Znakovi i Simboli

ldentifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

• Tumacenje nesvesnih kodova i oznacitelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednicki jezik • Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuci fotografije, umetnicke slike i ilustracije, sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

......------------------------------------------

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAKOVA ISIMBOLA Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERi

'V'

SADRZAJ Uvod 6 PRVI DEO:

ZNAKOVI ZIVOTA

8

Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

SIMBOLII UM DREVNI SIMBOLI Praiskonski poceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24 Juina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI Samanizam 36 Taoizam 38

Frojd i Jung SO Arhetipski simboli 52 Psihologija orijentisana na procese 54 Simbolicni zivotni put 56 Simbolika sna 58 Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLIKA U DRUSTVU Znacenje i veza 62 Uloge i odnosi 64 Tabui 66 Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74 Reklamiranje 76 Simbolika i nauka 78

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO

80

Lavirinti 148 Man dale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG SVAKODNEVNI ZIVOT Univerzalne terne 82 Nastarnbe kao sirnboli 84 Vrata 86 Putovanja 88 Basta 90 Kuca 92 Status i bogatstvo 94 Pisrna i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

OBRASCI I GRAFIKA Brojevi 104 Tackice i linije 106 Krst 108 Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Baja 114

MIT I KOSMOS Tok stvaranja 116 Sunce 118 Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124 Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132 Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

Ljudsko telo 154 Rodenje i srnrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162 Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166 Tocak 168

FLORA I FAUNA Drvece 170 Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174 Voce 176 Zivotinje 178 Ptice 180 Vodena stvorenja 182 Insekti 184 Zmija 186

ZIVA PLANETA Godi5nja doba i vreme 188 Zemlja 190 Karte i smer 192 Kopno 194 Vada 196 Vazduh i nebo 198 Vatra 200 Duga 202

TRECI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA Sveti predmeti 14 2 0 ltari i sveta mes ta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

ZAHVALNOST INDEKS 251

250

204

UVOD Rec "simbol" potice od starogrcke reci simbalejn

kao sto je u slucaju dirna koji oznacava vatru u blizini iii tragova

koja znaCi zajedno. Njeno figurativno koriscenje

koji ukazuju na prisustvo narocite zivotinje. Ova knjiga se

nastalo je u obicaju lomljenja glinene plocice

prvenstveno bavi znakovirna koji irnaju svesno iii nes\•esno

da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum:

znacenje za ljude, ali kako se budemo udubljivali u prirodu,

svaka ugovorna strana dobila bi jedan od

\'idecerno da rnozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i

slomljenih delova, koji bi se prilikom ponovnog

sirnbola koji narn nesto znace.

sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi, koji su identifikovali jedno od urnesanih lica, bili su poznati kao simbola, tako da sirnbol ne

da narn pomognu da plovirno psihospiritualnim prostranstvima iii

predst,wlja samo nesto drugo nego i ukazuje na

nesadejstvenom stvarnoscu Duho\·i i slike iz sna prilwataju se kao

to da "nesto .. nedostaje, nevidlji\·i deo koji treba

vodic iii kao kompenzacija za neki deo nase celovitosti koji je jos

da ostvari potpunost iii celovitost Dali swsno iii

neprozivljen Znacenje tahih simbola i znakova sustinski zavisi od

nesvesno, sirnbol nosi osecanje spajanja stvari da

nase slobode da na njih odgovorimo

bi se stvorila celina koja je veea od zbira delova,

Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta

Sposobnost davanja znacenja znakovirna i simbolirna dovela

kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala

je do rnogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i omogucila je

slozena zarnisao

ljudskim bicirna da prenose svoje povesti, rnitologije i poglede

Znak, s druge strane, moze da se shvati kao GORE

Dok znakovi i simboli mogu da narn posluie kao mape i putokazi u svakodnevnoj realnosti, sirnboli sveta sna i duha mogu

na svet pripovedanjem, slikanjern i pisanom recju. Znakovi

nesto sto zarnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u

i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih

doslornijem smislu Znak postoji da bi preneo

shvatanja s\·eta i pomogli su nam da razvijerno sve slozenije

informacije o nekom naroCitom predmetu

tehnologije, unapredujuci ih od izurna primitivnih alata do

iii zarnisli, dok sirnbol te:/:i da pokrene niz

kompjutera i svemirskih brodova Religijska i duhovna predanja

percepcija, wrovanja i emocionalnih odgovora. Na primer, kao znak, rec "drrn" oznacava narocitu vrstu biljke koja

koriste sirnboliku za pomoc na putovanju prerna razumevanju i dozivljavanju boianskog i prerna "ispravnom zivljenju"

u

razvija trajnu dn·enastu strukturu sa deblom i granjem, korenjem

psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje

i liscem Kao sirnbol, drvo moze da ima mnogo znacenja: rno:le

uma, tela i prirode.

da predstavlja plodnost i bilje prirode, izdrzljivost i dugovecnost iii rnrefo rodbinskih odnosa; kao hriseanski simbol moze da se

0 OVOJ KNJIZI

odnosi na krst, au rnnogim predanjima ono predsta\·lja "drrn

Ova knjiga istrafoje upotrebu i rnoc simbola, bilo da se oni koriste

zivota .. koje povezuje svakodnevni sa duhovnim svetom.

za individualne iii drustvene svrhe, iii za manipulaciju Ona se

Ni znakovi ni sirnboli nemaju sustinsko znacenje sami po sebi.

deli na tri dela. Prvi deo daje pregled upotrebe, znacenja i raZ\'Oja

Isto dn·o moze se opisati sasvirn razliCitim recima na razlicitirn

znakova i sirnbola onako kako se vide iz vise razlicitih perspektiva:

jezicima, a njegova znai::enja kao simbola forrniraju se u ljudskoj

istorijske, kulturne, socioloske i psiholoske. Drugi deo sagledava

interakciji s njim I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i

prirnenu simbola u rnnogim oblastima zivota i ukljuC:uje poglavlja

kulturnog identiteta, koji se menjaju i razvijaju naporedo s nama .

o kulturi i komunikaciji, apstraktnirn simbolima, mitu i kosrnosu,

Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja, koja deluju na

biljkarna i zivotinjama, ciklusu ljudskog zivota i zemlji Najzad,

razlicitim nivoima - univerzalnom i posebnom, intelektualnom

Tred deo, knjiga znakova, sadrii vise od I 000 znakova i sirnbola,

i emocionalnom, prostornom i vrernenskom, duhovnom i

od kojih svaki irna sopstveni ideogram i kratko objasnjenje

rnaterijalnom Oni su nacin osmisljavanja iskustva. Kada ne

znacenja i prirneneo

bismo mogli da klasifikujemo svet koristeci simbolicke kodove

Nadamo se dace informacije iz ove knjige podstaCi

i strukture, bili bismo zaguseni culnim podacima Da bisrno

interesovanje citalaca za ovu duboku i slozenu temu, navodeci

razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cemo ga

ih da se zagledaju dalje od povr5nog znacenja svakodnevnih

opisati

predmeta i misli da bi stigli do boljeg razumevanja nacina na koji

Osim sto su bi tan deo ljudskog drustva, znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i rnogu se odnositi na predsvesnu informaciju,

se veliki deo svakodnevnog zivota, na5a medusobna kornunikacija, oblikuju bogatstvom znakova i sirnbola .

su za sirnbol!zo\1 a!e srva1·aiaC:ku r1;0( sunca ! besn-1nnost

sc.: u rjima

Sirene su sirnboli zarnarnnog snaZno obuzin1a n1uSko

LEVO

ooLE

Sestokraka Z\iezda !ma

veliko simbolicko znacenje kulturama. ali no,ncY7r,on'o kao

Davidova zvezda, vaZan vere

je promenama usled nauc11ih otkrica o kosn1osu u postajimo

P R

·v

I

D

E

0

ZNAl{OVI v ZIVOTA Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta, buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Oni se koriste svim izvorima

zivirn i nezivim - u svom

nadahnucu i pojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike, metafore, zvukovi i gestovi, kao personifikacije u mitu i legendi) ili se odigravaju kroz obred ili obicaj. Jos od najranijih vremena pojam simbolike pojavljuje se u svim ljudskim kulturama, drustvenim strukturarna i religijskim sistemima, doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci ljudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njemu. Velika moc simbola odavno je poznata: kazu da je starokineski mudrac KonfuCije rekao: "Svetom vladaju znakovi i simboli, ne reci ili zakoni."

Monolitni kipovi na Uskrsnjem ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost ljudskog duha.

DESNO

DREY.NI SIMBOLI 10 -1

0 CD

2'

Moc I ZNACENJE NEKIH NAJSTARlJIH SVETSKIH Sii\IBOLA DOSTUPNI SU NAM I DANAS PRONADENI u PREZIVELIM SLIKA!VIA l PREDMETli\L\ RANE ClVILlZAClJE SVETA, ONIJASNO GOVORE 0 FIZICKIM, DRUSTVENIM l DUHOVNIM BRlGA!VL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU IDEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTl ZA MODERJ\fO COVECANSTVO.

z > cc

0

PRAISIZONSIZI POCECI je rad sa izlomljenim kamenom..

plasenje opasnih zivotinja. Vatra

Tokom ovog razdoblja probudila

je omogucila ljudinu da produze

se rnitska masta i zapocelo je

dan posle padanja rnraka, da se

stvaranje umetnosti.

zabavljaju oko logorske vatre ili

Pocetak rnitologije i simbolike

ognjista, pricajuci mitove i price .

znacio je da ljudi pocinju da

U ovoj ranoj fazi vatra je takode

uspostadjaju ,·ezu sa pojmovima

postala simbol preobrazenja

koja je dublja od svakodnernog

preko procesa kuvanja

iskustva. Lako je zarnisliti da ih je odnos prema prirodi, prerna zirntinjama koje

SU

lovili, prema

rad,rnju dece i neminovnosti

Ova paleolitska pecinska slika u Laskou, Francuska, verovatno je imala za cilj da predstavlja simbolicnu vezu izmeau lovca i bizona, povezujuci lovca sa duhom zivotinje.

GORE

smrti, naveo na razmisljanja o

bile svetilista. Izgleda da su ljudi

izvoru i znacenju dogadaja u

ziveli oko ulaza iii unutra tik do

lzrnedu doba Australopitekusa,

zirntu. Primitivni simboli pecine,

njih, a ulazili su dublje u pecine

vatre, rucne sekire i predstave

samo zbog religijskih iii magicnih

miliona godina pre n e) i doba

figura zivotinja verovatno

razloga

SU

Homo sapiensa ( 2 5 do l 0 hiljada

povezivali ove ljude s ritmovima

godina pre n e ), ljudi su poceli

njihorng tela i prirode, i navodili

zidovima pecina verovatno je

da prave alat, naucili

ih da postuju sile koje na njih

bi lo sredstvo po,·ezivanja sa

uticu.

njihovim duhovnim svojstvima.

Takode su poceli da koriste jezik.

POTPALJIVANJE VATRE

bi bili zaredeni kao lovci - pri

obrede i simbole .

Sposobnost potpaljivanja vatre

cemu je ovaj obred verovatno

i obuzdavanja njene energije

podrazumevao simbolicku

precima potice od arheoloskih

predstavljala je ogrornan napredak

smrt i ponovno rodenje i koji je

dokaza kao StO

SU

da koriste

i gradili su kuce sa ognjistem.

Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da na simbolican nacin predstave uspeh u lovu

UMETNOST Za primitirne ljude pecine su

"ju±nog majmuna" (oko 3.6

\·atru i zatm da je potpaljuju,

DOLE

P ECIN E I PEC INS KA

Ono sto znamo o svojim ranim

Slikanje zivotinja na

Decaci su uvodeni u pecine da

koji je postigao Homo erectus

verovatno bio snafan dozivljaj,

slikarstvo, predrneti i tragovi

(oko I 6 miliona do 300 hiljada

duboko, u slabo owetljenom

moguce obredne prakse, kao

godina pre n.e ), i dala je ntri

mestu, nalik utrobi koje je bilo

i od poredenja sa prirnitivnim

veoma va±ne simbolicke osobine

okruzeno slikama zivotinja.

SU

pecinsko

narodima kasnijih razdoblja .

Cin potpaljivanja vatre predstavlja

Dokazi o razvoju simbola i obreda

iskru rnaste i kreati\·nosti, a

simbolizovala napustanje

poticu uglavnom od paleolitskih

energija vatre sama po sebi je

svakodnevne stvarnosti, buduci

ljudi koji su se pojavili pre

simbol moci: obuzdavanje i

da su ulazili unutra da pronadu

otprilike dva rniliona godina

koriscenje prirode za kontrolu

mesto gde se njihova dublja

Za rane ljude pecina je mozda

Oni su bili lovci. a ,·eliki deo

drugih aspekata prirodnog

priroda povezuje sa i slavi

njihove aktivnosti podrazumevao

sveta, stvaranje zivotne topline i

duhove drugih zirntinja; mesto

RUCNA SEKIRA Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani ljudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina. Ona je oruoe visestruke

preobra:Zenja gde su ritualno

namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze, rezanje me'sa,

umirali i ponovo se radali u

kopanje rupa, secenje drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani

novorn obliku

od zivotinja iii drugih ljudi Pravljenje ovog oruoa podrazumevalo je otkidanje ljusaka od kamenog

Mnoge pecinske slike, kao sto su one u pecini Troa Frer

>

jezgra, oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima ljudi.

(Tri Brata), u juinoj Francuskoj,

v

0

prikazuju bica koja su delirnicno

n

zivotinjskog a delimicno ljudskog

slikanje zivotinja u parenju ili

njegove gla\·e nalazio se \'eliki

oblika. Bradata rnuska figura,

zenki sa mladuncima. Glineni

kamen i s njim sahranjeno

sa usirna bika, rogovirna jelena

kipovi bizona u parovirna i bika

orude od kremena i stap

i konjskim repom, verovatno

koji sledi krarn pronadeni su u

poglavice napravljen od roga sa

je predstavljala boianstvo ili

Francuskoj; u La Madleni jedan

ugraviranim jelenom Pronadeno

carobnjaka

crtez prikazuje srnu s lanetorn

je mnostvo drugih primera tela u kamenirn grobnicama ili u

Tesko je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu

PRINOSENJE ZRTAVA

plitkim grobovima, skupa sa

ljudskih C:arobnjaka i boianskih

Najraniji dokazi verovatnih zrtan

dragocenim nakitom, alatom i

iigura, jer su, izgleda, delili

natprirodnim silarna pronadeni

drugim obrednim predmetima.

O\'U

sme5u ljudskih i zivotinjskih

su u Drahenlohu, u Taminskoj

lzgleda da je pokojnicirna davana

karakteristika. Carobnjak je

dolini, Svajcarska. Tamo su

Juana i orude, mozda simbolicno,

bio vafan pripadnik zajednice i

ostavljene rnedvede kosti sa

da budu opremljeni za zivot na

verovatno je smatran boianstvom

jos nesto mesa na lobanjama, s

0110111

svetu

u ljudskom liku, sa uticajem na

netaknutirn mozgom i sa butnim

Ponekad su sahranjena tela

bogove i zivotinjske duhove

kostima u stanju pred jelo Smatra

bila vezana u s,wijenorn polofaju

se da su to bile prinete irtve radi

Verovatno je bila namera da

smirivanja zivotinjskih duhova, u

pokojnici budu spreceni da

MAGIJA LOVA Paleolitski ljudi su sigurno

znak zalwalnosti njirna za uspe5an

se vrate i da muce S\'Oje :live

koristili rnagiju kao porno( pri

lov i trazenja naklonosti od njih

potomke U Kini su pronadeni

lovu zivotinja . Glavna forrna

za bu duce pohode u lov.

ostaci ljudskih biea u ernlutivnoj

magije bi la je podrafavajuca: oni

fazi na pola puta izmedu

bi oponasali zivotinju koju bi

SA H RAN JI VAN J E

Pitekantropusa i neandertalca:

lovili da bi se povezali s njenim

MRTVIH

osim lobanje i donje vilice,

duhom i da bi obezbedili uspeh

U paleolitska otkrica spadaju i

ostale kosti tela ostavljene su

Medutim, takode su koristili

prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca

da predstavljaju zivotinje koje

sacuvstvenu ili horneopatsku

u obredne svrhe Verovalo se da

bi pojeli Dali je ovaj drevni

magi ju, uvereni dace delovanje na

pokojnici dobijaju natprirodne

pogrebni obred znacio "Ono si sto

predrnet koji predstavlja zivotinju

moCi i da ih treba postovati

jedeS"?

doslovno uticati na samu

i traziti od njih da vode :live

zivotinju Tako

Njihova tela su posipana crvenirn

SU

rn

n

pronadene

glinene figure i crtezi zivotnja

okerom; ova je verovatno

koje su bile isecene i rasporene,

predstavljalo krv i simbolizovalo

od kojih se verovatno ocekivalo

zivot i snagu za putovanje na

da donesu uspeh u lovu .

drugi svet

Stalno prisustvo divljaci za lov

U Lezotou, En, Francuska, u

bilo je kljucno, a magija plodnosti

jednom malom useku, pronaden

se izvodila da bi je obezbedila

je skelet iz kasnog paleolita

Ovo ie obicno podrazumevalo

posut crvenim okerorn lza

Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko ljudske figure. GORE

Prvi ljudi su ritualno koristili crveni oker, koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku, Ceska, pre 250 hiljada godina GORE

Kao simbol, vatra se povezuje sa kreativnoscu, razaranjem i mastom..

ooLE

l(OLEVKA CIVILIZACIJE 12

ziiu svakodnevnog zivota, sa 0

hrarnom posvecenim glavnim

CD

2

bogovima u srcu svakog grada ili varosice

z

rec

> w

0

u pocetku je bila

prilicno jednostavnim

gradevinama od blata, ukrasenim

a:: 0

kupastim geometrijskim mozaicima i freskama sa ljudskim ili zivotinjskim figurarna Pravougaoni kovceg, poznat kao '·sela", imao je altar od cigle iii zrtveni sto ispred kipa hramovnog boianstva Javni obredi, prinosenje :Zrtava i irtve li\·enice, odrfavali su se dnerno, kao i mesecne gozbe i godisnje proslave lvlozemo samo da zamisljamo kako su izgledali prvi gradovi stare tvlesopotamije Utisak ovog slikara prikazuje, na levoj strani slike, impozantan hram

GORE

Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma, prvih pisanih znakova koji su zamenili slikovne predstave DOLE

Kada su lovacko-skupljacka

su se koristili slikovni znakcn·i ili

drustva pronasla nacin da

ikonice, sa jednim od najranijih

obraduju zemlju, doslo je do

recnika koji je sadrfavao oko

Nave godine.

HRAMOVI

pojaw trajnih naselja, narocito

dn hiljade grafickih simbola, od

Ovi rani hramovni kompleksi

u podrucjima u kojirna cc doci

kojih je svaki morao da lici na

postepeno su se razvijali u

do bujanja useva.Jedno taho

ono sto predstn·lja. Medutim,

zigurate, impozantne gradevine

podrucje bilo je l\!lesopotarnija,

kako se drustvo razvijalo i

nalik piramidama, od kojih su

··plodni polurnesec" kopna izmedu

potreba za belezenjem slozenih

neke dostizale 90m visine. Jedan

Tigra i Eufrata, u danasnjern

stvari povecavala, ogranicenja

od najranijih takvih primera

jufoom lraku Negde od 5000. g

slikovnog pisma su postajala

predstavlja Beli hram Uruka, koji

pre n e male ratarske naseobine

ocita. Ljudi

je bio posvecen sumerskom bogu

pocele su da se postepeno

se pisani znakovi mogu koristiti

Anu, gospodaru neba, a datira s kraja 3000 godina pr n . e

SU

polako sh\·atali da

ranijaju u gradove i \arosice,

za predstavljanje zyukova pre

iznedrujuci neke od najranijih

nego stvari, pa su slike bile

civilizacija - rec ''civilizacija"

zamenjene klinastim pisrnom,

gradeni u nizu od tri, pet iii sedam

potice od latinske reci civis, koja

kodeksorn koji se zasnivao na nizu

sve uzih terasa, sa stepenicama za

znaci ··stanornik gr.1da" Ljudi

Mesopotamski zigurati su bili

klinastih slova, koja su obicno bila

uspon na drugi nivo . Za sedam

izrnisljJ!i pisane jezike, gradili

ispisivana na mekoj podlozi, kao

terasa kafo da odgovaraju broju

su hrarncn·e, palate i nastarnbe,

sto je ilo\·aC:a

od sedam planetarnih nebesa .

SU

i stvarJli su slozena drustva u

Prema sumerskom predanju,

kojirna su se znakovi i simboli

RELIGIOZNI ZIVOT

najnizi nivo je bio povezan sa

preplitali sa tkirnm svakodnevnog

Poplave Tigra i Eufrata bile

Saturnorn i slikan je crnom

zivota.

su silovite i nepredvidive: za

bojom; drugi nivo je bio slikan

samo jedan dan zirntodavalacka

belom bojorn i odgovarao je

VODENJE ZAPISA

kisa rnogla je da se pretvori u

Jupiteru; treci nivo je bio crvene

Drevna sumerska civilizacija

rusilacku snagu Verovalo se da

boje cigle i simbolizovao je

imala je naprednu poljoprivredu,

ove mocne sile kontroliSu bogovi,

Merkur, dok je cetvrti, plavi nivo,

trgO\·inu i industriju i bila je

pri cemu

bio povezivan s Venerom.. Sesti

jedna od prvih civilizacija koja je

vise od robova cudima sudbine

nivo, Mars, bio je fot, dok je

razvila sistem pisanja U pocetku

Orn je religiju stavilo u samu

sedrni nivo bio siv iii srebrnast

SU

ljudi bili tek nesto

oEsNo Krilati bik sa ljudskom glavom, jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova

da bi predstavljao mesec, na koji

lazurnog kamena i dugine ogrlice,

bi sjala zlatna sunceva svetlost

sto je simbolizovalo njenu vezu s

Zrtvovanja su se obicno odvijala

nebom. Kao kraljica neba, svake

<

na najvisem nivou. Sirnbolika

nod se vozi neborn u kociji koju

)>

zigurata takode je uporedivana sa

vuku lavovi iii jarcevi. Zodijacka

kosrnickom planinom za koju se

sazvezda bila su poznata starim

tvrdilo da se nalazi u centru sveta,

Arapima kao Meseceve kuee, a

N

kao i sa hramovima gradenim

ceo zodijacki pojas bio je poznat

n

u obliku planine Simbolicki,

kao "opasac !Starove", naziv koji se

m

zigurati su slicni merdevinama,

odnosio na mesecev kalendar.

0

7

n <

)>

spajaju nebo i zemlju i stvaraju prolaz za smrtnike da se uznesu

VAVILON

i bogovima da sidu Zigurati su

U starom Vavilonu, !av je bio

navodno predstavljali nadahnuce

popularni simbol kraljevske

za Vavilonsku kulu, koja je u

vlasti, dok je zmaj bio povezivan

Starorn zavetu tumacena kao

s vrhovnim bogom, lv!ardukom

simbol ponosa, koji su ljudi

Zakoni i obicaji zemlje bili su

izgradili u poku5aju da se

objedinjeni pod Hamurabijem

izjednace sa Bozijirn sjajem

(vi l 792-1750 pre n e ), a grad Vavilon postao je poznati centar

BOGINJA !STAR

za nauku, posebno za prirodne

Sigurno najvainije bofanstvo

nauke, matematiku i astronomiju .

S telom bika, ponekad sa pet

u staroj Mesopotarniji bi la je

Vavilonski naucnici razvili su

nogu. krilate i sa bradatim

boginja rneseca !Star, koja je jos

brojeani sistem, koji je do,·eo

ljudskim glannu, 01·e skulpture

poznata kao Inana, Astarta ili

do naseg 60-minutnog casa i

su bile uklopljene u nzne javne

Astar (a kasnije, u starorn Egiptu,

360-stepenog kruga Starogrcki

grade\ ine, kao sto je kraljevska

kao lzida) !star personifikuje sile

istoricar Herodot obnarodovao

p.:data iii gradske kapije Neke su

prirode koje mogu da daju zivot

je da je Vavilon "toliko divan

bile visoke cak Sm i teske 30 tona

i da ga uniste, pa se njen oblik

da se nijedan grad na zemlji ne

Lavi bik

stalno menja kao i kod rneseca.

moze uporediti s njim·· Njegove

snagu, muzevnost i nho,·nu \last,

Ponekad je bila predstavljana

zidine i cuvene visece baste bili

iako je i jedna i druga zirntinja

kao boginja plodnosti sa velikim

su medu sedam cuda staroga

po,·ezivana sa boginjorn meseca:

SU

simbolizovali musku

grudirna i okruglim trbuhom

sveta, a Vavilon je postao sinonim

spektakularna Istarina kapija

Ona je boginja polne ljubavi,

za sjaj i dostignuea Medutim, u

koja je 1odila u grad Va\ ilon bib

au kucama starih Vavilonaca

judejsko-hriseanskoj tradiciji on

je ukrasena la,·ovima. dok su

male skrinje sa njenim likom

je postao antiteza raja i nebeskog

rogcni bika na !Starinoj perjanici

prikazivale su je kako naga sedi u

Jerusalima, simbolizujuci

oznacavali srp mladog meseca.

bogohuljenje

Glava cn·ih sfingi simbolizovala je

prozoru - sto je tipican polofaj za prostitutku !Star je i boginja rata, au tom vidu mogla je da bude

moc ,·],:idara d.1 zastiti narod, kri!J. LAMASE

su oznacav.:ila sposobnost da leti.

Simboli mod i zastite, masirne

dok su noge predstavlj,:ile budnost

prikazivana kako stoji na lavu

krilate sfinge iii lamase, imaju

proti,· ljudskih i natprirodnih

(koji simbolizuje svirepost)

koren u vavilonskim magijskim

neprijatelja koji bi mogli da

i sa kandfarna i krilima save

predanjima, iako se cesce

napadnu iz bi lo kog pravca

Prikazivana je i kako nosi

povezuju sa asirskom kulturom

trorednu krunu zvezda, plavog

( oko 1000-600 g pre n e )

GORE Ova umetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti. DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije, koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima

STARI EGIPAT

Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike GORE

u SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga simbolicka znacenja, povezujuci dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta. GORE

PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta u liniji sa suncem i zvezdama da bi omoguCila prelaz od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao da preae u drugi zivot u zapadnoj hermeticnoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata i trougla Simbolika piramide se takoae povezuje sa humkom (i sa kosmickom planinom), buduci da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja, pa je tako simbol nadmoci zivota nad smrcu.

Civilizacija starog Egipta

Set je povezivan sa haosorn, kao

je na svom vrhuncLI bila

i sa neplodnoscu i susom.. Slicno

najspektakularnija na zemlji .

tome, Kemet je bio mesto reda - LI

Pojavila se pre oko S 000 godina

isto neme je Nil, krvotok Egipta,

i bujala je tri milenijLlma, dajuci

plavio zemlju, obezbedujL1ci

Nil je simbolizovao krvotok Egipta, jer je plodnost zemlje zavisila, i jos zavisi, od njegovih sezonskih poplava

GORE

nam zadivljujL1ce mnostvo

bogate zetve - dok je Deshret

PO DELA I UJEDINJENJE

simbola, od kojih su mnogi bili

poveziv.in sa neplodnoscu i

Kraljevstrn je politicki bilo

ukorenjeni u tlo i prirodu Stari

neredom Harmonija se postizala

podeljeno na dva dela: Gornji i

Egipat je postojao LI .imbijentu

kada bi ove dve sile bile odrfane u

Donji Egipat, pri cemu se Gornji

krajnosti, koji se simbolicki

ravnoteii, kada nijedna od njih ne

Egipat nalazio na jugu, a Donji

izraZ:avao kao crveno i crno .

bi predadala onu drugu, a bila je

Egipat na severu Delte Nila

Cn'ena zemlja (Deshret) nalazila

olicena u boginji Maat, kceri boga

podela je bila predstavljena belom

Ra, tvorca i boga sunca.

i crvenom krunom.. Crvena kruna

se na saharskoj strani dr:i:.ive, a bi la je sprzen.i i pL1sta L1sled

Maat je predstavljana sa

ova

Donjeg Egipta imala je visok,

silne neline sunca: Crna zemlja

nojevim perjem na glavi, koje

uski potiljak i tanki svitak na celu,

(Kemet) bila je plodno podrucje

je bilo sirnbol istine i ideogram

dok je bela kruna Gornjeg Egipta

u dolini Nila, potamnjena

njenog imena . Ona je odrfavala

bila oblikovana kao visoka kupa

sezonskirn poplavama reke i

red na zernlji i na nebu, vladajuci

sa loptastim vrhom. Ponekad

osencena njenom \'egetacijom

godi5njim dobima, danom i noci i

je ukra5avana sa dva pera LI

Na onj nacin, egipatska zemlja je

kretanjima zvezda. Ona je takode

oblikLI koji se zvao atef-kruna,

simbolicki predstadjala vencanje

odredivala sudbinu mrtvih u

koja je povezivana sa Ozirisom,

sL1protnosti, sintezu. Ovaho

donjem svetu, mered teiinu srca

gospodarom podzemnog sveta.

posrnatranje oblikovalo je sisteme

pokojnika perom istine na svorn

Ponekad su se dve krune spajale i formirale duplu krunu

\'erovanj.i Egipeana i n.ilazilo se LI

kantaru pravde Kada bi kantar

SLIStini njihove kulture

do5ao u ravnoteiu, nagrada je bi la raj; kada bi se kantar nagnuo,

driave Egipat moze pratiti do cina

RED I HAOS

pokojnika bi progutalo cudoviste,

Lljedinjenja Gornjeg i Donjeg

Odnos izmedL1 reda (maat)

koje je delimicno bilo lav, nilski

Egipta pod dadarom koji se

i haosa (isfet) predstavljao je

konj i krokodiL Maat je takode

zvao Menes (za koga ne postoje

Verovalo se da se poreklo

okosnicu staroegipatske rnisli.

upravljala dekretima, zakonima i

arheoloski dokazi), negde oko

Bog Horse povezivao sa svim

drustvenim odnosima, a regulisala

3100 g~ pre n.e Hijeroglifski znak

onim sto je pravilno i sredeno, a

je i verske obrede

koji se koristio za izraiavanje

BALEGAR

ANK

Balegar je

Nastao stavljanjem petlje oko slova T, ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je

simbolizovao

predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti Petlja, oblik

novi zivot i

kruga, moze da predstavlja kosmos, a T eoveka. Alternativno, rec je o sjedinjenju muskog

vaskrsenje. Zvao

i zenskog simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke lzide (okrugli deo), Ozirisove sestre i

se balegar zbog

supruge, a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi

toga sto je obicno

(narocito lzida) i kraljevi takoae se prikazuju sa ankom u ruci, da bi tako simbolicki

valjao lopticu

predstavljali svoju moc nad zivotom i smrcu Ank se takoae povezuje sa smrcu i

izmeta u koju je polagao

pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici, on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet,

jaja . Smatralo se da ovo

a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljuc kojim se otvara kapija smrti da bi se uslo u vecnost.

simbolicno predstavlja

Ponekad se stavlja na celo izmeau ociju, sto ga povezuje sa vidovitoscu

putovanje sunca nebom Balegari koji su izlazili iz gliba povezivani SU Sa zivotom koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta

Raom, koji se ponekad predstavlja

na putu, a zastitne amajlije su

kao krilati suncev disk. Ovaj

stavljane na mrtvo telo

bogoliki status davao je faraonu apsolutnu vlast, ornogucujuci

o,·e najvise koriscene amajlije bile

SU

zastitno Horovo oko, koje

mu da vlada vojskom i svim

u jednoj verziji mita o Ozirisu

pojma ujedinjenja predstavljao

Ci\·i!nirn narnestenicirna, kao i

koristi Ozirisov sin, Hor. da bi

je stilizovano spajanje pluea, sa

svestenstvom Kud god da

natio oca u zivot, i balegar, koji

dusnikom koji se dize izmedu

isli, obicni ljudi su podseeani

je postavljan na srce Balegar je

njih U urnetnickirn predstavarna,

na faraonov status, koji su

povezivan sa Heprijem (jednim

SU

lWJ.j amblem je rnogao da bude

sirnbolizovali masivni kameni

aspektom boga sunca Ra) i zato

okruzen sa dva boianstva,

kipovi kralja u oblicju boga Ra,

je bio simbol novog zivota i

ponekad Hororn i Setorn, ili u

kao i ,·elicanstnne piramide

vaskrsenja Ponekad su balegari

drugim prilikarna sa dva boga Nila, pri cernu je jedan irnao na

pogrebni spornenici kraljeva i kraljica starog Egipta

prikazivani sa krilima sokola, kao simbol preobrazenja i zastite

GORE Uprafojavanje i obredni elementi mumificiranja bili su puni simbolickih znacenja.

glavi biljku papirus (heraldicki

DRUGI :ZIVOT

vodeni krin) (arnblem doline

Smrt i sahrana imale su mnogo

Nila) Figure sa strane cesto se

sirnbolickih asocijacija u starom

prikazuju kako povezuju stabljike

Egiptu, gde se postojanje drugog

papirusa i lotosa

zivota nalazilo u centru religijskog

LI

CVOr oko

hijeroglifa Uloga kralja iii faraona

wrovanja. Praksa mumificiranja

bil.i je da ujedini ove dve zemlje

otkriva snaino verovanje da telo

ti tu lama "Gospodar dn zernlje" i

zahteva da ostane netaknuto za

"Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta"

zivot posle smrti, dok tekstovi

FARAON

verovalo da se mrtvi pen ju na

vezani za pogreb pokazuju da se Naz iv faraon (per-a a) doslovno

nebo, u carstvo sunca i mesto

znaci "velika kuea" U periodu

drugog zivota. Bilo je nekoliko

Novog kraljevstva (oko lSSO-

metoda uspinjanja, ukljuC:ujuci

oko l 069 pre n e.) ovaj nazi\· se

jahanje na ledima so kola, guske

koristio da opise kralja, ali pre tog

ili neke druge ptice; dizanje ka

vremena odnosio se na kraljevu

nebu zapaljenim tarnjanom; ili

palatu ili dvor U starorn Egiptu

putovanje na plovilu od trske ili

se za kralja ili faraona verovalo

barci koja je isla na jedra, vesla ili

da predstavlja zivu manifestaciju

je bila tegljena Ovo putovanje

boianstva, povezanog i sa Horom,

je bi!o opasno, pa

bogorn neba sa glavom so kola, is

bajalice da pomognu pokojnicirna

SU

Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zivot.

DOLE

amblem delte), a drugi lotos (ili

Se Ci tale

l(LASICNO DOBA

Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta.

GORE

I klasicnJ. grcka ci\iliz,1cijJ. i

kontrJ.ste i prcobrazenjJ. kojJ.

za1·isno od raspolozenja. Za s1·c

mocno Rimsko CJ.rSt\ 0 inuli

odreduju i kosmicki i ljudski

bogo1·e se srnatrJlo da poticu od

su ogronun utc1j nJ. zJ.p.1dno

zi1 ot. Bogo1 ii boginje grcko-

Gee (Zernlje) i Ur.111J (neln),

drust10, uticuci nJ. njt:go1 e

rimskog pJ.nteo1u olil:J.1·ali

J.

zakone i obicJjt:, umctnost

SU

U anticko doba, lovorov venac je bio simbol pobede, kao i znak statusa koji je nosila vladajuca klasa

SU

ljudski - zJ.ljublji1 ali su se. radali

i nauku, filozofiju i nacin

L1d,rnjc, smrt i 1,1skrsenje. r,1t i

decu. s1 irJ.li muziku. s1 JdJ.li sc

zivota. Sistemi 1 crO\ J.njJ. 01 ih

mir. ljub,11ibrJ.k,i1IJ.Lhli su s1im

i imali ljubarnc 1eze. S1 Jki bog

mediteranskih 1ur0Lh mogu se

.1spcktirn,1 dne1 nog zi1 ot,1

1ideti u njiho1im mitologijam,l. GORE

.irht:tipske tcmt: kao StO

njiho1 zirnt je ZJ!l1isljan kao

l\faj1 isi 1rh u pcjzazu st,ire

je imao sopst1enu sferu utic,1ja - AJrodita (rim ska VenerJ.)

koje su bile kar,1kteris,rnc

Grcke bib je pLmina Olimp. koja

1 ladaL1 je ljubJ.\lju, a Ares (rimski

zi1·opisnom. drJ.l11Jticnom

je bib sLrnistc bogc" a Oni su

i\!ars). nJ. primer. rJtom - i s1a

vitalnoscu koja je cu1,1L1 moraine

odJ.n!e 1lachli s1etom i pomag.1li

1eca bo:i.J.nst1 a imab su hramo1 e i

principe, prirodne zJ.kone i 1·elike

su ljudima iii su ih ornet,1li.

s1·etilist,1 kojJ im behu pos1ecena

VRHOVNI BOG Najveci bog bio je Zevs (kod

CENTAR S\TL-\ Jed no od naj1 J.inijih s1etilista

Rimljana Jupiter), koji je bio

bio je hram Apolonu u Delfinu

vrhovni vladar neba i zemlje, kao

1u padinJ.ma PanusJ.. Apolon.

i gospodar manjih bozanstava

koji je u jednorn od aspekata

Olimpa Bio je ozenjen svojom

bio powz,111 sa suncem. imao je

sestrom Herom, ali je imao mnogo drugih polnih veza, izrodivsi mnostvo potomaka i sa

prorocansku moc i u Delfirna je odgo1arao na pitanja o

boginjama i sa smrtnim zenama,

buducnosti preko s1·oje

tipicno prerusen

svestenice. Delfi su se srnatrali

pretvarajuci

se u labuda, bika, konja iii u obilje

centrom s1eta, tackom gdc se

zlata Njegovi simboli bili su

susrecu d1·e ptice koje lete s,1

munja i orao, iako je prikazivan i u ljudskoj formi sa krunom

suprotnih strana zemlje. Veliki

lovorovog lisca na glavi, kako sedi

kamen. poznat bo omfalos iii

na prestolu drzeci skiptar.

pupcani kamen, bio je tamo postadjen da to simbolizuje .

ELEUZINSKE MISTERIJE U sustini grcke religije bile su eleuzinske misterije, tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze ljudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mine

HRAMOVI

su simbolicku formu u mitu o

znamo sigurno sta su orii, u stvari, dozivljavali, ali se cini da su

Zemaljska bora1 is ta bogova

Persefoni (koju su Rimljani znli

imali trostruko otkrovenje· bozansku viziju device Persefone;

bili su njihovi hramovi i za

Prozerpina), nevinoj kceri Zevsa

spoznaju da je Persefona rodila Eona, bozije cedo, u vatri; i

izgradnju istih nije se :Zalio

(Jupitera) i Demetre (Cerere),

novae. Rane dn·ene uradevine

boginje Zemlje. Prema mitu o

ustupile su mesto kamenim,

Persefoni, Had (Pluton, bog

narocito merrnernim, koje su bile

podzemlja) uhodio je lepu devicu

ukrasene frizo1·ima jarkih boja

dok je brala makove i silom ju je

"'

z

misterije su praktikovane 2 000 godina, okoncavsi se gotskim

8

pustosenjem Eleuzine 396. godine n e

>

rimskim vremenima, okoncavsi se

na kojima su prikazivani podvizi

odveo da bude njegova kraljica u

krajem IV veka n . e. Obnovljene

carstvu mrtvih Ophrvana bolom,

su u modernom dobu l 896.

hramo1·a bi la je posvecena nekom

Demetra je zanemarila zemlju

godine Jedan od simbola koji

narocitom boianst1·u, ciji kult se

dok je trazila svoju kci. Zemlja je

je povezivan sa Olimpijskim

Jedan od najcuvenijih starogrckih hramova, Partenon, sagraden je na Akropolju ("visokom gradu'") u Atini izmedu

postala jalova, letina je venula i

igrama jeste trkac s bakljom,

propadala, a rezultat je bio vecna

koji nas vraca u vreme kada su

zima.

se stafotne trke odrfavale posle

Da bi pomogao coveeanstvu, Zevs se ume5ao i poslao je

padanja mraka, tako da su trkaCi

Hermesa (Merkura), boga

Pobednicki tim ih je koristio

pos,·ecen zastitinici grada, Ateni,

izaslanika, da vrati Persefonu

za paljenje vatri na oltarima

boginji mudrosti i ratovanja, a

1Vledutim, u meduvremenu ona

posvecenim Zevsu i Ateni.

imao je njen ogroman kip od zlata

bese pojela hrarrn pokojnika (u

Pobednici su nosili lovoro\' venac

i slononce. Son, kao simbol

obliku sest semenki nara) i tako

koji je bio posvecen Apolonu i

mudrosti, bila je njen amblem

je postala vezana za Had: mogla

predstavljao simbol pobede

i moze se naci na srebrnim

je da se vrati Demetri samo deo godine Njen godiSnji dolazak

SU

ko\·ani u Atini

posle velikih grckih pobeda nad Persijancima +79. g pre n e Rimski obieaj uzdizanja mrtvih careva u boianstva znacio je da

obeleiava se ponovnim radanjem proleea, ali krajem leta ona mora da se vrati u Had, kada zemlja ponovo postaje jalova

su mnogi hramovi izgradeni zbog njiho\'Og obo:Zavanja, ukljucujuci

IGRE

hram A\·gusta i njegove supruge

Ne samo zabava, sport je bio

Livije, koji se jos nalazi u Vianu,

nacin obucavanja za ratovanje i

Francuska Tahi hramovi su bili

za slavljenje bogova. Nacionalne

simboli i boianske i zemaljske

svecanosti privlacile su sportiste

moci, svedocanst\'O kulturnih i

iz celokupnog grckog sveta,

politickih dostignuca Rimljana

a najvainija sveC:anost bile su Olimpijske igre, koje su

GODISNJA DOBA I

odr:Zavane svake cetvrte godine

CI KLUS!

Zevsu u cast.

Grcki zi\'Ot se nalazio pod

Ove igre su bile toliko znaC:ajne

dominacijom religije, a ona

da su obustavljani ratovi da

je bi la sustinski povezana sa

bi svet mogao bezbedno da

prirodnim ciklusima. Godi5nja

putuje u Olimpiju i iz nje . Prve

smrt i ponon10 radanje

Olimpijske igre odriane su 776..

zemaljske vegetacije poprimili

g pre n . e. i nastavile su se i u

Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta GORE

nosili baklje da bi osvetlili put

-J..+7 i 432. g pre n.e. Bio je

novcieima koji

er.

videli su klas zita, koji je obec'avao novi zivot i plodnost Ove

bogova, boginja i junaka. Vecina

postovao na tom mestu.

>

DOLE Triptolema,

eleuzinskog kneza, u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona

Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske graoane velikom moci Carstva

DESNo

0

z > LW

""0

LOVOR Povezanoscu s Apolonom, aromaticni listovi lovora bili su krunski amblem grckorimskog sveta kako za ratnike tako i za pesnike Lovor jer bio simbol primirja, pobede, mira, prorocanstva i prociscenja

\!EDICIN:\ I

tela kao sto je S\etska zdrant\'ena

iz,1bran je breg Palatin, na kojern

LECEN_f E

organizacija

jc Romul zaorao brazdu da bi

Rimljani su takode \·ero\·:tli d,1

Za stare Grkc. bolest jc

bolcst mogu da doncsu bogo\ i,

f(,1d,1 jc Rem pokusao da preuzme

bogc11 i. kojinu su sc oni t,1kodc

kao i n,1dzbinc i klet\ e, a t:ikode

inicijatirn od brata. Romul ga je

molili z,1 izlcccnjc S\ctilista

SU

prcdst:l\ lj,1la bznu koju s,1lju Merkurova palica, sipka iii stap, obavijena sa dve zmije, simbol je boga Hermesa . Koristi se kao amblem homeopatske medicine.

njomc oznacio granice grada

DOLE

prinosili zrt\C bogc11 ima

U

pos\ cecn,1 ;\sklcpiju (gri:kom

obliku delo\'a tela OY,1 pr.1ks,1

J\Lus je od,ez:io Romula u s\·ojoj

lcbru koji je oboza\'Jn bo bog

sci d,rnas nastadj,1 u crb anu

kociji da bi postao bog

medicine) biL1

SU

izgr.1dcn,1 sirom

nekih meditcr,rnskih zem:ilj,1. gdc

grckog S\cta, ,1 n,1jpoz1utijc jc

se koriste metaln,1 znarnenja sa

bilo u Epid,rnrusu Bolcsnici

izbocenim sarama

koja doji blizance, Romula i Rema, jedan je od simbola starog Rima

Hrabroscu i prcd,1torskom prirodom \·ucica je z,1 M.us,1 biJ.1

su isli 1u hodocasc,1 t.1b irn

DOLE Vucica

ubio. KaLh je Rim bio osno\ an.

S\

et,1 zirntinja i post,1Ja je

totemski simbol Rim,1. jedne

hramo\ ima, gdc su sc izlag.1li

0 SN I\' A.NJ E R Ii\ L-\

od n,1j\ ecih sYctskih supersila

postupku izlcccnja poz1utom bo

Prcm,1 legcndi, Rim su 753

Rimsko carstn1 je izgradeno na

inkubacija Sp.1\ ali su u hr,1mu

godine pre n.c osno\ ,1la br,1c,1

snazi

i koristili su sno\ c bo Lrnal

Romul i Rem. sinO\i rimskog

komunibcijc sa EskuL1pom, u

bog.1 rat,1 \!Jrs,i. K,10 bebe.

S\

oje \·ojske.

SNAGA. I POBEDA.

nadi da Lm mozc d,1 im pobzc

blinnci su b.1eeni u rcku Tibar

Zasnov,rn,1 1u strogoj disciplini,

bko cc ozdr,niti. L1tim bi

i ost,n ljeni Lb umru. ali su bili

gyozdenoj \ olji i hrabrosti, rimska

S\cstenik iz\Co prcporuccni

izbaccni na obalu i z,1dojila ih jc

\'Ojska jc posta]a sinonim za

trctman Obic,1j je bio da sc ost,n i

Yucic.1. K,1d,1 su odr,1sli. odlucili

Rinu 0\ a \'Ojska ne samo da je sirila granice ClrSt\',l, nego je bila

!llOC

ncb nsta simbolickc predst,1\c

su Lh s,1grade gr.id na Tibru.

zall\ ,1cenog de la tcLi, i prilikom

Da bi odredili gde

tr.1zcnj,1 isccljenj,1 i u zn:ik

gr.id. brac,1 su se popela na breg

gDdeci neprobojne tvrdave

zah\ .:dnosti na kr.1ju.

(Rem na A\ en tin J Romul na

na nhu breoova da bi branila

Palatin) i trazili su od bogo\',l da

rirnsko bogatstvo Boginja Nib,

Eskulapo\ amblcm bio jc

ee sagr.iditi

odgornrna i za njegorn zastitu,

"'

njcgo\ ,1 palic.i, gruba granJ

irn posalju znamenja U grcko-

krilati aspekt A.tene, postala je

ob.1\ ijen,1 zmijom, ciji

rimskoj tr,1diciji, orao lesinar je za

simbol \'Ojne pobede Cesto

simbolizuje obn,1\ lj,rnje mladosti

A.polona bio S\'eta i proroc,rnska

je prikazi\·ana sa globusom i

Cha palica je jos mek sirnbol

ptic.i. Dakle. kada je Romul

pobednickim vencem, a prinosene

isceljenj,1. a koriste jc lekarska

\ ideo 12 lesin,1ra. a Rem samo 6,

su joj ±rtve pre i posle bitaka da

S\

lak

bi sc obezbcdiL1 pobcd,1 i iskaz,1Li

steknu slobodu. a neki gL1dijatori

jc bio sladjen u podzcrnnim

z,1h\ alnost IlJ uspchu

su stic.1li st.Hus slan1ih licnosti

hr,1mo\ ima, gdc sc od\ijao

Or,10 je us\ ojen kao rirnski

jed.111 1utpis u Pornpejima

taurobolium (obrcdno irtHl\anje

barjak Poznat kao akvi/a, s,un

opisujc gladij,1tora po irncnu

bika), a u\·odcni u kult su krsteni

b.ujak jc post,10 ,1mblcm carske

CeL1d kao muskarc.i za kojim

njcgcnom krdju Ponckad se

moci. Orio\ a kriL1 su cu\ al.:t

uzdisu cb ojkc K.ida bi gladijator

i\[itr,1 prikawjc ujarrnljcn u krug

mir C,irstYa, dok jc sposobnost

bio r,rnjcn, mogao je da z,Hrazi

zodijaka, \Cio\atno .iludirajuci

enc pt ice Lh obori zrt\ u u

rnilost Ako bi sc pLiblika (i or)

n,1 kr,1j Dob,1 bika i pocct,1k Doba

smrtonosnom IlJlctu podsccal.:t

umilosti\ili, podignLiti p.1lcc\ i su

O\

IlJ ratnickc \rline Rima.

zn,1cili d.i mu jc 1- ostedcn ziwt,

\TCI11C

1

i\lcdu r,1tnim plcnom n,1lazili su sc robo\ i, a neki od njih

.1 spusteni palccvi su oznac,n,1li brut,1lnLI srnrt

(ukljucujuci zcne) Yczbali SU

kao gLidij,1tori, koji

SU SC

KU LT i\!1 TRE

mcdusubno borili, ccsto do

Origin,1lno pcrsijski bog sunc.1,

smrti,

i\litr,1 jc stekao kultni st,1tus kod

LI

amfitcatrinu koji su

podizani sirom C,irst\ a Ch,1ba

rims kc\ ojske. koj,1 je prosiriL1

janlJ arhitcktur,1, rnoc,rn simbol

njegcno oboi.n,rnje LI cclom

rirnskc dorninacijc, kulminir,1Li

rimskom drust\ LI i c.ustni. L10

jc izgr,1dnjom spekt.1kuLunog

t\ orac i \lad.u kosmos.i i\!itr,1 jc

Koloscunu u Rimu . Ot\·oren

obicno prikaziv.in kako ubij,1 bika,

80. god inc n e, mogao jc d,1

simbolizujuci pobedu co\eka

primi oko SO hilj,1da gledalac.1,

nad njcgon1m :i:ivotinjskom

,1 proccnjeno jc da je u njemu

prirodorn, kao rimskLI politicku

poginulo 500 hilj,1lh gLidij,1tora

\last n,1d neprijateljima Mitra

CLidij,ltorske borbe inulc su rcligiozno poreklo, buduci da su sc odrzavale na pogrebim,1 da bi sc ukaz,1la (,1st pokojniku, ali u n-eme cue\ a one su bile kn·J\ a z,1ba\·a. Pobednici su rncwli ch

"

oEsNo U Rimskom carstvu, kult Mitre je bio otvoren samo za muskarce. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija befog bika, simbolizujuci musku polnu potenciju i moc u najcistijoj formi

1u kojc jc bi lo prikbdno za to

Krilata Pobeda- iii Nika, jedan aspekt Atene za Grke drzi dva najvaznija rimska simbola moC:i i pobede, palicu sa orlom na vrhu i venac od lovoerovog lisca

GORE

Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti GORE LEVO

PAG·ANSIZA EVROPA 20

Kada je Rim sa srnjim zapadnim

-'

0

carstYorn pao pred van·arskim

C!J

OS\

ajacima, .+-:-6 godine n e,

severna Enop,1 je usla u period z

nestabilnosti Uticaj rimske

> c::

ci,·ilizacije je slabio, iako jc

0

klasicna nauka sacuvana u hriseanskim manastirima, a stara Instrument duse, govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh, suze tuge i vedrinu iii san

GORE

keltska kL1ltura bila preplete1u s germanskom i skandinavskom tradicijom n,1stupajL1cih sila U VI veku Anglosaksonci su

Keltski kazan bio je ,·afan simbol obilja, ponornog radanja

stigli LI Britaniju iz SkandinaYije

i ±rtrnvanja: beskrajna zaliha

i Nernacke, izbacujuci rimsku,

jeb iii znanja, cesto povezivan

keltskLI i hriscansku kulturu sa

sa nhO\·nim keltskim bo"Olll

teritorije koja je sada postala

Dagdom Za ubijene koji su

"

Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnostvo keltske simbolike vezane za prirodu, ukljucujuci rogatog boga Kernunosa, zivotinjsko bozanstvo

GORE

jagnjenja Oru jc inspirisala

·zemlja Angla"" iii Engleska

bacani u kazan CTO\·orilo se d,1 se

narodne pe,·ace i bib je bozanstvo

I

BLISIZI ISTOIZ FAR/WAHAR Vrhovni bog Vl

Persijanaca, Ormuzd, bio je personinkovan

z

Bliski Istok, koji sc poncbd

ukr,1sa\·,1li su kraljc,·sku paLltu u

Zaratustrovci \cruju Lfa jc pn,1

s,1glcd,n,1 kao r,1skrsec istorijc

Suzi, gLffnom gradu

St\·orcna zin1tinja bio bcli bik, predak SYih drugih zivotinja i

s,1st,1j,1listc Istoka i Zapada dozi\·co jc poectkc ci\·iliz,1cijc

ZARATUSTRIZAi\!

bilj,1b, dok jc ccntr,1lna tacb ovc religije \·atra, posmatr,rna bo najcistija m,rnifostacija Ormuzda .

faravaharom,

i bio jc rod no mcsto judaizma,

Godine 2+7 n . e. S,1sanidsb

"-'

slikom kraljevske

isLrnu i hriseanstY,1 Njcgcl\·a

dinastija je uspostaYila

0

licnosti koja izranja

kultunu sloicnost odr,1:i.a\·a dugu

zar,Hustrizam kao Z\'anii:nu

Sirom Pcrsije su st,1lno gorclc

istoriju ljudskih seoba, OS\,1janja

religiju Persijskog carst,·a, tako

v,1tre. ncke pod \·edrim ncbom,

da sc on,1 jos pr,1ktikuje u Iranu i

a drugc z,it,·orcnc u \',ltrenim

drugim delo\'ima s\·eta . Zasniv,1 se

hramo,·ima, o kojima su se sLuali

> a:

iz krilatog diska koji predstavlja ljudsku ambiciju da ostvari jedinstvo s bogom. Ova

PE RS IJS K 0 C AR S T\' 0

na ucenjima proroka Zar,1tustre,

S\cstenici znni m,1gi ( (odaklc

licnost simbolizuje

Od kraja VI \·eka pre n.c . Pcrsijsko

u kojima suprotstavljene sile

potii:e rci: ·magija·) Pribzi oltara

dobra i zla simbolizuje Ormuzd,

s \,1trom nalne se n,1 starim

nhm·no bofanstvo koje jc

no\·cicima

slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje ljudske duse, a druga

carst\·o, ruj\·eee i najboljc organizo\·ano carst\·o starog

S\

eta

koje je do t,1da Yidcno, \ ladalo je

odgovorno za istinu i s\·etlost,

Kako Zaratustr,1 snutr,1

ru ka drzi prsten,

Bliskim Istokom, obuh\·atajuCi

i opaki Ariman. Njih drnjica

\·atru s\·etinjom, krcmir,rnjc

simbol kraljevskog

zemlje od ob,1le Sredozemnog

prcdstadjaju dvojnost kosmosa:

nije donoljcno zato sto bi

dostojanstva i ciklusa raaanja, smrti i ponovnog raaanja

rnora do granic,1 Indijc. Persijanci

za r,uliku od Satane, Ariman nije

kontaminiralo v,1tnr: umcsto

su pr\i ujedinili lr,rnski pbto,

t' orc\·ina \Thovnog bog,1 ncgo je

tog,1, teb se izlazu na nhu ·kula

koji je postao noYi centar moCi

njemu ra\',Hl

u o\·om regionu - obi.1st kojom SL!

naj\ eci deo prethodnih 2

SOO godina. kulturno i politii:ki,

dobrih duh ova ( ora) i zlih -duhova ( deva) konacno

ec

BE DUIN!

dovesti do trijumfa Ormuzda, a

Beduini su pustinjski nomadi Bliskog lstoka, a mnogi od

Persijsko carstn1 jc sadrz,walo

Ormuzda preko "dobrih misli,

njih i:l!\·aju tradicionalni nacin

mnogo razlicitih ruroda koji su se

dobrih reci i dobrih dela .. Ova tri

zi\'ota jos i dan.is. !me irn poticc

ccsto bunili proti\' persijske yJasti

ideala predstavljena su pomocu

od arapske reci koj,1 znai:i

D,1 bi oi:uYali red. Persijanci su

tri pera sa krila faravalzara, koji

"stanonrik pustinje· Nosili su

imali \·coma efikasnu \·ojsku od

je glavni zaratustrovski simbol

dugacke talasaste ogrtai:e Lfa bi

Prostrano i planinsko podrucje,

Kamila je najvaznija za opstanak Beduina, pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku laau" koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana

lesinari.

vernici ce biti ohr,1breni d,1 slecie

dominirali i\[esopot,rn1ija i Egipat

DOLE

tisine .. da bi njihove kosti pokupili

Uniwrzalni sukob izmedu

desct hilj,1da specij,1lno obucenih Yojnika, kraljeYih telohranitelja i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazili, brzo guseci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su pozruti kao "besmrtnici .. zato sto bi snki poginuli rnjnik bio odmah zamenjen. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja

oesNo Ova krilata naprava je faravahar, simbol ljudske zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom, vrhovnim bozanstvom zaratustrovske vere.

TEPI SI Sirom Bliskog lstoka, tepisi SU nesto vise od funkcionalnih predmeta, buduci da se koriste kao simbol vaznih elemenata plemenskog, porodicnog i licnog zivota. Njihove sare obiluju simbolickirn znacenjima Na primer, karnile, beduinsko blago, oznacavaju srecu i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha, dok paunov rep nalik tocku predstavlja simbol sunca i kosmickog ciklusa Uobicajeno je da tepih ima namernu manu, jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo 0

im bilo hbdnije, ali je \erov.itno

S druge strane, u tisini i samoCi

11.ljniniji deo beduinske odeee

pustinje susret s nekom drugom

pokrivka ZJ glan1 Ono se s.istoji

osobom moze da bude neobiean

od pbtna kojc nJ mestu drzi

i znac.ij,rn dogadaj Orn je n,n·elo

agal (kanap). sto ukazuje na

beduinsku kulturu da pridaje

sposobnost nosioca da sacuva cast

\ eliki znaeaj gostoljubi\"Osti i

i da ispuni obavcze i odgo\·ornosti

drust\·enoj etikeciji: posetioci se

muzen10g doba. Beduinke takode

docekuju muzikom, poezijom i

obelefa\·aju status pokrivkorn za

plesom B.icanje loptica tamjana u

glavu - udate iene, na primer,

\ atru tradicioiulan je pozdr;i\·.

nose oko cela crno pL1tno, poznato kao asaba Beduini se tradicionalno dele

DRA.GOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cm·anih

na srodna plemena, od kojih

t.1jni u dJ\nini bilo je mesto

svako predrndi seik SeleCi se od

n.1 kojen1 raste drvece koje

mest.1 do mest.1, u za\ isnosti od

chje miro i tamjan, koji su se

godisnjeg doba i ziveci u satorima,

cenili vise od zlata 0 mestima

cuvJju kamile, ovce i koze, jasuci

na kojima su se oni nalazili

r.1SI1e konje. koji su poz11.1ti po

ispredale su se f.rntasticne price:

eleganciji i brzini

grcki istoricar Herodot pisao je

U tahom suro\·om ambijentu sqko narusavanje teritorijalnih

Lh su to drvece C:uvale krilate

s.1 kraljevskim dostojanst\"CHn i

zmije koje bi ubile s\·akoga ko

bozanstH>m. T,rn1jJn ima dugu

prav.1 smatra se teskim

bi poku5ao da odnese smole,

tr.1diciju koriseenja kod svetih

prestupom: gornilice kamenja

a gcworilo se da je bogatstrn

ccremonija, kolutovi njego\·og

se tr,1dicionalno koriste za

legendarne kraljice od S;ibe

mirisnog di ma dozidjavaju se

obeleiannje granica imanja

s;igradeno 11.1 tim materijamJ. U

kao nebeske put,rnje z,1 1nolitve i

DOLE Tamjanske

smole su dragocene materije sa razlicitim simbolickim svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje

pustinjskim krajevima Arabije

sjcdinjenje s bogovima. Tamjan

tamjan i miro su bili bogati

se tJkodc po\·ezuje sa muskoscu,

simbolickim asocijacijama . Skupa

a duh mira je ienski i po\·ezan je

sa zlatom, oduvek se poyezuju

sa zemljom.

Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate

1zNAD

Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog zivota imaju simbolicno znacenje, ukljucujuCi sator i odecu ovoga C:oveka SASVIM GORE

TRADICIONALNI SATORI Satar je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge simbolicke asocijacije U Starom zavetu, lutajuca plemena lzrailja podizala SU sa strane sator za Boga, koji je postao prototip hrama Kao i hram, sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze. U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta, predstavljajuci vezu izmeou neba i zemlje Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskog . Oni se obicno de le na dva dela, jedan za muskarce, jedan za zene, zavesom poznatom kao ma'nad Muskarcev prostor se naziva mag'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine gostiju. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste

PLEMENSIZA AFRII(A DUHOVNA VEROVANJA

lecenje bolesti Leko\·i mogu da se

U mnogirn tra.dicionalnirn

spradjaju od skoro svih sirovina,

africkirn drustvirna duhon1i i

ali su prirodne siro\·ine kao

0 co 2:

svakodnevni S\'et su jedno isto,

drvece, biljke i zivotinjske koze iii

z

gde SU svi vidovi zirnta prozeti

perje uobicajene i oblikuju se u

> UJ

silnom zivotnom snagom

a: 0

u

arnajlije sa sirnbolikom koja varira

nekim drustvima se smatra da

zavisno od koriscenih sirovina i

ovo zraci iz vrhovnog duha

snhe za koju se koriste

stvaraoca - Masaje iz kenije ga nazivaju Ngaj, dok Nupe iz

GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave s raznim tikvama, rogovima i drugim simbolicnim stvarima ispred sebe.

Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predmet Za

Nigerije, na primer, kafo da se

Kod tradicionalnih africkih

njihov bog Soko nalazi na nebu

drustava, nuske se koriste za

Cesto postoji hijerarhija duhova,

mnoge razlicite drust\·ene

od prirodnih duhm·a reka,

dogadaje i obrede, narocito

Stena, dn·eca i zivotinja, preko

maske koje se upotrebljanju kod

predackih duh ova pokojnika, do

ceremonija inicijacije i pogrebnih

boianstava koja dobijaju rnoc od

obreda Skupa sa kostirnom koji

duha tvorca Lugbare iz Ugande

skriva identitet nosioca, uloga

irnaju kult koji se koncentrise

maske ima rnnogo funkcija, kako

oko duhova pokojnika, u kojem

duhornih tako i svetornih Maske

se smatra da zivi pripadaju

se nose da pouce iii obra.zuju, d,1

Podrucje pustinja, savana,

"spoljasnjem" svetu dok rnrtvi

disciplinuju iii podare autoritet,

visokih planinskih lanaca i gustih,

pripadaju "zemlji" Ako se preci

da ornoguce nosiocu pristup

ekvatorijalnih kisnih 5urna, Afrika

zanemare, mrtvaci kainjavaju

specijalnim silama, iii prosto da

je wlik i raznovrstan kontinent

potomke donoseci im nesrecu i

zabave. Uloga rnaske prenosi se

Ona. je zavicaj mnogirn razlicitim

bolest

preko pokreta i plesa - rnaskerade

drustvenim sisternirna, gde se

F ETI SI

MASKE RADA

Veruje se da se duhovnom

gde kornpletan kostim postaje

gornri preko hiljadu jezika i gde

snagom rnoze manipulisati u

mocna i energicna sila koja

se mitovi i kosmologije preplicu s

svrhu dobra iii zla Pozitivna

predstavlja i ljudski i duhorni

rnora.lnim kodeksirna i nacinirna

mistiC:na snaga je produktivna,

svet Maskeradu cesto izrnde ljudi

sa.gledavanja sveta

moze da leci boles ti, i zastitnicka

koji su Clanovi tajnih drustava:

je, dok negativna snaga zdere

medu Dogonima iz Malija, na

lako je nernoguee izaci sa

prirodne fetise,

homogenirn videnjem africke

zdravlje i duse svojih frtava

primer, musko tajno drustvo iii

kao StO SU parcad

kulture, posteno je kazati da se

i uzrokuje nesrecu. Mnostvo

Ava, organizuje sve pogrebne

kroz \·ise hiljada godina nacin

Strucnjaka kao StO

zivota mnogih Afrikanaca menjao

iscelitelji i isceliteljke (poznati u

drveta, skoljke, obluci i perje, veruje se da duguju svoja

SU

vracevi,

svecanosti, sa rnaskiranirn plesacima u pogrebnoj povorci"

manje od industrijalizovanijih

vecini bantu jezika kao ngange),

Maske imaju snafoo simbolicno

duhovnim silama

delova swta i da tradicionalno

gatari i prizivaci kise poseduju

znacenje, a plesaci predstavljaju

magijska svojstva koje u njima borave.

ti ljudi zive od stocarstva iii

zanje o ovoj snazi i koriste ga u

uzorke muske i zenske snage i

Duborezi i mali

ratarstva . Simboli u africkoj

spravljanju "lekova" Lekovi se

uzorke iz zivotinjskog i sa drugog

kipovi mogu takooe

religiji, umetnosti kulturi

mogu koristiti za podsticanje

sveta.

odrafavaju ovaj socijalni i

iii sprecavanje kise, za pomoc u

U tradicionalnom drustvu

se aktiviraju preko

istorijski kontinuitet, au vecini

lovu, za zastitu od zlih duhova,

Joruba, smatra se da zene imaju

obreda i bajalica

africkih drustava duhovni i

za uspeh u ljubavnirn vezama

dve izrazite strane svoje prirode,

nganga

prirodni svet odrafava se u

iii za pronalazenje ukradenih

moc da stvaraju i odrfavaju zivot,

svakodnevnorn zivotu

stvari. Mogu se takode koristiti za

koja se spaja sa potencijalom za

da budu prozeti ovom snagom kada

veliko razaranje ivledu Jorubama.

kod inicijacije izvodi ,-e;tbc

geledska maskerada koju igraju

oponas,1juci zirntinju koju

rnuski iii zenski paro\ i treba

predst..wlja Mnoge maskc su

da obezbedi da se zenska moc

prava urnctnicka tvore\·ina:

kanalise za dobro zajednice

zensko inicijacijsko drustvo

Geledske nuske se pojaY!juju u

Sandi u plemenu Mendi, Sijcra

\·clikom broju razlicitih obrazaca

Leone, inu drvenu nusku koja

i obicno se nose na vrh glaw,

je ukrasena duborezima koji

m·eliko doprinoseci visini

predstavljaju pretke, gospodare

nosioca .

onih koji se primaju u drustvo .

U~JIVERZALNI KALABAS Kalabas je tikva tvrde kore, koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se moze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka. Kada se horizontal no prereze na pola, okrugli kalabas se C:esto koristi kao posuda za darove iii simbolicne predmete u hramovima, a obicno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca, kao i slikama ljudi i zivotinja U Abomeju, Benin, kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasem, pri C:emu je linija horizonta tamo gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa . Za sunce, mesec i zvezde kaze se da se krec'u u gornjem delu kalabasa, dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nacin na koji mali kalabas pluta u velikom.

Ma koja d,1 im je namena, svi kostimi i maske su ,·eoma

ADINKRA SIMBOLI

tela, ljudsko telo i nefiguratirne oblike. U pocetku korisceno za

stilizovane kreacije. a njiho\·a

Umetnost adinkre

simbolika varira u zavisnosti od

koji se rucno izraduju na

simbola

konteksta. i\ledu nigerijskirn

platnu - karakterisu simbolicki

rnnogim prilikama. pod uslovom

Ogonima, mnoge maske su

motivi, koji su graficki izradeni

da su simboli prikladni. a i samo

dizajnirane tako da lice na

u stilizovanim geometrijskim

je sirnbol kulture Gane.

zivotinje. pri cemu nosilac

oblicima Ovi simboli se odnose

pogrebe, platno se sada nosi u

Akoben, adinkra simbol za budnost i obazrivost

GORE LEVO

poprima duh iii karakter maske i

na istoriju, filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti u Gani

Dogonske maske formiraju liniju, sto simbolizuje vezu izmeau sunca i zemlje preko plesacevog tela DOLE

i Obali Slonovace, a grupisani su u razne kategorije, ukljucujud stvorenja, biljni svet, nebeska ·

Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga"

DOLE

Gaj name, sto znaci "osi m za Boga·; najpopularniji je adinkra simbol u Gani GORE DESNO

7'

> >

>

JuZNA I JuGOISTOCNA AzIJA 0

Vl

Carski peeat je bio hrizantema,

0\·a skulptura se nalazi na tocku

simbol sunca i nacionalni cvct

zakona iii darmacakri, koji

Japana. U modern om Japanu car

simbolizuje Budina ucenja.

nastavlja da zauzima presto od

z >

w

0

hrizanterna: duga neprekinuta

ARHITEKTURA

dinastija sirnbolizuje kontinuitet

Veliki kineski zid se uzima kao

sa prosloscu, a car se po ustavu

vizuelni simbol Kine On kri\·uda

definise kao simbol drfave

celom severnom granicom ove

Carcvi u Kini bili su vladari

Kineski car, odeven u simbolicno zuto, pred paravanom sa motivom zmaja

GORE

Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "C:isto" beloj pozadini

GORE

JAPAN SKI SARAN Japanski sarani koji plivaju u mnogim japanskim vodenim bastama simbol su strpljenja, hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu

Si Hang iz dinastije Kin kao

s\·et) i Cetiri strane sveta,

sredstni odbrane od varvarskih

odrfanjuci harmoniju izmedu

plemen.1 sa sc\·era . N,1 hiljade

neba i zemlje Imali su devet

robova urnrlo je u toku gradnje

obelezja: zmaj, planine, fazan,

onig zida, zbog cega je on postao

zrna pirinea, sekira, plamenovi,

simbol tiranskog ugnjeta\·anja.

Kulturna, politicka i duhovna

barska trava, zrtvena cinija i fare

istorija istocne Azije bogata

koje simbolizuju pravdLL

je i dramaticna i predstavlja

zemlje, a zansio ga je car Kin

Srednjeg carstva (svakodnevni

Zmaj sirnbolicki predstavlja

Za vlada\·ine dinastije l\[ing

( 1368-1644 pre n e ) ovaj zid je ojacan u \·elicanst\·enom

ogroman trezor simbolike, koji

carsku vlast i ulogu cara kao

stilu, kakav je danas, i srnatra se

se prostire od drevnih predanja

posrednika izmedu neba i zemlje

jednim od sedarn svetskih cuda.

do modernocrb doba Velike

On se pojavio na kineskoj

Iz raznih perspektiva on mo:Ze

civilizacije behu uspostavljene

nacionalnoj zastavi za vladavine

da se sagledava kao simbol moci,

u lndiji 2 500 godina pre n e,

dinastije King i bio je vezen

podele, zatvorenih sta\'O\'a i

au Kini 2000 godina pre n.e.

na dvorskoj odori Kinezi su

ugnjetavanja

Japan je sebe posmatrao kao

verovali da su direktni potomci

··trece carstnJ'', jednako Indiji

Zutog cara, za koga se priealo da

U Indiji, kod grada Agre, Tadz Mahal predsta\·lja trajan

i Kini, a po predanju ga u VII

ima glavu coveka i telo zmaja.

i dubok simbol ljubavi Orn

\·eku pre n e osnovao car Dzimu,

Zuta boja, koja je simbol zemlje

velicanstvenu grobnicu, koja je

cija se carska dinastija nastavlja

i prema tome. ratarstva, ostala

zavrsena 1652, sagradio je vladar,

neprekidno sve do danas.

je carska boja Od vrernena

5ah D:Zahan u znak secanja na

dinastije Han (od 206. pre n.e .

Mumtaz Mahal, svoju dragu

CARE VI

do 220

zenu koja je umrla prilikorn

Dalekoistocni carevi su sebe

slikani i u drugirn bojama, koje

porodaja Srnestena izmedu

dugo povezivali 5,1 iskonskim

su svaka za sebe imale razlicitu

kanala i tihih basta, ova grobnica

i rnitskirn izvorima snage.

sirnboliku: tirkizni zmaj postao

je napravljena od s\·etlucanig

Nipon, kako Japanci

ZO\'U

Japan,

znaci "zernlja izlazeceg sunca'', a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zemlji

rie )

zrnajevi su bili

je simbol cara, povezan sa

belog rnermera, koji je ulep5an

istokom i izlazecim suncern .

poludragim kamenjem Cetiri

Godine 1950. indijska vlada je usvojila, kao nacionalni simbol,

kanala u bastarna sirnbolizuju cetiri rajske reke koje su

- i svoj autoritet - upotrebom

skulpturu iz vladavine cara

opisane u Kuranu, dok baste

sun cane simbolike. Japanski

A5oke (vL 272-232 pre ne)

predstavljaju konacno pocivaliste

carevi su,preko legendarnog

Ovaj stub klesanog kamena

du5a pokojnika

pretka Dzirnua, pratili svoje

prikazuje cetiri lava, slona,

Tadz Mahal je podignut kao

poreklo dovelike boginje

konja, bika i jos jednog lava,

simbol ljubavi, ali mozda i kao

sunca, Amaterasu, centralnog

sve odvojene lotosom u bazi, s

demonstracija velicine 5aha

bofanstva panteona Sinto

natpisorn "samo istina pobeduje"

Dfahana. Kaiu da je za sebe

oesNo Velicanstveni Tadz Mahal, strasni simbo! vecne ljubavi jednog cara prema svojoj princezi, Mumtaz Mahal

pl:iniI«10 drugi l11JUZOlcj. od

br.1ta. bliska ,1li nc priljubljcna.

crnog mcrmcr:i. n:i suprotnoj

N,1 hindu vcnc,rnjim,1 par

str,111i rckc Dz,111rnnJ. i povcz,111

drzi pirin,1c, wb i lisec. sto

s,1 pn im srcbrnim mostom, :iii

simbolizujc zdr,1\ ljc. bog.1tst,·o i

jc umro pre ncgo sto jc njcgo\

srccu.

pLrn mog.10 da bude sprovcdcn u

U [(ini

c z > c 0

SC

0

gostu slLlzi (,1j lzao

dclo. t,1ko Lh jc s:ihranjcn u T,1dz

simbol f'Osto\ anj:i i dobrc ,·oljc.

l\L1h,1lu.

,l odbijanjc soljc C,lj,1 snutra

0

SC

z

ncpristojnim. Solj,1 sc pL1ni do Pl RINA( I CAJ

scd,1111 dcsctina, ,1 preost,1lc tri

Siron1 Azijc pirin:ic jc gLn-11J

dcsctinc sc pL1nc prij,1tcljst\·om i

n,1mirnic,1, koj,1 sc obicno

ljub,1\ ljLI Prcnu jcdnoj lcgcndi,

po\·ezujc s,1 izobiljcm, naprctkom

pijcnjc C,lja pocclo jc kada

i plodnoscu i prcdstavlj,1 simbol

car Sen Nung. jednog dana,

zirnta . Stanon1ici B,1lij,1, koji

odnur,10 u senci biljkc c.1ja i

jcdu pirin,1c z,1 sv,1ki obrok,

kaLh je nckoliko listo\·,1 p.1!0 u

kazu za njcga da jc nasi, sto

njcgon1 sol ju vrcle 'ode. Posto

> > N

SC

zn,1ci "nosnica : drugim rccinu.

jc popio zbtnu tccnost. bio jc

tm1ctnosti. LI obliku j.1p.rnskc

konzumir,rnje pirinca sm:itra sc

prozct di\nim osecajcm sreee.

c,1jnc S\cc,111osti iii C:.rnoju,1.

LOTOS

koj,1 pcrsonifikujc clcmcntc zen

lako raste u mulju,

prcncli monasi zcn budiznu.

filozofijc C1jn.i s\·cc,rnost C:,1dzi

lotos zadrzava

koji su ga pili ch bi ostali budni

s,1stoji sc od pct sati ritualnih

koje ne pojedu biti oziljak na lieu

prilikom mcditiranjaJapanci~

pokrct,1

muza

su podigli ispijanjc c.1ja na ni,·o

jcdnako \·aznim kao disanjc U Kini sc za devojkc sLibog dpctita gon1rilo da

ee s\·ako zrno pirinca

U _fapanu se pirinac smatra s\·ctinjom. a njegovo konzumiranjc jc S\cti obrcd.

U sinto rcligiji prinosc Se zrt\·e

Zclcni c,1j

SU

iz !(inc LI japan

svoju lepotu Kao nacionalni cvet lndije, on je simbol cistog duha koji

je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padme" odnosi se na

boz,rnstn1 Inari, koje donosi

prosvecenost,

pirinac. J.1p.111ci \·cruju da

"dragulj u lotosu"

1ut,1panje pirinca pre km«rnja oslobada zivotnu cnergijLI, koj.1 mo:i.e da doncse mir dL1si. Ponekad se Zd zrna pirinca govori da su "male Bude', da bi se dcca podstakla da ih jcdu .

U Indiji se pirinac smatrJ. hranom koja donosi srecu. Nm·a letina se proslavlja kao deo s\·eeanosti Pongal. kach se pirinac km·a u loncima dok se oni nc prcliju. Svet ukra$a\·a prostor ispred kuca pirincanim brasnom LI boji i prinosi Zrtve bogo\·ima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva

tevo Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar moze imati razlicita simbolicka znacenja, zavisno od kulturne iii politicke perspektive. Ovaj zid se razlicito posmatra kao simbol zastite, moci i dostignuca, iii ugnjetavanja, izolacije i podela

0KEANIJSKA PREDANJA _j

z

Hiljade ostna u centralnom

Urodenicki n,1J'odi veruju da ·

kucnim gredama i na rnnogirn

i juznom delu Tihog okeana,

se pennjem narocitih pesanu,

drugirn nstama kucnih i

ukljucujuci r\ustraliju. Novi

na kljucnim t,1ckarna zcmlje,

duhornih prcdrneta Tiki jc

Zeland, polinczijskc Havajc i

direktno povezuju sa sanjanjcrn

muska figurJ koju rulazimo

i\falajski arhipelag. cine zajcdno

> LW

Oke,rniju Postoje tri glanu

c:::: 0

Totemske zirntinjc igraju vaznu

skulpturarna,

kulturna grupis,rnja: Polinczija,

Bratstva imaju totemski odnos

i na odeci . Poline±Jni n:ruju da jc

Melanezija i 1\likronezija.

sa rurocitom Zi\'Otinjom. pa im

on njiho\ prvi prcdak iii uopste

Domorodacko stanovnistvo

jc zabranjeno da jedu meso tc

pni co\·ck, i simbolizuje falus iii

zirntinje, jer bi to bilo isto kao

moc r,1danja

Australije predsta\ lja jos jednu \ dZilU

kulturnu grupaciju sa O\'Og

podrucja

da neko jede bliskog rodaka

tetO\ azi

Duborczi Mavara sa Non1g

Karakteristikc i osobine totemske

Zeland,1. u kostima, skoljkama, nefritu i dn·etu. prikazuju \·aine

bratstn1 Neki australijski

mitoloske teme i prirodne

domoroci jos uvek se cvrsto

obrasce. Korn predst;n·lja list,1sti

··r\boridzini' je zapadnjacki

drie za sanjanje totema. Jednom

organ paprati. simbol no\·og

term in, koji se koristi za opis

eoveku ciji jc totem bio p.1pagaj,

zivot,1 i cistote koji doL1ze na S\'et.

dornorodackog naroda koji su

bilo je dozvoljeno da putuje

Pieter je vertikalna fr1rma kod

hropljani osrnjili iii kolonizovali

po svetu zato sto je u prirodi

koje se preplicu dve spir,1le On

Domorodacko stanovnistvo

papagaja da prelece granice

predstadja \·ecnost i \·ecni odnos

POLINEZIJA

stilizovana udica. koja prcdstavlja

paron iii kultura. Hej-matau je

su dosli sa !v!alajskog poluostrva

Zauzirnajuci veliki deo istocnog

napredak i obilje i duboko

Njihova duhornost se blisko

podrucja juinog Pacifika, sa

postonnje prema okeanu Ona je

povezuje sa odnosom prema

glavnim ostrvima Havaji i Novi

simbol vlasti i autoriteta i kafo da

zemlji preko "nemena sna".

Zeland, Polinezija je bila jedno

nosiocu pruia zastitu kada putuje

od poslednjih podrucja S\'eta

mo rem

st\aranja sveta Ono se odnosi na

koje je naseljeno, uglavnom u

stvaranje zemlje, l.judi i zirntinja.

migracionim talasima.

ali u is to neme ono je vecno

Polinezijski kanui su divno izrezbareni, sto simbolizuje duhovnu moc i prestiz

U

DOJ\!OROCI

Sanj,rnje je \ itab.n koncept

SASVIM GORE

kamcnu,

r\USTRALIJSKI

preko 60 000 godina, a vero\·atno

Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju ljudski svet sa svetom prirode.

LI

zinitinje postaju dostupne

Australijc zauzima ovu teritoriju

GORE

po celoj Polineziji. u dn·enim

ulogu u urodenickom drust\·u

Iako su ova ostrva worna

Ogromni kipcn·i n,1 Uskrsnjern ostrn1 isklesani su od kamena, a wrovatno predstavljaju bogO\·c

prisutno na mitskom ni\·ou.

udaljena jedna od drugih,

zastitnike, koji

Veruje se da je ceo zirnt prozet

polinezijska drust\'a imaju

narodu na ostrn1 Prevelika glava

sanjanjeni. Price nastale za vreme

nit jedinstva koja prolazi kroz

kod polinezijskih skulptura istice

sna prikazuju pretke u kretanju

njihove sisteme vero\·anja i

s\·ete atribute gla\·e

kroz zemlju. u oblikovanju zemlje

drustvene strukture Rec je o

SU

okrenuti prerna

i u napajanju zivotom biljaka i

aristokratskim drustvirna koja

POLINEZIJSKE

zivotinja. Za vreme sna, urodenici

predvode poglavice. Za plemstrn

TETOVIRANE SARE

i zemlja su deo jedno drugoga

se smatra da poseduje duhovnu

Postoje dve vrste polinezijskih

Pojedinac pokusava da prozivi

rnoc, poznatu kao "mana", koja se

tetoviranih 5ara Enata su

zivot u skladu sa zakonom koji su

pokazuje kroz obred i urnetnost

prirodni sirnboli koji se odnose

posta\'ili preci Kako su preci duhovi putovali

Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti

na zivot pojedinca, na njegcwo poreklo i drustveni rang Oni

kroz zemlju, stvarali su putanje

otkrivanjem lepote i sustinskih

takode stite nosioca: ribar bi

snova. koje se cesto nazivaju

osobina u dn·etu iii kamenu

imao 5are koje ga stite od ajkula,

"linije pesme", buduci da su

Ukrasne rezbarije pojavljuju se

dok bi ratnik imao sare koje

oni pesmom oziveli zernlju

na kopljima, kanuirna, nakitu,

ga brane od napada Etua su

29

misticni simboli koji se odnose na

0

proslost predab - lozu 5amana,

>

z

poglavica i boianstava. Ovi simboli su prikazi\ ali manu, koj,1 se prenosila lozom

>

i\!ELANEZIJA I

0

>

i\!IKRONEZIJA

z

Na i\!el.:ineziji i i\!ikroneziji

ljudskih, zirntinjskih i prirodnih

simbolicne umetnosti irna za cilj

postoji mnogo kultura i preko

slika Figurice totemske zirntinje

odriavanje dobrih cH.-!nos,1 izmedu

hiljadu jezika Papuanci su bili

bratst\·a, kao sto je riba, zmija

zemaljskog i duhm·nog orstn

prvi stanovnici Melanezije,

ili krokodil. ponebd pokazuju

Nosenje maski je \·azan nacin

dosavsi tamo barem pre .+O

kako zirntinj,l prozdire oca

postlwanja i pribzivanj,1 predaka.

000 godina Ovo tradicionalno

br,1tstva Iako ovo deluje opako,

i\bske centralnog dela severne

drustvo zasniva se na

vercH"atno ukarnje na duhovno

G1·ineje pribzuju natprirodne

poljoprinedi, g,1jenju svinja, lorn

poisto\·ecivanje ljudi s totemskim

duho\·e i pretke Izradene

i trolwini

zi1 otinjama. Za L1tumule u

od skoljki. zirntinjskih koza,

Nornj G\·ineji morski krokodil

sernenki, c\·eca, drveta i perja, cive

"'

i\lelanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje

jet\ orac

jarkim bojama i nastaje na

Krokodil, koji je bio prrn ljudsko

duha i bo veliki iZ\·or snage u

sirokorn spektru materijala. Veliki

bice, pario s pukotinom u zemlji

poslu i ratu.

deo religiozne umetnosti sla,·i i

(prvom zenorn) da bi stvorio

S\

ih stvari. I\..aiu da se

maske se sln·ataju kao prebivaliste

U tradicionalnom

pomiruje snai.ne uticaje duhov,1

zirnt. Dor*\ ilica I\..rokodila

nnuatuanskom drust\·u, odnos

i.i\·otinja i prirode, kao sto ukazuje

postala je zemlj,1, ,1 gornja nebo

coveka i S\"inje je od izuzetnog

postovanje prema precirna

S\·et veruje da tokorn inicij,1cije

znacaja, u tolikoj meri Lh se s1·inji,

Ona se cesto sastoji od spleta

Krokodil prozdire decake i

bda se kolje, pevaju pesme i

ponaea ih bo musbrce Zmija duginih boja pojavljuje se na domorodackim slikama koje su stare do 6 000 godina

Postovanje prechka je vazno za

Kipovi Uskrsnjeg ostrva simboli su religijske i politicke moci i veruje se da u njima borave sveti duhovi GORE

miluje se pre nego sto izdahne Za

Koru, mavarska papratska spirala, predstavlja raaanje novog zivota GORE

DOLE Krokodil je postovana totemska zivotinja LI mnogim okeanijskim kulturama.

svinje se \ eruje da imaju dusu i da

DOLE

!v!eLrnezijce, jer se smatra da oni

mogu da se smatraju clanovima

uticu na zive rodake. Veliki deo

porodice Broj svinja u vlasnistvu u \·ezi je s,1 statusom vlasnika, kao sto je slucaj i sa du:i.inorn SYinjskih zuba. J(ada se s\·inje hrane prirodno zubi se trose, pa ih vlasnici hrane rukom dado toga ne bi doslo. S\·inja je i polni simbol, otelotrnrujuci odnos izmedu musbraca i zena.

ZMIJA DUGINIH BOJA Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije, ali je prisutna kod uroaenika Sirom Australije Rec je o velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovima Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti ljude i zemlju, ali ako se ne postuje postaje destruktivna

SREDNJA 1JuZNAAMERIKA simbolikom, koj,1 jc n.uocito bib ICAMNA

po1ezana sa s1ctom prirodc.

f\Jajvise slavljen bog panteona Maja bio je lcamna, dobrocudni bog sunca, gospodar istoka i zapada, dana i

z > 0

noci, i osnivac tviajapana, majanske prestonice On je doneo

].AG Uz\R

znanje, kulturu i pismo svom narodu, a na svecanostima u

Ncbd poznati kao narod

njegovu cast svestenici su darivali spise njegovoj figurici.

jaguara, Olmcci su sLnili

lcamna je bio odgovoran za donosenje kukuruza i kokaa

bogcl\e koji su bili poluljudi

ljudskom rodu, za osnivanje religioznih ceremonija i podelu zemljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starac sa upalim obrazima, krezubim vilicama i velikim nosom, a cesto

i poluzi\Otinje J1gu.u je bio njiho1·0 omiljeno boz.rnst10

je sedeo na prestolu kao kralj, svestenik iii pisar. U Cicen lei na

kc1jcg su se u is to Heme mnogo

Jukatanskom poluostrvu ljudske zrtve su se redovno prinosile

pL1sili Oboz,11.111 zbog sn,1gc,

gorostasnom kipu krokodila, za koji se verovalo da predstavlja

surcwosti i !01 ai:kih sposobnosti,

njega

jaguar jc bio jcdan od n.1jmocnijih simbol.1 u 1\lezo,1merici i u

Reljef na hramu prikazuje majanskog boga Jaguara kako izvodi obred pustanja krvi sa svojom zenom, kraljicom Hok GORE OESNO

LJ \Teme spanskog

OS\

,1janja

Juznoj ;\rnerici, ,1 njcgo1 a

1519. godinc, u i\lczo,1mcrici

stilizo1 an,1 iorm,1 poj,11 ljujc se

- pod kontrolom i\laja i ;\stcb

1u umctnickim prcdmctima u

mogu snst,1ti ljudski dogadaji

- i u podrucju 1\nda - pod

celom rcgionu BogO\i su cesto

i\[aje su koristile d1·a blendara

1!.iscu Inka

pribzi1 ani u jagu.uskoj kozi bo

r.ulicitc duzinc, jedan s1 eti, jedan

urb,rne ci1iliz,1cije Temelje 01 ih

postojalc su 1 clike

s1ctoj nosnji, J. macku su, kJ.o

sekul.irni; datumi su izracuna1·ani

ci1 ilizJ.cija polozile su ranije

bozanskog z.1stitinib kr ,1ljc1 skog

n,1 cha pLrn,1 p.iralclnog

kulture, kao sto jc olmecb,

dostoj,rnst1·J. 1 L1d,u,1. posto1 .iii

postoj.1nja. 01 .1 Lha blcndar,1

ca1insb, naskacb i toltecb, koje

i i\ l,1jc i ;\steci Z,1 1rhornog

bi la su toliko slozena da isti

GORE Jaguar je glavni motiv Sirom Srednje i Juzne Amerike, cesto povezan sa bozanstvima

su delile mnogc brakteristike:

.1stei:kog boga i z,1stitinib

rasporcd nijc rnog.10 da se desi z.1

3--+ HO godina

Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunca simboli su povezani sa asteckom kosmologijom

DOLE

monumentalnu ,uhitekturu,

kraljel'skog dostoj,111st1a,

cerernonijalne centre s,1

Tcsbtlipoku ( Gospod,u,1

kornpleksima piramid,1 i trgo1 a,

zadimljenog oglcdala), go\Orilo sc

bmcn (pozn,1t i bo Suncani

slozene blend,uske proracune

ch poscdujc zi1 otinjski .1ltcr-ego u

bmcn) n.1j1 ec,1 jc .1stccb

i - kod i\laja - hijerogliisko

obliku j.1guara, koji jc n.1stanjil'JO

skul ptur,1 do sad,1 pro1udcna

pismo Umetnost i kultura

pl.rninskc 1Tho1·c i ulazc pcci1u

Sa prei:nikom od -tm, njego1i

01·ih civilizacij.1 behu bogatc

Prcnu mitologiji i\[aj.1, smola

zn.1ci su bili 1·isc simbolicni

Veliki astei:ki blendarski

od kopJ.Ll, jcdna od najvaznijih i

nego pr.1kticni i odnosc se na

najs1·etijih matcrija za izgar.rnje

astecku kosmologijlL ;\steci su

tarnj,11u u dreYnim ,1mcrickim

vcrol'ali d,1 je svet prosao kroz

kulturJ.ma. biL1 je dar tri razlicit,1

cetiri st1·ar.rnja, koje su unistili

j.1gu.ua, belog, zlatnog i tamnog,

jaguari. vatra, Yetar i 1·oda Sunce,

sto jc odgovaralo trima razlicitim

mesec i ljudsb bica st\Oreni

bojama Cl\'e smolc

su na pocctku petog i tekueeg st1·ar.111ja, za koje sc prognozira

KALEN DA.RI

da

ee biti unisteno zemljotresima

!(,1lendar je simbolii:no

Kalendarski kamen je koriscen za

predstavljanjc ncmena. To je

prorJ.cuna1·anje tah-ih opasnih

nacin preciznog odrcdivanja

perioda U centru kamena

redornog odvij.111ja prirodnih

nalazi se Zemaljsko i:udovistc,

poja1·a - kao sto je izlazak

okruzeno simbolima prethodnih

i zalazJk sun ca - uz kojc se

stnranja Dvadeset glifova koji

ASTECKA !MENA DANA Ovaj astecki kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali s jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum, kao sto je tri lesinar.

-~ 0

z > c N

z > >

s:

m

:n

Ovaj astecki duborez obredne loptom prikazuje igraca odsecene glave (desno): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija, koje su bile simbol plod nos ti. GORE

organ koji je mogao bi ti ponuden

>

bogovima, a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita

trska

jaguar

orao

kremeni noz

kisa

cvet

Cenjeniji od zlata, nefrit je bio sirnbol zivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se smatra

predst,wlj,1ju imeiu svih chna

dJ. su bile za krv iii srca prinetih

u ,1stcckom mesecu zauzinuju

:i:rtava, bile

SU

(esto ukrasene

lesinar

kretanje

kruznu traku u SJ.moj sredini.

lobanjama, simbolorn slave iii

Sv,1kog dana. bog sunc.1 je morao

porJ.Za, zavisno od situacije.

biti utoliko bolja, ukoliko igra

d,1 bude nahranjen ljudskim

Ljudske lobanje su ponekad

duze traje.

srcim,1 da bi dobio snagu ch

pretvarane u maske i koriscene su

prezi\i

u obrednirn predstavarna.

l10C

i d.i ponO\'O LIStane

NASKACKE LINIJE Pre \·ise od hiljadu godina

lRTVOVr\N_L.\ LJUDI

IGR1\LISTE ZA LOPTU

savrseno naslikane figure,

Religijski obredi koji ukljucuju

Za J\laje i Asteke svi aspekti

ukljucujuci zivotinje kao

zrtrn\ anjc [judi cini[i

zirnta, ukljucujuci zabavu, vrteli

StO SU kolibri, kit, !11.ljmun i

SU

deo

tr,1dicije Inka, Asteka i J\[aj,1

su se oko religije Narocito je

pauk, urezane su u priobalno

Zrtrn\ ,rnje ljudi bi lo je simbol

rnezoamerick_a igra loptom,

pustinjsko tlo u blizini Naske

jcdinst\'.l s bogo\ im,1. narocito

ulama, imaL1 svetu sirnboliku

u jufoom Peruu. Neke od njih

sa bozanst\ ima sun ca, kise i

S,rn10 su plemici mogli da igraju

su toliko velike da rnogu da se

Zemlje. Z,1 ;\steke i Inke ovi krnYi Cil10\i SU se odigraYJ[i

LI

tu igru, u kojoj su dva tirna po

pravilno vide samo iz vazduha .

tri igraca ciljala da probace

Verovatno su one irnale neku

lHamoYima iii na pLrnin.imJ., dok

mJ.!u, cvrstu gumenu loptu kroz

\TS tu

Su J\L1je ponekad prinosile zrt\·e

obruce\'e da bi postigli poene

darovi planinskim iii nebeskim

n,1 bururinu . ;\steci su obicno

Ovi obruci su bili razlicito

bogovima

svetog znacenja, rnozda kao

•••• • ••• GORE Majanski brojevi, odozgo sleva na desno: 0, 1, 4, 5, 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio je 3 znaka tackicu za 1, crticu za 5 i skoljku za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinacijama ova tri znaka

zrtvo\·ali zarobljene neprijatelje,

ukraseni, ponekad sa zmijama

.i pric.i se da je u jednom

i majmunirna. Igraliste je

cet\ orndnc\·nom periodu ubijeno

predstavljalo svet, a sama lopta je

chadesetak hiljada irtan Zrt\'e

predstavljala mesec i sunce Ova

H UAKE

SU mog[e dJ. budu muskarci, zene

igra je bila zestoko takmicarska,

i dccJ.

jer je gubitnicki tim cesto bio

Sveta mesta lnka bila su poznata kao huake, pri cemu se C:esto radilo o prirodnim mestima u pejza.ZU, kao sto su pecine, izvori i veliko okruglo kamenje . Term in huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figurice. Smatralo se da ovi simbolicki predmeti pruzaju zastitu i drzani su za svetinju

Asteci su 'ise voleli da razapnu Zrt\·e

llJ

zrtvenom kamenu i

:Zrtvovan; ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti iii

dJ. im cupaju zivo srce; ono je

srnrt i ponovno radanje sunca.

simboliz(n·alo 1ujdragoceniji

Takode se verovalo da ce zetva

SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI 0 ro ~

z

Domorod,1cki narodi Se,·erne

tocak je kruzni obrazac u kojein

zinltinja; i sveta vatra u sredini,

Amerike verovatno su dosli iz

se pojedinac iii kultura orijenti5u

gde su ljudi povezani sa Velikim

Azije preko Beringorng moreuZJ.

u odnosu na sve aspektc prirode

Duh om

pre 12 do 25 hiljada godina

na putovanju kroz zi,·ot Americki urodenici ,·eruju da

Talasi seoba sa Aljaske na

>

istok i jug dove Ii su do toga da 0

Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoamerickim ritualima

u SREDINI Orao je simbol moCi i vida Kvadratni krug Vradzbinskog tocka, simbol zemlje

SASVIM GORE

Medved za americke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje

energiju u s\·im oblicima prirode,

vcliki broj razlicitih plemena iii

kruznom obliku. Sunce i mesec

Pojedinac se postaYlj,1 na tocak

su okrugli i kruze oko nas i

prilikom rodenja, sa iZ\·esnim

glavnih kulturnih podrucja:

beleie kruzno vreme Nebo je

pcrcepcijarna i vradzbinskim

Arktik, Severozapadnu obalu,

krug, a horizont je rub majke

moCima, a kako prelazi svoj put

Nizije, Plato, Istocne surne,

Zemlje, iz koje duvaju cetiri vetra

na tocku usvaja vradzbinsku moc

Sewr i Jugozapad. Medu ovim

Sv,1ka godina je krug podeljen

iii mudrost iz novih percepcija i

ljudima, koji su cesto morali

na godisnja doba, a zivot i srnrt

,1spekata prirode

da se sele i ponekad ratuju,

pojedinca takode se sagledavaju

r,1zvio se zajednicki znakovni

kao kruc>

"' Tocak je hadratni krug, sa

Z IVOTINJS KA VRADZBINA

XV \•eka, doveo je do velikog

C:etiri pravca i cetiri svete boje

Bizonske vradzbine

smanjenja broja stanovnika

obelezene na njemu Snki pravac

sagledanne kao zenski princip'

usled uvezenih bolesti na koje

predstavlja narocite prirodne

zivotod,n-alacke snage zemlje

domorodacko stanovnistvo nije

i zivotinjske sile i srnjstva koji

Bizon je smatran gospodarom

bilo imuno Doslo je i do mnogih

idu uz njih Orao leti na istoku i

svih zirntinja na zemlji ,'\led' ede

ratova izmedu domorodackih

simbol je vida, istrajnosti i snage

nadzbine irnaju rnuske aspekte

Arnerikanaca i bele zajednice u

Mis i n_e,·inost se mogu naci na

sriage i moCi, kao i zenske aspekte

ekspanziji

jugu, medved i samoposmatranje

koji su povezani sa poznavanjem

SU

cesto

na zapadu, a bizon i rnudrost na

isceljenja pornocu korenja i trava,

severu Pored ova cetiri pravca

te sarnoposmatracka svojstn koja

u bliskoj duhovnoj vezi sa

postoje jos tri: otac Nebo (gore),

su povezana sa zimskim snom

zemljom . Njihov nacin zirnta

koji obezbeduje kisu i toplotu za

Clrao je gospodar ptica i

Americki domoroci bili su SJ.manska drustn koja

SU

zivela

bio je prilagoden ekosistemima,

rast biljaka: majka Zemlja (dole),

poseduje najvecu mo(, Smatra

ponekad vise sedeci, ponekad

izvor zivotodavabckih biljaka i

se da orlovi, kao i ptice uopste,

nomadski, sa naglaskorn na lovu, skupljanju plodova, pecanju riba iii na poljoprivredi Njihova istorija i odnos prema prirodi

SASVIM DESNO Mnogi domorodacki americki narodi postovali su bizona kao simbol moci i srece

"vradzbina" znaci moc, \'italnu

jezickih porodic.1 nascle sedarn

jeziL Dolazak Evropljana, od

GORE

je Veliki Duh stvorio prirodu u

Za arnerickog domoroca

obrazuju mitologije i sisteme simbola koji se pojavljuju u umetnosti, muzici i obredima O\•ih naroda

ooLE

VRADZBINSKI TOCAK Ponekad poznat kao sveti obruc, nadzbinski tocak je va:Zna predstava duhovnosti arnerickih urodenika, ali se takode poima kao ziva celina

LI

kojoj Se ljudi i

priroda prozimaju. Vradzbinski

oesNo Orlovo perje na perjanici poglavica americkih domorodaca simbolizuje zrake sunca

imaju \Toma slican duh ljudima,

selektin10 uzgajali kukuruz, a

jer lete u krug, grade kruzna

bda su stigli Enopljani. uzgajanje

<

gnezda i nisu priko,·ani za zernlju

kukuruza se brzo prosirilo na

z

bo cetvoronozne zi\"Otinje Orao

ostatak sveta . Kao osno\·na

je otelotornrenje vizije i

namirnica, kukuruz je inspirisao

u\•ida. kao i ogromne snage za

rnnoge \ azne mitove. Kaiu da je

savladavanje S\·ih neprijatelja i za

on jedna od tri sestre, Kukuruzna

napad sa nepogresivim naumorn.

:Zena, Zena od bundeve i Zena

Kada se nosi orlovo perje, ono

od pasulja, boginje plodnosti.

podseea na prisustvo Velikog

> $'.

0

0 $'.

Boginja kukuruza kod lrokeza

Duba: orao je po\·ezan sa suncem,

(Onata) cerka je majke Zemlje

a njego\·a pera sa sunce\·im

(Ejtinohe) On,1tu ulw,1te duhovi

zracima

iz podzemnog sveta i mora

0 0 n

je spasiti sunce tako da letina TOTEMSKIKOLAC

moze da raste. Shene price koje

Algonkinska rec totem znaci

se odnose na godisnja doba

licni cm•J.r, obicno zivotinja iii

prisutne su u mnogim ratJ.rskirn

biljka koja usvaja americkog

drustvima.

urodenib preko obreda prelaska u adolescenciji

TRAGANJE ZA VIZIJOM

Totemski kolac se rezbari, cesto

Pojedinac koji trazi uputst\·a

od kedra, i predstadja i porodicni

iii odgovore na pitanja rnoze

i amblem brJ.tstva i podsetnik nJ.

da krene u tr,1ganje ZJ. vizijorn,

pretke On je simbol dostojanstva

ritualni cin preko kojeg se mogu

z,1lwalnost Velikom Duhu za

i uspeha. istorijskog i duhovnog

dobiti korisni znaci, koji mogu

dobijeno, a trazilac deli dozidjaj

ranga naroda. l\lnoga sirnbolicka

da se proturnace kao uputstva

s,1 sJ.manom da bi ga slwatio

znacenj,1 i priec koji

duhon. TraganjJ. za vizijom

SU

povezani

sa slikama poznati su samo

se dogadaju kada adolescent

ODRICANJE

ljudima bratstva. Na primer, price

prelJ.zi put uodraslog ccweka

Potlac je cinucb rec ZJ.

plemena sa severozapadne obale

Traiilac moli samana za pomoc.

ceremoniju '"odricanja u kojoj

Pacifika gornre o preobraiavanju

U prirodi se nade neko udaljeno

ist,1knuti ljudi prireduju gozbu i

zivotinja u ljude, kao i ljudi u

mesto i obelezi pravouganikom iii

odrii:u se svojih st,·.:iri, deleCi ih

zirntinje Kaiu da narod lososa

krugom, gde trazilac ceka viziju .

prip.1dnicimJ. plemena Ponebd

iii kitova zivi u velikoj sreci

Sveti darovi kao sto je duvan (koji

1u kraju o\·e ceremonije oni

u gradovima ispod talasa. Za

blagosilja zemlju) ostave se u ovaj

z,11nlc kucu i postaju beskucnici

ptice gromovnice se kaze da

prostor za Velikog Du ha Ponekad

dok ponovo ne st\ ore bog,1tstn1

se obrusavaju s neba, lo,·eci

se kadulja, trava prociscenja,

ogromne kitcl\'e za rucak Vukovi,

polozi na tlo kao kre,·et trazioca

americke urodenike, koji snutraju

kada se umore od !ova na kopnu,

Trazilac ostaje u svetom prostoru

da je to \clika cast za davaoc.:i i

postaju kitovi ubice i love u moru

jednu iii nekoliko noci, moleci

Z.1

se i cekajuci znakove iz sveta

deli bogatstrn i da nibd.:i ne dre±i

BOGINJA KUKURUZA

oko sebe Veliki Duh moze da

,·ise nego sto mu je potrebno

DJ.v.inje je ,·eoma znacajno za

prim.ioc.1 Trebalo bi da ccn·ek

Kukuruz je nastao iz divlje trave

goniri kroz bilo koje iskustvo,

Cur.in se snutr.:i orlom odric.:inj.:i

koja se zove teosint, a koja je

cak i kroz beznacajne susrete sa

iii zenuljskirn orlom.. On je

rasla u juznom Meksiku pre 7000

:i:ivotinjama i pticama iii drugim

bezbrizna ptica irtrnnnja koja

godina. Americki urodenici su

silarna u prirodi Na kraju se odaje

ot\·.:ira pute\'C drugima

GORE Totem ski

kolac izrezbaren je figurama i licima koja se nalaze jedno na drugom Ova lica predstavljaju pretke iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju narocite poklone

ARKTICKA PREDANJA 0

z > 0

Arktik je poznat kao zemlja ponocnog sunca.

GORE

Za lnuite iglo je simbol kuce i porodicnog zivota. U Kanadi je on registrovani zastitni znak za lnuite GORE

Neki od inuitskih simbolickih alata· poklopac kutije, kepunska sekira i kavik, zakrivljeni noz

DOLE

UnutJr Arktickog kruga. veliki

INUITSKI DUHOVC

IGLO

okean je okruzen kopnom, SJ

Naziv "Inuit" znaci "st\·arni ljudi":

Rec iglo znaci "nast,rn1ba·, a

tundrom na rubu i zivotinjskim,

Algonkinci su ih Z\ali .. Eskirni '.

igluvajgak je ledena riastarnba

ljudskim i biljnim svetom na

sto znJci "izjclicc siro\·og rnesJ ..

koju zimi koriste centr,1lni

cc lorn pod rue ju Arktik ukljucuje

lnuitska spiritualnost ba\·i sc

lnuiti. lzgradeni od kocki leda

Sibir i drugc delove severnc

odobrornljavanjem bogova i

koje se di:lu u spirali, zido\ i

Rusije. Aljasku u Sjedinjenim

duhova iz prirode. da bi pornogli

igloa se zakridjuju prcma

Drz,1\·anu, Lapland u Finskoj,

ljudima da pre;i;ive u surovim

unutra, st\·arajuci kupolu od

severnu Non·esku i Svcdsku

uslovima. Nevidljive prirodne

lcda s ruporn na Hhu za \ entibciju

N,1seljcn je uglarnom Inuitim,1

sile zovu se inua. a rnogu sc

Aljaskc, KJrude i Grenlanda,

IlJCi

i Fino-Ugrima severne

i zivotinjama. Inua rnogu da

onih koji su ga grad iii i njihorng

SkandinJvije i Sibira, u koje

postanu totemski cuv,ui ljudi.

odnosa SJ okolinom Iglo se grJdi

spadaju Saami

poznati kao tonzgak

iznutra i kada se 'kljucni kamen"

U

vazduhu, \'Odi. kamcnju

Iglo je sirnboliean produzetak

Dul10\·i karnena i mcdvedJ se

postavi na vrh, iglo i njegcn·

Arktika uticu n,1 znako\·e i

srnatraju narocito mocnirn. !(ada

graditelj postaju jedno Iglo

simbole njegovih naroda. Arktik

duh med\·eda postane i:ovekov

omoguc.wa lnuitima da opstanu

je, kod ljudi koji tJmo zive,

torngak, sirnbolicno ga pojede

u surm·im llS!ovima, a gradi se od

pozn,1t kao ··zemlja ponocnog

medved i on se ponovo rodi kao

s,rn1ih elemenata tog ekstremnog

sun ca·: leti sunce nikad,1 ne

carobnjak iii angakok

ambijenta.

EkologijJ, klinn i geologija

· zJL:izi, a zimi nikada ne izlazi.

Za inua zivotinja se srnatra da

U inuitskoj mitologiji, J\ningan

Tajga i tundra su bezlican pejzaz

su veoma osetljivi na izradu oruzja

je bog rneseca i efikasan lovac

sa sirokim horizontima, dobro

koje ih ubija Ako bi ih ubilo

koji na nebu ima iglo u kojem

stanistc irvasa iii karibua, sto

orude slabe izrade, prijavili bi to

se odmara. kad,1 ga nebom ne

ga Cini pogodnirn ZJ l10!11'1dskc

SVetu duhova, pa

\'ij,1 brat sunce . On deli iglo

kulture koje se oslanjJju ru lovJ

duh mozda ne bi vratio u zernlju u

sa Irdlirvirisongom, svojim

na irvase Lov na foke, kitove i

nekorn drugom zivotinjskorn telu

demonskim rodakom, koji

morski ribolov takode su vafoi za

Da bi se ovo izbeglo, lnuiti se dice

ponekad izlazi da igra po nebu,

ljudski opstanak

svojim majstorstvorn

zasmejavajuci ljude

SC

zivotinjski

Iglo sirnbolizuje pocivaliste

KOSrv!ICKl SATOR SAMIJA

TradicionalnJ nastarnba. Sarnija

)>

:0

i psihicki dorn razlicitih strana

Ranije poznati kao Laponci,

je slozeni kupasti sator iii kata,

ljudske prirode Godine 1958

Sarni su deo finsko-ugarske

prethodnik jurta, koji rnoze da

kanadska vlada je registrovala

rase, velike grupe plemena koji

izdrii \'eorna jake vetrcwe i sneg

-I

sliku igloa kao zastitini znak, da bi

govore mnostvom razliCitih

On predstavlja simbolicnu kartu

zastitila rad inuitskih umetnika i

dijalekata jednog jezika. Sami su

kosmosa, sa ognjistem u sredini,

rn

rezbara.

)>

0

tradicionalno bili lovci i ribari, koji

koia 5atora predstavlja nebo,

su takode uzgajali pripitomljenog

a stoji na drvenim potpornim

S!MBOLICNI ALATI

irvasa; kako irvasi odumiru, oni su

stubovima koji su ekvivalent stuba

Dve druge va2:ne stvari u

postali vise nomadi

sveta

inuitskoj kulturi su inuksuk i

Kao sustinski 5amanska

z

Unutar kate postoji s\·eti prostor

ulu . Uobicajen simbol u severnoj

kultura, Sarni shvataju svet sa

u kojern se drzi sveti bubanj . Sami

Kanadi, inuksuk znaci "oblicje

razlicitim nivoirna stvarnoati:

takode veruju da kada umre Clan

eoveka" On je putokaz koji vodi

donji, srednji i gornji svet

porodice telo treba da bude izneto

lnuite kroz bezlienu tundru.

Zarnislja se da je svet sacinjen

iz Satora kroz boaso iii kuhinju, inace ce umreti jos neko.

Irvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet GORE

NapraYljen od karnena, inuksuk

kao neka vrsta kosmickog

se pojavljuje u ljudskoj formi sa

satora, pri cemu centralna osa

ispruzenim nogama i cesto sluzi

Drveta sveta prolazi iz korena

IR VAS

navodenju karibua na mesta

u donjern svetu, kroz srednji

Jrvasu pripada centralni znaCaj

gde ih je lako uloviti. Dufa ruka

svet svakodnevnog zivota, do

kulturi Samija, a drianje irvasa je

mitske i magijske

inuksuka pokazuje prema jezeru,

sazveida Velikog medveda na

simbol licnog, grupnog i kulturnog

pesme koje su

sto znaci da se u jezeru rnoze naCi

vrhu. Centralna osa se opisuje i

identiteta. Deci se obicno daje

prenete kroz vise

riba na istoj udaljenosti na kojoj

kao C:etvorostrani stub sveta .

in·as za nicanje prvog zuba i za

pokoljenja seljaka,

Za nebo se smatra da je

imendan . a jos irvasa dobijaju

objavivisi, 1835,

pricvrsceno "severnirn ekserom",

prilikom venC:anja, tako da

Kelevalu, finski

Polarnorn zvezdom, a molitve

svako novo domacinstvo obicno

nacionalni ep. Pesme

obezbeduju da ona ostane na

poseduje malo krdo irvasa s kojim

i sage ovog epa

se koristi za secenje platna,

rnestu tako da se nebo ne srusL

braeni par moze da zapocne

pruzaju vazan uvid u

pripremanje ko:la i za kuvanje.

Sarni se plase da Polarna zvezda

novi Zivot lrvas se takode cesto

verovanja i predanja

Ulu je simbol zenstvenosti i uloge

rnoze jednorn da se pomeri, sto

povezuje sa simbolikom meseca i

samijskih naroda.

zene u inuitskom drustvu

bi dovelo do unistenja zemlje

sa pogrebnim obredorn i smrcu .

inuksuk stoji u odnosu na rub jczera.

Ulu je zenski noz sa ostricorn . u obliku mesecevog srpa, koji

KELEVALA Elias Lenrot, finski LI

naucnik, sakupio je

SVETI BUBANJ Sveti bubanj je znacajan za Samije Napravljen od brezovine, sa glavom od koze irvasa, ovaj bubanj se obicno oslikava sokom od jove iii krvlju figuricama ljudi, duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova, a kada se oni konacno umire dolazi do samanskih predskazanja i prorocanstava. Sarni koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom zivotu, da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe.

)>

SIMBOLI SPIRlTUALNOSTI l ZNA1'.0VI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSK!i\f RELIGIJAivfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE 0

z _J

MISLI I MOLITVE. 0NI POKAZUJU PUT KROZ NATPRJRODNI SVET DUHA, DELUJUCI KAO BELEZI VERE, NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREivLA. RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJA.



s:

SIMBOLI I UM MODERi'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE, NAUCNOG PROUCAVANJA LJUDSKOG UiVL\. . SIMBOLIKA U SNOVIiVL\. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA, ALI SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUJU NJENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALITICKOG ORUDA.

Zig mud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog uma i da mogu da sadrze znacajne informacije

GORE

Zigmund Frojd ( l 856-1939 ),

SEKSUALNI Sli\!BOLI

kao "animus" i "anima" Animus

koji se cesto pominje kao "otac

Prosto receno, sve sto stoji

predstavlja rnusku, iii racionalnu,

psihoanalize·', pr.wio je razliku

uspravno i moze da prodre, iii

stranu psihe, a anima zensku,

izmedu s\·esnog i nesvesnog urna.

sto lici falusu na bilo koji nacin,

intuiti\·nu stranu; Ako se jedna od

Njegovo kljucno delo, Tumacenje

simbol je muske seksualnosti

njih potiskuje. moze da postane

snova ( l 900), postavlja tezu da

Frojd zapa±a: ··svi izdu:i:eni

destruktivna: "negativni animus"

su simboli proizvod nesvesnog,

predmeti, kao StO

mo:i:e da dovede do rigidne,

SU

stapovi,

koji tipicno nastaju u toku

debla drveea i ki5obrani

kontrolisane iii napadne licnosti.

sanjanja kao nacin komuniciranja

(otvaranje ki5obrana uporeduje

On takode moze da se do:i:iYi

sa svesnim bicem iii egom

se sa erekcijom), mogu oznaea\·ati

simbolicno u snovima kao preteca

Nekadasnji Frojdov ucenik, Karl

muski organ ..

u duge primere

Po Jungu, musko i zensko su takoae psiholoska stanja, poznata kao animus i anima

LI

budnorn

Gusta\· Jung (I 875-l 96 l) se

mogu spadati planine, visoke

zivotu kao strah od muske

razisao sa rnentorom, razvijajuci

zgrade, rnzovi, naliv-pera iii

Jutoritarne licnosti

teoriju "kolektivnog nesvesnog",

banane. Nasuprot tome, sve u

rnitski nivo nesvesnog C:ija je

sto se moze uci, sto je skriveno

KOMPENZACIJA

simbolika pre arhetipska nego

iii lici na vulvu i/ili vaginu na

Jung je Yideo psihu kao

licna

bilo koji nacin sirnbol je :Zenske

sarnoprilagodaYanje: poku5aj

seksualnosti: na primer, doline,

da se kompenzuju oblasti koje

EROS I TANATOS

pecine, vrata, kutije, fioke,

su ispale iz ran10te2e da bi se

Frojd je identiflkovao dva

kredenci, voee poput smokava iii

preklapajuca i suprotstavljena

cvece poput ru±a. Zenske grudi

instinktivna poriva: eras i tanatos.

se sugerisu izvijenim iii okruglim

Eros iii seksualnost, predstavlja

SIMBOLl(NE STRUKTURE

oblicima, na primer kupolastim

Frojd je smatrao da um ima

poriv zivota, ljubavi i kreativnosti;

zgradama, talasastim breiul jcima

tri suprotstavljene unutrasnje

tanatos iii smrt je poriv agresije

iii bilo kojim okruglim rncem kao

i unistenja. Borba izmedu njih

sto

glavna je u ljudskom zivotu, pri

sam Frojd je shvatio da takve

cernu dolazi do neuroza kada se

stvari nisu nemino\·no seksualni

bi izbeglo cenzuru superego,

instinktivni porivi negiraju

simboli, pa se smatra da je rekao:

id koristi simbolicne slike

( zato StO

"Ponekad je cigara samo cigara."

za kominikaciju sa egom

SU

bolni iii

SU

tikve iii dinje. Medutim,

potiskuju u nesvesni um. Kao

ANIMA I ANIMUS

proizvodi nesvesnog, sirnboli

Za Junga

SU

na(in spoznavanja ovih

potiskivanja.

tendencije· id je nesvesno, centar instinkta i :Zudnje, ego je svesni deo bica, a superego prihvaceni samokriticar. Da

Za Junga um ima takoae tri

antidrustveni) i kada se GORE

rnuska licnost, iii

SU

mu ska i ienska

seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila, koje on porninje

glavna dela:. svesni um; licno nesvesno, riznicu individualnih "secanja"; i kolektivno nesvesno

lz frojdovske perspektive, meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskog tela. LEVO

z1uk m·ek pen ezan sa sn~snom mislju iza sebe, pJ je po prirodi

0

stvari unk bio manje od pojrna

0

koji je predstavljao Simboli su, c

s druge strJne, uvek oznacavali

z

vise od svog ocitog i neposrednog znacenja, upucujuCi na nesto sto jos nije poznato On je smatrao da simboli nastaju spontano u nesvesnom, da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom namerom. Verovao je da se javljaju ne samo u snovima, nego u svim vrstama psihickih manifestacija, govoreci da misli i osecanja, cinovi i

Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog, sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne ljudske teme

GORE

situacije, svi mogu da budu simbolicni !Sao je tako daleko da je govorio da cak i ne:Zive stvari

ch "saraduju" sa nesvesnim

pornirili njeni suprotstavljeni

ljudski organizam sazdan tako

mogu

delovi Kada se oni pomire, mi

da se razvija prema psiholoskoj

u redanju sirnbolicnih obrazaca,

smo psiholoski uravnotezeni

i flzickoj zrelosti Jung je o

na\·odeci primere potvrdenih

i postizemo celovitost On je

ovome govorio kao o ··procesu

priea

,·erovao da se simboli mogu

individualizacije", pri cemu

da rade, o slikama koje padaju

koristiti za istrazi\·anje granica

simboli koji poticu od nesvesnog

iii o ogledalirna koja se razbiju u

izmedu suprotnosti, au klinickom

pru:laju uvid u aktuelnu fazu

trenutku smrti njihovog vlasnika.

radu analizirao je simbole u

mentalnog i emocionalnog

snovima pacijenata, sagledavajuci

razvojJ pojedinca. Ovaj proces

ih kao putokaze u stanje njihovog

nije nesto sto moze da se

unu i indikatore ritma progresa

sprovede svesnom voljom, nego SJmo kao sto sernenka izrasta

U

biljku, de5ava se bez nase volje,

Organski razvoj je sustinski za

prema predodredenorn obrascu.

Jungo,·o rnisljenje, pri cemu je

Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog eoveka

Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za smrc'u.

easovnicima koji prestanu

VISESPRATNICA

ZIVOTNI PROCES

DOLE

0

postoji organizujuca inteligencija, izumitelj i izvor simbola 0

Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psihe. Na primer, govorio je o svom snu istrazivanja kuc'e sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma San je poceo u sobi na prvom spratu,u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka; ambijent je bio prijatan i prilicno poznat U prizemlju su sobe postale mracnije, a namestaj mnogo stariji, datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuc'e, dosao je do masivnih vrata . Kada ih je otvorio, sisao je u pod rum i nasao se u

ovome je govorio kao o Ja i

divno zasvoaenoj prostoriji koja je deovala veoma drevno.

video ga je i kao nukleus i kao

Osec'ajuc'i se veoma uzbuoeno, ugledao je gvozdenu alku

ukupnost psihe Druge kulture

na kamenoj ploci i podigao ju je. lspod place nalazile su

takode izrafavaju svest o jednorn unutrasnjem centru: na primer, Grci su ga pominjali kao dajmon.

se stepenice koje su vodile u peCinu, koja je delovala kao praistorijska grobnica, sa lobanjama, kostima i komadima grncarije . Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja, prizemlje na licno nesvesno, podrum na kolektivno nesvesno,

ZNAKOVI I SIMBOLI Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola, govoreci da je

a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog, koji se granici sa "zivotinjskom dusom"

ARHETIPSIZI SIMBOLI Vcw\ ,rnjc da postojc L'brasci

dLibokih org,rnizujucih obrazaca

proistii:c \·ari1«1: ,rnima i ,rnimLis.

iii tcndcncijc koji org,1nizLijLI

iii ,irhctipo\ c. b,1c1juci S\ ctlo

na primer, mogLI sc poj,niti bo

prirodLI i ljudskL' iskList\ o postoji 0

LI

ccloj istoriji

CO\

CCJI1St\ Ji

na z,1jcdnicki izbor simbolikc LI

\ ilc i p,1tuljci iii bogo\ ii boginjc

cc lorn

koji su primercni s1,1koj tr,1diciji

S\

ctu

u s1·im s1ctskirn kultLirc1m,i.

Betmenovo porice od sposobnosti da prirodu senke sa ljudskom prirodom

GORE

iii rnitologiji

l\1g,rnsko poimanjc virda

KOLE!(T!VNO

bo prcdodrcdcnc mrczc

NESVESNO

Arhctipcn i rHrn pomazu da sin a ti mo zajcdnicb ljudsb

sudbinc, sanj,1njc ,1ustralijskih

N,1suprot Frojdu,JLing jc

iskust\'cl, bo StO

domorodaca i S\ i drugi

\ cro\ ao Lh sc simboli kojc

smrt, promcn,1 iii prcobr,1zcnjc,

mitoloski sistcmi, p,1ntcon

st\·,1ra ncs\·csno nc odnosc samo

cclo\·itost, rast i r,1z1·oj, uspch iii

bogoq iii pojcdin,1cno

n,1 licnLI gradu On jc z,1p,1zio

ncuspch. mudrost i ljuba\

SU

rc1danjc,

bozanst1 o, prctpost,1\ lj,1ju po jam

pon,1\ lj,rnjc nckih simbolicnih

nc\ idljirng utiec1ja koji stoji

sliL1 i slicnost izmcdLI mnogih

Jr\

iz,1 S\ ,1kodncn10g zi\·ot,L KM!

slib kojc jc otkrio i simboLi koji

Jung jc dcfinis,10 cclm itost kojoj

Jung jc prcuzco 01aj princi].'

sc pojadjLiju LI mitu, rcligiji i

i r,1nio jc psiholosku tcorijLI

umctnosti,

Ser Galahad, iz legende o kralju /\rturu, sposobnost da budemo iskreni prema svojoj unutrasnjoj prirodi, ispunjavajuci tako za svetim Gralom

Jung jct\ rdio

Lw i u czotcrijskim

trc1dicijama bo sto jc ,1lhcmij,1 DOLE

ch simboliL1

igra \ ,1znLI ulogu u psihickim proccsinu koji LiticLI na ljLidski

s\·i ljLidi tdc bo _lei: njcga ccsto simbolizujc krug iii b ,1dr,1t J1 jc cilj proccs,1 indi\ idu,1lizacijc, prcko kojcg postajcmo

S\

oj,1

pr,n a licnost Potraga z,1 SYetim Gralom. LI

zi\ ot, s,1cfrza\ ,1jLici inform,1cijc o

lcgcndi o krJljLI Arturu. mozc se

ljLidskim cmocij,1111,1 i izraz,ff,ljLici

posn1atrati bo prcdsta\ ljanjc

dLibokc duho\nc istinc

Ja: scr CaL1had pro11,1lazi Cr,1Li i uspinjc sc 1u ncbo. iii

JUNCOVI ARHETIPOVI

kao ispunjcnjc njcgo\ c pra\·c

:\rhctip jc OSI10\11i SLIStinski

prirodc Simbol kola iii kocijc

obr,1z,1c koji nekorn dog,1d,1jLI

obicno prcdstcn-lj,1 puto\ anjc

dajc simbolicno zn,1ccnjc

LI Ja. pobzujLici gdc sc doticn,1

/\rhctipo\·i nisLI b,1s moti\·i iii

OSob,1 IU!Jzi n,1 Zi\OtnOI11 putLI

simboli sami po scbi, ncgo pre

odnosu na S\Oju ccloYitost k.Lica

dLiboko ukorcnjcna strcmljcnja

mozc da prcdsta\·lj,1 strLikturuJa,

koj,1 uticu na formir,rnjc simboLi

a drLigi simboli Ja sadrzc jun ab i

Jung jc rcuumc\JO ,Hhctipskc

pL1ninu

LI

slikc L10 ncsto ukorcnjcno u biologiju tcLi i njegcwih org,rna.

SENK,-\

sto n,15 f'lWCZLijC S,l cn1lLitin10m

Aspcktc prirodc nekc osobc koji

istorijom i n,1som zi1otinjskom

su ncs\·csni iii neintegrisani i

prirodom [h\·ao im jc nazivc

kojc tJ osoba smatra infcriornim

Lw sto SU Aninu, Animus. jJ,

iii losim, predstcwlja ,uhetip

Eros, i\L1jb i Scnb.

koji Jung opisLije bo Senku .

Jung jc sm,ltrao ,irhctipon~.

