Zoogeografska Podela Sveta

Zoogeografska podela sveta

Pod faunom se skup svih životinjskih vrsta neog podru č ja supstratima vodenih ekosistema životi otinje nje koje koje žive žive na na Epifauna – živ ekosistema bent ntos osni ni ililii Makrofauna – be od 0,5mm Megafauna

- vel velike ike živ životi otinje nje u

određenom vremenu, na primer australijska megafauna Pred Pr edst stav avni nici ci aus austr tral alii sk skee me af afau aune ne

malili be bent ntos osni ni Meiofauna – ma

, mikrofaune a manji od makrofaune makros roskop kopski ski teres terestri trični Mesofauna – mak , nematode i sl. mikrosk oskops opski ki male male Microfauna – su mikr

Predstavnik mesofaune

Predstavnici microfaune

Bitne odlike faune jesu: • -taksonomski sastav/struktura (na raznim nivoima klasifikacije) -ekološki -ekološ ki sastav/struktura (životne forme, esnafi i sl.) -faunističko-ho ko-horološ rološki ki elementi elementi (geo-, ceno-, ceno-, eko- i sl.) “Gus usti tina na fa faun une e“ •“G

Osnovni tipovi faune

• , , • Okean Okeanska, ska, slatk slatkovodn ovodna, a, terest terestri rična • Kon Kontin tinent entaln alnaa i ost ostrvs rvska ka • Zonal Zonalna, na, ekstra ekstrazona zonalna lna i azona azonalna lna •Specijalne kategorije -p an ns a -jezerska - ećinska...

Predstavnici pećinske faune

Najvažniji tipovi zooloških klasifikacija: • analizi faune •reg ona no-geogra s e po e e (“taksonomske”) •eko-geografske podele (vegetacijsko-biocenološke, biomskopredeone i sl.)

Najvažniji zadatak sistematske zoogeografije predstavlja karakterisanje regiona kopna i okeana po sastavu njihovih fauna Odavno se sheme zoogeografskog rejoniranja baziraju na prou čavanju areala vrsta i čitavih faunističkih kompleksa, a razlike izme đu fauna se objašnjavaju objaš njavaju istorijskim uslovima za njihovo formiranje

Jednu od uspeš uspešnijih nijih shema zoogeografskog (faunisti čkog) rejoniranja predložio je Sclater (1875). On je kao osnov za rejoniranje uzeo . . Oba naučnika su koristila podatke o rasprostranjenju kičmenjaka, . druge sheme bazirane na rasprostranjenjuu drugih grupa rasprostranjenj životinja (riba, insekata i sl.) Detalji rasprostranjenjaa se itno rasprostranjenj međusobno razlikuju, pa i sheme rejoniranja izgledaju razli čito.

Alfred Russel Walace

Philip Lutley Sclater

Da li je moguće stvoriti shemu faunisti čkih regiona jedinstvenu regiona jedinstvenu za za sve grupe životinja, životinja, ili je za svaku potrebno praviti posebnu? Kakvi su razlozi za postojanje razlika u karakteru rasprostranjenja raznih grupa životinja? •Stvaranje jedinstvenog sistema faunističkih regiona kopna i okeana je mogu e, er os o e o e za on os u • zroc pos o an a raz a u rasprostranjenjuu životinja jednog rasprostranjenj karakteru rasprostranjenja biociklusa. različitih grupa pre svega se nalaze u n ihovo različito filogenetskoj starosti. Savremene familije ptica i sisara su daleko mladje od , .

