Zima Sveta

Ken Folet

ZIMA SVETA Drugi deo trilogije Stoleće Naslov originala Ken Folett Winter of the World Book Two of the Century Trilogy 2012 S engleskog preveo Vladimir D. Janković

U znak sećanja na roditelje mojih roditelja, Toma i Mini Folet, Artura i Besi Evans

Spi​sak li​ko​va Ame​ri​kan​c i Po​ro​di​ca Dju​ar Senator Gas Djuar Roza Djuar, njegova žena Vudi Djuar, njihov stariji sin Čak Djuar, njihov mlađi sin Ursula Djuar, Gasova majka Po​ro​di​ca Peškov Lav Peškov Olga Peškov, njegova žena Dejzi Peškov, njihova kćerka Marga, Lavova ljubavnica Greg Peškov, sin Lavov i Margin Gledis Andželus, filmska zvezda, takođe Lavova ljubavnica Po​ro​di​ca Rouzrok Dejv Rouzrok Džoana Rouzrok, njegova kćerka Uglednici iz Bafala Dot Renšo Čarli Farkarson Osta​li Džo Brehunov, batinaš Brajan Hol, sindikalni vođa Džeki Džejks, starleta Edi Pari, mornar, Čakov drug Kapetan Vandermajer, Čakov pretpostavljeni Margaret Kaudri, lepa naslednica Stvarne isto​rij​ske lič​no​sti Predsednik F. D. Ruzvelt Margerit Lehend Misi, predsednikova asistentkinja Potpredsednik Hari Truman Kordel Hal, državni sekretar Samner Vels, državni podsekretar Pukovnik Lesli Grouvz, vojni inženjerski korpus

En​gle​zi Po​ro​di​ca Fic​her​bert Erl Ficherbert, zvani Fic Kneginja Bea, njegova žena Dečko Ficherbert, vikont od Aberovena, njihov stariji sin Endi, njihov mlađi sin Po​ro​di​ca Lekvit-Vilijams Etel Lekvit (rođena Vilijams), poslanica u Parlamentu iz Ald​gejta Berni Lekvit, njen muž Lojd Vilijams, Etelin sin, a Bernijev pastorak Mili Lekvit, Etelina i Bernijeva kćerka Osta​li Rubi Karter, Lojdova prijateljica Bing Vesthempton, Ficov prijatelj Lindi i Lizi Vesthempton, Bingove kćerke bliznakinje Džimi Marej, sin generala Mareja Mej Marej, njegova sestra Markiz od Loutera, zvani Louti Naomi Ejveri, Milina najbolja drugarica Ejb Ejveri, Naomin brat Stvarne isto​rij​ske lič​no​sti Ernest Bevin, poslanik u Parlamentu, ministar spoljnih poslova

Nem​c i i Austri​jan​c i Po​ro​di​ca Fon Ul​rih Valter fon Ulrih Mod, njegova žena (rođena ledi Mod Ficherbert) Erik, njihov sin Karla, njihova kćerka Ada Hempel, njihova sluškinja Kurt, Adin vanbračni sin Robert fon Ulrih, Valterov dalji rođak Jerg Šlajšer, Robertov partner Rebeka Rozen, siroče Po​ro​di​ca Frank Ludvig Frank Monika, njegova žena (rođena Monika fon der Helbard)

Verner, njihov stariji sin Frida, njihova kćerka Aksel, njihov najmlađi sin Riter, vozač Grof Konrad fon der Helbard, Monikin otac Po​ro​di​ca Rotman Doktor Isak Rotman Hanelora Rotman, njegova žena Eva, njihov kćerka Rudi, njihov sin Po​ro​di​ca Fon Kesel Gotfrid fon Kesel Hajnrih fon Kesel, njegov sin Gestapo Komesar Tomas Make Inspektor Kringelajn, Makeov šef Rajnhold Vagner Klaus Rihter Ginter Šnajder Osta​li Herman Braun, Erikov najbolji drug Narednik Švab, baštovan Vilhelm Frunce, naučnik

Ru​si Po​ro​di​ca Pe​škov Grigorij Peškov Katerina, njegova žena Vladimir, od svih zvani Volođa, njihov sin Anja, njihova kćerka Osta​li Zoja Vorocinceva, lekar Ilja Dvorkin, oficir tajne policije Pukovnik Lemitov, Volođin šef Pukovnik Bobrov, oficir Crvene armije u Španiji Stvarne isto​rij​ske lič​no​sti Lavrentij Berija, šef tajne policije

Vjačeslav Molotov, ministar spoljnih poslova

Španci Tereza, učiteljica

Vel​ša​ni Po​ro​di​ca Vi​li​jams Daj Vilijams – Dekica Kara Vilijams – Bakica Bili Vilijams, poslanik iz Aberovena Dejv, Bilijev stariji sin Kir, Bilijev mlađi sin Po​ro​di​ca Gri​fits Tomi Grifits, politički agent Vilija Vilijamsa Leni Grifits, Tomijev sin

PRVI DEO Drugi obraz

1. 1933. Kar​la je zna​la da će iz​me​đu nje​nih ro​di​te​lja sva​ko​ga ča​sa iz​bi​ti sva​đa. Ka​ko je kro​či​la u ku​hi​nju, ose​ti​la je dah omra​ze u va​zdu​hu, na​lik onom stu​de​nom ve​tru što je pre fe​bru​ar​ske me​ća​ve du​vao uli​ca​ma Ber​li​na, pro​di​ru​ći do sa​mih ko​sti​ju. Ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da se okre​ne i vra​ti se oda​kle je do​šla. Neo​bič​no je bi​lo vi​de​ti ih ka​ko se sva​đa​ju. Uglav​nom su bi​li ne​žni jed​no pre​ma dru​go​me – čak i pre​vi​še. Kar​la bi se po​sra​mi​la kad bi po​če​li da se lju​be pred dru​gi​ma. Nje​ni dru​go​vi i dru​ga​ri​ce su se ču​di​li: nji​ho​vi ro​di​te​lji to ni​ka​da ne ra​de, što je Kar​la jed​nom i re​kla maj​ci. A maj​ka se na​sme​ja​la. Ja​sno je bi​lo da joj to ne sme​ta. Sa​mo je re​kla: „Dan po​sle na​šeg ven​ča​nja, tvog oca i me​ne raz​dvo​jio je Ve​li​ki rat”. Bi​la je En​gle​ski​nja ro​dom, prem​da se to na njoj go​to​vo ni​je pri​me​ći​va​lo. „Ja sam osta​la u Lon​do​nu, a on se vra​tio ku​ći, u Ne​mač​ku, i stu​pio u voj​sku.” Bez​broj pu​ta je Kar​la ču​la tu pri​ču, ali maj​ka ni​ka​da ni​je bi​la s ras​ki​da da je is​pri​ča po​no​vo. „Mi​sli​li smo da će rat po​tra​ja​ti tri me​se​ca, ali ja ga ni​sam vi​de​la pu​nih pet go​di​na. I sve to vre​me sam žu​de​la da ga do​dir​nem. Sad mi, eto, ni​ka​da ni​je do​sta.” Ni otac ni​je bio ni​šta bo​lji. „Tvo​ja maj​ka je naj​pa​met​ni​ja že​na ko​ju sam sreo”, re​kao je on Kler, sad, pre ne​ki dan, u ku​hi​nji. „Za​to sam se njo​me i ože​nio. Ni​je to ima​lo ni​ka​kve ve​ze sa...” Za​ću​tao je, a on​da su maj​ka i on po​če​li za​ve​re​nič​ki da se ki​ko​ću, kao da Kar​la sa svo​jih je​da​na​est go​di​na ni​šta ne zna o sek​su. Bi​lo je stvar​no ne​pri​jat​no. Pa ipak, s vre​me​na na vre​me bi se po​sva​đa​li. Kar​la bi sva​đu na​slu​ti​la po od​re​đe​nim zna​ci​ma. Sva​đa će iz​bi​ti sad, sa​mo što ni​je. Otac i maj​ka su se​de​li za ku​hinj​skim sto​lom, jed​no na jed​nom kra​ju, dru​go na dru​gom. Otac je na se​bi imao su​mor​no tam​no​si​vo ode​lo, uštir​ka​nu be​lu ko​šu​lju i cr​nu kra​va​tu od sa​te​na. Gi​zdav je bio, kao i uvek, iako su mu za​li​sci bi​va​li sve ve​ći, a pr​sluk se za​te​zao is​pod zlat​nog lan​ca za sat. Li​ce mu je bi​lo la​žno smi​re​no. Kar​la je po​zna​va​la taj iz​raz. Po​ja​vio bi se kad god bi ga ne​ko od uku​ća​na na​lju​tio. Dr​žao je pri​me​rak ne​delj​ni​ka De​mo​kra​ta, za ko​ji je ra​di​la maj​ka. Ona je, pod pse​u​do​ni​mom le​di Mod, pi​sa​la o po​li​tič​kim i di​plo​mat​skim tra​če​vi​ma. Otac po​če da či​ta na​glas: „Naš no​vi kan​ce​lar, her Adolf Hi​tler, imao je de​bi u di​plo​mat​skim kru​go​vi​ma na pri​je​mu kod pred​sed​ni​ka Hin​den​bur​ga.” Pred​sed​nik je na če​lu dr​ža​ve, zna​la je to Kar​la. On je na tu du​žnost iza​bran, ali se za​to ne me​ša u dnev​no​po​li​tič​ke za​đe​vi​ce, već se po​na​ša kao su​di​ja. Kan​ce​lar je pred​sed​nik vla​de. Ma​da je Hi​tler po​sta​vljen na me​sto kan​ce​la​ra, nje​go​va Na​ci​stič​ka par​ti​ja ni​je ima​la ap​so​lut​nu ve​ći​nu u Raj​hsta​gu – ne​mač​kom par​la​men​tu – ta​ko da su, do da​ljeg, osta​le po​li​tič​ke stran​ke mo​gle da ogra​ni​ča​va​ju moć na​ci​sta. Otac je či​tao da​lje s ga​đe​njem, kao da ga te​ra​ju da po​mi​nje ne​što ogav​no, ka​na​li​za​ci​ju, na pri​mer. „Vi​de​lo se da mu je ta​ko for​mal​no ode​ve​nom, u fra​ku, ne​la​god​no.” Kar​li​na maj​ka je pi​juc​ka​la ka​fu i gle​da​la kroz pro​zor, kao da je za​ni​ma​ju ti lju​di sa ša​lo​vi​ma i ru​ka​vi​ca​ma što hi​ta​ju na po​sao. I ona je, kao i otac, glu​mi​la smi​re​nost, ali Kar​la je zna​la da maj​ka sa​mo če​ka svo​jih pet mi​nu​ta. Slu​ški​nja Ada sta​ja​la je, sa opa​sa​nom ke​ce​ljom, za ku​hinj​skom rad​nom plo​čom i se​kla sir na kri​ške. Spu​sti​la je ta​njir pred oca, ali on ga ni​je ni po​gle​dao. „Her Hi​tle​ra je oči​gled​no šar​mi​ra​la Eli​za​bet Če​ru​ti, obra​zo​va​na že​na ita​li​jan​skog am​ba​sa​do​ra, ko​ja je no​si​la ru​ži​ča​stu ha​lji​nu od bar​šu​na ob​-

ru​blje​nu sa​mu​ro​vi​nom.” Maj​ka bi uvek na​pi​sa​la šta ko ima na se​bi. To će, go​vo​ri​la je, po​mo​ći či​ta​o​cu da te lju​de za​mi​sli. I sáma se le​po obla​či​la, ali vre​me​na su bi​la te​ška, i već su pro​šle go​di​ne ot​ka​ko je se​bi ku​pi​la ne​što no​vo. To​ga ju​tra iz​gle​da​la je vit​ka i ele​gant​na u tam​no​po​la​voj ha​lji​ni od ka​šmi​ra, ko​ja je ve​ro​vat​no bi​la sta​ra ko​li​ko i Kar​la. „Si​njo​ra Če​ru​ti, ina​če Je​vrej​ka, stra​stve​na je po​bor​ni​ca fa​ši​zma, i njih dvo​je su du​go raz​go​va​ra​li. Mo​žda je za​mo​li​la Hitle​ra da pre​sta​ne da ras​pi​ru​je mr​žnju pre​ma Je​vre​ji​ma?” Otac je od​lo​žio ča​so​pis, la​ko lu​piv​ši nji​me o sto. Evo, sad će, po​mi​sli Kar​la. – Te​bi je sva​ka​ko ja​sno da će se na​ci​sti raz​be​sne​ti zbog ovo​ga – re​če on. – Na​dam se da ho​će – od​vra​ti maj​ka hlad​no. – Onog da​na kad im bu​de go​di​lo ono što sam na​pi​sa​la, di​ći ću ru​ke od pi​sa​nja. – Opa​sni su oni kad im sta​neš na žulj. Maj​či​ne oči sev​nu​še od gne​va. – Da se ni​si usu​dio me​ni da po​pu​ješ, Val​te​re. Znam ja da su opa​sni – za​to im se i su​prot​sta​vljam. – Ne shva​tam, jed​no​stav​no, šta po​sti​žeš ti​me što ćeš ih raz​be​sne​ti. – I ti ih na​pa​daš u Raj​hsta​gu. – Otac je, na​i​me, bio po​sla​nik So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je u par​la​men​tu. – Ja uče​stvu​jem u ras​pra​vi ko​ja se te​me​lji na ar​gu​men​ti​ma. Kla​si​ka, po​mi​sli Kar​la. Otac je bio ra​zu​man, oba​zriv, po​što​va​lac za​ko​na. Maj​ka je bi​la že​na sa sti​lom, sa smi​slom za hu​mor. On je svo​je ci​lje​ve ostva​ri​vao ti​hom is​traj​no​šću, ona šar​mom i dr​sko​šću. Ni​ka​da se oni ni oko če​ga ne​će slo​ži​ti. – I sto​ga zbog me​ne na​ci​sti ne​će po​vi​le​ni​ti od be​sa. – Mo​žda upra​vo za​to što im i ne mo​žeš na​ne​ti bog​zna ka​kvu šte​tu. Oca je raz​dra​ži​va​la nje​na do​mi​šlja​tost. Sad je već go​vo​rio gla​sni​je. – A ti mi​sliš da mo​žeš da im na​ne​seš šte​tu tim ša​la​ma? – Ja ih iz​vr​ga​vam ru​glu. – I to je te​bi za​me​na za ar​gu​men​te. – Sma​tram da nam je po​treb​no i jed​no i dru​go. U ocu je ku​va​lo. – Ali, Mod, zar ne vi​diš da i se​be i po​ro​di​cu do​vo​diš u opa​snost? – Na​pro​tiv. Stvar​na opa​snost pre​ti nam ako ne iz​vr​ga​va​mo na​ci​ste ru​glu. Ka​kav bi to ži​vot na​ša de​ca ima​la da Ne​mač​ka po​sta​ne fa​ši​stič​ka dr​ža​va? Zbog ta​kvih pri​ča Kar​li je bi​lo ne​la​god​no. Ni​je mo​gla da pod​ne​se po​mi​sao na to da je nje​na po​ro​di​ca u opa​sno​sti. Ži​vot mo​ra da te​če da​lje, ta​ko je od​u​vek bi​lo. Po​že​le​la je da u toj ku​hi​nji se​di či​ta​vu več​nost, iz ju​tra u ju​tro, s ro​di​te​lji​ma su​če​lje​nim za sto​lom od bo​ro​vi​ne, i Adom za rad​nom plo​čom, dok njen brat Erik, ko​ji opet ka​sni, trup​ka go​re na spra​tu. Za​što bi se tu išta me​nja​lo? Otkad zna za se​be, za do​ruč​kom slu​ša raz​go​vo​re o po​li​ti​ci. Ve​ro​va​la je da zna či​me se nje​ni ro​di​te​lji ba​ve i da se bo​re da Ne​mač​ka po​sta​ne bo​lje me​sto za sve. U po​sled​nje vre​me, me​đu​tim, nji​ho​vi raz​go​vo​ri po​pri​mi​li su dru​ga​či​ji tok. Ro​di​te​lji su, po sve​mu su​de​ći, pred​o​se​ća​li ne​ku ve​li​ku opa​snost, no Kar​la ni​je mo​gla da do​ku​či šta je po​sre​di. – Bog sve​ti zna – go​vo​rio je otac – da či​nim sve što mo​gu ne bih li za​u​zdao Hi​tle​ra i nje​go​vu ru​lju. – Či​nim i ja. Ali ti se dr​žiš ra​zu​ma, ili se bar me​ni ta​ko či​ni. –Maj​či​no li​ce se zgr​či od ozlo​je​đe​no​sti. – A ja mo​ram da slu​šam op​tu​žbe ka​ko ugro​ža​vam bez​bed​nost po​ro​di​ce. – I ne bez va​lja​nog raz​lo​ga – na to će otac. Sva​đa se tek za​huk​ta​va​la, ali u tom tre​nut​ku si​šao je Erik, lu​pa​ju​ći kao slon po ste​pe​ni​štu, da bi se po​tom po​ja​vio u ku​hi​nji sa škol​skom tor​bom ne​haj​no

pre​ba​če​nom pre​ko ra​me​na. Imao je tri​na​est go​di​na, dve vi​še od Kar​le, i iz​nad gor​nje usne po​če​le su da mu iz​bi​ja​ju ne​ugled​ne cr​ne ma​lji​ce. Dok su bi​li ma​li, Kar​la i Erik stal​no su se igra​li za​jed​no; ali ti da​ni su za​u​vek osta​li za nji​ma. Erik se sa​da, iz​ra​stav​ši u vi​so​kog de​ča​ka, po​na​šao pre​ma njoj kao pre​ma bu​da​la​stom i ne​zre​lom de​te​tu. Kar​la je, u stva​ri, bi​la pa​met​ni​ja od nje​ga, i zna​la je mno​go to​ga što on uop​šte ni​je raz​u​meo, kao što je, na pri​mer, me​seč​ni ci​klus kod že​na. – Šta si ono po​sled​nje svi​ra​la? – re​če on maj​ci. Ju​trom bi ih če​sto bu​dio zvuk kla​vi​ra. Bio je to kon​cert​ni sten​vej ko​ji su, sa sve ku​ćom, na​sle​di​li od oče​vih ro​di​te​lja. Maj​ka je svi​ra​la uju​tro za​to što je, ka​ko je go​vo​ri​la, pre​ko da​na bi​la pre​za​u​ze​ta, a uve​če pre​u​mor​na. To​ga ju​tra od​svi​ra​la je Mo​car​to​vu so​na​tu, a po​tom i ne​ki džez. – Zo​ve se „Ti​grov reg​tajm” – re​če ona Eri​ku. – Ho​ćeš si​ra? – Džez je de​ka​den​tan – re​če Erik. – Ne bu​di ble​sav. Ada pru​ži Eri​ku ta​njir sa si​rom i na​sec​ka​nom ko​ba​si​com, i on po​če da tr​pa hra​nu u usta. Kar​la se uža​sa​va​la nje​go​vog po​na​ša​nja za sto​lom. Otac stro​go po​gle​da si​na. – Od ko​ga si na​u​čio te glu​po​sti, Eri​če? – Her​man Braun ka​že da džez ni​je mu​zi​ka, već da to sa​mo cr​nje pra​ve bu​ku. – Otac tog Her​ma​na, ina​če naj​bo​ljeg Eri​ko​vog dru​ga, bio je član Na​ci​stič​ke par​ti​je. – Her​man bi tre​ba​lo da po​ku​ša da svi​ra džez. – Otac po​gle​da u maj​ku, i li​ce mu se smek​ša. Ona mu se na​sme​ši. – Me​ne je tvo​ja maj​ka po​ku​ša​va​la da na​u​či reg​tajm, ima to​me iha​haj, ali ni​ka​ko ni​sam us​peo da sa​vla​dam taj ri​tam – do​da​de otac. Maj​ka pra​snu u smeh. – Bi​lo je to kao da učiš ži​ra​fu da vo​zi kli​zalj​ke. Sva​đi je do​šao kraj, pri​me​ti Kar​la s olak​ša​njem. Sad se već ose​ća​la ma​lo bo​lje. Uze​la je par​čen​ce cr​nog hle​ba i umo​či​la ga u mle​ko. Ali sa​da je Eri​ku bi​lo do ras​pra​ve. – Crn​ci su ni​ža ra​sa – re​če on pr​ko​sno. – Ne bih re​kao – str​plji​vo će otac. – Kad bi ne​ki de​čak cr​nac od​ra​stao u le​poj ku​ći pu​noj knji​ga i sli​ka, pa kad bi ga za​tim po​sla​li u sku​pu ško​lu gde će mu pre​da​va​ti do​bri na​stav​ni​ci, mo​gao bi na kra​ju od nje​ga da is​pad​ne i pa​met​ni​ji čo​vek od te​be. – Sme​ju​ri​ja! – po​bu​ni se Erik. – Ne​moj ta​ko da raz​go​va​raš s ocem, lu​di​ce jed​na – ume​ša se maj​ka. Ton joj je bio blag; sav svoj gnev is​ka​li​la je na ocu. Sa​da su se u nje​nom gla​su ose​ća​li umor i raz​o​ča​ra​nje. – Ti i ne znaš o če​mu go​vo​riš, kao što ne zna ni Her​man Braun – do​da​de ona. – Ali ari​jev​ska ra​sa mo​ra bi​ti nad​moć​na. Pa mi vla​da​mo sve​tom! – re​če Erik. – Tvo​ji dru​ga​ri na​ci​sti ne​ma​ju poj​ma o isto​ri​ji – re​če otac. – Sta​ri Egip​ća​ni gra​di​li su pi​ra​mi​de dok su pre​ci da​na​šnjih Ne​ma​ca ži​ve​li u pe​ći​na​ma. Ara​blja​ni su vla​da​li sve​tom u sred​njem ve​ku – mu​sli​ma​ni su se ba​vi​li al​ge​brom dok ta​da​šnji ger​man​ski kne​že​vi ni​su ume​li ni da se pot​pi​šu. Ne​ma to ni​ka​kve ve​ze s ra​som. – A sa či​me ima? – upi​ta Kar​la mr​šte​ći se. Otac je po​gle​da bla​go​na​klo​no. – Vr​lo do​bro pi​ta​nje, a ti si pra​va pa​met​ni​ca, čim ga po​sta​vljaš. Kar​la je sva bli​sta​la, pri​ja​la joj je oče​va po​hva​la. – Ci​vi​li​za​ci​je do​ži​vlja​va​ju uspo​ne i pa​do​ve – ki​ne​ska, asteč​ka, rim​ska – a da pri​tom ni​ko za​pra​vo ne zna za​što se to do​ga​đa – re​če otac. – Haj​de, je​di​te, pa se obu​ci​te – re​če maj​ka. – Već je ka​sno. Otac iz​va​di sat iz dže​pa pr​slu​ka, za​gle​da se u nje​ga, pa po​di​že obr​ve. – Ni​je ka​sno – pri​me​ti. – Mo​ram Kar​lu da od​ve​dem do Fran​ko​vih – re​če maj​ka. – Žen​ska ško​la da​nas ne ra​di – po​pra​vlja​-

ju peć, šta li – ta​ko da će Kar​la da pro​ve​de dan s Fri​dom. Fri​da Frank je bi​la naj​bo​lja Kar​li​na dru​ga​ri​ca. I maj​ke su im bi​le naj​bo​lje dru​ga​ri​ce. Šta​vi​še, dok su bi​le mla​de, Fri​di​na maj​ka Mo​ni​ka bi​la je za​lju​blje​na u Kar​li​nog oca – do​zla​bo​ga sme​šna či​nje​ni​ca ko​ju je Fri​di​na ba​ka obe​lo​da​ni​la jed​nog da​na, po​što je pret​hod​no po​pi​la pre​vi​še pe​nu​ša​vog vi​na. – A za​što Ada ne bi ču​va​la Kar​lu? – upi​ta otac. – Ada ima za​ka​za​no kod le​ka​ra. – A... Kar​la je oče​ki​va​la da će otac pi​ta​ti šta je s Adom, ali on sa​mo klim​nu gla​vom, kao da već zna, pa vra​ti sat u džep. Kar​la je hte​la da pi​ta, ali joj od​ne​kud pa​de na pa​met da ne bi tre​ba​lo. Upam​ti​će ona, pa će po​sle pi​ta​ti maj​ku. Ali isto​ga ča​sa je za​bo​ra​vi​la. Otac je pr​vi iza​šao, u du​gom cr​nom ši​nje​lu. On​da je Erik sta​vio kač​ket – za​ba​civ​ši ga što je vi​še mo​gao a da mu pri​tom ne spad​ne s gla​ve, jer ta​kva je tad mo​da vla​da​la me​đu nje​go​vim dru​go​vi​ma – i kre​nuo za ocem. Kar​la i maj​ka su po​mo​gle Adi da raš​či​sti sto. Kar​la je vo​le​la Adu go​to​vo jed​na​ko ko​li​ko i ro​đe​nu maj​ku. Dok je Kar​la bi​la ma​la, Ada ju je ču​va​la po ceo dan, sve dok de​voj​či​ca ni​je sta​sa​la za ško​lu, jer maj​ka je uvek ra​di​la. Ada se još ni​je uda​la. Ima​la je dva​de​set de​vet go​di​na i iz​gle​da​la pri​lič​no pro​sto, ma​da je ima​la taj di​van osmeh ko​ji je odi​sao ple​me​ni​to​šću. Pret​hod​nog le​ta do​ži​ve​la je ro​man​su s po​li​caj​cem Pa​u​lom Hu​be​rom, ali ta ve​za ni​je po​tra​ja​la. Sa​da su Kar​la i nje​na maj​ka sta​ja​le pred ogle​da​lom u hod​ni​ku i sta​vlja​le ka​pe. Maj​ka ni​je žu​ri​la. Opre​de​li​la se za tam​no​pla​vi fil​ca​ni še​šir, okru​gao s uskim obo​dom, mo​del ko​ji su u to vre​me sve že​ne no​si​le, s tim što bi ga dru​ga​či​je is​ko​si​la, da iz​gle​da ot​me​ni​je. Dok je Kar​la na​vla​či​la na gla​vu štri​ka​nu vu​ne​nu ka​pu, pi​ta​la se da li će ika​da od maj​ke na​sle​di​ti taj smi​sao za stil. Maj​ka je iz​gle​da​la po​put ne​ke bo​gi​nje ra​ta, sa onim du​gim vra​tom, bra​dom i ja​go​di​ca​ma kao u be​lom mer​me​ru is​kle​sa​nim; le​pa, da, prem​da za​ce​lo ne i zgod​na. Kar​la je na nju ima​la tam​nu ko​su i ze​le​ne oči, ali je vi​še li​či​la na de​be​lju​ška​stu lut​ku ne​go na skulp​tu​ru. Jed​nom je, slu​čaj​no, Kar​la ču​la kad je ba​ka re​kla maj​ci: „To tvo​je ru​žno pa​če iz​ra​šće u pra​vog la​bu​da, vi​de​ćeš ti.” Kar​la je još če​ka​la da se to de​si. Kad se maj​ka spre​mi​la, njih dve iza​đo​še. Ku​ća im se na​la​zi​la u ni​zu vi​so​kih, ot​me​nih grad​skih do​mo​va u Cen​tral​nom okru​gu, sta​rom grad​skom je​zgru; te su ku​će bi​le sa​gra​đe​ne za mi​ni​stre i vi​so​ke voj​ne ofi​ci​re, iz​me​đu osta​lih i za Kar​li​nog de​du, ko​ji je ra​dio ne​da​le​ko oda​tle, u zgra​di vla​de. Kar​la se s maj​kom od​ve​zla tram​va​jem niz Un​ter den Lin​den,1 da bi u Fri​dri​ho​voj uli​ci uze​le S-li​ni​ju2 do sta​ni​ce kod Zo​o​lo​škog vr​ta. Fran​ko​vi su sta​no​va​li u ju​go​za​pad​nom pred​gra​đu Še​ne​berg. Kar​la se na​da​la da će vi​de​ti Fri​di​nog bra​ta Ver​ne​ra, če​tr​na​e​sto​go​di​šnja​ka. Svi​đao joj se. Po​ne​kad bi Kar​la i Fri​da ta​ko za​jed​no ma​šta​le ka​ko se uda​ju za bra​ta one dru​ge, i ka​ko ži​ve vra​ta do vra​ta, te ka​ko su im de​ca ne​raz​dvoj​na. Za Fri​du je to bi​la sa​mo igra, ali Kar​la je, u po​ta​ji, to ozbilj​no pri​želj​ki​va​la. Ver​ner je bio na​o​čit, od​ra​stao, i ni​je bio ša​šav kao Erik. U ku​ći​ci za lut​ke u Kar​li​noj so​bi, maj​ka i otac ko​ji su spa​va​li jed​no do dru​go​ga u mi​ni​ja​tur​nom brač​nom kre​ve​tu zva​li su se Kar​la i Ver​ner, ali to ni​je znao ni​ko, čak ni Fri​da. Ima​la je Fri​da još jed​nog ro​đe​nog bra​ta, Ak​se​la, od se​dam go​di​na, ali on je ro​đen sa spi​nom bi​fi​dom,3 te je zbog to​ga imao stal​nu me​di​cin​sku ne​gu. Ži​veo je u spe​ci​jal​noj bol​ni​ci na obo​du Ber​li​na. Maj​ka je sve vre​me bi​la za​bri​nu​ta. – Na​dam se da će ovo do​bro pro​ći – mr​mlja​la je, vi​še za se​be, dok su si​la​zi​le s vo​za. – Na​rav​no da ho​će – re​če Kar​la. – Div​no ću se pro​ve​sti s Fri​dom. – Ni​sam na to mi​sli​la. Go​vo​rim o de​lu tek​sta gde po​mi​njem Hi​tle​ra. – Je​smo li mi to u opa​sno​sti? Otac je u pra​vu? – Tvoj otac je obič​no u pra​vu.

– Šta će bi​ti s na​ma ako za​sme​ta​mo na​ci​sti​ma? Maj​ka se ne​ka​ko čud​no za​gle​da​la u nju, i to po​tra​ja, a onda re​če: – Bla​gi bo​že, u ka​kav li sam te to svet ba​ci​la? A on​da je za​ću​ta​la. Po​sle de​set mi​nu​ta pe​ša​če​nja sti​gle su do ka​pi​je ve​le​lep​ne vi​le sa​gra​đe​ne usred ve​li​kog vr​ta. Fran​ko​vi su bi​li bo​ga​ti: Fri​din otac, Lu​dvig, bio je vla​snik fa​bri​ke za pro​iz​vod​nju ra​dio-apa​ra​ta. Na kol​skom pri​la​zu bi​la su par​ki​ra​na dva auto​mo​bi​la. Ve​li​ki, uglan​ca​ni cr​ni bio je her Fran​kov. Mo​tor je bru​jao, pla​vi oblak di​ma di​zao se iz auspu​ha. Vo​zač po ime​nu Ri​ter, ko​ji je pan​ta​lo​ne od uni​for​me uvu​kao u sa​re vi​so​kih či​za​ma, sta​jao je s ka​pom u ru​ci i če​kao da otvo​ri vra​ta. Na​klo​nio se i re​kao: – Do​bro ju​tro, frau Fon Ul​rih. Dru​gi auto​mo​bil bio je ma​li ze​le​ni dvo​sed. Oma​nji čo​vek se​de bra​de iza​šao je iz ku​će no​se​ći ko​žnu ta​šnu, i us​put ovlaš do​dir​nuo še​šir, po​zdra​vlja​ju​ći maj​ku dok je ula​zio u ma​nja ko​la. – Pi​tam se šta li dok​tor Rot​man ra​di ov​de ova​ko ra​no – pri​me​ti maj​ka bri​žno. Od​go​vor će sa​zna​ti usko​ro. Vra​ta im je otvo​ri​la Fri​di​na maj​ka, Mo​ni​ka, vi​so​ka že​na buj​ne ri​đe ko​se. Za​bri​nu​tost se ogle​da​la na nje​nom ble​dom li​cu. Ume​sto da ih po​zo​ve unu​tra, ne​ka​ko se is​pre​či​la na vra​ti​ma, kao da im ne dâ da uđu. – Fri​da ima bo​gi​nje! – re​če Mo​ni​ka. – O, baš mi je žao! – na to će maj​ka. – Ka​ko joj je? – Očaj​no. Ima​la je vi​so​ku tem​pe​ra​tu​ru i ka​šlje. Ali Rot​man ka​že da će sve bi​ti u re​du. U sva​kom slu​ča​ju, sta​vlje​na je u ka​ran​tin. – Pa na​rav​no. Je​si li ih ti pre​le​ža​la? – Je​sam, kad sam bi​la ma​la. – I Ver​ner ih je pre​le​žao – se​ćam se da mu je iz​bio gro​zan osip po ce​lom te​lu. A tvoj muž, šta će on? – I Lu​di ih je pre​le​žao kao ma​li. Dve že​ne po​gle​da​še u Kar​lu. Ona ni​je pre​le​ža​la bo​gi​nje. I to​ga ča​sa bi​lo joj je ja​sno da ovaj dan ne​će pro​ve​sti s Fri​dom. I dok je Kar​la bi​la raz​o​ča​ra​na, nje​na maj​ka je bi​la pri​lič​no po​tre​se​na. – Ovo​ne​delj​no iz​da​nje na​šeg ča​so​pi​sa po​sve​će​no je iz​bo​ri​ma. Ja jed​no​stav​no ne smem da iz​o​sta​nem s po​sla. – Vi​de​lo se da je u ne​pri​li​ci. I ina​če su tih da​na svi od​ra​sli sa zeb​njom iš​če​ki​va​li op​šte iz​bo​re ras​pi​sa​ne za na​red​nu ne​de​lju. I maj​ka i otac su stra​ho​va​li da bi na​ci​sti mo​gli da pre​u​zmu pu​nu kon​tro​lu nad vla​dom. – Osim to​ga – na​sta​vi​la je maj​ka – u go​ste mi iz Lon​do​na do​la​zi du​go​go​di​šnja pri​ja​te​lji​ca. Pi​tam se da li bih Val​te​ra ika​ko mo​gla da ube​dim da uzme slo​bo​dan dan i pri​ču​va Kar​lu. – A što mu ne te​le​fo​ni​raš? – na to će Mo​ni​ka. Sa​mo ma​lo​broj​ni su bi​li oni ko​ji su ima​li te​le​fon u ku​ći, ali Fran​ko​vi su ga ima​li, i ta​ko Kar​la i nje​na maj​ka uđo​še u hod​nik. Apa​rat je sta​jao ne​da​le​ko od vra​ta na sto​lu vre​te​na​stih no​ga​ra. Maj​ka je po​di​gla slu​ša​li​cu i cen​tra​li da​la broj kan​ce​la​ri​je Kar​li​nog oca u Raj​hsta​gu, u zgra​di par​la​men​ta. Do​bi​la ga je i sve mu ob​ja​sni​la. Slu​ša​la je, ot​pri​li​ke mi​nut, a on​da se vi​de​lo da je lju​ta. – Moj ča​so​pis će pod​sta​ći sto hi​lja​da či​ta​la​ca da po​dr​že kam​pa​nju So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je – re​če ona. – Zar stvar​no da​nas imaš pre​ča po​sla od to​ga? Kar​la je tač​no mo​gla da pred​vi​di ka​ko će se ta ras​pra​va okon​ča​ti. Otac je nju, svo​ju kćer​ku, vo​leo svim sr​cem, i Kar​la je to zna​la, ali za svih je​da​na​est go​di​na ni je​dan je​di​ni put ni​je se do​go​di​lo da je ču​va ceo dan. I oče​vi nje​nih dru​ga​ri​ca bi​li su svi re​dom ta​kvi. Mu​škar​ci se ti​me, jed​no​stav​no, ne ba​ve. Ali maj​ka bi se po​ne​kad na​pra​vi​la kao da ne po​zna​je pra​vi​la po ko​ji​ma se rav​na​ju že​ne.

– Mo​ra​ću, on​da, da je po​ve​dem sa so​bom u re​dak​ci​ju – re​če maj​ka u slu​ša​li​cu. – A na​je​žim se kad po​mi​slim šta će Joh​man re​ći. Her Joh​man joj je bio šef. – Ni kad je naj​bo​lje ras​po​lo​žen, Joh​man ni​je bog​zna ka​ko fe​mi​ni​stič​ki na​stro​jen – re​če maj​ka, pa spu​sti slu​ša​li​cu bez po​zdra​va. Kar​li je uvek bi​lo mr​sko kad se njih dvo​je po​sva​đa​ju, a ovo im je bi​la već dru​ga sva​đa to​ga da​na. Zbog nji​ho​vih ras​pra​va či​tav svet je de​lo​vao ne​si​gur​no. Mno​go se vi​še pla​ši​la nji​ho​vih sva​đa ne​go na​ci​sta. – Haj​de​mo, on​da – obra​ti joj se maj​ka, i Kar​la kre​nu k vra​ti​ma. Ne​ću čak ni vi​de​ti Ver​ne​ra, raz​mi​šlja​la je us​put, sva ne​srećna. Upra​vo u tom tre​nut​ku u hod​ni​ku se po​ja​vio Fri​din otac, čo​vek ru​ži​ča​stog li​ca sa cr​nim br​či​ći​ma, ži​va​han i ve​seo. Le​po je po​zdra​vio Kar​li​nu maj​ku, i ona raz​me​ni ne​ko​li​ko uč​ti​vih re​če​ni​ca s njim dok mu je Mo​ni​ka po​ma​ga​la da ob​u​če cr​ni ka​put s kr​zne​nim oko​vrat​ni​kom. – Ver​ne​re! – po​vi​ka on pri​šav​ši ste​pe​ni​štu. – Odoh ja bez te​be! Sta​vi si​vi fil​ca​ni še​šir na gla​vu pa iza​đe iz ku​će. – Spre​man sam, spre​man! – Ver​ner je str​čao ni​za ste​pe​ni​ce kao ple​sač. Bio je vi​sok ko​li​ko i nje​gov otac, ali lep​ši, s rić​ka​sto​pla​vom ko​som, mo​žda mal​či​ce pre​du​gom. Pod ru​kom je no​sio ko​žnu ta​šnu, ko​ja je, po iz​gle​du su​de​ći, bi​la pu​na knji​ga; u dru​goj ru​ci dr​žao je par kli​zalj​ki i ho​ke​ja​ški štap. Iako u žur​bi, za​stao je i re​kao, vr​lo uč​ti​vo: – Do​bro ju​tro, frau Fon Ur​lih – da bi po​tom le​žer​ni​je do​dao: – Zdra​vo, Kar​la. Mo​ja se​stra je do​bi​la bo​gi​nje. Kar​la je le​po mo​gla da ose​ti ka​ko joj obra​zi cr​ve​ne, i to bez ika​kvog raz​lo​ga. – Znam – re​če. Po​ku​ša​va​la je da smi​sli ne​što šar​mant​no i za​bav​no, ali ni​šta joj ni​je pa​lo na pa​met. – Ja ih ni​sam pre​le​ža​la, pa ne smem kod nje. – Ja sam ih pre​le​žao kad sam bio kli​nac – re​če on, kao da je to bi​lo bog​zna ka​ko dav​no. – Mo​ram da po​žu​rim – do​da​de on kao da se iz​vi​nja​va. Kar​li ni​je bi​lo pra​vo da se ta​ko br​zo ra​sta​ne od nje​ga. Kre​nu​la je za Ver​ne​rom na​po​lje. Ri​ter ga je če​kao sa otvo​re​nim vra​ti​ma ko​la. – Ka​kav je to auto? – upi​ta Kar​la. De​ča​ci uvek zna​ju sva​šta o ko​li​ma. – Li​mu​zi​na mer​ce​des-benc W10. – Iz​gle​da vr​lo udob​no. – Re​kav​ši to, Kar​la pri​me​ti po​gled ko​ji joj je upu​ti​la maj​ka, po​ma​lo iz​ne​na​đen, po​ma​lo lju​bo​pi​tljiv. – Ho​će​te da vas po​ve​zem? – re​če Ver​ner. – Bi​lo bi le​po. – Pi​ta​ću oca. – Ver​ner pro​tu​ri gla​vu kroz pro​zor ko​la i re​če ne​što. Kar​la je ču​la ka​ko her Frank od​go​va​ra: – Od​lič​no, sa​mo po​žu​ri​te! Okre​nu​la se pre​ma maj​ci. – Mo​že​mo u ko​la! Maj​ka je okle​va​la, ali sa​mo na tren. Ni​je joj se do​pa​da​la her Fran​ko​va po​li​ti​ka – on je da​vao no​vac na​ci​sti​ma – ali sva​ka​ko ne​će od​bi​ti vo​žnju u to​plom auto​mo​bi​lu u ta​ko hlad​no ju​tro. – Baš lju​ba​zno od te​be, Lu​dvig – re​če ona. Ušli su u ko​la. Po​za​di je bi​lo me​sta za če​tvo​ro. Ri​ter je glat​ko kre​nuo. – A vi će​te, pret​po​sta​vljam, do Ko​ho​ve uli​ce? – re​če her Frank. Broj​ne no​vi​ne i iz​da​va​či su ima​li re​dak​ci​je upra​vo u toj uli​ci, u okru​gu Krojc​berg. – Ne​moj, mo​lim te, da skre​ćeš s pu​ta. Uli​ca Laj​pci​ger me​ni sa​svim od​go​va​ra. – Bi​lo bi mi dra​go da te od​ba​cim do sa​mih vra​ta – ali pret​po​sta​vljam da ne bi že​le​la da te ko​le​ge

le​vi​ča​ri vi​de ka​ko iz​la​ziš iz ko​la za​dri​glog plu​to​kra​te. – Go​vo​rio je na​po​la ša​lji​vo na​po​la ne​pri​ja​telj​ski. Maj​ka mu se ljup​ko na​sme​ši. – Ni​si ti za​dri​grao, Lu​di, sa​mo si pu​na​čak – re​če, pa ga po​gla​di po re​ve​ru. Gla​sno se na​sme​jao. – Ko mi je kriv. – Na​pe​tost je po​pu​sti​la. Her Frank je pre​ko mi​kro​fo​na da​vao uput​stva Ri​te​ru. Kar​la je bi​la vr​lo uz​bu​đe​na što se​di u ko​li​ma s Ver​ne​rom, i po​že​le​la je da to vre​me is​ko​ri​sti na naj​bo​lji na​čin ta​ko što će raz​go​va​ra​ti s njim, ali u pr​vi mah ni​ka​ko ni​je mo​gla da smi​sli o če​mu bi pri​ča​la. Da mu je re​kla ono što joj je na sr​cu, to bi sva​ka​ko bi​lo: „Šta mi​sliš, da li bi, kad bu​deš sta​ri​ji, mo​gao da se ože​niš de​voj​kom tam​ne ko​se i ze​le​nih oči​ju, ot​pri​li​ke tri go​di​ne mla​đom od se​be, i pa​met​ni​jom?” Na​po​slet​ku je, me​đu​tim, upr​la pr​stom u nje​go​ve kli​zalj​ke i re​kla: – Da​nas imaš utak​mi​cu? – Ne, sa​mo tre​ning, po​sle ško​le. – Na kom me​stu u ti​mu igraš? – Kar​la ni​šta ni​je zna​la o ho​ke​ju na le​du, ali u tim ekip​nim spor​to​vi​ma uvek, je li, po​sto​je me​sta u ti​mu. – De​sno kri​lo. – Ni​je li to pri​lič​no opa​san sport? – Ni​je, ako si brz. – Mo​ra da mno​go do​bro kli​zaš. – Ni​sam loš – re​če on skrom​no. I opet je Kar​la pri​me​ti​la da je maj​ka po​sma​tra, a ni​je joj pro​ma​kao ni za​go​ne​tan osme​jak na maj​či​nom li​cu. Zar je mo​gu​će da ona slu​ti ka​kva ose​ća​nja Kar​la ga​ji pre​ma Ver​ne​ru? I uto Kar​la ose​ti ka​ko je pla​vi nov ta​las cr​ve​ni​la. Auto​mo​bil je stao is​pred škol​ske zgra​de, i Ver​ner iza​đe. – Do​vi​đe​nja! – re​če, pa kroz ka​pi​ju utr​ča u dvo​ri​šte. Ri​ter je pro​du​žio duž ju​žne oba​le ka​na​la Lan​dver. Kar​la je po​sma​tra​la bar​že na​to​va​re​ne ugljem, po ko​jem je na​pa​dao sneg, ta​ko da su ta plo​vi​la li​či​la na pla​ni​ne. Bi​la je raz​o​ča​ra​na. Po​šlo joj je za ru​kom da pro​ve​de ma​lo vi​še vre​me​na s Ver​ne​rom, na​ba​civ​ši mu da bi joj vo​žnja do​bro​do​šla, a on​da je to vre​me pro​tra​ći​la pri​ča​ju​ći o ho​ke​ju na le​du. A o če​mu bi i že​le​la da raz​go​va​ra s njim? Ni sa​ma ni​je zna​la. – Či​tam tvo​je ko​men​ta​re u ne​delj​ni​ku De​mo​kra​ta – re​če uto her Frank nje​noj maj​ci. – Na​dam se da uži​vaš. – Žao mi je bi​lo kad sam shva​tio da o na​šem kan​ce​la​ru pi​šeš s ne​po​što​va​njem. – A ti mi​sliš da bi no​vi​na​ri o po​li​ti​ča​ri​ma tre​ba​lo da pi​šu s po​što​va​njem? – uz​vra​ti maj​ka ve​se​lo. – To je ra​di​ka​lan stav. On​da bi i na​ci​stič​ka štam​pa tre​ba​lo da bu​de uljud​na kad pi​še o mom mu​žu! A nji​ma se to ne bi do​pa​lo. – Ne o svim po​li​ti​ča​ri​ma, oči​gled​no – raz​dra​žlji​vo će Frank. Pro​šli su za​kr​če​nu ras​kr​sni​cu na Pots​da​mer Pla​cu. U op​štem me​te​žu, auto​mo​bi​li i tram​va​ji nad​me​ta​li su se za pr​ven​stvo s konj​skim za​pre​ga​ma i pe​ša​ci​ma. – Zar za štam​pu ni​je bo​lje da joj se odre​še ru​ke i da kri​ti​ku​je sve pod​jed​na​ko? – re​če maj​ka. – Div​na za​mi​sao – od​go​vo​ri on. – Ali vi so​ci​ja​li​sti ži​vi​te u ze​mlji sno​va. Mi prak​tič​ni lju​di zna​mo da Ne​mač​ka ne mo​že da ži​vi od ide​ja. Lju​di ne mo​gu bez hle​ba, bez ci​pe​la, bez uglja. – Pot​pu​no se sla​žem – re​če maj​ka. – I me​ni sa​moj do​bro bi do​šlo ma​lo vi​še uglja. Ali ja že​lim da Kar​la i Erik od​ra​sta​ju kao gra​đa​ni slo​bod​ne ze​mlje. – Pre​ce​nju​ješ slo​bo​du. Ona lju​de ne​će usre​ći​ti. Dra​že je nji​ma če​lič​no vođ​stvo. Ja že​lim da Ver​-

ner, Fri​da i si​ro​ti Ak​sel od​ra​sta​ju u ze​mlji ko​ja je po​no​sna, di​sci​pli​no​va​na i uje​di​nje​na. – A da bi bi​la uje​di​nje​na, po​treb​ni su nam mla​di ba​ti​na​ši u sme​đim ko​šu​lja​ma, da mla​te osta​re​le je​vrej​ske du​ćan​dži​je? – Po​li​ti​ka je su​ro​va. Tu se ni​šta ne mo​že. – Na​pro​tiv. Ti i ja smo vo​đe, Lu​dvig, sva​ko na svoj na​čin. Na​ša je od​go​vor​nost da po​li​ti​ku uči​ni​mo ma​nje su​ro​vom – da bu​de po​šte​ni​ja, ra​zum​ni​ja, ma​nje na​sil​na. Uko​li​ko mi to ne uči​ni​mo, ne​će​mo is​pu​ni​ti svo​ju pa​tri​ot​sku du​žnost. Her Frank se na​ro​gu​šio. Kar​la ni​je zna​la mno​go o mu​škar​ci​ma, ali je uvi​de​la da ne vo​le kad im že​ne dr​že pre​da​va​nja o to​me šta tre​ba ra​de. Maj​ka je, po sve​mu su​de​ći, to​ga ju​tra za​bo​ra​vi​la da pri​ti​sne pre​ki​dač za šarm. Ali i ina​če su svi bi​li na​pe​ti. Zbog pred​sto​je​ćih iz​bo​ra svi su bi​li na ivi​ci ži​va​ca. Auto​mo​bil je sti​gao do Laj​pci​ger Pla​ca. – Gde da vas osta​vim? – upi​ta her Frank hlad​no. – Ov​de sa​vr​še​no od​go​va​ra – re​če maj​ka. Frank je po​ku​cao na sta​kle​nu pre​gra​du. Ri​ter je pri​ko​čio, pa po​žu​rio da otvo​ri vra​ta. – Na​dam se za​i​sta da će Fri​di ubr​zo bi​ti bo​lje – re​če maj​ka. – Hva​la ti. Njih dve iza​đo​še, i Ri​ter za​tvo​ri vra​ta. Do re​dak​ci​je je bi​lo osta​lo još ne​ko​li​ko mi​nu​ta ho​da, ali maj​ka je oči​gled​no hte​la što pre da iza​đe iz tog auto​mo​bi​la. Kar​la se na​da​la da se ona ni​je za​u​vek po​sva​đa​la s her Fran​kom. To bi Kar​li znat​no ote​ža​lo vi​đa​nje s Fri​dom i Ver​ne​rom. Mr​sko joj je bi​lo i da po​mi​sli na to. Ho​da​le su br​zo. – Gle​daj da da​nas ne sme​taš u re​dak​ci​ji – re​če joj maj​ka. Pri​zvuk is​kre​ne mo​le​ći​vo​sti u nje​nom gla​su ga​nuo je Kar​lu, i ona se po​sti​de što maj​ka zbog nje mo​ra da se se​ki​ra. Sto​ga od​lu​či da se po​na​ša bes​pre​kor​no. Maj​ka se us​put po​zdra​vlja​la s mno​gi​ma; te član​ke pi​sa​la je ot​ka​ko Kar​la zna za se​be, i bi​la je po​zna​ta u no​vi​nar​skim kru​go​vi​ma. Svi su je oslo​vlja​va​li na en​gle​skom – le​di Mod. U ne​po​sred​noj bli​zi​ni zgra​de u ko​joj se na​la​zi​la re​dak​ci​ja De​mo​kra​te ugle​da​le su po​zna​to li​ce – na​red​ni​ka Šva​ba. Ra​me uz ra​me s Kar​li​nim ocem, Švab se bo​rio u Ve​li​kom ra​tu, i još se ši​šao okrut​no krat​ko, po voj​nič​ki. Po​sle ra​ta ra​dio je kao ba​što​van, pr​vo kod Kar​li​nog de​de, a ka​sni​je kod nje​nog oca, ali ga je ovaj ot​pu​stio za​to što je Švab ukrao no​vac iz maj​či​ne ta​šne. Sa​da je na se​bi imao ru​žnu voj​nič​ku uni​for​mu, ka​kve no​se pri​pad​ni​ci ju​ri​šnih od​re​da, sme​đe​ko​šu​lja​ši, ko​ji ni​su bi​li pra​vi voj​ni​ci, već na​ci​sti sa sta​tu​som re​zer​vnih po​li​ca​ja​ca. – Do​bro ju​tro, frau Fon Ul​rih! – re​če Švab gla​sno, kao da se ni​ma​lo ne sti​di što je lo​pov. Ni​je čak ni pr​stom ka​pu do​ta​kao u znak po​zdra​va. Maj​ka hlad​no klim​nu gla​vom i pro​đe po​red nje​ga. – Pi​tam se sa​mo šta li on tra​ži ov​de – pro​mr​mlja ona s ne​la​go​dom dok su ula​zi​le u zgra​du. Re​dak​ci​ja ne​delj​ni​ka bi​la je sme​šte​na na pr​vom spra​tu sa​vre​me​ne po​slov​ne zgra​de. Kar​la je zna​la da de​ca na ta​kvom me​stu ni​su do​bro​do​šla, te se na​da​la da će ne​pri​me​će​ne sti​ći do maj​či​ne kan​ce​la​ri​je. Ali su već na ste​pe​ni​štu na​i​šle na her Joh​ma​na. Taj kru​pan čo​vek no​sio je na​o​ča​re s de​be​lim sta​kli​ma. – Šta je ovo? – brec​nu se on, ne va​de​ći ci​ga​re​tu iz usta. – Jel’ mi to sad ov​de dr​ži​mo za​ba​vi​šte? Maj​ka na nje​go​vu neo​te​sa​nost ni​je od​go​vo​ri​la. – Raz​mi​šlja​la sam o ono​me što na​po​me​nu​ste pre ne​ki dan – re​če ona. – Ka​ko mla​di lju​di mi​sle da je no​vi​nar​stvo ne​ka ta​mo gla​mu​ro​zna pro​fe​si​ja i ne shva​ta​ju ko​li​ko na​por​nog ra​da mo​ra da se ulo​ži. Joh​man se na​mr​šti. – Je​sam li ta​ko re​kao? Pa, ta​ko i je​ste, u sva​kom slu​ča​ju.

– I za​to sam ja do​ve​la ova​mo kćer​ku, da vi​di stvar​nu sli​ku. Mi​slim da će to ko​ri​sti​ti nje​nom op​štem obra​zo​va​nju, na​ro​či​to ako se jed​no​ga da​na bu​de ba​vi​la pi​sa​njem. Sa​da će o ovoj po​se​ti sa​či​ni​ti re​fe​rat, a on​da će ga pro​či​ta​ti pred ode​lje​njem. Po​mi​sli​la sam da ne​će​te ima​ti ni​šta pro​tiv. Maj​ka je sve to smi​sli​la u ho​du, ali zvu​ča​lo je uver​lji​vo, po​mi​sli Kar​la. Bez​ma​lo je i sa​ma po​ve​ro​va​la u maj​či​ne re​či. Iz​gle​da da je maj​ka ko​nač​no pri​ti​snu​la onaj pre​ki​dač za šarm. – Zar vam da​nas ne do​la​zi va​žna go​šća iz Lon​do​na? – upi​ta Joh​man. – Da, Etel Le​kvit, ali to mi je sta​ra dru​ga​ri​ca – Kar​lu je upo​zna​la još kao be​bu. Joh​man je sad već do​ne​kle smek​šao. – Hmm... Pa do​bro, za pet mi​nu​ta po​či​nje sa​sta​nak re​dak​ci​je, sa​mo da odem po ci​ga​re​te. – Kar​la će oti​ći po ci​ga​re​te. – Maj​ka se okre​nu pre​ma njoj. – Du​van​dži​ni​ca je tu od​mah, tre​ća vra​ta od na​ših. Her Joh​man vo​li rot-hen​dle. – O, ta​man da ja ne mo​ram da idem – re​če Joh​man, pa da​de Kar​li ko​va​ni​cu od jed​ne mar​ke. – Kad se vra​tiš – re​če joj maj​ka – pro​na​ći ćeš me na vr​hu ste​pe​ni​šta, po​red pro​tiv​po​žar​nog alar​ma. Okre​nu​la se i sa​mo​u​ve​re​no uhva​ti​la Joh​ma​na pod​ru​ku. – Mi​slim da nam je pro​šlo​ne​delj​no iz​da​nje bi​lo naj​bo​lje do sa​da – re​če ona dok su se pe​li uza ste​pe​ni​ce. Kar​la je is​tr​ča​la na uli​cu. Us​pe​le su da se pro​vu​ku za​hva​lju​ju​ći sme​lo​sti i oči​ju​ka​nju, ti​pič​nim za nje​nu maj​ku. A maj​ka je, za​i​sta, po​ne​kad ume​la da ka​že: „Mi že​ne mo​ra​mo da se ko​ri​sti​mo svim ras​po​lo​ži​vim oruž​jem.” Dok je sad raz​mi​šlja​la o to​me, Kar​la uvi​de da je upra​vo i sáma pri​me​ni​la maj​či​nu tak​ti​ku ka​da je iz​dej​stvo​va​la vo​žnju kod her Fran​ka. Mo​žda je, na​po​slet​ku, ona ista kao maj​ka. Otu​da ju je, ve​ro​vat​no, maj​ka i po​gle​da​la sa onim lju​bo​pi​tlji​vim osmej​kom na li​cu; mo​žda je u tom ča​su u Kar​li pre​po​zna​la se​be od pre tri​de​set go​di​na. U pro​dav​ni​ci se bio stvo​rio red. Kao da je po​lo​vi​na ber​lin​skih no​vi​na​ra do​šla upra​vo ova​mo da se snab​de svim po​trep​šti​na​ma za taj dan. Ko​nač​no se Kar​la do​mo​gla pa​kli​ce rot-hen​dla, pa po​šla na​trag ka zgra​di De​mo​kra​te. Pro​tiv​po​žar​ni alarm la​ko je pro​na​šla – be​še to ve​li​ka po​lu​ga pri​čvr​šće​na za zid – ali maj​ke ni​je bi​lo u kan​ce​la​ri​ji. Ne​ma sum​nje da je i ona oti​šla na sa​sta​nak re​dak​ci​je. Kar​la je po​šla hod​ni​kom. Sva vra​ta su bi​la otvo​re​na, a u ve​ći​ni pro​sto​ri​ja ni​je bi​lo ni​ko​ga, iz​u​zev ne​ko​li​ko že​na, ve​ro​vat​no dak​ti​lo​graf​ki​nja i se​kre​ta​ri​ca. U zad​njem de​lu zgra​de, iza ugla, na​i​šla je na za​tvo​re​na vra​ta na ko​ji​ma je pi​sa​lo da je to so​ba za sa​stan​ke. Kar​la je ču​la že​sto​ke mu​ške gla​so​ve – ras​pra​va je bi​la u to​ku. Po​ku​ca​la je na vra​ta, ali ni​ko ni​šta ni​je re​kao. Okle​va​la je na​čas, a on​da sti​snu​la kva​ku i ušla. Pro​sto​ri​ja je bi​la pu​na du​van​skog di​ma. Osmo​ro do de​se​to​ro lju​di se​de​lo je za du​gač​kim sto​lom. Maj​ka je bi​la je​di​no žen​sko. Uću​ta​li su, oči​to iz​ne​na​đe​ni, kad je Kar​la pri​šla če​lu sto​la pa da​la Joh​ma​nu ci​ga​re​te i ku​sur. Zbog nji​ho​vog ću​ta​nja, po​mi​sli​la je da je po​gre​ši​la što je ušla. Ali Joh​man je sa​mo re​kao: – Hva​la ti. – Ne​ma na če​mu, go​spo​di​ne – uz​vra​ti ona i, ko zna zbog če​ga, la​ko se po​klo​ni. Mu​škar​ci pra​snu​še u smeh. – No​va asi​stent​ki​nja, Joh​ma​ne? – upi​ta je​dan od njih. Ta​da je Kar​la zna​la da je sve u re​du. Br​zo je iza​šla i vra​ti​la se u maj​či​nu kan​ce​la​ri​ju. Ka​put ni​je ni ski​da​la – bi​lo je hlad​no. Osvr​ta​la se oko se​be. Na rad​nom sto​lu su bi​li te​le​fon, pi​sa​ća ma​ši​na i hr​pe pa​pi​ra i in​di​ga. Po​red te​le​fo​na sta​ja​la je ura​mlje​na fo​to​gra​fi​ja, na ko​joj su bi​li Kar​la i Erik sa ocem. Sni​mlje​na je ne​ko​li​ko go​di​na ra​ni​je, jed​nog sun​ča​nog da​na, na pla​ži na je​ze​ru Van​ze, dva​de​set pet ki​lo​me​ta​ra od cen​tra Ber​li​na. Otac je no​sio krat​ke pan​ta​lo​ne. Svi su se sme​ja​li. Bi​lo je to pre ne​go što je Erik po​čeo da iz​i​gra​va opa​snog ozbilj​nog mu​škar​ca. Tu je bi​la još sa​mo jed​na sli​ka, oka​če​na na zi​du, na ko​joj su bi​li maj​ka i he​roj socijaldemokratâ

Fri​drih Ebert, pr​vi po​sleratni pred​sed​nik Ne​mač​ke. Fo​to​gra​fi​ja je na​či​nje​na pre de​se​tak go​di​na. Kar​la se na​sme​ši​la ugle​dav​ši maj​či​nu bez​o​blič​nu, ni​sko stru​ki​ra​nu suk​nju i de​čač​ku fri​zu​ru – mo​ra da je u to vre​me ta​kva mo​da bi​la. Na po​li​ci za knji​ge bi​lo je adre​sa​ra, te​le​fon​skih ime​ni​ka, reč​ni​ka ra​znih je​zi​ka, kao i atla​sa, ali ni​čeg za či​ta​nje. U fi​o​ci rad​nog sto​la Kar​la je na​šla olov​ke, ne​ko​li​ko pa​ri sve​ča​nih ru​ka​vi​ca još umo​ta​nih u ori​gi​nal​ni pa​pir, za​tim pa​ko​va​nje hi​gi​jen​skih ma​ra​mi​ca i sve​sku sa ime​ni​ma i te​le​fon​skim bro​je​vi​ma. Kar​la je po​de​si​la sto​ni ka​len​dar na da​na​šnji da​tum – po​ne​de​ljak, 27. fe​bru​ar 1933. A on​da je gur​nu​la list har​ti​je u pi​sa​ću ma​ši​nu. Ot​ku​ca​la je svo​je pu​no ime i pre​zi​me – Haj​ke Kar​la fon Ul​rih. Bi​lo joj je pet go​di​na kad je ob​zna​ni​la da joj se ime Haj​ke ne svi​đa i da že​li da je svi oslo​vlja​va​ju dru​gim ime​nom, ta​ko da se po​ro​di​ca, na Kar​li​no iz​ne​na​đe​nje, ne​ka​ko pri​vo​le​la nje​nom zah​te​vu. Sva​ka tip​ka na ma​ši​ni bi​la je pri​čvr​šće​na me​tal​nim šta​pi​ćem, ko​ji bi se po​di​gao i uda​rio po ma​sti​lja​voj tra​ci, oti​sku​ju​ći pri​tom slo​vo na pa​pi​ru. Kar​la je slu​čaj​no pri​ti​snu​la dve tip​ke isto​vre​me​no, i šta​pi​ći su se za​gla​vi​li. Po​ku​ša​la je da ih raz​dvo​ji, ali uza​lud. Ni​je joj po​mo​glo ni to što je pri​ti​snu​la tre​ću tip​ku – sad su tri šta​pi​ća sta​ja​la u va​zdu​hu, za​gla​vlje​na. Ona za​je​ča; sa​mo joj je još to tre​ba​lo. Pa​žnju joj uto pri​vu​če ga​la​ma s uli​ce te pri​đe pro​zo​ru. De​se​tak sme​đe​ko​šu​lja​ša mar​ši​ra​lo je sre​di​nom uli​ce, uz​vi​ku​ju​ći pa​ro​le: „Smrt Je​vre​ji​ma! Je​vre​ji, idi​te u pa​kao!” Kar​la ni​ka​ko ni​je mo​gla da shva​ti za​što su oni to​li​ko lju​ti na Je​vre​je, ko​ji su njoj iz​gle​da​li pot​pu​no isti kao i svi osta​li, ako se iz​u​zme nji​ho​va re​li​gi​ja. Pre​pa​la se vi​dev​ši na​red​ni​ka Šva​ba na če​lu od​re​da. Žao joj je bi​lo tog čo​ve​ka kad je do​bio ot​kaz, jer je zna​la da će te​ško pro​na​ći nov po​sao. Mi​li​o​ni lju​di tra​ži​li su po​sao u Ne​mač​koj; otac je go​vo​rio da je ze​mlja u de​pre​si​ji. Ali maj​ka je re​kla: „Ka​ko mo​že​mo u ku​ći da dr​ži​mo čo​ve​ka ko​ji kra​de?” Sad su iz​vi​ki​va​li no​ve pa​ro​le. „Raz​bij​te je​vrej​ske no​vi​ne!”, vi​ka​li su uglas. Je​dan od njih je ba​cio ne​što, i tru​lo po​vr​će zgnje​či​lo se uda​riv​ši o vra​ta na​ci​o​nal​nog dnev​ni​ka. A on​da se, na Kar​li​no za​pre​pa​šće​nje, okre​nu​še pre​ma zgra​di u ko​joj se ona na​la​zi. Uz​ma​kla je, vi​re​ći pre​ko pro​zor​ske da​ske, sve u na​di da ne mo​gu da je vi​de. A oni su sta​li, i da​lje skan​di​ra​ju​ći. Po​le​teo je ka​men. Po​go​dio je upra​vo Kar​lin pro​zor; iako ga ni​je raz​bio, devoj​či​ca je, pre​stra​še​na, krik​nu​la. Tre​nu​tak ka​sni​je ušla je dak​ti​lo​graf​ki​nja, mla​da že​na sa cr​ve​nom be​ret​kom na gla​vi. – Šta je bi​lo? – upi​ta ona, a on​da po​gle​da kroz pro​zor. – O, do​đa​vo​la! Sme​đe​ko​šu​lja​ši su ušli u zgra​du, i Kar​la je ču​la bat nji​ho​vih či​za​ma na ste​pe​ni​štu. Upla​ši​la se: šta li su na​u​mi​li? Na​red​nik Švab je ušao u maj​či​nu kan​ce​la​ri​ju. Okle​vao je kad je ugle​dao dve žen​ske oso​be, a on​da se, iz​gle​da, oku​ra​žio. Zgra​bio je onu pi​sa​ću ma​ši​nu i ba​cio je kroz pro​zor, raz​biv​ši sta​klo. Kar​la i dak​ti​lo​graf​ki​nja vri​snu​še uglas. Još sme​đe​ko​šu​lja​ša pro​đe po​red vra​ta ga​la​me​ći. Švab uhva​ti dak​ti​lo​graf​ki​nju pod​ru​ku i re​če: – A sad, du​šo, gde je sef? – U ar​hi​vi! – re​če ona, pre​stra​vlje​na. – Po​ka​ži mi. – Da, od​mah! On je iz​ve​de iz so​be. Kar​la bri​znu u plač, pa se pri​bra. Pa​lo joj je na pa​met da se sa​kri​je is​pod sto​la, ali ko​le​ba​la se. Ni​je že​le​la da im po​ka​že ko​li​ko se bo​ji. Ne​što ju je te​ra​lo na inat.

Ali šta je mo​gla da uči​ni? Od​lu​či​la je da upo​zo​ri maj​ku. Pri​šla je vra​ti​ma i po​gle​da​la niz hod​nik. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su ula​zi​li u kan​ce​la​ri​je i iz​la​zi​li iz njih, ali još ni​su sti​gli do onih na kra​ju hod​ni​ka. Kar​la ni​je zna​la da li lju​di u sa​li za sa​stan​ke ču​ju ko​me​ša​nje. Po​tr​ča​la je hod​ni​kom što je br​že mo​gla, ali je za​u​sta​vi ne​či​ji vri​sak. Po​gle​da​la je u kan​ce​la​ri​ju i ugle​da​la Šva​ba ka​ko dr​mu​sa dak​ti​lo​graf​ki​nju sa cr​ve​nom be​ret​kom. – Gde je ključ? – vi​kao je on. – Ne znam, ku​nem se da go​vo​rim isti​nu! – ja​u​ka​la je dak​ti​lo​graf​ki​nja. Kar​la je bi​la van se​be od be​sa. Ne​ma Švab pra​vo ta​ko da se po​na​ša pre​ma že​ni. – Osta​vi je, Šva​be, lo​po​ve! – po​vi​ka Kar​la. Švab se okre​nu pre​ma njoj s mr​žnjom u oči​ma, i njoj se sle​di krv u ži​la​ma. On po​gle​dom pre​đe na ne​ko​ga iza Kar​le pa re​če: – Skla​njaj​te to de​te odav​de, za​bo​ga! Kar​lu ne​ko do​hva​ti ot​po​za​di. – Ma​la, je​si li ti Je​vrej​ka? – za​ču ona mu​ški glas. – Li​čiš na njih, s tom tam​nom ko​som. To ju je pre​stra​vi​lo. – Ni​sam Je​vrej​ka! – vri​snu ona. Sme​đe​ko​šu​ljaš ju je no​sio hod​ni​kom, spu​stiv​ši je tek kad su sti​gli do kan​ce​la​ri​je nje​ne maj​ke. Ona iz​gu​bi rav​no​te​žu i pa​de na pod. – Osta​ni tu – re​če joj on i ode. Kar​la usta​de. Ni​je bi​la po​vre​đe​na. Hod​nik je sa​da bio pun sme​đe​ko​šu​lja​ša, ta​ko da ni​je mo​gla da stig​ne do maj​ke. Ali mo​ra​la je da po​tra​ži po​moć. Po​gle​da​la je kroz raz​bi​je​ni pro​zor. Lju​di su se oku​plja​li na uli​ci. Dvo​ji​ca po​li​ca​ja​ca sta​jal su me​đu pro​la​zni​ci​ma i ća​ska​li s nji​ma. Kar​la im do​vik​nu: – Upo​moć! Upo​moć, po​li​ci​ja! Oni je ugle​da​še i pra​snu​še u smeh. To ju je raz​be​sne​lo, a s gne​vom i strah po​sta​de pod​no​šlji​vi​ji. Po​no​vo je pro​vi​ri​la iz kan​ce​la​ri​je. Po​gled joj za​sta​de na pro​tiv​po​žar​nom alar​mu na zi​du. Ona pru​ži ru​ku i do​hva​ti ru​či​cu. Ko​le​ba​la se. Alarm ne bi tre​ba​lo ak​ti​vi​ra​ti osim u slu​ča​ju po​ža​ra, a u upo​zo​re​nju na zi​du sto​je opo​me​ne da će pre​kr​ši​o​ci bi​ti naj​stro​že ka​žnje​ni. Bez ob​zi​ra na to, po​vu​kla je ru​či​cu. U pr​vi mah se ni​šta ni​je do​go​di​lo. Mo​žda je me​ha​ni​zam ot​ka​zao. On​da se za​čuo gla​san, oštar zvuk, kao si​re​na, i od tog za​vi​ja​nja za​o​ri​la se ce​la zgra​da. Go​to​vo istog ča​sa na dru​gom kra​ju hod​ni​ka po​ja​vi​še se lju​di iz sa​le za sa​stan​ke. Pr​vi je išao Joh​man. – Šta se ovo do​ga​đa, đa​vo da ga no​si? – re​če on lju​ti​to, nad​gla​sa​va​ju​ći bu​ku od alar​ma. – Ovaj je​vrej​sko-ko​mu​ni​stič​ki list je vre​đao na​šeg vo​đu, i sad će​mo mi da ga za​tvo​ri​mo. – Na​po​lje iz mo​je kan​ce​la​ri​je! Sme​đe​ko​šu​ljaš ni​je obra​ćao pa​žnju na nje​ga, već sa​mo uđe u boč​nu pro​sto​ri​ju. Tre​nu​tak ka​sni​je raz​le​gao se žen​ski krik, a on​da i tre​sak, kao da je pre​vr​nut če​lič​ni sto. Joh​man se okre​nu pre​ma za​po​sle​ni​ma. – Šnaj​de​ru... Sme​sta zo​vi po​li​ci​ju! Kar​la je zna​la da od to​ga vaj​de ne​ma. Po​li​ci​ja je već bi​la tu, i ni​šta pod mi​lim bo​gom ni​je pred​u​zi​ma​la. Maj​ka se pro​bi​la iz​me​đu ša​či​ce lju​di i po​tr​ča​la niz hod​nik. – Je​si li do​bro? – uz​vik​nu ona, pa čvr​sto za​gr​li Kar​lu.

Kar​la ni​je že​le​la da je te​še kao da je ma​lo de​te. Od​gur​nuv​ši maj​ku, ona re​če: – Do​bro sam, ne bri​ni. Maj​ka se osvr​nu oko se​be. – Mo​ja ma​ši​na! – Ba​ci​li su je kroz pro​zor. – Kar​li je u tom tre​nut​ku bi​lo ja​sno da je ni​ko ne​će pre​ko​re​va​ti što je za​gla​vi​la me​ha​ni​zam. – Mo​ra​mo odav​de. – Maj​ka do​hva​ti fo​to​gra​fi​ju sa sto​la, uze Kar​lu za ru​ku, i njih dve po​hi​ta​še na​po​lje. Ni​ko ni​je ni po​ku​šao da ih za​u​sta​vi dok su tr​ča​le ni​za ste​pe​ni​ce. Is​pred njih, sta​si​ti mla​dić, re​klo bi se no​vi​nar, dr​žao je sme​đe​ko​šu​lja​ša oko vra​ta i vu​kao ga na​po​lje. Kar​la i nje​na maj​ka išle su u sto​pu za tom dvo​ji​com. Uto se iza njih po​ja​vi još je​dan sme​đe​ko​šu​ljaš. No​vi​nar pri​đe dvo​ji​ci po​li​ca​ja​ca, i da​lje vu​ku​ći sme​đe​ko​šu​lja​ša. – Uhap​si​te ovog čo​ve​ka – re​če on. – Za​te​kao sam ga ka​ko kra​de u kan​ce​la​ri​ji. U dže​pu će​te mu pro​na​ći ukra​de​nu te​glu s ka​fom. – Pu​sti​te ga, mo​li​ću – re​če sta​ri​ji po​li​ca​jac. No​vi​nar, okle​va​ju​ći, pu​sti sme​đe​ko​šu​lja​ša. Dru​gi sme​đe​ko​šu​ljaš sta​de po​red svog ko​le​ge. – Ka​ko se zo​ve​te, go​spo​di​ne? – upi​ta po​li​ca​jac no​vi​na​ra. – Ja sam Ru​dolf Šmit, glav​ni skup​štin​ski do​pi​snik De​mo​kra​te. – Ru​dol​fe Šmi​te, hap​sim vas pod op​tu​žbom da ste na​pa​li po​li​caj​ca. – Ne​moj​te me za​sme​ja​va​ti. Uhva​tio sam ovog čo​ve​ka u kra​đi! Po​li​ca​jac da​de gla​vom znak dvo​ji​ci sme​đe​ko​šu​lja​ša. – Vo​di​te ga u sta​ni​cu. Ovi uhva​ti​še Šmi​ta pod mi​ši​ce. Is​pr​va se či​ni​lo da će se oti​ma​ti, ali on​da se pre​do​mi​slio. – Sva​ka po​je​di​nost u ve​zi sa ovim in​ci​den​tom bi​će ob​ja​vlje​na u no​vom iz​da​nju De​mo​kra​te! – re​če on. – Ne​će bi​ti tog no​vog iz​da​nja – na to će po​li​ca​jac. – Vo​di​te ga. Sti​gla su va​tro​ga​sna ko​la, iz ko​jih is​ko​či​še še​sto​ri​ca va​tro​ga​sa​ca. Nji​hov pred​vod​nik se od​seč​no obra​ti po​li​ci​ji. – Mo​ra​mo da is​pra​zni​mo zgra​du – re​če. – Vra​ti​te se u va​tro​ga​snu sta​ni​cu, ne​ma ov​de ni​ka​kvog po​ža​ra – re​če sta​ri​ji po​li​ca​jac. – To sa​mo ju​ri​šni od​red za​tva​ra ko​mu​ni​stič​ki ča​so​pis. – To se me​ne ne ti​če – na to će va​tro​ga​sac. – Uklju​čen je alarm, i naš za​da​tak je da sve iz​ve​de​mo na​po​lje, i ju​ri​šni​ke i osta​le. Mo​že​mo mi to i bez va​še po​mo​ći – do​da​de on, pa uve​de svo​je lju​de unu​tra. Kar​la je ču​la maj​či​no „o, ne!”, okre​nu​la se i spa​zi​la je ka​ko gle​da u svo​ju pi​sa​ću ma​ši​nu, ko​ja je le​ža​la na ploč​ni​ku. Me​tal​no ku​ći​šte bi​lo je ot​pa​lo te su se sad vi​de​le spo​ne iz​me​đu tip​ki i šta​pi​ća. Ta​sta​tu​ra je bi​la sa​svim iz​ob​li​če​na, va​ljak se na jed​nom kra​ju ot​ka​čio, a zvon​ce ko​je je ogla​ša​va​lo kraj re​da le​ža​lo je sa stra​ne, na ze​mlji. Pi​sa​ća ma​ši​na ni​je sku​pa, ali je maj​ka iz​gle​da​la kao da će sva​kog ča​sa bri​znu​ti u plač. Va​tro​ga​sci su po​te​ra​li iz zgra​de sme​đe​ko​šu​lja​še i oso​blje ča​so​pi​sa. Na​red​nik Švab se opi​rao, sr​di​to uz​vi​ku​ju​ći: – Ne​ma ov​de po​ža​ra! Va​tro​ga​sci su ga sa​mo iz​gu​ra​li. Uto iza​đe i Joh​man, pa se obra​ti Kar​li​noj maj​ci: – Ni​su ima​li vre​me​na da na​pra​ve bog​zna ka​kvu šte​tu – va​tro​ga​sci su ih spre​či​li. Ko god je uklju​čio alarm, uči​nio nam je ve​li​ku uslu​gu!

Kar​la se bri​nu​la da će je ne​ko uko​ri​ti što je po​di​gla la​žnu uz​bu​nu. Sad je, me​đu​tim, shva​ti​la da je pa​met​no po​stu​pi​la. Uze​la je maj​ku za ru​ku. Že​na kao da se tr​gla, oma​mlje​na bo​lom. Ru​ka​vom je obri​sa​la oči, i upra​vo po tom, za nju ne​u​o​bi​ča​je​nom ge​stu, naj​bo​lje se vi​de​lo ko​li​ko je po​tre​se​na; da je Kar​la ta​ko obri​sa​la oči, maj​ka bi joj re​kla da za to slu​ži ma​ra​mi​ca. – Šta će​mo sad? – Ni​ka​da maj​ka ni​je iz​go​vo​ri​la tu re​če​ni​cu, jer je uvek ona bi​la ta ko​ja zna šta i ka​ko. Kar​la je utom po​sta​la sve​sna da po​red njih sto​ji još ne​ko. Po​di​gla je po​gled. Bi​la je tu ne​ka že​na, ot​pri​li​ke istih go​di​na kao maj​ka, vr​lo le​pa, do​sto​jan​stve​nog dr​ža​nja. Kar​la ju je po​zna​va​la od​ne​kud, ali ni​je mo​gla da se se​ti oda​kle. Po​red nje je sta​jao mla​dić, ko​ji bi po go​di​na​ma i sin mo​gao da joj bu​de. Bio je vi​tak, ne baš mno​go vi​sok, ali je iz​gle​dao kao film​ska zve​zda. To le​po lice je bi​lo sko​ro pre​te​ra​no le​po, iz​u​zme li se spljo​šten, is​kri​vljen nos. I že​na i mla​dić bi​li su pre​ne​ra​že​ni, pri če​mu je on bio pre​ble​deo od be​sa. Že​na je pr​va pro​zbo​ri​la, i to na en​gle​skom je​zi​ku. – Zdra​vo, Mod – re​če ona, i taj glas be​še od​ne​kud po​znat Kar​li. – Zar me ne pre​po​zna​ješ? – na​sta​vi že​na. – Ja sam, Et Le​kvit, a ovo je Lojd.

