Zlatni Sin - Pierce Brown

www.balkandownload.org

Pi​er​ce Brown

ZLAT​NI SIN Bal​kan​Dow​nlo​ad.org

S en​gle​skog pre​ve​la An​drea Ba​go​vić

2

www.balkandownload.org

Maj​ci, koja me na​uči​la go​vo​ri​ti

3

www.balkandownload.org

4

www.balkandownload.org

5

www.balkandownload.org

DRA​MA​TIS PER​SONÆ Kuća Augus​tus i sa​vez​ni​ci NERO AU AUGUS TUS nad​gu​ver​ner Mar​sa, gla​va kuće Augus​tus, Vir​gi​ni​jin i Adri​usov otac VIRG IN IA AU AUGUST US / MUST ANG Ne​ro​va kći, Adri​uso​va ses​tra bli​zan​ka ADRIU S AU AUGUST US / ŠAK AL Ne​rov sin, na​s​ljed​nik kuće Augus​tus, Vir​gi​ni​jin brat bli​‐ za​nac PLINY AU VEL OC IT OR glav​ni po​li​ti​čar kuće Augus​tus DARR OW AU AND ROM ED US / KOS AC nad​pri​mus Mar​so​va ins​ti​tu​ta, kop​ljo​no​ša kuće Augus​tus TACT US AU RATH kop​ljo​no​ša kuće Augus​tus ROQUE AU FAB II kop​ljo​no​ša kuće Augus​tus VICT RA AU JULU kop​ljo​no​ša kuće Augus​tus, An​to​ni​ji​na po​lu​ses​tra, Agrip​pi​ni​na kći KAV AX AU TEL EM AN US gla​va kuće Te​le​ma​nus, sa​vez​nik kuće Augus​tus, Daxov i Paxov otac DAXO AU TEL EM AN US Ka​vaxov na​s​ljed​nik i sin, Paxov brat Kuća Bel​lo​na TIB ER IU S AU BEL LO NA gla​va kuće Bel​lo​na CAS SIU S AU BELL ON A na​s​ljed​nik kuće Bel​lo​na, Ti​be​ri​usov sin, kop​ljo​no​ša kuće Bel​lo​na KAHN US AU BELL ON A Ti​be​ri​usov sin, Ca​ssi​usov sta​ri​ji brat, kop​ljo​no​ša kuće Bel​lo​na KELL AN AU BELL ON A pre​tor, Ca​ssi​usov bra​tić, kop​ljo​no​ša kuće Bel​lo​na 6

www.balkandownload.org

Važ​ni zlat​ni OCT A VIA AU LUNE vla​da​ju​ća vr​hov​ni​ca Druš​tva LYSAND ER AU LUNE Oc​ta​vi​jin unuk, na​s​ljed​nik kuće Lune AJA AU GRIMM US glav​na vr​hov​ni​či​na tje​lo​hra​ni​te​lji​ca MOI RA AU GRIMM US glav​na vr​hov​ni​či​na po​li​ti​čar​ka LORN AU ARC OS biv​ši vi​tez gnje​va, gla​va kuće Ar​cos FITC H N ER AU BARC A biv​ši Mar​sov prok​tor, Se​vrov otac SEV RO AU BARC A / GOB LIN glav​ni Huja, Fit​c​h​ne​rov sin AGRIPP IN A AU JUL II gla​va kuće Ju​lii, Vic​tri​na i An​to​ni​ji​na maj​ka ANT ON IA AU SEV ER US-JUL II biv​ša pri​pad​ni​ca Mar​so​ve kuće, Vic​tri​na po​lu​ses​tra, Agrip​pi​‐ ni​na kći Are​so​vi si​no​vi ARES te​ro​ris​tič​ki vođa ne​poz​na​te boje PLES AČ Are​sov do​glav​nik, cr​ve​ni HARM ONY Ple​sa​če​va do​glav​ni​ca, cr​ve​na MICK EY kle​sar, lju​bi​čas​ti EVEY biv​ša Mic​keyje​va rop​ki​nja, ru​ži​čas​ta

7

www.balkandownload.org

Jed​nom dav​no je​dan je čo​vjek si​šao s neba i ubio mi ženu. Sad ho​dam uz nje​ga po pla​ni​ni što leb​di iz​nad na​šeg svi​je​ta. Sni​je​ži. Be​de​mi od bi​je​la ka​me​na i blis​ta​va stak​la str​še iz sti​je​ne. Oko nas vr​tlo​ži se kaos po​hle​pe. Svi zlat​ni moć​ni​ci Mar​sa sli​je​ću u Ins​ti​tut pri​svo​ji​‐ ti naj​bo​lje i naj​bis​tri​je s naše go​di​ne. Nji​ho​vi bro​do​vi roje se ju​tar​njim ne​bom br​za​ju​‐ ći pre​ko svi​je​ta od sni​je​ga i za​dim​lje​nih za​ma​ka k Olim​pu koji sam osvo​jio na ju​riš pri​je ne​ko​li​ko sati. “Po​gle​daj zad​nji put”, kaže mi on dok se pri​bli​ža​va​mo nje​go​vu ša​tlu. “Sve ovo do sada bio je samo na​vje​štaj na​šeg svi​je​ta. Kad odeš s ove pla​ni​ne, sve se veze ki​da​ju, sve zak​le​tve pos​ta​ju pra​ši​na. Nisi spre​man. Nit​ko ni​kad nije.” S dru​ge stra​ne go​mi​le opa​zim Ca​ssi​usa kako se s ocem, bra​ćom i ses​tra​ma pro​bi​ja pre​ma nji​ho​vu ša​tlu. Stri​je​lja​ju nas po​gle​di​ma iz​nad bje​li​ne i pri​sje​tim se zad​njih ot​‐ ku​ca​ja srca nje​go​va bra​ta. Jed​na gru​ba šaka koš​ča​tih pr​sti​ju pri​svo​ji moje rame i po​‐ se​siv​no ga stis​ne. Augus​tus mo​tri svo​je ne​pri​ja​te​lje. “Bel​lo​ne ne opra​šta​ju i ne za​bo​rav​lja​ju. Mno​go ih je. Ali ne mogu ti na​udi​ti.” Gle​da me hlad​no i svi​so​ka, kao svoj naj​no​vi​ji pli​jen. “Jer ti pri​pa​daš meni, Dar​rowe, a ja šti​‐ tim ono što je moje.” I ja. Se​dam​s​to go​di​na moj na​rod ro​bu​je bez gla​sa, bez nade. Sad se ja bo​rim za nje​ga. A ja ne opra​štam. I ne za​bo​rav​ljam. Pa neka me on odve​de u svoj šatl. Neka mis​li da me po​sje​du​je. Neka me pri​mi u svo​ju kuću, pa da je mogu spa​li​ti. No tada me nje​go​va kći uzme za ruku i sve te laži te​ško mi se sru​če na ra​me​na. Lju​di go​vo​re da kra​ljev​s​tvo za​va​đe​no pro​tiv sebe ne može op​s​ta​ti. Srce ne spo​mi​nju.

8

www.balkandownload.org

PRVI DIO

SVI​JA​NJE Hic sunt le​ones. “Tu su la​vo​vi.” — Nero au Augus​tus

9

www.balkandownload.org

1.

Voj​sko​vo​đe Moja ti​ši​na grmi. Sto​jim na mos​tu svog zvjez​da​nog bro​da, slom​lje​na mi je ruka u ud​‐ la​zi od gela, ion​ske opek​li​ne još su mi svje​že na vra​tu. Kr​vok​le​to sam umo​ran. Bri​tva mi vi​ju​ga oko zdra​ve, des​ne ruke po​put hlad​ne me​tal​ne zmi​je. Pre​da mnom se širi sve​mir, go​lem i stra​šan. Ru​pi​ce svje​tlos​ti pro​ba​da​ju tamu, a pra​iskon​ske sje​ne kre​ću se i zak​la​nja​ju te zvi​jez​de na ru​bo​vi​ma mog vid​nog po​lja. As​te​ro​idi. Po​la​ko leb​de oko Qu​ic​tu​sa, mog rat​nog bro​da, dok tra​žim svoj pli​jen u tom cr​ni​lu. “Po​bi​je​di”, re​kao mi je gos​po​dar. “Po​bi​je​di ona​ko kako to moja dje​ca ne mogu i bit ćeš na čast ime​nu Augus​tus. Po​bi​je​di na Aka​de​mi​ji i zas​lu​ži si flo​tu.” On voli dra​ma​‐ tič​no po​nav​lja​nje. To do​bro sto​ji ve​ći​ni dr​žav​ni​ka. On bi da po​bi​je​dim za nje​ga, ali ja bih po​bi​je​dio za cr​ve​nu dje​voj​ku čiji je san bio veći nego što je ona ika​da mo​gla biti. Po​bi​je​dio bih zato da on umre i da nje​zi​na po​ru​‐ ka plam​ti za vi​je​ke vje​ko​va. Skro​man zah​tjev. Dva​de​set mi je go​di​na. Vi​sok sam i ši​ro​kih ra​me​na. Moja odo​ra, po​sve crna, sada je na​bo​ra​na. Kosa mi je duga, a oči zlat​ne, za​kr​vav​lje​ne. Mus​tang je jed​nom rek​la da imam oš​tro lice, kao da su mi obra​zi i nos is​kle​sa​ni od gnjev​na mra​mo​ra. Osob​no, iz​‐ bje​ga​vam zr​ca​la. Bo​lje da za​bo​ra​vim ma​sku koju no​sim, ma​sku s is​ko​še​nom braz​go​ti​‐ nom zlat​nih koji vla​da​ju svje​to​vi​ma od Mer​ku​ra do Plu​to​na. Ja sam je​dan od ne​nad​‐ maš​nih ži​go​sa​nih. Je​dan od naj​o​krut​ni​jih i naj​pa​met​ni​jih pri​pad​ni​ka ljud​skog roda. No ne​dos​ta​je mi naj​mi​li​ja od njih. Ona koja me mo​li​la da os​ta​nem kad sam se pri​je go​to​vo go​di​nu dana opra​štao od nje i Mar​sa na nje​zi​nu bal​ko​nu. Mus​tang. Dao sam joj zlat​ni pr​sten s ko​njem kao dar za ras​ta​nak, a ona je meni dala bri​tvu. Prik​lad​no. Okus nje​zi​nih suza hla​pi mi u sje​ća​nju. Ni​sam se čuo s njom ot​ka​ko sam oti​šao s Mar​sa. Što je još gore, s Are​so​vim si​no​vi​ma ni​sam se čuo na​kon što sam po​bi​je​dio na Mar​so​vu ins​ti​tu​tu pri​je dvi​je go​di​ne. Ple​sač je re​kao da će mi se ja​vi​ti na​kon što di​‐ plo​mi​ram, ali pre​pu​šten sam sa​mom sebi i na​su​mič​no plu​tam mo​rem zlat​nih lica. Ovo je jako da​le​ko od bu​duć​nos​ti koju sam za​miš​ljao za sebe dok sam bio mali. Jako da​le​ko od bu​duć​nos​ti koju sam že​lio stvo​ri​ti za svoj na​rod kad sam do​pus​tio Si​‐ 10

www.balkandownload.org no​vi​ma da me is​kle​šu. Mis​lio sam da ću pro​mi​je​ni​ti svje​to​ve. Koja mla​da bu​da​la to ne mis​li? Umjes​to toga, pro​gu​tao me stroj ovo​ga go​le​mog car​stva, koji ne​smi​lje​no klo​pa​‐ ra da​lje. Na Ins​ti​tu​tu su nas uči​li pre​živ​lja​va​nju i osva​ja​nju. Tu, na Aka​de​mi​ji, uči​li su nas ratu. Sad nam tes​ti​ra​ju flu​ent​nost. Pre​dvo​dim flo​tu rat​nih bro​do​va pro​tiv dru​gih zlat​‐ nih. Bo​ri​mo se laž​nim stre​lji​vom i lan​si​ra​mo na​pa​dač​ke ti​mo​ve s jed​nog bro​da na dru​gi opo​na​ša​ju​ći sve​mir​sku bit​ku na na​čin zlat​nih. Nema smis​la raz​bi​ti brod koji ko​‐ šta bru​to go​diš​nji do​ho​dak dva​de​set gra​do​va ako mo​žeš pos​la​ti pi​ja​vi​ča​re pune op​si​‐ di​ja​na​ca, zlat​nih i si​vih da se do​mog​nu nje​go​vih vi​tal​nih or​ga​na i pre​tvo​re ga u tvoj pli​jen. Iz​me​đu lek​ci​ja o sve​mir​skim bit​ka​ma uči​te​lji su nas tu​pi​li iz​re​ka​ma svo​je rase. Samo jaki pre​ži​ve. Samo bri​ljant​ni vla​da​ju. A onda su otiš​li i pus​ti​li nas da se sami sna​la​zi​mo, ska​ku​će​mo s jed​nog as​te​ro​ida na dru​gi u po​tra​zi za za​li​ha​ma i ba​za​ma, lo​‐ vi​mo ko​le​ge stu​den​te dok nisu pre​os​ta​le samo dvi​je flo​te. I da​lje se igram igri​ca. Samo što je ova naj​u​bo​ji​ti​ja do​sad. “Ovo je zam​ka”, kaže Roque kraj mog lak​ta. Ima dugu kosu, kao i ja, a lice mu je bla​go kao u žene i spo​koj​‐ no kao u fi​lo​zo​fa. Ubi​ja​nje u sve​mi​ru dru​ga​či​je je nego na tlu. Roqu​eu ono ide ču​des​‐ no do​bro. Ima neke po​ezi​je u tome, kaže. Po​ezi​je u kre​ta​nju sfe​ra i bro​do​va što plo​ve iz​me​đu njih. Lice mu na​li​ku​je pla​vi​ma koji čine po​sa​du tih vo​zi​la – proz​rač​nim lju​di​‐ ma koji le​lu​ja​ju me​tal​nim hod​ni​ci​ma po​put ćud​lji​vih du​ho​va, pot​pu​no po​sve​će​ni lo​‐ gi​ci i stro​gom redu. “Ali nije to​li​ko ele​gant​na zam​ka ko​li​ko to Kar​nus mo​žda mis​li”, nas​ta​vi. “On zna da mi je​dva če​ka​mo da igra za​vr​ši, pa će nas pri​če​ka​ti s dru​ge stra​ne. Na​tje​rat će nas u usko grlo i is​pa​li​ti ra​ke​te. Tako se to us​pješ​no radi od pra​sko​zor​ja vre​me​na.” Roque oprez​no po​ka​že pr​stom u pros​tor iz​me​đu dva​ju go​le​mih as​te​ro​ida, uzak ko​‐ ri​dor ko​jim mo​ra​mo pro​ći ako že​li​mo nas​ta​vi​ti sli​je​di​ti Kar​nu​sov ra​nje​ni brod. “Sve je glu​pa zam​ka.” Tac​tus au Rath, vi​ž​ljast i ne​ha​jan, zi​jev​ne. Nas​lo​ni svo​je opas​no ti​je​lo na vi​di​zor i jed​nim uda​hom uš​mr​če stim iz pr​ste​na na ruci. Od​ba​ci po​‐ tro​še​nu pa​tro​nu na pod. “Kar​nus zna da je go​tov. Samo nas muči. Nav​la​či nas na taj mali ve​se​li lov da ne bi​smo spa​va​li. Gnji​da se​bič​na.” “Koji si ti mali pik​si, samo grin​taš i ku​kaš”, pod​smjeh​ne mu se Vic​tra au Ju​lii sa svog mjes​ta is​pred vi​di​zo​ra. Ste​pe​nas​to oši​ša​na kosa visi joj toč​no do is​pod ža​dom pro​bi​je​nih uš​nih re​si​ca. Na​gla i okrut​na, ali ni jed​no pre​vi​še, ona pre​zi​re šmin​ku i diči se ožilj​ci​ma koje je za​ra​di​la u svo​jih dva​de​set se​dam go​di​na. Puno ih je. Oči su joj te​ške, du​bo​ko usa​đe​ne. Sen​zu​al​ne usne ši​ro​ke, stvo​re​ne za pre​de​nje uvre​da. Više je na​lik svo​joj slav​noj maj​ci nego mla​đoj ses​tri An​to​ni​ji; no obje ih na​‐ da​le​ko nad​ma​šu​je svo​jim ka​pa​ci​te​tom za opće ra​za​ra​nje. “Zam​ke ne​ma​ju smis​la”, iz​ja​vi ona. “Flo​ta mu je u ra​su​lu. Ima samo je​dan brod. Mi ih ima​mo se​dam. A da ga jed​nos​tav​no na​bi​je​mo?” 11

www.balkandownload.org “Dar​row ih ima se​dam”, pod​sje​ti je Roque. “Kako, mo​lim?” upi​ta ona, oz​lo​je​đe​na zbog is​prav​ka. “Os​ta​lo je se​dam Dar​rowo​vih bro​do​va. Ti si ih na​zva​la na​ši​ma. Nisu naši. On je pri​mus.” “Pe​dant​ni pjes​nik po​nov​no na​pa​da. Bit je ista, kume.” “Da bi​smo tre​ba​li biti br​zo​ple​ti, a ne oprez​ni?” upi​ta Roque. “Da je se​dam na jed​no​ga. Bilo bi po​ni​ža​va​ju​će još odu​gov​la​či​ti. Dak​le, haj​de​mo zga​zi​ti tog Bel​lo​ni​nog raz​boj​ni​ka kao žo​ha​ra ve​li​kom čiz​mom, od​le​tje​ti na​trag u bazu, po​bra​ti pra​ved​ne na​gra​de od sta​rog Augus​tu​sa i oti​ći se igra​ti.” Za​vr​ti pe​tom po podu da to na​gla​si. “Tako je, tako je”, slo​ži se Tac​tus. “Kra​ljev​s​tvo za gram de​mon​skog pra​ha.” “To ti je peto šmr​ka​nje sti​ma da​nas, Tac​tu​se?” upi​ta Roque. “Da! Hva​la što pra​tiš, dra​ga ma​mi​ce! Ali već me za​ma​ra​ju te voj​nič​ke br​zi​ne. Mis​‐ lim da mi tre​ba neki klub Bi​ser i obil​ne ko​li​či​ne pris​toj​nih dro​ga.” “Pre​go​rjet ćeš.” Tac​tus se lup​ne po be​dru. “Živi brzo. Umri mlad. Kad ti bu​deš do​sa​dan sta​ri panj, ja ću biti blis​ta​va us​po​me​na na bo​lja vre​me​na i de​ka​dent​ne dane.” Roque od​mah​ne gla​vom. “Jed​nog dana, ćud​lji​vi moj pri​ja​te​lju, pro​na​ći ćeš ne​ko​ga koga ćeš vo​lje​ti i zbog koga ćeš se smi​ja​ti tome kako si ne​kad bio ble​sav. Imat ćeš dje​‐ cu. Imat ćeš po​sjed. I ne​ka​ko ćeš shva​ti​ti da ima i važ​ni​jih stva​ri od dro​ge i ru​ži​čas​‐ tih.” “Ju​pi​te​ra ti.” Tac​tus se kraj​nje zgro​že​no za​ble​ne u nje​ga. “To zvu​či to​tal​no jad​no.” Gle​dam u tak​tič​ki ekran i ig​no​ri​ram nji​ho​vo pre​pu​ca​va​nje. Pli​jen koji ga​nja​mo jest Kar​nus au Bel​lo​na, sta​ri​ji brat mog biv​šeg pri​ja​te​lja Ca​ssi​‐ usa au Bel​lo​ne i mom​ka ko​jeg sam ubio u Pri​je​la​zu, Ju​li​ana au Bel​lo​ne. U toj obi​te​lji ko​vr​ča​ve kose Ca​ssi​us je omi​lje​ni sin. Ju​li​an je bio naj​sim​pa​tič​ni​ji. A Kar​nus? Do​kaz je moja slom​lje​na ruka – on je ču​do​vi​šte koje pu​šta​ju iz po​dru​ma da ubi​ja. Moja sla​va na​ras​la je na​kon Ins​ti​tu​ta. Kad je vi​jest da me nad​gu​ver​ner naj​zad ša​lje na dalj​nje ško​lo​va​nje doš​la do tra​čer​skih kru​go​va lju​bi​čas​tih, Ca​ssi​uso​va maj​ka pom​‐ no je oda​bra​la Kar​nu​sa au Bel​lo​nu i još ne​ko​li​ko ro​đa​ka te pos​la​la i njih na “stu​dij”. Ta obi​telj želi moje srce na plad​nju. Pri​lič​no dos​lov​no. Sp​rje​ča​va ih samo Augus​tu​sov broš koji no​sim. Na​pas​ti mene zna​či na​pas​ti nje​ga. Na kra​ju kra​je​va, boli mene kr​va​vo dupe i za nji​ho​vu osve​tu i za krv​nu za​va​du moga gos​po​da​ra s nji​ho​vom ku​ćom. Že​lim tu flo​tu da bih je mo​gao upo​tri​je​bi​ti za Are​so​ve si​no​ve. Ka​kav bih ja kaos mo​gao po​si​ja​ti. Pro​učio sam pu​to​ve na​ba​ve, sen​‐ zor​ske pos​ta​je, bor​be​ne gru​pa​ci​je, po​dat​kov​ne cen​tre – sve toč​ke pri​ti​ska zbog ko​jih bi Druš​tvo mo​glo pok​lek​nu​ti. “Dar​rowe...” Roque mi se pri​bli​ži. “Obuz​daj svo​ju gor​dost. Sje​ti se Paxa. Po​nos ubi​‐ ja.” 12

www.balkandownload.org “Že​lim da to bude zam​ka”, ka​žem Roqu​eu. “Neka se Kar​nus okre​ne i su​oči s nama.” On na​kre​ne gla​vu. “I ti si nje​mu pos​ta​vio zam​ku.” “Ma ot​kud ti to?” “Mo​gao si nam reći. Ja sam mo​gao...” “Kar​nus da​nas pada, bra​te. To je jed​nos​tav​no tako.” “Na​rav​no. Ja samo že​lim po​mo​ći. Znaš to.” “Znam.” Sus​preg​nem zi​je​va​nje i pri​je​đem po​gle​dom po ja​ma​ma na mos​tu iza i is​‐ pod sebe. Pla​vi raz​nih ni​jan​si rin​ta​ju u nji​ma uprav​lja​ju​ći sus​ta​vi​ma koji po​kre​ću moj brod. Oni go​vo​re spo​ri​je od svih os​ta​lih boja iz​u​zev op​si​di​ja​na​ca i sklo​ni​ji su di​gi​tal​‐ noj ko​mu​ni​ka​ci​ji. Sta​ri​ji su od mene; svi su re​dom di​plom​ci Po​noć​ne ško​le. Iza njih, kod straž​njeg di​je​la mos​ta, sivi ma​rin​ci i ne​ko​li​ko op​si​di​ja​na​ca ču​va​ju stra​žu. Po​tap​‐ šam Roqu​ea po ra​me​nu. “Vri​je​me je.” “Po​sa​do”, obra​tim se pla​vi​ma u jami. “Na​oš​tri​te umo​ve. Ovo je zad​nji ča​vao u Bel​‐ lo​ni​nom li​je​su. Raz​ne​si​mo toga gada u eter i obe​ća​va​ni vam naj​ve​ći dar koji sam u mo​guć​nos​ti dati – tje​dan dana čvr​stog spa​va​nja. Pri​ma?” Ne​ko​li​ko si​vih na​smi​je se u po​za​di​ni mos​ta. Pla​vi samo po​ku​ca​ju zglo​bo​vi​ma pr​‐ sti​ju po svo​jim ins​tru​men​ti​ma. Dao bih pola svog, lju​baz​noš​ću nad​gu​ver​ne​ra po​za​‐ maš​nog, ban​kov​nog ra​ču​na da ugle​da​ni osmi​jeh na jed​nom od tih bli​je​dih praz​no​gla​‐ va​ca. “Dos​ta od​ga​đa​nja”, obja​vim. “Stri​jel​ci na po​lo​ža​je. Roque, oku​pi ra​za​ra​če. Vic​tra, po​ma​ži pri ci​lja​nju. Tac​tu​se, raz​mjes​ti obra​nu. Sad ćemo za​vr​ši​ti s ovi​me.” Po​gle​dam svog ta​nah​nog kor​mi​Pla​va. Sto​ji usred jame is​pod moje za​po​vjed​ne plat​for​me, okru​‐ žen pe​de​se​to​ri​com dru​gih. Pla​vi se sin​ka​ju s brod​skim ra​ču​na​li​ma, a vi​ju​ga​ve di​gi​Te​‐ to​va​že na nji​ho​vim će​la​vim gla​va​ma i pa​uko​li​kim ša​ka​ma svje​tlu​ca​ju u fi​nim mo​dri​‐ kas​tim i sre​br​nas​tim ni​jan​sa​ma. Kad im se op​tič​ki živ​ci pre​ba​ce u di​gi​tal​ni svi​jet, iz​‐ gle​da​ju kao da bu​lje u praz​no. Go​vo​re samo iz lju​baz​nos​ti pre​ma nama. “Kor​mi​la​ru, mo​to​ri na šez​de​set pos​to.” “Da, do​mi​nu​se.” Baci po​gled na tak​tič​ki ekran, okru​gli ho​lo​gram koji mu leb​di iz​‐ nad gla​ve, a glas mu zvu​či me​ha​nič​ki. “Do​du​še, zbog kon​cen​tra​ci​je me​ta​la u as​te​ro​‐ idi​ma ima​mo po​te​ško​ća s pro​cje​nom oči​ta​nja spek​tra. Malo smo sli​je​pi. Na dru​goj stra​ni tih as​te​ro​ida mo​gla bi se skri​va​ti ci​je​la flo​ta.” “On nema flo​tu. U sraz”, ka​žem. Brod​ski mo​to​ri za​gr​me. Ki​ra​nem Roqu​eu i ka​žem: “Hie sunt le​ones.’’’ Ri​je​či na​šeg gos​po​da​ra Nera au Augus​tu​sa, nad​gu​ver​ne​ra Mar​sa, tri​na​es​tog svog ime​na. Moji voj​sko​vo​đe po​no​ve re​če​ni​cu. Tu su la​vo​vi.

13

www.balkandownload.org

2.

Sraz Na tak​tič​kom ekra​nu šest okret​nih ra​za​ra​ča kre​će se oko mog pre​os​ta​log rat​nog bro​‐ da. Po​sa​da pla​vih je​zi​vo je tiha, obu​ze​ta rat​nim funk​ci​ja​ma. Na rav​ni ko​jom sada stru​je nji​ho​vi umo​vi, ri​je​či su spo​ri​je od le​de​nja​ka. Moji do​glav​ni​ci nad​zi​ru moju flo​‐ tu. U sva​koj dru​goj si​tu​aci​ji bili bi na svo​jim ra​za​ra​či​ma ili bi pre​dvo​di​li lju​de u pi​ja​‐ vi​ča​ri​ma, ali že​lim svo​je ko​le​ge bli​zu sebe u času po​bje​de. No čak i sad, kad moji do​‐ glav​ni​ci sto​je kraj mene, osje​ćam onu raz​dvo​je​nost, onaj du​bo​ki jaz iz​me​đu nji​ho​va svi​je​ta i moga. “Sig​na​tu​re ra​ke​ta”, kaže kom​Pla​vi. Na mos​tu ne gru​ne ni​kak​va ak​ci​ja. Ni​kak​va svje​tlos​na upo​zo​re​nja ne po​si​ju pa​ni​ku među po​sa​dom. Ni​kak​vi kri​ci ne po​re​me​te mir. Pla​vi su le​de​na bića, od ro​đe​nja od​ga​ja​na u sek​ta​ma koje ih uče ra​bi​ti lo​gi​ku i obav​lja​ti svo​je funk​ci​je s hlad​nom dje​lo​tvor​noš​ću. Za njih se čes​to kaže da su više ra​‐ ču​na​la nego lju​di. U tam​nom pros​to​ru is​pred mog vi​di​zo​ra odjed​nom pro​c​vje​ta gus​ta ko​pre​na mi​kro​‐ eks​plo​zi​ja. Naša pro​tu​ar​ti​lje​rij​ska obra​na ras​pr​s​ne se u ve​li​ko sito od pr​lja​vo​bi​je​lih obla​ka. Ra​ke​te koje lete na nas eks​plo​di​ra​ju kad ih ta obra​na pre​ra​no de​to​ni​ra. Jed​na se pro​bi​je, pa ra​za​rač koji nam se na​la​zi da​le​ko sa stra​ne za​ti​tra u si​mu​la​ci​ji nuk​le​ar​‐ ne eks​plo​zi​je. Iz nje​ga bi sada is​pa​da​li lju​di. Ku​lja​li pli​no​vi. Eks​plo​zi​je bi mo​gle pro​‐ bu​ši​ti rupe u me​tal​noj opla​ti i za​pa​lje​ni ki​sik šik​nuo bi van po​put krvi iz kita, a cr​ni​lo bi ga učas pro​gu​ta​lo. No ovo je rat​na igra i ne daju nam pra​ve nuk​le​ar​ne bom​be. Ov​‐ dje su naj​u​bo​ji​ti​je oruž​je stu​den​ti. Još je​dan brod nas​tra​da od sal​vi iz trač​nih to​po​va koje se pro​bi​ju kroz pro​tu​ar​ti​lje​‐ rij​sku obra​nu. “Dar​rowe...” za​bri​ne se Vic​tra. Sto​jim i pal​cem se od​sut​no tr​ljam po mjes​tu koje je ne​koć kra​sio Eoin pr​sten. Vic​tra se okre​ne pre​ma meni. “Dar​rowe... raz​bi​ja nas na ko​ma​de, ako nisi pri​mi​je​‐ tio.” “Dama ima pra​vo, Kos”, is​tak​ne Tac​tus čije se lice pla​vi​čas​to sja​ji od tak​tič​kog ekra​na. “Što god da si smis​lio, ne​moj se sad sti​dje​ti.” “Ko​mo​vi, re​ci​te eska​dri​la​ma Pila i Kan​dža da na​pad​nu ne​pri​ja​te​lja.” Na tak​tič​kom ekra​nu gle​dam kako eska​dri​le koje sam ras​po​re​dio pola sata ra​ni​je 14

www.balkandownload.org luč​no iz​li​je​ću s obi​ju stra​na as​te​ro​ida i obru​ša​va​ju se na Kar​nu​sov bok. Na toj uda​lje​‐ nos​ti ne vidi ih se go​lim okom, ali na ekra​nu pul​si​ra​ju zlat​no. “Čes​ti​tam, pri​ja​te​lju”, šap​ne Roque pri​je nego što je uop​će go​to​vo. U gla​su mu se čuje čud​no​va​to po​što​va​nje, a ne više ona frus​tra​ci​ja od ma​lo​čas. “Ovo će pro​mi​je​ni​ti sve.” Do​tak​ne me po ra​me​nu. “Sve.” Gle​dam svo​ju zam​ku kako se za​tva​ra i osje​ćam kako mi ne​iz​bjež​na po​bje​da iz​vla​či na​pe​tost iz ra​me​na. Sivi na mom mos​tu za​ko​ra​če na​pri​jed. Kad Kar​nu​sov brod re​gis​‐ tri​ra sig​na​tu​re mo​jih eska​dri​la, čak se i op​si​di​jan​ci nag​nu po​gle​da​ti ekra​ne. Kar​nus po​ku​ša po​bje​ći i na​ga​ri mo​to​re da iz​bjeg​ne to što sti​že. No ku​to​vi su pro​tiv nje​ga. Moje eska​dri​le is​pa​le ra​ke​te pri​je nego što Kar​nus us​pi​je po​di​ći pro​tu​ar​ti​lje​rij​sko sito ili upo​tri​je​bi​ti vlas​ti​te ra​ke​te. Tri​de​set si​mu​li​ra​nih nuk​le​ar​nih eks​plo​zi​ja slu​pa mu po​‐ s​ljed​nji brod. Nema smis​la za​po​sje​da​ti nje​gov brod u ovoj fazi igre, pa si pla​vi bor​be​‐ ni pi​lo​ti s užit​kom do​pus​te malo pre​tje​ri​va​nja. I tako, po​bi​je​dio sam. Mo​jim mos​tom za​ore se po​vi​ci si​vih i na​ran​čas​tih, teh​ni​ča​ra. Pla​vi si ener​gič​no stiš​ću pr​ste. Op​si​di​jan​ci, ne​s​klo​ni tom vi​so​ko-teh​no​lo​škom svi​je​tu, šute. Na di​je​lu mos​ta za pos​lu​gu The​odo​ra, moja osob​na slu​ški​nja, smi​je​ši se svo​jim mla​dim šti​će​ni​‐ ca​ma. Kao ne​ka​daš​nja ru​ži​čas​ta kur​ti​za​na čije su naj​bo​lje go​di​ne odav​no mi​nu​le, nas​‐ lu​ša​la se taj​ni i slu​ži mi kao druš​tve​na sa​vjet​ni​ca. Po​bje​da se emi​ti​ra po ci​je​lom bro​du, od stro​jar​ni​ce do ku​hi​nje, pu​tem ho​lo​ekra​na. Ta po​bje​da nije samo moja. Sva​ki mu​ška​rac i sva​ka žena su​dje​lu​ju u njoj na svoj na​‐ čin. Tako to ide u Druš​tvu. Da bi na​pre​do​vao, tvoj na​dre​đe​ni tre​ba na​pre​do​va​ti. Kao što sam ja pro​na​šao za​štit​ni​ka u Augus​tu​su, niže boje mo​ra​ju pro​na​ći za​štit​ni​ka u meni. Tako pre​ma zlat​ni​ma nas​ta​je oda​nost iz nu​žde, koju sus​tav boja sam po sebi ne može stvo​ri​ti pu​kim uka​zom. Moja zvi​jez​da sada će se uz​di​ći i svi koji su uz mene uz​di​ći će se s njom. Ova kul​tu​ra sla​vi moć i po​ten​ci​jal. Ne tako dav​no, kad je nad​gu​ver​ner obja​vio da će spon​zo​ri​ra​ti moj stu​dij na Aka​de​mi​ji, HV pro​gra​mi pr​šta​li su od spe​ku​li​ra​nja. Može li net​ko tako mlad, net​ko iz tako bi​jed​ne obi​te​lji, po​bi​je​di​ti? Gle​daj​te što sam uči​nio na Ins​ti​tu​tu. Skr​šio sam igru. Osvo​jio sam prok​to​re, jed​no​ga sam ubio, a os​ta​le za​ve​zao po​put dje​ce. No je li to bio tek blje​sak u noći? Sad su brb​lja​vi ga​do​vi do​bi​li od​go​vor. “Kor​mi​la​ru, pos​ta​vi smjer pre​ma Aka​de​mi​ji. Če​ka​ju nas lo​vo​ri”, obja​vim, a lju​di kli​ču. Lo​vor. I sama ta ri​ječ odje​ku​je mo​jom proš​loš​ću os​tav​lja​ju​ći mi gor​či​nu u us​ti​‐ ma. Smi​je​šim se, ali ne osje​ćam ni​kak​vu ve​li​ku ra​dost zbog ove po​bje​de. Tek smrk​nu​‐ tu za​do​volj​šti​nu. Još je​dan ko​rak, Eo. Još je​dan ko​rak na​pri​jed. “Pre​tor Dar​row au An​dro​me​dus”, po​igra​va se Tac​tus ti​tu​lom. “Bel​lo​ne će se usra​ti. Pi​tam se mogu li ja to is​ko​ris​ti​ti da do​bi​jem za​po​vjed​niš​tvo ili mis​liš da se mo​ram pri​‐ 15

www.balkandownload.org dru​ži​ti tvo​joj flo​ti? Ni​kad se ne zna. Ta mr​k​la bi​ro​kra​ci​ja je tako na​por​na. Pod​ma​ži ba​kre​ne. Lo​bi​raj kod zlat​nih. Moja bra​ća će nam htje​ti na​pra​vi​ti tu​lum, na​rav​no.” Trk​‐ ne me lak​tom. “Na tu​lu​mu kod bra​će Rath čak i ti mo​žda ko​nač​no po​še​viš ne​ko​ga.” “Kao da bi on dir​nuo tvo​je pri​ja​te​lji​ce.” Vic​tra mi stis​ne ruku i za​dr​ži pr​ste na njoj kao da na sebi ima sve​ča​nu ha​lji​nu, a ne ok​lop. “Ko​li​ko god mi to bilo mr​sko reći, An​‐ to​nia je ima​la pra​vo u vezi s to​bom.” Osje​tim da se Roque trg​nuo i pri​sje​tim se onog kr​klja​nja kad je An​to​nia Lei pre​re​‐ za​la gr​kljan u Ins​ti​tu​tu po​ku​ša​va​ju​ći me na​ma​mi​ti da iz​a​đem iz skro​vi​šta. Os​tao sam u sje​ni i čuo kako se moja mala pri​ja​te​lji​ca mo​kro sru​ši​la na ma​ho​vi​nom obras​lo tlo. Roque je vo​lio Leu na onaj svoj pos​to​ja​ni na​čin. “Već sam ti re​kao da ne spo​mi​nješ ime svo​je ses​tre u na​šoj pri​sut​nos​ti”, ka​žem Vic​‐ tri, a njoj se lice ski​se​li zbog tog osor​nog od​ba​ci​va​nja. Opet se okre​nem pre​ma Roqu​eu. “Mis​lim da kao pre​tor imam ov​last po​pu​ni​ti svo​ju flo​tu osob​ljem koje osob​no iz​a​‐ be​rem. Mo​žda bi​smo tre​ba​li do​ves​ti neke sta​re face na​trag. Se​vra s Plu​to​na, Huje iz koje god za​bi​ti u koju su ih ot​pre​mi​li i mo​žda... Qu​inn s Ga​ni​me​da?” Roqu​eu se na spo​men Qu​in​ni​na ime​na za​ru​me​ne obra​zi. Osob​no, naj​vi​še pri​želj​‐ ku​jem Se​vra. Ni je​dan od nas dvo​ji​ce nije oso​bi​to re​van u odr​ža​va​nju kon​tak​ta pu​tem ho​lo​Ne​ta, po​go​to​vo ne ja, s ob​zi​rom na to da mu ni​sam mo​gao pris​tu​pi​ti ot​ka​ko sam na Aka​de​mi​ji. On iona​ko ša​lje uglav​nom samo ho​lo​gra​me iz​nim​no iz​o​pa​če​nih jed​no​‐ ro​ga i vi​de​os​nim​ke na ko​ji​ma čita igre ri​je​či​ma. Na Plu​to​nu je, ako ni​šta dru​go, pos​‐ tao još čud​ni​ji. “Do​mi​nu​se.” Kor​mi​Pla​vov glas pri​vu​če me pre​ma ekra​nu. “U čemu je pro​blem?” upi​tam. Oči mu se cak​le. Da​lek je, uklju​čen u brod​ske sen​zo​re i gle​da si​ro​ve po​dat​ke ekra​‐ na u koji zu​rim. “Nije jas​no, do​mi​nu​se. Sen​zor​ska dis​tor​zi​ja. Pri​kri​va​nje.” Na ve​li​kom sred​njem ekra​nu as​te​ro​idi su pla​vi. Mi smo zlat​ni. Ne​pri​ja​te​lji cr​ve​ni. Njih više ne bi tre​ba​lo uop​će biti. Pa ipak, sada na nje​mu pul​si​ra jed​na cr​ve​na toč​ka. Roque i Vic​tra mu pri​đu. Roque mah​ne ru​kom i po​da​ci mu se pre​ba​ce na da​ta​pad. Mala ho​lo​ku​gla nas​ta​ne u zra​ku pred njim. On po​ve​ća sli​ku i pre​bi​re po ana​li​tič​kim fil​tri​ma. “Zra​če​nje?” odva​ži se Vic​tra. “Os​ta​ci?” “Me​ta​li u as​te​ro​idu mo​gli bi stva​ra​ti zr​cal​nu re​frak​ci​ju na​šeg sig​na​la”, kaže Roque. “To ne može biti sof​tver... nje​ga više nema.” Cr​ve​na toč​ka za​ti​tra i nes​ta​ne, ali mos​tom se pro​ši​ri​la na​pe​tost. Svi bu​lje u ekran. Ni​šta. Tu nema ni​ko​ga osim mo​jih bro​do​va i Kar​nu​so​va po​ra​že​nog boj​nog bro​da. Osim ako... Roque se okre​ne pre​ma meni na​pe​ta, užas​nu​ta iz​ra​za lica. “Bje​ži”, dos​pi​je iz​us​ti​ti baš kad se cr​ve​ni sig​nal opet upa​li i oži​vi. “Mo​to​ri pu​nom sna​gom”, rik​nem. “Tri​de​set stup​nje​va u plus od sre​diš​nje li​ni​je.” 16

www.balkandownload.org “Lan​si​raj pre​os​ta​le ra​ke​te na po​vr​ši​nu as​te​ro​ida”, na​re​di Tac​tus. Pre​kas​no. Vic​tra pre​ne​ra​že​no udah​ne, a ja go​lim oči​ma ugle​dam to što su se naši ins​tru​men​ti mu​či​li ra​zaz​na​ti. Je​dan skri​ve​ni ra​za​rač iz​ra​nja iz šup​lji​ne u as​te​ro​idu. Mis​lio sam da smo taj brod po​ra​zi​li pri​je tri dana. Mo​to​ri su mu bili uga​še​ni dok je sta​jao i če​kao. Pred​nja mu je po​lo​vi​ca raz​ru​še​na i za​cr​nje​na od ošte​će​nja. Mo​to​ri mu sad rade pu​‐ nom sna​gom. A pu​ta​nja ga vodi rav​no na moj brod. Za​bit će se u nas. “Odi​je​la i kap​su​le za eva​ku​aci​ju!” vik​nem. Net​ko nam vri​šti da se pri​pre​mi​mo na su​dar. Po​ju​rim pre​ma stra​ni mos​ta gdje se, ugra​đe​na u zid, na​la​zi moja za​po​vjed​nič​ka eva​ku​acij​ska kap​su​la. Otvo​ri se na moju za​po​vi​jed. Tac​tus, Roque i Vic​tra utr​če u nju. Ja če​kam i vi​čem pla​vi​ma da po​žu​re i de​sin​ka​ju se. Una​toč svoj svo​joj lo​gi​ci, oni će umri​je​ti za svo​je bro​do​ve. Ba​uljam po mos​tu, ur​la​ju​ći na njih da ak​ti​vi​ra​ju pod​ni otvor za bi​jeg. Kor​mi​lar to uči​ni pri​ti​skom gum​ba za otva​ra​nje rupe u podu jame. De​sin​ka​ju se je​dan po je​dan i pu​šta​ju da ih usi​sa gra​vi​ta​cij​ska ci​jev koja vodi u nji​ho​ve kap​su​le za bi​jeg. “The​odo​ra!” vik​nem ugle​dav​ši je kako čupa ne​kog mla​dog pla​vog koji i da​lje pres​‐ tra​še​no stiš​će svoj rad​ni ekran tako jako da su mu zglo​bo​vi na pr​sti​ma po​bi​je​li​li. “Uđi u mr​k​lu kap​su​lu!” Ne slu​ša me. Ni taj pla​vi ne pu​šta. Kre​nem pre​ma nji​ma u tre​nut​ku kad sen​zor bli​zi​ne za​tru​bi još i zad​nje upo​zo​re​nje. Sve se us​po​ri. Svje​tla na mos​tu pul​si​ra​ju cr​ve​no. Sko​čim na The​odo​ru i ob​gr​lim je ru​ka​ma. A ra​za​rač se za​bi​je po​sred mog rat​nog bro​da. Pri​vi​nem The​odo​ru na prsa, a udar me od​ba​ci tri​de​set me​ta​ra pre​ko mos​ta i za​bi​je me u me​tal​ni zid. Stra​vi​čan bol pro​pa​ra mi li​je​vu ruku duž ša​vo​va loma koji za​ras​ta. Tres​ne me mrak. U nje​mu za​ple​šu svje​tla, prvo na​lik zvi​jez​da​ma, a po​tom is​pre​ple​te​‐ nim li​ni​ja​ma u pi​je​sku što ga uz​ne​mi​ra​va vje​tar. Cr​ve​no svje​tlo pro​bi​je mi kroz kap​ke. Neka bla​ga ruka vuče mi odje​ću. Otvo​rim oči. Pre​sa​vi​jen sam oko ulek​nu​ta stu​pa za stru​ju, a brod drh​ti, kr​klja po​‐ put pras​ta​re zvi​je​ri koja is​pu​šta dušu i tone u du​bi​nu. Stup mi se snaž​no tre​se uz tr​‐ buh jer nam ra​za​rač dubi braz​du po sre​diš​njoj li​ni​ji. Vadi nam utro​bu okrut​no spo​ro. Net​ko viče moje ime. Zvuk se po​la​ko vra​ća. Svje​tlost kupa most na​iz​mje​nič​nim, ubo​ji​to cr​ve​nim ni​jan​sa​ma. Si​re​ne za opas​‐ nost. La​bu​đi pjev bro​da. The​odo​ri​ne krh​ke sta​rač​ke ruke vuku me po​put pti​ce koja vuče sru​še​ni kip. Čelo mi kr​va​ri. Nos mi je slom​ljen. Otrem krv iz oči​ju da me ne peku i pre​va​lim se na leđa. Neki raz​bi​je​ni ekran is​kri kraj mene. Po nje​mu ima moje krvi. Je li pao na mene? Uz nje​ga leži ne​kak​va šip​ka i moj po​gled skre​ne na The​odo​ru. Ona ga je od​mak​nu​la. A tako je sit​na. Ru​ka​ma mi obuj​mi lice. “Us​ta​ni​te. Do​mi​nu​se, ako že​li​te ži​vje​ti, mo​ra​te us​ta​ti.” Sta​ri​či​ne ruke drh​te od stra​‐ ha. “Mo​lim vas, us​ta​ni​te.” Ste​nju​ći, oso​vim se na noge. Moje za​po​vjed​nič​ke eva​ku​acij​ske kap​su​le više nema. 17

www.balkandownload.org Za​ci​je​lo se lan​si​ra​la u su​da​ru. Ili to, ili su me os​ta​vi​li. Od​le​tje​la je i eva​ku​acij​ska kap​‐ su​la za pla​ve. Onaj upla​še​ni pla​vi pre​tvo​rio se u mr​lju na pre​grad​nom zidu. The​odo​ra ne može svr​nu​ti po​gled s tog pri​zo​ra. Oči joj se za​cak​le od suza. “Ima još jed​na kap​su​la u mo​jim oda​ja​ma”, pro​mrm​ljam. Tada shva​tim za​što se The​odo​ra trza. Ne od stra​ha, već od bola. Noga joj je smr​ska​na i is​kre​nu​ta, na​lik ko​‐ ma​du mo​kre, zgnje​če​ne kre​de. Ru​ži​čas​te ne pra​ve da ovo iz​dr​že. “Ja neću us​pje​ti, do​‐ mi​nu​se. Sad idi​te.” Klek​nem na jed​no ko​lje​no i pre​ba​cim The​odo​ru pre​ko ra​me​na zdra​ve ruke. Ona užas​no za​cvi​li kad joj se noga po​mak​ne. Osje​tim kako joj cvo​ko​ću zubi. I po​tr​čim. Tr​‐ čim po sru​še​nom mos​tu pre​ma rani koja ubi​ja moj brod, pa kroz hod​ni​ke na ra​zi​ni mos​ta utr​čim u kaos. Lju​di se roje po glav​nim hod​ni​ci​ma, na​pu​šta​ju po​lo​ža​je i funk​ci​‐ je i jure pre​ma eva​ku​acij​skim kap​su​la​ma i tran​s​por​te​ri​ma pos​troj​bi u pred​njem han​‐ ga​ru. Lju​di koji su se bo​ri​li za mene – elek​tri​ča​ri, do​ma​ri, voj​ni​ci, ku​ha​ri, so​ba​ri. Ni​‐ kad neće dos​pje​ti na si​gur​no. Mno​gi pro​mi​je​ne smjer kad me ugle​da​ju. Sr​lja​ju na​pri​‐ jed, pri​vi​ja​ju se uza me, us​pa​ni​če​ni i slu​đe​ni, mah​ni​to tra​že​ći spas. Vuku me, vri​šte, prek​li​nju. Od​gu​ru​jem ih gu​be​ći je​dan po je​dan dje​lić srca sa sva​kim ko​jeg os​ta​vim za so​bom. Ne mogu ih spa​si​ti. Ne mogu. Je​dan na​ran​čas​ti zgra​bi The​odo​ru za zdra​vu nogu, a jed​na siva na​red​ni​ca mla​ti ga po čelu dok se ne sva​li na pod kao ka​men. “Mak​ni​te se s puta”, za​de​re se de​be​la siva. Iz​vu​če pr​ži​li​cu iz tak​tič​ke fu​tro​le i za​pu​‐ ca u zrak. Je​dan dru​gi sivi, pre​nuv​ši se, ili mo​žda po​mis​liv​ši da sam ja nje​go​va kar​ta za iz​laz iz te smrt​ne klop​ke, pri​dru​ži joj se u raz​mi​ca​nju ka​osa. Ubr​zo mi još dvo​ji​ca krče put pri​je​te​ći oruž​jem. Uz nji​ho​vu po​moć us​pi​jem sti​ći do svo​jih oda​ja. Vra​ta se ši​šta​vo otvo​re na do​dir mog DNK-a i mi pro​đe​mo. Sivi uđu una​tra​ške iza nas ci​lja​ju​ći pr​ži​li​ca​ma tri​de​set očaj​nih duša oko ula​za. Vra​ta za​pi​šte i poč​nu se za​tva​ra​ti, ali jed​na op​si​di​jan​ka pro​bi​‐ je se kroz go​mi​lu, sta​ne u ok​vi​ri za​dr​ži ih. Pri​dru​ži joj se je​dan na​ran​čas​ti. Za​tim je​‐ dan pla​vi ni​žeg čina. Siva na​red​ni​ca bez ok​li​je​va​nja us​tri​je​li op​si​di​jan​ku u gla​vu. Nje​‐ zi​ni ko​le​ge upu​ca​ju pla​vog i na​ran​čas​tog pa ih šut​nu van iz ok​vi​ra vra​ta da se za​tvo​re. Od​li​je​pim po​gled s krvi na podu da po​lo​žim The​odo​ru na je​dan kauč. “Do​mi​nu​se, ko​li​ko mjes​ta ima u kap​su​li za bi​jeg?” upi​ta me siva na​red​ni​ca kad kre​nem pre​ma ulaz​noj ko​mo​ri kap​su​le. Kosa joj je os​tri​že​na po voj​nič​ki. Te​to​va​ža na pre​pla​nu​lu vra​tu viri joj is​pod ovrat​ni​ka. Ma​šem dla​no​vi​ma iz​nad kon​trol​ne priz​me uno​se​ći lo​zin​ku ni​zom po​kre​ta ru​ka​ma. “Če​ti​ri sje​da​la. Vi do​bi​va​te dva. Do​go​vo​ri​te se.” Ima nas šes​te​ro. “Dva?” hlad​no upi​ta na​red​ni​ca. “Ali ova ru​ži​čas​ta je rop​ki​nja!” sik​ne je​dan sivi. “Ne vri​je​di ni​šta”, kaže dru​gi. “Ona je moja rop​ki​nja”, za​re​žim. “Uči​ni​te što vam ka​žem.” “Tri​skaš to.” Osje​tim ti​ši​nu isto ko​li​ko je i za​ču​jem, pa shva​tim da je net​ko upe​rio 18

www.balkandownload.org pu​calj​ku u mene. Zde​pas​ti pos​ta​ri​ji sivi nije bu​da​la. Od​mak​nuo mi se iz​van do​se​ga. Ne​mam ok​lop, imam samo bri​tvu. Mo​žda bih ga us​pio ubi​ti. Os​ta​li ga pi​ta​ju kog vra​‐ ga radi. “Ja sam slo​bo​dan čo​vjek, do​mi​nu​se. Ja bih tre​bao do​bi​ti mo​guć​nost da odem”, kaže sivi, drh​tu​re​ći. “Imam obi​telj. Imam pra​vo oti​ći.” Po​gle​da svo​je ko​le​ge, oba​sja​ne gad​‐ nom cr​ve​nom bo​jom svje​ta​la za uz​bu​nu. “Ona je samo kur​va. Kur​va sko​ro​je​vić​ka.” “Mar​ce​le, spus​ti pi​štolj”, kaže ka​plar tam​ne kože. Oči su mu po​ti​šte​ne zbog pri​ja​te​‐ lja. “Sje​ti se svo​je zak​le​tve. Vući ćemo ždri​jeb.” “To nije fer! Ona ne može čak ni ima​ti dje​cu!” “A što bi tvo​ja dje​ca sada mis​li​la o tebi?” upi​tam. Mar​ce​lo​ve oči is​pu​ne se su​za​ma. Pr​ži​li​ca mu za​drh​ti u de​be​loj ruci. Onda pu​canj. Hi​tac iz na​red​ni​či​ne pr​ži​li​ce pro​đe mu kroz gla​vu i za​bi​je se u me​tal​nu pre​gra​du, a nje​go​vo se ti​je​lo uko​či i be​ži​vot​no stro​po​šta na pod. “Ide​mo po ran​gu”, kaže na​red​ni​ca spre​ma​ju​ći oruž​je u fu​tro​lu. Da sam još uvi​jek onaj čo​vjek ko​jeg je Eo zna​la, sad bih sta​jao ska​me​njen od uža​‐ sa. No tog čo​vje​ka više nema. Sva​ki dan opla​ku​jem nje​go​vu smrt. Sve više za​bo​rav​‐ ljam tko sam bio, o čemu sam sa​njao, što sam vo​lio. Ta tuga sada je otu​pje​la. A ja idem da​lje, us​pr​kos sje​ni koju to baca na mene. Kap​su​la za bi​jeg otvo​ri se uz muk​li uda​rac mag​net​ske bra​ve. Vra​ta šiš​nu uvis. Po​‐ dig​nem The​odo​ru s ka​uča i za​ve​žem je u jed​no sje​da​lo. Po​ja​si su joj pre​ve​li​ki, pre​dvi​‐ đe​ni su za zlat​ne. Tada ne​što du​bo​ko i je​zi​vo za​gr​mi u utro​bi mog bro​da, pola ki​lo​me​‐ tra od nas. Skla​di​šte tor​pe​da de​to​ni​ra. Ode umjet​na gra​vi​ta​ci​ja. Odu čvr​sti zi​do​vi. Ne​ugo​dan je to osje​ćaj. Sve se okre​će. Tres​nem u pod kap​su​le. Ili u strop? Ne znam. Pri​ti​sak iz​la​zi iz bro​da. Net​ko blju​je. To više nju​šim nego ču​jem. Vi​čem na sive da uđu u kap​su​lu. Sad za nama os​ta​je samo je​‐ dan, iz​mu​če​na i mir​na iz​ra​za lica, a na​red​ni​ca i ka​plar uv​la​če se u kap​su​lu. Za​ve​žu se u sje​da​la na​su​prot meni. Ak​ti​vi​ram funk​ci​ju lan​si​ra​nja i sa​lu​ti​ram si​vom koji os​ta​je. On mi uz​vra​ti sa​lu​ti​ra​njem, od​sut​na po​gle​da, raz​miš​lja​ju​ći o ne​koj mla​doj lju​ba​vi, ne​kom putu ko​jim nije pro​šao, mo​žda se pi​ta​ju​ći zbog čega se nije ro​dio kao zlat​ni. Tada se vra​ta za​tvo​re i on nes​ta​ne iz mog svi​je​ta. Kad kap​su​la sune iz bro​da na sa​mr​ti, pri​ku​ca me o sje​da​lo. Pro​bi​je si put kroz kr​‐ ho​ti​ne. Onda smo opet u bes​te​žin​skom sta​nju i uda​lja​va​mo se od ha​va​ri​je jer se uklju​‐ če re​gu​la​to​ri iner​ci​je. Kroz vi​di​zor gle​dam svoj boj​ni brod kako riga stu​po​ve pla​va i cr​ve​na pla​me​na. Pre​ra​đe​ni he​lij-3, na koji rade oba bro​da, gru​ne kraj mo​to​ra mog bro​da i po​kre​ne lan​ča​nu eks​plo​zi​ju od koje se či​tav brod raz​le​ti. Odjed​nom shva​tim da moja kap​su​la za bi​jeg nije na​li​je​ta​la na kr​ho​ti​ne dok sam na​pu​štao brod. Nego na lju​de. Na moju po​sa​du. Na sto​ti​ne pri​pad​ni​ka ni​žih boja iz​ba​če​ne u sve​mir. Sivi sje​de na​su​prot meni. “Imao je tri kće​ri”, kaže tam​no​pu​ti ka​plar, drh​tu​re​ći jer mu adre​na​lin pada. “Još dvi​je go​di​ne i ski​nuo bi se u mi​ro​vi​nu. A ti si ga upu​ca​la u gla​vu.” 19

www.balkandownload.org “Na​kon mog iz​vje​šta​ja ta ku​ka​vi​ca se neće ogrep​s​ti ni za obi​telj​sku mi​ro​vi​nu”, pod​smjeh​ne se na​red​ni​ca. Ka​plar žmir​ne pre​ma njoj. “Kuč​ko beš​ćut​na.” Bub​nja​nje krvi u mo​jim uši​ma nad​gla​sa nji​hov raz​go​vor. Ja sam kriv za ovo. Ja sam pre​kr​šio pra​vi​la u Ins​ti​tu​tu. Ja sam pro​mi​je​nio pa​ra​dig​mu i mis​lio da se oni neće pri​la​go​di​ti. Da neće mi​je​nja​ti stra​te​gi​ju zbog mene. A sad sam uni​štio to​li​ko ži​vo​ta da im mo​žda ni​ka​da neću zna​ti broj. Više lju​di iz​gi​nu​lo je u tren oka nego na ci​je​loj go​di​ni u Ins​ti​tu​tu i nji​ho​va smrt otvo​ri mi crnu rupu u že​lu​cu. Roque i Vic​tra zovu me na kom. Za​ci​je​lo su pra​ti​li sig​nal mog da​ta​pa​da pa zna​ju da sam na si​gur​nom. Je​dva ih ču​jem. Gnjev, gust i zao, ko​vi​tla se u meni, tre​se mi ruke i uda​ra mi sr​cem. Kar​nu​sov brod ne​ka​ko se i da​lje us​pi​je​va kre​ta​ti sve​mi​rom na​kon što je pre​po​lo​vio moj – ošte​ćen je, ali nije po​lom​ljen. Ot​kop​čav​ši si​gur​nos​ne po​ja​se, us​ta​nem u kap​su​li. Na dru​gom kra​ju kap​su​le za bi​jeg na​la​zi se ci​jev za is​pa​lji​va​nje s pri​prem​lje​nom zvjez​da​nom ča​hu​rom – mo​to​ri​zi​ra​nim odi​je​lom koje od čo​vje​ka čini ljud​ski tor​pe​do. Slu​ži za is​pa​lji​va​nje zlat​nih na as​te​ro​ide ili pla​ne​te, s ob​zi​rom na to da kap​su​la ne bi iz​dr​ža​la ula​zak u at​mo​sfe​ru. No ja ću je upo​tri​je​bi​ti za osve​tu. Is​pa​lit ću se na kr​vok​‐ le​ti most toga gada od Bel​lo​ne. The​odo​ra se još nije osvi​jes​ti​la. Dra​go mi je. Ka​žem ka​pla​ru da mi po​mog​ne ući u odi​je​lo. Dvi​je mi​nu​te kas​ni​je eto me u me​tal​‐ nom ok​lo​pu. Još dvi​je po​tro​šim na ras​pra​vu s ra​ču​na​lom oko pro​ra​ču​na po​treb​nih da bi moja pu​ta​nja pre​sjek​la Kar​nu​so​vu tako da mu skr​šim pro​zo​re za​po​vjed​nog mos​ta. Ni​kad ni​sam čuo ni za koga tko je to uči​nio. Ni​kad ni​sam vi​dio ni da je itko uop​će po​‐ ku​šao. To je ludo. No Kar​nus će pla​ti​ti. Sam poč​nem od​bro​ja​va​ti. Tri... Ne​pri​ja​telj​ski brod aro​gant​no pro​mi​če sto ki​lo​me​ta​ra od mene. Na​lik je tam​‐ noj zmi​ji pla​va repa, s mos​tom umjes​to oči​ju. Iz​me​đu nas sto​ti​ne kap​su​la za bi​jeg lje​‐ ska​ju se po​put ru​bi​na ra​su​tih na sun​če​voj svje​tlos​ti. Dva... po​mo​lim se da pro​na​đem dol ako ne pre​ži​vim. Je​dan. Kon​tro​le mi se smrz​nu i ne​što cr​ve​no bljes​ne mi pre​ko ka​ci​ge. Prok​to​ri su mi pre​uze​li ra​ču​na​lo i pre​ga​zi​li mi kon​tro​le. “NE!” za​ur​lam gle​da​ju​ći kako Kar​nu​sov brod nes​ta​je u cr​ni​lu.

20

www.balkandownload.org

3.

Krv i pi​ša​li​na Osam​s​to tri​de​set tro​je lju​di. Osam​s​to tri​de​set tro​je po​gi​nu​lih zbog igre. Da ba​rem ni​‐ kad ni​sam saz​nao taj broj. Ne​pres​ta​no ga po​nav​ljam sje​de​ći u put​nič​kom pros​to​ru spa​si​lač​kog bro​da pos​la​nog da me do​ve​ze na​trag u Aka​de​mi​ju. Moji do​glav​ni​ci sje​de i boje me se po​gle​da​ti u oči. Čak me i Roque pu​šta na miru. Ins​truk​to​ri su mi ones​po​so​bi​li le​tje​li​cu pri​je nego što sam se us​pio lan​si​ra​ti. Kažu da su to uči​ni​li da me po​šte​de lu​đač​ke po​gre​ške. Taj po​ku​šaj bio je na​gao, glup i ne​‐ dos​to​jan zlat​nog pre​to​ra. Dok su me is​pi​ti​va​li pu​tem ho​lo​ve​ze, bez​iz​ra​žaj​no sam ih gle​dao. Sti​že​mo u Aka​de​mi​ju u smi​raj dana pre​ma vre​men​skom cik​lu​su mog bro​da. To je ve​li​ka ku​po​las​ta me​tal​na luka na rubu jed​nog po​lja as​te​ro​ida, okru​že​na do​ko​vi​ma za ra​za​ra​če i rat​ne bro​do​ve. Ve​ći​na ih je po​pu​nje​na. Kao sje​di​šte Aka​de​mi​je i za​po​vjed​‐ nog sto​že​ra sred​njeg sek​to​ra, ona je jed​na od koš​ni​ca voj​nih sna​ga Druš​tva, nad​lež​na za sre​diš​nje pla​ne​te – Mars, Ju​pi​ter i Nep​tun – prem​da op​s​lu​žu​je i voj​ske dru​gih pla​‐ ne​ta kad ih or​bi​ta na​ne​se u bli​zi​nu. Dru​gi stu​den​ti za​ci​je​lo su nas gle​da​li iz ov​daš​njih spa​va​oni​ca. Kao i mno​gi čas​ni​ci Flo​te i ne​nad​maš​ni koji su se u zad​njim tjed​ni​ma igre sja​ti​li ova​mo tu​lu​ma​ri​ti i gle​da​ti. Nit​ko od njih neće spo​me​nu​ti ci​je​nu u ži​vo​ti​ma ko​jom je pla​će​na Kar​nu​so​va po​‐ bje​da. No taj po​raz na​šte​tit će mo​joj mi​si​ji. Are​so​vi si​no​vi ima​ju špi​ju​ne. Ima​ju ha​ke​‐ re i kur​ti​za​ne, koji kra​du taj​ne. Flo​tu ne​ma​ju. A neće je ni ima​ti. Nit​ko ne do​če​ka moje do​glav​ni​ke i mene na doku. Ve​li​kim pre​dvo​rjem mo​ta​ju se cr​ve​ni i sme​đi iz​vr​ša​va​ju​ći na​re​đe​nja dvo​je lju​bi​‐ čas​tih i jed​nog ba​kre​nog koji obav​lja​ju pri​pre​me za Kar​nu​so​vu Po​bje​du. Go​le​me me​‐ tal​ne dvo​ra​ne ukra​še​ne su mo​drim i sre​br​nim bo​ja​ma kuće Bel​lo​na. Zi​do​ve pre​kri​va nje​gov obi​telj​ski grb s or​lom. Pri​pre​mi​li su mu la​ti​ce bi​je​lih ruža. La​ti​ce cr​ve​nih ruža re​zer​vi​ra​ne su za Tri​jum​fe, pros​la​ve pra​vih po​bje​da, za koje se pro​li​je krv zlat​nih. Krv osam​s​to tri​de​set tro​je pri​pad​ni​ka ni​žih boja ne ra​ču​na se. To su či​nov​nič​ka pos​la. Moji do​glav​ni​ci od​spa​va​li su dok smo pu​to​va​li na​trag u Kan​tu. Ja ni​sam. Tac​tus i Vic​tra sada te​tu​ra​ju is​pred mene, šut​ke, kao da su još sne​ni. Meni nije do sna, iako su mi ra​me​na te​ška. Iza mo​jih za​kr​vav​lje​nih oči​ju vre​ba tuga. Znam da ću, ako zas​pim, 21

www.balkandownload.org vi​dje​ti lica onih koje sam os​ta​vio da po​gi​nu u brod​skim hod​ni​ci​ma. Znam da ću vi​‐ dje​ti Eo. Da​nas se ne mogu su​oči​ti s njom. Aka​de​mi​ja mi​ri​še po an​ti​sep​ti​ku i cvi​je​ću. Ru​ži​ne la​ti​ce sto​je u po​su​da​ma sa stra​‐ ne. U ka​na​li​ma iz​nad re​cik​li​ra nam se dah i pro​čiš​ća​va se zrak, pa ne​umor​no bru​je. Flu​ores​cent​ne lam​pe pi​ša​ju bli​je​du svje​tlost sa stro​pa, kao da nas pod​sje​ća​ju da ovo mjes​to nije sklo​no ni dje​ci ni ma​šta​ri​ja​ma. Ov​dje je svje​tlost oš​tra i hlad​na, kao i lju​‐ di. Roque se drži uz mene dok ho​da​mo, ali iz​gle​da kao da je na sa​mr​ti. Ka​žem mu da ode od​spa​va​ti. Zas​lu​žio je. “A što si ti zas​lu​žio?” upi​ta on. “Ne dan zlo​vo​lje. Ne dan samo-kaž​nja​va​nja. Među svim kop​ljo​no​ša​ma, ti si dru​gi. Dru​gi! Bra​te, za​što se ne po​no​siš time?” “Ne​moj sada, Roque.” “Ali gle​daj”, nas​ta​vi on. “Po​bje​da ne stva​ra čo​vje​ka. Čo​vje​ka stva​ra​ju po​ra​zi. Mis​liš da naši pre​ci ni​kad nisu iz​gu​bi​li? Ne mo​raš se sad sr​di​ti i gris​ti zbog toga niti se pre​‐ tvo​ri​ti u ona​kav grč​ki kli​šej. Pus​ti gor​dost. To je bila samo igra.” “Mis​liš da mene boli kita za igru?” oko​mim se na nje​ga. “Lju​di su po​gi​nu​li.” “Oni su oda​bra​li ži​vot slu​že​nja flo​ti. Bili su svjes​ni opas​nos​ti i po​gi​nu​li su s raz​lo​‐ gom.” “S ko​jim raz​lo​gom?” “Da naše Druš​tvo os​ta​ne jako.” Za​ble​nem se u nje​ga. Zar moj pri​ja​telj, moj dra​gi pri​ja​telj, može biti to​li​ko sli​jep? Ka​kav su iz​bor ti lju​di ima​li? Bili su uno​va​če​ni. Od​mah​nem gla​vom. “Tebi ni​šta nije jas​no, ha?” “Na​rav​no da mi nije jas​no. Ti ni​kad ni​ko​ga ne pu​štaš unu​tra. Ni mene. Ni Se​vra. Gle kako si se po​nio pre​ma Mus​tang. Tje​raš pri​ja​te​lje od sebe kao da su ti ne​pri​ja​te​lji.” Kad bi on samo znao.

Vrt za​tek​nem pust. On je ve​li​ka ko​mo​ra od stak​la, zem​lje i ze​le​ni​la, smje​šte​na pri vrbu Kan​te i za​miš​lje​na kao mjes​to kamo se mogu po​vu​ći voj​ni​ci umor​ni od flu​ores​‐ cent​nog svje​tla. Kr​ž​lja​va sta​bla nji​šu se na si​mu​li​ra​nom po​vje​tar​cu. Ski​nem ci​pe​le, zgu​lim ča​ra​pe i uz​dah​nem kad mi tra​va uđe među nož​ne pr​ste. Svje​tilj​ke iz​nad sta​ba​la glu​me laž​no sun​ce. Leg​nem pod njih, a onda zas​te​njem, us​‐ ta​nem i odvu​čem se do ma​log to​plog iz​vo​ra u sre​di​štu po​lja​ne. Ti​je​lo mi je pro​ša​ra​no mo​dri​ca​ma, ve​ći​nom iz​bli​je​dje​lim, na​lik pla​vim i lju​bi​čas​tim lok​vi​ca​ma koje okru​žu​je sve žući pi​je​sak. Voda mi ubla​ži bo​lo​ve. Mr​ša​vi​ji sam nego što bih tre​bao biti, ali na​‐ pet kao kla​vir​ska žica. Da mi ruka nije slom​lje​na, re​kao bih da sam zdra​vi​ji sada nego u Ins​ti​tu​tu. Sto​put je bo​lje ra​to​va​ti na Aka​de​mi​ji​nim ja​ji​ma sa sla​ni​nom nego na onoj tamo po​lu​si​ro​voj ko​ze​ti​ni. Kraj iz​vo​ra ugle​dam je​dan he​man​tu​sov cvi​jet. Oži​vio je tu gdje ne do​pi​re ni​ma​lo 22

www.balkandownload.org vode. Po​tje​če s Mar​sa, kao i ja, pa ga ne ube​rem. Na jed​nom ovak​vom mjes​tu po​ko​‐ pao sam Eo. Po​ko​pao sam je u laž​noj šumi iz​nad rud​ni​ka Lykos, gdje sam zad​nji put vo​dio lju​bav s njom. Bili smo štr​klja​va, ne​vi​na stvo​re​nja. Kako je jed​na tako krh​ka dje​voj​ka mo​gla ima​ti ta​kav duh, ta​kav san kao što je slo​bo​da, dok su to​li​ke jake duše rin​ta​le i sa​gi​nja​le gla​vu jer su se bo​ja​le po​di​ći po​gled? Iz​de​rao sam se na Roqu​ea da ne ma​rim za po​raz. No ipak ma​rim i gri​ze me sa​vjest jer ma​rim, a to​li​ki ži​vo​ti tre​ba​li bi zas​lu​ži​va​ti svu moju tugu. No pri​je da​naš​njeg dana po​bje​de su me is​pu​nja​va​le jer sam sva​kom po​bje​dom bio sve bli​že os​tva​re​nju Eoina sna. Sad mi je po​raz to ukrao. Da​nas sam je iz​ne​vje​rio. Kao da mi čita mis​li, da​ta​pad me po​ška​klja po ruci. Zove me Augus​tus. Po​vu​čem po ekra​nu tan​kom po​put vla​si kose da ga uga​sim, pa za​žmi​rim. Nje​go​ve ri​je​či odje​ku​ju mi pam​će​njem. “Čak i ako iz​gu​biš, čak i ako ne mo​žeš iz​‐ vo​je​va​ti po​bje​du za sebe, ne​moj do​pus​ti​ti Bel​lo​ni da po​bi​je​di. Ako oni do​bi​ju nad​zor nad još jed​nom flo​tom, po​re​me​tit će se rav​no​te​ža moći.” To​li​ko o tome. Plu​tam u vodi, malo zas​pim, pa se malo pro​bu​dim, sve dok mi se pr​sti ne sme​žu​ra​ju i dok mi ne do​ja​di. Ni​sam ja za te mir​ne tre​nut​ke. Iz​vu​čem se iz vode da se odje​nem. Ne smi​jem pus​ti​ti Augus​tu​sa da dugo čeka. Vri​je​me je za su​oča​‐ va​nje sa sta​rim la​vom. A onda na spa​va​nje, mo​žda. Mo​rat ću iz​dr​ža​ti i od​gle​da​ti tu glu​pu pros​la​vu Kar​nu​so​ve po​bje​de, ali na​kon toga od​la​zim iz ovog ruž​nog mjes​ta i vra​ćam se Mar​su, a mo​žda i Mus​tang. No kad se okre​nem da iz​a​đem iz vode, ot​kri​jem da mi je odje​ća nes​ta​la, kao i bri​‐ tva. Onda ih osje​tim. Za​ču​jem nji​ho​ve voj​nič​ke čiz​me iza sebe. Nji​ho​vo glas​no, uz​bu​đe​no di​sa​nje. Če​‐ tve​ro ih je, pret​pos​ta​vim. Po​dig​nem ka​men sa zem​lje. Ne. Okre​nem se i ugle​dam kako ih se sed​me​ro is​pri​je​či​lo na je​di​nom ula​zu u vrt. Svi su zlat​ni iz kuće Bel​lo​na. Svi su mi krv​ni ne​pri​ja​te​lji. Kar​nus je s tim Bel​lo​na​ma, do​šao je rav​no sa svog bro​da. Lice mu je is​pi​je​no kao moje, a ra​me​na mo​žda i upo​la šira od mo​jih. Dos​ta je viši od mene – op​si​di​ja​nac po sve​mu osim po po​dri​je​tlu i umu. Nje​go​va li​ku​ju​ća, na​ce​re​na usta oda​ju neo​bič​nu in​‐ te​li​gen​ci​ju. Pro​tr​lja dla​nom bra​du na ko​joj ima ru​pi​cu, a mi​ši​ća​ve pod​lak​ti​ce kao da su mu is​te​sa​ne od bru​še​na vo​do​dr​va. Zas​tra​šu​ju​će je biti u bli​zi​ni ne​ko​ga tko je to​li​ko kru​pan da u kos​ti​ma osje​ćaš vi​bra​ci​je nje​go​va gla​sa. “Čini se da smo ulo​vi​li Augus​tu​so​vog lava da​le​ko od čo​po​ra. Hej, Ko​sac.” “Go​li​ja​te”, pro​mrm​ljam ja, pos​lu​živ​ši se nje​go​vom po​ziv​nom ši​from. Go​li​jat raz​bi​jač. Go​li​jat ubo​ji​ca. Go​li​jat gr​do​si​ja. Mus​tang kaže da je je​dan​put, u ne​kom klu​bu Bi​ser, jed​nom na​pir​li​ta​nom zlat​nom s Lune slo​mio kra​ljež​ni​cu pre​ko ko​‐ lje​na jer je de​ri​štu palo na pa​met da mu iz​li​je piće po licu. Nje​go​va maj​ka za​tim je pod​mi​ti​la ju​di​ci​ja​ra da ga pus​ti uz glo​bu. 23

www.balkandownload.org Po​pis glo​ba koje je pla​tio za umor​stva duži je od moje ruke. Ima tu si​vih, ru​ži​čas​‐ tih, čak i je​dan lju​bi​čas​ti. No nje​go​va pra​va re​pu​ta​ci​ja te​me​lji se na tomu što je ubio Cla​udi​usa au Augus​tu​sa, nad​gu​ver​ne​ro​va omi​lje​na sina i na​s​ljed​ni​ka. Mus​tan​gi​na bra​ta. Kar​nu​sa okru​žu​ju ro​đa​ci. Svi su Bel​lo​ne. Svi su ro​đe​ni pod mo​drim i sre​br​nim sim​‐ bo​lom orla osva​ja​ča. Ca​ssi​uso​va bra​ća, ses​tre, bra​ti​ći. Kosa im je ko​vr​ča​va i gus​ta, lica pre​li​je​pa. Nji​hov utje​caj pro​te​že se na ci​je​lo Druš​tvo. Kao i re​pu​ta​ci​ja nji​ho​va grba. Je​dan je puno sta​ri​ji od mene, niži, ali snaž​ni​je gra​đen, na​lik pa​nju sa žu​tom ma​‐ ho​vi​nom na gla​vi. U tri​de​se​tim je go​di​na​ma. Kel​lan, sad se sje​ćam. Pu​no​prav​ni le​gat, vi​tez Druš​tva. I do​šao je ova​mo s bra​ćom i ses​tra​ma radi mene. S nje​ga se ci​je​di aro​‐ gan​ci​ja. Pra​vi se da zi​je​va igra​ju​ći ove igri​ce sa škol​skog dvo​ri​šta. Strah mi do​tut​nji u gru​di. Pri​mi​je​tim da te​ško di​šem. Ipak se na​smi​je​šim pre​la​ze​ći pr​sti​ma po ko​mu​ni​ka​cij​‐ skim funk​ci​ja​ma da​ta​pa​da iza leđa. “Sed​me​ro Bel​lo​na”, za​hi​ho​ćem se. “Pa što će ti ih sed​me​ro, Kar​nu​se?” “Ti si imao se​dam bro​do​va pro​tiv mog jed​nog”, kaže Kar​nus. “Do​šao sam da se nas​ta​vi​mo igra​ti.” Na​kre​ne gla​vu. “Ti si mis​lio da je za​vr​ši​lo kad ti je brod kre​pao?” “Igra je go​to​va”, ka​žem. “Ti si po​bi​je​dio.” “Je​sam li po​bi​je​dio, Ko​sac?” upi​ta Kar​nus. “Po ci​je​ni od osam​s​to tri​de​set tri ljud​ska ži​vo​ta.” “Cvi​liš jer si iz​gu​bio?” upi​ta Cag​ney. Ona mu je naj​ni​ža ro​đa​ki​nja, ima dva​de​set i ne​što go​di​na i slu​ži kao kop​ljo​no​ša Kar​nu​so​vu ocu. Drži moju bri​tvu, onu koju mi je dala Mus​tang. Šib​ne njo​me po zra​ku. “Mis​lim da ću ovo za​dr​ža​ti. Čini mi se da ni​sam čak ni čula da si je ti upo​tri​je​bio. Nije da te osu​đu​jem. Bri​tve su gad​ne. To su ti po​gi​‐ be​lji odras​ta​nja bez obra​zo​va​nja, bo​jim se.” “Daj na​bij šaku ro​đa​ku u gu​zi​cu”, pod​smjeh​nem se. “Si​gur​no pos​to​ji neki raz​log što ste svi slič​na gov​na ko​vr​ča​va.” “Mo​ra​mo li slu​ša​ti to la​ja​nje, Kar​nu​se?” za​cvi​li Cag​ney. “Ja sam Ju​li​ana na​učio pe​ca​ti, Ko​sac”, naj​ed​nom se ogla​si Kel​lan, le​gat. “Kad je bio mali, nije to vo​lio ra​di​ti jer je mis​lio da ribe to jako boli. Mis​lio je da je to okrut​no. To je mo​mak ko​jeg te tvoj gos​po​dar na​tje​rao da ubi​ješ. To je mje​ra nje​go​ve okrut​nos​ti. Onda, ko​li​ko si pun sebe? Ko​li​ko mis​liš da si hra​bar?” “Ni​sam ga že​lio ubi​ti.” “E, ali mi že​li​mo ubi​ti tebe”, pro​gun​đa Kar​nus. Ki​ni​ne ro​đa​ci​ma. Dvo​ji​ca Bel​lo​na od​lo​me ne​ko​li​ko gra​na s dr​ve​ća i do​ba​ce ih svo​ji​ma. Ima​ju bri​tve, ali iz​gle​da da si kane uze​ti vre​me​na. “Ako me ubi​je​te, bit će po​s​lje​di​ca”, ka​žem do​dir​nuv​ši da​ta​pad iza leđa. “Ovo nije služ​be​ni dvo​boj i ja sam ne​nad​maš​ni ži​go​sa​ni. Pod za​šti​tom sam Ugo​vo​ra. To će biti umor​stvo. Olim​pij​ski vi​te​zo​vi će vas uhva​ti​ti. Su​dit će vam. Kaz​nit će vas smr​ću.” 24

www.balkandownload.org “Tko je spo​mi​njao umor​stvo?” upi​ta Kar​nus. “Ti si Ca​ssi​usov”, kaže Cag​ney. Li​si​čje lice ra​sko​li joj osmi​jeh. “Da​nas te šti​ti Augus​tus”, kaže Kar​nus. “Ti si nje​gov iz​a​bra​ni dje​čak. Kad bi​smo te ubi​li, bilo bi rata. Ali nit​ko ne ide u rat zbog malo pre​mla​ći​va​nja.” Cag​ney šte​di li​je​vu nogu. Oz​lje​da ko​lje​na. Je​dan nje​zin ro​đak os​la​nja se na pete. Boji me se. Onaj ve​li​ki, Kar​nus, us​to​bo​či se pre​da mnom, što zna​či da ga boli dupe za to ko​li​ko mu mogu na​udi​ti. Kel​lan se smi​je​ši i opu​šte​no sto​ji. Mr​zim tak​ve lju​de. Te​‐ ško ih je pro​ci​je​ni​ti. Raz​mis​lim o svo​ji​ni iz​gle​di​ma. Onda se sje​tim slom​lje​ne ruke, oz​‐ li​je​đe​nih re​ba​ra i mo​dri​ce pre​ko oka, pa pre​po​lo​vim te iz​gle​de. Pres​tra​šen sam. Oni ne smi​ju ubi​ti mene, ja ne smi​jem ubi​ti njih. Ne ov​dje. Ne sada. Svi zna​mo kako će taj ples za​vr​ši​ti. No ipak za​ple​še​mo. Kar​nus puc​ne pr​sti​ma i oni na​sr​nu na mene svi odjed​nom. Ba​cim onaj ka​men Cag​ney u lice. Ona se sru​ši. Jur​nem na Kar​nu​sa za​vi​ja​ju​ći kao ludi vuk, pro​vu​če​ni se mimo nje​go​va pr​vog za​ma​ha, div​ljač​ki mu sas​pem kišu uda​ra​ca u živ​ča​na sre​di​šta i za​bi​jem mu la​kat u des​ni bi​ceps tr​ga​ju​ći mu tki​vo. On se za​nji​še una​trag, a ja se pri​vi​‐ je​ni uza nj ko​ris​te​ći se nje​go​vim ti​je​lom kao zak​lo​nom pro​tiv os​ta​lih i nji​ho​vih šta​po​‐ va. Ot​mem štap ne​koj ro​đa​ki​nji Bel​lo​na hit​nuv​ši je lak​tom po slje​po​oč​ni​ci. Onda se okre​nem i za​vi​tlam štap pre​ma Kar​nu​so​vu licu. No net​ko mi ga blo​ki​ra. Ne​što me kres​ne po za​tilj​ku. Drvo pras​ne. Ive​ri mi se za​bo​du u kožu na gla​vi. Ne po​sr​nem. Ne dok me Kar​nus ne zviz​ne lak​tom po licu tako snaž​no da mi is​pad​ne je​dan zub. Ne idu na mene na​iz​mje​nič​no, je​dan po je​dan. Okru​žu​ju me i mla​te dje​lo​tvor​noš​‐ ću svo​je ubo​ji​te vje​šti​ne, kra​va​ta. Ci​lja​ju mi živ​ce, or​ga​ne. Us​pi​je​vam sta​ja​ti, uda​ri​ti ne​ko​li​ko na​pa​da​ča. No ne os​ta​nem dugo na no​ga​ma. Net​ko mi za​bi​je štap u kra​ljež​ni​‐ cu ras​pa​liv​ši me po sup​kos​tal​nom živ​cu. Pre​va​lim se kao ras​top​lje​ni vo​sak i Kar​nus me šut​ne u gla​vu. Pre​gri​zem pola je​zi​ka. To​pli​na mi is​pu​ni usta. Naj​mek​še što osje​ćam jest pod. Gu​šim se u soli. Krv i zrak pro​ku​lja​ju mi na usta kad mi Kar​nus sta​ne na že​lu​dac, pa na grlo. Na​‐ smi​je se. “Kako reče Lorn au Ar​cos, ako smi​ješ samo ra​ni​ti ne​ko​ga, onda je naj​bo​lje da mu ubi​ješ po​nos.” Kr​kljam za zra​kom. Cag​ney za​mi​je​ni Kar​nu​sa, sjed​ne mi na prsa i ko​lje​ni​ma mi pri​če​pi ruke. Gu​tam zrak. Ona mi se na​smi​je​ši u lice i gle​da mi u rub kose, usa​na ras​tvo​re​nih od uz​bu​đe​‐ nja što do​mi​ni​ra nad ne​ki​me. Ru​kom mi za​vr​ne kosu. Vru​ći dah mi​ri​še joj na pe​per​‐ mint. “A što nam je ovo?” upi​ta iz​vla​če​ći mi da​ta​pad s nje​go​va mjes​ta na mo​joj pod​‐ lak​ti​ci. “Sra​nje. Po​zvao je augus​tu​sov​ce. Ra​di​je se ne bih tuk​la bez ok​lo​pa s onom ku​‐ jom Ju​lii.” “Onda ne​moj gu​bi​ti vri​je​me”, za​re​ži Kar​nus. “Uči​ni to.” “Ššš”, šap​ne ona kad po​ku​šam pro​go​vo​ri​ti: pri​je​đe mi no​žem pre​ko us​ni​ca i ugu​ra 25

www.balkandownload.org mi ga u usta tako da mi krti me​tal zvek​ne po zu​bi​ma. “Do​bro malo pse​to.” Gru​bo mi ot​pi​li kosu. “Mi​ran i kuš. Do​bar Ko​sac. Do​bar.” Oči me za​pe​ku od krvi kad mi Kar​nus od​gur​ne Cag​ney s prsa, do​gra​bi me li​je​vom ru​kom i po​vu​če s poda uvis. Sa​vi​je des​nu ruku psu​ju​ći zbog uni​šte​nog bi​cep​sa. Ne može je po​mak​nu​ti do​volj​no una​trag da bi za​mah​nuo za uda​rac, pa se umjes​to toga zu​ba​to na​ce​ri i na​bi​je me če​lom u gru​di, toč​no u pr​s​nu kost. Svi​jet mi se za​nji​še. Ne​‐ što kre​ne. Kao gran​či​ce iz​nad va​tre. Pi​štim grg​lja​ve, ne​ljud​ske zvu​ko​ve. Kar​nus me opet na​bi​je če​lom i od​ba​ci moje is​pre​bi​ja​no ti​je​lo na pod. Ne​što to​plo raz​li​je se po meni i vonj pi​ša​li​ne za​pa​ra mi nos​ni​ce. Oni se smi​ju, a Kar​nus mi daš​će u uho. “Maj​ka mi je rek​la da ti ka​žem: si​ro​mah ni​kad ne može pos​ta​ti kra​lje​vić. Sva​ki put kad se po​gle​daš u ogle​da​lo, sje​ti se što smo ti uči​ni​li. Sje​ti se da di​šeš jer smo ti do​pus​‐ ti​li. Sje​ti se da će tvo​je srce jed​nog dana biti na na​šem sto​lu. Tko vi​so​ko leti, u bla​to pada.”

26

www.balkandownload.org

4.

Pad Sto​jim pred svo​jim gos​po​da​rom, ali on ne mari. Zi​do​vi ure​da ima​ju dr​ve​ne oblo​ge, a na podu leži pras​ta​ri sag koji je neki nje​gov že​ljez​ni pre​dak uzeo iz neke pa​la​če na Zem​lji na​kon pada In​dij​skog Car​stva, jed​ne od zad​njih ve​li​kih dr​ža​va koje su pru​ža​le ot​por zlat​ni​ma. Tim pri​rod​nim, iz​vor​nim lju​di​‐ ma za​ci​je​lo je bilo stra​vič​no gle​da​ti osva​ja​če koji pa​da​ju s neba. Usa​vr​še​ne lju​de, ali lju​de koji do​no​se oko​ve umjes​to nade. Sto​jim pred Augus​tu​so​vim sto​lom, go​lim ko​ma​dom na​mje​šta​ja od drva i že​lje​za, tik do se​dam​s​to go​di​na sta​re kr​va​ve mr​lje na mjes​tu gdje je neki ugla​đe​ni zlat​ni ubo​‐ ji​ca odvo​jio gla​vu od ti​je​la po​s​ljed​njem in​dij​skom caru. Nero au Augus​tus do​ko​no gla​di lava koji mu leži kraj sto​la. Iz​gle​da​ju kao ki​po​vi bli​zan​ci. Iza njih je sve​mir. Vi​di​zor gle​da u cr​ni​lo, gdje bro​do​vi Ar​ma​de žez​la leže po​‐ put ogrom​nih go​le​ma u ruž​nom snu. Pro​la​zi​mo kraj njih na zad​njoj di​oni​ci tro​tjed​‐ nog pu​to​va​nja s Mar​sa. Augus​tus po​gle​da u stol jer mu neki tok po​da​ta​ka kli​zi po drvu. Jako mi se dav​nim čini ono kad me po​veo u obi​la​zak Mar​sa da mi po​ka​že naše po​‐ sje​de – od la​ti​fun​di​ja u ko​ji​ma viši cr​ve​ni rin​ta​ju oko usje​va, do ve​li​kih po​lar​nih pre​‐ dje​la gdje op​si​di​jan​ci žive u sred​njo​vje​kov​noj iz​o​la​ci​ji. Tada mi je bio sklon, zbli​ža​vao se sa mnom, učio me stva​ri ko​ji​ma je nje​ga učio nje​gov otac. Bio sam nje​gov mi​lje​nik, prvi iza Leta. Sad je on meni stra​nac, a ja nje​mu smet​nja. Proš​la su dva mje​se​ca od onog dana kad me Kar​nus pre​tu​kao na Aka​de​mi​ji. Kosa mi je opet na​ras​la i slom​lje​ne su mi kos​ti za​ci​je​li​le, ali moja re​pu​ta​ci​ja nije. I zbog toga je moj po​lo​žaj u služ​bi nad​gu​ver​ne​ra Augus​tu​sa po​lju​ljan, u naj​bla​žem slu​ča​ju. Sva​kim da​nom imam sve više ne​pri​ja​te​lja. No ovi novi sklo​ni​ji su ša​pu​ta​nju nego bri​‐ tva​ma. Sve više vje​ru​jem da su Are​so​vi si​no​vi iz​a​bra​li po​greš​nog čo​vje​ka. Ni​sam ja za hlad​no ra​to​va​nje u po​li​ti​ci- Ni​sam ja za sup​til​nost. Kvra​gu, sa​krio bih dje​ča​ka u konj​‐ sku utro​bu bilo kad, ali ne bih znao pro​pis​no pod​mi​ti​ti ne​ko​ga ni da mi ži​vot ovi​si o tomu. Blag, to​pao glas stvo​ren za po​lu​is​ti​ne le​lu​ja nad​gu​ver​ne​ro​vim ure​dom. “Tri ra​fi​ne​‐ 27

www.balkandownload.org ri​je. Dva noć​na klu​ba. I dvi​je po​li​cij​ske pos​ta​je si​vih. Sve to od​le​tje​lo je u zrak ot​ka​ko smo otiš​li s Mar​sa. Se​dam na​pa​da, po​gla​va​ru. Pe​de​set je​dan us​mr​će​ni zlat​ni.” Pliny. Si​tan po​put da​ždev​nja​ka, kože glat​ke kao u ru​ži​čas​tog. Taj po​li​ti​čar nije ne​‐ nad​maš​ni ži​go​sa​ni, uop​će nije išao na Ins​ti​tut. Is​kri​ča​vim oči​ma zir​ka is​pod tre​pa​vi​ca od ko​jih bi se i paun pos​ti​dio repa. Na us​na​ma ima sloj za​ga​si​ta ruža. Kosa mu je na​‐ ko​vr​ča​na i mi​ris​na. Ti​je​lo is​pod pre​uske iz​ve​ze​ne svi​le​ne tu​ni​ke mr​ša​vo mu je, ali mi​‐ ši​ća​vo, priv​lač​no, ali vrlo krh​ko. I di​je​te bi mo​glo ubi​ti boga u tom li​je​pom ma​či​ću od mu​škar​ca. A ipak je do​kraj​čio raz​ne obi​te​lji s po​mo​ću jed​nog tra​ča ov​dje, jed​ne šale tamo. Nje​go​va moć dru​ga​či​je je vr​ste. Ja sam ki​ne​tič​ka ener​gi​ja, a on je po​ten​ci​jal. Čuo sam da je on zas​lu​žan i za uni​šte​nje moje re​pu​ta​ci​je. Tac​tus mi je čak na​go​vi​‐ jes​tio da je mo​žda baš Pliny na​go​vo​rio Kar​nu​sa na to na​si​lje u vrtu, ili da je ba​rem sre​dio ho​lo​Ka​me​ru za sni​ma​nje tog mog po​nos​nog tre​nut​ka. Kraj Plinyja sto​ji če​t​vr​ti mu​ška​rac u sobi, Leto. On je slav​ni kop​ljo​no​ša de​set go​di​‐ na sta​ri​ji od mene, s ple​te​ni​ca​ma u kosi i osmi​je​hom na​lik po​lu​mje​se​cu. Ujed​no je i pjes​nik na bri​tvi, mla​di Lorn au Ar​cos, kako neki go​vo​re. Iz​vjes​no je da će on nas​li​je​‐ di​ti Augus​tu​so​ve po​sje​de umjes​to nad​gu​ver​ne​ro​vih krv​nih na​s​ljed​ni​ka – Mus​tang i Ša​ka​la. Tip mi je dos​ta sim​pa​ti​čan. “Are​so​vi si​no​vi pos​ta​ju pre​vi​še dr​ski”, pro​gun​đa Augus​tus. “Da, po​gla​va​ru.” Pliny žmir​ne. “Ako su do​is​ta oni to po​či​ni​li.” “Koji nas dru​gi mra​vi gri​zu?” “Ni​ko​ji, ko​li​ko zna​mo. Ali na svje​to​vi​ma ima i pa​uko​va, i kr​pe​lja, i šta​ko​ra. Te pod​met​nu​te bom​be pri​mi​tiv​ne su za Are​sa, ne bi​ra​ju rasu, ne​ti​pič​no su na​sil​ne. Ne od​go​va​ra​ju pro​fi​lu teh​no​lo​škog sa​bo​ti​ra​nja i pro​pa​gan​de u nje​go​vu sti​lu. Ares nije im​pul​zi​van, pa mi je te​ško vje​ro​va​ti da on sto​ji iza tih zlo​či​na.” Augus​tus se na​mr​šti. “Što onda ti mis​liš?” “Mo​žda pos​to​ji još neka te​ro​ris​tič​ka sku​pi​na, po​gla​va​ru. Uz osam​na​est mi​li​jar​da duša u po​pi​su sta​nov​niš​tva, te​ško da je​dan čo​vjek ima mo​no​pol na te​ro​ri​zam. Mo​žda je po​sri​je​di čak i neka zlo​či​nač​ka or​ga​ni​za​ci​ja. Na​pra​vio sam bazu po​da​ta​ka koju mogu po​di​je​li​ti...” Pliny je u pra​vu. Te​ro​ris​tič​ki na​pa​di koji su snaš​li Mars i dru​ge pla​ne​te baš i ne​ma​‐ ju smis​la. Ple​sač je go​vo​rio o prav​di, ne o osve​ti. Ti na​pa​di sit​ni​ča​vi su i od​vrat​ni – u zrak lete zgra​du​ri​ne, jef​ti​ni mod​ni tr​go​vač​ki cen​tri, tr​ž​ni​ce, ka​fi​ći i res​to​ra​ni za kli​jen​‐ te​lu vi​ših boja. Ares ih ni​kad ne bi odo​brio. Priv​la​če pre​vi​še po​zor​nos​ti za pre​ma​lo re​‐ zul​ta​ta i iz​a​zi​va​ju zlat​ne da se po​kre​nu, da zga​ze Si​no​ve. Slao sam po​ru​ke Ple​sa​ču pu​tem ho​lo​Bok​sa. Ni​šta. Samo ti​ši​na. Je li mo​gu​će da je mr​tav? Ili je Ares odus​tao od mene radi te nove stra​te​gi​je bom​ba​ških na​pa​da? Pliny zi​jev​ne. “Mo​žda je Ares pro​mi​je​nio tak​ti​ku. Lu​kav je on.” “Ako je Ares mu​ška​rac”, prik​lo​pi Leto. “Za​nim​lji​vo.” Augus​tus se na​glo okre​ne. “Za​što mis​liš da Ares nije mu​ška​rac?” “Za​što pret​pos​tav​lja​mo da jest mu​ška​rac? Mo​gao bi biti žena. Ko​li​ko mi zna​mo, 28

www.balkandownload.org mo​gao bi biti i gru​pa po​je​di​na​ca, što bi uve​li​ke objas​ni​lo ne​ujed​na​če​nu pri​ro​du tih no​vih na​pa​da.” Leto se okre​ne pre​ma meni upit​no me gle​da​ju​ći. “Dar​rowe, što ti mis​‐ liš?” “Ne​moj zbu​nji​va​ti Dar​rowa slo​že​nim pi​ta​nji​ma!” grak​ne Pliny za​štit​nič​ki. “Pi​taj ga ne​što s da ili ne, da može ra​zu​mje​ti.” Pliny mi do​ba​ci naj​sa​mi​los​ni​ji mo​gu​ći osmi​jeh i su​osje​ćaj​no mi stis​ne rame. “Iza tih svo​jih ve​se​lih osmi​je​ha, on je jed​na po​šte​na, pri​‐ pros​ta zvi​jer. To ti je valj​da jas​no.” Ja samo sto​jim i gu​tam. On se okre​ne od mene. “Kako bilo, Leto, za​bo​rav​ljaš da smo kul​tu​ru cr​ve​nih osmis​‐ li​li tako da bude vrlo pa​tri​jar​hal​na. Srž nji​ho​va iden​ti​te​ta kao na​ro​da jest pri​kup​lja​nje re​sur​sa za po​ti​ca​nje za​če​ta​ka te​ra​for​ma​ci​je Mar​sa. Fi​zič​ki na​por​ne, te​ške pos​lo​ve rade mu​škar​ci. Mi ne do​pu​šta​mo nji​ho​vim že​na​ma da rade te pos​lo​ve čak ni ako su spo​‐ sob​ne, suk​lad​no Stra​ti​fi​ka​cij​skom pro​to​ko​lu. Tako da, eto, ne može se ra​di​ti o ženi jer ni je​dan hr​đa​vi šlja​ker ne bi sli​je​dio ni mu​škar​ca ni ženu koji ni​kad nisu ja​ha​li na bu​‐ šo​Hva​tu.” Leto se pa​met​no na​smi​je​ši. “Ako je Ares cr​ve​ni.” I Pliny i Augus​tus pras​nu u smi​jeh. “Mo​žda je po​re​me​će​ni lju​bi​čas​ti koji je svo​ju glu​mu do​veo do no​vih vi​si​na”, pred​lo​ži Pliny. “Ili ba​kre​ni fi​nan​ci​jaš koji je pro​lu​pao od is​pu​nja​va​nja pro​vin​cij​skih obra​za​ca za po​vrat po​re​za”, doda Leto. “Ne! Op​si​di​ja​nac koji je, da pros​ti​te, na​po​kon na​di​šao strah od teh​no​lo​gi​je i usvo​‐ jio vje​šti​ne ru​ko​va​nja ho​lo​Ka​me​rom?” Pliny se lup​ne po nozi. “Dao bih jed​nu svo​ju Ružu samo da vi​dim...” “Ku​mo​vi. Dos​ta”, pre​ki​ne ga Augus​tus lup​ka​ju​ći pr​sti​ma po sto​lu. Pliny i Leto na​‐ ce​re se je​dan dru​go​me i opet se okre​nu pre​ma Augus​tu​su. “Tvo​ja pre​po​ru​ka, Pliny?” “Na​rav​no.” Pliny se na​kaš​lje. “Za raz​li​ku od nji​ho​ve pro​pa​gan​de i ki​ber​ne​tič​kih na​‐ pa​da, ovoj bru​tal​nos​ti pri​lič​no je jed​nos​tav​no do​sko​či​ti. Bio to Ares ili ne bio, od​go​vo​‐ ri​te mu. Naši ubo​ji​ti ti​mo​vi sprem​ni su iz​ves​ti tak​tič​ke na​pa​de na ne​ko​li​ko po​li​go​na za obu​ku te​ro​ris​ta is​pod po​vr​ši​ne Mar​sa. Tre​ba​li bi​smo uda​ri​ti od​mah. Ako bu​de​mo če​ka​li, bo​jim se da će vr​hov​ni​či​ni pre​to​ri​jan​ci uze​ti stva​ri u svo​je ruke. Lu​no​ro​de​ni ne ra​zu​mi​ju Mars. Stri​skat će sve.” “Bu​da​la čupa liš​će. Sna​ga​tor si​je​če de​blo. Mu​drac kopa ko​ri​je​nje.” Augus​tus zas​ta​‐ ne. “Lorn au Ar​cos jed​nom je to re​kao mom ocu. To je ugra​vi​ra​no u Dvo​ra​ni sje​či​va u No​voj Tebi. Uda​ri​ma na po​li​go​ne za obu​ku ne​će​mo pos​ti​ći ni​šta, osim što će biti puno dra​žes​nih eks​plo​zi​ja na ho​lo​Ne​tu. Dos​ta mi je po​li​tič​kih iga​ra. Mo​ra​mo pro​mi​je​ni​ti stra​te​gi​ju. Na​kon sva​kog bom​ba​škog na​pa​da vr​hov​ni​ca je sve ne​za​do​volj​ni​ja mo​jom upra​vom.” “Vi vla​da​te Mar​som”, kaže Leto. “Ne Ve​ne​rom ili Zem​ljom. Naš pla​net nije mi​ran. Što bi ona htje​la?” 29

www.balkandownload.org “Re​zul​ta​te.” “Što ima​te na umu, po​gla​va​ru?” upi​ta Pliny. “Na​mje​ra​vam za​tro​va​ti ko​ri​je​nje Are​so​vih si​no​va. Že​lim bom​ba​še sa​mo​ubo​ji​ce, ne sive. Pro​na​đi​te naj​ruž​ni​je, naj​gad​ni​je cr​ve​ne na Mar​su, uz​mi​te nji​ho​ve obi​te​lji kao ta​‐ oce i za​pri​je​ti​te da ćemo im po​ubi​ja​ti si​no​ve i kće​ri ako oče​vi ne uči​ne ono što tra​ži​‐ mo. Kon​cen​tri​raj​te bom​ba​še sa​mo​ubo​ji​ce na ona po​dru​čja na po​vr​ši​ni u ko​ji​ma ima puno mla​dih lju​di i u dva pom​no oda​bra​na rud​ni​ka. Neću žen​ske bom​ba​še. Hoću druš​tve​ni ra​skol. Žene pro​tiv na​si​lja.” Kako je ov​dje ljud​ski ži​vot jef​tin. Tek ri​je​či u zra​ku. “I neka to budu ur​ba​na po​dru​čja”, nas​tav​lja. “Gdje nisu samo sme​đi i cr​ve​ni ru​da​ri i po​ljo​djel​ci. Hoću mr​tvu dje​cu pla​vih i ze​le​nih po ško​la​ma i igrač​ni​ca​ma, po​‐ kraj gra​fi​ta Are​so​vih si​no​va. Pa da vi​di​mo hoće li dru​ge boje i da​lje pje​va​ti mr​k​le​tu pje​smu one dje​voj​ke.” Srce mi pre​sko​či. Eoina pje​sma ra​ši​ri​la se da​lje nego što je ona i sa​nja​la, doš​la je na ho​lo​Net i obiš​la ci​je​li Sun​čev sus​tav jer je, za​hva​lju​ju​ći anar​his​tič​kim ha​ker​skim dru​‐ ži​na​ma, bila po​di​je​lje​na više od mi​li​jar​du puta. Sva​ko malo upla​šim se da će me net​ko pre​poz​na​ti. Mo​žda će neki zlat​ni pre​tra​ži​ti ar​hi​ve pa ot​kri​ti da se i Eoin muž zvao Dar​row. No čak i ja je​dva da pre​poz​na​jem tog bli​je​dog mom​ka, mr​ša​vog po​put kos​tu​‐ ra. A ime​na? Nema pra​vih ar​hi​va za ime​na ni​žih cr​ve​nih. Ja sam imao broj​ča​nu oz​na​‐ ku koju mi je dao neki rev​ni ba​kre​ni ad​mi​nis​tra​tor. L17L6363. A L17L6363 vi​sio je obje​šen za vrat dok nije umro, na​kon čega mu je ti​je​lo ukrao ne​poz​na​ti po​či​ni​telj i vje​ro​jat​no ga po​ko​pao u ne​kom du​bo​kom ru​dar​skom oknu. “Na​mje​ra​va​te uda​lji​ti cr​ve​ne od dru​gih boja, a za​tim uda​lji​ti Si​no​ve od cr​ve​nih.” Pliny se na​smi​je​ši. “Po​gla​va​ru, kat​kad se pi​ta​ni za​što me uop​će tre​ba​te.” “Ne​moj mi se obra​ća​ti po​kro​vi​telj​ski, Pliny. Obo​ji​ci nam je to is​pod čas​ti.” Pliny se nak​lo​ni. “Uis​ti​nu. Is​pri​ča​vam se, po​gla​va​ru.” Augus​tus se opet obra​ti Letu. “Vr​po​ljiš se kao šte​ne.” “Bri​nem se da će to po​gor​ša​ti stvar.” Leto se za​miš​lje​no na​mr​šti. “Si​no​vi su tre​nu​‐ tač​no na​por​ni, da. Ali te​ško da su nam oni naj​ve​ći pro​blem. Ako to uči​ni​mo, mo​žda ćemo do​li​ti ulja na va​tru. A što je još gore, bit ćemo jed​na​ko kri​vi kao i sami Si​no​vi. Te​ro​ris​ti.” “Nema tu kriv​nje.” Pliny do​ko​no za​vi​ri u tok po​da​ta​ka na svom da​ta​pa​du. “Ne kad smo mi suci.” Leto ne odo​bra​va. “Po​gla​va​ru, im​pe​ra​tiv na​šeg vla​da​nja pos​to​ji zbog toga što smo mi ka​dri naj​bo​lje vo​di​ti čo​vje​čans​tvo. Mi smo Pla​to​no​vi fi​lo​zo​fi na vlas​ti. Naš cilj je red. Mi pru​ža​mo sta​bil​nost. Si​no​vi su anar​his​ti. Nji​hov cilj je kaos. To bi​smo tre​ba​li is​ko​ris​ti​ti kao oruž​je. A ne sive u noći. Bom​ba​še među dje​com.” “Tre​ba​li bi​smo stre​mi​ti vi​šoj svr​si?” upi​ta Pliny. “Da! Mo​žda bi​smo mo​gli smis​li​ti neku me​dij​sku kam​pa​nju pro​tiv Si​no​va. Dar​‐ rowe, sla​žeš li se?” 30

www.balkandownload.org Ja opet ne od​go​vo​rim. Neću, sve dok nad​gu​ver​ner ne priz​na da sam pri​su​tan. On ne voli dr​skost ni ne​pris​toj​nost, osim kad mu od​go​va​ra​ju. “Ide​ali​zam”, uz​dah​ne Pliny. “Hva​le​vri​je​dan u mla​dih, prem​da je za​blu​da.” “Pazi da se meni ne obra​ćaš po​kro​vi​telj​ski, po​li​ti​ča​ru”, za​re​ži Leto od​mje​ra​va​ju​ći Plinyje​vo is​ke​še​no lice na ko​jem iz​os​ta​je oži​ljak ne​nad​maš​nog. “Vaš plan ne bi smio biti to​li​ko bru​ta​lan, nad​gu​ver​ne​ru. To je ono što že​lim reći.” “Bru​tal​nost.” Augus​tus pu​šta tu ri​ječ da leb​di u zra​ku. “Ona nije ni do​bra ni zla. Ona je jed​nos​tav​no atri​but ne​če​mu, u ovom slu​ča​ju odre​đe​nom činu. Mo​raš is​tra​ži​ti pri​ro​du tog čina. Je li zlo ili do​bro sta​ti na kraj te​ro​ris​ti​ma koji dižu u zrak ne​vi​ne?” “Do​bro. Valj​da.” “Za​što bi onda bilo važ​no kak​ve su naše me​to​de ako na​šte​ti​mo ma​njem bro​ju ne​vi​‐ nih nego što bi oni, kad bi​smo im do​pus​ti​li da i da​lje pos​to​je?” Augus​tus stis​ne du​go​‐ pr​ste šake. “Ali, u biti, ovo nije fi​lo​zof​ski pro​blem. Nego po​li​tič​ki. Are​so​vi si​no​vi nisu opas​ni. Nisu ni​ma​lo. Oni su samo oruž​je ko​jim se naši po​li​tič​ki pro​tiv​ni​ci, od​nos​no Bel​lo​ne, ko​ris​te kao iz​li​kom za tvrd​nju da ja ne mogu nad​zi​ra​ti Mars. Ko​vr​čas​ti mi već po​ku​ša​va​ju pre​ote​ti po​lo​žaj nad​gu​ver​ne​ra. Kao što zna​te, samo vr​hov​ni​ca ima ov​las​ti uk​lo​ni​ti me s tog po​lo​ža​ja, i to čak bez gla​so​va​nja u Se​na​tu. Ako joj se proh​ti​je, ona može dati Mars ne​koj dru​goj kući – Bel​lo​na​ma, na​šim sa​vez​‐ ni​ci​ma Ju​li​iji​ma ili čak ne​koj ne​mar​sov​skoj kući. Ni jed​na od njih ne bi uprav​lja​la Mar​som jed​na​ko učin​ko​vi​to kao ja. A kad se Mar​som uprav​lja učin​ko​vi​to, onda svi ima​ju ko​ris​ti – i niži i viši. Ja ni​sam des​pot. Ali otac mora po​vu​ći dje​cu za uho ako mu ona po​ku​ša​va​ju za​pa​li​ti kuću; ako mo​ram ubi​ti ne​ko​li​ko ti​su​ća lju​di radi ve​ćeg do​bra, radi toga da he​lij-3 nas​ta​vi teći i radi toga da ži​te​lji tog pla​ne​ta nas​ta​ve ži​vje​ti u svi​je​tu ko​jim ne hara rat, onda ću to i uči​ni​ti. Što nas do​vo​di do Dar​rowa au An​dro​me​du​sa.” Okre​ne hla​dan po​gled pre​ma meni, malo na​kon što je na​re​dio us​mr​ći​va​nje ti​su​ća ne​vi​nih lju​di, i ja se jed​nos​tav​no mo​‐ ram lec​nu​ti od mrač​ne mrž​nje koja buja u meni. Pog​nem gla​vu s uljud​nom po​kor​noš​‐ ću. “Po​gla​va​ru. Po​zva​li ste me?” “Je​sam. I tvoj bo​ra​vak ov​dje bit će kra​tak. Kad sam te uzeo iz Ins​ti​tu​ta u svo​ju služ​bu, bio je to ri​zi​čan po​tez. To znaš?” “Da.” “Mis​lio sam da su tvo​je zas​lu​ge do​volj​ne i sma​trao sam tvo​je su​par​niš​tvo s Ca​ssi​‐ usom au Bel​lo​na za​bav​nim u smis​lu škol​skih igri​ca. Ali ta krv​na za​va​da koju ste pro​‐ gla​si​li iz​me​đu sebe pos​ta​la je...” do​ba​ci po​gled Plinyju, “...op​te​re​će​nje za moje in​te​re​se, i eko​nom​ski i po​li​tič​ki. Iz​gu​bi​li smo ve​lik dio pri​ho​da zbog po​ve​ća​nja pris​toj​bi za Jez​‐ gru, gdje ima po​bor​ni​ka Bel​lo​na. Kuće se ko​le​ba​ju oko po​šti​va​nja do​go​vo​ra pos​tig​nu​‐ tih na pre​go​vo​ri​ma pri​je mno​go go​di​na. Sto​ga sam, u po​mir​be​noj ges​ti pre​ma tim uz​‐ ne​mi​re​nim stra​na​ma, od​lu​čio pro​da​ti tvoj ugo​vor ne​koj dru​goj kući.” Za​drh​tim u sebi. “Po​gla​va​ru...” po​ku​šam se uba​ci​ti. To se ne smi​je do​go​di​ti. Ako mi oduz​me po​lo​žaj, 31

www.balkandownload.org onda su go​to​vo tri go​di​ne mog rada bile uza​lud. “Ako mogu...” “Ne mo​žeš.” Otvo​ri la​di​cu i li​je​nim po​kre​tom do​ba​ci ko​mad mesa svo​me lavu. Lav pri​če​ka da Augus​tus puc​ne pr​sti​ma pri​je nego što pri​one na jelo. “Ta od​lu​ka do​ne​se​na je pri​je mje​sec dana. Sa mnom nema smis​la tro​ši​ti ri​je​či. Ni​sam ja Qu​ic​k​sil​ver pa da pre​go​va​ram o ci​je​ni roč​ni​ca li​ti​ja. Pliny...” “Po​je​di​nos​ti su pri​lič​no jed​nos​tav​ne, Dar​rowe. Pa ćeš ih lako shva​ti​ti.” Pliny nije ni na​čas skre​nuo po​gled s mene. “Nad​gu​ver​ner je bio pre​do​bar kad ti je dao pri​mje​ren rok u slu​ča​ju ra​ski​da, kao što ti je na​ve​de​no u ugo​vo​ru.” “U mom ugo​vo​ru piše da tre​bam do​bi​ti ‘pri​mje​ren rok’ od šest mje​se​ci.” “Ako se pri​sje​tiš osmog di​je​la, član​ka C, stav​ka če​ti​ri, tre​baš do​bi​ti pri​mje​re​ni rok od šest mje​se​ci osim ako se pro​pus​tiš po​ni​je​ti na na​čin pri​mje​ren za kop​ljo​no​šu ci​je​‐ nje​ne kuće Augus​tus.” “Je li ovo šala?” Po​gle​dam Leta i Augus​tu​sa. “Čini ti se da se smi​je​mo?” usi​lje​no upi​ta Pliny. “Ne? Čak se i ne hi​ho​će​mo niti se smi​je​ši​mo?” “Ja sam za​vr​šio kao dru​gi među svim kop​ljo​no​ša​ma na Aka​de​mi​ji! Ti ne bi mo​gao čak ni iz​dr​ža​ti do kra​ja Ins​ti​tu​ta.” “O, ma ne radi se o tome! Bio si do​volj​no... do​bar.” “Nego o čemu?” “O tvom ne​pres​ta​nom po​jav​lji​va​nju u emi​si​ja​ma na HV-u.” “Ja ni​kad ni​sam bio na HV-u! Ja to uop​će ne gle​dam!” “Daj, mo​lim te. Uži​vaš u svo​joj sla​vi. Oni se spr​da​ju s to​bom, ali ti se ku​paš u svje​‐ tli​ma po​zor​ni​ce i sra​mo​tiš ovu kuću. Poz​na​ta nam je po​vi​jest tvo​jih pre​tra​ži​va​nja na da​ta​pa​du. Vi​di​mo da se do​tje​ru​ješ za HV kao da ti je to osob​no ogle​da​lo. Kru​že pri​če o tebi i nad​gu​ver​ne​ro​voj kće​ri...” “Mus​tang je na dvo​ru na Luni!” “Što si vje​ro​jat​no ti i po​tak​nuo. Jesi li joj ti re​kao da se pri​dru​ži vr​hov​ni​či​nu dvo​‐ ru? Je li tvoj plan uda​lji​ti kćer od oca?” “Se​reš gov​na, Pliny.” “I ba​caš lja​gu na ime Augus​tus. Tu​češ se s Bel​lo​na​ma u kup​ka​ma pre​dvi​đe​nim za os​vje​že​nje i me​di​ta​ci​ju. Pre​ko toga ne mo​že​mo pri​je​ći.” Uop​će ne znam što bih re​kao. On sve iz​miš​lja. U stvar​nos​ti ima do​volj​no ar​gu​me​‐ na​ta, ali on laže samo zato da bi mi plju​nuo u lice, po​ka​zao mi da ima moć nada mnom. Pliny nas​tav​lja. “Ra​skid ugo​vo​ra nas​tu​pit će za tri dana.” “Tri dana”, po​no​vim. “Do tada, ići ćeš s nama na po​vr​ši​nu Lune i bit ćeš smje​šten u re​zi​den​ci​ji pre​dvi​đe​‐ noj za kuću Augus​tus radi sa​mi​ta, iako od ovog tre​nut​ka na​da​lje više nisi kop​ljo​no​ša ove kuće. Ne pred​stav​ljaš nad​gu​ver​ne​ra i ne mo​žeš se ko​ris​ti​ti nje​go​vim ime​nom da 32

www.balkandownload.org bi tra​žio odo​bre​nje pris​tu​pa raz​nim mjes​ti​ma ni da bi se ula​gi​vao mla​đim da​ma​ma i gos​po​di, bilo hva​li​sa​njem, bilo obe​ća​nji​ma, bilo pri​jet​nja​ma. Tvoj kuć​ni da​ta​pad bit će za​pli​je​njen. Tvo​je iden​ti​fi​ka​cij​ske ši​fre kop​ljo​no​še već su po​ni​šte​ne i pre​ki​nut ćeš su​‐ dje​lo​va​nje u svim pro​jek​ti​ma ko​ji​ma si do sada bio do​di​je​ljen.” “Bili su mi do​di​je​lje​ni samo gra​đe​vin​ski pro​jek​ti.” Pliny ra​zvu​če us​ni​ce u gma​zov​‐ ski osmi​jeh. “Onda će to biti laka tran​zi​ci​ja.” “Kome me pro​da​je​te?” us​pi​jem iz​us​ti​ti. Augus​tus me ne gle​da u oči dok me na​pu​‐ šta. Mi​lu​je lava. Kao da uop​će ni​sam u pros​to​ri​ji. Leto pi​lji u pod. Sti​di se. On je ple​‐ me​ni​ti​ji od ove tra​ves​ti​je, ali Augus​tus je htio da on bude tu i gle​da kako bi na​učio am​pu​ti​ra​ti tru​li ud. “Ne pro​da​je​mo te, Dar​rowe. Una​toč tvom po​dri​je​tlu, oče​ki​vao sam od tebe da ćeš shva​ti​ti svoj po​lo​žaj. Ni​smo mi ru​ži​čas​ti ili op​si​di​jan​ci pa da se pro​da​je​mo kao ro​bo​vi. Tvo​je us​lu​ge se nude na draž​bi”, kaže Pliny. “To je mr​k​lo jed​no te isto”, sik​nem. “Na​pu​šta​te me. Tko god kupi moje us​lu​ge, neće me moći za​šti​ti​ti od Bel​lo​na. Ko​vr​čas​ti ga​do​vi uhva​tit će me i ubi​ti. Je​di​ni raz​log za​što to nisu uči​ni​li pri​je dva mje​se​ca je...” “To što si bio pred​stav​nik kuće Augus​tus?” upi​ta Pliny. “Ali nad​gu​ver​ner tebi ni​šta ne du​gu​je, Dar​rowe. Je li to ta za​blu​da koja te muči? Us​tva​ri, ti du​gu​ješ nje​mu! Tvo​ja za​šti​ta ko​šta nas no​va​ca. Ko​šta nas pos​lov​nih pri​li​ka, ugo​vo​ra, tr​go​vi​ne. I ta ci​je​na pos​ta​la je pre​vi​so​ka. Mo​ra​mo stvo​ri​ti pri​vid da se za​la​že​mo za mir s Bel​lo​na​ma. Vr​‐ hov​ni​ca želi mir. Ti? Ti si iz​vor tre​nja, pos​lo​vič​ni ka​men​čić koji nas žu​lja u ci​pe​li, i ins​tru​ment rata. Sto​ga sada ta​li​mo svoj mač da ga pre​tvo​ri​mo u plug.” “Ali ne pri​je nego što mi nji​me odru​bi​te gla​vu.” “Dar​rowe, ne​moj pro​si​ti”, uz​dah​ne Pliny. “Po​ka​ži malo čvr​sto​će, mla​di​ću. Tvo​je je vri​je​me ov​dje proš​lo, da, ali ti si hra​bar. Imaš sna​gu mla​dog čo​vje​ka. Daj, iz​rav​naj ta leđa i oti​đi s dos​to​jans​tvom zlat​nog koji zna da je dao sve od sebe.” Nje​go​ve mi se oči smi​ju. “To zna​či da odeš iz ovog ure​da. Od​mah, kume, pri​je nego što te Leto iz​ba​ci na tu be​smis​le​no čvr​stu gu​zi​cu.” Ja se za​pi​ljim u nad​gu​ver​ne​ra. “Tako vi mene shva​ća​te? Kao šmr​ka​vo di​je​te koje mo​že​te otje​ra​ti u kut?” “Dar​rowe, bilo bi naj​bo​lje da...” za​us​ti Leto. “Ti si taj koji je nas sa​tje​rao u kut”, od​go​vo​ri Pliny stav​lja​ju​ći mi ruku na rame. “Ako se bri​neš da ne​ćeš do​bi​ti ot​prem​ni​nu, ho​ćeš. Do​volj​no nov​ca da...” “Zad​nji put kad me je​dan nad​gu​ver​ne​rov uli​zi​ca do​dir​nuo, za​rio sam mu nož u mali mo​zak. Šest puta.” Po​gle​dam u nje​go​vu ruku i on je brzo po​vu​če. Iz​rav​nam ra​‐ me​na. ‘“Ja ne od​go​va​ram pik​si​jev​skom oko​tu bez ožilj​ka. Ja sam ne​nad​maš​ni ži​go​sa​‐ ni. Nad​Pri​mus 542. kla​se Mar​so​va ins​ti​tu​ta. Ja od​go​va​ram nad​gu​ver​ne​ru Mar​sa.” Za​ko​ra​čim pre​ma Augus​tu​su, pa se Leto po​mak​ne da do​bi​je kut iz ko​jeg ga bo​lje može za​šti​ti​ti. Du​ži​na mog fi​ti​lja do​bro je poz​na​ta. “Vi ste sta​vi​li Ju​li​ana au Bel​lo​nu 33

www.balkandownload.org sa mnom na Pri​je​la​zu, po​gla​va​ru.” Stri​je​ljam ga po​gle​dom. “Ja sam ga tamo ubio za vas. Ra​to​vao sam pro​tiv Kar​nu​sa za vas. Šu​tio sam, i pa​zio na to da moji lju​di šute, o tome da ste svo​me sinu po​ku​ša​li ku​pi​ti po​bje​du na Ins​ti​tu​tu.” Leto se trg​ne na to. “Na​‐ mjes​tio sam snim​ke. Po​ka​zao sam se bo​ljim od va​ših krv​nih na​s​ljed​ni​ka, A sada, po​‐ gla​va​ru, ka​že​te da sam vam op​te​re​će​nje.” “Ti si ne​nad​maš​ni ži​go​sa​ni”, slo​ži se nad​gu​ver​ner pro​uča​va​ju​ći po​dat​ke na svom sto​lu. “Ali imaš vrlo malo utje​ca​ja. Obi​telj ti je mr​tva. Nisu ti os​ta​vi​li ni​ma​lo zem​lje, ni​kak​vo vlas​niš​tvo nad re​sur​si​ma ili pro​izvod​nim po​go​ni​ma, ni​ka​kav po​lo​žaj u vla​di. Sve im je to otiš​lo kad su im du​go​vi dos​pje​li na na​pla​tu, uklju​ču​ju​ći i čast. Ono mr​vi​‐ ca što si do​bio od bo​ljih od sebe, ču​vaj. Ono nak​lo​nos​ti što si is​kam​čio, pam​ti.” “Mis​lio sam da vi ci​je​ni​te dje​la, a ne ti​tu​le. Po​gla​va​ru, Mus​tang vas je na​pus​ti​la. Ne​moj​te po​či​ni​ti tu po​gre​šku da i mene od​ci​je​pi​te od sebe.” On naj​zad po​dig​ne gla​vu da me po​gle​da. Nje​go​ve oči kao da pri​pa​da​ju ne​kom biću dru​ga​či​jem od čo​vje​ka – ne​če​mu hlad​nom, beš​ćut​no pro​ra​ču​na​tom, ne​če​mu što po​‐ kre​će ču​do​viš​ni, ne​ljud​ski po​nos. Po​nos koji ga na​di​la​zi i seže una​trag sve do pr​vih, kli​ma​vih ljud​skih is​ko​ra​ka u crni sve​mir. Po​nos je to de​se​ta​ka ge​ne​ra​ci​ja oče​va i dje​‐ do​va i ses​ta​ra i bra​će, sada po​sve des​ti​li​ran u jed​nog bri​ljant​nog, sa​vr​še​nog no​si​oca koji ne trpi ni​kak​ve po​gre​ške, ne pod​no​si ni​kak​ve mane. “Moji su te ne​pri​ja​te​lji po​ni​zi​li. Zbog toga su po​ni​zi​li mene, Dar​rowe. Re​kao si mi da ćeš po​bi​je​di​ti. Ali onda si iz​gu​bio. A to mi​je​nja sve.”

34

www.balkandownload.org

5.

Na​pu​šten Usko​ro ću umri​je​ti. Tu mi​sao no​sim u sebi dok se naš šatl uda​lja​va od Augus​tu​so​va boj​nog bro​da i brza kroz Ar​ma​du žez​la. Sje​dim među kop​ljo​no​ša​ma, ali ni​sam je​dan od njih. Oni to zna​ju. U skla​du s time, ne obra​ća​ju mi se. Nije im važ​no stvo​ri​ti ikak​vu bli​skost sa mnom. Ja ne​mam ni​ka​kav po​li​tič​ki ka​pi​tal. Za​ču​jem da net​ko Tac​tu​su nudi ok​la​du o tomu ko​li​ko ću dugo pre​ži​vje​ti bez Augus​tu​so​ve za​šti​te. Je​dan kop​ljo​no​ša kaže tri dana. Tac​tus se žes​to​ko us​pro​ti​vi tom bro​ju, po​ka​zu​ju​ći stvar​nu mje​ru oda​nos​ti koju sam zas​lu​žio od nje​ga na Ins​ti​tu​tu. “De​set dana”, pro​gla​si on. “Ba​rem de​set dana.” Upra​vo je on lan​si​rao onu kap​su​lu za bi​jeg bez mene. Uvi​jek sam znao da je nje​go​‐ vo pri​ja​telj​stvo uvjet​no. Ipak, taj me uda​rac jako za​bo​li du​be​ći u meni usam​lje​nost koju ne mogu iz​ra​zi​ti. Usam​lje​nost koju sam uvi​jek osje​ćao u druš​tvu tih zlat​nih, ali koju sam se na​tje​rao za​bo​ra​vi​ti s po​mo​ću tri​ko​va. Ja ni​sam je​dan od njih. I tako, šut​ke sje​dim i bu​ljim kroz pro​zor dok pro​la​zi​mo kraj okup​lje​ne flo​te i če​ka​mo da se po​ja​vi Luna. Moj ugo​vor is​tje​če zad​nje ve​če​ri sa​mi​ta radi ko​jeg se sve vla​da​ju​će obi​te​lji okup​‐ lja​ju na Luni kako bi se po​za​ba​vi​le i važ​nim i ne​važ​nim pi​ta​nji​ma. To su ta tri dana koja imam da si po​dig​nem ci​je​nu, da uvje​rim dru​ge da me nad​gu​ver​ner pod​cje​nju​je i da sam zreo za no​va​če​nje. No bez ob​zi​ra na to ko​li​ko vri​je​dim, ja sam roba s gre​škom. Net​ko me imao, pa me od​ba​cio. Tko bi že​lio tak​vu rab​lje​nu stvar? To je moja sud​bi​na. Una​toč mom zlat​nom licu i ta​len​ti​ma, ja sam roba. Dođe mi da si iš​ču​pam te kr​vok​le​te sim​bo​le. Ako sam već su​žanj, onda bih valj​da tre​bao i iz​‐ gle​da​ti kao su​žanj. Što je još gore, gla​va mi je uci​je​nje​na. Da​ka​ko, ne služ​be​no. To bi bilo pro​tu​za​ko​ni​‐ to jer ni​sam dr​žav​ni ne​pri​ja​telj. No moj ne​pri​ja​telj puno je gori. Puno okrut​ni​ji od bilo koje vla​de. Ri​ječ je o ženi koja je pos​la​la Kar​nu​sa i Cag​ney na Aka​de​mi​ju. Pri​ča se da sva​ke ve​če​ri ot​ka​ko sam Ju​li​anu odu​zeo ži​vot u Pri​je​la​zu, nje​go​va maj​‐ ka Ju​lia au Bel​lo​na sjed​ne za du​gač​ku tr​pe​zu u ve​li​koj dvo​ra​ni nji​ho​ve obi​te​lji, na obron​ci​ma Olym​pu​sa Mon​sa, i po​dig​ne ku​po​las​ti pok​lo​pac sa sre​br​nog plad​nja koji 35

www.balkandownload.org joj do​ne​su nje​zi​ni ru​ži​čas​ti slu​ge. Sva​ke ve​če​ri pla​danj je pra​zan. I sva​ke ve​če​ri ona snu​žde​no uz​dah​ne, po​gle​dom pri​je​đe po svo​joj ve​li​koj obi​te​lji oko sto​la i po​no​vi jed​‐ ne te iste osve​to​lju​bi​ve ri​je​či: “Oči​to me ne vo​li​te. Da me vo​li​te, ov​dje bi sada bilo srce koje bi uta​ži​lo moju glad za osve​tom. Da me vo​li​te, ubo​ji​ca mog dje​ča​ka više ne bi bio među ži​vi​ma. Da me vo​li​te, moja obi​telj po​što​va​la bi svo​ga bra​ta. Ali ne vo​li​te me. Ni nje​ga. Niti ga po​štu​je​te. Što li sam zgri​je​ši​la da zas​lu​žim tako ogav​nu obi​telj?” Za​tim ve​li​ka obi​telj Bel​lo​na gle​da svo​ju žen​sku gla​vu obi​te​lji kako po​la​ga​no us​ta​je sa sto​li​ce, ti​je​la okop​nje​la od gla​di jer ne jede, već se hra​ni mrž​njom i osve​tom, i pros​to​‐ ri​jom vla​da ti​ši​na dok ona iz​la​zi, više na​lik ave​ti nego ženi. Moje srce od nje​zi​na plad​nja sa​ču​va​li su nad​gu​ver​ne​ro​vo oruž​je, no​vac i ime. Živ sam za​hva​lju​ju​ći po​li​ti​ci, dak​le upra​vo ono​mu što mr​zim. No za tri dana taj štit bit će da​le​ko sje​ća​nje, a mene će ču​va​ti još samo lek​ci​je koje su mi dali moji uči​te​lji. “Bit će dvo​boj”, kaže je​dan kop​ljo​no​ša. Za​tim, glas​ni​je: “On ga neće moći od​bi​ti ako želi sa​ču​va​ti čast. Ne ako ga Ca​ssi​us osob​no iz​a​zo​ve.” “Sta​ri Ko​sac ima ne​ko​li​ko tri​ko​va u ru​ka​vu”, kaže Tac​tus. “Vi mo​žda nis​te bili tamo, ali nije on osmi​je​hom ubio Apo​lo​na.” “Imao si bri​tvu, Dar​rowe, ha?” upi​ta jed​na dje​voj​ka, ta​ko​đer kop​ljo​no​ša, gla​som pu​ni​ni sprd​nje. “Ni​sam te u zad​nje vri​je​me vi​đa​la na ma​če​va​li​šti​ma.” “Ni​kad ga tamo nisi vi​đa​la”, uba​ci se net​ko. “Iz​bje​ga​va ono u čemu nije do​bar, ne?” Roque se lju​ti​lo uz​vr​po​lji kraj mene. Sta​vim ruku na nje​go​vu pod​lak​ti​cu i po​la​ko se okre​nem pre​ma kop​ljo​no​ši koja me uvri​je​di​la. Vic​tra sje​di iza nje i do​ko​no pro​ma​‐ tra pri​zor. “Ja se ne že​lim ma​če​va​ti”, ka​žem. “Ne že​liš? Ili ne umi​ješ?” na​smi​je se net​ko. “Pus​ti​te ga na miru. Uči​te​lji bri​tve su sku​pi”, pri​mi​je​ti Tac​tus. “Tako zna​či, Tac​tu​se?” upi​tam. On se is​kre​ve​lji. “O, ma daj. Pa samo te ze​zam. Tako si mr​k​lo oz​bi​ljan. Pri​je si bio ve​se​li​ji.” Roque kaže ne​što zbog čega se Tac​tus na​mr​go​di i okre​ne na dru​gu stra​nu, ali ja ga ne ču​jem. Uto​nem u sje​ća​nja, u vri​je​me kad mi se ta igra zlat​nih či​ni​la tako la​kom. Što se pro​mi​je​ni​lo? Mus​tang. “Ti si više od toga”, šap​nu​la mi je kad sam je os​tav​ljao da kre​nem na Aka​de​mi​ju. Oči su joj bile pune suza, ali glas joj nije za​drh​tao. “Ti ne mo​raš biti ubo​ji​ca. Ne mo​‐ raš se ba​vi​ti ra​tom.” “Koji dru​gi iz​bor imam?” upi​tao sam. “Mene. Ja sam dru​gi iz​bor. Os​ta​ni radi mene. Os​ta​ni radi ono​ga što može biti. Na Ins​ti​tu​tu si ste​kao sljed​be​ni​ke među mla​dim lju​di​ma koji ni​kad pri​je toga nisu bili oda​ni. Ako odeš na Aka​de​mi​ju, os​tav​ljaš to kako bi pos​tao voj​sko​vo​đa mog oca. A to nisi ti. To nije mu​ška​rac ko​jeg ja...” Nije se okre​nu​la, ali iz​raz lica pro​mi​je​nio joj se 36

www.balkandownload.org dok je ta re​če​ni​ca za​mi​ra​la, i čvr​sto je stis​nu​la us​ni​ce. Vo​lim? Je​smo li u toj go​di​ni dana na​kon Ins​ti​tu​ta iz​gra​di​li lju​bav? Ako je tako, onda joj je ta ri​ječ za​pe​la u grlu zato što je zna​la, kao što sam znao i ja, da joj ni​sam dao ci​je​log sebe. Ni​sam po​di​je​lio sve što ja je​sam. Škr​to sam ču​vao taj​ne. A kako bi se net​ko po​put nje, net​ko s to​li​ko sa​mo​po​što​va​nja, mo​gao ogo​lje​ti i ba​ci​ti srce pred noge čo​vje​ka koji tako malo daje za​uz​vrat? Sto​ga je za​tvo​ri​la zlat​ne oči, ugu​ra​la mi onu bri​tvu u ruke i rek​la mi da odem. Ne kri​vi​ni je. Ona je iz​a​bra​la po​li​ti​ku, vla​da​nje – mir, jer mis​li da je to ono što nje​‐ zin na​rod tre​ba. Ja sam iz​a​brao mač jer je to ono što moj na​rod tre​ba. Osje​ćam čud​nu praz​ni​nu pri po​mis​li da sam bio do​vo​ljan njoj, ali da ni​kad ni​sam bio do​vo​ljan Eo. Roque je bio u pra​vu. Ja sam je od​gur​nuo od sebe. Se​vra ni​sam od​gur​nuo. Za​mo​lio sam ga da os​ta​ne sa mnom, a onda je odjed​nom do​bio pre​mje​štaj na Plu​ton, kao i mno​gi Huje pos​la​ni ču​va​ti da​le​ke gra​đe​vin​ske pro​‐ jek​te od bez​na​čaj​nih gu​sar​skih na​pa​da. Sad slu​tim da je Pliny imao pr​ste u tomu. Moj put ni​kad mi se nije či​nio usam​lje​ni​ji. “Ne​ćeš os​ta​ti na​pu​šten”, kaže Roque prig​nuv​ši mi se bli​že. “Dru​ge obi​te​lji htjet će te za sebe. Ne oba​zi​ri se na Tac​tu​sa. Bel​lo​ne neće po​du​ze​ti ni​šta pro​tiv tebe.” “Na​rav​no da neće”, sla​žem. On i da​lje osje​ća moj strah. “Na​si​lje je za​bra​nje​no u Ci​ta​de​li, Dar​rowe. Krv​ne za​va​de po​go​to​vo. Čak su i dvo​‐ bo​ji pro​tu​za​ko​ni​ti, osim ako ih ne odo​bri vr​hov​ni​ca osob​no. Jed​nos​tav​no os​ta​ni na te​‐ ri​to​ri​ju Ci​ta​de​le dok si ne na​đeš novu kuću i sve će biti do​bro. Tak​ti​zi​raj vre​me​nom, radi što mo​raš i za go​di​nu dana nad​gu​ver​ner će se osje​ća​ti glu​po kad se ti bu​deš uz​di​‐ gao pod skr​b​niš​tvom ne​kog dru​gog. Raz​ni pu​to​vi vode do vrha. Uvi​jek to imaj na umu, bra​te.” Uhva​ti me za rame. “Ti znaš da bih ja za​tra​žio od maj​ke i oca da po​nu​de ci​je​nu za tebe... ali oni neće ići pro​tiv Augus​tu​sa.” “Znam.” Oni bi mo​gli po​tro​ši​ti mi​li​ju​ne na taj ugo​vor i uop​će to ne osje​ti​ti, ali Roqu​eova maj​ka nije se​na​to​ri​ca već dva​de​set go​di​na zbog toga što je mi​lo​srd​na. Ona di​je​li sud​bi​nu s Augus​tu​so​vim lju​di​ma u Se​na​tu. Što on želi, ona po​dr​ži. “Bit ću do​bro. U pra​vu si”, ka​žem mu kaci se Luna po​ja​vi na pro​zo​ru, ušut​kav​ši po​‐ boč​ni​ke i is​pu​niv​ši me strep​njom. Zem​ljin mje​sec – grad. Sa​te​li​ti i ins​ta​la​ci​je u nje​go​‐ voj or​bi​ti okru​žu​ju ga po​put če​lič​ne an​đe​oske aure​ole ovi​je​ne oko sun​cem oba​sja​ne jan​tar​ne ku​gle. “Bit ću do​bro.”

37

www.balkandownload.org

6.

Ikar Sli​je​će​mo u bli​zi​ni Ci​ta​de​le. Ljep​ljiv, za​ga​đen vje​tar sa​vi​ja go​le​ma sta​bla bli​zu sle​ti​šta. Duž ruba vi​so​ka ovrat​ni​ka ubr​zo mi se stvo​re kap​lji​ce zno​ja. Već mi se ne svi​đa to ruž​no mjes​to. Iako smo sle​tje​li na po​dru​čju Ci​ta​de​le, dos​ta uda​lje​nom od naj​bli​žih gra​do​va i okru​že​nom šu​ma​ma i je​ze​ri​ma, zrak je na Luni gust i li​je​pi se za plu​ća. Na ob​zor​ju, od​mah iza ši​ljas​tih tor​nje​va na za​pad​nom di​je​lu kam​pu​sa Ci​ta​de​le, leb​di Zem​lja, na​brek​la i pla​va, i pod​sje​ća me na to ko​li​ko sam da​le​ko od doma. Ov​dje je gra​vi​ta​ci​ja još sla​bi​ja nego na Mar​su, sve​ga jed​na šes​ti​na Zem​lji​ne, zbog čega se osje​ćam ne​si​gur​no i nes​pret​no. Čini mi se da leb​dim, a ho​dam. I prem​da mi se ko​or​di​‐ na​ci​ja ubr​zo vra​ti, zbog la​ko​će ti​je​la obuz​me me neo​bič​na kla​us​tro​fo​bi​ja. Još jed​na le​tje​li​ca sle​ti sje​ver​no od nas. “Iz​gle​da kao sre​bro Bel​lo​na”, mir​no kaže Roque, ški​lje​ći pre​ma za​la​sku sun​ca. Na​‐ smi​jem se. On se okre​ne i po​gle​da me. “Što?” “Samo za​miš​ljam kako bi bilo da sad imam pul​s​nu ra​ke​tu.” “Pa, to je baš... li​je​po od tebe.” Kre​ne da​lje. Ja za njim, za​dr​ža​va​ju​ći po​gled na toj le​tje​li​ci. “Stvar​no vo​lim za​la​ske sun​ca na Luni. Kao da smo u Ho​me​ro​vom svi​je​tu. Nebo vru​će boje svje​že is​ko​va​ne bron​ce.” Iz​nad nas, neo​bič​no nebo pre​ta​pa se u noć kako sun​ce po​la​ga​no za​la​zi. Da​nja svje​‐ tlost nes​tat će s ovog di​je​la mje​se​ca na dva tjed​na. Dva tjed​na noći. Luk​suz​ne jah​te kr​sta​re kroz taj čud​ni kraj dana, a okret​ni br​zo​‐ Kril​ci, ko​ji​ma uprav​lja​ju pla​vi pi​lo​ti, pa​tro​li​ra​ju vi​so​ko gore, na​lik ši​šmi​ši​ma od sli​‐ jep​lje​nih ko​ma​di​ća skr​ha​ne eba​no​vi​ne. Gra​vi​ta​ci​ja od jed​ne šes​ti​ne omo​gu​ću​je Lu​no​ro​de​ni​ma da iz​gra​de što im srce za​že​‐ li. I oni to čine. Ob​zo​rje iza kom​plek​sa Ci​ta​de​le ogra​đe​no je tor​nje​vi​ma i grad​skim kra​jo​li​kom. Po​svu​da vi​ju​ga​ju ljes​tvo​Pu​ti da bi se gra​đa​ni mo​gli s la​ko​ćom kre​ta​ti zra​‐ kom. Mre​ža od preč​ki širi se iz​me​đu vi​so​kih tor​nje​va po​put brš​lja​na i po​ve​zu​je ra​je​ve s pak​lo​vi​ma ni​žih če​t​vr​ti. Ti​su​će lju​di gmi​žu po nji​ma po​put mra​va po vi​ti​ca​ma, dok pa​trol​ni ski​fo​vi si​vih zuje uoko​lo po glav​nim pro​met​ni​ca​ma. Augus​tu​so​vu ku​ćans​tvu do​di​je​lje​na je vila smje​šte​na u tri​de​set ju​ta​ra bo​ro​ve šume 38

www.balkandownload.org na kom​plek​su Ci​ta​de​le. Dra​žes​no zda​nje među dru​gim dra​žes​nim zda​nji​ma u tom ot​‐ mje​nom am​bi​jen​tu. Ima tu vr​to​va, sta​za, ka​me​nih fon​ta​na u koje su uk​le​sa​ni mali kri​‐ la​ti dje​ča​ci. Sve neke tak​ve tri​ča​ri​je. “Jesi za se​si​ju kra​va​ta?” upi​tam Roqu​ea kim​nuv​ši pre​ma vjež​ba​li​štu kraj vile. “Mis​‐ li mi bje​že na sve stra​ne.” “Ne mogu.” Roque se trg​ne i sklo​ni se s puta na​šim ko​le​ga​ma kop​ljo​no​ša​ma i nji​‐ ho​voj pos​lu​zi, koji ula​ze u vilu u redu po je​dan. “Mo​ram ići na kon​fe​ren​ci​ju o ka​pi​ta​‐ liz​mu u uprav​lja​nom dobu.” “Ako že​liš od​spa​va​ti, si​gu​ran sam da u vili ima kre​ve​ta.” “Ša​liš se? Re​gu​lus ag Sun drži go​vor.” Za​zvi​ždim. “Qu​ic​k​sil​ver osob​no. Zna​či, na​učit ćeš pra​vi​ti di​ja​man​te od šo​de​ra? Čuo si onaj trač da je on vlas​nik ugo​vo​ra dvo​ji​ce olim​pij​skih vi​te​zo​va?” “Nije to trač. Ba​rem tako kaže moja maj​ka. Sad sam se sje​tio što je Augus​tus re​kao vr​hov​ni​ci na nje​zi​noj kru​nid​bi. ‘Mu​ška​rac ni​kad nije pre​mlad da bi ubio, ni​kad pre​‐ mu​dar, ni​kad pre​jak, ali ite​ka​ko može biti pre​bo​gat.’“ “To je re​kao Ar​cos.” “Ne, si​gu​ran sam da je Augus​tus.” Od​mah​nem gla​vom. “Pro​vje​ri či​nje​ni​ce, bra​te. To je re​kao Lorn au Ar​cos, a vr​hov​‐ ni​ca se okre​nu​la pre​ma nje​mu i od​go​vo​ri​la: ‘Za​bo​rav​ljaš, vi​te​že gnje​va, da sam ja žena.’“ Ar​cos je ko​li​ko čo​vjek, to​li​ko i mit, ba​rem mo​joj ge​ne​ra​ci​ji. Sada živi po​vu​če​no, ah više od šez​de​set go​di​na bio je Mar​sov mač i vi​tez gnje​va. Ne​nad​maš​ni ži​go​sa​ni iz ci​je​‐ log Druš​tva nu​di​li su mu vlas​nič​ke lis​to​ve nad raz​nim mje​se​ci​ma u za​mje​nu za to da ih on tje​dan dana po​du​ča​va svom obli​ku kra​va​ta, Vr​bi​nu putu. Upra​vo mi je on pos​‐ lao pr​ste​Nož ko​jim sam ubio Apo​lo​na, a po​tom mi je po​nu​dio mjes​to u svo​joj kući. Tada sam ga od​bio iz​a​brav​ši Augus​tu​sa umjes​to star​ca. ‘“Za​bo​rav​ljaš, ja sam žena”‘, po​no​vi Roque. On te pri​če o nji​ho​vu car​stvu voli ona​‐ ko kako sam ja vo​lio pri​če o kos​cu i dolu. “Haj​de da po​raz​go​va​ra​mo kad se vra​tim. Bez za​fr​kan​ci​je kao ina​če.” “Mis​liš, ne​ćeš mi ja​mra​ti o ne​koj lju​ba​vi iz dje​tinj​stva, po​pi​ti pre​vi​še vina i re​ci​ti​‐ ra​ti mi pje​sme o obli​ku Qu​in​ni​nog osmi​je​ha i lje​po​ti etrur​skih gro​bi​šta pri​je nego što zas​piš?” upi​tam. Obra​zi mu se za​ru​me​ne, ali po​lo​ži ruku na srce. “Čas​na ri​ječ.” “Onda do​ne​si bocu ne​kog be​smis​le​no sku​pog vina pa mo​že​mo raz​go​va​ra​ti.” “Do​ni​jet ću ih tri.” Gle​dam ga kako od​la​zi oči​ma hlad​ni​jim od osmi​je​ha.

Još neki kop​ljo​no​še odu na tu kon​fe​ren​ci​ju s Roqu​eom. Os​ta​li se opu​šta​ju, a Augus​tu​‐ so​vi za​šti​tar​ski ti​mo​vi si​vih pro​češ​lja​va​ju te​ren. Op​si​di​jan​ski tje​les​ni ču​va​ri pra​te zlat​‐ 39

www.balkandownload.org ne po​put sje​na. Gra​ci​oz​no se zi​ba​ju​ći, ru​ži​čas​ti kons​tant​no ula​ze u kuću jer ih iz Ci​ta​‐ de​li​na Vrta na​ru​ču​ju čla​no​vi osob​lja nad​gu​ver​ne​ro​va ku​ćans​tva ko​ji​ma je pu​to​va​nje do​ja​di​lo pa tra​že malo ra​zo​no​de. Ru​ži​čas​ti Ci​ta​de​lin po​dvor​nik vodi me u moju sobu. Na​smi​jem se kad stig​nem. “Mo​žda, je doš​lo do po​gre​ške”, ka​žem ogle​da​va​ju​ći se po so​bič​ku s ku​pa​oni​com i ugra​đe​nim or​ma​rom. “Ja ni​sam me​tla.” “Ne ra​zum...” “On nije me​tla pa neće sta​ti u ovaj ugra​đe​ni or​mar”, kaže The​odo​ra sto​je​ći na vra​‐ ti​ma iza nas. “Ovo ne pri​li​či nje​go​vom po​lo​ža​ju.” Po​gle​da na​oko​lo i pre​zir​no frk​ne kroz ele​gan​tan nos. “Ovo na Mar​su ne bi va​lja​lo čak ni kao or​mar za moju odje​ću.” “Ovo je Ci​ta​de​la. Nije Mars.” Po​dvor​nik ru​ži​čas​tim oči​ma pro​uči bore na The​odo​‐ ri​nu vre​meš​nu licu. “Tu ima ma​nje mjes​ta za be​sko​ris​ne stva​ri.” The​odo​ra se slat​ko os​mjeh​ne i ru​kom po​ka​že drvo od ru​ži​čas​tog kvar​ca pri​kop​ča​‐ no na mu​škar​če​ve gru​di. “Ma daj​te! Je li to crna to​po​la Vrta Dryo​pe?” “Vi je prvi put vi​di​te, re​kao bih”, kaže on oho​lo pa se obra​ti meni. “Ne znam kako vam to od​ga​ja​ju ru​ži​čas​te u Vr​to​vi​ma na Mar​su, do​mi​nu​se, ali na Luni bi vaša rop​ki​‐ nja tre​ba​la jako po​ra​di​ti na sma​nji​va​nju do​živ​lja​ja.” “Na​rav​no. Kako sam ne​pris​toj​na”, is​pri​ča se The​odo​ra. “Samo sam po​mis​li​la da mo​žda poz​na​je​te ma​tro​nu Ca​re​nu.” Po​dvor​nik zas​ta​ne. “Ma​tro​na Ca​re​na...” “Kao dje​voj​ke smo bile za​jed​no u Vr​to​vi​ma. Re​ci​te joj da je The​odo​ra poz​drav​lja i da ću je po​sje​ti​ti ako na​đem vre​me​na.” “Vi ste Ruža.” Lice mu po​bi​je​li po​put plah​te. “Bila sam. Sve la​ti​ce uve​nu. O, ali daj​te mi re​ci​te svo​je ime. Jako bih že​lje​la po​hva​‐ li​ti vašu gos​to​lju​bi​vost.” On pro​mum​lja ne​što ne​čuj​no i ode na​kon što se The​odo​ri nak​lo​nio dub​lje nego meni. “Je li bilo za​bav​no?” upi​tam. “Uvi​jek je do​bro malo po​ka​za​ti mi​ši​će. Pa ma​kar sve os​ta​lo već po​ma​lo i vi​sje​lo.” “Iz​gle​da da moja ka​ri​je​ra za​vr​ša​va tamo gdje je tvo​ja po​če​la.” Mor​bid​no se na​smi​‐ jem i pri​đem ho​lo​Ekra​nu kraj kre​ve​ta. “Ja ne bih”, kaže ona. Ugri​zem se za do​nju us​ni​cu, što je naš sig​nal za ure​đa​je za pris​lu​ški​va​nje. “Da, na​rav​no, ima i toga. Ali ho​lo​Net nije... mjes​to gdje vi sada že​li​te biti.” “Što go​vo​re o meni?” “Raz​gla​ba​ju o tome gdje ćete biti po​ko​pa​ni.” Ne stig​nem joj od​go​vo​ri​ti jer net​ko po​ku​ca na ok​vir ulaz​nih vra​ta moje sobe. “Do​mi​nu​se, gos​pa Ju​lii zah​ti​je​va vašu pri​sut​nost.”

Sli​je​dim Vic​tri​na ru​ži​čas​tog do pri​vat​ne te​ra​se nje​zi​ne sobe. I sama nje​zi​na kada veća 40

www.balkandownload.org je od mog kre​ve​ta. “Nije fer”, kaže neki glas iza de​bla la​van​di​na drva, bi​je​la po​put slo​no​va​če. Okre​‐ nem se i ugle​dam Vic​tru kako se igra tr​njem ne​kog grma. “Rje​ša​va te se kao si​vog pla​‐ će​ni​ka.” “Ot​kad je tebi važ​no što je fer, Vic​tra?” “Mo​raš se uvi​jek pre​pu​ca​va​ti sa mnom?” upi​ta ona. “Dođi, sjed​ni.” Una​toč tim ožilj​ci​ma po ko​ji​ma se raz​li​ku​je od ses​tre, nje​zi​na du​gač​ka fi​gu​ra i blis​ta​vo lice za​pra​‐ vo ne​ma​ju mane. Sje​di i puši neki di​zaj​ner​ski ži​žak što mi​ri​še na za​la​zak sun​ca iz​nad po​sje​če​ne šume. Ima teže kos​ti nego An​to​ni​ja, viša je od nje i iz​gle​da kao da je nas​ta​la ta​lje​njem; na​li​ku​je šilj​ku kop​lja koje se hla​di u uglas​ti oblik. Oči joj za​is​kre od srdž​be. “Nema toga tko ti je ma​nje ne​pri​ja​telj nego ja, Dar​rowe.” “Što si mi ti onda? Pri​ja​telj?” “Čo​vje​ku u tvo​joj si​tu​aci​ji do​bro bi doš​li pri​ja​te​lji, ne?” “Ra​di​je bih imao de​se​tak oka​lja​nih tje​les​nih ču​va​ra.” “Tko ima nov​ca za to?” na​smi​je se ona. “Ti.” “Pa, oni te ne bi mo​gli za​šti​ti​ti od tebe sa​mog.” “Malo više se bri​nem zbog bri​tvi Bel​lo​na.” “Bri​neš se? Je li to ono što sam ti vi​dje​la na licu dok smo sli​je​ta​li?” Ve​se​li uz​dah omak​ne joj se s us​ni​ca. “Za​nim​lji​vo. A ja mis​li​la da je to bio strah. Tre​pet. Sve ono baš jako groz​no. Jer znaš da će ovaj mje​sec biti tvoj grob.” “Zar i ti? Mis​lio sam da se više ne pre​pu​ca​va​mo”, ka​žem. “U pra​vu si. Samo, ti si meni jako ču​dan. Ili mi je ba​rem tvoj iz​bor pri​ja​te​lja jako ču​dan.” Sje​di is​pred mene, na rubu fon​ta​ne. Pe​ta​ma stru​že po sta​rom ka​me​nu. “Mene si uvi​jek dr​žao na dis​tan​ci, a Tac​tu​sa i Roqu​ea pu​štao si bli​zu. Jas​no mi je za Roqu​ea, iako je me​kan kao mas​lac. Ali Tac​tus? To ti je kao da umjes​to zub​nog kon​ca uz​meš ja​‐ mi​čar​ku i oče​ku​ješ da te ne ugri​ze. Mis​liš da ti je on pri​ja​telj zato što je bio tvoj čo​‐ vjek na Ins​ti​tu​tu?” “Pri​ja​telj?” na​smi​jem se na to. “Kad mi je Tac​tus is​pri​čao kako su mu bra​ća raz​bi​la omi​lje​nu vi​oli​nu kad je bio mali, pos​lao sam The​odo​ra da po​tro​ši pola mog ban​kov​‐ nog ra​ču​na na vi​oli​nu stra​to​va​ri u Qu​ic​k​sil​ve​ro​voj draž​bo​va​oni​ci. Tac​tus mi nije za​‐ hva​lio. Kao da sam mu pru​žio ka​men. Pi​tao je čemu to. Re​kao sam: ‘Da svi​raš.’ Pi​tao je za​što. ‘Jer smo pri​ja​te​lji.’ Opet je spus​tio po​gled na nju i oti​šao. Dva tjed​na kas​ni​je saz​nao sam da ju je uzeo, pro​dao i po​tro​šio no​vac na ru​ži​čas​te i dro​ge. On nije moj pri​ja​telj.” “Ona​kav je kak​vim su ga nje​go​va bra​ća stvo​ri​la”, pri​po​me​ne ona ko​leb​lji​vo, kao da ra​di​je ne bi po​di​je​li​la sa mnom ono što zna. “Mis​liš da je on ika​da išta do​bio a da net​‐ ko od nje​ga nije že​lio ne​što za​uz​vrat? Do​veo si ga u ne​pri​li​ku.” “A za​što mis​liš da sam opre​zan s to​bom?” Prig​nem joj se bli​že. “Zato što ti uvi​jek ne​što že​liš, Vic​tra. Kao i tvo​ja ses​tra.” 41

www.balkandownload.org “Aha. I mis​li​la sam da je stvar u An​to​ni​ji. Ona uvi​jek sve upro​pas​ti. Još ot​ka​ko si je vu​či​ca pro​griz​la put iz maj​či​ne utro​be i ukra​la ljud​sku odje​ću. Do​bro da sam se ja ro​‐ di​la prva, ina​če bi me mo​žda za​da​vi​la u ko​li​jev​ci. Uos​ta​lom, ona mi je samo po​lu​ses​‐ tra. Raz​li​či​ti oče​vi. Maj​ci mo​no​ga​mi​ja ni​kad nije ima​la pre​vi​še smis​la. Znaš da se An​‐ to​ni​ja pot​pi​su​je Se​ve​rus, a ne Ju​lii samo da bi plju​va​la po maj​ci. Na​por​no de​ri​šte. A meni to​va​re nje​zi​nu mo​ral​nu prt​lja​gu. Smi​ješ​no.” Vic​tra se igra broj​nim pr​ste​ni​ma od žada na ru​ka​ma. Čud​ni su mi jer odu​da​ra​ju od spar​tan​ske stro​go​će nje​zi​na lica s ožilj​kom. No Vic​tra je uvi​jek bila žena puna kon​‐ tras​ta. “Za​što raz​go​va​raš sa mnom, Vic​tra? Ja ti ne mogu uči​ni​ti ni​kak​vu us​lu​gu. Ne​mam po​lo​žaj. Ne​mam za​po​vjed​niš​tvo. Ne​mam nov​ca. I ne​mam re​pu​ta​ci​ju. Ni​šta od ono​ga što ti ci​je​niš.” “O... ci​je​nim ja i dru​ge stva​ri, dra​gi. Ali re​pu​ta​ci​ju imaš, ite​ka​ko. Pliny se po​bri​nuo za to.” “Zna​či, on je ipak imao neku ulo​gu u tom tra​ču. Mis​lio sam da Tac​tus samo lu​pe​‐ ta.” “Ulo​gu? Dar​rowe, on ra​tu​je pro​tiv tebe od tre​nut​ka kad si klek​nuo pred Augus​tu​‐ sa.” Na​smi​je se. “Pa čak i duže. Sa​vje​to​vao je Augus​tu​su da te ubi​je na licu mjes​ta ili da ti ba​rem sudi za uboj​stvo Apo​lo​na. Nisi to znao?” Od​mah​ne gla​vom na moj bi​je​li po​gled. “Či​nje​ni​ca da si to tek sada shva​tio po​ka​zu​je ko​li​ko si ne​do​ras​tao nje​go​voj igri. I zato ćeš po​gi​nu​ti. Zbog toga raz​go​va​ram s to​bom. Bilo bi mi dra​že da pro​na​đeš neku al​ter​na​ti​vu umjes​to da se du​riš u svo​joj groz​noj so​bi​ci. Ina​če će doći Ca​ssi​us au Bel​lo​na, i iz​va​dit će nož, i za​bit će ga toč​no tu...” po​mi​lu​je me po gru​di​ma du​gač​kim nok​tom, ocr​tav​ši kon​tu​re mog srca, “i dat će svo​joj maj​ci prvi po​šte​ni obrok na​kon ne​ko​li​ko go​di​na.” “Što ti onda pred​la​žeš?” “Da pres​ta​neš ku​ka​ti kao cu​ri​ca.” Na​smi​je​ši se i pru​ži mi me​mo​Kar​ti​cu. Ne​volj​ko uhva​tim rub tan​ke me​tal​ne kar​ti​ce, ali ona je ne pus​ti već me pri​vu​če do ruba fon​ta​‐ ne, sebi među noge. Ras​tvo​ri us​ni​ce i za​igra​no si je​zi​kom po​li​že gor​nju dok mi po​gle​‐ dom pre​la​zi pre​ko lica odoz​do pre​ma gore, sve do oči​ju, u ko​ji​ma mi po​ku​ša ras​pi​ri​ti va​tru. No tu je nema ni​ma​lo; uz mač​kas​ti uz​dah, is​pus​ti me​mo​Kar​ti​cu. Pre​vu​če​ni je pre​ko svog da​ta​pa​da i na ekra​nu mi se po​ja​vi rek​la​ma za ne​kak​vu kr​č​mu. “Ovo nije u kom​plek​su Ci​ta​de​le”, ka​žem. “I?” “I ako odem odav​de, otva​ram se​zo​nu lova na svo​ju gla​vu.” “Onda ne​moj ras​tru​bi​ti da ideš.” Us​tuk​nem za ko​rak. “Ko​li​ko te pla​ća​ju?” “Ti mis​liš da je to zam​ka!” “Je li zam​ka?” “Nije.” “Kako mogu zna​ti da go​vo​riš is​ti​nu?” 42

www.balkandownload.org “Ve​ći​na lju​di ne može si pri​ušti​ti is​ti​nu. Ja mogu.” “Da, tako je. Za​bo​ra​vio sam. Ti ni​kad ne la​žeš.” “Ja sam iz roda Ju​lii.” Po​la​ko us​ta​ne, a srdž​ba joj se raz​ma​še po​put bri​tve. “Moja obi​telj tr​gu​je to​li​ko da može ku​po​va​ti kon​ti​nen​te. Tko bi si mo​gao pri​ušti​ti da kupi moju čast? Ako... ti jed​no​ga dana pos​ta​nem ne​pri​ja​telj, onda ću ti to i reći. A reći ću ti i za​što.” “Svi su is​kre​ni dok ih ne uhva​te u laži.” Smi​jeh joj je mu​kao i od nje​ga se osje​tim ma​le​no i dje​ti​njas​to pri​sje​tiv​ši se da je ona se​dam go​di​na sta​ri​ja od mene. “Onda os​ta​ni tu, Ko​sac. Vje​ruj u sre​ću. Vje​ruj u pri​ja​te​lje. Skri​vaj se ov​dje dok net​ko ne ot​ku​pi tvoj ugo​vor i moli se da to ne uči​ni samo kako bi te pos​lu​žio Bel​lo​na​ma po​put odoj​ka.” Odvag​nem svo​je iz​gle​de i is​pru​žim ruku da joj po​mog​nem us​ta​ti. “Pa, kad to tako sro​čiš...”

“Pu​kov​nik Va​len​tin?” upi​ta Vic​tra ni​žeg od dvo​ji​ce si​vih koji nas če​ka​ju na ram​pi ša​‐ tla. To je usra​na krn​ti​ja. Jed​na od naj​ruž​ni​jih le​tje​li​ca koje sam ikad vi​dio. Sli​či pred​‐ njoj po​lo​vi​ci mor​skog psa če​ki​ća​ra. Oprez​no od​mje​rim vi​šeg si​vog. “Da, do​mi​na”, kaže Va​len​tin kim​nuv​ši koc​kas​tom gla​vom uz kru​tu pre​ciz​nost čo​‐ vje​ka koji se uz​di​gao u voj​nom ran​gu. “Si​gur​ni ste da vas nit​ko nije sli​je​dio?” “Si​gur​na kao smrt”, od​go​vo​ri Vic​tra. “Onda kre​ni​mo što brže.” Uđem za Vic​trom u šatl, pre​tra​živ​ši po​gle​dom te​ren iza nas. Na​vuk​li smo du​ho​Pla​‐ šte​ve čim smo iz​aš​li iz Augus​tu​so​ve vile. Tu​cet skri​ve​nih hod​ni​ka i šest sta​rih gra​vi​ta​‐ cij​skih di​za​la kas​ni​je sti​gli smo na praš​njav, ri​jet​ko ko​ri​šten dio Ci​ta​de​li​na uz​le​ti​šta. The​odo​ra nas je tu na​pus​ti​la. Htje​la je ići s nama, ali ne že​lim je vo​di​ti tamo kamo ide​mo. Kad se ukr​ca​mo u brod, je​dan sivi ske​ni​ra Vic​tru i mene tra​že​ći pris​lu​ški​va​če. Ram​pa bro​da kliz​no se za​tvo​ri iza nas. Dva​na​es​to​ro kr​š​nih si​vih is​pu​nja​va mali put​nič​ki dio ša​tla. Nisu od one dr​ske sor​te. Obič​ni struč​nja​ci mrač​na za​na​ta. Prem​da pos​to​je pro​sje​ci, u bo​ja​ma ima raz​no​li​kih lju​di zbog ge​ne​ti​ke i raz​nih eko​‐ sus​ta​va ši​rom Druš​tva. Sivi s Ve​ne​re uglav​nom su tam​ni​je puti i kom​pak​t​ni​ji od si​vih s Mar​sa, ali obi​te​lji se sele. Ra​zi​ne da​ro​vi​tos​ti unu​tar sva​ke boje još su ša​ro​li​ki​je od vanj​šti​ne. Ve​ći​ni si​vih sud​bi​na nije na​mi​je​ni​la ni​šta bo​lje od pa​tro​li​ra​nja tr​go​vač​kim cen​tri​ma i grad​skim uli​ca​ma. Neki se pri​dru​že voj​ska​ma. Neki odu u rud​ni​ke. No ima i si​vih koji se rode po​seb​no opa​ki i pa​met​ni i koji se ci​je​li ži​vot obu​ča​va​ju za lov na zlat​ne ne​pri​ja​te​lje svo​jih zlat​nih gos​po​da​ra. Tak​vi su ovi s nama u le​tje​li​ci. Zovu ih go​ni​či​ma – po psi​ma mje​šan​ci​ma sa Zem​lje koji se kri​ža​njem uz​ga​ja​ju da budu iz​u​‐ zet​no tihi, lu​ka​vi i brzi, sa samo jed​nom svr​hom: da ubi​ja​ju stvo​re​nja veća od sebe. “Ide​mo u Iz​gub​lje​ni grad, a vas je samo dva​na​est?” upi​tam. Znam da ih je do​volj​no. Samo što ne vo​lim sive. Pa ih boc​kam. 43

www.balkandownload.org Od​mje​ra​va​ju me s mir​nom suz​dr​ža​noš​ću obi​te​lji koja upoz​na stran​ca na putu. Va​‐ len​tin je otac. Gra​đe​nje kao zde​pas​ti blok pr​lja​va leda is​kle​sa​na za​hr​đa​lim no​žem, a u sun​cem opa​lje​no, mrač​no lice usa​đe​ne su mu hi​tre oči. Nje​go​va do​glav​ni​ca Sun-hwa nag​ne se pre​ma nama, ži​la​va i kvr​ga​va po​put sta​bla mas​li​ne. Obo​je su ro​đe​ni na Zem​lji, su​de​ći pre​ma nji​ho​vu kon​ti​nen​tal​nom et​nič​kom iz​gle​‐ du. Ti sivi ne nose ni​kak​ve tro​ku​tas​te bro​še​ve Le​gi​je Druš​tva na svo​joj ci​vil​noj, ulič​‐ noj odje​ći. “Za​da​tak nam je da vas šti​ti​mo, do​mi​nu​se”, kaže Va​len​tin dok Sun-hwa puni neko eg​zo​tič​no okru​glo oruž​je smje​šte​no na unu​tar​njoj stra​ni nje​zi​na li​je​vog za​peš​ća. Iz​‐ gle​da kao da radi na plaz​mu. “Moj tim je pri​pre​mio si​gur​nu rutu. Pro​cje​na tra​ja​nja puta: dva​de​set če​ti​ri mi​nu​te.” “Ako Pliny ot​kri​je kamo idem ili ako Bel​lo​ne saz​na​ju da sam iz​van Ci​ta​de​le...” “Go​ni​či zna​ju kak​va je si​tu​aci​ja”, kaže Vic​tra. “Ne vi​dim broš zlat​nih. Pla​će​ni​ci?” “To zna​či da smo do​volj​no do​bri da us​pi​je​mo ovo​li​ko po​ži​vje​ti, do​mi​nu​se”, od​sječ​‐ no od​go​vo​ri Va​len​tin. “Pri​pre​mi​li smo se za sve mo​guć​nos​ti. Or​ga​ni​zi​ra​li smo pla​no​ve i po​dr​šku za ne​pre​dvi​di​ve okol​nos​ti.” “Ko​li​ko po​dr​ške?” “Do​volj​no. Mi smo samo pri​je​voz​ni​ci, do​mi​nu​se.” Us​ni​ce mu se trz​nu u osmi​jeh i ja mu po​vje​ru​jem na ri​ječ. “Veći pro​blem od Bel​lo​na su tre​će stra​ne koje po​mis​le da su na​ba​sa​le na baš do​bru pri​li​ku. Tamo kamo ide​mo bit će pun ku​fer tre​ćih stra​na, do​mi​nu​se. To sra​nje nam kom​pli​ci​ra pra​vi​la po​na​ša​nja. Sun-hwa?” “Obu​ci​te ovo.” Sun-hwa mi do​ba​ci vre​ću ne​upad​lji​ve odje​će. Nas​ta​vi jed​no​lič​no i ra​zvu​če​no brun​da​ti. “Vi​so​ki ste tu ne mo​že​mo ni​šta ali na br​zi​nu ćemo vas obo​ji​ti ovi​me i ovi​me.” Do​ba​ci Vic​tri dru​gu vre​ću. “Za vas. Sef je mis​lio da ćete se pre​na​pad​‐ no obu​ći.” Vic​tra se na​smi​je. “Ski​daj​te br​nji​ce, deč​ki”, grak​ne Va​len​tin kad brod za​drh​ti i vine se u zrak. “U ak​ci​‐ ji smo.” Pu​calj​ke i pr​ži​li​ce pune se u vje​šti​ni ru​ka​ma. Stac​ca​to štro​po​ta​nja če​li​ka o če​‐ lik. Ula​ze​ći u sprem​nik, mag​net​sko stre​lji​vo škljo​ca po​put zglo​bo​va me​tal​nih pr​sti​ju. Go​ni​či ugu​ra​ju oruž​je u skri​ve​ne fu​tro​le na uskim ska​ra​bej​skim ok​lo​pi​ma. Tro​je ih na za​peš​ću nosi ile​gal​no oruž​je. Od​mje​ra​vam tu kri​jum​ča​re​nu robu, nav​la​če​ći svoj ska​‐ ra​bej​ski ok​lop. Upi​ja svje​tlost i neo​bič​no je crn, po​put zje​ni​ce oka. Više kao da nema boju nego je neke odre​đe​ne boje. Bo​lji je od onih du​rOk​lo​pa koje smo ima​li na Ins​ti​‐ tu​tu i za​us​ta​vit će neke oš​tri​ce i po​ko​je pro​jek​til​no oruž​je, kao re​ci​mo obič​nu pr​ži​li​cu. Brod za​drh​ti kad se s oko​mi​tih mlaz​ni​ca pre​ba​ci na glav​ne mo​to​re. “Kan​dža i Mi​no​ta​ur, na zna​nje. Ikar kre​će”, za​kri​je​šti Va​len​tin u svoj kom. “Po​nav​‐ ljam. Ikar kre​će.”

44

www.balkandownload.org

7.