U zoogeografskom rejoniranju naj češće se koriste dva pristupa:

Faunogenetički pristup se zasniva na detaljnom istraživanju areala vrsta i faunisti čkih kompleksa, kao i na objašnjenju istorijski izazvanih razlika izme đu fauna. Glavnu ulogu u

izdvajanju regiona igraju vrste sa uskim arealima, tj. endemi i . . az ra na prou avan u vo n s og naselja, celokupnosti svih životinja povezanih zajedni čkim staništem i raznovrsnim međusobnim odnosima, kao i sa komponentama biljne za edn dnic ice. e. Da Dakkle le,, ovd vdee se kor oris iste te ti olo lošški kr krit iter erii um umii za ed ednnic icaa a u prvom slučaju unikatne kategorije (faunisti čki kompleks, fauna) ona no no- ma s

pr s up se

Pri zoogeografskom rejoniranju treba da se naglase sličnosti i , one ocene po kvantitativnim pokazateljima i odrediti gde prolaze granice između teritorija različitih regiona Ovaj problem je do skora rešavan prebrojavanjem familija, rodova i vrsta zemljama, i objedinjavanjem u oblast ili podoblast zemalja u kojima se sre će najviše opštih familija,rodova i vrsta. Pri tome je teško izbe ći subjektivnost  jer se nekada moraju upoređivati teritorije nejednake površine, ili se za upoređivanje uzimaju grupe ivotinja koje su u različitoj meri proučene i sl. Postoje nesuglasice i oko toga koji rang treba pripisati izdvojenim i zdvojenim  jedinicama rejoniranja, da i u obzir uzimati samo samo savremeno rasprostranjenje životinja životinja ili i istoriju fauna

Većina zoogeografa smatra da je pri izdvajanju regiona visokog ranga carstva,po carstva,o ast o avezno u o z r uzeti istorijski faktor (glavne etape evolucije fauna), inače se nemogu shvatiti putevi n ihovo ormiran a. Za izdva an e o ru a i regiona uglavnom je uglavnom je potrebno da se uzmu u obzir zonalno-klimatske specifičnosti teritorije. U principu, zooregioni treba da su unificirani za većinu grupa životinja koje ulaze u sastav faune datog biohorona, za njihovo izdvajanje životinja, ne samo ptica i sisara. Ustanovljeno  je da su rasprostranjenja rasprostranjenja kičmenjaka, ko nen nenih ih mekuš mekušaca aca,, insekat insekatski skihh redova redova i familija, vrlo često slična. Zato, korišćenjem raznovrsnih grupa pri rejonizaciji, omogu ćuje objektivniji hijerarhijski sistem. sistem . Pri tome se , ekološka raznovrsnost životinja.

Bitno je da grupa na osnovu koje se radi bude dobro proučena u taksonomskom i smislu,dovoljno velika po broj br ojuu vr vrst sta. a.

Za ograničavanje teritorije regiona koristi se tzv. metod sinperat. Na kartu se u vidu linija nanose granice areala za što što ve ći broj vrsta ili rodova. Mnoge će se granice poklopiti ili doći jedna blizu druge. Trake po apan a pr avan a se zovu s npera . o prav u, s npera se poklapaju sa raznim pregradama u raseljavanju vrsta.

Na kartu se nanose mreže kvadrata čija stranica odgovara dužini 50 ili 100km ili mreža ćelija paralelo-uporedničke mreže stranice 5 ili 10 o. menz e va rata zav se o toga o o e o ro prou en sastav vrsta faune, areali vrsta koji je čine i od zadatka istraživa ča. Na osnovu upoređenja faune izračunavaju se indeksi sli čnosti. Danas se pri grupisanju područ ja po srodnosti njihovih njihovih fauna koristi klaster metoda Statističke metode nemogu da daju

direktan odgovor na pitanje koji rang u hi erarhi skom si sistemu re re iona treba dati nekom podru č ju, tj. smatrati ga oblašću,provincijom ili drugačije. Često ove metode verovatni centri evolucije date grupe životinja.

Određenom centru evolucije faune od ovara zo zoo eo rafska ob oblast ilili, verovatnije carstvo. Pri izdvajanju provincija i reona ,glavni kriterijum može biti statistika vrsta, tj. njihovo razmeštaj po klimatskim zonama. Granice tih zona većinom će i biti ranga provincija ili reona. oogeogra s o re on ran e raz razmera zvo na kompromisnoj osnovi-regioni visokog ranga (carstvo, oblast, ponekad i podoblast) se odre đuju tek pošto se u obzir uzme istori a date faune, a nisko rovinci a,reon, odruč e uglavnom ekološki ekološki..