II Lojd Vi​li​jams je u Ber​li​nu pro​na​šao bok​ser​ski klub gde je mo​gao da tre​ni​ra je​dan sat za ne​ko​li​ko pe​ni​ja. Klub se na​la​zio u rad​nič​koj če​tvr​ti Ve​ding, se​ver​no od cen​tra gra​da. Ve​žbao je sa in​dij​skim pa​li​ca​ma i me​di​cin​kom, pre​ska​kao je ko​no​pac, pe​sni​ca​ma uda​rao u džak, da bi po​tom sta​vio ka​ci​gu pa od​ra​dio pet run​di u rin​gu. Tre​ner mu je pro​na​šao spa​ring-part​ne​ra, Nem​ca Loj​do​vih go​di​na i gra​đe – Lojd je bio vel​ter-ka​te​go​ri​ja. Ne​mac je imao taj pre​fi​njen, brz uda​rac što sti​že ni​ot​ku​da, i ne​ko​li​ko pu​ta je do​bro po​vre​dio Loj​da, sve dok ga Lojd ni​je obo​rio le​vim kro​še​om. Lojd je od​ra​stao u opa​snom kra​ju, u lon​don​skom Ist En​du. Imao je dva​na​est go​di​na kad su po​če​li da ga ki​nje u ško​li. „I sâm sam to pro​šao”, pri​čao mu je nje​gov očuh, Ber​ni Le​kvit. „Naj​pa​met​ni​ji si deč​ko u ško​li, i on​da ti se na le​đa na​ka​či ode​ljen​ski šla​mer4.” Ber​ni, ko​ga je Lojd oslo​vlja​vao sa ta​ta, bio je Je​vre​jin – maj​ka mu je go​vo​ri​la sa​mo ji​diš. Loj​da je od​veo u bok​ser​ski klub u Ald​gej​tu. Etel se pro​ti​vi​la, ali Ber​ni je us​peo da is​te​ra svo​je, što se, ina​če, ni​je če​sto do​ga​đa​lo. Lojd je na​u​čio da se br​zo kre​će i ja​ko uda​ra, ta​ko da je sa zlo​sta​vlja​njem za​vr​še​no. Us​put su mu i nos slo​mi​li, pa vi​še ni​je bio ta​ko lep deč​ko. Ot​krio je da je na​da​ren. Imao je br​ze re​flek​se i tu ra​to​bor​nu cr​tu, a u rin​gu je po​čeo da ubi​re lo​vo​ri​ke. Tre​ner se raz​o​ča​rao kad je sa​znao da se Lojd, ume​sto za pro​fe​si​o​nal​nu ka​ri​je​ru, opre​de​lio za Uni​ver​zi​tet u Kem​bri​džu. Is​tu​ši​rao se, obu​kao, pa oti​šao do rad​nič​ke ka​fa​ne, na​ru​čio ča​šu to​če​nog pi​va, pa seo da pi​še svo​joj po​lu​se​stri Mi​li o in​ci​den​tu sa sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma. Mi​li mu je za​vi​de​la što je kre​nuo na taj put s nji​ho​vom maj​kom, i on joj je obe​ćao da će je če​sto iz​ve​šta​va​ti o sve​mu što se de​ša​va. Loj​da je uz​dr​ma​la gun​gu​la u ko​joj se ob​reo tog pre​po​dne​va. Po​li​ti​ka je za nje​ga bi​la deo sva​ko​dne​vi​ce – maj​ka mu je bi​la po​sla​ni​ca u par​la​men​tu, a otac lo​kal​ni od​bor​nik u Lon​do​nu, pri če​mu je on sâm oba​vljao du​žnost pred​sed​ni​ka La​bu​ri​stič​ke li​ge mla​dih. No po​li​ti​ka je za nje​ga uvek osta​ja​la u okvi​ri​ma debatâ i gla​sa​nja – do to​ga da​na. Ni​ka​da ni​je svo​jim oči​ma gle​dao ka​ko uni​for​mi​sa​ni ba​ti​na​ši raz​bi​ja​ju po kan​ce​la​ri​ja​ma, a po​li​caj​ci sto​je na​o​ko​lo i sme​ška​ju se. Bi​la je to po​li​ti​ka bez ru​ka​vi​ca, i on je bio zgra​nut. „Da li bi ta​ko ne​što mo​glo da se de​si u Lon​do​nu, Mi​li?”, pi​sao je on. In​stinkt mu je, u pr​vi mah, go​vo​rio da ne bi. Ali imao je Hi​tler po​što​va​o​ce i me​đu bri​tan​skim in​du​stri​jal​ci​ma i vla​sni​ci​ma no​vi​-

na. Sa​mo ne​ki me​sec pre to​ga, od​met​nu​ti po​sla​nik ser Osvald Mo​zli osno​vao je Bri​tan​ski sa​vez fa​ši​sta. Kao i na​ci​sti, i oni vo​le da se še​pu​re u uni​for​ma​ma ko​je pod​se​ća​ju na voj​nič​ke. Šta li je sle​de​će? Za​vr​šio je pi​smo i pre​sa​vio ga, pa se S-li​ni​jom vra​tio u cen​tar gra​da. On i nje​go​va maj​ka tre​ba​lo je da ve​če​ra​ju s Vol​te​rom i Mod fon Ul​rih. Lojd je od ma​lih no​gu slu​šao o Mod. Kraj​nje je neo​bič​no bi​lo pri​ja​telj​stvo ko​je je ve​zi​va​lo nju i nje​go​vu maj​ku: Etel je rad​ni vek za​po​če​la kao slu​ški​nja u ve​le​lep​noj ku​ći u vla​sni​štvu Mo​di​ne po​ro​di​ce. Ka​sni​je su za​jed​no ra​di​le kao su​fra​žet​ki​nje, bo​re​ći se da i že​ne do​bi​ju pra​vo gla​sa. U to​ku ra​ta štam​pa​le su fe​mi​ni​stič​ki list Voj​ni​ko​va že​na. A on​da se ni​su slo​ži​le oko po​li​tič​ke tak​ti​ke, te su se ta​ko uda​lji​le. Lojd se ži​vo se​ćao pu​to​va​nja po​ro​di​ce Fon Ul​rih u Lon​don 1925. Nje​mu je bi​lo de​set go​di​na, ta​man to​li​ko da mu bu​de ne​pri​jat​no što ne zna ne​mač​ki, dok su pe​to​go​di​šnji Erik i tro​go​di​šnja Kar​la go​vo​ri​li i ne​mač​ki i en​gle​ski. Ta​da su se Etel i Mod po​mi​ri​le. Do​šao je do re​sto​ra​na Bi​stro Ro​bert. Unu​tra​šnjost je bi​la ure​đe​na u sti​lu art de​ko, s bes​pre​kor​no pra​vo​u​ga​o​nim sto​li​ca​ma i sto​lo​vi​ma, i mi​nu​ci​o​zno iz​ra​đe​nim gvo​zde​nim stal​ci​ma za lam​pe sa sta​kle​nim aba​žu​ri​ma u bo​ji; do​pa​li su mu se sa​mo uštir​ka​ni be​li ubru​si po​red ta​nji​ra. Osta​lo tro​je već je bi​lo tu. Obe že​ne bi​le su upe​ča​tlji​ve, pri​me​tio je to dok se pri​bli​ža​vao sto​lu: obe od​me​re​ne, le​po ob​u​če​ne, pri​vlač​ne i sa​mo​u​ve​re​ne. Sa okol​nih sto​lo​va ne​pre​sta​no su im upu​ći​va​li po​gle​de pu​ne di​vlje​nja. Lojd se pi​tao ko​li​ko, u stva​ri, smi​sao za mo​der​no obla​če​nje nje​go​va maj​ka du​gu​je svo​joj dru​ga​ri​ci plem​ki​nji. Kad su po​ru​či​li, Etel ob​ja​sni za​što su do​pu​to​va​li. – Me​sto u par​la​men​tu iz​gu​bi​la sam 1931. go​di​ne – re​če ona. – Na​dam se da ću ga po​no​vo iz​bo​ri​ti na na​red​nim iz​bo​ri​ma, ali i u me​đu​vre​me​nu mo​ra od ne​če​ga da se ži​vi. Sva sre​ća, Mod, te si me na​u​či​la no​vi​nar​stvu. – Ni​sam te ja bog​zna če​mu na​u​či​la – na to će Mod. – Imaš ti da​ra. – Pi​šem se​ri​ju čla​na​ka o na​ci​sti​ma za Njuz kro​nikl, a pot​pi​sa​la sam i ugo​vor za knji​gu s iz​da​va​čem Vik​to​rom Go​lan​com. Loj​da sam po​ve​la kao pre​vo​di​o​ca – on stu​di​ra fran​cu​ski i ne​mač​ki. Loj​du ni​je pro​ma​kao njen po​no​si​ti osmeh, i on ose​ti da taj osmeh ne za​slu​žu​je. – Još ni​sam bio u pri​li​ci da ozbilj​no pro​ve​rim svo​je pre​vo​di​lač​ko ume​će – re​če on. – Do​sad sam se uglav​nom sre​tao s lju​di​ma ko​ji, kao i vi, sa​vr​še​no go​vo​re en​gle​ski. Lojd je po​ru​čio po​ho​va​nu te​le​ti​nu, je​lo ko​je u En​gle​skoj ni​je ni vi​deo. Uži​vao je u hra​ni. Dok su je​li, Val​ter mu se obra​ti: – Zar ne bi tre​ba​lo da si na pre​da​va​nji​ma? – Ma​ma je mi​sli​la da ću ova​ko bo​lje na​u​či​ti ne​mač​ki, a na fa​kul​te​tu su pri​sta​li da me pu​ste. – A što ne bi do​šao kod me​ne u Raj​hstag, da ra​diš ne​ko vre​me? Ne​pla​će​no, bo​jim se, ali bar ćeš po​va​zdan go​vo​ri​ti ne​mač​ki. Lojd je bio odu​še​vljen. – Vr​lo ra​do. Ka​kva ču​de​sna pri​li​ka! – Ako Etel do​zvo​lja​va – do​da​de Val​ter. Etel se na​sme​ši. – Mo​žda bih mo​gla s vre​me​na na vre​me da ti ga ukra​dem, kad mi stvar​no za​tre​ba? – Raz​u​me se. Etel se nag​nu​la pre​ko sto​la, pa do​dir​nu​la Val​te​ra po ru​ci. Pri​san je bio taj gest, i Lojd uvi​de da su ve​ze iz​me​đu ovo tro​je lju​di vr​lo čvr​ste. – Stvar​no si zla​tan, Val​te​re – re​če Etel. – Pa i ni​sam baš. Uvek će mi do​bro do​ći pa​me​tan mlad po​moć​nik ko​ji se raz​u​me u po​li​ti​ku. – A ja vi​še uop​šte ni​sam si​gur​na da raz​u​mem po​li​ti​ku – re​če Etel. – Šta se to, za ime bo​ga, do​ga​đa ov​de u Ne​mač​koj? – Svi​ma nam je do​bro išlo sre​di​nom dva​de​se​tih – re​če Mod. – Ima​li smo de​mo​krat​sku vlast, pri​-

vre​da se raz​vi​ja​la. Ali sve je upro​pa​stio slom Vol​stri​ta 1929. Sad smo do gu​še u eko​nom​skoj de​pre​si​ji. – Glas joj je uz​drh​tao od ose​ća​nja ko​je se, po sve​mu su​de​ći, gra​ni​či​lo s du​bo​kom tu​gom. – I po sto​ti​nu lju​di sto​ji u re​du za sa​mo jed​no rad​no me​sto – na​sta​vi ona. – Gle​dam ta li​ca. Lju​di su bez​na​de​žni. Ne zna​ju ka​ko da na​hra​ne de​cu. I on​da do​đu na​ci​sti i po​nu​de im na​du, a oni se upi​ta​ju: šta mo​že​mo da iz​gu​bi​mo? Val​ter je, re​klo bi se, sma​trao da Mod ma​lo pre​te​ru​je. Ne​što ve​dri​jim to​nom, on re​če: – Sva​ka​ko je do​bro to što Hi​tler ni​je us​peo da pri​do​bi​je ve​ći​nu Ne​ma​ca. Na po​sled​njim iz​bo​ri​ma na​ci​sti su do​bi​li tek tre​ći​nu gla​so​va. Pa ipak, oni su naj​ve​ća stran​ka. Sre​ćom te Hi​tler sto​ji na če​lu ma​njin​ske vla​de. – Za​to i tra​ži no​ve iz​bo​re – usko​či Mod. – Tre​ba mu ap​so​lut​na ve​ći​na da bi ostva​rio svoj na​um da u Ne​mač​ku uve​de su​ro​vu dik​ta​tu​ru. – Ho​će li do​bi​ti iz​bo​re? – upi​ta Etel. – Ne​će – re​če Val​ter. – Ho​će – re​če Mod. – Ne ve​ru​jem da će ne​mač​ki na​rod ika​da gla​sa​ti za dik​ta​tu​ru – re​če Val​ter. – Ali iz​bo​ri ne​će bi​ti po​šte​ni! – sr​di​to će Mod. – Po​gle​daj sa​mo šta je da​nas bi​lo s mo​jim ča​so​pi​som. Ko god kri​ti​ku​je Nem​ce – u opa​sno​sti je. U me​đu​vre​me​nu, nji​ho​vu pro​pa​gan​du vi​diš na sve stra​ne. – A kao da ni​ko​ga ne​ma da im sta​ne na put! – re​če Lojd. Eh, raz​mi​šljao je on, da sam u re​dak​ci​ju De​mo​kra​te sti​gao ma​kar ne​ki mi​nut ra​ni​je, pa da iz​bu​be​cam ne​ko​li​ci​nu sme​đe​ko​šu​lja​ša! Lojd tek tad pri​me​ti da ste​že pe​sni​cu, pa se pri​si​li da opu​sti ša​ku. Ali ogor​če​nje ni​je je​nja​va​lo. – A za​što le​vi​ča​ri ne bi ta​ko upa​da​li u re​dak​ci​je na​ci​stič​kih ča​so​pi​sa? Da i na​ci​sti po​ku​sa​ju čor​bu ko​ju su za​pr​ži​li! – Ne sme​mo na na​si​lje uz​vra​ća​ti na​si​ljem! – uz​vra​ti Mod od​seč​no. – Hi​tler sa​mo tra​ži iz​go​vor za re​pre​siv​ne me​re – da pro​gla​si van​red​no sta​nje u ze​mlji, uki​ne sva gra​đan​ska pra​va i po​za​tva​ra svo​je pro​tiv​ni​ke. Glas joj po​sta​de mo​le​ćiv. – Ne sme​mo im da​ti po​vo​da, ko​li​ko god je to te​ško. Do​vr​ši​li su ve​če​ru. Re​sto​ran je po​čeo da se pra​zni. Po​što im je po​slu​že​na i ka​fa, za sto​lom su im se pri​dru​ži​li vla​snik re​sto​ra​na, Val​te​rov da​le​ki ro​đak Ro​bert fon Ul​rih, i šef ku​hi​nje Jerg. Ro​bert je pre Ve​li​kog ra​ta bio di​plo​ma​ta u austrij​skoj am​ba​sa​di u Lon​do​nu, dok je Val​ter isti po​sao ra​dio u ta​mo​šnjoj ne​mač​koj am​ba​sa​di – ka​da se i za​lju​bio u Mod. Ro​bert je li​čio na Val​te​ra, s tim što je vi​še pa​žnje po​sve​ći​vao ode​va​nju, pa je ta​ko i sa​da imao zlat​nu iglu za kra​va​tu, pe​ča​te na lan​cu za sat i iz​da​šno na​u​lje​nu ko​su. Jerg je bio mla​đi, plavokos, fi​nih cr​ta li​ca i ve​se​log osme​ha. Njih dvo​ji​ca su ne​ko vre​me za​jed​no bi​li rat​ni za​ro​blje​ni​ci u Ru​si​ji. Sa​da su ži​ve​li u sta​nu iz​nad re​sto​ra​na. Dru​štvo za sto​lom oži​ve​lo je uspo​me​ne na ven​ča​nje Val​te​ra i Mod, odr​ža​no u ve​li​koj taj​no​sti, ne​po​sred​no uoči iz​bi​ja​nja ra​ta. Zvanicâ ni​je bi​lo, ali tu su bi​li Ro​bert i Etel u svoj​stvu ku​ma i ku​me. – U ho​te​lu smo pi​li šam​panj – re​če Etel – a on​da sam ja, ona​ko tak​tič​no, re​kla da Ro​bert i ja tre​ba da po​đe​mo, na šta je Val​ter... – tu je je​dva iz​dr​ža​la da se ne za​ki​ko​će – ... na šta je Val​ter re​kao: O, a ja mi​slio da će​mo svi za​jed​no ve​če​ra​ti! Mod se pri​gu​še​no na​sme​ja. – Mo​žeš mi​sli​ti ko​li​ko sam se ja to​me ra​do​va​la! Lojd po​gle​da u ka​fu, bi​lo mu je ne​pri​jat​no. Imao je osam​na​est go​di​na, i još je bio ne​vin, a što​so​vi s me​de​nog me​se​ca u nje​mu su bu​di​li ne​la​go​du. – Je​si li se ču​la sko​ro s Fi​com? – ozbilj​no upi​ta Etel Mod. Lojd je znao da je to taj​no ven​ča​nje iza​zva​lo stra​šan raz​dor iz​me​đu Mod i nje​nog bra​ta, er​la Fic​-

her​ber​ta. Fic je se ta​da od​re​kao za​to što se ni​je naj​pre obra​ti​la nje​mu, kao gla​vi po​ro​di​ce, za do​zvo​lu da se uda. Mod je tu​žno vr​te​la gla​vom. – Pi​sa​la sam mu kad smo ono​mad išli u Lon​don, ali on ni​je hteo ni da me vi​di. Po​vre​di​la sam mu po​nos udav​ši se za Val​te​ra a da ga pret​hod​no o to​me ni​sam oba​ve​sti​la. Moj brat je, bo​jim se, od onih što ne pra​šta​ju. Ra​čun je pla​ti​la Etel. Sve je u Ne​mač​koj jef​ti​no ako imaš stra​nu va​lu​tu. Ta​man su se spre​ma​li da usta​nu i odu, kad ne​zna​nac pri​đe nji​ho​vom sto​lu i, ne​po​zvan, pri​vu​če sto​li​cu. Bio je kru​pan, s tan​kim br​či​ći​ma na okru​glom li​cu. No​sio je uni​for​mu sme​đe​ko​šu​lja​ša. – Šta mo​gu da uči​nim za vas, go​spo​di​ne? – upi​ta Ro​bert hlad​no. – Ja sam kri​mi​na​li​stič​ki ko​me​sar To​mas Ma​ke. – On uhva​ti za ru​ku ko​no​ba​ra ko​ji je upra​vo pro​la​zio i re​če: – Do​ne​si mi ka​fu. Ko​no​bar po​gle​da upit​no u Ro​ber​ta, a ovaj klim​nu gla​vom. – Ra​dim u Po​li​tič​kom od​se​ku pru​ske po​li​ci​je – pro​du​ži Ma​ke. – Za​du​žen sam za ber​lin​sko ode​lje​nje oba​ve​štaj​ne slu​žbe. Lojd je sve to, ti​him gla​som, pre​vo​dio maj​ci. – Ne​go – re​če Ma​ke – že​leo bih da po​raz​go​va​ram s vla​sni​kom ovog re​sto​ra​na o ne​čem pri​vat​nom. – Gde ste ra​di​li pre me​sec da​na? – re​če Ro​bert. Neo​če​ki​va​no pi​ta​nje zbu​ni​lo je na​čas Ma​kea, ko​ji od​go​vo​ri kao iz to​pa: – U po​li​cij​skoj sta​ni​ci u Krojc​ber​gu. – I ko​je ste po​slo​ve ta​mo oba​vlja​li? – Bio sam za​du​žen za ar​hi​vu. Što pi​ta​te? Ro​bert je klim​nuo gla​vom kao da se ne​če​mu ta​kvom i na​dao. – Vi ste, da​kle, od ća​te do​gu​ra​li do še​fa ber​lin​ske oba​ve​štaj​ne slu​žbe. Če​sti​tam na br​zom una​pre​đe​nju. On se okre​nu pre​ma Etel: – Ka​da je, kra​jem ja​nu​a​ra, Hi​tler po​stao kan​ce​lar, nje​gov sled​be​nik Her​man Ge​ring pre​u​zeo je funk​ci​ju mi​ni​stra unu​tra​šnjih po​slo​va Pru​ske, i sad je pod njim naj​ve​ća po​li​cij​ska si​la u sve​tu. Ota​da Ge​ring ma​sov​no ot​pu​šta po​li​caj​ce i za​me​nju​je ih na​ci​sti​ma – re​če Ro​bert, pa se opet okre​nu pre​ma Ma​keu, uz sar​ka​stič​nu opa​sku: – Bi​lo ka​ko bi​lo, uve​ren sam da je u slu​ča​ju na​šeg iz​ne​nad​nog go​sta una​pre​đe​nje bi​lo pot​pu​no za​slu​že​no. Ma​ke je po​cr​ve​neo, ali je us​peo da se ob​u​zda. – Kao što re​koh, že​leo bih da po​raz​go​va​ram s vla​sni​kom o ne​čem pri​vat​nom. – Mo​lim vas, na​vra​ti​te uju​tro. U de​set sa​ti, od​go​va​ra vam? Ma​ke se pra​vio da to ni​je čuo. – Brat mi se ba​vi ugo​sti​telj​stvom – te​rao je on svo​je. – O! Mo​žda ga po​zna​jem. Ma​ke, ta​ko se pre​zi​va? Ko​ji obje​kat vo​di? – Dr​ži ma​lu go​sti​o​ni​cu u Fri​drih​šaj​nu, u ko​joj se oku​plja​ju rad​ni​ci. – A... On​da su sla​bi iz​gle​di da smo se sre​li. Lojd ni​je bio sa​svim si​gu​ran da je Ro​ber​tu pa​met​no što je ta​ko za​je​dljiv. Ma​ke je​ste bio neo​te​san i ni​je za​slu​ži​vao da čo​vek bu​de fin pre​ma nje​mu, ali je sva​ka​ko mo​gao da te uva​li u ozbilj​nu ne​vo​lju. – Moj brat bi že​leo da ku​pi ovaj re​sto​ran – na​sta​vi Ma​ke. – Vaš brat bi že​leo da na​pre​du​je kao što ste na​pre​do​va​li vi. – Mi smo sprem​ni da vam po​nu​di​mo dva​de​set hi​lja​da ma​ra​ka, s tim što bi vam uku​pan iz​nos bio is​-

pla​ćen za dve go​di​ne. Jerg je pra​snuo u smeh. – Do​pu​sti​će​te mi da vam ob​ja​snim ne​što, ko​me​sa​ru – na to će Ro​bert. – Ja sam austrij​ski grof. Pre dva​de​set go​di​na imao sam za​mak i ve​li​ko ima​nje u Ma​đar​skoj, gde su mi ži​ve​le maj​ka i se​stra. U ra​tu sam iz​gu​bio po​ro​di​cu, za​mak, ze​mlju, čak i otadž​bi​nu, ko​ja je sve​de​na na... par​če ze​mlje. Ne​sta​lo je onog raz​i​gra​nog sar​ka​stič​nog to​na, i Ro​ber​tov glas je, od ja​kih ose​ća​nja, po​stao oso​ran: – U Ber​lin sam do​šao bez igde iče​ga, imao sam je​di​no adre​su da​le​kog ro​đa​ka Val​te​ra fon Ul​ri​ha. Upr​kos sve​mu, us​peo sam da otvo​rim ovaj re​sto​ran. Ro​bert pro​gu​ta plju​vač​ku pa do​da​de: – To je sve što imam. Re​kav​ši to, za​ću​ta pa ot​pi ma​lo ka​fe. Za sto​lom je vla​dao muk. Ro​bert se pri​bra i po​vra​ti ma​lo one nad​mo​ći u gla​su: – Sve i da ste mi po​nu​di​li ve​li​ko​du​šnu ce​nu – a ni​ste – ja bih vas si​gur​no od​bio, jer ako pro​dam ovaj re​sto​ran, pro​dao bih ceo svoj ži​vot. Ne že​lim da bu​dem grub pre​ma va​ma, iako ste se vi po​ne​li ne​pri​lič​no. Moj re​sto​ran ni​je na pro​da​ju, ni po ko​ju ce​nu. Ro​bert usta​de i, pru​živ​ši ru​ku, re​če: – La​ku noć, ko​me​sa​ru Ma​ke. Ma​ke se ma​hi​nal​no ru​ko​vao, da bi se tre​nu​tak ka​sni​je vi​de​lo ka​ko se po​ka​jao zbog to​ga. Usta​de, oči​gled​no lju​tit. Nje​go​vo pod​bbu​lo li​ce je po​mo​dre​lo. – Raz​go​va​ra​će​mo po​no​vo – re​če on, pa ode. – Ka​kav ti​kvan – re​če Jerg. – Vi​diš sa či​me sve ja mo​ram da se bo​rim? – re​če Val​ter obra​ća​ju​ći se Etel. – Sa​mo za​to što no​si tu uni​for​mu, mo​že da ra​di šta mu se proh​te! Loj​du je bo​lo oči Ma​ke​o​vo sa​mo​po​u​zda​nje. Taj čo​vek je, oči​gled​no, bio uve​ren da će ku​pi​ti re​sto​ran po ce​ni ko​ju je sam po​nu​dio. Ro​ber​to​vo od​bi​ja​nje pri​mio je kao pri​vre​me​ni ne​u​speh. Zar su se na​ci​sti već to​li​ko osi​li​li? Ta​ko ne​što su pri​želj​ki​va​li Osvald Mo​zli i nje​go​vi bri​tan​ski fa​ši​sti – ze​mlju u ko​joj će vla​da​vi​nu za​ko​na od​me​ni​ti za​stra​ši​va​nje i ba​ti​na​nje. Ka​ko, za​bo​ga, lju​di mo​gu da bu​du to​li​ko glu​pi? Obu​kli su ka​pu​te, sta​vi​li še​ši​re i po​že​le​li la​ku noć Ro​ber​tu i Jer​gu. Ka​ko su kro​či​li na​po​lje, Lojd na​nju​ši dim – ne du​van​ski, ne​što dru​go je go​re​lo. Njih če​tvo​ro uđo​še u Val​te​rov auto​mo​bil, BMW dik​si 3/15, mo​del za ko​ji je Lojd, ina​če, znao da je, u stva​ri, ostin se​dam, sa​mo u Ne​mač​koj pro​iz​ve​den. Dok su se vo​zi​li kroz park Tir​gar​ten, pre​te​ko​še ih dvo​ja va​tro​ga​sna ko​la uz za​vi​ja​nje si​re​na. – Pi​tam se gde li je po​žar – re​če Val​ter. Tre​nu​tak ka​sni​je ugle​da​li su, kroz dr​ve​će, pla​me​no​ve. – Me​ni se či​ni da je ne​gde bli​zu Raj​hsta​ga – pri​me​ti Mod. – Bo​lje da po​gle​da​mo – re​če Vol​ter, iz​me​nje​nim, bri​žnim gla​som, pa na​glo skre​nu. Mi​ris di​ma bio je sve ja​či. Iz​nad kro​šnji Lojd ugle​da ka​ko pla​me​no​vi su​klja​ju u ne​bo. – Po​žar je ve​li​ki – re​če. Iz par​ka su iz​bi​li na Ke​nig​splac, pro​stra​ni trg iz​me​đu zda​nja Raj​hsta​ga i ope​re Krol. Go​reo je Raj​hstag. Cr​ve​no-žu​ta sve​tlost plam​te​la je u ni​zo​vi​ma kla​sič​nih pro​zo​ra. Va​tra i dim ku​lja​li su kroz sre​di​šnju ku​po​lu. – O, ne! – re​če Val​ter, i Loj​du se uči​ni da je ovaj du​bo​ko oža​lo​šćen. – O, bo​že mi​li, ne! Val​ter je za​u​sta​vio ko​la i oni iza​đo​še. – Ovo je ka​ta​stro​fa – re​če Val​ter.

– Ta​ko div​na zgra​da – re​če Etel. – Ne ma​rim ja za zgra​du – iz​ne​na​di ih Val​ter tim re​či​ma. – Tu go​ri na​ša de​mo​kra​ti​ja. Pri​zor su po​sma​tra​li sa uda​lje​no​sti od oko če​tr​de​set pet me​ta​ra. Is​pred zgra​de su bi​la par​ki​ra​na va​tro​ga​sna ko​la, sa šmr​ko​vi​ma ko​ji su već ki​di​sa​li na pla​me​no​ve; vo​da je u mla​zo​vi​ma pro​di​ra​la kroz raz​bi​je​ne pro​zo​re. Ša​či​ca po​li​ca​ja​ca sta​ja​la je u bli​zi​ni ne pred​u​zi​ma​ju​ći ni​šta. Val​ter se obra​ti jed​nom od njih: – Ja sam po​sla​nik u Raj​hsta​gu – re​če. – Kad je ovo po​če​lo? – Pre sat vre​me​na – od​go​vo​ri mu po​li​ca​jac. – Uhva​ti​li smo po​či​ni​o​ca – ne​kog čo​ve​ka ko​ji je na se​bi imao sa​mo pan​ta​lo​ne. Sop​stve​nom ode​ćom je pot​pa​lio va​tru. – Tre​ba​lo bi da po​sta​vi​te kor​don – re​če Val​ter auto​ri​ta​tiv​no. – Da se lju​di dr​že na bez​bed​noj uda​lje​no​sti. – Raz​u​mem, go​spo​di​ne – re​če po​li​ca​jac i ode. Lojd se uda​lji od osta​lih pa pri​đe bli​že zgra​di. Va​tro​ga​sci su već ob​u​zda​li po​žar: sad je vi​še bi​lo di​ma ne​go va​tre. Lojd pro​đe po​red va​tro​ga​snih ko​la i do​đe do pro​zo​ra. Ni​je mu sve to iz​gle​da​lo na​ro​či​to opa​sno, a i da je​ste – ra​do​zna​lost je, kao i obič​no, pre​vla​da​la po​riv za sa​mo​o​dr​ža​njem. Pro​vi​riv​ši kroz pro​zor, vi​deo je da je šte​ta ve​li​ka: zi​do​vi i ta​va​ni​ce su se sru​ši​li, i od njih je osta​la go​mi​la šu​ta. Osim va​tro​ga​sa​ca, vi​deo je i ci​vi​le u ka​pu​ti​ma – ve​ro​vat​no zva​nič​ni​ci Rajhstaga, ko​ji su ho​da​li po onom kr​šu, pro​ce​nju​ju​ći šte​tu. Lojd ode do ula​znih vra​ta, pa po​đe uza ste​pe​ni​ce. Baš kad su po​li​caj​ci po​sta​vlja​li kor​don, uz bru​ja​nje mo​to​ra sti​go​še dva cr​na mer​ce​de​sa. Loj​da je kop​ka​lo ko je u nji​ma. Uto iz dru​gog auto​mo​bi​la is​ko​či čo​vek u sve​tlom ki​šnom man​ti​lu, s me​ka​nim še​ši​rom na gla​vi. Imao je uza​ne br​či​će. Loj​du je bi​lo ja​sno da pred njim sto​ji no​vi kan​ce​lar, Adolf Hi​tler. Pra​tio ga je vi​sok čo​vek u cr​noj uni​for​mi Šuc​šta​fe​la, SS-a,5 nje​gov lič​ni te​lo​hra​ni​telj. Za nji​ma je, hra​mlju​ći, išao šef pro​pa​gan​de, mr​zi​lac Je​vre​ja Jo​zef Ge​bels. Lojd ih je pre​po​znao po no​vin​skim fo​to​gra​fi​ja​ma. Bio je to​li​ko op​či​njen što ih vi​di ta​ko iz​bli​za da jed​no​stav​no ni​je sti​gao da se upla​ši. Hi​tler je po​tr​čao uza ste​pe​ni​ce, pre​ska​ču​ći po dva ste​pe​ni​ka, i pri​tom išao pra​vo na Loj​da. Ovaj je, na​gon​ski, ši​rom otvo​rio vra​ta pred kan​ce​la​rom. Klim​nuv​ši mu gla​vom, Hi​tler je ušao unu​tra, a za njim i nje​go​va prat​nja. Pri​dru​žio im se i Lojd. Ni​ko mu ni reč ni​je re​kao. Hi​tle​ro​vi lju​di su, po sve​mu su​de​ći, pret​po​sta​vi​li da on ra​di u Raj​hsta​gu, dok je oso​blje Raj​hsta​ga po​mi​sli​lo da je Lojd s kan​ce​la​rom. Za​u​da​ra​lo je na mo​kar pe​peo. Hi​tler i nje​go​va ka​ma​ri​la pre​ska​ka​li su na​go​re​le gre​de i šmr​ko​ve, ga​ca​ju​ći po ka​lja​vim ba​ra​ma. U pre​dvor​ju je sta​jao Her​man Ge​ring. Ka​put od ka​mi​lje dla​ke po​kri​vao mu je ogrom​ni sto​mak, a na gla​vi je no​sio še​šir s po​dig​nu​tim obo​dom, po pots​dam​skoj mo​di. To je onaj što je na​pu​nio po​li​ci​ju na​ci​sti​ma, po​mi​sli Lojd se​tiv​ši se raz​go​vo​ra u re​sto​ra​nu. Onog ča​sa kad je ugle​dao Hi​tle​ra, Ge​ring po​vi​ka: – Ovo je po​če​tak ko​mu​ni​stič​kog ustan​ka! Sa​da će da uda​re! Ne​ma vre​me​na za gu​blje​nje! Loj​da pro​že ču​dan ose​ćaj u tom tre​nut​ku, kao da je u po​zo​ri​štu te da, u stva​ri, gle​da glum​ce ko​ji tu​ma​če li​ko​ve ovih moć​ni​ka. Hi​tler je u dram​skom na​dah​nu​ću čak pre​va​zi​šao Ge​rin​ga. – Sa​da vi​še ne​ma mi​lo​sti! – cik​nuo je on, kao da se obra​ća pu​nom sta​di​o​nu. – Ko god nam sta​ne na put, bi​će is​ka​sa​pljen. Kan​ce​lar je sav drh​tao dok se pre​pu​štao za​no​su. – Sva​ki ko​mu​ni​stič​ki funk​ci​o​ner bi​će od​mah stre​ljan. Ko​mu​ni​stič​ki po​sla​ni​ci u Raj​hsta​gu mo​ra​ju bi​ti obe​še​ni do zo​re. Iz​gle​dao je kao da će sva​kog ča​sa pu​ći. Bi​lo je, me​đu​tim, ne​čeg ve​štač​kog u sve​mu to​me. Hi​tle​ro​va mr​žnja je​ste iz​gle​da​la stvar​no, ali je

ceo taj iz​liv ujed​no bio i svo​je​vr​sna pred​sta​va, ko​ju je on iz​veo za​rad onih ko​ji ga gle​da​ju, ka​ko zbog svo​jih lju​di, ta​ko i zbog osta​lih. Glu​mac, to je bio on; onaj što uisti​nu pro​ži​vlja​va ose​ća​nje, ali ga umno​go​stru​ču​je ra​di pu​bli​ke. I to je de​lo​va​lo, Lojd se, uosta​lom, lič​no uve​rio: svi ko​ji su ga slu​ša​li ne​tre​mi​ce su ga po​sma​tra​li, kao oma​đi​ja​ni. – Fi​re​ru moj – re​če tad Ge​ring po​ka​zav​ši na vit​kog, tam​no​ko​sog mu​škar​ca ko​ji je sta​jao po​red nje​ga – ovo je moj šef po​li​tič​ke po​li​ci​je, Ru​dolf Dils. Već je uhap​sio jed​nog od po​či​ni​la​ca. Dils ni​je pod​le​gao ma​gi​ji. – Ma​ri​nus van der Lu​be, gra​đe​vin​ski rad​nik iz Ho​lan​di​je – re​če on mir​no. – I ko​mu​ni​sta! – Ge​ring će tri​jum​fal​no. – Iz​ba​čen iz Ho​land​ske ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je zbog pod​me​ta​nja požarâ – re​če Dils. – Znao sam! – re​če Hi​tler. Lojd je za​pa​zio da je Hi​tler čvr​sto re​šen da kri​vi​cu sva​li na ko​mu​ni​ste, ne oba​zi​ru​ći se na či​nje​ni​ce. S pu​no po​što​va​nja, Dils na​sta​vi: – Na osno​vu pre​li​mi​nar​nog sa​slu​ša​nja, mo​ram re​ći da je pot​pu​no ja​sno da je čo​vek lu​dak te da je u ovo​me bio sam. – Glu​po​sti! – po​vi​ka Hi​tler. – Sve je ovo odav​no smi​šlje​no. Ali pre​va​ri​li su se! Ne raz​u​me​ju oni da je na​rod na na​šoj stra​ni. Ge​ring se okre​nu Dil​su. – Po​li​ci​ja pred​u​zi​ma van​red​ne me​re – re​če on. – Ima​mo spi​sko​ve ko​mu​ni​sta: po​sla​ni​ka u Raj​hsta​gu, lo​kal​nih iza​bra​nih za​stup​ni​ka vla​de, or​ga​ni​za​to​ra i ak​ti​vi​sta Ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je. Sve ih po​hap​si​te! Ve​če​ras! Va​tre​no oruž​je upo​tre​blja​vaj​te bez za​zo​ra. Sa​slu​ša​vaj​te ih bez mi​lo​sti. – Raz​u​mem, mi​ni​stre – re​če Dils. Ta​da je Lojd uvi​deo da je Val​te​ro​va za​bri​nu​tost bi​la i te ka​ko osno​va​na. Ova pa​lje​vi​na po​slu​ži​će na​ci​sti​ma kao iz​go​vor ko​ji su već ne​ko vre​me tra​ži​li. Ne​će oni hte​ti ni da sa​slu​ša​ju ne​ko​ga ko tvr​di da je po​žar pod​met​nuo su​ma​nu​ti sa​mot​njak. Ko​mu​ni​stič​ka za​ve​ra – to su oni tra​ži​li ka​ko bi mo​gli da spro​vo​de re​pre​siv​ne me​re. Ge​ring je s ga​đe​njem gle​dao na bla​to ko​je mu se na​hva​ta​lo na či​zma​ma. – Mo​ja slu​žbe​na re​zi​den​ci​ja je na mi​nut odav​de, ali sre​ćom, ni​je za​hva​će​na po​ža​rom, fi​re​ru moj – re​če on. – Mo​žda bi tre​ba​lo ta​mo da ode​mo? – Da. Ima​mo o mno​go če​mu da raz​go​va​ra​mo. Dok su iz​la​zi​li, Lojd im je dr​žao vra​ta. Po​što su ušli u ko​la i od​ve​zli se, on je pro​šao kroz po​li​cij​ski kor​don i pri​dru​žio se maj​ci i Ul​ri​ho​vi​ma. – Loj​de! – re​če Etel. – Gde si bio? Cr​koh od bri​ge! – Bio sam unu​tra – re​če on. – Šta? Ka​ko? – Ni​ko me ni​je za​u​sta​vio. Pot​pu​na zbr​ka. Loj​do​va maj​ka po​di​že vi​so​ko ru​ke. – Taj ne pre​za ni od če​ga – re​če ona. – Vi​deo sam Adol​fa Hi​tle​ra. – Je li re​kao ne​što? – upi​ta Val​ter. – Za po​žar op​tu​žu​je ko​mu​ni​ste. Bi​će čist​ke. – Bo​že sa​ču​vaj – re​če Val​ter.

III

To​ma​sa Ma​kea je još pe​kao sar​ka​zam Ro​ber​ta fon Ul​ri​ha. „Vaš brat bi že​leo da na​pre​du​je kao što ste na​pre​do​va​li vi”, re​kao je Fon Ul​rih. Ma​kea je sa​da gri​zlo što se ni​je se​tio da na to od​go​vo​ri: „A što ne bi​smo na​pre​do​va​li. Pa ni​smo mi ni​šta go​ri od vas, ti, nad​me​ni pa​pa​ga​ju.” Sa​da je žu​deo za osve​tom. Na​red​nih da​na, me​đu​tim, ima​će to​li​ko po​sla da po​vo​dom to​ga ni​šta ne​će mo​ći da pre​du​zme. Se​di​šte pru​ske taj​ne po​li​ci​je bi​lo je u ve​li​kom, ot​me​nom zda​nju sa​gra​đe​nom u kla​sič​nom sti​lu, u Uli​ci prin​ca Al​breh​ta broj osam, u če​tvr​ti gde su se, ina​če, na​la​zi​le i dru​ge vla​di​ne zgra​de. Ma​ke bi ose​tio po​nos kad pro​đe kroz ta vra​ta. Bi​lo je to gro​zni​ča​vo vre​me. Če​ti​ri hi​lja​de ko​mu​ni​sta uhap​še​no je za sa​mo dva​de​set če​ti​ri ča​sa po iz​bi​ja​nju po​ža​ra u Raj​hsta​gu, a iz sa​ta u sat pri​vo​đe​ni su no​vi. Ne​mač​ka se či​sti​la od te po​ša​sti, i Ma​ke je imao uti​sak da se u Ber​li​nu već lak​še di​še. Po​li​cij​ski do​si​jei, me​đu​tim, ni​su bi​li ažu​ri​ra​ni. Ne​ki lju​di su se u me​đu​vre​me​nu od​se​li​li, na iz​bo​ri​ma se i gu​bi​lo i do​bi​ja​lo, star​ci su po​mr​li, a mla​di za​u​ze​li nji​ho​va me​sta. Ma​ke se na​šao na če​lu ti​ma ko​ji je ažu​ri​rao do​ku​men​ta​ci​ju, pro​na​la​zio no​va ime​na i adre​se. Do​bar je bio u to​me. I ina​če je vo​leo re​gi​stre, adre​sa​re, ma​pe gra​do​va, iseč​ke iz no​vi​na, sve vr​ste spi​sko​va. Nje​gov ta​le​nat ni​je bio na pra​vi na​čin vred​no​van u po​li​cij​skoj sta​ni​ci u Krojc​ber​gu, gde su pri​pad​ni​ci oba​ve​štaj​ne slu​žbe jed​no​stav​no mla​ti​li osum​nji​če​ne sve dok od njih ne iz​vu​ku ime​na. Na​dao se da će ga ov​de vi​še ce​ni​ti. Do​du​še, ni​je nje​mu pred​sta​vlja​lo ni​ka​kav pro​blem da bi​je osum​nji​če​ne. U svo​joj kan​ce​la​ri​ji, u zad​njem de​lu zgra​de, čuo je kri​ke mu​ška​ra​ca i že​na mu​če​nih u po​dru​mu, ali to mu ni​je sme​ta​lo. Bi​li su to iz​daj​ni​ci, sub​ver​ziv​ni ele​men​ti i re​vo​lu​ci​o​na​ri. Oni ko​ji su upro​pa​sti​li Ne​mač​ku štraj​ko​vi​ma i ko​ji bi i ve​ću šte​tu na​ne​li sa​mo da im se do​zvo​li. Ni​ka​kvo sa​o​se​ća​nje pre​ma nji​ma Ma​ke ni​je ga​jio. A že​lja mu je bi​la da se me​đu nji​ma na​đe i Ro​bert fon Ul​rih, da rop​će u ago​ni​ji, da mo​li za mi​lost. Tek u če​tvr​tak, dru​gog mar​ta u osam sa​ti uve​če, uka​za​la mu se pri​li​ka da pro​ve​ri po​dat​ke o Ro​ber​tu. Po​slao je svo​je lju​de ku​ća​ma, od​neo sve​žanj ažu​ri​ra​nih spi​sko​va svo​me še​fu, kri​mi​na​li​stič​kom in​spek​to​ru Krin​ge​laj​nu. A on​da se vra​tio do​si​je​i​ma. Ku​ći ni​je žu​rio. Ži​veo je sam. Nje​go​va su​pru​ga, ras​pu​sna že​na, oti​šla je s ko​no​ba​rom iz re​sto​ra​na ko​ji je vo​dio Ma​ke​ov brat, re​kav​ši da že​li da bu​de slo​bod​na. De​ce ni​su ima​li. Po​čeo je da če​šlja do​si​jee. Od​ra​ni​je mu je bi​lo po​zna​to da je Ro​bert fon Ul​rih 1923. go​di​ne pri​stu​pio Na​ci​stič​koj par​ti​ji, ko​ju će na​pu​sti​ti dve go​di​ne ka​sni​je. To sámo po se​bi i ni​je zna​či​lo bog​zna šta. Ma​keu je tre​ba​lo vi​še. Po​da​ci ni​su bi​li slo​že​ni ona​ko ka​ko bi on že​leo. Sve u sve​mu, raz​o​ča​rao se u pru​sku po​li​ci​ju. Go​vor​ka​lo se da ni Ge​ring ni​je oča​ran nje​nim ra​dom te da na​me​ra​va da odvo​ji po​li​tič​ko i oba​ve​štaj​no ode​lje​nje od re​gu​lar​nih po​li​cij​skih sna​ga i na​pra​vi no​vu, de​lo​tvor​ni​ju taj​nu po​li​ci​ju. Ma​ke je sma​trao da bi to bio pra​vi po​tez. U me​đu​vre​me​nu, ni​ka​ko ni​je uspe​vao da pro​na​đe Ro​ber​ta fon Ul​ri​ha ni u jed​nom od obič​nih do​si​jea. Mo​žda to ni​je sa​mo plod rđa​vog si​ste​ma. Mo​žda se čo​ve​ku za​i​sta ni​šta ne mo​že pri​ši​ti. S ob​zi​rom na to da je austrij​ski grof, naj​ve​ro​vat​ni​je ni​je ni ko​mu​ni​sta ni Je​vre​jin. To​bo​že naj​ve​ći greh mu je bio to što mu je ro​đak Val​ter so​ci​jal​de​mo​kra​ta. A to ni​je zlo​čin – za​sad. Ma​ke je sa​da uvi​deo da bi mu bo​lje bi​lo da je ovo is​tra​žio pre ne​go što je uop​šte raz​go​va​rao sa čo​ve​kom. Ali on je po​sr​ljao a da se pret​hod​no ni​je do​bro ras​pi​tao. I sâm je mo​gao da pret​po​sta​vi da gre​ši. Za​to je mo​rao da po​gne gla​vu pred na​do​bud​nim i za​je​dlji​vim Ro​ber​tom. A ovaj ga je po​ni​zio. Ali vra​ti​će on nje​mu mi​lo za dra​go.

Pre​li​sta​vao je pa​pi​re iz pra​šnja​vog pla​ka​ra u zad​njem de​lu so​be. Ni u tim do​ku​men​ti​ma Fon Ul​ri​ho​vo ime ni​je po​me​nu​to, s tim što je je​dan pa​pir ne​do​sta​jao. Su​de​ći po spi​sku pri​ka​če​nom s unu​tra​šnje stra​ne vra​ta pla​ka​ra, tre​ba​lo je da ne​gde po​sto​ji do​si​je od sto se​dam​na​est stra​na pod na​slo​vom „Ste​ci​šta po​ro​ka”. Taj na​ziv je pod​se​ćao na li​stu ber​lin​skih noć​nih klu​bo​va. Ma​ke je i sâm mo​gao da na​slu​ti za​što do​si​jea ne​ma. Mo​ra da se ne​ko ne​dav​no po​slu​žio nji​me; sva de​ka​dent​ni​ja noć​na svra​ti​šta po​za​tva​ra​na su kad je Hi​tler po​stao kan​ce​lar. Ma​ke se po​peo na sprat. Krin​ge​lajn je da​vao uput​stva uni​for​mi​sa​nim po​li​caj​ci​ma ko​ji su se spre​ma​li da kre​nu u ra​ci​ju, s no​vim adre​sa​ma ko​mu​ni​sta i nji​ho​vih sa​ve​zni​ka ko​je je pri​ba​vio Ma​ke. Ni na tren Ma​ke ni​je okle​vao da pre​ki​ne še​fa u po​la re​či. Krin​ge​lajn ni​je bio na​ci​sta, te se us​te​zao da uko​ri pri​pad​ni​ka štur​mab​taj​lun​ga.6 – Tra​žim do​si​je „Ste​ci​šta po​ro​ka” – re​če Ma​ke. Krin​ge​laj​nu to, oči​to, ni​je bi​lo po vo​lji, ali ni​je se su​prot​sta​vljao Ma​keu. – Eno ga na sto​či​ću – re​če on. – Sa​mo uzmi. Ma​ke je uzeo do​si​je i vra​tio se u svo​ju kan​ce​la​ri​ju. Do​ku​ment je bio pet go​di​na star. Sa​dr​ža​vao je is​cr​pan opis klu​bo​va ko​ji su u to vre​me ra​di​li, s po​seb​nim osvr​tom na ak​tiv​no​sti ko​je se u nji​ma od​vi​ja​ju: koc​ka​nje, ne​do​lič​ne scen​ske pri​ka​ze, pro​sti​tu​ci​ju, pro​da​ju dro​ge, ho​mo​sek​su​al​nost i osta​le iz​o​pa​če​no​sti. U do​si​jeu su, ta​ko​đe, bi​la na​ve​de​na ime​na vla​sni​ka i ula​ga​ča, čla​no​va i za​po​sle​nih u tim klu​bo​vi​ma. Ma​ke je str​plji​vo či​tao stav​ku za stav​kom; mo​žda je Ro​bert fon Ul​rih za​vi​snik od dro​ge, ili se vi​đa s kur​va​ma. Ber​lin je bio ozlo​gla​šen po klu​bo​vi​ma u ko​ji​ma su se oku​plja​li ho​mo​sek​su​al​ci. Ma​ke je za​o​rao u tu​rob​nu pri​po​vest o Ru​ži​ča​stoj pa​pu​či, gde su mu​škar​ci ple​sa​li s mu​škar​ci​ma, a na po​di​jum iz​la​zi​li pe​va​či tran​sve​sti​ti. Po​ne​kad je, po​mi​sli on, gnu​san taj nje​gov po​sao. Pre​la​ze​ći pr​stom pre​ko li​ste sa ime​ni​ma čla​no​va, pro​na​šao je Ro​ber​ta fon Ul​ri​ha. Uz​dah​nuo je, od za​do​volj​stva. Po​gle​dav​ši još ma​lo ni​že, opa​zio je ime Jer​ga Šlaj​he​ra. – Vi​di, vi​di – re​če on. – Haj​de sa​da da vi​di​mo taj tvoj sar​ka​zam.

IV Kad se idu​ći put sreo s Val​te​rom i Mod, Lojd je po​mi​slio da su gnev​ni​ji i upla​še​ni​ji ne​go ra​ni​je. Bi​lo je to na​red​ne su​bo​te, če​tvr​tog mar​ta, dan uoči iz​bo​ra. Lojd i Etel su na​me​ra​va​li da pri​su​stvu​ju pred​iz​bor​nom sku​pu So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je ko​ji je or​ga​ni​zo​vao Val​ter, pa su pre to​ga oti​šli do Fon Ul​ri​ho​vih na ru​čak. Ku​ća je bi​la iz de​vet​na​e​stog ve​ka, s pro​stra​nim so​ba​ma i ve​li​kim pro​zo​ri​ma, prem​da je na​me​štaj uglav​nom bio po​ha​ban. Ru​čak je bio jed​no​sta​van – kr​me​na​dle s krom​pi​rom i ku​pu​som – ali je uz je​lo bi​lo i do​brog vi​na. Val​ter i Mod su se iz​da​va​li za si​ro​ma​šne, i ni​je bi​lo sum​nje da su ži​ve​li znat​no skrom​ni​je od svo​jih ro​di​te​lja, ali glad im sva​ka​ko ni​je pre​ti​la. Strah ih, me​đu​tim, ni​je mi​mo​i​šao. Hi​tler je ube​dio osta​re​log ne​mač​kog pred​sed​ni​ka Pa​u​la fon Hin​den​bur​ga da odo​bri De​kret o pa​lje​nju Raj​hsta​ga, na osno​vu ko​jeg su na​ci​sti do​bi​li ovla​šće​nja za ono što su, ina​če, već ra​di​li – da tu​ku i mu​če po​li​tič​ke pro​tiv​ni​ke. – Dva​de​set hi​lja​da lju​di uhap​še​no je od po​ne​delj​ka uve​če! – re​če Val​ter drh​ta​vim gla​som. – Ne sa​mo ko​mu​ni​sti već i lju​di ko​je na​ci​sti na​zi​va​ju „ko​mu​ni​stič​kim sim​pa​ti​ze​ri​ma”. – Što će re​ći: sva​ko ko im se ne do​pa​da – re​če Mod. – Ka​ko sad uop​šte mo​že bi​ti de​mo​krat​skih iz​bo​ra? – upi​ta Etel.

– Mo​ra​mo da​ti sve od se​be – od​go​vo​ri Val​ter. – Ako ne uđe​mo u kam​pa​nju, to će sa​mo ići na ru​ku na​ci​sti​ma. – Kad će​te već jed​nom pre​sta​ti da se mi​ri​te sa tim i po​če​ti da im uz​vra​ća​te? – ne​str​plji​vo će Lojd. – Zar još ve​ru​je​te da ni​je is​prav​no na na​si​lje od​go​vo​ri​ti na​si​ljem? – Neo​spor​no – re​če Mod. – Ne​na​si​lan ot​por nam je je​di​na na​da. – So​ci​jal​de​mo​krat​ska par​ti​ja ima svo​je pa​ra​voj​no kri​lo, Rajh​s​ba​ner, ali ono je sla​bo – re​če Val​ter. – Gru​pi​ca so​ci​jal​de​mo​kra​ta za​lo​ži​la se za na​si​lan od​go​vor na​ci​sti​ma, ali je nad​gla​sa​na. – Imaj u vi​du, Loj​de – re​če Mod – da na​ci​sti dr​že i po​li​ci​ju i voj​sku. Val​ter po​gle​da u džep​ni sat. – Mo​ra​mo da kre​ne​mo. – Val​te​re, što ne ot​ka​žeš skup? – na​jed​nom će Mod. Val​ter se, iz​ne​na​đen, za​gle​da u nju. – Pro​da​to je se​dam sto​ti​na ka​ra​ta. – O, đa​vo da no​si i te kar​te – re​če Mod. – Ja bri​nem zbog te​be. – Ne​moj da bri​neš. Tač​no se zna gde će ko da se​di, ta​ko da u sa​li ne​će ni bi​ti ko​je​ka​kvih smu​tlji​va​ca. Lojd ni​je bio baš sa​svim si​gu​ran da je Val​ter to​li​ko sa​mo​u​ve​ren ko​li​ko se pred​sta​vlja. – U sva​kom slu​ča​ju – pro​du​ži Val​ter – ne mo​gu da iz​ne​ve​rim lju​de ko​ji su još volj​ni da do​đu na de​mo​krat​ski po​li​tič​ki skup. Oni su nam po​sled​nja na​da. – U pra​vu si – re​če Mod, pa po​gle​da u Etel. – Mo​žda bi ti i Lojd tre​ba​lo da osta​ne​te kod ku​će. Opa​snost po​sto​ji, ma šta Val​ter re​kao, a vas dvo​je ste, na kra​ju kra​je​va, u tu​đoj ze​mlji. – So​ci​ja​li​zam je in​ter​na​ci​o​nal​na stvar – na to će Etel od​va​žno. – Kao i tvoj muž, i ja ti za​hva​lju​jem na bri​zi, ali ja sam ova​mo i do​šla da bih o ne​mač​kom po​li​tič​kom ži​vo​tu sve​do​či​la iz pr​ve ru​ke, i to ne​ću pro​pu​sti​ti. – On​da de​ca ne mo​gu da idu – re​če Mod. – Ja i ne že​lim da idem – na to će Erik, sin. Kar​la je bi​la vid​no raz​o​ča​ra​na, ali ni​šta ni​je re​kla. Val​ter, Mod, Etel i Lojd uđo​še u ma​la Vol​te​ro​va ko​la. Lojd je bio ner​vo​zan, ali i uz​bu​đen. Nje​go​vi dru​go​vi ta​mo kod ku​će ni​ka​da ne​će mo​ći da sa​gle​da​ju po​li​tič​ke pri​li​ke ona​ko ka​ko on to mo​že sa​da. Čak i da do​đe do tu​če, bar se to​ga ne pla​ši. Vo​zi​li su se na is​tok, pre​šli Alek​san​der​plac, pa do​spe​li u kraj sa si​ro​ma​šnim ku​ća​ma i ma​lim du​ća​ni​ma; na ne​ki​ma su bi​le is​tak​nu​te fir​me is​pi​sa​ne he​brej​skim pi​smom. So​ci​jal​de​mo​krat​ska par​ti​ja bi​la je pre sve​ga rad​nič​ka stran​ka, ali je, kao i La​bu​ri​stič​ka stran​ka u Bri​ta​ni​ji, ima​la i po​ko​jeg uti​caj​nog pri​sta​li​cu. Val​ter fon Ul​rih je, kao pri​pad​nik vi​šeg sta​le​ža, pri​pa​dao toj iz​ra​zi​toj ma​nji​ni. Auto​mo​bil je stao kod zna​ka za Na​rod​no po​zo​ri​šte. Na​po​lju se već bio stvo​rio red. Val​ter je s ploč​ni​ka za​ko​ra​čio ka vra​ti​ma, ma​šu​ći oku​plje​ni​ma, ko​ji su mu kli​ca​li. Za njim uđo​še i Lojd i osta​li. Val​ter se ru​ko​vao s ne​kim ozbilj​nim mla​di​ćem od osam​na​e​stak le​ta. – Ovo je Vil​helm Frun​ce, se​kre​tar me​snog ogran​ka na​še stran​ke – re​če Val​ter. Frun​ce je bio je​dan od onih mo​ma​ka ko​ji su iz​gle​da​li kao da su ro​đe​ni sre​do​več​ni. Na se​bi je imao blej​zer sa za​kop​ča​nim dže​po​vi​ma, ka​kav je bio u mo​di pre de​set go​di​na. Frun​ce je po​ka​zao Val​te​ru ka​ko se vra​ta po​zo​ri​šta za​tva​ra​ju iz​nu​tra. – Kad pu​bli​ka uđe i za​u​zme me​sta, za​klju​ča​će​mo, ta​ko da iz​gred​ni​ci ne mo​gu da uđu – re​če on. – Vr​lo do​bro – re​če Val​ter. – Sva​ka čast. Frun​ce ih je uveo u sa​lu. Val​ter se po​peo na po​zor​ni​cu i po​zdra​vio se s osta​lim kan​di​da​ti​ma, ko​ji su već bi​li sti​gli. Po​če​la je da ula​zi i pu​bli​ka, lju​di su se​da​li na svo​ja me​sta. Frun​ce od​ve​de Mod, Etel i Loj​da do re​zer​vi​sa​nih me​sta u pr​vom re​du. Pri​đo​še im dva de​ča​ka. Mla​đi, re​klo bi se od če​tr​na​e​stak go​di​na – i vi​ši od Loj​da – po​zdra​vi Mod

oči​to vo​de​ći ra​ču​na o ma​ni​ri​ma, pa se na kra​ju i bla​go na​klo​ni. Mod se okre​nu Etel i re​če: – Ovo je Ver​ner Frank, sin mo​je dru​ga​ri​ce Mo​ni​ke. A po​tom se obra​ti Ver​ne​ru: – Zna li tvoj otac da si ov​de? – Zna. I re​kao je da tre​ba sâm da sa​znam šta je to so​ci​jal​de​mo​kra​ti​ja. – Ši​ro​kih je shva​ta​nja za jed​nog na​ci​stu. Lojd po​mi​sli da je to pri​lič​no grub na​čin op​ho​đe​nja s če​tr​na​e​sto​go​di​šnja​kom, ali Ver​ner po​ka​za da mu je do​ra​stao: – Moj otac za​pra​vo ne ve​ru​je u na​ci​zam, ali sma​tra da je Hi​tler do​bar za bi​znis u Ne​mač​koj. Na to se uklju​či Vil​helm Frun​ce ogor​če​no: – Ka​ko mo​že za bi​znis da bu​de do​bro to što su hi​lja​de lju​di ba​če​ne u tam​ni​cu? Na stra​nu to što je reč o ne​prav​di – ti lju​di ne mo​gu da ra​de! – Sla​žem se s va​ma – re​če Ver​ner. – A opet, na​rod odo​bra​va Hi​tle​ro​ve re​pre​siv​ne me​re. – Lju​di mi​sle da ih on spa​sa​va bolj​še​vič​ke re​vo​lu​ci​je – re​če Frun​ce. – Na​ci​stič​ka štam​pa ih ube​đu​je da se ko​mu​ni​sti pri​pre​ma​ju za ma​sov​na ubi​stva, pa​lje​vi​ne i tro​va​nja sta​nov​ni​štva u sva​koj va​ro​ši, sva​kom se​lu. Deč​ko ko​ji je bio u Ver​ne​ro​vom dru​štvu, ni​žeg ra​sta, ali sta​ri​ji, re​če na to: – A ipak su, eto, sme​đe​ko​šu​lja​ši, a ne ko​mu​ni​sti, ti ko​ji od​vla​če lju​de u po​dru​me i pa​li​ca​ma im lo​me ko​sti. – Ne​mač​ki je go​vo​rio teč​no, s je​dva oset​nim ak​cen​tom na osno​vu ko​jeg Lojd ni​je mo​gao da od​re​di oda​kle je. – Opro​sti​će​te mi – re​če Ver​ner – za​bo​ra​vio sam da vam pred​sta​vim Vla​di​mi​ra Pe​ško​va. Po​ha​đa Ber​lin​sku mu​šku aka​de​mi​ju, mo​ju ško​lu, i svi ga zo​vu Vo​lo​đa. Lojd usta​de da se ru​ku​je. Vo​lo​đa je bio ot​pri​li​ke Loj​do​vih go​di​na – upe​ča​tljiv mla​dić is​kre​nih pla​vih oči​ju. – Po​zna​jem ja Vo​lo​đu Pe​ško​va – re​če Frun​ce. – I ja idem na Ber​lin​sku mu​šku aka​de​mi​ju. – Vil​helm Frun​ce je škol​ski ge​ni​je – re​če Vo​lo​đa. – Ima naj​bo​lje oce​ne iz fi​zi​ke, he​mi​je i ma​te​ma​ti​ke. – Isti​na – re​če Ver​ner. Mod se pom​no za​gle​da u Vo​lo​đu, pa upi​ta: – Pe​škov? Da ni​je te​bi Gri​go​rij otac? – Je​ste, frau Fon Ul​rih. On je ata​še voj​ni pri so​vjet​skoj amba​sa​di. Vo​lo​đa je, da​kle, Rus, a ne​mač​ki go​vo​ri s la​ko​ćom, po​mi​sli Lojd, ne bez za​vi​sti. I ne​ma ni​ka​kve sum​nje da je je​zik na​u​čio ži​ve​ći ov​de. – Po​zna​jem ja do​bro tvo​je ro​di​te​lje – re​če Mod Vo​lo​đi. Ona je, što je Lojd već sti​gao da za​pa​zi, po​zna​va​la sve di​plo​ma​te u Ber​li​nu. To je bio deo nje​nog po​sla. Frun​ce po​gle​da na sat. – Vre​me je da poč​ne​mo – re​če on, pa se po​pe na bi​nu i za​mo​li pri​sut​ne za mir. U po​zo​ri​štu za​vla​da muk. Frun​ce im je ta​da sa​op​štio da će kan​di​da​ti odr​ža​ti go​vo​re, a da oni po​tom mo​gu da im po​sta​vlja​ju pi​ta​nja. Ula​zni​ce su iz​da​va​ne is​klju​či​vo čla​no​vi​ma So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je, do​dao je on, a vra​ta su sa​da za​tvo​re​na, ta​ko da svi mo​gu slo​bod​no da ka​žu šta ima​ju i da zna​ju da su tu me​đu svo​ji​ma. Kao da si član ne​kog taj​nog dru​štva, po​mi​sli Lojd. On ta​ko ne​što ne bi na​zvao de​mo​kra​ti​jom. Pr​vi je go​vo​rio Val​ter. Ni​je de​ma​gog, pri​me​ti Lojd. Go​vo​ri bez re​to​rič​kih ukra​sa. Ali za​to ume da la​ska pu​bli​ci, da im ka​že ka​ko su svi oni oštro​um​ni i do​bro oba​ve​šte​ni lju​di ko​ji raz​u​me​ju svu slo​že​nost po​li​ti​ke.

Go​vo​rio je sve​ga ne​ko​li​ko mi​nu​ta kad se na po​zor​ni​ci po​ja​vio sme​đe​ko​šu​ljaš. Lojd opso​va. Ka​ko li je ovaj ušao? Iza​šao je iza ku​li​sa; mo​ra da ga je ne​ko pu​stio na scen​ski ulaz. Kru​pan kao zver, oši​šan po voj​nič​ki. Pri​šao je ivi​ci po​zor​ni​ce i po​vi​kao: – Ov​de su se oku​pi​le sve sa​me bun​dži​je! Ko​mu​ni​sti i pre​vrat​ni​ci ne​po​želj​ni su da​nas u Ne​mač​koj. Skup je za​vr​šen. Sa​mo​u​ve​re​nost i nad​me​nost tog čo​ve​ka za​panj​lii su Loj​da. Eh, kad bih sa​mo, po​mi​sli on, mo​gao da od​vu​čem tog ve​li​kog ti​kva​na u ring. Vil​helm Frun​ce sko​či na no​ge, sta​de pred ulje​za, pa se be​sno pro​dra: – Gu​bi se odav​de, ba​ti​na​šu! Na to ga onaj sna​žno gur​nu u gru​di. Frun​ce se za​te​tu​ra, spo​ta​če se, pa​de na​u​znak. Oku​plje​ni su po​ska​ka​li, ne​ki vi​ču​ći i lju​ti​to ne​go​du​ju​ći, dru​gi vri​šte​ći od stra​ha. Sme​đe​ko​šu​lja​ši na​sta​vi​še da na​di​ru na po​zor​ni​cu. Lojd je, uža​snut, shva​tio da su ta đu​brad sve to do​bro smi​sli​la. Onaj što je od​gur​nuo Frun​cea uz​vi​ki​vao je: – Na​po​lje! – a osta​li sme​đe​ko​šu​lja​ši pri​klju​či​še mu se u po​kli​ču: – Na​po​lje! Na​po​lje! Na​po​lje! Sa​da ih je već bi​lo dva​de​se​tak, i sve vre​me su pri​sti​za​li no​vi. Ne​ki su no​si​li po​li​cij​ske pen​dre​ke ili to​lja​ge. Lojd je vi​deo i ho​ke​ja​ški štap, dr​ve​ni malj, čak i no​gar od sto​li​ce. Še​pu​ri​li su se po po​zor​ni​ci, sa​tan​ski se ke​se​re​ći i ma​šu​ći oruž​jem dok su skan​di​ra​li, i Lojd je do​bro za​no da sa​mo če​ka​ju kad će po​če​ti da tu​ku. Sko​čio je na no​ge. Bez raz​mi​šlja​nja, on, Ver​ner i Vo​lo​đa na​pra​vi​li su be​dem is​pred Etel i Mod. Po​lo​vi​na oku​plje​nih po​ku​ša​va​la je da iza​đe iz sa​le, dok je dru​ga po​lo​vi​na vi​ka​la i pe​sni​ca​ma pre​ti​la ulje​zi​ma. Oni ko​ji su na​sto​ja​li da iza​đu gu​ra​li su u pro​la​zu one dru​ge, pa su spo​ra​dič​no iz​bi​ja​le sit​ne čar​ke. Že​ne su ve​ći​nom pla​ka​le. Val​ter se na po​zor​ni​ci do​mo​gao go​vor​ni​ce, pa po​vi​kao: – Smi​ri​te se, mo​lim vas! Ne​ma po​tre​be da se stva​ra gu​žva! Ve​ći​na ga, me​đu​tim, ni​je ču​la, a osta​li ni​su ni obra​ća​li pa​žnju na nje​ga. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su po​ska​ka​li s po​zor​ni​ce i kre​nu​li kroz ma​su. Lojd je uhva​tio maj​ku pod​ru​ku, a i Ver​ner isto uči​ni s Mod. Po​ve​li su ih, ta​ko, za​jed​no, ka naj​bli​žem iz​la​zu. Ali sva vra​ta već su bi​la za​kr​če​na od sve​ti​ne ko​ja je po​ku​ša​va​la da iza​đe. Sme​đe​ko​šu​lja​ši za to ni​su ma​ri​li – oni su i da​lje ur​la​li, te​ra​ju​ći lju​de na​po​lje. Na​pa​da​či su bi​li ma​hom u pu​noj sna​zi, dok je me​đu uče​sni​ci​ma sku​pa bi​lo i že​na i sta​ri​jih lju​di. Lojd je hteo da uz​vra​ti, da se bi​je, no to ne bi bi​lo pa​met​no. Uto ne​ki čo​vek sa šle​mom iz Ve​li​kog ra​ta ću​šnu lak​tom Loj​da, ko​ji na​le​te na maj​ku. Je​dva je odo​leo is​ku​še​nju da se okre​ne i ob​ra​ču​na se s njim. Naj​va​žni​je mu je ipak bi​lo da za​šti​ti ma​mu. Bu​bu​lji​ča​vi mom​čić je pen​dre​kom gru​bo gu​rao Ver​ne​ra ot​po​za​di i ur​lao: – Na​po​lje! Na​po​lje! Ver​ner se hi​tro okre​nu i pri​ma​če mu se. – Da me ni​si pip​nuo, ti svi​njo fa​ši​stič​ka – re​če on. Sme​đe​ko​šu​ljaš sta​de kao uko​pan. Vi​de​lo se da je upla​šen i da ni​je oče​ki​vao da će na​i​ći na ot​por. Ver​ner mu okre​nu le​đa, usred​sre​div​ši se sad, kao i Lojd, na to ka​ko da dve že​ne sklo​ne na si​gur​no. Ali onaj krup​ni je na​čuo Ver​ne​ro​ve re​či pa uz​vik​nu: – Ko​me ti to „svi​njo”? On se ba​ci na Ver​ne​ra i ras​pa​li ga pe​sni​com po po​tilj​ku. Sla​bo je, me​đu​tim, na​ci​ljao, pa ga je sa​mo ovlaš uda​rio, ali Ver​ner ipak ja​uk​nu i po​le​te na​pred.

Vo​lo​đa se uto is​pre​či iz​me​đu njih pa dva​put uda​ri lju​de​ska​ru u li​ce. Lojd se za​di​vio Vo​lo​đi​nim br​zo​met​nim le​va-de​sna, ali se opet usred​sre​dio na svoj za​da​tak. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je, njih če​tvo​ro sti​go​še do vra​ta. Lojd i Ver​ner su us​pe​li da iz​ve​du že​ne u po​zo​ri​šni hol. Tu je sti​ska po​pu​sti​la, a na​si​lje umi​nu​lo – is​pred sa​le ni​je bi​lo sme​đe​ko​šu​lja​ša. Po​što su že​ne bi​le na si​gur​nom, Lojd i Ver​ner se okre​nu​še pre​ma sa​li. Vo​lo​đa se hra​bro bo​rio s rma​pli​jom, ali je bio u ne​pri​li​ci. Ne​pre​sta​no je uda​rao čo​ve​ka u li​ce i trup, ali nje​go​vi udar​ci ni​su ima​li ve​li​kog učinka; ovaj je sa​mo pro​tre​sao gla​vom kao da ga gnja​vi ne​ki in​sekt. Sme​đe​ko​šu​ljaš je bio ne​zgra​pan i spor, ali je uda​rio Vo​lo​đu pr​vo u gru​di, a po​tom i u gla​vu te se mo​mak za​te​tu​rao. A on​da je džin za​mah​nuo pe​sni​com da za​da do​tad naj​ja​či uda​rac. Lojd se po​bo​ja da će ubi​ti Vo​lo​đu. Tad Val​ter sko​či s po​zor​ni​ce pra​vo na le​đa one lju​di​ne. Lojd uma​lo ne po​če da kli​če. Ona dvo​ji​ca pa​do​še na pod, is​pre​ple​to​še im se ru​ke i no​ge, i Vo​lo​đa je, bar za​sad, bio spa​sen. Bu​bu​lji​ča​vi mo​mak ko​ji je ot​po​za​di gu​rao Ver​ne​ra sad je ki​njio lju​de ko​ji su po​ku​ša​va​li da iza​đu, uda​ra​ju​ći ih pen​dre​ci​ma po le​đi​ma i gla​va​ma. – Ku​ka​vi​ce pro​kle​ta! – po​vi​ka Lojd pa kre​nu na nje​ga. Ali Ver​ner ga je pre​te​kao. On jur​nu po​red Loj​da, pa se uhva​ti za onaj pen​drek, po​ku​ša​va​ju​ći da ga ot​me mom​ku. Ume​ša se i onaj sta​ri​ji čo​vek sa če​lič​nim šle​mom, pa uda​ri Ver​ne​ra dr​škom od bu​da​ka. Lojd pri​đe i ras​pa​li mu de​sni di​rekt. Uda​rac je le​gao sa​vr​še​no, po​sred le​ve sle​po​oč​ni​ce. Ali bio je to rat​ni ve​te​ran, i ni​je se dao. Okre​nuo se i za​mah​nuo na Loj​da dr​škom. Lojd je bez te​ško​ća iz​be​gao uda​rac, pa ga još dva​put opa​u​čio. Po​go​dio ga je na isto me​sto, u slep​šo​oč​ni​cu i po​se​kao ga. Ali šlem mu je ču​vao gla​vu, pa Lojd ni​je mo​gao da ga za​hva​ti le​vim kro​še​om i ta​ko ga no​ka​u​ti​ra. Iz​be​gao je bu​dak i po​no​vo uda​rio pro​tiv​ni​ka u li​ce, a ovaj tek tad od​stu​pi, dok mu je krv li​la iz po​se​ko​ti​na na sle​po​oč​ni​ca​ma. Lojd je po​gle​dao oko se​be. Vi​deo je da so​ci​jal​de​mo​kra​te uz​vra​ća​ju na​pa​da​či​ma i na​jed​nom ga is​pu​ni ne​ko di​vlje za​do​volj​stvo. Ve​ći​na uče​sni​ka sku​pa iza​šla je iz sa​le, ta​ko da su osta​li uglav​nom mla​đi mu​škar​ci, ko​ji su pri​la​zi​li, pre​ska​ču​ći se​di​šta, da se uhva​te uko​štac sa sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma. Bi​lo ih je na de​se​ti​ne. Ne​što tvr​do ga uda​ri po po​tilj​ku. Ta​ko ga je za​bo​le​lo da je ur​lik​nuo. Okre​nuo se i ugle​dao mom​ka svo​jih go​di​na ko​ji je dr​žao pa​li​cu i upra​vo za​mah​nuo njo​me, spre​ma​ju​ći se da po​no​vo uda​ri. Lojd uđe u klinč i dva​put ga ja​ko uda​ri u sto​mak, naj​pre de​snom a on​da i le​vom pe​sni​com. Mo​mak osta​de bez va​zdu​ha i is​pu​sti onu pa​li​cu. Loj​dov aper​kat po​go​di ga u bra​du, i on iz​gu​bi svest. Lojd je tr​ljao po​ti​ljak. Bo​le​lo je do​zla​bo​ga, ali ni​je kr​va​ri​lo. Ko​ža na zglav​ci​ma bi​la mu je iz​ra​na​vlje​na i kr​va​ri​la je, vi​deo je to sad. Sa​gnuo se i po​di​gao pa​li​cu ko​ju je mo​mak is​pu​stio. Kad se po​no​vo osvr​nuo oko se​be, odu​še​vio se pri​me​tiv​ši da se sme​đe​ko​šu​lja​ši po​vla​če, pe​nju​ći se na​trag na po​zor​ni​cu, da bi se po​tom iz​gu​bi​li iza ku​li​sa, po sve​mu su​de​ći na​mer​ni da iz po​zo​ri​šta iza​đu na scen​ski ulaz, ku​da su i ušli. Onaj krup​ni što je sve za​po​čeo le​žao je na po​du, je​čao i dr​žao se za ko​le​no, kao da mu je iš​ča​še​no. Vil​helm Frun​ce je sta​jao iz​nad nje​ga i ne​pre​kid​no ga tu​kao dr​ve​nom lo​pa​tom, iz sveg gla​sa po​na​vlja​ju​ći re​či ko​ji​ma je ovaj i za​po​čeo ne​re​de: – Ne​po​želj​ni! Da​nas! U! Ne​mač​koj! Bes​po​moć​ni go​ro​stas po​ku​ša​vao je da se ot​ko​tr​lja u stra​nu ne bi li iz​be​gao udar​ce, ali Frun​ce ga ni​je pu​štao, sve dok još dvo​ji​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša ni​su do​hva​ti​li čo​ve​ka pod mi​ši​ce i od​vu​kli ga. Frun​ce ih ni​je pra​tio. Je​smo li mi to njih po​be​di​li, pi​tao se Lojd, iz ča​sa u čas sve us​hi​će​ni​ji. Mo​žda i je​smo!

Vi​še mla​di​ća ga​nja​lo je pro​tiv​ni​ke do po​zor​ni​ce, ali da​lje ni​su išli, za​do​vo​ljiv​ši se ti​me da sme​đe​ko​šu​lja​še is​pra​te uvre​dlji​vim po​vi​ci​ma. Lojd je po​gle​dao u osta​le. Vo​lo​đi je li​ce bi​lo ote​če​no, jed​no oko ni​je mo​gao da otvo​ri. Ver​ne​ru je sa​ko bio po​ce​pan, s nje​ga je vi​sio ve​li​ki če​tvr​ta​sti ko​mad tka​ni​ne. Val​ter je se​deo u pr​vom re​du, te​ško di​šu​ći, i ma​si​rao la​kat, ali na li​cu mu je igrao osmeh. Frun​ce hit​nu onu lo​pa​tu i ona pre​le​te vi​še re​do​va pra​znih se​di​šta. Ver​ner, ko​jem je bi​lo tek če​tr​na​est go​di​na, sa​da je li​ko​vao. – Že​sto​ko smo ih is​pra​ši​li, zar ne? Lojd se na​sme​šio. – Va​la je​smo, ne​go šta smo. Vo​lo​đa ob​gr​li Frun​ca oko ra​me​na. – Ni​je lo​še za obič​ne ško​lar​ce, a? – Ali ovi su nam pre​ki​nu​li skup – pri​me​ti Val​ter. Mla​di​ći su ga gle​da​li ozlo​je​đe​no jer im je po​kva​rio ra​dost po​be​de. Na Val​te​ru se vi​de​lo da je ljut. – Bu​di​mo raz​bo​ri​ti, mom​ci – re​če on. – Pu​bli​ka nam se raz​be​ža​la od stra​ha. Ko​li​ko će vre​me​na pro​ći pre ne​go što ovi lju​di sti​snu pe​tlju da opet odu na ne​ki po​li​tič​ki skup? Na​ci​sti su posti​gli šta su hte​li. Opa​sno je čak i slu​ša​ti pred​stav​ni​ke bi​lo ko​je dru​ge stran​ke osim nji​ho​ve. Ve​li​ki gu​bit​nik da​nas je – Ne​mač​ka. – Mr​zim te pro​kle​te sme​đe​ko​šu​lja​še – obra​ti se Ver​ner Vo​lo​đi. – Mi​slim da bih mo​gao i va​ma ko​mu​ni​sti​ma da se pri​klju​čim. Vo​lo​đa ga po​gle​da ozbilj​no, onim pro​dor​nim pla​vim oči​ma, pre ne​go što će ti​ho pro​go​vo​ri​ti: – Ako si stvar​no re​šio da se bo​riš pro​tiv na​ci​sta, po​sto​ji i de​lo​tvor​ni​ji na​čin za to. Lojd se pi​tao šta li Vo​lo​đa ho​će da ka​že. Mod i Etel utr​ča​še u sa​lu, uglas go​vo​re​ći, pla​ču​ći i sme​ju​ći se od olak​ša​nja, a Lojd je za​bo​ra​vio Vo​lo​đi​ne re​či i vi​še ni​ka​da o nji​ma ni​je ni raz​mi​šljao.