Skot Na Luni nema mra​ka. Ba​rem ne pra​vog mra​ka. Svje​tla u mi​li​jun ni​jan​si pli​va​ju za​jed​‐ no i pre​si​ja​va​ju se na na​zup​ča​noj, is​kr​za​noj, če​lič​noj po​vr​ši​ni mje​se​če​va grad​skog kra​jo​li​ka. Vi​ju​ga​vi tra​mva​ji i zrač​ne pro​met​ni​ce, blje​šta​vi ko​mu​ni​ka​cij​ski cen​tri, kr​ca​‐ ti res​to​ra​ni i stro​ge po​li​cij​ske pos​ta​je is​pre​pli​ću se po me​tal​noj koži gra​da po​put krv​‐ nih ka​pi​la​ra, živ​ča​nih za​vr​še​ta​ka, znoj​nih žli​jez​da i fo​li​ku​la dla​ka. Uda​lja​va​mo se od če​t​vr​ti za zlat​ne, na​pu​šta​mo vi​so​ke di​je​lo​ve gra​da, u ko​ji​ma ot​‐ mje​ni ša​tlo​vi i gra​vi​ta​cij​ske čiz​me raz​no​se zlat​ne po ope​ra​ma na vr​ho​vi​ma ki​lo​me​tar​‐ skih ne​bo​de​ra. To​ne​mo mimo bo​ga​tih če​t​vr​ti za sre​br​ne i ba​kre​ne, pro​bi​ja​mo se iz​me​‐ đu ljes​tvo​Pu​ta i zrač​nih vla​ko​va kroz sred​nje če​t​vr​ti, u ko​ji​ma bo​ra​ve žuti, ze​le​ni, pla​‐ vi i lju​bi​čas​ti, pa kroz niže če​t​vr​ti, gdje sta​nu​ju sivi i na​ran​čas​ti. Spu​šta​mo se sve niže, do sa​mog dna gra​da, gdje ko​ri​je​nje te go​le​me če​lič​ne džun​‐ gle pro​di​re u tlo. Bez​broj​no mnoš​tvo pri​pad​ni​ka ni​žih boja vozi se jav​nim pri​je​vo​zom iz tvor​ni​ca u sta​no​ve bez pro​zo​ra, od ko​jih neki nisu veći od jed​nog puta tri me​tra. Pros​tor do​vo​ljan za kre​vet. Vo​zi​la kaš​lju dim po za​kr​če​nim, svje​tilj​ka​ma oba​sja​nim bu​le​va​ri​ma. Što dub​lje ide​mo, to je ma​nje svje​tla, to su pr​lja​vi​je zgra​de, to su čud​ni​je ži​vo​ti​nje, ali to su sjaj​ni​ji gra​fi​ti. Pri​mi​je​tim sive po​li​caj​ce kako sto​je iz​nad uhi​će​nih sme​đih van​da​la koji su upra​vo pre​kri​li neku stam​be​nu zgra​du sli​kom obje​še​ne dje​voj​‐ ke. Moje žene. Vi​so​ka je de​set ka​to​va, pla​me​ne kose iz​ra​đe​ne di​gi​tal​nom bo​jom. Srce mi se stis​ne dok pro​la​zi​mo, pa zi​do​vi koje sam iz​gra​dio oko us​po​me​ne na nju na​puk​‐ nu. Već sam je ti​su​ću puta vi​dio kako visi sad kad se nje​zi​no mu​če​niš​tvo širi po svje​‐ to​vi​ma, grad po grad. Pa ipak me to sva​ki put za​bo​li kao fi​zič​ki uda​rac, živ​ci mi za​‐ drh​te u pr​si​ma, srce mi za​lu​pa, grlo mi se stis​ne tik is​pod bra​de. Okrut​na li ži​vo​ta kad po​gled na moju mr​tvu ženu zna​či nadu. Kak​ve god bile naše re​pu​ta​ci​je, ov​dje nas ni je​dan ne​pri​ja​telj ne bi tra​žio. Nema uši​ju koje slu​ša​ju. Nema oči​ju koje gle​da​ju. Ov​dje ulič​ne ban​de ubi​ja​ju, pljač​ka​ju, bore se za te​ri​to​rij, tr​gu​ju dro​gom. To što moj novi pri​ja​telj želi tak​vu ljud​sku pri​vat​‐ nost, pri​vat​nost kak​vu u Ci​ta​de​li i vi​so​ko u gra​du ne može pru​ži​ti čak ni po​lje za ome​ta​nje, puno zna​či. Za​bri​nem se zbog toga. To zna​či da nema pra​vi​la. No Vic​tra je bila u pra​vu, a Roque nije. Strp​lje​nje mi neće po​mo​ći. Mo​ram ri​ski​ra​ti. 45

www.balkandownload.org Tim go​ni​ča po​bri​nuo se da na​ba​vi neku na​pu​šte​nu ga​ra​žu. Oni ču​va​ju šatl, a Va​‐ len​ti​nov tim pra​ti me iz ga​ra​že u vre​vu pr​lja​ve uli​ce vani. Sme​će i ot​pad​na voda pre​‐ tva​ra​ju uli​či​ce u ka​lju​že. Vla​žan zrak gust je od slat​kas​ta vo​nja tru​le​ži i na​go​rje​le čađe za​pa​lje​nog sme​ća. Pi​lja​ri iz​vi​ku​ju na​zi​ve robe koju pro​da​ju na is​pu​ca​nim ploč​ni​ci​ma za​kr​če​nim cr​ve​ni​ma, sme​đi​ma, si​vi​ma, na​ran​čas​ti​ma svih vr​sta – skit​ni​ca​ma, inva​li​‐ di​ma, rad​ni​ci​ma, na​sil​ni​ci​ma, dro​ge​ra​ši​ma, maj​ka​ma, oče​vi​ma, pro​sja​ci​ma, kljas​ti​ma, dje​com. Iz​gub​lje​ni​ma. Eo bi rek​la da je to pa​kao na ko​jem su oni sa​gra​di​li svoj raj. I bila bi u pra​vu. Kad po​gle​dam uvis, vi​dim više od pola ki​lo​me​tra stam​be​nih zgra​da is​pod stro​pa koji za​ga​‐ đe​na iz​ma​gli​ca stva​ra toj ljud​skoj džun​gli. Ko​nop​ci za rub​lje i struj​ni ka​be​li kri​ža​ju se iz​nad mene po​put vi​ti​ca. Pri​zor je bez​na​dan. Što se mora pro​mi​je​ni​ti ako ne sve? Tre​ba​mo se naći u Iz​gub​lje​noj špi​lji​ci. To je ve​li​ka, vi​so​ka kr​č​ma s tre​pe​ra​vim cr​ve​‐ nim zna​kom, pre​kri​ve​na jez​gro​vi​tim gra​fi​ti​ma. Pet​na​est otvo​re​nih ka​to​va i svi gle​da​ju do​lje na sre​diš​nju dvo​ra​nu, gdje ne​kih dvjes​to mu​šte​ri​ja sje​di za sto​lo​vi​ma i u se​pa​re​‐ ima. Nju​šim pi​ša​li​nu u me​tal​nim se​pa​re​ima, ulek​nu​tim od do​tra​ja​los​ti. Boce štro​po​ću i čaše zvec​ka​ju, na​poj se is​pi​ja na eks. In​di​go i ru​ži​čas​ta svje​tla tre​pe​re na pet​na​es​tom katu gdje ima​ju ple​sa​či​ce i pri​vat​ne sobe za mu​šte​ri​je. S Va​len​ti​nom pro​đem kraj dvo​‐ ji​ce iz​ba​ci​va​ča bi​omo​di​fi​ci​ra​nih ruku – je​dan je op​si​di​ja​nac bli​jed po​put iz​bi​je​lje​na mra​mo​ra i ruku deb​ljih od mo​jih, a dru​gi je sivi tam​ne boje kože, s pr​ži​li​com ugra​đe​‐ nom u ruku. Moji os​ta​li sivi ka​pa​ju unu​tra iza mene u ne​pra​vil​nim raz​ma​ci​ma. Neki nose kon​‐ tak​t​ne leće i glu​me da su neke dru​ge boje, je​dan čak nosi ko​žo​Ma​sku i zgo​dan je po​‐ put ru​ži​čas​tog. Uop​će ne vi​diš da je di​gi​tal​na ako joj ne pri​đeš s mag​ne​tom. Iz​gle​da​ju kao da su tu kod kuće. Sum​njam da i ja iz​gle​dam tako, iako su me obo​ji​li u op​si​di​jan​‐ ca. Sim​bo​li na mo​jim ru​ka​ma pre​kri​ve​ni su op​si​di​jan​skim pro​te​za​ma. Kosa mi je bi​je​‐ la, oči crne. Kožu su mi iz​bi​je​li​li koz​me​tič​kim pre​pa​ra​ti​ma. Vic​tra i ja pre​ve​li​ki smo da bi​smo proš​li kao bilo koja dru​ga boja. Sre​ćom, op​si​di​jan​ci ov​dje nisu ni​šta neo​bič​‐ no, prem​da ih ima ma​nje nego os​ta​lih ni​žih boja. Sli​je​dim Va​len​ti​na do sto​la u izbi pri straž​njem di​je​lu dvo​ra​ne, za ko​jim se neki mla​dić za​va​lio okru​žen čo​po​rom pla​će​ni​ka s jed​nim op​si​di​jan​cem. Is​pu​ni me du​bo​ka ti​ši​na dok gle​dam tog op​si​di​jan​ca kako us​‐ ta​je, od​la​zi od nje​go​va sto​la i sje​da za su​sjed​ni. I os​ta​li ga pro​ma​tra​ju, a za​tim se sa​be​‐ ru i spus​te po​gle​de na svo​ja pića – po​put mo​čvar​nih pti​ca kraj ko​jih kli​zi kro​ko​dil. Op​si​di​ja​nac je za gla​vu viši od mene. I ci​je​lo mu je lice is​te​to​vi​ra​no sli​kom lu​ba​nje. Oka​lja​ni. To​li​ko o ne​upad​lji​vos​ti. “Bo​lje vla​da​ti u pak​lu nego slu​ži​ti u raju?” upi​tam mu​škar​ca koji se za​va​lio. “Ko​sac! Čak je i Mil​to​nu bilo jas​no da je Lu​ci​fer bez​vez​ni ku​jin sin.” Za​go​net​no se na​smi​je​ši i mah​ne pre​ma sto​li​ci na​su​prot sebe. “Pres​ta​ni str​ša​ti iz​nad mene.” Nije čak ni pre​ru​šen. Po​gle​dam Vic​tru. “Mis​lio sam da će to biti neki novi pri​ja​telj.” 46

www.balkandownload.org “Pa, vas dvo​ji​ca još ni​kad nis​te bili pri​ja​te​lji. Taj dio je nov. Do​bru za​ba​vu, deč​ki.” “Ti ne os​ta​ješ?” upi​tam. “Po​ka​za​la sam ti gdje su vra​ta. Ti mo​raš pro​ći kroz njih.” Za​igra​no me stis​ne za gu​‐ zi​cu i od​le​lu​ja. Ša​kal je gle​da kako od​la​zi i malo se nag​ne da bo​lje vidi. “Mis​lio sam da tebe ne za​ni​ma​ju žene.” “Nju bih ci​je​nio i da sam mr​tav. Ali ne mo​ram to tebi objaš​nja​va​ti. Sam u sve​mi​ru mje​se​ci​ma i mje​se​ci​ma. Ci​je​li brod samo za mene. Čime sam se mo​gao ba​vi​ti?” Sjed​nem na​su​prot nje​mu. On mi po​nu​di bocu neke ze​len​kas​te te​ku​ći​ne. Od​mah​nem gla​vom. “Ja pi​jem da za​bo​ra​vim na lju​de kao što si ti.” “Ha! Ar​co​so​va uvre​da ako se ne va​ram. Jed​na od Lor​no​vih naj​bo​ljih. Iako je iz​bor ve​lik.” Nas​lo​ni se. To​li​ko je ne​za​nim​ljiv da je za​go​ne​tan. Obič​na lica. Oči​ju na​lik glat​‐ kim, iz​li​za​nim ko​va​ni​ca​ma. Kose boje pus​tinj​skog pi​je​ska. Usam​lje​nom ru​kom pre​‐ okre​će sre​br​nu pi​salj​ku brzo po​put kuk​ca koji trč​ka​ra od jed​ne do dru​ge pu​ko​ti​ne u spa​lje​noj zem​lji. “Ša​kal od Augus​tu​sa i Ko​sac od Mar​sa po​nov​no za​jed​no, na​po​kon. Kako smo se sro​za​li.” “Ti si iz​a​brao mjes​to”, ka​žem, a on za​tak​ne pi​salj​ku za uho i uzme je​dan pi​le​ći ba​‐ tak s plad​nja na sto​lu. Zu​bi​ma mu ogu​li kožu. “Pla​ši te?” “Za​što bi? Obo​ji​ca zna​mo ko​li​ko vo​liš mrak.” On odjed​nom pras​ne u smi​jeh, ci​ča​vi re​ski la​vež, po​put psa ko​jeg net​ko bode no​žem. “Ko​li​ko je po​no​sa u tebi, Dar​rowe au An​dro​me​du​se. Ci​je​la ti je obi​telj mr​tva. Osra​mo​ćen si, ne​maš ni nov​či​ća. To​li​ko si pro​sje​čan da te ro​di​te​lji nisu ni po​ku​ša​li uves​ti u druš​tvo. Os​tao si bez pri​ja​te​lja. Nema ni​ko​ga tko te poz​na​vao pri​je nego što si se uvu​kao u Ins​ti​tut, na​iz​gled tako skrom​no. Ali kako si se samo uz​di​gao kad si do​bio pri​li​ku.” “Pa, ba​rem i da​lje vo​liš pri​ča​ti”, pro​mrm​ljam. “A ti si i da​lje vo​liš stva​ra​ti ne​pri​ja​te​lje.” “Svat​ko ima neki hobi.” Po​gle​dam mu ba​tr​ljak na ko​jem bi mu tre​ba​la biti des​na ruka. “Očaj​nič​ki tra​žiš paž​nju? Ti si je​di​ni ži​vu​ći zlat​ni koji si ne bi dao tru​da na​ba​vi​ti novu ruku.” “Pi​tam se za​što me i da​lje pro​vo​ci​raš kad ti je re​pu​ta​ci​ja uni​šte​na. Ban​kov​ni ra​ču​ni praz​ni.” Po​mak​nem se na sje​da​lu. “O, da. Nisi znao? Pliny je te​me​ljit kad na​umi uni​‐ šti​ti ne​ko​ga. Is​praz​nio ti je sve ra​ču​ne. Tako da stvar​no jako malo vri​je​diš. Ali eto tebe, sje​diš na dnu jed​nog mje​se​ca. Sâm. Sa mnom, s mo​ji​ma. Si​paš uvre​de.” “Ovi su tvo​ji?” upi​tam po​gle​dav​ši lju​de ni​žih boja oko nas. “Pri​je sam mis​lio da ti se tak​vi gade.” “Tko kaže da ti se vlas​ti​ta dje​ca mo​ra​ju svi​đa​ti?” ve​dro upi​ta Ša​kal. “Oni su plod na​ših zlat​nih pre​po​na.” Oglo​đe ba​tak i pre​lo​mi kost zu​bi​ma, a onda ga od​ba​ci. “Znaš li što sam ra​dio sve ovo vri​je​me?” “Dr​kao u grm​lju?” 47

www.balkandownload.org “Avaj, ni​sam. Moj po​raz u tvo​jim ru​ka​ma stvo​rio mi je te​ško​će. Ne bo​jim se to reći. Na​šte​tio si i meni i mo​jim pla​no​vi​ma. I ses​tra me po​vri​je​di​la. Ušut​ka​ti me tra​kom oko usta? Za​ve​za​ti me go​log i ba​ci​ti me pred tvo​je noge? To je bo​lje​lo, po​go​to​vo kad su se sva ve​li​ka gos​po​da i dame naše div​ne ne​nad​maš​ne kas​te na​smi​ja​li na moj ra​čun.” “Obo​ji​ca zna​mo da ti ne osje​ćaš bol, Adri​use.” “Joj, zovi me Ša​kal. Kad ču​jem ‘Adri​us’ iz tvo​jih usta, kao da ču​jem mač​ku kako laje.” Za​drh​ti, ali odu​šev​lje​no se nag​ne na​pri​jed na sto​li​ci kad sme​đa žena de​be​lih ruku i bli​je​de ro​ša​ve kože pre​mre​že​ne te​to​va​ža​ma iz​a​đe iz ku​hi​nje no​se​ći tri zdje​le iz ko​jih se puši. Sta​vi ih pred nas. “Hva​la!” kaže joj uzi​ma​ju​ći dvi​je sebi. Sum​nji​ča​vo zir​kam u zdje​lu. “Ja ni​sam tro​vač”, kaže on. “Mo​gao bih otro​va​ti svog oca kad god mi puh​ne, ali neću. Znaš za​što?” “Zato što nisi do​bio ono što tre​baš od nje​ga.” “A to je?” “Nje​go​vo odo​bra​va​nje.” Ša​kal me pro​ma​tra kroz paru koja se diže iz zdje​le. “Toč​no. Do​bio sam jako puno po​nu​da za še​grt​ska mjes​ta. Lju​di ih nude ime​nu mog oca, a ne meni. Mene pre​zi​ru jer sam jeo stu​den​te. Ali to je to​li​ko li​ce​mjer​no. Što sam ina​če tre​bao? Kažu nam da po​bi​‐ je​di​mo i ja sam se tru​dio što sam više mo​gao. A onda nas kri​ti​zi​ra​ju. Pra​ve se ple​me​‐ ni​ti, kao da nisu i sami po​či​ni​li umor​stvo. Lu​di​lo.” Od​mah​ne gla​vom i la​ga​no uz​dah​ne. “Da, mo​gao sam ići stu​di​ra​ti rat na Aka​de​mi​‐ ju, kao ti. Mo​gao sam stu​di​ra​ti po​li​ti​ku na Po​li​to​lo​škom cen​tru na Luni. Mo​gao sam biti pris​to​jan ju​di​ci​jar da sam imao že​lu​ca za Ve​ne​ru. Ali ja ću us​pje​ti bez nji​ho​vog li​‐ ce​mjer​ja. Bez nji​ho​vih ško​la.” “Čuo sam gla​si​ne. Ima li toč​nih?” “Ve​ći​nom su toč​ne.” Iz​vu​če još re​za​na​ca iz zdje​le i pos​pe umak od cr​ve​ne pa​pri​ke po nji​ma. “Sad sam pos​lov​ni čo​vjek, Dar​rowe. Ku​pu​jem. Po​sje​du​jem. Stva​ram. Na​rav​no da me ta uobra​že​na ne​nad​maš​na ga​mad do​živ​lja​va kao sre​br​nog koji je la​kom za nov​cem. Ali ja ni​sam kao oni europ​ski ple​‐ me​ni​ta​ši koji su po​la​ko pro​pa​da​li u dva​de​se​tom sto​lje​ću. Ja ra​zu​mi​jem da je moć u prak​tič​nos​ti, u po​sje​do​va​nju stva​ri. Lju​di. Ide​ja. In​fras​truk​tu​re. Oni su puno važ​ni​ji od nov​ca. Puno opas​ni​ji od...” ko​mič​no od​mah​ne ru​kom, “... sve​mir​skih bro​do​va i bri​‐ tvi. Reci, ima li smis​la brod ako ne mo​žeš na​ba​vi​ti i pre​ves​ti hra​nu za po​sa​du?” “Ti si vlas​nik ovog lo​ka​la, zar ne?” upi​tam. “Na neki na​čin.” Na​smi​je​ši se po​ka​zu​ju​ći pre​vi​še zubi. “Čini mi se da mo​ram, biti otvo​ren s to​bom. Ima​li smo je​dva osam​na​est go​di​na kad smo otiš​li s Ins​ti​tu​ta. Sad ima​mo dva​de​set. Pro​veo sam dvi​je go​di​ne u eg​zi​lu i sad se že​lim vra​ti​ti kući.” “Da bi se dru​žio s ne​nad​maš​nom ga​ma​di?” na​smi​jem se. “Ako si ima​lo obra​ćao po​‐ zor​nost, znat ćeš da mi tvoj otac nije sklon.” 48

www.balkandownload.org “Obra​ćao po​zor​nost...” Nag​ne se na​pri​jed. “Ko​sac, ja je​sam po​zor​nost. Znaš li ko​li​‐ ko sam udje​la ste​kao u in​dus​tri​ji ko​mu​ni​ka​ci​je?” “Ne.” “Do​bro. Zna​či da to ra​dim kako tre​ba. Ste​kao sam više od dva​de​set pos​to. Za​jed​no sa svo​jim ti​him part​ne​rom po​sje​du​jem go​to​vo tri​de​set. Pi​taš se za​što? Obi​te​lji po​put Vic​tri​ne uop​će ne sma​tra​ju da im pos​lo​va​nje na​ru​ša​va ugled. Na kra​ju kra​je​va, obi​telj Ju​lii bavi se tr​go​vi​nom već sto​lje​ći​ma. No me​di​je shva​ća​mo dru​ga​či​je. Oni su lji​ga​vi. Pre​pu​šta​mo ih Qu​ic​k​sil​ve​ru i nje​mu slič​ni​ma. Onda, za​što bi net​ko mog po​dri​je​tla pr​‐ ljao ruke nji​ma? Pa, sad za​mis​li me​di​je kao cje​vo​vod do ne​kog gra​da u pus​ti​nji.” Za​‐ mah​ne ru​ka​ma da obu​hva​ti oko​li​nu. “Naša me​ta​fon​č​ka pus​ti​nja. Ja mogu pru​ža​ti samo tri​de​set pos​to sa​dr​ža​ja koji pro​la​ze tim cje​vo​vo​dom, ali mogu utje​ca​ti na svih sto pos​to. Moja voda za​ra​zi os​ta​tak. Tak​va je pri​ro​da me​di​ja. Že​lim li da ci​je​li taj pus​‐ tinj​ski grad ha​lu​ci​ni​ra? Že​lim li da se nje​go​vi sta​nov​ni​ci pre​vi​ja​ju u mu​ka​ma? Ze​li​ni li da se po​bu​ne?” Od​lo​ži šta​pi​će za jelo. “Sve po​la​zi od toga što ja že​lim.” “I što ti že​liš?” upi​tam. “Tvo​ju gla​vu”, od​go​vo​ri on. Po​gle​di nam se su​da​re po​put dvi​ju že​ljez​nih šip​ki i ci​je​lim ti​je​lom si​jev​nu mi bol​ni trn​ci. I sama nje​go​va bli​zi​na stva​ra mi fi​zič​ku ne​la​go​du, a ka​mo​li po​gled u te mr​tve zlat​ne oči. Tako je mlad. Moje je dobi, ali u nje​mu ima ne​što dje​ti​njas​to, ne​što zna​ti​želj​no, us​pr​kos toj pras​‐ ta​ros​ti nje​go​vih oči​ju, zbog čega dje​lu​je iz​o​pa​če​no. Nije da zra​či okrut​noš​ću i zlom. Ri​ječ je o osje​ća​ju koji me obu​zeo kad mi je Mus​tang is​pri​ča​la da je on kao malo di​je​‐ te ubio la​vi​ća jer mu je že​lio vi​dje​ti utro​bu da shva​ti kako funk​ci​oni​ra. “Imaš ču​dan smi​sao za hu​mor.” “Znam. Ali jako mi je dra​go što ku​žiš moje fore. Pre​vi​še je pre​osjet​lji​vih ne​nad​‐ maš​nih u zad​nje vri​je​me. Dvo​bo​ji! Cast! Krv! Sve to zato što im je do​sad​no. Više se ne​ma​mo pro​tiv koga bo​ri​ti. Kako su mr​k​lo na​por​ni.” “Čini mi se da si mi htio ne​što objas​ni​ti.” “Ah, da.” Ša​kal pro​đe ru​kom kroz svo​ju kosu za​li​za​nu una​trag po​kre​tom koji sam vi​đao i u nje​go​va oca. “Do​veo sam te ova​mo jer je Pliny moj ne​pri​ja​telj. Jako mi je ote​žao ži​vot. Pro​dro je čak i u moj ha​rem. Znaš li ko​li​ko sam nje​go​vih špi​ju​na mo​rao po​ubi​ja​ti? Sre​dio sam to​li​ke slu​ge. Ne po​ku​ša​vam pos​ti​ći da me sa​ža​li​je​vaš”, brzo do​‐ met​ne. “Malo mi je ne​dos​ta​ja​lo.” “Naj​vi​še ćeš mi po​mo​ći time, me​đu​tim, da shva​tiš što me muči. Pliny tre​nu​tač​no kon​tro​li​ra kome je moj otac sklon. Po​put zmi​je koja mu sik​će u uho. Leto je nje​gov pro​jekt, jesi li to znao?” Ni​sam. “On je pro​na​šao tog dra​gog deč​ka zna​ju​ći da će ovaj osvo​ji​ti oče​vo hlad​no srce jer će ga pod​sje​ća​ti na mog mr​tvog bra​ta Cla​udi​usa. I tako ga je Pliny obra​zo​vao, obu​čio i na​go​vo​rio mog oca da ga po​svo​ji kao šti​će​ni​ka, u na​‐ 49

www.balkandownload.org mje​ri da ga pro​gla​si na​s​ljed​ni​kom. Onda si nam ti uple​sao u ži​vot i ugro​zio Plinyjev plan. Tre​ba​le su mu dvi​je go​di​ne da te se ri​je​ši, ali bio je strp​ljiv i us​pio je. Kao što se ri​je​šio i mene. Sad će Leto biti očev na​s​ljed​nik, a Pliny će biti Le​tov gaz​da.” Jako sam za​te​čen. Znao sam da je Pliny opa​san. Mo​žda mi ni​kad nije bilo sa​svim jas​no ko​li​ko je za​pra​vo opa​san. “Onda, ka​kav je tvoj plan?” Ogle​dam se uoko​lo po pros​to​ri​ji. “Opet ćeš za​do​bi​ti oče​vu mi​lost s po​mo​ću puka obo​ru​ža​nog vi​la​ma?” “Kao što svi pris​toj​no obra​zo​va​ni zlat​ni zna​ju, pos​to​ji iz​vjes​na zlo​či​nač​ka or​ga​ni​‐ za​ci​ja koja uprav​lja svi​me u Iz​gub​lje​nom gra​du. Ve​li​ki zlo​či​nač​ki pot​hvat koji je, ako ga pra​tiš do sa​mog vrha, pod utje​ca​jem ure​da vr​hov​ni​ce na​šeg Druš​tvan​ca. Oc​ta​via au Lune mo​žda dje​lu​je kao utje​lov​lje​nje vr​li​ne zlat​nih. No fe​tiš su joj pr​lja​va pos​la – umor​stva, or​ga​ni​zi​ra​nje rad​nič​kih štraj​ko​va na te​ri​to​ri​ji​ma svo​jih nad​gu​ver​ne​ra, ma​‐ ni​pu​li​ra​nje na sas​tan​ci​ma. S Iz​gub​lje​nim gra​dom ne pos​tu​pa ni​šta dru​ga​či​je. Ona i nje​zi​ne fu​ri​je pom​no su iz​a​bra​le vod​stvo te zlo​či​nač​ke sku​pi​ne; te tri oso​be nje​zi​na su stvo​re​nja. No evo za​nim​lji​ve kva​ke. Pro​na​šao sam odre​đe​ne čla​no​ve te or​‐ ga​ni​za​ci​je koji su... ne​mir​ni.” Na​mr​štim se. “Ne vole Oc​ta​vi​ju?” “Ona je na​por​na kuč​ka. Koja je plju​nu​la mom ocu u lice i zbli​ži​la se s Bel​lo​na​ma. Ali ne. Moji ju​na​ci ne raz​miš​lja​ju na toj rav​ni. Oni su iz ni​žih boja, Dar​rowe. Ne​mir​ni su jer žele iz​bi​ti na vrh te hrpe go​va​na.” “Za​što Iz​gub​lje​ni grad?” upi​tam. “Za​što je on va​žan?” “To je samo dio sla​ga​li​ce. Na​mje​ra​vam po​mo​ći tim am​bi​ci​oz​nim ti​po​vi​ma iz ni​žih boja da se uz​dig​nu, ali za odre​đe​nu ci​je​nu. Kad budu na vlas​ti, uni​štit će bo​lest koja pri​je​ti Druš​tvu: Are​sa i nje​go​ve Si​no​ve.”

50

www.balkandownload.org

8.

Žez​lo i mač Sle​di mi se krv u ži​la​ma. “Are​so​ve si​no​ve? Ni​sam znao da su oni to​li​ko straš​no opas​‐ ni.” “Nisu još, ali bit će”, od​go​vo​ri on. “Vr​hov​ni​ca to zna. Zna i moj otac, prem​da nije u modi na​glas go​vo​ri​ti o tome. Druš​tvo se i pri​je su​oča​va​lo s te​ro​ris​tič​kim će​li​ja​ma. Po​‐ ša​lješ do​volj​no ti​mo​va go​ni​ča na njih i dos​ta ih se lako ri​je​šiš. Ali Si​no​vi su dru​ga​či​ji. Oni nisu kao šta​kor koji nas gri​ze za petu nego kao ko​lo​ni​ja ter​mi​ta koji nam po​la​‐ ko glo​đu te​me​lje što tiše mogu, sve dok ih ne iz​glo​đu to​li​ko da nam se kuća sru​ši oko nas. Moj otac dao je Plinyju za​da​tak eli​mi​ni​ra​ti Si​no​ve. Ali Plinyju to ne ide. A neće mu ni ići jer su Are​so​vi si​no​vi pa​met​ni i jer im moji me​di​ji obo​ža​va​ju pri​da​va​ti po​‐ zor​nost. Ali kad pos​ta​nu to​li​ko opas​ni po Druš​tvo, po vr​hov​ni​cu, po mog oca, da ci​je​li stroj vlas​ti za​š​kri​pi i za​us​ta​vi se, onda ću doći ja i reći: ‘Ja ću iz​li​je​či​ti tu bo​le​šti​nu za tri tjed​na.’ I za​tim ću to i uči​ni​ti, s po​mo​ću svo​jih me​di​ja, zlo​či​nač​kih or​ga​ni​za​ci​ja koje će sus​tav​no po​ubi​ja​ti sve Si​no​ve, i tebe, koji ćeš ve​li​čans​tve​no odru​bi​ti gla​vu sa​‐ mom Are​su.” “Tre​ba ti čel​na fi​gu​ra.” “Ja ni​sam gla​mu​ro​zan. Ja ne na​dah​nju​jem. Ti si po​put ne​kog od onih sta​rih osva​ja​‐ ča. Ka​riz​ma​ti​čan i čas​tan. Kad te lju​di gle​da​ju, ne vide ni​ma​lo one me​ka​ne de​ka​den​ci​‐ je ovih na​ših te​ških vre​me​na, ni​ma​lo tog po​li​tič​kog otro​va koji na​ta​pa Lunu ot​ka​ko je Lu​ni​na obi​telj doš​la na vlast. Gle​dat će u tebe i vi​djet će nož pro​čiš​će​nja, novu zoru Dru​gog zlat​nog doba.” Ka​kav otac, ta​kav sin. Obo​ji​ca su se na​mje​ri​la na Are​so​ve si​no​ve na sli​čan na​čin. Je​zi​vo mi je raz​miš​lja​ti o ratu koji će bje​s​nje​ti iz​me​đu gr​lo​sje​ka zlo​či​nač​kih or​ga​ni​za​‐ ci​ja i Are​so​vih age​na​ta. Ra​zo​rit će Si​no​ve. “Are​so​vi si​no​vi su samo po​če​tak. Osva​ja​nje pred​nos​ti. Ti že​liš vla​da​ti.” “Pos​to​ji li i neka dru​ga am​bi​ci​ja?” “Ali ne samo Mar​som...” “Ako sam ja ma​len, ne zna​či da tak​vi mo​ra​ju biti i moji sno​vi. Ja že​lim sve. I spre​‐ man sam uči​ni​ti sve da to do​bi​jem. Čak i di​je​li​ti.” “Mo​žda nisi čuo za ono što se do​go​di​lo pri​je dva mje​se​ca”, ka​žem. “Za​us​ta​vi ne​kog 51

www.balkandownload.org zlat​nog bilo gdje i upi​taj ga. Reći će ti što je obi​telj Bel​lo​na uči​ni​la Kos​cu od Mar​sa. Ne​mam ni​kak​vu re​pu​ta​ci​ju. Lju​de na​dah​nju​jem je​di​no na pod​smi​jeh.” “Ca​ssi​us je bio osra​mo​ćen”, od​bru​si Ša​kal. “Pi​ša​li su po nje​mu. Pre​mla​ti​li ga na Ins​ti​tu​tu. Po​ni​zi​li. Sad je naj​u​bo​ji​ti​ji du​elist na Luni. Bo​rio se sa svi​ma koji su htje​li os​po​ri​ti nje​go​vu vri​jed​nost. I sad je vr​hov​ni​čin omi​lje​ni novi kuć​ni lju​bi​mac. Jesi li znao da će ga ba​bu​ska​ra pro​gla​si​ti olim​pij​skim vi​te​zom? Ove go​di​ne i Lorn au Ar​cos i Ve​ne​tia au Rein otiš​li su u mi​ro​vi​nu. To zna​či da su po​lo​ža​ji vi​te​za gnje​va i vi​te​za ju​‐ tra otvo​re​ni. “Ona bi nje​ga pro​gla​si​la jed​nim od dva​na​es​to​ro?” “On je fi​gu​ra na nje​zi​noj plo​či.” Ša​kal se nag​ne na​pri​jed. “Ali mene za​ma​ra glu​mi​ti pi​ju​na sta​ri​joj ge​ne​ra​ci​ji.” “I mene. Od toga se osje​ćam kao da sam ru​ži​čas​ti”, ka​žem. “Onda haj​de​mo us​ta​ti za​jed​no. Ja ću biti žez​lo, ti budi mač.” “Ti ne​ćeš di​je​li​ti. To ti nije u pri​ro​di.” “Či​nim što mo​ram. Ni​šta više. Ni​šta ma​nje. A tre​bam voj​sko​vo​đu. Ja ću biti Odi​sej. Ti budi Ahi​lej.” “Ahi​lej na kra​ju po​gi​ne.” “Onda uči na nje​go​vim gre​ška​ma.” “To je do​bra ide​ja.” Zas​ta​nem zbog osmi​je​ha koji mu se širi li​cem. “S jed​ni​ni pro​‐ ble​mom. Ti si so​ci​opat, Adri​use. Ti ne či​niš samo ono što mo​raš. Ti nav​la​čiš koju god ma​sku tre​baš, koju god emo​ci​ju tre​baš, po​put ru​ka​vi​ce. Kako ću ti ika​da moći vje​ro​‐ va​ti? Ti si ubio Paxa.” Os​tav​ljam te ri​je​či malo u zra​ku. “Ubio si mog pri​ja​te​lja, za​štit​‐ ni​ka svo​je ses​tre.” “Pax i ja se ni​kad pri​je ni​smo upoz​na​li. U nje​mu sam vi​dio samo pre​pre​ku na svom putu. Na​rav​no da sam znao za Te​le​ma​nu​so​ve, ali na​kon što se Cla​udi​usov mo​zak raz​‐ le​tio po​svu​da, otac je raz​dvo​jio Mus​tang i mene da nas za​šti​ti. Mene je još više iz​o​li​‐ rao nego nju. Ja sam bio nje​gov na​s​ljed​nik. Ni​sam imao ni jed​nog pri​ja​te​lja, samo uči​te​lje. Uni​štio mi je mla​dost. A onda me od​ba​cio kao što je od​ba​cio i tebe, zbog toga što smo iz​gu​bi​li. Ti i ja zr​ca​li​mo je​dan dru​go​ga.” Neka kav​ga iz​bi​je na katu iz​nad nas. Neka pr​ži​li​ca pras​ne. Iz​ba​ci​va​či po​ju​re gore s oruž​jem u ru​ka​ma. Ve​ći​na gos​ti​ju i da​lje spo​koj​no sje​di. “Što s tvo​jom ses​trom?” upi​tam ga neo​d​luč​no, zna​ju​ći du​bo​ko u sebi da mi ne pre​‐ os​ta​je ni jed​na dru​ga op​ci​ja. “Že​liš čuti kako je?” upi​ta on bez​iz​ra​žaj​no. “S kime di​je​li kre​vet? Mogu ti od​go​vo​‐ ri​ti na što god ho​ćeš. Moje su oči po​svu​da.” “Ne že​lim to.” Od​mah​nem gla​vom nas​to​je​ći odag​na​ti mrač​nu po​mi​sao na to da ona s ne​ki​me di​je​li kre​vet. Da je usre​ću​je net​ko dru​gi, prem​da ona to zas​lu​žu​je. Još mi je čud​ni​je po​mis​li​ti da Ša​kal zna sve te sva​ri. “Ima li ona kak​ve veze s ovi​me?” “Nema”, od​go​vo​ri Ša​kal, oz​bilj​no se na​smi​jav​ši. “Znaš da je ona sad u Lu​ni​noj 52

www.balkandownload.org služ​bi. Pre​smi​ješ​no, za​pra​vo. Tko je mo​gao mis​li​ti da će od nas dvo​je ona pos​ta​ti iz​‐ gub​lje​ni bli​za​nac? Do​bro, iz​gub​lje​ni​ji.” “Njoj se ne smi​je ni​šta do​go​di​ti”, ka​žem. “Ako joj net​ko na​udi, odre​zat ću ti gla​vu.” “To je agre​siv​no. Ali, do​go​vo​re​no. Zna​či, uz mene si,” “Uz tebe sam ot​ka​ko sam ušao u onu le​tje​li​cu. Znaš da ne​mam ni jed​nu dru​gu op​‐ ci​ju. A ja znam da me nit​ko dru​gi ni​ka​da ne bi po​zvao ova​mo. Va​ri​ja​ble su mo​gle do​‐ ves​ti samo do ovog is​ho​da.” A za​što i ne bi? Ja sam nje​mu odu​zeo ruku, on meni pri​ja​te​lja. Samo se očaj​nič​ki bo​rio za op​s​ta​‐ nak. Kad ga sad gle​dam, tako ma​le​nog i obič​nog u svi​je​tu bo​go​va, go​to​vo da imam do​jam da je on ju​nak koji se ple​me​ni​to bori pro​tiv oca koji ga je od​ba​cio, pro​tiv Druš​‐ tva koje se smi​je nje​go​vu ni​skom sta​su, nje​go​vim sla​bos​ti​ma, i koje ga pre​zi​re kao ka​‐ ni​ba​la iako su mu sami rek​li da uči​ni što god bude po​treb​no da bi po​bi​je​dio. Na neki čud​ni na​čin on do​is​ta jest po​put mene. Mo​gao je dati po​pra​vi​ti tu svo​ju ruku, ali od​‐ lu​čio je da neće i nosi je kao od​li​čje čas​ti, a ne bi​ljeg sra​mo​te. Zato ću pris​ta​ti na to. A onda ću ga na kra​ju mo​žda ubi​ti. Zbog Paxa. Lice mu ra​sko​li go​lem osmi​jeh. “Tako mi je dra​go, Dar​rowe. Tako mi je dra​go.” “Ali što je sad na redu?” upi​tam. “Si​gur​no sada tre​baš ne​što od mene.” “Je​dan zlat​ni, Fen​cor au Dru​sil​la, saz​nao je za moje... do​go​vo​re sa zlo​či​nač​kim or​‐ ga​ni​za​ci​ja​ma. Po​ku​ša​va me ucje​nji​va​ti. Tre​baš ga ubi​ti.” Na​rav​no. “Kad?” “Za ne​kih tje​dan dana, ot​pri​li​ke. Za​pra​vo ćeš ga ubi​ti zbog toga da stek​neš nak​lo​‐ nost jed​ne oso​be koja je u srod​stvu s vr​hov​ni​com, a koju je Fen​cor uvri​je​dio. Na​kon što ga ubi​ješ, naći ćeš se u... mi​los​ti te oso​be.” Sus​preg​nem smi​jeh. “Na​tje​rat ćeš me da glu​mim ne​kak​vog šar​me​ra od pik​si​ja, ba​‐ uljam po dvo​ru i spa​vam s da​ma​ma?” Opet nova ulo​ga. Mus​tang će mis​li​ti da to ra​‐ dim njoj za inat. Ša​ka​lo​ve oči vra​go​las​to za​is​kre. “Tko je spo​me​nuo dame?” “O”, ka​žem, shva​tiv​ši kako to mis​li. “O, to je... kom​pli​ci​ra​no. Tac​tus bi ti tu mo​gao bo​lje pos​lu​ži​ti...” Ša​kal se za​hi​ho​će na moje za​pre​pa​šte​nje. “Ma, i ti ćeš biti sa​svim do​vo​ljan. Ali o sve​mu tome bri​nut ćemo se neki dru​gi dan. Za​sad se opus​ti. Ja ću ot​ku​pi​ti tvoj ugo​vor pre​ko jed​ne ov​la​šte​ne oso​be, čim se po​ja​vi na draž​bi.” “Bel​lo​ne će ga po​ku​ša​ti ot​ku​pi​ti.” “Ja imam po​kro​vi​te​lja. Po​nu​dit ćemo više od njih.” “Vic​tru?” “Ne. Ona je tu više kao po​sred​nik. Mora ti biti jas​no da Vic​tra nije... kako se to kaže... moj pris​ta​ša. Ona samo voli do​li​je​va​ti ulje na va​tru. Po​kro​vi​te​lja ćeš upoz​na​ti usko​ro.” “Ne​će​mo tako”, ka​žem. “Že​lim ga upoz​na​ti sada. Ni​sam tvo​ja ma​ri​one​ta. Ako ja 53

www.balkandownload.org tebi go​vo​rim sve što znam, onda i ti meni go​vo​riš sve što znaš.” “Ali kad ja znam to​li​ko više toga. U redu.” Nag​ne se na​pri​jed. “Upoz​nat ćeš ga ve​‐ če​ras. Nije da ti ne vje​ru​jem. Samo mis​lim da je bo​lje da ti se on sam pred​sta​vi.” “Do​bro. Že​lim do​ves​ti Huje na​trag. I Se​vra.” “Sre​đe​no. Tre​bat ćeš si pro​na​ći i ne​kog maj​sto​ra ma​če​va​nja, ne​ko​ga tko će te na​‐ uči​ti ba​ra​ta​ti bri​tvom. U bu​duć​nos​ti ćeš tre​ba​ti jav​no smak​nu​ti ne​ko​li​ko lju​di.” “Znam ba​ra​ta​ti bri​tvom”, ka​žem. “Ko​li​ko sam ja čuo, ne znaš. Daj, pa nije to sra​mo​ta. Imam već neka ime​na. Šte​ta što Ar​cos ne po​du​ča​va. Ovih dana mo​žda čak i imam no​va​ca da pla​tim Ka​me​ni​tog i nje​gov Vr​bin put...” Ne do​vr​ši re​če​ni​cu nego skre​ne po​gled s mene, pri​vu​čen žen​skom fi​gu​rom koja se kra​do​mi​ce pro​bi​ja kroz dim i bi​je​du kr​č​me, po​put že​ra​vi​ce što pada kroz ma​glu. Osje​‐ tim mi​ris ba​de​ma na nje​zi​noj koži. Ci​trus​ni mi​ris nje​zi​nih usa​na kad se pri​bli​ži na​šem sto​lu, ljup​ka i uz​bi​ba​na kao po​vje​ta​rac na Oba​li lje​ta na Ve​ne​ri. Kos​ti su joj krh​ke, pti​‐ čje. Odje​ve​na je u rav​nu crnu ha​lji​nu koja joj pre​kri​va svu kožu osim go​lih ra​me​na. Onda uhva​tim nje​zin po​gled i uma​lo pad​nem sa sto​li​ce. Kao po​go​dak u srce. Puls mi za​bub​nja. To je ona. Dje​voj​ka s kri​li​ma koja ni​kad nije mo​gla po​le​tje​ti. Ali sada... sad je od​le​tje​la od Mic​keyja, čini se. Više nema kri​la i zre​la je žena. No za​što je Evey tu? Jesu li je Si​no​vi pos​la​li? Je​dva se ne​ka​ko suz​dr​ža​vam. Nije me pre​poz​na​la. “Ni​sam znao da ruže ras​tu tako du​bo​ko u ko​ro​vu”, kaže joj Ša​kal. Nje​zin smi​jeh za​ti​tra po​put lep​ti​ro​vih kri​la. Pr​stom pri​je​đe po do​njem rubu otr​ca​‐ nog sto​la i ve​oma la​ga​no sleg​ne ra​me​ni​ma. “Obič​ni lju​di ne mogu si pri​ušti​ti neo​bič​ne stva​ri. Ali moja gos​po​da​ri​ca je čula da su u Iz​gub​lje​nom gra​du neki neo​bič​ni lju​di i pos​la​la me kao... iz​as​la​ni​cu.” “Aha...” Ša​kal se nas​lo​ni i po​gle​da je pro​cje​nji​vač​ki. “Ti si dje​voj​ka iz or​ga​ni​za​ci​je. Jed​na si od Ve​bon​no​vih?” Na​kon što ona ki​ni​ne, Ša​kal me po​gle​da i po​greš​no pro​tu​‐ ma​či moj iz​raz iz​ne​na​đe​nja kao žud​nju. “Odve​di je gore, Dar​rowe, Ja čas​tim. Dar do​‐ bro​doš​li​ce. Reci mi ako je po​že​liš ku​pi​ti. O pos​lu mo​že​mo raz​go​va​ra​ti su​tra.” Na ri​ječ “Dar​rowe” sa​bra​na Evey na​čas se sme​te. Us​tuk​ne je​dan ko​rak i za​ču​jem kako joj se ri​tam di​sa​nja pro​mi​je​nio. A kad me po​gle​da u oči, shva​tim da je proz​re​la ma​sku op​si​di​jan​ca i da is​pod svih tih laži vidi onog cr​ve​nog mene. Me​đu​tim, nje​zin iz​ne​na​đe​ni iz​raz zna​či da nije doš​la radi mene. Doš​la je radi Ša​ka​la, ali za​što? Radi li ona za Si​no​ve? Ili je Mic​key naj​zad pro​dao svoj tro​fej tom gan​g​s​te​ru Ve​‐ bon​ni? “Ne ra​dim s ro​bo​vi​ma”, kaže Evey Ša​ka​lu, po​ka​zu​ju​ći moje op​si​di​jan​ske sim​bo​le. “Vi​djet ćeš da je ovaj bo​lji nego što iz​gle​da na prvi po​gled.” “Do​mi​nu​se, ja...” On je zgra​bi za ruku i užas​no joj iz​vr​ne mali prst. “Za​ve​ži i uči​ni što ti se kaže, curo. Ili ćemo sami uze​ti ono što ne že​liš dati.” Ši​ro​ko joj se os​mjeh​ne i pus​ti je. Ona 54

www.balkandownload.org se uhva​ti za ruku, drh​te​ći. Nije oso​bi​to te​ško oz​li​je​di​ti ru​ži​čas​te. Us​ta​nem. “Mis​lim da ću sad ja pre​uze​ti, pri​ja​te​lju.” “Si​gu​ran sam da ho​ćeš!” Kad us​ta​nem, po​kre​tom ruke ot​pra​vim tje​les​ne ču​va​re koji me po​ku​ša​ju sli​je​di​ti. Pra​tim Evey po preč​ka​ma za pe​nja​nje do če​t​vr​to​ga kata i po​ku​pim zvi​ždu​ke ne​kih gos​ti​ju. Po​gled mi zap​ne za je​dan od ho​lo​Vi​zo​ra koji vise iz​nad bara. Pri​zo​ri eks​plo​zi​‐ je šire se u tri​ma di​men​zi​ja​ma. Čini se da se do​go​di​la u ne​kom ka​fi​ću. Ka​fi​ću za zlat​‐ ne. Raz​ro​ga​čim oči kad pri​ka​žu op​seg ra​za​ra​nja, jesu li to uči​ni​li Si​no​vi? Još jed​na eks​plo​zi​ja bljes​ne na dru​gom ho​lo​Vi​zo​ru. Pa još jed​na. Pa još jed​na, sve dok de​se​ci eks​plo​zi​ja ne pre​pla​ve sve ekra​ne u kr​č​mi. Sve se gla​ve okre​nu da vide i ti​‐ ši​na pro​gu​ta pros​tra​nu kr​č​mu. Evey mi stis​ne ruku i shva​tim da su bom​ba​ške na​pa​de po​či​ni​li Si​no​vi. Oni su je pos​la​li. Ali za​što na Lunu? Za​što na Ša​ka​la? Za​što se nisu ja​‐ vi​li meni? “Po​žu​ri”, kaže ona kad stig​ne​mo do pet​na​es​to​ga kata i sta​ne me vući iz​me​đu ru​ži​‐ čas​tih svje​ta​la, po​red ple​sa​či​ca i glad​nih gos​ti​ju, pre​ma zad​njim vra​ti​ma na kra​ju ne​‐ kog uskog hod​ni​ka. Uđem za njom u tam​nu sobu i od​mah na​nju​šim re​zak vonj ulja za pr​ži​li​ce. Iza mene po​mak​ne se zrak kad net​ko u du​ho​Pla​štu tiho za​ko​ra​či na​pri​jed. Mo​ram si dati dos​ta tru​da da odo​lim na​go​nu da ga ubi​jem. “On je naš”, odre​že Evey. Upa​li svje​tlo. Šes​te​ro cr​ve​nih u te​škim voj​nič​kim stroj​‐ nim ok​lo​pi​ma. Nose de​mo​no​Ka​ci​ge s vi​so​kok​va​li​tet​nom op​ti​kom. “Po​zo​vi​te le​tje​li​cu.” “Ovo nije Adri​us au Augus​tus”, za​re​ži je​dan od njih. “To je kr​va​vi op​si​di​ja​nac.” “Ču​dan op​si​di​ja​nac.” Je​dan cr​ve​ni s op​ti​kom od​sko​či una​trag i po​dig​ne pr​ži​li​cu. “Gus​to​ća kos​ti​ju mu je kao u zlat​nih!” “Dos​ta!” drek​ne Evey. “On je pri​ja​telj. Har​mony ga tra​ži.” A ne Ares ili Ple​sač? “Nis​te doš​li ova​mo radi mene”, ka​žem od​mje​ra​va​ju​ći nji​ho​vo oruž​je. “Doš​li ste u lov.” Ona se okre​ne pre​ma meni. “Objas​nit ću ti kas​ni​je, sad mo​ra​mo ići.” “Što ste uči​ni​li?” upi​tam kad je​dan cr​ve​ni iz​va​di plaz​mo​Ba​cač i iz​re​že rupu u zidu otvo​riv​ši pros​to​ri​ju grad​skom smra​du. Vla​žan zrak na​hru​pi unu​tra i svje​tla pre​pla​ve sobu jer je​dan mali de​sant​ni brod sle​ti i otvo​ri boč​na zak​lop​na vra​ta pa​ra​lel​no im​pro​‐ vi​zi​ra​nom iz​la​zu. “Dar​rowe, nema vre​me​na.” Zgra​bim je. “Evey, za​što si tu?” Oči joj po​bjed​nič​ki za​is​kre. “Adri​us au Augus​tus je ubio pet​na​es​to​ro naše bra​će i ses​ta​ra. Mene su pos​la​li da ga za​ro​bim ili ubi​jem. Od​lu​či​la sam se za ovo dru​go. Za dva​de​set se​kun​da od nje​ga će os​ta​ti samo pe​peo.” Strg​nem da​ta​pad s ruke ne​kom cr​ve​nom i uklju​čim si skri​ve​ne gra​vi​ta​cij​ske čiz​me. Evey viče na mene. Čiz​me ža​lob​no za​bru​je po​di​žu​ći me uvis. Odju​rim is​tim pu​tom ko​jim smo doš​li, pro​bi​je​ni vra​ta umjes​to da ih otvo​rim, pro​le​tim hod​ni​kom po​put ši​‐ 55

www.balkandownload.org šmi​ša iz pak​la. Pro​gu​ram se kraj neke ple​sa​či​ce, pre​okre​nem se iz​nad dvo​je na​ran​čas​‐ tih gos​ti​ju i pod ku​tom oš​tri​ni kao ži​let skre​nem do​lje pre​ko ru​ko​hva​ta pre​ma Ša​ka​lo​‐ vu sto​lu, za ko​jim on do​vr​ša​va piće. Nje​gov me oka​lja​ni pri​mi​je​ti, kao i nje​go​vi sivi. Pres​po​ri su. Pre​ko eks​plo​zi​ja na ekra​ni​ma za​puc​ke​ta​ju smet​nje i za​tim se ras​plam​sa kr​va​vo​cr​‐ ve​na ka​ci​ga. “Po​ža​nji​te što ste po​si​ja​li”, za​re​ži Are​sov glas iz de​se​tak zvuč​ni​ka. Stol se ras​to​pi pod Ša​ka​lo​vom ru​kom. Ra​zo​ri ga bom​ba koju je Evey pod​met​nu​la. Oka​lja​ni od​ba​ci Ša​ka​la da​lje od sto​la po​put lut​ke i sk​vr​či svo​je go​le​mo ti​je​lo oko ener​‐ gi​je koja buja po​put glji​ve. Us​ni​ce mu se po​mak​nu u sa​mrt​nom hrop​cu: “Skir​nir al fal njir”

56

www.balkandownload.org

9.

Mrak Ener​gi​ja pro​ku​lja iz oka​lja​nog, na​oko te​ku​ća, pre​tvo​ri mu ti​je​lo u paru i raz​li​je se po podu po​put pro​li​ve​ne žive, onda se po​vu​če na​trag u is​ho​di​šte usi​sa​va​ju​ći lju​de, sto​li​ce i boce u sebe kao crna rupa, pa naj​zad eks​plo​di​ra uz du​bo​ku, stra​ho​vi​tu riku. Zgra​bim Ša​ka​la za jak​nu, po​vu​čem ga i od​le​tim kro​za zid, uda​riv​ši u nj ra​me​nom, a stak​lo, drvo, me​tal, bub​nji​ći i lju​di ras​pr​ska​va​ju se iza nas. Čiz​me mi se pok​va​re, Pre​le​ti​mo uli​cu, za​bi​je​mo se u zgra​du na​su​prot to​li​ko snaž​no da be​ton po​pu​ca i pad​ne​mo na tlo, a Iz​gub​lje​na špi​lji​ca uv​la​či se u sebe po​put zrna gro​žđa koje se pre​tva​ra u gro​žđi​cu koja se pre​tva​ra u pra​ši​nu. Is​pus​ti sa​mrt​ni hro​pac od va​tre i pe​pe​la i sleg​ne se u ru​še​vi​na​ma. Is​pod mene, Ša​kal je one​svi​je​šten i noge su mu gad​no ope​če​ne. Po​vra​tim kad se po​ku​šam us​pra​vi​ti, a kos​tur mi za​š​kri​pi po​put de​bla mla​dog sta​bla na​kon pr​vog snaž​‐ nog zim​skog vje​tra. Bol u lu​ba​nji. Krv mi curi iz nosa. Kap​lje mi po uši​ma. Oči mi pul​si​ra​ju od eks​plo​zi​je. Rame mi je dis​lo​ci​ra​no. Us​pi​jem klek​nu​ti, pri​tis​nu​ti rame o zid i kruž​nim po​kre​tom ugu​ra​ti zglob na​trag, drh​tu​ra​vo iz​di​šu​ći kad škljoc​ne na svo​je mjes​to. U pr​sti​ma osje​ćam tr​ti​ce. Obri​šem ri​go​ti​nu s ruku i naj​zad se oso​vim. Po​dig​‐ nem Ša​ka​la i za​ški​ljim u dim. Ne ču​jem ni​šta osim za​vi​ja​nja ste​re​oci​li​ja. Kao da mi vrap​ci vri​šte u unu​tar​njem uhu, koje bub​nja. Od​mah​nem gla​vom da se otre​sem blje​sko​va što mi ple​šu pred oči​‐ ma. Pro​gu​ta me dim. Lju​di teku po​red mene kao voda oko sti​je​ne; hi​ta​ju po​mo​ći za​‐ rob​lje​ni​ma. Pro​na​ći će samo smrt, samo pe​peo. Zvuč​ni uda​ri pro​bu​še noć. Ša​ka​lo​vi po​moć​ni ti​mo​vi gro​mo​glas​no se obru​ša​va​ju iz gra​da u vi​si​ni. A dok sli​je​ću da ga odve​du iz ovog pak​la, pra​ska​nje va​tre i va​pa​ji ra​nje​nih pro​ž​dru vrap​ce u mo​jim uši​‐ ma te oni utih​nu. Sto​jim is​pred ne​kak​ve na​pu​šte​ne tvor​ni​ce če​ti​ris​to ki​lo​me​ta​ra od Ci​ta​de​le, du​bo​ko u Sta​rom in​dus​trij​skom sek​to​ru. Iz​nad te tvor​ni​ce sa​gra​đe​ne su nove, pa je uko​pa​na u svje​ži sloj in​dus​tri​je po​put du​bo​kog mi​te​se​ra. Oblo​že​na je pr​ljav​šti​nom. Me​so​žder​‐ skom ma​ho​vi​nom. Vo​dom pu​nom hrđe. Po​mis​lio bih da je to sli​je​pa uli​ca kad ne bih 57

www.balkandownload.org tako do​bro poz​na​vao svo​ju lo​vi​nu. Da​ta​pad koji sam uzeo onom cr​ve​nom pre​ži​vio je eks​plo​zi​ju. Os​ta​vio sam Ša​ka​la da ga pro​na​đu nje​go​vi po​moć​ni ti​mo​vi i od​šu​ljao se niže niz uli​cu gdje sam ukrao po​‐ li​cij​sku le​tje​li​cu si​vih. Kad sam is​klju​čio ure​đaj za pra​će​nje na da​ta​pa​du, pro​va​lio sam u po​vi​jest une​se​nih ko​or​di​na​ta. Snaž​no po​ku​cam na za​klju​ča​na vra​ta glav​nog kata tvor​ni​ce. Ni​šta. Si​gur​no su se usra​li od stra​ha. Zato klek​nem, po​dig​nem ruke na za​ti​ljak i pri​če​kam. Za ne​ko​li​ko mi​‐ nu​ta vra​ta se od​škri​nu uz škri​pa​nje. Unu​tra tama. Onda iz​a​đe ne​ko​li​ko li​ko​va. Za​ve​žu mi ruke, na​bi​ju mi vre​ću na gla​vu i ugu​ra​ju me u tvor​ni​cu. Na​kon si​la​ska sta​rim hi​dra​ulič​nim di​za​lom od​luč​no me po​ve​du u smje​ru iz ko​jeg se čuje glaz​ba. Brah​m​sov kon​cert za kla​vir br. 2, ako se ne va​ram. Ra​ču​na​la zuje. Pla​‐ me​ni​ci za za​va​ri​va​nje bli​je​šte to​li​ko snaž​no da ih vi​dim kroz tka​ni​nu vre​će. “Daj​te, si​đi​te s nje​ga, mr​ci​ne”, obrec​ne se poz​nat glas. “Pazi se, kla​une”, pro​gun​đa neki cr​ve​ni. “Ble​be​ći ti ko​li​ko ho​ćeš, pa​vi​ja​ne hr​đa​vi, on vri​je​di više od de​set ti​su​ća vas re​tar​di​‐ ra​nih selj...” “Dalo, iz​a​đi”, kaže Evey bla​go. “Od​mah.” Čiz​me otrup​ka​ju. “Mogu sad pres​ta​ti glu​‐ mi​ti?” upi​tam. “Samo daj”, kaže Mic​key. Slo​mim li​si​či​ne koje mi vežu ruč​ne zglo​bo​ve iza leđa i ski​nem vre​ću sa svo​je gla​ve. La​bo​ra​to​rij od be​to​na i me​ta​la čist je i tih, osim ugod​ne glaz​be. La​ga​na iz​ma​gli​ca vije se u zrak iz Mic​keyje​ve vo​de​ne lule u kutu. Sto​jim po​kraj nje​ga i Evey i str​šim kao to​‐ ranj. Ona se ne može suz​dr​ža​ti. Više nije za​vod​nič​ka Ruža iz kr​č​me, već se baci na mene kao dje​voj​či​ca koja poz​‐ drav​lja dav​no nes​ta​log uja​ka. Kad se na kon​cu od​mak​ne i svo​jim se ru​ži​čas​tim oči​ma za​gle​da u moje zlat​ne, za​dr​ži mi ruke na stru​ku. Hi​ho​će, ali ipak je sva sen​zu​al​na i li​‐ je​pa, vre​te​nas​tih ruku i po​la​ga​na, in​tim​na osmi​je​ha, bez ikak​va na​vje​šta​ja boli koju bi tre​ba​la osje​ća​ti na​kon što je ubi​la go​to​vo dvjes​to lju​di. Kri​la​ta dje​voj​ka pro​met​nu​la se u le​ši​na​ra i čini se da to nije pri​mi​je​ti​la. Upi​tam se bi li ima​la to​li​ko ši​rok osmi​jeh da je sve te lju​de mo​ra​la zak​la​ti no​žem. S kak​vom la​ko​ćom či​ni​mo ma​sov​na uboj​stva. “Mo​gla bih te pre​poz​na​ti bilo gdje”, kaže. “Kad sam te vi​dje​la za sto​lom... srce mi je na​čas sta​lo. Po​go​to​vo zbog te smi​ješ​ne op​si​di​jan​ske šmin​ke. Dar​rowe, što je?” Krik​ne kad je po​dig​nem za pred​nji​cu jak​ne i pri​tis​nem uza zid. “Upra​vo si ubi​la dvjes​to lju​di.” Od​mah​nem gla​vom, bol​nom i te​škom od bre​me​na toga što se do​go​di​lo. “Kako si mo​gla, Evey?” za​tre​sem je i po​nov​no vi​dim pri​zor po​sa​‐ de svog bro​da kako iz​li​je​će u sve​mir. Vi​dim sve mr​tve koje sam os​ta​vio na svom putu. Pi​pam Ju​li​ano​vo bilo koje se gasi. “Dar​rowe, dra​gi...” po​ku​ša Mic​key. “Za​če​pi, Mic​key.” “Da. Do​bro.” “Cr​ve​ne. Ru​ži​čas​te. Niže boje. Tvoj vlas​ti​ti na​rod. Kao da su nit​ko i ni​šta.” Ruke mi 58

www.balkandownload.org drh​te. “Iz​vr​ša​va​la sam na​re​đe​nja, Dar​rowe”, uz​vra​ti ona. “Adri​us nas je is​tra​ži​vao. Mo​ra​‐ lo ga se uk​lo​ni​ti.” Zna​či da su ga pri​mi​je​ti​li bez ob​zi​ra na sve nje​go​vo splet​ka​re​nje. Eveyne oči is​pu​‐ ne se su​za​ma. Ne uz​mak​nem pred nji​ma. Koga bri​ga kako se ona osje​ća na​kon toga što je upra​vo uči​ni​la? Ali is​pus​tim je, pus​tim je da bi​jed​no skliz​ne po zidu po​na​dav​ši se da će mo​žda po​ka​za​ti ka​kav tra​čak ka​ja​nja koji bi me uvje​rio da su te suze zbog lju​di koje je ubi​la, a ne zbog toga što žali samu sebe, što me se boji. “Ni​sam htje​la da to bude ova​ko”, iz​ja​vi ona. “Kad se po​nov​no vi​di​mo.” Za​ble​nem se do​lje u nju. “Što se tebi do​go​di​lo?” “Nije ima​la is​tog uči​te​lja kao ti”, kaže Mic​key. “Ja sam joj uzeo kri​la, a Har​mony joj je dala kan​dže.” Okre​nem se pre​ma Mic​keyju. “Koji se vrag do​ga​đa?” “Tre​ba​lo bi mi go​di​nu dana da ti objas​nim.” Pre​kri​ži ruke i pom​no me po​gle​da. “No re​ci​mo za po​če​tak da si nam ne​dos​ta​jao, kra​lje​vi​ću dra​gi. Kao dru​go, mo​lim te, ne​moj po​ve​zi​va​ti moj mo​ral s ovom iz​gub​lje​nom du​šom. Sla​žem se. Evey je malo ču​do​vi​šte.” Bi​jes​no se za​gle​da mimo mene u Evey, koja us​ta​je. “Mo​žda ćeš sada vi​dje​ti sebe tak​‐ vom kak​va jesi.” Pres​ta​ne se po​drug​lji​vo smi​je​ši​ti i hi​trim me oči​ma pre​gle​da od gla​ve do pete. “Kao tre​će, iz​gle​daš bo​žans​tve​no, dje​ča​če. Ap​so​lut​no bo​žans​tve​no,” Po​gle​dom mi vr​lu​da po licu. Otvo​ri usta pa ih za​tvo​ri sa​plev​ši se sam o sebe jer ne zna što bi mi pri​je re​kao. Oš​tra lica, mas​ne kose, kre​će se po​put noža po ledu. Sav je uglat. Koža mu je na​teg​nu​ta pre​ko krh​kih kos​ti​ju. Je li bio to​li​ko mr​šav kad sam ga zad​nji put vi​dio? Ili samo nema svo​ju koz​me​ti​ku na sebi? Ne. Trep​će us​po​re​no. Mli​ta​‐ vo. Umo​ran je. Sta​ri​ji. I ne​ka​ko do​tu​čen. Ima neke čud​ne ra​nji​vos​ti u tomu kako je po​gu​ren i kako stal​no zvje​ra oko sebe, kao da oče​ku​je da će ga net​ko sva​kog tre​na tres​nu​ti. “Pi​tao sam te ne​što, Mic​key”, ka​žem. “Ne mogu sad raz​miš​lja​ti o šumi! Još gle​dam drvo! Ne​vje​ro​jat​no mi je kako ti je ti​‐ je​lo pro​c​vje​ta​lo. Jed​nos​tav​no ne​vje​ro​jat​no, dra​gi moj. Stvar​no si pos​tao još veći. Kako su ti re​cep​to​ri bola? Jesu li ti se fo​li​ku​li dla​či​ca ika​da upa​li​li ona​ko kako sam se bri​‐ nuo? Što je sa ste​za​njem mi​ši​ća, čini li ti se da je nat​pro​sječ​no u us​po​red​bi s tvo​jim ko​le​ga​ma? Zje​ni​ce ti se šire do​volj​no brzo? Već mje​se​ci​ma na HV-u slu​šam, samo o tebi. Nisu mo​gli pri​ka​zi​va​ti Ins​ti​tut, na​rav​no. Ali neke vi​de​os​nim​ke pro​cu​ri​le su na bo​lo​Net. Koje su to bile snim​ke – ti kako ubi​jaš ne​kog ne​nad​maš​nog ži​go​sa​nog. Osva​‐ jaš ne​kak​vu čud​nu tvr​đa​vu na nebu kao ju​nak iz sta​rih vre​me​na!” Čak i oni puše te mi​to​ve o osva​ja​či​ma, ple​me​ni​tim ju​na​ci​ma. Očaj​nič​ki mi stis​ne rame ru​kom koja je sla​bi​ja nego što se sje​ćam. “Pri​čaj mi o svom ži​vo​tu. Kako je na Aka​de​mi​ji. Is​pri​čaj mi sve. Jesi li još uvi​jek s onom dra​gom Vir​gi​ni​jom au Augus​tus?” Naj​ed​nom se na​mr​šti. “O, ne, na​rav​no da nisi. Ona je s...” 59

www.balkandownload.org “Mic​key.” Čvr​sto ga stis​nem. “Smi​ri se.” Na​smi​je se tako jako da se za​kaš​lje, pa se okre​ne od mene da obri​še oči. “Samo mi je tako dra​go što vi​dim pri​ja​telj​sko lice. U zad​nje vri​je​me mi ne do​pu​šta​ju do​bro druš​tvo. Ni​kak​vo. Od​vrat​no, zbi​lja.” “Za​če​pi, Mic​key”, od​bru​si Evey. Po​gled mu skre​ne na Evey koja sada sto​ji da​le​ko iz​van mog do​hva​ta i pr​sti​ma čač​‐ ka po pr​ži​li​ci u fu​tro​li na be​dru, kao da će je ona za​šti​ti​ti od mene. “Za​što si na Luni? Što se do​ga​đa?” upi​tam. “Jesi li se pri​dru​žio Si​no​vi​ma?” “Puno se toga do​go​di​lo”, pro​mrm​lja Mic​key. “Ni​sam ov​dje svo​jom...” “On sad radi za nas, Dar​rowe”, hlad​no ga pre​ki​ne Evey. “Svi​đa​lo se to nje​mu ili ne. Raz​ni​je​li smo mu onu jaz​bi​nu za ope​ra​ci​je. Pare koje je na​mla​tio pro​da​jom lju​di is​ko​‐ ris​ti​li smo za pla​ća​nje pri​je​vo​za ova​mo i opre​ma​nje voj​ske. Uz​vra​ća​mo uda​rac, Dar​‐ rowe. Na​po​kon.” “Jed​na ru​ži​čas​ta te​ro​ris​ti​ca i ša​či​ca cr​ve​nih igra​ju se oruž​jem”, uz​vra​tim ne po​gle​‐ dav​ši je. “To ti je tvo​ja voj​ska?” “Da​nas smo pro​li​li krv zlat​nih, Dar​rowe. Ako ne po​štu​ješ mene, po​štuj to. Ubi​la sam sina nad​gu​ver​ne​ra Mar​sa. Što si ti uči​nio zbog čega mis​liš da imaš pra​vo doći ova​mo i plju​va​ti po tome što smo mi uči​ni​li?” “Nisi ga ubi​la”, ka​žem. Ona se za​ble​ne u mene. “Ne lu​paj.” Uz​vra​tim joj bi​jes​nim po​gle​dom. “Ali kako... Bom​ba...” kaže ona. “La​žeš.” “Iz​vu​kao sam ga na vri​je​me.” “Za​što?” “Jer je moja mi​si​ja kom​pli​ci​ra​na. Tre​bam ga. Gdje je Ple​sač? Tko je ov​dje glav​ni? Mic​key...” “Ja”, kaže još je​dan glas iz moje proš​los​ti, glas s na​gla​skom po​put moje žene, samo što je za​tro​van gnje​vom i go​rak od nje​ga. Okre​nem se i ugle​dam Har​mony na vra​ti​‐ ma. Pola lica i da​lje joj je una​ka​že​no onim užas​nim ožilj​kom. Dru​ga po​lo​vi​ca hlad​na je i okrut​na, sta​ri​ja nego što je se sje​ćam. “Har​mony”, bla​go iz​go​vo​rim. Go​di​ne nam nisu ni​ma​lo po​mo​gle da pos​ta​ne​mo to​‐ pli​ji jed​no pre​ma dru​go​me. “Dra​go mi je što te vi​dim. Imam no​vos​ti. Puno toga mo​‐ ram reći.” Ne znam ni ot​kud bih po​čeo. Onda pri​mi​je​tim po​gled koji ona do​ba​ci Evey. “Har​mony, gdje je Ple​sač?” “Ple​sač je mr​tav, Dar​rowe.”

Ne​što kas​ni​je Har​mony sje​di sa mnom is​pred Mic​keyje​va sto​la u ure​du pu​nom jef​ti​na na​mje​šta​ja oš​trih bri​do​va i stak​len​ki s hi​brid​nim or​ga​ni​ma koji plu​ta​ju u pli​no​vi​tom kon​zer​van​su. Mic​key sje​di za sto​lom i prt​lja s onom svo​jom sta​rom pla​ton​skom koc​‐ kas​tom sla​ga​li​com. Pri​mi​je​ti da gle​dam u nju i na​mig​ne mi. Bo​lje mu je. Evey se os​la​‐ 60

www.balkandownload.org nja o ba​čvu ke​mi​ka​li​ja, ja sje​dim po​sve iz​gub​ljen. Ple​sač je imao plan za mene. Imao je plan za sve ovo. Ne smi​je biti mr​tav. Ne može. “Ple​sa​če​va po​s​ljed​nja že​lja bila je da nam Mic​key is​kle​še novu voj​sku. Voj​sku koja će br​zi​nom i sna​gom biti rav​na zlat​ni​ma. Oku​pi​li smo svo​je naj​bo​lje lju​de i dali ih is​‐ kle​sa​ti. Ne mogu pre​ži​vje​ti pos​tu​pak pre​tva​ra​nja u zlat​ne po​put onog koji si ti iz​dr​‐ žao, ali neki se us​pi​ju no​si​ti s ovim no​vim pro​gra​mom”. Mah​ne ru​kom pre​ma stak​lu iza ko​jeg na podu leži sto​ti​njak ci​je​vi na​lik lje​so​vi​ma. U sva​ko​me je po je​dan cr​ve​ni iz tog no​vog uz​go​ja. “Usko​ro ćemo ima​ti sto​ti​nu voj​ni​ka koji mogu ra​ni​ti zlat​ne dub​lje nego ikad.” Kao da će njih sto​ti​nu biti do​volj​no za bor​bu pro​tiv rat​nog stro​ja zlat​nih. Moji Huje i ja vje​ro​jat​no bi​smo mo​gli ra​sko​ma​da​ti sva​ki odred koji ovi te​ro​ris​ti skle​pa​ju. A mi uop​će ni​smo naj​u​bo​ji​ti​ji zlat​ni. Ona ges​ti​ku​li​ra svo​jom no​vom ru​kom; ruku od krvi i mesa odre​zao joj je neki op​‐ si​di​ja​nac dok su kra​li oruž​je u ne​koj oru​žar​ni​ci. Sad ima ud od me​ta​la. Gi​bak i sna​‐ žan, s ile​gal​nim uto​ri​ma za oruž​je, ka​kav se može naći samo na cr​nom tr​ži​štu. Do​bar rad, ali čis​ta nula u us​po​red​bi s Mic​keyje​vim kle​sa​njem. Ona mu, da​ka​ko, ni​kad ne bi do​pus​ti​la da radi na njoj. “Zna​či, Mic​key je za​rob​lje​nik?” upi​tam. “Više ne​što kao rob”, pro​gun​đa Mic​key la​ga​no se os​mjeh​nuv​ši. “Čak mi ni vina ne daju.” “Za​če​pi, Mic​key”, od​bru​si Evey. “Evey.” Har​mony se to​le​rant​no za​gle​da a mla​du ženu, a onda po​gle​da Mic​keyja. “Sje​ćaš se o čemu smo raz​go​va​ra​li, hm? Pazi na je​zi​či​nu.” Mic​key se lec​ne i po​gled mu po​bjeg​ne na nje​zi​nu li​je​vu ruku. Na po​ja​su joj se na​‐ la​zi praz​na fu​tro​la. Mic​key je se boji. Har​mony se pris​toj​no po​na​ša zbog mene. “Bo​jiš se da će reći da ste ga tuk​le?” Ona sleg​ne ra​me​ni​ma, od​ba​cu​ju​ći moju osu​du. “Mic​key je pro​da​vao mla​de lju​de. Ne mo​žeš od ro​bov​las​ni​ka uči​ni​ti roba. Kako ja to vi​dim, kr​vok​le​to je sre​tan što još nema me​tak u moz​gu. Mo​gla sam unaj​mi​ti kle​sa​ra da ga opre​mi ro​go​vi​ma, kri​li​ma i re​pom, pa da iz​gle​da po​put ču​do​vi​šta kak​vo i jest. Ali ni​sam. Je​sam li, Mic​key?” “Ne.” “Ne?” “Ne, do​mi​na.” Zga​đe​no se zgr​čim na tu ri​ječ. “Ple​sač ga je uvi​jek po​što​vao”, ka​žem. “I ja ga po​štu​jem, us​pr​kos svim nje​go​vim... ek​s​cen​trič​nos​ti​ma.” “On je ku​po​vao lju​de. Pro​da​vao ih”, uz​vra​ti Evey. “Svi smo mi gri​je​ši​li”, ka​žem ja. “Po​go​to​vo ti, sada.” “Rek​la sam ti da će biti kr​va​vi veći ka​to​lik od pape. Po​na​ša se kao da nije ga​zio vlas​ti​ti mo​ral iz dana u dan. Pro​na​la​zi is​pri​ke za zle ga​do​ve kao što je ovaj naš Mic​‐ 61

www.balkandownload.org key.” Har​mony se na​ce​ri Evey alu​di​ra​ju​ći na neku in​ter​nu šalu. “Ta​kav stav je li​jep i kra​san tamo gore, Dar​rowe. Ali ot​krit ćeš da ov​dje više ne pris​ta​je​mo na kom​pro​mi​se. To je proš​lost.” “Onda je Ple​sač stvar​no mr​tav.” “Ple​sač je bio do​bar čo​vjek.” Ušu​ti, ah pre​krat​ko da bi stvo​ri​la do​jam da ga po​štu​je. “Pri​je pola go​di​ne unaj​mio je tim si​vih pla​će​ni​ka da na​pad​nu neki ko​mu​ni​ka​cij​ski cen​tar kako bi​smo ukra​li neke po​dat​ke. Rek​la sam mu da bi​smo ih tre​ba​li po​ubi​ja​ti na​kon što oba​ve po​sao. Ple​sač je re​kao... kako ono? ‘Mi ni​smo vra​go​vi.’ Ali na​kon što je sivi ka​pe​tan do​bio svo​ju pla​ću, od​zu​jao je do lo​kal​ne po​li​cij​ske pos​ta​je i po​nu​dio im in​for​ma​ci​je o tome gdje se na​la​zi Ple​sač. Kr​vok​le​ta ban​da go​ni​ča zga​zi​la je Ple​sa​ča i dvjes​to Si​no​va u dvi​je mi​nu​te. Ni​kad više. Ako oni ubi​ju jed​nog na​šeg, mi ubi​je​mo sto nji​ho​vih. I ne vje​ru​je​mo si​vi​ma. Ne pla​ća​mo lju​bi​čas​te. Oni su sto​lje​ći​ma ži​vje​li na na​šoj gr​ba​či. Vje​ru​je​mo samo cr​ve​ni​ma.” Evey se ne​la​god​no pro​me​ško​lji. “U Ins​ti​tu​tu je bio još je​dan cr​ve​ni”, ka​žem na​kon ne​kog vre​me​na. “Ti​tus. On je bio je​dan od tvo​jih?” po​gle​dam Mic​keyja. “Ne gle​daj u mene”, kaže Mic​key. “Kako si saz​nao da je Ti​tus bio cr​ve​ni?” brzo upi​ta Har​mony. “Je li ti re​kao?” “On je... omak​lo mu se. U ne​kim sit​nim de​ta​lji​ma go​vo​ra. Nit​ko dru​gi nije pri​mi​je​‐ tio.” “Zna​či da ste se vas dvo​ji​ca naš​la?” upi​ta ona ne na​smi​je​šiv​ši se, ali odah​nuv​ši od olak​ša​nja, kao da se ri​je​ši​la bre​me​na koje je dugo no​si​la. “On je bio do​bar deč​ko. Si​‐ gur​na sam da ste se spri​ja​te​lji​li?” “On mene ni​kad nije ot​krio. Jesi li ga ti is​kle​sao, Mic​key?” Od​go​vo​ri mi na​kon što mu Har​mony to odo​bri. “Ni​sam, dra​gi. Ti si moj prvi. Moj je​di​ni.” Na​mig​ne mi. “Bio sam sa​vjet​nik na nje​go​vom kle​sa​nju. Ali taj pos​tu​pak oba​vio je je​dan moj ko​le​ga, i to na te​me​lju na​šeg pi​onir​skog us​pje​ha.” “Tebe je pro​na​šao Ple​sač”, kaže Har​mony. “Ti​tu​sa sam pro​naš​la ja. Iako se zvao Ar​‐ lus kad smo ga iz​vuk​li iz rud​ni​ka The​bos. Nije mu bilo sta​lo do toga da za​dr​ži to ime.” Kako je prik​lad​no što je baš Har​mony pro​naš​la Ti​tu​sa. Sva​ka pti​ca svo​me jatu. “Što mu se do​go​di​lo?” upi​ta ona. “Zna​mo da je po​gi​nuo.” Što mu se do​go​di​lo? Ja sam do​pus​tio jed​nom zlat​nom da ga kr​va​vo raš​če​re​či. Uko​če​no ih po​gle​dam sve tro​je, za​hva​lan što mi ne mogu či​ta​ti mis​li. Oni ne zna​ju ni​šta. Je​dva ne​ka​ko nas​lu​ću​jem što za​ci​je​lo mis​le o meni. Ima​ju tako sku​če​nu pre​‐ dodž​bu o stva​ri​ma koje sam ra​dio, o tomu što sam pos​tao. Mis​lio sam da pos​to​ji ne​ka​‐ kav plan, neki ve​li​ki, važ​ni raz​log za sav moj trud. No nije bilo ni​če​ga. Sada to znam. Čak je i Ple​sač samo če​kao da vidi što će se do​go​di​ti. Na​da​ju​ći se. Oče​ki​vao sam sr​dač​nu do​bro​doš​li​cu kad se vra​tim. Oče​ki​vao sam da će me do​če​‐ ka​ti voj​ska. Neki gran​di​oz​ni plan. Da će Ares ski​nu​ti onu zlo​glas​nu ka​ci​gu, zab​ljes​nu​‐ ti me oš​tro​um​ljem i oprav​da​ti svu moju vje​ru. Kvra​gu, sve što sam že​lio bilo je da se po​nov​no na​đem s nji​ma kako se ne bih osje​ćao usam​lje​no. No dok sje​dim tu, u toj be​‐ ton​skoj sobi, s to tro​je bli​je​dih lju​di, na kli​ma​vim plas​tič​nim sto​li​ca​ma, usam​lje​ni​ji 62

www.balkandownload.org sam nego ika​da. “Ubio ga je zlat​ni po ime​nu Ca​ssi​us au Bel​lo​na”, ka​žem. “je li to bila do​bra smrt?” “Do​sad bi već tre​ba​la zna​ti da tak​ve nema.” “Ca​ssi​us. Onaj isti s ko​jim si se ti krv​no za​va​dio. Je li to raz​log?’ gor​lji​vo upi​ta Evey. “Je li to raz​log za​što te taj Bel​lo​na želi ubi​ti?” Pro​đem si ru​kom kroz kosu. “Nije. Ja sam ubio Ca​ssi​uso​vog bra​ta. Što je je​dan od raz​lo​ga zbog ko​jih me mrze.” “Krv za krv”, pro​mrm​lja Evey, kao da zna o čemu go​vo​ri. “Da​nas smo im na​ni​je​li ve​li​ku šte​tu, Dar​rowe. Dva​na​est eks​plo​zi​ja na Luni i Mar​‐ su. Osve​ti​li smo Ple​sa​ča i Ti​tu​sa”, kaže Har​mony. “A u na​red​nim da​ni​ma na​šte​tit ćemo im još više. Ova će​li​ja je samo jed​na od mno​gih.” Mah​ne ru​kom pre​ma sto​lu i, kad ho​lo​Ekran oži​vi, po​ja​ve se neki pri​zo​ri. Lju​bi​čas​ti vo​di​te​lji vi​jes​ti i da​lje tupe o ma​sa​kru. “Bih li tre​bao biti im​pre​si​oni​ran?” upi​tam. “Jed​na​ko ste od​vrat​ni kao oni. To vam je jas​no, ne? Koga bri​ga za stra​te​gi​ju. Koga bri​ga što di​ra​te zma​ja dok spa​va. Evey je osob​no po​ubi​ja​la više od sto​ti​nu lju​di ni​žih boja pri​je ne​ko​li​ko sati.” “Nije bilo cr​ve​nih”, kaže Har​mony, a po​tom, kao da se nak​nad​no sje​ti​la, ne​vje​ro​‐ jat​no ne​is​kre​no doda: “Ni ru​ži​čas​tih.” “Je, bilo ih je!” “Onda će nji​ho​va žr​tva os​ta​ti upam​će​na”, oz​bilj​no iz​ja​vi Har​mony. “Vox cla​man​tis in de​ser​to!” uzvik​nem. Mic​key sje​di i šuti, ali do​pus​ti si mali osmi​jeh. “Po​ku​ša​vaš nas im​pre​si​oni​ra​ti svo​jim šmin​ker​skim zlat​nim ble​be​ta​njem?” upi​ta Har​mony. “Osje​ća se kao glas koji vapi u pus​ti​nji. Sva vika uza​lud”, objas​ni Mic​key. “To je jed​nos​ta​van la​tin​ski.” “Zna​či, ti si jako pa​me​tan”, kaže Har​mony. “Pos​tao si zlat​ni i sad odjed​nom znaš sve od​go​vo​re.” “Nije li to i bila svr​ha moje pre​tvor​be u zlat​nog? Da shva​ti​mo kako oni raz​miš​lja​‐ ju?” “Nije. Nego da te do​ve​de​mo u po​lo​žaj da im pre​re​žeš vrat​nu venu.” Stis​ne šaku i uda​ri se njo​me po dla​nu me​tal​ne ruke da to na​gla​si. “Ne​moj glu​mi​ti da si bo​lji po ro​‐ đe​nju. Sje​ti se, ja znam što si ti iz​nu​tra. Samo upla​še​ni dje​ča​rac koji se po​ku​šao ubi​ti kad je bio pres​lab da bi spa​sio svo​ju ženu od vje​ša​la.” Zgrom​lje​no sje​dim. Bez ri​je​či. “Har​mony, on samo po​ku​ša​va po​mo​ći”, bla​go će Evey. “Znam da ti je si​gur​no jako te​ško, Dar​rowe. Već si go​di​na​ma uz njih. Ali mi im mo​ra​mo na​udi​ti. Znaš, oni dru​go ne ra​zu​mi​ju. Bol. Bol je ono čime nas kon​tro​li​ra​ju.” Po​la​ga​no nas​ta​vi. “Pr​vog dana kad sam op​s​lu​ži​va​la jed​nog zlat​nog, osje​ti​la sam naj​ve​ći uži​tak u ci​je​‐ 63

www.balkandownload.org lom ži​vo​tu. Ne mogu ti to objas​ni​ti. Kao da sam upoz​na​la boga. Sada znam da to što sam osje​ti​la nije bio uži​tak. Nego iz​os​ta​nak bola. Tako oni pri​pre​ma​ju ru​ži​čas​te za ži​vot u rop​s​tvu, Dar​rowe. Po​di​žu nas u Vr​to​vi​ma s im​plan​ta​ti​ma u ti​je​lu, koji nam ži​vot is​pu​ne bo​lom. Taj ure​đaj zovu Ku​pi​dov po​lju​‐ bac – od nje​ga kra​ljež​ni​ca peče, gla​va boli. To ne pres​ta​je ni​kad. Čak ni kad za​tvo​riš oči. Ni kad pla​češ. Pres​ta​ne samo kad se po​ko​riš. Na kra​ju nam iz​va​de taj Po​lju​bac. Kad na​vr​ši​mo dva​na​est. Ah... ne​maš poj​ma kako je to, taj strah da će se to vra​ti​ti, Dar​rowe.” Evey se igra nok​ti​ma. “Zlat​ni mo​ra​ju osje​ti​ti bol. Mo​ra​ju je se bo​ja​ti. I mo​ra​ju shva​ti​ti da nam ne mogu na​no​si​ti bol bez po​s​lje​di​ca. To Har​mony želi reći.” A ja mis​lio da su zlat​ni slom​lje​ni. Svi smo samo ra​nje​ne duše što po​sr​ću u mra​ku, očaj​nič​ki se nas​to​je​ći za​kr​pa​ti, na​da​ju​ći se da ćemo is​pu​ni​ti rupe koje su ras​tr​ga​li u nama. Mene je Eo za​šti​ti​la od tak​va kra​ja. Bez nje, bio bih po​put njih. Iz​gub​ljen. “Nije stvar u tome da im na​ne​se​mo bol, Evey”, ka​žem. “Nego da ih po​bi​je​di​mo. Eo me tome na​uči​la, a i Ple​sač. Mla​ti​mo po ja​bu​ka​ma, a tre​ba​li bi​smo ču​pa​ti ko​ri​je​nje. Što ćemo uči​ni​ti bom​ba​škim na​pa​di​ma? Što ćemo pos​ti​ći ubi​ja​njem? Tre​ba​mo pot​ko​‐ pa​ti nji​ho​vo Druš​tvo kao cje​li​nu, na​gris​ti nji​hov na​čin ži​vo​ta, a ne ovo.” “Iz​gu​bio si iz vida svo​ju mi​si​ju, Dar​rowe”, kaže Har​mony. “Ti to meni ka​žeš?” upi​tam. “Kako bi ti uop​će mo​gla shva​ti​ti što sam ja vi​dio?” “Baš tako. Što si ti vi​dio. Ti ve​če​raš s gos​po​da​ri​ma pa si mo​žeš do​pus​ti​ti ži​vot u te​‐ ori​ja​ma. Što je s oni​me što sam ja vi​dje​la? Mi smo do​lje u gov​ni​ma. Umi​re​mo. A što ti ra​diš? Fi​lo​zo​fi​raš. Ži​viš la​god​no. Še​viš ru​ži​čas​te. Ja sam mo​ra​la slu​ša​ti Ple​sa​ča kako umi​re. Mo​ra​la sam slu​ša​ti kr​vok​le​te kri​ko​ve koji su tre​šta​li iz ko​mo​va kad su go​ni​či doš​li ubi​ja​ti. I ni​sam mo​gla uči​ni​ti ni​šta da ih spa​sim. Da si ti to pro​ži​vio, znao bi da se pro​tiv va​tre mo​žeš bo​ri​ti je​di​no va​trom.” Znam kamo vode te ri​je​či. Oni su meni pro​bu​ši​li cri​je​va. Os​ta​vi​li me da je​cam u bla​tu dok je Ca​ssi​us sta​jao iz​nad mene. Tako će to za​vr​ši​ti. “Ti si mo​žda iz​gu​bi​la sve što vo​liš, Har​mony. Žao mi je zbog toga. Ali moja obi​telj je i da​lje u rud​ni​ku. Oni ne smi​ju pa​ti​ti zbog toga što si ti lju​ta. Moja žena sa​nja​la je o bo​ljem svi​je​tu. Ne o kr​va​vi​jem.” Us​ta​nem. “Sad že​lim raz​go​va​ra​ti s Are​som.” Te​ška ti​ši​na za​po​sjed​ne sobu. “Os​ta​vi​te nas na tre​nu​tak.” Har​mony po​gle​da Mic​keyja i Evey. Pro​ma​tra Mic​keyja koji ne​volj​ko us​ta​je. Zas​ta​ne kao da će mi ne​što reći, ali osje​ti Har​monyn po​gled na sebi i pre​do​mis​li se. “Sret​no, dra​gi”, iz​go​vo​ri on jed​nos​tav​no i po​tap​ša me po ra​me​nu. “Daj mi da os​ta​nem”, kaže Evey, pri​mak​nuv​ši se Har​mony. “Mogu ti po​mo​ći s njim.” Har​mony joj do​tak​ne kuk. “Ares to ne bi do​pus​tio.” “Na​kon ono​ga što sam da​nas uči​ni​la... ti mi ne vje​ru​ješ? Ja ni​sam kao dru​gi.” 64

www.balkandownload.org “Ja ti vje​ru​jem, kao i svi cr​ve​ni. Ali ovo ne mogu po​di​je​li​ti s to​bom.” Njež​no po​lju​‐ bi Evey u usta. “Iz​a​đi.” Evey zas​ta​ne na vra​ti​ma i okre​ne se po​gle​da​ti me. “Mi ni​smo tvo​ji ne​pri​ja​te​lji, Dar​rowe. To ti mora biti jas​no.” Vra​ta škljoc​nu iza nje i mi os​ta​ne​mo sami u Mic​keyje​vu ure​du. “Ona zna?” upi​tam. “Zna što?” “Da si je pos​la​la u sa​mo​ubi​lač​ku mi​si​ju.” “Ne. Ona nije kao mi. Ona ima po​vje​re​nja.” “A ti bi nju žr​tvo​va​la?” “Ja bih žr​tvo​va​la bilo koga od nas da ubi​je​mo ne​kog ne​nad​maš​nog ži​go​sa​nog. Do​‐ bi​va​mo samo bez​vri​jed​ne pik​si​je i bron​zi​je. Že​lim pra​ve ti​ra​ni​ne.” “Is​ko​ri​šta​vaš je gore nego što ju je Mic​key ika​da is​ko​ri​šta​vao.” “Ona ima iz​bor”, pro​mrm​lja Har​mony. “Ima li?” “Dos​ta.” Har​mony sjed​ne i po​kre​tom ruke po​ka​že mi da i ja uči​nim tako. “Ple​sač je mo​žda mr​tav, ali Ares ima plan za tebe.” “Ne. Ne. Neću više slu​ša​ti o nje​go​vim pla​no​vi​ma pre​ko dru​gih lju​di. Žr​tvo​vao sam tri go​di​ne ži​vo​ta za nje​ga. Že​lim vi​dje​ti nje​go​vo lice.” “Ne​mo​gu​će.” “Onda odus​ta​jem.” “A kako mo​žeš odus​ta​ti? U klop​ci si. Kr​vok​le​to se ne mo​žeš vra​ti​ti kući u Lykos, zar ne? Imaš samo je​dan iz​laz. Čvr​sto se za​ve​ži i za​dr​ži smjer.” Nje​zi​ne ri​je​či jako me po​go​de. Ne mogu se vra​ti​ti. Usam​lje​nost toga ne​iz​re​ci​va je. Gdje je moj dom? Kamo ću oti​ći čak i ako sve to do​is​ta za​vr​ši tako da od zlat​nih os​ta​‐ ne samo pe​peo? “Ne​ćeš upoz​na​ti Are​sa. Čak ni ja mu ni​kad ni​sam vi​dje​la lice, pak​la​ru.” “Nisi? Ra​di​la si za nje​ga go​to​vo jed​na​ko dugo kao Ple​sač. Go​di​na​ma. Poz​na​ju​ći tebe, kako to da mu vje​ru​ješ?” “On mi je u ruku sta​vio moje prvo oruž​je. Imao je svo​ju ka​ci​gu i ugu​rao mi je pr​ži​‐ li​cu kla​se IV i puni ion​ski ok​vir u dlan.” “Je li Ares mu​ško?” upi​tam. “Koga bri​ga?” Po​dig​ne je​dan ho​lo​Ekran. Elek​tro​ni se usko​me​ša​ju zra​kom i zgus​nu u niz zem​ljo​vi​da. Pre​poz​nam to​po​gra​fi​je. Mars. Ve​ne​ra. Luna, čini mi se. De​se​ci cr​ve​‐ nih toč​ki​ca tre​pe​re po na​cr​ti​ma gra​do​va, luka i mno​gih dru​gih ključ​nih di​je​lo​va. Bom​be, shva​tim. Har​mony umor​no po​gle​da zem​ljo​vid. “To je Are​sov plan. Če​ti​ris​to bom​ba​ških na​pa​da. Šes​to na​pa​da na skla​di​šta oruž​ja, vla​di​ne objek​te, kom​pa​ni​je za ops​kr​bu elek​trič​nom ener​gi​jom, ko​mu​ni​ka​cij​ske mre​že. Ovo je ukup​ni zbroj Are​so​vih si​no​va. Go​di​ne pla​ni​ra​nja. Go​di​ne pri​kup​lja​nja re​sur​sa.” Ni​sam imao poj​ma da mo​že​mo iz​ves​ti tak​vu ak​ci​ju. Bu​ljim u zem​ljo​vid sa stra​ho​‐ po​što​va​njem. 65

www.balkandownload.org “Svr​ha da​naš​njih bom​ba​ških na​pa​da bila je da iz​a​zo​vu re​ak​ci​ju. Da ih uz​ne​mi​re i upla​še. Že​li​mo da se mo​bi​li​zi​ra​ju. Ako se budu mo​bi​li​zi​ra​li, oku​pit će se u hrpe. Ja​mi​‐ čar​ke je naj​lak​še spa​li​ti kad se na​gu​ra​ju za​jed​no.” “Kad će se to do​go​di​ti?” “Za tri noći od da​nas.” “Tri noći”, po​no​vim. “Na kra​ju sa​mi​ta. Nije valj​da da on želi da ja...” “Želi. Za tri noći sa​nak za​vr​ša​va kras​nom sve​ča​nom ve​če​rom. Vino, ru​ži​čas​ti, svi​la, sva ta sra​nja za vas zla​to​ko​se. Svi kr​vok​le​ti gu​ver​ne​ri, svi se​na​to​ri, pre​to​ri, im​pe​ra​to​ri, ju​di​ci​ja​ri iz ci​je​log Druš​tva bit će on​dje. Sun​čev sus​tav ču​do​vi​šta koje je vr​hov​ni​či​na moć oku​pi​la na jed​nom mjes​tu. Pro​ći će de​set go​di​na pri​je nego što se to opet do​go​di. Si​no​vi ne mogu ni​ka​ko ući tamo, ali ti mo​žeš ići kamo mi ne mo​že​mo. Mo​žeš za​da​ti uda​rac koji mi ne mo​že​mo.” Imam do​jam da ri​je​či na​di​ru po​put vla​ka u tu​ne​lu. “Kad se svi oku​pe na jed​nu li​je​pu hr​pi​cu. Kad vr​hov​ni​ca us​ta​ne odr​ža​ti go​vor, ti ubi​ješ zla​to​ko​se ga​do​ve ra​dij​skom bom​bom koju ćemo sa​kri​ti na tebi. Mic​key i eki​pa po​bri​nu​li su se za teh​no​lo​gi​ju. Na​kon što pu​tem da​ta​Tran​sa koji ćemo ugra​di​ti u tebe vi​di​mo da je bom​ba de​to​ni​ra​la, ša​lje​mo ci​je​li sus​tav u pa​kao. Spa​lit ćemo ih do te​me​‐ lja.” To je ukup​ni zbroj sve​ga što sam uči​nio? “Si​gur​no pos​to​ji neki dru​gi na​čin.” “Uvi​jek su pos​to​ja​la dva pla​na, pak​la​ru. To, i ti. Ares i Ple​sač su go​vo​ri​li da si ti naša nada, naša šan​sa da pro​na​đe​mo neki dru​gi put. Ve​se​li​li su se kao mala dje​ca što ćeš ti us​pje​ti uni​šti​ti zlat​ne iz​nu​tra. Ali nisi us​pio, kao što sam ja i go​vo​ri​la. Ti ćeš tvr​‐ di​ti da Evey ima kr​va​ve ruke. E, pa, imaš ih i ti.” “Ne​maš ti poj​ma ko​li​ko su moje ruke kr​va​ve, Har​mony. Ni​sam ja neki kr​vok​le​ti sve​tac. Ali Eveyn na​pad bio je zlo​čin.” “Je​di​ni zlo​čin je to da mi iz​gu​bi​mo.” Pras​nem. “Ov​dje je u igri više nego što ti mis​liš. Ne mo​že​mo se su​oči​ti sa zlat​ni​ma. Bez ob​zi​ra na to ka​kav bio uda​rac koji im za​da​mo, oni će nas pre​ga​zi​ti ova​ko.” Puc​‐ nem pr​sti​ma. “Zna​či, ne​ćeš to uči​ni​ti.” “Ne, neću to uči​ni​ti, Har​mony.” “Onda rat po​či​nje bez tvo​je po​mo​ći”, kaže ona. “Pri​pre​mi​li smo dvo​ji​cu Si​no​va da po​ku​ša​ju ući na sve​ča​nu ve​če​ru. Nisu zlat​ni, pa je veća vje​ro​jat​nost da će ih uhva​ti​ti i na​re​za​ti na tra​ke u ne​koj pre​to​ri​jan​skoj mu​či​oni​ci pri​je nego što us​pi​ju oba​vi​ti svo​ju mi​si​ju. To zna​či da će zlat​ni vode i da​lje ži​vje​ti, a naše male šan​se da is​pli​va​mo iz ove olu​je go​va​na pos​tat će još ma​nje i to zato što ti ne vje​ru​ješ Are​su.” “Tri​skaš to. Ares mi je to tre​bao reći sam ako je že​lio moju po​moć!” “Kako? On je na Mar​su i pri​pre​ma re​vo​lu​ci​ju. Ne može ti se ni​ka​ko ja​vi​ti. Oni nad​‐ zi​ru sve. Kako bi mo​gao stu​pi​ti u kon​takt s to​bom a da ti ne uni​šti ma​sku?” Nag​ne se 66

www.balkandownload.org na​pri​jed, div​ljač​ki ogo​lje​nih do​njih zubi. “Reci mi, Dar​rowe. Znaš li ti uop​će što su oni tebi sve uze​li?” Ima ne​če​ga u nje​zi​nu gla​su. “Kako to mis​liš?” “Evo kako to mis​lim.” Utip​ka ne​ko​li​ko na​red​bi u ho​lo​Koc​ku i po​ja​vi se sli​ka rud​ni​‐ ka u Lyko​su. Krv mi se sle​di u ži​la​ma. “Snim​ka Eoine smr​ti, ona snim​ka koju smo ukra​li i emi​ti​ra​li...” Srce mi za​bub​nja u grlu. “... nije bila pot​pu​na.” Pri​tis​ne gumb za re​pro​duk​ci​ju i soba oko nas pre​tvo​ri se u rud​nik. Mi smo dio tro​di​men​zi​onal​nog ho​lo​gra​ma. To je si​ro​va snim​ka, ne ono što se vr​tje​lo na vi​jes​ti​ma, ne ono što sam već sto​put vi​dio. Ov​dje se vidi vje​ša​nje bez zvuč​‐ ne pod​lo​ge. Ču​jem vlas​ti​te bol​ne kri​ko​ve dok sivi mla​te dje​ča​ka koji sam ne​kad bio. Je​ca​je iz go​mi​le. Ne​la​god​na ti​ši​na ne​ure​đe​ne snim​ke. Moja maj​ka pog​ne gla​vu, a stric Na​rol plju​ne u pra​ši​nu. Ki​eran, moj brat, pre​kri​je oči svo​joj dje​ci. Sto​pa​la šu​ška​ju. Dio, Eoina ses​tra, po​sr​ne dok se pe​nje na me​tal​na vje​ša​la. Ci​pe​le stru​žu po hrđi. Je​ca​nje. Onda se Dio pri​mak​ne mo​joj ženi. Eo sto​ji, sit​na, straš​no bli​je​da i mr​ša​va, go​to​vo na​‐ lik dimu od one va​tre​ne dje​voj​ke koje se sje​ćam. Us​ni​ce joj se miču. Ja opet ne ču​jem, kao što ni​sam čuo ni toga dana. Dio odjed​nom briz​ne u stra​ho​vit plač i pri​vi​je se uz Eo. Što je rek​la? “Upo​tri​je​bi opre​mu. Tome i slu​ži, ne?” Pi​tao sam se to na ti​su​će puta, ali ni​kad pri​je ni​sam do​šao do te snim​ke. Ni​sam znao kako bih je tra​žio a da ne iz​a​zo​vem sum​nju. I pla​ši​la me po​mi​sao, kao što me pla​ši i sada – što ako ni​sam do​volj​no jak da to ču​jem? Što bi to Dio mo​gla pod​ni​je​ti, a ja ne bih? Na pi​ra​ti​zi​ra​noj snim​ci koja se pri​ka​zi​va​la na vi​jes​ti​ma, Dio se uop​će ne vidi. No ovu si​ro​vu snim​ku mogu pre​vr​tje​ti una​trag. Uči​nim to. Mogu po​ja​ča​ti zvuk. Uči​nim to. Po​nov​no gle​dam kako se sve odvi​ja: moja maj​ka pog​ne gla​vu. Na​rol plju​ne. Ki​eran pre​kri​je oči dje​ci. Sto​pa​la šu​ška​ju. Dio se pe​nje na vje​ša​la. Svi su zvu​ko​vi po​ja​ča​ni. Iz​‐ ba​cim bi​je​li šum s po​mo​ću funk​ci​ja za ure​đi​va​nje i naj​zad za​ču​jem što je moja žena rek​la Dio: “U na​šoj spa​va​ćoj sobi je ko​li​jev​ka koju sam na​pra​vi​la. Sa​krij je pri​je nego što se Dar​row vra​ti kući.” “Ko​li​jev​ka...” pro​mrm​lja Dio. “On to ni​kad ne smi​je saz​na​ti. To bi ga slo​mi​lo.” “Ne​moj mi to reći, Eo. Ne​moj.” “No​sim di​je​te.”

67

www.balkandownload.org

10.

Slom Sla​mam se. Bu​ljim u svo​je ruke. Ruke koje nisu us​pje​le spa​si​ti moju ženu, moje di​je​te. Bila je u pra​vu. Ni​sam bio do​volj​no jak da pod​ne​sem is​ti​nu o Eoinoj dru​goj žr​tvi. Eo je mo​gla os​ta​ti živa. Eo nam je mo​gla ro​di​ti di​je​te koje smo uvi​jek že​lje​li. Tak​va bu​‐ duć​nost nije bila vri​jed​na nje​zi​ne ti​ši​ne. Ja je ni​sam bio vri​je​dan... Osje​tim ne​što du​bo​ko u gru​di​ma, neku šup​lju, straš​nu bol. Kao da mi se po du​bi​ni duše širi cr​ni​lo, a ti​je​lo mi se grči i ste​že oko tuge. Te​žim mi​li​jun kila. Ra​me​na mi se zgr​be. Gru​di mi se stis​nu. Pr​sti mi se uko​če. Čud​no mi je kad po​mis​lim da su te ruke bile sa mnom sve ovo vri​je​me. Po​mo​gle su mi da joj po​vu​čem glež​nje​ve. Po​ko​pa​le su je u zem​lju. Ali nisu po​ko​pa​le samo nju, zar ne? Nisu. Po​ko​pa​le su još je​dan ži​vot. Ne​ro​đen. Naše di​je​te umr​lo je pri​je nego što je oži​vje​lo. A ja to ni​sam ni znao. Iz​ne​vje​rio sam ih obo​je. Po​ja​ča​na snim​ka poč​ne is​po​‐ čet​ka. “No​sim di​je​te”, kaže ona Dio na vje​ša​li​ma. “No​sim di​je​te.” Po​gle​dam to de​se​tak puta, uz osje​ćaj da se sma​nju​jem i nes​ta​jem u tu​ne​lu boli. Zlat​ni nisu ubi​li samo nju. Ubi​li su ono što sam ja odu​vi​jek že​lio biti – muž i otac. Da sam je ba​rem spri​je​čio. Da se ba​rem ni​sam du​rio kao malo di​je​te kad smo iz​gu​bi​li Lo​vor; onda me ona ne bi odve​la u onaj vrt. Da sam ba​rem imao sna​ge hi​ni​ti da mi Lo​vor nije va​žan. Ci​je​la ta obi​telj koju sam mo​gao ima​ti. Žena. Si​no​vi. Kće​ri. Unu​ci. Ubi​je​ni pri​je nego što su nas​ta​li. Eo ni​kad neće dr​ža​ti našu kćer u na​ru​čju. Ni​kad neće dati pusu za laku noć na​šem sinu i na​smi​je​ši​ti mi se dok mi on ru​či​ca​ma stiš​će prst. Ja sam sve što je pre​os​ta​lo od te obi​te​lji koja je mo​gla pos​to​ja​ti. Tam​na sje​na čo​vje​ka koji sam tre​bao biti. Bi​jes buja. Ima​li smo pri​li​ku i sad je nes​ta​la. Sve što sam že​lio nes​ta​lo je zbog mene i zbog njih. Nji​ho​vih za​ko​na. Nji​ho​ve ne​prav​de. Nji​ho​ve okrut​nos​ti. Na​tje​ra​li su jed​nu ženu da za sebe i svo​je ne​ro​đe​no di​je​te ra​di​je iz​a​be​re smrt nego ži​vot u su​‐ žanj​stvu. Sve to zbog moći. Sve to zbog toga da za​dr​že svoj sa​vr​še​ni mali svi​jet. “Tada nisi bio do​volj​no jak”, kaže Har​mony. “Jesi li sada do​volj​no jak, pak​la​ru?” 68

www.balkandownload.org Po​gle​dam je i vid mi se za​mu​ti od suza. Nje​zin tvr​di po​gled omek​ša za mene. “Ja sam ima​la dje​cu, pri​je. Zra​če​nje im je uni​šti​lo utro​bu, a nisu im da​va​li čak ni li​je​ko​ve pro​‐ tiv bo​lo​va. Nisu čak ni po​pra​vi​li kvar. Rek​li su da nema do​volj​no re​sur​sa. Moj muž je samo sje​dio i gle​dao ih kako umi​ru. Na kra​ju je i nje​ga od​ni​je​la ista stvar. Bio je do​bar čo​vjek. Ali do​bri lju​di umi​ru. Da ih os​lo​bo​di​mo, da ih za​šti​ti​mo, mi mo​ra​mo biti div​‐ lja​ci. Zato mi daj zlo. Daj mi mrak. Uči​ni od mene kr​vok​le​tog vra​ga ako tako mo​že​mo do​ni​je​ti ma​kar i naj​sla​bi​ju zra​ku svje​tla.” Us​ta​nem i za​gr​lim je pri​sje​tiv​ši se stra​ho​ta s kak​vi​ma se su​oča​va naš rod. Zar sam do​is​ta za​bo​ra​vio? Ja sam di​je​te pak​la, a pre​du​go sam u nji​ho​vu raju. “Uči​nit ću što god Ares hoće.” “Pliny je pos​lao tu kuju”, sik​će Ša​kal dok mu žuti li​ječ​ni​ci po​la​ko uk​la​nja​ju ope​če​nu kožu s ruke i stav​lja​ju nove kul​tu​re sta​ni​ca. “To nisu bili Are​so​vi si​no​vi. Oni ne bi po​‐ ubi​ja​li to​li​ke lju​de ni​žih boja. To nije nji​hov pro​fil. Vje​ro​jat​no Pliny. Ili ma​ski​ra​ni vr​‐ hov​ni​či​ni pre​to​ri​jan​ci.” Svje​tla bro​do​va u pro​la​zu bli​je​šte kroz stak​lo. On op​su​je i vik​ne na slu​ge da za​tam​‐ ne pro​zo​re. Sivi su me do​vez​li tu, u nje​gov pri​vat​ni ne​bo​der, umjes​to u Ci​ta​de​lu, kao što sam za​tra​žio. Sve je puno pla​će​ni​ka. On više voli sive nego op​si​di​jan​ce, iz​u​zev, oči​to, onog oka​lja​nog. Ja sam je​di​ni dru​gi zlat​ni ov​dje, što po​ka​zu​je raz​mje​re Ša​ka​lo​‐ va po​vje​re​nja. Nje​go​vo ime za​ci​je​lo bi pri​vuk​lo do​volj​no pri​lje​pa​ka da po​pu​niš či​tav grad, ali nje​mu je ugod​no u iz​o​la​ci​ji. Kao i meni. “Je li mo​gu​će da je Vic​tra iza toga?” upi​tam. “Nije os​ta​la...” “Ona je već do​ka​za​la da je oda​na. Ne bi ona upo​tri​je​bi​la bom​bu. I za​ljub​lje​na je u tebe. Nije ona.” “Za​ljub​lje​na u mene?” zbu​nje​no ću ja. “Ti si sli​jep kao pla​vi.” Frk​ne, ali ne kaže više ni​šta o tome. “Naš sa​vez mora os​ta​ti u taj​nos​ti dok se ne mak​ne​mo s ovog prok​le​tog mje​se​ca, što zna​či da ti nisi bio u onoj kr​č​mi. Kad bi Pliny saz​nao za op​seg na​ših pla​no​va, bio bi te​me​lji​ti​ji. Mis​lim da je ci​‐ ljao samo mene. Zato ćeš se ti vra​ti​ti u Ci​ta​de​lu. Pra​vit ćeš se da se ni​šta nije do​go​di​‐ lo. Ja ću nas​ta​vi​ti sa svo​jim pla​nom s vo​da​ma or​ga​ni​za​ci​je, a onda ću ot​ku​pi​ti tvoj ugo​vor na kra​ju sa​mi​ta.” U ko​jem će se tre​nut​ku nji​hov svi​jet pro​mi​je​ni​ti. Okre​nem se da odem, ali nje​gov me glas za​us​ta​vi na vra​ti​ma. “Spa​sio si mi ži​vot. Do​sad je to uči​ni​la još samo jed​na dru​ga oso​ba. Hva​la ti, Dar​rowe.” “Po​tru​di se da ti ta nova koža brže na​ras​te. Ne že​liš pro​pus​ti​ti za​vr​š​nu sve​ča​nost.” Slje​de​ća tri dana pro​đu mi u iz​ma​gli​ci; stal​no raz​miš​ljam o Eo i tomu što smo iz​gu​bi​li. Ne mogu pro​na​ći olak​ša​nje od boli. Op​sje​da me čak i dok se ubi​jam od vjež​ba​nja u gim​nas​tič​koj dvo​ra​ni na ima​nju. Ne upu​šta​ni se u ča​vr​lja​nja. Pov​la​čim se od pri​ja​te​‐ 69

www.balkandownload.org lja. Ni​šta od sve​ga toga nije važ​no. Ne meni. Ži​vot bli​je​di kad ima boli. The​odo​ra to pri​mje​ću​je i čini sve što može da ubla​ži moju nuj​nost te mi pred​lo​ži čak i da se ra​zo​‐ no​dim s Ru​ža​ma iz Ci​ta​de​li​na Vrta. “Bo​lje vi, do​mi​nu​se, nego neki gru​bi​jan s pli​no​vi​tih di​vo​va”, kaže. Udar​ne vi​jes​ti o bom​ba​škim na​pa​di​ma pro​ži​ma​ju Ci​ta​de​lu. Druš​tvo se do​bro sna​‐ la​zi – emi​ti​ra​ju snim​ke o pru​ža​nju po​mo​ći. Daju upu​te kako se po​na​ša​ti u kriz​nom slu​ča​ju. Žuti psi​ho​lo​zi na ekra​nu ana​li​zi​ra​ju Are​sa za​klju​ču​ju​ći da ga neka la​tent​na sek​su​al​na tra​uma iz mla​dos​ti na​go​ni na te si​lo​vi​te na​pa​de kako bi opet ste​kao nad​zor nad vlas​ti​tim svi​je​tom. Lju​bi​čas​ti glum​ci i za​bav​lja​či pri​kup​lja​ju no​vac za obi​te​lji koje su iz​gu​bi​le svo​je vo​lje​ne. Sam Qu​ic​k​sil​ver do​bro​volj​no pri​lo​ži tri pos​to svog osob​nog bo​gat​stva da po​mog​ne po​tre​bi​ti​ma. Op​si​di​jan​ski i sivi spe​ci​jal​ci na​pa​da​ju as​te​ro​id​ske baze na ko​ji​ma se “obu​ča​va​ju” Are​so​vi si​no​vi. Sivi an​ti​te​ro​ris​tič​ki agen​ti odr​ža​va​ju ti​‐ skov​ne kon​fe​ren​ci​je i go​vo​re da su uhva​ti​li od​go​vor​ne, po svoj pri​li​ci neke cr​ve​ne koje su iz​vuk​li iz ne​kog rud​ni​ka ili si​ro​tinj​ske če​t​vr​ti na Luni. To je far​sa i zlat​ni je jako do​bro glu​me. Skri​va​ju se od ka​me​ra i pri​ka​zu​ju to kao bor​bu svih boja pro​tiv cr​ve​nih te​ro​ris​ta. Nije to bit​ka zlat​nih. Bit​ka je to ci​je​log Druš​‐ tva. Što​vi​še. Druš​tvo po​bje​đu​je jer po​žr​tvov​nost i po​kor​nost omo​gu​ću​ju na​pre​dak pra​vič​ni​ma. Kr​vok​le​ta sra​nja. A opet, kriv​nja se mora ne​ko​me pri​ši​ti. Pa nad​gu​ver​ne​ra odvu​ku na is​pi​ti​va​nje o tomu kako on uprav​lja si​tu​aci​jom. Pi​tat će ga kako su se Si​no​vi pro​ši​ri​li s Mar​sa na Lunu. Gni​jez​do zlat​nih strš​lje​na za​tres​lo se, kao što sam i re​kao, ali sve​ča​na ve​če​ra i da​lje se odr​ža​va. Pro​ma​tram zlat​ne kako se igra​ju svo​jih iga​ra in​tri​ge i di​plo​ma​ci​je, kako žure na sve​ča​ne ve​če​re, kon​fe​ren​ci​je i sa​mi​te, ni​ma​lo ne ha​ju​ći za pr​lja​ve igre s te​ro​ris​ti​ma. Oni su za​šti​će​ni, zak​lo​nje​ni od uža​sa. Ina​če bi mi to sme​ta​lo, ali sada su mi oni tek sje​ne. Kao da su već pos​ta​li samo us​‐ po​me​na. Nji​ho​va je sa​daš​njost bli​je​da u us​po​red​bi s mo​jom proš​loš​ću. Tuž​no do​tak​nem bom​bu na svo​jim gru​di​ma. Mic​keyje​va iz​ra​da. Ko​pi​ja onog pe​ga​‐ za koji sam no​sio na Ins​ti​tu​tu, u ko​jem je bila Eoina kosa, a koji se sada na​la​zi na taj​‐ nom i si​gur​nom mjes​tu, za​jed​no s mo​jim dru​gim osob​nim stva​ri​ma. Tre​bam mu samo okre​nu​ti gla​vu i pre​tva​ra se u bom​bu. Ak​ti​vi​rat će je pr​sten koji su mi dali. Uda​lja​vam se od pri​ja​te​lja, od Vic​tre. Pi​ta​la je Roqu​ea što mi je. Znam da će joj od​‐ go​vo​ri​ti da sam ja po​put vje​tra, jo​gu​nas​to i ćud​lji​vo biće. Ili ne​što slič​no. On mi se želi pri​bli​ži​ti, po​sje​ću​je me u mo​joj sobi na​kon što leg​nem, po​ku​ša​va mi biti spa​ringpart​ner u gim​nas​tič​koj dvo​ra​ni. No ja se ne mogu smi​je​ši​ti s njim, niti ga slu​ša​ti kako ti​him gla​som čita pje​sme, niti s nji​me ras​prav​lja​ti o fi​lo​zo​fi​ji, ne mogu se čak niti za​‐ fr​ka​va​ti. Ne smi​jem si do​pus​ti​ti da osje​ćam ne​što za nje​ga jer znam da će usko​ro biti mr​tav. Po​ku​ša​vam ga ubi​ti u svom srcu pri​je nego što ga ubi​jem tje​les​no. Mogu li i nje​ga do​da​ti po​pi​su onih koje sam već pos​lao u grob? Tog od​go​vo​ra naj​zad se do​mog​nem ne​po​sred​no pri​je sve​ča​ne ve​če​re kad mi The​‐ odo​ra do​ne​se iz​gla​ča​nu odje​ću iz pra​oni​ce. Ne kaže ni​šta što bi me pod​sje​ti​lo na 70

www.balkandownload.org Roqu​ea. Ne za​si​pa me mu​drim iz​re​ka​ma. Umjes​to toga uči​ni ne​što što od nje još ni​‐ kad ni​sam do​ži​vio. Po​gri​je​ši. Dok mi stav​lja odo​ru na nas​lo​njač, pre​vr​ne čašu vina koja sto​ji na obliž​njem sto​lu. Vino se pro​li​je po ru​ka​vu moje bi​je​le odo​re. Sle​dim se od ono​ga što joj tog tre​nut​ka bljes​ne u oči​ma – tog uža​sa. Onak​va uža​sa kao u je​le​na koji zuri u zrač​na kola što jure na nje​ga. Sta​ne ni​za​ti is​pri​ke kao da ću je ina​če uda​ri​ti. Tre​ba joj malo vre​me​na da se umi​ri, da je na​pa​daj pa​ni​ke pro​đe. Kad pro​đe, sjed​ne na pod i šut​ke bri​še odo​ru. Ja ne znam što bih. U ne​pri​li​ci, prvo malo samo sto​jim, a onda joj sta​vim ruku na rame da joj da​dem do zna​nja da je sve u redu. U tom tre​nut​ku ona se ras​pla​če si​lo​vi​‐ tim, gr​če​vi​tim je​ca​ji​ma od ko​jih joj se tre​su sit​na ra​me​na. Trg​ne se od mog do​di​ra, a za​tim se umi​ri i kaže mi da ću mo​ra​ti odje​nu​ti crnu odo​ru, a ne bi​je​lu. Mo​žda i ne zna što će se do​go​di​ti, ali osje​ća to u meni, u zra​ku. Dok se os​ta​li kop​ljo​no​še za​jed​no za​bav​lja​ju, uži​va​ju u mi​kro-abra​zij​skim kup​ka​ma i raz​gla​ba​ju sa sti​lis​ti​ma kako se ure​di​ti za sve​ča​nu ve​če​ru, ja drh​ta​vim pr​sti​ma ve​‐ žem svo​je glo​maz​ne voj​nič​ke čiz​me. Ni​kad ni​sam znao spa​ša​va​ti pri​ja​te​lje. Čini mi se da ih uvi​jek samo vu​čem u zlo. Mis​lim da je Se​vro još živ samo zbog ve​li​ke uda​lje​nos​‐ ti iz​me​đu nas. Fit​c​h​ner se uvi​jek bo​jao da ću mu ubi​ti sina. Re​kao je da je vlak​no mog ži​vo​ta to​li​ko snaž​no da stru​že po svi​ma os​ta​li​ma oko sebe. Sad kad gle​dam The​odo​ru u tak​vu sta​nju... pri​sje​tim se ko​li​ko smo svi mi za​pra​vo krh​ki i slo​že​ni. Ne znam zbog čega se ras​pla​ka​la. Zbog neke sta​re tra​ume? Ne​kog pre​do​sje​ća​ja o tomu što će se do​‐ go​di​ti? To što ne znam pod​sje​ti me na to ko​li​ko du​bi​ne ima u lju​di​ma oko mene. Ne znam što bih re​kao, hla​dan sam, ali Roque je to​pao... on bi znao što reći. Po​ku​cam mu na vra​ta ne​ko​li​ko mi​nu​ta pri​je nego što Augus​tu​so​va svi​ta kre​će iz vile na ve​če​ru. Nema od​go​vo​ra. Otvo​rim vra​ta i za​tek​nem pri​ja​te​lja kako sje​di na kre​‐ ve​tu i njež​no drži neku sta​ru knji​gu za hr​bat. Nje​go​vo bla​go lice na​mre​ška se u osmi​‐ jeh kad me ugle​da. “Mis​lio sam da je to Tac​tus koji me do​la​zi ku​mi​ti da po​teg​nem malo sti​ma pri​je ve​‐ če​re. On uvi​jek mis​li da ako ja či​tam, onda ni​šta ne ra​dim. Za in​tro​ver​ti​ra​ne nema veće na​pas​ti od ek​s​tro​ver​ti​ra​nih. Po​go​to​vo od te zvi​je​ri. Ras​past će se na ko​ma​de jed​‐ nog od ovih dana.” Na silu se na​smi​jem. “On je ba​rem is​kren o svo​jim po​ro​ci​ma.” “jesi li mu već upoz​nao bra​ću?” upi​ta Roque. Od​mah​nem gla​vom. “U us​po​red​bi s nji​ma, Tac​tus je malo ja​nje.” “Mr​k​lo”, op​su​jem. Nas​lo​nim se na ok​vir vra​ta. “Tako su gad​ni?” “Bra​ća Rath? Užas​ni su. Užas​no bo​ga​ti. Užas​no na​da​re​ni. A naj​ve​ća vr​li​na im je nji​hov ka​pa​ci​tet za gri​jeh. U tome su ču​des​ni.” Roque se urot​nič​ki na​ce​ri. “Ako vje​ru​‐ ješ go​vor​ka​nji​ma – a ja vo​lim go​vor​ka​nja, pod​sje​ća​ju me na Byro​na i Wil​dea – Tac​tu​‐ so​va bra​ća su otvo​ri​la bor​del u Ege​ju kad im je bilo če​tr​na​est go​di​na. Ele​gant​no mjes​‐ to, sve dok nisu po​če​li do​go​va​ra​ti... su​sre​te više pre​ma in​di​vi​du​al​nim že​lja​ma ko​ris​ni​‐ ka.” 71

www.balkandownload.org “Što je onda bilo?” “Upro​pa​šte​ne kće​ri, si​no​vi. Uvre​de. Dvo​bo​ji. Mr​tvi na​s​ljed​ni​ci. Du​go​vi. Otro​vi.” Sleg​ne ra​me​ni​ma. “To ti je obi​telj Rath. Što dru​go oče​ki​va​ti od tih hu​lja? Zato su se svi to​li​ko ču​di​li kad se Tac​tus zbli​žio s to​bom koji si po​put že​ljez​nog zlat​nog”, objas​ni on. “Znaš da mu se bra​ća ru​ga​ju da živi u tvo​joj sje​ni. Zbog toga je uvi​jek to​li​ko sar​‐ kas​ti​čan. Želi biti kao ti, a ne može. Onda se vra​ća svo​jim uobi​ča​je​nim obram​be​nim me​ha​niz​mi​ma.” Na​mr​šti se. “Po​ne​kad imam do​jam da ti sve nas ra​zu​mi​ješ bo​lje nego što mi ra​zu​mi​je​mo sebe. Onda mi se pak po​ne​kad čini da te uop​će nije bri​ga.” Bu​du​ći da ja ne od​go​vo​rim ni​šta, Roque na​kri​vi gla​vu. “Što ti je?” “Ni​šta.” “Ti ni​kad nisi bio tip ko​jem može ne biti ni​šta.” Od​lo​ži knji​gu na prsa i po​tap​ša rub kre​ve​ta da me uvu​če u sobu. “Sjed​ni, mo​lim te.” “Do​šao sam jer sam ti se htio is​pri​ča​ti”, ka​žem jako po​la​ga​no, sje​da​ju​ći na rub kre​‐ ve​ta. “Bio sam suz​dr​žan pre​ma tebi zad​njih ne​ko​li​ko mje​se​ci, a po​go​to​vo zad​njih ne​‐ ko​li​ko dana. Mis​lim da to nije bilo bio fer pre​ma tebi. Jer ti si mi naj​o​da​ni​ji pri​ja​telj. Do​bro, ti i Se​vro, ali on ni​ka​ko da mi pres​ta​ne sla​ti čud​ne sli​ke pre​ko neta.” “Opet jed​no​ro​zi?” Na​smi​jem se. “Mis​lim da on ima neki pro​blem.” Roque me po​tap​ša po ruci. “Hva​la ti. Ali sad si kao pas koji se is​pri​ča​va što maše re​pom. Ti si uvi​jek suz​dr​žan, Dar​rowe. Ne mo​raš se is​pri​ča​va​ti zbog toga ka​kav si, ne meni.” “Još suz​dr​ža​ni​ji, mo​žda?” “Mo​žda”, slo​ži se, do​pu​šta​ju​ći da je tako. “Svi mi ima​mo svo​je pli​me i ose​ke. Dođu. Pa odu.” Sleg​ne ra​me​ni​ma. “Mi ili za​pra​vo i ne mo​že​mo kon​tro​li​ra​ti. To čine stva​ri i lju​di oko nas, ba​rem u ve​ćoj mje​ri nego što bi​smo si vo​lje​li priz​na​ti.” Malo me gle​da, pa se za​miš​lje​no na​mr​šti. “Je li ri​ječ o Mus​tang? Znam da ti ju je bilo te​ško os​ta​vi​ti, bez ob​zi​ra na to što si tada go​vo​rio. Tre​bao bi je po​tra​ži​ti dok smo tu. Znam da ti ne​‐ dos​ta​je.” “Ne ne​dos​ta​je mi.” “La​žeš, po​cr​ve​nio si.” “Re​kao sam ti već sto puta, nije ri​ječ o njoj.” “Do​bro. Do​bro. Onda si za​bri​nut, zar ne? Zbog draž​be?” Zas​ta​ne, na​smi​je​ši se i po​‐ gle​da me. “Ne tre​baš se bri​nu​ti. Ja sam sre​dio stvar. Ja ću dati po​nu​du za tebe.” “Ti ne​maš nov​ca”, ka​žem ja bez​iz​ra​žaj​no. “Znaš li ko​li​ko bi neki pik​si pla​tio da za​du​ži jed​nog ne​nad​maš​nog mog pe​di​grea i mo​jih veza? Mi​li​ju​ne. Da tre​bam, mo​gao bih oti​ći čak i Qu​ic​k​sil​ve​ru. On stal​no daje po​zaj​mi​ce zlat​ni​ma. Uglav​nom, imam nov​ca, iako mi ro​di​te​lji neće po​mo​ći. Zato se ti ni​šta ne bri​ni, bra​te.” La​ga​no me gur​ne sto​pa​lom. “ Mar​so​va kuća mora ne​što zna​či​ti, ne?” “Hva​la ti”, pro​mu​cam; baš i ni​sam u sta​nju shva​ti​ti što je uči​nio. I zbog čega? Iz​lo​‐ žio je vrat. Do​veo se u opas​nost i raz​lju​tio si je ro​di​te​lje. “Nit​ko dru​gi mi nije ni spo​‐ 72

www.balkandownload.org me​nuo draž​bu.” “Boje se da je tvo​ja zla sre​ća za​raz​na. Znaš kako to ide.” Zas​ta​ne i pri​če​ka jer me jako do​bro poz​na​je. “Muči te još ne​što, zar ne?” Od​mah​nem gla​vom. “Osje​ćaš li se...” Glas me izda. “Osje​ćaš li se ti ika​da iz​gub​lje​‐ no?” Pi​ta​nje visi iz​me​đu nas, in​tim​no, nez​grap​no samo na mome kra​ju. On se ne na​‐ ru​ga kao što bi to uči​ni​li Tac​tus i Fit​c​h​ner, ne po​če​še se po ja​ji​ma kao što bi Se​vro, ne na​smi​je se kao što bi mo​žda Ca​ssi​us i ne za​pre​de kao što bi Vic​tra. Ni​sam si​gu​ran što bi Mus​tang uči​ni​la. No Roque, una​toč svo​joj boji i sve​mu po čemu je dru​ga​či​ji, po​la​ko umet​ne oz​na​či​vač stra​ni​ce u knji​gu i od​lo​ži je na noć​ni or​ma​rić kraj ve​li​kog kre​ve​ta uzi​ma​ju​ći si vre​me​na i do​pu​šta​ju​ći od​go​vo​ru da evo​lu​ira iz​me​đu nas. Kret​nje su mu za​miš​lje​ne i pri​rod​ne, kao i Ple​sa​če​ve dok je bio živ. U nje​mu ima mira, pros​tra​na i ve​li​čans​tve​na, ista onak​va mira kak​va se sje​ćam u svog oca. “Qu​inn mi je jed​nom is​pri​ča​la pri​ču.” Pri​če​ka da pro​gun​đam neki pri​go​vor na spo​‐ men pri​če, pa kad ne pro​gun​đam, on oz​bilj​no pro​du​bi glas. “Ne​ka​da, u doba sta​re Zem​lje, ži​vje​lo je dvo​je go​lu​bo​va koji su se jako vo​lje​li. U ta vre​me​na lju​di su uz​ga​ja​li te ži​vo​ti​nje da im pre​no​se po​ru​ke pre​ko ve​li​kih uda​lje​nos​ti. Ovo dvo​je ro​di​lo se u is​‐ tom ka​ve​zu i uz​go​jio ih je isti čo​vjek te ih je is​to​ga dana, uoči ne​kog ve​li​kog rata, pro​‐ dao raz​li​či​tim lju​di​ma. Go​lu​bo​vi su pa​ti​li tako raz​dvo​je​ni, oba su bila ne​pot​pu​na bez svo​je lju​ba​vi. Gos​po​‐ da​ri su ih odve​li jako da​le​ko i go​lu​bo​vi su se bo​ja​li da više ni​kad neće pro​na​ći jed​no dru​go jer su po​la​ko shva​ća​li ko​li​ko je go​lem svi​jet i ko​li​ko stra​ho​ta na nje​mu ima. Mje​se​ci​ma su pre​no​si​li po​ru​ke za svo​je gos​po​da​re, le​tje​li nad bo​ji​šti​ma, iz​nad lju​di koji su ubi​ja​li jed​ni dru​ge radi te​ri​to​ri​ja. Kad je rat za​vr​šio, gos​po​da​ri su os​lo​bo​di​li go​lu​bo​ve. Ali ni jed​no nije zna​lo kamo bi poš​lo, ni jed​no nije zna​lo što bi ra​di​lo, pa su obo​je od​le​tje​li kući. I on​dje su se po​nov​no naš​li, kao da im je odu​vi​jek bilo su​đe​no da se vra​te kući i da on​dje, umjes​to svo​je proš​los​ti, pro​na​đu svo​ju bu​duć​nost.” La​ga​no sa​vi​je šake, kao uči​telj koji do​la​zi do biti. “Pa, osje​ćam li se iz​gub​lje​no? Uvi​jek. Kad je Lea po​gi​nu​la na Ins​ti​tu​tu...” la​ga​no obje​si ku​to​ve us​ni​ca, “... ja sam bio u mrač​noj šumi, sli​jep i iz​gub​ljen kao Dan​te pri​je Ver​gi​li​ja. Ali Qu​inn mi je po​mo​gla. Nje​zin glas do​zvao me iz oča​ja. Ona je pos​ta​la moj dom. Kao što ona kaže: ‘Dom nije on​dje odak​le do​la​ziš, nego on​dje gdje pro​na​đeš svje​tlost kad sve pro​gu​ta mrak.’“ Uhva​ti me za nad​la​ni​cu. “Pro​na​đi svoj dom, Dar​rowe. Mo​žda nije u proš​los​ti. Ali pro​‐ na​đi ga i više ni​kad ne​ćeš biti iz​gub​ljen.” Uvi​jek sam mis​lio da je moj dom Lykos. Da je moj dom Eo. Mo​žda sada idem tamo. Vi​dje​ti nju. Umri​je​ti i po​nov​no pro​na​ći dom u dolu, uz svo​ju ženu. No ako je to is​ti​na, za​što me onda ne is​pu​nja​va? Za​što je praz​ni​na u meni sve veća što sam joj bli​‐ že? “Vri​je​me je da kre​ne​mo”, ka​žem us​ta​ju​ći s kre​ve​ta. “Isto ko​li​ko je si​gur​no to da sam ti ja pri​ja​telj,” kaže Roque, ta​ko​đer us​ta​ju​ći, “si​‐ gur​no je i to da ćeš se opo​ra​vi​ti od ovo​ga. Mi ni​smo svoj po​lo​žaj u ži​vo​tu. Mi smo mi 73

www.balkandownload.org – uku​pan zbroj sve​ga što smo uči​ni​li, sve​ga što že​li​mo uči​ni​ti i lju​di s ko​ji​ma smo bli​‐ ski. Ti si mi naj​dra​ži pri​ja​telj, Dar​rowe. Upam​ti to. Što god da se do​go​di, ja ću te si​‐ gur​no šti​ti​ti, kao što bi ti šti​tio mene ako bi mi to ika​da za​tre​ba​lo.” Iz​ne​na​dim ga kad mu stis​nem ruku i na​čas je za​dr​žim. “Ti si do​bar čo​vjek, Roque. Puno pre​do​bar za svo​ju boju.” “Hva​la?” Žmir​ne pre​ma meni kad mu pus​tim ruku pa sta​ne po​prav​lja​ti na​bo​re na svo​joj odo​ri. “Ali kako to po​bo​gu mis​liš?” “Mis​lim da smo mo​gli biti bra​ća”, ka​žem. “Da je ovo neki dru​gi ži​vot.” “Za​što nam tre​ba dru​gi ži​vot?” Onda opa​zi auto​mat​sku injek​ci​ju u mo​joj li​je​voj ruci. Ruke su mu pres​po​re da bi me spri​je​čio, ali oči su mu do​volj​no brze da se ra​ši​re od stra​ha pu​nog po​vje​re​nja, kao u oda​na psa koji po​la​ko tone u vječ​ni san na gos​po​‐ da​re​vu kri​lu. Ne ra​zu​mi​je, ali zna da pos​to​ji neki raz​log, ali una​toč tomu dođu i strah, i iz​da​ja, od ko​jih mi srce pre​puk​ne na ti​su​ću ko​ma​da. Injek​ci​ja Roqu​eu pro​bi​je vrat i on se po​la​ko slo​ži na kre​vet tre​pe​ra​vo skla​pa​ju​ći oči. Kad se pro​bu​di, svi s ko​ji​ma i za koje je ra​dio zad​njih ne​ko​li​ko go​di​na bit će mr​‐ tvi. On će se sje​ća​ti što sam mu uči​nio na​kon što mi je re​kao da sam mu naj​bli​ži pri​ja​‐ telj. Shva​tit će da sam znao što će se do​go​di​ti na sve​ča​noj ve​če​ri. A čak i ako ja ve​če​‐ ras ne po​gi​nem, čak i ako oni ne​kim dru​gim pu​to​vi​ma ne ot​kri​ju da sam ja pod​met​‐ nuo bom​bu, onda či​nje​ni​ca što sam Roqu​eu spa​sio ži​vot zna​či da ću biti ra​zot​kri​ven. Više nema po​vrat​ka.

74

www.balkandownload.org

11.

Cr​ve​ni Ve​če​ras ubi​jam dvi​je ti​su​će ve​li​ka​na čo​vje​čans​tva. No sada ho​dam uz njih, a nji​ho​va de​ka​den​ci​ja i uobra​že​nost di​ra​ju me ma​nje nego ika​da. Plinyje​va aro​gan​ci​ja ni​ma​lo mi ne diže tlak. Vic​tri​na me bes​tid​na ha​lji​na ne zbu​nju​je, čak ni kad me ona uhva​ti za ruku na​kon što joj Tac​tus po​nu​di svo​ju. Pro​šap​će mi u uho da je baš ble​sa​va, za​bo​ra​‐ vi​la je odje​nu​ti rub​lje. Na​smi​jem se kao da je to do​bar vic nas​to​je​ći pri​kri​ti hlad​no​ću koja me po​sve obu​ze​la. To su smet​nje. “Valj​da i Dar​row zas​lu​žu​je malo utje​he pri​je nego što ode”, uz​dah​ne Tac​tus. “Jesi li vi​dio Roqu​ea, kume?” “Re​kao je da se ne osje​ća do​bro.” “To je baš na​lik na Roqu​ea. Vje​ro​jat​no je sklup​čan oko neke knji​ge. Tre​bao bih oti​‐ ći po nje​ga.” “Da je htio doći, do​šao bi”, ka​žem. “Ja hoću da on dođe”, ot​po​vr​ne Tac​tus. Sleg​ne ra​me​ni​ma pre​ma kop​ljo​no​ša​ma koji se lak​ta​še za mjes​to što bli​že na​šem gos​po​da​ru. “Ako ga tako jako tre​baš, idi po nje​ga”, ka​žem tak​tič​ki. On se lec​ne. “Ne tre​bam ja ni​ko​ga da me drži za ruku. Ali da te ne poz​na​jem, re​kao bih da si i da​lje ogor​čen zbog one pri​če s kap​su​lom za bi​jeg.” “Mis​liš ono kad si je lan​si​rao bez nje​ga?” upi​ta Vic​tra. “Za​što bi ga to, po​bo​gu, mu​‐ či​lo?” “Pret​pos​ta​vio sam da je mr​tav! Ra​ču​ni​ca je bila jed​nos​tav​na.” Ša​kom me lup​ne u rame i kim​ne pre​ma Vic​tri. “Jas​no ti je. Mo​rao sam pa​zi​ti na ovu našu damu.” “Nje​žan je ona cvi​je​tak”, ka​žem, od​mak​nuv​ši je od sebe. “Usam​lje​nom bogu mora jao si!” me​lo​dič​no za​pje​vu​ši Tac​tus. “Pri​ja​te​lje svo​je, a i moje, on na​pus​ti!’“ Vic​tra po​pra​vi zlat​ni štit​nik za rame koji joj vi​ju​ga niz ruku u nizu zlat​nih obru​ča. “Ovaj dra​gi deč​ko to​li​ko je umiš​ljen da bi mo​gao reći i da je u grm​lja​vin​skoj olu​ji ri​‐ ječ o nje​mu.” Pri​mi​je​ti da ja ne ma​rim. “Draž​ba će po​če​ti tek na​kon sve​ča​ne ve​če​re.” Kim​ne pre​ma ne​kim zrač​nim ko​li​ma što sli​je​ću. “Pa, pi​ta​la sam se kad će se on po​ja​‐ 75

www.balkandownload.org vi​ti.” Ša​kal iz​a​đe iz kola; koža mu je samo po​neg​dje mal​či​ce ru​ži​čas​ta. Nje​go​vi žuti do​‐ bro su ga sre​di​li. La​ga​no se nak​lo​ni ocu ne oba​zi​ru​ći se na mrm​lja​nje nje​go​vih po​boč​‐ ni​ka. “Oče,” kaže, “mis​lio sam da je prik​lad​no da se obi​telj Augus​tus po​ja​vi na sve​ča​noj ve​če​ri s ba​rem jed​nim tvo​jim dje​te​tom. Naj​zad, tre​ba​mo pred​stav​lja​ti uje​di​nje​nu fron​tu.” “Adri​use.” Augus​tus od​mje​ri sina tra​že​ći ne​što što bi mo​gao kri​ti​zi​ra​ti. “Ni​sam znao da su ti po vo​lji ban​ke​ti ovih dana. Ni​sam si​gu​ran da će ti se je​lov​nik svi​dje​ti.” Ša​kal se te​atral​no na​smi​je. “Mo​žda mi zato nisu is​po​ru​či​li po​ziv​ni​cu! Ili zbog one str​ke oko te​ro​ris​tič​kih na​pa​da? Nije važ​no, sada sam tu i, kao i uvi​jek, žu​dim za time da sta​nem uz tebe.” Ša​kal uhva​ti ko​rak, ši​ro​ko se na​smi​je​šiv​ši svi​ma, zna​ju​ći da nje​‐ gov otac ni​kad ne bi do​pus​tio da obi​telj​ske sva​đe eska​li​ra​ju u jav​nos​ti. Meni upu​ti oso​bi​to pod​mu​kao osmi​jeh, koji dru​gi opa​ze i pred ko​jim se usu​ču. Sve je to glu​ma. “Ho​će​mo li?” Pa​zim što ra​dim i vrlo malo go​vo​rim dok s Vic​trom ho​dam na kra​ju du​gač​ke po​‐ vor​ke što vi​ju​ga kroz la​bi​rint mra​mor​nih hod​ni​ka iz​me​đu naše vile i Ci​ta​de​li​nih Vr​to​‐ va, uda​lje​nih neka dva ki​lo​me​tra. On​dje se, iz sa​mo​ga tla, uz​di​že vr​hov​ni​či​na kula – go​lem, dvo-ki​lo​me​tar​ski mač za​ri​ven u ured​ni vrt pun ru​ži​nih sta​ba​la i po​to​ka. Vr​tom vi​ju​ga ti​su​ću sta​zi​ca vode. Br​bo​re​ći, po​to​ci puni ša​re​nih riba teku pre​ma mir​nim la​gu​na​ma gdje is​kle​sa​ne ru​ži​čas​te si​re​ne pli​va​ju pod​no ras​c​vje​ta​nih sta​ba​la što vrve mač​ko​maj​mu​ni​ma. Gip​ki ri​so​ti​gro​vi iz​le​ža​va​ju se pod ma​siv​nim gra​na​ma. Lju​bi​čas​ti lu​nja​ju tim ve​se​lim šu​mar​ci​ma, le​pr​ša​ju​ći sad malo tu, sad malo tamo, po​‐ put noć​nih lep​ti​ra lje​ti, a nji​ho​ve vi​oli​ne stva​ra​ju kon​cert nad​na​rav​ne jeke. Pri​zor je to iz Bak​ho​vih noć​nih vr​to​va, ali bez op​s​ce​nog sek​sa koji je Gr​ci​ma bio to​li​ko smi​je​‐ šan – pik​si​ji bi se još i smi​ju​lji​li na te ška​klji​ve pri​či​ce, ali ne i ne​nad​maš​ni. Ba​rem ne u jav​nos​ti. Kroz dr​ve​će na​zi​re​mo dru​ge pro​ce​si​je. Vi​di​mo nji​ho​ve stje​go​ve, ve​li​ka, blje​šta​va čuda od tka​ni​ne i me​ta​la, kako se po​mi​ču. Naš lav na svom cr​ve​no-zlat​nom grbu riče tihi iz​a​zov. Je​dan ga​vran na sre​br​nom po​lju daje nam do zna​nja da to obi​telj Fal​t​he pre​la​zi most od ka​me​nih oblu​ta​ka. Oprez​no gle​da​mo nji​ho​va kne​za i nje​go​ve kop​ljo​‐ no​še. Svi, da​ka​ko, nose bri​tve, ali sva os​ta​la teh​no​lo​gi​ja za​bra​nje​na je – nema da​ta​pa​‐ do​va, nema gra​vi​ta​cij​skih či​za​ma, nema ok​lo​pa. Ovo je kla​sič​na pri​go​da. Kula str​ši iz​nad nas. Pod​nož​jem ve​li​ke gra​đe​vi​ne us​pi​nje se lju​bi​čas​ta, cr​ve​na i ze​‐ le​na ma​ho​vi​na s vi​ti​ca​ma u ti​su​ću ni​jan​si; ovi​ja se oko stak​la i ka​me​na po​put pr​sti​ju gram​zi​vih sa​ma​ca oko za​peš​ća bo​ga​te udo​vi​ce. Šest ve​li​kih di​za​la odvo​zi obi​te​lji u nebo, na vrh kule. Di​za​lo op​s​lu​žu​ju li​je​pi ru​ži​čas​ti slu​ge i sme​đi la​ka​ji, svi odje​ve​ni u bi​je​lo. Zlat​ni tro​ku​ti Druš​tva kra​se im li​vre​je. Di​za​lo je mra​mor​na plo​ča s gra​vi​ta​cij​skim mlaz​ni​ca​ma. Na​la​zi se na​sred čis​ti​ne sa 76

www.balkandownload.org ze​le​nom tra​vom što se ziba na vje​tru. Ne​ko​li​ko ba​kre​nih za​le​ti se pre​ma nama da po​‐ raz​go​va​ra​ju s Plinyjem koji, kao po​li​ti​čar, go​vo​ri u nad​gu​ver​ne​ro​vo ime. Čini se da je doš​lo do neke po​mut​nje. Obi​telj Fal​t​he ula​zi u di​za​lo pri​je nas. “Ovo je druš​tve​na zam​ka”, pro​mrm​lja Augus​tus pre​ko ra​me​na svom omi​lje​nom šti​će​ni​ku. Leto mu se pri​mak​ne. “Bu​da​le. Vi​diš kako glu​me da je to slu​čaj​nost. Sad će nam reći da mo​ra​mo u di​za​lo za​jed​no s Fal​t​he​ovi​ma, a tre​ba​li bi se za​pra​vo po​tr​ga​ti da nam omo​gu​će da mi ide​mo pri​je njih.” “Zar nije mo​gu​će da je to slu​čaj​nost?” upi​ta Leto. “Ne na Luni.” Augus​tus pre​kri​ži ruke. “Sve je po​li​ti​ka.” “Vje​tar se mi​je​nja.” “Mi​je​nja se on već neko vri​je​me”, pro​mrm​lja Augus​tus. Smrk​nu​to pre​gle​da svo​je po​boč​ni​ke, kao da pre​bro​ja​va bri​tve koje no​si​mo. Neki ih nose na boku, uvi​je​ne u krug. Dru​gi ih nose oko pod​lak​ti​ce, kao ja svo​ju, po​su​đe​nu. Tac​tus i Vic​tra rabe ih kao len​te. “Že​lim da uz nad​gu​ver​ne​ra u sva​kom tre​nut​ku bude po tro​je kop​ljo​no​ša”, tiho pro​‐ gla​si Leto. Kim​ne​mo i pri​mak​ne​mo se bli​že jed​ni dru​gi​ma. “Al​ko​hol za​bra​njen.” Tac​tus zas​te​nje u znak pro​s​vje​da. Ša​kal bez​iz​ra​žaj​no pro​ma​tra Leta kako iz​da​je na​re​đe​nja. Pliny se vra​ti s raz​go​vo​ra s osob​ljem Ci​ta​de​le. Da​ka​ko, tre​ba​mo po​di​je​li​ti to di​za​lo s Fal​t​he​ovi​ma. No u zra​ku visi ne​što još opas​ni​je. Naši op​si​di​jan​ci i sivi tre​ba​ju os​ta​ti ov​dje. “Sve obi​te​lji tre​ba​ju doći na sve​ča​nost bez pra​ti​oca”, kaže on. “Bez tje​les​nih ču​‐ va​ra.” Mrm​lja​nje se pro​ši​ri na​šim re​do​vi​ma. “Onda ne ide​mo”, iz​ja​vi Ša​kal. “Ne budi ble​‐ sav”, od​vra​ti Augus​tus. “Vaš sin je u pra​vu”, kaže Leto. “Nero, opas​nost...” “Neke po​zi​ve opas​ni​je je od​bi​ti nego pri​hva​ti​ti. Al​frún, Jop​ho.” Augus​tus od​sječ​no mah​ne svo​jim oka​lja​ni​ma. Dvo​ji​ca mu​škar​ca tiho kim​nu i sta​nu uz os​ta​le, po stra​ni. Kad se pri​dru​ži​mo Fal​t​he​ovi​ma u di​za​lu i kre​ne​mo uvis, nji​ho​ve oči pune su is​kre​ne emo​ci​je, za​bri​nu​tos​ti. Po​gla​var kuće Fal​t​he smi​je​ši se. Nje​gov se po​lo​žaj po​prav​lja. Sve​ča​na ve​če​ra na kro​vu vr​hov​ni​či​ne kule ure​đe​na je u sti​lu zim​ske baj​ke. Sni​jeg pada iz ne​vid​lji​vih obla​ka. Hva​ta se na ši​lja​te bo​ro​ve u šumi za​sa​đe​noj ljud​skom ru​‐ kom i pre​kri​je mi krat​ku kosu pa​hu​lja​ma oku​sa ci​me​ta i na​ran​če. Dah mi se va​lja pre​‐ da mnom. Nad​gu​ver​ne​rov do​la​zak naj​a​ve tru​be. Tac​tus i još neki mla​đi kop​ljo​no​še za​us​ta​ve Fal​t​he​ove i pre​si​je​ku im put da Augus​tus us​pi​je prvi doći na sve​ča​nost. Ula​zi​mo, mi svje​tloz​lat​no i kr​va​vo​cr​ve​no mnoš​tvo, u go​lem kra​jo​lik pun zim​ze​le​ni. Do​če​ku​je nas po​nos zlat​ne kul​tu​re. Straš​no more lica koja su vi​dje​la stva​ri o ko​ji​ma prvi lju​di nisu mo​gli ni sa​nja​ti. Vide se odb​ljes​ci naše za​jed​nič​ke proš​los​ti na Ins​ti​tu​tu. Apo​lo​no​vi ča​rob​nja​ci. Mar​so​vi ubo​ji​ce. Ve​ne​ri​ni lje​po​ta​ni. Pod​no tor​nja ste​re se Ci​ta​de​la, a on​kraj nje lje​ska​ju se gra​do​vi sa svih svo​jih mi​li​‐ 77

www.balkandownload.org jun svje​ta​la. Uop​će se ne nas​lu​ću​je da is​pod tog mora svje​tlu​ca​vih dra​gu​lja vre​ba još je​dan grad, grad ne​čis​ti i bi​je​de. Svje​to​vi u svje​to​vi​ma. “Po​ku​šaj ne iz​gu​bi​ti gla​vu”, šap​ne mi Vic​tra, pro​vu​če mi svo​je kan​dže od pr​sti​ju kroz kosu i ode po​raz​go​va​ra​ti s ne​kim svo​jim pri​ja​te​lji​ma sa Zem​lje. Ho​dam pre​ma na​šem sto​lu. Ve​li​ki lus​te​ri leb​de iz​nad nas na ma​lim gra​vi​ta​cij​skim mlaz​ni​ca​ma. Svje​tlo se is​kri. Ha​lji​ne se kre​ću po​put te​ku​ći​ne oko sa​vr​še​nih ljud​skih fi​gu​ra. Ru​ži​čas​ti pos​lu​žu​ju de​li​ka​te​se i pića na plad​nje​vi​ma i u ku​pa​ma od leda i stak​‐ la. Sto​ti​ne du​gač​kih sto​lo​va kon​cen​trič​no se šire oko za​mrz​nu​ta je​ze​ra u sre​di​ni zim​‐ skog pre​dje​la. Ru​ži​čas​ti pos​lu​žu​ju na kli​zalj​ka​ma. Is​pod leda kre​ću se neki obli​ci. Ne sek​su​ali​zi​ra​ne per​ver​zi​je kak​ve bi se mo​gle naći na za​ba​va​ma za pik​si​je i niže boje. Već mis​tič​na stvo​re​nja du​gih re​po​va, s lju​ska​ma što svje​tlu​ca​ju po​put zvi​jez​da. U ne​‐ kom dru​gom ži​vo​tu Mic​keyjev san bio bi da mu na​ru​če neko stvo​re​nje za ovu goz​bu. Na​smi​je​šim se sebi u bra​du. Mo​žda mu se to na neki na​čin već os​tva​ri​lo. Na sto​lo​vi​ma ne pišu ni ime​na ni bro​je​vi. Za​uz​vrat, svo​je mjes​to pro​na​đe​mo kad ugle​da​mo ve​li​kog lava koji sje​di na​sred na​šeg sto​la, go​to​vo ne​po​kret​no. Stol sva​ke obi​te​lji oz​na​čen je nje​zi​nim sim​bo​lom. Ima gri​fo​na i or​lo​va, le​de​nih šaka i go​le​mih že​ljez​nih ma​če​va. Lav za​do​volj​no za​pre​de kad Tac​tus ukra​de pla​danj s pre​dje​li​ma ne​‐ kom ru​ži​čas​tom i pos​ta​vi ga iz​me​đu zvjer​ki​nih go​le​mih šapa. “Jedi, zvi​je​ri! Jedi!” vik​‐ ne on. Pro​na​đe me Pliny. Kosa mu je odos​tra​ga uple​te​na u čvr​stu, kom​pli​ci​ra​nu ple​te​ni​cu. Odje​ća mu je ovaj put jed​na​ko oz​bilj​na kao i ši​lja​ti nos, kao da želi im​pre​si​oni​ra​ti ne​‐ nad​maš​ne oko sebe svo​jim or​lov​skim li​cem i oskud​nim voj​nim de​ko​ra​ci​ja​ma. “Kas​ni​‐ je to​kom ve​če​ri upoz​nat ću te s ne​ko​li​ko za​ine​re​si​ra​nih stra​na. Kad ti dam znak, oče​‐ ku​jem da mi se pri​dru​žiš.” Ras​tre​se​no gle​da na​oko​lo u po​tra​zi za oso​ba​ma koje su mu važ​ne za nje​go​ve ci​lje​ve. “Do tada ne​moj pra​vi​ti pro​ble​me i pazi kako se po​na​šaš.” “Nema pro​ble​ma.” Iz​va​dim svoj pri​vje​sak u obli​ku pe​ga​za. “Obi​telj​ske mi čas​ti.” “Da”, kaže on ne gle​da​ju​ći. “Ple​me​ni​te li obi​te​lji.” Gle​dam uzva​ni​ke oko sebe. Sto​ti​ne lju​di već se vr​z​ma​ju na sve stra​ne, a sva​ki tren pris​ti​že ih još više. Ko​li​ko dugo da če​kam? Te​ško mi je odr​ža​ti bi​jes zbog ko​jeg sam pri​hva​tio tu od​lu​ku. Oni su mi ubi​li ženu, ka​žem sebi. Ubi​li su mi di​je​te. No bez ob​zi​‐ ra na srdž​bu koju pod​ja​rim pod​sje​ća​ju​ći se na to, ni​ka​ko ne mogu sa​go​rje​ti strah da vo​dim po​bu​nu na rub pro​va​li​je. Ovo neće biti za Eoin san. Ovo će biti za za​do​volj​šti​nu ži​vih. Za na​mi​ri​va​nje nji​‐ ho​ve žud​nje za osve​tom, a ne za oda​va​nje po​čas​ti oni​ma koji su već žr​tvo​va​li sve. I hit će neo​po​zi​vo. No ta​kav je i za​da​ni smjer. Ko​li​ko sum​nji, je​sam li ja to sad ku​ka​vi​ca? Pre​vi​še raz​miš​ljam. Što čini lo​šeg voj​ni​‐ ka. A ja to je​sam. Are​sov sam voj​nik. On mi je dao ovo ti​je​lo. Sad bih mu tre​bao vje​‐ ro​va​ti. Sto​ga uz​mem pe​ga​za i udar​cem ga pri​li​je​pim is​pod Augus​tu​so​va sto​la, tik do ruba. 78

www.balkandownload.org “Da se kuc​ne​mo?” kaže net​ko. Okre​nem se i na​đem se li​cem u lice s An​to​ni​jom. Ni​sam je vi​dio još od Ins​ti​tu​ta kad ju je Se​vro ski​nuo s kri​ža za koji ju je Ša​kal za​ku​‐ cao. Us​tuk​nem od nje, u tre​nu se pri​sje​tiv​ši one noći kad je Lei pre​re​za​la gr​kljan samo da bi mene iz​vuk​la iz mra​ka. “Mis​lio sam da stu​di​raš po​li​ti​ku na Ve​ne​ri”, ka​žem. “Di​plo​mi​ra​li smo”, od​vra​ti ona. “Jako sam uži​va​la u tvom kr​šte​nju. Po​gle​da​la sam ga više puta s pri​ja​te​lji​ma. Uža​san smrad, urin.” Po​nju​ši me. “Te​ško ga se ri​je​ši​ti.” Pri​ro​da je bila okrut​na kad ju je stvo​ri​la tako straš​no li​je​pom. Pune us​ni​ce, noge duge go​to​vo kao moje, koža glat​ka po​put mas​la​ca, kosa na​lik is​pre​de​nim zlat​nim ni​ti​‐ ma iz one pri​če o prin​ce​zi pe​pe​la. A sve to kri​je iz​o​pa​če​no stvo​re​nje iz​nu​tra. “Vi​dim da sam ti ne​dos​ta​ja​la dok me nije bilo.” Pru​ža mi kupu vina. “Pa haj​de da naz​dra​vi​mo tome što se opet ugod​no dru​ži​mo.” Nema mi ni​kak​va smis​la to što ži​vi​mo u svi​je​tu u ko​jem ona može sta​ja​ti ov​dje i ples​ti svo​je zle mre​že dok je moja žena mr​tva, dok su do​bri zlat​ni po​put Lee i Paxa sa​‐ žga​ni u pe​peo i is​pa​lje​ni u Sun​ce. “Fit​c​h​ner mi je jed​nom ne​što re​kao, An​to​nia. Sad mi se to čini pri​god​no.” Po​dig​‐ nem svo​ju kupu i lju​baz​no joj naz​dra​vim. “O, Fit​c​h​ner”, uz​dah​ne ona, a gru​di joj se agre​siv​no prop​nu iz pre​uske zlat​ne ha​lji​‐ ne. “Taj bron​ča​ni glo​da​vac ste​kao je do​bru re​pu​ta​ci​ju u ovim kra​je​vi​ma. Što ti je re​‐ kao?” “Čo​vje​ku ni​kad ne može ne​dos​ta​ja​ti kla​mi​di​ja.” Pro​li​jem vino pred nju i pro​gu​ram se da​lje. Ona me zgra​bi za ruku i opet me pri​vu​če sebi, do​volj​no bli​zu da osje​tim to​‐ pli​nu nje​zi​na daha. “Oni do​la​ze”, kaže. “Bel​lo​ne do​la​ze po tebe. Tre​bao bi od​mah po​‐ bje​ći.” Po​gle​da moju bri​tvu. “Osim ako mis​liš da si do​volj​no do​bar s ovi​me da po​bi​je​‐ diš Ca​ssi​usa u dvo​bo​ju?” Pus​ti me. “Sret​no, Dar​rowe. Ne​dos​ta​jat će mi maj​mun na balu. Ba​rem više nego što će ne​dos​ta​ja​ti Mus​tang.” Ne obra​tim po​zor​nost na nje​zi​ne ri​je​či i od​lu​tam da​lje pri​želj​ku​ju​ći da još više kuća dođe na sve​ča​nost pa da mogu usko​ro za​vr​ši​ti s tim. Go​mi​le pre​to​ra, kves​to​ra, ju​di​ci​ja​ra, gu​ver​ne​ra, se​na​to​ra, obi​telj​skih po​gla​va​ra, voda kuća, tr​go​va​ca, dvo​je olim​pij​skih vi​te​zo​va i još na ti​su​će dru​gih do​la​ze za​že​lje​ti do​bru ve​čer mom gos​po​da​‐ ru. Ti sta​ri​ji lju​di pri​ča​ju o na​pa​di​ma Pre​dvod​ni​ka na Ura​nu i Ari​elu, o smi​ješ​nim gla​si​na​ma da je novi vi​tez gnje​va već pro​gla​šen, o za​go​net​nim ba​za​ma Are​so​vih si​no​‐ va na Tri​to​nu i o po​vrat​ku ne​kog soja kuge na jed​nom od Zem​lji​nih tam​nih kon​ti​ne​‐ na​ta. La​ga​ne teme. Mno​gi dru​gi od​v​la​če moga gos​po​da​ra u stra​nu i go​vo​re mu o ša​pu​ta​nji​ma u noći, vje​tro​vi​ma što se mi​je​nja​ju i opas​nim pli​ma​ma. Me​ta​fo​re se mi​je​ša​ju. Bit je ista. Augus​tus je pao u ne​mi​lost vr​hov​ni​ce, baš kao ja u nje​go​vu. Bro​do​vi što tre​pe​re gore na noć​nom nebu jed​na​ko su da​le​ko od tih raz​go​vo​ra kao ja. Po​zor​nost mi je pri​vuk​la sama vr​hov​ni​ca. Jako je čud​no vi​dje​ti tu ženu ov​dje, od​‐ 79

www.balkandownload.org mah iza ples​nog po​di​ja, na iz​dig​nu​toj po​zor​ni​ci, kako raz​go​va​ra s kne​že​vi​ma dru​gih kuća i lju​di​ma koji uprav​lja​ju ži​vo​ti​ma mi​li​jar​da lju​di. Tako je bli​zu, tako je ljud​ska i krh​ka. Oc​ta​via au Lune sto​ji sa svo​jom svi​tom žena, tri​ma fu​ri​ja​ma – ses​tra​ma ko​ji​ma vje​ru​je više nego iko​me. Što se nje tiče, vr​hov​ni​ca je više na​oči​ta nego li​je​pa, lica rav​‐ no​duš​na kao u pla​ni​ne. Nje​zi​na ti​ši​na nje​zi​na je moć. Vi​dim da ri​jet​ko go​vo​ri, ali da slu​ša; uvi​jek slu​ša ri​je​či kao što pla​ni​na slu​ša ša​pu​ta​nje i vri​šta​nje vje​tra kroz svo​je gre​be​ne, oko svo​jih vr​ho​va. Ugle​dam ne​ko​ga tko sto​ji sam kraj jed​nog sta​bla. Ši​rok je go​to​vo ko​li​ko i de​blo. Ma​le​na kupa iz​gle​da pa​tu​ljas​to u nje​go​voj ruci, a on nosi znak kri​la​ta mača, obi​ljež​je pre​to​ra s flo​tom. Kre​nem pre​ma nje​mu. On pri​mi​je​ti da mu pri​la​zim i na​smi​je​ši mi se. “Dar​rowe au An​dro​me​du​se”, pro​mr​si Kar​nus. Puc​nem pr​sti​ma ne​kom ru​ži​čas​tom u pro​la​zu. Uz​mem mu dvi​je kupe vina s plad​‐ nja od leda i pru​žim Kar​nu​su jed​nu. “Po​mis​lio sam da bi​smo baš mo​gli i po​pi​ti ne​što za​jed​no pri​je nego što mi pri​đeš i ubi​ješ me.” “Baš si drag.” Is​pi​je svo​je piće i pri​hva​ti ono koje mu nu​dim. Po​gle​da me pre​ko čaše. “Nisi tro​vač, je li?” “Ni​sam to​li​ko sup​ti​lan.” “Onda smo isti. A sve ove zmi​je uoko​lo...” Na​ce​ri se kao kro​ko​dil, mo​tre​ći lju​de tam​nim zlat​nim oči​ma. Vino mu učas nes​ta​ne. “Da​nas je neo​bič​no de​ka​dent​no.” “Ču​jem da je Qu​ic​k​sil​ver or​ga​ni​zi​rao sve​ča​nost”, ka​žem. “Samo bi na Luni do​pus​ti​li sre​br​no​mu da se pra​vi zla​tan”, pro​gun​đa Kar​nus. “Mr​‐ zim ovaj mje​sec.” Do​hva​ti neki ukus​ni za​lo​gaj s plad​nja u pro​la​zu. “Hra​na je pre​te​ška. Sve os​ta​lo pre​la​ga​no. Iako ču​jem da će šes​ti sli​jed biti ubo​jit.” Pri​mi​je​tiv​ši nje​gov čud​ni ton, pre​kri​žim ruke i pro​ma​tram za​ba​vu. Neo​bič​no mi je ugod​no biti uz tog od​vrat​nog čo​vje​ka. Ni je​dan od nas ne mora hi​ni​ti da mu je ovaj dru​gi sim​pa​ti​čan. Tu nema ma​ski ili ih je ba​rem ma​nje nego ina​če. On se muk​lo na​smi​je. “Ju​li​anu bi se svi​dio ovaj ot​mje​ni je​lov​nik. Bio je ble​sa​vo, bi​‐ jed​no di​je​te.” Okre​nem se do​bro pro​mo​tri​ti ubo​ji​cu. “Ca​ssi​us je go​vo​rio samo li​je​pe stva​ri o nje​‐ mu.” “Ca​ssi​us.” Frk​ne ne​što na​lik smi​je​hu. “Ca​ssi​us je jed​nom ra​nio neku pti​cu prać​‐ kom. Do​šao mi je sav u su​za​ma jer je znao da je mora ubi​ti da je ri​je​ši muka, a nije mo​gao. Ja sam umjes​to nje​ga ba​cio ka​men na nju. Baš kao i ti.” Is​ke​si se. “Tre​bao bih ti za​hva​li​ti što si očis​tio gen​sku plje​vu.” “Ju​li​an ti je bio brat, čo​vje​če.” “On je pi​šao u kre​vet kad je bio mali. Pi​šao u kre​vet. Uvi​jek je po​ku​ša​vao sa​kri​ti te plah​te, pa ih je sam no​sio pra​lji. Kao da pra​lja nije bila naše vlas​niš​tvo. Mali nije bio 80

www.balkandownload.org vri​je​dan te maj​či​ne sil​ne lju​ba​vi ni oče​va ime​na.” Zgra​bi još jed​nu čašu vina od ru​ži​‐ čas​tog u pro​la​zu. “Oni od toga po​ku​ša​va​ju na​pra​vi​ti tra​ge​di​ju, ali to nije tra​ge​di​ja. To je pri​rod​ni za​kon.” “Ju​li​an je bio veći čo​vjek od tebe, Kar​nu​se.” Kar​nus se odu​šev​lje​no na​smi​je. “O, daj mi, mo​lim te, to objas​ni.” “U svi​je​tu ubo​ji​ca teže je biti do​bar nego biti zao. A lju​di kao ti i ja, mi samo če​ka​‐ mo da vri​je​me pro​đe pri​je nego što smrt po​seg​ne za nama.” “Što će se tebi do​go​di​ti usko​ro.” Kim​ne pre​ma mo​joj bri​tvi. “Šte​ta što nisi od​go​jen u na​šoj kući. Mi na​uči​mo bri​tvu pri​je nego što na​uči​mo či​ta​ti. Otac nas je tje​rao da si sami na​pra​vi​mo sje​či​va, da im damo ime​na i da spa​va​mo uz njih. Onda bi mo​žda imao neke šan​se.” “Pi​tam se ka​kav bi ti bio da te učio čemu dru​go​me.” “Ta​kav sam, ka​kav sam”, iz​ja​vi Kar​nus i do​hva​ti još jed​no piće. “I pos​la​li su me na tebe, baš mene od svih dru​gih si​no​va i kće​ri, zato što sam naj​bo​lji u tome što sam.” Malo ga gle​dam, “Za​što?” “Što za​što?” “Ti imaš sve, Kar​nu​se. Bo​gat​stvo. Moć. Sed​me​ro bra​će i ses​ta​ra. Ko​li​ko bra​ti​ća i ses​trič​ni? Ne​ća​ki​nja? Ne​ća​ka? Oca i maj​ku koji te vole, a ipak... eto tebe, pi​ješ tu sam, ubi​jaš moje pri​ja​te​lje. Smi​sao tvog ži​vo​ta je do​kraj​či​ti mene. Za​što?” “Zato što si na​udio mo​joj obi​te​lji. Nit​ko ne može na​udi​ti Bel​lo​na​ma i os​ta​ti živ.” “Po​nos, zna​či.” “Uvi​jek je po​nos.” “Po​nos je samo po​vik u vje​tar.” On od​mah​ne gla​vom i pro​du​bi glas. “Ja ću umri​je​ti. Ti ćeš umri​je​ti. Svi ćemo mi umri​je​ti, a sve​mir će bez​briž​no nas​ta​vi​ti da​lje. Sve što ima​mo jest taj po​vik u vje​tar – kako ži​vi​mo. Kako ode​mo. I kako sto​ji​mo pri​je nego što pad​ne​mo.” Nag​ne se na​pri​jed. “Zna​či, eto, po​nos je je​di​no što ima​mo.” Skre​ne po​gled s mo​jih oči​ju i upe​ri ga pre​ko pros​to​ri​je. “Po​nos, i žene.” Po​pra​tim nje​gov po​gled i tada je ugle​dam. U moru zlat​nog, bi​je​log i cr​ve​nog, ona je odje​ve​na u crno. Na​lik tam​noj pri​ka​zi, ule​lu​ja u pros​to​ri​ju iz di​za​la uz rub laž​ne šume. Za​ko​lu​ta sjaj​nim oči​ma i is​kri​vi na​‐ smi​je​še​na usta kad se mno​ge gla​ve okre​nu pre​ma njoj i za​ble​nu u nje​zi​nu po​greb​nu opra​vu. Crnu. Tom bo​jom po​ka​zu​je pri​je​zir pre​ma svim tim ve​se​lim zlat​ni​ma uoko​lo. Crna je kao i voj​na uni​for​ma koju ja imam na sebi. Pri​sje​tim se nje​zi​ne to​ple puti, nes​taš​na gla​sa, mi​ri​sa nje​zi​na za​tilj​ka, njež​nos​ti nje​zi​na srca. To​li​ko se za​gle​dam u nju da mi go​to​vo pro​mak​ne onaj koji je pra​ti. Po​že​lim da mi je pro​ma​kao. To je Ca​ssi​us. On je, s tim svo​jim kr​vok​le​tim zlat​nim uvoj​ci​ma, uz dje​voj​ku koja me od​nje​go​va​la 81

www.balkandownload.org da oz​dra​vim one zime, koja mi je po​mo​gla se sje​tim Eoina sna. Nje​go​va joj je ruka na stru​ku. Nje​go​ve joj usne ša​pu​ću u uho. Ca​ssi​us au Bel​lo​na za​rio mi je mač u tr​buh, a sada mi isto tako za​ri​va nož u srce. Kosa mu je gus​ta i sjaj​na. Ima ru​pi​cu na bra​di i mir​ne ruke. Snaž​na ra​me​na, kao stvo​re​na za rat. Lice stvo​re​no za dvor​ska sr​daš​ca. I nosi iz​la​ze​će sun​ce vi​te​za ju​tra. Gla​si​ne su toč​ne. Ta mi​sao pro​hu​ji go​mi​lom. Vr​hov​ni​ca ga je pro​gla​si​la jed​nim od dva​na​es​te​ro. Prem​da sam na Ins​ti​tu​tu po​bi​je​dio ja, on se uz​di​gao više pro​bi​ja​ju​ći se kroz la​nac du​elis​ta na Luni kao op​sjed​nu​ti pre​dak. Gle​dao sam ga na HV-u, gle​dao sam ga kako pa​ra​di​ra oko Kr​vi​li​šta dok neki zlat​ni leži na sa​mr​ti. No ov​dje, sada, on blis​ta, op​ča​ra​va. Bi​jel osmi​jeh širi mu se li​cem. On u svom zlat​‐ nom ti​je​lu ima sve što imam ja, a i više od toga. Noge su mu brže od mo​jih. Jed​na​ko je vi​sok. Zgod​ni​ji. Bo​ga​ti​ji. Bo​lje se smi​je i lju​di mis​le da je ugod​ni​ji. A nema ni jed​no moje bre​me. Za​što zas​lu​žu​je još i tu dje​voj​ku pre​ma ko​joj su sve os​ta​le bli​je​de, osim Eo? Zar njoj nije jas​no ko​li​ko je on ni​zak? Kako okrut​no može biti nje​go​vo srce? Ne mogu joj pri​ći, čak ni to​li​ko da bih čuo nje​zin smi​jeh. Kad bi me ugle​da​la, mis​‐ lim da bih se slo​mio. Bi li bilo kriv​nje u nje​zi​nim oči​ma? Ne​la​go​de? Je​sam li ja sje​na koja pada na nje​zi​nu sre​ću? Hoće li uop​će ma​ri​ti za to što je vi​dim s njim? Ili će mis​li​‐ ti da sam pa​te​ti​čan ako joj se obra​tim? To boli, ne zbog toga što mis​lim da je Mus​tang ni​ska jer je s mo​jim ne​pri​ja​te​ljem, već zbog toga što znam da nije ni​ska. Ako je ona s Ca​ssi​usom, onda je to zato što joj je do nje​ga sta​lo. To me boli više nego što sam mis​lio da će bo​lje​ti. “I tako, eto, vi​diš...” Kar​nus mi te​ško po​lo​ži ruku na rame, “... ni​ko​me ne​ćeš ne​dos​‐ ta​ja​ti.” U gru​di​ma me sve jače ste​že dok se ra​me​ni​ma pro​bi​jam van sa sve​ča​nos​ti. Si​đem jed​nim ma​njim di​za​lom; što da​lje od tih lju​di koji zna​ju samo na​no​si​ti bol. Za​đem u šumu i na​ba​sam na neki most što op​ko​ra​ču​je brzi po​tok. Nag​nem se pre​ko ula​šte​ne ogra​de, hva​ta​ju​ći zrak, a sva​ki moj udi​saj jed​na je iz​ja​va. Ne tre​bam Mus​tang. Ne tre​bam ni jed​no od tih la​ko​mih stvo​re​nja. Dos​ta mi je nji​ho​vih iga​ra moći. Dos​ta mi je toga da sam sam. Ni​sam bio do​volj​no do​bar da bu​dem muž. Ni do​volj​no do​bar da bi mi žena do​pus​ti​la da pos​ta​nem otac. Ni do​volj​no do​bar da pos​ta​nem zlat​ni. Sad ni​sam do​volj​no do​bar za Mus​tang. Ni​sam us​pio uči​ni​ti ono što sam htio. Ni​sam se us​pio uz​dig​nu​ti. Ali sada neću za​ka​za​ti. Sada neću. Uz​mem onaj pr​sten. Ruke mi drh​te. Stam​pe​do ži​va​ca u meni. Blju​je mi se ko​li​ko je toga lo​šeg u meni. Pri​ne​sem hla​dan pr​sten us​ni​ca​ma. Iz​go​vo​riš te ri​je​či i pok​va​re​nja​ci 82

www.balkandownload.org iz​gi​nu. Iz​go​vo​riš “slo​mi oko​ve” i Vic​tra nes​ta​ne. Ca​ssi​us is​pa​ri. Augus​tus se ras​to​pi. Kar​‐ nus se ras​pli​ne. Mus​tang umre. Bom​be pro​pa​ra​ju Sun​čev sus​tav i cr​ve​ni us​ta​nu u ne​‐ iz​vjes​nu bu​duć​nost. Vje​ruj Are​su. Jed​nos​tav​no vje​ruj da on zna što radi. Slo​mi oko​ve. Po​ku​šam iz​go​vo​ri​ti te ri​je​či. Eoine po​s​ljed​nje ri​je​či pri​je nego što su je obje​si​li. No one neće iz​a​ći. Si​lom ih tje​ram van. Kvra​gu. Tje​ram usta da pro​ra​de. Ali ne žele. Ne mogu jer u sebi znam da je to kri​vo. Nije stvar u na​si​lju. Nije stvar u su​ću​ti pre​ma lju​di​ma koje bih ubio. Stvar je u gnje​vu. Nji​ho​vim umor​stvom ni​šta se ne do​ka​zu​je. Ni​šta se ne rje​ša​va. Kako to može biti Are​sov plan? Eo je rek​la da će me, ako us​ta​nem, os​ta​li pra​ti​ti. Ali još ni​sam us​tao. Još ni​sam uči​‐ nio ono što je tra​ži​la od mene. Ja ni​sam pri​mjer. Ja sam ubo​ji​ca. Ne​mam iz​li​ku da odus​ta​nem. Da pre​pus​tim nje​zin san dru​gi​ma. Ares ni​kad nije upoz​nao Eo. Ni​kad nije vi​dio onu is​kru u njoj. Ja je​sam. Pri​je nego što zad​nji put udah​nem, mo​ram iz​gra​di​ti svi​jet u kak​vom je ona že​lje​la od​ga​ja​ti naše di​je​te. To je bio nje​zin san. Za to je žr​tvo​‐ va​la sebe kako se dru​gi ne bi mo​ra​li žr​tvo​va​ti. I ja neću do​pus​ti​ti dru​gi​ma da od​lu​ču​ju o mo​joj sud​bi​ni. Ne sada. Ne vje​ru​jem Are​su ako zbog toga mo​ram od​ba​ci​ti Eo. Ne ako zbog toga mo​ram žr​tvo​va​ti svo​ju vje​ru u sebe. Otrem suze s lica i je​dan cilj za​mi​je​ni moj gnjev. Mora pos​to​ja​ti dru​gi na​čin. Bo​lji na​čin. Vi​dio sam pu​ko​ti​ne u nji​ho​vu Druš​tvu i znam što mi je či​ni​ti. Znam čega se zlat​ni naj​vi​še boje. I nema to ni​kak​ve veze s cr​ve​nim us​tan​kom. Nema to ni​kak​ve veze ni s bom​ba​ma, ni s taj​nim pla​no​vi​ma, ni s re​vo​lu​ci​jom. Zlat​ne pla​ši ne​što jed​‐ nos​tav​no, okrut​no i sta​ro ko​li​ko i ljud​ski rod. Gra​đan​ski rat.

83

www.balkandownload.org

DRU​GI DIO

RA​SKOL Ako si li​sac, glu​mi da si zec. Ako si zec, glu​mi da si li​sac. — Lorn au Ar​cos

84

www.balkandownload.org

12.

Krv za krv Ušu​ljam se na​trag na sve​ča​nost. Zlat​ni su za​sje​li na svo​ja mjes​ta i for​mal​nos​ti su oz​bilj​no ot​po​če​le. Ni​sam sup​ti​lan kad se sag​nem pod stol i tap​kam uoko​lo dok ne na​pi​pam pri​vje​sak u obli​ku pe​ga​za. Sta​vim ga u džep. Po​rav​nam jak​nu. Ig​no​ri​ram upit​ne po​gle​de i odvaž​no se upu​tim od Augus​tu​so​va sto​la pre​ma ono​mu koji me za​ni​ma. Pliny pro​pi​sku​ta moje ime. Pro​đem kraj nje​ga. On nema poj​ma što smje​ram. Pliny je čo​vjek koji smiš​lja pra​vi​la. Ja sam više tip koji ih krši. Vi​ju​gam oko sto​lo​va za ko​ji​ma sje​de ple​me​ni​ta​ši, a po​gle​di se li​je​pe na mene kao sni​jeg na ka​men što se ko​tr​lja niz pla​ni​nu. Osje​ćam da od njih ubr​za​vam. Hod mi je ne​ha​jan, šake opas​no stis​nu​te, kao mi​ši​ći ja​mi​čar​ke. Gle​da​ju me ti​su​će. Plašt od ša​pu​‐ ta​nja stvo​ri se iza mene kad shva​te tko mi je cilj; sje​di za svo​jim du​gač​kim sto​lom, okru​žen svo​jom obi​te​lji – sa​vr​še​ni zlat​ni mu​ška​rac koji po​zor​no slu​ša go​vor svo​je vr​‐ hov​ni​ce. Ona pro​po​vi​je​da o je​dins​tvu. Naj​važ​ni​ji su red i tra​di​ci​ja. Još uvi​jek se nit​ko ne diže da mi se is​pri​je​či. Mo​žda ne ra​zu​mi​ju. Ili mo​žda sada osje​ća​ju moju sna​gu i ne usu​đu​ju se dići. Sad i Bel​lo​ne za​mi​je​te ša​pu​ta​nje pa se okre​nu, go​to​vo svi u isti mah, obi​telj od pe​‐ de​se​te​ro i više čla​no​va, i po​gle​da​ju me – mene rat​ni​ka, ci​je​log u cr​nom. Mla​dog, ne​‐ do​ka​za​nog u ratu. Neo​ka​lja​nog krv​lju iz​u​zev u hod​ni​ci​ma Ins​ti​tu​ta i na Aka​de​mi​ji​‐ nim as​te​ro​idi​ma. Neki su go​vo​ri​li da sam lud. Neki su me na​zi​va​li hra​brim. Ve​če​ras sam obo​je. Te​ži​na je nes​ta​la. Sav onaj pri​ti​sak koji me sa​ti​rao dok sam se za​bri​nja​vao radi raz​nih oče​ki​va​nja, ok​li​je​vao oko do​no​še​nja od​lu​ke. Samo br​zi​na, ka​žem sebi. Ne​‐ moj se uko​či​ti. Ne​moj sta​ti. Ni​kad ne​moj sta​ti. Sad vr​hov​ni​čin glas za​drh​ti. Pre​kas​no je da se vra​tim. Sko​čim. Osmi​jeh. I sve​ča​nost mr​tvač​ki utih​ne kad u toj sla​boj gra​vi​ta​ci​ji pre​sko​čim tri​de​set me​ta​ra i svom si​li​nom sle​tim na stol obi​te​lji Bel​lo​na. Ta​nju​ri se skr​še. Pos​lu​ži​te​lji se raz​bje​že. Bel​lo​ne se od​mak​nu. Neki krik​nu na mene. Neki se ne mrd​nu čak ni dok im se vino pro​li​je​va. Vr​hov​ni​ca gle​da, op​ča​ra​na zna​ti​že​ljom, a nje​zi​ne fu​ri​je uz​vr​po​lje se uz nju. 85

www.balkandownload.org Pliny iz​gle​da kao da će u zem​lju pro​pas​ti. Pa​nič​no stiš​će ko​lje​na. Ša​kal, po​kraj nje​ga, ču​dan je i ne​pro​ni​čan po​put kak​va usam​lje​na pus​tinj​ska stvo​ra. Ve​če​ras ni​sam obuo sve​ča​ne ci​pe​le. Moje čiz​me glo​maz​ne su i te​ške. Por​cu​lan puca kud kro​čim duž sto​la Bel​lo​na šu​ta​ju​ći zdje​le na​bu​ja​ka i ga​ze​ći po šljap​ka​vim odres​ci​‐ ma. Krv u meni klju​ča. Opi​ja me. Po​dig​nem glas. “Do​bit ću vašu po​zor​nost.” Đo​nom zdro​bim zdje​lu gra​ška. “Mo​žda zna​te tko sam.” Ner​voz​ni smi​jeh. Na​rav​no da zna​ju tko sam. Oni zna​ju sva​ko​ga tko vri​je​di, prem​da je moja vri​jed​nost više gla​si​na nego či​nje​ni​ca. Vi​dim da fu​ri​je ne​što ša​pu​ću vr​hov​ni​ci. Vi​dim da se Tac​tus ceri od uha do uha. Kar​nus se za​bri​nu​to na​gi​nje na​pri​jed. Vic​tra se ceri Ša​ka​lu. Vi​dim čak i da An​to​nia lak​tom gur​ka ne​kog vi​so​kog, spo​koj​nog zlat​‐ nog. Iz​bje​ga​vam po​gle​da​ti Mus​tang. Pliny ne​što ble​be​će Augus​tu​su u uho. Augus​tus po​dig​ne ruku da ga ušut​ka. “Imam li vašu po​zor​nost?” upi​tam. Imam. “Deč​ko, sjed​ni”, vik​ne net​ko. “Na​tje​raj​te ga”, pi​ja​no ot​po​vr​ne Tac​tus. “Ne? To sam i mis​lio!” “Za one koji ne zna​ju, ja sam kop​ljo​no​ša kuće Augus​tus, još ne​kih sat vre​me​na.” Smi​jeh. “Onaj sam ko​jeg zovu Ko​sac od Mar​sa, koji je do​kraj​čio jed​nog pra​vog ne​‐ nad​maš​nog vi​te​za, koji je osvo​jio Olimp naj​u​riš i po​ro​bio svo​je prok​to​re. Zo​vem se Dar​row au An​dro​me​dus i na​ne​se​na mi je ne​prav​da. Mi, ne​nad​maš​ni ži​go​sa​ni, po​tje​če​mo od zlat​nih pre​da​ka. Od osva​ja​ča že​ljez​ne kič​‐ me. Čas​nih mu​ška​ra​ca, čas​nih žena. No da​nas pred vama vi​dim jed​nu ne​čas​nu obi​telj. Obi​telj s kič​ma​ma od kre​de. Ko​rum​pi​ra​nu i pri​je​tvor​nu obi​telj la​ž​lji​va​ca i ku​ka​vi​ca, koja se uro​ti​la da ukra​de gu​ver​ner​ski po​lo​žaj mom gos​po​da​ru, pro​tu​za​ko​ni​to.” Čiz​ma​ma skr​šim neki pla​danj. Tko zna jesu li se uro​ti​li da to uči​ne ili nisu? Zvu​či do​bro. Dje​lu​je kao da se jesu uro​ti​li. I po​treb​no mi je da se čini tako. Kar​nus pre​div​no re​agi​ra – is​u​če bri​tvu i na​sr​ne na mene. Nje​gov otac, im​pe​ra​tor, mah​ne mu ru​kom da se vra​ti. Pre​tor Kel​lan iz​gle​da kao da će me sva​ki tren zgra​bi​ti za noge i po​vu​ći me do​lje, gdje će mi Cag​ney ne​dvoj​be​no pre​re​za​ti gr​kljan mo​jom vlas​ti​tom bri​tvom. Mla​‐ de dje​voj​ke iz nji​ho​ve obi​te​lji mis​le da sam de​mon. De​mon koji im je ubio bra​ti​ća, bra​ta. Ne​ma​ju poj​ma što sam ja za​pra​vo. No gos​pa Bel​lo​na mo​žda ima. Za​grob​na iz​‐ gle​da u svo​joj boli, sje​di okru​že​na svo​jim oko​tom po​put okop​nje​le la​vi​ce. Oni je uva​‐ ža​va​ju isto ko​li​ko i nje​zi​na muža. Na kon​cu još pri​mi​je​tim drh​ta​nje nje​zi​ne du​gač​ke des​ne ruke, kao da žudi za no​žem ko​jim bi me sa​sjek​la. “Ova obi​telj na​ni​je​la mi je ne​prav​du dva​put. Jed​nom u bla​tu Ins​ti​tu​ta. I onda opet na Aka​de​mi​ji, a za to su kri​vi ovaj... i ovaj... i onaj tamo.” Upe​rim pr​stom u sve koji su me tuk​li u onom vrtu. Sad opa​zim Ca​ssi​usa bli​zu čela sto​la, od​mah do oca i maj​ke. Mus​tang sje​di kraj nje​ga. Lice joj je ma​ska. Je li ra​zo​ča​ra​na? Uz​ne​mi​re​na? Je li joj do​‐ sad​no? Kad po​dig​ne jed​nu obr​vu pre​ma meni, po​gle​dam je u oči, do​đem do nje i pos​‐ ta​vim sto​pa​lo na gr​lić ukras​ne boce vina koja sto​ji is​pred Ca​ssi​usa. Svi po​gle​di usre​‐ 86

www.balkandownload.org do​to​če se on​dje, kao u crnu rupu koja usi​sa​va svje​tlost. Koja za​us​tav​lja vri​je​me, pros​‐ tor. Koja ih sve po​vu​če da se nag​nu na​pri​jed. Zas​ta​ne im dah. “Svi su​do​vi zlat​nih za​‐ ko​ni​to do​pu​šta​ju čo​vje​ku bra​ni​ti svo​ju čast od sva​ke sile koja bi je ne​pra​ved​no oka​lja​‐ la. Svi mu​škar​ci i sve žene, od sta​rih kra​je​va Zem​lje do le​de​ne utro​be Plu​to​na, ima​ju pra​vo upu​ti​ti iz​a​zov. Moje je ime, dra​ge dame i gos​po​do, Dar​row au An​dro​me​dus. Po mo​joj su čas​ti oni pi​ša​li. I ja tra​žim za​do​volj​šti​nu.” Pre​vr​nem vino Ca​ssi​usu na kri​lo. On gru​ne pre​ma meni. Po ci​je​loj ve​li​koj za​ba​vi zlat​ni stre​lo​vi​to us​ta​ju uz ve​li​ku gra​ju. Tac​tus po​ju​ri od na​šeg sto​la, a za njim Leto, Vic​tra, svi po​boč​ni​ci i zas​tav​ni​ci va​za​la mog nad​gu​ver​ne​ra – Cor​vo​je​vi, Ju​li​ije​vi, Vo​loxe​so​vi, go​le​mi Te​le​ma​nu​so​vi, Paxo​va obi​telj. Bri​tve uska​ču u ruke. Psov​ke režu zim​ski zrak. Aja, naj​ve​ća i naj​mrač​‐ ni​ja od tri​ju fu​ri​ja, nag​ne se pre​ko vr​hov​ni​či​na sto​la i za​ur​la: “Dos​ta tog lu​di​la!” Tek je po​če​lo.