ENDEMIČAN-znači nalaziti se na jednom geografskom mestu i nigde rug e •Endemičnost u širem smislu •Endemičnost u užem smislu

Edgbaston goby

Scaturiginichthys vermeilipinuis 

Endemične forme nisu ni slu čajno ni uniformno raspore đene širom Zemlje, već su grupisane u posebne regione.Tri šablona su o čigledna: •Najsrodnije vrste teže teže da imaju preklopljena ili susedna reasprostranjen reasprostranjenja ja unutar ograničenih delova kontinenata ili okeana •Potpuno nesrodni viši taksoni pokazuju sli čne šablone endemizma •Mali ali značajni broj taksona ima disunktna rasprostranjenja sa vrstama koje žive u daleko odvojenim arealima na razli čitim kontinentima ili ostrvima Provincijalizam je jedna od opštih opštih odlika distribucije terestri čnih biljaka i životinja što su primetili •fitogeografi Schouw (1823), Hooker(1853), Can o e 18 1 855 i •Zoogeografi Sclater (1858) i Wallace(1876) Rezultat deljenja Zemlje na hijerarhijske regione odražava se na šablone sličnosti flore i faune U pravc pravcuu opadan opadanja ja ve ve ičine zajedničke subjedinice su OB OBLA LAST STII i i REGIONI, SUBREGIONI, PROVINCIJE i DISTRIKTI.

Sclater je koristio šest šest velikih jedinica da bi opisao svetsku distribuciju familija i rodova ptica Ovih šest šest zoogeografskih regiona je prihvatio Wallace

masa severno od tropske zone i čine ga NEARKTIK (S.Amerika) i A A I vroaz a najseverniji deo Afrike) NEOTROPSKI (centralna i . mer a zapa na Indija) r a u no od Sahare i Madagaskar) ORIJENTALNI

go o a a susedna kontinentalna ostrva)

fauna

flora

objedinjeno Dokaz da biogeografske jedinice reflektuju uticaj geoloških doga đaja i imats i a ona je to a su provincije i njihove granice određene nezavisno za različite grupe organizama o e a na es eres r n reg ona e razvijena po Sclateru, generalizovana za terestrične sisare po Wallace-u i na kraju rime ri menn en enaa na te tere rest stri rične bil ke i sveukupno terestri čne organizme

Prožimanje provincijalizma je izraženo smenjivanjem taksona na granicama između regiona Biogeografske linije koje su povu čene za jedan takson često imaju podudarnost sa geološkim geološkim i klimatskim barijerama koje sprečavaju disperziju za mnoge vrste organizama Važnost Walace-ove linije: linije: •Ostale linije odstupaju vr o ma o o n e •Odgovara spoljašnjoj granici Sunda grebena •Odgovara dubokim vodenim oynakama granica istorijskog kopna i velikih Istočnih Indijskih ostrva i jugoistoka Azijskog kontinenta

Lydekkerova linija zapadno od Nove Gvineje odgovara rubu Sahul grebena koji  je bio izložen u pleistocenu kao deo superkontinenta superkontinenta koji je uklju čivao . mnogih vrsta Australijskog regiona. Između ove dve linije su ostrva koja su okružena dubokom vodom i nisu bila u -

Granice rasprostranjenja taksona omogućavaju lakš lakšee prepoznavanje Postavlja se pitanje do kog stepena distribucija taksona ili vodenih masa u kojima organizmi sada žive?

Globalna biogeografska carstva i regioni: 1-2. Holarkti čko carstvo =Lau =L aura rasi siaa : 1. Nea Neark rkti tički re ion 2. Palearktički re ion 3-6. Holotro sko cerstvo (=istočna Gondvana): Gondvana): 3. Neotropski region; region; 4. Afrotropski Afrotropski region; 5. Orijentalni region; 6. Australotropski region; 7-12. Australijsko carstvo (=zapadna Gondvana): 7. Andski region; 8. Kapski region; 9. Antarkti čki reg on; . ovogv ne s reg on, . meren aus ra s reg on; . Novozelanski region (Morron, 2002.)

