Zrtva Ljubavi - Kako Da Prekinete Seriju Losih Odnosa - Tom Vajtman i Rendi Petersen - pdf

DR TOM VAJTMAN RENDI PETERSEN

ŽRTVA LJUBAVI? Kako da prekinete seriju loših odnosa Da li ste i vi žrtva ljubavi? „Umreću ako ne mogu da budem s njim.“ „Ako me ostavi, otići ću u manastir.“ „Ti si mi sve. Bez tebe sam obična nula.“ Ako ste ikada rekli ili pomislili ovako nešto, mogli biste da budete žrtva ljubavi – neko ko je uhvaćen u zamku zavisnosti od odnosa. I dok ove reči lepo zvuče u poeziji i popularnim hitovima, one su u stvarnom životu znaci upozorenja da je reč o neuravnoteženom odnosu. Biti uhvaćen u ovu zamku ne znači da morate ostati u njoj. Žrtva ljubavi? istražuje ovakve nezdrave odnose i pokazuje vam kako da identifikujete njihove znake opasnosti da biste izbegli ponavljanje starih grešaka. Ako želite da obnovite ravnotežu u svom životu, ova knjiga će vam pomoći da prekinete ciklus loših odnosa i pronađete ljubav koja traje. Dr Tom Vajtman je predsednik udruženja „Savetovanje i život“ i radi sa problematičnim parovima. Organizovao je seminare o braku i oporavku posle razvoda za više od dvadeset hiljada ljudi preko svog udruženja „Novi početak“ (Fresh Start Seminars). Koautor je knjiga Poremećaj pažnje kod odraslih (Adult ADD) i Majstor za brak (The Marriage Mender).

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN

Rendi Petersen je pisac i konsultant. Autor je i koautor brojnih knjiga o različitim temama. Sarađivao je sa Tomom na knjizi Majstor za brak, a takođe je napisao veći deo programa koji se koriste na seminarima „Novog početka“. Naslov originala: Victim of Love? by Tom Whiteman and Randy Petersen

2

SADRŽAJ UVOD ................................................................................................................................................. 6 1. ZAČARANI KRUG .......................................................................................................................... 8 ZAJEDNIČKA NIT ............................................................................................................................. 12 Jaka, iracionalna privlačnost ................................................................................................................. 14 Nesposobnost da se zaustavi ciklus nezdravih odnosa ......................................................................... 14 Traženje ličnog ispunjenja u osobi ili odnosu ...................................................................................... 14

2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA ........................................................................................... 16 ZAVISNOST OD „LJUBAVI“ ............................................................................................................... 16 ZAVISNOST OD SEKSA ...................................................................................................................... 17 ZAVISNOST OD OSOBE ..................................................................................................................... 20 ZAMKA SAJBERSEKSA....................................................................................................................... 21 Zavisnost od ljubavi koja se hrani fantazijom putem četovanja.......................................................... 22

Zavisnost od seksa se na internetu hrani pornografijom. .................................................................... 22

SPOJ RAZLIČITIH ZAVISNOSTI .......................................................................................................... 23 3. STUDIJA SLUČAJA: SANDRA ...................................................................................................... 24 SAM SVOJ GAZDA ............................................................................................................................. 24 TRGOVAC ........................................................................................................................................ 25 POMOĆ ........................................................................................................................................... 26 PROCENA ........................................................................................................................................ 26 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA .......................................................................... 28 KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA ..................................................................................... 28

1. Slobodan izbor naspram prisile......................................................................................................... 28 2. Uzajamna podrška nasuprot nastojanju da se neko spase ............................................................... 29 3. Objektivnost nasuprot gledanju kroz ružičaste naočare .................................................................. 30 4. Isključiva pažnja naspram uravnoteženog druženja s prijateljima ................................................. 32 5. Poverenje naspram ljubomore .......................................................................................................... 34 6. Oporavak naspram stalne disfunkcionalnosti .................................................................................. 36 7. Zdrava samostalnost naspram zavisnosti ......................................................................................... 37 8. Odnos koji se poboljšava naspram odnosa u kome se smenjuju ljubav i mržnja ........................... 37 9. Jačanje naspram slabljenja ................................................................................................................. 38

ZAČARANI KRUG ............................................................................................................................. 39 PREPOZNAVANJE ZAVISNOSTI OD ODNOSA ..................................................................................... 40 5. TESTIRAJTE SEBE ......................................................................................................................... 42 TEST................................................................................................................................................ 42 BODOVANJE .................................................................................................................................... 44 Kako bodovati? ....................................................................................................................................... 44

ZAVISNOST OD LJUBAVI (LJ)............................................................................................................ 44 ZAVISNOST OD SEKSA (S) ................................................................................................................ 44 ZAVISNOST OD OSOBE (ZO) ............................................................................................................ 45 OPŠTI FAKTORI ZAVISNOSTI (O) ..................................................................................................... 46 3

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN

6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM .......................................................................................................... 47 ODNOS KOJI JE MNOGO OBEĆAVAO ................................................................................................. 47 PREMIŠLJANJE ................................................................................................................................. 48 LIČNE STVARI .................................................................................................................................. 49 SLOMLJENOST ................................................................................................................................. 50 PROCENA ........................................................................................................................................ 51 7. UZROCI ZAVISNOSTI ................................................................................................................. 53 GENETSKA PREDISPOZICIJA ............................................................................................................. 54

Medicinski dokazi .................................................................................................................................. 55 Naša „droga“ .......................................................................................................................................... 55 Tipovi ličnosti......................................................................................................................................... 56

PORODIČNI PROBLEMI .................................................................................................................... 57 Nedostatak ljubavi ................................................................................................................................. 57 Ljubav za kojom čeznemo ...................................................................................................................... 58

EMOCIONALNA RANJIVOST ............................................................................................................. 59 8. STUDIJA SLUČAJA: BARBARA ..................................................................................................... 61 PRVA RUNDA: KRIS ......................................................................................................................... 61 NEMOGUĆA MISIJA .......................................................................................................................... 61 DRUGA RUNDA: STIV ...................................................................................................................... 63 TREĆA RUNDA: TOM ....................................................................................................................... 63 PROCENA ........................................................................................................................................ 64 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI ............................................................................ 66 PRVI KORAK: PRIZNAJTE DA IMATE PROBLEM I DA SE NALAZITE U ZAVISNIČKOM ODNOSU (ILI DA STE SKLONI KA TAKVIM ODNOSIMA) ...................................................................................................... 66 DRUGI KORAK: SHVATITE DA SAMI NE MOŽETE DA SE PROMENITE .................................................. 67 TREĆI KORAK: PRESTANITE DA SE OSLANJATE NA „DROGU“ ............................................................ 68 ČETVRTI KORAK: NAĐITE PODRŠKU I BUDITE NEKOME ODGOVORNI............................................... 69 PETI KORAK: VODITE DNEVNIK O VAŠIM OSEĆANJIMA I NAPRETKU ................................................ 70 ŠESTI KORAK: SHVATITE SVOJ PROBLEM I NAUČITE DA GA KONTROLIŠETE ...................................... 71 SEDMI KORAK: ISPITAJTE SVOJU VREDNOST I SVOJ IDENTITET......................................................... 71 OSMI KORAK: POSETITE SAVETNIKA ............................................................................................... 73 10. PAZI, PROVALIJA....................................................................................................................... 74 1.

Kada niste u odnosu, ali ste skloni ka zavisničkim odnosima...................................................... 77

2.

Kad započinjete novi odnos i prepoznajete kod sebe opštu sklonost ka zavisničkim odnosima 78

3.

U odnosu koji počinje da pati od zavisnosti.................................................................................. 80

4.

Kada ste u odnosu koji je ogrezao u zavisnosti ............................................................................. 82

5.

Ako smatrate daje ne moguće raskinuti ........................................................................................ 84

6.

Kad izađete iz zavisničkog odnosa................................................................................................. 85

11. STUDIJA SLUČAJA: LORA ......................................................................................................... 88 KRŠENJE PRAVILA ............................................................................................................................ 88 PUT KA OPORAVKU ......................................................................................................................... 89 RETROSPEKTIVA ............................................................................................................................. 90 PROCENA ........................................................................................................................................ 91

4

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN

12. NAJBOLJI PRIJATELJI ............................................................................................................... 92 NAJBOLJI PRIJATELJI........................................................................................................................ 92 Komunikacija ......................................................................................................................................... 93 Poverenje i poštovanje ........................................................................................................................... 94 Nesebična ljubav..................................................................................................................................... 95

13. RAVNOTEŽA .............................................................................................................................. 97 LIČNA RAVNOTEŽA ......................................................................................................................... 97 RAVNOTEŽA RAZLIČITIH ASPEKATA ................................................................................................ 98 RAVNOTEŽA MEĐU PARTNERIMA .................................................................................................... 99 14. PRAVILA ................................................................................................................................... 101 ZAŠTITITE SEBE ............................................................................................................................. 102 MOTIVIŠITE SVOG PARTNERA........................................................................................................ 103 DEFINISANJE ODNOSA ................................................................................................................... 104 15. STUDIJA SLUČAJA: KRISTINA ............................................................................................... 106 BRAK I ŽIVOT POSLE BRAKA .......................................................................................................... 106 SLEDEĆI POKUŠAJ .......................................................................................................................... 106 U POTRAZI ZA ODGOVOROM ......................................................................................................... 107 PROSVETLJENJE ............................................................................................................................. 108 PROCENA ...................................................................................................................................... 108 16. ZAVISNOST U BRAKU ............................................................................................................. 110 IZUZETAK...................................................................................................................................... 110 ODVOJENJE ................................................................................................................................... 111 DARLA .......................................................................................................................................... 112 PREŽIVLJAVANJE ........................................................................................................................... 113 17. ZAVISNOST MEĐU PRIJATELJIMA ISTOG POLA .................................................................. 119 NOVO OKRUŽENJE ZA ZAVISNOST ................................................................................................. 119 DEFINISANJE PROBLEMA ............................................................................................................... 119 KAKO POVRATITI RAVNOTEŽU U ODNOSU..................................................................................... 120 18. PORODIČNI ODNOSI............................................................................................................ 123 ZAVISNOST RODITELJA OD DETETA ............................................................................................... 123

Klasičan primer .................................................................................................................................... 123 Simptomi .............................................................................................................................................. 124 Obnova.................................................................................................................................................. 124 Strategije za odraslo dete ..................................................................................................................... 125

ZAVISNOST DETETA OD RODITELJA ............................................................................................... 125 Procena ................................................................................................................................................. 126

19. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................. 127 GDE JE BOG U SVEMU OVOME? ...................................................................................................... 127 O AUTORIMA................................................................................................................................. 129

5

Uvod Zašto pametna žena ostaje s muškarcem koji je zlostavlja? Zašto toliko mnoštvo uspešnih devojaka bira muškarce koji su daleko „ispod“ njihovog nivoa? Kako može čovek koji ima sve – dobar posao, lep dom, divnu ženu i decu – da održava vanbračnu vezu koja može da upropasti ceo njegov život? Zašto roditelj, čiji je posao da pripremi dete za život izvan doma, nastavlja da se ophodi prema svom detetu kao prema „bebi“ sve do njegovog punoletstva i time ograničava razvoj tog deteta kao samostalne osobe? Sve ovo mogu biti primeri zavisničkih odnosa, odnosa koji se zasnivaju na prinudi umesto na požrtvovanoj ljubavi. Da li je ova knjiga najnoviji pokušaj da se ljudi svrstaju u još jednu kategoriju zavisnika? Televizijski programi su prebukirani emisijama o zavisnicima od posla, kupovine, hrane, kockanja, gledanja televizije, itd. Da li mi to tražimo izgovor za još jednu slabost – zavisnost od ljubavi? Ne bih rekao. Smatram da milioni ljudi pate od zavisnosti ovog ili onog oblika, iako nikad nisu upotrebljavali drogu i alkohol. Ovi ljudi ispoljavaju sklonost ka zavisnosti na način koji je društveno prihvatljiviji. A šta se u društvu ceni više od ljubavi? Ovi ljudi žude za dozom ljubavi od onih koje vole ili od svojih fantazija, baš kao što narkoman žudi za dozom droge. Da li ste ikad rekli ili pomislili sledeće? „Umreću ako ne mogu da budem s njim?“ „Ako me napusti, otići ću u manastir.“ „Ti si mi sve. Bez tebe bih bio obična nula.“ Iako poezija ne može bez ovakvih izraza, pa ni hitovi ljubavnih pesama, u stvarnosti oni opisuju jedan neuravnotežen odnos. Ne brinite, ako ste izgovorili takve reči, to ne znači da ste u zavisničkom odnosu, ali mogli biste da ispitate sebe dok čitate knjigu koliko ste skloni ka zavisnosti od odnosa. Nemojte me pogrešno shvatiti. Ova knjiga nije protiv odnosa. Zdravi odnosi su jedna od najboljih stvari u životu. Oni isceljuju dušu, obnavljaju snagu i pružaju zadovoljstvo. Međutim, nezdravi odnosi su pogubni. Ova knjiga će vam pomoći da identifikujete znake opasnosti, izađete iz loših odnosa i stvorite zdrave navike u odnosima. Mnogi ljudi koje susrećem u svojoj savetničkoj praksi žive kao samci, bilo da su razvedeni ili da nikad nisu stupili u brak. Kao posledica toga, mnogi od mojih primera odnosiće se na romantičnu zavisnost prilikom zabavljanja. Međutim, nezdrava zavisnost se takođe može javiti u kontekstu braka, zato sam napisao posebno poglavlje za takvu situaciju, za koju važe nešto drugačija pravila. Prijateljstva između osoba istog pola i porodični odnosi takođe mogu patiti od iste sklonosti ka zavisnosti. Neka poglavlja će se pozabaviti i ovim oblastima. U kojoj god situaciji da se nalazite, većina opštih principa o zavisničkim odnosima – kako ste ušli u takav odnos i kako možete izaći iz njega – odnosiće se i na vas. Veći deo knjige govori upravo o tome. Prvi put sam postao svestan zavisničkih odnosa pre desetak godina kao savetnik u udruženju „Savetovanje i život“ (Life Counseling Services) u Paoliju, u saveznoj državi Pensilvaniji. Često sam imao klijente, obično žene, koji su očigledno birali jako loše odnose. Zbunjivalo me je to što su ovi klijenti znali šta treba tražiti u odnosu, pa i kad su bili odlučni u tome da nađu uravnoteženog partnera, neminovno bi ponovili istu grešku i izabrali osobu koja je bila potpuno pogrešna za njih.

6

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – UVOD

Bio sam deprimiran zbog toga. Nedelju za nedeljom prolazili bismo kroz iste principe i svake nedelje oni bi bili odlučni u tome da prekinu svoj zavisnički odnos. Međutim, nekako nisu bili u stanju da se odupru neodoljivoj privlačnosti te osobe. Postepeno sam uvideo da snaga volje nije dovoljna. Zaprepastila me je sličnost između ovih ljudi i zavisnika od droge. Odnosi su za ove žene bili droga. Posmatrao sam s kakvim su se poteškoćama suočavali zavisnici. Iako su znali da ih droga ili alkohol uništavaju, bili su nemoćni da se otmu iz njihovih kandži. Najuspešnija metoda za savladavanje ovih oblika zavisnosti jeste program lečenja u nekoj od ustanova, nakon čega sledi odgovornost grupi ili pojedincu. Kad sam čuo ove žene kako govore o svojim destruktivnim odnosima i svojoj nesposobnosti da se odupru uticaju još jedne osobe u svom životu, pomislio sam da i njima treba slično lečenje. Nismo mogli da obezbedimo jednomesečni program ili detoksikaciju, ali uspeo sam da okupim grupu podrške od sedam klijenata koji su imali slične probleme. Grupa, kako smo je zvali, sastajala se dvaput nedeljno, zato što su svi smatrali da su im trebali podrška i nadzor. Postojao je jedan problem. Kakav bi materijal ova grupa koristila? Koji bi metod lečenja funkcionisao u ovakvoj grupi? Nije mi bilo poznato da je postojao bilo kakav materijal za ove specifične potrebe, zato sam odlučio da prilagodim materijal za rehabilitaciju od drugih oblika zavisnosti. Iako je sam rad u grupi bio vrlo poučan, takođe je bilo velike koristi od iskustava koja smo čuli u grupi i od uzajamne podrške koju smo doživljavali iz nedelje u nedelju. Ova prva grupa podrške poslužila je kao temelj za većinu materijala koji je predstavljen u ovoj knjizi, koji je tokom godina dopunjavan materijalom sa seminara, drugih grupa podrške i savetovanja mnogih pojedinaca. Odajem im čast za njihovu hrabrost i spremnost da ispričaju svoje iskustvo i zahvalan sam im što su istupili i progovorili o svojim problemima i krivici, s čime su se suočavali u ovim teškim odnosima. Pet studija slučaja opisanih u knjizi napisao sam uz pristanak ljudi kojih se to tiče. Promenio sam sva imena i neke detalje kako bih zaštitio njihov identitet. Dok budete čitali o grupi, imajte na umu da ćete osobe u životima ovih ljudi posmatrati s njihove tačke gledišta, koja je vrlo subjektivna. Istini za volju, drugi možda nisu toliko loši koliko izgledaju iz njihovih priča. Uvek postoji druga strana svake priče. U tekstu se s vremena na vreme javljaju i druge priče. Trudio sam se da sačuvam kako diskreciju savetničke prakse tako i svoj novinarski integritet. U nekim slučajevima, napravio sam mešavinu likova od različitih ljudi koje sam poznavao ili savetovao. Mešavina detalja će svakako sakriti identitet ovih osoba i na taj način sačuvati njihovu privatnost. Ipak, suštinske činjenice i lekcije koje sam naučio ostaju netaknute. Dok budete čitali o ličnim borbama muškaraca i žena koji su mi ispričali svoja iskustva i time dali svoj doprinos ovoj knjizi, nadam se da ćete doživeti nadahnuće i mnogo toga naučiti. Ako patite u zavisničkom odnosu, možda će vas ove stranice motivisati da načinite prvi korak ka isceljenju i zdravom odnosu.

7

1. Začarani krug Sparno i vlažno julsko veče. Sedmoro ljudi sedi u krugu od stolica u mojoj kancelariji. Dok su pristizali, vodio se neobavezan razgovor, ali sada kad su svi tu, zavladala je tišina. Oseća se čudna nelagodnost u prostoriji, neprijatna kao i težak vazduh. Pokušavam da unesem malo vedrine otpočinjući prijateljskim rečima. „Možda se pitate zašto ste večeras ovde. Ne poznajete se međusobno, bar još ne. Ali svako od vas je razgovarao sa mnom o teškim situacijama s kojima se suočavate. Kao što ćete ubrzo videti, neka od vaših iskustava su neverovatno slična. Mislio sam da će biti korisno da razmenite ideje i utiske.“ Ne želim da ikoga primoravam da govori, pa tražim dobrovoljca da počne prvi. Opet tišina. Svi spuštaju poglede. Dona, možda zato što sedi pored mene, pročisti grlo, udahnu duboko i poče da govori. „Ja sam se razvela pre pet godina. Pretpostavljam da ga još nisam prebolela. Otada sam imala četiri veze. Mogli biste da ih nazovete intimnim vezama. Teško mi je da to priznam, pošto... znate, ja ne odobravam takvo ponašanje. Ali stvarno je teško.“ Dona još jednom uzima dubok dah i nastavlja. „Upravo sada se viđam s jednim čovekom. Mnogo mi je stalo do njega. Ipak, nisam sigurna šta misli o meni. Oženjen je.“ Počinjem da joj postavljam pitanja, pažljivo je vodeći kroz njenu priču. Odrasla je s ocem alkoholičarom i seća se duboke žudnje za njegovom nesebičnom ljubavlju. Udala se vrlo mlada, ali taj odnos je krenuo naopako ubrzo posle medenog meseca. Jako se trudila da sačuva brak, „ali to očigledno nije bilo dovoljno“, rekla je sa uzdahom. Razvod je bio njegova ideja, odbacivanje koje ju je duboko povredilo. Tražila je utehu u zagrljaju drugih muškaraca, idući iz jedne nezdrave romanse u drugu. Dona opisuje seriju odnosa koje je karakterisalo emocionalno zlostavljanje, a pokatkad i fizičko. Ipak, ona je uvek ostajala verna u svakom tom odnosu. Muškarci su se „umarali“ od nje, po njenim rečima. „Ne znam šta nije u redu sa mnom“, kaže hladno, „ali svako od njih je to za kratko vreme otkrio.“ Kao i nekoliko drugih članova grupe, Dona je odrasla u religioznom domu. Bio je to trnovit put za nju. Svaku novu vezu je započinjala sa čvrstim uverenjem o seksualnim granicama, ali u žaru strasti i vatri nesigurnosti ova uverenja su se topila. Dona je mrzela sebe što se predavala tako lako, ali pokušavala je da na različite načine to opravda. Uostalom, ona je posle razvoda postala „potrošna roba“. Ona nikada neće zadobiti ljubav koju je tako žarko želela ako ne da nešto za uzvrat. I sad je tu ovaj oženjeni čovek. „Jednostavno volim da budem s njim“, kaže ona. „Zbog njega se osećam posebno. U početku sam mislila da će naš odnos biti jedno čvrsto prijateljstvo. Kakva god da sam, ja nisam neko ko rastura tuđe porodice. Valjda nisam morala da se brinem o tome, jer nema šanse da bi ostavio ženu zbog mene. Ja sam za njega samo avantura. Ali veza je postala romantična i fizička, i toliko sam zaglibila da ne mogu da izađem iz nje. Moram da priznam, ima nešto uzbudljivo u tome. Nešto loše. Mrzim tu vezu i draga mi je u isto vreme.“ Dona me je letimice pogledala, tražeći odobrenje i bojeći se osude. „Znam da moram prestati da ga viđam“, kaže polagano, naglašavajući svaku reč. „Znam to. Ali on je postao deo mene. Ne mogu bez njega.“ Dok prelazim pogledom u krug, vidim da neki klimaju glavom u znak ohrabrenja. Ovi ljudi znaju o čemu Dona govori. Prošli su kroz to. Neki, međutim, još gledaju u pod. Možda je Dona pričala o nečemu što im je bilo bolno poznato.

8

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

„Hvala ti, Dona. I hvala ti što si imala petlje da prva progovoriš. Nije to lako, znam. Pitam se možemo li da krenemo u krug. Megi, da li bi htela da nam kažeš nešto o svojoj situaciji?“ Megi je u svojim tridesetim, lepa i energična. „Nadala sam se da ćete krenuti na drugu stranu“, komentariše šaljivo, pokazujući grimasom na licu u suprotnom smeru, a onda se osmehujući. „Dobro, slažem se. Šta želite da znate?“ „Zašto si ovde?“ „Zato što je moj dečko zauzet večeras.“ Megino lice je poput neba po delimično oblačnom danu. Njena prirodna energija obično zrači preko njenih izraza lica, ali onda oblak naiđe i sve se zamrači. „Stvarno je tako“, dodaje, s mračnim cinizmom. „To je razlog zašto sam ovde.“ Megi je opisala svog momka kao pravog „džentlmena“. On se prema njoj ophodi kao prema princezi, ali ona se pita koliko li još princeza zaokuplja njegovu pažnju. Nikada nisu pričali o tome, jer se boji da bi mogla da kaže nešto glupo i da ga potom izgubi. „Kad god pričamo o bilo čemu što i izdaleka podseća na dublji odnos, budućnost ili – sačuvaj Bože – brak, on prekida razgovor ili menja temu, i onda ga ne vidim nedelju dana.“ Čuje se žamor odobravanja od drugih žena u krugu. Poznati su im ti simptomi. Pitam Megi o njenom detinjstvu. Odrasla je bez oca i verovatno je bila previše vezana za majku. Kao tinejdžerka i devojka u svojim dvadesetim imala je mnoge veze i, kao što je sama otkrila, nekoliko ozbiljnih veza ubrzo je krenulo nizbrdo. „Meni je momak trebao više nego što sam ja trebala njemu“, kaže ona. „To uvek stvara probleme. Verovatno je i sad ista priča.“ Ponovo se javlja njen vedar pogled, zakratko. „Mogla bih za sebe da kažem da sam srećna. Moj momak je stvarno dobar. Izvodi me u skupe restorane i vodi me na uzbudljiva mesta. Verujte mi, zabavljala sam se s mnogim kretenima za koje je izlazak u grad značio odlazak na hokejašku utakmicu i nekoliko piva posle toga. Možda ne bi trebalo da se žalim.“ A onda nailaze oblaci. „Ali, mnogo puta je tajanstveno nedostupan. Ima vikenda kad prosto nestane. Bez objašnjenja. Ostaje mi da se nadam da je međunarodni agent ili nešto slično, ali znam da se viđa s drugom. Jednog vikenda sam ga zvala trideset puta i ostavila isto toliko poruka na njegovoj sekretarici. I samo sam to radila. Sedela sam kod kuće snuždena i udarala tipke na telefonu. Znam da bi trebalo da dignem glas i tražim svoja prava, da budem jaka. Ali stvarno se bojim da će otići. I šta ću posle? Valjda je bolje da povremeno izađem na lep sastanak nego da budem sama.“ Rebeka je sledeća. Ponosno objavljuje grupi da je u životu imala samo jednu pravu ljubav. Sa svojim mužem je počela da se zabavlja u prvoj godini srednje škole, a udala se za njega dok su bili na fakultetu. U braku su četrnaest godina. „I sada smo“, kaže Rebeka, drhtavim glasom, „sada smo razdvojeni.“ U grupi se čuje nekoliko saosećajnih glasova. Dona vadi iz tašne maramicu i pruža je Rebeki, koja je grabi rukom. „Moj muž već tri godine traži razvod“, nastavlja Rebeka, „ali ja sam rekla ne. Možda sam luda, ali verujem da će mi ga Bog nekako vratiti. Još ga volim, uprkos svemu, i nije mi jasno kako može da pobegne od toga. A imamo i troje dece.“ Troje male dece. Rebeka jedva da ima trideset godina. Dok govori o tome kako je teško sama podizati tri deteta, u njoj se budi gnev. Obično je blage naravi, ali u njoj besni žestoka ljutnja. „Moj muž trenutno živi s drugom ženom i govori mi kako mi daje onoliko novca za podizanje dece koliko može, ali ja znam da on troši pare na nju. To mi užasno smeta. Hoću reći, gde je njegova odgovornost? Ja sam ta koja je odgovorna. A deca? Nisu s njom.“ „Ako te to toliko boli“, pita Dona, „zašto ga jednostavno ne pustiš da ode?“ Nije to bio napad, već obično pitanje. A čim ga je postavila, Dona je bila svesna da nema lakog odgovora. Zašto ga

9

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

jednostavno ne pustiš da ode? Svaka žena u grupi rve se s tim pitanjem. Mnogo je lakše to reći nego učiniti. „Mnogi prijatelji mi postavljaju isto pitanje“, odgovara Rebeka. „Kažu mi da treba da nastavim sa svojim životom, da se razvedem. Ali ja ga volim. Zar ne shvatate? Mi smo se zavetovali na ljubav, dali smo obećanja jedno drugom. On može da prekrši svoju reč, ali to ne znači da ja treba da prekršim svoju. Ja verujem u moć ljubavi. Verujem u Božju moć. Moram ostati verna. Ne znam gde je Bog u svemu ovome, da li me testira ili šta, ali ja moram i dalje voleti svog muža. I dalje verujem da će jednoga dana uvideti svoju grešku i vratiti mi se.“ Posle nekoliko sekundi tišine, sve oči se okreću ka Lori, koja je sledeća u nizu. Ona ima oko četrdeset godina, savršeno našminkana i doterana. Kad bolje razmislim, nikad je nisam video u drugačijem izdanju sem u najmodernijem poslovnom odelu. Ona ostavlja utisak sigurne savremene žene. „Nikada se ne zabavljajte sa osobom s kojom radite“, kaže hrabro. „Nikada. Nikada. Nikada.“ „Da li to govoriš iz iskustva?“ upada Megi. Lora skreće pogled ka njoj i lagano klima glavom. „Ovde sam zato što sam prekršila vlastito pravilo. Znam da je to pogrešno. Pre osam meseci moj šef je počeo da mi se udvara i trebalo je odmah da ga odbijem. Ipak, na neki način prijala mi je njegova pažnja. A on mi je posvećivao mnogo pažnje – sedam sati dnevno, pet dana nedeljno. Možda sam podlegla pritisku, ne znam. Ali počeli smo da izlazimo, u početku neobavezno. A onda ne tako neobavezno.“ Njihov odnos je loš, kaže Lora, i ona zna da mora raskinuti s njim. Međutim, ne zna kako. „On je jako zgodan, ali je takođe kreten. Ne znam zašto ove dve osobine tako često idu zajedno, ali ovaj je na vrhu liste u obe kategorije.“ Detaljno opisuje kako je iskorišćava u kancelariji i u privatnosti. Naterao ju je da mu se preda seksualno onako kako nikad nije nameravala, a njenu odanost koristi za napredak u svojoj karijeri. Lora se oseća jadno i zarobljeno. „Svakog dana razmišljam: Dobro, danas završavam s ovim. A onda ga vidim i pogubim se. Kao da ima neku moć nada mnom. Ne znam kako da to kažem. Želim ga. Želim da budem stalno s njim.“ Lora priznaje grupi da je razvedena i da nema nameru da se ponovo udaje. „Zarekla sam se da nikada neću dopustiti bilo kom muškarcu da ponovo ima tu moć nada mnom“, tvrdi ona. „Pa ipak, evo me, nemoćna ili možda nevoljna da izbacim ovog čoveka iz svog života, iz svog srca, iako znam da je sve to pogrešno.“ Danijel je jedini muškarac u grupi, osim mene. Spominjem šaljivo „jednako vreme“ za izlaganje i dajem mu reč. Pretpostavljam da se oseća pomalo nelagodno zbog dotadašnjeg kritikovanja muškaraca, ali on ne pokazuje znake ustručavanja. „Pretpostavljam da sam ja taj muškarac o kome govorite“, kaže uz osmeh. „Kreten, ženskaroš, neko ko iskorišćava žene. Jesu li muškarci stvarno toliko loši?“ „Gori su“, kaže Lora. „Jesu“, dodaje Megi. „Da vas dvojica niste tu, svašta bismo rekle!“ Smeh ispunjava sobu i smanjuje napetost. To je dobro. Grupa funkcioniše onako kako treba. Početna nelagodnost je nestala. Uspeo sam da uspostavim vezu s njima kao terapeut. „Ozbiljno“, nastavlja Danijel, „ja sam takav, kao ti drugi muškarci, iako se time ne ponosim. Rekao bih da sam donekle i sličan vama. Možda će vam to pomoći da shvatite kako muškarci gledaju na ove stvari.“ „Odlično, samo nastavi“, kažem ja.

10

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

„Ja sam u svojim tridesetim i živim sam. Nisam se ženio. To znači da sam imao mnogo vremena za zabavljanje. Rekao bih da je bilo devet ili deset prilično jakih veza – stabilnih veza – za to vreme, i nekoliko kraćih, ne tako važnih. U većini tih veza uočava se isti obrazac.“ Danijel dalje objašnjava kako je sve počelo s njegovom prvom devojkom, još u srednjoj školi. Divio joj se izdaleka više od godinu dana, dok mu napokon nije uzvratila simpatije i tada su počeli da se zabavljaju. Stvarnost se nije podudarala s fantazijom, pa je samo posle nekoliko meseci raskinuo s njom. Na Danijelovom licu se vidi bol dok se priseća događaja. „Mrzeo sam sebe zbog toga. Ona je bila sjajna osoba, ali ja je prosto nisam više želeo. Znam da to okrutno zvuči. Ali istina je. Ista stvar se ponavljala uvek iznova. Idealizujem ženu, započnemo vezu i onda se razočaram što nije savršena žena kakvu sam želeo.“ „Ali, niko nije savršen“, kaže Dona. „Znam“, odgovara Danijel. „Možda ne mislim savršena u pravom smislu reči, nego ona koja je savršena za mene. Shvatate? Ja tražim ženu koja će biti prava za mene, koja će ojačati moje jake strane i dopuniti moje slabosti. Ne mora da bude savršena, ali mora da bude prava za mene.“ Danijel prepričava obrazac neumorne potrage, euforičnog zadovoljstva i konačnog razočaranja. On se kaje zbog bola koji je naneo tim osobama, ali objašnjava: „Ja sam takav. Imam visoke standarde.“ Na moju molbu da nam saopšti neke detalje, on otkriva da su njegovi standardi astronomski: izgled, inteligencija, humor, duhovnost, kreativnost. „Žena-mašina“, šali se Megi. Štaviše, Danijel kaže da oseća prazninu koju ova žena čudotvorka treba da popuni. „I dalje je tražim, neprestano“, kaže on. „To je moj glavni cilj u životu, da nađem pravu ženu i volim je celim bićem. Kad god uđem negde, pomislim da će možda ona biti tu. Znam da ovo zvuči otrcano, ali ja odmeravam svaku ženu koju sretnem, uvek. Hoće li ispuniti moje standarde? Da nije možda ona ta?“ „A šta je s nama u ovoj sobi?“ pita Lora, koja sedi pored njega. „Jesi li i nas ‘odmeravao’?“ Danijel najednom pocrvene i spusti pogled. „Pa, da budem iskren, jesam.“ Iskoristio sam priliku da uskočim. „To je iskreno. Hvala, Danijele. Upamti, nismo ovde da osuđujemo jedni druge. Tu smo da kažemo u čemu smo i da razmenimo iskustva. Mislim da smo stigli do Anite.“ Anita je najtiša u grupi. Iz njenih tamnih očiju zrači duboka lepota, ali ona ništa nije učinila da privuče pažnju na sebe. Skromno je obučena i umereno našminkana. Pomno posmatra druge kroz velike naočare koje pokrivaju polovinu njenog lica. Iznenadio sam se što je došla. Znao sam da bi ovaj grupni sastanak mogao biti težak za nju, ali da bi takođe mogao da joj pruži tako potrebnu podršku. „Ja se nisam udavala“, započinje nežnim glasom, „ali imala sam više veza, ako mogu tako da ih nazovem. Mnogo sam povređena. I možda ja povređujem druge. Moj problem je...“ Za tren zastaje i gleda me prodorno, kao da traži pomoć. Uzvraćam joj pogled, ali ništa ne govorim. Anita sama mora da kaže šta je muči. „Ovde sam zato što brzo stupam u seksualni odnos s muškarcima. Prebrzo. I posle toga ništa ne valja. Oni me ne žele ili ja ne želim njih. Stvarno ne znam kako da od seksa stvorim ljubav. U jednom trenutku je tako lepo. Hoću reći, u krevetu si i čini ti se da će tako biti zauvek. Ali nikad nije tako.“

11

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

Odjednom joj postaje neprijatno, te prekršta ruke i spušta pogled. „Žao mi je. Nije trebalo to da kažem.“ Čuje se nekoliko šapata iz grupe: „Ne.“ Ja potvrđujem njihovu podršku. „Ne, Anita, drago mi je što si spomenula to. Mislim da se većina ljudi u ovoj grupi može poistovetiti s tvojim osećanjima.“ Raduje me što je bila tako otvorena. Pošto sam njen psihoterapeut, svestan sam Anitine neprestane borbe. Ona želi da bude dobra i čestita devojka, ali dosad nikad nije uspela da bude takva duže od nekoliko meseci. Posle takvog perioda obično slede noćni izlasci i serija veza za jedno veče. Kad god se čini da će neka veza opstati, ona učini nešto da to spreči. Rekao bih da joj ideja o trajnom odnosu zapravo uteruje strah u kosti, iako mašta o tome. Takođe mi je poznato iz naših privatnih razgovora da je Anitu seksualno zlostavljao njen otac. Pažnju je od njega dobijala jedino kad je dolazio noću u njenu spavaću sobu. Tako je naučila kako da se ophodi prema muškarcima. Shvatajući dubinu Anitinih problema, znam da ih nećemo sve rešiti večeras. Da bih je rasteretio, prešao sam na Barbaru, konzervativno obučenu ženu od oko četrdeset godina. Ona je poslednja u nizu. „Razvedena sam već dve godine“, kaže Barbara. „Bio je to užasan brak. Godinama sam bila verbalno i emocionalno zlostavljana. Tada to nisam shvatala. Bila sam naviknuta na tako nešto. Sada sam besna kad pomislim na to.“ „Šta te je navelo da se razvedeš?“ pita Lora. „Saznala sam da ima aferu – s muškarcem. To je bila kap u prepunoj čaši. Bio je to pravi šok i prosto nisam mogla da se suočim s tim. Odmah smo se razišli, a razvod je usledio ubrzo potom. Ali znate, desilo mi se nešto jako čudno. Kad je razvod bio okončan, tri dana sam plakala. Konačno sam bila slobodna od tog... čudovišta, a tugovala sam kao da je bio smak sveta.“ Barbara nastavlja da govori o odnosima koje je kasnije imala. Osetila je prazninu u svom životu. Bio joj je potreban neko da zameni njenog muža. I našla ga je. Opisuje trenutnu vezu s čovekom koji je takođe tretira loše. Ne ceni je, uvek je zove u poslednji čas i nikada je ne izvodi bilo gde ako će ga to koštati više od nekoliko dolara, iako je pun para. Stalno joj obećava da će joj posvećivati sve više pažnje i da će se na kraju venčati, a u stvarnosti se sve više udaljavaju. Kada ga Barbara suoči s nekim od ovih problema, on je optužuje za zvocanje i govori joj „da ga ostavi na miru“. „Već šest meseci“, kaže ona, „pokušavam da raskinem s njim. I svaki put kad to učinim i pomislim da je stvarno gotovo, on me nazove i laskavim rečima nagovori da mu pružim još jednu šansu. Potpuno sam rastrzana. Naljutim se i kažem mu: ‘Ne možemo više ovako!’ Ali duboko u sebi znam da mi je jako potreban. Nedostaje mi kad nismo zajedno. Ne bih mogla da živim bez njega.“ „Ne možeš s njim, ne možeš bez njega“, kaže Megi. „Znam kako je to.“ Drugi klimaju glavom u znak odobravanja. Zajednička nit Kao što vidite, ima nekih važnih sličnosti u iskustvima ovih ljudi. Zato sam ih i okupio. Uobičajeno je da se ljudi u ovakvim situacijama izoluju. Svako od njih misli da ima neku karakternu manu i svako od njih je usamljen. Primetili ste njihove komentare: „Tako sam glupa!“ „Zašto i dalje ovo radim?“ „Znam da je pogrešno, ali...“ Milioni ljudi prave iste greške. To ne znači da nemaju problem. Ali im pokazuje da nisu nenormalni. Osim toga, kada se takvi ljudi sastanu i uporede svoja iskustva, to može imati ogroman terapeutski značaj. Pogledajmo sličnosti ljudi u našoj grupi. 12

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

1. Veoma ih privlači osoba ili određena vrsta odnosa, i to do potpuno iracionalne mere. Čini se kao da uopšte ne mogu da se kontrolišu, upravo kao zavisnici od droge ili alkohola. Njihova ,,droga“ je njihov odnos. 2. Izgleda kao da su nemoćni da prekinu nezdrave veze. Pokušali su, ali nisu uspeli. Razveli su se od jednog kretena i počeli da izlaze s drugim. Ponavljaju isti obrazac, iako znaju kuda to vodi i kako se završava. 3. Traže lično ispunjenje u određenoj osobi ili odnosu. Svako u grupi je pokazao nedostatak samopoštovanja, neko više, neko manje. Svi oni teže za nečim što im „nedostaje“, a što će ih ispuniti i usrećiti. Po mom dubokom uverenju, ovo je glavna zavisnost našeg doba. Seksualna revolucija, epidemija razvoda, tehnološka izolacija pojedinaca – sve je to stvorilo situaciju u kojoj čeznemo za zdravim odnosima, a nemamo pojma kako da dođemo do njih. Odnosi u kojima se nalazimo često su izvitopereni i neuravnoteženi, opterećeni apsurdno visokim očekivanjima ili lošom slikom o sebi. Više nego ikad smo svesni svoje potrebe za drugom osobom, ali ta potreba se često preuveličava do nezamislivih razmera. Mali broj ljudi je imun na zavisnost od odnosa – oni koji su sami ili u braku, muško i žensko, staro i mlado, ateisti i hrišćani. Mogli biste da budete zavisnik od muža ili žene, momka ili devojke, roditelja, deteta, bliskog prijatelja, ili nekog koga jedva poznajete. Zavisnost može biti bezazlena ili opsesivna i opasna. U svakom slučaju, zavisnički odnos moramo prepoznati kao zavisnost i shodno tome ga i tretirati. Razni filmovi, kao što je Fatalna privlačnost, prikazuju tamnu stranu opsesivnih odnosa, iako takvih tragedija ima u svakodnevnom životu. Međutim, popularna kultura često opisuje čak i dobar odnos terminima zavisnosti. Govorimo da smo „ludi“ za nekim, nagoveštavajući time da u našoj privlačnosti ima nešto divno i iracionalno u isto vreme. Ako „ne mogu da se smejem bez tebe“ 1, to bi trebalo da bude svedočanstvo prave ljubavi, a ne nezdravo i opasno vezivanje za osobu. Kada je pevač tada poznat kao Princ otpevao pesmu „Umreću zbog tebe“, malo nas je pomislilo na probleme ljudi koji uzdižu odnose do nemogućih visina. Čak i jedna od najtraženijih svadbenih pesama „Jer ti si me voleo“ 2, koju peva Selin Dion, govori o tome da ceo život pevačice i njeno blagostanje zavise od ljubavi njenog dragog. Ljubav i treba da bude takva, zar ne? Nemojte me pogrešno shvatiti. Ljubav je predivna. Ja ne predlažem neku vrstu bezosećajnog i racionalnog sistema upoznavanja. Međutim, muzika, filmovi, knjige i TV emisije često nam govore: „Ti nisi ništa dok se ne zaljubiš.“ Takvo razmišljanje je za velike ekrane; u stvarnom životu ono može da dovede do problematičnih odnosa. Ljubav među ljudima je uzvišena i moćna. U krajnjoj liniji, to je kada dve osobe predaju sebe jedno drugom, kada dvoje postanu jedno. Ipak, ljubav mora biti uravnotežena – oboje moraju da daju – i zdrava. Kada je zdrava, ljubav izgrađuje one koji se vole; ona ih ne uništava. Pogledajmo pažljivije prirodu zavisničkih odnosa pre nego što se uhvatimo u koštac sa različitim tipovima ovakvih odnosa.

1 2

Can’t Smile Without You, hit iz sedamdesetih (prim. prev.). Because You Loved Me, Celine Dion (prim. prev.)

13

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

Jaka, iracionalna privlačnost Ovakva vrsta ljubavi nanosi bol. Ona uništava osobu. Govorimo o „ljubavnom bolu“ ili čežnji za nekom osobom. U Danijelovom slučaju, bol je privremen. On traži ženu kakvu je zamislio, ali stvanost se nikada ne podudara s njegovom fantazijom. A Megi i dalje žudi za čvrstim odnosom sa svojim „džentlmenom“, iako shvata da se to nikada neće ostvariti. U slučajevima ovakve jake privlačnosti mi osećamo da ni po koju cenu ne smemo odustati od te osobe ili da moramo ispuniti ono što smo naumili uprkos bolu koji doživljavamo. Da bismo održali ovakve nerealne i nezdrave odnose, počinjemo da žrtvujemo ostale odnose ili zanemarujemo određene aspekte našeg života. Objekti naše ljubavi počinju da dominiraju našim životom. Postajemo zavisni od kratkotrajnih osećaja ushićenja u tom odnosu, iako je sve teže dostići ili održati to ushićenje. Povrh toga, objekti naše ljubavi ponekad shvataju kakav uticaj vrše na nas, i to maksimalno koriste. Primetite kako se nekoliko žena iz naše grupe žali na stavove muškaraca kojima su toliko privržene. Kao što mi je Danijel rekao na jednom od naših sastanaka: „Muškarci su možda kreteni, ali žene su glupače; glupe su zato što dopuštaju muškarcima da se prema njima ophode kao kreteni.“ Danijel priznaje da isto važi i za muškarce. Više puta su se žene poigrale s njegovim srcem upravo zato što im je to dozvolio. Jaka ljubav može biti predivna. Ali takođe može biti opasna, naročito kad nije uzvraćena. Takva snažna privlačnost brzo izbacuje odnos iz ravnoteže. I javlja se čitav niz drugih poteškoća.

Nesposobnost da se zaustavi ciklus nezdravih odnosa Nije neuobičajeno da kokainski zavisnik dođe do tačke kad počne da mrzi ono što radi. Ushićenje nije dovoljno snažno, njegove navike su skupe i opasne i uništavaju mu život. Ali postao je zavisnik. Ne može da se izvuče, iako je svestan koliko je nezdrav njegov način života. Kod zavisnosti od droge, alkohola i drugih oblika zavisnosti javlja se i fizički element. Metabolizam organizma se menja i apstinencija dovodi do gomile fizičkih simptoma. Zavisnost od odnosa ne dovodi do istih metaboličkih promena, ali emocionalna zavisnost je zaista snažna. Svi članovi naše grupe žele da izađu iz nezdravog odnosa ili da promene svoje obrasce ponašanja, ali to ne mogu sami. Zato su i došli na savetovanje. Odrekli su se svojih životnih načela, svojih uverenja, prijatelja i samopoštovanja da bi sačuvali tu bolesnu zver u životu. Drugi se čude tome, kao i mi sami, što nismo u stanju ili smo nevoljni da se odreknemo lošeg odnosa čak i onda kada smo potpuno svesni koliko je poguban po nas. Žalimo se prijateljima, ali ignorišemo njihov savet. Zakleli smo se da nikada nećemo trpeti takvo ponašanje, a ipak ga tolerišemo, i to nas gura u dubok očaj. Čak i ako zatražimo profesionalnu pomoć, često odbacimo savet za koji smo platili teško zarađenim novcem. Zavisnost od odnosa vuče korene iz naših dubokih potreba i može iziskivati dugotrajno lečenje. Privrženost u odnosu je nešto sjajno. Dobro je biti odan drugoj osobi. Međutim, postoji ozbiljan problem kada shvatite da ste u nezdravom odnosu i u dubini duše želite da izađete iz njega, ali jednostavno ne možete.

Traženje ličnog ispunjenja u osobi ili odnosu Šta nas to nagoni na takvu iracionalnost? Strah od samoće veći je od bola koji doživljavamo u odnosu. „Bolji je i loš odnos nego nikakav odnos“, razmišljamo. (Nije li to u suštini i Megi rekla?) To onda znači da sam nezadovoljan, nedostojan i nesposoban da budem srećan ako sam sam.

14

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 1. ZAČARANI KRUG

Mnogi ljudi osećaju da im nešto nedostaje u životu. Kao što smo videli, popularna kultura uzdiže romantičarsku ideju: „Ti si niko i ništa dok te neko ne voli.“ Romansa poprima gotovo religijske razmere. Od nas se očekuje da nađemo smisao života u seksu ili romantičnoj ljubavi. Još jedanput, nemojte me pogrešno shvatiti. Romantična ljubav je lepa i misteriozna, ali jako veliki broj ljudi traži konačni smisao života u odnosima. Čitav njihov identitet i njihov razlog za život povezani su s naklonošću ili afirmacijom drugog ljudskog bića. Zanimljivo, ali ima teologa koji su definisali idolopoklonstvo kao osnovni problem zavisnosti. Zavisnik stavlja svoje „zadovoljstvo“ (šta god to bilo) na mesto Boga – klanja mu se, služi mu, zavisi od njega, gradi svoj identitet na osnovu njega. Kao što Džerald G. Mej piše u knjizi Zavisnost i milost: „U duhovnom smislu, zavisnost je duboko ukorenjeno idolopoklonstvo. Objekti naše zavisnosti postaju naši lažni bogovi. Njima se mi klanjamo, njima služimo, njima posvećujemo vreme i snagu.“ 3 U nekoj meri, ljubav nas zaista ispunjava. Ljubav budi ono najbolje u nama. Međutim, od odnosa s ljudima možemo stvoriti apsurdna očekivanja, a to je opasno. Vi zapravo ne „nalazite sebe“ u odnosu. Vi nalazite sebe u sebi – možda u kontekstu odnosa. Ne tražite vlastitu dušu u tuđim očima.

3

Gerald G. May, Addiction and Grace (San Francisco: Harper, 1988), str. 13.

15

2. Tipovi zavisnosti od odnosa Nije čudo što naša kultura koja je zaluđena seksom veliča ovakvu vrstu zavisnosti čak i u pesmama. 1 O, biti slobodan od svake moralne stege. Ispuniti svaku svoju strast. Pobeći u zemlju nedođiju bez ikakve odgovornosti. I naravno, nije li najveća fantazija biti sa seksualnim partnerom koji „nije svoj“, koji nema svoju volju i postoji samo zbog toga da ispuni tvoje želje? Savršeno je jasno zašto se pevač koji je popularizovao pesmu „Zavisnik od ljubavi“ („Addicted to Love“) pojavio u video-spotu s devojkama koje su istovetno obučene – u izazovnim uskim haljinama, sa zalizanom kosom, visokim potpeticama. One su seksualni objekti, bez ličnosti i volje. To je zavisnost koja vam se nudi. Celokupan život osobe koja je rob zavisnosti vrti se oko jedne stvari: kako da zadovolji svoju potrebu. Bilo da se radi o osobi koja je zavisnik od kokaina, alkohola ili zabavljanja subotom uveče, ispunjenje njene potrebe postaje glavni fokus u životu. Ništa drugo nije važno. Niko drugi nije važan. Zavisnik svakoga obezvređuje, uključujući i sebe. Zavisnik postaje mašina za ispunjavanje vlastite potrebe. Može li zavisnost od odnosa – od osobe – dovesti do obezvređivanja druge osobe? Da. Zavisnik od odnosa zamenjuje stvarnu osobu svojom predstavom, umišljenom idealnom osobom kojoj se divi. Zavisnost vam iskrivljuje pogled na stvarnost. Tužna je činjenica da upravo ove pogrešne predstave onemogućuju zavisniku da dosegne to ispunjenje za kojim očajnički čezne. Postoje tri osnovna tipa zavisnosti od odnosa. Oni možda izgledaju isto i možda imaju mnoge zajedničke simptome, ali su objekti njihove želje zapravo potpuno drugačiji. Zavisnost od „ljubavi“ Neki ljudi su „zaljubljeni u zaljubljenost“. Oni započinju mnoge romantične veze koje nekako ne uspevaju da se održe. Obično je veoma teško održati vezu od trenutka kada početna romantična zanesenost izbledi. U nekim slučajevima, zavisnik od ljubavi ponižava sebe u nastojanju da oživi to iščezlo osećanje. Žena bi mogla da dopusti mužu da ima ljubavnicu, da je zapostavlja, vređa, čak i zlostavlja, sve u nadi da će je jednog dana ponovo voleti. Donu bismo mogli da nazovemo zavisnikom od ljubavi. Ona je bila prva koja je govorila u grupi. Razvela se pet godina ranije i otada je imala seriju loših veza. U privatnom razgovoru mi je rekla da je od prve godine srednje škole „uvek bila s nekim“. Na tako nešto ju je pokretalo uverenje da će neko tamo ispuniti njenu potrebu i savršeno je voleti. Na početku braka je bila srećna, ali ubrzo se razočarala. Sada je našla uzbudljivu ljubav s oženjenim čovekom, pa ipak, u dubini duše zna da će se i ta veza jednom završiti i doneti joj razočaranje i bol. Danijel, jedini muškarac u grupi, takođe je zavisnik od traganja za savršenom ljubavlju. I premda ovaj tip zavisnosti preovladava među ženama, ima ga i među muškarcima. Poput Done, Danijel traži ispunjenje u romantičnoj vezi. Hiljade filmova, TV emisija i ljubavnih romana promovišu ideju da romantični odnos donosi ispunjenje. Kao što je slučaj s većinom opasnih ideja, i ova je delimično istinita. Možemo se vratiti sve do Adama i Eve u Bibliji i čak i tamo naći ideju o „rebru koje nedostaje“, ideju da nam nešto fali dok ne nađemo to što nam nedostaje. Na mnogim ceremonijama venčanja i dalje se čuje ta drevna misao da „dvoje postaju

1

Kao što je pesma Roberta Palmera Addicted to Love (Zavisnik od ljubavi), prim. prev.

16

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

jedno telo“, koju ljudi pogrešno tumače i kažu da smo mi, individualno, samo jedna polovina i da toliko i vredimo. 2 Ovde se krije problem. Nema ništa loše u tome da neko traži romantični odnos i u njemu izvesno ispunjenje. Ipak, opasno je kad počnete da zavisite od tog odnosa da biste bili potpuna osoba. Dobar ljubavni odnos je spajanje dve kompletne osobe. Jedan plus jedan jednako je jedan. Polovine ne dolaze u obzir. Ovakva vrsta zavisnosti obično se gradi na niskom mišljenju o sebi i previsokom mišljenju o drugoj osobi. Dona je, naravno, imala nisko mišljenje o sebi. Dragovoljno je podnosila loše postupanje prema sebi jer je razmišljala da ništa bolje nije ni zaslužila. Svoju ličnu vrednost je dobijala od muškaraca u svom životu, čak i onda kada su je tukli. Danijel nam pokazuje drugu stranu. Njegova slika o sebi je delimično zdrava, ali on je izgradio idola koga je nazvao „savršena žena“. Stimulisan časopisima i rok-pesmama, njegov um je stvorio sliku žene koja će ispuniti njegov život. On traži žene koje imaju neke od željenih osobina, ali razočara se kad shvati da se ne mogu meriti s njegovim idolom. Dok je u potrazi, Danijel se ponaša gotovo na isti način kao Dona. On ne doživljava fizičko zlostavljanje, ali priznaje da ga je nekoliko žena iskoristilo – da je bio ostavljen, iskorišćen i povređen. Dozvolio je da mu se to dogodi jer još nije saznao da li je to „ona prava“, pa je trpeo sve samo da bi je zadržao. Nažalost, ubrzo je shvatao, nakon što bi zadobio njenu ljubav, da je puna mana i polako bi prekinuo tu vezu. Zavisnost od seksa Zavisnost od seksa može biti i lična i bezlična. Uobičajeni tip bezlične zavisnosti od seksa je pornografija u svojim različitim oblicima. Ona se fokusira na seksualno zadovoljstvo osobe, obično putem masturbacije. Iako uključuje druge ljude – fotomodele, glumce, prostitutke – obično ne podrazumeva vezu sa ovim osobama. Međutim, to nije tema ove knjige. (Preporučio bih vam odličnu knjigu Patrika Karnsa, Izlaz iz tame). 3 (Moram napomenuti da zavisnost od pornografije takođe ima poguban uticaj na porodice zavisnika. Koliko god korisnik pornografije želeo da sakrije svoju opsesiju, ona se preliva na ostatak njegovog života i zagađuje njegove odnose.) Za mnoge druge, i muškarce i žene, zavisnost od seksa se dešava u ličnim odnosima. Oni koriste druge ljude da bi ispunili svoje opsesivne seksualne želje. Zavisnost od seksa je, na površini, čežnja za zadovoljenjem strasti. Međutim, ona takođe može biti čežnja za moći ili metod degradiranja sebe. Kao što je slučaj s drogom, želja za seksom tera ljude da idu sve dublje u njihovoj čežnji za sve većim ushićenjem. Zavisnik otkriva da mu bezlična pornografija više ne pruža zadovoljstvo, zato se odaje novim (ponekad opasnim i nezakonitim) radnjama da bi dosegao željeni nivo zanosa i seksualnog zadovoljstva. Često je seksualno zadovoljstvo pomešano sa osećajem moći. Muškarac „osvoji“ ženu kad je odvede u krevet. Žena „kontroliše“ muškarca kad ga namami u seksualni odnos. Za neke je ovo jedina moć koju imaju ili jedina moć koju oni smatraju važnom. Nije neuobičajeno da deca koja se sporije razvijaju kasnije postanu promiskuitetne osobe. U osnovnoj ili srednjoj školi vršnjaci su im govorili da su „ružni“, „uvrnuti štreberi“ ili „nepoželjni“ i ta negativna slika o sebi urezala im se u misli. Oni bi mogli da provedu ostatak svog života pokušavajući da dokažu kako su te etikete bile

2 3

Prva knjiga Mojsijeva 2:24 Patrick Carnes, Out of the Shadows.

