Znacaj i Uloga Medjunarodnog Platnog Prometa 2

SEMINARSKI RAD PREDMET: Instrumenti platnog prometa TEMA : Značaj i uloga međunarodnog platnog prometa u savremenim uslovima poslovanja

SADRŽAJ UVOD ………………………………………………………………….…...………..…….3 1. Podela platnog prometa prema mestu plaćanja ………….……………….………….4 2. Karakteristike međunarodnog platnog prometa i međunarodnih plaćanja .……….4 3. Vrste i sistemi međunarodnih plaćanja ………..............................................................5 4. Funkcionisanje međunarodnog platnog prometa ……………….………………..…..6 5. Savremeni platni promet sa inostranstvom i poslovne banke ...............…………..…7 6. Uticaj međunarodnog platnog prometa na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih pravnih i fizičkih lica…………8 7. Međunarodni platni promet i spoljna trgovina..............................................................8 8. Platni promet Srbije sa inostranstvom............................................................................9 ZAKLJUČAK.......................................................................................................................10 LITERATURA.....................................................................................................................11

2

UVOD Prilikom kupovine roba ili usluga nastaje plaćanje između pravnih i fizičkih lica koja mogu biti gotovinska i bezgotovinska.Sva ta plaćanja koja se obavljaju između domaćih ili domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica i koja pored plaćanja roba i usluga obuhvataju razne finansijske transakcije čine platni promet. Prema tome, sva plaćanja izražena u novcu, bez obzira ko ih vrši, na koji način i u koju svrhu nazivaju se opštim imenom platni promet.U  platnom prometu mora da postoje dve strane : platioc – strana koja vrši plaćanje i primaoc –  strana kojoj se plaća. Za funkcionisanje platnog prometa potrebna je dobra organizacija i  poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti.Dobro organizovan platni promet povećava  privredne aktivnosti i likvidnost same privrede, doprinosi stvaranju optimalnog broja obrtnih novčanih sredstava i smanjenju obima korišćenja kredita. Sav transfer novčanih sredstava se obavlja preko platnih sistema koji olakšavaju  protok novca.Platni sistemi su osnova finansijske infrastrukture i omogućavaju pravovremeno izvršavanje novčanih obaveza koje proizilaze iz ekonomskih aktivnosti različitih subjekata..Zbog porasta broja i vrednosti transakcija plaćanja koja se kroz njih odvijaju,platni sistemi su poslednjih godina dobili na značaju Cilj platnog prometa je brzo i efikasno izmirivanje dužničko-poverilačkih obaveza uz racionalno korišćenje novčane mase.On ima veliki uticaj na monetarnu politiku zemlje,što  je posledica sve većeg obima transakcija i prenosa sredstava,a sve to ima odraz i na nagli  porast aktivnosti na finansijskom tržištu.Brzina izvršavanja transakcija dobija na značaju i važnosti,tako da se stalno traže tehnološka poboljšanja za ubrzanje rada platnog prometa.

3

1. Podela platnog prometa prema mestu plaćanja  Na osnovu mesta plaćanja postoje unutrašnji ili platni promet u zemlji i međunarodni ili platni promet sa inostranstvom.Unutrašnji platni promet obuhvata plaćanja koja se vrše između domaćih pravnih i fizičkih lica.Platni promet u zemlji se odvija u skladu sa nacionalnim propisima i sa propisanim instrumentima platnog prometa.Na platni promet utiču razvijenost bankarskog sistema i stepen razvijenosti privrede zemlje,tako da postoji dosta sličnosti ali i određene razlike između platnih prometa zemalja. Međunarodni platni promet predstavljaju sva plaćanja koja se vrše između privrednih subjekata, odnosno između pravnih i fizičkih lica različitih zemalja.U platnom prometu sa inostranstvom ne postoji tačno određeno,univerzalno sredstvo plaćanja koje je prihvaćeno u svim zemljama,već se plaćanja obavljaju u različitim nacionalnim valutama i prema sklopljenim platnim sprazumima i aranžmnanima između država koje učestvuju u plaćanju. Međunarodna plaćanja mogu biti finansijske transakcije koje su neposredno povezane sa međunarnodnim prometom roba i usluga (finansijske transakcije vezane za spoljnu trgovinu) i čiste finansijske transakcije koje nisu neposredno povezane sa prometom roba i usluga, pa u platnobilansnom pogledu razlikujemo tekuće transakcije i kapitalne transakcije. Dva osnovna sistema međunarodnog plaćanja su slobodna plaćanja u konvertibilnim devizama i klirinška plaćanja Područje međunarodnog platnog prometa obuhvata samo transfere u inostranim sredstvima plaćanja.Transfer je prenos finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po različitim osnovama: plaćanje za izvršen uvoz,naplata za izvršeni iznos,transferi po osnovu kreditnih aranžmana, pokloni,pomoć.Ovi transferi se vrše u stranoj valuti ukoliko domaći novac nije konvertibilan i ne učestvuje u plaćanju sa inostranstvom.Transakcije međunarodnog platnog prometa se uglavnom obavljaju bezgotovinski ili preko instrumenata koji samo predstavljaju novac,ali neposredno nisu novac.