Oni LikljucujLI ncprih1atlji\·c

koji dcluju na ni\·ou kolcktin10g

zcljc, ncrJz\·ijcna osecanja iii

ncs\ csnog. z,1jcdnickim eel om

idcjc i zi,·otinjskc instinkte

con•c,rnstn1, bcz obzir,1 n,1

Prozivljanna nesvcsno, Scnka

1«ulikc u rasi, mcstLI iii istoriji,

se poj,1\·ljuje L10 zlc licnosti u

iako simbolib koja iz njih

snovima iii mitcn·imci . Senka se u

kukuruza i zetve

snu mozc f.'Oj,1viti bo pro\ ,1lnik istog poL1 bo osob,1 koja s.111j.:i

Uloga lucle je cla bucle u C:e oni na vlasti vicleti svoju luclost KRAJNJE DESNO

U kultur,1111,1 s,1 rcstrikti\nim drustvenim zakonim,1. Scnk.1 Hsi kOI11f.1CI1Z.1Ciju t,1ko StO pc1st,1je

i\Iajkc Vestic.1 mozc d.:i

ist,1knutij,1. \',1mpiri su jedn,1 slib

pcrsonifikujc ljubomoran st,n

Senke Im.1juci ljudsko oblicje.

koji sc suprotst,1\ lja promeni

cmi zi\·e u t,1mi, s,1 skri\enim

ncke drugc oso be iii njenom

zclj,11na. i inL1cc snagu iz onog,1

ranoju On,1 b,1c.1 i:ini 1u ljudc

sto mi n,ui\·amo ·norm,1lnim

ch ih hipnotisc, uspalljujc ih iii ih zarnbljav.:i n,1 jednom mestu, drzcci ih t,1ko u

S\

ojoj \ L1sti

i\cgo\·anjc i z.:istit,1 su

Vesticc mozemo da s,rnj.uno u

r1 c1 j,1111 ,irhctipskih ulog.1 i odnos,1

otclot\·oreni u .:irhetipu i\Iajkc

\Tcmcnu promen,1, kad,1 jc tciiko

kc•ii nisu st.1til:ni ncgc• c1·oluti\11i

On,1 cbje zi\·otnu energiju

napustiti ncki n,1cin zi\ot.1 iii

('ln f'i"df.1 c•st,11 lj,1 d,1 zi1inw

deci. prij,1tcljim,1 i z,1jcdnici, ,1

sistcma \ere.

u nckc•j n:;ti polj,1

LU[);\

c•rg.rnirnjc naSc' iskust\ o i t1Ti

l\egJtin1,1 m.:ijb je domin,rntna,

i\Iudrost u ludosti prcdst.1\ lj,1

uticaj n.1~ih ,1kcij,i.

ljubomorn,1 i moze d,1 uzmc iii

sc prcko ,uhetipa Ludc. On nc

m.1g11ctsk,1 kc•jc istc•nc111e1w

pcwezJ1u je i s,1 rcprodukcijom i bujnim r,1stom u prirodi.

bo sto jL'

iii mitsku maticu kc•j,1

unisti zivot. l\eki jun go\ ci t\Tdc

postujc z,1konc

s\·ct,1 i izaziv,1 \last klon10\ i

s1 ctom l:iji se tL•k i smer

SJ ,uhctipom i\lajkc mora ch

su z,1jcdnicki \·ccini kultura u

Hcmc1w111 mcnj,1jLI p,,j,11 !juju sc

n,rnci d.:i negujc scbc i sopst\ cnu

svetu U Sckspiro\ im dr,rnumJ,

1i.nc•l:itc ulc•gc kc•jc su rclc1 antnc

krcatirnu zin1tnu snagu d,1 bi

drnrsb luda jc

izbcgb ch budc dcstruktirna

uloga mu jc ch sc dosetbm,1 i

pok,uuju :;c LI s1,1k,,dnc\1wrn

Arhetip i\ Iajkc n.:ilazi sc

humorom suprotst,1Ylj,1 strogoj

iii c'tLI ,1 z.1ti111 ncst,1ju. Z,1 1us

u boginj,rnu zcmljc i ncba i

\ L1sti \·bdar,1. indircktno mu

k,1ie ch ,;mo ll!"l111jeni

u drugim licnostim.:i Velikc

nudcci mudrost

i cb u c'n•m iii L•nom trcnutkLI

S\

akodnen10g

\Ii n de I z.1m i ~ l i,1 ,irh cti r•sku

d,1 zcna kojJ je j,1ko po\·ezan,1

nujkc EgipJtsb boginjJ ncb.:i,

cest lik, a

z,1 jcdnu kulturu rcgiiu i ist,1riju

LI

m,1ticu

U nigcrijskoj mitologiji. Edsu

l\ut, licnost jc koj.i nJtkriljujc

je bio bog luda koji sc \·coma

ul,1g,rn1,1 iii dulw\im,1 koji n,1s lil:1w dc•diruju ,1li h•ji su i dco

mJjcinsku z,1stitu Crcb boginj,1

zabadj,10 inzivajuci s\ adu mcdu

zcmljc Dcmetr,1 (rimsb Cercra)

cL111ovinu z,1jcdnice. Nosio jc

po\·ezujc sc i s,1 nujcinstvom i

scsir cij,1 jc jcd1u polo\·ina bi la

SJ zct\·om, a njeni gl.1n1i simboli

cn·cna ,1 drug.1 pL1\·a, t,1ko da bi

su jcCJ.m i kukuruz, usc\'i bitni

J...:oncq•t formalize•\ ,rn LI t,1b im tcorij,1ni.1 koncqit s1w1 ic1enjskih

pomognu u zonama sukoba

sc ljudi prcpir,1li u vezi s bojom

iii mitskih c•br,1z,1c,1 kc•ii :;u temclj

ZJ zirnt. i\!Jjcinski ,1spckt i\farije

tog sesir.1. Dakle, iako

S\

n,1lazi sc u njenoj poja\·i bo

d,1 inu destrukti\·an utic.1j,

ch sirnbolicni prLlccsi tr.1ze od

Kr.:iljic,1 zcmlje

ovim marifctlukom pomagao je

n,lS d,1 SC prozi\ c S\

ljudima da uvide da postoji vise

n,1l:in sh1 ,1t,rnj,1 c•\ ,1g,1 jestc ch iz,1

nacin,1 posnutr,rnja stv,ui.

S\

Dcstruktivni aspckt arhctip.:i i\Iajke ocitiji jc kod hinduskc

S AR/\( l

da nas inspirise iii uznemiri: ona

rubu. Simboli ruba su zajednicki

r.1dosti iii riade .•1li moze takode

predstavlja nase aspckte s kojirna

mitologiji, folkloru i snovima

ch znaci prcobrazcnje iii prclazak

sc nc identifikujemo tako lako, ali

Rub sume je linija izmedu

ukazuje n.1 nase dublje procese

bezbednosti i ufasa, izmedu

i cvoluciju. Sekundarni proces

svesnog i nesavesnog, izrnedu

na novi ni\ o LI zi\·otu.

narusav·a licni identitet neke

ljudskih carstava i prirode . To

KA.KO KOi\!UNICIRA.JU LICA. IZ SNOVA.

osobc i dozivljan se kao nc5to

je rnesto na kojem napustamo

l(ada zamislimo tclo kao cclinLI

··drugo' Na primer, kada se grupa

poznato zbog nepoznatog.

koja s.rnj,1, cini nam sc r.uurnno

ljudi rugJ. nekoj drugoj grupi,

Kao suma, rub izmedu dana

da lic.1 o kojima noc'L1 sanjamo

Licnosti kao StO je "crni vitez" pojavljuju se simbolicno u snovima, a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni

GORE

osobine koje ismavaju mogu da

i noc'i predstavlja granicu

trcba t.1kodc da sc izr.ue LI n.1sern

budu projektovan.1 sekundarna

izmeclu sntlosti svesnog i

tclu z,1 ncmc d.rn.1 Na primer,

svojstva samih rug,1lica

tame nesvesnog, iako je rec

neki co\·ek se idcntifikovao

SIMPTOM\

o ciklicnom rubLI koji se

sa flcksibilnosc'LI i komotnim

Mindelovo

su oni koji su nam nepoznati:

ritmicki ponavlja Mnoge

pon.1sanjcm, 1n sc konccntrisao

Sekundarni simboli u snovima

interesovanje za odnos izmeau

medvcdi, gurui, vode, misteriozno

kulture smatraju C:asove sutona

na opL1st.rnjc tcla i\!edL1tim,

cvece, mutnc licnosti, ncprijatelji,

prelaznim vremenom u kojem

izncnadio sc kada jc otkrio da

i informacija koje

napadaci i ljubavnici naseg

srno najblizi duhovima rnrtvih,

ljL1di pric,1ju o ncecm napctorn i

se kanalisu kroz

svcta sna Sanjanjc medveda

iii nemenom kada vile izlaze da

ncpopL1stljin1n1 u njcgcl\·om telLI.

telo dovelo ga je u situaciju da radi

u kavezu, na primer, moie da

se igraju Nasuprot tome, zora

sto se nunifostovalo njcgon1m

predstavlja medvedi aspekt

simbolizLlje radost i budenje,

pozom Post,10 jc 11.1pct i dobio

idcntiteta tc osobe - mozda

sveze videnje stvari

je glarnboljLI koja je kao i;lem

gncv, snaga iii veza sa zernljom

Rub stene ima konotacije

simbolike snova

s i':ovekom koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci

pritiskab njcgm LI glan1 Sa rnalo

iskustvo vezano

- koji je zakljucan Sekundarne

straha i propasti, ali je u isto

vise nagbska na o\·e sirnptorne

za tumor, C:ovek

inforrnacijc ovc vrste mogu

vreme simbol strasnosti i

i pojac,1\·si napetosti u njima,

je osecao da ce

se pojaviti u toku dana kao

ushicenja Videne s mora,

sln·atio je da stoji i hoda popL1t

potistenost iii kao napetost tela.

stene mogL1 da budu simbol

viteza LI crnom oklopu Besc

Sckundarna sirnbolika obicno

nade za putnika koji se vraca

otkrio da je prcvise opL1sten

eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja

se projektuje na "neprijatelja" iii,

i snage protiv neprijatelja,

i da treba da se drii svojih

koja je godinama

suprotno torne, na ljude kojima se

ali su stene isto tako mesta

L1nutr.1snjih standarda

zadrzavao Kasnije

divimo.

samoL1bistva. Najznacajniji rub

RUB

Procesni postupak trazi od

jeste onaj izmeclL1 zivota i srnrti,

nas da re\·idirarno krut pristLlp

cesto predstavljen grobom

zi\·otu i simbolicnom znacenjLI,

grada u kojem je ziveo.

Mindel definise aranicu izmedu

Kao metafora, srnrt moze da

razvijajuci svest da srno deo toka

naseg primarnog idcntiteta i

simbolizuje corsokak iii gubitak

LI sirnbolicnom kosmosu.

"'

se setio da je sanjao bombu koja eksplodira u centru

>

SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT s dcmonom Humbabom U

izmedu civilizacija iii izmedu

Homerovoj Odiseji, Odisej je

poznatog sveta i didjine iii

bio zarobljen na ostrrn Ogija,

nepoznatog U filmu Stenlija

neprestano odolevajuCi nimfi

Kjubrika, 2001: Odiseja u

Kalipso koja je pokusala da

svemiru, prag se prelazi ulaskorn

owoji njegovo srce. Bog Hermes,

u svemir, dok je Homerov

Zevso1· glasnik, konacno je rekao

Odisej putovao rnorem. U starirn

Kai ipso da ga oslobodi, posle

sagama i junackim prii:arna,

cega je pocelo njegovo traganje

more je opisivano kao nepoznato

Kralj Artur, uz porno( Merlina,

prostranstvo, puno rnisterija

zapoceo je putovanje zalwaljujuci

U rnodernom do bu, svernir je

jedinstvenoj sposobnosti da

postao novi simbol nepoznate

izvuce mac iz kamena.

teritorije. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom

CUVARI

dnevniku svernir se pominje

Kako nalazimo put u zivotu?

Licnosti pomagaca iii cuvara

kao "konacna granica" u kojoj i:e

Sta cini zivotni put znacajnim

otelotvoruju osobine koje su

Enterprajz traziti nove civilizacije,

i ispunjenim? Komparativni

potrebne za kretanje na junacko

putujuci "gde nijedan i:ovek nije

mitolog DfozefKembel znao je da

putovanje Junak je u poeetku

ranije do5ao"

bzc s1ojim studentima, "Sleditc

cesto slab iii neiskusan, ali dobija

s1·oju srecu", 1·erujuci da je to

podrsku cuvara koji moze da

INICIJACIJA I PROVERE

najbolji nai:in da se otkrije pravi

bude stariji, mudriji C:ovek, neka

Prelazak praga podrazumeva

uveo je pojam

zirntni put ,\[itologija i simbolika

zivotinja iii boianstrn.

suocavanje s novim izazovima

ekoloskog ja,

mnogih kultura predoea1·aju zivot

preko kojeg ljudi

kao put samoostvarenja putem

cm·ara simbolizuju celu psihu

postojanje Ovo je svrha

shvataju duboko

razHlj

z

popuL1ci ji maj rn u1u na ostn u

slucaja, dobilo irnc u XVII \cku

Jos jc

po loblnom p.1storu.Jo,1himu

tcrnclj cclokupne samanskc

Nojnunu, koji je uzco grcki

pr.1ksc i dcle ga n1nogi urodcniCki

\cCC

izncn,idcnjc da sc

on,i istonerncno prosiril,1 n,i nujmunskc kolonijc na drugim ostnima.

L10

i 1u rn,ijmunc n,1

kopnu Scldrcjk k,izc da jc

O\

0

pseudonim Ne,rndcr. sto zn,ici

narodi i\lindcl prica o jcdnom

'no\ co\ ck

,rnstr,1lijsko111 LlrodenikLI koji

,i

opisLljc mistcrioznu snagu

poj,i\·a biLi pon~zana s promcnom

dn ct,1, kojc prid,1ci 1Hsu paznju,

u arhctipskom obrascu bda jc

;\rnold i\[indcl koristi rec

gcwori rum i bzujc pricu. Jcd,rn

Pro\·c\·si Lh,idcsct godina u

koketir,rnjc da bi opisao

romski s.rnun opisao jc

S\

oju

razmenu i rcflcksiju snolikih

inicijacijLI. lc:i:cei LI polju da bi se

formulis,rnju tcorije o poreklu

signaLi izmcdu posnntrac,1

poYcz,10 sa zcmljom i pro1usao

nst.1, Carls Darvin jc 1858

i posm,ltr,rnog, pri ccmu jc

pr.1\ i put. ,1 Yizijsb traganj,1

dobio pismo od prirodnj,1b

ncmogucc odrcditi st,i jc bilo

,1mcrickih urodcnib z,1sniY,1ju

;\lfrcd,1 R,1scla \'olas,1, u kojcm

pn o - oscc,ij d,i neki prcdmct

se 11,1 principu sinhronizo\·anosti

sc n,iLizilo kratko ,iii\ co nu

z,ihtc\,1 pa:lnju iii samo

i kokctir,111j,1 LI prirodi koja sc

slicno obj,1snjcnjc 1uci1u na

posm,1tr,111jc. i\[indcl b:lc ch

j,n ljaju tr,1gaocu

koji se nstc raZ\'ij,1ju prirodnom

mi poscdujcrno razlii:itc Hstc

Konccpti sinhronizo\anosti

sclckcijom \'olas jc radio n,i

paznjc i S\ csti. NajYisc p.iznjc

i kokctir,111j,1 nuzno poYLii:c za

i\L1Lljskom arhipeL1gu i dos,10

posn~cujcmo rcflcksirnoj

sobom prctpostavku da jc s,1\'

jc do zakljucab ncz,l\ isno od

st\ ,unosti. ali na rubu on1g

zin1t sustinski po\ ezan Orn jos

Dan inon1g r.1da

iskust\ ,1 rnnogi sign,1li kokctir,1ju

nijc opstc prill\aecno u znnicnoj

tr,izcci 'dodatnu p.rznju

n,rnci, pa ipak r,1z\·oj kYantne

POl(L\.P;\NJE U

(h,1 kokctiqnja mogu da

!hike i istr.1:i:i\',1J1j,1 procesne

R;\ZL!CITO \'RH!E

budu putobz u ncku drugu

psihologijc pobzuju u oYom

l(,10 ubcdlji\ primer prnfridanja

st\ arnost: nalct pticc, odbljcsak

smcru.

u sno\·inuJung kazujc san jcdnog

sYctlosti 1u Yodi iii zamisljc1u

SYog stud en ta komc jc otac

suz,1 u oku prij,Hclja ,\lindel

ponudio puto\·anjc u Sp.rniju ako

smatra ch kokctiranja dolaze

polozi ispitc Student sc toliko

iz carst\ ,1 cunta\·a koja su

uzbudio da jc s,rnj,10 o Sp.rniji,

jcdnab Jungm·orn kolcktin10rn

glcd,ijuci scbc kako set,1 ulicom

ncs\·csnorn, s,i predsignalnog

koja Yodi do trg,1 na kojoj je

nin1a na kojcm st\· Mi postoje

uglcdao gotsku katcdr,1lu . Kach

bo stremljcnja pre nego sto se

jc zamabo u ugao ugledao je

nunifcstuju On jc opisao

lcpu kociju koju su rnkli konji

c.ust\o k.10 ncsto nalik sistcmu

Lida se probudio, ispric,10 jc san

korcnja izmcdu cfra dn·eta, koje

prijatcljima. a posto jc polozio

jc toliko prcplctcno ch ga jc

ispitc, otputovao jc u Sp.rniju i bio

ncrnoguec razc-h-ojiti.

jc vconu izncnadcn da jc rl.lsao trg, katcdralu i kociju iz srng s1u

O\'O

Vcrcn·anjc da su zemlja i ljudi duboko po\·czani predstadja

v; -i

0

Priroda je puna ritmova i obrazaca lvioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru GORE LEVO

KO KET! R;\N_l E

dostignuta kritic1u m.1sa.

Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja

GORE

Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost moze koketirati za nasu paznju

DOLE

SIMBOLIIZA

u DRUSTv·u

SlMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT, A SIMBOLIKA ~!OZE DA NASTJ\NE KROZ AKCIJE, GESTOVE, MISLI !LI OSECANJA, DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT lvfEDUTIM, ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTINSKO PO SAiv!OJ STVARI, NEGO SE OSLAN};\ NA NJEN KULTUR-1\!l I ISTORIJSKI KONTEKST l MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA. 0

< --'

ZNACENJE I VEZA U XX veku pocele su da se

znacenja za razlicite ljude

raz\·ijaju teorije o znacenju i

Pirsov savremenik, De Sosir,

poreklu znakova i simbola u

prirnenio je ovu teoriju izricito

da "tamo" postoji neka vrsta

ljudskom drustrn. Americki

na jezik, koji je sarn po sebi

objektivne realnosti do predstave

fllozof Carls Sanders Pirs ( l 839-

sistem znakova koji nastoji da

da je "realnost" uvek kodirana,

1914) i svajcarski lingvista

prenese informacije i znacenje .

da mi prilwatamo svet i dajemo

Ferdinand de Sosir ( 185 7-1913)

De Sosir je identifikovao dva

mu srnisao preko kodova S\'Oje

bili su osnivaci serniotike,

dela znaka: "oznacivaea" (sam

kulture

znak) i "oznaceno" (pojrnovno znacenje koje se znaku pripisuje,

da znacenja deluju unutar

na koji se znacenje stvara i menja

a do kojeg se stiie kulturnom

paradigme: mi biramo znakove iz

unutar jedne kulture

konvencijom) Na primer, slovna

celog niza alternativa. Da ponovo

fornucija c-a-t (oznacivac)

upotrebimo predasnji primer,

SEMIOTIKA

u engleskom jeziku opisuje

postoji nekoliko alternatirnih

Pirs je govorio o tri vrste

krznenu zivotinju sa cetiri noge,

oznacivaca

Za vozace Sirom sveta, crveno svet/o na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop" SASVIM GORE

maca, cica, mace,

znakova: "slikovni" iii znakovi

repom i brkovima, koja prede i

mackica

koji jasno predstavljaju

mijauce (oznaceno) Oznacivac

upotrebiti urnesto '·macke·', a

predmete koje prikazuju (na

je simbolican znak: ista formacija

svaki od njih bi nosio razlicitu

primer, saobraeajni znak koji

slov.i mogla bi se veoma lako

nijansu znacenja. Semioticari kao

prikazuje siluetu automobila

upotrebiti da predstavi bilo sta

sto je De Sosir tnde da ne zi\'irno

iii motocikla): ·'saqr:Zajni"

drugo, dok onima koji ne gornre

medu fizickim predmetima

znakovi koji predstavljaju

engleski ne mor.i da znaci nista

i dogadajima, nego medu

pojmove koje smo naucili da Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenografiju" slika, slova i brojeva da bi preneli prakticne informacije

De Sosir je takode istakao

filozofske nauke o znakovima i znakon1irn sistemima i o nacinu

koje bismo mogli

sisternima znakova sa znacenjirna.

KULTURNE KONVENCIJE

Ova znacenja nisu ·'prirodna"

(na primer, dim je sadr:laj

Dok ovo rnoie da izgleda

iii neminovna, nego su usadena

"vatre"): i '·simbolicni" znakovi,

sasvim ocito, za De Sosira su

u na5u drustvenu strukturu i

implikacije bile duboke, sireci

vrednosne sisteme.

povezujemo s narocitim znakom GORE

kao o "normama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave

cija znaeenja

SU

odredena

se daleko van dometa obicnih

konvencijon1 i koji ne lice na originalni predmet na koji se

formacija reci . On je tvrdio da

odnose (na primer, medunarodni

znakovi koje koristimo mogu

simbol za nuklearni otpad - tri

izgledati proiz\•oljno, ali oni,

crna trougla u krugu na 2utoj

u stvari, otelotvoruju kulturne

podlozi - iii crveno svetlo r

ideologije i vrednosti o kojima

semaforu kao znak za "st1 Pirs je zapazio da, s obzi

tada pocinjemo da razmisljamo 1 ,

na

to da ljudi posmatraju svc 1,roz filter licnog i kulturnog isku'.:t-.·a, isti simbol moze da ima razlic. a

oEsNo Ima mnogo razlicitih reci za "macku''. a svaka od njih nosi malo drugacije znacenje.

oEsNo Strukturalizam istra2uje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pomocu nizova signala, ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost 63

ST RU KT UR AL I Z A i\1

N

De Sosir je istraziv,10 jezik kao

>

z [',

strukturu, tndeci da sc ov•1j

z

metod moie jednako primeniti na bilo koji sistem stvaranja

<

znacenja: na plemcnski obred iii

m N

obred neke zajednice (vencanjc,

>

kisni pies, pogreb); na ·modu" Sistem srodstva jc struktura

jedan termin ima prednost nad

\·izeulne umetnosti, knjizen10st,

koja sadrzi jedinice (muskarci,

drugim

reklame i bioskop

zene i deca) kojc

ci\·ilizacija) je bolje ncgo "sirovo ·

(u odevanju, jclu i imovini); i na

SC

imcnuju

"kuvano" (kultura i

(ocevi, majke, deca), s pravilirna

(prirodno i "prirnitivno '), dobro

dalekose:Zne implikacije, ne s,11110

z,1 njihovo povezinnje: ovo sc

jc pozcljnije od zla, svetlost

unutar lingvistikc, nego unutar

moze predstaviti \'izuelno kao

od mraka, a musko (u mnogim

proucavanja svih komunikacija

rodoslovni dijagram

kulturarna) od :lenskog

De Sosiron1 delo imalo je

Srodst\·eni sistemi odrcduju

Ono je utic.1!0 na sociologiju

Kao i Jung. Levi-Stros je bio

i prilwaceno je od vodccih

kako sc roba, ljudi i ideje

zaintcresovan za objasnjavanje

prcdstavnika strukturalistickog

"r.izmenjuju' unutar jedne

slicnosti medu mitovima

pokreta, antropologa Kloda

kulture: na primer, porodicne

r.izlicitih kultura Umesto da

Levi-Strosa (r l 908) i filozofa

grupe mogu da "daju · zcne nckoj

gleda u njihO\· sadriaj, on je

Rolanda Bart,1 ( 191 S-80 ) .

drugoj porodici u z,1111enu z,1

primenio strukturalnu analizu,

De Sosir je utvrdio da

nesto nedno (miraz) Le\·i-

tndcci da oni dcle zajednicku

je oznacujuci sistem bilo

Stros jc uporno tndio da se

strukturu . Kao sto je slucaj

koja struktura iii sistern

odnos unutar jednc strukture

s jezikom, mit jc sastavljen

iii organizacija koja stnra

ochija u parovima, koji su slicni

od jcdinica koje sc spajaju

znacenje iz kulturnih znakova

iii suprotni U knjizi Siravo

prcma odredenim pravilinu

Kao antropolog, Levi-Stros je

i kuvano ( l 96+ ), Levi-Stros

iii ko1wencijama (kao sto je

primenio clVe ideje na srodstvene

tndi da binarni p.uovi, n,uocito

ponadj,111je, pricanje price

sisterne, na kulturne organizacije

paro\·i suprotnosti, cine osnovnu

po slojevima), a ove jedinice

i mit, dok jc Roland Bart

strukturu svih ljudskih kultura

formir;iju medusobne odnose

istrazivao savremene zapadne

(muskarac i zcna, na primer) i

koji se zasnivaju n,1 binarnim

kulturne "znakove', narocito

rucine razmisljanja (dobro i zlo)

p.uo\·ima iii suprotnostirna, sto

u carstvu hranc, raklania i

On zapa:l:a da kod svakog para

daje osno\· za strukturu.

Vencanje, kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu, ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika GORE

DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva, dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem

odcvanja.

SRODSTVENI SISTEMI

MITOLOGIJE

Levi-Stros je doSJ.o do zakljucka

lzmeou 1954. i 1956, Roland Bart je napisao niz od 54 i'lanka o raznim temama za jedan francuski

da bez obzira na sadr:l:aj, svi

levicarski casopis Pod kolektivnim nazivom "Mitologije'; ovi clanci pru:Zaju uvid u Bartove ideje

sistemi kulturne organizacije

o konstruisanju znai'enja, narocito u popularnoj kulturi - u filmovima, reklamama, novinama i

dele iste fundamentalne

casopisima, fotografiji, kolima, decijim igrackama i popularnoj zabavi. Bartje bio opcinjen znacenjem

strukture Jedan od njih je

stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da ospori njihovu prividnu "nevinost"i

srodstvo: svako drustvo ima

"prirodnost" Na primer, sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu

neki sistern kojirn odreduje ko SC

moze kim ozeniti, ko

1110Ze

nasledi sta i od koga, i kako se ovi odnosi zovu.

- oboje su prevozna sredstva - ali sugerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima . Bart je istrazivao

da

ove sekundarne signale, zainteresovan za analizu onoga o cemu je govorio kao o "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu

ULOGE I ODNOSI eak i istovrerneno. Kod definisanja

0

0 co

ljudskih uloga i promena tih

sirom sveta, zene i deca imajLI

uloga mnogo se koristi sirnbolika,

rnanje privilegovane uloge od

pri cemu se isticu stvari kao sto

rnuskaraca, iz cega proistice

su uniforma, drustveno ponafanje

borba za prava zena i dece

iii simbolicni obredi i obredi koji

Americka reforrnatorka iz XIX

obelezavaju promenu uloge

veka, Elizabet Kejdi Stenton,

Rana teorijJ uloga opisinla je

2

Pusenje cigareta kod zapadnih :Zena na pocetku XX veka bilo je povezano sa sve veeom samostalnoscu i jednakoscu :Zena

uloge kao drustvene tvorevine

ogranieavajuce krinoline; te caksire je preuzela Amelija

oeekivanjima i vrednostirna

Blumer, po kojoj su dobile ime i

koje moraju da se ispune unutar

koja ih je promovisala kao simbol

zajednice Kulturno definisane

pokreta za prava zena . slozen je proces u kojem je

aktin10stima na poslu Novije

odevanje takode glavni simboL

teorije govore da su uloge

Zene su izbile u prvi plan za

Teorija o drustvenoj ulozi iz

takode odredene obrascima

vrerne pokreta protiv 5aha,

polj;i u prirodi: one prepoznaju

kada su crni velovi postali

pokazala jc da u sv,1koj zajednici

.. a\·etinjske uloge", koje, iako nisu

revolucionarni simbol Posle

dolni do pojave razlicitih ulog,1

eksplicitne, predstavljaju skrivena

uspostavljanja Islamske

Uspcsno funkcionis,rnje zajednice

strujanja osecanja u jednoj

Republike, veo je jos jednorn

oslanj,1 sc na intcrakcije svih o\·ih -

zajednici

postao deo dri:avnog odredenja

,1

s\·,1ka ulog,1 je odrcden.:i

:Zena Moderne islamske

u srnislu odnosa prenu svirn

UZRAST I POL

feministkinje sada pokusavaju

drugim uloganu. Svaka uloga je

U drustvima LI kojima opstanak

da naprave razliku izrnedu

ziv simbol kulturnih vrcdnosti

nije data kategorija, broj uloga

patrijarhalne tradicije i vrednosti

z,1jcdnice

je manji i one SLI jasno odredene

islama, pri C:emu je veo slozen

L1ko drustvJ postaju sve

polom i uzrastom U slozenijirn

simbol sa cesto razlicitirn

drustvimJ postoji vise varijacija

znacenjem za razlicite ljude,

strukture uloga unutar njih U

L1!oga i vise specijalizacija . Slozena

zavisno od religije, kulture iii po la.

modernim drust\·ima, pojedinac

drustva teze da irnaju vecLI

slozcnija tako su sve slozenije i Simbolika vela varira u razlicitim vremenima i na razlicitim mestima, zavisno od drustvenih, religijskih i politickih uslova.

Emancipacija zena u lranu

porodienim aktivnostima i

sezdesetih godin,1 XX veka

ulog,1.

DOLE

nosila je turske caksire Llmesto

koje su odredene drustvenim

uloge pola narocito su vladale

GORE

U patrijarhalnim drustvima

Mnoga severnoarnericka

s\·e vise igra istinske viscstruke

potrcbu

Llloge LI r.:izlicito vreme, a ponekad

uniforrne, konvencije iii pravila

berdejta, muskarca iii zene ciji

ponafanja u skladu sa ulogom

se polni identitet razlikovao

Zd

simbolima kao StO SU

Kod indijanskog plemena Kornanea, lo\·aca i ratnika, od

plemena velieala su ulogu

od ostalih pripadnika istog pola Berdejci su simbolizovali

decaka se ocekivalo da bude

duhovnu snagu, bili su prirodni

agresivan i da uzme ono sto

"posrednici" u svadama polova i

mu pripada Medutim, kako je

savetovali su plemenske rnudrace,

rastao njegova uloga se menjala

jer se smatralo da su povezani s

i od njega se ocekivalo da refava

Velikim duhom

sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje neprijatelja Njegova

STATUS I PRVILEGIJE

uloga postajala je uloga mudrosti,

Sva drustva imaju sisteme

dobrote i trpljenja.

statusa i privilegija koji su vezani

Majkl Dfordan je bio vazan uzor za mlade crnce, narocito u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

DOLE oesNo Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije roma jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sreaena drustva

DESNO

za prcovladujuce vrednosti i

cesto sluze kao uzori, obicno

verovanja doticne kulture. Medu

za ostale pripadnike istog po la,

0 C'> m

c

Ibancima Bornea, na primer. vrac

rase iii fizickih sposobnosti

se bavi drustvenim krajnostima,

Istaknuti kosarkas l\[ajkl D:Zordan,

zivotom i smrcu i lecenjem

na primer, veliki je uzor crnirn

0

bolesnih, obracajuci se direktno

decacima Amerike. Slavne licnosti

0

svetu duhova. Njegova uloga

mogu postati legende ili ikone

mu obezbeduje visok status u

kada simbolizuju iii oblikuju

plemenu, koji je predstavljen

specifiene vrednosti za zivot

elegantnom perjanicom, nakitorn

drugih ljudi. Uzor simbolizuje

i maskama.

ono cemu mlada (ili odrasla)

Ponekad su statusni sisterni na rnestu za do bro celog drustva,

osoba tezi. Medutirn, dok su mnogi uzori slavne licnosti, neki

a drugi put oni predstavljaju

od najva:i.nijih uzora mogu se

predrasude unutar drustva, koje

naCi unutar naseg lienog kruga: to

nekima idu u prilog a nekima

mogu biti roditelji, starija braca iii

stete. Romi trpe diskriminaciju u

sestre ili drugi Clanovi porodice,

celom svetu, a studije pokazuju

profesori ili prijatelji

da se oni rangiraju kao ''drugi" i zato inferiorni, pri cernu se

PROMENA ULOGA

povezuju sa zivotinjarna. U Indiji,

Uloge i njihova simbolika

hinduski kastinski sistem strogo

menjaju se unutar granica neke

odreduje uloge i interakcije

kulture kako se pomeraju njene

u tradicionalnorn drustvu,

vrednosti. U zapadnom drustvu,

zabranjujuci zenidbu, druzenje

za zenu je bilo tradicionalno da

iii eak fizicki kontakt izmedu

prilikom udaje nosi verenicki

pripadnika razlicitih kasta

i veneani prsten i da uzme prezirne mufa da bi ukazala na

IGRANJE ULOGE I UZORI

promenjenu ulogu. Medutim,

Ljudima su potrebni pozitivni

poslednjih decenija ovi obicaji

uzori da bi pronasli put

su pretstali da budu opsti, a

sopstvenog razvoja. Preko igranja

pojavljuju se novi simboli braka

uloga i njihovog oblikovanja

Zene vise ne menjaju prezime

deca mogu da nauce uloge u koje

automatski, a bracni parovi nose

prerastaju kroz razliCite igre

prstenje kao simbole uzajamne i

Teorija o drustvenom ucenju kaze da se glavni deo razvoja

jednake odanosti Uloge se mogu menjati

deteta odvija kroz opona5anje

postepeno, odrafavajuci kulturne

uloge uzora Dete zapafa da je

trendove, iii njihovo obaranje

uzor, cesto istog pola, uspe5an

mo:le da oznaci naglu iii nasilnu

iii da ga drustvo nagraduje zbog

promenu, kao sto je svrgavanje

njegovog pona5anja Dete zatim

monarha u toku revolucije ili

usvaja karakteristike uzora i na

pretvaranje intelektualaca u

kraju se potpunije identifikuje s

ratare tokom Kineske kulturne

karakteristikama te uloge, koja

revolucije sedamdesetih godina

postaje njegova Javne licnosti

XX veka.

0

z

I

"

TABUI

0

Rec "tabu" potice od polinezijskog

Bili bi noseni na ledima ili ·

opasnu silu koja zahteva tabu

ta bu, sto oznacava sistem zabrana

rarnenirna drugih ljudi, jahali bi

da bi se izbeglc njene opasnosti,

radnji ili koriScenja predmeta koji

neku zivotinju ili bi se vozili u

Jung je posmatrao incest kao

se smatraju svetirn ili opasnirn,

kociji, ili bi hodali po tepihu koji

sirnbolicnu sliku koja se odnosi

neCistim ili ukletim. Tabui mogu

je polozen bas zbog n jih.

na pokusaj pojedinca da se nati

da proisteknu iz moraine svesti 0 co

2

Montezurnu, asteckog ci.ra

i da rnotivii;u individualnu i

Meksika, uvek su nosili njegovi

kolektivnu moralnu svest, ali

plernici ion nije nikada dotakao

isto tako rnogu da se koriste za

tlo. Prvi kraljevi i kraljice Ugande

medu bogovima, boginjama

odrfavanje drustvene hijerarhije

nisu nikada izlazili iz svojih

i kraljevirna, a narocito u

i reda.

ogradenih obitavalista Persijski

drustvima koja su koncentrisana

U anirnistickim i u drustvirna

ooLE Lotove kceri, u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli, osecale su da moraju da se ogluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi ljubav s njima, opivsi ga

rodio Incest jc cesta mitoloska tcma

kralj je hodao po tepisirna po

na odriavanje suprernacije

koja se zasnivaju na prirodi,

kojirna niko drugi nije mogao da

Kada se vladari posmatraju kao

poreklo tabua verovatno je u vezi

gazi C:ak i danas postoji obicaj

boianstva, stupanje u brak s

sa medusobnim simpatijama i

prostiranja tepiha pred kraljeve za

nekirn van porodice uprljalo bi

nesimpatijarna razlicitih nivoa

vrerne svecanosti .

C:istu kraljevsku krv Egipatska

duhova. U potonjim kulturama,

GORE Na ovom barjaku iz VIII veka, koji prikazuje Budu kako pripoveda, Buda je izolovan tako da ne moze da dodirne tlo, kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom

u majcinu utrobu da bi se pono\·o

boginja lzida udala se za brata

tabui se odnose vise na poku5aje

TAB UI INCESTA

Ozirisa. Kraljica Kleopatra bila

ljudi da odobrovolje bogove i

Incest

je rezultat sedam pokoljenja

polni odnosi s nekim

boginje U savremenom drustvu

iz bliskog roda - je oblik tabua

brakova izmedu brace i sestara U

rec tabu irna rnanje duhovno

prisutan u celorn svetu, verovatno

Starorn zavetu, Lotove kceri imaju

znacenje, odnoseci se uglavnom

zbog genetskih porernecaja

polne odnose sa ocem zato sto ne

na stvari koje nisu dozvoljene u

do kojih dovodi. Indijanska i

postoji nijedan drugi muskarac da

drustvu zbog raznih drustvenih

kineska kultura prosiruju pojam

ih obrerneni. Vladarirna Inka bilo

razloga

incesta na polne odnose sa

je dozrnljeno da se zene svojim

osobama koje imaju isto prezirne

sestrama.

ZASTITNO BOZANSTVO

Medutim, bogovi i kraljevi su

U mnogim kulturama, kralj je

cesto oslobodeni ovog tabua

smatran bofanstvom i kraljevi

da bi odrfali cistotu bogovske

U tradicionalnom

su bili zasticeni od svetovne

iii kraljevske krvi. Dok je Frojd

kungbusmanskom drustvu u

realnosti tako sto im nije

turnacio incest bukvalno, a

pustinji Kalahari, gde

dozvoljavano da dotaknu zernlju.

seksualnost kao potencijalno

uslovi veorna surovi, drustvene

TAB UI POLA

SU

zivotni

uloge su sna2:no podeljene prema polu Muskarci idu u lov, prave oruzje i loze vatru, a iene grade skroviSta za porodicu, pripremaju jela, odr:Zavaju vatru i kucu . Razdvojenost njihovih uloga nagla5ava se dodeljivanjem razlicite strane za sedenje oko vatre za rnuskarce i zene. Ako zena sedne na muskarcevo rnesto, srnatra se dace je pogoditi neka rnisteriozna bolest, a ako muskarac sedne na mesto zene, njegova lovacka rnoc rnogla bi

Za pripadnike plemana San u Kalahariju tabui regulisu sedenje muskaraca i zena oko vatre

DESNo

da oslabi. Tako de se smatra dace

zahvaljujuci sposobnosti da daje

oslabiti snaga muskarca ako zena

mleko . Zato je hranjenje krave

dotakne njegovo oruzje.

cin oboiavanja. Vecina Hindusa SU

vegetarijanci i narocito je tabu

ZABRANJENA HRANA I

ubijati i jesti krave. Zato se krave

ZIVOT!NJE

rnogu videti kako lutaju ulicarna

U mnogim kulturama se veruje

C:ak se i rnokraca krave smatra

da duhovi mogu da udu iii da

svetorn i ponekad se koristi kod

obuzrnu nezive stvari, koje zatim

obreda prociscenja za ljude koji

postaju predrneti obo:l:avanja

su prekrsili neki tabu.

u drustvima u kojirna zivotinje

iii fetisi. Kada jestivo voce iii biljke postanu fetisi, oni

preuzimaju ulogu totema

mesecevirn ciklusom, a mesecevi

postaju tabu kao hrana. Tako,

postoje tabui protiv ljudi koji

ciklusi su u pretpatrijarhalnim

na primer, levantinski narodi

jedu iii ubijaju zivotinje cijim

vremenima mereni na drvenim

nisu nikada jeli jabuke zato sto

totemskim bratstvima pripadaju.

stapovima koje istoricari nazivaju

su verovali da se u njima nalazi

Pri poistoveCivanju sa zivotinjom

"kalendarski stapovi" Jedan

duh prirode Zivotinje koje su

osoba postaje rodak iii cuvar

rnoguci izvor rnenstrualnog

POSLEPORODAJNA

KRV U mnogim delovima sveta krv koja prati poroaaj smatra se

mogle da jedu ljudsko meso

zivotinje. Medutim, drugi

tabua mozda je strah da bi zene

necistom, mozda

postale bi fetisi; tako je pas postao

pripadnik zajednice sa razlicitom

rnogle da preuzmu kontrolu nad

zato sto se verovalo

zivotinja zabranjena za jelo

zivotinjorn rnoze slobodno da

mesecevim rnenama i promenama

da su zena koja se poraaa i beba bile

zaratustrovcima . Jedenje majmuna

lovi i jede tu zivotinju Narod

godisnjih doba preko rnesecnih

je tabu u mnogim drustvima zato

Evahlaji u Novorn Juinorn Velsu

ciklusa svog tela

sto po izgledu lice na eoveka. I

i u juinom Kvinslendu veruje.da

Fenieani i Jevreji smatrali su zmiju

ce se dete koje slucajno pojede

Jevreji starog doba verovali su

u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima.

da rnenstrualna krv irna otrovna

Neke kulture imaju

rneso prisne zivotinje razboleti:

svojstva . Stari zavet ukljucuje

obrede preciscenja

u slucaju zabranjenih dropljinih

zabranu kontakta s njom: Treea

za odstranjivanje ove

su bile obo:l:avane i o njima je

iii cureCih jaja, to moze da

knjiga Mojsijeva belezi da je

vodena briga kao o nosiocioma

dovede i do gubitka vida, dok

Mojsije dobio vest od Boga da

dobrih iii zlih sila . Njihovi bogovi

zabranjeno kengursko meso

fovek koji spava sa ienom koja

su smatrani otelotvorenirn u

rnoze da uzrokuje plikove na kozi

irna menstruaciju treba da bude

narocitim vrstama, koje su zatim

iii da dovede do susenja udova

odbacen od svog naroda, i da su

bile zastiCene tabuom Kao sto je

Medutirn, dok je Evahlajima

zene s menstruacijorn neciste

slucaj s Jevrejima i muslimanirna,

zabranjeno da jedu rneso prisne

sedarn dana

oni su smatrali svinju necistom

zivotinje, prihvatljivo je da jedu

zivotinjom, verovatno zbog njene

totemsku zivotinju bratstva.

rnenstrualnorn tabuu kao o

se da ukoliko neka osoba dotakne

MENSTRUALNITABUI

dok je Bruno Betelhajm govorio

svinju u prolazu, odmah mora

U patrijarhalnim drustvirna

da sposobnost zena da radaju decu

da se zagnjuri u vodu da bi se

menstruacija se obicno srnatra

i da imaju menstruaciju izaziva

kanalom zlih duhova. U starom Egiptu, zivotinje

navike da jede strvinu. Srnatralo

ocistila. Egipatski svinjari

Frojd je gornrio o

negativnom stavu prema zenama,

tabuorn, kako u starom tako i

snaznu zavist kod rnuskaraca, koji

smatrani niskom kastom i nije

u modernom svetu. Medutim,

su stvorili tabue u pokusaju da

im bilo dozvoljeno da ulaze u

u matrijarhalnim drustvima,

izjednace polove Ferninistkinje

koja

ovo nazivaju ··matericna zavist",

SU

hramove. Krava se u hinduskoj Indiji

krvi

SU

postovala zensko te[o,

menstruacija se smatrala

delimicno u znak protesta protiv

smatra svetorn zivotinjorn,

mocnirn i isceljujucim procesom.

Frojdove teorije da zene pate od

gde zivi kao sirnbol majcinstva

Ona se takode povezivala s

"penisne zavisti"

Za Hinduse je ta bu ubijati iii jesti krave

GORE

SASVIM GORE Jabuka, jevrejsko-hr iscansko zabranjeno voce .

GRUPNI IDENTITET > f-

Simbolika se oduvek koristi

PREDVODNISTVO

kojeg je bi lo lakse nositi i koji

za oznacavanje identiteta i

Kada su ljudi poceli da formiraju

su bili vidljiviji izdaleka nego

za potrvdivanje privrzenosti

velike grupe za zajednicki zivot

dotada5nji cetvrtasti barjaci.

drustvenoj grupi iii ·'porodici",

i lov, odabirali su vode koji su

Iz Kine se upotreba platnenih

osnovnim jedinicama

vladali i re5avali razrnirice medu

zastava prenela u Evropu, gde

drustva Bilo da se zasnivaju

njima. Kao znak svog poloiaja,

su se najpre koristile kao rnjni i

V")

:::> a:

0

na zajednickim verovanjima

voda je nosio svecanu perjanicu

ceremonijalni znakovi, ali kasnije

iii zajednickim interesima i

i driao dugi, ukraseni stap,

kao nacin identifikovanja vladara,

aktivnostima, sve organizovane

batinu ili koplje sa amblemom

njihovih zemalja i nacionalnosti

grupe - na lokalnom,

na vrhu. Stap se takode koristio

na moru. U XVII veku doslo je

regionalnom, nacionalnorn iii

kao vidljivi znak za okupljanje

do uvodenja standardizovanih

medunarodnom planu - irnaju

iii pokazivanje pravca za napad

pukovskih boja, ratnih oznaka,

sopstvene simbole identiteta. Oni

Ove rane ,,zastave·· su poznate

zastava na brodovima i kuenih

mogu da budu u obliku totema,

kao veksiloidi i bile su pravljene

zastava trgovackih kompanija

barjaka, zastava ili izrazeni

od drveta, perja i zivotinjskih

(preteca modernog logoa) Pn•e

kodeksima odevanja ili preko

kostiju, rogova i koia Za Astecke

nacionalne zastave na kopnu

ritualizovanih forrni pona5anja

veksiloide se, na primer, dosta

pojavile su se u poslednjoj

pravom da se vlada

Jedna od vainih karakteristika

koristilo kecalovo perje i bili su

cetvrtini XVIII veka . Tokom

Francuskom, ljiljan

takve sirnbolike jeste njena

ukra5avani plemenitirn metalima

XIX i XX veka doslo je do pojave

ima tri latice, sto

vidljivost: ona je planirana da

kao sto

-'

0 co

Svi detalji zastave su simbolicni boja, oblik i motivi

GORE

LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i

simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko velicanstvo Boga, stvaranja i kralja

SU

zlato, srebro, bakar

mnostva drugih zastava: vladinih

obezbedi lako prepoznatljiv znak

i dragim kamenjem Danasnja

sluzbi i cinovnika; pokrajinskih

grupnog identiteta, sto je nacin

plemena u Novoj Gvineji koriste

zastava; zastava ranga u svirn

kodifikovanja i strukturisanja

veksiloide koji se uglavnorn

delovima oruianih snaga; i

drustvenih odnosa, pravljenja

sastoje od drveta i suve trave, sa

zastava skola, univerziteta,

razlike izmedu onih koji su "u

amblemima od obojenog drveta,

naucnih instituta, organizacija,

igri" i onih koji su "van igre", u

perja i parcica tkanine .

politickih partija, sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode

cilju pobudivanja emocionalnog odgovora, kao sto je strah,

ZASTAVE

zastave etnickih grupa, poslovnih

postovanje, poniznost iii ponos,

U Kini je izum svilenog platna

korporacija i sportskih klubova.

kod svih koji je vide.

doveo do pravljenja barjaka,

Svi elementi zastave su simbolii:ni - boja, motivi i ukupan izgled

ZANIMANJA I PROFESIJE Za mnoge ljude, pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta, prenosenja ranga iii drustvenog statusa preko pripadnosti toj narocitoj grupi. Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednickim simbolima

na primer kuvarska kapa, tri zlatne loptice zajmodavca,

i ima mnogo obicaja koji

su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer, kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se difo, spustaju ili kada prolaze; vijorenje zastave na pola koplja predstavlja znak ialosti;

mornarsko sidro - dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni

pokrovna zastava koja se polaze

kompanijski znak. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po

na mrtvacki sanduk, uglavnom na

nacinu oblacenja - formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga, plavi

pogrebima vladinih sluzbenika

kombinezoni fizickih radnika, tamno odelo i kravata cinovnika iii beli

ili vojnika, sirnbol je narodnog

mantil laboratorijskog tehnicara

dok se mogu koristiti specijalni nazivi

postovanja prerna pokojniku;

u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe, kao sto je doktor, profesor,

skrnavljenje zastave je kafojiv

porucnik, vodnik iii glavni referent.

prkrsaj u vecini zemalja sveta.

ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA 69

Zastava australijskih uroaenika,

Ci

zvanicno usvojena 1995, deli

:0

se horizontal no na dva jednaka

c

dela, crnu traku gore i crvenu

z

u

dole, sa Zutim diskom u sredini Crna traka predstavlja uroaenike,

0 m

ciji preci zive u Australiji preko

z -l

40 hiljada godina; crvena traka predstavlja zemlju i uroaenicku

rn

krv koja je prolivena u borbi za odbranu zemlje; foti disk na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce.

PLEME I NAROD

svoj identifikacioni amblem.

U tradicionalnirn drustvirna,

Na primer, jedanaest plemena

bratstva i plernena koriste

Sijuksa koji :live u Juznoj Oakoti

Hitler je usvojio svastiku, drevni suncani simbol sa mnogo

rnnostvo simbolickih lukavstava

imaju zajednicku belu zastavu

dubokih znacenja, kao znak Nacisticke partije . Naglaseni

da bi razlikovali jednu grupu

Glavni amblem na zastavi u

od druge. Na primer, rnedu

obliku kornpasa simbolizuje

na mnogim mestima

mnogirn americkirn urodenicima

Vrad±binski tocak (a cetiri strane

se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka

totemi (stvari iz prirode, kao

sveta predstavljaju cetiri godi5nja

pokornost prema Hitleru Danas neke neonacistii':ke grupe

doba i cetiri elernenta) koji je

nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao

sto

SU

zivotinje) koriste Se za

SVASTIKA

crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. nemacka nacionalna zastava, a ovaj amblem je koriscen ukljui':ujuci decije igracke - da bi

amblem identiteta

predstavljanje narocitih plemena,

okru±en sa jedanaest 5atora koji

kao i pojedinaca, dok svako

predstavljaju broj plemena Ima

bratstvo skotskih brdana ima

takode rnnogo grupa unutar

i srp, odra±avajuci savez izmedu

kilts narocitim sarama (od

konvencionalnog drustva koje su

industrijskih i poljoprivrednih

neke vrste kariranog platna)

se opredelile za simbol s kojim

radnika: najveCi deo XX veka

U srednjovekovnoj heraldici,

se poistovecuju Na primer,

cekic i srp su bili amblem ruske

vecina evropskih vladara usvojila

na Zapadu su pripadnici gej

zastave i prve komunisticke dr±ave na svetu.

je grbove i heraldicke barjake

populacije usvojili pink boju,

s jednorn od dve najznacajnije

a crnu su usvojile neke rasne i

heraldicke figure: !av (kralj

politicke grupe, dok zelena boja

pokret koji je predvodio diktator.

zveri) ili orao (kralj neba)

pripada ekoloskorn pokretu

!me je dobio po simbolu '·snopica •

POLITIKA I POBUNA

diktator Benito Musolini ( 1883-

koji je kao bed± nosio italijanski

Ljiljan, jos jedan cest heraldicki rnotiv, narocito se povezivao

Fasizam je nacionalisticki

sa francuskirn dvorom; kasnije

Politicke grupe, pobune i

1945). Ovaj snopic podrazumeva

ga je usvojio rnedunarodni

revolucije oduvek se povezuju sa

sve±anj brezovih ili brestovih

skautski pokret Danas rnnoge

narocitim sirnbolima. Na kraju

prutica uvezanih crvenom

drzave nastavljaju da se vezuju

XV veka nemacki seljaci su se

trakom, ponekad omotan

za narociti amblern: na primer,

pobunili pod belom zastavom na

oko sekire, simbola pravde,

SAO sa celavirn orlom, Kanada

kojoj se kao amblem nalazio zlatni

kaznjavanja i odsecanja glave

s javorovim listorn i Engleska sa

opanak, koji je nasuprot Cizrnarna

Datira jos od starog Rima, kada

ruforn dinastije Tjudor

koje su nosili plemiCi bio sirnbol

SU

seljaka. Kornunizam i fasizam, dva

su imali ovlascenja da donose

bez drfave (na primer, u

najuticajnija politicka pokreta XX

presude. Hitler je, rnedutim,

SAO ima preko 550 priznatih

veka, takode su koristili simbole.

koristio drugaciji sirnbol za svoju

naroda i plemena) koji imaju

Sirnbol komunizma bio je cekic

Nacisticku partiju: svastiku.

Ima takode mnogo naroda

ga nosili liktori, cinovnici koji

Cekic i srp je komunistii':ki simbol, a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika .

GORE

Rec fasizam potice od "snopica': sveznja stapica koji SU nosili rimski cinovnici

SASVIM GORE

-------------------·------

-·-

TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE Od praiskonskih vremena

veza sa bofanskirn Pripovedac je

jeste "poziv i odgovor", pri eemu

ljudska biea koriste price da

igrao vitalnu ulogu u zajednici,

"pozivac" pokreee "pesmu .. a hor

bi opisala stvari koje nisu

ponekad kao predstavnik

odgovara na poziv

juznoamerickim

rnogla da objasne. Takve price

kraljevskog iii plemickog dvora,

tradicijama

poku5avaju da odgovore na neka

ponekad kao putujuci pevac

u pustinji Kalahari priC:aju price

pripovedanja kaze

od najfundamentalnijih pitanja

koji kazuje zabavne i poucne

0

--1

se da ljudi poseduju

0

o ljudskom postojanju

dar slusanja koji je

UMETNOST SLUSANJA U nekim

O'.l

narocitirn zivotinjarna, oni

price. Mnoge religijske licnosti,

opona5aju polo:Zaj zivotinjskih

zasto smo ovde i kuda idemo, o

ukljucujuci Isusa i Muharneda,

usta, izgovarajuci reci kao sto bi

prirodi sveta oko nas i kako se u

koristile su pripovedanje kao

to uradile zivotinje, sto je nacin da

njega uklapamo

sredstvo za svoja ucenja .

ostanu u vezi sa duhom zivotinje.

OBREDI PRIPOVEDANJA

od coveka do eoveka cesto je

price - rnetaforicko razurnevanje

Stil iii protokol pripovedanja

deo pripovednog obreda rnedu

o kojern govorirno kao o

varira od kulture do kulture. U

urodenickirn narodima Arnerike,

dusu, zeleci da

rnitovirna Rec "mit'' potice od

mnogim tradicionalnim africkirn

kao sto SU Algonkini Po misljenu

ona naculji usi i da

grckog mitos, sto znaci rec iii

drustvima, publika se oseca

Algonkina, "ako prestanemo da

postane svesna

prica, ali sada oznaeava pricu koja

slobodnorn da prekida pricu iii

delimo nase priee, izgubice se

mudrosti koja je

pornaze da se objasni poreklo i

da sugerise pobolj5anu verziju

nase znanje" Danas u mnogirn

karakter kulture u simbolickom

pripovedacu Simm Afrike

delovima sveta ljudi ponovo

smislu Znacenje i sadrfaj

uobicajena forrna pripovedanja

otkrivaju pripovedanje da bi

neverovatan. To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispreda/i su mitske price o misteriji da bi probudili uspavanu

sadrzana u prici

o tome

Kada pripadnici naroda San

Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i s\'ete

Pusenje Jule i njeno predavanje

takvih priea varirace zavisno od vrernena i rnesta, kao i od osobe do osobe, ali jedna od funkcija mi ta jeste da sla\'i dvosrnislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini ljudskog postojanja.

PRIPOVEDAC Mnogo pre rnego s.to

SU

rnitovi zapisani, prenosili su se usrnenirn putern Da bi Sirena otelotvoruje duboku vezu izmedu zene i mora .

preziveli prolazak vremena

Nojeva barka, simbo/ C:ovekove vere i nade u suocavanju sa nesreeom koja un istava zivot

se dopadale nizu generacija,

GORE

DOLE

morali su da budu predoceni kao dobre, divne price, koje su

verovatno se prilagodavajuci novim drustvenirn potrebarna Pripovedanje je rnoglo da se odvija skoro svugde - u kuCi, na pijaci iii na kraljevskorn dvoru - a urnetnost pripovedanja bila

VALK/RE

je tradicionalno veoma visoko

U skandinavskom mitu, Valkire su bile natprirodne zene, andeli smrti

vrednovana, jer je bi la sredstvo

koji su leteli nad bojnim po/jima garantujuci ratnicima pobedu

kojim

iii poraz. Posle smrti, one su odnosile du hove poginulih junaka u

SU

Se ozivljava]i drustveni

kodovi i vrednosti kulture, njeno pradedovsko poreklo i istorija, te

Odinovo carstvo Va/ha la .

PODZEMNI SVET Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto

je reka Stiks u grckoj mitologiji. Mrtvi se cesto prevoze camcem (kao sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brad vikinskih

ce im biti suoeno

-I

za dela u zemaljskom zivotu Uobicajen simbol za sud jeste merenje

>

ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada

0

duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred

n

Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

0

z > r z dali smisao zivotu i da bi odrfali U

zivotu vezu

SJ.

kulturnirn i

pradcdovskirn poreklom

0

izuzetnorn snagom pomazu covecanstvu da se istakne u

v

mnogim mitovima.

0

<

MITSKE TEME

ZIVOTINJE U MITU

dornorodaca zivotinje se cesto

Piranja o zivotu i srnrti istrazuju

Mitologije sirom sveta prikazuju

oslovlja\·aju sa "brate", dok u

sc prcko rnita, a price o poreklu

zivotinje u ovoj iii onoj forrni,

,Hktickim predelirna postoji

i o kraju sveta rnogu se naci

a C:esto se one pretvaraju u

duhovni odnos izmcdu ljudi

u svim kulturama. Mitovi o

boianstva U starom Egiptu,

i zirntinja koji je od vitalnog

stvaranju sveta odnose se na

podizana su svetilista za slavljenje

znacaja za opstanak zajednice

praiskonski haos, koji se u

svetih zivotinja kao sto je ovan

mnogim kulturama simbolicno

Mendes ili bik Apis, dok su jedno

Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u

prcdstavlja kao vlaino, mracno

vrerne kobre i orlovi lesinari

tradicio1ulnim pricama; kojot je

i misteriozno rnesto . Mitovi

bili glavna boianstva Donjeg

prentljivo bo±anstvo Indijanaca

takode prcdvidaju propast sveta u

i Gornjeg Egipta. U Africi,

i rnoze da menja forrnu kako

nckom katastroficnom dogadaju

narocita plemena i poglavice prate

:leli, dok africke price gornre o

- kao sto jc skandinavska

svoje poreklo do zivotinjskog.

Zecu i Anansiju, pauku Tab-i

kataklizma Ragnarok - dok

bofanstva. Na primer, Haile

likovi krse prirodne ili bozije

mnogi govore o predasnjern

Selasije ("Lav od DZude"),

zakone, iako obicno sa pozitivnim

vremenu kada je svct bio skoro

osnivac rastafarijanske religije i

rezultatima, a mozda predstavljaju

unisten potopom. Biblijska priea

nekada5nji car Etiopije, pratio je

neunistivost i im·entivnost ljudskog duha.

o Noju jc najpoznatiji primer; u

svoje poreklo do mocnog boga

slicnoj rncsopotamijskoj prici,

Sirnbe, lava, dok neke poglavice

Utnapistim, mudrac koji je

plernena Zulu tvrde da poticu od

sam preziveo potop postao je

pitona.

besmrtan

Stvorenja koja su poluljudi i

Mitovi su tipicno price o bofanskim i poluboianskim

Mitologija cesto pojacava i opranhn odnose snage i

poluzivotinje takode se javljaju

vodstn Orn se tipicno istraiuje

u mnogim kulturama, kao sto je

prcko panteona sa hijerarhijskorn

bicirna - o bogovima i boginjama,

Garuda, orao sa telom muskarca u

strukturom: jedan nhovni

hinduskoj mitologiji, iii kentauri i

bog i/ili boginja na celu (cesto

arhetipskim licnostima koje

sirene u klasicnom mitu . Hibridni

povezani s ncbom i zemljom) koje

olicavaju borbu izmedu dobra i

kentaur, C:ovek i konj, upotrebljen

prati mnostvo vecih iii manjih

zla, istraiujuci moraine sukobe

je kao simbol C:oveka koji je

bofanstava Ova struktura sledi

i snafoe ljudske emocije kao StO

zarobljen sopstvenim culnim

strukturu koju je usvojilo ljudsko

su fodnja i pohlepa, ljubomora i

nagonima, narocito pohotorn i

drustrn U Kini, na primer, raj

strast, ambicija, ljubav i mrinja.

nasiljem. U pricama mnogih drugih

je prikazan kao birokratija, koja

kultura, zivotinje i ljudi uzivaju

kao i carska administracija

magicno carstvo na onorn svetu,

u odnosu koji poseduje vise

U Japanu priea o Izanagi ju i

uobicajene

simbioze: u mitovima americkih

Izanami (prrnm muskarcu i zeni)

a zirntinje

SJ.

GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

odriava zakon i red na isti nacin

svetu i drugom zivotu, kao i

SU,

Kentauri se koriste kao simboli pozude· zamka zivotinjskog polnog nagona

GORE

MODELI DRUSTVA

junacima i junakinjama

Predstave o podzemnom

Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takooe stoji kao metafora za zivotni ciklus. GORE

U nekim americkim predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zimom i smrcu.

GORE

rn 0

>

z

rn

U grckom mitu, sirena je demonska ligura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt

LEVO

nasumicnost srece i nesrece) -

boga Visnua, dok je Herakle,

dok je rivalstvo medu bogovima

mozda najveci grcki junak, bio

ocito u skandinavskom mitu

Zevsov sin. Preko svojih akcija

U svim ovim pricama bogovi

i Jicnih osobina - kao StO

pokazuju karakterne crte i

hrabrost, istrajnost, strpljenje

ponafanje koji su potpuno

i bezuslovna ljubav - junaci i

svojstveni ljudskoj prirodi

junakinje mita nude obrazac

Oboiavanje predaka vaian je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i zato je naglaseno u njihovim

SU

prema kojem ljudi mogu da oblikuju sebe . Neki mitovi pokazuju kako ljudi mogu da teze ka

mitologijama; u mitologiji

bofanskom: u Kini, taoisticki

australijskih urodenika, na

mitovi o Osam besrnrtnika

primer, kaze se da su preci

opisuju kako, zalwaljujuci

iz Vrernena sna oblikovali

poboznosti, besmrtnici uspe\•aju

pejzaz i odredili celu prirodu

da zaslu:Ze vecni zivot u raju;

zivotinjskog i ljudskog sveta .

dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

JUNACKI LIKOVI

koje dobija kao kaznu za raniji

Podvizi i putovanja junackih

zloCin), postao jedini grcki

JikO\·a cesto

junak koji je stekao besmrtnost

SU

terna rnita.

Mnogi duguju nadljudsku moc nekoj bofanskoj vezi: Kintaro, sluzila je da opravda navodnu

junak ratnik iz japanskog mi ta,

KELTSKI BARD

zensku inferiornost u odnosu

bio je sin planinskog duha;

Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n e Price su kazivane u obliku pesama, kao i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskom strast koja je umela da inspirise publiku. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskim kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

na muskarce, iako postoje

Rama, u hinduskom spevu

nagovestaji da je Japan originalno

Ramajana, bio je inkarnacija

bio organizovan kao matrijarhat, pri cemu je carska porodica tvrdila da potice od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rat~L Medusobni odnos boianstava obja5njava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrinje, konkurencije i uticaja, pri cemu je svako boianstvo odgovorno za narocitu oblast ljudskog zivota

plodnost,

radanje, ljubav i veze, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rimskog rnita odnose se na interakcije bogova - pri (emu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna za vlast (sto obja5njava ocitu

Srednjevekovni keltski mit o kralju Arturu i vitezovima Podvizi bozanskog junaka Ra me i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksmi) kazuju se u Ramajani.

DOLE

oesNo Za kaznu zbog davanja vatre ljudima, Zevs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

okruglog stola konccntrisao sc

anticih pripovedaca odz\·anjaju

oko traganja za svetim Gralom,

i u modernim \Temenima zato

za koji kazu da jc putir iz kojcg

sto simbolizuju aspektc ljudske

n

je Hrist pio na Poslednjoj \·eceri,

prirode i intcrakciju koja nam

0

iii da je korisccn da uhvati

ostaje relevantna, a stalno

krv na raspccu (iako on ima i

se preraduju i prilagod:ivaju

z

prethriscanske korene u keltskoj

u umctnosti, knjizevnosti i

0

temi o carobnom bakracu) Gral

popularnoj kulturL

::;:J

> Ci

je postao simbol besmrtnosti i

Iako je tradicija pripovcdanja

z >

-:i

0

savrsenstva, koje se moze dostici

kao forrnalan nacin ocuv,rnja

<

sarno preko velike nline.

grupne kulture i mita na Z;11ndu

Ci

Mnoge junacke figure

uveliko odumrla, mnogi ljudi jos

istovremeno su i "kulturni

uvck koriste fotografske albume

junaci", pronalazaci tajni prirode

i spomenarc da bi zabelciili

iii ideja i izuma od kojih zavisi

vaine zivotne dogadaje slikom i

civilizacija Primeri ukljucuju

recju. Psiholozi sada prepoznaju

grckog Prorneteja koji je ukrao

ovo kao terapiju za ljude koji su

\·atru bogovima i dao je ljudirna,

izgubili direktan pristup svojoj

i polinezijskog Mauija koji je

proslosti preko porodica, kao

"upecao" kopno od okeana i

sto su usvojena deca iii oni

ukrao vatru iz donjeg sveta

koji su preziveli traumaticne dogadaje.