Ruke mi se tre​su kao ne​kad u rud​ni​ku. Kao tad, i sad sam okru​žen zmi​ja​ma. Ja​mi​čar​ke ni​kad ne mo​žeš čuti. Ri​jet​ko ih mo​žeš vi​dje​ti. Crne po​put zje​ni​ce oka, gmi​žu u sje​na​ma i onda na​pad​nu. No obuz​me te po​se​ban strah kad ti se pri​bli​že. Strah dru​ga​či​ji od dr​n​da​nja bu​ši​li​ce. Dru​ga​či​ji od pul​si​ra​ju​će, muč​ne vru​ći​ne koja ti ras​te u ja​ji​ma dok du​biš rupu kroz mi​li​jun tona ka​me​na, a sve tre​nje zra​či uvis, pa ti se u odi​je​lu stvo​ri ka​lju​ža od pi​ša​li​ne i zno​ja. Strah od do​la​ska smr​ti. Kao da ti sje​na pri​je​đe pre​ko duše. Ta​kav strah hva​ta me sad kad ovi ne​nad​maš​ni sto​je oko mene, masa zlat​nih zmi​ja. Šu​ška​vih. Sik​ta​vih. Ubo​ji​tih po​put gri​je​ha. Sni​jeg na tlu za​š​kri​pi mi pod te​škim čiz​ma​ma. Sag​nem se dok vr​hov​ni​ca go​vo​ri. Pri​ča o čas​ti i tra​di​ci​ji. O tomu kako su rat​ni dvo​bo​ji obi​ljež​je ve​li​či​ne naše rase, pa će zato ona da​nas do​pus​ti​ti iz​u​ze​tak. Smi​je​mo se bo​ri​ti u dvo​bo​ju, iako ni​smo na igra​li​‐ štu. Ova krv​na za​va​da mora za​vr​ši​ti ov​dje, sada, pred ve​li​ko​dos​toj​ni​ci​ma naše rase. To​li​ko se ona po​uz​da​je u svog naj​no​vi​jeg olim​pij​skog vi​te​za. A za​što i ne bi? Ubio me već i pri​je. “Za raz​li​ku od ku​ka​vi​ca u sta​ra vre​me​na, mi se bo​ri​mo ti​je​lom o ti​je​lo. Kos​ti​ma o kos​ti. Krv​lju o krv. Ven​de​te skon​ča​va​ju na Kr​vi​li​štu vir​tu​te et ar​mis”, dek​la​mi​ra vr​‐ hov​ni​ca. Od ju​naš​tva i oruž​ja. Ne​sum​nji​vo je već po​raz​go​va​ra​la sa svo​jim sa​vjet​ni​ci​ma. Rek​li su joj da sam pres​lab, da je Ca​ssi​us bo​lji ma​če​va​lac. Ovo ni​kad ne bi otiš​lo to​li​‐ ko da​le​ko da je nisu uvje​ri​li u do​bar is​hod. “Kao u na​ših pre​da​ka, i ovo će biti do smr​ti”, iz​ja​vi ona. “Ima li tko što pro​tiv?” Tomu sam se i na​dao. Ni Ca​ssi​us ni ja ne ka​že​mo ni​šta. Mus​tang is​tu​pi ne​što pri​go​vo​ri​ti, ali ona fu​ri​ja, Aja, od​mah​ne gla​vom i za​us​ta​vi je. “Onda, da​nas, res, non ver​ba!’ Dje​la, ne ri​je​či. Raz​go​va​ram sa svo​jim gos​po​da​rom pri​je nego što kre​nem ti sre​di​nu kru​ga koji se 87

www.balkandownload.org sada for​mi​ra, dok sme​đi od​v​la​če sto​lo​ve sa snjež​ne rav​ni​ce. Pliny se vr​z​ma oko Augus​tu​sa. Kao i Leto, Tac​tus, Vic​tra i važ​ni pre​to​ri Mar​sa. To​li​ka poz​na​ta lica, to​li​ki rat​ni​ci i po​li​ti​ča​ri. Ša​kal sto​ji malo po​da​lje, niži od os​ta​lih, rav​no​du​šan, ne raz​go​va​ra​‐ ju​ći ni s kim. Pi​tam se što bi mi re​kao kad bi oko nas bilo ma​nje uši​ju. Ne iz​gle​da lju​‐ to. Mo​žda je na​učio vje​ro​va​ti mo​jim pla​no​vi​ma. Kim​ne mi kao da mi čita mis​li. I da​‐ lje smo sa​vez​ni​ci. “Je li ovaj spek​takl zbog mene? Zbog ta​šti​ne? Zbog lju​ba​vi?” upi​ta me Augus​tus kad sta​nem pred nje​ga. Pro​dor​no me gle​da i po​ku​ša​va pro​na​ći smi​sao. Jed​nos​tav​no mo​ram ba​ci​ti po​gled na Mus​tang. Ona me čak i sad od​vra​ća od mog za​dat​ka. “Tako si mlad”, go​to​vo šap​ne. “La​ga​li su ti u baj​ka​ma; lju​bav ne pre​ži​vi ovak​ve stva​ri. Ba​rem ne lju​bav moje kće​ri.” Zas​ta​ne, za​miš​lje​no. “Duša joj je kao u nje​zi​ne maj​ke.” “Ne či​nim to zbog lju​ba​vi, po​gla​va​ru.” “Ne?” “Ne.” Pog​nem gla​vu pred njim i pri​sje​tim se Mat​te​ova nad​me​na sti​la. “Duž​nost sina oče​va je sla​va. Nije li?” Klek​nem na jed​no ko​lje​no. “Ti mi nisi sin.” “Ni​sam. Bel​lo​ne su ga ubi​li, ukra​li su vam ga. Vaš pr​vo​ro​đe​ni sin, Cla​udi​us, bio je sve čemu se čo​vjek mo​gao na​da​ti – sin bo​lji i mu​dri​ji od oca. Do​pus​ti​te mi sto​ga da vam po​da​rim gla​vu nji​ho​va sina mi​lje​ni​ka. Dos​ta oko​li​ša​nja. Dos​ta nji​ho​ve po​li​ti​ke. Oko za oko.” “Po​gla​va​ru, Ju​li​an je bio jed​no. Ali Ca​ssi​us...” po​ku​ša Pliny. Augus​tus ga ig​no​ri​ra. “Va​pim za va​šim bla​gos​lo​vom”, po​no​vim, pri​tiš​ću​ći svo​ga gos​po​da​ra. “Ko​li​ko ćete još dugo biti u vr​hov​ni​či​noj mi​los​ti? Mje​sec dana? Go​di​nu dana? Dvi​je go​di​ne? Ona će vas usko​ro za​mi​je​ni​ti Bel​lo​na​ma. Gle​daj​te ko​li​ko je sklo​na Ca​ssi​usu. Gle​daj​te kako vam kra​de di​je​te. Gle​daj​te kako vaše dru​go di​je​te od​la​zi pu​tom sre​br​no​ga. Po​nes​ta​je vam na​s​ljed​ni​ka. Vre​me​nu va​šeg nad​gu​ver​ner​stva doći će kraj. Neka dođe. Jer nis​te vi za nad​gu​ver​ne​ra Mar​sa. Vi ste za nje​go​va kra​lja.” Oči mu za​is​kre. “Mi ne​ma​mo kra​lje​ve.” “Jer se nit​ko ne usu​đu​je is​kle​sa​ti si kru​nu”, od​go​vo​rim. “Neka ovo bude prvi ko​rak. Plju​ni​te vr​hov​ni​ci u oko. Pro​gla​si​te me ma​čem svo​je obi​te​lji.” Iz​vu​čem nož iz čiz​me i brzo se po​re​žem is​pod oka. Krv po​te​če kao suze. To je drev​‐ ni bla​gos​lov že​ljez​nih pre​da​ka, osva​ja​ča. I sle​dit će krv u ži​la​ma svih koji ga vide – re​‐ likt dav​nih, te​žih vre​me​na. To je mar​sov​ski bla​gos​lov. Bla​gos​lov že​lje​za i krvi. Bla​gos​‐ lov bi​jes​nih bro​do​va koji su sa​žga​li slav​nu Bri​tan​sku ar​ma​du iz​nad Zem​lji​na Sje​ver​‐ nog pola i ra​zo​ri​li brze, ubo​ji​te le​tje​li​ce Zem​lje Iz​la​ze​ćeg Sun​ca usred as​te​ro​id​nog po​‐ ja​sa. Oči moga gos​po​da​ra užga​ju se po​put utr​nu​le že​ra​vi​ce pod na​le​tom vje​tra, is​pr​va po​la​ko, a onda buk​nu. Imam ga. 88

www.balkandownload.org “Da​jem ti bla​gos​lov slo​bod​nom vo​ljom. Što uči​niš, uči​ni u moju čast.” Sag​ne se pre​ma meni. “Us​ta​ni, zla​to​ro​de​ni. Us​ta​ni, že​ljez​ni.” Augus​tus mi pr​stom do​tak​ne krv i raz​ma​ze je is​pod svog oka. “Us​ta​ni, mužu s Mar​sa, i uzmi moju srdž​bu sa so​bom.” Us​ta​nem, a po​svu​da ša​pat. Ovo sad više nije obič​na čar​ka iz​me​đu dvo​ji​ce dje​ča​ka. Ovo je bit​ka iz​me​đu kuća. Ju​nak pro​tiv ju​na​ka. “Hic sunt le​ones”, iz​ja​vi on, na​kre​nuv​ši gla​vu – i kao iz​a​zov, i kao bla​gos​lov. Koja ba​ha​ta svi​nja od čo​vje​ka. Zna ko​li​ko sam oča​jan da os​ta​nem u nje​go​voj mi​los​ti. Zna da se upra​vo igra ši​bi​ca​ma na bu​re​tu ba​ru​ta. A ipak mu oči po​žud​no sja​je jer je gla​‐ dan krvi i vlas​ti kao ja zra​ka. “Hie sunt hams”, po​no​vim kao jeka. Ko​ra​čam na​trag pre​ma sre​di​ni kru​ga ki​ma​ju​ći Tac​tu​su i Vic​tri. Oni do​tak​nu dr​ške bri​tvi, kao i os​ta​li po​boč​ni​ci. Ima​mo is​tan​čan men​ta​li​tet čo​po​ra. “Pri​ma ti sret​no”, kaže Tac​tus. Vi​so​ko gore bro​do​vi mir​no pli​va​ju kroz du​gač​ku noć. Sta​bla se nji​šu na po​vje​tar​cu. Gra​do​vi svje​tlu​ca​ju u da​lji​ni. Zem​lja leb​di kao na​brek​li mje​sec i ja od​mo​tam bri​tvu sa svo​je pod​lak​ti​ce. Dok Ca​ssi​usa maj​ka lju​bi u čelo, Mus​tang pri​đe meni. “Zna​či, sad si pi​jun?” brzo me upi​ta. “A ti si tro​fej?” Prvo se lec​ne, a onda joj se us​ni​ce iz​vi​ju u la​ga​ni pod​smi​jeh. “Ti to meni ka​žeš? Uop​će te ne pre​poz​na​jem.” “Ni ja tebe, Vir​gi​nia. Sad slu​žiš vr​hov​ni​ci?” No pre​poz​na​jem ja nju, una​toč tom užas​nom jazu zbog ko​jeg sad imam osje​ćaj da mi je više stra​nac nego pri​ja​telj. Ste​že mi se srce zbog nje. Ruke su mi ne​ugod​no na​pe​te zbog nje jer žu​dim za time da je do​‐ dir​nem, da je za​gr​lim i ka​žem joj da je sve to krin​ka. Ni​sam pi​jun nje​zi​na oca. Ja sam više od toga. Sve je ovo u ci​lju do​bra. Samo ne nji​ho​va do​bra. “Vir​gi​nia.” Na​kre​ne gla​vu i tuž​no se na​smi​je​ši po​gle​dav​ši na​čas dvi​je ti​su​će ne​‐ nad​maš​nih koji če​ka​ju. “Znaš, pi​ta​la sam se to ovih zad​njih ne​ko​li​ko go​di​na... vje​ro​‐ jat​no sam se to tre​ba​la pi​ta​ti od po​čet​ka, ali kad si ti tako ri​je​dak lik... to me sme​lo. Ali upi​tat ću te sada.” Pros​tri​je​li me bis​trim po​gle​dom, pro​ni​ca​vim, pro​cje​nji​vać​kim. “Jesi li ti lud?” Svr​nem po​gled na Ca​ssi​usa. “Jesi li ti?” “Lju​bo​mo​ra? Kako pri​pros​to.” Pri​mak​ne mi se i muk​lo mi šap​ne: “Šte​ta što me ne po​štu​ješ do​volj​no da pret​pos​ta​viš da i ja imam svoj plan. Mis​liš da sam tu zato što me bol​ne pre​po​ne gu​ra​ju Bel​lo​na​ma u ruke. Mo​lim te. Ni​sam ja kuja koja se tje​ra. Ja šti​‐ tim svo​ju obi​telj svim po​treb​nim sred​stvi​ma. Koga ti šti​tiš osim sebe?” “Ti iz​da​ješ svo​ju obi​telj time što si s njim.” Ne​mam ni je​dan laž​ni od​go​vor koji bi bio pa​ra​le​lan is​ti​ni. Mo​ram pre​gris​ti to što ću is​pas​ti zli​ko​vac u nje​zi​nim oči​ma. No ne mogu je po​gle​da​ti u njih. “Ca​ssi​us je zao.” 89

www.balkandownload.org “Odras​ti, Dar​rowe.” Iz​gle​da kao da će reći i ne​što dub​lje, ali samo od​mah​ne gla​vom i, okre​ću​ći se, doda: “On će te ubi​ti. Po​ku​šat ću na​go​vo​ri​ti Oc​ta​vi​ju da vas pre​ki​ne na vri​je​me.” Glas joj malo za​drh​ti. “Žao mi je što si do​šao na ovaj mje​sec.” Os​ta​vi me, stis​ne Ca​ssi​usu ruku i pri​dru​ži se vr​hov​ni​či​noj svi​ti na iz​dig​nu​tom po​‐ di​ju. “Na​po​kon sami, sta​ri moj pri​ja​te​lju”, kaže Ca​ssi​us oši​nuv​ši me osmi​je​hom. Ne​koć smo bili kao bra​ća. Onog pr​vog dana na Ins​ti​tu​tu po​di​je​li​li smo obrok i utr​‐ ki​va​li se. Za​jed​no smo osvo​ji​li Mi​ner​vi​nu kuću. Kako se smi​jao kad sam im ja ukrao ku​ha​ri​cu, a Se​vro sti​jeg. Ga​lo​pi​ra​li smo rav​ni​ca​ma te noći oba​sja​ni svje​tloš​ću dva​ju mje​se​ca. Sje​ćam se boli u nje​go​vim oči​ma kad su uhva​ti​li Qu​inn. Kad ga je moj srod​‐ nik Ti​tus pre​mla​tio i po​pi​šao. Kako sam samo osje​ćao nje​go​ve suze tada, dok smo bili kao bra​ća, pri​je nego što se sve ras​pa​lo. Sni​jeg oku​sa ci​me​ta i na​ran​če i da​lje pada. Hva​ta mu se na ko​vr​ča​vu kosu. Na ši​ro​‐ ka ra​me​na. Po sni​je​gu se i zad​nji put bo​rio sa mnom. Za​bio mi hr​đa​vi če​lik u do​nji dio tr​bu​ha i os​ta​vio me da umrem u vlas​ti​toj ne​čis​ti. Ni​sam za​bo​ra​vio kako je za​okre​‐ nuo tu oš​tri​cu da bude si​gu​ran da se rana neće za​tvo​ri​ti. Sad mu je oš​tri​ca crna po​put eba​no​vi​ne. Iz​vi​ja se pred njim; u kru​tom sta​nju, ona je uzak mač duži od me​tra. Kad se opus​ti s po​mo​ću pre​ki​da​ča na dr​šku, koji ša​lje ke​mij​ski im​puls u mo​le​ku​lar​nu struk​tu​ru sje​‐ či​va, pre​tva​ra se u bič oštar po​put bri​tve i duži od dva me​tra. Oš​tri​com se nižu zlat​ne oz​na​ke koje go​vo​re o po​dri​je​tlu nje​go​ve obi​te​lji. O nji​ho​vim po​bje​da​ma. O tri​jum​fal​‐ nim sve​ča​nos​ti​ma odr​ža​nim u nji​ho​vu čast. Sta​ra obi​telj, aro​gant​na, moć​na. Na mo​joj oš​tri​ci nema ukra​sa. “Eto, uzeo sam ne​što tvo​je”, kaže pri​la​ze​ći mi i kim​nuv​ši pre​ma Mus​tang. Na​smi​jem se. “Ona ni​kad nije bila moja. A tvo​ja nije sa​svim si​gur​no.” Pris​tig​ne je​dan bi​je​li, šu​ška​ju​ći ha​ljom. Će​lav. Po​grb​ljen. “Ali ja je imam ona​ko kako je ti nisi imao.” Spus​ti glas da ga ču​je​mo samo mi: “Pi​tam se le​žiš li sam noću, za​miš​lja​ju​ći užit​ke koje joj pru​žam? Sme​ta li ti što znam kako se lju​bi? Kako uz​dah​ne kad joj do​dir​neš vrat toč​no ona​ko?” Ne od​go​vo​rim. “Što ste​nje moje ime, a ne tvo​je?” Nije na​smi​jan. Mo​žda mu se i gadi to što go​vo​ri, ali re​kao bi bilo što samo da me po​vri​je​di. On uglav​nom nije zao. Žao je samo pre​ma meni. “Na​ime, ste​nja​la je kad sam ju​tros ušao u nju.” “Što bi Ju​li​an re​kao da te sada može vi​dje​ti?” upi​tam. “Po​nav​ljao bi za maj​kom i ku​mio me da te ubi​jem.” “Ili bi se ras​tu​žio zbog toga kak​vo si ču​do​vi​šte pos​tao?” On od​mo​ta bri​tvu i uklju​či egi​du. Moja egi​da za​bru​ji kad je ak​ti​vi​ram – ion​sko plav, pro​zi​ran ener​get​ski štit koji se la​ga​no svi​ja pre​ma van iz moje li​je​ve ru​ka​vi​ce, tri​de​set sa šez​de​set cen​ti​me​ta​ra. Sni​jeg se topi kad za​mah​nem egi​dom bli​zu tla. Oko pla​ve svje​tlos​ti stvo​ri se ma​gli​čas​‐ 90

www.balkandownload.org ta aure​ola. “Svi smo mi ču​do​vi​šta.” Nje​gov iz​ne​nad​ni smi​jeh od​le​ti uvis po​put svi​le​ne vrp​ce na po​vje​tar​cu. “To je odu​vi​jek bio tvoj pro​blem, Dar​rowe. Imaš pre​na​pu​ha​no miš​lje​‐ nje o sebi. Mis​liš da imaš neki mo​ral​ni as u ru​ka​vu. Mis​liš da si bo​lji od nas, a za​pra​‐ vo si gori. Ne​pres​ta​no se igraš iga​ra koje ne mo​žeš svla​da​ti pro​tiv lju​di ko​ji​ma nisi do​‐ ras​tao.” “Ju​li​anu sam bio sa​svim do​volj​no do​ras​tao.” “Gade.” Lice mu se zgr​či i on na​sr​ne na​pri​jed, ne​ar​ti​ku​li​ra​no ur​la​ju​ći, i gur​ne me una​trag pri​je nego što nas onaj bi​je​li dos​pi​je bla​gos​lo​vi​ti. Vik​nu nam da sta​ne​mo, ali bri​tve vris​nu, nji​ho​vi po​vi​ci za​mru i sve se oči raz​ro​ga​če kad ubo​ji​ti me​tal za​fi​ju​če kroz sni​jeg što po​la​ko pada. On se drži pra​vi​la kra​va​ta. Če​ti​ri se​kun​de pre​ciz​ne, ki​ne​‐ tič​ke žes​ti​ne, po​vu​ci se. Pro​ci​je​ni. Na​pad​ni. Mi smo je​di​ni zvuk na tom čud​nom mjes​tu. Ose​buj​na, re​ska tu​žalj​ka biča u za​ma​‐ hu. Zve​ket kru​te oš​tri​ce. Puc​ke​ta​nje kad nam iz egi​da na li​je​voj ruci fr​ca​ju bi​je​le is​kri​‐ ce od uda​ra​ca sje​či​vom. Hr​ska​nje sni​je​ga i škri​pa kož​na​te odje​će. Iako je bi​je​san, Ca​ssi​uso​ve su for​me sa​vr​še​ne. Vuče sto​pa​la, ali ni​kad ih ne kri​ža; iz​vi​ja ku​ko​ve dok na​pa​da kom​pak​t​nim po​te​zi​ma. Dah mu je od​mje​ren, rit​mi​čan. Za​‐ mah​ne bi​čem na​pri​jed u luku, a onda ukru​ti oš​tri​cu i po​dig​ne je ci​lja​ju​ći mi me​đu​‐ nož​je. Kret​nje mu brzo ti​tra​ju. Uvjež​ban je. Iz​bru​si​li su ga maj​sto​ri i služ​be​ni ma​če​vi Druš​tva. Lako je shva​ti​ti za​što je od dje​tinj​stva uni​šta​vao pro​tiv​ni​ke, za​što mi je pro​‐ bio cri​je​va na Ins​ti​tu​tu. Zato što se nje​go​vi ne​pri​ja​te​lji bore kao on, ali spo​ri​je. Ja se ne bo​rim kao on. Na​učio sam tu lek​ci​ju. Sad će on na​uči​ti svo​ju. “Vjež​bao si. Mo​žeš se no​si​ti sa se​to​vi​ma od šest po​te​za”, kaže pov​la​če​ći se. Jur​ne na​pri​jed, fin​gi​ra vi​so​ko i za​ma​he ni​sko da me po​go​di u glež​nje​ve. “Ali još si po​čet​nik.” Obru​ši se na mene na​le​tom od se​dam uda​ra​ca i go​to​vo mi pro​bo​de des​no rame. Pre​‐ poz​nam uzo​rak tog na​pa​da, ali i da​lje sam mal​či​ce spo​ri​ji od nje​ga. Je​dva, mu se iz​‐ mak​nem, od​ba​civ​ši se iz​van pu​ta​nje udar​ca u zad​nji Brzo se na​ni​žu još dva seta po se​dam uda​ra​ca. Je​dva iz​bjeg​nem zad​nji, klek​nem, daš​ćem, zvje​ram uoko​lo u okup​lje​‐ ne uzva​ni​ke. “Ču​ješ li ovo?” upi​ta on. Ne ču​jem ni​šta osim vje​tra i uda​ra​nja vlas​ti​ta srca. “Tako zvu​či kad umi​reš sam. Nit​ko ne pla​če. Nit​ko ne mari.” “Ar​cos će ma​ri​ti”, šap​nem. On se uko​či. “Što si re​kao?” “Lorn au Ar​cos će ma​ri​ti ako mu zad​nji uče​nik po​gi​ne”, ka​žem, pres​ta​nem glu​mi​ti da te​ško di​šem i po​nos​no se us​pra​vim. Ca​ssi​us me gle​da kao da je vi​dio duha. Ok​li​je​‐ va. Kao i oni koji čuju što go​vo​rim. “Dok si ti jeo, ja sam vjež​bao. Dok si ti pio, ja sam vjež​bao. Dok si ti tra​žio užit​ke, ja sam vjež​bao, od ne​ko​li​ko tje​da​na na​kon Ins​ti​tu​ta do ne​ko​li​ko dana pri​je Aka​de​mi​je.” “Lorn au Ar​cos ne pri​ma uče​ni​ke”, sik​ne Ca​ssi​us. “Ne već tri​de​set go​di​na.” “Na​pra​vio je iz​nim​ku.” 91

www.balkandownload.org “La​žes.” “Da?” Na​smi​jem se. “Ti si mis​lio da sam ja ova​mo do​šao po​gi​nu​ti? Mis​lio si da imaš pra​vo na moj ži​vot? Ne, Ca​ssi​use. Ova​mo sam do​šao da te sa​si​je​čem pred tvo​jim ro​di​te​lji​ma.” On us​tuk​ne za ko​rak, a po​gled mu po​bjeg​ne pre​ma nje​go​vu ocu, pre​ma Kar​nu​su. Na​kre​nem gla​vu. “Daj, bra​te. Zar ne že​liš vi​dje​ti ko​li​ko se za​pra​vo do​bro bo​rim?” On zas​ta​ne, a ja na​va​lim na nj po​put kak​va noć​nog me​so​žde​ra, is​kon​ski učin​ko​vi​to zgrb​lje​nih ra​me​na, tiho kao čis​ti mrak. Pri​sje​tim se Lor​no​vih ri​je​či. “Bu​da​la čupa liš​će. Sna​ga​tor si​je​če de​blo. Mu​drac kopa ko​ri​je​nje.” Pa ga ga​đam u noge, na​sr​ćem na nj u ulan​ča​nim se​to​vi​ma. Ne po če​‐ ti​ri se​kun​de, kako zlat​ni uče. Nego se​dam. Za​tim šest, na​iz​mjen​ce, a onda pro​mi​je​nim uzo​rak. Dva​na​est kret​nji po setu. Obra​na mu je pre​ciz​na. I kad bih se bo​rio ona​ko kako me on učio, do​sad bih već bio mr​tav. No mene je kre​ta​nju učio stric, a ubi​ja​nju le​gen​da. Bjes​nim i okre​ćem se, ska​čem i šu​tam, tu​čem ga kao stra​šan ura​gan raz​bi​jam i uda​ram i kre​šem. A kad on na​pa​da, svi​jam se u stra​nu do tre​na kad ga mogu slo​mi​ti, kao što me Lorn au Ar​cos uvjež​bao. Kre​ćem se u kru​gu. Ni​kad ne uz​mi​čem. Čo​vje​ku koji si do​pus​ti da ga na​tje​‐ ra​ju na uz​mak ne otva​ra se ni​kak​va pri​li​ka za na​pad. Upo​tri​je​bi nji​ho​vu silu da do​bi​‐ ješ nove ku​to​ve. Teci oko nje​ga. Vr​bin put. Dra​žes​tan, flu​idan, u obra​ni na​lik pje​smi o pro​lje​ću, a za​tim oštar i stra​šan po​put vr​bi​nih gra​na u po​od​mak​loj zimi, kad le​de​ni vje​tro​vi vri​šte niz pla​ni​ne. U meni se cr​ve​ni spo​ji sa zlat​nim. Oš​tri​ca mi je čas bič, čas za​kriv​lje​ni ko​sir. Pra​ši po nje​go​vu maču, a egi​da na li​je​‐ voj stra​ni ti​je​la puc​ke​ta mu od sna​ge mo​jih uda​ra​ca. Ca​ssi​us po​sr​ne. On je pro​fe​si​‐ onal​ni bo​rac ko​jeg na​mr​tvo lema ulič​ni na​sil​nik. Smi​jem se. Smi​jem se lu​đač​ki, a go​mi​la uoko​lo šo​ki​ra​no kli​če; neki vris​nu kad zviz​nem po Ca​ssi​uso​voj egi​di to​li​ko snaž​no da ona pre​go​ri. Iz ure​đa​ja na ruci šik​nu mu is​kre. On​dje mu za​re​žem jed​nu ranu, pa jed​nu na lak​tu, ko​lje​nu, glež​nju. Trg​nem sje​či​vom uvis i po​re​žem mu lice. Pres​ta​nem i ljup​ko se po​mak​nem una​trag, po​zi​ra​ju​ći s bi​čem koji se glat​ko ukru​ću​je u ko​sir. Ovi koji gle​da​ju ni​ka​da to neće za​bo​ra​vi​ti. Žene vri​šte zbog Ca​ssi​usa. Nje​go​ve mla​de​nač​ke lju​ba​vi sad gle​da​ju tog mu​škar​ca s ko​jim s odras​le, koji ih je odveo u kre​vet pa os​ta​vio s laž​nim obe​ća​nji​ma i u uvje​re​nju da su upra​vo iz​gu​bi​le naj​bo​ljeg iz te ge​ne​ra​ci​je. Gle​da​ju kako ga je​dan dru​gi mu​ška​‐ rac če​re​či u kr​va​vu, uz​drh​ta​lu masu. Po​ni​ža​va​ni ga. No sve to ima svo​ju svr​hu. Sve je to zato da mrž​nja što tiho krč​ka iz​me​đu Bel​lo​na i Augus​tu​sa pre​ki​pi u rat. Ko​ra​čam uz rub kru​ga kao lav u ka​ve​zu i sta​nem pred im​pe​ra​to​rom Bel​lo​nom. “Sin će vam sad umri​je​ti”, bje​so​muč​no mu is​pa​lim, uno​se​ći mu se u lice. On je kru​pan. Če​t​vr​tas​te če​ljus​ti, do​bro​du​šan, ko​zje bra​de. Oči mu se cak​le od za​‐ 92

www.balkandownload.org dr​ža​nih suza. Ne kaže ni​šta. On je ple​me​nit čo​vjek i on će se dr​ža​ti čas​nog puta, pa ma​kar to zna​či​lo da će mo​ra​ti gle​da​ti omi​lje​nog sina kako umi​re. Ko​li​ko god da sam bi​je​san, obuz​me me stid. Užas​no mi je što sam net​ko tko je iz​ro​‐ nio iz mra​ka da uni​šti jed​nu obi​telj. “Vi ćete samo gle​da​ti?” drek​nem na Bel​lo​nu. Žena im​pe​ra​to​ra Bel​lo​ne nije to​li​ko ple​me​ni​ta. Ona kipi i do​ba​cu​je op​tu​žu​ju​će po​gle​‐ de vr​hov​ni​ci. Jas​no mi je što želi. Vra​tim se Ca​ssi​usu. Oni će mo​ra​ti gle​da​ti i ne po​du​ze​ti ni​šta, kao što sam ja gle​dao Eo. “Gos​po Bel​lo​na, jes​te li vi do​volj​no ple​me​ni​ti da samo gle​da​te svo​ga Ca​ssi​usa kako umi​re? Kako nes​ta​je s ovog svi​je​ta?” Usta joj se is​kri​ve. Šap​ne ne​što Kar​nu​su, Cag​ney. “Je li to sna​ga kuće Bel​lo​na? Gle​dat ćete kao ovce vuka koji uđe u tor?” Pra​vim ve​li​ku pred​sta​vu za usi​ja​ne gla​ve u toru Bel​lo​na. Ca​ssi​us se po​ku​ša bo​ri​ti. Po​sr​ne jer sam mu po​sje​kao ko​lje​no i pad​ne na sni​jeg, pa se opet očaj​nič​ki usko​pr​ca na noge. Oko sebe ima sje​nu od vlas​ti​te krvi. Tako je i on po​la​ko ubi​jao Ti​tu​sa. Hva​ta ga pa​ni​ka, do​ba​cu​je po​gle​de čla​no​vi​ma obi​te​lji zna​ju​ći da mu je to zad​nji put da ih vidi. Oni ne​ma​ju dol. Nji​hov je raj ovaj ži​vot. Una​toč sve​mu, tuž​no mi ga je gle​da​ti i ža​lim ga. Na po​ti​caj gos​pe Bel​lo​na, Cag​ney je već za​ko​ra​či​la na​pri​jed i nje​zi​no oš​tro, dra​žes​‐ no lice kri​vi se od bi​je​sa. Tre​bam samo još malo oz​li​je​di​ti nje​zi​na ja​kog bra​ti​ća Ca​ssi​‐ usa. No im​pe​ra​tor Bel​lo​na stro​go je po​vu​če una​trag. Smrk​nu​to po​gle​da Augus​tu​sa, a po​tom po​gle​dom obu​hva​ti či​tav skup. “Ni​je​dan Bel​lo​na neće se upli​ta​ti. Čas​ti mi.” Me​đu​tim, nje​go​va se žena ne sla​že. Upe​ri još je​dan iz​ra​žaj​ni po​gled u vr​hov​ni​cu i vr​hov​ni​ca po​dig​ne ruku. “Sta​ni!” vik​ne. “Sta​ni, An​dro​me​du​se!” Uis​ti​nu me pre​ne​ra​zi taj pre​kid. Svi po​gle​da​ju pre​ma vr​hov​ni​či​nu po​di​ju. Ca​ssi​us daš​će. Nije mo​gu​će da je to​li​ko glu​pa. Je li? Tim pre​ki​dom po​t​vr​đu​je gla​si​ne i meni i svi​ma. Vr​hov​ni​ca oda​je koga fa​‐ vo​ri​zi​ra. Iz​a​bra​la je obi​telj Bel​lo​na. Oni će za​mi​je​ni​ti Augus​tu​se na Mar​su. Ca​ssi​us bi bio va​žan dio tog pla​na. A sad će, zbog nje​zi​ne kri​ve pro​cje​ne, po​gi​nu​ti i time joj spli​‐ ša​ti plan. Ipak, nije mi bilo ni na​kraj pa​me​ti da će ona uči​ni​ti to što se sad spre​ma uči​‐ ni​ti. To je to​li​ko glu​po. To​li​ko krat​ko​vid​no. Po​nos je od nje na​pra​vio bu​da​lu. “Doš​lo je do do​pu​ne u pra​vi​li​ma. Bu​du​ći da bi​je​li služ​be​nik nije us​pio dati uobi​ča​‐ je​ni bla​gos​lov, ovo je nad​me​ta​nje do smr​ti ili do pre​da​je”, iz​ja​vi ona po​gle​dav​ši Ca​ssi​‐ uso​vu maj​ku. “To su gra​ni​ce ovog dvo​bo​ja. Gu​bi​mo već to​li​ko vri​jed​ne dje​ce po ško​‐ la​ma. Nije po​treb​no uni​šti​ti ovu dvo​ji​cu iz​vr​s​nih mu​škar​ca zbog škol​skih po​dva​la.” “Vr​hov​ni​ce,” vik​ne Augus​tus, la​kom za svo​jom kr​va​vom na​gra​dom, “za​kon je ja​‐ san. Na​kon što se obja​vi nad​me​ta​nje, pra​vi​la ne može pro​mi​je​ni​ti ni je​dan mu​ška​rac i ni jed​na žena.” “Vi na​vo​di​te za​ko​ne. Kako ugod​no iro​nič​no od vas, Nero.” Po smi​juc​ka​nju go​mi​le 93

www.balkandownload.org shva​tim da su gla​si​ne o nje​go​voj ulo​zi u na​mje​šta​nju Ins​ti​tu​ta za Ša​ka​la ve​oma ak​tu​‐ al​ne. “Vr​hov​ni​ce, mi smo u tom pi​ta​nju uz Augus​tu​sa”, za​gr​mi neki glas. Is​tu​pi Daxo au Te​le​ma​nus. Paxov sta​ri​ji brat, vi​sok isto ko​li​ko je bio moj pri​ja​telj, ali ma​nje bes​ti​ja​‐ lan. Više čo​vjek bor nego gro​ma​da od čo​vje​ka. Gla​va mu je će​la​va, kao i u nje​go​va oca, Ka​vaxa, ali ukra​še​na gra​vi​ra​nim zlat​nim an​đe​li​ma. Vra​go​las​ta is​kra ple​še mu u pos​pa​nim oči​ma, ug​ni​je​žđe​nim is​pod ve​li​kih spi​ral​nih obr​va. “To nije neko iz​ne​na​đe​nje”, za​re​ži Ca​ssi​uso​va maj​ka. “Per​fi​di​ja!” rik​ne Ka​vax, Daxov otac. Na​iz​mje​nič​no gla​di svo​ju ra​čvas​tu cr​ve​nu bra​du i ve​li​kog lis​ca lju​bim​ca ko​jeg drži pod li​je​vom ru​kom. “Ov​dje za​uda​ra na per​fi​‐ di​ju i fa​vo​ri​ti​zam. Moja je ćud bla​ga. Ali sad sam uvri​je​đen. Uvri​je​đen!” “Pa​zi​te, Ka​vaxe”, le​de​no će Oc​ta​via. “Neke stva​ri ne mogu biti ne​iz​re​če​ne.” “Za​što bi ih on ina​če iz​re​kao?” upi​ta Daxo po​gle​dav​ši obi​te​lji s pli​no​vi​tih di​vo​va jer zna da će među nji​ma naći sa​vez​ni​ke u ovoj de​ba​ti. “No vje​ru​jem da bi vam on sada dao ovaj sa​vjet, vr​hov​ni​ce: čak ni vaše ri​je​či ne mogu pro​mi​je​ni​ti za​kon. Vaš otac to je saz​nao od vaše ruke, zar ne?” Vr​hov​ni​či​ne fu​ri​je pri​je​te​ći is​tu​pe. Vr​hov​ni​ca si pak do​pus​ti tek naj​stro​ži mo​gu​ći osmi​jeh. “Ali, mla​di Te​le​ma​nu​se, vi gu​bi​te iz vida da moja ri​ječ jest za​kon.” To ne mo​žeš ra​di​ti. Je​dan zlat​ni može vla​da​ti dru​gim zlat​ni​ma. No po​gub​no je iz​ja​‐ vi​ti da vla​daš. Vr​hov​ni​ca je već to​li​ko dugo na lu​tar​njem pri​jes​to​lju da je to za​bo​ra​vi​‐ la. Nje​zi​ne ri​je​či nisu za​kon. Ali zato upra​vo pos​ta​ju iz​a​zov. Koji pri​hva​ćam ra​ši​re​nih ruku. Ona shva​ti da su joj te ri​je​či bile po​gre​ška kad me po​gle​da u oči, pa obo​je u isti čas po​mis​li​mo da u tom tre​nu pos​to​ji je​dan po​tez koji ja mogu uči​ni​ti, a ko​je​mu ona ne može pa​ri​ra​ti. “Ne​će​te ukras​ti ono što mi pri​pa​da”, za​re​žim. Oko​mim se na Ca​ssi​usa. On po​dig​ne mač. On meni nije do​pus​tio da se pre​dam u bla​tu Ins​ti​tu​ta. Zna da ja nje​mu neću do​pus​ti​ti da se pre​da sada. Pro​bli​je​di u licu kad ga na​pad​nem. Po​mis​li na sve što će iz​gu​bi​ti. Kako je straš​no dra​go​cjen nje​gov ži​vot. Zla​tan do sa​mog kra​ja. Os​ta​li mi viču da sta​nem, vri​šte da ovo nije pra​ved​no. Ovo je sama de​fi​ni​ci​ja prav​de. On sko​či pre​ma mom vra​tu. Fin​gi​ra. Za​mah​ne bi​čem na​do​lje da mi ga omo​ta oko noge. Oče​ku​je da ću us​tuk​nu​ti. Za​le​tim se rav​no na nje​ga, unu​tar luka nje​go​va udar​‐ ca, pre​sko​čim mu pre​ko gla​ve u sla​boj gra​vi​ta​ci​ji, pa za​mah​nem bi​čem una​trag bez gle​da​nja. Moj bič omo​ta mu se oko is​pru​že​ne des​ni​ce. Pri​tis​nem gumb koji ste​že bri​‐ tvu i, uz pra​sak za​le​đe​ne gra​ne kad puk​ne od zime, od​ne​sem ma​če​va​lač​ku ruku Ca​ssi​‐ usa au Bel​lo​ne. Ko​li​ko ih za​ni​je​mi, to​li​ko ih vris​ne. Ja se ne okre​ćem, još dugo ne. Kad se okre​nem, vi​dim da Ca​ssi​us i da​lje sto​ji, kli​ma​vo, ne više dugo na ovom svi​je​tu. Kad Ca​ssi​us 94

www.balkandownload.org pad​ne, nit​ko se ne po​mak​ne. Nje​gov otac gle​da u pod, šut​ke. “Rek​la sam sta​ni!” vik​ne vr​hov​ni​ca. Dvi​je fu​ri​je sko​če s po​di​ja i sle​te s is​u​ka​nim ma​če​vi​ma. “Do​kraj​či ga”, vik​ne Augus​tus. Ko​čo​per​no pri​đem Ca​ssi​usu. On me plju​ne kroz drh​ta​ve us​ni​ce. Pre​zi​re me čak i sad. Po​dig​nem mač. Tad mi se neka ruka na​mjes​ti oko zglav​ka. Ne stis​ne me čvr​sto. Bla​ga je. To​pla mi je na koži. Njež​na. “Po​bi​je​dio si, Dar​rowe”, tiho kaže Mus​tang do​la​ze​ći is​pred mene da me po​gle​da u oči. Fu​ri​je zas​ta​nu iz​van kru​ga. “Ne​moj iz​gu​bi​ti sebe zbog ovo​ga.” Ni​sam mo​gao za​mis​li​ti Eo kako me gle​da iz dola. U ovom pak​lu iz​gu​bio sam vje​ru. Mus​tang mi je s la​ko​ćom vra​ti. Eo me mo​žda gle​da, a mo​žda ne. Jed​no je si​gur​no. Mus​tang me gle​da, a to što vi​dim u nje​zi​nim oči​ma dos​ta​je da spus​tim ruku niz bok. I tada se ona na​smi​je​ši kao da me vidi prvi put na​kon mno​go go​di​na, “Tu si.” “Ubij​te ga!” vris​ne Ca​ssi​uso​va maj​ka. “Sad ga ubij​te!” “Ne!” rik​ne im​pe​ra​tor Bel​lo​na. Pre​kas​no. Mus​tang raz​ro​ga​či oči. Okre​nem se na vri​je​me da vi​dim kako se krug ras​pa​da, uru​ša​va kao da je od pi​je​‐ ska. Ne na​pras​no, već ko​leb​lji​vo. Je​dan Bel​lo​na za​tr​či se na mene u ti​ši​ni, pog​nut, ubo​jit. Za njim dru​gi. Onda iz Augus​tu​so​ve dru​ži​ne kre​ne Tac​tus. Pa još je​dan kop​ljo​‐ no​ša. Za​ču​jem rat​nič​ko za​vi​ja​nje svog pri​ja​te​lja. Pri​dru​ži mu se još net​ko. Ov​dje ima dos​ta zlat​nih koji su bili u mo​joj voj​s​ci. Cag​ney au Bel​lo​na prva stig​ne do mene. Ma​čem koji mi je ukra​la za​mah​ne pre​ma mom vra​tu. Sag​nem se, ali os​tao bih bez gla​ve da Mus​tang nije po​di​gla svoj mač da od​bi​je nje​zin. Is​kre me za​pe​ku po licu, a Tac​tus na​pad​ne Cag​ney s boka i pre​re​že je na​po​la jed​nim čis​tim re​zom. Vri​sak. Kr​vi​li​šte se pot​pu​no uru​ši. Bel​lo​ni​ni i Augus​tu​so​vi zlat​ni po​ju​re za​šti​ti​ti svo​je. Os​‐ ta​li se raz​bje​že. Kar​nus na​va​li na Tac​tu​sa – pre​jak je za mog pri​ja​te​lja. Pri​tr​čim mu u po​moć i ču​vam ga dok Vic​tra i os​ta​li ne dođu iz​me​đu Kar​nu​sa i nas. Mus​tang se iz​gu​‐ bi​la u kav​gi. Mah​ni​to je tra​žim. Neko sje​či​vo bljes​ne pre​ma mo​joj gla​vi. Vr​hov​ni​ca gro​mo​glas​nim po​vi​ci​ma zah​ti​je​va mir. No ona tu ne može ni​šta. Neka žena vri​šti nad Cag​neynim uni​šte​nim ti​je​lom. De​se​ci lju​di ši​ba​ju ma​če​vi​ma jed​ni po dru​gi​ma. Tac​tus do​bi​je bri​tvu u rame dok opet bra​ni mene. Stre​lo​vi​to se okre​nem po​‐ mo​ći mu i ot​fi​ka​rim ruku Bel​lo​ni koji upra​vo iz​vla​či mač iz Tac​tu​sa. Pri​vu​če​ni pri​ja​te​‐ lja pre​ma sebi. Sje​či​vom si pro​bi​jam put. Ne​či​ja oš​tri​ca ogre​be mi pod​lak​ti​cu. Na​čas ugle​dam Mus​tang u tom ka​osu, šti​ti ra​nje​nog Ca​ssi​usa. Ne znam hoće li Bel​lo​ne ubi​ti i nju. Dali su joj da sje​di za nji​ho​vim sto​lom. Ipak, ne znam. Na​sr​nem pre​ma njoj ba​‐ ca​ju​ći se svom te​ži​nom na ti​je​la iz​me​đu nas. Tac​tus mi po​ma​že. Za​bi​jem se u neku ženu. An​to​nia. Oči joj za​is​kre kad po​dig​ne nož pre​ma mom tr​bu​hu, ali Vic​tra, nje​zi​na ses​tra, kres​ne je u lice, a Tac​tus je šut​ne no​gom u gla​vu kad pad​ne. Vic​tra mi se ve​se​lo 95

www.balkandownload.org smi​je​ši dok je Kar​nus ne po​vu​če za kosu. Od​bi​je ga Leto koji uđe u kre​še​vo i obr​ne mu tok pre​ciz​nim udar​ci​ma svo​je bri​tve du​gi​nih boja. Pri​dru​že mu se Te​le​ma​nu​so​vi, otac i sin, smi​ču​ći zlat​ne koji im sta​nu na put bri​tva​ma ve​li​kim kao pola mene. “Tac​‐ tu​se, k meni!” vik​nem. Tac​tus kr​va​ri, ali sto​ji i lu​đač​ki za​vi​ja, kao da se i da​lje bori uz Se​vra. Za​jed​no sko​‐ či​mo vi​so​ko u toj ni​kak​voj gra​vi​ta​ci​ji. On zna da ja idem do Mus​tang. Ali Bel​lo​ne su pre​gus​ti. Bri​tve su im pre​ubo​ji​te. “Mus​tang!” vik​nem od​bi​ja​ju​ći dvo​ji​cu Bel​lo​na, jed​nom za​re​žem lice, a dru​gog ras​‐ pa​lim egi​dom po grlu. Pri​dru​ži im se još je​dan. Pa još je​dan, sve dok mi put ne pre​pri​‐ je​či de​be​li be​dem od Bel​lo​na. “Ču​vaj nad​gu​ver​ne​ra!” do​ba​ci mi Mus​tang gla​som smi​re​ni​jim od mog, pa se osje​‐ tim kao idi​ot op​sjed​nut vi​teš​tvom. Na​rav​no da ona ne tre​ba mene da je spa​ša​vam. “Ču​vaj mog oca!” Ne mogu je vi​dje​ti kroz go​mi​lu, ali po​ko​rim se. Pus​tim da me Tac​tus odvu​če za ovrat​nik pre​ma na​šoj po​vor​ci koja se pov​la​či, a koju sad na​pa​da​ju s boka. Još nam net​ko za​ur​la da za​šti​ti​mo Augus​tu​sa. Dru​gi pak vri​šte da se za​šti​te im​pe​ra​tor Bel​lo​na i Ca​ssi​us. Mno​ge obi​telj​ske po​gla​va​re već su odve​le obo​ru​ža​ne sku​pi​ne čla​no​va nji​ho​vih obi​te​lji, koje se pov​la​če iz ka​osa s is​u​ka​‐ nim ma​če​vi​ma. Bje​že iz kule u di​za​li​ma jer su gra​vi​ta​cij​ske čiz​me za​bra​nje​ne. Go​to​vo je praz​no. Vr​hov​ni​či​ni pre​to​ri​jan​ci – u lju​bi​čas​to i crno odje​ve​ni op​si​di​jan​ci i zlat​ni – sku​pe se oko nje i od​le​te s njom s upro​pa​šte​ne sve​ča​nos​ti. Bri​tve i pul​so​Ma​če​vi u žu​‐ lje​vi​tim ru​ka​ma. Sivi nas do​la​ze ras​tje​ra​ti, pre​dvo​đe​ni zlat​ni​ma u pre​to​ri​jan​sko-lju​bi​‐ čas​tom. Nose opre​mu za suz​bi​ja​nje po​bu​ne pa bo​li​me​ci​ma i raz​bi​va​lo​vi​ma iz pr​ži​li​ca ga​đa​ju obi​te​lji koje se tuku, tje​ra​ju​ći zlat​ne kao ljet​ne muhe. “AUGUS​T U​SE!” za​ur​la go​le​mi Kar​nus i is​tr​či iz re​do​va Bel​lo​na među raz​bi​va​lo​ve kao lu​đak. Ne​ko​ga obo​ri ra​me​nom, jed​nom kop​ljo​no​ši smr​ska lice egi​dom i po​ju​ri na​‐ vrat-na​nos pre​ma Augus​tu​su, u nadi da će ubi​ti ri​va​la svo​je obi​te​lji jed​ni​ni si​lo​vi​tim udar​cem. “AUGUS​T U​SE!” Leto, naš naj​bo​lji ma​če​va​lac i Augus​tu​sov šti​će​nik, pre​sret​ne ga pred nađ​gu​ver​ne​‐ rom. “Hic sunt le​ones!” vik​ne on u nebo. Leto se kre​će po​put mora, sklad nje​go​vih po​kre​ta flu​idan je i stra​šan. Obru​ši se na Kar​nu​sa i samo što mu ne ras​po​ri utro​bu, kad naj​ed​nom po​sr​ne. Uko​či se usred za​ma​‐ ha. Kar​nus za​te​tu​ra una​trag, pa se us​pra​vi, po​ma​lo zbu​njen što je još živ. Na​kre​ne gla​vu i po​gle​da Leta koji se hva​ta za be​dro kao da ga je ne​što ubo​lo. Leto se po​la​ko spus​ti na jed​no ko​lje​no, mli​ta​vih ruku. Duga kosa pad​ne mu pre​ko lica i on se uko​či na mjes​tu, odjed​nom ne​po​mi​čan usred tog ka​osa. Tuž​ne oči oba​sja mu od​sjaj mla​za iz mo​to​ra ne​kog bro​da u pro​la​zu, koji smi​re​no plo​vi duž ob​zor​ja. Li​‐ jep je u tom tre​nut​ku, čas pri​je nego što mu Kar​nus odru​bi gla​vu. “Leto!” za​gr​mi Augus​tus. 96

www.balkandownload.org Is​ko​la​či oči i pri​vi​je se uz Te​le​ma​nu​so​ve, koji ga od​ne​su. Pri​mi​je​tim da Ša​kal gura sre​br​nu pi​salj​ku u svoj ru​kav, onu koju je vr​tio među pr​sti​ma dok mi je pred​la​gao naš taj​ni sa​vez. Po​gle​di nam se sret​nu. On se zu​ba​to na​ce​ri. I ja shva​tim da sam sklo​pio ugo​vor s vra​gom.

97

www.balkandownload.org

13.

Ludi pas Bje​ži​mo s kro​va kule. Mo​rao sam os​ta​vi​ti Mus​tang. Ona zna što radi. Ne​ka​ko sam to us​pio smet​nu​ti s uma. Ona uvi​jek kr​va​vo do​bro zna što radi. “Oni joj neće na​udi​ti”, obra​ti mi se Augus​tus, a ja po​mis​lim da mi je to prvi put da sam mu ugle​dao neku emo​ci​ju na licu. Ne. Dru​gi. Kad je vris​nuo za Le​tom, iz​gle​dao je kao da je iz​gu​bio sina. I sad tako iz​gle​da, obje​še​na lica i dva​de​set go​di​na sta​ri​je. Iz​‐ gu​bio je sta​ri​jeg sina. Iz​gu​bio je dru​gu su​pru​gu, maj​ku svo​je dje​ce. Sad je iz​gu​bio čo​‐ vje​ka ko​jeg je po​svo​jio da mu za​mi​je​ni tog sina i stra​hu​je za ženu koja ga pod​sje​ća na tu su​pru​gu. Ako joj na​ude, ja sam kriv za to. Po​kre​nuo sam stva​ri. Za pro​mje​nu, nije mo​glo bo​lje pro​ći. Krv mi curi niz ruke, sli​je​va mi se među pr​ste, suši mi se u obli​ku pot​ko​vi​ca oko nok​ti​ju. Pr​ste stiš​ćem to​li​‐ ko da su bi​je​li, tamo gdje nisu kr​va​vi. Gadi mi se sve to, ali moje su ruke za to otvo​re​‐ ne. Bje​ži​mo iz zim​skog, šu​mo​vi​tog kra​jo​li​ka, na​kon što smo ga na​to​pi​li cr​ve​ni​lom. Mno​gi nose naše ra​nje​ni​ke, de​se​tak njih. Sed​me​ro mr​tvih. Je​dva dva​de​se​te​ro neo​z​li​je​‐ đe​nih u ci​je​loj svi​ti. Ne​kih nema. Ne​us​po​re​di​vi je Leto po​gi​nuo, Plinyjev je po​boč​nik ras​po​ren, a jed​na naša pre​to​ri​ca do​bi​la je ma​čem u vrat od Kel​la​na au Bel​lo​ne. No​sim tu pre​to​ri​cu u na​ru​čju i po​ku​ša​vam joj za​us​ta​vi​ti kr​va​re​nje dok se di​za​lom spu​šta​mo niz kulu. Te​ško da ću us​pje​ti. Vic​tra joj pri​tiš​će ko​mad svo​je ha​lji​ne na ranu. Sve bih dao za par gra​vi​ta​cij​skih či​za​ma. Okup​lje​ni smo u zbi​je​nu gru​pu oko svo​ga kne​za. Bri​tve su nam is​u​ka​ne. Krv mi na​ta​pa ruku do lak​ta. Znoj mi curi niz lice i po re​bri​ma. Cr​ve​ne kapi ras​pr​ska​va​ju se uz noge na​ših lju​di, na podu di​za​la, pa​da​ju​ći s ruku, iz rana, s ma​če​va. No lica oko mene ipak pa​ra​ju bi​je​li osmi​je​si. Vru​će mi je u odo​ri, pa ot​kop​čam gor​nje gum​be. Tac​tus kr​va​ri kraj mene. Ra​njen je kroz li​je​vo rame. Čist ubod. “To je samo krv”, kaže on Vic​tri koja se za​bri​ne za nje​ga. “To je rupa u tebi.” “Nije to ni​šta čud​no.” Na​smi​je​ši se u prav​cu nje​zi​na stru​ka. “I ti imaš mr​k​lu rupu u sebi, pa seja ne bu​nim. Ššši​iiija​oooo.” Krik​ne kad mu ona na ranu na​bi​je za​voj koji je na​či​ni​la od ha​lji​ne. Još se malo smi​je od bola, a onda me po​gle​da uz​bu​đe​no i sret​no, 98

www.balkandownload.org od​ma​hu​ju​ći gla​vom. “Vjež​bao si s Lor​nom au Ar​co​som, čo​vje​če. Šmin​ke​ru lji​ga​vi.” On me spa​sio od Cag​ney. Kim​nem i kuc​nem svo​jom kr​va​vom ša​kom o nje​go​vu, za​sad za​bo​rav​lja​ju​ći na ona nje​go​va ne​dav​na spu​šta​nja i kla​đe​nja na moj ži​vot. Mno​gi dru​gi zlat​ni, oso​bi​to pre​to​ri, vi​te​zo​vi, rat​ni​ci i rat​ni​ce – a mi ima​mo više tak​vih u od​no​su na po​li​ti​ča​re i eko​no​mis​te nego ve​ći​na dru​gih kuća – bri​šu čela raz​‐ ma​zu​ju​ći po nji​ma kr​va​ve mr​lje. To su onak​vi zlat​ni koji bi rek​li da je pro​blem zlat​nih u tomu što su svi os​ta​li već po​ko​re​ni. Što zna​či da nema ni​ko​ga pro​tiv koga bi se vri​‐ je​di​lo bo​ri​ti. Ni​ko​ga na kome bi oni mo​gli pri​mi​je​ni​ti sve to vjež​ba​nje i svu tu moć. Eto, ja sam im upra​vo omo​gu​ćio da iz​no​va oku​se bor​bu. I una​toč tomu što je šti​će​nik nji​ho​va gu​ver​ne​ra mr​tav, što će mi nji​ho​va glav​na pre​to​ri​ca is​kr​va​ri​ti na ra​me​nu i što je Mus​tang u ru​ka​ma ne​pri​ja​te​lja, oni se žele igra​ti. A igra dana jest prav​lje​nje le​še​va. I mla​di i sta​ri glad​no me gle​da​ju. Če​ka​ju da ih na​hra​nim. Tako je to kad si alfa, pri​mus. Os​ta​li se uz​da​ju u tvo​je vod​stvo. U sta​nju su na​nju​‐ ši​ti opor vonj krvi na tebi i pri​je nego što je uop​će bude. Dob nije važ​na. Is​kus​tvo nije važ​no. Važ​no je samo da tim ku​ji​nim si​no​vi​ma dam svje​žu lo​vi​nu. Dje​ca se ras​pla​ču oko nas, što me za​tek​ne. Tako krh​ka bića u ovak​voj noći. Si​no​vi i kće​ri Augus​tu​so​ve naj​mla​đe ses​tre. Otac ih po​gla​di po kosi da ih umi​ri. Nje​go​va žena frk​ne, sag​ne se i ša​ma​ra sva​ko di​je​te po licu dok ne pres​ta​ne cen​dra​ti. “Bu​di​te hra​bri.” Naši op​si​di​jan​ci i sivi ne če​ka​ju nas do​lje. Ne​ka​mo su odve​de​ni. Ni vr​hov​ni​či​ni op​‐ si​di​jan​ci ni zlat​ni ne spu​šta​ju se na nas po zra​ku. Što zna​či da još nije od​lu​či​la što uči​‐ ni​ti. Kao što sam i mis​lio. Ne može nas pok​la​ti. Jed​no je kad jed​na kuća sa​tre dru​gu, ali da ve​li​ki vođa to uči​ni ko​ris​te​ći se moći i sred​stvi​ma koje mu je po​vje​rio Se​nat? To se već jed​nom do​go​di​lo i tom vr​hov​ni​ku gla​vu je odru​bi​la nje​go​va kći. Kći koja sada sje​di na pri​jes​to​lju. O, si​gur​no me mrzi zbog ovo​ga. Pod​no di​za​la sja​je svje​tla duž sta​za od oblu​ta​ka koje pre​si​je​ca​ju go​le​mu šumu cvjet​nih sta​ba​la. Glaz​be​ni​ci više ne svi​ra​ju. Za​uz​vrat, slu​ša​mo po​vi​ke i kri​ko​ve te duga raz​dob​lja stra​vič​ne ti​ši​ne. Is​pod trče zlat​ni. Bje​že u ka​me​ni​te hod​ni​ke iza šume, koji vode do nji​ho​vih bro​do​va, kako bi od​le​tje​li ku​ća​ma. Samo što neki ne bje​že. Nego love. Do​go​di​lo se ne​što što ni​sam oče​ki​vao. No​ćas se rje​ša​va​ju i za​va​de iz​me​đu dru​gih obi​te​lji. Osje​ćaj je isti kao na Ins​ti​tu​tu, kad su os​ta​li stu​den​ti shva​ti​li da to nije igra. Da nema pra​vi​la. Je​ziv osje​ćaj, do​jam da oko nas tu​ma​ra​ju vra​go​vi, a ne lju​di. Tko zna što će net​ko uči​ni​ti sad kad su pra​vi​la nes​ta​la? Če​ti​ri su lov​ca u da​lji​ni. Čo​por od tri mu​škar​ca i jed​ne žene tiho se pro​bi​ja kroz šumu. Pre​sko​če po​tok. Trče sa svom žus​tri​nom glad​nih. Svom am​bi​ci​jom mla​dih. Čini se da su iz kuće Fal​t​he. Pre​poz​nam sit​no​oku Li​lath, dje​voj​ku koju je Ša​kal pos​lao da Ca​ssi​usu is​po​ru​či ho​lo​gram mene kako ubi​jam Ju​li​ana. Uz nju je Ci​pio, zde​pas​ti mla​‐ dić koji je ne​koć po​ma​gao An​to​ni​ji da uđe u spa​va​ću sobu i iz​a​đe iz nje. Gle​da​mo ih u ti​ši​ni dok nam se di​za​lo spu​šta. Do​no​se​ći smrt, mrač​ni čo​por brza 99

www.balkandownload.org kroz šumu pre​ma po​vor​ci obi​te​lji Thor​ne, odje​ve​noj u cr​ve​no-bi​je​le ha​lji​ne i odi​je​la, koja ni​šta ne slu​ti; svi, pre​kas​no, mah​ni​to po​ju​re pre​ma ka​me​ni​tim hod​ni​ci​ma. Nji​hov je sti​jeg ruža. Pad​ne kad ubo​ji​ce na​hru​pe iz šume. Ci​je​la obi​telj iz​gi​ne. Užas kako to tiho i brzo ide s po​mo​ću bri​tvi. Dru​ga​či​je od mog dvo​bo​ja. Ja sam si uzeo vre​me​na. Ovi nisu. Ugle​dam ras​po​re​nog de​se​to​go​diš​nja​ka. Nema mi​los​ti za zlat​nu dje​cu. Njih se ne sma​tra ne​vi​ni​ma. Ona su ne​pri​ja​telj evo sje​me. Uni​šti ih sad ili se bori pro​tiv njih go​di​na​ma kas​ni​je. Neka žena u ha​lji​ni za bal uz​vra​ti ma​čem i us​pi​je ubi​ti jed​nog Fal​t​hea pri​je nego što je po​si​je​ku. Dvo​je dje​ce po​tr​či. Jed​no ulo​ve. Dru​go po​bjeg​ne. Taje mala je​di​na. Za​tim Fal​t​he​ovi kop​ljo​no​še ple​šu. Stu​pa​ju ve​li​kim, pre​tje​ra​nim ko​ra​ci​ma. Vrte se na sve stra​ne za​ri​va​ju​ći nož​ne pr​ste u tam​no tlo. Ne ple​šu. “Mr​k​lo sra​nje”, pro​ku​ne Tac​tus i pro​tr​lja si lice. “Dje​ca...” šap​ne Vic​tra. Augus​tus ne kaže ni​šta, lice mu je tvr​do kao ka​men. “Thor​ne​ovi ima​ju pet​na​es​te​ro dje​ce.” Na moje iz​ne​na​đe​nje Vic​tri na​vru suze na oči. “Ču​do​vi​šta”, šap​ne Ša​kal glu​me​ći to​li​ko stra​ho​vi​to do​bro da osje​tim trn​ce u kra​‐ ljež​ni​ci. Si​gur​no ga živo boli ona stvar. Dje​ca. Bi li Eo za​pje​va​la da je zna​la da je to re​fren? Svat​ko nosi neko bre​me. Dok se ubo​ji​ce kra​dom uda​lja​va​ju od ma​sa​kri​ra​ne obi​te​lji, shva​tim da će me moje bre​me jed​nog dana zdro​bi​ti svo​jom te​ži​nom. Samo ne da​nas. “Uklju​čen je ome​tač po​dat​kov​nog pro​me​ta”, kaže Daxo au Te​le​ma​nus. Na​čas mi po​ka​že da​ta​pad na ruč​nom zglo​bu. “Da​ta​pa​di su mr​tvi. Ne daju nam da kon​tak​ti​ra​mo svo​je bro​do​ve u or​bi​ti.” Augus​tus po​gle​da svoj praz​ni da​ta​pad i iz​ja​vi da će os​ta​le obi​te​lji usko​ro do​zva​ti svo​je op​si​di​jan​ske, zlat​ne i sive slu​ge. Mo​ra​mo od​le​tje​ti s pla​ne​ta i vra​ti​ti se u po​zi​ci​ju moći pri​je nego što se stru​ja okre​ne pro​tiv nas. “Ti si stvo​rio ovaj kaos, Dar​rowe. Vadi me iz nje​ga.” Nag​ne se pre​ma meni i opi​pa bilo pre​to​ri​ce koju no​sim. “Ri​je​ši je se. Umri​jet će za mi​nu​tu.” Obri​še si ruke. “Dje​ca nas već do​volj​no us​po​ra​va​ju.” Pre​to​ri​ca mi ne​što pro​mum​lja kad je po​lo​žim na pod di​za​la. Ne znam što. Kad ja bu​dem umi​rao, neću go​vo​ri​ti ni​šta jer znam da me na dru​goj stra​ni oče​ku​je dol. Što oče​ku​je ovu rat​ni​cu? Samo tama. Uop​će ni​sam ra​zu​mio nje​zi​ne po​s​ljed​nje ri​je​či, a od​‐ ba​cu​je​mo je kao slom​lje​ni mač. Sklo​pim joj oči kr​va​vim pr​sti​ma os​tav​lja​ju​ći joj du​‐ gač​ke, pri dnu sve blje​đe tra​go​ve. Vic​tra mi stis​ne rame. Us​ta​ju​ći, da​jem na​red​be kop​ljo​no​ša​ma i os​ta​lim rat​ni​ci​ma. Za pet​na​es​to​ro njih re​‐ kao bih da su do​bri ubo​ji​ce. Neki su moje dobi, dru​gi u pri​lič​no po​od​ma​ki​im go​di​na​‐ ma. Ipak, nit​ko mi ne pro​tu​rje​či. Čak ni Pliny. Te​le​ma​nu​so​vi dje​lu​ju kao da me oso​bi​‐ to gor​lji​vo žele pra​ti​ti. I je​dan i dru​gi gle​da​ju me u oči duže nego što je po​treb​no i kim​nu gla​vom dub​lje nego samo for​mal​no. “Na​dam se da ni​ko​me nije do​sad​no.” Na​smi​ju se. “Do​bit ćemo druš​tvo u slu​ča​ju da 100

www.balkandownload.org neka obi​telj za​klju​či da može za​do​bi​ti mi​lost Bel​lo​na ili vr​hov​ni​ce ako nad​gu​ver​ne​ru odre​že gla​vu”, ka​žem. “Tak​vo druš​tvo mo​rat ćemo ubi​ti i pro​bi​ti si put do han​ga​ra. Te​le​ma​nu​se, vi i vaš sin od sada ste nad​gu​ver​ne​ro​ve sje​ne. Ne​moj​te se ba​vi​ti ni​čim dru​gim. Ra​zu​mi​je​te?” Kim​nu ma​siv​nim gla​va​ma. “Hic sunt le​ones.” “Hic sunt le​ones.” Kad di​za​lo dos​pi​je do zem​lje, čeka nas če​tr​de​se​te​ro lju​di. Obi​telj Nor​vo s Tri​to​na i obi​telj Co​do​van s Ju​pi​te​ro​vih mje​se​ca. “Nez​god​ni iz​gle​di”, uz​dah​ne Tac​tus. “Co​do​va​ni i Nor​voi su naši”, od​vra​ti Augus​tus. “Kup​lje​ni su i pla​će​ni.” “Bi​tan​go! Co​do​va​ne, ti bi​tan​go jed​na!” za​gr​mi Ka​vax. “Mis​lio sam da si ti Bel​lo​nin čo​vjek!” “I oni su!” Augus​tus je oče​ki​vao ne​što ovak​vo. Pre​uz​mem za​po​vjed​niš​tvo nad no​vim zlat​ni​ma. I opet sam mis​lio da će net​ko pri​‐ go​va​ra​ti. Oni samo sto​je i gle​da​ju me, če​ka​ju moja na​re​đe​nja. Svi ti pre​to​ri, svi ti po​li​‐ ti​ča​ri i ži​la​vi rat​ni​ci i rat​ni​ce. Sus​preg​nem hi​hot. Ne​vje​ro​jat​no ko​li​ko moći imaš kad si kr​vav do la​ka​ta, a ni​ma​lo te krvi nije tvo​je. Pra​ti​mo nad​gu​ver​ne​ra van iz šume. Tri​put nas na​pad​nu, ali ja sam re​kao Tac​tu​su da odje​ne Augus​tu​sov plašt, pa neki na​pa​da​či pođu za njim kao gu​ske u ma​gli. Ruže u ti​su​ću ni​jan​si pa​da​ju sa sta​ba​la is​pod ko​jih se zlat​ni bore. Na kra​ju sve po​cr​ve​ne. Ona ban​da od tro​je iz kuće Fal​t​he po​ku​ša za​sko​či​ti Tac​tu​sa na po​vrat​ku pre​ma glav​ni​ni po​vor​ke. On se oko​mi na njih i uz malu po​moć umla​ti ih sve osim Li​lath. Ona klis​ne kad on ubi​je Ci​pia i sta​ne ga gnje​či​ti no​ga​ma. “Be​bo​ubo​ji​ce”, plju​je on ne​‐ pres​ta​no dok ga Vic​tra ne odvu​če. Ja se ču​vam Ša​ka​la. Oče​ku​jem da ću sva​ki čas do​bi​‐ ti stre​li​cu u leđa, umri​je​ti kao Leto. No Ša​kal samo pra​ti, kao i nje​gov otac. Nit​ko nije vi​dio što je uči​nio Letu. Ako net​ko i jest, onda šuti jer ga se boji. Kad stig​ne​mo do tih ka​me​ni​tih hod​ni​ka iza šume, naj​zad pre​šav​ši most od bi​je​la vap​nen​ca, uči​ni nam se da su se pra​vi​la Druš​tva vra​ti​la. Niže boje žus​tro nam se mak​‐ nu s puta kad mi, a sad nas je se​dam​de​se​te​ro, na​hru​pi​mo u hod​ni​ke pre​ma han​ga​ri​‐ ma, kako bi​smo otiš​li s tog mje​se​ca. No kad stig​ne​mo do svog han​ga​ra, ot​kri​je​mo da na​šeg bro​da nema. Odju​ri​mo do sle​ti​šta obrub​lje​nih sta​bli​ma i tra​vom. Nema ni jed​‐ nog obi​telj​skog bro​da. Ne​bom pa​tro​li​ra​ju br​zo​kril​ci Druš​tva. Is​pi​ta​mo ne​kog na​ran​čas​tog koji se tre​se. Tac​tus ga po​dig​ne za ovrat​nik. Ovaj za​‐ drh​ti kad po​gle​da nas se​dam​de​set kr​va​vih duša. Još ni​kad nije raz​go​va​rao s ne​kim zlat​nim, a ka​mo​li s ovak​vi​ma po​put nas. Vic​tra klep​ne Tac​tu​sa po ruci da se mak​ne i smi​re​no se obra​ti na​ran​čas​tom. “Kaže da su bro​do​vi do​bi​li na​re​đe​nje da se vra​te u svo​je baze pri​je dva sata.” “Prvo nisu pus​ti​li op​si​di​jan​ce na sve​ča​nost, a sad ovo”, pro​mrm​lja Tac​tus. “To zna​či da je vr​hov​ni​ca ne​što pla​ni​ra​la”, kaže Ša​kal. “Ne​što što se nije sti​glo ra​‐ 101

www.balkandownload.org zvi​ti. Mak​nu​la je op​si​di​jan​ce i bro​do​ve da odvo​ji kuće od nji​ho​vih iz​vo​ra moći”, objas​ni, oprez​no od​mje​ra​va​ju​ći Te​le​ma​nu​so​ve. “Na​su​ka​la nas je. Što mis​liš, oče, što je skri​va​la u ru​ka​vi​ći​ma?” Augus​tus se ne oba​zi​re na sina; gle​da u nebo. “Aumi​los​t​ma​te​ri​nu”, pro​ku​ne Vic​tra. “Oku​pi​te se!” rik​ne Ka​vax svo​jim rat​ni​ci​ma. “Pi​šaj mi po licu”, pro​bli​je​di Tac​tus kraj mene. Po​dig​nem po​gled i shva​tim da smo go​to​vi. “Pre​to​ri​jan​ci!” Se​dam​de​set bri​tvi šib​ne uvis i ra​ši​ri​mo se za slu​čaj da ima​ju ener​get​ska oruž​ja. “Dar​rowe. Ti sa mnom”, kaže Augus​tus. Ne​pri​ja​te​lji su tek malo veći od cr​nih toč​ki​ca na noć​nom nebu. No naš je vid oštar. Tam​ni ga​do​vi iz​li​je​ću iz mra​ka i uda​ra​ju u tlo kao pali vra​go​vi, uvi​jek u gru​pa​ma po tro​je. Tup-tup-tup. Tup-tup-tup. Tup-tup-tup. Sli​je​ću iz​me​đu sta​ba​la na trav​nja​ku blo​ki​ra​ju​ći nam po​vra​tak u Ci​ta​de​lu. Op​si​di​‐ jan​ski pre​to​ri​jan​ci i zlat​ni vi​te​zo​vi koji ih pre​dvo​de. Op​si​di​jan​ski pre​to​ri​jan​ci ti​ta​ni su na​lik go​le​mi​ma iš​ču​pa​nim iz sti​je​na kak​ve pla​ni​ne. Puno okrut​ni​ji od onih koje smo ima​li na Aka​de​mi​ji. Ok​lo​pa kao što su nji​ho​vi nema nig​dje, ni na ko​jem svi​je​tu. Tam​‐ no​lju​bi​čas​ti s cr​nim gra​vu​ra​ma, na​lik ko​ra​lji​ma iz​ras​li​ni oko nji​ho​vih ori​ja​ških ti​je​la. Sto​je u čvr​stim for​ma​ci​ja​ma, me​đu​sob​no po​ve​za​ni i oda​ni jed​ni dru​gi​ma ko​li​ko i svo​‐ joj vje​ri. Tup-tup-tup dok ih se ne spus​ti de​ve​de​set de​ve​te​ro. Tup. Nji​hov zlat​ni za​po​vjed​nik sle​ti po​s​ljed​nji, na ko​lje​no. Us​ta​ne; ima vi​so​ku ka​ci​gu u obli​ku is​ce​re​ne vu​čje lu​ba​nje. Zlat​ni plašt ukra​šen pi​ra​mi​dom Druš​tva za​le​pr​ša mu pos​tran​ce na vje​tru. Olim​pij​ski vi​tez. Ima ih dva​na​es​te​ro u Sun​če​vu sus​ta​vu i pri​se​gli su bra​ni​ti Ugo​vor Druš​tva od svih koji ga ugro​ze. Ovo je vi​tez gnje​va. Na tom je po​lo​ža​ju Lorn bio šez​de​set go​di​na, pri​je nego što je oti​šao na Euro​pu. Oni pred​stav​lja​ju ono što zlat​ni sma​tra​ju glav​nim te​ma​ma čo​vje​čans​tva, isto kao naše škol​ske kuće. Ovaj ok​lop nosi mu​ška​rac ma​nji od mene. Vr​hov​ni​ca je dak​le već po​pu​ni​la Lor​no​vo biv​še mjes​to. “Pred​sta​vi se, vi​te​že!” vik​nem. Vi​te​zu se ka​ci​ga uvu​če na​trag u ok​lop. Pe​pe​ljas​to​pla​va kosa pada mu pre​ko ruž​na lica na​lik sje​ki​ri. Mo​kar od zno​ja, iz​bo​ran od go​di​na i stre​sa. Gro​ho​tom se na​smi​jem kad mi se na​ce​ri tim svo​jim kri​vim us​ti​ma. On se za​hi​ho​će. “Što je, sro​ljo mali, ne pre​poz​na​ješ me?” “Fit​c​h​ne​ru, još si ruž​ni​ji nego što te se sje​ćam!” “Fit​c​h​ner?” frk​ne Tac​tus. “Kako nos​tal​gič​no.” “Hej, ma​le​ni.” Fit​c​h​ner se na​smi​je kad ugle​da Tac​tu​sa u nad​gu​ver​ne​ro​vu plas​tu. “Do​bar plašt, ali ti nisi nad​gu​ver​ner Augus​tus.” Fit​c​h​ner cok​ne je​zi​kom i sta​vi ruke na ku​ko​ve. “Nad​gu​ver​ne​ru! Nad​gu​ver​ne​ru! Dra​gi, pa gdje si, kvra​gu?” 102

www.balkandownload.org Nad​gu​ver​ner za​ko​lu​ta oči​ma i is​tu​pi kraj mene. “Prok​to​re Mar​sa.” “Evo mi dra​gog! I to je sta​ra ti​tu​la, nisi znao?” “Vi​dim da imaš novu ka​ci​gu.” “Slat​ka je, je l’ da? Žene je obo​ža​va​ju. Ne sje​ćam se je​sam li ika​da to​li​ko še​vio zlat​‐ ne ko​ma​de.” Fit​c​h​ner su​ges​tiv​no mrd​ne ku​ko​vi​ma. “A koja gnja​va​ža dok je ni​sam do​‐ bio. Mis​lio sam da ni​kad neće biti kra​ja tim dvo​bo​ji​ma i is​pi​ti​ma! I ra​di​li smo to pred vr​hov​ni​com, ma​le​ni. Sva​ki mu​ška​rac, sva​ka žena tre​ba​li su se do​ka​za​ti. Svi koji su sma​tra​li da bi taj po​lo​žaj tre​bao biti nji​hov. I stal​no is​po​čet​ka. Ali sre​ća po​ma​že opa​‐ ki​ma!” “Kako...” za​ču​dim se na​glas. “Ti si ih po​bi​je​dio sve?” “Te​ško”, pod​smjeh​ne se moj nad​gu​ver​ner. “To je za iz​u​zet​ne rat​ni​ke.” Oši​ne Fit​c​h​‐ ne​ra po​gle​dom. “Što ti nisi, Fit​c​h​ne​ru. Što si obe​ćao vr​hov​ni​ci u za​mje​nu za svo​ju novu ka​ci​gu?” “Ma, oko​ris​tio sam se Dar​rowo​vom sla​vom na​kon što je po​bi​je​dio tvog klin​ca. Hej, Ša​ka​le, mali drip​če. Onda je bilo neko mr​k​lo nad​me​ta​nje i, pa, za de​ta​lje mo​žeš pi​ta​ti Tac​tu​so​vog naj​sta​ri​jeg bra​ta i prok​to​ra Ju​pi​te​ra...” Za​uz​me na​mje​šte​nu pozu. “Ima u meni ne​če​ga što se ne vidi na prvi po​gled, zar ne?” “Zna​či da nisi do​bio no​vog gos​po​da​ra uz novu ka​ci​gu?” upi​ta Augus​tus. “Gos​po​da​ra? Bah!” Fit​c​h​ner se ko​mič​no is​pr​si. “Olim​pij​ski vi​te​zo​vi ne​ma​ju ni​kak​‐ vog gos​po​da​ra osim vlas​ti​te sa​vjes​ti. Mi bra​ni​mo Druš​tve​ni ugo​vor i po​dre​đe​ni smo samo svo​joj duž​nos​ti.” “Tako je ne​kad bilo. Sad ste vr​hov​ni​či​ni slu​ge”, iz​ja​vi Daxo. “Kao i svi mi, dra​gi moj Te​le​ma​nu​se”, ot​po​vr​ne Fit​c​h​ner. “Us​put, ve​li​ki sam obo​ža​‐ va​telj tvog bra​ta i tvo​je obi​te​lji. Kra​san si boj​ni malj no​sio na onom tur​ni​ru u The​bo​‐ su. Mr​k​le​to straš​na loza. Uvi​jek sam te htio pi​ta​ti koji je od va​ših pre​da​ka je​bao no​so​‐ ro​ga.” Daxo po​ma​lo uvri​je​đe​no po​dig​ne obr​ve. Ka​vax ne​što pro​mun​đa, kao što bi i Pax uči​nio. “Opros​ti. Ili mo​žda griz​li​ja?” Fit​c​h​ner opet za​rok​će od smi​je​ha. “Ša​lim se. Jas​no? Svi smo mi slu​ge, do​du​še, ha? Mr​k​le​ti ro​bo​vi ono​ga koji ima žez​‐ lo.” “Pret​pos​tav​ljam, dak​le, da je tvo​ja oda​nost Mar​su nes​ta​la i da se ne može... pri​zva​‐ ti?” upi​ta Augus​tus. “Bu​du​ći da si slu​ga.” Fit​c​h​ner pljes​ne ru​ka​ma u ru​ka​vi​ca​ma. “Mars? Mars? Što je Mars osim mr​k​le ka​‐ me​ne gro​ma​de? On ni​šta nije uči​nio za mene.” “Mars je dom, Fit​c​h​ne​ru.” Augus​tus po​kre​tom ruke obu​hva​ti sve oko nas. “Vr​hov​‐ ni​ca ti je na​re​di​la da nas pro​na​đeš. Pa, evo nas – ro​đa​ka s tvog pla​ne​ta. Ho​ćeš li nam se oda​no pri​dru​ži​ti? Ili ćeš nas od​ba​ci​ti?” “Joj, koji si ti ša​lji​vac, Augus​tu​se! Baš si pri​ma ša​lji​vac. Ja sam odan Ugo​vo​ru i 103

www.balkandownload.org sebi, kao što si i ti sebi, po​gla​va​ru. Ni​sam odan ka​me​noj gro​ma​di. Ni laž​nim ro​đa​ci​‐ ma. I is​pla​ti mi se biti odan vr​hov​ni​ci. E sad, re​če​no mi je da sta​vim tebe i tvo​je ro​đa​‐ ke u kuć​ni za​tvor. Sje​ćaš se da smo pre​dvi​dje​li jed​nu pri​ma vilu da bi vam bilo ugod​‐ no? Bilo bi jako zgod​no da sad nas​ta​vi​te bje​ža​ti pre​ma tamo. Uži​vaj u na​šoj gos​to​lju​‐ bi​vos​ti, može, ma​le​ni?” “Za​bo​rav​ljaš tko si”, sik​ne Augus​tus. “Ja za​bo​rav​ljam puno toga... Gdje sam os​ta​vio hla​če. Koga sam po​lju​bio. Koga sam ubio.” Fit​c​h​ner do​tak​ne svo​je ruke, tr​buh, lice. “Ali da za​bo​ra​vim tko sam? Ni​kad!” Pr​‐ stom po​ka​že op​si​di​jan​ce oko sebe. “A si​gur​no ni​sam za​bo​ra​vio ni svo​je pse.” “A gdje su moji? Gdje je Al​frún?” “Ubio sam ti one tvo​je oka​lja​ne džuk​ce. Obo​ji​cu.” Fit​c​h​ner se na​smi​je​ši. “La​ja​li su, Augus​tu​se. Straš​no su glas​no la​ja​li.” Augus​tu​so​vo lice za​ža​ri se od bi​je​sa. “Na​dam se da nisu bili sku​pi, ma​le​ni”, kaže Fit​c​h​ner uz osmi​jeh. “Go​vo​riš kao da se do​bro zna​mo, bron​zi​ju.” “Do​bro se zna​mo.” “Kao da smo jed​na​ki. Ni​smo jed​na​ki. Ja sam po​to​mak osva​ja​ča, že​ljez​nih zlat​nih. Gos​po​dar jed​nog pla​ne​ta. Što si ti? Obič...” “Ja sam čo​vjek s omam​lji​va​čem.” On po​go​di Augus​tu​sa u prsa. Augus​tus se slo​ži una​trag, a nje​go​vi pre​to​ri pri​gu​še​no krik​nu. “To će mu po​ka​za​ti da ne va​lja ići na sve​‐ ča​nos​ti u ok​lo​pu. E sad!” Fit​c​her se na​smi​je​ši. “S kime mogu ra​zum​no raz​go​va​ra​ti?” “Sa mnom.” Ša​kal na​či​ni ko​rak na​pri​jed. “Ja sam na​s​ljed​nik ove kuće.” “Hmm... da​lje! Ti si je​ziv.” Po​go​di Ša​ka​la omam​lji​va​čem u prsa. “Bez​um​lje! Dos​ta bez​um​lja.” Ka​vax is​tu​pi gur​nuv​ši sina una​trag. “Raz​go​va​raj sa mnom ili s Dar​rowom. Sa​svim su jas​ne tvo​je na​mje​re.” “Tako je. Dar​rowe. Ti ideš sa mnom.” “Vra​ga ide”, na​ce​ri se Vic​tra i sta​ne pre​da me. Fit​c​h​ner za​ko​lu​ta oči​ma. “Te​le​ma​nu​‐ se, ti i tvoj sin od​ne​si​te nad​gu​ver​ne​ra na​trag u nje​go​vu vilu i onda se vra​ti​te u svo​ju. Neke stva​ri mo​ra​ju se raš​čis​ti​ti.” Fit​c​h​ner mir​no po​gle​da će​la​vog zlat​nog. Glas mu sada zas​tru​že kao si​ro​vo že​lje​zo po škri​ljev​cu. “To nije mol​ba, Te​le​ma​nu​se.” Te​le​ma​nus po​gle​da mene. “Moj dje​čak je vje​ro​vao ovo​me ov​dje. Pa ću i ja.” “Tre​bam tvo​je obe​ća​nje da se mo​jim pri​ja​te​lji​ma neće do​go​di​ti ni​šta na​žao”, ka​žem Fit​c​h​ne​ru. On po​gle​da Vic​tru. “Neće.” “Uvje​ri me.” On uz​dah​ne kao da se do​sa​đu​je. “Vr​hov​ni​ca ne može mr​k​lo po​smi​ca​ti či​ta​vu jed​nu kuću u iz​os​tan​ku osu​de za iz​da​‐ ju. Može li? Time krši Ugo​vor. A znaš kako se onda osje​ća​mo mi olim​pij​ski vi​te​zo​vi, dru​ge kuće da i ne spo​mi​njem. Sje​ti se kako je skon​čao nje​zin otac. Ali ako se opi​reš, pa, to je onda ne​što sa​svim dru​go.” Fit​c​h​ner uba​ci žva​ku u usta. “Opi​reš li se?” 104

www.balkandownload.org “Ne da​nas”, od​go​vo​rim.

105

www.balkandownload.org

14.

Vr​hov​ni​ca “Bila jed​nom jed​na obi​telj lju​di snaž​ne vo​lje”, go​vo​ri ona po​la​ko i od​mje​re​no, po​put nji​ha​la sata. “Nisu vo​lje​li jed​ni dru​ge. No za​jed​no su uprav​lja​li ima​njem. A na tom ima​nju bilo je pasa, i kuja, i kra​va mu​za​ra, i ko​ko​si, i pi​je​tlo​va, i ova​ca, i maz​gi, i ko​‐ nja. Obi​telj je odr​ža​va​la red među ži​vo​ti​nja​ma. A ži​vo​ti​nje su njih odr​ža​va​le bo​ga​ti​‐ ma i sret​ni​ma. Sad, ži​vo​ti​nje su im se po​ko​ra​va​le jer su zna​le da je ta obi​telj jaka i da bi se ne​pos​lu​hom iz​lo​ži​le nji​ho​vu za​jed​nič​kom gnje​vu. No jed​nog dana, kad je je​dan brat uda​rio dru​gog u oko, pi​je​tao je re​kao ko​ko​ši: ‘Dra​ga i mu​dra ko​ko​ši, što bi se do​‐ is​ta do​go​di​lo kad bi im ti pres​ta​la leći jaja?” Pro​dor​no mi se za​gle​da u oči. Ni jed​no od nas ne skre​će po​gled. Ti​ši​na zav​la​da oskud​no na​mje​šte​nom oda​jom, iz​u​zev tap​ka​nja kiše po pro​zo​ri​ma nje​zi​na ne​bo​de​ra. U obla​ci​ma smo. Vani bro​do​vi pro​la​ze kroz ma​glu po​put ti​hih, svje​tlu​ca​vih mor​skih pasa. Koža za​š​kri​pi kad se ona nag​ne na​pri​jed i spo​ji vr​ho​ve pr​sti​ju obje ruke; nje​zi​ni cr​ve​no obo​je​ni nok​ti usam​lje​ne su mr​lje boje. Za​tim po​kro​vi​telj​ski is​kri​vi us​ni​ce i na​‐ gla​si sva​ki slog, kao da sam ja ulič​ni man​gup​čić iz Ege​ja koji tek uči nje​zin je​zik. “Jako me pod​sje​ćaš na oca.” Ko​jem je odru​bi​la gla​vu. Onda me po​gle​da uz naj​za​go​net​ni​ji osmi​jeh koji sam ikad vi​dio. Nes​taš​luk joj za​‐ ple​še u oči​ma, ukro​ćen i tih is​pod hlad​ne orme vlas​ti. Neg​dje u njoj skri​va se ona zlo​‐ glas​na de​ve​to​go​diš​nja​ki​nja koja je iz​a​zva​la ne​mi​re ba​ca​ju​ći di​ja​man​te iz zrač​nih kola. Sto​jim is​pred nje. Ona sje​di na sofi kraj ka​mi​na. Sve je spar​tan​ski ure​đe​no. Tvr​do. Hlad​no, Zlat​na žena od že​lje​za i ka​me​na. Sva ta štu​rost kao da go​vo​ri da njoj ne tre​ba ni luk​suz ni bo​gat​stvo, već samo moć. Lice joj je na​bo​ra​no od vre​me​na, ali ne i usa​hlo. Ima sto go​di​na, kako sam čuo, i nije puk​la pod pri​ti​skom služ​be. Pri​ti​sak ju je samo uči​nio na​lik onim di​ja​man​ti​ma koje je pro​su​la. Ne​uni​šti​va je. Vječ​na. I još će dugo biti vječ​na ako joj kle​sa​ri nas​ta​ve da​va​ti te​ra​pi​je sta​nič​nog po​mla​đi​va​nja. U tomu i jest pro​blem. Pre​du​go će os​ta​ti na vlas​ti. Obi​čan kralj vla​da i onda umre. Tako to ide. Time mla​di oprav​da​va​ju to što slu​ša​ju sta​ri​je – zna​ju​ći da će jed​nog dana 106

www.balkandownload.org i oni doći na red. Ali što kad sta​ri​ji ne od​la​ze? Što kad ona vla​da već če​tr​de​set go​di​na, a može nas​ta​vi​ti još sto? Što onda? Ona je od​go​vor na to pi​ta​nje. Ta žena nije nas​li​je​di​la Ju​tar​nje pri​jes​to​lje. Ta ga je žena odu​ze​la vla​da​ru koji nije bio do​volj​no pris​to​jan da umre na vri​je​me. Dru​gi ga po​ku​ša​va​ju odu​ze​ti njoj već če​tr​de​set go​di​na. Još tu sje​di. Bez​vre​me​na kao ti slav​ni di​ja​man​ti. “Za​što si mi se su​prot​sta​vio?” “Zato što sam mo​gao.” “Objas​ni.” “Ne​po​ti​zam pro​pa​da na sun​če​voj svje​tlos​ti. Kad ste se pre​do​mis​li​li da bis​te za​šti​ti​li Ca​ssi​usa, go​mi​la je od​ba​ci​la vaš mo​ral​ni i prav​ni auto​ri​tet. Da i ne spo​mi​njem da ste si usko​či​li u usta. To je samo po sebi sla​bost. Pa sam je ja is​ko​ris​tio zna​ju​ći da mogu do​bi​ti to što že​lim bez po​s​lje​di​ca.” Opas​na Aja, vr​hov​ni​či​na omi​lje​na ubo​ji​ca, sje​di u nas​lo​nja​ču do pro​zo​ra – snaž​na pan​te​ra od žene, kože tam​ni​je nego u nje​zi​nih ses​ta​ra i oči​ju s uskim pro​re​zi​ma od zje​ni​ca. Jed​na je od olim​pij​skih vi​te​zo​va, kon​kret​no, pro​tej​ski vi​tez. Bila je Lor​no​va zad​nja uče​ni​ca pri​je mene. Prem​da je nije sve​mu na​učio. Ok​lop joj je zla​tan i tam​no​‐ plav, i sav vrvi mor​skim zmi​ja​ma. Neki dje​ča​rac mir​no uđe iz su​sjed​ne pros​to​ri​je i sjed​ne kraj Aje. Od​mah ga pre​poz​‐ nam. Lysan​der, vr​hov​ni​čin je​di​ni unuk. Nema više od osam go​di​na, ali jako je sta​lo​‐ žen. Kra​ljev​ski mi​ran, ta​nak kao štap. Ali nje​go​ve oči. Oči su mu on​kraj zla​ta. Go​to​vo na​lik žutu kris​ta​lu, to​li​ko svi​je​tle da bi se čak mo​glo reći da bli​je​šte. Aja me gle​da kako od​mje​ra​vam dje​ča​ka. Za​štit​nič​ki ga po​dig​ne na kri​lo i ogo​li zube čija bje​li​na jar​‐ ko zab​ljes​ne na po​za​di​ni nje​zi​ne tam​ne kože. Kao ve​li​ka mač​ka koja te obi​jes​no poz​‐ drav​lja. I ja prvi put ot​ka​ko me sje​ća​nje slu​ži, skre​nem po​gled s pri​jet​nje. Stid me ože​‐ že snaž​no i iz​ne​na​da. Isto sam tako mo​gao i klek​nu​ti pred njom. “Ali po​s​lje​di​ca uvi​jek ima”, kaže vr​hov​ni​ca. “Zna​ti​želj​na sam. Što si že​lio od tog dvo​bo​ja?” “Isto što i Ca​ssi​us au Bel​lo​na. Srce mog ne​pri​ja​te​lja.” “Zar ga to​li​ko mr​ziš?” “Ne. Ali moj na​gon za op​s​tan​kom je... en​tu​zi​jas​ti​čan. Što se mene tiče, Ca​ssi​us je glup mla​dić osa​ka​ćen od​go​jem. Ogra​ni​čen je. Go​vo​ri o čas​ti, ali svi​ja leđa pred pod​‐ los​ti​ma.” “Zna​či, nije bilo radi Vir​gi​ni​je?” upi​ta ona. “Nije bilo zato da za​pro​siš nje​zi​nu ruku ili umi​riš svoj lju​bo​mor​ni bi​jes?” “Ljut je​sam, ali ni​zak ni​sam”, od​bru​sim. “Uos​ta​lom, Vir​gi​nia nije tip žene koji trpi tak​ve stva​ri. Da sam to uči​nio za nju, iz​gu​bio bih je.” “Iz​gu​bio je već jesi”, za​re​ži Aja sa stra​ne. “Da. Jas​no mi je da ima novi dom, Aja. To se lako pri​mi​je​ti.” “Ru​gaš li se ti to meni, kume?” Aja se do​tak​ne po bri​tvi. 107

www.balkandownload.org “Gos​po, ja se i ina​če ru​gam.” Po​la​ko joj se os​mjeh​nem. “Ras​po​rit će te kao svi​nju, ma​le​ni”, brzo će Fit​c​h​ner. “Živo me za​bo​li što te Lorn učio kako da si obri​šeš gu​zi​cu. Dva​put pro​mis​li o tome koga ćeš ov​dje vri​je​đa​ti. Pra​vi ma​če​vi Druš​tva ne shva​ća​ju dvo​bo​je kao sport. Zato mr​k​lo pri​pa​zi na je​zi​či​nu.” Do​‐ tak​nem si bri​tvu. On frk​ne. “Mis​liš da bi ti do​pus​ti​li da to za​dr​žiš da si opa​san?” Kim​nem Aji. “Mo​žda neki dru​gi put.” Opet se obra​tim vr​hov​ni​ci iz​rav​nav​ši leđa. “Mo​žda bi​smo tre​ba​li po​raz​go​va​ra​ti o tome zbog čega dr​ži​te moju kuću pod voj​nom pri​smo​trom. Je​smo li uhi​će​ni? Je​sam li uhi​ćen?” “Vi​diš neke li​si​či​ne?” Po​gle​dam Aju. “Da.” Vr​hov​ni​ca se na​smi​je. “Ti si tu jer ja tako že​lim.” Ne​što mi pad​ne na pa​met. Po​ku​šam se ne na​smi​je​ši​ti. “Po​gla​va​ri​ce, že​lio bih se is​‐ pri​ča​ti”, glas​no ka​žem. Oni pri​če​ka​ju da nas​ta​vim. “Moje ma​ni​re ni​kad nisu bile... na vi​si​ni. Pa mi se čini da na​čin na koji ne​što či​nim go​to​vo uvi​jek skre​će po​zor​nost s toga za​što to či​nim. Os​nov​na je či​nje​ni​ca da je Ca​ssi​us zas​lu​žio i gore od ono​ga što sam mu dao. Tim ne​pos​lu​hom ni​sam vas na​mje​ra​vao uvri​je​di​ti ni u svo​je, ni u nad​‐ gu​ver​ne​ro​vo ime. Da sad nije u ne​svi​jes​ti zbog va​šeg psa”, po​gle​dam Fit​c​h​ne​ra, “kla​‐ dim se da bi uči​nio što god bi tre​ba​lo da se is​ku​pi.” “Is​ku​pi”, po​no​vi ona. “Zbog...” “Zbog smet​nje.” Ona po​gle​da Aju. “Smet​nje, kaže on. Smet​nja je kad ti is​pad​ne ta​njur, An​dro​me​du​‐ se. Smet​nja je kad se pos​lu​žiš tu​đom su​pru​gom. Ubi​ja​nje mo​jih gos​ti​ju i re​za​nje ruke olim​pij​skom vi​te​zu nije smet​nja. Znaš što je to?” “Za​ba​va, po​gla​va​ri​ce?” Ona se nag​ne na​pri​jed. “To je iz​da​ja.” “A poz​na​to ti je kako mi tre​ti​ra​mo iz​da​ju”, kaže Aja. “Moje ses​tre i ja na​uči​le smo to od oca.” Nje​zin je otac gos​po​dar pe​pe​la, onaj koji je spa​lio Reu. Lorn ga pre​zi​re. “Tvo​ja is​pri​ka neće dos​ta​ja​ti”, kaže vr​hov​ni​ca. “Is​pri​ka?” ot​po​vr​nem. Vr​hov​ni​cu za​tek​ne moj ton. “Re​kao sam da bih se že​lio is​pri​ča​ti. Ali pro​blem je u tome što ne mogu jer bis​te se vi tre​ba​li is​pri​ča​ti meni.” Ta​jac. “Ti malo pse​to”, kaže Aja po​la​ko us​ta​ju​ći. Vr​hov​ni​ca je za​us​ta​vi odre​zav​ši jas​no i hlad​no: “Ni​sam se is​pri​ča​la ocu kad sam mu ski​nu​la gla​vu s ti​je​la. Ni​sam se is​pri​ča​la unu​ku kad su Pre​dvod​ni​ci uni​šti​li brod nje​go​ve maj​ke. Ni​sam se is​pri​ča​la kad sam spa​li​la mje​sec. Za​što bih se onda is​pri​ča​la tebi?” “Zato što ste pre​kr​ši​li za​kon”, ka​žem ja. 108

www.balkandownload.org “Mo​žda nisi pa​zio. Ja sam za​kon.” “Ne. Nis​te.” “Zna​či, ti ipak jesi Lor​nov uče​nik. Je li ti re​kao za​što je oti​šao sa svog po​lo​ža​ja? Svo​je duž​nos​ti?” Po​gle​da Lysan​de​ra. “Za​što je na​pus​tio svog unu​ka?” Ni​sam znao da je mali Lor​nov unuk. Umi​rov​lje​nje mog uči​te​lja odjed​nom mi ima smis​la. Stal​no je go​vo​rio o sve blje​đem sja​ju Druš​tva. O tomu kako su lju​di za​bo​ra​vi​li da su smrt​ni. “Zato što je vi​dio u što ste se vi pre​tvo​ri​li. Vi nis​te ca​ri​ca. Ovo nije car​stvo. Mi smo Druš​tvo. Duž​ni smo po​šti​va​ti za​ko​ne, hi​je​rar​hi​ju. Nit​ko nije iz​nad pi​ra​mi​de.” Po​gle​‐ dam ubo​ji​ce u nje​zi​noj služ​bi. “Fit​c​h​ne​ru, Aja, vi šti​ti​te Druš​tvo. Ču​va​te mir. Plo​vi​te u naj​za​ba​če​ni​je di​je​lo​ve Sus​ta​va i pli​je​vi​te ko​rov iz ka​osa. No što je iz​nad sve​ga svr​ha dva​na​es​te​ro olim​pij​skih vi​te​zo​va?” “Samo ti daj”, obra​ti se Aja Fit​c​h​ne​ru. “Su​dje​luj u far​si ovog kla​una. Ja neću.” Fit​c​h​ner po​la​ko oteg​ne: “Oču​va​nje Ugo​vo​ra.” “Oču​va​nje Ugo​vo​ra”, ka​žem. “A u Ugo​vo​ru sto​ji: ‘Na​kon što dvo​boj za​poč​ne, ne može za​vr​ši​ti pri​je nego što se nje​go​vi uvje​ti pro​pis​no is​pu​ne.’“ Uvjet je bio smrt. No Ca​ssi​us nije mr​tav. Nje​go​va ruka neće dos​ta​ja​ti. Ja po​štu​jem že​ljez​ne pret​ke i moja pra​va ne mogu se pre​kr​ši​ti. Sto​ga mi daj​te ono što mi pri​pa​da. Daj​te mi mr​k​lu gla​vu Ca​ssi​usa au Bel​lo​ne. Ili od​ba​ci​te ba​šti​nu na​šeg na​ro​da.” “Neću.” “Onda više ne​ma​mo što raz​go​va​ra​ti. Mo​že​te me pro​na​ći na Mar​su.” Okre​nem se na peti i kre​nem pre​ma vra​ti​ma. “Radi za mene”, do​ba​ci mi vr​hov​ni​ca. Sta​nem na mjes​tu. Ti su lju​di tako kr​va​vo pre​dvid​lji​vi. Svi žele ne​što što ne mogu do​bi​ti. “Za​što?” upi​tam, ne okre​ću​ći se. “Zato što ti ja mogu dati re​sur​se koje Augus​tus ne može. Zato što se Vir​gi​nia već uvje​ri​la ko​li​ko je to is​ti​ni​to. Že​liš biti s njom, zar ne?” “Za​što bis​te vi že​lje​li čo​vje​ka čija se oda​nost tako lako mi​je​nja?” Okre​nem se i po​‐ gle​dam Fit​c​h​ne​ra rav​no u oči. “Ta​kav čo​vjek nije puno bo​lji od obič​ne kur​ve.” “Augus​tus je na​pus​tio tebe pri​je nego ti nje​ga”, kaže vr​hov​ni​ca. “Čak i ako ti to nije jas​no, nje​go​voj kće​ri jest. Ja te neću na​pus​ti​ti. Pi​taj moje fu​ri​je. Pi​taj nji​ho​va oca. Pi​‐ taj Vir​gi​ni​ju. ja da​jem pri​li​ku oni​ma koji se is​ti​ču. Pri​dru​ži mi se. Sta​ni na čelo mo​jih le​gi​ja i pro​gla​sit ću te olim​pij​skim vi​te​zom.” “Ja sam aure​at.” Plju​nem na pod. “Ni​sam tro​fej.” Ko​čo​per​no kre​nem da​lje. “Ako te ne do​bi​jem ja, neće nit​ko.” Onda dođu. Tro​ji​ca oka​lja​nih na​ni​žu se kroz vra​ta. Sva​ki za gla​vu viši od mene. Sva​ki odje​ven u lju​bi​čas​to i crno te oprem​ljen pul​so​Sje​ki​ra​ma i pul​so​Ma​če​vi​ma. Lica su im skri​ve​na pod ma​ska​ma na​lik lu​ba​nja​ma. Zure u mene oči​ma ubo​ji​ca odras​lih 109

www.balkandownload.org na ar​k​tič​kim po​lo​vi​ma Zem​lje i Mar​sa. Svje​tlu​ca​vo cr​nim, po​put naf​te. Iz​vu​čem bri​‐ tvu i za​uz​mem bor​be​ni po​lo​žaj. Pod ma​ska​ma za​bru​ji nji​hov gr​le​ni rat​nič​ki na​pjev, na​lik po​greb​noj tu​žalj​ci za mr​tva boga. “Haj​de. Pje​vaj​te svo​jim bo​go​vi​ma.” Za​vi​tlam bri​tvom. “Pos​lat ću vas na sas​ta​nak s nji​ma.” “Ko​sac, mo​lim te, pres​ta​ni”, glas​no vik​ne Lysan​der. Okre​nem se i ugle​dam ga kako ide pre​ma meni, mo​le​ći​vo ra​ši​re​nih ruku. Ka​put mu je jed​nos​ta​van i crn. Upo​la je niži od mene. Glas mu leb​di. Po​drh​ta​va kao u njež​ne pti​ce. “Gle​dao sam sve snim​ke s to​bom, Ko​sac. Šest, mo​žda se​dam puta. Čak i one s Aka​‐ de​mi​je. Moji tu​to​ri mis​le da si ti naj​slič​ni​ji že​ljez​nim zlat​ni​ma na​kon Lor​na au Ar​co​‐ sa, Ka​me​ni​tog.” Tada shva​tim za​što dje​lu​je tako ne​mir​no. Go​to​vo se na​smi​jem. Ja sam ma​lom gadu ju​nak iz dje​tinj​stva. “Ne tre​ba​mo ve​če​ras gle​da​ti tvo​ju smrt. Zar ne bi mo​gao pro​na​ći dom ov​dje, kao što si ga pro​na​šao sa Se​vrom? S Roqu​eom, i Paxom, i Hu​ja​ma, i svim svo​jim ve​li​kim rat​ni​ci​ma? Mi isto ima​mo rat​ni​ke. Ti ih mo​žeš pre​dvo​di​ti. Ali...” Us​tuk​ne za ko​rak. “Ako se sada bu​deš bo​rio, onda ćeš umri​je​ti jer po​greš​no vje​ru​ješ da te pra​vič​nost stav​lja iz​van do​se​ga ba​ki​ne moći.” “Stav​lja me”, ka​žem. “Ko​sac, ne pos​to​ji ni​šta iz​van do​se​ga nje​zi​ne moći.” Eto kako to ide. Daju im ju​na​‐ ke. Od​ga​ja​ju ih la​ži​ma i na​si​ljem, a onda ih pus​te da iz​ras​tu u ču​do​vi​šta. Što bi on bio bez nji​ho​va vod​stva? “Že​lio te vi​dje​ti”, kaže vr​hov​ni​ca. “Rek​la sam mu da le​gen​da ni​kad ne od​go​va​ra či​‐ nje​ni​ca​ma. Da je bo​lje ne upoz​na​ti svo​je ju​na​ke.” “I što mis​liš?” upi​tam ma​log Lysan​de​ra. “Sve ovi​si o tvo​joj slje​de​ćoj od​lu​ci”, od​go​‐ vo​ri on oprez​no. “Pri​dru​ži nam se, Dar​rowe”, oteg​ne Fit​c​h​ner. “Ovo je sada pra​vo mjes​to za tebe. Augus​tus je go​tov.” Na​smi​je​šim se u sebi i spus​tim oš​tri​cu. Lysan​der sret​no stis​ne šaku. Upu​tim se s njim na​trag pre​ma nje​go​voj baki su​ra​đu​ju​ći, ali i da​lje ne pro​gla​ša​vam svo​ju oda​nost. “Ti mi uvi​jek ka​žeš da se sa​vi​jem”, ka​žem Fit​c​h​ne​ru dok pro​la​zim kraj nje​ga. On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Jer ne že​lim da se slo​miš, ma​le​ni.” “Lysan​de​re, do​ne​si mi moju ku​ti​ju”, kaže vr​hov​ni​ca. Dje​čak sret​no is​tr​či iz sobe, a ja sjed​nem na​su​prot nje​go​voj baki. “Bo​jim se da si u Ins​ti​tu​tu na​učio kri​vu lek​ci​ju – da mo​žeš nad​v​la​da​ti sve ako se po​tru​diš. To nije toč​no. U stvar​nom svi​je​tu mo​raš se pod​či​ni​ti. Mo​raš su​ra​đi​va​ti i pra​vi​ti kom​pro​mi​se. Ne mo​žeš pri​la​go​đa​va​ti svi​jet svom osje​ća​ju za mo​ral.” “Za​što ne, kvra​gu?” Ona uz​dah​ne. “Tvoj po​nos ruž​ni​ji je nego što mis​liš.” Lysan​der se ubr​zo vra​ti, no​‐ se​ći malu dr​ve​nu ku​ti​ju. Pru​ži je baki i strp​lji​vo pri​če​ka kraj nje je​du​ći ko​lač koji mu Aja doda. Vr​hov​ni​ca sta​vi ku​ti​ju na stol. 110

www.balkandownload.org “Ti ci​je​niš po​uz​da​nost. Ja isto. Za​igraj​mo jed​nu igru bez oruž​ja, bez ok​lo​pa. Bez pre​to​ri​ja​na​ca. Bez laži. Bez ne​is​kre​nos​ti. Samo mi i naše gole is​ti​ne.” “Za​što?” “Ako po​bi​je​diš, mo​žeš od mene za​tra​ži​ti bilo što. Ako ja po​bi​je​dim, isto tako.” “A ako za​tra​žim Ca​ssi​uso​vu gla​vu?” “Osob​no ću je ot​pi​li​ti. Sad otvo​ri ku​ti​ju.” Nag​nem se na​pri​jed. Nas​lo​njač za​š​kri​pi. Kiša tap​ka po pro​zo​ri​ma. Lysan​der se na​‐ smi​je​ši. Aja gle​da moje ruke. A Fit​c​h​ner nema poj​ma što je u kr​vok​le​toj ku​ti​ji, kao ni ja. Otvo​rim je.

111

www.balkandownload.org

15.

Is​ti​na Tre​ba mi sva moja sna​ga da ne po​bjeg​nem. Sik​ću​ći, iz ku​ti​je iz​a​đe ne​što iz​vu​če​no iz noć​ne more, iz​vu​če​no to​li​ko sa​vr​še​no iz du​bi​na moje pod​svi​jes​ti da go​to​vo po​mis​lim kako vr​hov​ni​ca zna odak​le do​la​zim. Odak​le uis​ti​nu do​la​zim. “Igra se sas​to​ji od pi​ta​nja”, kaže ona. “Lysan​de​re, mo​lim te, budi lju​ba​zan.” Pru​ži unu​ku nož. Dje​čak mi raz​re​že ru​kav odo​re do lak​ta i za​su​če ga uvis da mi iz​lo​ži pod​‐ lak​ti​cu. Ruke su mu njež​ne. Gle​da me apo​lo​get​ski. “Ne boj se”, kaže. “Neće se do​go​di​ti ni​šta loše ako ne bu​deš la​gao.” Dva is​kle​sa​na stvo​re​nja iz ku​ti​je zure u mene, oba s po tri sli​je​pa oka. Di​je​lom su škor​pi​oni. Di​je​lom ja​mi​čar​ke. Di​je​lom sto​no​ge. Kre​ću se po​put te​ku​ćeg stak​la, or​ga​ni i kos​tur vide im se kroz kožu. Cvo​ko​ću i sik​ću lju​štu​ras​tim us​ti​ma i jed​no dog​mi​že na stol. “Bez la​ga​nja”, usi​lje​no se na​smi​jem. “Lako je to reći kad si di​je​te.” “On ni​kad ne laže”, po​nos​no će Aja. “Nit​ko od nas ne laže. Laži su hrđa na že​lje​zu. Mr​lja na moći.” Moći ko​jom su to​li​ko opi​je​ni da se uop​će ne sje​ća​ju na ko​li​kim la​ži​ma sje​de. Reci mom na​ro​du da ne la​že​te, kuč​ko okrut​na, pa vidi što će ti uči​ni​ti. “Zo​vem ih Ora​ku​li”, kaže vr​hov​ni​ca. Je​dan joj se pr​sten na​mre​ška, pre​tvo​ri u te​ku​‐ ći​nu i na​pra​vi joj ok​lop oko pr​sta te ga pre​tvo​ri u kan​džu iz či​jeg vrha po​la​ko na​ras​te igla. Ubo​de me tom iglom u ruč​ni zglob i iz​go​vo​ri: “Is​ti​na iz​nad sve​ga.” Je​dan Ora​kul kre​ne na​pri​jed, dog​mi​že mi na ruku i omo​ta mi se oko ruč​nog zglo​‐ ba. Onim čud​nim us​ti​ma po​tra​ži krv i zak​va​či mi se kao pi​ja​vi​ca. Škor​pi​on​ski rep iz​‐ vi​je mu se de​se​tak cen​ti​me​ta​ra uvis i za​nji​še se amo-tamo po​put ro​go​za na ljet​nom vje​tru. Vr​hov​ni​ca i sebe ubo​de u ruč​ni zglob pa po​no​vi tu pri​se​gu, na što i dru​gi Ora​‐ kul gmi​žu​ći iz​a​đe iz ku​ti​je. “Kle​sar Zan​zi​bar na​pra​vio ih je po​seb​no za mene u svo​jim la​bo​ra​to​ri​ji​ma na Hi​‐ ma​la​ji”, kaže ona. “Nji​hov otrov neće te ubi​ti. Ali imam pune će​li​je lju​di koji su ovo igra​li sa mnom i iz​gu​bi​li. Ako pa​kao pos​to​ji, onda mu se tvar u toj ža​oki pri​bli​ža​va naj​vi​še što nam zna​nost omo​gu​ću​je.” 112

www.balkandownload.org Puls mi ubr​za dok pro​ma​tram rep koji se nji​še. “Šez​de​set pet”, kaže Aja o mom pul​su. “Bio je opu​šten na dva​de​set de​vet uda​ra​ca po mi​nu​ti.” Na to vr​hov​ni​ca po​dig​ne gla​vu. “Tako ni​sko, dva​de​set de​vet?” “Kad su moje uši u kri​vu?” “Smi​ri se, An​dro​me​du​se”, kaže vr​hov​ni​ca. “Ora​kul je na​prav​ljen za mje​re​nje is​ti​ne. Ona je u pro​mje​na​ma tem​pe​ra​tu​re, ke​mi​ka​li​ja u krvi, pul​sa.” “Ne mo​raš se igra​ti ako ne že​liš, Dar​r​rowe”, pre​de Aja. “Mo​žeš oti​ći na lak​ši na​čin, s pre​to​ri​jan​ci​ma. Smrt nije to​li​ko straš​na.” Mrko se za​gle​dam u vr​hov​ni​cu. “Igraj​mo.” “Bi li me ubio no​ćas da si mo​gao?” “Ne.” Svi gle​da​mo Ora​ku​la. Čak i ja. Neko vri​je​me ne do​ga​đa se ni​šta. S olak​ša​njem pro​‐ gu​tam sli​nu. Vr​hov​ni​ca se na​smi​je​ši. “Ova igra nema kra​ja”, pro​mrm​ljam. “Kako da uop​će po​bi​je​dim?” “Na​tje​raš me da sla​žem,” “Ko​li​ko ste puta igra​li tu igru?” upi​tam. “Se​dam​de​set je​dan. Samo jed​nom sam na kon​cu po​vje​ro​va​la. Gdje Augus​tus skri​‐ va ne​re​gis​tri​ra​no elek​tro​mag​net​sko oruž​je?” “U skla​di​šti​ma na as​te​ro​idi​ma i skri​ve​nim oru​žar​ni​ca​ma u gra​do​vi​ma di​ljem Mar​‐ sa.” Na​ve​dem joj de​ta​lje. “I u iz​dig​nu​tom po​di​ju u svo​joj sobi za pri​ma​nje.” To ih za​‐ ču​di. “Gdje je vaše?” Ona mi brzo na​ve​de šez​de​set lo​ka​ci​ja. Go​vo​ri mi sve jer ni​kad nije iz​gu​bi​la. Ni​kad se nije tre​ba​la za​bri​nja​va​ti oko toga da će in​for​ma​ci​je iz​a​ći kroz ova vra​ta. Koje sa​mo​‐ po​uz​da​nje. “Što ti zna​či taj pri​vje​sak s pe​ga​zom?” upi​ta. “Je li ti to otac dao?” Spus​tim po​gled. Pri​vje​sak mi viri iz ko​šu​lje. “Zna​či nadu. Dio je ba​šti​ne mog oca. Jes​te li vi po​mo​gli Kar​nu​su na Aka​de​mi​ji?” “Da. Ja sam mu dala onaj brod ko​jim se za​bio u tvoj. Jesi li se ti stvar​no mis​lio is​‐ pa​li​ti u nje​gov most?” “Da. Za​što ste do​ve​li Vir​gi​ni​ju u svoj unu​tar​nji krug?” “Zbog is​tog raz​lo​ga zbog ko​jeg si se ti za​lju​bio u nju.” Puls mi ubr​za. Aja se na​smi​je​ši kad ga čuje. “Vir​gi​nia je po​seb​na. I obje ima​mo oče​ve koji... ko​ji​ma je puno toga ne​dos​ta​ja​lo. Kad sam bila mala, bila bih dala sve da mogu pri​pa​da​ti ne​koj dru​goj obi​te​lji. Ali bila sam kći vr​hov​ni​ka. Ja sam joj dala dar koji meni nit​ko ni​kad nije mo​gao dati. Ra​zu​mi​ješ, ja skup​ljam lju​de koji mi se svi​đa​ju, An​dro​me​du​se. Svi​đa mi se čak i ovaj tu Fit​c​h​ner. Mno​gi ga mo​žda sma​tra​ju gnjus​nim. Mo​žda mis​le da je nje​go​va loza ne​ugled​na, ali on je ve​oma da​ro​vit, kao i ti. Kad sam za​tra​ži​la od nje​ga da za​igra ovu igru pri​je nego što je pos​tao je​dan od mo​jih olim​pij​skih vi​te​zo​va, znaš li što je re​kao?” “Mogu mis​li​ti.” 113

www.balkandownload.org “Fit​c​h​ne​ru...” On sleg​ne zgrb​lje​nim ra​me​ni​ma. “Re​kao sam ti da si za​bi​ješ tu ku​ti​ju u čuču. Ni​‐ sam idi​ot.” “Čini mi se da je bilo ne​što još pros​tač​ki​je”, pro​gun​đa Aja. “Moj red.” Vr​hov​ni​ca se za​gle​da u svog vi​te​za gnje​va. “Je U Fit​c​h​ner pre​kr​šio svoj prok​tor​ski za​vjet i va​rao na Mar​so​vom ins​ti​tu​tu, kao što go​vo​re gla​si​ne?” “Jest”, ka​žem gle​da​ju​ći Ora​ku​la umjes​to svog biv​šeg prok​to​ra. “Va​rao je kao i os​ta​‐ li.” Jas​no mi je da Fit​c​h​ner ne bi do​bio taj po​lo​žaj da ona nije si​gur​na u nje​go​vu oda​‐ nost njoj, a ne Augus​tu​su, što zna​či da je Fit​c​h​ner za​ci​je​lo olak​šao dušu i dao joj po​je​‐ di​nos​ti o Augus​tu​so​vim pr​lja​vim pos​lo​vi​ma. Os​vr​nem se una​trag, pre​ma nje​mu. “Do​‐ du​še, ne znam je li bio pla​ćen za to, kao dru​gi.” “Nije. Nji​ho​va po​gre​ška”, kaže vr​hov​ni​ca. “Dao nam je vi​deo-do​ka​ze. Audio. Ban​‐ kov​ne iz​vat​ke. Ko​ris​na sred​stva pri​si​le pro​tiv sva​kog prok​to​ra.” Se​vro je ocu za​ci​je​lo dao vi​de​os​nim​ku kad sam ga pos​lao da je po​kr​pa. Lu​ka​vi mali gad. Na kra​ju mu je ipak sta​lo do oca. Augus​tus bi ih obo​ji​cu dao ubi​ti kad bi saz​nao za tu po​dva​lu. Že​lim is​pi​ti​va​ti vr​hov​ni​ci! o voj​nim po​lo​ža​ji​ma. Li​ni​ja​ma ops​kr​be. Ope​ra​tiv​nim im​pe​ra​ti​vi​ma i si​gur​nos​nim mje​ra​ma. No znam da bi to bilo čud​no. Onda bi i ona pos​tav​lja​la čud​na pi​ta​nja. Ora​kul mi se malo nap​ne na ruci is​i​sa​va​ju​ći tek sit​ne kap​‐ lji​ce krvi. jed​nu po jed​nu. Ne znam ko​li​ko do​bro taj stvor može osje​ti​ti ne​is​ti​ne. No što da ra​dim ako me upi​ta gdje sam ro​đen? Tko mi je otac? Za​što pri​je bor​be pro​tr​‐ ljam gru​men zem​lje po pr​sti​ma? Sra​nje. Mo​gla bi me jed​nos​tav​no upi​ta​ti je​sam li cr​‐ ve​ni. No kako bi joj to uop​će mo​glo pas​ti na pa​met ako joj ne uli​jem do​jam da je ne​‐ što... čud​no u vezi sa mnom? “Ima li u mom unu​tar​njem kru​gu va​ših špi​ju​na?” upi​tam. “Jako pa​met​no. Nema. Kamo si oti​šao s Vic​trom au Ju​lii pri​je tri dana? I što si on​‐ dje ra​dio?” upi​ta vr​hov​ni​ca. “U Iz​gub​lje​ni grad.” Ora​kul ne​ka​ko osje​ti da ne​što pre​šu​ću​jem. Rep mu za​drh​ti od uz​bu​đe​nja. “Na​šao sam se sa Ša​ka​tom – Augus​tu​so​vim si​nom.” Nap​ne se još više. “Da do​go​vo​ri​mo sa​vez.” Na ovrat​ni​ku mi se stvo​re kapi zno​ja, a Ora​kul se opus​ti – od​go​‐ vor je do​vo​ljan. “Za​što Lor​na zovu Ka​me​ni​ti?” “Nije ti to is​pri​čao? Ne zato što je čvrst kao ka​men, kao što bi ti lju​di sada rek​li. Nego zato što se u kam​pa​nji Mje​se​če​ve bune pro​čuo po tome da jede sve. I jed​nog dana neki sivi ok​la​dio se s njim da ne može jes​ti ka​me​nje. Lorn se ne pov​la​či- Kada te Lorn po​du​ča​vao?” “Sva​kog ju​tra pri​je zore ot​kad sam za​vr​šio Ins​ti​tut dok ni​sam kre​nuo na Aka​de​mi​‐ ju.” “Ne​vje​ro​jat​no da to nit​ko nije saz​nao.” “Ko​li​ko ima ne​nad​maš​nih ži​go​sa​nih?” upi​ta​ni. “Te​ško je doći do po​da​ta​ka iz po​pi​sa sta​nov​niš​tva.” Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te ne​vje​ro​jat​no stro​go čuva svo​je ma​te​ri​ja​le 114

www.balkandownload.org vi​so​ke ra​zi​ne. “Ima ih 132 689 na go​to​vo če​tr​de​set mi​li​ju​na zlat​nih. Za​što te Lorn uzeo kao uče​ni​‐ ka?” “Zato što mis​li da smo nas dvo​ji​ca isti tip čo​vje​ka. Ko​jih se dvi​ju stva​ri vi naj​vi​še bo​ji​te?” “Oc​ta​via...” upo​zo​ri je Aja. “Šuti, Aja. Sve je u redu.” Po​gle​da Lysan​de​ra i na​smi​je​ši se. “Naj​vi​še se bo​jim da će moj unuk sli​či​ti mome ocu kad na​ras​te. Na dru​gom je mjes​tu ne​iz​bjež​nost sta​re​nja. Za​što si se ras​pla​kao kad si ubio Ju​li​ana au Bel​lo​nu?” “Zato što je bio njež​ni​ji nego što mu je svi​jet do​pu​štao da bude. Jes​te li vi na​mjes​ti​‐ li da Vir​gi​nia i Ca​ssi​us pro​ho​da​ju?” “Ni​sam. To je bila nje​zi​na za​mi​sao.” Na​dao sam se da se tu ra​di​lo o ne​če​mu na​mje​šte​nom, ne​če​mu što je mo​ra​la. “Za​što si pje​vao Cr​ve​nu ba​la​du Vir​gi​ni​ji na Ins​ti​tu​tu?” “Jer je za​bo​ra​vi​la ri​je​či, a meni je to naj​tuž​ni​ja pje​sma svih vre​me​na.” Zas​ta​nem pri​je slje​de​ćeg pi​ta​nja. “Že​liš opet pi​ta​ti ne​što o Vir​gi​ni​ji, zar ne?” Ku​to​vi usa​na za​do​volj​no joj ti​tra​ju dok me boc​ka tamo gdje me boli. “Za​ni​ma te hoću li je dati tebi ako mi se pri​dru​žiš? Mo​‐ gu​će je.” “Ne mo​že​te vi nju ni​ko​me dati”, ka​žem. Ona se na​smi​je, moja je ne​vi​nost za​bav​lja. “Ako ti tako ka​žeš.” “Gdje su tri za​po​vjed​na sto​že​ra u du​bo​kom sve​mi​ru?” upi​tam ne​haj​no. Ona mi na​ve​de ko​or​di​na​te a da i ne trep​ne. “Kako to da si znao ri​je​či Ko​sač​ke pje​‐ sme?” “Čuo sam je kad sam bio mali. Aja ne za​bo​rav​ljam puno toga.” “Gdje?” “Nis​te vi na redu”, pod​sje​tim je. “Za​što mi pos​tav​lja​te ta pi​ta​nja?” “Zato što me jed​na moja fu​ri​ja na​ve​la na slut​nju da su Are​so​vi si​no​vi mo​žda dru​‐ ga​či​ji nego što mis​li​mo. Opas​ni​ji. Tko je Ares?” Srce mi za​tut​nji. “Ne znam.” Gle​dam rep. Ne miče se. “Što vi mis​li​te, tko je Ares?” “Tvoj gos​po​dar.” “Tri​de​set de​vet, če​tr​de​set dva, pe​de​set šest...” kaže Aja. Vr​hov​ni​ca pri​pri​je​ti du​gač​‐ kim pr​stom. “Čud​no. Tvo​je te srce iz​da​je.” Raš​čis​tim um. Pus​tim da sve ode. Za​mis​lim rud​ni​ke. Pri​sje​tim se kako vje​tar puše kroz njih. Pri​sje​tim se nje​zi​nih ruku na svo​ji​ma dok smo bosi ho​da​li po hlad​nom bla​‐ tu do mjes​ta gdje smo prvi put za​jed​no spa​va​li, u šup​lji​ni neke na​pu​šte​ne grad​ske op​‐ ći​ne. Nje​zi​na ša​pu​ta​nja. Kako je pje​va​la us​pa​van​ku koju je moja maj​ka pje​va​la meni i mo​joj bra​ći i ses​tra​ma. “Pe​de​set pet, če​tr​de​set dva, tri​de​set de​vet”, kaže Aja. 115

www.balkandownload.org “Je li Augus​tus Ares?” upi​ta ona. Pre​pla​vi me olak​ša​nje. “Nije. On nije Ares.” Vra​ta se s tre​skom otvo​re iza mene. Okre​ne​mo se i ugle​da​mo Mus​tang kako ko​čo​‐ per​no ula​zi u sobu, odje​ve​na u zlat​no-bi​je​lu odo​ru kuće Lune. Da​ta​pad joj svi​je​tli na ruč​nom zglo​bu. Nak​lo​ni se vr​hov​ni​ci. “Po​gla​var​ko.” “Vir​gi​nia, još si sva ne​ured​na”, oteg​ne Aja. “Za to je kriv ovaj ku​jin sin.” Mus​tang mi kim​ne. “Se​dam​de​set tro​je mr​tvih. Dvi​je obi​te​lji sa Zem​lje pot​pu​no su nes​ta​le, a ni​jed​na nije ima​la ni​kak​ve veze ni s Bel​lo​ni​ni​‐ ma ni s Augus​tu​so​vi​ma. Više od dvjes​to ra​nje​nih.” Od​mah​ne gla​vom. “Za​bra​ni​la sam po​li​je​ta​nje svih bro​do​va, kao što ste tra​ži​li, Oc​ta​via. Pre​to​ri​jan​sko za​po​vjed​niš​tvo pro​‐ gla​si​lo je or​bi​tu zo​nom za​bra​ne leta. Svi ka​pi​tal​ni bro​do​vi u vlas​niš​tvu raz​nih obi​te​lji os​ta​li su bez do​zvo​la i otje​ra​ni su iza Ru​bi​ko​no​vih Krje​so​va do dalj​njeg na​re​đe​nja. A Ca​ssi​us je još živ. Žuti su oko nje​ga. Ci​ta​de​li​ni kle​sa​ri rade na pla​no​vi​ma za za​mjen​‐ sku ruku.” Vr​hov​ni​ca joj za​hva​li i za​tra​ži da sjed​ne. “Dar​row i ja se malo bo​lje upoz​na​je​mo. Imaš li kak​vih pi​ta​nja za koja mis​liš da bi​smo mu ih tre​ba​li pos​ta​vi​ti?” Mus​tang sjed​ne kraj vr​hov​ni​ce. “Sa​vjet, po​gla​var​ko? Ne​moj​te se ni tru​di​ti shva​ti​ti Dar​rowa. On je sla​ga​li​ca ko​joj ne​dos​ta​ju neki di​je​lo​vi.” “To je pri​lič​no uvred​lji​vo”, ka​žem. “Zna​či, ti mis​liš da ga ne bi​smo tre​ba​li za​dr​ža​ti?” “Ca​ssi​us i nje​go​va maj​ka će...” za​poč​ne Mus​tang. “Što će?” pre​ki​ne je vr​hov​ni​ca. “Ja sam Ca​ssi​usa pro​gla​si​la olim​pij​skim vi​te​zom. On će biti za​hva​lan i vjež​bat će bri​tvu da mu se ovo ne po​no​vi.” Lice joj se smek​ša i ona do​tak​ne Mus​tan​gi​no ko​lje​no. “Jesi li do​bro, dra​ga?” “Je​sam. Čini mi se da sam vas pre​ki​nu​la u igri.” Ni​sam na​čis​to koja žena mu​lja ko​‐ joj. No s ob​zi​rom na ono što mi je Kar​nus re​kao na sve​ča​nos​ti i na saz​na​nje da su bro​‐ do​vi do​bi​li za​bra​nu po​li​je​ta​nja i pri​je nego što sam ja po​kre​nuo kre​še​vo, jas​no mi je da je vr​hov​ni​ca ne​što pla​ni​ra​la. I sad mi se uči​ni da mogu toč​no po​ve​za​ti što. “Još samo jed​no pi​ta​nje. Ču​vao sam ga za kraj.” “Samo pi​taj, dje​ča​če. Mi ov​dje ne​ma​mo taj​ni. Ali to je stvar​no zad​nje. Na​kon ovo​‐ ga mo​ram po​pri​ča​ti s Agrip​pi​nom au Ju​lii.” Aja opet otvo​ri ku​ti​ju da se Ora​ku​li vra​te. “Jes​te li ve​če​ras, na sve​ča​nos​ti, ti​je​kom šes​tog sli​je​da, pla​ni​ra​li do​pus​ti​ti Bel​lo​na​ma da ubi​ju nad​gu​ver​ne​ra Augus​tu​sa i sve koji su sje​di​li za nje​go​vim sto​lom?” Aja se uki​pi. Mus​tang se po​la​ga​no okre​ne po​gle​da​ti vr​hov​ni​cu na či​jem se licu ne vidi ni​ka​kav znak ne​is​kre​nos​ti. Žena diše bez na​po​ra, la​ga​no se na​smi​je​ši i sla​že a da i ne trep​ne. “Ne”, kaže. “Ni​sam.” Ora​ku​lov ši​ljat rep stre​lo​vi​to joj se sju​ri pre​ma koži.

116

www.balkandownload.org

16.

Igra Fit​c​h​ne​ro​va bri​tva za​zu​ji i on odre​že rep brže nego što pče​la maše kri​li​ma. Rep ljos​ne na pod, a iz pro​zir​ne ža​oke još štr​ca otrov. Ra​nje​ni stvor na vr​hov​ni​či​noj ruci vri​šti. Cvi​li i pre​vi​ja se po​put mač​ke na sa​mr​ti. Vr​hov​ni​ca ga strg​ne sa sebe i baci u zid. Ovaj moj po​pus​ti sti​sak po​la​ko, kao da je po​ve​zan s onim dru​gim. Ubo​go mi​ja​uče dok se pov​la​či u svo​ju ku​ti​ju, skri​ti se u mrak. Obri​šem tan​ki trag krvi koji mi je os​tao na pod​lak​ti​ci. “Zna​či, ipak la​že​te”, ka​žem i zlu​ra​do se os​mjeh​nem. Vr​hov​ni​ca po​la​ko iz​dah​ne. Mus​tang bi​jes​no us​ta​ne. “Obe​ća​li ste da im ne​će​te na​udi​ti. La​ga​li ste.” “Da.” Oc​ta​via pro​tr​lja slje​po​oč​ni​ce. “Da, la​ga​la sam.” “Rek​li ste da ov​dje nema la​ga​nja”, sik​ne Mus​tang. “To je bio pre​du​vjet za moju zak​le​tvu oda​nos​ti vama. To je bilo je​di​no što sam tra​ži​la, a vi ste to pla​ni​ra​li uči​ni​ti na moje oči?” “Sjed​ni.” Vr​hov​ni​ca us​ta​ne i une​se se Mus​tang u lice. “Sjed​ni do​lje.” Mus​tang sjed​ne, du​bo​ko di​šu​ći. Ne želi po​gle​da​ti ni mene ni vr​hov​ni​cu. Okru​že​na je lju​di​ma koji je iz​da​ju. Vr​hov​ni​ca to uoči i raz​miš​lja o no​voj stra​te​gi​ji, a Mus​tang iz​‐ vu​če neki zlat​ni pr​sten iz dže​pa i sta​ne ga kom​pul​ziv​no vr​tje​ti ru​ka​ma. “Znaš li za​što mi je po​treb​no da tvo​ja obi​telj nes​ta​ne?” upi​ta Oc​ta​via Mus​tang. Ona ne od​go​va​ra. “Ne​što sam te pi​ta​la, Vir​gi​nia. Pres​ta​ni se du​ri​ti i od​go​vo​ri.” “On ugro​ža​va mir”, bez​iz​ra​žaj​no od​go​vo​ri Mus​tang i sta​vi pr​sten na prst. “Oglu​šu​‐ je se na vaša na​re​đe​nja. Ne po​štu​je fi​nan​cij​ske di​rek​ti​ve. Zav​la​či struč​nja​ke za he​lij-3 da bi ste​kao po​li​tič​ke pred​nos​ti.” “Da ga po​ku​šam smi​je​ni​ti s vlas​ti, što bi se do​go​di​lo?” Mus​tang po​dig​ne po​gled pre​ma njoj. “Po​di​gao bi po​bu​nu.” “Pa što da onda ra​dim? Ako se po​bu​ni dok je na Mar​su, pla​net mu pos​ta​je tvr​đa​va. Sred​stva koja bi mi tre​ba​la da ga iš​če​pr​kam odan​de – da ga na​đem, ubi​jem, da po​nov​‐ no uve​de​ni red – ne​za​mis​li​va su. Bro​do​vi. Lju​di. Hra​na. Stre​lji​vo. Tr​go​vi​na. Ma​njak he​li​ja-3. Druš​tvo se ne bi opo​ra​vi​lo go​di​na​ma. Ne mo​že​mo si pri​ušti​ti ne​pri​ja​te​lja kao što je on. Ali ne mo​že​mo si pri​ušti​ti ni to 117

www.balkandownload.org da nas je​dan sa​vez​nik tako jav​no vri​je​đa. Što ako gu​ver​ne​ri na pli​no​vi​tim di​vo​vi​ma po​mis​le da su imu​ni na moja na​re​đe​nja zato što smo po​pust​lji​vi pre​ma tvom ocu? Zato što mu do​pu​šta​mo da ma​ni​pu​li​ra ci​je​na​ma he​li​ja i ig​no​ri​ra vr​hov​ni​či​ne di​rek​ti​‐ ve? Pri​je če​tr​de​set go​di​na, prve go​di​ne moje vlas​ti, doš​lo je do po​bu​ne na Sa​tur​no​vim mje​se​ci​ma. Rat nije pres​tao sve dok ni​sam pot​pu​no ra​zo​ri​la mje​sec Reu. Pe​de​set mi​li​‐ ju​na mr​tvih. To​li​ko je tvr​do​gla​va naša rasa. Zna​ju oni ko​li​ko mi je te​ško po​ka​zi​va​ti sna​gu mi​li​jar​da​ma ki​lo​me​ta​ra da​le​ko od Jez​gre. Ali ipak se boje. Ve​lik dio moći ne​kog vla​da​ra plod je na​rod​ne ma​šte. Moja moć nije u bro​do​vi​ma. Nije u pre​to​ri​jan​ci​ma. Moja je moć u nji​ho​vu stra​hu. Ali na to ih va​lja stal​no pod​sje​ća​ti.” “Pa moja obi​telj mora biti pod​sjet​nik.” “Da. Pa mi reci da to nema smis​la.” Mus​tang dugo šuti. “To je lo​gi​čan po​li​tič​ki po​tez. Ali on je moj otac...” “Onda raz​mis​li i o ovo​me.” Mah​ne ru​kom i na podu se uklju​či ho​lo​gram, pa se po​ve​ća to​li​ko da is​pu​ni pola pros​to​ri​je. Ulič​ni ne​re​di. Zgra​de se dime. Sivi kose i žene i mu​škar​ce pul​s​nim oruž​‐ jem. Ona pro​mi​je​ni sli​ku. Još de​se​tak ih pro​ple​še kroz sobu. Neka žena pad​ne mi pred noge, mr​tva. S ru​pom u gla​vi. Još se puši. Zu​rim do​lje u taj iz​ne​nad​ni užas. “Je li to Mars?” upi​tam stra​hu​ju​ći za svo​ju obi​telj. “Čo​vjek bi po​mis​lio da jest, zar ne?” Vr​hov​‐ ni​ca pr​stom pri​je​đe kroz ci​jev pul​so​Pu​ške u tre​nut​ku pu​ca​nja. “To je Ve​ne​ra.” “Ve​ne​ra?” šap​ne Mus​tang. “Na Ve​ne​ri nema Are​so​vih si​no​va.” “Neće ih biti ni na​kon ove noći. Va​tra se širi sve do jez​gre. Pri​je dva sata mno​gi bom​ba​ški na​pa​di uz​dr​ma​li su Druš​tvo. Moji po​li​ti​ča​ri, pre​to​ri i raz​no osob​lje na vi​so​‐ kim po​lo​ža​ji​ma ši​rom car​stva pro​gla​si​li su nul​to sta​nje. Ni​kak​vi me​di​ji neće iz​vje​šta​‐ va​ti o tome. Gdje god ima va​tre, mi na​pra​vi​mo ka​ran​te​nu. Ugu​šit ćemo ih. To je ono što tvoj otac nije uči​nio, Mus​tang. Na​ime, on je omo​gu​ćio Si​no​vi​ma da se ra​zvi​ju. Da se pro​ši​re ova​mo.” Upo​zo​rio sam ja Har​mony. Na​dam se samo da nisu svi Si​no​vi iz​gub​lje​ni. Vr​hov​ni​ca čuč​ne pred Mus​tang. “Tvoj otac mora umri​je​ti. On je obje​sio ženu koju su Are​so​vi si​no​vi is​ko​ris​ti​li da po​kre​nu sve ovo. Nje​go​vo lice gori na nji​ho​voj pro​pa​‐ gan​di. Ako on nes​ta​ne i ako ih mi na​pad​ne​mo, oni će os​la​bje​ti. Ubit ćemo dvi​je muhe is​tim udar​cem. Sre​dit ćemo pri​je​nos vlas​ti Bel​lo​na​ma i na Mar​su će biti mira prvi put za moje vla​da​vi​ne. Sve to ko​šta samo pe​de​set ži​vo​ta. Znam da je on tvoj otac, ali pos​‐ to​ji raz​log zbog ko​jeg si doš​la pod moj krov.” Sad shva​ćam taj raz​log i od po​gle​da na Mus​tang sla​ma mi se srce. Ona po​la​ko us​ta​ne i kre​ne pre​ma pro​zo​ru, kao da bje​ži od od​lu​ke. Za​gle​da se u brod koji pro​la​zi u da​le​koj ma​gli. “Dok je maj​ka bila živa, on je sa mnom znao ja​ha​ti šu​mom. Sta​li bi​smo na čis​ti​ni pu​noj div​ljeg cvi​je​ća i le​gli u cr​ve​no cvi​je​će, ra​ši​ri​li ruke i za​miš​lja​li da smo an​đe​li. Taj čo​vjek je umro. Či​ni​te s ovim no​vim što vas je vo​‐ lja.” Bal​kan​Dow​nlo​ad.org 118

www.balkandownload.org

17.

Što do​no​si olu​ja Op​si​di​jan​ci me pra​te u nove oda​je, a Fit​c​h​ner nas pra​ti i ve​se​lo ko​ra​ča po mra​mor​nim po​do​vi​ma. Kad stig​ne​mo do mo​jih vra​ta, on me pri​mi za ruku. “Do​bro si to odi​grao, ma​le​ni. Do​bro si je pro​či​tao – da želi ne​što što ne može do​bi​‐ ti. Mr​k​le​to pa​met​no. To​plo mi je oko srca kad vi​dim da na​po​kon igraš igru i po​bje​đu​‐ ješ, pi​šo​njo mali.” Lup​ne me po ra​me​nu. “Su​tra ide​mo na tr​ž​ni​cu i ku​pu​je​mo ti slu​ge. Ru​ži​čas​te. Pla​ve. Tvo​je vlas​ti​te op​si​di​jan​ce. Za​sad... os​ta​vio sam ti je​dan dar.” Po​ka​že ru​kom u moju sobu, gdje jed​na po​dat​na ru​ži​čas​ta leži na kre​ve​tu. “Uži​vaj.” “To mene uop​će ne poz​na​ješ. Zar ne?” “Tak​ve ti je kar​te ži​vot dao. Nisu to loše kar​te. Za​mis​li što bi sve mo​gao ra​di​ti kao vr​hov​ni​čin osob​ni iz​as​la​nik. Tvoj gu​ver​ner je pre​ma njoj kao gaz​da si​ro​tinj​ske če​t​vr​ti u ne​kom mjes​taš​cu. Imaš svo​ju curu. Imaš svo​ju pri​li​ku. Pri​gr​li svoj novi ži​vot.” Vra​ta se za​lu​pe. Novi ži​vot, no vri​je​di li te ci​je​ne? Ne znam što se zbi​va sa Si​no​vi​ma. Ne​mam utje​‐ ca​ja na to. Ali on oče​ku​je da ću ja do​pus​ti​ti da Roque umre? Da Tac​tu​sa i Vic​tru us​‐ mr​te pre​to​ri​jan​ski odre​di smr​ti? Ho​dam uoko​lo po svo​jim oda​ja​ma ne oba​zi​ru​ći se na ru​ži​čas​tu. Lu​ni​ni noć​ni obla​‐ ci šire se dok​le mi po​gled seže, iza go​le​mih pro​zo​ra koji čine sje​ver​ni zid pros​to​ri​je. Zgra​de buše obla​ke po​put svje​tlu​ca​vih ko​pa​lja. Upao sam u zam​ku obi​lja. Kiša i da​lje li​je​va. Olu​je na Luni za​go​net​na su stvo​re​nja. Za ne​kog s Mar​sa ta je kiša spo​ra. Le​tar​gič​na. Kao da i same kapi za​ma​ra to pa​da​nje u sla​boj gra​vi​ta​ci​ji. Ali vje​tro​vi su sil​ni. Na pro​zo​ri​ma Ci​ta​de​le nema pu​ko​ti​na kroz koje bi vje​tar mo​gao fi​ju​‐ ka​ti. Ne​dos​ta​ju mi uz​da​si mog sta​rog dvor​ca na Mar​su. Ne​dos​ta​ju mi tu​žalj​ke du​bo​‐ kih rud​ni​ka. Oni tre​nu​ci kad bi se bu​ši​li​ca hla​di​la, a ja sje​dio i do​di​ri​vao svo​ju brač​nu vrp​cu pre​ko pe​ko​di​je​la, raz​miš​lja​ju​ći o tomu kako će nje​zi​ne usne usko​ro biti na mo​ji​‐ ma, nje​zi​na ruka na mom stru​ku, a nje​zi​no ti​je​lo le​lu​jat će, la​ga​no po​put pra​ši​ne, iz​‐ nad mog. Ne mogu raz​miš​lja​ti samo o cr​ve​noj dje​voj​ci. Kad vi​dim mje​sec, po​mis​lim na sun​‐ ce: Mus​tang mi se žari u mis​li​ma. Ako je Eo mi​ri​sa​la na hrđu i zem​lju, onda je zlat​na 119

www.balkandownload.org dje​voj​ka bila od va​tre i je​sen​skog liš​ća. Jed​nim di​je​lom sebe že​lim se sje​ća​ti samo Eo. Že​lim da moja duša pri​pa​da njoj, pa da mogu biti po​put onih vi​te​zo​va iz le​gen​di. Mu​ška​rac koji to​li​ko voli onu koju je iz​‐ gu​bio da za​tvo​ri srce svi​ma os​ta​li​ma. No ja ni​sam ta le​gen​da. Ja sam um​no​go​me još dje​čak, iz​gub​ljen i upla​šen, že​ljan to​pli​ne i lju​ba​vi. Kad di​ram zem​lju, oda​jem po​čast Eo. A kad vi​dim va​tru, pri​sje​ćam se to​pli​ne i ti​tra​nja pla​me​no​va po Mus​tan​gi​noj koži dok smo le​ža​li u svo​joj dup​lji od leda i sni​je​ga. Is​tra​žu​jem go​le​mu pros​to​ri​ju koja ne mi​ri​še ni na liš​će ni na zem​lju, već na kar​da​‐ mom. Soba je pre​vi​še ogrom​na za moj ukus. Pre​vi​še bo​ga​ta. Na zi​do​vi​ma ima slo​no​‐ va​če. Tu je sa​una. Pros​to​ri​ja za ma​sa​žu od​mah do oda​je za užit​ke. Tu su kom​S​to​lac, kre​vet, je​dan mali ba​zen. To su sad moje oda​je. Na da​to​Ni​zu vi​dim da sam do​bio sti​‐ pen​di​ju od pe​de​set mi​li​ju​na kre​di​ta da iz​a​be​rem pos​lu​gu. Do​dat​nih de​set mi​li​ju​na sta​vi​li su mi da po​pu​nim ha​rem. To je iz​nos koji mi pla​ća​ju da iz​dam pri​ja​te​lje. Nije do​volj​no ve​lik. Po​gled mi sad pad​ne na ru​ži​čas​tu koja mi leži u kre​ve​tu. Gola, pre​kri​ve​na samo de​kom. Ja sam je ba​cio pre​ko nje da joj pri​kri​jem ti​je​lo, pri​sje​tiv​ši se si​ro​te Evey kad sam je prvi put vi​dio. No što duže pro​ma​tram ovu novu dje​voj​ku, to se teže pri​sje​ćam Evey, Eo ili Mus​tang. Ru​ži​čas​ti tomu i slu​že – po​ma​žu ti da za​bo​ra​viš. To​li​ko su dje​lo​‐ tvor​ni da te mogu na​ves​ti da za​bo​ra​viš čak i na nji​hov bi​jed​ni po​lo​žaj. Kad os​ta​ri, bit će pro​da​na is​pod ci​je​ne iz Ci​ta​de​li​na osob​lja ne​kom do​brom bor​de​lu. Do​bit će još ne​‐ ko​li​ko bora pa će je pre​pro​da​va​ti sve niže i niže na ljes​tvi​ci, sve dok joj ne os​ta​ne više ni​šta što bi mo​gla dati. To se do​ga​đa mu​škar​ci​ma. To se do​ga​đa že​na​ma. A po​la​ko uvi​đam da se to do​ga​đa i zlat​ni​ma. Ru​ži​čas​ta me za​mo​li da joj se pri​dru​žim. Da joj do​pus​tim da ubla​ži moju bol. Ne od​go​va​ram. Sje​dim na pro​zor​skoj das​ci, ru​ka​ma ma​si​ram svo​ja be​dra, če​kam. Ne​ma​ni bri​tvu. Op​si​di​jan​ci ču​va​ju hod​nik iz​va​na. Stak​le​ne pro​zo​re neću slo​mi​ti ni​či​me što mi je na ras​po​la​ga​nju, ali ni​sam za​bri​nut. Sje​dim i gle​dam olu​ju osje​ća​ju​ći kako u meni klju​ča još jed​na. Vra​ta se ši​šta​vo otvo​re. Okre​nem se, osmi​jeh mi se već širi li​cem. “Mus​tang, ja...” Kroz vra​ta upad​ne smje​ran mu​ški ru​ži​čas​ti bi​je​le kose i oči​ju koje bi slo​mi​le ti​su​ću sr​da​ca u Lyko​su. Sad slo​me i moje. Pre​va​rio sam se. “Tko si ti?” upi​tam. On spus​ti neku ku​ti​ji​cu od onik​sa na moj kre​vet, is​pred ru​ži​čas​te dje​voj​ke. “Od koga je to?” že​lim zna​ti. “Vi​djet ćete, do​mi​nu​se”, kaže. Meko pru​ži ruku dru​goj ru​ži​čas​toj, koja je zbu​nje​no pri​mi i pođe za njim van iz sobe. Vra​ta se za​tvo​re. Zbu​njen sam ko​li​ko i ru​ži​čas​ta. Po​‐ ju​rim do ku​ti​je, otvo​rim je i pro​na​đem malu ho​lo​Koc​ku. Ak​ti​vi​ram je. Mus​tan​gi​no lice za​sja. “Sklo​ni se”, kaže. Nes​ta​ne stru​je i vra​ta se auto​mat​ski za​klju​ča​ju. Soba uto​ne u mrak. Vani mu​nja 120

www.balkandownload.org pro​pa​ra oblak; grom se za​ko​tr​lja. Aja ne​što za​ču​jem. Za​vi​ja​nje. Nije vje​tar. Još jed​na mu​nja i eto nje​ga, leb​di u straš​noj olu​ji po​put naj​ruž​ni​jeg an​đe​la ko​je​gje raj ika​da po​srao. Vu​čje krz​no visi mu s ra​me​na i mla​ta​ra na vje​tru. Ima crnu me​tal​nu ka​ci​gu u obli​ku vu​čje gla​ve i na​oru​ža​nje do kr​va​vih zuba. Se​vro je do​šao i do​veo je pri​ja​te​lje. Mu​nja. Opet grom, a ovaj put oba​sja nje​gov raz​rez od osmi​je​ha i osme​ro le​te​ćih ubo​ji​ca iza nje​ga. Ukup​no de​ve​te​ro Huja. Ni​skih, okrut​nih vra​ži​ća​ka koji če​ka​ju u mra​ku, fi​gu​ra ocr​ta​nih pra​ska​njem elek​tri​ci​te​ta u olu​ji. Tu je i du​go​no​ga Qu​inn. Sklo​nim se u sa​unu kad Se​vro do​tak​ne stak​lo pul​so​Mla​tom na​kon što je po​dig​nuo po​lje za ome​ta​nje da ap​sor​bi​ra zvuk. Stak​lo se skr​ši pre​ma unu​tra. Oni buč​no sle​te na sa​gom pre​kri​ven mra​mor​ni pod, pra​će​ni dis​tor​zi​jom huke olu​je. Vje​tar la​ma​ta mo​jim plah​ta​ma i ta​pi​se​ri​ja​ma. Oni klek​nu, jed​no po jed​no – buc​mas​ta Oblu​tak, okrut​na Har​pi​ja, mr​ša​vi Kla​un otvo​re​na lica i svi os​ta​li. “Pri​ja​te​lji! Us​taj​te!” vik​nem. “Iona​ko ste već do​volj​no ni​ski.” Na​smi​ju se i us​ta​nu. Oblu​tak i Kla​un po​tr​če i plaz​mo​ba​ca​či​ma za​va​re moja me​tal​na vra​ta za ok​vir. Kad mi Se​vro kim​ne, voda mu kap​ne s ku​kas​ta nosa; ka​ci​ga mu je uvu​če​na u ok​‐ lop. Kosa iz​bri​ja​na u sli​ku zma​je​va. Tih i straš​no pos​pr​dan, u dru​goj ruci te​gli go​le​mu te​šku vre​ću. A kad hoda, kre​će se s pri​je​zi​rom pre​ma toj sla​boj gra​vi​ta​ci​ji. Kao da je to ne​što za sla​bi​će i bu​da​le. “Kne​že Koš​če. U ovoj žen​skas​toj jaz​bi​ni iz​gle​daš kao pik​si šmin​ker.” Se​vro mi sta​vi tu vre​ću do nogu i te​atral​no mi se nak​lo​ni. “Mo​žda je zato Mus​tang po​mis​li​la da ti užas​no tre​ba tvoj mr​k​li čo​por.” “Ona te vra​ti​la s Ruba?” “Sve nas je”, kaže Qu​inn. “Tu smo u pri​prav​nos​ti već ne​ko​li​ko tje​da​na. Tre​ba​li su joj lju​di za koje je zna​la da neće biti oda​ni vr​hov​ni​ci.” Po​li​ca osi​gu​ra​nja. Ne mogu vje​ro​va​ti da sam ika​da sum​njao u nju. Nema tog svi​je​ta u ko​jem bi Mus​tang po​mo​gla pri uboj​stvu svo​ga oca. Ti​je​kom mog raz​go​vo​ra s vr​hov​ni​com shva​tio sam da je to naj​važ​ni​ji raz​log zbog ko​jeg je ona tu – da se uba​ci u vr​hov​ni​či​nu obi​telj kao što sam se ja uba​cio među zlat​ne. Kad je ula​zi​la u vr​hov​ni​či​nu oda​ju, sje​tio sam se da je pri​je dvo​bo​ja spo​me​nu​la da i ona ima svo​je pla​no​ve. Sad mi naj​zad sve sjed​ne na mjes​to. Obje su igra​le svo​ju igru, ali ja sam pri​do​nio ra​zot​kri​va​nju vr​hov​ni​či​nih ka​ra​ta. Vr​hov​ni​ca nije ma​ri​la hoću li ja ne​što saz​na​ti jer za​što bi ina​če igra​la onu igru? No čim je Mus​tang ušla, pa​ra​dig​ma se pro​mi​je​ni​la. Tre​ba​la je do​kraj​či​ti igru is​to​ga časa. No prev​la​dao je nje​zin po​nos. Što se pak tiče Mus​tang, shva​tio sam da je uz mene čim je iz dže​pa iz​va​di​la onaj zlat​ni pr​sten s ko​njem, koji sam joj ja dao, i sta​vi​la ga na prst. Srce mi je po​sko​či​lo u taj tren i znao sam da će nas ona iz​vu​ći iz ovo​ga. “Se​vro.” Na​smi​je​šim se i stis​nem mu ruku. “Naš nad​gu​ver​ner je...” 121

www.balkandownload.org “Znam. Mus​tang nam je rek​la sa​že​tak.” “Dođi ova​mo, vra​že vi​so​ki.” Qu​inn se pro​gu​ra kroz os​ta​le, za​gr​li me tan​kom ru​kom oko stru​ka i po​lju​bi me u obraz. Mi​ri​še na dom. Ne​dos​ta​ja​li su mi ti lju​di. Vje​tar nam za​vi​ja kroz po​lje za ome​ta​nje. Se​vro​vo bi​onič​ko oko ne​pri​rod​no mu svje​tlu​ca na bli​je​‐ du licu. Qumn mi je do​ni​je​la gra​vi​ta​cij​ske čiz​me, crne po​put eba​no​vi​ne. Na​vu​čem ih. “Mus​tang nas mo​žda i jest do​ve​la s Ruba. Ali ni​smo doš​li radi nje. Ni​smo doš​li radi Augus​tu​sa. Doš​li smo radi tebe, Ko​sac”, za​re​ži Se​vro. Qu​inn se na​mr​šti kad Se​vro plju​ne na ljup​ki sag. “Vi​dje​li smo što si na​pra​vio Ca​ssi​usu. I že​li​mo to što po​ku​ša​vaš pos​ti​ći.” “A to je?” upi​tam ja, to​tal​no zbu​njen. “Ono što si​ro​ti ubo​ji​ce uvi​jek hoće. Rat”, za​re​ži on. “I sav pli​jen iz nje​ga.” “Što s tvo​jim ocem? Sad je na vi​so​kom po​lo​ža​ju.” “Fit​c​h​ner je gov​nar”, za​smi​ju​lji se on. “Sam si je pros​tro kre​vet. Neka spa​va u nje​‐ mu dok mi pa​li​mo kuću.” “Pa, ako ti je do rata, ako ti je do pli​je​na, bo​lje da kre​ne​mo. Nad​gu​ver​ner je onaj koji ima voj​sku.” Qu​inn kim​ne. “Tamo je i Roque. I Tac​tus.” “Tac​tus”, pro​mrm​lja Se​vro, ali ja znam da je nje​gov po​drug​ljiv osmi​jeh za Roqu​ea. Na​čas po​gle​da Qu​inn skru​še​nim oči​ma, a onda po​pra​vi svoj ok​lop. “Onda, ka​kav je plan?” upi​tam uz​ma​ju​ći bri​tvu koju mi Oblu​tak po​nu​di. Se​vro i Qu​inn po​gle​da​ju jed​no dru​go i na​smi​ju se. “Mus​tang će do​ves​ti neki brod. Rek​la je da ćeš os​ta​tak shva​ti​ti i sam”, kaže Qu​inn. U taj se čas vra​ta iza mene za​tre​su, na nji​ma se za​ža​ri sve šira, cr​ve​na zje​ni​ca usi​‐ ja​na me​ta​la, a ja ne​što pri​mi​je​tim. Onu vre​ću koju je Se​vro ba​cio na pod. Miče se. Se​vro mi se os​mjeh​ne. Poz​nat mi je taj osmi​jeh. “Se​vro?” “Ko​sac.” “Što si uči​nio?” “Mus​tang nam je do​ni​je​la je​dan pa​ket. Re​ci​mo samo...” Qu​inn se na​ce​ri po​gle​dav​ši mi u rame, “... da to nije nji​ho​va ku​ha​ri​ca.” Otvo​rim vre​ću i zi​nem. “Jesi ti lud?” upi​tam ga. On samo poč​ne za​vi​ja​ti.

122

www.balkandownload.org

18.

Kr​va​ve mr​lje Otac mi je jed​nom re​kao da pak​lar ni​kad ne smi​je sta​ti. Sta​neš i bu​ši​li​ca ti se za​gla​vi. Go​ri​vo pre​br​zo iz​go​ri. Mo​žda ne za​do​vo​ljiš kvo​tu. Ni​kad ne sta​ješ, samo mi​je​njaš bu​‐ ši​li​ce ako se pre​vi​še za​gri​ju od tre​nja. Oprez je na dru​gom mjes​tu. Is​ko​ris​ti svo​ju iner​‐ ci​ju, mo​ment sile. Zato mi ple​še​mo. Pre​tva​ra​mo je​dan po​kret u dru​gi. Stric Na​rol uvi​‐ jek mi je go​vo​rio da sta​nem. Bio je u kri​vu. Pok​va​rio sam to​li​ke di​je​lo​ve bu​ši​li​ce zbog nje​ga. A opet, Na​rol je po​ži​vio du​lje od oca, pa mo​žda ima ne​što u tome. Moji Huje sko​če kroz pro​zor sa mnom i ne sta​je​mo kad uro​ni​mo u crnu olu​ju. Slo​‐ bod​no pa​da​mo, bu​ši​mo obla​ke, ne uklju​čiv​ši gra​vi​ta​cij​ske čiz​me. Po​put crne kiše što vri​šti pre​ma tlu. Ja sam prvi. Osje​ćam ih iza sebe. Moji Huje. Ki​sik je is​pr​va ri​je​dak. Za​dr​ža​vam dah. Oči mi se go​to​vo smrz​nu u dup​lja​ma. Idu mi suze. Ti​je​lo mi za​drh​ti od ugri​za hlad​nog vje​tra. Sad uklju​či​mo gra​vi​ta​cij​ske čiz​me da pre​si​je​če​mo pre​ko Ci​ta​de​le. Kre​će​mo se uz rub obla​ka da nas ne opa​ze. Is​pod nas vile. Zgra​de, vr​to​vi i par​ko​vi. Vo​jar​ne i tr​go​vi s ki​po​vi​ma. Neki br​zo​Kri​lac juri ne​bom. Šmug​ne​mo iza neke kule i stiš​će​mo se na hrpu po​put pa​uko​va dok nam ske​ne​ri ne kažu da je oti​šao. Drh​tu​rim iz​me​đu ok​lop​lje​nih pri​ja​te​lja. Onda opet leb​di​mo pre​ma do​lje. Još ki​lo​me​tar do vile. Sada Tra​va nosi Se​‐ vrov dar. Obje​sio ga je na leđa i on ga malo us​po​ra​va. Sle​tim na zid koji okru​žu​je vilu i di​je​li je od os​ta​lih ima​nja, na ko​ji​ma se dru​ge obi​te​lji šću​ću​re​no skri​va​ju, stre​pe​ći od ono​ga što do​no​si noć. Sad je to​pli​je jer smo bli​že tlu. Huje sle​te oko mene, na​lik vo​do​ri​ga​ma na zidu. Tama svo​ja​ta okuć​ni​cu vile. “Ura​ni​li smo?” za​ču​dim se. Ni​kak​vih zna​ko​va bor​be. No svje​tla su uga​še​na. “Ili za​kas​ni​li”, kaže Se​vro, “ako su ih po​ubi​ja​li u kre​ve​ti​ma.” “Nisu oni glu​pi”, ka​žem. “Ne bi samo če​ka​li da ih ovi po​ubi​ja​ju. Ovo tre​ba iz​gle​da​ti kao ma​sakr koji su po​či​ni​li Bel​lo​ne. Vr​hov​ni​ca neće že​lje​ti biti umi​je​ša​na.” No što to uop​će zna​či? Bel​lo​ne bi doš​li sa si​vi​ma, op​si​di​jan​ci​ma, zlat​ni​ma i, una​toč svoj toj čas​ti ko​jom se raz​me​ću, po​ubi​ja​li bi sve, do zad​nje žene i zad​njeg dje​te​ta, bilo ko​jim ras​po​‐ lo​ži​vim sred​stvom. Ne mo​žeš po​di​ći nogu s ne​pri​ja​te​lje​va grla i os​ta​ti mo​ćan, a oni su 123

www.balkandownload.org moć​ni već sto​ti​na​ma go​di​na. Do​du​še, po​ubi​jat će ih tiho. Vr​hov​ni​ca mo​žda i nad​zi​re Ci​ta​de​lu, ali kaos bi pri​vu​‐ kao ne​že​lje​ne po​gle​de, ne​že​lje​ne va​ri​ja​ble, i ona bi is​pa​la sla​ba. Bo​lje da to po​či​ni net​‐ ko dru​gi. Bo​lje da kaže da su to uči​ni​li Bel​lo​ne i da kvra​gu s time tko što mis​li. Ako su svi Augus​tu​so​vi mr​tvi, čemu ža​lo​va​ti za nji​ma? Tako zlat​ni raz​miš​lja​ju. No ako su živi jer su umak​li uboj​stvu... e, to je ne​što sa​svim dru​go. “Qu​inn.” Nag​nem se pre​ma njoj da ču​jem što ša​pu​će. “Pre​vi​še smo vid​lji​vi. Ako ima​ju op​ti​ku, pri​mi​je​tit će nas na zidu.” Po​ka​že na krov. “Mo​že​mo upas​ti on​dje. Sju​ri​ti se do​lje kat po kat.” Ču​jem joj za​bri​nu​tost u gla​su. “Iz​vu​ći ćemo Roqu​ea”, ka​žem, “Obe​ća​vam.” Po​tap​šam je po ruci. “Se​vro, ko​li​ko još dok ne stig​ne brod?” “Mus​tang je tu za de​set”, kaže Se​vro. Is​teg​nem vrat i pro​tr​ljam kišu među pr​sti​ma. “Per as​pe​ra ad as​tra.” “Kroz tr​nje do zvi​jez​da”, na​ce​ri se Se​vro. “Gnju​se mali šmin​ker​ski. Om​nis vir lu​‐ pus.” Sva​ki je čo​vjek vuk. Huje se brzo na​smi​je​še jed​ni dru​gi​ma i za​jed​no sko​či​mo sa zida. Sle​ti​mo na krov. Tihi i mrač​ni. Tra​va os​ta​ne na vi​so​kom zidu s Mus​tan​gi​nim da​‐ rom koji se vr​po​lji u vre​ći. Po​put gra​be​ž​lji​va​ca šu​lja​mo se po gli​ne​nim cre​po​vi​ma i uđe​mo kroz pro​zor na sed​mi kat vile, dvo​je po dvo​je. Zgra​da je kom​pleks. Više de​se​‐ ta​ka soba. Se​dam ka​to​va. Fon​ta​ne teku kroz ci​je​lu kuću. Ku​pa​oni​ce. Po​drum. Par​ne ku​pe​lji. In​fra​cr​ve​ni ure​đa​ji su im be​sko​ris​ni, zna​či. Pre​vi​še vru​će vode u ci​‐ je​vi​ma. Tiho je kao u gro​bu. Oprez​no ide​mo da​lje, pro​vje​ra​va​mo spa​va​oni​ce, te​če​mo po​put vode je​dan oko dru​‐ go​ga, kao što smo či​ni​li i na Ins​ti​tu​tu. Se​vro i Či​čak odu na​pri​jed u iz​vid​ni​cu pod du​‐ ho​Pla​šte​vi​ma. De​ak​ti​vi​ra​li su gra​vi​ta​cij​ske čiz​me da se ne čuje zu​ja​nje. Žive duše na vi​di​ku. Sve su sobe praz​ne, a kre​ve​ti su ne​ured​ni, uklju​ču​ju​ći nad​gu​ver​ne​rov. Augus​‐ tu​so​vi nisu tu. Pa gdje su onda? Ne​ma​ju ni​kak​vu rat​nu spre​mu osim ne​što ok​lo​pa, bri​tvi i ne​ko​li​ko pul​so​Mla​ta. Tje​les​ni ču​va​ri nes​ta​li su im pri​je nego što su se uop​će vra​ti​li u vilu. Augus​tus i nje​go​‐ va svi​ta nisu se mo​gli pe​nja​ti po zi​do​vi​ma. Mo​žda su od​le​tje​li na gra​vi​ta​cij​skim čiz​‐ ma​ma? Ali onda bi ih net​ko vi​dio. Us​tri​je​lio. Mi smo se uvuk​li samo zato što nas nit​‐ ko nije oče​ki​vao. “Za​rob​lje​ni?” upi​ta Se​vro. Ne. Pre​to​ri​jan​ci​ma je no​ćas je​di​ni do​bar augus​tu​so​vac mr​tav augus​tu​so​vac. Puc. Svi se me​đu​sob​no po​gle​da​mo. Upra​vo se uklju​či​lo po​lje za ome​ta​nje. Ve​li​ko. Mi smo u nje​mu. Vje​ro​jat​no je ci​je​li kom​pleks te vile u nje​mu. Sad će se ne​što do​go​di​ti. Ba​cim po​gled kroz pro​zor i ugle​dam neku sje​nu kako ide po trav​nja​ku u vrtu. Tri sje​‐ ne na kiši. Sag​nem se i dam sig​nal Se​vru. Pre​to​ri​jan​ci. Du​ho​Pla​šte​vi. Srce mi za​š​tro​‐ po​će po pr​s​nom košu. 124

www.balkandownload.org On se pri​mak​ne pro​zo​ru u na​mje​ri da is​ko​či i po​ku​ša ih ubi​ti. Po​vu​čem ga na​trag. “Kog boga ra​diš?” šap​nem. On se na​mr​šti. “Že​lim ne​ko​ga ubi​ti.” “Ne još, kvra​gu. Ni​smo voj​ska.” Ni​ko​ga na sed​mom katu. Si​la​zi​mo kruž​nim mra​mor​nim stu​bi​štem. Nji​ho​vi na​ulje​‐ ni ok​lo​pi tiho škri​pu​ta​ju, što odje​ku​je du​bo​kim ok​nom. Vi​di​mo mra​mor na pr​vom katu, naj​ma​nje tri​de​set me​ta​ra is​pod nas, ali nema ni​kak​vog kre​ta​nja. Na prvu krv na​iđe​mo na šes​tom katu, curi iz par​ne ku​pe​lji. Otvo​rim vra​ta, srce mi bub​nja u grlu, oče​ku​jem da ću ugle​da​ti ma​sa​kri​ra​ne zlat​ne. Pri​zor je tuž​ni​ji. Više od dva​de​se​te​ro ru​ži​čas​tih, sme​đih i lju​bi​čas​tih htje​lo se sa​kri​ti u tu pros​to​ri​ju. Bel​lo​ne i pre​to​ri​jan​ci naš​li su ih. Ubi​li. Ču​dan pri​zor. Sva​ka smrt tako čis​ta. Ubod​ne rane u lu​ba​nji. Samo do​kaz ko​li​ko su male šan​se ima​li ti jad​ni slu​ge. Zlat​ni su ih pok​‐ la​li kao sto​ku. Iz​be​zum​lje​no ih pre​gle​da​vam na​da​ju​ći se da je neću naći. Mo​lim se. Nije tu – The​odo​ra je za​ci​je​lo s os​ta​li​ma. Is​pu​ni me hla​dan bi​jes. Osje​ćam kako se pre​li​je​va u Huje. Pr​vog mr​tvog zlat​nog pro​na​đe​mo na ste​pe​ni​ca​ma koje vode na peti kat. Je​dan sta​ri vi​tez iz moje kuće. Nije li​je​po umro. Slje​de​ćeg mr​tva​ca pro​na​đe​mo malo da​lje, kraj gra​vi​ta​cij​skog di​za​la. Pao je kao da je bra​nio di​za​lo dok su dru​gi si​la​zi​li. Kroz pro​zor naz​rem onu Augus​tu​so​vu kop​ljo​no​šu koja se spr​da​la s mo​jim umi​je​‐ ćem na bri​tvi pri​je ne​ko​li​ko dana. Trči iz kuće pre​ma vr​to​vi​ma. Neki oblik zgru​ša se iz mra​ka. Zlat​ni pre​to​ri​ja​nac s lju​bi​čas​tim re​si​ca​ma na cr​nom ok​lo​pu po​ju​ri za njom. Dvo​je Bel​lo​ni​nih op​si​di​ja​na​ca is​pri​je​če joj se na putu i na​tje​ra​ju je da se okre​ne rav​no pre​ma svom pro​go​ni​te​lju. On je ubi​je jed​nim udar​cem. Ni​šta se tu ne može. Smrt joj je jako brza. U jed​nom tre​nut​ku daš​će, stre​pi, trči. U slje​de​ćem obje nje​zi​ne po​lo​vi​ce pad​nu na tlo. “Ti pre​to​ri​jan​ci se ne igra​ju s hra​nom”, pro​mum​lja Se​vro. Qu​inn me po​gle​da, pre​‐ la​ze​ći oči​ma po meni jer ne​mam, ok​lop ni ka​ci​gu koji bi me za​šti​ti​li. Po​nu​di mi svo​je. Ig​no​ri​ram je. “Dar​rowe, ni​smo preš​li ovo​li​ki put da te gle​da​mo kako po​gi​baš od udar​ca u gla​vu.” “Sja​ši”, ka​žem joj. “Roque će na​pi​sa​ti ti​su​ću mr​k​lih pje​sa​ma ako ti do​bi​ješ ma​kar i uda​rac u gla​vu.” “Za​dr​ži ka​ci​gu, Q”, kumi je Se​vro. “Pa ma​kar i samo zato što mr​zim pje​sme.” Pus​tim da mi po​su​đe​na bri​tva kliz​ne u dlan i obi​la​zim kat. Srce mi bje​so​muč​no lupa na vra​ti​ma sva​ke sobe. Oče​ku​jem da ću pro​na​ći Roqu​eov leš. Oče​ku​jem da ću ugle​da​ti Vic​tri​no ra​sko​ma​da​no ti​je​lo. Se​vro po​dig​ne ruku na ste​pe​ni​ca​ma koje vode na če​t​vr​ti kat i po​ka​že mi da do​đem na​pri​jed. Pri​đem mu s Qu​inn i po​gle​dam do​lje. Kruž​nim ok​nom stu​bi​šta po​di​že se pra​ši​na. Is​pod nje, na od​mo​ri​štu zad​njeg kata, kre​ću se sje​ne. No nema ni​kak​ve buke. Se​vro se sag​ne i sta​vi ko​mad neke kr​ho​ti​ne na ru​ko​hvat, po​ka​zu​ju​ći mi da gle​dam. Huje se sku​pe uoko​lo i gle​da​ju, a ja se uko​čim. Iako nema ni​kak​va zvu​ka, kr​ho​ti​na la​‐ 125

www.balkandownload.org ga​no po​drh​ta​va. Vi​bra​ci​je u zgra​di. Pri​je nego što me Se​vro i os​ta​li us​pi​ju spri​je​či​ti, pre​sko​čim ru​ko​hvat i su​no​vra​tim se niz okno spi​ral​nog stu​bi​šta de​set puta brže nego što bi mi gra​vi​ta​ci​ja tog mje​se​ca do​pus​ti​la. Puc. Upad​nem u dru​go po​lje za ome​ta​nje i pre​tre​se me tre​šta​nje rata. Po​tre​‐ si od eks​plo​zi​ja, ur​la​nje, pr​ži​li​ce što sik​ću hice, pul​s​ne pu​calj​ke koje ćur​li​ću po​put de​‐ ment​nih sa​blas​ti. Čas pri​je nego što sle​tim, uklju​čim gra​vi​ta​cij​ske čiz​me i nap​nem ti​‐ je​lo za udar pri za​us​tav​lja​nju. Tres​nem u mra​mor i za​vi​tlam bri​tvu u si​lan luk oko gla​ve. Če​tvo​ri​ca si​vih pre​to​ri​ja​na​ca umru. Osam uda​ra​ca bub​ne o pod. Du​ho​Pla​šte​vi im is​pa​re po​put tan​ka mra​za na pro​zo​ru pod vru​ćim da​hom. Ti​je​la raz​ba​ca​na po hod​ni​ci​ma. Krš. Va​tre. Sivi i op​si​di​jan​ci love Augus​tu​so​ve zlat​‐ ne. Šes​te​ro si​vih sa​li​je​će dvo​je zlat​nih trač​nim pu​ška​ma; mag​net​sko stre​lji​vo vri​šti im po egi​da​ma dok se one ne pre​gri​ju i ne pre​sa​vi​ju una​trag, pro​ž​dri​jev​ši zlat​ni​ma li​je​vu ruku. Hici plju​šte po pul​s​nim šti​to​vi​ma ko​ji​ma si zak​la​nja​ju ti​je​la i pre​gri​ju im kru​go​‐ ve. Sivi na​hru​pe uvjež​ba​no pre​ciz​no i iz​bli​za za​pu​ca​ju zlat​ni​ma u ka​ci​ge. Naj​bo​lji ok​‐ lo​pi u Sun​če​vu sus​ta​vu uru​še se i tog mu​škar​ca i žene više nema. Sivi se okre​nu pre​‐ ma meni, na​ci​lja​ju me pu​ška​ma, a moji Huje sru​če se oko mene po​put sla​pa. Crne egi​de pul​si​ra​ju im na ok​lop​nim ru​ka​vi​ca​ma koje im šti​te li​je​vu ruku. Blo​ki​ra​ju palj​bu. Se​vro se odvo​ji iz for​ma​ci​je. Qu​inn za njim. Nose du​ho​Pla​šte​ve pa ti​tra​ju, sad vid​lji​vi, sad ne​vid​lji​vi, i kre​ću se kao dim​ni pra​me​no​vi bli​zan​ci. Ne​ka​ko se nađu usred si​vih, a onda ih eto opet uz mene pri​je nego što se sivi stig​nu skljo​ka​ti. Još palj​be sru​či se na našu for​ma​ci​ju i go​to​vo mi od​ne​se golu gla​vu. Sag​nem se iza ok​lop​lje​nih pri​ja​te​lja. Stra​va bri​di u meni. Neki sivi ule​ti u hod​nik i gađa nas mi​kro​‐ Sač​mom. Tri​de​set si​ćuš​nih bom​bi ras​pr​ši se po​put roja strš​lje​na. Či​čak i Tru​li raz​bi​ju roj pul​so​Mla​ti​ma. Sti​je​na od pla​ve va​tre je​dri hod​ni​kom. Dru​gi roj bom​bi do​le​ti za pr​‐ vim. Qu​inn obr​ne smjer svo​ga gra​vi​Mla​ta i kres​ne po roju bom​bi čas pri​je nego što nas po​go​de. One se okre​nu, vra​te se is​tim pu​tom, za​bi​ju se u odred si​vih i de​to​ni​ra​ju. Tu ne​će​mo još dugo po​tra​ja​ti. Neće ni​šta, za​klju​čim kad tro​je Bel​lo​ni​nih op​si​di​ja​‐ na​ca utr​či u sli​ku, s Kar​nu​som au Bel​lo​nom za pe​ta​ma. Neki moji pri​ja​te​lji umri​jet će na ovom katu ako se bu​de​mo bo​ri​li pro​tiv svih koji idu na nas. Pos​to​ji bo​lji na​čin. Pa​‐ met​ni​ji. “Se​vro, na​pra​vi rupu!” vik​nem i po​ka​žem se​dam ka​to​va uvis, po​sred stu​biš​nog okna. On opa​li pul​so​Mla​tom uvis i ko​ma​di ka​me​ne kiše po​pa​da​ju oko nas, us​po​re​ni Qu​in​ni​nim gra​vi​Mla​tom. Se​vro opet opa​li i kroz rupu poč​ne pa​da​ti kiša, ko​vi​tla​ju​ći se u Qu​in​ni​nu gra​vi​ta​cij​skom mje​hu​ru. Us​ta​nem i drek​nem: “Za mnom!” Uz​dig​ne​mo se iz ka​osa pri​je nego što pre​to​ri​jan​ci na​va​le na nas. Za​us​ta​vim se dvjes​to me​ta​ra iz​nad vile. Vje​tar šiba. Ni​sam imao ni​ka​kav plan kad sam sko​čio do​lje na prvi kat. Raz​miš​ljao sam samo o svo​jim pri​ja​te​lji​ma. Sad znam da ćemo Huje i ja po​gi​nu​ti ako se bu​de​mo bo​ri​li. Smi​re​no si omo​tan bri​tvu oko ruke. Upu​tim Huje da 126

www.balkandownload.org uči​ne to isto i za​gr​mim u mrak. “AJA!” Huje se stis​nu oko mene, ner​voz​ni jer leb​di​mo iz​lo​že​ni iz​nad vile. Oluj​na kiša gus​to lije po nama. “AJA!” Hor​da pre​to​ri​ja​na​ca is​klju​či svo​je du​ho​Pla​šte​ve u bli​zi​ni vru​ćih iz​vo​ra i la​gu​ne, gdje in​fra​cr​ve​ni ure​đa​ji po​lu​de od vru​ći​ne vode. Dvo​ji​ca pre​to​ri​jan​ca lan​si​ra​ju se uvis iz vrta, pro​le​te kroz bo​ro​ve; je​dan je oka​lja​ni. Taj nam do​le​ti bli​že i iono​Mla​tom ini na​ci​lja gla​vu. “Miči mi to s mr​k​lih oči​ju, sko​te oka​lja​ni. Ne pre​poz​na​ješ li bo​lje od sebe?” Pri​dru​‐ ži mu se neka zlat​na pre​to​ri​jan​ka. Ne pre​poz​nam ženu. Zmi​jo​li​ka ka​ci​ga uvu​če joj se u lju​bi​čas​to-crni ok​lop, sjaj​ni​ji nego op​si​di​jan​čev. Lice joj je oš​tro i ne​mi​lo​srd​no kao gla​va sje​ki​re. “Var​ga, k nozi”, odre​že. Oka​lja​ni spus​ti oruž​je. Ka​ci​ga mu se uvu​če u pre​to​ri​jan​ski ok​lop i ja ot​kri​jem da he Var​ga žen​sko. Op​si​di​jan​ka dvi​je gla​ve viša od mene, s ple​‐ men​skom te​to​va​žom lu​ba​nje pre​ko či​ta​va bli​je​da lica. Bi​je​la joj kosa vi​jo​ri odos​tra​ga. Na licu ima više oži​lja​ka nego ja na ci​je​lom ti​je​lu. “Crna kuja”, od​bru​si Se​vro. “Upu​cat ću je ako opet za​re​ži.” “Vi ste bili onaj odred sa stu​bi​šta?” Zlat​na nas obu​hva​ti po​gle​dom ne zna​ju​ći što bi mis​li​la o meni i mo​jim Hu​ja​ma. “Po​ubi​ja​li ste mi sive.” “Ne pla​či za si​vi​ma”, ka​žem ja. “Di​gli su ruku na mene.” “Za​što si ov​dje?” Obri​še kišu s lica. “Vr​hov​ni​ca te za​tvo​ri​la u tvo​ju sobu za ovu noć. Jesi li ti od​go​vo​ran za nes​ta​nak stru​je?” “Na za​dat​ku sam po vr​hov​ni​či​nom na​re​đe​nju.” Ona si ne smi​je pri​ušti​ti da mi ne po​vje​ru​je. Na​čas zas​ta​ne i shva​tim da u oči​ma ima op​ti​ku. Pro​vje​ra​va neku bazu po​da​ta​ka. “La​žeš.” Oka​lja​na opet po​dig​ne oruž​je. “Znaš tko sam, pre​to​ri​jan​ko”, ka​žem sa svim auto​ri​te​tom koji us​pi​jem pri​zva​ti. “Znaš i to da ni​sam na tvom po​pi​su za ubi​ja​nje. Imam imu​ni​tet.” “Opo​zvan je.” “Onda me odve​di Aji.” “Aja nije tu.” “Ne laži mi.” Op​ti​ka joj bljes​ne u ša​re​ni​ci kad pri​mi di​gi​tal​nu za​po​vi​jed. “Sli​je​di​te me.” Sle​ti​mo na bi​je​le ka​me​ne plo​če i kre​ne​mo za pre​to​ri​jan​kom kroz šu​mi​cu pre​ma la​‐ gu​ni u ko​joj za​vr​ša​va voda iz vru​ćih iz​vo​ra. “Što ra​diš?” šap​ne mi Se​vro od​mje​ra​va​ju​ći Var​gu. Do​ba​ci ženi kruks omo​tav​ši svoj sred​nji prst oko ka​ži​pr​sta. “Is​ko​ri​šta​vam tvo​je sred​stvo pri​si​le.” Aja sto​ji u vrtu, okru​že​na Bel​lo​na​ma – dvo​je zlat​nih, os​ta​li op​si​di​jan​ci. Samo ta jed​na oka​lja​na, Var​ga. Iz la​gu​ne se iz​di​žu ti​ca​la od pare i vi​ju​ga​ju oko ra​me​na pro​tej​‐ 127

www.balkandownload.org ske vi​te​zi​ce. Ona rav​no​duš​no gle​da u vodu, kao di​je​te u lo​gor​sku va​tru dok čeka da kla​da iz​go​ri do pola. “Dar​rowe?” za​pre​de Aja ne po​gle​dav​ši me. “Nisi u svo​joj sobi.” Od​mje​ri Huje. Pre​‐ poz​na ih. “I ubio si mi neke lju​de. Fit​c​her se pre​va​rio u vezi s to​bom.” “Imam ne​što što ćeš htje​ti”, odre​žem. “Ali po​vu​ci svo​je pse.” “Po​ku​ša​li su po​bje​ći pri​je nego što smo sti​gli, iako su im gra​vi​ta​cij​ske čiz​me za​pli​‐ je​nje​ne. Ble​sav po​ku​šaj. Po​ku​ša​li su i kon​tak​ti​ra​ti obi​telj Ju​lii, ali njih smo ku​pi​li.” “Vic​tra?” upi​tam. Iz​da​la nas je. “Živa. I os​ta​li. Bit će po​šte​đe​na za​hva​lju​ju​ći su​rad​nji svo​je maj​ke. Dva Augus​tu​so​‐ va bro​da po​ku​ša​la su se pro​bi​ti kroz našu blo​ka​du or​bi​te. Obo​ri​li smo ih. Augus​tu​sov​‐ ci su kao ja​zav​ci u stu​pi​ci.” “La​vo​vi”, pod​sje​tim je. Ona stre​se krv sa svo​je bri​tve. “Ne baš.” “Je li još koji živ?” Sus​preg​nem pa​ni​ku u gla​su i os​vr​nem se pre​ma vili. “Oni glav​ni jesu.” Odah​nem od olak​ša​nja. Ona pus​ti da joj bri​tva sjed​ne u dlan. Sje​či​vo se ukru​ti i ona se okre​ne pre​ma meni. Uske zje​ni​ce upi​ja​ju svje​tlost. “Tvo​ji pri​ja​te​lji su u la​gu​ni. Sa​kri​li su se u nju jer ih naši in​fra​cr​ve​ni ure​đa​ji ne vide zbog vru​će vode. Očaj​nič​ki zad​nji po​ku​šaj. Elek​tro​‐ mag​net​ski im​puls spr​žio im je sus​ta​ve za fil​tri​ra​nje zra​ka u ka​ci​ga​ma. Tako da zra​ka ima​ju samo ko​li​ko im ga sta​ne u ka​ci​ge. Što i nije puno. Neće pre​ži​vje​ti ni pet​na​est mi​nu​ta. Oni koji ne​ma​ju ka​ci​ge... mo​žda šest mi​nu​ta. Usko​ro će se po​če​ti di​za​ti na po​‐ vr​ši​nu kao ja​bu​ke.” Milo se os​mjeh​ne. “Ja ih ču​vam za Kar​nu​sa, on je unu​tra i za​vr​ša​‐ va s di​ver​zi​ja​ma. Li​je​po ga je gle​da​ti, zar ne?” Vru​ća kiša štro​po​će nam po ok​lo​pi​ma. Je​di​ni zvuk. “Za​što si tu, An​dro​me​du​se, a ne u svo​jim oda​ja​ma?” Aja se igra bri​tvom, reže kapi kiše po​po​la. “Vr​hov​ni​ca je bila vrlo jas​na.” “Imam ne​što što ćeš htje​ti”, po​no​vim. “Ja hoću da se Oc​ta​vi​ji​na na​re​đe​nja slu​ša​ju. Od​le​ti na​trag u svo​ju sobu, mali, li​je​‐ po se is​tu​ši​raj i po​ma​zi se s Ru​žom koju smo ti os​ta​vi​li u kre​ve​tu. Is​pu​caj svoj bi​jes ili što god to bilo u nju. I ne​moj ga​zi​ti svoj za​vjet. Ne​moj ni pr​stom mrd​nu​ti pro​tiv mene. Ubio si samo sive. To se lako za​bo​ra​vi, do​bro? Vra​ti se i ona će to sma​tra​ti samo mla​de​nač​kom obi​ješ​ću. Os​ta​ni i pri​do​dat ću i tebe i tvo​je pri​ja​te​lje bron​zi​je hrpi le​še​va.” Huje se na​ro​gu​še iza mene. “Ona​ko kako si ubi​la slu​ge?” upi​tam ra​zja​re​no. “Kao koze za kla​nje.” Aja se opet okre​ne pre​ma bari. “Vri​je​me je da odeš, Ko​sac.” “Ga​diš mi se.” Za​ko​ra​čim joj bli​že. “To​li​ka moć i ti je ova​ko ko​ris​tiš? Ubi​jaš obi​te​lji usred mr​k​le noći. Či​nje​ni​ca je da si ogav​na. Na​dam se da ćeš se pri​sje​ti​ti bola koji si na​no​si​la dru​gi​ma kad bu​dem sta​jao iz​nad tvog leša.” Ona se oko​mi na mene svim svo​jim bi​je​som. Bri​tva sko​či. Oči sja​je. Ali ne može mi ni​šta. Ne sad. Ne no​ćas. 128

www.balkandownload.org “Dar​rowe”, odjed​nom mi se obra​ti Se​vro, neo​bič​no slat​kas​tim to​nom. “Da, Se​vro?” “To​li​ko pri​čaš o pri​sje​ća​nju. Nisi li ti sada ne​što za​bo​ra​vio?” “Mis​lim da jest”, slo​ži se Qu​inn. “Naš mu​dri...” “... ali za​bo​rav​lji​vi Ko​sac”, do​vr​ši Kla​un jako le​pr​ša​vo. “Hmmm. Is​pri​ča​vam se, Aja. Za​bo​ra​vio sam što sam ti za​pra​vo do​šao reći.” Sto​jim tamo i iz​gle​dam sme​te​no. Qu​inn uz​dah​ne. “Vre​ća.” “O, da! Hva​la što si me pod​sje​tio, Se​vro!” te​atral​no vik​nem. Aja ne zna što bi mis​li​‐ la o toj iz​ne​nad​noj za​fr​kan​ci​ji. “Reci Tra​vi da siđe ova​mo.” Se​vro iz​go​vo​ri ne​što u svoj kom i čas kas​ni​je Tra​va is​klju​či svoj du​ho​Plašt i po​le​ti s ki​lo​me​tar uda​lje​nog zida. Gle​da​mo ga kako se pri​bli​ža​va. Oblu​tak za​zvi​ždi neku ve​se​‐ lu me​lo​di​ju pa od Har​pi​je po​be​re oštar po​gled, a od Se​vra hi​hot te joj se i on pri​dru​ži. Pre​to​ri​jan​ci mis​le da su po​re​me​će​ni. Vu​čja krz​na vise im na le​đi​ma. Crni ok​lo​pi iz​ra​‐ đe​ni pre​ma nji​ho​vim zah​tje​vi​ma. Vu​čje ka​ci​ge. I ni je​dan nije viši od dva me​tra, osim Qu​inn i mene. Kao pu​tu​ju​ći cir​kus lju​bi​čas​tih. “Čega se igraš?” za​ni​ma Aju. “Ni​kad se ni s kim nisi tram​pi​la?” upi​tam iz​ne​na​đe​no. “Tim gore.” Tra​va sle​ti pred mene i pru​ži mi vre​ću koju mi je Se​vro da​ro​vao. Aja upi​ta što je u vre​ći. “Reci svo​jim lju​di​ma u vili da pres​ta​nu ubi​ja​ti pa ću ti reći.” “Ne pre​go​va​ram s dje​ča​ci​ma”, kaže Aja. La​ga​no šut​nem vre​ću da po​ka​žem Aji da je to unu​tra, što god bilo, živo. Ona se na​mr​šti i mo​žda joj po​la​ko svi​će što je to. Pu​‐ tem koma na​re​di svo​jim lju​di​ma da sta​nu. “Što je u mr​k​le​toj vre​ći?” Otvo​rim je i iz​vu​če​ni na​s​ljed​ni​ka Ju​tar​njeg pri​jes​to​lja kao ne​tom uhva​će​na zeca. Lysan​de​ru su ruke i noge la​ga​no za​ve​za​ne, a pre​ko usta ima svi​le​ni šal da ne bi ga​la​‐ mio. Odve​žem mu ga. “Hej, Aja”, kaže on. Aja se za​le​ti pre​ma nje​mu. Ja ga po​vu​čem una​trag. “A-a!” Po​dig​nem bri​tvu do dje​‐ ča​ko​va vra​ta i pus​tim da se omo​ta oko nje​ga kao onaj slat​ki Ora​ku! oko moje ruke. Aja se uko​či. Nje​zi​ni pre​to​ri​jan​ci mir​no gle​da​ju – u tim cr​nim ka​ci​ga​ma i lju​bi​čas​tim ogr​ta​či​ma iz​gle​da​ju kao sje​ne. Ne​ko​li​ko Bel​lo​na za​ko​ra​či na​pri​jed. Aja mah​ne ru​kom da se vra​te. “Slje​de​ćeg koji mrd​ne, sa​sje​ći ću. Kako su te se do​ko​pa​li, Lysan​de​re? Tvo​ji ču​va​ri...” “Bila je to Mus​tang”, kaže on. “Doš​la me poz​dra​vi​ti. Raz​re​za​la mi je pro​zor i dala me Hu​ja​ma.” “jesu li te oz​li​je​di​li?” “Nije više tvoj red da go​vo​riš”, pre​ki​nem ja. “Pus​tit ćeš čla​no​ve moje kuće da iz​a​đu iz bare. Pus​tit ćeš ih da se ukr​ca​ju u šatl koji mi sti​že. Reći ćeš br​zo​Kril​ci​ma i bor​ci​ma na nebu i u sve​mi​ru oko Lune da nas pus​te da pro​de​mo. Ili ću ja reći svo​jim Hu​ja​ma 129

www.balkandownload.org da ubi​ju ma​log.” “Zak​leo si se da ćeš šti​ti​ti vr​hov​ni​cu”, šap​ne Aja. “I onda uči​niš... ovo? On je dje​‐ čak. Bes​po​mo​ćan je.” “To je dio igre”, kaže Lysan​der ve​oma oz​bilj​no. “I ti je igraš, Aja. Svi smo mi na plo​či.” “Vi​diš, on je ma​nje bes​po​mo​ćan od slu​gu koje ste vi no​ćas pok​la​li”, ot​po​vr​ne Qu​‐ inn. “Ma​nje od onih koje je tvoj otac spa​lio na Rei. Ali on je je​dan od va​ših. Na​rav​no da ti je onda sta​lo.” “Ti bi ubi​la ci​je​lu obi​telj da za​jam​čiš si​gur​nost svo​joj vr​hov​ni​ci”, ka​žem hlad​no. “Ja bih ubio di​je​te da za​jam​čim si​gur​nost svo​jim pri​ja​te​lji​ma. Ako opet pro​go​vo​riš, ski​‐ dam mu li​je​vu ruku.” Ona zna da bih ja ubio ma​lo​ga. Ja znam da ne bih. ja ni​sam Kar​nus. Ni​sam ni Evey ni Har​mony, una​toč ono​mu što že​lim da ti zlat​ni mis​le. Kad bi me na​tje​ra​li da sta​nem iza svo​jih ri​je​či, us​tuk​nuo bih. Iona​ko, čim bih ja ubio nje​ga, oni bi ubi​li sve koje poz​na​jem. To umor​stvo bilo bi uza​‐ lud​no. Upra​vo zato gra​dim re​pu​ta​ci​ju ubo​ji​ce, da je mogu upo​tri​je​bi​ti u ovak​vim si​tu​aci​‐ ja​ma. Kad bi me oni poz​na​va​li u srce, po​ubi​ja​li bi mi pri​ja​te​lje jed​nog po jed​nog. Ovo je koc​ka. Kla​dim se na dvi​je vr​ste po​no​sa. Prvi je po​nos taj da mi vr​hov​ni​ca neće do​pus​ti​ti da joj ubi​jem je​di​nog unu​ka, ko​jeg je od dje​tinj​stva obu​ča​va​la da pre​uz​me nje​zi​no mjes​to kad za to dođe vri​je​me. Dru​ga vr​sta po​no​sa jest to što du​bo​ko u sebi ona neće sma​tra​ti da je oso​bi​ta šte​ta ako Augus​tus i nje​go​va obi​telj da​nas utek​nu. Ona ima i vo​lje i sred​sta​va da nas ga​nja do kra​ja Sun​če​va sus​ta​va. Za​što bi me tje​ra​la da sta​nem iza svo​jih ri​je​či i ri​ski​ra​la smrt svog unu​ka? To mi je jas​no zbog ono​ga kako je ubi​la svo​jeg oca – ne od​mah, nego tek kad je stek​la po​dr​šku svih nje​go​vih biv​ših pris​ta​ša, tek kad su oni za​tra​ži​li od nje da se po​bu​ni pro​tiv tog ve​li​kog ti​ra​ni​na i zav​la​da umjes​to nje​ga. Žena po​put nje ima strp​lje​nja. Da mi je vr​hov​ni​ca rek​la da uči​nim naj​go​re što mogu, da mi je vik​nu​la da ubi​jem ma​lo​ga i sno​sim po​s​lje​di​ce, bila bi ne​raz​bo​ri​ta. Bila bi to glu​pa, gru​ba de​mons​tra​ci​ja moći, kao da kaže: “Ubij mi unu​ka, meni ne mo​žeš ni​šta.” Ne, umjes​to toga, ona će se pra​vi​ti sla​bom, pre​pus​tit će mi ovu po​bje​du, a onda će se iz sve sna​ge oko​mi​ti na mene i moje. Po​šte​no. Tu igru igrat ćemo neki dru​gi put. Neki brod za​gr​mi nam iz​nad gla​ve. Roda – na​prav​lje​na za iz​ba​ci​va​nje lju​di u zvjez​da​nim ča​hu​ra​ma na de​sant​ne toč​ke, ali spo​ri​ja od še​ćer​nog si​ru​pa koji curi uz​br​‐ do. Vra​ta ulaz​nog pros​to​ra otvo​re se dvjes​to me​ta​ra iz​nad nas, kao što sam za​tra​žio. Ako ima​mo ma​log, br​zi​na bro​da uop​će nije važ​na. Na​rav​no, Mus​tang je to is​pla​ni​ra​‐ la. “Sad ćemo po​ku​pi​ti svo​je, Aja. Reci svo​ji​ma da nas ne smi​ju ni​ka​ko ome​ta​ti.” Aja samo pi​lji u mene, gle​da me kao raz​dra​že​na pan​te​ra u zo​olo​škom vrtu, ti​him 130

www.balkandownload.org po​gle​dom, straš​nim, kao da će sna​gom vo​lje ras​pli​nu​ti re​šet​ke iz​me​đu nas. “Se​vro, Či​čak, pre​gle​daj​te vilu. Pro​vje​ri​te je li tko us​pio pre​ži​vje​ti.” Oni odju​re. “Qu​inn, ču​vaj dje​ča​ka. Vi os​ta​li, iz​va​di​te nad​gu​ver​ne​ra i svi​tu iz bare. Tre​bat ćeš opo​zva​ti br​zo​Kril​ce”, obra​tim se Aji. Oni tre​pe​re u tami ki​lo​me​tri​ma iz​‐ nad nas. “Pre​vi​še gra​je i ci​je​la ova pri​ča pre​tvo​rit će se u noć​nu moru za sve nas. Vr​‐ hov​ni​ca ma​sa​kri​ra ci​je​lu jed​nu kuću... ali kuća joj po​bjeg​ne! Kak​vo ogav​no svje​do​‐ čans​tvo o nje​zi​noj gla​di, nje​zi​noj ne​mo​ći. Ka​kav bi to de​bakl mo​glo stvo​ri​ti.” Na​ce​rim joj se. “Mis​lim, bo​jim se da bi se neke kuće mo​gle oku​pi​ti oko ove ošte​će​ne. Neke bi se mo​gle pre​pas​ti da će i one za​vr​ši​ti utr​nu​te kao svi​je​će na vje​tru. Što bi to onda zna​či​lo za Pax So​la​ris?” Qu​inn os​ta​je uz mene tr​za​ju​ći pr​sti​ma pre​ma svom oruž​ju, a Aja iz​vr​ša​va moja na​re​đe​nja. Dr​žim jed​nu ruku na dje​ča​ku dok se dru​gi Huje ba​ca​ju u vodu i iz​ra​nja​ju no​se​ći čla​no​ve kuće Augus​tus, koji, po​sve pro​mo​če​ni, hva​ta​ju zrak – neki u služ​be​‐ nim odo​ra​ma, neki u ok​lo​pi​ma, ve​ći​na bez ka​ci​ge. Čini se da su di​je​li​li ki​sik. Augus​tus se drži Har​pi​ji za leđa. Ša​kal se drži Kla​unu za ruku, Pliny mu je obuj​‐ mio noge. Gdje su moji pri​ja​te​lji? Huje od​la​žu pre​ži​vje​le u ukr​caj​ni pros​tor rode koja leb​di vi​so​ko u zra​ku i vra​ća​ju se po​ku​pi​ti os​ta​le. Vic​tru iz​vu​ku slje​de​ću. Nema ka​ci​gu i ima ranu na vra​tu. No drži svo​ju bri​tvu kao da je ona po​di​že u zrak. Po​gle​dom bi​jes​no stri​je​lja okup​lje​ne pre​to​ri​‐ jan​ce, a kad pro​na​đe mene, oči joj za​is​kre u do​di​ru s mo​ji​ma po​put kre​me​na. Na​čas je pro​đe bi​jes i ja ugle​dam ra​dos​tan osmi​jeh, a onda on nes​ta​ne i ona sta​ne vi​ka​ti. “Svi ćete mi os​ta​ti u jako li​je​poj us​po​me​ni!” Lu​đač​ki se na​smi​je. “Ti prva, Aja au Grim​mus. Na​pra​vit ću si ka​put od tvo​je kože.” Nes​ta​ne u utro​bi le​tje​li​ce iz​nad nas. Roque je slje​de​ći koji ode gore. The​odo​ra je s njim. Tiho iz​mo​lim mo​li​tvu za​hval​nos​ti. Qu​inn mi do​tak​ne rame i mah​ne mu. Na nje​go​vu mr​ša​vu licu gra​ne osmi​jeh čim je ugle​da. Mene uop​će ne pri​mi​je​ti. Onda i on nes​ta​ne, sle​tjev​ši u straž​nji dio bro​da. Usko​ro nam se pri​dru​ži Či​čak iz vile po​ma​žu​ći ne​ko​li​ci​ni pre​ži​vje​lih, među ko​ji​ma su Te​le​ma​nu​so​vi i Tac​tus koji kr​va​ri iz de​se​ta​ka rupa na zlat​nu ok​lo​pu. Pru​žao je ga​dan ot​por. “Dar​rowe?” vik​ne. “Ti ludi gade!” Ugle​da vr​hov​ni​či​na unu​ka i raz​dra​ga​no za​hi​ho​‐ će. “O, ovo je sjaj​no. Du​gu​jem ti piće, kume...” Glas mu za​mi​re kako se pe​nje sve više u nebo, prem​da još stig​ne spo​ji​ti pr​ste u kruks i mah​nu​ti u Aji​nu smje​ru. “Tac​tus”, šap​ne Lysan​der. “Viši je nego na ho​los​nim​ka​ma.” “To je bilo zad​nje”, kaže mi Se​vro. “Reci svo​joj gos​po​da​ri​ci da se Mars ne po​ko​ra​va samo tako”, ka​žem Aji. Kiša plju​šti iz​me​đu nas. Ci​je​di joj se po tam​nu licu, pa joj one je​zi​ve oči bli​je​šte u noći. Pre​ki​ne ti​ši​nu koju sam joj na​met​nuo. “To je re​kao i gu​ver​ner Ree kad je moj gos​po​dar pe​pe​la do​šao uga​si​ti nje​go​vu po​‐ bu​nu.” Taj glas ne zvu​či kao nje​zin. Čini se da net​ko dru​gi go​vo​ri kroz nju. “Po​gle​dao 131

www.balkandownload.org je mr​ša​vog mu​škar​ca ko​jeg sam pos​la​la s ar​ma​dom, na​smi​jao se i upi​tao za​što bi se on tre​bao po​ko​ri​ti meni, oco​ubi​lač​kom oko​tu mr​tvog ti​ra​ni​na.” Vr​hov​ni​ca go​vo​ri u Aji​no uho, kroz nje​zin kom, a Aja po​nav​lja ri​je​či. Krv mi se sle​di. “Gu​ver​ner Ree sje​dio je na svom Le​de​nom pri​jes​to​lju u svo​joj slav​noj Stak​le​noj pa​la​či i upi​tao mog slu​gu: ‘Tko si ti da bi te se čo​vjek po​put mene bo​jao? Ja po​tje​čem iz obi​te​lji koja je is​kle​sa​la raj od mjes​ta gdje ne​koć nije bilo ni​če​ga osim pak​la od leda i ka​me​na. Tko si ti da ti se ja po​ko​rim?’ Onda je žez​lom uda​rio gos​po​da​ra pe​pe​la is​‐ pod oka. ‘Vra​ti se kuli, na Lunu. Vra​ti se kući, u Jez​gru. Vanj​ski Sloj je za stvo​re​nja ja​čih leđa.’ Rein gu​ver​ner nije se po​ko​rio. Sad je nje​gov mje​sec pe​peo. On je pe​peo. Zna​či, bje​ži, Dar​rowe au An​dro​me​du​se. Bje​ži kući na Mars jer moje le​gi​je će te pra​ti​ti do kra​ja ovog sve​mi​ra.” “Na​dam se”, ka​žem ja. “Imaš adut za cjen​ka​nje”, pod​sje​ti me vr​hov​ni​ca pre​ko Aje. “Moj unuk je tvo​je osi​‐ gu​ra​nje. Ako umre, ja bri​šem tvoj brod s neba. Po​tro​ši ga mu​dro.” Za​što mi go​vo​ri ne​što što već znam? “Vri​je​me je da kre​ne​mo, Dar​rowe.” Qu​inn mi se nas​lo​ni na rame. Sta​vi mi jed​nu ruku na kri​ža, kao da me želi pod​sje​ti​ti na to da ni​sam sam. Kim​nem joj. Ona me po​‐ kri​va dok kre​ćem uvis s dje​ča​kom, oko či​jeg je vra​ta omo​ta​na moja bri​tva. Qu​inn oprez​no po​gle​da pre​to​ri​jan​ce i vine se za mnom. Imam adut za cjen​ka​nje. Što je vr​hov​ni​ca htje​la time reći? Je li me upo​zo​ra​va​la da ga mogu po​tro​ši​ti samo je​‐ dan​put? Da ubi​jem Lysan​de​ra samo ako više ne​mam kamo? Onda shva​tim za​što je to rek​la – jer Aja gle​da Qu​inn koja se diže s tla kao mač​ka miša. “Aja, ne!” za​ur​la Lysan​der. “Qu​inn!” vik​nem ja. Aja sko​či na​pri​jed u tren oka, brža od sva​ke mač​ke. Zgra​bi Qu​inn za kosu. Qu​inn iz​be​zum​lje​no za​okre​ne bri​tvu da se obra​ni od go​le​me žene. No pres​po​ra je. Aja je li​je​‐ vom ru​kom za​bi​je gla​vom u tlo. Uda​ra je u slje​po​oč​ni​cu. Ok​lop​lje​nom ša​kom po kos​‐ ti. Če​ti​ri puta pri​je nego što ja i trep​nem. Qu​inn trza no​ga​ma i sk​vr​či se u sebe kao pauk kad umi​re, kri​ve​ći se od gr​če​va. Aja se od​mak​ne i na​smi​je​še​no me po​gle​da.