2. Karakteristike međunarodnog platnog prometa i međunarodnih plaćanja

Uvoz i izvoz roba i usluga,ili uvoz i izvoz kapitala i novca,kao i bilo koja druga  poslovna transakcija u međunarodnim okvirima danas se može obaviti samo posredstvom međunarodnog platnog prometa.Međunarodni platni promet je nastao kao posledica međunarodnih poslovnih odnosa gde dolazi do razmene robe,usluga i novca na različitim geografskim prostorima.Tako su nacionalne privrede dobile mogućnost da se uključe u svetsku trgovinu,što je od veoma velikog značaja.Na taj način dolazi do specijalizacije domaće proizvodnje i usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u kojma je nacionalna   privreda efikasna,pa se stvaraju proizvodi koji su kvalitetniji i jeftiniji,a samim tim konkurntniji na svetskom tržištu od istih proizoda drugih inostranih proizvođača.Tako nastaje  proizvod koji nacionalna privreda jedne zemlje može da izvozi i plasira na tržišta drugih zemalja.Isto tako zemlja uvozi proizvode stranih proizvođača gde su se ti proizvođači  pokazali kao uspešniji u proizvodnji takvog proizvoda.Na ovaj način dolazi do međunarodne  podele rada i međunarodne specijalizacije. Pod međunarodnim platnim prometom podrazumevamo plaćanja koja se vrše između   predstavnika raznih pravnih i privrednih sistema.Ta plaćanja u međunarodnom platnom  prometu vrše se po osnovu plaćanja obaveza u vezi sa : prometom proizvoda,izvršavanjem

4

određenih usluga ili radova,plaćanjem dužničko-poverilačkih odnosa,raznim obavezama koje nastaju iz finansijskih odnosa. Jedine institucije koje imaju ovlašćenje da obavljaju poslove međunarodnog platnog   prometa su banke,mada je moguće da i neke druge finansijske institucije imaju ulogu  posrednika u plaćanjima.U većini zemalja centralna banka odobrava ko će se baviti poslovima međunarodnog platnog prometa,a u nekim zemljama to odobrenje daje vlada ili nadležno ministarstvo. Danas su poslovi međunarodnog platnog prometa povereni isključivo bankama,zbog toga što se tu radi o plaćanjima između lica čija su novčana sredstva deponovana kod matične   banke čija se sedišta nalaze u različitim državama.Zato takva plaćanja imaju karakter  međudržavnih ili međunarodnih plaćanja.Kada obavljaju međunarodna plaćanja banke iz različitih zemalja sklapaju ugovor o međusobnoj saradnji u izvršavanju naloga za plaćanja svojih komitenata.Takav odnos se naziva korespondenstski odnos,a banke koje su povezane takvim sporazumom se nazivaju korespondentske banke.Osnovni cilj korespondenstskih odnosa je međusobna saradnja banaka u poslovima međunarodnog platnog prometa,a njihovim uspostavljanjem omogućuje se efikasnije,brže i ekonomičnije obavljanje međunarodnih plaćanja. Međunarodni platni promet je regulisan jedinstvenim propisima.Dobro i uspešno organizovan platni promet sa inostranstvom ima veliki značaj i za njegove učesnike i za   privrede zemalja koje su uključene u međunarodni platni promet.Od toga kako je organizovan,zavisi i brzina plaćanja i racionalnije korišćenje deviznih sredstava,što neposredno utiče na privredna kretanja i stanje platnog bilansa zemlje.