OPASNE ZENE Zene u mitu

SU

cesto lose,

opasne iii demonske, bilo zbog radoznalosti i neposlusnosti iii

JUNAK GILGAMES Spev o Gilgamesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive.

zbog lepote iii rnagijskih moci .

Gilgames, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delimicno covek, delimicno bog Postajao je toliko

U grckom mitu, Pandora se

arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali

ne pokorava bogovirna i pusta

bliski prijatelji i zajedno SU porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i muskom

bolest i zlo u svet, bas kao sto u judejsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slu5a Boga i postaje

lepotom, boginja lnana je pozelela Gilgamesa za ljubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i Gilgames ubili. Bogovi su energicno zahtevali da jedan od junaka mora da plati glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo

odgovorna za proterivanje ljudi

na put da pokusa da sazna zbog cega ljudi moraju da umru Otisao

iz raja. Sirene iz grckog mita,

je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi,

morske nemani sa nezasitim apetitom za krvlju, mamile su mornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini

boianski splavar. U donjem svetu sreo se sa Utnapistimom, besmrtnim pretkom eovecanstva i jedinim eovekom koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasimo Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja moze da vrati mladost,

demonski duhovi povezani s

ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je

nasilnom smrcu bili takode

pojela biljku Zato zmije odbacuju kozu i podmlaauju

spremni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da

se, dok ljudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio kuci da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da se pomiri sa sudbinom. Njegova prica sazima vecne

pravi karakterraksasi (zenskog

teme o ljudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, o

demona) moze da se prepozna

neprestanom preispitivanju postojanja i njegove

po tome kako su joj stopala

svrhe, kao i o neminovnosti smrti

okrenuta prerna natrag. Mitovi

>

z

UMETNOST 74

0

V1

Holmi i prostorije modcrnih zgrada podscc,1ju n:r mrcze odaj:r

Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolicni znacaj i moze se povezati s majcinom utrobom.

GORE

Kuca je simbol eovekovog ja, a nacin na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.

-

Pravougaonost u arhitekturi moze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi

uzbunu" trljanjcm prn dva konstrukciona dn eta u obliku

u pecinama Pecin:r iii pecinska

Bridzitorng krsta . Tantra je

n:rstarnba podseea n,1 utrobu

obelefa1·,1la ognjistc oko kojeg ce se koncentris:rti ostatak kuce

Fizicke gr,1devine u kojirna

unutar majke Zemlje, cirne

1-.1dimo i zi1imo imaju i

simbolizuje r:rd,rnje, ponovno

funkcion,1liu i sirnbolicna

rachnje, negovanje i kreatin10st

tradicionalno su postadjali

s1ojst1·a, a obicno su spoj

Kuea kao simbol ·majke

kucc i zajednice tako da njiho1·a

jcdnoga i drugoga N,1se kuce

predstal'lja opsti pojam

teritorij,1 vizuelno prcdst.11 lja

GORE

DOLE

centralnom

i drugc zgrade predst1vlj,1ju

C:ak l S hiljada godina pre

Lo1·ci i skupljaci plodova

kosmii:kog t1·orca iii prctka u

nove ere nonudski lol'Ci Enope

antropomorfoorn obliku. Kuce

,uhetipskc obrascc, 1·ezu s

otkrili su korisnost busenja i

od blata i grado1·i dogonskog

duho1·im,1 i precirna, kao i nas

zernlje z,1 gradnju i izolaciju. Od

naroda, koji zi1·i na reci Niger

indikatore st1tusa i privilegija,

odnos prerna zaj.ednici i prirodi

primitirnih koliba od blata razvili

u Timbuktuu, rasporedeni

kuee ccsto imaju kosmolosko

su sc slozeni nacrti za zcrnljane

su prcma kosmoloskirn i

zn,1cenje, odra:faqjuci odnos

!UStambe sirom sveta Gr:rdcnjc

antropomorfnim principima

prcm:r ccntru, irnajuci u isto

zemljom dcwelo je do koriscenja

Njihova sela su gradena u

1reme licniji zn,1eaj za porodice

ciglc od ilovai:e Prica z,1 dccu o

parovima, oznaeavajuci tako

iii pojcdincc koji u njima zi1·e

tri praseta i vclikom zlom 1·uku

odnos izmedu neba i zernlje

Bogat:r simbolika kuce postaje

pokazuje kako cigle predstadjaju

Dogoni veruju da posle smrti

n,Hocito 1·,1zna kada istrazujemo

sigurnost za n,1su domacu (iii

odlaze u raj koji je identican

ulogu koju on:r igra u psihologiji

svinjsku) prirodu u borbi protiv

njihovim kueama

i tum:rcenju sna.

sile prirode (iii l'Uka) Treee

LI

ziYOtll.

U Kini, gde se pr:rktikuje

prase ostaje bezbedno dok vuk

l'estina feng sui, bagua je model

PRVE KUCE

dm·a i frkce ali ne moze da oduva

za gradevine, sa osam gua koje

Pccine, dn·ece i zemlja bili su

njego\'U ciglenu kucu . J\!edutim,

okruiuju centar.. Svaka od zona

1·azna sklonista za prve ljude i

dok cigle mogu da sirnbolizuju

odgo1·ara jednoj oblasti zivota:

obezbedili su i nadahnuce i gradu

trajnost i sigurnost, one takode

prosperitetu, slavi i ugledu,

za docnije nastarnbe. Nastambe

moau da se koriste kao simboli

srodstl'U, porodici, zdravlju,

mnogih primitivnih naroda

represije prirode preko ljudske

kreativnosti, znanju i vestinama,

posecaju na prirodne senice, sa

snage i surcn·osti

radu i pomagacima Nastamba

"

85

z >

>

;;:

> G

trcba da bude ispbnirana u

koji omogucuje porodici da

zi\·ot.:i i sncn·a. ,1 mogu takodc

pr.1\·orn odnosu sa cetiri strane

bude zajcdno i Lh istonemcno

da

weta i to tako da Ci slobodno

budc ukljuccn.:i u r.:izlicite

genija Gotovo s\·e kulturc cenc

struji r,1Zlicitim zon.:inu na

,1kti\·nosti; on1 jc ,uhetip5ki

ognjiste kao srce kuce. i,1ko

dobrobit st,111,1r,1

obr.:iz.:ic koji je jednako \'Jian z.:i

sc cini da je ono u modernim

U Jndiji, vasta purnsa je duh kuce, opis.:in bo cvrsto

SC

odnose na iskru nuste iJi

one koji stanuju u jurtu k.:io i z.:i

\Tcmcnim,1 z,1mcnjeno

one koji zi\·c u z.:imku

tclc\ izorom, koji t.1kode S\'etli i s\·etluca simbolicnim pric,rnn

sklupcano musko telo. D,1 bi SIMBOLICNA

budc postadjcn.:i u odnosu na to

VREDNOST KU(E

onih koji u njinu borave. Dceija

telo t,1ko da glav,1. srce i udo\i ne

P5iholozi ccsto s.1gled:l\aju

sob,1 moze da prcdst,1dj:1 mesto

budu uznemir:1\·.:ini

kucu bo simbol unutrasnjcg

igrc iii fant,1Zije, dok sp.n-.1ce

l\!ongolski ju rt jc

bica, t.1ko d.:i bd,1 p.1cijcnt

sobe z,1 odr,1slc mogu da ukazuju

crta kucu iii opisuje 5,111 o dclu

na scksu.1lnost i 1u odnos doticne osobe prcm.:i seksu

makroko5mos:1. 5,1 svetirn

kuce. on opisujc s\·oju psihicku

ognjistem na cetntastoj zcrnlji,

gradu Spoljasnjost kuce moze

kruznirn kro\·om kao nebo i

se posnutrati bo spolj.:isnjo5t

psiholoskim tum,1cenjima,

sa ruporn za dim u krovu kao

licnosti, pri i:cmu prozori i nata

nik.1d,1 st\·arno nc postoji

nebe5ko oko kroz koje dopire

pok.:izuju odnos prema drugirna

bilo bk\o fiksno znacenjc

suncana s\·etlost Jurt se deli

i prcrna s\·ctu

na zi\·otne kvadrante, koji se

Potkrodja i podrurni su mest.:i

1\..,10 sto jc sluc,1j 5,1

o\·ih simbob . Najn:Z:nije u odrcdi\ ,rnju znai:,1ja aspckat.:i

gde nc sja s\·ctlost svesti Oni

kucc jesu asocij,1cijc pojedinca u

zajednice

rnogu da simbolizuju duhcnno

odnosu na tc oblasti. Na primer.

Knjigafezik obrazaca

uzdizanjc i ncs\•csno Jung je

Lhoje ljudi mogu da stYCire sliku

u autobiogr.:ifiji opis,10 bko

z,1tvorcnih \ rat,1 s\·oje kuec

!Sik.n-.:i i M.lrej.:i Silverstajna

jc silazio u podrum zgrade u

Ako je pn·a osoba m·ek zi\·ela

( l 97';"), opisuje obrasce koji su

kojem je otkrio primiti\·ni deo

u kuci gde su ulazna n,1t.:i bila

zajednii:ki mnogim gradevinama

sebc Temelji kuce mogu da

otn,rcna i Ctc•dc su oosti m·ek bili i:'

i gradovirna sirom sveta . Au tori

simbolizuju n.15 odnos prema

lepo prirnani, dok je druga osoba

su prO\·eli vise godina u pokusaju

kolektin10m nes\·esnom,

zi\·ela u kuCi gde su zadnj,1 nata

da formulisu jezik obrazaca koji

prema dren1im pocecim.:i i

bi la rnesto odnosa, a gL1nu nata

doprinose dobrobiti pojedinaca,

nei:O\·ecanskim carstvirna.

bi la U\·ek z.:itvorcna, ewe slicne

porodica i zajednica Oni

l(uhinja, gde se kuvaju jela,

5matr.:iju da su mnogi od ovih

predstadja mesto alhemijske

,k'.uce na drvetu simbolizuju odnos izmeou ljudi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deca mogu da oslobode mastu

GORE

odnosc na ulogu porodice iii

Kristofer.:i A.leksander,1. Sare

Dogonsko selo sagraoeno u obliku raja kako ga zamisljaju Dogoni.

GORE LEVO

Znac,1j spaL1cih soba z,n-isi od

obezbedila srecu, kuc,1 mora da

mikroko5mick.1 prcdst:l\·a

Mongolski jurtovi su kruzne nastambe sagraoene od drveta i klobucine, a sluze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa

GORE

slike

ce se razlicito tumaciti.

Slii:ne razlike u tumai:enju istih

obrazaca ,lrhetipski po svojoj

transformacije gde se odvija

simbola nast

bogova Rima, Jan

z

je bio cuvar svih

0

0

> Vl

SU

uvooenja LI misterije

da budc ncbesko iii pakleno, raj

na\·odi dJ kljuc za ov;i nata

uticajc, dok su ulazi u \ a\·ilonske

Cesto rezbaren na

iii zatvor Proci kroz nata znaci

ima tri kraka: proglas Alahove

i ,1sirske palate imali za cuv,1rc

dovratcima i na

preci prag, preCi iz poznatog

jedinstnnosti, pokornost Alahu i

gorostasne krilate skulpture

u nepoznato Vrata mogu biti

uzdrzavanje od cinjenja zla.

larnva i ljudi. zvane lamase

vratima, imao je dva lica koja su znacila da istovremeno

U azijskirn hrarno\·ima figure

otH1rena, ali su cesto zatvorena i

moze da vidi one

pod strazom, tako da je putniku

ROElENJE I SMRT

ratnika z\·ane dvarpala igrale

koji dolaze i one koji

n,1rnerniku potreban kljuc

Vrata se cesto povezuju sa smrcu

su istu ulogu Kerber. troglavi

odlaze, da posmatra

iii lozinka, iii rnora da prode

i sa rodenjem. U starom Egiptu,

p.1s iz grckog mi ta, cuva vrata

ncku proveru da bi rnogao da

bog sunca Ra putovao je wake

Hada (donjeg sveta kod Grka), a

ude Otuda su nata i simbol

noCi kroz donji s\·et, prolazeci

njegova sporedna funkcija jeste

kroz l 2 nata koja su predstadjala

da obezbedi da oni koji budu

proslost i buducnost Njegovi simboli bili su kljucevi i koplje Predsedavao je

inicijacije: obicno je rec

pocecima tako da

kapija iii svetova koje treba proci.

l 2 sati mraka, pre nego sto bi

jednom primljeni. nikada \·ise ne

je prvi dan svakog

pri cernu s\·,1ki \·odi do \·ece

se pono\·o rodio snkog jutra.

iz,1du

meseca bio sveti

mudrosti, pre nego sto se dostigne

i\lrt\·acki sanduci u starorn Egiptu

za njega, kao sto je bio slucaj s prvim

0

nizu

st.rnje srece

mesecom LI godini

U starom Rimu svaki deo

ponekad su bili oslikavani s

nata cuv.ilo je rnanje boz,111st\ o

malirn laznim vratima, simbolicno

(numina): bog Forkul je, na

U gregorijanskom

RA.J I PAKAO

omogucujuci dusi (ha) da proleti

primer, nadgledao polja vrata, dok

kalendaru, januar je

lm,1 mnogo primera u religiji gde

U starorn Rimu, pokojnici su

je boginja Kardea pazila na sarke .

dobio ime po njemu..

se u raj iii pakao stize kroz vratJ.

se cesto prikazivali u umetnosti

Bog Jan. sa dva lica, bio je glarno

U jud;iizmu, na primer, \·eruje se

u stojecem poloiaju ispred

boianstrn nata. U Kini je obicaj

da postoje jedna nata za Edenski

poluotvorenih nata Hebrejska

da se za novogodisnje vece na

nt (sirnbol raja), ali 40 hiljada

rec za "vrata"

\Tata za pakao, StO yokazuje

znaci "utroba'', vrata zivota.

koliko je teze naci raj i UCi

Ulaz u ovu peCinu na BalijLI su usta cudovista sa kipovima koji cuvaju prag

DESNO

dalet - takode

kucna nata nalepe slike dva boga vrata, koja se zatim zakljucaju do

LI

njega Za hriseane Isus predstavlja

CUVARI

ubzak u spasenje: 'Ja sam nata;

Kroz nata rnogu da udu i dobri

ko ude kroza me, spasce se"

i Josi uticaji, tako da cuvari

U mitu i prici, mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz u carobni drugi svet

DOLE

oEsNo Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto

ponoCi da ne bi usli zli duhovi,

kapiju u Parizu, u ocekivanju

dok se u Japanu na ulazna vrata

pobede do koje nije nikada doslo .

stavlja kadomacu

Kasnije je ova kapija postala

ukrasi od

grancica zimzelenog drveca - da

spomenik posvecen vojnicima

privuku bogove i donesu srecu.

poginulirn u Prvom svetskorn ratu

Sliena tradicija, povezana sa

( 1914-18)

J>

paganskirn obicajima, praktikuje se na Zapadu, gde se o Boiicu i

SKRIVENA VRATA

Novoj godini venci zelenike iii

Vrata ne rnoraju uvek da budu

sveinjevi imele stavljaju na vrata:

velika i ukrasena da bi bila

zelenika se povezuje sa zastitorn

znaeajna Ponekad mala iii

i sreeorn, a imela s rnagijom i

skrivena vrata obezbeduju pristup

medicinom - kod keltskih druida

drugirn vratirna, cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u

ulaz u sintovska svetilista. One

Zemlju C:uda u pricarna o Alisi

predstavljaju boiansko stanje

C:alkacingu, Meksiko, irna oko

Luisa Kero la ( 1832-98) najpre

stalne otvorenosti i simbolizuju

sebe isklesano lice cudovista,

je niz zeciju rupu a potom kroz

rnesto na kojern putnik prelazi iz

koje simbolizuje i zastitu ulaza i

mala vrata, kroz koja Alisa ne

svakodnevnog zivota u sveti. U

ostave s pirincem,

prelazak iz jednog sveta u drugi.

moie da prode dok se ne smanji

kineskoj tradiciji, otvorena vrata

koji simbolizuje izvor

U hinduskoj tradiciji, vrata

U Lavu, ve5tici i ormanu od

se srnatraju aktivnim, sto znaci

ona je bila sirnbol besrnrtnostL Ulaz u jednu pecinu u

KLJUCEVI U Japanu je kljuc simbol srece zato sto otvara vrata

zivota.

u hriscanskoj

tradiciji Sveti Petar

ponekad takode poprirnaju forrnu

K. S. Luisa (1899-1963) ulaz u

da su jang, a zatvorena vrata se

usta cudovista kroz koja eovek

earobnu zemlju vodi kroz ormar..

srnatraju pasivnim, StO znaci da

mora da prode kada putuje iz

Mnogi carobni vrtovi evropskog

jin. Otvaranje i zatvaranje vrata

je usvojila kljuceve kao

zivota u smrt

folklora dostupni su kroz rnajusna

predstavlja kosrnicki pies izrnedu

simbole autoriteta:

vrata koja su cesto maskiranai

jin i jang, gde oni naizrnenicno

se cesto prikazuje s SU

KAPIJE POBEDE

na primer, u prici o uspavanoj

vladaju U taoizrnu, otvaranje i

Neka vrata se koriste kao simboli

lepotici ulaz u palatu gde princeza

zatvaranje rajskih vrata povezuje

pobede i vlasti, kako svetovne

spava obrastao je trnjem, koje

se s ljudskirn disanjem, tako da

tako i duhovne. Na primer, Kapija

princ junak mora da posece da bi

se zadr:lavanje daha izjednacava

boginje !Star u starom Vavilonu (u

stigao do nje

sa zatvaranjern vrata, a disanje s

kljucevima raja. Crkva

papski grb ima dva kljuca, srebrni i zlatni, koji su prethodno bili amblemi rimskog boga Jana .

njihovim otvaranjem

modernom lraku) sagradena je u slavu majke-boginje !Star i u slavu

OTVORENA !LI

grada Vavilona. Ona je opkoracila

ZATVORENA VRATA

Litijski put i omogucila je ulaz

U Japanu, otvorene kapije

u grad, koji je imao tako debele

poznate kao tori obelefavaju

zidove da su se po njima mogle naporedo voziti dve kocije U Pekingu su kapije Zabranjenog

POLNA SIMBOLIKA

moze takode da se poredi s vratima, jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u

grada predstavljale moc kineskog

Vulva

cara, dok su trijurnfalni lukovi

vaginu za vreme koitusa. U istocnim tradicijama kao sto su taoizam i tantra, polno jedinstvo je samo

starog Rima olicavali drfavnu i

po sebi put u transcedentno, kojim je moguce postici izmenjeno stanje svesti i doziveti "blazenstvo

politicku moc U novije vreme,

tela" Mitski Zuti car, Huang Ci, jedan od osam taoistickih besmrtnika, uspeo

Napoleon ( 1769-1821 ), koji je

zmaja delimicno i zbog vestine u vodenju ljubavi, dok rane kineske "knjige o spavaeoj sobi" govore

opona5ao rimski imperijalizam

o penisu kao o drsci od nefrita, a o vagini kao o vratima od nefrita, pri cemu je nefrit rajski kamen i

kada je postao francuski car,

simbol savrsenstva i besmrtnostL

poceo je da gradi Trjumfalnu

se na nebo na ledima

PUTOVANJA 88 0

>

z >

z

U mnogim kulturanu, ,111ujlije i

pren1ze bozanst\',1 bo sto su

talsimani sc nose na putO\ an ju

\'en era, Jupiter i i\Llrs Kocijc

z,1 srccu i z,1stitu, ,1 putniku se

simbolizuju vodst\O i pobcdc i

pozeli '"dobra brzina (iii '"Bozija

ccsto sc po1·czuju s rato\·,111jcm:

brzina )

kcltsb ratna zapo\ cdnica, Budika, obicno sc prik.:tzuje u

0

0

kociji, dok sc ahcmenidi, Yladari

KONJ



en

Zirntinja koja je naj,uhetipskiji

st,uc Pcrsijc, opisuju kako idu u

simbol putmanja \ero\atno

boj praeeni kocijom Hhornog

je konj LT keltskoj kulturi,

bog.1, Ormuzda, koju nice os,1111

beli konji su bili S\eti i rnkli

bclih konja l(ocijc indijskih

su kocije s\estenik.:t i kr,1ljna

boz,111sta1,1, ponckad u obliku

Oni su povezinni sa boginjom

lotosa, n1ku razlicitc zin1tinjc,

Eponom, jednim od nekoliko Krivudavi put simbolizuje zivotne uspone i padove

GORE

Puto\ anja sirnbolizuju traganje

U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva, omogucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti

Kocija je simbol sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredsrvo bogova, kraljeva i ratnika

bo sto SU konji za ;\gnija i Suriju i guskc za Bramu. Englesb rec

Rimljani LT X\'l \·eku, hropljani

'juggenuut (ncumolji1,1 sib)

materijalnim bilo duho\·nim,

su u\·eli konja u Se\·ernu Arneriku

poticc od nazi\a za \eliku kociju

iii i jcdnim i drugim Putonti

(iako je mozda ranijc tamo

hinduskog boga Dzag.rnata.

zn,1ci ici (potcncijalno op.1snim)

postojao i izumro), ,1 njcgo\

putcm kroz zi\ot, na kojem

dolazak imao je dubok uticaj na

PLTTO\';\NJE \'ODOil[

kr,1jnjc odrcdiste nijc smrt ncgo

mnoga urodcnicb plcmcna. Oni

JcdrcnjKi, c,1mci i kanui takodc sc

duhon10 proswecnjc, koje je

su konje

pon~ziY,1li

s,1 gromom

- zbog zrnka kopita prilikorn

koriste za sirnboliuciju ~'uto\·anja kroz zivot LT starom Egiptu jedra

( bo sto SU Ostr\J besmrtnib

trcanja, a konj je post,10 simbol

su simbolizcl\ ala\ etar i dah,

u kineskim pricama iii religijska

bogatst\'a i moci

predstavlj:ijuci ncstalne ·1·etrm e

odredista hodoeasnib) iii u

Konji se pojaYljuju u mnogim

sudbine koji mogu da odunju

nckom d1-.1gocenorn predmetu

mitcwima o preyozu 11,1 drugom

putnika sa kursa. LT Egiptu i

(bo sto je S\Cti Gral iii Zlatno

S\'CtU, pri CC!llU (eStO \UkU kocije

kasnijc u Rimu, sY,1ke godine

runo) Ponebd su puto\«111ja

bogova i obdareni su mitskim

se irtnwao jcdan no\ brod da

brakteristikama Slepnir, konj

bi obezbedio pon1ljne \Ctro\·e i

sk.:tndinaYSkog bog.1 Odina, ima

mirno more: sa upisanirn s\·etirn

podzcmna, simbolizujuci ulazak u donji

DOLE

ee sl.iYiti

z,1 licnirn napredoYanjem, bilo

mitski oliceno u obcc,rnoj zemlji

GORE

keltskih bozansta\·,1 koja

S\

et, ,1 ponekad su \·azdusna,

sugcrisuci duhon1a stremljenja

os.1111 nogu, dok u grckom mitu

recirna, nat0\«1l'Cll parfornima i

Pegaz ima krila i rnce kociju koja

kos,uama cvcea, bio je pori\·an u

PLTTNIK

ZeYsu donosi grom i mun ju . Za

more d,1 ga odnesu \·etro\ i

Cizrne iii cipele su simbol

i\luhameda kaiu da se uspco na

Putovanja vodom cesto

putnika i\foc rimske vojske gradila se

11.1

moci pesacenja, koju

nebo jasuci hibridno strnrenje

se powzuju sa smrcu i

zyano Borak (sto u pre\·odu

preobr.1zenjem, a simbolicni

je simboliZOY,1la vojnicka (izma

znaci "munja"), krilatog konja

brodOYi pokojnika CCStO

i\[noge price iz zapadnjackog

sa ljudskom glavom i paunO\·im

se pojavljuju u rnnogim

folklora podrazume\·aju "cizme

rep om

ci\·ilizacijama LT Indoneziji se

KOCIJA

obreda s,rn1an koristi C:arnac da

od sedam mil ja' koje na magii:an nacin omogucuju putniku da

mrtvaci izlaiu u kanuinu, a kod

prclazi \·elike udaljenosti velikom

Kocije iii "trijumfalna kola",

·'putuje kroz vazduh' u potrazi

brzinom, a da se pritom ne

preYozna su sredstn vladara

za du5om pacijenta LT starom

umara, dok je Hermes, grcki bog

i bogova

Egiptu, bog sunca Ra putovao

putoY,rnja, nosio krilate sandale .

umetnosti prikazuju se kako

u renesansnoj

je kroz donji S\'Ct i preko neba

RASKRSCE Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke, a svetilista su graaena na takvim mestima· na primer, zavetni kamenovi koje

>

<

c

su ostavljali putnici u peruanskim < >

i'.\nclima prerasli su u piramicle Raskrsce je mesto prelaska, simbol

z

opasnosti, sanse, promene, izbora i preobrazenja Kao mesto

>

gcle se sastaju clivergentni putevi, ono je vazno mesto susreta, traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta (i clobrim i zlim) U mnogim clelovima sveta, raskrsca se povezuju sa duhovima, vesticama i zlim silama u Evropi su kipovi Hekate, "mracne" grcke boginje, poclizani na Camci mogu simbolizovati se verovalo smrt. a u starom cla prevoze duse mrtvih GORE

\!ODER:\N PRE\'OZ

raskrscima, clok u Africi Bambare iz Malija prinose zrtve u

;\utomobili. \OZOYi i J\ioni

obliku alata, pamuka i platna Soba cluhovima za koje se

im,1ju simbolicne ,1socijKijc u ·e:,m1cu od mi lion godin,1,

koje sc obicno sagleda\ ,1ju u

dok sc u l(ini i J.1p.l!lu koristc

psiholoskom smislu. Vo:i:nja

C,lll1Ci od papira kao prC\llZ!l,1

,rntomobila mo±c sc sagled,nati

srcdst\ ,1 duhoYa Hindusi koristc

bo metafora indiYidu,1lnog

rninij,lturnc c,11ncc koji prcn,zc

putoY,rnj,1 kroz zi\ot pri

sn~snoj

smatra cla se mesaju u ljuclske poslove. Raskrsca se takoae uveliko povezuju sa proricanjem suclbine: u Japanu bi ljucli ocllazili tamo u suton, kada bi reci prolaznika otkrile sta

ce suclbina cloneti. Ovo se povezivalo s verovanjem cla su putnici mozcla bozanstva koja clonose srecu, a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica suclbine na raskrscima

plamcn sto simbL1lic1w zn.ici

kontroli smer,1: pit.inj,1 sigurnosti

da prcnosc sol.irnu cncrgiju iii

i opasnosti, konformizm,1

;\\ion (i s\·emirski brod)

nwlit\ c.

iii pobunc (postcn ,l!lj,1 iii

mogu simbolizoy,1ti duho\ne

krscnj,1 saobr,1cajnih propis,1),

tcznjc, pre\-,1Zilazcnje ljudskih

jun,1ckih puto\ ,rnja bro do, im,1

!nu t,1kodc mnogo opis,1

posedo\ ,l!lje osecaja za smcr iii

ogranicenj,1 prkosenjem

bo sto jc ;\rgos kojim jc_lason

izgubljcnost.

gr.nitaciji, uspinjJ.njcm

tr,1g,10 z,1 ZLltnim runom. iii

ist,1knc. Z.i r.izliku od ,rntomobib,

prociscujuca prostranst\'a neba

PriLhcn. kojim su isli kr,1lj ,--\rtur i

,rntobus jc j,1\110 pn:\ozno

i daljc ;\\ ioni takode mogu

njcgo\ i ljudi na puto\ ,l!ljc u donji

srcdst\ o i mozc da sugcrisc odnos

Lh budu simboli nezayisnosti,

odrcdcnc osobc prcma drustn1,

slobodc i brzine . Nest,rnak gori,-a,

S\

ct. \ll•rc prcdst,l\ lj,1 op.1s1wsti

l'd ncpoznatog. a pored op.1snosti od brodoloma.

~1uto\-,l!ljc

mozc

Lh do\ cdc dL• susrct,1 s,1 mitskim zycrima Lw sto su ncmani i

S\

e to moze da se

t,1ko da pc>tcskocc pri uL1sku ili

sudar iii pJ.d mogu sugerisati

izl.isku mogu da budu znacajnc

""prizemljenje, e\·entualnu bznu

\'ozo\ i radc prcnu c\Tstim pr.1\ iii ma. Kasnjcnje, propust,l!ljc

dcmoni

\Oz.l

Z,1 ostrdj,l!lc su camci 1urocito

LI

iii h\·at,l!ljc u poslednjem

za prcter,111e ambicije, bas kao sto je Ibr pao

LI

grckom mitu

i dozi\·eo smrt posto je leteo

trcnutku. puto\·anje bez brte

oL-h-ec blizu sunca, koje je istopilo

\ azni. 1\:,1 primer, bzu da su ratni

iii u \ agonu nize klase,

njego\',1 rnstana krila

bnui \la\ ,1L1 dari\ ,iii prcstifom

mozc tumaciti

LI

smislu licnog

koji su bili njilio\ i \ lasnici iii

odnos,1 pre ma

S\

etu. i\lnogi

S\C

koji

SU

njima ploYili. StO jc idcj,1

S\'C

to sc

psiholozi \cruju lh je pcron

slicn,1 \ikinskoj \lorske L1dc

simbol nes\esnog, poi:ctna

su t.1kodc simbolicn,1 ploYila i

t,1cb doslo\'11og i metaforii:nog

z1umcnja bczbcdnosti: u judco-

puto\ ,l!lj,1. ,1 prtlj,1g simbol onog,1

hrisc,l!lskom Ycro,·anju Nojc\ ,1

StO

barL1 jc s,1cm al,1 i:o\ cc,l!lstn1

prtljag rnoze da z11.1i:i psiholosb

SC

·nosi'

U

psihi, tako da tefak

od propasti t,1ko sto jc sp,1sla po

optcreecnja, dok lak prtljag moze

jcd,l!l par za r,1zn1110z,1\anjc

da L1bzuje na unutrasnju slobodu.

:i:i\ i h bi ca

S\

ih

Zelj,1 za lctenjem je arhctipsb.

Konj je arhetipski motiv. On simbolizuje zivotoclvalacke ali opasne sile, kao i moc i snagu.

GORE

Crveni automobil simbolizuje musku polnu potenciju i nagon. On takoae sugerise uzbuaenje brzinom i snagom DOLE

BASTA ,, Terna Edena i pada omiljen

Je

spektakularne italijanske baste

knjizevnosti; u ove predstave

u Vila Lante (Banjaja) iii Vila

spada i BaSta zemaljskih slasti

d'Este (Tivoli), sirnbolizujuci

holandskog slikara Hijeronirnusa

ljudsku moc da ukroti prirodu

U svetoj hinduskoj tradiciji, kao i u mnogim drugim, basta je simbol raja

GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama, a takoae su znamenje zenstvenosti ooLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste, pri cemu voda u mnogim kulturama simbolizuje zivot

u Meksiku SU baste uzitaka

spev Izgubljeni raj D:Zona

asteckog cara Montezume

Miltona ( 1608-74) I u islamu

spajale funkcije privatne baste sa

se rajska sreca turnaci u kuranu

botanickom bastom i zooloskim

kao basta, dorn za odabrane

ntorn, cuvajuci ne sarno biljke

izvan groba, a Alah se ponekad

nego i ptice i zivotinje, sa oko

pominje kao "Bastovan" U staroj

600 cuvara koji su se starali o

Grckoj, Rajske poljane, mesto

njima Tu

u koje vrli odlaze posle smrti,

ljudi sa neobicnim fizickirn

SU

takode bili srnesteni

takode je predstavljano kao

karakteristikarna (kao patuljci iii

bas ta

albino ljudi)

U Kini, tradicionalna basta GORE

SU

motiv u zapadnoj umetnosti i

Bofa (oko 1450-1516), i epski

Gotovo svuda basta predstavlja

aranzrnanirna, kao StO

Baste se uveliko povezuju sa

na ostrvu iii jezeru izrnisljena

culnim uzivanjern, ljubavlju

sirnbol zernaljskog i nebeskog

je da privuce Osam Besmrtnika

zavodenjem. Na primer, klasiC:ni

raja - rec "paradajz" (raj) dolazi

- grupu taoistickih svetaca koji

arapski erotski tekst o vodenju

od pairidaeza, stare persijske

navodno :live na Misticnim

ljubavi nosi naslov Mirisna

reci za bastu. U sarnoj basti,

ostrvima

baSta, dok se mnogi veliki

raspored i biljke doprinose

Vu Dija iz II veka p. n e. imale su

na zemlju Baste cara

j

ljubavnici iz mita i legende

njenoj sirnbolici Prve baste su

palate i paviljone sagradene na

(kao sto

verovatno uredivane u Kini pre

vestackim planinarna i povezane

cesto prikazuju u bastenskom arnbijentu

otprilike 4 000 godina. Odatle

rnostovirna sa ostrvima koja su

su se prosirile na Mediteran i

se nalazila sred velikog vestackog

Bliski istok, a od tada gotovo

jezera.

SU

Rama i Sita u Indiji)

RAJSKE BASTE U mnogim kulturama, basta

svaka kultura koja opstane iznad nivoa golog odrfavanja zivota

BASTE UZITAKA

postoji kao vrsta sveta iz

neguje baste .

U starom Egiptu, baste su

snova, namenjena bekstvu od

bile mesta za rekreaciju. Slike

"stvarnog" sveta i uznosenju cula

NEBO !LI ZEMLJA

basta s jezercima i cvetnim

od svetovnog ka uzvisenorn.

Baste su sveti sirnboli u rnnogirn

obalama ukrafavale su grobnice,

Sinonirn ovoga je arhetipska

duhovnim tradicijama Judeo-

sugerisuCi radosti na drugom

persijska basta, zasadena

hriscanski Edenski vrt je

svetu, a ukra5avale su i zidove

vockarna i mirisnirn biljkarna

praiskonsko nebo na zemlji,

i podove palata. Rimljani

i ispresecana potocirna. U

koje je Bog stvorio za foveka

su doveli aranziranje basta

vreloj pustinjskoj zemlji i voda

(Adarna) i zenu (Evu) da zive

do veorna suptilnog nivoa,

(simbol zivota) i senka

u njernu Eden sirnbolizuje

uklapajuCi zgrade, kipove,

karakteristike basta

praiskonsko stanje bofanske

stepenista, kolonade, izvore,

Basta je ogradena i u nju se

pecine, bunare, fontane, pa je

obiC:no ulazi kroz velicanstvenu

basta postala jedan od simbola

kapiju, koja je simbol prelaska

nevinosti, kada

SU

Jjudi ziveli

U

harrnoniji s Bogorn, prirodom

SU

vafoe

i medusobno, pre nego sto

civilizacije Ova tema se razvila

iz jednog sveta u drugi. Cesto se

su pali u nemilost posto su

za vrerne evropske renesanse,

prostire oko velikog centralnog

pojeli plod sa Drveta zivota.

sa forrnalnirn sirnetricnirn

bazena, koji je ponekad

BASTE ALHAMBRE Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku, sledeci cetvorodelni plan persijske baste. Danas ostaju cetiri dvorista, ukljucujuci Dvoriste mirte, sa mirnim jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte, i Dvoriste

OJ

>

lavova, sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu Svako dvoriste je obasjano suncem, ali muse prilazi tamnim prolazima s kolonadama, sto simbolizuje put u raj - duhovno putovanje iz tame u svetlost

obrubljen pLn·im ciglama da

brao iz baste sn1jih meditacija

talasaste obrasce, dok veliko

bi se stnirio utisak dubine. sa

Aranzmani persijskih basta

kamenje predstavlja zemlju.

cetiri kanab koji iz njega isticu;

uticali su n,1 ncke pozn,1te baste

Kada sc koriste biljke, grmlje

u \·elikim bastama obrazac

u svetu. ukljucujuci palatu

kao StO

resetke moze da se ponavlja,

Alhambra u Spaniji i ve!elepni

i bambusi predstavljaju zemlju,

sa fontan,1m,1 koje obele:la\·aju

Tadz i\lahal u Indiji

dok mahovin,1 predstavlja vodu .

ZEN BASTA

omogueav,1juci duhu prirode da

simbolizuju tok zirnta, dok

Na Istoku postoji izrcka da je

sc krece izrnedu jina i janga

ukrstanj,1 tokova predstavljaju

sveto mesto potpuno samo

ukrst,rnje potoka Osim sto

aza!eje, javori, cetinari

Prostor je sastavni deo zen baste,

SU

hladne i osvehvajuce, fontane

SU

Za razliku od basta na

Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom, sugerisuci duhovno dostignuce i vodstvo. GORE

BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA U srednjovekovnoj hriscanskoj simbolici,

\ ezu izmedu svakodnen1og i

kada nema nicega sto se iz

Zapadu, ciji je cilj da slave

\·ecnog Geometrijski obrazac

njega moze odneti Prve zcn

promcne godisnjih doba, zen

se ublaz.n-a \·ocem i c\·ecem,

baste uJapanu uredili su

b.1stc odrazav,1ju trajnost uma,

1urocito grozdem i ru:lama - u

budisticki rnonasi kao mesta

t,1ko Lh su manje-vise iste

mesto bekstva od

persijskom jeziku izrazi z,1 c\·et i

kontemplacijc. cij,1 jc snlu

chnas kao i kada su n,1stalc

nevolja zemaljskog

ruiu su isti

bila d,1 dovedu um do tacke

pre\ ise stotina godi1H, pa cak

zivota Njena

smirenja pomocu jednostavnog

je i sljunak r,1sporeden na isti

zatvorena, tajna

meseca bila je vazna akti\·nost

ali dubokog plana U zen basti

n,1cin. On trajnost sirnbolizuje

Ruze su sadene da bi privukle

nista nije prcpusteno slucaju i

transcedentni duh koji nije

slavuje: nocne navike o\·ih

svi elementi su znacajni. Cilj je

okovan nemenom iii prostorom

ptica po\·ezivale su ih sa

da se st\·ori harmonija izmedu

mesecom, dok ih je njihova

dve kosmicke sile jin i jang, rnde

U persijskoj basti, posmatranje

pesma po\·ezi\·a!a s ljubavlju i

i zemlje. Tradicionalno, vodu

ce:lnjom. Doks

obicajima. l\!nogi su povczani

Vl

s kraljevskirn dostojanstrnm i funkcijom iii sa bogatstrnm i posedima Tradicionalno, GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih africkih naroda.

dragocene stv,ui su koriscene za oznacavanje bogatstva i ranga Sta predstadjaju specificne stvari ugLl\'nom zavisi od kulturnih nednosti - bog,1tstn1 nomadskih naroda, na primer, moze se meriti brojem kamila ili ovaca

DRAGOCENI ARTIKLI Neki od najdragocenijih ,utikala ccn·e(anst\"a

kao StO SU zlato,

MIROPOMAZANJE ULJEM

srebro i drago kamenje - cene se

U mnogim

cistote i nekvarljirnsti, zlato

kulturama se smatra

se povezuje sa bo:i:anstvom,

da ulje ima posebne moci Narocito

i po lepoti i po retkosti. Simbol

kraljevskim dostojanstnim, suncem i najvisim te:i:njarna

s mesecom, elementom ,·ode,

simbol i duhovne

duha . Zlatne jabuke nordijskog

zenskom energijom i nevinoscu;

moci i prosperiteta

raj a, Asgarda, kao i jJbuke nta

ono je takode simbol bogatst,·a,

U judeo-hriscanskoj

Hesperida u grckoj mitologiji,

koji se koristi kao none i sluzi za

sprecavaju starenje bogova, dok

plJeanje danka.

je maslinovo ulje

tradiciji kraljevi i svestenici bilo su obredno miropomazivani

SU likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i sansenstva.

U staroj l\!ezoamerici ncfrit

Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojansrva, ukljucujuci krunu, skiptar i zlatnu loptu.

GORE

NOVAC Kako je proizrndnja robe i

jc cenjen vise nego zlato ili

usluga postajala raznovrsnija

uljem, sto je bio znak

Kao tradicionalni simbol

srebro; on je bio simbol cistote

i specijalizovanija, trgovina

Bozijeg blagoslova

bogatstva, zlato se pojavljuje u

i zinita i ocuvanja kraljenkog

obicnom trarnpom prestajala

i vlasti, moci i

obelezjirna monarhije i visokih

dostojanstva. Zirntinje i biljke

je da bude prakticna Opste

funkcija, a koristi se i kao simbol

takode daju dragocene supstance

pril1vaceno znamenje, koje se

slave darovanih od Boga Grcka rec

ljudskih dostignuea - kao sto je

- bisere i slonovacu, mosus i

postepeno razvilo u novae,

rec "mesija" znace

zlatna medalja ili, figurativno,

amber, zacine, smolc i ulja l\laje

resilo je ovaj problem: cim SU SVi

"miropomazani".

pojam '"zlatnog doba'".

SU koristile tecnu eokoladu kao

prihvatili simbolicnu nednost

novae, dok je biber bio tako

nekog znamenja ono je moglo

povezuje sa besmrtnoscu; stari

dragocen zacin da kaZLI da je

da se zamenjuje za bi lo sta. Neka

Egipcani su, na primer, verovali da

Atila Hun u V \·eku trazio l350kg

drustva SU koristila stvari kao StO

njihovi bogovi imaju zlatno telo i

bibera u zrnu na ime otkupnine za

SU skoljke i biseri, ali je metal,

srebrne kosti. Srebro se povezuje

grad Rim

kada ga je bilo na raspolaganju,

"hristos" i hebrejska

One se koriste za lsusa kao simboli njegove kraljevske, prorocanske i svestenicke vlasti

Kao i zlato, srebro se takode

STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA Mnogi statusni simboli modernog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije - elektronska roba kao sto su mobilni telefoni,

bio raznovrsniji i najcesee se koristio. Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili, ali

kompjuteri i haj-faj oprema, iii skupa kola Gde ljudi zive, nacin na, koji ukrasavaju kuce, sta nose i cak sta jedu, sve su to indikatori drustvenog

>

polozaja. Slavne licnosti, mozda moderan ekvivalent mitskim junacima,

-i

koriste se za reklamiranje narocitih brendova u pokusaju da se podigne

V1

c

status proizvoda. OJ

vrednost modernog kovanog

0 Cl

novca i papirnatih noveanica cisto je simboliena .

Plast kineskog cara irnao je

i zena da bi se ilustrovalo

Crtezi utisnuti na aversu

okrugli okovratnik sa cetvrtastim

monarhovo bogatstvo ljudstvom,

novcica obicno su oznacavali

op5avom, cirne je njegov nosilac

dok sami biseri, euvari kraljevskog

vlast vladajuceg tela (najcesce

poistovecivan sa posrednikom

dostojanstva, simbolizuju njegovo

vladarevu glavu).. Oni su takode

izrnedu neba i zemlje Plast

materijalno bogatstvo

nosili ikonografske znakove

5arnana nosi celo bogatstvo

kulture - kao StO

simbolike: u starirn uralsko-

PECATI

i drvece na mnogim galskim

altajskim kulturarna, na primer,

Drevni simbol identiteta i

novciCima

bio je ukrasen trokrakim

vlasti je pecat, rnali predmet

SU

konji, veprovi

tradicija koja se

nastavlja do danas . Kineski

amblernom poznatim kao znak

izgraviran jedinstvenim crteforn,

novcici

droplje, koja je sirnbolizovala

koji se mogao utisnuti u plocu

SU

imali (etvrtastu rupu

u sredini koja je simbolizovala

komunikaciju izrnedu svetova

od rneke ilovace iii u otopljeni

Zernlju okruzenu krugorn neba, sa

smrti i vaskrsenja Danas se na

vosak. Koristio se kao potpis

natpisom cara, sina neba i zemlje

zapadu jos koristi bela Jasica

da bi garantovao autenticnost

kao ukras za plasteve drfavnih,

dokumenta kao sto je kraljevski

ZNAMENJE FUNKCIJA

sudskih, svestenih i akademskih

dekret, a mogao je i da obezbedi

Jedan nacin razlikovanja cina

dostojanstvenika .

sigurnost dokumenta u tranzitu:

jeste putem sveeane odece i

i_

>

Spolja5nja obelezja vlasti doprinose rnisticnosti onih koji

kojirn je obezbedivan smotani iii

sagledava kao "sediste duse" i kao

zauzirnaju "sediste fonkcije"

papir u rolni, pecat nije rnogao

najplemenitiji deo tela, a fine kape

koja ih izdvaja od obicnog sveta .

da bude provaljen a da se tone

i perjanice obicno oznaeavaju

Ova "stolica" poprirna mnogo

otkrije. Pecati se jos uvek koriste

visok status - voda je "glava"

razlicitih vidova: lice koje na njoj

u zakonskim dokumentima, kao

grupe . One variraju od divnih

sedi predvodi neku organizaciju,

sto

perjanica indijanskih poglavica

dok se u akademskim krugovima

ponekad nosili u obliku prstena,

do krune monarha sa bogatstvom

vlasnik stolice u nekorn narocitorn

a na njima su bila upisana imena

SU

testamenti Pecati

SU

se

dragulja . Mnoge vode nose zlatni

predmetu nalazi na samom vrhu

bofanstava iii odlomci iz svetih

globus ili loptu (deo znamenja

te discipline Presto je specijalna

knjiga, sto je dovelo do njihove

koji su najpre nosili rimski carevi

stolica koja simbolizuje vlast boga

upotrebe kao amajlija .

iii suverena On se cesto nalazi

sveta), i skiptar sliean stapu. U

na podignutoj platformi da bi

Japanu je jedno od znamenja

oznacio vladarev visoki status,

carskog dostojanstva bronzano

a obicno je bogato ukrasen U

ogledalo, koje se povezuje s

Bibliji se presto kralja Solornona

boginjom Amaterasu i koje je

opisuje kao tron od slonovace

preneto na carsku porodicu, koja

prevucen zlatom, a stoji na vrhu

tvrdi da potice od nje.

sest stepenika, izmedu dva zlatna

Glavni deo odece koji cini

lava Prestoli kraljevstva Bamum

deo znamenja obieno je plast iii

u Kamerunu, sa obiljem bisernih

ogrtac.

ukrasa, sadr:Ze figure muskaraca

< 0

kada bi se utisnuo u pecatni vosak

njenih dodataka Glava se cesto

da bi pokazali da su gospodari

-i v; -i

Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva

GORE

Presto je sediste moci i vlasti, kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu SASVIM GORE

DOLE Tradicionalno, pecati su bili simbol vlasti i identiteta

PISMA I PISANJE l-

GotO\"O u s\·irn kulturama, pisnu

>

i skwa su zaogrnuta simbolicnim

o

znacenjem U drenu nemen,1

z

ona su bila narocito po\·ezi\ an,1 s

> w

magijom, proroc,rnst\·ima i

z

sn~tim

zn,rnjem. VL1danje cit.injem i

0

0

""'

pisanjem predstadjalo je zn,1k

>

privilegije i izrnr rnoCi - nesto

w.J

z 0

0

< >

en

nesYesnog iii carst1om snon

neka :Zena lepa mnogo varirajLI: u

kornunikaciju. Koriste se s1lllh,

Te lo je veliki izrnr simbolickog

Americi i Britaniji to je podizanje

ali SU narocito istak11L1te LI Italiji.

izr,1zavanja. komunicirajuci is

obn·a, u arapskorn s1·etu hvatanje

gde je svaki razgovor zacinjen

n.una s,unima, u obliku ··mL1drosti

za bradu. u Italiji ntenje prsta na

tako sirokim spektrom rucnih

teJa, i S drugima lzrazi kao StO SU

obrazu, au Francuskoj ljubljenje

signala da je moguce razumeti

·Nosicu te u srcu·', ··osecam to u

nha prstiju

njihO\o znacenje s.i druge strane

kostima' i mnogi drugi. sugerisu

mnogim kulturama predst,1Ylja

od brade koja kao da pokazuje

bezobrazan, provokati1·an iii

izrastanje brade znaci. ·oosadni

mredlji1· gest i\!edutim, u Tibetu

Ste

se ov.ij gest koristi kao pristojan GESTOVI I

pozdra1 Na NoYom Zelandu ga

JEZIK ZNAKOVA

GESTIKULACIJA

M.i1·ari koriste kao cerernonijalno

Formalni sisterni govora tela rnogL1

Namerni go1·or tela poj,1djuje se

upozorenje. K,1da posetioci

ukljuciti gesto1e koji prikarnju

u gestcn·inl.l i gestikulaciji Kod

dodu, m.narski ratnik im prilazi

predmete i ideje ikonografski

pn·ih ljudi. koriscenje alata i

1u ratnicki naCin, sa izbuljenim

iii prenose kornunikacijLI

simbola postalo je moguce kada

ocima i ispla:i:enim jezikom, sto

izg(waranjem reci. Americki

su poceli da se krecu na dYe noge,

znaci, .. i\li smo spremni da vas

lndijanci Nizije koristili su

kada su oslobodenim rukama

napadnemo ako ne dolazite u

slozen, ugla1 nom sliko1·ni sistem

mogli da fizicki i mentalno

prijateljstrn · Ako na to posetioci

kornL1niciranja izmedu plemena

reaguju pasivno, dobij,1ju toplu

bez zajednickog jezika Godine

dobrodoslicu.

l 755. opat Sari Misel de! Epe

\ilwate iii shnte sYet Gesto1i igrajLI L1!ogL1 kod

Znak CND dobijen je koriscenjem signala pomocu zastavica za slova NiD

stvaranj.1 i prenosenja znacenja.

Znak u obliku slon \~ koji je

U Indiji i Kini, spajanje rukLI LI

popularisao britanski ratni voda

koji je postao temelj mnogih

molitYeni polofaj LI 1·isini grudi

Vinston Cercil, sada se koristi

modernih znakovnih jezika .

zo1e se ··nanuste", a ovaj gest moze se tL1rni:iti kao ··Bog u rneni pozdradj,1 boga u tcbi", ali on isto tako simbolizuje pomirenje drnjnosti u prirodi Neki gestoYi - kao Sto SU nakJon, Smesenje i]i sleganje ramenima - javljaju se

Slovo V kao znak za pobedu, dva prsta podignuta u obliku v; sa otvorenim dlanom, prvi je upotrebio Vinston Cercil, britanski premijer, za vreme Drugog svetskog rata. Danas se koristi kao znak trijumfa Sirom sveta DESNO

trga Na primer, ruka odmaknuta

kanal znaccnjskih i simbolickih GORE

GORE

Plazenje jezika na nekoga u

da nase telo moze da bL1de informacija Ovaj indijski gest, poznat kao namaste, simbolizuje pomirenje dvojnosti u prirodi. On se takooe koristi u Kini kao pozdrav

S\

trijumfa nad nesrecom. Ako se.

kao LlniYerzalni, iako i najcesci znakovi mogu inuti razlicita zn,1cenja LI razlicitim kLllturama. lako LI vecini deJO\'J. S\'Cta kJimanje gJarnm znaci sJaganje, LI Indiji se slaganje prenosi ntenjem glave sa strane na st ran LI ..

razvio je sistem znakcn·a za glm·e,

oEsNo Sari Misel del Epe, francuski pedagog koji je izmislio sistem znakova za gluve, predaje grupi ucenika

teio prenese poruku. ·uopste ne

C';

zelim da te sretnern iii ··Zani ma

<

0 0

me nesto drugo

NEVERBALNA

>

KOMUNIL\CIJA Tcorija komunikacije shnta kornunikaciju kao razrnenu diskretnih delo\·a inforrnacije preko signala i\li ling\·isticki kornunicirarno preko reci i

MUDRE

jezika, Jli i ·nenrbalno preko

Mud re su simbolicni i znacenjski rucni gestovi

tona glasa, poze. kretanja iii

Bude, koji se prikazuju na

post~wljanja tela, smera pogleda

budistickim kipovima od

i dodira

V veka n e Mudra dijana ukazuje na ravnote±u i meditaciju. Mudra ksepana

Nasa tumacenja nenrbalnih signala drugih ljudi mogu biti veorna precizna iii mogu Lh

ignorisnckad r1rib!llic

cncrgiic•m zdr.11ljcrni1 it.1lnDscu.

s liccm

kod i11dij,1mkL1:;.

uticuci i n,1 fizicki i 11,1 r1sihicki

plcmcn.1 Hopi 11,1 prilllL'I Lw

r.1z1 oi k,w olicc11jc mus kc

i LI z.1p.1dnoj ikonogr.1t'i ii l

c11crgijc rnozc sc s.1glcd.11 .iti Lio

kdtskom mitLI suncc ic c1lic,l\',11w

r1rcd:;t.11 ,1 duh,1 i mozc sc

u Lugu ( s1 ctlosti l ,1 f'OilL'bd

j,n lj.1ti u

sno1 im.1 i mite>\ i111.1 Lw car kr.1lj

sc porninj.ilo Lw Cri,rn,1jnch

bc>g iii jLin,1k

( .Sunc.1110 lice l

L

\j I

MES EC 0

2 Vl

0 "'='.

I-

2

PLAVI M ESEC Dva puna meseca unutar istog kalendarskog meseca cine plavi mesec, fenomen koji se desava svake druge iii trece godine . Zato izraz "jednom za plavog meseca" (s mene na us tap) znaci skoro nikad. U vikanskoj tradiciji slavi se esbat (mesecev praznik) povrh uobicajenih 12 u toku godine, kada se smatra da obredi i prizivanja imaju dvostruku mac

Za kamenove Stounhendfa se veruje da su sluzili za astronomsko merenje mesecevih faza ooLE

NalazeCi se na priblifooj

iskljucivo) povezana sa zenskim.

boginja Sofija iii Gospojina od

udaljenosti od 400 hiljada

Mesec se povezuje s mastom,

Mudrosti, boginja je meseca i

kilometara od Zemlje, mesec vrsi

intuicijorn, psihickom snagom i

personifikuje bofansku mudrost

snaino gravitaciono delovanje i

snovirna, a narocito se povezuje

Sing Mu, kineska boginja meseca,

na kopno i na more . Njegov uticaj

sa zenarna, plodnoscu i radanjem

naziva se boginjorn savrsene

je najprimetniji kod rnorskih

Stare civilizacije su praktikovale

inteligencije, a za Devicu Mariju,

plima, ali rnnogi smatraju da

obrede plodnosti i slavile su

ponekad zvanu Mesecom crkve,

deluje i na biljke i zivotinje,

rnesec na godisnjim svecanostirna

kaiu da poseduje savrsenu

ukljueujuCi ljude . Posle sunca,

posvecenim boginji, tra:Zeci njenu

mudrost.

mesec je najocitije nebesko telo,

pomoc kod zaceca. Smatralo

a njegova periodicnost bila je od

se da se vreme ovulacije kod

najvece vafoosti za sva poimanja

zena de5ava u periodu punog

Kako mesec utice na plimu i

vremena . Cinjenica da njegovi

meseca i verovalo se da je moc

oseku, tako se moze razumeti i

ritmovi odgovaraju gotovo tacno

percepcije kod zena veca tokom

da utice na nase emocije, koje

rnenstrualnom ciklusu kod

menstruacije.

se cesto povezuju s vodom Iako

:Zena, kao i godifojirn dobirna i

Boginje meseca postoje u

MESEC I DUSA

se mesec ponekad povezuje

godisnjern ciklusu, dovela je do

rnnogim starim kulturarna . Mesec

sa usvajanjem znanja, cesce

ocitih asocijacija u odnosu na

se slavi kao rnajka svih sa mnogo

se povezuje sa osecanjima, sa

zensko i na zernlju ili prirodu.

dojki, kao tvorac zivota na zernlji.

iracionalnoscu i sa nesvesnirn

Mesec ne emituje sopstvenu

Grcka boginja Arternida (rimska

ili skrivenirn Biti "pod uticajem

svetlost, nego odraiava svetlost

Dijana) prikazuje se sa mnogo

rneseca" znaci gubiti razurn,

sunca: osobine ove svetlosti

dojki i sa zivotinjarna i biljkarna

biti ponet raspolozenjima i

veliki su izvor religijske i pesnicke

koje joj iskacu iz glave, udova i

osecanjirna, u vlasti nesvesnog,

inspiraci je

grudi Kineska boginja rneseca

sto se u najekstremnijoj

rodila je sve stvari posle potopa;

formi rnanifestuje kao ludilo .

MESEC I ZENSKO

slicno tome, boginje meseca

(Uprkos njihovorn folklornom

Simbolika koja se pripisuje

u zapadnoj Aziji i Evropi bile

povezivanju, postoji veoma malo

rnesecu pretefoo je (ali ne

SU

izvor svih zivih StVOren ja.

Verovanja Inka u vezi sa rnesecorn menjala su se vremenom: najpre boginja bez ikakve veze

naucnih dokaza da su rnesec i ludilo povezani). U ranoj japanskoj mitologiji svetlost Cukujornija, sintovskog

sa suncem, kasnije je postala

boga meseca, rnogla je da izazove

supruga sunca i boginja braka.

halucinacije i razocaranja .

Njena deca bila su zvezde . Najzad,

Hekata, grcka boginja tarnnog

smatrali su je nevestom svog brata

rneseca, darivala je vizije ali

sun ca.

je takode znala da unisti ljude ludilom Isto vazi i za vecinu

UNUTRASNJA MU DROST

mesecevih bofanstava, pri

Mesec je veliko ogledalo i olicava

cernu je tanka linija koja deli

osobine receptivnosti koje su

isnpiraciju od ludila. Postoje

neophodne za intuitivni proces

price o pobesnelirn demonirna

i za dozivljavanje osecanja. Ova

koji se nalaze pod jakirn uticajern

receptivnost je jos jedan aspekt

rneseca. Sloveni pricaju o

boianstava rneseca .

vukodlacima - ljudima koji se

Mesec se cesto povezuje sa mudroscu. Grcka i egipatska

pod svetloseu punog rneseca pretvaraju u vukove. Oni su

STVORENJA NA MESECU Krateri i senke na mesecu omogucili su ljudima da projektuju svakojake slike stvorenja na njemu Uobicajena zapadnjacka slika jeste slika eoveka na mesecu U Kini je rec o zabi iii zecu. Altajski samani vide starog kanibala koji je tamo zatvoren da bi postedeo ljudski rod. Jakuti iz Sibira vide devojku sa jarmom na ramenima na kojem nosi kofe . U Peruu vide lisicu iii jaguara lnke su videle lice za koje su verovali da je ljubomorno sunce u njega bacilo prasinu da bi mu potamnelo sjaj.

velika opasnost za ljude i

Arternida (ili rimska Dijana)

neranjivi su bilo kojirn oruzjem

obicno se prikazuje kako drzi

osim onoga koje je napravljeno

polumesec u ruci ili ga nosi na

od srebra, rnesecevog rnetala .

glavi Izvrnuti polumesec atribut je egipatske boginje lzide, au

MESECEVE MENE

hriscanskoj ikonografiji Devica

Mesec odrafava ritrnove zivota,

Marija, koja je nasledila deo

prolazeci kroz beskrajan tok

lzidine sirnbolike, takode se

srnrti i ponovnog radanja u

ponekad prikazuje na izvrnutom

ciklusu od 28 dana; zato on

polumesecu On je atribut

cesto predstavlja prelaz i obnovu

prvosvestenice tarota, koja

i sirnbolizuje ciklieno vrerne .

se povezuje sa misterijom,

Mesec, u stvari, irna 28 mena u

intuicijom i silarna nesvesnog U

toku dnevnog izlaska i zalaska,

hinduizmu je polurnesec sirnbol

tokorn kojih prolazi kroz ceo

Sive, boga preobrazenja

zodijak.. Medutirn, cesce se

Polumesec je veorna vafan

GORE Od srednjevekovnog vremena Devica Marija se povezivala sa polumesecom, i to u ulozi ogledala Hristove svetlosti

pribliz,1\ aL1 zemlji da bi s\·etlost mogb d,1 ima \ cci uticaj

1ia

one

dole Jednom prilikom, i\[ani jc

sirnbol u islamskom svetu,

zgr.1bio d\ ,1 dcc,1ka koj,1 su nosila

meseca: rnlad mesec, pun mesec,

sirnbolizujuci otvorenost i

\Odu, Hiukija i BiL1, d.:i budu

tri cetvrti i tarnni rnesec.

koncentraciju Obicno pracen

njegcn i drug.ui, tako d,1 su oni

govori

0

C:etiri rnene ili cetvrti

jednorn zvezdorn, on je simbol

post,1li ml.:idi mcsec i tri cetnti

sa narastajueom energijorn

raja i vaskrsenja, cesto ugraviran

mcscc.1. i\Lrnij,1 jc cesto progonio

- odrafavajuci trudnocu - i cesto

ili naslikan na minaretima

\ uk Ha ti

se smatra da je do bro vreme

ili grobnicama. U arapskorn

,1trnosfcra jc post,1jaL1 J\etinjska,

za pocinjanje novih projekata.

pisrnu slovo "n .., oblikovano

,1 kaLh bi uspco d,1 g.1 b,1ci n.:i tlo,

Mesec je najjaci kada je pun:

kao polumesec sa tackorn

n,1st,1lo bi pomracenje.

tada predstavlja punocu 2enske

iznad, slovo je vaskrsenja, a za

energije i odrafava simboliku

upokojene rnolitve se pisu tako

Mladi mesec se povezuje

kruga, oznaeavajuci celovitost

da se rirnuju s njirn; ovo slovo

Tri cetvrti rneseca predstavlja

se izgovara kao "nan .., sto je u

vreme opadanja, odustajanja od

isto vrerne arapska rec za ribu,

stvari. Tamni mesec se povezuje

a riba je sirnbol vecnog zivota u

sa mirorn i pocetkorn uspenja iz

Kuranu

donjeg sveta ili srnrti

kad.:i bi g.:i uh\'atio.

mesec simbolizuje tacku mirovanja zivotnog ciklusa GORE Tri

cetvrti meseca predstavlja 'odustajanje od stvari' i 'opadanje'

(OVEK NA MESECU 20 jula 1969. Nil Amstrong je

MITOVI 0 MESECU

SASVIM GORE Tamni

simbolicno ostvario prvi fizicki

POLUMESEC

U nordijskom mitu, Mani, mesec,

kontakt sa mesecom, govoreci:

Kao znarnenje, polumesec se

i Sol, sunce, stvorili su bogovi i

"Mali korak za eoveka, ogroman

prvenstveno povezuje sa zenskirn

stavili su ih u koCije da putuju

korak za covecanstvo"

bofanstvima Boginja devica

nebom.. Manijeva koCija se C:esto

Kao t.1ckicc s\·ctlosti kojc obasjavaju tamu, z\·ezde sc 0

odm·ek posm,1traju bo raj ski

""

simboli, oznacitclji boz,rnskog prisust\•a One su arhctipski simboli koji se pojadjuju u svetim i sckularnim tr,1dicij,rnu sirom sveta. Prcma j.1kutskim Zvezde SU povezane sa duhovnim prosvetljenjem i bozanskim prisustvom

samanima iz Sibir,1 nezde su

GORE

oEsNo U hriscanskoj

tradiciji, zvezda je vodila mudrace do novorooenceta lsusa, kome su dali poklone od zlata, mira i tamjana.

bile prozori svemira. Njihovo kr,1tkotr,1jno ot\·aranje i z,1t\ ,1ranje omogubvalo jc iii sprec,walo ulazak u gornji svet U r,rnim drustvinu posmatranjc

ncba bi lo je vJ.zJ.n dco zivota, ,1 ,1strologija i J.stronornija bile su jedno Nebcske pojave bile su od velikog pr.1kticnog zn,1c,1ja. obc!czavajuci sezonske prornene i dajuCi kalendar za lov i sctrn L1ko su ljudi zap.1iali da sc iZ\'esn.:i dogadanja na ncbu pokLlp.1ju sa dogadJ.jima na zemlji. te p.lralele su se spajale u zn.irncnjc - kn-.wi rnescc, na

Petokraka zvezda bila je amblem asirske boginje lstar (kasnije lzide, Venere) Petokraka je postal a rasprostranjen simbol duhovnog i vojnog uspona

primer, prcdsbzino je prirodnu

GORE

bt,1strofu iii rat i\!ITOVI 0 ZVEZDAMA lsprcd.:iju su mnoge price o

Medu Astecima. Mlecni put

drnjnik S\J.kog bica na zemlji,

simbolici zvczda. Prema KalevJ.!i,

se zvao mikskoatl ('°zrnija od

koji jc odgcn·or,111 za r,1danjc i

finskom nacion,1lnom spevu,

oblaka") i po tome je dobio

rast bib na zemlji U hriscanskoj

Z\'Czde

ime MikskoatL bog zvezde

tradiciji rocicnjc Hrista najadjcno

SU

sacinjenc od dclova

ljuskc kadJ. se razbilo Jajc sveta .