Klasifikacija na regione i provincije u o ea eani nima ma je az azir iran anaa na kriterijumima kao što su temperatura vode, dubina i su strat Teško je detektovati obrasce u distribuciji marinskih taksona koji asno re lektu u istori u sadašnjih vodenih masa Karta pacifi čke obale zapadne Severne Amerike koja pokazuje širinu granice morskih provincija koje su izdvojene za plitkovodne bentosne marinske organizme Slika 1.19.

Opisivanje marinskih provincija podelom širinski duž kontinentalne obalske linije koja je podeljena na zone sa izraženom promenom kompozicije vrsta

m trops a str uc a o cep a a me as   , u a aena g ac a s   . op e tropske vode su mo ćna barijera za disperziju, tako da izoluju njihove populacije u severnoj i južnoj hemisferi

•Sadrže organizme koji imaju lošu lošu disperziju preko vode, biljke sa krupnim semenima, amfibije i nelete ći terestrični sisari • e e a ma u reprezentat vne pre stavn e ore aune na o n em kontinentu Okeanska ostrva imaju biote sa nižim taksonomskim bogatstvom kontinentima Na okeanskim ostrvima tipi čno su izražene grupe vrsta koje su o čigledno viš višee . se na ostrvima odvija ne samo evolutivna divergencija ve ć i specijacija

Karta istočnih Sunda Shelf i Filipina nivoa mora u kasnom pleistocenu. Primetićemo da mnoga od sadašnjih izolov izo lovani anihh ostrva ostrva (svet (svetlili e zeleno zeleno osenčenih) bila vezana i moreuzi između bili su mnogo uži nego u sadašnjosti ali još uvek nije bilo Bornea (na jugozapadu) ili ovih ostrva sa južnom Azijom

FAUNISTIČKA PODELA LITORALA

Faunističko rasčlanjavanje litorala se jasno ispoljava jer su određene oblas oblasti ti ove bioho biohore re rilično iz izol olov ovan ane, e, kak kakoo ko no nom, m, tak takoo i širokim delovima otvorenog mora.

BOREALNI REGION, a južno od njega ANTIBOREALNI REGION.

na podoblasti.

TROPSKI REGION

Najpotpunija, harmonično razvijena fauna zbog najpovoljnijih uslova za vot. e na asa mors vot n a ma pre stavn e u ovom reg onu. e se na dve oblasti INDO-PACIFIČKU i TROPSKO-ATLANSKU OBLAST  Indo-pacifička oblast obuhvata ogromno prostranstvo Indijskog i Tihog okeana između 40o s. .š. i 40o . .š .š.. Sam Samoo kod kod za za ad adne ne ob obal alee Juž Južne ne Am Amer erik ikee njena južna granica pod uticajem hladne struje kre će ka severu. Povoljni uslovi diktirani velikom površ površinom inom plitkih voda kao i stabilnost sredine tokom mnogih geoloških geoloških perioda doveli su do razvi ća izuzetno bogate . Sisari-Dugonzi (rod Halicore ) iz familije sirena Ptice-burnjavi i džinovski albatros Diomedea exulans  Morske zmije-(Hydrophiidae ),), veliki broj vrsta (50), sve su otrovne Ribe-ribe ježevi (Diodontidae),ribe papagaji (Scaridae) kod kojih zubi , sa otrovnim bodljama

rod Halicore iz familije sirena Diomedea exulans 

re s avn mors (Hydrophilidae )

zm a

Korali-šestoračni (Ma (Madre drepor pora) a) i osmozr osmozraačni (Tubipora). Korali se smatraju za najtipi čniju biocenozu Mekušci-Pteroceras Mekuš ci-Pteroceras i Strombus, gigantske tridakne Anelide-palolo crv (Eunice viridis) Lokalne razlike u fauni Indo-Pacifi čke oblasti su omogućile izdvajanje sledećih podoblasti Indijsko-Zapadnopacifička Istočnopacifička Istočnoatlanska Korali-šestoračni (M (Mad adre repo pora ra)) Tridacna gigas 