17

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

pogrešne? Kako? Razmećući se svojom novootkrivenom atraktivnošću, zavodeći koga god mogu. Svaka nova zavedena osoba je trijumf nad svim zlobnicima iz njihove mladosti. Poznajem mladića koji je uspešan i poštovan u svom poslu i društvu. Nije imao razloga da ne bude srećan i zadovoljan. Međutim, postoje dve oblasti u njegovom životu u kojima je bio neuspešan u srednjoj školi. Iako je bio vukovac i popularan učenik, on žali za tim što nikada nije bio dobar u sportu i s devojkama. Danas je u svojim tridesetim i igra fudbal, odbojku, tenis i košarku, često rizikujući da zaradi povredu samo da bi se dokazao. Još uvek je samac i izlazi s lepim (i mladim) devojkama, čak i ako su potpuno pogrešne za njega. Nije mi govorio o seksualnim aspektima svog zabavljanja s njima, ali njegov profil ličnosti odgovara određenom obliku seksualne zavisnosti. Takve osobe ne žude prvenstveno za seksom već za značajem koji je povezan s njim. Seks je pobeda, glas podrške, oličenje moći. Za Anitu, seks predstavlja ljubav. Nešto najbliže ljubavi što je doživela kao dete bio je incest. Zato ona i dalje povezuje ljubav sa seksom. Ona ispoljava sve simptome zavisnosti od ljubavi, samo što ona svoju dozu ljubavi traži u seksu. A iz onoga što mi je sama rekla proističe da je prestravljena mišlju da ljubav može biti nešto više od seksa. Kad god se javi mogućnost da seksualni odnos preraste u nešto više od toga – ako se krene u pravcu ljubavi – ona prekida taj odnos. Iako čezne da bude voljena, prava ljubav je za nju nepoznata oblast i to je užasava. Za ostale, a možda i za Anitu, seks je oblik degradiranja sebe. Oni preziru sebe i smatraju da nisu dostojni ljubavi. Ovakva osećanja često su posledica zlostavljanja u detinjstvu. Oni misle da je seks prljav, pa je promiskuitet način da se valjaju u blatu. Često u takvom ponašanju nalaze čudan osećaj pravde – oni lošim ponašanjem kažnjavaju sebe zbog toga što su loši. Oni znaju da ih seks bez ljubavi ponižava i da im nanosi bol, pa ipak, oni smatraju da zaslužuju taj bol. Nedavno sam gledao televizijsku emisiju o mladoj ženi koja je patila od ovakve zavisnosti. Ćerka je poznatog glumca, ali je postala striptizeta, a potom i glumica u pornografskom filmu. Znala je da je svojim ponašanjem povredila roditelje, muža i sebe, ali nešto ju je nagonilo da nastavi s takvim životom. Njene reči u toj emisiji ukazuju na to da je imala vrlo loše mišljenje o sebi, ali uživala je u tome što je svojim ponašanjem sramotila slavnog oca. Na posletku je izvršila samoubistvo, osudivši sebe na smrtnu kaznu zbog svojih greha. Nema sumnje da se ovde radi o ekstremnom slučaju. Većina ljudi koji pate od seksualne zavisnosti daleko su od očiju javnosti. Zapravo, mnogi uspevaju da zadrže to u tajnosti dok ne izgube kontrolu. Oni žive dvostrukim životom, uživajući u svojoj zavisnosti i vodeći naizgled normalan život. Jednom sam savetovao čoveka koji je bio uhapšen zato što je provalio u stan neke žene i ukrao njen donji veš. Pošto mu je to bio prvi prekršaj, relativno lako su ga oslobodili. I dok su ga policajci nazivali „čudakom“ i drugim pogrdnim imenima, sudija je znao da Fredu nije bila potrebna samo kazna već i ozbiljno savetovanje. Sudeći po načinu njegovog života, Fred nije bio čudak. Imao je dobar posao, ženu i dvoje dece. U društvu je važio za moralnu osobu, čak je bio i učitelj u nedeljnoj školi. Međutim, Fred je vodio drugi život, tajni život za koji niko nije znao. Odrastao je u alkoholičarskom domu i zarekao se da nikada neće piti. Međutim, njegova nasledna sklonost ka zavisnosti isplivala je na površinu u drugačijem obliku. U tinejdžerskom dobu, bilo je to opsesivno masturbiranje. Kao mladić, tražio je veće ushićenje i okrenuo se pornografiji. Osetio bi krivicu svaki put kad bi se na ovaj način predao požudi i molio bi Boga da ga očisti od požudnih misli.

18

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Tokom tog vremena imao je devojku, ali nikada je nije dodirnuo na seksualan način, jer nije bio siguran kuda bi to moglo da ga odvede. O svom problemu nikada nije razgovarao s njom, jer se bojao da će ga odbaciti zajedno s njegovom grešnom praksom. Fred je napokon shvatio da je njegov problem proistekao iz seksualne frustracije. Prijatelji su mu govorili da samo treba da „smuva neku“ i da će se odmah osećati bolje. On se ipak držao svojih uverenja, smatrajući da ne treba da povredi svoju devojku na takav način. Ali šta ako bi bili u braku? Onda bi bilo u redu imati seks i njegov problem bi bio rešen, tako je barem razmišljao. U početku je i bilo tako. Prvih nekoliko meseci brak je bio rešenje, ali nije mogao da ne primeti da je njegov seksualni nagon bio mnogo jači od seksualnog nagona njegove žene. Ipak, to je bilo mnogo bolje nego živeti s krivicom koju je donosilo gledanje pornografije i prekomerno masturbiranje. Fred je ubrzo počeo ponovo da masturbira. Ovo ga je šokiralo i razočaralo, jer je mislio da će njegova žena ispuniti sve njegove seksualne potrebe. Ipak, osećao je da je već dovoljno izvršio pritisak na nju i time što su vodili ljubav nekoliko puta nedeljno i nije mu bilo prijatno da vrši dodatni pritisak. Zato je odlučio da se vrati starom obrascu ponašanja: pornografiji i masturbaciji. Ovoga puta je osećao manje krivice. Ne živim u preljubi niti nekoga povređujem, razmišljao je. Međutim, pornografija mu je uskoro postala banalna, a masturbacija mu je delovala ponižavajuće. Trebalo mu je nešto više, mislio je, prava žena. Još jednom, njegova snažna uverenja mu nisu dozvolila da ostvari svoje namisli. Zato je fantazirao o ženama koje je poznavao, tražeći način da stupi u kontakt s njima. Jedna žena mu je postala posebna opsesija. Na kraju je počeo da je prati. Svake noći bi dolazio do njene kuće da bi je gledao kroz prozor, zamišljajući kako vodi ljubav s njom. To je bio njegov seksualni ritual. Fred je prešao i na druge žene, zatim na nepoznate žene, i svaki put im je prilazio sve bliže, a da one to nisu ni slutile. Počeo je da ih zove i govori im bestidne reči, penjao se na drveće radi što boljeg pogleda, a naposletku je počeo da ulazi u njihove kuće kad nisu bile tu. Uzbuđenje je raslo u svakoj novoj fazi, ali rasla je i njegova želja da im se što više približi. Svaki rizik u koji se upuštao povećavao je njegovo zadovoljstvo, ali ga je takođe uvlačio u sve veće rizike. Fredovo ponašanje je postajalo sve destruktivnije po njega samog. Krivična prijava zbog provale prekinula je ovaj začarani krug, bar na neko vreme. Kad je video koliko se žena uplašila kad ga je zatekla u svojoj kući, preplavio ga je osećaj krivice. U njegovim fantazijama privlačnost je bila obostrana. Dobro je što su ga uhvatili. Koji bi bio njegov sledeći korak? Kuda bi ga odvela njegova zavisnost? Ne znamo odgovore na ova pitanja u Fredovom slučaju, ali novine su pune priča o drugim seksualnim zavisnicima. One nam govore kuda ih je odvela njihova zavisnost. Porodice su razorene, karijere uništene, umovi su se izopačili. Međutim, možda najveća – i najčešća – šteta koju seksualna zavisnost prouzrokuje jeste gubitak seksualnog zadovoljstva. Izgubljen u svetu pornografije, Fred nije bio u stanju da bude srećan sa svojom ženom. Ona nije mogla da se poredi s njegovim fantazijama. Ono što je trebalo da bude lepo – izraz bračne ljubavi putem seksualnog odnosa – bilo je zatrovano. Nažalost, ovo se dogodilo u mnogim porodicama. Ključna reč je povezanost ili veza. Zavisnik povezuje željene kvalitete s određenim odnosom ili aktivnošću. To se zatim u umu zavisnika sjedinjuje. Kao što smo videli, neki ljudi povezuju ljubav sa seksom. Stoga ne samo da se – potpuno pogrešno – osećaju voljeno kad vode ljubav s nekim nego se

19

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

i osećaju nevoljeno kad nema seksa. Neki u svom umu povezuju moć, kontrolu ili vlastitu vrednost sa svojim seksualnim ponašanjem. Oni se osećaju moćno, dominantno i vredno samo prilikom seksualnog čina. U Fredovom slučaju, kao i u slučaju mnogih seksualnih zavisnika, uzbuđenje je bilo povezano s pornografijom i voajerstvom, a to je ugušilo uzbuđenje u ostatku njegovog života. Zavisnost od osobe Kod ovakve zavisnosti radi se o povezivanju vlastite sreće sa određenom osobom. Ovde nije reč o „zaljubljenosti u zaljubljenost“, niti o seksualnom nagonu, iako se mogu ispoljiti neki od istih simptoma. U drugim zavisničkim odnosima koje smo razmatrali, ceo život zavisnika svodi se na status, emociju, ili aktivnost. Kod zavisnosti od osobe, sve se vrti oko te posebne osobe. „Ako ne vidim Boba danas, umreću.“ Kad Bob negde ode, ona je očajnički usamljena i van sebe je. Kada je objekat njenog divljenja tu, ceo svet se vrti oko njega. „Nije bitno šta ja mislim, osećam ili želim. Moja jedina želja je da usrećim Boba.“ Ovo je emocionalna zavisnost, a to može biti opasno. Još jednom napominjem, naše popularne ideje o romantičnim odnosima pothranjuju ovakvu zavisnost. Kad sam bio mali, Stilistiksi (The Stylistics) su pevali: „Ti si mi sve i sve je u tebi.“ To nije bila hinduistička pesma, već ljubavna pesma. Ljudi redovno izražavaju ljubav takvim uzvišenim rečima. Ako si mi ti sve, šta sam onda ja? Gde se ja uklapam u tu sliku? Zavisnik od osobe kaže: „Ja nisam važan.“ On ili ona gubi predstavu o sebi, dok se potpuno posvećuje toj drugoj osobi. Nepotrebno je naglasiti da ovo dovodi do neuravnoteženog odnosa. U najgorim slučajevima, takvi zavisnici podnose užasno zlostavljanje i iznova se vraćaju po još. Njima nije ostalo nimalo samopoštovanja. Oni ne mogu da zamisle sebe bez svojih voljenih osoba/mučitelja. Uvereni su da niko drugi ne bi mogao da ih voli, a oni to i ne žele. Rebeka je savršen primer zavisnosti od osobe. Kao što je objasnila ljudima u grupi, nije želela da ostavi muža koji je tražio razvod. S njim je bila od detinjstva i premda je priznala da bi za nju bilo bolje da ga napusti i počne iz početka, nije znala kako da živi bez njega. Brak nije jedino mesto gde nalazimo zavisnost od odnosa. Zabavljanje takođe može da krene u tom pravcu, kao što smo videli kod Megi i Lore. Megi je našla savršenog čoveka, ili tako bar ona misli. Nevolja je u tome što i neke druge žene to misle. On je „džentlmen“ koji nema nameru da se skrasi, i zato je njihov odnos na klimavim nogama. Megi je luda za njim i spremna je da založi srce i dušu za njegovu nedeljivu pažnju i ljubav. Ipak, očigledno je da on još nema nameru da joj se posveti na taj način. Ona se boji (verovatno opravdano) da će ga odbiti ako pokrene ovu temu. I tako se ona muči u svojoj zavisnosti, srećna kad dobije i to malo pažnje od njega, a očajna sve vreme kad toga nema. On očigledno zna pravila ove igre: kod njega su sve karte; ona će biti tu za njega onda kad on bude spreman. U Lorinom slučaju, „pravila“ su još rigoroznija. Lora ne može bez šefa, koji je „mnogo zgodan“, iako je „pravi kreten“. On je naučio da koristi njenu zavisnost kako bi dobio ono što želi. Ona će trpeti čak i kad se on loše ophodi prema njoj; jednostavno ne može da mu kaže ne. U svim ovim slučajevima vidimo kako zavisnost od osobe omalovažava zavisnika, dok u isto vreme uzdiže objekat zavisnosti. „Nije toga vredan“, kažu prijatelji. „Zaslužuješ bolje!“ Ali, zavisnik ima iskrivljen pogled na stvarnost; on to ne može da vidi. Zavisnik nije jedini koji biva povređen. Objekat zavisnosti takođe može da doživi izvestan poremećaj. Lorin šef želi odnos u kome „pobednik dobija sve“. On ne zna ništa o tome kakvu radost pruža uzajamna ljubav. 20

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Takva je zavisnost. Ona kvari pravila igre, pa su svi učesnici u nezavidnom položaju. Zavisnost od osobe takođe se javlja u odnosima koji nisu romantične prirode. U prijateljstvima između osoba istog pola (naročito među ženama) može doći do emocionalne zavisnosti. U ovim slučajevima, čitav život određene osobe – njeno emocionalno stanje, samopouzdanje, energija – zavisi od prisustva prijatelja ili njegove podrške. Ni porodični odnosi nisu izuzetak. Roditelji se često preterano vezuju za decu. Oni žive svoje živote preko svojih potomaka i ne dopuštaju im da se odvoje od njih. Razmislite o majci koja tera ćerku da postane glumica ili oca koji vrši pritisak na sina da se bavi sportom. Često se čini da roditelji preko dece ispunjavaju svoje snove o slavi, kao i da se previše identifikuju s njima. Ovo, naravno, može biti i mnogo suptilnije. Roditelj može biti preterano zainteresovan za ljubavni život tinejdžera ili za izbor poslova. Jasno je da je izvesna količina brige i usmeravanja neophodna, ali ona takođe može preći liniju racionalnosti. Dete razmišlja: „Ovde se više ne radi o meni ili mojim odlukama. Radi se o tebi i o tome šta si ti želeo da postigneš.“ Zavisnost od osobe nije ograničena samo na roditelje. Dete može idealizovati starijeg brata, stariju sestru ili roditelja. Poznajem nekoliko odraslih osoba koje u suštini kontrolišu stavovi njihovih roditelja. Oni su ubeđeni da sami nikada ne bi doneli ispravnu odluku i očajnički traže savet „savršene mame“ ili „tate koji nikad ne greši“. Ovo je takođe oblik zavisnosti od osobe. Zamka sajberseksa 4 Pojavila se i nova varijacija na ovu temu, zahvaljujući sve razvijenijem internetu. Ljudi sve više pothranjuju svoju zavisnost od seksa ili ljubavi korišćenjem kompjutera. Mnogi provede sate u četovanju5, dok drugi surfuju internetom u potrazi za pornografijom. Don je kao mladić bio zavisnik od pornografskih filmova i časopisa, ali uspeo je da odbaci tu naviku kad se oženio. Međutim, kad je kupio kompjuter i uveo internet, posetio je neke od pornografskih veb-sajtova o kojima je čitao. Njegova opsesija se ubrzo vratila. Ostajao je do kasno uveče, posećujući jedan veb-sajt za drugim. Njegova žena nije ništa sumnjala. Koliko je ona znala, on je naporno radio, bavio se istraživanjem ili je možda četovao s drugarima. Problem je sve više izmicao kontroli i Don se plašio da bi to moglo čak da mu ugrozi brak – i njegov život. Tada je došao kod mene na savetovanje. „Uspeo sam da prekinem s gledanjem pornografije“, rekao je. „Mislio sam da sam završio s tim. Ali te stvari je tako lako naći na internetu i opet sam se uhvatio u zamku.“ Očigledno je da je zavisnost od seksa na internetu mešavina nekoliko drugih zavisnosti. Pre svega, sam kompjuter može postati opsesija. To su otvorena vrata u nepoznati svet. Majkrosoft je napravio briljantnu reklamu za svoj kompjuterski program: „Kuda želite da idete danas?“ Preuzmite slike Marsa, proverite cene akcija u Tokiju, ili posetite javnu kuću u Amsterdamu – od svega toga vas deli samo jedan pokret rukom. Kompjuterska zavisnost postaje glavni problem u našem društvu. Njeni simptomi, prema definiciji Nacionalnog saveta za borbu protiv zavisnosti (National Counseling Intervention Service), uključuje korisnike koji: 6 Sajberseks – seksualna aktivnost ili uzbuđenje korišćenjem interneta i kompjutera, a u skorije vreme i veb-kamera. To je forma virtuelnog seksa u kojoj se dve osobe ili više njih susreću na internetu. „Seks“ se svodi na razmenu eksplicitnih poruka i opisivanje seksualnih aktivnosti, čime se stimulišu seksualna osećanja i fantazije (prim. prev.). 5 Komunikacija posredstvom interneta u stvarnom vremenu između najmanje dve osobe koje naizmenično ispisuju poruke na tastaturi. Definicija preuzeta iz Velikog rečnika stranih reči i izraza, Prometej; (prim. prev.). 4

21

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Ne mogu da kontrolišu vreme koje provode za kompjuterom ■ Pate od negativnih posledica ■ Pridaju prevelik značaj kompjuteru u svom životu ■ Koriste kompjuter kao odušak kad su depresivni ili tužni ■

A sada dodajte ovoj osnovnoj kompjuterskoj zavisnosti i zavisnost od ljubavi i seksa, o čemu smo već pisali. Ovaj spoj je posebno destruktivan. Javljaju se dva tipa problema:

Zavisnost od ljubavi koja se hrani fantazijom putem četovanja.

Na internetu možete biti bilo ko. Ovo je posebno primamljivo za ljude koji nisu zadovoljni sobom. U sobama za četovanje, neprivlačna Džejn može biti zanosna Dalila. Mršavko od četrdesetak kila može biti Švarcenegerov brat blizanac. Ovi zavisnici od ljubavi sam odlazak na neki od društvenih veb-sajtova povezuju sa superiornošću, fantazijom, avanturom, identitetom i ljubavlju. Kad sve to doživite sedeći za kompjuterom, nekako je teško vratiti se u stvarni svet. Upravo je u tome problem. Nema ništa loše u sobama za četovanje. Ljudi se na internetu upoznaju, stiču prijatelje, proširuju vidike i uče nove stvari. Međutim, da li vam kompjuter pomaže da se snađete u stvarnom životu ili vas udaljava od njega. Ako internet postane svet mašte koji od vas zahteva sve više vremena, to je onda nezdravo za vas. Povremeno ćete čuti za dvoje ljudi koji su se upoznali na internetu i započeli romantičnu vezu. Nakon razmenjenih imejlova i sastanaka u sobama za četovanje, par se konačno sastaje i stupa u brak. (Ista stvar se već vekovima dešava među onima koji pišu pisma.) U nekim slučajevima, ovakav način upoznavanja može skrenuti fokus sa spoljašnjeg izgleda, na šta se u našem društvu stavlja ogroman naglasak. Ljudi na ovaj način upoznaju misli i osećanja jedni drugih pre nego što vide kako ta druga osoba izgleda. Ovo može dovesti do dubljeg odnosa od onoga koji se prvenstveno zasniva na izgledu. Međutim, internet se takođe može upotrebiti za prevaru. Kada do toga dođe, ljudi se upliću u varljive odnose. Oni možda misle da grade ozbiljnu romantičnu vezu sa savršenim partnerom, kada u stvarnosti taj partner koga zamišljaju zapravo i ne postoji.

Zavisnost od seksa se na internetu hrani pornografijom. Lak pristup pornografskom sadržaju na internetu čini ovu zavisnost podmuklijom od ostalih oblika zavisnosti. Ako neko želi da iznajmi film ili kupi časopis, uvek postoji opasnost da će ga neko videti, što bi moglo da naruši njegov ugled. Nekim ljudima je ovo dovoljno da bi se ponašali časno. Međutim, kompjuter može doneti slike pravo u kuću. Niko ne mora da zna. Zavisnost od sajberseksa ima iste osobine kao i zavisnost od pornografije, ali je podignuta na potpuno nov nivo. Iskustvo postaje sve zanimljivije, budući da sve češće dolazi do interakcije – korisnik može da naruči slike koje želi i one istog časa stižu. U suštini, gledalac postaje režiser vlastitog pornografskog filma, što mu daje snažnu iluziju moći (i pojačava zavisnički zanos). Potpuno je čudno to što neki preporučuju pornografiju na internetu kao krajnji oblik „bezbednog seksa“. Možda i jeste bezbedan, ako govorimo o virusnim oboljenjima. Međutim,

Computing Magazine, izdanje za juni/juli, John C. Dvorak, „Net Addiction“ www.pccowuting.cok, juni/juli 1996, str. 85.

6

22

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 2. TIPOVI ZAVISNOSTI OD ODNOSA

zavisnost od pornografije je sve samo ne bezbedna za one koji su njeni robovi. Kompjuter daje ovoj zavisnosti jedno novo i moćno oružje. Kad je došao na savetovanje, Don je očekivao neki program, definisane korake koji će mu pomoći da se otarasi svoje nove opsesije. Preporučio sam mu samo jedan korak: „Reci ženi.“ Privatnost podstiče zavisnost od seksa, a nadzor druge osobe je najbolja zaštita od nje. Korišćenje kompjutera je aktivnost koju osoba obavlja kad je sama, pa je zato lako pothranjivati zavisnost u privatnosti. (Tužno je to što zavodljivost seksualne zavisnosti na internetu odvlači korisnika sve dublje u samoću.) Za razliku od toga, ako je zavisnik od sajberseksa odgovoran nekoj osobi, on ponovo uspostavlja vezu sa stvarnim svetom. To je osnovna komponenta svih programa, i mnogi su otkrili da ih samo to može održati na pravom putu. Don je morao da se ispovedi supruzi i zamoli je da nadgleda njegovo korišćenje interneta. Bez njene pomoći, bilo bi lako ponovo popustiti iskušenju. Don je priznao ženi šta je radio i ona je u početku bila zaprepaštena, baš kao što je i strahovao. Ipak, pomogla mu je da savlada problem. Uspeli su u tome. Donu, kao i mnogim drugim osobama, sila pravog odnosa pomogla je da okrene leđa nestvarnim odnosima u svetu sajberseksa. Spoj različitih zavisnosti Mnogi ljudi ispoljavaju simptome različitih tipova zavisnosti. To nije neobično. Zavisnost od ljubavi, zavisnost od seksa i zavisnost od osobe uzajamno su povezane i ponekad ih je teško razlikovati. Sociolozi su otkrili da lečeni zavisnici od droge često upadaju u drugi vid zavisnosti, kao što su alkoholizam, pušenje ili kockanje. Isto važi i za zavisnost od odnosa. U našoj grupi, Barbara je započela sa zavisnošću od osobe, od svog bivšeg muža. Kad je napokon prihvatila činjenicu da više nije s njim i da je razvedena, ubrzo se odala zavisnosti od ljubavi, jer je imala potrebu da bude u vezi, ali je brzo menjala muškarce. Sada je ponovo u vezi s jednim muškarcem i ponovo pokazuje znakove zavisnosti od osobe jer trpi njegovo zlostavljanje. Ovakvi prelazi iz jedne zavisnosti u drugu su uobičajeni. Kako se ljudi menjaju, menjaju se njihove potrebe i njihovi odnosi. Međutim, kada ti novi odnosi propadnu, očaj ih navodi da traže novu ljubav, onu koja će biti drugačija i koja će ih na neki način još više ispuniti. Samo kad bi uspeli da nađu pravu osobu. I tako se ciklus zavisnosti nastavlja.

23

3. Studija slučaja:1 Sandra Sandra je došla u moju kancelariju kad je njena romantična veza krenula nizbrdo. Njen momak je počeo da se povlači od nje. Sve ju je ređe zvao. Kad bi bila sama za vikend, odavala se piću. Život joj se raspadao. Kada se javio ovaj problem? Njegovi koreni sežu do njenog detinjstva. Sandrina majka je strahovala da je ostavi samu sa ocem. Zato Sandra nikada nije zagrlila oca niti je na prisan način doživela njegovu ljubav. Koren njenog problema seže i do njenog braka. Da bi napakostila roditeljima, udala se za starijeg čoveka. Srećna je bila što se neko stariji i obrazovaniji interesovao za nju. On je za nju postao zamena za oca i polako je počeo da dominira u njihovom odnosu. Tokom njihovog dvadesettrogodišnjeg braka na perfidan način je gazio njeno samopoštovanje. Morala je da se oslanja na njega za sve. Kad bi je neko nešto pitao, ona bi ga pogledala i čekala da on odgovori. Udarao ju je kad god je smatrao da je neophodno. Da ga napusti? Kako? Morala je da podiže decu. Nije završila fakultet. Sama nije vredela ništa, ili je to bar bila misao koju je on utuvio u njenu glavu. Počela je da pije lekove da bi ublažila bol. Možda se njen problem javio kad je dobila honorarni posao. Deca su odrasla i trebao im je novac. Zatim se zaposlila za stalno. Potom je odlučila da završi fakultet, korak po korak. Bila je sve samostalnija, a njemu se to nimalo nije svidelo. Njihov brak se svodio na ispunjavanje njegovih potreba. Sada je i ona imala svoje potrebe i on se osetio ugroženo. To je dovelo do pometnje u porodici. U nastupu besa i u želji da povrati kontrolu nad porodicom „odrekao“ se njihove ćerke zbog beznačajnog prestupa. Nakon što je popila šaku tableta, devojčica je završila na intenzivnoj nezi. Njen psihijatar je insistirao na tome da otac napusti dom. On je to i učinio. Ali nevoljama nije došao kraj. Sam svoj gazda Onog dana kad je njen muž otišao, Sandra je posetila svog prijatelja Džerija, advokata. On je odbio da vodi brakorazvodnu parnicu, te joj je preporučio ženu advokata preko puta njegove kuće. Sandra je otišla do advokata, predala dokumenta, vratila se u Džerijevu kancelariju i primila poziv za večeru. Ostala je s njim cele noći. Sandra je dobila još jednog autoritativnog čoveka u svom životu. On je malo stariji od nje, visokoobrazovan i za klasu iznad nje. Razvodio se tri puta i ponovo postao svoj čovek. Živeo je na visokoj nozi i rasipao novac na žene. Sandra je znala da se viđa s drugim ženama, ali sanjala je o tome da će joj se na kraju vratiti i skrasiti se s njom. „Taj odnos je bio umnogome sličan mom braku“, kaže sada, prisećajući se te veze. „Postavila sam ga na pijedestal. On je bio advokat, a ja sam i dalje bila niko i ništa. Zašto bi se zainteresovao za mene? Stvarno se lepo ophodio prema meni. Očarao me je. Često smo išli na krstarenje njegovim Studija slučaja je metod koji je potekao iz psihoanalize, a označava temeljno i svestrano istraživanje životne istorije pojedinca radi što potpunije rekonstrukcije njegove životne istorije. Cilj studije slučaja je otkrivanje potpune istine o psiho(pato)logiji konkretnog pojedinca, odnosno rekonstruisanje njegove „totalne biografije”. To je širok eksplorativni i metodološki okvir koji povezuje mnoštvo različitih socijalnih, psiholoških i drugih tehnika radi dijagnoze poremećaja određenog pojedinca i procene njegove ličnosti. Ovaj metod se koristi u dinamički orijentisanoj kliničkoj psihologiji, u razvojnoj psihologiji, psihijatriji, ali i u socijalnom radu kada je u središtu istraživanja pojedinac; Rečnik socijalnog rada, prof. dr Ivan Vidanović (prim. prev.).

1

24

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 3. STUDIJA SLUČAJA: SANDRA

čamcem, ali nikad nismo izašli zajedno s njegovim društvom. Stideo me se.“ Njegovo mišljenje o njoj za nju je značilo sve. Kupovala je odeću za koju je mislila da će mu se dopasti. Ponašala se onako kako je on očekivao. S njim nije mogla da bude ono što jeste. Zato je bila sve nesigurnija u sebe. Svoju vezu su još prve večeri započeli fizičkom intimnošću. To je ispunilo Sandrinu duboku potrebu – njenu potrebu za nežnim dodirom koji nije imala kao dete – ali osetila se iskorišćeno. Rano ju je otpratio jer se nije osećao dobro, a onda se (kasnije je saznala) našao s drugom ženom. Sandra je uživala dok je bila s njim, ali bez njega joj je bilo jako teško. Nije je više zvao tako često, a ona je sve više pila. Tada je došla kod mene. Opisala je svoj očaj, bol koji je doživljavala u samoći i svoje pijančenje tokom vikenda. Izdržala je još nekoliko meseci u ovom začaranom krugu. Tokom tog perioda donela bi odluku da ga više neće viđati, da mu se više neće seksualno predavati. Ali on bi tada nazvao i ona bi popustila. „Čula bih njegov glas“, kaže ona, „i zaboravila na sve neprijatnosti. Rekao bi jednu reč i sve što sam ja odlučila palo bi u vodu.“ Još jedanput, nad njom je dominirao muškarac. A onda ju je napustio, što je za nju bio udarac od koga se teško oporavila. „Nisam mogla da budem srećna ako nekoga nije bilo pored mene. Morala sam da budem s nekim u vezi.“ U to vreme nije imala prijatelje. Ljudi koje je znala za vreme braka uglavnom su je napustili, a nije stekla nove prijatelje dok je bila sa Džerijem. Nekoliko kolega ju je znalo iz viđenja, ali ne dovoljno da bi joj pomogli. Problem s pićem se još više pogoršao. Imala je suicidne misli. Bojao sam se za nju. Trgovac Sandra je upoznala Ričarda na poslu. On je bio trgovac koji je posećivao njenu radnju. Započeli su prijateljstvo. Šest meseci nakon što se njena veza sa Džerijem završila, Ričard ju je pitao da izađu. Rado je pristala. On je bio, u doslovnom smislu, njen spasilac. Bio je brižan i pažljiv. Nekoliko meseci kasnije saznala je da je oženjen. I pored toga, Ričard joj je povratio samopouzdanje. „Govorio mi je koliko sam bila dobra za njega. Sve sam radila kako treba. Sve sam radila bolje od njegove žene. Bolje sam kuvala, čistila sam bolje, moja kola su bila čistija od njenih. Upijala sam njegove reči. Prema svojoj deci sam se ophodila bolje nego što se ona ophodila prema svojoj. Zamislite! Ali bio je u braku s njom a ne sa mnom.“ Sandra je vikende i dalje provodila sama. Sastajala se s njim dok je bio na poslovnom putu, u gradovima koji su bili udaljeni do sto pedeset kilometara. Na toj udaljenosti mogli su da izađu na večeru i provedu noć u motelu. Sandra je dolazila kolima jednom ili dvaput nedeljno da ga vidi, sva usplamtela od uzbuđenja zbog njihovog tajnog sastanka. Sledećeg jutra bi se užasno osećala na putu kući. Još jedanput, njihova veza se uglavnom svodila na seksualni odnos. Sandra je čeznula da je neko drži u naručju, da je voli, a osećala se jako lepo u Ričardovom zagrljaju. Taj dobar osećaj trajao je tokom noći. Hladan tuš bi usledio ujutro kad bi zazvonio sat. „Osećala sam se kao smeće“, kaže ona. Dve godine je sledila ovaj obrazac ponašanja. Njen život se vrteo oko lekova, alkohola i vožnje autoputem. Znala je da ta veza nije imala budućnosti, ali nije mogla da kaže ne. „Koliko god mi posle bilo teško, osećaj koji sam imala za tih nekoliko sati gotovo da je bio vredan sve te patnje.“

25

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 3. STUDIJA SLUČAJA: SANDRA

Na neki način, Ričard je bio dobar za Sandru. Nije je iskorišćavao kao ostali muškarci u njenom životu. Zanimao se za njenu porodicu i dragovoljno postao deo njenog života, iako je morao da isključi Sandru iz vlastitog porodičnog života. Sandrina deca su ga volela; provodila su vreme s njim. Ali nisu znala da je oženjen. Sandra je sanjala o tome da će jednoga dana ona i Ričard biti zajedno. Znala je da je to malo verovatno i da joj on ništa nije obećao, ali ona je ipak i dalje sanjala o tome. „Mislim da mu je stvarno bilo stalo do mene“, kaže sada. „Međutim, on je imao lep život sa svojom ženom i decom. Nije nameravao da ih ostavi.“ U njoj se vodila velika borba i smenjivali nada i očaj. Ričard je otišao na odmor sa ženom i kad se vratio, sve je bilo drugačije. Polako se povukao iz Sandrinog života. Zbog toga se još više odala piću i lekovima. Tada je već prestala da dolazi na savetovanje, ali znala je da joj je trebala pomoć. Više je odsustvovala sa posla nego što je bila na poslu. Njena deca bi zvala i govorila da je bolesna, dok je ona bila potpuno skrhana i rastrojena. Pomoć „Muka mi je više od toga da budem bolesna i pijana. Prijateljica na poslu je spomenula da se negde u komšiluku održava večernji program za odvikavanje od alkohola. Mislila sam da mogu da odlazim tamo i nastavim sa svojim uobičajenim životom. Kad sam pitala prijateljicu o tome, rekla mi je: „Ne, moraš da ideš na detoksikaciju.“ Sandra je zakazala pregled u jednoj takvoj instituciji i oni su joj preporučili da tamo ostane tri dana kako bi se potpuno očistila od alkohola. Sa četiri promila alkohola u krvi jedva je videla kuda je vozila na putu tamo. Zadržali su je pet nedelja. Kad su se javili medicinski problemi, prebacili su je u bolnicu. „Srećna sam što sam živa“, kaže Sandra. „Na toksikološkom odeljenju su mi rekli da sam bila na ivici smrti.“ Nakon što je otišla iz bolnice, krenula je na sastanke anonimnih alkoholičara. Redovno pohađa sastanke i govori pohvalno o rehabilitacionom programu, koji je u velikoj meri doprineo njenom izlečenju. Dok sedi ovde i govori o sebi, ona je sasvim trezna i ne konzumira alkohol godinu, jedan mesec i devet dana. Proces odvikavanja od alkohola takođe joj je dao snage da se suoči sa svojim problemom zavisnosti od odnosa. Sada ima novo samopoštovanje koje nikada pre nije imala. „Čoveče, sada volim sebe!“ kaže ona. „Trenutno ni sa kim nisam u romantičnoj vezi, ali stekla sam mnoge prijatelje tokom programa. Naučila sam da mogu živeti i sama. Više se ne bojim samoće. Stvarno je lep osećaj, osećam se vredno. Sada ne tražim romantičnu vezu. Ako se neko pojavi, razmisliću o tome, ali nisam više očajna. Dobro mi je i ovako.“ Nedavno je Sandra obavljala neki pravni posao, pa je morala da vidi Džerija, svog bivšeg ljubavnika/advokata. Kaže da pri susretu s njim nije osetila ni trunku žaljenja. Taj čovek je imao moć nad njom; njegov glas je mogao da istopi svu njenu odlučnost. Nekad mu je dopuštala da je iskorišćava, međutim, sada nije bilo nikakvih osećanja prema njemu. Čak ni gneva. Obavili su posao i ona je otišla. Nije bilo čežnjivih pogleda. Ni dubokih uzdaha. Ničega. Kakva je razlika između nekad i sad? „Mnogo sam sigurnija u sebe“, objašnjava ona. „Povratila sam samopoštovanje. Sada znam da sam važna i da vredim.“ Dobro je čuti ovakve reči od nje. Procena Koji je tip zavisnosti od odnosa Sandra imala? Rekao bih da ih je imala sve, u sprezi sa zavisnošću od alkohola i lekova. Bila je gladna ljubavi još od detinjstva. Očeva otuđenost, majčina paranoja i muževljevo zlostavljanje stvorili su vrlo ranjivu ženu.

26

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 3. STUDIJA SLUČAJA: SANDRA

Ove potrebe su izašle na površinu u njenim seksualnim odnosima s različitim muškarcima. Žalila se da ju je muž dodirivao samo kad je hteo, da je malo mario za njene seksualne potrebe. Iako su kasnije veze bile strastvenije, ponavljao se isti obrazac. Ona je želela ljubav, a nudila je seks. Osećala se iskorišćeno i razočarano. Ovo je uobičajeni obrazac za žene koje su zavisnici od seksa. Daleko od toga da je ona želela samo seks. To je bila samo odskočna daska ka dubljem odnosu, ili se bar tako nadala. Njeno nisko samopoštovanje nalazilo se u korenu njene potrebe da bude s nekim. Ljubavna veza s advokatom bila je puna ushićenja i razočaranja. Njegovo ophođenje prema njoj ulivalo joj je optimizam za neko vreme, ali ubrzo je završila u dubinama očaja kad je shvatila da nikada neće biti u braku s njim. U vezama sa Džerijem i Ričardom ona je pogazila svoju ličnost. Iako je Ričard pokazivao iskrenu ljubav prema njoj, ipak su se viđali pod njegovim uslovima, a ona se ponižavala dok je sva opčinjena njime toliko dugo vozila da bi ga videla. „Ja sam niko i ništa dok me neko ne voli“ postalo je: „Učiniću sve samo da zadobijem nečiju ljubav.“ To je taj začarani krug u kome se nalazi zavisnik od ljubavi: on teži da bude neko tako što će biti sa nekim. Sandra je takođe pokazala simptome zavisnosti od osobe. Prvi primer je to što je toliko dugo ostala u braku u kome je doživljavala zlostavljanje. Ona kaže da je njen muž „sistematski uništavao“ njeno samopoštovanje, do te mere da više nije bila sposobna da samostalno razmišlja. Njen muž je bio njen bog. Kad se napokon razvela od njega, još uvek nesigurna u sebe, ubrzo je našla novog boga kome se poklonila. Džeri je bio „iz visokog društva“, a njoj je godilo to što je neko poput njega obratio pažnju na nju. Svesno mu je gledala kroz prste što ju je varao i sanjala o tome kako će jednog dana biti sama s njim i da će to biti njihov mali raj. Njena veza s Ričardom bila je obična fantazija. Uostalom, vanbračna veza to i jeste. U takvoj vezi nema ni trunke odanosti i odricanja, što su odlike prave ljubavi. Pa ipak, on je za Sandru bio neka vrsta spasioca. Bio je tu kad joj je trebao, a ona je zaboravljala činjenicu da je on bio neveran muž. Svesno zanemarivanje mana voljene osobe jeste odlika zavisnosti od osobe. Ponekad neko mora da dotakne dno da bi proces isceljenja mogao da počne. To je bio slučaj sa Sandrom. Zanimljivo je to što ju je verovatno problem sa alkoholom i lekovima naterao da se suoči sa lošom slikom o sebi, što je zapravo i stvorilo zavisnost od odnosa. Problem sa alkoholom je takođe umalo nije ubio. Sandra je okrenula novi list. Suočila se sa surovom realnošću i svojom lošom slikom o sebi. Zasad izgleda dobro i zvuči dobro. Svesna je toga da se lako može vratiti na staro. Zna da joj predstoji težak put. Ipak, ona se naoružala svešću o vlastitim potrebama i vlastitoj vrednosti.

27

4. Karakteristike zavisnosti od odnosa Kada bismo mogli da kažemo za neku osobu da je postala zavisnik od odnosa? Da li žena koja ostaje u lošem braku pokazuje požrtvovanu ljubav ili je zavisna od tog odnosa? Šta reći o neudatoj ženi koja bi radije da izađe s muškarcem do koga joj i nije previše stalo samo da ne bi ostajala kod kuće subotom uveče? Ili o muškarcu koji je imao dvanaest veza u proteklih pet godina? Da li je on zavisnik ili običan muškarac koji voli da se zabavlja? A šta je sa ženom koja zove majku svakog dana, ponekad dva ili tri puta dnevno, i govori joj o svakom detalju iz svog života, često pre nego što o tome razgovara s mužem. Da li je ta žena zavisnik od odnosa s majkom ili je samo dobra ćerka? Ovo nas može odvesti na stranputicu ako ne proučimo karakteristike zavisnosti od odnosa. Ako ovu zavisnost definišemo kao čežnju da budemo s nekom osobom, onda gotovo svaki međuljudski odnos ima poneki element zavisnosti. Slično tome, ako ljubav definišemo kao želju da budemo odani nekoj osobi i žrtvujemo vlastito dobro radi dobra drugoga, u tome takođe ima elemenata prave ljubavi pomešane sa zavisnošću od odnosa. Dakle, na prvi pogled se čini da između zdravih i neuravnoteženih zavisničkih odnosa postoji neraskidiva veza. Gotovo za sve romantične veze i sva prijateljstva važi ovaj opis. U čemu je onda razlika? Gde se na toj skali nalazi crvena linija? Gde Romeo i Julija postaju... Romeo i Julija? To jest, kada odana ljubav postaje samoubilačka depresija? Karakteristike zavisnosti od odnosa Možda i nema specifične linije razdvajanja između zdravih i nezdravih odnosa. Međutim, dok posmatramo ove dve vrste odnosa, uočavamo osnovne razlike između njih. Tek kada stvorimo sliku o tome kako izgledaju zdravi i nezdravi odnosi, moći ćemo bolje da procenimo da li su naši odnosi zdravi ili ne. Ne morate da paničite ako prepoznate jedan ili dva od ovih simptoma u svojim odnosima, ali ako vam je ceo ovaj obrazac veoma poznat... onda je dobro što čitate ovu knjigu.

1. Slobodan izbor naspram prisile U pravom ljubavnom odnosu partneri slobodno odlučuju da budu jedno s drugim, da budu zajedno, da se međusobno vole. U nezdravom odnosu, slobodan izbor je zamenjen prisilom. Vi jednostavno morate biti s tom osobom želeli vi to ili ne. 1 Uporedite ovu situaciju sa situacijom u kojoj se nalazi kokainski zavisnik. Time što kontroliše zavisnikov um i njegove emocije, droga mu ne dopušta da slobodno odlučuje. Na neki način, zavisnik ispoljava slobodan izbor svaki put kad ušmrkne drogu, ali sama droga u biološkom smislu tera vodu na svoju vodenicu. Što se više budete opredeljivali za drogu, to će ona imati veću moć nad vama i sve ćete manje imati slobode. Tako je i sa zavisnošću od odnosa. Metabolički procesi su malo drugačiji, ali princip je isti. Vaš mozak se navikava na određene nadražaje u tom odnosu. U nekom smislu, oni ostavljaju duboke tragove u vašem umu. Vi možda mislite da donosite odluke, ali što je odnos prisniji, on utoliko više kontroliše vaš život. Vi nemate snage da raskinete odnos, pa je stoga vaš slobodan izbor ograničen. Što je odnos dublji, to ima veću kontrolu nad vašim životom. 1

Howard Halpern, How to Break Your Addiction to a Person (New York: Bantam, 1982), str. 7-8.

28

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

U zdravom odnosu, vas privlači druga osoba i voljni ste da nešto žrtvujete kako bi odnos uspeo, ali ste objektivni. Vaš razum je jači od vaših emocija, što vam pomaže da imate kontrolu nad svojom slobodnom voljom. To znači da drugu osobu smatrate odgovornom za ono što čini. Nećete trpeti zlostavljanje i znaćete kada vam ljubav nije uzvraćena. Sofija i Robert su se zabavljali neko vreme i brzo su se zbližili. Kako se njihov odnos razvijao, Sofija je primetila da ju je Robert sve više uzimao zdravo za gotovo. Nazvao bi je u zadnji čas ili bi samo svratio kod nje i zatim ubijao vreme gledajući TV. Bio je i previše opušten s njom, hranio se kod nje i iskorišćavao njenu dobru dušu. Takođe joj je naglasio da je očekivao seksualni odnos. Kad mu se žalila da više ne izlaze, obično bi prokomentarisao da mora da štedi i obećao bi joj poseban izlazak jednog lepog dana. Uprkos Robertovom lošem postupanju prema njoj, Sofija je bila toliko emotivno vezana za njega da nije ni pomišljala na to da ga naljuti. Nastavila je da ga hrani i dvori kad god bi svratio kod nje. Međutim, što je više davala, Sofija je osećala sve veću prazninu u sebi, naročito posle seksualnog odnosa. Kako bi ugušila taj nelagodan osećaj, sve više se trudila da mu pokaže koliko ga mnogo voli, nadajući se da će i on prema njoj pokazivati sve veću ljubav. Međutim, osim nekoliko puta kad je videla tračak nade, njihov odnos je bio sve lošiji. Pošto je Sofija bila potpuno razočarana njihovim odnosom i pošto su njeni prijatelji počeli da se pitaju šta je to videla u Robertu, odlučila je da raskine s njim. Ipak, kad god bi pokušala da raskine, samo bi uverila sebe da „sada nije pravi trenutak“ ili da će se „možda promeniti ako malo sačekam“. Prošli su meseci i umesto da raskine s Robertom, Sofija se sve više emotivno vezivala za njega. Udaljila se od mnogih dotadašnjih prijatelja zato što je imala sve manje vremena za njih i zato što nije više želela da sluša njihove primedbe o Robertu. Njihov odnos se konačno završio oko godinu dana kasnije kad je Robert počeo da se viđa s drugom devojkom. Sofija je bila slomljena. Ne samo što je izgubila Roberta nego je njenom očaju bilo pridodato i to što je izgubila kontakt sa većinom svojih nekadašnjih prijatelja. Osećala se jako usamljeno. Zašto je Sofija toliko dugo ostala s Robertom? Da li je bila zaljubljena u njega? Da li je objektivno posmatrala taj odnos ili je u njega ušla zbog osećaja unutrašnje praznine, što je ograničavalo njenu sposobnost da izabere hoće li ostati u odnosu ili će izaći iz njega. Možda mislite: Ono što je Sofija trpela nije ništa u poređenju s onim kroz šta sam ja prošla. Zaista ima mnogo težih slučajeva. Mnogi koji su osećali da po svaku cenu moraju ostati u odnosu kasnije su tolerisali fizičko, seksualno i emocionalno nasilje. Što se više odnos produbljuje, povećava se i sila koja nas primorava da ostanemo u njemu. Na kraju se odreknemo svih svojih standarda, uverenja i vrednosti samo da bismo zadržali u svom životu ono što nas najviše povređuje.

2. Uzajamna podrška nasuprot nastojanju da se neko spase Da li poznajete ljude koji se uvek zabavljaju sa osobama ispod svog nivoa? Ljupku neiskvarenu devojku koja se zabavlja s narkomanom? Uglednog mladića koji izlazi s emotivnom olupinom? Naravno, ne bismo smeli da generalizujemo ove slučajeve, a opasan je i sam koncept o tome da je neko „ispod nečijeg nivoa“. Međutim, ovakvi odnosi su obično nezdravi zato što su od samog početka neuravnoteženi. Motiv koji se krije iza takvog odnosa često nije ljubav već sažaljenje, ponos ili snažna potreba da nekoga spasemo. U zdravim odnosima, oba partnera pomažu jedno drugom i grade taj odnos. U zavisničkom odnosu, jedna osoba pokušava da spase drugu, da reši njen problem, promeni je ili joj jednostavno pomogne. Takav odnos je kao klackalica. Jedna strana je uvek u potrebi; druga ima potrebu da

29

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

nekome bude potrebna. Oni postaju zavisni jedno o drugom u tom neuravnoteženom stanju koje zovemo kozavisnost ili međuzavisnost. Poznavao sam ženu na fakultetu koja je bila klasični predstavnik ovakve zavisnosti. Iako je bila religiozna, uvek su je privlačili momci sumnjivog karaktera. To me je izluđivalo, jer mi je bila izuzetno privlačna, ali ona nikada ne bi izašla sa mnom, jer nisam bio dovoljno očajan. Ona je bila u „misionarskim odnosima“, kako sam ih nazivao. Posmatrao sam je kad je pod svoje okrilje uzela mog prijatelja. On je poverovao u Boga u zatvoru, dok je služio kaznu zbog oružane pljačke i posedovanja droge. A ona se ponudila da mu pomogne u duhovnom rastu. Međutim, njihova duhovna bliskost ubrzo je postala fizička bliskost, pa su nedugo zatim započeli romantičnu vezu. Ne znam šta se desilo s njima. Možda je veza i potrajala. Možda je on uzrastao u veri uz njenu pomoć i možda su naučili da se ophode jedno prema drugom s poštovanjem, kao dve zrele osobe. Ali sumnjam. Vidite, to je problem sa uzajamnom zavisnošću. Takav odnos se temelji na potrebama jednoga koje onaj drugi treba da ispuni. Šta se dešava kada nezreli vernik duhovno sazri? Šta će „misionar“ tada? Menja se sama suština tog odnosa. Ona mu više nije potrebna, bar ne na isti način. Filip mi je pričao o svojoj vezi sa tek razvedenom ženom. Kad ju je upoznao, još uvek je bila slomljena zbog toga što ju je muž napustio. Filip je uspeo da joj povrati malo radosti i samopouzdanja. Iako je čvrsto odlučila da neće žuriti s novom vezom, bila je u velikoj emocionalnoj krizi, a Filip je bio više nego spreman da ispuni njene potrebe. U tome je nalazio zadovoljstvo. Njihovo prijateljstvo je ubrzo preraslo u romantičnu vezu. „Za nju je važno da se ponovo oseća poželjno“, razmišljao je Filip. On je bio taj koji je lečio njenu dušu, i ta misao mu se jako dopadala. Čudna stvar se desila. Njena duša se oporavila. Više joj nije bio potreban. Sve se promenilo kad je prebrodila krizu, na kojoj se temeljio njihov romantični odnos. Srećna okolnost je to što su oboje ovo shvatili i mirno se razišli. Ova priča ima zanimljiv rasplet. Samo godinu dana nakon što su se razišli, ova žena se udala za čoveka koji je takođe teško podneo razvod. Našla je nekoga kome je mogla da bude podrška, a i on njoj. Filipova sledeća veza? Siromašna samohrana majka. Kozavisnici ne mogu bez zavisnika. Navedeni primeri su prilično blagi. Mogli bismo da nađemo mnoge slučajeve alkoholičara i narkomana i njihovih supružnika koji ne mogu jedni bez drugih. Problem je u tome što se takav odnos u potpunosti temelji na krizi. Spasilac je u pat poziciji. Ako uspe u svojoj misiji spasavanja zavisnika i izleči dušu emotivno nestabilne osobe, to će uzdrmati njihov odnos. Ako partneru koji je nekad bio u zavisnom položaju više ne treba pomoć, spasilac ostaje bez posla. Na podsvesnom nivou, spasilac ima veoma jak razlog da zadrži zavisnika. Na taj način on ulazi u začarani krug zavisnosti.

3. Objektivnost nasuprot gledanju kroz ružičaste naočare U zdravom odnosu, oba partnera su svesna vrednosti i nedostataka onog drugog. U zavisničkom odnosu, jedan partner poriče sve negativne aspekte drugog partnera. „On je savršen“, žena bi mogla da kaže, „čovek iz mojih snova.“ Njena prijateljica bi mogla da vidi milion loših osobina kod njega, ali zaljubljena žena je slepa za to.

30

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

„Ljubav je slepa.“ 2 Tako kaže stara izreka. Međutim, ako zaljubljenost tokom vremena treba da preraste u zdrav i uravnotežen odnos, bolje bi joj bilo da otvori oči. Nije mi namera da pogazim ideju o „pozitivnom mentalnom stavu“. Dobro je tražiti pozitivne aspekte kod ljudi koje upoznajemo. Međutim, moramo biti objektivni. Naivno je i opasno ignorisati loše osobine. Gledanje kroz ružičaste naočare uobičajeno je kod ljudi koji su očarani nekom osobom. Verovatno vam je poznat ovaj osećaj: „Tako si divan. Ti si rešenje za sve moje probleme. Tebe sam tražila čitavog života.“ To je prirodna faza kroz koju se prolazi na početku odnosa. Evo kako Skot Pek opisuje „mit o romantičnoj ljubavi“: „Upoznali smo osobu s kojom nas je samo nebo spojilo i pošto smo savršeni jedno za drugo, zauvek ćemo moći da ispunjavamo sve svoje potrebe.“ 3 Mi svesno zanemarujemo probleme koji iskrsavaju. Zaljubljeni smo. „Moje srce samo tebi pripada.“ Kao što sam istakao, to je prirodno osećanje koje se javlja kod mnogih ljudi. Ono je za neko vreme zdravo i zabavno. Zapravo, bez takvog privremenog slepila, muškarac i žena možda nikad ne bi bili zajedno. Pek domišljato dodaje da je mit o romantičnoj ljubavi „užasna laž“, ali da je možda „neophodna laž, jer osigurava produžetak vrste time što podstiče i opravdava iskustvo zaljubljivanja koje nas zarobljava u brak“. 4 Problem nastaje kada zaljubljenost odbija da odraste. I dok je zaljubljivanje prirodan proces, prirodno je i da takva osećanja iščeznu. Zdravi odnosi se razvijaju u objektivnu, odgovornu ljubav koja opstaje i u teškim vremenima. Kako ljubav sazreva, partneri počinju da uviđaju negativnu stranu onog drugog, a svi je mi imamo. Stručnjaci upoređuju zaljubljenost sa stadijumom razvoja dvogodišnjaka. Otežavajuća okolnost kod ove dece je to što se osećaju svemoćno. Iako je dete živo i zdravo, mama i tata skaču na svaki njegov mig. Tokom te godine, dete uči da postoje izvesna ograničenja. Mama i tata imaju slobodnu volju i njihove reakcije nisu uvek predvidive, a to je vrlo deprimirajuće. Dete ne može da radi šta hoće. To je vreme otrežnjenja, ali ono je neophodno za detetov razvoj. Verovatno ste videli decu sa pet ili šest godina koja se i dalje ponašaju kao da imaju dve godine. Užasno su razmažena. Nikada se nisu u potpunosti odvojila od mame i tate. Nikada nisu spoznala svoja ograničenja. Očigledno je da je njihov razvoj usporen. Slično tome, zaljubljena osoba se oseća svemoćno. Ona prosto leti. Nikoga ne primećuje. Milioni prolaze pored nje, ali niko nije važan osim njega. Ti i ja protiv svih. Našla sam te, dušo, i sve drugo je nebitno. Međutim, sazrevanje podrazumeva otvaranje očiju za stvarnost života. Sazrevanje znači ponovno uspostavljanje određene distance u odnosu s voljenom osobom. Sazrevanje znači shvatiti ograničenja te osobe i granice tog odnosa. Ako ne dođe do ovakvog sazrevanja, to znači da je odnos zakržljao. U takvom infantilnom stanju on može ostati godinama. Savetovao sam jedan par koji je previše dugo ostao u stanju zanesenosti. Čak i posle godinu dana zabavljanja, još uvek su bili „ludo zaljubljeni“ jedno u drugo. Stalno su se držali za ruke i grlili. Kad god sam ih video, imali su čudan sjaj u očima i stalno su razmenjivali ljubavne poglede, šaputali na uvo jedno drugom i štipkali obraze. 2 3 4

„Zaljubljenost je slepa“, bi bilo najpreciznije rečeno. M. Scott Peck, The Road Less Traveled (New York: Simon and Schuster, 1978), str. 91. M. Scott Peck, The Road Less Traveled, str. 92.

31

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

To je simpatično. Kao deca. Ipak, iznenadilo me je što su bili u takvom stanju i posle godinu dana. Razgovarao sam s njima ubrzo nakon što su se verili i zamolio ih da mi opišu svoje pozitivne i negativne karakteristike. Dobio sam samo pozitivne odgovore: „Ne mogu da živim bez nje.“ „Kad nije tu, osećam prazninu u sebi, a kad je tu, osećam se ispunjeno.“ Lepo zvuči, je 1’ da? Drago mi je što moja žena nije sedela pored mene. Verovatno bi rekla: „Zašto ti nikad ne razgovaraš sa mnom tako? Zašto mi ne pokazuješ ljubav na takav način?“ Međutim, to je potpuno pogrešno shvatanje ljubavi. Ljubav nije: „Ne mogu bez tebe; ti si sve o čemu sam ikad sanjao.“ Ljubav je kada shvatim tvoje dobre i loše osobine i potom ti poverim svoje biće. Obavezujem se, uprkos svemu, da ću ti biti veran, da ću te poštovati i biti uz tebe u dobru i zlu. Mnogi parovi se uspaniče kad zaljubljenost nestane. „Nismo više zaljubljeni!“ Međutim, činjenica je da prava ljubav tek tada počinje da se razvija. U nezdravim odnosima ljudi posežu za ružičastim naočarima. „Ako dopustim sebi da vidim koliko je loš, to će uništiti ova predivna osećanja.“ U zdravim odnosima, ljudi se upuštaju u rizik time što su iskreni – govore o svojim manama i spremni su da ih vide – a sve u cilju da bi njihova ljubav sazrela. Zrela ljubav takođe znači da se partneri međusobno smatraju odgovornima za svoje postupke. Ako se vaš partner ne pojavi na dogovorenom sastanku, šta ćete činiti? Mogli biste da nađete neko opravdanje. Mogli biste da prihvatite njegove neuverljive izgovore bez reči negodovanja. To je gledanje kroz ružičaste naočare. Zrela ljubav bi se odlučno suprotstavila tome, a ipak bi bila spremna da oprosti. „Taj sastanak mi je bio veoma važan. Mnogo si me povredio što se nisi pojavio. Ipak, stalo mi je do našeg odnosa. Čini mi se da tebi nije stalo do nas. Ako je tvoj izgovor istina, praštam ti; ali ne možeš očekivati da tolerišem takvo tvoje ponašanje. Ovakav odnos nije dobar ni za tebe ni za mene.“ To što ćete ustuknuti korak unazad i pogledati objektivno na vaš odnos omogućiće vam da donesete mudre odluke koje će biti dobre za vas, vašeg partnera i vaš odnos.

4. Isključiva pažnja naspram uravnoteženog druženja s prijateljima „Šta se desilo s Helenom? Bila je vrlo aktivna u klubu samaca. Imala je toliko prijatelja i među muškarcima i među devojkama, koji su joj bili podrška i kojima je ona bila podrška u raznim krizama samačkog života. Obradovali smo se kad nam je rekla za svoju novu vezu od koje je mnogo očekivala. Toni je bio pažljiv, osetljiv na njene potrebe, obasipao je cvećem, izvodio na mesta koja je ona volela. Pre njega je izlazila s podlacima i bilo nam je drago što joj se konačno osmehnula sreća. „A onda smo prestali da je viđamo. Izbegavala je naše zajedničke aktivnosti. Zvali smo je telefonom i ljubazno razgovarali s njom, ali ona je delovala potpuno odsutno. Alison je uspela da organizuje odlazak u kupovinu s njom. Kasnije nas je izvestila da je Helena stalno brinula šta će Toni reći o tom kompletu, onoj bluzi, onim čarapama. Sav razgovor se vrteo oko Tonija. Činilo se da Helena nije imala svoj život.“ „To je bilo pre šest godina. Svi smo izgubili kontakt s njom.“ Helena je nedavno pozvala Alison. Izašle su na kafu u restoran i Helena joj je konačno ispričala šta se desilo. Udala se za Tonija. Osvojila ju je njegova neprestana pažnja; osećala se voljeno, poželjno, cenjeno. Ona je bila njegov trofej. Međutim, Toni je bio jako ljubomoran i ona je ubrzo postala zarobljenik u sopstvenom domu. Zbog njegove ljubomore morala je da prekine svaku vezu sa svojom samačkom grupom. Čak i dok su se zabavljali, on je izražavao sumnju u njena prijateljstva i vršio pritisak na nju da ih prekine.