Sc\·crnjace i !ova. za kogJ. se

jc poj,1rnm Vitlcjemske Z\czde.

smatralo da stanuje na zvezdama

OJ.nas se z\·ezde pm·ezuju sa

U rnajanskim hijeroglifima

snovima i zcljama i postoji

ZVEZDE PADALICE

zvezde se cesto pribzuju sa

\·ercffanje da

Obicno posmatrane kao prorocansko znamenje, zvezde padalice se tu mace kao iskre rajske vatre iii semenke bozanske sustine Za njih kazu da igraju slicnu funkciju za anoele, delujuci kao glasnici izmeau raja i zemlje i podsecajuci ljudska bica na njihovu vezu sa du horn.

zracirna svetlosti koji izbijaju iz

ako jc pozelite kada Yidite zyezdu

njilL Prema narodnorn verovanju

padalicu

ee se ispuniti zelja

u Gvaten1ali i Pcruu, zvezde predstavljaju duse pran•dnih

ZORNJACA

pokojnib, dok se rnedu Inkama

Kako orbita Venere leZ.i unutar

kosmicka simbolika zvezda

orbite Zemljc, ona se na ncbu

prosiruje ne samo na ljudc

pojavljuje prilicno blizu sunca,

nego i na zivotinje i ptice: oni

a zavisno od ciklusJ. \·idi sc

su verovali da sc na nebu nalazi

blizu sunc,1 na izlasku iii na

oEsNo U indijanskim predanjima zvezde se smatraju logorskim vatrama predaka

N

zalasku. Zato se zove zornjaea

<

i vecernjaC:a. U vavilonskoj i

N

:::J

asirskoj mitologiji !Star, boginja

rn

ljubavi koja se povezuje s Venerom, silazila je u donji svet u potrazi za ljubavnikom i onda Se vracala

LI

zin1t, bas kao StO

je vecernjaca nestajala neko vreme pre nego sto bi se pojavila ponovo da najavi izlazeec sunce Kod nizijskih Indijanaca, zornjaca je simbol zivotnog

pLrnine, pC1bzujuci n,1 bor,1\·istc

principa - zato sto najavljuje

S\ C\

isnjeg bog.1 n,1 ncbu; shodno

sirnbol kosmickog coveka, au

zoru i ponovno radanje dana

tome. olt.ui u

- dok lndijanci iz plemena

obicno sc post,1\ lj,1ju na SC\crnu

HristO\·og 'alfa i omega, poectka

Kora, sa jugozapada Sjedinjenih

stranLI hr,un,1

i kr,1ja

O\

im kr,1jc\·inu

gore z,1 pcntagr.1111 kazu da jc

hriseanskoj tradiciji on je simbol

Driava, daju zornjaci jednak

Simbolib sc\crnjal:c kao

znaeaj kao suncu i mesecu, s

Hha ncb,1 odraz,n a ljLidskLI

su pcnt,1gram kao znak

kojirna ona formira ncbesko

hijcr,uhijLI U Kini, na primer,

idcntifikacijc, a on se ccsto

trojstvo. Medutim, u meksickoj

ncbo, s,1 ostatkom

poj,nljujc i kao ,1mblem kod

Z\

czd,1

Slcdbcnici Pitagorc koristili

tradiciji za zornjacu sc smatralo

r.1sporcdcnih z,\\ isno od odnos,1

nusona, cija istorija datira iz

da donosi bolest, pa su se vrata

prcm,1 sc\crnj,1ci, saglcd,l\,1 se

Hcmena pitagorejac,1

i prozori zatvarali pred svitanje

LI smislu strnkture drLISt\a, LI

da bi se sprecio ulazak opasne

kojcm su car i \l1dajuca klas,1

pentagram sc koristio kao

svetlosti; u rneksickoj narodnoj

bili stoicrn,1 tacb oko koje su se

,un,1jlija protiv zb za odbijanje

urnetnosti ona se cesto prikazujc

Hteli

dcmonskih sila. J\Icdutim,

sa lukorn i strelom, a nosi masku

mcstu. U lndiji sc sc,·crnjaca

okrcnut n.wpako, Sd cfra nha

od lobanje U hriseanskoj

prizi\a LI' cdskim S\ ,1dbcnim

prema gore, pent,1gram sc

tradiciji jedno irne za davola je

'cscljima, prcdstadj,1juci

pO\·eziv,10 s,1 davolom, pri cemu

mladozenjLI kao stozernu t,1cku

su Hhcn·i ,·ideni kao roocn i

Lucifer, sto znaci zornjaea

S\

i drugi. s\·,1ko 1u sYom

U srednje\·ekovnoj Evropi

"'

odnos,1 SEVERNJACA

GORE Dve verzije osmokrake zvezde boginje lstar, koriscene sirom Bliskog istoka mnogo vekova pre Hrista Gornja zvezda predstavlja vavilonsku verziju, a donja fenicansku

PENTAGRAM

Severnjaea simbolizuje cvrstu

ZVEZDANI Sli\!SOLI

U zapadnoj okultnoj tradiciji zvezde

i vecnu tacku u centru oko

ZYezda pctokr,1ka jc poznat.1 kao

petokrake su se urezivale na diskove

koje se vrti kosmos. U rnnogim

pent,1gr.11n i predst,1vlj;i dreYni

plemenitih metala kao sto su srebro iii zlato da bi se dobio carobni pecat

delovima Evrope i Azije ona

m,1gijski zn,1k To jc forma koja

se razlicito porninje kao stozer,

sc j,wlja u umctnosti i u klasicnoj

glavcina, pupak, centar zivota

,uhitekturi, kao i u prirodi

slova, latinske reci i kabalisticki znakovi

iii kapija raja. U turkmenskoj

(morska zvczda i ncke \TSte

Ovaj pecat je simbolizovao moc

tradiciji ona se opisuje kao

c\·ecd) Linije kojc sp.1jaju njcnih

okultnog i za njega se verovalo da moze

"fatorski kolac .. neba; Mongoli

FCt nhova dcle jcdn,1 drugu u

da uzrokuje zemljotrese, da inspirise ljubav, uzrokuje nesrece

je porninju kao zlatni stub, a

sr,1Zmcri pozn.itoj kao zlatna

Sarni iz severne Skandinavije

sredina iii bozanska srazrnera,

zovu je stub sveta. U vecini

cineci je L1ko simbolorn

pola krozjezgro, otkriva se oblik pentagrama: evropski Romi

severnoazijskih predanja

celcn·itosti i s,1nscnstva

ovo zovu zvezda znanja

ona se nalazi na vrhu Svetske

Kada se crt,1 s nhom prcma

poznat kao pentagram Ponekad su unutar ove forme upisivana hebrejska

i baca cini, kao i da pruza zastitu od zla Znak pentagrama pojavljuje se na zidovima starih hramova, urezan u kamenje crkava i kao crtez na staklu u boji Kada se jabuka presece na

ZODIJAK 0

2'

Simbol sam po sebi i zbirka

BIK(21

APRIL-21

simbola, zodijak je pojas

MAJ)

zvezda sa obe strane "ekliptike ..,

Drerni simbol muskosti i

prividne putanje kojorn preko

plodnosti Bikovi su lojalni,

LAV (24 JUL - 23

neba prolaze sunce, mesec i

prakticni, mirni, plemeniti,

AVG UST)

planete Deli se na 12 sazvezda

uvidarni i strpljivi Uzivaju u

Kada sunce ude u sazveide

iii znakova "Zodijak" dolazi

culnirn uzicima,ali znaju da budu

Lava, njegova snaga (na

od grcke reci i znaci krug zivih

tvrdoglavi i strogi Vladar Bika

severnoj hemisferi) nalazi se u

stvari. Rec je o pojmu koji je

je Venera; anatornski se odnosi

zenitu i ovaj znak se pO\·ezuje

nastao u vrerne kada su ljudi

na grlo i vrat, njegov element je

sa toplinorn, plemenitoscu,

verovali da je svako nebesko

zemlja, svojstvo fiksno i dragi

kreativnoscu, hrabroscu i

telo naseljeno nekirn astralnim

kamen smaragd. Praznik u slavu

vodstvorn, iako zna da bude

grudi i stornak, a njegov dragi kamen je foldspat

Vl

0

Ovan lici na glavu ovna, ali i na izvor zivota.

GORE

Bik lici na glavu i rogove vola.

GORE

duhom, a izvire iz stava koji

Budinog rodenja dolazi pojavorn

egoistican, gord i autokratskL

sagledava stvaranje sveta kao

prvog punog meseca posto sunce

Njegov vladar je sunce,

ogrornnu rnrezu medusobno

ude u sazve:lde Bika

element vatra a svojstvo fiksno Anatomski, Lw se odnosi na srce,

povezanih sila, odrafavajuci iii

GORE Blizanci simbolizuju dvojnost.

Rak sugerise klesta raka, a moze da predstavlja i promenu smera GORE

cak uticuci na zivot i dogadaje

BLIZANCI (22

MAJ - 21

na Zemlji. Sazve:lda su se

JUN)

pcwezala s razlicitim zivotnim

Blizanci znace suprotnost i

forrnarna i predrnetima,

dvojnost U nekim tradicijama,

poprimajuci rnisticna znacenja

ovaj znak se prikazuje kao

Devica (u srnislu .. neza\·isne

kod obja5njavanja ljudske

muskarac i zena iii kao

:Zene"), dolazi u vreme zetve

sudbine i zamrsenosti koje cine

i:iar ljubavnika. Blizanci se

Povezuje se sa veCinorn glavnih

SEPTEMBAR)

povezuju s ljudskim kontaktorn,

zapadnih boginja, ukljueujuCi

komunikacijorn i intelektom.

lzidu, Demetru i Devicu 1\fariju,

dobija tri "svojstva .. : glavno

Njihov element je vazduh,

(stvaranje iii inicijacija), fiksno

svojstvo prornenljivo, a vladar je

(trajno) i promenljivo. Svakim

Merkur. Anatomski, ovaj znak se

znakom "vlada" jedno nebesko

odnosi na pluca, ruke i rarnena,

telo

a dragi kamen je ahat U Indiji se MART - 20

boginjorn majkom iz Veda

APRIL) Astroloska godina pocinje na

RAK (22 JUN

23JUL)

prolecni ekvinocij (na severnoj

Rakovi

hemisferi) kada sunce ulazi u

rnastoviti, romanticni, zastitnicki

saZ\e:lde Ovna . Ovan se cesto

nastrojeni i neini, ali znaju

SU

osetljivi, cudljivi,

prikazuje kako trci napred

da budu sebieni i preterano

a gleda natrag Ovaj znak je

ernotivni Rak se povezuje sa

tvrdoglav, zanet, nezavisan,

arhetipom rnajke; njegov vladar

arnbiciozan i lako padne u

je rnesec, element voda a svojstvo

dosadu . Vladar Ovna je Mars;

glavno. Anatomski se odnosi na

anatomski se odnosi na glavu Devica bi mogla da bude nebeska krila, zena koja drzi snop zita iii zmija

23

(2-+ AVGUST

ljudski karakter Znakovi se dele

ovo sazve:lde povezuje sa Adi ti,

Lav predstavlja lavlju grivu iii stvaralacku energiju slicnu zmijskoj.

DEVICA

izmedu cetiri elementa, a svaki

OVAN (21

GORE

a njegov dragi karnen je rubin

i lice, njegov element je vatra,

GORE

njegovo svojstvo glavno, a dragi kamen dijamant

DESNO Krug zodijaka je simbol koji predstavlja cikluse, faze razvoja i aspekte muskog i zenskog

Device su prakticne, pronicljive,

N

analiticne i precizne, ali znaju

0

0

da budu cepidlake U vlasti

>

Merkura, Devica se odnosi na creva, slezinu i pleksus Njen

Vaga prikazuje kantar, ali i zalazak sunca .

GORE

element je zemlja, svojstvo prornenljirn, a dragi kamen je kornalin.

VAGA (2+ SEPTEMBAR

23 OKTOBAR) Kada sunce ude u sazveide Vage, nalazi se u sredini

i bozanske moci. Obicno se

astronornske godine kada su dani

prikazuje kao kentaur koji nosi

i noci jednake duzine. Vage

SU

Zodijak predstavlja savrseni ciklus i zbog toga se njegova simbolika odnosi na tocak i na krug.

GORE

luk i strelu; njegov glif predstavlja

urnetnicki nadarene, prefinjene

strelu, sirnbol coveeanstva koje

idealima, slobodom,

i dobri mirotvorci, ah znaju da

strcmi ka zvezdama. Strelac je

ekscentricnoseu i originalnim

budu neodlucne. Vladajuca

simbol vise mudrosti, duhovnog

razmisljanjem, vladaju Saturn i

planeta Vage je Venera, njen

traganj,1, filozofije, nauke i

Uran Anatomski, ona se odnosi

element je vazduh, a svojstvo

puto,·anja, ali Strelac moze da

na donji deo nogu i na krv. Njen

glavno; dragi karnen je safir a

bude i ncrealan i nepouzd,rn.

element je vazduh, svojstvo

anatornski se odnosi na kicmu,

Njegova ,\adajuea planeta jc

fiksno, a dragi karnen arnetist

bubrege i jetru.

Jupiter, element v,1tra, svojst\'O prornenljivo, dragi karnen topaz

RIBE (20

SKORPIJA (2+ OK.TOBAR

Anatomski.st1elacd,1dajetrorn,

MART)

22

NOVEMBAR)

butinama i karlicnom zonom

Otrornom Skorpijom vladaju Mars i Pluton. U mnogim

Skorpija se zasniva na hebrejskom slovu mem, a strela predstavlja ubod skorpijinog repa. GORE

Strelac znaci projekciju

GORE

FEBRUAR - 20.

D,·anaesti znak su Ribe. a sirnbolizuje ih par spojenih

JARAC (22

DECEi'v!BAR

riba koje plinju u suprotnim

kulturamaonasepovezujesa

- 20 JANUAR)

smerovima, pri cemu glif

propadanjem i srnreu. Skorpije su

Jarccm dada Saturn, ,1 wsnik

predstavlja ovaj kontradiktorni

odlucne, energicne i radoznale,

jc kulmi1ucije zime . Njegov

aspekt Ribe cesto oseeaju da

sa silnom polnom energijom i

clement je zemlja, S\ojstvo

ih vuku dva smera i obicno su

Jarac povezuje kozije rogove sa ribljim repom.

GORE

strascu, iako su sklone ljubomori.

gbn10, dragi kamen granat;

sanjalacke. intuitivne, darovite i

Anatomski, Skorpija vlada

anatomski vlada kolenima,

lako se odusevljavaju, a psihicka

bubrezirna i genitalijama, njen

zubima i kostirna . Jarac

osetljivost oteia\'a im zivot

dragi kamen je opal. element

predsta\·[ja red, cnstinu i

svakodnevnorn svetu Ribama

voda i svojstvo fiksno. Ovaj znak

stabilnost, kao i arnbiciju i

vladaju Jupiter i Neptun, bog

Ll

ponekad predstavlja orao, feniks

pregoran rad . Njegov naziv sc

mora, njihov element je voda a

iii zmija.

\·ezuje za mitoloski cipalj, a glif

svojstvo promenljivo. Anatornski,

odra:Za,·a i ribu i rocTcn-e v

vladaju limfnim sisternom

STRELAC (23 NOVEMBAR - 21. DECEMBAR)

Glif vodolije predstavlja vodu i prenosi ideju pasivnog dualizma.

GORE

i stopalirna, dragi kamen je VODOLIJA (21

JANUAR

19 FEBRUAR)

hematit Kao poslednji znak zodijaka, Ribe predstavljaju

Deveti znak, Strelac, predstavlja

Glif rndolije predstadja vodu i

rastvaranje, povratak vodnjikavog

savrsenog eoveka, spoj

kornunikaciju. Vodolijom, koja je

arnbisa pre nego sto ponovo

zivotinjske i duhovne snage

obicno povezana sa covecanskim

zapocne stvaralacki ciklus.

Glif riba predstavlja dve ribe koje odlaze u suprotnim smerovima .

GORE

BOGOVI I BOGINJE bo:i:anstava sveta, sto ih cini

.

0

.:?: Vl

0

spadaju Kecalkoatl (Asteci),

snaznirn .uhetipskim simbolima

Visnu (Indija) i Tangaroa

koji istraiuju neke od najdubljih

(Polinezija) .

ideja covecanstva .

Medutim, nisu sva vrhovna bo:i:anstva muska. Kineska

VRHOVNI BOGOVI

boginja Nu Gua, ciji je donji

!deja o vrhovnom bogu tvorcu

deo tela bio zmijski ili riblji,

je univerzalna, sirnbolizujuci

stvorila je sve :live stvari kada se

praiskonsku silu od koje pocinje

preobrazila u mnostvo oblika,

sav zivot U mnogim tradicijama

dok je u predanju Navaho

to bozanst\'O se samo stvara i

Indijanaca Zena pauk stvorila

pojavljuje se na earoban nacin:

svet tkajuci obrasce sudbine bas

na primer, u starorn Egiptu,

kao sto pauk tka svoju mreiu

Aturn (cije irne znaCi ··ceo svet"')

Japanska tvoracka bofanstva,

izronio je kao humka ili breg

Izanagi i Izanami, bili su

iz haosa YC1dnjikavog arnbisa,

blizanci, brat i sestra, koji su

dok jc zulucn·ski Unkulunkulu

stvorili zernlju rne5ajuci vode

stvorio sam sebe od prostrane

praiskonskog okeana kopljem

mocvare obrasle trskorn u boji koja je postojala na pocetku

VELIKA BOGINJA

sveta

Pojam svemocne boginje je

Vrhovni bog cesto sirnbolizuje

Zevs sedi na trijumfalnom sudu sa ostatkom olimpijaca i progoni poslednje titane u Tartar (podzemni svet) Kao vrhovni bog, Zevs je simbolizovao musku snagu i vlast nad bozanskim i ljudskim svetom

GORE

veoma star Slavljena kao velika

musku snagu i vlast i povezan

boginja ili kao boginja majka,

je sa arhetipcn·ima oca, kralja i

ona se obicno identifikuje s

Sve kulture su stvorile

ratnickog vode. On se srnatra

prirodom iii zernljom U Ju:i:noj

sopst,·enu rnitologiju, teologiju

svemocnirn i sveprisutnim,

Arnerici boginja plodne zemlje

i svete obrede u traganju za

nseci vlast nad prirodom,

bila je Paeamarna (njen kult

pomirenjem sa misterijama

zirntinjarna i ljudskim bicima

je u kolonijalnom periodu

svemira . Iako su rnisterije

Odin, ratnicki bog iz nordijskog

prilagoden Devici Mariji), a kod

utkane u kulturu u kojoj nastaju,

panteona, bio je poznat kao

Mavara je bila Papatuanuku (iii

s\·ejedno irna zapanjujucih

'"sveotac .. Keltski Dagda, cije

Papa), boginja zemlje i stena i

slicnosti kod razlicitih

ime znaci '"svemocni bog ..,

majka naroda

kontrolisao je vreme i useve i

Boginja nije samo stvoriteljka

prufao je svom narodu zastitu

cija bezgranicna plodnost i

i blagoslov. I Odin i Dagda

plemenito obilje radaju, hrane

asteckog panteona,

su bili poznati po mudrosti,

i odrfavaju zivot, nego je i

Kecalkoatl je stvorio ljude

sto jc jos jedna karakteristika

unistiteljka koja trazi danak

od mrtvih iz prethodnog

nhovnih bogova Ponekad

kao deo obnoviteljskog ciklusa

stvaranja sopstvenom

vrhovni bog olieava pravicni

radanja, rasta, srnrti i ponovnog

KECALKOATL Jed no od glavnih bozanstava

krvlju On je bio i gospodar

gne\' zbog ljudskih grehova:

radanja u prirodi Ona se

munja kojom je bog vitlao kada

cesto povezuje sa mesecom,

je milosrdno bozanstvo koje

bi se razbesneo, bi la je atribut i

odrafavajuci njego\'ll ciklicnu

je ucilo miru i bilo sila dobra.

Zevsa, starogrckog vladara neba

prirodu i svetle i tamne atribute .

Njegovi amblemi bili su zmija

i zernlje, i boga tvorca kod Inka,

U nekim ranim drustvima,

Virakoce ("gospodara sveta'} U

ona je predstavljana kao kupa

druge primere vrhovnih bogova

iii kameni stub, ponekad beo

znanja, bog vetra i zodijaka, vegetacije i umetnosti Bio

tirkizne koze i plast

BOGINJA IZIDA lzida je bila jedno od najvaznijih bozanstava starog sveta Njeno ime

J ponckad crn, sto odgO\'Jfa

Demetra je boginja plodova

znaci 'sediste" iii "tron"

njcnim svctlim i tamnim

zemlje. a njcni Jtributi su snop

i ponekad se prikazuje

aspcktimJ. U H,1ldeji, Va\·ilon

:Zita. srp i rog izobilja. Hekata.

(dJnasnji lrak), ova boginja jc

boginja noCi, tame i smrti,

sladjena u obliku s\·etog crnog

poneL1d sc prikazuje s,1 tri tela

kamena, za koji ncki 1uucnici

0 Cl

0

kako nosi presto na glavi

<

Takoae je prikazana sa kravljim rogovima na

w

glavi izmeau kojih se

0

ili liec1 koja simbolizuju njenu

nalazi suncev disk, sto

Cl

\·czu SJ mcsccom Povezana je sa

je povezuje sa Hator,

jc postao glavni za islamsku

rnestima prelaz,1 kao CLl\'Jr kJpija

boginjom ljubavi i

\'eru, Caba u J\!eki

Hada i kao boginjJ rJskrsca

vcruju da jc onaj isti kamcn koji

Prcdstavc Vclike boginje

HekJta se povczujc s magijon1

ukljucuju Selcnu (grcko-

i vradzbinJma u okultnim

rimsb), lzidu (starocgipatska)

tr,1dicijama

plodnosti lzida je povezivana sa magijskim majcinstvom i prirodom Koci Grka je prutala zastitu mornarima, a u starom Rimu njen auibut su bile

i !Star (vJvilonsb) U Indiji jc Velika boginja poznJta kao

MANJA BOZANSTVA

S,1kti - krJjnjJ stvaralacka

Postoje bogo\·i i boginjc

snaga - De,·i iii i\!alu-Dcvi

povczani prakticno sa s\·im

("\·clika De,·i ) i smatra sc

dimenzijamJ zi\·ota - kako

ruze

riba, ncmena i divljih neri. U

pcrsonifikacijom zenskog

u prirodnom s\·etu, tako i u

primere o\·ih bogova prirode

principa i majke svih stvJri

ljudskom drustn1 Bogovi

sp,1daju hindusb boginja

U svojim tamnim Jspcktima

prirode ukljucuju boianstn

PJrnti, supruga Sive, cije ime

poprima suron~ forme,

nebJ, mora i vegetacijc Na

zn,1ci "kci planinc": Pelc, ha\·Jjski

ukljucujuci Durgu, ratnicku

prirner. Ur,rn (starogrcki) i

bog ndkanske vatrc: C:ak,

boginju, i Kali, boginju smrti .

Rangi (mavarski) su bogovi

majanski bog kise; Tor, nordijski

Durga se obicno prikazuje

neba, Posejdon ili Neptun

bog groma: Sedna. inuitsb

bko j,1se tigra i u svakoj od

(grcko-rirnski) i Susanovo

boginja morskih stvorenja; i

dcset ruku nosi oruzje kojirn

(japanski) \·,1ladaju morima,

indijanska Selu iii Kukuruzna

ubija neprijatelje, dok se Kali

dok su Tamuz (sumerski) i

zena. koja svom narodu donosi

prikazuje okicena lobanjamJ,

Zcleni eovek (keltski) bogo\·i

d,ir poznav,rnja gajenja kukuruza

\·itlajuCi sabljom u jednoj ruci i

plodnosti pcn•ezani s prirodom i

odsccenom glavon1 u drugoj

obnadjanjcm zivota u prolece

TROST RUKA BOGINJA

obicno po\·ezuju sa zenskin1

Llko se zcmlja i mesec

U Africi, zemlja i voda su neizostavno boginje: kodJoruba u zapadnoj Africi, Ili je boginjJ rnajka zemlje, aJemodh je

U mnogim prcdanjima boginja

bozanstvima. u nekim

boginja vode Jemodzini glasnici

se deli na 'ise celina, nJjce5cc

tr,1dicijama oni SU muski bogovi

su nilski konj i krokodil, a njena

nJ tri - devica, majka, starica

Mcdu lnuitima. !gJluk, duh

kci je Adzi, boginja reke Niger

- sto odgov,lra rncsccevim

mcseca i snaian i vest lovac, je

mcnama. U grcko-rimskom

musko. dok jc u starom Egiptu

panteonu, Arternida (rimska

zcrnlju personifikovao Geb,

Mnoge kulture slave bo±anstva

Dijana), Demetra ( Cerera) i

koji se obicno prikazuje sa

povezana SJ drustvom i ljudskirn

HckatJ predstavljaju tri aspektJ

zelenim tclom da bi predstavio

vrednostima. Postoje bogovi

Trostrukc boginje ApolonovJ

vegctaciju, i sa dignutim falusom

ljubavi i udnranja kao sto jc

BOGOVI I LJUDSKI ROD

scstra, koja se po\·ezuje sa

koji pokazuje njegovu zelju cfa

grcki Eros (rimski Kupid) i

suncem, nevina boginja lo\·a

stigne Nut, boginju neba .

Jstecki Ksocikecal, i boginje

Artemida cesto se prikazuje kako

z rn

Postoje i boianstvJ ratarstva

udaje i majcinstva kao StO SU

nosi srebrni luk i strelu, koje

i ribolova, planina i suma,

hinduska Laksmi i kineska

koristi za zastitu ali i za ubijanje

ndkana i zernljotresa, reka i

Kuan-Jin, boginja rnilosti

Hinduska boginja, majka lv\ahadevi, ovde je prikazana u svom dobrom aspektu, kao Parvati (supruga Sive), dok ruke s oruzjem simbolizuju ratnicku boginju, Durgu.

DOLE

0 ~ VO

0

i-

GORE Prema legendi, Venera, boginja ljubavi, roaena je iz mora Ovde je prikazana sa bujnom, dugom kosom koja simbolizuje njeno devojastvo

Domovoj u Rusiji i Lari i Penati

stepen bofanstva preko figura

nordijska boginja plodnosti,

u starorn Rimu su kucni duhovi

kao sto

culnosti i erotske ljubavi; i

koji cuvaju kucu i porodicu

grcko-rimska boginja mudrosti

Bastet, staroegipatska boginja

Bo:Zanstva umetnosti i zanata

i ratovanja; Mat. staroegipatska

koja se povezuje sa uzivanjem

SU

Atena/ Minerva,

ukljucuju Benten, japansku

boginja istine i pravde; i Brigid,

i polnom ljubavi. Bastet je

boginju rnuzike; Ven Cenga,

kcltska boginja ucenja .

volela muziku i ples, a njen sveti simbol bila je cegrtaljka ili

kineskog boga knjizevnosti; Laksmi, hinduska boginja bogatstva, povezuje se sa slonom (znak kraljevskog dostojanstva) i cvetom lotosa, simbolom nevinosti ooLE

Tane-Mahutu, mavarskog

BOGOVI LJUBAVI

zvecka. Spektakularna godisnja

boga drvodeljstva i rezbarenja;

Potreba za ljubavlju i bliskoscu

sveC:anost odrfavana u njeno

i Hefesta/Vulkana, grcko-

sustinska je za ljudski rod. Ona

ime privlacila je velike gomile

rimskog boga kovaea. Apstraktni

je sila integrisanja i razresenja

ljudi, a tada bi se popilo vise

pojrnovi kao stO

sukoba; \'erorn i predajom

vina nego u ostalom delu

partneru u ljubavi mogu se

godine

SU

pravda, istina

i rnudrost takode se uzdizu na

prevaziCi suprotnosti, sto dovodi do jedinstva i celovitosti

BOGOVI RATA

i jedne i druge individue

Iako rat prvenstveno

Medutim, kada se izopaci, ona

simbolizuje agresiju, rusilacku

postaje princip deobe i smrti

snagu i trijumf surove sile,

Ljubav moze da poprimi mnoge

ratnicke vrednosti kao sto je

razlicite forme - od polne

hrabrost i cast podrfavaju se

ljubavi i strasti na jednoj strani

u mnogim drustvima i svetim

kantara do duhovne ljubavi na

predanjirna C:ak i u budizrnu,

drugoj - a u mnogim aspektima

religiji poznatoj po pacifizrnu,

predstavlja je mnostvo bogova

Buda se porninje kao "ratnik

i boginja . Medu njirna se nalaze

sa sjajnim oklopom". Rat se

Kama, indijski bog ljubavi;

rnoze sagledavati i simbolicki

Afrodita/Venera, boginja

kao unutra5nja borba, kao

ljubavi u grcko-rimskoj tradiciji,

prelazna faza u kretanju iz

koja se navodno rodila iz

tame u svetlost, iz ropstva u

morske pene; Jarilo, slovenski

slobodu. U primere bogova i

bog ljubavi i obnove; Freja,

boginja rata spadaju Ahajuta

BOGOVI VARALICE MIMI Prema jednom mitu australijskih urooenika iz Arnem Landa u Severnoj teritoriji Australije, Mimiji nastanjuju pukotine u padinama ovog kraja Ponekad se prikazuju na slikama u kori

Aci, mocni bogovi rata blizanci

drveca kao tanke, avetinjske ngure, a kazu da se nocu cu ju kako

se\"tcrnoamerickcw v naroda Zuni

pevaju i udaraju u stene. Mimiji imaju dvojnu prirodu: s jedne

0

;::,

Pueblo, i 1\[origan, boginja rata

strane SU velikodusni i predusretljivi, uceci ljude kako da love, ali

kod Kelta

ako budu uznemireni znaju da nanesu pustos, donoseci bolest

0

<

i nesrecu Zbog toga se lovci dozivaju da bi upozorili Mimije na

Ahajuta Aci su bili deca

0

svoje prisustvo i izbegli da povrede bilo kojeg kengura koji deluje

sunca i pokazali su vcliku

pitomo, jer bi on mogao da bude miljenik Mimija, koji

hrabrost kada su ukr.1li pribor

ce usmrtiti

z

svakoga ko ga povredi

za pravljenje kise od jedne svirepe ratnicke grupe Bili su hrabri r,1tnici i zestoko

prvenst\·eno bofanstn1 sinto

mrzo,·oljni saboter. .1 ponekad

narod Zuni, ubijajuci cudovista

vcre, priznato je i u budizmu,

njegovi poduln·ati pom.1zu

FR EJ A

i zlotvore u njihon1 ime. Oni

gde sc n.uiva Dajbosacu (",·eliki

ccl\'eC~Ulstni. Nordijski Loki, n.:i

Nordijska boginja

su takode bili oLfoovorni za v

pros,·etitelj ). Njegcl\'i .:itributi

primer, bio je i prijatelj bogova i

pribadjanje oruda i znanja za

SU

lov. Morigan, koja se ponekad

mir koji prati njegove akcije

dok je amcricki Kojot i junak i

zene prilikom udaje

pominje kao kraljica demona,

On ima funkciju da stiti r.:itnike

hulja. Kod N.1Yaho Indij.Hlaca,

i porooaja, nego i

cesto se pojadjivala kao

i zajednicu koja je na slobodi.

Kojot je sustvaralac sa prvirn

ratnike i kraljeve.

trostruka boginja, a njcna tri

Drugi zastitnicki bog koji

ccn·ekorn i prvorn zenorn,

Ona je bila veorna

aspekta predst.:ivljala su rat,

mir je kineski Gu.111-Di, bog

dobzi iz donjeg S\eta noseci

klanicu i smrt Vest,1 u magiji i

r;ita. odanosti i pr.:ivde

seme z.1 bilje koje deli razlicitim

je mogucnost da menja oblik, noseci

plemenirna; ipak, Apaci g.1

plast od perja i

na bojnom polju u obliku nana

BOGOVI VARALICE

srnatraju odgon1rnirn za

pretvarajuci se u

iii gavranova (njeni simboli),

Bog v;ir,1lica je buntovna,

dolazak Enopljana, a Majdu iz

sokola da bi letela

casteci se lesevima Koristila

arnoralna i anarhicna figura,

Kalifornije za donosenje bolcsti,

kroz podzemni svet

je rnogucnosti rnenjanja forme

antijunak koji uzi\·a da remeti

Zillosti i srnrti covecanstvu. U

SU

branili

stap i golub, koji simbo]izuje

CU\"J

proroeanstvima, pojavljivala se

!open· koji je kr.10 njiho,·o bbgo,

J.

da zavede muskarce i zadovolji

st,1tus b o - bilo d.:i su u

drugc prirncre bogova varalic.1

sniju polnu pozudu, a usla je

pit.:inju bogovi iii smrtnici. On

spadaju Esu, iz zapadno.1fricke

u spektakularan polni sudar sa

j e cesto mesovitog karaktera

Jorube; polinezijski l\Lrnji,

Dagdom, nhovnim keltskim

SJ.

zirntinjskir)l, [judskim i

donosilac vatre covecanstvu; i

bogom..

bozanskim karakteristikama.

l\limiji australijskih urodenika.

Ponekad se bocrovi rata v

Njegova pob·arenost se

povezuju s mirom Jap.rnsko

posm.:itra .:imbivalentno

bofanstvo H.1ciman. iako

ponekad se pojavljujc kao

BOG TANE-MAHUTA U mavarskoj tradiciji, Tane-Mahuta je bio sin Rangija, boga neba, i Pape, boginje zemlje. On je bio odgovoran za stvaranje carstva svetlosti tako sto je stopalima rastavio svoje roditelje, razdvojivsi tako nebo i zemlju. Kako su njegovi roditelji bili goli, on je stvorio drvece i biljke da pokrije majku, a oca je posuo zvezdama Tane je postao gospodar sume i svih stvorenja koja su zivela u njoj (ukljucujuci ljude) i svih stvari napravljenih od drveca Shodno tome, postao je bog svih koji rade s drvetom Graditelji kanua ostavljaju sekire u njegov hram i mole muse noc uoci sece drveta za pravljenje kanua.

plodnosti, culnosti i erotske ljubavi, Freja je stitila ne samo

vesta u magiji i irnala

DOLE Ovaj stari duborez pokazuje kovrdzavog Lokija, nordijskog boga varalicu

RAJ

I PAKAO Dumuzi ne zali za njom, lnaru ga progoni u donji S\et umesto sebc, a ona sc n,1ca u zi\·ot po

0

sest mescci svake godinc. ln,rna je boginja plodnosti, pa

i-

ova pric,1 simbolizuje sezonski ciklus plodnosti u kojcm biljni svet raste, dozrcva i umire, a zatim se obnavlja Ov,1 prica takode predstavlja psiholosko putovanjc u kojem se cm ck suoC:ava sa snljim celirn biecm irtn1juci ego. STAR! EGIPAT Teksto\·i u piramidarna su dugi stupci hijeroglifa upisani na zidove pogrebnih odaja . Smatra se da su napisani ch bi pomogli faraonu da se uspnc na nebo da bi \'eCito ziveo pokr,1j S\'Og OCJ., Ra, vrhovnog boga. Prvi vladar egipatskog donjeg s\·eta bio je Anubis. prikazinn kao covek sa glavom 5akah 1'.ao Biblija kaze da ce se dusama suditi na Sudnji dan. Spaseni ce ici u raj, prokleti ce ici u pakao

GORE

Podela na gore i dole

SUMER

bog raspadanja i balsamo\·anja,

uobicajena je mitska terna, a

Najraniji opis donjeg sveta

Anubis je nadgledao sudenje

sirnbolizuje fondamentalnu

nalazi se u sumerskoj mitologiji

mrtvima i stitio ih

Ll

zagrobnom

dvojnost svemira, Ovim d\·ema

negde oko 2 700. g pre n e,

zin1tu. Na kraju je Oziris. u

polarnostima pripisuju se

kada boginja Inana silazi u donji

pocetku bog vegetacije. preuzeo

razlicite vrednosti i znacenja, pri

s\·et i dozivljan simbolicno

ulogu sudije mrtvirna. Da bi stigao u donji svet, i sarn jc

DEVET PAKLOVA

cernu se gornja povezuje najvise

preobrazenje Ona napusta

sa boravistem besmrtnika,

"veliko gore .. i odlazi u "ndiko

umro i bio balsamo\·an od

U asteckoj mitologiji

mestom srece, dok je donja

dole .. da bi se suocila sa sestrom

Anubisa: za Egipcane je njego\·o

boraviste d 0

alhemija - narocito teorijska

gde se sastaju telo, dus,1 i

veza sa zlatom i dugovecnoscu

duh. direktno po\ez;rn sa

bila je poznata u staroj

:::::i

0

< w

z

elemcntima, zvezdama.

Kini i Indiji Ovaj proces sc

planctama, mcsccom i sunccm,

opisuje koriscenjem celog

koji sc svi sh\·,1taju tako da se

bogatst\'a simbolike koja potice

oglcdaju unut,lr sv,1kog co\ck.1

od astrologije, astronomije.

kao ··kosmicke duse ·

mitologije i rane nauke.

< >

S L\fB 0 LI(: KA KART A

N w

> 0

Alhemicari na poslu, u rukopisu iz XIV veka Procesi pretvaranja koje su oni koristili u svojoj naucnoj praksi (ovde je rec 0 destilaciji) postali su simboli psiholoskog i duhovnog napretka GORE

K,ul Gusta\· Jung jc snutrao

MU DROST

alhcmiju korisnom simbolickom

Filozofija iz,1 alhemije direktno

kartom unutrasnjih iskusta\a

je pcn-czana sa ucenjima

On je dovodio u

\"CZL1

rnlicite

Herrnesa Trisrnegistusa

faze alhcmijskog postupka sa

(""Hermes Triput-naj\·eci ),

fazama kroz koje prolazi co\ ck

koji je opisan kao vcliki ucitclj

kada dobija analiticku tcr,1piju.

i davalac mudrosti. lspostJvlja

Jung jc cesto koristio terrnin

se da je on pokusaj ujedinjenja

unus mundus koji jc posudio od

grckog boga Hermesa, koji je

srednjcveko\"11ih ,1lhemicara. To

vodio duse u podzemni s\·et

je opis dozivljaja ··jednog sveta"

i prenosio poruke bogo\·a, sa

u kojcm se tclo, dusa i duh

egipatskim bo:Zanstvorn Totom,

pojcdinca svesno sjcdinjuju sa

zastitnikorn ucenja i magije

kosrnickom dusom.

Alhernija je filozofija i praksa

Hermes je predstavljan sa

koja obuhvata i nauku i

kriL1tom kapom i sandalama,

:\.LHEMIJSKO

misticizam. Ona je uticala na

noseci krilati stap omotan sa

P RET VAR:\NJE

raznij moderne hemije, pa i

che zrnije Njego\·i atributi

Alhcmijski proccs, t,1kode

na razvoj rnoderne dubinske

su simbolizovali povezi\·anje

poznJt kao opus magnurn iii

psihologije Alhemicar uocava

donjeg sveta sa materijalnom

"\·eliko delo". u sustini je proces

direktnu vezu izmedu rnaterije

stvarnoscu i nadpersonalnim

promene iii pretvaranj,1. koji

i duha i izrnedu organske i

"krilatim letom": on je, u sustini,

moze da bude fizicki, psiholoski

neorganske prirode Najpre zaceta kao proces

bio posrednik izmedu svetova

iii duhovni Cilj alhemije je

Za Hermesa Trismegistusa se

prctvaranje osnovne supstance

slican formentaciji, u kojem

govorilo da je au tor \'ise hiljada

u visu. To sc moze slwatiti

obicni metali mogu da se

tekstova o nauci, filozofiji,

kao promcna osnovnih metala

pret\·ore u zlato iii srebro,

okultnirn i drugim temama koji

u zlato ili kao pretvaranje

alhemijski proces je postao

su sazimali sn1 mudrost starog

najosnovnije ljudske svesti i

analogija psiholoskog i

S\'Cta.

iskustva u duboki uvid .

duhovnog preobrazenja

Hermeticka filozofija

Rezultat alhemicareve

koncentrise se na meduodnos

posvecenosti

nalaze se u zapisima iz starog

rnikrokosmosa i makrokosmosa,

Egipta Ova vestina se raz\•ila

koji je sadrzan u ideji "kako

bio je izrazen kao lapis philosoplzorum iii ··filozofcn·

Najranija pominjanja alhemije

GORE Alhemijski simboli za zivu (sasvim gore) i za sumpor (gore)

HERMET!CKA

O\'Om

proccsu

u staroj Grckoj i u arapskom

gore tako dole", i na tome da

kamen", "unutrasnje blago"

svetu, vracajuci se u hriscansku

sve stvari poticu od "jednog"

iii stanje savrsene harmonije

Evropu preko ma\·arske Spanije

Primenjeno na alhemiju, ovo

simbolizovano ispravnim

tokom XII veka . Medutim,

znaci da je ljudski rnikrokosmos,

mesanjem sumpora i zive (za

Svi alati, sastojci i naucr1i procesi u alhemiji imaju sopstveni znak iii simbol DESNO

koje su alhemicari verovali da

suocava sa osecanjem krivice,

su glavni sastojci svih metala).

beznacajnosti i bespomocnosti

Alhemija je takode povezana

Kako se eliskir zagreva, sledeca

sa procesorn produfavanja

faza je albedo ili "beljenje",

iivota i teinjom za besmrtnoscu

tokom koje rastopljeni metali

stvaranjem "eliksira zivota" ili

pocinju da se prespajaju u

"pijaceg zlata".

cistiju formu

)>

r

:::r:: m

en 7'

0

u psiholoskom

smislu, ovo predstavlja svitanje

< )>

FAZE RADA

tokom kojeg se depresija povlaci

:0

Prima materia je sirovina

i zivot pocinje da se vraca .

z

alhemijskog procesa, prvobitna

Zavri;na faza velikog rada naziva

m

materija koja prethodi podeli na

se rubedo ili "crvenjenje", a

)>

cetiri elementa - vodu, vazduh,

analogna je izlasku sunca . Ovo

zemlju i vatru. U ovom sirovom

je tacka velikog intenziteta

Herrnesa, boga intelekta i

Stan ju prisutne SU SVe zivotne

u kojoj suprotnosti pocinju

komunikacije, i Afrodite,

suprotnosti. Prima materia

da se sjedinjuju u coniunctio

boginje culnosti i ljubavi. Ovo

odgovara psiholoskom stanju

oppositorum ili "svetom

herrnafroditsko jedinstvo

minimalne svestL

vencanju", koje rezultira

predstavlja praiskonsko stanje

filozofovim kamenom.

ljudskog roda, pre pada u svet

Osnovna sirovina se drzi u atanoru ili pecnici koja se sastoji od jajolike staklene posude koja

suprotnosti. Ono se olicava u SVETO VENCANJE

filozofovorn kamenu, nekoj vrsti duhovne cvrstine.

se zagreva na vatri . Ova pecnica

Glavni simbol alhemije je

simbolizuje eoveka u cijem se

sjedinjenje kralja i kraljice u ·

telu povezuju dui;a i kosmos.

vatri ljubavi Ovo sjedinjavanje

Ona moze da predstavlja i

simbolizuje vencanje sumpora

ritualizovani prostor u kojem

(musko) i zive (zensko) ili sunca

su sadrfani svi preobrazenjski

(duh) i meseca (du5a). Alhemija

procesi. Vatra predstavlja

pretpostavlja da se ljudi nalaze

oplodujucu silu koja stoji iza

u stanju haasa i nesloge, buduCi

procesa pretvaranja Vazduh iz

da su izgubili vezu sa "Edenom",

mehova alhemicara potreban je

praiskonskim stanjem

za paljenje plamena i za sirenje

zadovoljstva. Slika svetog

procesa. Toplota u posudi

vencanja odnosi se na obnovu

odgovara prirodnoj vitalnoj

ove celovite prirode spajanjem

energiji za koju kaiu da postoji

glavnih sila u narna.

u svim stvarima. Faza nigreda ili "crnjenja"

Vencanje kralja i kraljice odgovara i predaji nafoj

je faza u kojoj se sirovina

hermafroditskoj prirodi, koja

rastapa u crnu tecnost Ovo

je predstavljena figurorn

simbolizuje rano budenje

po la musko pola zensko .

svesti, a vezuje se i za arhetip

Hermafrodit sirnbolizuje

ranjenog iscelitelja i za pocetak

postizanje intuitivnog uvida,

isceliteljske snage Nigredo

nasuprot jednostranoj

moze da predstavlja depresiju

snazi racionalne spoznaje i

kroz koju eovek pocinje da

diskursa. Termin hermafrodit

preispituje svoj zivot i da se

je spoj imena dva bofanstva;

ooLE Alhemijska nauka poseduje celo bogatstvo sopstvene simbolike, gde svaki element i proces dobija sopstveni znak, ali ona ima i veliku tematsku simboliku, koja je ukorenjena u nacinu na koji su alhemicari gledali svet i istrazivali mogucnosti njegovog menjanja

LAVIRINTI < 2

>

Lavirint je simbol zivota koji

svet. Druga cngleska rec za

SREDNJOEVEKOVNI

se tumaci na razlicite nacine

lavirint. "rnaze" (meiz), potice

CRTEZI

0

kao ncsto sto predstavlja glavne

od staroengleskog ameizan sto

RimljJ.ni su razradili nstu

::::J

duhovne i psiholoske brige

znaci "zbLlniti"

sa krivudavim, spiralnim i

0

OBLICI LAVIRINTA

radeci ih kao mozaike na

kreativno iii obredno rnesto koje

Lavirint je "jednosmeran": ima

zidovima i podovima Kasnije

odraiava nase osecanje neznanja

samo jedan put koji se s,wija

je on1 nstu Ln·irinta us,·ojib

i dezorijentacije dok prolazimo

i naea, ali na kraju do,·odi u

crkva: najstariji poznati primer

kroz izazove i prepreke LI ziVOtLI.

centar.. "Visesmerni" lavirint

datira iz IV veka i nalazi se

Lavirint graficki predstavlja vezu

moze da ima vise pute\·a, a zbog

nJ. podu bazilike Reparatus

izmedu svakodnevnog zivota

toga i slepih ulica. Pn·i primer

LI Orleans,·ilu, Alzir Crkvcni

i donjeg s\·eta, naseg svesnog

lavirinta dezorijentise, ali drugi

la,·irinti su postali uobieajeni

biea i nesvesnog iii kolektivnog

dezorijcntise i tcra vas da se

u IX veku, a crtezi su bili

nesvesnog, i na.Se s\·esti u

osecate potpuno izgubljeni.

dovoljno veliki dJ. se po njima

Kao simbol "prolaska", on jc

w

z < >

serpentinskim obrascima,

svih kultura koje ga koriste

< t/)

GORE

Klasican oblik lavirinta

N w

> 0 0..

budenju i proccsa snevanja

Labris, sekira koju zakrivljene ostrice povezuju sa mesecom i sa korenom reci "lavirint"

GORE

lavirinta jeste "trokruzni"

hodocasea iii pokajanja bili

majcinu utrobu i grobnicu, a nit

crtez, ali arhetipski obrazac

izlo±eni u ladama francuskih

koja nam pornaze da pronademo

je "kritski ·iii "sedmokru:Zni

katedrala: najpoznatiji la\·irint je

put predstavlja svest koja jc

Ia,·irint. On ima sarno jedan ulaz

konstruisan u Sartru oko l 230.

potrebna da prodemo kroz zivot.

i jed.rn put do centrJ. l\[oze da

godine. Sestolaticni cvet LI svom

bL1de kvadratni iii kru:lni i irna

sredistu predsta,·lja rascwtano

Stari koren "lavirintJ. .. je ··Ia', sto znaci "karnen", odnoseci

Ova moderna slika prikazuje savremeni kosmopolitski zivot kao lavirint (a deluje i kao kola komjuterskog cipa)

DOLE DESNO

Ovaj klasicni italijanski crtez lavirinta primer je jednosmernog lavirinta

hoda, bL1dL1ci da su predmeti

Najjednostan1iji oblik

Clvaj stJ.ri simbol predstavlja i

· ga u Enopi. severnoj Africi,

i isceliteljsko jedinstvo muske

se na nesto cnsto i na zernlji.

Indiji, Indoneziji i u Severnoj i

(Hrist) i zenske (i\!arija)

Labris je dvostruka sekira sa

Juinoj Americi. Gotovo svaki

energije.

!(rita, cije dve zakrivljene ostrice

drevni lavirint sledi ovaj plan

Krajern Srednjcg veka

simbolizuju mladi i opadajL1ci

Pronadeni su i klasicni lavirinti

razvio se novi oblik lavirinta

mescc, a u sredini svake ostrice

sa 11 do 15 krugova, kao sto

LI bastama i palatarna Evrope.

slika je cetvorokrakog krsta .

je jedanaestokru2:ni lavirint

Nju cesto dr:Zi boginja koja

sacinjen od \•clikih oblutaka

CLIVJ. u!az

Vizbiju, Svedska

Chi lavirinti, sacinjeni vestirn

DOLE

LI

lavirint iii

ll

donji

ll

potkresivanjem biljaka, imali su mnogo pogresnih skretanja i slepih Lllica. "Jednostavno povczan" lavirint. iako je slozen, ima ncprekidan zid i moguce je hodati drzeCi se stalno jednom rukorn za zid U XIX veku formirani su "visestruko po,·czani .. lavirinti sa ostrvima u sebi, koje nije bilo rnogucc resiti rnetodom "ruka na zidu"

SVETO PUTOVANJE U DONJI SVET Rani lavirinti su bili mape koje su pomagale prelasku duse u donji svet posle smrti . Stari

l..wirintski plcso\·i i obrcdi

>

<

prikazivali su krctanjc izmedu zi\·ota i smrti, kroz vrata groba

z

u rnajku zcmlju Najstariji zabelc:Zcni lavirint opisao je Hero dot u V veku pre n c, a sagradilo ga jc 12 egipatskih kraljcva kao spomenik scbi pokraj velikog vcstackog jezera lz jcdnog zida la\ irinta dizala se piramida, koja je imala nadzemni

u HcUJO\cru, Ncmack;i, i LI trista

i podzemni nivo Ona je cuvab

godina stcuom la\·irintu u Safron

krugovcl koristi se bo rnotiv na

tela dvanaest krc1ljcva i grobnice

Vc1ldonu. EnglcsL1, od1L1\'an je

korpcrnu koje su tbli pripadnici

svetih krokodila

obrcd u kojem jc u sredini stc1jala

nc1roda Pima u Arizoni, a on

dcrnjb, a ch cl mladica

prcdstadja i pccat pinunskog

JUNACJ(O PUTOVANJE

SU

juril.1

ch jc pro1udu

plcmenskog sa\·etcl. Onj model obicno ima L1laz na vrhu i

Najcuwniji lavirint jc la\·irint kralja !v[inosa u Knososu na

Petostruki Ll\·irint sa devet

PUTEVI SPASENJA

snutra se cL priknuje junacko puto\ anjc LI utrobu

GORETezej drzi konac kojim je odrzavao vezu sa spoljnim svetom, a koji mu je dala Arijadna. Ovaj mit prikazuje Tezeja kao simbolicnog junakaspasitelja koji savlaauje zverske aspekte sopstvene prirode kao i prirode Minotaura. Zato lavirint posiaje simbol inicijacije i ponovnog roaenja

Kritu, koji se povezuje Scl mi tom

Us1 c1janjc Ll\ irintc1 od stranc

o Tezeju i cudcn·istu s gLl\'om

hrisccrna den clo je do promcnc

bib znnorn Minotaur Tezej, sin

simbolickog nucenja. Ccntcu

piedstcl\ lja

atinskog krc1lja Egeja, zavetovao

nijc vise prcdsta\ ljao susrct Scl

formc i nalazi sc u Indiji Zasnin

se dace ubiti ovo cudo\·iste da bi

smrcu ili sa cm1ovistem nego

sc na trostrukom centru pre

okoncao placanje prisilnog danka

jc prcdstc1\ljao spc1senjc, pri

nego na L1obicc1jcnom krstu, sa

kralju l\!inosu. Minosova kcer

ccmu je Lffirint bio put kroz

spiralom u sredini, i smatra se da

Arijadna zaljubila se u Tezeja i

zamrscnost gresnc ljudske

simbolizL1je rad.:inje, trasiranje

dala mu je klupko zlatnog konca,

prirode Simbolicno hodocascc

pL1tc1 za ncrodcno detc kroz

Dodavanje

ciji je krclj

ili pobjnicko puto\ mje kroz

l.:i\ irint matericc. U indijskom

trece dimenzije

sibzio u lavirint. Tezej se sL1ocio

lavirint moglo se propisati za

spevu l\L1hablnratc1, cc1kr

0

< Vl LU

z < >

arhetipski, a imaju razliCito

N LU

> 0 CL

Tradicionalna hinduska

ruho sirom sveta Obrasci

mandala je kvadrat koji je

mandalom, svetim krugom iz

nalik rnandalarna pojavljuju

podeljen na manje kvadrate

kojeg izviru cetiri svete reke

Kao sto predstavlja sliku

(Ind, Satledz, Bramapu tra i

konternplacije, ona je i model

Gang) kao cetiri paoca vecitog

indijanska, keltska i hriscanska.

za tlocrt hinduskih hramova:

tocka

Oni se takode pojavljuju

centralni kvadrat je Brarnino

u snovima i u spontanim

mesto i sadrzi odaju koja

se u prirodi kao i u tako razlicitirn tradicijarna kao StO

GORE TalasiCi

koji nastanu kada se baci kamen u vodu cine jednu vrstu mandale.

Obrasci mandala javljaju se u prirodi, kao sto je slucaj sa koncentricnim krugovima na ovom deblu drveta

SASVIM GORE

Mandale su sredstva meditacije u duhovnim tradicijama kao sto je budizam Ova mandala iz Tibeta koristi se kod vadzrajanskog dragulja iii tocka munje DOLE

i uporeduje se sa ogromnirn dijamantom. Budisti je smatraju

SU

I na nivou makrokosrnosa i na nivou rnikrokosrnosa, mandale

zvrljanjirna i crtezima, sto je

predstavlja majcinu utrobu, sveti

kao da predstavljaju univerzalni

navelo Junga da kaze da je rec

deo hrarna

obrazac zivota: Zemlja se vrti

o poku5aju ocuvanja psihickog

altar..

reda i o sirnbolici procesa individualizacije UCENJA MANDALE

ll

kojern je srnesten

oko Mlecnog puta dok se celije

Tibetanski budisti prave

elektrona svih zivih biea vrte

rnandale na srnotanirn platnirna

oko centralnog jezgra C:ak je i

zvanim tang-ka Ove rnandale

ljudsko oko jedna vrsta mandale .

- su obicno pravougaone slike

Bas kao sto se duga stvara sarno

na kojirna se prikazuju Budina

PESCANE MANDALE

kada se spoje kapljice kise,

ucenja, tocak zivota, kosmicko

Man dale nisu uvek naslikane

svetlost i vid posrnatraca, tako

drvo,sveciidrugiduhovni

U tibetanskom budizmu,

su i vizuelni efekti rnandale

vodici na bogato obojenirn

kalacakra iii ·'tocak vremena",

takvi da nista ne postoji izuzev

slikarna. Kruzne mandale zvane

ravna predstava svih krugova

susreta izmedu razlicitih polja i

kjil-hor takode se koriste

svemira, pravi se obojenim

obrazaca energije Red kosrnosa

za rneditaciju. Sirnboli se

peskorn kao sirnbolicni rituaL

se prikazuje kroz uravnotezen

razrnatraju po redu, krecuci

Pocinje ceremonijom prizivanja

aranzrnan geornetrijskih oblika

se s ruba prema unutrasnjosti.

boginje stvaranja i posvecenja

(prvenstveno kruga, kvadrata

Meditirajuce Bude, zastitnicka

mesta . Zatirn se mandala pravi

i trougla), boje i simbola kao

i destruktivna stvorenja, oblaci,

od centra napolje, simbolizujuCi

StO

bo2:anstva iii duhovna

planine i munje uobicajene

razvoj zivota iz jednog jajeta u

biea. Unutar spoljnog kruga iii

su ikone tibetanskih mandala,

svemir.. Na cetiri strane sveta

SU

kvadrata, koncentricni elernenti

simbolizujuCi prepreke s kojima

nalazi se po jedan monah koji

crtefa zrace iz i prema svetom

se rnoramo suociti pre nego

sipa pesak iz metalne cevi zvane

prostoru u sredini, simbolizujuci

stignemo u centar..

boiansko prisustvo. U

cak-pur Kada mandala bude gotova, njena uloga je zavrsena,

hinduizmu je ovaj prostor 5unja

MANDALE U PRIRODI

a zavrsna ceremonija izvodi se

("apsolutna praznina") i bindu

Mnogi obrasci nalik mandalama

da bi se njene isceliteljske moCi

("kosmicko serne"), kreativnost

pojavljuju se u prirodi, kao

oslobodile u svet Pesak se cisti

i duhovno ispunjenje koji

StO

spolja prema centru i stavlja u

proisticu iz nistavila, prostora iz

deblu drveca, mreskanja vode

urnu. Ona se nosi u svecanoj

kojeg se radaju sve stvari i u koji

na povrsini, paukova mrefa,

litiji do oblifoje reke, gde se

SU

koncentricni godovi na

Ovde tibetanski monasi prave pescanu mandalu Svi aspekti mandale, ukljucujuc'i obrede koji okruzuju njeno pravljenje i uklanjanje, simbolicni su

LEVO

On prcdst,wlj,1 fizicki sn:t i stiti i z,1tnr.1 unutrasnjost Konccntricni kruc>ovi

"'

Prethriscanski keltski krst, koji simbolizuje C:etiri godisnja doba i C:etiri strane sveta, postavljan je iznad kruga koji je simbolizovao zemlju.

s.11no na osarn povrsina: na

Hrisc'anska tradicija

zlatu, srcbru. bakru, kristalu,

ima sopstvenu verziju obrazovanja mandala,

isp1«1zni, t,1ko ch iscclitcljski

dircktnom kontaktu s njcgovim

brczi, kosti, kozi (L1kljucujuci

pcsak odL1zi u okc,rn cfa doncsc

tclom ch bi otcr,1lc bolcst tako

papir) i na specijalnom kamcnu

mir i h,irmoniju ccloj plancti

ch p.Hinc LI nunchlLI Zatim sc

zvanom ··visnu ·,po zastitnickom

pcsak ritmlno L1kLrnja

bozanstn1 Samo ovi materijali,

kao sto su rozete sa urezanim ukrasima koji ukrasavaju katedrale i crkve.

u kombinaciji sa pravim bojama

koristc slikc kod iscclitcljskih ritu,1L1. lscclitclj iii iscclitcljb

_IANTRE

inodi ccrcmoniju 11,1 pcscanoj

K,10 \ arijant,1 m,111dalc, jantra

icnsko iii belom koja

slici u obliku m,1nchlc zyanoj

sc koristi LI hindL1izmL1 i

sirnbolizujc musko

iikaah ('mcsto n,1 kojc doLuc

budizmLI U pitanju jc slozena

potrebnu ran10tdu i harmoniju

duho\i )

geomctrijsb figura koja

encrgija

ec proci korisni dL1ho\ i bcb

vizuclno izraz,1\'a mantru iii

sc pozon1 tokom obrcda Ch,1

rnolitnL Ponekad sc mantra

ccrcmonija pocinjc LI zoru i

ispisujc da je ··ucnsti", ,1li se

ochij,1 sc LI hog.1nu, s\ctoj lozi

11.1j\·isc korist.c geomctrijski

koj,1 jc bL1goslO\CJ1,1 Z,1

simboli LI rnisticnorn prcdstavljanjLI st\·aranja sveta i intcrakcije kosmickih sila . Sile

rnarkcr,1, jcr poloz,1ji figura

koje poCi\·aju LI jantri ozivljaVJ.jll

du ho\ ,1 mor,1ju bi ti prccizni da

SC

bi sc st\orilo mcsto harmonijc

sto jc bdcnje i citanjc molitve

l:Lua slikc sc prc1\i od pcsb,

1ud njom

prcko ritualnih (inova, kao

kL1kurL1za i polcn,1 iii mlc\cnih

Sri-jantra, koja sc smatra

Lltic,1, a z,1tim sc p.1zlji\O sip.1ju

jcdnim od najmocnijih crtd:a

ugljcn i mlc\ cni L1mcn d,1 bi

jantrc, koristi sc u hinduskom

sc do bi Ii obrisi 0Yc figure su

t,rntristickom obredu. Ona

cnstc konturc, s tclom kojc sc

sc s.1stoji od jcdnog kvadrata,

sip.1 t,1ko ch u potpunosti budc

koncentricnih krugova i devet

prisL1tno LI krugu. U sL1ton. co\ ck

trouglova koji se medusobno

komc jc potrebno isccljcnjc

prcsecaju Spoljni hadrat

doLizi u hog,111 i scda LI sredinLI

funkcionise kao gradski zid, sa

nun chic sa prilibma du ho\ ,1 u

L1pijama na cetiri strane svcta

cncnom koja simbolizuje

St\·oriec

z

>

isceliteljskim tockom

mandala sveta sna

Sri-jantra moic da sc gravira

korisccnjcm \rpc.1 i drL1gih

CJ

linge (falusa), prcdst,1djenog

igru boz,rnskog para, Sive i Sakti.

O\Ll

>

mandalama, kao sto je

i hvatacem snova, pri

okrcnL1tim prcma dole, iii polnu

s

uporeouju s

C:emu je ova poslednja

prcdstavljenom trouglom

ccanost. J\L1mhL:i sc pr.n i

i lavirimi, svi se

trouglo\·i prcdstavljaju spajanjc

gore, s,1 joni (matericom),

S\

pogrebne humke

i kosmicko jcdinstvo, dok

trouglom okrcnutim prcma

1u Hatinu kroz koj,1

Kameni krugovi,

slucaj i sa indijanskim

prcdstavljaju duhovno sircnjc

N,1\ ,1ho Indijanci takodc

ME8UKULTURNE VARIJACIJE

DOLE Jantre koriste apstraktne geometrijske oblike u svom planu, obicno trouglove, kvadrate i krugove.

>

z

PROROCANSTVA I PREDSKAZANJA Govoreci sirnbolickim jezikom, prorocanstva i predska.zanja

Paradoksalno je da je jedina

koja su temelj celog stvaranja.

izvesnost u zivotu promena.