V Če​ti​ri da​na ka​sni​je Erik fon Ul​rih vra​tio se ku​ći u uni​for​mi Hi​tler​ju​gen​da.7 Ose​ćao se kao kra​lje​vić. Na se​bi je imao sme​đu ko​šu​lju, istu ona​kvu ka​kvu no​se pri​pad​ni​ci ju​ri​šnih od​re​da, s pri​ši​ve​nim obe​lež​ji​ma, i sva​sti​kom na tra​ci oko nad​lak​ti​ce. No​sio je i oba​ve​znu cr​nu kra​va​tu i krat​ke cr​ne pan​ta​lo​ne. Bio je to voj​nik ro​do​ljub, ne​po​kle​blji​vo re​šen da slu​ži svo​joj ze​mlji. Ko​nač​no je pri​pa​dao gru​pi. Ose​ćao se još bo​lje ne​go kao na​vi​jač Her​te, omi​lje​nog ber​lin​skog fud​bal​skog klu​ba. Erik je po​vre​me​no, su​bo​tom, od​la​zio na utak​mi​ce sa ocem, ka​da ovaj ni​je mo​rao da pri​su​stvu​je ne​kom po​li​tič​kom sku​pu. Utak​mi​ce su u nje​mu pro​bu​di​le ose​ćaj pri​pad​no​sti ve​li​koj moć​noj ma​si onih u ko​ji​ma vre iste emo​ci​je. Her​ta je, me​đu​tim, po​ne​kad ume​la i da iz​gu​bi, a on bi se ta​da ku​ći vra​ćao ne​u​te​šan. Na​ci​sti su bi​li po​bed​ni​ci. Uža​sa​vao se od po​mi​sli šta će mu otac re​ći. Ro​di​te​lji su ga iz​lu​đi​va​li za​to što su is​traj​no zah​te​va​li od nje​ga da ide mi​mo sve​ta. Svi de​ča​ci pri​klju​či​li su se Hi​tler​ju​gen​du. Svi su se ba​vi​li spor​tom, pe​va​li, išli u pu​sto​lo​vi​ne po po​lji​ma i šu​ma​ma iz​van gra​da. Bi​li su pa​met​ni, okret​ni, oda​ni i de​lo​tvor​ni. Eri​ka je du​bo​ko uz​ne​mi​ra​va​la po​mi​sao na to da će jed​no​ga da​na mo​ra​ti da se bo​ri – kao što su se bo​ri​li nje​go​vi otac i de​da – i že​leo je da to do​če​ka spre​man, ob​u​čen i pre​ka​ljen, di​sci​pli​no​van i že​-

stok. Na​ci​sti su mr​ze​li ko​mu​ni​ste, ali mr​ze​li su ih i ma​ma i ta​ta. Pa šta on​da ako na​ci​sti mr​ze i Je​vre​je? Fon Ul​ri​ho​vi ni​su Je​vre​ji, šta se to njih ti​če? Ali maj​ka i otac su tvr​do​gla​vo od​bi​ja​li da im se pri​klju​če. E pa, Eri​ku je već pre​ko gla​ve da se uvek dr​ži po stra​ni, ta​ko da se od​lu​čio da pr​ko​si. A sad je pre​mro od stra​ha. Kao i obič​no, ni maj​ka ni otac ni​su bi​li kod ku​će kad su se Erik i Kar​la vra​ti​li iz ško​le. Ada je, ne​go​du​ju​ći, pu​ći​la usne dok im je slu​ži​la čaj, da bi iz​ne​na​da re​kla: – Da​nas će​te mo​ra​ti sa​mi da ra​spre​mi​te sto – uža​sno me bo​le le​đa, idem da leg​nem. Kar​la se za​bri​nu​la. – Zbog to​ga si išla kod le​ka​ra? Pre ne​go što je od​go​vo​ri​la, Ada je ma​lo okle​va​la. – Da, ta​ko je. Bi​lo je oči​gled​no da Ada ne​što kri​je. Od sa​me po​mi​sli na to da se Ada raz​bo​le​la – i da to sad pre​ćut​ku​je – Erik se ose​ćao ne​la​god​no. Ni​ka​da on ne bi oti​šao ta​ko da​le​ko kao Kar​la da ka​že ka​ko je vo​li – ali ona je bi​la tu, ple​me​ni​ta ka​kva je​ste, otkad on zna za se​be, i bi​la mu je mno​go mi​li​ja ne​go što bi to pri​znao. I Kar​la se za​bri​nu​la. – Na​dam se da će ti bi​ti bo​lje. Kar​la je na​jed​nom iz​ra​sla, što je Eri​ka do​ne​kle zbu​ni​lo. Ma​da je od se​stre bio sta​ri​ji dve go​di​ne, i da​lje se ose​ćao kao kli​nac, dok se, s dru​ge stra​ne, ona sve če​šće po​na​ša​la kao od​ra​sla oso​ba. – Bi​će me​ni bo​lje čim se od​mo​rim – umi​ri ih Ada. Erik je po​jeo ma​lo hle​ba. Kad je Ada iza​šla, on pro​gu​ta za​lo​gaj pa re​če: – Ja sam sad sa​mo u omla​din​skoj sek​ci​ji, ali kad na​pu​nim če​tr​na​est, mo​gu da na​pre​du​jem. – Otac ima da po​mah​ni​ta! Je​si li ti lud? – na to će Kar​la. – Her Lip​man je re​kao da će otac upa​sti u ne​vo​lju ako sa​mo pro​ba da me na​te​ra da is​tu​pim. – O, sjaj​no! – re​če Kar​la. Po​če​la je da is​po​lja​va ubi​tač​ni sar​ka​zam, ko​jim je po​ne​kad ume​la do​bro da oši​ne Eri​ka. – I ta​ko ćeš ti, zna​či, da po​sva​đaš oca s na​ci​sti​ma. Di​vo​ta! Do​bra stvar za ce​lu po​ro​di​cu – do​da​de ona. Erik se za​pa​njio. On uop​šte ni​je raz​mi​šljao na taj na​čin. – Ali svi de​ča​ci iz mog raz​re​da su se učla​ni​li – re​če on ogor​če​no. – Svi iz​u​zev Ža​ba​ra Fon​te​na i Je​še Rot​ma​na. Kar​la je ma​za​la ri​blju pa​šte​tu na hleb. – A što ti baš mo​raš da bu​deš kao osta​li? – re​če ona. – Ve​ći​na njih su obič​ni glu​pa​ci. Sâm si mi pri​čao da je Ru​di Rot​man naj​pa​met​ni​ji deč​ko u ode​lje​nju. – Ne že​lim da bu​dem kao Ža​bar i Ru​di! – uz​vik​nu Erik i, uža​snut, ose​ti ka​ko mu su​ze na​vi​ru u oči. – Za​što bih se ja igrao sa de​ča​ci​ma ko​je ni​ko ne vo​li? Upra​vo ga je to i oku​ra​ži​lo da se su​prot​sta​vi ocu: ni​je vi​še mo​gao da pod​ne​se da se iz ško​le ku​ći vra​ća s Je​vre​ji​ma i stranci​ma, dok svi ma​li Nem​ci mar​ši​ra​ju po igra​li​štu u uni​for​ma​ma. Tad obo​je za​ču​še ja​uk. Erik po​gle​da u Kar​lu. – Šta to bi? Kar​la se na​mr​šti. – Mi​slim da je Ada. A on​da, raz​go​vet​ni​je, do njih do​pre po​vik: – Upo​moć! Erik sko​či sa sto​li​ce, ali Kar​la je bi​la br​ža od nje​ga. Tr​čao je za njom. Adi​na so​ba na​la​zi​la se u po​dru​mu. Str​ča​li su ni​za ste​pe​ni​ce i ule​te​li u so​bi​čak. Uza zid se na​la​zio uza​ni kre​vet. Na nje​mu je le​ža​la Ada, li​ca zgr​če​nog od bo​la. Suk​nja joj je bi​la mo​kra, a na po​du se stvo​ri​la ba​ri​ca. Erik go​to​vo da ni​je mo​gao ro​đe​nim oči​ma da po​ve​ru​je. Jel’ se ona to upi​ša​la? Je​ziv pri​zor. Ni​ko​ga od od​ra​slih ni​je bi​lo u ku​ći. Erik ni​je znao šta da ra​di.

I Kar​la se upla​ši​la – Erik je to vi​deo po iz​ra​zu nje​nog li​ca – ali se ni​je us​pa​ni​či​la. – Šta ti je, Ado? – re​če ona neo​bič​no smi​re​nim gla​som. – Pu​kao mi vo​de​njak – re​če Ada. Erik pred​sta​vu ni​je imao šta to zna​či. Ni​je ni Kar​la. – Ne raz​u​mem – re​če ona. – To zna​či da je be​ba kre​nu​la. – Ti si trud​na? – re​če Kar​la u ču​du. – Ali ni​si ni uda​ta – re​če Erik. – Umuk​ni, Eri​če. Zar ti baš ni​šta ne znaš?! – Kar​la će be​sno. Znao je on, na​rav​no da je znao, da že​ne mo​gu da ro​de iako ni​su uda​te – ali to ni​po​što ne va​ži za Adu! – A za​to si ti pro​šle ne​de​lje išla kod le​ka​ra – re​če Kar​la Adi. Ova klim​nu gla​vom. Erik je još uvek po​ku​ša​vao da do​đe se​bi. – Jel’ zna​ju maj​ka i otac? – upi​ta on. – Na​rav​no da zna​ju. Sa​mo što ni​su na​ma re​kli. Do​ne​si pe​škir. – Oda​kle? – Iz pla​ka​ra na ste​pe​ni​štu. – Čist pe​škir? – Pa na​rav​no da ćeš čist! Erik je otr​čao uza ste​pe​ni​ce, uzeo ma​li be​li pe​škir iz pla​ka​ra, pa str​čao u po​drum. – Ne​će od nje​ga bi​ti ve​li​ke vaj​de – re​če Kar​la, ali ipak uze pe​škir i po​če da bri​še Adi no​ge. – Be​ba će br​zo, ose​ćam to. Ali ne znam šta da ra​dim – re​če Ada, i za​pla​ka. Erik je gle​dao u Kar​lu. Sad je ona bi​la glav​na. Ni​je va​žno što je on sta​ri​ji; njoj je pre​pu​stio vođ​stvo. Kar​la je bi​la prak​ti​čna, sa​ču​va​la je smi​re​nost, iako je on le​po vi​deo da je i ona pre​stra​vlje​na i na ivi​ci. Mo​gla bi da puk​ne sva​kog ča​sa, po​mi​sli on. Kar​la se opet okre​nu pre​ma Eri​ku. – Idi po le​ka​ra Rot​ma​na – re​če ona. – Znaš gde mu je ordi​na​ci​ja. Eri​ka ob​u​ze ne​iz​mer​no olak​ša​nje što mu je po​ve​ren za​da​tak po nje​go​voj me​ri. Tek tad se do​se​ti ne​vo​lje. – A šta ako je ne​kud iza​šao? – On​da pi​taj go​spo​đu Rot​man šta tre​ba da se ura​di, ti​kva​ne je​dan! – od​bru​si Kar​la. – Haj​de, tr​kom! Eri​ku je lak​nu​lo kad je iza​šao iz Adi​ne so​be. U njoj se do​ga​đa​lo ne​što taj​no​vi​to i za​stra​šu​ju​će. Tr​čao je pre​ska​ču​ći po tri ste​pe​ni​ka i iz​le​teo na uli​cu. Ako ni​šta dru​go, bar je umeo da tr​či. Dok​to​ro​va or​di​na​ci​ja je bi​la uda​lje​na oko osam​sto me​ta​ra. Erik je tr​čao la​ga​no. I sve to vre​me mi​slio na Adu. Ko je otac de​te​ta? Se​tio se ta​da da je Ada le​tos ne​ko​li​ko pu​ta išla u bi​o​skop s Pa​u​lom Hu​be​rom. Je​su li ima​li sek​su​al​ne od​no​se? Mo​ra bi​ti da je​su! Erik i nje​go​vi dru​go​vi su mno​go pri​ča​li o sek​su, prem​da za​pra​vo o to​me ni​šta ni​su zna​li. Gde li su Ada i Paul to ra​di​li? Ne u bi​o​skop​skoj sa​li, sva​ka​ko? Zar ne mo​ra​ju lju​di da le​že dok to ra​de? Sav se zbu​nio. Or​di​na​ci​ja dok​to​ra Rot​ma​na na​la​zi​la se u si​ro​ma​šnoj če​tvr​ti. Bio je on va​ljan le​kar, čuo je jed​nom Erik maj​ku ka​ko go​vo​ri, ali je le​čio mno​go sve​ta iz rad​nič​ke kla​se, lju​de ko​ji ni​su mo​gli da pri​u​šte sku​plje pre​gle​de. U pri​ze​mlju ku​će bi​le su sme​šte​ne so​ba za pre​gle​de i če​ka​o​ni​ca, dok je po​ro​di​ca ži​ve​la na spra​tu. Is​pred ku​će je bio par​ki​ran ze​le​ni „opel če​tvor​ka”, ma​li ru​žan dvo​sed po​zna​ti​ji kao „ga​ta​lin​ka”. Ula​zna vra​ta ni​su bi​la za​bra​vlje​na. Erik za​ko​ra​či unu​tra, za​di​han, pa uđe u če​ka​o​ni​cu. U uglu su bi​-

li ne​ki sta​rac ko​ji je ka​šljao i mla​da že​na s be​bom. – Do​bar dan! – na​zva Erik. – Dok​to​re Rot​ma​ne? Dok​to​ro​va su​pru​ga iza​đe iz so​be za pre​gle​de. Ha​ne​lo​ra Rot​man je bi​la vi​so​ka že​na sve​tle pu​ti, s na​gla​še​nim cr​ta​ma li​ca. Kad ga je po​gle​da​la, kao da ga je grom oši​nuo. – Ka​ko se usu​đu​ješ da u ovu ku​ću uđeš u toj uni​for​mi? – re​če ona. Erik je sta​jao kao oka​me​njen. Frau Rot​man ni​je bi​la Je​vrej​ka, ali je bi​la uda​ta za Je​vre​ji​na; Erik je to, od sil​nog uz​bu​đe​nja, pot​pu​no smet​nuo s uma. – Na​ša slu​ški​nja se po​ra​đa! – re​če on. – I ti si do​šao da tra​žiš po​moć od le​ka​ra Je​vre​ji​na? Erik je bio pot​pu​no za​te​čen. Ni​ka​da mu na pa​met ni​je pa​lo da bi Je​vre​ji mo​gli da uz​vra​te na na​ci​stič​ke na​pa​de. Na​jed​nom je, me​đu​tim, shva​tio da je frau Rot​man pot​pu​no u pra​vu. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su išli na sve stra​ne vi​ču​ći: „Smrt Je​vre​ji​ma!” Za​što bi on​da je​dan le​kar Je​vre​jin po​ma​gao ta​kvim lju​di​ma? Sad vi​še ni​je znao šta će. Bi​lo je, na​rav​no, i dru​gih le​ka​ra – ko​li​ko ho​ćeš – ali on ni​je znao gde da ih tra​ži, ni​ti da li bi oni uop​šte po​šli s njim da pre​gle​da​ju ne​kog ta​mo ne​po​zna​tog pa​ci​jen​ta. – Po​sla​la me je se​stra – re​če on sla​ba​šnim gla​som. – Kar​la je mno​go ra​zum​ni​ja od te​be. – Ada je re​kla da joj je pu​kao vo​de​njak. – Erik ni​je bio si​gu​ran šta to zna​či, ali je zvu​ča​lo ne​ka​ko va​žno. Sa zga​đe​nim iz​ra​zom li​ca, frau Rot​man se vra​ti​la u so​bu za pre​gle​de. Sta​rac u uglu se za​ce​re​kao. – Svi smo mi pr​lja​vi Je​vre​ji dok vam ne za​tre​ba na​ša po​moć! A on​da, šta bi​va? „Mo​lim vas, do​đi​te, dok​to​re Rot​ma​ne” i „Šta bi​ste mi po​sa​ve​to​va​li, advo​ka​te Koh?”, ili „Po​zaj​mi​te mi sto ma​ra​ka, her Gold​ma​ne”, ili... – i tu ga pre​ki​de na​pad ka​šlja. De​voj​ka od še​sna​e​stak le​ta uđe utom iz hod​ni​ka. Eri​ku se uči​ni da je to po svoj pri​li​ci kćer​ka Rot​ma​no​vih, Eva. Go​di​nama je ni​je vi​deo. Sa​da je ima​la gru​di, ali je i da​lje bi​la ne​pri​vlač​na i zde​pa​sta. – Jel’ ti otac do​zvo​lio da pri​stu​piš Hi​tler​ju​gen​du? – On ne zna da sam pri​stu​pio – re​če Erik. – O, bo​že mi​li – na to će Eva. – Na​gra​bu​sio si. Erik po​gle​da u nju, pa u vra​ta so​be za pre​gle​de. – Šta mi​sliš, ’oće da do​đe tvoj otac? – re​če on. – Tvo​ja maj​ka je stra​šno lju​ta na me​ne. – Na​rav​no da će do​ći – re​če Eva. – Kad lju​di​ma ni​je do​bro, on im po​ma​že. – U gla​su joj se ose​ti pre​zir. – Ni​je nje​mu va​žno ko​je si ra​se i za ko​ju stran​ku. Ni​smo mi na​ci​sti – do​da​de ona, pa opet iza​đe. Erik je bio pot​pu​no sme​ten. Ni​je oče​ki​vao da će mu ta uni​for​ma stvo​ri​ti to​li​ke ne​pri​li​ke. U ško​li su svi mi​sli​li da je pre​le​pa. Tre​nu​tak ka​sni​je po​ja​vio se dok​tor Rot​man. Obra​tio se dvo​ma pa​ci​jen​ti​ma ko​ji su če​ka​li: – Vra​ćam se što pre. Žao mi je, ali be​ba ne​će da če​ka. – On po​gle​da u Eri​ka. – Haj​de​mo, mla​di​ću, se​di bo​lje sa mnom u ko​la, iako no​siš tu uni​for​mu. Erik je po​šao za njim i seo na su​vo​za​če​vo me​sto u „ga​ta​lin​ki”. Vo​leo je auto​mo​bi​le i je​dva če​kao da na​vr​ši do​volj​no go​di​na pa da vo​zi; od​u​vek je uži​vao u vo​žnji, vo​leo je da gle​da broj​ča​ni​ke na in​stru​ment-ta​bli i pro​u​ča​va vo​za​če​vu teh​ni​ku. Ali sa​da je imao uti​sak kao da se​di u iz​lo​gu, u toj sme​đoj ko​šu​lji, po​red le​ka​ra Je​vre​ji​na. Šta ako ga her Lip​man vi​di? Vo​žnja se pre​tvo​ri​la u pra​vo mu​če​nje. Sre​ćom te je tra​ja​la krat​ko; ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je sta​li su is​pred ku​će Fon Ul​ri​ho​vih. – Ka​ko se ta mla​da že​na zo​ve? – upi​ta Rot​man. – Ada Hem​pel.

– A, da, do​la​zi​la je kod me​ne pro​šle ne​de​lje. Be​ba je po​ra​ni​la. Do​bro, po​ka​ži mi gde je ona. Erik ga je vo​dio kroz ku​ću. U jed​nom tre​nut​ku, on za​ču be​bin plač. Ro​di​la se, već! Erik po​hi​ta do​le u po​drum, le​kar za njim. Ada je le​ža​la na le​đi​ma. Kre​vet je bio sav na​to​pljen kr​vlju i još ne​čim. Kar​la je sta​ja​la i dr​ža​la ma​ju​šnu be​bu u ru​ka​ma. De​te je bi​lo sve u slu​zi. Ne​što na​lik na de​be​lu nit pru​ža​lo se od be​bi​nog te​la Adi pod suk​nju. Kar​la se bi​la sva iz​be​či​la od uža​sa. – Šta da ra​dim sad?! – po​vi​ka ona. – Ra​diš tač​no ono što tre​ba – umi​ri je dok​tor Rot​man. – Sa​mo čvr​sto dr​ži be​bu, još mi​nut. Le​kar je seo po​red Ade. Oslu​šnuo joj je sr​ce, iz​me​rio puls, pa upi​tao: – Ka​ko se ose​ćaš, du​šo? – Mno​go sam umor​na – re​če ona. Rot​man za​do​volj​no klim​nu gla​vom. Opet je ustao, pa po​gle​dao u be​bu u Kar​li​nom na​ruč​ju. – De​čak – re​če on. Erik je i op​či​nje​no i zgro​že​no po​sma​trao ka​ko le​kar otva​ra tor​bu, va​di ko​nac i ve​zu​je dva čvo​ra na onoj vrp​ci. Dok je to ra​dio, bla​go je go​vo​rio Kar​li: – Za​što pla​češ? Div​no si oba​vi​la po​sao. Sa​ma si je po​ro​di​la. Ja ti go​to​vo ni​sam ni bio po​tre​ban. Tre​ba​lo bi da po​sta​neš le​kar kad po​ra​steš. Kar​la se ma​lo smi​ri​la pa pro​ša​pu​ta​la: – Po​gle​daj​te gla​vu. Le​kar se nag​nu bli​že da bi je čuo. – Mi​slim da ne​što ni​je u re​du s njim. – Znam – re​če dok​tor Rot​man, pa iz​va​di par oštrih ma​ka​za i pre​se​če vrp​cu iz​me​đu ona dva čvo​ra. On​da uze no​vo​ro​đen​če od Kar​le, pa ga ma​lo oda​lji od se​be, da ga do​bro za​gle​da. Erik ni​šta ne​pra​vil​no ni​je vi​deo, ali be​ba je bi​la ta​ko cr​ve​na, na​bo​ra​na i lji​ga​va da je te​ško bi​lo išta ra​za​zna​ti. Po​što se na​čas za​mi​slio, le​kar re​če: – O, bo​že. Kad se ma​lo bo​lje za​gle​dao, Erik pri​me​ti da ne​što za​i​sta ni​je u re​du. Be​bi​no li​ce bi​lo je na​kri​vlje​no s jed​ne stra​ne. Gla​vi​ca je s jed​ne stra​ne bi​la ulu​blje​na, a i oko joj je bi​lo čud​no. Rot​man vra​ti no​vo​ro​đen​če Kar​li. Ada je opet za​je​ča​la, i kao da se na​pe​la. Kad se opu​sti​la, Rot​man joj za​vu​če ru​ku pod suk​nju i odan​de iz​vu​če gru​men ne​čeg gro​znog što je li​či​lo na me​so. – Eri​če – re​če on – na​đi mi no​vi​ne. – Ko​je? – upi​ta Erik. Nje​go​vi ro​di​te​lji sva​ko​dnev​no su ku​po​va​li sve va​žni​je li​sto​ve. – Bi​lo ko​je, mom​če – ne​žno će Rot​man. – Ne​ću da ih či​tam. Erik otr​ča uza ste​pe​ni​ce i pro​na​đe ju​če​ra​šnje iz​da​nje Fo​si​še caj​tun​ga. Kad se vra​tio, le​kar je onu me​sna​tu go​mi​li​cu umo​tao u har​ti​ju i spu​stio na pa​tos. – To se zo​ve po​ste​lji​ca – re​če on Kar​li. – Naj​bo​lje bi bi​lo da to spa​liš, ka​sni​je. A on​da opet se​de na ivi​cu kre​ve​ta. – Ada, dra​ga mo​ja, ti si sva​ka​ko vr​lo hra​bra – re​če on. – Be​ba ti je ži​va, ali po​sto​ji mo​guć​nost da ne​što ni​je ka​ko va​lja. Sad će​mo da je oku​pa​mo i uto​pli​mo, a on​da mo​ra​mo da je od​ne​se​mo u bol​ni​cu. Ada se upla​ši​la. – Šta je bi​lo? – Ne znam. Mo​ra​mo da ga od​ne​se​mo, da ga pre​gle​da​ju. – Ho​će li bi​ti do​bro? – Le​ka​ri u bol​ni​ci će uči​ni​ti sve što mo​gu. Osta​lo mo​ra​mo pre​pu​sti​ti Bo​gu. Erik se se​ti da Je​vre​ji ve​ru​ju u istog Bo​ga kao i hri​šća​ni. La​ko je to bi​lo za​bo​ra​vi​ti.

– Mi​sliš da ćeš mo​ći da usta​neš i po​đeš u bol​ni​cu sa mnom, Ado? Po​treb​na si be​bi, da je na​hra​niš. – Mno​go sam umor​na – po​no​vi ona. – Od​mo​ri se on​da mi​nut-dva. Ali ne du​že, jer be​bu bi tre​ba​lo što pre pre​gle​da​ti. Kar​la će ti po​mo​ći da se ob​u​češ. Ja ću vas če​ka​ti go​re. – A on​da se obra​ti Eri​ku, po​ma​lo po​dru​glji​vo: – Haj​de sa mnom, ma​li na​ci​sto. Erik je hteo iz ko​že da is​ko​či. Tr​pe​lji​vost dok​to​ra Rot​ma​na bi​la je još go​ra od pre​zi​ra nje​go​ve že​ne. Na po​la​sku, Ada re​če: – Dok​to​re? – Da, dra​ga? – Zva​će se Kurt. – Vr​lo le​po ime – re​če dok​tor Rot​man. On iza​đe, a Erik za njim.

VI Pr​vi dan Loj​da Vi​li​jam​sa na me​stu po​moć​ni​ka Val​te​ra fon Ul​ri​ha bio je ujed​no i pr​vi rad​ni dan no​vog par​la​men​ta. Val​ter i Mod su se iz pet​nih ži​la upi​nja​li ne bi li spa​sli krh​ku ne​mač​ku de​mo​kra​ti​ju. I Lojd je bio uz njih u tre​nu​ci​ma oča​ja, de​li​mič​no zbog to​ga što su bi​li do​bri lju​di ko​je po​zna​je od ma​lih no​gu, a de​li​mič​no, opet, iz stra​ha da bi i Bri​ta​ni​ja mo​gla da kre​ne za Ne​mač​kom na pu​tu u pa​kao. Iz​bo​ri ni​šta ni​su re​ši​li. Na​ci​sti su do​bi​li če​tr​de​set če​ti​ri od​sto gla​so​va, vi​še ne​go na pret​hod​nim iz​bo​ri​ma, ali ni ovo​ga pu​ta ni​su osvo​ji​li že​lje​ni pe​de​set i je​dan pro​ce​nat. Val​ter je u to​me vi​deo na​du. – Čak i sa ono​li​kim za​stra​ši​va​njem, ni​su us​pe​li da osvo​je gla​so​ve ve​ći​ne Ne​ma​ca – re​kao je on dok su se vo​zi​li na otva​ra​nje par​la​men​ta, pa tre​snuo ru​kom o vo​lan. – Šta god pri​ča​li, oni ni​su po​pu​lar​ni. A što du​že osta​nu u vla​di, na​rod će bo​lje vi​de​ti ko​li​ko su na​o​pa​ki. Lojd je bio sum​nji​čav. – Po​ga​si​li su sve opo​zi​ci​o​ne li​sto​ve, po​za​tva​ra​li po​sla​ni​ke, pot​ku​pi​li po​li​ci​ju – re​če on. – A ipak, eto, če​tr​de​set če​ti​ri od​sto Ne​ma​ca to odo​bra​va? Me​ni to ne de​lu​je umi​ru​ju​će. Zgra​da Raj​hsta​ga bi​la je te​ško ošte​će​na u po​ža​ru i u ve​li​koj me​ri ne​u​po​tre​blji​va, ta​ko da je par​la​ment sa​da za​se​dao u zda​nju ope​re Krol, na dru​gom kra​ju Ke​nig​spla​ca. Bio je to ogro​man kom​pleks ko​ji su či​ni​le tri kon​cert​ne dvo​ra​ne i če​tr​na​est ma​njih sa​la, re​sto​ra​ni i ba​ro​vi. Kad su sti​gli, ska​me​ni​li su se od za​pre​pa​šće​nja. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su bi​li op​ko​li​li zgra​du. Po​sla​ni​ci i nji​ho​vi po​moć​ni​ci skr​di​li su se oko ula​za, po​ku​ša​va​ju​ći da uđu. – Jel’ to Hi​tler ova​ko po​ku​ša​va da sve iz​gu​ra po svo​me? – re​če Val​ter be​sno. – Ta​ko što nam ne​će da​ti da uđe​mo u sa​lu? Lojd je opa​zio da su se na vra​ti​ma is​pre​či​li sme​đe​ko​šu​lja​ši. One u na​ci​stič​kim uni​for​ma​ma pu​šta​li su bez pi​ta​nja, ali svi osta​li mo​ra​li su da po​ka​žu is​pra​ve. Ne​ki mo​mak, mla​đi od Loj​da, pre​zri​vo ga je od​me​rio od gla​ve do pe​te pre ne​go što će ga pre​ko vo​lje pu​sti​ti unu​tra. Bi​lo je to, pro​sto-na​pro​sto, za​stra​ši​va​nje i ni​šta dru​go. U Loj​du je klju​ča​lo. Mr​sko mu je bi​lo zlo​sta​vlja​nje. Znao je da do​brim le​vim kro​še​om mo​že da obo​ri tog sme​đe​ko​šu​lja​ša. Na si​lu je sa​ču​vao mir, okre​nuo se i ušao u zgra​du. Po​sle tu​če u Na​rod​nom po​zo​ri​štu, maj​ka mu je pre​gle​da​la ja​ja​stu čvo​ru​gu na gla​vi i na​lo​ži​la mu da se vra​ti ku​ći u En​gle​sku. Je​dva ju je na​mo​lio da po​pu​sti. Re​kla mu je da on ne ume da ose​ti opa​snost, ali ni​je bi​lo baš ta​ko. I nje​mu se po​ne​kad de​ša​va​lo da

se upla​ši, ali upra​vo ga je taj strah te​rao da bu​de ra​to​bo​ran. Na​gon​ski bi se opre​de​lio za na​pad, ne za po​vla​če​nje. To​ga se nje​go​va maj​ka bo​ja​la. Iro​ni​jom sud​bi​ne, i sa​ma je bi​la ta​kva. Ni ona ni​je hte​la ku​ći. Pla​ši​la se, ali joj je u isti mah bi​lo i uz​bu​dlji​vo tu, u Ber​li​nu, u tre​nut​ku kad se Ne​mač​ka na​šla na pre​kret​ni​ci, iako se gro​zi​la na​si​lja i re​pre​si​je ko​ji su joj se od​vi​ja​li pred oči​ma. Bi​la je, pri​tom, si​gur​na da bi mo​gla da na​pi​še knji​gu kao upo​zo​re​nje de​mo​kra​ta​ma u dru​gim ze​mlja​ma na tak​ti​ku ko​joj pri​be​ga​va​ju fa​ši​sti. „Go​ra si od me​ne”, re​kao joj je jed​nom Lojd, i ostao bez od​go​vo​ra. Unu​tra​šnjost oper​skog zda​nja vr​ve​la je od sme​đe​ko​šu​lja​ša i ese​so​va​ca, ma​hom na​o​ru​ža​nih. Ču​va​li su sva​ka vra​ta i po​ka​zi​va​li, što po​gle​di​ma, što ge​sto​vi​ma, ko​li​ko mr​ze i pre​zi​ru sve one ko​ji ne po​dr​ža​va​ju na​ci​ste. Val​ter je za​ka​snio na sa​sta​nak od​bor​nič​ke gru​pe So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je. Lojd je žur​nim ko​ra​kom tra​žio sa​lu za sa​stan​ke. Za​vi​riv​ši u skup​štin​sku sa​lu, opa​zio je dži​nov​sku sva​sti​ku ka​ko vi​si s ta​va​ni​ce. Ka​da su se od​bor​nič​ki klu​bo​vi to​ga po​po​dne​va oku​pi​li, naj​pre su raz​mo​tri​li za​kon o pu​no​mo​ći, na osno​vu ko​jeg bi se Hi​tle​ro​vom ka​bi​ne​tu omo​go​ći​lo da usva​ja za​ko​ne mi​mo Raj​hsta​ga. Uko​li​ko se iz​gla​sa, taj za​kon bi do​neo grd​ne ne​vo​lje. Hi​tler bi po​stao dik​ta​tor. Re​pre​si​ja, za​stra​ši​va​nje, na​si​lje, mu​če​nje i ubi​stva ko​je je Ne​mač​ka ima​la pri​li​ke da vi​di u pret​hod​nih ne​ko​li​ko sed​mi​ca po​sta​le bi sva​ko​dne​vi​ca. To je bi​lo ne​za​mi​sli​vo. Lojd, opet, ni​ka​ko ni​je mo​gao ni da za​mi​sli par​la​ment, bi​lo gde na ku​gli ze​malj​skoj, ko​ji bi usvo​jio ta​kav za​kon. U tom slu​ča​ju, po​sla​ni​ci bi sa​mi iz​gla​sa​li svoj si​la​zak s vla​sti. Bi​lo bi to po​li​tič​ko sa​mo​u​bi​stvo. So​ci​jal​de​mo​kra​te je za​te​kao u ma​loj sa​li. Sa​sta​nak je već bio po​čeo. Lojd br​že-bo​lje upu​ti Val​te​ra kud tre​ba, a on​da ode da mu do​ne​se ka​fu. Dok je če​kao u re​du, za oko mu za​pa​de ble​du​nja​vi mla​dić pro​dor​nog po​gle​da, ob​u​čen u zift-cr​no, kao da je do​šao na sa​hra​nu. Lojd je sad već teč​ni​je i slo​bod​ni​je go​vo​rio ne​mač​ki, i imao je do​volj​no sa​mo​po​u​zda​nja da za​po​de​ne raz​go​vor s ne​znan​cem. Ubr​zo će sa​zna​ti da se čo​vek u cr​nom zo​ve Hajn​rih fon Ke​sel. Imao je ista za​du​že​nja kao i Lojd – vo​lon​ti​rao kod svog oca, Got​fri​da fon Ke​se​la, po​sla​ni​ka Par​ti​je cen​tra, ka​to​li​čke po​li​tič​ke stran​ke. – Moj otac vr​lo do​bro po​zna​je Val​te​ra fon Ul​ri​ha – re​če Hajn​rih. – Za​jed​no su 1914. ra​di​li kao ata​šei u ne​mač​koj amba​sa​di u Lon​do​nu. Svet me​đu​na​rod​ne po​li​ti​ke i di​plo​ma​ti​je ve​o​ma je ma​li, raz​mi​šljao je Lojd. Hajn​rih je Loj​du go​vo​rio o to​me ka​ko je po​vra​tak hri​šćan​skoj ve​ri od​go​vor na pro​ble​me s ko​ji​ma se Ne​mač​ka su​o​ča​va. – Ni​sam ti ja bog​zna ka​kav hri​šća​nin – iskre​no mu od​vra​ti Lojd. – Na​dam se da mi ne za​me​raš što ta​ko go​vo​rim. Mo​ji ba​ba i de​da su Vel​ša​ni, spa​va​ju s Bi​bli​jom, ali maj​ka mi je u tom po​gle​du rav​no​du​šna, a očuh mi je Je​vre​jin. Po​vre​me​no od​la​zi​mo u Cr​kvu Gol​go​te u Ald​gej​tu, uglav​nom za​to što je pa​stor član La​bu​ri​stič​ke stran​ke. Hajn​rih se na​sme​ši pa re​če: – Mo​li​ću se za te​be. Ka​to​li​ci ni​su pro​ze​li​ti, do​se​tio se tad Lojd. Su​šta su​prot​nost nje​go​vim de​di i ba​bi, dog​ma​ti​ci​ma iz Abe​ro​ve​na, ko​ji su sma​tra​li da ate​i​sti na​mer​no za​tva​ra​ju oči pred Je​van​đe​ljem, te da će zbog to​ga bi​ti osu​đe​ni na več​no pro​klet​stvo. Kad se vra​tio na sa​sta​nak po​sla​ni​ka So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je, upra​vo je Val​ter bio uzeo reč. – Ne​će mo​ći! – go​vo​rio je on. – Za​kon o pu​no​mo​ći je ustav​ni amand​man. Da bi bio usvo​jen, sed​ni​ci mo​ra​ju da pri​su​stvu​ju dve tre​ći​ne ukup​nog bro​ja po​sla​ni​ka, da​kle njih če​ti​ri​sto tri​de​set dva od

ukup​no šeststo če​tr​de​set se​dam, pa da on​da dve tre​ći​ne pri​sut​nih gla​sa „za”. Dok je spu​štao po​slu​žav​nik na sto, Lojd je sa​bi​rao u gla​vi. Na​ci​sti su ima​li dve​sta osam​de​set osam me​sta u par​la​men​tu, dok su na​ci​o​na​li​sti, nji​ho​vi bli​ski sa​ve​zni​ci, ima​li pe​de​set dva po​sla​ni​ka, što za​jed​no da​je tri​sta če​tr​de​set – a to je još ma​lo pa sto gla​so​va ma​nje ne​go što im je po​treb​no. U pra​vu je bio Val​ter. Za​kon ni​ka​ko ne​će pro​ći. Lojd se umi​ri, pa se​de da od​slu​ša ras​pra​vu i ta​ko i da​lje usa​vr​ša​va ne​mač​ki je​zik. Nje​go​vo olak​ša​nje bi​lo je, me​đu​tim, krat​ko​ga ve​ka. – Ne​moj​te u to bi​ti ta​ko si​gur​ni – go​vo​rio je čo​vek s na​gla​skom pri​pad​ni​ka ber​lin​ske rad​nič​ke kla​se. – Na​ci​sti upra​vo pre​go​va​ra​ju s Par​ti​jom cen​tra. Bi​lo je to, se​tio se Lojd, Hajn​ri​ho​vo dru​štvo. – Ta​ko bi mo​gli da do​bi​ju još se​dam​de​set če​ti​ri gla​sa – za​vr​ši onaj čo​vek. Lojd se mr​štio. Za​što bi Par​ti​ja cen​tra po​dr​ža​la za​kon na osno​vu ko​jeg bi bi​la obez​vla​šće​na? Val​ter tad is​ka​za istu tu mi​sao, sa​mo još otvo​re​ni​je: – Zar bi ka​to​li​ci mo​gli da is​pad​nu to​li​ko glu​pi? Lojd sad po​mi​sli da je šte​ta što to ni​je sa​znao pre ne​go što je oti​šao po ka​fu – on​da bi o to​me mo​gao da po​raz​go​va​ra s Hajn​ri​hom. Mo​gao bi ta​ko da do​đe do ne​kih ko​ri​snih sa​zna​nja. Ih, maj​ku mu! Čo​vek s ber​lin​skim na​gla​skom re​če: – U Ita​li​ji su se ka​to​li​ci na​go​di​li s Mu​so​li​ni​jem – na​pra​vi​li su kon​kor​dat i za​šti​ti​li Cr​kvu. Za​što se ta​ko ne bi od​i​gra​lo i ov​de? Lojd je iz​ra​ču​nao da bi, uz po​dr​šku Par​ti​je cen​tra, na​ci​sti pri​ku​pi​li ukup​no če​tir​sto če​tr​na​est gla​so​va. – To još ni​su dve tre​ći​ne – re​če on Val​te​ru s olak​ša​njem. Nje​go​ve re​či na​čuo je dru​gi mla​di po​moć​nik, ko​ji tad pri​me​ti: – Ali ni​ste uze​li u ob​zir po​sled​nje sa​op​šte​nje pred​sed​ni​ka Raj​hsta​ga. Pred​sed​nik Raj​hsta​ga bio je Her​man Ge​ring, Hi​tle​rov naj​bli​ži sa​rad​nik. Lojd za to sa​op​šte​nje ni​je bio ni čuo. Ni on ni osta​li, ta​ko se či​ni​lo. Po​sla​ni​ci uću​ta​še. Po​moć​nik na​sta​vi: – On je od​lu​čio da se iz ukup​nog bro​ja po​sla​ni​ka is​klju​če ko​mu​ni​stič​ki po​sla​ni​ci ko​ji sed​ni​ci ne pri​su​stvu​ju za​to što su u za​tvo​ru. Bu​ra ne​go​do​va​nja za​hva​ti ce​lu sa​lu. Lojd je pri​me​tio da se Val​ter za​cr​ve​neo. – Ne mo​že ta​ko! – po​vi​ka Val​ter. – Pot​pu​no je ne​za​ko​ni​to – re​če onaj po​moć​nik. – Ali on je to uči​nio. Lojd je bio po​ra​žen. Pa ne mo​že valj​da za​kon da se usvo​ji ova​ko, na pre​va​ru? Opet je pri​be​gao arit​me​ti​ci. Ko​mu​ni​sti ima​ju osam​de​set jed​no po​sla​nič​ko me​sto. Ako se oni ot​pi​šu, na​ci​sti​ma tre​ba​ju sa​mo dve tre​ći​ne od pet​sto še​zde​set šest, što da​je tri​sta se​dam​de​set osam po​sla​ni​ka. Čak i da im se pri​klju​če na​ci​o​na​li​sti, i da​lje ne​će ima​ti do​volj​no – ali ako pri​do​bi​ju po​dr​šku ka​to​li​ka, mo​gli bi da pre​đu gra​ni​cu. – Sve je to ne​za​ko​ni​to – re​če ne​ko. – Tre​ba​lo bi da na​pu​sti​mo sed​ni​cu u znak pro​te​sta. – Ne, ne! – ka​te​go​rič​no će Val​ter. – Usvo​ji​li bi za​kon u na​šem od​su​stvu. Mo​ra​mo da od​vra​ti​mo ka​to​li​ke od to​ga. Vels mo​ra sme​sta da raz​go​va​ra s Ka​som. – Oto Vels je, ina​če, bio vo​đa So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je, dok je pre​lat Lu​dvig Kas bio na če​lu Par​ti​je cen​tra. Pro​sto​ri​jom pro​stru​ja ža​mor odo​bra​va​nja. Lojd je du​bo​ko udah​nuo pre ne​go što je pro​go​vo​rio: – Her Fon Ul​rih, za​što ne iz​ve​de​te Got​fri​da fon Ke​se​la na ru​čak? Ko​li​ko mi je po​zna​to, vas dvo​ji​ca ste pre ra​ta za​jed​no ra​di​li u Lon​do​nu. Val​ter se na​sme​ja ne​ve​se​lo. – Uštva jed​na! – re​če.

Mo​žda to s ruč​kom i ni​je baš ta​ko do​bra za​mi​sao. – Ni​sam znao da ne vo​li​te tog čo​ve​ka – re​če Lojd. Val​ter je uto​nuo u mi​sli. – Mr​zim ga – re​če on – ali pro​ba​ću sve što mo​gu, ta​ko mi bo​ga. – Da ga pro​na​đem i pre​ne​sem mu po​ziv? – upi​ta Lojd – U re​du, da po​ku​ša​mo. Ako pri​sta​ne, ka​ži mu da će​mo se na​ći u je​dan sat u He​ren​klu​bu. – Vr​lo do​bro. Lojd po​hi​ta na​zad u pro​sto​ri​ju u ko​ju je ma​lo​čas ušao Hajn​rih. Sa​sta​nak je te​kao u slič​noj at​mos​fe​ri kao i onaj s ko​jeg je upra​vo oti​šao. Pre​le​teo je po​gle​dom pre​ko pro​sto​ri​je, opa​zio u cr​no ode​ve​nog Hajn​ri​ha, us​peo da mu uhva​ti po​gled, pa mu pr​stom dao znak da mu od​mah pri​đe. Po​što su iza​šli, Lojd re​če: – Pri​ča se da će tvo​ja stran​ka da gla​sa za Za​kon o pu​no​mo​ći! – Ni​je još si​gur​no – re​če Hajn​rih. – Po​de​lje​ni su oko to​ga. – Ko je pro​tiv na​ci​sta? – Bri​ning i još ne​ki. – Bri​ning je ne​ka​da​šnji kan​ce​lar i vo​de​ća lič​nost. Lojd ose​ti da na​de ipak ima. – Ko​ji to osta​li? – Je​si li ti to me​ne po​zvao da iza​đem da bi ne​što iz​vu​kao? – Iz​vi​ni, ne, ni​sam. Val​ter fon Ul​rih ho​će da ru​ča s tvo​jim ocem. Hajn​rih je bio sum​nji​čav. – Njih dvo​ji​ca se ne vo​le – ti to znaš, zar ne? – To​li​ko sam us​peo da shva​tim. Ali da​nas će za​bo​ra​vi​ti sve što ih raz​dva​ja! Hajn​rih, oči​gled​no, ni​je bio uve​ren u po​vo​ljan is​hod. – Raz​go​va​ra​ću s njim. Sa​če​kaj ov​de – re​če on pa se vra​ti u sa​lu. Lojd se pi​tao da li uop​šte po​sto​je iz​gle​di da to uro​di plo​dom. Šte​ta je bi​la što Val​ter i Got​frid ni​su pri​sni dru​ga​ri. Ali nje​mu je, ipak, te​ško bi​lo da po​ve​ru​je da bi ka​to​li​ci mo​gli da gla​sa​ju za ono za šta gla​sa​ju i na​ci​sti. Naj​vi​še se uz​ne​mi​rio ka​da je po​mi​slio ka​ko to što se de​ša​va u Ne​mač​koj la​ko mo​že da se od​i​gra i u Bri​ta​ni​ji. Sa​gle​dav​ši su​mor​nu sli​ku, uz​drh​tao je od uža​sa. Ceo ži​vot je pred njim, a on ne že​li da ga pro​ve​de u dik​ta​tor​skoj dr​ža​vi. Že​li da se ba​vi po​li​ti​kom, kao i nje​go​vi ro​di​te​lji, i da se u svo​joj ze​mlji iz​bo​ri za bo​lji ži​vot lju​di kao što su, re​ci​mo, ru​da​ri iz Abe​ro​ve​na. Za ta​ko ne​što neo​p​hod​ni su mu po​li​tič​ki zbo​ro​vi, gde će sva​ko mo​ći otvo​re​no da ka​že šta mi​sli, kao i no​vi​ne, ko​je će na​pa​da​ti vla​du, i ka​fa​ne, gde će lju​di po​le​mi​sa​ti bez stra​ha da ih ne​ko pri​slu​šku​je. Fa​ši​zam je pred​sta​vljao pret​nju sve​mu to​me. Ali mo​žda će fa​ši​zam pro​pa​sti. Mo​žda će Val​ter us​pe​ti da ube​di Got​fri​da i ta​ko spre​či Par​ti​ju cen​tra da pru​ži po​dr​šku na​ci​sti​ma. Uto Hajn​rih iza​đe. – Do​ći će. – Od​lič​no! Her Fon Ul​rih je pred​lo​žio da se na​đu u He​ren​klu​bu, u je​dan sat. – Stvar​no? Jel’ on ta​mo član? – Pret​po​sta​vljam da je​ste – a što? – To je kon​zer​va​tiv​na usta​no​va. A ka​ko je Val​ter, jel​te, Fon Ul​rih, to zna​či da sva​ka​ko po​ti​če iz ple​mić​ke po​ro​di​ce, ma​kar bio so​ci​ja​li​sta. – Ve​ro​vat​no bi tre​ba​lo da re​zer​vi​šem sto. Znaš li gde se taj klub na​la​zi? – Od​mah tu, iza ćo​ška. – Hajn​rih ob​ja​sni Loj​du ka​ko da do​đe do ta​mo. – Da re​zer​vi​šem za če​tvo​ri​cu? Hajn​rih se na​sme​ši. – Što da ne? Ako im ti i ja ne bu​de​mo po​treb​ni, mo​gu le​po da nas za​mo​le da ode​mo – re​če on, pa se vra​ti unu​tra.

Lojd je iza​šao iz zgra​de i br​zim ko​ra​kom pre​šao pre​ko trga, pro​šav​ši po​red spa​lje​nog zda​nja Raj​hsta​ga, i ta​ko sti​gao do He​ren​klu​ba. Bi​lo je tih džen​tlmen​skih klu​bo​va i u Lon​do​nu, ali Lojd ni​ka​da ni u je​dan ni​je ušao. To me​sto bi​lo je svo​je​vr​sna me​ša​vi​na re​sto​ra​na i po​greb​nog za​vo​da, po​mi​sli on. Ko​no​ba​ri u bes​pre​kor​nim ve​čer​njim ode​li​ma šet​ka​li su se na​o​ko​lo, ne​čuj​no spu​šta​ju​ći pri​bor za je​lo na be​le stol​nja​ke. Glav​ni ko​no​bar uzeo je od Loj​da re​zer​va​ci​ju i za​pi​sao ime „Fon Ul​rih”, ta​ko sve​ča​no, kao da se upi​su​je u Knji​gu mr​tvih. Lojd se vra​tio do ope​re. Pri​sti​za​lo je sve vi​še sve​ta, i bi​va​lo sve buč​ni​je, no i na​pe​tost kao da je ra​sla. Lojd je čuo ka​ko ne​ko, sav uz​bu​đen, go​vo​ri da će tog po​po​dne​va Hi​tler lič​no otvo​ri​ti sed​ni​cu i iz​ne​ti na​crt za​ko​na na gla​sa​nje. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta pre je​dan, Lojd i Val​ter su pre​šli trg. – Hajn​rih fon Ke​sel se iz​ne​na​dio kad je čuo da ste vi član He​ren​klu​ba – re​če Lojd. Val​ter klim​nu gla​vom. – Bio sam je​dan od osni​va​ča, pre de​set ili vi​še go​di​na. Ta​da se zvao Ju​ni​klub. Sa​sta​li smo se ka​ko bi​smo kre​nu​li u kam​pa​nju pro​tiv Ver​saj​skog spo​ra​zu​ma. Po​stao je to pra​vi de​sni​čar​ski ba​stion, i ja sam tu ve​ro​vat​no je​di​ni so​ci​jal​de​mo​kra​ta, ali ne istu​pam iz član​stva za​to što tu mo​gu da se sa​sta​jem s ne​pri​ja​te​lji​ma. Kad su ušli u klub, Val​ter mu po​ka​za do​te​ra​nog mu​škar​ca za šan​kom. – To je Lu​dvig Frank, otac mla​dog Ver​ne​ra, ko​ji se bo​rio ra​me uz ra​me s na​ma u Na​rod​nom po​zo​ri​štu – re​če Val​ter. – On, si​gur​no, ni​je član klu​ba, ni​je čak ni ro​đen u Ne​mač​koj, ali iz​gle​da da je do​šao da ru​ča sa ta​stom, gro​fom Fon der Hel​bar​dom, a to ti je onaj ta​mo sta​ri​ji čo​vek po​red nje​ga. Haj​de sa mnom. Pri​šli su šan​ku, i Val​ter ih upo​zna. – U do​bru ste se tu​ču upu​sti​li vi i moj sin pre ne​ku ne​de​lju. Lojd ma​hi​nal​no do​dir​nu po​ti​ljak; otok je u me​đu​vre​me​nu spla​snuo, ali još ga je bo​le​lo na do​dir. – Mo​ra​li smo da šti​ti​mo že​ne – re​če on. – Ma​lo ma​klja​že ni​kom ne ško​di – re​če Frank. – Va​ma mom​ci​ma to i do​bro do​đe. Val​ter ne​str​plji​vo pre​ki​de ovaj raz​go​vor. – Daj, Lu​di. Ne va​lja ni to raz​bi​ja​nje pred​iz​bor​nih sku​po​va, ali vaš vo​đa sad ho​će na​či​sto da uni​šti de​mo​kra​ti​ju u ovoj ze​mlji! – Mo​žda de​mo​kra​ti​ja ni​je pra​vi ob​lik vla​da​vi​ne za nas – na to će Frank. – Na​po​slet​ku, ni​smo mi ni kao Fran​cu​zi ni kao Ame​ri​kan​ci – bo​gu hva​la. – Zar te gu​bi​tak slo​bo​de ni​ma​lo ne bri​ne? Uozbi​lji se ma​lo! Frank se na​jed​nom uozbi​lji. – U re​du, Val​te​re – re​če on hlad​no. – Uozbi​lji​ću se, ako baš in​si​sti​raš. Ima vi​še od de​set go​di​na ka​ko sam s maj​kom do​šao ova​mo iz Ru​si​je. Otac ni​je mo​gao da po​đe s na​ma. Kod nje​ga je pro​na​đe​na ne​ka pre​vrat​nič​ka li​te​ra​tu​ra, na pr​vom me​stu Ro​bin​son Kru​so, po sve​mu su​de​ći ro​man ko​ji za​go​va​ra bur​žo​a​ski in​divi​du​a​li​zam, ka​kva god to đa​vol​šti​na bi​la. Po​slat je u lo​gor ne​gde na Ark​ti​ku. Mo​žda je... – Fran​ka na​čas iz​da​de glas, i on za​sta​de, pro​gu​ta plju​vač​ku, pa ti​ho do​vr​ši mi​sao: – Mo​žda je još ta​mo. Na tre​nu​tak je za​vla​da​la ti​ši​na. Lojd je bio pre​ne​ra​žen. Znao je, ona​ko po​vr​šno, da ru​ske ko​mu​ni​stič​ke vla​sti ume​ju da bu​du su​ro​ve, ali sa​svim je dru​ga​či​je kad ču​ješ lič​nu pri​po​vest, ko​ju ti obič​nim re​či​ma is​pri​ča čo​vek ko​ji, oči​gled​no, još pa​ti. – Lu​di – re​če Val​ter – svi mi mr​zi​mo bolj​še​vi​ke, ali na​ci​sti bi mo​gli da bu​du još go​ri! – Spre​man sam da ri​zi​ku​jem – re​če Frank. – Bo​lje bi bi​lo da sad ru​ča​mo – re​če grof Fon der Hel​bard. – Po​sle pod​ne imam sa​sta​nak. Iz​vi​ni​-

će​te nas. – I njih dvo​ji​ca odo​še. – To oni uvek ta​ko! – be​sneo je Val​ter. – Bolj​še​vi​ci! Kao da su je​di​no bolj​še​vi​ci al​ter​na​ti​va na​ci​sti​ma! Do​đe mi da za​pla​čem. Uto uđe Hajn​rih u dru​štvu sta​ri​jeg čo​ve​ka, ko​ji mu je oči​to bio otac; ima​li su istu gu​stu tam​nu ko​su, po​če​šlja​nu na raz​de​ljak, s tim što je Got​fri​do​va bi​la kra​ća i pro​ša​ra​na se​di​nom. Prem​da su im cr​te li​ca bi​le slič​ne, Got​frid je, sa sta​ro​vrem​skom krag​nom, li​čio na pe​dant​nog bi​ro​kra​tu, dok je Hajn​rih vi​še vu​kao na ro​man​tič​nog pe​sni​ka ne​go na po​li​tič​kog po​moć​ni​ka. Njih če​tvo​ri​ca pre​đo​še u sa​lu za ru​ča​va​nje. Val​ter ni​je gu​bio vre​me. Čim su po​ru​či​li, on re​če: – Ni​ka​ko, Got​fri​de, ne mo​gu da shva​tim zbog če​ga se tvo​ji u stran​ci na​da​ju da će bi​ti na do​bit​ku ako po​dr​že ovaj Za​kon o pu​no​mo​ći. Fon Ke​sel je bio jed​na​ko di​rek​tan. – Mi smo ka​to​lič​ka par​ti​ja, i pre​vas​hod​na nam je du​žnost da za​šti​ti​mo po​lo​žaj Cr​kve u Ne​mač​koj. To od nas oče​ku​ju i na​ši gla​sa​či. Lojd se na​mr​šti na te re​či. Nje​go​va maj​ka, po​sla​ni​ca u par​la​men​tu, uvek je go​vo​ri​la da je nje​na du​žnost da slu​ži oni​ma ko​ji ni​su gla​sa​li za nju isto ko​li​ko i oni​ma ko​ji je​su. Val​ter je sad po​ku​šao s dru​ga​či​jim ar​gu​men​ti​ma. – De​mo​krat​ski par​la​ment je naj​bo​lja za​šti​ta za sve na​še cr​kve – a vi se, eto, spre​ma​te da se to​ga od​rek​ne​te! – Pro​bu​di se, Val​te​re – mr​zo​volj​no će Got​frid. – Hi​tler je do​bio na iz​bo​ri​ma. Do​šao je na vlast. Šta god mi uči​ni​li, on će do da​ljeg vla​da​ti Ne​mač​kom. Mo​ra​mo da se za​šti​ti​mo. – Nje​go​va obe​ća​nja ni​šta ne vre​de! – Za​tra​ži​li smo kon​kret​na jem​stva, i to na​pi​sme​no: da će Ka​to​lič​ka cr​kva bi​ti ne​za​vi​sna od dr​ža​ve, da ni​ko ne​će ome​ta​ti ka​to​lič​ke ško​le u ra​du, da ka​to​li​ci u jav​nim slu​žba​ma ne​će bi​ti dis​kri​mi​ni​sa​ni – re​če on, upit​no po​gle​dav​ši u svog si​na, na šta se Hajn​rih uklju​či: – Obe​ća​li su nam da će​mo tekst spo​ra​zu​ma do​bi​ti ra​no po pod​ne. – Iz​va​gaj​te mo​guć​no​sti! – re​če Val​ter. – S jed​ne stra​ne je par​če har​ti​je ko​je je pot​pi​sao ti​ra​nin, a s dru​ge de​mo​krat​ski par​la​ment – šta je bo​lje? – Bož​ja je si​la iz​nad svih. Val​ter za​ko​lu​ta oči​ma. – Bo​že, spa​si Ne​mač​ku – re​če on. Nem​ci ni​su ima​li do​volj​no vre​me​na da se učvr​ste u ve​ri u de​mo​kra​ti​ju, raz​mi​šljao je Lojd dok su Val​ter i Got​frid ras​pra​vlja​li. Tek je če​tr​na​est go​di​na prošlo ka​ko je Raj​hstag za​ži​veo u po​li​tič​kom ži​vo​tu ze​mlje. Nem​ci su iz​gu​bi​li rat, va​lu​ta im je pot​pu​no de​val​vi​ra​la, za​vla​da​la je ma​sov​na ne​za​po​sle​nost; u nji​ho​vim oči​ma, po sve​mu su​de​ći, pra​vo gla​sa pred​sta​vlja ne​do​volj​nu za​šti​tu. Is​po​sta​vi​lo se da Got​frid ne na​me​ra​va da od​stu​pi ni za pe​dalj. Ru​čak se već bli​žio kra​ju, a on se čvr​sto dr​žao po​čet​nih sta​vo​va. Nje​go​va je od​go​vor​nost da šti​ti Ka​to​lič​ku cr​kvu. Loj​du je od tih re​či do​šlo da vri​sne. Vra​ti​li su se u zgra​du ope​re, i po​sla​ni​ci su za​u​ze​li svo​ja me​sta u dvo​ra​ni. Lojd i Hajn​rih su se​li u lo​žu na ga​le​ri​ji. Lojd je, sa​svim le​vo, vi​deo oku​plje​ne čla​no​ve So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je. Ka​ko se bli​žio po​če​tak sed​ni​ce, pri​me​tio je da se sme​đe​ko​šu​lja​ši i ese​sov​ci ras​po​re​đu​ju po ula​zi​ma i duž zi​do​va, stva​ra​ju​ći pre​te​ći lûk iza so​ci​jal​de​mo​kra​ta; kao da na​me​ra​va​ju da spre​če po​sla​ni​ke da iza​đu iz zgra​de sve dok za​kon ne bu​de usvo​jen. Loj​du se to uči​ni​lo iz​ra​zi​to zlo​kob​no. Upi​tao se tad, uz​drh​tav​ši od stra​ha, šta će bi​ti ako se i on na​đe za​to​čen ov​de. Kli​ca​nje i apla​uz se raz​le​go​še dvo​ra​nom kad je u dvo​ra​nu ušao Hi​tler, u uni​for​mi sme​đe​ko​šu​lja​ša. Na​ci​stič​ki po​sla​ni​ci, ve​ći​na slič​no ode​ve​na, po​u​sta​ja​še u za​no​su dok se on peo za go​vor​ni​cu. Je​di​no su so​ci​jal​de​mo​kra​te osta​le da se​de; ali Lojd je pri​me​tio da se je​dan ili dvo​ji​ca s ne​la​go​dom osvr​ću ka na​o​ru​ža​nim stra​ža​ri​ma. Ka​ko će go​vo​ri​ti i gla​sa​ti slo​bod​no ako se uner​vo​ze sa​mo zbog to​ga što se

ni​su pri​klju​či​li ova​ci​ja​ma upu​će​nim svom po​li​tič​kom pro​tiv​ni​ku? Kad su se po​sla​ni​ci ko​nač​no uti​ša​li, Hi​tler pro​go​vo​ri. Sta​jao je us​prav​no, s le​vom ru​kom uz te​lo; ge​sti​ku​li​rao je is​klju​či​vo de​snom. Glas mu je bio oštar i kre​štav, ali mo​ćan, i Loj​da je pod​se​ćao na mi​tra​ljez i pse​ći la​vež, u isti mah. Uz​bu​đe​no je go​vo​rio o „no​vem​bar​skim iz​daj​ni​ci​ma” iz 1918. go​di​ne, ko​ji su ka​pi​tu​li​ra​li upra​vo kad je Ne​mač​ka tre​ba​lo da do​bi​je rat. I ni​je glu​mio dok je to go​vo​rio: Lojd ose​ti da on iskre​no ve​ru​je u sva​ku tu glu​pa​vu, ne​zna​lač​ku reč ko​ju iz​go​va​ra. Te​mu no​vem​bar​skih iz​daj​ni​ka Hi​tler je već bio is​tro​šio u svo​jim go​vo​ri​ma, ali je za​to sad pre​šao na no​vu tak​ti​ku. Go​vo​rio je o cr​kva​ma, o va​žnom me​stu ko​je hri​šćan​ska re​li​gi​ja za​u​zi​ma u ne​mač​koj dr​ža​vi. To je već bi​la ne​u​o​bi​ča​je​na te​ma za nje​ga, i bi​lo je oči​gled​no da su nje​go​ve re​či upu​će​ne po​sla​ni​ci​ma Par​ti​je cen​tra, či​ji će gla​so​vi bi​ti pre​sud​ni za re​zul​tat gla​sa​nja. Re​kao je da bez dve glav​ne hri​šćan​ske kon​fe​si​je, pro​te​stant​ske i ka​to​lič​ke, ne​ma bla​go​sta​nja na​ci​je. Nji​ho​va pra​va na​ci​stič​ka vla​da ne​će ugro​ža​va​ti ver​ske slo​bo​de. Hajn​rih po​be​do​no​sno po​gle​da u Loj​da. – Da sam na va​šem me​stu, ipak bih to tra​žio na​pi​sme​no – pro​mr​mlja Lojd. Bi​lo je po​la tri ka​da je Hi​tler do​se​gao za​klju​čak be​se​de. Za​vr​šio je ne​čim što se ni​je mo​glo pro​tu​ma​či​ti druk​či​je ne​go kao pret​nja na​si​ljem: – Vla​da na​ci​o​nal​nog ustan​ka čvr​sto je re​še​na i sprem​na da od​go​vo​ri uko​li​ko za​kon ne bu​de usvo​jen – jer bi to zna​či​lo da po​sto​je sna​ge ko​je nam pru​ža​ju ot​por. Tu je na​pra​vio dram​sku pa​u​zu ka​ko bi svi ima​li vre​me​na da pri​me k zna​nju iz​re​če​no: ako gla​saš pro​tiv za​ko​na, iz​ja​šnja​vaš se kao pro​tiv​nik re​ži​ma. A on​da je po​ja​čao smi​sao te re​če​ni​ce: – A sa​da vi, go​spo​do, sa​mi od​lu​či​te da li će bi​ti mi​ra ili ra​ta! Seo je pra​ćen gr​mlja​vi​nom odu​še​vlje​nih na​ci​stič​kih de​le​ga​ta, i sed​ni​ca je pre​ki​nu​ta. Hajn​rih je bio us​hi​ćen; Lojd utu​čen. Oti​šli su na raz​li​či​te stra​ne: u po​sla​nič​kim klu​bo​vi​ma nji​ho​vih stra​na​ka odr​ža​će se po​sled​nje, očaj​nič​ke di​sku​si​je. So​ci​jal​de​mo​kra​te su se na​tu​šti​le. Nji​hov vo​đa, Vels, mo​rao je da go​vo​ri pred par​la​men​tom, ali šta sad da ka​že? Vi​še po​sla​ni​ka na​po​me​nu​lo je da Vels, bu​de li kri​ti​ko​vao Hi​tle​ra, mo​žda živ ne​će iza​ći iz ove zgra​de. Stra​ho​va​li su i za sop​stve​ne ži​vo​te. A ako po​sla​ni​ci iz​gi​nu – po​mi​sli Lojd, u ča​su led​ne stra​ve – šta li će bi​ti s nji​ho​vim po​moć​ni​ci​ma? Vels im tad po​ve​ri da u dže​pu pr​slu​ka ima kap​su​lu sa ci​ja​ni​dom. Ako ga uhap​se, iz​vr​ši​će sa​mo​u​bi​stvo ka​ko bi iz​be​gao mu​če​nje. Lojd se pre​stra​vio. Vels je bio pred​stav​nik gra​đa​na, pa ipak je bio pri​si​ljen da se po​na​ša kao da je pu​ki sa​bo​ter. U ovaj dan Lojd je stu​pio s ne​re​al​nim oče​ki​va​nji​ma. Za​kon o pu​no​mo​ći bio je u nje​go​vim oči​ma sa​mo su​ma​nu​ta za​mi​sao ko​ja ni​ka​da ne​će bi​ti pre​to​če​na u stvar​nost. Sad je uvi​deo da ve​ći​na oče​ku​je upra​vo to – da se taj za​kon pre​to​či u stvar​nost od​mah. Si​tu​a​ci​ju je pro​ce​nio sa​svim po​gre​šno. A šta ako jed​na​ko gre​ši kad ve​ru​je da se ta​ko ne​što ni​ka​da ne bi do​go​di​lo u nje​go​voj ze​mlji? Da li se on to sa​mo za​va​ra​va? Ne​ko utom upi​ta da li su ka​to​li​ci do​ne​li od​lu​ku. Lojd usta​de: – Pro​ve​ri​ću – re​če on pa ode do so​be za sa​stan​ke Par​ti​je cen​tra. Kao i ra​ni​je, pro​vi​rio je i po​zvao Hajn​ri​ha da iza​đe. – Bri​ning i Er​zing se ko​le​ba​ju – re​če mu Hajn​rih. Lojd iz​gu​bi sva​ku na​du. Er​zing je bio vo​de​ći ka​to​lič​ki sin​di​kal​ni vo​đa. – Ka​ko ne​ki sin​di​ka​lac mo​že čak i da po​mi​sli da gla​sa za ovaj za​kon? – upi​ta on. – Kas ka​že da je otadž​bi​na u opa​sno​sti. Svi oni mi​sle da će, uko​li​ko od​ba​ci​mo ovaj za​kon, na​sta​ti kr​va​vo bez​vla​šće. – Ako ga usvo​ji​te, bi​će kr​va​ve ti​ra​ni​je.

– A tvo​ji, šta će? – Oni mi​sle da će svi bi​ti po​bi​je​ni ako gla​sa​ju pro​tiv. Ali gla​sa​će, sve​jed​no. Hajn​rih se vra​tio kod svo​jih, a Lojd kod so​ci​jal​de​mo​kra​ta. – Tvro​do​kor​na stru​ja po​če​la je da po​pu​šta – sa​op​šti Lojd Val​te​ru i nje​go​vim ko​le​ga​ma. – Bo​je se da će, ako za​kon ne bu​de usvo​jen, iz​bi​ti gra​đan​ski rat. Ras​po​lo​že​nje je sad bi​lo još su​mor​ni​je. U šest sa​ti, svi su se vra​ti​li u skup​štin​sku sa​lu. Pr​vi je go​vo​rio Vels. Bio je smi​ren, raz​bo​rit, ose​ća​nja je osta​vio po stra​ni. Uka​zao je na to da je ži​vot u de​mo​krat​skoj re​pu​bli​ci bio, sve u sve​mu, do​bro re​še​nje za Nem​ce, da im je do​neo slo​bo​du iz​bo​ra i dru​štve​no bla​go​sta​nje, i do​pri​neo da Ne​mač​ka po​no​vo po​sta​ne rav​no​prav​na čla​ni​ca me​đu​na​rod​ne za​jed​ni​ce. Lojd je pri​me​tio da Hi​tler hva​ta be​le​ške. Na kra​ju je Vels sme​lo iz​ra​zio oda​nost ljud​sko​sti i prav​di, slo​bo​di i so​ci​ja​li​zmu. – Ne​ma tog za​ko​na o pu​no​mo​ći ko​ji će vas ovla​sti​ti da po​ga​zi​te več​ne i ne​u​ni​šti​ve ide​je – re​kao je on, pri​ku​piv​ši hra​brost, dok su mu se na​ci​sti sme​ja​li i ru​ga​li. So​ci​jal​de​mo​kra​te su plje​ska​le, ali se ni​su ču​le od pro​tiv​ni​ka. – Po​zdra​vlja​mo pro​go​nje​ne i po​tla​če​ne! – vi​kao je Vels. – Po​zdra​vlja​mo sve pri​ja​te​lje u Raj​hu. Nji​ho​va po​sto​ja​nost i ver​nost do​stoj​ni su di​vlje​nja. Lojd je je​dva ra​za​bi​rao nje​go​ve re​či od hu​ča​nja i lar​ma​nja nacistâ. – Hra​brost s ko​jom is​tra​ja​va​ju u svo​jim uve​re​nji​ma i nji​hov ne​sa​lo​mi​vi duh za​log su jed​ne sve​tli​je bu​duć​no​sti! Seo je za​sut pro​mu​klim do​ba​ci​va​njem pri​sut​nih. Ho​će li taj go​vor pro​me​ni​ti ne​što? Lojd ni​je znao. Po​sle Vel​sa, po​no​vo je go​vo​rio Hi​tler. Ovo​ga pu​ta sa​svim dru​ga​či​jim to​nom. Loj​du po​sta​de ja​sno da se u svom ra​ni​jem go​vo​ru kan​ce​lar, za​pra​vo, sa​mo za​gre​vao. Sa​da je go​vo​rio gla​sni​je, re​če​ni​ce mu ni​su bi​le ona​ko za​u​zda​ne, ton mu je odi​sao pre​zi​rom. De​snom ru​kom je ne​pre​sta​no že​sto​ko ge​sti​ku​li​rao – upi​rao pr​stom, lu​pao o go​vor​ni​cu, ste​zao pe​sni​cu, sta​vljao dlan na sr​ce, se​kao va​zduh kao da me​te kom​plet​nu opo​zi​ci​ju. Sva​ku stra​stve​nu re​če​ni​cu nje​go​vi sled​be​ni​ci pro​pra​ti​li bi bur​nim po​kli​ci​ma. Sva​ka ta mi​sao iz​ra​ža​va​la je istu emo​ci​ju: di​vlji, sve​pro​ži​ma​ju​ći, ubi​lač​ki gnev. Hi​tler je bio pun sa​mo​po​u​zda​nja. Tvr​dio je, na​i​me, da on ni​je ni mo​rao da pred​lo​ži za​kon o pu​no​mo​ći. – Mi se u ovo​me ča​su obra​ća​mo ne​mač​kom Raj​hsta​gu s mol​bom da nam odo​bri ne​što što bi​smo mi i bez odo​bre​nja uči​ni​li! – ru​gao se on. Hajn​rih je, vid​no za​bri​nut, na​pu​stio lo​žu. Mi​nut ka​sni​je Lojd ga je ugle​dao ka​ko, u par​te​ru dvo​ra​ne, ša​pu​će ne​što ocu na uho. Kad se vra​tio u lo​žu, iz​gle​dao je po​tre​sen. – Je​ste li do​bi​li pi​sa​no jem​stvo? – upi​ta Lojd. Hajn​rih ni​je mo​gao da po​gle​da Loj​da u oči. – Do​ku​ment je upra​vo na ku​ca​nju – od​vra​ti on. Hi​tler je go​vo​r za​vr​šio pre​zrev​ši so​ci​jal​de​mo​kra​te. Nji​ho​vi gla​so​vi mu, re​če, i ne tre​ba​ju. – Ne​mač​ka će bi​ti slo​bod​na! – ur​lao je. – Ali ne za​hva​lju​ju​ći va​ma. Čel​ni​ci osta​lih stra​na​ka go​vo​ri​li su krat​ko. Svi su iz​gle​da​li skr​ha​ni. Pre​lat Kas je re​kao da će Par​ti​ja cen​tra po​dr​ža​ti za​kon. Osta​li su se po​ve​li za nje​go​vim pri​me​rom. Svi iz​u​zev so​ci​jal​de​mo​kra​ta bi​li su „za”. Re​zul​tat gla​sa​nja po​tom je sa​op​šten, i na​ci​sti su se raz​u​la​ri​li.

Lojd je bio pre​ne​ra​žen. Sa​da je gle​dao go​lu si​lu na de​lu, i bio je to ru​žan pri​zor. Iz lo​že je iza​šao i ne obra​tiv​ši se Hajn​ri​hu. Val​te​ra je pro​na​šao upla​ka​nog, u pre​dvor​ju zgra​de. Ve​li​kom be​lom ma​ra​mi​com bri​sao je li​ce, ali su​ze su i da​lje na​vi​ra​le. Osim na sa​hra​na​ma, Lojd ni​ka​da ni​je vi​deo mu​škar​ca da ta​ko pla​če. Ni​je znao šta da ka​že, šta da ura​di. – Moj ži​vot je pot​pu​ni pro​ma​šaj – re​če Val​ter. – Zga​snu​la je sva​ka na​da. Ne​mač​ka de​mo​kra​ti​ja je mr​tva.