32

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Zatim, kad su se venčali, postao je još ljubomorniji. Obasipao ju je pitanjima kad god bi se srela s nekim. Bojala se da razgovara čak i sa poštarom. Rodila je dete i prilično se ugojila. Osećala se neprivlačno, a i Toni je tako mislio. Dete je postalo njegov novi trofej, a Helena je bila samo dadilja. Odlazio je na duga poslovna putovanja i održavao vanbračne veze, ne trudeći se mnogo da ih sakrije, ali i te kako je proveravao Helenu. I dalje joj nije dozvoljavao da sklapa prijateljstva. To je bio njen život, ropstvo u lošem braku. Prekinula je sve kontakte s prijateljima koji bi mogli da joj pomognu; mislila je da nije dostojna novih prijatelja, a imala je i bebu o kojoj je morala da se brine. Rekla je Alison kako je Toni, u nastupu besa, izvadio pištolj i zapretio da će je ubiti. „Ako me ikad budeš prevarila...“ Tada je shvatila da je morala da ga napusti. Alison ju je ohrabrila i dala joj nekoliko praktičnih saveta, ali među njima je postojao zid. Helena se udaljila od svojih najbližih prijatelja i nije bilo lako ponovo se zbližiti s njima. Razvela se od Tonija, ali nikada se nije vratila u crkvu niti u klub samaca. Ovo je ekstreman slučaj, ali njegovi obrasci ponašanja nisu neobični. Možda znate ljude sa sličnim životnim pričama. Ljubomorni momak ili ljubomorna devojka. Prekinuta prijateljstva. Isključiva pažnja se posvećuje tom odnosu. A zatim, vrlo često, sledi zlostavljanje u odnosu. Isključivost nije uvek ovoliko jednostrana i nije uvek posledica ljubomore. Ponekad dvoje ljudi osećaju toliku strastvenu ljubav jedno prema drugom da oboje žele da provode što više vremena zajedno. Zato se njihova prijateljstva gase. Momak s kojim ste igrali košarku utorkom uveče iznenada više ne dolazi. Izlazi s devojkom. Devojka u pozorišnoj grupi iznenada mora da otkaže ulogu zato što sve svoje vreme provodi s novim dečkom. Kao što je slučaj sa zaljubljivanjem, i ova faza je prirodan proces. Međutim, ako predugo potraje, situacija postaje opasna. Obično se smatra da dvoje ljudi koji se vole mogu da ispune sve svoje potrebe. To nije tačno! Taj momak mora da igra košarku, ali njen skok-šut je očajan. Ona mora da glumi, ali njega pozorište ne zanima. Da bi bili kompletne ličnosti, to dvoje ljudi moraju da rade ono što vole i treba da zadrže prijatelje koji su im pomogli u životu. Naravno, do nekih promena mora doći kako se par sve više zbližava. Njihov raspored će morati malo da se promeni kako bi našli vremena da budu zajedno. Pa ipak, niko od njih ne poseduje isključivo pravo na ono drugo. To bi bilo štetno i nezdravo. U zdravom odnosu, oba partnera znaju da imaju prioritet u životu drugog partnera, ali ne i isključivo pravo na njega. Mnoge potrebe se zadovoljavaju unutar tog odnosa, ali neke se zadovoljavaju izvan njega. Oba partnera treba da održavaju prijateljstva, ali dugogodišnja prijateljstva ne bi smela da ugroze romantičnu vezu. Iz svog života mogu da navedem i zdrave i nezdrave primere. Dok sam se oporavljao od razvoda, počeo sam da izlazim sa osobom koja je ispunjavala mnoge moje potrebe. A bio sam u velikoj potrebi. Prilepio sam se za nju kao krpelj i samo sam uzimao, uzimao, uzimao. (To je bio jedan od onih spasilačkih odnosa koji mogu delovati terapeutski za neko vreme, ali retko potraju.) Počeli smo da se viđamo svakodnevno. Redovno mi je spremala večeru, ali ponekad sam morao da radim do kasno uveče. Čak i tada bih je nazvao čim bih došao kući. Ona bi rekla: „Zašto ne svratiš, bar na nekoliko minuta. Nisam te videla celog dana. Htela bih da budem s tobom.“ Naravno, i ja sam osećao isto. Zato smo počeli da provodimo sve slobodno vreme zajedno, što je brzo isključilo sve druge odnose. Ja više nisam išao na pecanje s drugarima zato što sam želeo da budem s njom (a nju pecanje nije zanimalo). I druge aktivnosti i prijateljstva su trpeli zato što sam bio „zaljubljen“ u ovu ženu. 33

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Kao što i sami možete pretpostaviti, ovaj odnos nije dugo trajao. Kad sam se emotivno oporavio, nije mi više bila toliko potrebna. Postao sam svestan da se celokupan naš odnos temeljio na mojoj potrebi. Raskinuli smo i oboje smo bili jako povređeni. Nekoliko godina kasnije započeo sam novu vezu. Dotada sam stekao nekoliko novih prijatelja, bio sam aktivan u crkvi i počeo sam da radim u „Novom početku“ (Fresh Start), programu za oporavak posle razvoda. Bio sam veoma zainteresovan za ovu ženu, ali i ona je bila vrlo zauzeta. Viđali smo se svake druge ili treće nedelje. Kako se naša veza razvijala, provodili smo sve više vremena zajedno, ali ni ona ni ja nismo prekinuli stara prijateljstva. Shvatili smo da su ta prijateljstva i naše aktivnosti deo nas i deo onoga što smo donosili u naš odnos. Oboje smo imali slobodu da provodimo to neophodno vreme s drugim prijateljima. Ta žena je sada moja supruga. Čak i danas imamo zasebne prijatelje. Ispunjavamo mnoge uzajamne potrebe, ali ima i drugih društvenih i rekreativnih potreba koje ne možemo ispuniti u braku. I ne moramo.

5. Poverenje naspram ljubomore „Gde si bio?“ „S kim si bila?“ „Videla sam te kako si je gledao! Šta ima među vama?“ „Zašto nismo češće zajedno? Da li imaš neku drugu?“ Ljubomora je odvratno čudovište. Ako se pojavi u odnosu, u stanju je da ga uništi. Ljubomora se rađa iz nesigurnosti. U njoj nema nimalo logičnosti. Ona izriče besmislene optužbe, nanosi bol i uliva strah. Ako ste bili ljubomorni u vezi, onda znate kako vas nagriza i prkosi vašem nastojanju da je kontrolišete. Ako je vaš partner ljubomoran, onda znate kako je teško izbegavati zamke koje ovo čudovište postavlja. Ljubomorna osoba se boji da će je partner napustiti i otići s nekim lepšim, zanimljivijim, boljim ili bogatijim. To stvara paniku i iracionalni pokušaj da se kontroliše partnerov život. To može oterati partnera, osim ako i on nije zavisnik od odnosa. Iza ljubomore se krije zamršena logika zavisnika od odnosa. „Ja ništa ne vredim. Jadan sam i bedan. Ali sa ovom osobom pored mene ja nešto vredim i srećan sam. Bez nje ne mogu. Ali pošto ništa ne vredim, ona će naći nekoga ko je vredniji. Taj neko će je ukrasti i onda ću ponovo biti nesrećan. Moram biti obazriv i moram se postarati da se ne zbliži ni sa kim.“ To ih oboje unesrećuje. Ljubomorna osoba na neki način ispunjava svoje proročanstvo. Uvereni da ne vrede ništa, ljubomorni ljudi kvare i ono malo sreće u kojoj mogu da uživaju. Poznavao sam ženu koja je bila preterano ljubomorna na svog dečka. Ana bi svakog dana zvala Brajana i propitivala ga o proteklom danu. (To je lepo; ništa pogrešno zasad.) „I, šta si radio danas?“ pitala bi ga. Na nejasno pitanje obično se dobija i nejasan odgovor: „Ništa posebno. Bio sam na poslu, radio na nekim projektima i vratio se kući.“ (Ima li u tome nečeg sumnjivog? Nema, ali Ana mora da iskopa nešto.) „Jesi li razgovarao s nekim danas?“ „Naravno da jesam“, odgovorio bi Brajan. „Imali smo sastanak i nekoliko nas je otišlo na zajednički ručak.“ (Nekoliko nas? Šta li krije?) „Aaaa“, Ana bi izustila nežno. „S kim si onda pričao?“

34

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

„Na poslu? Ili na ručku? Ni sa kim posebno. Sa Gregom i Piterom u kancelariji. Gospodin Vilijams je svratio zbog projekta.“ (Još uvek ništa.) „S kim si bio na ručku?“ „S društvom. Znaš već. Bred iz susedne kancelarije, Karl, Albert i Sali.“ (Pogodak!) „Sali? Jesi li i s njom razgovarao?“ „Jesam, malo.“ „O čemu?“ Brajan pravi pauzu dok pokušava da se seti beznačajnog razgovora, ili, kako bi ona to protumačila, da smisli dobru priču. „Ne znam. Uglavnom o poslu.“ „Šta ste razgovarali o poslu?“ Brajan bi se dotle već iznervirao. „Ne znam, Ana. Obično čavrljanje tokom ručka, šta drugo da kažem? Ne sećam se o čemu smo tačno razgovarali. Nije uopšte bitno.“ (Kako da ne!) „Ne moraš da se žestiš. Samo me zanima kako si proveo dan. Ako ne želiš da se zanimam za tebe...“ (Mora da sam nagazila na nešto, razmišlja Ana. Brani se.) „Ne, Ana, drago mi je što si zainteresovana za moj život. I ja sam zainteresovan za tvoj.“ „Dakle, Brajane, da li često odlaziš na ručak sa Sali?“ „Ne! U stvari, da i ne. Nikad nismo bili sami. Uvek idemo skupa na ručak. Radimo zajedno. Sali je deo naše grupe.“ (Brajan se upleo kao pile u kučine.) „Ali razgovarao si s njom. Da li voliš da razgovaraš s njom?“ „Ne!“ „To znači da ti se ona nabacuje.“ „Ne, uopšte nije reč o tome. Ja razgovaram sa svima. Desilo se tako da je Sali sedela naspram mene.“ (Opa. Bolje da se ugrizao za jezik.) „I ti misliš da je to slučajno tako ispalo?“ „Šta?“ „Pa to što je Sali sedela naspram tebe. Ja sam žena; ja znam kako to ide. Ona ti se nabacuje, Brajane, i to mi se nimalo ne sviđa. Mislim da više ne bi trebalo da razgovaraš s njom.“ „Ali, Ana...“ „Obećaj mi da više nećeš razgovarati sa Sali?“ ,Ali ja radim...“ „Ko ti je važniji, ona ili ja?“ „Naravno da si mi ti važnija, ali...“ „Nisam baš sigurna u to. Čini mi se kao da je braniš. Da li je i ona radila s tobom prošlog četvrtka kad si kasnio na večeru?“ „Bilo je nekoliko nas.“ „Čula sam to već.“ Odjednom se iznosi sav prljav veš i sve ono što ne valja u njihovoj vezi. Ana je prijateljski razgovor preokrenula u špansku inkviziciju. Ona je sebi utuvila u glavu da je njegova koleginica „ta druga žena“. Zaključila je da se njihovo povremeno viđanje na zajedničkom ručku razvilo u tajnu romantičnu vezu. Iako sam promenio nekoliko detalja, ovo je tipičan razgovor između Ane i Brajana. Upadali su u žučne rasprave oko ovakvih sitnica, zatim bi se izmirili, a bes i ljubomora bi ponovo počeli da se gomilaju. Očigledno je da ovo nije bio zdrav odnos. Morali su da nauče da veruju jedno drugom. Naročito je Ana morala da nauči da veruje Brajanu. Čak i više od toga. Morala je da veruje da je ona

35

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

sama dovoljno dobra za njega. Njena potreba da kontroliše Brajanov život proizilazila je iz njene lične nesigurnosti. Da budemo sasvim iskreni, možda je Brajan i izlazio sa Sali. Anine iracionalne sumnje su možda bile osnovane. Problem je bio u tome što je i sama pomisao na ovo izazivala panični strah u njoj. Kako će bez njega? Ako bi bila uverena da bi živela sasvim dobro i bez njega, ne bi bilo takve panike. I dalje bi mogla da mu pokazuje ljubav i želju za dubokim odnosom, ali ne bi padala u očaj kad bi se javila mogućnost da Brajan može izabrati neku drugu. U nekim slučajevima, zavisnik je objekat partnerove ljubomore. To je bio slučaj sa Helenom. Ona je morala da opazi znakove opasne posesivnosti u Toniju, međutim, bila je slepa za to. To što nije cenila samu sebe navelo ju je da čezne za njegovom pažnjom, pa makar bila potcenjivana kao ličnost. Jedna od ključnih istina hrišćanstva je Gospodnja zapovest: „Voli bližnjega kao samoga sebe.“ To nam otkriva recipročnu prirodu odnosa. Protivotrov za ljubomoru je poverenje u partnera, kao što imate poverenje u sebe. Vaša voljena osoba bi mogla da vas razočara, povredi, mogla bi da pobegne s kolegom, ali vi morate imati poverenje u sebe da ćete biti dobro i ako ostanete sami. To će vam pomoći da izbegnete odnose s onima koji ne zaslužuju poverenje (kao Toni) i utrće vam put ka iskrenoj komunikaciji punoj poverenja.

6. Oporavak naspram stalne disfunkcionalnosti

Ljudi koji završe u zavisničkim odnosima često dolaze iz disfunkcionalnih porodica. Prostim rečima, disfunkcionalnost je kada nešto ne funkcioniše kako treba. U suštini, disfunkcionalnost je obično obrazac ponašanja koji je u suprotnosti sa ispravnim funkcionisanjem pojedinca ili porodice. Ako mi ispusti guma na autu, to je problem. U zavisnosti od okolnosti, mogao bih čak da kažem da je katastrofa. Svakako bismo taj problem mogli da nazovemo kvarom. Probušena guma ne može da posluži svojoj pravoj svrsi. Ipak, ja se zaustavim, zamenim točak i nastavim da vozim. Međutim, ako nešto nije u redu sa trapom automobila, to je nešto sasvim drugo. To utiče na upravljanje, auto vuče na desnu stranu dok vozim i gume se oštećuju. To je disfunkcionalnost. Nije samo jedna stvar krenula naopako. Ceo sistem je u kvaru. Tako je i s porodicama. Porodične krize mogu da se prebrode i ljudi mogu da se oporave – s vremenom. Međutim, disfunkcionalnost traje. Porodični sistem bi trebalo da funkcioniše na određeni način: ljubav, briga, disciplina, učenje, i tako dalje. To su porodični sistemi. Ako su roditelji razvedeni i ako deca viđaju oca samo jednom mesečno, time se i te kako može ugroziti porodični sistem. Ako se roditelji neprestano svađaju ili ako nikad ne razgovaraju, oni grade obrasce ponašanja koji su nezdravi za njihovu decu. Ta porodica ne funkcioniše kako treba. Ako je jedan roditelj alkoholičar i ako su deca primorana da gledaju takvog roditelja u pijanom stanju, to će takođe uzdrmati same temelje na kojima porodica počiva. Naravno, ako u porodici postoji nasilje među supružnicima i zlostavljanje dece, bilo seksualno ili neko drugo, to će stvoriti dugotrajne probleme u životima te dece. Ako osoba ne uloži veliki napor da se oporavi od ovih porodičnih disfunkcionalnosti, biće podložna tome da ponovi iste greške u budućim odnosima. Problematična deca obično postaju problematični ljudi i problematični roditelji, koji nastavljaju taj ciklus. Dona i Anita iz naše grupe primer su porodične disfunkcionalnosti. Dona je odrasla sa ocem alkoholičarom i čitavog života se trudila da zadobije njegovu ljubav. Još uvek se trudi da zadobije

36

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

ljubav, samo što je sada traži od drugih muškaraca. Spremno prihvata svaki nagoveštaj ljubavi od muškaraca s kojima se zabavlja i njen žar je toliko veliki da ih to odbija od nje. Anitin slučaj je još teži. Pošto ju je otac seksualno zlostavljao, ona je naučila da izjednačuje seks sa ljubavlju. To je bila jedina pažnja koju je dobijala od oca. Zato sada i dalje traži očinsku ljubav, ali je traži u seksu, i stalno se razočarava. Izlečenje je moguće. Ljudi mogu da se oporave od disfunkcionalnosti u porodici, ali za to je potrebno mnogo napora i mnogo pomoći. Dona i Anita su deo nebrojenog mnoštva ljudi koji su potražili savetovanje kako bi pročeprkali po svojoj prošlosti i ponovo je ostavili na miru. Ali to se ne dešava preko noći. Zavisnici od odnosa obično dolaze iz disfunkcionalnih porodica i obično se ne suočavaju s tim svojim problemom. Oni poriču svoje duboke potrebe, pa makar to uticalo na svaku njihovu odluku koju donose. U zdravim odnosima, ljudi su se već suočili sa svojom disfunkcionalnošću ili revnosno rade na tome.

7. Zdrava samostalnost naspram zavisnosti Ljudi koji završe u zavisničkim odnosima skloni su da postanu emocionalno zavisni. To će reći, oni imaju snažan unutrašnji poriv da budu bliski s nekim. Svima nama su potrebni ljudi; to je normalno. Međutim, ljudi koji su preterano zavisni o drugima osećaju da im je neko sve vreme potreban. Ili žele da sve vreme imaju poseban odnos sa određenom osobom. Kad su sami, osećaju se usamljeno i prazno. To u njima stvara očajničku potrebu da budu s nekim, sa bilo kim. A to dovodi do biranja loših osoba. Kad konačno nađu svoju žrtvu, njihova očajnička potreba da budu s tom osobom opterećuje taj odnos. Previše su zahtevni. Ljudi u našoj grupi su pokazali veliku meru zavisnosti od drugih. „On je deo mene. Ne mogu bez njega“, rekla je Dona. „Meni je momak trebao više nego što sam ja trebala njemu“, objasnila je Megi. „Želim da budem s njim sve vreme“, dodala je Lora. To je jezik preterane zavisnosti. Svim ženama bi bilo mnogo lakše u životu kad bi naučile da prihvate zdravu samostalnost. „Dobro mi je i kad sam sama. Ako želiš da budemo zajedno, dođi po mene. U subotu idem u bioskop; ako želiš sa mnom, slobodno mi se pridruži.“ Ovakav stav bi doveo do korenitih promena u njihovom odnosu.

8. Odnos koji se poboljšava naspram odnosa u kome se smenjuju ljubav i mržnja „On je jako zgodan“, kaže Lora, „ali je pravi kreten.“ Ovakva vrsta govora, kao u vicevima „imam dobru i lošu vest“, karakteristična je za zavisnike od odnosa. Voliš ga i mrziš ga, ali ne možeš da ga napustiš. Potreban ti je. Moja prijateljica s fakulteta redovno je upadala u ovaj ciklus i sve ostale je opterećivala svojim problemom. Kristina bi se naljutila na svog dečka. Dva dana bi ga na sva usta grdila kod svih svojih prijatelja. „Nije mi jasno zašto uopšte izlazim s njim! On prosto nije za mene! Nit je brižan nit saosećajan. Nije me briga ako ga više nikad ne vidim!“ A onda bi ga ponovo videla. Narednih nekoliko dana bila bi srećnija nego ikad. On je divan, savršen, čovek iz njenih snova. Dok se ponovo ne posvađaju. Tada on ponovo postaje noćna mora. Neki ljudi kao da uživaju u ovakvim promenljivim i nestabilnim odnosima. Ipak, važno pitanje glasi: Kuda odnos ide?

37

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Da li oboje rastu i sazrevaju nakon rasprave? Ili samo tapkaju u mestu i vrte se ukrug? Kako se par suočava s konfliktom? Da li ga rešavaju na zdrav način, dogovorom? Ili su u bezizlaznoj situaciji zato što niko neće da popusti? Kada se ponovo pomire, da li je to zato što su odlučili da načine neophodne ustupke kako bi rešili svoj problem? Ili su toliko „potrebni“ jedno drugom da zanemaruju problem, sve dok ponovo ne iskrsne? U svakom odnosu ima nesuglasica. Međutim, u zdravim odnosima partneri razgovaraju o problemima, rešavaju ih, uče iz njih, uče jedno o drugom, uče o sebi i nastavljaju dalje. To je rast. To može značiti da njihov odnos doseže viši nivo razumevanja i odanosti. Ili može značiti da su partneri odlučili da prekinu romantičnu vezu. U svakom slučaju, oni oboje rastu dok rešavaju svoje konflikte. Zavisnički odnosi su karakteristični po nerešenim konfliktima. Svaka nesuglasica postaje kamen spoticanja. To ide ruku pod ruku sa sklonošću da se na stvarnost gleda kroz ružičaste naočare. Vi prosto ne možete priznati da postoji problem, zato ga gurate pod tepih. I to činite sve dok se jednog dana ne sapletete na njega i ne razbijete glavu. Poenta je u tome da se sukobi moraju rešavati. Ako ih zanemarujemo i odbijamo da ih rešavamo, samo odlažemo neizbežno. Konflikt će konačno eskalirati i doći će do žučne svađe. I tako se nastavlja ciklus mržnje i ljubavi. Takvi parovi se često pomire i nastave da žive zajedno. Međutim, problem je što se ništa ne menja i ne rešava. Na nekoliko dana ili nedelja ispuste ventil mržnje, a onda ponovo gurnu problem pod tepih. Dok god problem ostaje nerešen, par se vraća na stare svađe oko istih starih problema. Zdravi odnosi su kao planinarenje – ne može da prođe bez poteškoće. Ima ogromnih prepreka koje treba savladati, a ponekad morate da se vratite na početak i krenete u drugom pravcu. Nije uvek lako, ali nema odustajanja. Nezdravi odnosi su kao virovi. Ciklusi ljubavi i mržnje se neprestano smenjuju i napretka nema. Na kraju se taj odnos završava propašću.

9. Jačanje naspram slabljenja Zavisnici se osećaju nepobedivo kad su na drogama. Obuzima ih euforija. Mogu da urade bilo šta, nema izazova kojem oni nisu dorasli, ceo svet je njihov. Isto važi i za zavisnika od odnosa. Kada ste sa tom posebnom osobom, sve je sjajno. Kada ste u odnosu za kojim čeznete, tada doživljavate ushićenje. Kada vodite ljubav sa osobom koju idealizujete, svet je pod vašim nogama. A šta će biti narednog jutra? Kakav li ćete mamurluk tada imati? Seksualni zavisnik se budi u tuđem krevetu i oseća se jeftino. Zavisnik od ljubavi trpi uvrede i batine od nasilnog partnera. Zavisnik od osobe vidi sve mane voljene osobe, ali još jedanput odlučuje da joj progleda kroz prste. Postavlja se jednostavno pitanje: Da li vas vaš odnos čini jačim? To je odlika zdravih odnosa. Kad se probudite ujutro, vi se osećate bolje. Vaš odnos vam daje snagu da se upustite u nove poduhvate i postavite sebi nove ciljeve. Zavisnički odnos vam oduzima snagu. Trenutno uzbuđenje ustupa mesto letargičnom životu. Jeste li primetili to kod ljudi u našoj grupi? ■ ■ ■ ■ ■

„Znam da treba da raskinem s njim, ali ne mogu.“ „Znam da je ovo pogrešno, ali ne mogu prestati da se viđam s njim.“ „Svakog dana govorim sebi da ću raskinuti s njim, a onda ga vidim i pogubim se.“ „Sedela sam kod kuće i ceo dan tugovala.“ „Ja sam takva.“

38

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA ■

„Već šest meseci pokušavam da raskinem s njim, ali...“

Većina ovih osoba treba da uradi samo jednu stvar: da prekine odnos. Ali za to nemaju snage. Zašto? Zato što ih taj odnos iscrpljuje. Ove žene su uglavnom jake i uspešne. Neke od njih napreduju u poslovnom svetu. Druge spretno i odlučno upravljaju domaćinstvom. Pa ipak, ovakvi odnosi ih srozavaju na nivo nezrele dece. One imaju jako nisko mišljenje o sebi. Boje se da bi nešto mogle pogrešno da urade. Nemaju snage da upravljaju svojim životom. Zanimljivo je i to što ljudi koji su dovoljno snažni da opstanu sami – pa čak i da raskinu bliski odnos – zapravo ne moraju da se odluče na taj korak. Zdravi odnosi daju ljudima takvu podršku kakva im je potrebna da bi donosili važne odluke, da bi se osećali sigurno i da bi komunicirali bez ikakvih stega. A takve odnose treba da čuvamo. Začarani krug Zavisnički odnosi slede određene obrasce. Ljudi koji idu iz veze u vezu obično ponavljaju iste greške. Svakako, detalji će se razlikovati od osobe do osobe, ali evo kako izgleda opšta slika. 1. Osećaj praznine. U potrebi ste. To je možda posledica skorašnjeg razočaranja, raskida ili razvoda. Ili je možda u pitanju opšti nedostatak samopoštovanja, što može vući korene još iz detinjstva. 2. Bliskost. Upoznajete osobu koja vam pruža tačno ono što vam treba. Možda se ta osoba prema vama ophodi s posebnom pažnjom i vama to prija. Ili je to možda neko ko se vama dopada. 3. Zaljubljenost. Počinje igra na polju uma. Zaljubljenost je uobičajeni početak mnogih odnosa, ali vi ovoga puta preterujete. Počinjete da idealizujete tu osobu. Često razmišljate o njoj i sećate se samo dobrih stvari, a ignorišete one loše. 4. Povratna informacija. U jednom trenutku prijatelji će početi da vam govore svoje mišljenje. Vaš odnos je po njima loš za vas. Ali šta oni znaju? 5. Izgovori. Iznalazite svakojake izgovore, kako za sebe tako i za prijatelje. Nije tako loše kao što oni misle, ili tako bar vi kažete. Muče vas sumnje u vezi s tim odnosom, ali to je najbolja stvar koja vam se desila posle dužeg perioda. 6. Prekretnica. Donosite odluku da ćete se posvetiti tom odnosu. To je vreme kada se neki ljudi distanciraju od svojih prijatelja. „Ako ti se ne sviđa, pa šta, ni ti se meni ne sviđaš.“ U ovoj fazi, umorili ste se od traženja izgovora. Gazite svoja uverenja o odlasku u crkvu, o seksualnoj moralnosti ili o ponašanju koje tolerišete. 7. Kap u prepunoj čaši. Vaš odnos može dugo potrajati pre nego što se nešto desi i vi se osvestite. Možda partnerovo neverstvo ili nasilje. Možda ste konačno shvatili koliko ste duboko zaglibili. Javlja se novo nezadovoljstvo u vašem odnosu. 8. Strah. Kad god pomislite na kraj veze, vi se uspaničite, a ponekad se još više vežete za tu osobu. Uložili ste mnogo u taj odnos. Plaši vas i sama pomisao na raskid. Ovo dvoumljenje, klackanje između koraka 7 i koraka 8, može se nastaviti mesecima, pa i godinama. 9. Raskid. Odnos nikada ne mora da dođe do ove tačke. Ipak, vi biste mogli da savladate strah i izađete iz tog odnosa. U nekim slučajevima, drugi partner inicira raskid, što prouzrokuje veliku patnju.

39

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

10. Odvikavanje od osobe. Posle raskida u zavisničkom odnosu, možete očekivati da će se pojaviti simptomi odvikavanja, koji nisu samo psihički već i fizički. Vaše telo se naviklo na nadražaje koje je taj odnos prouzrokovao, pa morate da se naviknete da živite bez njih. Pored toga, verovatno ste prošli kroz veliku napetost dok ste donosili takvu odluku i doživeli šok kad je do raskida konačno došlo. Osećate se bedno. Šta je sledeći korak? 11. Vraćanje na staro. Nažalost, mnogi ljudi zaključuju da je najbolji način za savladavanje simptoma odvikavanja vratiti se natrag u isti odnos. Oni se osećaju bedno i nadaju se da će se osećati bolje ako se vrate u stari odnos. To je u nekom smislu još jedna „prekretnica“, i tako se vraćaju na šesti korak. 12. Nova igra. Odnos se konačno zauvek završava i ponovo prolazite kroz veliku borbu dok proživljavate simptome odvikavanja, ali još uvek se osećate prazno, usamljeno i izgubljeno. Ako ste pametni, obnovićete kontakt s prijateljima koje ste izgubili u petoj i šestoj fazi. Međutim, mnogi se vraćaju na prvu fazu. Osećaju se prazno, pa traže ispunjenje u novom odnosu. I ponovo ulaze u začarani krug. Prepoznavanje zavisnosti od odnosa Pošto smo razmotrili neke od opštih karakteristika zavisnosti od odnosa, postavlja se pitanje: Možete li ih prepoznati kod sebe ako ste u takvom odnosu? Ponekad je lakše videti tuđu slabost. Nedavno sam dobio ovo pismo. Pročitajte ga i vidite koliko karakteristika zavisnosti možete uočiti. Potom razmislite da li neke od tih karakteristika primećujete kod sebe. Sedim i pišem vam kroz suze. Potrebne su mi vaše molitve. Razvedena sam već tri i po godine. Konačno sam dopustila sebi da se zaljubim u čoveka s kojim već pet meseci imam predivan odnos. Provodili smo mnogo vremena zajedno i ubrzo smo se jako zbližili. Pre oko dva meseca rekao mi je da bi hteo da se oženi sa mnom. Oboje smo želeli da naš odnos ide u tom pravcu. A onda, iz vedra neba, izjavio je da se neće ženiti i da neće da ima bilo šta sa mnom. Uveravao me je da je mislio ono što mi je rekao o ljubavi i braku, ali da za sada mora da ostane sam. Kad mije to rekao, bio je veoma hladan, odsutan, pa čak i grub. Nikada nije bio takav. Rekao mi je da ima lošu narav, ali ja sam to videla samo nekoliko puta i mislila sam da je bio u nekoj emotivnoj krizi. Rekao mi je da sam dobra za njega zato što se zbog mene približio Bogu. Pre nego što me je upoznao bio je u pornografskoj industriji i povremeno je izlazio s prostitutkama. Jednom mi je rekao da će me silovati ako ne pristanem da vodim ljubav s njim. Ovo će vam možda zvučati potpuno besmisleno. Ali ja sam obrazovana osoba, nisam glupača! Verovala sam tom čoveku i jednostavno sam ga prihvatila zajedno s njegovom prošlošću. To što je bilo, bilo je! On se prema meni ophodio s poštovanjem, kao pravi gospodin. Čak smo se i molili zajedno i zahvaljivali za hranu pre svakog obroka. To je bio još jedan razlog zašto sam mu verovala. Zašto moj sveštenik, njegov sveštenik i moj psihoterapeut govore o njemu kao o nekome ko ima karakterni problem i seksualni poremećaj? Kažu mi da ga zaboravim i da treba da budem srećna što me je ostavio. Niko od njih ga ne poznaje tako dobro kao ja. Skrhana sam emotivno. Verovala sam mu, a pogledajte šta sam doživela! Gde sam to pogrešila? Prolazim kroz svu ovu patnju i gore mi je nego kad sam se razvodila. Ne znam kako ću bez njega. Ja sam verovatno prva osoba koja mu je pokazala bezuslovnu ljubav. To mi je i on rekao. Možda nije mogao da se suoči s tim. Ko će znati? 40

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 4. KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI OD ODNOSA

Molite se za mene. Moje samopoštovanje je bačeno u prašinu i osećam se tako jeftino. Još uvek duboko u svom srcu verujem da je on u suštini dobar čovek. Molite se i za njega da mu neko pomogne, da ne bi napravio neku glupost (recimo, da siluje neku ženu). Molim vas, pošaljite mi bilo šta što mi može pomoći. U meni ima toliko ljubavi koju bih mogla da podelim s nekim. Molite se za mene da nađem nekoga ko može da prihvati tu ljubav i ko takođe može da ispuni moje potrebe i želje. Cilj mi nije da kritikujem nego da pomognem. Možda ću isticanjem ove često zapostavljene teme o zavisnosti od odnosa motivisati neke čitaoce da zatraže neophodnu pomoć. Možda će neki prijatelji uvideti kakva vrsta pomoći je potrebna takvoj osobi. Žena koja je poslala ovo pismo postupila je ispravno u pogledu nekoliko stvari. Molila se Bogu. Božja pomoć je od suštinske važnosti u savladavanju zavisnosti, kao što ćete saznati u svakom programu za odvikavanje. Tražila je savete od sveštenika, psihoterapeuta i (putem ovog pisma) od mene. Ona kaže da je njeno samopoštovanje „u prašini“, ali iz njenog pisma se vidi da joj je ipak ostalo dovoljno samopoštovanja. „Dopustila sam sebi da se zaljubim...“ „Ja sam verovatno prva osoba koja mu je pokazala bezuslovnu ljubav.“ Iako je bila zbunjena i povređena, nije prezirala sebe niti je upala u samosažaljenje. Međutim, iz pisma se jasno vide opasnosti kozavisnosti. Ona je pokušavala da spase ovog čoveka. Smatrala je da je bila jedina koja je mogla dopreti do njega. Bila mu je potrebna i prosto je uživala u toj ulozi. (Primetite da je trenutno frustrirana zbog toga što nema nikoga kome bi mogla da podari svoju ljubav.) Iako je verovatno bila daleko stabilnija od njega na emotivnom planu, ipak se preterano vezala za njega. On je postao njen razlog za život. Ona je bila ta koja mu je pokazala put ka isceljenju, ljubavi i Bogu. Takođe, da li ste primetili koliko puta je protivrečila sebi? Možete li da vidite njene ružičaste naočare? „On je predivan čovek. Rekao je da će me silovati... On je pravi gospodin... Verujem mu, ali bojim kad pomislim šta bi mogao da uradi...“ Zašto je raskinuo s njom. To ne znamo. Možda se razbuktala njegova seksualna zavisnost. Možda još nije želeo da izađe iz toga. Možda ga je gušila svojim žarom da ga izbavi. Ako čitamo između redova, mogli bismo da pretpostavimo da nije u potpunosti bio iskren s njom u vezi sa svojom zavisnošću, svojom naravi i svojim željama. Zavisnost od odnosa je moćan i opasan fenomen. Ona se hvata za srž našeg bića i primorava nas da činimo stvari o kojima nismo ni sanjali. Narkoman će izdati rođenu majku za malo droge. Kockar će ukrasti novac od najboljeg prijatelja za još jednu opkladu. A osoba koja je zavisnik od ljubavi žrtvovaće svoja načela, prijatelje i samopoštovanje da bi izašla „samo još jedanput“ s tom posebnom osobom. Prvi korak na safariju je identifikovati zverku koju lovite. Kako izgleda? Koje su njene navike? Gde se kreće? Mi smo to upravo uradili. Sada znamo kako izgleda zavisnost od odnosa. Međutim, naredni korak je proceniti stepen opasnosti. U kakvoj se opasnosti vi nalazite? Da li ste u zavisničkom odnosu ili ste na pragu takvog odnosa? Da li vaš sadašnji odnos može da se podvede pod zavisnički odnos. Test u narednom poglavlju daće vam odgovore na ova pitanja.

41

5. Testirajte sebe Čitali ste o različitim tipovima zavisničkih odnosa i njihovim karakteristikama. Sada je vreme da testirate sebe. Da li ste zavisnik od odnosa, bilo da je reč o određenoj osobi ili određenoj vrsti odnosa? Sledeća pitanja će vam pomoći da to otkrijete. Iako ovaj test nije naučna studija, ipak će vam pomoći da otkrijete svoje opšte sklonosti. Kao što vidite, vaši odgovori se rangiraju po vrednosti od 1 (uopšte se ne slažem) do 7 (u potpunosti se slažem). Ako niste sigurni, ne preskačite pitanje, samo zaokružite 4. Budite što iskreniji. Ne pokušavajte da predvidite rezultat testa, niti da li je dobro ili loše da odgovorite na ovaj ili onaj način. Neke izjave su potpuno neutralne. Međutim, kad ih uzmemo sve zajedno, one pružaju koristan uvid u naše sklonosti. Mogli biste da zaokružite odgovore u knjizi, ili da ih zapišete na papiru, a da ovu knjigu pozajmite prijatelju, ili možda ponovo testirate sebe za godinu-dve dana. (Imate moje odobrenje da fotokopirate rezultate testa. To je važno za analiziranje vaših odgovora.) Test

Test zavisnosti od odnosa 1 — Uopšte se ne slažem 2 — Ne slažem se sasvim 3 — Pre se ne bih složio 4 — Neutralan sam/Ne znam 5 — Pre bih se složio 6 — Slažem se 7 — U potpunosti se slažem

1. Nisam srećan dok me neko ne voli. 1 2 3 4 5 2. Osećam neodoljivu želju za osobom koja me privlači. 1 2 3 4 5 3. Privlači me osoba za koju mislim da sam joj zaista potreban. 1 2 3 4 5 4. Nemam snage u sebi da prebrodim emocionalni bol s kojim se suočavam. 1 2 3 4 5 5. Kada nisam u stabilnom ljubavnom odnosu, osećam se prazno i jadno. 1 2 3 4 5 6. Ponekad osećam krivicu kada odem predaleko na seksualnom planu. 1 2 3 4 5 7. Osobu koja me privlači mogu da prepoznam među hiljadu ljudi. 1 2 3 4 5

42

6

7

6

7

6

7

6

7

6

7

6

7

6

7

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 5. TESTIRAJTE SEBE

8. Moji roditelji su imali problem sa zavisnošću. 1 2 3 4 5 6 7 9. Maštam o idealnoj osobi koja će me razumeti i bezuslovno me voleti. 1 2 3 4 5 6 7 10. Svaku osobu (suprotnog pola) koju upoznam obično vidim kao potencijalnu simpatiju. 1 2 3 4 5 6 7 11. Obično zanemarujem mane kod osobe u koju sam zaljubljen. 1 2 3 4 5 6 7 12. Imam nerešene probleme iz detinjstva koji mi još uvek zadaju bol. 1 2 3 4 5 6 7 13. Mislim da imam neki problem koji me sprečava da volim. 1 2 3 4 5 6 7 14. Često se osećam neprivlačno. 1 2 3 4 5 6 7 15. Smatram da mogu da promenim mane kod osobe koju volim. 1 2 3 4 5 6 7 16. Obično popustim kad drugi nešto traže od mene. 1 2 3 4 5 6 7 17. Ponekad se osećam zapostavljeno u odnosu, ali ipak vredi biti voljen. 1 2 3 4 5 6 7 18. Maštam o idealnoj osobi koja će me u svemu zadovoljiti. 1 2 3 4 5 6 7 19. Osoba u koju sam zaljubljen nadoknađuje moje nedostatke. 1 2 3 4 5 6 7 20. U mom romantičnom odnosu se smenjuju ljubav i mržnja. 1 2 3 4 5 6 7 21. Kada sam u romantičnom odnosu, obično zapostavim sva ostala prijateljstva. 1 2 3 4 5 6 7 22. Osećam se voljeno kada sam seksualno intiman s voljenom osobom. 1 2 3 4 5 6 7 23. Veoma sam ljubomoran kada moj partner pokaže zanimanje za nekog drugog. 1 2 3 4 5 6 7 24. Nedavno sam prošao kroz emotivnu krizu koja mi je nanela veliki bol. 1 2 3 4 5 6 7 25. Osećam se energično i snažno kada sam u romantičnoj vezi. 1 2 3 4 5 6 7 26. Često maštam o seksualnom odnosu sa osobama koje vidim na TV-u ili u filmovima. 1 2 3 4 5 6 7 27. Osećam mučninu kad moram da se odvojim na nedelju dana ili više od osobe koju volim. 1 2 3 4 5 6 7 28. Kada sam u vezi, to u potpunosti dominira mojim životom. 1 2 3 4 5 6 7

43

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 5. TESTIRAJTE SEBE

1 5 9 13 17 21 25 (Lj)

Bodovanje 2 3 6 7 10 11 14 15 18 19 22 23 26 27 (S) (ZO)

4 8 12 16 20 24 28 (O)

Kako bodovati? Broj koji ste zaokružili zapišite pored rednog broja pitanja u tabeli. Zatim saberite brojeve i zapišite ukupan rezultat svake kolone pored odgovarajućeg slova: Lj (Zavisnik od ljubavi), S (Zavisnik od seksa), ZO (Zavisnik od odnosa), O (Opšti faktori zavisnosti). Pogledajmo sada šta rezultat znači. Zavisnost od ljubavi (Lj) Ako se sećate, zavisnost od ljubavi je opsesivna potreba da se bude u nekom odnosu, da se bude voljen. Često je povezana sa niskim samopoštovanjem. Zavisnik od ljubavi oseća potrebu da bude s nekim kako bi mogao da „bude neko“. Ljubav za kojom čezne ovakav zavisnik zapravo nije ljubav već osećanje zaljubljenosti. 45-49 Osećate da vam je potreban romantični odnos da biste uopšte mogli da preživite. Ovo može da vas uvali u nevolju zato što stupate u loše odnose samo da biste bili u odnosu. Pročitajte ovu knjigu, ali se ne zaustavljajte na tome. Preporučujem vam da potražite profesionalnog savetnika. 39-44 Veoma ste skloni ovoj vrsti zavisnosti. Imate visoka očekivanja od romantičnih odnosa i verovatno lošu procenu o tome šta biste sami mogli da postignete. Morali biste da imate što realnije shvatanje i o jednom i o drugom, i budite pažljivi u odnosu u kome se trenutno nalazite. 32-38 Blizu ste da postanete zavisnik od ljubavi. Iako ovo možda nije glavna opasnost za vas, ipak je nešto čega se morate čuvati, naročito ako se suočite sa iznenadnom traumom, kao što su bolni raskidi ili porodična kriza. Učvrstite svoje samopoštovanje i to će vam pomoći da se pripremite za teška vremena u budućnosti. 25-31 Ovo vam ne predstavlja problem, ali obratite pažnju na iznenadne promene u vašim stavovima, koje može prouzrokovati neka kriza u vašem životu. Ako ste visoko rangirani u drugim oblastima zavisnosti od odnosa, mogli biste lako da postanete i zavisnik od ljubavi. Ispod 25 Vaš rezultat je ispod proseka na skali opasnosti. Ovo vam zasada ne predstavlja problem. Zavisnost od seksa (S) I dok druge knjige diskutuju o seksualnoj zavisnosti u kombinaciji sa pornografijom i promiskuitetom, ja ovu temu posmatram iz ugla odnosa. Ona se može ispoljiti i na ove druge načine, međutim, kako ona utiče na odnose u koje će seksualni zavisnik tek stupiti ili u kojima se

44

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 5. TESTIRAJTE SEBE

trenutno nalazi? Zato sledeće izjave nisu fokusirane na ponašanje već na osećanja. One mere nečiju sklonost ka seksualnoj zavisnosti, a ne ispoljavanje takve sklonosti. 45-49 U nevolji ste. Vi izjednačavate seks sa ljubavlju i iskorišćavate druge na seksualan način kako biste ugušili osećanja o vlastitoj neadekvatnosti. Osim čitanja ove knjige, razmislite o tome da stupite u kontakt sa grupom podrške seksualnim zavisnicima, ili potražite profesionalnog savetnika. 39-44 Veoma ste skloni ovoj vrsti zavisnosti. Vi verovatno u isto vreme i volite i mrzite seks. Osećate snažan seksualni nagon, a ponekad pokušavate da ga potisnete. Morate se potruditi da definišete seks i ljubav kao dve zasebne sile, kao i da formirate zdrav stav prema suprotnom polu. Budite obazrivi u vašem sadašnjem odnosu, ako se nalazite u njemu. Izbegavajte iskušenja. 32-38 Blizu ste da postanete seksualni zavisnik. Pazite kakve poruke usvajate sa TV-a i iz filmova, iz muzike koju slušate, od ljudi s kojima se družite. Celokupno naše društvo je opterećeno seksualnom zavisnošću. Ne dozvolite sebi da vas odvuče na tanak led. 25-31 Ovo vam ne predstavlja problem, ali obratite pažnju na iznenadne promene u vašim stavovima, koje može prouzrokovati neka kriza u vašem životu. Ako ste visoko rangirani u drugim oblastima zavisnosti od odnosa, mogli biste lako da postanete i zavisnik od seksa. Ispod 25 Vaš rezultat je ispod proseka na skali opasnosti. Ovo vam za sada ne predstavlja problem. Zavisnost od osobe (ZO) Ova zavisnost se razlikuje od drugih zato što se fokusira na određenu osobu. Ako se trenutno ne viđate s nekom posebnom osobom, možda vam je bilo teško da prepoznate sebe u navedenim izjavama. Možda ste razmišljali o vezama iz prošlosti. U tom slučaju, moguće je da ste visoko rangirani ovde, iako niste u takvom odnosu. Visok rezultat ipak pokazuje vašu sklonost ka zavisnosti od osobe. 43-49 Gotovo je sigurno da ste zavisnik od neke osobe, ili ste u velikoj opasnosti da uđete u takav odnos. U toj osobi obično vidite izbavitelja, svoj identitet i smisao života. Potrudite se da izgradite vlastiti identitet, nezavisno od te osobe. Možda će vam za to trebati profesionalna pomoć. 36-42 Veoma ste skloni ovoj vrsti zavisnosti. Vi idealizujete osobu s kojom ste u vezi, ili smatrate da ta osoba ne može da živi bez vas. (Zavisnost od osobe ima više aspekata: vama je potreban partner, vašem partneru ste potrebni vi, vi imate potrebu da se brinete za partnera, itd. Ako vaš odnos nije ovoliko komplikovan, možda nećete imati ovoliki rezultat, ali to ne znači da nemate problem.) Morate naći načine da se oslobodite od takve zavisnosti i da oboje živite kao nezavisne osobe. 28-35 Blizu ste da postanete zavisnik od osobe. (Pošto neke izjave imaju za cilj da odrede količinu brige za drugu osobu, što ne mora biti primenljivo u svim slučajevima, napravljena je drugačija podela: 28 je prosečan rezultat koji ipak može ukazivati na to da imate tendenciju da postanete zavisnik od osobe.) Budite pažljivi u odnosima u koje stupate ili kako postupate u sadašnjem odnosu. Neka vam oči budu otvorene za partnerove nedostatke (ali i za vaše). Podstaknite vašeg partnera (i sebe) da s vremena na vreme samostalno donesete neku odluku. 23-28 Ovo vam ne predstavlja problem, ali čuvajte se preterane zavisnosti u odnosu. Radite na tome da izgradite odnos u kome ćete se međusobno oslanjati jedno na drugo, dok oboje sazrevate i rastete. Ispod 23 Vaš rezultat je ispod proseka na skali opasnosti. Ovo vam zasada ne predstavlja problem.

45

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 5. TESTIRAJTE SEBE

Opšti faktori zavisnosti (O) Kao što ćemo videti u sedmom poglavlju, koreni zavisnosti od odnosa sežu duboko sve do našeg detinjstva i odnosa iz prošlosti. Ove izjave otkrivaju postojanje ovih opštih faktora. Mogli biste da dobijete visok rezultat i da još uvek imate izvesne probleme sa zavisnošću, ali to je redak slučaj. Ovaj rezultat ukazuje na vašu opštu sklonost ka zavisnosti od odnosa. 45-49 Nalazite se na pragu stupanja u zavisnički odnos (ako već niste u njemu). Uočljivi su brojni faktori zavisnosti, iz vaše prošlosti i vaših stavova, koji vas lako mogu odvesti u zavisnički odnos. Još jedanput, profesionalno savetovanje vam može pomoći da se suočite s nekim od ovih faktora. 39-44 Veoma ste skloni ka zavisnosti od odnosa. Moraćete da se potrudite da rešite neke od ovih problema iz vašeg detinjstva ili iz prošlih odnosa koji vam još uvek zadaju bol. Odvojite vreme da zacelite ove rane, naročito ako ste nedavno doživeli neku emocionalnu traumu. Najbolje bi bilo da trenutno ne budete u romantičnom odnosu. 32-38 Blizu ste da postanete zavisnik od odnosa, ovog ili onog oblika. Mogu se uočiti nekoliko ključnih faktora. Ako se valjano suočite s njima, biće sve u redu. Međutim, pazite se da ne unosite u odnos nerešene lične probleme. 25-31 U vašoj prošlosti i vašim stavovima ne postoje važni faktori rizika koji bi mogli da vas gurnu u zavisnički odnos. To ne znači da ne treba da budete obazrivi. Ispod 25 Vaš rezultat je ispod proseka na skali opasnosti. Ovo vam zasada ne predstavlja problem.  Svakako, vaš slučaj je jedinstven. Upotrebite rezultate testa da biste stekli opštu sliku o situaciji u kojoj se nalazite, ali ne morate im robovati. Test u nekom slučaju može omanuti, ili biste vi mogli biti izuzetak. Međutim, ako vam treba pomoć u određenoj oblasti, vama je to već poznato. Ovaj test će to samo potvrditi. Ne uznemiravajte se ako su vaši rezultati visoki u svim oblastima. To je uobičajeno. Osobe koje su sklone zavisnosti obično imaju probleme u različitim oblastima života. Neka vas rezultati testa ne parališu nego neka vas pokrenu na akciju.

46

6. Studija slučaja: Adam Adam je brižljiva osoba. On se brine o drugima i oseća se ispunjeno kada pomaže nekome. Dobro je brinuti o drugima, ali to ima i svoje zamke. To je klasična priča o kozavisnosti – ako neko uz vašu pomoć ponovo stane na noge, vi ostajete bez posla. Kad je prvi put došao kod mene, Adam je bio u vezi i imao je mnoga pitanja. Bilo je i divno i užasno. Ta veza mu je ulivala snagu, ali ga je takođe iscrpljivala. Smenjivali su se ushićenje i očaj. Nije bio siguran šta da radi. Kaže da je Saru upoznao „slučajno“. Videli su se posle dužeg vremena u crkvi i on je pomislio da je to neka druga osoba. Ručali su zajedno i vodili dug razgovor koji ni on ni ona nisu želeli da prekinu. Adam je bio vođa u crkvi, druželjubiv i odan. Sara je bila mlada majka i više nije živela s mužem. U Adamu je našla pažljivog slušaoca i brižno srce. Ispričala mu je kako ju je muž godinama emocionalno zlostavljao. Bila je u velikoj potrebi. Ova potreba je privukla Adama kao magnet. Privukla ga je sudbina ove ranjene duše. Kako mogu da pomognem? Šta mogu da uradim? Kako da spasem ovu ženu iz njene nevolje? Ni Adamu razvod nije bio nepoznat. Njegovi roditelji su se razišli još dok je bio mlad i iz prve ruke je doživeo bol koji razvod nanosi bližnjima. Takvo iskustvo može da osnaži osobu ili da je emotivno osakati. Čak i kada je žrtva razvoda jako mlada, ona može odlučiti da li će biti deo problema ili deo rešenja. Adam je odlučio da bude deo rešenja i zato je postao brižljiva osoba. Odnos koji je mnogo obećavao Između ovog crkvenog vođe i ove usamljene žene razvilo se prijateljstvo. Približavao se dan majki. Da se ne bi osećala zapostavljeno, Adam joj je poslao cveće, s porukom: „Od nekoga ko razume.“ Da li je znala od koga je cveće? Možda. Ipak, to je bila pažnja koja je njoj bila potrebna. Ubrzo je počela da ga zove na večeru. Živela je raskošno, budući da je poticala iz bogate porodice. Adam je, s druge strane, bio večiti neženja, s niskom platom, pa je uživao u njenom velikom udobnom domu. Na to se lako navikao. Sve češće je odlazio na večeru. Družili su se sve više. Sara je delila s njim duboke tajne iz svog života: zapostavljenost u porodici i neverstvo mnogih muškaraca u njenom životu. On je slušao, klimao glavom, pokazivao razumevanje i brigu. Čak i tada je bio svestan skrivenih romantičnih osećanja. U njegovoj glavi je neprestano odjekivao monolog: Ovo nije ispravno. Ona je još udata. To je isto što i preljuba. To prosto ne ide. Prijateljski zagrljaji su se pretvorili u poljupce za laku noć, što je dovelo do još veće bliskosti. Ona ga je pritiskala svojim potrebama, i fizičkim i emotivnim. Želela je da je neko grli, da je voli, želela je da vodi ljubav s čovekom do koga joj je stalo. On je očajnički nastojao da se drži svojih moralnih načela. Adam je dotada uvideo da Sarinom braku nije bilo spasa. Verovao je u brak i nije želeo da je podstiče na razvod. Ipak, ona je tehnički još uvek bila u braku, a to je njemu jako smetalo. Bilo kakva vrsta romantične veze nije dolazila u obzir. Zbog toga je nastavio da podvlači crtu, preko koje ga je ona stalno povlačila. Ona je želela – bilo joj je „potrebno“ – više njegove fizičke blizine. To je među njima bio kamen spoticanja. Ona je imala način da nametne svoje razloge, a Adam je sve više pomerao granicu. „To je pokrenulo lavinu“, kaže on, prisećajući se svega. „Što smo više provodili vreme zajedno, ona je želela sve više intimnosti, a ja sam pravio kompromis za kompromisom.“

47

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM

Svestan moralne borbe u sebi, Adam se odrekao liderske pozicije u crkvi pre nego što je bilo ko naslutio da ima nekakvih problema. Pošto je znao da njegovi prijatelji ne bi odobrili vezu sa Sarom, nije ni pričao s njima o tome. A kako je sve više vremena provodio s njom, povukao se od svojih mnogobrojnih prijatelja. Adama je privlačila Sarina ranjivost, ali je takođe primetio da je ona bila prilično jaka i preduzimljiva, kad je morala. Iako je porodica vršila pritisak na nju da se vrati mužu, čvrsto je odolela njihovim pritiscima. To nije bilo lako, imajući u vidu uticaj i bogatstvo njene porodice. Ova kombinacija snage i slabosti očaravala je Adama. Pred njim je bila dinamična žena, koju je trenutno zadesila tragedija. To je bio dodatni razlog za Adama da bude uz nju, da se brine za nju i da u njoj ponovo probudi tu snažnu ženu. Njihov moto je glasio: „Ti i ja protiv svih.“ Vođe verskih sekti znaju da mogu učvrstiti odanost svojih sledbenika ako sebe predstave kao one koje svet ne shvata. Isto važi i za odnose. Ako dvoje ljudi niko drugi ne razume, to će ih obično još više zbližiti. Kome će se okrenuti za pomoć ako ne toj drugoj osobi? Adam se udaljio od prijatelja i na taj način porušio mostove za sobom, jer je sve svoje slobodno vreme provodio sa Sarom. Ona je postala ceo njegov svet. Kako se razvod otegao, otegla se i veza između Adama i Sare. Adam je povremeno shvatao da nešto nije bilo u redu u njihovoj vezi. Pokušao bi da raskine s njom. Ali ona bi poludela. „U emotivnom smislu, ona je bila beznadežan slučaj“, kaže Adam. „Strahovao sam za njen život.“ I tako je ostajao s njom. Premišljanje Adam je imao dobrog prijatelja u Koloradu čije je mišljenje jako cenio. Budući da nikakvu podršku i pomoć nije imao kod kuće, Adam se posavetovao s tim prijateljem. „Zašto si u toj vezi?“ pitao ga je prijatelj. „Ne znam“, odgovorio je Adam. „Sam kažeš da ta veza nije dobra za tebe, da te izvodi iz takta, da uništava tvoja prijateljstva i tvoj duhovni život. Zašto ne prekineš s tim?“ „Ne znam“, rekao je Adam. „Prosto ne mogu.“ „Ima tu još nešto“, rekao je njegov prijatelj. „Mora da imaš neki razlog.“ Šta je bio taj tajanstveni razlog? Romantičari bi mogli reći da je tim zaljubljenim dušama bilo suđeno da budu zajedno. Možda se protivi svakoj logici, ali samo napred! Nažalost, ovakvo razmišljanje mnoge ljude dovodi u nepriliku. Meni se čini da je to „nešto“ što je Adama i Saru držalo zajedno bila zavisnost, prosto i jednostavno. Sari je bio potreban Adam da bi ispunio prazninu u njenom biću koju je stvorio propali brak. Adam je imao potrebu da Sari bude potreban. U tome je on nalazio smisao njihove veze. Mučenje se nastavilo. Godinu i po nakon što su započeli vezu, Sara je raskinula s Adamom. Nije više mogla da trpi njegovo moralisanje u vezi sa fizičkom intimnošću. To je nju povređivalo, rekla je. Ona je želela više od njihove veze. Konačno, eto izlaza za njega! Međutim, Adam je bio zavisnik baš kao i Sara. Bolelo ga je to što nije bio s njom. Misao da je njoj trebalo nešto više od onoga što je on mogao da joj pruži za njega je bila poražavajuća. Bio je običan gubitnik. Nije pomoglo ni kad je počela da se viđa s bogatašem iz susedstva, sa „g. Dolarom“, kako ga je prezrivo zvao Adam. Ako je Sara htela da povredi Adama, nema sumnje da ga je nagazila tamo gde

48

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM

ga je najviše bolelo. Sa svojim primanjima, on nikada ne bi mogao da joj pruži život na visokoj nozi kao taj čovek. Mogao je da bude pored nje, da pokaže brigu, da je sasluša i žrtvuje vlastito dobro radi nje, ali nije imao dubok džep. Možda je Sara želela da uveri sebe da je još uvek bila vredna da neko na nju troši novac. Možda se bojala da je Adam nije dovoljno cenio. Možda je iskreno želela da proba nešto novo. Koji god razlog bio posredi, ona se vratila Adamu u roku od nekoliko nedelja. I sve je bilo po starom, osim što je Adam pravio još više kompromisa. Lične stvari Godinu dana kasnije Adam je upao u apatiju. Bio je svestan da je zanemario svoj lični rast kako bi zadovoljio Sarine potrebe. Morao je da se posveti sebi. Još jedanput, pokušao je da raskine s njom. „Ima oblasti u mom životu na kojima moram da radim“, rekao joj je. „Ovaj odnos ne pomaže ni tebi ni meni. Nismo srećni. Zato moram da idem dalje i posvetim se malo sebi. Moram da se sredim. Možda bih tek onda mogao da se vratim, s nadom da će nam biti bolje.“ Ona to nije mogla da prihvati. Nedeljama je neprestano plakala. Nije mogla da prihvati svoje odgovornosti, uključujući i staranje o svom malom sinu. Kada je Adam prestao da odgovara na njene pozive, nazvala je njegovu majku i molila je da utiče na Adama da joj se vrati. Kad ga je konačno dobila, rekla mu je: „Ne mogu da živim bez tebe. Želim da ti pomognem da središ svoj život. Možemo naći kompromisno rešenje, možda da malo manje vremena provodimo zajedno. Uzmi sve vreme koje ti treba, samo me ne izbacuj iz svog života.“ Adam je popustio. I vratio se istoj staroj rutini. Svakog dana je odlazio kod nje na večeru, provodio je vikende kod nje, zatim su i odmor provodili zajedno. Nije imao mnogo prilika da se posveti sebi. Postao je okoreli zavisnik. Ipak, još jedanput je otputovao u Kolorado. Možda je Adam tražio snagu da konačno raskine sa Sarom, ali njegov prijatelj je isprobao drugu taktiku. „Zašto se vas dvoje ne biste venčali?“ pitao ga je prijatelj. Adam je bio potpuno iznenađen pitanjem. Sarin razvod će se ubrzo okončati i on je već razmišljao o toj mogućnosti. Ali zašto je njegov prijatelj predložio tako nešto? „Vidi“, objasnio je prijatelj“, ja bih mogao da ti kažem da raskineš s njom jednom zasvagda, ali ti to ne bi učinio. Na osnovu svega što si mi rekao bilo bi dobro da raskineš s njom, zato što je vaš odnos nezdrav. Ali ti ne možeš da raskineš s njom. I ne želiš. Zato, ako je već tako, zašto se ne bi oženio njom? Samo da već jednom prestaneš da se mučiš.“ Nedugo nakon što se vratio, Sara je konačno i zvanično bila razvedena. I dalje su imali probleme. Ona je imala nekih zdravstvenih tegoba i to ih je još više zbližilo. Ali obično su se nonstop prepirali. Ona ga je stalno kritikovala. Činilo se da je polako počela da ga izbegava. A on ju je želeo više nego ikad. Na Božić ju je zaprosio. Odbila ga je. Nedelju dana kasnije htela je da porazgovaraju. „Gotovo je“, rekla mu je. „Želim da budemo samo prijatelji, ali samo prijatelji. Nadam se da nisi ljut na mene.“ Ljut? Zašto bi bio ljut? Zašto ne bismo rekli „uništen“? „Prijateljski odnos“ je samo pogoršao stvari. Ona ga je i dalje pozivala na večeru. Molila ga je da joj pomogne u vaspitavanju sina, da radi oko kuće, da popravlja auto, i tako dalje. A na njegov rođendan inicirala je fizičku intimnost, baš kao u stara vremena.