Moguee je osam razlicitih

nevidenirn uticajima koji su

Mcdutim, kod svih promena

rasporeda, a trigrami simbolizuju

van dosega obicnog sveta. lz

postoje obrasci, tako da su

osam faza u ciklusu razyoja i

psiholoske perspektive, ona

5amani stare Kine oovorili o

propadanja. iii plirne i oseke,

rnogu da se sagledavaju kao

" ornj prcdvidljirnsti kada bi bili

sto se ocituje u svim oblastima

nacin prodora

zamoljeni da daju savete u vezi sa

zivota Svaki ima naziv uzet iz

nastupajucim dogadajima. Najpre

prirode: nebo, zernlja, grom, voda,

je odgonir na pitanje pogadan iz

planina, vetar / drvo, vatra i jezero

Nad ulazom

LI

dublje s\ojeve

LI

rnozda

najcuvenije prorociste staroga

obrazaca na zivotinjskim kostima

Trigrami su nekada ukra5avali

sveta, u grckim Delfona,

iii na oklopu kornjace Ovo

odecu svetovnih i duhornih voda,

uklesan je natpis, "Upoznaj

se razvilo u Icing iii u "knjigu

a mogu se koristiti kao amajlije

sebe·· Proricanje nije metod

promena·', koja je postala mnogo

Spojeni

LI

parove, trigrami cine

predskazivanja buducnosti

vise od prorocanskog sredstva:

64 heksagrama I cinga, s nazivirna

- to bi podrazumevalo

sirnbolizovala je funkcionisanje

kao sto

da je zivot gotov program

celoo svernira

··receptivan", ··porodica··, od kojih

nego se najbolje razume kao nesto fluidno, kao proces

oesNo U srednjevekovnom ilustrovanom rukopisu klasicni grcki astronomi posmatraju zvezde sa Svete Gore (Atosa) Oni su verovali dace im citanje ovih obrazaca pomoci da predskazu buduce dogaaaje

jang dva suprostavljena principa

su nacin odrfavanja veze sa

nesvesnog

Gone Tarot i kristalna kugla su dva metoda koji se jos koriste kod predskazanja

ICING

"

Osnov I Cinga je trigram,

SU

'"kreativan", "smanjenje",

se izvode turnacenja ljudskih

raspored tri linije koje su cele iii

situacija. Ona se dalje produbljuju

koji ukljucuje tekuci dijalog

isprekidane Cela linija predstavlja

'"izrnenom redova··, sto povecava

sa duhovnom ili mitskom

energiju janga, a isprekidana

moguci broj permutacija na preko

dimenzijom Preko ovab·og

energiju jina, pri cernu su jin i

10 000

odnosa moguce je citati izvesne znakove koji bi inace ostali skriveni, pojacavajuci tako sarnosvest

PROROCANSKA SREDSTVA Proricanje koristi slucaj da bi otvorilo vrata duhu da se izrazi preko simbolickih obrazaca. To moze biti bilo sta, od nasumicnih 5ara listova eaja,

URIM I TUMIN Tradicionalno, visoki svestenik starih Hebreja nosio je na

kostiju ili stapova, formacija zvezda i komunikacija planeta i zivotinja, do prefinjenih

grudima plocicu

simbo\ickih Sistema kao StO SU

sa draguljima

tarot iii I cing Za citanje ovih

koja je sadrzavala

obrazaca i izvlacenje znacenja

urim ("sjajni") i tumin ("savrseni"), dva kamena koji

potreban je intuitivni skok vere, jer proroeanstva nece shvatiti

su se bacali za

racionalna misao, koja te:li

proricanje sudbine i

ka tome da odbaci ili previdi

ispunjavanje zelje.

znacenje informacija koje dolaze slucajem.

,· l

oesNo Publika pomno slusa

prorocanstvo, jer je ispravno tumacenje poruke bilo jednako vazno kao i same reci TA.ROT

smatralc ljudskirn glasnicima

Tacno poreklo i snha tarota

Prcdskazanje je jedan od

0

nisu poznati, ali se on u

najstJ.rijih oblika proricanja

0

XIV veku koristio za igru i

Opisi iz Kine, lndije, Persije i

proricanjc sudbine u ltaliji,

mnogih drugih kraje\·a pokazuju

Francuskoj i Nemackoj, iako

da je n.uod pomno pratio ptice

su ga srednjevekovni crkveni

u prorocanske snhe - njihovo

< >

ljudi optuzi\·ali kao "davolsku

pe\·anje, kretJ.nje, obrJ.scc !eta,

slikovnicu·· Tarot je spil karata

ponasanje, pa cak i jaja, kao i

ilustro\·anih veoma simbolicnirn

narocite pticje nste . Na primer,

slikama. Mozda je on predstaYljao

Kakadhrita, tibetanski tekst iz

>

nacin skrivanja duhon1ih

IX veka, daje detaljna uputstva

>

ucenja koja su se suprotstavljala

za tumacenje znacenja graktanja

preovladujucirn crkvenirn

vrana

doktrinama, ali takode izgleda

z

>

Predskazanje, medutirn, ne

verovatno da je cinio deo sistema

zahteva organizo\·an sistem

pamcenja Tokom renesanse, ars

znakova U pocetku jc verovatno

memorativa (slikovni sisterni

zavisilo na bliskom odnosu

izgo\ ,uali ncpoznati ljudi, dcca

pamcenja) postala je vezana za

izmedu ptic.1 i ljudi, pri cernu su

iii proLunici K.10 sto jc slueaj

GAVRAN

rnagijske talsimane ili arnajlije za

ljudi ulazili u misticno iskustvo

sa svim drugim prorocanst\·ima,

prizi\·anje narocite sile .

pticje s\·esti . Rirnska drzava se

uspch oYog mctoda zavisi

uvek obracala predskazivacu pre

jednako od ot\orenosti primaoca

22 karte velikih tajni i na 56

donosenja neke va:Zne odluke,

prem.1 poruci i od sposobnosti da

karata malih tajni To je razlog

dok je prema predanju mesto

je rnume k.10 prorocanstvo, pri

sto se tarot ponekad naziva

za astecki grad Tenoctitlan bilo

C:cmu je proricanje intcraktivan proces

Cesto predskazujuci smrt, gavran se obicno posmtra kao ptica koja donosi zao glas, ali moze da donese i dobre vesti U Knjizi postanja Noje ga je poslao da odredi velicinu potopa, ali se gavran nije nikada vratio. Gavran se takoae pojavljuje u pricama o potopu kod algonkinskih lndijanaca U Skandinaviji se smatra da su gavranovi duhovi ubijenih ljudi, dok prema jednom kineskom predanju dusa sunca poprima formu vrane iii gavrana

Tarot se deli na dva dela: na

Knjigorn tajnL Velike tajne

izabrano kada je na kaktusu viden

bave se arhetipskim temarna

orao sa zrnijom u ustima, sto je

koje odraiavaju prekretnice u

bio povoljan znak od bogova

DODONSl'-1 HRAST

zivotu, a sirnbolizuju ih karte kao

Tajvanski Bununi oslanjaju se na

Jed no od najpostO\ anijih

StO

cnkutanje ptica i nacin njihovog

proroeanstn u antickorn s\·etu

ljubavnici, obeseni eovek i

!eta kao na znarnenje u vezi sa

bio je hrast koji je rastao u

svet Male tajne se dalje dele

lo\·om: cnkutanje sleva smatra se

Dodoni na

na cetiri garniture, koje se

losirn zn.1kom i lo\'Ci se obavezno

\'ekovinl.l su hodoeasnici

odnose na cetiri elernenta kao i

Hacaju kuci .

puto\ .1li u potr.ui za drvetom

SU

bmfala, prvosvestenica,

SC\

eroz.1padu Grckt::

koje cc ih rnditi U 11.ljr.lllijirn

na svakodnevne brige: carobni KLEDONSKA TRADICIJA

pricam.1 o Dodoni. prorocanstva

(vazduh i ideje), pehari (voda i

Prorocanstva mogu da deluju na

jc dav.10 sarn hr.1st, .:iii u

emocije) i pentagrarni (zemaljski

vise nacina. U klasicnom svetu,

HomerO\ o doba, oko 800 g

stapiCi (vatra i ambicija), sablje

reci koje se cuju nasurnice ili \·an

pre n.e, grup.1 tumaca z\·anih

konteksta, a koje bi rnogle da

seloi - koji su, prerna Ilijadi, bili

PREDSKAZANJE

uticu na slu5aoca smatrale su se

.. neopr.lllih nogu i sp.1vali n.1

Danas se termin "predskazanje ..

prorocanskim porukarna. Poznate

zemlji. - be5c se smestil.1 kod

odnosi na sve oblike proricanja

kao kledoni, ove simbolicne

O\

i materijalni resursi)

og hrast.1 Za komade dn·eta

Medutim, u pocetku je on

fragmente govora koji kao da

koji su uzimani sa hrasta govorilo

zn.acio turnacenje proroeanskih

su odgovarali na pitanje ili

se da imaju istu prorocansku

poruka ptica, koje

davali savet, obicno su nesvesno

moC..

SU

se (esto

--.........

ZIVOTNI IZRUG 154 NACIN NA KOJI LJUDI VIDE SVOJE TELO, SVOJ FIZICKI POLOZAJ U SVETU I VLASTITI ZIVOTNI VE!(, USLOVLJAVA BOGATU SL\IBOL!l(U KOJA OKRUZUJE RODENJE I SMRT, LJUBAV I SRODSTVO, RITUAL I KREATIVNOST 5LIKO\'ITI SL\IBOLI KAO STO SU SRCE I TOCAK

z

ZAUZIMAJU CENTRALNO \!ESTO, ALIJE TO SLUCAJ I SA TEi\L.\TSKI\! Sli\IBOL!i\L.\ KAO STO SU VENCANJE I IZLAZAJ( SUNCA.

0

>

LJUDSKO TELO G L :\ \!:\

Ljudsko telo je bogat izvor simbolickih znacenja. Zenska figura moze predstavljati razlicite aspekte zene, kao sto je plodnost i zenska seksual nost. GORE

kalske z,1jednicc Sika pustaju

Gotovo s\·ud,1 gla\ a se snutra

kosu i br,1du z,1to sto vcruju da

centrom uecnj,1, instrumcntom

su one simbol Bozijc ljub,n-i U

razurna i duhovnih i drust\ cnih

Kini jc obrij,11u glav.:i bila jcdnaka

sposobnosti koje izdizu ljude

kastrir.rnju i mogl.1 jc lisiti Co\cka

iznad zirntinja . Simboli \las ti

jarne sluzbe. Obrijan,1 glan rno±c

kao sto jc kruna nose se na gLn-i.

takodc uk,12i\·ati

,1 s.1ginj,rnjc glan~ oznaca1 a

pokornost: monasi i mon,1hinje sisaju kosu kada stupaju

mnogim ,1frickim plcmcnskim

mo1uski zirnt. Z,1 CJlc i druge

kulturam,1 izduzena glava jc

keltske narodc duga kos,1 je bib simbol kraljcvskc vlasti iii simbol

i vodstv.:i, a diH1c frizure i

slobodc i ncz,n-isnosti

perjanicc sluze da 1uglase on1

su ljudsko tclo kao rnikrokosmos

osobinu

Duga rasplete1u kos.:i kod zena nekad je bila simbol rnl.:idosti i

GLn-.:i je svctinja z.:i m.:ivarsku

nevinosti. J pletenicc iii m·ez,rn.:i

sadrzi sve faze stvaranja s\·eta u

tradiciju, a keltski kult gla1·c

kosa sirnbo]izcn·aie

minij,1turnoj forrni. 1'.inezi su telo

kao swtinje ilustruju brojni

iii, nasuprot tome, kurtiz,rnu U

posm,1trali kao jin i jang, sto znaci

mito\·i . U rnnogim tradicijam.:i,

hriscanskoj umctnosti iskupljena

SU

Lllhtu

ZCl1U

kao simbol sanscne ran10te:Ze i

odsecanjc gla1·e neprijatelju

i posveeena Marija Magdalena

celcn itosti. U nckim tr.1dicijama

srnatra sc ponizenjem pojedinca.

eesto se prikazujc s,1 veoma

telo se pos111,1tra kao ·· twarn dusc·,

Hinduska boginja Durg,1 cesto

dugorn, raspletenom kosom kao

koji je posrednik izmcdu raja i

se prikazuje kako drzi sopstvenu

simbolorn svoje ne\·inosti, ljubavi i poniznosti

zemlje, pom.:izuCi S\'akorn coveku

odsecenu glavu dok u hriscanskoj

da shvati S\ oju bozansku svrhu i

ikonografiji ima mnogo primcrJ.

Frizurc

SU

cesto oznacitclji

jedinst\·cne mogucnosti Druge

svetaca koji nose sopstvenu glavu,

drustvenih iii religijskih

tradicije s.:igledav.:iju telo kao

sto znaci da snag.1 duha pobeduje

razlika, kao sto jc slucaj sa

neprijatelja kojeg treba savladati,

smrt

rastafarijanskim plctenicama

KOSA

Jencja. U hinduskoj i budistickoj

strasti koji prete da s\·edu ljudski

Glava se povezuje sa ljudskim sposobnostima razmisljanja Ona maze takooe da se koristi za opis odgovornog eoveka

LI

zn,1k dobrog kar,1ktera, mudrosti

kao skladiste niskih nagona i

GORE

zrtvov,rnjc iii

pokornost nckom viscm bicu U

,\[noge stare tradicije saglcdavalc ( doslorno ··mali s\·et 1 koji

11.1

iii dugirn loknama hasidskih

rod na ni\·o zivotinjskog swta.

Kosa cesto predstavlja rnuskost

tradiciji, za cuperak na nhu

Pored sirnbolikc tela kao celine,

i snagu, kao StO je sJueaj

glave se veruje da pokriva mesto

LI

prakticno s\·aki pojedinacni

starozavetnoj prici o Samsonu

nJ kojern bofanski duh ulazi

deo ima sopstvene simbolicke

koji je izgubio snagu kada mu je

u tclo prilikom rodenja i izlazi

asocijacije

Dalila odrezala kosu. Pripadnici

prilikorn smrti: on se po\·ezuje

Otvoreno oko u trouglu je masonski simbol Ono simbolizuje duhovnu svest.

LEVO

simbolizuje govor, ali se isto

c

tako povczujc sa surovoscu:

0

talasasti jezici su crtani na starim 0

kineskim grobovima d.:i bi otcrali zle duhovc Na Tibetu, plazenje jczika se smatra prijateljskim

0

pozdravom, dok je u manrskoj kulturi to prkosan, provokativan sa svetim narodom. Dlake na

irnalo je isceliteljsku i zastitinicku

(ali i zastitnicki) gest

telu se povezuju sa muskoscu

funkciju. Jedan od masonskih

iii zivotinjskim stremljenjima:

sirnbol.i. je jedno otvorcno oko

SRCE

u hriscanskoj urnetnosti one se

(simbol bo±anskog znanja)

Na Zapadu se srce povezujc

koriste kao simbol davola

smesteno unutar trougla

slika

s romanticnom ljubavlju od

koja se pojavljuje nJ. pozadini

Srednjeg veka. Medutim, u

OCI

americke ncwc,rnice od jednog

antickom dobu ono je bilo simbol

Kao sto se i ocekuje, simbolika

dol.1ra. Fraza '"sirom otnirene oci ..

centra i cesto se smatralo mestom

oka se po\·ezuje sa percepcijom

znaci st.rnje budnosti

na kojem se nalazi du5a U Kini se

i vidom, sa sposobnoscu da se

takode smatralo da se srce nalazi

sen iii duh, i bilo je

vidi dalje od cisto fizickog sveta,

USTA

tamo gde je

u carstva duse i duha; shodno

Kao organ gcwora i disanja,

izvor inteligencije. Srce sc takode

tome, slepilo se cesto koristi

usta oliea\·,1ju sn,1gu duha i

povezuje sa moralnom hrabroscu

kao rnetafora za nesposobnost

inspiraciju duse, uzviseno stanje

i istinom..

sagledavanja duhon1e i moraine

s\·esti i sposobnost rezonovanja

istine . Medutim, slepilo moze

i komuniciranja. Preko veze s

takode da se poveze sa mudroscu

jelom, usta su takode povezana

i duhovnim darovima

sa destrukcijom, kao sto je

U nekirn tradicijarna,

slucaj sa ustima cudovista: u

ukljucujuci hindusku, taoisticku

hriscanskoj ikonografiji ulaz u

i sintovsku, oci se identifikuju

pakao su zub;it,1 usta demona.

sa suncem i mesecom, pri cemu

Srednjevekon1i umetnici su

dcsno oko odgovara aktivnom

prikazinli male demone kako

i buducem (suncu) a levo

izlecu iz usta neke osobe, sto je

pasivnom i proslom (mesecu)

zna(i]o da

Da bi ujedinile percepciju, neke

iii lazi

kulture veruju u postojanje

SU U

pitanju opake reci

Jezik i zubi irnaju sopst\·enu

'"treceg oka'" koje se nalazi na

simboliku Na africkirn

sredini cela. I hinduski bog Siva

skulpturama, zubi mogu da

i Buda prikazuju se sa trecim

ukazuju na zastrasujucu snagu

okorn, sredstvorn percepcije

zveri da pojede, ali rnogu i da se

koja je kod meditacije usmerena

poveiu sa snagom i mudroscu U

prema unutra

persijskoj i evropskoj ljubavnoj

U staroj Grckoj simbol oka je irnao magijska svojstva, a oci

poeziji, zubi se cesto uporeduju sa biserima. Jezik se ponekad

naslikane na pramcima ratnih

uporeduje sa plamenom, au

brodova imaJe

hriseanskoj tradiciji jezici ognja

SU f!10C

da ih vode.

U starom Egiptu, Horovo oko

sirnbolizuju Sveti duh Jezik

Srce nije samo simbol ljubavi, nego i istine

GORE

ooLE Marija Magdalena se cesto prikazuje sa dugom, raspletenom kosom kao simbolom svoje nevinosti i aluzijom na vreme kada je prala lsusove noge

Cinom pranja stopala svog ucenika Petra, lsus je pokazao svoju poniznost i ukazao na to da je on pre sluga ljudskog roda nego njegov LEVO

Kada jc Hrist prao stopala srnjih ui:cnika, koristio je onj cin da simbolicki pokazc s\oju ulogu

,_z

kao sluga, gcst koji su kasnije

0

oponasali cnglcski kraljc\·i koji

>

su pr.1li nogc sirornasnih da bi pokazali woju poniznost U Republici Benin, bog rat,1 se obicno prikazujc s,1 velikim stop.1linu, sto simbolizujc njegm u sposobnost da zg,1zi neprijatclje

DAH I KRV I d,1h i kn· se powzuju sa zi\ otnorn silom i bozanskom snagorn Indijanci koristc dah da prcnesu snagu izrnedu ljudi, a on je irnao nugijska svosjt\·a za l(elte: druid Mog Ruit mogao jc cbhorn cfa pret\·ori neprijatelje u L1rnen.

PU PAK

Mnoge kulture smatraju kn

Osim sto jc \izuclni podsetnik

Tradicionalno. s.1ka je simbol

svetom zato sto ona olicava

n,1

J.ktin1c bohnskc moci Otisci

dusu: u zapadnoafrickoj rndu

\CZU

te[a s,1 ziH1tom prcko

pupl:.lllC Hpcc, pup.1k Simbolika pupka povezana je sa centrom sveta, zivota i stvaranja DOLE

SAKE I STOPALA

SC

CCStO

s,1kc SC CCStO poj,1\·[juju

nugiji sveti kipm·i se mazu

LI

koristi k.10 simbol ccntrJ. S\ct,1

pccinskoj umctnosti austrJ.lijskih

iz kojcg jc 1ust,1lo st\ ,HJ.njc

urodcnib. prcdstadjajuci

,1 slicnu pr.1ksu su sprorndili

i\[uslim,rni opisuju i\[uh,1mclfovo

umctnikcn duhon1i otisJ.k i

Skandinavci koji su mazali

rodno mcsto bo ·pup.1k s\ct,1.

potpis U hinduizmu i budizmu

s\'C1jc s\·ete rune \·olovskom

au stuoj Crckoj Delfi su bili

s,1ka jc

CU\.lf

krdju da bi ih t.1ko aktivirali .

mes to S\ etog omfalosa iii

dusc. ,1

LI

· pupc.rnog brncn,1. cilindricnog

11,1 zidu, n,1tinH iii drugim

L1rncn,1 SJ. z,wbljcnim Hhom

prcdmctinu znace zastitu

i deo uni\·erz,1lnc

pilceom krdju da bi ozi\·eli,

Krv se koristila da bi zapecatila

Indiji otisci s.1ka

zakletve, a japanski ratnici iz XIV

u

\·ek,1 umakali su prste u kn· da

koji jc simbolizcn·ao \CZu izmcdu

hrisc,rnskoj ikonografiji saka

overe ugm·or Hriseani ritualno

tri S\ct,1 (r,1j,1, zcmlje i donjcg

predstay[ja Boziji blagoslcn· i

pi ju Hriston1 kn· u obliku vina

eta)

in ten enciju, a "rukopolaganjc"

prilikom pricesea

Z\czd,1 sc\crnj,1ca ponckad

sc koristi u crkYJ.ma kod

S\

sc pominjc k,10 pupc.111.1 Z\

czcb. oko kojc nebcsa kao

(_h sc Htc. U z.1p.1dnoj Africi.

J\!cdutim, u nekim tradicijama

iscclitcljskih obre(.fa i obrelfa

krv takode ima moc da otruje

z,uedenja.

u sinto religiji izraz za krv (ci)

Stopalo jc deo tcla koji

je tabu, dok ni Jevrejima ni

pupak sc posnHtr.1 kao prc(_facki

jc n,1jbliskije povczan sa

muslimanima nije dozvoljcno da

matrij,1rh,1lni simbol koji sc

zcmljorn Ono se povezuje i sa

jedu meso koje inu bilo kakav

odnosi na plodnost; oziljci

st,1bilnoscu i sa pokrctorn Bose

ostatak kn i Jevreji smatraju

se ritu,1lno pra\·c oko pupka

noge tradicionalno ukazuju na

menstrualnu krv kao necistu,

dc\'Cijcice u pubertctu

poniznost, a bile

iako se ona povezivala i sa

SU

i znak za[osti

CETIRI TEMPERAMENTA Grcki lekar Hipokrat (oko 460-380 p n e) doveo je u vezu cetiri telesne tecnosti sa cetiri temperamema, pri cemu svaka tecnosT upravlja posebnim aspektom zdravlja i karaktera i povezuje se sa elementima i bojom. Krv se povezivala sa sangvinii':nim temperamentom (optimistii':kim, prijatnim

p!odnOSCL!, kao sto je bi!o

LI

i plemenitim); boja koja se povezivala sa krvlju bila je crvena, a njen elemem je bio vazduh Zuc se s vatrom i sa kolericnim temperamentom (ljucim, prgavim i osvetoljubivim). Crna Z:uc je

st.uom Egiptu.

c

bi la melanholii':na (depresivan, lenj i prozdrljiv Temperament); njen element je bila zemlja. Sluz se

POLNI ORGAN!

povezivala s vodom i sa zelenom bojom; njen temperament bio je flegmatik (dosadan, spor, kukavica)

0

Teorija o cetiri temperamema bila je glavna za srednjevekovnu zapadnjacku medicinu

Polni i rcproduktin1i organi muskaraca i ±ena nose duboku

0

simboliku. Osim sto jc pO\"CZJ.na

i kanab zin1tnc silc. On se slavi

i cmocionalnu potistcnost

sa plodnoscu, matcrica

u rnnogim kultur.inu kao izvor

sa ncur.n·notdenoscu

se povezuje sa zastitom i

zivot.i U hinduizmu se po\ ezujc

tclcsnog cncrgctskog polja

taj.rnstvcnim skrivenim silama.

sa bogom Si\"lrn1 i simbolizujc

U hinduistickoj i budistickoj

Posude pretvar.inja, kao sto

gJ linga, uspr.:n·an kamcn koji se

misli, suptilna cnergija ulazi u

su lonac za t.1ljenje i kazan,

obicno prikazuje spojcn s•1 joni.

telo i napusta ga preko cakri iii

povezuju se sa simbolikom

simbolizujuci jedinstvo duh.1

encrgctskih ccntara, koji su \Tata

majcine utrobc, kao sto jc slueaj

i matcrijc, muskog i zenskog

izmedu fizickog i nem.iterijalnog

SJ prirodnim karakteristikama u

princip.i L1lusni prcdmcti su

c.ustva Gl.in1e C:.1kre su

pejzazu poput pccina J\[atcrica

sLwljcni u st,1foj Kini, .i japanski

porcdane duz centralnog

SC cesto povezuje SJ boginjom

bog braka se prikazujc u obliku

meridijana koji idc od baze

mJjkom: Delfi u staroj Grckoj,

falusa. Bogcn·i plodnosti kao

kiC:rnc do terncna gla\·e

mcsto prorocista i s\·ctinjJ \·elike

sto jc rirnski Prijap ccsto se

rnajke zemlje, mor.i i ncba,

prikazuju sa falusom pod

naZ\".lllO jc po grckoj rcci de/fas,

crckcijorn, a s.1tiri su prikaziv,rni

Hinduski linga kamenovi prikazuju se kako se gnezde u okruglim joni udubljenjima. Unga i joni simbolizuju muski i zenski reproduktivni organ i muski i zenski princip ooLE

sto znaci ''materica Vuh·a se takodc obicno

s.1 ogromnom erekcijom

k.10

simbolom nji ho\·e pohotljive ·

povezuje sa boginjama majkama.

prirodc U kabalistickoj misli

U hinduizrnu nju simbolizujc

falus je bio odgo,·oran za

joni, predstadjena kao plitki

odrza\anje ravnotezc; preko

bJsen u obliku vuh·e i grafickim

ukruci\·anj.1 ili umeks.i\·anja u

simbolom trougla. Bambarc

prisustn1 iii odsustn1 cncrgijc,

iz Malija o njoj govore kao o

on prcdstadi.1 uran10tdujuci

"divnoj velikoj rnajci· i srnatraju

agcns cija jc uloga ch odrz.1\"J.

je H.1tima koja vode do

S\'Ct

skrivenog bl.iga i znanja Vuh·a simbolizuje mrak, prozdrljivi

ENERCETSI..:.O TELO

aspekt boginje, ljubomornc,

J\!noge tradicije \·eruju u

posesivne majke kojJ. ne zeli da

zi\·otod.l\"abcku silu koj.1 protice

pusti decu ili zenu ljubavnicu

kroz s\·e zi\ e st\·ari, ukljucujuci i

Pojam zubate ngine (vagina

ljudsko telo. Poznata po r.nnim

dentata) moze Se povezati SJ.

nazivima (kao sto je Ci

ovim aspektom, a moze takode

ili prana u lndiji), zirntna sila

da predstavlja kastracionu

protice mrezom energctskih

uznemirenost muskarca - da

putcva poznatih kao mcridijani

LI

Kini

kada jednom ude u telo zene

(Kina) iii nadi (lndija)

neee vise moci da izade - i strah

Ezotcrijski i isceliteljski sistemi,

od predaje instinktima Falus je simbol muskosti, aktivnog principa, moci stvaranja

kao StO

SU

joga, refleksologija

i akupunktura su zasnovani na O\'om sistemu i povezuju fizicku

·-·-----

RoDENJE 1 SMRT I rodenje i smrt donose strah i

Mnogi znakovi i simboli i.J

uloge - i odlazi u sveto mesto

radost u svim kulturarna, buduCi

prirodi uzimaju se kao znamenje

za porodaj, podvrgavajuci se

da s\·ako od njih predstavlja

rodenja i smrti. Mozda zato

obredirna prociscenja Trudovi

pocetak i kraj Roderljc~ je

sto je simbol preobrazenja,

rnnogo podsecaju na pocetnu

poi:etak zivota, ali moze se

leptir se razlicito uzima kao

fazu inicijacije kod koje se i:esto

snutrati i krajcm prethodnog

predskazanje jednog iii drugog

javlja veliki bol i rnisterioznost,

zivota iii puto\·anja duse i krajcm

Na Orknijevskim ostrvima

a u rnnogim kulturama

trudnoCe. Smrt je kraj, ali je

duga predskazuje rodenje, a

postporodajna krv srnatra se

z,1 neke i pocetak znacajnog

jedna stara engleska narodna

jakom i necistorn, verovatno

novog putovanja u donji svet,

pesma povezuje pojavu snaka

zato StO predstav]ja snaznu

\'CZU

raj iii u sledecu inkarnaciju Oba

sa rodenjern: tri svrake za

sa svetom duhova. Cesto se

dogadaja poseduju tajanstvenu

devojcicu i cetiri za decaka .

smatra da bogovi i duhovi imaju

lepotu, ulivaju strahopostovanje i

U Evropi se smatralo da leptir

veliki uticaj za vreme porodaja.

izvori su nadahnuca i sujeverja za

mrtvacka glava predskazuje smrt

Anglosaksonci su se za vreme

ogrornnu oblast simbolike koja

zbog crtefa lobanje na ledirna.

radanja molili boginji Freji.

formira religiju, kulturu i nauku.

Samoanci su verovali da ce

Keltske kulture su ponekad

umreti ako ulwate leptira Kelti

skrivale radanje od natprirodnih

PREDSKAZIVANJE

su verovali da nailazak na leptira

stvorenja koja su inace mogla da

RODENJA I SMRTI

koji leti u noci znaci smrt, au

naprave neku pakost

Veliki deo sirnbolike koncentrise

hriscanskoj umetnosti caurica je

se oko rodenja i smrti, mozda

simbol smrti.

zato StO

SU

0\'i dogadaji toliko

tajanstveni, nepred\·idivi i

Stari Rimljani su rnrzeli sove zato sto su ih smatrali

POSTELJICA Posteljica se postuje u mnogim delovima sveta, simbolizujuci

uzbudljivi. Astrologija predvida

\'esnicirna smrti Za mnoge ptice

zivot, duh i individualnost. Ona

verO\·atno neme rodenja i srnrti,

lesinarke, narocito gavrane,

se cesto zakopava na teritoriji

GORE Rasireno je verovanje da zavijanje psa iii vuka nagovestava dolazak smrti

neobicni nebeski znaci cesto su

smatra se da mogu da namirisu

predaka da bi obezbedila svetu

se tumacili kao ukazi\·anje na

smrt pre nego sto se desi. pa

vezu izmedu deteta i zemlje:

dolazak i odlazak va:lnih liC:nosti

su zato znamenje zle kobi, ali

Mavari nazivaju posteljicu

Leptir koji leti nocu bio je simbol smrti kod Kelta

U stara vremena.nastanak nO\'e

u africkoj i indijanskoj kulturi

venua, sto znaci i "zemlja""

Hezde bio je znak za rodenje

ganan je koristan vodic rnrtvih

Ajrnari i Kvece u Boliviji

novog kralja; tako je Hristovo

na putovanju. Zavijanje psa ili

smatraju da posteljica irna duh .

rodenje predvideno po ovom

nailazak na avetinjski crnog psa

Nju pere i tajno zakopava muz

osnovu, verovatno kada se

moze da nagovesti srnrt. Psi se

da se ne bi razbolela majka ili

Jupiter (poznat kod Jevreja kao

takode pojavljuju u 5amanskorn

beba . Pripadnici plemena Ibo

SASVIM GORE

"kraljeva zvezda") spojio sa

ucenju kao i:uvari i vodici u

u Nigeriji i Gani prireduju

Saturn om, stvarajuci "Davidovu

donji svet

pravu sahranu za posteljicu zato

zvezdu"

BA BICA

sto srnatraju da je ona mrtvo SIMBOLIKA RADANJA

blizance novorodenceta, a

Mnoge kulture smatraju

pripadnici plernena Hmong u

porodaj mocnom i prirodnom

jugoistoC:noj Aziji smatraju je

inicijacijom i daju veliki znacaj

"ko5uljom" - prvom odecom

vise takav status, ali babice stite i pomazu majku i dete U

raznirn fazama i za rnajku i za

deteta Oni je sahranjuju u

Britanskoj Kolumbiji rec babica kod naroda Nuu-ca-nult znaci

dete. Proces radanja odrafava

uverenju da ce se posle smrti

"ona moze sve'; a kod saliskog naroda ima znacenje "paziti,

proces inicijacije . Tradicionalno,

du5a vratiti da nade svoju

negovati" Grcka boginja Hekata bila je bozanska babica

rnajka se odvaja od drustva -

odecu.

Tradicionalno, babice su imale slican status samanima i svestenicima. U modernom drustvu babica mozda nema

ostavljajuci iza sebe uobicajene

0 0

z

D R l' C 0 R 0 D E NJ E

simbolc smrti spalhju IL1b,111j,1 iii

\ od,1 jc odu'.ck simbolicno

grob iii 11,1dgrobni bmcn, ,1 od

koji podr,1zumcYa razlh,1j,rnjc

\ ,1/11,1 z,1 L1brcdc rodcnj,1.

bilj,1b nuk, zlatogL11 i ccmprcs

dusc

od

Hrisc.rnskL' krstcnjc kL1jc 111ozc

Lide smrti iii b,irzc simboliwju

duho1110 biec pomno sp,1j,1 s,1

puto\ ,rnjc 1u drngi s1 ct, narol:ito

prccim,1 u sni1,111ju, da sc 11,1

dctct,1 iii L'clr,1slL1g u pos\ cecnu

kL1d surih Egipc,111,1

iz1cstan 11acin n,1(,1 kuci Poslc smrti z,1jcd11ic,1 pc1 a pcsmc

rndcnjc prcdst,1\ lj,1juci smrt i

0 H R E D I S .-\ H R .-\ N E

kojc s,llirzc simbolc smrti.

\ ,1skrscnjc Hrist.1 i ol:isccnjc od

kRL\L-\CIJ E

Lw

grclu S111,1tr,1 sc Lh jc o\ ,1j ob red

Pogrcbni obrcdi sc \Com,1

koji prcdst,11 lj,1 mrt1 o tclo iii

!Llst,\ll

[ndiji gdc

CStclliCi

sto su cr1 otocni m.111gro\

1111wgo r,1zlikuju u z,1\ isnosti od

plinu koj,1 sc odnosi n,1 proccs

j(1s p1.1ktikuju slic,rn ob1·cd Sur,1

kulturnih st,1101,1 i \Cro1,rnj,1 i

prol:iscc11j,1 i odstr,l!ljcnjc

irsk,1 t1.1dicij,1 biL1 jc ur.rnj,rnjc

L'd kL1mbin,1cijc str,du i sL1\ cs

fizickog bic,1. \!rtncki sanduk jc

dctct,1 u mlckc1 Sto jc z,1Sll(l\,ll1L1

kojinu ljudi pristup.1ju smrti

obojcni t,1lisman kojim sc mole

LI

S\

n,1 1 cr(l\ ,rnju ch jc njcgo1

Pozn.1to jc ch pr.1ks,1 s,1!11,111,1

duho1 i Lh pomognu pokojniku

duh formir,111 prckL1 dojcnj,1

Lhtir,1 od pre 80 hilj,1d,1 godiru.

n,1 putcn ,l!lju

k,1tL1lieb crh ,1 z,1br,111iL1 jc 01 u

,1 uobicajcn,1 jc u drnst1 im,1

pr.1ksu 11-2 godinc

L1 st.ire indo-ir,rnskc narndc

u k(1ji11u jc popularno uccnjc

i z,1 narodc sirom Eq·opc,

o tclcsnom 1 ,1skrsc11ju N,1

od bronzanog dob,1 na Lhljc,

S I ,\ I B 0 L I k _-\ S \I RT I

11,1L1ziStinu Lw Sto su S.111idarsb

krcnucij,1 jc simboliz0\·,1Li

Sm rt im,1 m11ogL1 simboL1 od

pcci11,1 u lr.1ku, Tcsik-T,1s u lr,111u

prncisccnjc, oplcrncnji1,111jc

kL1jih jc \ CCill,l LIZllCllliruju(,l

i Dccijc pccinc u Fr,111cuskoj,

i uspcnjc 5,rnu 1 atr.1 jc

i,1ko -;c simbolib nadc i str,1h,1

pro11,1dc11,1 su tcLi koj,1 su

zrul:iLi oslobad,111jc dusc dok

pl1ncbd j,11 lj,1ju i-;to1 rcmcno

s,1hrcrnjc1u s,1 ,1L1tom i 11,1kitom,

jc dim simbolizo1 .10 njcno

l' umctnosti n,1jccsci pribz

,1 ccsto su ukr,1scn,1 er\ cnim

uspcnjc. Rimski pogrcbi su

srnrti jc u L1bliku groznog

okcrom

kL1sec1 skclcu u crnom pL1sru s

zcmljc

kL1-;om. trozupccm m,1l:cm iii

Lw

simbolc1m kni

Pogrcbni obrcdi ,1ustr,1lijskih

Crna skeletna prilika Smrti bila je cesta srednjevekovna slika

GORE

tcL1. S11utr,1 sc Lh sc

ukljul:iti pl1tpu1w ur,rnj,rnjc

\Odu. simbc1lizujc drugo

L

sh1 ,\t,1 bo dog.1d,1j prcobrazcnj,1

podrazumc1·,1li litiju do groba iii lorn.1cc, s,1 b!iskim rod,1cima koji su nosili m.1skc umrlog

lukom i strcL111u, ,1 poncL1d i s,1

urodcnib slozcni su i r.1zlikuju

prctL1 De\ ct chn,1 kasnijc

pcsc,rnim s,1to1n kL1ji koristi z,1

sc L'd br,1tst1 ,1 do br,1tSt\ ,1 i od

d.1L1n,1 jc gozba i pcpco jc

mcrcnjc zin1t11og 1 cb. U drugc

kr,1j,1 do kr,1j.1 l' sustini, smrt sc

st,11 lj,rn u grob

Prvo krstenje, krstenje Hrisra koje je obavio Jovan Krstitelj, simbolizuje Boziju milost i ponovno rooenje GORE LEVO

ooLE Nadgrobna ploca, Grozni kosac i pescani sat simbolizuju negativno smrti

SEIZS I PLODNOST 160

Ljudska biea su prvenst\'eno polna biea, a da bi se obczbedio nastavak vrste priroda je

z l-

obezbedila da seks bude prijatna,

>

zdrava aktivnost Mnoge tradicije

o

prepoznaju

\'CZU

izmedu seksa

i duha, sagledavajuci seks kao sredstvo srece i preobrazenja

OBREDI PLODNOSTI U mnogim tradicijama postoji veza izrnedu sirnbolike zemlje

I

i seksa. Mongoli i stari Kinezi videli su kisu kao '"serne" koje se 5alje sa neba da oplodi zemlju; slicna verovanja postoje i danas Voda je iskonski simbol plodnosti, narocito u obliku kise

GORE

Seks i plodnost imaju mnogo simbolickih asocijacija, od svakodnevnih do svetih

SASVIM GORE

Na ovom prikazu borbe ljubavi i nevinosti, simboli nevinosti - pojas i stit koji odbija strelu - sasvim su uocljivi

GORE DESNO

u delovima Afrike i i\ustralije, gde zene legnu na kisu da im pomogne da zatrudne. U

!star Mit o Tamuzu odnosi se

zbog mlecnog soka koji se rnoze

mitovima lovackih drustava,

na putovanje boginje u donji

dobiti od krupnijih sorti. Adami

znanje i snaga, pa cak i s.im

s\·et da u njemu potr,1zi mrtvog

Eva su se sklonili iza smokvinog

ljudski zirnt, poticu od zirntinja,

ljubavnika. Dok je ona odsutna.

liSea kada su pojeli rnce sa drveta

a nije neobicno da su se ovi

zemlja je jalov.i, ali kada se vrati,

saznanja. Smokva kao plod se

darovi dobijali preko seksa Na

plodnost se vraea na zemlju.

povezuje sa zenskim genitalijama,

primer, opstanak Mandana iz

Ovaj arhetipski mit odnanja u

ali voce koje se najcesce vezuje za

severnoamerickih nizija zavisio je

staroegipatskorn opisu lzide i

seks i plodnost je jabuka, koja se

od bizona. Smatralo se da ljudsko

Ozirisa iii u starogrckoj prici o

gotorn svuda u Evropi pojavljuje

drustvo potice od seksualnog

Demetri i Persefoni

kao simbol ljubavi, braka i

prenosenja snage izmedu bizona i zene, a sveti bizonski pies

SIMBOLI PLODNOSTI

polne srece i plodnosti zbog

kod ovog naroda odrafava ovaj

Luk kao simbol sabijene energije

mnostn ikre, simbola plodnosti

praiskonski cin.

u obrednom

pcn·ezuje se sa dinarnicnorn

vode, i zbog analogije ribe sa

plesu indijanskih plemena iz

polnom napetoscu i atribut

penisom.

Montane, Alberte i Saskecuana,

je boga Apolona, sirnbol

Zito je simbol plodnosti zemlje, a koristi se i kao simbol ljudske plodnosti

Lutkice od kukuruza su

muskarac se okiti perjem i

oplodujuce snage sunca. Slike

tr.idicionalni p.iganski talism.ini

oponasa parenje prerijskog petla

boga ljuba\'i s lukovima cesto

plodnosti koji se prave u vreme

da bi se obezbedila dobra zetva

sirnbolizuju napetost zudnje.

Plodnost i medusobna

GORE

plodnosti Riba je falusni simbol

Kao sveto drvo zivota, smokva

zetve . Ponekad se ukra5avaju cn'enim vrpcama, koje

privlacnost rnuskarca i zene

takode poseduje seksualnu

simbolizuju krv i vitalnost, a

smatraju se darovima boginje,

simboliku Za Grke je smokva

ostavljaju se iznad ognjista do

povezanim sa sezonskirn

bila atribut Prijapa i Dionisa. U

proleca Dolazak proleea slavi

ciklusima Zemlje U starom

Egiptu i Indiji ona se povezuje

se obrednim plesom oko majske

Vavilonu kralj i provosvestenica

sa rasplodnorn moCi, narocito

motke Ova motka, ukrasena

izvodi]i obredni poJni cin,

Sive i Visnua. Graficka \'eza

vrpcama, istovremeno je simbol

simbolizujuci rnisticno venC:anje

izmedu smokvinog lista i muskih

falusa i prikaz osovine sveta iii

Tamuza, sina i ljubavnika boginje

genitalija verovatno je nastala

kosmickog drveta .

SU

-

NEPLODNOST

perunika i ljilj.ini Lasica se

Bas kao sto su usevi znako\·i

po\·czi\·ala sa cestitoscu zato

zernljinog obilj,1, tako su deca

sto ju jc belo zimsko krzno

"plodovi' polnog sjedinjavanja

poveziv,1lo sa nevinoscu.

simbol neiscrpne plodnosti Neprestano punjen raskosnim

bracnog p.ira. Tradicionalno, ncrnogucnost radanj.i pripisivana

ROG IZOBILJA Rog izobilja je klasicni

cvecem i vocem, njegov falusni

TANTRA

z

c

suplji oblik predstavlja plodno

je '}1lornsti · zene, pa se cesto

Ponekad opisi\·ana kao "tehnika

prizivala bozija porno( Orn

ekstaze ',tantra n.i sanskritu znaci

je podr.izumev,1lo upuCiv;inje

"mrefa ·iii "tkanje Iako ova

molitJ\«1 boginjam.i plodnosti

filozofija ima mnogo razlicitih

je on predstavljao bozansku i netrazenu nagradu Vremenom

jedinstvo muskog i zenskog Za Zevsa/Jupitera se govorilo da je stvorio rog izobilja od razbijenog roga Amalteje, koze koja ga je othranila, tako da

b.o sto su sumerska Inan.i ili

skola, z.ijednicka je tema da

je rog izobilja dobio znacenje plemenitosti, napretka i

grcka Artemida, ili itifalusnim

svakodnevni svet (sarns.ira)

bogatstva, kao i sezone zetve

(uvek napetim) bogovim;i

sadrii seme onoga sto je vecno

b.o sto je Legba, boianstvo

i nepromenljivo (nirvana iii

zapadnoafrickih Fona . F.ilusni

proswcenje): slicno tome,

Sledbenici tantre cesto

SU

zivcli

simboli su cesti i kao amajlije

telo-rnisao je ogledalo svemira.

na grobljirna, koja su sirnbolicno

plodnosti

Otuda se prosvecenje moze

podsecanje na prolaznost sveta

postici svesnim ucestvo\·anjem u

i na :Zudnju za oplernenjivanjem

APSTINENCIJA,

svakodnevnorn zivotu pre nego

i prevazilazenjem smrti . Ucenja

UZDRZAVANJE,

njegcl\·im negiranjem, a telo je

tantre su se cesto smatrala

CESTITOST

sredstrn preobrazenja.

pretnjom drust\·enom poretku,

Dok neke kulture veruju da

Uobicajena tema tantrizma

a njihovo upra±njavanje je bilo

trosenje polne energije moze

je ideja o kosmickoj

naroCito namenjeno razbijanju

da inspirise slicnu aktin10st

seksualnosti Preko po:Zude i

kastinskih barijera i tabua.

u prirocli, clruge srn.1traju da

igre praiskonskog para, Si\·e i

to rnoze da omete plodnost

Sakti, dolazi do s\·eobulwatnog

zemlje: Akani iz Gane veruju

stv,uanja sveta; o\·aj parse

dace par koji bude vodio ljubav

u hinduskoj ikonografiji

n.1polju biti pogoden ludilom i da

cc boginja plodnosti

uciniti tlo na kojem

SU

Je:Zali

ponekad prikazuje kao hermafroditski Ardanarisvara . Preko ritualizovanog polnog

neplodnim Drugo verovanje je

cina dolazi do reaktiviranja

da se .ipstiniranjem od seksualne

muskog i ±cnskog principa, pri

,1ktin1osti stvaraju zalihe energije

cemu svaki partner irna za cilj

koje ce pomoCi zemlji da popuni

da akti\·ira energiju suprotnog

svoje rezerve. C::estitost cesto predstavlja

pol.i da bi se postigla energetska i psihicka celovitost Polnu

personifib.ciju neprijatelja

energiju simbolizuje sklupc':ana

erotske ljubavi, u liku zene

zmija (ili kundalini), koja spava

koja nosi stit kao odbranu od

u prvoj cakri, u bazi kicme

strela ljubavi ili pozude. Druga

Upra:lnjavanjem seksa ona

uobieajena personifikacija

se budi i prociseava na sve

cestitosti je jednorog, dok u

suptilnijirn nivoima dok se

druge simbole spadaju plava

konacno ne stopi s kosmickom

i bela boja, pcele, kestenje,

energijom, kada dolazi do stanja

golubice, pojasevi, trnje,

blazenog zanosa

ooLE Ardanarisvara, hinduska spojena hermafroditska figura Sive i Parvati, simbolizuje pomirenje suprotnosti i postizanje jedinstva.

LJUBAV I SRODSTVO simbolicki sistemi i rituali

ljubav koju su sLwili trubaduri,

ljubavi i srodstva razliciti su i

pesnici i muzicari srednjovekovne

promenljivi, kao i znacenja koja se

hrope.

s njima po\•ezuju. Eros, koji je nastao kao iskonska stvaralacka snaga, postao jc grcki

ROMANTICNA LJUBAV Otmena ljubav je bila licni

bog ljubavi i sin Afrodite, boginje

i romanticni oblik koji je

ljubavi. Njegov rimski pandan je

podrazumevao dvoje ljudi

Kupidon (iii Amor), sin Venere,

zaljubljenih vise u medusobne

heruvimski krilati rnornak koji

vrline ncgo u ideal.. Od viteza

izbacuje strele poiudc iz srng

se ocekivalo da pokaze duboko

Iuka. U hinduskoj mitologiji to

postovanjc prema dami u koju

je Karna, koji izbacuje slatke ali

je bio zaljubljen i morao je da

bolne strele poiude na ljude i

bude spreman da pati zbog svoje

bogove, sugerisuci patnju koja ide

ljuba,·i Veliki deo renesansne

s ljubavlju - njcgovih pet cvetnih

knjizevnosti odnosi se na

strela rnogu da obraduju srce,

zajednicke motive ljubavi kao

da dovedu dovelike ljubavi, da

"rnuke" iii·· bolesti'', pri cemu se

uzrokuju zaludenost, da iscrpe

ljubavnici razbole iii ne mogu

iii da ubiju na prijatan nacin. U

da spavaju iii jedu . Zene su

psihologiji. terrnin ··eros ·· odnosi

poprimale gotovo boz,rnsku

se na libido i nagon za zivotom, ali

simboliku: njihove OCi

·je za Grke to bila strasna i stihijska nsta ljubavi. Platon je shv,1tao

SU

dobile

centralni znaeaj kao kanali emocija, dok su stopala, idealno

eros kao iudnju koja trazi duboko

bela i uska, sa visokim lukom.

svojstvo lepote, kao ideal na koji

postala mocan seksualni simbol.

nas osoba pred nama podseca, pa otuda termin ··piatonska ljubav··. Grcki izraz "agape·· odnosi Alegorijska slika srecnog braka, na kojoj su upotrebljeni simboli ljubavi i plodnosti roga izobilja, lovorov venac, maslinova grancica, Venera, pojasevi i lanci. GORE

LJUBAVNI SIMBOLI Cvece cesto simbolizuje ljubav

Veze koje nas privlace mogu

se na neku nstu duhovne iii

Za Hinduse je to beli procvali

biti polna privlacnost, osecanje

nesebicne ljubavi, na ljubav Boga

jasmin. u Kini bozur: za Rimljane

zajdnicke svrhe iii znacenja,

prema ljudskom rodu i ljudskog

su crvene ruze bile Venerino

posvecenost braku iii porodica

roda prema Bogu, koja takode

cvece i ostale su na Zapadu

i zajednica. Kako se ljubav ne

podrazumeva i ljubav prema

snazan simbol ljubavi U lranu

povinuje uvek drustvenim

drugim ljudima. Agape svecanosti

ljubav simbolizuju divlje rnasline

formama i konvencijama,

su bili rituali na kojima su hriscani

i jabuke Za Kineze par pataka

shwili pricesee, a Jevreji Pashu

prcdstavlja trajnu i iskrenu ljubav,

Drugi grcki izraz, "filia", odnosi

a golubovi obicno predstavljaju

se na postovanje drugog i blizi je

ljubavnike, bilo zato sto se pare

onome sto nazivamo platonskom

celog zivota iii sto gucu gledajuCi

ljubavlju, oznacavajuci

se u oci Ptice ljubavi, mali

prijateljstvo i odanost

fareni papagaji iz Afrike, takode

LJUBAVNI SIMBOL ADINKRA Narod Gane tka simbolicne crteze na brokatu koji se zovu adinkra. Ljubavni simbol se zove osram ne nsoroma, a prikazuje zvezdu (zena)

"Amor'', rec nastala od imena

iznad meseca (muskarac); koristi se

rirnskog boga ljubavi, opisivala je

kao simbol verne, harmonicne ljubavi

novi pristup ljubavi kao visokom duhovnom iskustvu: otmenu

I

I

predstavljaju ljubavnike zato sto sede pripijeni u parovima Drago kamenje predstavlja znacajne simbole ljubavi, najpre

j

I

Crvene ruze su mnogo koriscen simbol ljubavi, udvaranja i romanse .

GORE

Neunistivost dijamanta Cini ga simbolom trajne ljubavi

GORE

zato sto je "dragoceno", a drugo

S\·adbeni prsten datira iz

Predmeti u obliku srca koriste se izuzetno mnogo i u svim kulturama kao simbol romanse.

GORE

Prstenje simbolizuje vecnost i mozda je glavni simbol ljubavi

GORE

egipatskog doba, kada su neveste

postoje i druge uspesne forme,

svojstva Dijamant, zato sto je

dobijale vence konoplje iii site

kao sto je brak osoba istog po la,

KELTSKA BRATS TVA

neunistiv, predstavlja trajnu

Anglosaksonci su koristili prsten

poligarnija i brak iz interesa Brak

Rec "klan" na

ljubav Crveni rubin simbolizuje

kao znamenje obecane ljubavi, a

sluzi kao temelj zajednickog

strast, polnu zudnju i moc. C:ipka

zlatni svadbeni prsten postao je

zivota, rada i opstanka, kao

je postala simbol romanse zato

simbol vecne ljubavi i jedinstva.

osnov reprodukcije i odrfanja

sto icna moie da ispusti cipkanu

Egipcani i Rimljani su verovali

porodice

maramicu da bi je za nju podigao

da je zila na trecem prstu ( vena

pravi eovek . Medutim, najtrajniji

amoris) povezana sa srcem; tako

kultura preovlaclujuca forma je

klana zivotinja, onda

i najprisutniji simbol ljubavi je

nosenje prstena na torn prstu

dogovoren brak, kada roditelji

je rec 0 totemskom

ljudsko srce: celo, ranjeno iii

simbolizuje povezivanje srca

iii stariji odrede ko ce se skim

klanu . U velskom

probodeno ljubavnim strelama,

para Hriscanski svestenici

uzeti U zapadnom svetu posle

srednjevekovnom

srce oseea strast i bol ljubavi .

brojali Sveto trojstvo od palca

SU

Srednjeg veka postajalo je

drustvu broj devet je simbolizovao

sve prihvatljivije da se parovi

koristeci sna±nu objedinjujucu

vencavaju iz ljubavi. Sarno

simboliku. lrski svadbeni prsten

vencanje je simbolican (in

sistem simbola kojim oznacava

je kladag, sa dve ruke koje drze

kojem partneri postaju dve

srodstveni status . Tako Menoniti

srce i krunu simbolizujuci ljubav,

polovine simbolicne celine koja

farbaju vrata u zeleno ako je

vernost i prijateljstvo

se zove "mi" Ono se ocituje u

celinu, pa se zato LI

simbolici prstenova, "vezivanju BRAK I SRODSTVO

od sedam boja da bi prikazali

Srodstvo je ··porodieni" odnos

status neke osobe: na primer, beli

koji je bitan za efikasno

biser (koji predstavlja nevinost i

funkcionisaBje drustva.

duhovnu ljubav) do plavog bisera

Struktura i pravila srodstva

(koji predstavlja vernost) obicno

razlikuju se od kulture do

se upotrebljava da pokaze da se

kulture, ali se sistemi srodstva

neko verio, dok plavi, beli i crni

cesto grade na instituciji braka

biser ukazuju na vencanje .

lako je to obicno formalizovana

za grupu koja ima smatra da je predak

i zavr5avali su na prstenjaku,

juga Afrike upotrebljavaju bisere

Klan je drugi izraz isto poreklo; ako se

u vecini tradicionalnih

Ono takode predstavlja toplinu i

njihova kcer za udaju, a Zului sa

galskom znaci porodica iii deca

otvorenost prema "drugome".

I BEK

smatralo da je deveta generacija granica srodstva. U Irskoj se srodstvo priznavalo do 16. iii 17 generacije

cvora·· i deljenju imanja i miraza.

Jedan od hinduskih ljubavnih simbola je beli procvali jasmin, a ljubavnici ga razmenjuju kao znak odanosti. LEVO

DAN ZALJUBLJENIH

Znamenje Zulua kao cestitka za Dan

Poreklo Dana Zaljubljenih verovatno lezi u paganskom

Zaljubljenih, ibek, nosi se oko vrata.

obredu u cast Junone, rimske boginje zena i braka

Plavi trougao okrenut prema dole,

Praznik Luperkalija slavio se 15. februara. Uoci tog dana

unutar crvene trake koja se nalazi u

devojacka imena su ispisivana na papiru i mladici su ih

beloj, ako ga nosi devojka, znaci nesto kao, "Hoces Iida budes moja ljubav?" Zahtev momka prema devoci bio bi isti, ali bi trougao bio okrenut prema gore kao simbol za "devojku"

OJ )>

<

veza izmeclu muskarca i zene,

zato sto poseduje individualna

Svaka kultura ima sopstveni

c

izvlacili kao lutriju, uspostavljajuci tako partnerstvo za vreme svecanosti Uobicajeni valentinovski simboli su slike Kupidona, ljubavnih strela i ranjenih srca pogodenih ljubavlju

sve simboli

0 0 v;

-I

< 0

0BREDI G-LAV.NIH ZIV-OTNIH PROMENA v

promeni odeec. kosc iii zuba, iii

tcb i ki-vi lsuso\c u obliku hlcb,1

St\-,lranjc ozilj,1ka i tctovir,rnje.

i \"i 11.l

Drugi v,1zan faktor jc priprcma obrednog prostor.1, crtanjcm

PUBERTET

krug.1, podizanjcm gradcvinc

Vrcmc pubcrtcta oznaca\·J.

iii putovanjcm nJ. drugo rncsto

prclazJ.k iz detinjstva u odraslo

kao sto jc peCina iii planina

doba. ukljucujuci dL1maticnc

Crkva, d:lamija i nadzbinski

fizickc i emocionalne

tocak. s\·c su to primcri obrednih

promenc. k.10 i promcne ulog.1

prostora koji omogucuju ljudim,1-

i odgonirnosti Obrcdno

da sc odvojc od snkodncvne

m·odenje u pubertet razlikuje

stvarnosti da bi se po\·ezali

sc od kulturc do kulturc, ali u

sa boianskim. i\laticni urcd u

sustini sL:n-i i obclezaYa on1

kojem se parcn·i vencavaju po

Ycliku zi\·otnu promcnu U

zakonu primer je zakonskog

rnuslirnanskoj tradiciji, dccaci

obrednog prostora

izmedu I 0 i l 2 godina koji

Prclazna iii "lirninalna Lua· Muslimanka daje skiptre trojici decaka u beloj odeci za njihovo obrezivanje u jednoj istanbulskoj dzamiji Na dan obrezivanja, muslimanski decaci postaju princevi na jedan dan

GORE

podrazumcva podngavanje

paradiraju kao prinee\·i taj clan.

oznaeavaju prolaz,1k pojedinca

izvesnim provcrama. iskusenjirna

ponekad na konjima, i cesto

iii grupe kroz glavnc zivotne

iii obrednim radnjarna, koje u

budu zasipani poklonima.

promcnc, k.to StO

sustini znace mctaforicku smrt

Prip.1dnici naroda Luisenjo u

i ponon10 rodcnje. Prethodni

jufooj Kaliforniji ponosno slaw

SU

rodenje,

pubertet, vcneanje i smrt. Drugi obelei;l\"aju vaznc drustvene

ima staro poreklo Rooendanska rorta verovatno je nastala od kolaca u obliku meseca koji su prinoseni kao hramovske zrtve Artemidi Svece verovatno asociraju na sjaj meseca, dok u Nemackoj velika centralna sveca predstavlja "svetlost zivota"

- idcntitct se rusi, otvarajuci put

prYu menstruaciju s\·ojih kceri,

promene i sl.1ve prirodu Svi oni

za novi identitet koji tek treba

koje sc dclimicno zakopav"ljL1

su snazni sirnbolicki procesi

da dode . Polaganje zakletve

u topao pcs,1k, \·cro\·atno zbog

primer je ove faze, kao kada se

simbolike jake \·czc sa zemljom

OBREDI INICIJACIJE

ncko lice koje postaje driavljanin

R08ENDAN Mnogo simbolike koja je povezana sa rooendanima

sc podnga\·aju obrczivanju

Formalizovani obredi simbolicno

Jenejski dccak postaje bar

Mnoge kulture cenc ceremonije

Sjcdinjenih Drzan zaklinje

micv.1h ('"sin zapo\·esti ) sa

inicijacije kao deo kretanja

na vernost prcd nacionalnirn

13 godina Pn-e subote posle

kroz zivotne promene. Svc one

simbolima amcricke zastave.

svoa rodendana on cita iz Tore

podr,uumevaju prepoznavanje

Uklapanje znaci nacanje

u sinagogi i moze da vodi dco

LI

"

ulogc iii statusa u koji osoba

sastav zajednice iii obnrugi Lll'bil:.1jcni sirnb,•I z.ilc)Sti

Smrt coveka prcdst.:ivlja znaeajnu

jc brij.rnjc iii z.ipust.rnjc kosc

je u \·czi s,1

jc cncnirn ,,kcr(1m u zn.1k

hriscanskoj tr.1diciji LI kojoj sc

Jedan od najznacajnijih sirnbola veneanja koji je i da1us

N,,senjc crnine

prorncnu i za pojedinca i ZJ.

kulturnc 1 rcdnosti sc j.1sno

upotrcbi jc prsten, kruzni simbol

porodicu i z.:ijednicLI oko njih.

c'c1r.1z.11 ,1ju n.1 f'Ogrcbnirn

\·ccnosti, jcdinstv.:i i potpunosti

Pokojnik sc ritu,1!110 priprema

,,brc'dim.1. C.1k i izr.1i..11 anjc

ll

Ovo se odrazava u hriscanskoj

da krenc dalje, ,·crovatno kao

cnwcij.1 odr.1z.11 .1 kulturnc

ccrernoniji kada s\·estcnik spaja

deo putovanja u drugL1 stvarnost.

q,110\C: u nekim kultur.1111,1

ruke mladenaca, au hinduskoj

a proces hlosti podrazumcvJ.

stL• ic kod Sika n.uic.rnjc sc ne

ccrernoniji kada mladozenja ve2e

mnogo sirn~lolickih rituala

cfoZ1c1lj.11 ,\ duk sc u drugim.1

npcu oko vrata mlade U druge

kojima treba izraziti i kanalisati

ol:ckujc

simbole ,·encanja spadaju znlna

emocije izazvanc gubitkom

kao sredstvo objavljivanja dobrc

voljene osobe.

S pokojnicim,1 PL'Stup.1

SC

k.w

cestc1

k.w d.1 idu 11.1 puto1 .rnjc:

ubl.icc sc u n.1rncitu odccu is nji111.1 idu nc'ki licni i GORE_.

"" 1 ~ ~

rcligijski prcdmcti iii ulisrn.rni Z.1h1p.11 .rnjc tcl.1 rnozc zn.1citi po11.1t.1k upokc1jcnog rn,ijci zcmlji iii 1nrt1 i111 prccim.1. 1'rc111.1cij.1 predst.11lj,1 oslob.1d,rnjc duh,1 i r.1Zrcsenjc c1d zc111ljc Z.1 Hind use pL1111c110\ i simbolizuju Hr.1h111u f\Ja hinduskom pogrebu boja zaiosti je beta. pa su mrtvacki sanduk, pokojnik i ozalosceni svi u belom

LEVO

SASVIM GORE "

DETINJSTVO I IGRE

z 0

>

dominiraju logika, intelekt i

dobra i zla dobija kreativan

linearno razmisljanje, zivot

izraz u modernorn drustvu u

\'eka, kada su deca uveliko

postaje vise problem koji treba

obliku kompjuterskih igara.Jung

potcenjivana, Bari je st\'Orio

resavati nego misterija u kojoj

je verovao da kreativni nagon

Petra Pana kao arhetipski

treba uzivati . lpak, kreativnost

moze da bude kompenzacija

obrazac deteta u nama. Petar uci

i igra su bitni za ljudski razvoj i

za jednostranost sadasnjosti,

drugu decu da veruju u svoju

prirodne su aktivnosti u koje se

tako da je deo uloge umetnika

mastu, u rnogucnost da lete i

deca spontano ukljucuju. Preko

da komentarise iii da osporava

da putuju u Nedodiju Petar je

kreativnosti i igre mi putujemo

preovladujuce norme . I urnetnik

prirner vecitog deteta, detinje

u arhetipska iii mitska carstva,

i dete inspirise kreativni impuls,

maste koja zivi

eksperimentisemo sa ulogama,

zalwaljujuci kojem oni stvaraju

Deca koriste slaganje kockica za istrazivanje stvaranja i razaranja

SASVIM GORE

Deca vole da se oblace kao odrasli. Ovde je grupa decaka obucena kao muzicari na indijskom prolecnom festivalu u Bahag Bihu. DOLE

Iako je pisao krajem XIX

ll

S\'ima nama.

rodbinskirn i drustvenim

jezik iii metaforu za izrafavanje

IGRA

strukturama, i ukljucujemo se u

onoga sto ih je pokrenulo.

U modernom drustvu

tokovirna. Slikanje omogucuje detetu da mesa svetove simbolike sa svakodnevnim zivotom.

nevinost i iskrenost.

tema kao sto je borln izmedu

simbolicni dijalog sa istorijskim

GORE

mudraca

U kulturarna u kojima

nastojimo da poveierno igru DETE

sa detinjstvom i smatramo

U rnnogim kulturama dete je

je neC:im sto ljudi prestaju da

KREATIVNA

simbol nevinosti i spontanosti

rade kada ··odrastu'' Medutirn,

SIMBOLIKA

U hinduskoj tradiciji, detinjstrn

u drugim delovima sveta igra

Rec kreativnost dolazi od

je rajsko stanje nevinosti koje

ostaje na visokoj ceni i u zrelo

latinskog creare, sto znaci

prethodi svakorn saznanju o

doba, cesto

"stvarati. proizvoditi i dovesti

dobru iii zlu.

do rasta·· Ona je oplodujuca

U hriseanskoj tradiciji,

ll

formi ritualnog

promovisanja U Burkini Faso i Mali ju, rnaskare koje prave

sila u samom korenu simbolike.

lsus je rekao da odrasli nece

iskljucivo deca smatraju se

Jung ju je opisao kao proces koji

uci u carstvo nebesko ako ne

veoma vaznim za do bro cele

nas povezuje sa arhetipskirn

postanu deca, sto odrafava i

zajednice. Ribarska sela na

ternama, izrazenirn na jeziku

odnos izmedu deteta i raja. U

istocnoj obali Koreje izvode

koji je relevantan za sadasnje

taoistickoj knjizevnosti, dete

zajednicke 5amanske rituale

vrerne . Na primer, ad1etipska

ovaplocuje svojstva svetog

poznate kao kut - me5avina molitve, smeha i igre za koju se srnatra da svodi bogove na nivo ljuskih biea, pornaiuci im da se rvu sa snaznim emocijarna koje okruzuju velike krize

ll

zivotu.