VII U su​bo​tu, pr​vog apri​la, bio je Dan boj​ko​ta Je​vre​ja. Lojd i Etel su se še​ta​li po Ber​li​nu, gle​da​ju​ći oko se​be u ne​ve​ri​ci; Etel je pra​vi​la be​le​ške za knji​gu. Na pro​zo​ri​ma je​vrej​skih pro​dav​ni​ca bi​le su far​bom iša​ra​ne Da​vi​do​ve zve​zde. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su sta​ja​li pred ula​zi​ma rob​nih ku​ća u vla​sni​štvu Je​vre​ja, za​stra​šu​ju​ći one ko​ji su hte​li da uđu. De​žu​ra​lo se is​pred kan​ce​la​ri​ja je​vrej​skih advo​ka​ta i or​di​na​ci​ja je​vrej​skih le​ka​ra. Lojd je, ta​ko, vi​deo ka​ko dvo​ji​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša spre​ča​va​ju pa​ci​jen​te da uđu kod po​ro​dič​nog le​ka​ra Fon Ul​ri​ho​vih, dok​to​ra Rot​ma​na, da bi on​da ne​ki sna​žni uto​va​ri​vač uglja, ko​ji je uga​nuo gle​žanj, od​bru​sio sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma da se no​se, na šta su oni od​lu​či​li da odu u po​tra​gu za lak​šim ple​nom. – Ka​ko lju​di mo​gu da bu​du ta​ko zli jed​ni pre​ma dru​gi​ma? – re​če Etel. Lojd je raz​mi​šljao o svom oču​hu, ko​ga je vo​leo. Ber​ni Le​kvit je bio Je​vre​jin. Da fa​ši​zam stig​ne i do Bri​ta​ni​je, Ber​ni bi se na​šao na uda​ru iste ta​kve mr​žnje. Od sa​me po​mi​sli na to Lojd je za​drh​tao. Ne​što po​put bde​nja upri​li​če​no je te ve​če​ri u Bi​strou Ro​bert. Po sve​mu su​de​ći, to oku​plja​nje ni​ko ni​je or​ga​ni​zo​vao, ali je, ipak, u osam sa​ti lo​kal bio pun so​ci​jal​de​mo​kra​ta, Mo​di​nih ko​le​ga no​vi​na​ra i Ro​ber​to​vih pri​ja​te​lja iz po​zo​ri​šta. Oni op​ti​mi​stič​ni​ji me​đu nji​ma go​vo​ri​li su da je slo​bo​da, u stva​ri, sa​mo pri​vre​me​no ugro​že​na, dok ne mi​ne taj eko​nom​ski su​no​vrat, te da će se, jed​no​ga da​na, pro​bu​di​ti iz sna. Osta​li su, jed​no​stav​no, tu​go​va​li. Lojd je ma​lo po​pio. Ni​je mu se do​pa​da​lo ka​ko al​ko​hol de​lu​je na mo​zak. Mi​sli bi mu se za​mu​ti​le. Pi​tao se ka​ko bi ne​ma​čki le​vi​ča​ri mo​gli da spre​če ovu ka​ta​stro​fu, ali od​go​vor ni​ka​ko ni​je na​la​zio. Mod im je pri​ča​la za Adi​nu be​bu, Kur​ta. – Do​ne​la ga je ku​ći iz bol​ni​ce, i ma​lom je, iz​gle​da, za​sad do​bro. Ali mo​zak mu je ošte​ćen, ta​ko da se ne​će nor​mal​no raz​vi​ja​ti. Kad bu​de sta​ri​ji, mo​ra​će, jad​ni​čak, da ži​vi u spe​ci​jal​noj usta​no​vi. Lojd je čuo da je be​bu na svet do​ne​la je​da​na​e​sto​go​di​šnja Kar​la. Ta ma​la je ima​la ve​li​ko sr​ce. Ko​me​sar To​mas Ma​ke je, u svo​joj sme​đe​ko​šu​lja​škoj uni​for​mi, do​šao u po​la de​set. Ka​da je Ma​ke pro​šli put svra​tio, Ro​bert se pre​ma nje​mu po​na​šao kao pre​ma ne​ko​me ko slu​ži za za​ba​vu, ali Lojd je i ta​da na​slu​tio pret​nju ko​ja se u tom čo​ve​ku kri​je. Je​ste iz​gle​dao bu​da​la​sto, s tim br​či​ći​ma na pod​bu​lom li​cu, ali Loj​da uz​ne​mi​ri od​ble​sak svi​re​po​sti u Ma​ke​o​vim oči​ma. Ro​bert je već od​bio da pro​da re​sto​ran. Šta li Ma​ke sa​da tra​ži? Ma​ke je stao na​sred sa​le za ru​ča​va​nje i po​vi​kao: – U ovom re​sto​ra​nu pod​sti​če se iz​o​pa​če​no po​na​ša​nje! Vla​sni​ci su uću​ta​li, zbu​nje​ni. Ma​ke je po​di​gao ka​ži​prst kao da će re​ći: Bo​lje bi vam bi​lo da me slu​ša​te! Lojd je u tom po​kre​tu uočio ne​što uža​sno i do​bro po​zna​to – i si​nu mu da Ma​ke opo​na​ša Hi​tle​ra. – Ho​mo​sek​su​al​nost je ne​spo​ji​va s mu​žev​nom pri​ro​dom ne​mač​ke na​ci​je! Lojd se na​mr​go​dio. Jel’ to ovaj go​vo​ri da je Ro​bert na​stran? Jerg uto uđe u re​sto​ran iz ku​hi​nje, sa onom vi​so​kom ku​var​skom ka​pom na gla​vi. Stao je po​red vra​-

ta, se​va​ju​ći po​gle​dom na Ma​kea. Za​pre​pa​šću​ju​ća po​mi​sao si​nu ta​da Loj​du. Mo​žda Ro​bert je​ste na​stran. On i Jerg, na​po​slet​ku, ži​ve za​jed​no još od ra​ta. Gle​da​ju​ći u oku​plje​ne Ro​ber​to​ve pri​ja​te​lje iz po​zo​ri​šta, Lojd uoči da su sve to mu​škar​ci u pa​ro​vi​ma, iz​u​zev dve krat​ko oši​ša​ne že​ne... Lojd je sad bio sa​svim sme​ten. Znao je on da na​stra​ni mu​škar​ci po​sto​je i, kao mo​mak bez pred​ra​su​da, dr​žao se uve​re​nja da ih ne bi tre​ba​lo pro​go​ni​ti, već im tre​ba po​mo​ći. Pa ipak, gle​dao je na njih kao na iz​o​pa​če​ne lji​gav​ce. Ro​bert i Jerg mu ni​su bi​li ni​ma​lo neo​bič​ni – mu​škar​ci ko​ji vo​de po​sao i ži​ve mir​no – kao brač​ni par, mal​te​ne! On se okre​nu maj​ci i ti​ho re​če: – Je​su li Ro​bert i Jerg stvar​no... – Je​su, du​šo – re​če mu ona. Mod, ko​ja je se​de​la do nje, do​da​de: – Ro​bert je u mla​do​sti bio pra​va pret​nja za mu​šku po​slu​gu. Že​ne se za​ki​ko​ta​še. Lojd se za​pre​pa​stio iz dva raz​lo​ga: ne sa​mo što je Ro​bert na​stran već Etel i Mod o to​me go​vo​re ne​haj​no, kroz ša​lu. – Ovaj lo​kal je za​tvo​ren! – re​če Ma​ke. – Ne​ma​te pra​va! – re​če Ro​bert. Ma​ke ni​je mo​gao sâm da za​tvo​ri to me​sto, po​mi​sli Lojd; a on​da se se​tio ka​ko su se sme​đe​ko​šu​lja​ši oku​pi​li na bi​ni Na​rod​nog po​zo​ri​šta. Po​gled mu od​lu​ta ka ula​zu – i on se pre​pa​de vi​dev​ši sme​đe​ko​šu​lja​še ka​ko ula​zie u re​sto​ran. Pro​la​zi​li su iz​me​đu sto​lo​va, oba​ra​ju​ći us​put bo​ce i ča​še. Ne​ki go​sti se​de​li su ne​po​mič​no i gle​da​li; osta​li su po​u​sta​ja​li. Ne​ko​li​ci​na mu​ška​ra​ca je vi​ka​la, ne​ka že​na je vri​snu​la. Val​ter usta​de i pro​go​vo​ri gla​sno, ali smi​re​no: – Tre​ba​lo bi svi mir​no da ode​mo – re​če on. – Ne​ma ni​ka​kve po​tre​be za gru​bo​sti​ma. Svi le​po uzmi​te ka​pu​te i še​ši​re, i po​đi​te ku​ća​ma. Go​sti po​u​sta​ja​še, ne​ki po​ku​ša​še da do​đu do svo​jih ka​pu​ta, dru​gi se, jed​no​stav​no, da​do​še u beg. Val​ter i Lojd su po​ve​li Mod i Etel pre​ma vra​ti​ma. Ka​sa se na​la​zi​la bli​zu iz​la​za, i Lojd vi​de ka​ko je sme​đe​ko​šu​ljaš otva​ra i po​či​nje da tr​pa no​vac u dže​po​ve. Do to​ga ča​sa Ro​bert je sta​jao ne​po​mič​no, ob​u​zet ja​dom, i gle​dao ka​ko mu ras​te​ru​ju go​ste; ali ovo je bi​lo pre​vi​še. Po​vi​kao je ne​go​du​ju​ći i od​gur​nuo sme​đe​ko​šu​lja​ša od ka​se. Sme​đe​ko​šu​ljaš ga je ras​pa​lio pe​sni​com, obo​rio ga na pod, i po​čeo da ga šu​ti​ra. Pri​dru​žio mu se još je​dan sme​đe​ko​šu​ljaš. Lojd je pri​sko​čio Ro​ber​tu u po​moć. Čuo je ka​ko nje​go​va maj​ka vi​če – „Ne” dok je on raz​go​nio sme​đe​ko​šu​lja​še. Jerg je re​a​go​vao go​to​vo isto ta​ko br​zo, i njih dvo​ji​ca za​jed​no po​mo​go​še Ro​ber​tu da usta​ne. Isto​ga tre​na na​pa​li su ih sme​đe​ko​šu​lja​ši, vi​še njih. Loj​da su uda​ra​li pe​sni​ca​ma i šu​ti​ra​li ga, a on​da su ga ne​čim te​škim raspa​li​li po gla​vi, i on bol​no krik​nu po​mi​sliv​ši: Ne, ne opet. Okre​nuo se pre​ma na​pa​da​či​ma, mla​te​ći ih i le​vi​com i de​sni​com, gle​da​ju​ći da sva​ki uda​rac bu​de sna​žan, i tru​dio se da sva​ki put uda​ri kroz me​tu, ona​ko ka​ko su ga uči​li. Obo​rio je dvo​ji​cu, a on​da su ga zgra​bi​li s le​đa, i Lojd je iz​gu​bio rav​no​te​žu. Tre​nu​tak ka​sni​je le​žao je na po​du; dvo​ji​ca su ga dr​ža​li, dok ga je tre​ći šu​ti​rao. On​da su ga okre​nu​li, ta​ko da je sad le​žao na sto​ma​ku, pa ga uhva​ti​li za ru​ke ot​po​za​di, i on ose​ti me​tal na zglo​bo​vi​ma. Pr​vi put su mu sta​vlje​ne li​si​ce na ru​ke. Pro​žeo ga je strah od ne​čeg što još ni​je

is​ku​sio. Ni​je to bi​la još jed​na obič​na tu​ča. I ra​ni​je su ga tu​kli i šu​ti​ra​li, ali sad ga je če​ka​lo ne​što go​re. – Ustaj! – na​re​di mu ne​ko na ne​mač​kom. S na​po​rom se oso​vio na no​ge. Bo​le​la ga je gla​va. I Ro​ber​tu i Jer​gu sta​vi​li su li​si​ce na ru​ke, vi​deo je sad Lojd. Ro​bert je krva​rio iz usta, a Jer​gu je jed​no oko bi​lo za​tvo​re​no. Dr​ža​la su ih še​sto​ri​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša. Osta​li su pi​li iz ča​ša i bo​ca na sto​lo​vi​ma, ili pu​ni​li usta slat​ki​ši​ma iz re​sto​ran​skih ko​li​ca sa de​ser​tom. Či​ni​lo se da su svi go​sti oti​šli. Lojd ose​ti olak​ša​nje shva​tiv​ši da se nje​go​va maj​ka iz​vu​kla. Uto se otvo​ri​še vra​ta re​sto​ra​na, i Val​ter se vra​ti unu​tra. – Ko​me​sa​ru Ma​ke – re​če on, po​ka​zu​ju​ći spo​sob​nost da pam​ti ime​na, ti​pič​nu za po​li​ti​ča​re. – Šta bi ovo ne​ču​ve​no po​na​ša​nje tre​ba​lo da zna​či? – do​da​de on što je od​seč​ni​je mo​gao. Ma​ke upre pr​stom na Ro​ber​ta i Jer​ga. – Ova dvo​ji​ca su ho​mo​sek​su​al​ci – re​če on. – A taj mo​mak ta​mo na​pao je po​li​caj​ca re​zer​vi​stu ko​ji je njih dvo​ji​cu li​ša​vao slo​bo​de. Val​ter po​ka​za na ka​su, ko​ja je bi​la otvo​re​na; fi​o​ka je bi​la iz​vu​če​na, i vi​de​lo se da je, ne ra​ču​na​ju​ći ne​ko​li​ko nov​či​ća, pra​zna. – Je li to da​nas i po​li​caj​ci či​ne raz​boj​ni​štva? – Mo​ra da je ne​ki gost re​sto​ra​na is​ko​ri​stio zbr​ku ko​ju su stvo​ri​li oni što su se opi​ra​li hap​še​nju – od​go​vo​ri Ma​ke. Ne​ki me​đu sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma po​kva​re​no su se ke​si​li. – I vi ste ne​ka​da ra​di​li u or​ga​ni​ma re​da, ni​je li ta​ko, Ma​ke? – re​če Val​ter. – Ne​ka​da ste, mo​žda, i mo​gli da se po​no​si​te so​bom? Ali šta ste to po​sta​li? Ma​kea je ovo žac​nu​lo. – Mi i sa​da ču​va​mo red, bra​ni​mo otadž​bi​nu – re​če on. – Ku​da će​te s ovim lju​di​ma ko​je ste po​hap​si​li, pi​tam se sa​mo? – ni​je od​u​sta​jao Val​ter. – Ho​će li to bi​ti na od​go​va​ra​ju​ći na​čin opre​mlje​na pri​tvor​ska je​di​ni​ca? Ili ka​kav po​lu​skri​ve​ni po​drum? – Bi​će pre​ba​če​ni u ka​sar​nu u Fri​dri​ho​voj uli​ci – re​če Ma​ke s gor​či​nom u gla​su. Loj​du ni​je pro​ma​kao iz​raz za​do​volj​stvo ko​ji se, isti​na sa​mo na​krat​ko, vi​deo na Val​te​ro​vom li​cu, i shva​tio da je Val​ter, u stva​ri, lu​ka​vo na​ma​mio Ma​kea, za​i​grav​ši na ono ma​lo pre​o​sta​log Ma​ke​o​vog pro​fe​si​o​nal​nog po​no​sa ka​ko bi raz​ot​krio nje​go​ve na​me​re. Sa​da je Val​ter, ako ni​šta dru​go, bar znao ku​da vo​de Loj​da i osta​le. Ali šta će bi​ti ta​mo, u ka​sar​ni? Lojd do​tad ni​ka​da ni​je bio hap​šen. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, ži​veo je u lon​don​skom Ist En​du, ta​ko da je po​zna​vao mno​ge ko​ji su upa​da​li u ne​pri​li​ke s po​li​ci​jom. Go​di​ne je pro​veo igra​ju​ći na uli​ci fud​bal sa de​ča​ci​ma či​ji su oče​vi če​sto hap​še​ni. Znao je on na ka​kvom je gla​su ald​gej​tska po​li​cij​ska sta​ni​ca u Uli​ci Li​man. Ma​lo je njih iz te zgra​de iza​šlo ne​po​vre​đe​no. Lju​di su pri​ča​li da ta​mo ima kr​vi svu​da po zi​do​vi​ma. Ka​kvi su iz​gle​di da u ka​sar​ni u Fri​dri​ho​voj uli​ci bu​de bar ma​lo bo​lje? – Ovo je me​đu​na​rod​ni in​ci​dent, ko​me​sa​ru – re​če Val​ter. Lojd je pret​po​sta​vio da Val​ter Ma​kea ta​ko oslo​vlja​va u na​di da će se ovaj po​ne​ti vi​še kao po​li​ca​jac ne​go kao obi​čan si​le​dži​ja. – Li​ši​li ste slo​bo​de tro​ji​cu stra​nih dr​ža​vlja​na – dva Austri​jan​ca i jed​nog En​gle​za. Re​kav​ši to, Val​ter po​di​že ru​ku, kao da ne do​zvo​lja​va sa​go​vor​ni​ku da pro​te​stu​je. – Pre​ka​sno je sad, ne​ma na​zad. Obe am​ba​sa​de već su oba​ve​šte​ne o to​me, a ja ni​ma​lo ne sum​njam da će nji​ho​vi pred​stav​ni​ci za sat vre​me​na po​ku​ca​ti na vra​ta Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va u Vil​hel​mo​voj uli​ci. Lojd se pi​tao da li je to isti​na. Ma​ke se za​je​dlji​vo sme​škao. – Ne​će Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va baš to​li​ko žu​ri​ti da sta​ne u od​bra​nu dva pe​de​ra i jed​nog mla​dog hu​li​ga​na.

– Naš mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va, Fon Noj​rat, ni​je član va​še par​ti​je – re​če Val​ter. – Mo​žda će on za​to in​te​re​se na​še otadž​bi​ne sta​vi​ti na pr​vo me​sto. – Mi​slim da će​te i sa​mi ima​ti pri​li​ke da se uve​ri​te da on ra​di ono što mu se ka​že. A vi me​ne sa​da ome​ta​te u oba​vlja​nju slu​žbe​ne du​žno​sti. – Upo​zo​ra​vam vas! – od​va​žno će Val​ter. – Bo​lje bi bi​lo da se dr​ži​te pro​ce​du​re – ili će bi​ti ne​vo​lje! – Sklo​ni mi se s oči​ju – od​bru​si Ma​ke. Val​ter ode. Loj​da, Ro​ber​ta i Jer​ga is​te​ra​še na​po​lje pa ih po​tr​pa​še u ka​mion. Na​te​ra​li su ih da leg​nu na pod, dok su sme​đe​ko​šu​lja​ši se​de​li na klu​pa​ma i mo​tri​li na njih. Vo​zi​lo je kre​nu​lo. Bo​li kad ti sta​ve li​si​ce, is​ku​sio je na sop​stve​noj ko​ži Lojd. I sve vre​me je imao uti​sak da će mu ra​me is​ko​či​ti iz ča​ši​ce. Sva sre​ća te je vo​žnja tra​ja​la krat​ko. Iz ka​mi​o​na su ih po​te​ra​li pra​vo u ne​ku zgra​du. Unu​tra je bi​lo mrač​no, i Lojd je ma​lo to​ga vi​deo. Čo​vek ko​ji je se​deo za kan​ce​la​rij​skim sto​lom za​pi​sao je nje​go​vo ime u ne​ku knji​gu i od​u​zeo mu pa​soš. Ro​bert je ostao bez zlat​ne igle za kra​va​tu i lan​ca za sat. Bar su im one li​si​ce po​ski​da​li pre ne​go što su ih gur​nu​li u pro​sto​ri​ju s pri​gu​še​nim sve​tlom i re​šet​ka​ma na pro​zo​ri​ma. Tu je već bi​lo če​tr​de​se​tak za​tvo​re​ni​ka. Loj​da je sve ži​vo bo​le​lo. U gru​di​ma je ose​ćao oštar bol, kao da mu je slo​mlje​no re​bro. Li​ce mu je bi​lo u mo​dri​ca​ma, a gla​va ga je to​li​ko bo​le​la da ni​je mo​gao oči da otvo​ri. Aspi​rin, šo​lji​ca ča​ja i ja​stuk – to mu tre​ba. Pred​o​se​ćao je da će pro​ći ne​ko​li​ko sa​ti pre ne​go što išta od to​ga do​bi​je. Njih tro​ji​ca se​do​še na pod, od​mah do vra​ta. Lojd se obe​ma ru​ka​ma dr​žao za gla​vu, dok su Ro​bert i Jerg raz​go​va​ra​li o to​me ko​li​ko će vre​me​na pro​ći pre ne​go što stig​ne po​moć. Ne​ma sum​nje da će Val​ter od​mah po​zva​ti advo​ka​ta. Me​đu​tim, uobi​ča​je​ni pro​pi​si uki​nu​ti su po De​kre​tu o pa​lje​nju Raj​hsta​ga, ta​ko da na od​go​va​ra​ju​ću za​kon​sku za​šti​tu ni​su mo​gli da ra​ču​na​ju. Val​ter će, ta​ko​đe, stu​pi​ti u ve​zu sa am​ba​sa​da​ma: po​li​tič​ki uti​caj je​di​na je nji​ho​va na​da u ovom tre​nut​ku. Lojd po​mi​sli da će i nje​go​va maj​ka ve​ro​vat​no pro​ba​ti da oba​vi me​đu​na​rod​ni te​le​fon​ski raz​go​vor i obra​ti se za po​moć bri​tan​skom Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va u Lon​do​nu. Uko​li​ko ih do​bi​je, vla​da će si​gur​no ima​ti šta da ka​že u ve​zi s hap​še​njem bri​tan​skog stu​den​ta. Za sve to, me​đu​tim, tre​ba vre​me​na – naj​ma​nje sat, a mo​žda i dva-tri. Ali če​ti​ri sa​ta su pro​šla, on​da i pet, a vra​ta se ni​su otvo​ri​la. U ci​vi​li​zo​va​nim ze​mlja​ma po​sto​ji za​kon po ko​me je pro​pi​sa​no ko​li​ko du​go po​li​ci​ja ne​ko​ga mo​že da za​dr​ži u pri​tvo​ru bez op​tu​žni​ce, advo​ka​ta, su​đe​nja. Lojd je shva​tio da taj pro​pis ni​je pu​ka for​mal​nost i da bi tu mo​gao osta​ti za​u​vek. Oko nje​ga su, usta​no​vio je to, bi​li sve sa​mi po​li​tič​ki za​tvo​re​ni​ci: ko​mu​ni​sti, so​ci​jal​de​mo​kra​te, sin​di​kal​ni or​ga​ni​za​to​ri i je​dan sve​šte​nik. Noć je spo​ro pro​la​zi​la. Ni​ko od njih tro​ji​ce ni​je spa​vao. Lojd ni​je mo​gao ni da za​mi​sli da za​spi na ta​kvom me​stu. Mut​na ju​tar​nja sve​tlost pro​di​ra​la je kroz re​šet​ke na pro​zo​ri​ma kad se vra​ta će​li​je naj​zad otvo​ri​še. Ni​su, me​đu​tim, ušli ni advo​ka​ti ni di​plo​ma​te, sa​mo ne​ka dvo​ji​ca s ke​ce​lja​ma što su gu​ra​la ko​li​ca s ve​li​kom po​su​dom na​lik ur​ni. Iz nje su im si​pa​li ret​ku ov​se​nu ka​šu. Lojd ni​šta ni​je po​jeo, ali je is​pio pu​nu li​me​nu šo​lju ka​fe ko​ja je ima​la ukus za​go​re​log ječ​ma. Pret​po​sta​vljao je da no​ću u bri​tan​skoj am​ba​sa​di de​žu​ra​ju ne​va​žne mla​de di​plo​ma​te. Ali uju​tro, čim am​ba​sa​dor usta​ne, ne​što će bi​ti pred​u​ze​to. Je​dan sat po​sle do​ruč​ka vra​ta se opet otvo​ri​še, s tim što su ovo​ga pu​ta na nji​ma sta​ja​li sme​đe​ko​šu​lja​ši. Is​te​ra​li su sve za​tvo​re​ni​ke i po​to​va​ri​li ih u ka​mion, njih če​tr​de​set do pe​de​set u vo​zi​lu sa ci​ra​dom, ta​ko gu​sto zbi​je​ni da su mo​ra​li da sto​je. Lojd je us​peo da osta​ne bli​zu Ro​ber​ta i Jer​ga. Mo​žda će ih sa​da od​ve​sti u sud, iako je ne​de​lja. Na​dao se to​me. Ma​kar da do​bi​ju advo​ka​te, i ne​ki pri​vid pra​vog kri​vič​nog po​stup​ka. Po​mi​slio je ka​ko sa​da do​volj​no teč​no go​vo​ri ne​mač​ki da bi mo​gao

svoj slu​čaj da iz​ne​se pred su​dom, i po​čeo je, u gla​vi, da uve​žba​va taj go​vor. Iza​šao je s maj​kom na ve​če​ru u re​sto​ran; vi​deo je da ne​ko pljač​ka ka​su; ume​šao se u op​štu gun​gu​lu ko​ja je po​tom na​sta​la. Za​mi​šljao je tok una​kr​snog is​pi​ti​va​nja. Pi​ta​će ga da li je čo​vek ko​ga je na​pao bio sme​đe​ko​šu​ljaš. A on će od​go​vo​ri​ti: „Ni​sam pri​me​tio ka​ko je bio ob​u​čen – sa​mo sam lo​po​va vi​deo.” Sud​ni​ca će se za​o​ri​ti od sme​ha, i tu​ži​lac će iz​gle​da​ti kao po​sled​nja bu​da​la. Od​ve​zli su ih ne​kud iz​van gra​da. Mo​gli su da vi​re kroz ru​pe u ci​ra​di. Loj​du se či​ni​lo da su pre​šli tri​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra kad Ro​bert re​če da se na​la​ze u Ora​ni​jen​bur​gu, va​ro​ši​ci se​ver​no od Ber​li​na. Ka​mion je stao is​pred dr​ve​ne ka​pi​je, iz​me​đu stu​bo​va od ci​ga​la. Stra​žu su ču​va​la dva sme​đe​ko​šu​lja​ša s pu​ška​ma. Strah ga je ste​zao sve ja​če. Gde li je taj sud, pi​tao se Lojd. Ovo vi​še li​či na lo​gor. Ka​ko mo​gu da za​tva​ra​ju lju​de bez su​đe​nja? Po​sle kra​ćeg če​ka​nja, ka​mion je kre​nuo, da bi se po​no​vo za​u​sta​vio is​pred ni​za na​pu​šte​nih zgra​da. Sve ve​ća zeb​nja ob​u​zi​ma​la je Loj​da. To​kom no​ći ga je te​ši​lo bar to što Val​ter zna gde se on na​la​zi. Pi​ta​nje je da li da​nas to iko vi​še zna. Šta ako je po​li​ci​ja, jed​no​stav​no, sa​op​šti​la da Lojd ni​je u pri​tvo​ru i da ne​ma​ju ni​ka​kve po​dat​ke o nje​go​vom hap​še​nju? Ka​ko će ga on​da spa​sti? Si​šli su s ka​mi​o​na i te​ška ko​ra​ka ušli u zgra​du na​lik na fa​bri​ku. Za​u​da​ra​lo je kao u ka​fa​ni. Mo​žda je tu ne​kad bi​la piv​ni​ca. Opet su im svi​ma uze​li ime​na. Loj​da je ob​ra​do​va​lo što po​sto​ji bar ne​ki pi​sa​ni trag o nje​go​vom kre​ta​nju. Ni​su bi​li ve​za​ni, ni​su im sta​vi​li li​si​ce na ru​ke, ali su ne​pre​sta​no bi​li na oku sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma na​o​ru​ža​nim pu​ška​ma. Loj​da je pro​go​nio tu​ro​ban ose​ćaj da ti mla​di​ći je​dva če​ka​ju ne​ki iz​go​vor da za​pu​ca​ju. Sva​ko je do​bio po sla​ma​ri​cu i tan​ko će​be. Sa​te​ra​ni su, po​tom, u tro​šnu zgra​du ko​ja je ne​ka​da mo​žda slu​ži​la kao skla​di​šte. A on​da je po​če​lo če​ka​nje. Ni​ko ni​je do​šao po Loj​da ce​log tog da​na. Uve​če su se opet po​ja​vi​la ko​li​ca, i ona ur​na, s tim što je u ovoj bi​lo va​ri​vo od šar​ga​re​pa i re​pe. Sva​ko je do​bio pu​nu či​ni​ju va​ri​va i po par​če hle​ba. Lojd je sa​da bio mr​tav gla​dan, bu​du​ći da ni​šta ni​je jeo pu​na dva​de​set če​ti​ri sa​ta, i pro​ždrao je tu oskud​nu ve​če​ru, ža​le​ći što ne​ma još. Ne​gde u lo​go​ru bi​la su tri-če​ti​ri psa ko​ja su za​vi​ja​la ce​lu noć. Lojd se ose​ćao pr​lja​vim. Bi​la je to dru​ga noć ko​ju pro​vo​di u is​toj ode​ći. Mo​rao bi da se oku​pa, da se ob​ri​je i ob​u​če či​stu ko​šu​lju. Što se nu​žni​ka ti​če – u ćo​šku su bi​le dve ba​čve, ne​sno​sno od​vrat​ne. Ali su​tra je po​ne​de​ljak. On​da će ne​ko već pred​u​ze​ti ne​što. Lojd je za​spao oko če​ti​ri sa​ta. U šest ih je pro​bu​dio sme​đe​ko​šu​ljaš ur​la​ju​ći: – Šlaj​her! Jerg Šlaj​her! Ko je ov​de Šlaj​her? Mo​žda će ih sad pu​sti​ti. Jerg usta​de i re​če: – Evo me, ja sam Šlaj​her. – Po​đi sa mnom – re​če sme​đe​ko​šu​ljaš. – Za​što? – na to će Ro​bert, upla​še​no. – Šta će vam on? Ku​da ga vo​di​te? – A šta si mu ti – maj​ka? – re​če sme​đe​ko​šu​ljaš. – Le​zi tu, i je​zik za zu​be. – A on​da gur​nu Jer​ga pu​škom. – Ti, na​po​lje. Dok je gle​dao ka​ko stra​žar od​vo​di Jer​ga, Lojd se pi​tao za​što ni​je ras​pa​lio tog sme​đe​ko​šu​lja​ša i oteo mu pu​šku. Mo​žda bi i po​be​gao. A sve i da ne uspe, šta bi mu ura​di​li – ba​ci​li ga u za​tvor? Ali u od​sud​nom tre​nut​ku po​mi​sao na bek​stvo ni​je mu ni pa​la na pa​met. Da ni​je on to već usvo​jio za​tvo​re​nič​ki men​ta​li​tet?

Čak je po​čeo da iš​če​ku​je onu ov​se​nu ka​šu. Pre do​ruč​ka, sve su ih iz​ve​li na​po​lje. Sta​ja​li su oko ma​log, ži​com ogra​đe​nog pro​sto​ra tri​put ma​njeg od te​ni​skog igra​li​šta. Po iz​gle​du su​de​ći, taj pro​stor mo​gao je bi​ti ko​ri​šćen za ču​va​nje ne​če​ga ne na​ro​či​to vred​nog, drv​ne gra​đe ili auto​mo​bil​skih gu​ma, mo​žda. Lojd je drh​tu​rio na hlad​nom ju​tar​njem va​zdu​hu: ka​put mu je ostao u Bi​strou Ro​bert. A on​da je ugle​dao To​ma​sa Ma​kea ka​ko ide k nje​mu. Po​li​cij​ski isled​nik no​sio je cr​ni man​til pre​ko sme​đe​ko​šu​lja​ške uni​for​me. Ko​ra​čao je te​ško, du​sta​ba​na​ški, pri​me​ti Lojd. Iza Ma​kea stu​pa​la su dvo​ji​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša vo​de​ći na​gog čo​ve​ka s ko​fom pre​ko gla​ve. Lojd je uža​snu​to po​sma​trao pri​zor. Za​tvo​re​ni​ku su ru​ke bi​le ve​za​ne iza le​đa, a ko​fa mu je bi​la čvr​sto pri​teg​nu​ta is​pod bra​de, ta​ko da ne mo​že da spad​ne. Bio je to ne​ki vi​žljast mu​ška​rac, mla​da​lač​ki gra​đen, sve​tlih stid​nih dla​ka. – O, bo​že mi​li, pa to je Jerg – za​je​ča Ro​bert. Oku​pi​še se svi lo​gor​ski sme​đe​ko​šu​lja​ši. Lojd se mr​štio. Šta je sad ovo, ne​ka okrut​na igra? Jer​ga su uve​li u onaj ogra​đe​ni pro​stor i osta​vi​li ga ta​mo da se tre​se od hlad​no​će. Ona dvo​ji​ca što su ga do​ve​la sad se po​vu​ko​še. Ni​je ih bi​lo ne​ko​li​ko mi​nu​ta, a on​da se vra​ti​še, vo​de​ći po dva vuč​ja​ka. Otud ono ce​lo​noć​no la​ja​nje. Psi su bi​li mr​ša​vi, s ne​zdra​vim pe​ča​ti​ma od alo​pe​ci​je po žu​to​mr​kom kr​znu. Vi​de​lo se da su iz​glad​ne​li. Sme​đe​ko​šu​lja​ši ih do​ve​do​še do ogra​đe​nog pro​sto​ra. Loj​da je mu​či​lo ne​ja​sno, zlo​kob​no pred​o​se​ća​nje. – Ne! – vri​snu Ro​bert, pa po​tr​ča. – Ne, ne, ne! – Po​ku​šao je da otvo​ri ži​ča​nu ka​pi​ju. Tro​ji​ca-če​tvo​ri​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša gru​bo ga od​vu​ko​še. Opi​rao se, ali be​hu to sna​žni mla​di ba​ti​na​ši, za raz​li​ku od Ro​ber​ta, ko​ji se već bli​žio pe​de​se​toj: ni​je mo​gao s nji​ma da se no​si. Oni ga, pu​ni pre​zi​ra, ba​ci​še na ze​mlju. – Ne – re​če Ma​ke svo​jim lju​di​ma. – Ne​ka gle​da. Ovi po​di​go​še Ro​ber​ta na no​ge. Dr​ža​li su ga li​cem okre​nu​tog ži​ča​noj ogra​di. U ogra​đe​ni pro​stor uve​do​še pse. Ži​vo​ti​nje su bi​le raz​dra​že​ne, la​ja​le su i ba​la​vi​le. Dvo​ji​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša, oči​gled​no is​ku​sni u ovo​me, ve​što su i bez stra​ha puj​da​li pse. Lojd se, ob​u​zet mrač​nim mi​sli​ma, pi​tao ko​li​ko su pu​ta ovo već ra​di​li. Dre​se​ri pu​sti​še pse i po​hi​ta​še na​po​lje. Psi jur​nu​še na Jer​ga. Je​dan ga ugri​ze za list, dru​gi za ru​ku, tre​ći za bu​ti​nu. Is​pod me​tal​ne ko​fe čuo se pri​gu​šen krik pat​nje i uža​sa. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su kli​ca​li i plje​ska​li. Za​tvo​re​ni​ci su, za​ne​me​li od stra​ve, gle​da​li šta se de​ša​va. Po​sle pr​vog šo​ka, Jerg je po​ku​šao da se od​bra​ni. Ru​ke su mu bi​le ve​za​ne i ni​šta ni​je vi​deo, ali je mo​gao na​su​mi​ce da šu​ti​ra. Nje​go​va bo​sa sto​pa​la, me​đu​tim, ni​su mo​gla da po​vre​de iz​glad​ne​le pse. Oni su iz​be​ga​va​li udar​ce i po​no​vo na​pa​da​li, oštrim zu​bi​ma mu ki​da​ju​ći me​so. Po​ku​šao je da po​beg​ne. S psi​ma za pe​ta​ma, na​sle​po je po​tr​čao, dr​že​ći pra​vac, dok ni​je na​le​teo na ži​ča​nu ogra​du. Sme​đe​ko​šu​lja​ši su pro​mu​klo kli​ca​li. Jerg po​tr​ča na dru​gu stra​nu, ali is​hod je bio isti. Pas mu je od​gri​zao par​če me​sa sa zad​nji​ce, i sme​đe​ko​šu​lja​ši za​ur​la​še od sme​ha. Jer​go​vo pro​zir​no​be​lo te​lo ob​li​va​la je krv ko​ja je lip​ta​la iz mno​go​broj​nih ra​na. Li​cem se okre​nuo ka ži​ci, šti​te​ći ge​ni​ta​li​je, ba​tr​ga​ju​ći no​ga​ma. Ali iz ča​sa u čas bi​vao je sve sla​bi​ji. Udar​ci po​sta​do​še ne​ja​ki. S na​po​rom se odr​ža​vao u us​prav​nom po​lo​ža​ju. Psi su po​sta​li od​va​žni​ji, ki​di​sa​li su na nje​ga i gu​ta​li kr​va​ve ko​ma​de me​sa.

I naj​zad Jerg skli​znu na ze​mlju. Psi na​gr​nu​še, da se na​hra​ne. Dre​se​ri tad po​no​vo uđo​še u ogra​đe​ni pro​stor. Uve​žba​nim po​kre​ti​ma po​ve​za​še psi​ma po​vo​ce, od​vu​ko​še ih od Jer​ga i od​ve​do​še. Pred​sta​va je bi​la za​vr​še​na, i sme​đe​ko​šu​lja​ši po​đo​še svo​jim po​slom, uz​bu​đe​no ča​vr​lja​ju​ći. Ro​bert utr​ča u ogra​đen pro​stor; ovo​ga pu​ta ni​ko ga ni​je za​u​sta​vljao. A on​da se, je​ca​ju​ći, na​že nad Jer​ga. Lojd mu je po​mo​gao da od​ve​že Jer​gu ru​ke i uklo​ni ko​fu. Jerg je bio u ne​sve​sti, ali je di​sao. – Da ga une​se​mo unu​tra – re​če Lojd. – Ti ga dr​ži za no​ge. Lojd do​hva​ti Jer​ga pod mi​ške, i ta​ko ga njih dvo​ji​ca od​ne​še u zgra​du gde su pro​ve​li noć. Po​lo​ži​še ga na du​šek. Oku​pi​še se osta​li za​tvo​re​ni​ci, pre​pla​še​ni, sad već po​ko​re​ni. Lojd se po​na​dao da će bar je​dan od njih ka​za​ti da je le​kar, ali uza​lud. Ro​bert ski​de sa​ko i pr​sluk, a on​da i ko​šu​lju, ko​jom po​če da bri​še krv. – Tre​ba nam či​ste vo​de – re​če. U dvo​ri​štu se na​la​zio hi​drant. Lojd iza​đe, ali ni​je imao po​su​du. Vra​tio se do onog ogra​đe​nog pro​sto​ra. Ko​fa je još le​ža​la na ze​mlji. On je is​pra, pa je na​pu​ni vo​dom. Kad se vra​tio, du​šek je bio na​to​pljen kr​vlju. Ro​bert je uma​kao ko​šu​lju i ko​fu i prao Jer​gu ra​ne, kle​če​ći po​red du​še​ka. Ubr​zo je be​la ko​šu​lja po​cr​ve​ne​la. Jerg se tr​znu. Ro​bert mu se ti​ho obra​ti. – Bu​di mi​ran, vo​lje​ni – re​če on. – Go​to​vo je, i ja sam tu. – Ali Jerg kao da ga ni​je čuo. On​da uđe Ma​ke, a za njim če​tvo​ri​ca-pe​to​ri​ca sme​đe​ko​šu​lja​ša. On do​hva​ti Ro​ber​ta za nad​lak​ti​cu pa ga po​vu​če. – Ta​ko, zna​či! – re​če on. – Sad znaš ka​ko mi gle​da​mo na izo​pa​če​ne ho​mo​sek​su​al​ce. Lojd po​ka​za na Jer​ga i lju​ti​to re​če: – Iz​o​pa​če​ni su oni ko​ji su ovo uči​ni​li. Pri​zvav​ši sav svoj gnev i pre​zir, on do​da​de: – Ko​me​sa​ru Ma​ke. Ma​ke la​ko klim​nu gla​vom jed​nom od sme​đe​ko​šu​lja​ša. Pri​vid​no ne​haj​nim po​kre​tom, čo​vek okre​nu pu​šku, i kun​da​kom uda​ri Loj​da po gla​vi. Lojd pa​de na ze​mlju, dr​že​ći se za gla​vu, u bo​lo​vi​ma. Čuo je ka​ko Ro​bert go​vo​ri: – Mo​lim vas, do​zvo​li​te mi, sa​mo, da se po​bri​nem za Jer​ga. – Mo​žda i ho​ću – re​če Ma​ke. – Naj​pre do​đi ova​mo. Iako ga je bo​le​lo, Lojd otvo​ri oči da vi​di šta se de​ša​va. Ma​ke je od​vu​kao Ro​ber​ta na dru​gi kraj pro​sto​ri​je, gde je sta​jao prost dr​ve​ni sto. Iz dže​pa iz​va​di do​ku​ment i na​liv​pe​ro. – Tvoj re​sto​ran sa​da vre​di po​la od ono​ga što sam ti po​sled​nji put po​nu​dio – de​set hi​lja​da ma​ra​ka. – Ni​je bit​no – re​če Ro​bert kroz su​ze. – Pu​sti me da bu​dem uz Jer​ga. – Pot​pi​ši – re​če Ma​ke. – On​da vas tro​ji​ca mo​že​te ku​ći. Ro​bert pot​pi​sa. – Go​spo​din mo​že da bu​de sve​dok – re​če Ma​ke. Pe​ro je dao ne​kom sme​đe​ko​šu​lja​šu. Okre​nu se on​da na dru​gu stra​nu so​be, i po​gled mu se su​sret​nu s Loj​do​vim. – A mo​žda bi naš ne​u​stra​ši​vi gost iz En​gle​ske mo​gao da bu​de dru​gi sve​dok.

– Sa​mo ura​di šta tra​ži, Loj​de. Lojd se s na​po​rom po​di​že na no​ge, pro​tr​lja bol​nu gla​vu, uze na​liv​pe​ro, i pot​pi​sa se. Ma​ke po​be​do​no​sno spa​ko​va ugo​vor u džep, i iza​đe. Ro​bert i Lojd se vra​ti​še Jer​gu. Ali Jerg vi​še ni​je bio me​đu ži​vi​ma.

VI​II Val​ter i Mod su do​šli na sta​ni​cu Ler​te, se​ver​no od spa​lje​nog Raj​hsta​ga, da is​pra​te Etel i Loj​da. Sta​nič​no zda​nje bi​lo je sa​gra​đe​no u neo​re​ne​san​snom sti​lu i li​či​lo je na fran​cu​ski za​mak. Po​ra​ni​li su, pa su svra​ti​li u sta​nič​ni ka​fe da sa​če​ka​ju voz. Lojd se ra​do​vao od​la​sku. Za pret​hod​nih šest ne​de​lja mno​go je to​ga na​u​čio, ka​ko o ne​mač​kom je​zi​ku, ta​ko i o ne​mač​koj po​li​ti​ci, ali sa​da je že​leo da ode ku​ći, da lju​di​ma ta​mo is​pri​ča šta je vi​deo i upo​zo​ri ih na opa​snost da bi isto to mo​glo da se do​go​di i nji​ma. Pa ipak, gri​zla ga je sa​vest što od​la​zi iz Ne​mač​ke. Od​la​zi ta​mo gde vla​da​ju za​ko​ni, gde je štam​pa slo​bod​na, gde bi​ti so​ci​jal​de​mo​kra​ta ni​je zlo​čin. Na​pu​štao je po​ro​di​cu Fon Ul​rih, ko​ja će osta​ti da ži​vi u ze​mlji su​ro​ve dik​ta​tu​re, gde psi mo​gu da ras​trg​nu ne​vi​nog čo​ve​ka a da pri​tom zbog po​či​nje​nog zlo​de​la ni​ko ne bu​de iz​ve​den pred li​ce prav​de. Fon Ul​ri​ho​vi su bi​li skr​ha​ni; Val​ter i vi​še ne​go Mod. Iz​gle​da​li su kao da su upra​vo ču​li lo​šu vest, ili iz​gu​bi​li ne​kog naj​dra​žeg. Či​ni​lo se da ni​su u sta​nju da raz​mi​šlja​ju o bi​lo če​mu dru​gom sem o ne​sre​ći ko​ja ih je za​de​si​la. Loj​da su na slo​bo​du pu​sti​li uz sil​na iz​vi​nje​nja ne​mač​kog Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, i zva​nič​no ob​ja​šnje​nje, ko​je je u isti mah bi​lo i po​ni​zno i ne​i​sti​ni​to. U nje​mu je pi​sa​lo ka​ko se Lojd iz vla​sti​te lu​do​sti upu​stio u sva​đu, da bi po​tom, či​nov​nič​kom gre​škom, bio za​dr​žan u za​tvo​ru, zbog če​ga ne​mač​ke vla​sti iz​ra​ža​va​ju du​bo​ko ža​lje​nje. – Sti​gao mi je te​le​gram od Ro​ber​ta – re​če Val​ter. – Bez​bedno je do​pu​to​vao u Lon​don. Kao austrij​ski gra​đa​nin, Ro​bert je bez ve​ćih te​ško​ća na​pu​stio Ne​mač​ku. Mno​go vi​še mu​ka je imao da iz​vu​če svoj no​vac. Val​ter je za​tra​žio od Ma​kea da no​vac is​pla​ti na ra​čun u švaj​car​skoj ban​ci. Ma​ke je naj​pre re​kao da je to ne​iz​vo​dlji​vo, ali ga je Val​ter pri​ti​snuo, pri​pre​tiv​ši mu da će va​lja​nost ugo​vo​ra bi​ti pre​i​spi​ta​na pred su​dom, i us​put na​po​me​nuo da je Lojd spre​man da po​sve​do​či ka​ko je ugo​vor pot​pi​san pod pri​nu​dom. Ta​ko je, na kra​ju, Ma​ke re​šio pro​blem pre​ko svo​jih ve​za. – Dra​go mi je što se Ro​bert iz​vu​kao – re​če Lojd. Bi​će nje​mu još dra​že ka​da i sâm bu​de na si​gur​nom, u Lon​do​nu. Gla​va ga je još bo​le​la i pro​ba​da​lo ga je u re​bri​ma kad god se okre​ne u kre​ve​tu. – Što ne po​đe​te s na​ma u Lon​don? Obo​je. Ce​la po​ro​di​ca, ho​ću da ka​žem. Val​ter po​gle​da u Mod. – Mo​žda bi i tre​ba​lo da po​đe​mo – re​če on, ali Lojd je ja​sno vi​deo da Val​ter ne mi​sli za​i​sta ta​ko. – Da​li ste sve od se​be – re​če Etel. – Sr​ča​no ste se bo​ri​li. Ali dru​ga stra​na je po​be​di​la. – Ni​je još sve go​to​vo – re​če Mod. – Ali u opa​sno​sti ste. – I Ne​mač​ka je u opa​sno​sti. – Kad bi​ste do​šli u Lon​don, da ta​mo ži​vi​te, Fic bi mo​gao ma​lo da smi​ri stra​sti, i da vam po​mog​ne. Erl Fic​her​bert je – znao je to Lojd – bio je​dan od naj​i​muć​ni​jih lju​di u Bri​ta​ni​ji, i to za​hva​lju​ju​ći rud​ni​ci​ma uglja na svom po​se​du u Ju​žnom Vel​su. – Ne bi on me​ni po​mo​gao – re​če Mod. – Fic ne po​pu​šta. Ja to znam, a znaš i ti. – U pra​vu si – re​če Etel. Lojd se pi​tao za​što je ta​ko si​gur​na, ali ni​je mu se uka​za​la pri​li​ka da to i

nju upi​ta. Etel na​sta​vi: – Pa do​bro, ali mo​gla bi la​ko da se za​po​sliš u ne​kim lon​don​skim no​vi​na​ma, s ob​zi​rom na svo​je is​ku​stvo. – A šta bih ja ra​dio u Lon​do​nu? – re​če Val​ter. – Ne znam – od​go​vo​ri Etel. – A šta ćeš ov​de da ra​diš? Ne​ma smi​sla se​de​ti kao iza​bra​ni za​stup​nik gra​đa​na u ne​moć​nom par​la​men​tu. Etel je bi​la okrut​no iskre​na, ose​tio je to Lojd, ali je za​to – kao i uvek – re​kla upra​vo ono što se mo​ra re​ći. Lojd je, upr​kos svem sa​o​se​ća​nju, sma​trao da bi Fon Ul​ri​ho​vi ipak tre​ba​lo da osta​nu. – Znam da će bi​ti te​ško – re​če on. – Ali ako sav pri​sto​jan svet po​beg​ne od fa​ši​zma, on će se ši​ri​ti br​že. – Ši​ri se on u sva​kom slu​ča​ju – od​vra​ti nje​go​va maj​ka. Mod ih uto pre​pa​de žu​stro re​kav​ši: – Ja ne idem. Ne pa​da mi na pa​met da na​pu​stim Ne​mač​ku. Svi po​gle​da​še u nju. – Ja sam Ne​mi​ca, i kao Ne​mi​ca ži​vim po​sled​njih če​tr​na​est go​di​na – re​če ona. – Ovo je sa​da mo​ja ze​mlja. – Ali ti si En​gle​ski​nja ro​dom – re​če Etel. – Ze​mlju uglav​nom či​ni na​rod ko​ji u njoj ži​vi – re​če Mod. – Ja En​gle​sku ne vo​lim. Ro​di​te​lji su mi dav​no umr​li, brat me se od​re​kao. Vo​lim Ne​mač​ku. Za me​ne je Ne​mač​ka moj div​ni muž Val​ter, moj za​ve​de​ni sin Erik, mo​ja za​pa​nju​ju​će spo​sob​na kćer​ka Kar​la, na​ša slu​ški​nja Ada i njen hen​di​ke​pi​ra​ni sin, mo​ja dru​ga​ri​ca Mo​ni​ka i nje​na po​ro​di​ca, ko​le​ge no​vi​na​ri... Osta​jem ov​de da se bo​rim pro​tiv na​ci​sta. – Već si uči​ni​la i pre​vi​še – re​če Etl ne​žno. Mod se pre​pu​sti​la emo​ci​ja​ma. – Moj muž je ce​lo​ga se​be dao, sav svoj ži​vot po​sve​tio, ce​lim bi​ćem se za​lo​žio za to da ova ze​mlja po​sta​ne slo​bod​na i na​pred​na. Ne​ću da se zbog me​ne od​rek​ne sve​ga što je či​ta​vog ži​vo​ta ra​dio. Ako iz​gu​bi to, iz​gu​bi​će du​šu. Etel je is​tra​ja​la, ona​ko ka​ko to sa​mo sta​ri pri​ja​te​lji mo​gu. – A opet – re​če ona – si​gur​no ste i vi na is​ku​še​nju da po​ša​lje​te de​cu na si​gur​no. – Na is​ku​še​nju? Ho​ćeš da ka​žeš da žu​di​mo za tim, da va​pim za tim, da iz​ga​ra​mo u očaj​nič​koj že​lji da ih po​ša​lje​mo na si​gur​no! – Mod bri​znu u plač. – Kar​la ima noć​ne mo​re, sa​nja sme​đe​ko​šu​lja​še, a Erik ko​ri​sti sva​ku pri​li​ku da ob​u​če onu svo​ju uni​for​mu bo​je gov​ne​ta. Loj​da iz​ne​na​di nje​na va​tre​nost. Ni​ka​da ni​je čuo da ugled​na že​na iz​go​va​ra reč „gov​no”. A Mod na​sta​vi: – Na​rav​no da že​lim da ih od​ve​dem odav​de. Lojd je vi​deo ko​li​ko je ona is​ki​da​na. Mod je tr​lja​la ru​ke, kao da ih pe​re, vr​te​ći gla​vom sva ras​tre​se​na, dok joj je glas že​sto​ko po​drh​ta​vao zbog su​ko​ba ko​ji se od​i​gra​vao u njoj: – Ali to bi bi​lo po​gre​šno, ka​ko zbog njih sa​mih, ta​ko i zbog nas. Ne​ću sad ustuk​nu​ti! Bo​lje je i od zla na​stra​da​ti ne​go sta​ja​ti po stra​ni i ne či​ni​ti ni​šta. Etel do​dir​nu Mod po nad​lak​ti​ci. – Iz​vi​ni što sam uop​šte pi​ta​la. Mo​žda je to bi​lo i ne​pro​mi​šlje​no s mo​je stra​ne. Tre​ba​lo je i sáma da pret​po​sta​vim da ne​ćeš hte​ti da be​žiš. – Me​ni je dra​go što si pi​ta​la – re​če Val​ter, pa obe​ma ru​ka​ma pri​hva​ti Mo​di​ne ta​na​ne ša​ke. – To pi​ta​nje je, ne​iz​go​vo​re​no, već ne​ko vre​me leb​de​lo u va​zdu​hu iz​me​đu Mod i me​ne. Bi​lo je kraj​nje vre​me da se s njim su​o​či​mo. Nji​ho​ve ša​ke, is​pre​ple​te​ne, po​či​va​le su na sto​lu ka​fea. Lojd je ret​ko raz​mi​šljao o emo​ci​o​nal​nom

ži​vo​tu pri​pad​ni​ka ge​ne​ra​ci​je svo​je maj​ke – sve su to bi​li sre​do​več​ni lju​di, uda​ti i ože​nje​ni, i ti​me je, či​ni​lo se, sve re​če​no – ali sa​da je pri​me​tio da iz​me​đu Val​te​ra i Mod po​sto​ji moć​na ve​za ko​ja je ne​što mno​go vi​še od na​vi​ke iz​gra​đe​ne to​kom du​go​go​di​šnjeg bra​ka. Njih dvo​je ni​su ga​ji​li ni​ka​kve ilu​zi​je; zna​li su da, ako osta​nu ov​de, ri​zi​ku​ju i svo​je ži​vo​te i ži​vo​te svo​je de​ce. Ali nji​ma dvo​ma za​jed​nič​ka je bi​la po​sve​će​nost, ko​ja je pr​ko​si​la smr​ti. Lojd se pi​tao da li će ika​da do​ži​ve​ti ta​kvu lju​bav. Etel po​gle​da na sat. – O, bo​že bla​gi! – re​če ona. – Oti​ći će nam voz! Lojd po​di​že ko​fe​re i oni po​hi​ta​še pre​ko pe​ro​na. Ču​la se zvi​ždalj​ka. Ukr​ca​li su se u po​sled​njem tre​nut​ku. Po​ja​vi​li su se na pro​zo​ru upra​vo kad je voz kre​nuo sa sta​ni​ce. Val​ter i Mod su sta​ja​li na pe​ro​nu i ma​ha​li, sve ma​nji i ma​nji, dok se ko​nač​no ne iz​gu​bi​še u da​lji​ni.

2. 1935. – Dve stva​ri mo​raš da znaš o de​voj​ka​ma iz Ba​fa​la – re​če Dej​zi Pe​škov. – Pi​ju kao smu​ko​vi i sve su sno​bo​vi. Eva Rot​man se za​ki​ko​ta​la. – Ne ve​ru​jem ti – re​če. Ne​mač​ki na​gla​sak već je bi​la go​to​vo pot​pu​no iz​gu​bi​la. – O, stvar​no je ta​ko – re​če Dej​zi. Na​la​zi​le su se u nje​noj ru​ži​ča​sto-be​loj so​bi i pro​ba​le ode​ću is​pred tro​stra​nog ogle​da​la ko​je se pru​ža​lo ce​lom du​ži​nom zi​da. – Tam​no​pla​vo-be​lo, to bi ti sta​ja​lo – re​če Dej​zi. – Šta ti mi​sliš? Ona pri​ne​se blu​zu Evi​nom li​cu, pa sta​de da je za​gle​da. Taj kon​trast joj je, či​ni​lo se, do​bro pri​sta​jao. Dej​zi je pre​tu​ra​la po or​ma​ru, tra​že​ći ne​što što bi Eva mo​gla da ob​u​če za iz​let na pla​žu. Eva ni​je bi​la le​pa, i na​bo​ri i ma​šni​ce ko​ji su ukra​ša​va​li ve​ći​nu Dej​zi​nih odev​nih pred​me​ta nju bi uči​ni​li još bez​lič​ni​jom. Pru​ge su vi​še od​go​va​ra​le na​gla​še​nim cr​ta​ma nje​nog li​ca. Eva je ima​la tam​nu ko​su i tam​no​sme​đe oči. – Ti mo​žeš da no​siš sve​tle bo​je – re​če joj Dej​zi. Eva je, ina​če, ima​la vr​lo ma​lo ode​će. Otac njen, je​vrej​ski le​kar iz Ber​li​na, ži​vot​nu ušte​đe​vi​nu utro​šio je ka​ko bi kćer​ku po​slao u Ame​ri​ku, ta​ko da je Eva ova​mo sti​gla pre go​di​nu da​na bez iče​ga. Do​bro​tvor​na usta​no​va joj je pla​ti​la in​ter​nat u ko​ji je išla i Dej​zi – njih dve su bi​le vr​šnja​ki​nje, de​vet​na​e​sto​go​di​šnja​ki​nje. Ali Eva ni​je ima​la gde da pro​ve​de let​nji ras​pust, pa ju je Dej​zi, bez raz​mi​šlja​nja, po​zva​la kod se​be. Ol​ga, Dej​zi​na maj​ka, is​pr​va se pro​ti​vi​la. „Ali ti si mi ce​le go​di​ne ta​mo u ško​li i je​dva če​kam da do​đe le​to da bu​de​mo za​jed​no”, re​kla je ona svo​joj kćer​ki. „Ona je stvar​no div​na, maj​ko”, od​go​vo​ri​la joj je Dej​zi. „Ljup​ka je, dru​že​lju​bi​va i oda​na pri​ja​te​lji​ca.” „Bi​će da si se sa​ža​li​la na nju za​to što je iz​be​gla pred na​ci​sti​ma.” „Ne ma​rim ja za na​ci​ste, pro​sto mi se ona do​pa​da.” „Le​po je to, ali zar baš mo​ra da ži​vi s na​ma?” „Maj​ko, a gde će, kad ne​ma ku​da!” Kao i obič​no, Ol​ga je po​pu​sti​la. – Sno​bo​vi? – po​no​vi sad Eva. – Ko će se pre​ma te​bi još po​na​ša​ti kao snob! – O, ho​će oni, ho​će. – Ali ti si ta​ko le​pa i pu​na ži​vo​ta. Dej​zi ni​je ni na​šla za shod​no do opo​vrg​ne iz​re​če​no. – Zbog to​ga me i mr​ze. – A i bo​ga​ta si. I stvar​no je bi​la. Dej​zin otac je bio imu​ćan, nje​na maj​ka je na​sle​di​la pra​vo bo​gat​stvo, a Dej​zi će pri​pa​sti od​re​đe​na svo​ta kad na​vr​ši dva​de​set jed​nu go​di​nu. – Ne zna​či to ni​šta – re​če ona. – U ovom gra​du va​žno je ko​li​ko du​go si bo​gat. Ako ra​diš, ti si ni​ko i ni​šta. Glav​ni su oni što ži​ve od milionâ ko​je su im osta​vi​li de​de i ba​be. Dej​zi je go​vo​ri​la s ve​drim pod​sme​hom, da sa​kri​je ozlo​je​đe​nost ko​ja ju je ti​šta​la. – A tvoj otac je još i sla​van! – do​da​de Eva.

– Mi​sle da je gang​ster. Dej​zin de​da, Jo​sif Vja​lov, bio je svo​je​vre​me​no vla​snik ba​ro​va i ho​te​la. Njen otac, Lav Pe​škov, za​ra​đe​nim nov​cem ku​po​vao je pro​pa​la vo​dvilj​ska po​zo​ri​šta i pre​tva​rao ih u bi​o​sko​pe. Sa​da je u nje​go​vom vla​sni​štvu bio i ho​li​vud​ski stu​dio. Eva se lju​ti​la zbog ta​kvog od​no​sa pre​ma Dej​zi. – Ka​ko mo​gu da go​vo​re ta​ko? – Ve​ru​ju da je on, u stva​ri, kri​jum​ča​rio al​ko​hol. I ve​ro​vat​no su u pra​vu. Ne bih re​kla da je za​ra​dio pa​re od ka​fa​na ko​je je dr​žao u vre​me Pro​hi​bi​ci​je. Bi​lo ka​ko bi​lo, maj​ku zbog to​ga ni​ka​da ne​će po​zva​ti da se učla​ni u Dam​sko udru​že​nje Ba​fa​la. Obe po​gle​da​še u Ol​gu, ko​ja je se​de​la na Dej​zi​nom kre​ve​tu i či​ta​la Ba​fa​lo sen​ti​nel. Na fo​to​gra​fi​ja​ma iz mla​do​sti Ol​ga je bi​la vit​ka, pra​va le​poj​ka. Sa​da je sva po​si​ve​la i de​žme​ka​sta. Ni​je je vi​še za​ni​ma​lo ka​ko će iz​gle​da​ti, ma​da je s pu​no ža​ra od​la​zi​la u ku​po​vi​nu sa Dej​zi, ne ha​ju​ći ko​li​ko će nov​ca po​tro​ši​ti ka​ko bi nje​na kćer​ka iz​gle​da​la kao prin​ce​za iz baj​ke. Ol​ga po​di​že po​gled s no​vi​na pa re​če: – Ni​sam baš si​gur​na da nji​ma sme​ta to što je tvoj otac kri​jum​čar, du​šo. Ali on je ru​ski do​se​lje​nik, i u ret​kim pri​li​ka​ma kad od​lu​či da pri​su​stvu​je bo​go​slu​že​nju, on ode u Ru​sku pra​vo​slav​nu cr​kvu u Uli​ci Aj​dial. A to je sko​ro isto ta​ko lo​še kao da si ka​to​lik. – Stvar​no ni​je po​šte​no – re​če Eva. – Tre​ba​lo bi, pri​tom, da te upo​zo​rim da ov​de ni Je​vre​je mno​go ne vo​le – re​če Dej​zi. Eva je bi​la po​lu-Je​vrej​ka. – Iz​vi​ni što ja to ta​ko otvo​re​no – do​da​de Ol​ga. – Bu​di​te otvo​re​ni ko​li​ko vam du​ša ište – po​sle Ne​mač​ke, ovo ov​de mi iz​gle​da kao obe​ća​na ze​mlja. – Ne​moj pre​vi​še da se opu​štaš – opo​me​nu je Ol​ga. – Ako se mo​že ve​ro​va​ti ovim no​vi​na​ma, mno​gi vo​de​ći ame​rič​ki po​slov​ni lju​di mr​ze pred​sed​ni​ka Ru​zvel​ta, a di​ve se Adol​fu Hi​tle​ru. Ja znam da je to stvar​no ta​ko, jer je Dej​zin otac je​dan od tih. – Po​li​ti​ka je do​sad​na – re​če Dej​zi. – Zar ne​ma baš ni​čeg za​ni​mlji​vog u Sen​ti​ne​lu? – Ima, ima. Ma​fi Dik​son će bi​ti pred​sta​vlje​na bri​tan​skoj kraljevskoj po​ro​di​ci. – Bla​go njoj – ki​se​lo će Dej​zi, ne us​pev​ši da pri​kri​je za​vist. – „Go​spo​đi​cu Mju​ri​jel Dik​son”, po​če Ol​ga na​glas da či​ta, „kćer​ku po​koj​nog Čar​lsa Ča​ka Dik​so​na, ko​ji je po​gi​nuo u Fran​cu​skoj za vre​me ra​ta, na​red​nog utor​ka, u Ba​kin​gem​skoj pa​la​ti, kra​ljev​skoj po​ro​di​ci će pred​sta​vi​ti su​pru​ga am​ba​sa​do​ra Sje​di​nje​nih Dr​ža​va Ro​ber​ta V. Bin​ga​ma.” Dej​zi je o Ma​fi Dik​son slu​ša​la već i pre​vi​še. – U Pa​ri​zu sam bi​la, ali u Lon​do​nu ni​ka​da – re​če ona Evi. – A ti? – Ni u Pa​ri​zu ni u Lon​do​nu – re​če Eva. – Kad sam se ukr​ca​la na brod za Ame​ri​ku, bi​lo mi je to pr​vi put da ne​kud odem iz Ne​mač​ke. – O, bo​že! – iz​ne​na​da re​če Ol​ga. – Šta je bi​lo? – upi​ta Dej​zi. Nje​na maj​ka zgu​žva no​vi​ne. – Tvoj otac je vo​dio Gle​dis Andže​lus u Be​lu ku​ću. – Joj! – Dej​zi se u tom ča​su ose​ća​la kao da ju je ne​ko oša​ma​rio. – Ali re​kao je da će vo​di​ti me​ne! Pred​sed​nik Ru​zvelt je po​zvao sto​ti​nu po​slov​nih lju​di na pri​jem, u na​sto​ja​nju da ih pri​do​bi​je za svoj Nju dil. Lav Pe​škov ni​je vi​deo ve​li​ku raz​li​ku iz​me​đu Fren​kli​na D. Ru​zvel​ta i ko​mu​ni​sta, no ipak je bio po​la​skan po​zi​vom da do​đe u Be​lu ku​ću. Ol​ga je, me​đu​tim, od​bi​la da po​đe s njim, sr​di​to od​bru​siv​ši: „Ne že​lim da pred pred​sed​ni​kom glu​mim ka​ko ži​vi​mo u nor​mal​nom bra​ku.” Lav je​ste zva​nič​no ži​veo s nji​ma, u ot​me​noj pred​rat​noj pre​rij​skoj ku​ći ko​ju je sa​gra​dio de​da Vja​lov, ali je za​to če​šće no​ćio u ele​gant​nom sta​nu u cen​tru gra​da gde je sta​no​va​la nje​go​va du​go​go​di​šnja lju​bav​ni​ca Mar​ga. Po​vrh sve​ga, lju​di su bi​li uve​re​ni da je Pe​škov u lju​bav​noj ve​zi s naj​ve​ćom zve​zdom svog stu​di​ja, Gle​dis An​dže​lus. Dej​zi je raz​u​me​la zbog če​ga se nje​na maj​ka ose​ća pre​zre​nom. I

ona se ose​ća​la od​ba​če​nom kad god bi se Lav od​ve​zao da pro​ve​de ve​če sa svo​jom dru​gom po​ro​di​com. A sva je bi​la cep​te​la od sre​će kad ju je pi​tao da li bi, ume​sto nje​ne maj​ke, ona po​šla s njim u Be​lu ku​ću. I svi​ma je to raz​gla​si​la. Ni​ko iz nje​nog dru​štva ni​je imao pri​li​ke da upo​zna pred​sed​ni​ka osim bra​će Dju​ar, ko​ji​ma je otac bio se​na​tor. Lav joj ni​je re​kao ta​čan da​tum te je pret​po​sta​vlja​la da će joj ja​vi​ti u po​sled​nji čas, jer ta​ko je obič​no ra​dio. Ali on se ovo​ga pu​ta pre​do​mi​slio ili, mo​žda, jed​no​stav​no za​bo​ra​vio. Bi​lo ka​ko bi​lo, opet ju je od​ba​cio. – Žao mi je, zla​to mo​je – re​če joj maj​ka. – Ali tvoj otac ni​ka​da ni​je mno​go po​la​gao na obe​ća​nja. Eva je sa​o​se​ća​la s dru​ga​ri​com. Nje​no sa​ža​lje​nje dir​nu​lo je Dej​zi. Evin otac bio je hi​lja​da​ma ki​lo​me​ta​ra da​le​ko, mo​žda ga ni​ka​da vi​še ne​će ni vi​de​ti, ali ona ipak iskre​no ža​li Dej​zi, kao da je Dej​zi​na ne​vo​lja ve​ća od nje​ne. To je u Dej​zi raz​buk​ta​lo pr​kos. Ne​će ona do​zvo​li​ti da joj ta​ko ne​što po​kva​ri dan. – E pa, ne​ću ja bi​ti ni pr​va ni po​sled​nja de​voj​ka u Ba​fa​lu ko​ja je iz​vi​si​la zbog Gle​dis An​dže​lus – re​če ona. – Ne​go, šta da ob​u​čem? U Pa​ri​zu su se te go​di​ne no​si​le iz​ra​zi​to krat​ke suk​nje, ali su u kon​zer​va​tiv​nom Ba​fa​lu mod​ne to​ko​ve pra​ti​li s pri​stoj​ne uda​lje​no​sti. Dej​zi je od​lu​či​la da ob​u​če sve​tlo​pla​vu te​ni​sku ha​lji​ni​cu do ko​le​na, da joj se sla​že sa oči​ma. Mo​žda je upra​vo da​nas pra​vi dan da je iz​va​di iz or​ma​ra. Ski​nu​la je sve sa se​be pa obu​kla ha​lji​nu. – Šta ka​že​te? – upi​ta ona. – O, Dej​zi, mno​go je le​pa, ali... – ne do​vr​ši Eva. – Ima svi​ma oči da im po​is​pa​da​ju – re​če Ol​ga. Ona je vo​le​la kad se Dej​zi ob​u​če ta​ko da oba​ra s no​gu. Mo​žda ju je to pod​se​ća​lo na mla​da​lač​ke da​ne. – Dej​zi, ako su ta​mo sve sno​bo​vi, za​što uop​šte že​liš da ideš na tu za​ba​vu? – upi​ta Eva. – Čar​li Far​kar​son će bi​ti ta​mo, a ja na​me​ra​vam da se udam za nje​ga – re​če Dej​zi. – Jel’ ti to ozbilj​no? – On je sjaj​na pri​li​ka – ozbiljno će Ol​ga. – A ka​kav je? – re​če Eva. – Di​van je, ali stvar​no – re​če Dej​zi. – Ni​je naj​lep​ši mo​mak u Ba​fa​lu, ali je sla​dak i do​bar, i pri​lič​no sti​dljiv. – Su​šta su​prot​nost te​bi, re​klo bi se. – Su​prot​no​sti se pri​vla​če. Opet se u raz​go​vor uklju​či Ol​ga. – Far​kar​so​no​vi su jed​na od naj​sta​ri​jih po​ro​di​ca u Ba​fa​lu. Eva po​di​že one tam​ne obr​ve. – Sno​bo​vi? – I te ka​kvi – re​če Dej​zi. – Ali kad je do​šlo do kra​ha ber​ze na Vol​stri​tu, Čar​li​jev otac je iz​gu​bio sav no​vac i umro – ubio se, ka​žu ne​ki – ta​ko da sad mo​ra​ju da po​vra​te iz​gu​blje​no po​ro​dič​no bo​gat​stvo. Eva je bi​la za​pre​pa​šće​na. – I ti se na​daš da će te uze​ti za že​nu zbog tvog nov​ca? – Ne. Uze​će me za že​nu za​to što ću ga ja oma​đi​ja​ti. Ali će me za​to nje​go​va maj​ka pri​hva​ti​ti za sna​hu zbog mog nov​ca. – Oma​đi​ja​ćeš ga, ka​žeš. A zna li on išta o to​me? – Ne još. Mi​slim da bih da​nas po pod​ne mo​gla da poč​nem da ra​dim na to​me. Da, ovo je bez sum​nje pra​va ha​lji​na. I ta​ko je Dej​zi no​si​la sve​tlo​pla​vu ha​lji​nu, a Eva tam​no​pla​vo-be​lu, na pru​ge. Kad su za​vr​ši​le sa spre​ma​njem, već su uve​li​ko ka​sni​le.

Dej​zi​na maj​ka ni​je da​la da uzmu šo​fe​ra. „Ja sam se uda​la za oče​vog šo​fe​ra, i to mi je ži​vot upro​pa​sti​lo”, go​vo​ri​la je. Uža​sa​va​la se sa​me mo​guć​no​sti da Dej​zi uči​ni ne​što slič​no – za​to joj je, po​red osta​log, bi​lo to​li​ko sta​lo da uspe to s Čar​li​jem Far​kar​so​nom. A kad bi joj za​tre​ba​lo da se od​ve​ze ne​kud onom šklo​po​ci​jom od stu​ca iz 1925. go​di​ne, na​lo​ži​la bi ba​što​va​nu Hen​ri​ju da ski​ne gu​me​ne či​zme i ob​u​če cr​no ode​lo. Dej​zi je sad, me​đu​tim, ima​la svo​ja ko​la, cr​ve​ni Še​vro​le​tov sport ku​pe. Dej​zi je vo​le​la da vo​zi, vo​le​la je moć i br​zi​nu ko​je joj je auto​mo​bil pru​žao. Njih dve se​do​še u ko​la pa kre​nu​še na jug. Dej​zi je go​to​vo bi​lo žao što je do pla​že bi​lo sve​ga osam-de​vet ki​lo​me​ta​ra. Dok je vo​zi​la, raz​mi​šlja​la je o to​me ka​ko bi ži​ve​la da je Čar​li​je​va že​na. S nje​nim nov​cem i sta​tu​som, njih dvo​je bi sva​ka​ko po​sta​li is​tak​nut par u dru​štve​nim kru​go​vi​ma Ba​fa​la. Pri​re​đi​va​li bi ve​čer​nje za​ba​ve sa ras​ko​šnom tr​pe​zom, da lju​di zi​nu od odu​še​vlje​nja. Ima​li bi naj​ve​ću jah​tu u lu​ci i na njoj pra​vi​li žu​re​ve za dru​ge do​bro​sto​je​će pa​ro​ve ko​ji vo​le za​ba​vu. Lju​di bi žu​de​li da im go​spo​đa Far​kar​son po​ša​lje po​ziv​ni​cu. Ni​je​dan do​bro​tvor​ni skup ne bi mo​gao da uspe bez Dej​zi i Čar​li​ja za glav​nim sto​lom. U gla​vi je vr​te​la film u ko​jem, u za​no​snoj ha​lji​ni iz Pa​ri​za, ho​da kroz ma​su obo​ža​va​la​ca i bli​sta​vim osme​si​ma od​go​va​ra na nji​ho​ve kom​pli​men​te. Još je ta​ko ma​šta​ri​la kad su sti​gle ta​mo ku​da su kre​nu​le. Grad Ba​fa​lo na​la​zi se na se​ve​ru dr​ža​ve Nju​jork, ne​da​le​ko od ka​nad​ske gra​ni​ce. Pla​ža Vu​dlon za​pra​vo je ki​lo​me​tar i po pe​šča​ne oba​le na je​ze​ru Iri. Dej​zi je par​ki​ra​la ko​la, i one po​đo​še pre​ko di​na. Ta​mo je već bi​lo pe​de​se​to​ro-še​zde​se​to​ro lju​di. Be​še to mla​đa​ri​ja, de​ca lo​kal​ne eli​te, po​vla​šće​no dru​štvo ko​je je le​ta pro​vo​di​lo je​dre​ći i ski​ja​ju​ći na vo​di da​nju, a no​ću se za​ba​vlja​ju​ći na igran​ka​ma i žu​re​vi​ma. Dej​zi se po​zdra​vlja​la sa oni​ma ko​je je po​zna​va​la, a po​zna​va​la ih je sko​ro sve, i pred​sta​vlja​la im us​put Evu. Uze​le su ča​še s pun​čom. Dej​zi je pi​će oba​zri​vo pro​ba​la po​što je ne​kim de​ča​ci​ma bi​lo na​ro​či​to za​bav​no da u ve​li​ku po​su​du s pun​čom do​li​ju ne​ko​li​ko bo​ca dži​na. Do​ma​ći​ca za​ba​ve te ve​če​ri bi​la je Dot Ren​šo, de​voj​ka bez dla​ke na je​zi​ku, ko​jom ni​ko ži​vi ni​je hteo da se ože​ni. Ren​šo​o​vi su bi​li sta​ra ba​fal​ska po​ro​di​ca, kao i Far​kar​so​no​vi, s tim što su oni us​pe​li da sa​ču​va​ju bo​gat​stvo po​sle ber​zan​skog kra​ha. Dej​zi ni​je pro​pu​sti​la pri​li​ku da pri​đe i do​ma​ći​nu ve​če​ri, Do​ti​nom ocu, i za​hva​li mu na go​sto​prim​stvu. – Iz​vi​ni​te što ka​sni​mo – re​če ona. – Vre​me mi je pro​sto pro​le​te​lo! Fi​lip Ren​šo je od​me​ri od gla​ve do pe​te. – Vr​lo krat​ka suk​nja. Na li​cu mu se mo​gla pro​či​ta​ti po​ho​ta isto ko​li​ko i neo​do​bra​va​nje. – Dra​go mi je što vam se svi​đa – uz​vra​ti Dej​zi, pre​tva​ra​ju​ći se da joj je ude​lio ne​dvo​smi​slen kom​pli​ment. – U sva​kom slu​ča​ju, do​bro je što si naj​zad sti​gla – na​sta​vi on. – Sti​že fo​to​graf iz Sen​ti​ne​la, a mi bi​smo mo​ra​li na sli​ci da ima​mo i po​ko​ju le​pu de​voj​ku. Dej​zi ša​pa​tom re​če Evi: – Za​to sam, zna​či, ja po​zva​na. Baš le​po od nje​ga što mi je to re​kao. Uto se po​ja​vi i Dot. Ima​la je mr​ša​vo li​ce i špi​cast nos. Kad god je vi​di, Dej​zi po​mi​sli da će je Dot kljuc​nu​ti. – A ja mi​sli​la da si ti sa ocem oti​šla kod pred​sed​ni​ka – re​če ona. Dej​zi je to te​ško po​go​di​lo. Po​že​le​la je da se ni​je pred svi​ma raz​me​ta​la da će ići kod pred​sed​ni​ka. – On je, vi​dim, po​veo svo​ju... hm... glav​nu zve​zdu – pro​du​ži Dot. – Ne​u​o​bi​ča​je​no, jel​da, za Be​lu ku​ću. – Pa i pred​sed​nik po​ne​kad po​že​li da upo​zna ne​ku film​sku zve​zdu – re​če Dej​zi. – I on za​slu​žu​je ma​lo gla​mu​ra, zar ne? – Ali Ele​nor Ru​zvelt na to si​gur​no ne​će gle​da​ti bla​go​na​klo​no. Sen​ti​nel pi​še da su svi osta​li mu​-

škar​ci po​ve​li svo​je su​pru​ge. – Baš uvi​đav​no s nji​ho​ve stra​ne. – Dej​zi se okre​nu, očaj​ni​čki žu​de​ći da se sklo​ni. I ta​ko joj po​gled za​sta​de na Čar​li​ju Far​kar​so​nu, ko​ji je upra​vo po​ku​ša​vao da po​sta​vi te​ni​sku mre​žu na pla​ži. On je bio pre​vi​še do​bro​ću​dan da bi joj se ru​gao zbog Gle​dis An​dže​lus. – Ka​ko si, Čar​li? – re​če ona raz​dra​ga​no. – Pa, fi​no. – Usta​de Čar​li, vi​sok mla​dić od ot​pri​li​ke dva​de​set pet go​di​na, s ko​jim ki​lo​gra​mom vi​ška, po​ma​lo zgr​bljen, kao da stre​pi da će svo​jom vi​si​nom ne​kog upla​ši​ti. Dej​zi ga upo​zna sa Evom. Čar​li je u dru​štvu bio ne​spre​tan, ali mio, na​ro​či​to sa de​voj​ka​ma. No ovo​ga pu​ta se po​tru​dio i upi​tao Evu ka​ko joj se do​pa​da Ame​ri​ka te da li se ču​la sa svo​ji​ma u Ber​li​nu. Eva na to upi​ta nje​ga da li mu se svi​đa ovaj iz​let. – Pa i ne baš – re​če on iskre​no. – Vi​še bih vo​leo da sam kod ku​će sa svo​jim psi​ma. Nje​mu je, bez sum​nje, lak​še da iza​đe na kraj sa psi​ma ne​go s de​voj​ka​ma, po​mi​sli Dej​zi. Ali nju je za​in​tri​gi​ra​lo sámo po​mi​nja​nje pa​sa. – Ko​je ra​se su ti psi? – upi​ta ona. – Džek ra​sel te​ri​je​ri. Dej​zi to upam​ti. Ta​da im pri​đe že​na od pe​de​se​tak go​di​na, sva ćo​ška​sta. – Za ime bo​ga, Čar​li, zar još ni​si po​di​gao mre​žu? – Evo, ma​ma, još sa​mo ma​lo – re​če on. No​ra Far​kar​son je no​si​la zlat​nu na​ru​kvi​cu, di​ja​mant​ske min​đu​še i ogr​li​cu iz Ti​fa​ni​ja; vi​še na​ki​ta ne​go što joj je stvar​no bi​lo po​treb​no za iz​let. Re​la​tiv​no je to si​ro​ma​štvo Far​kar​so​no​vih, raz​mi​šlja​la je Dej​zi. Pri​ča se da su iz​gu​bi​li sve, ali go​spo​đa Far​kar​son i da​lje ima so​ba​ri​cu i šo​fe​ra, i dva ko​nja za ja​ha​nje. – Do​bar dan, go​spo​đo Far​kar​son – re​če Dej​zi. – Ovo je mo​ja dru​ga​ri​ca Eva Rot​man iz Ber​li​na. – Dra​go mi je – re​če No​ra Far​kar​son ne pru​ža​ju​ći ru​ku. Ni​je ose​ća​la ama baš ni​ka​kvu po​tre​bu da bu​de sr​dač​na pre​ma ru​skim sko​ro​je​vi​ći​ma, a ka​mo​li pre​ma nji​ho​vim go​šća​ma Je​vrej​ka​ma. A on​da kao da joj ne​što si​nu. – E, Dej​zi, mo​gla bi ma​lo da se pro​še​taš na​o​ko​lo i na​đeš ne​ko​ga ko bi hteo da igra te​nis. Dej​zi je bi​la sve​sna da se go​spo​đa Far​kar​son pre​ma njoj po​na​ša kao pre​ma slu​ški​nji, ali pro​ce​ni da joj je bo​lje da po​slu​ša. – Na​rav​no – re​če ona. – Pred​la​žem me​šo​vi​te du​blo​ve. – Do​bar pred​log. – Go​spo​đa Far​kar​son joj pru​ži pa​tr​ljak od olov​ke i par​če har​ti​je. – Za​pi​ši ime​na. Dej​zi se slat​ko na​sme​ši pa iz tor​be iz​va​di zlat​no pen​ka​lo i sve​tlo​sme​đu ko​žnu sve​šči​cu. – Već sam opre​mlje​na. Ona je zna​la ko igra te​nis, ko je do​bar, a ko loš. Bi​la je član Re​ket- klu​ba, ko​ji, isti​na, ni​je bio eks​klu​zi​van kao Jaht-klub. Evu je upa​ri​la sa Ča​kom Dju​a​rom, če​tr​na​e​sto​go​di​šnjim si​nom se​na​to​ra Dju​a​ra. Džo​a​nu Ro​u​zrok je spo​ji​la sa sta​ri​jim Dju​a​ro​vim si​nom Vu​di​jem, ko​me je bi​lo tek pet​na​est go​di​na, ali je već bio du​gaj​li​ja na oca. Se​be je, na​rav​no, vi​de​la kao Čar​li​je​vu part​ner​ku. Dej​zi se trg​nu pri​me​tiv​ši od​ne​kud po​zna​to li​ce, i to​ga ča​sa shva​ti da pred njom sto​ji njen po​lu​brat Greg, Mar​gin sin. Ni​su se če​sto sre​ta​li, i pro​šlo je go​di​nu da​na ot​ka​ko ga je po​sled​nji put vi​de​la. Za to vre​me on kao da je iz​ra​stao u od​ra​slog mu​škar​ca. Iz​du​žio se pet​na​e​stak cen​ti​me​ta​ra, i prem​da mu je bi​lo tek pet​na​est go​di​na, bra​di​ca je već po​če​la da mu iz​bi​ja. Kao de​te je uvek bio raz​ba​ru​šen, i u to​me se ni​je pro​me​nio. Ne​haj​no je no​sio sku​po​ce​nu ode​ću: za​vr​nu​ti ru​ka​vi blej​ze​ra, kra​va​ta na pru​ge ola​ba​vlje​na oko vra​ta, la​ne​ne pan​ta​lo​ne mo​kre od mor​ske vo​de, s pe​skom ko​ji se na​hva​tao na po​ru​bi​ma no​ga​vi​ca.