49

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM

Da li je pokazivala želju da obnove odnos, da ponovo budu zajedno? Ne, bila je odlučna u tome. Njih dvoje nisu bili u vezi. To je bila samo trenutna slabost. „Ne“, objasnila mu je nabusito. „Moja ljubav za tebe je mrtva. Više nismo na istoj talasnoj dužini. Ovo je bila samo zabava.“ Očigledno je da su oboje imali poteškoće da redefinišu svoj odnos. Slomljenost Tada je Adam došao kod mene. Ova promena u njihovom odnosu potpuno ga je zbunila. On je bio kao lečeni alkoholičar koji je radio u kafani i hranio svoju zavisnost mirisom i dodirom, mada ne i čulom ukusa. Činilo se da Sara nije marila za njegovu patnju. Osećala je sažaljenje prema njemu kad je videla kako se muči, ali nije mogla mnogo da učini, osim da obnovi njihovu romansu. Sara se promenila. Nije više bila u stanju ekstremne potrebe. Adam joj više nije bio potreban. Želela je da ispuni potrebe koje Adam nije mogao da ispuni. Ona je zaista bila na „drugoj talasnoj dužini“. Trudila se da zadrži dragoceno prijateljstvo sa Adamom, a da u isto vreme ne bude u romantičnoj vezi s njim. Kako ne može to da prihvati? Sara je ponovo postala snažna žena. Ranije ga je kontrolisala svojim potrebama. Sada je postavila granice u odnosu i Adam je ubrzo shvatio da tu ništa ne može da promeni. „Pokušavam nekako da prihvatim to“, kaže sada, nekoliko meseci posle raskida. „Kad biste danas na meni uradili autopsiju, videli biste da mi je srce slomljeno na hiljadu komada. Kao da svakog dana doživljavam srčani napad. Ne spavam dobro i ne jedem kako treba. Uglavnom uopšte ne doručkujem pre posla. Potpuno sam slomljen.“ Nedugo nakon što je Adam došao kod mene, podstakao sam ga da napravi drastičan korak. Time što će nastaviti da viđa Saru samo će produbiti svoju patnju i biće u opasnosti da se ponovo vrati svojoj zavisnosti. Razgovarao je s njom o tome i dogovorili su se da se jedno vreme ne viđaju. To „odvikavanje“ izvršilo je snažan uticaj na Adama. Zastrašujući su i sami fizički simptomi, ali oporaviće se. Emocionalni i duhovni oporavak trajaće duže. „Osećam se kao gubitnik“, kaže Adam. „Iako nismo bili u braku, osećam se kao da sam se razveo od nje.“ Adam i dalje ima talente zbog kojih je u prošlosti bio popularan, ali uzdrmano je njegovo samopoštovanje. Odrekao se podrške prijatelja i sada će morati da uloži veliki trud da bi obnovio te odnose. Osećaj vlastite vrednosti je tri i po godine crpeo iz svoje sposobnosti da zadovolji Sarine potrebe. Smatrao je da je neverovatno bitan u njenom životu. Ali sada, kada joj više nije potreban, kao da mu je neko istrgnuo tlo pod nogama. U čemu je on uopšte dobar? To produbljuje i druge probleme u njegovom životu: nezadovoljstvo poslom, nedostatak ambicije u životu, loše duhovno stanje. „Bili smo najbolji prijatelji“, kaže on. „Imali smo odličnu komunikaciju. Zbog toga mi je i najteže. Ne samo da sam izgubio voljenu osobu, izgubio sam i najboljeg prijatelja. Najteže mi pada to što moj najbolji prijatelj nije pored mene, upravo sada kad se borim sa svojim ličnim problemima.“ Adamu je teško da to prihvati, ali za njega je to najbolje što je moglo da mu se desi. Moraće da nađe druge strategije za preživljavanje. Moraće da nađe nove prijatelje koji će mu pomoći da se izbori sa ovim problemima. Moraće da obnovi svoje samopoštovanje putem drugih aktivnosti. „Čudno je to što sam sve vreme hteo da se ova veza prekine. Više od godinu dana sam svakodnevno, po povratku kući, govorio sebi: ‘Šta ja to radim? Ovo je smešno! Moram da izađem iz ovoga.’ Sada se čudim zašto sam ovoliko deprimiran. Razmišljam: ‘Zašto se ovoliko mučim zbog

50

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM

ovoga? Zašto me sve ovo toliko boli?’ Jednostavno ne razumem zašto mi je toliko stalo do nje i otkud tolika potreba da budem s njom.“ Procena Ovo je školski primer zavisnosti od odnosa. Mnoge karakteristike o kojima smo govorili u prošlom poglavlju uočavamo u Adamovom i Sarinom slučaju. Kompulzija. Čak i kada je Adam odlučio da prekine odnos, nije to mogao. Bilo je tu „još nešto“ što ga je sputavalo. Spasilac. Adam je od samog početka bio spasilac. To je ukorenjeno u njegovoj prirodi. Možda je to naučio u detinjstvu kao dete razvedenih roditelja, kad je očajnički želeo da se brine za svoje jadne roditelje. Njihov odnos je započeo porukom: „Od nekoga ko razume.“ Takav je bio njegov nastup: on drugima pruža razumevanje i brine se za one u potrebi. To je njegov životni poziv i životni moto. Sari je trebala pomoć, Adam joj je to obezbedio. Ružičaste naočare. Adam i dalje govori o svim dobrim stvarima koje je Sara učinila za njega. Ona je podizala njegovo samopoštovanje. Istina je zapravo da je ona uništila njegovo samopoštovanje. (Nije mi namera da je napadam. Ona je sebi krčila put ka emocionalnom oporavku posle razvoda. Međutim, Adam bi mnogo bolje prošao da je objektivno posmatrao njihov odnos.) Isključivost. Adam je odgurnuo od sebe mnoge prijatelje, one koji su se protivili njegovom odnosu sa Sarom, a za druge jednostavno nije imao vremena. Ljubomora. Adam je bio svestan svojih niskih primanja i zato je bio ljubomoran na ljude koji su izvodili Saru na skupa mesta. Trajna disfunkcionalnost. Adam je dete razvedenih roditelja, a ima nekih karakteristika disfunkcionalnosti i u Sarinom životu. Oboje su bili ranjene duše koje su ponavljale obrazac disfunkcionalnog ponašanja. Preterana zavisnost. Izgledalo je da je Sara prolazila kroz uobičajen proces oporavka od razvoda. Ona je u početku u velikoj meri zavisila od Adama, ali je za nekoliko godina povratila snagu i samopouzdanje, iako se nekoliko puta vraćala na staro. Rekao bih da je početna zavisnost u njihovom odnosu bila preterana. (Zato savetujem tek razvedenim osobama da izbegavaju nove romantične odnose bar dve godine, jer se obično previše vežu za svoje nove partnere.) Adam se, s druge strane, previše oslanjao na Saru iz praktičnih razloga, zbog obroka i druženja, kao i zbog svog samopoštovanja. Ovakva praktična zavisnost sama po sebi bila je dovoljno loša – što je njihov raskid učinilo posebno teškim, jer se čitav njegov način života promenio – ali emocionalna zavisnost bila je još opasnija. Adam je video sebe kao nekoga čiji je zadatak bio da ispunjava tuđe potrebe, naročito Sarine. Međutim, kako se Sara postepeno oporavljala, njegova uloga je postala izlišna. A pošto joj više nije bio potreban, izgubio je smisao svog života. Začarani krug ljubavi i mržnje. Očigledno je da je u ovom odnosu bilo i uspona i padova, što je tipično za zavisnički odnos u kome su emocionalni ulozi toliko visoki. Nakon što je Sara krenula trnovitim putem oporavka od razvoda, za njom je krenuo i Adam. Kad joj je bio potreban, ona ga je pozivala, a kad nije, odbacivala ga je. Njegova situacija podseća na situaciju u kojoj se nalazi roditelj tinejdžera, koji svom detetu pomaže da sazri i često biva odbačen u tom procesu. Za tinejdžera je važno da nauči da živi samostalno, ali u praksi je to jako neugodno i bolno. Tako je bilo i sa Sarom. Bilo je perioda kad joj je očajnički bio potreban, ali i perioda kad joj uopšte nije trebao. To je bilo neophodno za njen oporavak, ali njemu je to jako teško palo.

51

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 6. STUDIJA SLUČAJA: ADAM

Iscrpljivanje. Na početku ovog odnosa, svaki posmatrač bi rekao da je Adam bio snažan a da je Sara bila beznadežan slučaj. Međutim, uloge su se promenile. Kada je Sara povratila samopouzdanje (delimično zahvaljujući Adamu), ona je postala snažna osoba u tom odnosu koja je odlučivala kada joj je Adam bio potreban i kako. Sada je Sara dobro, a Adam pati. Ona oseća sažaljenje zbog njegove patnje, ali mu ne dopušta da je ponovo uvuče u romantičnu vezu. (To je dobra odluka; u suprotnom, zavisnički ciklus bi se nastavio.) Jasno je da je ovaj odnos iscrpljivao Adama. A Sara? Da li je ona postala jača? Možda. Ja bih ipak rekao da bi se brže oporavila da nije bila u romantičnoj vezi sa Adamom. Da se Adam držao na distanci i pomagao joj kao prijatelj i sveštenik, izvršio bi značajniji uticaj u njenom životu. Adam će se oporaviti, iako će mu prvih nekoliko meseci biti teško. On i Sara moraju raskinuti i u potpunosti prestati da se viđaju, i zbog toga im je oboma zasad teško. Njegov oporavak ne može početi dok ne okrene leđa romantičnom odnosu sa Sarom. On mora sebi da postavi nove vrednosti. Ne može više sebe smatrati vrednim jedino kad ispunjava tuđe potrebe. On sam prema sebi mora pokazati više poštovanja. Lepo je služiti drugima, ali mi smo dragocena bića čak i kada niko drugi ne želi našu pomoć. Adam to obavezno mora da nauči.

52

7. Uzroci zavisnosti „Zašto to radim sebi?“ pitate se, dok netremice gledate u jutarnju kafu. Strast koja vam je prošle večeri pomračila um iščezla je i vi sada pri bistroj pameti preispitujete svoj život. I pre ste to činili. U prethodnim vezama su se pojavljivali isti ovi simptomi? Preterana zainteresovanost za drugoga. Sve manje razmišljate o sebi. Potreban vam je ovaj odnos; bez njega biste umrli. Sve ste stavili na tu kartu i svesni ste da možete sve da izgubite. Osećate se zarobljeno u lošem odnosu ili u tom začaranom krugu traženja prave osobe? Hoćete li se ikad opametiti? Ne biste znali šta je pravi odnos ni kad bi vam pokucao na vrata sa cvećem u rukama. Ispijate kafu da biste se probudili za novi dan koji će biti isti kao i jučerašnji, samo još jedan korak bliže očaju. „Zašto to radim sebi?“ Ima razloga za to. Vaša sklonost ka zavisnosti ima svoje korene. Ako uvidite odakle potiče, možda ćete moći da promenite neke obrasce ponašanja i određene stavove. Možda ćete moći da se izbavite iz te tamnice. Recimo da sedim u sobi, gledam TV i primetim da sa središta plafona neprestano kaplje voda. Mogao bih vrlo lako da zalepim lepljivom trakom to mesto i nastavim da gledam omiljenu emisiju. Ali to ne rešava moj problem, iako bi privremeno moglo da ga ublaži. Pre ili kasnije će voda procuriti na drugom mestu u sobi ili kući. Mogao bih da se popnem na sprat i nađem baru na podu iznad sobe u kojoj sam gledao TV. Mogao bih da obrišem vodu i nastavim s gledanjem TV-a, pretpostavljajući da je problem rešen. Ipak, i dalje ne bih znao šta je uzrok tog problema. Naravno, pravi način za rešavanje mog problema bio bi da otkrijem odakle voda curi. Da se popnem na tavan ili krov i otkrijem gde to voda ulazi u kuću. Tek tada bih mogao da se nadam da sam našao trajno rešenje. Tako je i sa zavisnošću. Time što ćete prestati da pijete ili što ćete otići na dijetu samo ćete se pozabaviti simptomima stvarnog problema. Prekidanje odnosa može biti dobar potez za zavisnika, ali rešenje nije samo u tome. Po svoj prilici, vaša sklonost ka zavisnosti ispoljiće se na druge načine, možda u drugim odnosima. Moramo se vratiti uzrocima naše zavisnosti i tamo tražiti trajno rešenje našeg problema. U svojoj knjizi Zavisnik od ljubavi (Addicted to Love), Stiven Arterbern (Stephen Arterburn) koristi ilustraciju vode koja teče niz planinu. Naša sklonost ka zavisnosti je slična tome, kaže on. Ako pregradite put toj vodi, ona će krenuti drugim tokom. Njegova namera je da pokaže kako su različiti tipovi zavisnosti povezani i da osoba često prekine jednu vrstu zavisnosti da bi upala u drugu. Kad bih mogao malo da promenim ovu ilustraciju, rekao bih da bi bilo dobro otići na izvor vode, možda do planinskog jezera. Mogli bismo da napravimo odvod, putem cevi ili kanala, i sprovedemo tu vodu do naselja u podnožju planine kako bi bila od koristi. Verovatno bismo izgubili bitku kad bismo pokušali da pregradimo svaki potočić, ali ako bismo otišli do izvora, umanjili bismo štetu i uradili nešto korisno. Jasno vam je ovo, zar ne? Moramo se suočiti sa svojom sklonošću ka zavisnosti na njenom izvoru. Tek tada ćemo možda moći da promenimo destruktivne obrasce ponašanja i na novi način kanalisati tu energiju. Iskustvo i istraživanje doveli su nas do nekoliko mogućih razloga zbog kojih ljudi upadaju u zavisničke odnose. Oni se mogu klasifikovati u tri opšte kategorije:

53

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

1. Genetska predispozicija 2. Porodični problemi 3. Emocionalna ranjivost Pogledajmo pažljivije svaki od ovih uzroka zavisnosti. Genetska predispozicija Ne slažu se svi naučnici s ovim, ali neki od njih sugerišu da postoji određeni gen koji kod ljudi izaziva sklonost ka zavisnosti. Geni takođe mogu odrediti kakva će biti naša ličnost i kakav će biti naš omiljeni način sklapanja odnosa. U našoj grupi od osam ljudi koji su imali probleme sa zavisnošću od odnosa, šestoro od njih su imali roditelje koji su bili alkoholičari. Je li to samo slučajnost? Otkako sam vodio tu grupu, doneo sam odluku da ću se uvek raspitati o prošlosti svojih klijenata zavisnika. Moje neformalno istraživanje pokazuje da je u više od osamsto slučajeva postojao određeni oblik porodične zavisnosti, bilo da je reč o alkoholizmu, seksualnoj zavisnosti, preteranom radu ili kockanju. Naravno, ova brojka je daleko od naučne studije. Pa ipak, nije previše daleko od nešto oficijalnijeg istraživanja objavljenog u Američkoj medicinskoj asocijaciji (AMA). Pročitajte ovo obaveštenje: Biološki pristup je napravio veliki iskorak... kada su istraživači objavili da su identifikovali poseban gen koji možda ima ključnu ulogu u nekim oblicima alkoholizma, kao i kod drugih oblika zavisnosti. Od alkoholičara koje su posmatrali, 77 procenata imalo je ovaj gen. Ovo otkriće, koje su objavili istraživači na Teksaškom i Kalifornijskom univerzitetu, jeste gen koji kodira receptor za dopamin, hemijsku supstancu u mozgu koja utiče na stvaranje osećaja zadovoljstva. Takva otkrića, kažu naučnici, ubuduće mogu postati biološki markeri koji će omogućiti ranu identifikaciju onih ljudi koji su u najvećoj opasnosti da postanu zavisnici, kao i efikasniju prevenciju i bolje lečenje. 1 „Biološki pristup“ je samo jedna strana aktuelne kontroverze „nasleđe“ ili „sredina“. Ovaj žestoki spor nalazi se u korenu nekoliko savremenih problema. Iako sam lično vrlo zainteresovan za dalje biološko istraživanje, dozvolite mi da kažem da vidim veliki problem u isključivo biološkom pristupu problemu kao što je zavisnost. Evo mog prigovora: Lako je upotrebiti nasleđni faktor kao izgovor: „Ne mogu protiv sebe! To mi je u krvi!“ Ljudi mogu da razviju fatalistički pristup svojim problemima: „Nikada se neću promeniti. To mi je u genima.“ Međutim, čak i kad se uzme u obzir ovo nedavno biološko istraživanje, ovakve pretpostavke su netačne. Naši geni možda stvaraju sklonost ka određenom ponašanju, ali mi i dalje moramo odabrati šta ćemo činiti. Zapravo, deo oporavka obavezno podrazumeva preuzimanje pune odgovornosti za svoje postupke. Nezdravi odnosi su i dalje nezdravi, i vi svakako morate izaći iz njih, pa makar morali da se borite protiv vlastitih gena. I pored biološke baze podataka, nije lako odrediti čvrstu vezu između uzroka i posledice. Na primer, ako uzmemo najrasprostranjeniji oblik zavisnosti, alkoholizam, možemo pretpostaviti da je 1

Daniel Goleman, „Drug Addiction Linked to Brain Chemistry“, Santa Barbara News Press, 7. juli 1990.

54

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

alkoholičar s vremena na vreme zapostavljao svoju decu. Dakle, šta je onda nateralo ćerku da traži nezdrave odnose kao odrasla osoba – gen koji je odgovoran za zavisnost ili roditeljska nebriga? Najbolji odgovor je verovatno: „U nekoj meri, i jedno i drugo.“ Međutim, nije nam poznato u kojoj meri su ovi faktori izvršili uticaj na nju da u romantičnim odnosima traži ljubav koju nije imala u porodici.

Medicinski dokazi Pogledajmo pažljivije biološke dokaze. Postoji sve više istraživanja koja potvrđuju vezu između genetike i zavisnosti, mada nisu potpuno uverljiva. Većina istraživanja vršena je na alkoholičarima i narkomanima, međutim, u toj literaturi se takođe spominju uobičajeni problemi koji se odnose na ispoljavanje njihovih osećanja, stresa i depresije. Naša tela prirodnim putem luče enzime koji se zovu endorfini, hemijske supstance koje u nama stvaraju osećaj zadovoljstva. Oni se luče u mozgu lepog prolećnog dana, kad sednem za sto da bih jeo omiljeno jelo, ili kada vidim osobu koju volim. Međutim, kod zavisnika ovi enzimi se ne luče na isti način, a i kad se luče, ima ih manje nego obično. Ovo ne utiče samo na način na koji se u njihovom telu apsorbuje alkohol, već utiče i na kontrolu njihovog apetita, njihov osećaj blagostanja, suočavanje s depresijom i na nivoe njihovih psiholoških želja. 2 Ova otkrića imaju dramatične implikacije za zavisnika. Ako su istinita, onda to objašnjava zašto neki ljudi imaju toliko problema sa alkoholom, dok drugima on ne predstavlja nikakav problem; zašto jedna osoba može da ostavi cigarete za jedan dan, a druga se muči tokom čitavog života; i zašto neko traži razlog za život u zavisničkom odnosu, dok drugi održava uravnotežen odnos sa svojim partnerom. U ovo je uključeno nešto jače od volje. Grdosija od čoveka postane obično dete u čeljustima zavisnosti. I to nije samo stvar loših i glupih odluka. Vrlo pametni ljudi uvek iznova ponavljaju slične greške na emotivnom planu. Očigledno je da postoji neki drugi faktor – nasleđe, sredina, ili i jedno i drugo – koji radi protiv ovih ljudi. Ipak, šta to određuje da li će neko postati alkoholičar, drugi kockar, a neko treći zavisnik od ljubavi?

Naša „droga“ Još nema istraživanja koje ukazuje na genetsku predispoziciju ka nekom posebnom tipu zavisnosti. Možda će jednog dana i to biti otkriveno. Iako svi zavisnici mogu imati iste skrivene motive, isto traganje za smislom, istu potrebu da se anulira bol, a možda čak i slične genetske anomalije, „droga“ za koju se oni opredeljuju ipak je drugačija. Zašto sve više muškaraca ima problem sa zavisnošću od alkohola i droge, dok sve više žena pati od zavisnosti od odnosa? Zašto muškarci imaju više problema sa seksualnom zavisnošću, dok se više žena leči od emocionalne zavisnosti? Ko će odabrati koju „drogu“ zavisi od pola i vrste ličnosti, i za to postoje snažni dokazi. U ovom slučaju, smatram da postoji daleko jača veza između naših nasleđenih sklonosti i faktora iz okruženja. Drugim rečima, možda smo rođeni sa sklonošću ka zavisnosti, ali naše vaspitanje, iskustva i tip ličnosti određuju kom ćemo se tipu zavisnosti prikloniti.

2

Carolyn Johnson, Understanding Alcoholism (Grand Rapids: Zondervan, 1991), str. 28-29.

55

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

Tipovi ličnosti Postoji li tip ličnosti koji je skloniji zavisničkim odnosima? Ja smatram da postoji. To ne znači da ostali nisu u opasnosti da upadnu u nezdrave odnose. I najjači među nama su podložni tome. Međutim, uočio sam veću neravnotežu među osobama koje se preterano oslanjaju na druge. Takvi ljudi su pre sledbenici nego vođe. Oni vole da služe drugima. Obično su jako brižljivi i predusretljivi u odnosima. Je li to pogrešno? Da li je ovaj tip ličnosti loš? Ne, apsolutno ne. Ako ste vi takvi, Bog vas je tako stvorio, to nije slučajnost. Ipak, da li treba da budete obazrivi u vezi s tim u kakve odnose stupate? Svakako! Isto tako, ljudi koji su po prirodi skloni da budu lideri i oni koji „preuzimaju kontrolu“ moraju paziti da ne budu dominantni i manipulativni. Oni su možda podložni zavisnosti od moći. Ovom svetu su potrebna oba tipa ličnosti. U suprotnom, gde bi bili savetnici, medicinske sestre i odani radnici? I gde bi bili trgovci, gurui marketinga i predsednici? Još jedanput, pogledajmo ljude iz naše grupe: Dona je medicinska sestra. ■ Megi je učiteljica u osnovnoj školi. ■ Rebeka je sekretarica u crkvi. ■ Lora je administrativni radnik. ■ Danijel uči za socijalnog radnika. ■ Anita je obavljala nekoliko kancelarijskih poslova, a trenutno je sekretarica finansijskog savetnika. ■ Barbara je sekretarica, a pre nego što se njen brak raspao bila je misionarka. ■

Koji su drugi tipovi ličnosti skloni zavisničkim odnosima? Osim brižnosti i zavisnosti u odnosima, neki činioci ukazuju na to da su ove osobe obično preosetljive, nesigurne u sebe i konvencionalne. Preosetljive osobe. Osetljive su na kritiku i često osećaju da ih drugi ne vole, iako nemaju konkretnih dokaza za takav zaključak. Imaju tremu u društvu ili kad su u centru pažnje. Mnogo razmišljaju o sebi i stalno se preispituju: „Da li je trebalo da kažem to?“ „Možda je trebalo da postupim drugačije?“ Izlaz iz ove preokupiranosti sobom takve osobe traže u partneru kome mogu izliti dušu. U takvim odnosima one se u određenoj meri osećaju prihvaćeno i to im donekle skreće pažnju s njihove nesigurnosti. Nesigurne osobe. Ovi ljudi obično imaju lošu sliku o sebi i neprestano ih grize savest i muči krivica. Osećaju se nedostojno u društvu i zato traže odnose s onima koje drugi (porodica i prijatelji) odbacuju. Oni dobar deo vremena u druženju troše kako bi se dokazali pred drugima i ispunili njihova očekivanja. Kad god veza propadne, oni obično krive sebe i traže svoje lične slabosti. U ekstremnim slučajevima, mogli bi čak i da kazne sebe. Dovode sebe u bezizlazne situacije samo da bi dokazali sebi da zaista ne vrede ništa i da zaslužuju kaznu. Ovo može biti nesvesno ponašanje. Konvencionalne osobe. Za razliku od ljudi koji imaju problem s drugim tipovima zavisnosti, zavisnik od odnosa je obično vrlo konvencionalan i sledi društvene običaje. Ova karakterna crta bi

56

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

mogla da nam pomogne da odredimo za koji tip zavisnosti se neko odlučuje. Narkomani i alkoholičari se obično upuštaju u rizik, nekonvencionalni su i buntovni, dok je zavisnik od odnosa daleko drugačiji. 3 Duboka nesigurnost navodi zavisnika od odnosa da traži afirmaciju umesto da se povlači. Samoća je užasna. Štrčati u masi je sramno. Takvi ljudi moraju biti deo grupe ili u bliskoj vezi s nekom osobom. Ako prepoznajete kod sebe ove karakterne osobine, to ne znači da ste osuđeni na zavisničke odnose. To samo znači da ste im podložni. Ako se ne prepoznajete u ovim opisima ličnosti, ne znači da niste podložni zavisnosti od odnosa. To samo znači da niste podložni tome kao oni koji imaju ove karakterne crte. Postoji čitav skup faktora koji dovode do zavisnosti od odnosa. Nasledni faktori i tip ličnosti sa kojim se rađamo samo su jedan delić te velike slagalice. Ostatak moramo potražiti u odgoju i okolnostima. Porodični problemi Stvorili smo prilično dobar slučaj u korist teorije da naše urođene sklonosti predstavljaju uzroke naše zavisnosti, ali sada moramo da pogledamo i drugi faktor, koji podjednako snažno može uticati na nas: porodične odnose i iskustvo. Šta je to u našem odgoju što nas kasnije kao zrele osobe može navesti da težimo ka nezdravim odnosima? U opštem smislu, primetio sam da su oni koji imaju probleme sa zavisnošću od odnosa odrasli u domu u kome nikada nije bilo zdravih odnosa ili u kome nije bilo ljubavi.

Nedostatak ljubavi Ljudi mogu biti lišeni ljubavi i pažnje iz različitih razloga. Među ovim žrtvama nalaze se: 1. Deca koja nisu uspostavila blizak odnos sa jednim roditeljem ili sa oba roditelja u ranoj fazi života, zbog dugog boravka u bolnici, u sirotištu ili popravnom domu, ili zbog neadekvatne brige. 2. Deca koja su se rano vezala za roditelje, ali koja su izgubila jednog ili oba roditelja tokom detinjstva usled smrti, razvoda, ili nesposobnosti roditelja da se brinu o njima. Ova nesposobnost se može primeniti na roditelje koji su alkoholičari, narkomani, umno oboleli, ekstremno disfunkcionalni ili stalno odsutni. 3. Deca i tinejdžeri koji su primili malo pažnje i brige od jednog ili oba roditelja zbog nedostatka ljubavi, čestog odsustva, zapostavljanja ili zlostavljanja. 4. Tinejdžeri i odrasli ljudi koji nisu dobijali ljubav, ili su je izgubili, od važnih osoba u svom životu. Dok su učesnici naše grupe diskutovali o svojim porodičnim odnosima, otkrili smo da su im bile zajedničke dve karakteristike: alkoholizam i porodična disfunkcionalnost, kao što smo ranije spomenuli. Međutim, zajedno sa ovom porodičnom prošlošću išlo je i očigledno zapostavljanje a ponekad i nedostatak ljubavi, što ide ruku pod ruku sa specifičnim disfunkcionalnostima. Nekoliko članova grupe spomenuli su da su im očevi bili odsutni ili nemarni, kojima su oni stalno pokušavali da udovolje, iako su za uzvrat dobijali malo afirmacije. Drugi su govorili o majkama koje su bile hladne, nedostupne ili nemarne. Koji god da je razlog u pitanju, rezultat je bio isti. Pošto su kao deca

3

Archibald Hart, Healing Life’s Hidden Addictions (Ann Arbor: Servant, 1990), str. 44-53.

57

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

osećali da ih roditelji nisu voleli niti marili za njih, oni su kao tinejdžeri i kasnije kao zreli ljudi očajnički tražili ljubav. Danijel je govorio o razvodu svojih roditelja kad mu je bilo deset godina. Međutim, nedostatak ljubavi se osećao mnogo pre nego što ih je tata konačno napustio. Koliko god njegovo sećanje seže u prošlost, njegova majka je vrlo često bila u bolnici. Kasnije, kao tinejdžer, otkrio je da je bila u bolnici za mentalno obolele, ali kao dete predškolskog uzrasta znao je samo da mama nije bila kod kuće. Ostavljali su ga sa dadiljama i rođacima da bi njegov otac mogao da radi. A čak i kad je majka bila kod kuće, stalno je bila depresivna, pa je imala vrlo malo snage da se stara o njemu. Danijel ne može da se priseti vremena kada se osećao sigurno i voljeno. Zapravo, osećao je emocionalnu udaljenost od majke i otuđenost od oca. U zrelom dobu, Danijel traži ljubav gde god može da je nađe, međutim, kao što je ranije rekao, devojke s kojima se zabavlja nikad ne ispunjavaju njegova očekivanja. One ga privlače i on čezne za njihovom ljubavlju, ali ne može da prihvati činjenicu da će ga bezuslovno voleti i da ga neće napustiti. Zato ih on obično odbaci pre nego što one dobiju priliku da ostave njega. Oblik Anitine zavisnosti razlikuje se od zavisnosti s kojima imaju probleme ostali članovi grupe, ali uzroci zavisnosti su slični. Anita je opisala oca kao „nedostupnog“. Nekoliko puta se odvajao od porodice za vreme njenog detinjstva, ali čak i kad je bio kod kuće, nije obraćao pažnju na nju. Ona je pokušavala da zadobije njegovu pažnju tako što ga je pratila po kući, zatim tako što mu je postavljala gomilu pitanja, a kasnije putem uspeha u školi, ali rezultat je uvek bio isti. Nije bio zainteresovan za nju. Čak i kao tinejdžerka, kad se zaklela da mu neće dozvoliti da utiče na njen život, i dalje je u njoj tinjala neugasiva želja za njegovom pažnjom i afirmacijom. Danas sa trideset i nekoliko godina ona i dalje čezne za njegovom ljubavlju. To je nadoknadila tako što je našla način da privuče pažnju drugih muškaraca. Još od srednje škole Anita je bila svesna svog ogromnog uticaja na muškarce, čak i na starije muškarce godina njenog oca, kao što su bili nastavnici i susedi. Anita je naučila kako da se oblači i ponaša provokativno. Ubrzo je počela da zadovoljava svoje seksualne nagone, što joj je otvorilo čitav jedan novi svet muške pažnje. Muškarci je nisu samo primećivali nego su počeli da se raspituju za nju i okupljaju se oko nje. To joj je ulivalo samopouzdanje, ali taj osećaj nije dugo trajao. Svaki put kad je pomislila da je pronašla posebnu osobu, ubrzo bi se suočila sa odbacivanjem u vidu neuzvraćenog telefonskog poziva ili nedolaska na zakazani sastanak. Ovo odbacivanje je u njoj stvaralo još veću čežnju za afirmacijom. I uvek je koristila ono što je smatrala svojim najvećim adutom. Znala je da je seksualno privlačila muškarce. Nije ona bila previše zainteresovana za seks. Zapravo, tvrdila je da nije ni uživala u seksu. Želela je samo pažnju, da je neko drži u naručju, da joj pokaže ljubav, da joj uputi lepu reč. Anita bi otišla u kafić ili noćni klub i povela sa sobom koga god bi izabrala. Kada je izlazila s drugaricama, nesvesno se takmičila za pažnju svakog muškarca koga bi srele, i obično ju je dobijala. Naravno, to je odbilo mnoge njene drugarice i još dublje je gurnulo u isprazan život zavisnosti od ljubavi. Anita i Danijel su vrlo različiti, ali oboje su primeri osoba čiji su roditelji u njih usadili dubok osećaj nedostatka ljubavi. Ovaj osećaj može da ih prati čitavog života, dok ne nađu neki način da popune tu prazninu.

Ljubav za kojom čeznemo Nije teško objasniti o čemu se ovde radi. Ako ne dobijemo dovoljno ljubavi kao deca, mi je tražimo kao odrasle osobe. Problem može biti otac koji nikad nije kod kuće, nedostupna i nemarna

58

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

majka, nasilni roditelji, ili emocionalno zapostavljanje od strane voljenih. U svim ovim slučajevima, deca rastu bez prave osnove za odnos ljubavi i bez pravog primera bezuslovne ljubavi. To se ne završava uvek nezdravim odnosima u zrelom dobu, ali postoji velika verovatnoća da će do toga doći. Ponekad nas neispunjene potrebe u detinjstvu nagone da lečimo bol ispraznog života putem droge, alkohola, seksa ili kockanja. Ovi „lekovi“ nam pomažu neko vreme, ali kad nas iznevere (a to se uvek desi), mi probamo nešto drugo, možda nešto što je društveno prihvatljivije: posao, hrana, religija, ili odnos. Međutim, ubrzo saznajemo da nas u suštini nijedan predmet, nikakva supstanca i nikakav odnos ne mogu zadovoljiti i popuniti prazninu u našem životu, životu bez sigurnosti koju pruža bezuslovna ljubav. Istraživanje porodične istorije i bola iz prošlosti može biti spor i težak proces. Cilj nije naći izgovor za samosažaljenje, niti naći nekoga koga bismo okrivili. Cilj je otkriti šta je krenulo naopako, a potom kako to ispraviti. Bolna sećanja iz ranog detinjstva ostavljaju dubok trag u nama. Da bismo savladali njihov uticaj, moramo shvatiti šta je bilo pogrešno u našem detinjstvu, kako to utiče na naš život, moramo učiti iz iskustva i odlučiti da će budućnost nas i naše dece biti drugačija. Emocionalna ranjivost Postoji i treći razlog zbog kog ljudi ulaze u zavisničke odnose: oni su emocionalno ranjivi, obično zbog nekog gubitka ili svoje specifične potrebe. Ovi ljudi su možda odrasli u domu punom ljubavi, s roditeljima koji nisu bili zavisnici bilo koje vrste, a ipak, na neko vreme postaju vrlo podložni zavisničkim odnosima. Ovo mi je poznato iz prve ruke zato što se to meni desilo. Odrastao sam u brižljivoj porodici u kojoj nije bilo zavisnosti. Osim dečačke zaljubljenosti u osnovnoj i srednjoj školi, rekao bih da su svi moji ljubavni odnosi bili prilično zdravi. Svakako nisam bio sklon zavisnosti. To jest, dok se nisam razveo četiri godine posle venčanja. Tada sam doživeo emocionalni krah koji je trajao najmanje tri godine. Osećao sam se prazno i izgubljeno. Osećao sam se zapravo kao da je deo mene nedostajao, kao da sam imao rupu u grudima. Odmah sam osetio potrebu da na bilo koji način ispunim tu prazninu. Većina ljudi smatra da je najbolja stvar za osobu koja je upravo prekinula romantični odnos da što pre nađe nekog drugog koga će voleti. Koliko ste samo puta to čuli na TV-u, ili u stvarnom životu. Koliko puta ste to rekli? „Tebi u ovom trenutku treba neko da ti skrene misli s tvojih problema.“ Nažalost, ovakva preporuka obično vodi u zavisnički odnos, koji se zasniva isključivo na mojoj potrebi za afirmacijom, mojoj praznini i mojoj želji da ponovo budem voljen. Posle razvoda sam počeo da se viđam sa ženom koja je ispunila moje potrebe. Ona je zapravo ispunila moje najosnovnije potrebe, one koje su bile na površini. Ona je bila osoba s kojom sam mogao da provodim vreme, koja je marila za mene i kuvala za mene. A kako je samo kuvala! Naša romansa je bila osuđena na propast od samog početka, zato što se zasnivala na potrebama. U tom odnosu nije bilo ravnoteže. Dok god sam ja bio ranjen, ona je mogla da se brine za mene. Ali kad sam povratio emocionalnu snagu, nije više bilo osnova za taj odnos. Smatram da je moj oporavak išao sporije nego što je trebalo zato što nisam bio siguran šta da radim sa tim novim odnosom. (Zašto se potpuno oporaviti kada je tu neko ko se brine o tebi?) Kad smo napokon smogli snage da budemo iskreni jedno s drugim, raskinuli smo i oboje doživeli veliki bol. Sve emocionalno ranjene osobe moraju da urade nešto važno: da dozvole ranama da zacele. Kao što slomljena ruka mora u gips, tako i naša srca moraju biti imobilisana kako ih ne bismo koristili pre nego što potpuno zacele. Ako insistiramo na tome da opet volimo slomljenim i 59

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 7. UZROCI ZAVISNOSTI

ranjenim srcem, doživećemo još veći bol. Ako uporno budemo nastojali da ranjenog srca stupimo u novi odnos, postoji verovatnoća da naše srce ne zaraste pravilno. Razvod je u našoj kulturi najčešći razlog za ono što biste mogli da nazovete katastrofalnom emocionalnom ranjivošću. Poznavao sam mladića koji je bio jako nezadovoljan svojim poslom. Nije imao nikakvu mogućnost za napredovanje na tom poslu, pa se osećao potpuno bezvredno. Bila je tu jedna mlađa žena koja se tek razvela. Imala je dvoje male dece. Očajnički joj je trebala sigurnost. Verovatno možete pretpostaviti šta se dogodilo. Počeli su povremeno da se viđaju i to ih je odvelo u romansu koja ih je nekoliko godina držala u zavisničkom odnosu. On joj je zaista pružio nekakvu sigurnost. Njoj je bilo jako važno da se oseća voljeno. A ona je njemu za uzvrat ulivala osećaj vrednosti. Međutim, to je otprilike sve što su učinili jedno za drugo. Na mnogo drugih načina, njihova veza je bila nezdrava. Pogazili su svoja načela, prekinuli prijateljstva i često se svađali. Ima nešto čudno u tome. Dobri odnosi pružaju sigurnost i smisao. Međutim, u našoj očajničkoj potrazi za tim, često završimo u lošim odnosima koji nam oduzmu i sigurnost i osećaj vrednosti. Potrebna nam je ravnoteža. Često bude kao sa parom koji sam maločas spomenuo: nečija sigurnost drugome uliva osećaj vrednosti. On se osećao vredno zato što je bio njen oslonac u teškim vremenima. Ona se osećala sigurno zato što je on od nje crpeo svoju vrednost. Ali kad je ona imala potrebu da se oseća vrednije, on se tada osećao ugroženo. A kada je njemu trebalo sigurnosti, ona to nije mogla da mu pruži. Njihov odnos je bio na ivici propasti. Zdravi odnosi moraju da obezbede i sigurnost i osećaj vrednosti, i još mnogo toga. Možda u vašoj porodici nije bilo zavisnosti i možda je vaše vaspitanje bilo besprekorno ali iznenadni emocionalni udarac u tinejdžerskim godinama može vas navesti na neke loše odluke. Ne srljajte. Čekajte da vaše rane zacele. A kad budete spremni da uđete u novu romansu održavajte ravnotežu.

60

8. Studija slučaja: Barbara Barbara je došla kod mene na savetovanje zato što je bila zabrinuta zbog odnosa iz kog nije mogla da izađe. Znala je da je taj odnos nezdrav, ali nije mogla da skupi snage da raskine. Često nailazim na dublje probleme u životima ljudi, na nezdrave obrasce ponašanja koji su duboko ukorenjeni. Kao kad neko ode kod doktora zbog kašlja a završi u bolnici na tri nedelje zbog neke tropske bolesti. „Prvobitni simptomi“ su obično samo vrh ledenog brega. Suštinske potrebe su daleko veće. Barbara je bila takav slučaj. „Svaka moja dosadašnja veza bila je potpuni promašaj“, rekla mi je. „Mislim da još nisam bila u normalnoj vezi.“ Tada sam počeo da kopam po njenoj prošlosti. Bila je srednje dete u porodici. Stariji brat i starija sestra krenuli su u školu pre nje i bili su vrlo uspešni. Oni su bili zvezde – sportisti, stipendisti, najbolji učenici u razredu. Barbara je bila obična u poređenju s njima. A često su ih upoređivali. „Nisam imala nikakve šanse“, rekla je, prisećajući se tih dana. A njena mlađa sestra je uvek dobijala više pažnje zato što je bila najmlađa u porodici. Njena velika ljubav bila je muzika – lepo je pevala – ali roditelji su vršili pritisak na nju da se bavi nečim praktičnijim. Muzika je dobra kao hobi, ali od nečega će morati da živi. Barbara je želela da više koristi svoj talenat, ali umesto da se raspravlja s njima, podredila se njihovim željama. Osim toga, bila je sigurna da su oni znali šta je za nju najbolje. Šta ona uopšte zna? „Moje samopoštovanje je bilo na nuli“, rekla mi je. Prva runda: Kris Barbara je otišla na hrišćanski fakultet i tamo je procvetala zbog svoje nove samostalnosti. Iako je i dalje bila poprilično stidljiva, zabavljala se sa nekoliko momaka. „Ako ste izašli s nekom osobom nekoliko puta, odmah bi počeli da govore da ste u romantičnoj vezi.“ Zato je većina momaka izašla s njom svega nekoliko puta, a potom su nastavljali dalje. Ali tada se pojavio Kris. On je bio zanesenjak, izvodio ju je na skupa mesta, pokazivao joj pažnju, obasipao je poklonima. Nije bio bogat, ali ona je bila njegova princeza. Čak i na početku njihovog zabavljanja dolazilo je do sukoba. Imao je lošu narav i ponekad bi planuo na nju. Međutim, ona je obično nalazila izgovore za takve njegove ispade. Uostalom, toliko para je trošio na nju, morao je da bude zaljubljen u nju. „Osim toga“, razmišljala je, „boljeg od njega sigurno neću naći.“ Toliko dugo je gajila loše mišljenje o sebi da se uz svu njegovu pažnju osećala bolje nego ikad u životu. To mora da je bila ljubav. Taj osećaj joj je veoma godio. Kris je bio autoritativna ličnost. To se i očekivalo, kao što je Barbara naučila iz primera svojih roditelja i iz ličnih religijskih uverenja. Muškarcima je data vlast nad njihovom decom i njihovim suprugama; tako je ona verovala. Kad bi se njihov odnos nastavio, znala je da bi Kris zauzeo mesto autoriteta u njenom životu koje je dotad zauzimao njen otac. A Kris je već počeo da preuzima kontrolu. Njeni roditelji su imali izvesne rezerve prema Krisu, ali ona nije htela da ih sluša. Uhvatili su ga u laži. Njene prijateljice su bile zabrinute zbog njegove naravi, ali Barbara se već osećala zarobljeno u tom odnosu. Udala se za Krisa. Nemoguća misija „Nagovorio me je da prekinem školovanje i zaposlim se kako bi on mogao da završi studije“, kazala mi je Barbara. „Toliko sam poverenja imala u njega. Znao je da sam želela da budem misionarka, zato je odlučio da budemo misionari. Njemu je za to trebala diploma, meni nije.“

61

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 8. STUDIJA SLUČAJA: BARBARA

Odlučili su – zapravo, on je odlučio – da će raditi u Francuskoj, nedaleko od Pariza. Misijski odbor za osnivanje crkava odobrio je njihov zahtev i njih dvoje su krenuli u obilazak crkava da bi sakupili donacije. To je bio Barbarin san. Njen brat i njene sestre bili su u stabilnim brakovima i imali su dobre poslove. Ali ona ih je sada „pretekla“ – bila je misionarka, imala je najbolji posao kome se hrišćanin može nadati. Bojala se da je sve ovo previše dobro da bi bilo istinito. Bila je u pravu. Kad su se preselili u Francusku, Kris je skinuo masku. Oduvek je važio za savršenog hrišćanina, u javnosti. Bio je brz da citira biblijske stihove i daje duhovne odgovore. Ali više nije morao da glumi. Dao je Barbari do znanja da uopšte nije bio zainteresovan da služi Bogu. Želeo je da skine jaram sa sebe i uživa u provodu. Barbara je bila zaprepaštena. Tokom narednih nekoliko godina Kris je igrao svoju igru, šaljući pisma crkvama koje su ih finansirale s vestima o tome kako im je jako teško na misijskom polju, dok je on bančio u noćnom životu Pariza i valjao se u svojoj zavisnosti od pornografije. Barbara je bila zarobljena u stranoj zemlji s lažnim identitetom misionarke, trudna i finansijski zavisna. Smatrala je za svoju dužnost da štiti muža. Kris se trudio da umiri Barbaru poklonima. Živeli su u lepoj kući i vozili skupa kola, ali on je bio varalica i ona je to znala. „Nije bilo nikakvih emocija“, rekla mi je. „Uprkos svim tim poklonima, on nije ništa osećao prema meni.“ Nepoštenje ju je takođe jako mučilo. Bila je besna zbog njegove prevare, a u isto vreme je osećala krivicu zato što je i ona učestvovala u njoj. Jednog dana je našla tašnu punu pornografskih slika. Zalepila ih je za frižider. „Eto ti ih!“ rekla je. „Ako to želiš, evo ih. Zašto ih kriješ?“ A onda je našla dokaze da joj je bio neveran. Suočila ga je sa svojim dokazima, ali on je sve porekao. Ostalo je na tome. Ipak, kako su se dokazi i napetost gomilali, odbila je da spava s njim. On je boravio u prizemlju i dolazio i odlazio kad je hteo. Kad je istekao trogodišnji ugovor, Barbara mu je rekla da više ne može tako. Moraće da daju ostavku u misijskom odboru. Kris je želeo da nastave s farsom, ali ona je odbila, i tako su se vratili u Sjedinjene Države. Ipak, Kris nikada nije priznao da je imao ikakve probleme. „Crkvama koje su nas finansijski pomagale rekao je da sam bila nostalgična i da smo se zato vratili“, objasnila mi je Barbara. Tako je krivica za Krisove moralne brljotine pala na nju. Upustila se u ovaj kolosalni duhovni poduhvat – da bude misionarka – ali nije izdržala. Još jedanput, u očima njene crkve i porodice opet je omanula. Povrh toga, nad nju se nadvio i tamni oblak propalog braka. Pošto je verovala u bračni zavet, Barbara je pokušala da živi s Krisom što je duže mogla. Ali nije išlo. U jednom trenutku je čak sumnjala da je seksualno zlostavljao njihovu ćerku. Pošto je znala da će sve opet poreći, nije bila sigurna šta da radi. Napokon se odvojila od Krisa, ali on je i dalje tražio pravo da viđa ćerku. Kad je porazgovarala sa sveštenikom o seksualnom zlostavljanju njihove ćerke, on se uspaničio i nije bio ni od kakve pomoći. Barbara je konačno zatražila pomoć od socijalne službe, koja se umešala i ukinula Krisu pravo da posećuje ćerku. Kris je poludeo. U svom uobičajenom nastupu besa, zapretio je Barbari fizičkim nasiljem. Morala je da se odseli. Međutim, zvanično je i dalje bila njegova žena. Njena crkva nije verovala u razvod, njena porodica nije verovala u razvod, i premda je bilo jasno da je čitava ta stvar bila jedna fatalna greška, ni Barbara nije verovala u razvod. I tako je još nekoliko godina bila u bezizlaznom položaju, odvojena od njega, ali ne i razvedena.

62

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 8. STUDIJA SLUČAJA: BARBARA

Instinktivno je želela da se vrati roditeljima, ali oni su joj poručili da bi bolje bilo da pokuša sama. I eto u kakvu je nevolju upala: nije završila fakultet, radila je posao koji nije volela i s kojim je jedva sklapala kraj s krajem, sama se brinula o ćerki, a povrh toga, pritiskao ju je osećaj da je izneverila druge kao supruga, ćerka, misionarka i hrišćanka. Kris je konačno podneo zahtev za razvod; hteo je da se oženi drugom ženom. Druga runda: Stiv Negde u to vreme, muškarac u Barbarinoj crkvi počeo je da joj posvećuje pažnju. Nakon što ju je muž petnaest godina nipodaštavao i nakon što se još toliko godina – a možda i više – osećala bezvredno u svojoj porodici, u njegovom prisustvu se osećala posebno. Još jedanput je našla nekoga ko je mogao da joj vrati samopouzdanje. Stiv je ispunio neke njene potrebe. Ona je bila emotivno slaba. Iako od njenog braka preko deset godina nije bilo ništa, razvod joj je ipak teško pao. To je bio znak krajnjeg neuspeha. Za sve to vreme se molila da se Kris pokaje i vrati joj se. Ipak, znala je da se to nikad neće dogoditi. Bes, razočaranje, mržnja prema sebi kipeli su u njoj. U Stivu je našla mir, dobrog prijatelja i novu uzdanicu. Bilo joj je pomalo nelagodno kad je njihov odnos prerastao u romantičnu vezu. Kao da je bilo prebrzo, mislila je. Osim toga, još uvek nije bila sigurna šta da misli o zabavljanju posle razvoda. Ali Stiv je bio uporan, a ona je čeznula za pažnjom. Nije bio bogat da bi je izvodio na skupa mesta, ali obasipao ju je pažnjom, a ona je upravo za tim žudela. Stiv je bio vođa u njenoj crkvi, učitelj nedeljne škole i đakon, pa je zato uverila sebe da je s njihovim odnosom bilo sve u redu. Stiv je počeo da vrši pritisak na nju za više fizičke prisnosti, mnogo više nego što je smatrala da je moralno prihvatljivo. Govorio joj je o braku i naročito je bio zainteresovan da se useli u njen prostran dom. Opet se osećala iskorišćeno i razočarano. „On je bio običan prevarant“, rekla mi je, „koga je zanimalo samo to da ispuni svoje fizičke i materijalne potrebe. Nimalo mu nije bilo stalo do mene niti do moje ćerke.“ Osećala se iznevereno. Ako ne možeš da veruješ učitelju nedeljne škole, kome možeš da veruješ? Barbara nije imala snage da prekine odnos sa njim razgovorom lice u lice. Pokušala je, ali ju je on slatkorečivo ponovo zaveo. „Ko zna koliko bih tako nastavila?“ priznala je kasnije. „Ipak, napokon sam se preselila.“ Vratila se u kraj u kome su živeli njeni roditelji. Ostavila je romansu za sobom. Treća runda: Tom Roditelji su se vratili u njen život nakon što se preselila u njihov kraj. Opet je bila njihovo dete, sa trideset pet godina i neudata. „Ophodili su se prema meni kao prema devojčici“, rekla je. Ponekad joj je to smetalo, a ponekad prijalo. Opet im je dozvolila da donose odluke umesto nje. Isto to dopuštala je i muškarcima. Tom je bio njen školski drug. Njihovi roditelji su bili prijatelji. Pošto se vratila u njihov kraj, ponovo je počela da ga viđa u gradu. Ona u njemu nikada nije videla ništa posebno, ali zato je on bio lud za njom. „Uporno je svraćao kod mene“, rekla je dok je sedela u mojoj kancelariji. „Ja bih mu rekla: ‘Nemoj dolaziti sutra’, ali on bi ipak došao.“ Na njihovom prvom sastanku, Tom ju je prekinuo upola rečenice, prišao joj i poljubio je. To možda zvuči romantično u dugogodišnjem odnosu, ali na prvom sastanku sa osobom koja još nije načisto s tim šta misli o tebi, to je u najmanju ruku nepristojno. Njemu nije bilo ni približno toliko 63

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 8. STUDIJA SLUČAJA: BARBARA

važno ono što je ona govorila koliko njegov plan za njihov romantični odnos. Barbaru je ovo mučilo, ali, kao i obično, ponašala se kao da se ništa nije dogodilo. Nije želela da od toga stvori konflikt. Tako je njihov odnos krenuo korak dalje. Još jedanput, Barbara je bila obasipana pažnjom i uvučena u odnos. Ne može se reći da joj nije prijala njegova pažnja. Pa ipak, znala je da taj čovek nije bio za nju. On nije delio njena hrišćanska uverenja. Čak i kad se trudio da bude dobar prema njoj, bio je previše napadan i nepristojan. Iscrpljivao ju je i uznemiravao. Onog trenutka kad je pala pod njegov uticaj, obasipanje pažnjom pretvorilo se u iskorišćavanje i obmanjivanje. Zvao bi je u poslednji čas da izađu, izvodio ju je na jeftina mesta i činilo se da ga je više zanimala fizička prisnost s njom nego razgovor s njom. Njoj je bilo čudno što je nikad nije upoznao s njegovim prijateljima, a za vikende bi često odlazio nekuda bez ikakvog objašnjenja. Prijatelji, roditelji, pa čak i ćerka, govorili su joj da se otkači od njega, ali ona to nije umela. Pokušala je. Osam puta. Ali on se stalno vraćao. Uvek iznova je upadala u njegovu zamku. „Stalno sam razmišljala: ‘Možda će ponovo biti fin prema meni, kao u početku.’ Tada se zaboravlja ono loše. On se sada ophodi prema meni kao da sam smeće. Stalno me muči misao da sam možda ja nešto pogrešno učinila što ga je nateralo da se promeni prema meni.“ Tom je bio razlog zašto je Barbara prvi put došla k meni. Nije imala snage da raskine s njim. Čak i tokom naših sastanaka ona je i dalje bila neodlučna. Jedne nedelje bi bila besna na njega, a sledeće bi ga branila. Uz pomoć savetovanja, vođenja dnevnika i naših grupnih sastanaka postepeno je stekla snagu i pravu perspektivu. Međutim, iskoristila je staru strategiju da raskine s njim – odselila se. Ukazala joj se prilika da preko leta radi u drugoj državi. Prihvatila je ponudu. Znala je da će sa te distance objektivnije sagledati taj odnos. Napisala mu je oštro pismo i jednom zasvagda raskinula s njim. Mora da je osetio koliko je bila odlučna, jer ju je nakon toga ostavio na miru. Otprilike godinu dana kasnije Barbara je prala auto ispred kuće, kad eto Toma. Zaustavio je auto, zatrubio i mahnuo joj. Ona se ljubazno osmehnula i nastavila da pere auto. Neko vreme je čekao u kolima i posmatrao je, verovatno se pitajući hoće li mu prići. Nije to učinila. Odlučna je bila da ne popusti, da mu nikad više ne dopusti da kontroliše njen život. Bio je to rat nerava, u kome je ona pobedila. Nije više imao moć nad njom. Iako Barbara više nije bila podložna Tomovom uticaju, to ne znači da je njena sklonost ka zavisnosti od odnosa nestala. Zapravo, priznala mi je da bi se verovatno i dalje viđala s Tomom da tog leta nije otputovala. Uz neprestan trud, mogla bi da savlada ovu sklonost sledeći put kad stupi u vezu. Međutim, biće tu mnogo poteškoća. Njena sklonost ka zavisnosti duboko je ukorenjena u njoj; neće biti lako savladati je. Procena Barbara se kao dete osećala inferiorno. Neprestano je tražila pažnju roditelja. U njenoj porodici nije bilo znakova zavisnosti, ali njenu sklonost ka zavisnosti verovatno možemo povezati s njenom potrebom za ljubavlju i pažnjom. Iako je ovo normalno kod sve dece, neka deca imaju veću potrebu za pažnjom. Neko je ovo nazvao „glad za ljubavlju“. Kad se Barbara udala za Krisa, izgleda da je bila zaslepljena vlastitom potrebom za ljubavlju. On joj je pružio pažnju, a ona ju je svim bićem upijala. Udala se za čoveka koji je delovao požrtvovano zbog svoje darežljivosti, ali kasnije se ispostavilo da je bio veliko razočaranje. Njen drugi odnos je takođe bio posledica njene neutoljive gladi za ljubavlju. I dalje se bojala da ne ostane sama, s tim što je standardnom obrascu bila pridodata i emocionalna praznina koju je 64

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 8. STUDIJA SLUČAJA: BARBARA

stvorio razvod. Nije smela da rizikuje i suprotstavi se tom čoveku zbog poteškoća u odnosu, pa se zato odselila. To je njen način rešavanja problema bez stvarnog suočavanja s problemom. Ovo na neki način funkcioniše kao strategija naglog prekidanja loše navike i ja smatram da je i to bolje nego ostati u nezdravom odnosu. Možda je to bio njen način suočavanja s problemom u detinjstvu, kada je naučila da izbegava sukobe s roditeljima. Raspravom se ništa ne postiže. Pokori se ili se skloni. Ona se otada uvek sklanjala. Barbarin treći odnos bio je kombinacija detinje čežnje za ljubavlju i emocionalne ranjivosti. Popustila je njegovoj upornosti jer je njena potreba bila jača od racionalnog razmišljanja. Posle mnogo borbi, raskinula je na uobičajeni način, tako što je otišla. Ne mogu reći da se Barbara potpuno oporavila, mada je trenutno slobodna od sveza odnosa i korača kroz život na mnogo zdraviji način. Donosi sopstvene odluke i naporno radi na tome da preuzme punu odgovornost za svoju budućnost, nezavisno od bilo kog muškarca. Još uvek se nije izborila sa svojom potrebom za afirmacijom i pažnjom. Taj problem bi mogao da je prati kroz ceo život. Međutim, kao što je slučaj sa svakim hendikepom, čovek nauči da živi s njim i izbori se s njegovim neugodnim posledicama. Barbara priznaje da je i dalje nesigurna i da bi „rado iskoristila šansu da bude u vezi s nekim“. Zbog nedostatka samopouzdanja, snažno je privlači svaki odlučan muškarac. Zato je u trenucima racionalnog razmišljanja podsećala sebe da mora biti posebno obazriva. Takođe je naučila da traži tuđe mišljenje pre nego što uđe u novu vezu. Drugi koji su bili u sličnoj situaciji kao Barbara otkrili su da je povremena zdrava konfrontacija od velike pomoći. Iako i sam izbegavam konflikte, otkrio sam da mi to na duže staze stvara još više nevolja. Iz ovog primera možemo videti da oni koji izbegavaju konflikte obično nastoje da udovolje drugima, dok u isto vreme zanemaruju vlastita osećanja i vlastite potrebe. Da biste prekinuli s ovakvim obrascima ponašanja potrebni su trud i mudrost: trud da biste promenili urođene sklonosti, i mudrost da biste znali da uspostavite ravnotežu između konfrontacije i pokoravanja. Barbara takođe mora da se uhvati u koštac sa svojom prošlošću. Rane iz njenog lošeg braka, muž prevarant i konačni razvod – sve je to još uvek prati, naročito u religioznoj kulturi koja razvedene ljude svrstava u građane drugog reda. Njenu lošu sliku o sebi još više je narušavao svaki propali odnos. Ovi ožiljci ne zarastaju brzo. Suočavanje sa ranama iz prošlosti, obnovljeno samopouzdanje, vera u Božju ljubav i njegovo prihvatanje uveliko su poboljšali Barbarine šanse da izgradi zdrav i uravnotežen odnos.