3. Vrste i sistemi međunarodnih plaćanja U svetskoj privredi postoje dva osnovna sistema realizacije platnog prometa sa inostranstvom,odnosno dva sistema međunarodnih plaćanja.To su slobodna devizna konvertibilna plaćanja i klirinška plaćanja. Slobodna plaćanja su plaćanja kod kojih se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji.Ona se obavljaju preko tekućih računa koje  banka jedne zemlje ima kod inostrane banke (korespondenta).Uslov za slobodna devizna   plaćanja je konvertibilnost nacionalne valute i raspolaganje slobodnim deviznim sredstvima,jer da bi jedna zemlja mogla da obavlja slobaodan platni promet sa inostranstvom mora da raspolaže viškovima deviznih potraživanja.Značaj ovog sistema je što se ostvarenim valutama,izvozom robe i usluga u jednoj zemlji može obaviti kupovina i plaćanje i u svakoj drugoj.Slobodna devizna sredstva se ne moraju utrošiti tamo gde su stečena.Sve ovo omogućava da se roba nabavi pod najpovoljnijim uslovima,tamo gde je najjeftinija i kvalitetna i da se finansijske transakcije realizuju u što kraćem vremenskom roku. Osnovna pretpostavka korišćenja ovog sistema je raspolaganje dovoljnim koilčinama deviznih sredstava,jer se podrazumeva da dužnička strana vrši plaćanje u konvertibilnoj valuti.Za zemlje koje imaju platno-bilansne poteškoće to predstavlja veliki problem,što znači da ovaj sistem plaćanja sužava robni promet sa zemljama koje nemaju dovoljno deviznih sredstava za izmirenje obaveza prema stranim partnerima.Prilikom obračuna plaćanja javlja se i problem deviznih kurseva.

5

Ipak,konvertibilan sistem plaćanja je dosta rasprostanjen i podstiče slobodnu trgovinu,pruža mogućnost upotrebe velikog broja raznih kombinacija uslova i načina  plaćanja,u zavisnosti da li se radi o naplati u gotovom,kreditnom poslu,iplati u roku,pre ili  posle isporuke. Klirinška plaćanja su prebijanja međusobnih dugovanja i potraživanja između zemalja  bez upotrebe konvertibilnih deviza preko klirinškog računa.Države sklapaju ugovor o kliringu i međubankarski sporazum između centralnih banaka,koje su ovlašćeni predstavnici dražava u kliringu.Ugovorom se države obavezuju da će sva sredstva ostvarena uvozom robe i usluga iz  jedne zemlje upotrebiti za uvoz robe i usluga iz druge zemlje.Kod klirinškog plaćanja ne  pojavljuje se efektivan novac,nego se vrednost uvoza i izvoza u oba pravca iskazuje preko  jedinstvenog klirinškog računa kod centračne banke,što znači da uvoznici i izvoznici vrše obračun i naplatu svojih potraživanja od centralne banke.Plaćanje i naplate se obično vrši u obračunskoj jedinici koja može biti obračunski dolar ili nacionalna valuta,s tim što uvoznik  uplaćuje vrednost uvoza u svojoj nacionalnoj valuti i omogućava izvozniku da naplati vrednost izvoza od svoje centralne banke takođe u svojoj nacionalnoj valuti. Pozitivna strana kliringa je što omogućava međunarodnu robnu razmenu bez korišćenja konvertibilne valute,pa je tako zemljama omogućeno da potrebnih proizvoda dođu razmenom,trampom,kada nisu u mogućnosti da ih plate zbog nedostatka čvrstih valuta.Negativna strana kliringa je u tome što se potraživanja stečena u jednoj zemlji ne mogu koristiti u nekoj drugoj zemlji gde postoje povoljniji uslovi nabavke,jer je potrebno da se uzajamna plaćanja poklapaju.Ovaj nedostatak se otklanja putem uzajamnih beskamatnih kredita.Loša strana je i to što je kupac poneki put prinuđen da kupi robu koja mu nije potrebna  jer se robne liste u kliringu utvrđuju po vrsti i količini robe kojom se može trgovati.Kliring ima više negativnih nego pozitivnih strana,jer je on bio produkt više političkih nego ekonomskih realnosti.