Dej​zi bi se uvek ose​ća​la ne​pri​jat​no kad na​le​ti ta​ko na Gre​ga. On je bio ži​vi pod​set​nik na to da je nji​hov otac svo​je​vre​me​no od​ba​cio Dej​zi i nje​nu maj​ku za​rad Gre​ga i Mar​ge. Mno​gi ože​nje​ni mu​škar​ci ima​li su lju​bav​ni​ce, zna​la je to Dej​zi; ali njen otac se ni​je li​bio da svo​ju po​ka​zu​je na za​ba​va​ma, da je svi vi​de. Tre​ba​lo je da Mar​gu i Greg pre​se​li u Nju​jork, gde ni​ko ni​ko​ga ne po​zna​je, ili u Ka​li​for​ni​ju, gde ni​ko u pre​lju​bi ne vi​di ni​šta lo​še. Ov​de su oni bi​li kao skan​dal ko​ji ni​ka​ko ne pre​sta​je, a Greg je, po​red osta​log, bio je​dan od raz​lo​ga što lju​di na Dej​zi gle​da​ju s vi​si​ne. On je uč​ti​vo upi​ta ka​ko je, a Dej​zi mu od​go​vo​ri: – Lju​ta kô lju​ta pa​pri​či​ca, ako baš že​liš da znaš. Otac me je iz​ne​ve​rio – opet. – Šta je ura​dio? – upi​ta Greg uz​dr​ža​no. – Pi​tao me da li bih hte​la s njim u Be​lu ku​ću – a on​da po​veo onu fu​fu Gle​dis An​dže​lus. Sad mi se svi sme​ju. – Bi​će to, si​gur​no, do​bar pu​bli​ci​tet za Strast, njen no​vi film. – Uvek si na nje​go​voj stra​ni jer te​be vo​li vi​še ne​go me​ne. Greg se uner​vo​zio. – Mo​žda za​to što ga po​štu​jem ume​sto da ku​kam na nje​ga sve vre​me. – Ja ne... – Dej​zi se upra​vo spre​ma​la da po​rek​ne ka​ko stal​no ku​ka, kad shva​ti da je to, ipak, isti​na. – Pa, mo​žda i ku​kam, ali i on bi tre​ba​lo da odr​ži reč kad ne​što obe​ća, zar ne? – On mi​sli na sto stva​ri. – Mo​žda bi mu bo​lje bi​lo da, uz že​nu, ne dr​ži i dve lju​bav​ni​ce. Greg sleg​nu ra​me​ni​ma. – Pu​ne ru​ke po​sla. Obo​je tad, ne​ho​ti​ce, pre​po​zna​še dvo​smi​sle​nost tih re​či pa se za​ki​ko​ta​še. – Pa, mi​slim da ti stvar​no ni​si kriv. Ni​si ti tra​žio da se ro​diš. – A tre​ba​lo bi, ve​ro​vat​no, i ja te​bi da opro​stim što si mi uzi​ma​la oca tri no​ći ne​delj​no – ma ko​li​ko da sam pla​kao i pre​kli​njao ga da osta​ne. Dej​zi o to​me ni​ka​da ni​je raz​mi​šlja​la na taj na​čin. U nje​nim oči​ma Greg je bio uzur​pa​tor, van​brač​no de​te ko​je joj je stal​no oti​ma​lo oca. Ali sa​da je shva​ti​la da je i on po​vre​đen kao i ona. Za​gle​da​la se u Gre​ga. Ne​kim de​voj​ka​ma on bi se sva​ka​ko svi​deo, po​mi​sli ona. Za Evu je, me​đu​tim, bio pre​mlad. A ve​ro​vat​no će i on bi​ti se​bi​čan i ne​po​u​zdan kao i nji​hov otac. – Ne​go – re​če ona – jel’ igraš ti te​nis? Od​mah​nuo je gla​vom. – Lju​de kao što sam ja ne pu​šta​ju u Re​ket-klub. – Usi​lje​no se, to​bož bez​bri​žno, na​sme​šio i Dej​zi tad uvi​de da se i Greg, kao i ona, u Ba​fa​lu ose​ća od​ba​če​nim. – Ho​kej na le​du, to ti je moj sport – re​če on. – Baš šte​ta – re​če ona, pa pro​du​ži. Kad je pri​ku​pi​la do​volj​no ime​na, vra​ti​la se kod Čar​li​ja, ko​ji je u me​đu​vre​me​nu ko​nač​no po​sta​vio mre​žu. Dej​zi po​sla Evu da po​zo​ve pr​va dva pa​ra pa se obra​ti Čar​li​ju: – Haj​de, po​mo​zi mi da na​pra​vi​mo ras​po​red tak​mi​če​nja. Kle​kli su jed​no kraj dru​go​ga i u pe​sku na​cr​ta​li di​ja​gram s pr​vom fa​zom tak​mi​če​nja, po​lu​fi​na​lom i fi​na​lom. Dok su upi​si​va​li ime​na, Čar​li re​če: – Vo​liš fil​mo​ve? Dej​zi se pi​ta​la da se on to ne spre​ma da je po​zo​ve da iza​đu. – Na​rav​no – re​če ona. – Da ni​si, ko​jim slu​ča​jem, gle​da​la Strast? – Ne, Čar​li, ni​sam gle​da​la – od​go​vo​ri ona jet​ko. – Glav​nu ulo​gu u tom fil​mu igra lju​bav​ni​ca mo​ga oca. Čar​li se pre​ne​ra​zio. – U no​vi​na​ma pi​še da su sa​mo do​bri pri​ja​te​lji. – A šta mi​sliš ti ka​kvo to pri​ja​telj​stvo mo​že da bu​de iz​me​đu go​spo​đi​ce An​dže​lus, ko​joj je je​dva

dva​de​set go​di​na, i mog če​tr​de​se​to​go​di​šnjeg oca? – upi​ta Dej​zi po​dru​glji​vo. – Mi​sliš da se njoj svi​đa što on će​la​vi? Ili joj se, mo​žda, svi​đa nje​gov sto​ma​čić? Ili nje​go​vih pe​de​set mi​li​o​na do​la​ra? – A, to je, zna​či – re​če Čar​li, sav sme​ten. – Iz​vi​ni. – Ne​ma raz​lo​ga da se iz​vi​nja​vaš. A i ja sam ma​lo gad​na. Ti ni​si kao osta​li – ne po​mi​sliš auto​mat​ski naj​go​re o lju​di​ma. – Ve​ro​vat​no za​to što sam, jed​no​stav​no, glup. – Ne. Ti si samo fin. Čar​li​ju je bi​lo ne​pri​jat​no, ali su mu te re​či oči​gled​no i go​di​le. – Da na​sta​vi​mo – re​če Dej​zi. – Tre​ba da ude​si​mo ta​ko da naj​bo​lji igra​či stig​nu do fi​na​la. Opet se po​ja​vi No​ra Far​kar​son. Po​gle​da​la je u Čar​li​ja i Dej​zi, ko​ji su kle​ča​li jed​no do dru​go​ga u pe​sku, a on​da se pom​no za​gle​da​la u ono što su na​cr​ta​li na pe​sku. – Do​bro nam je ovo, ma​ma, šta ka​žeš? – re​če Čar​li. Vi​de​lo se da če​zne za nje​nom po​hva​lom. – Vr​lo do​bro. – Ona po​gle​da Dej​zi pro​ce​nji​vač​ki, kao kad ku​ja osmo​tri ne​znan​ca ko​ji pri​la​zi nje​nim šten​ci​ma. – Čar​li je za​vr​šio ve​ći deo po​sla – re​če Dej​zi. – Ne, ni​je on – od​bru​si go​spo​đa Far​kar​son. Ona po​gle​da u Čar​li​ja, pa opet u Dej​zi. – Pa​met​na si ti de​voj​ka – re​če sa​mo ma​da je iz​gle​da​lo kao da se spre​ma ne​što da do​da, ali da okle​va. – Šta? – upi​ta Dej​zi. – Ni​šta. – Go​spo​đa Far​kar​son joj okre​te le​đa. Dej​zi usta​de. – Znam šta je hte​la da ka​že – do​šap​nu ona Evi. – Šta? – Pa​met​na si ti de​voj​ka – još ma​lo pa do​bra za mog si​na, sa​mo da po​ti​češ iz bo​lje ku​će. Eva je bi​la sum​nji​ča​va. – Ne mo​žeš da tvr​diš. – Ne​go šta ne​go mo​gu! I uda​ću se za nje​ga sa​mo da do​ka​žem da nje​go​va maj​ka ni​je bi​la u pra​vu. – O, Dej​zi, za​što ti je to​li​ko sta​lo šta ti lju​di mi​sle? – Haj​de da gle​da​mo te​nis. Dej​zi je se​la na pe​sak po​red Čar​li​ja. Mo​žda on i ni​je na​o​čit, ali će za​to svo​ju že​nu obo​ža​va​ti i uvek će uči​ni​ti sve za nju. Pro​blem će bi​ti sve​kr​va, ali Dej​zi je sma​tra​la da će ume​ti s njom da iza​đe na kraj. Ser​vi​ra​la je vi​so​ka Džo​a​na Ro​u​zrok, ko​joj je ta​ko du​go​no​goj be​la suk​nja od​lič​no pri​sta​ja​la. Njen part​ner, Vu​di Dju​ar, još vi​ši od Džo​a​ne, do​dao joj je te​ni​sku lop​ti​cu. Bi​lo je ne​čeg u tom po​gle​du ko​ji je upu​tio Džo​a​ni, i Dej​zi po​mi​sli da ga ona pri​vla​či, da se mo​žda, šta​vi​še, za​lju​bio u nju. Ali nje​mu je bi​la tek pet​na​e​sta, a ona je ima​la osam​na​est, ta​ko da tu ni​ka​kve bu​duć​no​sti ni​je bi​lo. Ona se okre​nu pre​ma Čar​li​ju. – Mo​žda bi ipak tre​ba​lo da gle​dam Strast – re​če ona. Čar​li ni​je shva​tio alu​zi​ju. – Mo​žda – re​če on rav​no​du​šno. Prošô voz. Dej​zi se okre​nu pre​ma Evi. – Pi​tam se ne​što, gde mo​že da se ku​pi ne​ki džek ra​sel te​ri​jer?

II Lav Pe​škov je bio naj​bo​lji otac ko​ga mla​dić mo​že po​že​le​ti – ili bi to, u naj​ma​nju ru​ku, mo​gao bi​ti da ga je sin vi​še vi​đao. Bio je bo​gat i ve​li​ko​du​šan, ta​ko pa​met​nog čo​ve​ka ni​si mo​gao da sretneš, a čak se i do​bro obla​čio. Ve​ro​vat​no je bio zgo​dan kad je bio mla​đi, ali čak su mu i sa​da že​ne pa​da​le u na​ruč​je. Greg Peškov ga je obo​ža​vao, a je​di​na nje​go​va za​mer​ka bi​la je to što ga ne vi​đa do​volj​no če​sto. – Tre​ba​lo je da pro​dam tu pro​kle​tu liv​ni​cu kad mi se uka​za​la pri​li​ka – re​če Lav dok su ho​da​li po uti​hloj, opu​ste​loj fa​bri​ci. – Lo​še je po​slo​va​la i pre tog štraj​ka, đa​vo da ga no​si. Tre​ba​lo je da se le​po

dr​žim bi​o​sko​pa i ba​ro​va. – Ma​šu​ći ka​ži​pr​stom, se​bi za na​uk, on do​da​de: – Lju​di uvek ku​pu​ju al​ko​hol, bi​la vre​me​na do​bra ili lo​ša. A u bi​o​skop idu čak i kad to ne mo​gu da pri​u​šte. Ni​kad to ne​moj da smet​neš s uma. Greg je bio pri​lič​no si​gu​ran da nje​gov otac ret​ko u po​slu po​vla​či lo​še po​te​ze. – A za​što si on​da za​dr​žao liv​ni​cu? – upi​ta on. – Iz sen​ti​men​tal​no​sti – od​vra​ti Lav. – Kad sam bio tvo​jih go​di​na, ra​dio sam na jed​nom ta​kvom me​stu, u fa​bri​ci ma​ši​na Pu​ti​lov u Sankt Pe​ter​bur​gu. – Po​gle​dao je oko se​be u te pe​ći, ka​lu​pe, di​za​li​ce, stru​go​ve i ske​le. – Ta​mo je, u stva​ri, bi​lo mno​go go​re. U Me​ta​lur​škom kom​bi​na​tu u Ba​fa​lu pro​iz​vo​đe​ne su eli​se svih ve​li​či​na, uklju​ču​ju​ći ogrom​ne pro​pe​le​re za bro​do​ve. Greg je bio op​či​njen ma​te​ma​ti​kom za​kri​vlje​nih lo​pa​ti​ca. Bio je, ina​če, naj​bo​lji ma​te​ma​ti​čar u ode​lje​nju. – Ti si bio in​že​njer? – upi​ta on oca. Lav se na​sme​ši. – Ta​ko go​vo​rim lju​di​ma kad tre​ba da osta​vim uti​sak – re​če on. – Isti​na je, me​đu​tim, da sam ču​vao ko​nje. Ko​nju​šar, to sam ti ja bio. Ni​ka​da ni​sam umeo s ma​ši​na​ma. Ali je moj brat Gri​go​rij bio kao stvo​ren za to. Ti si po​vu​kao na nje​ga. Bi​lo ka​ko bi​lo, liv​ni​ce ni​kad ne​moj da ku​pu​ješ. – Ne​ću. Greg je le​to na​me​ra​vao da pro​ve​de ta​ko što će svu​da pra​ti​ti oca i uči​ti se po​slu. Lav se upra​vo bio vra​tio iz Los An​đe​le​sa, i Gre​go​vo še​gr​to​va​nje po​če​lo je upra​vo da​nas. Nje​ga, na​i​me, liv​ni​ca ni​je za​ni​ma​la. U ma​te​ma​ti​ci je​ste bio do​bar, ali ga je za​pra​vo za​ni​ma​la moć. Že​lja mu je bi​la da ga otac po​ve​de na jed​no od če​stih pu​to​va​nja u Va​šing​ton, gde je lo​bi​rao za film​sku in​du​stri​ju. Ta​mo su do​no​še​ne pra​ve od​lu​ke. Je​dva je če​kao da do​đe vre​me ruč​ku. On i otac su ima​li ugo​vo​ren sa​sta​nak sa se​na​to​rom Ga​som Dju​a​rom. Greg je hteo da za​mo​li se​na​to​ra Dju​a​ra za uslu​gu, ali o to​me još ni​šta ni​je rekao ocu. Uner​vo​zio se kad je do​šlo vre​me da mu ka​že pa ga je sa​mo upi​tao: – Imaš li ika​kve no​vo​sti od svog bra​ta u Le​njin​gra​du? Lav je vr​teo gla​vom. – Od ra​ta na​o​va​mo ne​mam. Ne bi me iz​ne​na​di​lo ni da vi​še ni​je me​đu ži​vi​ma. Mno​ge sta​re bolj​še​vi​ke pro​gu​tao je mrak. – Kad smo već kod po​ro​di​ce, u su​bo​tu sam vi​deo po​lu​se​stru. Bi​la je na iz​le​tu na pla​ži. – Je​ste li se le​po pro​ve​li? – Lju​ta ja na te​be, znaš? – Šta sam sad ura​dio? – Re​kao si da ćeš je vo​di​ti u Be​lu ku​ću, a on​da si po​veo Gle​dis An​dže​lus. – Isti​na. Za​bo​ra​vio sam. Ali tre​bao mi je pu​bli​ci​tet za Strast. Uto im pri​đe vi​sok mu​ška​rac, či​je je pru​ga​sto ode​lo, čak i po me​ri​li​ma ta​da​šnje mo​de, pre​vi​še bo​lo oči. On do​dir​nu obod fe​do​ra še​ši​ra i re​če: – ’Bro ju​tro, še​fe. Lav ob​ja​sni Gre​gu: – Džo Bre​hu​nov je za​du​žen za mo​je obez​be​đe​nje. Džo, ovo je moj sin Greg. – Dra​go mi je – re​če Bre​hu​nov. Greg se ru​ko​vao s njim. Kao i ve​ći​na fa​bri​ka, i liv​ni​ca je ima​la sop​stve​no obez​be​đe​nje. Ali Bre​hu​nov je vi​še li​čio na ne​ku bi​tan​gu ne​go na žan​da​ra. – Jel’ sve u re​du? – upi​ta Lav. – Si​noć je iz​bio ma​li in​ci​dent – re​če Bre​hu​nov. – Dvo​ji​ca ma​ši​ni​sta po​ku​ša​la da ćor​nu če​lič​nu šip​ku od če​tres’ cen​ti​me​ta​ra, avi​on​ski kva​li​tet. Po’va​ta​li smo ih dok su po​ku​ša​va​li da je pre​ba​ce pre​ko

ogra​de. – Zva​li ste po​li​ci​ju? – re​če Greg. – Ni​je bi​lo po​tre​be – na​sme​ši se Bre​hu​nov. – Po​pri​ča​li smo ma​lo s nji​ma o pri​vat​nom vla​sni​štvu, pa ih on​da upu​ti​li u bol​ni​cu da raz​mi​sle o to​me. Greg se ni​je iz​ne​na​dio čuv​ši da su lju​di iz obez​be​đe​nja nje​go​vog oca ta​ko že​sto​ko pre​tu​kli kra​dljiv​ce da su ovi mo​ra​li u bol​ni​cu. Iako Lav ni​ka​da ni​je po​di​gao ru​ku ni na nje​ga ni na nje​go​vu maj​ku, Greg je ose​ćao da bi na​sil​na pri​ro​da u sva​kom tre​nut​ku mo​gla da iz​bi​je is​pod oče​ve šar​mant​ne spo​lja​šnjo​sti. Mo​žda za​to što je Lav pro​veo mla​dost u pe​tro​grad​skim si​ro​tinj​skim če​tvr​ti​ma, pret​po​sta​vljao je on. Iza jed​ne pe​ći po​ja​vi se ne​ki kru​pan čo​vek u pla​vom ode​lu, s rad​nič​kom ka​pom na gla​vi. – Ovo je sin​di​kal​ni vo​đa Bra​jan Hol – ob​ja​sni Lav. – ’Bro ju​tro, Ho​le. – ’Ju​tro, Pe​ško​ve. Greg po​di​že obr​ve. Lju​di su nje​go​vog oca obič​no oslo​vlja​va​li sa „go​spo​di​ne Pe​škov”. Lav se pod​bo​čio u ras​ko​rač​nom sta​vu. – Pa, imaš li ne​što da mi ka​žeš? Hol ga pr​ko​sno po​gle​da. – Lju​di ne​će da ra​de za skre​sa​nu pla​tu, ako na to mi​sliš. – Ali dao sam im bo​lju po​nu​du! – Pla​te su, ipak, skre​sa​ne. Greg se uner​vo​zio. Nje​gov otac ni​je vo​leo kad mu se ne​ko su​prot​sta​vi i mo​gao bi sva​kog ča​sa da pla​ne. – Uprav​nik mi ka​že da nam ne sti​žu ni​ka​kve po​rudž​bi​ne, sa ova​kvim pla​ta​ma rad​ni​ci ne​će po​sti​ći kon​ku​ren​tan kva​li​tet. – To ti je za​to što imaš za​sta​re​lu ma​ši​ne​ri​ju, Pe​ško​ve. Ne​ki od ovih stru​go​va su još od pre ra​ta! Mo​raš da ob​no​viš opre​mu. – Usred kri​ze? Je​si li ti si​šao s uma? Ne​ću sad da ba​cam no​vac. – Ja ti go​vo​rim ono što tvo​ji lju​di mi​sle – re​če Hol, kao ne​ko ko po​se​že za glav​nim adu​tom. – Ne​će oni sad te​bi da ustu​pe svoj no​vac kad ni sámi ne​ma​ju do​volj​no. Greg je sma​trao da je su​lu​do što rad​ni​ci štraj​ku​ju usred eko​nom​ske kri​ze, a Ho​lo​va dr​skost ga je raz​lju​ti​la. Pa taj čo​vek je go​vo​rio kao da je La​vu ra​van, a ne kao da ra​di za nje​ga. – Pa, ka​ko stva​ri sto​je, mi smo na gu​bit​ku – re​če Lav. – Ka​kvog to smi​sla ima? – To vi​še ni​je u mo​joj mo​ći – re​če Hol. Gre​gu se uči​ni​lo da je ose​tio li​ko​va​nje u nje​go​vom gla​su. – Iz se​di​šta sin​di​ka​ta ša​lju lju​de da pre​u​zmu po​sao od me​ne. – On iz​vu​če ve​li​ki če​lič​ni sat iz dže​pa pr​slu​ka. – Voz bi tre​ba​lo da im stig​ne kroz je​dan sat. Lav se sav smrk​nuo. – Ne tre​ba​ju nam ta​mo ne​ki sa stra​ne da nam ov​de ro​va​re. – Ako ne že​liš da ti ro​va​re, a ti ne​moj da ih iza​zi​vaš. Lav je ste​gao pe​sni​cu, ali Hol se sa​mo uda​lji. Sad se Lav okre​te Bre​hu​no​vu. – Je​si li ti čuo za te lju​de što do​la​ze? – upi​ta ga on lju​ti​to. Bre​hu​nov je iz​gle​dao ner​vo​zno. – Od​mah se ba​cam na to, še​fe. – Sa​znaj ko su i gde će od​se​sti. – Ne​će to bi​ti te​ško. – A on​da ih vra​ti u Nju​jork, i to u ko​li​ma hit​ne po​mo​ći. – Pre​pu​sti​te to me​ni, še​fe. Lav se okre​nu, a Greg kre​nu za nji​ma. E, to ti je moć, po​mi​sli Greg, sa stra​ho​po​što​va​njem. Do​volj​no je da otac iz​da na​log, i sin​di​kal​ni ru​ko​vo​di​o​ci do​bi​ju ba​ti​ne. Iza​šli su iz liv​ni​ce i se​li u La​vov auto​mo​bil, Ka​di​la​ko​vu li​mu​zi​nu s pet se​di​šta, no​ve, aero​di​na​mič​-

ne li​ni​je. Du​gi, za​kri​vlje​ni bra​ni​ci pod​se​ti​še Gre​ga na de​vo​jač​ke bo​ko​ve. Ave​ni​jom Por​ter Lav je vo​zio do do​ko​va pa se par​ki​rao is​pred ba​fal​skog Jaht-klu​ba. Sun​če​va sve​tlost mi​lo​va​la je la​đe ukot​vlje​ne u ma​ri​ni. Greg je bio go​to​vo si​gu​ran da nje​go​vom ocu ni​je me​sto u tom elit​nom klu​bu. Bi​će da je Gas Dju​ar član. Pro​še​ta​li su se do pri​sta​ni​šta. Klub je bio po​dig​nut na stu​bo​vi​ma, iz​nad vo​de. Lav i Greg su ušli i osta​vi​li še​ši​re. Gre​ga isto​ga ča​sa ob​u​ze ne​la​go​da jer je znao da je gost u klu​bu gde ni​ka​ko ne bi vo​le​li da ga vi​de kao čla​na. Lju​di su ve​ro​vat​no mi​sli​li da se on za​ce​lo ose​ća po​vla​šće​nim što su ga uop​šte pu​sti​li da uđe. Gur​nuo je ru​ke u dže​po​ve i zgr​bio se, tek da im sta​vi do zna​nja da ni​je oča​ran. – Ne​ka​da sam bio član ovog klu​ba – re​če Lav. – Ali pred​sed​nik mi je 1921. re​kao da mo​ram da is​tu​pim za​to što sam kri​jum​čar al​ko​ho​la. A on​da me je za​mo​lio da mu pro​dam san​duk vi​ski​ja. – Za​što te je se​na​tor Dju​ar po​zvao na ru​čak? – upi​ta Greg. – To će​mo sad da sa​zna​mo. – Jel’ ti ne bi sme​ta​lo da ga ja za​mo​lim za uslu​gu? Lav se na​mr​šti. – Pa ne bi, što bi...? Šta ti tre​ba? Ali pre ne​go što je Greg sti​gao da od​go​vo​ri, Lav se po​zdra​vi sa čo​ve​kom od še​zde​se​tak go​di​na. – Ovo je Dejv Ro​u​zrok – re​če on Gre​gu. – Moj glav​ni su​par​nik. – La​skaš mi – re​če čo​vek. Ro​u​zrok te​a​tri je la​nac oro​nu​lih bi​o​sko​pa u dr​ža​vi Nju​jork. Vla​snik je pak bio sve sa​mo ne oro​nuo. Bi​lo je ne​čeg ari​sto​krat​skog u nje​go​vom dr​ža​nju: vi​sok, sed, s no​sem na​lik za​kri​vlje​noj lo​pa​ti​ci. No​sio je pla​vi blej​zer od ka​šmi​ra, sa znač​kom klu​ba na gor​njem dže​pu. – U su​bo​tu sam imao za​do​volj​stvo – obra​ti mu se Greg – da gle​dam va​šu kćer​ku Džo​a​nu ka​ko igra te​nis. Dej​vu je to go​di​lo. – Do​bra je, zar ne? – Ne​go šta. Lav će na to: – Dra​go mi je što sam na​le​teo na te​be, Dej​ve. Baš sam na​me​ra​vao da te po​zo​vem. – A što? – Tvo​je bi​o​sko​pe bi tre​ba​lo re​sta​u​ri​ra​ti. Za​sta​re​li su, i pre​vi​še. Dej​va je to, oči​gled​no, za​in​tri​gi​ra​lo. – I ti si, zna​či, na​me​ra​vao da me po​zo​veš i sa​op​štiš mi tu no​vost? – A što ne bi pre​u​zeo ne​što u ve​zi s tim? Dejv bla​go sleg​nu ra​me​ni​ma. – Če​mu to? Za​ra​đu​jem do​volj​no. U mo​jim go​di​na​ma čo​ve​ku ne tre​ba to na​pre​za​nje. – Mo​gao bi da udvo​stru​čiš za​ra​du. – Ta​ko što bih po​vi​sio ce​ne ka​ra​ta. Ne, hva​la. – Ti si lud. – Ni​su svi op​sed​nu​ti nov​cem – re​če Dejv po​ma​lo pre​zri​vo. – On​da ih pro​daj me​ni – pred​lo​ži Lav. Greg se iz​ne​na​dio. Ni​je to oče​ki​vao. – Da​ću ti do​bru ce​nu – do​da​de Lav. Dejv je vr​teo gla​vom. – Vo​lim da dr​žim bi​o​sko​pe – re​če on. – Lju​di u nji​ma uži​va​ju. – Osam mi​li​o​na do​la​ra. – Po​šte​na ce​na – pri​zna​de Dejv. – Ali ne​ću da pro​dam. – Ni​ko ti ne​će to​li​ko da​ti – raz​dra​žlji​vo će Lav. – Znam. – Dejv je iz​gle​dao kao da se već i pre​vi​še na​slu​šao za​stra​ši​va​nja. Is​ka​pio je pi​će. – Dra​go

mi je što sam vas vi​deo, obo​ji​cu – re​če on, pa iz ba​ra, krup​nim ko​ra​ci​ma, pre​đe u sa​lu za ru​ča​va​nje. Lav kao da se zga​dio. – Ni​su svi op​sed​nu​ti nov​cem – po​no​vi on. – Dej​vov pra​de​da je ova​mo do​šao pre sto go​di​na iz Per​si​je, i ni​šta pod mi​lim bo​gom ni​je imao osim ono ode​će ko​ja se za​te​kla na nje​mu i šest ći​li​ma. Taj si​gur​no ne bi od​bio osam mi​li​o​na do​la​ra. – Ni​sam znao da imaš to​li​ko nov​ca – pri​me​ti Greg. – I ne​mam, ne​mam u go​to​vi​ni. Za to slu​že ban​ke. – I ti bi, zna​či, po​zaj​mio da is​pla​tiš Dej​va? Lav opet po​di​že ka​ži​prst. – Ni​kad ne ko​ri​sti svoj no​vac kad mo​žeš da tro​šiš tuđ. Uto uđe Gas Dju​ar, vi​sok i gla​vat. Bio je u sred​njim če​tr​de​se​tim, a sve​tlo​sme​đa ko​sa be​še mu pro​ša​ra​na sre​br​na​stim vla​si​ma. Po​zdra​vio ih je s hlad​nom uč​ti​vo​šću, ru​ku​ju​ći se i nu​de​ći ih pi​ćem. Greg je istog ča​sa pri​me​tio da se Gas i Lav ne vo​le te se upla​šio da mu Gas ne​će uči​ni​ti uslu​gu za ko​ju se upra​vo spre​mao da ga za​mo​li. Mo​žda bi bo​lje bi​lo da ve​če​ras dig​ne ru​ke od to​ga. Gas je bio krup​na zver​ka. I otac mu je ne​ka​da bio se​na​tor, a Greg je sma​trao da ta​kvo, di​na​stič​ko na​sle​đi​va​nje ni​je u ame​rič​kom du​hu. Gas je po​mo​gao Fren​kli​nu Ru​zvel​tu da po​sta​ne gu​ver​ner dr​ža​ve Nju​jork, a po​tom i pred​sed​nik SAD. Da​nas je član moć​nog se​nat​skog Odo​bra za spolj​ne po​slo​ve. Ga​so​vi si​no​vi, Vu​di i Čak, išli su u Gre​go​vu ško​lu. Vu​di je bio pa​met​ni​ca, Čak spor​ti​sta. – Jel’ ti re​kao pred​sed​nik da pre​ki​neš ovaj štrajk kod me​ne, se​na​to​re? – re​če Lav. – Ni​je. Ni​je još – osmeh​nu se Gas. Lav se okre​nu pre​ma Gre​gu. – Kad je po​sled​nji put, a ima to​me dva​de​set go​di​na, liv​ni​ca bi​la u štraj​ku, pred​sed​nik Vil​son je po​slao Ga​sa da me za​stra​ši i na​te​ra da po​dig​nem lju​di​ma pla​te. – Ušte​deo sam ti no​vac – re​če Gas bla​go. – Oni su tra​ži​li do​lar, a ja sam ih pri​vo​leo da se za​do​vo​lje s po​la od to​ga. – Što je bi​lo tač​no pe​de​set cen​ti vi​še ne​go što sam na​me​ra​vao da dam. Gas se na​sme​ši i sleg​nu ra​me​ni​ma. – Ho​će​mo li da ru​ča​mo? Pre​đo​še u sa​lu za ru​ča​va​nje. Po​što su po​ru​či​li, Gas re​če: – Pred​sed​ni​ku je dra​go što si na​šao vre​me​na da do​đeš na pri​jem u Be​lu ku​ću. – Ve​ro​vat​no ni​je tre​ba​lo da vo​dim Gle​dis – re​če Lav. – Go​spo​đa Ru​zvelt je bi​la mal​či​ce hlad​na pre​ma njoj. Film​ske zve​zde, ra​ču​nam, ne ce​ni na​ro​či​to. Ve​ro​vat​no ne ce​ni mno​go film​ske zve​zde ko​je spa​va​ju sa ože​nje​nim mu​škar​ci​ma, po​mi​sli Greg, ali za​dr​ža to za se​be. Dok su je​li, Gas je pri​čao o ra​znim sit​ni​ca​ma. Greg je če​kao pra​vi tre​nu​tak da ga za​mo​li za uslu​gu. Že​leo je da jed​no le​to pro​ve​de ra​de​ći u Va​šing​to​nu, da iz​u​či za​nat, upo​zna lju​de. Otac bi mo​gao da mu obez​be​di pri​prav​nič​ki sta​tus, ali kod ne​kog re​pu​bli​kan​ca, a oni sad ni​su na vla​sti. Greg je že​leo da ra​di u kan​ce​la​ri​ji uti​caj​nog i uva​že​nog se​na​to​ra Dju​a​ra, pred​sed​ni​ko​vog lič​nog pri​ja​te​lja i sa​rad​ni​ka. Greg se pi​tao za​što je sad, kad se spre​ma da pi​ta, to​li​ko ner​vo​zan. U naj​go​rem slu​ča​ju Dju​ar bi mo​gao da ga od​bi​je. Kad su po​je​li de​sert, Gas pre​đe na po​sao. – Pred​sed​nik je tra​žio da po​pri​čam s to​bom o Li​gi za slo​bo​du – re​če on. Greg je čuo za tu or​ga​ni​za​ci​ju, de​sni​čar​sku gru​pa​ci​ju ko​ja se pro​ti​vi Nju di​lu. Lav pri​pa​li ci​ga​re​tu pa iz​ba​ci dim. – Mo​ra​mo da bu​de​mo na opre​zu, da nam se so​ci​ja​li​zam ne pri​šu​nja. – Nju dil upra​vo i tre​ba da nas po​šte​di noć​ne mo​re kroz ko​ju pro​la​ze oni u Ne​mač​koj. – Li​ga za slo​bo​du ni​je na​ci​stič​ka or​ga​ni​za​ci​ja. – Ni​je, ka​žeš? A pri​pre​ma​ju, eto, oru​ža​ni usta​nak ka​ko bi pred​sed​ni​ka zba​ci​li s vla​sti. To je, na​rav​-

no, ne​iz​vo​dlji​vo, bar za​sad. – Ja mi​slim da imam pra​vo na mi​šlje​nje. – On​da po​dr​ža​vaš po​gre​šne lju​de. Ta Li​ga, znaš, ne​ma ni​ka​kve ve​ze sa slo​bo​dom. – Ne​moj ti o slo​bo​di da mi go​vo​riš – re​če Lav, a u gla​su mu se ose​ti ljut​nja. – Kad sam imao dva​na​est go​di​na, pe​tro​grad​ski po​li​caj​ci su me iši​ba​li za​to što su mi ro​di​te​lji uče​stvo​va​li u štraj​ku. Greg ni​je bio na​či​sto za​što je nje​gov otac to ka​zao. Su​ro​vost car​skog re​ži​ma vi​še je išla so​ci​ja​li​zmu u pri​log ne​go na šte​tu. – Ru​zvelt zna – na​sta​vi Gas – da ti da​ješ no​vac Li​gi, i tra​ži da pre​sta​neš. – A ot​kud on zna ko​me ja da​jem no​vac? – FBI mu je re​kao. Oni ta​kve is​tra​žu​ju. – Ži​vi​mo u po​li​cij​skoj dr​ža​vi! I ti si mi ne​ki li​be​ral. Greg je za​pa​zio da u La​vo​vim ar​gu​men​ti​ma ne​ma baš mno​go lo​gi​ke. Jed​no​stav​no, po​ku​ša​vao je na sve na​či​ne da iz​ba​ci Ga​sa iz ko​lo​se​ka, i ni​je ni ma​rio da li će pri​tom sa​mo​me se​bi usko​či​ti u usta. Gas se ni​je dao po​me​sti. – Po​ku​ša​vam – re​če on – da sre​dim stvar ka​ko bi​smo iz​be​gli po​li​ci​ju. Lav se na​sme​ši. – A zna li pred​sed​nik ka​ko sam ti ukrao ve​re​ni​cu? To je već bi​lo ne​što no​vo za Gre​ga – ali je sva​ka​ko bi​la isti​na, jer Lav je ko​nač​no us​peo da uz​dr​ma Ga​sa. Gas se za​prepastio, skre​nuo po​gled i po​cr​ve​neo. Naj​zad i mi da da​mo gol, po​mi​sli Greg. Lav ob​ja​sni Gre​gu: – Gas i Ol​ga su se ve​ri​li još 1915. A on​da se Ol​ga pre​do​mi​sli​la i uda​la se za me​ne. Gas se pri​brao. – Svi smo bi​li ve​o​ma mla​di. – Ti si, u sva​kom slu​ča​ju, Ol​gu br​zo pre​bo​leo – re​če Lav. Gas hlad​no po​gle​da La​va, pa re​če: – I ti si. Greg je pri​me​tio da je sad nje​go​vom ocu ne​pri​jat​no. Gas ga je dir​nuo u ži​cu. Na tre​nu​tak je za​vla​da​la ne​u​god​na ti​ši​na, ko​ju pre​ki​de Gas: – Obo​ji​ca smo bi​li u ra​tu, La​ve. Ja sam bio u mi​tra​lje​skom ba​ta​ljo​nu, sa škol​skim dru​gom Ča​kom Dik​so​nom. U fran​cu​skoj va​ro​ši​ci po ime​nu Ša​to-Ti​je​ri. Čak je, me​ni na oči, raz​net u pa​ram​par​čad. – Gas je go​vo​rio mir​no, ali Greg u jed​nom tre​nut​ku ose​ti ka​ko nje​mu sa​mom po​ne​sta​je da​ha. Gas na​sta​vi: – Ne že​lim da na​ši si​no​vi ika​da pro​đu kroz ono kroz šta smo mi pro​šli. Za​to gru​pa​ci​je kao što je ta Li​ga za slo​bo​du va​lja sa​se​ći u ko​re​nu. Tu je Greg pre​po​znao svo​ju pri​li​ku. – I me​ne za​ni​ma po​li​ti​ka, se​na​to​re, i že​leo bih da ne​što na​u​čim. Mo​žda bi​ste vi jed​nog le​ta mo​gli da me uz​me​te kao pri​prav​ni​ka? – Greg ni​je di​sao. Gas se iz​ne​na​di pa re​če: – Uvek će mi do​bro do​ći bi​star mlad čo​vek vo​ljan da ra​di u ti​mu. Ni​je to bi​lo ni „da” ni „ne”. – Naj​bo​lji sam u ma​te​ma​ti​ci, i ka​pi​ten sam ho​ke​ja​škog ti​ma – is​tra​ja Greg, hva​li​šu​ći se. – Pi​taj​te Vu​di​ja za me​ne. – Ho​ću. – Gas se okre​nu pre​ma La​vu. – A ho​ćeš li ti raz​mi​sli​ti o pred​sed​ni​ko​vom zah​te​vu? To je, za​i​sta, ve​o​ma va​žna stvar. Iz​gle​da​lo je to bez​ma​lo kao da Gas tra​ži uslu​gu za uslu​gu. Ali ho​će li Lav pri​sta​ti? Lav je du​go okle​vao, a on​da uga​si ci​ga​re​tu i re​če: – Pa iz​gle​da da smo se na​go​di​li. Gas usta​de. – Do​bro – re​če on. – Pred​sed​ni​ku će bi​ti dra​go. Greg po​mi​sli: Us​peo sam!

Iza​šli su iz klu​ba i za​pu​ti​li se ka svo​jim auto​mo​bi​li​ma. – Hva​la ti, oče – re​če Greg dok su na​pu​šta​li par​ki​ra​li​šte. – Stvar​no sam ti za​hva​lan na ovo​me. – Do​bar si tre​nu​tak od​brao – re​če Lav. – Ra​du​jem se kad vi​dim ka​ko si mi pa​me​tan. Kom​pli​ment je go​dio Gre​gu. On je po​ne​kad bio pa​met​ni​ji od svo​ga oca – sva​ka​ko se bo​lje raz​u​me​vao u pri​rod​ne na​u​ke i ma​te​ma​ti​ku – ali se pri​bo​ja​vao da ni u kom slu​ča​ju ni​je ta​ko pre​ve​jan i lu​kav kao nje​gov sta​ri. – Ho​ću ja da mi ti bu​deš kli​ker – pro​du​ži Lav. – A ne kao ne​ki ta​mo dun​ste​ri. – Greg ni​je imao pred​sta​vu šta zna​či „dun​ster”. – Uvek mo​raš da znaš šta te če​ka iza ćo​ška, ali uvek. To je bit​no. Lav se od​ve​zao do svo​je kan​ce​la​ri​je u mo​der​noj zgra​di u cen​tru gra​da. Dok su ho​da​li kroz mer​mer​ni hol, Lav re​če: – Sad ću ja da oči​tam bu​kvi​cu toj bu​da​li Dej​vu Ro​u​zro​ku. Dok su se pe​li lif​tom, Greg se pi​tao ka​ko li će Lav to iz​ve​sti. Fir​ma Pe​škov pik​čers bi​la je sme​šte​na na naj​vi​šem spra​tu zgra​de. Greg je sle​dio La​va kroz ši​ro​ki hod​nik, i ob​reo se u pred​so​blju kan​ce​la​ri​je, gde su se​de​le dve pri​vlač​ne mla​de se​kre​ta​ri​ce. – Ho​ćeš li mi po​zva​ti So​la Sta​ra, mo​lim te? – re​če Lav dok su ula​zi​li u kan​ce​la​ri​ju. Seo je za sto. – So​li​ška je vla​snik jed​nog od naj​ve​ćih stu​di​ja u Ho​li​vu​du – ob​ja​sni on Gre​gu. Te​le​fon na sto​lu je za​zvo​nio te Lav po​di​že slu​ša​li​cu. – So​le! – re​če on. – Ka​ko ži​viš? – Greg je mi​nut-dva slu​šao ka​ko se ova dvo​ji​ca pec​ka​ju pre​ko te​le​fo​na, dok Lav ni​je pre​šao na stvar. – Da​ću ti sa​vet – go​vo​rio je on. – Kod nas ov​de, u dr​ža​vi Nju​jork, po​sto​ji gov​nji​vi la​nac bu​var​ni​ka ko​ji se zo​ve Ro​u​zrok te​a​tri... Da, taj... E, da po​slu​šaš ti svog dru​ga: ovog le​ta im ne​moj sla​ti naj​bo​lje fil​mo​ve – mo​že da se de​si da ne​ma​ju da ti pla​te. Gre​gu je bi​lo ja​sno da će za Dej​va to bi​ti te​žak uda​rac: bez uz​bu​dlji​vih no​vih fil​mo​va, pri​ho​di će mu se pre​po​lo​vi​ti. – Pa​met​nom je do​volj​no jed​nom re​ći, jel’ ta​ko? Pa ne​moj mi za​hva​lji​va​ti, So​li​ška, po​bo​gu, i ti bi to uči​nio za me​ne... Zdra​vo. Još jed​nom se Greg za​be​zek​nuo shva​tiv​ši ko​li​ku moć ima nje​gov otac. Nje​go​va reč bi​la je do​volj​na da ne​ke ta​mo pre​bi​ju. Mo​gao je da po​nu​di ne​ko​me osam mi​li​o​na do​la​ra tu​đeg nov​ca. Da upla​ši pred​sed​ni​ka, i to je mo​gao. Da za​ve​de ve​re​ni​cu drugo​ga čo​ve​ka. Da upro​pa​sti ne​ko​me po​sao jed​nim je​di​nim te​le​fon​skim po​zi​vom. – Ži​vi bi​li pa vi​de​li – re​če mu otac. – Kroz me​sec da​na Dejv Ro​u​zrok ima da me pre​kli​nje da ku​pim – i to upo​la ce​ne ko​ju sam mu da​nas po​nu​dio.

III Ne znam šta je to sa ovom ku​com – re​če Dej​zi. – Šta god joj ka​žem, ne​će da po​slu​ša. Ima da po​lu​dim. – Glas joj je po​drh​ta​vao, su​za joj je za​i​skri​la u oku, a mal​či​ce je i pre​te​ri​va​la. Čar​li Far​kar​son je pom​no po​sma​trao psa. – S nji​m je sve ka​ko tre​ba – re​če. – Pre​lep ma​li​ša. Ka​ko se zo​ve? – Džek. – Hmmm. Se​de​li su na ba​šten​skim sto​li​ca​ma u Dej​zi​nom le​po ne​go​va​nom dvo​ri​štu od osam​de​set ari. Eva se po​zdra​vi​la se Čar​li​jem, a on​da se, smi​šlje​no, po​vu​kla ka​ko bi pi​sa​la svo​ji​ma ku​ći. Ba​što​van Hen​ri je, ta​mo da​lje, oko​pa​vao le​je u ko​ji​ma je bio za​sa​đen lju​bi​ča​sti i žu​ti dan i noć. Hen​ri​je​va su​pru​ga, so​ba​ri​ca Ela, do​ne​la je bo​kal s li​mu​na​dom i ne​ko​li​ko ča​ša, pa po​sta​vi​la sve to na sto na ras​kla​pa​nje.

Ku​ca je bi​la ma​ju​šni džek ra​sel te​ri​jer, si​tan a jak, be​le dla​ke sa žu​to​mr​kim pe​ča​ti​ma. In​te​li​gen​tan na​o​ko, kao da sva​ku reč raz​u​me, ni​je, me​đu​tim, bio sklon da se po​vi​nu​je tu​đoj vo​lji. Dej​zi ga je dr​ža​la u kri​lu i onim ne​žnim pr​sti​ma mu mi​lo​va​la nju​ški​cu, a sve u na​di da će Čar​li​ja ti nje​ni po​kre​ti ne​ka​ko uz​ne​mi​ri​ti. – Svi​đa ti se ime? – upi​ta ona. – Da ni​je pre​vi​še?8 – Čar​li je ne​tre​mi​ce po​sma​trao be​lu ša​ku ko​ja je gla​di​la pse​ću nju​ški​cu, pa se sav ne​što uz​vr​po​ljio na onoj sto​li​ci. Dej​zi je gle​da​la da ne pre​kar​da​ši. Ako pre​vi​še uz​bu​di Čar​li​ja, on će, jed​no​stav​no, po​be​ći ku​ći. Zbog to​ga i ne​ma de​voj​ku u dva​de​set pet go​di​na: mno​go de​vo​ja​ka iz Ba​fa​la, uklju​ču​ju​ći Dot Ren​šo i Ma​fi Dik​son, šta sve ni​su po​ku​ša​le, ali ni​su us​pe​le da ga smo​ta​ju. Dej​zi je, me​đu​tim, bi​la drug​či​ja. – On​da mu ti na​de​ni ime – re​če ona. – Do​bro je da ime ima dva slo​ga, kao Bon​zo, na pri​mer, jer ta​ko će pas lak​še upam​ti​ti ka​ko se zo​ve. Dej​zi ni​je ima​la pred​sta​vu ka​ko se psi​ma da​ju ime​na. – Šta ka​žeš za Ro​ver? – Pre​vi​še ih ima. Ri​đi bi bi​lo bo​lje. – Sa​vr​še​no! – re​če ona. – Ne​ka bu​de Ri​đi. Pas se kao od ša​le is​ko​be​ljao iz nje​nih ru​ku i sko​čio na ze​mlju. Čar​li ga uze a Dej​zi ne pro​ma​če ko​li​ko su mu krup​ne ša​ke. – Mo​raš da po​ka​žeš Ri​đem ko je glav​ni – re​če Čar​li. – Čvr​sto ga dr​ži, i ne daj mu da ska​če dok mu ti to ne za​po​ve​diš – do​da​de on, pa joj vra​ti psa u kri​lo. – Ali ta​ko je sna​žan! Sem to​ga, pla​šim se da ga ne po​vre​dim. Čar​li se na​sme​ši pra​ve​ći se va​žan. – Ve​ro​vat​no ne bi mo​gla da ga po​vre​diš sve i kad bi hte​la. Dr​ži ga čvr​sto za ogr​li​cu – uvr​ni je mal​či​ce ako baš mo​raš – a on​da mu spu​sti dru​gu ša​ku na le​đa, sa​mo čvr​sto. Dej​zi je sle​di​la Čar​li​je​va uput​stva. Pas je ose​tio ka​ko ga ona ste​že, i od​mah se smi​rio, kao da če​ka da vi​di šta će da​lje bi​ti. – Ka​ži mu da sed​ne, a on​da ga pri​ti​sni po​za​di. – Se​di – re​če ona. – Gla​sni​je re​ci, i iz​go​vo​ri to „di” što raz​go​vet​ni​je. A on​da ga do​bro pri​ti​sni. – Se​di, Ri​đi! – re​če ona pa pri​ti​snu. I pas se​de. – Eto, vi​diš – re​če Čar​li. – Ka​ko si ti pa​me​tan! – to​pi​la se Dej​zi od mi​li​ne. To​ga ju​tra ga je po​zva​la i re​kla: „Očaj​na sam! Do​bi​la sam ku​cu, i ne znam šta da ra​dim s njom. Mo​žeš li da mi daš ne​ki sa​vet?” „Ko​je je ra​se?” „Džek ra​sel.” „Če​kaj, pa ja upra​vo tu ra​su naj​vi​še vo​lim – imam tri ta​kva!” „Ka​kva slu​čaj​nost!” Kao što se Dej​zi i na​da​la, Čar​li se po​nu​dio da na​vra​ti i po​mog​ne joj u dre​su​ri. Eva je na to sum​nji​ča​vo re​kla: „Jel’ ti stvar​no mi​sliš da je Čar​li za te​be?” „Ša​liš se”, od​go​vo​ri​la joj je Dej​zi. „Pa on je je​dan od naj​po​želj​ni​jih ne​že​nja u Ba​fa​lu!” Sa​da mu je re​kla: – Kla​dim se da bi i sa de​com isto ta​ko umeo. – O, ne bih znao da ti ka​žem. – Vo​liš pse, ali si s nji​ma čvrst. Si​gur​na sam da to pa​li i kod de​ce.

– Poj​ma ne​mam. – Čar​li pro​me​ni te​mu. – Jel’ na​me​ra​vaš da po​đeš na ko​ledž u sep​tem​bru? – Mo​žda ću, u Ouk​dejl. Dvo​go​di​šnji ko​ledž, žen​ski. Iz​u​zev ako... – Iz​u​zev ako – šta? Iz​u​zev ako se u me​đu​vre​me​nu ne udam, hte​la je da ka​že, ali re​če sa​mo: – Ne znam. Iz​u​zev ako se ne​što dru​go ne de​si. – Šta, na pri​mer? – Vo​le​la bih da vi​dim En​gle​sku. Moj otac je pu​to​vao u Lon​don i ta​mo upo​znao prin​ca od Vel​sa. A ti? Imaš ne​ke pla​no​ve? – Ja sam od​u​vek ra​ču​nao na to da ću od oca pre​u​ze​ti ban​ku, ali sa​da ban​ke vi​še ne​ma. Maj​ka ima ma​lo nov​ca, od svo​jih, i ja upra​vljam tim nov​cem, ali sam, mi​mo to​ga, u ne​kom pra​znom ho​du. – Tre​ba​lo bi da uz​ga​jaš ko​nje – re​če Dej​zi. – Znam da bi bio do​bar u to​me. Dej​zi je do​bro ja​ha​la, a kad je bi​la mla​đa osva​ja​la je i na​gra​de. Za​mi​šlja​la je sad se​be i Čar​li​ja u par​ku, na siv​ci​ma, dok za nji​ma ka​ska​ju dva po​ni​ja s nji​ho​vo dvo​je de​ce. Od te sli​ke ose​ti ne​ku to​pli​nu u sto​ma​ku. – Ja vo​lim ko​nje – re​če Čar​li. – I ja! I hte​la bih da uz​ga​jam tr​ka​če. – Dej​zi sad već ni​je mo​ra​la da glu​mi odu​še​vlje​nje. Od​vaj​ka​da joj je san da na tr​ka​li​šte iz​ve​de šam​pi​o​ne. U vla​sni​ci​ma tr​kač​kih ko​nja ona je vi​de​la ne​nad​ma​šnu svet​sku eli​tu. – Či​sto​krv​ni ko​nji ko​šta​ju mno​go nov​ca – re​če Čar​li tu​rob​no. Dej​zi u nov​cu ni​je osku​de​va​la. Ako se Čar​li ože​ni njo​me, ne​će mo​ra​ti da bri​ne o nov​cu dok je živ. Ona mu to, na​rav​no, ni​je re​kla, ali je mo​gla da na​slu​ti da Čar​li upra​vo o to​me raz​mi​šlja, pa je pu​sti​la da ta mi​sao, ne​iz​go​vo​re​na, što du​že leb​di u va​zdu​hu. Naj​zad Čar​li pro​go​vo​ri: – Jel’ tvoj otac stvar​no na​re​dio da se pre​bi​ju ona dvo​ji​ca sin​di​kal​nih vo​đa? – Da čud​ne za​mi​sli! – Dej​zi ni​je zna​la da li je Lav Pe​škov uči​nio ta​ko ne​što, prem​da je, ako će​mo pra​vo, ne bi iz​ne​na​di​lo da je​ste. – Do​šli ti lju​di iz Nju​jor​ka, da pre​u​zmu or​ga​ni​za​ci​ju štraj​ka – upo​ran je bio Čar​li. – Sme​šte​ni su u bol​ni​cu. Sen​ti​nel pi​še da su se po​sva​đa​li s lo​kal​nim sin​di​kal​nim čel​ni​ci​ma, ali svi mi​sle da tvoj otac sto​ji iza to​ga. – Ja o po​li​ti​ci ni​kad ne go​vo​rim – ve​se​lo će Dej​zi. – Kad si na​ba​vio pr​vog psa? Čar​li po​če da se pri​se​ća. Dej​zi je raz​mi​šlja​la o sle​de​ćem po​te​zu. Na​šla sam mu ži​cu, raz​mi​šlja​la je, i on se ma​lo opu​stio; sad mo​ram da ga uz​bu​dim. Su​ge​stiv​no mi​lo​va​nje psa nje​mu, me​đu​tim, sa​mo ide na živ​ce. Ono što nji​ma sa​da tre​ba je​ste ne​haj​ni do​dir. – Šta da​lje da ra​dim s Ri​đim? – upi​ta ona kad je Čar​li is​pri​čao šta je imao. – Na​u​či ga da pri​đe k no​zi – kao iz to​pa će Čar​li. – Ka​ko se to ra​di? – Imaš keks za pse? – Na​rav​no. – Ku​hinj​ski pro​zo​ri bi​li su otvo​re​ni, i Dej​zi po​di​že glas, ka​ko bi je so​ba​ri​ca ču​la. – Ela, bu​di lju​ba​zna pa mi do​ne​si tu ku​ti​ju milk​bon​sa, ho​ćeš? Čar​li je po​lo​mio je​dan keks, pa uzeo psa u kri​lo. Par​čen​ce kek​sa dr​žao je u sklo​plje​noj ša​ci, pu​stio da ga Ri​đi onju​ši, a onda otvo​rio ša​ku i do​zvo​lio psu da po​je​de ko​ma​dić. Uzeo je on​da dru​gi, i vo​dio pri​tom ra​ču​na o to​me da pas vi​di da je keks kod nje​ga. A on​da Čar​li usta​de i spu​sti psa po​red svo​jih no​gu. Ri​đi je bud​no mo​trio na Čar​li​je​vu sti​snu​tu pe​sni​cu. – K no​zi! – re​če Čar​li, pa na​či​ni ne​ko​li​ko ko​ra​ka. Pas je išao za njim.

– Do​bra ku​ca! – re​če Čar​li, pa da​de Ri​đem keks. – Ču​do jed​no! – re​če Dej​zi. – Po​sle ne​kog vre​me​na keks ti vi​še ne​će bi​ti po​tre​ban – bi​će do​volj​no da ga po​mi​lu​ješ za na​gra​du. A on​da će po​če​ti auto​mat​ski to da ra​di. – Čar​li, ti si ge​ni​je! Vi​de​lo se da Čar​li​ju go​de te re​či. Imao je do​bro​ćud​ne sme​đe oči, baš kao pas, pri​me​ti​la je Dej​zi. – A sad pro​baj ti – re​če joj on. Uči​ni​la je sve kao Čar​li ma​lo​čas i us​pe​la. – Vi​diš? – re​če Čar​li. – Ni​je ta​ko te​ško. Dej​zi se ra​do​sno na​sme​ja​la. – Tre​ba​lo bi da na​pra​vi​mo po​sao – re​če. – Far​kar​son & Pe​škov, dre​se​ri pa​sa. – Baš fi​na za​mi​sao – re​če on, i či​ni​lo se da za​i​sta ta​ko i mi​sli. Za​sad sve ide i vi​še ne​go do​bro, po​mi​sli Dej​zi. Pri​šla je sto​lu i si​pa​la dve ča​še li​mu​na​de. Sto​je​ći iza nje, Čar​li re​če: – Ja sam obič​no mal​či​ce sti​dljiv s de​voj​ka​ma. Ma idi, po​mi​sli ona, ali je ću​ta​la kao za​li​ve​na. – Ali s to​bom je ta​ko la​ko raz​go​va​ra​ti – na​sta​vi on. Za nje​ga je to bio sre​ćan sti​caj okol​no​sti. Dok mu je do​da​va​la ča​šu, Dej​zi se uše​pr​tlja​la i po​li​la Čar​li​ja li​mu​na​dom. – O, ka​ko sam tra​pa​va! – uz​vik​nu ona. – Ni​je to ni​šta – re​če on, ali od pi​ća su mu se skva​si​li la​ne​ni blej​zer i be​le pa​muč​ne pan​ta​lo​ne. Iz​va​dio je ma​ra​mi​cu i po​čeo da se bri​​še. – Daj, pu​sti me​ne – re​če Dej​zi, pa uze onu ma​ra​mi​cu iz nje​go​ve krup​ne ša​ke. Pri​šla je sa​svim bli​zu dok mu je bri​ska​la re​ver. On se uko​čio, a ona je zna​la da Čar​li ose​ća njen par​fem žan na​te – na po​vr​ši​ni la​van​da, a od​o​zdo iz​bi​ja mo​šus. Kao da ga mi​lu​je, pre​la​zi​la je ma​ra​mi​com po blej​ze​ru i ta​mo gde se li​mu​na​da ni​je pro​su​la. – Još ma​lo pa smo go​to​vi – re​če ona kao da joj je žao što će to ta​ko br​zo da se za​vr​ši. A on​da se spu​sti​la na ko​le​no, kao da mu se kla​nja. La​ko kao lep​tir po​če​la je da bri​še vla​žne tra​go​ve na nje​go​vim pan​ta​lo​na​ma. Gla​di​la ga je po bu​ti​ni, iz​i​gra​va​ju​ći ne​vi​na​šce, pa po​di​gla po​gled. A on je od​o​zgo ne​tre​mi​ce gle​dao u nju, te​ško di​šu​ći, otvo​re​nih usta, kao hip​no​ti​san.

IV Vu​di Dju​ar je ne​str​plji​vo pre​gle​dao jah​tu Sprin​ter, da se uve​ri je​su li de​ca sve osta​vi​la ka​ko tre​ba. Bi​la je to tr​kač​ka je​dri​li​ca od pet​na​est me​ta​ra, du​gač​ka i tan​ka kao nož. Dejv Ro​u​zrok ju je iz​naj​mio Bra​ći mor​na​ri​ma, klu​bu či​ji je Vu​di bio član. Klub je pri​mao si​no​ve ne​za​po​sle​nih ži​te​lja Ba​fa​la, iz​vo​dio ih na je​ze​ro Iri, i učio ih osno​va​ma je​dre​nja. Vu​di​ju je bi​lo dra​go što su užad i bo​ko​bra​ni na me​stu, je​dra na​mo​ta​na, di​za​či pri​ve​za​ni i sva osta​la užad ured​no smo​ta​na. Nje​gov go​di​nu da​na mla​đi brat Čak, če​tr​na​e​sto​go​di​šnjak, već je bio na do​ku i te​rao še​gu sa dvo​je obo​je​nih kli​na​ca.9 Čak je bio le​že​ran u op​ho​đe​nju i umeo je sa svi​ma. Vu​di, ko​ji je, po ugle​du na oca, hteo da se ba​vi po​li​ti​kom, za​vi​deo je Ča​ku na ne​po​sred​no​sti i šar​mu. De​ča​ci su na se​bi ima​li sa​mo šort​se​ve i san​da​le, i ta tro​ji​ca ko​ja su sta​ja​la na do​ku bi​li su sli​ka i pri​li​ka mla​da​lač​ke sna​ge i krep​ko​sti. Vu​di bi ih si​gur​no sli​kao, sa​mo da je kod se​be imao fo​to-apa​rat. Vo​leo je fo​to​gra​fi​ju, to​li​ko da je kod ku​će na​pra​vio mrač​nu ko​mo​ru, da bi mo​gao sâm da raz​vi​ja i oti​sku​je snim​ke ko​je je na​pra​vio.

Za​do​vo​ljan što su mom​ci osta​vi​li Sprin​ter u sta​nju u ko​jem su ga to​ga ju​tra i za​te​kli, Vu​di je sko​čio na dok. Gru​pa od de​se​tak mom​či​ća za​jed​no je kre​nu​la iz ma​ri​ne, iši​ba​ni ve​trom, pre​pla​nu​li, sa onim pri​jat​nim bo​lom u mi​ši​ći​ma, sme​ju​ći se dok su pre​pri​ča​va​li što​so​ve, kik​se​ve i bla​ma​že ko​je su im se tog da​na de​si​le. Jaz iz​me​đu dvo​ji​ce bo​ga​te bra​će, sa jed​ne stra​ne, i go​mi​le si​ro​ma​šnih de​ča​ka, s dru​ge, gu​bio se kad bi is​plo​vi​li, dok bi za​jed​no upra​vlja​li jah​tom, ali bi se po​no​vo pro​du​bio sa​da, na par​ki​ra​li​štu is​pred Jaht-klu​ba u Ba​fa​lu. Dva vo​zi​la bi​la su par​ki​ra​na jed​no do dru​go​ga: kraj​sler er​flo se​na​to​ra Dju​a​ra, sa uni​for​mi​sa​nim šo​fe​rom za vo​la​nom, ko​ji je če​kao Vu​di​ja i Ča​ka; i ka​mi​o​net še​vro​let ro​ud​ster, sa dve dr​ve​ne klu​pe po​za​di, za osta​le mom​ke. Vu​di​ju je bi​lo ne​pri​jat​no dok se opra​štao od dru​go​va, a šo​fer mu pri​tom pri​dr​ža​vao vra​ta, no de​ča​ci na to kao da ni​su obra​ća​li pa​žnju; za​hva​lji​va​li su mu go​vo​re​ći: – Vi​de​će​mo se idu​će su​bo​te! Dok su se vo​zi​li Ave​ni​jom De​la​ver, Vu​di re​če: – Za​bav​no je bi​lo, ma​da ni​sam si​gu​ran ko​li​ko to ima smi​sla. Čak se iz​ne​na​dio. – Što to? – Pa, mi ni​ka​ko da po​mog​ne​mo nji​ho​vim oče​vi​ma da na​đu za​po​sle​nje, a je​di​no je to u stva​ri va​žno. – I si​no​vi​ma bi do​bro do​šlo da na​đu po​sao za ko​ju go​di​nu. – Ba​fa​lo je luč​ki grad; u do​bra vre​me​na bi​lo je na hi​lja​de rad​nih me​sta na tr​go​vač​kim bro​do​vi​ma što sa​o​bra​ća​ju po Ve​li​kim je​ze​ri​ma i Ka​na​lu Iri, kao i na jah​ta​ma. – Pod uslo​vom da pred​sed​nik po​no​vo po​kre​ne pri​vre​du – pri​me​ti Vu​di. Čak sleg​nu ra​me​ni​ma. – Idi on​da pa ra​di za Ru​zvel​ta. – Što da ne? Ta​ta je ra​dio za Vu​droa Vil​so​na. – Ja ću se dr​ža​ti je​dre​nja. Vu​di je po​gle​dao na sat. – Ima​mo ta​man to​li​ko vre​me​na da se pre​svu​če​mo za bal. Išli su na ve​če​ru i ples u Re​ket-klub. Vu​di​ju je, od iš​če​ki​va​nja, sr​ce ubr​za​no tu​klo. – Že​lim da bu​dem s ljud​skim bi​ći​ma ko​ja ima​ju me​ku ko​žu, go​vo​re vi​so​kim gla​so​vi​ma i no​se ru​ži​ča​ste ha​lji​ne. – Ha! – re​če Čak po​dru​glji​vo. – Džo​a​na Ro​u​zrok u ži​vo​tu ni​je no​si​la ru​ži​ča​sto. Vu​di se zgra​n​uo. Po ceo dan i po​la no​ći, i ta​ko već ne​de​lja​ma, ma​šta​rio je o Džo​a​ni, ali ot​kud nje​gov brat zna za to? – Na osno​vu če​ga mi​sliš da... – O, daj, mo​lim te – pre​zri​vo će Čak. – Kad je na onaj žur na pla​ži do​šla u te​ni​skoj suk​nji​ci, ti si se prak​tič​no obe​zna​nio. Svi su vi​de​li da si lud za njom. Sre​ćom te ona to, iz​gle​da, ni​je pri​me​ti​la. – A što sre​ćom? – Za bo​ga mi​lo​ga! Pa te​bi je pet​na​est go​di​na a njoj osam​na​est. Sra​mo​ta je to! Ona tra​ži mu​ža, a ne ne​kog ba​lav​ca. – O, hva​la ti, ba​to, za​bo​ra​vio sam ka​kav si ti struč​njak za že​ne. Čak je po​cr​ve​neo. On još ni​je bio s de​voj​kom. – Ne mo​raš da bu​deš struč​njak pa da vi​diš šta ti se zbi​va pred no​som, maj​ku mu. Njih dvo​ji​ca su uvek ta​ko raz​go​va​ra​li. Ni​je u to​me bi​lo za​je​dlji​vo​sti; bi​li su, jed​no​stav​no, su​ro​vo is​kre​ni je​dan pre​ma dru​go​me. Kao ro​đe​na bra​ća, ni​su mo​ra​li da bu​du fi​ni. Sti​gli su ku​ći, u pa​la​tu na​lik na go​tič​ku gra​đe​vi​nu ko​ju je sa​gra​dio nji​hov de​da, se​na​tor Kem Dju​ar. Utr​ča​li su unu​tra da se is​tu​ši​ra​ju i pre​svu​ku. Vu​di je po vi​si​ni do​sti​gao oca, pa je ovo​ga pu​ta obu​kao jed​no od sta​rih ta​ti​nih ode​la. Je​ste bi​lo mal​či​ce iz​no​še​no, ali po​slu​ži​će. Mla​đi mom​ci no​si​će škol​ska ode​la ili blej​ze​re, ali će za​to oni ko​ji idu na ko​ledž sva​ka​ko no​si​ti smo​kin​ge, a Vu​di​ju je bi​lo poseb​no sta​lo do to​ga da iz​gle​da sta​ri​je. Ve​če​ras će ple​sa​ti s njom, raz​mi​šljao je Vu​di dok je bri​ljan​ti​nom ma​zao ko​su. I ona će mu do​zvo​li​ti da

je dr​ži u na​ruč​ju. Na dla​no​vi​ma će ose​ti​ti to​plo​tu nje​ne ko​že. Gle​da​će joj pra​vo u oči dok mu se bu​de osme​hi​va​la. Doj​ka​ma će se oče​ša​ti o nje​gov sa​ko dok bu​du ple​sa​li. Kad je si​šao u pri​ze​mlje, ro​di​te​lji su če​ka​li u go​stin​skoj so​bi; ta​ta je pio kok​tel, ma​ma pu​ši​la ci​ga​re​tu. Ta​ta je bio vi​sok i mr​šav, i u onom smo​kin​gu na dvo​stru​ko za​kop​ča​va​nje iz​gle​dao je kao či​vi​luk. Ma​ma je bi​la le​pa, iako je ima​la sa​mo jed​no oko; dru​go joj je od​u​vek bi​lo za​tvo​re​no – ta​ko je ro​đe​na. Te ve​če​ri iz​gle​da​la je za​di​vlju​ju​će u ha​lji​ni do po​da, sa cr​nom čip​kom pre​ko cr​ve​ne svi​le, i krat​kom ve​čer​njem ža​ke​tu od cr​nog bar​šu​na. Po​sled​nja je sti​gla Vu​di​je​va ba​ka. U še​zde​set osmoj go​di​ni bi​la je do​sto​jan​stve​na i ot​me​na, mr​ša​va kao i njen sin, ali ni​ska. Za​gle​da​la je ma​mi​nu ha​lji​nu pa re​kla: – Ro​zo, du​šo, div​no iz​gle​daš. Uvek se le​po po​na​ša​la pre​ma sna​hi. Pre​ma svi​ma osta​li​ma bi​la je za​je​dlji​va. Gas joj je, i ne pi​tav​ši je, pri​pre​mio kok​tel. Vu​di je krio ne​str​plje​nje dok ga je ona na​te​na​ne is​pi​ja​la. Ba​ka ni​ka​da i ni zbog če​ga ni​je žu​ri​la. Ne​ma tog dru​štve​nog do​ga​đa​ja, sma​tra​la je ona, ko​ji bi mo​gao da poč​ne pre ne​go što ona stig​ne; ona je bi​la pr​va da​ma Ba​fa​la, udo​vi​ca jed​nog se​na​to​ra i maj​ka dru​gog, ma​tri​jarh go​to​vo naj​sta​ri​je i naj​u​gled​ni​je po​ro​di​ce u gra​du. Vu​di se pi​tao kad li se on to, u stva​ri, ta​ko za​gle​dao u Džo​a​nu. Po​zna​vao ju je od​ma​le​na, ali je de​voj​či​ce uvek sma​trao tek ne​za​ni​mlji​vim po​sma​tra​či​ma uz​bu​dlji​vih pu​sto​lo​vi​na de​ča​ka – i ta​ko sve do pre dve ili tri go​di​ne, ka​da je, na​jed​nom, de​voj​či​ca​ma po​stao još vi​še op​či​njen ne​go auto​mo​bi​li​ma i gli​se​ri​ma. Ali i ta​da su ga vi​še za​ni​ma​le de​voj​či​ce nje​go​vog uz​ra​sta ili ma​lo mla​đe. Što se Džo​a​ne ti​če, ona se pre​ma nje​mu uvek od​no​si​la kao pre​ma der​le​tu – bi​strom der​le​tu, s ko​jim, tu i ta​mo, vre​di po​pri​ča​ti – ali sva​ka​ko ga ni​je gle​da​la kao mom​ka s ko​jim bi se za​ba​vlja​la. Ali to​ga le​ta, iz nje​mu sa​svim ne​do​ku​či​vih raz​lo​ga, ona je u nje​go​vim oči​ma pre​ko no​ći po​sta​la naj​pri​vlač​ni​ja de​voj​ka na ce​lom sve​tu. Na​ža​lost, ose​ća​nja ko​ja je ona ga​ji​la pre​ma nje​mu ni​su do​ži​ve​la sli​čan pre​o​bra​žaj. Ni​su još. – Ka​ko ško​la, Čak? – upi​ta ba​ka nje​go​vog bra​ta. – Gro​zno, ba​ko, kao što, uosta​lom, i sa​ma do​bro znaš. Ja sam de​žur​na bu​da​la u ovoj po​ro​di​ci, ko​rak una​zad ka na​šim pre​ci​ma šim​pan​za​ma. – Kre​te​ni ne ko​ri​ste iz​ra​ze kao što su „ko​rak una​zad ka na​šim pre​ci​ma šim​pan​za​ma”, bar ko​li​ko je me​ni po​zna​to. Je​si li si​gu​ran da le​njost tu ne igra ama baš ni​ka​kvu ulo​gu? Uto se ume​ša Ro​za. – Na​stav​ni​ci ka​žu da je Čak mar​ljiv uče​nik, ma​ma. – A i me​ne tu​če u ša​hu – do​da​de Gas. – On​da se baš pi​tam šta ne va​lja – is​tra​ja ba​ka. – Ako na​sta​vi ova​ko, ne​će ga pri​mi​ti na Har​vard. – Spo​ro či​tam, to je sve – re​če Čak. – Čud​no – re​če ona. – Moj sve​kar, tvoj pra​de​da po ocu, va​žio je za naj​u​spe​šni​jeg ban​ka​ra u svo​joj ge​ne​ra​ci​ji, a je​dva je umeo da či​ta i pi​še. – Ni​sam to znao – re​če Čak. – Isti​na je – re​če ona. – Ali ne​moj da ti to slu​ži kao oprav​da​nje. Ra​di vi​še. Gas po​gle​da na sat. – Pa, ako si sprem​na, ma​ma, da po​đe​mo. Naj​zad po​se​da​še u ko​la i od​ve​zo​še se do klu​ba. Ta​ta je re​zer​vi​sao sto za ve​če​ru i po​zvao brač​ni par Ren​šo i nji​ho​vu de​cu, Dot i Džor​dža. Vu​di se okre​tao na sve stra​ne, ali – na svo​je raz​o​ča​ra​nje – Džo​a​nu ni​je vi​deo. Po​gle​dao je i ras​po​red se​de​nja, is​tak​nut u ho​lu, da bi ga po​ra​zi​lo sa​zna​nje ka​ko Ro​u​zro​ko​vi ni​su re​zer​vi​sa​li sto. Zna​či li to da ne do​la​ze? To bi mu upro​pa​sti​lo ve​če. Uz ja​stog i bif​tek pri​ča​lo se o do​ga​đa​ji​ma u Ne​mač​koj. Fi​lip Ren​šo je sma​trao da je to što Hi​tler ra​di do​bro. Vu​di​jev otac je pri​me​tio: – Pre​ma pi​sa​nju da​na​šnjeg Sen​ti​ne​la, ka​to​lič​ki sve​šte​nik za​vr​šio je u za​tvo​ru za​to što je kri​ti​ko​vao

na​ci​ste. – Je​si li ti ka​to​lik? – upi​ta go​spo​din Ren​šo, vid​no iz​ne​na​đen. – Ne, epi​sko​pa​lac sam. – Ni​je re​li​gi​ja u pi​ta​nju, Fi​li​pe – re​sko će Ro​za. – Već slo​bo​da. – Vu​di​je​va maj​ka je u mla​dim da​ni​ma bi​la anar​hist​ki​nja, i do da​na da​na​šnjeg je osta​la li​ber​ta​ri​jan​ka u sr​cu. Ve​če​ras je bi​lo i onih ko​ji su pre​sko​či​li ve​če​ru da bi do​šli ka​sni​je, na ples, i još sve​ta želj​nog uži​va​nja pri​sti​že u klub dok je Dju​a​ro​vi​ma slu​žen de​sert. A Vu​di​ju oči da is​pad​nu, svu​da tra​ži Džo​a​nu. U su​sed​noj sa​li or​ke​star za​svi​ra „Kon​ti​nen​tal”, lanj​ski hit. Ni​ka​ko Vu​di ni​je mo​gao da utvr​di šta ga to kod Džo​a​ne to​li​ko pri​vla​či. Ma​lo je ipak onih ko​ji bi je na​zva​li le​po​ti​com, ma​da je iz​ve​sno u nje​noj po​ja​vi bi​lo ne​čeg upe​ča​tlji​vog. Li​či​la je na asteč​ku kra​lji​cu, s iz​ra​že​nim ja​go​di​ca​ma i istim onim oštrim no​sem, na​lik na se​či​vo no​ža, ka​kav je imao njen otac Dejv. Ko​sa joj je bi​la tam​na i gu​sta, a ko​ža ma​sli​na​sta, bez sum​nje zbog nje​nog per​sij​skog po​re​kla. Bi​lo je ne​čeg mi​sa​o​nog i že​sto​kog u nje​nom bi​ću, zbog če​ga je Vu​di če​znuo da je bo​lje upo​zna, da je na​ve​de da se opu​sti u nje​go​vom dru​štvu, da je ču​je ka​ko ti​ho mr​mo​ri, tek ta​ko, ni o če​mu na​ro​či​to. Sa​ma nje​na po​ja​va nu​žno uka​zu​je na nje​nu spo​sob​nost da do​ži​vi du​bo​ku strast. A on​da po​mi​sli: ej, ko se sad pra​vi da je struč​njak za že​ne? – Tra​žiš ne​ko​ga, Vu​di? – upi​ta ba​ka, ko​joj bi ret​ko kad ne​što pro​ma​klo. Čak se zna​lač​ki ke​se​rio. – Pi​tam se sa​mo ko će sve do​ći na ples – od​go​vo​ri Vu​di ne​haj​no, ali da ne po​cr​ve​ni – ni​je us​peo. Još je ni​je bio pri​me​tio kad nje​go​va maj​ka usta​de od sto​la, a za njom i svi osta​li. Ne​u​te​šni Vu​di se uše​tao u ple​snu sa​lu na pr​ve tak​to​ve „Me​se​či​ne” Be​ni​ja Gud​ma​na i – ugle​dao Džo​a​nu. Mo​ra bi​ti da mu je pro​ma​klo kad je ula​zi​la. Od​mah je živ​nuo. Te ve​če​ri je no​si​la iz​ra​zi​to jed​no​stav​nu, sre​br​na​sto​si​vu svi​le​nu ha​lji​nu s du​bo​kim „V” iz​re​zom, u ko​joj je njen stas do​la​zio do pu​nog iz​ra​ža​ja. Iz​gle​da​la je sen​za​ci​o​nal​no ono​mad, u te​ni​skoj suk​nji ko​ja je ot​kri​va​la nje​ne du​ge, mr​ke no​ge, ali ovo je bi​lo još uz​bu​dlji​vi​je. Dok je kli​zi​la kroz sa​lu, gra​ci​o​zna i sa​mo​u​ve​re​na, Vu​di ose​ti ka​ko mu se gr​lo su​ši. Kre​nuo je pre​ma njoj, ali sa​la se u me​đu​vre​me​nu is​pu​ni​la te on od​jed​nom is​pa​de bog​zna ka​ko po​pu​la​ran, što mu je išlo na živ​ce; svi su hte​li da po​raz​go​va​ra​ju s nji​ma. I dok je ta​ko na​pre​do​vao kroz ma​su, iz​ne​na​dio se ugle​dav​ši tu​pa​vog sta​rog Čar​li​ja Far​kar​so​na ka​ko ple​še sa ži​vah​nom Dej​zi Pe​škov. Ko​li​ko ga je se​ća​nje slu​ži​lo, ni​ka​da ni​je vi​deo Čar​li​ja da ple​še sa bi​lo kim, a ka​mo​li sa žen​skom kao što je Dej​zi. Ka​ko li ga je sa​mo iz​vu​kla iz lju​štu​re? Dok je sti​gao do Džo​a​ne, ona je već bi​la od​ma​kla na dru​gi kraj sa​le, što da​lje od or​ke​stra; na nje​go​vu ža​lost, bi​la se une​la u raz​go​vor s gru​pom mo​ma​ka če​ti​ri-pet go​di​na sta​ri​jih od se​be. Sre​ća te je Vu​di bio vi​ši od ve​ći​ne njih, pa raz​li​ka u go​di​na​ma ni​je bi​la ta​ko oči​gled​na. Svi su oni dr​ža​li ča​še s ko​ka-ko​lom, ali Vu​di je na​mi​ri​sao vi​ski; je​dan od njih si​gur​no dr​ži pljo​sku u dže​pu. Dok im je pri​la​zio, čuo je Vik​to​ra Dik​so​na ka​ko go​vo​ri: – Ni​ko ni​je za lin​čo​va​nje, ali mo​ra​te raz​u​me​ti kroz ka​kve ne​vo​lje oni ta​mo na Ju​gu pro​la​ze. Vu​di je bio čuo pred​log se​na​to​ra Vag​ne​ra da se usvo​ji za​kon o ka​žnja​va​nu še​ri​fa ko​ji su do​zvo​li​li linč – ali pred​sed​nik Ru​zvelt ni​je hteo da po​dr​ži na​crt tog za​kon​skog ak​ta. Džo​a​na je bi​la zgro​že​na. – Ka​ko mo​žeš ta​ko da go​vo​riš, Vik​to​re? Pa linč je ubi​stvo! Ne mo​ra​mo mi ov​de da raz​u​me​va​mo kroz ka​kve oni ta​mo pro​ble​me pro​la​ze, mo​ra​mo da ih spre​či​mo da ubi​ja​ju lju​de! Vu​di​ju je bi​lo dra​go što Džo​a​na, oči​gled​no, ne​gu​je iste po​li​tič​ke vred​no​sti kao on. Po sve​mu su​de​ći, ovo ni​je bio pra​vi tre​nu​tak da je za​mo​li za ples, a to mu se ni​ma​lo ni​je svi​đa​lo. – Ni​šta ti ne shva​taš, Džo​a​na, sun​ce mo​je – re​če Vik​tor. – One cr​nje do​le na Ju​gu i ni​su baš bog​zna