65

9. Izlaz iz začaranog kruga zavisnosti Većina programa za oporavak od zavisnosti sastoji se od više postupnih koraka ka savladanju životnih problema. U tome i te kako ima mudrosti. Do oporavka se retko dolazi brzo i lako. Promene se ne dešavaju preko noći. To je proces, ponekad dug i težak, koji zahteva od vas da idete korak po korak. Isto važi i za zavisnika od odnosa. Koraci oporavka moraju biti spore ali sigurne promene ka uravnoteženijem razumevanju ljubavi i zdravijim odnosima. Još uvek mi se dopada film Šta ćemo s Bobom? (What About Bob?), verovatno zato što u njemu glavnu ulogu ima psihijatar, koga glumi Ričard Drajfus (Richard Dreyfuss). Ovaj psihijatar savetuje svog pacijenta (Bila Mareja) da savlada svoje strahove i brige tako što će koračati „malim koracima“. Na kraju savetovanja, Marej izlazi iz psihijatrove kancelarije zaplićući nogama, pažljivo ih stavljajući jednu pred drugu, i mumla sebi u bradu: „Malim koracima u hodnik. A onda malim koracima do lifta.“ Kad su vrata lifta počela da se zatvaraju, on ushićeno uzvikuje: „Ej, ovo stvarno funkcioniše. Uspeo sam!“ Stvorite tu sliku u glavi. Ako imate problem sa zavisničkim odnosima, ima nade za vas. Samo se prisetite tog smešnog lika koga glumi Bil Marej (Bill Murray) kako korača malim koracima kroz život. Korak po korak i savladaćete svoju zavisnost. Nekad ćete podići pogled i razočarati se, zato što je dug put pred vama. Ali upamtite: mali koraci, mali koraci. Ako svakog dana napravite po jedan korak, postepeno ćete napredovati ka zrelim i uravnoteženim odnosima. Prvi korak: Priznajte da imate problem i da se nalazite u zavisničkom odnosu (ili da ste skloni ka takvim odnosima) Kao što alkoholičar započinje svoje iskustvo u klubu lečenih alkoholičara tako što ustaje i izjavljuje: „Zovem se __________________ , ja sam alkoholičar“, tako i vi najpre sebi morate priznati da imate problem sa zavisnošću ili sklonost ka zavisnosti, pa tek onda drugima. To uopšte nije lako. Lične i porodične tajne nas godinama mogu držati u emocionalnom ropstvu. Tajna s vremenom stiče ogromnu moć, jačajući svaki put kad je sakrijemo. Međutim, kada razotkrijemo tajnu tako što je naglas izgovorimo i saopštimo je drugima, ona gotovo istog trena gubi deo svoje moći. Ovaj fenomen viđam redovno na terapiji. Ljudi dođu s tajnama. Kad počnu da se otvaraju, pritisak koji ova informacija stvara u njihovom životu počinje da se smanjuje. A sama činjenica da priznaju svoje slabosti i svoju potrebu da im se pomogne često predstavlja glavni deo terapijske borbe. Jedna žena mi je kolebljivo rekla da je izvršila abortus. To je bila tajna koju je poverila samo najbližim prijateljima. Osećala se užasno zbog toga, ali je objasnila da su je okolnosti u to vreme (uključujući i zavisnički odnos sa muškarcem) priterale u ćošak. Od tada je živela sa tom strašnom krivicom. Teško joj je bilo da se pomiri s tim što je učinila i imala je jaku grižu savesti. Ali sam čin priznanja imao je snažan efekat. Ogroman teret joj je pao s pleća. Tajna je izgubila svoju moć. Ovo važi i za mnoge osobe koje su doživele incest. Čini se da svakodnevno čujemo neku novu priču o javnoj ličnosti koja se suočava sa seksualnim zlostavljanjem iz detinjstva. U većini slučajeva, ova zlostavljanja je decenijama prekrivao veo tajne, čak su i u umovima samih žrtava bila gurnuta u zapećak. Ali kada tajna ispliva na površinu, tek tada se osoba može suočiti sa prošlošću i dočekati novo sutra.

66

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

Kada su u pitanju zavisnosti, još je teže otkriti tajnu. To je stvar lične slabosti, a to je uvek teško priznati. Zavisnik mora da kaže: „Ova stvar ima moć nada mnom i nisam u stanju da je savladam. Poražen sam. Neprestano činim ono što je destruktivno.“ To je teško izustiti, ali neophodno je. Time izričete smrtu presudu životu u poricanju. Poricanje je prva linija odbrane kod svakog zavisnika. „Problem? Kakav problem?“ Ako se pretvarate da nema nikakvog problema, tom problemu nikad neće doći kraj. Prvi korak je da to priznate sebi. Na taj način se suočavate s problemom i priznajete da se nešto mora promeniti. Doktor mora da uspostavi dijagnozu pre nego što izleči bolest. Ovo priznanje je vaša dijagnoza: „Imam problem.“ Međutim, od presudnog značaja je i javno priznanje. Između ostalog, ne dozvoljava vam da ponovo poričete svoj problem. Kad kažem „javno“, mislim na ispovedanje bliskim prijateljima ili nekoj grupi ljudi koji vam pružaju podršku. Ne mislim na to da objavite oglas u novinama. Kad vaši prijatelji shvate da imate problem, tajna je razotkrivena. Nema koristi da to više krijete od sebe. Emocionalna podrška je drugi rezultat javnog priznanja. Možete crpsti snagu iz činjenice da ima drugih koji se suočavaju sa sličnim problemima. Ljudi se često boje da će biti odbačeni kad konačno priznaju svoje tajne. Međutim, u krugu pravih prijatelja oni često nalaze razumevanje i ljubav. A to može pokrenuti čitav sistem praktične podrške. Jedna žena je objasnila grupi prijatelja da je sakupila snage da izađe iz lošeg odnosa. Osoba u toj grupi ponudila joj je da prenoći kod nje ako želi, druga joj je isto to ponudila, a ostali su se ponudili da joj uvek budu „na usluzi“ ako joj zatreba razgovor, u svako doba. Upustila se u rizik i saopštila svoju potrebu, i nije doživela odbacivanje, već joj je ponuđena praktična pomoć. Takođe je znala da je od tog trenutka bila odgovorna tim ljudima, iako oni uopšte nisu vršili pritisak na nju. Morala je da učini sledeći težak ali neophodan korak i raskine s tim čovekom. Dakle, prvi opšti korak ka oporavku jeste priznanje da postoji problem. Priznajte to sebi, svojim prijateljima, priznajte to osobi s kojom ste u odnosu. Ako se trenutno ne nalazite u zavisničkom odnosu, ali prepoznajete kod sebe sklonost ka tome, priznajte to sebi i bliskim prijateljima. To će vam pomoći da budete pažljivi kad započinjete novu romansu. Drugi korak: Shvatite da sami ne možete da se promenite Kad priznate problem, šta potom treba da činite? Možda u nekim slučajevima treba da stisnete zube i učinite sve što je u vašoj moći da se oporavite i poboljšate svoj odnos. Međutim, kad biste bili u stanju da to učinite, verovatno biste dosad to već učinili. To je druga najveća laž koju zavisnici ponavljaju sebi. Prva je: „Kakav problem?“ Druga je: „Ja mogu da se otarasim ove navike kad god poželim.“ To je drugo lice poricanja. Kad svane novi dan i kad joj se razbistri um, žena koja se nalazi u zavisničkoj romantičnoj vezi mogla bi da prizna: „Ovo nije zdrav odnos.“ Mogla bi čak da kaže: „Moram da raskinem s njim.“ Ali čim sunce zađe, vraćaju se stare navike i njena opsesija. Misli na njega. Mora da ga vidi. Zove ga. Odlazi da ga vidi. Narednog jutra se budi sa osećanjem da je iskorišćena, i mrzi sebe. „Ovo nije zdrav odnos“, kaže sebi. „Ali mogu da raskinem s njim kad god poželim.“ Kako da ne. Koliko ovakvih ciklusa mora da prođe pre nego što shvatite da ne možete raskinuti kad god poželite? Vi ste u vlasti zavisnosti koja je moćnija od vas. Potrebna vam je pomoć. Među dvanaest koraka u programu anonimnih alkoholičara nalazi se i oslanjanje na „višu silu“. Za mnoge od nas ta sila je Bog. Videli smo kako Bog menja živote. Videli smo kako ljudi nalaze snagu u odnosu sa Bogom. Ja sam uključen u rad seminara za oporavak od razvoda, gde sam video

67

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

nebrojeno mnoštvo ljudi s problemima u odnosima i duhovnim potrebama. Oporavak se dešava na oba fronta. Kad pronađu Boga, oni koriste božansku snagu kako bi obnovili i svoje odnose. U ovome nema magične formule: „Pouzdaj se u Boga i svi tvoji problemi će nestati.“ Međutim, Onaj koji nas je stvorio može i da nas obnovi. Na njega možemo da se oslonimo za snagu koja nam je potrebna da obnovimo naše odnose i nas same. Skeptici će reći da se na ovaj način jedna zavisnost menja drugom. U stvari, mogli bi reći da je religija samo drugi oblik zavisnosti od odnosa. Međutim, ja govorim o odnosu sa Bogom a ne o religiji. Religija zaista može stvoriti zavisnost kod ljudi. Verski običaji i crkvene aktivnosti mogu biti ponižavajući i destruktivni po ljude koji ih praktikuju. Međutim, nema ništa destruktivno u pravom odnosu s Bogom. On nas obnavlja i izgrađuje. Kao što sam spomenuo u prvom poglavlju, zavisnost je idolopoklonstvo. To je traženje ispunjenja u nekome ili nečemu što nas zarobljava. Mi stvaramo sebi boga od supstance, aktivnosti ili osobe. To su lažni bogovi koji nikada neće moći da ispune naša očekivanja. Kao hrišćanin, verujem da jedino Bog daje potpunu slobodu. Kada je Bog glavni u našem životu, svi drugi životni aspekti dolaze na svoje mesto. Međutim, kada dozvolimo supstancama, aktivnostima ili ljudima da zauzmu Njegovo mesto, tada nismo kompletne osobe. Zato, ako se ovog časa borite da izađete iz zavisničkog odnosa, pomoć dolazi kada pogledate izvan sebe – u Boga. Prestanite da se oslanjate na vlastitu snagu. Zatražite njegovu pomoć. Treći korak: Prestanite da se oslanjate na „drogu“ Kao što narkomani ili alkoholičari moraju da prekinu sa korišćenjem svoje droge, tako zavisnik od odnosa mora da ostavi sporni odnos za sobom, zajedno sa svakom nadom da se sačuva makar jedan njegov deo. (Osim ako niste u zavisničkom braku. O tome sam napisao posebno poglavlje.) Primetio sam da je jedna od najvećih zamki za zavisnike od odnosa njihova vera da mogu sačuvati neki deo tog odnosa ili da bar „ostanu prijatelji“. Za većinu ljudi ovo bi moglo da zvuči logično, ali za zavisnika od odnosa to je katastrofalno. To je kao kad biste rekli alkoholičaru da je sasvim u redu da pije tokom vikenda, ili narkomanu da može koristiti kokain za Božić i rođendan. Očigledno je da bi to bio nerazuman savet. Ubrzo bi se vratili na staro. Zavisnici od odnosa se često vraćaju starom obrascu ponašanja. Zašto? Zato što su odnosi nešto normalno i neophodno. Društveno je prihvatljivo biti u odnosu, a često je neprihvatljivo biti sam. Šta većina prijatelja kaže nekome ko je upravo prošao kroz bolan raskid? „Treba ti nova ljubav.“ Ne! To je poslednja stvar koja je toj osobi potrebna. Čak i kad nije reč o zavisnosti, potrebno je izvesno vreme posle raskida za lični oporavak, a ne nova romantična veza. U slučaju zavisnika od odnosa, vraćanje na stare navike može proizvesti užasne posledice. Mnogo puta ljudi pokušavaju postupno da prekinu zavisnički odnos – „da bi oboma bilo lakše“. Ovakvo shvatanje samo produžava agoniju na nedelje, mesece, pa čak i godine. Većina ljudi koje znam, a koji su isprobali ovaj metod, završili su u ropstvu odnosa koji je trajao sve dok druga osoba nije rešila da ga prekine. To može da vas dovede do mentalnog i emocionalnog sloma. Ovo smo videli u Adamovom slučaju. Njegova romantična veza sa Sarom bila je zavisnička, i on je to osećao. Iako su ispunjavali neke uzajamne potrebe, bilo je nečega nezdravog u njihovoj vezi. Adam je osećao da je trebalo da raskine s njom, ali nije mogao. Pokušavao je, ali joj se uvek vraćao. Ona bi ga zvala, govorila mu koliko joj je potreban, i on bi hitao nazad k njoj. Došlo je vreme kada joj više nije bio potreban. Prebolela je rane iz prošlosti i želela je da raširi krila, i zato je raskinula s njim. To je Adama slomilo, kao što možete zamisliti. Taj bol je ostavio i fizičkog i emocionalnog traga na njemu. 68

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

Međutim, i nakon njihovog konačnog raskida, nastavili su da se viđaju „kao prijatelji“. Ona je osećala krivicu što ga je ostavila i želela je da zaleči njegove rane. Čak i tada su flertovali jedno s drugim. I dalje nisu mogli jedno bez drugog, iako je ona odredila drugačija pravila u njihovom odnosu. Mogli biste da pomislite: „Lepo je ostati prijatelj sa osobama s kojima si se zabavljao.“ Ovo možda važi za neke odnose ili nekoliko godina nakon zabavljanja, ali je opasno za zavisnike od odnosa. Adam je tokom tog perioda patio i bio jako zbunjen. Sara ga je povređivala iako toga nije ni bila svesna. Napokon sam posavetovao oboma da izbegavaju jedno drugo. To je donekle bilo teško pošto su odlazili u istu crkvu. Tražio sam od njih da bar sede na suprotnim stranama. Morali su da prekinu svaki kontakt da bi otpočeo proces oporavka. Ne zavaravajte se. Zavisnički odnos se mora potpuno prekinuti, kao što je slučaj sa svakom vrstom zavisnosti. Odmah. Zasvagda. To posebno važi za ljubavnu aferu sa osobom u braku, ili kada je odnos destruktivan za vas ili vašu decu. Prekinite taj odnos danas. Četvrti korak: Nađite podršku i budite nekome odgovorni Recimo da ste smogli snage da prekinete loš odnos. Dali ste sve od sebe, konačno ste to učinili i sada ste slobodni. Čestitam! Međutim, šta se dešava nekoliko sati kasnije, kad se slegnu strasti. Kad sednete za sto sami ili odete u bioskop sami ili kad legnete sami? Tada instinktivno tražite osobu na koju ste se navikli. Ta osoba nije tu. Osećate prazninu. Da li uzimate telefon u ruke i zovete bivšu voljenu osobu da biste sve izgladili? Ne. Još jedanput, nalazite neophodnu snagu i odupirete se tom iskušenju. Prolazi nekoliko dana. Ljudi vas pitaju za vašu „bolju polovinu“. Tako se i osećate. Kao da deo vas nedostaje. Najbližim prijateljima objašnjavate šta se desilo, a druge puštate da sami shvate. Dolazi vikend. Nema izlazaka. Dok jedete kokice i gledate TV, prisećate se kako ste bili srećni sa svojim bivšim. Loše uspomene su nekako iščezle iz vašeg sećanja. „Možda ipak možemo da se pomirimo“, razmišljate. Rođendan vam je. Ili je možda njegov rođendan. Ili je Božić. Posebno vreme, a vi ste ponovo sami. Kako ćete izdržati? Dan za danom borite se sa željom da se vratite toj osobi, da vratite vreme unazad. I dalje vas muči ta praznina. I šta se dešava, negde tokom tog mučnog procesa, kada vas ta osoba nazove? „Hajde da se nađemo da razgovaramo? Kao prijatelji. Moramo da razgovaramo.“ Ne mora da vas nagovara. Zamka se otvara. Vi upadate u nju. Posle raskida, osećate ogroman pritisak da se vratite toj osobi. Taj pritisak počinje da raste tokom prvih nekoliko sati posle raskida i pretvara se u silni krešendo emocionalnog očaja tokom sledećih nekoliko meseci. Mali je broj onih koji ovu krizu mogu da prežive sami. Šta nedostaje u scenariju koji sam vam upravo predstavio? Grupa podrške. Ili makar prijatelj s kojim se možete savetovati i biti mu odgovorni. Potreban vam je „sponzor“, kao što mnogi koji se oporavljaju od zavisnosti zovu takvu osobu. Ta osoba, ili grupa ljudi, mora biti u stalnom kontaktu s vama; ona ne prihvata vaš prvi odgovor na pitanje: „Kako si?“ Spremna je da prodre ispod površine. Grupa pravih prijatelja može donekle ispuniti prazninu koju osećate. Mogu s vama jesti kokice nedeljom uveče. I mogu redovno da proveravaju kako se osećate. Kad ste u opasnosti da se vratite na staro, mogu da vas upozore. Nikada neće moći da donesu odluke umesto vas, ali mogu vam pomoći da objektivnije gledate na stvarnost.

69

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

Jedna od najvrednijih stvari koje prijatelji čine u ovakvim prilikama jeste to što vas podsećaju na loše trenutke u vašoj vezi. Dok se prisećate vašeg zavisničkog odnosa, u vašim mislima iskrsavaju samo lepe uspomene. Nema ničeg ružnog. Prijatelji su tu da vam kažu kako se loše ta osoba ponela prema vama, kako vas je povredila i koliko ste srećni sada kad ste slobodni. Tragično je to što zavisnički odnosi obično isključuju prijatelje. Možda ste zbog partnerove ljubomore primorani da prekinete stara prijateljstva, ili ste možda toliko zaokupljeni njime da zaboravljate na sve druge. Problem je u tome što su vam upravo u takvim prilikama potrebni bliski prijatelji. Oni vam pomažu da zadržite ispravan pogled na stvarnost. Ako vaša voljena osoba pređe granicu normalnog ponašanja, vaši prijatelji će vam to reći. Takođe vam pomažu da mislite na sebe i budete uravnoteženi, a ne potpuno zaokupljeni tom osobom. Ako već imate krug prijatelja koji vam mogu pomoći na ovaj način, odlično! Međutim, možda ste odgurnuli od sebe stare prijatelje, a niste stekli nove. Mogli biste da izgradite nova prijateljstva, možda u porodici ili među poznanicima, ili da obnovite stara prijateljstva. Ako ništa drugo, nađite savetnika koji vas može povezati s grupom podrške. Poput grupa anonimnih alkoholičara, postoje grupe zavisnika od seksa i zavisnika od ljubavi. To bi možda bio fabrikovan sistem podrške, ali bolje i to nego ništa, a kasnije bi iz toga mogla da se razviju prava prijateljstva. U svakom slučaju, morate dati zeleno svetlo prijateljima da vam pomognu. To jest, morate im reći da želite da vas proveravaju. Među nepisanim pravilima našeg društva nalazi se i ovo: „Živite i pustite druge da žive.“ Mnogi ljudi će smatrati da je nepristojno mešati se u tuđa posla, osim ako ih ne zamolite za to. Ako vam treba njihova podrška, recite im to. Ako vam treba savet, zatražite ga. Ako vam treba njihovo upozorenje, motivacija i ukor, stavite im to do znanja. A verovatno će vam trebati sve od gore navedenog. Peti korak: Vodite dnevnik o vašim osećanjima i napretku Ako nemate prijatelje koji bi vas podsetili na „loše stare dane“, možete to i sami učiniti tako što ćete voditi dnevnik. To je od posebne pomoći ako ste usred zavisničkog odnosa. Počnite odmah. Zabeležite i dobra i loša iskustva. Zapište kako se svakog dana osećate. Budite okrutno iskreni prema sebi. Zatim, s vremena na vreme, dok se suočavate s problemima u odnosu, prelistajte svoj dnevnik. To će vam pomoći da stvorite realnu sliku o vašem odnosu. Da li prolazite kroz iste probleme kroz koje ste prolazili pre godinu-dve? Da li sebi dajete ista obećanja? („Ako se ne promeni za tri meseca, odlazim.“) Ako da, to bi nešto trebalo da vam govori. Zarobljeni ste. Ili ste još dublje potonuli u nezdrav odnos? Da li ste se još više vezali za tu osobu? Da li još više zavisite od nje? Na koji način je vaš odnos bio nezdrav za vas lično tokom godina? Dok čitate svoj dnevnik, da li vam se sviđa ono što čitate? Da li ste polaskani tom slikom o sebi, o piscu? Ili čitate o lošim prioritetima, iskrivljenoj logici, neodlučnosti. Idealizovanje je glavni problem koji uvek iznova susrećem kod ljudi koje savetujem. To je stara dobra rutina gledanja na stvarnost kroz ružičaste naočare. Obično govorim takvim ljudima da odu kući i čitaju naglas svoj dnevnik. On je obično tužan podsetnik na loš odnos – neprospavane noći, zanemarivanje, iskorišćavanje. Samo posle nekoliko stranica suočavaju se s brutalnom stvarnošću o destruktivnosti njihovog odnosa. Ako se nalazite u lošem odnosu, pisanje dnevnika može biti način da sačuvate argumente i dokaze koji će vam kasnije omogućiti da se izbavite iz tog odnosa. Svrha tih argumenata i dokaza

70

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

nije da napadate tu osobu već da nađete snagu i odlučnost da prekinete odnos. Ako ste već prekinuli odnos, nađite dnevnik koji ste ranije pisali (ili pisma prijateljima). Setite se kako je zaista bilo. Šesti korak: Shvatite svoj problem i naučite da ga kontrolišete Većina ljudi ima kritičnu tačku u svom životu sa koje nema povratka. U tim trenucima zdrav razum pada u vodu i oni odlučuju da idu za emocijama. Za zavisnika od odnosa, ta tačka je opasna. Zamislite sebe na vrhu strmog brda, na rolerima. Dok se vozite unaokolo po vrhu, donekle imate kontrolu nad svojim kretanjem, ali ako krenete nizbrdo, to je put sa kog nema povratka. Ako ste zavisnik od odnosa, sa sklonošću ka nezdravim ljubavnim vezama, od suštinskog je značaja da shvatite gde se nalazi ta tačka u vašem životu. Dok se još krećete po vrhu brda, stvorite dobre navike i donesite mudre odluke (skinite rolere!). Ne čekajte da krenete nizbrdo. Alkoholičar shvata da ne može u kafanu. Možda nema ništa loše u tome da samo bude tamo, ali on zna da se ne može odupreti iskušenju, zato je u potpunosti izbegava. Narkoman shvata da se ne može više družiti sa istim ljudima, jer će pre ili kasnije po;eti da ga vuku nizbrdo zajedno sa sobom. Isto tako, zavisnik od odnosa mora da shvati šta pokreće te stare, disfunkcionalne obrasce stupanja u loš odnos. Te inicijalne kapsle mogu biti: ■ ■ ■ ■ ■

Godišnji odmor, rođendan, ili posebne godišnjice Kad upoznate neku osobu i zaljubite se do ušiju u nju Kad osetite da ste nekom stvarno potrebni Veliki gubitak ili velika kriza Kad se osećate posebno usamljeno ili deprimirano

Ovakve situacije morate prepoznati kao opasne i svoje odluke morate uskladiti s tim saznanjem. Vaše emocije u ovakvim prilikama mogu biti u crvenoj zoni. Ne obavezujte se olako. Usporite malo. Dobro razmislite. Zatražite mišljenje prijatelja. Osim što treba da otkrijete ove kritične momente kod sebe, trebalo bi da nađete i neke sigurne luke. To je vreme kada treba da okupite prijatelje ili možda samo jednog ili dvoje koji su vam najbliskiji. Možda upražnjavate neku aktivnost kojoj biste mogli potpuno da se posvetite za neko vreme, ili možda postoji neki drugi način da sebi skrenete misli sa trenutne krize. U ozbiljnijim situacijama, mogli biste da se konsultujete sa pastorom ili savetnikom. Ideja je u tome da morate preduzeti neke preventivne mere. Obratite pažnju na znakove za uzbunu i čuvajte se. Sedmi korak: Ispitajte svoju vrednost i svoj identitet Gde nalazite ispunjenje? U kojim situacijama ste potpuno svoji? Kada se osećate važno? Ko ste vi zapravo? Ova pitanja dotiču samu srž naše svesti o sebi. A većina nas upravo u toj oblasti upada u nevolju kad je reč o zavisničkim odnosima. Ne mogu bez te osobe zato što se s njom osećam ispunjeno. Romantičarima nije bitno o kome je reč, oni jednostavno moraju da budu zaljubljeni u nekoga. Ni zavisnicima od seksa to nije važno; oni moraju da budu u krevetu s nekim. Ako nisu u vezi – romantičnoj ili seksualnoj – oni naprosto nisu svoji. Prijateljica me je nazvala i rekla da ima novog dečka. Mučilo ju je to što je očajnički bila vezana za njega i plašila se da bi mogao da je ostavi. Bila je profesionalna glumica i sve joj je teže bilo da se

71

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

skoncentriše na posao. Ova romansa je bila vrhunac njenog života i ni po koju cenu nije želela da je izgubi. Kao savetnik, postavio sam joj pitanja o toj vezi i njenom životu. Bila je puna hvale za svog momka i puna pritužbi na prijatelje, porodicu i posao. „Kad si s njim, osećaš se vredno i ispunjeno“, rekao sam. „Kad nisi s njim, osećaš se bezvredno. Je li tako?“ „Upravo tako“, rekla je iznenađeno. „Kako znaš?“ Kad toliko dugo razgovarate sa zavisnicima od odnosa, u njihovom govoru uočavate određeni obrazac koji otkriva njihov način razmišljanja. „Ne mogu da živim bez nje.“ „Zbog njega se osećam kao da sam neko i nešto.“ „Kad sam s njom, nije me briga šta drugi govore.“ „Kad sam s njim, ne moram da se brinem ni o čemu.“ „Pre nego što sam je upoznao, bio sam u haosu.“ „Ko sam ja? Ja sam Džonova žena.“ Dopustite mi da kažem da u samim ovim izjavama nema ničeg lošeg. Ipak, poslušajte ih pažljivo i čućete skrivene probleme. Onaj ko „ne može da živi“ bez svoje devojke zapravo govori da je nezadovoljan svojim životom. Divno je ako se zbog njega osećaš „kao neko i nešto“, ipak, da li bi bila neko i nešto i kad ne bi bila s njim? Naravno da bi bila! Zaboraviti na ceo svet kad si s tom posebnom osobom moglo bi da bude lepa romantična fantazija, ali ti si i dalje član ljudskog roda, sa svim odgovornostima koje idu s tim. Možda je istina da te je voljena osoba izvukla iz „haosa“, ali da li to znači da će tvoj život bez te osobe uvek biti u haosu? Da, ti si Džonova žena, ali si takođe daleko više od toga. U suštini, zavisnici od odnosa ne vole sebe previše. Oni čeznu za nekim ko će ih izbaviti od njih samih ili nekako ispuniti njihov život, izbaviti ih, učiniti ih vrednim. Ako se nalazite u zavisničkom odnosu ili ste skloni ka takvom odnosu, verovatno znate o čemu govorim. Vaša težnja je ili da se dokažete ili da pogazite sebe. I jedno i drugo je nezdravo. Oporavak podrazumeva da najpre ispitate sopstveno mišljenje o sebi. Vi verovatno već znate da o sebi imate jako lošu sliku, ili bi to moglo da vas iznenadi. Danijel, iz naše grupe, mislio je da je imao sjajnu sliku o sebi. Međutim, dok je preispitivao svoja uverenja, shvatio je da se uvek osećao neadekvatno u društvu žena. Njegova opsesija da osvoji žene proistekla je iz njegove nesigurnosti; uporno je nastojao da dokaže svoju vrednost. Ima mnogo uspešnih, jakih i odlučnih žena koje svaku romansu vide kao priliku da dokažu nešto nezainteresovanom ocu ili ocu alkoholičaru. Šta vi zaista mislite o sebi? To je suštinsko pitanje koje morate razmotriti. Kad steknete pravu sliku o sebi, šta treba da činite? Da realno procenite sebe, odvojeno od bilo kog odnosa u kome se nalazite. Kakva ste osoba? Da li ste zaista toliko loši kao što mislite? Koje su vaše jake strane? Koje ljude cenite i zašto? Konsultujte se s prijateljima ili savetnicima radi objektivnijeg mišljenja. Zatim razgovarajte sa sobom. Možda mislite da je to glupo, ali važno je da funkcioniše. Recite sebi da ste važni, vredni, da ste prijatna osoba. Naučite da volite sebe. Pohvalite sebe kad uradite nešto dobro. (I družite se sa onima koji vas hvale umesto sa onima koji vas neprestano ponižavaju.) Ako ništa drugo, smislite jednostavnu rečenicu koju ćete ponavljati sebi kad počnete da sumnjate u svoju vrednost. Nešto slično ovome: „Bog me je stvorio i Bog me voli, a vole me i drugi. Ja ipak nešto vredim.“ Kad postanete zadovoljniji sobom, nećete morati da tražite svoj identitet u nekom drugom.

72

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 9. IZLAZ IZ ZAČARANOG KRUGA ZAVISNOSTI

Osmi korak: Posetite savetnika Ako vam zavisnost od odnosa i dalje bude predstavljala problem, idite na savetovanje kod psihoterapeuta koji vam može pomoći da razumete obrasce svog zavisničkog ponašanja i da ih promenite. Savetovanje nije samo za nastrane i mentalno obolele osobe. U nekom smislu, svi mi možemo imati koristi od savetovanja, naročito ako nam zdravi odnosi stalno izmiču iz ruku. Svi mi imamo mane kojih nismo svesni. Cilj savetovanja nije da reši sve vaše probleme već da vam otkrije zašto se ponašate tako kako se ponašate i pomogne vam da prekinete s nezdravim obrascima ponašanja. Savetovanje ne pruža samo objektivno mišljenje već i još jedan oblik odgovornog ponašanja. Ponekad je od pomoći kad imate nekoga kome možete biti odgovorni, naročito ako se radi o profesionalnoj i autoritativnoj osobi. Ako ništa drugo, u vašem interesu će biti da se promenite, jer biste u suprotnom bacili novac.  Opšta uputstva koja se nalaze u ovih osam koraka pomoći će vam da se izbavite iz zavisničkih odnosa, ili da ih se klonite. Naredno poglavlje izlaže još specifičnije preporuke za ljude koji se nalaze u različitim stadijumima zavisničkog ciklusa.

73

10. Pazi, provalija Grupa dece otišla je na ekskurziju u nacionalni park. Radi bezbednosti, svako dete je dobilo partnera, da se niko ne bi izgubio. Svako je bio vezan konopcem oko struka, sa razmakom od oko pola metra između sebe. Otišli su do kanjona sa posebno lepim vidikom, stali na ivicu i posmatrali reku koja je tekla u dolini. „Pazite, deco!“ uzviknula je učiteljica. „Ne prilazite blizu ivice.“ Naravno, nekoliko dece je odmah otišlo do same ivice. Tamo su počeli da se igraju, da se okreću i motaju uže oko sebe. Eni i Beri su izgubili ravnotežu i skotrljali se preko ivice kanjona. Na svu sreću, uhvatili su se za kamenje i zaustavili se samo posle nekoliko metara. Učiteljica je potrčala na lice mesta i doviknula im: „Ne mrdajte. Ne pravite nagle pokrete. Pokušajte da se odvežete. Dobro. Sada ti, Beri, pomozi Eni da se popne na stenu s tvoje desne strane. Dobro. Sada ti, Eni, povuci Berija k sebi.“ Posle petnaest dugih minuta deca su bila na sigurnom. Ipak, neka deca nisu znala šta se dogodilo. Bila su nedaleko odatle i radila iste ludorije koje su Eni i Berija uvalile u nevolju. Sindi i Den su se toliko upleli da nisu mogli da pomere ruke. „Vidi, ja sam mumija!“ 1 uzviknula je Sindi, s rukama uz telo. „Onda sam ja tata!“ uzviknuo je Den, koji je bio vezan uz nju. Sara je povukla svoj konopac. „Frenk, hajde da radimo isto što i oni.“ Frenk je oklevao. „Ako oni hoće u bunar, zar i mi treba da skočimo za njima?“ Ali Sara je već zabacila svoju plavu kovrdžavu kosu i počela da se umotava i kruži oko Frenka. U svojoj razdraganosti deca nisu primetila da kamenje pod njihovim nogama popušta. Sve četvoro su poleteli u kanjon, potpuno bespomoćni. Dospeli su do dna, izubijani ali živi. Počeli su da plaču. Vikali su jedni na druge. Uplašili su se kad su shvatili šta je moglo da im se desi. „Ne mogu da se pomerim“, kazao je Den. „Zašto?“ uplašeno ga je upitala Sindi. „Da nisi paralisan?“ „Nisam, mislim da je zbog konopca.“ „Možda možemo da ga odvežemo.“ „Ne znam“, odgovorio je Den. Izgleda mi nemoguće iz ovog položaja.“ Sara i Frenk su pali malo dalje od njih. I oni su otkrili da ne mogu da se pomere zbog konopca. „Moramo da se odvežemo, Saro. Uskoro će pasti mrak, a čuo sam da ovde ima medveda.“ „Da li uvek veruješ sve što čuješ?“ odbrusila mu je Sara. „Sve sem onoga što mi ti kažeš“, uzvratio je Frenk. „Istina je. Rekao mi je čuvar parka.“ „Joj.“ „Ti si nas uvalila u ovo, Saro“, rekao je Frenk ljutito, vukući konopac. „Sad mi pomozi da se otpetljamo.“ „Zar baš moramo da skidamo konopac?“ pitala je Sara. „Znam da ćeš pobeći i ostaviti me na milost i nemilost medvedima.“ „To si i zaslužila.“ Učiteljica je dotad nabavila megafon i obratila se deci u nevolji: „Šaljemo vam pomoć, deco, ali smrkava se. Morate nam pomoći da bismo mi vama pomogli. Najpre odvežite konopce. Tada ćete

1

Na engleskom ova reč se izgovara kao i reč mama (prim. prev.).

74

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

moći nesmetano da se krećete. Morate se popeti s druge strane kanjona. Tamo nije tako strmo, a i staza je obeležena. Čuvari parka će vas susresti s druge strane. Brzo, deco, krenite dok je još dan!“ „Plašim se“, rekao je Den. „I ja“, uzvratila je Sindi. „Mislim da ne možemo da skinemo konopce, Sindi. Možda možemo da se uspužemo uz brdo.“ „Ali učiteljica je rekla da idemo drugim putem.“ „Da, ali mi smo ovde. Vidi, bliže je ovim putem. Možda bismo mogli da se uspenjemo.“ „Dobro, hajde da probamo.“ Oboje su uložili veliki napor i pomerili se nekoliko metara. Bilo je previše naporno, naročito zbog njihovih modrica. Stali su. „Nećemo uspeti“, zajaukao je Den. „Poješće nas aligatori.“ „Aligatori?“ pitala je Sindi. Za to vreme, Frenk je mahnito pokušavao da se odveže, jer je Sara činila sve da ga spreči u tome. „Ne ostavljaj me!“ molila ga je. „Neću te ostaviti“, zarežao je na nju. „Ali nigde nećemo stići ovako. Za oboje će biti dobro da se odvežemo...“ „Ne, znam da ćeš pobeći i ostaviti me medvedima.“ „Siguran sam da ćeš se snaći, Zlatokosa.“ Učiteljica je povremeno davala uputstva odozgo. „Vidite li ono visoko borovo drvo preko reke? Tamo se uputite. Reka je u tom delu plitka, a ima i staze. Brzo krenite, deco. Smrkava se!“ Svakih nekoliko minuta Den i Sindi su se uz veliki napor pomicali uzbrdo, ali ne mnogo. I dalje su bili vezani jedno za drugo. Frenk je, s druge strane, uspeo da se odveže. Ali Sara je i dalje bila tvrdoglava. „Pomeri tu ruku, glupačo, da bih te konačno odvezao.“ „Ne zovi me tako.“ „Kako? Glupačo? Onda ne budi glupa, pa te neću tako ni zvati.“ „Nisam glupa. Samo ne želim da pobegneš od mene.“ „Neću pobeći. Vidi, upravo odvezujem tvoj konopac. Da li ti ovo liči na bežanje?“ „Sad pokušavaš da budeš fin, ali kad me odvežeš, znam da ćeš pobeći.“ „Pa i ti možeš sa mnom.“ „Nisam brza kao ti.“ „Trčaću sporije.“ „Nećeš. Dečaci nikad ne trče sporo.“ „Hoću, Saro, obećavam ti.“ „Nećeš.“ „Pomeri već jednom tu glupu ruku.“ „Moja ruka nije glupa!“ Frenk je zastao i pogledao Saru. „Polomiću je ako je ne pomeriš.“ Odmah ju je pomerila. Frenk je izvukao uže ispod nje i našao još jedan čvor. „Pomeri nogu.“ „Ne sviđam ti se, priznaj.“ „Naravno da mi se sviđaš. Podigni nogu.“ „Znam da bi više voleo da si vezan sa Marsi, reci da nije tako.“ „Marsi bi dosad podigla nogu.“ „Znala sam da ti se sviđa. Zato i želiš da me ostaviš medvedima.“

75

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Frenk je ponovo zastao i obrisao čelo. „Iskreno da ti kažem, Saro, mislim da te ni medvedi ne bi hteli.“ „Znala sam. Ti me mrziš. Pobeći ćeš.“ Frenk je dodao Sari deo konopca koji je odvezao. „Evo ti, probaj ti. Ja ću otrčati po pomoć. Poslaću ih po tebe.“ „Znala sam.“ Poleteo je kao strela preko reke. Dok je trčao, Sara je zapomagala plačnim glasom: „Evo me, medvedi! Dođite i pojedite me.“ Frenk se teško penjao. Okliznuo se dok je prelazio reku i sav se ukvasio, ali došao je do drveta i spazio obeleženu stazu. Nekoliko puta je morao da zastane dok se penjao. Tada bi začuo Sarine jauke u dolini. Razmišljao je o tome da se vrati. Čak i ako se popne do vrha, čuvari neće uspeti da dođu do nje pre mraka. A šta ako stvarno ima medveda? Jednom se čak okrenuo i uputio nazad ka Sari, ali onda se setio njihove rasprave. Kad bi se i vratio, razmišljao je, ne bi uspeo da je odveže. Zato se ponovo uputio ka vrhu. Ubrzo je začuo glasove. Bili su to čuvari. Dozvao ih je i oni su odgovorili. Bili su iza krivine, sa upaljenim lampama čija je svetlost poigravala u sumraku. Frenk im je rekao gde je ostavio Saru i gde su otprilike Sindi i Den pali. Nekoliko čuvara je pojurilo nizbrdo, dok je jedan od njih poneo Frenka ka vrhu. Sami možete da dovršite priču. Frenk je dospeo na sigurno zato što se odvezao. Da li su druge pojeli aligatori i medvedi. Vi odlučite. Govorili smo o zavisnosti kao začaranom krugu, o nečemu što se iznova ponavlja, sa tragičnim posledicama u životima njenih žrtava. Zavisnost od odnosa se takođe može uporediti sa provalijom. Možete stajati na vrhu, poigravati se na ivici, strmoglaviti se niz provaliju, valjati se u kaljuži, ili se popeti s druge strane. Ova ilustracija nam pomaže da bolje razumemo oporavak od zavisničkih odnosa. Rešenja su različita za one koji su na različitim tačkama u ovoj provaliji. U ranoj fazi zavisničkog odnosa još uvek se možete vratiti nazad. Možete se vratiti na vrh, na sigurno. Moguće je spasti neke odnose koji se nalaze na samoj ivici zavisnosti. Eni i Beri u našoj priči ilustruju ovu situaciju. Nisu pali daleko i zato su uspeli da se vrate natrag na sigurno. Međutim, kad padnete u provaliju, iz nje možete izaći samo ako se popnete s druge strane. Nije bilo šanse da se Sindi i Den popnu uz kanjon u koji su upali. Oporavak u ovom slučaju podrazumeva prekid odnosa i samostalno traženje ličnog isceljenja. Frenk je cele noći mogao da se raspravlja sa Sarom, ali to ne bi pomoglo ni njemu ni njoj. To što se odvezao omogućilo je oboma da se izbave. Naravno, put ka oporavku nije lak. Put iz provalije zavisnosti je strm i težak, ali korak po korak i uspećete, ako se ne osvrćete. Raskid je očigledno najteža stvar u zavisničkim odnosima. Ljudi se neprestano pitaju: „Zar ne možemo nešto da uradimo i promenimo se? Zar ne možemo da ostanemo zajedno i jedno drugom damo više prostora?“ Odgovor je ne, ako je odnos ogrezao u zavisnosti. Nema penjanja istim putem nazad kad se nađete na dnu provalije. Moram pomenuti jedan izuzetak: to je brak. Onima koji su u zavisničkim brakovima ne preporučujem da „prekinu odnos“ i odu. Oni imaju težak zadatak da obnove svoj odnos, poštujući svoje bračne zavete. (Više o ovome u šesnaestom poglavlju.) Sada ću prepisati specifične mere za one na različitim tačkama u ovoj provaliji (vidi sliku l). Opšte korake iz prethodnog poglavlja prilagodiću ovim specifičnim situacijama.

76

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

1.

Kada niste u odnosu, ali ste skloni ka zavisničkim odnosima

Upoznajte sebe. Kada nisu u odnosu, neki ljudi uglavnom oplakuju svoju gorku sudbinu. Pametnije je da to vreme upotrebe kako bi bolje upoznali sebe. Naučite da uživate sami. Ispunite svoje usamljene vikende raznim aktivnostima, posebnim projektima, toplom kupkom i dobrom knjigom. Otkrijte u čemu ste dobri i bavite se time. Ili nađite nešto u čemu biste želeli da budete dobri i naučite to da radite. Ovo vreme u vašem životu kada niste u romantičnoj vezi može biti idealna prilika da saznate ko ste vi u stvari i podsetite sebe na svoju unutrašnju vrednost.

Preispitajte svoja uverenja. „Kad bih stvarno nešto vredela, našla bih nekoga.“ „Još jedno usamljeno subotnje veče. Niko me ne voli.“ „Toliko toga imam da ponudim. Ako me niko ne pozove da izađemo, biće to prava šteta.“ „Pogledaj je – momak za momkom. Tako je srećna!“

77

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

„Kakva ženska! Život bi bio sjajan kad bi mi bila devojka!“ „Lepo je što smo prijatelji, ali da mu je zaista stalo do mene, pitao bi me da izađemo.“ Sva ova uverenja su pogrešna. Ali uobičajena su za one koji nisu u romantičnim odnosima. Naše društvo pridaje ogroman značaj zabavljanju, braku i seksu. Navedena uverenja još više potkrepljuju mediji i svakodnevni razgovori. Mi pretpostavljamo da su srećni oni koji su „sa nekim“, a da oni drugi nisu. Dobro razmotrite svoja uverenja. Kad počnete da govorite nešto o tome koliko je bitno da budete s nekim (ili kako je tragično kad ste sami), zaustavite se i dobro razmislite. Pogrešna uverenja vode do pogrešnih odluka. Razmišljajte o sebi, i drugome, kao o kompletnoj osobi. Zavisnost od odnosa se često javlja zbog osećaja praznine. „Kad bih samo bio s njom“, kažete, „bio bih kompletna osoba.“ To je čista glupost, naravno, ali takvo razmišljanje je uobičajeno. Kada to kažete, vi činite dve negativne stvari: omalovažavate sebe i omalovažavate tu drugu osobu. Najpre ignorišete činjenicu da ste vi sami vredna i kompletna osoba. Oslanjanjem na drugu osobu da biste bili kompletni vi vršite pritisak na taj odnos i odbacujete odgovornost za vlastite postupke. Drugo, u toj osobi vidite nekoga ko treba da ispuni vaše potrebe. Ona je za vas vredna samo ako ste vi zadovoljni. Možda vam „treba“ neko ko će s vama provoditi subotnje večeri ili neko s kim ćete se šepuriti pred svojim prijateljima. Možda vam „treba“ neko ko će vam pomoći da završite medicinski fakultet ili neko ko će podizati vašu decu. Možda vam „treba“ neko da vas izdržava, plaća vaše račune, popunjava čekove, ili masira leđa. Međutim, čim počnete da formirate sud o toj osobi na osnovu toga kako ona ispunjava vaše potrebe, u nevolji ste. Uobičajeno je da muškarci koji se bore sa seksualnom zavisnošću gledaju na žene kao na objekte za ispunjavanje svoje požude. Žene su za njih samo lepa lica i zgodna tela; oni ih ne gledaju kao kompletne osobe. (Sve je uobičajenije da i žene posmatraju muškarce na isti način.) Zavisnici od romantičnih odnosa mogu da stvore fantaziju samo na osnovu jednog malog detalja o nekoj osobi. Oni misle da vole tu osobu, dok se u stvari klanjaju idolu kog su stvorili u svojoj glavi na osnovu delimičnog poznavanja te osobe. Borite se protiv ovakvog stava. Potrudite se da svakoga koga sretnete posmatrate kao kompletnu osobu. Kad upoznate lepe i zgodne ljude, pitajte ih kako im je porodica ili koju su dobru knjigu nedavno pročitali. Saznajte koje su njihove mane i prihvatite ih. Posmatrajte ih kao kompletne ljude, dok u isto vreme podsećate sebe da ste i vi kompletni.

2.

Kad započinjete novi odnos i prepoznajete kod sebe opštu sklonost ka zavisničkim odnosima

Usporite. Neka se odnos razvija polako. Nije loša ideja da postavite neka ograničenja: koliko se često viđate i razgovarate telefonom; možda jedan izlazak i dva telefonska razgovora nedeljno. U ranoj fazi odnosa formiraju se obrasci ponašanja koji će biti na snazi tokom celog tog odnosa. Ljudi koji su skloni ka zavisničkim odnosima obično hrle bez razmišljanja u nove romantične odnose i u njima stvaraju nezdrave obrasce ponašanja. Mnogi potencijalno dobri odnosi propadaju zato što su osobe u tom odnosu požurivale stvari u početku i nisu znale da uspore. U priči s početka ovog poglavlja, neki učenici su bili vezani i bezbrižno se igrali, potpuno nesvesni opasnosti u kojoj su se nalazili. Pogledajte oko sebe, pogledajte ivicu provalije i shvatite da je kamenje na kom stojite trošno. Morate biti pažljivi. Pazite da ne izgubite glavu.

78

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Uzdržavajte se od seksualnog odnosa. Seks ima posebnu moć. Imajući u vidu da je seksualna aktivnost izraz krajnje intimnosti među kompletnim osobama (namenjena za brak), ona ubrzo može da nadvlada ovaj prvobitni cilj i postane glavna stvar. Seks je korumpirani političar, koji daje lažna obećanja samo da bi bio izabran. Seks je tamni oblak koji se nadvija nad onima koje muči savest. Seks je bomba koja može da nam eksplodira u ruci. Seks je blago. Recimo da upoznate osobu koja vam se dopada. Počinje osvajanje. Činite sve ono što izgrađuje stabilan odnos i sve ide kako treba. A onda jedne lepe večeri vodite ljubav s tom osobom. I sve se promeni. Osvajanje je završeno i više niste zainteresovani. Ili ste možda još zainteresovani, ali vaš interes je pre svega fokusiran na seks. Sada je seksualno zadovoljstvo najvažnija stvar u vezi sa tom osobom. Vaš odnos je obezvređen. Ne možete više ni zamisliti da izađete a da ne završite u krevetu. Ili možda ne verujete u seks pre braka. Međutim, u tom novom odnosu ima previše varnica, i odete predaleko. Sada se osećate vezano za tu osobu. Bili ste s njom bliski na poseban način. Možda će sve biti u redu ako ostanete zajedno. Vaša veza se raspada, ali vi se očajnički nadate da će opstati. Naposletku završite u nezdravoj situaciji zato što ne možete da oprostite sebi i okrenete novi list. Prepoznajete li sebe u ovim opisima? Ovo su samo neki od scenarija kada ljudi prenagle s fizičkom intimnošću. Odnosi tada vrlo brzo gube ravnotežu, naročito ako ste skloni ka zavisnosti od odnosa. Svakako, postoji čitav spektar fizičkog kontakta, od držanja za ruke, do seksualnog odnosa. Nije nam cilj da vam držimo pridike, samo ćemo vas jasno upozoriti: uzdržite se; budite pažljivi; usporite; budite jaki. Kvalitet vašeg novog odnosa zavisi od toga. Odvojite vreme za sebe. Već sam govorio o ograničavanju izlazaka. Ovo je još jedan aspekt te strategije. Ljudi često zaboravljaju na sebe u zavisničkim odnosima. Svaki sat na javi oni provode u prisustvu te osobe, u planiranju da budu s njom, u razmišljanju o njoj, ili sanjarenju o objektu svoje ljubavi. Oni izgaraju za tom osobom. Sebe nikako ne mogu da vide nezavisno od nje. Od suštinske je važnosti da odvojite vreme za sebe, da brinete za sebe, da ne zaboravite ko ste, odvojeno od te osobe. Steknite ovu naviku još na početku odnosa i to će vam čitavo vreme ulivati snagu. Odvojite vreme da budete sami: petnaest minuta dnevno, ili dva sata nedeljno, svako subotnje jutro ili nedeljno veče. To je vreme kada možete biti sami (ili sa Bogom) i kada se ponovo možete spustiti na zemlju. Čuvajte prijatelje. Ne dozvolite da vam vaša voljena osoba određuje ko će vam biti prijatelj a ko ne. Ponekad se to radi otvoreno i bezočno, kada ljubomorna osoba jasno pokazuje da mrzi što provodite toliko vremena sa svojim starim drugarima. To se takođe može uraditi na suptilan način, kada vaša voljena osoba nenametljivo negoduje zbog vaših prijateljstava ili planira događaje u vreme kada ste zakazali sastanak s prijateljima. To čak i vi možete učiniti, ako postanete preterano zaokupljeni novim odnosom pa zanemarite stare prijatelje. Ne dozvolite da se to dogodi. Prvo, stavite vašem partneru do znanja da su vam vaši prijatelji dragoceni i da će tako ostati i ubuduće (iako ćete možda morati da uverite svog partnera da vaš romantični odnos niko ne ugrožava.) Drugo, suprotstavite se suptilnoj manipulaciji vaše voljene osobe i iznesite na videlo to sporno pitanje: „Znam da ti se Bil i Džudi ne sviđaju, ali obećala sam da ću ove nedelje izaći s njima na večeru. Ne tražim od tebe da pođeš sa mnom, ali ne mogu da otkažem sastanak samo da bih ostala s tobom. Žao mi je. Nije reč o tome da su mi oni važniji od tebe, ali ja želim da ih sačuvam kao prijatelje i želim da držim svoja obećanja.“

79

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Treće, borite se protiv sopstvene sklonosti da zanemarujete prijatelje. Potrudite se da obnovite dragocena prijateljstva koja možda polako gubite. Verujte prijateljima. Vaši prijatelji vas poznaju. Možda znaju i deo vaše romantične prošlosti. Ako ste na pragu nove romanse, verovatno imate slabosti koje ne vidite. Potrebno vam je objektivno mišljenje onih koji vas najbolje poznaju. Oni nisu uvek u pravu, ali njihovo mišljenje je dragoceno, u kombinaciji s vašim. Možda ćete morati da zatražite njihovo mišljenje. Ponekad prijatelji neće hteti da se mešaju u vaša posla. Ali ako ih pitate, verovatno će vam dati dobre savete. Komunicirajte otvoreno i iskreno od samog početka. Nesporazumi koji puste korene na početku odnosa mogu prerasti u konflikte koji nanose ogroman bol. „Mislio sam...“ „Rekla si...“ Godinama kasnije shvatite da ste vezani za osobu koju zapravo i ne poznajete. Na početku odnosa uveravate sebe da će sve biti u redu. Posmatrate stvarnost kroz ružičaste naočare i opravdavate svakojake stvari. „Kasnićeš tri sata? Dobro. Ionako moram da završim vez.“ Zbog toga ne postavljate granicu koja se mora postaviti. Vređate i ponižavate jedno drugo a da toga niste ni svesni. „Ne želim da misli o meni da sam... zanovetalo, zakeralo, gunđalo, da sam neosetljiva i prosta.“ „Ne želim da misli o meni da sam... kreten, zanovetalo, neznalica, mekušac, da sam prost i nepouzdan.“ Poznato vam je ovo? Mi prihvatamo ovakvu igru, predstavljajući sebe u lažnom svetlu i gledajući samo najbolje kod onog drugog. (Čuo sam komentar jednog komičara o ovome: „Mrzim zabavljanje. Cele večeri se pretvaraš pred njom da si nešto što nisi, a onda se nadaš da će te prihvatiti takvog kakav jesi.“) Stvarnost stupa na scenu kasnije, često sa destruktivnim posledicama. Budite iskreni od samog početka. Predstavite sebe iskreno i očekujte isto od te osobe. Razgovarajte o konfliktima, čak i kad se čini da nisu krupni. Ako uspete da rešite sitne nesporazume, prevalili ste dug put ka uspostavljanju zdravog odnosa. Pokušajte da kažete ovako nešto: „Kasnio si tri sata i to mi stvarno smeta. Osećala sam se kao da ti uopšte nije stalo do mene, i možda je to istina. Mislim da zaslužuješ još jednu šansu. Ako misliš da ćeš kasniti, nazovi me. Zaslužila sam da se prema meni ophodiš bolje.“ Pravila, emocionalna iskrenost, samopoštovanje, sve je tu. Ako možete da kažete sve ovo (i ako bude prihvaćeno), ima nade za vaš odnos.