Eunice viridis 

Tropsko-Atlanska oblast je oblast je daleko manja od Indo-Pacifičke.Obuhvata litoral zapadne i istočne obale Amerike, vode Zapadno-Indijskog ar pe aga zapa nu o a u A r e u gran cama trops e zone. Sisari-lamanti, od perajara morski lavovi i galapagoska galapag oska ušata ušata foka. ors e zmi e- ra tično ih nema Ribe-raže-mante Korali-mnogo manje nego u prethodnoj oblasti, najviš najvišee hidroidnih korala Oblast se deli na dve podoblasti Zapadnoatlansku i

Galapagoska ušatafoka

Raže

BOREALNI REGION

.

Deli se na tri oblasti Arktičku, Boreo-Pacifičku i Boreo-Atlansku ,

Grenlanda, Azije i Evrope, koje se pružaju van granica toplih struja. Većim delom godine ovde se zadržava ledeni pokriva č. Životinjski svet je siromašan i monoton. Sisari-morževi, mehuraste foke, polarni i grenlandski kit,beli medved Ptice-galebovi i njorke Ribe-siromašno, česti su bakalari i polarni iverak. es men ac -ma ro vr vrsta r a se ompenzu e bogatstvom beskičmenjaka,mnogo aktinija, mnogo bodljokožaca, anelida ono onos ne ozvo ava po e u na po o as

Narval (delfin sa hipertrofiranim levim očnjakom u vidu pravog roga

Grenlandski kit

Boreo-Pacifička oblast obuhvata priobalne vode i pli ćake Japanskog mora mo ra,, del delov ovee Tih Tihoo ok okea eana na ko i sa sa ist istoočne st strane za za lusku u Ka Kamčatku, Sahalin i Severna Japanska ostrva, a osim toga i litoral isto čnog dela Tihog okeana Sisari-morska vidra, severna morska medvedica, Stelerov morski lav Ribe-tihookeanski lososi:keta, gorbuša i čaviča Beskičmenjaci-gigantske ostrige,dagnje,kam čatska kraba Mnoge vrste i rodovi životinja Boreo-Pacifi čke oblasti su slični ili identični predstavnicima Boreo-Atlanske oblasti. To je pojava AMFIBOREALNOSTI (njorke, foka, bakalari i sl.)

Stelerov morski lav

Kamčatska kraba

Boreo-Atlanska oblast uključuje veliki deo Barencovog mora, Norveško, , Atlanskog okeana do 36 os.g.š s.g.š.. na jug. Pod uticajem je tople Golfske struje, pa fauna ima mešoviti mešoviti karakter (uporedo sa severnim žive i subtropske forme) Ptice -lume, mala njorka, ćubasti tupik Ribe -bakalari, iverak, zubatac Beskičmenjaci -jastozi, krabe, rakovi-samci, mnogo korala ali oni ne obrazuju rfove Deli se na četiri podoblasti Sredozemnomorsko-Atlansku Sarmatsku Atlansko-Borealnu Grenlandska foka

ANTIBOREALNI REGION

Obuhvata litoral Antarktide i subantarkti čkih ostrva i arhipelaga kao i priobalne vode Novog Zelanda, Južne amerike, juga Australije i Afrike. Obuhvata dve oblasti Antarktičku i Antiborealnu Antarktička oblast obuhvata vode tri okeana koji zapljuskuju obale Antarktide i okolnih arhipelaga – , , foka, morski slon, odsustvuju morževi Adelijski pingvin Ptice – pingv pingvini ini carski carski i Adelijs Adelijski ki pingvin pingvin Anti orea na o ast o u vata prio a ja ju ni ontinenata u prelaznoj zoni između Antarktičke oblasti i Tropskog regiona Južnoaustralijska podoblast morski slon, foke rzna ce,p ngv n ,en em n ramenono c , po ete Morski slon Južnoamerička podoblast  jedna od foka i Humboltov pingvin dolaze do Galapagoskih ostrva Južnoafrička podoblast magareći pingvin, jastog, mnogobrojne ascidije