ka​ko ci​vi​li​zo​va​ne. Mo​žda je je​sam mlad i ne​is​ku​san, po​mi​sli Vu​di, ali ni​po​što ne bih na​či​nio tu gre​šku da Džo​a​ni ova​ko po​pu​jem. – Ne​ci​vi​li​zo​va​ni su oni ko​ji lin​ču​ju lju​de! – uz​vra​ti ona. Vu​di je pro​ce​nio da je sad pra​vi čas da se uklju​či u ras​pra​vu. – U pra​vu je Džo​a​na – re​če on. Go​vo​rio je ma​lo du​bljim gla​som, da zvu​či sta​ri​je. – Lin​ča je bi​lo u rod​nom gra​du Džoa i Be​ti, na​še po​slu​ge. A njih dvo​je su ču​va​li me​ne i mog bra​ta ot​ka​ko smo se ro​di​li. Be​ti​nog ro​đa​ka su ski​nu​li go​log pa ga pr​ži​li let-lam​pom, pred ru​ljom ko​ja je sve to gle​da​la. A on​da su ga obe​si​li. Vik​tor sev​nu po​gle​dom, ozlo​je​đen na tog klin​ca ko​ji od​vla​či Džo​a​ni​nu pa​žnju; ali osta​tak dru​štva ga je slu​šao uža​snu​to i sa za​ni​ma​njem. – Bri​ga me​ne ka​kvo je zlo​de​lo on po​či​nio – do​da​de Vu​di. – Bel​ci ko​ji su mu to ura​di​li obič​ni su di​vlja​ci. – A tvoj vo​lje​ni pred​sed​nik Ru​zvelt ipak ni​je po​dr​žao na​crt za​ko​na pro​tiv lin​ča, zar ne? – re​če Vik​tor. – Ni​je, i to me je ve​o​ma raz​o​ča​ra​lo – re​če Vu​di. – Znam zbog če​ga je do​neo ta​kvu od​lu​ku: bo​jao se da će mu se gnev​ni ju​žnjač​ki kon​gre​sme​ni osve​ti​ti pod​ri​va​ju​ći Nju dil. Sve​jed​no, vo​leo bih da im je re​kao da se no​se bes​tra​ga. – A šta ti znaš? Još si kli​nac – re​če Vik​tor, pa iz​va​di sre​br​nu pljo​sku iz dže​pa sa​koa i do​su u ča​šu. – Vu​di​je​ve po​li​tič​ke ide​je su zre​li​je ne​go tvo​je, Vik​to​re – re​če Džo​a​na. Vu​di je sav bli​stao. – Na​ma je po​li​ti​ka ne​što kao po​ro​dič​ni po​sao – re​če on. A on​da se raz​dra​ži, ose​tiv​ši ka​ko ga ne​ko ci​ma za la​kat. Bu​du​ći i pre​vi​še le​po vas​pi​tan da ne obra​ti pa​žnju na to, on se okre​nu i ugle​da Čar​li​ja Far​kar​so​na, ko​ji se pre​zno​ja​vao od na​pre​za​nja na ple​snom po​di​ju​mu. – Mo​že​mo li da po​raz​go​va​ra​mo, mi​nut je​dan? – upi​ta Čar​li. Vu​di je odo​leo is​ku​še​nju da ga ot​ka​či. Čar​li je bio sim​pa​ti​čan tip ko​ji ni​ka​da ni​ko​me ni​je na​u​dio. Ni​si, jed​no​stav​no, mo​gao da se ne sa​ža​liš na čo​ve​ka ko​ji ima ta​kvu maj​ku. – Šta bi, Čar​li? – re​če on što je bla​go​rod​ni​je mo​gao. – Ti​če se Dej​zi. – Vi​deo sam da ple​šeš s njom. – Zar ni​je sjaj​na ple​sa​či​ca? Vu​di to ni​je pri​me​tio, ali da is​pad​ne fin, re​če: – Ne​go šta je! – U sve​mu je ona sjaj​na. – Čar​li – re​če Vu​di, na​sto​je​ći da mu se u gla​su ne ose​ti ne​ve​ri​ca – da se ti i Dej​zi slu​čaj​no ne za​ba​vlja​te? Čar​li se po​sra​mio. – Išli smo u park, ne​ko​li​ko pu​ta, da ja​še​mo ko​nje, i ta​ko. – A za​ba​vlja​te se, zna​či. – Vu​di​ja je to iz​ne​na​di​lo. Njih dvo​je par – ko bi re​kao! Čar​li je bio tra​pav, a Dej​zi pra​vo lu​če. – Ni​je ona kao dru​ge de​voj​ke – do​da​de Čar​li. – S njom je ta​ko la​ko raz​go​va​ra​ti! A još vo​li pse i ko​nje. Pri​ča se da joj je otac gang​ster. – Pa, mi​slim da je​ste gang​ster, Čar​li. Za vre​me Pro​hi​bi​ci​je, svi su ku​po​va​li al​ko​hol od nje​ga. – To mi i maj​ka ka​že. – Tvo​joj maj​ci se, zna​či, Dej​zi ne svi​đa. – Vu​di​ja to ni naj​ma​nje ni​je iz​ne​na​di​lo. – Ma, svi​đa se njoj Dej​zi. Dej​zi​na po​ro​di​ca joj ni​je po vo​lji. Sa​da Vu​di​ju na pa​met pa​de jed​na već neo​če​ki​va​na mi​sao. – Jel’ ti to na​me​ra​vaš da se ože​niš njo​-

me? – O, bo​že... Da – re​če Čar​li. – I mi​slim da bi pri​sta​la, kad bih je za​pro​sio. Pa, po​mi​sli Vu​di, Čar​li ima ime, ali ne​ma nov​ca, dok kod Dej​zi stva​ri sto​je upra​vo su​prot​no, pa bi se mo​žda i le​po do​pu​nja​va​li. – Čud​ne stva​ri se de​ša​va​ju – re​če Vu​di. No​vo​sti je​su bi​le ne​ve​ro​vat​ne, ali on je sa​da že​leo da se usred​sre​di na vla​sti​ti ro​man​tič​ni ži​vot. Osvr​nuo se oko se​be, da pro​ve​ri da li je Džo​a​na još u bli​zi​ni. – A što ti to me​ni pri​čaš? – upi​ta on Čar​li​ja. Njih dvo​ji​ca, ipak, ni​su bi​li bog​zna ka​ko do​bri dru​go​vi. – Za​to što bi mo​ja maj​ka mo​gla i da se pre​do​mi​sli uko​li​ko go​spo​đa Pe​škov do​bi​je po​ziv da se pri​klju​či Dam​skom udru​že​nju Ba​fa​la. To Vu​di ni​je oče​ki​vao. – Za​što, pa to je naj​sno​bov​ski​ji klub u gra​du! – Tač​no ta​ko. Da pri​me Ol​gu Pe​škov, šta bi ma​ma mo​gla da za​me​ri Dej​zi? Vu​di ni​je znao ho​će li ta za​mi​sao uro​di​ti plo​dom, ali ni​ma​lo ni​je sum​njao u va​tre​nost Čar​li​je​vih ose​ća​nja. – Mo​žda si u pra​vu – re​če Vu​di. – Jel’ bi hteo da pi​taš ba​ku? – Uh! Če​kaj ma​lo. Ba​ka je pra​vi zmaj. Ne bih od nje uslu​gu tra​žio ni za sa​mo​ga se​be, a ka​mo​li za te​be. – Vu​di, slu​šaj me. Ti znaš da je ona pra​va ga​zda​ri​ca u toj ma​loj kli​ki. Kad ona ne​kog ho​će, taj je pri​mljen, a kad ne​će – ne​ma ni​šta od član​stva. I to je bi​la isti​na. Dru​štvo je ima​lo pred​sed​ni​cu, se​kre​tar​ku i bla​gaj​ni​cu, ali klub je vo​di​la Ur​su​la Dju​ar, i on je bio nje​no vla​sni​štvo. Sve​jed​no, Vu​di​ju se ni​je mi​li​lo da je za bi​lo šta mo​li. Mo​gla bi gla​vu da mu od​gri​ze. – Ne znam – re​če on kao da se iz​vi​nja​va. – O, daj, Vu​di, kad te mo​lim. Ti ne shva​taš. – Čar​li na​sta​vi ti​še. – Ne znaš ti ka​ko je to kad ne​ko​ga ovol’ko vo​liš. Znam, znam, po​mi​sli Vu​di; i to ga na​te​ra da se pre​do​mi​sli. Ako se Čar​li ose​ća isto ta​ko lo​še ko​li​ko i ja, ka​ko da ga od​bi​jem? Na​dam se da bi i ne​ko tre​ći uči​nio isto za me​ne ako bi mi to po​pra​vi​lo iz​gle​de kod Džo​a​ne. – Va​ži, Čar​li – re​če on. – Po​raz​go​va​ra​ću s njom. – Hva​la! Ka​ži – ona je tu, zar ne? Mo​gao bi to i ve​če​ras da oba​viš? – E, ne mo​gu ve​če​ras. Dru​ge su mi stva​ri na pa​me​ti. – U re​du, sva​ka​ko... Ali kad ćeš? Vu​di sleg​nu ra​me​ni​ma. – Su​tra. – Pra​vi si dru​gar! – Ne​moj još da mi za​hva​lju​ješ. Ve​ro​vat​no ne​će pri​sta​ti. Vu​di se okre​nu u na​me​ri da ne​što ka​že Džo​a​ni, ali ona je u me​đu​vre​me​nu oti​šla. Po​čeo je da je tra​ži, a on​da stao. Ne sme da iz​gle​da kao očaj​nik. Bez​na​de​žan mu​ška​rac ni​je pri​vla​čan, to​li​ko je i sam znao. Sa​ve​sno je ot​ple​sao s ne​ko​li​ko de​vo​ja​ka: Dot Ren​šo, Dej​zi Pe​škov, kao i sa Dej​zi​nom dru​ga​ri​com iz Ne​mač​ke Evom. Uzeo je ko​ka-ko​lu i iza​šao na​po​lje, gde su ne​ki mom​ci sta​ja​li i pu​ši​li. Džordž Ren​šo je si​pao vi​ski Vu​di​ju u ko​ka-ko​lu, što je ma​lo po​bolj​ša​lo ukus, ali Vu​di ni​je že​leo da se opi​je. Jed​nom se bio na​pio, i ni​je mu se do​pa​lo. Džo​a​na si​gur​no tra​ži mu​škar​ca slič​nih in​te​re​so​va​nja, čvr​sto je ve​ro​vao Vu​di – što zna​či da Vik​tor Dik​son ot​pa​da. Vu​di je čuo da Džo​a​na po​mi​nje Kar​la Mark​sa i Sig​mun​da Froj​da. Seo je jed​nom u

jav​nu či​ta​o​ni​cu i či​tao „Ko​mu​ni​stič​ki ma​ni​fest”, ali to mu je li​či​lo na po​li​tič​ki pam​flet. Za​bav​ni​je su mu bi​le Froj​do​ve „Stu​di​je o hi​ste​ri​ji”, ne​ka vr​sta de​tek​tiv​ske pri​če ko​ja se vr​ti oko du​šev​ne bo​le​sti. Je​dva je če​kao da Džo​a​ni, to​bož ne​haj​no, ka​že ka​ko je pro​či​tao te knji​ge. Od​lu​čio je bio da te ve​če​ri bar jed​nom ot​ple​še sa Džo​a​nom te je ma​lo ka​sni​je kre​nuo da je tra​ži. Nje, me​đu​tim, ni​je bi​lo ni u ple​snoj dvo​ra​ni ni u ba​ru. Da ni​je slu​čaj​no pro​pu​stio pri​li​ku? A da ni​je, na​sto​je​ći da sa​kri​je očaj, bio pre​vi​še pa​si​van? Ne​pod​no​šlji​va je bi​la sa​ma po​mi​sao na to da bi bal mo​gao da se za​vr​ši a da je on ni po ra​me​nu ne do​dir​ne. Opet je iza​šao na​po​lje. Iako je bio mr​kli mrak, go​to​vo istog ča​sa ju je ugle​dao. Uda​lja​va​la se od Gre​ga Pe​ško​va, je​dva pri​met​no za​ru​me​nje​na, kao da se po​sva​đa​la s Gre​gom. – Ti si, iz​gle​da, je​di​ni ov​de ko​ji ni​je pro​kle​ti kon​zer​va​ti​vac – re​če ona Vu​di​ju. Zvu​ča​la je po​ma​lo pi​ja​no. Vu​di se na​sme​ši. – Hva​la na kom​pli​men​tu. Ako je to kom​pli​ment. – Čuo si za marš ko​ji se su​tra odr​ža​va? – upi​ta ona na​jed​nom. Čuo je bio za marš. Štraj​ka​či iz Me​ta​lur​škog kom​bi​na​ta u Ba​fa​lu na​ja​vi​li su de​mon​stra​ci​je u znak pro​te​sta pro​tiv pre​bi​ja​nja sin​di​ka​la​ca iz Nju​jor​ka. Vu​di je pret​po​sta​vio da je to i bi​la te​ma Džo​a​ni​ne ras​pra​ve s Gre​gom; vla​snik fa​bri​ke bio je Gre​gov otac. – I sâm sam na​me​ra​vao da idem – re​če on. – Mo​gao bih da na​pra​vim ne​ki sni​mak. – Bog te bla​go​slo​vio – re​če ona i po​lju​bi ga. Vu​di je bio to​li​ko iz​ne​na​đen da go​to​vo ni​je sti​gao da re​a​gu​je. Na tre​nu​tak je sta​jao kao kip, a ona ga je lju​bi​la usna​ma ko​je su mi​ri​sa​le na vi​ski. A on​da se pri​brao. Za​gr​lio ju je i pri​vio je uza se, ose​tiv​ši di​van do​dir nje​nih doj​ki i bu​ti​na. S jed​ne stra​ne, pla​šio se da će se ona uvre​di​ti, da će ga od​gur​nu​ti, na​lju​ti​ti se i op​tu​ži​ti ga da je ne po​štu​je; ali ne​ki du​blji na​gon go​vo​rio mu je da je na si​gur​nom te​re​nu. Vu​di ni​je imao ve​li​ko is​ku​stvo u lju​blje​nju de​vo​ja​ka – a ni​ka​kvo u lju​blje​nju zre​lih že​na od osam​na​est le​ta. Me​đu​tim, to​li​ko mu se do​pao do​dir nje​nih bar​šu​na​stih usa​na da je po​čeo i sam da po​me​ra usne, kao da je gric​ka. Ose​tio je ne​slu​će​no za​do​volj​stvo, a za svoj trud je na​gra​đen kad je čuo ka​ko Džo​a​na ti​ho je​či. Stre​peo je da će ne​ko na​i​ći i da bi pri​zor mo​gao bi​ti vr​lo ne​u​go​dan, ali uz​bu​đe​nje je bi​lo pre​ve​li​ko da bi sad o to​me vo​dio ra​ču​na. Džo​a​ni​na usta se otvo​ri​še i on ose​ti njen je​zik. To je već bi​lo ne​što no​vo za nje​ga; ono ma​lo de​vo​ja​ka s ko​ji​ma se do ta​da lju​bio ni​je to ra​di​lo. Ali, pret​po​sta​vio je Vu​di, Džo​a​na si​gur​no zna šta ra​di, a i nje​mu se to, bo​ga​mi, baš do​pa​da. Opo​na​šao je po​kre​te nje​nog je​zi​ka. Bi​lo je to za​pa​nju​ju​će pri​sno i iz​ra​zi​to uz​bu​dlji​vo is​ku​stvo. Mo​ra bi​ti da je ra​dio sve ka​ko tre​ba jer ona opet za​je​ča. Sku​piv​ši pe​tlju, sta​vio je ru​ku na nje​nu le​vu doj​ku. Bi​la je ču​de​sno me​ka i te​ška pod svi​le​nom ha​lji​nom. Dok ju je mi​lo​vao, na​pi​pao je ma​lo is​pup​če​nje, i po​mi​slio, sav uz​drh​tao od no​vog ot​kri​ća, da to mo​ra da je bra​da​vi​ca. Pro​tr​ljao ju je pal​cem. Ona se na​glo od​bi od nje​ga. – Za bo​ga mi​lo​ga – re​če. – Šta ja to ra​dim? – Lju​biš se sa mnom – re​če Vu​di ra​do​sno. Ni​je ski​dao ru​ke s nje​nih ob​lih bo​ko​va. Ose​ćao je vre​li​nu nje​ne ko​že is​pod svi​le​ne ha​lji​ne. – Haj​de​mo još ma​lo. Sklo​ni​la je nje​go​ve ru​ke sa se​be. – Mo​ra da sam si​šla s uma. Ovo je Re​ket-klub, za ime bo​ga. Vu​di​ju je bi​lo ja​sno da je ča​ro​li​ja pro​šla i da, na​ža​lost, te ve​če​ri lju​blje​nja vi​še ne​će bi​ti. Po​gle​dao je oko se​be. – Ne bri​ni – re​če. – Ni​ko ni​šta ni​je vi​deo. Uži​vao je u tom za​ve​re​nič​kom ose​ća​nju. – Bo​lje da po​đem ku​ći pre ne​go što na​pra​vim još ve​ću glu​post. Ni​je hteo da do​zvo​li da ga to uvre​di. – Mo​gu li da te ot​pra​tim do ko​la?

– Je​si li po​lu​deo? Ako se po​ja​vi​mo ta​mo za​jed​no, svi će od​mah pret​po​sta​vi​ti šta smo ra​di​li – na​ro​či​to kad vi​de taj ble​sav osmeh na tvom li​cu. Vu​di je po​ku​ša​vao da ski​ne taj osmeh s li​ca. – A što ti on​da ne uđeš unu​tra, a ja da sa​če​kam ov​de je​dan mi​nut? – Pa​met​no. – I ode ona. – Vi​de​će​mo se su​tra – do​ba​ci on za njom. Ni​je se okre​nu​la.

V Ur​su​la Dju​ar je ima​la ne​ko​li​ko svo​jih, me​đu​sob​no po​ve​za​nih oda​ja u sta​roj vik​to​ri​jan​skoj pa​la​ti u Ave​ni​ji De​la​ver. Bi​li su to jed​na spa​va​ća so​ba, ku​pa​ti​lo i gar​de​ro​ba; a po​sle mu​že​vlje​ve smr​ti, od te gar​de​ro​be na​pra​vi​la je ma​li dnev​ni bo​ra​vak. Uglav​nom je ima​la ce​lu ku​ću na ras​po​la​ga​nju, jer su Gas i Ro​za če​sto bi​li u Va​šing​to​nu, a Vu​di i Čak su bo​ra​vi​li u in​ter​na​tu. Ali kad bi oni do​šli ku​ći, Ur​su​la je ve​ći deo da​na pro​vo​di​la u svo​jim oda​ja​ma. Bi​lo je ne​delj​no ju​tro kad je Vu​di oti​šao da raz​go​va​ra s njom. Još je bio na sed​mom ne​bu po​sle Džo​a​ni​nog po​ljup​ca, ma​da je ce​lu noć pro​veo po​ku​ša​va​ju​ći da do​ku​či šta li je taj po​lju​bac u stva​ri zna​čio. A mo​gao je da zna​či bi​lo šta, od istin​ske lju​ba​vi do istin​skog pi​jan​stva. On je znao sa​mo to​li​ko da je​dva če​ka da po​no​vo vi​di Džo​a​nu. U ba​bi​nu so​bu je ušao pra​te​ći nje​nu slu​ški​nju Be​ti, ko​ja joj je no​si​la po​slu​žav​nik s do​ruč​kom. Dra​go mu je bi​lo što se Džo​a​na ona​ko na​lju​ti​la zbog sve​ga što je za​de​si​lo Be​ti​nu rod​bi​nu na Ju​gu. Ras​pra​ve li​še​ne stra​sti pre​ce​nje​ne su u po​li​ti​ci, sma​trao je on. Lju​di bi tre​ba​lo da se lju​te zbog okrut​no​sti i ne​prav​de. Ba​ka je već se​de​la u kre​ve​tu, sa čip​ka​nim ša​lom pre​ba​če​nim pre​ko svi​le​ne sve​tlo​sme​đe spa​va​ći​ce. – Do​bro ju​tro, Vu​dro! – re​če ona, iz​ne​na​đe​na. – Vo​leo bih da po​pi​jem ka​fu s to​bom, ba​ko, ako do​pu​štaš. – Pret​hod​no je već bio za​mo​lio Be​ti da po​ne​se dve šo​lje. – Po​ča​stvo​va​na sam – re​če Ur​su​la. Be​ti, se​do​ko​sa pe​de​se​to​go​di​šnja​ki​nja, le​po po​pu​nje​na, ka​ko se to po​ne​kad ka​že, spu​sti​la je po​slu​žav​nik is​pred Ur​su​le, a Vu​di si​pa ka​fu u šo​lji​ce od maj​sen​skog por​ce​la​na. Raz​mi​šljao je bio o to​me šta će da ka​že, le​po je sve raz​vr​stao, stav​ku po stav​ku. Pro​hi​bi​ci​ja je pro​šlost, Lav Pe​škov je sad bi​znismen ko​ji po​slu​je po za​ko​nu, ta​ko će re​ći. Sem to​ga, ni​je po​šte​no da Dej​zi tr​pi za​to što je njen otac svo​je​vre​me​no bio kri​mi​na​lac – na​ro​či​to ako se ima u vi​du da je ve​ći​na ugled​nih po​ro​di​ca iz Ba​fa​la kr​ši​la za​kon ku​pu​ju​ći al​ko​hol od nje​ga. – Po​zna​ješ li ti Čar​li​ja Far​kar​so​na? – upi​ta on na po​čet​ku. – Po​zna​jem. Na​rav​no da ga je po​zna​va​la. Po​zna​va​la je ona sve čla​no​ve svih po​ro​di​ca iz „Pla​ve knji​ge” gra​da Ba​fa​la. – Ho​ćeš par​če to​sta? – upi​ta ona. – Ne, hva​la, do​ruč​ko​vao sam. – De​ča​ci​ma tvog uz​ra​sta hra​ne ni​kad do​sta. – Ona ga po​gle​da pro​nic​lji​vo. – Osim ako su za​lju​blje​ni. Bi​la je ras​po​lo​že​na tog ju​tra. – Čar​li​ju maj​ka, da ta​ko ka​žem, ne dâ da di​še – re​če Vu​di. – Ni ocu nje​go​vom ni​je da​la – opo​ro će Ur​su​la. – Je​di​no je smrt mo​gla da ga iz​ba​vi od nje. – Ona

ot​pi ma​lo ka​fe, pa po​če vi​lju​škom da je​de grej​pfrut. – Čar​li me je si​noć pi​tao da te u nje​go​vo ime za​mo​lim za jed​nu uslu​gu. Ona iz​vi obr​vu, ali ne re​če ni​šta. Vu​di udah​nu. – On bi vo​leo da po​zo​veš go​spo​đu Pe​škov u Dam​sko udru​že​nje Ba​fa​la. Ur​su​la is​pu​sti vi​lju​šku – sre​bro zvec​nu o fi​ni por​ce​lan. Kao da pri​kri​va sme​te​nost, re​če: – Si​paj mi, Vu​di, mo​lim te, još ma​lo ka​fe. On po​slu​ša i ne re​če ni​šta. Ni​je mo​gao da se se​ti da ju je ika​da vi​deo zbu​nje​nu. Ur​su​la je pi​juc​ka​la ka​fu, a on​da re​če: – A za​što bi, za​bo​ga, Čar​li Far​kar​son, ili bi​lo ko dru​gi, hteo da Ol​ga Pe​škov uđe u Udru​že​nje? – On ho​će da se ože​ni Dej​zi. – Stvar​no? – A pla​ši se da se nje​go​va maj​ka ne​će slo​ži​ti. – U pra​vu je, što se to​ga ti​če. – Ali za​to mi​sli da bi mo​gao da je ube​di... – Ako ja pri​mim Ol​gu u udru​že​nje. – On​da bi lju​di mo​gli i da pre​đu pre​ko to​ga što joj je otac bio gan​ga​ster. – Gang​ster? – Pa, kri​jum​čar, ako ni​šta dru​go. – A, to – re​če Ur​su​la kao da je to ne​što ne​va​žno. – Ni​je u to​me stvar. – Za​i​sta? – Sad je na Vu​di​ja do​šao red da se iz​ne​na​di. – A u če​mu je on​da? Ur​su​la se ne​što za​mi​sli​la. Ću​ta​la je ta​man to​li​ko du​go da se Vu​di za​pi​tao da ni​je slu​čaj​no za​bo​ra​vi​la da je on tu. A on​da Ur​su​la pro​go​vo​ri: – Tvoj otac je bio za​lju​bljen u Ol​gu Pe​škov. – Bo​ga mu! – Ne bu​di prost. – Iz​vi​ni, ba​ko, iz​ne​na​di​la si me. – Bi​li su ve​re​ni, tre​ba​lo je da se uzmu. – Ve​re​ni? – po​no​vi on u ču​du. Raz​mi​sli na​čas pa re​če: – A ja iz​gle​da je​di​ni u Ba​fa​lu ni​sam znao za to. Na​sme​ši​la mu se. – Po​sto​ji ta po​seb​na me​ša​vi​na mu​dro​sti i be​za​zle​no​sti ko​ju sa​mo ado​le​scen​ti po​se​du​ju. Se​ćam se to​ga kod tvog oca, kao da je ju​če bi​lo, a vi​dim to sad i kod te​be. Da, svi u Ba​fa​lu zna​ju, ma​da ovi iz tvo​je ge​ne​ra​ci​je bez sum​nje to sma​tra​ju do​sad​nom pri​čom iz sta​rih vre​me​na. – Pa šta se to do​go​di​lo? – re​če Vu​di. – Mi​slim, ko je ras​ki​nuo? – Ona je ras​ki​nu​la kad je za​trud​ne​la. Vu​di je zi​nuo. – S ta​tom? – Ne, ne​go sa šo​fe​rom – La​vom Pe​ško​vom. – On joj je bio šo​fer? – Sve bo​lje od bo​ljeg! Vu​di je za​ću​tao, po​ku​ša​va​ju​ći sve to da sva​ri. – O, bo​že, ta​ta se si​gur​no ose​ćao kao po​sled​nja bu​da​la. – Tvoj ta​ta ni​ka​da ni​je bio bu​da​la – od​seč​no će Ur​su​la na to. – Je​di​na bu​da​la​šti​na ko​ju je u ži​vo​tu na​pra​vio bi​la je ta što je za​pro​sio Ol​gu. Vu​di se se​tio ra​di če​ga je do​šao. – U sva​kom slu​ča​ju, ba​ko, bi​lo je to pre pu​no vre​me​na. – Pre mno​go vre​me​na. Ili dav​no. Pa​zi kad bi​raš pri​log. Ali ra​su​đi​va​nje ti je sva​ka​ko ja​ča stra​na od gra​ma​ti​ke. Je​ste bi​lo dav​no. Ove re​či već su bu​di​le na​du. – Ura​di​ćeš to, zna​či? – A šta mi​sliš, šta bi tvoj otac re​kao?

Vu​di je raz​mi​šljao. Ur​su​li ne mo​žeš da za​ma​žeš oči – pro​zre te ona dok dla​nom o dlan. – Da li bi mu sme​ta​lo? – re​če on. – Pret​po​sta​vljam da bi mu bi​lo ne​pri​jat​no da stal​no gle​da Ol​gu, ko​ja bi ga ne​pre​sta​no pod​se​ća​la na tu po​ni​ža​va​ju​ću epi​zo​du iz mla​dih da​na. – Mi​slim da si u pra​vu. – S dru​ge stra​ne – na​sta​vi Vu​di – on i te ka​ko ve​ru​je da se pre​ma bli​žnji​ma tre​ba po​na​ša​ti po​šte​no. Mr​zi ne​prav​du. Ne bi on ka​žnja​vao Dej​zi zbog ne​če​ga što je uči​ni​la nje​na maj​ka. Čar​li​ja još ma​nje. Ve​li​ko sr​ce ima ta​ta. – Ve​će ne​go ja, to ho​ćeš da ka​žeš – re​če Ur​su​la. – Ni​sam to hteo da ka​žem, ba​ko. Ali si​gu​ran sam da ta​ta, kad bi ga pi​ta​la da li mu sme​ta da se Ol​ga učla​ni u Udru​že​nje, ne bi imao ni​šta pro​tiv. Ur​su​la klim​nu gla​vom. – I ja ta​ko mi​slim. Ali pi​tam se da li si ti us​peo da raz​lu​čiš ko, u stva​ri, sto​ji iza te mol​be. Vu​di je znao na šta ona ci​lja. – O, ti mi​sliš da je Dej​zi na​go​vo​ri​la Čar​li​ja? Ne bi me iz​ne​na​di​lo. A zar je to sa​da va​žno? – Pa i ni​je, valj​da. – I, uči​ni​ćeš to? – Ra​du​je me što moj unuk ima ple​me​ni​to sr​ce – iako sum​njam da ga tre​nut​no is​ko​ri​šća​va jed​na lu​ka​va i sla​vo​lju​bi​va de​voj​ka. Vu​di se na​sme​ši. – Jel’ to zna​či da pri​sta​ješ, ba​ko? – Znaš i sâm da ni​šta ne mo​gu da jem​čim. Iz​ne​ću pred​log pred od​bor. Ur​su​li​ne pred​lo​ge svi su pri​ma​li kao kra​ljev​ske za​po​ve​sti, ali Vu​di to ovo​ga pu​ta ne iz​go​vo​ri. – Hva​la ti. Za​i​sta si zlat​na. – A sad me le​po po​lju​bi pa se spre​maj za cr​kvu. Vu​di ute​če. Ubr​zo je za​bo​ra​vio na Čar​li​ja i Dej​zi. Dok je se​deo u Ka​te​dra​li Sve​tog Pa​vla na Tr​gu Šel​ton, ni​je ni slu​šao pro​po​ved – o No​ju i Po​to​pu – već je raz​mi​šljao o Džo​a​ni Ro​u​zrok. Nje​ni ro​di​te​lji bi​li su tu, u cr​kvi, ali ona ni​je. Ho​će li stvar​no oti​ći na de​mon​stra​ci​je? Ako se po​ja​vi, pi​ta​će je da li bi hte​la da iza​đe s njim. Sa​mo, da li će pri​sta​ti? Džo​a​na je, pro​ce​nio je, pre​pa​met​na da bi ma​ri​la za raz​li​ku u go​di​na​ma. Za​ce​lo je i sáma sve​sna da s Vu​di​jem ima mno​go vi​še za​jed​nič​kog ne​go s kli​pa​ni​ma kao što je Vik​tor Dik​son. A onaj po​lju​bac! Još je sav cep​teo od tog po​ljup​ca. A šta je tek ra​di​la je​zi​kom – ra​de li to i osta​le de​voj​ke? Že​leo je da pro​ba opet, i to što pre. Raz​mi​šlja​ju​ći una​pred, upi​tao se: ako Džo​a​na i pri​sta​ne da se vi​đa s njim, šta će bi​ti u sep​tem​bru? Ona od​la​zi na Ko​ledž „Va​sar”, u gra​dić Po​kip​si, Vu​di to zna. On će se vra​ti​ti u ško​lu i ne​će je vi​de​ti do Bo​ži​ća. „Va​sar” je is​klju​či​vo žen​ski ko​ledž, ali mo​ra bi​ti da u tom Po​kip​si​ju ži​ve i ne​ki mu​škar​ci. Ho​će li ta​mo iz​la​zi​ti s dru​gim mom​ci​ma? Već je bio lju​bo​mo​ran. Kad su iza​šli iz cr​kve, sa​op​štio je ro​di​te​lji​ma da ne​će ku​ći na ru​čak, jer ide na pro​test​ni marš. – Bla​go te​bi – re​če mu maj​ka. Kao mla​da, bi​la je ured​ni​ca lo​kal​nog li​sta Anar​hist. Ona se okre​nu pre​ma mu​žu. – I ti bi tre​ba​lo da po​đeš, Ga​se. – Sin​di​kat je pod​neo tu​žbu – na to će ta​ta. – Znaš i sa​ma da ne smem da pre​ju​di​ci​ram is​hod sud​skog spo​ra. Ona se opet okre​nu pre​ma Vu​di​ju. – Sa​mo ne​moj da te pre​bi​ju ta​ba​dži​je La​va Pe​ško​va. Vu​di iz​va​di fo​to-apa​rat iz pr​tlja​žni​ka oče​vog auto​mo​bi​la. Bi​la je to laj​ka III, to​li​ko ma​la da je mo​gao da je no​si na ka​i​šu oko vra​ta, a ipak joj je eks​po​zi​ci​ja iz​no​si​la tek pet​sto​ti deo se​kun​de. Pre​pe​ša​čio je ne​ko​li​ko če​tvr​ti do Ni​ja​ga​ri​nog tr​ga, gde je tre​ba​lo da poč​ne marš. Lav Pe​škov je

bio po​ku​šao da ube​di grad​ske vla​sti da za​bra​ne de​mon​stra​ci​je to​bo​že stra​hu​ju​ći da bi mo​gle po​sta​ti na​sil​ne, ali su iz sin​di​ka​ta upor​no tvr​di​li da će pro​test bi​ti mi​ran. Pre​vag​nu​lo je, oči​gled​no, na stra​nu sin​di​ka​la​ca, bu​du​ći da je pro​stor is​pred Grad​ske već​ni​ce vr​veo od sto​ti​na i sto​ti​na lju​di. Mno​gi su no​si​li pre​le​pe, iz​ve​ze​ne bar​ja​ke, cr​ve​ne za​sta​ve i tran​spa​ren​te na ko​ji​ma je pi​sa​lo KA​ŽI​TE „NE” GA​ZDA​MA SI​LE​DŽI​JA​MA. Vu​di se osvr​tao na sve stra​ne ne bi li ugle​dao Džo​a​nu, ali nje ni​je bi​lo. Vre​me je bi​lo le​po, ras​po​lo​že​nje ve​dro i Vu​di na​či​ni ne​ko​li​ko sni​ma​ka: rad​ni​ci u ne​delj​nim ode​li​ma, sa še​ši​ri​ma; auto​mo​bil ukra​šen za​sta​va​ma; mla​di po​li​ca​jac ko​ji gric​ka nok​te. Od Džo​a​ne još ni tra​ga ni gla​sa, i Vu​di po​mi​sli da se ona ne​će ni po​ja​vi​ti. Mo​žda je, pret​po​sta​vio je on, da​nas mu​či gla​vo​bo​lja. Marš bi tre​ba​lo da poč​ne u pod​ne. Kre​nu​li su, ko​nač​no, ne​ko​li​ko mi​nu​ta pre je​dan. Ce​lim pu​tem po​sta​vlje​ni su kor​do​ni po​li​ci​je, pri​me​tio je Vu​di. On se na​šao ne​gde na sre​di​ni po​vor​ke. Dok su ho​da​li na jug, Va​šing​ton​skom uli​com, ka grad​skoj in​du​strij​skoj zo​ni, on ugle​da Džo​a​nu ka​ko se, tek ko​ji me​tar is​pred nje​ga, pri​klju​ču​je ko​lo​ni i sr​ce mu za​i​gra. Na se​bi je ima​la pan​ta​lo​ne ši​ve​ne po me​ri, ko​je su joj od​lič​no sta​ja​le. Po​žu​rio je da je su​stig​ne. – Do​bar dan! – re​če on ra​do​sno. – Bo​že dra​gi, pa ti si ve​seo – re​če ona. Ma​lo je re​ći! Bio je u bu​ni​lu od ra​do​sti. – Ma​mur​na si? – Ili to ili sam za​ka​či​la ku​gu. Šta ti mi​sliš šta je? – Ako ti je iz​bio osip, on​da imaš ku​gu. Jel’ su ti se po​ja​vi​le tač​ki​ce? – Vu​di mal​te​ne ni​je znao šta go​vo​ri. – Ja ni​sam le​kar, ali dra​ge vo​lje ću te pre​gle​da​ti. – Ob​u​zdaj se ma​lo. Znam ja da si šar​man​tan, ali ni​sam ras​po​lo​že​na. Vu​di je po​ku​šao da se smi​ri. – Ne​do​sta​ja​la si nam u cr​kvi – re​če. – Pro​po​ved je bi​la o No​ju. Na nje​go​vo za​pre​pa​šće​nje, ona pra​snu u smeh. – O, Vu​di! – re​če. – Mno​go mi se svi​đaš kad si ta​ko za​ba​van, ali mo​lim te, ne​moj da​nas da me za​sme​ja​vaš. Vu​di ni​je shva​tio da li to tre​ba da pri​mi kao kom​pli​ment. U spo​red​noj uli​či​ci opa​zi utom jed​nu otvo​re​nu ba​kal​ni​cu. – Tre​ba ti teč​no​sti – re​če on. – Od​mah se vra​ćam. Otr​čao je do du​ća​na i ku​pio dve bo​ce le​de​ne ko​ka-ko​le, iz fri​ži​de​ra. Pro​da​vac mu ih je otvo​rio te se Vu​di vra​ti u po​vor​ku. Kad je dao Džo​a​ni bo​cu, ona re​če: – O, deč​ko, ži​vot si mi spa​sao. Pri​ne​la je bo​cu usna​ma i po​vu​kla do​bar gu​tljaj. Vu​di je imao uti​sak da je, za​sad, na do​brom pu​tu. Me​đu uče​sni​ci​ma mar​ša vla​da​lo je do​bro ras​po​lo​že​nje, upr​kos ne​mi​lom do​ga​đa​ju zbog ko​jeg su se i oku​pi​li da pro​te​stu​ju. Gru​pa sta​ri​jih mu​ška​ra​ca pe​va​la je po​li​tič​ke him​ne i tra​di​ci​o​nal​ne pe​sme. Bi​lo je tu čak i ne​ko​li​ko po​ro​di​ca s de​com. A na ne​bu – ni ob​lač​ka. – Je​si li či​ta​la „Stu​di​je o hi​ste​ri​ji”? – upi​ta je Vu​di u ho​du. – Ni​kad ču​la. – O! To je od Sig​mun​da Froj​da. Ja mi​slio da ga ti vo​liš. – Za​ni​mlji​ve su mi nje​go​ve ide​je. Ali ni​sam pro​či​ta​la ni​jed​nu nje​go​vu knji​gu. – Tre​ba​lo bi. „Stu​di​je o hi​ste​ri​ji” su pra​vo ču​do. Zna​ti​želj​no ga je po​gle​da​la. – Šta li je te​be na​ve​lo da pro​či​taš jed​nu ta​kvu knji​gu? Ne pre​da​ju vam, si​gur​no, psi​ho​lo​gi​ju u onoj sku​poj sta​rin​skoj ško​li u ko​ju ti ideš.

– O, ne znam. Ve​ro​vat​no sam te​be čuo ka​ko pri​čaš o psi​ho​a​na​li​zi, pa mi se uči​ni​lo kao ne​što za​i​sta pa​žnje vred​no. I je​ste. – U kom smi​slu? Vu​di je imao uti​sak da ga ona sa​mo is​ku​ša​va, da vi​di da li je za​i​sta raz​u​meo šta pi​še u toj knji​zi, ili se sa​mo pra​vi. – Pa re​ci​mo da je​dan su​ma​nut čin, kao što je, na pri​mer, op​se​siv​no pro​li​va​nje ma​sti​la na stol​njak mo​že po​či​va​ti na ne​koj skri​ve​noj lo​gi​ci – re​če on. Džo​a​na klim​nu gla​vom. – Da – re​če ona. – Ta​ko je. Vu​di je na​gon​ski znao da ona, za​pra​vo, ne raz​u​me o če​mu on to go​vo​ri. Već ju je bio nad​ma​šio u po​zna​va​nju Froj​da, s tim što je nju bi​la sra​mo​ta da to i pri​zna. – Šta, ina​če, naj​vi​še vo​liš da ra​diš? – upi​ta Vu​di. – Da ideš u po​zo​ri​šte? Slu​šaš kla​sič​nu mu​zi​ku? Od​la​zak u bi​o​skop, pret​po​sta​vljam, ne pred​sta​vlja ne​ki po​se​ban uži​tak za ne​ko​ga či​ji je otac vla​snik sto​ti​nak bi​o​skop​skih sa​la. – Što pi​taš? – Pa... – Od​lu​čio je da bu​de iskren. – Hteo sam da te pi​tam da iza​đe​mo i že​leo bih da ti ugo​dim. Eto, re​ci šta že​liš pa će​mo to i da ra​di​mo. Na​sme​ši​la mu se, ali ni​je to bio baš osmeh ka​kvom se od nje na​dao. Je​ste bio sr​da​čan, ali pre sa​o​se​ća​jan, i na​ja​vlji​vao je lo​še ve​sti. – Ra​do, Vu​di, ali ti imaš pet​na​est go​di​na. – Kao što si sa​ma si​noć re​kla, zre​li​ji sam od Vik​to​ra Dik​so​na. – Ni s njim ne bih iza​šla. Vu​di​ju se ste​že gr​lo te je upi​ta pro​mu​klim gla​som. – Jel’ ti to me​ne od​bi​jaš? – Da, i to iz​ri​či​to. Ne že​lim da iz​la​zim s deč​kom ko​ji je tri go​di​ne mla​đi od me​ne. – Smem li da te pi​tam po​no​vo kroz tri go​di​ne. Tad će​mo bi​ti istih go​di​na. Ona se na​sme​ja pa re​če: – Pre​sta​ni s tim do​set​ka​ma, gla​va me bo​li od njih. Vu​di je pro​ce​nio da ne​ma svr​he da kri​je bol. Šta je, na kra​ju kra​je​va, imao da iz​gu​bi? Ona​ko iz​mu​čen, re​če: – A šta je on​da zna​čio onaj po​lju​bac? – Ni​šta ni​je zna​čio. Sav snu​žden, vr​teo je gla​vom. – Me​ni je​ste zna​čio. Ni​ka​da se ni sa jed​nom ni​sam ta​ko po​lju​bio. – O, bo​že, zna​la sam da to ne tre​ba da ra​dim. Vi​di, sa​mo smo se ma​lo za​ba​vi​li. Da, uži​va​la sam u to​me – za​slu​žio si da ti odam pri​zna​nje. Sla​dak si deč​ko i pa​me​tan si kao pče​li​ca, ali po​lju​bac, Vu​di, ni​je iz​ja​va lju​ba​vi, bez ob​zi​ra na to ko​li​ko u nje​mu uži​vaš. Bi​li su se pri​ma​kli če​lu ko​lo​ne, i Vu​di je ta​mo na​pred ugle​dao od​re​di​šte nji​ho​vog mar​ša: vi​so​ki zid ko​jim je okru​žen Me​ta​lur​ški kom​bi​nat u Ba​fa​lu. Ka​pi​ja je bi​la za​tvo​re​na, a ču​va​lo ju je tu​ce, ako ne i vi​še fa​brič​kih ču​va​ra, gru​bi​ja​na u sve​tlo​pla​vim ko​šu​lja​ma na​lik na po​li​cij​ske uni​for​me. – A i pi​ja​na sam bi​la – do​da​de Džo​a​na. – Da, i ja sam bio pi​jan – re​če Vu​di. Bio je to tu​ga​ljiv po​ku​šaj da spa​se do​sto​jan​stvo, ali Džo​a​na je ima​la bar to​li​ko mi​lo​sti da se pre​tva​ra ka​ko mu ve​ru​je. – On​da smo se obo​je po​ne​li bu​da​la​sto – re​če ona – i tre​ba​lo bi, na​pro​sto, to da za​bo​ra​vi​mo. – Da – re​če Vu​di, pa skre​nu po​gled. Sad su već bi​li is​pred fa​bri​ke. Oni sa če​la po​vor​ke sta​li su is​pred ka​pi​je, i ne​ko se ogla​si pre​ko me​ga​fo​na. Po​gle​dav​ši ma​lo bo​lje, Vu​di opa​zi da je go​vor​nik me​sni sin​di​kal​ni čel​nik Bra​jan Hol. Vu​-

di​jev otac je po​zna​vao tog čo​ve​ka, i ovaj mu se do​pa​dao: ne​ka​da dav​no njih dvo​ji​ca su za​jed​no ra​di​li na okon​ča​nju jed​nog štraj​ka. Oni ot​po​za​di ne​pre​sta​no su pri​sti​za​li, i ta​ko se stvo​ri gu​žva u ce​loj uli​ci. Fa​brič​ko obez​be​đe​nje ni​ko​me ni​je da​lo da pri​đe ula​zu, iako je ka​pi​ja bi​la za​tvo​re​na. Vu​di je sad vi​deo da su lju​di na​o​ru​ža​ni pen​dre​ci​ma ka​kve no​se po​li​caj​ci. Je​dan od njih je vi​kao: – Da​lje od ka​pi​je! Ovo je pri​va​tan po​sed! Vu​di je po​di​gao fo​to-apa​rat i sli​kao. Lju​de u pred​njim re​do​vi​ma ne​pre​sta​no su gu​ra​li oni ot​po​za​di. Vu​di je uhva​tio Džo​a​nu za nad​lak​ti​cu i po​ku​šao da je sklo​ni iz ža​ri​šta na​pe​to​sti. Ni​je to, me​đu​tim, bi​lo ta​ko la​ko iz​ve​sti: go​mi​la se već bi​la zgu​snu​la i ni​ko ni​je hteo da im se sklo​ni s pu​ta. I mi​mo vo​lje, Vu​di pri​me​ti da ga ma​sa no​si bli​že fa​brič​koj ka​pi​ji i stra​ža​ri​ma s pen​dre​ci​ma. – Ni​je do​bro – re​če on Džo​a​ni. Ali ona se bi​la sva za​ja​pu​ri​la od uz​bu​đe​nja. – Ne​će nas te ba​ra​be za​dr​ža​ti! – po​vi​ka Džo​a​na. Čo​vek do nje pri​hva​ti: – Ta​ko je! Ne​go šta! Go​mi​la je i da​lje bi​la na de​se​tak me​ta​ra od ka​pi​je, ali su stra​ža​ri sve​jed​no, bez ika​kve po​tre​be, po​če​li da po​ti​sku​ju de​mon​stran​te. Vu​di je na​pra​vio još je​dan sni​mak. Bra​jan Hol je do to​ga ča​sa ur​lao u me​ga​fon o ga​zda​ma ko​je zlo​sta​vlja​ju rad​ni​ke i pre​te​ći upi​rao pr​stom u fa​brič​ku po​li​ci​ju. On​da je pro​me​nio ton i po​zvao na mir. – Sklo​ni​mo se da​lje od ka​pi​je, mo​lim vas, bra​ćo – go​vo​rio je on. – Po​vu​ci​mo se, bez gru​bo​sti. Vu​di je vi​deo kad je stra​žar od​gur​nuo že​nu ta​ko gru​bo da je po​sr​nu​la u ma​si. Ni​je pa​la, ali je krik​nu​la, i čo​vek ko​ji je bio s njom od​vra​ti ču​va​ru: – Ej, dru​gar, o’la​di ma​lo, ho​ćeš? – Šta ’oćeš ti? – uz​vra​ti ču​var iza​zi​vač​ki. Že​na na to po​vi​ka: – Sa​mo pre​sta​ni da se gu​raš! – Po​vu​ci​te se, po​vu​ci​te se! – ur​lao je ču​var. Po​di​gao je pen​drek. Že​na vri​snu. Baš dok je on za​da​vao uda​rac, Vu​di na​či​ni sni​mak. – Đu​bre jed​no, že​nu uda​rio! – re​če Džo​a​na pa kre​nu k nje​mu. Ve​ći​na oku​plje​nih, me​đu​tim, bi​la je kre​nu​la u su​prot​nom sme​ru, le​đi​ma okre​nu​ta fa​bri​ci. Za nji​ma su išli ču​va​ri, gu​ra​ju​ći ih, šu​ti​ra​ju​ći i vi​tla​ju​ći pa​li​ca​ma. – Ne​ma po​tre​be za na​si​ljem! – re​če uto Bra​jan Hol. – Pri​pad​ni​ci fa​brič​kog obez​be​đe​nja, od​stu​pi​te! Ne​moj​te upo​tre​blja​va​ti pa​li​ce! – A on​da mu je​dan od stra​ža​ra iz​bi me​ga​fon iz ru​ke. Mla​đi mu​škar​ci uz​vra​ća​li su udar​ce. Pe​to​ri​ca-še​sto​ri​ca pra​vih po​li​ca​ja​ca ume​ša se u ma​su. Ni​šta ni​su pred​u​zi​ma​li pro​tiv fa​brič​kog obez​be​đe​nja, već po​če​še da hap​se one ko​ji su pru​ža​li ot​por. Ču​var ko​ji je sve i za​po​čeo pa​de na ze​mlju, a dvo​ji​ca de​mon​stra​na​ta po​če​še da ga šu​ti​ra​ju. Vu​di je i to sni​mio. Džo​a​na je vri​šta​la od be​sa. Ba​ci​la se na jed​nog ču​va​ra i iz​gre​ba​la ga po li​cu. On je is​pru​žio ru​ku da je od​gur​ne. Slu​čaj​no ili na​mer​no, tek ko​re​nom ša​ke oštro ju je za​ka​čio po no​su. Ona pa​de na​u​znak, a krv joj šik​nu iz no​zdr​va. Ču​var po​di​že pa​li​cu. Vu​di do​hva​ti Džo​a​nu oko stru​ka i cim​nu je una​zad. Pa​li​ca pro​ma​ši me​tu. – Ide​mo! – po​vi​ka Vu​di. – Mo​ra​mo da se iz​vu​če​mo odav​de! Od si​li​ne udar​ca, bes je spla​snuo u Džo​a​ni. Ni​je se opi​ra​la dok ju je Vu​di, sa sve fo​to-apa​ra​tom, ko​ji mu je lan​da​rao na ka​i​šu oko vra​ta, što je br​že mo​gao, ma​lo vu​kao, ma​lo no​sio iz gu​žve. Ma​sa se sad već bi​la us​pa​ni​či​la; u sve​op​štoj be​ža​ni​ji, lju​di su pa​da​li i sa​pli​ta​li se jed​ni pre​ko dru​gih.

Vu​di je bio vi​ši od ve​ći​ne pri​sutnih te je us​peo da osta​ne na no​ga​ma, a s njim i Džo​a​na. Pro​bi​li su se ne​ka​ko kroz go​mi​lu, za dla​ku iz​be​gav​ši pen​dre​ci​ma. Ko​nač​no se ma​sa pro​re​di​la. Džo​a​na se oslo​bo​di nje​go​vog sti​ska pa obo​je po​tr​ča​še. Zvu​ci bor​be je​nja​va​li su u po​za​di​ni. Mi​nut ka​sni​je, po​što su skre​nu​li za ne​ko​li​ko ulič​nih ćo​ško​va, ob​re​li su se u pu​stoj uli​ci s fa​bri​ka​ma i ma​ga​ci​ni​ma; ka​ko je bi​la ne​de​lja, sve je bi​lo za​tvo​re​no. Njih dvo​je iz tr​ka pre​đo​še u hod, po​ku​ša​va​ju​ći da do​đu do da​ha. Džo​a​na pra​snu u smeh. – Ala je bi​lo uz​bu​dlji​vo! – re​če ona. Vu​di ni​je bio to​li​ko po​le​tan. – Bi​lo je gad​no – re​če on. – A mo​glo je da bu​de i go​re. Bu​du​ći da ju je iz​ba​vio, do​ne​kle se na​dao da će je to na​ve​sti da se pre​do​mi​sli i ipak iza​đe s njim. Ali ona ni​je sma​tra​la da mu to​li​ko du​gu​je. – O, daj, mo​lim te – re​če ona pot​ce​nji​vač​ki. – Ni​ko ni​je po​gi​nuo. – Oni ču​va​ri su na​mer​no iza​zva​li ne​re​de! – Pa na​rav​no! Pe​škov ho​će da pred​sta​vi sin​di​kal​ce u lo​šem sve​tlu. – Do​bro, mi zna​mo šta se za​i​sta do​go​di​lo. – Vu​di je lup​kao pr​sti​ma po apa​ra​tu. – A ja to mo​gu i da do​ka​žem. Pre​šli su ta​ko jed​no osam​sto me​ta​ra, kad Vu​di opa​zi tak​si i za​u​sta​vi ga. Tak​si​sti je re​kao adre​su po​ro​dič​ne ku​će Ro​u​zro​ko​vih. Po​što su se sme​sti​li na zad​njem se​di​štu, on iz​va​di ma​ra​mi​cu iz dže​pa. – Ne​ću da te vra​tim ku​ći ocu u ta​kvom sta​nju – re​če on, raši​ri be​lu pa​muč​nu ma​ra​mi​cu, i ne​žno poč​ne da bri​ska krv s nje​ne gor​nje usne. Bio je to pri​san čin i, bar nje​mu, uz​bu​dljiv, ali ona mu ni​je do​zvo​li​la da du​go uži​va. – Ja ću – re​če tre​nu​tak ka​sni​je, uze od nje​ga ma​ra​mi​cu pa se sa​ma obri​sa. – Ka​ko sad iz​gle​da? – Osta​lo ti je mal​či​ce – sla​ga je on, pa opet uze onu ma​ra​mi​cu. Ima​la je ve​li​ka usta, pra​vil​ne be​le zu​be i oča​ra​va​ju​će pu​ne usne. On se na​pra​vi kao da je ugle​dao ne​što is​pod nje​ne do​nje usne. Ne​žnim po​kre​ti​ma obri​sao je to me​sto pa re​kao: – Sad je bo​lje. – Hva​la. – Čud​no ga je po​gle​da​la – i bla​go​na​klo​no i raz​dra​žlji​vo. Zna​la je da ju je Vu​di sla​gao za tu krv na bra​di, na​slu​tio je i on da ona zna, ali sa​da, iz​gle​da, ni sáma ni​je bi​la na​či​sto da li da se zbog to​ga na​lju​ti na nje​ga. Tak​si je stao is​pred nje​ne ku​će. – Ti ne​moj da ula​ziš – re​če ona. – Sla​ga​ću ro​di​te​lje, ne​ću im re​ći gde sam bi​la i ne bih že​le​la da im ti ta​mo is​tr​tljaš isti​nu. Pre​ma Vu​di​je​voj pro​ce​ni, on je bio ku​di​ka​mo dis​kret​ni​ji od nje, ali to ovom pri​li​kom ni​je is​ta​kao. – Po​zva​ću te ka​sni​je – re​če sa​mo. – Va​ži. – Ona iza​đe iz tak​si​ja pa se, ne​haj​no od​mah​nuv​ši ru​kom, uda​lji. – Mno​go je slat​ka – re​če tak​si​sta. – Za te​be, isti​na, pre​vi​še ma​to​ra. – Od​ba​ci​te me do Ave​ni​je De​la​ver – re​če Vu​di. Na​veo je broj i ras​kr​sni​cu do ko​je ovaj tre​ba da ga od​ve​ze. Ni​je mu bi​lo ni na kraj pa​me​ti da o Džo​a​ni raz​go​va​ra s pro​kle​tim tak​si​stom. Raz​mi​šljao je za​što ga je od​bi​la. Ne bi to, za​pra​vo, ni tre​ba​lo da ga ču​di: svi ži​vi, od nje​go​vog ro​đe​nog bra​ta pa do ovog tak​si​ste, ka​žu da je pre​mlad za nju. Pa ipak, da je bo​le​lo – bo​le​lo je. Či​ni​lo mu se sad kao da ne zna šta će sa so​bom. Ka​ko da pre​gu​ra taj dan? Nje​go​vi ro​di​te​lji su u to vre​me od​la​zi​li na ri​tu​al​no ne​delj​no po​po​dnev​no spa​va​nje. Čak je bio uve​ren da su ta​da za​pra​vo vo​di​li lju​bav. A što se Ča​ka ti​če, on je, po Be​ti​nim re​či​ma, oti​šao s dru​štvom na pli​va​nje. Vu​di je ušao u mrač​nu ko​mo​ru i raz​vio film. Pu​stio je to​plu vo​du u po​su​du, da he​mi​ka​li​je do​stig​nu

od​go​va​ra​ju​ću tem​pe​ra​tu​ru, a on​da sta​vio film u cr​nu ke​su ka​ko bi ga pre​neo do sve​tlo​sne ku​ti​je. Bio je to dug po​stu​pak ko​ji je zah​te​vao str​plje​nje, ali on je vo​leo da se​di u mra​ku i raz​mi​šlja o Džo​a​ni. Ona se, do​du​še, ni​je za​lju​bi​la u nje​ga dok su uče​stvo​va​li u ne​re​di​ma, ali ih je taj do​ga​đaj sva​ka​ko zbli​žio. Bio je uve​ren da će joj, s vre​me​nom, bi​ti sve dra​ži. Mo​žda nje​no „ne” i ni​je ko​nač​no. Mo​žda bi tre​ba​lo is​tra​ja​ti. Nje​ga, iz​ve​sno je, dru​ge de​voj​ke ni​su za​ni​ma​le. Kad se ogla​sio me​rač vre​me​na, pre​ba​cio je film u sir​ćet​nu ki​se​li​nu, da za​u​sta​vi he​mij​sku re​ak​ci​ju, a za​tim u fik​sir, da do​bi​je sli​ku. Na​po​slet​ku je oprao i osu​šio film, pa stao da za​gle​da cr​no-be​le ne​ga​ti​ve u rol​ni. Snim​ci su, uči​ni​lo mu se, bi​li vr​lo do​bri. Ise​kao je film na okvi​re, a on​da sta​vio pr​vi u ure​đaj za uve​ća​va​nje. Is​pod ure​đa​ja sta​vio je list fo​to​graf​skog pa​pi​ra di​men​zi​ja dva​de​set pet sa dva​de​set, pa uklju​čio sve​tlo i ne​ga​ti​vu iz​lo​žio pa​pir, od​bro​ja​va​ju​ći pri​tom se​kun​de. A on​da je pa​pir spu​stio u otvo​re​nu ka​di​cu s raz​vi​ja​čem. Bio je to naj​bo​lji deo ce​log pro​ce​sa. Na be​lom pa​pi​ru po​la​ko su iz​bi​ja​li si​vi pe​ča​ti; po​ma​ljao se pri​zor ko​ji je on fo​to​gra​fi​sao. Nje​mu je sve to i da​lje iz​gle​da​lo kao ču​do. Na pr​vom snim​ku vi​de​li su se je​dan cr​nac i je​dan be​lac, obo​ji​ca u ne​delj​nim ode​li​ma i sa še​ši​ri​ma. Dr​ža​li su tran​spa​rent na ko​jem je, krup​nim slo​vi​ma, bi​lo is​pi​sa​no BRAT​STVO. Kad se sli​ka ja​sno ocr​ta​la, pre​ba​cio je pa​pir u ka​di​cu s fik​si​rom, a on​da ju je oprao i osu​šio. Raz​vio je sve fo​to​gra​fi​je, pa ih iz​neo iz ko​mo​re i sta​vio na tr​pe​za​rij​ski sto. Bio je za​do​vo​ljan: be​hu to sli​ke pu​ne ži​vo​ta i ak​ci​je ko​je su sli​ko​vi​to pri​ka​zi​va​le do​ga​đa​je. Kad je čuo ro​di​te​lje go​re na spra​tu, po​zvao je maj​ku. Pre ne​go što se uda​la, bi​la je no​vi​nar​ka, i još je pi​sa​la knji​ge i član​ke za ča​so​pi​se. – Šta mi​sliš? – upi​ta je Vu​di. Pom​no je, onim jed​nim okom, raz​gle​da​la fo​to​gra​fi​je. Po​sle ne​kog vre​me​na re​če: – Mi​slim da su do​bre. Tre​ba​lo bi da ih od​ne​seš u ne​ku no​vin​sku re​dak​ci​ju. – Stvar​no? – re​če on. Uz​bu​đe​nji​ma ni​kad kra​ja. – A ko​jih no​vi​na? – Sve su to, na​ža​lost, kon​zer​va​tiv​ni li​sto​vi. Mo​žda u Ba​fa​lo sen​ti​nel. Ured​nik je Pi​ter Hojl – on ta​mo se​di otkad je sve​ta i ve​ka. Tvog oca do​bro po​zna​je, ve​ro​vat​no će te pri​mi​ti. – A ka​da da mu od​ne​sem fo​to​gra​fi​je? – Od​mah. Marš je naj​sve​ži​ja vest. Sve no​vi​ne će su​tra pi​sa​ti o to​me. Sli​ke su im po​treb​ne ve​če​ras. Vu​di kao da do​bi kri​la. – Od​lič​no – re​če on, pa po​ku​pi snim​ke ko​ji su se pre​si​ja​va​li na sve​tlu i na​sla​ga ih na ured​nu go​mi​lu. Maj​ka je u me​đu​vre​me​nu do​ne​la kar​ton​sku fa​sci​klu iz ta​ti​ne rad​ne so​be. Vu​di je po​lju​bi i iza​đe iz ku​će. Uhva​tio je auto​bus do cen​tra gra​da. Glav​ni ulaz u re​dak​ci​ju Sen​ti​ne​la bio je za​tvo​ren, i on se na tre​nu​tak pot​pu​no obes​hra​bi, da bi mu već ča​sak po​tom si​nu​lo ka​ko iz​ve​šta​či sva​ka​ko mo​ra​ju na ne​ka vra​ta da ula​ze i iz​la​ze ne bi li u po​ne​de​ljak osva​nu​lo no​vo iz​da​nje, te ubr​zo pro​na​đe spo​red​ni ulaz. – Imam ne​ke fo​to​gra​fi​je za go​spo​di​na Hoj​la – re​če on čo​ve​ku ko​ji je se​deo unu​tra, iza sa​mog ula​za, i ovaj ga upu​ti na sprat. Pro​na​šao je ured​ni​ko​vu kan​ce​la​ri​ju, se​kre​ta​ri​ca je upi​sa​la nje​go​vo ime, i mi​nut ka​sni​je Vu​di se ru​ko​vao s Pi​te​rom Hoj​lom. Ured​nik je bio vi​sok, po​no​sit mu​ška​rac se​de ko​se i cr​nih br​ko​va. Upra​vo je, po sve​mu su​de​ći, pri​vo​dio kra​ju sa​sta​nak s jed​nim mla​đim ko​le​gom. Go​vo​rio je gla​sno, kao da vi​kom po​ku​ša​va da nad​ja​ča štam​par​sku pre​su: – Pri​ča o vo​za​či​ma ko​ji be​že s me​sta ude​sa je do​bra, ali je uvod ta​nak, Džek – re​če on, spu​stiv​ši ru​ku čo​ve​ku na ra​me, i usme​ra​va​ju​ći ga pre​ma vra​ti​ma. – Haj​de to ma​lo pre​u​re​di. Gra​do​na​čel​ni​ko​vu iz​ja​vu daj ka​sni​je, a poč​ni od obo​ga​lje​ne de​ce.

Džek iza​đe, a Hojl se okre​nu pre​ma Vu​di​ju. – Šta si to do​neo, ma​li? – re​če on bez uvo​da. – Uče​stvo​vao sam da​nas u mar​šu. – U ne​re​di​ma, ho​ćeš da ka​žeš. – Ni​su bi​li ne​re​di dok fa​brič​ki ču​va​ri ni​su po​če​li pa​li​ca​ma da tu​ku že​ne. – A ja čuo da su uče​sni​ci mar​ša po​ku​ša​li da pro​va​le u fa​bri​ku i da je stra​ža od​bi​la na​pad. – Ni​je ta​ko bi​lo, go​spo​di​ne, i fo​to​gra​fi​je to do​ka​zu​ju. – Po​ka​ži. Dok je se​deo u auto​bu​su, Vu​di je sli​ke po​re​đao po re​do​sle​du. Pr​vu je spu​stio na ured​ni​kov sto. – Po​če​lo je mir​no. Hojl od​gur​nu fo​to​gra​fi​ju u stra​nu. – Ni​šta po​seb​no – re​če. Vu​di mu na to po​ka​za sli​ku sni​mlje​nu is​pred fa​bri​ke. – Ču​va​ri su če​ka​li kod ka​pi​je. Vi​di​te im ov​de pen​dre​ke. Sle​de​ći sni​mak ove​ko​ve​čio je tre​nut​ke kad je po​če​lo gu​ša​nje. – Uče​sni​ci mar​ša su bi​li bar de​set me​ta​ra uda​lje​ni od ka​pi​je, ta​ko da ni​je bi​lo ni​ka​kve po​tre​be da ih ču​va​ri po​ti​snu. Bi​la je to pro​vo​ka​ci​ja. – U re​du – re​če Hojl; te sli​ke ni​je od​gur​nuo u stra​nu. Vu​di iz​va​di naj​bo​lji sni​mak, na ko​jem se vi​di ču​var ka​ko pa​li​com bi​je že​nu. – Ovo sam gle​dao svo​jim oči​ma – re​če Vu​di. – Že​na mu ni​je re​kla ni​šta dru​go ne​go da pre​sta​ne da je gu​ra, a on ju je, evo, ova​ko uda​rio. – Do​bra sli​ka – re​če Hojl. – Imaš još? – Još jed​nu – od​go​vo​ri Vu​di. – Ve​ći​na uče​sni​ka mar​ša raz​be​ža​la se čim je po​če​la tuč​nja​va, ali je ne​ko​li​ko njih ipak uz​vra​ti​lo. – Po​ka​zao je Hoj​lu fo​to​gra​fi​ju na ko​joj se vi​di ka​ko dvo​ji​ca de​mon​stra​na​ta šu​ti​ra​ju ču​va​ra ko​ji le​ži na ze​mlji. – Ovi lju​di su se osve​ti​li ču​va​ru ko​ji je tu​kao onu že​nu. – Sva​ka ti čast, mla​di Dju​a​re – re​če Hojl. Seo je za sto i iz fi​o​ke iz​vu​kao for​mu​lar. – Dva​de​set do​la​ra, mo​že? – Ho​će​te da ka​že​te da će​te ob​ja​vi​ti mo​je fo​to​gra​fi​je? – Pa za​to si ih, valj​da, i do​neo. – Da, go​spo​di​ne, hva​la vam, mo​že dva​de​set do​la​ra, mi​slim, od​lič​no. Mi​slim, i pre​vi​še je. Hojl je žvr​ljao po onom for​mu​la​ru pa ga pot​pi​sao. – No​si ovo na bla​gaj​nu. Se​kre​ta​ri​ca će ti ka​za​ti gde je. Vu​di je bio us​hi​ćen. Su​ma je bi​la za​di​vlju​ju​ća, ali nje​ga je još vi​še uz​bu​di​lo to što će nje​go​ve fo​to​gra​fi​je iza​ći u no​vi​na​ma. Sle​dio je se​kre​ta​ri​či​na uput​stva i sti​gao u so​bi​čak sa šal​te​rom i pro​zor​če​tom bla​gaj​ne, gde je do​bio dva​de​set do​la​ra. A po​tom se, tak​si​jem, od​ve​zao ku​ći. Ro​di​te​lji su bi​li van se​be od sre​će zbog nje​go​vog uspe​ha, a čak je i nje​go​vom bra​tu oči​gled​no bi​lo dra​go. Za ve​če​rom mu ba​ka re​če: – Do​bro je sve dok ti ne pad​ne na pa​met da se ba​viš no​vi​nar​stvom. To bi bi​lo uni​ža​va​ju​će. Vu​di je za​i​sta bio po​čeo da raz​mi​šlja da se, ume​sto po​li​ti​ci, po​sve​ti no​vin​skoj fo​to​gra​fi​ji, i iz​ne​na​dio se što nje​go​va ba​ka to ne odo​bra​va. Maj​ka se na​sme​ši i re​če: – Ali, dra​ga Ur​su​la, pa ja sam bi​la no​vi​nar​ka. – Dru​go je to, ti si žen​sko – od​vra​ti ba​ka. – Vu​dro mo​ra da iz​ra​ste u čo​ve​ka od ugle​da, kao nje​go​vi otac i de​da. Maj​ku te re​či ni​su uvre​di​le. Vo​le​la je ba​ku i nje​ne pra​vo​ver​ne pri​di​ke slu​ša​la je str​plji​vo i s pa​-

žnjom. Čak se, me​đu​tim, je​dio zbog te tra​di​ci​o​nal​ne usred​sre​đe​no​sti na sta​ri​jeg si​na. – A šta će od me​ne bi​ti? – upi​ta on. – Sit​na bo​ra​ni​ja? – Ne bu​di prost, Čar​lse – re​če mu ba​ka, či​ja je, kao i obič​no, bi​la po​sled​nja. Vu​di je te no​ći du​go le​žao bu​dan. Je​dva je če​kao da vi​di svo​je fo​to​gra​fi​je u no​vi​na​ma. Ose​ćao se kao de​te na Bad​nje ve​če: to​li​ko je žu​deo da sva​ne da ni​je mo​gao da za​spi. Raz​mi​šljao je o Džo​a​ni. Ni​je u pra​vu što mi​sli da je pre​mlad za nju. Jer on je za nju onaj pra​vi. Do​pa​dao joj se, ima​li su mno​go to​ga za​jed​nič​kog, i uži​va​la je u onom po​ljup​cu. Još se na​dao da će osvo​ji​ti nje​no sr​ce. Ko​nač​no je za​spao, a kad se pro​bu​dio, već je bio dan. Obu​kao je kuć​ni ogr​tač pre​ko pi​dža​me i str​čao u pri​ze​mlje. So​bar Džo uvek bi ra​no iz​la​zio da poku​pi no​vi​ne, i one su već le​ža​le na sto​či​ću u tr​pe​za​ri​ji. I Vu​di​je​vi ro​di​te​lji bi​li su tu; otac je jeo kaj​ga​nu, maj​ka je pi​la ka​fu. Vu​di je uzeo Sen​ti​nel. Nje​gov rad ob​ja​vljen je na na​slov​noj stra​ni. Ali ni​je to iz​gle​da​lo ka​ko je on oče​ki​vao. Is​ko​ri​sti​li su sa​mo je​dan nje​gov sni​mak – onaj po​sled​nji. Bi​la je to fo​to​gra​fi​ja na ko​joj ču​var fa​bri​ke le​ži na tlu dok ga dvo​ji​ca rad​ni​ka šu​ti​ra​ju. Na​slov je gla​sio: ME​TAL​CI U ŠTRAJ​KU PRA​VI​LI NE​RE​DE. – O, ne! – re​če on. S ne​ve​ri​com je pro​či​tao iz​ve​štaj. Pi​sa​lo je da su uče​sni​ci u pro​test​nom mar​šu po​ku​ša​li da upad​nu u fa​bri​ku te da je fa​brič​ka stra​ža hra​bro od​bi​la nji​ho​ve na​sr​ta​je, pri če​mu su mno​gi ču​va​ri za​do​bi​li lak​še te​le​sne po​vre​de. Po​na​ša​nje rad​ni​ka osu​di​li su gra​do​na​čel​nik, na​čel​nik po​li​ci​je i Lav Pe​škov. Is​pod glav​nog član​ka, kao do​da​tak, ci​ti​ra​na je iz​ja​va sin​di​kal​nog pred​stav​ni​ka Bra​ja​na Ho​la, ko​ji je opo​vr​gao tu ver​zi​ju do​ga​đa​ja i okri​vio ču​va​re za na​si​lje. Vu​di je po​ka​zao no​vi​ne maj​ci. – Ka​zao sam Hoj​lu da su ču​va​ri za​po​če​li ne​re​de – i dao mu sli​ku ko​ja to do​ka​zu​je! – re​če lju​ti​to. – Za​što bi ob​ja​vio ne​što što je pot​pu​no su​prot​no isti​ni? – Za​to što je kon​zer​va​ti​vac – re​če ona. – No​vi​ne bi tre​ba​lo da ob​ja​vlju​ju isti​nu! – uz​vik​nu Vu​di gnev​no i ogor​če​no. – Ne mo​gu oni tek ta​ko da smi​šlja​ju la​ži! – Va​la, mo​gu – re​če ona. – Ali ni​je po​šte​no! – Do​bro do​šao u stvar​ni svet – re​če mu maj​ka.