3.

U odnosu koji počinje da pati od zavisnosti

Dakle, nalazite se u tom odnosu. Prošlo je tri ili četiri meseca zabavljanja i vas dvoje ste se zbližili. Sve češće izlazite i razgovarate. Vaši svetovi počinju da kruže jedan oko drugog. Međutim, osećate da nešto ne štima. Zatim pročitate knjigu sličnu ovoj i počnete da prepoznajete neke znakove opasnosti. „Da, to smo mi“, kažete. „Polako gubim tlo pod nogama. Ovaj odnos je zasnovan na potrebama.“ Šta ćete činiti? Ili ste možda dugo u vezi, ali se nedavno nešto promenilo. Neka kriza vas je promenila ili se voljena osoba promenila. Možda je na površinu isplivao neki oblik zavisnosti. Šta god da je u pitanju, počinjete da primećujete simptome zavisnosti u vašem odnosu. Šta ćete činiti? Upali ste u provaliju, ali ne preduboko. Počeli su da se javljaju problemi, ali nisu veliki. To je oblast „bez lakih odgovora“. Može li se odnos spasti? Možda. Možda ne.

80

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Upravo kao Beri i Eni, i vi ste izgubili tlo pod nogama, ali možete se zajedno vratiti na sigurno. Oni su na praktičan način pomogli jedno drugom. Ako želite da imate zdrav odnos, ponekad ćete morati da povučete jedno drugo natrag na bezbednije mesto. Procenite vaš odnos – i opasnosti. Da li ima izgleda da ovo bude zdrav odnos? Da li je odnos toliko dobar da se mora spasti? Ovo je paradoksalno pitanje. Ako ste zavisnik od odnosa, naravno da ćete reći: „Da, ovaj odnos je nešto najbolje što mi se desilo!“ Čak i ako nije. Morate se osloniti na objektivno mišljenje prijatelja i porodice. Da li vam ta osoba uliva snagu? To je ključno pitanje. Pitanje nije: Da li vas ta osoba nadopunjuje? Niti: Da li se osećate bolje zbog nje? Niti čak: Da li ispunjava vaše potrebe? Već: Da li vam uliva snagu? Da li vam samo pomaže da nastavite da funkcionišete kao zavisnik, ili vas motiviše da živite slobodno i samostalno? Kad bi ova osoba na neki način nestala iz vašeg života, normalno bi bilo da zbog toga doživite bol. Međutim, da li biste zbog toga bili potpuno skrhani? Ili biste ipak bili u stanju da nastavite sa životom? U vašem odnosu mogu postojati neki elementi zavisnosti, ali ako zaista ulivate snagu jedno drugom i međusobno se motivišete da budete što samostalniji, ima nade za vas. Koliko je vama važan vaš odnos? Kada hladne glave pogledate na vaš romantični odnos, da li i dalje želite da uložite svoj život u njega? Da li želite da mu se posvetite? Ili taj odnos samo ispunjava vaše trenutne potrebe? Ako vam i nije toliko važan, izađite iz njega ako osećate da postajete zavisni od njega. Izađite dok još možete, jer će s vremenom biti sve teže. Koje praktične korake preduzeti? Koliko su vaši životi isprepletani? Možete li ovog časa izaći iz tog odnosa? Ako je u pitanju brak, u tom slučaju postoje potpuno drugačija pravila. Ako je ikako moguće, brak mora opstati. Međutim, šta ako se zabavljate s kolegom ili komšinicom? Blizina ovih ljudi može stvoriti dodatne sveze koje vas vezuju za taj odnos, kao što je bilo s decom u našoj priči, koja su bila na ivici provalije, vezana jedno za drugo. Morate biti svesni ovih praktičnih stega i potom učiniti sve što je u vašoj moći da izbegnete zamku. Ako odlučite da prekinete odnos, pređite na situacije 4 i 5. Pošto je zavisnost tek na začetku, vaš slučaj nije toliko ozbiljan kao kod onih koji su duboko zaglibili, ali važe isti principi. Ako smatrate da je najbolje da ostanete u odnosu i pokušate da ga popravite, onda čitajte dalje. Oboje se saglasite da treba promeniti trenutno stanje stvari. I za problem i za rešenje potrebno je dvoje. Razgovarajte o zavisničkoj prirodi vašeg odnosa, kako biste želeli da vaš odnos izgleda i kako izgleda zdrava ljubav u kojoj se oba partnera osećaju poštovano. Ako vaš partner ne želi da razgovara o tome, šanse da se vaš odnos obnovi ravne su nuli. Razmislite o tome da se ne viđate neko vreme. Ovaj korak je obično početak raskida. Međutim, on takođe pruža dragoceno vreme pojedincima u tom odnosu da podrobno razmisle o svemu. U zavisničkim odnosima ljudi moraju da obnove svest o sebi, nezavisno od druge osobe. Odvojite nekoliko nedelja ili mesec dana kada se nećete viđati niti imati bilo kakav kontakt (osim možda telefonom). Verovatno ćete mnogo toga naučiti o sebi i vašem odnosu. Možda ćete saznati da vam je bolje bez te osobe, ili se možete vratiti jedno drugom mnogo snažniji i zreliji. Prekinite sa fizičkom intimnošću. Bar na neko vreme, postavite stroge granice u pogledu fizičke intimnosti. Recite: „Potrudimo se da u narednih mesec dana fizičku intimnost svedemo na poljubac za laku noć prilikom rastanka.“

81

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Nije reč o preteranoj čednosti već o disciplini. Gledajte to kao na eksperiment ili kao na popravnu meru. Biće vam užasno teško ako ste navikli na seksualnu intimnost. Ipak, ovo će vam pomoći da uspostavite zdravu ravnotežu u vašem odnosu. Seks unosi neravnotežu u odnos. „Intimnost“ koju seks pruža je površna, često jednostrana i orijentisana na vlastitu potrebu. Kada iza seksualne intimnosti ne stoji dugoročna posvećenost iz celog srca, ona može doprineti stvaranju zavisnosti. Čak i privremeni moratorijum na seksualnu intimnost može poboljšati i druge aspekte odnosa. Mogli biste da otkrijete potpuno nove kvalitete kod te osobe. S druge strane, ako niste u stanju da prekinete sa seksualnom intimnošću ni mesec dana, postavlja se pitanje koliko je zdrav vaš odnos? Izgradite prijateljstva ili ih obnovite. Kao što sam već rekao, zavisnički odnosi mogu da unište prijateljstva. Vi se usredsređujete isključivo na voljenu osobu i niko drugi vam više nije važan. S ovakvom praksom možete prekinuti ako odlučite da čuvate prijateljstva i stičete nove prijatelje. Možda ste se već udaljili od nekih starih prijatelja. Da biste obnovili te odnose, zamolite ih da vam oproste i recite im koliko su vam potrebni u ovom trenutku (i obećajte im da ćete se i vi njima naći u nevolji). Odvojite vreme za sebe i svoje projekte. Da ne biste zanemarili sebe u tom odnosu, odvojite vreme samo za sebe. Ili razmislite o tome da započnete neki novi projekat koji će podrazumevati vašu ličnu izgradnju. Pridružite se pozorišnoj grupi, upišite se na časove klavira ili držite besplatne časove siromašnoj deci. Važno je da to činite sami i da u to ne uključujete svog partnera. Ako se vaš partner usprotivi tome, onda ima previše kontrole nad vašim životom. Morate rasti da biste bili potpunija osoba i ravnopravan partner u odnosu. Ako vaš partner to ne može da prihvati, vreme je da napustite brod. Vodite dnevnik. Kao što sam rekao u prethodnom poglavlju, vođenje dnevnika ima nekoliko prednosti. Pomaže vam da otkrijete sopstvena osećanja i služi vam kao podsetnik kad vas izda pamćenje.

4.

Kada ste u odnosu koji je ogrezao u zavisnosti

Vi ste još dublje u provaliji. Zaglibili ste se u tom odnosu. Ceo vaš život se vrti oko te osobe. Zaboravili ste ko ste vi; o sebi ne možete razmišljati odvojeno od svog partnera. Šta možete učiniti da spasete taj odnos, da ga ponovo postavite na zdrave osnove? Ništa. Kao i deca u našoj priči s početka ovog poglavlja, morate preseći konopac i popeti se s druge strane. Ne možete se vratiti istim putem. Vaš odnos je osuđen na propast. Šta vi sami morate učiniti radi sopstvenog dobra? Izađite što pre iz tog odnosa. U našoj priči, Frenk je imao odličnu ideju, da se oslobodi od Sare i potraži pomoć. Neće biti lako. Kao kad narkoman mora da prekine sa uzimanjem droge. Morate se odlučiti na taj korak i onda to sprovesti u delo. Pojaviće se svakojake sile koje će vas vući natrag u taj odnos, i to neće biti samo vaš partner. Ali morate biti jaki i morate se osloboditi. Nećete doživeti lično isceljenje i lični oporavak dok to ne učinite. Kako da načinite ovaj kolosalni korak? Nema magične formule, samo nekoliko ideja. Odlučite se na to. Nema potrebe naglašavati ovo, ali morate se odlučiti da prekinete odnos. I to ne zato što vam ova knjiga to predlaže ili zato što neko drugi smatra da je to najbolje za vas. Sami se morate odlučiti na to. (Možda biste mogli ponovo da pročitate deveto poglavlje i primenite pomenute principe.)

82

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Znajte zašto to činite. Možete li da navedete neki razlog za to? U kom smislu je vaš odnos nezdrav za vas? Napravite spisak, da biste bili načisto s tim. Taj spisak nije ni za koga drugog osim za vas. Ne morate da uveravate partnera da su ovi razlozi istiniti, u to morate uveriti sebe. Ako se dvoumite, vratite se na spisak. (Ovde će vam dobro doći vaš dnevnik.) Povratite snagu i samopoštovanje. Ovo bi zapravo mogao biti prvi korak. Ako znate da morate raskinuti, a mislite da nemate snage za to, krenite u aktivnu kampanju izgrađivanja vlastite ličnosti. Recite sebi dobre stvari o sebi. Družite se s ljudima koji vas vole i koji to pokazuju. Zavisnički odnosi obično srozavaju u prašinu vaše samopoštovanje i iscrpljuju vas. Izgrađivanje samopouzdanja će vas osposobiti da načinite ovaj težak korak. Odlučite kada, gde i kako ćete raskinuti. Nemojte sebi davati nejasna obećanja. Budite specifični. „U ponedeljak za vreme ručka razgovaraću s njim i reći ću mu.“ Oslonite se na prijatelje za moralnu podršku. Nek vas podsete kada treba da raskinete. Nek vas ohrabre. Ne bojte se da zatražite od njih ohrabrenje. Recite bliskim prijateljima kada planirate da raskinete i zamolite ih da vas napomenu da to i uradite. Morate učiniti kako ste obećali, ili ćete ih izneveriti. Ne bojte se toga da ćete napraviti scenu, da ćete izgledati glupo, da ćete biti zločesti, ili da ćete povrediti partnera. Niko ne želi da bude negativac. Niko od nas ne želi da povredi nekoga do koga nam je stalo. Ali ovo se mora učiniti, a za to ne postoji lep način. Vaš partner će se možda rasplakati, naljutiti, rastužiti, možda će vas udariti ili zamrzeti. Budite spremni na sve to. Verovatno ne postoji prijatan način da se ovo uradi. Razmišljajte o sebi kao o roditelju koji vodi dete lekaru da primi injekciju. To će ga boleti i vama neće biti prijatno zbog toga, kao ni njemu. Ali to se mora učiniti. Koliko god dete negodovalo i jaukalo, brižan roditelj će uraditi ono što se mora. Na duže staze, za dete je mnogo bolje da istrpi bol i ozdravi. U vašem slučaju, vi dajete neophodnu injekciju koja je najbolja za vaše zdravlje i za zdravlje vašeg partnera. Preporučujem javno mesto za razgovor o raskidu, da biste sprečili vašeg partnera da vas napadne ili zavede. (Ljubavnici mogu reagovati na oba načina.) Takođe biste mogli da pripremite sebi izlaz iz neugodne situacije tako što ćete unapred platiti ručak da možete krenuti ranije ako se stvari zakuvaju. Neka vas ne plaši partnerova pretnja da će napraviti scenu na javnom mestu. Možda će vam za trenutak biti neugodno, ali ne bi trebalo da se predomislite zbog toga i odustanete od onoga što ste naumili. Ne pružajte „još jednu šansu“. Doneli ste odluku. Držite je se. Verovatno je dosad bilo mnogo ovakvih šansi. Ne padajte više na to. Možda će vam se činiti da ne postupate razumno, ali ne brinite se o tome. Morate se držati svoje odluke. Čuvajte se novih razloga koje bi vaš partner mogao spomenuti kako bi pokušao da vas zadrži. Pod ovim mislim na nešto potpuno novo, nešto što će vas čak iznenaditi, što nikada pre nije rekao: davanje obećanja, predlaganje braka. Kada shvati da ste ozbiljni, učiniće sve što god može kako biste se predomislili i pomislili: „Možda će ovoga puta biti drugačije.“ Neće biti drugačije. Morate raskinuti. Ako ta obećanja, ti „novi razlozi“ imaju bilo kakvu vrednost, to ćete morati da ispitate kasnije, mnogo kasnije, kad se iskobeljate iz kandži zavisnosti. U tom trenutku, neka vas ništa ne pokoleba. Posle raskida izbegavajte tu osobu. Ne možete biti prijatelji. Iako vam ideja o prijateljstvu može zvučati primamljivo i lepo, previše je riskantna. Najverovatnije biste vrlo brzo ponovo bili

83

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

uvučeni u zavisnost. Izraz „samo prijatelji“ možete upotrebiti tokom razgovora o raskidu kako biste ublažili bol, ali u stvarnom životu to ne funkcioniše. Ova odluka će možda zahtevati veliku hrabrost. Ako radite s tom osobom, možda ćete morati da tražite premeštaj ili čak da promenite posao. (Shvatam da je ovo lakše reći nego učiniti, ali radi vašeg emocionalnog zdravlja, možda ćete morati da se odlučite na taj korak.) Ako živite u blizini te osobe, možda ćete morati da se preselite, ili bar da promenite uobičajenu rutu kako ne biste naleteli na tu osobu. (Više o izbegavanju bivšeg partnera u situaciji 6.)

5.

Ako smatrate daje ne moguće raskinuti

Kad ste na samom dnu provalije, imate osećaj da ne možete učiniti ništa. U iskušenju ste da se predate, jer je „bolje biti u bilo kakvom odnosu, pa makar i lošem, nego biti sam“. Ne, nije bolje. Ipak, jasno mi je da je teško ubediti sebe u to. Pokušajte bez obzira na sve. Težak je to proces, ali zaista ne vidim bilo koji drugi način da se izbavite iz nepovoljne situacije u kojoj se nalazite. Stisnite zube i učinite to. Nema lakog načina da se čovek oslobodi zavisnosti. Mislim da ne mogu biti jasniji: kao što ne možete postepeno prekidati sa uzimanjem droge ili piti alkohol jednom mesečno da biste se oslobodili alkoholizma, tako nema drugog načina da prekinete sa zavisničkim odnosom osim da jednom za svagda izađete iz njega. Posetite profesionalnog savetnika. Mi nismo čudotvorci, ali možemo vam pomoći da donesete neke teške odluke. Obrazovanje i iskustvo nam pružaju uvid u prirodu odnosa: šta je zdravo, šta nije zdravo, šta vas može sprečiti da raskinete odnos. Nađite savetnika s kojim ćete se prijatno osećati. Pitajte prijatelje da vam preporuče nekog, a takođe bi trebalo da pitate svog pastora ili lekara za njihovu preporuku. Ako vam nije prijatno u društvu dotičnog savetnika, recite to. Savetnik bi mogao da se prilagodi vašim potrebama, ili bi mogao da vas preporuči nekome ko bolje može razumeti vaše potrebe. Upamtite, uvek je na vama da izaberete savetnika, da odete na savetovanje, da mu saopštite svoju potrebu i na kraju da se promenite. Ili procenite koliko vam taj savetnik može pomoći, šta možete naučiti od njega, a potom idite kod drugog ako želite. Na vama je ta odluka, ali svakako bi trebalo da potražite neki vid pomoći. Postavite sebi jasna pravila i živite po njima. Dopustite mi da ponovim: Ovo je drugo najbolje rešenje; najbolji oporavak uvek podrazumeva prekid odnosa. Međutim, ako ne možete potpuno raskinuti, bar pokušajte da umanjite uticaj zavisnosti tako što ćete postaviti izvesna pravila u odnosu. Razmislite o tome da ograničite fizičku intimnost, vreme koje provodite zajedno, novac koji trošite na tu osobu (ili koji ona troši na vas), ili oblasti u kojima se oslanjate na nju. Ako ste uvideli da ste vi ili vaš partner preterano zavisni u nekim oblastima, donesite odluku da se u tome promenite. To je stvar lečenja simptoma, ali može pomoći. Klonite se droge i alkohola. Ovo je opasno vreme za vas. Ako ste zavisnik od odnosa, verovatno ste podložni i drugim oblicima zavisnosti. Sreo sam mnoge koji su dozvolili da ih nezadovoljstvo odnosom i nesposobnost da prekinu taj odnos gurnu u alkoholizam ili narkomaniju. To, naravno, samo pogoršava stvari. Ovaj prelaz iz jedne zavisnosti u drugu uobičajen je među onima koji su po prirodi skloni zavisnosti. Ako doživljavate fizičko ili seksualno zlostavljanje, izađite iz tog odnosa i potražite pomoć. Postoje teški oblici zavisnosti od odnosa kada muž redovno tuče ženu, a žena se oseća bespomoćno

84

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

da bilo šta promeni. Ako se nalazite u ovakvoj situaciji, niko nema koristi od toga što ćutite. I vašem mužu i vama je potrebna pomoć. Ako imate decu, i njima je svakako potrebna pomoć. U mnogim gradovima ima specijalnih telefonskih linija za zlostavljane žene. (Često se nalaze na „plavim stranama“ imenika.) Nazovite neki od tih brojeva, ili pozovite policiju (naročito kad doživljavate nasilje). Konsultujte se s vašim sveštenikom i drugim crkvenim vođama. Zamolite doktora da vam preporuči agenciju koja bi mogla da vam pomogne. Ne čuvajte više tu tajnu.

6.

Kad izađete iz zavisničkog odnosa

Recimo da ste raskinuli. Postali ste svesni svoje zavisnosti i preduzeli ste neophodne korake da izađete iz problematičnog odnosa. Odlično! Međutim, još niste na sigurnom. Vraćanje na staro je uobičajena pojava, osim ako niste veoma pažljivi. I dalje prikupljajte snagu koja vam je potrebna da se držite podalje od bivšeg partnera i novih zavisničkih veza. Klonite se bivšeg partnera. Kao što sam rekao ranije, bićete u iskušenju da ostanete „samo prijatelji“. Međutim, to ne funkcioniše. Vidite, u većini slučajeva ne radi se samo o zavisnosti od romantičnog odnosa sa tom osobom, već i o zavisnosti od prijateljstva. Naučili ste da se oslanjate na tu osobu za svakojake stvari i posle raskida ona će vam užasno nedostajati. Pomislićete da posle završetka romantičnog odnosa ne postoji više opasnost od zavisnosti i da možete ostati prijatelji. Zavisnost može opstati i u prijateljstvu, a to vas može vratiti natrag u romantični odnos. Mladi par koji sam savetovao upravo je prekinuo s nezdravom romansom, ali (protivno mom savetu) nastavili su da se viđaju kao prijatelji. Dženi je inicirala raskid, što je jako povredilo Vila, pa je osetila sažaljenje prema njemu i nastavila da ga poziva na večeru svake nedelje. U jednoj ovakvoj situaciji, (verovatno zato što su joj nedostajala stara vremena kad su bili zajedno) Dženi je zavela Vila, pa su završili u krevetu. Kao i Adam u šestom poglavlju, i on se još više zbunio. Otada su se dogovorili da je najbolje da se drže podalje jedno od drugog. Prosto je teško držati se pravila kad nastavljate da se viđate s bivšim partnerom od kog ste bili zavisni. Ovo je dobro poznato bivšim zavisnicima. Lečeni alkoholičari se ne motaju oko kafana. Lečeni narkomani izbegavaju nekadašnje dobavljače. Slično tome, bivši zavisnici od odnosa moraju da izbegavaju ljude od kojih su bili zavisni. Ne mudrujte previše – jednostavno ga se klonite! Znam ljude koji su planirali da „slučajno“ nalete na bivšu ljubav. Nedostajao im je odnos i prosto su hteli da vide tu osobu, ali i da se uvere da su je zaista preboleli. I tako bi se dovezli do njene kuće ili kancelarije i dogovorili se da izađu. Vil je bio jedan od ovih ljudi. Ostavio je gomilu stvari u Dženinoj kući. Skoro svake nedelje je imao razloga da se vrati i uzme nešto – i da je vidi, naravno. „Zašto ne uzmeš sve odjednom?“ pitao sam ga. „Uzmi veliku kutiju i pokupi odatle sve svoje stvari.“ Međutim, njemu je trebao taj izgovor. Ostao je u kontaktu i s njenim prijateljima. Ako bi izlazili negde zajedno, on bi se „slučajno“ zatekao tamo. Na taj način je hranio svoju zavisnost. Deo njegove ličnosti je verovao da mora sasvim prekinuti kontakt s njom, ali drugi deo je sebi ponavljao laži i pronalazio labave izgovore samo da bi ponovo video Dženi. „Ne može da mi škodi“, rekao mi je Vil. „Samo sam je nakratko video. Ništa se nije desilo. Morao sam da je vidim. Šta je tu loše?“ „Ti si zavisnik“, odgovorio sam. „Ponovi to što si rekao, ali ovoga puta upotrebi reč kokain.“ Pokušao je. „Ali ne može da mi škodi“, rekao je nesigurno. „Ja sam samo... uzeo malo kokaina. Nisam mogao bez njega. Šta je u tome loše?“

85

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Pogledao me je i shvatio u čemu je problem. Budalasto je i opasno i dalje viđati objekat svoje zavisnosti. Držite se na distanci, i ne zavaravajte se. Priznajte sebi da imate problem sa zavisnošću. Vrlo korisna ideja iz programa od dvanaest koraka za oporavak od zavisnosti jeste da ste vi i dalje zavisnik čak i kada odbacite lošu naviku. Vi ste na oporavku, ali i dalje ste podložni zavisnosti. Alkoholičar ustane na sastanku anonimnih alkoholičara i kaže: „Zovem se Bob i ja sam alkoholičar. Prošlo je dvadeset godina od mog poslednjeg pića.“ On iz dana u dan prepoznaje svoju slabost i bori se protiv nje. Ti dani su se otegli na dvadeset godina trezvenosti. Čak i kada izađete iz zavisničkog odnosa, vi ste i dalje podložni zavisnosti od odnosa. Morate biti obazrivi u budućim vezama. Možda i posle dvadeset godina. Ne vraćajte se na staro. Kad vam dobronameran prijatelj kaže: „Treba ti nova ljubav“, recite: „Ne, ne treba mi.“ Stara zavisnost može vrlo lako da pomoli glavu u tom novom odnosu. Veliki je emocionalni i društveni pritisak da se po svaku cenu bude s nekim. Ne podležite takvom pritisku. „Ovaj novi će ti izbiti Ričarda iz glave.“ „Jedan dan sa Šilom izbrisaće svako sećanje na Meri.“ Ne padajte na to. Isto je kao kad biste uzimali heroin da biste zaboravili na kokain, ili kad biste se napijali vinom da ne biste više koristili votku. To nikako ne pomaže. Odvojite vreme za lični oporavak. Ljudi obično žele brzo rešenje za duboke probleme. Znam ljude koji puše dvadeset godina, a žele da se izleče za dvadeset minuta. Naravno, Bog čini čuda. Ipak, čudo isceljenja obično zahteva određeno vreme. Isto važi i za zavisnost od odnosa. Ja radim s ljudima koji se oporavljaju od razvoda. Obično se zapanje kad im preporučim da čekaju bar dve godine pre nego što započnu novu romansu. Dve godine! Kao da sam zatražio od njih da odu u manastir. Međutim, istina je da većina ljudi nije spremna da ponovo stupi u svet odnosa najmanje dve godine, neki čak i duže. Ako je vaš zavisnički odnos trajao dugo, ovo bi moglo biti dobro merilo za vas. Iskoristite te dve godine da se oporavite, da povratite pozitivnu sliku o sebi, da izgradite zdrava prijateljstva, ali ne da tražite novu ljubav. Ako je vaš odnos trajao kratko ili nije bio previše dubok, možda će biti dovoljan i kraći period oporavka, možda šest meseci ili godina dana. Razmišljajte o tome na ovaj način: koliko vam je vremena trebalo da uđete u taj odnos, verovatno će vam trebati najmanje toliko vremena da se oslobodite njegovog uticaja. Čuvajte se drugih oblika zavisnosti. Droga, alkohol, kockanje, pornografija, hrana i drugi vidovi zavisnosti mogli bi pokušati da vas namame u svoju zamku. Stvorite pozitivan program oporavka. Dosad sam govorio o negativnoj strani. Evo još jednog upozorenja: ne zadržavajte se predugo na negativnom. Osmislite plan da ponovo dovedete svoj život u red. Redovno odlazite u teretanu. Čitajte knjige koje ste oduvek želeli da čitate. Gledajte stare filmove s društvom. Volontirajte u crkvi. Uzmite svoju staru gitaru i naučite nove pesme. Ovo je vreme za vaš lični rast. Kakav god bio vaš plan, strogo ga se pridržavajte. Obnovite prijateljstva. Bliski prijatelji su vam potrebniji nego ikad. Ako ste se udaljili od starih prijatelja, obnovite ta prijateljstva. Takođe biste mogli da se učlanite u neke klubove. Proširite krug svojih poznanika. U klubu samaca biće vam jako zabavno kad prestanete da flertujete sa osobama suprotnog pola. Ipak, ne ograničavajte se samo na klubove samaca. Tu su razne humanitarne organizacije, sportski klubovi, klubovi studenata, pozorišni klubovi, političke kampanje i udruženja komšija kojima možete da se pridružite.

86

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 10. PAZI, PROVALIJA

Izgradite prijateljstva sa osobama suprotnog pola. Možda još niste spremni za to. Možda prolazite kroz fazu: „Svi muškarci su kreteni“, ili: „Sve žene su glupače.“ Ipak, šest meseci posle raskida možda biste mogli da postavite sebi za cilj da upoznate osobu suprotnog pola s kojom ćete biti samo prijatelj. To bi moglo da povrati vašu veru u suprotni pol. Verujte mi, ima muškaraca koji su u stanju da vas saslušaju. Ima žene koje su pravi dragulji. Ima muškaraca koji ne pričaju samo o sportu. Ima žena koje mogu biti iskrene s vama. Možda vam je teško da poverujete u to odmah nakon raskida, ali kad-tad ćete to morati da prihvatite. Setite se koji je vaš životni cilj. Razmišljajte o tome zašto ste na ovoj zemlji. Zašto uopšte živite. Ne morate da sročite definiciju o smislu života, osim ako vam to ne pričinjava zadovoljstvo. Uvek će biti nekih nepoznanica u vezi s našim postojanjem, iako možda imamo neke opšte ideje o tome. Ipak, razmislite o sebi i o smislu svog života. Zatim, kad porazmislite o tome, učinite ono što je do vas da živite u skladu s tim ciljem. Učinite neko plemenito delo za suseda. Idite u prodavnicu umesto starice iz komšiluka. Kupite sendvič beskućniku koji vas presretne na ulici. Ohrabrite zabrinutog člana porodice. Naučite dete iz sirotišta da broji do deset. Idite u crkvu i pevajte Bogu na slavu iz dubine svoje duše. Molite se za potrebe onih oko vas. Ovakva dela vas mogu vratiti na pravi kolosek. Mogu vas podsetiti koliko ste dragoceni. Mogu vas utvrditi i sačuvati od ponovnog pada u provaliju zavisnosti.

87

11. Studija slučaja: Lora Lora je izuzetak. Većina zavisnosti ima duboke korene, ali kod Lore se sve desilo brzo. Većina zavisnosti nosi sa sobom trajne opasnosti, međutim, Lorinim nevoljama je došao kraj. Mogli bismo to da nazovemo katastrofičnom zavisnošću. U njenom životu nije bilo nikakvih naznaka da bi moglo doći do zavisnosti, pa ipak, desilo se. Njen slučaj služi kao opomena svima nama da svako može postati zavisnik od odnosa i da svako može da se oporavi. Ona upravo sedi u mojoj kancelariji, kao nekadašnji pacijent. Ponovo mi govori o sebi, za ovu knjigu, nadajući se da će to pomoći drugima. Ona je slika i prilika samopouzdane, zdrave i kompletne osobe. Događaji koje opisuje desili su se pet godina ranije. Tek je prošle godine, kaže ona, konačno ostavila tu vezu iza sebe. Kršenje pravila Lora je u svojim četrdesetim i dosad se dvaput udavala i dvaput razvodila. Njen prvi muž je bio ženskaroš. S drugim je ostala u dobrim odnosima; taj brak „nikako nije funkcionisao“. Njena zavisnost se javila nedugo posle drugog razvoda. Brzo je dodala da nije bila „u krizi“. Njen drugi brak je već neko vreme bio na klimavim nogama. Dobro su joj poznate opasnosti u procesu oporavka od razvoda i ona kaže da je prošla kroz to. U to vreme nije bila emotivno skrhana. Bila je ponovo samopouzdana i stabilna kad je zakoračila u život samaca. „Nisam bila emocionalno ranjiva“, kaže sada dok se priseća tog perioda. „Bila sam uverena da sam sve držala pod kontrolom. E pa, nisam bila u pravu.“ Primorana da izdržava sebe, Lora se zaposlila u sektoru za finansijsko savetovanje, gde se brzo uklopila. Tamo je upoznala Alana. Alan je bio mačo-tip. Bio je šarmantan i imao je sjajan smisao za humor, što mu je jako dobro koristilo u poslovanju, a bio je i veoma popularan kod žena. Nije bio razmetljivi udvarač. Bio je iskreno zainteresovan za ljude, a posebno za Loru. Mislila je da je prava srećnica kad je počeo da joj se udvara. „Prekršila sam vlastito pravilo“, kaže ona. „Nikada se ne zabavljajte s kolegom. Morala sam da budem pametnija.“ Međutim, on je bio neodoljiv, govorio je prave stvari i činio prave stvari. Rodila se romansa. Zabavljali su se oko šest meseci, a onda su počeli da žive zajedno. „Bilo nam je dobro nekoliko meseci posle toga“, rekla je Lora. „A onda je počeo da se povlači. Radio je neke stvari samostalno ne govoreći mi ništa o tome. Nije me uključivao u svoje aktivnosti.“ Alan je kupio kuću po dobroj ceni. To je bio njegov izgovor da se iseli, mada su nastavili da se viđaju.“ „Bio je odličan manipulator. Kad je bio sa mnom, govorio je ono što sam htela da čujem. Bio je majstor u tome. Ipak, bilo je mnogo toga što mi uopšte nije govorio.“ Kao na primer, da se viđao s drugom. Lora je to saznala mesec dana nakon što se iselio. Pobesnela je. „Nije poricao, nije se branio, ništa nije radio. Takav je on.“ Lora smirenim glasom opisuje te događaje, ali u njenom tonu se ipak oseća duboka povređenost. U to vreme je verovatno kipela od besa. Ta izluđujuća muška pasivnost obila joj se o glavu. Verovala je u njegovu nepodeljenu ljubav prema njoj. Međutim, on je na to gledao potpuno drugačije. Ništa joj nije obećao, pa je zato bio slobodan da se zabavlja s njom, ali i sa bilo kojom drugom koja bi se pojavila u njegovom životu.

88

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 11. STUDIJA SLUČAJA: LORA

Ona nije bila slobodna. Njeno srce se vezalo za njega. Postala je zavisnik. Alan je te godine ulazio u Lorin život i izlazio iz njega po svom nahođenju. Preko dana bi ga viđala na poslu i povremeno bi izlazili. Bilo im je lepo kad su bili zajedno; on je bio šarmantan, kao i obično. Međutim, uvek bi joj se kao avet vraćala ta misao o „drugim ženama“ koje je viđao. Želela ga je samo za sebe. Kad god bi izašli zajedno, nekoliko dana bi se osećala sjajno, a onda bi se raspadala. Imala je utisak da mu nije prvi izbor, a ipak je čeznula da bude s njim. Obično je imala zdravo samopoštovanje, koje je sada počelo da se urušava. Zatim je prestao da je zove. Hteo je da se posveti „drugoj ženi“. Nije više hteo da izlazi s Lorom. To ju je uništilo. Iako je ovo, sa sadašnje tačke gledišta, verovatno bilo najbolje za nju, u to vreme je bila potpuno slomljena. „Nisam mogla da spavam. Javio se kašalj koga nikako nisam mogla da se otarasim. Kosa je počela da mi opada. Imala sam užasan osećaj u grudima i stomaku. Često sam uzimala lekove i razmišljala o samoubistvu. Obično sam se molila: ‘Bože, ako me voliš, izbavi me iz ove nevolje.’ Želela sam da umrem jer nisam više mogla da izdržim bol. Sećam se da sam vrištala, lupala rukama i glavom o zid, grebala lice i radila stvari koje mi sada deluju potpuno bizarno.“ Tada je došla kod mene na savetovanje. Put ka oporavku Šta reći takvoj osobi? U suštini, trudite se da je motivišete da se sabere i okrene novi list, kako bi donela neophodne i teške odluke. Pokušavate da joj pomognete da stekne realističan pogled na svoj život i odnose uopšte. Uveravate je u njenu ličnu vrednost. Upoznajete je s ljudima koji se suočavaju sa sličnim problemima (zato sam je zamolio da se pridruži našoj grupi.) To što je bila Alanova koleginica na poslu samo je povećavalo njen bol. On je takođe živeo u susednoj ulici. I želeo je da ostanu prijatelji. Na poslu bi se smeškala, a unutra je kipelo. Moj uobičajen savet da „potpuno prekine svaki kontakt s njim“ podrazumevao bi novi posao i selidbu. Međutim, Lora to nije mogla da učini, i ne krivim je zbog toga. Imala je dobar posao. Napredovala je u kompaniji i primala impresivnu platu. Iako je prolazila kroz tešku krizu, posao nije trpeo zbog toga. Hvalila se time. U svakoj drugoj oblasti života osećala se odvratno, ali na poslu je i dalje ostavljala utisak samopouzdane osobe. Tog delića sigurnosti nije želela da se odrekne. Zato je sledeće rešenje bilo da zatvori vrata za eventualnu romantičnu vezu sa Alanom. On je godinu dana bezobzirno ulazio u njen život i izlazio iz njega. Iako ju je odbacio, nije srušio mostove za sobom. Ona je u tome videla nedvosmislen znak da bi mogao da joj se vrati ako njegova trenutna veza ne uspe. Potajno se nadala tome. Međutim, to bi bio povratak u neizvesnost i zavisnost. Morala je da se odvoji od njega, da zalupi vrata za sobom. U suprotnom, nikada se ne bi oslobodila. Jednog zimskog dana Lora je prošla po kući i pokupila sve stvari koje su pripadale Alanu. Stavila ih je u Veliku kutiju. Bilo je to čišćenje poslednje dve godine njenog života. Ostaci njihovog zajedničkog života bili su spakovani u toj kutiji. Za njega više nije bilo mesta u njenom domu. Odvezla se autom do njegove kuće i ostavila kutiju pred vratima. To je bio krupan korak u njenom oporavku. Ipak, jedna stvar je ostala. Alan je još uvek imao njen ključ. Morala je da ga uzme natrag. Međutim, to je delovalo kao obična sitnica. Ionako ga nije koristio, budući da se preselio i da je bio u novoj vezi. Nije u tome bilo nikakve opasnosti. Ali taj ključ je bio simbol nečega mnogo većeg – njegovog prava da ponovo uđe u njen život. Podsticao sam je da uzme ključ od njega. Ona me je uveravala da će to učiniti.

89

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 11. STUDIJA SLUČAJA: LORA

Međutim, zaboravila je na to. I ponovo bi zaboravila. I ponovo. Često ga je viđala na poslu, ali nije tražila ključ. „Deo mene je želeo da ključ bude kod njega“, kaže Lora. Oko mesec dana nakon što je ostavila kutiju pred njegovim vratima, Lora je zatražila ključ od Alana. Prošlo je još nekoliko nedelja pre nego što ga je dobila. Još jedno poglavlje njenog života je okončano. I počinje novo: oporavak, isceljenje njenog srca. Nije lako kad se rana svaki put otvori na poslu. „Biti u zavisničkom odnosu je najgora stvar koju mogu da zamislim“, kaže ona. „Mislim da je gore nego kad si na drogama. Užasno je kad moraš da viđaš tu osobu svakog dana, nekoga do koga ti je stvarno stalo i koga voliš, a znaš da će ta osoba nastaviti sa svojim životom bez tebe. Ne znam kako sam to preživela. Imala sam mnogo ljudi koji su me voleli i podržavali me, a nalazila sam snagu i u odnosu s Bogom.“ Lora je počela da vodi dnevnik, što je bio dobar ventil za njena osećanja. Pomogli su joj i naši grupni sastanci. Cenila je ohrabrenje onih koji su bili u istoj nevolji kao i ona. Ipak, to je bila svakodnevna borba. Alan je i dalje bio šarmantan i privlačan na poslu. A Lora nikad nije znala da li će ga videti s drugom ženom kad je prolazila pored njegove kuće. Ključ je konačno dobila pre četiri godine. Njen oporavak je spor ali siguran. Alan je jednom bio odsutan iz kancelarije nekoliko meseci, i to je bilo dobro za nju, ali ipak se vratio. Zatim je imao probleme sa svojom tadašnjom devojkom, a to je bilo loše po nju. „Imao je drskosti da me pita da ponovo izađemo. Mogla sam samo da kažem ne.“ O tome je ranije sanjala, o drugoj šansi s muškarcem koga je volela. Međutim, do tada je donela nekoliko teških odluka. Vrata su bila zatvorena. „Bol nije iščeznuo; samo sam shvatila da je odnos sa njim nemoguć. Možda je u tom trenutku preovladao moj ponos. Prosto nisam više mogla da mu dopustim da me iskorišćava na taj način.“ Ponovo je ona stara i snažna, puna samopouzdanja. I dalje viđa Alana na poslu. „Sada sam u stanju da radim s njim a da me to ne povređuje“, govori mi dok sedi u mojoj kancelariji. „Čak me i nervira ponekad.“ Kaže da je nedavno radila s njim na jednom projektu i da nije osetila nikakav emocionalni bol. Gotovo je. Retrospektiva „Da sam prestala da ga viđam, bilo bi bolno“, kaže Lora, „ali oporavak ne bi trajao ovoliko dugo. S prekidom svakog kontakta imate sreću da ne viđate tu osobu, da ne razgovarate s njom, da ne znate šta se dešava u njenom životu. Ja nisam imala tu mogućnost. Svakog dana sam ga viđala.“ Čini se da ju je ovo iskušenje ojačalo. I ne žuri se da uđe u novu vezu. „Nemam nameru da ikad više doživim nešto slično“, kaže uz osmeh. „Imam prilično bliske odnose s nekim muškarcima“, nastavlja Lora, „ali nije reč o romantičnim vezama. Još nisam srela muškarca s kim želim da imam romantični odnos. Mislim da su moja očekivanja sada daleko veća. Naučila sam da prepoznam disfunkcionalno ponašanje ili neku manu u muškarcu, zbog čega odustajem od odnosa s njim.“ Lora govori o svojim novim pravilima. Nikada više neće pogaziti sebe zbog bilo kog muškarca. „Dobro mi je i ovako, kad sam sama. Ne bih imala ništa protiv da budem u vezi s muškarcem, ali veza mi nije neophodna. Srećna sam sama sa sobom, ovakva kakva jesam. Rekla sam sebi: ‘Moraš biti zdrava osoba i srećna sama sa sobom, imala nekog u životu ili ne’.“ Kaže da saoseća s ljudima koji su u sličnoj situaciji. Volela bi da upotrebi svoje iskustvo kako bi pomogla osobama koje pate na ovaj način. „Bilo da je u pitanju razvod ili gubitak deteta, mislim da

90

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 11. STUDIJA SLUČAJA: LORA

imam mnogo toga da dam. Prešla sam trnovit put i naučila mnogo toga na teži način i sada želim da to podelim s drugima.“ Koji savet daje onima koji se nalaze tamo gde je ona bila, u zamci zavisnosti od odnosa? „Rekla bih im da raskinu, da pobegnu od te situacije što je dalje moguće. Ako ne mogu, posavetovala bih im da potraže stručnu pomoć. Potrebni su im prijatelji da ih ohrabre, iskreni prijatelji koji im mogu reći istinu, želeli oni da je čuju ili ne. Molite se. Predajte svoj život u Božje ruke. Možda će za uslišenje molitve trebati više vremena, ali Bog uvek usliši molitvu. I budite jaki. Shvatite da ste kao ljudsko biće vredni i da ste vredni u Božjim očima. Nađite neki način da vas ovo neprijatno iskustvo ojača.“ Procena Lora u svojoj porodici nije imala ozbiljnih slučajeva zavisnosti. Međutim, ona izgleda ima snažan poriv da bude u romantičnoj vezi. Nedavni bol koji je doživela uterao joj je strah u kosti, pa je neko vreme izbegavala takve odnose, ali to je bio najduži period da je bila „bez muškarca“. Možda su problemi u odnosu sa Alanom nastali zbog toga što ga je Lora idealizovala. Divila mu se na profesionalnom planu, a bila je očarana i njegovim fizičkim izgledom. Zbog svoje potrebe za odnosom dozvolila je sebi da zanemari Alanovo loše postupanje prema njoj, što nikad ne bi tolerisala kod bivših muževa. To potvrđuje naše zapažanje: zavisnički odnosi su iracionalni. Teško ih je objasniti i retko kad imaju smisla. Po svemu sudeći, Lora je trebalo da se suprotstavi Alanu i izbegne sve ove komplikacije. Zašto nije? To je samo jedna odlika te iracionalnosti. Ipak, ima nade. Lora je prošla kroz sve to i postala još snažnija. I mnogi drugi u sličnim situacijama mogu doživeti isto. Uz stručnu pomoć, podršku prijatelja, uz jasan životni cilj i svesnost o sopstvenoj vrednosti, ranjeni ljudi mogu pokidati okove zavisnosti, oporaviti se i ponovo biti slobodni.

91

12. Najbolji prijatelji Trener viče sa bazne linije: „Džone, zamisli sebe kako udaraš lopticu! Zamisli taj nizak udarac! Zamisli lopticu ispred sebe!“ Očigledno je daje trener već trenirao Džona; podsećao ga je da podigne desni lakat i drži pogled na lopti. Zatim je dodao: „Zamisli sebe kako udaraš lopticu.“ Dok se Džon koncentrisao, setio sam se koliko je važno da pred sobom imamo viziju dobrog odnosa, da se fokusiramo na zdravu ljubav. Postoji sportska teorija koja se zove psihokibernetika. Osnovna ideja ovog programa je da se vaše telo prilagodi onome što vidite, ili onome što zamislite. Čak i ako ne znate kako da pokrećete mišiće na ispravan način, vaše telo zna i ispravno će se kretati ako ima pravu sliku. Ne znam da li je ovo validna sportska strategija ili ne. (Džon je verovatno zamislio sebe kako udara visoku loptu do druge baze.) Međutim, ovo je svakako validna strategija u odnosima. Mnogi ljudi se nalaze u lošim odnosima zato što ne znaju za bolje. Nikada nisu videli kako izgleda dobar odnos. Videli smo ovo u našim studijama slučaja: ponavljanje disfunkcionalnog ponašanja iz svoje porodice. Devojke čeznu za pažnjom svojih očeva i kad odrastu, tu istu čežnju projektuju na svoje muževe. Muškarci su egocentrične bitange, a žene su glupe sluškinje – to je sve što su neki ljudi ikad videli. Da biste izgradili i održali zdrave odnose, morate pred sobom imati dobre primere. Nađite parove koji imaju stabilan brak i saznajte kako im to uspeva. Prestanite da gledate TV emisije o disfunkcionalnim porodicama i pokušajte da nađete emisije o požrtvovanim i zdravim odnosima (srećno!). Pročitajte ostatak ovog poglavlja da biste saznali kako izgleda zdrav odnos. A zatim zamislite sebe u njemu. Dobre odnose karakterišu tri stvari: prijateljstvo, ravnoteža i pravila. Najpre ćemo govoriti o prijateljstvu. Najbolji prijatelji Zdravi romantični odnosi su takođe dobra prijateljstva. Nažalost, to ne važi za sve romantične veze. Verovatno znate ljude koji govore za svoje partnere: „Stvarno mi se sviđa, ali mislim da ga uopšte ne poznajem.“ „S njom mi je zabavno, ali ne mogu reći da joj u potpunosti verujem.“ „Lepa je, ali je ne razumem. Kad razgovaramo, kao da smo dva sveta.“ „Plašim se kad sam s njim. Ne mogu da budem ono što jesam.“ Romantična privlačnost je ćudljiva stvar; pokreću je ćef (hir) i trenutno osećanje. Mitski bog Kupidon 1 prikazan je u drevno doba kako nasumično ispaljuje strele. Ako se zaljubite u nekoga ko je dobar za vas, imate sreće. Kad su odnosi izgrađeni samo na osećanjima, tu nema stabilnosti. Raspašće se čim dune jači vetar. A kako nastaju prijateljstva? Obično nađete nekoga među poznanicima koji ima iste poglede na život kao vi. Otkrivate da isto razmišljate u nekim oblastima ili da vam se karakteri nadopunjuju. Svesno ili nesvesno, počinjete da provodite sve više vremena zajedno, da više govorite o sebi, da slušate tu osobu i brinete o njoj. Iz toga se rađa prijateljstvo. Zrela i negovana prijateljstva mogu preživeti svakojake poteškoće.

1

Bog ljubavi kod starih Rimljana (prim. prev.).

92

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 12. NAJBOLJI PRIJATELJI

Može li u isto vreme postojati romansa i prijateljstvo? Da. Mnogi parovi su burno započeli romantičnu vezu, da bi kasnije ta osećanja iščezla. Međutim, romantična osećanja ustupila su mesto prijateljstvu. To se ne dešava automatski. Potrebna je komunikacija, poverenje i požrtvovana ljubav.

Komunikacija Najbolji prijatelji razgovaraju o svemu i svačemu. Zainteresovani su za živote jedni drugih i imaju slobodu da izraze svoja osećanja. Razumeju kako onaj drugi razmišlja. Ne slažu se uvek, a kad se slažu, imaju razumevanja za svoja neslaganja. Njih ne brinu sitne razmirice, zato što se jako dobro poznaju. Tomovi knjiga su napisani o umeću komuniciranja. Ako imate problema u komunikaciji sa svojim partnerom, pročitajte neku od ovih knjiga. Ovde nemamo mesta da se detaljno bavimo ovom temom, ali dozvolite mi da navedem neke oblasti na koje biste mogli da obratite pažnju. Prvo, najmanje polovinu komunikacijskog procesa čini slušanje. To se podrazumeva, je li tako? Ipak, začuđen sam koliko parova upada u nevolje zato što prestanu da slušaju jedno drugo. Ponekad pretpostavljamo da znamo šta druga osoba želi da nam kaže, pa se isključimo. Ponekad toliko želimo da istaknemo svoje mišljenje da se uopšte ne usredsređujemo na ono što druga osoba želi da kaže. Ponekad učitavamo negativne motive u izjave drugih i branimo se od umišljenih napada. „Zaustavite se, gledajte i slušajte“ – ovo bi mogao da bude dobar savet za zdrav odnos. Dobri slušaoci se ne boje da pitaju: „Možeš li da ponoviš to?“ Ili: „Šta misliš pod tim?“ a sve u nastojanju da bolje razumeju tu osobu. Mogli bi da ponove tu izjavu drugim rečima kako bi bili sigurni da su dobro razumeli. „Da li zaista želiš da kažeš da je po tvom mišljenju tenis najbolja igra?“ Drugo, dobri sagovornici znaju da govore u „prvom licu“. U takvim izjavama se govori kako se ja osećam, bez pripisivanja motiva i osećanja drugome. Ako kažem: „Sebična si!“ to je znak da sam spreman za svađu. Međutim, ako to kažem drugačije – „kad te vidim da reaguješ tako, osećam se kao da ti nije stalo do mene“ – onda mirno možemo da rešimo problem. Druga osoba neće zauzeti odbrambeni stav. Sasvim suprotno, ja sam izneo svoju slabost. Moguće je da druga osoba odgovori: „Očigledno je da umišljaš stvari, kao i obično“, ili: „Previše si osetljiv.“ Ipak, ja se oslanjam na činjenicu da je druga strana podjednako zainteresovana da rešimo konflikt. Ukazujem joj poverenje ovakvim nastupom: „Verujem da ti je stalo do mene, iako to ne vidim u tvojim postupcima. Ili te pogrešno shvatam, ili ti ne pokazuješ ljubav prema meni. Hajde da porazgovaramo o tome.“ (Ako vas partner uporno napada i posle ovakvih rečenica u „prvom licu“, onda ove pretpostavke verovatno nisu istinite. U tom slučaju, problem je dublji i nije u pitanju samo loša komunikacija.) Ovakvo komuniciranje vraća razgovor na pravi kolosek: gde sam ja, kako se ja osećam. Takođe dopušta mogućnost da sam možda pogrešno protumačio dela i reči druge osobe. Ovo je važna taktika za održavanje dobre komunikacije. Neki kažu: „Mi ne moramo da razgovaramo. Toliko se dobro poznajemo da znamo šta onaj drugi misli.“ Možda je tako, međutim, ovo mi zvuči kao nerealno trabunjanje romantičara. Možete doživeti veliko razočaranje ako mislite da razumete šta vaš partner misli, a potpuno pogrešno tumačite ono što čujete i vidite. I bilo bi vrlo neprijatno kada bi neko zaista mogao da nam čita misli. (Gledao sam crtać u kome jedan lik kaže: „Znam da misliš da znaš šta sam pomislio kad sam to rekao, ali ja sam zapravo pomislio nešto drugo, bar tako mislim.“) Da biste imali zdrav odnos, morate razgovarati, ako ni zbog čega drugog bar da potvrdite i izoštrite svoje umeće čitanja misli.

93

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 12. NAJBOLJI PRIJATELJI

U svojoj humorističkoj drami Naš grad (Our Town), Tornton Vajlder (Thornton Wilder) predstavlja život sredovečnog bračnog para kako doručkuje na dan venčanja njihovog sina. Dr Gibs kaže: „Džulija, znaš li čega sam se najviše bojao kad smo se venčali?... Bojao sam se da posle nekoliko nedelja braka nećemo imati o čemu da razgovaramo.“ Nakon što su se oboje nasmejali, dodao je: „Eto, ti i ja smo već dvadeset godina u braku i koliko sam ja primetio nije bilo jalovih razgovora.“ „Lepo vreme, loše vreme“, odgovara njegova žena – „i nije neki izbor, ali ja se uvek dosetim da nešto kažem.“ Tačno je da su neki ljudi vični govoru a drugi nisu. Ipak, komunikacija je neophodna za zdrav odnos. Ne mora da bude besprekorna, zabavna i preterano osećajna. Ali bez nje se ne može.

Poverenje i poštovanje Prijateljstvo podrazumeva poverenje. Prijatelj vam može saopštiti nešto sasvim lično, možda i nešto šokantno, i verovati vam da to nikome nećete reći. Zdravi odnosi se temelje na takvoj vrsti poverenja i odanosti. Ne kažem da treba da isključite mozak. Ne kažem da ignorišete opasne situacije. Ako vam prijatelj kaže da je počeo da uzima drogu, pokazaćete da ste mu dobar prijatelj ako mu pomognete da prestane s tim. Prijateljstvo nije odobravanje lošeg ponašanja. Ali jeste odanost osobi. Iako ćete možda izraziti zabrinutost zbog određenog ponašanja te osobe ili nekih njenih stavova, kao pravi prijatelj ipak ćete pokazati razumevanje. Ako između dve osobe u romantičnom odnosu ima poverenja, među njima ima i iskrenosti. Ako mogu da ti poverim svoje tajne, otvoriću ti svoje srce i potrudiću se da izgradimo blizak odnos. Neću strahovati da možda nisam dovoljno dobar za tebe nego ću biti spreman da ti predam celo svoje biće. U jednoj od naših studija slučaja Sandra je govorila o tome da „nije bila ono što jeste“ s muškarcem s kojim se zabavljala. Mislila je da nije bila dovoljno dobra za njega i stalno se trudila da ispuni njegove standarde. U njihovom odnosu nije bilo iskrenosti. Ona mu se nije potpuno poverila i na taj način je održavala neuravnoteženu vezu. Jasno je da je za poverenje potrebno dvoje. Ti moraš da zadobiješ moje poverenje, i ja tvoje. (U Sandrinom slučaju, njen prijatelj advokat nije zadobio njeno poverenje; bilo bi suludo kad bi mu pokazala još više poverenja. Ipak, to je simptom lošeg odnosa.) Poverenje stičemo tako što smo odani drugoj osobi, tako što je prihvatamo i (evo ključne reči) poštujemo. Da li poznajete bračne drugove koji se međusobno poštuju? Kad razgovarate s mužem, on će vam reći: „Morali biste da pitate moju ženu; ona će vam to mnogo bolje objasniti.“ Ili bi ona mogla da vam kaže: „Moj muž je učinio nešto tako ljupko; evo o čemu se radi.“ Ovo može otići i u ekstrem kada bračni drugovi obasipaju jedno drugo pažnjom, pa ipak, kako je lepo videti i čuti ovako nešto! A samo zamislite šta se dešava kod kuće. Muž kaže: „Dušo, mislim da treba da uzmeš časove slikanja. Slikanje ti ide od ruke.“ Žena kaže: „Žao mi je što nisi unapređen. Zaslužio si to.“ Možda poznajete bračne drugove koji koriste svaku priliku da se međusobno ponize. Ona će vam detaljno opisati svaki njegov poslovni neuspeh. On će podsmešljivo govoriti o njenoj odeći, njenom izgledu, njenim godinama. Zbog njih se i drugi osećaju neugodno. Njihov život kod kuće ne želite ni da zamislite.

94

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 12. NAJBOLJI PRIJATELJI

Samopoštovanje je jako krhko. Vrlo je lako povrediti drugoga. Svaki put kad otvorimo usta, mi sebe izlažemo ranjavanju. Svaki put kad kažemo nešto iz dubine srca, mi drugome stavljamo nož u ruku. Nije ni čudo što ima toliko bojažljivih ljudi. Osećaju se usamljeno iako su u odnosu, jer se nikada nisu osećali dovoljno sigurno da kažu šta im je u srcu. Lako je gaziti druge, ali treba ih izgrađivati, u tome je pravo zadovoljstvo. U zdravim odnosima, partneri se međusobno poštuju i, čineći to, podstiču jedno drugo da izađu iz svoje ljušture. Oni pobuđuju poverenje, otvorenost i iskrenost. Do poverenja se ne dolazi brzo i lako. Ono se postepeno izgrađuje. Međutim, u svakom zdravom odnosu postoji barem trunka poverenja.

Nesebična ljubav Moj kolega Tom Džouns (Tom Jones) u svojoj knjizi Ponovo sam (The Single Again Handbook) piše o čoveku koji je napustio svoju ženu Martu zbog nove ljubavi, Beti. Taj čovek je govorio kako dve godine „ništa nije osećao“ prema Marti i kako je Beti u njemu oživela lepa i nova osećanja. Džouns ga je suočio s stvarnošću: koliko će ova nova osećanja trajati? Ovaj čovek nije imao odgovor. Razmišljao je: „Valjda treba da slediš srce i osećanja u tom trenutku.“ „Šta to osećaš prema Beti?“ pitao je Džouns. „Je li to ljubav?“ „Ako ovo nije ljubav“, odgovorio je čovek, „onda ne znam šta je ljubav.“ Džouns je zaključio da je ovaj čovek bio u pravu, nije znao šta je ljubav. Posle dve godine razveo se od Beti i zamolio Martu da ga primi nazad. Ovakvih priča ima u milionima domova. To su simptomi dubokog problema: mi ne znamo šta je ljubav. Ono što mi nazivamo ljubavlju u većini slučajeva nije ništa drugo do prijatno osećanje. „Volim te zato što se zbog tebe osećam fantastično, ali kad to osećanje nestane, dušo, kad se jave bore ili kad mi dosadiš, odoh ja.“ „Ljubav“ je u mnogim slučajevima zapravo cenkanje. Ja možda činim nešto lepo drugoj osobi, ali iza toga stoji skriveni motiv. Želim nešto za uzvrat. Opraću sudove umesto nje da ne bi digla vrevu kad uveče odem na sastanak. U vezama koje dugo traju, ljudi nauče šta moraju da urade da bi vladao mir u kući. Nema ništa loše u tome, ali to nije suština ljubavi. Mnogi pisci su potražili definiciju ljubavi u grčkom jeziku. Grci su imali četiri reči za različite aspekte onoga što mi zovemo ljubav. Prva, storge, odnosi se na uživanje. „Volim brokoli, mačke, ili košarku. Druga, eros, odnosi se na seksualnu ljubav, seksualnu želju koju osećamo prema osobi koja nas privlači. Treća je filija, ili prijateljstvo. Volimo one koji vole nas. U nekoj meri, u neobaveznim prijateljstvima mi zapravo volimo sebe, jer gradimo bliskost s onima s kojima smo na istoj talasnoj dužini. Možda ste imali prijateljstva u svom životu za koja ste mislili da su prilično stabilna, ali sve se urušilo kad se neko odselio, ili se promenio, ili se iznervirao oko neke beznačajne stvari. Dobro je osećati filiju prema drugome, ali to nije konačna vrsta ljubavi. Agape je četvrta grčka reč za ljubav. Ovu reč su prvi hrišćani usvojili da bi opisali način na koji Bog voli čoveka i kako on želi da se međusobno volimo. To je nesebična i nelicemerna ljubav, koja ne očekuje ništa za uzvrat. To je požrtvovana ljubav. Takvo „prijateljstvo“ nalazimo u zdravim odnosima, koje karakteriše nesebično davanje, za razliku od sebičnih interesa u neobaveznim poznanstvima.