FAUNISTIČKA PODELA PELAGIJALA

Otvoreni delovi Svetskog okeana u kojima život te če bez kontakta sa . dubokovodna-batipelagijal. Epipelagijalna zona se deli na TROPSKI, BOREALNI I ANTIBOREALNI TROPSKI REGION

, vrste skoro da nema. Mnoge vrste meduza, mekušaca, mekušaca, skoro sve apendikularije i salpe, sreću se samo u okviru ovog regiona. , , , , morski konjici u mnoštvu Indo-Pacifička oblast kit indijski prugaš, riba jedrenjak,sabljarke

Morski konjic

Sabljarka

,

BOREALNI REGION

. leti prisutne sante, salinitet nizak. Životinjski svet siromašan i monoton. Ar tič a oblast renlands i it veli i severni it delfin jednorog, polarna ajkula,isto čne haringe Euborealna oblast biskajski crni pravi kit, grbavi kit, kit sa is u čenim čelom skuša tuna a alina sar sardine Jata sardina inćun

Južno od Tropskog regiona prostire se pojas Svetskog okeana koji se izdvaja u Antiborealni region. . ovog regiona je naseljena jedinstvenom faunom jer između voda okeana ovde nema pregrada. , , brazdasti kit,veliki broj vrsta sardina.

ZOOGEOGRAFSKO REJONIRANJE

Među shemama faunističkog rasčlanjavanja kontinentalnih vodenih basena na veću až ažnn u zas aslu lužu žu u dv dve. e. Je Jedn dnuu e re redl dlož ožio io Be Berr L. S. Ber 19 1934 34,, 1949) koji je istraživao geografsko rasprostranjenje slatkovodnih riba. Drugu je dao Starobogatov (I. Starobogatov 1970, 1986) koji je prou čavao rasprostranjenje mekušaca u kopnenim vodama. Palearktička oblast obuhvata celu Evropu, zapad severne Afrike, Aziju osim jugoistoka, Centralnu Aziju i čitav sever Azije izuzev basena Amura i reka koje su južnije od planine Džangdžur. U sastav ove oblasti ne ulaze Bajkal i Kaspijsko jezero, kao ni delovi oko reka Crno i Azovsko more. Endemični mekušci roda Bythinella,puževi plu ćaši, endemične ribe rodova Carassius, Rhodeus Podoblasti Evropsko-Centralnoazijska O ri s a Sibirska re s avn c ro a Bythinella

Ponto-Kaspijska bočatna oblast uključuje Kaspijsko jezero, ušća u Crno i Azovsko more. Endemi nižeg ranga su česti, neki mekušci mekušci koji se odlikuju eurihalinošću Bajkalska oblast obuhvata jezero Bajkal i gornji tok reke angare. no- n s a o as o u va a vo e u ne s o ne z e, os rva on on s og arhipelaga. Obuhvata visokoplaninske gornje tokove velikih reka Ind, Gang, Bramaputra, Mekong, Jagcekjang, Hoangho. pec ne r e s eog oss ormes, s a en somov ro a ryp op erus, ribe strelci Podoblasti Amurska Japanska “stakleni somovi” Osteoglossiformes  Indomalajska Etiopska oblast obuhvata vode afrike južno od Sahare, izuzev jezera Tanganjika, Madagaskara i krajnjeg jugozapada Arabijskog poluostrva.