132

www.balkandownload.org

19.

Roda Oni zna​ju da sam na​gao. Ovo je ma​mac. Ona je udi​ca. Uzet će Lysan​de​ra ako za​gri​‐ zem i na​pad​nem Aju. Is​ko​ris​tit će onaj dje​lić se​kun​de kad mak​nem bri​tvu s nje​ga da me oma​me ili ubi​ju. Iza sebe za​ču​jem pri​pre​ma​nje oruž​ja, pa za​dr​žim bri​tvu na dje​ča​‐ ko​vu grlu. Obr​nem smjer čiz​ma​ma i kre​nem na​trag da je po​dig​nem s tla. No pri​je nego što stig​nem do nje, neki dru​gi zlat​ni pro​ju​ri kraj mene, spu​šta​ju​ći se odoz​go bez ok​lo​pa, da je uzme u na​ru​čje i od​ne​se gore. Ša​kal. Su​nem uvis, kroz kišu, u vra​ta ukr​caj​nog pros​to​ra, i sle​tim u rodi. Čiz​me mi zvek​‐ nu po me​tal​noj pa​lu​bi i ja klek​nem gur​nuv​ši Lysan​de​ra dub​lje u pros​tor pre​ma Se​vru. Dje​čak pad​ne na ko​lje​na. Ne​ko​li​ko de​se​ta​ka mo​krih augus​tu​so​va​ca sto​ji i bu​lji u mene. Skre​nu po​gle​de na dje​ča​ka. Ša​kal stig​ne za nama nes​pret​no dr​že​ći Qu​inn jed​‐ nom ru​kom. Brod se sta​ne di​za​ti i vra​ta se ši​šta​vo za​tvo​re iza nas pre​ki​nuv​ši ka​ko​fo​ni​ju vje​tra i rike mo​to​ra. Roque se pro​gu​ra kroz os​ta​le i za​gle​da u mene, a onda po​gle​dom pri​je​đe na Ša​ka​la i Qu​inn; sva​kog tre​na sna​ga ga sve više na​pu​šta. Ša​kal njež​no po​lo​ži Qu​inn na tlo i zba​ci neo​d​go​va​ra​ju​će gra​vi​ta​cij​ske čiz​me, koje je po​su​dio od jed​nog Huje. Roqu​eova se usta po​mak​nu. Ni​šta ne iz​a​đe iz njih. “Je li...” naj​zad pro​mrm​lja. “Ima li žu​tih u bro​du?” upi​ta me Ša​kal. Po​gle​dam Har​pi​ju. Po​ša​ljem Har​pi​ju pre​ma glav​nim ka​bi​na​ma. “Nađi Mus​tang. Pi​taj je.” Ona otr​či. “Pri​bor za prvu po​moć”, odre​že Ša​kal pi​pa​ju​ći Qu​in​nin puls. Pro​vje​ri joj zje​ni​ce. Nit​ko se ne po​mak​ne. “Sad!” Roque za​te​tu​ra po​tra​ži​ti ga. Oblu​tak strg​ne pri​bor sa zida i do​ba​ci mu ga. On ga do​ne​se Ša​ka​lu. Pot​pu​no praz​na uma, gle​dam Qu​inn dok joj ti​je​lom hara još je​dan na​pa​daj gr​če​va, a iz nosa i usta iz​la​zi ne​hu​ma​no kr​klja​nje. Kraj mene sto​ji Roque, bez kapi krvi u licu. Ru​ka​ma bes​po​moć​no seže pre​ma dje​voj​ci koju voli, kao da će sna​gom vo​lje po​pra​vi​ti ono što je slom​lje​no; no u sebi zna da ne može baš ni​šta. Pad​ne na ko​lje​na. Ša​kal otvo​ri pri​bor za prvu po​moć i pre​bi​re po sa​dr​ža​ju. Svo​jom je​di​nom ru​kom sa​mo​po​uz​da​no pre​la​zi po ure​đa​ji​ma u ku​ti​ji dok ne pro​na​‐ đe sre​br​nu šip​ku ne veću od mog ka​ži​pr​sta. Iz​va​di je i ak​ti​vi​ra. Ure​đaj tiho šumi i zra​‐ 133

www.balkandownload.org či sla​baš​nu pla​vu svje​tlost. “Tre​bam ne​či​ji da​ta​pad. Moj je spr​žio EMP.” Nit​ko se ne po​mak​ne. “Dje​voj​ka će umri​je​ti. Mr​k​li da​ta​pad. Sad.” Pru​žim mu svoj. On ne po​gle​da uvis u mene, ali na​čas zas​ta​ne kad ugle​da moje pre​poz​nat​lji​ve ruke. “Hva​la što si nas spa​sio, Ko​sac”, žur​no iz​go​vo​ri. “Za​hva​li ses​tri.” Lysan​der us​ta​ne i dođe kraj mene. Tiho pro​ma​tra, bez suza u oči​ma. Oblu​tak i Kla​‐ un čuče na pe​ta​ma. Nit​ko ne dira Roqu​ea, prem​da ga po​vre​me​no po​gle​da​ju; ru​ka​ma stiš​ću ko​lje​na ili bri​tve i ša​pu​ću koje god mo​li​tve za sre​ću koje zlat​ni ša​pu​ću. Ša​kal pre​la​zi sre​br​nim mag​net​nim re​zo​na​to​rom iz​nad Qu​in​ni​ne gla​ve i gle​da ho​lo​‐ gram na mom da​ta​pa​du. Pro​ku​ne. “Što je?” upi​ta Roque. Ša​kal ok​li​je​va. “Mo​zak joj na​ti​če. Ako ne us​pi​je​mo kon​tro​li​ra​ti pri​ti​sak, ima​mo pro​blem.” Prč​ka po me​di​cin​skoj opre​mi i ot​pet​lja neki ure​đaj s pro​zir​nom ci​je​vi. “Taj pri​ti​sak spri​je​čit će ure​dan pro​tok krvi kroz mo​zak. Ot​ka​zat će jer su krv​ne žile na​pe​te od pri​ti​ska.” “Hoće li umri​je​ti?” upi​tam. “Neće od oto​ka”, kaže Ša​kal. “Ne ako us​pi​jem dre​ni​ra​ti te​ku​ći​nu i sma​nji​va​ti pri​ti​‐ sak kako bude ras​tao. Ali tre​bat ćemo joj na​kre​nu​ti gla​vu da krv može teći kroz vrat​‐ ne žile. Odr​ža​va​ti sta​bi​lan krv​ni pri​ti​sak. Dati joj ki​si​ka.” Po​dig​ne po​gled, to​li​ko mr​‐ šav i mo​kar da bih po​mis​lio da je cr​ve​ni, a ne zlat​ni, kad ne bi bilo te pe​pe​ljas​te kose. “Oblu​tak, je li tako? Nađi joj ki​sik. Pos​lu​žit će i ma​ska za di​sa​nje ako joj ne po​kri​je čelo.” Oblu​tak klis​ne. Nov na​pa​daj gr​če​va is​kri​vi Qu​in​ni​no ti​je​lo. Ja i da​lje bes​po​moć​no gle​dam i sta​vim ruku Roqu​eu na rame. On se is​pr​va lec​ne od mog do​di​ra. Har​pi​ja ule​ti na​trag u pros​to​ri​ju. “Nema tri​ska​nih žu​tih.” “Sra​nje”, op​su​je Kla​un. “Sra​nje. Sra​nje. Sra​nje. Sra​nje.” No​gom šuta po zidu. Ša​kal zas​ta​ne, na​čas po​gle​da Roqu​ea, pa kre​ne u ak​ci​ju. Pr​stom po​ka​že Kla​una, Har​pi​ju i ne​ko​li​ko čla​no​va kuće. “Tre​bam po jed​no​ga za sva​ku ruku i za gla​vu. I da​lje će ima​ti na​pa​da​je, a ne​ka​ko slu​tim da će ovo biti žes​to​ka vož​nja. Pre​mjes​tit ćemo je iz ovog glu​pog pros​to​ra i dr​žat ćete je to​kom ope​ra​ci​je.” Po​vu​če joj kosu u konj​ski rep, za​mo​li me da ga pri​dr​žim i iz​vu​če mali ioni​za​tor iz me​di​cin​skog pri​bo​ra. Stis​ne ga zu​‐ bi​ma iz​nad ruke te se trg​ne kad on uni​šti bak​te​ri​je i suhe fo​li​ku​le na koži. “Kla​une, odre​ži joj kosu – svu.” Ša​kal us​ta​ne i do​ba​ci ioni​za​tor Kla​unu koji se sag​ne u na​mje​ri da ga pre​vu​če pre​ko Qu​in​ni​ne zlat​ne kose, ali mu ga Roque otme iz ruke. Sta​ne iz​nad Qu​inn i ne može se po​mak​nu​ti. “Kako se zove?” upi​ta Ša​kal Roqu​ea. “Qu​inn.” 134

www.balkandownload.org “Reci joj ne​što. Pri​čaj joj neku pri​ču.” La​ga​no drh​tu​re​ći, Roque šmrc​ne i smi​re​no se obra​ti Qu​inn. “Ne​kad, u vri​je​me Sta​‐ re Zem​lje, ži​vje​la su dva go​lu​ba koja su se jako vo​lje​la...” Pre​ba​ci je​dan gumb na ioni​‐ za​to​ru i po​mak​ne ruku. In​tim​no je. Kao da je kupa. Njih dvo​je sami neg​dje da​le​ko. Puno pri​je onog vre​me​na kad je ona pri​ča​la pri​če uz lo​gor​ske va​tre na Ins​ti​tu​tu. Puno pri​je ovog uža​sa. Osje​tim vonj spa​lje​ne kose, a Ša​kal us​ta​ne i pri​đe mi. “Što se to do​lje do​go​di​lo?” upi​ta. “Pul​so​Mla​tom ju je?” Iz​ne​na​đe​no ga po​gle​dam. “Nisi vi​dio? Aja ju je ru​ka​ma.” “Mr​k​lo sra​nje.” On stis​ne če​ljust. Za​mu​će​nim oči​ma po​gle​da či​tav pri​zor. “Kako smo do ovo​ga doš​li?” “Bio je to Oc​ta​vi​jin put ci​je​lo vri​je​me”, ka​žem tiho. “Pri​je nego što smo mi uop​će sti​gli na Mars, ona je na​mje​ra​va​la Bel​lo​na​ma dati nad​gu​ver​ner​stvo. Sve​ča​nost je bila zam​ka.” “Kad si ti to ot​krio? Pri​je ili pos​li​je dvo​bo​ja?” “Pri​je”, sla​žem. “Do​bro si to odi​grao. Mi is​pa​da​mo žr​tve. Vi​dim da je Mus​tang za​ka​za​la u svom za​‐ dat​ku.” “Je li je vas otac pos​lao da se uba​ci u Oc​ta​vi​jin dvor?” “Ne. Pret​pos​tav​ljam da je to bila nje​zi​na za​mi​sao. Pri​bli​ži​ti se zma​ju...” “I Ju​lii su pro​tiv nas.” On za​miš​lje​no kim​ne. “Ima smis​la. Po​li​ti​ča​ri su po​ku​ša​va​li odvo​ji​ti Vic​tru od nas pri​je nego što su doš​li Kar​nus i Aja.” “Ne dje​lu​ješ za​bri​nu​to.” “Vic​tra je mi​lje​ni​ca svo​je maj​ke.” Od​mah​ne gla​vom kao da se ne​če​ga sje​tio. “Ali ski​nu​la mi je s vra​ta tro​je op​si​di​ja​na​ca. Tro​je. Uz nas je i du​hom i ti​je​lom.” Gle​dam kako Roque za​vr​ša​va s re​za​njem Qu​in​ni​ne kose. “Hoće li ona pre​ži​vje​ti?” upi​tam tiho. “Ima ko​ma​di​će kos​ti​ju u mo​žda​nom tki​vu. Čak i ako za​us​ta​vi​mo na​ti​ca​nje, kr​va​ri. Jako.” Gle​da​mo do​lje u Qu​inn, sada će​la​vu. Lice joj je mir​no. Na boč​noj stra​ni lu​ba​nje ima samo male kon​tu​zi​je. Čo​vjek ni​kad ne bi po​mis​lio da umi​re. Roque je jako bla​go mi​lu​je po čelu i ša​pu​će joj njež​nos​ti, “Mo​žeš li je spa​si​ti?” Okre​nem se Ša​ka​lu. “Ima li šan​se?” “Ne ov​dje. Ako nas do​ve​deš u brod​sku bol​ni​cu, onda da, ima pri​ma šan​si.” Roque joj pje​va ne​što njež​no dok je os​ta​li po​di​žu da je od​ne​su u dru​gu pros​to​ri​ju. Pje​smu koju je smis​lio kraj lo​gor​ske va​tre, u gor​ju, dok je moja voj​ska jela. Qu​inn je tada bila s Ca​ssi​usom, kao što valj​da sve Žene budu pri​je ili kas​ni​je. No čak sam i tada pri​mje​ći​vao kako nje​zin po​gled su​sre​će Roqu​eov. Oni su ti go​lu​bi pi​smo​no​še iz nje​go​ve pri​če, koji se ne​pres​ta​no mi​mo​ila​ze na nebu. Kako je bio uz​bu​đen što će se 135

www.balkandownload.org opet naći s njom. Puk​nem iz​nu​tra. Još je mogu spa​si​ti. Mogu to sre​di​ti. Vr​hov​ni​ca je bila u pra​vu. Po​greš​no sam shva​ćao u ko​joj se mje​ri mogu cjen​ka​ti. Što sam tre​bao uči​ni​ti? Ubi​ti nje​zi​na unu​ka ako Aja ubi​je Qu​inn? A što da je ubi​la Se​‐ vra, Mus​tang, Roqu​ea? Imam sre​će što nije na​udi​la ve​ćem bro​ju njih. Okre​nem se pre​ma Se​vru. On mir​no sto​ji u svom ok​lo​pu i pro​ma​tra nas, pro​ma​tra Roqu​ea kako grli dje​voj​ku koju on voli, prem​da ni​kad ne go​vo​ri o tomu, dje​voj​ku koju on ni​kad ne bi mo​gao ima​ti. Straš​na bol du​bo​ko mu je ure​za​na u or​lov​sko lice. Ne​pris​tu​pač​ni Se​vro, imun na bol, na tugu, na to što mu je Li​lath, Ša​ka​lo​va do​glav​ni​ca, is​ko​pa​la jed​no oko; sve to sada se sru​či​lo na nje​ga. Qu​inn ni​kad nije na​zi​va​la Se​vra Go​bli​nom, kao mi os​ta​li. Vic​tra mu sta​vi ruku na rame pri​mi​je​tiv​ši nje​go​vu bol iako joj ne ra​zu​mi​je raz​log. On je otre​se. “Ne poz​na​jem te”, za​re​ži. Vic​tra us​tuk​ne. “Opros​ti.” “Što če​kaš, Kos?” želi on zna​ti. “Ni​smo se još mak​li s ovog ka​me​na.” Trg​ne gla​vom. Pos​lu​šam i za​mo​lim Vic​tru da po​ve​de vr​hov​ni​či​na ma​log. Se​vro i ja pop​ne​mo se po ljes​tva​ma i sret​ne​mo Tac​tu​sa u uskom hod​ni​ku koji vodi do pros​to​ra za put​ni​ke i pi​lot​ske ka​bi​ne. “Oj, kume”, do​ba​ci mi Tac​tus zak​lo​niv​ši svo​je oz​li​je​đe​no rame. Mo​kra kosa visi mu pre​ko na​smi​ja​nih oči​ju. Gla​sa​nje, ne oba​zi​re se na Qu​in​ni​no sta​nje. “Slje​de​ći put kad is​pla​ni​raš ne​što dra​ma​tič​no, reci nam da sti​žeš, pa da ne pi​ša​mo u gaće.” Pro​gu​ram se kraj nje​ga. “Ne sada, Tac​tu​se.” “Uvi​jek do​sa​dan.” Od​mje​ri Se​vra. “Gle, gle. Go​blin. Ako je to mo​gu​će, ti si se još više sma​njio, kume.” Se​vro se ne os​mjeh​ne. Uđe​mo u pros​tor za put​ni​ke gdje augus​tu​sov​ci i Huje za​kop​ča​va​ju si​gur​nos​ne po​‐ ja​se​ve pri​pre​ma​ju​ći se za iz​la​zak iz at​mo​sfe​re. Tac​tus nas pra​ti u sto​pu. “Hej, ma​ni​ja​ci”, poz​dra​vi Tac​tus Huje. “Dra​go mi je što opet vi​dim vaše sit​ne ma​‐ len​kos​ti. Po​seb​no tebe, Oblu​tak.” “Jedi gov​na”, kaže Oblu​tak po​dig​nuv​ši po​gled s po​ma​ga​nja jed​nom Augus​tu​so​vu ma​lom ne​ća​ku da se za​kop​ča. Tac​tus se nag​ne pre​ma meni kad pro​đe​mo pros​tor za put​ni​ke. “Do​bri su ti pri​ja​te​lji kad su doš​li i spa​si​li te. Mis​lio sam da su ra​š​tr​ka​ni po Rubu.” “Bili smo”, kaže Se​vro. “Kako to da ste se vra​ti​li?” upi​ta Tac​tus. “Zbog lo​šeg vre​me​na?” Se​vro ne kaže ni​šta. Tac​tus se na​smi​je una​toč broj​nim ru​pa​ma u svom ok​lo​pu. “Baš su onak​vi kak​ve ih vo​liš, ha, Dar​rowe? Pri​ja​te​lji koji će ri​ski​ra​ti i ži​vot i udo​ve da bi uvi​jek bili u tvo​joj sje​ni?” Trk​ne me malo pre​vi​še za​igra​no, pa me malo za​mr​lja svo​jom krv​lju. Do​đe​mo do za​tvo​re​nih vra​ta pi​lot​ske ka​bi​ne. Tac​tus se lec​ne kad ra​me​nom bub​ne u pre​gra​du. 136

www.balkandownload.org Se​vro se vuče iza nas. “Kako ti je rame?” upi​tam. “Bo​lje nego gla​va one tamo cure. Qu​inn, zar ne? Ona brza iz Mar​so​ve kuće. Aja ju je do​bro stri​ska​la. Šte​ta. Rado bih je odveo na...” Se​vro šut​ne Tac​tu​sa u jaja odos​tra​ga; opa​li ga sto​pa​lom među noge sna​gom koja bi udu​bi​la me​tal. Lak​tom ga kres​ne po jed​noj stra​ni gla​ve i brzo na​mjes​ti noge u for​mu iz kra​va​ta. Još tri udar​ca po uši​ma pri​je nego što se Tac​tus slo​ži na pod. Se​vro Tac​tu​su za​bi​je jed​no ko​lje​no u ranu na ra​me​nu, pod​lak​ti​com mu pri​tis​ne grlo, dru​gim ko​lje​‐ nom me​đu​nož​je, a slo​bod​nom ru​kom na​mjes​ti nož iz​nad Tac​tu​so​va oka. “Samo još jed​nom zuc​ni o Qu​inn i odre​zat ću ti jaja i za​bit ću ti ih u očne dup​lje.” “Brat mi je uvi​jek go​vo​rio... ne gubi jaja... iz vida”, grca Tac​tus. Me​tal​na vra​ta ka​bi​‐ ne ši​šta​vo se otvo​re. Ok​vir im is​pu​ni Augus​tus. Za​ble​ne se do​lje u taj pri​zor, a u taj čas Vic​tra do​ve​de Lysan​de​ra iz straž​njeg di​je​la bro​da tu na​pri​jed. “Još malo pa su go​to​vi, po​gla​va​ru”, ka​žem. Pre​ko​ra​čim Tac​tu​sa i Se​vra da se pri​‐ dru​žim nad​gu​ver​ne​ru u ka​bi​ni. Vic​tra ta​ko​đer, ali ona za​ga​zi na Tac​tu​sa, snaž​no upri​‐ jev​ši pe​tom. “Pri​ma rad”, kaže ona Se​vru. “Otri​skaj, kra​vo.” “Tko je taj mali?” upi​ta me ona na​kon što uđe​mo u ka​bi​nu i za​tvo​ri​mo vra​ta. Ka​‐ žem joj. “Sin vi​te​za gnje​va? Opak čo​vje​ču​ljak. Mis​lim da mu se ne svi​đam.” “Ne​moj to osob​no shva​ća​ti.” Pi​lot​ska ka​bi​na veća je od moje sobe u vili u Ci​ta​de​li. Sje​da​la za pi​lo​ta i ko​pi​lo​ta op​to​če​na su lam​pi​ca​ma. Mus​tang sje​di s li​je​ve stra​ne, a pla​va pi​lot​ki​nja s des​ne. Pla​va je pri​klju​če​na na brod. Is​pod kože na li​je​voj slje​po​oč​ni​ci svi​je​tli joj ne​što mo​dro. Mus​‐ tang uprav​lja bro​dom, des​nom ru​kom u ho​lo​graf​skoj kon​trol​noj priz​mi, i brzo raz​go​‐ va​ra s pla​vom. S dru​ge stra​ne za​kriv​lje​nog vi​di​zo​ra leb​di Zem​lja. Augus​tus, Pliny i ko​mič​no pog​nu​ti Ka​vax au Te​le​ma​nus ras​prav​lja​ju o na​šim op​ci​ja​ma iza Mus​tang. Mir​no je. “Do​bro si to iz​veo, Dar​rowe”, kaže Augus​tus ne okre​ću​ći se da me po​gle​da. “Ali mo​gao si iz​a​bra​ti neki bo​lji brod...” Mus​tang ga pre​ki​ne. “Što se do​ga​đa tamo stra​ga? Ču​jem da je net​ko ra​njen.” “Qu​inn umi​re”, ka​žem. “Mo​ra​mo je do​ves​ti u neku bol​ni​cu, i to brzo.” “Čak i kad uđe​mo u or​bi​tu, tre​bat će nam još tri​de​set mi​nu​ta do naše flo​te”, kaže Mus​tang. “Leti brže.” Brod se za​tre​se kad ga Mus​tang i pla​va po​tje​ra​ju iz sve sna​ge. “Bio je to do​bar plan”, kaže Ka​vax ši​ro​ko se os​mje​hu​ju​ći pre​ma do​lje, u Mus​tan​gi​‐ nu smje​ru. “Bio je to do​bar plan, Vir​gi​nia, in​fil​tra​ci​ja u vr​hov​ni​či​no ku​ćans​tvo. Baš kao kad si bila mala. Ono kad ste se ti i Pax sa​kri​li u grm da pris​lu​šku​je​te vi​je​će tvog oca. Samo što je Pax bio veći od grma!” Na​smi​je se glas​nim gro​ho​tom koji sme​te tihu pla​vu. 137

www.balkandownload.org Mus​tang po​seg​ne iza sebe da mu stis​ne pod​lak​ti​cu, a šaka joj je ma​nja od nje​go​va lak​ta. On za​blis​ta od po​no​sa po​put lo​vač​kog psa s fa​za​nom u zu​bi​ma i ogle​da se uoko​lo pro​vje​ri​ti je​smo li svi pri​mi​je​ti​li nje​zin kom​pli​ment. Ona zna pos​tu​pa​ti s mu​‐ škar​ci​ma ve​ćim od med​vje​da. U us​po​red​bi s lju​bav​lju na licu tog čo​vje​ka, Augus​tu​so​va ne​za​in​te​re​si​ra​nost dje​lu​je ču​do​viš​no. Što je još gore, poz​li mi kad se sje​tim da je Ša​kal tom čo​vje​ku ubio sina. Mus​tang me okrz​ne naj​ma​njim mo​gu​ćim po​gle​dom; kosa joj je za​ve​za​na na za​tilj​‐ ku, us​po​me​na na osmi​jeh još joj na​bi​re ku​to​ve us​ni​ca, a meni je kao da sam do​bio ša​‐ kom u srce. Nema osmi​je​ha za mene. I pr​sten s ko​njem više joj ne kra​si prst. Ti​ši​na po​tra​je dugo. Augus​tus se okre​ne da me po​gle​da. “Pret​pos​tav​ljam da je Oc​‐ ta​via i tebe po​ku​ša​la str​pa​ti u svoj tor?” “Po​ku​ša​la je.” “Neka se tri​ska. Kla​dim se da si joj re​kao da se tri​ska, ha, deč​ko?” za​gr​mi Ka​vax. Lup​ne me po ra​me​nu, pa po​sr​nem na Vic​tru. “Opros​ti.” Is​kriv​lje​nje kao drvo u stak​le​‐ ni​ku, koje je na​ras​lo pre​vi​so​ko za krov. Iz cr​ve​ne ra​čvas​te bra​de ci​je​di mu se voda. “Opros​ti”, po​no​vi on Vic​tri. “Za​pra​vo, kne​že Te​le​ma​nu​se, nje​zi​na po​nu​da uči​ni​la mi se pri​mam​lji​vom. Ona se pre​ma svo​jim kop​ljo​no​ša​ma zna op​ho​di​ti s po​što​va​njem. Za raz​li​ku od ne​kih.” Augus​tus ne gubi vri​je​me na za​dir​ki​va​nje. “Is​ku​pit ću ti se za to. Tvoj sam duž​nik, Dar​rowe. Pod uvje​tom da dos​pi​je​mo do moje flo​te.” “Duž​nik ste i Mus​tang i Hu​ja​ma, isto ko​li​ko i meni”, ka​žem. “Što su to Huje?” upi​ta on. “Moji pri​ja​te​lji u cr​nim ok​lo​pi​ma. Se​vro je vođa.” “Se​vro. Ono malo zlo koje je bilo na mom kop​ljo​no​ši, taj?’ Nad​gu​ver​ner po​dig​ne obr​vu. “I mis​lio sam da sam ga pre​poz​nao. Fit​c​h​ne​rov mali.” Ne svi​đa mi se nje​gov ton. “Onaj koji je ubio ono de​ri​šte od Pri​ama.” “On je s nama, po​gla​va​ru. Odan je kao moje ruke.” Vra​ta za​ši​šte i pri​dru​že nam se Se​vro i Tac​tus. Svi se okre​ne​mo i po​gle​da​mo ih. Se​‐ vro malo us​tuk​ne. “Što je?” na​ro​gu​ši se. Tac​tus klis​ne u stra​nu, da​lje od Se​vra. “Jesi li odan meni ili svo​me ocu, Se​vro?” upi​ta Augus​tus. “Ko​jem ocu? Ja sam ko​pi​la​no​vo ko​pi​le.” Se​vro skep​tič​no od​mje​ri nad​gu​ver​ne​ra od gla​ve od pete. “A uz sve duž​no po​što​va​nje, po​gla​va​ru, i za vas me jako boli kita od ovce. Vaša kći do​ve​la me s Ruba. Odan sam njoj. Ali pri​je sve​ga sam odan Kos​cu. To je to.” “Pazi kako se po​na​šaš, šte​ne malo”, za​re​ži Ka​vax. “Vi ste si​gur​no Paxov otac. Žao mi je što je oti​šao. Bio je čo​vjek za ko​jeg bih mo​‐ gao dati ži​vot. Ali vi​dim da je do​bar iz​gled nas​li​je​dio od maj​ke,” Ka​vax nije na​čis​to je li to bila uvre​da. Augus​tus pro​ma​tra. “Dar​rowe, du​gu​jem ti is​pri​ku. Bio si u pra​vu. Oda​nost se, čini 138

www.balkandownload.org se, može odr​ža​ti i iz​van Ins​ti​tu​ta. Sad... Lysan​de​re.” Augus​tus po​gle​cia kroz vi​di​zo​re le​tje​li​ce. Po​la​ko se us​pi​nje​mo. On klek​ne da se obra​ti dje​ča​ku. “Čuo sam da se o tebi pri​ča da si iz​u​ze​tan mo​mak, Lysan​de​re.” “Je​sam, po​gla​va​ru”, kaže Lysan​der što može uvjer​lji​vi​je. “Čes​to me tes​ti​ra​ju i vjež​‐ bam se u raz​nim po​lji​ma. Ri​jet​ko kad iz​gu​bim u šahu. A i kad iz​gu​bim, ne​što na​učim, kako i tre​ba.” “Je li? Ne​kad sam imao sina kao što si ti, Lysan​de​re. Ali si​gu​ran sam da to već znaš.” “Adri​us au Augus​tus”, kaže Lysan​der, upu​ćen u ro​dos​lov​na sta​bla. “Ne.” Augus​tus od​mah​ne gla​vom. “Ne. Moj mla​di sin uop​će nije kao ti.” Dje​čak se na​mr​šti. “Onda sta​ri​ji. Cla​udi​us au Augus​tus?” Mus​tang po​gle​da pre​ko ra​me​na. “Da.” Augus​tus kim​ne. “Drag, po​se​ban dje​čak, lav​ljeg srca. Bo​lji od mene. Bla​ži. Vla​dar.” Upu​ti mi neo​bi​čan, zna​ko​vit po​gled. “Bili bis​te pri​ja​te​lji.” Lysan​der po​ku​ša iz​gle​da​ti dos​to​jans​tve​no. “Što mu se do​go​di​lo?” “Taj dio su ti pre​šu​tje​li, ha? Pa, je​dan kru​pan mla​dić iz kuće Bel​lo​na, po ime​nu Kar​nus, bio je pre​vi​še slo​bo​dan pre​ma mla​doj ženi ko​joj se moj sin udva​rao. Moj se sin uvri​je​dio i iz​a​zvao Kar​nu​sa na dvo​boj. Na kra​ju, kad je moj dje​čak bio sav slom​‐ ljen i kr​vav, Kar​nus je klek​nuo, pri​mio gla​vu mog sina...” on po​lo​ži jed​nu ruku oko Lysan​de​ro​ve gla​ve, “... i mla​tio njo​me po kal​dr​mi dok se nije ras​puk​la i dok sva nje​go​‐ va po​seb​nost nije is​cu​ri​la.” Po​tap​ša dje​ča​ka po obra​zu. “Na​daj​mo se da ni​kad ne​ćeš mo​ra​ti vi​dje​ti ta​kav pri​zor.” “Pla​ni​ra​te li vi to uči​ni​ti meni, po​gla​va​ru?” hra​bro upi​ta Lysan​der. “Ja sam ču​do​vi​šte samo kad je to prak​tič​no”, na​smi​je​ši se Augus​tus. “Mis​lim da ovaj put neću to mo​ra​ti. Znaš, mi se samo po​ku​ša​va​mo vra​ti​ti kući. Dok nas tvo​ja baka pu​šta, kao što se čini da tre​nu​tač​no radi, ti si si​gu​ran.” “Baka kaže da ste vi la​žac.” “Iro​nič​no. Na​dam se da ćeš joj is​pri​ča​ti kako smo bili do​bri pre​ma tebi.” “Ako bu​de​te do​bri pre​ma meni.” “Po​šte​no.” Augus​tus do​tak​ne dje​ča​ko​vo rame i us​ta​ne. “Vic​tra. Odve​di ga u pros​tor za put​ni​ke.” Vic​tra se smrk​ne. Na​rav​no da je Augus​tus iz​a​brao je​di​nu ženu osim Mus​tang. Tac​‐ tus pri​mi​je​ti nje​zi​nu re​ak​ci​ju i is​tu​pi. “Mogu li ja, po​gla​va​ru? Ni​sam vi​dio svo​ju bra​ću već dos​ta dugo. Bilo bi mi dra​go po​pri​ča​ti s mom​kom.” Augus​tus kim​ne kao da želi reći da ne mari. Vic​tra za​hva​li Tac​tu​su, iz​ne​na​đe​na nje​go​vom ges​tom. On joj na​mig​‐ ne, mene uštip​ne za rame, a Lysan​de​ra gru​bo po​tap​ša po gla​vi, go​to​vo ga sru​šiv​ši. Ne bih mu vo​lio upoz​na​ti bra​ću. “Dođi, ma​le​ni. Reci mi, jesi li ikad bio u ne​kom klu​bu Bi​ser?” upi​ta ga on na od​la​‐ sku. “Cure i deč​ki koji u njih za​la​ze nisu s ovog svi​je​ta.” Nez​grap​na roda diže se sve više i više. Za dvi​je mi​nu​te doći ćemo do ruba at​mo​sfe​‐ 139

www.balkandownload.org re. “Po​ku​ša​li su me ubi​ti na spa​va​nju”, pro​mrm​lja Augus​tus. “Ona zna da ja to neću za​bo​ra​vi​ti.” “Doći će na Mars”, ka​žem ja. “Zar nema ni​kak​vih iz​gle​da da vam se is​pri​ča?” upi​ta Pliny. “Is​pri​ča?” pras​ne Mus​‐ tang. “Ona je spa​li​la je​dan mje​sec, Pliny. Jesi ti idi​ot?” “Mir će oču​va​ti vašu lozu, po​gla​va​ru. Bo​lje nego rat. Ako se pos​ta​vi​te pro​tiv vr​‐ hov​ni​ce, čemu se mo​že​te na​da​ti?” Plinyju ide re​to​ri​ka. “Flo​te su joj ogrom​ne. Sred​stva bes​kraj​na. Vaše ime, vaša čast, ma ko​li​ko ve​li​ki bili, ne mogu iz​dr​ža​ti te​ži​nu Druš​tva. Po​gla​va​ru, uz​di​gli ste me u svog po​moć​ni​ka zbog toga što vri​je​dim. Jer ste vje​ro​va​li mo​jim sa​vje​ti​ma. Bez vas, ja ni​sam ni​šta. Sta​lo mi je samo do va​šeg do​bra. Pa pos​lu​‐ šaj​te sad moj sa​vjet, ako ga i da​lje ci​je​ni​te, i ne​moj​te do​pus​ti​ti da se ta rana s vr​hov​ni​‐ com zag​no​ji. Ne​moj​te da iz toga nas​ta​ne rat. Sje​ti​te se Ree, da, i kako je go​rje​la. Oču​‐ vaj​te mir svo​joj čas​noj obi​te​lji, na bilo koji na​čin.” Augus​tus po​dig​ne glas. “Kad je vr​hov​ni​ca na​va​lji​va​la na mene, sa​vi​jao sam se ona​‐ ko kako se zlat​ni tre​ba​ju sa​vi​ja​ti, uljud​no, dos​to​jans​tve​no. Ali sad je za​re​ža​la u mene i is​pod te uljud​nos​ti, is​pod mir​no​će, nje​zin nož uda​rit će u že​lje​zo. Ide​mo na Mars i ide​mo u rat. “Sti​že​mo u po​dru​čje ni​skog pri​ti​ska”, kaže Mus​tang. “Dr​ži​te se.” “Kak​vo je ono svje​tlo?” upi​ta Se​vro. “Ono što trep​ti iz​nad vi​si​no​mje​ra.” Pla​va hi​tro od​go​vo​ri. “Otva​ra​ju se vra​ta pros​to​ra za prt​lja​gu, do​mi​nu​se.” “Pros​tor za prt​lja​gu...” na​mr​štim se. “Mo​žeš li pre​uze​ti kon​tro​le?” “Ne, do​mi​nu​se. One​mo​gu​ćen mi je pris​tup.” Za​što bi se vra​ta pros​to​ra za prt​lja​‐ gu...? “On se po​nu​dio”, kaže Mus​tang. Obo​je smo shva​ti​li u is​tom tre​nut​ku. “Tac​tus se po​nu​dio.” “Ne”, za​re​žim, osup​nuv​ši sve osim Mus​tang. “Se​vro, Vic​tra, za mnom!” Stre​lo​vi​to se okre​nem i is​tr​čim kroz vra​ta ka​bi​ne, pog​nu​te gla​ve, hi​ta​ju​ći što brže mogu pre​ma straž​njem di​je​lu bro​da. “Pri​pre​mi​te se za bi​jeg”, za​ču​jem Mus​tang iza sebe, u ka​bi​ni. “Što se do​ga​đa?” pro​cvi​li Pliny. “TAC​T U​SE!” za​ur​lam. Vic​tra i Se​vro sli​je​de me u sto​pu. Os​ta​li Huje i čla​no​vi kuće zbu​nje​no me do​zi​va​ju dok tr​čim kroz pros​tor za put​ni​ke. Mr​gud ot​kop​ča si​gur​nos​ni po​jas. “Pro​šao je ovu​da s dje​ča​kom.” “Do​lje!” ka​žem mu i gur​nem ga na​trag u sje​da​lo. “Svi os​ta​ni​te sje​di​ti!” Ne bi Tac​tus to uči​nio. Ne bi mo​gao. Ali, kvra​gu, za​što ne? Za​što bih uop​će pret​‐ pos​ta​vio da on ne bi uči​nio ono što mu naj​bo​lje od​go​va​ra? To mu je u pri​ro​di. Ju​ri​mo niz ram​pe pre​ma skla​diš​noj ra​zi​ni, po​red sobe u ko​joj Ša​kal ope​ri​ra Qu​inn. Gur​nem vra​ta pros​to​ra za prt​lja​gu i poz​dra​vi me za​vi​ja​nje vje​tra. Zak​lop​na vra​ta vise 140

www.balkandownload.org otvo​re​na i pru​ža​ju po​gled na mrak ra​njen svje​tli​ma gra​da, da​le​ko is​pod nas. Kla​un i je​dan Augus​tu​sov kop​ljo​no​ša leže u ne​svi​jes​ti i kr​va​re. Po​la​ko kli​ze pre​ma otvo​re​nim vra​ti​ma. A Tac​tus je tek uda​lje​na toč​ki​ca u tami. Ne vi​dim ga do​bro, ali znam što je od​nio. Lysan​de​ra. “Se​vro.” Stis​nem pri​ja​te​lja za rame. “Pres​ta​ni!” On kipi. Dje​lu​je kao da želi is​ko​či​ti iz bro​da i poći za Tac​tu​som u praz​no. Ne može. Pre​kas​no je. Za​uz​vrat, uhva​ti​mo onu dvo​ji​cu one​svi​je​šte​nih zlat​nih pri​je nego što is​pad​nu kroz otvo​re​nu ram​pu. Vic​tra je za​tvo​ri na uprav​ljač​koj plo​či. Vra​ta se ši​šta​vo zak​lo​pe. “Nema ni​kak​vu ko​mu​ni​ka​cij​sku opre​mu”, kaže Vic​tra bez daha. “Ne na​kon onog EMP-a.” “Ne tre​ba mu mr​k​la opre​ma.” Se​vro po​ka​že Kla​uno​ve bose noge. “Gad ima gra​vi​ta​‐ cij​ske čiz​me. Čim se nađe na ske​ne​ri​ma br​zo​Kri​la​ca, oni će ga po​ku​pi​ti.” Zbro​jim dva i dva. “Ima​mo još dvi​je mi​nu​te dok ne po​ša​lju tru​pe za za​uzi​ma​nje bro​da.”

141

www.balkandownload.org

20.

Pak​lar Tre​bao sam zna​ci što će Tac​tus uči​ni​ti. Ubio je svo​ju prvu pri​mu​si​cu na Ins​ti​tu​tu, Ta​‐ ma​ru. Uvi​jek je pra​tio samo sna​gu. Uvi​jek je tra​žio samo po​bje​du. Znao sam da je ži​‐ vo​ti​nja, ali mis​lio sam da je moja ži​vo​ti​nja. Mis​lio sam da mu mogu vje​ro​va​ti. Ne, mis​lio sam da ga mogu pro​mi​je​ni​ti. Pro​ku​nem sa​mog sebe. Bu​da​lo aro​gant​na. Lju​ti​to se vra​tim u pi​lot​sku ka​bi​nu gdje se Augus​tus obra​ća pla​voj pi​lot​ki​nji. “Pi​lot​ki​njo, ho​će​te li nas us​pje​ti iz​vu​ći na si​gur​no?” “Ne, do​mi​nu​se. Ge​omet​ski mo​de​li ne po​ka​zu​ju ni​kak​vu vje​ro​jat​nost bi​je​ga.” Od​go​‐ vor joj je pri​mje​ren za pla​ve – emo​tiv​no suz​dr​žan, efi​ka​san i dek​la​ra​ti​van. Ti​je​lo joj je mr​ša​vo, ne​ka​ko pti​čje. Kao da je sva od gran​či​ca; du​ga​čak vrat, će​la​va, ne​što ma​nja gla​va. Oči su joj ve​li​ke i isto ona​ko za​go​net​no mo​dre kao di​gi​tal​ne te​to​va​že na lu​ba​‐ nji. Kad se kre​će, iz​gle​da kao da se na​la​zi pod vo​dom. Su​de​ći po jed​no​lič​nu na​gla​sku, po​tje​če s ne​kog as​te​ro​ida. “Ka​kav je vje​ro​jat​ni sce​na​rij?” “Uni​štit će nam mo​to​re palj​bom iz br​zo​Kri​la​ca. Pro​bu​šit će opla​tu bro​da i svi će u nje​mu po​gi​nu​ti. Al​ter​na​tiv​no, na​past će nas pi​ja​vi​ča​ri​ma. Za​ro​bit će sve na bro​du.” “Ili će nas jed​nos​tav​no raz​ni​je​ti mr​k​lim bom​ba​ma”, do​met​ne Se​vro. “Pla​va, do​ve​di me do mog bro​da i do​bit ćeš za​po​vjed​niš​tvo nad fre​ga​tom”, po​nu​di Augus​tus. “Dra​ža bi mi bila kr​sta​ri​ca”, pri​mi​je​ti ona. “Onda nad kr​sta​ri​com.” “Vrlo do​bro “ Pla​va na​mjes​ti neke gum​be. “Ja ću do​bro le​tje​ti, ali pa​ra​dig​ma se mora pro​mi​je​ni​ti pri​je nego što nam na​pad​nu vo​zi​lo, ako ima​mo na​mje​ru pre​ži​vje​ti.” Roda se diže pre​ma rubu Li​mi​ne at​mo​sfe​re. Taj brod zvjer​ka je ve​li​ka tr​bu​ha. De​‐ be​la je od skla​diš​nog pros​to​ra jer je na​mi​je​nje​na is​klju​či​vo ra​đa​nju voj​ni​ka iz ci​je​vi u svo​joj utro​bi. Lju​di po​put mene mogu je ra​sko​ma​da​ti iz br​zo​Kri​la​ca. Iz tak​vih smo bro​do​va na Aka​de​mi​ji lan​si​ra​li lju​de u zvjez​da​nim ča​hu​ra​ma na ne​pri​ja​telj​ske baze na as​te​ro​idi​ma. Va​tra od tre​nja ovjen​ča brod. “Ako se trup pro​bu​ši, za​dr​ža​vaj​te dah, do​mi​nii”, upu​ti nas pi​lot​ki​nja. “Ne​ma​mo 142

www.balkandownload.org do​volj​no ka​ci​ga za pre​živ​lja​va​nje.” Vic​tra se na​mr​šti. “Ako to uči​ni​mo, plu​ća će nam eks​plo​di​ra​ti.” “Onda iz​dah​ni​te”, uz​vra​ti pla​va. “Pa ži​vi​te još tri​de​set se​kun​da, dok vam bub​nji​ći ne eks​plo​di​ra​ju, a krv​ne žile se na​puh​nu kao ba​lo​ni. Ja ću za​dr​ža​va​ti dah.” Se​vro se okre​ne i po​gle​da me raz​ro​ga​če​nih oči​ju. “Mr​zim sve​mir.” “Ti mr​ziš sve.” Pr​s​ne​mo van iz Lu​ni​ne at​mo​sfe​re. Va​tra nes​ta​ne i ule​ti​mo u otvo​re​ni sve​mir po ko​‐ jem ka​pi​tal​ni bro​do​vi ar​ma​de kli​ze po​put ne​ma​ni u du​bo​kim mo​ri​ma Euro​pe. Tru​po​‐ vi su im is​toč​ka​ni stre​ljač​kim tor​nji​ći​ma kao pri​ljep​ci​ma, a otvo​ri han​ga​ra pre​si​je​ca​ju im tr​bu​he po​put ve​li​kih škr​ga. Tr​go​vač​ki bro​do​vi po​la​ko leb​de te​ret​nim ko​ri​do​ri​ma. Br​zo​Kril​ci i ose bave se svo​jim op​hod​nja​ma. Nit​ko se ne oba​zi​re na našu pri​sut​nost, osim onih koji nas pra​te s Lune. Vr​hov​ni​ci nije do toga da se ovo pro​ču​je. Vri​je​me ot​‐ ku​ca​va. Ne​ma​mo kamo po​bje​ći. Dok smo ima​li Lysan​de​ra, na​mje​ra​va​li smo pro​ći rav​no is​‐ pred to​po​va Ar​ma​de žez​la. No sada ćemo se mo​ra​ti pro​bi​ja​ti kroz tr​nje. Pi​lot​ki​nja nam je mir​na kao me​tal. Rek​la je da se pa​ra​dig​ma mora pro​mi​je​ni​ti. Što mogu uči​ni​ti? Mis​li. Mis​li. “Stu​pit ćemo u kon​takt s jed​nim bro​dom”, kaže Augus​tus. “Pot​ku​pit ćemo ih da nas za​šti​te. Svat​ko ima svo​ju ci​je​nu,” “Ome​ta​ju nam sig​nal. Ne mo​že​mo emi​ti​ra​ti”, pod​sje​ti ga Mus​tang. Umri​jet ćemo. Svi​ma nam je to jas​no. Augus​tus ne pa​ni​ča​ri i ne po​sus​ta​je. Ne znam kako sam za​miš​ljao da će se on no​si​ti sa smr​ću. Mo​žda sam se na​dao da će cvi​‐ lje​ti i pro​bli​je​dje​ti kao krpa. No una​toč svim svo​jim ma​na​ma, on je čvrst. Do​ma​lo po​‐ tom po​lo​ži koš​ča​tu ruku na Mus​tan​gi​no rame. Ona se iz​ne​na​đe​no trg​ne. “Bile to ra​ke​te ili na​pa​dač​ke le​tje​li​ce, umri​te kao zlat​ni”, oz​bilj​no nam se obra​ti Augus​tus. Ne zato što želi da mis​li​mo kako je on jak u zad​njim tre​nu​ci​ma ži​vo​ta, nego zato što vje​ru​je u to što jest – su​pe​ri​or​no biće, gos​po​dar svo​jih ljud​skih sla​bos​ti. Nje​mu je smrt samo kraj​nja sla​bost. Ljud​ska bića cvi​le dok umi​ru. Bore se za ži​vot čak i kad nema nade. On neće. Nije smrt jača od nje​go​va po​no​sa. Zlat​ni su um​no​go​me ve​oma na​lik cr​ve​ni​ma. Pak​la​ri od​la​ze u smrt radi svo​jih obi​‐ te​lji, radi po​no​sa svog kla​na. Ne cvi​le kad se rud​ni​ci uru​še oko njih ni kad iz sje​na iz​‐ a​đu ja​mi​čar​ke. Pad​nu, a nji​ho​vi pri​ja​te​lji za​pla​ču i od​gu​ra​ti im ti​je​lo u stra​nu. No mi se mo​že​mo ra​do​va​ti dolu; čemu se mogu ra​do​va​ti zlat​ni? Kad oni po​gi​nu, ti​je​lo im nes​ta​ne, a ime i dje​la os​ta​nu dok ih vri​je​me ne pre​ga​zi. I to je sve. Ako bi se itko sada tre​bao bo​ri​ti za ži​vot, onda bi tre​ba​li zlat​ni. Ja se bo​rim jer no​sim ba​klju ne​če​ga što ne smi​je umri​je​ti, što se ne smi​je uga​si​ti. Sto​ga zgra​bim Se​vra za rame i uz stra​šan, je​ziv smi​jeh ka​žem pi​lot​ki​nji da nas pri​‐ mak​ne naj​u​bo​ji​ti​jem bro​du u or​bi​ti, koji je sad pro​mi​je​nio smjer kre​ta​nja tako da nas pre​sret​ne. 143

www.balkandownload.org “Do​ve​di nas bli​že Van​gu​ar​du”, po​no​vim pla​voj. “Time će nam se iz​gle​di za pre​živ​lja​va​nje sma​nji​ti za...” “ Ne​moj mi uop​će go​vo​ri​ti iz​gle​de, samo uči​ni tako”, na​re​dim. Svi se okre​nu i po​‐ gle​da​ju me. Ne zato što sam re​kao ne​što čud​no, nego zato što su če​ka​li da se okre​nu i po​gle​da​ju me. Svi su se po​ti​ho mo​li​li da smis​lim neki plan. Čak i Augus​tus. Eo je rek​la da će se lju​di uvi​jek uz​da​ti u mene. Vje​ro​va​la je da ja imam neku oso​bi​‐ nu, ne​ka​kav duh koji uli​je​va nadu. Ja to ri​jet​ko osje​ćam u sebi. Sad ni​ma​lo. Osje​ćam samo užas. U sebi se osje​ćam kao ma​le​ni dje​ča​rac – lju​ti​to, raz​dra​ž​lji​vo, se​bič​no, kri​‐ vo, tuž​no, usam​lje​no – a oni se sve​jed​no uz​da​ju u mene. Go​to​vo se slo​mim pod nji​ho​‐ vim po​gle​di​ma, go​to​vo se sk​vr​čim i za​mo​lim ne​kog dru​gog da pre​uz​me uzde. ja to ne mogu. Ja sam mali. Ja sam samo la​žac u is​kle​sa​nu ti​je​lu. No onaj san ne smi​je se uga​‐ si​ti. I tako ja dje​lu​jem, a oni gle​da​ju, “Sve​mir​sko lu​di​lo?” upi​ta me Vic​tra. “Kad budu shva​ti​li da ne​ma​mo dje​ča​ka...” “Pri​bli​ži se Van​gu​ar​do​vam mos​tu pod ku​tom”, kaže Mus​tang pla​voj. Augus​tus mi od​rje​ši​to kim​ne, nas​lu​tiv​ši moj plan. “Hic sunt le​ones.” “Hic sunt le​ones”, po​no​vim ja, ču​va​ju​ći zad​nji po​gled za Mus​tang, a ne za čo​vje​ka koji mi je obje​sio ženu. Ona to ne pri​mi​je​ti. Se​vro i ja odju​ri​mo s mos​ta ko​li​ko nas noge nose. Ne​što nam po​go​di brod. Trup mu se za​tre​se. “Huje! Us​taj​te!” vik​nem. Har​pi​ja dig​ne ruke u zrak. “Mis​li​la sam da si re​kao...” “US​TAJ​TE!” za​ur​lam. Po​moć​na cr​ve​na svje​tla ku​pa​ju pros​tor za po​li​je​ta​nje kr​va​vim ni​jan​sa​ma dok se Se​vro i ja uv​la​či​mo u hlad​ne zvjez​da​ne ča​hu​re. Po tro​je Huja po​ma​že nam uvu​ći se u ro​bot​ski ok​vir. Le​žim u ok​lo​pu, a Har​pi​ja mi za​kop​ča​va sto​pa​la u stre​me​ne i za​tva​ra ok​lop za noge pre​ko mesa i kos​ti​ju. Huje rade brzo, iako se brod tre​se od no​vog uda​ra ra​ke​te. Ogla​si se si​re​na koja zna​či da je trup pro​bi​jen. Po​ku​šam us​po​ri​ti dah dok mi Vic​tra stav​lja ka​ci​gu zvjez​da​ne ča​hu​re na gla​vu. “Sret​no.” Sag​ne se li​cem nad mene. Pri​je nego što je us​pi​jem spri​je​či​ti, pri​tis​ne svo​‐ je usne na moje. Ne od​mak​nem gla​vu, ne ova​ko bli​zu smr​ti. Pus​tim je da otvo​ri usne i da ih pri​vi​je, to​ple i umi​ru​ju​će, oko mo​jih. Onda taj ljud​ski tre​nu​tak pro​đe i ona ode spus​tiv​ši mi ma​siv​ni vi​zir ka​ci​ge. Moji Huje za​vi​ja​ju i pod​vri​sku​ju na taj pri​zor. Ne mogu ne po​že​lje​ti da me Mus​tang za​tvo​ri​la u tu li​men​ku i dala mi opro​štaj​ni po​lju​‐ bac; ali onda mi vid​no po​lje za​uz​me di​gi​tal​ni ekran, a od pri​ja​te​lja me odvo​ji me​tal​na lan​sir​na ci​jev. Sam sam. I upla​šen. Fo​ku​si​raj se. Uča​hu​ren sam tr​bu​hom na​do​lje u ci​je​vi za is​pa​lji​va​nje. Ve​ći​na lju​di sad bi pi​ša​la u gaće, ova​ko odvo​je​ni od pri​ja​te​lja, od to​pli​ne ži​vo​ta. U ci​je​vi nema gra​vi​ta​ci​je. Nije pod pri​ti​skom. Mr​zim to nje​zi​no bes​te​žin​sko sta​nje. Ne mogu po​gle​da​ti uvis da ne bih slo​mio vrat kad me is​pa​le. Ne mogu se mi​ca​ti li​‐ 144

www.balkandownload.org je​vo-des​no. Moja zvjez​da​na ča​hu​ra kači se na ti​su​će mag​net​nih ku​ki​ca na​lik zu​bi​ma. Skljo​ca​ju na mjes​ta po​put si​ćuš​nih ku​ka​ca što cvr​če. Za koji tre​nu​tak is​pa​lit će me u sve​mir. Hri​pam. Srce mi štro​po​će po pr​s​noj kos​ti. Pri​mi​je​tim užas​nu​tost svog ti​je​la i na​smi​je​šim se. Kad sam se htio is​pa​li​ti na Aka​de​‐ mi​ji, rek​li su da je to sa​mo​uboj​stvo. Mo​žda su bili u pra​vu. No ja sam stvo​ren za ovo. Za ska​ka​nje u pa​kao. Ja sam buba od čo​vje​ka u vanj​skom kos​tu​ru od me​ta​la, oruž​ja i mo​to​ra, koji ko​šta više od ve​ći​ne bro​do​va. Na des​noj ruci imam pul​s​ni top. Kad ga za​tre​bam, pro​cvast će po​put he​man​tu​sa. Sje​tim se ono​ga kad mi je Eo os​ta​vi​la he​man​tus pred ulaz​nim vra​ti​ma, i ono​ga kad sam ubrao je​dan sa zida, one noći kad sam tre​bao osvo​ji​ti Lo​vor. Kako mi se da​le​kim čine ti to​pli dani od ovog hlad​nog mjes​ta, gdje su la​ti​ce me​tal​ne a ne meke po​put svi​‐ le. “Net​ko nam se pri​li​je​pio. Ukr​ca​va​nje ne​iz​bjež​no”, za​ču​je se Mus​tan​gin glas pre​ko koma. “Pri​pre​mam vaše lan​si​ra​nje.” Brod zas​te​nje kad nas nova ra​ke​ta go​to​vo do​kraj​‐ či. Šti​to​vi su nam pali. Na oku​pu nas drži još samo troš​na opla​ta, “Ci​ljaj do​bro”, ka​‐ žem. “Uvi​jek. Dar​rowe...” Nje​zi​na ti​ši​na vri​je​di ti​su​ću ri​je​či. “Žao mi je”, ka​žem joj. “Sret​no” “Ovo nije za​bav​no”, pro​gun​đa Se​vro. Brod​ski hi​dra​ulič​ni sus​tav za​ši​šti i me​tal​ni zubi cim​nu me pre​ma na​pri​jed u ci​je​vi, uba​cu​ju​ći me u ko​mo​ru. Ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra od moje gla​ve mag​net​sko po​lje trač​nog topa je​zi​vo bru​ji iz​a​zi​va​ju​ći me da ga po​gle​dam. Kažu da mno​gi zlat​ni ne mogu ovo pod​ni​je​ti, da čak i ne​nad​maš​ni zna​ju pa​ni​ča​ri​ti, vri​šta​ti i pla​ka​ti u ci​je​vi za is​pa​lji​va​nje. Vje​ru​jem. Pik​si​ji bi sad do​bi​li sr​ča​ni udar. Neki se čak ne mogu vo​zi​ti u sve​mir​skom bro​du jer se boje ma​lih pros​to​ra i pros​tra​‐ nos​ti sve​mi​ra. Glu​pi me​kuš​ci. Moj rod​ni dom bio je ma​nji od te​ret​nog pros​to​ra na ovom bro​du. Za ži​vot sam za​ra​đi​vao na vrhu bu​šo​Hva​ta, u us​po​red​bi s ko​jim mi ova ci​jev iz​gle​da kao dje​čja igrač​ka, i ci​je​lo vri​je​me bio sam sav mo​kar od zno​ja i pi​ša​li​ne u pe​ko​di​je​lu skle​pa​nom od ot​pa​da​ka. Ipak sam pres​trav​ljen. “Gle​daj kako ja​mi​čar​ka na​pa​da, sine.” Otac me jed​nom čvr​sto uhva​tio za ruč​ni zglob i na​tje​rao da se toga igram. “Gle​daj je kako se pru​ža spe više i više uvis, dok ne dođe do vr​hun​ca. Ne​moj ni mrd​nu​ti pri​je toga. Ne​moj za​mah​nu​ti ko​si​rom. Ina​če si go​‐ tov. Ubit će te. Po​mak​ni se tek kad ona kre​ne na​do​lje. Uči​ni to sa svim uža​som u sebi. Ne​moj se po​kre​nu​ti dok ne bu​deš upla​šen naj​vi​še što mo​žeš biti, a onda...” Puc​nuo je pr​sti​ma. Sad sam na onoj toč​ki kad me pre​uzi​ma glaz​ba stro​je​va. Opla​tom vi​bri​ra škljo​ca​‐ 145

www.balkandownload.org nje i štro​po​ta​nje, ši​šta​nje i bru​ja​nje. Od​bro​ja​va​nje za​poč​ne. “Jesi spre​man ti tamo, Go​bli​ne?” upi​tam Se​vra pre​ko koma. “Ca​cat​ne ur​sus in sil​‐ vis?” Sere li med​vjed u šumi? Brod se za​vr​ti i za​tre​se. Nove si​re​ne za​tu​le. “La​tin​ski, sada?” “Auden​tes for​tu​na ju​vat”, smi​ju​lji se Se​vro. “Sre​ća po​ma​že hra​bri​ma? Zas​lu​žu​ješ umri​je​ti ako to stvar​no bude zad​nje što ćeš reći u ovom ži​vo​tu.” “Da? E pa puši mi...” Srce me šus​ne di​ri​gent​skim za​ma​hom za prvu dobu. Me​tal​ni zup​ci gur​nu me u mag​net​sko po​lje ci​je​vi. I kre​ne. Čak i kroz ok​lop, gra​vi​‐ ta​cij​ske sile opa​le me kao bek​hend op​si​di​jan​skog boga gro​mo​va. Vid​nim po​ljem ti​tra mi cr​ni​lo. Že​lu​dac mi se po​dig​ne u grlo. Krv mi us​po​ri u ži​la​ma. Su​nem na​pri​jed. Svje​tla mi za​tre​pe​re pred oči​ma. Ne vi​dim sti​jen​ke ci​je​vi kroz koju me is​pa​lju​ju. Ne vi​dim čak ni brod koji me do​veo ova​mo. Vi​dim Eoino lice u tami. Iz​gu​bim svi​jest. Ti​‐ je​la ne mogu ovo iz​dr​ža​ti. Pre​br​zo. Tama. Onda tama do​bi​je rupe. Zvi​jez​de. Nema me​đu​vre​me​na. Jed​ne sam se​kun​de u bro​du, dru​ge ju​rim du​bo​kim sve​mi​rom pet​na​est puta brže od zvu​ka. Mno​gi se u tom tre​nut​ku use​ru u odi​je​lo. Ne od stra​ha. Već od bi​olo​gi​je i fi​zi​ke. Ljud​sko ti​je​lo ima svo​je gra​ni​ce. Kle​sar Mic​key po​tru​dio se da moje može pod​ni​je​ti mal​či​ce više. Na​dam se da može i Se​vro. Be​šum​no braz​dam sve​mir. Uz​dam se u to da mi je Se​vro bli​zu. Ne vi​dim ga, čak ni na sen​zo​ri​ma. Sve je pre​br​zo. Pre​ma naj​ve​ćem bro​du Ar​ma​de žez​la – ono​me koji bi​‐ smo tre​ba​li iz​bje​ći. Sve se do​go​di u šest se​kun​da. Ra​ke​te za pri​ori​tet​ne si​tu​aci​je pro​le​‐ te mimo nas. Top​ni​ci nas sada vide. Zna​ju što se do​ga​đa. No ne ko​ris​ti​mo se mlaz​ni​‐ ca​ma, pa se ra​ke​te ne​ma​ju na što na​ka​či​ti. Pro​tu​ar​ti​lje​ri​ja ne može de​to​ni​ra​ti s tako krat​kim fi​ti​ljem. Ne​po​tro​še​ni ka​nis​tri pro​đu kraj nas i go​to​vo me po​go​de. Naša pi​lot​‐ ki​nja sa​vr​še​no je na​ci​lja​la. Trač​ni nas to​po​vi pro​ma​še. Pro​jek​ti​li bi​jes​nu mimo nas. Se​vro mi za​vi​ja u kom. Šti​to​vi su im is​klju​če​ni. Ne mogu ih po​di​ći do​volj​no brzo. Za to tre​ba vre​me​na. Pla​va opna za​ti​tra oko opla​te nji​ho​va bro​da jer se uklju​ču​ju pul​s​ni šti​to​vi. Pre​kas​no, ga​do​vi. Pre​kr​vok​le​lo kas​no. Ne mogu raz​miš​lja​ti. Vri​štim u sebi. Smi​jem se po​put pla​mi​ča​ka šum​skog po​ža​ra. Smi​jem se jer znam da se ti lo​gič​ni rat​ni​ci ne mogu bo​ri​ti pro​tiv mog lu​di​la. Most je bli​zu. Pri​uštim si po​gled uvis. Vi​dim da unu​tra zlat​ni ur​la​ju jed​ni na dru​ge. Br​za​ju pre​ma odi​je​li​ma za eva​ku​aci​ju ili kap​su​la​ma za bi​jeg. Bu​lje u nas kao Mus​tang kad su se moji ko​nja​ni​ci iz Mar​so​ve kuće su​ko​bi​li s njom i Paxom na blat​nja​vu po​lju. 146

www.balkandownload.org Naš je bi​jes je​dins​tven. Ovi Lu​no​ro​đe​ni ne mogu ga poj​mi​ti. Pla​vi se raz​bje​že. Op​si​di​jan​ci iz​vu​ku oruž​je. Dvo​je zlat​nih sta​ve ma​ske za di​sa​nje i is​u​ču bri​tve pri​pre​ma​ju​ći se za ubi​ja​nje. Tre​nu​tak pri​je nego što se za​bi​je​mo, is​pa​lim hi​tac iz pul​s​nog topa. Po​go​dim de​be​lo stak​lo. Za​pu​carn opet i opet i opet. Onda se sk​‐ vr​čim u ku​glu i uda​rim u to de​be​lo stak​lo pu​nom lan​sir​nom br​zi​nom, po​ja​ča​nom po​‐ ti​skom mlaz​nih či​za​ma koje sam uklju​čio u zad​nji čas. Iz mene se za​ori ur​lik lu​đa​ka.

147

www.balkandownload.org

21.

Mr​lje Gru​nem kroz za​po​vjed​ni most kao olov​na ku​gla is​pu​ca​na u du​ćan por​cu​la​na i stak​la. Skr​šim neke ekra​ne i stra​te​ške sto​lo​ve, za​tim pro​bi​je​ni ar​mi​ra​ni me​tal zi​do​va mos​ta, če​lič​ne zi​do​ve hod​ni​ka i na kra​ju se za​bi​je​na ci​je​lim ti​je​lom u neki pre​grad​ni zid sto me​ta​ra da​lje od mos​ta. Oša​mu​ćen. Ne vi​dim Se​vra. Po​zo​vem ga na kom. On pro​gun​‐ da ne​što o svo​joj gu​zi​ci. Mo​žda se ipak usrao. Mi to ne ču​je​mo zbog ka​ci​ga, ali uoko​lo sve huči jer va​ku​um sve​mi​ra usi​sa​va umi​‐ ru​će čla​no​ve po​sa​de. Za​pra​vo ih on ne usi​sa​va to​li​ko ko​li​ko ih unu​traš​nji pri​ti​sak gura van kroz skr​še​ne pro​zo​re. Kako bilo, pla​vi, na​ran​čas​ti i zlat​ni vri​šte​ći iz​li​je​ću u sve​mir. Op​si​di​jan​ci od​la​ze šut​ke. Nije važ​no. Sve​mir ih na kon​cu sve ušut​ka. Moja li​je​va ruka pi​juc​ka is​kri​ce. Pul​s​ni top mi se raz​bio. Ruka u odi​je​lu pak​len​ski me boli. Imam po​tres moz​ga. Po​vra​tim u ka​ci​gu. Ri​go​ti​na je is​pu​ni gor​kim smra​dom od ko​jeg me za​pe​ku nos​ni​ce. No noge me slu​že i des​na mi ruka radi dos​ta do​bro. Vi​zir mi je na​puk​nut. Po​sr​ćem jer i mene usi​sa​va pre​ma mos​tu. Pu​zim na​trag kroz rupe koje sam pro​bio u zi​do​vi​ma. Do​đem do mos​ta i za​tek​nem kaos. Čla​no​vi po​sa​de drže se za bilo što da ih ne bi odvuk​lo u hlad​nu tamu. Jed​na zlat​na dje​voj​ka ot​ko​tr​lja se po​red mene i od​le​ti kroz pre​gra​du. Naj​zad bi​jes​nu cr​ve​na svje​tla. Pre​gra​de za slu​čaj nu​žde za​lu​pe se po ci​je​lom tom di​je​lu bro​da da pre​si​je​ku gu​bi​tak pri​ti​ska. Jed​na se poč​ne za​tva​ra​ti iza mene da za​tvo​ri zid koji sam pro​bio. Pri​‐ dr​žim je kad vi​dim da do​la​zi Se​vro. Me​tal mi cvi​li po ro​bot​skoj ruci zvjez​da​ne ča​hu​re. Se​vro usko​či u zad​nji čas i vra​ta se za​tvo​re uz tre​sak. Za​po​vjed​ni most za​klju​čan je s nama unu​tra. Sa​vr​še​no. Vje​tar od raz​li​ke u pri​ti​sku umre iza nas kad du​ro​če​lič​ne plo​če kliz​nu pre​ko de​mo​‐ li​ra​nih vi​di​zo​ra. Brod​ski čas​ni​ci i po​sa​da us​ta​ju s poda i daš​ću za zra​kom, ali nema ga. Ki​sik i pri​ti​sak tek se po​nov​no upum​pa​va​ju u pros​to​ri​ju. I tako oni s ma​ska​ma za di​‐ sa​nje – zlat​ni, op​si​di​jan​ci i pla​vi – spo​koj​no gle​da​ju kako se ne​ko​li​ko ru​ži​čas​tih slu​gu i na​ran​čas​tih teh​ni​ča​ra na mos​tu trza kao ribe, muč​no hva​ta​ju​ći zrak ko​jeg nema. Je​‐ dan ru​ži​čas​ti po​vra​ti krv – plu​ća mu eks​plo​di​ra​ju u pr​si​ma jer je po​ku​ša​vao za​dr​ža​ti dah. Pla​vi ih užas​nu​to gle​da​ju kako umi​ru. Oni ni​kad nisu vi​dje​li čo​vje​ka koji umi​re. Na​vik​li su gle​da​ti nes​ta​ja​nje toč​ki​ca na ekra​nu. Mo​žda po​ne​ki brod kako eks​plo​di​ra u 148

www.balkandownload.org da​lji​ni ili kako riga va​tru dok se u nje​ga uba​cu​ju op​si​di​jan​ci i sivi. Mi​je​nja im se do​‐ živ​ljaj smrt​nič​kog me​te​ža. Op​si​di​jan​ci i zlat​ni ne re​agi​ra​ju na pri​zor. Neki sivi po​ku​ša​va​ju po​mo​ći, ali pre​kas​‐ no je. Kad ra​zi​ne pri​ti​ska i ki​si​ka dođu na nor​ma​lu, pri​pad​ni​ci ni​žih boja mr​tvi su. Ni​‐ kad neću za​bo​ra​vi​ti ta lica. Ja sam im to do​nio. Ko​li​ko će obi​te​lji tu​go​va​ti zbog toga što sam ov​dje uči​nio? Lju​ti​to lup​nem me​tal​nom čiz​mom po če​lič​nom podu. Tri​put. A oni koji nisu po​du​‐ ze​li ni​šta dok su nji​ho​vi lju​di umi​ra​li, sad se okre​nu i ugle​da​ju Se​vra i mene u na​šim ubo​ji​tim odi​je​li​ma. O, kako se na tim zlat​nim i op​si​di​jan​skim li​ci​ma naj​zad vide osje​ća​ji. Je​dan op​si​di​ja​nac na​sr​ne na nas si​lo​Kop​ljem. Se​vro ga jed​nom mlat​ne i zdro​bi ori​‐ ja​ša me​tal​nom ša​kom. Os​ta​lih če​tve​ro oku​pe se na hrpu i na​pad​nu nas na​ri​ču​ći neki svoj je​zi​vi rat​nič​ki na​pjev. Se​vro ih do​če​ka, odu​šev​ljen što je na​po​kon jed​nom i on naj​ve​ći u pros​to​ri​ji. Ja na​va​lim na odred si​vih koji se hva​ta​ju za oruž​je. I tako to. Mi smo lju​di od me​ta​la i bo​ri​mo se pro​tiv neo​r​ga​ni​zi​ra​nih lju​di od mesa. Kao da če​lič​nim ša​ka​ma tu​ćeš po unu​traš​njos​ti lu​be​ni​ce. Još ni​kad ni​sam s tako malo ob​zi​ra ubi​jao lju​de. I pla​ši me la​ko​ća ko​jom to či​nim u ratu. Nema tu ne​do​umi​ca, nema kr​še​nja mo​ral​nih na​če​la. To su lju​di rat​nih boja. Ili oni ubi​ju mene ili ja ubi​jem njih. Jed​nos​tav​ni​je je nego u Pri​je​la​zu. Jed​nos​tav​ni​je je jer ih ne poz​na​jem, ne poz​na​‐ jem im bra​ću i ses​tre, jer se slu​žim me​ta​lom, a ne vlas​ti​tim me​som da ih po​gu​ram kroz mrač​na vra​ta smr​ti. Ide mi do​bro, puno bo​lje nego Se​vru, a to me pla​ši više od sve​ga. Ja do​is​ta je​sam Ko​sac. Ot​pad​nu sve sum​nje koje sam imao u sebe i osje​tim kako mi se du​šom širi tam​na mr​lja. Či​ni​mo sve što mo​že​mo da spa​si​mo pla​ve. Most je pros​tran, ali nema puno op​si​di​‐ ja​na​ca ni si​vih s pro​jek​til​nim i ener​get​skim oruž​jem. Nema raz​lo​ga da budu tu; još ni​‐ kad nit​ko nije ušao kroz vi​di​zo​re. Pra​va su opas​nost dvi​je zlat​ne s bri​tva​ma, jed​na je vi​so​ka i krup​na. Dru​ga ima hi​tro lice, is​kriv​lje​no od oča​ja kad nas na​pad​ne. Bri​tva​ma bi mo​gle pre​re​za​ti čak i naša odi​je​la na​po​la, pa ih Se​vro iz​da​le​ka oši​ne pul​s​nim to​pom i pre​op​te​re​ti im egi​de; ener​gi​ja im se ras​pr​ši po ok​lo​pu, spr​ži pul​s​ne šti​to​ve, pro​dre kroz ok​lop i ras​to​pi zlat​ne. Zbog toga oni nad​zi​ru teh​no​lo​gi​ju. Bez ob​zi​ra na boju, lju​‐ di su krh​ki kao gr​li​ce u rat​nom stro​ju za mlje​ve​nje mesa. Na​kon što mi svi ne​pri​ja​te​lji po​gi​nu, okre​nem se pre​ma pla​vi​ma u nji​ho​vim ja​ma​‐ ma. “Ima​li ka​pe​ta​na?” upi​tam. U tom odi​je​lu go​to​vo sam či​tav me​tar viši od njih. Oni i da​lje bu​lje u kaos koji smo na​pra​vi​li od ovih dru​gih. Za​ci​je​lo sam ho​da​ju​ća noć​na mora. Ruka mi pi​juc​ka is​kri​ce. Odi​je​lo mi je na​po​la uni​šte​no. Dr​žim užas​nu bri​tvu. “Ne​mam vre​me​na ci​je​li dan pri​je​ti​ti i lu​pa​ti no​ga​ma o pod. Obra​zo​va​ni ste lju​di. Ovo nije vaš brod. Vi tu samo ra​di​te za zlat​nog koji nji​me za​po​vi​je​da. Sad za​po​vi​je​‐ dam ja. Dak​le. Je li pla​vi ka​pe​tan tu neg​dje?” 149

www.balkandownload.org Ka​pe​tan je pre​ži​vio. Čo​vjek se do​ima bla​go, čis​to, više od udo​va nego od tru​pa, i ima svje​žu po​sjek​li​nu na licu koja ga užas​no boli. Drh​ti i šmr​ca dr​že​ći se za ranu kao da će mu se lice ras​pas​ti ako mak​ne ruke s nje. Stric Na​rol pro​gla​sio bi ga gov​nar​skom pla​či​ba​bom. Eo bi se dru​ga​či​je pos​ta​vi​la, pa se ja na​dvi​je​ni nad nje​ga i mir​no mu se obra​tim. “Na si​gur​nom si”, ka​žem. “Bez na​glih po​kre​ta.” Otvo​rim svo​ju ka​ci​gu. Ri​go​ti​na is​cu​ri. Ka​žem mu da ode u kut i ski​ne zvjez​das​tu znač​ku svo​ga čina. On to​li​ko drh​ti da nema šan​se da se po​ko​ri. Se​vro se za​le​ti na​pri​‐ jed, ski​ne mu znač​ku, dig​ne ga u zrak i od​ne​se kao lut​ku. Neka pu​naš​na žena tam​ne kože, sva u ra​me​ni​ma, pod​smješ​lji​vo frk​ne na to de​gra​‐ di​ra​nje. Neo​bič​no je kor​pu​lent​na za jed​nu pla​vu. Će​la​va, kao i os​ta​li, s ažur​nim vi​ti​‐ ca​ma di​gi​tal​nih te​to​va​ža ne samo po tje​me​nu i slje​po​oč​ni​ca​ma već i po ru​ka​ma i vra​‐ tu. Se​vro opet do​ska​ku​ta do mene. “Se​vro, dos​ta pi​ša​nja uoko​lo.” “Svi​đa mi se što sam ve​lik.” “Ja sam i da​lje veći.” On mi po​ku​ša do​ba​ci​ti kruks u odi​je​lu, ali me​ha​nič​ki pr​sti nisu to​li​ko gip​ki. Na​re​dim pla​vi​ma u teh​nič​kim ja​ma​ma da na​šim pri​ja​te​lji​ma u rodi odo​bre pris​tup u je​dan han​gar. Oni se vra​te na svo​ja rad​na mjes​ta i po​ko​re se. Svi ovi ov​dje slu​ša​ju me jer ih imam u šaci. No po ci​je​lom bro​du, tko zna? Mo​žda slu​ša​ju vr​hov​ni​cu. Ili mo​žda slu​ša​ju samo čo​vje​ka koji vla​da bro​dom. Bilo bi glu​po mis​li​ti da se svi drže is​‐ tih na​če​la. Mo​rat ću ih pri​si​li​ti na to. Na ne​kom ekra​nu gle​dam kako roda sli​je​će u han​gar. Vij​ci je je​dva drže na oku​pu. Kra​se je dva pi​ja​vi​ča​ra. Moji Huje mo​rat će se bo​ri​ti pro​tiv odre​da ubo​ji​ca koji su bili u nji​ma. Mo​žda i us​pi​ju, ali ako ih u han​ga​ru za​sko​če Van​gu​ar​do​vi op​si​di​jan​ci i sivi, onda je sve pro​pa​lo. Iz pre​gra​de koja di​je​li most od os​tat​ka bro​da sad do​pru neki zvu​ko​vi. Pot​mu​lo ši​‐ šta​nje. Vra​ta se za​ža​re od vru​ći​ne i na​sred de​be​la siva du​ro​če​li​ka po​ja​vi se mala zje​ni​‐ ca. Op​si​di​jan​ci ili sivi ma​rin​ci, koje ne​dvoj​be​no pre​dvo​di neki zlat​ni, po​ku​ša​va​ju po​‐ nov​no osvo​ji​ti brod. Tre​bat će im još malo vre​me​na. “Ima li kak​va ho​lo​ka​me​ra u hod​ni​ku?” upi​tam pla​ve. Oni ok​li​je​va​ju. “Cr​nog li vam sve​mi​ra, vi tu​pa​ve vre​će pli​no​va”, op​su​je ih ona pla​va koju sam ma​lo​pri​je uočio. Od​‐ gur​ne ne​kog pla​vog s puta i usin​ka si te​to​va​že s kon​zo​lom. Na jed​nom ekra​nu po​ja​vi se holo i po​t​vr​di moje stra​ho​ve. Zlat​ni pre​dvo​de gru​pu koja se po​ku​ša​va pro​bi​ti na most. “Po​ka​ži mi stro​jar​ni​cu, cen​tre za odr​ža​va​nje ži​vo​ta i han​gar”, za​tra​žim. Ona pos​lu​‐ ša. I opet zlat​ni pre​dvo​de gru​pe si​vih ma​ri​na​ca i op​si​di​jan​skih ro​bo​va vi​te​zo​va da za​‐ uz​mu ključ​ne sus​ta​ve bro​da. Po​ku​šat će mi pre​ote​ti kon​tro​lu nad nji​me. Što je još gore, po​ku​šat će ući u rodu ili je uni​šti​ti da ubi​ju ili uhva​te Mus​tang i moje pri​ja​te​lje. “Tko želi ovaj brod?” upi​tam stro​go. Pa​ra​di​ram po iz​dig​nu​tom za​po​vjed​nom po​di​‐ 150

www.balkandownload.org ju, šut​nem neko tru​plo da ga sklo​nim s puta i spus​tim po​gled pre​ma pla​vi​ma za ko​‐ mu​ni​ka​ci​je u nji​ho​voj jami. One iz​bjeg​nu moj po​gled – dvi​je žene ne sta​ri​je od mene. Lica, bli​je​da i svje​ža po​put ju​tar​njeg sni​je​ga, sad su im umr​lja​na tra​go​vi​ma suza i pr​‐ ljav​šti​ne. Ve​li​ke mo​dre oči ote​če​nih ru​bo​va i pro​ša​ra​ne cr​ve​nim. Da​nas su gle​da​le kako im umi​ru pri​ja​te​lji, a ja tu ne​što se​bič​no bjes​nim i po​na​šam se kao da je to moj tri​jumf. Kako se ja lako iz​gu​bim. Ni​kad ne za​bo​rav​ljam što sam, po​no​vim sam sebi. Ni​kad ne za​bo​rav​ljam. Zovu nas s de​se​tak bro​do​va i iz Ci​ta​de​li​na sre​diš​njeg za​po​vjed​niš​tva. Žele zna​ti što je bilo. Ba​kljo​Bro​di i ra​za​ra​či oprez​no nam se pri​mi​ču. Otvo​rim ko​mu​ni​ka​cij​ski ka​nal za​tvo​re​nog kru​ga u ci​je​lom svom bro​du. “Po​zor, po​sa​do lađe ra​ni​je poz​na​te kao Van​gu​ard, a od sada zva​ne Pax.” Na​či​nim dra​ma​tič​nu stan​ku zna​ju​ći da je sva​ka do​bra pje​sma, sva​ki do​bar ples igra na​pe​tos​ti koja vodi do kli​mak​sa zvu​ka i po​kre​ta. Se​vro mi se ne može pres​ta​ti dje​ti​njas​to ce​re​ka​ti. Iz​gle​da kao vra​ži​ćak u tom go​le​‐ mom odi​je​lu, tako je ma​len bez ka​ci​ge. Si​rom ras​kri​li ruke da me po​ku​ša na​smi​ja​ti. Od​mah​nem mu gla​vom. Sad nije tre​nu​tak. “Moje je ime Dar​row au An​dro​me​dus, kop​ljo​no​ša sam kuće Augus​tus i pri​svo​jio sam ovu lađu kao rat​ni pli​jen. Moja je. To zna​či, pre​ma Druš​tve​nim pra​vi​li​ma sve​mir​‐ skog ra​to​va​nja, da su vaši ži​vo​ti moji. Žao mi je zbog toga jer to pak zna​či da ćete naj​vje​ro​jat​ni​je svi po​gi​nu​ti. Po​sve​ti​li ste svoj ži​vot već ne​kom po​zi​vu – elek​tri​ci, as​tral​noj na​vi​ga​ci​ji, top​niš​tvu, čiš​će​nju, ra​s​vje​ti i odr​ža​va​nju, bor​be​nim vje​šti​na​ma. Moj je po​ziv osva​ja​nje. Uče nas to u ško​la​ma. I u ško​li su me upu​ti​li kako se pro​pis​no osva​ja, za​uzi​ma i pre​uzi​ma ne​‐ pri​ja​telj​ski rat​ni brod. Na​kon što čo​vjek osvo​ji za​po​vjed​ni most ne​pri​ja​telj​ske lađe, pos​tu​pak ko​jem nas uče jed​nos​ta​van je: ven​ti​li​ra​ti brod.” Se​vro ak​ti​vi​ra skri​ve​nu kon​zo​lu koja je bila za​tvo​re​na na straž​njoj stra​ni jed​nog na​vi​ga​cij​skog ekra​na i ko​joj mogu pris​tu​pi​ti samo zlat​ni. Pla​vi se iz​ne​na​đe​no lec​nu. Kao da uđeš ne​ko​me u ku​hi​nju i po​ka​žeš mu nuk​le​ar​nu bom​bu is​pod su​do​pe​ra. Kon​‐ zo​la ske​ni​ra Se​vro​ve zlat​ne sim​bo​le i za​ti​tra zlat​ni​ni svje​tlom. Mora samo uku​ca​ti ši​‐ fru i ci​je​li brod otvo​rit će se pre​ma sve​mi​ru. Po​gi​nut će dva​de​set ti​su​ća lju​di. “Ove bro​do​ve na​pra​vi​li smo tako da ih mo​že​mo is​praz​ni​ti. Za​što? Ne zato što sum​‐ nja​mo u vašu oda​nost – na​ime, na nju se os​la​nja​mo – nego zato što je ov​dje još uvi​‐ jek...” po​gle​dam po​pis ljud​stva koji mi doda je​dan pla​vi, “... šez​de​set je​dan zlat​ni. Oni su lo​jal​ni vr​hov​ni​ci. Ja sam joj ne​pri​ja​telj. Oni mi se neće po​ko​ri​ti. Sa​bo​ti​rat će brod, po​ku​šat će za​uze​ti most; oku​pit će vas, zlo​upo​tri​je​bi​ti vašu oda​nost i odves​ti vas u si​‐ gur​nu smrt. Zbog njih i nji​ho​ve mrž​nje pre​ma meni vi ni​kad više ne​će​te vi​dje​ti one koje vo​li​te. Pos​to​ji još jed​na kom​pli​ka​ci​ja. S vanj​ske stra​ne ove opla​te vr​hov​ni​ca se pita što se ov​dje do​go​di​lo. Usko​ro će shva​ti​ti da po​nos nje​zi​ne ar​ma​de više ne pri​pa​da njoj. Moj 151

www.balkandownload.org je. Bro​do​vi nje​zi​nih pre​to​ra izb​lju​vat će eska​dri​le pi​ja​vi​ča​ra s le​gi​ja​ma op​si​di​ja​na​ca i si​vih ma​ri​na​ca. Pre​dvo​dit će ih zlat​ni vi​te​zo​vi koji žele moju gla​vu i po​sve su sprem​ni po​ubi​ja​ti sve što im se nađe na putu. Ako ven​ti​li​ram brod i iz​ba​cim vas u sve​mir, više neće biti ni​ko​ga tko bi ih spri​je​čio da me ubi​ju. Pa eto, ra​zu​mi​je​te, vi ste moj spas i ja sam vaš. Ja neću žr​tvo​va​ti vas dva​de​set ti​su​ća da ubi​jem šez​de​set jed​nog ne​pri​ja​te​lja. Ovu lađu iz​a​brao sam iz​me​đu svih os​ta​lih zbog nje​zi​ne po​sa​de. Vi ste naj​bo​lje što Druš​tvo može po​nu​di​ti. Meni nis​‐ te po​troš​na roba. Sto​ga od vas tra​žim ovo: iz​a​be​ri​te me za za​po​vjed​ni​ka i svla​daj​te te zlat​ne koji mis​le da ste po​troš​ni. Ima​te moje do​pu​šte​nje, moj na​log i ov​la​šte​nje nad​gu​ver​ne​ra Mar​sa, Nera au Augus​tu​sa, da za​ro​bi​te ili ubi​je​te svo​je zlat​ne za​po​vjed​ni​ke u moje ime. Uz​mi​te im oruž​je i svla​daj​te ih, a po​tom za​šti​ti​te brod od osva​ja​ča koji nas do​la​ze uni​šti​ti. Uči​ni​‐ te to od​mah. Ako bu​de​te če​ka​li, ubit će vas! Ja ću zna​ti tko je od vas prvi us​tao. Kao vaš novi gos​po​dar, na​gra​dit ću vas. Nad​gu​ver​ner će vas na​gra​di​ti. Uči​ni​te to od​mah! Jer upra​vo sam otvo​rio sve oru​žar​ni​ce na bro​du. Do​gra​bi​te neko oruž​je i sre​di​te ti​ra​‐ ni​ne.” Te​ška ti​ši​na dok fr​ca​ju prve is​kre re​vo​lu​ci​je. Se​vro mi se pri​bli​ži. “Bilo je po​ti​caj​no.” “Pre​vi​še de​mo​kra​tič​no?” šap​nem. “Mis​lim da se auto​krat​ska de​mo​kra​ci​ja ne ra​ču​na.” Se​vro na​mr​šti nos. “Ipak si im za​pri​je​tio da ćeš ih iz​ba​ci​ti u sve​mir.” “Za​pri​je​tio? Mis​lio sam da sam to pri​lič​no ugla​đe​no su​ge​ri​rao.” “Ugla​đe​no kao šlju​nak, sro​ljo.” Se​vro se za​hi​ho​će malo pre​vi​še en​tu​zi​jas​tič​no i lup​‐ ne se po nozi me​ha​nič​kom ru​kom, pa mu se na tome mjes​tu udu​bi me​tal. Lec​ne se i po​gle​da me po​ma​lo po​sram​lje​no. “Otri​skaj.” Vra​ta iza nas poč​nu cvr​ča​ti. Okre​nem se i po​gle​dam usi​ja​nu pre​gra​du. Ne​pri​ja​te​lji su do​ni​je​li bu​ši​li​cu da me se do​mog​nu. Ruke mi drh​tu​re od adre​na​li​na. Osje​ćam te​ži​‐ nu de​se​ta​ka mo​drih po​gle​da. Cr​ve​ni​lo vra​ta pro​du​bi se, ra​ši​ri. Ne​ma​mo puno vre​me​‐ na. Bri​tva mi se sa​vi​ne u oblik za ubi​ja​nje, du​ga​čak i stra​šan. “Sti​že druš​tvo”, ka​žem. Po​gle​dam Se​vra ko​jem je po​zor​nost odvu​kao je​dan ho​lo​ekran. Na​re​dim pla​vi​ma da odu u zak​lon. “Kre​nu​li su”, pro​mrm​lja Se​vro. “Mr​k​lo sra​nje, Dar​rowe, dođi vi​dje​ti.” Kru​ži kroz iz​rav​ne pri​je​no​se pri​zo​ra na​ran​čas​tih i pla​vih koji pljač​ka​ju oru​žar​ni​ce. Po​ma​žu im neki sivi. Os​ta​li samo sto​je, ne​si​gur​ni u svo​je pri​ori​te​te čak i kad ovi dru​gi za​pu​ca​ju u pli​mu nji​ho​vih ko​le​ga iz po​sa​de. No ni​kak​vi meci ne mogu za​us​ta​vi​ti tu pli​mu. Uzi​ma​ju oruž​je, še​prt​lja​vo trče hod​ni​ci​ma, po​pu​nja​va​ju svo​je re​do​ve. Pre​dvo​‐ de ih oni naj​grub​lji – ne pla​vi, već na​ran​čas​ti rad​ni​ci i me​ha​ni​ča​ri iz han​ga​ra, za​jed​no sa si​vi​ma... pre​poz​nam jed​nog. Onaj sre​do​vječ​ni ka​plar s mog bro​da na Aka​de​mi​ji, onaj koji je po​bje​gao s nama. Us​mje​ra​va mnoš​tvo lju​di u luk​suz​nu ka​bi​nu ne​kog zlat​‐ 152

www.balkandownload.org nog. Svla​da​ju ga s po​što​va​njem. Ta​kav mi​ran pris​tup nije oso​bi​to po​pu​la​ran. Tri jaka odre​da zlat​nih, koje pra​te op​si​di​jan​ci i sivi, okup​lje​na su u pros​to​ri​ja​ma cen​ta​ra za odr​ža​va​nje ži​vo​ta, u stro​jar​ni​ca​ma pet ki​lo​me​ta​ra pre​ma krmi bro​da i od​‐ mah is​pred vra​ta za​po​vjed​nog mos​ta. Ovi is​pred vra​ta ima​ju če​tve​ro zlat​nih i šes​te​ro op​si​di​ja​na​ca. De​se​te​ro si​vih puni oruž​ja iza njih. “Ipak nam sti​že druš​tvo”, ka​žem. Ući će kroz ta vra​ta sva​ki tren. Is​kre po​le​te iz unu​traš​nje stra​ne pre​gra​de kad im bu​ši​li​ca nad​ja​ča vra​ta. Me​tal is​cu​ri pre​ma unu​tra i na​pra​vi mje​hu​ri​će na podu. Pla​vi drh​tu​re od stra​ha, a Se​vro i ja us​to​bo​či​mo se i na​vu​če​mo ka​ci​ge pri​pre​ma​ju​ći se za novi na​pad. Smrad ri​go​ti​ne opet mi is​pu​ni nos​ni​ce. Ka​žem pla​vi​ma da se sa​kri​ju u pros​tor za ko​mu​ni​ka​ci​je. On​dje će biti na si​gur​nom. Na kon​zo​li kraj mene odjed​nom za​tre​pe​ri kom-svje​tlo. Ja se ins​tin​k​tiv​no ja​vim. Od gla​sa na​lik grm​lja​vi​ni srsi mi pro​đu kroz kos​ti. Nema sli​ke. “Ču​ješ li me?” “Ču​jem.” Po​gle​dam Se​vra. Tko god to bio, slu​ži se po​ja​či​va​čem gla​sa koji zvu​či kao grm​lja​vi​na. Se​vro sleg​ne ra​me​ni​ma kao da kaže da nema poj​ma tko je to. “Tko je to?” “Jesi li ti bog?” Bog? Pre​pla​vi me je​ziv mir. To nije po​ja​či​vač gla​sa. Tre​bao sam shva​ti​ti po tom hlad​nom, tro​mom na​gla​sku. Oprez​no bi​ram ri​je​či, pri​sje​ća​ju​ći se tra​di​ci​je. “Ja sam Dar​row au An​dro​me​dus od Sun​co​ro​đe​nih.” “Za​uzeo si ovu lađu, a nisi još ni pre​tor? Kako?” “Ule​tio sam kroz za​po​vjed​ni most.” “Sam, iz Am​bi​sa?” “S pri​ja​te​ljem.” “Doći ću upoz​na​ti tebe i tvog pri​ja​te​lja, bož​je di​je​te.” Pla​vi užas​nu​to gle​da​ju jed​ni dru​ge. Go​vo​re ne​što bez gla​sa. Oka​lja​ni. Strah mi se svom te​ži​nom spus​ti na ra​me​na. Se​vro i ja zir​ka​mo po mos​tu kao da se ta zvi​jer skri​‐ va tu neg​dje u sje​na​ma. Još je​dan dio vra​ta ot​pad​ne cu​re​ći unu​tra po​put svje​tle​ćeg, cr​ve​nog, tru​log voća. Onda je​dan pla​vi pre​ne​ra​že​no uz​dah​ne, a mi se os​vr​ne​mo pre​ma HV mo​ni​to​ru i vi​di​mo da ka​me​re u hod​ni​ci​ma is​pred vra​ta mos​ta pre​no​se stra​vi​čan pri​zor. To čudo – on - trči na njih odos​tra​ga, dok se oni pri​pre​ma​ju na ula​zak u most – op​si​di​ja​nac, ali veći od svih koje sam ika​da vi​dio. No nije stvar samo u nje​go​voj ve​li​či​ni. Nego u tomu kako se kre​će. Stra​ho​vi​to stvo​re​nje sa​ši​ve​no od sje​ne, mi​ši​ća i ok​lo​pa. On teče, on ne trči. Iz​o​pa​če​no. Kao da gle​daš neko sje​či​vo ili oruž​je na​či​nje​no od mesa. Od tog stvo​ra psi bi bje​ža​li. Mač​ke bi fr​k​ta​le na nj. Ta​kav ni​po​što ne bi smio pos​to​ja​ti ni na ko​joj ra​zi​ni iz​nad do​nje tre​ći​ne pak​la. Za​le​ti se u ubo​ji​ti odred odos​tra​ga s dva​ma pul​si​ra​ju​ćim bi​je​lim ion​skim ma​če​vi​‐ ma koji mu str​še je​dan me​tar iz ok​lo​pa na ru​ka​ma. Kroz sive jed​nos​tav​no pro​tr​či us​‐ put ih zgnje​čiv​ši ra​me​ni​ma o zi​do​ve, slo​miv​ši im kos​ti. Onda poč​ne oz​bilj​no ubi​ja​ti. 153

www.balkandownload.org To​li​ko div​ljač​ki da mo​ram skre​nu​ti po​gled. To​plin​ska bu​ši​li​ca nas​tav​lja ta​li​ti vra​ta sama od sebe. I u sre​di​ni vra​ta nas​ta​ne rupa. Kroz nju vi​dim lju​de kako umi​ru. Krv cvr​či na pre​gri​ja​nu me​ta​lu. Kad oka​lja​ni za​vr​ši, kr​va​ri iz de​se​tak rana, a pre​os​ta​la mu je samo još jed​na zlat​na. Ona za​ri​je bri​tvu u nje​ga i pro​bu​ši mu tam​ni ok​lop na pr​si​ma. On za​okre​ne ti​je​lo, za​‐ dr​žav​ši sje​či​vo u sebi, pa ga onda uhva​ti kad ona opus​ti sje​či​vo u bič. Za​tim je do​gra​‐ bi za ka​ci​gu; zlat​ni ok​lop lje​ska joj se pod svje​tli​ma u hod​ni​ku. Ona mu po​ku​sa po​bje​‐ ći, po​ku​ša mu se ote​ti, ali, po​put lava s hi​je​nom u ra​lja​ma, on tre​ba samo stis​nu​ti. Kad ona umre, on je la​ga​no po​lo​ži na pod, nje​žan sad kad joj je do​nio do​bru smrt. Se​vro ne​ho​ti​ce us​tuk​ne od vra​ta. “Umi​los​t​ma​te​ri​nu...” Oka​lja​ni sto​ji s dru​ge stra​ne, a vra​ta iz​me​đu nas po​la​ko se tale od sre​di​ne pre​ma van. Kad rupa u vra​ti​ma do​seg​ne ve​li​či​nu tru​pa, on ski​ne ka​ci​gu. Bli​je​do lice bez dla​‐ ka zuri u mene. Crne oči. Obra​zi is​u​še​ni od vje​tra i ok​lop​lje​ni žu​lje​vi​ma po​put kože no​so​ro​ga. Gla​va će​la​va, iz​u​zev bi​je​la pra​me​na du​gač​ka je​dan me​tar, koji mu visi do pola leđa. Po​gle​da​mo se u oči i on mi se obra​ti. “Bož​je di​je​te An​dro​me​du​se, ja sam Rag​nar Vo​la​rus, oka​lja​ni pr​vo​ro​đe​nac svo​je maj​ke, Ali​je Snjež​nog Vrap​ca iz Val​kir​skih Kula sje​ver​no od Zma​je​vih Leđa, juž​no od Pa​log Gra​da ko​jim leti Kri​la​ti Užas, brat Sefi Mir​ne, ru​ši​te​lji​ce Ta​no​sa, koji je ne​koć sta​jao uz vodu, i pri​no​sim ti žr​tvu mr​lja.” Ja pi​šam u kr​vok​le​to odi​je​lo. Ona bri​tva i da​lje mu str​ši iz re​ba​ra. On ra​ši​ri go​le​me, krv​lju umr​lja​ne dla​no​ve i za​tim pro​vu​če des​nu ruku kroz vra​ta, lon​ski ma​če​vi po​vu​ku mu se u ok​lop. “E, lu​di​lo”, pro​mrm​lja Se​vro. “Daj, Dar​rowe. Pri​je nego što se pre​do​mis​li.” Ski​nem ka​ci​gu i za​ko​ra​čim na​pri​jed. Že​lim ovo​ga. “Rag​nar Vo​la​rus. Dra​go mi je. Vi​dim da ne​maš ni​ka​kav broš. Imaš li gos​po​da​ra?” “No​sio sam obi​ljež​je gos​po​da​ra pe​pe​la i tre​bao sam biti uru​čen kao dar, za​jed​no s ovom ve​li​kom la​đom, obi​te​lji Ju​lii. Ali ti si uzeo lađu, pa si uzeo i mene.” Obi​te​lji Ju​lii? Dar zbog toga što su iz​da​li Augus​tu​sa, bez sum​nje. I je li on to upra​‐ vo is​ko​ris​tio rupu u bi​ro​kra​ci​ji da oprav​da to što je po​ubi​jao lju​de svo​ga gos​po​da​ra? Ako u nje​go​vu gla​su i ima iro​ni​je, ne osje​ćam je. No za​što bi to uči​nio? Poz​na​ju li me te nje​go​ve crne oči? Oka​lja​ni se ne mogu slu​ži​ti ni​kak​vom teh​no​lo​gi​jom osim voj​ne. Nije mo​gu​će da me neg​dje već vi​dio, a ipak mu ruka i da​lje tako sto​ji i čeka moju. “Za​što ovo ra​diš?” upi​tam. “Zbog Ju​li​ije​vih?” “Oni tr​gu​ju mo​jim ro​dom.” To sam smet​nuo s uma. Upra​vo bro​do​vi Ju​li​ije​vih pre​‐ vo​ze op​si​di​jan​ske ro​bo​ve am​bi​som. Oni zna​ju da im va​lja stre​pi​ti od kop​ljem pro​bo​‐ de​na sun​ca Vic​tri​ne obi​te​lji. Nije vi​čan skri​va​nju svo​je mrž​nje. Hlad​na je kao led u ko​jem se taj čo​vjek ro​dio. “Ho​ćeš li pri​hva​ti​ti ove mr​lje, bož​je di​je​te?” upi​ta on tu​ga​lji​vo, nag​nuv​ši se na​pri​‐ 154

www.balkandownload.org jed, a neo​bič​na tje​sko​ba na​bo​ra mu ku​to​ve usta. Zlat​ni su to uči​ni​li na​kon Mrač​ne bune, je​di​nog us​tan​ka koji je ika​da ugro​zio nji​ho​vu vla​da​vi​nu. Ote​li smo im po​vi​jest, teh​no​lo​gi​ju, iz​bri​sa​li či​ta​vu jed​nu ge​ne​ra​ci​ju, dali nji​ho​voj rasi po​lo​ve pla​ne​ta i nor​‐ dij​sku re​li​gi​ju te im rek​li da smo mi nji​ho​vi bo​go​vi. Ne​ko​li​ko sto​ti​na go​di​na kas​ni​je sto​jim i odoz​do gle​dam jed​nog od nji​ho​vih naj​straš​ni​jih si​no​va, pi​ta​ju​ći se kako on može mis​li​ti da sam ja bog. “Pri​hva​ćam te mr​lje u svo​je ime, Rag​na​re Vo​la​ru​se.” Pres​trav​ljen, po​seg​nem na​pri​‐ jed i mi se ru​ku​je​mo, a ruke nam okru​žu​je pre​gri​ja​ni me​tal; go​to​vo su nam jed​na​ko ve​li​ke, iako je moja u me​tal​nom ok​lo​pu. Krv koju nje​go​va ruka raz​ma​že po mo​joj obri​šem o golo čelo. “Pri​hva​ćam nji​ho​vo bre​me i te​ži​nu.” “Hva​la, Sun​co​ro​đe​ni. Hva​la. Ku​nem se čaš​ću svo​je maj​ke i nje​zi​ne maj​ke pri​je nje da ću ti slu​ži​ti.” “Imam pri​ja​te​lje u rodi u han​ga​ru broj tri. Spa​si ih, Rag​na​re, i bit ću tvoj duž​nik.” On se na​smi​je​ši, po​ka​zav​ši žute zube, i iz nje​ga pro​va​li rat​nič​ki na​pjev dub​lji od oluj​na oce​ana. Hod​ni​ke is​pu​ni je​zom. Mene is​pu​ni ra​doš​ću i stra​hom i is​kon​skom zna​ti​že​ljom. Što sam to upra​vo do​bio?

155

www.balkandownload.org

22.

Va​tre​ni cvi​jet Na​kon što gr​malj ode, drh​tim ci​je​lim ti​je​lom. Umi​rim se i okre​nem na​trag pre​ma pla​‐ vi​ma koji sle​đe​no sto​je ne zna​ju​ći bi li gle​da​li mene, HV ekra​ne ili ske​ne​re na ko​ji​ma se vidi da nas op​ko​lja​va​ju vr​hov​ni​či​ni rat​ni bro​do​vi. “Ov​dje se ne​ma​te čega bo​ja​ti”, ka​žem. “Ka​pe​ta​na bro​da de​gra​di​ra​li smo jer je os​ta​vio otvo​re​ne pro​zo​re. Ble​sa​vo. Čin ne oprav​da​va po​gre​ške. Že​lim no​vog ka​pe​ta​na. Ne​ma​mo puno vre​me​na. Pa ću od​lu​či​‐ ti u šez​de​set se​kun​da.” Ona pla​va tam​ne kože is​tu​pi na​pri​jed, mimo svo​jih ko​le​ga. Is​pr​va mi se uči​ni da te​to​va​že na nje​zi​nim ru​ka​ma pri​ka​zu​ju cvjet​ne li​ni​je. Onda ugle​dam niz ma​te​ma​tič​‐ kih no​ta​ci​ja: Lar​mo​ro​va for​mu​la. Maxwel​lo​ve jed​nadž​be. Whe​eler-Feyn​ma​no​va te​ori​‐ ja ap​sorp​ci​je. I još sto dru​gih koje čak ni ja ne pre​poz​na​jem. “Daj mi tu znač​ku i is​kle​sat ću ti tu​nel do Mar​sa, deč​ko.” Nema ni​ka​kav na​gla​sak. Glas joj je jed​no​li​čan. Pre​ci​zan i li​jen u isti mah. Li​šen emo​ci​ja do te mje​re da su pre​‐ os​ta​li samo gla​so​vi i zvu​ko​vi ri​je​či, po​put jed​nadž​bi u zra​ku. “Ku​nem ti se svo​jim ži​‐ vo​tom.” “‘Deč​ko’?” upi​tam. “Upo​la si mla​di od mene. Da te zo​vem ‘kne​že deč​ko’? Ili ćeš se uvri​je​di​ti?” Se​vro po​dig​ne jed​nu obr​vu, zbu​njen spo​koj​nom odvaž​noš​ću pla​ve. “Opros​ti​te joj, do​mi​nu​se”, ugla​đe​no se javi još neki pla​vi. “Ona je pot​po​ruč​ni​ca u...” Po​dig​nem ruku. “Kako se zo​veš, pla​va?” “Ori​on xe Aqu​arii.” “To je mu​ško ime”, kaže Se​vro. “Zar? Ni​sam pri​mi​je​ti​la.” Pla​vi mogu biti sar​kas​tič​ni? “Moja sek​ta je na​umi​la da bu​dem mu​ško. Iz​ne​na​di​la sam ib.” “Koja sek​ta?” upi​ta Se​vro. “Ona nema sek​tu. Pri​svo​ji​la ju je Ko​per​ni​kan​ska sek​ta, ali ubr​zo ju je ot​pus​ti​la, zbog oči​tih raz​lo​ga”, po​nov​no upad​ne onaj na​met​lji​vi pla​vi. “Ona je luč​ka rad​ni​ca.” Ori​on se lec​ne. Okre​ne se ci​je​lim ti​je​lom pre​ma tom pla​vom. Ne po​dig​ne glas. “A što si ti, osim cje​pid​lač​kog uz​daš​či​ća od pr​de​ža, Pe​lu​se? Ha?” 156

www.balkandownload.org “Vi​di​te,” mir​no objaš​nja​va Pe​lus, “ona je luč​ka rad​ni​ca. Emo​ci​onal​na me​tri​ka iz​van kon​tro​le. Nije ona kri​va. Ona je re​zul​tat svo​je mas​ne oko​li​ne.” “Pro​baj ovo”, kaže ona i brzo za​ko​ra​či na​pri​jed. Kres​ne Pe​lu​sa u gla​vu. On za​cvi​li i sva​li se na leđa kao da ga još nit​ko ni​kad nije uda​rio. Vje​ro​jat​no zato što i nije. Za​što bi​je​dan pla​vi uda​rio dru​gog? Oni tes​ti​ra​ju, bave se ma​te​ma​ti​kom, iz​ra​đu​ju kar​te zvi​‐ jez​da. Ali se ne tuku. “Svi​đa mi se ova neo​d​go​je​na”, pri​mi​je​ti Se​vro. “Če​kaj​te, do​mi​nu​se! Ja že​lim brod!” Još je​dan pla​vi is​tu​pi zu​re​ći u Pe​lu​sa na podu. “Ja... ja ga zas​lu​žu​jem? Ori​on je samo... samo... no​sač! Nje​zi​no poz​na​va​nje as​tro​fi​zi​ke puno je rupa, da i ne spo​mi​njem nje​zi​no ra​zu​mi​je​va​nje ki​ne​ti​ke ek​s​tra​pla​ne​tar​ne mase. Nije po​ha​đa​la čak ni Op​ser​va​to​rij.” Pro​gu​ra se još je​dan pla​vi. “Za​bo​ra​vi​te Ar​nu​sa! On je bu​da​la u as​tro​fi​zi​ci i nje​go​vi za​ključ​ci u te​oret​skom ra​‐ ču​nu u naj​bo​ljem su slu​ča​ju neo​prez​ni! ja sam bio do​za​po​vjed​nik ovog bro​da šest mje​se​ci pod gos​po​da​rom pe​pe​la. Slu​žio sam na nje​mu dok je bio na su​hom vezu. Lo​‐ gi​ka po​dr​ža​va ma​ne​var da pos​ta​vi​te mene kao svog ka​pe​ta​na, do​mi​nu​se.” Bro​do​vi ar​ma​de i da​lje nas po​zi​va​ju pre​ko ko​mo​va. Rat​ni bro​do​vi pri​la​ze nam bli​‐ že. U nji​ho​vim utro​ba​ma hra​bri lju​di nav​la​če ok​lo​pe; ukr​cat će se u pi​ja​vi​ča​re i is​pa​li​‐ ti se u sve​mir da bi sle​tje​li na moj trup i pro​bi​li se kroz nje​ga mo​le​ći se da us​pi​ju sti​ći kući na obrok koji im pri​pre​ma maj​ka, ili part​ner. Za to vri​je​me moji pla​vi na​gu​ra​va​‐ ju se i lak​ta​še za vo​de​ći po​lo​žaj na mom bro​du i čas​te se uvre​da​ma zbog ma​te​ma​tič​‐ kih vje​šti​na i aka​dem​skog in​te​gri​te​ta. “Ne slu​šaj​te ni jed​nog od njih, do​mi​nu​se!” uzvik​ne neka žena ona​ko us​po​re​no. Baci se na ko​lje​na. “Zo​vem se Vir​ga xe Aqu​ari​us. Stu​di​ra​la sam fi​zi​ku as​tral​nog stru​‐ ja​nja na Po​noć​nom fa​kul​te​tu – puno bo​ljem od Op​ser​va​to​ri​ja. Uz os​ta​lo, dok​to​ri​ra​la sam na tam​noj tva​ri i gra​vi​ta​cij​skim le​ća​ma. Do​pus​ti​te mi da vo​dim vašu lađu, do​mi​‐ nu​se. Od​lu​či​ti se u ko​rist ne​kog dru​gog bilo bi ne​ute​me​lje​no, što​vi​še: ne​lo​gič​no!” Ti pla​vi tre​ba​li su pri​mi​je​ni​ti tu svo​ju lo​gi​ku i shva​ti​ti da ja gle​dam samo ženu koja ne kle​či kao os​ta​li. Ori​on, koja se prva ja​vi​la, i da​lje sto​ji, ona​ko ple​ća​ta, zde​pas​‐ ta, sa sja​jem u svi​je​tlim oči​ma. Di​ja​lekt joj je neo​te​san, oš​tri​ji i svje​tov​ni​ji od sa​njar​‐ sko​ga go​vo​ra tih aka​de​mi​ka. Vje​ro​jat​no po​tje​če iz do​ko​va na Fo​bo​su ili iz Ve​za​nih do​‐ ko​va kraj Aka​de​mi​ji​ne Kan​te. Ako je uis​ti​nu luč​ka rad​ni​ca koja nije išla u Op​ser​va​to​‐ rij ni na Po​noć​ni fa​kul​tet, onda me za​ni​ma pri​ča o tomu kako se uop​će naš​la na ovo​‐ me mos​tu. “Što ti mis​liš o ovoj buci?” upi​tam Ori​on, mah​nuv​ši ru​kom pre​ma pla​vi​ma. “Puni su ši​šmi​šjih go​va​na”, pro​gun​đa i za​bi​je svoj de​be​li pa​lac u gru​di. “Ja ni​sam puna ši​šmi​šjih go​va​na.” Na​smi​je​ši se i ki​ni​ne pre​ma ekra​ni​ma, na ko​ji​ma se dru​gi ba​‐ kljo​Bro​di po​la​ko pri​bli​ža​va​ju. “I po​nes​ta​je ti vre​me​na.” Ba​cim oko na ske​ne​re gdje alar​mi sig​na​li​zi​ra​ju po​taj​no lan​si​ra​nje dva​ju pi​ja​vi​ča​ra s vr​hov​ni​či​na rat​nog bro​da i kr​sta​ri​ce u na​šoj bli​zi​ni. “Znam da ja to mogu, ina​če se ne bih ja​vi​la. Daj​te mi pri​li​‐ 157

www.balkandownload.org ku.” Kim​nem Se​vru i on joj do​ba​ci ka​pe​tan​sku kri​la​tu zvi​jez​du. “Do​ve​di nas do naše flo​te.” “Rat​na pra​vi​la?” upi​ta me ona. “Mi​ni​mal​ne žr​tve”, od​go​vo​rim. “Mi smo do​bri. Vr​hov​ni​ca je ti​ra​nin. Tako se ovo mora igra​ti.” “Aj, do​mi​nu​se.” Se​vro i ja gle​da​mo kako Ori​on pre​uzi​ma za​po​vjed​niš​tvo nad mo​jim bro​dom i iz​da​‐ je na​red​be da se sas​ta​ne​mo s Augus​tu​so​vim bro​do​vi​ma iza Ru​bi​ko​no​vih Krje​so​va. Čar​ka​nje pres​ta​ne čim se od​lu​čim za Ori​on. Zna​ju da je pri​li​ka proš​la pa se uvu​ku u svo​je udob​ne ulo​ge kao da im je žao što su uop​će iz​la​zi​li iz njih. Pod tom sla​bom ra​s​‐ vje​tom pla​vi sim​bo​li na nji​ho​vim pod​lak​ti​ca​ma na​li​ku​ju tro​zup​ci​ma. Pla​vi su neo​bič​no dis​tan​ci​ra​ni. Kao otoč​ki na​rod u am​bi​su sve​mi​ra, for​mi​ra​ni su kako bi pre​ži​vje​li duga pu​to​va​nja s Lune bez po​bu​ne. Sto​ga di​je​le. Di​je​le isti ki​sik, istu hra​nu, iste le​ža​je​ve, iste ru​ti​ne, iste jame, iste za​po​vjed​ni​ke, iste lju​bav​ni​ke, iste sek​te, iste am​bi​ci​je – pre​ciz​no oba​vi​ti svoj po​sao i svo​jim se zas​lu​ga​ma uz​dig​nu​ti te biti na čast svo​joj sek​ti. Otvo​rim ko​mu​ni​ka​cij​ski ka​nal pre​ma os​tat​ku flo​te i Lu​ni​nim sa​te​li​ti​ma. Oni ne mogu blo​ki​ra​ti sig​nal. Ne sig​nal ovog bro​da. Naši su ure​đa​ji među naj​so​fis​ti​ci​ra​ni​ji​ma u vr​hov​ni​či​noj voj​s​ci. “Si​no​vi i kće​ri Druš​tva, obra​ća vam se Dar​row au An​dro​me​dus iz kuće Augus​tus. Do​no​sim straš​ne vi​jes​ti. No​ćas je vaša vr​hov​ni​ca pre​kr​ši​la Ugo​vor Druš​tva. Dok je moj gos​po​dar Nero au Augus​tus spa​vao pod nje​zi​nom za​šti​tom, ona je po​ku​ša​la odu​‐ ze​ti ži​vot nje​mu, nje​go​voj obi​te​lji, nje​go​vim pre​to​ri​ma i po​boč​ni​ci​ma. Za​jed​no s Bel​‐ lo​na​ma po​ku​ša​la je po​či​ni​ti pro​tu​za​ko​ni​to i ne​mo​ral​no umor​stvo više od tri​de​se​te​ro ne​nad​maš​nih. Nije us​pje​la. Za osve​tu sam joj za​uzeo je​dan boj​ni brod. Sad sam pod op​sa​dom i ži​vot mi je ugro​žen, kao i ži​vo​ti moga gos​po​da​ra i nje​go​ve obi​te​lji. Ako se ne bu​de​mo bo​ri​li, po​‐ gi​nut ćemo. Ako se pre​da​mo, po​gi​nut ćemo. Ni​sam ven​ti​li​rao brod. Lju​di na nje​mu pre​poz​na​li su va​lja​nost mo​jih na​če​la i svr​sta​li se uz obi​telj koja se kani odu​pri​je​ti vlas​to​hlep​noj ti​ran​ki Oc​ta​vi​ji au Lune.” Do​volj​no bli​zu is​ti​ne. “Pri​je samo ne​ko​li​ko sati naša vr​hov​ni​ca rek​la mi je da iz​dam svo​ju kuću. Da iz​‐ dam svo​je zak​le​tve. Kao i nje​zin otac pri​je nje, pi​ja​na je od vlas​ti i sad mis​li da je ca​ri​‐ ca. Rek​la nam je da se po​ko​ri​mo, a sada gle​daj​te naš od​go​vor.” Is​klju​čim kom. “Gos​po​di​ne Pe​lu​se, kad god ho​će​te”, iz​ja​vi Ori​on. “Daj​te ga​do​vi​ma što ih ide kada dođu.” Ak​ti​vi​ra svo​je te​to​va​že i usin​ka se u di​gi​tal​ni raz​go​vor s os​tat​kom po​sa​de. Na mos​tu je tiho. Pro​đe jed​na se​kun​da, još jed​na. Na HV-u gle​dam kako tro​je si​vih 158

www.balkandownload.org puca jed​nom zlat​nom u gla​vu. U han​ga​ri​ma se na​ran​čas​ti stiš​ću sa stra​ne dok zlat​ni pre​dvo​de pri​pad​ni​ke rat​nih boja u na​pad na spu​šte​nu rodu. Rag​nar uđe u han​gar i na​‐ ran​čas​ti se oku​pe oko nje​ga, kao i na​oru​ža​ni cr​ve​ni koji su poš​li za njim u hod​ni​ci​ma. Mno​gi po​gi​nu. Neki bi​jes uhva​ti te niže boje. Ginu, ah osje​ćam vi​bra​ci​je po​bu​ne ot​ka​‐ ko sam im do​pus​tio da uči​ne ono što su že​lje​li ci​je​li ži​vot. Tu je ona is​kra in​di​vi​du​al​‐ nos​ti, slo​bo​de, prem​da je ni​kad ne vi​diš pri​je kra​ja. Ro​di​na vra​ta na​glo se otvo​re i Mus​tang is​tr​či s mo​jim Hu​ja​ma po​mo​ći ni​žim bo​ja​ma i Rag​na​ru, prem​da se čak i Te​‐ le​ma​nu​so​vi drže po​da​lje od tog ču​do​viš​nog mu​škar​ca. Iz​van moje lađe ne​pri​ja​telj​ski bro​do​vi naj​zad pri​je​đu u na​pad. Ske​ne​ri bu​ja​ju od cr​ve​ni​la. Ne​pri​ja​te​lji, pi​ja​vi​ča​ri ne​tom po​le​tje​li iz utro​ba ar​ma​de oko nas, jure sve​mi​‐ rom pre​ma na​šem tru​pu. Na​mje​ra​va​ju nas osvo​ji​ti na ju​riš. Ori​on otvo​ri boč​nu va​tru. “Ovo je tako li​je​po”, pro​mrm​lja Se​vro. Ja sto​jim i šu​tim. Palj​ba iz trač​nih to​po​va pro​bi​ja pi​ja​vi​ča​re, trga i me​tal i lju​de, nas​tav​lja da​lje i za​bi​ja se u tru​po​ve i šti​to​ve rat​nih bro​do​va koji su lan​si​ra​li pi​ja​vi​ča​re. Moja no​vo​ime​no​va​na ka​pe​ta​ni​ca ko​ra​ča po za​po​vjed​noj pis​ti pre​kri​že​nih ruku. Moj pe​to​ki​lo​me​tar​ski rat​ni brod za​poč​ne lu​ping, na​iz​mjen​ce pu​ca​ju​ći iz ni​zo​va trač​‐ nih to​po​va koji ga​đa​ju vr​hov​ni​či​nu voj​sku smr​ću. Ori​on se na​po​la okre​ne pre​ma meni, smi​ju​lje​ći se tako da svi vide. “Sad, u vezi s kle​sa​njem onog tu​ne​la, do​mi​nu​se.” I na​re​di stro​je​vi​ma da uda​re po tam​noj tva​ri. Pro​ju​ri​mo kroz os​tat​ke dva​ju rat​nih bro​do​va. Na mos​tu je tiho, osim mrm​lja​nja teh​nič​kih za​po​vi​je​di. Ra​ke​te slož​no blje​ska​ju oko na​šeg tru​pa. Otvo​ri​mo pro​tu​ar​ti​lje​rij​ska sita, kao što je sad uči​nio i ne​pri​ja​telj, pa ra​ke​te pos​ta​nu be​smis​le​ne. Aura od svje​tlos​ti oba​vi​ja nas kao ni​či​ju zem​lju. Palj​ba iz trač​nih to​po​va za​bi​ja nam se u opla​tu, ali mi na mos​tu ne osje​ća​mo vi​bra​ci​je. Opre​ma nam ne is​kri. Žice ne is​pa​da​ju iz pre​ti​na​ca na stro​pu. Ovaj brod vr​hu​nac je se​dam​s​to go​di​na in​že​njer​stva. Se​vro me trk​ne lak​tom. “Mo​žda čak i mr​k​lo us​pi​je​mo.” Ar​ma​da oko nas go​le​ma je. Pre​go​le​ma. Do​ve​de​na je ova​mo da zas​tra​ši okup​lje​ne kne​že​ve i sve nji​ho​ve flo​te s dru​ge stra​ne Ru​bi​ko​no​vih Krje​so​va, a to još nije ni po​lo​‐ vi​ca ukup​ne flo​te. No sad se ta ar​ma​da tre​se iz​nu​tra, po​put go​le​ma ti​je​la iz čije se utro​be zu​bi​ma pro​bi​ja sve​mir​sko ču​do​vi​šte. Brzo utek​ne​mo od ar​ma​de. Ne sli​je​de nas iza Ru​bi​ko​no​vih Krje​so​va gdje nam se pri​dru​že naša mala flo​ta i flo​te Co​do​va​no​vih, Te​le​ma​nu​so​vih i Nor​vo​vih. Na​dam se da će ih se i više oku​pi​ti pod na​šim bar​ja​kom na​kon da​naš​njeg naj​no​vi​jeg iz​ne​na​đe​nja. Po​gle​dam trag koji os​tav​lja​mo – sve​mir​ske na​pla​vi​ne. Iza moje lađe leb​de ljud​ska ti​je​la. Is​pa​la su iz raz​bi​je​nih i pro​bu​še​nih bro​do​va. Neki su još živi, ali usko​ro će se smrz​nu​ti ili ugu​ši​ti. Još mr​tvih na mom putu. Ko​li​ko će ih biti po​treb​no? Os​ta​vim Ori​on na mos​tu. Se​vro i ja pro​na​đe​mo put do stro​jar​ni​ce gdje upos​li​mo 159

www.balkandownload.org na​ran​čas​te da nas iz​re​žu van iz zgu​žva​nih ok​lo​pa. Odan​de po​hi​ta​mo pre​ma han​ga​ru, pros​tra​nom me​tal​nom skla​di​štu pre​tr​pa​nom bro​do​vi​ma, opre​mom, a sada i po​lom​lje​‐ nim lju​di​ma. Žuti jur​ca​ju uoko​lo, po​ma​žu ra​nje​ni​ma i odvo​ze ih u brod​sku bol​ni​cu, a sivi i na​ran​čas​ti po​ma​žu im ih no​si​ti. Tra​va bri​tvom boc​ka ne​ko​li​ko ne​na​oru​ža​nih zlat​nih. Oblu​tak i Har​pi​ja po​ma​žu žu​‐ ti​ma. Mah​ni​to gle​dam gdje je Mus​tang. Pro​na​đem je is​pod jed​nog slu​pa​nog ro​di​na kri​la, kako raz​go​va​ra s ocem. Du​gač​ka po​sjek​li​na na​gr​đu​je joj li​je​vu ruku. Ne spo​me​‐ nem je. Ukr​cao im se je​dan tim iz pi​ja​vi​ča​ra, a dru​gi pi​ja​vi​čar us​pje​li su ot​k​va​či​ti pri ula​sku u han​gar. “Os​ta​vi​li smo glav​ni​nu vr​hov​ni​či​ne flo​te iza sebe”, ka​žem Augus​tu​su. “Gdje je Qu​inn?” oš​tro upi​ta Se​vro. “Jesu li je već od​ni​je​li u brod​sku bol​ni​cu?” Mus​tang ne od​go​vo​ri. No po​gle​da pre​ma ro​di​noj ulaz​noj ram​pi, ko​jom upra​vo si​‐ la​zi Roque, no​se​ći Qu​inn u na​ru​čju. Bli​je​da je. Du​gač​ka. I be​ži​vot​na. Se​vro se ne po​‐ mak​ne. Ne kaže ni​šta. Noz​dr​ve mu se ra​ši​re i dah mu zap​ne u pr​si​ma; očaj​ni je​caj čvr​‐ sto zgr​čen u tom mom​ku koji ni​kad ne pla​če. Oba​mre. Iz​gle​da kao duh. Is​pru​žim ruku pre​ma nje​mu, ali on se od​mak​ne, ne lju​ti​to, nego zbu​nje​no, kao da mu je net​ko jed​‐ nom pro​re​kao bu​duć​nost, a ova stvar​nost nije ona koja mu je bila obe​ća​na. Za​te​tu​ra una​trag, da​lje od nje​zi​na ti​je​la, ogle​da se oko sebe, okre​ne se i po​bjeg​ne iz han​ga​ra. Roque pro​la​zi kraj mene s Qu​inn. Lice mu je ovje​še​no i umor​no. Želi reći ne​što gor​ko, ali ugri​ze se za je​zik i samo od​mah​ne gla​vom pre​ma meni. Još uvi​jek ne zna za​što sam ga na​pao u nje​go​voj sobi. A sad ovo. Ni​kad ga ni​sam vi​dio to​li​ko slom​lje​‐ nog. “Po​gle​daj je”, kaže mi. “Dar​rowe, po​gle​daj svo​ju pri​ja​te​lji​cu.” Po​gle​dam Qu​inn i osje​tim da je sve utih​nu​lo. Eto je tu, smi​re​ne u smr​ti. Za​što joj ne mo​že​mo opet udah​nu​ti ži​vot? Za​što jed​nos​tav​no ne mo​že​mo po​nov​no ot​po​če​ti ovaj dan? Uči​ni​ti sve kako va​lja. Spa​si​ti one koje vo​li​mo. Roque kre​ne s Qu​inn pre​ma pro​zir​nom pul​s​nom po​lju han​ga​ra, koje se otva​ra pre​‐ ma sve​mi​ru. Po​grb​ljen je i slom​ljen dok ide pre​ma zvi​jez​da​ma, gur​nu​ti svo​ju iz​gub​‐ lje​nu dje​voj​ku van među njih. Šče​pam Ša​ka​la čim vi​dim da iz​la​zi iz rode i za​tra​žim da mi is​pri​ča što se do​go​di​lo. Umr​la je, kaže on. Samo to. Is​crp​ljen je kao i svi mi. Spus​ti svo​je za​su​ka​ne ru​ka​ve. “Neću se is​pri​ča​va​ti. Uči​nio sam sve što sam mo​gao.” “Na​rav​no da jesi”, ka​žem, stre​sav​ši se. “Na​rav​no.” On me upi​ta gdje mi je ka​me​ra s ka​ci​ge. Ja ga bi​je​lo gle​dam. “Snim​ka”, kaže. “Je li tebi uop​će jas​no što si upra​vo iz​veo?” Mah​ne ru​kom ukrug. “Dva čo​vje​ka za​uze​la su je​dan od naj​ve​ćih bro​do​va koji su ika​da iz​gra​đe​ni. Zlat​ni će hr​li​ti pod naše zas​ta​ve. Tre​ba​ju nam samo moji me​di​ji i tvo​ja pri​ča.” Ka​žem mu gdje je, od​sut​no, go​to​vo za​bo​ra​viv​ši na da​taS​ni​mač koji su mi Are​so​vi si​no​vi ugra​di​li u zub da sni​mi eks​plo​zi​ju one bom​be. Ak​ti​vi​rao se sti​skom kut​nja​ka. Stis​nuo sam ih čim sam sjeo u vr​hov​ni​čin ured. Ugu​ram pr​ste u usta i oprez​no ga iš​‐ če​pr​kam iz des​ni. Ta​nji je od dla​či​ce. Ša​ka​lu se oči oza​re. “Ot​kud ti to?” upi​ta. 160

www.balkandownload.org “S cr​nog tr​ži​šta”, ka​žem. “Vr​hov​ni​ca se za​ri​ba​la. Upo​tri​je​bi snim​ku. Pre​tvo​ri ovaj rat u pra​ved​nu bor​bu.” Os​ta​vim Ša​ka​la on​dje u na​mje​ri da čiš​će​nje pre​pus​tim dru​gi​ma, no pri​mi​je​tim da me na​ran​čas​ti i lju​di dru​gih ni​žih boja gle​da​ju. Ne mogu vo​di​ti samo na​si​ljem. Sto​ga se pri​dru​žim Oblu​tak i Har​pi​ji i po​ma​žem pri pre​mje​šta​nju ra​nje​ni​ka u brod​sku bol​‐ ni​cu. Po​ma​žu i os​ta​li Huje. I Mus​tang, a na kon​cu se pri​klju​či čak i Vic​tra. Na​kon što po​dig​ne​mo i po​s​ljed​njeg si​vog na le​žaj s ko​ta​či​ma, os​ta​nem sta​ja​ti u praz​nom han​ga​ru. Augus​tus je oti​šao na za​po​vjed​ni most. Ša​kal iz​bje​ga​va Te​le​ma​nu​‐ so​ve koji su poš​li za njim pa, umjes​to ona​mo, ode u ko​mu​ni​ka​cij​ski cen​tar. Os​tao sam sam. Roque je oti​šao. Ne znam što da ra​dim, kamo da kre​nem. Pros​tor je pun mr​lja od krvi i pa​le​ži. Po​gle​dam svo​je ruke. To su po​s​lje​di​ce mo​jih dje​la, a tako sam usam​ljen. Nas​lo​nim gla​vu na hlad​ni me​tal​ni zid. Ona mi pri​đe s leđa. Mis​lim da ne iz​go​vo​ri moje ime. Ni​sam si​gu​ran. Samo na​mi​ri​‐ šem nje​zi​nu vlaž​nu kosu kad me obuj​mi ru​ka​ma. Čvr​sto me stis​ne. “Znam da si umo​ran”, Mus​tang će tiho. “Ali Se​vro te tre​ba.” “A što je Roqu​eom?” upi​tam okre​nuv​ši se pre​ma njoj. To​li​ko toga ne​iz​re​če​nog visi iz​me​đu nas. To​li​ko neo​d​go​vo​re​nih pi​ta​nja. To​li​ko neo​pro​šte​nih zlo​dje​la. To​li​ko ljut​‐ nje, a mo​žda još uvi​jek i pla​mi​čak ne​čeg ve​ćeg. Osje​ćam to kad mi dla​no​vi​ma ob​gr​li vrat i kroz pr​ste mi po​su​di svo​ju sna​gu. “Ne sad”, kaže. On kri​vi mene. I u pra​vu je. Svi bi oni tre​ba​li kri​vi​ti mene. A ubu​‐ du​će će biti samo još gore.

161

www.balkandownload.org

23.

Po​vje​re​nje Za​tek​nem ga u za​jed​nič​koj pra​oni​ci. Zas​lu​žio je jed​nu od onih luk​suz​nih ka​bi​na koje os​ta​li zah​ti​je​va​ju za po​vra​tak na Mars, ali on ne raz​miš​lja na taj na​čin. On je i da​lje dje​čak koji se skri​vao u ko​nju. Ne, po​mis​lim. Nije više dje​čak, “Bilo joj je sta​lo do tebe, Se​vro.” Ruke su mu pre​kri​že​ne spri​je​da, pje​ga​ve i tan​ke. Oko stru​ka omo​tao je je​dan ruč​‐ nik, a dru​gi mu visi pre​ko ra​me​na. Zlat​ni ne mare za go​lo​ti​nju, ali Se​vro je odu​vi​jek ma​rio. Do​bio je jed​nu te​to​va​žu više ot​ka​ko sam ga zad​nji put vi​dio. Ogrom​nog crnosi​vog vuka po ci​je​loj du​ži​ni leđa. Nje​mu su Huje sve. Meni su ne​kad bih samo sred​‐ stvo; sada ih shva​ćam kao ne​što više. No što to zna​či ako ih sve​jed​no is​ko​ri​šta​vam? On zuri u vodu koja is​tje​če u odvod tuša. U spi​ra​lu koja se sve više spu​šta. “Na kra​ju, mis​lim da ću uži​va​ti u ratu”, kaže. “Mo​ram malo oče​li​či​ti. Na​žu​lja​ti ruke. Ga​do​vi nam go​vo​re samo o ru​ža​ma i sla​vi.” Po​dig​ne po​gled. “Ti ne osje​ćaš mi​ris ruža, Ko​sac?” Sjed​nem na klu​pu kraj nje​ga. “Jesi čuo što sam re​kao?” “Na​rav​no da sam te mr​k​lo čuo. Fah mi oko, ne uho.” Kvrc​ne se koš​ča​ti​in pr​stom po bi​onič​kom oku. “Na​rav​no da znam da joj je bilo sta​lo. Ali ni​kad ona​ko kako sam ja že​lio. Zas​lu​ži​la je ži​vje​ti. Ako je itko od nas ruž​nih ma​lih gov​na​ra to zas​lu​žio, onda je to bila ona. U njoj nije bilo ni gra​ma okrut​nos​ti. Ali to nije bilo važ​no. Nije važ​no je​‐ smo li do​bri ili zli. O sve​mu od​lu​ču​je samo slu​čaj.” “Slu​ča​jem si je uop​će upoz​nao”, ka​žem. “Slu​čaj ju je do​veo u Mar​so​vu kuću.” “Nije. Do​veo ju je moj otac”, kaže Se​vro. “On ju je iz​a​brao, tram​pio se za ne​kog dru​gog s Ju​no​nom da je do​bi​je.” Od​mah​ne gla​vom. “Samo zato što je mis​lio da će nas ona umi​ri​va​ti, da će kon​tro​li​ra​ti naš bi​jes. Da je nije iz​a​brao, ne bi​smo je upoz​na​li i sad bi bila živa.” “Mo​žda”, ka​žem po​mis​liv​ši na Eo. “Ali ona je od​lu​či​la doći ova​mo. Ona je od​lu​či​la sli​je​di​ti mene. Sli​je​di​ti tebe.” “Kao i Pax.” Kim​nem i do​tak​nem svog pe​ga​za. “Sve je to to​tal​no usra​no. Zar nije?” kaže Se​vro. “Nema veze ko​li​ko ti oni to uljep​‐ 162

www.balkandownload.org ša​ju. I da​lje smo u igri. Uvi​jek ćemo biti u tri​ska​noj igri. Plju​jem ja na nji​ho​vo car​‐ stvo. Plju​jem na sve to sra​nje. Do​šao sam po tebe jer mi je on re​kao što si.” Bu​ljim u nje​ga, ne shva​ća​ju​ći. “Kako to mis​liš?” upi​tam uz ner​vo​zan smi​jeh. “Uklju​či ga”, kaže. “Znam da ga imaš. Ti si te​me​ljit, Ko​sac. Uvi​jek te​me​ljit.” “Za​što se po​na​šaš tako...” “Za​če​pi i uklju​či ga.” Kim​nem i ak​ti​vi​ram ure​đaj u dže​pu. Ovi​je nas po​lje za ome​ta​nje sig​na​la. Ni​sam to​li​ko pun sebe kao vr​hov​ni​ca pa da vje​ru​jem da me nit​ko ne može pris​lu​ški​va​ti. Se​‐ vro me gle​da kako se ne​la​god​no vr​po​ljim. “Onda, što sam to ja?” upi​tam. “Čak i sad?” upi​ta on, od​ma​hu​ju​ći gla​vom. “Zgr​čen si do bola. Reci tko me pos​lao.” “Mus​tang te pos​la​la. Ti si mi re​kao da te ona do​vuk​la s Ruba. Kao i sve Huje.” “Toč​no. Ona je. Tre​ba​lo mi je šest mje​se​ci da do​đem s Plu​to​na. Ali po​go​di tko mi je ule​tio dok sam pre​sje​dao na Tri​to​nu. Haj​de, Kos. Po​go​di.” “Lorn?” Us​ni​ce mu se is​kri​ve u po​drug​ljiv osmi​jeh. “Fit​c​h​ner?” Se​vro mi plju​ne u lice, toč​no is​pod oka. “Pro​ma​ši još jed​nom i ova​ko ću te os​ta​vi​ti.” Puc​ne pr​sti​ma. “Neću se vra​ća​ti. Neću ti po​ma​ga​ti. Neću kr​va​ri​ti za tebe. Neću žr​tvo​va​ti svo​je pri​ja​te​‐ lje za čo​vje​ka ko​jeg to​li​ko boli kita za mene da ni je​dan je​di​ni put neće ri​ski​ra​ti. Po​‐ vje​re​nje ide u oba smje​ra, Dar​rowe. Ovaj put mo​raš sko​či​ti.” Ne ble​fi​ra. A ja znam što že​lim reći. Ali kako je to mo​gu​će? Se​vro je zlat​ni. Kr​vok​‐ le​ti zlat​ni. Čuo je kad sam Apo​lo​nu re​kao “kr​vok​le​to”. Iz​re​zao je to. Nije li? Ili je to bila po​gre​ška? je li ovo sada neka zam​ka? Nije. Nije, jer ako jest, onda je igra već go​‐ to​va. Eoin je san pro​pao. Tko mi je bli​ži od nje​ga? Tko me voli više od ovog čud​nog, opa​kog od​met​ni​ka? Nit​ko. Zato ga po​gle​dam u te tam​ne zlat​ne oči. “Ares te pos​lao.” Ti​ši​na iz​me​đu nas. Užas​nih pet se​kun​da. Šest. Se​dam. On us​ta​ne i za​klju​ča vra​ta, a onda iz​va​di mali crni kris​tal iz dže​pa svo​jih zgu​žva​nih hla​ča. “Samo za tvoj dah.” “Ša​pat-ka​men...” Uz​mem ga njež​no, zna​ju​ći ko​li​ko ko​šta, i puh​nem na nje​ga. On se od mog daha na​mre​ška, pa se ras​pr​s​ne. Mr​vi​ce od cr​nog svje​tla uz​dig​nu se i po​le​te po​put kri​jes​ni​ca iz tra​ve kad pad​ne ljet​na noć. Zgru​ša​va​ju se. Leb​de i pre​tva​ra​ju se u gru​bi ho​lo​gram koji le​lu​ja iz​me​đu Se​vra i mene. Are​so​vu ro​ga​tu ka​ci​gu. “Sine moj”, za​tre​pe​ri mu is​kriv​lje​ni glas. “Žao mi je. Har​mony me iz​da​la i po​kre​‐ nu​la kam​pa​nju pro​tiv​nu na​šim na​če​li​ma. Pre​kas​no sam ot​krio kako te htje​la is​ko​ris​ti​‐ ti. No bio si mu​dar. Zato sam te i iz​a​brao. Po​du​zi​ma​mo mje​re da je za​us​ta​vi​mo. Ti nas​ta​vi. Su​ko​bi Augus​tu​sa​ve i Bel​to​ni​ne i raz​bij Pax So​la​ris.” Po​ku​šam ga ne​što upi​ta​ti, ali to je snim​ka. Snim​lje​na u ne​kom tre​nut​ku na​kon sve​‐ 163

www.balkandownload.org ča​ne ve​če​re. “Jas​no mi je da je to za​ci​je​lo te​ško. Već sam i pre​vi​še tra​žio od tebe. Ali mo​raš nas​‐ ta​vi​ti. Po​sij kaos. Os​la​bi ih. Imaš mno​go raz​lo​ga sum​nja​ti u mene. Ni​smo stu​pi​li u kon​takt s to​bom sve do​sad jer su te pro​ma​tra​li Pliny, Ša​kal i vr​hov​ni​či​ni špi​ju​ni. Iz​a​zi​‐ va​či ne​vo​lja priv​la​če po​zor​nost. No pro​ma​trao sam te i ja, i po​no​sim se to​bom. Znam da bi i Eo bila po​nos​na. Za slu​čaj da dvo​jiš o is​ti​ni​tos​ti ove po​ru​ke, poz​dra​vit će te je​‐ dan pri​ja​telj.” Are​so​va ka​ci​ga nes​ta​ne, a meni se na​smi​je​ši Ple​sač. “Dar​rowe, že​lim da znaš da smo uz tebe. Obi​telj ti je živa i zdra​va. Bli​ži se kraj, pri​ja​te​lju. Usko​ro ćeš biti s nama. Do tada vje​ruj čo​vje​ku ko​jeg je Ares pos​lao; ja sam ga osob​no uno​va​čio. Slo​mi oko​ve.” Sli​ka se ras​pr​ši, tam​no svje​tlo ras​pad​ne se u zrak. A ja os​ta​nem bu​lji​ti u pod tuša. “još do​bro i iz​gle​daš na​kon svih onih ope​ra​ci​ja”, kaže Se​vro. Osmi​jeh mu nije ni​šta ma​nje zlo​čest nego ina​če. “Ares mi je pos​lao tog kri​pla. Onog koji je tebe pos​lao na Ins​ti​tut. Ple​sa​ča.” Ne us​pi​je iz​re​ći ni​šta više jer ga ja za​gr​lim i ras​pla​čem se. Je​cam i vi​sim na nje​mu, tre​sem se, pla​šim ga. On se ne miče, osim što me po​tap​ša po gla​vi. Sva ona te​ži​na spad​ne mi s ple​ća. Net​ko zna. On zna i tu je. On zna i do​šao mi je po​mo​ći. Po​mo​ći mi. Ne mogu se pres​ta​ti tres​ti i go​vo​ri​ti hva​la. Eo je bila u pra​vu. Ja sam bio u pra​vu. “Ti si moj pri​ja​telj”, za​je​cam kao di​je​te. On se go​to​vo ras​pla​če gle​da​ju​ći me tak​vog. Pra​vi pri​ja​telj. “Na​rav​no”, ko​leb​lji​vo će on. “Ali samo ako pres​ta​neš sli​ni​ti, čo​vje​če. Mi smo ipak zlat​ni.” Od​mak​nem se od nje​ga u ne​pri​li​ci, bri​šem lice ru​ka​vom. Mis​lim da pro​mum​ljam neku is​pri​ku. Mut​no mi je pred oči​ma. On mi pru​ži ruč​nik, u koji is​pu​šem nos. On slo​ži gri​ma​su. “Što je?” “To ti je bilo za oči.” Na​smi​je​mo se za​jed​no i onda sjed​ne​mo u ne​ugod​noj ti​ši​ni. Na​kon ne​kog vre​me​na upi​tam ga ko​li​ko dugo već zna. Nas​lu​tio je ne​što još na Ins​ti​tu​tu, kaže, kad je čuo kako sam Apo​lo​nu re​kao “kr​vok​le​to”. Glas mi je tada bio dub​lji, hra​pa​vi​ji. Onda mu je Ple​sač po​ka​zao vi​de​os​nim​ku mog kle​sa​nja. “Oni su ne​ka​ko zna​li da mi mo​žeš vje​ro​va​ti, čak i ako ti nisi, gov​na​ru. Uvi​jek je tako bilo. Uvi​jek će tako biti.” “Tebi to... ne sme​ta?” upi​tam ga. “To što sam ja?” “Sme​ta. To je jed​na sit​na mala ri​ječ za ne​što mr​k​lo ve​li​ko.” Po​če​še se po iz​bri​ja​noj gla​vi. “Sme​ta mi osip među no​ga​ma. Sme​ta mi pok​va​re​na riba. Sme​ta​ju mi na​por​ne bu​da​le koje mis​le da ima​ju ne​zas​lu​že​na pra​va. Ovo...” Sleg​ne ra​me​ni​ma. “Pi​šaj ga. Tebi se svi​đa moj stav više nego bilo ko​jem dru​gom sro​lji na svim pla​ne​ti​ma. Pa sam ti mis​lio uz​vra​ti​ti us​lu​gu, iako sam ja u biti veći od tvo​je hr​da​ve gu​zi​ce.” 164

www.balkandownload.org Na​smi​jem se na to. Kao cr​ve​ni, bio sam pa​tu​ljak u us​po​red​bi s njim. “Si​gur​no ti je jas​no što sam ja ova​mo do​šao uči​ni​ti? Nije to samo in​fil​tra​ci​ja. Ovo će se ra​zvi​ja​ti i za​vr​ši​ti pa​dom Druš​tva.” “Tko vi​so​ko leti, u bla​to pada.” “To je to?” upi​tam u ne​vje​ri​ci. “Ti si uz mene?” On frk​ne. “Pro​veo sam šest mje​se​ci na ba​kljo​Bro​du da do​đem do tebe. Tri mje​se​ca na​kon Tri​to​na, gdje mi je Ple​sač po​ka​‐ zao is​ti​nu. Je​sam li bio zbu​njen? To​tal​no, kvra​gu. Ali ipak sam se ukr​cao na taj brod i imao sam tri mje​se​ca za pre​do​miš​lja​nje. I ipak sam tu. Pa mis​lim da je vri​je​me za pre​‐ is​pi​ti​va​nje mog pris​tan​ka proš​lo. U sva​kom slu​ča​ju, moja zlat​na ‘bra​ća’ po​ku​ša​va​ju me ubi​ti ot​ka​ko sam se ro​dio.” Ogle​da se na​oko​lo, na​pet čak i na​kon sve​ga što smo po​‐ di​je​li​li, una​toč po​lju za ome​ta​nje. “Je​di​ni lju​di koji su se ika​da pris​toj​no po​na​ša​li pre​‐ ma meni su lju​di koji ne​ma​ju raz​lo​ga za to. Niže boje. Ti. Mis​lim da je vri​je​me da uz​‐ vra​tim us​lu​gu.” “A što je s os​ta​li​ma?” gor​lji​vo upi​tam. “Oblu​tak, Kla​un?” “Nije na meni da di​je​lim tvo​ju taj​nu. Qu​inn bi ra​zu​mje​la”, kaže on po​la​ko, bo​re​ći se pro​tiv ne​če​ga u sebi. “Neki bi mo​žda pris​ta​li. Či​čak neće. Roque neće. Ni u lu​di​lu. Pre​vi​še je za​ljub​ljen u svo​ju vr​stu. Ne znam za onu vi​so​ku aro​gant​nu.” “Vic​tru. A Mus​tang?” upi​tam.. “Ne da​jem ja lju​bav​ne sa​vje​te, gov​na​ru.” Us​ta​ne. “Čuj, to što sam re​vo​lu​ci​onar valj​da ne zna​či da ne smi​jem do​bi​ti ma​sa​žu od neke ru​ži​čas​te, što mis​liš? To bi bilo to​tal​no sra​nje.” “Ne znam”, na​smi​jem se. “Da bu​dem is​kren, ni ja to još ni​sam baš shva​tio.” “Tri​skaj ga, po​zvat ću si jed​nu. Leđa su mi kr​va​vo str​ga​na.” Na​smi​je se i po​ka​že kri​ve zube. “Do​bar je osje​ćaj. Po tome znam da je to is​prav​no, Kos. Us​pr​kos svim tim sra​nji​ma. Do​bar je osje​ćaj tu unu​tra.” Po​tap​ša se po mr​ša​vim pr​si​ma. “Osje​ćaj je... kako vi ono ka​že​te... kr​vok​le​to do​bar.”

Vic​tra me nađe na​kon što se ras​ta​nem od Se​vra. “Augus​tus mi je re​kao da ti ka​žem da je ka​bi​na gos​po​da​ra pe​pe​la tvo​ja.” “Augus​tus mi daje naj​ve​ću sobu?” “Tvoj brod, tvoj pli​jen, re​kao je. Znaš ko​li​ko on cje​pid​la​či da reda mora biti,” “Na​dam se da ti znaš put. Ja sam se već iz​gu​bio.” Ona mi mah​ne da je sli​je​dim. Šut​ke ide​mo hod​ni​ci​ma. Is​crp​ljen sam, ali ipak sre​‐ tan jer znam da je Se​vro uz mene, da Ares i da​lje vje​ru​je u mene i da je Ple​sač i da​lje živ tamo neg​dje. To je me​lem za bol od Qu​in​ni​ne smr​ti. “Pret​pos​tav​ljam da znaš da je moja obi​telj iz​da​la nad​gu​ver​ne​ra”, kaže ona. “Čuo sam. Ali ti si još s nama.” “Kao što sam već rek​la. Ja ra​dim što ja hoću. Maj​ka ne kon​tro​li​ra moje ra​ču​ne kao An​to​ni​ji​ne.” Na​smi​je​ši mi se is​ko​sa, gle​da​ju​ći u mene. “Svi​đaš mi se kad si ova​kav.” 165

www.balkandownload.org “Ova​kav?” Mo​ram se na​smi​ja​ti. “Kako to mis​liš?” “Ne znam. Dje​lu​ješ smi​re​no. Opu​šte​no. Us​pr​kos sve​mu što se do​go​di​lo.” “A ti dje​lu​ješ neo​bič​no milo”, ka​žem. “Milo? Kras​na fan​ta​zi​ja. Ali obo​je zna​mo da sam ja da​le​ko od mi​log.” Šut​ke ho​da​mo sve do vra​ta moje luk​suz​ne ka​bi​ne. Os​vr​nem se una​trag i ugle​dam Rag​na​ra kako nas sli​je​di po hod​ni​ci​ma. Da nema za​vo​ja po ti​je​lu, uop​će ga ne bih pri​‐ mi​je​tio. Mah​nem mu da ode. Na vra​ti​ma se za​gle​dam u Vic​tri​ne gor​de oči. “Mo​gla si pos​la​ti ne​ko​ga niže boje da mi kaže da se smjes​tim u tu ka​bi​nu.” “Ali onda te ne bih vi​dje​la.” “Je li to je​di​ni raz​log?” upi​tam. Ona se vra​go​las​to os​mjeh​ne. “Mis​lim da ću za​dr​ža​ti svo​je taj​ne.” Onda po​dig​ne po​‐ gled u mene. “Ali za​bri​nu​ta sam za tebe.” “Za mene?” za​ko​lu​tam oči​ma. “Čega se igraš, Vic​tra?” “Ni​če​ga”, uvri​je​di se ona. “Ka​kav si ti li​ce​mjer, Dar​rowe.” “Ja?” “Sje​ćaš se ono​ga kad je Tac​tus od​ba​cio tvo​ju vi​oli​nu jer je mis​lio da že​liš ne​što od nje​ga? Sad se ti isto tako po​na​šaš pre​ma meni. Isto kao kad sam ti priš​la u vr​to​vi​ma na Luni. Je li ti to​li​ko te​ško vje​ro​va​ti da sam ti pri​ja​telj i da mi je sta​lo do tebe?” Na​‐ mr​šti nos. “Sad ću se ras​pek​me​zi​ti zbog tebe i to mi ide na živ​ce.” “Opros​ti”, ka​žem. “Samo, ti si...” po​ku​šam pro​na​ći pra​ve ri​je​či za tu vi​so​ku ženu. Nema ih. Pa sleg​nem ra​me​ni​ma i ka​žem: “Te​ško je to što znam da si An​to​ni​ji​na ses​‐ tra. U tome je ci​je​la stvar.” “Ali ja ni​sam ona.” “Shva​ćam ja t...” “Shva​ćaš?” Po​dig​ne ruku i do​tak​ne mi lice. Us​ni​ce joj se upit​no otvo​re. Pri​sje​tim se nji​ho​va do​di​ra na mo​ji​ma pri​je nego što sam se lan​si​rao kroz ci​jev za is​pa​lji​va​nje. Tada sam joj do​pus​tio da me po​lju​bi. Ona je hlad​na žena, ali u srcu osje​ća ne​što pre​‐ ma meni. Dru​ga​či​je od Eo. Dru​ga​či​je od Mus​tang. Njež​no se od​mak​nem od nje​zi​ne ruke i od​mah​nem gla​vom. “Ču​dan si ti čo​vjek”, kaže ona uz la​ga​ni uz​dah, a sva ona ra​nji​vost nes​ta​ne iz nje. Opet iz​vu​če kan​dže. Nas​lo​ni se le​đi​ma na zid na​su​prot meni, sa​vi​je jed​no ko​lje​no i pod​bo​či se pe​tom na zid, smi​ju​ći mi se oči​ma. Eto Vic​tre koju znam. “Vo​liš žene, ali ne uži​vaš u nama.” Usne joj se la​ga​no otvo​re i po​ja​ve joj se bore od smi​je​ha. Ne mogu a da joj po​gle​dom ne pri​je​đem po njež​nim kon​tu​ra​ma vra​ta, po sna​zi u vit​kim ra​me​ni​ma i po obli​ni gru​di. Nje​zin me po​gled prži. “Ima tu puno užit​‐ ka. Imaš li ti uop​će poj​ma kako mi je me​ka​na koža?” Za​kaš​ljem se od smi​je​ha. “Za​fr​‐ ka​vaš me.” “Kao i uvi​jek.” Vic​tra je splet​ka​ro​ši​ca. Ona tako funk​ci​oni​ra. Ali na​čas je bila ra​nji​va. A kad sam 166

www.balkandownload.org to vi​dio... a kad sam to vi​dio, sve se pro​mi​je​ni​lo. Ubi​jem sek​su​al​nu na​pe​tost naj​bo​lje što znam. “Laku noć, ses​tro”, ka​žem i dam joj pusu u čelo. “Ses​tro? Ses​tro?” Otre​si​to mi se smi​je dok je os​tav​ljam. Tre​ba joj koji tre​nu​tak, ali obra​ti mi se. “Je li to zato što mis​liš da sam zla?” Okre​nem se na​trag pre​ma njoj. “Zla?” “Je li to raz​log za​što me ni​kad nisi že​lio?” Zas​ta​ne, pom​no bi​ra​ju​ći ri​je​či. “Jer me pre​zi​reš?” “Za​što to mis​liš?” njež​no je upi​tam. Ona sleg​ne ra​me​ni​ma i neo​bič​no ko​leb​lji​vo po​gle​da na​oko​lo po hod​ni​ku. “Ja ni​‐ sam...” Od​mah​ne gla​vom, tra​že​ći ri​je​či. Po​ka​že ru​kom na sebe. “Tako ja pre​živ​lja​vam, ra​zu​mi​ješ? Tako me maj​ka uči​la. To je ono što pali.” “Što mis​liš, da po​ku​ša​mo ne​što novo?” pred​lo​žim, vra​ća​ju​ći se pre​ma njoj. Pru​žim joj ruku. “Dar​row. Una​toč ra​ši​re​nim gla​si​na​ma, ne je​dem stak​lo. Vo​lim glaz​bu, ples i obo​ža​vam svje​že voće, po​go​to​vo ja​go​de.” Ona frk​ne od smi​je​ha. “Ovo je tako glu​po. Po​nov​no se upoz​na​je​mo?” “Bez ok​lo​pa. Samo dvo​je lju​di. Če​kam”, ka​žem za​igra​no. Ona za​ko​lu​ta oči​ma, na​‐ pra​vi ko​rak na​pri​jed i po​gle​da li​je​vo-des​no po hod​ni​ku. Po​dig​ne ruku sus​pre​žu​ći dje​‐ ti​njas​ti osmi​jeh. “Vic​tra. Vo​lim mi​ris ka​me​na pri​je kiše.” Slo​ži gri​ma​su, a u obra​ze joj na​vre cr​ve​ni​lo. “I... ne​moj se smi​ja​ti. Za​pra​vo mr​zim zlat​nu boju. Ze​le​na mi bo​lje sto​‐ ji.”

Ne mogu zas​pa​ti. Ti​je​la lju​di koje sam os​ta​vio iza sebe leb​de u mra​ku sa mnom. Pro​‐ bu​dim se de​se​tak puta; sno​ve mi ki​da​ju blje​sko​vi bom​bi, fi​ju​ci ma​če​va. Zas​lu​žio sam te be​sa​ne noći. Znam da je​sam, a one su zbog toga još teže. Us​ta​nem i usho​dam se po svo​jim no​vim oda​ja​ma, lu​ta​ju​ći po nji​ho​vim pros​trans​‐ tvi​ma. Šest soba. Mala gim​nas​tič​ka dvo​ra​na. Ve​li​ka kada. Rad​na soba. Sve je to pri​pa​‐ da​lo čo​vje​ku koji je spa​lio je​dan mje​sec. Ocu fu​ri​ja. Kako bih ja mo​gao spa​va​ti u tak​‐ voj sobi? Iz​va​dim pri​vje​sak u obli​ku pe​ga​za iz dže​pa, go​to​vo za​bo​ra​viv​ši da je to ra​dij ska bom​ba. Ba​uljam hod​ni​ci​ma bro​da po​put sa​blas​ti, os​vr​ćem se i pi​tam se sli​je​di li me Rag​‐ nar. Re​kao sam mu da ode spa​va​ti, ali ne znam puno o nje​go​vim ras​po​lo​že​nji​ma, o tome kako raz​miš​lja, što radi noću. Još mo​ram puno uči​ti. Pro​la​zim kroz po​lu​mrač​ne hod​ni​ke, kraj na​ran​čas​tih teh​ni​ča​ra i pla​vih ope​ra​to​ra sus​ta​va, koji ušu​te i kla​nja​ju mi se dok ho​dam me​tal​nim pro​la​zi​ma pre​ma utro​bi bro​‐ da, kamo zlat​ni ni​kad ne za​la​ze. Tu su stro​po​vi niži, na​mi​je​nje​ni cr​ve​nim rad​ni​ci​ma i sme​đim čis​ta​či​ma. Ovaj brod je grad, otok. Ima tu svih boja. Pri​sje​tim se po​pi​sa ljud​‐ stva. Ti​su​će pos​lo​va. Mi​li​ju​ni po​kret​nih di​je​lo​va. Pro​uča​vam kon​trol​nu plo​ču služ​be odr​ža​va​nja. Što ako na​ran​čas​ti koji tu radi pre​op​te​re​ti plo​ču? Što bi se do​go​di​lo? Ne 167

www.balkandownload.org znam. Kla​dim se da to jako malo zlat​nih zna. Za​pam​tim to. Idem da​lje, glad me vuče pre​ma kan​ti​ni. Hra​nu bih bez pro​ble​ma mo​gao na​ru​či​ti u sobu, ali još mi nisu or​ga​ni​zi​ra​li osob​ne slu​ge. Iona​ko mr​zim da me pos​lu​žu​ju. U kan​‐ ti​ni, za jed​nim du​gač​kim me​tal​nim sto​lom za​tek​nem ne​ko​ga koga ne​sa​ni​ca muči isto ko​li​ko i mene. Mus​tang.

168

www.balkandownload.org

24.