4. Funkcionisanje međunarodnog platnog prometa Sastavni deo međunarodnog platnog prometa jesu banke.Bez njih platni promet sa inostranstvom ne bi bio funkcionalan,brz,efikasan.Banke moraju da budu finansijski stabilne i dobro organizovane,jer je međunarodni platni promet danas organizovan preko međunarodnog bankarstva,koje podrazumeva sistem međunarodnih korespodentskih odnosa.Oni su osnova platnog prometa sa inostranstvom.Korespondentski odnosi se uspostavljaju između banaka različitih zemalja.One sklapaju ugovor o međusobnoj saradnji da bi što lakše obavljale međunarodna plaćanja.Banke se poslovno povezuju i bolje upoznaju,a samim tim se stvara međusobno poslovno poverenje.Za banku je izuzetno važno da izabere dobrostojeću korespondentsku banku sa međunarodnim poslovnim ugledom i kredibilitetom koja nudi sigurnost poslovanja svojom finansijskom pozicijom.Prvo,banka koja hoće da uspostavi korespondentski odnos sa stranom bankom treba da se informiše o   poslovanju te banke : kolika su sopstvena i tuđa sredstva banke,gde su plasirana ta sredstva,kakvi su rezultati poslovanja,koliki je kreditni potencijal,kakva je mreža poslovanja u zemlji i inostranstvu.Kada se pronađe odgovarajuća strana banka sledi poziv toj banci za uspostavljanje korespondentskih odnosa i daju se osnovni podaci i potrebna dokumentacija.Ako strana banka prihvati poziv,uspostavlja se korespondentski odnos i razmenjuju potpisi ovlašćenih lica u bankama,šifre za međusobnu poslovnu komunikaciju,tarife provizija za usluge.

6

Banke mogu na dva načina da obavljaju međusobna plaćanja.Prvi način se sastoji u tome da jedna banka da ovlašćenje drugoj banci da ona u svojim knjigama otvori tekući račun na ime prve banke na koji će vršiti sva buduća međusobna plaćanja.Takav račun se naziva kontokorentni,a takav odnos je kontokorentni ili direktni korespondentski odnos.Ako nije dogovoreno otvaranje tekućeg računa,banke međusobna plaćanja vrše preko tekućih računa kod trećih banaka,tako što daju nalog ili ovlašćenje za plaćanje u korist druge korespondentske banke.Ovakvi odnosi se zovu indirektni korespondentski odnosi. Tekući račun koji koji jedna banka otvara kod korespondentske banke zove se nostro račun (italijanski nostro znači naš),a za banku kod koje je račun otvoren to je loro račun (italijanski loro znači njihov).Banke nalogodavci za sve otvorene tekuće nostro račune vode analogne račune u svom knjigovodstvu,na kojima se knjiže sva plaćanja preko tih računa.Kontrola saglasnosti knjiženja priliva i odliva sredstava i međusobna provera salda na računima vrši se na osnovu izvoda tekućih računa kod korespondenata.Zato je veoma važno stalno ažuriranje kod knjiženja i u poslovanjui banaka zbog održavanja dobrih poslovnih odnosa u međunarodnim plaćanjima.Ukupna aktivnost banke u međunarodnom platnom  prometu i njena devizna pozicija može da se vidi iz nostro računa banke,tako što se gleda razlika između priliva i odliva po pojedinim valutama.   Na računu kod korespondentske inostrane banke,jedna banka raspolaže svojim deviznim sredstvima koja može da koristi za svoja devizna plaćanja.Banka može da otvori tekuće račune u različitim valutama,ukoliko je to u skladu sa propisima zemalja domaće i strane banke.Takođe,banka može kod svog korespondenta da otvori i račune za posebne namene (depozitni račun,račun za akreditiv). Kontokorentni računi reba da imaju pozitvni saldo,ali u dogovoru sa stranom bankom može da se obezbedi kratkoročno kreditiranje da bi se omogućio nesmetani platni promet i da  bi se premostile trenutne razlike u prilivu i odlivu deviznih sredstava.Takav kredit se izmiruje  prvim deviznim prilivom.