Etiopska oblast obuhvata vode afrike južno od Sahare, izuzev jezera , . Poznata po cihlidama (u jednom jezeru Viktorija 170 endemičnih vrsta), mozambička tilapija,dvodihalice, električni som (360V) Tanganjikanska oblast uključuje samo jezero Tanganjika. Drugo u svetu po u n m . a o e ro ne en em ne c e, en em na am a mekušaca Syrnolopsidae. Nearktička oblast zauzima Severnu Ameriku od arkti čke obale na severu 3 do 26 26.-t .-tee ar aral alel elee na u . En Ende demi mična am amililii a ri riba ba ce cent ntra rarh rhid idaa od mekušaca česte viviparide Podoblasti Tihookeanska

Električni som Neotropska oblast obuhvata vodene basene u Južnoj i Centralnoj Americi i na Antilskim ostrvima. Odsustvo mekušaca mekušaca viviparida, vrlo karakteristi čna , , najkrupnija slatkovodna riba na svetu, mnoš mnoštvo tvo pirana

Neotropska oblast obuhvata vodene basene u Južnoj i Centralnoj Americi i na Antilskim ostrvima. Odsustvo mekuš mekušaca aca viviparida, vrlo , , zatim arapaima-najkrupnija slatkovodna riba na svetu, mnoštvo mnoštvo pirana Podoblasti en ra no no- mer a Južno-Američka Aust Au stra ralili sk skaa ob obla last st ob obuh uhvvat ataa sla slatk tkee vod vodee Aus Austtra ralili e Ta Tasm sman anii e No Novve Gvineje, okolnih ostrva, Novog Zelanda, Nove Kaledonije i ostrva Fidži Neoceratodus forsteri- dvodihalice dvodihalice iz endemične familije, endemični etromizoni, somovi, lavoči i avuni, odsustvo šaranske ribe

Arapaima

Neoceratodus forsteri 

Carstvo Paleogeja

Carstvo Neogeja

Etiopska oblast Indo-Malajska oblast

Neotropska oblast Karipska oblast

Polinezijska oblast

Australijska oblast Novozelandska oblast Patagonijska oblast

Carstvo Arktogeja

Palearktičko Podcarstvo Evro-Sibirska oblast Oblast Drevnog Sredozemlja Istočno-Azijska oblast Kanadska oblast Sonorska oblast

CARSTVO PALEOGEJA Obuhvata trope i delimično subtrope Starog Sveta: afri čko kopno  južno od Sahare, Sahare, krajnji jug Arabije, ostrvo Madagaskar, Madagaskar, jug i  jugoistok azijskog azijskog kontinenta kontinenta (Indijsko i Indokinesko poluostrvo), poluostrvo), , Etiopska oblast

Obilje papkara, goveda, konji, rečne svinje, nosorozi, bodl bo dl ik ikav avii ra rasi sići, žirafe, patuljasti nilski konj, mravojed, pegave hijene, lav, okapi, zebre, afri čki slon, , , , sekretari, gušteri, gekoni, varani,pitoni, krokodili,bezjezične žabe, mnogoperka (Polypterus )

Madagaskarska oblast

Primati, lemuri, Primati, lemuri, aj-aj, aj-aj, fosa fosa,, 50% ptica endemično, sadže, tkalje, nektarice, čiope, krokodili, kroko dili, ravih uš uštera tera ni zmi a otrov otrovnica nica nema, madagaskarski udavi, lete će žabe

e o o en em n vrsta lemura (Microcebus )

Lemur catta  Daubentodonia  madagascariensis 

Lemur varius 

Testudo gigantea 

Indomalajska oblast

Ehidne, torbarski miševi, leteći sisari, polumajmuni tupaje,mungos koji uništava zmije, indijska vrsta slona, , , , kazuari, koke humkašice, papagaji, ptece nosorozi,izobilje guštera, agame, leteći zmaj, slepe zmije,krokodili,

Draco volans 

Kalima inachus 

Zlatni langur

Pantera tigris 

upa a g s  

(rovka penjačica)

Tarsius sp. (avet)

Pongo pygmaetus 

(orangutan)

(velika rajska ptica)  Tapirus indicus (tapir)

Varanus comodensis 

Polinezijska oblast

s sara ug avnom samo ljiljci i glodari. Nema krokodila ni ko nenih korn ača, mali broj zmija, plodojedi golubovi, čiope, vodomari,