VI U ho​lu va​šing​ton​skog ho​te​la Ric-Karl​ton Greg Pe​škov i nje​gov otac na​le​te​li su na Dej​va Ro​u​zro​ka. Dejv je no​sio be​lo ode​lo i slam​na​ti še​šir. Po​gled mu je bio pun mr​žnje. Lav ga je po​zdra​vio, ali se ovaj, ne uz​vra​tiv​ši, sa​mo pre​zri​vo okre​nuo. Greg je znao raz​lo​ge. Dejv je ce​log le​ta gu​bio no​vac, za​to što Ro​u​zrok te​a​tri ni​su do​bi​ja​li hi​to​ve za pre​mi​jer​no pri​ka​zi​va​nje. A Dejv je, po sve​mu su​de​ći, na​slu​tio da je Lav u to ume​šao pr​ste. Pro​šle ne​de​lje Lav je Dej​vu po​nu​dio če​ti​ri mi​li​o​na do​la​ra za bi​o​skop​ske sa​le – po​lo​vi​nu pr​vo​bit​ne su​me – i Dejv ga je opet od​bio.„Ce​na pa​da, Dej​ve”, upo​zo​rio ga je Lav. Greg sad upi​ta oca: – Pi​tam se sa​mo šta li tra​ži ov​de? – Do​šao je da se sa​sta​ne sa So​lom Sta​rom. Pi​ta​će So​la za​što mu ne da​je do​bre fil​mo​ve. – Lav je,

oči​gled​no, znao šta se de​ša​va. – A šta će go​spo​din Star da ura​di? – Za​ma​ja​va​će ga. Greg se di​vio ocu što uvek sve zna i što kon​ce, ma šta se do​ga​đa​lo, uvek dr​ži u svo​jim ru​ka​ma. Uvek je bio ko​rak is​pred osta​lih. Ušli su u lift. Greg je pr​vi put bio u apart​ma​nu ko​ji je nje​gov otac traj​no unaj​mio u ovom ho​te​lu. Mar​ga, Gre​go​va maj​ka, ni​ka​da ni​je kro​či​la ova​mo. Lav je mno​go vre​me​na pro​vo​dio u Va​šing​to​nu jer su se vla​sti ne​pre​sta​no me​ša​le u po​slo​va​nje film​ske in​du​stri​je. Oni ko​ji su se iz​da​va​li za mo​ral​ne pred​vod​ni​ke i te ka​ko su se uzru​ja​va​li zbog sve​ga što se pri​ka​zu​je na ve​li​kom plat​nu, pa su pri​ti​ska​li vlast da cen​zu​ri​še fil​mo​ve. Lav je u to​me vi​deo pro​stor za skla​pa​nje po​slo​va – ceo ži​vot bio je za nje​ga pro​stor za skla​pa​nje po​slo​va – i sa​da mu je je​di​no bi​lo va​žno da uvek iz​be​ga​va for​mal​nu cen​zu​ru ta​ko što će se pri​dr​ža​va​ti pro​pi​sa u obla​sti za​šti​te jav​nih in​te​resa; ta​kvu stra​te​gi​ju po​dr​ža​va​li su Sol Star i ve​ći​na ho​li​vud​skih krup​nih zver​ki. Ušli su u dnev​nu so​bu ko​ja je bi​la vr​lo ot​me​no ure​đe​na, vi​še i od pro​stra​nog sta​na u Ba​fa​lu gde su ži​ve​li Greg i nje​go​va maj​ka, a ko​ji je Greg od​vaj​ka​da sma​trao luk​su​znim. Na​me​štaj u toj so​bi bio je na du​gim, tan​kim no​ga​ri​ma – Greg je pret​po​sta​vljao da je fran​cu​ske pro​iz​vod​nje – pro​zo​ri su bi​li za​klo​nje​ni ras​ko​šnim za​ve​sa​ma od ke​ste​nja​stog bar​šu​na, a tu je bio i je​dan ve​li​ki fo​no​graf. Greg se za​pa​nji kad je usred te so​be ugle​dao film​sku zve​zdu Gle​dis An​dže​lus ka​ko se​di na di​va​nu pre​svu​če​nom žu​tom svi​lom. Pri​ča​lo se da je ona naj​lep​ša že​na na sve​tu. Gre​gu je sad bi​lo ja​sno i za​što. Gle​dis je bi​la neo​do​lji​va, sa za​vo​dlji​vim tam​no​pla​vim oči​ma i du​gim no​ga​ma pre​kr​šte​nim is​pod pri​pi​je​ne suk​nje. Kad mu je pru​ži​la ru​ku, na cr​ve​nim usna​ma po​ja​vio se osmeh, dok su joj se oble doj​ke za​mam​no po​me​ra​le is​pod me​kog džem​pe​ra. Okle​vao je na tren pre ne​go što se ru​ko​vao s njom. Či​ni​lo mu se da će iz​ne​ve​ri​ti svo​ju maj​ku, Mar​gu. Ona ni​ka​da ni​je iz​go​vo​ri​la ime Gle​dis An​dže​lus, što je po​uz​dan znak da je zna​la šta se pri​ča o Gle​dis i La​vu. Greg se, sto​ga, sa​da ose​ćao kao da skla​pa pri​ja​telj​stvo s maj​či​nom ne​pri​ja​te​lji​com. Da me ma​ma sa​da vi​di, bri​znu​la bi u plač, po​mi​sli on. No sve u sve​mu, bio je za​te​čen. Da ga je ne​ko opo​me​nuo, da je imao vre​me​na da pro​mi​sli ka​ko da od​go​vo​ri, mo​žda bi se pri​pre​mio i smi​slio ka​ko da se fi​no po​vu​če. No sa​da ni​je mo​gao pri​mo​ra​ti se​be da bu​de neo​te​san pre​ma toj neo​do​lji​voj, pre​div​noj že​ni. I ta​ko ju je uzeo za ru​ku, po​gle​dao u nje​ne ču​de​sne oči i na​sme​šio joj se, što na​rod ka​že, kao da je po​jeo gov​no. – Dra​go mi je što ko​nač​no imam pri​li​ku da te upo​znam – re​če ona ne is​pu​šta​ju​ći Gre​go​vu ru​ku. – Otac mi je mno​go pri​čao o te​bi, ali mi ni​je re​kao ko​li​ko si zgo​dan! Bi​lo je ne​kog ne​pri​jat​nog svo​ja​ta​nja u nje​nom na​stu​pu, kao da je i sa​ma deo po​ro​di​ce, a ne obič​na kur​va ko​ja je uzur​pi​ra​la me​sto nje​go​ve maj​ke. Pa ipak, Greg shva​ti da ne mo​že da odo​li nje​nim ča​ri​ma. – Svi​đa​ju mi se va​ši fil​mo​vi – re​če on sav se spe​tljav​ši. – O, pu​sti to, ne mo​raš to da go​vo​riš – re​če ona, ali Gre​gu se uči​ni da joj je, ipak, dra​go što to ču​je. – Do​đi ova​mo, se​di po​red me​ne – pro​du​ži ona. – Hte​la bih bo​lje da te upo​znam. On po​slu​ša. Sad vi​še ni​je vla​dao so​bom. Gle​dis ga upi​ta u ko​ju ško​lu ide, i dok joj je on pri​čao, za​zvo​ni te​le​fon. Kao iz ve​li​ke da​lji​ne, čuo je ka​ko otac go​vo​ri u slu​ša​li​cu: – To je tre​ba​lo su​tra da bu​de... U re​du, ako baš mo​ra, ubr​za​će​mo... Pre​pu​sti ti to me​ni, ja ću sve sre​di​ti. Lav spu​sti slu​ša​li​cu i pre​ki​de Gle​dis u po​la re​či. – Tvo​ja so​ba je ma​lo da​lje niz hod​nik, Greg – re​-

če on, pa mu da​de ključ. – Ta​mo ti je po​klon od me​ne. Sme​sti se i uži​vaj. Vi​de​će​mo se u se​dam na ve​če​ri. Go​vo​rio je osor​no i Gle​dis ni​je skri​va​la ljut​nju. Do​du​še, Lav je umeo po​ne​kad da se po​na​ša ta​ko, osi​o​no, i naj​bo​lje je bi​lo jed​no​stav​no se po​vi​no​va​ti. Greg uze ključ i iza​đe. U hod​ni​ku je sta​jao ple​ćat čo​vek u jef​ti​nom ode​lu. Pod​se​tio je Gre​ga na Džoa Bre​hu​no​va, še​fa obez​be​đe​nja u me​ta​lur​škom kom​bi​na​tu. Greg klim​nu gla​vom, a onaj re​če: – Do​bar dan, go​spo​di​ne. Ve​ro​vat​no čo​vek ra​di u ho​te​lu, po​mi​sli Greg. Ušao je u svo​ju so​bu. Bi​la je le​po ure​đe​na, prem​da ne ona​ko raz​me​tlji​vo kao apart​man nje​go​vog oca. Ni​je vi​deo taj po​klon ko​ji je otac ma​lo​pre bio po​me​nuo, ali ugle​da svoj ko​fer pa po​če da ga ras​pa​ku​je, raz​mi​šlja​ju​ći pri​tom o Gle​dis. Da li je on to iz​dao svo​ju maj​ku ti​me što se ru​ko​vao sa oče​vom lju​bav​ni​com? Gle​dis, ru​ku na sr​ce, ni​je ura​di​la ni​šta dru​go ne​go što je svo​je​vre​me​no ura​di​la i Mar​ga – spa​va​la je sa ože​nje​nim čo​ve​kom. Pa ipak, Gre​ga je to bo​le​lo, i ose​ćao se ne​u​god​no. Da li da is​pri​ča maj​ci da je upo​znao Gle​dis? Ma ka​kvi! Dok je ve​šao ko​šu​lje, ne​ko je po​ku​cao. Ku​ca​nje je do​la​zi​lo od vra​ta ko​ja su, re​klo bi se, vo​di​la u su​sed​nu so​bu. Tre​nu​tak ka​sni​je, ta vra​ta se otvo​ri​še, i u Gre​go​vu so​bu uđe ne​ka de​voj​ka. Bi​la je sta​ri​ja od nje​ga, ali ne mno​go. Ko​ža joj je bi​la bo​je cr​ne čo​ko​la​de, ima​la je ha​lji​nu na tuf​ne i ta​šni​cu. Ši​rok osmeh oza​rio joj je li​ce, ot​kri​va​ju​ći be​le zu​be. – Zdra​vo, ja sam u su​sed​noj so​bi – re​če ona. – To sam i sâm shva​tio – re​če on. – A ko si ti? – Dže​ki Džejks. – Pru​ži​la mu je ru​ku. – Glu​mi​ca. Za sa​mo sat vre​me​na Greg se, eto, ru​ko​vao, sa još jed​nom le​pom glu​mi​com. Dže​ki je ima​la taj ne​sta​šni iz​gled ko​ji je Gregu bio pri​vlač​ni​ji od Gle​di​si​nog sve​pro​ži​ma​ju​ćeg mag​ne​ti​zma. Usta su joj bi​la na​lik na tam​no​ru​ži​ča​sti lûk. – Ta​ta mi re​če da mi je pri​pre​mio ne​ki po​klon – je​si li to ti? Za​ki​ko​ta​la se. – Iz​gle​da da je​sam. Me​ni je re​kao da ćeš mi se do​pa​sti. I da će mi po​mo​ći da za​i​gram na fil​mu. Gre​gu je sad već sve bi​lo ja​sno. Otac je na​slu​tio da bi upo​zna​va​nje s Gle​dis mo​glo da mu bu​de mr​sko. I sa​da je tu bi​la Dže​ki, kao na​gra​da za to što ne​će di​za​ti dže​vu. Greg po​mi​sli da bi ta​kvo pod​mi​ći​va​nje ve​ro​vat​no tre​ba​lo od​bi​ti, ali ni​je mo​gao da odo​li. – Ti si vr​lo lep po​klon – re​če on. – Tvoj otac je stvar​no do​bar pre​ma te​bi. – Di​van je – re​če Greg. – A i ti si. – Baš si sla​dak. – Spu​sti​la je ta​šnu na ko​mo​du, pri​šla mu bli​že, po​di​gla se na vr​ho​ve pr​sti​ju i po​lju​bi​la ga u usta. Usne su joj bi​le me​ke i to​ple. – Do​pa​daš mi se – re​če ona. Spu​sti​la mu je ru​ke na ra​me​na. – Sna​žan si. – Igram ho​kej na le​du. – Po​red te​be se de​voj​ka ose​ća si​gur​nom. – Sad je dla​no​ve spu​sti​la na Gre​go​ve obra​ze i po​lju​bi​la ga po​no​vo, s tim što je sa​da po​lju​bac po​tra​jao. A on​da de​voj​ka uz​dah​nu i re​če: – O, čo​ve​če, mi​slim da će​mo se le​po za​ba​vi​ti. – Je li? – Va​šing​ton je bio ju​žnjač​ki grad, gde je još u ve​li​koj me​ri vla​da​la ra​sna se​gre​ga​ci​ja. U Ba​fa​lu su bel​ci i crn​ci uglav​nom mo​gli da je​du u istim re​sto​ra​ni​ma i pi​ju u istim ka​fa​na​ma – ali ov​de je bi​lo dru​ga​či​je. Greg ni​je po​u​zda​no znao ka​kvi su za​ko​ni ov​de na sna​zi, ali je od​ne​kud bio uve​ren da bi, u prak​si, či​nje​ni​ca da se be​lac ne​gde po​ja​vio sa crn​ki​njom mo​gla sa​mo da iza​zo​ve ne​vo​lje. Nje​ga je iz​ne​na​di​lo već i to što je Dže​ki do​bi​la so​bu u ovom ho​te​lu; mo​ra da je Lav to ude​sio. Ali

sva​ka​ko ni​je do​la​zi​lo u ob​zir da se Greg i Dže​ki še​pu​re po gra​du uče​tvo​ro s La​vom i Gle​dis. Na šta li je on​da Dže​ki mi​sli​la kad je re​kla da će se za​ba​vi​ti? Na um mu pa​de ne​ve​ro​vat​na po​mi​sao da ona mo​žda ho​će u kre​vet s njim. Spu​stio je ru​ke na de​voj​čin struk, da je pri​vu​če k se​bi i po​no​vo po​lju​bi, ali mu se ona iz​mi​go​lji. – Mo​ram da se is​tu​ši​ram – re​če. – Daj mi ne​ki mi​nut. Okre​nu​la se i iza​šla na ista ona vra​ta, za​tvo​riv​ši ih za so​bom. Greg je seo na kre​vet, po​ku​ša​va​ju​ći da shva​ti šta mu se de​ša​va. Dže​ki je že​le​la da glu​mi u fil​mo​vi​ma, i bi​la je, po sve​mu su​de​ći, volj​na da pre​ko „kre​ve​ta” na​pre​du​je u ka​ri​je​ri. Sva​ka​ko ni​je bi​la pr​va glu​mi​ca, crn​ki​nja ili bel​ki​nja sve​jed​no, ko​ja pri​be​ga​va toj stra​te​gi​ji. Pa i Gle​dis je isto to ura​di​la ta​ko što je spa​va​la s La​vom. Greg i nje​gov otac ima​li su tu sre​ću da se ovaj​de. Tad pri​me​ti da je Dže​ki za​bo​ra​vi​la ta​šni​cu. Uze je pa pri​đe vra​ti​ma. Ni​su bi​la za​klju​ča​na. On uđe. Raz​go​va​ra​la je te​le​fo​nom, a na se​bi je ima​la ru​ži​ča​sti pe​njo​ar. – Da, ca​kum-pa​kum, ne​ma pro​ble​ma – re​kla je. Glas joj je sad bio druk​či​ji, zre​li​ji, i on pri​me​ti da se nje​mu obra​ća​la ne​pri​rod​nim to​nom za​vo​dlji​ve de​voj​či​ce. A on​da ga Dže​ki ugle​da, na​sme​ši se, pa se onim pre​đa​šnjim gla​som, kao ši​pa​ri​ca, obra​ti sa​go​vor​ni​ku: – Mo​lim vas, ne​moj​te mi pre​ba​ci​va​ti po​zi​ve. Ne že​lim da me iko uz​ne​mi​ra​va. Hva​la. Do​vi​đe​nja. – Za​bo​ra​vi​la si ovo – re​če Greg pa joj da​de ta​šnu. – Ma, ti si u stva​ri sa​mo hteo da me vi​diš u pe​njo​a​ru – re​če ona ko​ket​no. Pred​nji deo pe​njo​a​ra ni​je sa​svim za​kla​njao nje​ne doj​ke od po​gle​da, i Greg ugle​da oča​ra​va​ju​ću obli​nu glat​ke mr​ke ko​že. – Ne, ali mi je dra​go što sam vi​deo – na​sme​ši se on. – Vra​ti se u svo​ju so​bu. Mo​ram da se is​tu​ši​ram. Mo​žda ću ti ka​sni​je do​zvo​li​ti da vi​diš i vi​še. – O, bo​že – re​če on. Vra​tio se u svo​ju so​bu. To je bi​lo da čo​vek ne po​ve​ru​je. – Mo​žda ću ti ka​sni​je do​zvo​li​ti da vi​diš i vi​še – po​no​vi on na​glas. I to jed​na de​voj​ka da ka​že! Di​gao mu se, ali Greg ni​je hteo sa​da da ga iz​dr​ka, kad se či​ni​lo da je ono pra​vo ta​ko bli​zu. Da ne bi na to mi​slio, on na​sta​vi da se ras​pa​ku​je. Imao je skup pri​bor za bri​ja​nje, bri​tvu i čet​ku s dr​ška​ma ukra​še​nim se​de​fom, po​klon od maj​ke. Ras​po​re​dio je te pred​me​te u ku​pa​ti​lu, pi​ta​ju​ći se da li će osta​vi​ti jak uti​sak na Dže​ki ako ih pri​me​ti. Po​što su zi​do​vi bi​li tan​ki, čuo je vo​du ka​ko te​če u su​sed​noj so​bi. Ob​u​ze​še ga mi​sli o nje​nom na​gom, mo​krom te​lu. Po​ku​šao je da se usred​sre​di na pa​ko​va​nje do​njeg ve​ša i ča​ra​pa u fi​o​ku. A on​da je za​čuo njen vri​sak. Sle​dio se. Bio je, na​čas, to​li​ko za​te​čen da ni​je mo​gao ni da se po​me​ri. Šta to bi? Za​što li se ta​ko pro​dra​la? A on​da je vri​snula po​no​vo, i on se, ona​ko za​pa​njen, da​de u ak​ci​ju. Jur​nuo je na ona vra​ta i ušao u nje​nu so​bu. Bi​la je go​la. Ni​ka​da uži​vo ni​je vi​deo go​lu že​nu. Ima​la je ši​lja​te doj​ke s tam​no​sme​đim bra​da​vi​ca​ma. Me​đu no​ga​ma je ima​la žbun od ufrć​ka​nih cr​nih dla​či​ca. Sva na​je​že​na, sta​ja​la je le​đi​ma oslo​nje​na o zid, bez​u​spe​šno po​ku​ša​va​ju​ći ru​ka​ma da po​kri​je svo​ju go​lo​ti​nju. Pred njom je sta​jao Dejv Ro​u​zrok, sa dve ogre​bo​ti​ne na onom ple​mić​kom obra​zu, ve​ro​vat​no od Dže​ki​nih nok​ti​ju s ru​ži​ča​stim la​kom. Bi​lo je kr​vi na ši​ro​kom re​ve​ru be​log Dej​vo​vog sa​koa na dvoredno za​kop​ča​va​nje. – Skla​njaj ga od me​ne! – vri​šta​la je Dže​ki. Greg za​mah​nu pe​sni​com. Dejv je​ste bio dva-tri cen​ti​me​tra vi​ši, ali bio je to već star čo​vek, dok je Greg bio mla​di spor​ti​sta. Uda​rio je Dej​va u bra​du – imao je vi​še sre​će ne​go ume​ća – i ovaj se za​te​tu​ra te se sru​či na pa​tos. Otvo​ri​še se vra​ta so​be.

Uđe onaj ple​ća​ti ho​tel​ski rad​nik ko​ga je Greg ra​ni​je vi​deo. Mo​ra da ima ka​la​uz, po​mi​sli Greg. – Ja sam Tom Kran​mer, ho​tel​ski detektiv – pred​sta​vi se čo​vek. – Šta se to ov​de de​ša​va? – Čuo sam je ka​ko vri​šti, ušao, i za​te​kao nje​ga – re​če Greg. – Hteo je da me si​lu​je! – re​če Dže​ki. Dejv se s mu​kom oso​vi na no​ge. – Ni​je isti​na – re​če on. – Po​zvan sam da do​đem u ovu so​bu i sa​sta​nem se sa So​lom Sta​rom. Dže​ki za​je​ca. – O, sad još i la​že! – Go​spo​đi​ce, obu​ci​te ne​što, mo​lim vas – re​če Kran​mer. Dže​ki ob​u​če ru​ži​ča​sti pe​njo​ar. Detektiv po​di​že te​le​fon​sku slu​ša​li​cu, okre​nu broj, pa re​če: – Tu na uglu uli​ce obič​no sto​ji po​li​ca​jac. Do​ve​di​te ga u hol, sme​sta. Dejv je zu​rio u Gre​ga. – Ti si ono Pe​ško​vlje​vo ko​pi​le, jel​da? Gre​gu je ma​lo ne​do​sta​ja​lo da ga opet ras​pa​li. – O, bo​že mi​li, pa ovo je na​me​štalj​ka – re​če Dejv. Ta opa​ska iz​ba​ci Gre​ga iz ko​lo​se​ka. Na​slu​tio je da Dejv go​vo​ri isti​nu. Spu​stio je ru​ku. Sva ta far​sa, shva​tio je, si​gur​no se od​i​gra​la po La​vo​vom sce​na​ri​ju. Dejv Ro​u​zrok ni​je si​lo​va​telj. Dže​ki se pre​tva​ra. A i on, Greg, sa​mo je glu​mac u ovom fil​mu. Za​man​ta​lo mu se u gla​vi. – Mo​lim vas, go​spo​di​ne, po​đi​te sa mnom – re​če Kran​mer, uhva​tiv​ši čvr​sto Dej​va za nad​lak​ti​cu. – I vas dvo​je, ta​ko​đe. – Ne mo​že​te da me uhap​si​te – re​če Dejv. – Mo​gu, go​spo​di​ne, mo​gu – re​če Kran​mer. – I pre​da​ću vas po​li​caj​cu. – Ho​ćeš da se ob​u​češ? – upi​ta Greg Dže​ki. Ona br​zo i od​luč​no od​mah​nu gla​vom. Gre​gu je bi​lo ja​sno da je i to deo pla​na – da se po​ja​vi ta​ko u ba​de​man​ti​lu. Uze Dže​ki za ru​ku pa za​jed​no kre​nu​še za Kran​me​rom i Dej​vom kroz du​ga​čak hod​nik. Uđo​še u lift. U ho​lu ih je če​kao po​li​ca​jac. Bi​će da su i on i ho​tel​ski detektiv uklju​če​ni u za​ve​ru, pret​po​sta​vio je Greg. – Čuo sam vri​sak iz nje​ne so​be i za​te​kao ta​mo ovog ma​to​rog – re​če Kran​mer. – Ona ka​že da je po​ku​šao da je si​lu​je. Kli​nac je sve​dok. Dejv je bio pot​pu​no une​zve​ren, na​da​ju​ći se da je sve to, ipak, sa​mo san. Gre​gu je bi​lo žao Dej​va. Okrut​nu su mu igru sme​sti​li. Lav je bio još su​ro​vi​ji ne​go što je Greg mo​gao da za​mi​sli. Jed​nim de​lom svo​ga bi​ća, Greg se di​vio ocu; dru​ga po​lo​vi​na se pi​ta​la da li je ta​kva ne​mi​lo​srd​nost za​i​sta neo​p​hod​na. – Do​bro, ide​mo – re​če po​li​ca​jac po​što je Dej​vu sta​vio li​si​ce. – Ku​da? – upi​ta Dejv. – Do gra​da – re​če po​li​ca​jac. – Zar mo​ra​mo svi da ide​mo? – re​če Greg. – Da. Kran​mer pro​ša​pu​ta Gre​gu: – Ni​šta ne bri​ni, sin​ko – re​če on. – Sjaj​no si oba​vio po​sao. Ide​mo sad do sta​ni​ce da svi da​mo iz​ja​ve, a po​sle to​ga mo​žeš da je ka​raš do Bo​ži​ća. Po​li​ca​jac po​ve​de Dej​va ka vra​ti​ma, osta​li po​đo​še za nji​ma. Na uli​ci ih je če​kao fo​to​graf. Sev​nu blic.

VII

Vu​di Dju​ar je do​bio pri​me​rak Froj​do​vih „Stu​di​ja o hi​ste​ri​ji” ko​ji mu je po​štom po​slao je​dan nju​jor​ški knji​žar. Pre ne​go što je po​šao u Jaht-klub na bal – za​vr​šni i naj​va​žni​ji dru​štve​ni do​ga​đaj let​nje se​zo​ne u Ba​fa​lu – ured​no je umo​tao knji​gu u smeđ pa​pir i po​ve​zao je cr​ve​nom tra​kom. – Čo​ko​la​di​ce za ne​ku sreć​ni​cu? – do​ba​ci mu maj​ka dok su se mi​mo​i​la​zi​li u hod​ni​ku. Je​ste ima​la sa​mo jed​no oko, ali je vi​de​la sve. – Knji​ga – re​če on. – Za Džo​a​nu Ro​u​zrok. – Ona ne​će bi​ti na ba​lu. – Znam. Ma​ma za​sta​de pa se za​gle​da u nje​ga pro​nic​lji​vo: – Ti to ozbilj​no s njom. – Pa da, iz​gle​da. Ali ona mi​sli da sam pre​mlad. – Ve​ro​vat​no to ima ve​ze i s po​no​som. Dru​ga​ri​ce bi je on​da pi​ta​le ka​ko to da ne mo​že da na​đe ne​kog mom​ka svog uz​ra​sta. Ta​kve su ti de​voj​ke, su​ro​ve. – A ja ne na​me​ra​vam da od​u​sta​nem. Če​ka​ću da sa​zri. Ma​ma se na​sme​ši. – Si​gur​na sam da bar umeš da je na​sme​ješ. – I umem. Na tu kar​tu uglav​nom i igram. – Pa, ne​ka je, on​da... I ja sam du​go če​ka​la tvog oca. – Stvar​no? – Za​vo​le​la sam ga čim smo se upo​zna​li. I po​sle go​di​na​ma če​znu​la. Mo​ra​la sam da ga gle​dam ka​ko na​se​da na dra​ži one po​vr​šne kra​ve Ol​ge Vja​lo​ve. Ni​je ga bi​la do​stoj​na, ali je ima​la oba oka. Bo​gu hva​la te ju je ču​kao njen šo​fer. Ma​ma je po​ne​kad ume​la da bu​de i ne​što gru​blja na je​zi​ku, na​ro​či​to kad ba​ka ni​je u bli​zi​ni. Lo​še na​vi​ke ste​kla je to​kom du​go​go​di​šnjeg ba​vlje​nja no​vi​nar​stvom. – A on​da je on oti​šao u rat – na​sta​vi ma​ma. – Mo​ra​la sam da po​đem za njim ta​mo, u Fran​cu​sku, i tek tad sam us​pe​la da ga pri​če​pim. Vu​di​ju ni​je pro​ma​klo da su joj se​ća​nja pro​že​ta no​stal​gi​jom i pat​njom. – Ali i on je tad shva​tio da si ti pra​va de​voj​ka za nje​ga. – Na kra​ju, je​ste. – Mo​žda će ta​ko bi​ti i u mom slu​ča​ju. Ma​ma ga po​lju​bi. – Sreć​no ti bi​lo, si​ne moj – re​če. Ku​ća Ro​u​zro​ko​vih bi​la je ot​pri​li​ke ki​lo​me​tar i po uda​lje​na od nji​ho​ve, i Vu​di se ta​mo za​pu​ti pe​ši​ce. Te ve​če​ri ni​ko od Ro​u​zro​ko​vih ne​će do​ći u Jaht-klub. Po​sle onog ta​jan​stve​nog do​ga​đa​ja u va​šing​ton​skom Ric-Karl​to​nu, o Dej​vu su pi​sa​le sve no​vi​ne. Je​dan na​slov se iz​dvo​jio: STAR​LE​TA OP​TU​ŽU​JE FILM​SKOG MO​GU​LA. Vu​di je, me​đu​tim, ne​dav​no i sâm na​u​čio da no​vi​na​ma ne tre​ba ve​ro​va​ti. Pa ipak, la​ko​ver​ni lju​di pri​ča​li su da gde ima di​ma, ima i va​tre – za​što bi, ina​če, po​li​ci​ja uhap​si​la Dej​va? Ota​da ni​ko od Ro​u​zro​ko​vih ni​je vi​đen ni na jed​nom dru​štve​nom do​ga​đa​ju. Na​o​ru​ža​ni stra​žar za​u​sta​vio je Vu​di​ja is​pred ku​će. – Po​ro​di​ca ne pri​ma – re​če mu od​seč​no. Vu​di je pret​po​sta​vljao da je taj čo​vek sil​no vre​me pro​tra​ćio ras​te​ru​ju​ći no​vin​ske iz​ve​šta​če, pa mu ni​je za​me​rio zbog ne​u​ljud​nog to​na. Pri​se​tio se ime​na slu​ški​nje Ro​u​zro​ko​vih. – Ka​ži​te, mo​lim vas, go​spo​đi​ci Este​li da pre​ne​se Džo​a​ni da joj je Vu​di Dju​ar do​neo jed​nu knji​gu. – Mo​žeš knji​gu da osta​viš me​ni – re​če čo​vek pa pru​ži ru​ku. Vu​di ni​je is​pu​štao knji​gu iz ru​ku. – Hva​la, ali ne bih. Ču​va​ru to, oči​gled​no, ni​je bi​lo po vo​lji, ali je ot​pra​tio Vu​di​ja do ula​znih vra​ta i po​zvo​nio. Otvo​ri​la

ih je Este​la i od​mah re​kla: – Do​bar dan, gos’n Vu​di, uđi​te – Džo​a​na će se mno​go ob​ra​do​va​ti kad vas vi​di! Vu​di do​pu​sti se​bi to​li​ko da, dok je ula​zio u ku​ću, ču​va​ru upu​ti po​bed​nič​ki po​gled. Este​la ga uve​de u pra​znu pri​ma​ću so​bu. Po​nu​di​la ga je mle​kom i ko​la​či​ći​ma, kao da je još ma​li, i on uč​ti​vo od​bi. Mi​nut ka​sni​je eto i Džo​a​ne. Bi​la je sva is​pi​je​na, a nje​na ma​sli​na​sta pût iz​gle​da​la je kao is​pra​na, ali se ljup​ko na​sme​ši​la i se​la da po​raz​go​va​ra​ju. Dra​go joj je bi​lo zbog knji​ge. – Sad ću dok​to​ra Froj​da mo​ra​ti i da pro​či​tam, ume​sto što sa​mo to​ro​čem o nje​mu – re​če ona. – Do​bro uti​češ na me​ne, Vu​di. – Ka​mo sre​će da uti​čem lo​še! Na to Džo​a​na ne obra​ti pa​žnju. – Ideš na bal? – Imam kar​tu, ali ako te​be ta​mo ne​ma, bal me i ne za​ni​ma – re​če on. – Da li bi mo​žda hte​la da, ume​sto na bal, ode​mo u bi​o​skop? – Ne, hva​la ti, za​i​sta. – Ili ono, jed​no​stav​no, na ve​če​ru. Na ne​ko stvar​no ti​ho me​sto. Pod uslo​vom da ti ne sme​ta da ideš auto​bu​som. – O, Vu​di, na​rav​no da mi ne sme​ta da idem auto​bu​som, ali ti si pre​mlad za me​ne. Ne​go, le​to je već pri kra​ju. Usko​ro ćeš po​no​vo u ško​lu, a ja po​la​zim na „Va​sar”. – Gde ćeš, pret​po​sta​vljam, iz​la​zi​ti s mom​ci​ma. – Na​dam se da ho​ću, na​rav​no! Vu​di usta​de. – Do​bro, on​da, ja ću se za​kle​ti na ce​li​bat i oti​ći u ma​na​stir. Mo​lim te, ne​moj da mi do​la​ziš u po​se​tu, da mi ne uz​bu​nju​ješ bra​ću mo​na​he. Na​sme​ja​la se. – Hva​la ti što si mi od​vra​tio mi​sli s po​ro​dič​nih ne​pri​li​ka. Ta​da je tek pr​vi put i po​me​nu​la ono što se do​go​di​lo nje​nom ocu. Vu​di ni​je na​me​ra​vao da po​kre​će tu te​mu, ali sa​da, kad je to uči​ni​la Džo​a​na, on re​če: – Ti znaš da smo svi mi na va​šoj stra​ni. Ni​ko ne ve​ru​je u pri​ču te glu​mi​ce. Svi​ma u gra​du je ja​sno da mu je to na​me​sti​la ona svi​nja Lav Pe​škov, i svi smo zbog to​ga be​sni. – Znam – re​če ona. – Ali i sáma ta op​tu​žba na​ne​la je mom ocu sra​mo​tu ko​ju on ne mo​že da pod​ne​se. Mi​slim da će se mo​ji ro​di​te​lji pre​se​li​ti na Flo​ri​du. – Žao mi je. – Hva​la ti. A sad, idi na taj bal. – Mo​žda i ho​ću. Ot​pra​ti​la ga je do vra​ta. – Smem li da te po​lju​bim na ra​stan​ku? – upi​ta on. Nag​nu​la se k nje​mu i spu​sti​la mu po​lju​bac na usne. Ni​je to bi​lo kao ono​mad kad su se po​lju​bi​li, i in​stinkt je Vu​di​ju go​vo​rio da ni​je tre​nu​tak da je zgra​bi i svoj​ski je po​lju​bi. Taj po​lju​bac je bio ne​žan; u da​hu, u slat​kom tre​nu, nje​ne usne do​ta​ko​še se nje​go​vih. A on​da se Džo​a​na od​ma​če i otvo​ri ula​zna vra​ta. – La​ku noć – re​če Vu​di dok je iz​la​zio. – Zbo​gom – re​če Džo​a​na.

VI​II Greg Pe​škov se za​lju​bio. Znao je on da mu je otac ku​pio Dže​ki Džejks kao na​gra​du za pri​po​moć pri​li​kom hva​ta​nja Dej​va Ro​u​zro​ka u klop​ku, ali upr​kos to​me – bi​la je to pra​va lju​bav.

Ne​vi​nost je iz​gu​bio ne​ko​li​ko mi​nu​ta po​što su se vra​ti​li iz sta​ni​ce. Ve​ći deo na​red​ne sed​mi​ce njih dvo​je pro​ve​li su u kre​ve​tu u Ric-Karl​to​nu. Greg ni​je mo​rao da ko​ri​sti za​šti​tu, re​kla mu je Dže​ki, za​to što je ona sáma već bi​la „sre​đe​na”. Tek je na​slu​ći​vao šta je ti​me hte​la da ka​že, ali joj je ve​ro​vao na reč. Ni​ka​da Greg ni​je bio ta​ko sre​ćan. Obo​ža​vao je tu de​voj​ku, na​ro​či​to kad je pre​sta​la da glu​ma​ta de​voj​či​cu i ot​kri​la mu svoju pre​pre​de​nost i za​je​dljiv smi​sao za hu​mor. Dže​ki je pri​zna​la da ga je za​ve​la po na​re​đe​nji​ma nje​go​vog oca, ali je, isto ta​ko, otvo​ri​la sr​ce i re​kla da se, i mi​mo vo​lje, za​lju​bi​la. Pra​vo ime bi​lo joj je Mejbl Džejks i, prem​da se pre​tva​ra​la da joj je de​vet​na​est, ima​la je, za​pra​vo, sa​mo še​sna​est go​di​na, i bi​la tek ne​ki me​sec sta​ri​ja od Gre​ga. Lav joj je obe​ćao ulo​gu u fil​mu, ali joj je on​da re​kao da još tra​ži pra​vu ulo​gu za nju. Sa​vr​še​no opo​na​ša​ju​ći La​va, sa onim nje​go​vim osta​ci​ma ru​skog na​gla​ska, re​kla je jed​nom: – Al’ ne bi s’ re​klo da se mno​go po​tru​dio da na​đe. – Pa ve​ro​vat​no i ne​ma baš mno​go ulo​ga na​pi​sa​nih za crn​ce i crn​ki​nje – re​če Greg. – Znam, na kra​ju ću spa​sti na to da igram slu​žav​ku, ko​lu​tam oči​ma i go​vo​rim „bo​go moj”. U ra​znim pred​sta​va​ma i fil​mo​vi​ma po​ja​vlju​ju se Afri​kan​ci – Kle​o​pa​tra, Ha​ni​bal, Ote​lo – ali obič​no ih igra​ju be​li glum​ci. Njen otac, sa​da po​koj​ni, bio je pro​fe​sor na jed​nom cr​nač​kom ko​le​džu, i ona je knji​žev​nost po​zna​va​la bo​lje od Gre​ga. – Ne​go stvar​no – upi​ta ga ona – za​što bi crn​ci mo​ra​li da igra​ju is​klju​či​vo crn​ce? Ako Kle​o​pa​tru mo​že da igra bel​ki​nja, za​što Ju​li​ja ne bi mo​gla da bu​de cr​na? – Lju​di​ma bi bi​lo čud​no. – Na​vi​kli bi se lju​di. Na sve se na​vik​nu. Zar Isu​sa mo​ra da igra Je​vre​jin? Ni​ko za to ne ma​ri. U pra​vu je, po​mi​sli Greg, ali ta​ko, ipak, ni​ka​da ne​će bi​ti. Ka​da je Lav na​ja​vio da se vra​ća​ju u Ba​fa​lo – osta​viv​ši to, po obi​ča​ju, za po​sled​nji čas – Greg je bio oča​jan. Pi​tao je oca da li bi i Dže​ki mo​gla u Ba​fa​lo, na šta se Lav na​sme​jao i re​kao: – Sin​ko, ne se​reš ta​mo gde je​deš. Vi​de​ćeš je kad idu​ći put do​đeš u Va​šing​ton. Bez ob​zi​ra na to, Dže​ki je, dan ka​sni​je, do​šla za Gre​gom u Ba​fa​lo i use​li​la se u jef​tin stan ne​da​le​ko od Ka​nal​ske uli​ce. Lav i Greg su na​red​nih ne​ko​li​ko ne​de​lja bi​li za​o​ku​plje​ni pre​u​zi​ma​njem Ro​u​zrok te​a​ta​ra. Dejv ih je na kra​ju pro​dao za dva mi​li​o​na – če​tvr​ti​nu po​čet​ne ce​ne, i Greg se sa​da još vi​še di​vio svo​me ocu. Dže​ki je po​vu​kla tu​žbu i na​go​ve​sti​la no​vi​na​ri​ma da je pri​sta​la na nov​ča​nu na​god​bu. Greg je ose​ćao stra​ho​po​što​va​nje pred oče​vom dr​skom bez​o​se​ćaj​no​šću. A imao je i Dže​ki. Maj​ci je go​vo​rio da sva​ke ve​če​ri iz​la​zi s dru​ga​ri​ma, ali je za​pra​vo sve slo​bod​no vre​me pro​vo​dio sa Džeki. Vo​dio ju je po gra​du, išli su na iz​le​te na pla​ži, sti​gao je čak i da je pro​vo​za u iz​najm​lje​nom gli​se​ru. Ni​ko Dže​ki ni​je do​vo​dio u ve​zu sa onom de​voj​kom što u pe​njo​a​ru iz​la​zi iz Ric-Karl​to​na na, do​du​še mut​noj, no​vin​skoj fo​to​gra​fi​ji. Ve​ći deo vre​me​na tih to​plih let​njih ve​če​ri pro​ve​li su vo​de​ći lju​bav, zno​ja​vi, sreć​ni do bu​ni​la, gu​žva​ju​ći po​ste​lji​nu na uza​nom kre​ve​tu u nje​nom stan​či​ću. Do​go​vo​ri​li su se da se uzmu čim bu​du ima​li do​volj​no go​di​na. Te ve​če​ri spre​mao se da je vo​di na bal u Jaht-klu​bu. Pro​na​ći ula​zni​ce bi​lo je ne​u​o​bi​ča​je​no te​ško, ali je Greg pod​mi​tio jed​nog škol​skog dru​ga. Ku​pio je Dže​ki no​vu ha​lji​nu, ru​ži​ča​stu, od sa​te​na. Mar​ga mu je da​va​la ve​li​ki dže​pa​rac, a i Lav je vo​leo s vre​me​na na vre​me da mu ću​šne po pe​de​set do​la​ra, ta​ko da je uvek imao nov​ca i vi​še ne​go što mu je tre​ba​lo. No ipak, sve vre​me je stre​peo. Dže​ki će bi​ti je​di​na crn​ki​nja na ba​lu, ne ra​ču​na​ju​ći one ko​je slu​že pi​će. Ni njoj se ni​je išlo, ali Greg je us​peo da je na​go​vo​ri. Mla​di​ći će mu za​vi​de​ti, a oni sta​ri​ji, znao

je to, mo​gli bi bi​ti ne​pri​ja​telj​ski na​stro​je​ni. Bi​će, sva​ka​ko, do​šap​ta​va​nja. Dže​ki​na le​po​ta i šarm po​be​di​će, me​đu​tim, sva​ku pred​ra​su​du, ose​ćao je to Greg – pa ko njoj mo​že odo​le​ti? Ali ako se ne​ka bu​da​la na​pi​je i poč​ne da je vre​đa, on će ga na​u​či​ti pa​me​ti, obe​ma pe​sni​ca​ma. Još dok je o to​me raz​mi​šljao, čuo je ka​ko mu maj​ka go​vo​ri da se ne po​na​ša kao bu​da​la ko​ja je po​be​na​vi​la od lju​ba​vi. Ali ne mo​že čo​vek svoj vek da pro​ži​vi ve​či​to slu​ša​ju​ći maj​ku. Dok je ko​ra​čao Ka​nal​skom uli​com, u be​lom fra​ku, s be​lom kra​va​tom oko vra​ta, je​dva je če​kao da vi​di Dže​ki u no​voj ha​lji​ni, a mo​žda će i klek​nu​ti pred njom i po​di​ći po​rub, da joj vi​di ga​ći​ce i pod​ve​zi​ce. Ušao je u zgra​du, sta​ru ku​ću sa​da po​de​lje​nu na sta​no​ve. Na ste​pe​ni​štu je bio po​ha​ba​ni cr​ve​ni te​pih, mi​ri​sa​lo je na ne​ko ja​ko za​či​nje​no je​lo. On svo​jim klju​čem ot​klju​ča stan i uđe. Ni​je bi​lo ni​ko​ga. Čud​no. Ku​da li bi to ona po​šla bez nje​ga? Sa stra​hom u sr​cu, otvo​rio je or​mar. U nje​mu je bi​la sa​mo ru​ži​ča​sta bal​ska ha​lji​na od sa​te​na. Nje​ne ode​će ni​je bi​lo. – Ne! – uz​vik​nu. Šta se do​go​di​lo? Na kli​ma​vom sto​lu od bo​ro​vog dr​ve​ta le​ža​la je ko​ver​ta. Uzeo ju je i ugle​dao svo​je ime is​pi​sa​no Dže​ki​nim čit​kim, škol​skim ru​ko​pi​som. Ob​u​ze ga užas. Drh​ta​vim ru​ka​ma je po​ce​pao ko​ver​tu i pro​či​tao krat​ku po​ru​ku. Dra​gi moj Greg, Po​sled​nje tri ne​de​lje bi​le su mi naj​lep​ši tre​nu​ci u ži​vo​tu. Zna​la sam, du​bo​ko u sr​cu, da nas dvo​je ni​ka​da ne​će​mo mo​ći da se uzme​mo, ali je ipak le​po bi​lo dok smo se po​na​ša​li kao da ho​će​mo. Ti si di​van mo​mak, i bi​će od te​be do​bar čo​vek, pod uslo​vom da ne po​vu​češ pre​vi​še na oca. Da ni​je to Lav sa​znao da Dže​ki sta​nu​je ov​de, pa je ote​rao? Ne bi on to uči​nio – zar ne? Zbo​gom, i ne​moj me za​bo​ra​vi​ti. Tvoj Po​klon, Dže​ki Greg je zgu​žvao har​ti​ju i za​pla​kao.

IX – Iz​gle​daš ča​rob​no – re​če Eva Rot​man Dej​zi Pe​škov. – Da sam mu​ško, od​mah bih se za​lju​bi​la u te​be. Dej​zi se na​sme​ši​la. Eva je već bi​la mal​či​ce za​lju​blje​na u nju. A Dej​zi je​ste iz​gle​da​la ča​rob​no, u le​de​no​pla​voj bal​skoj ha​lji​ni od svi​le​nog or​gan​di​na ko​ja je sa​mo pro​du​blji​va​la pla​vet nje​nih oči​ju. Ha​lji​na je ima​la na​bran po​rub; na​pred je bio du​ga​čak do gle​žnje​va, ali se ot​po​za​di ne​sta​šno po​di​zao do sre​di​ne li​sto​va, ot​kri​va​ju​ći, tek u na​go​ve​šta​ju, neo​do​lji​ve Dej​zi​ne no​ge u pro​vid​nim ča​ra​pa​ma. Na se​bi je ima​la i maj​či​nu ogr​li​cu sa sa​fi​ri​ma. – Tvoj otac mi je ovo ku​pio, dav​no je to bi​lo, dok je još po​vre​me​no umeo da bu​de fin pre​ma me​ni – re​če joj Ol​ga. – Ali po​žu​ri sad, Dej​zi, ima zbog te​be da za​ka​sni​mo. Ol​ga je, kao pra​va da​ma, no​si​la tam​no​pla​vu, a Eva je bi​la u cr​ve​nom, što se le​po sla​ga​lo s nje​nim tam​nim te​nom.

Dej​zi je po​šla ni​za ste​pe​ni​ce, sve leb​de​ći u obla​ku sre​će. Iza​šle su iz ku​će. Ba​što​van Hen​ri, ve​če​ras u ulo​zi šo​fe​ra, otvo​rio im je vra​ta uglan​ca​nog sta​rog cr​nog stu​ca. Bi​lo je to Dej​zi​no ve​li​ko ve​če. Ve​če​ras će je Čar​li Far​kar​son i zva​nič​no za​pro​si​ti. Da​će joj di​ja​mant​ski pr​sten, ko​ji se u nje​go​voj fa​mi​li​ji pre​no​si s ko​le​na na ko​le​no – vi​de​la je već bi​la taj pr​sten, do​pao joj se, a u me​đu​vre​me​nu su ga i pre​pra​vi​li spe​ci​jal​no za nju. I ona će pri​sta​ti, i pred svi​ma će, na ba​lu, ob​ja​vi​ti ve​rid​bu. Dok je ula​zi​la u ko​la, ose​ća​la se kao Pe​pe​lju​ga. Je​di​no je Eva bi​la sum​nji​ča​va. „Mi​sli​la sam da ćeš se uda​ti za ne​ko​ga ko ti vi​še pri​sta​je”, re​kla joj je ona ra​ni​je. „Mi​sliš, za čo​ve​ka ko​ji mi ne bi do​zvo​lio da mu še​fu​jem”, uz​vra​ti​la je na to Dej​zi. „Ne, ali za ne​ko​ga ko vi​še li​či na te​be, ne​kog zgod​nog, šar​mant​nog i sek​si.” Ta​ko oštra pri​med​ba ni​ma​lo ni​je bi​la svoj​stve​na Evi; pod​ra​zu​me​va​lo se, da​kle, da Čar​li ni​je lep, da ne​ma šar​ma i da ni​je ni​ma​lo gla​mu​ro​zan. Dej​zi je bi​la za​te​če​na, i ni​je zna​la šta na to da ka​že. Iz​ba​vi​la ju je maj​ka. „Ja sam se uda​la za čo​ve​ka ko​ji je bio na​o​čit, šar​man​tan i pri​vla​čan”, re​kla je Ol​ga, „i zbog nje​ga je moj ži​vot pot​pu​ni jad i be​da.” Eva vi​še ni​šta ni​je go​vo​ri​la. Dok su se ko​la pri​bli​ža​va​la Jaht-klu​bu, Dej​zi se za​kle​la da će se uz​dr​ža​va​ti. Ne sme ni​po​što da po​ka​že li​ko​va​nje. Mo​ra​će da se po​na​ša kao da ne​ma ama baš ni​šta neo​če​ki​va​no u to​me što je nje​na maj​ka po​zva​na u Dam​sko udru​že​nje Ba​fa​la. Dok dru​gim de​voj​ka​ma bu​de po​ka​zi​va​la svoj ogrom​ni di​ja​mant, bi​će to​li​ko uč​ti​va da otvo​re​no ka​že ka​ko ona, u stva​ri, ne za​slu​žu​je ne​kog ta​ko div​nog kao što je Čar​li. A uz nju, ako bu​de po nje​nom, Čar​li će po​sta​ti još div​ni​ji ne​go što je sad. Čim se vra​te s me​de​nog me​se​ca, ona i Čar​li po​če​će da ra​de na šta​li tr​kač​kih ko​nja. Kroz pet go​di​na uče​stvo​va​će u naj​pre​sti​žni​jim tr​ka​ma ši​rom sve​ta: Sa​ra​to​ga Springs, Long​čemps, Ro​jal Askot. Le​to je bi​lo na iz​ma​ku i već se bio hva​tao su​mrak kad je auto​mo​bil sti​gao do pri​sta​ni​šta. – Bo​jim se, Hen​ri, da će​mo se ve​če​ras ve​o​ma ka​sno vra​ti​ti – re​če Dej​zi raz​dra​ga​no. – Upra​vo ta​ko, go​spo​đi​ce Dej​zi – od​go​vo​ri on. Obo​ža​vao ju je. – A sad se le​po pro​ve​di​te. Dej​zi je, kod vra​ta, pri​me​ti​la da za nji​ma ula​zi Vik​tor Dik​son. Lju​ba​zna pre​ma svi​ma, ona re​če: – I ta​ko zna​či, Vik​to​re, tvo​ja se​stra je upo​zna​la kra​lja En​gle​ske. Če​sti​tam! – Hmm, da – re​če on, a vi​de​lo se da mu je ne​pri​jat​no. Uđo​še u klub. Pr​vo ugle​da​še Ur​su​lu Dju​ar, ko​ja je pri​sta​la da pri​mi Ol​gu u svoj sno​bov​ski klub. Dej​zi joj se to​plo na​sme​ši​la pa re​kla: – Do​bro ve​če, go​spo​đo Dju​ar. Ur​su​la je iz​gle​da​la ra​se​ja​no. – Opro​sti​te, sa​mo tre​nu​tak – re​če ona pa se za​pu​ti ka dru​gom kra​ju pre​dvor​ja. Po​na​ša se kao da je kra​lji​ca, raz​mi​šlja​la je Dej​zi, ali zar i kra​lji​ca ne mo​ra da dr​ži do le​pog vas​pi​ta​nja? Jed​no​ga da​na Dej​zi će bi​ti glav​na u ce​lom Ba​fa​lu, ali će osta​ti bes​pre​kor​no uč​ti​va pre​ma svi​ma, za​kle​la se sa​da se​bi. Njih tri za​tim odo​še u žen​ski to​a​let, da se još jed​nom ogled​nu, za slu​čaj da se ne​što po​re​me​ti​lo u pro​te​klih dva​de​set mi​nu​ta, ot​ka​ko su iza​šle iz ku​će. Uto uđe Dot Ren​šo, po​gle​da u njih, pa iza​đe. – Glu​pa​ča – re​če Dej​zi. Nje​na maj​ka je, me​đu​tim, bi​la vid​no za​bri​nu​ta. – Šta se to do​ga​đa? – re​če ona. – Ov​de smo pet mi​nu​ta, a već nam je njih tro​je da​lo kor​pu! – Lju​bo​mo​ra – re​če Dej​zi. – Dot bi vo​le​la da se ona uda​je za Čar​li​ja. – U ovom tre​nut​ku – na to će Ol​ga – Dot Ren​šo bi vo​le​la da se uda ma​nje-vi​še za bi​lo ko​ga, ta​ko ja

ce​nim. – Haj​mo sa​da, ide​mo da uži​va​mo – re​če Dej​zi pa ih po​ve​de na​po​lje. Na ula​zu u ple​snu dvo​ra​nu po​zdra​vi je Vu​di Dju​ar. – Naj​zad je​dan džen​tlmen! – re​če Dej​zi. Ne​što ti​šim gla​som, Vu​di joj re​če: – Sa​mo sam hteo da ti ka​žem da ni​je pra​vo što lju​di te​be okri​vlju​ju za bi​lo šta što je tvoj otac mo​žda uči​nio. – Na​ro​či​to kad se ima u vi​du da su cir​ku svi ku​po​va​li od nje​ga! – od​go​vo​ri ona. A on​da Dej​zi ugle​da svo​ju bu​du​ću sve​kr​vu, u ru​ži​ča​stoj ha​lji​ni s na​bo​ri​ma, ko​ja ni​ma​lo ni​je mo​gla da sa​kri​je njen ćo​ška​sti stas. No​ra Far​kar​son ni​je bi​la van se​be od odu​še​vlje​nja zbog si​no​vlje​vog iz​bo​ra mla​de, ali je le​po pri​hva​ti​la Dej​zi i bi​la vr​lo ljup​ka pri​li​kom po​se​ta ko​je je raz​me​ni​la sa Ol​gom. – Go​spo​đo Far​kar​son! – re​če Dej​zi. – Pre​le​pa ha​lji​na! No​ra Far​kar​son joj okre​nu le​đa i uda​lji se. Eva osta​de bez da​ha. Stra​va pre​pla​vi Dej​zi. Ona se okre​nu pre​ma Vu​di​ju. – Ovo ni​je zbog kri​jum​ča​re​nja, zar ne? – Ni​je. – Ne​go zbog če​ga on​da? – Mo​raš da pi​taš Čar​li​ja. Evo ga, do​la​zi. Čar​li se pre​zno​ja​vao iako ni​je bi​lo to​plo. – Šta se ovo de​ša​va? – upi​ta ga Dej​zi. – Svi pro​la​ze po​red me​ne kao da ne po​sto​jim! Čar​li je bio uža​sno ner​vo​zan. – Lju​di su mno​go kiv​ni na tvo​ju po​ro​di​cu – re​če on. – A za​što? – po​vi​ka ona. Vi​še njih u bli​zi​ni ču​lo je kad je po​di​gla glas, pa se okre​nu​še. Ona za to ni​je ma​ri​la. – Tvoj otac je upro​pa​stio Dej​va Ro​u​zro​ka – re​če Čar​li. – Jel’ ti to go​vo​riš o ono​me što se do​go​di​lo u Ric-Karl​to​nu? A ka​kve to ve​ze ima sa mnom? – Svi vo​le Dej​va, ma​kar on bio Per​si​ja​nac, ili šta već. I ni​ko i ne po​mi​šlja da bi Dejv mo​gao ne​ko​ga da si​lu​je. – Ja to ni​kad ni​sam ni re​kla! – Znam – re​če Čar​li. Vi​de​lo se da je na ve​li​kim mu​ka​ma. U njih su sad već ne​skri​ve​no gle​da​li: Vik​tor Dik​son, Dot Ren​šo, Čak Dju​ar. – Ali će za​to kri​vi​ca da pad​ne na me​ne – re​če Dej​zi Čar​li​ju. – Je li ta​ko? – Tvoj otac je gro​zno po​stu​pio. Dej​zi se sle​di​la od stra​ha. Ali ne, ne​mo​gu​će da će joj ve​li​ka po​be​da iz​ma​ći sad, u po​sled​njem tre​nut​ku? – Čar​li – re​če ona. – Šta ti to me​ni ho​ćeš da ka​žeš? Ka​ži otvo​re​no, ako bo​ga znaš. Eva, u znak po​dr​ške, ob​gr​li Dej​zi oko stru​ka. – Maj​ka ka​že da je to neo​pro​sti​vo – od​go​vo​ri Čar​li. – Šta mi​sli pod tim neo​pro​sti​vo? Gle​dao je u nju, sav snu​žden. Ni​je vi​še bio u sta​nju ni reč da pro​zbo​ri. Ali ni​je bi​lo ni po​tre​be za pri​čom. Ona je zna​la šta će joj Čar​li re​ći. – Go​to​vo je, zar ne? – re​če ona. – Ti me osta​vljaš. Klim​nuo je gla​vom. – Dej​zi, mo​ra​mo da po​đe​mo – re​če Ol​ga, u su​za​ma. Dej​zi se osvr​nu oko se​be. Po​gnu​la je gla​vu stre​lja​ju​ći ih po​gle​dom: Dot Ren​šo je li​ko​va​la zlu​ra​do, Vik​tor Dik​son ju je gle​dao s di​vlje​njem, Čak Dju​ar je zi​nuo od mla​da​lač​kog šo​ka, dok je nje​gov brat

Vu​di oči​to sa​o​se​ćao s njom. – Do​đa​vo​la sa svi​ma va​ma! – po​vi​ka Dej​zi. – Idem u Lon​don da ple​šem s kra​ljem!

3. 1936. Jed​nog sun​ča​nog su​bot​njeg po​po​dne​va, u me​se​cu ma​ju 1936, dok je Lojd Vi​li​jams pri​vo​dio kra​ju dru​gu go​di​nu stu​di​ja na Kem​bri​džu, iz​me​đu be​lih ka​me​nih lu​ko​va za​svo​đe​nih hod​ni​ka drev​nog uni​ver​zi​te​ta pro​mo​li​la se ogav​na gla​va fa​ši​zma. Lojd je na Ko​le​džu „Ema​nuel” – po​zna​tom kao „Ema” – stu​di​rao sa​vre​me​ne je​zi​ke. Učio je fran​cu​ski i ne​mač​ki, s tim što mu je ne​mač​ki bio dra​ži. Dok je za​ra​njao u ve​li​ka de​la ne​mač​ke kul​tu​re, či​ta​ju​ći Ge​tea, Ši​le​ra, Haj​nea i To​ma​sa Ma​na, po​vre​me​no bi po​di​gao po​gled s rad​nog sto​la u ti​ši​ni bi​bli​o​te​ke, da bi s tu​gom po​mi​slio ka​ko ta​da​šnja Ne​mač​ka, eto, to​ne u di​vlja​štvo. Me​sni ogra​nak Bri​tan​skog sa​ve​za fa​ši​sta upra​vo je bio na​ja​vio da će nji​hov vo​đa, ser Osvald Mo​zli, go​vo​ri​ti na jed​nom sku​pu u Kem​bri​džu. Čuv​ši tu vest, Lojd se pri​se​tio ber​lin​skih do​ga​đa​ja od pre tri go​di​ne. Opet su mu pred oči​ma bi​li ba​ti​na​ši sme​đe​ko​šu​lja​ši dok su raz​va​lji​va​li re​dak​ci​ju ča​so​pi​sa u ko​jem je ra​di​la Mod fon Ul​rih; po​no​vo je čuo kre​štav, mr​žnjom is​pu​njen glas ko​jim se Hi​tler obra​ćao par​la​men​tu pre​zi​ru​ći de​mo​krat​ske te​ko​vi​ne; i još jed​nom je uz​drh​tao se​tiv​ši se kr​va​vih nju​ški pa​sa što su ki​di​sa​li na Jer​ga s onom ko​fom na gla​vi. Sa​da je Lojd sta​jao na pe​ro​nu že​le​znič​ke sta​ni​ce u Kem​bri​džu i če​kao voz ko​jim će iz Lon​do​na do​pu​to​va​ti nje​go​va maj​ka. S njim je na sta​ni​cu do​šla i Ru​bi Kar​ter, ta​ko​đe ak​ti​vist​ki​nja u me​snom ogran​ku La​bu​ri​stič​ke par​ti​je. Ru​bi mu je i po​mo​gla da or​ga​ni​zu​je da​na​šnji skup sa te​mom „Isti​na o fa​ši​zmu”. Sku​pu je tre​ba​lo da se obra​ti i Et Le​kvit, Loj​do​va maj​ka. Nje​na knji​ga o Ne​mač​koj po​sti​gla je ve​li​ki uspeh; Et se po​no​vo kan​di​do​va​la za po​sla​ni​ka na iz​bo​ri​ma 1935, te je sa​da opet za​stu​pa​la Ald​gejt u par​la​men​tu. Lojd je s na​pe​to​šću iš​če​ki​vao taj skup. Mo​zli​je​va no​va po​li​tič​ka stran​ka pri​do​bi​la je vi​še hi​lja​da čla​no​va, jed​nim de​lom i zbog ve​li​ke po​dr​ške Dej​li mej​la, ko​ji je ob​ja​vio zlo​guk na​slov URA ZA CR​NO​KO​ŠU​LJA​ŠE! Mo​zli je bio ha​ri​zma​ti​čan be​sed​nik, i ni​je bi​lo sum​nje da će to​ga da​na pri​do​bi​ti no​ve sled​be​ni​ke. Od ži​vot​nog je zna​ča​ja bi​lo da se sa​ču​va sve​ti​o​nik ra​zu​ma, kao pro​tiv​te​ža nje​go​vim za​vo​dlji​vim la​ži​ma. Upr​kos sve​mu, Ru​bi se bi​la baš ras​pri​ča​la. Ža​li​la se na dru​štve​ni ži​vot u Kem​bri​džu. – Mno​go su mi do​sad​ni ov​da​šnji mom​ci – re​če ona. – Nji​ma je je​di​no va​žno da iza​đu u pab i na​pi​ju se. Loj​da te nje​ne re​či iz​ne​na​di​še. Pret​po​sta​vljao je da Ru​bi vo​di vr​lo bo​gat dru​štve​ni ži​vot. No​si​la je jef​ti​nu ode​ću, ko​ja je uvek bi​la mal​či​ce pre​te​sna, ta​ko da nje​ne je​dre obli​ne do​đu do iz​ra​ža​ja. Ve​ći​na mu​ška​ra​ca sma​tra​la bi je pri​vlač​nom, po​mi​sli on. – A šta ti ina​če vo​liš da ra​diš? – upi​ta je Lojd. – Osim što vo​liš da or​ga​ni​zu​ješ sku​po​ve La​bu​ri​stič​ke par​ti​je? – Vo​lim da ple​šem. – U part​ne​ri​ma si​gur​no ne osku​de​vaš. Na sva​ko žen​sko na uni​ver​zi​te​tu ide dva​na​est mu​ških. – Bez uvre​de, ali ve​ći​na tih mu​ških su pe​ški​ri. Lojd je znao da Uni​ver​zi​tet u Kem​bri​džu po​ha​đa mno​go ho​mo​sek​su​a​la​ca, ali ga je iz​ne​na​di​lo što upra​vo Ru​bi po​te​že tu te​mu. Po​zna​ta je po to​me da ne​ma dla​ke na je​zi​ku, ali ovo je čak i od nje bi​lo pre​vi​še. Ni​je imao poj​ma šta da joj ka​že, pa je oću​tao. – A ti ni​si je​dan od njih, jel​da da ni​si? – re​če Ru​bi.

– Ni​sam! Ne bu​di sme​šna. – Ne​ma raz​lo​ga da se vre​đaš. Do​volj​no si lep za pe​ška, ne ra​ču​na​ju​ći taj zgnje​čen nos. On pra​snu u smeh. – E, to se zo​ve dvo​smi​slen kom​pli​ment. – A je​si lep. Li​čiš na Da​gla​sa Fer​bank​sa Mla​đeg. – Pa, hva​la le​po, ali ni​sam pe​ško. – Imaš li de​voj​ku? Ovo je po​sta​ja​lo ne​pri​jat​no. – Ne, tre​nut​no ne​mam. – On, kao, po​gle​da na sat, a on​da se za​gle​da u da​lji​nu, da vi​di da li ide voz. – Što ne​maš? – Ni​sam, jed​no​stav​no, sreo onu pra​vu. – O, hva​la ti naj​lep​še, pa na​rav​no da ni​si. On je po​gle​da. U toj ša​li bi​lo je i po​la zbi​lje. Uža​snuo se sa​me po​mi​sli da je ona tu nje​go​vu opa​sku pri​mi​la lič​no. – Ni​sam hteo da ka​žem da... – Je​si, hteo si. Ali ni​je va​žno. Evo ide voz. Lo​ko​mo​ti​va je ušla u sta​ni​cu i pri​ko​či​la u obla​ku pa​re. Vra​ta se otvo​ri​še i put​ni​ci po​če​še da iz​la​ze na pe​ron: stu​den​ti u sa​ko​i​ma od tvi​da, se​ljan​ke ko​je su po​šle u ku​po​vi​nu, pa rad​ni​ci s kač​ke​ti​ma. Lojd je po​gle​dom tra​žio maj​ku u go​mi​li. – Ona će bi​ti u va​go​nu tre​će kla​se – re​če. – Stvar prin​ci​pa. – Ho​ćeš li do​ći na pro​sla​vu mog dva​de​set pr​vog ro​đen​da​na? – Na​rav​no. – Mo​ja dru​ga​ri​ca ima stan​čić u Uli​ci Mar​ket a ga​zda​ri​ca joj je glu​va. Lojd je ose​ćao iz​ve​snu ne​la​go​du u ve​zi s tim po​zi​vom i ko​le​bao se šta da od​go​vo​ri; uto se po​ja​vi nje​go​va maj​ka, le​pa kao sli​ka u cr​ve​nom let​njem man​ti​li​ću, s ljup​kim še​ši​ri​ćem na gla​vi. Ona ga za​gr​li i po​lju​bi. – Mno​go mi le​po iz​gle​daš, naj​dra​ži moj – re​če ona. – Ali mo​ra​ću da ti ku​pim no​vo ode​lo za idu​ći se​me​star. – Do​bro mi je i ovo, ma​ma. – Nov​ca od sti​pen​di​je imao je ta​man to​li​ko da pod​mi​ri tro​ško​ve stu​di​ra​nja i osnov​ne ži​vot​ne po​tre​be, ali za ode​lo mu ni​je pre​ti​ca​lo. Kad je po​la​zio u Kem​bridž, maj​ka je po​se​gla za ušte​đe​vi​nom i ku​pi​la mu ode​lo od tvi​da za pre​ko da​na i jed​no ve​čer​nje, za sve​ča​ne pri​li​ke. Ovo od tvi​da no​sio je sva​ko​dnev​no pu​ne dve go​di​ne, i to se na ode​lu i vi​de​lo. Lojd je, ina​če, do​sta po​la​gao na iz​gled, i uvek je vo​dio ra​ču​na o to​me da ima či​stu be​lu ko​šu​lju, sa​vr​še​no ve​za​nu kr​ava​tu i pre​sa​vi​je​nu be​lu ma​ra​mi​cu u gor​njem dže​pu sa​koa; mo​ra bi​ti da mu je ne​ki pre​dak bio pra​vi ki​coš. Ode​lo je bi​lo bri​žlji​vo is​pe​gla​no, ali je već po​če​lo da se ha​ba, i Lojd je, uisti​nu, va​pio za no​vim, ali ni​je že​leo da maj​ka tro​ši ušte​đe​vi​nu. – Vi​de​će​mo – re​če ona. Okre​nu se on​da pre​ma Ru​bi, sr​da​čno joj se na​sme​ši, i pru​ži joj ru​ku. – Ja sam Et Le​kvit – re​če ona la​ko i ljup​ko, po​put ka​kve voj​vot​ki​nje ko​ja im je, eto, do​šla u po​se​tu. – Dra​go mi je što sam vas upo​zna​la. Ja sam Ru​bi Kar​ter. – I ti stu​di​raš, Ru​bi? – Ne, ja ra​dim kao so​ba​ri​ca u Čim​bli​ju, u jed​noj ve​li​koj se​o​skoj ku​ći. – Ru​bi kao da se mal​či​ce sti​de​la što je otvo​ri​la sr​ce. – Osam ki​lo​me​ta​ra od cen​tra gra​da, ali obič​no po​zaj​mim bi​cikl. – Vi​di ti to! – re​če Etel. – Kad sam bi​la tvo​jih go​di​na, i ja sam ra​di​la kao so​ba​ri​ca, u Vel​su, ta​ko​đe u se​o​skoj ku​ći. Ru​bi ču​du ni​je mo​gla da se na​ču​di. – Vi ra​di​li kao so​ba​ri​ca?! A sad ste po​sla​ni​ca u par​la​men​tu! – To ti je de​mo​kra​ti​ja. – Ru​bi i ja or​ga​ni​zu​je​mo da​na​šnji skup – re​če Lojd. – I, ka​ko ide? – upi​ta ga maj​ka.

– Sva me​sta su ras​pro​da​ta. U stva​ri, mo​ra​će​mo da se pre​se​li​mo u ve​ću sa​lu. – Re​kla sam ti ja da će​te us​pe​ti. Sámo odr​ža​va​nje sku​pa bi​lo je Ete​li​na za​mi​sao. Ru​bi Kar​ter, a i mno​gi dru​gi u La​bu​ri​stič​koj par​ti​ji, hte​li su da se or​ga​ni​zu​ju pro​te​sti, da se de​mon​stran​ti pro​še​ta​ju kroz grad. I Lojd je u prvi mah bio za to. „Fa​ši​zmu se tre​ba su​prot​sta​vi​ti jav​no, kad god se za to uka​že pri​li​ka”, re​kao je on ta​da. Etel ga je, me​đu​tim, druk​či​je sa​ve​to​va​la. „Ako or​ga​ni​zu​je​mo pro​test​ni marš i pri​tom iz​vi​ku​je​mo slo​ga​ne, iz​gle​da​će​mo isto kao oni”, re​kla mu je ta​da. „Po​ka​ži​mo svi​ma da smo dru​ga​či​ji. Orga​ni​zuj​mo je​dan tih, pa​me​tan skup, na ko​jem će​mo ras​pra​vlja​ti o fa​ši​zmu.” Lojd je bio sum​nji​čav. „Do​ći ću i ja da go​vo​rim, ako ho​ćeš”, re​kla je ona. Lojd je sve to iz​neo pred svo​ji​ma u Kem​bri​džu. Po​ve​la se ži​va ras​pra​va, pri če​mu se Ru​bi, po Ete​li​noj za​mi​sli, na​šla na če​lu opo​zi​ci​je; ali na kra​ju je pre​va​gu od​ne​la pri​li​ka ko​ja im se uka​za​la – da im se na sku​pu obra​ti jed​na po​sla​ni​ca i zna​me​ni​ta fe​mi​nist​ki​nja. Lojd još ni​je bio sa​svim si​gu​ran da li je to is​prav​na od​lu​ka. Se​ćao se ono​ga što je u Ber​li​nu čuo od Mod fon Ul​rih: „Ne sme​mo na na​si​lje uz​vra​ća​ti na​si​ljem.” Ta​kva je bi​la po​li​ti​ka ne​ma​čke So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je. Po po​ro​di​cu Fon Ul​rih, kao i po Ne​mač​ku, ta po​li​ti​ka bi​la je po​gub​na. Ho​da​li su is​pod sta​nič​nih lu​ko​va od žu​te ci​gle, sa​gra​đe​nih u ro​ma​nič​kom sti​lu, pa po​hi​ta​li oli​sta​lim Stej​šen ro​u​dom, uli​com pu​nom ušu​ška​nih ku​ća od iste te žu​te ci​gle, ste​ci​šta pri​pad​ni​ka sred​nje kla​se. Etel uhva​ti Loj​da pod​ru​ku. – Pa do​bro, ka​ko je moj ma​li stu​dent? – upi​ta. Na​sme​šio se na reč „ma​li”. Bio je dva​na​est cen​ti​me​ta​ra vi​ši od nje, i sav mi​ši​ćav bu​du​ći da je tre​ni​rao za uni​ver​zi​tet​ski bok​ser​ski tim; mo​gao je jed​nom ru​kom da je po​dig​ne sa ze​mlje. A ona je pu​ca​la od po​no​sa, i on je to​ga bio sve​stan. Ma​lo je to​ga nju u ži​vo​tu ob​ra​do​va​lo kao nje​gov do​la​zak ova​mo. Otu​da je ve​ro​vat​no i že​le​la da mu ku​pi no​vo ode​lo. – Me​ni je ov​de, znaš to i sa​ma, mno​go le​po – re​če on. – Do​bro se ose​ćam kad je oko me​ne mno​go mo​ma​ka iz rad​nič​ke kla​se. – I de​vo​ja​ka – do​ba​ci Ru​bi. Skre​nu​li su u Hils roud, glav​ni drum što vo​di do cen​tra. Ot​ka​ko je ova​mo sti​gla že​le​zni​ca, grad se ši​rio na jug, pre​ma sta​ni​ci, a duž Hils ro​u​da po​di​za​ne su cr​kve, da za​do​vo​lje po​tre​be no​vog pred​gra​đa. Njih tro​je se za​pu​ti​še u bap​ti​stič​ku ka​pe​lu či​ji je pa​stor, ina​če le​vi​čar, pri​stao da im je ustu​pi bez nov​ča​ne na​dok​na​de. – Na​go​dio sam se sa fa​ši​sti​ma – re​če Lojd. – Re​kao sam im da će​mo od​u​sta​ti od mar​ša uko​li​ko oni obe​ća​ju da će isto po​stu​pi​ti. – Ču​di me da su pri​sta​li – re​če Etel. – Fa​ši​sti vo​le mar​še​ve. – Ko​le​ba​li su se. Ali ja sam sa​op​štio rek​to​ra​tu i po​li​ci​ji šta sam pred​lo​žio fa​ši​sti​ma, pa su ovi, hte​li – ne hte​li, mo​ra​li da pri​hva​te po​god​bu. – Pa​met​no si to ura​dio. – Ali, ma​ma, čik po​go​di ko pred​vo​di ov​da​šnje fa​ši​ste? Vi​kont od Abe​ro​ve​na, po​znat i kao Deč​ko Fic​her​bert, sin tvog ne​ka​da​šnjeg po​slo​dav​ca er​la Fic​her​ber​ta! – Deč​ko je, ina​če, imao dva​de​set jed​nu go​di​nu, ko​li​ko i Lojd. On je po​ha​đao „Tri​ni​ti”, ari​sto​krat​ski ko​ledž. – Šta? – na to će Etel. – O, bo​že! Či​ni​lo se da ju je vest uz​dr​ma​la vi​še ne​go što se oče​ki​va​lo, i Lojd se okre​nu da po​gle​da maj​ku. Sva je pre​ble​de​la. – Ne mo​žeš da ve​ru​ješ? – Ne mo​gu! – od​go​vo​ri ona, do​la​ze​ći se​bi. – Pa otac mu je po​moć​nik mi​ni​stra spolj​nih po​slo​va. – Na vla​sti je u to vre​me bi​la ko​a​li​ci​ja u ko​joj su glav​nu reč ima​li kon​zer​va​tiv​ci. – Fi​ca je si​gur​no sra​mo​ta – do​da​de ona.

– Kon​zer​va​tiv​ci su, či​ni mi se, ve​ći​nom sla​bi na fa​ši​zam. Ne sme​ta nji​ma mno​go što ne​ko ta​mo ta​ma​ni ko​mu​ni​ste i pro​go​ni Je​vre​je. – Ima mo​žda i ta​kvih, ali pre​te​ru​ješ. – Ona po​gle​da Loj​da is​pod oka. – I ti si, da​kle, išao da se vi​diš s Deč​kom? – Je​sam. – Loj​du se uči​ni da taj mo​me​nat za Etel ima ne​ko po​seb​no zna​če​nje, prem​da ni​ka​ko ni​je mo​gao da do​ku​či za​što. – Užas ži​vi! U so​bi u „Tri​ni​ti​ju” dr​ži ceo san​duk vi​ski​ja – dva​na​est bo​ca! – Upo​znao si se ra​ni​je s njim – se​ćaš li se to​ga? – Ne, kad je to bi​lo? – Imao si de​vet go​di​na. Po​ve​la sam te u Vest​min​ster​sku pa​la​tu, ne​du​go po​što sam iza​bra​na za po​sla​ni​ka. Fi​ca i Deč​ka sre​li smo na ste​pe​ni​ca​ma. Lojd se tog su​sre​ta se​ćao kao kroz ma​glu. I ta​da je, kao i sa​da, taj do​ga​đaj, oči​gled​no, iz ne​kih ta​jan​stve​nih raz​lo​ga bio va​žan nje​go​voj maj​ci. – A to je bio on? – upi​ta on. – Baš čud​no. – Ja ga po​zna​jem – uklju​či se Ru​bi. – Svi​nja jed​na. Pip​ka slu​žav​ke. Lojd je bio pre​ne​ra​žen, ali nje​go​vu maj​ku te re​či ni​ma​lo ne iz​ne​na​di​še. – Vr​lo ne​pri​jat​na po​ja​va, ali to​ga svu​da ima. – Nje​na su​mor​na po​mir​lji​vost osta​vi na nje​ga još stra​šni​ji uti​sak. Sti​gli su do ka​pe​le i ušli na zad​nja vra​ta. Ta​mo je, u ne​čem na​lik sa​kri​sti​ji, sta​jao Ro​bert fon Ul​rih, ko​ji je iz​gle​dao kao ro​đe​ni Bri​ta​nac, u sme​lom mr​kom​ze​le​nom ode​lu, s pru​ga​stom kra​va​tom. Ustao je, i Etel ga za​gr​li. Na bes​pre​kor​nom en​gle​skom Ro​bert re​če: – Dra​ga mo​ja Etel, še​šir ti je neo​pi​si​vo lju​bak. Lojd pred​sta​vi maj​ku čla​ni​ca​ma lo​kal​nog od​bo​ra La​bu​ri​stič​ke par​ti​je ko​je su u ve​li​kim lon​ci​ma pri​pre​ma​le čaj, a uz čaj i keks, ko​ji će bi​ti po​slu​že​ni po​sle sku​pa. Po​što je u vi​še na​vra​ta čuo da Etel ja​di​ku​je ka​ko, eto, lju​di ko​ji or​ga​ni​zu​ju po​li​ti​čke do​ga​đa​je mi​sle, oči​gled​no, da po​sla​ni​ci ni​ka​da ne mo​ra​ju u to​a​let, Lojd re​če: – Ru​bi, pre ne​go što poč​ne​mo, bu​di ta​ko lju​ba​zna pa po​ka​ži mo​joj maj​ci gde je to​a​let za da​me. I dve že​ne odo​še. Lojd se​de do Ro​ber​ta i re​če, či​sto raz​go​vo​ra ra​di: – Ka​ko ide po​sao? Ro​ber​tov re​sto​ran su ra​do po​se​ći​va​li ho​mo​sek​su​al​ci, na ko​je se Ru​bi ma​lo pre to​ga ža​li​la. Lojd je slu​tio da je Kem​bridž tih tri​de​se​tih go​di​na bio po​god​no me​sto za ta​kve mu​škar​ce, baš kao što je to Ber​lin bio dva​de​se​tih. Ovaj nov re​sto​ran no​sio je sta​ri na​ziv Bi​stro Ro​bert. – Po​sao ide do​bro – od​go​vo​ri Ro​bert. Ne​ka sen​ka pre​đe mu pre​ko li​ca; kra​tak, ali si​lo​vit na​stup stra​ha. – Na​dam se da ću ovo​ga pu​ta sa​ču​va​ti ono što sam iz​gra​dio. – Da​je​mo sve od se​be da po​be​di​mo fa​ši​ste. A sku​po​vi po​put ovog su pra​vi na​čin za to – re​če Lojd. – Bi​lo bi od ve​li​ke po​mo​ći ako bi​ste i vi go​vo​ri​li – to će lju​di​ma otvo​ri​ti oči. Ro​bert je na​me​ra​vao da go​vo​ri o ono​me što je lič​no is​ku​sio pod fa​ši​stič​kim re​ži​mom. – Pri​ča se ka​ko to na​ma ne mo​že da se de​si, ali to ni​je tač​no – do​da​de Lojd. Ro​bert klim​nu gla​vom u znak sa​gla​sno​sti. – Fa​ši​zam je laž, ali pri​vlač​na laž. Bo​ra​vak u Berlinu, iako su od ta​da pro​šle tri go​di​ne, bio je još živ u Loj​do​vom se​ća​nju. – Če​sto se pi​tam šta li se do​go​di​lo sa sta​rim Bi​stro​om Ro​bert – re​če on. – Sti​glo mi je pi​smo od pri​ja​te​lja – re​če Ro​bert gla​som pu​nim tu​ge. – Ni​ko od sta​rih go​sti​ju ne za​la​zi vi​še ta​mo. Bra​ća Ma​ke su na li​ci​ta​ci​ji pro​da​la vin​ski po​drum. Sa​da kli​jen​te​lu či​ne pre​te​žno po​li​caj​ci i či​nov​ni​ci sred​njeg ran​ga. – Još je, či​ni​lo se, du​blji Ro​ber​tov bol bio dok je iz​go​va​rao: – Vi​še ne ko​ri​ste stol​nja​ke. A on​da na​glo pro​me​ni te​mu.