5. Savremeni platni promet sa inostranstvom i poslovne banke Banakarstvo je oblast preko koje se neposredno odvijaju plaćanja sa inostranstvom.Posledica određenih promena u bankarstvu i razvoj telekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija su karakteristike savremenih plaćanja.Osnovne karakteristike savremenog bankarstva koje su uticale i na međunarodna plaćanja su koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja,stapanje industrijskog i   bankarskog kapitala,ukidanje međusobne konkurencije i stvaranje finansijskih monopola,stvaranje unije između vlasnika monopola i vladajućih krugova u zemlji. Banke su specijalizovane finansijske institucije koja prikupljaju i distribuiraju novčana sredstva,bave se platnim prometom u zemlji i inostranstvu,a sve u cilju profita.Sve ovo utiče da banke rade efikasnije i brže,kako bi povećale obim poslovanja. Razvoj telekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija unapredili su   bankarsko poslovanje,a to se pozitivno odrazilo i na međunarodna plaćanja.Elektronska obrada podataka omogućava brži transfer sredstava između banaka,jer se veliki broj operacija može obraditi velikom brzinom,ljudski rad se svodi na minimum,smanjuju se troškovi i  povećava produktivnost.,povećava se tačnost i preciznost podataka.

7

6. Uticaj međunarodnog platnog prometa na nacionalnu privredu sa aspekta kvaliteta obavljanja međunarodnih plaćanja domaćih pravnih i fizičkih lica Dinamika uključivanja jedne nacionalne privrede u tokove međunarodnih plaćanja određena je nivoom razvijenosti te privrede.Odnosno,ako je privreda jedne zemlje veoma razvijena,onda ona ima veće mogućnosti da se uključi u tokove međunarodnog platnog  prometa u odnosu na zemlju čija privreda nije razvijena na tom nivou.Međunarodna plaćanja   preslikavaju ekonomske odnose domaće privrede sa inostranstvom.Sa porastom obima i složenosti tih odnosa raste i obim međunarodnih finansijskih transakcija..Ovo se najbolje vidi  posmatranjem platnog i deviznog bilansa zemlje koji odslikavaju odnos na relaciji ekonomski odnos sa inostranstvom i devizni prilivi i odlivi po tim osnovama.  Na nivou privrednih subjekata koji se bave koji se bave poslovima međunarodnog  platnog prometa,kvalitet i pouzdanost obavljanja tih poslova zavisi od uspešnosti subjekata kojih obavljaju te poslovi,a to su banke sa posebnim ovlašćenjem.Ako banka nije u mogućnosti da obavlja takvu vrstu posla koji joj je poveren na način na koji bi trebalo da obavlja i pravi propuste u poslovanju,to se može negativno odraziti i na celokupnu   privredu.Centralna banka zbog toga ima veliku odgovornost kada daje odobrenje koje  poslovne banke mogu da obavljaju platni promet sa inostranstvom. Zbog svega toga dolazi se do zaključka da međunarodni platni promet ima veoma veliki uticaj na stabilnost jedne nacionalne privrede i na njena privredna kretanja.

7. Međunarodni platni promet i spoljna trgovina Spoljna trgovina predstavlja redovnu razmenu dobara i usluga sa inostranstvom.To je deo prometa gde se razmena vrši tako što predmet kupoprodaje prelazi carinu i napušta teritoriju zemlje prodavca ili ulazi na teritoriju zemlje kupca.Prvi slučaj je izvoz,a drugi uvoz.Ova razmena obuhvata razmenu dobara i različite proizvodne i neproizvodne usluge. Međunarodni promet roba i usluga vezan je za odgovarajuća plaćanja.Tokovi roba i novca se ukrštaju jer za svaku predaju robe ili vršenje usluga odgovara plaćanje određene sume novca.Plaćanje je obaveza jedne od stranaka u privredno-pravnim ugovorima.Dužnik  može da se oslobodi obaveze prema poveriocu plaćanjem u gotovom,menicom,čekom, virmanom ili obveznicom.Plaćanje može da se izvrši unapred (avansno),sa predajom robe ili na odloženo (na poček).Da bi ovakva plaćanja bila što sigurnija i što efikasnija postoje  posebni instrumenti plaćanja.Tu spadaju međunarodni dokumentarni akreditiv,međunarodni i dokumentarni inkaso,bankarska doznaka,međunarodno kreditno pismo,kreditne karte,menica i ček.Instrumenti međunarodnog plaćanja ubrzavaju međunarodni promet robe i usluga,a samim tim i platni promet sa inostranstvom. Faktor rizika dosta utiče na izbor instrumenta plaćanja,jer je normalno da poslovni   partneri hoće da se osiguraju u pogledu ispunjenja ugovornih obaveza.Tu sigurnost ugrožavaju velika udaljenost stranaka i nemogućnost stvarne procene kreditne sposobnosti  poslovnog partnera.Pored toga u faktore rizika spadaju različitost pravnih sistema,nestabilnost valuta,različiti trgovački običaji,unapred nesagledive državne mere.Tada treba obratiti veliku   pažnju i izabrati način plaćanja koji svodi faktor rizika na minimum i nudi sigurnost  poslovnim parterima.