Jaja sa sla​ni​nom Uvu​čem se za stol na​su​prot njoj. “Ne mo​žeš spa​va​ti?” upi​tam. Ona se kvrc​ne zglo​bo​vi​ma pr​sti​ju po gla​vi. “Puno štro​po​ta​nja.” Kim​ne pre​ma zve​‐ ke​tu po​su​da u ku​hi​nji. “Ku​har je iz​van sebe”, kaže. “Mis​li da tre​bam goz​bu. Rek​la sam mu da hoću samo jaja sa sla​ni​nom. Pri​lič​no sam si​gur​na da je pre​čuo sve što sam rek​‐ la. To​ro​kao je ne​što o ne​kom fa​za​nu. Ima onaj ze​malj​ski na​gla​sak. Te​ško ga je do​bro ra​zu​mje​ti.” Do​ma​lo po​to​ni sme​đi ku​har iz​le​ti iz ku​hi​nje s plad​njem na ko​jem nisu samo jaja sa sla​ni​nom, već i va​f li od bun​de​ve, ku​ha​na šun​ka, si​re​vi, ko​ba​si​ce, voće i još de​se​tak jela. Ali ne i fa​zan. Kad me ugle​da, oči mu se ra​ši​re na ve​li​či​nu va​f la. Od​lo​ži pla​danj is​pri​ča​va​ju​ći se na ne​če​mu, nes​ta​ne pa se opet po​ja​vi mi​nu​tu kas​ni​je s još hra​ne. “Ko​li​ko vi mis​li​te da mi je​de​mo?” upi​tam ga. On samo ble​ji u mene. “Hva​la vam”, kaže Mus​tang. Ku​har pro​mrm​lja ne​što ne​čuj​‐ no i uda​lji se una​tra​ške, kla​nja​ju​ći se. “Mis​lim da je gos​po​dar pe​pe​la bio malo dru​ga​či​ji od nas”, ka​žem. Mus​tang gur​ne voće pre​ma meni. “Mis​lio sam da ti ne vo​liš sla​ni​nu”, ka​žem. Ona sleg​ne ra​me​ni​ma. “Na Luni sam je jela sva​ko ju​tro.” De​li​kat​no raz​ma​že mas​‐ lac po va​f li​ma. “Pod​sje​ća​la me na tebe.” Iz​bje​ga​va moj po​gled. “Za​što ne mo​žeš spa​‐ va​ti?” “Ne ide mi to baš.” “Ni​kad ti nije ni išlo. Osim dok si imao rupu u tr​bu​hu. Onda si spa​vao kao beba.” Na​smi​jem se. “Mis​lim da se kome ne ra​ču​na​ju.” Raz​go​va​ra​mo o sve​mu osim o ono​‐ mu o čemu bi​smo tre​ba​li. Ne​vi​ni i tihi, po​put dva​ju noć​nih lep​ti​ra što ple​šu oko is​tog pla​me​na. “Ne​vje​ro​jat​no ko​li​ko su ovi kre​ve​ti ve​li​ki, čak i za zvjez​da​ni brod”, kaže Mus​tang. “Moj je ču​do​vi​štan.” “Na​po​kon! Da se net​ko sla​že sa mnom. Ja pola vre​me​na spa​vam na podu.” “I ti?” Ona od​mah​ne gla​vom. “Po​ne​kad ču​jem neke zvu​ko​ve pa odem spa​va​ti u or​‐ mar jer, ako net​ko dođe po mene, valj​da me neće tamo po​tra​ži​ti.” “I ja sam to ra​dio. Stvar​no po​ma​že.” 169

www.balkandownload.org “Osim kad je or​mar do​volj​no ve​lik da unu​tra sta​ne obi​telj op​si​di​ja​na​ca. Onda je jed​na​ko gad​no.” Odjed​nom se na​mr​šti. “Pi​tam se maze li se op​si​di​jan​ci.” “Ne maze se.” Obr​ve joj se po​dig​nu. “Is​tra​ži​vao si to?” Utr​pam u usta šaku ja​go​da sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma jer se Mus​tang na​mr​šti na moje ma​ni​re. “Op​si​di​jan​ci vje​ru​ju u tri vr​ste do​di​ra. Do​dir pro​lje​ća. Do​dir lje​ta. Do​dir zime. Na​kon Mrač​ne bune, op si​di​jan​skog oru​ža​nog us​tan​ka pro​tiv že​ljez​nih pre​da​ka, Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te ras​prav​ljao je o uni​šta​va​nju či​ta​ve te boje. Znaš da su im onda dali re​li​gi​ju, a ukra​li teh​no​lo​gi​ju. No po​naj​vi​še su že​lje​li za​tr​ti onu ne​vje​ro​jat​nu rod​nu po​ve​za​nost koju su ta​daš​nji op​si​di​jan​ci ima​li. Pa su na​re​di​li ple​men​skim ša​ma​‐ ni​ma, ku​po​va​li su i pod​mi​ći​va​li laš​ce, da ih od​vra​te od do​di​ri​va​nja i go​vo​re im da ono sla​bi duh. I tako se op​si​di​jan​ci sada do​di​ru​ju u sek​su. Do​di​ru​ju se da spri​je​če smrt. I do​di​ru​ju se da ubi​ju. Nema ma​že​nja.” Pri​mi​je​tim da me gle​da s bla​gim osmi​je​hom. “Ali ti si sve to, na​rav​no, već zna​la.” “Je​sam.” Na​smi​je​ši se. “Ali po​ne​kad se vo​lim pri​sje​ti​ti sve​ga što se zbi​va u tebi.” “O.” Skre​nem po​gled jer me ona po​ku​ša​va gle​da​ti u oči. “Za​bo​ra​vi​la sam da ti mo​žeš po​cr​ve​nje​ti!” Malo me gle​da. “Ti to vje​ro​jat​no ne znaš, ali u jed​noj svo​joj di​ser​ta​ci​ji na Luni ba​vi​la sam se po​gre​ška​ma u te​ore​mi​ma so​‐ ci​olo​ške ma​ni​pu​la​ci​je ko​ji​ma se slu​ži Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te.” De​li​kat​no reže ko​‐ ba​si​cu. “Pro​gla​si​la sam ih krat​ko​vid​ni​ma. Ke​mij​ska sek​su​al​na ste​ri​li​za​ci​ja ru​ži​čas​tih, pri​‐ mje​ri​ce, do​ve​la je to tra​gič​no vi​so​ke sto​pe sa​mo​uboj​sta​va u Vr​to​vi​ma.” Tra​gič​no. Ve​ći​na bi ih rek​la “ne​učin​ko​vi​to”. “Stro​gi za​ko​ni ko​ji​ma se odr​ža​va hi​je​rar​hi​ja to​li​ko su kru​ti da će jed​nog dana puk​‐ nu​ti. Za pe​de​set go​di​na? Sto? Tko zna? Pro​uča​va​li smo slu​čaj u ko​jem se jed​na zlat​na žena za​lju​bi​la u op​si​di​jan​ca. Pla​ti​li su ne​kom kle​sa​ru s cr​nog tr​ži​šta da im pro​mi​je​ni re​pro​duk​tiv​ne or​ga​ne tako da nje​go​vo sje​me bude kom​pa​ti​bil​no s nje​zi​nim jaj​nim sta​ni​ca​ma. Ot​kri​li su ih i obo​je su ih kaz​ni​li smr​ću, a ubi​li su i nji​ho​ve kle​sa​re. Ali tak​ve stva​ri do​go​di​le su se na sto​ti​ne puta. Na ti​su​će. Samo što ih se bri​še iz evi​den​ci​‐ ja.” “To je groz​no”, ka​žem. “I li​je​po.” “Li​je​po?” upi​tam s gnu​ša​njem. “Nit​ko ne zna za te lju​de”, kaže ona. “Nit​ko osim ša​či​ce zlat​nih koji ima​ju pris​tup tim po​da​ci​ma. Ljud​ski duh po​ku​ša​va se os​lo​bo​di​ti, stal​no iz​no​va, i to ne mrž​njom, kao u Mrač​noj buni. Nego lju​bav​lju. Oni ne opo​na​ša​ju jed​ni dru​ge. Ne na​dah​nju​ju ih neki dru​gi koji su im pret​ho​di​li. Sva​ki po​je​di​ni svo​je​volj​no ri​ski​ra i mis​li da je prvi. To je hra​brost. A to zna​či da je to dio ono​ga što je​smo kao lju​di.” Hra​brost. Bi li to rek​la da zna da je​dan od tih lju​di sada sje​di na​su​prot njoj? Živi li 170

www.balkandownload.org ona u svi​je​tu te​ori​ja o ko​jem je go​vo​ri​la Har​mony? Ili bi uis​ti​nu mo​gla ra​zu​mje​ti... “Pa se sto​ga pi​tam ko​li​ko će još pro​ći vre​me​na”, nas​ta​vi ona, “dok neka dru​ži​na po​‐ put Are​so​vih si​no​va ne pro​na​đe neke od tih po​da​ta​ka i emi​ti​ra ih? To su uči​ni​li s Per​‐ ze​fo​nom. Onom dje​voj​kom koja je pje​va​la. Samo je pi​ta​nje vre​me​na.” Zas​ta​ne i za​ški​‐ lji u mene zbog moje ne​ho​tič​ne re​ak​ci​je na spo​men Eo. “Što je?” Ne mogu joj reći o čemu raz​miš​ljam, pa sla​žem. “Di​ser​ta​ci​je. So​ci​olo​gi​ja. Ti i ja spe​ci​ja​li​zi​ra​mo se za ve​oma raz​li​či​te stva​ri. Uvi​jek sam se pi​tao kako ži​viš na Luni.” Mus​tang me za​igra​no od​mje​ri. “Da? Zna​či, mis​lio si na mene?” “Mo​žda.” “I da​nju i noću? Što je Mus​tang odje​nu​la? O čemu sa​nja? Ko​jeg deč​ka lju​bi...?” Lec​ne se na ovo zad​nje. “Dar​rowe, že​lim ti ne​što objas​ni​ti.” “Ne mo​raš”, ka​žem od​mah​nuv​ši ru​kom. “To s Ca​ssi​usom je...” “Mus​tang, ni​šta mi ne du​gu​ješ. Ti nisi bila moja. Ti nisi moja. Mo​žeš ra​di​ti što god že​liš, kad že​liš, s kime god že​liš.” Zas​ta​nem. “Iako je on mr​k​li kre​ten.” Ona se na​smi​je kroz nos. Hu​mor brzo is​pa​ri. Ima tuge u nje​zi​nim oči​ma. U nje​zi​‐ nim po​lu​otvo​re​nim us​ti​ma. Mir​no drži bes​pos​le​nu vi​li​cu i nož u zra​ku iz​nad ta​nju​ra. Spus​ti po​gled i od​mah​ne gla​vom. “Htje​la sam da bude dru​ga​či​je”, kaže. “Mus​tang...” po​lo​žim dlan na nje​zin ruč​ni zglob. Kr​hak je u mo​jim gru​bim ru​ka​ma, us​pr​kos nje​zi​noj sna​zi. Kr​hak kao i u one dru​ge dje​voj​ke, kad sam je gr​lio u du​bo​kim rud​ni​ci​ma. Toj dje​voj​ci ni​sam us​pio po​mo​ći. A sad mi se čini da ne mogu po​mo​ći ni ovoj ženi. Vo​lio bih da su moje ruke stvo​re​ne za gra​đe​nje. Tada bih znao što reći. Što uči​ni​ti. Mo​žda sam u ne​kom dru​gom ži​vo​tu bio ta​kav čo​vjek. U ovom, moje su ri​je​či, kao i moje ruke, nes​pret​ne. Zna​ju samo re​za​ti. Zna​ju samo lo​mi​ti. “Mis​lim da znam kako se osje​ćaš...” Mus​tang se na​glo od​mak​ne od mene. “Kako se osje​ćam?” “Ni​sam htio reći...” zas​ta​nem, za​čuv​ši neki zvuk. Po​gle​da​mo u stra​nu, a on​dje nez​grap​no sto​ji ku​har s još jed​nim plad​njem. Pri​đe nam na pr​sti​ma, a onda ode iz pros​to​ri​je, nes​pret​no bo​da​ju​ći una​trag. “Dar​rowe. Za​ve​ži i slu​šaj.” Sr​di​to me po​gle​da kroz pra​me​no​ve kose koji su joj pali pre​ko lica. “Za​ni​ma te kako se osje​ćam? Plju​nut ću ti to. Ci​je​li su me ži​vot uči​li da dr​‐ žim do svo​je obi​te​lji više nego do bilo čega dru​go​ga. Ono s mo​jim bra​tom na Ins​ti​tu​tu... ono kad sam ti ga pre​da​la, bilo je pro​tiv​no sve​‐ mu za što su me od​ga​ja​li. Ali mis​li​la sam da si ti...” du​bo​ko udah​ne i dah joj malo za​‐ drh​ti pri kra​ju, “... oso​ba vri​jed​na moje oda​nos​ti. I mis​li​la sam da je u tom tre​nut​ku puno važ​ni​je da je dam tebi nego Adri​usu, koji ni​kad nije po​mak​nuo ni ma​lim pr​stom radi mene. Zna​la sam da je to is​prav​no, ali i da time od​ba​cu​jem oca, sve što me učio. Znaš li ti uop​će što to zna​či? On je ra​za​rao obi​te​lji jed​na​ko lako kao što dru​gi lju​di lome gran​či​ce. Ima ne​za​mis​li​vu moć. No to nije sve. On je čo​vjek koji me učio ja​ha​ti ko​nje i či​ta​ti 171

www.balkandownload.org pje​sme, a ne samo voj​nu po​vi​jest. Čo​vjek koji je sta​jao kraj mene i pu​štao me da us​ta​‐ nem sama, vlas​ti​tim sna​ga​ma, kad bih pala. Čo​vjek koji me nije mo​gao po​gle​da​ti tri go​di​ne na​kon što mi je umr​la maj​ka. Tog čo​vje​ka od​ba​ci​la sam radi tebe. Ne,” is​pra​vi se, “ne za tebe. Za dru​ga​či​ji ži​vot, za to da ži​vim za ne​što više. Više od po​no​sa. Na Ins​ti​tu​tu smo ti i ja od​lu​či​li kr​ši​ti pra​vi​la, biti po​šte​ni u tom uža​su. Pa smo stvo​ri​li voj​sku oda​nih pri​ja​te​lja umjes​to voj​ske ro​bo​va. Od​lu​či​li smo biti bo​lji. Onda si ti plju​nuo na sve to, oti​šao i pos​tao je​dan od ubo​ji​ca mog oca.” Po​dig​ne prst u zrak. “Ne. Ne go​vo​ri. Nije red na tebi samo zato što sam zas​ta​la.” Uzme vre​me​na da sre​di mis​li. “Sad, si​gur​na sam da ti je jas​no da sam se osje​ća​la iz​gub​lje​no. Kao prvo, zato što sam mis​li​la da sam u tebi pro​naš​la ne​kog po​seb​nog. Kao dru​go, zato što sam ima​la do​jam da si odus​tao od one ide​je koja nam je omo​gu​ći​la da osvo​ji​mo Olimp. Uzmi u ob​zir da. sam bila ra​nji​va. Usam​lje​na. I da sam mo​žda pala u Ca​ssi​usov kre​vet jer sam bila po​vri​je​đe​na i jer sam se tre​ba​la ne​ka​ko utje​ši​ti. Mo​žeš li to za​mis​li​ti? Smi​ješ od​‐ go​vo​ri​ti.” Uz​vr​po​ljim se na svom jas​tu​ku. “Valj​da.” “Do​bro. Sad si to za​bij u gu​zi​cu.” Čvr​sto stis​ne us​ni​ce. “Ja ni​sam na​kin​đu​re​na dro​‐ lja. Ja sam ge​nij. Ka​žem to jer je to či​nje​ni​ca. Pa​met​ni​ja sam od svih koje si ikad upoz​nao, osim mo​žda od svog bra​ta bli​zan​ca. Moje srce ne pra​vi bu​da​lu od mog moz​‐ ga. Htje​la sam vezu s Ca​ssi​usom zbog is​tog raz​lo​ga zbog ko​jeg sam pu​šta​la vr​hov​ni​cu da mis​li da me okre​će pro​tiv oca: da za​šti​tim svo​ju obi​telj.” Spus​ti po​gled u svo​je jelo. “Uvi​jek sam zna​la ma​ni​pu​li​ra​ti lju​di​ma. Mu​škar​ci​ma, že​na​ma, sve​jed​no. Ca​ssi​us je bio ho​da​ju​ća rana, Dar​rowe, bol​na i kr​va​va, iako su proš​le već dvi​je go​di​ne ot​ka​ko si ubio Ju​li​ana. Vi​dje​la sam to u nje​mu od​mah i zna​la sam kako ću ga na​ves​ti da me za​‐ vo​li. Dala sam mu ne​ko​ga tko će ga slu​ša​ti, tko će mu is​pu​ni​ti praz​ni​nu.” Kru​tost joj po​la​ko nes​ta​je iz gla​sa. Po​gle​da na​oko​lo kao da tra​ži bi​jeg iz raz​go​vo​ra koji je za​po​če​la. Kad bi pres​ta​la, bio bih sret​ni​ji. “Uvje​ri​la sam ga da ne bi mo​gao ži​vje​ti bez mene. Zna​la sam da je​di​no tako mogu oču​va​ti si​gur​nost os​tat​ka svo​je kuće. Zna​la sam da je to naj​bo​lje oruž​je ko​jim se mogu pos​lu​ži​ti u toj igri. Ali... Osje​ća​la sam se tako hlad​no. Tako užas​no. Kao da sam ona okrut​na ča​rob​ni​ca koja je na​ma​mi​la Odi​se​ja u stu​pi​cu, na​ve​la ga da se za​lju​bi i dr​ža​la ga radi vlas​ti​tih se​bič​nih ci​lje​va. Či​ni​lo mi se da je to jako lo​gič​no. A kad bi me on za​gr​lio, ima​la sam do​jam da se uta​pam. Da se gu​bim, gu​šim pod te​ži​nom sve​ga što sam uči​ni​la, gu​šim zna​ju​ći da me čeka ci​je​li ži​vot s ne​kim koga ne vo​lim. Ali to je bilo za do​bro moje obi​te​lji. Za do​bro lju​di koje vo​lim, iako oni to ne zas​lu​‐ žu​ju. Mno​gi su žr​tvo​va​li i više. Ja sam mo​gla žr​tvo​va​ti to.” Od​mah​ne gla​vom, a suze koje joj na​vi​ru u oči odraz su suza koje bu​ja​ju u mo​ji​ma. Pad​nu kad iz​go​vo​ri: “Onda si ti ušao na sve​ča​nost i... bilo mi je kao da se zem​lja otvo​ri​la da me pro​gu​ta. Osje​ća​la sam se kao va​ra​li​ca. Kao zla dje​voj​ka koja je smis​li​la oprav​da​nje da uči​ni ne​što glu​‐ po.” Po​ku​ša obri​sa​ti oči. “Zar ti nije jas​no za​što sam to uči​ni​la? Ni​sam htje​la da po​gi​‐ neš. Neću da po​gi​neš. Ne kao moj Cla​udi​us. Ne kao Pax. Uči​ni​la bih bilo što da to 172

www.balkandownload.org spri​je​čim.” “Ja to mogu spri​je​či​ti.” “Nisi ne​po​bje​div, Dar​rowe. Znam da mis​liš da jesi. Ali jed​nog ćeš dana ot​kri​ti da nisi tako jak kao što mis​liš da jesi, a ja ću os​ta​ti sama.” Ušu​ti kad sve to što se skup​lja​lo u njoj na​hru​pi van. Ne jeca. Ali suze teku. Ona je tip žene ko​jem je ne​ugod​no zbog njih. Boli me dok to gle​dam. “Ti nisi zla”, ka​žem i uhva​tim je za ruku. “Ti nisi okrut​na.” Ona od​mah​ne gla​vom i po​ku​ša se od​mak​nu​ti. Pri​mim je za če​ljust pr​sti​ma des​ne ruke i po​di​žem joj gla​vu dok joj po​gled ne ude u moj. “I ono što či​niš za lju​de koje vo​liš ne može se osu​đi​va​ti. Ra​zu​mi​ješ?” Pro​du​bim glas. “Ra​zu​mi​ješ?” Ona kim​ne. Ne bi smje​lo biti ova​ko. Zlat​ni ima​ju sve, a ipak zah​ti​je​va​ju žr​tve čak i od svo​jih. Ovo je mjes​to bo​les​no. Ovo je car​stvo slom​lje​no. Ono jede svo​je kra​lje​ve, svo​je kra​lji​‐ ce, jed​na​kom gla​đu kao i si​ro​ma​he koji glo​đu nje​go​vu zem​lju. Ali ne može do​bi​ti ovu ženu kao što je do​bi​lo dje​voj​ku koju sam po​ko​pao. Neću mu do​pus​ti​ti da je pro​ž​dre. Neću mu do​pus​ti​ti da pro​ž​dre moju obi​telj u Lyko​su. Slo​mit ću ga. Pal​cem joj obri​šem suze s lica. Ona je dru​ga​či​ja od njih. I kad po​ku​ša či​ni​ti stva​ri koje oni čine, puca joj srce od toga. Gle​da​ju​ći je, shva​tim da sam se pre​va​rio. Ona mi ne od​v​la​či po​zor​nost. Ona mi ne ugro​ža​va mi​si​ju. Ona je bit sve​ga toga. Ali ipak je ne mogu po​lju​bi​ti. Ne sad kad joj mo​ram slo​mi​ti srce da bih slo​mio car​stvo. Ne bi bilo fer. Ja sam se za​lju​bio u nju, ali ona se za​lju​bi​la u moje laži. “Ne smi​ješ mu vje​ro​va​ti”, kaže ona mir​no. “Kome?” upi​tam, zbu​njen time što je odjed​nom rek​la. “Mom bli​zan​cu”, šap​ne kao da on sje​di u kutu sobe. “On nije čo​vjek po​put tebe. On je ne​što dru​go. Kad nas gle​da, kad gle​da lju​de, on vidi vre​će kos​ti​ju i mesa. Mi za nje​‐ ga za​pra​vo ne pos​to​ji​mo.” Na​mr​štim se kad mi stis​ne ruku. “Dar​rowe, pos​lu​šaj me. On je ču​do​vi​šte o kak​vom nit​ko ne zna pi​sa​ti pri​če. Ne smi​ješ mu vje​ro​va​ti.” Po na​či​nu na koji je to rek​la shva​tim da ona ra​zu​mi​je naš pakt. “Ne vje​ru​jem mu”, ka​žem. “Tre​bam ga.” “Mo​že​mo do​bi​ti ovaj rat i bez nje​ga”, kaže ona. “Mis​lio sam da si rek​la da ja ni​sam do​volj​no jak.” “Nisi”, na​smi​je​ši se ona. “Ne dok si sam.” Na​vu​če svoj is​kriv​lje​ni osmi​jeh. “Tre​baš mene.” Kad bi to ba​rem bilo tako jed​nos​tav​no.

Ubr​zo za​tim ras​ta​nem se od Mus​tang i kre​nem u svo​je oda​je. Hod​ni​ci su tihi i imam osje​ćaj da sam sje​na što leb​di po kak​vu me​tal​nom kra​ljev​s​tvu. Ne znam kako bih pri​‐ hva​tio nje​zi​nu po​moć. Niti kako bih se tre​bao po​ni​je​ti pre​ma njoj. To što sam je vi​dio s Ca​ssi​usom za​bo​lje​lo me više nego što ću joj ikad reći, ije​dan dio mene zna da nije 173

www.balkandownload.org baš sve to mo​gla biti ma​ni​pu​la​ci​ja. On ni​kad nije bio ču​do​vi​šte; a ako ika​da i pos​ta​ne ču​do​vi​šte, znam da će to pos​ta​ti zbog mene. Vra​ta mo​jih oda​ja ši​šta​vo se otvo​re. Neka ruka spus​ti mi se na rame. Okre​nem se i ugle​dam Rag​na​ro​va prsa. Uop​će ga ni​sam čuo. “Unu​tra net​ko diše.” “The​odo​ra, vje​ro​jat​no. To je moja ru​ži​čas​ta slu​ški​nja. Svi​djet će ti se.” “Zlat​ni dah.” Kim​nem, ne pi​ta​ju​ći ga kako zna, i ski​nem bri​tvu sa svo​je pod​lak​ti​ce. Ona se tiho pre​tvo​ri u mač kad pro​đem kroz vra​ta. Svje​tla su upa​lje​na, pri​gu​še​na. Pre​tra​žu​jem sobe s Rag​na​rom i za​tek​nem Ša​ka​la kako sje​di u dnev​noj sobi, sa še​ri​jem. Za​hi​ho​će se na naše oruž​je. “Priz​na​jem, pri​lič​no sam stra​šan.” Odje​ven je u kuć​ni ha​lje​tak i pa​pu​če. Ot​pra​vim Rag​na​ra. S tim svo​jim ra​na​ma tre​bao bi biti u brod​skoj bol​ni​ci. On se ne​volj​ko odvu​če van. “Iz​gle​da da na ovom bro​du nit​ko ne može spa​va​ti”, ka​žem i pri​dru​žim se Ša​ka​lu na ka​uču. “Pret​pos​tav​ljam da mo​ra​mo malo pro​mi​je​ni​ti svoj do​go​vor.” “Vo​liš se bla​go iz​ra​ža​va​ti, ha?” Ot​pi​je malo li​ke​ra i uz​dah​ne. “Mis​lio sam da ću se uto​pi​ti u onoj prok​le​toj la​gu​ni. Uvi​jek sam za​miš​ljao da će moja smrt biti ne​ka​ko gran​di​oz​na. Da će me net​ko is​pa​li​ti u Sun​ce. Da će mi neki po​li​tič​ki tak​mac odru​bi​ti gla​vu. A kad je do toga doš​lo...” Za​drh​ti i iz​gle​da jako krh​ko i dje​čač​ki. “Samo rav​no​‐ duš​na hlad​no​ća. Kao da ono ka​me​nje u rud​ni​ku na Ins​ti​tu​tu opet pada svu​da oko mene.” U pra​vu je, nema to​pli​ne u smr​ti. Ja sam pla​kao kao di​je​te kad sam mis​lio da umi​‐ rem na​kon što me Ca​ssi​us pro​bo. “Oči​to, to nam mi​je​nja stra​te​gi​ju, ali mis​lim da nam ne mora pro​mi​je​ni​ti sa​vez.” “I ja”, slo​žim se. “Tvo​ji špi​ju​ni tre​bat će nam više nego ikad. Pliny neće ola​ko shva​‐ ti​ti moj us​pon. A ti si za​gla​vio tu, na dvo​ru svog oca. Po​li​ti​čar će nas se po​ku​ša​ti ri​je​‐ ši​ti obo​ji​ce.” Ne spo​me​nem Are​so​ve si​no​ve. Kao što sam i oče​ki​vao, pali su u za​bo​rav čim sam pre​vr​nuo ono vino Ca​ssi​usu u kri​lo. “Pliny će mo​ra​ti oti​ći. Ali ti i ja do tada bi​smo tre​ba​li odr​ža​va​ti dis​tan​cu u druš​tvu, kako on ne bi shva​tio da smo za​jed​no pro​tiv nje​ga. Bo​lje da ima kri​vi do​jam o na​šim po​je​di​nač​nim re​sur​si​ma.” “I kako bi Te​le​ma​nu​so​vi i da​lje raz​go​va​ra​li sa mnom”, ka​žem. “Is​ti​na. Oni do​is​ta žele moju smrt.” “Što je u redu.” “Ne za​mje​ram im. Samo što je to jako nez​god​no.” Pru​ži mi ho​lo​Kom koji iz​va​di iz dže​pa. “Sin​kro​ni​zi​ra​ni su. Po​zvat ću svo​je bro​do​ve da se sas​ta​nu s nama, a pret​pos​tav​‐ ljam da ćeš ti os​ta​ti ov​dje, na svom no​vom pli​je​nu. Ne bi va​lja​lo da si ša​lje​mo ša​tlo​ve amo-tamo.” Dođe mi da ga upi​tam za Leta. Za​što ga je ubio. No čemu po​ka​za​ti vra​gu da znaš 174

www.balkandownload.org za neku nje​go​vu pred​nost? Samo bih mu pos​tao opa​san. A vi​dio sam kako on pos​tu​pa s oni​ma koji su mu opas​ni. Bo​lje da se pra​vim da ni​šta ne znam i da se tru​dim uvi​jek biti od ko​ris​ti. “Rat nam pru​ža do​dat​ne pri​li​ke”, ka​žem. “Ovis​no o tome ko​li​ko ga da​le​ko že​li​mo pro​ši​ri​ti...” “Mis​lim da shva​ćam što že​liš reći.” “Svi os​ta​li po​ku​šat će ugu​ši​ti va​tru da bi oču​va​li ono što ima​ju. Po​go​to​vo Pliny i tvo​ja ses​tra.” “Pa, onda mi mo​ra​mo biti pa​met​ni​ji.” “Ona ne smi​je nas​tra​da​ti.” “Ako joj itko ika​da na​udi, mis​lim da ćeš to biti ti, a ne ja.” Mo​žda je u pra​vu. “Ali sla​žem se s to​bom: raz​buk​ta​ti va​tru. Pro​ši​ri​ti rat. Do​bi​ti ga. Uze​ti pli​jen.” “Mis​lim da toč​no znam kako to uči​ni​ti. Što mi tvo​ja mre​ža može reći o bro​do​gra​di​‐ li​šti​ma na Ga​ni​me​du?”

175

www.balkandownload.org

TRE​ĆI DIO

OSVA​JA​NJE Kad pada že​ljez​na kiša, budi hra​bar. Budi hra​bar. — Lorn au Ar​cos

176

www.balkandownload.org

25.

Pre​to​ri “Go​to​vi smo, tako je re​kao nad​gu​ver​ner Ka​lis​te.” Nad​gu​ver​ner Nero au Augus​tus kru​‐ ži po​gle​dom oko sto​la da pro​vje​ri ra​zu​mi​je​mo li te​ži​nu nje​go​vih ri​je​či. Svje​tla brod​ske rat​ne sobe oba​sja​va​ju mu koš​ča​to or​lov​sko lice, is​ti​ču mu upa​le obra​ze i pri​da​ju mu iz​gled so​ko​la koji gle​da rav​no niz kljun. “A za​što i ne bi? Jez​gra se okup​lja pro​tiv nas. Nep​tun je u da​le​koj or​bi​ti – Ves​pa​zi​ja​no​vim bro​do​vi​ma tre​bat će šest mje​se​ci da dođu do nas kao po​ja​ča​nje. Uza sve to, moji vlas​ti​ti zas​tav​ni​ci skri​va​ju se iza svo​jih šti​to​va na Mar​su i ša​lju mi samo svo​je dru​go​ro​de​ne i tre​će​ro​de​ne u po​moć.” Po​gle​da u dvo​je čla​no​va sku​pa koji sje​de da​le​ko za sto​lom. “Nji​ho​va sla​bost stva​ra nam po​te​ško​će. A ja sad sje​dim tu, na vi​je​ća​nju sa svo​jim pre​to​ri​ma, svo​jim rat​ni​ci​ma, i kak​ve su ve​li​ke pla​no​ve oni sko​va​li?” Bje​ži​mo. Tako kažu. Po​bje​gli smo s Lune pri​je mje​sec dana. I od tada ni​smo pres​ta​‐ li bje​ža​ti jer je vr​hov​ni​ca bila lu​ka​va i nje​zi​ne su nas sile pre​tek​le na Mars. Ni​sam mis​lio da će to tako iz​gle​da​ti. Ali, kvra​gu, ni za što od toga ni​sam ja kriv. Nad​gu​ver​ner je okru​žen kr​va​vo oprez​nim bu​da​la​ma. Zlat​ni​ma koji pre​vi​še stra​hu​ju da će iz​gu​bi​ti sve pov​las​ti​ce i moć koje su do sada stek​li, a da bi ih ima​lo ri​ski​ra​li. Što je još gore, mene is​klju​ču​ju. Pro​tiv mene stva​ra​ju se sa​ve​zi. Vi​diš im to u oči​ma, u ra​‐ me​ni​ma. Ako ja do​bi​vam, oni gube. Tako je čak i s oni​ma koji su me sli​je​di​li kao vodu na Luni. Čak i s oni​ma koje sam spa​sio od si​gur​ne smr​ti. Isto to čine Ša​ka​lu i sma​tra​ju po​bje​dom to što on sad nije u ovoj pros​to​ri​ji kako bi se pre​pu​ca​vao s nji​ma. Nji​hov pro​blem. Sje​dim de​set sje​da​la niže od svo​ga gos​po​da​ra, za ma​siv​nim sto​lom od treš​njo​hras​‐ ta, u rat​noj sobi nje​go​va boj​nog bro​da, dred​no​ta Invic​tus, du​gač​kog šest ki​lo​me​ta​ra. Strop je če​tr​de​set me​ta​ra iz​nad nas. Pros​to​ri​ja je pre​tje​ra​no gran​di​oz​na i im​po​zant​na. Iz​rez​ba​re​ni re​ljef lava mrko nas gle​da iz sre​di​ne sto​la. Više od če​tr​de​set sje​da​la praz​no je. Sa​vjet​ni​ci od po​vje​re​nja otiš​li su i na​pus​ti​li Augus​tu​sa kao šta​ko​ri brod koji tone. S nama su Pliny, pre​tor Ka​vax, nje​gov sin Daxo i pe​de​se​tak Augus​tu​so​vih naj​moć​ni​jih pre​to​ra, le​ga​ta i zas​tav​ni​ka. Oni me ne gle​da​ju mrko. Nisu to​li​ko dje​ti​njas​ti. Ti zlat​ni vla​da​ju nad mi​li​jar​da​ma duša. Pa me jed​nos​tav​no ig​no​ri​ra​ju i uli​je​va​ju Augus​tu​su sum​nje u moje ide​je. 177

www.balkandownload.org “Onda, sla​že​mo li se s nad​gu​ver​ne​rom Ka​lis​te? Je​smo li go​to​vi?” želi čuti Augus​‐ tus. Pri​je nego što itko us​pi​je od​go​vo​ri​ti, ve​li​ka dvos​tru​ka vra​ta ši​šta​vo se otvo​re, uv​la​‐ če​ći se u mra​mor​ne zi​do​ve. Mus​tang uše​će u pros​to​ri​ju pre​ba​cu​ju​ći ja​bu​ku iz jed​ne ruke u dru​gu. “Is​pri​ke zbog kaš​nje​nja!” Ši​ro​ko se os​mjeh​ne ocu, pri​đe mu i pre​tje​ra​no mu gra​ci​‐ oz​no po​lju​bi pr​sten s lav​ljom gla​vom. “Pos​lao sam oba​vi​jest pri​je više od sat vre​me​na”, kaže Augus​tus. “Da?” Mus​tang udi​je​li kra​tak po​gled Plinyju. “Valj​da mi je pro​mak​lo. Čula sam da ste ov​dje samo zato što sam kre​nu​la po​tra​ži​ti bra​ta da za​igra​mo šah.” Na​smi​je se svo​‐ joj šali. Shva​te je samo Te​le​ma​nu​so​vi. Ona uz​dah​ne i pođe pre​ma su​prot​nom kra​ju sto​la, us​put stis​nuv​ši Daxa i Ka​vaxa za rame. Ka​vax je poz​dra​vi to​plim brun​da​njem. Ona sjed​ne i tres​ne voj​nič​kim čiz​ma​ma na stol. “Je​sam li što pro​pus​ti​la? Na​rav​no da ni​sam. Neo​d​luč​ni ste kao i uvi​jek?” Nje​zi​nu ocu trz​ne se obraz. “Ovo nije šta​la.” Po​gle​da joj u čiz​me. Uz​dah​nuv​ši, ona ih spus​ti i ula​šti ja​bu​ku svo​jim cr​nim ru​ka​vom. Jed​na je od vrlo malo žena u pros​to​ri​ji. Agrip​pi​na au Ju​lii tre​ba​la je biti tu, ali svo​‐ jom iz​da​jom uma​nji​la je Augus​tu​so​vu flo​tu za ono​li​ko ko​li​ko mu je tre​ba​lo da brzo za​uz​me Mars. Svo​jom iz​da​jom usto je na​ve​la Augus​tu​sa da sta​vi Vic​tru pod pri​smo​‐ tru kako bi se uvje​rio da mu je do​is​ta oda​na. Tre​bao sam upo​tri​je​bi​ti go​to​vo sav svoj utje​caj na nje​ga da je iz​vu​čem iz ka​ve​za. Pro​tje​ra​li su nas od pla​ne​ta Jez​gre dov​de, da​le​ko iz​van Mar​so​ve pla​ne​tar​ne pu​ta​‐ nje. Za​pli​je​ni​li su nam ru​dar​ske po​go​ne na as​te​ro​idi​ma. Za​mrz​nu​li su mu imo​vi​nu. A Augus​tu​so​vi gra​do​vi, oni koji se još nisu pre​da​li vr​hov​ni​ci, pod op​sa​dom su. Da i ne spo​mi​njem na​gra​de ras​pi​sa​ne za naše gla​ve. Sta​ri​jim lju​di​ma nije po vo​lji što je od na​gra​de za mene veća samo ona za Augus​tu​sa. “Mis​lim da je pri​je ovog pre​ki​da...” nas​ta​vi Augus​tus, “... net​ko objaš​nja​vao svo​je sta​jal...” Pras. Glas mu za​mre kad Mus​tang glas​no od​gri​ze za​lo​gaj ja​bu​ke. Ona za​‐ okru​ži po​gle​dom po sr​di​tim li​ci​ma. Ja sus​preg​nem smi​jeh. “Po​gla​va​ru.” Pliny se nag​ne na​pri​jed. “Bo​jim se da nam ne pre​os​ta​je ni​šta dru​go doli nas​ta​vi​ti tak​tič​ko pov​la​če​nje. Ako se ovo nas​ta​vi ova​ko, iz​gu​bit ćemo. A vama će, po​gla​va​ru, su​di​ti zbog...” Pras. Lec​ne se, pa nas​ta​vi: “... iz​da​je.” Po​gle​da oko sto​la, u svo​je pod​mi​će​ne sa​vez​ni​ke. “Otvo​ren nam je samo je​dan put.” “Nas​ta​vi​ti bje​ža​ti s flo​tom dok Ves​pa​zi​ja​no​va po​ja​ča​nja ne pris​tig​nu s Nep​tu​na”, pro​mrm​lja Augus​tus. “Za šest mje​se​ci.” Po​li​ti​čar kim​ne. “Ili pre​da​ja.” “Žao mi je što nisi ubio Oc​ta​vi​ju kad si imao pri​li​ku, dje​ča​če”, kaže Ka​vax. “Da je​sam, sad bi svi ov​dje pri​sut​ni bili mr​tvi”, od​vra​tim. Daxo kim​ne. “Nije mis​lio ni​šta loše. Sa​nja​ri.” “Za​što nisi ubio Oc​ta​vi​ju?” Pliny skep​tič​no za​ški​lji u mene. “Ni​sam mo​gao. Bio 178

www.balkandownload.org sam u sobi s Ajom au Grim​mus. Da si ti bio tamo, mo​žda bi bio bo​lji, ali ja sam smr​‐ tan čo​vjek.” Pre​to​ri koji se ra​zu​mi​ju u svoj po​sao na​smi​ju se. “To se ne bi usu​dio čak ni Lorn au Ar​cos”, pro​mrm​lja Augus​tus. “A jed​nom sam ga gle​dao kako bez bri​tve ubi​ja jed​nog oka​lja​nog. Dar​row je uči​nio što je mo​gao.” Obra​ti se meni. “Mis​liš li i ti da bi​smo sada tre​ba​li bje​ža​ti?” “Tako is​pa​da​te sla​bi.” “I je​smo sla​bi”, ot​po​vr​ne Pliny. “Ali on is​pa​da mu​dar.” “Mu​dri lju​di či​ta​ju knji​ge o po​vi​jes​ti, Pliny. Jaki lju​di ih pišu.” “Pres​ta​ni ci​ti​ra​ti Lor​na au Ar​co​sa!” odre​že Pliny. “Mis​lio sam da si otvo​ren pre​ma svim spoz​na​ja​ma.” “Tvo​jih mno​go go​di​na ži​vo​ta ne​sum​nji​vo te čini auto​ri​te​tom za bez​broj stva​ri”, me​lo​dič​no će Pliny. “Daj nam re​cik​li​raj još neke iz​re​ke sta​rih rat​ni​ka da doz​na​mo više o ži​vo​tu i mu​dros​ti.” “Nije ri​ječ o meni, dra​gi Pliny. Pa pres​ta​ni s tim ad ho​mi​nem.” Po​ka​žem nad​gu​ver​‐ ne​ra. “Ri​ječ je o na​šem po​gla​va​ru. Ri​ječ je o nje​go​voj sud​bi​ni,” “Kako si to te​atral​no pri​mi​je​tio, Dar​rowe.” Augus​tus umor​no pro​tr​lja oči. “Mla​di jed​nos​tav​no mo​ra​ju biti puni žara”, nas​ta​vi Pliny. “Ali ne za​bo​ra​vi​mo da oprez nije ne​čas​tan, po​gla​va​ru. Od​go​da od šest mje​se​ci mala je ci​je​na za po​bje​du.” Ra​‐ ši​ri du​go​pr​ste ruke. “Za​pra​vo, vri​je​me je na na​šoj stra​ni. Oc​ta​via si ne može pri​ušti​ti pro​češ​lja​va​nje Sun​če​vog sus​ta​va u po​tra​zi za nama. Ne dok joj je Se​nat to​li​ko po​la​ri​‐ zi​ran. Nje​zin sti​sak bit će že​lje​zan. Za​sme​tat će dru​gim nad​gu​ver​ne​ri​ma i neće pro​ći puno vre​me​na pri​je nego što joj se sljed​be​ni​ci poč​nu bu​ni​ti pro​tiv nje​zi​nih na​re​đe​nja. Shva​tit će za​što se bo​ri​mo pro​tiv nje; na​ime, zato što ona nije naša pred​stav​ni​ca, nego je, za raz​li​ku od toga, ca​ri​ca. Time ćemo do​bi​ti na vre​me​nu. Koje će nam dati moć. Koja će nam pru​ži​ti mo​guć​nost da upu​ti​mo apel za pro​fi​ta​bil​ni mir.” Pre​tor Ka​vax lupi ša​kom po sto​lu. “Pi​šaš to.” Ti​tan od čo​vje​ka, više od ka​me​na odva​ljen nego od mesa. Vrat mu je to​li​ko de​beo da ga čak ni ja ne bih mo​gao obu​hva​ti​ti ru​ka​ma. Za raz​li​ku od ve​ći​ne zlat​nih, bri​je gla​vu i pu​šta bra​du. Gus​ta je i obo​je​na u kr​va​vo cr​ve​no. Pod pri​gu​še​nim svje​tlom svi​‐ je​tli kao uža​re​no že​lje​zo u mra​ku. Na li​je​voj ruci ima još samo tri pr​sta. Kažu da mu je os​ta​le od​gri​zao Daxo, nje​gov sin, kad je bio mali. Iako se Daxo na to uvi​jek na​smi​‐ je​ši i svo​jim bla​gim gla​som daje nas​lu​ti​ti da je to uči​nio nje​gov mla​đi brat Pax. Te​le​‐ ma​nu​so​vi su je​di​ni pre​to​ri u pros​to​ri​ji koji ni na koji na​čin nisu Plinyje​vi duž​ni​ci. Svi​‐ đa mi se Ka​vax. “Svr​be me jaja. Od tog pik​si​jev​skog go​vo​ra me svr​be jaja!” pod​smjeh​ne se Ka​vax. “Ne bi​smo tre​ba​li biti u tak​voj si​tu​aci​ji. Do​pus​ti​te mi, po​gla​va​ru, i ja ću po​ves​ti ti​su​ću lju​di iz svo​je gar​de da se po​za​ba​ve ku​ka​vi​ca​ma koji nisu od​go​vo​ri​li na vaš po​ziv. Opros​ti, mili”, šap​ne svom omi​lje​nom lis​cu So​fok​lu, cr​ve​no-zlat​nom stvo​re​nju ši​lja​tih uši​ju koje se trza zbog glas​no​će gos​po​da​re​va gla​sa. 179

www.balkandownload.org So​fok​lo jede male ša​re​ne ja​jas​te bom​bo​ne iz Ka​vaxo​va ogrom​nog dla​na. Pri​če​ka​mo da Ka​vax vra​ti po​zor​nost na to što go​vo​ri. “Što ste htje​li reći, Ka​vaxe?” po​tak​ne ga Augus​tus uz brz osmi​jeh koji čuva za svo​je mi​lje​ni​ke. “Oče”, trk​ne Daxo krup​ni​jeg mu​škar​ca. Ka​vax zbu​nje​no po​dig​ne po​gled. “O. A kad im iš​ču​pa​mo jaja i kad ih obje​si​mo za ušne re​si​ce, onda će se os​ta​li sje​ti​ti da ste vi Mar​sov vla​dar i ku​mit će vas da vam po​‐ mog​nu, Nero.” Za​do​vo​ljan, po​nov​no se po​sve​ti hra​nje​nju So​fok​la bom​bo​ni​ma. “I znat će da je nas ne​ko​li​ko kne​že​va bilo oda​no”, brzo doda Daxo, mah​nuv​ši ru​‐ kom ukrug da obu​hva​ti zlat​ne oko sto​la, koji zna​lač​ki ki​ni​nu. Daxo siše šta​pić ci​me​ta. Smi​je​ši se još više nego Pax, prem​da su nje​go​vi osmi​je​si upo​la ma​nji i dva​put zlo​čes​‐ ti​ji. Je​di​ni put vi​dio sam ga na​mr​šte​na lica kad je ugle​dao Ša​ka​la na sve​ča​noj ve​če​ri. Ta kon​kret​na za​va​da neće za​mri​je​ti. Ne bi ni tre​ba​la. Ša​kal im je odu​zeo nji​ho​va Paxa. Te​le​ma​nu​so​vi su za​uz​vrat zah​ti​je​va​li nje​go​vu gla​vu. Augus​tus je na to pro​tje​rao Ša​ka​la s Mar​sa. No sada rat do​no​si nove kom​pli​ka​ci​je, nove nuž​nos​ti. I čini se da je Ša​ka​lu otac opros​tio, prem​da ne i Te​le​ma​nu​so​vi. Po​zor​no ih pro​ma​tram. Oni nisu glu​‐ pi, una​toč toj krin​ki koju vole no​si​ti. Samo se na​dam da neće saz​na​ti za moj sa​vez s Paxo​vim ubo​ji​com. “I tre​ba​lo bi ih pod​sje​ti​ti da se va​zal​ska oda​nost ne od​ba​cu​je ola​ko”, do​vr​ši Daxo ne​vje​ro​jat​no sr​dač​nim to​nom. “Je​dan po​sjet mog oca i mo​jih ses​ta​ra pod​sje​tio bi os​ta​‐ le zas​tav​ni​ke na nji​ho​ve duž​nos​ti pre​ma vama u rat​na vre​me​na.” Za​igra​no na​kre​ne gla​vu omo​gu​ću​ju​ći nam da se di​vi​mo maj​stor​skoj iz​ra​di zlat​nih an​đe​la koji su mu ugra​vi​ra​ni u tje​me. “U pri​ro​di je Te​le​ma​nu​so​vih da os​tav​lja​ju do​jam. Mo​žda bi​smo time mo​gli po​pu​ni​ti svo​je re​do​ve.” “Moji gro​mov​ni​ci.” Augus​tus se os​mjeh​ne. “Uvi​jek želj​ni na​si​lja.” Pr​stom kli​zi duž du​gač​ke li​je​ve nad​la​ni​ce. “Ali ne. Taj pod​sjet​nik tre​ba pri​če​ka​ti. Kaz​ne se mogu di​je​li​‐ ti samo na​kon po​bje​de. Ovo bi dje​lo​va​lo bi​jed​no, kao bje​so​muč​no ko​pr​ca​nje utop​lje​‐ ni​ka, uzev​ši u ob​zir da je moja flo​ta ras​pr​še​na i da su mi le​gi​je u stu​pi​ci, iza šti​to​va mo​jih gra​do​va.” Obra​ti se Plinyju i upi​ta ga kako sto​je naši os​ta​li tr​go​vač​ki sa​vez​ni​ci. Kra​dom po​‐ gle​dam Mus​tang. Ona pri​mi​je​ti i po​dig​ne jed​nu obr​vu pre​ma meni, kao da se pita kad ćemo za​po​če​ti. “Svi naši po​li​ti​ča​ri bili su prim​lje​ni”, po​la​ko će Pliny. Pliny da​nas ima oz​bi​ljan sloj cr​nog ruža za usne. “Kao što zna​te, moji po​li​ti​ča​ri i ja vi​je​ća​li smo na​kon što smo po​‐ bje​gli s Lune. I raz​ra​di​li smo pri​lič​no na​pred​nu te​oret​sku raš​člam​bu po​ten​ci​jal​nih pro​mje​na u sa​vez​niš​tvu...” “Na ra​ču​na​li​ma?” upi​ta Ka​vax gro​mo​glas​no se na​smi​jav​ši. “Na ra​ču​na​li​ma”, nas​ta​vi Pliny iri​ti​ra​no. “Si​mu​la​ci​je su pro​ve​li moji ze​le​ni ana​li​ti​‐ ča​ri. Što se tiče ga​li​le​jan​skih mje​se​ca – Ioa, Ka​lis​te, Ga​ni​me​da i Euro​pe – ni je​dan se 180

www.balkandownload.org neće kla​di​ti na nas. Ni u si​mu​la​ci​ji ni u stvar​nos​ti.” “I ne čudi me”, pro​mrm​lja neki pre​tor gra​be​ž​lji​va lica. “Mi smo do​bi​li iste re​zul​ta​te sa Sa​tur​no​vim mje​se​ci​ma.” Pliny nas​ta​vi. “Na​rav​no, boje se re​per​ku​si​ja ako se pri​dru​že kri​voj stra​ni. Gu​ver​ne​‐ ri Sa​tur​na za​sad su nam iz​gub​lje​ni. Sva​ki dan gle​da​ju Rein leš na nebu. U Ga​li​le​jan​‐ skom sek​to​ru pro​blem je pri​sut​nost Lor​na au Ar​co​sa na Euro​pi. Nje​go​ve... iz​o​la​ci​onis​‐ tič​ke po​li​tič​ke sklo​nos​ti po​ka​za​le su se za​raz​ni​ma za gu​ver​ne​re ju​pi​te​ro​vih mje​se​ca, oso​bi​to ot​ka​ko je nje​go​va pri​vat​na voj​ska dva​put veća od voj​ske bilo ko​jeg gu​ver​ne​‐ ra.” “Iz​o​la​ci​ja? To je više na​lik umi​rov​lje​nju”, uz​dah​ne Augus​tus. “Mo​žda čo​vjek ima pra​vo.” “Ti bi po​lu​dio, oče”, kaže Mus​tan​gs kra​ja sto​la. “Nema splet​ki, nema pla​no​va ni stra​te​gi​ja. Samo obi​telj i puno vre​me​na za Adri​usa i mene.” Osmi​jeh mu je krut, ne​čit​ljiv. “Kako me do​bro moja kći poz​na​je.” “Ono što mene naj​vi​še bri​ne”, kaže Pliny, “jest to što Ga​li​le​jan​ci, kako su sami rek​‐ li, sum​nja​ju u va​lja​nost na​šeg ci​lja.” “To je zato što mi ne​ma​mo cilj”, pro​gun​đam, pri​sje​tiv​ši se svo​je ulo​ge. “Ba​rem ne neki za koji bi itko ma​rio.” “Bi li to objas​nio, Dar​rowe?” upi​ta Pliny. “Samo što nije, Pliny”, kaže Mus​tang. “Dar​row obo​ža​va dra​mu.” Na​pra​vim sce​nu od ogle​da​va​nja uoko​lo po pros​to​ri​ji. “Je li si​gur​no us​t​vr​di​ti da dra​gi zlat​ni u ovoj sobi ra​zu​mi​ju ljud​sku pri​ro​du? Da? Čak i da je ne ra​zu​mi​je​mo, što nas mo​ti​vi​ra? Cilj? Ne. Nit​ko od nas nema cilj. Slo​bo​da? Ne​za​vis​nost? Prav​da?” Za​ko​lu​tam oči​ma. “Te​ško. Što nas bri​ga ako se vr​‐ hov​ni​ca po​na​ša kao ca​ri​ca? Što nas bri​ga za Ugo​vor i pov​las​ti​ce koje on daje zlat​ni​‐ ma? Ni​šta. Ov​dje je ri​ječ o moći. Uvi​jek je ri​ječ o moći. Bo​ri​mo se pro​riv nje jer smo se pri​ka​‐ či​li zvi​jez​di, nad​gu​ver​ne​ru. Ali ta zvi​jez​da pada, bli​je​di...” Ka​vax us​ta​ne sa sje​da​la. “Ne​moj vri​je​đa​ti svo​ga kne​za kao da...” “Kao da je što? Kao da je bu​da​la? Nije, pa pre​ki​ni​te. Bel​lo​ne do​bi​va​ju Mars. Do​bit će ugo​vo​re, vla​dar​ske po​lo​ža​je. Mi ćemo biti iz​gu​ra​ni na ru​bo​ve, ili mr​tvi ili ne​važ​ni.” Gla​som se igram pu​bli​kom. “Moć je je​di​no što vri​je​di na ovom svi​je​tu. Raz​mis​li​te o Tac​tu​su au Rat​hu – mom oda​nom sa​vez​ni​ku ti​je​kom tri​ju go​di​na. No čim je moja zvi​‐ jez​da po​če​la pa​da​ti, ukrao mi je ne​što i oti​šao kroz straž​nja vra​ta. Lo​pov u noći. Ko​li​ko je tu praz​nih sje​da​la koja su bila po​pu​nje​na pri​je Lune? To​li​ki lju​di koji bi kr​va​ri​li za Augus​tu​sa. To​li​ki lju​di koji bi dali oči za nje​ga dok je sje​dio na svom pos​‐ to​lju u Ege​ju. Sad...” Otre​sem dla​no​ve kao od pra​ši​ne. “Gu​bi​mo. Bje​ža​ti zna​či ve​nu​ti i umri​je​ti. Ako se že​li​mo po​nov​no uz​di​ći, pri​vu​ći 181

www.balkandownload.org Ga​li​le​jan​ce k na​šem ci​lju, pos​tro​ji​ti Sa​tur​no​ve gu​ver​ne​re pod na​šim zas​ta​va​ma, onda im po​ka​ži​mo da ni​smo bes​po​moć​ni. Po​ka​ži​mo im da zra​či​mo moći. Mi smo gos​po​da​ri ži​vo​ta i smr​ti. Mi smo, a ne Bel​lo​ne, Mar​so​va kuća.” Pliny ne​što za​us​ti, ali Augus​tus mu mah​ne da umuk​ne. “Što bi ti pred​lo​žio?” “Ga​li​le​jan​ske obi​te​lji sklo​ne su Luni zbog jed​nog raz​lo​ga. Tr​go​vi​ne. Ga​ni​med ima svo​ja bro​do​gra​di​li​šta. Ka​lis​ta je tek ne​što malo više od tvor​ni​ce si​vih i op​si​di​ja​na​ca za voj​ske Druš​tva. Euro​pa je oce​an​ski svi​jet ban​kar​stva, pod​mor​skog ru​dar​stva i kuća za od​mor, Io pre​hra​nju​je sve svje​to​ve na Ju​pi​te​ro​voj pla​ne​tar​noj pu​ta​nji. Oni pre​vi​še ovi​se o tr​go​vi​ni s Jez​grom da bi pre​bje​gli na našu stra​nu. A čak i naj​ne​uki​je di​je​te zna što se do​go​di​lo kad se gos​po​dar pe​pe​la obru​šio na Reu.” Pre​to​ri samo ki​ma​ju. “Zna​či da ih mo​ra​mo im​pre​si​oni​ra​ti. Mo​ra​mo ih to​li​ko pres​tra​vi​ti da shva​te da ih naša moć može do​hva​ti​ti bilo kad i da ne smi​ju ri​ski​ra​ti da se otu​đe od nas.” “Kako?” upi​ta Augus​tus. Sad su svi upe​ca​ni. Po​lo​žim svo​ju bri​tvu na stol da shva​te što pred​la​žem. “Ot​me​mo im bro​do​ve. Ot​‐ me​mo im dje​cu. Ot​me​mo ih kao sa​vez​ni​ke, kao Spar​tan​ci žene. Si​lom, noću.” Oko mene ra​ši​ri se ti​ši​na. Onda kre​ne gra​ja. Pliny pu​šta svo​je pre​to​re da se obru​še na tu za​mi​sao. On svo​ju ener​gi​ju tro​ši na ša​pu​ta​nje u Augus​tu​so​vo uho. Po​gle​dam Mus​tang, ali ona pro​ma​tra os​ta​le i pro​cje​nju​je ih. “Hva​li​sa​nja.” Nad​gu​ver​ner umi​ri pros​to​ri​ju i po​nov​no mi se obra​ti. “Ni​sam čuo plan.” “Je​dan plan. Dva di​je​la.” Do​tak​nem da​ta​pad i ho​lo​gram koji su mi dali Ša​ka​lo​vi agen​ti pre​kri​je stol, pri​ka​‐ zu​ju​ći Ga​ni​med. Mje​sec jar​ko svi​je​tli, plav i ze​len od oce​ana i šuma, blis​tav na mra​‐ mor​no bi​je​loj i na​ran​čas​toj po​za​di​ni Ju​pi​te​ro​ve pli​no​vi​te po​vr​ši​ne. Okru​žu​ju ga siva bro​do​gra​di​li​šta. Zu​mi​ram sli​ku tako da se ona pro​ši​re iz​nad ci​je​log sto​la. Na​ve​dem re​gis​tri​ra​ne bro​do​ve. One koje ka​ni​mo ote​ti. “A ima​ju ije​dan lo​mi​Mje​sec.” Zvi​ždu​ci oko sto​la. “Lo​mi​Mje​sec?” šap​ne net​ko. “Je li ta in​for​ma​ci​ja po​uz​da​na?” upi​ta Augus​tus. Kim​nem. “Ve​oma.” Pr​sti mi tre​pe​re i okre​ću sli​ku do​ko​va. U sje​ni jed​‐ nog or​bi​tal​nog doka leb​di brod na​lik mom Paxu, ali no​vi​ji, veći. Crn kao noć i dug osam ki​lo​me​ta​ra. “Vr​hov​ni​ca ga je osob​no na​ru​či​la kao dar za svog unu​ka.” Ka​vaxu go​to​vo pro​cu​re sli​ne na pri​zor tog ču​do​vi​šta od bro​da. “Kako div​na žena.” “Ako pret​pos​ta​vi​mo da to nije la​ži​ra​no.” Pliny pro​uča​va holo. “Kako si do​šao do te in​for​ma​ci​je?” “I meni pti​či​ce ša​pu​ću u uho.” “Ne​moj biti škrt na ri​je​či​ma. Ovo je važ​no.” “Moji iz​vo​ri su samo moji, baš kao što su tvo​ji samo tvo​ji, Pliny.” “Ti, zna​či, ho​ćeš da ukra​de​mo lo​mi​Mje​sec s Ga​ni​me​da?” upi​ta Pliny. “To je čin rata.” 182

www.balkandownload.org Za​hi​ho​ćem se. “Ne. Nisi me do​bro shva​tio. Hoću da ukra​de​mo sve bro​do​ve.”

183

www.balkandownload.org

26.

Gos​po​dar lu​ta​ka Pliny za​bri​nu​to po​gle​da Augus​tu​sa. “Uči​ni​te to i rat neće za​vr​ši​ti dok od jed​ne stra​ne ne os​ta​ne samo prah i pe​peo.” “Već jest tako...” za​us​ti Ka​vax. “Ovo je ne​što dru​go”, za​kri​je​šti Pliny. “Ovi​me se širi op​seg.” “Moj otac je u pra​vu”, iz​ja​vi Daxo. “Već je​smo u otvo​re​noj po​bu​ni.” Pliny pljus​ne dla​nom po sto​lu. “Ovo je ne​što dru​go. Ovi​me objav​lju​je​mo rat Druš​‐ tvu, ne Bel​lo​na​ma, ne vr​hov​ni​ci kao po​je​din​cu. Ga​ni​med nam nije uči​nio ni​šta na​žao. Ovi​me ćemo po​lo​mi​ti sve. Augus​tus mir​no sje​di i hlad​no gle​da lo​mi​Mje​sec na holu. Ne po​gle​dav​ši me, upi​ta: “Re​kao si da taj plan ima dva di​je​la. Koji je dru​gi?” Pro​mi​je​nim holo. Aka​de​mi​ja za​mi​je​ni bro​do​gra​di​li​šte. Nje​zi​nu sivu po​vr​ši​nu okru​‐ žu​ju bro​do​vi. U po​za​di​ni se okre​ću as​te​ro​idi. “Ti bro​do​vi su pras​ta​ri”, kaže Li​ce​nus pri​je nego što us​pi​jem po​če​ti. “Be​sko​ris​ni su u bor​bi. Pla​ni​raš ote​ti i njih?” “Ne, pre​to​re Li​ce​nu​se. Pla​ni​ram ote​ti stu​den​te.” Do​dam još je​dan pri​kaz. Aka​de​mi​ji se pri​dru​ži Mar​sov ins​ti​tut. Onda još je​dan ins​ti​tut, Ve​ne​rin. Onda Zem​lji​na dva ins​ti​‐ tu​ta. Onda Ga​li​le​jev i Sa​tur​nov ins​ti​tut. Onda još ne​ko​li​ko, dok u zra​ku ne leb​di de​se​‐ tak sli​ka. “Že​lim ote​ti sve stu​den​te. Ne radi bor​be. Nego radi ot​kup​ni​ne.” “Mr​k​lo sra​nje.” Mus​tang pras​ne u smi​jeh. “Jesi ti lud, Dar​rowe?” Augus​tus se na​mr​šti. “Vir​gi​nia, kon​tro​li​raj se.” “Ja sam pod kon​tro​lom, oče. Tvoj oštar pas nije.” “Za​bo​rav​ljaš gdje ti je mjes​to.” “A ti za​bo​rav​ljaš kako je Cla​udi​us iz​gle​dao mr​tav na podu. I Leto. Že​liš li to i nama os​ta​li​ma?” Po​ža​li što je to rek​la čim joj se ri​je​či otmu iz usta. “Za​če​pi gu​bi​cu, dje​voj​ko.” Augus​tus za​drh​ti od bi​je​sa. Koš​ča​tim pr​sti​ma stis​ne rub sto​la to​li​ko da za​š​kri​pi. “Po​div​lja​la si ot​ka​ko si pus​ti​la onog ma​log Bel​lo​nu među noge. Ula​ziš ova​mo kao pik​si dro​lja. Je​deš tu ja​bu​ku kao di​je​te. Pres​ta​ni biti spo​red​na kur​va i budi dos​toj​na svog ime​na.” “Kao tvoj pre​os​ta​li sin?” upi​ta ona. 184

www.balkandownload.org On du​bo​ko udah​ne da se umi​ri. “Ili ćeš ušu​tje​ti ili ćeš oti​ći odav​de.” Mus​tang za​š​kri​pi zu​bi​ma, ali za​šu​ti, što je ne​ti​pič​no za nju. Pliny is​kri​vi us​ni​ce u pri​lič​no za​do​vo​ljan osmi​jeh. “Ne​moj​te je kri​vi​ti, ku​mo​vi, ako je već umor​na od rata”, kaže Pliny njež​no za​ri​va​‐ ju​ći nož u ra​nje​nog ne​pri​ja​te​lja. “Na​kon to​li​ko noć​nih sa​mi​ta pro​ve​de​nih u ho​ri​zon​‐ tal​noj di​plo​ma​ci​ji s Bel​lo​na​ma, nje​zi​na sna​ga nije što je ne​kad bila.” Ka​vax na​sr​ne na Plinyja. Daxo ga po​vu​če na​trag u zad​nji tren. No Mus​tang prva nad​gla​sa ga​la​mu. “Mogu sama bra​ni​ti svo​ju čast, ku​mo​vi. Ali od Plinyja se uvre​de mogu i oče​ki​va​ti. Naj​zad, i ja bih bila ogor​če​na kad bi mi se vlas​ti​ta žena sva pre​tr​gla da na​uči to​li​ke moje mla​de pla​će​ni​ke pra​vil​no ugu​ra​ti mač u ko​ri​ce.” Pliny je lju​ti​to gle​da kako us​ta​je i nas​tav​lja: “Otiš​la sam s Mar​sa u po​tra​gu za zna​‐ njem na vr​hov​ni​či​nom dvo​ru. Ni​sam na​pus​ti​la svo​ju obi​telj, kao što su mno​gi od vas na​tuk​nu​li. I nije mi žao što sam otiš​la i pro​pus​ti​la ovak​ve raz​go​vo​re. Jer mi se čini da ste vi, ku​mo​vi, do​bri samo u jed​no​me, u pre​pu​ca​va​nju. A ipak se brzo slo​ži​te u tome da sam ja objekt sprd​nje. Za​nim​lji​vo. Je li to zato što mis​li​te da ugro​ža​vam vašu moć? Ili samo zato što sam žen​sko?” Po​gle​da ono malo žena koje ra​š​tr​ka​no sje​de za sto​lom. “Ako je tako, onda se za​bo​rav​lja​te. Ovo Druš​tvo stvo​ri​li su mu​škar​ci i žene na te​me​lju zas​lu​ga. Me​đu​tim, naš dra​gi po​li​ti​čar Pliny je u pra​vu: ja bih ra​di​je iz​bje​gla ovaj rat. Us​tva​‐ ri, po​ku​ša​la sam. Za​što ina​če mis​li​te da bih do​pus​ti​la Ca​ssi​usu au Bel​lo​ni da mi se udva​ra? No rat je tu. I ja ću šti​ti​ti svo​ju obi​telj od svih opas​nos​ti, i vanj​skih i unu​tar​‐ njih.” Augus​tu​su se omak​ne vrlo mali, vrlo štu​ri osmi​jeh, bli​za​nac onom pret​hod​nom. Ni​kad ni​sam vi​dio ne​ko​ga tko voli to​li​ko uvjet​no. Kako on brzo može na​zva​ti kćer kur​vom, a onda se na​smi​je​ši​ti kad ona po​nov​no osvo​ji moć koju je iz​gu​bi​la u pros​to​‐ ri​ji. Odjed​nom je važ​na. “Što onda ti mis​liš o mom pla​nu?” upi​tam. “Mis​lim da je opa​san. Mis​lim da širi rat i ne jam​či nam ni​kak​vu ko​rist. Ne​mo​ra​lan je i stva​ra opa​san pre​se​dan. Ali s dru​ge stra​ne, ra​tu​je svoj​stve​no da bude ne​mo​ra​lan. Sto​ga samo mo​ra​mo od​lu​či​ti ko​li​ko da​le​ko že​li​mo ići.” “Ti poz​na​ješ Oc​ta​vi​ju bo​lje od mene”, ka​žem. “Ko​li​ko će da​le​ko ona ići?” Mus​tang malo šuti. “Ako do​bi​je​mo neku bit​ku i za​tra​ži​mo mi​rov​ne pre​go​vo​re, bilo iz jake ili iz sla​be po​zi​ci​je, ona će pri​hva​ti​ti pri​jed​log...” “Eto!” oza​ri se Pliny. Mus​tang nije go​to​va. “Pred​lo​žit će neku ne​utral​nu lo​ka​ci​ju. I tog dana kad se do​‐ đe​mo po​mi​ri​ti, uči​nit će sve što bude mo​gla da nas po​ubi​ja.” Pliny malo gle​da mene, malo nju, shva​ća​ju​ći kako smo ga lako iz​i​gra​li. “Zna​či, nema po​vrat​ka? Po​bi​je​di ili umri?” upi​tam bez​iz​ra​žaj​no. “Tako je, Dar​rowe”, na​smi​je​ši se ona. “Po​bi​je​di ili umri.” 185

www.balkandownload.org “Čini se da su te iz​ma​ni​pu​li​ra​li, Pliny. Nas​tav​lja​mo s Dar​rowo​vim pla​nom.” Augus​tus us​ta​ne. “Su​tra pre​tor Li​ce​nus pre​uzi​ma za​po​vjed​niš​tvo nad ovim bro​dom i nje​go​vom flo​tom i odvo​di vr​hov​ni​či​nu flo​tu u lov, a ja ću po​ves​ti malu udar​nu gru​pu kor​ve​ta i fri​ga​ta na pli​no​vi​te di​vo​ve. S nji​ma ću osob​no op​ljač​ka​ti bro​do​gra​di​li​šta na Ga​ni​me​du.” “Idem s vama, po​gla​va​ru!” za​tut​nji Ka​vax. Li​sac mu is​ko​či iz kri​la od buke i os​ta​ne se tres​ti is​pod sto​la. “Ne.” Ka​vax obje​si lice. “Ne? Ali, Nero... ona obra​na tamo – rat​ne sta​ni​ce, ra​za​ra​či, ba​‐ kljo​Bro​di – ra​zva​lit će sve kor​ve​te koje vi do​ve​de​te.” Prek​li​nju​ći spo​ji ve​li​ke dla​no​ve. “Do​pus​ti​te nam da to uči​ni​mo za vas.” “Za​bo​rav​lja​te tko sam ja, pri​ja​te​lju.” “Is​pri​ča​vam se. Ni​sam mis​lio...” Augus​tus od​mah​ne ru​kom na is​pri​ku i obra​ti se Mus​tang. “Kće​ri, ti ćeš uze​ti ele​‐ men​te flo​te koji su ti po​treb​ni da iz​vr​šiš dru​gi dio Dar​rowo​va pla​na.” Pliny je sli​ka i pri​li​ka dje​te​ta koje po​ku​ša​va za​dr​ža​ti pi​je​sak u dla​nu. Ne ra​zu​mi​je u ko​jem su smje​ru stva​ri kre​nu​le. No nije to​li​ko glup da sad po​vu​če neki po​tez. Če​kat će u tra​vi kao zmi​ja, što i jest. Nad​gu​ver​ner mi se obra​ti. “Dar​rowe, što si mi re​kao pri​je nego što si pro​lio Ca​ssi​‐ uso​vu krv?” “Re​kao sam da bis​te tre​ba​li biti kralj Mar​sa.” “Pri​ja​te​lji.” Augus​tus po​lo​ži tan​ke dla​no​ve na stol, kru​tih pr​sti​ju. “Dar​row je do​ka​‐ zao da ima spo​sob​nos​ti koje nit​ko od vas nema. On pre​dvi​đa što ja že​lim. Že​lim biti kralj. Is​pu​ni​te mi to. Raz​laz.” Pros​to​ri​ja se is​praz​ni. Ja če​kam s Augus​tu​som. Želi po​raz​go​va​ra​ti na​sa​mo. Mus​tang me okrz​ne u pro​la​zu i ve​se​lo mi na​mig​ne. “Do​bar go​vor”, pro​mrm​ljam. “Do​bar plan.” Ona mi stis​ne ruku i ode. “Opet ste tim”, pri​mi​je​ti Augus​tus. Ru​kom mi po​ka​že da za​tvo​rim vra​ta. Sjed​nem kraj nje​ga. Oš​tre mu se bore na licu pro​du​be dok me gle​da u oči. Iz​da​le​ka mu se te bore ne vide. No iz ove bli​zi​ne, od njih mu se lice sas​to​ji. Tak​ve bore čo​vjek do​bi​je od gu​bi​ta​ka, što me pod​sje​ti da on nije čo​vjek ko​jeg va​lja na​lju​ti​ti. On nije čo​vjek ko​jem va​lja du​go​va​ti. “Os​ta​vi​mo se pra​vič​nog zgra​ža​nja pri​je nego što ti iz​le​ti iz usta.” On spo​ji vr​ho​ve pr​sti​ju obi​ju ruku i za​gle​da se u svo​je ma​ni​ki​ra​ne za​nok​ti​ce. “Pi​ta​nje je jed​nos​tav​no i od​go​vo​rit ćeš na nje​ga: jesi li ti de​mo​krat?” Ni​sam to oče​ki​vao. Po​ku​šam ne gle​da​ti na​oko​lo od ner​vo​ze. “Ne, po​gla​va​ru. Ni​sam de​mo​krat.” “Nisi re​for​ma​tor? Ne že​liš mi​je​nja​ti naš Ugo​vor da stvo​riš po​šte​ni​je, pris​toj​ni​je druš​tvo?” 186

www.balkandownload.org “Čo​vje​čans​tvo je sada or​ga​ni​zi​ra​no kako tre​ba”, ka​žem, zas​tav​ši, “osim ne​ko​li​ko upad​lji​vih iz​nim​ki.” “Pliny?” “Pliny.” “Sva​ki od vas ima svo​je ta​len​te. I bo​lje bi ti bilo ne pro​pi​ti​va​ti moju od​lu​ku da ga dr​žim bli​zu sebe.” “Da, po​gla​va​ru. Ali ja ni​sam de​mo​krat ni​šta više nego vi Lu​no​ro​đe​ni.” On se ne os​mjeh​ne kao što sam oče​ki​vao. Umjes​to toga pri​tis​ne neki gumb i iz zvuč​ni​ka se za​ču​je moj go​vor ko​jim sam pri​do​bio Pax. Holo na HV-u pri​ka​zu​je lica lju​di raz​li​či​tih boja. “Pro​ma​traj iz​ra​ze lica.” On pro​ma​tra moj i pre​ba​cu​je vi​deo-snim​ke iz raz​li​či​tih di​‐ je​lo​va bro​da, na ko​ji​ma po​sa​da slu​ša go​vor koji sam odr​žao pri​je nego što su se po​bu​‐ ni​li pro​tiv na​dre​đe​nih zlat​nih. “Vi​diš li ovo? Ovo tu. Ovu is​kru? Vi​diš?” “Vi​dim.” “To je nada.” Mu​ška​rac koji mi je ubio ženu čeka da me lice izda. Sret​no mu bilo s time. “Nada.” “Že​li​te reći da sam po​gri​je​šio?” upi​tam. On se pri​sje​ti sta​rih ri​je​či. “Jer mi je čo​vjek mr​zak ko vra​ta Aido​va onaj, koji jed​no taji u duši, a go​vo​ri dru​go.”1 “Moja duša uvi​jek je bila otvo​re​na.” “To ti ka​žeš.” La​ga​no raz​dvo​ji us​ni​ce i sik​ne: “Ali dok te​ro​ris​ti šire laži pre​ko neta, dok nam bom​ba​ški na​pa​di ra​za​ra​ju gra​do​ve, dok niže boje ne​za​do​volj​no gun​đa​ju, dok po​di​že​mo rat pro​tiv ter​mi​ta u na​šim te​me​lji​ma, ti ka​žeš ovo.” “Sva​ki kaos je...” “Za​ve​ži. Znaš li što bi se do​go​di​lo kad bi dru​gi gu​ver​ne​ri po​mis​li​li da smo re​for​‐ ma​to​ri? Kad bi dru​ge kuće sma​tra​le moju kuću bas​ti​onom jed​na​kos​ti i de​mo​kra​ci​je?” Upe​ri pr​stu neku čašu. “Naši po​ten​ci​jal​ni sa​vez​ni​ci.” Gur​ne čašu sa sto​la i pus​ti da se raz​bi​je. Po​ka​že dru​gu. “Naši ži​vo​ti.” Ona isto pad​ne i raz​bi​je se. “Već je do​volj​no loše što se moja kći na Luni po​ve​za​la s re​for​ma​tor​skim blo​kom. Ti ne smi​ješ iz​gle​da​ti kao po​li​ti​čar. Os​ta​ni rat​nik. Os​ta​ni jed​nos​ta​van. Jas​no?” A što ako nam se niže boje pri​dru​že? Že​lim ga to upi​ta​ti, ali onda bi na​re​dio svo​‐ jim op​si​di​jan​ci​ma da me ubi​ju na mjes​tu. “Jas​no.” “Do​bro.” Augus​tus po​gle​da svo​je ruke i za​vr​ti je​dan pr​sten. Ok​li​je​va. “Mogu li ti vje​ro​va​ti?” “Na koji na​čin?” Ne​po​vjer​ljiv smi​jeh otme mu se iz usta. “Ve​ći​na lju​di bi bez raz​miš​lja​nja rek​la da.” “Ve​ći​na lju​di laže.” “Mogu li ti po​vje​ri​ti moć auto​nom​nu u od​no​su na moju?” Do​ko​no se po​če​še po bra​di. “U tom tre​nut​ku mno​gi na​pus​te svo​je kne​že​ve. Oči im oglad​ne. Rim​lja​ni su to 187

www.balkandownload.org uči​li stal​no is​po​čet​ka. Zbog toga nisu do​pu​šta​li ge​ne​ra​li​ma da pre​la​ze Ru​bi​kon sa svo​‐ jim voj​ska​ma bez ov​la​šte​nja Se​na​ta. Mu​škar​ci s voj​skom brzo shva​te ko​li​ko su jaki. I uvi​jek zna​ju da ta nji​ho​va sna​ga neće vječ​no tra​ja​ti. Mo​ra​ju je is​ko​ris​ti​ti žur​no, pri​je nego što ih voj​ska na​pus​ti. No žur​ne od​lu​ke mogu uni​šti​ti car​stva. Mom sinu, pri​mje​‐ ri​ce, ni​ka​da se ne smi​je dati tak​va moć.” “On ima svo​ja po​du​ze​ća.” “To je spo​ra moć. Pa​met​no je to iz​veo, iako to ne pri​li​či mom ime​nu. Spo​ra moć može sam​lje​ti bilo ko​jeg ne​pri​ja​te​lja koji stag​ni​ra. Ali brza moć, moć koja može pu​to​‐ va​ti s to​bom, ra​di​ti što že​liš da radi isto tako efi​kas​no kao da če​ki​ćem uda​raš ča​vao, tak​va moć reže gla​ve i oti​ma kru​ne. Mogu li ti je po​vje​ri​ti?” “Mo​ra​te. Je​di​no ja mogu oti​ći Lor​nu.” Iz​ne​na​đe​nje mu bljes​ne u oči​ma; nije na​vik​nut na to da net​ko po​ga​đa nje​go​ve ma​‐ ki​na​ci​je. Ne​s​klon oda​va​nju zas​lu​že​na priz​na​nja, brzo pri​kri​je iz​ne​na​đe​nje. “Već si znao.” “Že​li​te da odem Lor​nu i za​mo​lim ga za po​moć jer me na​učio bri​tvi.” “I jer te voli.” Tupo trep​nem. “Ni​sam si​gu​ran da je to pra​va ri​ječ.” “Imao je če​ti​ri sina. Tro​ji​ca su umr​la pred njim. A onda i če​t​vr​ti, u jed​noj ne​sre​ći, kao što znaš. Mis​lim da ga pod​sje​ćaš na njih, iako si ti us​tva​ri spo​sob​ni​ji i ma​nje mo​‐ ra​lan, što ti je pred​nost. Ali ko​li​ko god Lorn vo​lio tebe, on mrzi mene.” “Oc​ta​vi​ju mrzi više, po​gla​va​ru.” “Ipak. Neće ga biti lako na​go​vo​ri​ti da nam se pri​dru​ži.” “Onda mu neću os​ta​vi​ti mo​guć​nost iz​bo​ra.”

188

www.balkandownload.org

27.

Ša​re​ni bom​bo​ni Te​le​mar​m​so​vi me do​če​ka​ju u hod​ni​ku. Ka​vax me za​gr​li tako snaž​no da mi kre​ne u le​‐ đi​ma. Daxo kima gla​vom. Os​ta​nem oša​mu​će​no sta​ja​ti iz​me​đu njih dvo​ji​ce. Prvi put raz​go​va​ram s nji​ma a da ni​smo usred ne​kog na​si​lja. Is​ti​ni za vo​lju, iz​bje​ga​vao sam ih jer se sti​dim ono​ga što sam do​pus​tio da se do​go​di Paxu. “Moj mali u ži​vo​tu je iz​gu​bio je​di​no od tebe”, kaže Ka​vax. “Mali Pax. Ako je već mo​rao pok​lek​nu​ti, nije sra​mo​ta što je pok​lek​nuo pred pri​ja​te​ljem. Samo mi je žao što nije mo​gao za​uzi​ma​ti Olimp s to​bom. To bi bio pri​zor.” “Vo​lio bih da sam ga mo​gao vi​dje​ti u ok​lo​pu prok​to​ra Ju​pi​te​ra.” Daxo se na​smi​je​ši. “Ja sam bio u Ju​pi​te​ro​voj kući. Bio sam pri​mus dok ni​sam iz​gu​bio od Kar​nu​sa au Bel​‐ lo​ne.” “Onda mis​lim da ima​mo za​jed​nič​kog ne​pri​ja​te​lja.” “Osim onog ma​log splet​kar​skog gada koji mi je ubio mla​đeg bra​ta?” bla​go upi​ta Daxo. “Di​je​li​mo mi puno ne​pri​ja​te​lja, An​dro​me​du​se.” Ka​vax po​dig​ne lis​ca pod ruku. On mu po​li​že vrat i pro​dor​no se za​gle​da u mene, a onda mu se nju​škom uko​pa u gus​tu cr​ve​nu bra​du. Ima bi​je​la prsa, crne noge i tam​no​‐ ri​đe krz​no na os​tat​ku ti​je​la. Krup​ni​ji je i snaž​ni​ji od nor​mal​nih li​si​ca i teži go​to​vo tri​‐ de​set pet kila, pa je ve​li​či​nom za​pra​vo slič​ni​ji vuku. “Li​si​ce su li​je​pa stvo​re​nja”, kaže Ka​vax mi​lu​ju​ći zvjer​ku. Daxo ki​ni​ne. “Obi​jes​ne su. Sve​je​di. Ot​por​ne na kri​vo​lov. Mo​no​gam​ne. Vrlo po​seb​‐ ne i ka​dre pro​ši​ri​ti svo​ju zonu lova čak i na vu​čji te​ri​to​rij.” Smrk​nu​to me po​gle​da. “Ali zbog ne​kog vraž​jeg hira pri​ro​de, li​si​ce loše pro​la​ze pro​tiv ša​ka​la. Za​mo​li​li smo Augus​‐ tu​sa da pro​tje​ra Adri​usa. Pro​tje​rao ga je na neko vri​je​me, ali sad ga je ipak vra​tio u flo​tu.” “Zlo​čin”, ka​žem. Oni kim​nu. Daxo mi spus​ti ruku na rame. “Dje​voj​ke – mis​lim, moje ses​tre i maj​ka – htje​le su da ti ka​že​mo da te ne sma​tra​mo od​go​vor​nim za Paxo​vu smrt. Vo​lje​li smo tog ma​log i zna​mo da mu ti uvi​jek is​ka​zu​ješ po​čast. Zna​mo da si pro​zvao svoj brod po nje​mu. I ne​će​mo to za​bo​ra​vi​ti. Jed​nom pri​ja​te​lji, uvi​jek pri​ja​te​lji. Tako je to u na​šoj obi​te​lji.” Ka​vax kima na sva​ku ri​ječ sina koji mu je pre​os​tao. Do​ba​ci lis​cu šaku ša​re​nih 189

www.balkandownload.org bom​bo​na. “Pa, ako nas za​tre​baš,” na​tuk​ne Daxo kim​nuv​ši pre​ma rat​noj sobi, “tre​baš samo reći i kuća Te​le​ma​nus pri​dru​žit će se tvo​me ci​lju.” “Do​is​ta to mis​li​te?” upi​tam. “Moj Pax bio bi sre​tan zbog toga”, za​tut​nji sta​ri Ka​vax. Stis​nem mu ruku i oku​šam svo​ju sre​ću. “Is​pri​ča​vam se na neo​d​go​je​nos​ti, ali tre​bam vas sada.” Dva ko​lo​sa raz​mi​je​ne iz​ne​na​đe​ni po​gled po​dig​nuv​ši ve​li​ke obr​ve. “Tra​ži, So​fok​lo! Tra​ži!” uz​bu​đe​no će Ka​vax. Ve​li​ki li​sac do nje​go​vih nogu oprez​no mi se pri​mak​ne da me pre​tra​ži, nju​ška me po ko​lje​ni​ma, za​vi​ru​je mi u ci​pe​le i ruke. Pro​vu​če mi se kroz noge tra​že​ći. Onda sko​či na mene, os​lo​ni mi se pred​njim ša​pa​ma na ku​ko​ve i za​bi​je mi nju​šku u džep. So​fok​lo iz​ro​ni s dva ša​re​na bom​bo​na, za​do​volj​no pre​du​ći. “Ma​gi​ja!” za​tut​nji Ka​vax, lup​nuv​ši me po ra​me​nu. “So​fok​lo je ot​krio do​bar zna​men za pris​ta​nak, ma​gi​jom! Kako do​bar znak! Daxo, sine. Po​zo​vi ses​tre i maj​ku. Ko​sac zove, kuća Te​le​ma​nus mora se oda​zva​ti.” “Dje​voj​ke su otiš​le u po​sjet na Uran, oče. Neće ih biti ne​ko​li​ko mje​se​ci.” “Pa, onda se mi mo​ra​mo oda​zva​ti.” “Pot​pu​no se sla​žem s to​bom, oče.” “Imat ću upu​te za vas u roku od sat vre​me​na”, ka​žem. “Ve​li​ka ra​dost!” Ka​vax se uda​lji te​škim ko​ra​ci​ma. “Oče​ku​je​mo ih s ve​li​kom ra​doš​‐ ću.” Za​gr​mi neke kom​pli​men​te na​ran​čas​ti​ma u pro​la​zu, pres​tra​šiv​ši ih ši​ro​kim, bla​go​‐ nak​lo​nim osmi​je​hom. Daxo i ja samo gle​da​mo. “On stvar​no vje​ru​je u ma​gi​ju?” upi​tam. “Kaže da mu gno​mo​vi po noći kra​du mast iz uši​ju. Maj​ka mis​li da je do​bio pre​vi​še uda​ra​ca u gla​vu.” Daxo kre​ne una​tra​ške za ocem. Ali ne us​pi​je pri​kri​ti pa​met​ni osmi​‐ jeh kad uba​ci ša​re​ni bom​bon u svo​ja usta, pa ja shva​tim ot​kud su mi se oni stvo​ri​li u dže​pu. “Ja ka​žem da on samo živi u za​bav​ni​jem svi​je​tu nego mi. Po​zo​vi nas brzo, Ko​‐ sac. Otac je​dva čeka.”

Na​kon što pu​tem hola po​raz​go​va​ram sa Ša​ka​lom da ga oba​vi​jes​tim o svom pla​nu i po​što ga pri​la​go​dim u skla​du s ne​kim nje​go​vim pre​po​ru​ka​ma, ka​žem Ori​on da pos​ta​‐ vi smjer pre​ma Euro​pi. Put će tra​ja​ti dva tjed​na. Roque mi se pri​dru​ži na mos​tu dok pro​ma​tram naj​nuž​ni​ju po​sa​du pla​vih. Ne go​vo​ri. No ovo je prvi put da me po​tra​žio ot​ka​ko smo otiš​li s Lune. To me jako op​te​re​ću​je. “Žao mi...” za​poč​nem. “Ne že​lim raz​go​va​ra​ti o Qu​inn”, kaže tiho. “Znam da si htio ovaj rat. Da si ga za​‐ ku​hao umjes​to da mi vje​ru​ješ da ću ot​ku​pi​ti tvoj ugo​vor i za​šti​ti​ti te. Ali ne znam zbog čega si me dro​gi​rao.” “Htio sam te za​šti​ti​ti. Jer sam znao da ću te tre​ba​ti na​kon sve​ča​ne ve​če​re i ni​sam smio ri​ski​ra​ti tvo​ju si​gur​nost.” “A što je s oni​me što ja tre​bam?” upi​ta on. “Ne​maš pra​vo do​no​si​ti od​lu​ke umjes​to 190

www.balkandownload.org mene zato što se bo​jiš da bi ti ne​što mo​glo ugro​zi​ti pla​no​ve. Pri​ja​te​lji to ne rade.” “Po​gri​je​šio sam.” “Po​gri​je​šio si što si mi za​bio iglu u vrat?” “I više nego po​gri​je​šio. Ali znam da sam imao do​bru na​mje​ru, iako ide​ja i iz​ved​ba nisu mo​gle biti glup​lje. Ako mo​ram klek​nu​ti...” “Za​nim​lji​va sli​ka.” Znam da se šali, ali kad se okre​ne i ode, niti se smi​je niti se smi​‐ je​ši.

191

www.balkandownload.org

28.

Si​no​vi olu​je “Do​la​ziš mi na po​čet​ku olu​je”, kaže moj pri​ja​telj. Vje​tar mu za​no​si sivu bra​du dok on gle​da u va​lo​ve da​le​ko is​pod nas. “Jesi li znao da na ovom oce​an​skom svi​je​tu ima dje​‐ ča​ka koji u čam​ci​ma iz​la​ze na oluj​ne vje​tro​ve još gore od ovo​ga? Klin​ci iz olo​ša si​vih, cr​ve​nih, pa čak i sme​đih. Ona​ko su lu​đač​ki, su​ma​nu​to hra​bri.” Sto​je​ći na bal​ko​nu, upe​ri te​žak prst u uski​pje​lu crnu vodu s va​lo​vi​ma što se pro​pi​nju i do de​set me​ta​ra uvis. “Zovu ih si​no​vi​ma olu​je.” Ov​dje gra​vi​ta​ci​ja iz​lu​đu​je. Sve leb​di. Uz 0,136 Zem​lji​ne gra​vi​ta​ci​je, sva​ki moj ko​‐ rak mora biti od​mje​ren, kon​tro​li​ran, ina​če ću od​sko​či​ti pet me​ta​ra i mo​ra​ti se str​pje​ti da do​le​lu​jam na​trag. Bo​ri​ti se ov​dje bilo bi kao bo​ri​ti se pod vo​dom. No​sim gra​vi​ta​cij​‐ ske čiz​me samo da se mogu udob​no kre​ta​ti. Sta​rac pro​ma​tra kre​ta​nje oce​an​skog svi​je​ta oko nje​go​va oto​ka. Ona​kav je ka​kav mi je uvi​jek go​vo​rio da i ja bu​dem – ka​men u va​lo​vi​ma; mo​kar, ali ne i im​pre​si​oni​ran svi​me što se ko​vi​tla oko nje​ga. Kap​lji​ce sla​ne vode cure mu s bra​de. Svi​je​tlim zlat​nim oči​ma trep​će na gor​kom oluj​nom vje​tru. “Kad si u toj soli, mis​liš da je sva​ka olu​ja kraj svi​je​ta. Sva​ki val naj​ve​ći val svih vre​me​na. Ti deč​ki jašu olu​je za​ne​se​ni vlas​ti​tom sla​vom. Ali kat​kad se po​dig​ne pra​va olu​ja. Skr​ši im jar​bo​le i iš​ču​pa kosu s gla​ve. Ne po​tra​je dugo i more ih pro​gu​ta či​ta​ve. No nji​ho​ve maj​ke već su dav​no opla​ka​le nji​ho​vu smrt, kao i ja tvo​ju pr​vog dana kad smo se upoz​na​li.” In​ten​ziv​no pi​lji u mene, stis​nu​tih us​ni​ca iza gus​te bra​de. “Ni​kad ti to ni​sam re​kao, ali ja ni​sam odras​tao u pa​la​či ni u gra​du, kao mno​gi ne​‐ nad​maš​ni koje znaš. Moj otac je mis​lio da na svi​je​tu pos​to​je dva zla. Teh​no​lo​gi​ja i kul​tu​ra. Bio je ži​lav mu​ška​rac. Ubo​ji​ca, kao i dru​gi. Ali nje​go​va ži​la​vost nije bila u tomu što može nego u tomu što neće, u nje​go​voj suz​dr​ža​nos​ti. U za​do​volj​stvi​ma koja je us​kra​ći​vao sebi i svo​jim si​no​vi​ma. Do​ži​vio je sto šez​de​set tri go​di​ne bez po​mo​ći sta​nič​nog po​mla​đi​va​nja. Ne​ka​ko je pre​ži​vio osam že​ljez​nih kiša. Ali ipak ni​ka​da nije ci​je​nio ži​vot jer ga je pre​čes​to odu​zi​mao. Taj čo​vjek nije mo​gao biti sre​tan.” Gle​dam Lor​na au Ar​co​sa, biv​šeg vi​te​za gnje​va, kako se na​gi​nje pre​ko bal​ko​na svog dvor​ca. Ut​vr​da je to od vap​nen​ca, saz​da​na usred de​ve​de​set ki​lo​me​ta​ra du​bo​ka mora. 192

www.balkandownload.org Li​ni​je su joj su​vre​me​ne. Nije sred​njo​vje​kov​na, već je mje​ša​vi​na proš​los​ti i sa​daš​njos​ti – stak​lo i če​lik pod oš​trim ku​to​vi​ma u od​no​su na ka​me​ni otok; oš​trim kao taj čo​vjek ko​jeg po​štu​jem više od svih dru​gih zlat​nih iz nje​go​ve ge​ne​ra​ci​je. Kao i on, taj je dvo​rac grub kad na​iđu olu​je. No kad olu​je pro​đu, oku​pat će ga sun​‐ ce, za​sjat će kroz nje​go​ve stak​le​ne zi​do​ve, lje​ska​ti se na če​lič​nim pot​por​nji​ma. Dje​ca će tr​ča​ti po svih nje​go​vih de​set ki​lo​me​ta​ra, kroz vr​to​ve, uza zi​do​ve, do​lje do luke. Vje​‐ tar će im ška​klja​ti kosu, a Lorn će u svo​joj bi​bli​ote​ci čuti samo kri​ko​ve ga​le​bo​va, šum mora i smi​jeh svo​jih unu​ka i nji​ho​vih maj​ki, koje čuva umjes​to svo​jih mr​tvih si​no​va. Ne​dos​ta​je samo mali Lysan​der. Kad bi svi zlat​ni bili po​put nje​ga, cr​ve​ni bi i da​lje rin​ta​li pod zem​ljom, ali on bi im re​kao čemu slu​že. To ga ne čini do​brim, ali ga čini is​kre​nim. Zde​past je, kru​pan i niži od mene. Od​lo​ži praz​nu čašu za vi​ski i do​pus​ti vje​tru da je pre​vr​ne. Ona pad​ne i more je pro​gu​ta či​ta​vu. “Kažu da mo​žeš čuti mr​tve si​no​ve olu​je kako viču na vje​tru”, pro​mrm​lja. “Ja ka​žem da se to čuje plač nji​ho​vih maj​ki.” “Olu​je na dvo​ru ne​ka​ko do​vu​ku lju​de na​trag”, ka​žem ja. On se po​drug​lji​vo na​smi​je kroz nos, kao da pre​zi​re za​mi​sao da bih ja mo​gao ne​što zna​ti o olu​ja​ma na dvo​ru, o vje​tro​vi​ma koji pušu. Do​šao sam mu po​taj​no, do​le​tio sam jed​nim je​di​nim bro​dom, svo​ji​ni pe​to​ki​lo​me​‐ tar​skim ra​za​ra​čem Paxom. Re​kao sam svom gos​po​da​ru da nam on neće po​mo​ći. Ali ipak sam se na​dao da će že​lje​ti po​mo​ći meni. No sad, kad opet gle​dam Lor​na au Ar​co​‐ sa gla​vom i zgu​žva​nom bra​dom, pri​sje​ćam se pri​ro​de tog čo​vje​ka i bri​nem se. On zna da moji ka​pe​ta​ni i do​glav​ni​ci slu​ša​ju kroz kom-je​di​ni​cu u mom uhu. Po​štu​jem ga to​li​‐ ko da sam mu ga po​ka​zao kako ne bi mis​lio da je naš raz​go​vor pri​va​tan. “Na​kon više od sto​lje​ća ži​vo​ta, ti​je​lo me još me ne iz​da​je.” Čo​vjek bi na prvi po​gled po​mis​lio da ima šez​de​set i ne​što go​di​na. Go​di​ne mu se uis​ti​nu vide samo po ožilj​ci​‐ ma. Onaj koji ima na vra​tu, na​lik osmi​je​hu, za​ra​dio je pri​je če​ti​ri de​set​lje​ća od ne​kog oka​lja​nog u Po​bu​ni kra​lje​va mje​se​ci, kad je gu​ver​ne​ri​ma Ju​pi​te​ro​vih mje​se​ci palo na pa​met pro​gla​si​ti vlas​ti​ta kra​ljev​s​tva, na​kon što je Oc​ta​via smak​nu​ta svog oca, vr​hov​‐ ni​ka. Oži​ljak koji mu je od​nio ko​mad nosa za​do​bio je od gos​po​da​ra pe​pe​la kad su se po​tuk​li u dvo​bo​ju kao mla​di​ći. “Čuo si za iz​raz: ‘Duž​nost sina oče​va je sla​va’?” “I sam sam ga upo​tri​je​bio.” On ne​što pro​gun​đa. “Ja sam ga ži​vio. Iz​gu​bio sam ih mno​go radi vlas​ti​te sla​ve. Slao sam svo​je bro​do​ve u olu​ju na​mjer​no. Sva​ki put te​gli​li su i ženu i dje​cu.” Na​čas pus​ti va​lo​ve da go​vo​re. Obru​ša​va​ju se na sti​je​ne pa se pov​la​če usi​sa​va​ju​ći i od​v​la​če​ći raz​ne stva​ri u more koje se zove Dis​cor​dia. “Mis​lim da nije u redu to​li​ko dugo ži​vje​ti. Si​noć mi se ro​di​la pra​pra​unu​ka. Još nju​‐ šim mi​ris krvi na pr​sti​ma.” Is​pru​ži ih – na​lik su ko​ri​je​nju dr​ve​ća, is​kriv​lje​ni i puni žu​‐ lje​va od dr​ža​nja oruž​ja. Po​ma​lo drh​tu​re. “Ovi pr​sti iz​ve​li su je iz tame na svje​tlo, iz to​plog u hlad​no, i sami su pre​re​za​li vrp​cu. Svi​jet bi bio li​jep kad bi to bilo zad​nje 193

www.balkandownload.org meso koje su sa​sjek​li.” Opus​ti ruke i po​lo​ži ih na hlad​ni ka​men. Upi​tam se što bi Mus​tang rek​la na tog čo​‐ vje​ka. Pri​zor njih dvo​je za​jed​no bio bi kao da va​tra po​ku​ša​va za​pa​li​ti ka​men. Ona se spr​da​la s mo​jim pla​nom pred pu​bli​kom, ali sve smo mi to na​mjer​no iz​ve​li. Pla​no​vi unu​tar pla​no​va unu​tar pla​no​va. “Što sve ruke ne osje​te”, pro​mr​si Lorn. “Ove su do​di​ri​va​le ži​vot​nu krv tro​ji​ce snaž​‐ nih si​no​va dok su im je srca is​pum​pa​va​la iz ti​je​la. Do​di​ri​va​le su hlad​ni dr​žak bri​tve, ru​še​ći mla​de​nač​ke sno​ve. Za​tr​le su lju​bav jed​ne dje​voj​ke i jed​ne žene i po​tom pi​pa​le nji​ho​ve ot​ku​ca​je srca dok po​la​ko nisu pres​ta​li. Sve to radi moje sla​ve. Sve zbog toga što sam od​lu​čio ja​ha​ti more. Sve zbog toga što sam jak i ne umi​rem lako po​put ve​ći​‐ ne.” Na​mr​šti se. “Mis​lim da ruke nisu stvo​re​ne da to​li​ko osje​ća​ju.” “Moje su osje​ti​le više nego što bih že​lio”, uz​vra​tim. Osje​tim onaj krc koji ih je pro​‐ žeo na Eoinu vje​ša​nju. Tek​s​tu​ru nje​zi​ne kose. Pri​sje​tim se to​pli​ne Paxo​ve krvi. Hlad​‐ no​će Le​ina bli​je​da lica u hlad​nom ju​tru na​kon što ju je An​to​nia zak​la​la. Zr​na​te cr​ve​‐ ne po​vr​ši​ne he​man​tu​so​va cvi​je​ta. Mus​tan​gi​na go​log kuka dok smo le​ža​li uz va​tru. “Ti si još mlad. Osje​tit ćeš još i više dok ne osi​je​diš.” “Neki lju​di ne os​ta​re.” Ni je​dan pak​lar ne os​ta​ri. “Ne. Neki ne.” Boc​ne me pr​stom po Augus​tu​so​vu bro​šu u obli​ku lava na mo​joj tam​noj odo​ri. “A la​vo​vi žive kra​će od gri​fo​na. Mi mo​že​mo od​le​tje​ti od ko​je​če​ga, znaš.” Za​mah​ne uvis svo​jim obi​telj​skim pr​ste​nom i ble​sa​vo za​mla​ta​ra ru​ka​ma iz​ma​‐ miv​ši mi osmi​jeh. Nosi i taj pr​sten i pr​sten Mar​so​ve kuće. “Ti si pri​je bio pe​gaz, zar ne?” “To je bio sim​bol... to je sim​bol An​dro​me​du​so​vih.” Moje laž​ne zlat​ne obi​te​lji. No taj sim​bol pod​sje​ća me na Eo. Ona mi je po​ka​za​la ga​lak​si​ju An​dro​me​du pri​je nego što je umr​la. On zna​či to​li​ko puno i to​li​ko malo u isti mah. “Čas​no je os​ta​ti ono što si bio”, kaže on. “Po​ne​kad se mo​ra​mo mi​je​nja​ti. Ni​smo se svi ro​di​li bo​ga​ti kao ti. “Haj​de​mo pro​na​ći Ika​ra u šumi.” Na Mar​su ga je čes​to spo​mi​njao, ali još ni​kad ni​‐ sam vi​dio Lor​no​va omi​lje​nog lju​bim​ca. “Ca​ro​li​na se uro​ti​la s Vin​cen​tom da mu na​‐ pra​ve novu igrač​ku. Mis​lim da će ti se svi​dje​ti.” “Gdje su ti dje​ca?” “U is​toč​nom kri​lu dok ti ne odeš.” “To​li​ko sam opa​san?” On ne od​go​vo​ri. Po​đem za pri​ja​te​ljem unu​tra s bal​ko​na toč​no u tre​nut​ku kad je​dan Euro​pin oblak isp​lju​ne pla​vu mu​nju pre​ko mrač​nog neba. Nje​zi​ni oce​ani ri​ta​ju se i va​lja​ju, a ve​li​ke mase vode na​sr​ću na bi​je​le zi​do​ve i ci​je​de se s njih kao da je taj oce​an​ski svi​jet od​lu​‐ čio pro​gu​ta​ti ovaj otok iz​ra​đen ljud​skom ru​kom. Uza sve to, i dvo​rac i ta bi​jes​na olu​ja i da​lje su straš​no mali kad po​gle​dam kako Ju​pi​ter pro​ždi​re noć​no nebo iza obla​ka – 194

www.balkandownload.org slo​je​vi​ti pli​no​vi​ti div koji zuri do​lje u nas po​put gla​ve kak​va go​le​mog mra​mor​nog boga. Dok ho​da​mo kroz ka​me​nu vilu, Lorn sr​dač​no poz​drav​lja sva​kog slu​gu kraj ko​jeg pro​đe​mo. On vidi lju​de, ne boje. Ve​ći​na ih je uz nje​ga, već go​di​na​ma. Tre​bao sam uči​‐ ti kod nje​ga. Ali onda bih za​vr​šio ov​dje i bio bih bo​lji čo​vjek, ali to​li​ko da​le​ko od sre​‐ di​šta sus​ta​va da ni​šta ne bih mo​gao pro​mi​je​ni​ti. Dje​čje igrač​ke raz​ba​ca​ne su po hod​ni​ci​ma. Obi​telj mu je ov​dje – de​se​ci lju​di koje voli i koje je oku​pio na​kon što se po​vu​kao iz jav​nog ži​vo​ta. Ve​ći​na ih je ras​pr​še​na po juž​nim ar​hi​pe​la​zi​ma, u to​pli​jim mo​ri​ma bli​zu ek​va​to​ra. Ovog mje​se​ca ura​ga​ni su ih po​tje​ra​li na sje​ver, u zak​lon kod dje​da Lor​na. Čini se da je olu​ja poš​la za nji​ma. On otvo​ri jed​na stak​le​na vra​ta i po​ve​de me u sre​di​šte svo​je tvr​đa​ve. Tu ima šumu od ne​ko​li​ko ju​ta​ra pod ve​drim ne​bom. Oko šume pro​te​žu se zi​do​vi i šti​te je od straš​‐ nih va​lo​va. Lor​no​ve zas​ta​ve vi​jo​re vi​so​ko u zra​ku – lju​bi​čas​ti gri​fon riče na snjež​no​‐ bi​je​lu po​lju. Kiša pada po dr​ve​ću i šu​ška po igli​ca​ma dok on ne ak​ti​vi​ra pul​so​Mje​hur. Onda kiša poč​ne cvr​ča​ti po nje​go​vu kro​vu i vra​ća​ti se uvis u gus​tim obla​ci​ma pare. On hoda is​pred mene, a ja se malo za​dr​žim odos​tra​ga i iz skri​ve​nog dže​pa u ru​ka​‐ vu iz​va​dim male crne šilj​ke, ne duže od svo​jih nok​ti​ju. Po​ba​cam ih po ma​ho​vi​ni tik is​pred vra​ta. “Do​šao si mi u ukra​de​nom rat​nom bro​du i za​tra​žio moje bro​do​ve i moje lju​de. Za​‐ što?” upi​ta Lorn ra​doz​na​lo se os​vr​nuv​ši. Ubr​zam ko​rak i po​ba​cam ih još ne​ko​li​ko kad se on opet okre​ne na​pri​jed. Če​kam da spo​me​ne Lysan​de​ra. “Zato što po​lo​vi​cu Mar​sa i da​lje oku​pi​ra​ju sile oda​ne Bel​lo​na​ma i vr​hov​ni​ci. Da os​lo​bo​di​mo Mars od njih, tre​ba​ju nam tvo​ji bro​do​vi i tvo​ji lju​di. Kad ih do​bi​je​mo, kne​že​vi mje​se​ci i gu​ver​ne​ri Ruba pri​te​ći će nam u po​moć pro​tiv Jez​gre. “Zna​či, tre​baš me da ti po​mog​nem u iz​da​ji?” “Je li iz​da​ja kad pas ugri​ze gos​po​da​ra za ruku ako ga gos​po​dar po​ku​ša ubi​ti?” upi​‐ tam. “Užas​na me​ta​fo​ra.” On sta​ne i za​vi​ru​je uoko​lo po šumi, tra​že​ći ne​što. “Ah.” Kre​ne​‐ mo da​lje. “Bit je u ovo​me: tre​bam tvo​ju po​moć” On plju​ne na ma​ho​vi​nom obras​lu zem​lju i ru​kom mi po​ka​že da ga sli​je​dim uz​br​do. Čiz​ma​ma ra​sko​lim neku pro​mo​če​nu kla​du. “Za​što bih ma​rio za tebe?” “Zato što si me po​du​ča​vao.” “Po​du​ča​vao sam i Aju au Grim​mus.” “Ne​ka​ko mi se čini da ti se ja svi​đam više od nje.” “Za​što to mis​liš?” “Ja imam smis​la za hu​mor.” On se na​smi​je. “Aja zna biti za​bav​na,” “Si​gur​no se ša​liš.” “Kad upoz​naš mu​škar​ca, znaš ga. Kad upoz​naš ženu, ona zna tebe.” Na​smi​je se sebi 195

www.balkandownload.org u bra​du zbog ne​kog sje​ća​nja. “Mo​žda ju je lak​še shva​ća​ti kao ne​kak​vo ču​do​vi​šte iz mra​ka. Ali ona je od krvi i mesa. Ima pri​ja​te​lje. Ima obi​telj. I mis​li da ih ti ugro​ža​vaš.” “A ipak je ona ta koja je meni ubi​la pri​ja​te​lji​cu.” “Da. Čuo sam. Ti si imao ma​lo​ga. Pa​met​na tak​ti​ka.” Za​ški​lji una​trag u bri​tvu koja mi je omo​ta​na oko pod​lak​ti​ce. “Zar sada svi ova​ko glu​po nose bri​tve?” “Tak​va je moda.” “Tre​ba ih dr​ža​ti pre​sa​vi​je​ne na kuku. Slu​čaj​no ćeš si odre​za​ti ruku.” Uz​dah​ne. “Tvo​ja ge​ne​ra​ci​ja... tako ste aro​gant​ni. Mi​je​nja​te stva​ri bez raz​lo​ga. Pi​tam se, aro​gant​‐ ni dje​ča​če, zar si mis​lio da ću ja, čo​vjek od jed​nog sto​lje​ća, poći za to​bom u bit​ku ako mi do​ja​šeš ova​mo u svom ukra​de​nom bro​du? Da ću iz​lo​ži​ti opas​nos​ti sve svo​je slu​ge, ci​je​lu svo​ju obi​telj, sve što vo​lim, za tebe? Za ne​ko​ga tko me od​bio kad sam mu po​nu​‐ dio da se pri​dru​ži mo​joj kući?” Ig​no​ri​ram nje​go​vu ogor​če​nost. “Ti si na​pus​tio Druš​tvo s raz​lo​gom, Lor​ne. Sje​ćaš li ga se?” “Da po​bjeg​nem od glas​nih bu​da​la.” “Ja mis​lim da si ga na​pus​tio jer si sma​trao da je Druš​tvo bo​les​no. Jer više nije bilo vri​jed​no toga da se žr​tvu​ješ za nje​ga.” “Pres​ta​ni la​ja​ti na mene, šte​ne malo.” “Zna​či, u pra​vu sam.” “Ne. Nisi u pra​vu.” Lju​ti​to se oko​mi na mene. “Ni​sam na​pus​tio Druš​tvo zato što je bo​les​no, nego zato što je mr​tvo. Druš​tvo je bilo stvo​re​no da se za​ve​de red. Tje​ra​li su lju​de da se žr​tvu​ju kako bi čo​vje​čans​tvo op​s​ta​lo. Dali su lju​di​ma boje, ogra​ni​či​li su im i ure​di​li ži​vo​te kako bi​smo uni​šti​li vječ​ni cik​lus naše rase – na​pre​dak, po​hle​pa, rat. Zlat​ni su tre​ba​li biti pas​ti​ri dru​gim bo​ja​ma, a ne pro​ždi​ra​ti ih. Sad smo opet za​gla​vi​li u tom cik​lu​su, onom is​tom koji smo se tru​di​li iz​bje​ći. A Druš​tvo? Taj kras​ni vr​hu​nac svih ljud​skih nas​to​ja​nja? Mr​tvo je i tru​li već sto​ti​na​ma go​di​na, a za nje​ga se oti​ma​ju samo le​ši​na​ri i crvi.” “Zna​či, nije zbog Bru​tu​so​ve smr​ti.” Spo​me​nem nje​go​va naj​mla​đeg sina koji je bio u bra​ku s po​koj​nom kće​ri Oc​ta​vi​je au Lune. “To je bio ne​sre​tan slu​čaj.” “Prik​la​dan ne​sre​tan slu​čaj”, ka​žem. “Go​vor​ka se da je Oc​ta​vi​ji​na kći or​ga​ni​zi​ra​la udar pro​tiv svo​je maj​ke.” “Ne ba​vim se go​vor​ka​nji​ma”, mrač​no će on. “Ako mi po​mog​neš, mogu ti vra​ti​ti unu​ka.” “Lysan​der je od​ga​jan s otro​vom u uhu. Nije mi rod.” “Nisi ti to​li​ko hla​dan. Lor​ne, upoz​nao sam dje​ča​ka. Više sli​či tebi nego njoj. Nije zao. Bori se za nje​ga.” Lorn tiho gle​da u kišu koja pada na pul​s​ni štit. “Ti se bo​riš pro​tiv jed​nog ti​ra​ni​na da bi ga za​mi​je​nio dru​gim”, kaže umor​no. “Tu sam igru gle​dao na sto​ti​ne puta. Znaš li ti uop​će kome slu​žiš?” 196

www.balkandownload.org “Imam osje​ćaj da ćeš mi sada reći.” “Neću pres​ta​ti biti tvoj uči​telj samo zato što si ti pres​tao slu​ša​ti. Sjed​ni. Ne že​lim gnja​vi​ti Ika​ra tom glu​pom pri​čom.” Sjed​ne na je​dan ve​li​ki ka​men i na​re​di mi da sjed​‐ nem na​su​prot nje​mu. Uči​nim tako. On se nag​ne na​pri​jed i sta​ne se igra​ti de​be​lim pr​‐ ste​nom Mar​so​ve kuće na svom pr​stu. “Kuća Augus​tus uvi​jek je bila jaka. Si​gu​ran sam da to znaš. Čak i dok Mars nije bio puno vise od rud​ni​ka he​li​ja-3. Mi​tom i ubi​ja​njem pro​kr​či​li su si put do vlas​niš​tva nad ve​ći​nom vla​di​nih ugo​vo​ra. A kako su im dže​po​vi bu​jah, bu​jao im je i utje​caj. Uz još ne​ko​li​ko dru​gih obi​te​lji – uklju​ču​ju​ći Bel​lo​ni​nu i moju – pos​ta​li su kne​že​vi Mar​sa. Me​đu​tim, pos​to​ja​la je jed​na još moć​ni​ja obi​telj, pre​zi​me​na Cylus. Oni su ima​li nad​‐ gu​ver​ner​ski po​lo​žaj i bili su mi​lje​ni​ci se​na​ta i ta​daš​njeg vr​hov​ni​ka. Kad je tvom gos​po​da​ru, ko​jeg su tada zva​li jed​nos​tav​no Nero, bilo se​dam go​di​na, nje​gov otac za​va​dio se s Ju​li​usom au Bel​lo​nom. Ne​rov otac po​ku​šao je otro​va​ti ci​je​lu obi​telj Bel​lo​na za ve​če​rom po​sred​niš​tvom nji​ho​ve pos​lu​ge sme​đih. Plan mu je pro​pao. Nji​ho​ve su kuće za​ra​ti​le. Ne​rov otac sa​zvao je svo​je po​boč​ni​ke i po​veo ih pro​tiv Bel​lo​na i nad​gu​ver​ne​ra Cylu​sa koji je iz​ja​vio da su nje​go​ve sna​ge na stra​ni Jul​li​usa au Bel​lo​ne. Ta​daš​nji vr​‐ hov​nik nije in​ter​ve​ni​rao, već je do​pus​tio dvje​ma obi​te​lji​ma da za​ra​te. Na kon​cu se Ne​rov otac na​šao pod op​sa​dom u Ege​ju, dok mu je flo​ta što uni​šte​na, što uhva​će​na u bli​zi​ni Fo​bo​sa. Cylus je po​gu​bio Ne​ro​va oca. Nero je je​di​ni iz​bje​gao kaz​nu koja je snaš​la kuću Augus​tus. Po​šte​đen je zato da jed​na sta​ra obi​telj, koja je su​dje​lo​va​la u Osva​ja​nju, ne bi nes​ta​la iz po​vi​jes​ti. Pri​ča se da je nad​gu​ver​ner Cylus čak dao ma​lom Neru gro​žđa da uga​si žeđ jer nije bilo vode dok je grad go​rio oko njih. Na​kon toga od​go​jio ga je na vlas​ti​tu dvo​ru. Dva​de​set go​di​na kas​ni​je Nero, koji je uvi​jek slo​vio kao čas​tan i po​šten čo​vjek, za ve​li​ku raz​li​ku od nje​go​va pok​va​re​na oca, za​pro​sio je ruku Ione au Bel​lo​ne. Ona je bila naj​mla​đa i omi​lje​na kći sta​rog Ju​li​usa.” Za​gle​da se uvis u kapi kiše što pa​da​ju sa zim​ze​le​nih igli​ca na gra​na​ma iz​nad nas. “Ja sam je do​bro poz​na​vao. Moji si​no​vi igra​li su se s njom dok su bili dje​ca. A poz​na​‐ vao sam i Nera. Bio mi je drag, iako je bio po​ma​lo hla​dan dok je bio mali. U nadi da će za​li​je​či​ti sta​re rane proš​lih ge​ne​ra​ci​ja te oja​ča​ti i uje​di​ni​ti Mars, nad​‐ gu​ver​ner Cylus je pris​tao. Bel​lo​na se uda​la za Augus​tu​sa. Vjen​ča​nje je bilo li​je​po. Ja sam bio pri​su​tan i pred​stav​ljao sam vr​hov​ni​ci! kao vi​tez gnje​va. I bilo mi je div​no. Ni​kad ni​sam vi​dio Ionu tako sret​nu kao što je bila u za​gr​lja​‐ ju tog oz​bilj​nog mla​di​ća. Ali te noći, kad su se Bel​lo​ne vra​ti​li na svo​je ima​nje za​jed​no s os​tat​kom obi​te​lji, sti​gao je i je​dan pa​ket. U nje​mu je sta​ri Ju​li​us pro​na​šao kće​ri​nu gla​vu. Usta su joj bila na​tr​pa​na gro​žđem i dva​ma vjen​ča​nim pr​ste​ni​ma. Sa​zvao je kće​ri i si​no​ve, uklju​ču​ju​ći Ca​ssi​uso​va oca, i od​le​tio u Ci​ta​de​lu za​tra​ži​ti prav​du od nad​gu​ver​ne​ra Cylu​sa, kao i dva​de​set go​di​na ra​ni​je, kad su ih Augus​tu​so​vi 197

www.balkandownload.org prvi put na​pa​li. No umjes​to svog sta​rog pri​ja​te​lja, na nad​gu​ver​ne​ro​vu pri​jes​to​lju za​te​kao je mla​‐ dog Nera, a šti​ti​li su ga pre​to​ri​jan​ci i dvo​ji​ca olim​pij​skih vi​te​zo​va. Ja sam bio je​dan od njih. Vr​hov​nik mi je re​kao da Cylus ugro​ža​va Druš​tvo, pa sam uči​nio što je tra​žio. Kuća Cylus uni​šte​na je i iz​bri​sa​na iz evi​den​ci​je. Kas​ni​je sam ot​krio da je Nero imao do​go​vor s kće​ri ta​daš​njeg su​ve​re​na. Ti je znaš kao Oc​ta​vi​ju au Lune. Tada je bila mla​da i na​go​vo​ri​la je oca da do​pus​ti Neru da za​‐ sjed​ne na Mar​so​vo pri​jes​to​lje i da se osve​ti; a za​uz​vrat je do​bi​la Ne​ro​vu po​dr​šku kad je, pet go​di​na kas​ni​je, po​ve​la po​bu​nu u ko​joj je svrg​nu​la i ubi​la svog oca. To je čo​vjek za ko​jeg si ti po​kre​nuo rat.” “Ni​sam to znao”, ka​žem tiho. “Po​vi​jest pišu po​bjed​ni​ci.” Lorn me po​gle​da i uči​ni mi se da su mu se bore na licu pro​du​bi​le. “Ja ne že​lim ići u rat, Dar​rowe. U svo​je vri​je​me gle​dao sam je​dan mje​sec kako gori jer se je​dan čo​vjek nije htio po​ko​ri​ti. Pre​dvo​dio sam mi​li​jun rat​ni​ka is​pa​lje​nih iz rat​nih bro​do​va u osva​‐ ja​nje jed​nog pla​ne​ta. Ne mo​žeš ni ot​pri​li​ke za​mis​li​ti ka​kav je to užas. Ti raz​miš​ljaš samo o tome kako će to biti li​je​po. Ali ri​ječ je o mu​škar​ci​ma. O že​na​ma. Oni ima​ju obi​te​lji. I umi​ru na ti​su​će. A ti ne​ćeš moći za​šti​ti​ti ni svo​je naj​bo​lje pri​ja​te​lje. Ah!” Po​‐ ka​že pr​stom uz​br​do. “Eto Ika​ra.” Kiša se ci​je​di s bo​ro​va dok se pro​bi​ja​mo kroz niže gra​ne pre​ma Ika​ru, Lor​no​vu gri​‐ fo​nu lju​bim​cu, koji spa​va na ve​li​kom le​ža​ju od ma​ho​vi​ne, na vi​so​koj iz​bo​či​ni što str​ši iz​nad mora u ma​le​noj šumi. Ikar je sklup​čao šape pre​ma ti​je​lu, U snu se po​krio kri​li​‐ ma koja se lje​ska​ju du​gi​nim bo​ja​ma i svje​tlu​ca​ju od kap​lji​ca vode. Nje​go​va ve​li​ka or​‐ lov​ska gla​va go​to​vo je veća od mene, a jed​no mu je oko kao pola moje lu​ba​nje. Kle​sa​‐ ri su ga do​bro na​pra​vi​li. “Iz​gle​da mir​no dok spa​va”, kaže Lorn. “Veći je od svib dru​gih koje sam vi​dio”, ka​žem gla​som pu​nim stra​ho​po​što​va​nja koje ne mogu pri​kri​ti. “Onda ni​kad nisi bio na po​lo​vi​ma Mar​sa ili Zem​lje.” “Gdje si ga ku​pio?” “Mar​sov​ski kle​sa​ri na​pra​vi​li su ga za moju obi​telj. Kvra​gu i s onom po​mod​nom bu​‐ da​lom od Zan​zi​ba​ra. Ikar je iz iste vr​ste kao one gra​be​ž​lji​ve zvi​je​ri iz gni​jez​da na Mar​so​vom sje​ver​nom polu. One ko​ji​ma pla​še op​si​di​jan​ce i na​vo​de ih da vje​ru​ju da ma​gi​ja pos​to​ji.” Po​gla​di us​nu​lu ne​man. “Jesi li još za​ljub​ljen u nad​gu​ver​ne​ro​vu kćer?” Os​vr​ne se pre​ma meni pun nade. “Je li to raz​log za​što to ra​diš? Čuo sam za nju i onog Bel​lo​nu.” “Nije stvar u tome što je bilo iz​me​đu nje i Ca​ssi​usa.” “Nije?” Uz​dah​ne. “To bih ba​rem mo​gao ra​zu​mje​ti. Bio si tra​ljav u ono​me, da znaš. Fi​gu​rom Mi​ro​tvor​no hu​li​lo mo​gao si ga sre​di​ti u tri po​te​za.” “Ni​sam bio tra​ljav. Pra​vio sam pred​sta​vu.” “Tra​ljav. Pred​sta​ve pra​ve lju​bi​čas​ti. Je​sam li te ja po​du​ča​vao zato da bi pos​tao za​‐ 198

www.balkandownload.org bav​ljač?” Pro​đem kraj nje​ga da po​gla​dim Ika​ra. “Zna​či da ti je ipak sta​lo do mene.” On mi ne od​go​vo​ri neko vri​je​me pa shva​tim da se bli​ži tre​nu​tak od ko​jeg sam naj​‐ vi​še stra​ho​vao. “U ne​kom dru​gom ži​vo​tu ti bi bio je​dan od mo​jih si​no​va, Dar​rowe. Pro​na​šao bih te ra​ni​je, pri​je nego što se do​go​di​lo to što te is​pu​ni​lo to​li​kim bi​je​som, ma što to bilo. Ne bih te od​go​jio da pos​ta​neš ve​lik čo​vjek. Nema mira za ve​li​ke lju​de. Uči​nio bih te čis​tim. Dao bih ti onu mir​nu sna​gu da os​ta​riš sa že​nom koju vo​liš. Sada ti mogu dati još samo pri​li​ku. Ika​re”, za​gr​mi. Nje​gov gri​fon pro​me​ško​lji se kraj nje​ga i u jan​tar​nom oku po​ja​vi se moj odraz. Tlo se za​tre​se kad se stvor po​mak​ne iš​ču​pav​ši drvo jed​na​ko lako kao što bih ja iš​ču​pao vlas kose. Us​tuk​nem od zvi​je​ri, ne​si​gu​ran u Lor​no​ve na​mje​re. “Što se do​ga​đa?” upi​tam Lor​‐ na. “Po​gle​daj svoj brod.” Po​ka​že pr​stom uvis, u noć. Iz​me​đu obla​ka vi​di​mo moj brod kako svje​tlu​ca u or​bi​ti. Više nije sam. Sad mu se pri​bli​ža​va de​set ba​kljo​Bro​da koji iz​‐ ra​nja​ju iz zak​lo​na iza Euro​pi​na ek​va​to​ra da za​ro​be Pax. “U mom domu oče​ku​je te pre​to​ri​jan​ski odred smr​ti, Dar​rowe. S Ajom au Grim​mus na čelu. Za​ro​bit će te, oko​va​ti i odves​ti pred vr​hov​ni​cu.” “Iz​dao si me?” upi​tam. “Ne. Sti​gli su pri​je dva dana. Pri​je​ti​li su. Što sam mo​gao? Kel​lan au Bel​lo​na pre​‐ dvo​di im flo​tu. Uni​štit će tvoj brod ili će ga za​ro​bi​ti. To ne mogu spri​je​či​ti. Ali ne že​‐ lim da umreš. Pa će te Ikar od​ni​je​ti na je​dan otok gdje sam ti sa​krio brod. Is​ko​ris​ti ga da po​bjeg​neš.” “Hoće li oni na​udi​ti tvo​joj obi​te​lji ako ja po​bjeg​nem?” “Mo​žda će po​ku​ša​ti”, za​re​ži on. “To je po​s​lje​di​ca tvo​je i moje od​lu​ke.” Sto​ji le​đi​ma okre​nut moru. “Že​lim umri​je​ti u miru. Zato te mo​lim, Dar​rowe, oti​đi i ne​moj se ni​ka​da vra​ti​ti.” Po​ka​že mi Ika​ra i ja pri​mi​je​tim ma​juš​no sed​lo na zvi​je​ri – onu novu igrač​ku koju je spo​me​nuo. No ja ne tre​bam bje​ža​ti. Od​mah​nem gla​vom na ono što će se sada do​go​‐ di​ti. “Žao mi je, pri​ja​te​lju. Ali ne mogu to do​pus​ti​ti.” “Do​pus​ti​ti?” upi​ta on okre​nuv​ši se. “Pri​dru​žit ćeš nam se u ovom ratu.” Bri​tva mi se od​mo​ta. “Htio ti to ili ne.” Pro​go​‐ vo​rim u svoj kom i ka​žem Hu​ja​ma da se pri​pre​me na uz​li​je​ta​nje i ti​ta​ni​ma da do​ve​du bro​do​ve. Krv mu se is​ci​je​di iz lica i on po​gle​da u zvi​jer koja mi kra​si tu​ni​ku. “Lav, ipak.”

199

www.balkandownload.org

29.

Star​čev gnjev Tu sam zam​ku pri​pre​mio pri​je nego što sam uop​će na​pus​tio flo​tu. Sve taj​ne za​vr​še u Plinyje​vu uhu, a nema toga što bi on pri​želj​ki​vao više od moje što sko​ri​je smr​ti, oso​‐ bi​to na​kon što sam ga ona​ko is​pro​vo​ci​rao na nad​gu​ver​ne​ro​vu sas​tan​ku. Sto​ga je odra​‐ dio svoj po​sao. Splet​ka​rio je, ro​va​rio i pro​na​šao sa​vez​ni​ka pro​tiv ve​li​kog zlog Dar​‐ rowa u sa​moj vr​hov​ni​ci – tu ću či​nje​ni​cu rado po​di​je​li​ti s Augus​tu​som što pri​je uz​‐ mog​nem. Vr​hov​ni​či​ni bro​do​vi skri​va​li su se među ru​še​vi​na​ma jed​ne na​pu​šte​ne sve​mir​ske pos​ta​je koja je ne​koć slu​ži​la kao baza za te​ra​for​ma​cij​ske ra​do​ve. Kel​lan au Bel​lo​na bio je lu​kav, ali pre​dvid​ljiv. Moj se​kun​dar​ni i veći odred – je​dan de​ta​šman Te​le​ma​nu​so​vih bro​do​va – koji sam sa​krio iza mase jed​nog od ma​njih mje​se​ci, za​sko​čit će gru​pa​ci​ju Bel​lo​na za šez​de​set se​kun​da, kad is​ko​če kao iz prać​ke s dru​ge stra​ne tog mje​se​ca, slu​‐ že​ći se gra​vi​ta​ci​jom da do​bi​ju na ubr​za​nju. Uz Roqu​ea kao za​po​vjed​ni​ka, do kra​ja dana imat ću do​dat​nih de​set Bel​lo​ni​nih bro​do​va u svo​joj osob​noj ar​ma​di. “Znao si”, tiho me op​tu​ži Lorn zgra​biv​ši me de​be​lom ru​kom za ovrat​nik odo​re i tre​su​ći me. “Znao si.” I jas​no mu je što to zna​či za nje​ga. Ovo nije samo moja po​bje​da. Ovo je nje​gov po​raz. Kako god bilo, mo​rat će se svr​sta​ti uz ne​ko​ga. A ja sam mu olak​‐ šao iz​bor stra​ne. “‘Ako si li​sac, glu​mi da si zec.’ Nisi li me ti tome na​učio? Ali iz​gle​dat će kao da si ti znao da sam joj ja pos​ta​vio zam​ku. Kao da si mi ti ja​vio za nje​zi​nu zam​ku za mene.” Kad me pus​ti, do​tak​nem mu rame. “Žao mi je, pri​ja​te​lju. Stvar​no. Ali ti si dio ovog rata.” Po​mi​če če​ljust, ali ni​šta ne go​vo​ri. “Vr​hov​ni​ca će opet pos​la​ti svo​je pre​to​ri​jan​ce na Euro​pu na​kon što ja odem”, ka​‐ žem. “Samo što će ovaj put doći po tebe i tvo​je. Lju​bi​čas​to-cr​nim bro​do​vi​ma bom​bar​‐ di​rat će te iz or​bi​te sve dok od tvo​jih oto​ka i gra​do​va na ar​hi​pe​la​zi​ma, na kop​nu i na vi​so​kim pla​ni​na​ma na jugu ne os​ta​ne samo stak​lo pa ih pro​gu​ta more. Voda će opla​‐ ki​va​ti tvo​je sru​še​ne kule, a od tvo​je kuće os​tat će samo grob​ni​ca u du​bi​ni. Osim ako po​bi​je​di​mo.” Po​gle​dom tra​ži u meni ne​što što bi mu dalo vre​me​na. No umjes​to toga vidi samo ono zbog čega me i htio uze​ti pod svo​je okri​lje – sebe. Ve​ći​na lju​di dala bi sve da to 200

www.balkandownload.org ugle​da, ali on bi, ov​dje i sada, ra​di​je vi​dio bilo što dru​go. “Iz​lo​žio sam svo​ju obi​telj opas​nos​ti da ti po​mog​nem da po​bjeg​neš. Pri​mio sam te, po​du​ča​vao te. A ti me iz​da​ješ kao i os​ta​li. Kao Aja.” “Tra​žiš sa​ža​lje​nje? Ti si me pus​tio ova​mo, Lor​ne. Ti si bio vo​ljan pre​pus​ti​ti moje pri​ja​te​lje tamo gore mu​če​nju i smr​ti, dok bi meni omo​gu​ćio bi​jeg. Ali moji pri​ja​te​lji neće biti za​rob​lje​ni.” Po​ka​žem pr​stom uvis u og​nje​ne braz​de na noć​nom nebu kad moj se​kun​dar​ni odred do​ju​ri s dru​ge stra​ne Euro​pe. “Mrzi me, ali bori se uz mene”, ka​žem Ar​co​su. “Je​di​no tako tvo​ja obi​telj može pre​‐ ži​vje​ti.” Pru​žim ruku svom biv​šem uči​te​lju. On iz​vu​če bri​tvu. “Tre​bao bih te ubi​ti.” “Mogu doći i upu​ca​ti stri​če​ka?” upi​ta Se​vro pre​ko koma. “Stoj”, ka​žem mu. “Za​bo​rav​ljaš ne​što.” Lorn iz​vu​če da​ta​pad iz dže​pa. “Ja bih svo​jom flo​tom mo​gao uni​šti​ti tvo​ju, mali.” “Ne pri​je nego što moja svla​da vr​hov​ni​či​nu.” “Ali onda bi ona zna​la uz koga sto​ji kuća Ar​cos. Zna​la bi da si me pre​va​rio. Da moja kuća nije umi​je​ša​na u to.” “Onda to uči​ni”, ka​žem ja Lor​nu. “Lan​si​raj svo​je bro​do​ve ako mis​liš da sam ja na stra​ni zla. Svla​daj me ako mis​liš da sam ču​do​vi​šte.” Pri​đem mu bli​že. “Ali ti poz​na​ješ dušu u meni. Poz​na​ješ srce koje tu kuca. Iz​a​be​ri mene. Ili iz​a​be​ri onaj mrak.” Kim​nem pre​ma niz​br​di​ci šu​mo​vi​ta vrta, u smje​ru vra​ta kroz koja smo ušli u nje​ga. Kroz ta ista stak​le​na vra​ta upra​vo pro​la​zi dva​na​es​to​ro op​si​di​jan​skih pre​to​ri​ja​na​ca, je​dan po je​dan. Go​le​mi mu​škar​ci i žene u cr​no​dju​bi​čas​tim ok​lo​pi​ma i ka​ci​ga​ma u obli​ku lu​ba​nja. Samo je​dan oka​lja​ni – mr​ša​vi​ji od os​ta​lih, na​lik na zim​sku guju koja sto​ji na repu. Ok​lop mu je bi​jel i po​pr​skan bo​ja​ma na​lik krvi. Uda​lje​ni su ma​nje od pe​de​set me​ta​ra. Uz njih niža, ali ve​li​ćans​tve​ni​ja od os​ta​lih, ide i pro​tej​ska vi​te​zi​ca u svo​joj zlat​noj opre​mi. Bri​tva joj se lje​ska bo​ja​ma sve​mir​ske ma​gli​ce, a ok​lop joj se pre​vi​ja po​put va​lo​va što mla​te bi​je​le zi​do​ve Lo​mo​va oto​ka. Aja po​dig​ne po​gled u noć​no nebo i ugle​da moju za​sje​du. Spus​ti svo​ju ka​ci​gu u ok​lop. “A onda iz​daj​ni​ka bi​ja​hu dva”, do​ba​ci. “I kuća Ar​cos od​lu​či​la se za iz​da​ju. Lor​ne. Ti si uz la​vo​ve?” “Kuća Ar​cos sto​ji po stra​ni”, do​vik​ne joj Lorn. “Po stra​ni?” Qu​in​ni​na ubo​ji​ca na​mr​šti se i na​kre​ne gla​vu tako da joj ugle​dam ožilj​‐ ke iz dvo​bo​ja na des​noj stra​ni vra​ta. Ma​čjim oči​ma pre​tra​žu​je šumu tra​že​ći zna​ko​ve neke zam​ke. “Nema toga.” “Pre​va​ren sam kao i ti, Aja!” vik​ne Lorn. “Dar​row je znao da si tu. Ne znam kako. Ali ja ni​sam tvoj ne​pri​ja​telj, ja samo hoću da me pus​ti​te na miru.” “To ni​kad nije bila op​ci​ja!” uz​vra​ti Aja. “Ti to naj​bo​lje znaš. Ili si s nama ili si pro​‐ tiv nas, Lor​ne.” 201

www.balkandownload.org “Aja. Ne. Ja ne su​dje​lu​jem u tome! Niti malo!” “Jaki uvi​jek su​dje​lu​ju”, pro​mrm​ljam. “Ne​će​te me pri​si​li​ti.” Oši​ne me lju​ti​tim po​gle​dom. “Ni​sam po​sva​đan ni s jed​nim od vas. Sad sam mi​ran čo​vjek.” “Za​što ti je onda mač is​u​kan?” na​smi​je​ši se Aja. “Radi ono što znaš. Siđi ova​mo i reci, uči​te​lju. Ne va​lja vi​ka​ti! Nisi li mi ti to go​vo​rio kad sam zna​la lju​ti​to po​di​ći glas?” Po​gle​dom od​mje​ri gri​fo​na koji sada reži kraj nas. Veći je od če​ti​ri ko​nja za​jed​‐ no. Pi​tam se što bi tim kan​dža​ma na​či​nio nji​ho​vim ok​lo​pi​ma. “Nje​zi​ni bro​do​vi su iz​gub​lje​ni”, šap​nem ja Lor​nu. “Što bi sad Oc​ta​via htje​la od nje?” “Da nas ubi​je. Iz pa​kos​ti.” Spus​tim glas. “Onda ne​maš iz​bo​ra.” “Čini se da je tako.” Aja me gle​da kako se spu​štam na ko​lje​na i ru​kom uzi​mam bla​to. Pro​uča​va​la me. Si​gur​no zna što to zna​či. I si​gur​no se pita ka​kav mi je plan. Za​što sam do​šao sam. Ako sam za​is​ta pos​ta​vio za​sje​du na nebu, ne bih li pos​ta​vio za​sje​du i tu do​lje? Baš joj že​‐ lim ne​što do​vik​nu​ti kad kroz vra​ta iz​a​đe još je​dan lik i pri​dru​ži se Aji. Gi​bak je. Puti tam​ni​je od moje. Na​smi​je​še​na ple​mić​kog lica s iz​ra​zom do​sa​đi​va​nja. Tac​tus. Sav u pre​to​ri​jan​skom ok​lo​pu. Oprez​no kre​ne na​pri​jed, na​lik lju​bi​čas​to-cr​noj sje​ni, za​bri​nu​to po​gle​da u nebo i upu​ti mi is​kriv​ljen osmi​jeh. “Kad smo već kod iz​daj​ni​ka”, do​vik​nem. “Hej, Tac​tu​se. Kra​san ok​lop.” “Ko​sac, kume!” za​gr​mi Tac​tus i po​ka​že mi kruks. “Gdje je Se​vro?” Nag​ne se pre​ma Aji da joj ne​što kaže. Aja se is​pra​vi i po​gle​da na​oko​lo po dr​ve​ću. Nje​zi​ni lju​di sku​pe se u obram​be​nu for​ma​ci​ju. Tac​tus ih upo​zo​ra​va na moje tri​ko​ve. Zna​ju da ne​što nije u redu. Ak​ti​vi​ra​ju svo​je egi​de i šti​to​vi im za​s​vje​tlu​ca​ju pre​ko ruku. Lorn za​žmi​ri i po​dig​ne li​je​vu ruku u zrak da osje​ti ši​ba​nje oluj​nog vje​tra. “Aju pre​‐ pus​ti meni. Imat ćeš više sre​će pro​tiv oka​lja​nog.” “Ne. Svi su moji. Se​vro, us​taj.” Huje iz​ro​ne iz mora po​kraj dvor​ca. Dok tiho pre​li​je​ću sto-me​tar​ske zi​di​ne u ok​lo​‐ pi​ma koji sja​je po​put tvr​dih kri​la cr​nih kor​nja​ša, s njih se ci​je​di voda. Na pr​si​ma sva​‐ kog ok​lo​pa ne​dav​no je nas​li​kan zlat​ni lav. Zlat​na boja za​tre​pe​ri na blje​sku mu​nje. Tiho se spus​te oko nas. “Moji si​no​vi olu​je”, ka​žem Lor​nu. Dva​de​se​te​ro no​va​ka doš​lo je iz obi​te​lji Huja i Te​le​ma​nu​so​vih re​do​va. Se​vro je vo​dio kva​li​fi​ka​cij​ska na​tje​ca​nja. Čuo sam da su se kr​‐ va​vo do​bro pro​ve​li. Bilo je zmi​ja, al​ko​ho​la i glji​va. To je sve što su mi rek​li. “Go​bli​ne! Pa za​što se ti uvi​jek skri​vaš?” do​ba​ci Tac​tus. Glas mu je čis​ta za​fr​kan​ci​ja, ali on opet tje​skob​no po​gle​da u nebo. “Ali ovo sad je ba​rem bo​lje od konj​ske utro​be.” Se​vro iz​vu​če svoj lo​vač​ki nož, onaj ko​jim je pri​je ne​ko​li​ko go​di​na ski​dao skal​po​ve za​jed​no s Har​pi​jom. Za​kriv​lje​na stvar​či​ca. Lup​ne se nji​me po me​đu​nož​ju i upe​ri ga 202

www.balkandownload.org pre​ma Tac​tu​su. Skre​ne po​gled na Aju. “Ubi​la si jed​nog Huju, Aja”, kaže. “Po​gre​šan po​tez.” Kao što sam i oče​ki​vao, po​ja​va Huja umi​ri​la je Aju i Tac​tu​sa. To im ima smis​la: moji voj​ni​ci bili su skri​ve​ni. Sada više nisu. Bor​ba do smr​ti. Cast. Po​nos. Jed​ni pro​tiv dru​gih. Op​si​di​jan​ski pre​to​ri​jan​ci sta​nu na​ri​ca​ti onu svo​ju užas​nu gr​le​nu pje​smu. Ti lju​di žele samo slav​no skon​ča​ti. S is​u​ka​nim se ma​če​vi​ma pri​dru​ži​ti ro​đa​ci​ma u na​smi​‐ ja​nim dvo​ra​na​ma Val​ha​le. Kre​nu na​pri​jed na Aji​nu za​po​vi​jed. Naj​u​bo​ji​ti​ji lju​di u Sun​če​vu sus​ta​vu, a uza se ima​ju i jed​nog oka​lja​nog. A ja po​đem Eveynim sto​pa​ma. Pro​vje​riv​ši da je Aja na si​gur​nom, de​to​ni​ram one ši​ljas​te mine koje sam po​si​jao po tlu kad smo Lorn i ja do​še​ta​li u šum​ski vrt. Je​di​no je Tac​tus do​volj​no brz. Zgra​bi Aju s leđa i snaž​no je po​vu​če una​trag – to​li​ko snaž​no na toj sla​boj gra​vi​ta​ci​ji da se obo​je stro​va​le unu​tra kroz vra​ta, toč​no u tre​nut​ku kad prva eks​plo​zi​ja pro​pa​ra sla​ni zrak. Eks​plo​zi​je su tro​di​jel​ne. Prvo ide udar koji is​klju​či pu​is​ne šti​to​ve i raz​ba​ca pre​to​ri​‐ jan​ce po zra​ku. Onda sli​je​di gra​vi​ta​cij​ska rupa koja ih do​vu​če na​trag pre​ma iz​vo​ru eks​plo​zi​je, po​put usi​sa​va​ča koji skup​lja muhe; i naj​zad, kao tre​će – čis​ta ki​ne​ti​ka koja ra​zva​li i ok​lop i kos​ti i meso i is​pa​li rat​ni​ke pre​ma van, uvis, ras​pr​šiv​ši im di​je​lo​ve u sla​boj gra​vi​ta​ci​ji kao kad puh​neš u sje​men​ke mas​lač​ka. Udo​vi njež​no leb​de pre​ma tlu. Krv se skup​lja u kap​lji​ce i pr​ska po zem​lji. Eks​plo​zi​ja skr​ši krov mje​hu​ra iz​nad nas pa kiša opet do​le​lu​ja do vrta po​ga​si​ti va​tre i ra​zvod​ni​ti krv koja utje​če u dva​de​se​tak kra​‐ te​ra od eks​plo​zi​ja. Pre​ži​vje​lo je samo tro​je pre​to​ri​ja​na​ca. Loše iz​gle​da​ju. “Ne daj joj da po​bjeg​ne.” Roqu​eov glas opr​ži mi uši. On gle​da iz​rav​ni ho​lo​pri​je​nos na bro​do​ve iz​nad nas. Moji Huje nisu se još ni po​mak​nu​li. Lorn bjes​ni na mene i go​‐ vo​ri ne​što o čas​ti. “Što je?” pod​smjeh​nem se. “Mis​liš da se ja bo​rim po​šte​no?” “Dar​rowe...” sik​ne Se​vro dok ja če​kam. “Dar​rowe...” “Stoj.” “Ona bje​ži!” Pres​tra​šim se Roqu​eova gla​sa. Pr​šti od zlo​be koju mu ni​sam pri​pi​si​‐ vao. “Dar​rowe!” Za​re​žim na nje​ga neka se bavi svo​jim di​je​lom bit​ke. “Dar​rowe...” kumi me Se​vro. “Dos​ta.” Lorn gle​da i mo​žda po​la​ko shva​ća. Puc​nem pr​sti​ma. “Lovi.” Po​put vu​ko​va pu​šte​nih s lan​ca, Huje po​hr​le do​vr​ši​ti ono što je bom​ba za​po​če​la. Do​kraj​če pre​os​ta​le pre​to​ri​jan​ce. Se​vro glas​no do​zi​va Tac​tu​sa usred op​ćeg za​vi​ja​nja dok ha​ra​ju po dvor​cu tra​že​ći nje​ga i Aju. “Dar​rowe, čega se ti igraš?” upi​ta me Roque pu​tem koma. Po​dig​nem holo nje​go​va lica u kut ekra​na u svo​joj ka​ci​gi. Če​ljus​ni mu mi​ši​ći ti​tra​ju. “Ako Aja po​bjeg​ne...” “Pus​ti to”, ka​žem Roqu​eu kad ugle​dam iz​vje​štaj da je je​dan od na​ših ba​kljo​Bro​da 203

www.balkandownload.org gad​no ošte​ćen. De​kon​cen​tri​ran je. “Lju​di ginu tamo gore. Usre​do​to​či se na svoj po​‐ sao.” Pre​ki​nem vezu. Na ekra​nu mi se po​ja​vi sli​ka Har​pi​je. “Mor​ski ko​njić je za​ro​nio.” “Do​bro. A Tac​tus?” “Ni tra​ga.” “Ra​zu​mi​jem.” Za​tvo​rim vezu. “Aja je kid​nu​la u more. Ali ni tra​ga od Tac​tu​sa”, kaže mi Se​vro ne​ko​li​ko mi​nu​ta kas​ni​je, dok Huje pre​tra​žu​ju unu​traš​njost dvor​ca sobu po sobu. “Skri​va se. Osim ako se te​le​por​ti​rao.” Pljuc​ne na tu znans​tve​nu fan​tas​ti​ku. “Pi​taj stri​če​ka gdje su.” Crna slut​nja uvu​če mi se u mis​li. Obra​tim se Lor​nu. “Što bi im Oc​ta​via rek​la da uči​ne ako ne us​pi​ju ubi​ti tebe i mene? Kad bi mis​li​la da ne​ko​ga nije šte​ta, što bi im na​re​di​la da uči​ne?” On malo sto​ji šut​ke na kiši. Onda pro​bli​je​di. “Dje​ca...” Ar​cos se pro​gu​ra kraj mene i po​ju​ri pre​ma skr​še​nim stak​le​nim vra​ti​ma kroz po​kolj koji je os​tao na​kon bom​be. “Ubit će mi unu​ke!” okre​ne se i za​de​re. “Gdje su dje​ca?” upi​tam Se​vra. “Kak​va dje​ca? Ni​smo vi​dje​li ni jed​no.” Pro​ku​nem i po​tr​čim za Ar​co​som. “Sa​krio sam ih”, kaže mi pre​ko ra​me​na dok sprin​ta hod​ni​ci​ma dvor​ca. Brz je za jed​nog star​ca, ali gra​vi​ta​ci​ja nas us​po​ra​va sve dok se ne poč​ne​mo od​gu​ri​va​ti ru​ka​ma od zi​do​va i stro​pa te uklju​či​va​ti gra​vi​ta​cij​ske čiz​me pri pre​la​že​nju du​gač​kih hod​ni​ka. Od​ba​cu​je​mo se od jed​nog kuta za dru​gim. A kad on do​tak​ne gla​vu jed​nog ka​me​nog gri​fo​na pa se če​lič​ni zid od​mak​ne i ot​kri​je skri​ve​ni pro​laz, na​nju​šim krv. Dva leša leže na su​prot​noj stra​ni pro​la​za. Je​dan sivi, je​dan op​si​di​ja​nac. Pro​gu​ram se mimo Ar​co​sa i po​le​tim na​pri​jed. Pov​la​čim se niz ne​ko​li​ko stu​bi​šta s po​mo​ću ru​ko​hva​ta na stro​pu dok se ne na​đem pred dva​ma vra​ti​ma. Otvo​rim jed​na. Samo skla​di​šte. Otvo​rim dru​ga i uz​mem bri​tvu u ruku. “Tac​tu​se”, ka​žem po​la​ko. Okre​nut mi je le​đi​ma. Oko nje​ga su tri leša i nji​ho​va krv skup​lja mu se u lok​vi​cu oko ci​pe​la. U ruci mu se bri​tva sa​vi​ja i ukru​ću​je, a on sto​ji pog​nu​te gla​ve u sobi pu​noj dje​ce i žena. Po oš​tri​ci koja mi​je​nja oblik ci​je​di se krv. Ubio je dvo​ji​cu mu​ška​ra​ca i jed​nu ženu. Op​si​di​jan​ce. Kad sam do​šao, Ar​cos je dje​cu sa​krio od mene ova​mo – i zlat​nu, i sre​br​nu, i ru​ži​‐ čas​tu, i sme​đu. Tac​tus bi ih pola mo​gao po​ubi​ja​ti jed​nim li​je​nim za​ma​hom bri​tve pri​‐ je nego što stig​ne​mo do njih. “Tac​tu​se, sje​ti se svo​je bra​će”, ka​žem mu, gle​da​ju​ći dje​cu. “Moja bra​ća su gov​na​ri.” Pro​muk​lo se na​smi​je i čud​no zvu​či. “Rek​li su da bih tre​‐ bao iz​a​ći iz tvo​je sje​ne. Maj​ka me pro​zva​la Moć​nim Slu​gom. Jesi to znao?” Dje​ca je​ca​ju u kutu. Jed​na mala uro​ni​la je lice u maj​či​no kri​lo. Žene nisu na​oru​ža​‐ ne. To nisu rat​ni​ce kao Vic​tra i Mus​tang. Jed​na sme​đa da​di​lja ru​kom pre​ki​va oči ne​‐ 204

www.balkandownload.org kom zlat​nom dje​te​tu. Za​ču​jem Ar​co​sa u tu​ne​lu iza sebe. “Lu​ni​na na​re​đe​nja su po​greš​na”, ka​žem Tac​tu​su. “Pi​ta​la me bih li mo​gao po​pu​ni​ti tvo​je mjes​to, Ko​sac”, mir​no će Tac​tus. “Rek​la je da mis​li da ne bih. Rek​la je da sam već to​li​ko dugo u tvo​joj sje​ni da ne zna hoću li ika​da biti išta više od tvo​je jeke. Od​go​vo​rio sam joj da mogu sve što ti mo​žeš.” “Tac​tu​se, ona je zla.” “Je li?” Isp​lju​ne krv na pod, i da​lje se ne okre​ću​ći pre​ma meni. “To kažu i za tebe. Pi​ta​ju se što ti mis​liš tko si da ra​diš to što ra​diš. Da iz​a​zi​vaš lju​de koje iz​a​zi​vaš. Pi​ta​ju se ko​jim pra​vom to či​niš.” “Svi mi ima​mo pra​vo iz​a​zi​va​ti. U tome i jest bit.” “Bit. Tu ima neka bit?” upi​ta on. “Ja ni​kad čuo. Uzi​mao si me zdra​vo za go​to​vo. Ni​‐ kad mi ni​šta nisi go​vo​rio.” Isto tako pos​tu​pam s Roqu​eom. “Uvi​jek si se do​šap​ta​vao s dru​gi​ma. Mene si ot​prav​ljao kao bu​da​lu. Isti si kao ona...” “Tvo​ja maj​ka?” On ne kaže ni​šta. Ar​cos tiho šmug​ne po​red mene. Is​pru​žim ruku da ga za​us​ta​vim. “Bi li ih ti po​ubi​jao kad bi ti Augus​tus to na​re​dio?” upi​ta me Tac​tus mal​či​ce se okre​nuv​ši. “Ne”, od​go​vo​rim. “Ra​di​je bih umro.” “To sam i mis​lio. Bila je u pra​vu. Ja sam Moć​ni Slu​ga.” Ra​ši​rim ruke pre​ma nje​mu. “Ne znam što bih sada tre​bao uči​ni​ti, Tac​tu​se.” “Pa, to je prvi put”, od​vra​ti on po​ma​lo ne​raz​go​vi​jet​no i gor​ko se na​smi​je. “Te​ško. Ni​sam znao što da uči​nim kad sam te bi​če​vao”, ka​žem. “U Ins​ti​tu​tu. Ni​sam te htio iz​gu​bi​ti iz svo​je voj​ske jer si jako ta​len​ti​ran. Ali ni​sam te mo​gao ne kaz​ni​ti.” “Ta​len​ti​ran. Ta​len​ti​ran. Ta​len​ti​ran. Onda je to raz​li​ka iz​me​đu nas dvo​ji​ce”, do​če​ka Tac​tus još dub​ljim gla​som. “Jer da je to bila moja voj​ska, ja bih tebe ubio kao aro​gant​‐ nu bu​da​lu.” Okre​će se sve više pre​ma meni i po​ma​lo na​zi​rem ra​su​lo koje mu je bom​ba na​pra​vi​la od lica. “Znaš li što se do​ga​đa ako ubi​ješ ne​ko​ga od njih?” On kim​ne prvo pre​ma meni pa pre​ma vi​te​zu gnje​va, u smis​lu da će ili je​dan ili dru​gi od nas dvo​ji​ce do​kraj​či​ti nje​ga. “Nije mi žao što sam oteo Lysan​de​ra, znaš.” “Mis​lim da tebi ni​kad nije oso​bi​to žao ni zbog čega.” “Nije mi žao.” Za​hi​ho​će se i umo​či nož​ne pr​ste u krv oko sebe. “Ali mis​lim da ni​‐ sam tre​bao to uči​ni​ti. Ono na Ins​ti​tu​tu, tada sam te is​ku​ša​vao. Ali... Htio sam vi​dje​ti što ćeš uči​ni​ti. Jesi li vri​je​dan toga da te sli​je​dim.” “Je​sam li bio?” “Znaš od​go​vor na to.” “Je​sam li još?” On kim​ne. “Uvi​jek”, iz​us​ti tako pa​te​tič​no da mi se pri​či​ni da mi se grlo steg​nu​lo oko srca. On je iz​da​ji​ca, la​žac, va​ra​li​ca. Aja u nje​mu ipak vi​dim pri​ja​te​lja. Že​lim ga 205

www.balkandownload.org po​pra​vi​ti i is​ci​je​li​ti. Što to ra​dim? Mo​ram ga se ri​je​ši​ti. Ali to sam već na​pra​vio s Ti​tu​‐ som. Taj nas krug uru​ša​va. Smrt stva​ra smrt stva​ra smrt i tako stal​no. “Što ako te pus​tim da ži​viš?” upi​tam iz​ne​na​da zas​lu​živ​ši Tac​tu​sov zbu​nje​ni, slu​đe​‐ ni po​gled. Na​rav​no, on ne ra​zu​mi​je opra​šta​nje. “Što ako te pus​tim na​trag?” “Mo​lim?” “Što ako ti opros​tim?” “La​žeš.” Okre​ne se još više i ja ugle​dam sve što mu je bom​ba uči​ni​la. Nos mu je is​‐ kriv​ljen, slom​ljen. Os​ta​tak lica iz​gle​da mu kao ogu​lje​na treš​nja. Moj pri​ja​telj... “Ne la​žem.” Jed​nom ni​sam imao po​vje​re​nja u Tac​tu​sa i iz​gu​bio sam ga. Sada ću ga ima​ti. Na​pra​vit ću isti skok koji zah​ti​je​vam od nje​ga. Za​ko​ra​čim na​pri​jed. “Znam da ima do​bra u tebi. Vi​dio sam ti lice kad su ubi​ja​li onu dje​cu na sve​ča​nos​ti. Ti nisi ču​do​‐ vi​šte. Vra​ti mi se. Opet bi bio je​dan od mo​jih do​glav​ni​ka, Tac​tu​se. Dao bih. ti da pre​‐ dvo​diš le​gi​ju kad bu​de​mo osva​ja​li Mars. No​sit ćeš je​dan moj sti​jeg. Ali ne mo​žeš više ima​ti taj ruž​ni ok​lop.” “Ne​udo​ban je”, pro​pi​sku​ta on uz la​ga​ni osmi​jeh. “Ali Se​vro, Roque, Vic​tra...” “Ne​dos​ta​ješ im”, sla​žem. “Baci bri​tvu i vra​ti se u moju voj​sku. Obe​ća​vam ti da ćeš biti na si​gur​nom.” On spus​ti bri​tvu. Jed​no di​je​te upu​ti brz osmi​jeh svo​joj mla​doj bra​‐ ći, osmi​jeh pun nade. “Samo os​ta​vi tu dje​cu na miru i sve ti je opro​šte​no.” Do​is​ta to mis​lim. Du​bo​ko u srcu do​is​ta to mis​lim. “Svi gri​je​ši​mo”, kaže on. “Svi gri​je​ši​mo. Samo se vra​ti. Neću ti ni​šta.” I ja spus​tim bri​tvu. “Neće ni Ar​cos.” Pi​ljim u Ar​co​sa sve dok on su​učes​nič​ki ne ki​ni​ne vre​meš​nom gla​vom. “Že​lim se vra​ti​ti kući”, tiho pro​mrm​lja Tac​tus gla​som pu​nim bola. “Že​lim se vra​ti​ti kući.” “Onda se vra​ti kući.” Tac​tu​so​va bri​tva zak​lo​pa​ra po podu i on klek​ne na jed​no ko​lje​no pred mene. Hri​pa od bola. Pros​to​ri​ju pro​žme olak​ša​nje. Dje​ca se opet ras​pla​ču zbog tog muč​nog po​ma​‐ ka od smr​ti pre​ma ži​vo​tu. Da​di​lje suz​nih lica grle svo​je šti​će​ni​ke. Pri​đem Tac​tu​su i dam mu znak da us​ta​ne i uhva​ti me za ruku. On me lu​đač​ki za​gr​li i sta​ne je​ca​ti u mene. Drh​ti ci​je​lim ti​je​lom i kr​va​vim li​cem boji mi ok​lop. “Žao mi je”, po​no​vi de​se​tak puta. Rida mi u rame i čvr​sto me drži. Lice mu je straš​‐ na ru​še​vi​na. I ja za​gr​lim nje​ga. Pre​pla​vi me is​crp​lje​nost. Nje​go​va je tuga kao uteg od ko​jeg mi go​to​vo na​vru suze. No neo​bič​no sam obo​dren time što mi se vra​tio, što sto​ji tu sa mnom, što me čvr​sto drži. Kad shva​tiš da net​ko ne može ži​vje​ti bez tebe, kad shva​tiš da, iako te iz​dao, želi samo od​rje​še​nje od gri​je​ha, obuz​me te smjer​nost. I dok mi on stiš​će leđa, ovi​jem ruke oko nje​go​va ok​lo​pa i nas​to​jim se i sam ne ras​pla​ka​ti. Čak i okrut​ni osje​ća​ju bol. I čak se i okrut​ni mogu pro​mi​je​ni​ti. Na​dam se da će ga ovo pro​mi​je​ni​ti. On bi mo​gao to​li​ko toga, samo kad bi na​učio. On je um​no​go​me utje​lov​lje​nje svo​je rase. Pa ako se Tac​tus ne može pro​mi​je​ni​ti, onda se svi zlat​ni mogu. Mora ih se slo​mi​ti, ali mora im se i pru​ži​ti pri​li​ka. Mis​lim da 206

www.balkandownload.org bi to i Eo že​lje​la, na kra​ju. Kad mu za​mru i zad​nji je​ca​ji i kad se raz​dvo​ji​mo, on sta​ne po​kraj mene, odan kao šte​ne, i kra​do​mi​ce me po​gle​da​va, tra​že​ći zna​ko​ve moje nak​lo​nos​ti. Ruke mu se tre​su od bol​nih rana, ali ipak tiho pro​ma​tra, uz Ar​co​sa i mene, kako dje​ca, i ve​li​ka i mala, jed​no po jed​no iz​la​ze iz skri​ve​nog bun​ke​ra sa svo​jim da​di​lja​ma. Oblu​tak siđe pr​poš​no nas oba​vi​jes​ti​ti kako Roque pri​vo​di kra​ju bit​ku u sve​mi​ru. Kad ugle​da Tac​tu​so​ve rane, pro​bli​je​di. Ka​žem joj da pro​na​đe ne​kog žu​tog. Usko​ro Lorn, Tac​tus i ja os​ta​ne​mo sami u po​dru​mu. Lorn nas po​gle​da. “Sad kad su dje​ca otiš​la, po​s​lje​di​ce.” Ruke mu se po​mak​nu brže od kri​la ko​li​bri​ća, Po​ja​vi se ion​ski bo​dež i za​ri​je se če​ti​ri puta Tac​tu​su u pa​zu​ho, gdje je ok​lop naj​ta​nji. Na​sr​nem na Lor​na da ga za​us​ta​vim, ali on je već za​vr​šio. Za​okre​ne ruku kao da ci​je​di ruč​nik i pre​re​že ar​te​ri​ju – tako sta​rac ubi​ja mla​di​ća. Tac​tu​so​vo uni​‐ šte​no lice is​kri​vi se od bola i on uz​dah​ne kao da je znao da će ga prav​da na kon​cu ipak sus​ti​ći. Lorn ode. A ja dr​žim pri​ja​te​lja dok umi​re, dok mu po​gled nes​ta​je ne​ka​mo da​le​ko, gdje će mo​žda pro​na​ći onaj mir koji mu je Roque uvi​jek že​lio.

207

www.balkandownload.org

30.

Olu​ja se spre​ma “Ko​li​ko nam tre​ba do mjes​ta sas​tan​ka?” upi​tam Ori​on na za​po​vjed​nom mos​tu. Iz​u​‐ zev​ši po​moć​ni​ke, sami smo is​pred Paxo​vih vi​di​zo​ra i gle​da​mo moje bro​do​ve kako idu sve​mi​rom. Naj​no​vi​ji do​da​ci na​šoj mla​doj ar​ma​di bi​je​le su boje i na sebi ima​ju Lo​mo​‐ va lju​bi​čas​to​ga gri​fo​na sr​di​ta lica. Kraj njih lete crno-pla​vo-sre​br​ni rat​ni bro​do​vi koje smo odu​ze​li Kel​la​nu au Bel​lo​ni iz​nad Euro​pe. Na​ran​čas​ti i cr​ve​ni rad​ni​ci pužu iz​va​na po me​tal​nim gr​do​si​ja​ma i po​prav​lja​ju rupe koje su im na​pra​vi​li pi​ja​vi​ča​ri te ih pri​pre​‐ ma​ju za op​sa​du Mar​sa. “Tri dana do pos​ta​je na Hil​da​ma. Dru​gi bro​do​vi sti​ći će pri​je nas, do​mi​nu​se.” Ka​vax i Daxo pri​đu nam odos​tra​ga. Okre​nem se pre​ma nji​ma i po​ka​žem ru​kom kroz po​prav​lje​ne pro​zo​re, pre​ma de​set bro​do​va Kel​la​na au Be​tlo​ne. “Hva​la vam na da​ro​vi​ma”, ka​žem. “Tvoj plan, tvoj pli​jen”, iz​ja​vi Ka​vax. “A mi uzi​ma​mo pos​to​tak, na​rav​no”, do​met​ne Daxo, ugla​đe​no kao i uvi​jek, po​dig​‐ nuv​ši spi​ral​ne zlat​ne obr​ve. “Na​laz​nik do​bi​va pe​de​set pos​to.” Ja ga ša​lji​vo po​gle​dam. “Do​bro, tri​de​set pos​to jer si bio drag Paxu.” “De​set pos​to!” za​gr​mi Ka​vax, Na​kre​nem gla​vu. “Nis​te do​bar pre​go​va​rač, pre​to​re.” On sr​dač​no sleg​ne ra​me​ni​ma i ra​dos​no upe​ri prst u ša​re​ne bom​bo​ne na podu. Hit​‐ ne So​fok​la pre​ma nji​ma i ohra​bri ga da ih sve po​bi​je​di. “Dva​de​set.” Daxo ra​ši​ri ruke; nje​go​vi po​kre​ti uvi​jek iz​gle​da​ju kao da pri​pa​da​ju ne​‐ kom mr​ša​vi​jem, knji​ški​jem čo​vje​ku. “To je po​šte​no, zar ne? Mi smo iz​gu​bi​li sto šez​de​‐ set kuć​nih si​vih i tri​na​es​te​ro op​si​di​ja​na​ca.” “Onda tri​de​set pos​to da to na​dok​na​di​te. Za pri​ja​te​lje.” “Tri bro​da! Koje do​bro cjen​ka​nje!” iz​ja​vi Ka​vax. “Koje do​bro cjen​ka​nje. Po​ne​kad čo​vje​ku tre​ba do​bro cjen​ka​nje.” Lup​ne me po le​đi​ma, pa mi opet kre​nu zglo​bo​vi. “Da smo ba​rem uhva​ti​li Aju. To bi bio sja​jan pli​jen za po​dje​lu!” “Na​ža​lost, po​bje​gla je u more.” Po​ka​žem Rag​na​ra koji sto​ji na rubu mos​ta. “Ču​jem da se on is​ka​zao.” Bli​jed i vi​sok, ne​pres​ta​no me gle​da iza one svo​je bra​de i run​skih te​‐ to​va​ža, i do​ima se jed​na​ko li​še​no emo​ci​ja ko​li​ko su ih Ka​vax i Daxo puni. 208

www.balkandownload.org “Vođa nje​go​vog na​pa​dač​kog tima je po​gi​nuo. I nje​go​vi do​glav​ni​ci ta​ko​đer. Puno zgnje​če​nih gla​va. Na​le​tje​li su na neke Kel​la​no​ve pri​ja​te​lje”, oz​bilj​no go​vo​ri Ka​vax ko​‐ pa​ju​ći po dže​po​vi​ma zbog svog nes​trp​lji​vog lis​ca koji mu se kan​dža​ma uhva​tio za nogu tra​že​ći još bom​bo​na. “Ne​mam više, mali moj prin​če.” Na​smi​je​ši mi se, pun nade. “Imaš ti ša​re​nih bom​bo​na?” “Ne. Žao mi je.” “Taj Rag​nar je pre​uzeo za​po​vjed​niš​tvo. Baš se is​ka​zao”, kaže Daxo. “Pre​uzeo za​po​vjed​niš​tvo?” upi​tam. Ka​vax objas​ni. “Tamo je bio je​dan ubo​ji​ti odred ne​nad​maš​nih. Šes​to​ri​ca Bel​lo​na, ple​sa​ča s ma​če​vi​ma, pra​vih ple​mić​kih dje​ča​ka, sa​sjek​li su sve naše zlat​ne i ve​ći​nu op​‐ si​di​ja​na​ca. Ovaj tu oka​lja​ni oku​pio je pre​ži​vje​le sive i ne​ko​li​ko op​si​di​ja​na​ca i us​pio za​uze​ti brod.” “Je li itko od tih ple​sa​ča s ma​če​vi​ma pre​ži​vio?” “Nije.” Rag​nar obo​ri po​gled kao da oče​ku​je pri​je​kor. “Iz​vr​s​no si to oba​vio, kume”, ka​žem mu umjes​to toga. I Ka​vax i Daxo žmir​nu na tu pris​nost. Vri​je​di​la je jer me Rag​nar iz​ne​na​di osmi​je​hom. Ši​ro​kim osmi​je​hom pu​nim žu​tih zuba. “Mis​li​te li da bi on mo​gao i više od toga?” upi​tam. Daxo ok​li​je​va. “Kako to mis​liš?” “Bi li mo​gao pre​uze​ti vod​stvo u iz​os​tan​ku zlat​nih?” Daxo i Ka​vax za​bri​nu​to se po​‐ gle​da​ju. “Kak​vog bi to ima​lo smis​la?” upi​ta Daxo. “Mo​gao bih ga sla​ti na mjes​ta kamo ne mogu sla​ti zlat​ne.” “Nema tak​vih mjes​ta.” Ka​vax pre​kri​ži ruke. Pre​tje​ru​jem. Na​smi​je​šim se da im se umi​lim. “Na​rav​no. Samo te​ore​ti​zi​ram. Mis​li po​ne​kad zna​ju od​lu​ta​ti.” Lup​nem Ka​vaxa po ra​me​nu i oni za​jed​no pođu na svoj brod. “Pre​tje​rao si”, kaže Ori​on. “Opros​ti, što si rek​la?” “Imaš uši.” Spus​tim po​gled i pro​uča​vam joj svje​tlo​pla​ve te​to​va​že na tam​noj koži kao da ona nji​ho​va ma​te​ma​ti​ka skri​va ključ za ra​zu​mi​je​va​nje nje​zi​na uma. “Pro​nic​lji​va si za jed​‐ nu pla​vu.” “Zato što znam kako svi​jet funk​ci​oni​ra i iz​van di​gi​tal​ne sin​kro​ni​za​ci​je? Hoće to kad ra​diš na do​ko​vi​ma, do​mi​nu​se. Kad si na dnu, mo​raš za​pa​ža​ti sve.” “Ko​jim to do​ko​vi​ma?” upi​tam. “Na Fo​bo​su. Otac mi je bio luč​ki rad​nik, nije se ro​dio u ne​koj sek​ti, Umro je dok sam bila mala. Dje​voj​či​ce se mo​ra​ju tiho šu​lja​ti ako žele na​ras​ti u luč​kim gra​do​vi​ma Koš​ni​ce. Je​di​no na taj na​čin mo​žeš po​bi​je​di​ti ču​do​vi​šta.” “Nije to je​di​ni na​čin”, ka​žem ja. “Nije?” iz​ne​na​di se ona. 209

www.balkandownload.org “Uvi​jek i ti mo​žeš pos​ta​ti ču​do​vi​šte.” Ori​on se okre​ne od vi​di​zo​ra da me po​gle​da. Iza nje​zi​nih po​lar​no hlad​nih oči​ju plam​ti va​tre​na in​te​li​gen​ci​ja. “A tu je i lje​po​ta sve​mi​ra. Mo​žeš bi​ra​ti iz​me​đu mi​li​jar​du pu​to​va.” Od​go​vo​ra me po​šte​di pla​vi za​du​žen za ko​mu​ni​ka​ci​je koji me za​zo​ve iz jame. “Do​mi​nu​se, sti​že nam jed​na na​pa​dač​ka le​tje​li​ca. To je Vir​gi​nia au Augus​tus.”

210

www.balkandownload.org

31.

Udar “Otac je za​rob​ljen”, kaže mi čim se sju​ri niz ram​pu bro​da iz ko​jeg se dimi. Pra​ti je ne​‐ ko​li​ko op​si​di​jan​skih tje​les​nih ču​va​ra u ok​lo​pi​ma na ko​ji​ma ima vid​lji​vih tra​go​va bor​‐ be. Iza njih iz le​tje​li​ce iz​la​zi de​se​tak si​vih. Među nji​ma je i Sun-hwa s Lune. Svi su go​‐ nič​ki pla​će​ni​ci, jed​nos​tav​ni i opas​ni. Ša​ka​lo​vi lov​ci. Se​vro ih oprez​no od​mje​ri. U han​ga​ru oko nas par​ki​ra​no je na sto​ti​ne br​zo​Kri​la​ca i de​se​tak roda – do​volj​no je ve​lik da pro​gu​ta ci​je​li Za​jed​nič​ki trg i sve op​ći​ne Lyko​sa. Na​ran​čas​ti i ze​le​ni ga​la​me oko le​tje​li​ca pri​pre​ma​ju​ći teh​nič​ke pre​gle​de pri​je ko​nač​ne inva​zi​je Mar​sa. Poz​dra​vim Mus​tang za​jed​no sa svo​jom svi​tom – Lor​nom, Se​vrom, Hu​ja​ma, Vic​‐ trom i Rag​na​rom. Roque mi se nije oda​zvao. Po​že​lim po​tr​ča​ti pre​ma Mus​tang i za​gr​li​‐ ti je, ali ona je bi​jes​na. Plju​vač​ka joj pr​ska iz usta. Tam​ni ko​lu​ti okru​žu​ju joj lju​ti​te oči. Lice joj je upa​lo od is​crp​lje​nos​ti. “Pliny je po​kre​nuo udar. Uhi​tio je mog bra​ta. Tet​ka mi je mr​tva, a ubi​li su i nje​zi​nu dje​cu i šes​te​ro na​ših pre​to​ra. Više od dva​de​set oče​vih zas​tav​ni​ka po​lo​ži​lo je nove zak​‐ le​tve vjer​nos​ti. I iz​gu​bi​li smo nad​zor nad flo​tom.” Upi​tam Mus​tang je li ra​nje​na. “Ra​nje​na?” Pre​zir​no se na​smi​je toj ri​je​či. “Kao da je to važ​no. Po​ubi​ja​li su mi lju​de. Po​taj​no smo se pri​bli​ži​li Aka​de​mi​ji i čim sam lan​si​ra​la svoj pi​ja​vi​čar pre​ma sve​mir​‐ skoj sta​ni​ci i vjež​bov​nim bro​do​vi​ma, iza ne​kog as​te​ro​ida iz​le​tje​la je Bel​lo​ni​na flo​ta i uni​šti​la sve moje pi​ja​vi​ča​re do zad​njeg. De​set ti​su​ća lju​di. Mr​tvo. Nisu to mo​ra​li uči​‐ ni​ti. Uz to​li​ko oruž​je koje su upe​ri​li na nas, ni​smo ni mo​gli ni​šta dru​go osim pre​da​ti se. Nisu ima​li mi​los​ti.” “Zvu​či kao Kar​nus”, na​ga​đam. Ona kim​ne. “I Pliny. Nisu pos​la​li Bel​lo​ne u lov nas​li​je​po. Pos​la​li su ih rav​no na moju for​ma​ci​ju.” “Za​što te Pliny nije jed​nos​tav​no ubio?” upi​ta Se​vro. “Čo​vjek po​put Plinyja čez​ne za le​gi​tim​noš​ću”, od​go​vo​ri Lorn, meni sa stra​ne, i kim​ne Mus​tang u znak poz​dra​va. Ako ona i mis​li da je nje​go​va pri​sut​nost ov​dje čud​‐ na, ni​či​me to ne oda​je. “To mu je u pri​ro​di. Pri​je toga te po​sje​tio, zar ne?” Mus​tang raz​mi​je​ni zga​đe​ni po​gled s mo​jim men​to​rom. 211

www.balkandownload.org “Dok je vo​dio flo​tu koju mi je oteo pre​ma Hil​da​ma, taj pik​si me za​tvo​rio u moje oda​je pod stra​žom. Na putu mi je do​šao i po​ka​zao mi ho​los​nim​ku ne​us​pje​log oče​vog na​pa​da na Ga​ni​med.” Za​drh​ti od bi​je​sa. “I re​kao je da ne želi da se moja krv​na loza pre​ki​ne, iako mi je kuća pot​pu​no pro​pa​la. Vr​hov​ni​ca i on su sklo​pi​li spo​ra​zum. Ako on njoj omo​gu​ći mir, onda će ona nje​mu omo​gu​ći​ti po​lo​žaj, le​gi​ti​mi​tet i na​gra​du koju sam iz​a​be​re. Onda mi je za​trep​tao onim kras​nim tre​pa​vi​ca​ma, dok su bro​do​vi mog oca go​rje​li na ho​los​nim​ci, i re​kao da bi se on ra​zveo i udi​je​lio mi čast da uz​mem nje​‐ go​vu ruku.” Ja ne ka​žem ni​šta. Huje ne​za​do​volj​no za​gun​đa​ju. “I, tvoj od​go​vor?” upi​ta Vic​tra. Mus​tan​gje ig​no​ri​ra. “Re​kao je da je uvi​jek ba​cao oko na mene.” Po​seg​ne u džep, iz​‐ vu​če ne​što i baci to na pod. “Pa sam mu ga uze​la.” Se​vro i Har​pi​ja se za​hi​ho​ću. Lorn ne​što pro​mrm​lja, ne odo​bra​va​ju​ći. Baš se pra​vi ja​vio da ne​ko​me soli pa​met o okrut​nos​ti. “Dra​go mi je što vas opet vi​dim, vi​te​že gnje​va”, kaže Mus​tang. “Žao mi je što ste uvu​če​ni u ovo. Ali sada vas tre​ba​mo više nego ikad.” “To mi po​la​ko svi​će.” “Gdje ti je brat?” upi​tam Mus​tang po​dig​nuv​ši po​gled s onog oka. “Za​rob​ljen. Tre​bam vam još ne​što reći.” Po​gle​da na​ran​čas​te i sive u han​ga​ru. “Na​‐ sa​mo.” “Na​rav​no. Nas​ta​vit ćemo u rat​noj sobi...” za​poč​nem. “Po​la​ko, Dar​rowe.” Dje​dov​ska briž​nost ra​ši​ri se Lor​no​vim li​cem i on se okre​ne pre​‐ ma Mus​tang. “Dra​ga damo, na​mu​či​la si se. Mo​žda bi se tre​ba​la od​mo​ri​ti pa onda mo​‐ že​mo...” Huje i ja od​mak​ne​mo se od Lor​na. “Od​mo​ri​ti?” Mus​tang po​dig​ne glas. “Za​što bih se ja tre​ba​la od​mo​ri​ti?” “Moja gre​ška”, lju​baz​no će Lorn. “The​odo​ra”, po​zo​vem. Ona is​tu​pi na​pri​jed. “Kave, sti​mo​va i hra​ne u rat​nu sobu. Do​volj​no za de​se​te​ro.” Sje​tim se dvo​ji​ce Te​le​ma​nu​sa. “Neka bude za dva​de​se​te​ro.” Ona se ne​ho​ti​ce na​smi​je. “Da, do​mi​nu​se.” Za​ko​ra​či u stra​nu po​zva​ti svo​je osob​lje. Mus​tang trg​ne gla​vom pre​ma svom bro​du. “Pus​tit ćeš ga da samo tako sto​ji ov​‐ dje?” “Šefe!” za​zo​vem na​ran​čas​tog za​du​že​nog za han​gar. Po bra​di ima mr​lje od mas​ti. On se do​še​će bri​šu​ći kr​š​ne ruke o na​ran​čas​te rad​ne hla​če. “Mak​ni taj brod iz zrač​ne ko​mo​re.” “Može ga se spa​si​ti”, kaže na​ran​čas​ti. Po​gle​dam Mus​tang. “Jesi li po​bje​gla ili su te pus​ti​li da po​bjeg​neš?” “Ne znam. Brat me spa​sio. Ovi sivi su nje​go​vi pla​će​ni​ci. Nje​ga i nje​gov brod za​ro​‐ bi​li su dok mi je po​ma​gao da po​bjeg​nem.” Ša​kal je pun iz​ne​na​đe​nja. “Što ako je u nje​mu bom​ba?” upi​ta Se​vro, gle​da​ju​ći brod s ne​la​go​dom. 212

www.balkandownload.org “Ne bi to bila bom​ba”, ka​žem ja. “Pliny me i da​lje želi, a želi i Dar​rowa za vr​hov​ni​cu. Ali još više želi tvo​ju flo​tu, Dar​rowe. Kad se nije po​ja​vi​la na Hil​da​ma, si​gur​no je shva​tio da te net​ko upo​zo​rio ili da si če​kao neku ši​fri​ra​nu po​t​vr​du koju on nije znao.” “I za​klju​čio je da ako itko zna gdje sam, onda si to ti.” “Zna​či da će pro​na​ći ovu flo​tu pra​te​ći mene”, kaže Mus​tang. Lorn gle​da malo jed​‐ no, malo dru​go. “Kad ste vas dvo​je raz​go​va​ra​li o tome?” “Sad”, kaže Mus​tang, zbu​nje​na pi​ta​njem. Se​vro sta​vi Lomu ruku na rame. “Ne bri​ni se. Nisi se​ni​lan. Oni su jed​nos​tav​no čud​‐ ni.” Lorn se za​gle​da u Se​vro​vu pr​lja​vu ruku. Ru​ka​vi​ca bez pr​sti​ju puna mu je mr​lja od pire-krum​pi​ra i sme​đeg uma​ka. Se​vrov ši​ro​ki osmi​jeh nes​ta​ne i on sme​te​no po​vu​če ruku. Opet se obra​tim na​ran​čas​tom. “Mak​ni ga iz zrač​ne ko​mo​re. Brzo.” On dje​lu​je kao da se ko​le​ba. Kla​ti se s peta na pr​ste. “Osim ako imaš neku bo​lju za​mi​sao?” On se po​če​še po gla​vi, do​ima​ju​ći se za​bri​nu​to zbog svih tih zlat​nih lica koja ga pro​ma​tra​ju. Os​ta​li rad​ni​ci kri​šom gle​da​ju što se tu zbi​va. “Plju​ni”, drek​ne Se​vro. “Na​rav​no. Pa, mogu ga mak​nu​ti iz ko​mo​re, do​mi​nu​se. Ili, mis​lim, mogu do​ni​je​ti ske​ne​re i pro​na​ći ma​te​ri​ja​le koji zra​če, ako su to tako iz​ve​li. Ov​dje ima​mo pa​met​nih gla​va. Oni ih mogu pro​na​ći i ja ih mogu uba​ci​ti u neku da​le​ko​met​nu iz​vi​đač​ku le​tje​li​‐ cu, bez pro​ble​ma. Mo​žda bi bilo zgod​no pos​la​ti Plinyje​ve lo​vač​ke pse da laju u kri​vom smje​ru, ha?” “Kako se zo​veš i s ko​jeg si svi​je​ta?” upi​tam. “Do​mi​nu​se... hm.” Po​la​ko trep​ne. “Zo​vem se Cyt​her. S Lune. Tri kće​ri. Žena radi u Cen​tru za auto​mo​bil​ni ra​zvoj, tako da ima​mo...” Pre​ki​nem ga. “Odra​di to kako va​lja pa ćemo ih do​ves​ti na Mars i za​pos​li​ti kao osob​lje u Ci​ta​de​li, Cyt​he​re. Imaš de​set mi​nu​ta.” On se uz​bu​đe​no okre​ne pre​ma svo​ji​ni lju​di​ma. Ja po​ve​de​ni Mus​tang i svo​ju svi​tu pre​ma di​za​li​ma. “Pliny je re​kao da te ubio”, šap​ne mi ona dok ho​da​mo. “Do​če​ka​li su nas Aja i Bel​lo​ni​na flo​ta, kao što smo i pret​pos​tav​lja​li.” Na​smi​je​šim joj se is​ko​sa, pa iz​vu​čem da​ta​pad. “Ori​on, pre​uz​mi za​po​vjed​niš​tvo nad flo​tom. Že​lim da bu​de​mo da​le​ko od ovog sek​to​ra pri​je nego što nam se još net​ko pri​kr​pa. Se​vro, po​‐ zo​vi Te​le​ma​nu​so​ve. Neka dođu u... Se​vro?” Os​vr​nem se tra​že​ći ga. Za​peo je kod Plinyje​va oka, dva​de​se​tak me​ta​ra iza nas. Okre​ne​mo se pre​ma nje​mu i on se ne​la​god​‐ no uz​vr​po​lji. “Mogu li...” po​ka​že pre​ma oku. “Što?” upi​ta Mus​tang. “Mogu ga uze​ti?” 213

www.balkandownload.org Mus​tang žmir​ne pre​ma nje​mu. “O! Aha. Samo ti daj.” On ga po​ku​pi i gur​ne ga u džep, sret​no se smi​je​še​ći. Po​tr​či da nas sus​tig​ne. “Na​dam se da ću sku​pi​ti ci​je​li kom​‐ plet.”

214

www.balkandownload.org

32.