95

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 12. NAJBOLJI PRIJATELJI

Neki ljudi ovo nazivaju bezuslovnom ljubavlju. To je veličanstven koncept, međutim, smatram da se može zloupotrebiti. Istina je da partneri treba da se vole nesebičnom ljubavlju, a ne samo da traže nešto za uzvrat. Nesporazum nastaje kada pomešamo bezuslovnu ljubav i kozavisnost. Istinska ljubav traži najbolje za voljenu osobu. Zbog toga to može biti „zahtevna ljubav“, jer traži odgovornost od druge osobe. Ljubav ne podstiče ljude da nastave sa svojim destruktivnim ponašanjem. Ona ih nadahnjuje da se promene, da istupe napred, a strpljiva je kad se sapletu na tom putu. Dvoje se mogu bezuslovno voleti i žrtvovati se jedno za drugo. Međutim, da bi taj odnos funkcionisao, da bi bio ispunjen radošću, ljubav mora biti obostrana. O ovome ćemo detaljnije govoriti kasnije. Zdravi odnosi, bilo da je reč o romantičnim vezama ili ne, imaju ovakvu vrstu nesebične ljubavi koju pokazuju oba partnera. Ovo menja proporciju davanja u tom odnosu sa pedeset prema pedeset na sto prema sto. Ne sto prema nuli, u kome jedna osoba radi sve, već sto prema sto, gde oba partnera daju sve za onog drugog. Možda ste na delu u nekim odnosima videli proporciju pedeset prema pedeset. „Učiniću ovo za tebe, ako ti učiniš ovo za mene. Učinio sam ovo za tebe i sad mi duguješ.“ Ovakvi ljudi su vrlo proračunati. Njima je uvek neko dužan. On može da zaboravi sjajne stvari koje je ona učinila za njega, ali veliki značaj pripisuje trivijalnoj stvari koju je on učinio. „Šta kažeš, ne radim ništa? Zar nisam večeras oprao sudove?“ „I trebalo je da opereš. Ti si ih isprljao. Hteo si da jedeš sladoled usred noći.“ „Samo zato što nisi poslužila desert uz večeru.“ „Obrok je bio bogat. Namučila sam se oko njega. To nisi ni primetio.“ „Molim te, ne započinji. Ja ceo dan naporno radim da bismo imali šta da jedemo.“ „A ja ne radim naporno?“ Oba partnera su ubeđena da daju šezdeset procenata ili čak više u ovom odnosu, a da ne dobijaju dovoljno za uzvrat. Međutim, kada počnu da pokazuju nesebičnu ljubav, njih ne zanima da li su dali više od druge osobe, zato što ne vode računa o tome. Usredsređeni su na to šta oni mogu da daju. I zato su u stanju da cene ono što dobijaju. Ovo je, dakle, prva stvar koju moramo imati na umu kada govorimo o zdravim odnosima. Oni su pre svega „prijateljstvo“, u kome oba partnera komuniciraju, poštuju jedno drugo, pokazuju poverenje i nesebičnu ljubav, bez insistiranja na tome da nešto za uzvrat dobiju.

96

13. Ravnoteža Zamislite ovo. Vi radite kao čamdžija u odmaralištu za bračne parove na jednom od jezera u blizini Nijagarinih vodopada. Svakojaki bračni parovi dolaze u to odmaralište, koje nudi krstarenje prelepim jezerom. Vaš posao je da veslate. Muževi sede s jedne strane, žene s druge, a vi ste u sredini i veslate. Ovo nije posebno romantičan provod, ali ostanite sa mnom, pošto je priča ionako izmišljena. U vašem ogromnom iskustvu prevoženja parova preko jezera suočavali ste se s različitim problemima prilikom balansiranja čamca. Ponekad su muževi krupni, a žene sitne, ili obratno. Ovaj problem rešavate tako što se primaknete lakšoj osobi i tako donekle ujednačite teret. Problema je bilo, ali vi ste uvek uspevali da održite ravnotežu u čamcu. Sve dok niste sreli Džordža Velikog i njegovu suprugu Malenu. Odmah ste znali da će biti nevolja. Nije stvar u prevelikoj razlici u težini, nego u tome što je Džordž popio. Zaudara na alkohol i iz nekog čudnog razloga neprestano vas zove „Ferdinand“, što očigledno ima veze s periodom kad se borio s bikovima. Džordž Veliki se nekako dogegao do vašeg čamca i zamahao svežnjem novčanica, zahtevajući od vas da mu pokažete ovo predivno jezero. Vi negodujete, ali on je već u čamcu i vi shvatate da ćete stvoriti još veći problem ako pokušate da ga izbacite. Pomažete Malenoj da uđe u čamac, nameštate se za veslanje, tako što sedate u sredinu ali bliže Malenoj, i krećete ka sredini jezera. Zasad je sve dobro. Međutim, Džordž Veliki počinje da umišlja stvari. Komarci veličine ptica ili nešto slično. U takvom nestabilnom stanju baca se na stranu i čamac se prevrće. Samo pojas za spasavanje i vaša veština spasavaju Džordžov život. Malena je otplivala do obale i više je niko nije video. Odnosi su takvi. U njima postoji određena ravnoteža. U mnogim odnosima jedan partner je jači od drugog. Ne mora da znači da je to loše. Uobičajeno je da jedna osoba ima snažniju ličnost; druga bi po prirodi mogla biti poniznija. Moj prijatelj Bil je takav. On je opušten i tih, dok je njegova žena Melani pravi dinamit. Ona je živahna i talentovana, puna ideja i energije. Na prvi pogled, pomislili biste da je njihov odnos u ozbiljnom disbalansu. Kako može dopustiti da ona dominira u njihovom odnosu. Ipak, kad sam ih bolje upoznao, počeo sam da cenim kvalitet njihovog braka. Bil ne govori mnogo, ali kad nešto kaže, Melani ga s punom pažnjom sluša. A njemu odgovara njen nemiran duh. Njih dvoje se međusobno nadopunjuju. Dok god oboje pokazuju ljubav i brigu jedno za drugo, to je lepo. Čak i kada dvoje imaju potpuno različite ličnosti, moguće je prilagoditi se i stvoriti ravnotežu u odnosu, kao što smo videli u našem primeru. Međutim, kada je jedan partner neuravnotežen, to ugrožava ravnotežu i u njihovom odnosu. To postaje nezdrava i opasna situacija. U našoj priči, Džordž je imao problem. Malena nije imala problem, osim što se udala za njega. Ni vi niste imali problem, osim što ste bili nasred jezera s njim. Njegov problem je stvorio problem za sve u čamcu, baš kao što lični problemi jednog partnera stvaraju problem u celom odnosu. Zdravi odnosi su uravnoteženi, kao što su uravnotežene i osobe u njima. Lična ravnoteža Svi smo mi skupovi nejednakih elemenata. I slabi smo i jaki. Samopouzdani i nesigurni. Ekstrovertni i introvertni.

97

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 13. RAVNOTEŽA

Nedavno sam uradio jedan ovakav test ličnosti. Postave vam gomilu pitanja, vi im odgovorite, a oni vam onda kažu ono što ste im upravo rekli. Briljantno! Svidelo mi se što je u tom testu postojalo ocenjivanje. Test ne kaže: „Vi ste osećajni tip ličnosti a ne intelektualni tip. Test zapravo kaže: „Vi ste 62 procenta osećajni tip ličnosti na skali Osećanja/Intelekt.“ To je važna razlika, jer sam ja intelektualni tip. Ja samo svojim osećanjima dajem prioritet, oko 62 posto vremena. Kao što sam rekao, svaka osoba je kombinacija kvaliteta. Lična ravnoteža se postiže kada prihvatimo svoju celokupnu ličnost, ono što je kod nas izraženije i ono što je manje izraženo. Ja moram da izrazim svoj intelekt isto koliko i svoja osećanja. To je stvar kompletnosti. Ako poreknem deo svoje ličnosti, više nisam kompletan. Kompletni ljudi drže u ravnoteži posao i užitak. Oni ne žive za vikend, ali ni za svoj posao. Kompletni ljudi uživaju u porodičnom životu, ali takođe imaju prijatelje izvan porodice, a mogu da provode vreme i sami. Kompletni ljudi mogu sebi postaviti ambiciozne ciljeve, ali svesni su svojih ograničenja. Oni sebi ne postavljaju nerealne zadatke. Kompletni ljudi od srca dele s drugima svoje vreme i resurse, ali takođe čuvaju svoju kompletnost. Svesni su kada se istroše. Umeju da kažu ne pre nego što bankrotiraju. Kompletni ljudi mogu da funkcionišu nezavisno od drugih, ali biraju da donekle zavise od onih koje vole. Oni grade s drugima međuzavisnost, na čemu se inače zasnivaju dobri odnosi. Kompletni ljudi su svesni svoje duhovnosti. Imaju zdrav odnos sa Bogom i svoju veru pokazuju na praktičan način. Sa obe noge su na zemlji i uživaju u životu. Kompletni ljudi ne dozvoljavaju da ih zavisnost izbaci iz ravnoteže. Izbegavaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci, jer bi to ograničilo njihove kapacitete i narušilo njihovu kompletnost. Čuvaju se i od drugih oblika zavisnosti, kao što su kockanje ili pornografija, zato što ove aktivnosti stavljaju neprirodni naglasak na jedan mali aspekt ličnosti, a sve ostalo poriču. Kompletni ljudi uživaju u svakovrsnim užicima, ali ne pripisuju im suvišnu važnost. Oni imaju širok pogled na životna zadovoljstva. Možda vam sve ovo zvuči previše idealno, nedostižno, nerealno. Ali nije. Ima mnogo uravnoteženih ljudi oko vas. Ne govorim o savršenstvu; svi mi imamo mane. Pa ipak, mnogi ljudi pronalaze ravnotežu i žive na zdrav način. Drugi su na putu da postanu uravnoteženi. Ravnoteža različitih aspekata Odnosi su skup različitih aspekata: mentalnih, duhovnih, fizičkih, društvenih, ličnih. Do neravnoteže u odnosima dolazi kada se usredsredite na jedan od ovih aspekata, a ostale zanemarite. Ovo se često dešava sa fizičkim aspektom odnosa. Naše društvo stavlja veliki naglasak na fizičku privlačnost; tu započinju mnoge naše veze. Međutim, koliko parova je izgradilo svoj celokupan odnos na ovome: „Odlično izgledaš i dobra si u krevetu“? Jednog dana se probude i shvate da uopšte ne poznaju jedno drugo. Stalno se sukobljavaju, ne razmišljaju na isti način i sramote jedno drugo u javnosti. Jednostavno rečeno, njihov odnos je neuravnotežen. Neki bi mogli da prenaglase društveni aspekt svog odnosa. U društvu s drugima dobro se slažu. Ljudi komentarišu da su stvoreni jedno za drugo, da su sjajan tim. Ali kad su sami, ne mogu da se gledaju. Ili možda imaju nepomirljive razlike na duhovnom ili intelektualnom polju. Ovo stalno govorim parovima koji se još zabavljaju. Ako požurite s fizičkom intimnošću, izgradićete neuravnotežen odnos. Niste se dovoljno upoznali na mentalnom ili duhovnom nivou, a

98

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 13. RAVNOTEŽA

već žurite sa fizičkom intimnošću. Usporite malo i oboje najpre uzrastite u ostalim oblastima na svom putu ka odanoj ljubavi. Držite odnos u ravnoteži. Uvek će biti onih koji su po prirodi skloniji intelektualizmu, koji su duhovniji, ili društveno aktivniji. Ipak, u najboljim odnosima, parovi teže da ojačaju one oblasti u kojima su najslabiji. Oni rade na tome da se međusobno upoznaju na tim neobeleženim teritorijama. Ravnoteža među partnerima Kejti se zaljubila u Boba na fakultetu. Bio je duhovit i bistar, i u mnogim stvarima su bili slični. Satima su mogli da razgovaraju. Ona je smatrala da ga je razumela bolje od drugih i njegove ideje su joj bile zanimljive. Nakon što su se zabavljali neko vreme, Bob je rekao Kejti o medicinskom problemu koji je ponekad uticao na njegovo ponašanje. Uzimao je lekove i želeo je da ona razume njegovu situaciju i prihvati ga takvog kakav jeste. Još bolje ga je razumela posle toga. Počeli su da žive zajedno. Međutim, Bob je postao jako zahtevan. Imao je problem da nađe posao i zadrži ga. Ona ga je ohrabrivala, pisala mu radnu biografiju, pretraživala oglase i ispraćala kad bi krenuo na intervju. Kad bi našao posao, za nekoliko meseci bi mu dosadio. Kad god bi Bob učinio nešto loše u njihovom odnosu, krivicu bi svaljivao na svoj medicinski problem. Kad god bi tražio nešto od nje, apelovao bi na njeno meko srce. Za sve to vreme Kejti se osećala necenjeno. Niko se nije brinuo za nju. Shvatila je da je njihov odnos neuravnotežen. Sve se vrtelo oko Boba i njegovog problema. Ona je bila tu da mu se nađe pri ruci. Kad ju je previše opteretio svojim potrebama, zamolila ga je da se iseli, iako su planirali da se i dalje viđaju. Kao slikarka, dobila je priliku da izloži slike u galeriji u drugom gradu. Otputovala je na otvaranje, što je bio veliki događaj u njenom životu i njenoj karijeri. Na njeno veliko razočaranje, Bob je nije nazvao da joj poželi sreću pre nego što je pošla. Kad joj se javio, četiri dana nakon što se vratila, pričao je o tome šta je on radio. Ništa o njenom putu. To je bio kraj njihove veze. Raskinula je s njim nedugo posle toga, a on nikako nije mogao da shvati zašto. Kejti je bila i više nego voljna da brine za Boba i podržava ga. Ali i njoj je trebalo nešto za uzvrat. Njihov odnos je bio u opasnom disbalansu, a to je i nju lično izvelo iz ravnoteže. Mudro je postupila što je izašla iz tog odnosa. U zdravom odnosu nije najbitniji on niti je najbitnija ona – oboje su bitni. Partneri shvataju da ima vremena kada jedan mora da podrži onog drugog, ali oni su naučili i da uzimaju i da daju, pa se ravnoteža ubrzo ponovo uspostavlja. U javnosti, o sebi često govore u množini. (U neuravnoteženim odnosima jedan partner uglavnom govori u prvom licu, a drugi koristi treće lice: „on“ ili „ona“.) Možda je jedan partner ekstrovertniji, ima bolji posao, ili je po prirodi lider. A drugi partner se po prirodi uživljava u ulogu pomoćnika. Ako su oboje zadovoljni s tim, u tome nema ništa loše. Međutim, da bi se održala zdrava ravnoteža, oni ipak moraju da razmišljaju o sebi kao o članovima tima koji ispunjavaju različite potrebe tog tima, a ne da „ona podržava njega“, ili obratno. Čikago bulsi (Chicago Bulls) su godinama bili dominantni u košarci. Njihova dva najbolja igrača bili su Majkl Džordan i Skoti Pipen, dugogodišnje zvezde. Ova dvojica su redovno postizala po dvadeset ili trideset poena na utakmici; jedne večeri je Džordan postizao više koševa, a sledeće je Pipen imao sigurniju ruku. Bilo bi apsurdno da su se njih dvojica međusobno nadmetali, osim možda radi zabave. Igrali su u istom timu!

99

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 13. RAVNOTEŽA

Ono što je bilo dobro za Džordana, dobro je bilo i za Pipena, i oni su to znali. Zato ste gledali Džordana kako vodi loptu, odvlači odbrambene igrače i zatim Pipenu servira loptu za lako zakucavanje. Zdravi odnosi su takvi. Oba partnera znaju da su u istom timu. Oni podržavaju, hrabre i inspirišu jedno drugo. Dobri odnosi, čak i među osobama takmičarskog duha, imaju ovaj aspekt ohrabrivanja, podsticanja i inspirisanja. Kad jedan dobije, oboje su pobednici. Takva ravnoteža je odlika zdravih odnosa.

100

14. Pravila „Moj momak je imao običaj da me ošamari. Zar treba da ga volim bezuslovno, uprkos fizičkom zlostavljanju?“ Ova žena je reagovala na razgovor koji je vođen na seminaru za razvedene osobe. Moj kolega Tom Džouns govorio je o bezuslovnoj ljubavi, koja „ne traži ništa za uzvrat, već samo daje, daje, daje.“ Tom odlično obrađuje ovu temu, ali često se suočava s negativnim komentarima. „Ja sam davao i davao“, prokomentarisao je jedan muškarac, „a za uzvrat nisam dobio ništa. Sad sam u potpunom rasulu.“ „Dozvolila sam mužu da me godinama iskorišćava“, dodala je jedna žena, „da bi posle svega pobegao s drugom.“ „To o bezuslovnoj ljubavi lepo zvuči“, ubacio se neko, „ali u praksi ne funkcioniše.“ Drugi su klimnuli glavom. Tom ih je podstakao da se vrate kasnije u toku dana i čuju moje predavanje na temu o pravilima. Ubrzo posle toga promenili smo redosled predavanja. Ljudi moraju da razumeju pravila pre nego što u praksi mogu da pokažu bezuslovnu ljubav. Bezuslovna ljubav je lični ideal. Kao pojedinac, vi morate pokazati ljubav bez ikakvih sebičnih motiva. U suprotnom, to nije ljubav već obična manipulacija ili cenkanje. Lako je voleti prijatelje, zato što znate da ćete dobiti nešto za uzvrat. Međutim, ophoditi se s ljubavlju prema ljudima koji vam čine nažao... u tome je začkoljica. Oni bi mogli da vam se rugaju, pljuju vas ili fizički maltretiraju. Pokazati ljubav u takvim okolnostima ogroman je izazov, ali nije nemoguće. Kad ste u odnosu, na scenu stupaju nova pravila. Ne brinem se više samo za sebe ili tebe, već za nas. Ja sam možda dobrodušna, predusretljiva i nesebična osoba. Mogao bih da dam kaput prosjaku na ulici, ili poslednji dolar Vojsci spasa. Međutim, da bi odnos funkcionisao, ljubav mora biti obostrana. Za dobrobit „nas“, ja moram da zahtevam od tebe da i ti meni pokazuješ ljubav. Ovo iziskuje pravila. Pesnik Robert Frost (Robert Frost) imao je nešto jako duboko na umu kada je u pesmi „Mending Wall“ napisao: „Dobre ograde – dobre komšije.“ Mi obično mislimo da sve u odnosu treba da bude slobodno i otvoreno. Bez tajni, bez zatvorenih vrata, bez pravila. Niko od nas ne voli ograničenja, ali ona su neophodna za dobar odnos. Dobre ograde – dobri partneri. Žena kod koje sam stanovao bila je kivna na suseda zato što je deset godina kosila deo parcele koja je pripadala njemu i nikad za to nije dobila ni obično hvala. Moja gazdarica je bila redak dragulj. Hranila me je i čuvala moju poštu kad nisam bio u gradu. Bila je dobrodušna, ali prema komšiji je bila jako neprijatna. I to sve zbog male parcele. „Možda misli da je to vaše“, rekao sam jednom, i ta misao je za trenutak zbunila gazdaricu. Zatim je odmahnula glavom i rekla: „Ne, ne, to sigurno nije.“ Mogli su da postave ogradu, među. Tada bi znali šta se očekuje od njih, a šta je prekoračenje. Znala bi se pravila. Svaki odnos između muškarca i žene je trojstvo – on, ona i to. To je stolica sa tri noge. Da biste imali „to“ (odnos), potrebno je dvoje, i „on“ i „ona“. Ako izgube svoju ličnost, ako više ne znaju ko su, ako jedna osoba postane važnija u tom odnosu, stolica će pasti. Neophodna su sva tri faktora. Šta možete učiniti da sva ova tri faktora budu stabilna? Morate da zaštitite sebe, motivišete partnera da se promeni i definišete svoj odnos.

101

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 14. PRAVILA

Zaštitite sebe Zamislite ovo. Osoba ulazi u kuću po vrelom danu, uzima bokal vode iz frižidera i prospe je po kuhinjskom stolu. Bez čaše koja bi zadržala vodu, voda je beskorisna, razlivena po stolu i podu. Vodi su potrebne granice. Takva je tečnost. A tako je i s nekim osobama. Neki se „izlivaju“ pred partnerom. Gube svaki osećaj o svojoj vrednosti. Njihov identitet je neodvojiv od te osobe. Nemaju nikakvih granica. Tužno je reći, ali takvi ljudi su kao voda koja kaplje na pod s kuhinjskog stola. Bez tih ličnih granica, oni ne mogu učiniti mnogo dobra, čak ni za ljude zbog kojih su pogazili sebe. Barbara je bila takva. Sećate se njene priče: otišla je u Francusku kao misionarka, samo da bi je muž prevario, zatim i drugi muškarac, zatim još jedan. Ona se odrekla svih svojih ličnih vrednosti i pravila. Pošto je bila nesigurna u sebe, svoju vrednost je tražila u ovim muškarcima. Bila im je sluškinja. Dragovoljno ih je dvorila (a onda se žalila kako su je iskorišćavali). Ima mnogo sličnih ljudi koji su toliko odani svojim partnerima da gaze svoja moralna načela, odriču se svojih prava, prekidaju prijateljstva, daju otkaz na poslu, menjaju veru, itd. Odriču se svega što ih na prvom mestu čini posebnima samo da bi se još više zbližili sa svojim partnerom. Kako možete znati da vam nedostaju „lična pravila“? Simptomi mogu biti sledeći: ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

Niste u stanju da čuvate tajnu Previše ste intimni na prvom sastanku Zaljubljujete se na prvi pogled Zaljubljujete se u svakoga ko se zainteresuje za vas Sve vreme mislite na nekoga Kršite svoje lične standarde o seksualnoj intimnosti Prihvatate hranu, darove i tolerišete dodire mimo svoje želje Smatrate da vaše mišljenje nije važno Ubijate se od posla zbog nekoga (naročito kad taj neko ni prstom neće da makne) Dozvoljavate drugima da donose odluke umesto vas Dozvoljavate drugima da vam kažu kako se osećate Dozvoljavate partneru da odluči umesto vas ko će biti vaši prijatelji Odričete se kontrole nad svojim životom da bi se neko drugi brinuo za vas Tolerišete seksualno i fizičko zlostavljanje Osećate obavezu da činite usluge ljudima koje jedva poznajete Teško vam je da kažete ne, čak i kad znate da treba

Nije sebičnost podvući crtu. Morate reći: „Čekaj malo! Ovo sam ja. Imam određena pravila, određena uverenja, određene zahteve, imam svoje prijatelje. Spremna sam da napravim kompromis. I više od toga. Ali moraš da pokažeš poštovanje prema meni.“ Ovakvu reakciju smo videli kod Sandre i Lore. One su smogle hrabrosti da uzmu sudbinu u svoje ruke i kažu sebi da vrede više nego što su mislile. Nisu morale da potonu u živo blato zavisničkog odnosa. Mogle su da budu dostojanstvene i vredne osobe. Ponekad za neke ljude kažemo da su „koristoljubivi“. Oni od drugih očekuju da im služe, da im olakšaju život. Ljudi s lošim mišljenjem o sebi (i bez ličnih pravila) obično postaju „sluge“. I znate šta? Sluge su privlačne koristoljubivim osobama. 102

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 14. PRAVILA

Karen mi je rekla: „Ja sam magnet za loše ljude.“ To je istinitije nego što je ona toga svesna. Dok god živi bez ličnih pravila, nastojeći da na svaki mogući način ugodi svakom muškarcu koga upozna, teraće od sebe dobre muškarce a privlačiće one loše. Ovo je tužno, ali istinito. Kad bi se osoba koju partner iskorišćava usprotivila tome i odredila lična pravila, u većini slučajeva to bi bio kraj tog odnosa. Koristoljubivi ljudi ne bi poštovali pravila. Krenuli bi u potragu za nekim drugim koga bi mogli da iskorišćavaju. Možda je“slugama“ teško da ovo prihvate, ali to je verovatno najbolje za njih. Kada govorim o pravilima, ne mislim na krute definicije: „Ja sam takav i nikad se neću promeniti; uzmi ili ostavi.“ Očigledno je da u zdravim odnosima ima i uzimanja i davanja. Vaš partner će snažno uticati na vas, a i vi ćete uticati na svog partnera. Možda bi neko proširio analogiju o tečnosti i rekao za sebe da je kao plastična kesa puna vode, koja se prilagođava spoljašnjem pritisku, ali i dalje zadržava tečnost i definiše je. Motivišite svog partnera U žargonu zavisnosti i kozavisnosti često govorimo o spasiocima. To su ljudi – supružnik ili druga voljena osoba – koji pomažu zavisniku da se izbori sa svojom zavisnošću. Odlično zvuči, zar ne? E pa, nije tako. Spasilac zapravo pomaže zavisniku da ostane zavisnik. Kada su se Sandrina deca javila da kažu da im je mama bolesna, ona su joj odmagala. Svakako, deca su mislila da joj pomažu. Mama je morala da sačuva posao. Pa ipak, ona su omogućavala Sandri, bar na neko vreme, da ostane zavisnik a da i dalje vodi naizgled normalan život. A to je nju sprečavalo da potraži neophodnu pomoć, dok skoro nije bilo prekasno. Spasioci ublažavaju efekte zavisnikove zavisnosti. Oni opravdavaju zavisnika. Uvek mu praštaju i veruju. Često se i sami predaju zavisnosti. Šta ako nemate problem sa zavisnošću od alkohola ili droge? Da li ipak postoji opasnost da postanete spasilac u zavisničkom odnosu? Na neki način, da. Ako je vaš odnos neuravnotežen, ako biste ga sami opisali kao zavisnički odnos, ako vas neko iskorišćava, možda ste upravo vi preuzeli tu ulogu, jer dopuštate vašem partneru da loše postupa prema vama. Jedna moja klijentkinja redovno je čekala pola sata, sat vremena, ili čak više da bi njen partner došao na zakazani sastanak. Svaki put bi mu oprostila i pristala da ponovo izađu, i na taj način ga podsticala da nastavi sa svojim bezobzirnim kašnjenjem. Ipak, zar ne bi trebalo da oprostite? Da, trebalo bi, ali takođe bi trebalo da zahtevate od svog partnera da bude odgovoran. Setite se stolice sa tri noge. Možete oprostiti sve ono što se ispreči između „njega“ i „nje“, međutim, prestupnik mora znati da je učinio nažao „tome“ – vašem odnosu. Prekršena su pravila. Vaš odnos neće dugo opstati ako se takvo ponašanje nastavi, čak i ako ste spremni da praštate i podnosite bol. Po mom mišljenju, alternativa ovakvom nezdravom ponašanju je motivisanje. Umesto što omogućavate partneru da nastavi s lošim navikama, treba da ga motivišete da prekine s tim navikama. Tako nešto se ne postiže putem opravdavanja već putem suočavanja, ne putem opraštanja i zaboravljanja već putem opraštanja i podsećanja (na pravila u vašem odnosu). Ovo je opasan koncept, jer je ograničen. Vi niste u stanju da „spasete“ svog partnera. Ako ga neprestano morate učiti kako da se ispravno ophodi prema vama, izgubićete ravnotežu. Suština je u tome da ćete strogim postupanjem možda motivisati zabludelog partnera da se promeni, a možda i nećete. Partnera možete motivisati da se promeni tako što ćete mu reći: „Ti vrediš više nego što misliš. Znam da možeš biti bolji.“ Ako se vaš partner oda nekoj destruktivnoj zavisnosti, vaš cilj je da 103

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 14. PRAVILA

pomognete toj osobi da spozna vlastitu vrednost; vi ne želite da je uništite nego da je obnovite. Međutim, odnos takođe može biti destruktivan, i to za oba partnera. Ako je došlo do fizičkog ili mentalnog nasilja, nasilnik takođe zlostavlja i svoju dušu. Motivisanje nikoga ne spasava već apeluje na duboko ukorenjenu vrednost te osobe. Definisanje odnosa U jednom trenutku biste morali da odlučite kakav će biti vaš odnos. Ovaj jednostavan savet vam se može učiniti očiglednim, ali mnogi parovi ga previđaju. Znam momke koji su od svojih budućih žena očekivali da obavljaju kućne poslove, a kasnije su otkrili da su one planirale da nastave karijeru. To su momci koji donesu meso kući i žele da im se spremi ručak. Oni su alergični na hranu iz mikrotalasne rerne. Zato moraju da razgovaraju o tome ko su oni zapravo, šta žele, šta mogu da očekuju jedno od drugog. Moraju da definišu svoj odnos. Razgovarao sam sa Robom o njegovim razočaranjima u odnosu. „Zabavljao sam se s jednom sjajnom devojkom; tada još uvek nismo bili previše bliski“, rekao je. „Imala je tu ružnu naviku da u poslednji čas odloži sastanak. Sačekala bi me poruka na telefonskoj sekretarici da ne može doći na sastanak i da će me nazvati kasnije da mi objasni. Stvar je u tome što nije zvala. Ja bih je nazvao nedelju-dve kasnije i ona bi bila sva fina prema meni i izašli bismo nekoliko puta. A onda bi ponovo otkazala sastanak.“ „Kroz čitav ovaj ciklus prošli smo dvaput. A onda sam jedne večeri otišao po nju i ona nije bila tu. „Kucao sam na vrata, s kartama od pedeset dolara u džepu, ali nje nije bilo. Tada mi je prekipelo. Mislim da je i ona shvatila. Nisam mogao dozvoliti da se tako ponaša prema meni.“ Time što su dvaput prošli kroz isti ciklus, Rob i ta žena su „definisali svoj odnos“ na sledeći način: ona može da otkaže sastanak u poslednji čas, i to je u redu, zato što će joj Rob oprostiti i ponovo je pozvati da izađu. Ovo nisu dobra pravila za odnos. Rob svoje negodovanje sada izražava na taj način što ne želi više da je pozove da izađu. Ako želi da izađe s njim, moraće da bude osoba od reči. Danijel, iz naše grupe, rekao mi je kako se poigravao s jednom devojkom s kojom se zabavljao. Ona je bila luda za njim, a on za njom i ne baš toliko. Onda je jednoga dana pokuljalo iz nje: „Ne donosiš mi cveće, ne izvodiš me na lepa mesta“, i slično. Osećala se nevoljeno i necenjeno. Pokušala je da definiše njihov odnos. „Ja ti redovno pokazujem koliko mi je stalo do tebe, a ti mi ništa ne pokazuješ za uzvrat. To mora da se promeni.“ Promenilo se za neko vreme, ali Danijel je shvatio da nije želeo da ima takav odnos sa tom ženom. Na kraju je raskinuo s njom. To ju je jako povredilo, ali i to je bilo bolje nego da se vukla s njim u nedefinisanom ili loše definisanom odnosu. Izvršila je pritisak na njega, definisala svoje uslove i konačno se oslobodila od potencijalno zavisničkog odnosa. Kako da definišete odnos u kome se nalazite? 1. Razmislite o tome šta očekujete od vašeg odnosa i šta želite da pružite jedno drugom. Ne bih želeo da ovo zvuči kao sklapanje poslovnog ugovora, ali morate biti pripremljeni. 2. Razgovarajte sa svojim partnerom. Počnite tako što ćete pitati partnera šta očekuje od vašeg odnosa. Možda vaš partner to neće znati. Ili će na površinu isplivati neke stvari koje dotad nisu bile spomenute.

104

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 14. PRAVILA

3. Porazgovarajte s partnerom o svojim potrebama. Preispitajte sebe da li možda imate nerazumne zahteve (ili ih možda ima vaš partner). 4. Ako je neophodno, napravite zajedno spisak „pravila“ za vaš odnos. Ako je vaš odnos u dobrom stanju, možda će biti dovoljna prva tri koraka. Međutim, ako nešto mora da se promeni, postavite određene uslove u odnosu. Donošenje cveća. Tačnost. Sastanak ne sme da se otkaže u poslednjem trenutku. Neke stvari koje volim radiću samostalno. Ponekad ću izaći sa svojim prijateljima. A možda ima i nekih ozbiljnih problema. Prestani da me udaraš. Prekini sa uzimanjem droge. Ne omalovažavaj me u javnosti. 5. Budite spremni da odete ako se pravila ne poštuju. Unapred odlučite koliko puta ćete tolerisati kršenje pravila: Jednom? Dvaput? Triput? Koliko su vam važna vaša pravila? Da li ste spremni da poštujete pravila u vašem odnosu? 6. Imajte u vidu da vaš odnos možda neće opstati. U pitanju nije nikakva igra. Ako se budete držali određenih pravila, vaš partner će vas možda napustiti, kao što je Danijel napustio ženu koja je od njega tražila nešto više. Možda ćete otkriti da neko koga vi želite svim srcem ne želi vas tako očajnički da bi igrao po vašim pravilima, kao što je Rob otkrio. To vas može jako povrediti u tom trenutku, ali tako je najbolje za vas. Takođe je moguće da vaš partner pozitivno odreaguje. Možda ćete obnoviti odnos i postaviti ga na zdrave i čvrste osnove. Naravno, to bi takođe bilo dobro.  Dakle, kako izgleda zdrav odnos koji počiva na dobrim pravilima? Oba partnera su svesna koje su njihove uzajamne potrebe, kao i šta treba da daju. Otvoreno komuniciraju kada su u posebnoj potrebi ili kada se osećaju necenjeno. Kao najbolji prijatelji, voljni su da daju od sebe 60, 90, pa čak i 100 posto, ali takođe znaju da njihov odnos mora biti uravnotežen. Oboje su naučili da se oslanjaju jedno na drugo. Tu su „dobre ograde“, ali jedva se primećuju. Nema cepidlačenja, već samo jednaka podela truda i ljubavi.

105

15. Studija slučaja: Kristina Kristina je uvek bila dobra devojka. „Tiha i pokorna“, kaže ona, dok se priseća svog detinjstva. Bila je jedino dete u porodici, ali nije dobijala pažnju koja obično ide uz takav status. Njen otac je naporno radio da bi se brinuo za majku – koja je često bila bolesna – i plaćao troškove lečenja. Kristina je uvek nekako ostajala u pozadini, tiha i pokorna. Želela je da pomogne, ali nije znala kako. Načula je od tetke da se majčino zdravlje pogoršalo nakon što se ona rodila. Kristina je imala dvanaest godina kad joj je majka umrla. Otac nije znao kako da se ophodi prema njoj. Nastavio je s napornim radom i vrlo malo vremena odvajao za nju. Brak i život posle braka Kristina se udala za muškarca koji je umnogome podsećao na njenog oca. Na trenutke bi pomišljala da je potpuno drugačiji, ali ubrzo bi upala u istu kolotečinu. On nije znao da prekine s poslom, a ona je ostajala kod kuće, tiha i pokorna, voljna da mu ugodi, željna njegove pažnje. Ni posle dvanaest godina braka on nije znao gde se šta nalazilo u kuhinji. To je bila njena oblast. Napustio ju je zbog druge žene. Muškarac kome je služila dvanaest godina, i s kim se zabavljala šest godina pre toga, otišao je iz njenog života. Dve godine kasnije našla je drugog muškarca. Ovaj je bio drugačiji, mislila je. Bio je u potrebi. Bio je razveden tek dve nedelje – njegova žena je predala zahtev za razvod i otišla – a on je ostao sa dvanaestogodišnjom ćerkom. „Želela sam da se brinem o njoj“, rekla je. Osim toga, o devojčicinom ocu Džonu neko je takođe trebalo da brine. Kristina je ponovo preuzela na sebe staru ulogu tihe i pokorne žene, koja daje i prašta. Džon je često kasnio na sastanke – od pola sata pa sve do četiri sata – i uopšte se ne bi javio. Kristinu je to nerviralo, ali ipak je ćutala i trpela. „Uvek je imao izgovore. Rekao je da nije imao sat, zato sam mu ga kupila. Nije ga nosio. I nastavio je da kasni.“ Poput njenog oca i bivšeg muža, i Džon je bio prezauzet. Radio je noću i preko vikenda. A i kad je bio fizički pored nje, nije bio emotivno prisutan. Kristina je bila razočarana zbog toga, ali već je bila navikla na takvo ponašanje, a za drugo nije ni znala. Vodila je istu staru bitku, trudeći se da zadobije pažnju muškarca koga je poistovećivala sa ocem. Džon nije mogao da se skrasi. Rekao joj je da želi da se viđa s drugim ženama. „Dobro“, rekla je Kristina. Ipak nije. Zabavljali su se četiri godine i zatim su se verili. Džon još uvek nije mogao da se skrasi. „Nisam spreman da se ponovo ženim“, govorio je. Nije spreman? Posle četiri godine? Ipak, bio je u pravu. Započeo je vezu s Kristinom ubrzo posle razvoda i među njima je još uvek bilo nerešenih ličnih pitanja. Kristina mu je predano služila i njemu je to odgovaralo, međutim, da li je to svim srcem želeo? Džon je na kraju raskinuo veridbu. Počeo je da se viđa s drugom ženom, s kojom se kasnije i venčao. Sledeći pokušaj Godinu dana kasnije Kristina se ponovo zaljubila. „Srce mi umalo nije iskočilo kad sam ga prvi put videla“, kaže ona. Nikad nije verovala u „ljubav na prvi pogled“, ali to je bilo to.

106

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 15. STUDIJA SLUČAJA: KRISTINA

Novi muškarac, nova priča. „U mnogim stvarima me je podsećao na bivšeg muža: bio je emotivno nedostupan. Nikada nisam srela osobu koja je toliko čamila u depresiji.“ Zabavljali su se dve godine i onda su raskinuli. „Izgleda da se svaki put zainteresujem za nekoga ko nije spreman da mi pruži pažnju za kojom čeznem“, kaže ona. „Svi su na neki način nedostupni. Stalno razmišljam da je u meni problem, ali shvatam da su oni jednostavno takvi. Takve muškarce ja biram.“ Stručnjaci kažu da ljudi u potrazi za srodnom dušom uglavnom traže osobe koje su slične njihovim roditeljima, a onda pokušavaju da ih promene. Iznova se vodi bitka iz detinjstva. Ovo je istina u Kristininom slučaju, kao i u životima mnogih drugih ljudi. Sindrom „nedostupnog muškarca“ je vrlo uobičajen. Naše društvo stvara generaciju muškaraca koji ne umeju da otvore svoje srce i budu požrtvovani. Ovo strašno nervira žene koje razmišljaju kao Kristina, ali ipak se predaju takvim muškarcima. Njihova jedina strategija za uspeh je da budu „tihe i pokorne“, uslužne i velikodušne. One gube svoju ličnost i dozvoljavaju muškarcima da ih potcenjuju. U potrazi za odgovorom Nakon ove dvogodišnje veze, Kristina je otišla na savetovanje kod moje koleginice. U njenom životu je iskrsao novi problem: postala je zavisnik od hrane. Ubrzo posle kraha najnovije romanse, Kristina je počela prekomerno da jede kako bi ublažila emotivni bol. Savetnica je uspela da je suoči s njenim problemom zavisnosti od odnosa koji je doveo i do ovog drugog problema. Počele su da razgovaraju o vrsti muškaraca koji su privlačili Kristinu. Privlačili su je zgodni muškarci, ali bilo je tu još nečega. Zanimali su je muškarci koji su bili emotivno nedostupni. „Ako mi se neko odmah dopadne“, kaže ona, „znam da mu sigurno nešto fali.“ Kao da je sama tražila takav izazov. Uz pomoć savetnika, Kristina je pokušala da se promeni. „Verovatno ću i dalje imati isti problem“, kaže ona. „Verovatno će me i dalje privlačiti pogrešni muškarci, ali učim da ne sudim o muškarcu s kojim planiram potencijalnu vezu samo na osnovu toga da li mi se dopada ili ne. Ako mislim da je fina osoba i da ima koji kliker u glavi, potrudiću se da ga bolje upoznam.“ U tom nastojanju da bolje upozna muškarca, Kristina je naučila da gleda njegovo ponašanje, a ne samo kako izgleda ili šta govori. „Gledaj njegov život“, sada govori sebi. „Kako se ponaša?“ Sada je u stanju da nanjuši radoholičara na kilometar. Takođe je naučila da prepozna kad muškarac krije svoje probleme. (To je bio problem sa Džonom, koji se očigledno nije suočio s dubokim emocionalnim problemima nakon razvoda. Lepo mu je bilo s Kristinom, ali morao je pre toga dobro da ispita svoje srce da bi uopšte mogao da stupi u novi odnos.) Kristina je takođe naučila da postavi pravila još na početku odnosa. Nedugo nakon što je krenula na savetovanje, upoznala je muškarca koji je bio zainteresovan za nju. Nije joj bio fizički privlačan, ali bio je pametan i dobar prema njoj. Pošto je postavila nova pravila, odlučila je da ga bolje upozna. Pozitivno je odgovorila na njegovu pažnju i posle toga su izašli nekoliko puta. Pazila je da ne bude previše pokorna i uslužna, kao obično. „Bila sam suzdržana“, rekla je, gotovo ponosno. „Štaviše, bila sam previše zahtevna.“ Ipak, donekle ju je afirmisala činjenica da mu je bilo prijatno u njenom društvu. Njemu se sviđala Kristina takva kakva je bila, a ne zbog onoga što bi mogla da učini za njega. Bio je iskren i rekao joj da izlazi s još jednom osobom. To je bilo u redu. Kristina je odlučila da neće žuriti sa ovom vezom. Suprotno očekivanom, ta druga žena mu je postavila ultimatum – sve ili ništa – pa je on odlučio da prestane da se viđa s Kristinom. 107

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 15. STUDIJA SLUČAJA: KRISTINA

Nije bilo dubokog bola kao prilikom prethodnih raskida. Kristina je ovaj odnos držala pod kontrolom. Uspešno je sprovela svoja nova pravila. Nekoliko nedelja kasnije javio se isti muškarac. „Mislim da sam pogrešio. Stvarno mi nedostaješ. Možda bismo mogli ponovo da izađemo.“ Šta bi stara Kristina rekla, ona koja nije imala nikakva pravila? „Svakako! Važi. U svako doba!“ Međutim, Kristina je ovoga puta ljubazno ali odlučno rekla: „Kad se odlučiš, javi se.“ Takođe je naučila da zatraži savet od prijatelja i savetnika. Njena bliska prijateljica ima slično iskustvo u ljubavnom životu. Sada obično nju pita za savet. Takođe joj je od pomoći to što mora da bude odgovorna savetniku. To ju je čuvalo od „ljubavi na prvi pogled“. Takve stvari su dobre za filmove, ali u stvarnom životu donose samo muku i nevolju. Kao što je slučaj s mnogim zavisnicima od odnosa, i Kristina je imala lošu sliku o sebi. Njene nevolje su iznikle iz njene nesigurnosti. Ako ne privuče pažnju nekog muškarca, ona je bezvredna. Sada shvata da je sama po sebi vredna i dragocena. Posle mnogo sati provedenih u savetovanju, Kristina kaže: „Mislim da zaslužujem najbolje. Neću spuštati svoje standarde.“ Prosvetljenje Kristina je doživela veliko prosvetljenje kada je obnovila odnos sa ocem. Retko su se viđali, ali savetnica ju je podstakla da se opet vidi s njim i pokuša da reši stara pitanja o roditeljskoj ljubavi i traženju pažnje. Dok su ručali zajedno, Kristina je izlila svoju dušu. Bila je to čudna scena: čovek koji nikada nije bio dobar u izražavanju svojih osećanja i žena za koju je on još uvek na neki način bio odgovoran. Kristina je ispričala ocu o svojim neuspelim vezama i bolu kroz koji je prolazila zbog toga. Trudila se da to saopšti na lep način, ali više nije mogla da bude „tiho i pokorno“ dete. „Problem je u tome što...“, rekla je zamuckujući, „mislim da se svodi na to što... mi nikad nisi rekao da me voliš.“ Njen otac se promeškoljio na stolici. „Naravno da jesam“, rekao je, sležući ramenima. „Hoću reći, volim te.“ U tom trenutku, Kristina nije znala koliko da veruje toj usiljenoj ispovesti. Međutim, kad su ustali da krenu, otac joj je nesigurno prišao i zagrlio je. „Stvarno te volim“, rekao je. Kristina je u tom trenutku doživela duboko isceljenje. Nastavila je da izlazi sa ocem na ručak. Takođe je nastavila da posećuje savetnika. U njenom životu kockice ponovo počinju da se sklapaju, ali pod njenim uslovima. Procena Još jedanput vidimo kako se drama iz detinjstva prenosi u zrelo doba. Kristinin loš odnos sa ocem uticao je na njen odnos sa muškarcima. Ona je na neki način sabotirala sebe tako što je nesvesno tražila muškarce koji su bili slični njenom ocu. Takvi muškarci su je privlačili i za nju predstavljali svojevrstan izazov. Naravno, takvih muškaraca ima na pretek, koji su emotivno nedostupni i željni da im neko služi. Zavisnost od hrane je još jedan zanimljiv detalj. Kristina je ovo opisala kao „beg od stvarnosti“. Emocionalni bol zbog stalnog odbacivanja od strane muškaraca koje ona želi ublažavao je prijatan osećaj ukusa. Možda je i u ovome bilo sabotiranja sebe. Pred Kristinom je svetla budućnost. „Pronašla je sebe“, izgradivši pozitivnu sliku o sebi. Povratila je kontrolu nad svojim željama i sada je disciplinovana u pogledu ishrane i muškaraca. Preispitala je svoje prioritete i podrobno razmislila o tome šta zaista očekuje od muškarca. 108

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 15. STUDIJA SLUČAJA: KRISTINA

Obnovljen odnos sa ocem jako je pozitivno uticao na nju. Naravno, to neće otkloniti sav bol iz detinjstva, ali će bar zaceliti rane. S vremenom, ovaj novi odnos sa ocem pomoci ce da se obnovi Kristinino samopouzdanje. Poslednja napomena u vezi sa studijama slučaja: predstavio sam ljude u različitim situacijama. Neki su usred svojih borbi. Možda su napravili nekoliko koraka ka oporavku, ali pred njima je dug put. Drugi su, mogli biste reći, isceljeni. U njihovom životu je sve ponovo na svom mestu. Zdravi su i srećni. Pa ipak, i ti „zdravi“ ljudi znaju da se vrlo lako mogu vratiti na staro. Oni su poput lečenih narkomana ili alkoholičara koji za sebe kažu da se „leče“ čak i godinama kasnije. Oni ovako razmišljaju: „Vratio sam se na pravi put, ali znam od čega moram da se čuvam. Moraću da budem jako pažljiv.“ Ovakva opreznost je dobra za sve nas, ali naročito je važna za one koji lako upadaju u nezdrave odnose. Uz oprez, oni mogu da se oporave i izgrade nove, zdrave odnose.

109

16. Zavisnost u braku Zavisnički odnosi obično vode ljude u brak. Naravno, ti ljudi u brak unose podozrivost, ljubomoru, manipulisanje, opsesiju, zlostavljanje i lošu sliku o sebi – sve one osobine koje su imali i pre braka. Oni često misle da će brak rešiti ove probleme. Ali on ih ne rešava već stvara nove probleme i ograničava njihove opcije, naročito opciju da izađu iz odnosa kad god to žele. Koleginica mi je pričala o bračnom paru koji je savetovala. Oni su predstavljali klasičan primer zavisnosti od odnosa koji je izmakao kontroli. Oboje su imali lošu sliku o sebi još od detinjstva. Oboje su imali velike potrebe. Oboje su za sobom imali propali brak i decu o kojoj su se starali. Brzo su se zbližili. Njihova deca su prva prepoznala opasnost. Oboje su gubili svoju ličnost u tom novom odnosu – nešto nije bilo kako treba. Pa ipak, planirali su da stupe u brak. Kod moje koleginice su bili na predbračnom savetovanju. Još nešto: oboje su imali lošu narav. Malo im je trebalo da planu. Savetnica je teško s njima izlazila na kraj. Na jednom sastanku bi gugutali kao golupčići, a na drugom se vređali i svađali. Nisu to bile ljubavne čarke; bile su to bučne rasprave: „Ne želim više nikad da te vidim“; „Mrzim zemlju po kojoj hodaš“, i slično. Međutim, nekoliko nedelja nakon što bi bili razdvojeni, morali su da se vide, i sve bi krenulo iz početka. Ovaj ciklus ljubavi i mržnje je obeležje zavisničkog odnosa. Nošeni snažnom željom da budu zajedno, oni izvlače ono najgore jedno iz drugog i dovode jedno drugo do ludila. Nijedno od njih ne raste i ne pomaže onom drugom da raste. Oni čeznu da olakšaju dušu i ispune svoje duboke emocionalne potrebe, ali umesto toga oni samo otvaraju stare rane. Nešto slično ovome: „Ništa sam bez tebe i bez tvoje ljubavi“, ali „ti mi stalno nalaziš mane“. Na savetovanju su oboje priznali da su bili u nezdravom zavisničkom odnosu i da bi trebalo da ohlade malo dok preispituju svoje duboke emocionalne potrebe. Dobar plan, problem je jedino u tome što su se mesec dana posle toga verili. „Jednostavno nismo mogli jedno bez drugog“, rekli su. Da li je brak nešto promenio? Šta mislite? Poslednji put kad sam razgovarao s njihovim savetnikom saznao sam da su se redovno svađali. A prve godine njihovog braka tri puta su se rastavljali i mirili. Zavisnički odnos tokom zabavljanja postao je zavisnički brak. Stupanje u brak je služilo samo da bi se izbeglo suočavanje s problemima. Brak ih je još čvršće vezao. Još više im je otežao da nađu lično isceljenje koje je oboma bilo potrebno. Izuzetak Svako pravilo ima svoj izuzetak. Govorio sam vam da je potpuni raskid jedini izlaz: ako ste u zavisničkom odnosu, izađite iz njega. Međutim, u ovome ima jedan izuzetak, i to veliki. Ako ste u braku, učinite sve što je u vašoj moći da ga sačuvate. Iako verujem da zavisnici od odnosa moraju da se drže podalje od objekta svoje zavisnosti, još čvršće verujem u svetost braka. Bračne zavete shvatam ozbiljno. Prilikom bračne ceremonije dajemo obećanje da ćemo biti verni jedno drugom „dok nas smrt ne rastavi“ (ili šta god se danas govori). To je zavet dat Bogu i bračnom drugu. Zavet ne prestaje da važi „ako se više ne osećam ispunjeno u ovom odnosu“ ili „ako moj partner uradi nešto stvarno loše“. Jasno mi je da ovde ne govorimo o razvodu iz ličnog hira: „Dosadno mi je; probaću nešto novo.“ Svestan sam da govorimo o emocionalnom zdravlju, a to je ozbiljna tema. Ova odluka je jako

110

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

teška, ali stvarno ne znam kako bih rekao nešto drugo osim ovoga: ako ste u braku, vi ste se obavezali da ćete ostati u njemu. Znam mnoge ljude koji prolaze kroz velike poteškoće u braku. Udaljili su se jedno od drugog. Sve se češće svađaju. Svaki dan je nova borba. Divim se njihovoj upornosti, njihovoj želji da ostanu zajedno, uprkos tome što se čini da njihov brak nema više nikakvog smisla. Ako se i vi nalazite u takvoj situaciji – zarobljeni u nezdravom, zavisničkom braku – ovo poglavlje vam neće lako pasti. U nezavidnom ste položaju, jer morate da se popnete natrag uz liticu, trudeći se da povratite ravnotežu i ponovo uspostavite lična pravila, i potrudite se da postavite vaš odnos na zdrave temelje. Naravno, mnogi principi o kojima ste čitali u ovoj knjizi mogu se primeniti na vašu situaciju, međutim, ovo poglavlje će vam dati neka dodatna uputstva. Odvojenje Spomenuo sam ranije da je zavisnost stvar povezivanja s drugom osobom. Mi svoju sopstvenu vrednost, svoj identitet, svoje zadovoljstvo povezujemo s nekim ili nečim. Džerald Mej (Gerald May) ističe da engleska reč povezati (attach) dolazi od francuske reči koja znači „prikovati“. Te stoga kaže: „Naša želja se ‘prikiva’ za određene objekte i stvara zavisnost.“ 1 Ako ste zavisni od neke osobe, zamislite sebe kao da ste „prikovani“ za nju. Ta osoba ne može učiniti ništa a da to ne izazove vašu reakciju. Sve što radite na neki način je povezano s tom osobom. Hoće li se vaš partner složiti s tim? Hoće li vaš partner primetiti? Kako bi to vaš partner učinio? Hoće li ga to usrećiti? Sve ovo možete videti u primeru bračnog para o kome sam maločas pisao. Čak i kad se međusobno nisu podnosili, bili su opsednuti jedno drugim. Sve što je jedno od njih radilo bilo je poruka upućena onom drugom. U tom kontekstu, podignuta obrva, zevanje, ili određen ton glasa („Šta si mislio pod tim?“) mogu da izazovu raspravu. Očigledno je da su bili vezani, „prikovani“ jedno za drugo, a brak je samo zakucao još nekoliko eksera. Ovakva povezanost je uobičajena kod kozavisnosti (zato u literaturi Al-Anona 2 i sličnih grupa često možemo čitati o tome). Kozavisnik povezuje svoj osećaj sigurnosti sa blagostanjem zavisnika. Svaki uspon i pad u procesu oporavka zavisnika duboko utiče na kozavisnika. Zbog toga on zauzima zaštitnički stav prema zavisniku, donosi odluke umesto njega i na taj način ograničava zavisnikovu odgovornost. Ovakvim ponašanjem kozavisnik zapravo omogućuje zavisniku da ostane u svojoj zavisnosti i vodi naizgled normalan život. Kozavisnik bi mogao da misli kako čini najbolje za zavisnika, međutim, na tom nivou povezanosti njihovi interesi su nerazdvojivi. Ako se nalazite u zavisničkom braku, morate započeti proces odvojenja. U težim slučajevima, ovo bi moglo da znači i fizičko odvojenje, ali ne mislim na to. (U slučaju fizičkog zlostavljanja, preporučujem da se odmah odvojite od nasilnika. Zlostavljanje se ne sme tolerisati.) Ovde govorim o emocionalnom odvojenju, o procesu pronalaženja sebe i oslobađanja vašeg partnera. U idealnom slučaju, ovo bi moglo oboje da vas oslobodi i omogući vam lični rast, da biste kasnije mogli da se vratite jedno drugom i postavite odnos na zdravije osnove. U najmanju ruku, pomoći će vam u vašem ličnom rastu i sačuvaće vas od poteškoća u ionako lošem odnosu. Odvojenje se zasniva na uverenju da je svaka osoba odgovorna za sebe. Ne možemo rešiti probleme koji nisu naša briga i nikoga ne možemo promeniti. Zato usvajamo pravila ponašanja koja Gerald G. May, Addiction and Grace, str. 3. Al-Anon: grupa podrške za ljude čiji su rođaci alkoholičari, koja je u bliskoj vezi sa grupom Anonimnih alkoholičara (prim. prev.). 1 2

111

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

nam ne dopuštaju da se mešamo u tuđu odgovornost, već nas uče da obratimo pažnju na sopstvene slabosti. Kada ljudi sami sebe uvale u nevolju, moramo ih pustiti da se suoče s posledicama svojih postupaka. Moramo ih pustiti da budu ono što jesu. Njihova je odgovornost da rastu, sazrevaju i razvijaju se. Tako i mi treba da prihvatimo sopstvenu odgovornost za lični rast. Ako ne možemo da rešimo problem nakon što smo uradili sve što je u našoj moći, onda učimo da živimo s tim problemom, ili uprkos tom problemu. Zatim ulažemo trud da živimo srećno, hrabro se fokusirajući na ono što je dobro u našem životu i pokazujući zahvalnost za to. Tada učimo važnu lekciju da zahvalnost za ono što imamo umnožava naše blagoslove. Darla Spomenuću jednog takvog „heroja“, moju prijateljicu Darlu. Ona bi verovatno rekla da nije učinila ništa posebno hrabro, ali ja mislim da jeste. Darla je u procesu emocionalnog odvojenja od muža, radi vlastitog dobra i mentalnog zdravlja, ali nije se razvela od njega. Prošla je kroz teške krize i još uvek je u lošem braku, ali sada bar nazire tračak nade. Darla je upoznala Stena u crkvi pre oko šest godina. Oboje su bili u četrdesetim, razvedeni i u emocionalnoj potrebi. Stenu ništa nije išlo od ruke. Nije mogao da zadrži posao, a imao je različite poslovne ideje koje su uvek propadale. Darli se dopadala njegova ranjivost. On je u to vreme bio potpuno iskren prema njoj. A ona, brižljiva po prirodi, konačno je našla nekoga o kome je mogla da se stara. Bili su sjajni prijatelji. Tek nakon što su im prijatelji predložili da bi bili odličan par počeli su da razmišljaju o romantičnoj vezi. Posle dugogodišnjeg prijateljstva, zabavljali su se vrlo kratko. Već su se dobro poznavali, ili su bar tako mislili. Oboje su imali lošu sliku o sebi. On je bio bistar i snalažljiv, međutim, imao je poteškoće s učenjem i zbog toga nije upisao fakultet. Svako novo poslovno razočaranje stvaralo je u njemu ogorčenje i urušavalo njegovo samopouzdanje. Hvalisao se kako je više naučio u životu nego što većina ljudi nauči na fakultetu. Žalio se na to kako je svet nepravedan prema ljudima bez formalnog obrazovanja. Međutim, iza ovih reči krila se duboka nesigurnost. Darla se obično slagala s njim, iako je završila fakultet i bila nadomak dobijanja diplome iz poslovne administracije. Ona je videla njegovu pronicljivost kao malo ko drugi. Mogla je da bude njegov spasilac. Kao što možete videti, od samog početka njihove veze bilo je elemenata zavisničkog odnosa. Njihov odnos je donekle već bio neuravnotežen. Sve se uglavnom vrtelo oko njega: pomoći mu da finansijski stane na noge, pomoći mu da ostvari svoj potencijal. A Darla je bila i više nego srećna što je mogla da mu pomogne. Sten i Darla su se venčali i dobili decu. Ona mu je pomogla da započne posao, u kome je bio uspešan. Kupili su lepu kuću u lepom delu grada i on je odmah počeo da se druži s vodećim biznismenima iz okruga. Započeo je nove poslove, neki su bili uspešni, drugi ne tako uspešni. Za Stena je svaki neuspeh bio težak udarac; morao je toliko toga da dokaže. Darla je primetila da je Sten sve više vremena provodio na poslu. Bio je opsednut poslom. Kod kuće je bio previše umoran da bi bilo šta uradio. Počeo je da igra golf i postao opsednut njime; vikende je obično provodio u usavršavanju svoje igre. Kao da se preko noći promenio prema njoj. Nisu više razgovarali kao nekada. Nije izlazio s njom, niti joj je pomagao oko dece ili u kući. Kad bi se Darla požalila zbog toga, on bi istog časa zauzeo odbrambeni stav. Tvrdio je da je komunikativniji i emotivniji od većine muškaraca, a onda

112

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

bi spakovao opremu za golf i odvezao se do udaljenog terena. Njegova odbrana je bila to što je naporno, i previše naporno, radio za nju i decu. Golf mu je trebao kao izduvni ventil posle naporne nedelje na poslu. Izgledalo je kao da je branio neko dragoceno blago kome Darla nije mogla da pristupi. Darla je u početku poricala problem. Mora da je Sten prolazio kroz neku krizu, razmišljala je. A ta kriza će ubrzo proći! Nije bilo tako. Problem nije nestao i Darla je time morala da se pozabavi. U jednom od Stenovih poslovnih poduhvata Darla je počela da radi s njim u nastojanju da dopre do njega. Možda će joj se sada otvoriti. Ni to nije upalilo. Napetost je preneta i na radno mesto, pa je Darla odustala. Ubrzo nakon toga dobila je diplomu iz poslovne administracije i zaposlila se na ne tako važnom mestu u gradu. U tom periodu je u njoj počeo da se budi gnev. Što je više razmišljala o tome, bila je sve ljuća. Kako se usuđuje da se ophodi prema njoj na takav način! Kako se usuđuje da svoj posao – i golf, za ime sveta! – stavi ispred porodice. Sten je bio tvrdica kad je trebalo da se potroši novac za porodicu. Uvek je govorio da nema dovoljno para, a onda bi za vikend odleteo avionom na skupo putovanje. Nije to mogla da razume, i to ju je žestoko razljutilo. Pa ipak, kad god bi njen gnev izašao na površinu, on bi se još više povukao u sebe i još se žešće branio. Umalo je nije ostavio u tom periodu. Njen gnev nije spasavao njihov brak. Zato je upala u depresiju, a posledice su bile i fizičke i emocionalne. Izgubila je mnogo kilograma i patila od nesanice. „Bilo je to kao da sam učila da živim sa karcinomom“, kaže ona, sledeći tako obrazac poricanja, kompromisa, ljutnje i depresije. „Na kraju morate prihvatiti situaciju takvu kakva jeste i potruditi se da zauzmete ispravan stav.“ Darla je pobedila depresiju, mada još uvek zna da ponekad burno odreaguje. Ipak, uradila je jako dobru stvar što je isplivala iz krize. Naporno se trudi da bude dobra majka i supruga. I dalje komunicira s mužem, ali ne vrši pritisak na njega. Ona je, na mnogo načina, nezavisna žena. Naučila je da se stara za sebe i svoje potrebe, da živi svoj život. Čak poziva i prijatelje u posetu; i on je pozvan da im se pridruži, ali u većini slučajeva nađe izgovor da ne bude tu. Tračak nade nazire se i u tome što oboje idu na savetovanje. Bar je na to pristao. I ima nekih naznaka da počinje da se otvara. Darla je naučila da ne očekuje mnogo. Zna da je pred njima dug i naporan put, ali možda će se njihov odnos jednoga dana promeniti. Preživljavanje Ako se nalazite u ovakvoj bezizlaznoj situaciji, jako je važno da se emocionalno distancirate od nje. Da se oslobodite. Reći ću ponovo da ne govorim o razvodu, iako odvojenje može stvoriti distancu. Time biste postavili nova pravila koja bi sačuvala vaš sopstveni život. Popeli biste se na viši nivo i podstakli svog partnera da vam se pridruži. To uopšte nije lako. Vašem partneru se to verovatno neće svideti. Možda će se vaš bračni drug razvesti od vas. Pa ipak, morate imati viziju sebe kao kompletne osobe – kako zbog vas tako i zbog odnosa – koja će vas hrabriti da ne posustajete. Sve se mora učiniti u ljubavi. Kad počnete da se oslobađate, bićete u iskušenju da mrzite bračnog druga, da ga povredite, vređate, nipodaštavate. Ne činite to. Pokažite ljubav. To je trezvena, stroga ljubav koja stvara distancu između muža i žene. To je brižljiva, obazriva ljubav koja želi da se odnos popravi pod zdravim uslovima. To je teška ali postojana ljubav.