8

Bezgotovinska plaćanja i kreditne funkcije instrumenata platnog prometa danas imaju veliki značaj zbog nedostatka gotovinskih sredstava plaćanja.Zato se menica,ček i kreditne karte danas sve više upotrebljavaju.Ček je u poslovima međunarodne trgovine veoma zastupljen i skoro u potpunosti zamenio gotovinsko plaćanje.

8. Platni promet Srbije sa inostranstvom Platni promet Srbije sa inostranstvom obavlja se preko banaka koje su ovlašćene za   poslove sa inostranstvom.Ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom banka dobija od   NBS.Treba da je upisana u sudski registar,da je tehnički opremljena i orgranizovana za efikasno obavljanje poslova sa inostranstvom u skladu sa međunarodnim standardima,da u roku od 90 dana od dobijanja ovlašćenja uspostavi mrežu korespondentskih odnosa i kontokorentnih računa sa bankama u inostranstvu.Ovlašćena banka uredno i u rokovima izvršava obaveze u zemlji i inostranstvu,poštujući međunarodne i domaće propise i da uredno izmiruje devizne obaveze prema NBS i drugim bankama u zemlji. Svako plaćanje,naplata i prenos u devizama vrši se nalozima platnog prometa sa inostranstvom što je propisano odlukom o uslovima i načinu plaćanja.Te transakcije se vrše  preko računa ovlašćene banke u inostranstvu i preko računa strane banke kod ovlašćene banke u zemlji. Korisnika naplate koji je naveden u nalogu dobijenom od strane banke,banka treba da obavesti istog dana ili narednog radnog dana po prijemu pokrića za izvršenje tog naloga.Korisnik naplate je dužan da dostavi banci podatke koji su potrebni da bi se isplata realizovala.Naplata se vrši tako što se račun korisnika naplate odobrava u valuti naplate po  prijemu podataka.Ako je korisnik naplate fizičko lice,banka može izvršiti isplatu u gotovom novcu na njegov zahtev. Kod plaćanja prema inostranstvu nalogodavac podnosi nalog za plaćanje banci,a  banka izvršava plaćanje prema inostranstvu u dogovorenom roku sa nalogodavcem.Banka je dužna da primi nalog ili da ga sa upaćenim pokrićem vrati nalogodavcu.Na instrumente   platnog prometa koje koristi prilikom plaćanja,naplate i prenosa banka mora da primeni međunarodna pravila i standarde bankarstva i savremen sisteme telekomunikacija.

9

ZAKLJUČAK  U međunarodnom platnom prometu do danas su učinjeni veliki napori da bi se  poboljšala organizacija poslovanja banaka i kadrovska struktura,razvili informacioni sistemi, uvele tehnološke komponente i elektronski novac.I pored svih ovih poboljšanja samo funkcionisanje međunarodnih plaćanja ima određene slabosti koje su rezultat političkih i ekonomskih problema (recesija svetske privrede).Bez sagledavanja svih relevantnih faktora koji imaju uticaj na kvalitet obavljanja međunarodnog platnog sistema nije moguća reforma sistema međunarodnog plaćanja. Postoji mišljenje da je područje međunarodnog platnog prometa suženo u odnosu na unutršnji platni promet,što se ogleda u kontroli obavljanja poslova platnog prometa sa inostranstvom.Međunarodni platni promet se odvija u posebnim sistemskim i organizacionim uslovima. Danas platni promet omogućava učesnicima u plaćanju korišćenje savremenih instrumenata plaćanja kao i mogućnost da izaberu način plaćanja. Da bi se postigla efikasnost, tačnost i ekonomičnost platnog prometa mora postojati uzajamna uskladjenost izmedju organizacije procesa plaćanja, instrumenata, oblika i načina plaćanja. Učesnici u platnom   prometu moraju da ispune odredjene zahteve: primenu zakonskih propisa,pravilan izbor  oblika načina i instrumenata plaćanja, pravilno ispostavljanje naloga platnog prometa,  pravovremeno podnošenje naloga.

10