Umri​je​ti mlad Mus​tang je in​zis​ti​ra​la da vidi Tac​tu​sa pri​je sas​tan​ka. The​odo​ra nas vodi. Kraj nje​go​va ti​je​la u brod​skoj bol​ni​ci za​tek​ne​mo Roqu​ea. Sje​di spo​je​nih dla​no​va, ona​ko da bi čo​‐ vjek po​mis​lio kako Tac​tus mo​žda još može pre​ži​vje​ti. Mo​žda u ne​kom dru​gom svi​je​tu, gdje nema lju​di po​put Lor​na. “Tu je još od Euro​pe”, tiho će The​odo​ra. “Nisi mi rek​la da je tu do​lje”, ka​žem ja. “Za​mo​lio me da vam ne ka​žem.” “Ti si moja slu​ški​nja, The​odo​ra.” “A on je vaš pri​ja​telj, do​mi​nu​se.” Mus​tang me trk​ne lak​tom. “Daj ne gnja​vi, zar ne vi​diš da je is​crp​lje​na isto ko​li​ko i on?” Po​gle​dam The​odo​ru. Mus​tang je u pra​vu. “Tre​ba​la bi malo od​spa​va​ti, The​odo​ra.” “Pri​ma ide​ja, ja mis​lim, do​mi​nu​se. Uvi​jek mi vas je dra​go vi​dje​ti, do​mi​na”, obra​ti se The​odo​ra Mus​tang pa me onda sr​di​to po​gle​da. “Gos​po​dar je bio dos​ta lose vo​lje dok vas nije bilo.” Mus​tang pro​ma​tra The​odo​ru kako se is​kra​da van. “Po​sre​ći​lo ti se s njom.” Njež​no do​tak​ne Roqu​eu rame. On trep​ću​ći otvo​ri oči. “Vir​gi​nia.” Njih dvo​je zbli​ži​li su se one go​di​ne koju smo svi za​jed​no pro​ve​li u Ci​ta​de​li. Ni jed​‐ no ni dru​go ni​kad me nisu us​pje​li na​go​vo​ri​ti da po​đem s nji​ma u ope​ru. Nije da ni​‐ sam bio za​in​te​re​si​ran za glaz​bu. Nego je Lorn zah​ti​je​vao vre​me​na. Ona mu stis​ne ruku. “Kako si?” “Bo​lje od Tac​tu​sa.” Do​ba​ci mi po​gled. Nas​lu​tim da bi re​kao i ne​što više da ja ni​sam tu. Pri​mi​je​ti da Mus​tang iz​gle​da iz​mu​če​no i za​bri​nu​to se na​mr​šti. “Što se do​go​di​lo?” Na​kon što mu is​pri​ča​mo, on la​ga​no pro​đe ru​kom kroz va​lo​vi​tu kosu. “Pa, to je loše. Ni​kad ni​sam mis​lio da bi Pliny mo​gao biti do te mje​re dr​zak.” “Sas​ta​je​mo se za de​set mi​nu​ta da ras​pra​vi​mo pla​no​ve”, pri​mi​je​tim. Roque me ig​no​ri​ra. “Žao mi je zbog tvog oca i bra​ta, Vir​gi​nia.” “Još su živi, na​dam se.” Po​gle​da Tac​tu​sa i lice joj se umi​ri. “Meni je žao zbog Tac​tu​‐ sa.” 215

www.balkandownload.org “Oti​šao je kao što je i ži​vio”, kaže Roque. “Samo, da je ba​rem mo​gao duže ži​vje​ti.” “Mis​liš da bi se pro​mi​je​nio?” upi​ta Mus​tang. “On nam je uvi​jek bio pri​ja​telj”, od​go​vo​ri Roque. “Naša duž​nost bila je da mu po​‐ mog​ne​mo po​ku​ša​ti. Čak i ako bi to bilo kao da gr​liš va​tru.” Na​čas me po​gle​da. “Ti znaš da ja ni​sam htio da umre”, ka​žem. “Htio sam da nam se vra​ti.” “Isto kao što si htio uhva​ti​ti Aju?” ot​po​vr​ne Roque, ot​puh​nuv​ši na moj iz​raz lica. “Re​kao sam ti za​što sam to uči​nio.” “Na​rav​no. Ona nama ubi​je pri​ja​te​lji​cu. Ona ubi​je Qu​inn, ali mi nju pus​ti​mo da ode radi ve​ćeg pla​na. Sve ima svo​ju ci​je​nu, Dar​rowe. Mo​žda će ti usko​ro doz​lo​gr​di​ti tje​ra​‐ ti svo​je pri​ja​te​lje da je pla​ća​ju.” “To nije fer”, brzo se umi​je​ša Mus​tang. “Znaš da nije.” “Ja znam da nam po​nes​ta​je pri​ja​te​lja”, uz​vra​ti Roque. “Ni​smo svi ži​la​vi kao Ko​sac. Ne že​li​mo svi biti rat​ni​ci.” Na​rav​no da Roque mis​li da sam ja že​lio ova​kav ži​vot. Nje​go​vo dje​tinj​stvo bilo je puno do​ko​li​ce i či​ta​nja, što na nje​go​vu obi​telj​skom ima​nju u No​voj Tebi, što u Mar​so​‐ vu gor​ju. Nje​go​vi ro​di​te​lji nisu vje​ro​va​li u apli​ka​ci​je za po​bolj​ša​no uče​nje pa su pla​‐ ća​li lju​bi​čas​te i bi​je​le da ga po​du​ča​va​ju pe​da​go​ški – raz​go​va​ra​ju​ći i še​ću​ći s njim po spo​koj​nim paš​nja​ci​ma i oba​la​ma mir​nih je​ze​ra. “Tac​tus nije pro​dao onu vi​oli​nu”, kaže Roque za neko vri​je​me. “Onu koju mu je Dar​row dao?” “Da. Stra​to​va​ri​ja. Prvo ju je pro​dao, a onda ga je to​li​ko griz​la sa​vjest da nije do​‐ pus​tio auk​cij​skoj kući da fi​na​li​zi​ra pro​da​ju. Re​kao im je da je po​ni​šte. Vjež​bao je na​‐ sa​mo, malo je ski​dao hrđu sa svog zna​nja. Re​kao je da te želi iz​ne​na​di​ti so​na​tom, Dar​rowe.” Moja se po​ti​šte​nost pro​du​bi. Tac​tus mi je uvi​jek bio pri​ja​telj. Samo što se iz​gu​bio jer je po​ku​ša​vao biti ona​kav ka​kav je nje​go​va obi​telj že​lje​la da bude, dok su ga svi pri​ja​te​lji vo​lje​li onak​va ka​kav je već bio. Mus​tang mi sta​vi dlan na kri​ža zna​ju​ći o čemu raz​miš​ljam. Roque se sag​ne po​lju​bi​ti Tac​tu​sa u obraz i bla​gos​lo​vi​ti ga. “Bo​lje je oti​ći na dru​gi svi​jet u pu​nom sja​ju stras​ti, nego okop​nje​ti i uve​nu​ti od vre​me​na. Živi brzo. Umri mlad, ćud​lji​vi moj pri​ja​te​lju.” Roque ode i os​ta​vi Mus​tang i mene na​sa​mo s Tac​tu​som. “Mo​raš to ri​je​ši​ti”, kaže mi ona u vezi s Roqu​eom. “Ri​je​ši to pri​je nego što ga iz​gu​biš.” “Znam”, od​vra​tim. “Čim ri​je​šim sto dru​gih stva​ri.”

Vi​je​će u pu​nom sas​ta​vu sje​di u rat​noj sobi oko ve​li​kog dr​ve​nog sto​la. Po nje​mu su raz​ba​ca​ne ša​li​ce kave i plad​nje​vi s hra​nom. Mus​tang sje​di do mene i, kao i uvi​jek, drži noge na sto​lu, objaš​nja​va​ju​ći što je poš​lo po zlu u mi​si​ji nje​zi​na oca. Ka​vax se opas​no na​gi​nje na​pri​jed na sje​da​lu, pres​trav​ljen za​miš​lju da je August pre​tr​pio po​raz. Ner​voz​no krši ruke i to​li​ko je utu​čen da mu Daxo uzme So​fok​la iz kri​la i doda ga Vic​‐ 216

www.balkandownload.org tri, ko​joj to baš i nije po vo​lji. Mus​tan​gin glas is​pu​nja​va pros​tor, a holo koji joj je Pliny dao oži​vi iz​nad sto​la. Sku​pi​na kor​ve​ta tiho juri sve​mi​rom pre​ma poz​na​tim bro​‐ do​gra​di​li​šti​ma na Ga​ni​me​du, koja okru​žu​ju taj in​dus​trij​ski mje​sec od ze​le​nih, pla​vih i usko​vi​tla​nih bi​je​lih mr​lja. “Pos​lao je odred si​vih go​ni​ča skri​ve​nih u utro​bi dva​ju tan​ke​ra. Oni su ones​po​so​bi​li tri nuk​le​ar​na re​ak​to​ra na obram​be​noj plat​for​mi. Onda je moj otac žes​to​ko na​pao sa svo​jim br​zo​Kril​ci​ma i kor​ve​ta​ma, na onaj svoj na​čin – ne šte​di mo​to​re, ga​đaj ih, pa se okre​ni. Na​šao je skri​ve​no bla​go – ne​kih se​dam​na​est ra​za​ra​ča i če​ti​ri dred​no​ta na su​hom doku, ve​ći​nom sko​ro go​to​vih ili go​to​vih. Pret​pos​ta​vio je da se u bro​do​vi​ma na​la​zi samo nuž​na po​sa​da i na​re​dio za​uzi​ma​nje svih is​to​vre​me​no. Čak je osob​no, za​jed​no sa svo​jom dvo​ji​com oka​lja​nih, za​po​vi​je​dao pi​ja​vi​ča​rom koji je tre​bao za​uze​ti lo​mi​Mje​‐ sec. Ali u bro​do​vi​ma nije bila nuž​na po​sa​da. Nije bila ni​kak​va po​sa​da. Me​đu​tim, bili su puni pre​to​ri​ja​na​ca i odre​da si​vih go​ni​ča. I olim​pij​skih vi​te​zo​va.” “I on se... pre​dao?” us​pa​ni​či se Ka​vax. Mus​tang se na​smi​je. “Moj otac? Go​to​vo si je us​pio pro​bi​ti put na slo​bo​du. Ubio je vi​te​za og​nji​šta, a onda je na​le​tio na neke naše sta​re pri​ja​te​lje.” Na holu se vidi Augus​tus kako se pro​bi​ja kroz dva​na​es​te​ro si​vih kao da gazi kroz vi​so​ku suhu tra​vu. Bri​tva mu pje​va i zvi​ždi, is​kri kad uda​ri u zid, kli​zi kroz lju​de i ok​‐ lo​pe, sve dok mu se ne is​pri​je​či mu​ška​rac u ok​lo​pu boje va​tre. Vi​tez og​nji​šta. Us​li​je​di po​mut​nja od br​zih na​sr​ta​ja i onda cr​ve​na ma​gli​ca. Jed​na gla​va bub​ne na pod. Onda se po​ja​ve dva mu​škar​ca. Je​dan u ka​ci​gi s per​ja​ni​com u obli​ku sun​ca, a dru​gi Fit​c​h​ner u svo​joj ka​ci​gi na​lik vu​čjoj gla​vi. Za​jed​no, njih dvo​ji​ca ubi​ju oka​lja​nog i slo​že za​kr​vav​‐ lje​nog Augus​tu​sa na pod. Lorn skre​ne po​gled pre​ma meni. “Gos​po... Mus​tang, tko je bio čo​vjek u ok​lo​pu sa sun​cem?” Ona šuti. “To je ok​lop vi​te​za ju​tra”, od​go​vo​rim ja. “Ca​ssi​us. Iz​gle​da da su mu za​kr​pa​li ruku. Ili mu dali novu.” Mus​tang nas​ta​vi. “Tamo je bilo i bro​do​va Ju​li​ije​vih.” Po​gle​da Vic​tru. “Oni su do​‐ kraj​či​li oče​ve voj​ne sna​ge.” Se​vro smrk​nu​to po​gle​da Vic​tru i uzme joj So​fok​la kao da joj se ne smi​je po​vje​ri​ti čak ni li​sac. “Je li ti ne​ugod​no? I tre​ba ti biti.” “Već smo raz​go​va​ra​li o tome”, iz​ja​vi Vic​tra to​nom kao da su joj više do​ja​di​le te op​‐ tuž​be. “Vr​hov​ni​ca je za​pri​je​ti​la mo​joj maj​ci. Ona nije po​li​ti​čar​ka. Sta​lo joj je do nov​ca i do malo čega dru​go​ga.” “Zna​či da joj nije sta​lo do oda​nos​ti?” upi​ta Mus​tang. “Za​nim​lji​vo.” “Fuj. Agrip​pi​na je zla kuja”, pro​gun​đa Ka​vax. “Uvi​jek je bila.” “Pazi što go​vo​riš, ve​li​ki”, upo​zo​ri ga Vic​tra. “Ipak mi je maj​ka.” Ka​vax pre​kri​ži 217

www.balkandownload.org krup​ne ruke. “Žao mi je. Što ti je maj​ka.” “A kako da mi zna​mo da ti ne​maš taj​ni do​go​vor s nji​ma, Vic​tra?” bla​go upi​ta Daxo. “Mo​žda špi​ju​ni​raš? Mo​žda če​kaš... Kako to da ti vje​ru​ješ da ti je ona oda​na, Dar​rowe? Ona je lako mo​gla do​ja​vi​ti...” Mus​tang me po​gle​da. “To sam se i ja pi​ta​la.” “Za​što vje​ru​jem tebi, Daxo, ili vama, Ka​vaxe?” upi​tam. “Obo​ji​ca bis​te sjaj​no proš​li, do​bi​li oprost, za​ra​di​li puno te​ri​to​ri​ja i nov​ca kad bis​te is​po​ru​či​li moju gla​vu vr​hov​ni​‐ ci.” “I tvo​je srce Ca​ssi​uso​voj maj​ci”, pod​sje​ti me Se​vro. “Hva​la, Se​vro.” “Na us​lu​zi!” Do​hva​ti je​dan ba​tak sa sto​la i po​nu​di ga So​fok​lu. Raz​mis​liv​ši, od​gri​ze je​dan za​lo​gaj i ne​što tiho šap​ne lis​cu. “Vje​ru​jem Vic​tri, isto kao i svi​ma vama – zbog pri​ja​telj​stva”, ka​žem kad us​pi​jem skre​nu​ti po​gled sa Se​vra. “Pri​ja​telj​stva. Ha.” Mus​tang glas​no od​lo​ži ša​li​cu kave. “Bit ću is​kre​na. Mis​lim da svi Ju​lii lažu ko​li​ko su dugi i ši​ro​ki.” “To ti je zato što me se bo​jiš, dje​voj​ko mala.” Mus​tang se us​pra​vi na sto​li​ci. “‘Mala’?” “Sta​ri​ja sam ci​je​lo de​set​lje​će od tebe, dra​ga. Jed​nog dana pri​sje​tit ćeš se kak​va si ne​kad bila i smi​ja​ti se. Zar sam stvar​no bila tako ble​sa​va, tako pri​pros​ta? Osim toga, nisi baš vi​so​ka. Pa te zo​vem mala.” “Ni​sam za žen​ske tuč​nja​ve”, hlad​no će Mus​tang. “Ne vje​ru​jem ti jer te ne poz​na​‐ jem. Znam samo da re​pu​ta​ci​ja tvo​je maj​ke nije apo​li​tič​ka. Ona splet​ka​ri. Pod​mi​ću​je. Moj otac je to znao. Ja to znam. Ti to znaš.” “Da, moja maj​ka splet​ka​ri do neke mje​re. Kao i ja, kao i ti, ali ako ja ne​što ne ra​‐ dim, onda ne la​žem. Ni​kad ni​sam la​ga​la i ni​kad neću. Za raz​li​ku od ne​kih.” Luk nje​zi​‐ nih obr​va sa​svim jas​no daje do zna​nja na što mis​li. “Ja​bu​ka ne pada da​le​ko od sta​bla, Dar​rowe”, upo​zo​ri me Daxo. “Ne​moj se po​vo​di​ti za osje​ća​ji​ma u vezi s ovom tu. Od​go​ji​la ju je opas​na žena. Nema po​tre​be za time da loše pos​tu​pa​mo s njom, ali ne mo​že​mo je ima​ti u ovom vi​je​ću. Sa​vje​to​vao bih ti da je smjes​tiš u oda​je koje pri​li​če nje​zi​nom po​lo​ža​ju dok sve ovo ne za​vr​ši.” “Da.” Ka​vax po​ku​ca o stol zglo​bo​vi​ma pr​sti​ju. “Sla​žem se. Ja​bu​ke i sta​bla.” “Ne mogu vje​ro​va​ti da si ti mene na​ma​mio u ovu glu​post, Dar​rowe”, pro​mrm​lja Lorn. Do​ima se kao da ne pri​pa​da ova​mo. Pres​tar, pre​vi​še si​jed da bi se pre​pu​ca​vao. “Ne mo​žeš vje​ro​va​ti ni vlas​ti​tom vi​je​ću.” “Grin​taš. Ni​zak še​ćer, mo​žda?” Se​vro mu do​ba​ci na​po​la oglo​dan ba​tak. Lorn ga hlad​no pus​ti da pljus​ne na stol, ne oba​zi​ru​ći se na tu ek​shi​bi​ci​ju. “Rado bi​smo čuli vašu mu​drost, Ar​co​se”, iz​ja​vi Ka​vax s po​što​va​njem. “Ja bih pos​lu​šao tvo​je sa​vjet​ni​ke, Dar​rowe.” Lorn pov​la​či svo​je kvr​ga​ve pr​ste da mu za​puc​ke​ta​ju zglo​bo​vi. “Neki moji ožilj​ci sta​ri​ji su od njih, ali oni nisu baš pot​pu​no na​iv​ni. Bo​lje spri​je​či​ti nego li​je​či​ti. Za​tvo​ri Vic​tru u nje​zi​ne oda​je.” 218

www.balkandownload.org “Vi me uop​će ne poz​na​je​te, Ar​co​se!” po​bu​ni se Vic​tra koju je ovo naj​zad iz​vuk​lo iz sje​da​la. Sad se u njoj vidi ona rat​ni​ca; pla​nu​la je od​mah is​pod slo​ja kul​ti​vi​ra​ne smi​re​‐ nos​ti. “Uvri​je​di​li ste me. Ja sam se bo​ri​la uz Dar​rowa dok ste se vi još skri​va​li u svom le​te​ćem dvor​cu i pra​vi​li se da je go​di​na Gos​pod​nja 1200.” “Vri​je​me nije do​kaz ne​či​je oda​nos​ti.” Lorn se pod​smjeh​ne i do​tak​ne svo​je ožilj​ke. “Ožilj​ci jesu.” “Do​bi​li ste ih dok ste se bo​ri​li za vr​hov​ni​cu. Bili ste nje​zin mač. Ko​li​ko ste krvi pro​li​li za nju? Ko​li​ko ste lju​di gle​da​li kako gore dok ste sta​ja​li uz gos​po​da​ra pe​pe​la?” “Ne​moj ti meni go​vo​ri​ti o Rei, dje​voj​ko.” Vic​tri​ni zubi bi​jes​nu is​pod okrut​na osmi​je​ha. “Zna​či, ipak se is​pod tih bora i krpa koje su po​je​li molj​ci skri​va vi​tez gnje​va.” Lorn je od​mje​ri, pri​mi​je​ti mla​de​nač​ki bi​jes u njoj i po​gle​da me kao da se pita ka​‐ kav to čo​vjek do​vo​di zlat​ne po​put Tac​tu​sa i Vic​tre na svo​ju stra​nu. Poz​na​je li me on uop​će, pi​ta​ju me nje​go​ve oči. Ne, shva​ti. Na​rav​no da ne. “Čast od po​čet​ka. Čast do kra​ja. To je ges​lo moje obi​te​lji. Dok ti... mla​da damo, pa, pre​zi​me Ju​lii baš i ne na​dah​nju​je čo​vje​ka na ple​me​ni​te ci​lje​ve, zar ne? Vi ste obič​ni tr​‐ gov​ci.” “Moje pre​zi​me nema ni​kak​ve veze s time tko sam ja.” “Zmi​je ra​đa​ju zmi​je”, od​vra​ti Lorn, više je i ne gle​da​ju​ći. “Tvo​ja maj​ka je bila zmi​‐ ja. Ro​di​la je tebe. Ergo, ti si zmi​ja. A što zmi​je rade, dra​ga? Gmi​žu. Če​ka​ju, hlad​no​‐ krv​ne, okrut​ne, u tra​vi, i onda uje​du.” “Mo​že​mo je upo​tri​je​bi​ti za ot​kup​ni​nu”, javi se Se​vro. “Za​pri​je​ti​ti da ćemo je ubi​ti ako nam se Agrip​pi​na ne pri​dru​ži ili ba​rem ako nam ne pres​ta​ne pi​ša​ti po svim pla​no​‐ vi​ma.” “Ti si jed​no gad​no malo gov​no, ha?” upi​ta Vic​tra. “Ja sam zlat​ni, kujo. Što si oče​ki​va​la? To​plo mli​je​ko i kek​se samo zato što sam džep​ne ve​li​či​ne?” Roque se na​kaš​lje i pri​vu​če sve po​gle​de. “Čini mi se da ni​smo pra​ved​ni, čak i da smo li​ce​mjer​ni”, pri​mi​je​ti. “Svi ov​dje pri​‐ sut​ni zna​ju da je moja obi​telj puna po​li​ti​ča​ra. Neki od vas mo​žda mis​le da ja po​tje​čem iz ple​me​ni​te krvi i ple​me​ni​ta sje​me​na. Ali mi Fa​bii ne​po​šte​na smo sor​ta. Maj​ka mi je se​na​to​ri​ca koja puni dže​po​ve po​ljo​pri​vred​nim fon​do​vi​ma i zdrav​s​tve​nim su​bven​ci​ja​‐ ma za niže boje kako bi mo​gla ži​vje​ti u ve​ćoj ra​sko​ši nego nje​zi​na maj​ka. Moj djed po ocu otro​vao je vlas​ti​ta ne​ća​ka pre​ko jed​ne lju​bi​čas​te star​le​te koja je ima​la če​t​vr​ti​nu nje​go​vih go​di​na i koja ga je na kra​ju, kad je shva​ti​la da je ubi​la tog ne​ća​ka, svog lju​‐ bav​ni​ka, na​s​mrt iz​bo​la, a sebe je os​li​je​pi​la. No to još nije ni​šta u us​po​red​bi s mo​jim pra​pra​uja​kom, koji je hra​nio kruž​no​us​te pi​ško​re slu​ga​ma jer |e neg​dje pro​či​tao da je car Ti​be​ri​je bio pi​onir te čud​ne stras​ti. A ipak, eto mene, oko​ta svih tih gri​je​ha, i kla​‐ dim se da nit​ko ov​dje ne pro​pi​tu​je moju oda​nost. 219

www.balkandownload.org Za​što onda sum​nja​mo u Vic​tri​nu? Ona ne​po​ko​leb​lji​vo sto​ji uz Dar​rowa još od Aka​de​mi​je. Nit​ko od vas nije bio tamo. Nit​ko od vas ne zna ni​šta o tome, pa in​zis​ti​‐ ram da ušu​ti​te. Čak i kad je nje​zi​na maj​ka za​tra​ži​la od nje da na​pus​ti Dar​rowa i Augus​tu​sa, ona je os​ta​la. Čak i kad su nas pre​to​ri​jan​ci doš​li po​ubi​ja​ti na Luni, ona je os​ta​la. Sada je tu, kad ni​smo puno više od ko​ali​ci​je ofu​ca​nih raz​boj​ni​ka, a vi je pro​pi​‐ tu​je​te. Ga​di​te mi se. Tu​žan sam što se na​la​zim među tak​vim svad​ljiv​ci​ma. Pa ako još net​ko do​ve​de u pi​ta​nje nje​zi​nu oda​nost, ja ću iz​gu​bi​ti vje​ru u ovo druš​tvo. I oti​ći ću.” Vic​trin osmi​jeh za nje​ga na​lik je iz​la​sku sun​ca; is​pr​va trom, spor, a onda za​s​ljep​lju​‐ ju​će blje​štav. Nes​ta​ne spo​ri​je nego što sam oče​ki​vao. Nje​zi​na to​pli​na iz​ne​na​di i Roqu​‐ ea, a nje​go​vi svi​je​tli obra​zi brzo cr​ve​ne. “Ja ni​sam moja maj​ka”, pro​gla​si Vic​tra. “Ni moja ses​tra. Moji bro​do​vi su moji. Moji lju​di su moji.” Nje​zi​ne su ši​ro​ko raz​mak​nu​te oči hlad​ne, go​to​vo pos​pa​ne, ali sad, kad se nag​ne na​pri​jed, za​is​kre. “Vje​ruj​te mi i to će vam se is​pla​ti​ti. Ali važ​no je samo što Dar​row mis​li.” Svi po​gle​di okre​nu se pre​ma meni. Is​ti​ni za vo​lju, ni​sam raz​miš​ljao o Vic​tri nego o Tac​tu​su, i ču​dio se kako je lako shva​tio da ga dr​žim na uda​lje​nos​ti. Kad sam mu na po​čet​ku po​ka​zao da mi je sta​lo i kad je od​bio onu vi​oli​nu, bio sam po​sram​ljen i po​vri​‐ je​đen. Pa sam se po​vu​kao. Bilo bi bo​lje da sam os​tao vje​ran svo​jim osje​ća​ji​ma i da sam za​dr​žao smjer. Nje​go​vi bi zi​do​vi po​pus​ti​li. Uop​će me ne bi os​ta​vio. Mo​gao je i da​‐ lje biti tu. Neću po​no​vi​ti tu po​gre​šku, a naj​ma​nje pre​ma Vic​tri. Pri​bli​žio sam joj se u onom hod​ni​ku i uči​nit ću to i pred ovim druš​tvom. “Slu​čaj je htio da bu​de​mo zlat​ni”, ka​žem. “Mo​gli smo biti bilo koje dru​ge boje. Slu​‐ čaj nas je do​veo u naše obi​te​lji. No pri​ja​te​lje bi​ra​mo sami. Vic​tra je iz​a​bra​la mene. Ja sam iz​a​brao nju, kao što sam iz​a​brao sve vas. A ako ne mo​že​mo vje​ro​va​ti pri​ja​te​lji​‐ ma...” skru​še​no po​gle​dam Roqu​ea tra​že​ći oprost u nje​go​vim oči​ma, “... ima li smis​la di​sa​ti?” Opet po​gle​dam Vic​tru. Nje​zin po​gled go​vo​ri ti​su​ću stva​ri i sje​tim se što mi je Ša​kal re​kao dok je le​žao u kre​ve​tu s opek​li​na​ma od eks​plo​zi​je. Vic​tra me voli. Može li to do​‐ is​ta biti to​li​ko jed​nos​tav​no? Ona sve ovo ne radi zbog ju​li​ijev​ske že​lje za za​ra​dom i pro​fi​tom, nego zbog te jed​nos​tav​ne ljud​ske emo​ci​je. Upi​ta​ni se bih li ja ika​da mo​gao za​vo​lje​ti nju. Ne. Ne, u ne​kom dru​gom svi​je​tu Mus​tang ni​kad ne bi bila rat​ni​ca, ni​kad ne bi bila okrut​na. Ali Vic​tra bi u sva​kom svi​je​tu bila ovak​va. Uvi​jek bi bila rat​ni​ca, kao i Eo, za​pra​vo. Uvi​jek bi bila pre​vi​še div​lja i va​tre​na da pro​na​đe mir u bilo čemu dru​go​me. Mus​tang pri​mi​je​ti ne​što iz​me​đu Vic​tre i mene. “Onda je to ri​je​še​no”, kaže Mus​tang. “Vra​ti​mo se na tre​nu​tač​ni pro​blem. Pliny sada čeka s glav​nom flo​tom. Sa​zvao je tamo sve oče​ve zas​tav​ni​ke da sas​ta​vi do​ku​ment o služ​be​noj pre​da​ji vr​hov​ni​ci i res​truk​tu​ri​ra​nju Mar​sa. Ko​li​ko sam shva​ti​la, do​go​vor mu je ta​kav da on pos​ta​je po​gla​var vlas​ti​te kuće. On, Ju​li​ije​vi i Bel​lo​ne bit će vlast na 220

www.balkandownload.org Mar​su. Na​kon što pos​tig​nu mi​rov​ni spo​ra​zum, za​pe​ča​tit će ga po​gub​lje​njem mog oca u dvo​ri​štu naše Ci​ta​de​le u Ege​ju.” Mus​tang po​gle​da oko sto​la da se u nje​zi​nim ri​je​či​‐ ma na​ku​pi te​ži​ne. “Ako ne spa​si​mo mog oca, ovaj rat je go​tov. Kne​že​vi mje​se​ci neće nam pri​te​ći u po​moć. Na​pro​tiv, pos​lat će svo​je bro​do​ve pro​tiv nas. Ves​pa​zi​ja​no​va voj​‐ ska s Nep​tu​na okre​nut će se i vra​ti​ti. Bit ćemo sami pro​tiv ci​je​log Druš​tva. I po​gi​nut ćemo.” “Do​bro. To po​jed​nos​tav​lju​je stvar”, ka​žem ja. “Po​nov​no za​uzi​ma​mo svo​ju flo​tu, onda po​nov​no za​uzi​ma​mo Mars. Ima li tko kak​vu ide​ju?”

221

www.balkandownload.org

33.

Ples Spa​vam i sa​njam o proš​los​ti. Šaku su mi ovi​li pra​me​no​vi nje​zi​ne kose. Dol oko nas mir​no je le​žao i dri​je​mao. Čak se ni dje​ca nisu još pro​bu​di​la. Pti​ce su se od​ma​ra​le na kvr​ga​vim gra​na​ma obliž​nje bo​ro​ve šume pa sam čuo samo nje​zi​no di​sa​nje i puc​ke​ta​‐ nje sta​re va​tre. Kre​vet je mi​ri​sao na nju. Ne na cvi​je​će ni na par​fem. Samo na ču​lan mi​ris nje​zi​ne kože, na ulja u kosi oko mo​jih ruku, na nje​zin vru​ći dah koji mi je gri​jao vrat. Nje​zi​na kosa bila je naš pla​net. Bila je div​lja po​put moje, pr​lja​va po​put moje, cr​‐ ve​na po​put moje. Neka pti​ca glas​no za​pje​va vani. Ne pres​ta​je. Glas​ni​je. Glas​ni​je. I pro​bu​dim se jer za​ču​jem ne​ko​ga na vra​ti​ma. Šut​nem znoj​ne po​kri​va​če sa sebe i sjed​nem na rub ma​dra​ca. “Sli​ka.” Po​ja​vi se holo Mus​tang na hod​ni​ku. Na​gon​ski us​ta​nem da je pus​tim unu​tra, ali zas​ta​nem kad stig​‐ nem do vra​ta. Već ima​mo plan. Ne​ma​mo o čemu ras​prav​lja​ti u ovo doba. Ni o čemu iz čega bi iz​aš​lo išta do​bro​ga. Gle​dam nje​zin ho​lo​gram. Pre​mje​šta se s noge na nogu, ima ne​što u ru​ka​ma. Ako je pus​tim unu​tra... to će nas na kra​ju samo obo​je ko​šta​ti. Već sam po​vri​je​dio Roqu​ea. Već sam ubio Qu​inn, Tac​tu​sa i Paxa. Bilo bi se​bič​no sada se zbli​ži​ti s njom. U naj​bo​‐ ljem slu​ča​ju pre​ži​vjet će rat i saz​na​ti is​ti​nu o meni. Uda​ljim se od vra​ta. “Dar​rowe, ne budi ma​ga​rac i pus​ti me unu​tra.” Moja ruka od​lu​či umjes​to mene. Kosa joj je mo​kra i ras​pu​šte​na, odo​ru je za​mi​je​ni​la cr​nim ki​mo​nom. Kako krh​ko dje​lu​je po​kraj Rag​na​ra koji vre​ba u hod​ni​ku. “Rek​la sam ti”, obra​ti se ona Rag​na​ru. Meni kaže: “Zna​la sam da ćeš biti bu​dan. Ovaj tu Rag​nar se tvr​do​gla​vio. Re​kao je da tre​baš spa​va​ti. I nije htio uze​ti jelo koje sam mu do​ni​je​la.” “Tre​baš li što?” upi​tam hlad​ni​je nego što sam na​mje​ra​vao. Ona na​pra​vi sce​nu od ner​voz​nog vr​po​lje​nja. “Ja se... bo​jim se mra​ka.” Pro​gu​ra se kraj mene. Rag​nar to gle​da, ali oči mu ne oda​ju ni​šta. “Re​kao sam ti da odeš u kre​vet, Rag​na​re.” On se ne po​mak​ne. “Rag​na​re, ako ni​sam si​gu​ran ov​dje, onda ni​sam si​gu​ran nig​dje. Idi u kre​vet.” “Ja spa​vam otvo​re​nih oči​ju, do​mi​nu​se.” 222

www.balkandownload.org “Stvar​no?” “Da.” “Pa, onda to radi na svom le​ža​ju, oka​lja​ni. To je za​po​vi​jed”, ka​žem zga​đen tim vlas​nič​kim ri​je​či​ma čim mi iz​a​đu iz usta. On ne​volj​ko kim​ne i tiho se od​šu​lja niz hod​nik. Gle​dam ga kako od​la​zi dok se vra​‐ ta ši​šta​vo za​tva​ra​ju. Okre​nem se i ugle​dam Mus​tang kako pro​uča​va moje oda​je. Ima više dr​ve​ta i ka​me​na nego me​ta​la, a iz​rez​ba​re​ni zi​do​vi pri​ka​zu​ju pri​zo​re iz šume. Čud​no je ko​li​ko si ti lju​di daju tru​da kako bi se osje​ća​li kao da su dio po​vi​jes​ti, a ne bu​duć​nos​ti. “Se​vro je si​gur​no ljut jer više nije je​di​ni koji vre​ba iza tebe.” “Se​vro je malo odras​tao ot​ka​ko si ga zad​nji put vi​dje​la. Čak i spa​va u kre​ve​ti​ma.” Ona se na​smi​je. “A, Rag​nar je to​li​ko upor​no zah​ti​je​vao da odem da sam po​mis​li​la kako mo​žda imaš druš​tvo.” “Znaš da se ne slu​žim ru​ži​čas​ti​ma.” “Ve​li​ko je ovo”, pro​ko​men​ti​ra ona oda​je. “Šest soba za jed​nog ma​log tebe. Ne​ćeš mi po​nu​di​ti piće?” “Že​liš li...” “Ne, hva​la.” Na​re​di kon​trol​nim funk​ci​ja​ma sobe da za​svi​ra glaz​ba. Mo​zart. “Ali ti za​pra​vo ne vo​liš glaz​bu, zar ne?” “Ne ovak​vu. Ovo je... uštog​lje​no.” “Uštog​lje​no? Mo​zart je bio bun​tov​nik, od​met​nik mo​no​lit​ska duha! Raz​bi​jač sve​ga što je bilo uštog​lje​no.” Sleg​nem ra​me​ni​ma. “Mo​žda. Ali onda su ga se do​če​pa​li uštog​lje​ni lju​di.” “Koja si ti se​lja​či​na po​ne​kad. Mis​li​la sam da će ona tvo​ja ru​ži​čas​ta – The​odo​ra? Mis​li​la sam da će ti ona us​pje​ti usa​di​ti malo kul​tu​re. Pa što ti onda vo​liš?” Pri​je​đe pr​‐ sti​ma po rez​ba​ri​ji vuka koji pre​dvo​di svoj čo​por. “Na​dam se da ne ono elek​tro​nič​ko lu​di​lo na koje Huje mašu gla​va​ma. Ima smis​la što su baš ze​le​ni to iz​mis​li​li... kao da slu​šaš ro​bo​ta koji ima epi​lep​tič​ki na​pa​daj.” “Imaš puno is​kus​tva s ro​bo​ti​ma?” upi​tam je dok obi​la​zi Ok​lop po​bje​de u sobi s jed​‐ ne stra​ne ulaz​nog hod​ni​ka. Vr​hov​ni​ca ga je dala gos​po​da​ru pe​pe​la na​kon što je spa​lio Reu. Mus​tang za​igra​no pre​la​zi pr​sti​ma po me​ta​lu ni​jan​se leda. “Oče​vi na​ran​čas​ti i ze​le​ni ima​li su ne​ko​li​ko ro​bo​ta u svo​jim stro​jar​skim la​bo​ra​to​ri​‐ ji​ma. Pras​ta​rih, za​hr​đa​lih na​pra​va, koje je otac da​vao ob​no​vi​ti i slao u mu​ze​je.” Na​‐ smi​je se sama sebi. “Znao me vo​di​ti tamo dok sam još no​si​la ha​lji​ne i dok mi je maj​ka bila živa. Užas​no je mr​zio ta čuda. Sje​ćam se da se maj​ka smi​ja​la toj nje​go​voj pa​ra​no​‐ ji, po​go​to​vo dok je Adri​us po​ku​ša​vao po​nov​no os​po​so​bi​ti neki bor​be​ni mo​del iz Euro​‐ azi​je. Otac je bio uvje​ren da bi ro​bo​ti bili svrg​nu​li čo​vje​ka i da bi sada vla​da​li Sun​če​‐ vim sus​ta​vom da Zem​lji​na car​stva nisu bila uni​šte​na.” Na​smi​jem se kroz nos. “Što je?” upi​ta ona. 223

www.balkandownload.org “Samo...” tiho se smi​juc​kam. “Po​ku​ša​vam za​mis​li​ti ve​li​kog nad​gu​ver​ne​ra Augus​tu​‐ sa kako ruž​no sa​nja o ro​bo​ti​ma.” Spo​pad​ne me glas​ni​ji na​pa​daj smi​je​ha. “A mis​li li da bi zah​ti​je​va​li više ulja? Duži go​diš​nji?” Mus​tang me pod​smješ​lji​vo pro​ma​tra. “Jesi do​bro?” “Je​sam.” Smi​ja​nje pro​la​zi. Dr​žim se za tr​buh. “Do​bro sam.” Ne mogu se pres​ta​ti ke​‐ si​ti. “A boji li se i sve​mi​ra​ca?” “Ni​kad ga ni​sam pi​ta​la.” Kvrc​ne po ok​lo​pu. “Ali oni pos​to​je, znaš.” Za​ble​nem se u nju. “Toga nema u ar​hi​va​ma.” “A, ne, ne. Mis​lim, ni​smo ih ni​kad naš​li. Ali pre​ma Dra​ke-Rod​den​beryje​voj jed​‐ nadž​bi, ma​te​ma​tič​ka vje​ro​jat​nost je N = R* x fp x ne x fl x fi x fc x L. Gdje je R* pro​‐ sječ​na sto​pa for​mi​ra​nja zvi​jez​da u na​šoj ga​lak​si​ji, gdje je fp onaj dio zvi​jez​da koje ima​ju pla​ne​te... Ti me više uop​će ne slu​šaš.” “Što mis​liš, što bi oni mis​li​li o nama?” upi​tam. “O lju​di​ma?” “Pret​pos​tav​ljam da bi mis​li​li da smo li​je​pi, čud​ni i neo​bjaš​nji​vo užas​ni jed​ni pre​ma dru​gi​ma.” Upe​ri prst niz hod​nik. “Je li ono soba za vjež​ba​nje?” Zba​ci pa​pu​če s nogu i upu​ti se mra​mor​nim hod​ni​kom do​ba​civ​ši mi po​gled pre​ko ra​me​na. Po​đem za njom. Čas kas​ni​je za​tek​nem je na​sred kruž​ne sobe za vjež​ba​nje. Is​pod nogu mi je me​ka​na bi​je​la pros​tir​ka. Rez​ba​ri​je se nižu duž dr​ve​nih zi​do​va. “Kuća Grim​mus sta​ra je kuća”, kaže ona po​ka​zu​ju​ći mi friz ne​kog mu​škar​ca u ok​lo​pu. “Tu mo​žeš vi​dje​ti pr​vog pret​ka gos​po​da​ra pe​pe​la. Aucus au Grim​mus, prvi zlat​ni koji je do​tak​nuo tlo u že​ljez​noj kiši koja je za​uze​la is​toč​nu oba​lu Ame​ri​ke na​kon što se neki Ca​ssi​usov pre​dak, za​bo​ra​vi​la sam kako se zvao, pro​bio kroz Atlant​sku flo​tu. Onda, ovo je Vi​ta​lia au Grim​mus, Ve​li​‐ ka Vje​šti​ca, evo tu.” Okre​ne se pre​ma meni. “Poz​na​ješ li ti uop​će po​vi​jest stva​ri koje po​ku​ša​vaš raz​bi​ti?” “Atlant​sku flo​tu po​ra​zio je Sci​pio au Bel​lo​na.” “Da?” upi​ta ona. “Pro​uča​vao sam po​vi​jest”, ka​žem. “Isto ko​li​ko i ti.” “Ali sebe iz​dva​jaš iz nje, zar ne?” Usho​da se oko mene. “Uvi​jek si se iz​dva​jao. Kao da si aut​saj​der koji gle​da unu​tra. To ti je zato što si odras​tao da​le​ko od sve​ga toga, na as​te​ro​id​skom rud​ni​ku tvo​jih ro​di​te​lja, zar ne? Zato mo​žeš pos​ta​vi​ti pi​ta​nje po​put ‘Što bi sve​mir​ci mis​li​li o nama?’“ “Ti si aut​saj​der isto ko​li​ko i ja. Pro​či​tao sam tvo​je di​ser​ta​ci​je.” “Jesi?” upi​ta ona iz​ne​na​đe​no. “Vje​ro​va​la ili ne, znam čak i či​ta​ti.” Od​mah​nem gla​vom. “Čini mi se da svi za​bo​‐ rav​lja​ju da sam imao samo je​dan po​gre​šan od​go​vor na tes​tu ne​for​mal​ne in​te​li​gen​ci​je na Ins​ti​tu​tu.” “Uh. Je​dan po​gre​šan od​go​vor?” Na​mr​šti nos i po​dig​ne bri​tvu za vjež​ba​nje s klu​pe. “Valj​da onda zbog toga nisi bio u Mi​ner​vi.” “Us​put, kako je Paxu us​pje​lo da ga iz​a​be​ru u Mi​ner​vi​nu kuću? Uvi​jek sam se to pi​‐ 224

www.balkandownload.org tao... nije baš bio tip uče​nja​ka.” “Kako je Roque za​vr​šio u Mar​su?” od​go​vo​ri ona sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma. “Svi mi ima​‐ mo neke skri​ve​ne du​bi​ne. Do​bro, Pax nije bio bis​tar kao što je Daxo, ali mu​drost se na​la​zi u srcu, a ne u gla​vi. Pax me to na​učio.” Suz​dr​ža​no se os​mjeh​ne. “Je​di​ni us​tu​pak koji mi je otac uči​nio na​kon što mi je maj​ka umr​la, bio je to što mi je do​pu​štao da po​‐ sje​ću​jem ima​nje Te​le​ma​nu​so​vih. Raz​dvo​jio je Adri​usa i mene da bi ote​žao po​ku​ša​je uboj​stva svo​jih na​s​ljed​ni​ka. Ja sam ima​la sre​će što sam se na​la​zi​la bli​zu njih. Prem​da, da nije bilo tako, onda mi Pax mo​žda ne bi bio to​li​ko odan. Mo​žda ne bi za​tra​žio da ga sta​ve u Mi​ner​vu. Mo​žda bi sad bio živ. Opros​ti...” Odag​nav​ši tugu, opet me po​gle​da i kru​to se na​smi​je​ši. “Što mis​liš o mo​jim di​ser​ta​ci​ja​ma?” “O ko​joj?” “Iz​ne​na​di me.” “‘Spe​ci​ja​li​za​ci​ja u ku​ka​ca’.” Zviz. Bri​tva za vjež​bu opa​li me po ruci i ože​že mi kožu. Iz​ne​na​đe​no ja​uk​nem. “Koji vrag?” Mus​tang samo sto​ji, pra​vi se ne​vi​na i maše tom bri​tvom po zra​ku. “Pro​vje​ra​va​la sam pa​ziš li.” “Pa​zim li? Od​go​va​rao sam ti na pi​ta​nje!” Ona sleg​ne ra​me​ni​ma. “U redu. Mo​žda sam te samo htje​la uda​ri​ti.” Opet na​sr​ne na mene. Iz​mak​nem se. “Za​što?” “Bez odre​đe​nog raz​lo​ga.” Za​mah​ne. Iz​mak​nem se. “Ali kažu da čak i bu​da​la na​uči na​kon što je sna​đe zlo.” “Ne​moj mi...” Ona na​pad​ne, ja se okre​nem u stra​nu. “... ci​ti​ra​ti... Ho​me​ra.” “Za​što ti je ta di​ser​ta​ci​ja naj​dra​ža?” upi​ta ona hlad​no​krv​no i opet za​mah​ne na mene. Bri​tva za vjež​bu nije oš​tra, ali tvr​da je po​put dr​ve​nog šta​pa. Sko​čim i iz​vi​jem se na bok, kao akro​bat iz Lyko​sa. “Zato što...” iz​mak​nem se opet. “Dok si na pe​ta​ma, la​žeš. Na pr​sti​ma go​vo​riš is​ti​nu.” Opet za​mah​ne. “Sad plju​ni.” Po​go​di me u ko​lje​no. Ot​ko​tr​ljam se od nje po​ku​ša​va​ju​ći do​hva​ti​ti dru​ge bri​tve za vjež​bu, ali ona me br​zim na​pa​di​ma drži po​da​lje od njih. “Plju​ni!” “Svi​dje​la mi se...” od​sko​čim una​trag, “... jer si rek​la: ‘Spe​ci​ja​li​za​ci​ja od nas čini ogra​ni​če​ne, pri​pros​te kuk​ce; na... to... ni je​dan zlat​ni nije imun.’“ Ona me pres​ta​ne na​pa​da​ti i op​tu​žu​ju​ći se za​gle​da u mene, a ja shva​tim da sam upao u zam​ku. “Ako se sla​žeš s time, za​što onda upor​no že​liš od sebe na​pra​vi​ti samo rat​ni​ka?” “To je ono što ja je​sam.” “To je ono što ti jesi?” Na​smi​je se. “Ti, koji vje​ru​ješ Vic​tri. Jed​noj Ju​lii. Ti, koji si vje​ro​vao Tac​tu​su. Ti, koji si do​pus​tio jed​nom na​ran​čas​tom da ti daje stra​te​ške sa​vje​te. Ti, koji za​po​vjed​niš​tvo nad svo​jim bro​dom pre​pu​štaš luč​koj rad​ni​ci i koji se okru​žu​ješ 225

www.balkandownload.org svi​tom bron​zi​ja?” Pri​pri​je​ti mi pr​stom. “Ne​moj biti li​ce​mje​ran, Dar​rowe au An​dro​me​‐ du​se. Ako već svi​ma go​vo​riš da sami mogu odre​di​ti svo​ju sud​bi​nu, onda bi ti ipak bilo bo​lje da i ti tako či​niš.” Pre​vi​še je pa​met​na da bi joj se mo​glo la​ga​ti. Zato mi je to​li​ko ne​la​god​no biti uz nju kad mi pos​tav​lja pi​ta​nja, kad čač​ka po stva​ri​ma koje ne mogu objas​ni​ti. Ako sam ja za​is​ta An​dro​me​dus koji je odras​tao u as​te​ro​id​skoj ru​dar​skoj ko​lo​ni​ji svo​jih zlat​nih ro​‐ di​te​lja, onda za mno​ge moje pos​tup​ke ne pos​to​ji ra​zum​lji​va mo​ti​va​ci​ja. Moja po​vi​jest dje​lu​je joj šup​lje. Moji po​ri​vi čud​no​va​to... ako sam ro​đen kao zlat​ni. Sve to za​ci​je​lo iz​‐ gle​da kao am​bi​ci​ja, kr​vo​loč​nost. A bez Eo, tako bi i bilo. “Taj po​gled”, kaže Mus​tang, us​tuk​nuv​ši je​dan ko​rak. “Kamo od​la​ziš kad me tako gle​daš?” Boja joj se ci​je​di iz lica, pov​la​či se dok joj osmi​jeh nes​ta​je. “Je li Vic​tra?” “Vic​tra?” Go​to​vo se na​smi​jem. “Nije.” “Onda je ona. Dje​voj​ka koju si iz​gu​bio.” Ne ka​žem ni​šta. Ni​kad nije uho​di​la. Ni​kad se nije ras​pi​ti​va​la o Eo, čak ni kad smo pro​vo​di​li vri​je​me za​jed​no na​kon Ins​ti​tu​ta, kad sam bio kop​ljo​no​ša u us​po​nu. Čak ni kad smo ja​ha​li ko​‐ nje po nje​zi​nu obi​telj​skom ima​nju, ni kad smo še​ta​li po vr​to​vi​ma, ni kad smo ro​ni​li po ko​ralj​nim gre​be​ni​ma. Mis​lio sam da je za​ci​je​lo za​bo​ra​vi​la da sam ša​pu​tao ime neke dje​voj​ke dok sam le​žao kraj nje u snje​go​vi​ma Ins​ti​tu​ta. Kako sam bio glup. Kako bi mo​gla za​bo​ra​vi​ti? Kako to ne bi os​ta​lo neg​dje u njoj, kako je ne bi tje​ra​lo da se pita, le​že​ći gla​ve os​lo​nje​ne na moja prsa i slu​ša​ju​ći ot​ku​ca​je moga srca, pri​pa​da li ono ne​‐ koj dru​goj dje​voj​ci, ne​koj mr​tvoj dje​voj​ci? “Ti​ši​na nije to​čan od​go​vor, Dar​rowe.” Za neko vri​je​me os​ta​vi me sa​mog u sobi. Tap​ka​nje nje​zi​nih ko​ra​ka utih​ne. Mo​zart nes​ta​ne. Po​ju​rim za njom i sus​tig​nem je pri​je nego što stig​ne do vra​ta hod​ni​ka. Uhva​tim je za ruč​ni zglob. Ona me otre​se. “Pres​ta​ni!” Us​tuk​nem, za​te​če​no. “Za​što to ra​diš?” upi​ta. “Za​što me vu​češ na​trag ako ćeš me samo opet od​gur​nu​ti?” Stis​ne šake kao da me želi uda​ri​ti. “To nije fer. Je li ti to jas​no? Ja ni​sam kao ti... ne mogu samo... ne mogu se samo is​klju​či​ti, kao ti.” “Ja se ne is​klju​ču​jem.” “Is​klju​ču​ješ mene. Na​kon onog go​vo​ra o Vic​tri... o važ​nos​ti pri​ja​te​lja...” Puc​ne mi pr​sti​ma is​pred nosa. “I da​lje me mo​žeš ova​ko is​klju​či​ti. Sad ti je sta​lo, sad više nije. Mo​žda mu se zato to​li​ko svi​đaš.” “Kome?” “Mom ocu.” “Ne svi​đam mu se.” “Ma kako ne? Ti si on.” Uda​ljim se una​tra​ške od nje i klo​nem na rub kre​ve​ta. “Ja ni​sam kao tvoj otac.” “Znam”, od​go​vo​ri ona, malo ubla​živ​ši bi​jes. “To nije fer pre​ma tebi. Ali pos​tat ćeš 226

www.balkandownload.org on ako po​đeš tim pu​tom sam.” Po​lo​ži dlan na kon​trol​nu plo​ču vra​ta. “Pa mi zato reci da os​ta​nem.” Kako joj to mogu do​pus​ti​ti? Ako mi dade srce, slo​mit ću ga. Moja je laž pre​ve​li​ka da bi se na njoj gra​di​la lju​bav. Kad bude ot​kri​la što sam, od​ba​cit će me. Čak i ako ona us​pi​je to pre​ži​vje​ti, ja neću. Po​gle​dam svo​je ruke kao da je od​go​vor u nji​ma. “Dar​‐ rowe. Reci mi da os​ta​nem.” Kad po​dig​nem po​gled, više je nema.

227

www.balkandownload.org

34.

Bra​ća po krvi Lor​no​vi iz​vi​đa​či uhva​te te​gle​ni​cu koja nosi na​mir​ni​ce Plinyje​voj flo​ti, okup​lje​noj u bli​zi​ni pos​ta​je Hil​da, zvjez​das​tog tr​go​vač​kog i ko​mu​ni​ka​cij​skog cen​tra na ru​bo​vi​ma as​te​ro​id​nog po​ja​sa iz​me​đu Mar​so​ve i Ju​pi​te​ro​ve or​bi​te. Pet​na​est sati skri​vam se s Roqu​eom, Vic​trom, Se​vrom, Hu​ja​ma, Te​le​ma​nu​so​vi​ma, Lor​nom, Mus​tang i Rag​na​‐ rom među ku​ti​ja​ma i san​du​ci​ma va​ku​um​ski pa​ki​ra​nih obro​ka s pro​tov​lak​ni​ma. Rag​‐ nar je zdro​bio prvi san​duk na koji je sjeo pa su se pa​ke​ti ra​su​li po​svu​da, a onda je oti​‐ šao iz vlaž​nog te​ret​nog pros​to​ra u hlad​nja​ču gdje je tem​pe​ra​tu​ra is​pod nule. Se​vro raz​re​že pet-šest pa​ke​ta i gric​ka ih ci​je​lim pu​tom, di​je​le​ći ih s Te​le​ma​nu​so​vi​‐ ma i Hu​ja​ma, dok Roque sje​di u kutu i raz​go​va​ra s Vic​trom. Mus​tang se nas​la​nja na Daxa i raz​mje​nju​je pri​če o Paxu s Ka​vaxom. Iz​bje​ga​va moj po​gled. Po​ku​šao sam se is​pri​ča​ti pri​je nego što smo se ukr​ca​li na taj brod, ali brzo me pre​‐ ki​nu​la. “Ne​maš se za​što is​pri​ča​va​ti. Odras​li smo lju​di. Ne​će​mo se du​ri​ti i pre​pu​ca​va​ti kao dje​ca. Ima​mo pos​la.” Te ri​je​či pos​ta​ju sve hlad​ni​je što ih više pre​me​ćem po mis​li​ma. Lorn me trk​ne čiz​mom. “Po​ku​šaj biti ma​nje očit, deč​ko. Pi​ljiš.” “Kom​pli​ci​ra​no je.” “Lju​bav i rat. Isti nov​čić. Su​prot​ne stra​ne, ja imam pre​vi​še bora i za jed​no i za dru​‐ go.” “Mo​žda ti rat udah​ne malo ži​vo​ta u sta​re kos​ti.” “Pa, proš​li mje​sec po​ku​šao sam s lju​bav​lju.” Prig​ne mi se bli​že. “Nije dje​lo​va​lo kao ne​kad.” “Pre​vi​še si is​kren, Lor​ne.” Mo​ram se na​smi​ja​ti. On ne​što pro​mr​si i bo​lje se na​mjes​ti na ku​ti​ja​ma glas​no ja​uk​nuv​ši kad mu ne​što kvrc​ne u le​đi​ma. “Zna​či, to je raz​log za sve ovo. Ti po​ma​žeš sta​rom Lor​nu da do​bi​je svo​ju por​ci​ju rata.” I da​lje se lju​ti, a i ne oče​ku​jem da pres​ta​ne. “Do​pus​ti mi da ti uz​vra​tim us​lu​gu. Da​nas će ključ​na stvar biti takt. Pre​to​ri, le​ga​ti i zas​tav​ni​ci koje po​ku​ša​vaš pri​do​bi​ti nisu bu​da​le. I ne trpe bu​da​le. Pliny im je dao do​bar ar​gu​ment. Us​kla​dio je nji​ho​ve in​te​re​se sa svo​ji​ma. Ti mo​raš uz​‐ vra​ti​ti na isti na​čin.” “Pliny je pi​ja​vi​ca”, od​go​vo​rim. “La​ž​lji​vac je isto ko​li​ko si ti po​šte​nja​či​na.” 228

www.balkandownload.org “I zato je opa​san. La​ž​ljiv​ci daju naj​bo​lja obe​ća​nja.” Lorn se po​igra pr​ste​nom koji pri​ka​zu​je gri​fo​na, za​ci​je​lo po​mis​liv​ši na tu zvi​jer i svo​je unu​ke, koji su na bro​do​vi​ma flo​te. S Euro​pe je odveo ci​je​lo svo​je ku​ćans​tvo, tri mi​li​ju​na lju​di svih boja. “Ni​sam ih mo​gao os​ta​vi​ti”, re​kao mi je kad sam ne​što pri​mi​je​tio o ve​li​či​ni nje​go​ve flo​te dok smo od​la​zi​li s vo​de​nog mje​se​ca. “Oc​ta​via bi doš​la i spa​li​la mi kuću dok nas nema.” Sto​ga su na​pus​ti​li svo​je leb​de​će gra​do​ve i kre​nu​li među zvi​jez​de. Ci​vi​li će se usko​ro odvo​ji​ti od moje flo​te i sa​kri​ti se neg​dje u bes​kraj​nom cr​nom sve​mi​ru iz​me​đu pla​ne​ta. Pre​‐ dvo​dit će ih nje​go​ve tri pre​ži​vje​le sna​he. “A iza Plinyja sto​ji i moć vr​hov​ni​ce”, nas​ta​vi Lorn. “Bit će ih te​ško na​go​vo​ri​ti da se pre​do​mis​le. Kad sam već kod vr​hov​ni​ce... pri​mi​je​tio sam da imaš ne​što nje​zi​no.” “Pax?” “Ne. Ma​nje. Ali ne puno ma​nje. Onog oka​lja​nog koji je bio tu.” “Rag​na​ra?” “Ako se to čudo tako zove”, kaže Lorn. “On se tako zove”, ka​žem ja. “Tre​bao je biti da​ro​van Ju​li​ije​vi​ma jer su iz​da​li Augus​tu​sa.” “Vi​dio sam ga jed​nom u are​ni u Ci​ta​de​li – stra​šan je kao oni stvo​ro​vi koji se skri​‐ va​ju u Euro​pi​nim mo​ri​ma.” “Mo​žda jest op​si​di​ja​nac, ali ipak je čo​vjek.” “Bi​olo​ški, mo​žda. Ali uz​go​jen je samo za jed​no. Ne​moj to za​bo​ra​vi​ti.” “Ti si lju​ba​zan pre​ma svo​jim slu​ga​ma. Oče​ku​jem da bu​deš lju​ba​zan i pre​ma mo​ji​‐ ma.” “Ja sam lju​ba​zan pre​ma lju​di​ma. Ru​ži​čas​ti, sme​đi, cr​ve​ni su lju​di. Tvoj Rag​nar je oruž​je.” “On je iz​a​brao mene. Alat​ke ne bi​ra​ju.” “Neka ti bude, ali mo​raš zna​ti po​s​lje​di​ce.” Lorn sleg​ne ra​me​ni​ma i pro​mrm​lja si još ne​što u bra​du. “Reci što že​liš reći.” “Uva​lit ćeš se u ne​vo​lje jer sma​traš da iz​u​ze​ci od pra​vi​la čine nova pra​vi​la. Da loša oso​ba može pos​ta​ti do​bra ako jed​nos​tav​no kaže da može ili ako jed​nos​tav​no uči​ni ne​‐ što do​bro dok je ti gle​daš. Lju​di se ne mi​je​nja​ju. Zato sam ubio ma​log Rat​ba. Na​uči tu lek​ci​ju sada, da je ne mo​raš uči​ti s no​žem u le​đi​ma kas​ni​je. Boje pos​to​je s raz​lo​gom. Re​pu​ta​ci​je pos​to​je s raz​lo​gom.” Prvi put uči​ni mi se ma​le​nim i sta​rim. Ne zbog bora. Nego zbog toga što go​vo​ri. On je re​lik​vi​ja. Mis​li po​put ovih nje​go​vih pri​pa​da​ju dobu koje že​lim uni​šti​ti. On ne može pro​mi​je​ni​ti svoj na​čin raz​miš​lja​nja. Nije vi​dio što sam ja vi​dio. Nije pro​ži​vio što sam ja pro​ži​vio. Nije imao Eo da ga gura, Ple​sa​ča da ga vodi, Mus​tang da mu uli​je​va nadu. Odras​tao je u Druš​tvu u ko​jem su lju​bav i po​vje​re​nje ri​jet​ki po​put tra​ve u pus​‐ ti​nji. A uvi​jek je že​lio obo​je. On je po​put čo​vje​ka koji sadi sje​men​ke, gle​da kako iz njih ras​tu sta​bla, a onda ih mu su​sje​di uvi​jek po​si​je​ku. Ovaj put bit će dru​ga​či​je. I ako 229

www.balkandownload.org sve do​bro za​vr​ši, vra​tit ću mu jed​nog unu​ka. “Jed​nom si me po​du​ča​vao, Lor​ne, i bo​lji sam čo​vjek zbog toga. Ali sada je vri​je​me da ja po​du​čim tebe. Lju​di se mogu pro​mi​je​ni​ti. Po​ne​kad mo​ra​ju pas​ti. Po​ne​kad mo​ra​‐ ju sko​či​ti.” Po​tap​šam ga po ko​lje​nu i oso​vim se na noge. “Pri​je nego što umreš, shva​tit ćeš da si po​gri​je​šio što si ubio Tac​tu​sa jer mu ni​kad nisi pru​žio pri​li​ku da po​vje​ru​je da je do​bar.”

Za​tek​nem Rag​na​ra kako leži na podu u hlad​nja​či, osje​ća​ju​ći se kao kod kuće u toj gor​koj stu​de​ni. Svu​kao je ma​ji​cu pa vi​dim zas​tra​šu​ju​će ku​to​ve nje​go​va te​to​vi​ra​na ti​‐ je​la. Po​svu​da rune. Za​šti​ta pre​ko leđa. Pa​kost pre​ko ruku. Maj​ka pre​ko grla. Otac pre​‐ ko sto​pa​la. Ses​tra na uši​ma. Za​go​net​ni cr​tež lu​ba​nje oka​lja​nih na licu. “Rag​na​re”, ka​žem sje​da​ju​ći. “Nisi baš za druš​tvo, je li?” On od​mah​ne gla​vom; bi​je​li konj​ski rep vi​ju​ga mu po podu. Gle​da me oči​ma na​lik na crne mr​lje, od​mje​ra me. Nje​go​ve dru​ge oči, te​to​va​že koje ima na kap​ci​ma, čud​ne su, sa zje​ni​ca​ma kao u zma​ja ili zmi​je, pa kad trep​ne, nje​go​va ži​vo​tinj​ska duša vidi svi​jet oko nje​ga. Sje​di​ni i gle​dam ga pi​ta​ju​ći se kako da mu ka​žem to što že​lim. Op​si​di​jan​ci su dru​‐ ga​či​ji od svih os​ta​lih boja. “Kad si mi pri​nio mr​lje, ve​zao si se uz mene. Što to tebi zna​či?” “To zna​či da se po​ko​ra​vam.” “Bez​u​vjet​no?” On ne od​go​vo​ri. “Kad bih ti re​kao da ubi​ješ svo​ju ses​tru ili bra​ta?” “Za​što me to pi​taš?” “Hi​po​tet​ski.” Ne ra​zu​mi​je taj po​jam ni kad mu ga objas​nim. “Čemu pla​ni​ra​ti?” upi​ta. “Ti pla​ni​raš. Ti od​lu​ču​ješ. Ja či​nim ili ne či​nim, nema pla​‐ ni​ra​nja.” Pom​no raz​miš​lja o slje​de​ćim ri​je​či​ma. “Smrt​ni​ci koji pla​ni​ra​ju umru ti​su​ću puta. Mi koji se po​ko​ra​va​mo umre​mo samo jed​nom.” “Što ti že​liš?” upi​tam ga. On se i ne po​mak​ne. “Tebi go​vo​rim, oka​lja​ni.” “Že​lim.” Za​hi​ho​će se. “Što zna​či že​lje​ti?” Pod​smi​jeh u nje​go​vu gla​su iz​vi​re iz mjes​‐ ta dub​ljeg od na​šeg bez​bož​nog svi​je​ta. On je ov​dje stra​nac jer mi uz​ga​ja​mo nje​go​vu vr​stu u kra​je​vi​ma pu​nim leda, ču​do​vi​šta i drev​nih bo​go​va. Do​bi​va​mo što smo pla​ti​li. “Ti to ne​ka​ko na​zo​veš, pa mis​liš da ja znam za to. Že​lje​ti.” “Ne​moj se igra​ti igri​ca sa mnom, pa ih se ja neću igra​ti s to​bom, Rag​na​re.” Dugo če​kam. “Mo​ram li se po​nav​lja​ti?” “Zlat​ni pla​ni​ra. Zlat​ni želi”, pro​gun​đa on po​la​ko. Zas​ta​ne iz​me​đu sva​ke re​če​ni​ce. “Že​lje​nje je tvo​ga srca ku​ca​nje. Mi od Sve​maj​ke ne že​li​mo. Mi se po​ko​ra​va​mo.” “Na ko​lje​ni​ma?” On ne od​go​vo​ri ni​šta, pa ja nas​ta​vim. “Pri​je si bio oko​van, Rag​na​‐ re. Sad te oko​vi ne spu​ta​va​ju. Onda... što ti že​liš?” On ne re​agi​ra. Duri li se? “Si​gur​no ne​što že​liš.” “Ti si mi strg​nuo tuđe oko​ve i po​ku​ša​vaš me ve​za​ti oko​vi​ma na​lik na tvo​je. Tvo​jim 230

www.balkandownload.org že​lja​ma. Tvo​jim sno​vi​ma. Ja ne že​lim.” Po​no​vi to. “Ja ne sa​njam. Ja sam oka​lja​ni. Sve​‐ maj​ka Smrt pre​do​dre​di​la me za is​pu​nja​va​nje nje​zi​nog obe​ća​nja.” Na licu mu ne či​tam ni​šta, ali osje​ćam da se duri. “Zar to nisi znao?” Pom​no ga pro​učim. “Pra​viš se glup​lji nego što za​pra​vo jesi.” “Do​bro.” Hi​tro se us​pra​vi u sje​de​ći po​lo​žaj, pri​je nego što se uop​će stig​nem od​mak​‐ nu​ti. Kr​vok​le​to je brz. Iz​va​di nož i ve​oma žus​tro po​re​že svoj dlan. “Kad sam ti pri​nio mr​lje, ve​zao sam se uza te. Za​uvi​jek. Do ni​šta​vi​la.” Znam da je to nji​hov obi​čaj. I znam kroz kak​ve je uža​se pro​šao da stek​ne ti​tu​lu oka​lja​nog. On nije čo​vjek od po​lo​vič​nih pri​se​ga i po​lo​vič​nih mje​ra. Biti op​si​di​ja​nac zna​či poz​na​va​ti pat​nju. Biti oka​lja​ni zna​či biti pat​nja. I to zato da bi se do​mo​gli je​di​‐ nog puta ko​jeg se mogu do​mo​ći u ži​vo​tu – slu​že​nja svo​jim zlat​nim bo​go​vi​ma, kao što sam ja, ako ima​ju to​li​ko sre​će. Mi im uzi​ma​mo jake. Sla​be im os​tav​lja​mo. Ša​lje​mo lju​‐ bi​čas​te da s po​mo​ću teh​no​lo​gi​je iz​vo​de pred​sta​ve s blje​ska​njem mu​nja po bre​žulj​ci​‐ ma. Po​si​je​mo glad, pa se spus​ti​mo s hra​nom. Ša​lje​mo im bo​le​šti​ne, pa ih usre​ći​mo žu​‐ ti​ma koji im iz​li​je​če bo​les​ne i oz​dra​ve sli​je​pe. Kle​sa​ri im po na​šem na​lo​gu si​pa​ju ču​‐ do​vi​šta u oce​ane, gri​fo​ne i zma​je​ve po pla​ni​na​ma. A kad ni​smo za​do​volj​ni, uni​šta​va​‐ mo im gra​do​ve bom​bar​di​ra​njem iz or​bi​te. Od sebe pra​vi​mo nji​ho​ve bo​go​ve. A onda ih do​vo​di​mo u svoj svi​jet da slu​že na​šim po​hlep​nim ci​lje​vi​ma. Mi že​li​mo. Oni se po​‐ ko​ra​va​ju. Kako bi Rag​nar ika​da mo​gao pos​ta​ti ono što ja tre​bam da bude? “Što ako ja že​lim da ti bu​deš slo​bo​dan?” On se trg​ne una​trag. U oči​ma mu je du​bo​ki strah. “Slo​bo​da uta​pa.” “Onda na​uči pli​va​ti.” Po​lo​žim mu ruku na go​le​mo rame. Mi​ši​ći po​put ka​me​nja is​‐ pod kože. “Ka​žem ti kao brat bra​tu.” “Mi ni​smo bra​ća, Sun​co​ro​đe​ni”, kaže on drh​ta​vim gla​som. “Ti si gos​po​dar. Zar ne ra​zu​mi​ješ? Ja se po​ko​ra​vam. Ti na​re​đu​ješ.” Od​go​vo​rim mu da je on mene iz​a​brao za gos​po​da​ra, a da ni​sam ja nje​ga uzeo, kao što mis​li. I on je, a ne ja, za​po​vi​je​dao na​pa​dač​kim ti​mom koji je za​uzeo brod Kel​la​na au Bel​lo​ne. On je to uči​nio. Nije tamo bilo zlat​nog koji bi ga vo​dio. Ni je​dan zlat​ni nije ga pro​gla​sio vo​dom. Ali to samo po sebi nije do​volj​no. Što bi mu Eo rek​la? Što bi re​kao Ple​sač? “Naša boja je ista”, ka​žem mu. On ne ra​zu​mi​je, pa se ja po​si​je​čem po pr​stu. Po​te​če cr​ve​na krv i ja je raz​ma​žem po cr​nim sim​bo​li​ma na nje​go​vim nad​la​ni​ca​ma, zna​ku nje​go​ve boje. Onda uz​mem nje​go​vu krv i raz​ma​že​ni​je po zla​tu na svo​jim nad​la​ni​ca​‐ ma. “Bra​ća. Od vode. Od mesa. Od zem​lje i na putu u zem​lju.” “Ne ra​zu​mi​jem”, kaže on upla​še​no; dos​lov​no se od​mi​če una​tra​ške od mene, sve dok ga ne sa​tje​ram u kut, kao malo di​je​te. “Mi ni​smo isti. Ti si od Sun​ca.” “Ni​sam. Ro​dio sam se pet​na​est cen​ti​me​ta​ra iz​nad bla​ta. Rag​na​re Vo​la​ru​se, os​lo​ba​‐ đam te iz svo​je služ​be, svi​đa​lo se to tebi ili ne. Ne do​pu​štam ti da bu​deš ve​zan. Ne do​‐ 231

www.balkandownload.org pu​štam ti da bu​deš vo​đen. Os​ta​ni u ovoj hlad​nja​či dok ne bu​deš čo​vjek do​volj​no da od​lu​čiš što že​liš. Mo​žeš si pu​ca​ti u gla​vu. Mo​žeš se na​s​mrt smrz​nu​ti. Samo iz​vo​li. No što god uči​nio, uči​nit ćeš to jer si ti tako oda​brao. Mo​žda ćeš od​lu​či​ti sli​je​di​ti mene. Mo​žda ćeš me od​lu​či​ti ubi​ti. Što god od​lu​čio, mo​raš od​lu​či​ti sam.” On zuri u mene oči​ma raz​ro​ga​če​nim od uža​sa. “Za​što?” za​tut​nji. “Za​što me po​ni​ža​vaš? Nit​ko, ni na ko​jem pla​ne​tu, ne bi od​ba​cio jed​nog oka​lja​nog. Ja iz​a​be​rem po​nu​di​ti sebe i ti plju​neš na mene. Što sam uči​nio?” “Kad nu​diš sebe, nu​diš i svo​ju bra​ću, i svo​je ses​tre, i svoj na​rod u rop​s​tvo.” “Ti ne znaš.” Rag​nar kipi. “Mi ži​vi​mo da bi​smo slu​ži​li. U su​prot​nom, zlat​ni će nas do​kraj​či​ti. Neće nas više biti. Vi​dio sam va​tru koja kiši s neba.” Pri​je ne​ko​li​ko sto​lje​ća, u Mrač​noj buni, zlat​ni su po​ubi​ja​li više od de​vet de​se​ti​na pri​pad​ni​ka nje​go​ve boje. Is​tri​je​bi​li su ih kao da se ra​di​lo o od​stre​lu po​pu​la​ci​je gra​be​ž​‐ lji​va​ca. To je je​di​na po​vi​jest za koju oni zna​ju. Ta koju smo im dali. Strah. “Oni vam taje po​vi​jest ljud​skog roda, Rag​na​re. Zlat​ni vas uče da ste odu​vi​jek bili ro​bo​vi. Op​si​di​jan​ci pos​to​je da bi slu​ži​li, ubi​ja​li. Ali pri​je zlat​nih pos​to​ja​lo je vri​je​me kad su lju​di bili slo​bod​ni.” “Svi lju​di?” upi​ta on. “Svi lju​di. Vi se nis​te ro​di​li da bis​te slu​ži​li zlat​ni​ma.” “Ne”, za​gr​mi on. “Ti me is​ku​ša​vaš. Ma​miš me. Već sam to vi​đao. Vi​đao sam laž​ne ri​je​či smiš​lje​ne da za​va​ra​ju. Ja znam, mi zna​mo ri​je​či is​ti​ne. Maj​ke nas ih uče. ‘Boji se lju​di od zla​ta i slu​ži im. Ili će se oni spus​ti​ti sa že​lje​zom s neba. Zlat​ni će te za​su​ti va​‐ trom Sun​co​ro​đe​nih. Jer oni nisu ve​za​ni lju​bav​lju. Nisu ve​za​ni stra​hom. Nisu ve​za​ni za zem​lju, nego za nebo i Sun​ce. Stre​pi od lju​di od zla​ta i slu​ži im.’“ “Ja im ne slu​žim.” “Kad si ti je​dan od njih.” “A što kad bih ti re​kao da ni​sam?” On me gle​da. Ne od​go​va​ra. Ne mrda. Ni​šta. Samo zbu​nje​nost. Pa mu onda ka​žem. Ka​žem mu u toj hlad​nja​či ono što je Ple​sač meni re​kao u pen​t​ha​usu. Pre​va​re​ni smo. “Imao sam ženu”, is​pri​čam mu. “Uze​li su mi je. Obje​si​li su je. Na​tje​ra​li su me da je po​vu​čem za noge kako bih joj slo​mio vrat, da ne pati. Na​kon toga sam se ubio jer sam je po​ko​pao i pus​tio ih da po​bi​je​de. Pus​tio sam ih da me obje​se. Uta​pao sam se u tuzi.” Is​pri​čam mu kako su Si​no​vi doš​li po mene. “I Ares mi je dao dru​gu pri​li​ku, istu tak​vu pri​li​ku kak​vu ti sada imaš da ne​što uči​niš. Mi smo ro​bo​vi već se​dam​s​to go​di​na, Rag​na​re. Tvoj na​rod. Moj na​rod. Drže nas u mra​ku. Ali doći će dan kada ćemo iz​a​ći na svje​tlo. Neće doći za​hva​lju​ju​ći nji​ho​voj mi​los​ti. Neće doći za​hva​lju​ju​ći sud​bi​ni. Doći će kada do​bri lju​di us​ta​nu i od​lu​če slo​‐ mi​ti oko​ve. Mo​raš iz​a​bra​ti sam. Ho​ćeš li iz​a​bra​ti te​žak put? Ho​ćeš li iz​a​bra​ti da mi bu​‐ deš pri​ja​telj? Ho​ćeš li us​ta​ti sa mnom? Ili ćeš iz​a​bra​ti uta​ba​ni put i pus​ti​ti da ti maj​ka, 232

www.balkandownload.org otac, ses​tre i bra​ća umru ni​kad ne saz​nav​ši da je pos​to​ja​la pri​li​ka za ne​što dru​go?” Na​kon toga odem. Ne za​tra​žim da mi se za​ku​ne da će šu​tje​ti. Ne za​tra​žim od​go​vor. Ni Ple​sač ga nije za​tra​žio od mene. Mo​rao sam od​lu​či​ti. Da nije bilo tako, da me si​lom na​tje​rao na to, onda bih do sada već ti​su​ću puta odus​tao. Ro​bo​vi ne​ma​ju hra​brost slo​‐ bod​nih lju​di. Zbog toga zlat​ni lažu ni​žim cr​ve​ni​ma i uvje​ra​va​ju ih da su hra​bri. Zbog toga lažu op​si​di​jan​ci​ma i uvje​ra​va​ju ih da je čas​no slu​ži​ti bo​go​vi​ma. To je lak​še od is​‐ ti​ne. No po​treb​na je samo jed​na is​ti​na da se uru​ši ci​je​lo kra​ljev​s​tvo od laži. Rag​nar mi se mora pri​dru​ži​ti jer samo cr​ve​ni neće biti do​volj​ni.

233

www.balkandownload.org

35.

Vri​je​me za čaj Naša krin​ka, te​gle​ni​ca, iz​dr​ži to​kom pri​bli​ža​va​nja flo​ti kod pos​ta​je Hil​da, pre​ma pri​‐ jaš​njem Augus​tu​so​vu, a sada Plinyje​vu boj​nom bro​du. Invic​tu​su. Br​zo​Kril​ci tiho pre​‐ le​te kraj nas i za​tra​že pris​tup​ne ši​fre. Naš pi​lot po​ša​lje im ši​fre i oni nas do​pra​te do pro​ce​si​je te​ret​nih bro​do​va koji se sli​je​va​ju u Invic​tu​sov han​gar, na​lik tr​go​vač​koj ka​ra​‐ va​ni po​re​da​noj pred ve​li​kim dve​ri​ma pus​tinj​ske tvr​đa​ve. Dok pris​ta​je​mo, to​po​vi nas drže na ni​ša​nu. Sle​ti​mo uz muk​li uda​rac. Pi​lot otvo​ri straž​nja vra​ta pa sa svo​ji​ma is​ko​čim iz bro​da na pod han​ga​ra. Umjes​to da poz​dra​vi sme​đe no​sa​če koje je vje​ro​jat​no oče​ki​va​la, na​‐ ran​čas​ta luč​ka rad​ni​ca po​dig​ne po​gled s da​ta​pa​da i ugle​da rat​nu dru​ži​nu u pu​noj boj​‐ noj opre​mi. Na​oru​ža​ne do zuba. Bez ok​li​je​va​nja sjed​ne po​ka​zu​ju​ći da ne želi ima​ti ni​‐ šta s tim. Se​vro se na​smi​je i po​tap​ša je po gla​vi. “Mu​dri​ja od zlat​nih.” Han​gar je pun bro​do​va pos​la​ga​nih ukrug. Svje​tla bli​je​šte s vi​so​kog stro​pa. Na​ran​‐ čas​ti i cr​ve​ni vr​z​ma​ju se uoko​lo. Pla​me​ni​ci za za​va​ri​va​nje cvr​če po brod​skim opla​ta​‐ ma. Lju​di viču jed​ni na dru​ge. Moji pri​ja​te​lji idu za mnom kroz han​gar pre​ma di​za​li​‐ ma ko​ji​ma mo​že​mo pris​tu​pi​ti dru​gim di​je​lo​vi​ma bro​da. A dok ho​da​mo, ti​ši​na se širi oko nas kao šum​ski po​žar. Pla​me​ni​ci za za​va​ri​va​nje pres​ta​ju cvr​ča​ti. Lju​di se više ne do​vi​ku​ju. Samo bu​lje. Ja pa​ra​di​ram na čelu, za​jed​no s Lor​nom. Mus​tang i Ka​vax au Te​le​ma​nus idu nam sa stra​ne. Pra​ti nas Roque sa Se​‐ vrom i Daxom. Za​tim ide Vic​tra s Hu​ja​ma. A onda, iza svih njih, na​lik na bli​je​dog, ori​ja​škog pas​ti​ra, sli​je​di nas Rag​nar. U hlad​nja​či nam se od​lu​čio pri​dru​ži​ti. Raz​mi​je​ni​mo po​gled, on jed​nom kim​ne i ja znam da imam no​vog ge​ne​ra​la za po​bu​nu. Pu​cam od sa​mo​po​uz​da​nja. Ni jed​na duša ne po​ku​ša nas za​us​ta​vi​ti, iako po na​šim odi​je​li​ma zna​ju da ni​smo doš​li na mi​rov​ne pre​go​vo​re. Moj je ok​lop crn. S ugra​vi​ra​nim la​vo​vi​ma koji riču. Pre​ko nje​ga ti​tra tan​ki pul​s​ni štit. Na li​je​voj ruci uklju​če​na mi je egi​da čija ne​pro​zir​na pla​va po​vr​ši​na upi​ja svje​tlost. Bi​je​la bri​tva omo​ta​na mi je oko ruke. Čiz​me nam trup​ka​ju kao tuča po me​tal​nim po​do​vi​ma. Po​ša​ljem Oblu​tak da sa svo​jim odre​di​ma ze​le​nih 234

www.balkandownload.org sru​ši brod​ski ko​mu​ni​ka​cij​ski sus​tav. Neki nas ba​kre​ni ugle​da i po​ku​ša glu​mi​ti da se igra na da​ta​pa​du. Rag​nar mu se pri​kra​de i do​tak​ne mu rame do​volj​no snaž​no da ga po​gu​ra na ko​lje​na. “Ne​moj.” Uđe​mo u di​za​lo i u utro​bu bro​da bez ijed​nog is​pa​lje​nog hica. Pop​ne​mo se na prvu pa​lu​bu iz​nad za​po​vjed​ne ra​zi​ne. Vra​ta se otvo​re i na​đe​mo se li​cem u lice s odre​dom si​vih ma​ri​na​ca. “Ka​pe​ta​ne, odvest ćete Vir​gi​ni​ju au Augus​tus u stro​jar​ni​cu”, obra​tim se si​vo​me. On po​gle​dom pro​ci​je​ni oz​bilj​nost si​tu​aci​je, ko​le​ba se samo tre​nu​tak i onda sa​lu​ti​ra. Kad kre​nu la​ga​nim tr​kom, nje​go​vi zbu​nje​ni lju​di pođu za Mus​tang i Te​le​ma​nu​so​vi​ma. Brod​ski alarm za​tu​li. Huje odu pre​ma mo​to​ri​ma i sus​ta​vi​ma za odr​ža​va​nje ži​vo​ta, a moja gru​pa nas​ta​vi se pe​nja​ti još tri kata; ne ide​mo na za​po​vjed​nu pa​lu​bu, gdje Pliny ugoš​ću​je svo​je nove sa​vez​ni​ke, nego u brod​ski za​tvor. Roque, Vic​tra, Lorn, Se​vro i Rag​nar pro​đu kroz vra​‐ ta i svla​da​ju stra​ža​re pri​je nego što ja uop​će uđem. Za​tvo​re​ni​ci, če​tr​de​se​tak Augus​tu​su oda​nih ne​nad​maš​nih, za​to​če​ni su u ma​lim će​li​‐ ja​ma od du​ros​tak​la. Se​vro pro​la​zi kraj sva​ke i u hodu os​lo​ba​đa lju​de da​ta​klju​čem. “Za​hva​li​te Kos​cu”, go​vo​ri on sva​ko​me i po​no​vi to če​ti​ri puta ne​koj jako. vi​so​koj, sta​roj ne​nad​maš​noj, sve dok ona na​po​kon ne shva​ti da neće iz​a​ći ako ne pri​hva​ti tu nje​go​vu igri​cu. Svi ko​lu​ta​ju oči​ma i za​hva​lju​ju. “Kako si ti do​bra, ab​nor​mal​no vi​so​ka i ofu​ca​na ne​nad​maš​na. Od​lič​no”, kaže Se​vro i pus​ti ženu van. “Lor​ne! Mo​žda sam ti na​‐ šao druš​tvo za kre​vet.” Zas​ta​ne kad dođe do Ša​ka​lo​va stak​le​nog ka​ve​za. “Što li si to ugle​da​lo, oko moje malo?” ve​se​lo će Se​vro. “Če​kaj! Opet imam dva!” “Pus​ti me van”, bez​iz​ra​žaj​no od​vra​ti Ša​kal. “Neću igra​ti tvo​ju igri​cu, Go​bli​ne.” “Za​hva​li Kos​cu. A ja se zo​vem Se​vro. Znam da znaš.” Ša​kal za​ko​lu​ta oči​ma. “Hva​‐ la, Ko​sac.” “Nak​lo​ni se kao do​bar slu​ga.” “Neću.” “Daj ga samo pus​ti van”, za​gun​đa Lorn. “Mora igra​ti moju igru!” kaže Se​vro. “Gov​nar neće iz​a​ći sve dok je li​je​po ne odi​gra. Dat ću mu jed​nu za​go​net​ku umjes​to toga. Što imam u dže​pu?” Igra već i mene za​ma​ra, pa nje​mu iza leđa po​ka​žem na svo​je oko. “Oko”, kaže Ša​kal. “Mr​k​lo sra​nje, tko mu je re​kao?” Roque uzme ključ Se​vru iz ruke i pri​je​đe nji​me po kon​zo​li će​li​je. Ša​kal nam se pri​‐ klju​či. “Odras​ti, Se​vro”, pro​mrm​lja Roque. “Koji je tebi vrag?” upi​ta Se​vro. “Iona​ko mo​ra​mo sve po​la​ko. Ne mo​žeš mi dati da se malo za​bav​ljam?” Mo​ra​mo po​la​ko zato da bi se Pliny sti​gao upla​ši​ti. Si​gur​no sum​nja u oda​nost ve​ći​‐ ne po​sa​de. Ali ne​dvoj​be​no ima i kon​tin​gent pod​mi​će​nih voj​ni​ka na bro​du. Naj​vje​ro​‐ jat​ni​je pla​će​ni​ka. Sa​krit će se iza njih kao iza šti​ta. 235

www.balkandownload.org “Gdje ti je otac?” upi​tam Ša​ka​la. “Ne znam”, kaže on. “Ne vje​ru​jem da je na bro​du. Ses​tra je sti​gla do tebe živa i zdra​va?” “Naš​la nas je.” “Do​bro”, kaže on i brzo se okre​ne poz​dra​vi​ti Lor​na. “Dra​go mi je, Ar​co​se. Otac mi je za​bra​nio da či​tam o va​šim po​dvi​zi​ma kad sam bio mali. Ipak sam us​pio. Pri​če Sta​‐ rog Ka​me​nog dr​ža​le su me bu​dim du​bo​ko u noć.” “Kao i mene tvo​ja dje​la na Ins​ti​tu​tu”, uz​vra​ti Lorn upu​tiv​ši la​ga​ni osmi​jeh meni. “Bilo me strah sklo​pi​ti oči na​kon što sam po​gle​dao tvo​ju kam​pa​nju.” Ša​kal se za​smi​ju​lji. “Iz​gle​da da je tvo​ja mi​si​ja na Euro​pi bila us​pješ​na, Dar​rowe.” “Pos​ta​vi​li su zam​ke kao što smo se i na​da​li. A Aja je po​bje​gla.” “Haj​de​mo onda ri​je​ši​ti ovaj pro​blem i nas​ta​vi​ti svoj rat.” Roque gle​da malo mene, malo nje​ga, mo​žda pri​mje​ću​ju​ći fa​mi​li​jar​nost s ko​jom raz​go​va​ra​mo je​dan s dru​gim. Opet ne​što što mu ni​kad ni​sam re​kao. Jaz se pro​du​bi. Na​đe​mo se s Mus​tang u kan​ti​ni za niže boje u vri​je​me ruč​ka. Sto​ti​ne na​ran​čas​tih luč​kih rad​ni​ka i elek​tri​ča​ra dru​že se s cr​ve​nim tvor​nič​kim rad​ni​ci​ma i sme​đim čis​ta​či​‐ ma. Ža​mor raz​go​vo​ra i zve​ket plas​tič​nih plad​nje​va po me​tal​nim sto​lo​vi​ma za​mre čim Rag​nar uđe u kan​ti​nu. Mr​tva ti​ši​na, iz​u​zev jed​nog pre​vi​še uz​bu​đe​nog sme​đeg, koji za​‐ vri​šti iz pet​nih žila. Nje​go​vi dru​go​vi brzo mu pre​kri​ju usta. Rag​nar sta​ne na​sred pros​to​ri​je i po​mak​ne je​dan stol, ne pri​če​kav​ši da lju​di ni​žih boja us​ta​nu. Iš​ču​pa ga iz me​tal​nih vi​ja​ka i uz škri​pu ga po​vu​če po me​tal​nom podu, dok ovi i da​lje sje​de na pri​č​vr​š​će​nim klu​pa​ma. Ne​po​mič​ni su, go​le​mih i pres​trav​lje​nih oči​ju i pot​pu​no zbu​nje​ni pri​zo​rom mog ljud​stva od pe​de​se​te​ro zlat​nih. Te​le​ma​nu​so​vi se pri​dru​že Rag​na​ru; otac i sin za​jed​no nose kruž​nu me​tal​nu na​pra​‐ vu pro​mje​ra dva me​tra i de​be​lu je​dan me​tar – po koju su i otiš​li u stro​jar​ni​cu. Ruke su im pre​kri​ve​ne ok​lo​pom, ali vrat​ne vene na​brek​le su im od nje​zi​ne te​ži​ne. Mus​tang ih na​vo​di gle​da​ju​ći u da​ta​pad. “Ov​dje”, kaže. Oni je spus​te tamo gdje im ona po​ka​že. Sli​je​de sivi koji do​ne​su go​le​mi aku​mu​la​tor i od​lo​že ga na obliž​nji stol. “Huje, daj​te malo buke”, iz​go​vo​rim u kom. “Par​don. Is​pri​ča​vam se. Opros​ti​te”, kaže Oblu​tak raz​ma​hav​ši se buc​mas​tim ru​ka​ma. Uzme ka​bel koji ide iz aku​mu​la​to​ra i uklju​či ga u disk. Brod​ski zvuč​ni​ci oži​ve uz puc​ke​ta​nje. “Pliny”, mi​lo​zvuč​no za​zo​ve je​dan glas. Po​‐ gle​dom po​tra​žim Se​vra i ugle​dam ga na ter​mi​na​lu s dvo​je ze​le​nih. “Se​vro!” pras​ne​mo i Mus​tang i ja. On po​dig​ne prst da​ju​ći nam znak da pri​če​ka​mo. “Na komu je”, is​kre​no is​pa​li je​dan ze​le​ni. “Samo malo.” “Dra​gi Pliny”, za​pje​vu​ši Se​vro pu​tem koma.

“Ako ti srce lupa jako, a no​gom ide mo​kra pru​ga, 236

www.balkandownload.org to je jer ti Ko​sac sti​že u na​pla​tu ma​log duga.” Ot​pje​va to tri​put, a onda Rag​nar baci stol na kon​zo​lu. Iz nje frc​nu is​kri​ce. Se​vro po​la​ko po​dig​ne po​gled na stol koji mu visi iz​nad gla​ve. Pro​ma​šio ga je za ne​ko​li​ko cen​ti​me​ta​ra. Se​vro se stre​lo​vi​to okre​ne. “Koja tebi mr​k​la usra​na smrd​lji​va da​ska fali, pla​nin​ski tro​le živ​ča​ni?!” “Rima... hrg​n​n​n​gh”, oz​lo​je​đe​no za​kr​klja Rag​nar. “Ti si ga na​šao”, pro​mrm​lja mi Mus​tang kad se po​gle​da​mo. “Ko​jeg?” upi​tam ja dok Se​vro kune oka​lja​nog svim slo​že​‐ nim po​gr​da​ma koje zna. Uz kruks pri​de. “Ci​ju​češ kao... kao pile”, uz​vra​ti mu Rag​nar. “Ne može on mene vri​je​đa​ti”, užas​ne se Se​vro. Po​gle​da u mene. “Kon​tro​li​raj ga.” Ope​rem ruke od toga. “Ako smi​jem pred​lo​ži​ti da nas​ta​vi​mo”, uba​ci Lorn. “Do​bro. Oz​bilj​na lica, svi.” Ka​ci​ge nam is​kliz​nu iz ok​lo​pa i pre​kri​ju gla​ve. Na di​gi​‐ tal​nom ekra​nu vi​dim to​plin​ska oči​ta​nja i ra​zi​nu ener​gi​je. “Na​pu​ni je”, ka​žem Mus​‐ tang. Ona uklju​či ter​mal​nu bu​ši​li​cu. Ta na​pra​va slu​ži za pro​bi​ja​nje vanj​ske opla​te bro​da kako bi nas​ta​la do​volj​no ve​li​ka rupa da se kroz nju ukr​ca na​pa​dač​ki tim. Bu​še​nje poda u bro​du nije ni​šta u od​no​su na to. I samo smo je​dan kat iz​nad za​po​vjed​nih pros​‐ to​ri​ja. Sko​čim na bu​ši​li​cu. Sve je u gi​ba​nju, i u pak​la​ra, i u voj​nim ak​ci​ja​ma, i u ži​vo​tu. Ideš da​lje i neka ti se net​ko samo usu​di sta​ti na put. “Znaš ono što sam ti pri​je re​kao”, obra​ti mi se Lorn. “Ono o tak​tu?” upi​tam ja. On se zlo​čes​to na​smi​je iza bra​de. “Tri​skaš takt. Pres​tra​vi ih.” Po​gle​dam Mus​tang. “Pali.” Ona pri​tis​ne gumb. Bu​ši​li​ca se za​ža​ri cr​ve​no. Vru​ći​na zra​či gore u mene. Siri se po pođu. Lju​di ni​žih boja utek​nu os​tav​lja​ju​ći hra​nu i bje​že​ći iz pros​to​ri​je, dok pod tone i topi se po​put pi​je​ska u pješ​ča​nom satu. Bu​ši​li​ca pro​pad​ne kroz pa​lu​bu koja se ci​je​di u za​po​vjed​nu pros​to​ri​ju, za​jed​no sa mnom koji ja​šem na njoj. Opet sam pak​lar, ma​kar i samo na tre​nu​tak. Tres​ne po​sred Augus​tu​so​va ve​li​kog dr​ve​nog sto​la, pro​bi​je ga, uda​ri po​put me​te​ora u mra​mor​ni pod i nas​ta​vi ga to​pi​ti. Bri​tvom pre​si​je​čem ka​bel i us​pra​vim se usred dima, pare i pla​me​no​va koji buk​te na za​pa​lje​nom sto​lu. U mene zuri sto​ti​nu zlat​nih čla​no​va Druš​tva. Pre​to​ri, le​ga​ti, ju​di​ci​ja​ri i vi​te​zo​vi moć​nih kuća sto​je is​u​ka​nih bri​tvi. Svi oni pri​je su bili oda​ni Augus​tu​su. Sad svi slu​ša​‐ ju Plinyja. Okre​ću se kako vje​tar puše, što bi se rek​lo. A tu je i on, na čelu du​gač​kog sto​la i sve bi​je​di u licu. Li​je​pi, pa​met​ni Pliny. Ima 237

www.balkandownload.org još samo jed​no oko, a umjes​to dru​gog nosi pri​vre​me​nu bi​onič​ku za​mje​nu. Nje​mu zdes​na sje​di jed​na fu​ri​ja, po​li​ti​čar​ka Mo​ira. U us​po​red​bi s Ajom, ona je pe​ci​vo od lis​‐ na​tog ti​jes​ta. No nje​zin mili osmi​jeh dvos​tru​ko je kob​ni​ji od bri​tve nje​zi​ne ses​tre. Kraj nje je je​dan olim​pij​ski vi​tez, vi​tez olu​je, s Ja​pan​skog oto​čja na Zem​lji. “Ku​mo​vi!” rik​nem kroz po​ja​či​vač gla​sa u ka​ci​gi. “Do​šao sam po Plinyja.” Sko​čim s bu​ši​li​ce i uvu​če​ni ka​ci​gu na​trag u ok​lop da mi vide lice. Kre​nem pre​ma nje​mu. Moji pri​ja​te​lji pris​ti​žu kroz rupu. Prvi Ar​cos. Onda Mus​tang i Se​vro. “Re​kao si da je mr​tav!” za​re​ži net​ko meni sli​je​va, na​po​la is​u​ka​ne bri​tve. “Lorn au Ar​cos?” pro​mrm​lja net​ko dru​gi. Nje​go​vo ime pro​hu​ji uoko​lo dok Se​vro i Roque za​tva​ra​ju ulaz​na vra​ta u pros​to​ri​ju. “I KA​VAX AU TE​LE​MA​NUS!” grom​ko za​ur​la Ka​vax kad sle​ti. Valj​da je i Pax to mo​rao neg​dje na​uči​ti. “Ko​sac nije mr​tav”, kaže Mus​tang sko​čiv​ši s bu​ši​li​ce na pod. “Ni​sam ni ja. Nije ni moj brat. I doš​li smo po ono što pri​pa​da na​šem ocu.” Ovi ne​nad​maš​ni ne zna​ju što da uči​ne. “La​ž​ljiv​ci!” vik​ne Pliny. “Iz​da​li ste nad​gu​ver​ne​ra. Uhva​ti​te iz​da​ji​ce!” Lorn jed​nos​tav​no iz​ja​vi: “Ako se itko pri​bli​ži Dar​rowu na ma​nje od dva me​tra, ubit ću sve u pros​to​ri​ji.” Čini se da baš i ne žude za time ga na​tje​ra​ju da sta​ne iza svo​jih ri​je​či. Lju​di iz​me​đu ko​jih pro​la​zim ska​ču una​trag. Lo​mo​va re​pu​ta​ci​ja krči mi put rav​no do Plinyja. Ne zas​taj​ku​jem. “Pliny”, ka​žem. “Mo​ra​mo raz​go​va​ra​ti.” “Ubij​te ga!” vris​ne Pliny. “Ubij​te Kos​ca.” Neki mla​dić na​sr​ne na​pri​jed i skljo​ka se kad ga su​sjed ubo​de u leđa. Su​sjed plaš​lji​vo po​gle​da Lor​na. “Dva ci​je​la tri me​tra”, kaže Lorn. “Uma​lo.” “Ubij​te ga!” dere se Pliny uza​lud. “On je samo dje​čak!” Pro​go​vo​rim tiho, ali svi me čuju. “Pliny au Ve​lo​ci​to​re, iz​dao si nad​gu​ver​ne​ra Nera au Augus​tu​sa. Sko​vao si za​vje​ru da mu uni​štiš kuću, na silu se ože​niš nje​go​vom kće​ri, ubi​ješ mu sina, a nje​ga pre​daš vr​hov​ni​ci, koja se okre​nu​la pro​tiv nje​ga. Tvoj te gos​po​dar uz​di​gao, a ti si ga po​ku​šao sru​ši​ti. Iz​dao si nje​go​vo po​vje​re​nje radi osob​nog do​bit​ka. Što je naj​go​re, nisi us​pio.” “Za​us​ta​vi​te ga!” Pliny već vri​šti, div​ljač​ki ma​šu​ći ru​ka​ma. “Mo​ira!” Mo​ira ne​što šap​ne vi​te​zu olu​je i obo​je za​ko​ra​če u stra​nu. “Ti tre​baš biti mr​tav”, pro​mrm​lja Pliny. “Aja je rek​la da će te ubi​ti na Euro​pi.” “A koga poz​na​ješ tko bi mene mo​gao ubi​ti?” ka​žem to​nom u ko​jem ras​te onaj smi​‐ ješ​ni bi​jes zlat​nih, kako bih os​ta​vio do​jam na te glad​ne duše. “Ša​kal nije us​pio. An​to​‐ nia au Se​ve​rus-Ju​lii nije us​pje​la. Prok​to​ri Apo​lon i Ju​pi​ter nisu us​pje​li. Ca​ssi​us au Bel​‐ lo​na nije us​pio. Kar​nus nije us​pio. Cag​ney nije us​pje​la. Aja au Grim​mus i nje​zi​ni pre​‐ to​ri​jan​ci nisu us​pje​li.” Krv​nik koji me obje​sio nije us​pio. Rud​ni​ci i ja​mi​čar​ke nisu us​‐ 238

www.balkandownload.org pje​li. “A sad ni ti ne us​pi​je​vaš.” Tad su​nem na​pri​jed brže od ja​mi​čar​ke koja na​pa​da i pljus​nem ga po licu. On se na​kri​vi u nas​lo​nja​ču po​put lis​ta na vje​tru i pos​tran​ce se pre​vr​ne na jed​nu zlat​nu koja je sta​la u stra​nu. Ona plju​ne na nje​ga i po​mak​ne se pre​ma meni. “Ti si crv koji je mis​lio da je zmi​ja samo zato što gmi​že. Ali tvo​ja moć nije bila stvar​na, Pliny. Sve je to bio san. Sad je vri​je​me za bu​đe​nje.” Pliny se usko​pr​ca na noge i po​ku​ša uz​mak​nu​ti od mene. Ina​če pom​no za​češ​lja​na kosa sva mu je raš​ču​pa​na, a des​ni mu se obraz cr​ve​ni i na​ti​če. Okre​nem ga oko osi i po​nov​no ga pljus​nem, jače. Pres​tra​šen je. Ne zna što da uči​ni. Nje​ga op​si​di​jan​ci nisu iz​vuk​li iz kre​ve​ta i pre​mla​ti​li prvi dan na Ins​ti​tu​tu. Nije ja​hao pla​ža​ma sko​re​nim od sni​je​ga na čelu na​oru​ža​ne čete. Nije umi​rao od gla​di. Sto​ga se sad može samo ba​tr​ga​ti i pla​ka​ti. Zgra​bim ga i po​dig​nem vi​so​ko u zrak. Ali više ga ne tu​čem. Neću upro​pas​ti​ti ovaj tre​nu​tak okrut​noš​ću, kao što bi to uči​ni​li Kar​nus ili Ti​tus. Moje je oruž​je moja su​pe​ri​‐ or​nost. Od​lo​žim Plinyja na​trag u nad​gu​ver​ne​rov sto​lac. Po​pra​vim mu broš u obli​ku vre​ten​ca. Za​gla​dim mu kosu po​put njež​ne maj​ke. Po​tap​šam ga po su​za​ma umr​lja​nu obra​zu i is​pru​žim ruku na ko​joj no​sim svoj pr​sten Mar​so​ve kuće. On ga po​lju​bi a da ja i ne za​tra​žim. “Zbo​gom, Pliny. Pre​pu​štam te tvo​jim pri​ja​te​lji​‐ ma.” Kre​nem van, pra​ćen po​gle​di​ma svih tih ne​nad​maš​nih, na​pu​šta​ju​ći Plinyja. Za​ču​‐ jem hr​skav zvuk i ne okre​nem se jer znam kako zvu​či ubi​ja​nje bri​tvom. Nisu ni​ma​lo pri​če​ka​li. Pliny je za​bo​rav​ljen. Pri​sut​ni ne​nad​maš​ni sa​lu​ti​ra​ju mi uda​ra​ju​ći se po pr​si​ma. Ču​do​vi​šta. Okre​ću se kako vje​tar puše, tra​že​ći moć. No ne ra​zu​mi​ju da se moć ne mi​je​nja. Moć je pos​to​ja​‐ na. Ona je pla​ni​na, ne vje​tar. Kad se mi​je​njaš tako brzo, gu​biš po​vje​re​nje. A po​vje​re​‐ nje je ono što me odr​ža​lo na ži​vo​tu. Po​vje​re​nje u moje pri​ja​te​lje i nji​ho​vo po​vje​re​nje u mene. Vr​hov​ni​ca to zna. Zbog toga je bli​ska sa svo​jim fu​ri​ja​ma. One bi dale ži​vot za nju, kao i moji pri​ja​te​lji za mene. Jer, na kra​ju kra​je​va, što će ti sva moć na svi​je​tu ako te naj​bli​ži pri​ja​te​lji mogu iz​da​ti? Vr​hov​ni​čin otac shva​tio je to kad mu je kći odru​bi​la gla​vu. Pliny je to na​učio po ci​je​nu vlas​ti​ta ži​vo​ta. Ja sam za​bo​ra​vio na to, uda​ljio sam se od pri​ja​te​lja i zbog toga go​to​vo iz​gu​bio sve kad se Tac​tus osje​tio za​sje​nje​no i otu​‐ đe​no od mene kao od svo​je bra​će. Zbog toga sam po​čeo is​po​čet​ka s Vic​trom, zbog toga sam Rag​na​ru re​kao is​ti​nu, zbog toga mo​ram iz​gla​di​ti stva​ri s Lor​nom i Roqu​‐ eom. Cr​ve​ni će do​bi​ti pri​li​ku upra​vo zbog po​vje​re​nja. Naše lju​de vežu pje​sma i ples i obi​te​lji i bli​skost. A ovi su lju​di sa​vez​ni​ci samo zato što mis​le da mo​ra​ju. Sad kad ih gle​dam, znam da su to​li​ko tvr​di i kru​ti da će se slo​mi​ti i po​raz​bi​ja​ti jed​‐ ni dru​ge, i to ne zbog mene, nego zbog toga kak​vi su. Leb​dim u gra​vi​ta​cij​skim čiz​ma​ma i zas​ta​nem reći: “Re​ci​te svi​ma koje za​ni​ma da 239

www.balkandownload.org Ko​sac plo​vi na Mars. I pri​zi​va že​ljez​nu kišu.”

240

www.balkandownload.org

36.

Knez rata “Moć je kru​na koja jede gla​vu”, re​kao mi je Ša​kal dok smo pla​ni​ra​li inva​zi​ju. Pri​tom je mis​lio na Oc​ta​vi​ju. No is​ti​na seže i da​lje od nje. Zlat​ni su moć​ni već jako dugo. Gle​daj kako se po​na​ša​ju. Gle​daj što žele. Gra​be pri​li​ku za rat. Pris​ti​žu iz​bli​za, iz​da​le​‐ ka; po​hr​le se pri​dru​ži​ti svo​jim bro​do​vi​ma mo​joj ar​ma​di čim čuju da sam po​zvao na že​ljez​nu kišu, prvu na​kon dva​de​set go​di​na. Tu sam vi​jest pro​ši​rio pre​ko Ša​ka​la, za​jed​‐ no sa snim​kom Plinyje​va pada. Mno​gi od njih dru​go​ro​de​ni su si​no​vi i kće​ri, oni koji neće nas​li​je​di​ti po​sje​de svo​jih ro​di​te​lja. Rat​ni hu​ška​či, du​elis​ti, sla​vo​hlep​ni. I sva​ki do​vo​di svo​je sive i op​si​di​jan​ske slu​ge. Svje​to​vi Druš​tva sus​pre​žu dah u oče​ki​va​nju toga što će se da​nas do​go​di​ti. Ako iz​gu​bi​mo, vr​hov​ni​ca vla​da da​lje. Ako po​bi​je​di​mo – to​tal​ni gra​đan​ski rat. Ni je​dan svi​jet neće moći os​ta​ti po stra​ni. Le​gi​je se pos​tro​ja​va​ju u mom bro​du, a moja ar​ma​da okup​lja se oko luč​kog mje​se​ca Fo​bo​sa. No​sim bri​tvu sa​vi​je​nu u ko​sir; za​kriv​lje​na i okrut​na, ona je moje žez​lo. Že​‐ ljez​ni pr​sten Mar​so​ve kuće stis​ne mi prst kad za​tvo​rim šaku i za​gle​dam se kroz vi​di​‐ zo​re. Pe​gaz mi po​ska​ku​je na pr​si​ma. Ne vi​dim ne​pri​ja​te​lje – Bel​lo​ne i ve​lik dio vr​hov​ni​či​nih lo​kal​nih flo​ta – ali na​la​ze se neg​dje iz​me​đu mene i mog pla​ne​ta. Vr​hov​ni​čin sta​ri gos​po​dar pe​pe​la sa svo​jom Ar​ma​dom žez​la brzo im sti​že u po​moć iz Jez​gre, ali još je tje​dan dana da​le​ko. Da​nas ne može po​mo​ći Bel​lo​na​ma. Gle​da​ju me moji pla​vi i moji ge​ne​ra​li – iz osob​ne flo​te Vic​tre au Ju​lii, koja je na​‐ pus​ti​la maj​či​ne voj​ne sile, iz kuće Ar​cos, iz kuće Te​le​ma​nus i iz kuća Augus​tu​so​vih zas​tav​ni​ka. Mars je ze​len, plav i is​toč​kan šti​to​vi​ma iz​nad gra​do​va. Na po​lo​vi​ma ima bi​je​le kape. Pla​vi oce​ani pros​ti​ru mu se duž ek​va​to​ra. Po​vr​ši​nu mu pre​kri​va​ju po​lja tra​ve i gus​te šume. Iz​nad nje​ga ko​vi​tla​ju se obla​ci, kao pa​muč​ni veo koji skri​va svje​tlu​ca​ve, za​šti​će​ne gra​do​ve. Ima i to​po​va. Ve​li​kih pos​ta​ja u pus​ti​nja​ma, oko gra​do​va, iz ko​jih pro​tu​brod​ski trač​ni to​po​vi po​ka​zu​ju u nebo. Mis​li mi po​to​nu is​pod po​vr​ši​ne pla​ne​ta. Upi​tam se što mi sada radi maj​ka. Pri​pre​‐ ma li do​ru​čak? Zna​ju li oni što se spre​ma? Hoće li oni to uop​će osje​ti​ti kad i mi? Bit​ka samo što nije po​če​la, ali moji pr​sti ne drh​te. Di​šem smi​re​no. Ro​dio sam se u 241

www.balkandownload.org obi​te​lji pak​la​ra. Ro​dio sam se u krv​noj lozi od pra​ši​ne i te​ška rada, ro​dio sam se da slu​žim zlat​ne. Ro​dio sam se u ovoj br​zi​ni. Ipak sam pres​trav​ljen. Mic​key me is​kle​sao u boga rata. No za​što se osje​ćam kao dje​ča​čić koji tu sto​ji u ša​ša​vom ok​lo​pu? Za​što že​lim opet biti pe​to​go​diš​njak, ima​ti ži​‐ vog oca, di​je​li​ti kre​vet s Ki​era​nom i slu​ša​ti ga kako go​vo​ri u snu? Okre​nem se pre​ma moru zlat​nih lica. Ta rasa – li​je​pa li ču​do​vi​šta. Ima​ju sve jake stra​ne čo​vje​čans​tva osim jed​ne. Em​pa​‐ ti​je. Mogu se pro​mi​je​ni​ti. Znam to. Mo​žda ne od​mah, mo​žda ni za če​ti​ri ge​ne​ra​ci​je. No da​nas po​či​nje kraj nji​ho​va zlat​nog doba. Raz​bit ću Bel​lo​ne, os​la​bi​ti zlat​ne. Do​ves​ti gra​đan​ski rat na samu Lunu i uni​šti​ti vr​hov​ni​cu. Onda će Ares us​ta​ti. Ne že​lim biti tu. Že​lim biti kod kuće, s njom, sa svo​jim dje​te​tom ko​jeg ni​kad nije bilo. No ne mogu. U sebi osje​ćam ose​ku koja otva​ra sta​re rane. Ovo je za tebe, ka​žem joj. Za svi​jet u ko​jem si tre​ba​la ži​vje​ti. I tako se vra​tim u svo​ju ulo​gu hra​ni​te​lja tih vu​ko​va. “U da​ni​ma kad je​sen vene...” ka​žem glas​no i odvaž​no, “... cr​ve​ni koji buše ka​me​nu koru Mar​sa na​dje​nu ma​ske sret​‐ nih de​mo​na u sla​vu mr​tvih koje je uze​lo cr​ve​no tlo, u čast spo​me​na na njih i za smi​‐ re​nje nji​ho​vih duša. Mi aure​ati uze​li smo te ma​ske i pri​svo​ji​li ih. Dali smo im lica iz le​gen​di i mi​to​va da se pri​sje​ti​mo kako ne pos​to​ji zlo, ne pos​to​ji do​bro. Ne pos​to​je bo​‐ go​vi. Ne pos​to​je de​mo​ni. Pos​to​ji samo čo​vjek. Pos​to​ji samo ovaj svi​jet. Smrt nas sve sus​tig​ne. No kako ćemo vik​nu​ti u vje​tar? Po čemu će nas pam​ti​ti?” Ski​nem jed​nu ru​ka​vi​cu i vrlo si plit​ko po​si​‐ je​čem dlan. Stiš​ćem šaku dok mi krv ne pre​li​je kožu, a onda pri​tis​nem dlan na lice. “Neka se vaša krv po​no​si vama još dugo na​kon što vas smrt od​ne​se.” Za​ču​je se uda​rac mno​gih nogu o pod. Samo je​dan. “Luna je nova Zem​lja. Vla​da nad nama i tje​ra nas da se po​ko​ra​va​mo i kla​nja​mo. Naša žr​tva nje​zin je do​bi​tak. I opet sla​bi koče jake. Da​nas, na​kon što za​uz​me​mo Mar​so​vih ti​su​ću gra​do​va, naši će re​‐ do​vi na​ras​ti. Pri​seg​nut će nam ga​li​le​jan​ski kne​že​vi. Nak​lo​nit će nam se Sa​tur​no​vi gu​‐ ver​ne​ri. Doći će Nep​tun sa svo​jim bro​do​vi​ma i ri​je​šit ćemo se one pi​ja​vi​ce Oc​ta​vi​je au Lune.” I pro​gla​sit ćemo ti​ra​ni​na kra​ljem. Nji​ma to ima tako puno smis​la. Ne znam kako to. Za​mi​je​ni​ti ti​ra​ni​na ti​ra​ni​nom. Kako samo pro​na​la​ze na​dah​nu​će u tomu? Lju​di​ma je to uvi​jek išlo. Još je​dan uda​rac nogu. “Sva​ki tre​nu​tak da​naš​njeg dana sni​mat će ho​lo​Ka​me​re koje smo vam dali.” Kao i u Ins​ti​tu​tu i kad sam za​uzi​mao Pax. Ša​ka​lo​va za​mi​sao. “Sva​ki tre​nu​tak bit će za​bi​lje​žen. Ako se pros​la​vi​te, sla​va će vam do​pri​je​ti do sva​kog HV-a na sva​kom pla​ne​tu. Ako osra​mo​ti​te sebe ili svo​ju obi​telj, ta sra​mo​ta neće iz​bli​je​dje​ti va​šom smr​ću.” Po​gle​dam Rag​na​ra kao da je on moj eg​ze​ku​tor. Lorn za​ko​lu​ta oči​ma na dra​ma​tič​nost. “Sje​ćat 242

www.balkandownload.org ćemo je se.” Tup. “Gra​do​ve tre​ba za​uze​ti. Zlat​ne koji se od​bi​ju po​ko​ri​ti, ubi​ti. Niže boje za​šti​ti​ti. Ne​‐ će​mo uru​ša​va​ti rud​ni​ke. Ne​će​mo si​lo​va​ti gra​do​ve i ra​za​ra​ti ze​le​ne kra​jo​li​ke. Tre​ba​mo osvo​ji​ti Mar​so​vo obi​lje. Ne že​li​mo uze​ti nje​gov leš. On je dom mno​gi​ma od vas, sto​ga na​udi​te samo ga​ma​di koja ga uni​šta​va iz​nu​tra. A kad ovaj slav​ni dan za​vr​ši – kad obri​še​te krv s ma​če​va i pre​da​te tu krpu si​no​vi​ma i kće​ri​ma u spo​men na to da ste su​‐ dje​lo​va​li u jed​noj od naj​ve​ćih bi​ta​ka na​kon pada Zem​lje – upam​ti​te da ste sami stvo​‐ ri​li svo​ju sud​bi​nu. Nije vam je dala vr​hov​ni​ca. Nije vam je dao nad​gu​ver​ner. Sami ste je uze​li, kao što su naši pre​ci uze​li pla​ne​te. Mi smo novi osva​ja​či.” Sad se pro​lo​mi ur​lik. Mr​zim kako mi ti​je​lo drh​ti na po​mi​sao o sla​vi. Du​bo​ko u čo​‐ vje​ku pos​to​ji ne​što što gla​du​je za njom. No ja sma​tram sla​boš​ću, a ne sna​gom, kad net​ko odus​ta​ne od do​lič​nos​ti zbog tog čud​nog, mrač​ni​jeg duha. Po​gle​dam Ša​ka​la koji sto​ji sa stra​ne za​po​vjed​nog mos​ta. On da​nas nije oso​bi​to va​‐ žan. Odra​dio je svoj dio time što je do​veo sve te lju​de ova​mo. Mu​tio je u pri​op​će​nji​‐ ma, si​jao laž​ne in​for​ma​ci​je i pos​lao do​bar dio vr​hov​ni​či​nih po​ja​ča​nja u po​moć Bel​lo​‐ na​ma koji su se ras​pr​ši​li sli​je​de​ći laž​ne gla​si​ne o di​je​lo​vi​ma moje flo​te što kra​dom idu u na​pad na Lunu. To je samo var​ka. Sve su moje sna​ge ov​dje. “Jako si do​bar kao gos​po​dar lu​ta​ka”, do​šap​ne mi Ša​kal dok če​ka​mo da bi​je​li uđu na za​po​vjed​ni most iza okup​lje​nih zlat​nih. Se​vro mi pri​đe bli​že, kao da želi pod​sje​ti​ti Ša​‐ ka​la gdje mu je mjes​to. “Ti si na​pra​vio sve uzi​ce. Ni​sam ti uop​će za​hva​lio”, od​go​vo​rim mu tiho. On s gnu​ša​njem na​mr​šti ne​upad​lji​vo lice. “Mo​ra​mo li se ras​pek​me​zi​ti?” “Po​mo​gao si Mus​tang da po​bjeg​ne. Zato te Pliny uhva​tio.” Ni​kad to nije spo​me​‐ nuo, ni​kad se nije time po​hva​lio niti to po​ku​šao pri​pi​sa​ti u svo​ju ko​rist. Bio je to jed​‐ nos​ta​van brat​ski čin po​ma​ga​nja ses​tri. Sleg​nem ra​me​ni​ma. “I dao si stvar​no sve od sebe da spa​siš Qu​inn. Mo​žda si bo​lji čo​vjek nego što mis​liš.” On za​štek​će od smi​je​ha na onaj svoj na​čin. “Sum​njam. Ali su​tra će iz​daj​nik biti kralj, a ca​ri​ca će biti iz​daj​nik, pa mo​žda i zli lju​di mogu biti čes​ti​ti.” Po​gle​dam kroz vi​di​zor. “Jesu li ti sa​te​li​ti sprem​ni?” “Za vi​rus?” Kim​ne. “Moji ze​le​ni is​klju​čit će sve ko​mu​ni​ka​cij​ske sus​ta​ve čim ti to na​re​diš. Pet​na​est mi​nu​ta sve će biti tiho kao smrt, svi​ma. Nji​ho​ve glo​bal​ne i lo​kal​ne obram​be​ne je​di​ni​ce neće ima​ti ni nad​zor ni sen​zo​re. To je do​volj​no vre​me​na da raz​bi​‐ je​te ve​ći​nu sta​tič​kih po​lo​ža​ja.” Obo​ri po​gled u sto​pa​la, kao da mu je iz​ne​na​da ne​ugod​‐ no. “Spa​si mi oca ako bu​deš mo​gao.” Se​vro se uz​vr​po​lji, sr​dit zbog na​šeg do​šap​ta​va​nja. “Hoću.” Naj​vi​še bih vo​lio da Augus​tus za​uvi​jek os​ta​ne tru​li​ti u ne​koj rupi u zem​lji. Ali tre​‐ bat ću ga na​kon što za​uz​me​mo Mars. Una​toč sve​mu što mogu uči​ni​ti, ja ni​sam ni gu​‐ 243

www.balkandownload.org ver​ner ni kralj. Tre​bam nje​gov le​gi​ti​mi​tet, kao što me The​odo​ra si​noć pod​sje​ti​la. Bez nje​ga sam samo ruka obo​ru​ža​na bri​tvom. “A si​gu​ran si za Egej?” upi​ta on. “U glav​nu na​gra​du? Ina​če je to la​ko​um​no.” “Sto pos​to.” “Do​bro. Do​bro. Onda, pri​ma sre​ća.” Uda​lji se od mene. “Već si mi na​šao za​mje​nu?” frk​ne Se​vro, gle​da​ju​ći ga kako od​la​zi. “On ima jed​nu ruku. Ti jed​no oko. Ja svoj tip.” Ce​re​mo​ni​je se nas​tav​lja​ju. Dvjes​to zlat​nih klek​ne dok bi​je​li ho​da​ju iz​me​đu nji​ho​‐ vih re​do​va. Po​ku​ša​vam si to pre​do​či​ti kao ne​što glu​po i uko​če​no, sve te lju​de s nji​ho​‐ vom pom​poz​nom ti​ši​nom i po​šti​va​njem tra​di​ci​je. No upra​vo stva​ra​mo po​vi​jest čo​vje​‐ čans​tva. U ovom tre​nut​ku ima ne​čeg uzvi​še​nog. Ok​lo​pi se lje​ska​ju pod umjet​nim svje​tlom. Proz​rač​ne bi​je​le bo​so​no​ge dje​ve, u snjež​no​bi​je​lim ogr​ta​či​ma, sa že​ljez​nim bo​de​ži​ma i zlat​nim lo​vo​ro​vim vi​jen​ci​ma, ho​‐ da​ju kroz re​do​ve. Bi​je​la dje​ca nose tro​ku​tas​te zlat​ne stje​go​ve – žez​lo, mač i svi​tak okru​njen lo​vo​ro​vim vi​jen​cem. Osje​tim ne​či​je ruke na ra​me​nu. Osje​tim nji​ho​vu te​ži​nu. Kažu da su sta​ri osva​ja​či tako od​la​zi​li u bit​ku, na​kon što bi ih bi​je​le dje​ve ra​ni​le že​lje​zom. Do​tak​nu nas po čelu lo​vo​ro​vim vi​jen​cem i po​si​je​ku nam li​je​vi dlan že​lje​‐ zom šap​ću​ći nam u uho: “Sine, kće​ri, sada kr​va​riš i više ne​ćeš zna​ti za strah, za po​raz, već samo za po​bje​du. Ku​ka​vi​čluk nes​ta​je iz tebe. Tvoj bi​jes snaž​no gori. Us​ta​ni, zlat​ni rat​ni​če, i po​tre​si sa so​bom sna​gu svo​je boje.” Za​tim si sva​ki rat​nik kr​va​vim dla​nom za​mr​lja lice i vrh de​mon​ske ka​ci​ge. Je​dan po je​dan tiho us​ta​je​mo. Sva​ki zlat​ni pred​stav​lja de​set le​gi​ja. To je olu​ja koja će se obru​ši​‐ ti na Mars u bu​ji​ci me​ta​la. De​set mi​li​ju​na zlat​nih, si​vih i op​si​di​ja​na​ca. “Ne bo​ri​mo se pro​tiv pla​ne​ta. Bo​ri​mo se pro​tiv lju​di. Re​ži​te im gla​ve i zdro​bi​te im voj​ske”, sve nas pod​sje​ti Lorn. Skup rat​ni​ka sto​ji, lica za​mr​lja​nih krv​lju, i za​jed​no re​ci​ti​ra​mo ime​na svo​jih glav​‐ nih ne​pri​ja​te​lja. “Kar​nus au Bel​lo​na, Aja au Grim​mus, im​pe​ra​tor Ti​be​ri​us au Bel​lo​na, Sci​pia au Fal​t​he, Oc​ta​via au Lune, Agrip​pi​na au Ju​lii i Ca​ssi​us au Bel​lo​na. To su ži​vo​ti koje že​li​mo.” U dvo​ra​na​ma mog ne​pri​ja​te​lja re​ci​ti​rat će se moje ime i ime​na mo​jih pri​ja​te​lja. Onaj koji ubi​je Kos​ca bit će bo​gat i sla​van. Po​je​di​nač​ni lov​ci i dru​ži​ne ubo​ji​ca ske​ni​‐ rat će naše ko​mu​ni​ka​cij​ske sig​na​le i tra​ži​ti mene. I spu​štat će se u čo​po​ri​ma, neki radi samo jed​ne bit​ke. Neke će pod​muk​lo ubi​ti me​tak iz snaj​pe​ra. Neki neće ni su​dje​lo​va​ti u bor​bi za Mars. To su sivi pla​će​ni​ci. Os​lo​bo​đe​ni op​si​di​jan​ski lov​ci na na​gra​de. Vi​te​‐ zo​vi s Ve​ne​re i Mer​ku​ra koji su doš​li samo po moju gla​vu, ko​ris​te​ći obi​telj​sku imo​vi​‐ nu i obi​telj​ske voj​ni​ke da me s po​mo​ću njih pri​vat​no uho​de i pros​la​ve se. Ša​kal je pre​‐ sreo po​ru​ku da se ov​dje na​la​zi tro​je olim​pij​skih vi​te​zo​va. Svi su me oni pro​ma​tra​li, 244

www.balkandownload.org pro​uča​va​li su moje snim​ke, moje po​bje​de, moje po​ra​ze. I znat će moju ćud, ćud mo​jih Huja. A ja neću zna​ti nji​ho​vu. Neka dođu i pred​sta​ve se. Više me za​ni​ma su​sret s Ca​ssi​usom. Ba​rem sam tako re​kao Lor​nu. No on zna da to nije is​ti​na. Peče me du​bok stid zbog toga što sam ona​ko ču​do​viš​no ur​lao na nje​go​vu obi​telj. Po​šte​no sam ga svla​dao, ali pri​tom ni​sam mo​rao to​li​ko uži​va​ti. Kat​kad se pi​‐ tam bi li, da je on od​go​jen kao cr​ve​ni, a ja kao zlat​ni, on na kra​ju bio bo​lji čo​vjek nego ja sada, a ja gori nego što bi on ika​da mo​gao biti. Ne​ka​ko mi se čini da bih ja mo​gao či​ni​ti užas​na zla. Mo​žda zbog svog osje​ća​ja kriv​nje. Mo​žda zbog toga što se bo​jim ži​vo​ta u ko​jem ni​kad ne bih upoz​nao Eo. Ne znam. Ili mo​žda zbog toga što se bo​jim spoz​na​je kako lako pa​dam na po​nos. Moji rat​ni​ci ra​zi​đu se na vlas​ti​te obi​telj​ske bro​do​ve. Gle​dam kroz vi​di​zor kako pe​‐ de​set le​tje​li​ca juri pre​ma ve​li​koj ar​ma​di koju smo oku​pi​li. Naši ne​pri​ja​te​lji sada zna​ju da smo tu, ali nisu oče​ki​va​li da ćemo tako brzo sti​ći do Mar​sa. Po​sve​tim po​zor​nost svo​ji​ni pre​os​ta​lim za​po​vjed​ni​ci​ma. Ori​on će vo​di​ti Pax, a Roque će vo​di​ti flo​tu za​jed​no s Vic​trom. Svi​đa mi se nji​hov plan. Os​ta​tak mog naj​u​‐ žeg kru​ga os​ta​je uz mene, osim Mus​tang, koja kre​ne pre​ma han​ga​ri​ma. Malo se prop​nem na pr​ste da lup​nem oba Te​le​ma​nu​sa po ra​me​nu. “Pax bi da​nas sjaj​no iz​gle​dao.” So​fok​lo se sklup​ča oko Ka​vaxo​vih glež​nje​va. “Moj brat uvi​jek je sjaj​no iz​gle​dao”, to​plo će Daxo. “Bio je ble​sav, de​rao se, htio je biti kao otac. Ali ipak je iz​gle​dao sjaj​no. Ubit ćemo Ti​be​ri​usa au Bel​lo​nu, ni​šta se ti ne bri​ni.” “Iz​gle​dam li za​bri​nu​to?” Oba ti​ta​na kim​nu go​le​mim gla​va​ma. Ka​vax obič​no šuti pri​je bit​ke. Ne može go​vo​‐ ri​ti nego samo mum​lja​ti, pa Daxo nas​ta​vi go​vo​ri​ti za nje​ga. “Ču​vaj se, Ko​sac.” Kra​do​‐ mi​ce baci po​gled otra​ga, na Ša​ka​la. “Zna​mo da je to vjen​ča​nje iz ko​ris​ti, ali ne​moj mu vje​ro​va​ti.” “Znaš da mu ne vje​ru​jem.” “Ne​moj mu vje​ro​va​ti”, po​no​vi Daxo, “Ja vje​ru​jem samo pri​ja​te​lji​ma.” Opros​ti​mo se. Ori​on za​miš​lje​no mr​šti čelo. Dok se na​gi​nje nad ekran ske​ne​ra, upi​tam je što je muči. Pro​cje​nju​je ras​po​red ne​pri​ja​te​lja U sin​ku. “Pri​mi​je​ti​li su da sti​že​mo u or​bi​tu pri​je sat vre​me​na. Bili smo ra​nji​vi dok smo pri​la​zi​li, ali oni su os​ta​li u de​fen​ziv​noj for​ma​ci​ji iz​nad Ege​ja.” “To je čud​no”, slo​ži se Roque. “Pre​pu​šta​ju ve​lik dio pla​ne​ta bez bor​be. Mo​žda bi bilo bo​lje ori​jen​ti​ra​ti pad na jug...” “Hoću Egej”, ka​žem hlad​no. “Is​pa​lit ćemo te u gus​to, bra​te. Glav​ni grad može če​ka​ti. Za​uz​mi os​ta​le gra​do​ve pa ga mo​že​mo osvo​ji​ti i bez na​pa​da. Čemu tak​va div​ljač​ka str​ka?” 245

www.balkandownload.org “Ako za​uz​mem glav​ni grad, os​ta​li gra​do​vi pa​da​ju.” “I puno lju​di po​gi​ne.” “Ovo je rat, Roque. Vje​ruj mi.” “Ovo je tvoj rat.” Roque mi sa​lu​ti​ra. Onda uhva​ti pri​jek Vic​trin po​gled i pru​ži mi ruku. “Drži se, pri​mu​se.” Po​lju​bi me u oba obra​za, iz​ne​na​div​ši me. “Put je dug”, ka​žem oprez​no. “I mi​lje mo​ra​mo pro​ći pri​je sna.” “Bra​te moj.” Pris​lo​nim mu dlan na šiju i pri​mak​nem nje​go​vo čelo svo​me. “Žao mi je. Tako mi je žao.” Od​mah​nem gla​vom. “Zbog Qu​inn. Zbog Lee. Zbog sve​ča​nos​ti. Zbog ti​su​ću uda​ra​ca koje sam ti na​nio. Ti si mi naj​dra​ži pri​ja​telj.” Od​mak​nem se iz​‐ bje​ga​va​ju​ći nje​go​ve oči. “Tre​bao sam to reći pri​je. Ali bo​jao sam se.” “U ko​jem bi se ti to svi​je​tu tre​bao bo​ja​ti mene?” upi​ta on. Od​mah​nem gla​vom. “Opros​ti mi na sve​mu.” “Is​pri​ča​vat ćemo se kas​ni​je.” Stis​ne mi rame. “Pri​ma sre​ća.” Os​ta​vim ga. Lorn i ja po​vu​če​mo se sa za​po​vjed​nog mos​ta i tu nam se pu​to​vi ra​zi​la​‐ ze pre​ma dvje​ma raz​li​či​tim dvo​ra​na​ma. Obri​jao se za rat i odje​nuo je svoj sta​ri ok​lop vi​te​za gnje​va. Iz​gle​da sjaj​no, ali smr​di užas​no. Ti sta​ri vi​te​zo​vi su kao Huje. Praz​no​‐ vjer​ni su i ne​s​klo​ni pra​nju svo​je opre​me jer se boje da bi time opra​li sre​ću koja ih je do sada odr​ža​la na ži​vo​tu. “Do​bio sam po​ru​ke od puno sta​rih pri​ja​te​lja”, kaže Lorn. “Sta​li su na stra​nu Bel​lo​‐ na.” “Sve sta​ri lju​di?” “Sta​ri su sret​no pre​bro​di​li mno​ge mi​je​ne mla​dih.” Oči mu za​is​kre. “Nego, is​pi​tu​ju me o tebi. Pi​ta​ju me je li mla​di knez rata stvar​no vi​sok če​ti​ri me​tra. Pra​ti li ga do​is​ta čo​por vu​ko​va? Hoće li ra​zo​ri​ti svi​jet?” “I što im ka​žeš?” “Re​kao sam da si vi​sok pet me​ta​ra, da te pra​te je​dan pa​tu​ljak i je​dan div i da je​deš jaja sa stak​lom.” Za​jed​no se na​smi​je​mo. “Nije mi dra​go što si me do​veo ova​mo. Ne vje​ru​jem da si sada čo​vjek ka​kav že​liš biti. Ako ti ovo pre​ži​viš, a ja ne, onda budi bo​lji od čo​vje​ka koji je pre​va​rio pri​ja​te​lja.” Tupa gla​vo​bo​lja buja mi iza oči​ju. On me moli. Ne kako bih se osje​ćao kri​vim, nego zato što mu je uis​ti​nu sta​lo. Tre​bao bih biti bo​lji. Že​lim biti bo​lji. Na kon​cu, i je​‐ sam bo​lji. Ali uz ta sred​stva za pos​ti​za​nje ci​lja... je​sam li isti kao i os​ta​le iz​gub​lje​ne duše? Je​sam li samo još jed​na Har​mony? Još je​dan Ti​tus? “Obe​ća​vam ti”, ka​žem, uis​ti​nu to mis​le​ći, iako ga na​mje​ra​vam po​vri​je​di​ti još ne znam ko​li​ko puta. “Do​bro. Do​bro.” Is​teg​ne ži​la​vi vrat. “Zna​či, na​kon Ege​ja ti za​uz​meš sje​ver​nu po​lut​‐ ku. Ja juž​nu. I na​đe​mo se ov​dje na vi​ski​ju. Do​go​vo​re​no, kume?” Kim​nem, ali on i da​lje ne od​la​zi. 246

www.balkandownload.org Malo me pro​ma​tra i obo​ri po​gled jer ne može iz​dr​ža​ti kad mu ga uz​vra​tim. Glas mu se ga​nu​to pro​du​bi. “Sva​ki put kad sam se vra​tio ženi, re​kao sam joj da je nje​zi​ne si​no​ve snaš​la do​bra smrt.” Po​igra se svo​jim pr​ste​nom. “Nema tak​ve.” “Ahi​le​jo​va smrt bila je do​bra.” “Nije. Ahi​lej je do​pus​tio da ga svla​da​ju po​nos i bi​jes, i na kra​ju ga je stre​li​ca koju je is​pa​lio neki pik​si po​go​di​la u nogu. Puno je dru​gih stva​ri za koje se može ži​vje​ti. Na​‐ dam se da ćeš os​ta​rje​ti do​volj​no da shva​tiš da je Ahi​lej bio mr​k​le​ta bu​da​la. A mi smo još veće bu​da​le jer nam nije jas​no da on nije bio Ho​me​rov he​roj. Bio je nje​go​vo upo​‐ zo​re​nje. Imam osje​ćaj da su lju​di to ne​ka​da zna​li.” Pr​sti​ma tap​ka po bri​tvi. “To je krug. Smrt stva​ra smrt stva​ra smrt. Ta​kav je bio moj ži​vot. Mis​lim... mis​lim da ni​sam tre​bao ubi​ti onog ma​log. Tvog pri​ja​te​lja.” “Za​što to ka​žeš?” “Zato što vi​dim kako te os​ta​li gle​da​ju. Mis​lim da bi oni uči​ni​li sve za tebe zato što vje​ru​ješ u njih.” Na​glo mu pri​đem, prig​nem se i po​lju​bim ga u vre​meš​ni obraz ona​ko kako cr​ve​ni lju​be oče​ve i uja​ke. “Tac​tus te ne bi kri​vio. Ni ja te ne kri​vim. Imaš još jed​nog unu​ka ko​jeg tre​baš od​go​ji​ti. Mo​žda ga mo​žeš na​uči​ti miru ko​jem nisi mo​gao na​uči​ti mene. Zato nam uči​ni us​lu​gu i ne​moj po​gi​nu​ti, sta​ri moj.” “Ha”, za​smi​ju​lji se si​je​di knez, is​pr​va na​si​lu. Onda snaž​ni​je, kad se okre​ne na peti. “Ha! još nisu na​pra​vi​li čo​vje​ka koji može ubi​ti Sta​rog Ka​me​ni​tog!” Nje​go​vi sta​ri vi​te​‐ zo​vi, kr​š​ni lju​di, pođu uz nje​ga i ni je​dan nije mla​đi od se​dam​de​set, ali pre​poz​na​jem ih iz po​vi​jes​nih pri​ča o Mje​se​če​voj buni i dru​gim ve​li​kim ra​to​vi​ma. Nji​ho​vi pri​ja​te​lji i biv​ši dru​go​vi oče​ku​ju nas na Mar​su. Kre​nem pre​ma han​ga​ri​ma, na br​zi​nu se opros​tiv​ši od Vic​tre. Ona me po​zo​ve na​‐ trag. Osje​ćam da nas Roque gle​da. Ona dje​lu​je kao da će ne​što reći. Cr​ve​no sun​ce na nje​zi​nu cr​nom ok​lo​pu pla​če krv. Crna pru​ga od rat​nič​kih boja pru​ža joj se di​ja​go​nal​‐ no pre​ko lica. Oči joj plam​te, a opet su tako ra​nji​ve, njež​ne, dok u mo​ji​ma tra​že odraz ono​ga što sama osje​ća. “Na​kon da​naš​njeg dana, ime Ju​lii neće više zna​či​ti samo no​vac”, ka​žem. Nje​zin plan pre​okre​nut će tok bit​ke u sve​mi​ru. “Nije me bri​ga za to.” Pr​sti​ma me do​tak​ne po pr​s​nom ok​lo​pu i gle​dam kako joj se usne oš​tro po​mi​ču u onaj nje​zin zlo​čes​ti osmi​jeh. “Ako umreš, že​lim da ti zad​nja mi​‐ sao bude ko​li​ko si po​gri​je​šio jer si sve one noći na Aka​de​mi​ji pro​veo sam u svo​joj ka​‐ bi​ni.” Zvon​ko me kvrc​ne po ok​lo​pu. “Kako smo se li​je​po mo​gli une​re​di​ti za​jed​no.” The​odo​ra me do​če​ka u hod​ni​ku i po​pri​je​ko me po​gle​da. “O, za​če​pi.” “Ona bi vas sa​žva​ka​la i isp​lju​nu​la, do​mi​nu​se.” “Za​što nisi u mo​jim oda​ja​ma, tamo je si​gur​no?” “Nig​dje nije si​gur​no.” The​odo​ra mi po​ka​že da sag​nem gla​vu. Udje​ne mi u kosu malu ukos​ni​cu s cr​ve​nim cvje​ti​ćem, za dje​voj​či​ce. “Svi vi​te​zo​vi tre​ba​ju svo​je za​lo​ge”, 247

www.balkandownload.org kaže za​su​ziv​ši. “Ne​moj​te se pre​vi​še ju​na​či​ti. Vi ste pre​pa​met​ni da po​gi​ne​te u ne​koj glu​poj bit​ci.” Na od​la​sku stis​ne Rag​na​ru pod​lak​ti​cu. Ni​sam znao da su bli​ski. Rag​nar me sli​je​di dr​že​ći se odos​tra​ga po​put ko​leb​lji​ve sje​ne, dok Se​vro i ja raz​go​va​ra​mo na putu pre​ma han​ga​ri​ma. “Onda, ri​je​še​no?” upi​tam Se​vra. On sleg​ne ra​me​ni​ma. “Pos​lao sam.” “Raz​go​va​rao si s njim?” “Sa sin​kro​ni​zi​ra​nom pred​me​mo​ri​jom na ho​lo​Ne​tu”, kaže on. “Pos​lao sam po​ru​ku. Oni će je do​bi​ti. Na​dam se.” “Mis​liš, ti ne znaš jesu li je do​bi​li?” “Ot​kud da ja to znam? Re​kao sam da sam je pos​lao. Sli​je​dio sam pro​to​kol.” Tiho op​su​jem. On za​zvi​ždi onu groz​nu pje​smi​cu koju je pje​vao Plinyju. Klep​nem ga. Skre​ne​mo za ugao i mi​mo​iđe​mo se sa se​dam​de​se​tak si​vih spe​ci​ja​la​ca koji džo​gi​ra​‐ ju pre​ma ci​je​vi​ma. Pra​ti ih šes​te​ro op​si​di​ja​na​ca koji ra​ši​re dla​no​ve pre​ma Rag​na​ru i meni u znak po​što​va​nja. “Vi​diš što ima​ju? Ko​si​re na ok​lo​pi​ma.” Se​vro mi se na​ce​ri. “Širi se.” “Jesi li raz​mis​lio što će biti ako ti je otac tamo do​lje?” upi​tam ga. “Ne”, od​go​vo​ri on iz​gu​biv​ši osmi​jeh. “Ne, ni​sam.”

248

www.balkandownload.org

37.

Rat Pred​nji je han​gar ogro​man. Go​le​ma špi​lja u utro​bi mog bro​da, puna lju​di svih boja. Dug je šes​to me​ta​ra. S li​je​ve stra​ne na​la​ze se sto​ti​ne ci​je​vi za is​pa​lji​va​nje. Do sva​kog reda ci​je​vi do​la​zi se po mre​ži go​le​mih ga​le​ri​ja, po ko​ji​ma mogu ho​da​ti lju​di u zvjez​‐ da​nim ča​hu​ra​ma. Na ti​su​će ih sto​je sprem​ne na lan​si​ra​nje, gru​pi​ra​ne po le​gi​ja​ma. Alarm za bor​be​ne pos​ta​je za​tu​li po ci​je​lom bro​du. Ori​onin glas za​kri​je​šti pre​ko in​‐ ter​ko​ma. Iz​van bro​da Roque, koji je sada naj​mla​đi im​pe​ra​tor u sto​ti​nu go​di​na, vje​ro​‐ jat​no upra​vo cjep​ka našu ar​ma​du u dote ko​ji​ma će na​pas​ti Bel​lo​ne iz​nad Mar​sa. Eska​‐ dri​le br​zo​Kri​la​ca i osa po​hr​le van. To pla​vi lete u smrt. Među nji​ma su i zlat​ni vođe bri​ga​da. Sve kako bi pro​bi​li do​volj​no ve​li​ku rupu da se ro​je​vi pi​ja​vi​ča​ra obru​še na ne​‐ pri​ja​telj​ske bro​do​ve. Neki pre​to​ri okup​lja​ju voj​ni​ke za obra​nu od va​lo​va ne​pri​ja​te​lja kad im pro​dru u brod. Dru​gi pak po​kre​ću iz​rav​ne na​pa​de. Igra na sre​ću, u oba slu​ča​ja. Ne mogu raz​miš​lja​ti o tome. Za to su za​du​že​ni Vic​tra, Roque i Ori​on. Ja sam za​du​žen za ne​što dru​go. Zas​ta​nem i po​gle​dom obu​hva​tim han​gar. “Što ako Ares nije stva​ran?” tiho upi​ta​ni Se​vra. “Kako to kvra​gu mis​liš?” upi​ta Se​vro. “Što ako je on samo trik ne​kog zlat​nog? Ne​ko​ga tko vuče uzi​ce da Druš​tvo kre​ne u smje​ru koji mu od​go​va​ra. Što ako je sve to laž?” Se​vro me dugo gle​da, a onda sko​či na je​dan ru​ko​hvat i sta​ne za​vi​ja​ti iz pet​nih žila do​lje pre​ma pros​to​ru han​ga​ra. Han​gar mu uz​vra​ti za​vi​ja​njem. Za​vi​ja​ju sivi. Za​vi​ja​ju op​si​di​jan​ci. Za​vi​ja​ju na​ran​čas​ti. Za​vi​ja​ju cr​ve​ni koji rade na ci​je​vi​ma. A za​vi​ja​ju i zlat​ni koji su za​tra​ži​li pre​mje​štaj na moj brod. “Ovo nije laž.” I u tom tre​nut​ku pri​mi​je​tim da se stje​go​vi le​gi​ja spu​šta​ju i da se po​di​žu novi. Nema više pi​ra​mi​da Druš​tva. Nema više lo​vo​ro​va vi​jen​ca, žez​la, mača i svit​ka. Nema više Augus​tu​so​va​la​va. Za​uz​vrat, na vr​ho​vi​ma vi​so​kih zlat​nih stje​go​va koje će le​gi​je po​ni​je​ti u bit​ku na​la​ze se vu​ko​vi i ko​si​ri. Ove su le​gi​je moje. 249

www.balkandownload.org Osje​ćam neku vi​bra​ci​ju u lju​di​ma oko sebe. Ne​ka​kav fi​zič​ki fa​na​ti​zam. Zlat​ni nisu ima​li tu vi​bra​ci​ju. Zlat​ni me vole zbog po​bje​da i sla​ve koju do​no​sim. Ove dru​ge boje vole me zbog ne​če​ga puno dru​ga​či​jeg, puno moć​ni​jeg. Svi dru​gi zlat​ni osva​ja​či bili bi ven​ti​li​ra​li brod, ali ja ni​sam jer su me iz​a​bra​li umjes​to zlat​nih koji su im pri​je bili gos​‐ po​da​ri. Ja sam im dao taj iz​bor. Se​vro me uhva​ti za ruku. “Je li ti jas​no da se da​nas mo​raš bo​ri​ti dru​ga​či​je?” “Ra​zu​mi​jem to, Se​vro.” Po​ku​šam se otres​ti nje​go​ve ruke. “Ne ra​zu​mi​ješ.” Po​vu​če me da ga po​gle​dam i po​tje​ra Rag​na​ra stra​ga. “Sva​ki po​kret koji da​nas na​pra​viš bit će snim​ljen i emi​ti​ran u sva​ki dje​lić Sun​če​va sus​ta​va. Cilj ove bit​ke je da flo​ta pos​ta​ne tvo​ja.” Spus​ti glas do pro​muk​log šap​ta. “Si​no​vi će je pro​ši​ri​ti. Ša​kal će je pro​ši​ri​ti. Kuća Augus​tus će je pro​ši​ri​ti. Po​na​šaj se kao bog, pra​tit će te kao boga. Pri​maš?” “Po​bi​je​di​li mi ili iz​gu​bi​li, ovo je i da​lje Augus​tu​so​va flo​ta”, ka​žem. “Ne ako umre.” Se​vru sam za​dao da se uba​ci u egej​sku Ci​ta​de​lu, u ko​joj je za​rob​ljen nad​gu​ver​ner. Ali ni​sam mu re​kao da ubi​je Augus​tu​sa. “Ne​ćeš ga ubi​ti”, ka​žem mu auto​ri​ta​tiv​no. “Za​bra​nju​jem ti. To je...” “Po​treb​no. Ne tre​ba ti nje​gov le​gi​ti​mi​tet. Još nas nisi pro​klju​vio? Ov​dje do​bi​ješ ono što uz​meš, bez ob​zi​ra na to tko imao pra​vo na to.” Plju​ne na pod. “Imaš dva​de​set go​di​‐ na. Ako osvo​jiš Mars, Dar​rowe, pos​ta​ješ ži​vu​ći bog. I onda, kad obja​viš što si ti za​pra​‐ vo... na​di​la​ziš boju. Pri​maš?” Se​vro je pos​tao mu​dri​ji ot​ka​ko smo se upoz​na​li. U to nema sum​nje. No bo​jim se da me pre​vi​še ci​je​ni. Apo​lon je mis​lio da je bog. Augus​tus mis​li da je bog. A bog nije ono što bih ja tre​bao biti. Bog je ne​što čemu se slu​ži, što se obo​ža​va. Ja to ni​kad ni​sam že​‐ lio. Eo to ni​kad nije že​lje​la. Se​vro će mo​ra​ti to shva​ti​ti. Ov​dje se radi o slo​bo​di. A ipak se čini da svi žele samo sli​je​di​ti. Mus​tang da​nas nad​zi​re voj​ne ope​ra​ci​je. Leb​di po zra​ku s Mi​li​jom, onom vje​ro​lom​‐ kom konj​skog lica koju smo po​svo​ji​li u Ins​ti​tu​tu. Ne​što bli​že meni ba​ulja je​dan opas​ni zlat​ni poz​na​ta lica. Na​smi​jem se i po​ka​žem ga pr​stom Se​vru, koji žes​to​ko op​su​je. “Prok​to​re Ju​pi​te​re?” za​zo​vem čo​vje​ka. “Dra​gi, pa jesi li to stvar​no ti?” “A tko bi dru​gi bio, ti de​ri​šte jed​no ba​ha​to?” Ju​pi​ter dođe pred mene. Vi​sok je. Ne​‐ haj​na po​gle​da. Kose čvr​sto po​ve​za​ne u rep. Za pola gla​ve viši od mene, on je greš​na, he​do​nis​tič​ka zvi​jer od čo​vje​ka koja baz​di na aro​gan​ci​ju na ki​lo​me​tar, i oči​to je da će nje​mu i Rag​na​ru dos​ta​ja​ti dva nes​po​ra​zu​ma da si me​đu​sob​no ras​po​re utro​bu. Po​gle​‐ dom od​mje​ri bri​tvu omo​ta​nu oko moje pod​lak​ti​ce pa pri​mi​je​tim da i on svo​ju nosi tako. “Čuo sam da si ti od​go​vo​ran za ovu novu modu.” Po​dig​ne ruku. “Odo​bra​vam. Hra​bro kao kur​cem u mra​vi​njak.” “Još še​paš?” upi​ta Se​vro. “Za​če​pi, Go​bli​ne”, pod​smjeh​ne se Ju​pi​ter. 250

www.balkandownload.org “Naj​dra​ži ta​ti​ca je imao dvo​bo​jić s na​šim prok​to​rom Ju​pi​te​rom za po​lo​žaj vi​te​za gnje​va”, na​smi​je​ši se Se​vro. “Sta​ri mu ga je za​bio isto gdje i ja. Rav​no u gu​zi​cu.” “Taj pod​li tri​ska​vi Fit​c​h​ner je... smut​ljiv.” Ju​pi​ter mr​zo​volj​no kim​ne. “Jako, jako smut​ljiv. Po​ma​gao sam dami”, gun​đa Ju​pi​ter da​lje po​ka​zu​ju​ći na Mus​tang. “Kako to?” upi​tam. “Ve​ći​na Augus​tu​so​vih gra​do​va od​sje​če​na je od svih na​či​na ko​mu​ni​ka​ci​je. Ne mogu ni do​bi​va​ti ni sla​ti po​ru​ke. Ja sam glas​nik za one koji su i da​lje oda​ni. Ušu​ljam se unu​‐ tra. Išu​ljam se van. Ra​dim to već tjed​ni​ma i ša​ljem po​ru​ke na uda​lje​ne sin​kro​ni​zi​ra​ne pred​me​mo​ri​je i dru​gim oda​nim gra​do​vi​ma. Nje​zi​ni agen​ti i agen​ti nje​zi​nog bra​ta ov​‐ dje vode pra​vi prav​ca​ti rat dok ti sebi sla​žeš flo​tu. Bilo je gad​no, kume.” “I, što mi znaš reći?” “Pa, tata Bel​lo​na za​po​vi​je​da svo​jom kuć​nom flo​tom koja se bori pro​tiv tvo​jih pri​‐ ja​te​lja. Ca​ssi​us i Kar​nus ras​po​re​đe​ni su na ope​ra​ci​je na zem​lji, u Ege​ju. Ja ću ti po​mo​‐ ći da ih pro​na​đeš i ubi​ješ.” Ju​pi​ter po​dig​ne ši​ro​ke obr​ve kao da želi reći ko​li​ko mu je do​sa​dan taj ku​ćan​ski po​sao. “U tome je bit – po​ubi​ja​ti čla​no​ve obi​te​lji Bel​lo​na pa će se nji​ho​vi sa​vez​ni​ci odjed​nom za​pi​ta​ti za​što se bore – zar ne?” Na​mig​ne Se​vru. “Bo​lje od toga bilo bi samo da onoj lu​njan​skoj vr​hov​ni​ci za​ku​ca​mo gla​vu u trup.” “Si​gu​ran si da su svi Bel​lo​ne u Ege​ju?” Ju​pi​ter mr​zo​volj​no ki​ni​ne. “Pre​ma zad​njem što smo vi​dje​li. Do​du​še, to je bilo pri​je dva dana, kad su Augus​tu​sa do​ve​li do​lje u lan​ci​ma.” Ži​vah​no po​dig​ne ka​ži​prst. “A si​‐ noć je sle​tje​lo više te​ških ša​tlo​va.” Od​mah​nem ru​kom ne oba​zi​ru​ći se na spo​men tih ša​tlo​va. On za​ški​lji pre​ma meni, ali ka​žem mu da ušu​ti i sta​ne iza mene jer mi pri​la​zi Mus​tang sa svo​jom svi​tom. “Sve je sprem​no”, kaže ona. “Če​ka​mo na​red​bu da lan​si​ra​mo.” Na​mr​šti nos kao da je osje​ti​la neki ga​dan smrad. “Se​vro, jako pazi na Ju​pi​te​ra. Voli sra​ti tamo gdje jede.” Ju​pi​ter zi​jev​ne. “I meni je bilo ugod​no ra​di​ti s to​bom.” “Mi​lia, kras​no je vi​dje​ti te opra​nu”, ka​žem ja. “Ko​sac.” Kim​ne i na​smi​je​ši se, što ruž​no iz​gle​da na nje​zi​nu licu. “Još se igraš ko​sa​‐ ma? Od toga mi je to​plo oko srca.” “Ti imaš srce?” za​hi​ho​će se Se​vro. Ona od​mje​ri nje​go​vu vi​si​nu. “I to u pri​rod​noj ve​li​či​ni.” Zas​ta​ne. “Vi​dje​la sam Pol​‐ luxa ju​čer, ali tamo pre​ko. Šu​ljao se amo-tamo s na​šim Ju​pi​te​rom. Svi​ma si nam upri​‐ li​čio da se opet malo oku​pi​mo. Čula sam za Tac​tu​sa. Bio je gad.” Ruku na srce, jest. Po​gle​dam svoj da​ta​pad. Za pet mi​nu​ta bit ćemo na ko​or​di​na​ta​‐ ma za lan​si​ra​nje. Moj se tim ras​pr​ši. Mus​tang se za​dr​ži, za​miš​lje​na lica. “Što je?” upi​tam. “Već si za​bri​nu​ta za mene?” “Malo”, po​vje​ri mi se pri​bli​živ​ši mi se to​li​ko da osje​tim kako mi​ri​ši. “Više za oca. Što ako ga ubi​ju pri​je nego što uop​će do​tak​ne​mo tlo?” “Neće ga ubi​ti. Tre​bat će ga kao pred​nost pri pre​go​va​ra​nju. Ili, ako iz​gu​be, po​šte​‐ djet će ga i na​da​ti se da ćemo i mi po​šte​dje​ti čla​no​ve obi​te​lji Bel​lo​na. Ne ubi​jaš tako 251

www.balkandownload.org važ​ne lju​de kao što je on.” Po​seg​nem za nje​zi​nom ru​kom da je utje​šim, ali ona je od​mak​ne i okre​ne se od mene. “Čeka nas pla​net koji tre​ba​mo osvo​ji​ti.” Pro​ma​tram je kako od​la​zi iz​vi​ku​ju​ći za​po​vi​je​di svo​jim lju​di​ma.

252

www.balkandownload.org

38.

Že​ljez​na kiša Vi​dim samo me​tal. Je​dan sam od ti​su​ću lju​di u sa​ći​ma ci​je​vi za is​pa​lji​va​nje. S dru​ge stra​ne me​tal​ne ci​je​vi bjes​ni bit​ka. Ne osje​ćam ni​šta. Ni po​drh​ta​va​nje Paxa. Ni ra​ke​te koje jure kroz sve​mir do​no​se​ći tihu smrt. Osje​ćam samo uda​ra​nje vlas​ti​ta srca. Mic​‐ key mi je re​kao da ni​kad nije vi​dio jače srce u cr​ve​nog, lju​baz​noš​ću otro​va ja​mi​čar​ke koji mi se pro​ši​rio ži​la​ma kad sam bio mali. Sad mi tako ga​lo​pi​ra u gru​di​ma da mi se tre​su ruke. Drma me strah. Bo​jim se to​li​ko toga. Bo​jim se da ću iz​ne​vje​ri​ti pri​ja​te​lje, da ću iz​gu​bi​ti pri​ja​te​lje. Bo​jim se reći pri​ja​te​lji​ma is​ti​nu o tomu što sam. Bo​jim se da ni​sam do​ras​tao za​dat​ku koji me čeka. Bo​jim se jer sum​njam – u sebe, u svo​je pla​no​ve za po​bu​nu. Bo​jim se smr​ti. Bo​jim se da ću se iz​gu​bi​ti u mra​ku sve​mi​ra iz​van brod​ske opla​te. Bo​jim se da ću iz​ne​vje​ri​ti Eo, svoj na​rod, sebe. No naj​vi​še se bo​jim vru​ćeg me​‐ ta​la. Pre​ko koma čuje se brb​lja​nje. Ru​tin​sko. Plan je po​kre​nut i sad sam samo ko​ta​čić. Bit​ka je pre​ve​li​ka da bih su​dje​lo​vao u sva​kom di​je​lu. Htio sam vo​di​ti Pax sa za​po​‐ vjed​nog mos​ta da mogu gle​da​ti kako moja flo​ta smi​če ne​pri​ja​telj​ske bro​do​ve. Ali Ori​‐ on i Roque bo​lji su od mene u sve​mi​ru. Htio sam biti u pi​ja​vi​ča​ru koji uba​cu​je na​pa​dač​ke ti​mo​ve u ne​pri​ja​telj​ske bro​do​ve kroz pu​ko​ti​ne u nji​ho​voj opla​ti; htio sam na ju​riš za​uzi​ma​ti za​po​vjed​ne mos​to​ve, is​‐ tje​ri​va​ti osva​ja​če iz svog bro​da, ska​ku​ta​ti s ra​za​ra​ča na dred​no​te i pri​sva​ja​ti ih. Ali ja neću za​ro​bi​ti im​pe​ra​to​ra Bel​lo​nu. To će oba​vi​ti ti​ta​ni. Na kon​cu mi ne​pri​ja​te​lji odre​‐ đu​ju kamo idem. Idem na glav​nu na​gra​du. Na​gra​du na koju ci​ljam ot​ka​ko sam oti​šao s Lune. Moj pra​vi pri​vje​sak u obli​ku pe​‐ ga​za hla​dan mi je na pr​si​ma. U nje​mu je Eoina kosa. Fo​ku​si​raj se na to. Na ono kako joj se kosa po​mi​ca​la. Le​pr​ša​la na vje​tro​vi​ma u du​bo​kim ok​ni​ma. Fo​ku​si​raj se na to. Kad mis​lim na nju, iz​je​da me kriv​nja. Svi​đa mi se ova​kav ži​vot. Bez ob​zi​ra na to ko​li​‐ ko ja ne​volj​ko glu​mio zlat​nog, bez ob​zi​ra na ža​los​ne iz​li​ke koje smiš​ljam, je​dan dio mene sli​či nji​ma. Mo​žda sam ro​đen dvo​bo​jan. Tri​skaš to. Čo​vjek se nije ro​dio zato da bude neke boje. Boje su nam na​met​nu​li naši vla​da​ri. I po​gri​je​ši​li su. 253

www.balkandownload.org “Auden​tes for​tu​na ju​vat, du​ši​ce moje”, kaže Se​vro pre​ko pri​vat​ne kom-li​ni​je. Pras​‐ nem u smi​jeh zbog la​tin​skog. “Opet ti s tim sra​njem da sre​ća po​ma​že hra​bri​ma? Za​što jed​nos​tav​no ne ka​žeš car​‐ pe diem?” “Zato što se tra​di​ci​onal​no kaže...” “Vi se deč​ki uvi​jek ova​ko upu​ca​va​te je​dan dru​go​me pri​je bit​ke? Pres​lat​ko”, doda Vic​tra. “Tre​ba​la si ih vi​dje​ti na Ins​ti​tu​tu, lju​bav na prvo za​vi​ja​nje”, na​smi​je se Mus​tang. “Vi​dje​la sam snim​ke! Kako kra​san par.” Ču​jem osmi​jeh u Mus​tan​gi​nu gla​su. “Čak su no​si​li istu odje​ću. Bila je ele​gant​na, zar ne, Roque? I smrd​lji​va.” “Ja to si​gur​no ni​sam pri​mi​je​tio.” “Za​što ne?” “Užas​no sam se bo​jao Se​vra. Ni​sam ni gle​dao što ima na sebi”, od​vra​ti Roque i iz​‐ ma​mi smi​jeh. “Mis​lio sam da ga je ugriz​la vje​ve​ri​ca i da je ne​ka​ko do​bio bjes​no​ću.” “Roque?” umi​lja​to ga os​lo​vi Se​vro. “Se​vro.” “Zdra​vo.” “Zdra​vo?” “Kad te slje​de​ći put vi​dim, ugrist ću te.” “Mo​ram ići.” Roqu​eov ve​dri smi​jeh za​mre. “Na​pa​da​mo glav​nu ne​pri​ja​telj​sku silu.” “Što ćeš im ra​di​ti, či​tat ćeš im laku po​ezi​ju dok ne umru od do​sa​de?” opet će Se​vro. “De​bi​lu”, ve​se​lo će Roque. “Neka vam fu​ri​je vode ma​če​ve i neka vas su​đe​ni​ce vra​te kući. Do tada, sve vas vo​lim.” Ta iz​ja​va lju​ba​vi za​tek​ne zlat​ne. Roqu​eov kom škljoc​ne i is​klju​či se, pa ga za​ču​je​‐ mo kako na glav​noj frek​ven​ci​ji iz​da​je za​po​vi​je​di za na​pad na ne​pri​ja​telj​ski ra​za​rač. “Koji pik​si”, pro​mrm​lja Se​vro, ali i di​je​te bi čulo da mu drh​ti glas. Boji se. “Hic sunt le​ones”, obra​tim se pri​ja​te​lji​ma. “Vi​di​mo se pre​ko.” “Hic sunt le​ones”, po​no​ve oni, ne zbog Augus​tu​sa već zato što že​li​mo biti hra​bri kao la​vo​vi. Poz​drav​lja​mo se je​dan po je​dan. Pri​je nego što se us​pi​jem spri​je​či​ti, po​zo​vem Mus​‐ tang na pri​vat​nu frek​ven​ci​ju. Tre​ba joj dva​de​set se​kun​da da se javi. “Što je?” Glas joj je iz​mu​čen od ok​li​je​va​nja. “Os​ta​ni živa”, ka​žem. Stan​ka. Ga​nu​će? Srdž​ba? “I ti.” Pre​ki​ne vezu. Ubr​zo zup​ča​ni​ci za​zu​je i za​brun​da​ju gu​ra​ju​ći me u me​ha​ni​zam za is​‐ pa​lji​va​nje iz ci​je​vi. 254

www.balkandownload.org Ci​je​lo vri​je​me po​na​šam se kao da znam što me čeka. Kao da znam što je že​ljez​na kiša. No sad se ona na​dvi​ja nad mene po​put kak​ve mrač​ne, za​pje​nje​ne zvi​je​ri. I za​go​‐ net​ne, prem​da sam joj već vi​dio lice. Gle​dao sam is​kus​tve​ne vir​tu​al​ne stvar​nos​ti i snim​ke na HV-u. Znam što je to, ona​ko kako di​je​te zna što je le​te​nje jer je gle​da​lo pti​‐ cu. “Sti​že​mo na ko​or​di​na​te za iz​ba​ci​va​nje.” Roqu​eov glas is​pu​ni uši sva​kog zlat​nog u flo​ti. “Neka kiša pad​ne.” Pro​žme me bru​ja​nje mag​net​skog na​bo​ja u ci​je​vi. Kliz​nem na​pri​jed u ko​mo​ru, pri​‐ pre​mim se. po​gle​dam do​lje da ne slo​mim vrat. Onda me is​pa​li, uzmu me br​zi​na i bit​‐ ka i že​lu​dac mi na​pu​ni grlo žuči. Pro​ju​rim kroz mag​net​sko stru​ja​nje i iz​le​tim iz brod​‐ ske ci​je​vi u ka​otič​nu vre​vu. Va​tra i mu​nje vla​da​ju sve​mi​rom. Me​tal​ne ne​ma​ni ri​ga​ju ra​ke​te na sve stra​ne, tiho mla​te​ći jed​na po dru​goj svim ljud​skim oruž​ji​ma. Ti​ši​na tog pri​zo​ra tako je je​zi​va, tako čud​na. Ve​li​ke ko​pre​ne pro​tu ar​ti​lje​rij​ske palj​be eks​plo​di​ra​ju oko bro​do​va pre​kri​va​ju​ći ih na​glo, po​ma​lo na​lik si​ro​vu pa​mu​ku ba​če​nu u vje​tar. Br​zo​Kril​ci i ose ga​đa​ju se pi​ša​‐ ju​ći mla​zo​ve va​tre​na stre​lji​va. Bore se u ogrom​nim gus​tim obla​ci​ma i jed​ni dru​gi​ma kr​ha​ju i si​je​ku me​tal​ne ok​lo​pe. U ma​lim čo​po​ri​ma odva​ja​ju se iz tih ka​otič​nih bi​ta​ka i tiho, spi​ral​no, kre​ću pre​ma sku​pi​na​ma pi​ja​vi​ča​ra, dok ra​za​ra​či i tran​s​por​te​ri lan​si​ra​ju svoj te​ret od voj​ni​ka u sve​mir u le​lu​ja​vim va​lo​vi​ma. Ovo je na​tje​ca​nje na​pa​dač​kih ti​‐ mo​va. Pi​ja​vi​ča​ri idu pre​ko i is​pod pro​tu-ar​ti​lje​rij​skih ko​pre​na, ili pak kroz njih, tra​že​‐ ći opla​tu na koju bi se nak​va​či​li pa ubriz​ga​li svoj ubo​ji​ti te​ret u utro​be ključ​nih bro​‐ do​va kao što muhe po​la​žu lar​ve u otvo​re​ne rane. Svi​ma nji​ma uprav​lja​ju pla​vi obu​če​‐ ni samo za to. Bel​lo​ni​ne le​tje​li​ce pro​la​ze kraj Augus​tu​so​vih, va​lo​vi se prek​lo​pe, skr​še je​dan o dru​gi. Sve u ti​ši​ni. Ra​ke​te sko​če na pi​ja​vi​ča​re i ras​tr​ga​ju im opla​te eks​plo​zi​ja​ma. Nema pla​me​na, iz​u​‐ zev tamo gdje pro​bi​ju bro​do​ve pa va​tre od ki​si​ka buk​nu kao krv koja je ši​klja​la iz har​‐ pu​nom po​go​đe​nih ki​to​va na sta​roj Zem​lji. Palj​ba iz trač​nih to​po​va pre​re​že sve​mir i raz​ne​se više pi​ja​vi​ča​ra i ma​njih bor​be​nih le​tje​li​ca odjed​nom, bu​še​ći rupe u nji​ho​vim re​do​vi​ma. Bro​do​vi onda ubi​ja​ju lju​de jer obje stra​ne ci​lja​ju u mo​to​re u že​lji da ih osa​‐ ka​te i za​ro​be, a ne uni​šte. Usred pla​vo-sre​br​ne ne​pri​ja​telj​ske flo​te ogrom​ni brod Di​je​‐ te rata gazi kor​ve​te i ba​kljo​Bro​de kao kik​lop koji hoda kroz sta​do ova​ca, po​la​ko nji​šu​‐ ći ba​ti​nu amo-tamo. Za​dr​žim dah kad se Vic​tri​na kor​ve​ta, koju bra​ne dru​ge dvi​je, okre​ne na Di​je​te rata. Trač​ni to​po​vi sas​pu palj​bu po njoj, a dru​gi rat​ni bro​do​vi ovjen​ča​ju je is​pa​lje​nim ra​ke​ta​ma. Bel​lo​na za​ci​je​lo sma​tra da joj je pre​bli​zu da bi je za​ro​bio, pa još jed​nom otvo​ri va​tru na nje​zin omek​ša​li tr​buh. No usred sve te palj​be koju pod​no​si, kor​ve​ta iz​‐ ro​di očaj​nič​ki roj od če​tr​de​set pi​ja​vi​ča​ra. Go​to​vo de​set puta više nego što ih ina​če sa​‐ dr​ži. Iz​va​di​li smo joj ci​je​lu utro​bu da bi sta​li do​dat​ni tran​s​por​te​ri tru​pa. To je rat​na dru​ži​na Te​le​ma​nu​so​vih. 255

www.balkandownload.org Vic​trin brod od​mak​ne se od Dje​te​ta rata i ne​haj​no uro​ni u for​ma​ci​ju Bel​lo​na, u ko​joj flo​ti​la bro​do​va nje​zi​ne maj​ke, os​li​ka​na sun​cem koje kr​va​ri, pru​ža po​dr​šku Bel​lo​‐ ni​nim or​lo​vi​ma. Vic​tra tu iz​ve​de svo​je dru​go iz​ne​na​đe​nje. Nje​zi​na maj​ka pro​mi​je​ni stra​nu i izda Bel​lo​ne, kao što je Vic​tra obe​ća​la Ša​ka​lu i meni. Maj​či​ni bro​do​vi is​to​va​re više od dvjes​to pi​ja​vi​ča​ra u sa​mom sre​di​štu Bel​lo​ni​ne flo​te. Kaos. Moji ti​ta​ni sle​te na opla​tu ne​pri​ja​telj​skog boj​nog bro​da pa na Dje​te​tu rata usko​ro nas​ta​ne gir​lan​da od pi​ja​vi​ča​ra. Sret​no, ti​ta​ni. Bel​lo​ni​ni pi​ja​vi​ča​ri skre​nu pre​ma Dje​te​tu rata da po​mog​nu u bit​ci koja će is​pu​ni​ti nje​go​ve hod​ni​ke di​mom i krv​lju. Br​zo​Kril​ci jure kraj nje​ga i pu​ca​ju u pi​ja​vi​ča​re koji su sle​tje​li, po​ku​ša​va​ju​ći ih ot​ka​či​ti pri​je nego što iz​le​gu lju​de u ti​je​lo Dje​te​ta rata. Ele​‐ gan​tan ples ak​ci​je i re​ak​ci​je i re​ak​ci​je i re​ak​ci​je. Ja se dr​žim svo​je pu​ta​nje, ne mogu je pro​mi​je​ni​ti. Sli​je​va i zdes​na imam na ti​su​će zlat​nih i op​si​di​ja​na​ca u ok​lop​nim zvjez​da​nim ča​hu​ra​ma te si​vih u skup​nim ko​mu​ška​‐ ma po dva​na​es​te​ro. Kiša lju​di i me​ta​la. Ve​li​ke rode pune do​dat​nih op​si​di​ja​na​ca i si​vih lete po​sred te naše bu​ji​ce. Kad sle​ti​mo i osi​gu​ra​mo upo​ri​šta, okup​lje​ne le​gi​je u dred​‐ no​to​vi​ma i tran​s​por​te​ri​ma ukr​cat će se u de​sant​ne le​tje​li​ce i na​hru​pi​ti iza nas. Što god​Bel​lo​ne i nji​ho​vi sa​vez​ni​ci mis​li​li, ne mogu nas spri​je​či​ti da is​kr​ca​mo lju​de – or​bi​ta oko pla​ne​ta pre​ve​li​ka je. Zbog toga je to​li​ko važ​no za​dr​ža​ti gra​do​ve. Oni su otoč​ne tvr​đa​ve. Je​di​ni re​al​ni na​čin da ih se osvo​ji jest sle​tje​ti i pro​ći kroz raz​mak od dvjes​to me​ta​ra iz​me​đu nji​ho​vih kruž​nih šti​to​va i tla. Zna​či da lju​di tre​ba​ju biti na zem​lji. Mi​li​ju​ni lju​di u ko​or​di​ni​ra​nom na​pa​du. Pos​ta​vit ćemo sto upo​ri​šta i onda će naša bit​ka oz​bilj​no za​po​če​ti. U ovom ka​osu ra​ke​te pro​pa​ra​ju če​ti​ri naše zvjez​da​ne ča​hu​re. Naši ka​pi​tal​ni bro​do​vi iza nas po​dig​nu pro​tu​ar​ti​lje​rij​ska sita, a šti​te nas i ose. Ne​pri​ja​telj​ske ose us​pi​ju nas mi​tra​lji​ra​ti s boka u bri​šu​ćem letu. De​se​ci lju​di u kiši po​gi​nu bli​zu mene; ok​lo​pi im se zgu​žva​ju po​put za​pa​lje​na pa​pi​ra. Mr​zim ovo. Dođe mi da vri​štim. Neki vri​šte pa mo​ra​mo is​klju​či​ti nji​ho​ve ko​mo​ve. Ne mogu ni​šta. Mogu se mo​li​ti da ne umrem. Mo​li​ti se da moji pri​ja​te​lji ne umru. No mo​li​ti se čemu? Zlat​ni ne​ma​ju boga. Mi cr​ve​ni ima​mo ne​kog star​ca u dolu. Ali on nam ne po​ma​že u ovom ži​vo​tu. Samo nas čeka da nas po​put pas​ti​ra uve​de u slje​de​ći i čuva u nje​mu. Srce mi tuče u pr​si​ma. Hi​per​ven​ti​li​ram. Hoću is​ko​či​ti iz vlas​ti​te kože. Osje​ćam se kao di​je​te. Že​lim utje​hu doma. Maj​či​nu juhu od krvi, do​dir nje​zi​ne stro​ge ruke, lju​bav koja bi me pro​že​la sva​ki put kad bih je us​pio na​smi​je​ši​ti. Sve bih dao da osje​tim onu ra​dost kao kad sam shva​tio da me Eo voli. Čez​nem za hlad​nim, mir​nim no​ći​ma pri​je lju​ba​vi, kad je bilo samo žud​nje i gla​di, kad smo se lju​bi​li po​taj​no, us​trep​ta​lih srca, po​put dvi​ju pti​či​ca koje shva​te da mo​žda ipak mogu za​jed​no sa​vi​ti gni​jez​do. Ta​kav je ži​vot tre​bao biti. Obi​telj. Prve lju​ba​vi. Ne pa​da​nje kroz at​mo​sfe​ru gdje su ubo​ji​ce ko​ji​‐ 256

www.balkandownload.org ma je naj​važ​ni​je da ti na​pu​ne ti​je​lo vru​ćim me​ta​lom i onda pri​je​đu na ubi​ja​nje tvo​jih pri​ja​te​lja. Mis​li mi bje​že, ali ti​je​lo mi radi. Pla​net ras​te i ras​te, i pos​ta​je na​brek​li div koji mi pro​ždi​re vid​no po​lje. Ne znam tko je mr​tav, tko živ. Ekran mi je pre​na​pu​čen. Upad​ne​mo u at​mo​sfe​ru i zvuk opet za​gr​mi. Aure​ole boje is​pre​ple​tu se oko mog drh​ta​vog obli​ka. Voj​ni​ci koji pa​da​ju meni zdes​na i sli​je​va iz​gle​da​ju po​put bi​jes​nih kri​jes​ni​ca is​trg​nu​tih iz ma​šte ne​kog kle​sa​ra. Za​di​vi me onaj sli​je​va. Bron​ča​no sun​ce iza nje​ga ocr​ta​va mu si​lu​etu ovje​ko​vje​ču​ju​ći ga u tom je​dins​tve​nom tre​nut​ku – koji znam da ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti – te iz​gle​da kao Mil​to​nov an​đeo dok pada, gnje​van i ve​li​čans​tven. Nje​gov vanj​ski kos​tur od​ba​ci ok​lop pro​tiv tre​nja kao što bi Lu​ci​fer od​ba​cio lan​ce raja; va​tre​na pera ot​ki​nu se i os​ta​nu le​‐ pr​ša​ti odos​tra​ga. Onda jed​na ra​ke​ta po​si​je​če nebo i vr​hun​ski eks​plo​zi​vi po​nov​no ga kr​ste kao smrt​ni​ka. Čim uđe​mo u at​mo​sfe​ru, va​tre​na palj​ba s po​vr​ši​ne vris​ne na nas i iz​bu​ši rupe u na​šem pa​da​ju​ćem roju. Ak​ti​vi​ra​mo gra​vi​ta​cij​ske čiz​me i, po​put pče​la iz po​go​đe​ne koš​ni​ce, ras​pr​ši​mo se u ti​su​ću za​seb​nih eska​dri​la, pri čemu sva​ka nas​to​ji sli​je​di​ti svo​je ko​or​di​na​te. Ne​pri​ja​telj​ski br​zo​Kril​ci ušli su u at​mo​sfe​ru za nama, ali mi smo ov​dje okret​ni​ji i s la​ko​ćom ta​ma​ni​mo ve​li​ke na​pas​ni​ke. Obru​šim se na jed​nog odos​tra​ga, s Hu​ja​ma za pe​ta​ma, i pre​si​je​čem ga bri​tvom. Od​le​tim, a on se spi​ral​no su​no​vra​ti kroz obla​ke do​lje, u oce​an. Palj​ba pro​tuz​rač​ne obra​ne vris​ne na nas kroz obla​ke i ubi​je zlat​nog meni zdes​na – jed​nog Huju, ali ne znam ko​jeg dok ne po​gle​dam da​ta​pad. Da​ria Har​pi​ja je mr​tva. Samo tako. Ne zato što se žr​tvo​va​la da ne​ko​ga spa​si. Nije bilo bi​jes​nog za​vi​ja​nja na kra​ju. Ni​kak​ve ple​me​ni​te ges​te. Ni​kak​ve emo​ci​je. Oda​na dje​voj​ka koja je na Ins​ti​tu​tu no​si​la skal​po​ve na po​ja​su, koja je oča​ra​va​la Tru​log i Mr​gu​da svo​jim čud​nim vje​šti​na​‐ ma, otiš​la je. Pro​bi​je me pa​ni​ka i uro​nim u obla​ke s os​tat​kom pret​hod​ni​ce svo​je le​gi​je. Le​ti​mo ni​sko iz​nad oce​ana, a dva mor​ska bro​da za​pu​ca​ju na nas. Se​vro is​pa​li dvi​je ra​ke​te koje za​vi​ju​ga​ju zra​kom; kad de​to​ni​ra​ju, pre​tvo​re se u de​se​tak mi​kro​ra​ke​ta i sva​ka od njih pre​tvo​ri se u još de​se​tak. Bro​do​vi eks​plo​di​ra​ju kao zrna ku​ku​ru​za iz​nad va​tre. Rat je kaos. Uvi​jek je bio. Ali od teh​no​lo​gi​je je još gori. Ona mi​je​nja strah. Na Ins​‐ ti​tu​tu sam se bo​jao lju​di. Bo​jao sam se što bi mi mo​gli uči​ni​ti Ti​tus i Ša​kal. Tamo vi​‐ diš smrt kada do​la​zi i ba​rem se mo​žeš bo​ri​ti pro​tiv nje. Ov​dje ne​maš taj luk​suz. U mo​der​nom ratu bo​jiš se zra​ka, sje​na, ti​ši​ne. Smrt će doći, a ne​ćeš je ni vi​dje​ti. S tre​skom sle​tim na snjež​nu pla​ni​nu. Po​dig​nu se obla​ci pare jer ras​to​pim rupu u bje​li​ni vru​ći​nom svog odi​je​la, cr​ve​nog od usi​ja​nja. Os​ta​tak mog odre​da sle​ti oko mene, pro​na​šav​ši si​gur​no uto​či​šte na tlu. Gro​mo​glas​no pa​da​ju me​te​or​ski lju​di iz me​‐ tal​nih ču​do​vi​šta. Tup. Tup. Tup. I po​dig​ne se ma​gla rata. “Kop​no”, za​re​žim. Se​vro klek​ne na jed​no ko​lje​no, otvo​ri ka​ci​gu i po​vra​ti u sni​jeg. Os​ta​li mu se pri​‐ dru​že. Ruž​ni Mr​gud tuž​no jeca. Tru​li mu stiš​će rame. Kla​un im drži stra​žu, sa svo​jim 257

www.balkandownload.org cr​ve​no obo​je​nim iro​ke​zom uko​so na gla​vi. Har​pi​ja više ne pos​to​ji. Ni​sam znao da će biti tako. Mis​lio sam da znam što je užas. Ni​sam znao. U zad​njoj mi​nu​ti po​gi​nu​lo je više lju​di nego što sam ih ikad upoz​nao. Lor​nov strah od rata tre​se se u meni. Ovo je rat. Kaos. Slu​čaj​nost. Smrt. Se​vro mi kim​ne bri​šu​ći ri​go​ti​nu s usta. Ju​pi​ter mu po​mog​ne da us​ta​ne. Za​ču​do, Se​‐ vro mu to do​pus​ti. Po​tra​žim Mus​tan​gin pot​pis na da​ta​pa​du u svo​joj ka​ci​gi. Živa je s glav​ni​nom moje voj​ske, ali raz​dvo​ji​li smo se. Ja sam s dva​na​es​te​ro zlat​nih i če​tr​de​se​‐ te​ro op​si​di​ja​na​ca po​seb​no obu​če​nih za ba​ra​ta​nje vi​so​ko​teh​no​lo​škom voj​nom opre​‐ mom. “Ski​daj​te vanj​ske kos​tu​re”, vik​nem op​si​di​jan​ci​ma. “Ome​ga, ču​vaj pe​ri​me​tar.” Od​ba​ci​mo glo​maz​ni vanj​ski to​plin​ski ok​lop i os​ta​ne​mo u gip​ki​jim zvjez​da​nim ča​‐ hu​ra​ma koje su is​pod nje​ga. Na​re​dim da po​dig​nu ka​ci​ge. Umjes​to me​tal​nih de​mon​‐ skih i ži​vo​tinj​skih lica po​ja​ve se pri​ja​telj​ska. No ima lje​po​te u tom tre​nut​ku. Kad zlat​ni i op​si​di​jan​ci na​čas ki​ma​ju jed​ni dru​gi​‐ ma da iz​ra​ze su​ćut pri​je nego što nas​ta​ve sa svo​jim za​da​ci​ma i po​tra​že utje​hu u mre​ži svo​jih duž​nos​ti, u dru​gar​stvu, kao što sam ja či​nio u rud​ni​ci​ma. Po​zo​vem Se​vra i Huje sebi. Rag​nar, iz​dvo​jen iz svo​je le​gi​je, sto​ji u mo​joj sje​ni. Sle​‐ tje​li smo na dnev​nu stra​nu pla​ne​ta. Kad dru​gi val zvjez​da​nih ča​hu​ra pro​bu​ši at​mo​sfe​‐ ru, os​ta​viv​ši tra​go​ve cr​nog dima pre​ko pla​va neba puna va​tre​nih oži​lja​ka, pri​zor je na​lik me​te​or​skoj kiši. Sto​ti​ne to​po​va s po​vr​ši​ne i da​lje pu​ca​ju na roj koji se širi od ob​‐ zor​ja do ob​zor​ja, ali i ta to​pov​ska palj​ba po​la​ko se pro​rje​đu​je jer to​po​ve ci​lja​ju iz sve​‐ mi​ra ili ih eli​mi​ni​ra​ju odre​di na tlu, po​put na​šeg. Moj odred na​la​zi se tris​to ki​lo​me​ta​‐ ra od mjes​ta gdje tre​ba​mo biti. Kako je doš​lo do toga? Na​zo​vem Mus​tang pre​ko koma. Ona je pe​de​set ki​lo​me​ta​ra bli​že zoni pret​hod​no odre​đe​noj za de​sant, na ne​koj dru​goj pla​ni​ni. Nje​zi​na voj​ska bro​ji go​to​vo če​ti​ris​to lju​‐ di. “Mi smo, iz​gle​da, idi​oti”, kaže Se​vro. Si​la​zi​mo niz pla​ni​nu. Ne le​ti​mo. Nego po​ska​ku​je​mo. Na Aka​de​mi​ji su nas na​uči​li da to za​miš​lja​mo kao po​ska​ki​va​nje ka​men​či​ća po vo​de​noj po​vr​ši​ni. Mo​že​mo le​tje​ti jer ima​mo gra​vi​ta​cij​ske čiz​me, ali kad le​tiš, onda si meta za ra​ke​te i pro​tuz​rač​no stre​lji​vo, a da i ne spo​mi​njem ne​pri​ja​telj​ske lo​vač​ke dru​ži​ne. Sto​ga ska​če​mo pe​de​set me​ta​ra u zrak, pa se onda gra​vi​ta​cij​skim čiz​ma​ma malo-po​ma​lo spu​šta​mo na tlo. Ra​ket​na palj​ba kre​ne s obliž​njeg vrha. Se​vro i nje​gov odred po​za​ba​ve se njo​me pre​ska​ku​ju​ći klan​ce od ti​su​ću me​ta​ra i po​ska​ku​ju​ći uza strm ka​me​ni​ti obro​nak, dok Rag​nar i ja po​žu​ri​mo na​pri​jed. Tupi bum pro​lo​mi se pla​nin​skim lan​cem kad nas ri​je​še mi​tra​lje​ske kule. Huje nas sus​tig​nu na kra​ju pla​nin​skog lan​ca. Sto​ji​mo na rubu li​ti​ce kod koje se okup​lja​ju ni​ski obla​ci. Dva​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra li​je​vo uz​di​žu se kule da​le​‐ kog, bi​je​lo okre​če​nog So​lu​na, koji leži na go​let​noj oba​li bis​tra Ter​mič​kog mora. Tac​tu​‐ sov dom. Ras​tu​žim se. Nas​tav​lja​mo pre​ma sje​ve​ru. Gle​dam kule kako bli​je​de dok od njih ne pre​os​ta​ne 258

www.balkandownload.org samo lje​ska​nje me​ta​la na oba​li te čud​no​va​to mir​ne vode. U da​lji​ni grme eks​plo​zi​je. Osje​tim te​ži​nu ne​či​je ruke koja mi se spus​ti na ok​lop​lje​no rame. “Baš kao onda kad smo za​uze​li Olimp”, na​ce​ri mi se Se​vro gle​da​ju​ći s no​vog pla​‐ nin​skog vr​hun​ca zem​lju koja otvo​re​no leži pred nama. “Osim što ov​dje svi ima​ju gra​vi​ta​cij​ske čiz​me.” Pro​vje​rim naše ko​or​di​na​te na ekra​‐ nu u ka​ci​gi. Inva​zi​ja se nas​tav​lja iz​nad nas. Ne​pri​ja​telj​ske na​oru​ža​ne le​tje​li​ce, ko​jih je sad ma​nje, jur​ca​ju ne​bom. Jed​na nas na​ci​lja. Pro​tut​nji kroz oblak i sa​žva​če zem​lju auto​mat​skim to​po​vi​ma. Sklo​ni​mo se u neki kla​nac. Sni​jeg leti oko nas. Onda do​vi​ju​ga jed​na ra​ke​ta i u eks​plo​zi​ji mi sru​ši neku sti​je​nu na nogu, pri​če​piv​ši me. Oblu​tak i Kla​‐ un sta​nu iz​nad mene da me za​šti​te. “Rag​na​re!” vik​nem. “Ubij je!” Ne vi​dim što on uči​ni, ali buka je straš​na, a le​tje​li​ca se za​di​mi i za​vr​ti u zra​ku, za​‐ le​lu​ja pre​ma tlu i nes​ta​ne u obla​ku šrap​ne​la. “Tvo​je noge?” iz​be​zum​lje​no upi​ta Se​vro. Mak​nu sti​je​nu s mene. Zup​ča​ni​ci za​cvi​le i elek​trič​ne kom​po​nen​te za​bru​je. “Još rade.” Si​la​zi​mo po snjež​nom pla​nin​skom lan​cu u bre​go​vi​te mar​sov​ske do​li​ne. Hrpa te​ške pje​ša​di​je, po​put nas, kre​će nam se s li​je​ve stra​ne. Tran​s​pon​den im tvr​de da su naši. No da​le​ko zdes​na, na tri​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra, gdje se tlo uz​di​že u sup​trop​ske vi​so​rav​ni, pre​ma nama po​ska​ku​je po​vor​ka Bel​lo​na – ne​kih tri sto​ti​ne, u odvo​je​nim gru​pa​ma. “Pro​va​li​li su nam je​dan kom-pot​pis”, oba​vi​jes​ti me ze​le​ni ko​mu​ni​ka​cij​ski ope​ra​ter pu​tem nove li​ni​je. “Love vas, Ika​re.” To mi je dru​gi po​ziv​ni znak. “Sad ćemo saz​na​ti tko će osvo​ji​ti raj”, ka​žem. Se​vro us​mje​ri la​ser za pra​će​nje na ne​pri​ja​telj​sku sku​pi​nu, kao i oni na nas. Nji​hov vr​lu​da po tlu is​pred nas kao po​lu​dje​la muha. Ras​pr​ši​mo se, Se​vro i ja od​le​ti​mo za​jed​no, a onda se va​tre​na kiša sli​je na naše ne​pri​ja​te​lje iz dva​ju smje​ro​va. Se​vro u isti mah ot​kri​je dron koji nas ci​lja klas​ter​skim ra​ke​ta​ma. Ta​gi​ra ga i trač​ni top iz obliž​njeg So​lu​na is​pa​li pro​jek​til koji na​cr​ta pru​gu od pla​ve va​tre pre​ko ob​zor​ja. Dron nes​ta​ne u cr​ve​nom cvi​je​tu. Mno​gos​loj​no lu​di​lo vi​‐ so​ko​teh​no​lo​škog rata. Pro​bi​je​mo se do Mus​tan​gi​nih ko​or​di​na​ta, bud​no pa​ze​ći, i oči​ma i sen​zo​ri​ma, na smrt koja vre​ba u pla​ni​na​ma. Šu​lja se rav​ni​ca​ma. Kri​je se u šu​ma​ma go​le​mih bo​go​Dr​‐ va i vo​da​ma no​vo​ro​đe​nih mora. Neko ve​li​ko je​ze​ro pros​ti​re nam se sli​je​va, a je​dan ne​ak​tiv​ni vul​kan, tako bla​ga na​‐ gi​ba da iz​gle​da više kao bri​jeg sa sni​je​gom na vrhu, ne​što du​bo​ko raz​miš​lja nama zdes​na. Vi​nem se uvis duž hr​p​ta pla​nin​skog lan​ca koji pre​la​zi​mo da do​bi​jem bo​lji pre​‐ gled nad oko​li​nom. Na da​ta​pa​du mi s vre​me​na na vri​je​me za​ti​tra​ju to​po​graf​ski po​da​‐ ci koje emi​ti​ra​ju dro​no​vi, koje net​ko ski​ne s neba pa onda dođu novi. Tiho je u mom odi​je​lu. Ne ču​jem vje​tar koji zvi​ždi oko mene na toj ve​li​koj vi​si​ni. Je​dan oluj​ni oblak, ona​kav mar​sov​ski, dra​ma​tič​ni, grm​lja​vin​ski, va​lja se pre​ko uda​lje​‐ nog je​ze​ra. Kad po​go​di šumu is​pod pla​ni​ne, iz​li​je se kiša i mu​nje pro​pa​ra​ju nebo. Na 259

www.balkandownload.org go​le​mom vr​hun​cu usko​vi​tla se sni​jeg i ras​to​pi mi se na odi​je​lu. Uhva​tim neki po​kret na obliž​njem vrhu. Odus​ta​nem od pu​ca​nja kad shva​tim da to nije neki Bel​lo​na, već is​kle​sa​na zvi​jer. Zu​mi​ram sli​ku i ugle​dam gri​fo​na koji se drži za rub go​le​ma gni​jez​da smje​šte​na u usku ka​me​nu kli​su​ru na sa​mom šilj​ku tog vrha, kako u čudu gle​da lju​de koji pro​li​je​ću nje​go​vom do​li​nom. Ka​kav su svi​jet stvo​ri​li ti zlat​ni. Moji lju​di opet mi se pri​dru​že na slje​de​ćem vrhu, pa malo zas​ta​ne​mo da pro​vje​ri​‐ mo ba​te​ri​je u zvjez​da​nim ča​hu​ra​ma. Neće tra​ja​ti ci​je​li dan. Mus​tan​gi​na gru​pa buč​no sle​ti oko nas i sni​jeg se ras​pr​ši kad nam se pri​dru​ži če​ti​ris​to ubo​ji​ca u zvjez​da​nim ča​‐ hu​ra​ma. Ona i ja kuc​ne​mo se ša​ka​ma. “Ika​re?” za​kr​či mi neki glas u uhu. “Ika​re, ču​ješ me?” “Roque, ču​jem. Što je?” “Ika​re... hit​no... u... ču​ješ me?” Sig​nal mu se pre​ki​ne zbog mu​nje koja bljes​ne iz​nad nas. Ra​di​ova​lo​ve već iona​ko muče po​lja za ome​ta​nje obi​ju stra​na. “Dar... ješ... me... u Ege​ju.” “Roque? Roque?” Znam ka​kav je plan bit​ke tamo gore, ali nje​gov me ton za​bri​nja​‐ va. “Ko​mo​vi su jako loši”, ka​žem Mus​tang. “Lo​kal​ne frek​ven​ci​je su u redu. Sme​ta​ju ome​ta​či i olu​ja.” Kiša joj pr​ska po vi​zi​ru. Se​vro po​ka​že pr​stom uvis. “Mo​rat ćeš dići dupe da bi ne​što čuo.” Gore mu​nja po​go​‐ di neku le​tje​li​cu. Sus​ta​vi joj ot​ka​žu i ona poč​ne pa​da​ti, po​nov​no pro​ra​di i su​da​ri se s br​zo​Kril​cem u pro​la​zu. “O, mr​k​lo sra​nje.” Na​re​dim Rag​na​ru i Ju​pi​te​ru da se uda​lje od pla​nin​skog lan​ca i osi​gu​ra​ju do​li​nu na sje​ve​ru za glav​ni​nu na​ših si​vih le​gi​ja. Na​pa​da​mo i dru​ge gra​do​ve da Bel​lo​na​ma skre​ne​mo po​zor​nost, ali meni je va​žan samo Egej. Na nje​go​ve zi​di​ne ide mi​li​jun lju​di. Oka​lja​ni mi po​ka​že dla​no​ve u znak poz​dra​va i za​tim sko​či s pla​nin​‐ skog vrha, za​jed​no s Ju​pi​te​rom i sto op​si​di​jan​skih rat​ni​ka. Mus​tang i Se​vro če​ka​ju me do​lje dok ja i ne​ko​li​ko mo​jih tje​les​nih ču​va​ra ju​ri​mo uvis kroz mu​nja​ma oki​će​ne obla​ke. Iz​nad obla​ka, gdje leb​dim re​la​tiv​no mir​no, po​zo​‐ vem Roqu​ea. “Ika​re!” vik​ne mi on u kom. “Ona je tu. Nije na Luni s glav​ni​nom flo​te Druš​tva! Upra​vo smo ot​kri​li. Ka​vaxo​vi lju​di naš​li su pre​to​ri​jan​ce na Dje​te​tu rata... ona je tu! Doš​la je po​taj​no, bez flo​te; ima​mo je.” “Roque. Us​po​ri. O čemu go​vo​riš?” “Dar​rowe, vr​hov​ni​ca je na Mar​su. Le​tje​li​ca joj je za​gla​vi​la is​pod šti​to​va Ege​ja. U zam​ci je.” “Roque, ja to već znam. Zato i hoću Egej.”