Rhinochetes ubatus  Lasiurus cinereus 

Ljiljci roda Pteropus 

CARSTVO ARKTOGEJA (HOLARKTIK) gro na er or a o a o u va a av severn van rops eo e ne lopte, Evropu, Severnu Afriku, veći deo Azije, Severnu Ameriku. Spadaju i ostrva polarnog basena, Azorska, Madeira, Zelenortska i Ja anska izuzev na uži e . PALEARKTIČKO PODCARSTVO

Obuhvata umerene i hladne delove Evroazije i Severne Afrike i niz , Island u Atlantiku, Komorska, Kurilska i Japanska u Tihom okeanu) Evro-Sibirska oblast

Beli medvedi, leminzi, hermelin,severni jelen, polarna  jarebica, alpska koka, , lososi,beskičmenjačka fauna oskudnija Alopex lagopus 

,

Castor fiber 

Tetrao urogallus  Parus major 

Ursus arctos 

Vormela peregusna 

Oblast Drevnog Sredozemlja

Muflon, slepi kučići, hijene, magarci, planinske ovce, jelen lopatar, lažni vampiri, droplje, ševe, jarebice, me đu zmijama su , udav, amfibe siromašne.

ryx amax 

Psammophis lineolatus 

Proote Pr teus us an ui uinu nus  s 

Fennecus zedra 

Gyps fulvus 

Cervus dama 

Istočno-azijska ili Himalajsko-Kineska oblast

Ailuropoda melanoleuca 

Elaphurus davidianus 

Ailurus fulgens 

Papkar goral koji liči na mošusno moš usno goveče, krtice, hrčci, vukovi, lisice, pande, pande, kune, vodomari, zmije elafe,repati amfibi Macaca speciosa 

NEARKTIČKO PODCARSTVO

, Aleutska ostrva i Vankuver (u Tihom okeanu), Njufaundlend, Grenland i Bermudska ostrva (u Atlantiku) Mrmot, dugorepa tekunica, mošusno gove če, irvas, snežne divokoze, šumski bizon, grizli, ris, puma, krstokljun, pravokljun, amfibi slabo ,

Ovis canedensis  armo a ca ga a  

Ovibos moschatus 

Sonoranska oblast Siva lisica, puma, jelenski miševi, miš evi, kondor, k ondor, viš višee vrsta vrst a zvečarki, prerijski , ,

Aplodontia rufa 

Gymnogyps californianus 

Canis latrans 

Crotalus cerastes 

CARSTVO NEOGEJA ,  juga (Patagonija, (Patagonija, Ognjena Ognjena zemlja zemlja i Foklendska Foklendska ili Malvinska Malvinska ostrva). ostrva). Ovde spadaju i ostrva Veliki Antili, Bahamska, Mali Antili, Galapagos, Galapagos, Huan-Fernandez Huan-Fernan dez i niz ostrvaca.

Neotropska oblast Mravojed, oklopnik, lenjivac, pauk-majmun, pravi vampir, lama vikunja, , , , , ,

y roc oerus   hydrochoerus  Tamandua tetradactyla  Pantera onca 

Eunectes marinus 

Karibska oblast Ostrvs i oposum, vrste ra una, mnogo vrsta ji ja a, ornja e, krokodili, gušteri, gušteri, nemnogobrojne zmije. severnoameri čka pancirana štuka

Atopogale cubana  Bothrops atrox 

Gambusia affinis 

CARSTVO NOTOGEJA Obuhvata krajnji jug Južne Amerike (Patagoniju i Ognjenu zemlju) Australiju, Tasmaniju, Novi Zeland i subantarktička ostrva u Svetskom okeanu.

Austra ijs a o ast Ehidna, kljunar, kengur, koala, , ,

Ornithorhynchus anatinus 

Sarcophilus harrisii

Dromiceius novaehollandiae  

Novozelandska oblast Pampas i zec, aterija, ivi, a a u, z atou i pingvin, a e ijs i pingvin, kraljevski pingvin, gušter ogrličar, bodljikava australijska agama

S henodon unctatus

Apteryx australis

Eud tes chr solo hus  

Chlamidosaurus kingi