Ovde je rec o isceliteljskim ritualima koji podrazurnevaju veselo i sirnbolicno ucesce pozorisnih predstava bola, lepote i misterije zivota. U hopijskom drustvu "sveti klovnovi" pornaiu stvaranju ravnoteze izvrgavanjern ruglu krajnosti u pona5anju, dovodeci time do uspostavljanja i uravnotezenja rnoralnih standarda .

---------------------"""--~------

Igra i veselje prctpostavljaju udaljavanjc od svakodnevnog

magiji i moCi Ona istraiuju

koristio za kockanje Njegcwe

""z]o"

cetiri strane predstavljaju

L1

smis]u cudovista. diVO\'a

idcntiteta i zaintercsovanost

i vestica, igraju se silama dobra,

'"uzmi nista", "uzmi sve", '"uzmi

n ulazak u eksperimentisanje

rnagije i preobrazenja kroz uloge

pola··, '\doff' Druga simbolicka

sa drugim ulogarna i

vila, dobrih vestica i carobnjaka

karakteristika cigre ne odnosi se

mogucnostirna."

Deca eksperimentisu statusom i

na to kako ona slucajno padne,

moci igrajuci kraljeve i kraljice,

nego na to kako stoji dok se

dcca sc ukljucuju u "igru

poznate vode i bogate i slavne

vrti, sto je lep simbol zivota i

ovaplocenja", istrazujuci culima,

licnosti, ona istraiuju junacke

svemira

U wojim ranim godinama

Univerzalna igra "5uge"

proizvodeci zvukove, ritmove,

teme kao super junaci vojnicima

znakove i pokrete, pocinjuCi

igrackama

podrazumeva prenosenje ovog

IGRACKE I IGRE

osobe na drugu. Jedno dete

Lh opona5aju i da se obracaju igrackama i predmetima

simbolickog svojstva sa jedne

oko sebe. da izmisljaju

Igre su modeli za arhetipske

se odabere da bude ··suga" i

price. U ovon1 trenutku, ona

forme odnosa i interakcija,

onda ono juri drugo dete da

raZ\"ijaju ve5tinu simbolickog

ukljucujuci razlicite kombinacije

ga dodirne i na njega prenese

Drajdel, C:etvorostrana cigra kojom se igraju jevrejska deca, smatra se simbolom zivota i svemira GORE

medudelovanja i pocinju da

slucaja, vestine i kreativnosti

"sugu" To drugo dete juri nekog

slwataju eksperirnent sa raznim

U partiji 5aha kretanje kraljeva,

drugog i tako se igra nastavlja

ulogarna i odnosima, a predmeti

kraljica i pe5aka mofo se shvatiti

Sirnbolika ove iare moze 0

mogu da imaju znacenje i

kao metafora za promene

predstavljati autoritet, zarazu iii

znac

nesvesnog i da se nesvesno

mogao je da se pret\•ori u zmiju

objavljuje n,1 opsesivan i

i da vrati pokojnika u :i:ivot,

povratan nacin. Zmija u snovima

cime je razgnevio Hada, boga

rnoze takode da znaci da smo

podzemnog sveta Jedna prica

Homcopatski princip d,1 se "klin

zalutali sa krivudavog puta ka

govori da je on postao zmija da bi

kJinom izbija' SUStinski je

okoncao kugu u Rirnu, a Rimljani

otrovnu isceliteljsku prirodu

su poceli da ga slave kao boga

zmije

inividualizaciji.

ZMIJA KAO TVORAC I

medicine i lecenja Eskulapovski

RUSITELJ

nacin lecenja, nazvan inkubacija,

ZJ.

TUKANSKA ANAKONDA

U mnogim mitovima zmije

podrazumevao je da pacijent

Narod Tukano iz podrucja

SC pojavJjuju kao izvor zivota .

mora da provede noc na nekorn

Am,nona pripisuje slozenu

iako one rnogu da budu i

S\'etorn mestu Tada bi pacijente

rusitelji Sumerci i Akadijci

LI Sflll

Mesopotamije opisali su

protumacio svei;tenik i to bi

ITIOrlStruozne ,1nakonde zive

me5anje voda Apsu i Tijamat,

rezultiralo lekom.

sumskim bgun.lma i u dubokim

iz kojih su izronile Lahmu i

posetio bog, Ciju bi poruku

Eskulapovski simbol zmije

i kontekstualnu simboliku .:inakondi. Oni \·ernju da LI

\ irovinu ispod vodopada. Oni

Lahamu, dve cudovisne zmije

obavijene oko stapa predstavlja

takode uporeduju kret.:inje

koje su stvorile nebo i zernlju.

lecenje, a danas se koristi

Mlecnog puta sa preplit.:injem

Zmija duginih boja pojavljuje

kao medicinski simbol. On

dveju anakonda koje se pare,

se u urodenickirn crtezirna u

se cesto brka sa Merkurovim

odrafavajuci sezonske periode

steni u Arnemlandu, Australija,

"krilatim Stapom", na kojern SU

osemenj;l\·anj.i, klijanja i r.idanja.

pre sest do osam hiljada godina

bile prepletene dve zmije. Ove

/\n.ikonda je put koji vijuga

Predak iz vremena sna je

zrnije su bile ume5ane u borbu

kroz sumu kao reka, a kada

zivotodavalacko bice povezano

u kojoj je intervenisao Merkur,

putuje uzrndno ona predstavlja

sa plodnoscu, obiljern i kisom,

otkrivajuci srnju prirodu vodica

putovanje inicijacije

a cesto je i tvorac ljudskih bica

dusa izmedu svetova.

Njegova destruktivna strana

Povezanost zrnije s leC:enjem,

podrazumeva kaznjavanje

zivotom i smrcu nalazi se

onih koji se suprotstavljaju

pagansko-hriscanskoj slovenskoj

L1

prirodnom zakonu tako sto ih

prici o Bogatiru Potoku, koji

proguta

se, posle smrti svoje mlade

LI

potopima i StO izbaci

njihove kosti

neveste, dao zakopati pokraj nje,

Stara germanska mitologija

pod punom ratnom opremom

povezuje zmiju sa smrcu i

i na konju, u duboku grobnicu

stalnirn podrivanjem korenja

U ponoc su se pojavili mnogi

dn·eta sveta . Nordijska tradicija

grozni gmizavci, ukljucujuci

je predskazi\·ala potop koji

ce

veliku zmiju koja je bljuvala

unistiti svet kada se probudi

vatru. Potok je odsekao njenu

Jormangand, zmija u boravistu

glavu i vratio je suprugu u

ljudi

zivot mafoCi njome njeno telo.

GORE Dve zmije prepletene na Merkurovom "krilatom stapu" predstavljaju preobrazensku moc promene muskog u zesnko i obrnuto Eskulapovski stap sa jednom zmijom bio je originalni medicinski simbol; meautim, verovatno greskom, i "krilati stap" se koristi u ovu svrhu

Slikarstvo australijskih uroaenika cesto prikazuje zmiju i njenu vezu sa plodnoscu i obiljem. ooLE

"""

ZIVA PLANETA <

NEMINOVNO JE DA VELIKI DEO KULTURNE SIMBOLIKE DOLAZI OD ZEl\!LJE I OD NACINA NASEG ZIVOTA NA OVOJ PLANETL GODISNJA

f--

w

DOBA I CIKLUSI, VREME, UDALJENOST, ELEMENT! I SAMO TLO, SVE TO JE DALO POVODA NASTANKU NAJSTARIJIH ZNAKOVA I SIMBOLA COVECANSTVA, KOJI OSTAJU TRAJNI UPRKOS NACINU NA KOJI NAUKA SIR! NASE SPOZNAJE 0 PLANET! NA KOJOJ ZIVIMO.

<

>

GODISNJA DOBA I VREME oEsNo Kameni duborez, poznat kao Loselska Venera, star 22 hiljade godina Smatra se da je rog koji drzi obelezen godinom od trinaest lunarnih ciklusa

Ljudski rod oduvek koristi simboliku i ritual da bi kazi,·ao 0

ritmovima i ciklusima zivota

Priroda obelefava postojanje iivotnim dogadajima - trenuci zaceea, rodenja i smrti - a zivot se nastavlja u medusobno

VLASJ(I Sazvezae Vlasici ima mnoge simbolicke asocijacije. Ove

zavisnim ciklusima Faze zivota oduvek zaokupljaju coveka i one su dobile sopstveni uni\·erzalni simbolicki jezik

zvezde su u starom Egiptu predstavljale

KALENDARI I VREME

boginju majku Net,

Prvi kalendari zasnivali su se na

a u Kini su one bile

mesecevim fazama. PeCinske slike

behar iii cvetne

u Laskou, Francuska, pokazuju

zvezde . Pleme

da su mene racunate pre otprilike

Hojhoj iz juzne Afrike naziva ih Huseti, sto znaci kisonosne zvezde U hinduskoj tradiciji one su plamenovi Agnija, boga vatre

l 7 hiljada godina,

mladosti, dok je podne bilo

naziv znaci "kipljenje" - sto se

<

cas otkrovenja

odnosi na bogatstva prirode i

rn rn

opsti simbol nade, radosti i

LI

jevrejskoj i

muslimanskoj tradiciji. Suton se

na slatko jelo od pirinea Ova

GODINE

C:esto povezivao sa nein·esnim

svecanost traje tri dana, a prinose

U keltskoj tradiciji. simbolicki

vremenom propadanja i zato sa

se zrtve bogovima kise i sunca,

krug vremena predstavlja

smrcu.

koji su zalivali pirinac i doveli do

Samhain, zimski solsticij; Imbolk,

Ponovo inspirisana ciklusima meseca i zalaskom i izlaskom

bitna za naprednu zajednicu Bajsaki, svecanost Sika, slavi

sunca, C:etiri godisnja doba bila su

letnji solsticij: Lugnasada,

univerzalni simboli radanja, rasta,

se na severu Indije 13 aprila,

jesenji ekvinocij Tocak godine

smrti i ponovnog radanja U

prvog dana solarne godine Sika,

opisujc cikluse snirti, rodenja,

zapadnjackoj umetnosti prolece

kada igraci i bubnjari oponasaju

mladosti, zrelosti i obnavljanja

se prikazuje kao mlada :Zena,

prizore sejanja, zetve, vejanja i

zirnta, a s\·aka t•1cka je obeleiena

ponekad kao dete, a ponekad se

skupljanja letine.

sezonskim proslavama

povezuje sa beharom, jagnjetom iii jaretom i sa grckom boginjom

- I novembar) je istovremeno

Afroditom Leto je ponovo zena,

Praznik mrtvih, kada se smatra

sa klipovima kukuruza na glavi i

da je veo izmedu zivih i mrtvih

ponekad sa srpom u ruci. Jesen se

nJ.jtanji GodinJ. pocinje u

povezuje sa Dionisom i zetvom,

umiruccm i propadajucem delu

ali i sa zecom Zima se ponekad

tocka. odrafavajuci keltsko

prikazuje ka9 starica iii kao zena;

razumevanje vaznosti starenja i

bog kovaca Hefest povezuje se

smrti da bi zivot mogao da buja

sa ovim godisnjim dobom, kao i

Ovo vreme simbolizuje figura

salamander i patka

st

Pongal je juZlloindijska

Litija Sika na svecanosti Bajsaki, kojom se slavi pocetak zetve kukuruza, a odvija se prvog dana solarne godine. DOLE

BOG

VREMENA Grci su razmisljali o dve vrste vremena: Hronos (prikazan gore, sa zmijom oko tela koja simbolizuje vecnost), bio je bog apsolutnog, linearnog i merljivog vremena, dok je Kairos bio bog vremena prave prilike i sanse.

ZEMLJA <

z

_, < >

oesNo Pogled na planetu Zemlju iz svemira promenio je nacin gledanja na nas svet i simbolizuje celovitost i meousobnu povezanost zivota

Ono sto nam Zemlja znaci

Klasicni, hinduisticki, budisticki i

vremenom se znatno promenilo.

jainski tekstovi slagali su se da je

Njcna simbolika snazno je

Zernlja, u stvari. ravan disk, iako

poYczana s nJ.sim kolektiYnim

su jc neki indijski mitovi smatrali

stJ.njem svesti i odrahva

loptastom

promene u ljudskim nednostin1J. i nasem odnosu prema prirodi

Stari Hebreji, Egipeani i V.1Vilonci imali su kosrnologije u kojima je Zemlja bi la ravna.

oote Psaltirska karta, sa Jerusalimom u sredini, najstarija je prezivela karta koja simbolizuje Hristovu ulogu cuvara sveta.

RAVNA ZE.MLJA

Prema hebrejskoj knjizi o Enohu,

Vecina ranil1 drustavJ. zamisljala

andeo Urijel vodio je Enoha

je Zemlju kao ravnu, kao

do kraja Zemljc, gde je video

Eratosten izracunao je precnik

ogroman toeak iii disk. Stari

ogromne zveri i ptice, a iza

Zcmlje koristeci trigonometriju

Kinezi su opisivali Zemlju kao

cega je video nebo kako pociva

tako sto je izmerio duzinu senke

raYan kvadrat na nhu krnje,

na rubu Zemlje. Egipcani su

vertikalnog tornja u Aleksandriji,

cetvorostrane piramide ispod

zarnisljali prarnugaonu Zernlju,

kada se sunce nalazilo tacno

kruznog neba U Indiji, Rig Veda

sa boginjom neba Nut koja se

iznad Asuana, udaljenog 800

je opisivala Zemlju i nebo kao

telom nadvila iznad zemlje poput

kilometara

dva tocka na kraje\·irna osovine.

kupole Vavilonci su zamisljali ravno kopno okru:Zeno morem, sa

i\ledutim, paradigmaticna promenJ. iz ra\•ne u okruglu

nebeskim svodom oslonjenim na

Zemlju dogodila se pre vise

more iii na stubove Na Zapadu

stotina godina Kristofor

se najraniji opis Zemlje nalazi u

Kolumbo je, 1+92, ploveci

Ilijadi, gde je Homer opisao nebo

delimicno oko sveta, iskust\·eno

kao cinijastu hemisferu koja

dokazao

pokriva ravnu, kruZI1u Zemlju.

pretpostavljalo raznirn

0110

sto se do tada

proracunima: da je Zemlja zaista OKRUGLA ZEMLJA

lopta Izgleda da su Galilej i

Iako je vecina starih naroda

Kopernik bili veoma ohrabreni

smatrala da je Zernlja ravna, bi lo

KolumboYim iskustvom, pa su

je izuzetaka. Japanski urodenicki

brzo usledile dramaticne nove

narod, Ainu, zamisljao ju je

teorije koncentrisane na Sunce,

kao lop tu koja pliva u rnoru,

oko kojeg se okrugla Zemlja i

ali njiho\· izraz za Zemlju

Mesec vrte.

znaci "plivajuce kopno", sto znaci da je to bila lokalizovana

ZEMLJA KAO

percepcija jednog ostrvskog

BOZANSTVO

naroda . Godine 375. p n. e.

Zemlja je u starom veku bila

Platon je opisao Zernlju kao

slavljena kao vrhovna boginja

globus, u kontekstu svemira

majka i verovalo se da je i ziva i

ciji je centar Zemlja, a Aristotel

boianska. Majka Zemlja bila je

(384-322 pne) je govorio da

licnost velike samilosti i izrnr

je ona lopta, sto se zasnivalo na

celokupnog zivota i plodnosti

njegovim zapafanjima kruZI1ih

Paleolitske slike boginje majke.

senki koje su padale na mesec

koje datiraju izmedu 22 i 18

za vreme njegovog pomracenja

hiljada godina pre nove ere,

Godine 200. p. n. e. Egipeanin

ukljucuju Loselsku Veneru,

oesNo Devica u ulozi neke vrste· majke zemlje posreduje kod Boga u ime ljudskog roda

duborcz u stcni iz Dordona

nad Zemljom i prirodorn Ovo su

u Fr~mcuskoj, i male kipo,·e

mnogi tumacili kao opravdavanje

poznate kao Lcspiska boginja,

slike Zemlje kao sredstva

pronadene u Ot-Garonu,

za ljudsku upotrebu Kako

Francuska, i Vilendorfsku

bofansko nije vise bilo sinonim

boginju pronadenu u Austriji Sve

za prirodu, Zemlja je mogla !J.ko

one su priLuJ.ne sa obesenim

postati predmct interesovanja

grudima i punim, zaobljenirn

i eksploatacije. Frcnsis Bekon

trbuhom.

( 1561-1626) govorio je o

Na Zapadu je poslednja

N

rn

>

prirodi u zenskom smislu i

boginja Zemlje bila Gea, ne vise

zJ.lagao se za \·ladanje njom

vrhovna majka, ali svejedno

covecanstvu na korist Govorio

svcsno i zivo bofanstvo

je da prirodu treba "obavezati da

Na grckom njeno ime znaci

sluzi", "oblikO\·ati .. je rnasinama i

"zemlja" Ona je bila trostruka

pretvoriti u "roba .. - istovrerneno

boginja, kao devica je bila

odra:laVJ.juCi preovladujuce

Persefon,1, kao rnajka Demetra

stavove prema zenama i prirodi.

i kao starica Hekata U toku klJ.sicnog perioda doslo je

ZIVA ZEMLJA

do pomeranja interesovanja

Kach je 1969 godine naucnik

sa Gee na njcnog praunuka

Dzcjms Ladok zamislio snlju

ze,·sa, sto je odrafavalo zamenu

hipotezu o Gei, opisao je da

slike bozanske majke mnogo

se oseea kao J.stronaut koji

ZJ. narod Kono u Sijera Leoneu

udaljenijim rnuskirn bogorn,

posmatra Zemlju stojeCi na

Zemlj,1 je z,1ista zi\·o bice: ona

SUPLJA ZEMLJA Od naucne revolucije

prosiri\'Si se Evropom, Bliskirn

mesecu, i da ponekad oseca da

jc suFrug,1 Boga i zato je tako

istokom, se,·ernorn Afrikorn i

cela plan eta ucestn1je u necemu

produktivna i plodn,1 Naglas.1k

Indijom, dobi\•si narocit znacaj u

nJ.lik "s\·etom obredu .. Njegovo

nacina zi\·ota kod 1uroda Kono

judeo-hriseanskom Bogu

videnje Zemlje kao slozenog

le2:i, kao kod rnnogih urodenickih

zatvorenog sis.tema koji se sam

nJ.roch, na odrza\·anju harmonije

1829) verovao je da se ona sastoji

U hriseansko doba Marija,

naucnici iznose hipoteze da je zemlja mozda suplja Dfon Kievis Sims (1779-

Hristova majka, ovaplocuje iii

regulise, koji se pona5a kao

prirode prcko ljudskih odnosa i

odrafava neke osobine boginja

da je zin1 bice - pragmatiCJ.n

zajednice, i preko odnosa sa tlom

majki i deluje kao posrednik

i naucni stav - podstaklo je

i nc\ idenim silarna

izmedu neba i zernlje U

mnoga razmisljanja u vezi sa

rnedunemenu, muski Bog

njenim potencijalom modernog

NOVA SIMBOLIKA

postoji na nebu, van zemaljske

religijskog simbola . Koriscenje

Slika Zcmlje kako se vidi iz

unutrasnjoj i spoljasnjoj povrsini

od cetiri supije koncentricne lopte, sa meouprostorom, koje su verovatno nastanjive na

sfore, simbolizujuci razdvajanje

imena grcke boginje Zemlje,

S\emira nudi znacajnu simboliku

Zcmlje i bofanstva.

Gee, verovatno je doprinelo

ZJ. sanemenog coveka Tc) je

moCi ovog naucnog modcla i

Zernlja kako se vidi sa "ncba·',

HIJERARHIJA NEBA I

simbolickih slika.. Za mnoge Gea

,1 ovo izmenjeno videnje

ZEMLJE

predstavlja zamisao "zive Zemlje ..,

pokazuje nam da su rJ.zlike koje

poiu i predlagao je ekspediciju u

Judeo-hriseansko poimanje

uprkos naglasku ove teorije na

dozivljavamo izmedu raznih

sveta naglasava hijerarhijski

tome da se Zemlja ponasa "kao ..

kulturJ., izmedu nas i prirode,

On je verovao da postoje dve ogromne rupe na Severnom i Juznom

unutrasnje lopte "Simsova rupa"je

odnos izmedu neba i zemlje,

zivi sistem Za Lavloka, Gea

beznJ.cJ.jne kada se sJ.gledavaju iz

smestajuci ljudski rod bli:Ze

je nesto sa cim ljudi mogu da

chljine Zemlja Yidena iz svemira

dvadesetih godina XIX

Bogu od ostalih zivih bica, sa

se ponovo spoje zadrfavajuci

nudi simbol obnoYljenog odnosa

veka

odgovornoscu da preuzme vlast

osecanje divljenja prema prirodi.

izrnedu co\·eeanstva i prirode

postaia izraz sprdnje

IZARTE I SMER CRTANJE KARATA PREMA STIHOVIMA I P RI CI Australijski urodenici veruju < >

da je topografija njihove

N

zernlje stvorena putovanjima ili "stihovima pesme" predaka. Ovi stihovi presecaju Australiju i urodenici ih pevaju dok prate svete puteve.

u lovackoj kulturi kao sto je sluC:aj sa Nunamiutima na Aljasci, mladic mora detaljno da upozna loviste pre nego sto se prikljuci lovcima On stvara simbolicku kartu lokalne topografije sluSJ.juCi mitove o duhovima i junacima koji nastanjuju lovista . Karta lslanda koju je nacrtao Abraham Ortelius krajem XVI veka pokazuje mnostvo morskih cudovista, polarne medvede, lednike i vulkan pod erupocijom Hekla GORE

Kameni disk koji sadrzi crtez putanja kojima su se uz pesmu kretali preci australijskih urooenika. Australijski urooenici veruju da ove putanje privlace razlicite grupe u zajednicki sanjalacki odnos sa zemljom DOLE

Simbolika orijentacije i smera

je uobiC:ajena do kraja srednjeg

KOMPAS

odnosi se na to kako se ljudi

veka Ove karte su delile svet

Za neke ljude kompas je

krecu kroz zivot i svet, sta znaci

po trojnorn osnovu, jer broj

neutralan simbol koji ujedinjuje

biti na nekom mestu u neko

tri predstavlja Sveto trojstvo:

ljude na Zemlji, jer svi mi delimo

vreme, i na odnos sa mestima van

Jerusalim se obicno nalazi na

smerove severa, juga, istoka

naseg svakodnen10g iskustva

presecistu, pri cemu je Eden na

i zapada Medutim, kompas

vrhu ili na istoku, a ostatak sveta

je takode simbol istrazivanja,

CRTANJE KARATA

se deli na Aziju, Afriku i Evropu

orijentacije, ekspanzije i cak

Kako se crta karta zavisi od

Kako se za vreme renesanse

osvajanja prirode Fraza "moralni

stava prema svetu i uverenja

povlacilo srednjevekovno videnje

kornpas" sada se mnogo koristi

kartografa, od toga sta se smatra

S\'eta, Jerusalim i Eden nisu vise

u Sjedinjenim Drfavama u

glavnirn ili perifernim, sta je

crtani kao glavne karakteristike,

vezi sa rnoralno '"ispravnim" postupcima.

poznato, tajanstveno ili pretece

a rubovi karata su poceli da

za kulturu Prva mappa mundi

prikazuju neistraiena podrucja,

ili karta sveta, bi la je sirnbolicna

sa cudnim hibridnirn stvorenjima

umeca feng sui (sto znaci

predstava poznatog sveta prozeta

na rubovima poznatog sveta.

··vetar i voda") koriste krufoi

sa imago mundi ili slikom sveta

Ivlorska karta (Carta Marina),

magnetni kompas, poznat kao

kao sredenog kosmosa. Prve

svedskog nadbiskupa Olausa

luo pan, da bi locirali kuce i

karte su bile jednako kosmoloske

Magnusa, prvi put stampana

grobnice gde se energije nalaze

i mitske koliko i sredstvo

l 539 . u Veneciji, prikazivala je

u ravnotezi za ostvarenje srece .

praktiene orijentacije Beatusova

Severno more oko Skandinavije

Linije ili struje zmaja, za koje se

Prakticari geomantijskog

karta, koju je 787 godine nacrtao

ispunjeno zastrasujucirn morskim

smatra da pro laze kroz zernlju,

jedan benediktinski monah,

cudovistima. Bila je to prva

sastoje se od negativne struje

prikazuje svet kao pravougaonik

karta nordijskih podrucja, koja

jin, koju simbolizuje beli tigar,

okruzen svetskim morem. Ova

su ranije smatrana nepoznatom

i pozitivne struje jang, koju

forma, nazvana "T-karta", bila

zernljom ( terra incognita)

sirnbolizuje plavi zmaj . Jin reljef

STA JE GORE?

STA JE HLADNO

Simbolika "sever a" i "juga" se menja zavisno od toga da Ii zivimo iznad iii ispod ekvatora. Za ljude koji zive na juinoj polulopti, jug se povezuje sa hladnoeom a sever sa toplinom, sto je suprotno njihovom znacenju na severnoj polulopti Kako su veliki deo globusa najpre crtaii Evropljani,

religijsku posveeenost,

karte tradicionalno imaju Severni pol na vrhu. Da bi se suprotstavili

isccljenje i obnovu - kroz

nesvesnoj dominaciji ovog pogleda na svet, neki ljudi iz zemalja "dole"

sveti iii znacajan krajolik

- Novi Zeland i Australija

napravili su karte sa Juznim polom na vrhu.

> --1

Fizicko hodoeasee je granicni cin, sto

Ce imati blago zatalasane zenskc

Sunce na horizontu najavljuje

znaci da u nekoj tacki

karaktcristike, a jang reljef ce

zoru novog dana, sveta iii ere,

hodocasnik prelazi

os)fe ili brdovite muske

i ukazuje na rnogucnost novih

prag, ostavljajuci svoj

poeetaka i svetle buducnosti

svakodnevni zivot iza

irnati

karakteristike .

sebe i putujuci ka svetom ORIJENTACIJA

SVETA PUTOVANJA

Putnici i istrazivaci na kopnu i

Mitovi i legnde su puni prica o

odredistu. U islamu je hadziluk

moru, jos od prastarih vremena,

putovanjim;L Price o seobama,

hodocasce u sveti grad Meku.

orijentisali su se prema polofaju

istrazivanjima, osvajanjima,

Stari Grci su putovali da dobiju

zvezda na nocnom nebu

junackim podvizima i

uputstva od prorocista u Delfima

Orijentacija je potrebna i u

hodoeascima sluze za obracanje

iii da se izlece u Eskulapovom

svakodnevnom zivotu, da znamo

painje i obnovu identiteta

hramu u Epidaurusu U Evropi

gde smo i kuda idemo, i za licni i

naroda, zajednice s bogovirna i

IX veka mnogi hodocasnici

kulturni oseeaj smisla i identiteta

duhovirna, i za slavljenje veze sa

su putovali u Santjago de

Mnoge kulture smatraju da

zemljom

je njihovo sveto mesto centar

Hebrejska priea o lzgonu

Kompostela na severoistoku Spanije, na spoljni rub poznatog

sveta, a ono moze da bude

opisuje kako je Mojsije izveo

sveta, da posete cudotvorne

predstavljeno svetorn planinom,

lzrailjce iz ropstva ka zemlji koju

ostatke svetogJakova.

drvetom sveta iii svetilistem;

im je obecao Bog Astecka seoba

ljudi cc se .. koncentrisati" u

u XII veku bila je putovanje

vezi s njim, u cinu obnove iii

kulturne obnove, u kojoj je

rnanifostacija planine Meru,

uravnoteienja prirode i du ha

Meksike vodio bog Huicilopoctli

centra sveta. Putovanje na

na putovanjima sa ostrva Astlan

Sinajsku goru, gde je Mosjije

diamije, hrarnovi i crkve, i groblja

do Tenoctitlana, buduceg

dobio tablice zakona, kao mnoga

i ukopista, cesto slede osu istok-

glavnog grada .

hodoeasea, odra:Zava duhovno,

Mesta bogosluzenja kao sto su

zapad, srnerove izlaska i zalaska

Hodocasce je simbolicno

sunca. Ma gde da se nalaze u

putovanje - predstavljajuci

svetu, muslimani se u dnevnim

duhovnu preorijentaciju,

molitvama okrecu prema svorn svetom centru, Meki Indijanci se cesto mole okrecuci se prema cetiri kosrnicka pravca, pocinjuci obicno sa istokom, gde izlazi sunce.

HORIZONT Vaian simbol orijentacije, horizont predstavlja najdalju tacku do koje oko vidi ravan zemlje . To je mesto vizije, istrazivanja i novih otkriea.

Kompas luo pan iii feng SUi, koristili SU starokineski carevi i mudraci kao izvor orijentacije Prisutni simboli, kao StO SU 24 planinske zvezde, 64 heksagrama, 60 korena i ogranaka i 12 planinskih zmajeva, koristili su se kao porno( za smestaj i okretanje zgrada i za prorocanstva.

GORE

Hindusi odlaze na hodocasce na goru Kajlas, koja je fizicka

kao i fizicko, putovanje sarnog Mojsija .

Muslimanska molitva podrazumeva stajanje i zatim klanjanje u smeru Meke

LEVO DOLE

Horizont CeStO simbolizuje nase zemaljske granice, kraj i pocetak novih mogucnosti i istrazivanja

DOLE

Bilo dJ smatramo dJ posedujemo

smatraju zemlju Bozijim darom,

PLUG

zemlju iii da smo je posudili iii

a vlasnistvo se dodeljuje precima

U stara vremena

da je delimo s,1 bogovima, ona

i duhovima prirode Oni zemlju

oranje se smaualo

ima vaino rnseto u simbolici.

cuvaju kao deponovanu .

duhovnim cinom, jer je oplooivalo

Iz perspektive posedovanja,

od zivotodavalacke plodnosti tla Tio iz narocitih oblasti iii regija moze posedovati specijalna svojstva Finsko-ugarski narod poznat kao C::uvasi obadja ritual

zemlju. Plug je

polaganje prava na zemlju

ZEMLJOTRESI

u kojem kradu" grumen zernlje

tako~predstavljao

simboliean je cin vlasti, bogatstva,

Sasvim je razumljivo da su se

iz obli:Znjeg plodnog polja da bi unapredili sopstveno zemljiste

muski aktivni princip

nacionalnog iii individualnog

udar i komesanje uzrokovani

u odnosu na pasivni

identiteta "Otkrice'', osvajanje i

zemljotresima cesto povezivali

Moderni biodinamicni uzgajivaci

kolonizacija drugih zemalja cesto

sa gnennn bogova zbog

vrse specijalne pripreme. kao

se simbolizuje stupanjem nogom

izopacenosti ljudi Japanci su

sto je trpanje tra1·a u kravlji rog

na tlo, postavljanjem nacionalne

smatrali da seizmicka aktivnost

tokom astroloski znacajnog

zastave iii pisanjern pravnih akata

dolazi od boga oluje Susano-

vremena, a zatirn homeopatski

kojima se \·lasnistvo prenosL

0, a Grci su verovali da je bog

jacaju smesu me5ajuci je u vodi i

zenski princip Zemlje oranje je tako simbolizovalo cin koitusa.

Za rnnoge urodenicke narode zernlju ne poseduju pojedinci,

oluje Posejdon, takode poznat

bacaju6i je po zernljistu Za ovo

kao Enosihton ("zernljotresac"),

se kaze da koncentrise kosmicke

nego se ona slwata kao ziva

uzrok zemljotresa. Prema

sile u tlu, podizuci tako vitalnost

celina iii bozanski dar. sto

Platonu, zemljotresi i poplave su

biljaka i onih koji se njima hrane

garantuje postovanje i srodstvo

progutali legendarnu civilizaciju

Urodenici Filipina, na primer,

Atlantide za samo jedan darL Zemljotresi mogu da se uzmu

Obred plodnosti kod kojeg se polni cin odvija u polju uobicajen je u paganskim tradicij.:ima On

kao znamenje koje predskazuje

se takode nalazi u grckorn mi tu o

velike promene u religiji iii

Demetri, boginji tla Ona i kritski

politici: Novi zavet opisuje

mladic Jasion vodili su ljubav u

podrhtavanje Zemlje u vreme

polju koje je bilo preorano tri

Hristove smrti . Kao druge

puta, usled cega je ona rodila

prirodne katastrofe, zemljotresi

sina, Pluta ("bogatstvo")

cesto simbolizuju ranjive osobine ljudskog roda u odnosu na

PLANINE

prirodne sile Zemlje.

Prirodno simbolicko svojstvo planina jeste da su one deo

TLO

Zernlje koji je najblizi nebu,

Najbitnije za proizvodnju hrane,

gde ljudi mogu da razgovaraju

tlo se u ratarskim drustvima

s bogovima. Visoki vrh se cesto

smatra "crnim zlatom" Burrnanci

srnatra svetirn u lokalnoj kul turi

smatraju da je ono dragoceno

zato sto se veruje da je on osa

kao metali poput zlata, srebra,

sveta, koja povezuje Zemlju

gvozda, olova i kalaja . Mnogi

s nebom Mosjije se popeo

mitovi o stvaranju sveta kazuju

na Sinajsku goru da bi primio

kako su ljudi oblikovani od

Deset zapovesti, a lsus se uspeo

ilovace, a svi mi delimo zavisnost

na nebo sa Maslinove gore.

U starom veku zem/jotresi su smatrani znakom bo2:anskog gneva, a ni rano hriscanstvo nije razmisljalo drugacije: ovde anoeoske trube tresu zemlju.

budiste mitska planina Meru

Za Hind use, Jaine i tibetanske LEVO

je centar svemira, sa bazom u donjem svetu i vrhovima na nebu. Njena zemaljska

0 u

z 0

rnanifestacija je planina Kajlas u Hirnalajirna

obezbedivanja dobrog !ova. Tunguzi veruju da gospodar

Ponekad se planine srnatraju

surne, zastrasujuci sumski duh,

doslovno telorn boianstava . U

rnoze da poprimi fornrn stene,

sin to tradiciji, japanska planina

pa oni zato izbegavaju stene koje

Fudzi je fizicka rnanifestacija

irnaju zivotinjski iii ljudski oblik.

kosmosa Stounhendz je postao

bogova Indijanci iz plernena

U Vijetnamu je kamen obdaren

glan1i obredni centar na jugu

Navaho veruju da narocite

zivim svojstvirna i smatra se da

Engleske negde oko 2100. godine

planine ovaplocuju rnuske i

krvari kad bude udaren .

p.

zenske duhove prirode Muski

Za razliku od simbola

11

e. i verovatno je koriscen

za sladjenje sunca. Falusni

duh se pruia preko lanaca Cuska

drveta, koje olicava zivotne

ka.menovi Bretanje povezivani su

i Kariso, pri cemu se glava nalazi

cikluse, karnen znaci vecito i.

sa orgijskim ritualima i k njima

na vr hu Cuska, dok se zenski duh

nepromenljivo. Greb omfalos

SU

prostire dolinom, sa glavorn na

iii pupcani kamen predstavljao

da zatrudne, pa su trljale trbuhe

je rodno rnesto kosmosa

prasinorn i vodom sa povrsine

Za drevno stojece karnenje

tih kamenova Za kamenje s

planini Navaho

dolazile zene koje

SU

zelele

KAMEN I STENE

u severnoj Francuskoj i na

ruporn takode se veruje da irna

Stene su sirnbol vecnosti i

Britanskirn pstrvirna srnatra se da

oplodujuea svojstva, a prolazak

nepornicnosti, pa se cesto vezuju

je korisceno u ranim ratarskim

kroz rupu, moze sirnbolizovati

za boianstva - za rnnoge od

drustvirna za zadrfavanje i

radanje putern zenskog principa.

njih se srnatra da su nastanjene

obuzdavanje silnih energija

U delovima Afrike za veliko

narocitirn bogo,·irna i duhovima

zemlje, a obicno je bilo okretano

kamenje se srnatra da sadr:li duse

Stene cuvaju toplotu, hladnocu

prerna ciklicnirn kretanjirna

predaka

i vodu, a kristali odbijaju i lome svetlost - sve svojstva koja naginju sirnbolici - a astrologija povezuje mrioge vrste

PUSTINJA Simbolii':no, pustinja moze da se shvati na dva nai':ina . Ona predstavlja praiskonsko

dragog kamenja sa planetarnim

stanje pre pojave zivota, ali moze da

uticajirna

prikazuje i povrsnost zivota ispod koje lezi

Pripadnici naroda Sarni u severoistocnoj Rusiji veruju da su neke stene nastanjene duhovima koji kontrolisu okolni zivotinjski svet, tako da se na tirn stenama izvode rituali radi

stvarnost Pustinja je jalova i neplodna, pa ipak u hriscanskoj misli moze da simbolizuje i najbozanskiju milost kada se natopi Bozijim prisustvom, i bi la je odabrana kuca prvih hriscanskih monaha, "pustinjskih otaca"

GORE Tibetanski

budistii':ki hodoi':asnici zaobilaze podnozje planine Kajlas, svete planine i za budiste i za Hinduse, za koju se veruje da je boraviste bog ova

Stounhendz je naji':uveniji kameni krug u Engleskoj, a smatra se da je sagraaen da bude uklopljen u kretanje planeta. GORE LEVO

VODA

Morski talasi simbolizuju kreranje zivota od njegovih najneznijih do najburnijih aspekata GORE

ELDORADO Pomisao na izvor iii cesmu koji mogu da prenesu vecitu mladost javlja se u

Kao i druc"i osnon1i clementi b

ljuba\· i sa boginj,1ma i sa smrtnim

ziYot.1, \·oda igra v.1fou ulogu

ZC!l,1Jl1.1,

u svetu simbolikc i u mi tu o

jun.ikc, p.1 cak i lcgcndarnog

kojc SU r,1d.:dc cudo\·jstJ,

stYaranju svet,1. Ona cesto

O\'Ila sa zlatnim runom. Njcgcl\e

predstavlja .izvor zivota, ali takode

S\'etC

zivotinjc bile SU konj,

tome, i\[rtYo more, kojc jc prczasiecno solju, bczinitno jc i opisujc sc u hcbrcjskoj simbolici kao duhO\·na pustos Za izopacenc gradon~ Sodornu i Gomoru

neminoYno dovodi do smrti i do

simbol siklj,1jucih izvorJ, i bik,

smatra sc da su sc n.ilazili 1u

podzemnog s\·cta Voda se kreee

koji jc predsudj,10 Poscjdonorn

jLIZnoj ob,1li i\[rtrng rnora

odozgo prema dole, uvek birajuci

oplodLljucu rnoc REKE

najbksi put. pa jc zbog toga snaz,rns simbol menjanja oblika

OKEANI

Reka koja tei:e obicno predst,1\lja

Voda je i dinamicna i haoticna.

Prostranstn1 okc,rna s\ eta

Heme, istoriju iii ljudski \ck

krecuci se LI t,1lasima i spir.ilarna

objasnjaYJ. bko jc beskrajna

Njcn iznir rnoze prcdstadj,1ti

i nikada ne iduci pravo Svete

ponsina \'Ode Ccsto bila

z,1ccee i rodenjc dok njeno

silc vode su Llnivcrzalne; bo

prcduslov za stvar.rnjc mnogih

uli\·anjc u more cesto simbolizuje

psiholoski simbol powzuje sc sa

mitologija kao nosioci

smrt i zagrobni zin1t. Islamsb.

nes\·esnim, sa dusom, osceanjima

celokupnog zivota, okcani

jcncjska, hriscansb, hinduska

i tokom zivota .

su obdareni majcinskim i

i budisticka tradicija gon11c o

zivotodaYaiackim S\'OjSt\'illlJ.,

cetiri reke ziYota kojc teku iz r.1j,1

mnogim legendama

i mitovima. Kada su

POSEJDON

hr,rncci one koji ziyc od njcnih

na cctiri str,rne svcta, simbolicno

se Spanci iskrcali na

Grcki bog Posejdon bio je vladar

plodoYJ i\fcdLltim, mora su

dcleci zemlju na cctvrtine. One

danasnju Floridu,

\'Oda i zemljotresa . Bio jc besan

u isto ncmc ncprcdvidi\·a,

sc po\·czuju sa prosvctljcnjcm,

i plaho\·it bog koji je izazi\·ao

predst,1\·ljajuci izncn.idnu

duho\ nom snagom, ishranom i

(pozlaceni) sa

silan strah i posedovao sile za

opasnost, skrivena cL1do\·ista,

smrcu

cesmom iz koje je

budcnje zi\·ota, koristeci trozubac

oluje i donji svet

tekao eliksir zivota

da uskornesa gromove, velike

trazili su grad koji se zvao Eldorado

talase i munje . Posejdon je vodio

Za rane jenejske piscc more je bilo simbol stvar,rnja Nasuprot

Zivotod.ivalai:b priroda rcka Yero\·atno ,sc odnosi 1u plodnost njihm ih obab, kojc su na\clc ranc ci\·ilizacijc da sc raZ\'iiu oko Nila u EgotLI, Inda u Indiji i Tigra i Eufr,1ta u Mesopot,rn1iji Rcke su t,1kode prirodnc granice. a mitskc rckc ecsto razchajaju mrtve od zivih, kao sto jc sveti Stiks koji jc poskakivao kroz Had, i jap.rnska Sanzunohl\'a Jorubc iz zapadnc Afrike verujLI da se boginja Jernodh preobr,uila LI reku Ogun U Rusiji Vodaci bacajLI stvari u reku da bi smirili duha rnde posle proslave Bogojavljenske noci. Reka Gang se takodc slavi kao boginja Ganga

LEVO Slika koja prikazuje Posejdona iii Neptuna kako stvara konja, jednu od svojih najsvetijih zivotinja, i simbol prirodnih izvora

oesNo Ova slika potopa snazno ilustruje simboliku poplava kao nosioca ali i mogucnost prociscenja i ob11ove zivota

<

Hodocasnici uzim,1ju 1odu iz njcgcl\ c fokti iii zcnskog izrnr.1 u

>

Himalajinu i njom prsbju ling,1m (falus) u sclu R,uncsvar,1m, mhljcnom

3 200km, sjcdinjujuci

boginju rckc S,l Simm, muskim bogom plodnosti

IZVORI. VREL\ I VODOP,-\Dl \'oLh koja izbij,1 iz tla ima spccij,1lnu \·ezu sa donjim sYctom i s,1 izYorom zi\ot,i. VrcL1 i izYori sc obicno po\·czuju sa utrobom zcrnljc i smatralo sc da im,1ju mo( da ispunc zcljc, prcdvidc

\I RO\ I

kaznu z,1 ljudskc grchove Nojc,

buducnost i izleec . U hropi,

Delo\ ,injc suprotnih struj,1 u

CO\

S\cta ncla izbij,1ju ru svctim

\ clikim \ odcnim ponsina111,1

i prdi\ i po top, d:i bi 1u kraju

mcstima, gdc su s\·cci muccni,

do\odi do \Ttlog,1 koji nwgu ch

pono\O n,1mnozio ljude U

zmajc\i ubijani iii sc pojavljivala

budu tL1likL• sn,1zni Lh od\ uku

\",1\ ilonskom spcn1 o Gilg:imcsu,

Dcvica i\larija. Za ncla pozruta

brod u dubinc. l 1 Odiscji, \ ir koji

l'tnapistim pric,1 Gilg,1mcsu o

bo ·· b.1pska \·crovalo sc da

pokus,n,1 ch prL•gut,1 OdiscjcY

scdmodnC\nom potopu koji jc

pomal:u plodnost i pri porocfaju, a

brod

zatn1reno nclo simbolizovalo jc

Haribde. f'Otomb bogo\ ,1 Gee

srnju porodicu, sluge i zivotinjc;

i Poscjdon,1 Odiscj l'SLljC zil

brod sc

s,1mo z,1to Sto sc uln atio z,1

pLrninc. poslc ccg,1 su bogo\·i

nc\·inost. ProrocanstY,1 su se ecsto

0\

,1ploccnjc jc cud cl\ ist,1

ck pun \Tlin:i, s,1gradi barku

na kraju z.iust,n-io n,1 \Thu

citaLi na nclima iii jezercima

gr,HlLI jcd1wg dnct,1. U pocmi

n:igr,1dili Utnapistima i njcgoYu

Pust,1 zcrnlja koj,1 istr,1zujc tcmu

suprugu bcsmrtnoscu

Yodcnoj ponsini, obr.uaca kojc

gubitb T S. Eliot koristi \ ir da

praYi plut,1jucc lisee iii ribe i

simbolirnje smrt i unistenje.

Priec o popl.:n ,una su prisutnc u rnnogim drngim kultur,1ma N,Hod Kimberli u upadnoj

jcguljc kojc pli\·aju u dubini. U Glastonbcriju, Samcrsct,

POTO PI

Austr,1liji im,1 mesto kojc sc

Engleska,

S\c price o potopima mogu sc

zo\c Vulungn,1ri, gde tri kamena

rnde Putirskog

nela go\·orilo se

da

su obojene

Hristornm krdju, koja je doneta

sh\ ,ititi

Lw simbol haos,1 koji

opisuju potop iz Vremcna sn:i

nast,1jc k,1da sc ljudski rod nc

koji jc s\c unistio, postede\·si

pon,1s,1 u skladu s,1 duhon1im

s,1rno momb i dc\·ojku koji su sc

z,1konim,1 prirodc Biblijskc

uh\ atili z,1 rep kengura i dokopali

simbolizuju izrnr zirnta

price o potopu koji jc izbris,10

sc \iscg tl,1 Njih drnjc postali su

Prip,1dnici naroda Sunji u Nju

ljudski rod\ erc1\ ,1tno su n,1stale

preci

Mcksiku vcruju da su se prvi ljudi

u juznoj i\!csopot,uniji (da1usnji

poja\·ili preko izrnr

VE TAR

pokazuju kako ce \'etar (iii

Obicno se vetar povezuje sa

du5a) napustiti telo posle srnrti.

cetiri strane sveta. Svaki vetar

Za vetar se uveliko smatra da

predstavlja razlicito bo:Zanstvo

kornunicira s ljudirna: kod

iii razlicita svojstva, a on je

Navaho Indijanaca Detc \'etra

vesnik drugacijih vrernenskih

SJ.puce junacirna njiho\·ih

prilika, zavisno od lokalne

prica Inace, vetar moze da

klime Cirnsijani koji zive duz

"govori" kroz neki instrument: u

severozapadne obale Arnerike

prirnere spadaju okretaljka koju

veruju da su cetiri velika vetra

koriste australijski urodenici

bili velike poglavice cetiri strane

i indijanski 5amani, te eolska

sveta; posle rasprave kako da

harfa kod starih Grka. Razna

rasporede snagu, osnovana

"raspolozenja" vetrova opisuju se

SU

cetiri godifoja doba. Stari

kao '·rika'', "uzdisanje" iii "SJ.pat"

Grci su posmatrali vetrovc kao U misticnom islamu oblaci su simbol praiskonskog, nespoznatljivog stanja Alaha pre stvaranja

GORE

GORE DESNO

u mnogim

kulturama grom i munja su smboli bozanske moCi

Nebesa su boraviste bogova koji

plahovite i buntovne bogove

OBLACI

kontrolisu iskonske sile koje

koji su zatvoreni u pecine

Zbog pokrovnog karaktera

uticu na ljudski zivot na zemlji,

glavnog boga vetrova, Eo]a; oni

i veze sa neborn, oblaci se u

iz.lziv.ijuci i strah i cudenje

su se zvali Borej (severni vetar),

mnogim tradicijama pO\·ezuju sa

Otuch su se obi.lei, vetar i oluja,

Auster (juzni vetar), Eurej

tajnama bofanskog U judeo-

grom i munja, sJgledavali kao

(istocni i jutarnji vetar) i Zefir

hriscanskoj tradiciji oblaci

bo:Zanske manifostacije pune

(zapadni i vecernji vetar)

ponekad ukazuju na prisustvo

simbolickih Jsocijacija Vazduh

Poznavanje \·azdusnih struja

Boga: u Starom zavetu on se

ispunjava prostor izmedu zemlje

i njihovog uticaja najbitnija je

pojavio kao stub oblaka da

i neb,1 i u simbolicnorn smislu

stvar u kineskoj vestini fong Sui

povede svoj narod kroz pustinju

povezan je s vetrom, dahorn

Kinezi poznaju osam vetrova,

u toku lzgona, a u hriseanskoj

i duhom On je nevidljiva,

koji odgovaraju broju trigrarna

ikonografiji ponekad se

pokretacka sila koja po\·ezuje

koji formiraju I cing Prema

predstavlja kao ruka koja se

pojedinca sa kosmosorn, a vrlo

jednoj legendi, vetar je stvorio

pojavljuje iz oblaka, dok za

cesto je sredstrn kojirn bogovi

beli zapadni tigar dok druga

Hrista kaiu da se uspeo na nebo

kornuniciraju sa ljudskirn rodorn

prica kaze da su vetrovi pusteni

na oblaku. Taoisticki besmrtnici

\i,uduh se obicno odnosi na

iz dfaka. Za japanskog boga

digli su se na nebo na oblacima,

Fudina takode se govorilo da

au nordijskoj mitologiji, Valkire

muski arhetip

dr:Zi vetrove u dfaku Kelti su

(zenski duhovi i Odinove sluge)

koristili poznavanje vetrova

su jahale na oblacima

VETROKAZ

za predvidanje vremena dok

Vetar je simbol promene

je natprirodni "druidski vetar",

su povezani sa plodnoscu i

Kao donosioci kise, oblaci

- novi smer vetra ukazuje na

stvoren po volji izdasima druida,

obiljem prirode U Kini izraz

promenu vremenskih prilika

oznacavao vlast nad elementima

za oblak zvuci kao "sreea",

Na crkvama je tradicionalni

i udruzio je dah s vetrom kao

povezujuci tako oblake sa

vetrokaz petao na vrhu krsta

sredstvo magije

srecom Takode se govori

koji pokazuje na cetiri strane.

Medu Apacirna za linije

Ovaj petlic simbolizuje oprez

na vrhovima prstiju ruke se

da su paperjasti oblaci zore doneli pet kineskih elemenata

prema zlu koje bi mogao

kaze da pokazuju putanju

( vatru, vodu, vazduh, zemlju i

"uduvati" vetar.

vetra koji ulazi u telo u vreme

metal) sa pet svetih planinskih

stvaranja, dok linije na tabanirna

vrhova, i da su oblaci nastali

oesNo Nordijski bog groma, for, zamahuje svojim mocnim cekicem, Mjelnirom, u borbi protiv divova

bogom oluje iVfavari ka:Zu da

VETAR DUSE U nekim tradicijama se smatra da se vitalna energija kosmosa prenosi vazduhom, pa ljudi kada disu, udisu zivotnu silu, poznatu kod Kineza kao ci, a kod Hindusa kao prana. lnuiti imaju slican koncept. poznat kao sila, sveprozimajuci

<

>

bucne vetrove i oluje stvara

N

bog vetra, Taviri-Matea, da

c

0

bi kaznio neposlusnog brata Tane-Mahutu (boga ljudskog

z

roda i suma), koji je razdvojio

OJ

0

njihove roditelje, zemlju i nebo, da bi stvorio svetlost Na Zapadu su se oluje sagledavale kao davolsko delo U nekim

zivotodavalacki duh koji

indijanskim tradicijama nocni

povezuje sva ziva bica s

leptiri se povezuju sa vrtlo:Znim

ritmovima svemira. Kada neko nije u kontaktu sa silom, odvojen je od svog du ha

vetrovima zbog zavojite caure i zbog zujanja njihovih krila. Oluje se cesto povezuju sa bogovima rata i sa vrhovnirn

sjedinjavanjem jina i janga U

rnuskim bofanstvirna: Indra,

taoizmu su oni simboli stanja

hinduski bog rata, bio je poznat

kroz koje ljudi moraju proci pre

kao Vadziri ("vitlac munja"),

nego sto dodu do prosvetljenja

a grorn i rnunja su bili glavno

- mentalne rnagle koja postoji

oruzje vrhornog grckog boga,

pre nego sto se dostigne

Zevsa.

bistrina. Kolokvijalni izraz"glava

U Bibliji, grorn je glas

ptica gromo\·nica, surov.1 Z\'er

u oblacima·· sugerise da se neko

•gnevnog Boga Kelti su turnacili

.1li i zastitnica ljudskog roda:

gubi u sanjarskim idejama bez

grrnljavinu kao kosmicko

z.1 grmlja\ inu se \·eruje dJ je

osecaja za stvamost, dok "zivot

kome5anje, kao kaznu bogova

zn1k njcnih bit;ika protiv bica iz

pod oblacima" asocira na teret

koji su prizivali gnev elernenata

donjeg svcta.

iii srarnotu Mavarski naziv za

U Africi, grom i munja se

Novi Zeland - Aotearoa

povezuju i sa zemaljskirn

znaci

"Zernlja dugog belog oblaka".

OLUJE Snazni vetrovi kao sto

CEK!CI GROJ\lA

vladarima. Jo rube iz zapadne

U rnnogim kulturarna cekic

Afrike veruju da je Sango,

ili sckira predstadjaju sirnbol

veliki bog grmljavine, bio

groma i munje. Sirnbol Sanga.

najveci kralj ratnik, au Beninu

boga groma kod Joruba, je

uragani, vrtlozni vetrovi ili

su rnunje sirnboli kraljevskog

drnglava sekira, koja predstadja

tomada, sirnboli su stihijske i

dostojanstva, ponekad

kamene rnunjc koje bog pusta

bofanske snage Bofanstva oluja

prikazane kao bronzani pitoni

sa neba . U nordijskoj mitologiji,

SU

su figure zastrasujuce rnoci

koji silaze sa kulica visokih

Mjelnir je bio cekic boga groma

koje ovaplocuju sile nereda

zgrada

Tora. Mjclnir je stvarao mun ju

i korne5anja; u njih spadaju

U hinduizmu i budizmu,

kada bi udario o karnen, a

japanski Susano-0, starogrcki

rnunja u obliku dijamanta

rnogao se pretvoriti u munju

Posejdon i rnajanski bog oluje,

( vadira) sirnbolizuje

kada bi bio baccn. On je takode

Hurakan, od kojeg je nastala

destruktivne i kreativne snage

bio sirnbol Torove plemenitosti

rec "uragan" Kao donosioci

- unistavajuci iluzije i cinjenje

i koriscen je na ccremonijarna za

kise, mogu se povezivati i sa

zla da bi pobedili jasnoea i

blagoslo\· deci i mladarna

plodnoscu, kao sto je slucaj

dobro U indijanskorn mitu,

sa Valom, starofenicanskim

duh groma i munje simbolizuje

oote Ovaj reljef fenicanskog boga Vala pokazuje njegov status kao boga oluja, prikazujuc'i ga kako drzi munju, ali Val se povezivao i sa plodnoscu zbog toga sto je donosio kisu

VATRA 200

< iw

z < < >

Vatra maze da ima mnogo asocijacija i znacenja: mesto mastanja; iskonska vatra ognjista; iii mesto preobrazenja gde se spaljuju obiicja, iii gde se izvode obredi vezani za znacajne dogaoaje u zivotu. DESNO

snovc . Ona je bitan clement' prcobrazcnja kod obreda

koja im nijc dostupna Mito\·i

kuvanja, inicijacijc i pogrcb,1,

,rnstralijskih urodcnika govorc

a podstice fizickc i spiritualne

o tajni kradc vatrc od ptica iii

procese u alhemiji i nauci .

zivotinja.

Kinczi povczuju vatru koja se

lukavi Prornetej je ukrao vatru

dize prema gore sa jangom iii

za ljudski rod od vrhovnog

muskim svojstvima. Ona jc

boga ze,·sa Da bi

SC

osvetio,

J.ktivan element koji sc povczuje

Zevs jc naredio stvaranje prve zene, Pandore, i predstavio ju

naprcd i nikada se ne odrnara

jc Prometcjevom bratu Ona je

dok nc potrosi ono cimc se

sa sobom donela kutiju punu

Vatra se ccsto povezuje sa

vclikih zala, koja su se rasirila po svetu

Simbolika vatre ima sirok

snainim emocijarna, konfliktom

spcktar, iako se ona neprestano

i rJ.tom. Konflikt moze da bude

VULKANI

pojavljujc kao glavni motiv

izvor velike emotivne energije

Svaki vulkan na S\'etu ima

zivotrie sile. Ona moie da bude

i, kao i vatra, moze da dovede

poseban karakter iii licnost, od

intirnna i licna sila ljubavi,

do topline, vreline, motivacije

uspavanih divovJ. koji naglo

strasti i topline iii agresivno

i svctlosti, ali ona rnoze i da

provale posle dugih vremenskih

s,1bijcna u obliku mrfoje iii

spaljuje, ostccuje i unistava.

periodJ., do zadimljenih planinJ.

osvctc . Medutim, vatra je i opsti

U alhemijskom smislu, vatra

koje se nikadJ. potpuno ne ugase

simbol bohnske moCi, gneva

konflikta moze zaista da dovede

Ma kakvog da su karakterJ.,

iii istine, i nekontrolisanih sila

do preobra:lenja, ukoliko ne

vulkani izazivaju i postovanje

prirode koje donose propast i

dobije previse vazduha iii ne

i strah. Psiholoski gledano, oni

dovode do obnove U mnogim

bude liscna vazduha iii svesti .

simbolizuju snagu, promenljivost

kosmologijama ,;atra se povezuje Otopljena lava· prokljucali gnev i strasti bogova, izvor svetlosti, doma i plodnosti iii psiholoski simbol snage i moCi.

u grckoj mitologiji,

sa kreativnoscu i strcmljenjern

napaja.

DOLE

od zivotinja u obuzdavanju sile

i sa stvaranjcm i sa apokalipsom,

i krckajuci iii sabijeni gncv, posle

KRADA VATRE

kojeg slede izlivi silovite agresije

svctlcci u raju i przeci u paklu

Krada vatre je simbolicna tema

Vulkan je bilo irne malog

Vatru su ljudi obuzdali zbog

koja ukazuje na njen nastanak i

ostrva u blizini Sicilije, kao i

zastite, svetlosti i topline i

na vrednost koju ima za ljudski

dimnjaka kovacnice Vulkana,

kao mesto za price, zanos i

rod. Cin krade vatre odvaja ljude

rimskog boga kovaca. Vulkan je

FEN I KS Mitska ptica iz Arabije, feniks je bio velicine aria sa velicanstvenim purpurno-zlatnim perjem. Na kraju zivota zapalio je vatru od sopstvenog gnezda i izgoreo je u plamenu, a zatim se ponovo radio iz pepela Stari Egipcani su gledali na feniksa kao na simbol besmrtnosti, dok su hriscani ovaj mit doveli u vezu sa vaskrsenjem, a za Rimljane je on predstavljao veciti karakter Rima Kinezi SU sagledavali feniksa kao nezno stvorenje koje se hrani kapljicama rose i koje preko jedinstva energija jina i janga ovaplocuje svojstva vrline, milosti, bogatstva i moci

VATROMETI

MAJANSKE VATRENE SVECANOSTI

Smatra se da je barut izmisljen

Maje su verovale da stvaranjem vrtloga energije mogu da

u Kini iii u lndiji. Prve petarde su pravljene za vreme kineske dinastije Han (206 g. p n

e. -

220 g. n. e) i sluzile su u pocetku za teranje zlih duhova Kasnije su se povezivale sa sreeom i

otvore vrata sveta duhova svojih predaka, kroz koja mogu da odaju postovanje i dobiju isceljenje. Oni su pravili svetu vatru crtajuci krug od secera na tlu, zatim stavljajuci na njega smolu, kedar, zalfiju, ruzmarin, duvan, lavandu, cvece i na kraju cokoladu i med, sto je predstavljalo zivotnu slast Taj krug bi se zapalio sa uverenjem da ce na zrtve biti odgovoreno blagoslovom

napretkom U Americi su prvi doseljenici slavili praznike paleci crni barut Danas, kada su se

sa Orrnuzdom, gospodarom

mnogi obredi izgubili, vatromet

mudrosti

se koristi kod dramaticnog obeletavanja vaznih dogaaaja kao sto je Nova godina iii Dan nezavisnosti Sjedinjenih Drzava.

Judaizarn smatra vatru osnovnim elementom koji treba da prati sve irtve koje se prinose

GOMA Jamabusijevski monasi u Japanu, sledbenici tendaj budizma, izvode

Bogu, a vecna vatra je gorela pred

vatrene ceremonije

oltarom Hrarna . Slika andela

zvane goma 12

u svojoj kovacnici kovao munje

Britanskoj Kolumbiji, pripadnici

Gospodnjeg koja se pojavila

vekova, s ciljem da

zaJupitera i oruzje za Marsa,

naroda Cimsijan \'eruju da je

Mojsiju kroz zapaljeni grm

smire gnev Fudo

boga rata. Vezuv u ltaliji je

luka\•i Gavran doneo svetlost

ilustruje hebrejsko verovanje da

poznat po tome sto je potpuno

ljudskom rodu iz vulkana

vatra znaci istinsku komunikaciju

je rat, zemljotresi

od Boga U hriseanstvu su svece

i razorni pozari.

kuce i plodnosti bi la je takode

podseeanje na prisustvo Boga,

Skandira se sutra

boginja vulkana. Ona je bila

a predstavljaju i nadu i zivot

zatrp,10 pcpelom rimske gradove Pornpeju i Stabiju 79 . godine nove ere. Rimski pesnik Vergilijc

Astecka boginja ognjista,

Mio-oa, gospodara nesreca kao sto

srca uz ritam dobosa, koje prati

( 70. p. n. c. - l 9. n. e) opisao

simbol i uzivanja i bola i vladarka

Vatra je snaian simbol obnove

je njegove kratere kako cure

bogatstva i dragog kamenja

i krstenja, ona spaljuje gresnost

kn·lju divova, a napisao je da div

Vulkan Ta! na Filipinima, koji

tako da ostane samo istina Bozija.

zvani Alikonej leii ispod njega

zanosno plovi u jezeru Ta!, jedan

Budizarn cesto koristi vatru

U \Teme erupcija poja\·ile su se

je od najrnanjih vulkana, pa ipak

kao simbol sila koje udaljuju

semenki i kedrovine

price o divovima koji iskacu kroz

se smatra smrtonosnim Kazu da

C:oveka od prosvetljenja, kao

da bi stvorio dim koji

dim i ccpaju planinske padine na

on simbolizuje neustrasivu snagu

StO SU fodnja, poh!epa, rnrfoja i

komadice

naroda iz provincije Batangas,

neznanje, pa zato gasenje tih vatri

koja se skriva pod njihovom

simbolizuje nirvanu iv1edutim,

prividnom smirenoscu.

budizam takode korsti unutrasnji

Na Havajirna su ostrva formirana stalnom aktivnoscu

plamen koji predstavlja

nilkana, a legende govore o Pele, jcdnoj od najlepsih

VATRA I RELIGIJA

boginja vulkana, koja je sklona

U mnogirn religijskim

povremenim izlivima gneva Ona

tradicijama, vatra se povezuje

je uzrokovala zemljotrese besno

sa istinama i iluzijama

lupajuci nogama, a dovodila je

organizovanja duhovnog

do erupcije vulkana ceprkajuci

dozivljaja Zaratustrovci vatru

po zemlji S\'Ojim earobnim

smatraju izvorom celokupnog

stapom, koji se zvao pa'oa

stvaranja, a svako domaCinstvo

Kilauea je najaktirniji vulkan

ima svetu vatru, cije je paljenje

na zemlji i smatra se Peleinim

povezano sa blagoslovom

domom.

Zaratustrovski hramovi vatre

Vulkani se cesto povezuju sa

su mesta zajednickog slavljenja

gnevom bogova, ali su isto tako

bogova, koja vode svestenici

izvori svetlosti, snage i ogromne

dodajuci tamjan u svetu vatru .

plodnosti vulkanskog pepela. U

Ove vatre simbolizuju sadejstvo

prosvetljenje.

duvanje u rogove od skoljki Svestenik odrzava vatru dodavanjem ulja,

nosi molitve Fudo Mio-ou.