260

www.balkandownload.org

39.

Pod zi​dom Ne pita me ot​kud znam. Kas​ni​je ću mu reći da sam pus​tio Aju da po​bjeg​ne s Euro​pe zato da je mo​že​mo pra​ti​ti kako se vra​ća vr​hov​ni​ci s po​mo​ću ra​di​ja​cij​skog pot​pi​sa moje bom​be. Ona je nje​zin osob​ni ubo​ji​ca. Na​rav​no da će joj se vra​ti​ti. Ni​sam to re​‐ kao ni​ko​me osim Mus​tang i Se​vru. Ni​sam smio ri​ski​ra​ti da se to pro​ču​je, oso​bi​to s ob​‐ zi​rom na to kako se Roque po​na​šao u zad​nje vri​je​me. On pre​ki​ne vezu bez ijed​ne ri​je​či, oči​to ogor​čen. Pret​hod​ni​ca moje voj​ske, Rag​na​ro​vi lju​di, sle​tje​li su u do​li​nu pred nama. Vi​dim tr​‐ bu​šas​te bro​do​ve kako se spu​šta​ju i nes​ta​ju u zem​lji, on​dje gdje se Val​les Ma​ri​ne​ris pro​te​že ki​lo​me​tri​ma is​pod po​vr​ši​ne. Naši pla​vi u sve​mi​ru otvo​re va​tru na sam Egej. Taj po​top za​gri​je štit koji poč​ne ne​pro​zir​no pul​si​ra​ti. Mi ćemo ga na​pas​ti s tla; doći ćemo po dnu ka​njo​na ši​ro​kog sto ki​lo​me​ta​ra, sa sje​ve​ra i s juga, i pro​ći kroz raz​mak od dvjes​to me​ta​ra koji se mora odr​ža​va​ti iz​me​đu tla i šti​ta da ne bi doš​lo do se​iz​mič​‐ kih po​re​me​ća​ja. Sko​čim s vrha pla​ni​ne pre​dvo​de​ći svo​je tje​les​ne ču​va​re. Se​vro i Mus​tang sli​je​de me dok ska​če​mo na slje​de​ći vrh i po​ska​ku​je​mo do pod​nož​ja, priv​la​če​ći palj​bu. Vr​hov​ni​ca je ključ​na za ovaj rat, ključ​na za to da se Druš​tvo raz​bi​je kako bi se Are​‐ so​vi si​no​vi uz​di​gli. Ako je za​ro​bi​mo, ci​je​lo Druš​tvo zbu​nje​no će se upi​ta​ti pos​to​ji li ono uop​će bez Oc​ta​vi​je na pri​jes​to​lju. Se​na​to​ri i gu​ver​ne​ri po​ku​šat će se do​mo​ći vlas​‐ ti. Za​po​čet će de​se​tak lo​kal​nih ra​to​va koji će ras​cjep​ka​ti voj​sku i ko​he​zi​ju. Is​pod mene svi​jet obi​lja lje​ška​ri na dnu pros​tra​nog ka​njo​na – je​ze​ra i po​to​ci, tra​va do stru​ka, dr​ve​će u cva​tu i spar​tan​ski bo​ro​vi koji ras​tu pod čud​nim ku​to​vi​ma iz zi​do​‐ va ka​njo​na vi​so​kih ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra, str​mi​ni na​gi​ba una​toč. Nad svi​me time vla​da ve​li​ka le​te​ća pla​ni​na, Olimp. Ra​za​be​rem mir​ne dvor​ce i opa​zim je​le​ne koji trče Mar​‐ so​vim do​lom. Ali ne vi​dim ni​kak​vu dje​cu na oba​la​ma ve​li​kih ri​je​ka, ni​kak​ve mom​ke i dje​voj​ke u ok​lo​pi​ma. Samo us​po​me​ne i blat​nja​vu zem​lju. Stu​den​te su već odve​li. Kako li im je to za​ci​je​lo bilo čud​no – bore se za ži​vot sred​njo​vje​kov​nim oruž​jem, a onda ih po​ku​pe de​sant​ni bro​do​vi jer su doš​li osva​ja​či iz sve​mi​ra. Sas​ta​ne​mo se s Ju​pi​te​rom i Rag​na​rom na jed​noj bi​je​loj kuli le​te​ćeg Olim​pa. U hod​‐ ni​ci​ma i na pa​di​na​ma ima mr​tvih ti​je​la. 261

www.balkandownload.org “Ko​ris​ti​li su ga kao bazu”, ve​se​lo objas​ni Ju​pi​ter. “Tvom oka​lja​nom nije do​bro sje​la nji​ho​va uobra​že​nost. Svi​đa mi se ta zvi​jer!” Naši lju​di osi​gu​ra​ju dio Val​le​sa Ma​ri​ne​ri​‐ sa pre​dvi​đen za Ins​ti​tut, da​le​ko is​toč​no od Ege​ja, u gor​njem kra​ku ve​li​kog ka​njo​na. Gle​dam kroz pro​zor kako se sto​ti​ne pri​ja​telj​skih de​sant​nih bro​do​va spu​šta​ju na po​pri​‐ šte zbi​va​nja is​kr​ca​va​ju​ći više od tris​to ti​su​ća lju​di u tri​de​set mi​nu​ta. Sva​kom ram​pom spu​šte​nom na ne​pri​ja​telj​sko tlo uvi​jek prvo is​tr​či je​dan zlat​ni. “Nema ot​po​ra”, ka​žem tiho; otvo​rio sam ka​ci​gu zvjez​da​ne ča​hu​re. Ne​la​god​no po​‐ gle​dam Mus​tang. Ona uk​lo​ni pla​vu kosu s oči​ju. “Što smo duže uko​pa​ni, to će nas teže biti is​tje​ra​ti. Što če​ka​ju?” “Žele da se sku​pi​mo na hrpu kao gro​žđe pa da nas zga​ze”, na​ga​đa Se​vro. “Atom​‐ skom?” “Ša​ša​va dje​či​ce.” Ju​pi​ter pre​tra​žu​je dže​po​ve jed​nog mr​tva​ca. “Za to ima​mo sive. Neka zga​ze njih. Pod​ma​zat će nam put.” “Nema atom​skih”, kaže Mus​tang. “Sen​zo​ri bi ih pri​mi​je​ti​li na sto ki​lo​me​ta​ra.” Po​‐ gle​da zem​lju is​pod nas. “Če​ka​ju jer ne​ma​ju do​volj​no lju​di da nam se is​pri​je​če na putu kroz do​li​nu. Ili jer smo ih za​tek​li nes​prem​ne, što nije vje​ro​jat​no. Ili su pos​la​li pre​vi​še lju​di da za​us​ta​ve Lor​no​vo na​pre​do​va​nje. Ili su na​pra​vi​li uska grla u do​li​ni. Ili ih okup​‐ lja​ju u Ci​ta​de​li. Ili nas neg​dje na​pri​jed oče​ku​je zam​ka.” Nje​zin je um stroj. “Neg​dje je zam​ka”, obja​vi za neko vri​je​me. “Ali pre​vi​še se os​la​nja​ju na to da će nas ona us​po​ri​ti dok oni pre​mje​šta​ju lju​de i ma​te​ri​jal.” Pre​zir​no ot​puh​ne kroz nos. “Sta​tič​‐ ka obra​na bez ve​li​ke mo​bil​ne po​dr​ške nema smis​la još od Ma​gi​no​to​ve li​ni​je.” “Ali oni zna​ju da mi ne že​li​mo uni​šti​ti ni grad ni sta​nov​niš​tvo”, uz​vra​tim. “To zna​ju.” Mus​tang na​mjes​ti svoj da​ta​pad i pro​uči kar​tu. “Što nam uma​nju​je tak​‐ tič​ku flek​si​bil​nost.” “To​tal​ni rat je lak​ši”, pro​gun​đa Ju​pi​ter. “Haj​de​mo is​ko​ris​ti​ti sive da nam pod​ma​žu pro​laz, pa bom​bar​di​ra​ti zi​do​ve is​pod šti​to​va. I upa​da​mo.” “Grad se uni​šti za je​dan dan, a onda se ob​nav​lja pe​de​set go​di​na”, od​bru​si Mus​tang. “Že​liš se pri​ja​vi​ti za nad​zor​ni​ka ob​no​ve?” “Iz​gle​dam kao gra​đe​vi​nac?” upi​ta Ju​pi​ter. “Pro​laz do Ege​ja u pro​sje​ku je ši​rok osam​de​set ki​lo​me​ta​ra, s obje stra​ne ima zi​do​ve vi​so​ke se​dam ki​lo​me​ta​ra i sav je u sto​čar​stvu i po​ljo​pri​vre​di za po​tre​be gra​da. Bel​lo​ne su vje​ro​jat​no po​svu​da po​si​ja​li mine. Ako su sti​gli. Nije baš da smo im se naj​a​vi​li.” Jesu li sti​gli? Mus​tang me po​zo​ve u stra​nu. Uda​ljim se s njom od os​ta​lih čla​no​va svog za​po​vjed​nog tima, a oni se po​gle​da​ju i za​ko​lu​ta​ju oči​ma. Proz​rač​ni hod​ni​ci pa​la​če tre​ba​li bi me pod​sje​ti​ti na moju pri​jaš​nju po​bje​du, ali samo sam jako me​lan​ko​li​čan jer sam tu. To​li​ko us​po​me​na. To​li​ko iz​gub​‐ lje​nih pri​ja​te​lja, po​mis​lim kad opa​zim sive kako sli​je​ću kraj Mi​ner​vi​na dvor​ca, gdje smo se Pax i ja ono​mad bo​ri​li u dvo​bo​ju. “Odav​de do zi​do​va ima osam​de​set ki​lo​me​ta​ra”, kaže ona. “Mo​gli bi​smo uda​ri​ti kao 262

www.balkandownload.org što smo i pla​ni​ra​li. To što nam nisu pru​ži​li ot​por pri sli​je​ta​nju ne zna​či da se spre​ma ne​što pod​lo.” Pri​mi​je​ti ok​li​je​va​nje u mo​jim oči​ma. “Doš​li smo zbog mog oca isto ko​li​‐ ko i zbog vr​hov​ni​ce. Mo​ra​mo biti brzi.” “Bo​jiš se da će ga Lorn ubi​ti ako se on prvi pro​bi​je kroz juž​ne grad​ske zi​di​ne”, nas​‐ lu​tim. “Zar ne.” “Znaš nji​ho​vu pri​ču.” “Znam.” “I imaš po​vje​re​nja u to da Lorn neće okon​ča​ti sta​ru sva​đu?” “Lorn nije ubo​ji​ca.” “Nije. On ubi​ja lju​de koji to zas​lu​žu​ju, po​put Tac​tu​sa. Moj otac to zas​lu​žu​je isto kao bilo tko dru​gi. Zato mo​ra​mo po​žu​ri​ti. I mo​raš svi​ma reći za vr​hov​ni​cu.” “Roque je ot​krio. Pre​to​ri​jan​ci na Dje​te​tu rata.” Vra​ti​mo se i ja se obra​tim svom ma​lom vi​je​ću. “Vi zna​te da smo doš​li ova​mo zbog Augus​tu​sa, ali ima još je​dan raz​log zbog ko​jeg ide​mo na Egej. Vr​hov​ni​ca je tu.” “Ne seri?” pro​mrm​lja Kla​un. Tru​li se po​če​še po gla​vi. “Mr​k​lo.” “U Ci​ta​de​li?” upi​ta Oblu​tak uz​bu​đe​no tr​ka​ju​ći tje​skob​nog Tra​vu ko​lje​nom. “Naj​vje​ro​jat​ni​je. Pra​ti​li smo Aju ova​mo. Po pre​os​ta​loj ra​di​ja​ci​ji bom​be ko​jom smo joj raz​ni​je​li tim na Euro​pi. Svr​ha os​ta​lih na​pa​da jest odvu​ći ljud​stvo iz Ege​ja pa da mi do​bi​je​mo pri​li​ku pro​bi​ti se kro​za zi​do​ve i do​mo​ći se Oc​ta​vi​je pri​je nego što gos​po​dar pe​pe​la stig​ne s ci​je​lom nje​zi​nom ar​ma​dom.” A ako su Si​no​vi oba​vi​li svoj dio kao što je Ares obe​ćao, onda ćemo us​pje​ti ući u grad bez bor​be i pro​bi​ja​nja kroz sto ti​su​ća lju​‐ di u ok​lo​pi​ma. “Je li Ca​ssi​us u gra​du?” upi​ta Se​vro. Mus​tang ki​ni​ne. “Mis​li​mo da jest.” Se​vro se na​smi​je​ši. “Ako na​le​ti​te na Ca​ssi​usa, ne​moj​te ga na​pas​ti”, ka​žem. “Ni Kar​nu​sa, ni Aju.” “Ti bi da po​bjeg​ne​mo?” upi​ta Kla​un uvri​je​đe​no. “Ja bih da pre​ži​vi​te”, ka​žem. “Glav​na na​gra​da je vr​hov​ni​ca. Ne​moj​te da vam osve​‐ ta i po​nos skre​nu po​zor​nost. Ako je uhva​ti​mo, mi smo nova vlast Sun​če​vog sus​ta​va, pri​ja​te​lji.” Huje raz​mi​je​ne vu​čje osmi​je​he. Se​vro iz​rav​na ra​me​na. “Zna​či, dos​ta ko​pa​nja nosa.” “Ni sam to ne bih bo​lje re​kao.” Pri​ja​telj​ski br​zo​Kril​ci tut​nje iz​nad i čis​te nam ne​pri​ja​telj​ske sna​ge s puta. Ci​je​la naša voj​ska kre​će se ze​le​nim ka​njo​nom. Ne kao spo​ra po​vor​ka. Ide​mo brzo. Zrač​ni mo​to​cik​li idu brže od zvjez​da​nih ča​hu​ra. Sivi na nji​ma i na pa​uko​vi​ma jure za br​zo​Kril​ci​ma i te​ško na​oru​ža​nim de​sant​nim bro​do​vi​ma koji će is​kr​ca​ti lju​de još bli​že zidu. Po blje​ska​nju pred nama čini se da su de​to​ni​ra​li neke mine ili da su raz​mi​ni​ra​či us​pješ​no oba​vi​li po​sao. Ne zna​mo. Ov​dje se ka​njon su​ža​va. Ze​le​ni zi​do​vi ka​njo​na uz​‐ 263

www.balkandownload.org di​žu se vi​so​ko s obi​ju stra​na u da​lji​ni, go​le​mi i nes​tvar​ni, po​put zem​lje neke veće, krup​ni​je vr​ste od lju​di. Ne vi​dim ci​je​lu svo​ju voj​sku u tom ogrom​nom pros​to​ru; vi​‐ dim samo vrh kop​lja. Mi smo prvi slje​de​ći na​kon onih br​zih si​vih – ska​ku​ta​va po​vor​‐ ka straš​nih vi​te​zo​va u cr​nim zvjez​da​nim ča​hu​ra​ma. Kiša li​je​va još jače. Iza nas va​lja​‐ ju se ten​ko​vi i pje​ša​dij​ski odre​di u svo​jim leb​de​ćim ski​fo​vi​ma, lako na​oru​ža​nim vo​zi​‐ li​ma s otvo​re​nim pri​ko​li​ca​ma na koje sta​ne sto lju​di. Is​kr​cat će ih je​dan ki​lo​me​tar od zi​do​va. Lor​nov na​pad s juga bit će ve​oma sli​čan ovom. “Dro​no​vi!” po​vik​ne Se​vro pre​ko koma. Me​tal​ni oblak kre​ne pre​ma nama iz ma​log skla​di​šta u is​toč​nom zidu ka​njo​na. Huje mu​nje​vi​to uk​lo​ne opas​nost oruž​jem bu​še​ći rupe u zra​ku. Ipak, palj​ba iz dro​no​va sre​di je​dan odred le​te​ćih op​si​di​ja​na​ca. Sur​va​ju se na tlo, ne​pre​poz​nat​lji​vih ti​je​la. Sad ni​sko le​ti​mo pre​ko kuća. Gra​di​ća. Od​ma​ra​li​šta. Ima​nja. Si​lo​sa. Na​đe​mo se iz​nad ne​kog je​ze​ra. Vi​di​mo svo​je sje​ne kad god iz​nad nas bi​jes​nu mu​nje i ocr​ta​ju nam si​lu​ete. Ugle​da​ni obram​be​ni zid. Zak​la​nja ob​zor po​put že​ljez​ne za​vje​se. Bu​du​ći da je po​‐ dig​nut na tom mjes​tu u ka​njo​nu, dug je de​ve​de​set ki​lo​me​ta​ra i vi​sok go​to​vo dvjes​to me​ta​ra, pa do​di​ru​je do​nji rub šti​ta. Je​ze​ra i ri​je​ke tu ne za​vr​ša​va​ju, već pro​tje​ču is​pod zida, kroz gus​tu mre​žu re​šet​ki od du​ro​če​li​ka ja​kog kao opla​ta sve​mir​skog bro​da. Sto lju​di bu​ši​lo bi rupu u tim re​šet​ka​ma de​set sati. Ve​ći​na gra​do​va nema tako ma​siv​ne zi​do​ve. Pre​sku​pi su. Egej i Ko​rint je​di​ni ima​ju tako kva​li​tet​ne for​ti​fi​ka​ci​je. Mo​gli smo ući kroz tu​ne​le koji se prov​la​če Mar​so​vom utro​bom i po​ve​zu​ju sva​ki grad s nje​go​vim rud​ni​ci​ma, ali ni​sam to htio. Neke tak​ti​ke mo​ram ču​va​ti za kas​ni​je. I neke pri​mje​re mo​ram dati. Ovak​vi na​pa​di ne tra​ju dugo. Gle​dao sam po​vi​jes​ne pri​če. Div​lji su i lu​đač​ki. Teh​‐ no​lo​gi​ja će uvi​jek nad​v​la​da​ti sta​tič​ke objek​te, ali osva​ja​ču ni​kad ne smi​je po​nes​ta​ti upor​nos​ti. Ne​koć dav​no bilo je go​to​vo ne​mo​gu​će osvo​ji​ti dvo​rac iz​rav​nim na​pa​dom na spo​sob​ni gar​ni​zon a da ci​je​na ne bude Pi​ro​va po​bje​da. Sto​ga bi na​pa​dač​ka voj​ska op​sje​la dvo​rac i iz​glad​nji​va​la bra​ni​te​lje dok se ne bi pre​da​li. Sad više nit​ko nema strp​‐ lje​nja za to. Egej je grad od dva​de​set mi​li​ju​na duša, ali ko​li​ko njih boli kita tko će da​nas po​bi​je​‐ di​ti? Nema raz​li​ke iz​me​đu toga vla​da li Bel​lo​na ili Augus​tus. Ba​kre​ni​ma i sre​br​ni​ma bit će sta​lo. Ali cr​ve​ni, sme​đi i ru​ži​čas​ti samo će gle​da​ti kako novi gaz​da pre​uzi​ma kon​tro​lu. Sad valj​da vide nebo puno bro​do​va. Zrak is​kr​zan bom​ba​ma. I šću​ću​re​ni su u svo​‐ jim stam​be​nim zgra​du​ri​na​ma i boje se bez​lič​nih pljač​ka​ša. Od pra​sko​zor​ja čo​vje​čans​‐ tva za​uzi​ma​nja gra​do​va po​pra​će​na su kri​ci​ma si​lo​va​nja, kra​de, pi​ja​nih stra​ho​ta. Ne​‐ nad​maš​ni ži​go​sa​ni ne upu​šta​ju se u tak​va div​ljaš​tva. Niti se is​pla​te niti su po nji​ho​vu uku​su. No zlat​ni vje​ru​ju da ako net​ko za​uz​me grad si​lom, onda su i grad i svi u nje​mu vlas​niš​tvo tog osva​ja​ča. Ako si do​volj​no jak, zas​lu​žu​ješ rat​ni pli​jen. Neki po​šte​de pli​‐ jen. Neki pli​jen pre​pus​te vu​ko​vi​ma pa tim gra​do​vi​ma na​hra​ne svo​je voj​ske op​si​di​ja​‐ 264

www.balkandownload.org na​ca i si​vih da ih na​gra​de za pro​li​ve​nu krv. Bu​dem li us​pio za​šti​ti​ti gra​đa​ne Ege​ja, bu​dem li im us​pio po​ka​za​ti da pos​to​ji i bo​‐ lja sor​ta lju​di, onda ću mo​žda osvo​ji​ti Ege​je​vo srce. Za​ro​bi​ti ga. Za​šti​ti​ti ga. Nje​go​vi ži​te​lji mo​žda će me za​vo​lje​ti, kao što me za​vo​lje​la moja voj​ska. Ali da ga otvo​rim, prvo ga mo​ram pro​bi​ti. Duž ci​je​log obram​be​nog zida va​tra se mre​ška na če​li​ku. Kao cvje​ti​ći koji brzo pro​‐ c​vje​ta​ju na oko​mi​tom si​vom zidu od de​ve​de​set ki​lo​me​ta​ra. Dva laž​na na​pa​da ot​poč​nu li​je​vo i des​no od mene. Br​zo​Kril​ci za​pu​ca​ju iz trač​nih to​po​va kli​ze​ći uko​so i si​pa​ju​ći stre​lji​vo u zid. Od uz​vrat​ne palj​be iz tor​nji​ća na zidu bub​nji​ći mi za​drh​te i za​bru​je. Dođe mi da pri​mim Mus​tang za ruku. Ona mi ki​ni​ne i umi​ri taj užas u meni. Ali je​‐ dva. Sivi u bor​be​nim ok​lo​pi​ma po​hr​le na​pri​jed kao mra​vi. Ra​ket​ni ti​mo​vi ras​po​re​de se i ubr​zo po​ša​lju vi​ju​ga​vu smrt pre​ma bra​ni​te​lji​ma. Pre​vi​še mi je toga za pra​će​nje, kao u sve​mir​skoj bit​ci tamo gore, slo​je​vi i slo​je​vi ak​tiv​nos​ti i pro​tu​ak​tiv​nos​ti. Samo što ov​‐ dje ima zvu​ka. Mine buše rupe u mo​joj voj​s​ci. Bel​lo​ni​ni odre​di smr​ti iz​a​đu iz zida sto me​ta​ra iz​‐ nad nas; iz​le​te po​nos​no, zas​ta​ve vi​jo​re, zla​to svje​tlu​ca. Šti​to​vi im ti​tra​ju pod hi​ci​ma iz oruž​ja. Među Bel​lo​na​ma ugle​dam jed​nu zas​ta​vu s or​lom i pri​pre​mim se kre​nu​ti na nju po​mis​liv​ši da je to za​ci​je​lo Ca​ssi​us, ali Mus​tang me zgra​bi za ruku. “Plan!” Pod​sje​ti me Mus​tang po​ka​zu​ju​ći na ri​je​ku. “Svi ćemo iz​gi​nu​ti na tom zidu. Plan.” Te​ško se toga sje​ti​ti. Te​ško se sje​ti​ti da je sav taj kaos radi od​v​la​če​nja po​zor​nos​ti. Važ​na je ri​je​ka i po​sao koji su no​ćas oba​vi​li Si​no​vi. Ako su ga oba​vi​li. Ri​je​ka vi​ju​ga is​pod zida. Ši​ro​ka sto me​ta​ra, a dub​lja još i više, već nosi le​še​ve pre​ma gra​du. Sko​čim u vodu. Osje​tim na​pe​tost kad me stru​ja prvo us​po​ri, pa onda ubr​za. Ribe se raz​bje​že pred nama. Čud​no mi je što mi nije hlad​no. Huje se kre​ću po​put tor​pe​da kraj mene. Onda nam se pri​dru​ži Rag​nar i nje​go​va gru​pa op​si​di​ja​na​ca. I Ju​pi​ter; svi pljus​‐ nu pod vodu. Mus​tang mi je naj​bli​že. Ske​ni​ram ri​je​ku is​pred nas kroz tamu koju smo po​di​gli i pro​na​đem Are​sov dar. Eno ga. Na sto me​ta​ra du​bi​ne, vi​dim ga. Ako cr​ve​ni ne​što zna​ju, onda zna​ju bu​ši​ti. A Si​no​vi su pro​ve​li noć pri​pre​ma​ju​ći nam ulaz u grad. Moji lju​di mis​lit će da sam ova​mo pos​lao neku elit​nu pos​troj​bu go​ni​ča pri​je voj​ske. Neće se upi​ta​ti kako su go​le​‐ me re​šet​ke iz​re​za​ne ni kako su sen​zo​ri koji su tre​ba​li osje​ti​ti ošte​će​nje na re​šet​ka​ma pre​va​re​ni. “Još jed​nom u sraz”, pro​mrm​ljam kao da me Roque, Vic​tra ili Tac​tus mogu čuti. Ak​ti​vi​ram gra​vi​ta​cij​ske čiz​me i kre​nem na​pri​jed. Pro​laz is​pod zida, pri dnu ko​ri​ta ri​je​ke, uzak je i za​vo​jit. Ide​mo dvo​je po dvo​je. Uz​‐ mem naj​bo​ljeg bor​ca, Rag​na​ra, sa so​bom, i prvi kre​ne​mo kroz po​dvod​ni pro​laz. Na komu mi krče vi​jes​ti o bor​bi koja se vodi iz​nad nas. Gu​bi​mo na zidu. 265

www.balkandownload.org Rag​nar i ja za​jed​no pro​đe​mo kroz tu​nel. Na​po​la sam oče​ki​vao za​sje​du Bel​lo​na, ali ni​šta. Si​no​vi su do​bro oba​vi​li po​sao. Če​ka​mo na dru​goj stra​ni zida, i da​lje pod vo​dom, na sto me​ta​ra du​bo​kom dnu ri​ječ​nog ko​ri​ta. Rag​na​ru i meni pri​dru​ži se os​ta​tak mo​jih lju​di – Mus​tang, Se​vro i pre​os​ta​li Huje. Još pe​de​se​te​ro zlat​nih i tri​put to​li​ko op​si​di​ja​‐ na​ca i si​vih. Kad se svi oku​pi​mo na dnu ri​je​ke, obra​tim im se pu​tem koma. “Zna​te svo​ja na​re​‐ đe​nja.” Se​vro se kuc​ne ok​lop​lje​nom ša​kom sa mnom. Mus​tang ta​ko​đer. Rag​nar mi sa​lu​ti​ra po​lo​živ​ši čvr​sto stis​nu​tu šaku na srce. Ju​pi​ter mi zi​jev​ne u kom. Kla​un, Oblu​tak i Tra​‐ va iz​ner​vi​ra​ju Huje po​dig​nuv​ši mulj s dna ri​je​ke. Se​kun​de pro​la​ze. Bri​tva mi je omo​‐ ta​na oko pod​lak​ti​ce. U li​je​voj ruci imam pul​so​Mlat. Osje​tim lu​pa​nje srca i hlad​no​ću pri​vje​ska na pr​si​ma. Za​ču​jem kr​c​ka​nje ka​osa vani. Stis​nem pak​lar​ske šake. Za​žmi​rim. Se​vro po​ša​lje son​du da vidi je li na ri​ječ​noj oba​li si​gur​no. Ja tre​bam naći vr​hov​ni​cu. Rag​nar tre​ba otvo​ri​ti vra​ta. Mus​tang tre​ba sru​ši​ti štit da Roque po​ša​lje po​ja​ča​nja pa da za​uz​me​mo grad jed​nim snaž​nim na​pa​dom. Ne že​lim da se uda​lji od mene, ali ne vje​ru​jem da bi itko dru​gi mo​gao oba​vi​ti taj za​da​tak. Vje​ro​va​ti. Mo​ram vje​ro​va​ti da će pre​ži​vje​ti, vje​ro​va​ti da će je nje​zi​ni op​si​di​jan​ci ču​va​ti i da će ona ču​va​ti samu sebe. Te​ško mi je pri srcu od stra​ha da se neće vra​ti​ti. Imam do​jam da već tone u mrak. Ako umre, umri​jet će vje​ru​ju​ći u laž. Obe​ćam sa​mo​‐ me sebi da ću joj sve reći ako pre​ži​vi​mo. Ona to zas​lu​žu​je. Pre​ži​vi. Pre​ži​vi. Svi vi, pre​ži​vi​te. Mus​tang kre​ne da​lje ni​zvod​no; pra​tit će ri​je​ku još ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra, do par​ka u bli​zi​ni ge​ne​ra​to​ra. Gle​dam je kako od​la​zi i mah​ni​to tra​žim ne​što za što bih se uhva​tio, ne​ko​ga kome bih se po​mo​lio. Moj je otac uz mene, kao i Eo. Osje​ćam ih u ku​ca​nju srca. Za​tvo​rim oči. “Bo​ri​te se jed​ni za dru​ge”, ka​žem pu​tem koma ovi​ma koji su sa mnom na dnu ri​je​‐ ke. “Na moj znak.” Uklju​či​mo gra​vi​ta​cij​ske čiz​me, su​ne​mo uvis kroz vodu i pr​s​ne​mo iz po​vr​ši​ne ri​je​ke po​put tam​nih ču​do​vi​šta; sa cr​nih zvjez​da​nih ča​hu​ra sli​je​va nam se voda dok le​ti​mo pre​ko oba​le, blat​nja​ve od kiše koja je pala pri​je nego što su se iz​nad gra​da po​di​gli šti​to​vi. Is​pod nas sto​ji samo jed​na sme​đa dje​voj​ka bez ok​lo​pa, u bla​tu do glež​nje​va. Gle​dam je iz svo​je straš​ne crne ka​ci​ge. Tre​ba​la bi se skri​va​ti sa svo​jom obi​te​lji, a ne lu​nja​ti gra​dom koji je pod op​sa​dom. Ne​što nije u redu. Kad nas ugle​da, uzme neku malu okru​glu na​pra​vu iz svo​je ko​ša​re. Mu​nja pro​pa​ra nebo. Nje​zi​na naj​bo​lja ha​lji​na za​bla​ti se po rubu i pos​ta​ne još tam​ni​je sme​đa. “Ubij​te je!” drek​ne Se​vro. Trk​nem mu ruku u stra​nu. Umjes​to nje ras​pr​s​ne se neko drvo, A ja po​gle​dam vi​so​‐ 266

www.balkandownload.org ko gore, gdje na zidu, da​le​ko iz​van do​me​ta son​de koju je Se​vro pos​lao na po​vr​ši​nu i da​le​ko iz​van do​se​ga EMP ku​gle koju dje​voj​ka nosi, sje​de Bel​lo​ni​ni vi​te​zo​vi i nji​ho​va op​si​di​jan​ska svi​ta. Če​ka​ju. Dje​voj​ka pri​tis​ne gumb na ku​gli. I u tom tre​nut​ku poč​ne​mo umi​ra​ti.

267

www.balkandownload.org

ČE​T​VR​TI DIO

PRO​PAST Tko vi​so​ko leti, u bla​to pada. — Kar​nus au Bel​lo​na

268

www.balkandownload.org

40.

Bla​to EMP de​to​ni​ra. Zvu​či kao jauk di​vov​skog dje​te​ta ko​jeg net​ko ubo​de iglom. Elek​tro​ni​ka nam umre. Gra​vi​ta​cij​ske čiz​me za​c​vr​če. Si​nap​se zvjez​da​nih ča​hu​ra ot​ka​žu i ma​siv​na me​tal​na odi​je​la šče​pa gra​vi​ta​ci​ja. Str​mo​gla​vi​mo se. Ve​ći​na pad​ne u bla​to na ri​ječ​noj oba​li. Ja pljus​nem u vodu. To​nem. To​nem. Uši mi pu​ca​ju. Sve niže i niže, dok se ne uko​pam u bla​to na dnu ri​je​ke. Snaž​no tres​nem u nje​ga. Noge mi po​pus​te pod te​ži​nom zvjez​da​ne ča​hu​re. Pad​nem na leđa. Ne vi​dim svo​je lju​de. Vi​dio sam samo neke obli​ke kako se miču po po​vr​ši​ni vode dok sam pa​dao. Sad sam pre​du​bo​ko da bih vi​dio išta osim ri​je​ke, sve tam​ni​je od krvi. Po​vre​me​ne mu​nje ocr​ta​va​ju si​lu​ete ti​je​la koja brzo tonu. Ne mogu se po​mak​nu​ti. Zvjez​da​na ča​hu​ra mi je pre​te​ška. Le​žim kao kor​nja​ča, na​‐ po​la uko​pan u bla​tu na dnu ri​je​ke. Zbu​njen. Zgrom​ljen stra​hom. Do​go​di​lo se tako brzo. Ne mogu čak ni po​gle​da​ti li​je​vo i des​no da vi​dim tko je kraj mene. Kom mi je mr​tav. Da nije, vje​ro​jat​no bih čuo vri​šta​nje, pso​va​nje. Ova zvjez​da​na ča​hu​ra do​ve​la me iz sve​mi​ra na čvr​sto tlo. Moj po​jas za spa​ša​va​nje, moj osob​ni dvo​rac usred rata. Sad mi je li​jes. Srce mi mla​ti. Že​lim vri​šta​ti. Hi​per​ven​ti​li​ram. Užas mi za​gla​vi u pr​si​ma, na​pi​nje me, tje​ra me da gu​tam zrak, da ga je​dem kao da će mi to dati sna​ge da se po​mak​nem. Us​po​ri. Us​po​ri. Mis​li. Mis​li. Dva ti​je​la tonu bli​zu mene. Te​ška u svo​jim ok​lo​pi​ma, brzo pa​da​ju pre​ma os​ta​li​ma na dnu. Nema ljup​kos​ti u smr​ti; iz njih pri​tom ši​klja krv. Kad ubo​ji​ce do​kraj​če one koji su za​gla​vi​li u bla​tu na oba​li, doći će po nas tu do​lje. Ali ne tre​ba​ju. Us​po​rim di​sa​nje. U odi​je​lu je os​ta​lo malo ki​si​ka. Uga​sio se ure​đaj za re​cik​li​ra​nje. Ca​ssi​us je znao za moj plan. To je si​gur​no bio on. Ili me net​ko iz​dao? Ni​sam re​kao ni​ko​me osim Si​no​vi​ma, Se​vru i Mus​tang. Nit​ko od njih ne bi se iz​brb​‐ ljao. On je jed​nos​tav​no znao. Kr​va​vi gad. Pre​dao bih se da mogu. Spa​sio bih ži​vot ovi​‐ ma oko sebe. Ali ne​mam kom. Tr​zam se ci​je​lim ti​je​lom da se pre​okre​nem, da više ne bu​dem na le​đi​ma. Ali pre​vi​‐ še sam uko​pan u bla​to, a odi​je​lo mi je od me​ta​la te​žeg od jed​ne tone. Ne mogu se ri​je​‐ ši​ti te te​ži​ne. Ne mogu ski​nu​ti zvjez​da​nu ča​hu​ru. Za to mi tre​ba elek​tro​ni​ka. Po​gu​ram 269

www.balkandownload.org se ru​ka​ma. Ni​šta. Pro​gu​ta me bla​to. Mus​tang se iz​vuk​la. Mis​lim. Na​dam se. Hoće li shva​ti​ti da smo mi tu do​lje? Tra​žim Se​vra, Rag​na​ra, svo​je Huje. Tam​ni obli​ci oko mene. Vrti mi se. Us​po​ri kr​‐ vok​le​to di​sa​nje. Us​po​ri. Mis​li. Neće si oni ni dati tru​da doći ova​mo da me ubi​ju. Umri​jet ću na dnu ri​je​ke zu​re​ći u po​vr​ši​nu dok moji pri​ja​te​lji je​dan po je​dan pa​da​ju pre​ma meni. Tako sam. Se​vro. Rag​nar. Oblu​tak. Tra​va. Kla​un. Mr​tvi su. Umi​ru. Gle​‐ da​ju isto što i ja. Ili su mo​žda na oba​li, a Bel​lo​ne ho​da​ju među pa​ra​li​zi​ra​nim ok​lo​pi​ma i ubi​ja​ju po vo​lji. Pla​če mi se od bes​po​moć​nos​ti. Pres​ta​ni. Uči​ni ne​što. Mrd​ni. “Tko vi​so​ko leti, u bla​to pada.” To mi odjek​ne u sje​ća​nju. Po tre​ći put pre​pu​šten sam smr​ti u bla​tu i ka​lju​ži. Stis​nem zube to​li​ko da osje​tim kako mi cak​li​na ot​pa​da i iz sve sna​ge po​ku​šam po​mak​nu​ti des​nu ruku. Po​la​ko, jako po​la​ko, ona se iz​vu​če iz ljep​lji​va sti​ska bla​ta. No os​lo​bo​dio sam samo nju. Neću se us​‐ pje​ti po​di​ći s leđa. Pre​vi​še sam uto​nuo. Pre​te​žak sam u ča​hu​ri. Onda mi sine. Kad je EMP udar de​to​ni​rao, uga​sio je elek​trič​ne si​nap​se, što zna​či da se odi​je​lo uko​či​lo, ali bri​tva i da​lje radi, i tu je, oko moje ruke, na​lik bi​je​lu pi​to​nu. Spa​sit će ti ži​vot po ci​je​nu ruke ili noge. Tako su mi rek​li kad su mi kao dje​ča​ku sta​vi​li ko​sir u ruke. Spas je u žr​tvo​va​nju. Bri​tva ima ke​mij​ski im​puls. Nje​zin pre​ki​dač re​agi​rat će na mene. Iz​rav​nat će se. Ali oko moje ruke... Mo​ram biti brz. Udah​nuv​ši, za​žmi​rim i na​pi​pam pre​ki​dač pal​cem u ru​ka​vi​ci odi​je​la. Mo​ram biti brži od pa​lu​ca​nja pla​me​na. Brži od ja​mi​čar​ke. Uklju​čim pre​ki​dač. Bri​tva se steg​ne dok se iz​rav​na​va i pre​si​je​če me​tal kao nož pu​ding. Is​klju​čim pre​ki​‐ dač. Ona sta​ne, pre​re​zav​ši mi mi​šić, ali ne i kost. Ja​uk​nem od straš​nog bola u pod​lak​‐ ti​ci. Voda na​vre po pre​re​za​noj ruci i ohla​di mi ranu koja peče. Onda se pres​tra​vim. Voda. Upra​vo sam pus​tio vodu u ok​lop. Idi​ot. Usko​ro će se na​pu​ni​ti. Već mi gmi​že po vra​tu. Za mi​nu​tu, mo​žda dvi​je ili tri, uto​pit ću se. Iz​mi​go​ljim kr​va​vu ruku iz raz​re​za​‐ nog me​tal​nog ok​lo​pa i na​kre​nem opu​šte​nu bri​tvu tako da plu​ta po​put pip​ka. Onda je opet uklju​čim. Ona na​či​ni ubo​ji​ti upit​nik i ja ga us​mje​rim pre​ma dru​goj ok​lop​noj ru​‐ ka​vi​ci. Voda u odi​je​lu sad mi ide po tru​pu. Zrak je ri​je​dak. Sva​kim uda​hom vi​dim sve više zvi​jez​da pred oči​ma. Oša​mu​ćen sam i krv mi teče iz rana na ruci. Mogu dugo iz​dr​ža​ti bez di​sa​nja. No hi​per-ven​ti​li​rao sam i sad gu​tam ug​lji​kov di​ok​sid. Ali onda mi se dru​‐ ga ruka os​lo​bo​di ru​ka​vi​ce. Gola je i bli​je​da u tom čud​nom tam​nom svje​tlu. Iz nje se iz​di​žu njež​ni obla​ci krvi. Da nisu od mene na​pra​vi​li pak​la​ra, umro bih na dnu te ri​je​ke. Ova​ko, zgu​lim sa sebe zvjez​da​nu ča​hu​ru i ok​lop is​pod nje. Spa​si me moja spret​nost. Ne mogu mi​ca​ti gla​vu zbog te​ži​ne ka​ci​ge. Ne vi​dim gdje re​žem. Koža i bol koji osje​ćam na njoj slu​že mi umjes​to oči​ju. Cen​ti​me​tar po cen​ti​me​tar iz​vla​čim se iz zvjez​da​ne ča​hu​re. Cen​ti​me​‐ tar po cen​ti​me​tar pov​la​čim smr​to​nos​nu oš​tri​cu po ti​je​lu. U ri​je​ku pro​li​je​vam krv i od​‐ 270

www.balkandownload.org ba​cu​jem lju​sku. Odva​jam se od vanj​skog kos​tu​ra. Na​lik sam ska​kav​cu koji se iz​vla​či iz mr​tve kože. Ve​oma oprez​no ski​nem ka​ci​gu pre​re​zav​ši je na vra​tu. Za​dr​žim dah i samo se malo po​re​žem po grlu. Ogre​bo​ti​na. Tako bli​zu vrat​ne vene. Na kra​ju os​lo​bo​dim noge. Sjed​nem; po​tr​ga​ni ko​ma​di​ći odi​je​la gre​bu mi kožu pa tr​‐ za​jem mak​nem des​nu nogu od ra​sje​če​nog me​ta​la. Živ sam i ra​njen u hlad​noj mrač​noj ri​je​ci. Bez ka​ci​ge. Za​dr​ža​va​ni dah, a po vid​nom po​lju cvje​ta​ju mi mr​lje. Sad vi​dim hrpu po​to​nu​lih lju​di oko sebe na dnu ri​je​ke. Do​pli​vam do naj​ve​ćeg i ugle​dam Rag​na​‐ ro​ve za​tvo​re​ne oči iza vi​zi​ra nje​go​ve zvjez​da​ne ča​hu​re. Iz njih teku suze. Plu​ća su mu ve​li​ka, ali u tom odi​je​lu ne može više biti puno ki​si​ka. On se može kre​ta​ti bo​lje od mene jer je straš​no jak. Ali ni je​dan ok​lop​lje​ni čo​vjek ne bi mo​gao pli​va​ti u ovoj vodi. Ni​sam znao da može pla​ka​ti. Ali sad pla​če, tiho. Nisu to ve​li​ke, dra​ma​tič​ne suze. Dru​ga​či​je su, mir​ne. A kad otvo​ri oči, ugle​dam još ne​što u nji​ma. Upa​li mu se neki us​nu​li dio duše. Bio je mr​tav, pre​pus​tio se sud​bi​ni. A eto mene kako leb​dim u is​kr​za​‐ noj cr​noj tak​tič​koj tka​ni​ni, kr​vav, na​iz​gled pot​pu​no po​re​me​ćen, ali os​lo​bo​đen iz ča​hu​‐ re. Ja sam nje​go​va nada. Poč​nem re​za​ti, iako mi plu​ća vri​šte. Tre​bam ga. Ne mogu tra​‐ ži​ti Se​vra. Ne​mam vre​me​na. I ne mogu iz​ro​ni​ti samo zato da me ubi​ju čim me ugle​‐ da​ju. Ope​ri​ram ga kao pra​vi kle​sar, dok se ne iz​mi​go​lji iz vanj​skog kos​tu​ra. Os​ta​li su vi​‐ dje​li što ra​di​mo. No još im ne mo​že​mo po​mo​ći. Mo​ra​ju iz​dr​ža​ti. Rag​nar i ja snaž​nim se za​ma​si​ma pro​bi​je​mo kroz jaku stru​ju pre​ma po​vr​ši​ni. Iz​nu​‐ re​nih plu​ća. Rag​na​ro​vo bli​je​do, te​to​vi​ra​no ti​je​lo kre​će se kroz vodu skla​dom ko​jem ni​sam ra​van. Ni​sam znao da su op​si​di​jan​ci tak​vi pli​va​či. Ima smis​la za čo​vje​ka ro​đe​‐ nog u bli​zi​ni le​de​nih san​ti. Bli​zu smo po​vr​ši​ne kad moj um poč​ne gu​bi​ti ti​je​lo. Tri me​tra od po​vr​ši​ne udah​‐ nem vodu. Tama. Osje​tim bla​to među pr​sti​ma. Ne​što mi se miče u gru​di​ma. Voda. Po​vra​tim je, is​kaš​‐ ljem se na gru​bu ruku koja mi čvr​sto pri​tiš​će usta da me uti​ša. Blju​jem da​lje kroz nje​‐ zi​ne pr​ste. Onda osje​tim eks​plo​zi​ju užit​ka kad naj​zad udah​nem zrak. Pre​kra​san zrak. Ruka mi još pre​kri​va usta. I neko vri​je​me nema ni​če​ga. Samo čis​ti or​ga​zam ži​vo​ta u mo​jim plu​ći​ma. Puna sna​ga ki​si​ka u praz​nim, bol​nim or​ga​ni​ma. I odjed​nom na​bu​ja zvuk uda​lje​nog ra​to​va​nja. I ste​nja​nje lju​di. Na​la​zi​mo se u po​lju le​še​va. Zid se uz​di​že vi​so​ko iz​nad nas. Ri​je​ka nam brzo teče kod nogu. Proš​lo je ne​ko​li​ko mi​nu​ta od EMP uda​ra, ali čini mi se kao da je pro​šao či​tav dan i za​bo​ra​vio nas po​ves​ti sa so​bom. Rag​nar me do​vu​kao u bla​to iz​me​đu dvo​ji​ce mr​tvih op​si​di​ja​na​ca. Dvo​je zlat​nih Bel​lo​na, šes​te​ro op​si​di​ja​na​ca i šes​te​ro si​vih ho​da​ju su​mor​nom ri​ječ​nom oba​lom i ubi​‐ ja​ju lju​de koji bes​po​moć​no leže. Os​ta​li su, sre​ćom, odus​ta​li od ovog po​ko​lja i vra​ti​li se bor​bi na zidu. Vje​ro​jat​no ih je Ca​ssi​us odveo. To zna​či da nije znao da sam ja tu, ali da je, u naj​ma​nju ruku, do​bro znao za rupu koju su na​pra​vi​li Si​no​vi. Za mene bi os​‐ 271

www.balkandownload.org tao. Sre​ća je što ni​sam no​sio zas​ta​vu koju su mi Kla​un i Tra​va na​pra​vi​li. Dvos​tru​ka je sre​ća što im ni​sam do​pus​tio da odje​nu vu​čje pla​šte​ve. Ovo je bla​to grob​lje. Moji voj​ni​ci na​po​la su za​ko​pa​ni. Neki po​ku​ša​va​ju us​ta​ti u tom te​škom, mr​tvom ok​lo​pu, ali samo skliz​nu na​trag u bla​to ili ih zlat​ni šut​nu i ne​mi​‐ lo​srd​no iz​me​sa​re. Ve​ći​na ih mir​no leži. Po​lje ok​lop​lje​nih buba iz ko​jih curi cr​ve​no. Sivi se za​fr​ka​va​ju dok me​to​dič​ki obav​lja​ju svoj za​da​tak uzi​ma​ju​ći si vre​me​na na ne​kom op​si​di​jan​cu koji je za​gla​vio na le​đi​ma, bu​še​ći mu de​be​lu zvjez​da​nu ča​hu​ru si​‐ lo​Kop​lji​ma da ga pri​bo​du za tlo, po​put dje​ča​ka koji muče na​su​ka​na raka. Na​po​kon ga do​kraj​če pi​što​lji​ma, me​ci​ma koji pro​la​ze kroz ok​lop, ta​ko​zva​nim ko​pa​či​ma. Rag​nar po​ka​že u bla​to. Po​lu​go​li, obo​ji​ca se obli​je​pi​mo tom tam​nom, te​škom tva​ri. Hla​di moje is​pre​ple​te​ne po​sjek​li​ne i pre​kri​va nje​go​ve te​to​va​že. Po​ka​žem jed​nu zlat​nu ka​ci​gu i mi​mi​kom mu objas​nim da na​šim pre​ži​vje​li​ma po​nes​ta​je ki​si​ka. Rag​nar kim​‐ ne. Iz​vu​čem bri​tvu s ti​je​la ne​kog mr​tvog zlat​nog. Ne znam koga. I pru​žim je Rag​na​ru. Do​sad je uvi​jek bila samo u zlat​nim ru​ka​ma. Ni je​dan pre​to​ri​ja​nac, ni je​dan op​si​di​ja​‐ nac, pa ni ako mu je broš dala vr​hov​ni​ca osob​no, nije tak​nuo to oruž​je još od Mrač​ne bune. Ako je do​tak​nu, to zna​či da će umri​je​ti od gla​di. Da neće ima​ti pri​li​ku doći u Val​ha​lu. Samo glad i hlad​no​ća na kra​ju. No naši ne​pri​ja​te​lji imat će pu​is​ne šti​to​ve. Ni jed​no dru​go oruž​je neće biti do​volj​no do​bro. Rag​nar je od​ba​ci kao da je od va​tre. Ja mu je opet gur​nem u drh​ta​ve ruke. “Oni nisu bo​go​vi.” Po​put sje​na iz​aš​lih iz Stik​sa, šu​lja​mo se kroz grob​lje. Naši ne​pri​ja​te​lji nisu u bor​be​‐ nim sku​pi​na​ma. Lake su mete. Od​g​mi​žem na​pri​jed na sve če​ti​ri po​put kak​va užas​na pa​uka i je​dva se malo pri​dig​nem s tla da ubi​jem dvo​ji​cu op​si​di​ja​na​ca pri​je nego što se uop​će dos​pi​ju okre​nu​ti. Rag​nar jed​no​mu slo​mi vrat, a dru​go​ga pre​si​je​če po​po​la; tr​zaj​‐ ni mu se ok​lop olju​šti i ot​pad​ne. Us​tav​ši, po​ju​rim pre​ma naj​vi​šem op​si​di​jan​cu, sko​čim i za​ri​jem mu mač u ti​je​lo. Nez​god​no sle​tim na ra​nje​nu ruku. Uop​će ne osje​tim bol. Pre​vi​še adre​na​li​na. Pri​mi​je​tim da se odred si​vih okre​će, pa se sva​lim kod op​si​di​jan​če​‐ va ti​je​la i uva​ljam u bla​to le​že​ći u sjem i ne​čis​ti iz​me​đu os​ta​lih le​še​va. Nji​ho​ve tr​zaj​ne pu​ške i pu​is​ne pu​calj​ke ras​tr​ga​le bi me na ko​ma​de jer ne​mam ni štit ni ok​lop. I Rag​‐ nar je nes​tao. Ne znam kamo. Vri​je​me pro​la​zi. Ko​li​ko oni još ima​ju ki​si​ka? Sivi koji nas love viču ne​što o du​ho​‐ Pla​šte​vi​ma. Pre​os​ta​li op​si​di​ja​nac pri​klju​či se dva​ma zlat​ni​ma. Sivi ne​volj​ko obi​la​ze ti​‐ je​la i ubi​ja​ju moje pre​os​ta​le lju​de da is​tje​ra​ju Rag​na​ra i mene za zlat​ne i op​si​di​jan​ca. I Lea je tako umr​la u bla​tu. Ne opet. Us​ta​nem, ne vri​štim, ne za​vi​jam. Tiho. Neka po​ku​ša​ju vi​dje​ti da do​la​zim. Brz sam. I već sam go​to​vo na nji​ma kad za​pu​ca​ju. Ši​bam pre​ma nji​ma, iz​mi​čem se, vi​ju​gam kao pu​šte​ni ba​lon. Kret​nje mi nisu li​je​pe. Cis​ti iz​be​zum​lje​ni užas. Ne vi​dim met​ke. Samo osje​ćam da su bli​zu. Osje​ćam kako su vru​ći dok pro​li​je​ću kraj mene. Osje​tim udar po​got​ka u bi​ceps. Šok u ti​je​lu. Koža mi se ras​po​ri, a me​tak pro​đe kroz meso, te​ti​‐ vu, mi​šić, pa iz​a​đe na dru​gu stra​nu okrz​nuv​ši kost. Zas​te​njem. A onda sam na nji​ma i 272

www.balkandownload.org oni ne pus​te ni gla​sa. Pro​pus​ti​li su pri​li​ku. Dva​na​es​te​ro ne​pri​ja​te​lja pad​ne za​hva​lju​ju​ći Lor​no​vim ins​truk​ci​ja​ma iz kra​va​ta. Dva​na​es​te​ro lju​di. Zlat​ni i op​si​di​ja​nac sada idu na mene. Zlat​ni se slu​že gra​vi​ta​cij​skim čiz​ma​ma. Rag​nar us​ta​ne iz bla​ta i hit​ne svo​ju bri​tvu u zrak kao kop​lje. Go​le​mi op​si​di​ja​nac pad​‐ ne u bla​to, a Rag​nar na​sr​ne na ono dvo​je zlat​nih ku​pe​ći još jed​nu bri​tvu s tla. Di​vim se nje​go​voj sna​zi. Uhva​ti jed​nog zlat​nog za sto​pa​lo dok pro​li​je​ću kraj nje​ga. Stre​se ga stru​ja iz pul​s​nog šti​ta i bol mu pro​žme ci​je​lo ti​je​lo. No on samo za​gr​mi, ne pu​šta i, uz ur​lik koji is​pus​ti ne iz grla nego iz duše, tres​ne zlat​nim na tlo kao da si​je​če drvo. Ne​ka​ko mu us​pi​je strg​nu​ti čiz​mu. Vit​ki zlat​ni ot​ko​tr​lja se u stra​nu, do​vik​ne pri​‐ ja​te​lju: “Oka​lja​ni!” i pri​ja​telj se vra​ti po​mo​ći mu da se za​jed​no su​oče s Rag​na​rom. Pri​tr​čim Rag​na​ru u po​moć. “Ko​sac!” Zlat​ni pus​ti da mu se ka​ci​ga uvu​če u ok​lop ot​kriv​ši oho​lo lice ne​nad​maš​‐ nog mu​škar​ca. Si​gur​nog u svoj rang. U svo​ju ba​šti​nu. U svoj po​lo​žaj. Na licu mu je iz​‐ raz čis​te ra​dos​ti. Onda se na​mr​šti kad ugle​da Rag​na​ro​vu bri​tvu. “Da​ješ oruž​je svo​jih pre​da​ka ovoj zvi​je​ri?” Smrk​nu​to i s mrž​njom po​gle​da Rag​na​‐ ra. Onda kliz​ne po​gle​dom po bri​tvi, ljut, zbu​njen. “Zar ne​maš čas​ti?” Od​lu​čim ne od​‐ go​vo​ri​ti. “Znaj pred kim se na​la​ziš, An​dro​me​du​se”, bjes​ni sta​ri​ji zlat​ni. “Ja sam Ga​ius au Car​t​hus iz obi​te​lji Car​t​hii. Mi smo iz​gra​di​li Ve​ne​ri​ne stu​po​ve. Prvi smo pre​plo​vi​li praz​ni​ne iz​me​đu Unu​tar​njeg i Vanj​skog ruba i ru​da​ri​li po sku​pi​ni Hel​sa.” “Nije ti ovo Ili​ja​da. Rag​na​re, ubij bu​da​lu. Tre​ba​ju nam nje​go​ve gra​vi​ta​cij​ske čiz​‐ me.” Zlat​ni plju​ne. “Ša​lješ psa da se bori umjes​to tebe?” “Ja sam čo​vjek!” za​ur​la Rag​nar glas​ni​je od grm​lja​vi​ne mo​to​ra bro​da u pro​la​zu. Plju​vač​ka mu frca iz usta, lice mu se kri​vi od gnje​va. Vene mu is​ko​če na vra​tu. Poč​ne za​vi​ja​ti i po​ju​ri na​pri​jed pri​je nego što ja uop​će us​pi​jem po​di​ći svoj mač. Po​dig​ne leš pa​log op​si​di​jan​ca i s po​mo​ću nje​ga obra​ni se od nji​ho​vih bri​tvi. Zviz​ne Ga​iusa. Bez oruž​ja. Samo ša​kom. Mlat​ne ga tako jako po pul​s​nom šti​tu da čo​vjek pad​ne na leđa. Onda ubi​je dru​gog pro​bi​ja​ju​ći se s lu​đač​kim bi​je​som kroz nje​go​vu obra​nu sve dok ga ne pre​re​že po​po​la. Sut​ne gor​nji dio ti​je​la u stra​nu i sta​ne mla​ti​ti po Ga​iusu koji sve više tone u tam​no bla​to kako ga Rag​nar na​bi​ja, a onda mu pris​lo​ni bri​tvu na grlo, dok mu se mi​ši​ći grče od do​di​ri​va​nja pul​s​nog šti​ta. “Pre​daj mi se i pre​ži​vi”, za​tut​nji Rag​nar. Ga​ius plju​ne. “Pre​daj mi se kao što se čo​vjek pre​da​je čo​vje​ku.” “Ni​kad.” Ga​iuso​ve us​ni​ce ki​se​lo se is​kri​ve. Iz​go​vo​ri svo​je zad​nje ri​je​či jas​no i glas​‐ no, pr​kos​no i hra​bro. Ko​li​ko do​bra i ko​li​ko zla ima u tim iz​u​zet​nim lju​di​ma. “Ja sam 273

www.balkandownload.org ne​nad​maš​ni le​gat Ga​ius au Car​tus. Ja sam vrh ljud​skog roda. Ja se ne pre​da​jem. Jer čo​vjek se ne može pre​da​ti psu.” “Onda pos​ta​ni zem​lja.” Rag​nar sju​ri mač. Pre​no​si​mo svo​je lju​de s dna ri​je​ke. Što brže mo​že​mo s po​mo​ću ukra​de​nih gra​vi​ta​‐ cij​skih či​za​ma, ali ne do​volj​no brzo. Se​vro nije mr​tav, prem​da za dla​ku. Pro​na​đem ga uko​pa​na gla​vom u dno ri​je​ke. Psu​je i plju​je kad ga iš​če​pr​kam uz po​moć Kla​una i Oblu​tak. “Mr​tvi?” tiho upi​ta. “Moji Huje?” “Pre​vi​še”, oja​đe​no kaže Kla​un. “Je li se Mus​tang iz​vuk​la?” Svi po​gle​da​ju mene. “Mis​lim da jest”, ka​žem. “Ali ne mogu je po​zva​ti pre​ko koma. Iona​ko mo​ra​mo po​‐ žu​ri​ti. Ako je živa i ako raz​ne​se ge​ne​ra​to​re da naša po​ja​ča​nja mogu sle​tje​ti, onda štit pada i vr​hov​ni​ca ima ve​li​ku pri​li​ku za bi​jeg. Tre​nu​tač​no je za​glav​lje​na.” Se​vro kim​ne. Mala Oblu​tak pru​ži mu ruku da mu po​mog​ne us​ta​ti. Ni​ska Či​čak, koja Rag​na​ru dođe je​dva do so​lar​nog plek​su​sa, ugle​da ga kako s bri​tvom u ruci os​lo​‐ ba​đa još jed​nog op​si​di​jan​ca iz mr​tve zvjez​da​ne ča​hu​re. “Baci to”, pras​ne. Rag​nar je baci i po​gle​da me neo​bič​no us​pa​ni​če​no. Dam mu znak da pri​če​ka. Na​kon što pre​tra​ži​mo odi​je​la onih koji su po​gi​nu​li na ri​ječ​noj oba​li, zna​mo broj​ke, a to​li​ko su užas​ne da Se​vro ode u stra​nu. Tra​va je mr​tav. Tru​li je mr​tav. Har​pi​ja je po​‐ gi​nu​la pri​je nego što smo sle​tje​li. I mr​tvi su još mno​gi no​va​ci. Tu su još samo Či​čak, Kla​un, Mr​gud i Oblu​tak. Od iz​vor​nih pe​de​se​te​ro op​si​di​ja​na​ca, os​ta​lo ih je je​da​na​es​te​‐ ro. Oblu​tak i Kla​un, iden​tič​nih iro​ke​za sp​ljo​šte​nih po gla​vi jer po svi​ma plju​šti kiša, do​dir​nu Tra​vi​no lice. Oblu​tak ga pro​tr​lja po pr​si​ma i ru​či​ca​ma ga poč​ne uda​ra​ti po srcu kao da će ga time vra​ti​ti. Či​čak joj pri​đe da je odvu​če, a Kla​un mr​tvo​me Tra​vi bla​tom po​pra​vi nje​gov, isti ta​kav, iro​kez. Se​vro to ne može gle​da​ti. Sta​nem po​kraj nje​‐ ga. “Pre​va​rio sam se u vezi s ra​tom”, kaže. “Ja ovo ne mogu bez tebe.” Na​kon tre​nut​ka oča​ja: “Jesi li uz mene? Se​vro?” On se od​mak​ne i obri​še sluz iz nosa, za​bla​tiv​ši si lice. Suze mu os​ta​ve crte po tom bla​tu kad po​dig​ne po​gled u mene i kaže gla​som koji puca kao u dje​te​ta: “Uvi​jek.”

274

www.balkandownload.org

41.

Ahi​lej Nema vre​me​na za ža​lo​va​nje. Lju​di su mi de​set​ko​va​ni, a mo​ra​mo se opet po​di​je​li​ti. Moja voj​ska iz​van gra​da baca se na ne​pro​boj​ne zi​di​ne i oče​ku​je po​moć iz​nu​tra. Još je nije do​bi​la. Moji le​ga​ti vje​ro​jat​no po​ku​ša​va​ju stu​pi​ti u kon​takt sa mnom i pi​ta​ju se je​‐ sam li mr​tav. Ta gla​si​na mo​gla bi nas ko​šta​ti bit​ke. Ša​ljem Rag​na​ra i pre​os​ta​le op​si​di​jan​ce da otvo​re jed​ne dve​ri u zidu mo​jim le​ga​ti​‐ ma koji nas če​ka​ju s ti​su​ća​ma si​vih i op​si​di​ja​na​ca u pri​ču​vi. “Ne da​jem ti zlat​ne”, ka​žem Rag​na​ru. “Ra​zu​mi​ješ li što to zna​ci? “Ra​zu​mi​jem.” “Ovo može biti po​če​tak”, ka​žem tiho. Sag​nem se i po​dig​nem neku od​ba​če​nu bri​tvu iz gnje​ca​va bla​ta. “Čo​vje​ko​va je duž​nost iz​a​bra​ti vlas​ti​tu sud​bi​nu. Iz​a​be​ri svo​ju.” Pru​‐ žim mu bri​tvu. Rag​nar se os​vr​ne pre​ma op​si​di​jan​ci​ma. Ok​lo​pi su im iz​u​bi​ja​ni od iz​vla​če​nja iz ča​‐ hu​ra. I sko​re​ni su od bla​ta. Ma​nji su od nje​ga. Neki su gip​ki i mir​ni. Dru​gi su ogrom​ni i vr​po​lje se od nes​trp​lji​vos​ti. Svi ima​ju onak​ve crne oči i bi​je​lu kosu. Obo​ru​ža​ni su oruž​jem koje su uze​li si​vi​ma i op​si​di​jan​cu koje sam ubio. Nema ga do​volj​no za sve, a i neće im puno vri​je​di​ti ako na​le​te na zlat​ne. Rag​nar iz​a​be​re. Pru​ži mi ruku. Huje se pri​pre​ma​ju iza mene, a Či​čak ga i da​lje mrko gle​da. “Bi​ram sli​je​di​ti tebe”, kaže. “I bi​ram vo​di​ti njih.” Sta​vim mu bri​tvu u ruku. “Dar​rowe!” za​pre​pas​ti se Či​čak. “Što ra​diš?” “Ušu​ti”, od​bru​si Se​vro. “Ne smi​je on to ra​di​ti!” Či​čak sr​di​to do​mar​ši​ra i po​ku​ša Rag​na​ru ote​ti bri​tvu iz ruke. On ne pu​šta. “Daj mi taj mač ili ću ti odre​za​ti ruku ko​jom ga dr​žiš.” “Onda ću ja pre​re​za​ti tebe, Či​čak”, pod​smjeh​ne se Se​vro. “Se​vro?” Či​čak se okre​ne na​trag pre​ma nje​mu, raz​ro​ga​če​nih oči​ju. Po​gle​da mene, po​gle​da os​ta​le Huje koji mir​no sto​je, ne shva​ća​ju​ći sa​svim što se upra​vo do​go​di​lo. “Jes​te vi po​lu​dje​li? On nema pra​vo na to. To je naše pra​vo. On to ne...” “Zas​lu​žu​je?” upi​ta Se​vro. “Tko si ti da od​lu​ču​ješ o tome?” 275

www.balkandownload.org “Ja sam zlat​na!” za​kri​je​šti ona. “Kla​un, Oblu​tak...” Oblu​tak samo šuti. Kla​un na​kre​‐ ne gla​vu. “Dar​rowe, što je ovo?” “Ovo je moja voj​ska”, ka​žem. “Sje​ća​te se Ins​ti​tu​ta. Sje​ća​te se da sam kr​va​rio za one koji su me sli​je​di​li. Da ne pri​hva​ćam oda​nost ro​bo​va. Za​što vas sad ovo čudi? Zato što je stvar​no?” “Skli​zak ti je to te​ren, samo to.” Kla​un po​gle​dom obu​hva​ti rat oko nas. “Čak i ov​‐ dje.” “U pra​vu si. Skli​zak je.” Sag​nem se i u bla​tu pro​na​đem još jed​nu od​ba​če​nu bri​tvu. Do​ba​cim je ne​koj op​si​di​jan​ki, ženi opas​na iz​gle​da, upo​la ni​žoj od sebe. Ona je pri​mi kao zmi​ju i pres​tra​še​no me po​gle​da. Od​go​je​ni su u uvje​re​nju da smo mi bo​go​vi. Kad bih ja do​bio Tho​rov če​kić... kako bih ga dr​žao? Se​vro pro​đe iz​me​đu le​še​va i pro​na​đe ih još ne​ko​li​ko. Do​ba​ci ih op​si​di​jan​ci​ma. “Pa​zi​te da se ne po​re​že​te”, pri​po​me​ne. “Ra​ču​nam na vas. Idi​te”, ka​žem im. Oni nes​ta​nu odju​riv​ši u sve dub​lji mrak pre​ma unu​tar​njoj stra​ni ko​lo​sal​nog zida. Opet se obra​tim Hu​ja​ma. “Ima li kak​vih pro​ble​‐ ma?” Svi od​mah​nu gla​vom osim Či​čak. “Či​čak?” upi​ta Se​vro. Kla​un je trk​ne. I ona na​mr​go​đe​no od​mah​ne gla​vom. “Nema pro​ble​ma.” Ima. Ona na​kon ovo​ga više neće biti uz mene. Pri​ja​te​lji mi već okre​ću leđa. A ne zna​ju ni dje​lić is​ti​ne. Tim pro​ble​mom ba​vit ću se neki dru​gi dan. Mo​ra​mo se brzo kre​ta​ti. No ima​mo samo je​dan par funk​ci​onal​nih gra​vi​ta​cij​skih či​‐ za​ma. Dam ih Se​vru. Is​pro​ba​mo može li nas po​di​ći ona​ko kako sam ja po​di​gao Huje na Olimp, ali kad se uhva​ti​mo jed​ni za dru​ge i na​to​va​ri​mo na čiz​me, one za​kaš​lju i za​is​kre. Mogu no​si​ti samo nje​go​vu te​ži​nu. Ne​ka​ko su se ošte​ti​le u bor​bi i spa​ša​va​nju. Kr​vok​le​to. Zna​či, ide​mo pje​ši​ce. I ni​šta nas ne smi​je us​po​ra​va​ti. Po​ka​žem na tr​zaj​ni ok​lop onih koji su ima​li to​li​ko sre​će da ga za​dr​že na​kon am​pu​ta​ci​je zvjez​da​nih ča​hu​ra. “Ski​daj​te ok​lo​pe.” “Što?” pras​ne Či​čak. “Ski​daj​te. Ok​lo​pe. Osim ska​ra​bej​skog.” “Da bez ok​lo​pa ide​mo na pre​to​ri​jan​ce?” po​bu​ni se Či​čak. “Že​liš da svi po​gi​ne​mo?” “Mo​ra​mo se kre​ta​ti brzo. Ako grad​ski štit pad​ne pri​je nego što stig​ne​mo u Ci​ta​de​‐ lu, vr​hov​ni​ca će po​bje​ći. Ako je ne uhva​ti​mo, imat će se pri​li​ku pre​gru​pi​ra​ti. Sas​tat će se sa svo​jim gos​po​da​rom pe​pe​la. Po​zvat će či​ta​vo Druš​tvo i svi će doći ova​mo, de​set puta broj​ni​ji od nas, zga​zi​ti nas. Do​bit ćemo bit​ku, a iz​gu​bi​ti rat.” “Ali ako je uhva​ti​mo...” za​re​ži Se​vro i sta​ne kraj mene. “Go​vo​ri​mo o vr​hov​ni​ci”, kaže Kla​un. “Imat će olim​pij​ske vi​te​zo​ve, pre​to​ri​jan​ce...” “I?” upi​ta Se​vro. “Mi ima​mo nas.” “Nas šes​te​ro.” Kla​un po​sram​lje​no sleg​ne ra​me​ni​ma jer pi​lji​mo u nje​ga. “Samo mi 276

www.balkandownload.org se uči​ni​lo da bi net​ko tre​bao to is​tak​nu​ti.” “Tre​ba​mo pri​je​ći pet​na​est ki​lo​me​ta​ra pje​ši​ce”, ka​žem. Oni ki​ni​nu. “Mo​jim tem​‐ pom.” Tu raz​mi​je​ne za​bri​nu​te po​gle​de i poč​nu ski​da​ti ok​lo​pe. “Ako za​os​ta​ne​te, pro​na​‐ đi​te neko skro​vi​šte.” Jed​na tre​ći​na Zem​lji​ne gra​vi​ta​ci​je. Ti​je​la u sjaj​noj for​mi. Ipak će biti te​ško. Po​go​to​vo s ru​kom koju sam iz​me​sa​rio vlas​ti​tom bri​tvom. Se​vro mi se pri​mak​ne dok Huje ski​da​ju ok​lo​pe. Ču​jem nji​hov strah u zvec​ka​nju oruž​ja i ok​lo​pa koje od​la​žu drh​ta​vim ru​ka​ma, vi​dim ga u nji​ho​vu slu​đe​nu utr​lja​va​nju bla​ta po licu da bi po​tam​nje​la. “Oni su s to​bom od po​čet​ka, Dar​rowe.” Se​vro po​gle​da oluj​ni park, uda​lje​nu Ci​ta​de​‐ lu i va​tre​ni trag bro​do​va u pro​la​zu. “Već nas je samo po​lo​vi​ca onih koji su te odve​li s Lune. Mo​žda i jesi za​mi​je​nio Paxa Rag​na​rom, ali njih ne mo​žeš za​mi​je​ni​ti. Ni mene.” “Mis​lio sam da si ti uz mene.” “Ja sam tvo​ja sa​vjest. Pra​tim tvo​je dupe po​svu​da. Zato ne​moj biti gov​nar.” “Pri​ma. Na moj znak”, vik​nem. Bez ok​lo​pa, kre​ne​mo tiho. Ima​mo samo bri​tve i ska​ra​bej​ske ok​lo​pe. Umjes​to gra​vi​‐ ta​cij​skih či​za​ma ima​mo gu​me​ne pot​pla​te. Sli​je​di​mo ri​je​ku os​tav​lja​ju​ći zid iza sebe. Sprin​ta​mo trav​na​tim par​ko​vi​ma i šu​ma​ma iz​me​đu zida i gra​da, a me​ha​ni​zi​ra​ni rat bjes​ni u da​lji​ni. Bro​do​vi grme kraj nas tre​su​ći gra​ne sta​ba​la i ot​ki​da​ju​ći liš​će. Ze​malj​‐ ski tra​mva​ji ti​tra​ju nam da​le​ko zdes​na, pre​vo​ze​ći voj​ni​ke na fron​tu. Eks​plo​zi​je se še​‐ pi​re u da​lji​ni. Obla​ci žde​ru nebo iz​nad go​le​ma šti​ta koji pre​kri​va grad. Eks​plo​zi​je blje​‐ ska​ju u obla​ci​ma. Mus​tang sad vje​ro​jat​no pri​la​zi ge​ne​ra​to​ri​ma šti​ta, ako je živa. Gad​no je sprin​ta​ti pet​na​est ki​lo​me​ta​ra. Bol mi pro​ba​da bok. Mi​ši​ći su mi glad​ni ki​‐ si​ka. A des​na me ruka boli od kr​va​ve pros​tri​jel​ne rane u bi​cep​su i po​sje​ko​ti​na koje mi kr​va​re po bi​cep​su i ruč​nom zglo​bu. Uzeo sam pola pa​ke​ta sti​mo​va da bih se mo​gao slu​ži​ti tom ru​kom. Bol me ne za​s​ljep​lju​je. Fo​ku​si​ra me. Od​vra​ća mi mis​li od mr​tvih. Kad stig​ne​mo do ruba šume, ne zas​ta​ne​mo od​mo​ri​ti se, nego iz​ju​ri​mo na po​plo​če​‐ ne uli​ce tr​go​vač​ke če​t​vr​ti i kra​ti​mo put kro​za zgra​de koje se uz​di​žu više od ki​lo​me​tra u nebo. Tr​či​mo kroz opus​tje​le če​t​vr​ti za niže boje. Kroz ba​zar, gdje nas za​vo​ji​ti pro​la​zi vode do ruž​nih uli​ca i zi​do​va upr​lja​nih gra​fi​ti​ma. Po​vre​me​ni sme​đi, ru​ži​čas​ti ili cr​ve​‐ ni u spo​red​nim uli​či​ca​ma hi​tro nam se skla​nja s puta ili nas gle​da kroz pro​zo​re. Čak i tu, u cen​tru nji​ho​ve vlas​ti, vi​đam gra​fi​te Eoina po​gub​lje​nja. Kosa joj plam​ti po​put ra​‐ nje​nih bor​be​nih bro​do​va koji braz​da​ju nebo iz​nad Ege​je​vih pro​zir​nih šti​to​va. Net​ko se izb​lju​je iza mene. Ne za​us​tav​lja se. Smrad ri​go​ti​ne ide s nama. Se​vro do​le​ti na​trag do nas i sle​ti kraj mene. “Is​pred je je​dan vod si​vih. Vra​ti​te se je​‐ dan blok na jug, pa onda pre​ča​cem na​trag da ih iz​bjeg​ne​te.” Onda opet nes​ta​ne. Sli​je​‐ di​mo nje​go​ve upu​te. Odjed​nom se nebo po​kre​ne pa us​po​ri​mo u kas da vi​di​mo. Oblu​tak is​ko​ris​ti pri​li​ku da ko​la​bi​ra na ploč​nik; gru​di joj se snaž​no dižu i spu​šta​ju. Vi​so​ko gore, ali i da​lje is​‐ pod šti​ta, hor​da ša​tlo​va pre​vo​zi voj​ni​ke iz ma​nje bit​ke na juž​nom zidu, gdje je Lorn, 277

www.balkandownload.org pre​ma sje​ver​nom zidu, kamo su otiš​li Rag​nar i nje​go​vi op​si​di​jan​ci. De​se​ci ša​tlo​va pu​‐ nih pri​čuv​ne voj​ske po​li​je​ću iz do​ko​va u han​ga​ri​ma i lu​ka​ma, koji se nižu na is​tok i za​pad duž zi​do​va Val​le​sa Ma​ri​ne​ri​sa, vi​so​kih se​dam ki​lo​me​ta​ra. On​dje se na​la​zi ve​ći​‐ na vo​jar​ni, kao i tvor​ni​ca u ko​ji​ma viši cr​ve​ni ro​bu​ju pro​izvo​de​ći oruž​je i tr​go​vač​ku po​troš​nu robu. Sa​kri​je​mo se od ša​tlo​va. Ne​što se do​go​di​lo na sje​ver​nom zidu. Po​nov​‐ no kre​ne​mo. Oblu​tak ste​nje. Či​čak je pri​dig​ne i po​mog​ne joj da os​ta​ne u br​zi​ni. Se​vro nam se pri​dru​ži ne​ko​li​ko mi​nu​ta kas​ni​je; li​je​va ruka mli​ta​vo mu visi uz bok. Po​gle​dam je. On se ne oba​zi​re na moju za​bri​nu​tost. “Rag​nar je otvo​rio mr​k​la vra​ta.” Osmi​jeh mu ra​sko​li lice. “Dva​na​est njih u zidu. Naši deč​ki jure unu​tra. I...” Sto​ji i ceri se. “I što?” “I Rag​nar je ubio vi​te​za vje​tra i sko​ro je do​kraj​čio Ca​ssi​usa.” “Olim​pij​ca?” pre​ne​ra​zi se Kla​un. “Sa​sje​kao ga je pred oči​ma ci​je​le voj​ske. Op​si​di​jan​ci u voj​s​ci će biti to​tal​ni ma​ni​ja​‐ ci.” Onda Se​vro ode, a mi nas​ta​vi​mo. Za​sko​či nas odred si​vih po​li​ca​ja​ca. Sklo​ni​mo se pa nji​ho​va palj​ba is​toč​ka ploč​ni​ke, a onda skre​ne​mo u neku uli​či​cu da ih iz​bjeg​ne​mo. Još če​ti​ri ki​lo​me​tra do odre​di​šta. Kaš​lju​ći i pu​šu​ći, utr​či​mo u vanj​ski dio te​ri​to​ri​ja Ci​ta​de​le. Tu se sa​kri​je​mo među sta​bla, po​put ofu​ca​na čo​po​ra od​met​nič​kih de​mo​na. Iza tog ri​jet​kog šu​mar​ka i vi​so​kog zida sto​ji mre​ža Ci​ta​de​li​nih tor​nje​va. Ci​ta​de​la nije zlat​na već bi​je​la, pro​ša​ra​na cr​ve​‐ nim, i još uvi​jek je kra​si Augus​tu​sov lav, prem​da Bel​lo​ni​ne pla​ve i sre​br​ne zas​ta​ve vi​‐ jo​re na po​vje​tar​cu iz​nad vje​tro​ka​za u obli​ku lava. Sre​br​ni orao dje​lu​je jako po​nos​no dok nam Se​vro ne mah​ne s vje​tro​ka​za i ne pre​re​že jed​nu zas​ta​vu. Nisu oče​ki​va​li da će itko pro​dri​je​ti to​li​ko du​bo​ko. Ma ko​li​ko li​je​pa bila, Ci​ta​de​la je tvr​đa​va. I to tak​va da se ne že​lim ba​vi​ti njo​me. Išli bi​smo iz sobe u sobu i, ako u njoj još ima ima​lo voj​ni​ka, oni bi nas na kon​cu nad​‐ ja​ča​li i pri​ku​ca​li na sku​pe zi​do​ve od cr​ve​na hras​ta ili po​ubi​ja​li na mra​mor​nim po​do​vi​‐ ma. Ona nema štit, ali du​bo​ko is​pod nje na​la​zi se mre​ža bun​ke​ra. Bri​nu​lo me da će vr​hov​ni​cu dr​ža​ti u nji​ma. Kad bi os​ta​la on​dje, ovo bi se pre​tvo​ri​lo u op​sa​du. Tre​ba​li bi nam dani da je na​ma​mi​mo van, ako bi​smo uop​će us​pje​li. Zbog toga joj da​jem pri​li​ku za bi​jeg. Sve to ovi​si o Mus​tang: štit mora pas​ti u toč​no odre​đe​no vri​je​me. Mo​ra​mo je is​tje​‐ ra​ti na otvo​re​no. Je​dan de​ko​ra​tiv​ni zid koji bi​smo ina​če, u gra​vi​ta​cij​skim čiz​ma​ma, ča​skom pre​sko​‐ či​li, di​je​li nas od ti​hog kom​plek​sa Ci​ta​de​le. Svu​da oko nas je park. Dr​ve​će. Fon​ta​ne. Bi​je​li če​tve​ro​ku​ti za ko​ji​ma bi zlat​ni i sre​br​ni is​pi​ja​li pos​li​je​pod​nev​ni čaj, sada praz​ni. Tako je mir​no ov​dje, u sre​di​štu olu​je. Se​vro sle​ti kraj mene. “Mo​žeš li nas po​di​ći na zid?” upi​tam. “Ba​te​ri​je su go​to​vo na iz​di​sa​ju”, pro​gun​đa on. “Da vi​di​mo.” Za​gr​li​mo se i on me 278

www.balkandownload.org po​dig​ne uvis, tr​za​vo i šte​de​ći li​je​vu ruku. Čiz​me kaš​lju​ca​ju i si​pa​ju is​kre. Dva​put iz​‐ gu​bi​mo na vi​si​ni. Onda smo na zidu. Smjes​tim se, a Se​vro se spus​ti po slje​de​ćeg Huju. Malo kas​ni​je gla​vom na​čas pro​vi​ri na vrh zida pa nes​ta​ne, uz is​kre​nje i cvi​lje​nje gra​‐ vi​ta​cij​skih či​za​ma. Na​kon još i zad​njeg, me​ha​nič​kog škljo​ca​ja, čiz​me ot​ka​žu, a Se​vro i Huja pad​nu de​set me​ta​ra na tlo. Gro​mo​glas​na buka za​tut​nji pre​ko gra​da. U da​lji​ni se po​dig​ne dim. Mus​tang je us​pje​la. Pro​zir​ni štit iz​nad nas, koji je di​je​lio ovaj svi​jet od svi​je​ta bro​do​va, pad​ne. Za​lju​lja se i, iz​o​bli​ča​va​ju​ći va​tre u gra​du i si​je​va​nje iz​nad nje​ga po​put is​kriv​lje​na ogle​da​la, ras​pad​ne se u priz​ma​tič​nu iz​ma​gli​cu. Ili mu se ras​pad​ne jed​na osmi​na; po​top za​dr​ža​‐ ne vođe sru​či se na taj dio gra​da kao ve​li​ka siva plo​ha. “Nije us​pje​lo!” vike Oblu​tak na dru​goj stra​ni zida. Ali jest. Je​dan po je​dan pre​gri​ja​va​ju se cen​tri koji stva​ra​ju štit. Go​le​me plo​he vode od olu​je pa​da​ju na Egej u lan​ča​noj re​ak​ci​ji. Roque će, ako po​bje​đu​je, pos​la​ti po​ja​ča​‐ nja. Grad je, može se reći, osvo​jen. I upra​vo sad vr​hov​ni​cu će nje​zi​ni tje​les​ni ču​va​ri vje​ro​jat​no iz​vu​ći iz bun​ke​ra da po​bjeg​ne s iz​gub​lje​nog pla​ne​ta. No uz​le​ti​šta za ša​tlo​ve još su dva ki​lo​me​tra od mene, na dru​gom kra​ju kom​plek​sa Ci​ta​de​le. Sve ovo tre​ba​lo je biti dru​ga​či​je. Tre​bao sam biti u ok​lo​pu, sa sto op​si​di​ja​na​ca iza sebe, uz dva​na​es​te​ro svo​jih naj​bo​ljih zlat​nih. Umjes​to toga vo​dim čo​por pri​ja​te​lja u stroj za mlje​ve​nje mesa. Tre​bam pro​mi​je​ni​ti pa​ra​dig​mu, ali neću ri​ski​ra​ti njih. Po​gle​dam Se​vra is​pod zida, a on mi iz oči​ju od​mah pro​či​ta što smje​ram. “Ne, Dar​rowe”, kaže. “Mis​li na svo​ju mi​si​ju!” Prek​li​nje me, ska​če i gre​be po zidu na​kon što mu okre​nem leđa. “Ne​moj to ra​di​ti, Dar​rowe. Če​kaj! Ubit će te!” Sko​čim sa zida na dru​gu stra​nu, u Ci​ta​de​lin vrt. Ži​vot​ne niti ne​kih lju​di to​li​ko su jake da iz​ri​ba​ju i ra​ski​nu niti lju​di koji ih okru​žu​‐ ju. Do​volj​no je pri​ja​te​lja pla​ti​lo za moj rat. Sad ja čas​tim. “DAR​ROWE!” vri​šti on, užas​nut, oča​jan. “STA​NI!” Tr​čim brže nego ikad u ži​vo​tu. Vr​hov​ni​ca mi neće po​bje​ći. Sve ovo uči​nio sam da uhva​tim nju. Ako uhva​tim nju, ru​šim Druš​tvo. Ako uhva​tim nju, sve je sprem​no. Us​‐ tat ćemo. Mo​že​mo po​bi​je​di​ti. Pre​ska​čem re​do​ve grm​lja, sprin​tam oko fon​ta​na, pro​bi​‐ jam se kroz ruže. Krv mi curi niz ruku. Ne osje​ćam ti​je​lo. Le​tim pre​ko zem​lje. S ko​si​‐ rom u ruci. Tamo. Za​obi​đe​ni ugao Ci​ta​de​le. Iza ru​žič​nja​ka na​la​zi se bi​je​li te​ren s cr​ni​ni mr​lja​ma od mo​to​ra osob​nih jah​ti. Če​ti​ri usam​lje​na bro​da sto​je na zoni za sli​je​ta​nje na koju ih sta​‐ ne sto. Svi su ša​tlo​vi crni, s go​le​mim zlat​nim po​lu​mje​se​com na ši​ro​kim tru​po​vi​ma, ali onaj naj​ve​ći, s naj​ve​ćim mo​to​ri​ma i ar​mi​ra​nom opla​tom, vr​hov​ni​čin je. Os​ta​li su mam​ci, go​to​vo jed​na​ko ve​li​ki, go​to​vo jed​na​ko ok​lop​lje​ni. U zra​ku ih se ne može raz​li​‐ ko​va​ti. 279

www.balkandownload.org Si​gur​no su me vi​dje​li na sen​zo​ri​ma. Sivi go​ni​či sti​žu po mene. Op​si​di​jan​ski tje​les​ni ču​va​ri pu​šte​ni su iz neke skri​ve​ne vo​jar​ne da me ubi​ju. Uhva​tit će me samo ako sta​‐ nem. A ja ne pre​ki​dam trk ni dok pro​uča​va​ni sle​ti​šte. Na​ran​čas​ti se vr​z​ma​ju oko cr​nih le​tje​li​ca pri​pre​ma​ju​ći ih za lan​si​ra​nje. Ni​sam za​kas​nio. Ali vra​ta Ci​ta​de​le puno su bli​‐ že tom bro​du nego ja. Iz​a​đu hi​tro. Ne vi​dim nju. Samo lju​bi​čas​te pla​šte​ve što la​ma​ta​ju na kiši i vje​tru. Sa​gi​nju gla​ve zbog oluj​nog vje​tra i po​di​žu po​gled pre​ma nebu, na ko​jem iz​nad olu​je bli​je​šte ulaz​ni tra​go​vi že​ljez​ne kiše, pa tmas​ti obla​ci iz​gle​da​ju po​put če​li​ka što se po​la​‐ ko gri​je u ta​li​oni​ci. Pris​ti​žu moji ti​ta​ni. Pre​to​ri​jan​ci žure, trče s vr​hov​ni​com po du​gač​koj ram​pi u utro​bu ša​tla. Ugle​dam joj lice kad se prig​ne na ula​zu u brod. U nje​zi​noj svi​ti pre​poz​nam Aju. I Kar​nu​sa. I Fit​c​h​‐ ne​ra, tog ruž​nog, iz​daj​nič​kog ku​ji​nog sina. Po​tr​čim brže. Od is​crp​lje​nos​ti ne osje​ćam noge. Bole me plu​ća. Sve što je​sam ulo​žim u taj tre​nu​tak. Svoj ži​vot u rud​ni​ci​ma, sate koje sam pro​pa​tio uz Har​mony, uža​se Ins​ti​tu​ta. Pus​tim da u meni gori sva lju​bav koju sam zas​lu​žio, iz​gu​bio i za koju i da​lje že​lim ži​vje​ti. Pola svi​te čeka na pis​ti, gle​da​ju​ći kako se bro​du pale svje​tla i uklju​ču​ju mo​to​ri. Mam​ci čine isto. Neki zlat​ni Bel​lo​na okre​ne se kad se pri​bli​žim. Ši​rom otvo​ri oči, ja ga sa​si​je​čem u trku, a on is​pus​ti ne​ka​kav po​ku​šaj vri​ska. Okre​ne ih se još – žena, mu​ška​‐ ra​ca, rat​ni​ka, po​li​ti​ča​ra, zlat​nih i sre​br​nih ko​jih se sje​ćam iz vre​me​na koje sam pro​veo uz Augus​tu​sa. U va​lo​vi​ma shva​ća​ju da sam pri​su​tan. Ne​pri​ja​telj bi tre​bao biti na grad​skim dve​ri​‐ ma, a ne među nji​ma, pa se čude kad me ugle​da​ju. A dok se oni zbro​je, ja sam već pro​šao po​red nji​ho​vih obo​ru​ža​nih ruku. Iz​mak​nem se is​pru​že​noj šaci ne​kog si​vog i ot​ki​nem mu tor​bi​cu s po​ja​sa. Za​mah​nem una​trag, po​go​dim meso. Vika. Hva​ta​nje za bri​tve. Meci i pul​s​ni uda​ri zuje mi kraj gla​ve. Le​tje​li​ca uv​la​či ram​pu i po​či​nje se di​za​ti. Vris​nem i sko​čim iz sve sna​ge koju sam ikad imao. Ša​kom ra​nje​ne des​ne ruke uhva​tim se za rub ram​pe. Oči mi is​ka​ču iz gla​ve od na​po​ra i bola u pr​sti​ma. Brod se i da​lje diže. Tre​se me grm​lja​vi​na mo​to​ra, srce mi zvec​ka po re​bri​ma. Ram​pa se i da​lje za​tva​ra. Očaj​nič​ki zas​te​njem i trg​nem se uvis, što je nes​pret​no zbog čud​nog kuta, ali mo​gu​će u sla​boj gra​vi​ta​ci​ji. Za​ko​tr​ljam se na​pri​jed pre​ma ulaz​nom pros​to​ru, klek​nem i daš​ćem, os​lo​njen ko​si​rom na pod. Zvuk mo​to​ra za​mre jer se vra​ta za​tvo​re i pri​ti​sak iz​jed​na​či. Ču​jem samo svo​je is​kr​za​no di​sa​nje i bru​ja​nje ubo​ji​tog ša​tla koji bje​ži. Po​dig​nem po​gled.

280

www.balkandownload.org

42.

Smrt jed​nog zlat​nog Gle​da me šes​te​ro pre​to​ri​ja​na​ca u pu​noj spre​mi. Kar​nus je s nji​ma. I Aja. I zde​pas​ti Fit​c​h​ner koji raz​ro​ga​či oči kad me ugle​da. Vr​hov​ni​ca sto​ji is​pred svo​jih pre​to​ri​ja​na​ca; vi​so​ka je, ali je​dva im seže do ra​me​na. Kr​va​vo sra​nje. Ni​sam oče​ki​vao da će svi i da​lje biti u ulaz​nom pros​to​ru. “Dar​rowe?” go​to​vo pro​cvi​li Fit​c​h​ner. “Što?” na​smi​je se Kar​nus ogle​da​va​ju​ći se oko sebe da pro​vje​ri pri​mje​ću​ju li os​ta​li ko​li​ko im je smi​je​šan dar upra​vo pao s neba. “Što...? An​dro​me​du​se, ot​kud ti ov​dje? Kao da te sam Ju​pi​ter upra​vo po​srao.” Još sam na ko​lje​ni​ma, daš​ćem, i s mene se ci​je​de krv, kiša, znoj i bla​to. “Mo​že​mo ga is​ko​ris​ti​ti kao ta​oca”, brzo kaže Fit​c​h​ner, a brod se diže u nebo. “Ne”, od​vra​ti vr​hov​ni​ca. “Ahi​lej ni​kad ne bi bio ot​kup​ljen jer time što je uhva​ćen gubi ono što ga čini Ahi​le​jom,” Neko vri​je​me mir​no me gle​da. Plju​nem sluz na pod. “Aja, odre​ži mu gla​vu.” Aja za​ko​ra​či pre​ma meni. “Glu​pi dje​ča​če. Bez pri​ja​te​lja. Bez voj​ske. Bez nade.” Mrač​no se na​smi​jem. “Kome tre​ba nada ako ima pul​s​nu gra​na​tu?” Po​dig​nem tor​bi​cu koju sam strg​nuo s po​ja​sa onog si​vog. Oni uz​mak​nu. “Što ho​ćeš, An​dro​me​du​se?” po​la​ko upi​ta vr​hov​ni​ca. “Do​ka​za​ti da nis​te ne​po​bje​di​‐ vi. Spus​ti​ti ovaj brod.” Oc​ta​via se na​smi​je​ši i pro​go​vo​ri u svoj kom. “Pi​lo​te. Lu​ping.” Pi​lot na​pra​vi lu​ping. Kako ne​mam gra​vi​ta​cij​ske čiz​me, iz​gu​bim tlo pod no​ga​ma i tres​‐ nem u strop, pa opet na​trag u pod. Moji ne​pri​ja​te​lji uko​ri​je​nje​ni su na mjes​tu. Aja iz​‐ ba​ci pul​s​nu gra​na​tu kroz otvo​re​na pod​na vra​taš​ca. Ona eks​plo​di​ra da​le​ko is​pod. Po​‐ gle​dam van, u noć, kamo je moj plan upra​vo nes​tao. “Po​nos.” Oc​ta​via se na​smi​je​ši. “Pret​pos​tav​ljam da pra​vi bu​da​le od svih nas.” Dugo joj uz​vra​ćam po​gled, shva​ća​ju​ći ko​li​ko sam bio glup kad sam mis​lio da mogu kon​tro​li​ra​ti sve va​ri​ja​ble. I sad sam se po​s​kliz​nuo. “Ne​ćeš po​bje​ći”, ka​žem. “Znaš da hoću. Za​što bi ina​če ri​ski​rao s ovim uska​ka​njem u moj šatl?” Kim​ne jed​‐ nom olim​pij​skom vi​te​zu i neko čud​no​va​to, pro​dor​no ćur​li​ka​nje dva​put uz​bur​ka zrak 281

www.balkandownload.org pa pres​ta​ne. Du​ho​Plašt. Ne​mo​gu​će skup za či​tav brod. Pri​ja​te​lji me neće doći spa​si​ti. Oc​ta​via se obra​ti Fit​c​h​ne​ru. “Vi​te​že gnje​va, imaš li na​no​Ka​me​ru?” On kim​ne i iz​‐ va​di neki pr​sten. “Sni​maj kako Aja ubi​ja Kos​ca.” Fit​c​h​ner po​bi​je​li. “Do​pus​ti​te meni da ga ubi​jem”, za​mo​li Kar​nus. “Vr​hov​ni​ce, do​pus​ti​te meni da ga ubi​jem u ime svo​je obi​te​lji. Imam pra​vo na to.” “Pra​vo?” upi​ta ona iz​ne​na​đe​no. “Tvo​ja obi​telj mi je iz​gu​bi​la Mars. Ne​maš ni​kak​vih pra​va.” “Bio bi ko​ris​ni​ji kao za​tvo​re​nik.” Fit​c​h​ner za​ko​ra​či pre​ma vr​hov​ni​ci. “Do​pus​ti mi da po​raz​go​va​ram s njim. On je moj stu​dent. Pri​je ne​kog vre​me​na htje​la si da ti slu​ži, Oc​ta​via. Do​pus​ti mu da se po​ka​je i po​nu​di mu to po​nov​no. Time ćeš po​ka​za​ti ve​li​či​nu svo​je moći – da mo​žeš opros​ti​ti čak i ma​lom pi​ški​ča​ru kao što je on.” Vr​hov​ni​ca se po​la​ko okre​ne i po​gle​da Fit​c​h​ne​ra, pro​uča​va​ju​ći ga. I on shva​ti da je po​gri​je​šio. “Aja, sta​ni.” Os​mjeh​ne se. “Že​lim da ga Fit​c​h​ner ubi​je.” Ruž​ni mu​ška​rac samo zine. Ovo je je​dan od ri​jet​kih tre​nu​ta​ka kad sam vi​dio da je za​ni​je​mio. “Ubij svog stu​den​ta”, kaže vr​hov​ni​ca. “Ili mo​žda nisi odan?” “Na​rav​no da sam odan. To sam već do​ka​zao.” “Onda do​ka​ži opet. Do​ne​si mi nje​go​vu gla​vu.” “Mora pos​to​ja​ti neki dru​gi na​čin.” “Okre​nuo je tvog sina pro​tiv tebe”, kaže Oc​ta​via. “A ti znaš da ja kraj sebe ne dr​‐ žim ni​šta čemu ne mogu vje​ro​va​ti. Zato ga ubij.” “Da, po​gla​va​ri​ce.” Fit​c​h​ner se na​mr​šti od kon​cen​tra​ci​je. Čud​no​va​ta tuga ko​me​ša mu se u bron​ča​nim oči​ma. Zar je to​li​ko straš​no gle​da​ti smrt svog naj​bo​ljeg stu​den​ta? Ili je stvar u tome što sam ja Se​vrov pri​ja​telj? Ili je za​bri​nut za Se​vra? “Se​vro je živ”, ka​žem mu. “Pre​ži​vio je kišu.” On kim​ne, za​hva​li mi i do​tak​ne svo​ju bri​tvu. Onda po​sr​ne u stra​nu jer ga Kar​nus od​gur​ne. Go​le​mi Bel​lo​na na​va​li na mene. Us​ni​ca is​kriv​lje​nih od mrž​nje, go​le​mih ra​me​na za​šti​će​nih ok​lo​pom koji pri​ka​zu​je sla​‐ vu nje​go​ve obi​te​lji. Rik​ne moje ime. Fin​gi​ra vi​so​ko pa is​kri​vi bri​tvu di​ja​go​nal​no pre​ma meni, brz po​put zmi​je. Na​pra​‐ vim boč​ni pre​met na​pri​jed, unu​tar ve​ći​ne nje​go​va luka, i svo​jom bri​tvom pro​bi​je​ni mu že​lu​dac. Pus​tim oš​tri​cu i za​obi​đem ga da mu do​đem iza leđa, dok se on ruši na ko​lje​na. “Tko vi​so​ko leti, u bla​to pada”, šap​nem mu. iz​vu​čem oš​tri​cu kroz nje​go​va leđa za oštar kraj i odre​žem mu gla​vu. Neki pre​to​ri​ja​nac za​tr​či se na mene. Ba​cim bri​tvu na nje​ga. Po​go​dim ga u prsa pa se sva​li na pod. Iz​va​dim mu sje​či​vo iz prsa i za​te​tu​ram una​trag, po​da​lje od pre​to​ri​ja​‐ na​ca koji gle​da​ju. “Idi​oti”, pro​mrm​lja vr​hov​ni​ca. “Da sni​mam i da​lje?” po​če​še se Fit​c​h​ner po gla​vi. Brod se opet za​tre​se i jako nag​ne, pa se iz​rav​na. Za​mu​ti mi se u gla​vi i po​sr​nem na ko​lje​no. Dlan na pod. Umi​rim se. 282

www.balkandownload.org Osje​tim novu to​pli​nu koja mi se ci​je​di po le​đi​ma i tr​bu​hu. Neću klek​nu​ti. Ne pred njom. Ne pred ti​ra​ni​nom. Kli​ma​vo us​ta​nem. Kar​nus me uglav​nom pro​ma​šio. Ali ne sa​svim. Krv mi ši​klja iz​me​đu vra​ta i li​je​vog ra​me​na, gdje me po​go​dio bri​tvom. Pre​re​‐ za​la mi je ključ​nu kost. “Kak​vo stvo​re​nje.” Oc​ta​via au Lune po​gle​da mi ranu na vra​tu hlad​nim oči​ma. “Za​‐ mis​li da se taj mo​mak obra​zo​vao u mo​joj kući, Aja.” Od​mah​ne gla​vom i za​pi​lji se u mene bez ima​lo ra​zu​mi​je​va​nja. Pri​mi​je​ti moje dru​ge rane. Moju krv. Moju is​crp​lje​‐ nost. Moju mla​dost. A ipak sam uči​nio sve to. Dva leša do mo​jih nogu. Osvo​je​ni grad iza mene. Dru​gi za​uze​ti gra​do​vi po ci​je​lo​me Mar​su. Moja flo​ta raz​bi​ja Bel​lo​ni​nu. Druš​tvo samo što nije po​pu​ca​lo. Ona ne ra​zu​mi​je i ni​kad neće ra​zu​mje​ti. Ali čini se da Fit​c​h​ner ra​zu​mi​je. Stak​las​tih oči​ju. Stis​nu​tih šaka. “Vi me ne bis​te mo​gli obra​zo​va​ti”, pro​mrm​ljam. To su mo​gli samo cr​ve​ni. Samo obi​telj, samo lju​bav dale su mi tu sna​gu. No sna​ga sada sla​bi. U tom tre​nut​ku Aja jur​‐ ne na​pri​jed. Raz​mi​je​ni​mo tri po​kre​ta pri​je nego što mi gur​ne oš​tri​cu u stra​nu i ša​kom me tako jako oda​la​mi u prsa da po​mis​lim da sam go​tov. Za​bi​je me u strop kao kr​pe​nu lut​ku. A kad za​vr​ši, vra​ti se vr​hov​ni​ci, dok ja cvi​lim i uta​pam se u bolu. “Do​ne​si mi nje​go​vu gla​vu, Fit​c​h​ne​ru”, za​po​vi​je​di vr​hov​ni​ca. Fit​c​h​ner me bes​po​‐ moć​no po​gle​da i is​pru​ži ruku, go​to​vo do​dir​nuv​ši vr​hov​ni​cu. “Tre​ba​li bi​smo sni​ma​ti nje​go​vo smak​nu​će za HV. Pro​pa​gan​da. Pro​pis​no vje​ša​nje. Sve​ča​na smrt.” “Fit​c​h​ne​ru...” Vr​hov​ni​ca diže obr​ve sve dok Fit​c​h​ner ne po​vu​če ruku. “Dos​ta.” Stis​‐ ne zube dok raz​miš​lja. “Že​lim ga se ri​je​ši​ti. Više ni​kak​vih va​ri​ja​bli. Sad. Sa​ču​vaj gla​vu za kop​lje. Sni​mit ćemo nju.” Fit​c​h​ne​ro​ve sit​ne oči is​pu​ne se tu​gom. Ro​đen kao naj​ni​ži među zlat​ni​ma, uz​dig​nuo se do vrha čis​tim zas​lu​ga​ma. Ka​kav čo​vjek. Kad po​mis​lim da sam ga ne​kad sma​trao sla​bi​ćem. Tu, na kra​ju sve​ga, shva​tim da ćemo osvo​ji​ti Mars. Os​lo​bo​dit ćemo Augus​tu​sa. Rat će se nas​ta​vi​ti. Zlat​ni će os​la​bje​ti. I cr​ve​ni će se po​bu​ni​ti. Mo​žda će, samo mo​žda, po​‐ di​ći us​ta​nak i do​mo​ći se slo​bo​de. Uči​nio sam što je Ares tra​žio. Po​si​jao sam kaos. Os​‐ ta​lo će mo​ra​ti neki dru​gi lju​di. Eo bi bila za​do​volj​na. Bla​go se os​mjeh​nem i osje​tim sla​bost u no​ga​ma. Umo​ran sam. Na ko​lje​ni​ma sam. Kad sam opet pao na ko​lje​na? Nije važ​no. Kako će biti li​je​po od​ma​ra​ti se u dolu dok dru​gi os​tva​ru​ju Eoin san. Samo, kad bih ba​rem mo​gao vi​dje​ti Mus​tang pri​je kra​ja. Reći joj što sam, pa da naj​zad shva​ti. “Tvoj dje​čak je go​rio snaž​no. I brzo”, kaže Aja Fit​c​h​ne​ru iz sje​ne mog vid​nog po​lja. “Za​dr​ži gla​vu. A ti​je​lo mo​žeš ba​ci​ti van, na mar​sov​ski na​čin.” Aja po​nov​no otvo​ri iz​laz​nu ram​pu. Me​tal za​š​kri​pi. Osje​tim vje​tar dola na licu. Osje​tim svje​ži​nu iz​ma​gli​ce. Mi​ris kiše. Idem spa​va​ti. Usko​ro ću se pro​bu​di​ti kraj Eo. Pro​bu​dit ću se u na​šem to​plom kre​ve​tu, ruke za​ple​te​ne u nje​zi​nu kosu. Pro​bu​dit ću se u lju​ba​vi i zna​ti da sam u pret​hod​nom svi​je​tu uči​nio sve što sam mo​gao. 283

www.balkandownload.org Ipak, Mus​tang, ne​dos​ta​jat ćeš mi. Više nego što sam do sada priz​na​vao. Vi​dim samo ma​glu i sje​ne. Na​čas mi se zbog vo​nja hrđe pri​či​ni da sam u rud​ni​ku. Spa​vam li? Za​ču​jem me​tal​ne čiz​me. Net​ko hoda kroz ma​glu. Ne vi​dim mu lice. No ne​što se pro​me​ško​lji u meni. Je li to otac? Ne, nije otac. Za​ški​ljim. “Stri​če Na​ro​le.” “Ne. Fit​c​her je, ma​le​ni.” Nje​gov glas na​pras​no me do​vu​če na​trag u ulaz​ni pros​tor bro​da. Kao kad ri​bar​skom udi​com pa​raš svi​lu u smje​ru u ko​jem ona to ne želi. “O. Dra​go mi je da si to ti”, ka​žem tiho, smog​nuv​ši do​volj​no sna​ge da malo pri​dig​‐ nem te​šku gla​vu i po​gle​dam ga u oči. Pune su mu suza. Is​kaš​lje ne​ka​kav smi​jeh. Vje​‐ tar zvi​ždi iza mene. Nije ovo dol. Samo Mars. Nije iz​ma​gli​ca. Samo obla​ci. Ram​pa je spu​šte​na da mogu iz​ba​ci​ti moje ti​je​lo. Re​kao sam ja Ar​co​su da mi siva kosa ni​kad nije bila su​đe​na. Gla​va mi pad​ne. Isp​lju​nem malo krvi iz usta. Muč​no mi je i gu​bim se. “Reci Mus​‐ tang... Eo... da ih vo​lim.” Jako du​bo​ko zi​jev​nem. “Bu​da​lo kr​vok​le​ta”, šap​ne on tiho, od​mah​nuv​ši gla​vom. “Imao sam sve pod kon​tro​‐ lom!” “Ja ni​sam...” Žmir​nem kroz ma​glu. “Mo​lim?” “To sam ja”, kaže on. “To sam ci​je​lo vri​je​me ja, ma​le​ni.” Ma​gla nes​ta​ne. Po​dig​nem po​gled u nje​ga. Po​dig​nem po​gled u Are​sa koji sta​vi ka​ci​gu vi​te​za gnje​va, za​pu​ca na pre​to​ri​jan​ce pul​so​Mla​tom i po​raz​ba​ca ih. Pre​ko ra​me​na hit​ne zvuč​nu gra​na​tu. “Fit​c​h​ne​ru!” za​ur​la vr​hov​ni​ca. “IZ​DAJ​NI​ČE!” Eks​plo​zi​ja. Ne​što me uda​ri u prsa i pa​dam. Pre​okre​ćem se. Le​tim? Hlad​no. Gri​ze me oštar vje​tar. Že​lu​dac u grlu. Vr​tim se. Onda čvr​sta ruka is​pod moje. Di​za​nje. Vje​tar mi šiba po uši​ma. No za​ču​jem još ne​‐ što pri​je nego što me pro​gu​ta mrak. Fit​c​h​ner – Ares – te​ro​ris​tič​ki knez pod​zem​lja, nosi me na si​gur​no i za​vi​ja kao vuk.

284

www.balkandownload.org

43.

More Pro​bu​dim se uz mi​ri​se mora. Sla​ne vode, mor​ske tra​ve, no​še​ne svje​žim je​sen​skim vje​‐ trom. Ga​le​bo​vi kri​je​šte. Je​dan oš​tro za​okre​ne i sle​ti na bi​je​lu ka​me​nu da​sku mog otvo​re​nog pro​zo​ra. Na​kre​ne gla​vu pre​ma meni i od​le​ti na ju​tar​nje sun​ce. Da​le​ko na ob​zor​ju va​lja​ju se obla​ci, obe​ća​va​ju​ći kišu, a ra​no​ju​tar​nja rosa još se ci​je​di niz otvo​re​‐ ni svje​tlar​nik. Ona se pro​me​ško​lji kraj mene. Nje​zi​na vit​ka fi​gu​ra na plah​ta​ma, ovi​je​na oko mog ošte​će​nog ti​je​la. Odje​ve​na je. Ja sam gol do pasa. Po sebi imam mr​lje od svje​že na​ci​‐ jep​lje​ne kože. Sjaj​ne su, ru​ži​čas​te i njež​ne na do​dir. Mus​tang se opet pro​me​ško​lji i nje​zi​ni po​kre​ti vra​te me u ti​je​lo. Osje​tim ne​la​go​du i bo​lo​ve i utje​hu nje​zi​ne bli​zi​ne. Pus​tim da mi se kap​ci sklo​pe, du​bo​ko uz​dah​nem i do​pus​tim si uto​nu​ti u me​ka​na za​‐ do​volj​stva bi​va​nja čo​vje​kom. Nje​zin dah na mom vra​tu. Bub​nja​nje još jed​nog srca o moj pr​s​ni koš. Nje​zi​na zlat​na kosa ška​klja me po nosu jer joj vje​tar nosi pra​me​no​ve pre​ma mom licu. ju​tar​nji je zrak mlad, pun ži​vo​ta. Du​bo​ko ga udah​nem i opet uto​nem u san. Sje​ća​nja na me​tal raz​bi​ju mir. Kri​ko​vi odje​ku​ju u tami. Pri​ja​te​lji ginu. Oči mi se na​glo otvo​re tra​že​ći svje​tla, očaj​nič​ki me pod​sje​ća​ju​ći na to gdje sam. Kažu mi da sam na si​gur​nom. Na to​plom. Tu nema me​ta​la. Samo pa​muč​ne plah​te. Kre​vet. To​pla dje​voj​ka. Ali sje​ća​nja su ipak tako bli​zu. Kako sam pre​ži​vio? Pao sam s neba s Fit​c​h​ne​rom. Are​som – is​ti​na koja je uvi​jek bila tu, ali koja mi se čini to​li​ko no​vom da je ni​ka​ko ne mogu poj​mi​ti. Pro​bu​dio sam se kad je neki žuti dr​žao ki​rur​ški pri​bor u mo​jim pr​si​‐ ma, po​nov​no mi po​kre​ću​ći srce. Onda sam se opet pro​bu​dio kad mi je neki kle​sar dr​‐ žao skal​pel na koži. Kre​vet sam di​je​lio s pat​njom i muč​ni​nom. Pli​me i ose​ke vi​zi​ja. Do​las​ci i od​las​ci po​sje​ti​te​lja. Dra​že mi je bu​di​ti se ova​ko. Bo​jim se opet sklo​pi​ti oči. Bo​jim se što ću vi​dje​ti, u čemu ću se pro​bu​di​ti. Kao cr​‐ ve​no di​je​te di​je​lio sam mali le​žaj s Ki​era​nom. Sva​ko ju​tro bu​dio sam se pri​je nje​ga i mir​no le​žao pu​šta​ju​ći pri​gu​še​ne gla​so​ve ro​di​te​lja da pro​di​ru is​pod troš​nih vra​ta dok su oni za​po​či​nja​li svoj dan. Slu​šao bih tap​ka​nje oče​vih nogu. Hrop​taj pro​čiš​ća​va​nja 285

www.balkandownload.org grla koji bi pra​vio sva​ko ju​tro, umi​va​ju​ći san sa svo​ga lica. Maj​ka bi mu ku​ha​la kavu me​lju​ći koc​ke koje je tram​pom do​bi​la od si​vih u za​mje​nu za jaja ja​mi​čar​ki ili ka​le​me svi​le ukra​de​ne iz Tka​oni​ce. Da me ba​rem taj zvuk bu​dio sva​ko ju​tro. To mlje​ve​nje, taj mi​ris. Da ba​rem mogu reći da se moje ti​je​lo na​vik​lo tako vra​ća​ti iz sna. No nije to bio mi​ris kave ni maj​či​na čaja. Nije to bilo ju​tar​nje grg​lja​nje vode što teče ci​je​vi​ma ni ar​tri​tič​no škri​pu​ta​nje ljes​tvi od uže​ta ko​ji​ma su se lju​di iz grad​ske op​ći​ne Lykos vra​ća​li kući iz noć​ne smje​‐ ne u rud​ni​ci​ma i Tka​oni​ci. Nije to bilo umor​no mrm​lja​nje onih koji od​la​ze od kuće na po​sao u dnev​noj smje​ni. Bu​dio me strah od za​tva​ra​nja vra​ta. Sva​ko ju​tro za​vr​ši​lo bi isto. Prvo bi gli​ne​no po​su​de zvek​nu​lo u me​tal​ni su​do​per. Onda bi oče​va plas​tič​na sto​li​ca za​gre​bla po ka​me​nom podu. Sta​li bi za​jed​no na vra​ta i ša​pu​ta​ti. Ti​ši​na. Uvi​jek sam za​miš​ljao da se u tom tre​nut​ku dugo lju​be. Naj​zad bi se poz​drav​lja​li. Ulaz​na bi se vra​ta otvo​ri​la škri​pe​ći na za​hr​đa​lim šar​ka​ma. I na kra​ju bi se, mo​jim mo​li​tva​ma una​toč, za​tvo​ri​la. Prig​nem se bli​že Mus​tang i po​lju​bim je u čelo. Jače nego što sam htio. Budi se la​‐ ga​no, pro​te​žu​ći se po​put mač​ke na​kon ljet​nog dri​je​me​ža. Ne otva​ra oči, ali li​cem mi se pri​vi​je o bok. “Bu​dan si”, pro​mrm​lja. Tre​pa​vi​ce joj za​drh​te i stre​lo​vi​to se us​pra​vi u sje​de​ći po​lo​‐ žaj, od​mak​nuv​ši se od mene. “Opros​ti. Si​gur​no sam zas​pa​la.” Po​gle​da sto​li​cu na ko​joj je pri​je sje​di​la. “Na kre​ve​tu.” “U redu je. Os​ta​ni. Mo​lim te.” Za​bo​ra​vio sam da bi​smo tre​ba​li biti hlad​ni jed​no pre​ma dru​go​me. “Ko​li​ko je vre​me​na proš​lo?” “Od na​pa​da? Tje​dan dana.” Od​gur​ne od​bje​gle pra​me​no​ve kose s oči​ju. “Dra​go mi je što si nam se vra​tio.” “Koga smo iz​gu​bi​li?” oprez​no upi​tam. “Iz​gu​bi​li?” Ne​la​god​no krši ruke dok na​bra​ja žr​tve. Ti​ši​na dugo po​tra​je. Bro​je​vi me pri​tis​nu u kre​vet. Pri​sje​tim se da mo​ram di​sa​ti. “Vr​hov​ni​ca?” “Po​bje​gla. Ali ne bez gad​ne rane, lju​baz​noš​ću Fit​c​h​ne​ra.” “Tvoj otac?” upi​ta​ni. “Ne znaš?” Ne​la​god​no se os​mjeh​ne i malo pre​vi​še ne​haj​no uz​dah​ne po​ku​ša​va​ju​ći ubla​ži​ti vlas​ti​tu na​pe​tost. Pri​mak​ne mi se bli​že na kre​ve​tu, i da​lje pa​ze​ći da me ne do​‐ tak​ne. “Bit će na​por​no dok ne po​hva​taš.” “Si​gu​ran sam da ćeš iz​dr​ža​ti.” “Otac je živ. Kad su šti​to​vi pali, ne​ko​li​ko zlat​nih koji su već bili u Ci​ta​de​li po​ve​lo je odred go​ni​ča da ga os​lo​bo​de. Čini se da moj brat ima du​gač​ke pip​ke. Pa kad su olim​‐ pij​ski vi​te​zo​vi doš​li po nje​ga da ga po​ve​du s Oc​ta​vi​jom, otiš​li su praz​nih ruku. HV pro​gra​mi zovu Roqu​ea ‘re​in​kar​na​ci​jom Nel​so​na’. Do​mo​gao se više od osam​de​‐ set pos​to Bel​lo​ni​ne flo​te.” Nas​ta​vi mrač​ni​jim to​nom. “Što zna​či da, kao voda bit​ke, sad po​la​že pra​vo na naj​ma​nje tri​de​set pos​to tih bro​do​va, a os​ta​lo do​bi​va kuća Augus​tus.” 286

www.balkandownload.org “A to zna​či da ih on teh​nič​ki ima više nego ja.” “Pa​met​nja​ko​vi​ći se pi​ta​ju ko​li​ko će još tra​ja​ti nje​go​va oda​nost sad kad...” “Ša​kal igra svo​je igri​ce”, pre​ki​nem je i na​smi​jem se. “Ni​kad ne pres​ta​je.” “Mis​lim da Roque neće upo​tri​je​bi​ti svo​je oru​ža​ne sna​ge pro​tiv mene”, ka​žem. “A ti?” Ona sleg​ne ra​me​ni​ma. “Moć stva​ra pri​li​ke. Rek​la sam ti da iz​gla​diš stva​ri s njim.” “Roque nam je sa​vez​nik. Uvi​jek će to biti. Znaš ga.” “Bio je tu isto ko​li​ko i Se​vro.” Po​la​ko se na​smi​je​ši. “Si​noć je ov​dje zas​pao. Ja sam ga otje​ra​la pri​je ne​kog vre​me​na. Ali ne bih do​bro ra​di​la svoj po​sao kad bih se pra​vi​la da nam on nije po​ten​ci​jal​na pri​jet​nja.” Nam, pri​mi​je​tim. “Tvoj po​sao?” upi​tam. “Koji je...?” “Pro​gla​si​la sam se tvo​jim glav​nim po​li​ti​ča​rom.” “Ma da?” “Da. Dvor​ske igre zna​ju biti gad​na, pri​je​tvor​na pos​la. Ti si pre​vi​še is​kren za to. Kao ja​nje koje mis​li da mu je čast biti po​zva​no na ban​ket koji mu pri​re​đu​ju vu​ko​vi.” “A što ako me tre​ba šti​ti​ti od tebe?” “Pa”, po​dig​ne li​je​vu obr​vu, “onda si valj​da već iz​gu​bio.” Na​smi​jem se i upi​tam je za Se​vra. Pra​vi se da ga tra​ži po​gle​dom. “A, ne spa​va tu na dnu kre​ve​ta? Mis​lim da je oti​šao ne​ka​mo s ocem. Tek sam se si​noć vra​ti​la iz po​sje​ta Ka​vaxu u or​bi​ti, ali The​odo​ra kaže da je Se​vro oti​šao ubr​zo na​kon što je ve​če​rao s Fit​c​h​ne​rom. Mis​li​la sam da ga mrzi.” “Mrzi ga.” “Što se pro​mi​je​ni​lo?” Sleg​nem ra​me​ni​ma i upi​tam se ko​li​ko je već dugo Se​vro znao pra​vi iden​ti​tet svog oca. Čini mi se ne​mo​gu​će da je bio sli​jep kao ja. Je li to meni net​ko la​gao, za pro​mje​‐ nu? “A Lorn?” upi​tam. “On je s onom har​pi​jom od Vic​tre.” “Što ne va​lja s Vic​trom?” “Osim što za​vo​di sve što se kre​će? Ni​šta.” “Če​kaj. Za​vo​di i tebe? Pri​čaj mi još o tome.” “Za​če​pi.” Mus​tang me mlat​ne. Ali osmi​jeh joj isto tako brzo splas​ne i ona po​vu​če ruku. “Lorn je uzeo Vic​tru pod svo​ju za​šti​tu. Iz​gle​da da mu od​go​va​ra sa​vez iz​me​đu nje​go​ve obi​te​lji i Ju​li​ije​vih. Vic​tri​na maj​ka pris​ta​la je na taj pakt. Tri naj​moć​ni​je kuće Mar​sa uje​di​ni​le su se pod mo​jom obi​te​lji. Tri​ju​mvi​rat pro​tiv vr​hov​ni​ce. Gu​ver​ne​ri pli​‐ no​vi​tih di​vo​va pu​tu​ju pre​ma Ege​ju na sa​mit. Kao i re​for​ma​to​ri. Bio si u pra​vu. Ako osvo​ji​mo Mars, imat ćemo šan​se pro​tiv Oc​ta​vi​je. Ovo više nije samo bit​ka. Ovo je gra​đan​ski rat. I nije be​smis​len, čini mi se. Otac je re​kao da će pru​ži​ti re​for​ma​to​ri​ma 287

www.balkandownload.org pri​li​ku za sto​lom. To... to ne​što zna​či.” Pri​sje​tim se svog raz​go​vo​ra s njim. “I ti mu vje​ru​ješ?” “Da, Dar​rowe.” Osmi​jeh joj je pun nade. “Prvi put na​kon puno vre​me​na stvar​no mu vje​ru​jem.” Ja ni​sam to​li​ko si​gu​ran. “A što je s...” “Ca​ssi​usom?” po​go​di ona tiho. “Oca su mu ubi​li Te​le​ma​nu​so​vi, a on se bo​rio pro​tiv Rag​na​ra na zidu. Sva bra​ća i ses​tre na​vod​no su mu mr​tvi. Ali on i nje​go​va maj​ka su nes​ta​li.” Pri​mi​je​tim ko​li​ko je tiha. “Bo​jiš se da je mr​tav?” “On nam je ne​pri​ja​telj”, od​go​vo​ri ona bez​iz​ra​žaj​no. “Nje​go​vo do​bro nije moja bri​‐ ga.” Pom​no mi pro​uči oči. “Bo​jiš li se ti?” “Ne znam.” Raz​miš​ljam. “Mr​k​lo sra​nje. Po​ne​kad si tako nje​žan. Ka​ješ li se i što si mu odre​zao ruku?” “Ka​jem se jer sam ubio Ju​li​ana.” “Svi smo oka​lja​ni proš​loš​ću.” Mus​tang raz​mis​li. “Za​bo​rav​ljaš da sam i ja mo​ra​la ubi​ti ne​ko​ga u Pri​je​la​zu. Svi ne​nad​maš​ni ži​go​sa​ni koje si ikad upoz​nao – Lorn, Se​vro, Oblu​tak, Tac​tus, Oc​ta​via, Daxo, svi su tako po​če​li. Ces​to mis​lim da ima pre​vi​še toga za ka​ja​nje.” Go​vo​ri li o nama? Kaje li se zbog mene? “Že​lim mr​zi​ti Ca​ssi​usa”, iz​go​vo​rim po​la​ko. “Stvar​no že​lim. Kad samo po​mis​lim na nje​ga, dođe mi da ne​što po​lo​mim. Da raz​bi​jem pro​zor. Ili, po mo​guć​nos​ti, nje​go​vo ruž​no, sa​mo​do​pad​no lice.” “Ruž​no?” upi​ta ona skep​tič​no. “To​li​ko je li​jep da je ru​žan.” Mus​tang se na​smi​je na to. “Ali te​ško ti je odr​ža​va​ti tu mrž​nju, zar ne?” upi​ta. Kim​nem. Mrž​nja je nag​na​la Ca​ssi​uso​vu obi​telj da na​pad​ne Augus​tu​so​vu. Eto što im je to do​ni​je​lo. “Žao mi ga je. Gdje god bio.” “Pri​je sam ti rek​la da ne vje​ru​ješ mom bra​tu”, kaže Mus​tang mi​je​nja​ju​ći temu. “Mis​li​la sam oz​bilj​no. Znam da si još uvi​jek u sa​ve​zu s njim. Nje​go​va po​du​ze​ća pra​ve boga od tebe. Ali to mora pres​ta​ti. Ne du​gu​ješ mu ni​šta. Budi sr​da​čan. Budi lju​ba​zan. Ne​moj ga po​ni​ža​va​ti u jav​nos​ti. Ali dos​ta sas​ta​na​ka. Dos​ta obe​ća​nja. Od​ba​ci ga. Više ga ne tre​baš. Imaš mene.” Kak​ve li dje​voj​ke. Da je ba​rem mogu pred​sta​vi​ti maj​ci, Ki​era​nu i Le​an​ni. Svi​dje​la bi im se nje​zi​na va​tra. Grlo mi se malo steg​ne. Ona bi se svi​dje​la i Eo. “Ne​mam te”, ka​žem. “Dar​rowe...” Ne​što čud​no uz​vr​po​lji se u meni. Kao stis​nu​ta opru​ga emo​ci​je koja se naj​zad može opus​ti​ti. “Dok sam le​žao na dnu ri​je​ke... znao sam da te više neću vi​dje​ti.” Ona ok​li​je​va, želi me do​dir​nu​ti, ali us​te​že se zbog sve​ga što smo si pri​je rek​li. “Znaš da ne​maš moju do​zvo​lu da umreš”, na​ša​li se umjes​to toga. “U sva​kom slu​ča​ju, Se​vro i Huje ni​kad ti ne bi opros​ti​li da po​ku​šaš. Nit​ko ne bi. Imaš to​li​ko pri​ja​te​lja, 288

www.balkandownload.org Dar​rowe. To​li​ko njih koji bi za tebe tr​ča​li kroz va​tru.” To​li​ko onih koji su iz​go​rje​li. Za​drh​tim, du​bo​ko udah​nem i sklo​pim oči po​ku​ša​va​ju​‐ ći se ot​hr​va​ti gri​zo​du​šju. Suze mi dođu tiho, po​te​ku mi iz ku​to​va oči​ju. “Dar​rowe. Ne​moj pla​ka​ti”, šap​ne Mus​tang, sad ipak pru​živ​ši ruku pre​ma meni. Pri​mak​ne mi se i za​gr​li me. “U redu je. Sve je go​to​vo. Si​gur​ni smo.” Je​ca​ji na​hru​pe i po​ha​ra​ju mi prsa. U kri​vu je. Nije go​to​vo. Iza za​tvo​re​nih ka​pa​ka vi​dim samo svi​jet rata. Nema dru​ge bu​duć​nos​ti za mene, za nas. A ko​li​ko su me već puta kr​pa​li? Ko​li​ko još svi ti ša​vo​vi mogu iz​dr​ža​ti? Hoće li na kra​ju od mene uop​će išta os​ta​ti” Ne mogu pres​ta​ti pla​ka​ti. Ne mogu čak ni doći do daha. Srce mi tut​nji. Ruke mi se tre​su. Sve pro​va​li van iz mene. Mus​tang, go​to​vo upo​la lak​ša od mene, njež​no me grli dok se ne is​cr​pim i ne mogu više ni​šta doli uto​nu​ti na​trag u kre​vet. Za neko vri​je​me srce mi us​po​ri i pro​na​‐ đe ri​tam koji od​go​va​ra nje​zi​nu. Sje​di​mo tako si​gur​no sat vre​me​na. Ona mi na​po​s​ljet​ku po​lju​bi rame, vrat, pa za​dr​‐ ži us​ni​ce na mo​joj ti​tra​voj vrat​noj veni. Po​dig​nem ruke da je od​mak​nem, ali ona mi ih od​gur​ne i obu​hva​ti mi lice dla​nom. “Pus​ti me unu​tra.” Pus​tim da mi ruke pad​nu na kre​vet. Nje​zi​na usta pra​ve to​plu sta​zu do mo​jih. Onda po​di​je​li​mo okus mo​jih suza kad gor​njom us​nom kliz​ne među moje i je​zi​kom mi ugri​‐ je unu​traš​njost usta. Dla​nom mi po​mi​lu​je vrat, nok​ti​ma mi pri​je​đe po koži i pro​na​đe os​lo​nac u mo​joj ču​pa​voj kosi, bla​go je po​vu​kav​ši. Srsi mi pro​ba​da​ju ti​je​lo. Ode sva​ki pri​vid ot​po​ra. Sva kriv​nja koja mi nije do​pu​šta​la da iz​dam Eo s Mus​tang ras​pr​ši se u kaos u meni. Sva kriv​nja koju osje​ćam zato što znam da je ona zlat​na, a ja cr​ve​ni, nes​ta​ne. Mu​ška​rac sam, a ona je žena koju že​lim. Ru​ka​ma pro​na​đem Mus​tang, pri​vu​če​ni nje​zi​no ti​je​lo na svo​je i pri​je​đem joj ci​je​‐ lom du​ži​nom nogu do pre​gi​ba na stru​ku. Dugo za​tom​lje​na glad pro​bu​di se u meni. Is​‐ pu​ni me vru​ći​nom, bo​lom za njom. Či​ta​vom. Za​bo​ra​vim na us​te​za​nje. Za​bo​ra​vim na tugu. Ovo je sve što mi tre​ba. Neću bje​ža​ti. Ne ovaj put. Ne kad znam ko​li​ko sam bio bli​zu toga da je više ni​kad ne vi​dim. Po​la​ko i snaž​no ras​pa​ram joj odje​ću. U mo​jim ru​ka​ma tka​ni​na je po​put mo​kra pa​‐ pi​ra. Koža joj je gla​dak, vruć mra​mor ugri​jan na sun​cu. Mi​ši​ći is​pod nje is​ka​ču i na​pi​‐ nju se kako ona iz​vi​ja leđa. Nje​zi​no ti​je​lo stvo​re​no je za kre​ta​nje, za pr​kos, za ovi​ja​nje oko mog. Pr​sti​ma joj pri​je​đem kri​vu​ljom do​njeg di​je​la leđa. Ona se pri​vi​je uz mene, krat​ka daha, uti​sku​ju​ći me ku​ko​vi​ma u kre​vet. Njoj je mo​žda proš​lo tje​dan dana, ali meni je kao da sam pri​je ne​ko​li​ko mi​nu​ta, ne​ko​li​ko se​kun​da kle​čao na hlad​nom če​li​ku koji je gri​ja​la moja vlas​ti​ta krv i če​kao da mi net​ko odru​bi gla​vu, Na​kon što sam drh​ta​vim ru​ka​ma is​ko​pao Eoin grob, mis​lio sam da više ni​kad neću is​ku​si​ti ova​kav tre​nu​tak. Tre​nu​tak sa že​nom koju že​lim i vo​‐ lim. I koji je kr​va​vi smi​sao pre​živ​lja​va​nja u ovom hlad​nom svi​je​tu ako bje​žim od je​di​‐ 289

www.balkandownload.org ne to​pli​ne koju mi on može po​nu​di​ti?

290

www.balkandownload.org

44.

Pjes​nik Po​la​ko ho​dam ka​me​nim hod​ni​kom s Mus​tang. Kroz pro​zo​re gle​dam stra​ža​re u op​‐ hod​nji ima​nja. Tu su i da nas za​dr​že i da nas za​šti​te. Kiša ro​mi​nja. Smi​jeh do​leb​di kroz jed​na otvo​re​na vra​ta, za​jed​no s mi​ri​si​ma kave i sla​ni​ne. “Kako to mis​liš, ja ni​sam za​ba​van?” uvri​je​đe​no upi​ta Roque. “Upra​vo tako”, pri​jaz​no kaže Daxo. “Na​rav​no, mo​žeš po​ku​ša​ti, ali pre​vi​še... pa​me​‐ tu​ješ.” “Do​bro, onda, tko je bio prvi te​sar?” “Je li to neki vic?” upi​ta Daxo. “Tre​bao bi biti.” “Isus od Na​za​re​ta...?” na​ga​đa Daxo. “To je po​vi​jes​ni vic, zar ne?’ “Noa?” po​ku​ša Oblu​tak. Mus​tang i ja zas​ta​ne​mo pred vra​ti​ma smi​je​še​ći se jed​no dru​go​me. “Isus od Na​za​re​ta?” na​smi​je se Roque. “Mo​žeš ti i bo​lje od toga.” “Da sam znao da ćeš mi se ru​ga​ti zbog na​ga​đa​nja, ne bih na​ga​đao.” “Pax je go​vo​rio da si ti onaj pa​met​ni”, kaže Či​čak. “Ra​zo​ča​rao si nas, Daxo. Ra​zo​‐ ča​rao.” “Pa, u us​po​red​bi s njim, vje​ro​jat​no...” za​poč​ne Kla​un. “Au!” “Ne seri o Paxu”, od​bru​si Oblu​tak. “Ve​li​ki je bio jako drag.” “Zar ni​ko​ga ne za​ni​ma od​go​vor?” za​pje​vu​ši Roque. “Fino. Fino. Jas​no mi je. Svi mis​li​te da sam do​sa​dan.” “Umi​re​mo od zna​ti​že​lje”, odre​že Či​čak. “Daj reci.” “Tko je bio prvi te​sar na svi​je​tu?” upi​ta Roque po​nov​no. “Ne mo​raš sve is​po​čet​ka!” zas​te​nje Oblu​tak. “Ali tako je naj​bo​lje”, uz​dah​ne Roque. “Eva.” “Eva?” upi​ta Daxo. “Jer je...” kre​ne Roque. “Obra​di​la Ada​mo​vu ba​na​nu?” Zbor​no ste​nja​nje. “Jed​nos​tav​no mi je ne​ugod​no”, uz​dah​ne Oblu​tak. “Ni​kad ni​sam mis​li​la da će mi ne​dos​ta​ja​ti Tac​tus.” Onda iz Daxa is​ko​či pro​dor​ni, ci​ča​vi smi​jeh. Baš po​put Paxo​va. “Eva! Eva, veli on. 291

www.balkandownload.org Obra​di​la ba​na​nu. Ahh.” Kao da ti ko​lo​si u sebi skri​va​ju male smi​ješ​ne vi​le​nja​ke koji samo če​ka​ju da is​ko​če i za​vri​šte od smi​je​ha. Samo što ih tre​ba puno iz​a​zi​va​ti. “Mis​lim da je ras​tu​rio Daxa”, za​hi​ho​će se Oblu​tak. “Osje​ća​te li vi taj mi​ris?” upi​ta Kla​un. “Ja nju​šim sla​ni​nu”, po​ku​ša Daxo. Za​ču​je se hr​ska​nje kad za​gri​ze u je​dan ko​mad. “Ne”, kaže Kla​un. “Mi​ri​še na su​ici​dal​nog ma​ni​ja​ka koji je ne​dav​no us​tao iz mr​tvih na​kon što je osvo​jio pla​net i oti​šao od pri​ja​te​lja kao tri​ska​va bu​da​la da ga iz​re​zuc​ka​ju na mr​k​le tra​ki​ce.” Daxo po​nju​ši. “Po​se​ban je to mi​ris.” “E, Dar​rowe, dra​gi”, za​zo​ve Kla​un. “Vre​baš li ti to iza vra​ta?” Mus​tang me s ne​la​‐ go​dom gur​ne van. “Pris​lu​šku​ješ, pik​si​ju je​dan!” Daxo po​le​ti na noge i pri​vu​če me u za​čud​no nje​žan za​gr​ljaj. Na tom ju​tar​njem svje​tlu zlat​ni an​đe​li na će​la​voj gla​vi svje​tlu​ca​ju mu kao i in​te​li​gent​ne oči. “Dra​go mi je što te vi​dim, pri​ja​te​lju.” Svi me re​dom poz​dra​ve. Više za​gr​lja​ja nego što sam ika​da do​bio od zlat​nih. Roque me za​gr​li me​ha​nič​ki. Po​vr​š​no, ges​te radi. Čeka me još iz​gla​đi​va​nja. Po​hlep​no do​ruč​ku​jem dok se moji pri​ja​te​lji za​fr​ka​va​ju. Pro​vo​di​mo dan na ima​nju i vri​je​me nam pro​la​zi u raz​go​va​ra​nju i igra​nju. Već tako dugo ni​sam imao pri​li​ku ni za jed​no ni za dru​go, da sam go​to​vo za​bo​ra​vio kako se ne radi ni​šta. Mus​tang me mora tri​put po​lju​bi​ti u uho i reći mi da se opus​tim da bi mi se to do​is​ta pri​mi​lo. Na​la​zi​mo se u knjiž​ni​ci i slu​ša​mo glaz​bu kad ona kroz pro​zor ugle​da Roqu​ea na trav​nja​ku. Trk​‐ ne me. “Idi.” Za​tek​nem Roqu​ea kako gle​da par je​le​na koji jedu iz hra​ni​li​ce is​pod jed​nog sta​rog bri​jes​ta. Ne okre​ne se po​gle​da​ti me kad mu pri​đem. Uoko​lo mi​ri​še na svje​že po​ko​še​nu tra​vu. More je neg​dje iza bre​žulj​ka. “Ima smis​la što je Mus​tang ov​dje odras​ta​la”, ka​žem. “Mjes​to je i div​lje i mir​no is​‐ to​vre​me​no.” “Moj dom bio je u gra​du”, kaže Roque. “Ali sam se is​kra​dao u pri​ro​du s tu​to​ri​ma kad god bi maj​ka bila na putu. Što je bilo čes​to. Ona kao da je mis​li​la da ov​dje nema ni​če​ga vri​jed​nog spo​me​na. Da je grad​ska vre​va važ​ni​ja od ovo​ga. Ali mi se bo​ri​mo za ovo, zar ne?” “Za zem​lju?” upi​tam. “Za mir, kako god da ga na​la​zi​mo.” Okre​ne se pre​ma meni. “Ne bo​riš li se ti za to?” “Neki od nas nisu se ro​di​li u miru”, ka​žem mah​nuv​ši pre​ma je​le​ni​ma i zem​lji. “Ja ni​sam imao ovo dok sam ras​tao. Sve što imam sada i što ću ima​ti ubu​du​će, mo​ram zas​lu​ži​ti. Ali u pra​vu si. Za to se bo​rim, da mogu ima​ti ovo za sebe i za lju​de do ko​jih mi je sta​lo.” Po​gle​dom mi pre​tra​žu​je lice. “Onda do​bro.” “Roque, že​lim ti se is​pri​ča​ti.” “O?” “Još od Aka​de​mi​je dr​žao sam te na dis​tan​ci. Uzi​mao sam te zdra​vo za go​to​vo. Ni​‐ 292

www.balkandownload.org sam to smio. Ne kad si ti uvi​jek tako do​bar pre​ma meni.” “Nije mi sme​ta​lo što se uvi​jek ra​di​lo o tebi, Dar​rowe. To je pek​lo Tac​tu​sa, ali ne i mene. Ni​sam za​ljub​ljen u tebe kao Mus​tang. Ne obo​ža​vam te kao Se​vro i Huje. Bio sam ti pra​vi pri​ja​telj. Bio sam net​ko tko je vi​dio i tvo​je svje​tlo i tvoj mrak i tko je pri​‐ hva​tio i jed​no i dru​go bez osu​đi​va​nja, bez skri​ve​nih mo​ti​va. A što si ti meni uči​nio? Is​ko​ris​tio si me kao čo​vjek ko​nja. Ja sam bo​lji od toga. Qu​inn je bila bo​lja od toga.” “Jesi li bo​lji od ovog pri​ja​telj​stva?” upi​tam tiho, stre​pe​ći od od​go​vo​ra. “Mis​lim da sam bo​lji od tebe”, kaže on. Za​ko​ra​čim una​trag, po​vri​je​đen. On pro​ma​‐ tra je​le​ne kako gric​ka​ju zr​nje u hra​ni​li​ci. “Ove go​di​ne sje​dio sam uz sa​mrt​ne pos​te​lje tri​ju pri​ja​te​lja. Qu​in​ni​nu, Tac​tu​so​vu i tvo​ju. Sva​ki put shva​tio sam da bih se rado mi​‐ je​njao s vama. Bi li ti to ta​ko​đer po​že​lio?” “Dao bih ži​vot da ih mogu vra​ti​ti”, ka​žem, zna​ju​ći da je to laž. Ko​li​ko god ja vo​lio te zlat​ne, imam veće od​go​vor​nos​ti. Dok sve ovo ne za​vr​ši, ne mogu dati ži​vot jer nije moj. On se okre​ne od je​le​na i pro​mo​tri me to​plim i tuž​nim oči​ma; u nje​go​vu po​gle​du ima puno više te​ži​ne nego što bi je ika​da tre​ba​lo biti. Dru​ga​či​ji je od mene, od Ca​ssi​‐ usa. Zva​li smo ga bra​tom i bio je bo​lji brat nego što smo obo​ji​ca zas​lu​ži​la. “Jesi li se ika​da pi​tao za​što su mene sta​vi​li u Mar​so​vu kuću? Ni​sam baš ti​pi​čan oda​bir. Ve​ći​na bi me vje​ro​jat​no sta​vi​la u Apo​lo​no​vu ili Ju​no​ni​nu.” “Qu​inn je uvi​jek ima​la taj na​tje​ca​telj​ski duh u krvi. Ali ti... Da, pi​tao sam se.” “Dar​rowe.” Okre​nem se i ugle​dam Se​vra kako sto​ji iza nas, u uni​for​mi. “Hit​no.” “Ne sad, Se​vro.” “Kos, ne se​rem ti”, kaže on. Opet po​gle​dam Roqu​ea. “Idi”, kaže on i kre​ne pre​ma je​le​ni​ma iz​vla​če​ći bo​bi​ce iz dže​pa. “Roque”, po​zo​vem ga oja​đe​no. “Pri​ja​telj​stva se sklo​pe u ne​ko​li​ko mi​nu​ta, pre​ki​nu se u ne​ko​li​ko se​kun​da, a po​‐ prav​lja​ju se go​di​na​ma”, kaže on do​ba​civ​ši mi po​gled pre​ko ra​me​na. “Usko​ro ćemo po​‐ nov​no raz​go​va​ra​ti.” Gle​dam ga kako od​la​zi osje​ća​ju​ći kako me gri​je tra​čak nade. Okre​nem se pre​ma Se​vru i lup​nem ga po ra​me​nu. “Dra​go mi je što te vi​dim. Opros​ti što...” “Ot​pi​šaj. Ni​sam ja cen​dra​va kuč​ki​ca kao taj pjes​nik, ja​vio se Ares. Tvo​ji pri​ja​te​lji, ona cr​ve​na, ona ru​ži​čas​ta i onaj lju​bi​čas​ti, uhva​će​ni su.” “Tko ih je uhva​tio?” “Što mis​liš? Ša​kal.”

293

www.balkandownload.org

45.

Da​ro​vi Moj brod spu​šta se u snjež​no rano ju​tro u Ati​ci, gra​du na pla​ni​ni na jugu, saz​da​nom na se​dam vr​ho​va. Ugla​te zgra​de od če​li​ka i stak​la kra​se vr​ho​ve po​put le​de​nih kru​na od tr​nja, tre​nu​tač​no po​su​tih svje​žim pra​hom. Cr​ve​no ju​tar​nje sun​ce diže se iz​nad pla​‐ nin​skog lan​ca na is​to​ku. Se​dam vr​ho​va po​ve​za​no je mos​to​vi​ma, a niži di​je​lo​vi gra​da šire se oko ko​ri​je​nja pla​ni​na. Moja ih le​tje​li​ca pre​li​je​će. Ra​li​ce tope sta​ze u sni​je​gu pul​si​ra​ju​ćim na​ran​čas​tim lo​pa​ta​ma. Ubr​zo će vo​zi​la lju​di sred​njih boja po​te​ći ave​ni​ja​‐ ma. A le​tje​li​ce za one vi​so​kih boja pre​vo​zit će sre​br​ne i zlat​ne u nji​ho​ve ure​de na pla​‐ nin​skim vr​hun​ci​ma. Za​ba​če​na i gla​so​vi​ta po ban​kar​stvu, Ati​ka je jed​no od glav​nih sre​di​šta moći. Sada pri​pa​da Ša​ka​lu. Pod stro​gom stra​žom br​zo​Kri​la​ca sle​tim na plat​for​mu okru​že​nu zim​ze​le​ni. Tu me do​če​ka ne​ko​li​ko go​ni​ča u bi​je​loj tak​tič​koj opre​mi. Uz njih sto​ji je​dan usam​lje​ni zlat​ni. Vic​tra me za​gr​li, ra​me​na čvr​sto umo​ta​nih u bi​je​lo ži​vo​tinj​sko krz​no. Na​uš​ni​ce od žada zvec​ka​ju joj na po​vje​tar​cu dok sivi pre​gle​da​va​ju moj brod iz​va​na. “Vic​tra”, ka​žem od​mak​nuv​ši je da je po​gle​dam. Ona mi se vra​go​ljas​to na​smi​je​ši i po​lju​bi me u obraz, pri​miv​ši me us​put za gu​zi​cu. Iz​ne​na​đe​no od​sko​čim. Ona se ve​se​lo na​smi​je. “Samo pro​vje​ra​vam jesu li svi di​je​lo​vi u redu. Za​bri​nuo si nas, dra​gi. Roque me dr​‐ žao u toku dok sam bila kod Lor​na.” “Is​pos​lo​va​la si još je​dan sa​vez, ču​jem.” “Tko bi to mis​lio, Vic​tra au Ju​lii, mi​ro​tvor​ka,” Sivi mi pri​op​će da ima​ju na​log pre​‐ tra​ži​ti moj brod. “Rag​na​re”, vik​nem. On iz​a​đe iz bro​da, go​to​vo dva​put veći od naj​ve​ćeg si​vog. “Daj mi​še​vi​ma da pre​tra​že brod. Tra​že...” Sivi na​čas po​gle​da Rag​na​ra i pro​gu​ta kned​lu. “Bom​be, do​mi​nu​se.” Vic​tra me pra​ti u Ša​ka​lov novi dom – obram​be​nu ut​vr​du na sa​mom vrhu naj​vi​šeg vr​hun​ca Ati​ke. Grad se ste​re da​le​ko is​pod nas. Dr​ve​će se niže uz sta​zu od sle​ti​šta do ut​vr​de. “Adri​us je pre​uzeo ovo mjes​to čim se zad​nji Bel​lo​nin brod po​vu​kao. Ušao je s ti​su​ću go​ni​ča i is​tje​rao Bel​lo​ni​ne sa​vez​ni​ke, koji su bili vlas​ni​ci. Uzeo im je sve što su ima​li. Is​praz​nio im ban​kov​ne ra​ču​ne. Čis​ta pljač​ka. Ali to je rat.” Kim​ne pre​ma za​pa​‐ 294

www.balkandownload.org du. “Ima div​nih spus​to​va na samo ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra odav​de. Uzet ćemo si ne​ko​li​ko dana kad se sve ovo smi​ri. Ti po​ve​di Vir​gi​ni​ju. Ja ću si pro​na​ći mu​škar​ca. Kako je go​‐ to​vo moje vi​si​ne, po​gle​da me is​ko​sa. “Znaš ski​ja​ti, zar ne? Na​smi​jem se kroz nos. “Ni​kad ni​sam imao vre​me​na za to.” Ša​ka​la za​tek​ne​mo u dnev​noj sobi. Zi​do​vi i pod su od stak​la. Va​tra pa​lu​ca is​pod poda i liže uvis unu​tar stu​po​va uz pro​zor. Ne​ko​li​ko mi​ni​ma​lis​tič​kih sto​li​ca od če​li​ka i kože sto​ji na krz​ne​nim sa​go​vi​ma. Ša​kal je zgrb​ljen nad ho​lo​Ekra​nom i ne​ko​me ne​što brzo go​vo​ri. Po​ka​že nam da sjed​ne​mo. Na holu naz​rem Har​mony u ne​koj mrač​noj sobi, okru​že​nu si​vi​ma. Je​dan se na​gi​nje nad nju i radi joj ne​što ne​kom spra​vom koju baš ne mogu vi​dje​ti. Sje​di​mo uz va​tru, ali mene pro​ži​ma stu​den koju ni jed​na va​tra ne može odag​na​ti. Ša​kal za​vr​ši, pru​ži da​ta​Tra​ku Sun-hwa i ona ode. On nam pri​đe tr​lja​ju​ći se po šiji. “To​li​ko po​mič​nih di​je​lo​va.” Na​mr​šti se. “Kvra​gu, samo za or​ga​ni​za​ci​ju po​šilj​ki hra​‐ ne tre​baš sto ba​kre​nih. A ta ogav​na mala ga​mad po​tro​šit će či​tav dan na ras​prav​lja​nje tre​ba li u brod​skoj kan​ti​ni biti gra​no​le ili mu​es​la. Pos​to​ji op​ci​ja da bude tjed​nog i dru​‐ gog. I jed​nog i dru​gog! Ko​li​ko je to te​ško, zbi​lja? Kao da baš uži​va​ju u bi​ro​kra​ci​ji i ta​‐ blič​nim kal​ku​la​to​ri​ma. Da ne po​vje​ru​ješ.” “Stal​no mu go​vo​rim da tre​ba više de​le​gi​ra​ti”, kaže Vic​tra. I oni su raz​go​va​ra​li, zna​‐ či. Za​os​ta​jem. “Mr​zim de​le​gi​ra​ti”, od​vra​ti Ša​kal. Po​če​še se po gla​vi. “Ba​rem kad je ri​ječ o bro​je​vi​‐ ma i de​ta​lji​ma. Vas dvo​je mo​že​te osva​ja​ti sve mr​k​le pla​ne​te koje ho​će​te. Samo mi pus​ti​te moju bi​ro​kra​ci​ju, mo​lim.” “Li​je​po od tebe”, na​smi​jem se. “Mene samo drži što da​lje od zah​tjev​ni​ca za na​ba​vu hra​ne.” Nag​nem se na​pri​jed. “Ču​jem da će flo​ta biti sprem​na za po​kret pre​ma jez​gri za dva tjed​na. Us​put, di​van ti je ovaj novi dom.” “Svi​đa mi se”, uz​dah​ne on. “Otac je bi​je​san što sam ga pri​svo​jio, na​rav​no. Htio ga je da​ro​va​ti ne​kom gu​ver​ne​ru s pli​no​vi​tih di​vo​va.” “Mis​lim da si ga zas​lu​žio”, ka​žem. “I nje​ga, i ne samo nje​ga.” “Upra​vo tako.” Ša​kal umor​no od​mah​ne je​di​nom ru​kom. “Kad sam bio mali, do​la​zio sam ova​mo s maj​kom na ski​ja​nje. Uvi​jek sam gle​dao u ovo gore i go​vo​rio da će to biti moje. Otac je go​vo​rio da ne mo​žeš do​bi​ti sve što že​liš.” “A ti bi pi​tao: ‘Za​što ne?”‘ javi se Vic​tra. Već je čula tu pri​ču. “Za​što ne?” po​no​vi Ša​kal ra​z​nje​že​no. “Pa ako otac želi da mu to vra​tim, onda neka sam radi svo​je uš​lji​ve na​rudž​be​ni​ce za hra​nu.” Svi zna​mo da mu vri​je​me ne is​pu​nja​va​ju na​rudž​be​ni​ce za hra​nu. Ne samo one. Pri​hva​tim ša​li​cu čaja od jed​ne ru​ži​čas​te. Mali pla​danj s do​ruč​kom spus​ti se pre​da me. Kas​nim se​dam sati u ovoj vre​men​skoj zoni, ali ne smi​jem oda​ti ko​li​ko sam ner​vo​‐ zan. 295

www.balkandownload.org Ša​kal me pro​ma​tra kako pro​bi​jam di​nju vi​li​com. Tko zna o čemu raz​miš​lja iza tih pr​lja​vih zlat​nih oči​ju? “Onda, Dar​rowe, oz​dra​vio si i opo​ra​vio se na vri​je​me za ve​li​ku bit​ku.” “Opo​ra​vio”, ka​žem. “Ne pre​ma tvo​jim me​di​ji​ma. Sve emi​si​je na HV-u tvr​de da sam pos​tao be​s​mr​tan na​kon što me Kar​nus pre​mla​tio.” “Sve je to dio igre, kume. Pri​ka​zi​va​nje, ob​ma​na, me​di​ji!” Lup​ne se ru​kom po be​dru, ali oči mu ne di​je​le to ve​se​lje. “Samo reci i mogu iz​a​ći u jav​nost s tvo​jom po​bolj​ša​‐ nom vi​tal​noš​ću. Do​go​vo​rit ćemo kon​fe​ren​ci​ju za ti​sak. Odje​nu​ti te u ok​lop. Moji lju​‐ bi​čas​ti pra​ve po​se​ban ok​lop samo za tebe. Uro​ti​li su se sa ze​le​ni​ma da ti daju čudo di​‐ zaj​na i teh​no​lo​gi​je.” “Znaš da mr​zim ka​me​re.” “O, ne cvi​li. Pola na​ših sa​vez​ni​ka doš​lo nam je za​hva​lju​ju​ći nji​ma. I zbog njih se vr​hov​ni​ca ko​pr​ca kao pauk na ledu. Nje​zi​na ko​ali​ci​ja je... pod pri​ti​skom.” “Onda ćemo to oba​vi​ti da​nas”, ka​žem. Po​gle​dam kroz pro​zor i pri​sje​tim se Roqu​‐ eovih ri​je​či. “Že​lio sam malo mira, ali...” I oni po​gle​da​ju sni​jeg koji pada i da​le​ki grad is​pod nas. “Valj​da to još tre​ba​mo zas​lu​ži​ti. Što me do​vo​di do raz​lo​ga zbog ko​jeg sam že​lio ovaj sas​ta​nak.” “Priz​na​jem da sam zna​ti​že​ljan”, kaže Ša​kal. “Umi​re od zna​ti​že​lje”, is​pra​vi ga Vic​tra. Kim​nem Rag​na​ru koji je do​pra​tio Vic​tru i mene u pros​to​ri​ju. On nam pri​đe no​se​ći dvi​je ku​ti​je s mog bro​da. “Htio sam vam obo​ma dati da​ro​ve. Naš sa​vez imao je... za​‐ nim​ljiv po​če​tak. Ali že​lim da obo​je zna​te ko​li​ko sam pre​dan ne samo nje​mu nego i vama dvo​ma. Na​dam se da ćete ovo shva​ti​ti kao znak mog po​vje​re​nja.” “Uvi​jek vje​ruj oka​lja​nom koji do​no​si da​ro​ve.” Vic​tra se za​smi​ju​lji i po​dig​ne po​gled u Rag​na​ra. “Mr​k​log ti sra​nja, odi tamo neg​dje. Ti si kao drvo koje zak​la​nja svje​tlost, Rag​na​re.” “Rag​na​re, pri​če​kaj vani”, ka​žem. Ša​kal i ne po​gle​da Rag​na​ra. Nje​mu je fi​zič​ka sna​ga do​sad​na. Puc​nuv​ši pr​sti​ma da mi opet skre​ne po​zor​nost na sebe, Vic​tra otvo​ri svo​ju ku​ti​ju i pro​na​đe kris​tal​nu bo​či​‐ cu koju mi je The​odo​ra na​ru​či​la od kle​sa​ra na Paxu pri​je op​sa​de Mar​sa. “Pe​tric​hor”, ka​žem kad otvo​ri bo​či​cu. Soba se is​pu​ni mi​ri​som ka​me​na pri​je kiše. Ona mi za​hva​li do​dir​nuv​ši me ru​kom pu​nom oži​lja​ka po pod​lak​ti​ci i po​dig​nuv​ši bo​či​‐ cu bli​zu gru​di. “Nit​ko ne pam​ti tak​ve stva​ri. Hva​la ti, Dar​rowe.” Sje​di još malo, a onda brzo us​ta​‐ ne i po​lju​bi me u usta. Bilo bi mi dra​že u obraz. “Moj red.” Ša​kal od​mo​ta ku​ti​ju je​di​nom ru​kom. Stig​ne pa​pir s osmi​je​hom na licu. Otvo​ri kož​na​tu ku​ti​ju is​pod nje​ga i dugo šuti. “Dar​rowe, nisi tre​bao...” Pre​ki​ne ga pro​do​ran vri​sak alar​ma iz zi​do​va. Jed​na siva go​ni​či​ca ule​ti u sobu s oruž​jem u ruci. Pra​te je još če​tve​ro. “Do​mi​nu​se, ima​mo pro​boj na do​njem katu. Mo​ra​‐ 296

www.balkandownload.org mo vas odves​ti u si​gur​ni​ju pros​to​ri​ju.” “Tko?” grak​ne Ša​kal. Vic​tra i ja iz​vu​če​mo bri​tve. Siva za​us​ti da mu od​go​vo​ri, ali alarm se pre​ki​ne i za​mi​je​ni ga ne​ve​seo smi​jeh na zvuč​ni​ci​ma. Odje​ku​je so​bom, a svje​‐ tla se po​svu​da gase. Po​žu​ri​mo pre​ma vra​ti​ma. Je​dan mali me​tal​ni pauk zvec​ne na pro​zor. Stak​lo se ras​to​pi. Iz​gu​bim vid i sluh. Za​mi​je​ni ih vi​so​ko, pro​dor​no za​vi​ja​nje. Spo​tak​nem se, oša​mu​ćen svje​tlos​nom gra​na​tom. Tam​ne fi​gu​re ule​te u sobu. Trep​nem i ra​za​be​rem ka​ko​de​mon​ske ma​ske. Oči im cr​‐ ve​no sja​je na je​zi​vim li​ci​ma. Doš​li su Si​no​vi. Sive us​tri​je​le, a nas sru​še na pod. Rag​nar do​ju​ri iz hod​ni​ka i do​bi​je tri uda​ra pul​so​Mla​tom u prsa. Stro​va​li se po​put po​sje​če​na sta​bla. Je​dan ma​ski​ra​ni uljez sag​ne se nad Ša​ka​la. Kako mi se sluh vra​ća, ra​za​be​rem da vri​šti da hoće ši​fru za glav​no ra​ču​na​lo u zgra​di. Na​bi​ja ci​jev pr​ži​li​ce Ša​ka​lu u usta sve dok je Ša​kal ne oda. “Ne​što zla​ta”, za​kri​je​šti is​kriv​ljen glas. Znam da bi Se​vro, iza te ma​ske, naj​ra​di​je po​vu​kao oki​dač i na​čas po​mis​lim da će to i uči​ni​ti. Ali on čeka mene, kao što i tre​ba. Na do​go​vo​re​ni znak nes​pret​no us​ta​nem, otre​sem se po​s​lje​di​ca zvuč​ne gra​na​te i do​gra​bim oruž​je jed​nog ulje​za, pri​svo​jiv​ši ga. Za​pu​cam na njih. Oni za​pu​ca​ju na mene. Svi na​mjer​no pro​ma​šu​je​mo. Onda odu, opet kroz pro​zor. Mr​tvi sivi leže na podu. Vic​tra kr​va​ri iz plit​ke rane na gla​vi i us​ta​je na noge. Ša​kal po​ku​ša​va sta​ja​ti i curi mu krv iz nosa. Bez ri​je​či is​pro​ba​mo vra​ta sobe. Za​klju​ča​na su. Si​no​vi sad ima​ju nad​zor nad glav​‐ nim ra​ču​na​lom. Ša​kal nas​lo​ni gla​vu na vra​ta. Onda se nag​ne una​trag i uda​ri gla​vom u me​tal, i opet, i opet, dok mu se krv ne poč​ne sli​je​va​ti po licu. Mo​ram ga odvu​ći pri​je nego što si ra​sko​li lu​ba​nju. Na​čas se smrk​nu​to na​smi​je, a onda se stre​se. “Dva​put”, pre​zir​no se os​mjeh​ne. “Dva​put su me na​ga​zi​li.” Ži​vo​tinj​ski drh​taj pro​tre​‐ se mu ti​je​lo. “Go​to​vo sam ih slo​mio. Još je​dan dan. Mo​žda dva i puk​li bi.” “Koga?” upi​ta Vic​tra. On ne od​go​vo​ri. Ja us​tra​jem na pi​ta​nju. “Koga, Adri​use? Tko je to bio, kvra​gu?” “Te​ro​ris​ti. Doš​li su po za​rob​lje​ne Si​no​ve”, kaže on nes​trp​lji​vo. “Jed​na od njih bila je ona ru​ži​čas​ta kuč​ka koja nas je po​ku​ša​la ubi​ti na Luni, Dar​rowe. Na kra​ju to ipak nije bio Pliny. Nego Si​no​vi. Dru​ga je bila jed​na od Are​so​vih des​nih ruku. Zovu je Har​‐ mony. S nji​ma je bio neki lju​bi​čas​ti. Koji im je pra​vio voj​sku is​kle​sa​nih voj​ni​ka.” “Ti si ov​dje imao za​rob​lje​ne Are​so​ve si​no​ve? Kad si nam to mis​lio reći?” za​re​ži Vic​tra, us​ta​ju​ći na​kon što je pro​vje​ri​la puls jed​nom mr​tvom si​vom. “Uop​će vam ni​sam mis​lio reći. Sve dok ne saz​nam tko je Ares.” “Što nam još skri​vaš?” ka​žem ja. “Ovo je part​ner​stvo.” No​gom pre​vr​nem neki stol. “Za​što imaš mene ako ne zato da te šti​tim od ovak​vih sra​nja?” “Moja gre​ška”, kaže on. “Moja gre​ška.” Pro​gu​ta krv u us​ti​ma, kre​ne pre​ma praz​‐ nom pro​zor​skom ok​vi​ru i us​put mi stis​ne rame. Vje​tar huji u sobu. “I za​šti​tio si me. Opet. Hva​la ti.” Na​mr​štim se i na​du​rim kao pra​vi glu​mac. 297

www.balkandownload.org “To nisu mo​gli biti cr​ve​ni”, ka​žem ogor​če​no. “To nisu mo​gli biti Si​no​vi. Si​no​vi to ni​kad ne bi na​pra​vi​li, ne bi mo​gli. Ne meni. Ne Rag​na​ru.” Po​mog​nem oka​lja​nom da us​ta​ne s poda. “Bili su pre​do​bro or​ga​ni​zi​ra​ni. Ima​li su gra​vi​ta​cij​ske čiz​me.” “Pod​cje​nju​ješ ih, pri​ja​te​lju”, kaže Ša​kal. “I oni mogu pov​la​či​ti oki​da​če. I po​vuk​li bi ih, dr​že​ći nam ci​je​vi na gla​vi, da ih ti nisi spri​je​čio.” “Kako su proš​li po​red tvo​jih mr​k​lih za​šti​ta​ra?” upi​ta Vic​tra. “Što je s ure​đa​ji​ma za pra​će​nje? Ome​ta​či​ma sig​na​la? Sig​na​tu​ra​ma gra​vi​ta​cij​skih či​za​ma?” “Ne znam”, kaže Ša​kal. Tako da su se Si​no​vi pod du​ho​Pla​šte​vi​ma dr​ža​li za vanj​sku stra​nu mog bro​da po​‐ put ma​lih pri​lje​pa​ka. “Tko je još do​šao i oti​šao?” upi​tam. On se ogle​da oko sebe, čemu sam se i na​dao. Na​zo​ve svo​je lju​de pu​tem koma na sto​lu. Za neko vri​je​me opet po​gle​da u nas. “Sun-hwa”, šap​ne. “Nje​zi​ni lju​di su mr​tvi, a nju je od​nio vje​tar. Ona je pre​ži​vje​la i onaj pri​jaš​nji na​pad.” Onda se na​smi​je. “Iz​da​‐ la me.” A kad bude vi​dio no​vac pre​ba​čen na Sun-hwa​ine ra​ču​ne, pro​na​ći će sve in​di​ci​‐ je koje mu tre​ba​ju kako bi pri​šio kriv​nju svo​joj še​fi​ci osi​gu​ra​nja. Samo što je Sun-hwa oda​na kao pas i mr​tva kao panj u te​ret​nom pros​to​ru ša​tla koja se upra​vo uda​lja​va od Ša​ka​lo​ve zim​ske ut​vr​de no​se​ći Fit​c​h​ne​ra, Se​vra i moje do​ne​dav​no za​rob​lje​ne pri​ja​te​‐ lje. Sta​nem kraj Ša​ka​la, a Vic​tra opet is​pro​ba vra​ta. Za​jed​no gle​da​mo brod koji nes​ta​je iza pla​ni​na. I ka​žem du​bo​kim, pri​je​te​ćim gla​som: “Ubit ćemo šta​ko​re za​jed​no, obe​ća​‐ vam ti. Sve re​dom.” “Na​kon vr​hov​ni​ce”, kaže on tap​š​n​ći me po le​đi​ma. “Na​kon vr​hov​ni​ce.”

298

www.balkandownload.org

46.