113

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

Kako se ovo može postići? Kako se možete „povući“ ili „udaljiti“ od loše situacije? Pored uputstava koja smo dosad spomenuli, ovde ću navesti nekoliko dodatnih principa koji vam mogu pomoći u vašoj borbi. 1. Oslobodite se sopstvenih destruktivnih nagona. Svako od nas ima određene osetljive tačke zbog kojih, kad ih neko nagazi, upadamo u ponor samoprezira. Bračnom drugu ne treba mnogo vremena da otkrije koje su te slabosti. Svako ima oblasti zbog kojih se stidi i zbog kojih je nesiguran. Nekima je teško da se odupru određenoj vrsti iskušenja. Kad neko kaže nešto pogrešno, mi započinjemo svađu, durimo se, osećamo krivicu, nesigurni smo, jedemo, pušimo, upadamo ponovo u loš odnos. Reagujemo na različite načine, ali većinu nas je lako izmanipulisati, naročito ako je reč o onima koji su nam najbliži. Morate paziti na ove osetljive tačke kao na nuklearne bojeve glave. Budite spremni čak i da razgovarate sa sobom kako biste sačuvali sebe od burne reakcije: „Odbijam da preuzmem krivicu za to, jer nisam kriv“; „Neću se prepirati zbog ovoga, uopšte nije vredno toga“; „Život ove osobe nije moja odgovornost.“ Potrudite se da izjavu (ili delo) vašeg partnera shvatite na pravi način, kao svesni ili nesvesni pokušaj da manipuliše vama, da vas navede na tanak led, da zadrži odnos na istom nivou zavisnosti. Ne dozvolite to. Uzdigli ste se iznad toga. Imate drugu važnu misiju. Sada možete za sobom ostaviti taj lični prtljag zato što „pobeda“ u ovom odnosu nije više važna. Prešli ste na viši nivo. 2. Odreknite se svojih očekivanja, ali verbalizujte svoje potrebe. Darla mi je pričala o periodu kad je jednom nedeljno odlazila na večernje časove. Tada bi Sten ostao kod kuće s decom. Pomislili biste da bi po njenom povratku kući deca bila u krevetu, a stan bar malo sređen. To je ona očekivala. Ali to se nikada nije desilo. Deca su galamila, svuda po kauču bilo je mrvica, a Sten je ležao i gledao TV. Ona je čak i ne tako suptilno nagoveštavala da bi želela da Sten stavi decu u krevet. Ipak, ništa se nije dešavalo. Na kraju je morala da se odrekne svojih očekivanja. Sten nikada neće uraditi ono što je ona želela (da pospremi stan i odvede decu na spavanje); morala je to da prihvati. Kad se odrekla tih očekivanja, skinula je sa sebe teret neprestanog razočaranja. Ljutila bi se i bila deprimirana svaki put kad bi je Sten izneverio. Takva osećanja joj nisu bila potrebna. Ipak, nastavila je da verbalizuje svoje želje i potrebe. Nije ga u potpunosti oslobodila odgovornosti. Ako je želeo da njihov brak kako-tako funkcioniše, morala je da mu stavi do znanja svoje želje. Trudila se da mu ne zanoveta, ali i dalje je komunicirala s njim. Bilo bi pogrešno kad bi sve držala u sebi i pretvarala se da je sve u redu. Morala je da nauči kako napraviti ravnotežu između odricanja od svojih očekivanja i verbalizovanja svojih želja. Kao sto je sama rekla: „Kad ćutim i trpim, još sam ljuća i depresivnija.“ Na druženju bračnih parova u crkvi, supružnici su bili zamoljeni da jedno drugom kažu jednu svoju „želju“, nešto što bi voleli da partner uradi za njih. Darla je želela da je Sten izvede na večeru – makar u Mekdonalds – ili bar da prošetaju gradom, samo njih dvoje. Sten se složio. Ona još uvek čeka. Spomenula mu je to nekoliko nedelja kasnije. Mrzovoljno je prokomentarisao nešto o tome kako nemaju dovoljno para da unajme bebisiterku, a onda je otišao da kupi nove palice za golf. Darla se pomirila sa svojom sudbinom. I dalje s vremena na vreme kaže šta bi želela, ali ne nervira se više kad joj se želje ne ispune. (Možda vam je sada jasno zašto sam rekao da je ova žena heroj.) 3. Odreknite se kontrole nad svojim partnerom. Ovo je od suštinskog značaja, posebno ako ste po prirodi brižljiva osoba. U tom slučaju, dobar deo vašeg identiteta povezan je s potrebom vašeg

114

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

partnera za vama. Vi redovno nastojite da kontrolišete, menjate, poboljšavate ili utičete na ponašanje svog bračnog druga. Možda se vaš odnos u velikoj meri zasniva upravo na takvoj aktivnosti. A to je deo problema. Čak i kad ste uvereni da menjate svog partnera nabolje, morate se odreći te sklonosti. Čak i kad se bojite da će vaš partner propasti bez vaše kontrole, morate se odreći te kontrole. Vi niste odgovorni za svog bračnog druga. Dok god kontrolišete njegovo ponašanje, vaš partner ne mora da preuzme odgovornost za sopstvene postupke. Najbolje bi bilo za vas oboje kad biste prestali da kontrolišete jedno drugo. Skot Pek, pisac knjige Put kojim se ređe ide, prisetio se ovih misli kada je pomislio na mnoga bračna savetovanja tokom godina. „Problem s mnogim bračnim parovima nije u tome što su previše razdvojeni, već što su previše zajedno“, rekao je na predavanju, objašnjavajući dalje da je zdrav odnos za one koji su izgubili ravnotežu mnogo puta zapravo stvar „međusobnog udaljavanja“. Zatim je slušaocima rekao da su on i njegova supruga posle pet godina braka „dotakli dno“. On se naljutio na nju, udaljio se od nje i na kraju gotovo prestao da brine o njoj. Ona mu je uzvratila istom merom, pa je i ona prestala da brine o njemu. Evo kako je to dr Pek opisao: „Znate li šta mislim kad kažem da smo prestali da se brinemo jedno za drugo? Mislim da sam prestao da menjam i kontrolišem njen život, a ona je odustala od toga da menja i kontroliše moj život; od tada je naš brak sve bolji. 3 Ovakva ideja me podseća na dečju igračku koju sam video pre više godina. To je igračka valjkastog oblika debljine prsta napravljena od elastičnih isprepletanih traka i zove se „kineske lisice“. Ako ugurate prste s obe strane i povučete svom snagom da izvučete prste, trake se zatežu i prsti vam ostaju zarobljeni. Tek kada gurnete prst unutra, trake se opuštaju i stisak popušta. U mnogim odnosima ljudi su zarobljeni zato što prejako vuku u jednom smeru. „Samo kad bi postao ono što ja želim da budeš, imali bismo divan odnos.“ Iako misle najbolje, njihovi očajnički pokušaji da kontrolišu drugu osobu uvaljuju ih u neugodnu situaciju. Međutim, kad se opuste i dozvole drugoj osobi da donosi sopstvene odluke, moći će da se izbave iz zamke zavisničkog odnosa. Zvuči lako, ali je naravno jako teško kad se nalazite u takvoj situaciji. Bilo bi potpuno drugačije kad biste jednostavno izašli iz tog odnosa, ali ostati u braku i odreći se svoje kontrole – to je pravi izazov. Morate preispitati svoje stavove. ■ ■ ■ ■ ■ ■

„Brinuću o svom bračnom drugu, ali neću biti sluga.“ „Trudiću se da ga inspirišem da se promeni, ali neću ohrabrivati loše ponašanje.“ „Neću zanovetati.“ „Biću ponizna, ali neću uništavati sebe.“ „Biću velikodušna i predusretljiva, ali poštovaću zdrava i razumna pravila.“ „Dozvoliću svom bračnom drugu da se ne složi sa mnom; neću tek tako popustiti radi mira u

kući.“ Darla je otkrila da se u nastojanju da popravi svoj odnos sa Stenom suočavala sa još žešćim otporom. Sa svojim fakultetskim obrazovanjem (i kursom iz psihologije) pokušavala je da definiše njihov odnos pod njenim uslovima. On se oštro protivio tome. Bojao se da ona ne preuzme kontrolu u braku. Plašio se da bi mogao postati njen lični projekat. U svom poslu, i na terenu za golf, on je bio svoj čovek. 3

M. Scott Peck, „Further Along the Road Less Traveled“, predavanje, 1988.

115

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

Zato je Darla morala da ustukne. Morala je da ga pusti da bude onakav kakav on želi da bude. Morala je da se odrekne svoje kontrole nad njim. To je bio jedini način da se Sten oseti dovoljno sigurno da bi joj se ponovo otvorio. To se možda nikada neće dogoditi – još se nije dogodilo – ali to je takođe jedini način da ona nastavi sa svojim životom. 4. Izaberite svoje bitke. Ovo je jedna od ekstremno praktičnih poenti koja se mora dodati brojnim psihološkim savetima. Dobro zvuči odreći se kontrole, ali šta se dešava u borbenim rovovima kada vam zatrebaju nove cipele a vaš bračni drug sav novac potroši na nove štapove za golf? U teškoj svakodnevici oboje ćete morati da donesete neke odluke. Dolaziće do sukoba. Moraćete da kontrolišete određene oblasti da biste preživeli vi ili vaša porodica. Zato izaberite svoje bitke. Ne pravite svetski problem od svakog nesporazuma. Zaboravite mnoge uvrede. Međutim, kada se javi problem koji vaš bračni drug mora da reši – kada njegovo ponašanje mora da se promeni – oslovite taj problem. Izložite svoj slučaj što bolje umete. Ako cepidlačite oko svakog detalja, to će stvoriti ratnu atmosferu i još više će pogoršati ionako već lošu situaciju. Međutim, ako pažljivo birate svoje bitke, možete ostvariti veći deo od onoga što ste naumili, bez upuštanja u velike rasprave. 5. Pronađite svoj identitet. Psiholozi su primetili da su sigurnost i vrednost osnovni faktori svačijeg identiteta. Kada ovo nedostaje, naš život je u rasulu. Prirodno je naći sigurnost i vrednost u bračnom drugu. Postoji izvesna emocionalna sigurnost u saznanju „da će me ova osoba uvek voleti“, ili bar praktična sigurnost u saznanju „da imam nekoga ko će uvek biti pored mene“. Vrednost mogu naći u uverenju „da sam važan ovoj osobi“ ili „da u velikoj meri utičem na njen život“. Proces odvojenja podrazumeva nalaženje sopstvene sigurnosti i vrednosti nezavisno od vašeg odnosa sa supružnikom. Ko ste vi – kao individua? Kako biste živeli da ste sami? Vredite li išta bez bračnog druga? Ovo su teška pitanja, ali morate na njih odgovoriti. Molim vas da shvatite da ovo nije moj tipičan bračni savet. Većina parova nalazi sigurnost i vrednost u svom bračnom odnosu. Verujem da tako i treba da bude. Ipak, šta da rade Darla i njoj slične žene kada dobijaju malo, ili ne dobijaju nimalo, afirmacije od svojih muževa? Kao što sam rekao, redovno radim s ljudima koji su se tek razveli. Mnogi od njih su potpuno smeteni. Izgubili su tlo pod nogama. Uzdrman je sam temelj njihove sigurnosti i vrednosti. Dobro se sećam tog osećaja kada me je prva žena napustila. Nisam znao ko sam. Odvojenje u braku vas kroz ovaj proces provodi sporije kako biste se pripremili za predstojeću oluju. Dok budete razmišljali o ovim osnovnim pitanjima, i nalazili nove odgovore, smanjićete svoju nezdravu zavisnost od svog bračnog druga. Probajte s ovim. Zapišite na papir deset odgovora na pitanje: „Ko ste vi?“ Mogli biste da uključite talente, temperament, interesovanja, odnose, veru, uverenja, obrazovanje, posao, itd. Zatim pogledajte spisak i precrtajte sve što je u direktnoj vezi s vašim bračnim drugom. Ako biste morali da budete potpuno sami, da li bi odgovori i dalje važili? Verovatno će vam ostati osam ili devet odgovora koji vas opisuju. Samo vas. Ne kao ženu toga i toga ili kao muža te i te. Ovo bi mogao da bude početak spoznaje vaše sopstvene vrednosti. Sada ponovo možete razmišljati o sebi kao o nezavisnoj osobi. Možete razviti sopstveni identitet. Razmislite o sledećim pitanjima: ■

Kakva su vaša politička uverenja?

116

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU ■ ■ ■ ■ ■

Koja je vaša omiljena TV emisija? Koja je vaša najbolja osobina? Kad biste dobili danas trista hiljada dolara, šta biste uradili s njima? Kad biste imali godinu dana za putovanja, gde biste otputovali? Šta je po vašem mišljenju najveća potreba naše zemlje?

Naravno, ovo su samo početna pitanja. Međutim, ako možete sami da odgovorite na njih, bez razmišljanja o tome šta bi vaš bračni drug rekao, to je dobar pokazatelj. Možda vam se ovo čini vrlo jednostavnim, ali setite se naše studije slučaja sa Sandrom. Ona je sedamnaest godina bila u nezdravom braku. Njen muž je postepeno uništavao njeno samopoštovanje, do tačke kada više nije imala sopstveno mišljenje. Ona nije znala da je mogla da ima omiljenu TV emisiju. Kad biste joj dali trista hiljada dolara, ona bi taj novac dala mužu. Odvojenje podrazumeva nalaženje sebe, upoznavanje sebe. 6. Radite nešto. To može da osnaži vaš osećaj vrednosti. Zaposlite se, ako dosad niste radili. Volontirajte u crkvi ili humanitarnoj organizaciji. Bavite se nekom umetnošću ili hobijem. Darla je stekla diplomu i zaposlila se. To je bio tek prvi korak ka odvojenju. Sten je to prihvatio, uglavnom zbog dodatnog novca, ali u njemu je tinjala gorčina. To nije neuobičajeno. Kad počnete da gradite vlastiti identitet i bavite se svojim aktivnostima, vaš supružnik se može osećati ugroženo. Vi počinjete da se oslobađate, a to vaš odnos postavlja na potpuno nepoznat teren. Ipak, držite se toga. Morate shvatiti da možete imati svoju vrednost i izvan bračnog odnosa. 7. Izgradite nova prijateljstva. Prijatelji vam mogu pružiti emocionalnu sigurnost. Ako se sve drugo raspadne, oni će ostati uz vas. Prijatelji vas takođe mogu ohrabriti u teškim vremenima, a kao što znate, teška vremena su uvek tu. Prijatelji vas takođe mogu ukoriti. Ako pogrešno razmišljate, ako su vaši planovi suludi, ako su vaši stavovi iskrivljeni, dobri prijatelji će vam to reći (naročito ako im date dopuštenje za to). Kao što sam vam napomenuo ranije u ovoj knjizi, uobičajeno je da se osobe u zavisničkim odnosima izoluju. Partneri se fokusiraju jedno na drugo i dopuštaju da im se prijateljstva izvan braka postepeno ugase. Često će jedan ljubomorni partner zabraniti drugom partneru da očuva prijateljstva, ili će ga osujetiti u toj nameri. Deo procesa pronalaženja sebe uključuje nalaženje vlastitih prijatelja. Darla je i ovo učinila. Kako ju je Sten sve više izvodio iz takta, ona se za emocionalnu podršku okrenula prijateljima na poslu i u crkvi. Ovo je bio važan deo njenog oporavka. Međutim, ona upozorava da je važno naći prijatelje koji vas razumeju. Nekoliko prijatelja kojima se poverila odmah joj je reklo: „Ostavi ga!“ Nisu razumeli njenu odanost braku. Zato su joj trebali ljudi koji bi joj pomogli u tom teškom procesu oporavka uprkos tome što je u takvom braku. 8. Samostalno obavljajte neke praktične poslove. Prijatelj mi je ispričao da je njegova baka izgubila muža kad su oboje imali šezdeset godina. Četrdeset godina se oslanjala na njega za obavljanje praktičnih poslova. Ona je vodila brigu o unutrašnjosti doma – o kuvanju i čišćenju – a on je popunjavao čekove, odlazio u nabavku i plaćao račune. Posle njegove smrti bila je potpuno izgubljena. Nije znala da nabavi kreditnu karticu. Nikako nije mogla da razume šta su joj govorili u osiguravajućoj kompaniji. Ponovo je morala da uči da vozi. Mnoge žene su takve u današnje vreme, potpuno zavisne o svojim muževima za bilo koja finansijska pitanja. Ovo ne mora po svaku cenu biti loše, ali ako postoji opšti obrazac nezdrave zavisnosti, ovo može biti dodatni problem. Mnogi muževi su takođe izgubljeni kad je u pitanju

117

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 16. ZAVISNOST U BRAKU

održavanje doma, podizanje dece, ili kuvanje. (Oprostite mi što na ovaj način podržavam stereotipe o muškarcima i ženama, ali mnoge porodice još uvek usvajaju ove tradicionalne uloge.) Biće vam od pomoći ako naučite neke od ovih praktičnih poslova. Ako biste iznenada ostali sami, šta biste morali da znate da biste mogli da nastavite sa životom? Darla je našla posao i započela skroman samostalni život, da ne bi zavisila od Stena i njegovih poslovnih pustolovina. Možda ćete pomisliti: Ovo nije ništa drugo do priprema za razvod. Verujte mi, to nije moja namera. Međutim, sve je ovo deo emocionalnog odvojenja. Kada je jedan partner nezdravo ovisan o drugom partneru, takva zavisnost mora da se iskoreni. Ako budete sledili savete iz ovog poglavlja, možda ćete moći da se oslobodite nekih stvari koje uništavaju vaš bračni odnos i konačno pronađete sebe. Idealno bi bilo kada biste vi i vaš partner opet uspostavili dobar odnos, ali pod drugačijim i zdravijim uslovima. Ako ste izabrali ovaj herojski put, ja vam se divim zbog toga. Niste izabrali lakši put, da započnete novi život s drugom osobom. Umesto toga, odlučili ste da ostanete verni bračnom zavetu. Nadam se da ćete uspeti da pronađete sebe i da ćete potom otkriti novi i zdraviji brak.

118

17. Zavisnost među prijateljima istog pola Sara i Kim imaju po dvadeset pet godina. Postale su dobre prijateljice još u srednjoj školi i od tada su bar jednom dnevno morale da razgovaraju. Obe imaju momke i često izlaze svi zajedno. A kad i ne izađu zajedno, obavezno razgovaraju o tome kako im je bilo. Pre nekoliko godina Kim je započela prijateljstvo s novom sekretaricom Beti, u kancelariji u kojoj je radila. Često su ručale zajedno. S vremena na vreme bi spomenula Sari šta je Beti rekla o ovome ili onome. Sara je zbog toga bila jako ljubomorna, iako to u početku ni samoj sebi ne bi priznala. Ipak, bojala se da bi Beti mogla da zauzme njeno mesto kao Kimine najbolje drugarice, a nije znala kako bi preživela bez tog prijateljstva. Sara je isprva dosta suptilno, a potom sve otvorenije, pokazivala negodovanje zbog Kimine nove drugarice. Počela je da menja svoj raspored kako bi češće izlazila sa Kim na ručak. Upozorila ju je da je Beti možda „iskorišćava“ kako bi se dodvorila ljudima u kancelariji. Kim je zato ređe izlazila na ručak sa Beti, ali Sara je i dalje bila paranoična u vezi s tim prijateljstvom. Sara je naposletku našla novi posao za Kim, blizu njenog radnog mesta. Kim se zabrinula zbog Sarine ljubomore, ali volela je njeno prijateljstvo i nije želela da ga ugrozi. Jednom je s momkom otputovala za vikend u Novu Englesku. Kad se vratila, Sara je bila besna. „Ništa mi nisi rekla o tome“, napala ju je Sara. „Zvala sam te celog vikenda. Mislila sam da ti se nešto desilo. Užasno sam se zabrinula.“ Čak i kad joj je Kim objasnila kako se sve iznenada dogodilo, Sara ju je ukorila što joj nije dozvolila da joj pomogne u planiranju vikenda i što nije pozvala nju i njenog momka da putuju zajedno. Kim je osećala krivicu zbog ovoga. Neprestano joj se izvinjavala i svim silama trudila da joj u narednim nedeljama bude dobra drugarica. Novo okruženje za zavisnost Iako je ova knjiga pre svega usredsređena na romantične odnose, spomenuo sam i druga okruženja pogodna za razvoj zavisnosti od odnosa. Sara i Kim očigledno pokazuju simptome zavisničkog odnosa i zato na njihov odnos možemo primeniti mnoge principe koji važe i za romantični odnos. Emocionalna zavisnost je češća među ženama, ali ima je i među muškarcima. Jednom sam imao prijatelja koji se previše vezao za mene i postao ovisan o našem prijateljstvu. Radilo se o emocionalnoj zavisnosti, ali situacija je ipak bila nezdrava i morao sam da prekinem to prijateljstvo. Ipak, u našoj kulturi, najdublje emocionalne veze stvaraju se među ženama. (Takođe je moguće da se stvori emocionalna zavisnost u prijateljstvu između muškarca i žene, iako nije reč o romantičnom odnosu, ali to je retkost.) Definisanje problema Gde podvući crtu? Kada dobro prijateljstvo prestaje da funkcioniše? Da li je pogrešno svakog dana zvati prijatelja? Da li je pogrešno pričati s prijateljem o svom ljubavnom životu?

119

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 17. ZAVISNOST MEĐU PRIJATELJIMA ISTOG POLA

Vratite se do četvrtog poglavlja i ponovo pogledajte karakteristike nezdravog zavisničkog odnosa. Isti principi su primenljivi i ovde. U slučaju Kim i Sare, njihovo prijateljstvo je bez svake sumnje neuravnoteženo. Ovo najpre vidimo u isključivoj prirodi njihovog prijateljstva. To je zatvoren krug i niko drugi ne može da uđe u njega. Čini se da su čak i njihovi momci na obodu tog kruga. Kada je neko drugi prodro u krug, ljubomora je pomolila svoju ružnu glavu. Javljaju se snažna – potpuno iracionalna – negativna osećanja. U zdravom odnosu, Sara bi se radovala što je Kim našla novu prijateljicu. Možda bi pokušala da se i sama sprijatelji sa Beti i predložila da njih tri izađu zajedno. Zdravi odnosi su otvoreni za druge ljude i nova prijateljstva. Što više, to bolje. Iza ljubomore krije se nepoverenje. Sara ne veruje Kim da će nastaviti prijateljstvo s njom ako bude imala druge prijateljice, ili ako ode s momkom negde, izvan Sarine kontrole. Ovakvo nepoverenje često je posledica loše slike o sebi. Ako ne smatram da sam dostojan da ti budem prijatelj, bojaću se da ćeš pronaći boljeg od mene. Ovakva loša slika o sebi ispoljava se i u nedostatku pravila. Kao što sam rekao u petnaestom poglavlju, dobre ograde stvaraju dobre partnere. Dobre ograde takođe stvaraju i dobre prijatelje. Ja moram znati dokle mogu ići i gde je granica koju ne smem da pređem. Koje su moje odgovornosti, a koje su tvoje? Imam li uopšte privatnosti? Koje odluke mogu doneti sam? Kakva god pravila da je Kim postavila, Sara ih je kršila. Kim nije mogla da ode na putovanje s momkom a da ne pita Saru za pomoć oko planiranja, ili da možda pođe s njima! Kim nije mogla da ima nove prijateljice. Sara joj je čak našla i novi posao, ispoljavajući i na taj način svoju kontrolu u njihovom odnosu. Kao da je imala potrebu da pokaže Kim kako treba da živi. Saru sam u ovom opisu predstavio kao negativca. Međutim, Kim je voljni saučesnik. Kod Kim prepoznajem aspekte preterane brižnosti. Ona je svesna da je potrebna Sari i tako se i ponaša. (Zapazite da je novoj sekretarici takođe bila potrebna prijateljica i Kim je pohitala da i njoj pomogne.) Ona nije bila zavisna od tog odnosa kao Sara, ali je podsticala takvo Sarino ponašanje. Sara svaljuje krivicu na Kim, i ona se oseća krivom. Sara zapravo time govori: „Nisi bila tu kad si mi bila potrebna.“ Kako Kim reaguje? Mogla je da kaže: „Nije istina. Uvek sam tu za tebe, ali tvoji zahtevi su nerazumni. Morala sam da odem na put.“ Međutim, nije tako odgovorila. Ona kaže: „U pravu si. Žao mi je. Neće se više ponoviti.“ Na taj način dopušta Sari da pogazi pravila u njihovom odnosu. Očigledno je da Kim takođe ima izvesne potrebe koje ispunjava u prijateljstvu sa Sarom. Ona se oseća odgovornom za Saru i zato joj dozvoljava da se meša u njen život. Da to nije radila, bila bi loša osoba, ili bar ona tako misli. Njihov odnos bi bio neuporedivo zdraviji kad bi odredile izvesna pravila. Sara mora da se posveti svom životu. Najbolje što Kim može da učini za Saru je da se povuče od nje i primora je da se osamostali. Kako povratiti ravnotežu u odnosu Kako da ove dve osobe povrate zdravu ravnotežu u svom odnosu? Možda i ne mogu. Možda su preduboko zaglibile. Ako ste pročitali ostatak knjige, neće vas iznenaditi što predlažem potpun prekid odnosa ako je takav odnos sasvim ispao iz ravnoteže. Kao što je slučaj sa svakom zavisnošću, umerenost nije dobra strategija. Najbolje što Sara i Kim mogu učiniti jeste da prekinu prijateljski odnos bar na godinu dana. To im neće lako pasti, i biće bolno, ali tako je najbolje. 120

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 17. ZAVISNOST MEĐU PRIJATELJIMA ISTOG POLA

Ako je to nemoguće, onda je rezervna strategija ono što obično predlažem u zavisničkim brakovima: odvojenje. Ako morate zadržati neki oblik prijateljstva, potrudite se da bar stvorite nekakvu distancu između sebe. Postavite među sobom granicu, odredite pravila. Sari i Kim bih predložio da ograniče telefonske razgovore na jedanput ili dvaput nedeljno, umesto što razgovaraju svakog dana. Takođe bi bilo zdravo da se uzdrže od razgovora o svojim momcima. (Ovo možda i nije neophodno, ali pretpostavljam da takvi romantični odnosi trpe zbog konstantne interakcije između prijatelja.) Nadalje, podstakao bih obe prijateljice da ne nameću krivicu jedna drugoj. Sara bi mogla da se potrudi da prepozna kod sebe takvu sklonost i da zatim to izbegava. Kim takođe to mora da prepozna i odbije da prihvati nametnutu krivicu. Takođe bih obema predložio da se uključe u neku novu aktivnost koju će čuvati u tajnosti jedna od druge. To će im pomoći da se razvijaju kao individue, izvan kontrole druge osobe. Ovakve mere mogu, ali i ne moraju, da vrate prijateljstvo na pravi kolosek. Ako je zavisnost umerena, ovo bi mogao biti pravi put. Prijateljstvo bi moglo da se nastavi, ali na zdravijim osnovama. Međutim, ako postoji ozbiljna emocionalna zavisnost, ipak predlažem potpun raskid prijateljstva. Znam da to grubo zvuči: razdvajanje najboljih prijateljica. Ali u takvim slučajevima, odnos je prešao granice prijateljstva i postao nezdrava emocionalna povezanost. Osim što bi trebalo da se udalje jedna od druge, Kim i Sara bi trebalo da razmisle zašto je na prvom mestu njihov odnos postao toliko neuravnotežen. To je samo simptom dubljeg problema. Čak i ako se udalje jedna od druge, to bi bilo samo lečenje simptoma. I jedna i druga će verovatno zameniti to prijateljstvo novim odnosom. Da budem još specifičniji, pretpostavljam da će njihovi momci ubrzo početi da ispunjavaju tu novonastalu potrebu i vrlo lako bi moglo da dođe do romantične zavisnosti. Dakle, jako je važno da bilo kakvo korigovanje zavisničkog odnosa bude propraćeno i odlučnošću da se zavisnik suoči sa spornim pitanjima koja su dovela do tog problema. Kada prijateljstvo počiva na zdravim temeljima, ono podstiče lični rast. Za one koji su skloni zavisničkim odnosima, prijateljstva su od suštinske važnosti za odgovornost; ona pružaju afirmaciju i podršku, pomažu ljudima da se nauče poverenju i bezuslovnoj ljubavi i postaju odskočna daska za sve druge odnose. U četvrtom poglavlju uporedio sam karakteristike zdravih odnosa sa karakteristikama zavisničkih odnosa. Dozvolite mi da ponovim neke od ovih karakteristika, jer se mogu primeniti i na prijateljstva. 1. Prijatelji se druže zato što uživaju u međusobnom društvu, a ne zbog kompulzivne potrebe ili krivice. 2. Prijateljstva su uzajamna i recipročna. Njih ne pokreće potreba da nekog spasu, već sadrže elemente uzajamnog pomaganja putem podrške i ohrabrenja. 3. Prijateljstva su iskrena i objektivna. Ljudi osećaju slobodu da prijateljima iskažu svoja osećanja, znajući da neće biti osuđeni. Takođe znaju da će od prijatelja čuti objektivno mišljenje, ni preterano negativno ni jednostrano zbog gledanja kroz ružičaste naočare. 4. Prijateljstva su otvorena za druge ljude. Naravno, ima vremena kada želite da budete sami sa svojim najboljim prijateljem, ali uopšte uzev, dobri prijatelji uživaju u društvu drugih prijatelja.

121

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 17. ZAVISNOST MEĐU PRIJATELJIMA ISTOG POLA

5. Prijatelji imaju poverenje jedni u druge. Nisu ljubomorni kada čuju da imate i druge prijatelje. 6. Prijatelji se vole, ali nisu zavisni jedni od drugih. 7. Prijatelji se međusobno izgrađuju. Njihov odnos obeležava rast i podrška. Oni ne kažnjavaju i ne ponižavaju prijatelje, niti ih na bilo koji način potcenjuju. Njihov odnos nije ciklus mržnje i ljubavi, već dugotrajno i stabilno prijateljstvo.

122

18. Porodični odnosi Čak i u porodičnom okruženju, najosnovnijem obliku ljudskih odnosa, zdrava emocionalna povezanost može se izroditi u nešto loše. Prava ljubav može postati emocionalna zavisnost. I može ići u oba smera: roditelj koji ne može bez dece ili dete koje previše dugo ostaje vezano za roditelje. Najpre ćemo govoriti o preteranoj vezanosti roditelja za dete. Zavisnost roditelja od deteta Na početku života, između majke i deteta nema nikakvih granica. Dete je i fizički deo majčinog tela, potpuno zavisno. Posle rođenja, beba ostaje zavisna, iako manje zavisna u fizičkom pogledu. I otac i majka brinu za dete: hrane ga, oblače i donose sve odluke umesto njega. Kako dete odrasta, ono razvija sopstvenu volju. Svaki roditelj zna da detetova volja nije uvek u skladu s roditeljevom voljom. Ipak, u većini slučajeva, roditelj i dalje ima kontrolu nad detetom do njegovih tinejdžerskih godina, kada dete preuzima sve više odgovornosti za sebe. Problem se javlja kada roditelji ne žele da puste dete da se osamostali, već se trude da zadrže kontrolu nad njim, čak i kada njihovo dete postane zrela osoba. Roditelj mora da se odrekne takve kontrole. Cilj roditelja treba da bude da od svoje dece stvore nezavisne, zdrave pojedince. To je proces uzimanja i davanja koji podstiče rast, donošenje odluka i samostalno razmišljanje deteta. Naravno, određena mera samostalnosti koja je odgovarajuća za sedamnaestogodišnjaka bila bi neprikladna za dvanaestogodišnjaka. Ipak, zdravo vaspitanje uvek se kreće u pravcu samostalnosti. Dobri roditelji uvek pripremaju decu za samostalan život. Kada roditelj nastavi da se ophodi prema detetu kao prema bebi, posredi je neki problem. Roditelji koji donose odluke umesto odraslog deteta ili nameću mišljenje u svakom aspektu njegovog života, ne pripremaju to dete za samostalan život. Ako roditelj nije u stanju da prihvati samostalnost odraslog deteta, tu se najverovatnije radi o nezdravoj zavisnosti. U predavanju na temelju knjige Put kojim se ređe ide, Skot Pek je izneo zanimljiv paradoks: „Deca koja su odrasla u brižljivim porodicama obično nemaju mnogo poteškoća da napuste svoje domove. Dok deca koja su odrasla u porodicama gde je bilo ogovaranja, gorčine, hladnoće i zlobe često imaju velikih poteškoća da napuste takve domove.“ 1 Doktor Pek nadalje ističe da ovakav zaključak, iako nelogičan, ipak oslikava činjenicu da deca iz disfunkcionalnih porodica usvajaju disfunkcionalni sistem razmišljanja, te stoga posmatraju svet kao neprijateljsko i negostoljubivo mesto. Roditelji koji podižu svoju decu u zdravom okruženju uče ih samostalnosti i „odvojenju“. Dok odrastaju, deca jedva čekaju da se uhvate u koštac sa raznim životnim izazovima u spoljnom svetu i daleko su spremnija da se suoče s tim svetom. Skot Pek zaključuje rečima: „U suštini, cilj roditelja je da pomogne detetu da se odvoji.“

Klasičan primer Sećate li se Barbare? Ona je imala jako loše iskustvo na misijskom polju s bitangom od muža, i otada je imala nekoliko loših romantičnih veza. Ipak, dok govori o svojim nevoljama, neprestano se poziva na mišljenje roditelja. Priznala ona to ili ne, na nju i te kako utiče njihovo mišljenje, iako je već uveliko zagazila u tridesete.

1

M. Scott Peck, „Further Along the Road Less Traveled“, predavanje, 1988.

123

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 18. PORODIČNI ODNOSI

Njeni roditelji ne prestaju da procenjuju njene odluke. A Barbara, s tom detinjom čežnjom za očevom pažnjom, dozvoljava da njihova zapažanja utiču na njene odluke. Ona se žali kako se prema njoj ophode kao prema detetu, da je sputavaju, pa ipak, ona im protivno svakom razumu popušta. Nedostaje joj snage da im se suprotstavi. Zanimljivo je videti kako se ove stvari prenose s generacije na generaciju. Barbara ima ćerku u tinejdžerskim godinama koja razmišlja o tome da upiše fakultet. Sama pomisao na to Barbaru dovodi do emotivnog kolapsa i zato čini sve što je u njenoj moći da zadrži ćerku kod kuće. „Nije bezbedno“, govori joj. „Sačekaj koju godinu, dok malo sazriš. Bićeš usamljena ako odeš tako daleko od kuće.“ Istina je, međutim, da se Barbara boji svoje samoće, svoje nesigurnosti. U odnosu sa ćerkom ona nalazi izvesnu sigurnost i ne želi da je se odrekne. Često viđamo da se ovo dešava kod majki čija deca napuštaju roditeljsko gnezdo. Naša kultura (ili bar deo naše tradicionalne kulture) poručuje da je ženina jedina vrednost njeno materinstvo. Kada deca nisu više s majkom, dolazi do krize identiteta. Majka može izgubiti osećaj sopstvene vrednosti. Šta da radi u toj situaciji? Neke jednostavno nastavljaju da budu majke svojoj odrasloj deci – do nezdravih proporcija. Ovakva sklonost je manje izražena kod očeva, koji svoju vrednost često nađu u nečemu drugom. Ipak, oni ponekad dožive krizu autoriteta. Otac odrasle dece tada podseća na direktora propale kompanije – nema više vlasti ni nad čim. Može da bude samo konsultant. Moja prijateljica, koja je i dalje sama, šaljivo je prokomentarisala da joj tokom svake posete roditeljima mama nudi hranu a tata savet. „Bez izuzetka“, kaže ona. „Svaki put je tako.“ Ne znači da je to uvek nezdravo. Ipak, takvo ponašanje može stvoriti nezdravu zavisnost od dece. Kako znati kada je to problem?

Simptomi Opasno je kada roditelji žele da kontrolišu život svog odraslog deteta. Jedno je dati savet. Sasvim je nešto drugo uzrujati se kada se taj savet ne posluša. Još je gore kada vrše emocionalni ili finansijski pritisak kako bi bili sigurni da će savet biti prihvaćen. Poput supružnika, i roditelji znaju kako najlakše mogu manipulisati svojom decom da bi isterali svoje do kraja. Takođe se čuvajte od zamene uloga. Ako se roditelj previše emocionalno veže za dete, ono može preuzeti roditeljsku ulogu. Ono je primorano da donosi odluke o tom odnosu: „Da, možeš sa mnom u kupovinu“; „Ne, sad nemam vremena za razgovor“. Kako bi očuvala svoje zdravlje, deca su primorana da odrede pravila u tom odnosu. A to je još jedan znak opasnosti: kršenje pravila. Roditelji se nekad previše mešaju u život svoje dece. Oni moraju da znaju sve što dete radi, a neki u to moraju da budu i uključeni. Privatnost svoje dece mogu da naruše i na drugačiji način. Mogu se i previše poistovetiti sa svojom decom, živeći indirektno svoj život preko njih. Kao što je slučaj sa svakim drugim odnosom, oni moraju odrediti zdrava pravila: to je tvoj život, ovo je moj život.

Obnova

Kako obnoviti ovakve odnose? U većini slučajeva, ja ih tretiram kao zavisničke brakove: potpun raskid odnosa nije najbolji način. Ako možete da redefinišete taj odnos i postavite ga na zdravije osnove, učinite to. Ako ste roditelj i shvatate da se previše mešate u život svoje dece, morate naučiti da se odreknete takve sklonosti. Ovo može podrazumevati izvesnu mentalnu preorijentaciju. Morate se

124

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 18. PORODIČNI ODNOSI

radovati zbog samostalnosti svoje dece. Upamtite, to je cilj podizanja dece. Prepoznajte svoju sklonost da se previše vežete za svoju decu i nagovorite sebe da ih ostavite na miru. Vaša deca će praviti greške u životu. Bol će doći kao posledica tih grešaka, i vi ih toga ne možete poštedeti. Samo putem grešaka oni i mogu da nauče nešto o životu. Čuo sam priču o majci fizički hendikepiranog deteta koja je razgovarala s prijateljicom. Dete se igralo u komšiluku i palo, ne tako ozbiljno. Majka je gledala kako se dete bori da ustane. Nije mu bilo lako, zbog njegovog hendikepa, ali konačno se uspravilo. Prijateljica je bila vidno iznenađena. „Zašto mu nisi pomogla?“ pitala je majku. „Jesam“, odgovorila je majka. Potrebna je solomonska mudrost znati kada uskočiti i pomoći a kada se povući. Roditelji imaju težak zadatak. Ali ako ste svesni nezdrave emocionalne povezanosti s vašim detetom, naučite se mudrosti od majke hendikepiranog deteta. Najviše ćete pomoći detetu ako ga pustite da samostalno obavlja stvari. Postavite pravila i pridržavajte ih se. Razgovarajte o njima sa svojim detetom, ili ih jednostavno sami usvojite. Mogli biste da ograničite vreme koje provodite u razgovoru sa svojim detetom preko telefona. Mogli biste da ograničite broj saveta koje dajete ili čak finansijsku pomoć koju mu pružate. Naučite koje su „slabe tačke“ vaše dece i klonite ih se. Kao roditelj, vi jednom rečju možete uništiti svoju decu. Vi imate tu moć. Vi instinktivno znate kako da ujedete tu osobu za srce. Sastavni deo poštovanja pravila je obuzdati te instinkte i držati se podalje od tih osetljivih tačaka. Razgovarajte sa svojim detetom o tome kako mu najviše nanosite bol. Živite svoj život. Ako budete razvijali svoje veštine, zanimanja i svoju ličnost – izvan oblasti vaspitanja – manje ćete se mešati u detetov život.

Strategije za odraslo dete Šta činiti ako ste odraslo dete roditelja koji ne želi da vas ostavi na miru? Razgovarajte o tome. Recite roditelju za svoju potrebu za samostalnošću. Proučite spomenute korake, naročito o određivanju pravila. Izbegavajte nametanje krivice. Ako roditelj ne razume vaše potrebe, gledaće da vas na svaki način optereti krivicom. Ne padajte na to. Vi nastojite da sačuvate odnos, baš kao što se supružnik trudi da spase brak. Prepoznajete da trenutno stanje stvari nije zdravo i pokušavate da uspostavite osnovna pravila za nov i zdrav odnos. Vi zapravo pokušavate da pomognete roditelju da bolje obavlja svoj posao vaspitanja. Možda će izgledati sebično, ali na duže staze to je i za njih najbolje. Odvojenje je neophodno. Ako vaši roditelji odbiju da se drže pravila, možda ćete morati da se udaljite od njih. Odselite se na neko vreme ili ih izbegavajte. Ako morate da održavate kontakt, ograničite njihovu kontrolu nad vama. Ne morate da im govorite sve. Ne morate da tražite njihov savet niti da ga prihvatite. Cilj je uvek da jednom u budućnosti obnovite odnos i postavite ga na zdravije osnove. Međutim, čak i ako se to ne dogodi, sve osobe koje su uključene u taj odnos moraju da se izbore za vlastito emocionalno zdravlje. Zavisnost deteta od roditelja Zamenimo sada uloge. Razgovarajmo o deci koja ne žele da se odvoje od roditelja. Ovo je naročito problematično zbog toga što to utiče na brak. Rik i Nensi su došli kod mene na savetovanje. „Nensi se svakodnevno viđa s majkom, a ako se ne vide, onda obavezno razgovaraju telefonom“, požalio se Rik.

125

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 18. PORODIČNI ODNOSI

„Šta je u tome loše?“ uzvratila je Nensi. „Stalno je tako“, objasnio je Rik. „Prvo je pozove s posla. Zatim svrati do nje na putu kući. Zatim je pozove posle večere i razgovaraju sat ili čak i više. Ponekad pomislim da joj je majka važnija od mene.“ „Gluposti“, prokomentarisala je Nensi i zakolutala očima. Rik je nastavio: „Pre oko šest meseci, Nensi je dobila unapređenje na poslu. Sjajne vesti! Ona dođe kući, kaže ‘zdravo, dušo’, i pravo uzima telefonsku slušalicu. Ja načujem kako govori majci o unapređenju. Tako sam i saznao za to.“ Nensi je zavrtela glavom. „Ne shvataš.“ „Svaku odluku koju donesemo mora da potvrdi njena majka“, dodao je Rik. „Mi ne možemo tek tako da odlučimo da ćemo ići na odmor. Moramo da proverimo s njom za datum i lokaciju.“ „Ona je bila na Kejp Kodu i nije joj se svidelo, to je sve“, objasnila je Nensi. „Rekla je da je tamo bolje ići na jesen.“ Međutim, Rik je uzeo zamajac. „Najgore je kad me njena majka nazove i govori mi o ličnim stvarima o kojima mi Nensi čak nije ništa ni rekla.“ „Kao na primer?“ pitala ga je Nensi. „Na primer: ‘Nensi kaže da u poslednje vreme nisi bio posebno energičan u krevetu. O čemu se radi? Je li ti previše naporno na poslu?’“ „Nije valjda to rekla?“ „Budi uverena da jeste!“ Jasno vam je o čemu pišem. Nedelju dana pre nego što sam ih video, užasno su se posvađali (zamislite to!) i ona je otišla od kuće. Pogađate gde je otišla? Kod majke. U privatnom razgovoru nedelju dana kasnije, Nensi mi je rekla da bi izabrala majku kad bi morala da bira između Rika i nje. „Uostalom, njega poznajem tek četiri godine, a nju znam celog života.“

Procena Po mom mišljenju, Nensi ima nezdrav, verovatno zavisnički odnos sa majkom. Kod nje uočavamo nedostatak samostalnosti u donošenju odluka i kršenje ličnih i bračnih pravila. Osim toga, njen odnos sa majkom bio je prilično isključiv, jer u njemu nije bilo mesta za Rika. Biblijska knjiga Postanja prenosi drevnu mudrost o ovoj temi. Adam je za Evu rekao: „Kost od mojih kosti i telo od moga tela“, a pisac dodaje komentar: „Zato će ostaviti čovek oca svojega i majku svoju i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.“ 2 I za muškarca i za ženu napuštanje roditelja je važan korak ka dobrom braku i zdravom odnosu. To ne znači da nikada nećete razgovarati s njima ili da ćete prezirati ono što govore. Ipak, vaši prioriteti moraju da se promene. Morate razviti novu odanost. Nensi mora da usvoji istu strategiju o kojoj smo govorili – mora da se odvoji od majke i odredi pravila. Uz dobru komunikaciju, uzajamno zalaganje i čvrstu odlučnost da se promene, nezdrav odnos između roditelja i dece može se preokrenuti u zdravo prijateljstvo s odgovarajućim pravilima.

2

Prva knjiga Mojsijeva 2:24.

126

19. Zaključak U ovoj knjizi ste upoznali mnoge ljude i svi su se oni borili s nezdravim odnosima koji se na ovaj ili onaj način mogu smatrati zavisničkim. Sandra, Kristina, Adam i drugi imaju jedinstveno iskustvo, ali ja sam uveren da ste prepoznali neke opšte karakteristike. To je bila tajna grupe koju sam okupio u prvom poglavlju. Svaki član je imao svoju priču, ali svi su prolazili kroz slične poteškoće. Svako od njih mogao je reći drugima: „Znam kroz šta prolaziš“, ili: „Ne znam tačno kroz šta prolaziš, ali doživeo sam nešto slično.“ Problem s ovakvom knjigom je u tome što ja ne znam tačno kroz šta vi prolazite. Ne znam zašto ste uzeli ovu knjigu u ruke. Nemam predstavu o tome kakav će uticaj ona izvršiti na vaš život. Vaša situacija je jedinstvena. Pa ipak, možete mnogo toga naučiti od Sandre, Kristine i drugih. Njihove priče i principi koji su predstavljeni ovde mogu vam pomoći da se suočite sa svojim specifičnim problemima. Na vama je pak da odbacite ono što za vas nije primenljivo i prihvatite ono što jeste. Uvek je iskušenje sesti i čekati da vas knjiga promeni. Uostalom, vi ste uradili svoj deo posla – pročitali ste je – i sada je vreme da se desi čudo! Život tako ne funkcioniše. Sada je vreme da se vi bacite na posao i praktično primenite ideje iz ove knjige. Moraćete da budete disciplinovani i odlučni. Možda ćete morati da kažete ne staroj ljubavi ili da nekim novim prijateljima. Možda ćete morati da izađete iz provalije samosažaljenja i pridružite se timu kuglaša ili pozorišnoj grupi. Možda ćete morati ozbiljnije da prionete na svoj posao ili ozbiljnije shvatite prijatelje koji su vas nenametljivo podržavali dok ste prolazili kroz krizu. Gde je Bog u svemu ovome? Možda morate ozbiljnije da shvatite Boga i njegovu ulogu u vašem životu. U pogledu toga, postoje dve vrste ljudi koji čitaju ovu knjigu. U iskušenju sam da ih nazovem „religioznim“ i „nereligioznim“ ljudima, ali to ne bi bio tačan opis. Ne radi se samo o tome da li neko veruje u Boga ili ne. Pre se radi o tome da li neko živi po veri. Vidite, neki ljudi se svakodnevno oslanjaju na Boga. On je njihov vodič, učitelj, utešitelj. Takvi ljudi su čitali ovu knjigu i pitali se kad ćemo preći na „glavnu stvar“, na čudo koje će Bog učiniti da bi rešio naše probleme. Možda ste i vi jedan od ovih ljudi. Ili možda ne. Ima mnogo onih koji radije sami rešavaju svoje probleme. Ako sedite i čekate na čudo, razmišljaju oni, verovatno se ništa neće desiti. U ovom životu vi ste čudotvorci. Rekao bih da su i jedni i drugi u pravu. Verujem da Bog isceljuje ljude. Ponekad Bog protivno svim medicinskim očekivanjima učini čudo. Međutim, ja ipak idem kod lekara kad se razbolim zato što verujem da Bog redovno koristi prirodne procese isceljenja, a lekari su obučeni da prepoznaju i pospeše te prirodne procese. Isto važi i za emocionalno isceljenje. Postoje prirodni procesi putem kojih se ljudi isceljuju. Emocionalno odvojenje. Obnovljen identitet i samopoštovanje. Ravnoteža i pravila. Sve ovo može pomoći ljudima da se oslobode od štetnih zavisnosti. Reći. „Samo se pouzdaj u Boga i sve će biti u redu“ znači ignorisati te procese na temelju kojih On menja stvari nabolje. Ipak, ja verujem u čuda. Iskreno sam mislio da će Sandru ubiti njene zavisnosti, ali evo je preda mnom – srećna, samopouzdana i slobodna. To je čudo.

127

ŽRTVA LJUBAVI? – TOM VAJTMAN & RENDI PETERSEN – 19. ZAKLJUČAK

Lora je bila u jami očaja zbog propale veze sa šefom. Ona govori o tome kako sada uči da se pouzda u Boga. I hvali Ga zbog toga što ju je iscelio. I to je čudo. Tvorci programa od dvanaest koraka, počevši sa programom anonimnih alkoholičara, prepoznali su potrebu da se oslone na Višu silu. Sastavni deo procesa isceljenja znači doći do kraja svojih snaga i potražiti božansku pomoć. Video sam kako se ovo dešava u mnogim slučajevima. Crkve ulažu mnogo truda da pomognu ljudima da postanu sveti. Nažalost, svetost ima nekih loših konotacija. Obično se smatra da je sveta osoba turobna i da ne želi da se iko dobro provede i zabavi. Međutim, lingvistički gledano, „svetost“ je isto što i „kompletnost“. Da, Bog želi da nas učini svetima. On takođe želi da nas učini kompletnima. 1 Ako se osećate nekompletno ovih dana, ako deo vas nedostaje, ako vam se čini da ste izgubili onaj deo koji donosi dobre odluke ili gradi dobre odnose, ako čeznete za ljubavlju koju kao dete nikada niste dobili, ili ako očajnički tragate za nekim tajanstvenim sastojkom koji vam naše društvo uporno preporučuje kao neophodno, Bog vas može učiniti kompletnom osobom. Odnos sa ovom Višom silom je stvar predavanja vaše volje Njemu, to je pouzdanje da On zna šta je najbolje za vas. Jedino On može da ispuni prazninu promašenog života. Nijedan odnos, nijedna voljena osoba, a naročito zavisnost ne mogu to učiniti. Čuda se dešavaju i danas. Oporavak je moguć i u vašem životu, ali čuda se obično dešavaju među živima! Pošto ste pročitali ovu knjigu, znate šta treba da učinite. To i učinite. Vaše čudo može početi danas. Možda je već i počelo.

1

Reči svetost i kompletnost na engleskom su po izgovoru vrlo slične: „holiness“ i „wholeness“ (prim. prev.).

128

O autorima Dr Tomas Vajtman je osnivač i direktor udruženja „Savetovanje i život“, sa kancelarijama širom Pensilvanije i Nju Džerzija. Takođe je koautor brojnih knjiga, uključujući Novi početak: priručnik za oporavak od razvoda (Fresh Start Divorce Recovery Workbook), Poremećaj pažnje kod odraslih (Adult ADD), Majstor za brak (The Marriage Mender) i Kompletan priručnik za ublažavanje stresa (The Complete Stress Management Workbook). On i njegova supruga Lori imaju troje dece, Elizabetu, Mišel i Kurta. Rendi Petersen je napisao više od dvadeset knjiga, uključujući i nekoliko knjiga sa Tomasom Vajtmanom o psihologiji, drugim temama o pomaganju sebi i programe za male grupe, kako za mlade tako i za odrasle. Takođe je uključen u rad pozorišta kao režiser, glumac, instruktor za glumu i dramski pisac.

129