Jevreji su verovali da je Bozija pojava u vatri znak prave bozanske komunikacije"

DOLE

201

< > :0

>

II

I Pi

':j

;;(

DUG·A <

se govorilo da je veoma jak i

f-

z <

da je sagraden vestije od bilo

JEOINSTVO I RAZLICITOST

koje druge gradevine na svetu

Za neke lndijance duga

Hajrndal, cuvar Azgarda, ziveo

simbolizuje udruzivanje

>

je pokraj njega da bi upozorio

mnogo plemena kao "duginog

N

bogove na neprijateljske

<

napadace Pripadnici indijanskog plemena Navaho 1·eruju da je

Duga se na razne nacine povezivala sa isceljenjem i sreeom, sa snovima i svetovima iz maste, sa plodnoscu i poroaajem, pa cak i sa iskustvom promene pola

GORE

U nekim folklornim tradicijama - kao sto je srpska, albanska,

sa promenom pola Kada se na nebu

duga most izrnedu sveta ljudi

raznolikost svetih puteva,

i sveta duhova, dok 5amanske

duhovnog preobrazenja

veruju da natprirodna putovanja

u rnitu i folkloru, u svetoj

u zemlju mrtvih podrazumevaju

tradiciji, umetnosti i nauci,

prelazak duginog mosta. Burjatski

rata, ispalji1·ao je rnunje iz duge,

kao i u savrernenoj zapadnoj

5amani iz Sibira pen ju se u svet

au Kambodzi i nekirn delovima

kulturi, sa nizom znacenja koja se

duhova dugom. koju simbolizuju

lndije duga je poznata kao "lndrin

medusobno razlikuju kao njene

parom crvene i plave trake koji

luk"' Tjermes, bog grmljavine kod

je privezan za cerernonijalnu

skandinavskih Laponaca, koristio

duga se postovala kao bog iii

brezu. Neki dugini mostovi

je dugu za ispaljivanje strela na zle

boginja, sejala je strah kao demon

su vestai::ki: ovaj naziv je dat

du hove

kineskim rnostovima sai::injenirn ·od tkanja, koji premoscuju potoke

hriscanskoj tradiciji duga je

zaveta i rnira i kao znamenje

koji su bili presiroki iii prebrzi

znak mira i samilosti, simbol

rata i odmazde. Lucni oblik je

za konvencionalne rnostove na

Bozijeg obecanja posle potopa

sirnbolicno povezuje sa krugom,

stubovima - jedan takav most iz

da nece unistiti eovei'anstvo.

rnostorn i lukorn, dok se u nekirn

XIII veka jos sluzi za saobracaj.

Hrist se ponekad prikazuje kako

tradicijama povezuje i sa zrnijom

Postoje i dugini mostovi preko

sedi na prestolu od duge na

reke Nijagare i u Tokijskom

dan Stra5nog suda, pokazujuci

DUGIN MOST

zalivu

Most je arhetipski sirnbol

Duga se i::esto tumaci kao

razlikuju po rodu:

neba i zemlje iii vezu izmedu

bo±anski atribut i kao znak

Kinezi nazivaju

razlicitih svetova U japanskom

bofanskog prisustva. !Star,

glavnu dugu, a tamniji sporedni luk nazivaju zenskim. Berberi iz severne

mitu o stvaranju sveta, blizanacka

vavilonska boginja ljubavi i

bofanstva Izanagi i Izanami

rata, nosila je ogrlicu u duginim

stoje na plutajucem Nebeskom

bojama, a Inke su verovale da

mostu da stvore svet, a verovanje

su duge kruna boga groma i

Afrike nazivaju dugu

u juinom Gabonu navodi da

kise, Ilape. Luk - koji je oruzje

"nevestom kise"ili

su ljudski preci stigli na zernlju

strelca - mo2e da predstavlja

"nevestom neba':

si5avsi sa duge. U nordijskom

boziji gnev Indra, hinduski bog

dok je Jamani u Tjera del Fuego (Ognjena zemlja) nazivaju "muzem meseca".

Nasuprot tome, u judeo-

optirnizma i nade, boianskog

predstavlja putanju izmedu

muskom svetliju,

sistemom cakri

boje U razlicitim tradicijama

BOZANSKO PRISUSTVO

neke kulture ih

i isceljenja preko veze sa

duga se pojavljuje sirnbolii'no

prolaznosti, au torn obliku duga

pojave dve duge,

simbol zapadnjackog pokreta "Novo doba': koji ukazuje na

tradicije sirorn Severne Amerike

maaarska i francuska - duga se povezuje

Duga je takoae istaknuti

Nedokuciva, etericna i trenutna,

i kuga, srnatrana je simbolom

POL I ROD

naroda': a ovaj termin se na isti nacin koristi u Juznoj Africi

mitu, Bifrost je bio dugin most koji je povezivao Azgard, zemlju bogova, sa Midgardom, zernaljskirn carstvom. Za Bifrost

oesNo Bogovi Vikinga silazili su sa neba na zemlju koristeci dugin most koji je nordijska legenda nazvala Bi frost

oesNo Ne postoji slaganje u vezi sa bojama duge. Prema Dogonima, ima ih cetiri:. crna, crvena, zuta, i zelena. U budistickoj ikonograliji, ima ih pet· plava, bela, zelena, crvena i zuta. Zapadnjacka nauka govori o sedam boja· crvenoj, narandzastoj, zutoj, zelenoj, plavoj indigo plavoj i ljubicastoj

Ci

c

>

svoju nebesku moc i rnilost Na Tibetu, gde se duge jadjaju u prelaznim periodima godine i najadjuju promenu vrernena, one se povezuju sa blagoslon1m

nezamrsenog klupka konca u

bodisatva tibetanskog budizma..

duginim bojam.1, kojim bi se

Postoji rasireno verovanje

ponistili losi uticaji duge Idejc

kod centralr10.1frickih Pigmeja

o bolestima koje uzrokuje duga

da je duga instrument bo:lanske

pojadjuju se sirorn Afrike, Azijc

komunikacije, au nekim

i Australije: za Senoje Malezije,

kulturama ona obele:Zava mesto

prolazak ispod duge uzrokuje

boianstn iii eoveka visokog roda:

fat,1lnu groznicu, ,1 .rnstralijski

u havajskom folkloru plemkinja

urodenici povezuju dugu sa

Hoamakejkekula je uhvaeena

gubom Upiranje prsta u dugu

praeenjem duge. Duga je

smatra sc ludoscu u mnogim

dccu u kolibc da bi ih sprecili

povezivana sa lridom, zlatokrilom

delovima sveta: rnadarsko

d.1 pokazuju iii gledaju dugu

glasnicorn grckih bogova, koja

rurodno \'erovanje kaze dace prst

Dobij,111je zutice. gubitak oka,

se cesto prikazuje sa stapom na

kojim se upire u dugu uvenuti.

ud.u groma iii cak nestaj,rnje

kojem su se preplele zmije Maje

dok pripadnici naroda Sumu u

su ncke od opasnosti kojc su se

su prinosile :lrtve u zlatu i srebru

Hondurasu i Nikaragvi skrivaju

\ ezi\ ale z.1 dugu

Kada se Hrist prikazuje sa dugom, u hriscanskoj umetnosti to je obicno simbol milosrdnog aspekta njegovih bozanskih mod

GORE

zastitnici zena, [scel. koja je bi la boginja medicine, plodnosti i duge i koja je kontrolisala ki5u.

DUGI NO TELO Srodno sistemu cakri, dugino telo moze se zamisljati kao energetska polja koja okru2:uju ljudsko telo,

LEGENDE 0 DUGI

svako sa razlicitim svojstvima.

Postoje rnnoge legende i obicaji

Nivo

Boja

Telo

Svojstva

vezani za dugu Sijuksi kaiu da

1 spoljasnji krug iii sloj

crvena

fizicko (prolazno)

temelj na kojem se grade svi drugi nivoi

2. spoljasnji krug iii sloj

narandzasta

etarsko (prolazno)

rani emocionalni i formativni uticaji okruzenja; energetski obrazac tela

3. spoljasnji krug iii sloj

2:uta

astral no (prelazno)

uticaji kulture i drustva, kao StO SU religiozne i obrazovne institucije i kako one oblikuju misao i delovanje

4 spoljasnji krug iii sloj

zelena

mental no (prelazno)

postizanje smisla zivota kroz odnos sa drugima; spona izmeau prolaznog i vecnog

5 spoljasnji krug iii sloj

plava

uzrocno (transpersonalno)

usklaaeno sa dusom; skladiste secanja duse, podstice njeno putovanje

6. spoljasnji krug iii sloj

indigo

dijamantsko (telo blazenstva) (transpersonalno)

razmisljanje potisnuto intuitivno stecenim znanjem

7. unutr asnji sloj iii jezgro

ljubicasta

nebesko (vecno)

prosvetljenje; individualna dusa stapa se s kosmosom, sjedinjavanje sa bozanskim

je duga tarno gde je srnesteno S\'O CVCCe

jarkih boja, pre i posJe

kratkog perioda cvetanja na

···············································

zernlji U irskom folkloru, kucni duh je nesta5ni davolak koji dr±i zlatni kreag na kraju duge; u keltskoj tradiciji, novcici s dugom nalazili su se tamo, zakopani u zernlji, ali otkrivani posle velikih oluja.

·························•············································································•···•···•·····························•··•····•·············•···•·•·······

Medutim, duga se ne povezuje uvek sa lepotom i srecom Stari Peruanci

SU

tvrdili dace se

osoba razboleti ako duga ude u njeno telo; lek je bio nalazenje

T R E

1

C

I

D

E

0

l(NJIGA ZNAIAJ Raaanje deteta, rodoslov

HtMERA Mitoloska hibridna zivotinja, sastavljena od zmije, lava i jarca, simbol pobede duha nad materijom

EPOLETE Simbol ranga u vojnickom i heraldickom kontekstu CER Runa za zetvu Poznata jos kao D:Zara

HRIST Monogram dobijen inicijalima Hrista u njihovoj grckoj fromi, PX U ovoj varijanti, X je okrenuto za 45 stepeni da bi formirao krst

HRIST Monogram, varijacija; u kombinaciji sa grckim slovima alfa i omega, prvim i poslednjim slovom grckog alfabeta,

da bi simbolizovao Hrista kao prvog i poslednjeg

HRIST Monogram, varijacija

HRoNos Bog,

varijacija HRIST Monogram, varijacija; trougao u bazi je simbol bozanstva, sto znaci da je Hrist centar Svete trojice

DtMNJAK Falusni simbol frojdovske psihologije

EPOLETE Heraldicka

HRIST Monogram, varijacija

varijacija

HRONOS Bog,

KINA Ovaj simbol TRESNJA Samurajski

amblem u Japanu, ovo voce je u Kini simbol nevinosti, a njen cvat predskazuje srecu U hriscanskoj ikonografiji, tresnja je alternativa jabuci kao rajskom vocu.

KoKOSKAU

delovima Juzne Amerike (kult makumba), na Karibima (vudu) i u Africi, kultna zivotinja; vodic dusa pri obredima inicijacije, zrtvena zivotinja Deseti znak u kineskom zodijaku

HRoNos Bog

Kinezi koriste od najranijih spisa ion odrazava njihovo sagledavanje svoje civilizacije, a to znaci da je rec 0 "carstvu u sredini'; smestenom izmeau neba i zemlje, i u sredini inace necivilizovanog sveta

varijacija.

HRIST Monogram, varijacija

HRIST Monogram, varijacija .

HRIZANTEMA

HRIST Jos jedan monogram koji simbolizuje Hrista, sacinjen pomocu

Suncani i carski simbol u Japanu, povezan sa dugovecnoscu i radoscu; kineski taoisticki simbol; au zapadnjackoj umetnosti koristi se kao simbol jesenL

predstavlja sunce iii mesec, kao i otvore za oci iii usta. Koristi se u ideografskom pisanju oko pet hil,jada godina KRAJSLER Amblem

KRUG Presecen

proizvoaaca automobila, varijanta petougla u kombinaciji sa pentagramom.

dijagonalnom linijom, grcko slovo fi, koje se u kompjuterskim programima obicno koristi za nulu. U drugim kontekstima oznacava precnik iii prosecan broj

CRKVA

0

u

hriscanstvu slika sveta; takoae povezana sa Hristovom nevestom i majkom hriscana, a otuda i sa majcinstvom

CINOBER Alhemijski

znak

KRUG Presecen dijagonalnim krstom, savremeni znak za nulti polozaj masina

KRUG I STRELA

Jedan od najcesCih ideograma u zapadnoj kulturi. Znak za planetu Mars. Takoae znak za gvozae i cink, te za jutro.

KRUG Sa vertikalnom linijom koja se nastavlja prema dole, jedan od najstarijih ideograma, takoae se pojavljivao u runskom pismu, gde je neko vreme predstavljao glas "m"

KRUG lspunjen, mozda najcesci stari ideogram prisutan u mnogim starim kulturama.

KRuGov1 Mali,

povezani pravim linijama, veoma stara struktura pronaaena u kineskim i nordijskim crtezima u steni. U kabalistickim misticnim kontekstima slicni znakovi se koriste za zvezde i zvukove.

KRUG Na KRUG Presecen

horizontalnom linijom, jos jedan od najranijih ideograma ljudskog roda, pronaaen na slikama u steni u srcu Sahare i u mnogim ranim sistemima pisanja U savremenim kontekstima koristi se kao znak za otvoreno . Na brodovima je glavni deo Plimsolove linije

KRUG Presecen uspravnim krstom, redak znak koji se ponekad koristi u alhemiji za ulje iii vosak U muzickom obelezavanju znaci "treba ponoviti"

horizontalnoj liniji, stari ideogram koji mozda oznacava velicinu iii moc

0 -KRUG Na nekoliko horizontalnih linija koje se skracuju, sa znacenjem nepoznato; pojavljuje se u nekoliko praistorijskih evropskih peCina .

KRUG Podeljen horizontalnom linijom, cesto prisutan na slikama u steni. U ranoj kineskoj kaligrafiji oznacavao je sunce; u grckom pismu predstavlja slovo teta

KRUG Podeljen vertikalnom linijom, stari znak u prvim pismima Bliskog istoka. Alhemijski znak za azot

KRUG Na vertikalnoj

liniji, stari ideogram; u staroj Grckoj bio je znak za Afroditu; u alhemiji je znak za noc

KRUG Prazan, jedan od najstarijih ideograma Ponekad

KRUGOVI Tri,

KRUG Polukrug na vertikalnoj liniji, znak za izlazece sunce, u meteorologiji se koristi za rosu.

KRUG Jos jedan veoma star ideogram, povezan sa bozanskim iii mocnim U budistickoj i hriscanskoj umetnosti koristi se da oznaci harizmu iii oreol

ispunjena, poznata kao rupe u ciniji, pronaaeni u nordijskim crtezima u steni; koriste se na savremenim kartama da oznace rusevine iii znamenitosti koje vredi posetiti U meteorologiji se koriste za kisu . U matematici i geometriji ovaj znak znaci "sledi" Ako se okrene naopako, ima znacenje zato sto

S1TROEN Amblem

proizvoaaca automobila, inspirisan simbolom pobede i vojne nadmoci (V)

Vceb °'V'°

um Skupa sa kvadratom jedan je od najvaznijih masonskih simbola

O"AKS;mbol

ILOVACA Alhemijski

znak.

plodnost1 1 otkrovenja; u Kini su ljubicasti oblaci znakovi srece Broj devet u oblaku predstavlja misticno blazenstvo U modernom dobu vezuje se za turobnost, povucenost iii depresiju

ZALEPITI Alhemijski

znak

KoBRA U lndiji

PLAST Njegova simbolika metamorfoze i skrivanja proistice iz trenutne promene koju cini za izgled nosioca . U tevtonskim i keltskim legendama carobni plast se povezuje sa nevidljivoscu i zaboravom. Plast takoae simbolizuje intrige i svet spijunaze

lE NEPOMICNIH ZVEZDA Kineski

znak

SIMBOL ZABRANE REPRODUKOVANJA

Koristi se da oznaci zakonsko pravo vlasnistva nad tekstom iii slikama

Rimski rog izobilja koji se ne moze isprazniti; u zapadnoj umetnosti kor is ti se da oznaci obilje i napredak i predstavlja zenski simbol majcinske nege i ljubavi Atribut Dionisa, boga vina, Demetre i Prijapa, kao i alegorijskih figura Zemlje, Jeseni, Gostoljubivosti, Mira, Srece i Sloge u zapadnoj umetnosti

simbolika krave dostize najvecu vrednost kod Hindusa, koji je smatraju svetom zivotinjom. Njena slika svuda predstavlja srecu

KoLEVKA Simbol majcine utrobe; povezan sa bezbednoscu, zastitom i sigurnoscu Tradicionalni oblik poput camca povezuje je i s

putovanjem; simbol sigurnog puta kroz zivot

kazne i arhetipski prozdrljivac Sa strahopostovanjem se smatra bicem iskonske i okultne vlasti r;iad vodom, zemljom i donjim svetom. Stari Egipcani su imali krokodilskog boga plodnosti koji se zvao Sebek . U nekim delovima Azije ima pozitivnija znacenja, gde se pojavljuje kao izumitelj bubnja i pesme

LORENSKI KRST

Koristi se u heraldici

ZDRAL Kinezi

KAURI {SKOUKICA)

Simbol bogatstva i ranga u nekim delovima Afrike, pojavljuje se na odeci i ukrasima; frojdovski simbol zenskih polnih organa, povezuje se i sa plodnoscu i sreeom.

LAZAREV KRST

Stari simbol svetosti i prorocanstva

ga povezuju sa besmrtnoscu; u Africi se povezuje s darom govora i sa sposobnoscu komuniciranja s bogovima hriscanskoj simbolici ponekad se povezuje sa vaskrsenjem

HRISTOV KRST

++ ++ PALESTINSKI KRsT Koristio

se kao simbol

u

Jerusalimskog kraljevstva posto su grad zauzeli krstasi

KRST BESKONACNOSTI

Simbol vecnosti

KosMICKO oRvo

KoRAL Crvena

boja ga u mnogim tradicijama povezuje sa krvlju· za hriscane simbolizuje Hristove muke; u grckom mitu, nastao je od kapi Meduzine krvL U starom Rimu su se nosile koralne ogrlice da odbiju bolest

"Drvo zivota" okrenuto naopako tako da njegovo korenje izvlaci duhovnu snagu iz neba

CvRCAK U Kini

povezan sa smrcu i vaskrsenjem; takooe predstavlja simbol srece

PETROV KRST

KRsT GoLGOTE KoJOT U Severnoj

KRAvAStari

simbol majcinske nege, cesto

Americi i Africi simbol prorocanstva iii kulturni junak

Slican krstaskom krstu KROKODIL Glavni

simbol destruktivne prozdrljivosti, donosilac bofanske

Naopako okrenut latinski krst koji podseca na mucenistvo svetog Petra, koji je bio raspet naopacke.

flLIPOV KRST

Povezuje se s nordijskim zemljama, meou kojima ga neke koriste u zastavama

KRsT sv. E>oRDA KRST SA KRST SVETIH

PAPIN KRST

STRELICAMA

Varijacija.

ARHANflELA

Varijacija

znak prisutan jos u praistorijskim pecinama Egipatski hijeroglif koji oznacava deljenje kao matematicku operaciju Znaci mnozenje, sukobljavanje, ponistenje, suprotstavljanje, opstrukciju i neodlucnost.

KRST SVETOG JovANA Takooe KRST sv. ANDRIJE

Nazvan po apostolu Andriji, koji je raspet na dijagonalnom krstu.

magijski ideogram iz vikinskog doba, verovatno koriscen i u kabalizmu

KRST PUACKASA KRST, KELTSKI KRST

KRST, PRIKRIVENI

JEVANflELISTA

Varijacija kamuflirane forme krsta koju su koristili rani hriscani

KRST SA SIDROM

KRST SVETOG KRST sv.

JovANA

ANTONIJA Nazvan

KRST SVETE CRKVE

po pustinjaku u Egiptu, za koga se pricalo da je oterao grupu demona ovakvim krstom Poznat i kao tau krst, kao krst u obliku slova T, egipatski krst i krst pljackasa.

Koriscen i u alhemiji kao simbol lonca za taljenje

Jedan od kamufliranih krstova koji su koristili prvi hriscani.

KRST, KELTSKI

Varijacija KRST, PRIKRIVENI

Varijacija, takooe koriscen na pecatu princa Biblosa, fenicanskog grada, 2000. godine pre nove ere

/X KRST, UGAONI

KRST SVETIH ARHANflELA Poznat

KRST, KOPTSKI

i kao krst Golgote PATRIJARHOV KRST

KRST SA KRST sv. BIRGITE

STRELICAMA

KRST, ISTOCNO-

Ukrasen sa pet dragih kamenova, predstavlja pet Hristovih rana.

Oznacava sirenje u svim pravcima i zato je omiljeni simbol fasista

PRAVOSLAVNI KRST, DIJAGONALNI Krst

jednakih kraka, izuzetno star

KRST, EGIPATSKI/

KRST, SIUATI

KRST, BARJACNI/

KOPTSKI

Nastao u doba krstasa kada su vitezovi nosili sa sobom krstove koji su se mogli pobosti

KSl-RO Monogram sastavljen od pocetnih grckih slova za rec Hrist

KRST Otvoren s zatvorenim kracima, stari simbol koji je, izgleda, bio povezan s vremenom, sa cetiri vetra iii sa cetiri strane sveta.

KRST, TAU

I

KRSTTOCKA,

EGIPATSKI

DIJAGONALNI

Sugerise neutralizujucu karakteristiku

u zemlju za vreme molitve na bojistu iii u logoru

KRST Sa jednakim kracima, stari ideogram u vecini kultura, koji je prisutan u celom svetu, cesto povezan sa cetiri elementa. matematici se koristi kao znak sabiranja

KRsT, TAU Varijacija

sa zmijom

•

KRST CEDNOSTI

u

•

•

•

•

KRST, SVETI RIMSKI Ima svastiku KRsT Sa ispunjenim iii zatvorenim kratkim kracima, cest u staroj Grckoj, pretkol u mbovskoj Americi i na Bliskom istoku do 1 000 godina pre nove ere, povezan sa suncem i moci

KRST, SA ODECOM

KRsT Smesten

KRST, GRCKI

u sredini, sto je moguca aluzija na Hristov povratak.

Simbolizuje raspece

na globusu. Znak za jevanaelizaciju sveta.

KRST, MALTESKI

KRST, KVADRATNI

Takoae poznat kao krst obecanja. Koristi se kao amblem reda Svetog Jovana, zasnovan na staroasirskim simbolima .

Predstavlja Zemlju sa cetiri ugla

KRST, SA KRUZNOM PUTANJOM Simbol konacnog trijumfa Hrista nad svetom

KRST, PORTALNI

KRST TOCKA

I

SUNCA Prvi put

KRSTI MALTESKI

Varijacija.

KRST, OBNOVITEUSKI

KRST, GVOZDENI/ MANTOVSKI KRST Koristi se kao nemacko odlikovanje.

Koristio se u heraldici XV veka i na evropskim novcicima. Koci lnka predstavlja znak za sunce

se pojavio u osvit bronzanog doba, u starom Egiptu, Kini, pretkolumbovskoj Americi i na Bliskom istoku Povezuje se s tockom.

>

RASKRSCE Simbol donosenja odluka, zivotnih promena i putovanja

<

i sa zracima sunca; takooe sveti cvet Freje, germanske boginje neba .

KRISTAL Savremeni

simbol VRANA U Evropi i

lndiji simbol rata, smrti, samoce, zla i nesrece, ali u Americi i Australiji ima pozitivnu simboliku kao ptica sunca koja je kreativna.

Q KRUNA

PoistovecuJe se sa vlascu, slavom i posvecenjem Nastale kao venci, krune se oslanjaju na simboliku kruga predstavljajuci savrsenstvo i prstena - predstavljajuci

CEMPRES

Zapadnjacki simbol smrti i zalosti, ali u Aziji i drugde simbol dugovecnosti i istr ajnosti.

SKIPTAR Nastao

kao muski simbol plodnosti, podrazumeva kraljevsku i duhovnu moc za vrsenje pravde Povezuje se sa stapom i palicom Jedan od znakova episkopskog autoriteta je skiptar

v LONACZA TAUENJE Alhemijski

i starohemijski znak

0PASNOST

sa simbolikom kvadrata, otuda u vezi sa fizickom manifestacijom sveta. Simbol mudrosti i savrsenstva; kod masona, na primer, glatka kocka predstavlja usavrsenog eoveka; jedna od islamskih najsvetijih struktura, Caba, ima oblik kocke

KUPIDON

LONAC ZA

I

EROS

S lukom i strelama zudnje, Kupidon je simbol ljubavi i romantike

Starohemijski znak, varijacija KRUNA OD TRNJA

Originalno sprdnja sa simbolikom krune (od strane rimskih vojnika koji su razapeli Hrista), sada je postala simbol zrtvovanja i posvecenja sama po sebi

KRST, PRIKRIVENI

Hriscanski simbol nade

Energija, simbol vreline, u kombinaciji sa strelom.

KocKA Povezana

neprekidnost

TAUENJE

SMRTTrenutak

izdisaja, koristi se u modernim stripovima

DAEG Runa za D KUVANJE

Alhemijski znak

0PASNOST

Energija, vrelina, varijacija

BooE:Z I NOZ Sveti simbol religijski simbol kod budista i Sika Koci Sika simbolizuje hrabrost i dostojanstvo U tibetanskom budizmu, ritualni noz sa trostranom ostricom koristi se kod zastite svetih gradevina . U evropskom folkloru, nozje povezan sa izdajom

JELEN Opsti

0PASNOST Od

blagotvorni znak povezan sa zorom, svetloscu, cistotom, obnovom, kreativnoscu i magijom

otrova, koristi se u botanici. Takooe simbol sah-mata u sahu

ZAKRIVUENA

DENEB ALGEDI

LINIJA Deo

Magijski pecat

kruga, pojavljuje se u mnogim ideografskim sistemima, starim i savremenim. BELA RADA

DAN Runa

Hriscanski simbol nevinosti povezan sa Devicom Marijom

povezana sa svetloscu i uspehom

DENKJEM, Krokodil,

ganski adinkra simbol koji oznacava sposobnost prilagoaavanja prilikama, bas kao sto se krokodil prilagoaava sa vode na kopno

PRESLICA Koristi se za pripremu vune za predenje, simbol Atene/Minerve, grcko-rimske boginje mudrosti i izumiteljke predenja i tkanja; takoae povezana sa prolazenjem vremena

t

0ARMACAKRA

Budisticki tocak sa osam paoca

+ DAUINA Savremeni

tehnicki simbol

BozANSKA Moc

PAsSimbol

Staronordijski/ anglosaksonski znak; takoae logo za Micubisi grup

odanosti; u keltskoj i hriscanskoj tradiciji zastitnicka budnost; u antickoj misli povezan sa donjim svetom, gde je bio vodic i cuvar Psi su zastitnicki simboli u Japanu i Kini, ali u Kini imaju i veze sa demonima

OEUENJE

Matematicki znak.

••

KuPOLA Simbol neba, cesto se pojavljuje na svetim iii vaznim svetovnim graoevinama, kao StO SU dzamije, vizantijske crkve iii Rimski panteon

DozA LEKA Velika tableta iii pilula, stara farmakologija; takooe u japanskom budizmu i u alhemiji znak za rastvor

od najcescih starozapadnih ideograma, koji postoji jos iz doba pecinskog slikarstva i duboreza u steni.

LuTKA Koristi se

u religiji, ritualu i magiji kao zamena za ljude i bozanstva.

DEUENJE

MAGARAC

Matematicki znak,

Savremeni simbol gluposti, ali su preoasnje konotacije bile mnogo pozitivnije (poniznost, siromastvo i strpljenje) iii negativnije, kako u egipatskoj tako i u indijskoj mitologiji

PoG1Nuo u BOJU

0ESTILACIJA

Alhemijski znak

kao prilika za dobre iii zle sile da uou iii da izaou, pa je to razlog da se vrata uglavnom cuvaju

TACKAJedan

varijacija.

Vojnicki izraz koji se koristi i na kartama da oznaci bojno polje

nosilac dusa na Ostrvo blazenih Atribut Posejdona, Afrodite, Erosa, Demetre i Dionisa Prepleten sa sidrom, dellin moze da simbolizuje razboritost.

0ZNAKA ZA DOLAR

Valuta SAD RAZVEDENI

Rodoslov

e e TACKE, TRI u TROUGLU Moderan

znak za dakle

---

TACKE U REDU DELfiN Rasireni

STAP ZA KOPANJE

Tradicionalno oruae auswtralijskih uroaenika za skupljanje korenja i povrca, sada se u modernoj umetnosti koristi da oznaci pretka

simbol spasenja, preobrazenja i ljubavL Amblem

0ESTILOVANO UUE

Alhemijski znak.

RAZVEDENI

Rodoslov, varijacija

Hr ista kao spasitelja U starogrckoj mitologiji, dellin je nosilac bogova, spasitelj junaka i

VRATA

I

ULAZ

Mesto promene, koje se u mnogim kulturama sagledava

Moderan znak za nesto sto je izostavljeno Nekoliko tacaka u redu bio je znak za kisu kod Anglosaksonaca.

crkvama, obicno na krstionicama i propovedaonicama, kao jedan od atributa svetog Jovana BusANJ GowsOpsti

simbol mira, narocito sa maslinovom grancicom - ovo je aluzija na pricu o Noju, kada je potop poceo da se povlaci i da se ukazuje kopno Golub je takooe personifikacija Svetog duha i simbol krstenja.

lskonsko sredstvo komunikacije, simbol kreativne moci u lndiji, glas neba u Kini, sluzi za izazivanje transa i zanosa u samanistickim drustvima. U modernoj zapadnoj simbolici, bubanj se povezuje s ratom i uzbunom

Uvo Prijemcivost; u Africi usi simbolizuju zivotinjsku prirodu ljudi Na lstoku SU klempave usi simbol mudrosti i dugovecnosti Busenje usiju je tradicionalno bilo stari znak za zavet.

ZEMUA Planeta, znak koriscen jos 500 godine p. n e Danas se koristi na kartama kao znak za kapelu Alhemijski znak za protivrei':nost

JAJE Opsti simbol

ELEKTRICITET

za stvaranje, cesto stvar iz koje je nastao zivot, bilo vegetativni, bozanski iii iskonski Simbol naklonosti Sirom sveta, simbolizuje srecu, bogatstvo, zdravlje, rooenje i vaskrsenje Takooe povezan sa prolecem U jevrejskoj tradiciji jaje je simbol obecanja

Grom, munja .

ZEMLJA Planeta,

savremeni znak

PATKA Simbol srece

! Znak narodnog neslaganja, dobijen od znaka "viva!" okrenutog DoLE

naopacke

u Japanu i Kini, pri cemu par pataka simbolizuje brak i kucnu harmoniju

D

EHVAZ Runa za E

ZEMUA Element

BoRAv1sTE

ZEMUA Planeta,

Egipatski hijeroglif

savremena varijacija

0SAMSimbol ZEMUA Element, ZMAJ Blagotvoran

simbol na lstoku, zlokoban na Zapadu, sa obiljem simbolike i za jedno i za drugo.

kabalistii':ki

ZEMUA Planeta,

varijacija

SLON Stari simbol suverene vlasti u lndiji, Kini i Africi, a po asocijaciji povezan sa dostojanstvom, inteligencijom, razboritoscu i mirom Jahaca zivotinja indijskih vladara i boga groma i munje, lndre. Stari Rimljani su povezivali slona s pobedom. Srednjevekovna

Evropa je verovala da se slon uzdrzava od seksa sa svojom partnerkom tokom njene trudnoce, sto ga je ucinilo simbolom cednosti, vernosti i ljubavi Beli slon Burme, Tajlanda i Kambodze simbol je plodnosti i kise

kosmicke ravnoteze i obnove Srecan broj u Kini

0RAO

Nedvosmislen i opsti simbol moci, brzine i zapazanja. Atribut najvecih bogova, koji je mnogo kasnije usvojen kao simbol carske mod Pojavljuje se i na duborezima u hriscanskim

JEDANAESTA KUCA

Astrologija

PoMRACENJE

OsMA KUCA

MESECA

Astrologija

Astronomija

D ZATVOREN PROSTOR Cisterna iii EMPEDOKLOVI ELEMENTI, VATRA ELHAZ Runa za Z, u

znacenju vapit

Predsokr atovski starogrcki geometrijski simboli elemenata

zatvorena prostorija, takoae sahranjeni, u rodoslovu

• ••

!

LASICA Heraldika.

0Ko, TRECE

0KO VATRE

Starogermanski znak, u alhemiji cetiri elementa.

EMPEDOKLOVI

ENEAGRAM

ES EN CUA

HoRovo oKo

ELIPSA Nista, nula,

ELEMENTI, VODA

Alhemijski znak

odsustvo.

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata

Devetokraka zvezda, hriscanska, devet darova duha

Simbol kosmicke celovitosti i svevidece moci staroegipatskog boga Hora. Takoae poznato kao Vedjat

ULAZ

VidiVrata

ETERICNO UUE

Alhemijski znak

EMPEDOKLOVI ELEMENTI, VAZDUH

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.

CAR lsus, pr vi, jedini, sustina EoH Runa za Y, u znacenju tisa

,SSS,

Takoae zvano "oko srca'; simbol oka duhovne percepcije u hinduizmu, a vidovitosti u islamu. Masoni su ga usvojili kao jedan od znakova svog drustva

VERA

Ranohriscanski simbol, jedan od onih koji su upisani u katakombama u kojima su se hriscani skrivali od rimskog progona U hebrejskoj tradiciji, ribe se povezuju s nadom

ZMAJEVO OKO

Starogermanski znak za pretnju, opasnost

ISPARAVANJE

Moderan znak

0KO EMU Pojavljuje se u EMPEDOKLOVI ELEMENTI, ZEMUA

Predsokratovski starogrcki geometrijski simboli elemenata.

pricama australijskih uroaenika 0 stvaranju sveta; zato se ubijanje emua povezuje s nesrecom.

EPA Ganski adinkra simbol u znacenju lisice, simbol

ropstva .

•

ZNAK UZVIKA

Moderan znak koji obelezava iznenaaenje iii isticanje u tekstu

I

OBRVA

Sposobnost vida, vizije (doslovno i metaforicki), u mnogim tradicijama povezana sa magijskom iii duhovnom moCi U kineskom budizmu, duge obrve su znak mudrosti i starosti

SoKo Suncani simbol pobede, superiornosti, ambicije, duha, svetlosti i slobode. Mnogi egipatski bogovi prikazuju se sa glavom sokola. Sokolovo oko simbolizuje ostar vid. U zapadnjackoj tradiciji soko je simbol lovca, a u nordijskoj mitologiji boga neba, Vodena

PORODICA Znak koji spaja znak za zenu, za muskarca i za zenu sa detetom

LEPEZA Simbol dobrote (kineski); atribut jednog od japasnskih Sedam bozanstava srece i Visnua (hinduskog boga). U Africi, Aziji i na Dalekom istoku simbol kraljevske vlasti

FE Runa u znacenju

PAPRAT Polinezijski

stoke, takoae vikinski simbol za pokretnu imovinu

znak

SMOKVA Simbol plodnosti, u budizmu takoae simbol moralnog ucenja i besmrtnosti

PRVA KUCA VATRA Muski

simbol stvaranja, destru kcije, prociscenja, otkrovenja, preobrazenja, obnove i duhovnog iii polnog :Zara

FrATAmblem PERO Simbol Mat, staroegipatske boginje pravde U indijanskim tradicijama, perje sadrzi duh ptice i na visokoj je ceni

proizvoaaca automobila, dobijen od suncanog krsta

PRECISTITI

Alhemijski znak VATRA Alhemijski

znak

PETI ELEMENT

Peta, nematerijalna materija iii etar. Najbolje

SNOPIC PRUCA

Slikarsko predstavljanje sekire umotane prucem i uvezane ko:Zom, koju su nosili rimski cinovnici kao simbol svoje vlasti. Kasnije je ovo postalo kazneni znak rimske drzavne vlasti, da bi na kraju bilo usvojeno od fasizma.

BRZO KRETANJE

Moderan znak.

ZENSKO

FEOH Runa za F

PRSTI I NOKTI Veza sa duhovnom mod (lndija) i sa ucenjima islama Dugi nokti su tradicionalno znak bogatstva i statusa; dugi kandzasti nokti su atributi kraljeva Dahomeja u Africi.

KAMIN Vidi ognjiste

RIBA

Pojednostavljen znak koji su koristili rani hriscani kao prvi Hristov amblem.

PETA KUCA

VATROMET

U modernom svetu povezan sa festivalima i proslavama, sto je raskosniji spektakl to je bolja prilika; povezuje se i sa drugom simbolikom, na primer s raketom, tockom, zvezdom, spiralom.

ideogram, koji se koristi i za mesecev krug

RIBA Falusni simbol srece i plodnosti. U Kini je riba amblem obilja i srece Slova grcke reci za ribu ichtus - cine akronim za lsusa Hrista, pa je zato riba postala rani tajni hriscanski znak. U hebrejskoj tradiciji, ribe predstavljaju iskrene i verne U hinduskom mitu, one se pojavljuju kao spasitelji..

VATRA Kabalizam

Astrologija. VATRA Veoma star

Astrologija.

UorcA Simbol ribolova i klopke iz koje se ne moze izbaviti.

PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE, TACKA Gotovo

sva zapadna ideografija zasniva se na pet osnovnih oblika, tacki, liniji, polukrugu i dve spirale

PET ELEMENATA ZAPADNE

PET Povezano sa ljudskim mikrokosmosom i rukom; vazan simbol ukupnosti u Kini, Japanu i u keltskoj tradiciji. Povezano i sa ljubavlju, zdravljem, culnoscu, meditacijom, analizom, kritikom i srcem.

FLASA

I

BOCA

Alhemijski znak za flasu koja nije prozirna

IDEOGRAFIJE, LINIJA

MLATILICA ZA

CETIRI ELEMENTA

CvET Najveci

MUVE U mnogim

Srednjevekovni znak.

uspeh; zenska lepota; takoae znak za nestalnost i prolaznost. Posebne vrste cveca imaju sopstvenu simboliku, a u nekim kulturama i jezik Uveliko se koristi u obredima Sirom sveta (roaenje, vencanje, smrt, proslave) .

kulturama simbol kraljevskog dostojanstva, u Polineziji znak ranga, za budiste znak samilosti.

FLASA Alhemijski znak za flasu napravljenu od stakla

PET ELEMENATA ZAP AD NE IDEOGRAFIJE,

UC:VRSCIVANJE

POLUKRUG Poznat i

Alhemijski PANOVA FRULA

kao presek

Povezana s Panom (grcki bog suma i polja), otuda njena WIUAN Stilizovani

ljiljan sa tri cveta koristi se kao amblem Francuske PET ELEMENATA ZAP AD NE

ZASTAVA Amblem

IDEOGRAFIJE,

vladanja i identiteta na mnogim nivoima (meaunarodnom, nacionalnom, lokalnom); u ratu simbol vojne casti, pri cemu bela zastava predstavlja predaju; zastava koja se vijori moze predstavljati novi pocetak.

SPIRALA Prikazivana

i obrnuto

PET ELEMENATA ZAPADNE IDEOGRAFIJE, SPIRALA Varijacija

L~ STOPALO Bose noge su cesto znak poniznosti. Na lstoku je pranje nogu cin gosrnljubivosti i znak ljubavi; Hristovo pranje nogu svojim ucenicima bio je simbolican gest njegove ljubavi i sluzenja .

CETIRI JEVANE>ELISTA

CETIRI JEVANE>ELISTA

Varijacija.

veza sa prirodom i seksualnoscu; frule od bambusa povezuju se sa monasima zen budizma

CETIRI Cvrstina,

ISTICANJE

I

TAUENJE Alhemijski

znak

MuvA U mnogim tradicijama povezana sa bolescu, smrcu i aavolom

CESMA lzvor

organizacija, moc, intelekt, pravda i svemoc

vode, sto znaci zivota Pijenje vode sa cesme moze simbolizovati duhovno osvezenje iii besmrtnost U islamskoj tradiciji, cesme predstavljaju vezu izmeau ljudi i Boga

CETVRTA KUCA

Astrologija.

L1s1cA U evropskoj tradiciji povezana sa lukavoscu, a u srednjevekovnoj umetnosti pojavljuje se kao simbol davola. U Kini i Japanu, lisica je donosilac bogatstva .

duhova . U anticko doba povezivan je s mesecom i magijom i smatrao se mocnim afrodizijakom ISPARENJA

pre 10 hiljada godina, koristi se u nordijskom runskom pismu kao znak za divove iii titane Takode se korsti kao izraz mod

Alhemijski znak

0-0 STAKLO KAPUA Prelazni

fUNTUNFUNEFU

ZABASimbol

zacetka, narocito u Egiptu, povezan s magijom, klijanjem, evolucijom, mesecevim menama, vodom i ki5om. U Japanu amblem srece.

destruktivnost kod muskih i plodnost i negu kod zenskih Jedan od znakova u zodijaku. U rimskom mitu rog izobilja potice od roga koze, Amalteje, ugledne Zevsove dojilje

Adinkra simbol iz Gane koji oznacava sijamske krokodile koji imaju zajednicki stomak, a ipak se tuku zbog hrane . Upozorenje na unutrasnji sukob u plemenu

simbol koji oznacava kretanje izjednog mesta, vremena, duhovnog iii psiholoskog stanja u drugo Kapije mogu takode da simbolizuju duhvonu i/ili svetovnu vlast

I

ZLATO Alhemijski znak, varijacija

ARSENIK

Alhemijski znak, u rodoslovu onaj ko nije u braku. ZLATO Alhemijski

znak, varijacija BoGINJA Jutra

iii veceri, grcka i vizantijska.

GLOBUS

I

ZLATO Alhemijski znak, varijacija.

ORBITA

Amblem moCi bogova iii carskih vladara, simbol ukupnosti

BOG I NJ A

BLIZANCI Zodijacki

znak. USTA OLUKA

Fu Autoritet, kineski znak

Obicno na olucima crkava iii na ogradama katedrala Tokom srednjeg veka, usta oluka su bila uglavnom groteskna iii demonska, simbolizujuci moc crkve da ispere zlo .

GeoFU Runa za G

RUKAVICA Snazan simbol ranga koji se koristi kao priznanje superiornosti iii vernosti vazala, te kao zavet ljubavi.

ZLATNI BROJ GoHEJI Sveti

carobni stapici sa trakama bele hartije rasporedenim u cik-cak obrascu, koji se koriste u sinto obredima.

17

lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena

FULFUT Svedska varijanta svastike

BELi LUK

u

mnogim tradicijama povezan sa snagom i zastitom od zlih

D1vov1 Prastari

ideogram koji je verovatno prvi put nacrtan

18

JARAC

ZLATNI BROJ

Ambivalentan simbol koji znaci muskost, pozudu, lukavstvo i

lz srednjevekovnih almanaha za izracunavanje mesecevih mena.

ZLATNI LIST

I

ZLATNA FOLIJA

Alhemijski znak.

lstaknuti simbol za mnoga tradicionalna africka drustva, gde se pojavljuje u mitovima o stvaranju sveta, predstavljajuci jaje sveta iii majcinsku utrobu. TIKVA

GoNGMnogo

se upotrebljava u svetim obredima u Kini i Japanu. U kineskim hramovima udara se u gong da bi se privukla painja duhova, a zen budisti kor iste gong kao deo liturgijskog skandiranja i meditacije . Udarac u gong maze da oznaci dolazak iii odlazak.

,.,

Srednjevekovne zbirke basni uporeaivale su guske sa poboznima, iako su bele guske povezivane sa cudnim oblacenjem i zlobnim ogovaranjem. Domaca guska je simbol kuce, zena, ver nos ti i bracnog zivota. Divlja guska se povezuje sa saradnjom, meauzavisnoscu i budnoscu. Za divlje guske kazu da ostaju sa bolesnom guskom, pa su zato simboli odanosti.

GORGONE

Mitoloske hibridne krilate zene iz stare Grcke, sa zmijama umesto kose ovaplocenja zla.

Hibrid lava i orla, simbol vlasti nad zemljom i nebom, razvio se iz agresivnog amblema za mac u zastitnicki simbol GRIFON

••

GRAL U evropskoj tradiciji gral je sveti predmet (obicno putir iii kamen) cije cudesne moci prenose eliksir zivota i vecnu mladost; u srednjevekovnoj legendi, narocito povezan sa kraljem Arturom i njegovim vitezovima, za njega se verovalo da je pehar iz kojeg je Hrist pio na Poslednjoj veceri i da je upotrebljen za hvatanje njegove krvi prilikom raspeca

HAGAL

Runa za H..

HAGIT Kabalizam

a

GusKA

Slozeni stari simbol plodnosti prirode i duhovnog zivota i kod pagana i kod hriscana GROZ£>E

Pobeda nad jalovoscu, plodna zemlja; kao simbol sna maze da predstavlja nov razvoj, nave ideje i nave poduhvate . TRAVA

MLETI

I

DROBITI

Alhemijski znak

I do,10,co i

simbolicno odnosi se na boraviste mrtvih i na mesto na kojem se mozemo secati mrtvih Kao humka, maze biti simbolicna aluzija na svete planine .

Runa povezana s nesrecnim slucajevima i bed om HEIL

...I y GROB

Simbol bozanstva iii svetosti, originalno zasnovan na prstenu koji okru:Zuje sunce. Narocito koriscen u hriscanskoj umetnosti, za oreol se smatra da je najpre koriscen na paganskim bogovima sunca, kao sto je Mitra . Oreoli se pojavljuju i u budistickim duhovnim tradicijama 0REOL

J A\..,

CEKIC Kao oruzje, cekic je simbol muske snage, povezan sa snagom sunca i sa bogovima rata Kao oruae, maze se pojaviti kao simbol zastite iii bozanske vestine .

RAsTTakoae

ponovno roaenje i postanje, egipatski hijeroglifi za zenu i zenski pol Slozen simbol sa mnogo znai':enja, najvise povezan sa zivotnom silom; maze da bude znak svetosti i snage, kraljevske moCi, slobode, muskosti, nevinosti iii popustljivosti. KosA

PsENICA Jedan od glavnih simbola rasta, ponovnog roaenja i plodnosti, skupa s pirincem, kukuruzom i jecmom Cesto atribut bogova i boginja zemlje Stari simbol plodnosti, koristi se kod vencanja za posipanje mladog bracnog para

+ • ••

• • • •••• SuuNAK

I

PESAK

Alhemijski znak.

GAJ NIAME

Sveprisutni ganski adinkra simbol, koji znaci "osim Boga", daleko je najpopularniji kao deo ukrasa

CEKIC I SRP

Komunisticki simbol jedinstva radnicke klase, koji spaja srp kao simbol poljoprivrednih radnika, i cekic kao simbol industrijskih radnika

OGNJISTE Simbol RuKASimbol

zemaljske i duhovne vlasti, akcije, snage i zastite.

fATIMINA RUKA

Simbol Bozije ruke i pet osnovnih nacela islama'. vere, molitve, hodocasca, pasta i milosraa. U islamskim zemljama mnogo se koristi kao amajlija zastite i srece

HARFA Mnogo

GLAVA U nekim

se koristi u obrednim i svetim ceremonijama; u Starom zavetu povezana sa

tradicijama boraviste duse, povezana sa plodnoscu i falusnom simbolikom, instrument razuma i mislL

jevrejskom nacijom Carobna harfa Dagda (keltska) mogla je da svira muziku za svaku priliku i imala je moc da uspava neprijatelje. Harfa sa tr i st rune koja je koriscena u starom Egiptu simbolizovala je tri godisnja doba, poplava, rasta i suse.

JAsTREB Suncani

simbol pobede, superiornosti, ambicije, duha, svetlosti i slobode

doma, udobnosti, sigurnosti i ljudske komunikacije . Za Rimljane je bilo mesto kucnih duhova cuvara (lari), za Asteke sveto mesto Ometekuhtlija, za koga se verovalo da zivi u srcu svemira i u srcu svih ljudi

HERMES Znak boga . HAMSINA RUKA (RUKA SUDBINE)

Jevrejska varijanta Fatimine ruke sa slicnom zastitnickom simbolikom.

HERMES Znak boga,

varijacija.

HEPTAGRAM

I

JEZ: U Kini i Japanu

SEDMOKRAKA

SRCE Prastari simbol cije originalno poreklo nije poznato. Graficki srodno vatri. Znaci ljubav; pojavljuje se i u religijskom smislu · kod Asteka, Hindusa, budista, muslimana,

simbol bogatstva; u srednjevekovnoj Evropi povezan sa pohlepom i nezajazljivoscu nekim delovima centralne Azije i Afrike povezuje se sa suncem (zbog

ZVEZDA Ova zvezda

Jevreja, Kelta i taoista .

zrakastog obrasca bodlji) i sa izumom vat re

sadrzi svu simboliku broja 7

u

HERMES Znak boga,

varijacija

HERALDICKI BODEZ Koristi se

u stampanom tekstu kao znak za napomenu.

SRECA Runa

CAPUA Amblem jutarnjeg sunca 5RCE U PLAMENU

KUNIC Lunarni

simbol povezan sa bozanstvom, menstruacijom i plodnosfo Zbog veza sa bozanstvom nekadje bio zabranjena hrana.

LESKA Simbol bozanstva, mudrosti, plodnosti i kise Leskov carobni stapic bio je instrument severnoevropskih carobnjaka i mudraca .

Simbol vatrenog hriscanina, ali u umetnosti i atribut milosraa i profane ljubavi

SLEM Simbol zastite, ali je povezan i sa nevidljivom mod

HERMAFRODIT

Koristi se u botanici za dvopolne biljke

SESTOUGAONIK

Geometrijski oblik, vazan u islamu kao orijentir.

indijskog kralja svestenika ucrtan je tri hiljade godina

p. n. e

HeKSAGRAM

SveTI ZNAK lz

PovRATAK

Zasnovan na trouglu, stari znak za Jevrejsko kraljevstvo.

lndije, pre otprilike cetiri hiljade godina Nalazimo ga i na japanskim kipovima Bude izVlll veka.

KUCI Znak Hopi

HrNDUIZAM

SveTo TROJSTVO

Trouglasta varijacija

lndijanaca iz Arizone, takooe simbolizuje nekoliko povrataka iii seoba plemena

Meo Alhemijski znak, varijacija.

HoMoseKSUALAC SveT1 DUH Prema N1LsK1 KONJ

HueROGLIF

Simbolizuje ujedinjenje Egipta

u

starom Egiptu, zenka nilskog konja bila je simbol plodnosti i slavljena je kao prava boginja. U Starom zavetu, nilski konj je simbol sirove sile

nekim izvorima ovaj hriscanski znak potice od stilizovanog goluba Koristio se i u alhemiji da oznaci duh neke materije

Vidi Muskarac

lE Alhernijski

znak, varijacija IZOMORFAN

I

PODUDARAN

U

matematickim i geometrijskim sistemima

JARA Runa za

J.

lsus HRIST JuNONA Asteroid.

KENGUR Simbol savremene Australije, tradicionalno povezivan sa snaznim majcinskim instinktima (nosi mlade u svojoj torbi i zestok je borac) i sa duhovima predaka

a u Afr ici je svefanj kljuceva na alci deo dvorskih obelezja, koji simbolizuje bogatstvo drzave. U Japanu je kljui': simbol srece zbog moci da otkljuca ostavu sa pirincem

MLADA BRETANJA

K1NTINKANTAN

Keltski separatisticki pokret u Bretanji, Francuska . Ovaj simbol je original no bio povezivan sa keltskim seobama

Ganski adinkra znak za uobrazenu velicinu.

JuNONA Asteroid,

bio je simbol zivota i besmrtnosti. Cvorovi se mogu koristiti kao simboli ljubavi i braka. Cest motiv u keltskoj umetnosti, njegova simbolika povezuje se sa stalnim kretanjem i spajanjem ljudskih i kosmickih aktivnosti. Labavi prepleteni C:vor simbolizuje beskraj i dugovecnost C:vrsti cvorovi simbolizuju jedinstvo, ali i blokadu iii zastitu

'

~

'

'

MERDEVINE SEOBE DUSA

Srednjevekovni hriscanski znak za putovanje duse iz zemaljskog postojanja u raj.

arhaicna varijanta.

KAuN Runa sa znacenjem cir iii gnojnica

KJu KwKs KLAN ZMAJ U Kini i

DRAGUUI Simboli cistote, finoce i superiornosti U istocnim tradicijama, dragulji olii':avaju duhovno znanje.

JuNONA Asteroid,

varijacija.

KEN Runa za

K.

Japanu koristi se kao prorocansko sredstvo; Japanci su pustali zmajeve za dobro zdravlje i zetvu.. Kineski zmajevi ukraseni leptirima simbolizovali su molitve za duse pokojnika i za zive

Simbol rasisticke organizacije u SAD.

JAGNJE Jedan od

JUPITER Planeta MERDEVINE Jedna od simbolickih veza s planinama, takooe simbol ambicije i uspeha

KuucSvojom

SoK Alhemijski znak.

moci da zakljucava i otkljucava vrata, kljuc je simbol duhovne i svetovne vlasti, pristupa svetom izemaljskom bogatstvu.. U hriscanstvu, na primer, Hristje dao kljuceve neba i zemlje svetom Petru,

CvoR U umetnosti, knjizevnosti i svetoj tradiciji, cvorovi simbolizuju moc vezivanja i oslobaoanja; u starom Egiptu, lzidin cvor (vrsta anka sa spustenim kracima)

LAGU Runa za L, u znacenju voda iii more.

najranijih simbola za Hrista, amblem C:istote, zrtvovanja, obnove, iskupljenja, nevinosti i neznosti Vazan zrtveni i iskupiteljski simbol u islamu i judaizmu

SVETIUKA

I

FENJER

Simbol duha, istine i zivota. u hramovima iii na oltarima, simbol poboi:nosti i prisustva bozanstva U umetnosti personifikacija budnosti Kineski fenjer je simbol plod nosti, a kor isti se na kineskim ijapanskim svecanostima za privlacenje dusa umrlih predaka

OLOVO Alhemijski

0LOVNI SULFAT

znak.

Alhemijski znak

LAZURNI KAMEN

Alhemijski znak

OLOvo Alhemijski KAMEN MUDROSTI

znak, varijacija

Alhemijski znak

LIMUN Simbol gorcine, neuspeha iii razocaranja, u hriscanskoj umetnosti moze da predstavlja vernost.

LEOPARD Cesto se povezuje sa divljinom, agresivnoscu i borbom; u starom veku bio je simbol snage i plodnosti i atribut Dionisa; simbol vrhovne sudske vlasti kraljeva Benina (zapadna Afrika) LEZBIJSTVO

MUNJA Savremeni zapadnjacki znak za munju sastavljen od dva znaka za opasnost, vrelina skupa sa strelom za usmereno kretanje .

Vidi

Ljubav izmeau zena

VAGA Zodijacki

znak. 0Lovo Rana

MUNJA Varijacija,

hemija

povezana sa fasizmom, takoae runa za 's'.

LovoR Listovi

KoPuE Povezano sa Hristovim mukama, ali i sa vitestvom, simbol muske, falusne, zemaljske snage Slomljeno koplje simbolizuje iskusnog vojnika

lovora bili su za grcko-rimski svet simboli pobede, mira, prociscenja, prorocanstva i besmrtnosti. Lovor je u severnoj Africi imao amajlijsku vrednost, au Kini je drvo pod kojim mesecev zec stvara eliksir besmrtnosti

LAV Zodijacki znak

OLOvo Stari apotekarski znak.

LAV Zodijacki znak,

varijacija.

ZEMUA EGIPAT

Znak povezan sa simbolom povratka kuci

SVETILJKA Vidi Fenjer

LovoRov VENAC Povezan

sa Apolonom, grcko-rimska kruna pobede za ratnike i pesnike

0Lovo Alhemijski znak, varijacija, takoae muzicki znak za podizanje polutona U staroj farmakologiji koristio se u znacenju "uzmi za ime Boga" U modernom dobu koristi se na telefonima.

SvETIONIK Simbol sigurnosti i zastite pri suocavanju sa opasnoscu; u ranohriscanskoj umetnosti povezan sa Hristom, takoae nebeska Iuka u koju uplovljava dusa posle opasnog putovanja kroz zivot Frojdovski falusni simbol

LIIUAN

Poistovecuje se sa hriscanskom poboznoscu, cistotom i nevinoscu U starijim tradicijama, povezan sa plodnoscu i erotskom ljubavlju i plodnoscu boginje zemlje . Simbol plodnosti u staroj Grckoj i Egiptu .

VAPNO Alhemijski

znak

osnovnih elemenata zapadne ideogratije. Oznacava jedinstvo, celinu, bice, autoritet, vlast Takooe simbol za jang, aktivnu, snaznu, toplu, otvorenu dimenziju svemira

i vertikalne linije, simbol za jin, pasivnu, receptivnu, materijalnu dimenziju svemira

povezuje se sa samanskim moCima, vizijama i snagom (nizijska Dakota) Za australijske urooenike gusterica nabranog vrata (kendi) donosi kisu . Za Bananke iz Kameruna gusterica je simbol mirnog domacinstva

CE£> Alhemijski znak.

CVET LOTOSA

Staroegipatski misticni simbol koji je oznacavao Zemlju VAPNO Rana hemija L1N1JE Tri identii':ne paralelne i vertikalne linije oznacavaju tri jedinice, kao i aktivni intelekt.

LINIJA Prava,

dijagonalna, u modernoj ikonogratiji oznacava zabranjeno iii prebrisano kada se stavi povrh drugog znaka

LINIJA Prava, horizontalna, predstavlja bazu, zemlju iii kopno Moze da znaci i povezivati, povecavati iii smanjivati, kada se stavi iznad iii ispod nekog drugog znaka.

LINIJA Prava, vertikalna, jedan od

LINGA lzvajani uspravni falus prisutan u celoj lndiji Kultna slika i simbol muskog, kreativnog principa (kod Hindusa), povezana sa Sivom, bozanskom moci stvaranja i sa "osom sveta" Zenski

poodoo lioge je joo;

LoGR Runa za crni luk iii vodu, za potok iii more

~~

LIUBAV IZMEE>U ZENA Lezbijstvo,

moderan ideogram L1N1JE Tri identicne,

paralelne i horizontalne linije, slicnost u jednoj dimenziji, koristi se u meteorologiji kao znak za maglu

LINIJE Dve identicne, paralelne i horizontalne linije predstavljaju dupliranje ujedinjujuceg i povezujuceg svojstva jedne horizontalne linije

LINIJE Dve identicne, paralelne

-~

LAV Solarna zivotinja obdarena bofanskim svojstvima; simbol kraljevske vlasti, vojne pobede, hrabrosti, budnosti i postojanosti Kraljevski amblem Engleske i Skotske i britanske carske vlasti u XIX veku U Kini i Japanu lav je zastitnik

GUSTER Simbol zla (grcko-rimski, hriscanski, mavarski) U indijanskim plemenima

POPUSTITI

I

ODVITI

Moderan znak

LIRA Simbol bozanske harmonije, muzicke inspiracije i prorocanstva Povezan sa Orfejem U mitu je liru izmislio Hermes, koji ju je ciao Apolonu, ciji atribut je postala

RoMB Jed no od kineskih Osam blaga, sa znacenjem bogatstvo

MADR Runa za M, u znacenju eovek Takooe poznata kao man. CVET LOTOSA Star i veoma rasiren simbol u Egiptu, lndiji, Kini i Japanu Simbol raoanja, kosmickog zivota, bofanskog, ljudskog duhovnog razvoja i mogucnosti duse da postigne savrsenstvo

LAUTA U Kini simbol ucenosti, harmonije u braku i uprave U renesansnoj umetnosti popular an amblem ljubavnika; ako je prikazana sa prekinutim strunama, moze da simbolizuje neslogu.

MAGNEZIJUM Rana

hemija

MUSKA HOMOSEKSUALNA

l Museum Mexico/

Mexico. Scan Spraguc/Mcxicolore: p37t

Dagli Om: p I 22tl Galleria Sabauda. Turin/ Dagh Oni: p I 24hr Victoria and Albert Museum London/Eileen Tweedy; p I 25tm British Libra!)·: pl27t Dagli Oni: pl27b British Libra!)·: p I 28t Musee d'Ors.11:

Bibliothcque des Ans Dccoratifs. Paris. France. Archives Charmet: p38b Bibliothequc Nationalc, Paris . France/ Archives Charmct: p40b Pri\'ate Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture Libra!)·: p47 Prado. Madrid. Spain.

National Museums Liverpool: p I 69t Trustees of the Walls Galic!)·. Compton. Surrey, UK: p I 74b Pri,·atc Collection/Ann & BUI)' Peerless Picture UbrJI)': p I 76t Johnny van Hacften Galle!)'. London, UK: I 77t Galleria dcgli Uffizi. Florence, Italy. Alinari: p I 82t Archaeological Museum of Heraklion. Crete, Greece: pl82b Giraudon: p 184t Musce Girodet. Montargis. France/ Peter Willi; p I 86tr: p I 90b 28681 f9

Pans/Dagli Orti: pi 28b Bri1ish Ubr.11)·: p I 29t Musec des Ans Africains ct

Giraudon: p50t Freud Museum. London. UK: p51tr Archives Ltroussc. Paris.

Psalter Map . British Library. London. UK: pl91 Hotel Dicu. Beaunc, France/Paul

Ocranicns/Dagli Oni: p 12% Prehistoric

France: p52b Fogg An Museum/HarYard

Macyaen; pl94b Ms 386 fol.25r

Museum Moesgard Hojb.rcrg. Denmark/

University An Museums. USA. Bequest of

Bibliotheque Municipalc. C.1mbrai. France,

Dagli Oni: p 131 t Dagli Oni: p 131 b British

Grem·illc L Win1hrop: p56 Johnny van

Museum/Eileen Tweedy: p I 32br Victona and Alben Museum London/Graham Brandon: pl 33 Musco Civico Padua/Dagli

Hacftcn Galic!): London. UK: p57t Prado. Madrid. Spain: p57b Collection KharbineTapabor Paris, France; p58h Pri,·ate

Giraudon: p I 96b Pala::o Pini. Florence. Ital): 197t Loune, Paris, France; pl99t

Oni: pl35t (Pers bi Folio 15al

Collection: p59 Pri,·ate Collection/Chris

Nationalmuscum. Stockholm. Sweden, p I 99b Lounc. Paris, France: p20 I b Private Collection/Index: p202b Private

Purcell: p87t Michael S. Yamashita: p88t

c 1800s. Beumann; pl02t Jeffrey L Ro1man: pl03t Be!lmann; pl03b William Whitehurst: p I08t Farrell Grehan: p I09tl Penny Tweedie: p 120 Greenhalf Photography: p 121 Tranquility Base. the Moon: Apollo 11 commander Neil Armstrong takes first step on lunar surface . Beumann: pl23 Mauhias Kulka: pl42b Ti:iana and Gianni Baldi:zonc; p 14 3t Sheldan Collins: p 14 3m Werner Forman; p I 45tl Jonathan Blair: p 145tr Brian A Vikandcr: p 145b Michael S Lewis: pl-t8br; pl51t Alison Wright: pl Sib Bob Krist; pl57b Michael Freeman: pl Mt Rose Hartman: pl65bl Adam Woolfiu; pl66b Lindsay Hebberd; p I 67t Mark Cooper: pl67b Norbert Schaefer: pl68t Lindsay Hebberd: p I 69b George Huey; p I 70tl Lindsay Hebberd: p I 70tr: p I 74t Fabrizio Bensch: p I 75b Catherine Karnow; p I 79 Jim Zuckerman: pl81 Lindsay Hebberd; pl84b Werner H. Muller: pl87b Michael & Patricia Fogden: pl88t Archivo lcono· grafico: pl89b Reuters: pl92b Werner Forman: pl95tr Galen Rowell: pi98b Huben Stadler: p203tl Clayton J Price THE KtiBAL C