Brat​stvo Za​gr​lim Ple​sa​ča tako jako da mu kre​nu leđa. On me pa​nič​no po​tap​ša. Is​pri​čam se i od​mak​nem jer se kraj nje​ga osje​ćam krup​no kao Te​le​ma​nus. Iz​van te ga​ra​že pre​tvo​re​‐ ne u im​pro​vi​zi​ra​ni ured, skla​di​šte Are​so​vih si​no​va tre​šti od ra​do​va. Uve​li su me kroz spo​red​na vra​ta i os​ta​vi​li me da če​kam Ple​sa​ča okru​žen sta​rim stro​je​vi​ma i za​hr​đa​lom kra​mom. Ple​sač us​tuk​ne od mene i po​dig​ne po​gled. Oči boje hrde blis​ta​ju mu od suza. Čud​‐ no mi je po​mis​li​ti da sam ga ne​kad sma​trao na​oči​tim. U če​tr​de​se​tim je go​di​na​ma; star je za cr​ve​nog. Kosa mu je pro​ša​ra​na sje​di​na​ma. Lice na​bo​ra​no od go​di​na i pat​nje. Des​na ruka i da​lje mu mlo​ha​vo visi. Nogu i da​lje vuče. A osmi​jeh mu i da​lje jako ši​‐ rok pa ot​kri​va ne​pra​vil​ne, ne​sa​vr​še​ne zube. “Moj dje​čak”, kaže hva​ta​ju​ći me za rame li​je​vom ru​kom. Ona mu je jača od sve​ga os​ta​log za​jed​no. Vo​nja na du​han. Nok​ti su mu žuti. “Moj kr​vok​le​ti li​je​pi mali gade od dje​ča​ka. Iz​gle​daš tako kr​va​vo div​no!” Na​smi​je se pa se opet na​smi​je, od​ma​hu​ju​ći gla​‐ vom. “Nema tih ri​je​či. Žao mi je što ti se ni​sam mo​gao ja​vi​ti. Žao mi je što sam do​‐ pus​tio Har​mony da te ona​ko is​ko​ris​ti. To​li​ko je toga, Dar​rowe.” “Pres​ta​ni.” Lup​nem ga po šiji. “Bra​ća smo. Ne tre​baš se is​pri​ča​va​ti. Vežu nas krv i proš​lost. Ali mo​lim te, mo​lim te, ne daj da se to po​no​vi.” On kim​ne. “Kako mi je obi​‐ telj, znaš li?” “Živi su”, kaže. “I da​lje su u rud​ni​ci​ma. Znam. Znam. Ali tamo su naj​si​gur​ni​ji, s tim ra​tom koji se spre​ma. Nit​ko ne želi dići u zrak Mar​so​vu in​dus​tri​ju. Pri​maš?” Mah​ne mi da sjed​nem. “Ne poz​na​jem puno zlat​nih, ali onaj Se​vro je opa​ki mali sro​ljo. Kad sam mu tamo na Rubu pre​nio upu​te nje​go​va oca, mis​lio sam da će me raz​‐ re​za​ti od paka do šu​le​ta.” Pri​pa​li ži​žak i na​mig​ne mi. “Ni​kad ni​sam upoz​nao ni​ko​ga na​lik nje​mu.” “Pot​pu​no je odan”, ka​žem. “Kao i ti.” “Ne to! Že​lim reći, psu​je bo​lje od bilo ko​jeg kr​vok​le​tog cr​ve​nog.” “Se​vro psu​je?” na​smi​je​šim se. “Valj​da se na​vik​neš. Do​du​še, u zad​nje vri​je​me jako voli go​vo​ri​ti ‘kr​va​vo’.” “Do​bra je to ri​ječ. Ko​tr​lja se s je​zi​ka. Malo sam is​tra​ži​vao.” Is​tu​ri prsa. “Po​tje​če još 299

www.balkandownload.org iz doba pr​vih pre​da​ka, znaš. Prvi zlat​ni, oni s nor​mal​nim oči​ma i zlat​nim odo​ra​ma, ve​ći​nu no​va​ka po​ku​pi​li su među si​ro​tim jad​ni​ci​ma s Ir​skih oto​ka, na​kon što je zra​če​‐ nje iz Lon​do​na te oto​ke pre​tvo​ri​lo u pus​toš. Zlat​ni su tra​ži​li vi​so​kok​va​li​fi​ci​ra​nu mi​‐ gra​cij​sku rad​nu sna​gu i njih su uze​li da pos​ta​nu prvi pi​oni​ri. Nji​hov sleng jed​nos​tav​‐ no je os​tao, malo is​kriv​ljen. Po​vi​jest je fas​ci​nant​na, zar ne?” “Har​mony stva​ra vlas​ti​tu po​vi​jest”, ka​žem. “Tako je. Ja sam mr​tav!” Od​mah​ne gla​vom i pri​pa​li još je​dan ži​žak, a onaj prvi kvrc​ne na pod. Po​dig​nem ga i sta​vim u koš za sme​će. “Kre​nu​la je svo​jim pu​tom ne​kih go​di​nu dana na​kon što si oti​šao. Ot​kri​li smo da će ne​ko​li​ko se​na​to​ra ići na praz​ni​ke na Gor​gon​sko more. Pa smo im doš​li pos​ta​vi​ti pris​lu​ški​va​če u vilu da vi​di​mo ho​će​mo li saz​na​ti kak​ve taj​ne. Ni​smo. Samo puno... iz​o​pa​če​nih sra​nja. I to je bilo to, mis​li​li smo mi. Ali ne i Har​mony. Zad​nje noći ušla je u vilu i po​ubi​ja​la se​na​to​re i nji​ho​ve gos​te. Onda nas je os​ta​vi​la.” “Zna​či da nije bilo ni​kak​vog odre​da go​ni​ča koji ti je ule​tio u sje​di​šte?” On od​mah​ne gla​vom. “Doš​li su zbog nje. Ubi​li su če​tr​de​se​tak Si​no​va. Ali ona je tada već otiš​la na Lunu. Ares nas je spa​sio. Obru​šio se s mi​je​ša​nom go​mi​lom op​si​di​ja​‐ na​ca i si​vih. Uni​štio je te go​ni​če, a onda kid​nuo pri​je nego što su im sti​gla po​ja​ča​nja. Sre​ća je što ih je sve po​ubi​jao. Nema šan​se da na​kon toga ne bi shva​ti​li da je on zlat​‐ ni. Prvi put sam ga vi​dio li​cem o lice taj dan. Čo​vjek je kr​vok​le​to stra​šan.” “Ja to ne bih baš tako sro​čio.” Do​du​še, mo​žda je to toč​no, uzev​ši u ob​zir kako me do​bro za​va​ra​vao. “Ne sme​ta ti što je zlat​ni?” “Nje​mu ne sme​ta što smo mi cr​ve​ni. Ares bi dao ži​vot za našu stvar, Dar​rowe. Sra​‐ nje. On ju je po​kre​nuo. Znaš za​što je to uči​nio?” Od​mah​nem gla​vom. “To je nje​go​va pri​ča.” Ple​sač pri​je​đe pr​stom pre​ko ugri​za ja​mi​čar​ke na svom vra​tu. “Čo​vjek ima pra​vo is​pri​ča​ti vlas​ti​tu pri​ču. Ali to nije sret​na pri​ča. Tuž​na je kao tvo​ja. Tuž​na kao moja. Oduz​mi čo​vje​ku ono što voli i što os​ta​je? Samo mrž​nja. Samo gnjev. Ali on je prvi shva​tio da tu može biti još ne​če​ga. Pro​na​šao je mene. Pro​na​šao je tebe. Tko smo mi da kr​va​vo pre​is​pi​tu​je​mo nje​ga?” Vra​ta se na​glo otvo​re. Obo​ji​ca se okre​ne​mo i unu​tra do​še​pa Mic​key. Iz​gle​da po​lu​‐ mr​tvo, mr​šav je kao me​tla, bi​je​di nego pri​je. Bez ri​je​či dok​la​ti se do mene i po​lju​bi me rav​no u usta, uz očaj​nič​ku i is​tin​sku lju​bav. Onda se ras​pla​če kao di​je​te. Ple​sač i ja ne zna​mo što bi​smo, pa ga ja samo obuj​mim ru​ka​ma i pus​tim ga da pla​če. On mi de​se​tak puta šap​ne: “Hva​la.” Što su mu uči​ni​li? Nije važ​no. Znam što sivi uče ra​di​ti kako bi iz​vuk​li in​for​ma​ci​je. On kaže da im ni​šta nije re​kao. Ipak, mo​ram saz​na​ti što je Ša​kal doz​nao iz sve​ga toga. Što je za​klju​čio pro​na​šav​ši Mic​keyjev la​bo​ra​to​rij. Po​gle​dam pre​ko Mic​keyje​ve gla​ve i vi​dim da tamo sto​ji Fit​c​h​ner s ga​nu​tim osmi​je​‐ hom na licu. Pro​đe još puno vre​me​na pri​je nego što se Mic​key od​mak​ne. “Po​ku​šao sam te upo​zo​ri​ti kad si nam do​šao na Luni”, kaže mi kao da se is​pri​ča​va. “Htio sam ti reći da bje​žiš. Ali ona bi me ubi​la da sam išta re​kao. Bo​jao sam se da ćeš više vje​ro​va​‐ 300

www.balkandownload.org ti njoj nego meni.” “Vje​ro​vao bih tebi, Mic​key.” “Stvar​no?” Šmrc​ne. “Znao sam da ćeš doći po mene. Re​kao sam da je moj dra​gi dje​čak pre​do​bar da bi za​bo​ra​vio Mic​keyja, ali ona me plju​nu​la. Rek​la je da sam ja pro​da​vač ro​bo​va.” Pog​ne gla​vu, šmr​kav i ra​njiv, iz​nu​ren i go​to​vo lud od sve​ga što su mu za​ci​je​lo ra​di​li u Ša​ka​lo​vim pros​to​ri​ja​ma za mu​če​nje. “Bila je u pra​vu. Je​sam. Ja sam zao. Po​vri​je​dio sam mno​ge mla​de lju​de. Pro​da​vao sam ih, čak i one koje sam vo​‐ lio. Na​rav​no da je bila u pra​vu. Za​što bi ti do​šao? Za​što bi ti išta uči​nio za gad​nog ma​log Mic​keyja?” “Zato što si mi pri​ja​telj.” Po​dig​nem nje​go​ve ruke do svo​jih usta i njež​no ih po​lju​‐ bim, a on me po​gle​da oči​ma pu​nim nade. “Ko​li​ko god da si ču​dan, ko​li​ko god da si zao, znam da že​liš biti bo​lji. Že​liš ži​vje​ti za ne​što više. Svi mi to že​li​mo. I nema tog mjes​ta kamo bi oni mo​gli odves​ti ne​kog mog pri​ja​te​lja a da ga ja ika​da na​pus​tim.” Do​bar je osje​ćaj go​vo​ri​ti is​ti​nu. “Hva​la ti”, tiho će on. Za​tim se po​vu​če, do​volj​no sna​žan da se okre​ne i iz​a​đe iz ure​da. Fit​c​h​ner za​tvo​ri vra​ta. “Pa, ovo je bilo osje​ćaj​no.” Kim​nem. Ta​kav bih čo​vjek vo​lio biti. Ne stal​no na opre​zu. Bez la​ga​nja čim zi​nem. Mis​lim da do sada ni​sam ni znao ko​li​ko vo​lim Mic​keyja. Ne zbog toga što je su​dje​lo​‐ vao u mom stva​ra​nju. Nego zbog toga što je on uvi​jek jako vo​lio mene. Ta lju​bav bila je čud​na, ali bila je stvar​na. I do​is​ta vje​ru​jem da on želi biti čo​vjek kak​vog bih ja, po nje​go​vu miš​lje​nju, po​što​vao. Baš kao što ja že​lim biti čo​vjek kak​vog bi po​što​va​le Eo i Mus​tang. A to je do​bra vr​sta lju​ba​vi. “Mo​ra​mo raz​go​va​ra​ti, Fit​c​h​ne​ru”, ka​žem. Do sada ni​smo ima​li pri​li​ke. Se​vro mi je do​šao s Ple​sa​če​vim pla​nom – da za​tra​žim sas​ta​nak, nak​va​čim Si​no​ve na svoj brod, pus​tim ih da se uvu​ku u zgra​du. Ja sam još samo pred​lo​žio Sun-hwa kao žr​tve​nog jar​‐ ca i upo​zo​rio ih da ne smi​ju na​udi​ti Vic​tri. “Os​ta​vit ću vas same”, kaže Ple​sač od​gur​nuv​ši me​tal​nu sto​li​cu. “Ne, že​lim da os​ta​neš”, ka​žem. “Skri​vam već pre​vi​še taj​ni od pre​vi​še lju​di. Ne že​‐ lim da ih se iz​me​đu nas tro​ji​ce stvo​ri još.” “Daj na​uči bro​ji​ti, sro​ljo”, kaže Se​vro iz​la​ze​ći iza za​hr​đa​log ko​ma​da ne​kog stro​ja. Jef​ti​na me​tal​na vra​ta koja vode van za​lu​pe se iza nje​ga. Pro​izvod​na če​t​vrt Ege​ja, puna mr​lja od ulja, mi​ri​še na je​sen. On sko​či na za​hr​đa​li trup neke sta​re bor​be​ne le​tje​li​ce i sjed​ne, kla​te​ći no​ga​ma. “Hej, gle, pa ko​nač​no da jed​nom svi ima​mo kite. Mo​že​mo pri​‐ ča​ti sek​sis​tič​ke vi​ce​ve.” Za​hi​ho​ćem se i obra​tim se Fit​c​h​ne​ru. “Zna​či, ti si Ares.” “Čo​vjek se pro​bu​di iz kome i odjed​nom je ge​nij!” po​dvik​ne Fit​c​h​ner. Zap​lješ​će ru​‐ ka​ma, ali oči mu os​ta​nu mr​tve oz​bilj​ne. “Ve​ći​na lju​di zove me bron​zi​jem. Stu​den​ti me zovu prok​to​rom. Neki me zovu vi​te​zom gnje​va. Vr​hov​ni​ca me zove iz​daj​ni​kom. Sin me zove sro​ljo...” “Koji si ti sro​ljo”, prik​lo​pi Se​vro. 301

www.balkandownload.org “... žena me zva​la Fit​c​h​ner. Ali zlat​ni su od mene uči​ni​li Are​sa.” Pri​je ne bih znao što to zna​či. On je zlat​ni. Kako bi zlat​ni nje​mu mo​gli na​udi​ti? Ali sad sam za​vi​rio iza zas​to​ra. “Za​što mi od​mah na po​čet​ku nisi re​kao tko si?” “Pa da mi ži​vot ovi​si o umi​je​ću la​ga​nja jed​nog ti​nej​dže​ra?” na​ce​ri se. “Mis​lim da ne. Da su te ot​kri​li i mu​či​li... bilo bi gad​no. Imao sam i al​ter​na​tiv​ne pla​no​ve, dru​ge pro​jek​te. Samo što si mi ti slu​čaj​no bio omi​lje​ni. Ali ne smi​je​mo biti pris​tra​ni.” “Tko ti je bila žena?” upi​tam, već nas​lu​ću​ju​ći od​go​vor. “Na​ši​ro​ko ili ukrat​ko?” “Na​ši​ro​ko.” “Su​ra​đi​vao sam s jed​nim te​ra​for​ma​cij​skim po​du​ze​ćem na Tri​to​nu”, za​poč​ne on opo​ro. “Ni​sam imao gla​mu​ro​zan po​sao kao ti. Nije bilo bri​tvi. Ni ok​lo​pa. Samo uprav​‐ lja​nja gra​đe​vin​skim ra​do​vi​ma. Po​sao je ugo​vo​rio je​dan sre​br​ni. Ra​dio sam za jed​nim od zad​njih Lo​ve​loc​ko​vih stro​je​va na nji​ho​vom sje​ver​nom polu kad je erup​ci​ja iz ne​‐ kog prok​le​tog gej​zi​ra na tom mje​se​cu po​kre​nu​la po​tres. Le​de​na kora je po​pu​ca​la. Ci​‐ je​li stroj je pao u pod​zem​no more. Uto​pi​lo se tri ti​su​će duša. Upe​ca​li su me iz mora i slje​de​ćih ne​ko​li​ko mje​se​ci opo​rav​ljao sam se u ar​k​tič​koj bol​ni​ci. Bio sam u kri​lu za vi​so​ke boje. Ima​li smo do​bru hra​nu. Bo​lje tu​še​ve. No​vi​je kre​ve​te. Ali niže boje ima​le su pro​zor koji je gle​dao na po​lar​nu svje​tlost. A nje​zin kre​‐ vet bio je kraj tog pro​zo​ra.” Po​gle​da Se​vra. “Bila je naj​ljep​ša žena koju sam ikad vi​dio. A bila je i kra​san pri​zor. Iz​gu​bi​la je nogu u ne​sre​ći. I nisu joj na​mje​ra​va​li dati novu. Mo​gli su. To je jed​nos​tav​‐ na bi​oni​ka. Nije is​pla​ti​vo, rek​li su ba​kre​ni. Naj​u​sra​ni​ja mo​gu​ća rasa, ku​nem se...” Se​vro se na​kaš​lje. “Ne opet.” Fit​c​h​ner baci neko sme​će na Se​vra i nas​ta​vi. “Kad sam oti​šao, po​veo sam je sa so​‐ bom. Bio sam ušte​dio do​volj​no nov​ca da odem s Tri​to​na. Ni​sam mo​gao ži​vje​ti u Jez​‐ gri. Pre​sku​po. Pa sam iz​a​brao Mars. Go​di​nu dana ži​vje​li smo vrlo bli​zu Nove Tebe. Naj​vi​še na svi​je​tu že​lje​li smo di​je​te. Ali nam DNK nije bio kom​pa​ti​bi​lan. Pa smo otiš​‐ li ne​kom kle​sa​ru vi​dje​ti mo​že​mo li ne​što iz​ma​gi​ja​ti. Mo​gli smo. Ko​šta​lo me go​to​vo sve​ga što sam imao, ali de​vet mje​se​ci kas​ni​je iz​mi​go​ljio je ovaj mali Go​blin.” Se​vro mah​ne sa svog mjes​ta pro​uča​va​ju​ći je li ono sme​će mo​žda jes​ti​vo. “Dvi​je go​di​ne kas​ni​je Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te po​brao je tog kle​sa​ra zbog ne​če​‐ ga što je na​pra​vio na ne​kom op​si​di​jan​skom gla​di​ja​to​ru i on nas je ubr​zo cin​kao da mu sma​nje kaz​nu. Doš​li su u našu kuću dok sam bio vani sa Se​vrom. Za​tek​li su moju ženu, pri​ve​li su je na is​pi​ti​va​nje. Nji​ho​vi li​ječ​ni​ci vi​dje​li su da su joj ja​jo​vo​di mo​di​fi​‐ ci​ra​ni tako da može ro​di​ti zlat​no di​je​te. Onda su je uk​lo​ni​li. Toč​no tako piše u evi​den​‐ ci​ji: ‘uk​lo​ni​li’. Otro​va​li su je pli​nom ahlis-9, sta​vi​li u peć, is​tres​li nje​zin pe​peo u more. Nisu joj dah čak ni ime, samo broj. Ne zato što je bila lo​pov ili ubo​ji​ca, ni zato što je pre​kr​ši​la ne​či​ja ljud​ska pra​va, nego zato što je ona bila cr​ve​na, a ja zlat​ni. Nije to bilo kao s tvo​jom že​nom, Dar​rowe. Ja svo​ju ni​sam gle​dao kako umi​re. Ni​‐ sam gle​dao zlat​ne koji dođu u moj svi​jet i uni​šte ga. Ali osje​tio sam kako hlad​no​ća 302

www.balkandownload.org sus​ta​va guta ono je​di​no za što sam ži​vio. Neki ba​kre​ni stiš​će gum​bi​će i po​pu​nja​va ta​‐ bli​ce. Neki sme​đi okre​ne pre​ki​dač i pus​ti plin. Ubi​li su mi ženu. Ali oni to vje​ro​jat​no ni​kad neće tako shva​ća​ti. U nji​ho​vim gla​va​ma ona nije sje​ća​nje. Ona je sta​tis​ti​ka. Kao da ni​kad nije ni pos​to​ja​la. Neki duh ko​jeg sam ja vo​lio, ali ko​jeg nit​ko dru​gi ni​kad nije vi​dio. Druš​tvo tako pos​tu​pa – ras​pr​ši kriv​nju tako da nema zli​kov​ca, tako da bude uza​lud​no uop​će po​če​ti tra​ži​ti zli​kov​ca, tra​ži​ti prav​du. Sve je to ma​ši​ne​ri​ja. Pro​‐ ce​si. I ko​tr​ljat će se da​lje, ne​umo​lji​vo, sve dok se ne po​ja​vi ci​je​la jed​na ge​ne​ra​ci​ja koja će joj se ba​ci​ti na zup​ča​ni​ke.” “Kako se zva​la?” “Zva​la? Za​što je to važ​no?” upi​ta on oprez​no. “Jer je se ja že​lim sje​ća​ti.” “Bryn”, kaže Se​vro odoz​go. “Maj​ka mi se zva​la Bryn. Ima​la je dva​de​set če​ti​ri go​di​‐ ne kad su je ubi​li.” “Bryn”, po​no​vim tu ri​ječ i pri​mi​je​tim da se Fit​c​h​ner malo za​nji​hao na no​ga​ma. Stao mu je dah. “Zna​či, ti si na​po​la cr​ve​ni”, ka​žem Se​vru. Se​vro kim​ne. “Saz​nao sam to pri​je dva dana. Čud​no ko sra​nje, je l’ da?” “Čud​no ko sra​nje. Bit ćeš do​bar hr​đa​vac.” “Svi​đa mi se po​mi​sao da sam ugro​že​na vr​sta.” Ple​sač vrti ši​bi​cu po pr​sti​ma. “Svi smo.” “Znao si za Ti​tu​sa” ka​žem Fit​c​h​ne​ru. “Ali Ple​sač nije. Ne​moj nje​ga kri​vi​ti za to. Mis​lio sam da ćete vas dvo​ji​ca biti bra​ća na Ins​ti​tu​tu. Pri​rod​na nak​lo​nost pre​ma vlas​ti​toj rasi. Ali nje​ga je pro​bi​lo i nije bilo na​či​na da ga se obuz​da. Sas​tao sam se s njim – po​lje za ome​ta​nje, du​ho​Plašt – kao i s to​bom. Ali on je puk​nuo od pri​ti​ska. Ni​sam htio da i ti puk​neš.” “Puk​nuo sam.” Po​gle​dam Se​vra, Ple​sa​ča. “Samo što sam ja imao pri​ja​te​lje koji su me opet sas​ta​vi​li. Za​što nisi re​kao Ti​tu​su i meni za nas dvo​ji​cu?” “Onda bi nje​go​ve po​gre​ške bile tvo​je i tvo​je nje​go​ve. U olu​ji ne ve​žeš dva čam​ca je​dan za dru​gi. Ako je​dan po​to​ne, po​vu​ći će i dru​gi.” Na​kaš​lje se. “Uvi​jek mi je bilo jas​no da ovu po​bu​nu ne može vo​di​ti je​dan zlat​ni. To mora ići od dna pre​ma gore, ma​le​ni. Cr​ve​ni​ma je važ​na obi​telj. Nji​ma je, više nego bilo ko​joj dru​‐ goj boji, važ​na lju​bav, usred svih uža​sa na​šeg svi​je​ta. Ako. se cr​ve​ni uz​dig​nu, mo​žda će us​pje​ti po​ve​za​ti raz​li​či​te svje​to​ve. Sred​nje boje neće. Ru​ži​čas​ti, sme​đi to ne mogu. Op​si​di​jan​ci su već jed​nom za​ka​za​li. A i kad bi us​pje​li sami, onda bi ra​zo​ri​li svje​to​ve umjes​to da ih os​lo​bo​de.” “Onda, ka​kav je plan?” upi​tam. “Spli​šao sam tvoj po​lo​žaj u bli​zi​ni vr​hov​ni​ce.” “Te​ško je to​bom ma​ni​pu​li​ra​ti, Dar​rowe, pa ću jed​nos​tav​no skra​ti​ti. Augus​tus će te po​svo​ji​ti. Nisi iz​ne​na​đen.” “To bi ima​lo smis​la. On želi ve​za​ti moju sud​bi​nu za svo​ju obi​telj. Vje​ro​jat​no želi i da se ože​nim Mus​tang. Ali ako ja pos​ta​nem nje​gov na​s​ljed​nik, uni​štit ću svoj sa​vez sa Ša​ka​lom.” 303

www.balkandownload.org “Je li Ša​ka​lu sta​lo do toga?” upi​ta Se​vro. “Čini mi se da je odus​tao od sva​ke nade da ika​da do​bi​je ikak​vo priz​na​nje. Kr​va​vi gad gra​di vlas​ti​to car​stvo.” “Mo​ram vi​dje​ti”, ka​žem. Fit​c​h​ner nas​ta​vi. “Ri​je​ši se Ša​ka​la ili ga uk​lo​pi u plan, nije važ​no. Augus​tus će te po​svo​ji​ti kao na​s​ljed​ni​ka. I ko​ris​tit će te kao pre​to​ra u svo​joj ar​ma​di. A ako po​bi​je​diš vr​hov​ni​cu, neće se za​do​vo​lji​ti time da pos​ta​ne kralj Mar​sa. Htjet će biti vr​hov​nik. Po​‐ mog​ni mu da to pos​ta​ne. I na​kon što bude vla​dao go​di​nu dana, Se​vro će ga ubi​ti i pri​‐ šit će to ne​kom su​par​ni​ku, mo​žda Ša​ka​lu...” Moj red da se za​nji​šem na no​ga​ma. “Ti ho​ćeš da ja nas​li​je​dim car​stvo”, pre​du​hi​trim ga. “Ci​je​lo Druš​tvo.” Za​ble​nem se u nje​ga. U Ple​sa​ča. Kako mogu ima​ti to​li​ko oz​bilj​na lica? “Da”, kaže Fit​c​h​ner. “Na​kon nje​go​ve smr​ti svi će se ute​ći naj​ja​če​mu. Budi naj​ja​či. Po​bi​je​di u igri na​s​lje​đi​va​nja i mo​žeš biti vr​hov​nik kao što si bio i pri​mus. Kao što si pre​tor. Sve su to igre. Samo što ćemo ovaj put mi po​ma​ga​ti tebi u va​ra​nju. Da​vat ćemo ti in​for​ma​ci​je, ču​va​ti te od aten​ta​ta. Uz mene na svo​joj stra​ni imat ćeš špi​jun​sku mre​žu s ko​jom se ne mogu us​po​re​di​ti ni Ša​ka​lo​va ni vr​hov​ni​či​na. Pod​mi​ći​vat ćemo koga god bude tre​ba​lo i ubi​ja​ti koga god bude tre​ba​lo.” Sjed​nem i za​miš​lje​no po​gle​dam svo​je ruke. “Mis​lio sam da se la​ži​ma bli​ži kraj. Že​‐ lim obja​vi​ti što sam. Že​lim obja​vi​ti rat.” “To još ne mo​že​mo. Znaš to.” Znam, ali ne že​lim os​ta​vi​ti ove lju​de. “Ne že​lim opet biti od​sje​čen. Ko​mu​ni​ci​rat ćemo. Pla​ni​ra​ti, Neću više si​vih zona. Ra​zu​mi​ješ? Ne mogu više biti sam kao pri​je.” “Reci da, Fit​c​h​ne​ru”, kaže Se​vro. “Ili ne idem ni ja.” “Ko​mu​ni​ci​rat ćemo sva​ki dan ako ti to bude po​treb​no. Ja ne mogu poći s to​bom. U toku je taj​ni rat ko​jim mo​ram uprav​lja​ti. Ali umjes​to sebe slat ću ti neke od svo​jih naj​bo​ljih age​na​ta. Imat ćeš ka​ba​lu ko​joj ćeš moći vje​ro​va​ti. Špi​ju​ne. Ubo​ji​ce. Kur​ti​za​‐ ne. Ha​ke​re. Sve sa sa​vr​še​nim po​kri​ći​ma. Sve sprem​ne dati ži​vot da bi slo​mi​li oko​ve. Više nisi sam.” Pre​pla​vi me olak​ša​nje. No znam da jed​nu stvar ne mogu uči​ni​ti. “Mo​ram se vra​ti​‐ ti.” “Da. Pi​tat će se gdje si.” Slo​ži se Fit​c​h​ner. “Ne”, ka​žem. “Mo​ram ići kući.” “Kući?” upi​ta Ple​sač. “U Lykos?” “Za​što?” upi​ta Fit​c​h​ner. “Što tamo još ima za tebe?” “Moja obi​telj. Proš​le su če​ti​ri go​di​ne. Tre​bam ih vi​dje​ti.” Po​gle​dam ih sve u oči, i svi su puni oži​lja​ka i rana, sva​ki na svoj na​čin. “Mo​ra​te to shva​ti​ti. Sve će se ras​pas​ti na na​či​ne koje ne mo​že​mo pre​dvi​dje​ti. Pra​vi​mo se da zna​mo što ra​di​mo tje​ra​ju​ći te zlat​ne u rat. Pla​ni​ra​ju​ći svoj. Kao da to mo​že​mo kon​tro​li​ra​ti, ali ne mo​že​mo. Mi smo samo smrt​ni​ci koji otva​ra​ju Pan​do​ri​nu ku​ti​ju. A pri​je nego što se sve pre​okre​ne, mo​‐ 304

www.balkandownload.org ram se pri​sje​ti​ti za što se bo​rim. Mo​ram zna​ti da je to toga vri​jed​no.” “Že​liš nji​hov bla​gos​lov”, kaže Ple​sač. “Nje​zin bla​gos​lov.” On poz​na​je moje srce bo​‐ lje nego Fit​c​h​ner. Ako tre​bam do​pus​ti​ti Augus​tu​su da me po​svo​ji, onda prvo mo​ram oti​ći kući. “Ne mo​žeš im reći što si. Neće ra​zu​mje​ti.” Fit​c​h​ner na​pra​vi ko​rak na​pri​jed, naj​ed​‐ nom opre​zan zbog moje ćudi. “To ti je jas​no.” “Ko​li​ko bi sve ovo bilo lak​še da smo ti i ja ci​je​lo vri​je​me bili u dos​lu​hu?” ka​žem. “Laži stva​ra​ju laži. Mo​ra​mo ima​ti po​vje​re​nja.” Po​gle​dam Se​vra. “Vo​dim je u Lykos.” “Je?” upi​ta Ple​sač. “Mus​tang”, pro​mrm​lja Se​vro. “Ne”, go​to​vo vik​ne Fit​c​h​ner. “Ni slu​čaj​no. To nije vri​jed​no tog ri​zi​ka. Sad si na ko​‐ nju. Za​ljub​lje​na je u tebe! Ne​moj iz​gu​bi​ti tu pred​nost zbog griž​nje sa​vjes​ti.” “A što ako i ja nju vo​lim?” “Sra​nje”, op​su​je Fit​c​h​ner. “Sra​nje. Sra​nje. Sra​nje. Ti to oz​bilj​no? Mis​lio sam da je to dio tvo​je mr​k​le igre. Sra​nje. Ma​le​ni, upro​pas​tit ćeš sve. Mr​k​li idi​ote. Sra​nje,” “To i jest sve”, ka​žem. “Ona me voli. Neću je više is​ko​ri​šta​va​ti. Neću je ra​bi​ti kao pred​nost. Ako ne mogu vje​ro​va​ti njoj, onda se zlat​ni ne mogu pro​mi​je​ni​ti, i Ti​tus i Har​mony bili su u pra​vu. Kvra​gu, onda je Druš​tvo u pra​vu. Ti i ja zna​mo da se tu ne radi o na​šoj boji, nego o na​šim sr​ci​ma. Is​ku​šaj​mo to sada.” “A ako se va​raš? Ako ona od​ba​ci tebe radi njih?” Ne​mam od​go​vor. Se​vro sko​či sa svog mjes​ta. “Onda joj ja is​pa​lim me​tak u gla​vu.”

305

www.balkandownload.org

47.

Slo​bo​dan Lo​nac je sra​nje – tris​to me​ta​ra vi​so​ko gni​jez​do od me​ta​la i be​to​na, us​ta​ja​lo od smra​da na​po​ja i sred​sta​va za čiš​će​nje. Ne​kad mi se či​ni​lo da na​dvi​su​je Za​jed​nič​ki trg Lyko​sa po​put kak​va uz​no​si​ta dvor​ca. No sad kad mi se brod spu​šta, on je samo tu​rob​ni me​‐ tal​ni plik u taj​gi na juž​noj po​lo​vi​ci Mar​sa, da​le​ko od ve​li​kih gra​do​va u ko​ji​ma se lju​di okup​lja​ju za ve​li​ki boj pro​tiv Oc​ta​vi​je au Lune. Sivi koji su unu​tra nisu ka​dri za​ra​đi​va​ti za ži​vot ni​čim dru​gim osim zas​tra​ši​va​‐ njem cr​ve​nih. Kad. po​mis​lim da sam pri​je sma​trao sive po​put Ruž​nog Dana elit​nim pos​troj​ba​ma. De​pri​mi​ra me ko​li​ko su sla​bi i ma​le​ni ti de​mo​ni moje mla​dos​ti za​pra​vo bili. Kao da po​tje​čem iz kak​ve šup​lje, iz​miš​lje​ne proš​los​ti. Nisu zna​li da će sti​ći moj brod. Ne zna​ju za​što sam tu, a ne smi​jem im ni reći. Samo se raz​le​te kao oba​di dok pa​ra​di​ram niz ram​pu bro​da pre​ma sle​ti​štu za​cr​nje​nom od stro​je​va, s bu​ji​com op​si​di​jan​skih tje​les​nih ču​va​ra is​pred sebe. Rag​nar str​ši iza mene dok pa​ra​di​ram hod​ni​ci​ma od me​tal​nih re​še​ta​ka. Svi ti sivi zna​li bi mi reći kuda tre​bam ići, ali ja tra​žim jed​no poz​na​to lice. “Dan”, upi​tam jed​nog sme​đeg rad​ni​ka. “Gdje je on?” Ule​tim u jed​nu od nji​ho​vih za​jed​nič​kih pros​to​ri​ja, u ko​joj dva​na​es​tak si​vih kar​ta i puši ci​ga​re. Pri​mi​je​ti me neka žena i pres​ta​ne gle​da​ti HV na ko​jem ne​ko​li​ko gla​vo​nja – je​dan sre​br​ni, je​dan lju​bi​čas​ti i dvo​je ze​le​nih – de​ba​ti​ra o po​li​tič​kim ra​mi​fi​ka​ci​ja​ma osva​ja​nja Mar​sa pre​ko pod​lo​ge od mon​ta​že mo​jih pot​hva​ta. Ci​ga​ra joj is​pad​ne iz usta. Čo​vjek koji sje​di kraj nje klep​ne ci​ga​ru kad mu pad​ne na no​ga​vi​cu i osmu​di tka​‐ ni​nu. “Car​ly, ti glu​pa mes​na nav​la​ko.” Od​sko​či una​trag od sto​la. “Kvra​gu. Koji ti je...” Ruž​ni Dan okre​ne se i ugle​da me prvi put na​kon če​ti​ri go​di​ne. Osje​tim kako se naj​‐ e​ži kad se dis​ci​plin​ska opru​ga skri​ve​na u nje​go​vu li​je​nu ti​je​lu nap​ne u stav mir​no. U nje​go​vim oči​ma nema pre​poz​na​va​nja, nema stra​ha; ima samo po​kor​nos​ti. To mi nije ni​kak​va ka​tar​za. Dan bi se tre​bao dr​sko ce​ri​ti, iz​gle​da​ti po​put opa​ke hi​‐ je​ne. Ali ne. On je pi​tom. Pos​lu​šan. Lica ro​ša​va od akni u dje​tinj​stvu. One nje​go​ve mas​ne kose, zbog koje smo ga Lo​ran i ja za​dir​ki​va​li iza leđa, više nema. Za​mi​je​nio ju je će​la​vi kra​ter obrub​ljen iz​dan​ci​ma usa​hlih sje​di​na. Stra​šan je ko​li​ko i mo​kar pas. To 306

www.balkandownload.org je čo​vjek ko​jem sam do​pus​tio da ubi​je Eo. Kako to da ga ni​sam mo​gao spri​je​či​ti? Zar sam ika​da bio to​li​ko slab? “Vrt u mje​hu​ru”, obra​tim se Danu, a moj glas is​pu​ni me​tal​nu za​jed​nič​ku pros​to​ri​‐ ju. “Vodi me tamo.” Već sam se okre​nuo na peti. Rag​nar se po​tap​ša po be​dru. “Haj​de, psu.”

Proš​le su če​ti​ri go​di​ne ot​ka​ko sam zad​nji put tu sta​jao. Zvi​jez​de tre​pe​re u si​vi​lu iz​nad mene dok noć nav​la​či svoj plašt. Vrt je ma​nji nego što ga se sje​ćam. Nije to​li​ko pun boja, zvu​ko​va. Pret​pos​tav​ljam da sam to mo​gao i oče​ki​va​ti, s ob​zi​rom na to gdje sam sve bio, što sam sve vi​dio. Ima više sme​ća. Više tra​go​va si​vih koji ova​mo do​la​ze še​vi​ti i piti. Vr​hom ci​pe​le od​gur​nem li​men​ku piva. Omot ne​kog slat​ki​ša obi​lje​ža​va mjes​to gdje smo Eo i ja po​s​ljed​nji put le​gli za​jed​no. Ja ga se sje​ćam kao kre​ve​ta od me​ka​ne tra​ve. No sada je puno ko​ro​va. Mo​žda je i onda bilo puno ko​ro​va, samo što ga ni​sam pri​mje​ći​vao. Cvi​je​će je uve​lo, ni​kak​vo. Do​‐ tak​nem je​dan cvi​jet pr​stom i ras​tu​žim se kad ba​cim po​gled uvis, kroz krov mje​hu​ra, pa ugle​dam zvi​jez​de pa​da​li​ce što pro​la​ze ne​bom. Ot​puh​nem. Pri​je su to mo​žda i bile zvi​jez​de. Mis​lio sam da jesu, dok sam bio mla​đi. No sada zna​ni da su to rat​ni bro​do​vi koji se pri​pre​ma​ju za na​pad na Lunu. Ne znam što sam oče​ki​vao. Tu više nema ni​kak​‐ ve ma​gi​je. Tre​bao sam oču​va​ti ovo mjes​to sa​vr​še​nim u sje​ća​nju. Upi​tam se je li Eo si​gur​ni​ja u nje​mu, si​gur​ni​ja od mo​jih oči​ju. Da je sada vi​dim, bih li bio to​li​ko za​ljub​ljen? Bi li mi dje​lo​va​la to​li​ko sa​vr​še​no? Še​ćem vr​tom. Za​pra​vo je je​dva malo veći od mo​jih oda​ja na Paxu. Krup​ni​ji sam od sta​ba​la is​pod ko​jih pro​la​zim. Tra​va se pro​rje​đu​je pri nji​ho​vu dnu gdje ko​ri​je​nje pro​bi​‐ ja zem​lju. Pro​na​đem mjes​to radi ko​jeg sam do​šao. Na Eoinu gro​bu žive cvje​to​vi he​man​tu​sa. Go​mi​la. Dje​lo​va​lo bi kao čudo kad se ne bih sje​ćao pu​polj​ka koji sam po​lo​žio u grob s njom. Ona više nije tu. Znam to. Sivi su je vje​ro​jat​no is​ko​pa​li i obje​si​li je na Za​jed​nič​‐ kom trgu da stru​ne, na​kon što su obje​si​li mene. Pos​to​ji tu mrač​na iro​ni​ja koju tek sad shva​ćam. Do​šao sam ova​mo po nje​zin bla​‐ gos​lov, ali nje nema. Po​bje​gla je iz ovog ka​ve​za u dol. Sto​ga sjed​nem pre​kri​že​nih nogu i pri​če​kam za​la​zak Sun​ca, tu gdje sam jed​nom če​‐ kao da sva​ne. Kad ono poč​ne za​la​zi​ti, sve sla​bi​ja da​nja svje​tlost obo​ji vrt u mje​hu​ru kr​va​vom ni​jan​som. A onda se Sun​ce pre​da ob​zo​ru i noć na​vu​če svoj plašt iz​bu​šen zvi​‐ jez​da​ma pre​ko Mar​sa. Na​smi​jem se sa​mo​me sebi. Rag​nar se pri​kra​de sa svog mjes​ta kod vra​ta. “Do​bro sam”, ka​žem ne okre​ću​ći se pre​ma nje​mu. “Ona bi mi se smi​ja​la što sam do​šao ova​‐ mo.” “Smi​jeh je dar.” 307

www.balkandownload.org “Po​ne​kad.” Us​ta​nem i otre​se​na hla​če od pra​ši​ne, po​gle​dav​ši oko sebe za kraj. Vrt nije ona​ko sa​vr​šen kak​vim ga se sje​ćam. A nije bila ni ona. Bila je nes​trp​lji​va. Zna​la se du​ri​ti zbog sit​ni​ca. No bila je dje​voj​či​ca. Nije ima​la ni se​dam​na​est go​di​na. I da​va​la je naj​vi​še što je mo​gla, či​ni​la je kako je naj​bo​lje zna​la, uz ono što je ima​la. Zbog toga ću je uvi​jek vo​lje​ti i zbog toga znam da, bla​gos​lo​vi​la ona ili ne to što ka​nim uči​ni​ti, moje srce ne može os​ta​ti tu, u tom ka​ve​zu iz ko​jeg je i ona sama po​bje​gla. Ono mora kre​nu​ti da​lje.

308

www.balkandownload.org

48.

Ru​do​Po​gla​var Ru​do​Po​gla​var Ti​mony cu Pod​gi​nus čeka me okru​žen svi​tom si​vih ču​va​ra rud​ni​ka, sada odje​ve​nih u svo​je naj​bo​lje i naj​u​red​ni​je uni​for​me. Je​dan nosi pla​danj sa si​rom, da​tu​lja​ma i Pod​gi​nu​so​vim naj​bo​ljim, a mo​žda i je​di​nim ka​vi​ja​rom. Ruž​nog Dana nema. “Knez An​dro​me​dus, zar ne?” za​pje​vu​ši Pod​gi​nus ona​ko na​du​to, kako to vole či​ni​ti dr​ski ba​kre​ni. Deb​lji je. Kosa mu je rje​đa. I zno​ji se kao svi​nja koja se tje​ra kad ra​ši​ri pr​ste na​to​va​re​ne pr​ste​njem da me po​čas​ti neo​bič​nim nak​lo​nom po​pu​lar​nim u po​li​tič​‐ kim dra​ma​ma na HV-u. “Pre​gle​da​vao sam po​go​ne za kom​pri​mi​ra​nje ru​da​če” – vje​ro​‐ jat​no neki ku​ple​raj u obliž​njem Yor​k​to​nu, na rubu taj​ge – “kad sam čuo vi​jest o va​‐ šem po​sje​tu. Po​žu​rio sam na​trag što sam više mo​gao, ali ipak vas mo​lim is​pri​ku. Pi​‐ tam se me​đu​tim smi​jem li biti to​li​ko hra​bar da upi​tam koja je svr​ha va​šeg po​sje​ta?” Tako da može pro​da​ti tu in​for​ma​ci​ju lju​di​ma kao što je Pliny. Ba​kre​ni ri​jet​ko kada mis​le sve što kažu. “In​s​pek​ci​ja nam nije na ras​po​re​du još...” “U ugla​đe​nu druš​tvu nije pris​toj​no ne pred​sta​vi​ti se, ba​kre​ni.” Go​vo​rim kao ne​nad​‐ maš​ni, a ne kao pik​si​ji koje on tako gor​lji​vo opo​na​ša. “Is​pri​ča​vam se!” pro​mu​ca on us​pla​hi​re​no, nak​lo​niv​ši se tako du​bo​ko da bih se upla​šio kako će no​som do​tak​nu​ti pod kad ne bi bilo jas​tu​ka od nje​go​va po​za​maš​na tr​‐ bu​ha. “Ja sam ru​do​Po​gla​var Ti​mony cu Pod​gi​nus, slu​ga po​ko​ran. I ako smi​je​ni reći, ako ni​sam pre​vi​še dr​zak...” i da​lje se kla​nja, “... iz​gle​da​te ve​li​čans​tve​ni​je nego što sam za​pra​vo oče​ki​vao! Ne ka​žem da ni​sam oče​ki​vao da ste ši​ro​ki i vi​so​ki – nad​gu​ver​ner za​poš​lja​va samo naj​bo​lje, na​rav​no – ali HV nije baš pra​ve​dan pre​ma vama.” “Smi​je​te se pres​ta​ti kla​nja​ti.” On se sme​te​no us​pra​vi i po​gle​da pre​ma vrtu iza mene, bez​ob​zir​no tra​že​ći raz​log zbog ko​jeg bi net​ko po​put mene do​šao u nje​gov rud​nik bez naj​a​ve. “Kao što znam da ste si​gur​no čuli i od dru​gih, ru​do​Po​gla​va​ri su bili pre​sret​ni kad su čuli da je pla​net os​lo​bo​đen od kon​tro​le Bel​lo​na. Oni se mo​žda i ra​zu​mi​ju u rat, ali u ru​da​re​nje? Pih, ama​te​ri.” “Čini se da se ni u rat ne ra​zu​mi​ju.” Pro​gu​tav​ši kned​lu, on opet po​gle​da u moju bri​tvu pa u vrt. 309

www.balkandownload.org “Li​je​po je ov​dje, zar ne?” upi​ta. “Pod​sje​ća me na vri​je​me koje sam pro​veo na ri​je​ci Pir. Kak​vi tamo tu​li​pa​ni cva​tu – te boje! Ne​us​po​re​di​vo, si​gu​ran sam da zna​te i sami. A sta​bla, nisu li baš slič​na onim bre​za​ma što ras​tu po ste​pa​ma Olym​pu​sa Mon​sa? Od​‐ sjeo sam tamo, u Cha​te​au le Breu.” Uči​ni neo​bi​čan, ši​rok po​kret ru​ka​ma. “Znam, znam, ali po​ne​kad se čo​vjek mora malo po​čas​ti​ti. Za​pra​vo, tamo sam ot​krio naj​je​dins​‐ tve​ni​ji sir sot​to​ce​ne​re.” Po​nos​no se os​mjeh​ne. “Pri​ja​te​lji me zovu Mar​ko Polo jer uži​‐ vam u pu​to​va​nji​ma. Tra​žim kul​tu​ru. Ov​dje je, kao što za​ci​je​lo mo​že​te i slu​ti​ti, straš​no te​ško naći pro​fi​nje​no druš​tvo...” Ne znam ko​li​ko bi me se još dugo tru​dio im​pre​si​oni​ra​ti da ni​sam po​gle​dao u naj​‐ bo​lje odo​re nje​go​vih lju​di, pa onda u nje​go​vo naj​bo​lje pr​ste​nje, i na​mr​štio se. “Pos​to​ji li neki pro​blem?” upi​ta on. “U pra​vu ste”, ka​žem. Sit​nim oči​ma pre​la​zi amo-tamo po svo​ji​ni naj​bo​ljim si​vi​ma tra​že​ći zna​ko​ve ne​do​‐ lič​nos​ti koje sam pri​mi​je​tio. Gadi mi se ko​li​ko mi očaj​no želi udo​vo​lji​ti. Taj je čo​vjek krao od moje obi​te​lji. Dao me bi​če​va​ti. Gle​dao je kako ubi​ja​ju Eo. Obje​sio mi je oca. Nije on zao. Samo je pa​te​ti​čan u svo​joj po​hle​pi. “U pra​vu sam oko čega?” upi​ta žmir​nuv​ši pre​ma meni. “Da je ne​mo​gu​će pro​na​ći ra​fi​ni​ra​no druš​tvo na ovak​vim mjes​ti​ma.” Tako ga pre​‐ zir​no po​gle​dam da se upla​šim da će se ras​pla​ka​ti. Gle​da​ju​ći nje​ga, vi​djev​ši Dana, osje​ćam samo čud​nu dis​tan​cu. Že​lio sam da budu užas​na, groz​na ču​do​vi​šta. Ali nisu. Oni su samo bez​na​čaj​ni lju​di koji uni​šta​va​ju tuđe ži​vo​te a da to i ne pri​mje​ću​ju. Ko​li​‐ ko još tak​vih ima? Pod​gi​nus pa​nič​no mah​ne pre​ma plad​nju sa si​rom. “Sot​to​ce​ne​re, po​gla​va​ru. Uvoz iz Ita​li​je s pri​mje​sa​ma sla​di​ća, trun​ka​ma mu​škat​nog oraš​či​ća, mal​ko ko​ri​jan​dra, pr​sto​hva​tom klin​či​ća i za​igra​nim, ali mis​te​ri​oz​nim po​ru​‐ bom od ci​me​ta i ko​mo​ra​ča. Uvje​ren sam da će biti po va​šem...” “Ni​sam do​šao ova​mo radi sira.” “Ne. Ne. Jas​no da nis​te.” Ner​voz​no po​gle​da na​oko​lo. “Ako smi​jem mo​li​ti da vas upi​tam, radi čega ste doš​li, po​gla​va​ru?” Poč​nem ho​da​ti. Pod​gi​nus po​hi​ta odr​ža​ti ko​rak. “Rag​na​re.” Kim​nem ori​ja​šu koji iz dže​pa iz​vu​če mali da​ta​pad. Oblu​tak ga je na​uči​la slu​ži​ti se nji​me u ma​nje od sat vre​‐ me​na. “Vaša pro​izvod​nja he​li​ja-3 sma​nji​la se za če​tr​na​est pos​to u proš​lom tro​mje​se​čju. Pre​ma va​šim pro​jek​ci​ja​ma, oče​ku​je se ma​njak od 13 500 kila u te​ku​ćem fi​skal​nom tro​‐ mje​se​čju. Pre​tor An​dro​me​dus želi da mu to objas​ni​te.” Pod​gi​nus ne zna što bi. Gle​da malo u mene, malo u op​si​di​jan​ca, malo u da​ta​pad. Pro​mu​ca neki od​go​vor. “Ja... ja... ima​li smo pro​ble​ma sa sta​nov​niš​tvom. Gra​fi​ti, ile​gal​‐ ni pam​f le​ti.” Obra​ti se meni. “Vi zna​te da smo mi bili iz​vo​ri​šte Per​ze​fo​ni​nog po​kre​‐ ta...” Rag​nar ga snaž​no lup​ne po ra​me​nu. 310

www.balkandownload.org “Pre​tor An​dro​me​dus ima pos​la.” “Ja... ja...” Pod​gi​nus se okre​ne pre​ma nje​mu, za​rob​ljen u noć​noj mori koju ne ra​zu​‐ mi​je i iz koje ne može po​bje​ći. “Za​bo​ra​vio sam što sam...” “Smiš​lja​li ste iz​li​ke.” “Smiš​ljao iz​li​ke. Smiš​ljao iz​li​ke? Kako se usu​đu​je​te?” Iz​rav​na ra​me​na. “Stru​ja po​‐ bu​ne širi se ci​je​lim Mar​som. Ni je​dan rud​nik nije os​tao po​šte​đen od raz​do​ra. Te​ško da bi moj rud​nik bio iz​u​ze​tak. Bilo je umor​sta​va. Sa​bo​ta​ža. I nisu ih po​či​ni​li samo Are​so​‐ vi si​no​vi. Nego sami ru​da​ri!” Pod​gi​nus se opet obra​ti meni, očaj​nič​ki osje​ća​ju​ći da mu se brzo bli​ži kraj, upi​nju​ći se da ne za​os​ta​ne za na​šim du​gač​kim ko​ra​ci​ma. “Po​gla​va​ru, stra​ho​vi​to sam se tru​dio pri​mi​je​ni​ti od​go​va​ra​ju​će me​to​de obuz​da​va​nja raz​do​ra, pre​ma član​ku tri, stav​ku A Vo​di​la za uprav​lja​nje rud​ni​kom koji je iz​da​lo Mi​‐ nis​tar​stvo ener​gi​je. Sma​njio sam im ra​ci​je obro​ka, pro​vo​dio stro​ge mje​re za kr​še​nje za​ko​na i dis​kre​di​ti​rao vo​de​će stva​ra​te​lje miš​lje​nja ma​me​ći ih u ho​mo​sek​su​al​ne veze. Čak sam po​kre​nuo pre​po​ru​če​ne sce​na​ri​je iz Stra​te​gi​ja za gu​še​nje po​bu​ne. Ti​je​kom zad​nje če​ti​ri go​di​ne po​kre​nuo sam Bo​lest i li​jek, Po​bu​nu i suz​bi​ja​nje, Pri​rod​nu ka​tas​‐ tro​fu, Mi​gra​ci​ju ja​mi​čar​ki, a raz​miš​ljao sam čak i o pa​ke​tu Pre​okret u iz​van​pla​ne​tar​‐ noj vla​di!” Za​di​han, po​kre​tom ruku zak​li​nje me da sta​nem. “Nit​ko ne bi uči​nio vise od mene.” “Vaš po​lo​žaj nije ugro​žen”, ka​žem. On za​drh​ti od olak​ša​nja. Odjed​nom na​glo po​dig​ne gla​vu. “Ne bis​te valj​da...” Nag​ne se na​pri​jed. “Raz​miš​lja​te o ka​ran​te​ni! Zar ne?” “Za​što ne bih pod​vrg​nuo ovaj rud​nik ka​ran​te​ni?” Nas​ta​vim ići hod​ni​kom dok ne stig​ne​mo do sle​ti​šta, gdje čeka moj brod. Tu sta​nem. “Kao što ste rek​li, nje​go​vo sta​‐ nov​niš​tvo nije do​bro re​agi​ra​lo na stra​te​gi​je koje pre​po​ru​ča​ju Mi​nis​tar​stvo ener​gi​je i Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te. Za​što ne bih uba​cio plin ahlis-9 u zrak i za​mi​je​nio te ne​‐ ukro​ti​ve cr​ve​ne kla​no​vi​ma iz pos​luš​nih rud​ni​ka bli​že ek​va​to​ru?” “Ne!” Dos​lov​ce me zgra​bi. Rag​nar se uop​će ne za​ma​ra time da za​pri​je​ti de​belj​ku. “Pa​ž​lji​vo bi​raj​te ri​je​či”, ka​žem. “Ne​moj​te to uči​ni​ti, po​gla​va​ru.” Suze mu sja​je u po​hlep​nim, us​pa​ni​če​nim oči​ma. “Za​ra​da mog rud​ni​ka mo​žda se sma​nji​la, ali on je i da​lje odr​živ, funk​ci​ona​lan. Uzor je za to kako iz​dr​ža​ti olu​ju.” “Vi ste nje​gov spa​si​telj”, ka​žem pos​prd​no. “Ti cr​ve​ni su do​bri ru​da​ri. Naj​bo​lji na svi​je​tu. Zato i jesu div​lji. Ali sad su se smi​ri​‐ li. Po​ve​ćao sam im ra​ci​je al​ko​ho​la i po​ve​ćao sam cir​ku​la​ci​ju fe​ro​mo​na u je​di​ni​ca​ma za zrak. Mno​že se kao ze​če​vi. Osim toga, na​re​dio sam svo​jim lju​di​ma iz Game da im po​re​me​te stro​je​ve i kar​te. Mis​le da se rud​ni​ci is​crp​lju​ju. Jako se boje da neće is​pu​ni​ti kvo​tu. Onda ćemo po​pra​vi​ti stro​je​ve, pa će im ži​vot do​bi​ti novi smi​sao. Mogu im čak reći i da je te​ra​for​mi​ra​nje go​to​vo, da će mi​gra​ci​ja po​če​ti za de​set go​di​na i da je Zem​‐ 311

www.balkandownload.org lja po​če​la sla​ti do​se​lje​ni​ke. Ima još to​li​ko mo​guć​nos​ti pri​je nego što bi​smo mo​ra​li pro​‐ ves​ti ka​ran​te​nu.” Pro​ma​tram čo​vje​ka kako brzo frf​lja i kako po​tom klo​ne, be​ži​vot​no po​put mo​kre ma​ji​ce na vje​ša​li​ci. Je li sve to zbog nje​go​ve ta​šti​ne ili mu je stvar​no sta​lo do cr​ve​nih? Ovo je bio test ko​jim sam to htio vi​dje​ti. Sad ne znam. Mo​žda mu je do​is​ta sta​lo na neki čud​ni na​čin. Sna​žan pri​ti​sak Druš​tva pre​tvo​rio je još jed​no ču​do​vi​šte iz moje proš​los​ti u ljud​sko biće. “Vaš rud​nik za​sad je si​gu​ran. Odr​ža​vaj​te rad​nu sna​gu. Po​ve​ćaj​te im ra​ci​je, po​čev​ši od ve​če​ras. Že​lim za​do​volj​ne rad​ni​ke i kr​ca​te bla​gaj​ne. U mom bro​du pro​na​ći ćete za​‐ li​he. Hra​nu i piće. Or​ga​ni​zi​raj​te cr​ve​ni​ma goz​bu.” “Po​gla​va​ru... goz​bu? Za​što?” “Jer sam ja tako re​kao.” Sje​dim sam u nad​zor​noj pros​to​ri​ji pro​ma​tra​ju​ći pros​la​vu kroz stak​lo pod no​ga​ma. Ti​‐ su​će cr​ve​nih piju i jedu dok mla​di ple​šu oko vje​ša​la na Ba​la​du o sta​rom Hic​koryju. Sto​lo​vi su puni hra​ne koju ti cr​ve​ni ni​kad nisu oku​si​li, pića koja ni​kad nisu pili. No prem​da se smi​ju, prem​da ple​šu, ja u sebi ne pro​na​la​zim ni​ma​lo ra​dos​ti. Oni žive u uža​su, ali uža​su koji poz​na​ju. Uža​su od ko​jeg se mogu sklo​ni​ti. Hoće li se moći ika​mo sklo​ni​ti kad im Are​so​vi si​no​vi ra​zot​kri​ju ve​li​ku laž? To će im uni​šti​ti na​čin ži​vo​ta. Bit će iz​gub​lje​ni u pros​trans​tvi​ma svje​to​va. I za​ga​đe​ni nji​ma. Kao ja. Go​to​vo ih sve pre​poz​na​jem. Dje​ča​ke s ko​ji​ma sam se igrao, sada odras​le. Dje​voj​ke koje sam ne​kad lju​bio, sada s dje​com. Ne​ća​ki​nje. Ne​ća​ke. Čak i svog bra​ta, Ki​era​na. Otrem suze iz oči​ju da me nit​ko ne vidi. Neki mo​mak pri​vu​če dje​voj​ku u ples, po​lju​biv​ši je u obraz. Ja više ni​kad neću biti kao taj mo​mak. Iz​gu​bio sam ne​vi​nost. I cr​ve​ni me ni​kad neće pri​hva​ti​ti kao jed​nog od svo​jih, što god da im bu​duć​nost do​ne​se, ja ni​sam po​bjed​nič​ki ju​nak. Ja sam nuž​no zlo. Nije mi mjes​to ov​dje, ali ne mogu oti​ći. Ima ne​kih stva​ri koje va​lja reći. Taj​ni koje va​‐ lja ot​kri​ti. “Još po​ku​ša​vaš stvo​ri​ti kult?” upi​ta ona s vra​ta. Okre​nem se i ugle​dam Mus​tang nas​lo​nje​nu na me​tal​ni ok​vir, kose sve​za​ne u rep, u po​li​ti​čar​skoj odo​ri vi​so​ka ovrat​ni​‐ ka nes​luž​be​no ot​kop​ča​noj na vra​tu. “Pret​pos​tav​ljam da bih sad tre​bao na​ru​či​ti ki​po​ve, ne?” “Rag​nar pla​ši ove za​tu​ca​ne sive.” “Do​bro.” “Tako si zao pre​ma si​vi​ma”, na​smi​je se ona. “Ne​što ti nije po vo​lji na nji​ma?” Pro​‐ đe mi ru​kom kroz kosu, sje​da​ju​ći na nas​lon za ruku mog nas​lo​nja​ča. “Pre​vi​še su po​kor​ni.” “Aha, zna​či zato ti se ja svi​đam.” La​ga​no mi za​bo​de nok​te u tje​me, za​dir​ku​ju​ći me. “Ki​po​vi ti nisu do​bra ide​ja. Pre​vi​še ih je lako una​ka​zi​ti. Van​da​li bi ti mo​gli na​pra​vi​ti 312

www.balkandownload.org br​ko​ve ili sise kad god bi htje​li. Opa​san pri​jed​log, sise.” “Mo​glo bi biti i gore.” “Pa, ni​šta nije gore od br​ko​va. Daxo ih po​ku​ša​va pus​ti​ti. Mis​lim da on to iro​nič​no? Ni​sam si​gur​na.” Mus​tang se ve​dro na​smi​je smjes​tiv​ši se na me​tal​nu sto​li​cu kraj mene. “Već će to sre​di​ti nje​go​ve ses​tre.” Po​gle​da na​oko​lo po rud​ni​ku i Lon​cu. “Ovo mjes​to je ogav​no. Na​pi​sa​la sam je​dan za​kon koji re​for​ma​to​ri pla​ni​ra​ju po​gu​ra​ti na​kon sve​ga ovo​ga. Uni​štit će Mi​nis​tar​stvo ener​gi​je, res​truk​tu​ri​ra​ti Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te...” ogle​da​va se po Lon​cu, “... i pro​‐ mi​je​ni​ti upra​vu ove mes​ni​ce. Vi​diš li ti nji​ho​va skla​di​šta za​li​ha? Ima do​volj​no hra​ne za se​dam go​di​na, ali oni i da​lje pišu mak​si​mal​ne na​rudž​be​ni​ce. Po​gle​da​la sam nji​ho​ve do​sjee. Ru​do​Po​gla​var ubi​re vrh​nje. Vje​ro​jat​no pre​pro​da​je za​li​he na cr​nom tr​ži​štu. La​‐ ž​lji​vi ba​kre​ni je mis​lio da ne​će​mo pri​mi​je​ti​ti. Vje​ro​jat​no zato što mu je neki zlat​ni ili sre​br​ni re​kao da će pod​ma​za​ti na pra​vom mjes​tu da to nit​ko ni​kad ne pri​mi​je​ti. A sta​‐ nov​niš​tvo mu je ci​je​lo vri​je​me pot​hra​nje​no. Ko​rup​ci​ja po​svu​da.” Na​mr​šti nos i kvrc​ne ko​ma​dić olju​šte​ne boje sa svog stol​ca. “Za​što smo tu?” upi​ta. “Je li se što do​go​di​lo kod mog bra​ta?” “Ovo je onaj rud​nik u ko​jem je ona dje​voj​ka za​pje​va​la Za​bra​nje​nu pje​smu”, od​go​‐ vo​rim za neko vri​je​me. Oči joj se ra​ši​re dok pro​ma​tra go​mi​lu is​pod nas. “Ti jad​ni lju​di.” Gle​da me oče​ku​ju​ći da ka​žem još ne​što. No više ne​mam što reći. Mogu joj samo po​ka​za​ti. Uz​mem je za ruku i us​ta​nem. “Pođi sa mnom.”

313

www.balkandownload.org

49.

Za​što pje​va​mo Ni​kad se ni​sam to​li​ko bo​jao. Lykos je mra​čan noću. Sva su svje​tla uga​še​na da cr​ve​ni ne bi po​lu​dje​li od vječ​na dana. Oni u noć​nim smje​na​ma sada neg​dje tka​ju svi​lu, ko​pa​ju tlo. No tu, u ovom ši​‐ ro​kom tu​ne​lu, ni​šta se ne kre​će, ni​šta se ne čuje osim mrm​lja​nja HV-a, na ko​jem se vrte sta​re ho​los​nim​ke te​ra​for​mi​ra​nja, i uda​lje​nih stro​je​va. Svje​že je, ali ja se zno​jim. Mus​tang šuti kraj mene. Nije pro​go​vo​ri​la ot​ka​ko smo u gra​vi​ta​cij​skim čiz​ma​ma siš​li na Za​jed​nič​ki trg, pod du​ho​Pla​šte​vi​ma go​to​vo ne​vid​lji​vi za​os​ta​lim pi​jan​ci​ma po​‐ le​glim na sto​lo​ve ili čvr​sto zas​pa​lim na ste​pe​ni​ca​ma vje​ša​la. Ču​jem na​pe​tost u nje​zi​‐ noj ti​ši​ni i pi​tam se o čemu raz​miš​lja. Kad uđe​mo u op​ći​nu Lam​b​da, gdje sam odras​tao iz dje​ča​ka u mu​škar​ca, srce mi div​lje za​lu​pa u pr​si​ma, tako glas​no da ga Mus​tang za​ci​je​lo čuje. Pros​tor je sada ma​nji. Strop niži. Mos​to​vi od uža​di i sus​ta​vi s ko​lo​tu​ri​ma na​lik su dje​čjim igrač​ka​ma. HV, na ko​jem je ne​koć blis​ta​lo lice Oc​ta​vi​je au Lune, sada je pras​ta​ra re​lik​vi​ja ko​joj ne​dos​ta​‐ ju neki pik​se​li. Mus​tang se ogle​da​va uoko​lo, is​klju​če​na pla​šta. Po​gled joj ska​če s jed​‐ nog mos​ta na dru​gi pa na​trag, kao da gle​da ne​što ču​des​no. Ni​kad ni​sam po​mis​lio da bi ne​kog zlat​nog mo​glo za​in​te​re​si​ra​ti jed​no ova​ko pri​pros​to mjes​to. Pe​njem se ka​me​nim stu​ba​ma na most koji vodi do mog sta​rog doma, kao kad sam bio dje​čak. Samo što sad imam pre​ve​li​ke udo​ve. Za​bo​ra​vio sam da imam gra​vi​ta​cij​ske čiz​me. Ni Mus​tang nije uklju​či​la svo​je. Sli​je​di me i otre​se ruke od pra​ši​ne kad stig​ne na od​mo​ri​šte gdje su u zid ure​za​na tan​ka me​tal​na vra​ta moje sta​re obi​telj​ske kuće. “Dar​rowe”, kaže ve​oma tiho, “kako ti znaš kamo ideš?” Ruke mi se tre​su. “Rek​la si mi da te pus​tim unu​tra.” Spus​tim po​gled na nju. “Je​sam, ali...” “Ko​li​ko da​le​ko že​liš ići?” Znam da nas​lu​ću​je što sli​je​di. Upi​tam se ko​li​ko dugo već to nas​lu​ću​je. Moja čud​‐ no​va​tost. Moje oso​bi​tos​ti. Ne​do​ku​či​va duša. Ona po​gle​da svo​je ruke, na ko​ji​ma ima cr​ve​ne mr​lje od pra​ši​ne na ka​me​nim stu​ba​‐ ma. “Do kra​ja.” Pru​žim joj ho​lo​Koc​ku. “Ako to stvar​no mis​liš, po​kre​ni ovo i uđi kad po​gle​daš. Ako 314

www.balkandownload.org odeš, ra​zu​mjet ću.” “Dar​rowe...” Po​lju​bim je zad​nji put, snaž​no. Ona me čvr​sto uhva​ti za kosu osje​ća​ju​ći da će, kad se raz​dvo​ji​mo, ne​što biti dru​ga​či​je. Za​tek​nem se kako se od​mi​čem. Dla​nom joj obu​‐ hva​tim bra​du. Nje​zi​ne oči, za​tvo​re​ne, trep​ta​vo se otvo​re kad stu​pim u stra​nu i okre​‐ nem se pre​ma vra​ti​ma. Gur​nem ih da se otvo​re. Mo​ram se sag​nu​ti da uđem. Dom je sku​čen. Tih. Prvi kat isti je kak​vim ga se sje​‐ ćam. Mali me​tal​ni stol nije se pro​mi​je​nio. Nisu ni plas​tič​ne sto​li​ce, mali su​do​per, gli​‐ ne​no po​su​de koje se suši, a ni maj​čin omi​lje​ni čaj​nik koji se gri​je na šted​nja​ku. Novi pros​ti​rač pre​kri​va pod. Iz​ra​dio ga je po​čet​nik. Neke dru​ge čiz​me sto​je u pod​nož​ju ste​‐ pe​ni​ca gdje je otac ne​koć os​tav​ljao svo​je, gdje sam i ja ne​koć spre​mao svo​je. Če​kaj. Ove jesu moje. Ali po​ha​ba​ne su i iz​no​še​ne više nego u moje vri​je​me. Zar su mi noge stvar​no bile tako male? Ti​ši​na čuva kuću. Svi spa​va​ju osim nje. Čaj​nik pro​pi​šti kad voda za​ku​ha. Usko​ro se za​ču​je nje​gov muk​li mr​mor. Neke noge zas​tru​žu po ka​me​nim ste​pe​ni​ca​ma. Go​to​vo is​tr​čim iz sobe. No užas me pri​ku​je za mjes​to, a ona je sve bli​že. Sve bli​že, i onda se nađe u pros​to​ri​ji sa mnom, zas​ta​ne na toj zad​njoj stu​bi s jed​nom no​gom u zra​ku, za​bo​rav​lje​nom. Po​gle​da me rav​no u oči. Više uop​će ne skre​će po​gled. Uop​će ne gle​da os​ta​tak mog zlat​nog obli​čja. Hva​ta me pa​ni​ka, a ona ne go​vo​ri ni​šta. Je​dan udi​saj. Tri. De​set. Ne poz​na​je me. Ja sam ubo​ji​ca u nje​zi​noj kući. Ni​sam smio doći. Ne pre​poz​na​je me. Ja sam neki iz​gub​lje​ni zlat​ni koji za​ba​da nos ova​mo zato što je zna​ti​že​ljan. Mogu oti​ći. Po​bje​ći, sada. Moja maj​ka ni​kad ne mora saz​na​ti u što joj se sin pro​met​nuo. Onda ona za​vr​ši ko​rak i kre​ne pre​ma meni. La​ga​no. Proš​le su če​ti​ri go​di​ne. Ona iz​‐ gle​da dva​de​set go​di​na sta​ri​je. Tan​ke usne, ovje​še​na koža pre​mre​že​na bo​ra​ma, kosa pro​ša​ra​na ča​đa​vim si​vi​lom, ruke ži​la​ve po​put hras​to​vi​ne i kvr​ga​ve po​put đum​bi​ra. Kad po​dig​ne des​nu ruku pre​ma mom licu, mo​ram klek​nu​ti. I da​lje me gle​da u oči. Onda joj na​vru suze. Čaj​nik vri​šti na šted​nja​ku. Ona po​dig​ne i dru​gu ruku pre​ma mom licu, ali ne može je otvo​ri​ti da me do​dir​ne. Os​ta​ne is​kriv​lje​na i stis​nu​ta kao moje srce. “To si ti”, kaže bla​go, kao da ću nes​ta​ti po​put noć​ne vi​zi​je ako to iz​go​vo​ri pre​glas​‐ no. “To si ti.” Glas joj je dru​ga​či​ji, fuf​lja. “Znaš tko sam?” očaj​nič​ki pro​tis​nem. “Kako ne bih zna​la?” Osmi​jeh joj je is​kriv​ljen, li​je​vi ka​pak trom. Ži​vot se lo​ši​je po​‐ nio pre​ma njoj nego pre​ma meni. Uda​ri​la ju je kap. Groz​no mi je vi​dje​ti kako je ti​je​lo iz​da​je. Zna​ti da ni​sam bio tu kad me tre​ba​la. Zna​ti da joj je srce slom​lje​no. “Pre​poz​‐ na​la bih te... bilo gdje.” Po​lju​bi me u čelo. “Moj dje​čak. Ti si moj Dar​row.” Suze mi na​‐ pra​ve to​ple sta​ze po obra​zi​ma. Os​ta​vim ih. 315

www.balkandownload.org “Maj​ko.” I da​lje kle​če​ći, ovi​jem je ru​ka​ma i pus​tim tihe suze da teku. Jako dugo ne go​vo​ri​mo ni​šta. Ona mi​ri​še na mast, hrđu i opo​ri vonj he​man​tu​sa. Us​ni​ca​ma mi lju​bi kosu kao ne​kad. Ru​kom mi mi​lu​je leđa kao da ih se sje​ća upra​vo to​li​ko ši​ro​kih kao što su sada, upra​vo to​li​ko ja​kih. “Mo​ram mak​nu​ti čaj​nik”, kaže. “Pri​je nego što se net​ko pro​bu​di i vidi te kao...” “Na​rav​no.” “Mo​raš me pus​ti​ti.” “Opros​ti.” Pus​tim je, smi​ju​ći se sebi. “Kako...?” upi​ta me sto​je​ći i gle​da​ju​ći sim​bo​le na mo​jim ru​ka​ma, od​ma​hu​ju​ći gla​‐ vom. “Kako je to mo​gu​će? Ti... tvoj na​gla​sak. Sve.” “Is​kle​san sam. Spa​sio me stric Na​rol. Mogu ti objas​ni​ti.” Ona od​mah​ne gla​vom, za​drh​tav​ši to​li​ko la​ga​no da za​ci​je​lo mis​li da ni​sam vi​dio. Čaj​nik za​kri​je​šti glas​ni​je. “Sjed​ni.” Okre​ne mi leđa i sklo​ni čaj​nik sa šted​nja​ka. Iz​va​di još jed​nu ša​li​cu. Jed​nu s gor​nje po​li​ce. Sje​tim se da je ta bila ta​ti​na. Pra​ši​na pre​kri​va obli​ko​va​nu gli​nu. Ona zas​ta​ne, ne go​vo​re​ći ni​šta, i pri​vi​ne je uza se, uto​nuv​ši u tre​nu​‐ tak koji nije za mene, u ko​jem se pri​sje​ća onih ju​ta​ra kad su se za​jed​no pri​pre​ma​li za dan. Du​bo​ko uz​dah​nuv​ši, uba​ci lis​ti​će čaja u ša​li​cu i pre​li​je ih vru​ćom vo​dom. “Že​liš li još što? Ima​mo one kek​se koje si vo​lio.” “Ne, hva​la.” “I ju​čer sam na goz​bi po​ni​je​la svo​ju por​ci​ju kući. De​li​ka​tes​na hra​na za zlat​ne. To si ti uči​nio?” “Ja ni​sam zlat​ni.” “Ima i gra​ha. Svje​žeg, iz Le​ori​nog vrta. Sje​ćaš se nje?” Ba​cim po​gled na da​ta​pad. Mus​tang je otiš​la, upra​vo ide na​trag na brod, na​kon što je po​gle​da​la ho​lo​Koc​ku. Toga sam se i bo​jao. Pro​či​tam Se​vro​vu po​ru​ku. “Da je za​us​‐ ta​vim?” pita. Dvi​je mo​guć​nos​ti. Do​pus​ti​ti Se​vru i Rag​na​ru da je uhva​te i za​dr​že dok ja ne us​pi​jem po​pri​ča​ti s njom. Ili vje​ro​va​ti da je ka​dra do​no​si​ti vlas​ti​te od​lu​ke. No ako joj vje​ru​jem, mo​gla bi oti​ći odav​de, reći ocu što sam ja, i sve bi mo​glo za​vr​ši​ti. No mo​žda joj samo tre​ba vre​me​na. Dao sam joj puno toga što mora pro​ba​vi​ti. Ako je Rag​nar i Se​vro pre​ra​no uhva​te, mo​žda je to okre​ne pro​tiv mene. A mo​žda će oni do​‐ ni​je​ti sa​mos​tal​nu od​lu​ku i ubi​ti je. Tiho op​su​jem i na​tip​kam brzi od​go​vor. “Sje​ćam se sva​ko​ga”, ka​žem maj​ci po​nov​no po​dig​nuv​ši po​gled. “Ja sam i da​lje ja.” Ona zas​ta​ne na to, i da​lje gle​da​ju​ći pre​ma šted​nja​ku. Kad se okre​ne, jed​nos​tra​ni osmi​jeh pri​je​đe joj li​cem koje je po​ha​ra​la kap. Ru​kom prt​lja po jed​noj ša​li​ci, ali ubr​zo se pri​be​re. “Imaš ne​što pro​tiv sto​li​ca?” oš​tro me upi​ta, pri​mi​je​tiv​ši da sam vi​dio ko​li​ko joj je ruka nes​pret​na. 316

www.balkandownload.org “Obrat​no, bo​jim se...” Po​dig​nem sto​li​cu. Prik​lad​ni​ja je za zlat​no di​je​te nego za ne​‐ nad​maš​nog ži​go​sa​nog vi​šeg od dva me​tra i de​set cen​ti​me​ta​ra, a te​škog kao tri cr​ve​na za​jed​no. Ona se za​hi​ho​će ona​ko mrač​no, onim svo​jim hi​ho​tom zbog ko​jeg sam kao di​je​te uvi​jek mis​lio da je uči​ni​la ne​što straš​no groz​no. Ljup​ko pre​kri​ži noge i sjed​ne na pod. Sjed​nem i ja, osje​ća​ju​ći se glo​maz​no i nes​pret​no ov​dje. Ona sta​vi ša​li​ce iz ko​‐ jih se puši iz​me​đu nas. “Ne dje​lu​ješ mi oso​bi​to iz​ne​na​đe​no što me vi​diš”, ka​žem. “Sad čud​no go​vo​riš.” Zas​ta​ne to​li​ko dugo da se upi​tam hoće li nas​ta​vi​ti. “Na​rol mi je re​kao da si živ. Do​du​še, pro​pus​tio mi je reći da si se obo​jio u zlat​nog.” Ot​pi​je gut​ljaj čaja. “Kla​dim se da imaš pi​ta​nja.” Na​smi​jem se. “Mis​lio sam da ćeš ih ti ima​ti više.” “Imam. Ali poz​nam svog sina.” Po​gle​da moje sim​bo​le. “Ja imam više strp​lje​nja. Haj​de.” “Na​rol... je li...?” “Mr​tav? Je. Mr​tav je.” Os​ta​nem bez daha. “Ot​kad?” “Ima dvi​je go​di​ne”, za​hi​ho​će se ona. “Pao je u neko rud​nič​ko okno s Lo​ra​nom. Ni​‐ kad nisu naš​li ti​je​la.” “Za​što se kvra​gu smi​ješ?” “Brat tvog oca uvi​jek je bio crna ovca.” Ot​pi​je čaj. Meni je još pre​vruć. “Mis​lim da je ne​uni​štiv kao žo​har. Pa ću po​vje​ro​va​ti da je mr​tav tek kad ga vi​dim u dolu. Kli​pan la​ž​lji​vi.” Go​vo​ri po​la​ko, kao i ve​ći​na cr​ve​nih. Frf​lja​nje od uda​ra la​ga​no je, ali pri​sut​no. “Mis​lim da je oti​šao odav​de i odveo Lo​ra​na sa so​bom.” Po na​či​nu na koji to kaže, shva​tim da joj je jas​no da pos​to​ji još ne​što osim rud​ni​ka. Mo​žda ne zna ci​je​lu is​ti​nu, ali zna je​dan dio. Mo​žda mi stric i bra​tić nisu mr​tvi. Mo​žda su se otiš​li pri​dru​ži​ti Si​‐ no​vi​ma. “Što je s Ki​era​nom? Le​an​nom? Dio?” “Ses​tra ti se po​nov​no uda​la. Živi s mu​žem u op​ći​ni Gama, u nje​go​voj obi​telj​skoj kući.” “Gama?” pod​smjeh​nem se. “Do​pus​ti​la si joj...” Pre​ki​nem se čim ugle​dam novi za​vi​‐ ju​tak na maj​či​nim us​ni​ca​ma. Mogu ja no​si​ti ormu zlat​nih, ali bo​lje da za​ve​žem o nje​‐ zi​noj kće​ri. “Ima dvi​je dje​voj​či​ce koje više sli​če tebi nego njoj i bilo ko​jem Gami ko​jeg sam ikad vi​dje​la. A Ki​eran je do​bro.” Na​smi​je​ši se sebi u bra​du. “Bio bi jako po​no​san na nje​ga. Nije cmiz​dra​vo di​je​te ko​jeg se mo​žda sje​ćaš, koje spli​ša sve ku​ćan​ske pos​lo​ve i go​vo​ri u snu. Gla​va je kuće. Gla​so​Vo​đa tima na​kon što se Na​rol po​s​kliz​nuo. Do​du​še, Kora, nje​go​va žena, umr​la je na po​ro​đa​ju. Pri​je ne​ko​li​ko mje​se​ci po​nov​no se ože​nio.” Jad​ni moj brat. 317

www.balkandownload.org “A Dio? Eoini ro​di​te​lji?” “Otac joj je mr​tav. Ubio se ne​du​go na​kon što si ti to po​ku​šao.” Pog​nem gla​vu. “To​li​ke smr​ti.” Ona mi do​dir​ne ko​lje​no. “Tako to ide.” “Ipak je straš​no.” “Bilo je te​ško na​kon što ste nas ti i Eo na​pus​ti​li. Ali Dio je do​bro. Za​pra​vo, tu je gore.” “Gore? Kako to m... Ona se uda​la za Ki​era​na?” “Je. I trud​na je. Na​dam se cu​ri​ci, ali uz moju sre​ću, bit će deč​ko koji želi iz​bje​ga​va​ti ja​mi​čar​ke i opek​li​ne od pare ci​je​li ži​vot. Ako bude imao iz​bo​ra, na​rav​no.” “Kako to mis​liš?” “Te​ška su vre​me​na. Dru​ga​či​ja. Rud​nik ne daje ko​li​ko bi tre​bao. Neki lju​di ša​pu​ću da je ovaj dio svi​je​ta pot​pu​no po​tro​šen. I po​či​nju se bo​ja​ti – što će biti s ru​da​ri​ma kad više ne bude ni​če​ga za ko​pa​nje? Na​da​ju se da će se te​ra​for​ma​ci​ja pri​mi​ti pri​je nego što is​tro​ši​mo za​li​he he​li​ja.” “Ni​šta vam se neće do​go​di​ti. Obe​ća​vam da ću za​šti​ti​ti ovaj rud​nik. Bez ob​zi​ra na sve.” “Kako?” “Jed​nos​tav​no hoću.” “Moj red.” Od​mje​ri me pre​ko ša​li​ce čaja. “Gdje si bio, di​je​te?” “Ja... uop​će ne znam ot​kud da poč​nem.” “S Eoinom smr​ću, mis​lim.” Lec​nem se. Moja maj​ka uvi​jek je bila iz​rav​na. Ki​eran je zbog toga pla​kao ci​je​lo dje​tinj​stvo. No ta iz​rav​nost od pli​ko​va čini žu​lje​ve. Sto​ga joj du​gu​jem is​to​vr​s​ni od​go​‐ vor. Is​pri​čam joj sve, po​čev​ši od ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka na​kon Eoine smr​ti i za​vr​šiv​ši obe​‐ ća​njem koje sam dao nad​gu​ver​ne​ru. Kad za​vr​šim, čaja više odav​no nema. “Dos​ta ve​li​ka pri​ča”, kaže ona. “Pri​ča? To je is​ti​na.” “Os​ta​li ti neće po​vje​ro​va​ti.” “Ali ti vje​ru​ješ?” “Ja sam ti maj​ka.” Uzme me za ruku i is​kriv​lje​nim pr​sti​ma pri​je​đe pre​ko sim​bo​la koji mi se pru​ža od nad​la​ni​ce pre​ko pod​lak​ti​ce, na​smi​je​šiv​ši se kad dođe do me​tal​nih kri​la smje​šte​nih na vanj​skoj stra​ni pod​lak​ti​ce, “Eo mi ni​kad nije bila dra​ga”, kaže tiho. Is​kri​vim vrat da mogu po​dig​nu​ti po​gled u nju. “Nije bila za tebe. Zna​la je po​ne​kad ma​ni​pu​li​ra​ti. Skri​va​la ti je neke stva​ri...” “Znam za di​je​te”, ka​žem. “Znam što je Eo rek​la Dio.” Maj​ka mi se pri​mak​ne, čvr​sto mi uhva​ti ruke i pri​ne​se ih svo​jim us​ni​ca​ma. Ni​kad me nije puno tje​ši​la. Ni sad joj to baš ne ide. Ali nije važ​no. Otac ju je vo​lio zbog is​tog raz​lo​ga kao ja. Sve što uči​ni, ona i mis​li. U njoj nema ob​ma​ne. Nema va​ra​nja. Pa kad mi kaže da me voli, znam da to 318

www.balkandownload.org mis​li sva​kim di​je​lom sebe. “Eo nije bila okrut​na dje​voj​ka, to znaš”, kaže od​mak​nuv​ši se una​trag da me po​gle​‐ da u oči. “Vo​lje​la te ci​je​lim svo​jim bi​čem. I ja sam zbog toga vo​lje​la nju. Ali uvi​jek sam se bo​ja​la da će te ona tje​ra​ti da se bo​riš u nje​zi​nim bit​ka​ma. A uvi​jek sam se bo​‐ ja​la i toga ko​li​ko se vo​lje​la bo​ri​ti.” To baš nije ona Eo koje se sje​ćam. No ne za​mje​ram maj​ci što to go​vo​ri. Ne mogu. Sva​ke oči vide dru​ga​či​je. “Ali, na kra​ju, maj​ko, Eo je ima​la pra​vo. Za zlat​ne.” “Ja sam ti maj​ka. Ne ma​rim što je pra​vo. Ma​rim za tebe.” “Net​ko mora sve to po​pra​vi​ti”, ka​žem. “Net​ko mora slo​mi​ti oko​ve.” “A taj net​ko si ti?” Za​što sum​nja u mene? “Da. Je​sam. Ne go​vo​rim glu​pos​ti. Ja nas mogu iz​ves​ti odav​‐ de. Iz ovog rop​s​tva.” “Kamo? Na po​vr​ši​nu?” Kaže to ne​haj​no, kao da zna is​ti​nu o Mar​su već go​di​na​ma, a ne tek ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Mo​žda i zna. “Gdje ćemo ra​di​ti što? Mi zna​mo samo za rud​‐ ni​ke. Mi zna​mo samo ko​pa​ti, skup​lja​ti svi​lu. Ako je is​ti​na to što ka​žeš i ako na Mar​su ima na sto​ti​ne mi​li​ju​na cr​ve​nih, kako će onda biti do​volj​no kuća za sve nas tamo gore? Kako će biti do​volj​no pos​la? Ve​ći​na ih neće na​pus​ti​ti rud​ni​ke, čak ni ako saz​na. Vi​djet ćeš. Jed​nos​tav​no će os​ta​ti ru​da​ri. I nji​ho​va će dje​ca os​ta​ti ru​da​ri. I dje​ca nji​ho​‐ ve dje​ce, samo što će se ple​me​ni​tost iz​gu​bi​ti. Raz​miš​ljaš li o tim stva​ri​ma?” “Na​rav​no da raz​miš​ljam.” “I imaš li neki od​go​vor?” “Ne.” “Mu​škar​ci.” Pro​tr​lja des​nu slje​po​oč​ni​cu. “Tvoj otac je uvi​jek ska​kao ne po​gle​dav​ši.” Po iz​ra​zu nje​zi​na lica znam što mis​li o tomu. “Svi pak​la​ri mis​le da oni ops​krb​lju​ju kla​no​ve. Ne. To čine žene.” Po​ka​že na​oko​lo. “Sve što ov​dje vi​diš na​pra​vi​la je neka žena. Ali ti znaš kako ćeš obli​ko​va​ti svi​jet, je li? Znaš ka​kav bi tre​bao biti.” “Ne, ne znam”, ka​žem. “Ja ne znam od​go​vo​re.” Mus​tang ih zna. Eo ih je zna​la. Maj​‐ ka ih zna. “Ni je​dan mu​ška​rac ni žena ne zna sve od​go​vo​re. Bit će po​treb​no ti​su​ću, mi​li​jun pa​met​nih umo​va da se pro​na​đe od​go​vor na to što si me pi​ta​la. U tome i jest bit. Ono što ja mogu, ono što mi do​bro ide, jest ru​ši​ti lju​de koji bi htje​li za​dr​ža​ti te umo​ve u lan​ci​ma. Zato sam tu. Zato pos​to​jim.” “Pro​mi​je​nio si se”, kaže ona. “Znam.” Po​ku​pim malo pra​ši​ne s poda i pro​tr​ljam je među dla​no​vi​ma. Pra​ši​na iz​‐ gle​da čud​no na tim ru​ka​ma. “Mis​liš li... da je mo​gu​će vo​lje​ti dvo​je lju​di?” Pri​je nego što us​pi​je od​go​vo​ri​ti, na ste​pe​ni​ca​ma se za​ču​je tap​ka​nje nogu. Maj​ka se okre​ne po​gle​da​ti. “Bako?” pos​pa​no kaže je​dan gla​sić. “Bako, Du​nlow nije u kre​ve​tu.” Na ste​pe​ni​ca​ma sto​ji malo di​je​te u noć​noj ko​šu​lji koja se vuče po podu. Jed​no od Ki​era​no​vih. Ima tri, 319

www.balkandownload.org mo​žda če​ti​ri go​di​ne. Ro​di​la se od​mah na​kon što sam oti​šao. Lice joj je sr​co​li​ko. Cr​ve​‐ na kosa gus​ta i boje hrđe, kao u moje žene. Maj​ka me po​gle​da, za​bri​nu​ta kako će objas​ni​ti moju pri​sut​nost. Ali uklju​čio sam du​ho​Plašt čim sam za​čuo tap​ka​nje. “O, vje​ro​jat​no se išu​ljao i pra​vi neki ne​red”, kaže maj​ka. Stis​nem joj ruku i is​kra​‐ dem se iz pros​to​ri​je pre​ma vra​ti​ma. Moje vri​je​me ov​dje bli​ži se kra​ju, ali još se za​dr​‐ žim. Dje​voj​či​ca oprez​no ko​ra​ča niza ste​pe​ni​ce, nogu po nogu, tr​lja​ju​ći san iz oči​ju. “S kime si raz​go​va​ra​la?” “Mo​li​la sam se, di​je​te.” “Za što si se mo​li​la?” “Za dušu jed​nog čo​vje​ka koji te jako voli.” Maj​ka joj pr​stom do​tak​ne nos. “Tata?” “Ne. Tvoj stric.” “Stric Dar​row? Ali on je mr​tav.” Maj​ka po​dig​ne dje​voj​či​cu u na​ru​čje. “Mr​tvi nas uvi​jek čuju, Eo. A što mis​liš, za​što pje​va​mo? Že​li​mo da zna​ju da mo​že​mo pro​na​ći ra​dost iako su otiš​li.” Za​gr​liv​ši moju ne​ća​ki​nju, za​ko​ra​či na prvu ste​pe​ni​cu i okre​ne se po​gle​da​ti me. “To je sve što bi oni htje​li za nas.”

320

www.balkandownload.org

50.

Du​bi​na Mus​tang je otiš​la. Na​dao sam se da će ući. Ali valj​da sam pre​vi​še tra​žio. Na​rav​no da je​sam. Idi​ot. Sje​ćam se da sam mis​lio da bih onda u nje​zi​nim oči​ma pos​tao hu​ma​ni​ji. Mis​lio sam da će se ras​pla​ka​ti kad mi upoz​na maj​ku i shva​ti da smo svi mi isti. Kriv​nja se brzo sru​či na mene. Dao sam Mus​tang ho​los​nim​ku svog kle​sa​nja oče​ku​‐ ju​ći... oče​ku​ju​ći što? Da će ona ući? Da će ona, kći nad​g​nver​ne​ra Mar​sa, sjes​ti na pod s mo​jom maj​kom i sa mnom? Ku​ka​vi​ca sam što sam do​šao ova​mo. Ku​ka​vi​ca sam što sam do​pus​tio da umjes​to mene go​vo​ri holo. Ni​sam je htio gle​da​ti dok shva​ća tko sam ja za​pra​vo. Ni​sam htio vi​dje​ti iz​ne​vje​re​nost u nje​zi​nim oči​ma. Če​ti​ri go​di​ne ob​ma​nji​‐ va​nja. Če​ti​ri go​di​ne la​ga​nja dje​voj​ci koja ni​ka​da ni​ko​me nije mo​gla vje​ro​va​ti. Če​ti​ri go​di​ne i onda joj ka​žem is​ti​nu u tre​nut​ku kad uop​će ni​sam u is​toj kr​vok​le​toj pros​to​ri​ji s njom. Ku​ka​vi​ca sam. Otiš​la je. Pro​vje​rim svoj da​ta​pad. Se​vro je in​zis​ti​rao da joj prik​va​či ra​di​ja​cij​ski ure​đaj za pra​će​nje pri​je nego što mi se doš​la pri​dru​ži​ti u pros​to​ri​ji za nad​zor u Lon​cu, a ure​đaj kaže da je ona tris​to ki​lo​me​ta​ra da​le​ko i da se kre​će brzo. Se​vrov je brod pra​ti i čeka moje za​po​vi​je​di. Zovu me i Rag​nar i Se​vro. Ne jav​ljam im se. Htjet će da im na​re​dim da je us​tri​je​le. Neću. Ne mogu. Ni je​dan ni dru​gi to ne ra​zu​mi​ju. Bez Mus​tang, koji je smi​sao sve​ga ovo​ga? Od​lu​tam iz op​ći​ne, si​la​zim sve dub​lje u sta​ri rud​nik i po​ku​ša​vam za​bo​ra​vi​ti sa​daš​‐ njost tra​že​ći proš​lost. Kad stig​nem, sto​jim sam i slu​šam zov du​bo​kih rud​ni​ka. Vje​tar za​vi​ja ža​lob​nu pje​smu na svom pu​to​va​nju kro​za zem​lju. Oči su mi za​tvo​re​ne pred cr​‐ ni​lom, pete uko​pa​ne u ra​hlo tlo, gla​va okre​nu​ta pre​ma ra​lja​ma tame koja se pros​ti​re du​bo​ko u utro​bu mog svi​je​ta. Ova​ko smo is​ku​ša​va​li hra​brost kad smo bili mali. Sta​ja​li smo i če​ka​li u du​bo​kim ru​pa​ma koje su naši pre​ci is​ko​pa​li u mi​nu​lim vre​me​ni​ma. Okre​nem li​je​vu ruku da vi​dim unu​traš​nju stra​nu pod​lak​ti​ce, na ko​joj mi se na​la​zi da​ta​pad. Ok​li​je​va​ju​ći, na​zo​vem Mus​tang. Za​zvo​ni od​mah iza mene. Uko​čim se. Onda se za​ču​je zu​ja​nje ba​te​ri​je pr​ži​li​ce koja se uklju​ču​je i to​pla žuta 321

www.balkandownload.org svje​tlost pro​c​vje​ta iza mene, oba​sjav​ši je​dan dio go​le​ma tu​ne​la. “Ruke tako da ih vi​dim.” Glas joj je to​li​ko hla​dan da ga go​to​vo i ne pre​poz​nam dok se ne od​bi​je na​trag pre​ma meni od zi​do​va tu​ne​la. Po​la​ko po​dig​nem ruke. “Okre​ni se.” Okre​nem se. Oči joj sja​je na svje​tlos​ti lam​pe kao u sove. Sto​ji de​set me​ta​ra od mene, na vi​šem te​re​nu, nogu uko​pa​nih u str​mu, ra​hlu zem​lju. U jed​noj ruci drži svje​tlo. U dru​goj pr​‐ ži​li​cu. Upe​re​nu u moju gla​vu, s pr​stom na oki​da​ču. Zglo​bo​vi na pr​sti​ma sa​svim su joj bi​je​li. Lice joj je ne​pro​nič​na ma​ska, no dva oka iza ma​ske puna su bes​kraj​no du​bo​ke tuge. Se​vro je bio u pra​vu. “Pu​cat će ti u gla​vu, idi​ote kr​vok​le​ti”, ru​gao mi se Se​vro u le​tje​li​ci. Po​ne​kad mi se čini da se pri​dru​žio mom ma​lom kri​žar​skom ratu samo radi iz​li​ke da psu​je kao cr​ve​ni. Rag​nar je šu​tio kad sam im iz​nio svoj plan. “Za​što ste me onda ti i tvoj otac po​dr​ža​li?” upi​tao sam ga. “Jer mi to ra​di​mo.” “Ona mora do​ni​je​ti vlas​ti​tu od​lu​ku.” “I iz​a​brat će tebe, a ne svo​ju rasu?” “Ti jesi.” “Joj, sja​ši. Ja ni​sam kr​va​va kra​lji​ca zlat​nih, je l’ da?” Vi​so​ko je po​di​gao ruku. “Ona je tu gore ci​je​li ži​vot. Zrak je ugo​dan i mi​ri​san.” Spus​tio je ruku. “Ja sam šu​tao gov​na ot​ka​ko sam se ro​dio, si​tan i ru​žan, svom kr​m​ku od oca. Tvo​ja cura – ona ne tra​ži kav​‐ gu. Mo​žda je slat​ko​rje​či​va kad svi​jet nije na​po​ran. Ali kad se su​oči s ma​sa​ma koje bi joj ukra​le pa​la​ču, po​ga​zi​le vr​to​ve..., onda ćeš vi​dje​ti dru​ga​či​ju dje​voj​ku.” “Ti si cr​ve​ni”, kaže ona meni sada. “Mis​lio sam da si otiš​la.” “Ure​đaj za pra​će​nje je oti​šao.” Stis​ne če​ljust. “Se​vro je bio opre​zan. Ni​sam ga uop​će pri​mi​je​ti​la kad mi ga je sta​vio. Ali ti. Ti mi ni​kad ne bi re​kao ne​što... tak​vo ako ne​maš neku po​li​cu osi​gu​ra​nja. Uba​ci​la sam odje​ću u le​tje​li​cu.” “Za​što si se vra​ti​la?” “Ne. Ne”, pre​ki​ne me ona. “Sad ti od​go​va​raš meni na pi​ta​nja, Dar​rowe. Je li to uop​‐ će tvo​je ime?” “Maj​ka mi je dala ime po svom ocu.” “I ti si cr​ve​ni.” “Ro​dio sam se u kući is​pred koje si sta​ja​la. Proš​lo je šes​na​est go​di​na pri​je nego što sam ugle​dao nebo. Zna​či, da. Ja sam cr​ve​ni.” “Shva​ćam.” Ok​li​je​va. “I moj otac ti je ubio ženu.” “Da. Na​re​dio je Eoino po​gub​lje​nje.” “Kad si mi pje​vao tu pje​smu u špi​lji... sve to ti je pro​la​zi​lo gla​vom? Ovo mjes​to, kle​sa​nje, plan, sve je bilo u tebi, sve u tvom pam​će​nju. Ci​je​li taj dru​gi svi​jet. Ci​je​la ta 322

www.balkandownload.org dru​ga... oso​ba.” Od​mah​ne gla​vom, ne že​le​ći da joj od​go​vo​rim na to. “Pa što se do​go​di​‐ lo? Eoin muž je obje​šen. Ti si obje​šen. Kako si po​bje​gao?” “Znaš li za​što su me obje​si​li?” Ona čeka da joj objas​nim. “Kad obje​se cr​ve​nog zbog zlo​či​na iz​da​je, ti​je​lo mu se ne smi​je za​ko​pa​ti. Tre​ba se ras​pa​da​ti i tru​nu​ti pred svi​ma kao pod​sjet​nik na po​s​lje​di​ce po​bu​ne.” Za​bi​jem pa​lac u svo​ja prsa. “Ja sam po​ko​pao svo​ju ženu, pa su obje​si​li i mene. Ali stric mi je dao da po​pi​jem he​man​tu​so​vo ulje. Od nje​ga ti us​po​ri srce i iz​gle​daš mr​tav. Pos​li​je me ski​nuo s uže​ta. Dao me Si​no​vi​ma.” “I oni...” ona po​dig​ne ho​lo​Koc​ku, bli​je​da lica pod nje​zi​nim sja​jem, “... oni su ti ovo uči​ni​li.” “Bio sam bi​je​di od pro​sječ​nog pla​vog. Za gla​vu niži od Se​vra. Sla​bi​ji od si​vog. Znao sam ma​nje o svi​je​tu od ru​ži​čas​tog koji uči svo​je vje​šti​ne u Vrtu, Pa su uze​li ono što je bilo naj​bo​lje u meni, u mom na​ro​du, i za​va​ri​li to s onim što je naj​bo​lje u tvom.” “Ali... to je ne​mo​gu​će. Od​bor za kon​tro​lu kva​li​te​te ima tes​to​ve”, kaže ona pre​ki​‐ nuv​ši svo​je hlad​no is​pi​ti​va​nje. “De​tek​to​re laži, ana​li​ze DNK-a, po​za​din​ske pro​vje​re.” Na​smi​je se, shva​tiv​ši. “Zato si po​tje​cao iz obi​te​lji An​dro​me​dus – sin zlat​nih ro​di​te​lja koji su po​bje​gli od du​go​va da se po​ku​ša​ju obo​ga​ti​ti ru​da​re​njem na as​te​ro​idu.” “Nji​hov brod se iz​gu​bio dok su se vra​ća​li iz svo​jih rud​ni​ka na​kon što ih je ot​ku​pio Qu​ic​k​sil​ver.” “Zna​či, Are​so​vi si​no​vi su im uni​šti​li brod, pro​mi​je​ni​li spi​se i ku​pi​li rud​ni​ke da bi mo​gli na​pi​sa​ti tvo​ju pri​ču.” “Mo​žda.” Ni​sam baš puno raz​miš​ljao o tomu kako je Ple​sač to iz​veo. “Moji su pri​ja​‐ te​lji sna​la​ž​lji​vi.” “Kako si uop​će pre​ži​vio kle​sa​nje?” pro​mrm​lja ona. “To se pro​ti​vi fi​zi​olo​gi​ji. To što ti je taj kle​sar na​pra​vio... nit​ko to ne bi pre​ži​vio. Sim​bo​li su po​ve​za​ni sa sre​diš​njim živ​ča​nim sus​ta​vom. A im​plan​tat u pred​njem mo​žda​nom rež​nju ne može se iz​va​di​ti a da ne os​ta​neš ka​ta​to​ni​čan.” “Moj kle​sar je bio iz​u​zet​no da​ro​vit. Us​pio je smis​li​ti kako uk​lo​ni​ti dva im​plan​ta​ta, iako je neki dru​gi kle​sar odra​dio taj dru​gi.” “Dru​gi. Dvo​ji​ca ste. Se​vro?” na​ga​đa ona. “Jes​te li zato uvi​jek bili to​li​ko bli​ski?” “Ne. Bio je to Ti​tus.” “Ti​tus? Onaj me​sar? Bio si u dos​lu​hu s njim?” “Ni​kad. Ni​sam znao tko je on dok te ni​sam po​bi​je​dio. Ares je mis​lio da ćemo nas dvo​ji​ca su​ra​đi​va​ti...” “Ali Ti​tus je bio ču​do​vi​šte.” “Zlat​ni su ga tak​vim stvo​ri​li.” “I to oprav​da​va ono što je ra​dio?” “Ne​moj glu​mi​ti da ti nije jas​no kroz što je pro​la​zio”, od​bru​sim. “Znam, Dar​rowe. Ne skre​ćem po​gled. Znam kak​va je po​li​ti​ka. Poz​na​to mi je kak​ve 323

www.balkandownload.org uvje​te trpi tvoj na​rod, ali to nije iz​li​ka za umor​stva, si​lo​va​nja i mu​če​nja koja je on po​‐ či​nio.” “Mi ih tr​pi​mo sva​ki dan. Ti​tus je ra​dio to što je ra​dio zbog mrž​nje. Za​no​sio se na​‐ dom da će se osve​ti​ti. U ne​kom dru​gom ži​vo​tu ja sam mo​gao biti on.” Mus​tang mi pre​tra​ži oči. “A za​što nisi bio on u ovom ži​vo​tu?” “Zbog svo​je žene.” Po​dig​nem po​gled u nju. “I tebe.” “Ne​moj to go​vo​ri​ti.” Glas joj je du​bok od tuge. Za​ko​ra​či una​trag, od​ma​hu​ju​ći gla​‐ vom. “Ne​maš pra​vo to go​vo​ri​ti.” “Za​što ne? Uvi​jek si se pi​ta​la što teče is​pod moje po​vr​ši​ne. Sad znaš kak​va je du​bo​‐ ka stru​ja.” “Dar​rowe...” “Ti​tus je imao bol. Ali to je sve što je imao. Ja sam imao ne​što više. Eoin san o svi​‐ je​tu u ko​jem bi naša dje​ca bila slo​bod​na. No bio bih ga iz​gu​bio da ni​sam upoz​nao tebe.” Za​ko​ra​čim na​pri​jed. “Ti si me ču​va​la da ne pos​ta​nem ču​do​vi​šte. Zar ti to nije jas​no?” Za​mah​nem ru​kom u po​ku​ša​ju da obu​hva​tim svoj očaj. “Bio sam među lju​di​‐ ma koji su po​rob​lja​va​li moj na​rod sto​ti​na​ma go​di​na. Mis​lio sam da su svi zlat​ni okrut​ni, se​bič​ni ubo​ji​ce. Bio bih po​pus​tio že​lji za osve​tom. Ali onda si doš​la ti... i po​‐ ka​za​la mi da u nji​ma ima do​bro​te. Roque, Se​vro, Qu​inn, Pax, Huje isto su mi to po​ka​‐ za​li.” “Što smo ti toč​no po​ka​za​li?” upi​ta. “Da nije ri​ječ o mom na​ro​du pro​tiv tvog. Vi nis​te zlat​ni. Mi ni​smo cr​ve​ni. Mi smo lju​di, Mus​tang. Svat​ko od nas može se pro​mi​je​ni​ti. Svat​ko od nas može biti ka​kav želi. Sto​ti​na​ma go​di​na po​ku​ša​va​ju nas uvje​ri​ti u su​prot​no. Po​ku​ša​va​ju nas slo​mi​ti. Ali ne mogu. Ti si do​kaz. Ti nisi kći svog oca. Vi​dim lju​bav u tebi. Vi​dim ra​dost, do​bro​tu, nes​trp​lji​vost, mane. Sve je to i u meni. Bilo je i u mo​joj ženi. Sve je to u svi​ma nama jer smo ljud​ska bića. Tvoj otac htio bi da to za​bo​ra​vi​mo. Druš​tvo bi htje​lo da ži​vi​mo pre​ma nje​go​vim pra​vi​li​ma.” Pri​bli​žim joj se za još je​dan ko​rak. “Na​kon što smo po​bi​je​di​li na Ins​ti​tu​tu na svoj na​čin, rek​la si mi da sam ti dao nadu da mo​že​mo ži​vje​ti za ne​što više. Onda si mi rek​la da sam okre​nuo leđa toj za​‐ mis​li kad sam pri​hva​tio po​kro​vi​telj​stvo tvog oca i oti​šao na Aka​de​mi​ju. Ali ni​kad joj ni​sam okre​nuo leđa. Ni na čas.” Još je​dan ko​rak. “Uni​štit ćeš mi obi​telj, Dar​rowe.” “Mo​gu​će.” “To mi je obi​telj!” uzvik​ne ona, lica puna boli. “Moj otac ti je obje​sio ženu. Obje​sio ju je. Kako ti mene uop​će mo​žeš po​gle​da​ti?” Za​drh​ti i iz​dah​ne. “Što ti že​liš, Dar​rowe? Reci mi. Že​liš li da ti po​mog​nem da ih po​ubi​jaš? Že​liš li da ti po​mog​nem da uni​štiš moj na​rod?” “Ne že​lim to.” 324

www.balkandownload.org “Ne znaš što že​liš.” “Ne že​lim ge​no​cid.” “Že​liš!” kaže ona. “I za​što ne bi? Na​kon sve​ga što smo mi uči​ni​li tvom na​ro​du. Na​‐ kon ono​ga što je moj otac uči​nio tebi.” Ot​kop​ča još jed​nu kop​ču na jak​ni, kao da će od toga lak​še di​sa​ti u ovoj si​tu​aci​ji. Pi​štolj joj se tre​se u ruci. Prst joj se nap​ne na oki​da​‐ ču. “Kako da ja ži​vim s time? Ako ne po​vu​čem ovaj oki​dač, po​gi​nut će mi​li​ju​ni lju​di.” “Ako ga po​vu​češ, pri​hva​ćaš da mi​li​jar​de lju​di žive kao ro​bo​vi, Za​mis​li sve još ne​‐ ro​đe​ne. Ako to ne bu​dem ja, uz​dig​nut će se net​ko dru​gi. Za de​set go​di​na. Pe​de​set. Ti​‐ su​ću. Slo​mit ćemo oko​ve, bez ob​zi​ra na ci​je​nu. Ne mo​žeš nas spri​je​či​ti. Mi smo pli​ma. Mo​žeš se samo mo​li​ti da se umjes​to mene ne uz​dig​ne net​ko po​put Ti​tu​sa.” Ona mi pr​ži​li​com na​ci​lja des​no oko. “Po​vu​ci taj oki​dač i mr​tva si.” Rag​na​rov glas kao da pri​pa​da tami osob​no. “Rag​na​re, ne​moj!” pras​nem. Uop​će ga ne vi​dim u sje​na​ma tu​ne​la. “Sta​ni! Ne​moj je oz​li​je​di​ti.” Oči​to nije sli​je​dio sig​nal ure​đa​ja za pra​će​nje, kao što sam mu re​kao. Ko​li​ko nas već dugo slu​ša? “Os​ta​ni tamo.” Mus​tang se okre​ne le​đi​ma pre​ma zidu. “Zna li i on za to? Znaš li ti što je on, Rag​na​re?” “Ko​sac mi vje​ru​je.” Mus​tang baci svje​tilj​ku na tlo i is​u​če bri​tvu. “Nije te do​šao ubi​ti, Mus​tang.” “Što bi dru​go uči​nio je​dan oka​lja​ni?” Po​dig​nem ruke. “Rag​nar neće uči​ni​ti ni​šta. Zar ne, Rag​na​re?” Nema od​go​vo​ra. Pro​‐ gu​tam kned​lu. Sve se ras​pa​da. “Rag​na​re, slu​šaj...” “Ti ne smi​ješ umri​je​ti, Ko​sac. Pre​vi​še si va​žan za Na​rod. Gos​po Augus​tus, ima​te još de​set udi​sa​ja.” “Rag​na​re, mo​lim te!” prek​li​njem ga. “Vje​ruj mi. Mo​lim te.” De​vet. “Vje​ro​vao sam ti na ri​je​ci, bra​te. Nisi uvi​jek u pra​vu. To je ci​je​na smrt​nos​ti.” Glas do​pi​re odoz​go. Ovaj put ne​što bli​že stro​pu okna. I u pra​vu je. Imao je po​vje​re​nja u mene to​kom op​sa​de Ege​ja, a ja sam ih do​veo u stu​pi​cu. Spa​si​la me sre​ća. Gor​ko se na​smi​jav​ši, Mus​tang nap​ne mi​ši​će za na​pad. “Vi​diš, Dar​rowe? Ako ti po​‐ kre​neš taj rat, onda će ga za​vr​ši​ti zvi​je​ri po​put nje​ga, i osve​tit će se.” Se​dam. “Nije ri​ječ o osve​ti!” Po​ku​šam se umi​ri​ti. “Ri​ječ je o prav​di. Ri​ječ je o lju​ba​vi pro​tiv car​stva saz​da​nog na po​hle​pi, na okrut​nos​ti. Sje​ti se Ins​ti​tu​ta. Os​lo​bo​di​li smo one koje smo tre​bah po​ro​bi​ti. Dali smo im po​vje​re​nje. To je ta lek​ci​ja. Po​vje​re​nje.” Pet. “Dar​rowe”, mo​le​ći​vo će ona. “Kako mo​žeš biti tako glup?” Do​ni​je​la je od​lu​ku. Če​ti​‐ ri. “Ni​kad se nije glu​po na​da​ti.” Ski​nem sa sebe bri​tvu i da​ta​pad i ba​cim ih na tlo, klek​nuv​ši. “Ali ako se ti ne mo​žeš pro​mi​je​ni​ti, onda se nit​ko ne može. Pa, onda me us​‐ 325

www.balkandownload.org tri​je​li i neka svje​to​vi idu svo​jim pu​tom kako zna​ju i umi​ju.” Tri. “Imaš pre​vi​so​ko miš​lje​nje o meni, Dar​rowe.” “Dva.” “Pre​sko​či​mo pre​di​gru, Rag​na​re.” Mus​tang za​vi​tla bri​tvom. Nje​zi​no je​zi​vo bru​ja​nje is​pu​ni tu​nel. “Na​va​li, psu, i po​ka​ži Dar​rowu za što živi tvoj rod.” Ti​ši​na se odu​lji. “Je​dan”, za​re​ži Mus​tang zga​ziv​ši i uga​siv​ši vlas​ti​tu svje​tilj​ku. Nema svje​tla, nema boja, samo mrak. Ti​ši​na je dub​lja od tu​ne​la. Vr​lu​da kroz srce Mar​sa, ste​re se une​do​‐ gled, odje​ku​je na mjes​ti​ma koja su po​sje​ti​li samo iz​gub​lje​ni. Raz​bi​je je Rag​na​rov glas. “Ja ži​vim za svo​je ses​tre.” Nema blje​ska pr​ži​li​ce. Nema vri​ska bri​tve. Nema po​kre​ta. Samo odjek tih ri​je​či, sve da​lji i da​lji, po​pra​ćen kr​ho​ti​na​ma ti​ši​ne. “Ja ži​vim za svog bra​ta.” Svje​tlost pro​cva​te iz Rag​na​ra. On is​tu​pi po​put kak​va ne​ura​čun​lji​va ho​do​čas​ni​ka; zglo​bo​vi ok​lo​pa sja​je mu bi​je​lim svje​tlom. Ne vi​dim ni​kak​vo oruž​je. Mus​tang se nap​‐ ne, zbu​nje​na. “Ja sam, i uvi​jek sam bio, sin na​ro​da Val​kir​skih tor​nje​va. Slo​bod​nog me ro​di​la Alia Snjež​ni Vra​bac na div​ljem polu Mar​sa, sje​ver​no od Zma​je​vih Leđa, juž​no od Pa​lo​ga Gra​da.” Pro​đe po​kraj Mus​tang, ruku spu​šte​nih uz bok. “Če​tr​de​set če​ti​ri ožilj​ka zas​lu​žio sam za zlat​ne ot​kad su tr​gov​ci rob​ljem od Sun​ca Koje Pla​če siš​li sa zvi​jez​da da odve​du moju obi​telj na Lan​ča​ne oto​ke. Se​dam oži​lja​ka do​bio sam od dru​gih iz svog roda, dok sam bio na​go​gi na obu​ci.” Klek​ne kraj mene. “Je​dan je od moje maj​ke. Pet od kan​dži ču​do​vi​šta koje čuva Vje​šti​čji pro​laz. Šest od žene koja me na​uči​la vo​lje​ti. Je​dan od mog pr​vog gos​po​da​ra. Pet​na​est od lju​di i ži​vo​‐ ti​nja pro​tiv ko​jih sam se bo​rio za za​ba​vu gos​po​da​ra pe​pe​la i nje​go​vih gos​ti​ju. De​vet sam zas​lu​žio za Kos​ca.” Tlo uz​dah​ne pod te​ži​nom nje​go​vih ko​lje​na. “Za zlat​ne sam po​ko​pao tri ses​tre. Jed​nog bra​ta. Dva oca.” Po​ti​šte​no zas​ta​ne. “A... za njih ni​kad ni​sam zas​lu​žio ni je​dan oži​ljak.” Kroz bli​je​du svje​tlost nje​go​va ok​lo​pa crne mu oči gore po​put sa​blas​ne va​tre. “Sad ži​vim za ne​što više.” Rag​nar za​tvo​ri oči stav​lja​ju​ći se na mi​lost i ne​mi​lost jed​noj zlat​noj. Ima vje​re, kao što i ja imam vje​re. Kao Eo, kao Se​vro, i Ple​sač, i svi os​ta​li. Po​gle​dam Mus​tang u oči, mo​žda zad​nji put, i po​mis​lim da se osje​ćam isto kao moji pre​ci, prvi pi​oni​ri na Mar​su, kad su po​gle​da​li una​trag, pre​ko tame, u Zem​lju. U njoj sam imao dom. Imao sam lju​bav. I onda sam je za​tro​vao pro​tiv sebe. Znao sam da 326

www.balkandownload.org nam je ta​kav kraj odu​vi​jek bio su​đen. Ali i da​lje se na​dam, kao očaj​no di​je​te. “Za što ti ži​viš?” upi​tam.

327

www.balkandownload.org

51.

Zlat​ni sin Da​nas je moj Tri​jumf. Dan je svjež. Nebo svje​tlo​pla​vo, zvi​jez​de vire kroz at​mo​sfe​ru. Sto​jim, s mene se ci​‐ je​di zla​to, na pr​si​ma mi lju​bi​čas​ta len​ta, a golu mi gla​vu čeka lo​vo​rov vi​je​nac na kra​ju pro​ce​si​je. Do kra​ja dana do​bit ću Tri​jum​fal​nu ma​sku koju su lju​bi​čas​ti iz​ra​di​li u čast moje po​bje​de. Moja boj​na kola štro​po​ću is​pod mene. Dr​ve​nih su ko​ta​ča, vu​če​na po kal​dr​mi. Po ru​ži​nim la​ti​ca​ma. Po cvje​to​vi​ma he​man​tu​sa. Po sto ti​su​ća cvje​to​va ba​če​nih kroz otvo​‐ re​ne pro​zo​re ne​bo​de​ra koji drže stra​žu duž obi​ju stra​na ve​li​ke ave​ni​je. Ra​ši​re​ni pr​sti u zra​ku. Is​pru​že​ne ruke. Lica što gle​da​ju do​lje, oza​re​ni osmi​je​si. To​li​ko lju​di raz​nih boja. Ima ih i na uli​ci, duž rute za pa​ra​du. Kli​ču sve​mu što je išlo pri​je mene na div​‐ nim, ki​će​nim plat​for​ma​ma. Gu​ta​či​ma va​tre. Ple​sa​či​ma. Gri​fo​ni​ma i dra​ko​ni​ma i ze​‐ bra​ko​ri​ma. Ne​ko​li​ci​ni pre​os​ta​lih Bel​lo​ni​nih za​tvo​re​ni​ka. Gla​ve im​pe​ra​to​ra Bel​lo​ne i nje​go​ve bra​će i ses​ta​ra kra​se kop​lja. Una​toč svo​joj tre​zve​nos​ti, Augus​tus zna vri​jed​‐ nost gran​di​oz​nos​ti. Br​zo​Kril​ci pro​li​je​ću zra​kom. Rode bru​je u vi​si​na​ma. No on zna i vri​jed​nost bru​tal​nos​ti. Oko tih gla​va zuje muhe. I uje​da​ju če​ti​ri bi​je​la ko​nja koji vuku moja kola od ve​li​kog bu​le​va​ra do bi​je​lo po​plo​če​ne Mar​so​ve po​lja​ne koja se pros​ti​re is​pred kom​plek​sa Ci​ta​de​le. Mah​nem go​mi​li i po​dig​nem ko​sir u zrak. Po​lu​de. Oče​vi po​di​žu dje​cu, upi​ru pr​stom u mene i go​vo​re im da će moći pri​ča​ti svo​joj dje​ci kako su osob​no gle​da​la moj Tri​‐ jumf. Ba​ca​ju smok​vi​no liš​će i div​ljač​ki kli​ču, pe​nju se po ki​po​vi​ma rat​ni​ka i mra​mor​‐ nim obe​lis​ci​ma na po​lja​ni da me bo​lje vide. “Ti si samo smrt​nik”, šap​ne mi Roque u uho, ja​šu​ći ko​nja uz moja kola, kao što tra​‐ di​ci​ja na​la​že. “I kur​vin pr​dež”, do​ba​ci Se​vro s dru​ge stra​ne. “Da”, slo​ži se Roque oz​bilj​no. “I to.” Vo​lio bih da je Mus​tang tu i da se vozi sa mnom. Nje​zi​na mir​na sna​ga po​mo​gla bi mi da lak​še pod​ne​sem sve te oči, da lak​še pro​ba​vim sve to kli​ca​nje. Cr​ve​ni mi plješ​ću u go​mi​li. Vri​šte i kli​ču i smi​ju se; sa​vr​še​ne žr​tve Druš​tve​nih di​vi​zi​ja za​ba​ve. Vje​ru​ju u laž o uzvi​še​nom ratu i uzvi​še​nim zlat​ni​ma. Mi​li​ju​ni su ih vje​ro​jat​no proš​li kroz ho​lo​‐ 328

www.balkandownload.org iskus​tvo mog pa​da​nja u že​ljez​noj kiši, ba​rem do tre​nut​ka kad mi je EMP no​ka​uti​rao ka​me​ru. No Fit​c​h​ner je za​dr​žao snim​ku na ko​joj ko​ljem Kar​nu​sa. Pa​ra​da je san. Do​ča​ra​na him​ba. Leb​dim kroz nju zna​ju​ći ko​li​ko malo zna​či. Moji su pri​ja​te​lji iza mene, po​red mene. Svi oni koje bih na​zvao do​glav​ni​ci​ma. Smi​je​še mi se. Vole me. A ja se na​dam da ću ih odves​ti u pro​past. Pri​je sam mis​lio da sve to ima smis​la. No na​kon što do​ne​se​mo rat na Lunu, što ćemo? Opet laži. Opet po​gi​bi​je. Opet ne​mo​gu​ći pla​no​vi. I što će uči​ni​ti Mus​tang? Nije se vra​ti​la u Egej ot​ka​ko se okre​nu​la i otiš​la od mene u rud​ni​ci​ma. Fit​c​h​ner je iz​van sebe od bri​ge. Ona mi je sje​ki​ra iz​nad gla​ve. U bilo ko​‐ jem tre​nut​ku može pot​pi​sa​ti moju smrt​nu pre​su​du. Mo​žda je to već uči​ni​la. Mo​žda je ovo neka ve​li​ka smi​ca​li​ca. Mo​žda nje​zin otac već zna. Ša​kal je pri​mi​je​tio da je nema u Ci​ta​de​li kad je si​noć do​šao radi Tri​jum​fa. Re​kao sam se da smo se ne​što po​sva​đa​li oko nji​ho​va oca. “Ne čudi me”, uz​dah​nuo je. “Samo ne​moj do​pus​ti​ti da taj čo​vjek sta​ne iz​me​đu vas kao što je stao iz​me​đu nje i mene dok smo bili dje​ca.” Pris​no me lup​nuo po ra​me​nu i obo​ji​ci nam na​to​čio to​li​ko pića da mi sad tupa gla​vo​bo​lja bub​nja iza li​je​vog oka. Za​‐ ku​nem se sa​mom sebi da više ni​kad neću piti. Vic​tra jaše kraj Roqu​ea i Lor​na opu​šte​no se ogle​da​va​ju​ći na​oko​lo, upi​ja​ju​ći sun​ce i slav​lje. Do​ve​la je maj​ku u Augus​tu​sov ta​bor, kao i An​to​ni​ju, koja je na​vod​no po​ma​‐ ga​la pri oti​ma​nju So​lu​na od Bel​lo​no​vih. Pos​ta​lo je te​ško pra​ti​ti na či​joj su one stra​ni. No što se Vic​tre tiče, ona mi je ured​no oda​na. Ot​puh​ne mi po​lju​bac. Iza nje ka​ska​ju Huje, pola nji​ho​va iz​vor​na bro​ja, iako su Te​le​ma​nu​si obe​ća​li da će im do​ves​ti svje​že no​va​ke. Iza tih do​glav​ni​ka idu de​se​ci pre​to​ra i le​ga​ta koji su pre​dvo​‐ di​li voj​sku. A iza njih ho​da​ju ti​su​će i ti​su​će si​vih, koji pje​va​ju pros​tač​ke pje​smi​ce na moj ra​čun s to​li​kom lju​bav​lju da mi je ne​ugod​no. A iza njih idu le​gi​je op​si​di​ja​na​ca. Sve je to užas​no ve​li​ko, ne samo zbog mene, nego i zato što se obi​lje​ža​va po​če​tak nove ere – u ko​joj Sun​če​vim sus​ta​vom uprav​lja Mars, a ne Luna. Fit​c​h​ner nije tu. Tre​bao bi biti. Tra​žim ga na vrhu ko​lo​sal​nih bi​je​lih ste​pe​ni​ca koje vode u kom​pleks Ci​ta​de​le. On​dje sto​ji nad​gu​ver​ner s de​se​ci​ma na​ših sa​vez​ni​ka i jed​‐ nom kos​tur​skom, će​la​vom bi​je​lom koja drži moju lo​vo​ro​vu kru​nu. Os​tav​lja​ju​ći kola iza sebe, pe​njem se ste​pe​ni​ca​ma, okru​žen svo​jim do​glav​ni​ci​ma. Ti​ši​na za​po​sjed​ne trg. Lju​bi​čas​ti ogr​tač le​pr​ša iza mene, na vje​tru. Grad mi​ri​še na ruže i konj​ski gnoj. Augus​tus za​ko​ra​či na​pri​jed. “I že​ljez​nu si kišu po​zvao”, iz​ja​vi. “I na po​ziv mi se od​go​vo​ri​lo”, uz​vra​tim, a naše po​ja​ča​ne ri​je​či odjek​nu po​put gro​‐ ma iz​nad gra​da. Gla​san ur​lik uz​dig​ne se iz svih koji su pa​da​li u kiši. Bi​je​la is​tu​pi, lica oro​nu​la od mno​gih go​di​na osu​đi​va​nja zlo​či​na​ca. Briž​no trep​će mli​ječ​nim oči​ma iz​‐ gub​lje​nim u mi​nu​lim pri​ča​ma. “Sine Mar​sa”, sa​njar​ski joj us​trep​ta glas. “Da​nas no​siš lju​bi​čas​to, kao etrur​ski kra​‐ lje​vi iz dav​ni​na. Pri​dru​žu​ješ im se u po​vi​jes​ti. Pri​dru​žu​ješ se mu​škar​ci​ma koji su slo​‐ 329

www.balkandownload.org mi​li Car​stvo Iz​la​ze​ćeg Sun​ca. Že​na​ma koje su sru​ši​le Atlant​ski sa​vez u more. Ti si Osva​jač. Pri​mi ovaj lo​vor kao naše priz​na​nje tvo​je sla​ve.” Sta​vi mi ga na gla​vu. Se​vro frk​ne kraj mene. Bi​je​la nas​ta​vi ri​je​či​ma vr​lu​da​ti cvjet​nim sta​za​ma, što po​tra​je veći dio po​pod​ne​va, pa je već su​mrak kad joj se go​vor po​la​ko pri​mak​ne kra​ju. S vre​me​nom sam shva​tio čemu sav taj spek​takl. Čemu svi ti go​vo​ri i spo​me​ni​ci. Tra​di​ci​ja je ti​ra​ni​no​va kru​na. Gle​dam sve te zlat​ne s nji​ho​vim bro​še​vi​ma, sim​bo​li​ma i stje​go​vi​ma, koje nose da pri​‐ da​ju le​gi​ti​mi​tet ko​rum​pi​ra​noj vlas​ti i uda​lje na​rod. Da lju​di​ma uli​ju do​jam da gle​da​ju vr​stu koja je iz​nad nji​ho​ve spo​sob​nos​ti shva​ća​nja. Ša​kal kao da mi čita mis​li jer za​ko​‐ lu​ta oči​ma na tu far​su. Ubr​zo na​kon toga za​ču​ju se za​vr​š​ne ri​je​či. “Per as​pe​ra...” me​lo​di​oz​no uzvik​ne Bi​je​la, a ti​je​lo joj drh​ti od na​po​ra. Augus​tus po​‐ dig​ne ruku i kris​tal​ni obe​liks na​ru​čen za op​sa​du Mar​sa uz​dig​ne se sa svog mjes​ta na Po​lja​ni s po​mo​ću gra​vi​ta​cij​skih di​za​la u pod​nož​ju. Škri​pu​ta​vo se za​us​ta​vi i os​ta​ne leb​‐ dje​ti pe​de​set me​ta​ra iz​nad tla, gdje će os​ta​ti sve dok mu mjes​to ne za​uz​me neki dru​gi Tri​jumf. Tada će se pri​dru​ži​ti os​ta​li​ma na tlu. Go​le​mim nad​grob​nim plo​ča​ma za mi​li​‐ ju​ne po​gi​nu​lih. “... ad as​tra!” za​ur​la go​mi​la. Os​ta​nem na ste​pe​ni​ca​ma dok se fes​ti​val ras​pr​šu​je po Mar​so​voj po​lja​ni. Zlat​ni se raz​mi​le po kom​plek​su Ci​ta​de​le i kre​ću na našu pri​vat​nu goz​bu. Augus​tus sto​ji kraj mene i gle​da. Iza na​ših leđa, nad nje​go​vim gra​dom za​la​zi bron​ča​no sun​ce, iz​du​žu​ju​ći nam sje​ne pre​ko lju​di ni​žih boja is​pod nas. “Pro​še​ći sa mnom”, za​po​vje​di. Ho​da​mo okru​že​ni tje​les​nim ču​va​ri​ma. Obuz​me me ne​la​go​da kad ih vi​dim kako su gus​to ras​po​re​đe​ni oko nas. Raz​go​va​rao je sa svo​jom kće​ri. Zna. Na​rav​no da zna. Imam bri​tvu, ne​mam gra​vi​ta​cij​ske čiz​me. Samo ce​re​mo​ni​jal​ni ok​lop. Ko​li​ko bih op​si​‐ di​ja​na​ca mo​gao ubi​ti pri​je nego što me svla​da​ju? Ne puno. Onda shva​tim kamo me vodi i go​to​vo se na​smi​jem što sam to​li​ko ble​sav. Pri​jes​tol​‐ na dvo​ra​na plam​ti od sun​ca. Strop je po​sve stak​len, a mra​mor​ni stu​po​vi vi​so​ki su sto me​ta​ra. U tom go​le​mom pros​to​ru od​zva​nja buka. Ion​ske sje​ki​re, če​ki​ći i la​ga​no bru​ja​‐ nje se​dam ion​skih skal​pe​la na ko​ma​du onik​sa dva​put vi​šem od mene. “Van”, za​tra​ži Augus​tus. Lju​bi​čas​ti skli​zim sa svo​jih mjes​ta na onik​su i ra​zi​đu se, kao i na​ran​čas​ti gra​đe​vin​‐ ci i cr​ve​ni rad​ni​ci. Os​ta​ve nas i Augus​tu​so​vi tje​les​ni ču​va​ri. Čiz​me nam zvec​ka​ju po podu; usam​lje​ni zvu​ko​vi u to​li​koj pros​to​ri​ji. Zna​či, ipak me neće ubi​ti. “Iz​ra​đu​ju vam pri​jes​to​lje”, ka​žem, upu​tiv​ši se pre​ma onik​su da ga do​tak​nem. Iz​‐ dah​nem na​pe​tost. Lav​lja šapa uobli​ču​je se pri dnu pri​jes​to​lja. Li​je​vo od nje rep vi​ju​ga pre​ma straž​njoj stra​ni. “Pre​kr​šio si za​kon, Dar​rowe”, kaže on iza mene. “Dao si op​si​di​jan​ci​ma bri​tve. Oruž​je na​ših pre​da​ka u ru​ka​ma je​di​ne boje koja se ikad po​bu​ni​la pro​tiv nas.” 330

www.balkandownload.org “Je li to sve?” upi​tam s olak​ša​njem. “Uči​nio sam što sam mo​rao.” “Tvoj tje​les​ni ču​var ubio je jed​nog olim​pij​skog vi​te​za. To je iz​aš​lo u jav​nost.” “Da Rag​nar nije za​uzeo taj zid, mi bi​smo bili iz​gub​lje​ni, a vi, po​gla​va​ru, bili bis​te u lan​ci​ma ili po​gub​lje​ni. Zna​te to bo​lje od mene. Rag​nar je imao moj na​log.” “Otac me na​učio da je sla​bost pi​ta​ti dru​ge što mis​le o tebi”, kaže on, sklo​piv​ši ruke iza leđa. “Ali mo​ram. Mis​liš li da sam ja hlad​no ču​do​vi​šte?” Okre​nem se pro​mo​tri​ti ga. “Bez ikak​ve sum​nje.” “Is​kre​nost.” On po​gle​da u strop. “Čo​vjek bi mis​lio da će ona zvu​ča​ti dru​ga​či​je od os​ta​lih sra​nja. Ta​kav sam, Dar​rowe, iz nuž​nos​ti. Ja sam sila koja is​prav​lja one koji gri​‐ je​še. Reci mi, za​što op​si​di​jan​cu da​ješ bri​tvu? Za​što po​ti​češ niže boje na po​bu​nu? Za​‐ što do​pu​štaš jed​noj pla​voj da ti uprav​lja bro​dom kad bi tre​ba​la samo slu​ša​ti za​po​vi​je​‐ di i vo​zi​ti ga?” “Zato što oni mogu neke stva​ri koje ja ne mogu.” On kim​ne kao da sam time do​ka​‐ zao to što želi reći. “I upra​vo zato ja pos​to​jim. Znam ja da pla​vi mogu za​po​vi​je​da​ti no​ta​ma. Znam da op​si​di​jan​ci mogu ra​bi​ti teh​no​lo​gi​ju, pre​dvo​di​ti lju​de. Da naj​bis​tri​ji na​ran​čas​ti može, ako mu se pru​ži pra​va pri​li​ka, pos​ta​ti do​bar pi​lot. Cr​ve​ni bi mo​gli biti voj​ni​ci, glaz​be​‐ ni​ci ili ra​ču​no​vo​đe. Neki sre​brn i – malo njih – mo​gli bi pi​sa​ti ro​ma​ne, kla​dim se. Ali znam ko​li​ko bi nas to ko​šta​lo. Red je os​no​va na​šeg op​s​tan​ka. Čo​vje​čans​tvo je iz​aš​lo iz pak​la, Dar​rowe. Zlat​ni se nisu uz​di​gli slu​čaj​no. Uz​di​gli smo se iz nuž​nos​ti. Iz ka​osa koji je stvo​ri​la vr​sta koja je pro​ž​dr​la svoj pla​net umjes​to da ula​že u bu​duć​nost. Uži​tak iz​nad sve​ga, kvra​gu i po​s​lje​di​ce. Naj​pa​met​ni​ji umo​vi pod​jarm​lje​ni eko​no​mi​jom koja je zah​ti​je​va​la igrač​ke umjes​to is​tra​ži​va​nja sve​mi​ra i teh​no​lo​gi​ja koje bi mo​gle do​ni​je​ti re​vo​lu​ci​ju na​šoj vr​sti. Pra​vi​li su ro​bo​te, za​ti​ra​li rad​‐ nu eti​ku čo​vje​čans​tva i stvo​ri​li na​ra​šta​je pa​ra​zi​ta koji su mis​li​li da ima​ju ne​zas​lu​že​na pra​va. Dr​ža​ve su go​mi​la​le re​sur​se, ne​po​vjer​lji​ve jed​na pre​ma dru​goj. Nas​ta​lo je dva​‐ de​set raz​li​či​tih frak​ci​ja s nuk​le​ar​nim oruž​jem. Dva​de​set – a sva​kom je vla​da​la po​hle​‐ pa ili fa​na​ti​zam. Pa kad smo osvo​ji​li čo​vje​čans​tvo, ni​smo to uči​ni​li zbog po​hle​pe. Ni radi sla​ve. Nego radi toga da spa​si​mo svo​ju vr​stu. Da svla​da​mo kaos, uve​de​mo red, us​mje​ri​mo čo​vje​čans​tvo pre​ma jed​nom ci​lju – osi​gu​ra​nju bu​duć​nos​ti. Boje su kra​ljež​ni​ca tog ci​‐ lja. Ako omo​gu​ćiš toj hi​je​rar​hi​ji da se pro​mi​je​ni, red će se po​če​ti uru​ša​va​ti. Čo​vje​‐ čans​tvo ne teži ve​li​či​ni. Lju​di teže ve​li​či​ni.” “Zlat​ni teže ve​li​či​ni pa zato tje​ra​mo sve boje u rat”, ka​žem nas​lo​niv​ši se na crnu lav​lju šapu. Augus​tus se nije po​mak​nuo sa svog mjes​ta na sre​di​ni pros​to​ri​je. “Ali ipak pos​to​je lju​di kao što sam ja”, uz​vra​ti on to​li​ko is​kre​no da mu go​to​vo po​‐ vje​ru​jem. “Ja se za​pra​vo ne bo​rim zato što že​lim biti kralj, car, ili koju god ri​ječ da mi na​li​je​pe iz​nad ime​na u po​vi​jes​nim tek​s​to​vi​ma. Sve​mir nas ne pri​mje​ću​je, Dar​rowe. Ne pos​to​ji neko više biće koje čeka u na​mje​ri da okon​ča pos​to​ja​nje na​kon što po​s​ljed​‐ 331

www.balkandownload.org nji čo​vjek iz​dah​ne po​s​ljed​nji put. Lju​di​ma će doći kraj. Tu či​nje​ni​cu pri​hva​ća​mo, ali ni​kad ne raz​go​va​ra​mo njoj. A sve​mir će bez​briž​no nas​ta​vi​ti da​lje. Ja neću do​pus​ti​ti da se to do​go​di jer vje​ru​jem u lju​de. Vo​lio bih da nas bude za​uvi​‐ jek. Vo​lio bih nas iz​ves​ti iz Sun​če​vog sus​ta​va u neke ne​poz​na​te. Po​tra​ži​ti novi ži​vot. Kao vr​sta, tek smo ušli u dje​tinj​stvo. A ja bih vo​lio od lju​di na​či​ni​ti stal​ni inven​tar u sve​mi​ru, a ne samo pro​laz​nu bak​te​ri​ju koja bljes​ne i uga​si se a da je se nit​ko ne sje​ća. Zbog toga znam da pos​to​ji is​pra​van na​čin ži​vo​ta. Zbog toga sma​tram da su tvo​je mla​‐ de ide​je to​li​ko opas​ne.” Ve​lik je nje​gov um. Svje​to​vi​ma je da​le​ko od mog. I mo​žda prvi put uis​ti​nu shva​tim kako to da taj čo​vjek može či​ni​ti to što čini. U nje​mu nema mo​ra​la. Nema do​bro​te. Nije bilo zle na​mje​re kad je ubio Eo. On vje​ru​je da je iz​nad mo​ra​la. Nje​go​ve tež​nje to​‐ li​ko su ve​li​ke da je od te očaj​nič​ke že​lje da oču​va čo​vje​čans​tvo pos​tao ne​čo​vje​čan. Kako je neo​bič​no gle​da​ti tu kru​tu, hlad​nu fi​gu​ru kak​vom se on do​ima, a zna​ti za sve te lude sno​ve koji mu gore u gla​vi i srcu. “A što sa svi​me oni​me što ste rek​li? Svi​me što ste uči​ni​li?” upi​tam po​mis​liv​ši na nje​go​vu prvu ženu, ko​joj je na​tr​pao gro​žđe u usta. “Pri​ma​te sa​vje​te od spo​do​ba kao što je Pliny. Bom​bar​di​ra​te ne​vi​ne gra​đa​ne koji nisu pre​kr​ši​li ni​kak​ve za​ko​ne. Rado pri​hva​ća​te gra​đan​ski rat... a ka​že​te da po​ku​ša​va​te spa​si​ti čo​vje​čans​tvo?” “Či​nim što mo​ram da za​šti​tim više do​bro.” Da obra​ni sebe. Da iz​vu​če ko​rist. “Da za​šti​ti​te čo​vje​čans​tvo”, po​no​vim. “Da.” “U ci​je​lom ovom car​stvu diše osam​na​est mi​li​jar​da lju​di. Ko​li​ko bis​te ih vi ubi​li da za​šti​ti​te čo​vje​čans​tvo? Jed​nu mi​li​jar​du? De​set?” “Broj​ka ne mi​je​nja nuž​nost.” “Pet​na​est mi​li​jar​da?” upi​tam. Cr​ve​ni, zlat​ni, sva​ki dio mene šo​ki​ran je. “Net​ko mora do​no​si​ti tak​ve od​lu​ke”, kaže. “Os​ta​tak naše vr​ste sva​kim da​nom sve je bo​les​ni​ji. Pik​si​ji jure za užit​kom umjes​to za pos​tig​nu​ći​ma, a ne​nad​maš​ni su pos​ta​li to​li​ko glad​ni moći da je naša vr​hov​ni​ca žena koja je odru​bi​la gla​vu vlas​ti​tom ocu kako bi pre​uze​la nje​go​vo pri​jes​to​lje. Nji​ma net​ko mora vla​da​ti.” “Vi.” “Mi.” Gle​da me pos​to​ja​no i ne trep​ću​ći. “Mi”, po​no​vi. “Loše sam se op​ho​dio pre​ma tebi jer sam se bo​jao tvo​je na​glos​ti, tvo​je dr​skos​ti. Ali obe​ćao sam ti da ću se is​ku​pi​ti, pa i hoću, jer si po​ka​zao ka​pa​ci​tet za rast, za uče​nje. Pos​ta​ni moj na​s​ljed​nik. Ne moj pre​tor. Imam do​volj​no kne​zo​va rata. Tre​bam... že​lim sina.” “Ima​te sina.” “Imam pa​ra​zi​ta koji želi moju moć. To je sve. On ne zna što bi s njom. Nema plan na​kon što je do​bi​je. Samo žudi za njom jer ga je naše Druš​tvo tome na​uči​lo.” Na licu mu za​ti​tra tra​čak za​in​te​re​si​ra​nos​ti. “Ipak, za​nim​lji​vo, ovo je bila nje​go​va za​mi​sao. Imaš nje​gov bla​gos​lov.” Ne sum​njam da imam nje​gov bla​gos​lov. Poz​na​ju​ći svog sa​vez​ni​ka, pi​tam se samo 332

www.balkandownload.org ko​li​ko će me to ko​šta​ti. On je pos​lov​ni čo​vjek. Htjet će po​vrat ula​ga​nja. Oso​bi​to ovog ula​ga​nja. Tre​bao mi je pri​je reći. “A Vir​gi​nia? Nije po​treb​no da vam na​s​ljed​nik bude mu​ško.” “Ali ja že​lim da bude. I že​lim tebe za nju. Su​prug koji od​go​va​ra nje​zi​nu umu.” “Is​ko​ri​šta​va​te me”, ka​žem odjed​nom, proz​rev​ši nje​go​vu igru. “Ja bih je ve​zao uz vas. Oso​bi​to ako se vjen​ča​mo. Obo​ji​ca zna​mo da vi ne že​li​te re​for​mu.” Upra​vo u tom tre​nut​ku re​for​ma​to​ri iz ci​je​log Druš​tva hrle pre​ma Mar​su oku​pi​ti se iza čo​vje​ka koji je re​kao da će ih pus​ti​ti u Se​nat na​kon što po​ra​zi Lune i nje​zi​ne sa​‐ vez​ni​ke. “Re​for​ma​to​ri su rak”, kaže on. “Ali obe​ća​li ste im da ćete...” “Tre​bao sam im to obe​ća​ti da do​bi​jem nji​ho​vu po​dr​šku. Na​kon što po​ra​zi​mo Oc​ta​‐ vi​ju, pos​lat ću re​for​ma​to​re u za​tvor ili ću ih dati smak​nu​ti zbog iz​da​je.” “Mus​tang vam to ni​kad neće opros​ti​ti. Ona vje​ru​je da se mi​je​nja​te. O čemu god da ste raz​go​va​ra​li, što god da ste joj obe​ća​li, dali ste joj nade u sebe.” Mo​žda neće opros​ti​ti ni jed​nom od nas. “Ti ćeš joj sve objas​ni​ti kad pos​ta​neš član obi​te​lji, Dar​rowe. Pret​pos​tav​ljam da ćete do tada biti u bra​ku i da te neće os​ta​vi​ti, pa ma​kar i mr​zi​la mene. Naša obi​telj os​tat će jaka, kako i va​lja. Ali ti mo​raš uvi​jek biti moj. Slu​ša​ti mene. Ne moju dje​cu.” Za​ko​ra​či pre​ma meni. “Oc​ta​via vodi čo​vje​čans​tvo po​la​ga​nom si​laz​nom pu​ta​njom. Re​for​ma​to​ri po​put Are​so​vih si​no​va za​bi​li bi nas u tlo br​zi​nom od ti​su​ću ki​lo​me​ta​ra na se​kun​du. Mo​ra​mo za​šti​ti​ti svo​ju vr​stu. Po​mog​ni mi.” On je ple​me​nit čo​vjek koji čini ono što sma​tra naj​bo​ljim za čo​vje​čans​tvo. Neka ide kvra​gu. Mi se ni​ka​da ni​smo že​lje​li po​ko​ri​ti. Tko je on da kaže kako to što cr​ve​ni i sme​đi rin​ta​ju do smr​ti slu​ži vi​šem do​bru? Tko je on da kaže kako je to što ru​ži​čas​tu dje​cu oti​ma​ju da bi je si​lo​va​li, a op​si​di​jan​sku i sivu da bi je sla​li u bit​ke, nuž​nost? Kako može sta​ja​ti tu i go​vo​ri​ti da on je​di​ni zna što je naj​bo​lje za mene, za moju obi​telj? On nema to pra​vo. Isto kao što nije imao pra​vo doći u moj svi​jet i uze​ti Eo. A ako mis​li da mu moć daje to pra​vo, onda je moje kr​vok​le​to pra​vo da mu ovog tre​na odre​žem gla​vu. Umjes​to toga us​ta​nem i pri​je​đem uda​lje​nost iz​me​đu nas. Klek​nem, uz​mem nje​go​‐ vu ruku i po​lju​bim mu kr​vok​le​ti pr​sten. “Kako že​li​te, po​gla​va​ru.” Stro​ge usne iz​vi​ju mu se u gra​be​ž​ljiv osmi​jeh. “Zovi me oče.”

“Po​ku​šaj ne iz​gle​da​ti tako užas​no sa​mo​za​do​volj​no”, kaže mi Lorn. Sto​ji​mo usred vr​to​va s bi​je​lim pu​telj​ci​ma u Ci​ta​đe​li. Po​vje​ta​rac nji​še zvo​na koja vise sa sta​ba​la. Ure​đe​nje je jed​nos​tav​no, a ne kao onaj groz​ni spek​takl na Luni. Mali sto​lo​vi sto​je is​pod gra​na obras​lih brš​lja​nom. Ru​ži​čas​ti slu​ge čis​te ih od goz​be. Po ze​le​‐ noj tra​vi i bi​je​lim pu​telj​ci​ma sto​je ne​nad​maš​ni, drže čaše šam​panj​ca i me​đu​sob​no se 333

www.balkandownload.org im​pre​si​oni​ra​ju. Osje​ća se Ša​ka​lo​va ruka u or​ga​ni​za​ci​ji. On je skrom​no biće koje ima uku​sa. Više dos​to​jans​tve​ni​ka doš​lo je na ve​če​ru nego na ce​re​mo​ni​ju. Sto​ga smo Augus​tus i ja mno​ge mo​ra​li poz​dra​vi​ti. Do​la​zi​li su nam sto​je​ći u redu slo​že​nom na os​no​vi hi​je​‐ rar​hi​je, na​rav​no. Ubr​zo sam se umo​rio od ru​ko​va​nja i pro​na​šao Lor​na is​pod jed​nog tan​kog bi​je​log sta​bla. Ima pre​kri​že​ne ruke, oz​lo​je​đen iz​raz lica i mr​šti se šam​panj​cu koji drži u ruci. Pro​li​je ga u neki grm. “I ja mr​zim ovak​ve stva​ri”, ka​žem. “Čim do​bi​jem Ma​sku, Augus​tus želi da se malo zbli​žim s ne​kim gos​po​da​ri​ma mje​se​ca. Onda ću u kre​vet.” Bez Mus​tang, nema tu neke ra​dos​ti. “Sam, čini se. Gdje ti je cura?” Za​ški​lji na​oko​lo. “Tra​žim je po​svu​da.” “Ne znam.” Zar su svi pri​mi​je​ti​li? “Aha”, pro​gun​đa. “Po​sva​đa​li ste se? Pa, neću ti si​pa​ti sa​vje​te u uho, ali samo ću ti reći, pro​gu​taj po​nos. Ona je dra​gulj ako je us​pi​ješ za​dr​ža​ti.” Ako. “Dra​go mi je što si do​šao”, ka​žem. “Iako ti je sa​vjet sra​nje.” On se čan​gri​za​vo na​smi​je i kim​ne pre​ma Ša​ka​lu koji raz​go​va​ra s Roqu​eom i ne​ko​‐ li​ko po​li​ti​ča​ra s Ga​ni​me​da. “Tvoj pri​ja​telj je zas​lu​žan za to. Augus​tu​su je ne​ka​ko pro​‐ mak​lo po​zva​ti me, iako su mu moji lju​di osvo​ji​li pla​net. Ma​ni​re su tako uvjet​ne u zad​‐ nje vri​je​me. Kad sam već kod toga, što mis​liš, ko​li​ko dugo mo​ram os​ta​ti da ne bih bio ne​pris​to​jan kad odem?” “Nije još ni de​vet. Zar mi ti ne uru​ču​ješ Ma​sku za ne​ko​li​ko mi​nu​ta?” “Tre​bao sam, ali to je do​sad​no dr​žav​nič​ko pre​ne​ma​ga​nje. Za​mo​lio sam tvog pri​ja​‐ te​lja Roqu​ea da to oba​vi, ako ti ne sme​ta. Za​pra​vo, on je za​mo​lio mene. Kako god.” “Ne. Ne, za​pra​vo je i bo​lje tako.” Roqu​eu će do​bro či​ni​ti da bude što je mo​gu​će više uklju​čen. Još toga va​lja iz​gla​di​ti. Jav​no po​ka​zi​va​nje pri​ja​telj​stva do​bar je po​če​tak. Lorn se le​đi​ma nas​lo​ni na sta​blo. “Moje sta​re kos​ti škri​pe noću. Idem pro​vje​ri​ti osi​‐ gu​ra​nje da ne bih mo​rao raz​go​va​ra​ti ni s kime od ovih pre​pre​de​nih lju​di.” Po​gle​da br​‐ zo​Kril​ca koji pro​la​zi vi​so​ko iz​nad nas. “Neka to odra​di net​ko dru​gi.” Jed​na ru​ži​čas​ta pru​ži Lor​nu čašu vi​ski​ja koji sam mu na​ru​čio. Nje​go​va omi​lje​na vr​sta. On ga po​nju​ši, ukro​ćen. “Uvi​jek te vi​đam samo u ok​lo​pu. Po​na​šaj se kao pris​to​jan men​to​ri budi još malo tu. Ima​mo dvi​je boce La​ga​vu​‐ li​na za tebe.” “Opet tvo​ji sta​ri tri​ko​vi. Dvi​je boce za do​dat​na dva sata tre​nin​ga, je li tako išlo? Tre​bao sam na​pla​ći​va​ti skup​lje. Ha!” Od​še​pa s vi​ski​jem po​igra​ti se lo​vi​ce u šu​mar​ku sa svo​jim unu​ci​ma. Gle​dam ru​ži​‐ čas​tu koja mu je do​ni​je​la piće kako opet nes​ta​je u gu​žvi i nje​zi​ne kret​nje ne​ka​ko su mi poz​na​te. Neka žena pro​vu​če ruku is​pod moje. Uz​bu​đe​no se okre​nem, ali ugle​dam samo Vic​‐ 334

www.balkandownload.org tru. Ona ne pri​mi​je​ti moje ra​zo​ča​ra​nje. “Samo se na​dam da su ti lju​bi​čas​ti sta​vi​li la​vo​ve na Ma​sku, a ne pe​ga​za.” Na​smi​je se mom iz​ra​zu lica. “Da, gla​si​ne se već šire. Dar​row au Augus​tus.” Na​mjer​no za​drh​ti. “Žene će se sja​ti​ti u trku.” Za​ko​lu​tam oči​ma. “O, za​če​pi.” “Na​tje​raj me.” Kliz​ne mi dla​nom po kri​ži​ma. “Šte​ta što si se već sku​ćio.” Kim​nuv​ši gru​pi mla​dih ne​nad​maš​nih s pli​no​vi​tih di​vo​va, pri​mak​ne mi se bli​že. “Ali zna​či li to da se ne smi​ješ igra​ti?” “Ti baš vo​liš po​ku​ša​va​ti me na​tje​ra​ti da po​cr​ve​nim?” Ona mi ski​ne lo​vo​rov vi​je​nac s gla​ve, sta​vi ga na svo​ju i na​pra​vi ša​ša​vi kniks. “Proz​reo si me. Gdje ti je uop​će tvo​ja mala Mus​tang?” “Za​što vas to sve tako užas​no za​ni​ma?” “Dar​rowe.” Roque nam se pri​dru​ži no​se​ći ku​ti​ju od slo​no​va​če do​volj​no ve​li​ku za Tri​jum​fal​nu ma​sku. Ele​gan​tan je u svo​joj cr​noj pre​tor​skoj odo​ri, za​li​za​ne kose. “Mis​‐ lim da bi​smo se tre​ba​li oku​pi​ti radi uru​či​va​nja Ma​ske. Znaš li gdje? Malo me zbu​nju​je sve ovo.” Vic​tra se na​mr​šti. “Osob​lje Ci​ta​de​le još se nije sa​bra​lo. Bel​lo​ne su dr​ža​li ovo mjes​‐ to mje​sec dana. Adri​us je mo​rao pro​češ​lja​ti ru​ži​čas​te zbog špi​ju​na. Po​go​to​vo na​kon ono​ga u Ati​ci. Ve​če​ras ima svo​je lju​de po​svu​da. O, kvra​gu. Po​či​nje.” Vra​ti mi lo​vo​rov vi​je​nac na gla​vu i odvu​če me pre​ma čis​ti​ni na ko​joj se okup​lja​ju zlat​ni. Se​vro mi pre​‐ si​je​če put i za​us​ta​vi nas. “Dar​rowe”, brzo iz​go​vo​ri, a onda po​gle​da Vic​tru. “Od​la​zi.” “Ona ti se svi​đa”, za​fr​ka​vam ga. “Jas​no mi je.” Ig​no​ri​ra me. “Još ga nema.” “Fit​c​h​ne​ra? Zvao si ga na da​ta​pad?” “Ne pro​la​zi. Gad je re​kao da će doći. Ako nije tu, zna​či da se si​gur​no do​ga​đa ne​što važ​no. Tre​bao bih pro​vje​ri​ti.” “Pro​vje​ri.” Uhva​tim ga za ruku. “Ali po​zo​vi Rag​na​ra. I budi opre​zan.” “Uvi​jek sam opre​zan.” Čud​no mi je gle​da​ti ga kako od​la​zi. Kao da gle​dam svo​ju sje​nu kako me na​pu​šta i shva​ćam da je nje​go​va sud​bi​na mo​žda odvo​je​na od moje. Mo​žda je, na kra​ju kra​je​va, on važ​ni​ji od mene. Pra​vo di​je​te dva​ju svje​to​va. Po​đem za go​mi​lom kroz šu​mi​cu. Mali lam​pi​oni gni​jez​de se po gra​na​ma ku​pa​ju​ći čis​ti​nu to​plim bi​je​lim svje​tlom. Ni je​dan bi​je​li nije pri​su​tan. Ov​dje nema for​mal​nos​ti. Suz​dr​ža​no je ono​li​ko ko​li​ko je Tri​jumf bio gran​di​ozan. Go​mi​la se raz​dvo​ji da pro​đem. Do​še​ćem na bi​je​le plo​če, gdje Lorn i nje​go​vi unu​ci sje​de na rubu vo​do​sko​ka s du​pi​‐ nom. Augus​tus mi mah​ne da sta​nem do nje​ga, kraj kipa sli​je​pe dje​ve koja drži vagu i mač. Uta​pa se u brš​lja​nu. Ša​kal nam se pri​dru​ži. “Ču​jem da ćemo biti bra​ća”, ka​žem mu. “Eto, i tko kaže da čo​vjek ne može iz​a​bra​ti svo​ju obi​telj?” Ras​tre​se​no po​gle​da svoj da​ta​pad. “Bo​lje ti nego onaj gad od Ca​ssi​usa. Dra​go mi je što se Oc​ta​vi​ji ta splet​ki​ca 335

www.balkandownload.org iz​ja​lo​vi​la.” “Ne​što nije u redu?” upi​tam. “Opet mr​k​le zah​tjev​ni​ce za na​ba​vu.” Po​dig​ne po​gled s da​ta​pa​da. “Opros​ti. Sve je pri​ma na Mar​su, kume. Samo bih vo​lio da mi je ses​tra tu. Ti i da​lje ne bi znao gdje je, zar ne?” Od​mah​nem gla​vom. Sva​ki put kad je net​ko spo​me​ne, Mus​tang mi pos​ta​ne još malo da​lja. Na​dao sam se da će se po​ja​vi​ti. Da će gran​di​oz​no ući i da ću ja onda zna​ti da je sve u redu. Ali neke se ma​šta​ri​je ne is​pu​ne. “Mo​lim vas! Ku​mo​vi!” naj​a​vi Augus​tus, pre​sje​kav​ši ža​mor raz​go​vo​ra. “Hva​la.” Pro​‐ čis​ti grlo i za​že​li do​bro​doš​li​cu mno​gim gos​ti​ma na Mar​su, na​kre​nuv​ši gla​vu pre​ma nad​gu​ver​ner​ki Tri​to​na. “Čaše nam svje​tlu​ca​ju i že​lu​ci su nam puni, ali ova noć neće dugo tra​ja​ti.” Za​gle​da se kroz gos​te, a glas mu je čvrst i suh u vlaž​nom zra​ku. Kri​jes​‐ ni​ce svi​je​tle u šu​mar​ku. “Zna​mo da je ovo tek po​če​tak. Rat će puno zah​ti​je​va​ti od nas. No ne​moj​mo žu​ri​ti to​li​ko da za​ne​ma​ri​mo po​bje​du po​put one ko​joj smo svje​do​či​li pri​je samo ne​ko​li​ko tje​‐ da​na. Tri​jumf vo​lje, oda​nos​ti, sna​ge. Ci​je​la ona gran​di​oz​na pa​ra​da bila je za njih. Za nas su mir​ni tre​nu​ci po​put ovog.” Jed​nom se kvrc​ne po ožilj​ku na licu. “Kad si una​toč na​šim raz​li​ka​ma mo​že​mo kim​nu​ti i naz​dra​vi​ti je​dins​tve​nom us​pje​hu vo​lje. On to nije uči​nio sam. Ali kišu je po​zvao je​‐ dan čo​vjek. I zato te, Dar​rowe au An​dro​me​du​se, poz​drav​lja​mo.” “Ave Koš​če!” do​ba​ci Lorn, samo me mal​či​ce za​fr​ka​va​ju​ći. Čaše se po​dig​nu po ci​je​loj čis​ti​ni i pro​ši​ri se ža​mor odo​bra​va​nja. I lju​di piju. Osje​‐ ćam se šup​lje kad po​gle​dam na​li​je​vo i tamo vi​dim Ša​ka​la, a ne Mus​tang. Vlas​ti​ti osmi​jeh čini mi se pot​pu​no la​žan jer znam da će se sve ovo usko​ro ras​pas​ti. Vic​tra kao da osje​ća moje ras​po​lo​že​nje pa mi na​mig​ne i na​kre​ne čašu pre​ma meni. Augus​tus mah​ne Roqu​eu koji is​tu​pi s ve​li​kom ku​ti​jom od slo​no​va​če u na​ru​čju. Sta​vi mi ku​ti​ju u ruke i po​lo​ži svo​ju ruku na vrh da je još ne bih otvo​rio. “Ti i ja puno smo toga vi​dje​li za​jed​no.” Glas mu je mi​ran i jed​no​li​čan. “One noći kad sam te upoz​nao, bio si na podu Mar​so​va dvor​ca i gle​dao krv na svo​jim ru​ka​ma. Sje​ćaš li se što sam re​kao?” Dru​gom ru​kom do​di​ru​je mi des​ni ruč​ni zglob, njež​no kao ne​što iz proš​los​ti, kad smo na ru​ka​ma ima​li ma​nje žu​lje​va, ma​nje oži​lja​ka. “Na​rav​no. Ako te bace u du​bo​ku vodu, a ti ne pli​vaš, uto​pit ćeš se. Zato pli​vaj da​‐ lje’“, iz​re​ci​ti​ram. “Ni​kad to ne bih za​bo​ra​vio.” “Kako smo da​le​ko doš​li.” Po​gle​dom mi pre​tra​žu​je lice, za​pa​ža bore, ne​sa​vr​še​nos​ti. Na​kre​nem gla​vu pi​ta​ju​ći se što tra​ži. “Bio bih pla​tio i sto puta više nego što ti je ugo​‐ vor vri​je​dio da te za​šti​tim.” “Znam, Roque.” “Bio bih umro za tebe još ti​su​ću puta više jer si mi bio pri​ja​telj.” Bio. Ne​što u nje​‐ go​vu gla​su nag​na me da po​gle​dam na​oko​lo. Pre​ko nje​go​va ra​me​na vi​dim kako Vic​tra 336

www.balkandownload.org ša​pu​će ne​što du​ho​vi​to An​to​ni​ji i nji​ho​voj pre​mr​ša​voj maj​ci. Lorn do​da​je unu​ci​ma ta​‐ nju​ri​će s ko​la​či​ma koje mu je do​nio neki ni​ski ru​ži​čas​ti. No kad se taj pos​lu​ži​telj okre​‐ ne, ja se sle​dim iz​nu​tra. Okre​ne se aro​gant​no. Okrut​no. Dru​ga​či​je od sva​kog ru​ži​čas​‐ tog koji se ika​da ro​dio. Is​pao je iz ulo​ge samo na dje​lić se​kun​de. Znam taj okret. Znam tog čo​vje​ka. To je Vixus. Po​gled mi po​ju​ri na ru​ži​čas​tu koja mi je do​ni​je​la Lor​‐ nov vi​ski. Li​lath. Ša​ka​lo​va dje​voj​ka koja je no​si​la kos​ti u kosi. Koja je bila sa​vez​ni​ca Bel​lo​na. Odje​ve​ni su kao ru​ži​čas​ti. Zlat​ni s ko​žo​Ma​ska​ma. Kon​tak​t​ne leće. Vu​ko​vi glu​me ja​njad. Od​mak​nem se una​trag od Roqu​ea u na​mje​ri da vik​nem, ali on me stis​ne jače i ja shva​tim da se opra​štao. Igla iz nje​go​va pr​ste​na ubo​de me u ruč​ni zglob. Njež​no, kao i po​lju​bac koji mi on spus​ti na obraz. “Ova​ko od​la​ze laš​ci, s kr​vok​le​tim po​ljup​cem.” Jed​na ri​ječ skr​ši ti​su​ću laži. Lica hlad​ni​jeg od mra​mor​nog kipa iza nas, Roque se od​mak​ne i otvo​ri pok​lo​pac ku​ti​je od slo​no​va​če. Uz tihu škri​pu sre​br​nih šar​ki moj se svi​jet sru​ši. Augus​tus užas​‐ nu​to uz​dah​ne kad ugle​da što je u ku​ti​ji. A Ša​kal, na ma​nje od pola me​tra od mene, oči​ju pu​nih dugo skri​va​ne mrž​nje, na​smi​je​ši mi se, nag​ne gla​vu una​trag kao ži​vo​ti​nja i sta​ne ma​ni​ja​kal​no, po​drug​lji​vo za​vi​ja​ti. Sig​nal za kraj. Vic​tra po​seg​ne za bri​tvom. An​to​nia us​tuk​ne. Do​hva​ti pr​ži​li​cu s pos​lu​žav​ni​ka ne​‐ kog ko​no​ba​ra i opa​li dva hica Vic​tri u kra​ljež​ni​cu. Još dva maj​ci u vrat, pri​je nego što se itko dos​pi​je po​mak​nu​ti. “AR​CO​SE!” vris​ne Augus​tus, tsu​kav​ši bri​tvu. “K ORUŽ​JU!” “HUJE OVA​MO!” za​ur​la Lorn, od​gu​ru​ju​ći unu​ke. “Za​šti​ti​te Kos​ca!” Pre​kas​no. Dok Lorn još us​ta​je, Li​lath iz​vu​če pul​s​ni bo​dež is​pod svog plad​nja i pre​‐ vu​če mu ga pre​ko grla, sto​je​ći iza nje​ga. Lorn gur​ne ruku iz​me​đu grla i oš​tri​ce. Če​ti​ri pr​sta pad​nu na tlo. On se nag​ne ci​je​lim ti​je​lom, upi​re u nju, stiš​će joj ruč​ni zglob kr​‐ va​vom ru​kom. Bru​ja​nje oš​tri​ce. Ste​nja​nje. In​tim​ni užas dok kaos za​po​sje​da čis​ti​nu. Otrov se širi u meni. Klo​nem na tlo s ku​ti​jom u kri​lu. Le​đi​ma os​lo​njen na sli​je​pi kip. Pa​ra​li​zi​ran. Ša​kal kli​zi po​sred kre​še​va kao gmaz na ledu. Pro​ma​tra re​za​nje i kla​nje i dođe do Lor​na, koji se i da​lje hrva s Li​lath dok mu ona po​ku​ša​va pre​re​za​ti gr​kljan. Lorn se do​‐ mo​gao neke stak​le​ne kr​ho​ti​ne s poda i pru​ža ruku da ubo​de Li​lath u nogu, a Ša​kal se sag​ne, na​čas pro​uči Lor​na i po​la​ko mu za​ri​je oš​tri​cu u tr​buh. “Bili su u kri​vu. Nisi od ka​me​na.” Lor​no​vo lice is​kri​vi se od stra​ha kad Ša​kal po​teg​ne oš​tri​com uvis. Po​gled mog uči​‐ te​lja ma​če​va​nja sko​či na mene, pa na nje​go​ve unu​ke. Po​ku​ša us​ta​ti, po​ku​ša is​ko​ris​ti​ti još i zad​nji gram bi​je​sa. Po​ku​ša ne​što reći. Ali ti​je​lo ga je os​ta​vi​lo. Više ni​kad neće vi​‐ 337

www.balkandownload.org dje​ti svoj otok. Više ni​kad neće po​gla​di​ti svo​ga gri​fo​na. Više ni​kad neće čuti smi​jeh svo​jih unu​ka ni vi​dje​ti Lysan​de​ra, unu​ka ko​jeg sam mu obe​ćao. Ja sam mu to uči​nio. Ja sam ga vra​tio iz onog iz​dvo​je​nog mira koji je to​li​ko že​lio, prem​da je znao da ga ni​‐ či​me nije zas​lu​žio. I ubr​zo mu oči gle​da​ju u praz​no, Ša​kal iz​vu​če oš​tri​cu, a Li​lath do​‐ vr​ši po​sao po​la​ga​nim kret​nja​ma pi​lje​nja. Otme mi se du​ga​čak je​caj. To je sve što mogu. Sli​na mi curi niz grlo. Vic​tra puzi pre​ma meni, a krv lip​ti iz nje. Usred sve​ga toga Roque sto​ji kao kip, po stra​ni. Pul​s​no oruž​je pi​šti u da​lji​ni. Grom ras​pa​ra nebo i spu​šta​ju se neki tam​ni obli​ci, pro​biv​ši zvuč​ni zid. Sti​žu iz ne​vid​lji​va bro​da. Ne​što se po​taj​no uvuk​lo ova​mo. Gdje su op​hod​nje? Op​si​di​jan​ci i pre​to​ri​jan​ci sli​je​ću na​sred čis​ti​ne, uda​ra​ju​ći u ka​me​ni pod. Kre​ću za oni​ma koji bje​že od ubi​ja​nja u vr​to​ve, love ih mir​no i dje​lo​tvor​no. An​to​nia di​ri​gi​ra po​ko​ljem, ta​ma​ni na​s​ljed​ni​ke, reže krv​ne loze sta​re pola ti​suć​lje​ća. Uzi​ma ta​oce. Li​‐ lath se smi​je s Vixu​som. Ogu​le svo​je elek​tro​nič​ke ko​žo​Ma​ske i ras​tre​su zlat​ne kose. Iza njih ve​li​čans​tve​no sle​ti Aja, u ok​lo​pu što bli​je​šti pod svje​tloš​ću lam​pi​ona. Gle​da kr​vo​pro​li​će s mrač​nim i za​do​volj​nim iz​ra​zom lica. Je​dva je i pri​mi​je​tim jer do nje sle​ti je​dan sta​ri pri​ja​telj. Ca​ssi​us. “Vir​gi​nia?” upi​ta. “Iz​os​ta​la, bo​jim se”, kaže Ša​kal. “Upo​zo​re​na?” “Lju​ta.” Vic​tra mi us​pi​je do​pu​za​ti do glež​nja. Kr​va​vi trag pre​kri​va put od mjes​ta na ko​jem je ra​nje​na do ovog na ko​jem se sad sk​vr​či​la. Usne joj se cr​ve​ne. Ne osje​ćam nje​zin do​‐ dir. “Ni​sam zna​la”, šap​ne. “Ni​sam zna​la.” Aja se sag​ne nad Lor​no​vo ti​je​lo i uzme mu bri​tvu sa stru​ka. Nije ju ni is​u​kao. Ca​‐ ssi​us mi pri​đe, sta​ne do mo​jih sto​pa​la, spus​ti se na jed​no ko​lje​no i gle​da me. “Može li se kre​ta​ti, pjes​ni​če?” upi​ta Roqu​ea. “Ne. Ali čuje.” “Ubio si mi obi​telj, Dar​rowe. Ci​je​lu. Ja, Ju​li​an, to je jed​no. Ali dje​cu? Kako si mo​‐ gao?” Ne znam o čemu go​vo​ri. “Pro​na​ći ću Se​vra. Pro​na​ći ću Mus​tang. Neću ima​ti mi​los​ti.” No​vom ru​kom do​tak​ne emaj​li​ra​ni dr​žak svo​je bri​tve. “Ne smi​ješ ga ubi​ti”, kaže Roque iza nje​go​vih leđa. “Znaš što je on.” Roque po​lo​ži dlan Ca​ssi​usu na rame. “Ca​ssi​use, vr​hov​ni​či​ne za​po​vi​je​di bile su jas​ne.” “Se​ci​ra​nje”, pro​mrm​lja Ca​ssi​us. Gle​da me i meni se uči​ni da se ni​kad nije do​go​dio tre​nu​tak u ko​jem me taj čo​vjek na​zvao bra​tom. Ni​kad nije bilo nade da bi​smo ika​da mo​gli biti ne​što dru​ga​či​je od ovo​ga što smo sada. Gru​bo uhva​ti moju ruku. Na​čas po​‐ mis​lim da se želi ru​ko​va​ti sa mnom. No umjes​to toga on mi ukra​de pr​sten koji sam zas​lu​žio. Že​ljez​nog vuka radi ko​jeg sam mu ubio bra​ta. Prst mi je gol bez nje​ga. On us​ta​ne s ko​lje​na i na​dvi​je se nad mene, više na​lik na li​je​pa le​ši​na​ra nego na orla. “Ju​li​an. Lea. Pax. Qu​inn. Tra​va. Har​pi​ja. Tru​li. Tac​tus. Lorn. Vic​tra. Zas​lu​ži​li su 338

www.balkandownload.org bo​lje nego da po​gi​nu za jed​nog roba.” Na to me os​ta​vi s Roqu​eom. Svi​jet je tih iz​u​zev je​ca​nja i tu​lje​nja si​re​na. Kraj mene Vic​tra gle​da Ca​ssi​usa kako od​la​zi dok ži​vot is​tje​če iz nje. Po​dig​ne one svo​je pa​met​ne oči pre​ma meni, iz​gub​lje​no. “Mo​ra​mo po​žu​ri​ti”, ra​zvu​če Aja usred ma​sa​kra. “Zna​ju da smo tu. Do​ve​di oca i ide​mo.” Ša​kal kim​ne. “Tre​nu​tak, mo​lim.” Augus​tus leži ne​ko​li​ko me​ta​ra da​lje; tro​je ko​no​ba​ra pri​če​pi​lo ga je za tlo. Po​dig​nu ga kad Ša​kal kre​ne pre​ma nji​ma, pre​ko​ra​čiv​ši Lor​no​vo osk​vr​nu​to ti​je​lo. “Ma​ska ti nije baš po vo​lji, Dar​rowe?” do​ba​ci mi. “Dao sam je na​pra​vi​ti po​seb​no za tebe na​kon što si se ona​ko do​bro iz​jas​nio u Ati​ci.” Ša​kal se obra​ti ocu. “Kako ti se čini, oče? Je li ova var​ka bila dos​toj​na tvog pre​zi​‐ me​na?” “Ču​do​vi​šte jed​no”, plju​ne mu Augus​tus u lice. “Što si uči​nio?” “Zna​či, nisi po​no​san?” Ša​kal si obri​še plju​vač​ku i po​gle​da je. “Kvra​gu.” “Za​us​ta​vi ovo. Sine, uni​štio si nas.” “Adri​use...” nes​trp​lji​vo će Aja. “Mo​ra​mo ići.” Ša​kal za​ko​ra​či na​pri​jed. “Sad me na​zi​‐ vaš si​nom?” Pri​je​kor​no cok​ne je​zi​kom i ocu po​rav​na jak​nu. “Je​sam li ti bio sin kad si me os​ta​vio na sti​je​ni da me do​kraj​če ele​men​ti? Tri dana. Bio sam beba. Čak ni Od​bor nije zah​ti​je​vao Pre​pu​šta​nje. Ali ti si sma​trao da sam ja tako slab, a Cla​udi​us tako jak. Je li bio jak kad sam ga spre​mio pod zem​lju pre​ko Kar​nu​sa?” Nje​go​vu ocu za​drh​te us​ni​ce. “Što?” “Pla​tio sam Kar​nu​su au Bel​lo​ni se​dam mi​li​ju​na kre​di​ta i šest ru​ži​čas​tih da oka​lja Cla​udi​uso​vu dje​voj​ku. Znao sam da će Cla​udi​usa nje​go​va čast odves​ti u ring. Za​nim​‐ lji​vo je... što je to bio tvoj no​vac. Za​tra​žio sam ga od tebe kako bih ulo​žio u svo​ju bu​‐ duć​nost. I je​sam.” Na​mr​šti se. “Oče, jesi li stvar​no mis​lio da je​dan de​se​to​go​diš​njak mari za sre​br​no tr​ži​šte? Tre​bao si više pa​zi​ti.” “Ti si ubio Cla​udi​usa.” Augus​tu​su puk​ne glas od pri​ti​ska i on klo​ne na ruke lju​di koji ga drže, tre​su​ći se od tuge. “Ti si ubio mog dje​ča​ka.” Ovo bi slo​mi​lo Mus​tan​gi​no srce. “Ja sam tvoj dje​čak”, pod​smjeh​ne se Ša​kal. “Bio sam do​bar sin. Obo​ža​vao sam te. Bo​jao sam te se. Slu​šao sam te. Na​učio bih što god si htio da na​učim. Išao sam kamo god si htio da idem. Či​nio sam samo ono što je tvo​ja vo​lja na​la​ga​la. Ali ni​sam bio do​‐ vo​ljan.” Augus​tus od​mah​ne gla​vom po​nov​no skup​lja​ju​ći svoj bi​jes dok mu pre​to​ri​jan​ci stav​lja​ju mag​net​ske li​si​či​ne na ruke. Po​dig​ne po​gled u ču​do​vi​šte koje je stvo​rio. “Tre​‐ bao sam te za​da​vi​ti u ko​li​jev​ci.” “Ma daj, oče...” “Ti nisi moj sin.” Adri​us se lec​ne. U tih ne​ko​li​ko ri​je​či Augus​tus je ne​što ot​pus​tio. A onaj mali dio 339

www.balkandownload.org Adri​usa koji se us​traj​no na​dao da će biti vo​ljen, nes​tao je. On se otre​sao vlas​ti​te čo​‐ vječ​nos​ti i os​tao je samo Ša​kal. “Pa zbo​gom nađi, is na​dom, zbo​gom stra​hu, zbo​gom gri​zo​du​šju! Sve mi je do​bro pro​pa​lo.” Ša​pu​će ne​kom da​le​kom, sve blje​đem di​je​lu sebe dok li​je​no po​di​že pr​ži​li​cu na oče​vo čelo. “Zlo, ti mi budi do​bro.” 2 “Sta​ni!” Aja kre​ne na​pri​jed. “Adri​use! U ime vr​hov​ni​ce...” Ša​kal us​tri​je​li oca u gla​‐ vu. Eoin ubo​ji​ca sru​ši se na tlo, a mo​jim sr​cem ra​ši​ri se praz​ni​na. Smrt stva​ra smrt stva​ra smrt. Na to me Ple​sač upo​zo​rio. Zbog toga mi je Mus​tang rek​la da ne vje​ru​jem nje​zi​nu bra​tu. Zbog toga će svi moji pri​ja​te​lji po​gi​nu​ti. Zbog toga ću ja po​gi​nu​ti. Jer se ne mogu no​si​ti s to​li​kim zlom. Tko može? “Ti glu​pa mala zmi​jo!” viče Aja. “Vr​hov​ni​ca ga je tre​ba​la da na​go​vo​ri Vanj​ski rub na mir! Mr​k​lo sra​nje.” Po​gle​da u nebo gdje va​tre​ni tra​go​vi buk​te u mra​ku. Net​ko brzo pris​ti​že iz gor​njih slo​je​va at​mo​sfe​re. Palj​ba iz pul​s​nog oruž​ja bli​je​šti po ci​je​lom kom​‐ plek​su Ci​ta​de​le kako pre​to​ri​jan​ci na​li​je​ću na Augus​tu​so​ve i Lo​mo​ve pru​ža​te​lje prve po​mo​ći. “Dao sam ti ovaj pli​jen”, kaže Ša​kal, kim​nuv​ši pre​ma meni. “Ne​moj sad cvi​li​ti.” Po​‐ gle​da na da​ta​pad i upe​ri pr​stom u va​tre​ne tra​go​ve. “Sti​žu Te​le​ma​nu​so​vi. Ako se ne že​‐ liš igra​ti s nji​ma, pred​la​žem da kre​ne​mo.” Ca​ssi​us se slo​ži. “Lorn i Augus​tus su mr​tvi. Ova će se voj​ska ra​su​ti.” Aja na​re​di pre​to​ri​jan​ci​ma da udu u le​tje​li​cu. Dođu me po​ku​pi​ti s tla. Vic​tri​na ruka na mo​joj nozi omlo​ha​vi. Oči su joj za​tvo​re​ne. “Roque”, pro​mrm​ljam kroz gus​tiš otro​va. “Bra​te...” “Ne. Ne”, od​go​vo​ri on, ne kao ču​do​vi​šte, već i da​lje kao on, i da​lje tih i mi​ran, prem​da je​zi​vo tu​ro​ban. “Ti si sin cr​ve​nih. Ja sam sin zlat​nih. Onaj svi​jet u ko​jem smo mi bra​ća iz​gub​ljen je.” No pri​đe mi bli​že, sag​ne se i is​pru​ži njež​ne ruke da na​kre​ne ku​‐ ti​ju od slo​no​va​če u mom kri​lu pre​ma mom licu. “A u ovom svi​je​tu moć zlat​nih ni​ka​da neće os​la​bje​ti.” Po​gle​dam u ku​ti​ju i srce mi pre​puk​ne. Sve što je bilo, sve što je tre​ba​lo biti, skr​ši se. Eoin san po​to​ne u mrak. Gdje god da jes​te, Se​vro, Mus​tang, Rag​na​re, ne​moj​te se vra​ća​ti u ovaj svi​jet. Pre​vi​še je tu boli. Pre​‐ vi​še tuge da bi se ika​da po​pra​vio. Gle​dam u ku​ti​ju i vi​dim Fit​c​h​ne​ro​vu gla​vu koja mi uz​vra​ća po​gled, bez oči​ju, usta pu​ni​li gro​žđa. Ares, je​di​na nada koju smo ima​li, čo​vjek koji me po​di​gao kad sam bio slom​ljen i pru​žio mi pri​li​ku za ne​što bo​lje od osve​te, zak​lan je. I shva​tim da je to sada to.

340

www.balkandownload.org

ZA​HVA​LE Moja omi​lje​na re​če​ni​ca u Gos​po​da​ru pr​ste​no​va jest kad Fro​do samo što nije odus​tao od svo​je mi​si​je, a Samwi​se mu kaže: “Haj​de, gos​po​di​ne Fro​do... Ne mogu ga no​si​ti umjes​to vas, ali mogu no​si​ti vas.” Pi​sa​nje je kat​ka​da sa​mot​na mi​si​ja. Iz​gu​biš put. Kre​neš pla​nin​skim pro​la​zom pa shva​tiš da si po​gri​je​šio i mo​raš se vra​ti​ti opas​ni​jom sta​zom. Čes​to nema ni​kak​vog ča​‐ rob​nja​ka koji bi te vo​dio. Nema pu​to​ka​za, osim onih koje si uča​raš. Sve ovi​si o tebi i to zna biti zas​tra​šu​ju​će, ba​rem meni. No iako moji pri​ja​te​lji i obi​telj nisu ka​dri vo​di​ti pri​ču, svo​jom lju​bav​lju i pri​ja​telj​stvom mogu no​si​ti mene, pa imam sre​će. Imam sre​će i jer sam pro​na​šao tako do​bru iz​da​vač​ku kuću kao što je Del Rey. Ni jed​nom se ni​sam osje​tio kre​ativ​no spu​ta​nim. Ni jed​nom ni​sam nas​lu​tio da žele bilo što dru​go osim naj​bo​lje i naj​lu​đe pri​če koju mo​že​mo sta​vi​ti na pa​pir. Da​vi​de Mo​en​c​‐ he, Joe Sca​lo​ra, Ke​it​he Clayto​ne, Tri​cia Narwa​ni, Scot​te Shan​no​ne, Dave Ste​ven​so​ne, što se mene tiče, svi ste vi kr​vok​le​ti sve​ci. A tek moj ured​nik, Mike Braff. Ni​kad ni na ko​jem svi​je​tu nije bilo bo​ljeg de​tek​to​ra sra​nja / op​si​di​jan​skog fa​na​ti​ka. Nje​mu mo​že​te za​hva​li​ti na ubo​ji​tom tem​pu pri​če, bes​‐ tid​nom bro​ju mr​tvih i Ka​vaxo​vu lis​cu So​fok​lu. Hva​la i Han​ni Bowman, koja je – uz Lizu Dawson i Ha​vi​sa Dawso​na – pre​uze​la ri​zik da me pred​stav​lja, te Jonu Ca​ssi​ru na nje​go​voj strp​lji​vos​ti i bri​ljant​nom uprav​lja​nju pra​vi​ma na film. Ta​ko​đer za​hva​lju​jem Jo​elu Phil​lip​su na li​je​pim zem​ljo​vi​di​ma i no​ći​ma vi​ski​ja, Nat​‐ ha​nu Phil​lip​su na tomu što mi je bio mla​di brat ko​jeg ni​kad ni​sam imao, Ta​mi​ri Fer​‐ nan​dez na mu​dros​ti da​le​ko iz​nad nje​zi​ne dobi, Jar​ret​tu Pri​ceu na tomu što mi je po​‐ mo​gao da se u Los An​ge​le​su osje​ćam kao kod kuće, Ter​ryju Bro​ok​su jer si je uzeo vre​‐ me​na pro​či​ta​ti prvu knji​gu mla​dog auto​ra, Scot​tu Si​gle​ru na ve​li​ko​duš​nim po​hva​la​ma i Jo​shu Cro​oku na svim pla​no​vi​ma za spač​ke iz​nad do​ruč​ka. Ro​di​te​lji moji, vama du​gu​jem sve. Vi ste mi u ruke dali lo​pa​tu umjes​to kon​zo​le za 341

www.balkandownload.org vi​de​oigre. Ko​pa​nje u šu​ma​ma naj​bo​lje je obra​zo​va​nje koje sam ikad ste​kao. Ni​kad ni​‐ sam upoz​nao is​kre​ni​je, dra​že duše. Vi ste upra​vo onak​vi ka​kav ja že​lim biti. A ses​tro Bla​ir, tebi za​hva​lju​jem što si me uči​ni​la mu​dri​jim na​učiv​ši me koje su je​dins​tve​ne opas​nos​ti ule​ta​va​nja lu​doj ženi s po​greš​ne stra​ne, e, a i na tomu što si bila moj nin​‐ dža-ubo​ji​ca. Na kon​cu uvi​jek mo​ram oda​ti priz​na​nje Aaro​nu Phil​lip​su. Bez nje​ga ne bi bilo ni Cr​ve​nog us​tan​ka ni Zlat​nog sina. Kao pra​vi pri​ja​telj ot​ka​ko smo se upoz​na​li na stu​di​‐ ju u ino​zem​s​tvu, u Nje​mač​koj, gle​dao me kako za​po​či​njem pet​na​est knji​ga, za​vr​ša​‐ vam šest i su​oča​vam se s od​bi​ja​njem age​na​ta više od sto puta u se​dam go​di​na. Kad je sve bilo crno, po​di​gao me i po​tak​nuo da us​tra​jem u svo​joj mi​si​ji. Bio mi je bla​gos​lov gle​da​ti ga kako ras​te, ženi se i pos​ta​je ona​ko du​bok i is​kren mu​ška​rac ka​kav je Samwi​se Gam​gee uvi​jek bio. Čud​no mi je po​mis​li​ti da sam na​pi​sao Cr​ve​ni us​ta​nak pri​je če​ti​ri go​di​ne iz​nad ga​‐ ra​že svo​jih ro​di​te​lja u Se​at​tleu. Još mi je čud​ni​je po​mis​li​ti da sam pret​pos​tav​ljao da će ga pro​či​ta​ti je​di​no moji pri​ja​te​lji. Sto​ga, hva​la vam, či​ta​te​lji. Hva​la vam što ide​te na ovaj put sa mnom. Hva​la vam što mi omo​gu​ću​je​te da ži​vim ži​vot kao tvo​rac sno​va, čime sam se je​di​no i že​lio ba​vi​ti ot​ka​ko mi je otac pro​či​tao Ho​bi​ta kad sam bio mali, te sam shva​tio da se ča​ro​li​ja čo​vje​ka skri​va u ri​je​či​ma, u pri​ča​ma, u le​gen​da​ma – i onim iz​gub​lje​nim i onim koje će tek doći.

342

www.balkandownload.org

BI​LJE​ŠKA O PIS​CU Pi​er​ce Brown pro​veo je dje​tinj​stvo gra​de​ći ut​vr​de i pos​tav​lja​ju​ći zam​ke za ro​đa​ke po šu​ma​ma šest sa​vez​nih dr​ža​va i pus​ti​nja​ma dvi​ju. Kad je 2010. go​di​ne di​plo​mi​rao, priv​la​či​la ga je za​mi​sao da nas​ta​vi stu​di​ra​ti u Hogwart​su. Na​ža​lost, nema ni je​dan ča​‐ rob​ni gram u ti​je​lu. Sto​ga je, po​ku​ša​va​ju​ći us​pje​ti kao pi​sac, ra​dio kao vo​di​telj druš​‐ tve​nih me​di​ja u jed​noj star​tup teh​no​lo​škoj tvrt​ki, rin​tao kao nad​ni​čar na Dis​neyje​voj par​ce​li u sklo​pu ABC Stu​di​os, od​s​lu​žio svo​je kao paž u NBC-ju i po​da​rio novo zna​če​‐ nje poj​mu ne​dos​ta​tak sna dok je bio po​moć​nik u jed​noj kam​pa​nji Se​na​ta SAD-a. Sada živi u Los An​ge​le​su gdje pi​ska​ra pri​če o sve​mir​skim bro​do​vi​ma, ča​rob​nja​ci​ma, ave​ti​‐ ma i, uglav​nom, sta​rim ili bi​zar​nim stva​ri​ma. www. pi​er​ce-brown.com

@Pi​er​ce_​Brown

343

www.balkandownload.org

Za​bi​lje​ške 1 Ho​mer, Ili​ja​da, pre​veo Tomo Ma​re​tić

2 John Mil​ton, Iz​gub​lje​ni raj, pre​veo Mate Ma​ras

344

www.balkandownload.org

Sadržaj ZLATNI SIN DRAMATIS PERSONÆ PRVI DIO

2 6 9

1. Vojskovođe 2. Sraz 3. Krv i pišalina 4. Pad 5. Napušten 6. Ikar 7. Skot 8. Žezlo i mač 9. Mrak 10. Slom 11. Crveni

10 14 21 27 35 38 45 51 57 68 75

DRUGI DIO

84

12. Krv za krv 13. Ludi pas 14. Vrhovnica 15. Istina 16. Igra 17. Što donosi oluja 18. Krvave mrlje 19. Roda 20. Paklar 21. Mrlje 22. Vatreni cvijet 23. Povjerenje 24. Jaja sa slaninom

85 98 106 112 117 119 123 133 142 148 156 162 169

TREĆI DIO

176

25. Pretori

177 345

www.balkandownload.org 26. Gospodar lutaka 27. Šareni bomboni 28. Sinovi oluje 29. Starčev gnjev 30. Oluja se sprema 31. Udar 32. Umrijeti mlad 33. Ples 34. Braća po krvi 35. Vrijeme za čaj 36. Knez rata 37. Rat 38. Željezna kiša 39. Pod zidom

184 189 192 200 208 211 215 222 228 234 241 249 253 261

ČETVRTI DIO

268

40. Blato 41. Ahilej 42. Smrt jednog zlatnog 43. More 44. Pjesnik 45. Darovi 46. Bratstvo 47. Slobodan 48. RudoPoglavar 49. Zašto pjevamo 50. Dubina 51. Zlatni sin

269 275 281 285 291 294 299 306 309 314 321 328

ZAHVALE BILJEŠKA O PISCU Zabilješke

341 343 344

346