– Ide​te na bal na „Tri​ni​ti”? U ve​ći​ni ko​le​dža odr​ža​va​ne su let​nje igran​ke, te se ta​ko pro​sla​vljao kraj is​pit​nog ro​ka. Ti ba​lo​vi, pra​te​će za​ba​ve i pik​ni​ci or​ga​ni​zo​va​ni su u sklo​pu Maj​ske ne​de​lje, ko​ja je – mi​mo sva​ke lo​gi​ke – odr​ža​va​na u ju​nu. Bal na Ko​le​džu „Tri​ni​ti” bio je ču​ven po ras​ko​ši. – Vo​leo bih da idem, ali ne mo​gu to se​bi da pri​u​štim – re​če Lojd. – Ula​zni​ce sta​ju dve gvi​ne​je, je li ta​ko? – Do​bio sam sa​mo jed​nu ula​zni​cu. Ali da​ću je te​bi. Ne​ko​li​ko sto​ti​na pij​nih stu​de​na​ta ko​ji ple​šu dok svi​ra džez or​ke​star – ja ta​ko, u stva​ri, za​mi​šljam pa​kao. Lojd je bio na mu​ka​ma. – Ali ne​mam frak. – A da bi išao na bal na ko​le​džu, ne​iz​o​stav​no mo​raš da no​siš be​lu kra​va​tu i frak. – Ja ću ti po​zaj​mi​ti. Bi​će ti pre​ši​rok u stru​ku, ali bar smo iste vi​si​ne. – Va​ži, hva​la vam. Uto se po​no​vo po​ja​vi Ru​bi. – Maj​ka ti je div​na – re​če ona Loj​du. – Ni​sam zna​la da je ne​ka​da ra​di​la kao so​ba​ri​ca! – Ja Etel po​zna​jem pre​ko dva​de​set go​di​na – re​če Ro​bert. – Ona je stvar​no iz​van​red​na že​na. – Sad mi je ja​sno ka​ko to da još ni​si sreo onu pra​vu – re​če Ru​bi Loj​du. – Ti tra​žiš ne​ku ko​ja će bi​ti kao ona, a ta​kvih ne​ma mno​go. – U pra​vu si bar što se ovog po​sled​njeg ti​če – re​če Lojd. – Ta​kve ne​ma. Ru​bi se štrec​nu​la, kao da ju je ne​što za​bo​le​lo. – Šta ti je? – re​če Lojd – Bo​li me zub. – Mo​raš kod zu​ba​ra. Po​gle​da​la ga je kao da je re​kao ne​što glu​po, i on se to​ga ča​sa do​se​ti da, s pri​ma​nji​ma jed​ne so​ba​ri​ce, ona se​bi zu​ba​ra i ne mo​že da pri​u​šti te se stvar​no ose​ti kao po​sled​nja bu​da​la. Lojd ode do vra​ta i pro​vi​ri u bo​go​mo​lju. Kao i kod ve​ći​ne ne​kon​for​mi​stič​kih cr​ka​va, i ov​de je po​sre​di bi​la jed​no​stav​na, pra​vo​u​ga​o​na pro​sto​ri​ja sa zi​do​vi​ma okre​če​nim u be​lo. Bi​lo je to​plo to​ga da​na, i či​sti pro​zo​ri be​hu otvo​re​ni. Re​do​vi klu​pa bi​li su is​pu​nje​ni, a mno​gi su i sta​ja​li, če​ka​ju​ći da skup poč​ne. Kad se Etel po​ja​vi​la, Lojd re​če: – Ako se svi sla​že​te, ja bih otvo​rio ovaj skup. Po​tom će Ro​bert is​pri​ča​ti svo​ju lič​nu pri​ču, a mo​ja maj​ka će pot​cr​ta​ti po​li​tič​ke lek​ci​je ko​je iz to​ga pro​is​ti​ču. Oko to​ga su bi​li sa​gla​sni. – Ru​bi, ho​ćeš li, mo​lim te, da mo​triš na fa​ši​ste? Ja​vi mi ako se bi​lo šta de​si? Etel se na​mr​šti. – Zar je to stvar​no neo​p​hod​no? – Pa, ve​ro​vat​no ne bi​smo sme​li da se uzda​mo u njih da će odr​ža​ti obe​ća​nje. – Nji​hov zbor je na ne​kih če​ti​ri​sto me​ta​ra odav​de. Ne sme​ta mi da trč​kam ta​mo-amo. Iza​šla je na zad​nja vra​ta, a Lojd po​ve​de osta​le u cr​kvu. Po​di​ju​ma ni​je bi​lo, već su na jed​nom kra​ju bi​li po​sta​vlje​ni sto i tri sto​li​ce, s go​vor​ni​com sa stra​ne. Dok su Etel i Ro​bert za​u​zi​ma​li me​sta, Lojd je oti​šao do go​vor​ni​ce. Za​čuo se kra​tak, tih apla​uz. – Fa​ši​zam je u uspo​nu – po​čeo je Lojd. – I opa​sno je za​vo​dljiv. Pru​ža la​žnu na​du ne​za​po​sle​ni​ma. Za​o​gr​nut je u to​bo​žnje pa​tri​ot​sko ru​ho, kao što i sa​mi fa​ši​sti no​se imi​ta​ci​je voj​nič​kih uni​for​mi. Bri​tan​ska vla​da je, na Loj​do​vo zgra​ža​va​nje, bi​la po​pu​stlji​va pre​ma fa​ši​stič​kom re​ži​mu. Bi​la je to ko​a​li​ci​ja u ko​joj su glav​nu reč vo​di​li kon​zer​va​tiv​ci, s po​ko​jim li​be​ra​lom i ma​lo​broj​nim pre​be​zi​ma iz nji​ho​ve, La​bu​ri​stič​ke par​ti​je. Sve​ga ne​ko​li​ko da​na po​što je, no​vem​bra pro​šle go​di​ne, po​no​vo iza​bran na tu du​žnost, mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va pred​lo​žio je da ve​ći deo Abi​si​ni​je ustu​pi ita​li​jan​skim za​vo​-

je​va​či​ma i nji​ho​vom fa​ši​stič​kom vo​đi Be​ni​tu Mu​so​li​ni​ju. Što je još go​re, Ne​mač​ka se opet po​ja​ča​no na​o​ru​ža​va​la i pre​ti​la. Pre sve​ga ne​ko​li​ko me​se​ci, Hi​tler je pre​kr​šio Ver​saj​ski spo​ra​zum po​slav​ši tru​pe u de​mi​li​ta​ri​zo​va​nu Rajn​sku oblast – i Lojd se za​pre​pa​stio što ni​jed​na ze​mlja ne po​ka​zu​je sprem​nost da mu sta​ne na put. Sva​ka na​da da bi fa​ši​zam ipak mo​gao bi​ti tek jed​na iz​o​pa​če​na po​ja​va krat​ko​ga da​ha sa​da je zga​snu​la. Lojd je čvr​sto ve​ro​vao da de​mo​krat​ske ze​mlje, kao na pri​mer Fran​cu​ska i Bri​ta​ni​ja, mo​ra​ju da se spre​me za bor​bu. Ni​je to, me​đu​tim, re​kao u go​vo​ru ko​ji je to​ga da​na dr​žao, jer su se nje​go​va maj​ka i ve​ći​na čla​no​va La​bu​ri​stič​ke par​ti​je pro​ti​vi​li to​me da Bri​ta​ni​ja go​mi​la na​o​ru​ža​nje, u na​di da će Dru​štvo na​ro​da smo​ći sna​ge da se ob​ra​ču​na sa dik​ta​to​ri​ma. La​bu​ri​sti su po sva​ku ce​nu že​le​li da se iz​beg​ne re​pri​za uža​snog kr​vo​pro​li​ća iz Ve​li​kog ra​ta. Lojd je ga​jio istu na​du, ali se bo​jao da ona ni​je ute​me​lje​na na stvar​no​sti. On se, lič​no, pri​pre​mao za rat. U ško​li je svo​je​vre​me​no bio ofi​cir ka​det. Kad je do​šao u Kem​bridž, stu​pio je u kor​pus za obu​ku oficirâ, i to kao je​di​ni mo​mak iz rad​nič​ke kla​se i, sva​ka​ko, je​di​ni član La​bu​ri​stič​ke par​ti​je ko​ji se od​lu​čio na ta​kav ko​rak. Pri​gu​še​nim apla​u​zom pro​pra​ćen je i za​vr​še​tak nje​go​vog go​vo​ra. Lojd je bio ja​san i do​sle​dan u svo​jim be​se​da​ma, ali ni​je imao maj​či​nu spo​sob​nost da do​tak​ne ljud​ska sr​ca – još ne, u sva​kom slu​ča​ju. Ro​bert iza​đe za pro​po​ve​da​o​ni​cu. – Ja sam Austri​ja​nac – re​če on. – U ra​tu sam ra​njen, Ru​si su me za​ro​bi​li, a on​da sam po​slat u gu​lag u Si​bi​ru. Po​što su bolj​še​vi​ci sklo​pi​li mir sa Cen​tral​nim si​la​ma, stra​ža​ri su otvo​ri​li ka​pi​je lo​go​ra i re​kli nam da smo slo​bod​ni. A ka​ko će​mo sti​ći ku​ća​ma, to je već bio naš pro​blem, a ne nji​hov. Dug je put od Si​bi​ra do Austri​je – ima tu sko​ro pet hi​lja​da ki​lo​me​ta​ra. Auto​bu​sa ni​je bi​lo, pa sam kre​nuo pe​ši​ce. Pro​stru​ja ža​mor, lju​di su se, iz​ne​na​đe​ni, sme​ja​li, a ne​ko​li​ko njih je, iz po​što​va​nja, apla​u​di​ra​lo. Ro​bert ih je već šar​mi​rao, pri​me​ti Lojd. Pri​đe mu uto Ru​bi, vid​no uzru​ja​na, pa mu šap​nu na uvo: – Fa​ši​sti su ma​lo​čas pro​šli. Deč​ko Fic​her​bert je od​ve​zao Mo​zli​ja do že​le​znič​ke sta​ni​ce, a ša​či​ca usi​ja​nih gla​va u cr​nim ko​šu​lja​ma tr​či za ko​li​ma i kli​če. Lojd se na​mr​šti. – Obe​ća​li su da ne​će mar​ši​ra​ti. Pret​po​sta​vljam da će sad re​ći ka​ko se tr​ča​nje za auto​mo​bi​lom ne ra​ču​na. – A u če​mu je raz​li​ka, vo​le​la bih da znam? – Je li bi​lo na​si​lja? – Ni​je. – Ču​vaj stra​žu. Ru​bi je opet iza​šla. Lojd je bio uz​ne​mi​ren. Ako i ni​su po​ga​zi​li do​go​vor, fa​ši​sti su sva​ka​ko na​ru​ši​li duh spo​ra​zu​ma. Iza​šli su na uli​cu u uni​for​ma​ma – iako kon​tra​mi​tin​ga ni​je bi​lo. So​ci​ja​li​sti su bi​li tu, u cr​kvi, ne​pri​met​ni. Sve što je oda​va​lo nji​ho​ve sta​vo​ve bio je tran​spa​rent is​pred cr​kve na ko​jem je, krup​nim cr​ve​nim slo​vi​ma, pi​sa​lo ISTI​NA O FA​ŠI​ZMU. – Dra​go mi je što sam ov​de – go​vo​rio je Ro​bert. – Po​ča​stvo​van sam po​zi​vom da vam se obra​tim i odu​še​vljen što me​đu oku​plje​ni​ma vi​dim ve​ći broj po​kro​vi​te​lja Bi​stroa Ro​bert. Mo​ram, me​đu​tim, da vas upo​zo​rim da je pri​ča ko​ju ću vam is​pri​ča​ti iz​ra​zi​to ne​u​god​na. Je​zi​va, šta​vi​še. Pri​čao im je, da​lje, ka​ko su on i Jerg uhap​še​ni po​što su od​bi​li da svoj ber​lin​ski re​sto​ran pro​da​ju jed​nom na​ci​sti. Jer​ga je Ro​bert opi​sao kao ku​va​ra i du​go​go​di​šnjeg po​slov​nog part​ne​ra, ne po​mi​nju​ći nji​ho​vu sek​su​al​nu ve​zu, prem​da su po​je​din​ci u cr​kvi, oni što su ma​lo vi​še zna​li, ve​ro​vat​no na​slu​ći​va​li da je i to​ga bi​lo. U pu​bli​ci je za​vla​dao ta​jac kad je po​čeo da opi​su​je ono što se do​ga​đa​lo u kon​cen​tra​ci​o​nom lo​go​ru.

Uža​snu​ti uz​da​si ču​li su se kad je do​šao do onog de​la kad se po​ja​vlju​ju iz​glad​ne​li psi. Jer​go​ve mu​ke Ro​bert je opi​si​vao du​bo​kim, raz​go​vet​nim gla​som, ko​ji se ne​sme​ta​no ši​rio cr​kvom. Kad je sti​gao do Jer​go​ve smr​ti, vi​še njih je pla​ka​lo. Lojd je pak po​no​vo pre​ži​vlja​vao su​ro​vost i pat​nju ko​je je ta​da is​ku​sio, te se ra​sr​di na one bu​da​le po​put Deč​ka Fic​her​ber​ta, či​ja je za​lu​đe​nost mar​šev​skim pe​sma​ma i bes​pre​kor​nim uni​for​ma​ma pre​ti​la da istu tu ago​ni​ju do​ne​se i u En​gle​sku. Ro​bert je seo, a za pro​po​ve​da​o​ni​cu sta​de Etel. Upra​vo kad je ona pro​go​vo​ri​la, po​no​vo se po​ja​vi Ru​bi, van se​be od be​sa. – Re​kla sam ti da ne​će upa​li​ti! – sik​ta​la je ona Loj​du na uvo. – Mo​zli je oti​šao, ali mom​ci sad pe​va​ju „Vla​daj, Bri​ta​ni​jo!” is​pred sta​ni​ce. Ne​ma sum​nje, spo​ra​zum je pre​kr​šen, po​mi​sli Lojd lju​ti​to. Deč​ko je po​ga​zio obe​ća​nje. To​li​ko, eto, vre​di reč jed​nog en​gle​skog džen​tlme​na. Etel je pri​sut​ni​ma ob​ja​šnja​va​la ka​ko fa​ši​zam nu​di la​žna re​še​nja te da kri​vi​cu za slo​že​ne pro​ble​me kao što su ne​za​po​sle​nost i kri​mi​nal kraj​nje po​jed​no​sta​vlje​no sva​lju​je na gru​pa​ci​je kao što su Je​vre​ji i ko​mu​ni​sti. Ne​mi​lo​srd​no se na​ša​li​la na ra​čun sa​me ide​je o tri​jum​fu vo​lje, po​i​sto​ve​ću​ju​ći Fi​re​ra i Du​čea sa škol​skim si​le​dži​ja​ma. Oni tra​že na​rod​nu po​dr​šku, re​kla je, ali uki​da​ju sva​ku opo​zi​ci​ju. Lojd je uvi​đao da će fa​ši​sti, u po​vrat​ku sa že​le​znič​ke sta​ni​ce do cen​tra gra​da, mo​ra​ti da pro​đu i po​red ove cr​kve. Po​čeo je da oslu​šku​je zvu​ke ko​ji su do​pi​ra​li kroz otvo​re​ne pro​zo​re. Ču​lo se tut​nja​nje auto​mo​bi​la i ka​mi​o​na sa Hils ro​u​da; bu​ku je, s vre​me​na na vre​me, pre​ki​da​lo zvon​ce bi​ci​kla, ili deč​ja vri​ska. Loj​du se uči​ni​lo da u da​lji​ni ču​je vi​ku, i to zlo​kob​nu, na​lik ga​la​mi tek sta​sa​lih man​gu​pa, ko​ji se još po​no​se svo​jim no​vim, du​bo​kim gla​so​vi​ma. Na​preg​nuo se da bo​lje ču​je, i usle​di​lo je još po​vi​ka. Fa​ši​sti su mar​ši​ra​li. Etel po​di​že glas kad je ta der​nja​va na​po​lju po​sta​la gla​sni​ja. Go​vo​ri​la je ka​ko rad​ni lju​di, bez ob​zi​ra na stru​ku, mo​ra​ju da se oku​pe pod okri​ljem sindikatâ i La​bu​ri​stič​ke stran​ke, i ta​ko iz​gra​de jed​no po​šte​no dru​štvo, ko​rak po ko​rak, de​mo​krat​skim pu​tem, a ne na​sil​nim pre​vra​ti​ma ko​ji su do​ne​li to​li​ko zla lju​di​ma u ko​mu​ni​stič​koj Ru​si​ji i na​ci​stič​koj Ne​mač​koj. Po​no​vo uđe Ru​bi. – Upra​vo mar​ši​ra​ju Hils ro​u​dom – pro​mr​mlja ona ti​ho, ali žur​no. – Mo​ra​mo da iza​đe​mo i su​prot​sta​vi​mo im se! – Ne! – pro​ša​pu​ta Lojd. – Par​ti​ja je jed​no​gla​sno od​lu​či​la: ne​će bi​ti de​mon​stra​ci​ja. Mo​ra​mo se to​ga pri​dr​ža​va​ti. Mo​ra​mo da bu​de​mo di​sci​pli​no​van po​kret! – Znao je Lojd da će po​mi​nja​nje par​tij​ske di​sci​pli​ne osta​vi​ti sna​žan uti​sak na Ru​bi. Fa​ši​sti su već bi​li bli​zu i pro​mu​klo skan​di​ra​li. Pre​ma Loj​do​vim pro​ce​na​ma, mo​ra​lo ih je bi​ti pe​de​se​to​ro-še​zde​se​to​ro. Žu​deo je da iza​đe na​po​lje i su​o​či se s nji​ma. Dvo​ji​ca mla​di​ća iz zad​njih re​do​va usta​do​še i pri​đo​še pro​zo​ri​ma da vi​de šta se do​ga​đa. Etel ih je opo​me​nu​la da bu​du opre​zni. – Ne​moj​te na iz​gred​ni​štvo uz​vra​ti​ti iz​gred​ni​štvom – re​če ona. – Ta​ko će​mo sa​mo no​vi​na​ri​ma da​ti po​vod da ka​žu ka​ko su obe stra​ne jed​na​ko lo​še. Pr​snu sta​klo i ka​men ule​te kroz pro​zor. Jed​na že​na vri​snu i vi​še njih sko​či na no​ge. – Osta​ni​te na svo​jim me​sti​ma, mo​lim vas – re​če Etel. – Mi​slim da će ubr​zo oti​ći. – Iz​go​vo​ri​la je to sta​lo​že​nim, umi​ru​ju​ćim gla​som. Ma​lo njih je, me​đu​tim, na​sta​vi​lo da slu​ša njen go​vor. Svi su se okre​ta​li pre​ma vra​ti​ma cr​kve, oslu​šku​ju​ći hûk i po​dru​glji​vo kli​ca​nje olo​ša ko​ji se sa​ku​pljao na​po​lju. Lojd se je​dva ob​u​zda​vao da ne usta​ne. Po​gle​dao je u maj​ku bez​iz​ra​zno a li​ce mu se be​še pre​tvo​ri​lo u ma​sku. Sva​ka kost u nje​go​vom te​lu kao da je že​le​la da na​sr​ne, da po​raz​bi​ja te gla​ve. Ma​lo ka​sni​je, oku​plje​ni u cr​kvi se sti​ša​še. Po​no​vo su pa​žnju usme​ri​li na Etel, ma​da su se i da​lje vr​po​lji​li i pogléda​li pre​ko ra​me​na. – Li​či​mo na čo​por ze​če​va, drh​ti​mo u ja​mi dok li​si​ca la​je na​po​lju – pro​mr​mlja Ru​bi pre​zri​vo, i Lojd po​mi​sli da je de​voj​ka u pra​vu.

Is​po​sta​vi​lo se, me​đu​tim, da je nje​go​va maj​ka do​bro pred​vi​de​la; ka​me​nje vi​še ni​je le​te​lo. I skan​di​ra​nje utih​nu. – Za​što su fa​ši​sti za na​si​lje? – upi​ta Etel re​to​rič​ki. – Ovi na​po​lju, na Hils ro​u​du, mo​žda i je​su obič​ni hu​li​ga​ni, ali i njih ne​ko usme​ra​va, i nji​ho​va tak​ti​ka ima ne​ku svr​hu. Kad iz​bi​je tu​ča na uli​ci, oni mo​gu da tvr​de da su za​ka​za​li or​ga​ni jav​nog re​da, i da je neo​p​hod​no pred​u​ze​ti stro​ge me​re ka​ko bi se po​no​vo us​po​sta​vi​la vla​da​vi​na za​ko​na. Te hit​ne me​re pod​ra​zu​me​va​će za​bra​nu ra​da svim de​mo​krat​skim po​li​tič​kim par​ti​ja​ma, kao što je La​bu​ri​stič​ka, za​tim uki​da​nje sva​ke sin​di​kal​ne ak​tiv​no​sti, kao i neo​sno​va​na hap​še​nja – lju​di kao što smo mi, mir​nih mu​ška​ra​ca i že​na či​ji je je​di​ni zlo​čin to što se ne sla​žu s vla​sti​ma. Zvu​či li vam sve to kao fan​ta​sti​ka, kao ne​što ne​ve​ro​vat​no, ne​što što se ni​ka​da ne​će de​si​ti? Pa, upra​vo su ta​kvu tak​ti​ku i u Ne​mač​koj pri​me​ni​li – i ta​mo je ona uro​di​la plo​dom. Pri​ča​la je da​lje o to​me ka​ko se fa​ši​zmu mo​že su​prot​sta​vi​ti: or​ga​ni​zo​va​njem de​ba​ta, za​tim sku​po​va kao što je ovaj, pi​sa​njem pi​sa​ma no​vin​skim li​sto​vi​ma, ko​ri​šće​njem sva​ke pri​li​ke da se osta​li upo​zo​re na opa​snost. Ali čak je i Etel mo​ra​la da se na​mu​či da bi zvu​ča​la hra​bro i od​luč​no. Loj​da je du​bo​ko dir​nu​la Ru​bi​na opa​ska o ze​če​vi​ma. Ose​ćao se kao po​sled​nja ku​ka​vi​ca. To​li​ki je nje​gov jed u tim tre​nu​ci​ma bio da vi​še go​to​vo ni​je mo​gao da se​di. Na​pe​tost u cr​kvi go​to​vo da iš​če​znu. Lojd se okre​nu pre​ma Ru​bi. – Ali ze​če​vi su bar na si​gur​nom – re​če on. – Za​sa​da – od​vra​ti ona. – Ali li​si​ca će se vra​ti​ti.

II – Ako ti se deč​ko svi​đa, mo​žeš da mu daš da te po​lju​bi u usta – go​vo​ri​la je Lin​di Vest​hemp​ton dok su se​de​le na osun​ča​nom trav​nja​ku. – A ako ti se baš mno​go do​pa​da, mo​že da ti di​ra gru​di – re​če nje​na se​stra bli​zna​ki​nja Li​zi. – Ali ni​šta is​pod stru​ka. – Ne dok se ne ve​ri​te. Dej​zi je to bi​lo za​ni​mlji​vo. Oče​ki​va​la je da će En​gle​ski​nje bi​ti ušto​glje​ne, ali po​gre​ši​la je. Se​stre Vest​hemp​ton bi​le su lu​de za sek​som. Dej​zi je bi​la us​hi​će​na što je po​zva​na u go​ste u Čim​bli, se​o​sku vi​lu ser Bar​to​lo​mjua Bin​ga Vest​hemp​to​na. Ose​ća​la se kao da ju je en​gle​sko dru​štvo pri​hva​ti​lo. Ali s kra​ljem još ni​je ima​la pri​li​ke da se sret​ne. Po​ni​že​nja ko​je je do​ži​ve​la u Jaht-klu​bu u Ba​fa​lu se​ća​la se sa sti​dom – ne​pre​sta​no ju je bo​le​lo kao ži​va ope​ko​ti​na na ko​ži iako je pla​men na ko​jem se ope​kla dav​no zga​snuo. No kad god bi ose​ti​la taj bol, po​mi​sli​la bi ka​ko će usko​ro ple​sa​ti s kra​ljem, a on​da bi ih u mi​sli​ma po​stro​ji​la sve – Dot Ren​šo, No​ru Far​kar​son, Ur​su​lu Dju​ar – za​gle​da​ne u nje​nu sli​ku na stra​ni​ca​ma Ba​fa​lo sen​ti​ne​la, ka​ko či​ta​ju iz​ve​štaj od pr​ve do po​sled​nje re​či, za​vi​de joj i ža​le što ne mo​gu iskre​no da ka​žu da su od​u​vek bi​le nje​ne pri​ja​te​lji​ce. Is​pr​va je bi​lo te​ško. Pro​šla su tri me​se​ca ot​ka​ko je Dej​zi do​pu​to​va​la s maj​kom i dru​ga​ri​com Evom. Njen otac ih je upu​tio na mno​ge, ali is​po​sta​vi​će se da oni i ni​su krem kre​ma lon​don​ske dru​štve​ne sce​ne. Dej​zi se već po​ka​ja​la zbog pre​te​ra​nog samo​pouzda​nja s ko​jim je na​pu​sti​la bal u Jaht- klu​bu: šta ako od sve​ga ovo​ga ni​šta ne is​pad​ne? No Dej​zi je bi​la od​luč​na i sna​la​žlji​va, i do​volj​no joj je bi​lo da je sa​mo po​ve​žu s ne​kim. Čak i na ma​nje-vi​še jav​nim za​ba​va​ma, kao što su na pri​mer konj​ske tr​ke i oper​ske pred​sta​ve, ona je upo​zna​va​la lju​de na vi​so​kim po​lo​ža​ji​ma. S mu​škar​ci​ma je fler​to​va​la, pod​sti​ču​ći zna​ti​že​lju ugled​nih go​spo​đa i sta​vlja​ju​ći im do zna​nja da je bo​ga​ta i ne​u​da​ta. Mno​ge ari​sto​krat​ske en​gle​ske po​ro​di​ce upro​pa​sti​la je

ve​li​ka eko​nom​ska kri​za, i jed​na ame​rič​ka na​sled​ni​ca sva​ka​ko bi im do​bro​do​šla, sve i da ni​je le​pa i ljup​ka. Svi​đao im se njen na​gla​sak, pro​gle​da​li bi joj kroz pr​ste što vi​lju​šku dr​ži u de​snoj ru​ci, i bog​zna ka​ko ih je odu​še​vi​lo što ume da vo​zi ko​la – u En​gle​skoj su vo​zi​li is​klju​či​vo mu​škar​ci. Mno​ge En​gle​ski​nje ume​le su, kao i Dej​zi, da ja​šu ko​nje, ali ma​lo ih je bi​lo ko​je su se u se​dlu dr​ža​le s ta​kvom dr​skom si​gur​no​šću. Ne​ke sta​ri​je že​ne i da​lje su na Dej​zi gle​da​le po​do​zri​vo, ali ona je bi​la uve​re​na da će jed​no​ga da​na i njih pri​do​bi​ti. La​ko je bi​lo oči​ju​ka​ti s Bin​gom Vest​hemp​to​nom. Taj đa​vo​last čo​vek pri​jat​nog osme​ha uvek bi ra​do ba​cio oko na le​pu de​voj​ku; Dej​zi je na​gon​ski pred​o​se​ća​la da bi ura​dio mno​go vi​še od to​ga kad bi mu se uka​za​la pri​li​ka da na​le​ti na nju u su​mrak u vr​tu. Nje​go​ve kće​ri su, oči​gled​no, po​vu​kle na oca. Kuć​na za​ba​va ko​ju su upri​li​či​li Vest​hemp​to​no​vi bi​la je jed​na u ni​zu odr​ža​nih u Kem​bridž​ši​ru za tra​ja​nja Maj​ske ne​de​lje. Me​đu go​sti​ma su se na​šli i erl Fic​her​bert, po​znat kao Fic, i nje​go​va su​pru​ga Bea. Bea je, na​rav​no, bi​la gro​fi​ca Fic​her​bert, ali njoj je dra​ža bi​la ru​ska ti​tu​la kne​gi​nje. Sta​ri​ji nji​hov sin, Deč​ko, učio je na Ko​le​džu „Tri​ni​ti”. Kne​gi​nja Bea je bi​la jed​na od va​žnih že​na u dru​štve​nom ži​vo​tu Kem​bri​dža i do​ne​kle sum​nji​ča​va pre​ma Dej​zi. Iako, isti​na, ni​ko​ga ni​je sla​ga​la, Dej​zi je ume​la da na​go​ve​sti lju​di​ma ka​ko joj je otac ru​ski ple​mić ko​ji je u Re​vo​lu​ci​ji iz​gu​bio sve, a ne ta​mo ne​ki fa​brič​ki rad​nik ko​ji je po​be​gao u Ame​ri​ku za dla​ku uma​kav​ši po​li​ci​ji. Bea se, me​đu​tim, ni​je da​la pre​va​ri​ti. „Ne mo​gu da se se​tim po​ro​di​ce po ime​nu Pe​škov, ni u Sankt Pe​ter​bur​gu ni u Mo​skvi”, go​vo​ri​la je ona, go​to​vo i ne glu​me​ći ču​đe​nje; a Dej​zi bi se, na si​lu, na​sme​ši​la kao da to što kne​gi​nja ne​če​ga ne mo​že da se se​ti – ne mo​že ni ima​ti bi​lo ka​kve po​sle​di​ce. Bi​le su tu i tri de​voj​ke Dej​zi​nog i Evi​nog go​di​šta: se​stre bli​zna​ki​nje Vest​hemp​ton i Mej Ma​rej, ge​ne​ral​ska kći. Ba​lo​vi su tra​ja​li po ce​lu noć, i svi su spa​va​li do pod​ne, ali su za​to po​po​dne​va bi​la do​sad​na. Pet de​vo​ja​ka plan​do​va​lo je u vr​tu, ili se še​ta​lo po šu​mi. Sa​da, us​pra​vlja​ju​ći se u vi​se​ćoj le​žalj​ci, Dej​zi re​če: – Šta sme da se ra​di po​što se ve​ri​te? – Mo​žeš da mu tr​ljaš onu stvar. – Dok ne štrc​ne – re​če nje​na se​stra. Mej Ma​rej, ko​ja ni​je bi​la to​li​ko sme​la kao bli​zna​ki​nje, re​če: – Joj, od​vrat​no! To je sa​mo pod​sta​klo bli​zna​ki​nje da na​sta​ve. – Ili mo​žeš da mu ga si​saš – re​če Lin​di. – To oni vo​le vi​še od sve​ga. – Do​sta! – po​bu​ni se Mej. – Vi to sa​mo iz​mi​šlja​te. One pre​sta​do​še, po​što su već do​volj​no za​dir​ki​va​le Mej. – Me​ni je do​sad​no – re​če Lin​di. – Šta će​mo sa​da? Dej​zi ne​ki đa​vo ni​je dao mi​ra, i ona pred​lo​ži: – Haj​de da se na ve​če​ri po​ja​vi​mo ode​ve​ne kao mu​škar​ci. Istog ča​sa je za​ža​li​la što je to re​kla. Ta​kva pred​sta​va mo​gla je da joj uni​šti dru​štve​ni ži​vot u ko​ji je tek za​ko​ra​či​la. Pro​ra​dio je Evin ne​mač​ki ose​ćaj za to šta je is​prav​no: – Dej​zi, ti se to ša​liš! – Da – re​če ona. – Glu​po je i po​mi​sli​ti. Bli​zna​ki​nje su od maj​ke na​sle​di​le fi​nu pla​vu ko​su, ne one tam​ne oče​ve ko​vr​dže, ali su za​to od nje​ga na​sle​di​le tu ne​va​lja​lu cr​tu, ta​ko da im se pred​log obe​ma do​pao. – Ve​če​ras će svi oni bi​ti u fra​ko​vi​ma, pa mo​že​mo da im ukra​de​mo smo​kin​ge – re​če Lin​di. – Da! – na to će nje​na se​stra. – Oba​vi​će​mo to dok oni pi​ju čaj.

Dej​zi shva​ti da je sad pre​ka​sno za od​stu​pa​nje. – Ne mo​že​mo ta​kve na bal! – re​če Mej Ma​rej. Ce​lo dru​štvo tre​ba​lo je po​sle ve​če​re da ode na bal na Ko​ledž „Tri​ni​ti”. – Pre​svu​ći će​mo se pred po​la​zak – re​če Li​zi. Mej je bi​la bo​ja​žlji​vo stvo​re​nje, ve​ro​vat​no zbog oca ko​ji je bio voj​no li​ce; uvek bi se pri​klo​ni​la vo​lji osta​lih de​vo​ja​ka, ma šta one od​lu​či​le. Ka​da i Evu, ko​ja se je​di​na pro​ti​vi​la, ube​dlji​vo nad​gla​sa​še, pre​đo​še na spro​vo​đe​nje pla​na u de​lo. Kad je do​šlo vre​me da se obu​ku za ve​če​ru, so​ba​ri​ca do​ne​se dva ve​čer​nja ode​la u Dej​zi​nu i Evi​nu so​bu. So​ba​ri​ca se, ina​če, zva​la Ru​bi. Ju​če je hte​la da svi​sne od zu​bo​bo​lje, pa joj je Dej​zi da​la nov​ca da ode kod zu​ba​ra, i ovaj joj je iz​va​dio zub. Sa​da je Ru​bi sva bli​sta​la od uz​bu​đe​nja, pot​pu​no za​bo​ra​viv​ši na zu​bo​bo​lju. – Iz​vol’te, dra​ge da​me! – re​če ona. – Ser Bar​tlo​mju​o​vo će vam bi​ti ta​man, go​spo​đi​ce Pe​škov, a ono go​spo​di​na En​dr​jua Fic​her​ber​ta ima da pa​še go​spo​đi​ci Rot​man. Dej​zi je ski​nu​la ha​lji​nu i obu​kla ko​šu​lju. Ru​bi joj je po​mo​gla da se iz​bo​ri s dug​mi​ći​ma i man​žet​na​ma na ko​je ne be​še na​vi​kla. Za​tim se uvu​kla u pan​ta​lo​ne Bin​ga Vest​hemp​to​na, cr​ne sa sa​ten​skom tra​kom. Uvu​kla je u njih kom​bi​ne​zon, pa pre​ba​ci​la tre​ge​re pre​ko ra​me​na. Dok je za​kop​ča​va​la šlic, po​mi​sli da je mo​žda mal​či​ce pre​kar​da​ši​la. Ni​jed​na de​voj​ka ni​je ume​la da ve​že kra​va​tu, ta​ko da su svi nji​ho​vi po​ku​ša​ji bi​li bez​u​spe​šni. Ali Dej​zi je to us​pe​la da za​ba​šu​ri. Olov​kom za obr​ve na​cr​ta​la je se​bi br​či​će. – Ču​do jed​no! – re​če Eva. – Sad si još lep​ša! Dej​zi na​cr​ta de​be​le zu​lu​fe na Evi​nim obra​zi​ma. Pet de​vo​ja​ka sa​sta​lo se u so​bi bliznakinjâ. Dej​zi se uše​ta​la po​put ka​kvog mu​škog raz​me​tljiv​ca, usled če​ga se osta​le de​voj​ke hi​ste​rič​no za​ce​re​ka​še. Mej ta​da re​če ne​što što je i Dej​zi sve vre​me mu​či​lo. – Na​dam se sa​mo da se zbog ovo​ga ne​će​mo uva​li​ti u ne​pri​li​ke – re​če ona. – Uh, a šta i ako se uva​li​mo? – na to će Lin​di. Dej​zi re​ši da oda​gna bri​gu i pre​pu​sti se uži​va​nju, pa kre​nu pr​va ka go​stin​skoj so​bi. De​voj​ke su pr​ve sti​gle, u so​bi još ni​ko​ga ni​je bi​lo. Po​na​vlja​ju​ći ono što je ču​la od Deč​ka Fic​her​ber​ta dok se obra​ćao ba​tle​ru, Dej​zi mu​škim gla​som sta​de da ote​že: – Si​paj mi vi​ski, Grim​šo, ta​ko, alal ve​ra – ovaj šam​panj re​zi kao pi​šać​ka! De​voj​ke su, za​be​zek​nu​te, ci​ča​le od sme​ha. Utom za​jed​no uđo​še Bing i Fic. Bing u be​lom pr​slu​ku pod​se​ti Dej​zi na ša​re​nu pli​sku, ko​čo​per​nu cr​no-be​lu pti​cu. Fic je bio na​o​čit sre​do​ve​čan mu​ška​rac, tam​ne ko​se s po​ko​jom se​dom dla​kom. Zbog ra​na za​do​bi​je​nih u ra​tu, je​dva pri​met​no je hra​mao, a je​dan oč​ni ka​pak bio mu je pao; zbog tih obe​lež​ja hra​bro​sti is​po​lje​ne na boj​nom po​lju iz​gle​dao je još pri​vlač​ni​je. Fic ugle​da de​voj​ke, po​gle​da do​bro, dva​put, pa re​če: – Bo​že bla​gi! Po nje​go​vom gla​su je bi​lo ja​sno da je ta​ko ne​što ne​pri​hva​tlji​vo. Dej​zi na tre​nu​tak pre​mre od stra​ha. Sve je, zna​či, upro​pa​sti​la? En​gle​zi ume​ju da bu​du za​stra​šu​ju​će usko​gru​di, to svi zna​ju. Ho​će li od nje sad za​tra​ži​ti da na​pu​sti ovu ku​ću? O, ka​ko bi to bi​lo stra​šno! Dot Ren​šo i No​ra Far​kar​son bi li​ko​va​le da se ona vra​ti osra​mo​će​na. Bo​lje bi joj bi​lo da umre. Ali Bing se gro​ho​tom na​sme​ja. – Bo​ga​mi, ovo je oča​ra​va​ju​će! – re​če on. – Po​gle​daj ovo, Grim​šo. Vre​me​šni ba​tler, ko​ji je upra​vo ula​zio s bo​com šam​pa​nja u sre​br​noj ko​fi pu​noj le​da, osmo​tri de​voj​ke tu​rob​no, pa s po​ra​ža​va​ju​ćom iskre​no​šću re​če: – Vr​lo za​bav​no, ser Bar​to​lo​mju.

Bing ih je i da​lje gle​dao odu​še​vlje​no i po​ho​tlji​vo, i Dej​zi pre​ka​sno shva​ti da, kad se obla​čiš kao da si onog dru​gog po​la, ša​lješ po​ru​ku ko​ju ne​ki mu​škar​ci mo​gu po​gre​šno da pro​tu​ma​če – da za​go​va​raš sek​su​al​nu slo​bo​du i da si ra​da eks​pe​ri​men​ti​sa​nju – a sa​ma ta po​mi​sao, oči​gled​no, mo​že te uva​li​ti u ne​vo​lju. I dok se dru​štvo oku​plja​lo da ve​če​ra, is​po​sta​vi​lo se da ve​ći​na zva​ni​ca na tu de​vo​jač​ku obest re​a​gu​je slič​no kao nji​hov do​ma​ćin; da​kle, kao jed​no sim​pa​tič​no lu​di​ra​nje, ma​da je Dej​zi le​po mo​gla da vi​di ko​me se to lu​di​ra​nje svi​đa vi​še a ko​me ma​nje. Dej​zi​na maj​ka je pre​ble​de​la od stra​ha kad ih je ugle​da​la, i br​že-bo​lje je se​la jer su joj no​ge kle​ca​le. Kne​gi​nja Bea, če​tr​de​se​to​go​di​šnja​ki​nja uteg​nu​ta u mi​der, ko​ja je ne​ka​da ve​ro​vat​no bi​la le​pa, na​bra​la je na​pu​de​ri​sa​nu obr​vu i na​mr​go​di​la se. Ali se za​to le​di Vest​hemp​ton, ve​dra že​na ko​ja je ima​la slu​ha za ži​vot, kao i za po​stup​ke svog svo​je​gla​vog mu​ža, tr​pe​lji​vo osmeh​nu​la, da bi se po​tom od sr​ca na​sme​ja​la i če​sti​ta​la Dej​zi na br​či​ći​ma. Mom​ci, ko​ji su sti​gli po​sled​nji, ta​ko​đe su bi​li odu​še​vlje​ni. Sin ge​ne​ra​la Ma​re​ja, po​ruč​nik Dži​mi Ma​rej, ne ta​ko ušto​gljen kao otac, ur​lao je od sme​ha. Fic​her​ber​to​vi si​no​vi, Deč​ko i En​di, uđo​še za​jed​no, i re​ak​ci​ja Deč​ka bi​la je, za​pra​vo, naj​za​ni​mlji​vi​ja. On se u de​voj​ke za​gle​dao kao op​či​njen. Po​ku​šao je to da pri​kri​je ve​se​lo​šću i gla​snim sme​hom, kao što su to či​ni​li osta​li mu​škar​ci, ali bi​lo je oči​gled​no da nje​ga tu ne​što neo​bič​no sna​žno pri​vla​či. Za ve​če​rom su bli​zna​ki​nje, ugle​da​ju​ći se na Dej​zi, po​če​le da raz​go​va​ra​ju kao mu​škar​ci, du​bo​kim gla​so​vi​ma i sr​dač​nim to​nom, iza​zvav​ši op​šti smeh. Lin​di po​di​že ča​šu vi​na i re​če: – Ka​ko ti se svi​đa ovaj kla​ret, Liz? A Liz od​vra​ti: – Mi​slim da je mal​ki​ce ta​nu​šan, sta​ri moj. Rekô bih da mu Bing do​da​je vo​de, znaš. Dok su se​de​le za sto​lom, Dej​zi bi s vre​me​na na vre​me pri​me​ti​la ka​ko Deč​ko ne​tre​mi​ce gle​da u nju. On ni​je li​čio na svog na​o​či​tog oca, što ne zna​či da ni​je bio zgo​dan, sa onim pla​vim, maj​či​nim oči​ma. Njoj je već bi​lo po​ma​lo ne​pri​jat​no, kao da joj se za​pi​ljio u doj​ke. Da ga trg​ne iz tog bu​ni​la, ona re​če: – A ti, Deč​ko, je​si li po​lo​žio is​pi​te? – O, bo​že mi​li, ni​sam – re​če on. – Ne​ma vre​me​na za uče​nje, stal​no le​ti avi​o​nom – re​če nje​gov otac. Iz​re​kao je to kao kri​ti​ku, ali po gla​su mu se vi​de​lo da je u stva​ri po​no​san na sta​ri​jeg si​na. Deč​ko Fic​her​bert je glu​mio uvre​đe​nost. – Kle​ve​ta! – re​če on. – Za​što ideš na fa​kul​tet ako ne že​liš da učiš? – ču​di​la se Eva. Lin​di joj ob​ja​sni: – Ima mo​ma​ka ko​ji​ma ni​je ni na kraj pa​me​ti da di​plo​mi​ra​ju, na​ro​či​to ako ni​su aka​dem​ski ti​po​vi. – Na​ro​či​to ako su bo​ga​ti i le​nji – do​da​de Li​zi. – Ali ja učim! – po​bu​ni se Deč​ko. – Sa​mo ne​mam na​me​ru da se​dim ta​mo na is​pi​ti​ma. Iona​ko ne na​me​ra​vam da jed​no​ga da​na za​ra​đu​jem za ži​vot kao le​kar, ili ta​ko ne​što. Kad Fic umre, Deč​ko će na​sle​di​ti jed​no od naj​ve​ćih bo​gat​sta​va u En​gle​skoj. A nje​go​va že​na, sreć​ni​ca, bi​će gro​fi​ca Fic​her​bert. – Če​kaj ma​lo – re​če Dej​zi. – Jel’ ti stvar​no imaš avion? – Ta​ko je, imam. Hor​net mot. Član sam uni​ver​zi​tet​skog aero-klu​ba. Ko​ri​sti​mo ma​li aero​drom iz​van gra​da. – Pa to je div​no! Ho​ću da le​tim s to​bom, mo​raš da me po​ve​deš! – O, du​šo, sa​mo to ne! – re​če Dej​zi​na maj​ka. Deč​ko se obra​ti Dej​zi: – A šta ako se ta​mo uner​vo​ziš? – Ma, ne​ću ni naj​ma​nje!

– On​da te vo​dim. – Deč​ko se okre​nu pre​ma Ol​gi. – Sa​vr​še​no je bez​bed​no, go​spo​đo Pe​škov. Obe​ća​vam da ću vam je vra​ti​ti u ko​ma​du. Dej​zi je bi​la us​hi​će​na. Raz​go​vor se pre​u​sme​rio na omi​lje​nu te​mu to​ga le​ta: no​vog en​gle​skog kra​lja, ot​me​nog Edvar​da VI​II, i nje​go​vu ro​man​su sa Ame​ri​kan​kom Vo​lis Simp​son, ko​ja se ra​sta​vi​la od dru​gog muža. Lon​don​ske no​vi​ne ni​šta ne po​mi​nju, osim što na​vo​de i ime go​spo​đe Simp​son na spi​sko​vi​ma zva​ni​ca na kra​ljev​skim pri​je​mi​ma; ali Dej​zi​na maj​ka je do​bi​la ame​rič​ke no​vi​ne, i u nji​ma sve klju​ča od na​ga​đa​nja da će se Vo​lis, ipak, raz​ve​sti od go​spo​di​na Simp​so​na i uda​ti za kra​lja. – Ne do​la​zi u ob​zir, ali ni​po​što – re​če Fic ozbilj​no. – Kralj je po​gla​var En​gle​ske cr​kve. Ne po​sto​ji mo​guć​nost da se ože​ni ras​pu​šte​ni​com. Kad su se da​me po​vu​kle, osta​viv​ši mu​škar​ce por​tu i ci​ga​ra​ma, de​voj​ke otr​ča​še da se pre​svu​ku. Dej​zi je od​lu​či​la da na​gla​si svo​ju žen​stve​nost, pa je sto​ga oda​bra bal​sku ha​lji​nu od ru​ži​ča​ste svi​le sa sit​nim cve​ti​ći​ma, i isti ta​kav ža​ke​tić s puf​na​stim krat​kim ru​ka​vi​ma. Eva je no​si​la iz​ra​zi​to jed​no​stav​nu cr​nu svi​le​nu ha​lji​nu bez ru​ka​va. U pro​te​klih go​di​nu da​na je osla​bi​la, pro​me​ni​la fri​zu​ru i na​u​či​la – od Dej​zi – da se obla​či le​žer​ni​je jer joj ta​kva ode​ća bo​lje pri​sta​je. Eva je po​sta​la kao član po​ro​di​ce, i Ol​ga je s odu​še​vlje​njem ku​po​va​la ode​ću za nju. Dej​zi ju je pak sma​tra​la ro​đe​nom se​strom, ko​ju, ina​če, ni​je ima​la. Još ni​je pao mrak kad su se svi po​tr​pa​li u auto​mo​bi​le i ko​či​je i od​ve​zli do osam ki​lo​me​ta​ra uda​lje​nog grad​skog cen​tra. Dej​zi je ima​la uti​sak da je Kem​bridž naj​sta​ro​mod​ni​je me​sto ko​je je do ta​da vi​de​la, s tim vi​ju​ga​vim uli​či​ca​ma i ve​lelep​nim zgra​da​ma ko​le​dža. Kad su se is​kr​ca​li kod „Tri​ni​ti​ja”, Dej​zi ugle​da sta​tuu nje​go​vog osni​va​ča, kra​lja Hen​ri​ja VI​II. Po​što su pro​šli kroz ka​pi​ju od ci​ga​la sa​gra​đe​nu u še​sna​e​stom ve​ku, Dej​zi osta​de bez da​ha pred pri​zo​rom ko​ji joj se uka​zao: be​še to je​dan ve​li​ki če​tvo​ro​u​ga​o​ni pro​stor s kal​dr​mi​sa​nim sta​zi​ca​ma što pre​se​ca​ju ured​no po​ko​šen trav​njak i zi​da​nom fon​ta​nom u sre​di​ni. Sa sve če​ti​ri stra​ne uz​di​za​le su se gra​đe​vi​ne od zlat​nog ka​me​na, na​če​te zu​bom vre​me​na, kao po​za​di​na spram ko​je su mla​di​ći u fra​ko​vi​ma ple​sa​li s div​no ob​u​če​nim de​voj​ka​ma, a de​se​ti​ne ko​no​ba​ra u ve​čer​njim ode​li​ma no​si​le po​slu​žav​ni​ke sa ča​ša​ma pe​nu​ša​vog vi​na. Dej​zi plje​snu ru​ka​ma od ra​do​sti: pa ona za ova​kvim stva​ri​ma žu​di. Ple​sa​la je s Deč​kom, pa sa Dži​mom Ma​re​jem, a on​da i sa Bin​gom, ko​ji ju je dr​žao bli​zu i do​zvo​lio se​bi da mu de​sna ru​ka s nje​nih kr​sta skli​zne na oble bo​ko​ve. Od​lu​či​la je da se ne bu​ni. En​gle​ski or​ke​star svi​rao je raz​vod​nje​ni ame​rič​ki džez, ali bi​li su gla​sni i br​zi, i zna​li su sve naj​no​vi​je hi​to​ve. Pa​la je noć, i onaj če​tvo​ro​u​ga​o​nik osve​tli​še ba​klje. Dej​zi je na​pra​vi​la pre​dah, da vi​di šta ra​di Eva, ko​ja ni​je bi​la ta​ko sa​mo​u​ve​re​na, pa ju je po​ne​kad tre​ba​lo pred​sta​vi​ti lju​di​ma. Raz​lo​ga za bri​gu, me​đu​tim, ovo​ga pu​ta ni​je bi​lo: Evu je za​te​kla u raz​go​vo​ru s iz​van​red​no zgod​nim stu​den​tom u ode​lu, ko​je mu je, ina​če, bi​lo pre​ve​li​ko. Eva joj ga pred​sta​vi kao Loj​da Vi​li​jam​sa. – Raz​go​va​ra​mo o fa​ši​zmu u Ne​mač​koj – re​če Lojd, za slu​čaj da i Dej​zi po​že​li da se uklju​či u di​sku​si​ju. – Do​sad​no da do​sad​ni​je ne mo​že bi​ti – re​če Dej​zi. Lojd se na​pra​vi da je ni​je čuo. – Bio sam u Ber​li​nu pre tri go​di​ne, kad je Hi​tler do​šao na vlast. Ni​sam se ta​da upo​znao sa Evom, ali is​po​sta​vi​lo se, evo, da ima​mo za​jed​nič​ke po​zna​ni​ke. Od​ne​kud se po​ja​vi Dži​mi Ma​rej i za​mo​li Evu za ples. Lojd je bio vid​no raz​o​ča​ran što Eva od​la​zi, ali pri​zva svo​je le​pe ma​ni​re pa uč​ti​vo za​pi​ta Dej​zi za ples, na​kon če​ga pri​đo​še bli​že or​ke​stru. – Vr​lo za​ni​mlji​va de​voj​ka, va​ša dru​ga​ri​ca Eva – re​če on. – E, go​spo​di​ne Vi​li​jams, pa ne​ma te de​voj​ke ko​ja ne če​zne to da ču​je od mu​škar​ca s ko​jim ple​še – od​vra​ti Dej​zi. Čim je te re​či pre​va​li​la pre​ko usa​na, Dej​zi za​ža​li, jer ni​je že​le​la da iz​gle​da kao go​ro​-

pad​ni​ca. Ali nje​mu je to bi​lo za​bav​no. Na​sme​šio se i re​kao: – O, bo​že, stvar​no ste u pra​vu. Pra​vič​no sam uko​ren. Mo​rao bih pa​žlji​vi​je da se po​na​šam pre​ma da​ma​ma. Od​mah joj se, to​ga ča​sa, do​pao što ume da se na​ša​li na sop​stve​ni ra​čun. Po to​me se vi​de​lo da je sa​mo​u​ve​ren. – I vi ste od​se​li u Čim​bli​ju kao Eva? – upi​ta on. – Je​sam. – On​da ste si​gur​no vi ta Ame​ri​kan​ka ko​ja je Ru​bi Kar​ter da​la no​vac za zu​ba​ra. – A ot​kud vi za to zna​te, po​bo​gu? – Ona mi je dru​ga​ri​ca. Dej​zi je bi​la iz​ne​na​đe​na. – Je li to obi​čaj da se stu​den​ti dru​že sa so​ba​ri​ca​ma? – O, bo​že, ka​ko sno​bov​ski! Mo​ja maj​ka je ne​ka​da bi​la so​ba​ri​ca, a po​sle je po​sta​la po​sla​nik u par​la​men​tu. Dej​zi je ose​ti​la ka​ko joj cr​ve​ni​lo uda​ra u obra​ze. Mr​ze​la je sno​bov​šti​nu i če​sto je dru​ge zbog to​ga op​tu​ži​va​la, u Ba​fa​lu na​ro​či​to. Ni​ka​da ne bi do​zvo​li​la se​bi da ima ta​ko bez​vred​ne sta​vo​ve kao oni. – A ja sam baš skroz upr​ska​la s va​ma, zar ne? – re​če ona dok se ples bli​žio kra​ju. – Pa i ne baš – od​go​vo​ri on. – Vi sma​tra​te da je do​sad​no raz​go​vra​ti o fa​ši​zmu, a ipak ste pri​mi​li iz​be​gli​cu iz Ne​mač​ke u svoj dom i po​zva​li je, šta​vi​še, da sa va​ma pu​tu​je u En​gle​sku. Sma​tra​te da so​ba​ri​ce ne​ma​ju pra​va da se dru​že sa stu​den​ti​ma, a ipak ste da​li Ru​bi no​vac da ode zu​ba​ru. Ne ve​ru​jem da ću ve​če​ras upo​zna​ti ni upo​la to​li​ko in​tri​gant​nu de​voj​ku kao što ste vi. – To ću pri​mi​ti kao kom​pli​ment. – Evo va​šeg pri​ja​te​lja fa​ši​ste, Deč​ka Fic​her​ber​ta. Ho​će​te da ga ote​ram? Dej​zi je na​slu​ti​la da bi Lojd uži​vao da mu se uka​že pri​li​ka da se za​ka​či s Deč​kom. – Ne, ni​ka​ko! – re​če ona, pa se, sa osme​hom na li​cu, okre​nu pre​ma Deč​ku. Deč​ko od​seč​no klim​nu gla​vom Loj​du. – ’Bro ve​če, Vi​li​jam​se. – Do​bro ve​če – od​vra​ti Lojd. – Raz​o​ča​ra​li su me tvo​ji fa​ši​sti što su pro​šle su​bo​te mar​ši​ra​li Hils ro​u​dom. – A, da – re​če Deč​ko. – Ma​lo su se za​ne​li. – Iz​ne​na​dio sam se po​što si mi dao reč da to​ga ne​će bi​ti. – Dej​zi pri​me​ti da Lojd, is​pod ma​ske hlad​ne uč​ti​vo​sti, klju​ča od be​sa. Deč​ko ni​po​što ni​je hteo da nje​go​ve re​či uzme za ozbilj​no. – Iz​vi​ni zbog to​ga – re​če ne​mar​no pa se okre​nu pre​ma Dej​zi: – Do​đi da vi​diš bi​bli​o​te​ku – re​če joj on. – De​lo Kri​sto​fe​ra Re​na.10 – Sa za​do​volj​stvom! – re​če Dej​zi. Mah​nu​la je Loj​du i pu​sti​la da je Deč​ko uzme pod​ru​ku. Lojd je bio vid​no raz​o​ča​ran što ona od​la​zi, i Dej​zi je to go​di​lo. Na za​pad​nom kra​ju če​tvo​ro​u​ga​o​ni​ka na​la​zio se pro​laz ka dvo​ri​štu. Ta​mo na dru​gom kra​ju na​la​zi​la se sa​mo jed​na, ve​lelp​na gra​đe​vi​na. Dej​zi je bi​la oča​ra​na za​svo​đe​nim hod​ni​ci​ma u pri​ze​mlju. Deč​ko joj je ob​ja​snio da se knji​ge ču​va​ju na spra​tu, za​to što re​ka Kem mo​že da se iz​li​je. – Haj​de da vi​di​mo re​ku – re​če on. – Ta​mo je le​po no​ću. Dej​zi je ima​la dva​de​set go​di​na i, prem​da ne​is​ku​sna, zna​la je da Deč​ku sva​ka​ko ni​je sta​lo do noć​nog gle​da​nja re​ke. Ali pi​ta​la se, po​sle nje​go​ve re​ak​ci​je kad ju je ra​ni​je te ve​če​ri ugle​dao u mu​škoj ode​ći, da ne vo​li on slu​čaj​no mla​di​će vi​še ne​go de​voj​ke. Ra​ču​na​la je da će usko​ro sa​zna​ti od​go​vor na to pi​ta​nje. – Ti stvar​no po​zna​ješ kra​lja? – upi​ta ona dok ju je mla​di Fic​her​bert vo​dio pre​ko dru​gog dvo​ri​šta.

– Po​zna​jem. On ti se vi​še dru​ži s mo​jim ocem, na​rav​no, ali po​ne​kad zna i da nas po​se​ti. I vr​lo se za​ni​ma, ve​ruj mi, za mo​je po​li​tič​ke ide​je. – Vo​le​la bih da ga upo​znam. – Zvu​ča​la je na​iv​no, i sáma je to​ga bi​la sve​sna, ali ovo je bi​la pra​va pri​li​ka, a ona je ne​će tek ta​ko pro​pu​sti​ti. Pro​šli su kroz ka​pi​ju i iza​šli na glat​ko po​ko​šen trav​njak što se spu​šta ka ozi​da​nom ko​ri​tu re​ke. – Ovaj kraj ov​de zo​ve se Beks – re​če Deč​ko. – Po​lja sa one stra​ne u vla​sni​štvu su ve​ći​ne sta​rih ko​le​dža. On je ob​gr​li oko stru​ka dok su pri​la​zi​li mo​sti​ću. Ru​ka mu po​đe na​vi​še, kao slu​čaj​no, dok joj ka​ži​pr​stom, od​o​zdo, ni​je do​dir​nuo doj​ku. Na dru​gom kra​ju mo​sti​ća stra​žu su ču​va​la dvo​ji​ca uni​for​mi​sa​nih po​slu​ži​te​lja iz ko​le​dža, po sve​mu su​de​ći da ote​ra​ju ne​zva​ne go​ste. Je​dan od njih pro​mr​mlja: – Do​bro ve​če, vi​kon​te od Abe​ro​ve​na. Onaj dru​gi je sa​krio sme​šak. Deč​ko im uz​vra​ti je​dva pri​met​no klim​nuv​ši gla​vom. Dej​zi se pi​ta​la ko​li​ko li je de​vo​ja​ka pre​veo pre​ko ovog mo​sta. Zna​la je da je Deč​ko u ovu šet​nju ni​je po​veo tek ona​ko, i da... ubr​zo za​tim za​stao je u mra​ku i sta​vio ru​ke na nje​na ra​me​na. – Vr​lo si pri​vlač​na bi​la u onom ode​lu za ve​če​rom. – Glas mu je po​drh​ta​vao od uz​bu​đe​nja. – Dra​go mi je što ti se svi​de​lo. – Zna​la je da će usle​di​ti po​lju​bac, i po​mi​sao na to ju je uz​bu​đi​va​la, iako još ni​je bi​la sa​svim sprem​na. Po​lo​ži​la je dlan na nje​go​ve gru​di, da ga za​dr​ži na ra​sto​ja​nju. – Stvar​no bih vo​le​la da na dvo​ru bu​dem pred​sta​vlje​na kra​lju – re​če ona. – Je li te​ško to upri​li​či​ti? – Ni naj​ma​nje – re​če on. – Za mo​je, u sva​kom slu​ča​ju, ni​je. A ni za ne​ko​ga ko je ta​ko lep kao ti. – On želj​no spu​sti gla​vu k njoj. Ona uz​ma​če. – A jel’ bi uči​nio to za me​ne? Ho​ćeš da mi ure​diš to? – Na​rav​no. Ona se pri​ma​če i ose​ti na​bre​kli​nu u nje​go​vim pan​ta​lo​na​ma. Ne, po​mi​sli Dej​zi, ne vo​li on de​ča​ke. – Obe​ća​vaš? – upi​ta ga ona. – Obe​ća​vam – re​če on bez da​ha. – Hva​la ti – re​če ona pa mu do​zvo​li da je po​lju​bi.

III Ku​ći​ca u Ve​ling​ton Rou, u Abe​ro​ve​nu u Ju​žnom Vel​su, vr​ve​la je od lju​di te su​bo​te u je​dan sat po​sle pod​ne. Loj​dov de​da je se​deo za ku​hinj​skim sto​lom, sav po​no​sit. S jed​ne stra​ne mu je bio sin Bi​li Vi​li​jams, ru​dar u rud​ni​ku uglja ko​ji je po​stao po​sla​nik u par​la​men​tu. S dru​ge stra​ne se​deo je nje​gov unuk Lojd, stu​dent Uni​ver​zi​te​ta u Kem​bri​džu. Od​sut​na je bi​la nje​go​va kćer​ka, ta​ko​đe po​sla​ni​ca u par​la​men​tu. Bi​la je to di​na​sti​ja Vi​li​jam​so​vih. Ni​ko od pri​sut​nih ne bi to ta​ko re​kao, bu​du​ći da sâm po​jam di​na​sti​je ni​je de​mo​krat​ski, a svi ti lju​di su u de​mo​kra​ti​ju ve​ro​va​li kô što pa​pa ve​ru​je u bo​ga, no Lojd je ipak slu​tio da de​da ta​ko raz​mi​šlja. Za sto​lom je bio i sta​ri pri​ja​telj i za​stup​nik uja​ka Bi​li​ja, Tom Gri​fits. Lojd je bio po​ča​stvo​van što se​di s ta​kvim lju​di​ma. De​ki​ca je bio ve​te​ran ru​dar​skog sin​di​ka​ta; uja​ka Bi​li​ja iz​ve​li su 1919. pred voj​ni sud za​to što je ot​krio po​dat​ke o taj​nom ra​tu ko​ji je Bri​ta​ni​ja vo​di​la pro​tiv bolj​še​vi​ka; Tom se bo​rio ra​me uz ra​me s Bi​li​jem u Bi​ci na So​mi. Im​pre​siv​ni​je dru​štvo ne​go da se​diš za tr​pe​zom sa sa​mim kra​ljem. Loj​do​va ba​ka, Ka​ra Vi​li​jams, bi​la im je po​slu​ži​la ku​va​nu go​ve​di​nu s do​ma​ćim hle​bom, te su sa​da

pi​li čaj i pu​ši​li. Na​vra​ti​li su i pri​ja​te​lji i kom​ši​je, kao što se po​slo​vič​no do​ga​đa​lo kad bi Bi​li do​šao, i pe​to​ro-še​sto​ro njih sta​ja​lo je oslo​nje​no na zid, pu​še​ći lu​le i ruč​no za​vi​je​ne ci​ga​re, is​pu​nja​va​ju​ći ma​lu ku​hi​nju mi​ri​si​ma mu​ška​ra​ca i du​va​na. Bi​li je bio ni​zak a ple​ćat, kao i mno​gi dru​gi ru​da​ri, s tim što je on, za raz​li​ku od osta​lih, bio vr​lo le​po ode​ven, u tam​no​pla​vo ode​lo sa či​stom be​lom ko​šu​ljom i cr​ve​nom kra​va​tom. Lojd je pri​me​tio da svi pri​sut​ni Bi​li​ja oslo​vlja​va​ju po ime​nu, kao da ho​će da na​gla​se ka​ko je i on, eto, je​dan od njih, te da moć ko​ju po​se​du​je po​či​va na nji​ho​vim gla​so​vi​ma. Loj​da su zva​li „de​li​jo”, tek da mu sta​ve do zna​nja da to što je on stu​dent njih bog​zna ko​li​ko ne do​ti​če. Ali De​ki​ca je za njih bio go​spo​din Vi​li​jams; nje​ga su, u stva​ri, je​di​no za​i​sta po​što​va​li. Kroz otvo​re​na zad​nja vra​ta Lojd je vi​deo go​mi​lu šlja​ke iz rud​ni​ka, tu pla​ni​nu što ne​pre​sta​no ra​ste, a sad se već pri​ma​kla sta​zi iza ku​će. Let​nji ras​pust Lojd je pro​vo​dio kao sla​bo pla​će​ni or​ga​ni​za​tor u kam​pu za ne​za​po​sle​ne ru​da​re. Na​me​ra​va​li su da ob​no​ve bi​bli​o​te​ku na Ru​dar​skom in​sti​tu​tu. Fi​zič​ki rad – šmir​gla​nje, kre​če​nje i pra​vlje​nje po​li​ca – Loj​du je do​šao kao osve​ža​va​ju​ća pro​me​na po​sle či​ta​nja Ši​le​ra na ne​mač​kom i Mo​li​je​ra na fran​cu​skom. Uži​vao je u mu​škim ša​la​ma; od maj​ke je na​sle​dio lju​bav pre​ma vel​škom hu​mo​ru. Div​no je sve to bi​lo, ali ni​je to, ipak, bi​la bor​ba pro​tiv fa​ši​zma. Žac​nu​lo bi ga kad god se se​ti ka​ko se skri​vao u bap​ti​stič​koj ka​pe​li dok su Deč​ko Fic​her​bert i osta​le si​le​dži​je skan​di​ra​li na uli​ci i ka​me​njem raz​bi​li pro​zor. Kri​vo mu je što ta​da ni​je iz​le​teo i opa​u​čio ne​ko​ga. Mo​žda bi to bi​lo i ne​pro​mi​šlje​no, ali bi se bar bo​lje ose​ćao. O to​me bi raz​mi​šljao sva​ke ve​če​ri pre ne​go što za​spi. Raz​mi​šljao je i o Dej​zi Pe​škov u svi​le​nom ru​ži​ča​stom ža​ke​ti​ću s puf​na​stim ru​ka​vi​ma. Dej​zi je vi​deo još jed​nom, u to​ku Maj​ske ne​de​lje. Oti​šao je bio na re​ci​tal u ka​pe​lu Kra​ljev​skog ko​le​dža, da gle​da ko​le​gu iz su​sed​ne so​be sa „Ema​nu​e​la”, ko​ji je svi​rao vi​o​lon​če​lo; a Dej​zi se, s Vest​hemp​to​no​vi​ma, za​te​kla u pu​bli​ci. No​si​la je slam​na​ti še​šir s po​dig​nu​tim obo​dom i li​či​la na ne​va​lja​lu uče​ni​cu. Pro​na​šao ju je po​sle pred​sta​ve i po​sta​vio joj ne​ko​li​ko pi​ta​nja o Ame​ri​ci, gde ni​ka​da ni​je bio. Za​ni​mao se za ad​mi​ni​stra​ci​ju pred​sed​ni​ka Ru​zvel​ta i da li bi Bri​ta​ni​ja od nje mo​gla ne​što da na​u​či, ali Dej​zi je go​vo​ri​la sa​mo o par​ti​ja​ma te​ni​sa, o po​lu i jaht-klu​bo​vi​ma. Upr​kos sve​mu, opet je bio oča​ran njo​me. Nje​no ve​se​lo ča​vr​lja​nje svi​đa​lo mu se još vi​še za​to što ga je, s vre​me​na na vre​me, pre​ki​da​la neo​če​ki​va​nim po​dru​glji​vim opa​ska​ma. Ta​ko je jed​nom na nje​go​ve re​či: „Ne že​lim da te od​u​zi​mam tvo​jim pri​ja​te​lji​ma – sa​mo sam hteo da te pi​tam za Nju dil”, ona uz​vra​ti​la: „O, bo​že, pa ti stvar​no umeš da po​la​skaš de​voj​ci”. Ali on​da, kad su se ra​sta​ja​li, re​kla mu je: „Po​zo​vi me kad do​đeš u Lon​don – Mej​fer, dva, če​ti​ri, tri, če​ti​ri.” Da​nas je, na pu​tu do že​le​znič​ke sta​ni​ce, svra​tio do de​de i ba​be da ru​ča. Uzeo je ne​ko​li​ko slo​bod​nih da​na u ru​dar​skoj za​dru​zi i od​lu​čio da vo​zom ode do Lon​do​na, da pre​dah​ne. Pri​želj​ki​vao je, pri​tom, da na​le​ti na Dej​zi, kao da je Lon​don va​ro​ši​ca po​put Abe​ro​ve​na. U za​dru​zi je Lojd bio za​du​žen za po​li​tič​ko obra​zo​va​nje, i ta​ko je sad is​pri​čao de​di ka​ko je or​ga​ni​zo​vao či​ta​vu se​ri​ju pre​da​va​nja ko​ja su odr​ža​li le​vi​čar​ski ori​jen​ti​sa​ni pro​fe​so​ri s Kem​bri​dža. – Ka​žem im le​po da im se uka​za​la pri​li​ka da iza​đu iz svo​je ku​le od slo​no​va​če i sret​nu se s rad​nič​kom kla​som, a oni, ne​ka​ko, ne mo​gu da me od​bi​ju. De​ki​ne ble​do​pla​ve oči gle​da​ju ga pre​ko du​gač​kog, oštrog no​sa. – Na​dam se da će ih na​ši mom​ci na​u​či​ti po​ne​što o stvar​nom sve​tu. Lojd upre pr​stom u si​na To​ma Gri​fit​sa, ko​ji je sta​jao kod otvo​re​nih zad​njih vra​ta i slu​šao. Sa svo​jih še​sna​est le​ta Le​ni je već imao pre​po​zna​tlji​vu tam​nu sen​ku od cr​ne bra​de, ko​ja ni​je ne​sta​ja​la s li​ca ni kad su mu obra​zi sve​že iz​bri​ja​ni. – Le​ni je ušao u ras​pra​vu s jed​nim pre​da​va​čem mark​si​stom. – Ta​ko tre​ba, Le​ni – re​če De​ki​ca. Mark​si​zam je​ste bio po​pu​la​ran u Ju​žnom Vel​su, zbog če​ga su ga po​ne​kad u ša​li na​zi​va​li Ma​lom Mo​skvom, ali De​ki​ca je od​u​vek bio va​tre​ni an​ti​ko​mu​ni​sta.

– Is​pri​čaj De​ki​ci šta si mu re​kao, Le​ni – re​če Lojd. Le​ni se na​sme​ši pa re​če: – Vo​đa anar​hi​sta Mi​hail Ba​ku​njin upo​zo​rio je 1872. Kar​la Mark​sa da će ko​mu​ni​sti, kad do​đu na vlast, bi​ti isti ta​kvi tla​či​te​lji kao i plem​stvo ko​je će s vla​sti svrg​nu​ti. Po​sle sve​ga što se do​go​di​lo u Ru​si​ji, mo​že li čo​vek po​šte​no da ka​že ka​ko Ba​ku​njin ni​je bio u pra​vu? De​ki​ca je za​plje​skao. Do​bar ar​gu​ment u ras​pra​vi od​vaj​ka​da je bio ce​njen za nje​go​vim ku​hinj​skim sto​lom. Loj​du je Ba​ki​ca do​su​la čaj. Ka​ra Vi​li​jams je bi​la se​da, iz​bo​ra​na i zgr​blje​na, kao, uosta​lom, i sve že​ne nje​nih go​di​na u Abe​ro​ve​nu. Ona upi​ta Loj​da: – Imaš li de​voj​ku, le​po​to mo​ja? Mu​škar​ci su se sme​ška​li i na​mi​gi​va​li je​dan dru​go​me. Lojd po​cr​ve​ne. – Mno​go ima da se uči, ba​ko. – Ali uto se se​ti Dej​zi Pe​škov i nje​nog te​le​fon​skog bro​ja: Mej​fer, dva, če​ti​ri, tri, če​ti​ri. – A ko ti je on​da ta Ru​bi Kar​ter? – upi​ta ba​ka. Mu​škar​ci pra​snu​še u smeh, a ujak Bi​li re​če: – U’va​ćen si, de​li​jo! Loj​do​va maj​ka se, oči​gled​no, ras​pri​ča​la. – Ru​bi je član lo​kal​nog od​bo​ra La​bu​ri​stič​ke par​ti​je u Kem​bri​džu, i sa​mo to – uz​jo​gu​ni se Lojd. – O, jes’, baš ti ve​ru​jem – na​ru​ga se Bi​li, i mu​škar​ci opet uda​ri​še u smeh. – Ne bi te​bi, ba​ko, bi​lo pra​vo da ja iz​la​zim sa Ru​bi – na to će Lojd. – Ti bi re​kla da no​si pre​te​snu ode​ću. – Pa i ne či​ni mi se da je baš de​voj​ka za te​be – re​če Ka​ra. – Ti si sa​da aka​dem​ski gra​đa​nin. Mo​raš da ci​ljaš na ne​što vi​še. I ona je snob, kao i Dej​zi, pri​me​ti Lojd. – Ne​ma ni​čeg lo​šeg kod Ru​bi Kar​ter – od​vra​ti on. – Ali ja je, jed​no​stav​no, ne vo​lim. – Mo​raš da se ože​niš obra​zo​va​nom že​nom, uči​te​lji​com ili ško​lo​va​nom me​di​cin​skom se​strom. Ne​vo​lja je bi​la u to​me što je ba​ka u pra​vu. Loj​du se Ru​bi do​pa​da​la, ali je ni​je vo​leo. Bi​la je le​pu​ška​sta i oštro​um​na, a i Lojd je bio slab na nje​ne obli​ne kao i sva​ki dru​gi mu​ška​rac, pa ipak – znao je da ona ni​je za nje​ga. I što je još go​re, ba​ka je, ona​ko sva sta​ra i na​bo​ra​na, po​go​di​la usred sre​de: Ru​bi​ni iz​gle​di u ži​vo​tu bi​li su ogra​ni​če​ni, a nje​ni vi​di​ci uski. Ni​je bi​la uz​bu​dlji​va. Ne kao Dej​zi. – Do​sta o že​na​ma – re​če de​da. – Bi​li, pri​čaj nam šta ima no​vo u Špa​ni​ji. – Ni​je do​bro – re​če Bi​li. Oči ce​le Evro​pe bi​le su upr​te u Špa​ni​ju. Le​vi​čar​ska vla​da, iza​bra​na fe​bru​a​ra pro​šle go​di​ne, odo​le​la je voj​nom uda​ru ko​ji su po​dr​ža​li fa​ši​sti i kon​zer​va​tiv​ci. Ge​ne​ral Fran​ko, ko​ji je stao na če​lo po​bu​nje​ni​ka, pri​do​bio je po​dr​šku Ka​to​lič​ke cr​kve. Ta vest po​go​di​la je ceo kon​ti​nent kao ze​mljo​tres. Po​sle Ne​mač​ke i Ita​li​je, zar će i na Špa​ni​ju pa​sti kle​tva fa​ši​zma? – Vla​da je po​bu​nje​ni​ci​ma po​re​me​ti​la pla​no​ve, kao što ve​ro​vat​no zna​te, i ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da po​bu​na bu​de ugu​še​na – pro​du​ži Bi​li. – Ali on​da su se ume​ša​li Hi​tler i Mu​so​li​ni i spa​sli usta​ni​ke po​ja​ča​va​ju​ći nji​ho​ve re​do​ve hi​lja​da​ma po​bu​nje​ni​ka ko​je su avi​o​ni​ma pre​ba​ci​li sa se​ve​ra Afri​ke. – A vla​du su spa​sli sin​di​ka​ti! – uba​ci Le​ni. – Isti​na – re​če Bi​li. – Po​što je vla​da spo​ro re​a​go​va​la, sin​di​ka​ti su pre​u​ze​li or​ga​ni​zo​va​nje rad​ni​ka. Na​o​ru​ža​va​li su ih onim što su ote​li iz voj​nih skla​di​šta, s bro​do​va, iz pro​dav​ni​ca na​o​ru​ža​nja, dru​gim re​či​ma, opre​ma​li su ih oruž​jem ka​ko su zna​li i ume​li. – Bar ne​ko da im vra​ti mi​lo za dra​go – re​če De​ki​ca. – Do sa​da su fa​ši​sti ra​di​li šta im je vo​lja. U Rajn​sku oblast i Abi​si​ni​ju sa​mo su ušli i uze​li šta im tre​ba. Hva​la bo​gu te po​sto​ji špan​ski na​rod, ja da vam ka​žem. Oni su sti​snu​li pe​tlju i us​pro​ti​vi​li se.

Ža​mor odo​bra​va​nja pro​neo se me​đu lju​di​ma po​re​đa​nim uza zi​do​ve. Lojd se opet se​tio onog su​bot​njeg po​po​dne​va u Kem​bri​džu. I sam je do​zvo​lio fa​ši​sti​ma da ra​de šta im je vo​lja. U nje​mu je sve vri​lo od je​da. – Ali mo​gu li oni da od​ne​su po​be​du? – upi​ta De​ki​ca. – Sa​da je, iz​gle​da, oruž​je glav​ni pro​blem, ni​je li ta​ko? – Je​ste – od​vra​ti Bi​li. – Nem​ci i Ita​li​ja​ni snab​de​va​ju po​bu​nje​ni​ke oruž​jem i mu​ni​ci​jom, ali i bor​be​nim avi​o​ni​ma, pa čak i pi​lo​ti​ma. Špan​skoj vla​di, ko​ja je na vlast do​šla na iz​bo​ri​ma, ni​ko ne po​ma​že. – A što im, maj​ku mu, ne​ko ne po​mog​ne? – sr​di​to će Le​ni. Ka​ra po​di​že po​gled sa špo​re​ta. Nje​ne tam​ne me​di​te​ran​ske oči se​va​le su od neo​do​bra​va​nja, i Loj​du se uči​ni da je na​čas ugle​dao onu le​po​ti​cu Ka​ru u mla​do​sti. – Ta​ko se u mo​joj ku​hi​nji ne go​vo​ri! – opo​me​nu ona. – Opro​sti​te, go​spo​đo Vi​li​jams. – Mo​gu da vam is​pri​čam pri​ču iz pr​ve ru​ke – re​če Bi​li, i lju​di utih​nu​še da ga sa​slu​ša​ju. – Fran​cu​ski pre​mi​jer Leon Blum – so​ci​ja​li​sta, ina​če, kao što i sa​mi zna​te – bio je spre​man da im po​mog​ne. On već ima fa​ši​zam u kom​ši​lu​ku, u Ne​mač​koj, i sa​mo mu još ne​do​sta​je fa​ši​stič​ki re​žim na ju​žnoj gra​ni​ci. Sla​nje oruž​ja špan​skoj vla​di raz​ja​ri​lo bi fran​cu​ske de​sni​ča​re, a i pro​ka​to​lič​ki ori​jen​ti​sa​ne so​ci​ja​li​ste u Fran​cu​skoj, ali Blum bi sa tim mo​gao da iza​đe na kraj, po​seb​no ako bi imao bri​tan​sku po​dr​šku. U tom slu​ča​ju bi mo​gao da ka​že ka​ko je na​o​ru​ža​va​nje špan​ske vla​de plod me​đu​na​rod​ne ini​ci​ja​ti​ve. – I gde je po​šlo na​o​pa​ko? – upi​ta De​ki​ca. – Na​ša vlast ga je od​vra​ti​la od to​ga. Blum je do​šao u Lon​don i šef Fo​rin ofi​sa, En​to​ni Idn, ka​zao mu je da mi ne​će​mo mo​ći da mu pru​ži​mo po​dr​šku. De​ki​ca se raz​lju​tio. – A šta će mu po​dr​ška? Ka​ko je​dan pre​mi​jer so​ci​ja​li​sta sme se​bi da do​zvo​li da ga za​stra​šu​je kon​zer​va​tiv​na vla​da dru​ge ze​mlje? – Za​to što i Fran​cu​skoj pre​ti opa​snost od voj​nog uda​ra – re​če Bi​li. – Štam​pu ta​mo dr​že za​gri​že​ni de​sni​ča​ri, ko​ji ras​pa​lju​ju fran​cu​ske fa​ši​ste. Blum bi mo​gao da ih nad​ja​ča uz bri​tan​sku po​dr​šku – ali bez nje mo​žda i ne bi. – Opet su, zna​či, ovi na​ši kon​zer​va​tiv​ci na vla​sti me​ka​ni pre​ma fa​ši​zmu! – Svi ti to​ri​jev​ci ula​ga​li su u Špa​ni​ju – u vi​no, tek​stil, ugalj, če​lik – i sad se bo​je da će im le​vi​čar​ska vla​da od​u​ze​ti imo​vi​nu. – A šta bi s Ame​ri​kom? Oni ta​mo ve​ru​ju u de​mo​kra​ti​ju. Oni bi si​gur​no po​sla​li oruž​je Špan​ci​ma? – Po​mi​slio bi čo​vek da ho​će, zar ne? Ali ta​mo po​sto​ji fi​nan​sij​ski pot​ko​va​ni ka​to​lič​ki lo​bi, na či​jem je če​lu mi​li​o​ner po ime​nu Džo​zef Ke​ne​di, i taj lo​bi je pro​tiv bi​lo ka​kve po​mo​ći špan​skoj vla​di. A de​mo​krat​ski pred​sed​nik ne mo​že bez po​dr​ške ka​to​li​ka. Ne​će Ru​zvelt da ura​di ni​šta što bi ugro​zi​lo nje​gov Nju dil. – Pa, ne​što i mi mo​že​mo da uči​ni​mo – re​če Le​ni Gri​fits, sa iz​ra​zom mla​da​lač​kog pr​ko​sa na li​cu. – A šta to, Le​ni moj? – re​če Bi​li – Mo​že​mo da ode​mo u Špa​ni​ju da se bo​ri​mo. – Ne pri​čaj ko​je​šta, Le​ni – na to će nje​gov otac. – Mno​gi pri​ča​ju o od​la​sku u Špa​ni​ju – lju​di iz ce​log sve​ta, pa i iz Ame​ri​ke. Ho​će da for​mi​ra​ju do​bro​vo​ljač​ke od​re​de ko​ji će se bo​ri​ti na stra​ni re​dov​ne voj​ske. Lojd se us​pra​vi na sto​li​ci. – Za​i​sta? – Ni​je ra​ni​je čuo za to. – Ot​kud znaš? – Či​tao sam u Dej​li he​ral​du. Lojd je bio sav na​e​lek​tri​san. Do​bro​volj​ci idu u Špa​ni​ju da se bo​re pro​tiv fa​ši​sta! – Ti, bog​me, ne ideš, i tač​ka – re​če Tom Gri​fits Le​ni​ju.

– Ne​moj​te za​bo​ra​vi​ti sve one de​ča​ke ko​ji su la​ga​li za go​di​ne da bi ih pu​sti​li da se bo​re u Ve​li​kom ra​tu? Na hi​lja​de njih. – A od ve​ći​ne njih ni​ka​kve vaj​de ni​je bi​lo – re​če Tom. – Se​ćam se jed​nog klin​ca ko​ji je pla​kao pre So​me. Ka​ko se ono zva​še, je li, Bi​li? – Oven Be​vin. Po​be​gao, jel​da? – Jes’, pa pra​vo pred stre​ljač​ki stroj. Ona đu​brad ga stre​lja​la zbog de​zer​ter​stva. A pet​na​est go​di​na je imao! Jad​no mom​če. – Ja imam še​sna​est – re​če Le​ni. – Uh, ve​li​ka raz​li​ka, baš – re​če mu otac. – Lojd ima da pro​pu​sti voz za Lon​don, po​la​zi mu za de​se​tak mi​nu​ta – uto će De​ki​ca. Loj​da je ta​ko za​pa​nji​lo ono što je čuo od Le​ni​ja da ni​je ni gle​dao na sat. Sko​či, po​lju​bi ba​ku, pa uze svoj ma​li ko​fer. – Ot​pra​ti​ću te do sta​ni​ce – re​če mu Le​ni. Lojd se opro​stio sa svi​ma i po​hi​tao niz​br​do. Le​ni je ću​tao, za​mi​šljen. Loj​du je bi​lo dra​go što ne mo​ra da raz​go​va​ra; iona​ko mu je u gla​vi bio pra​vi me​tež. Voz je če​kao u sta​ni​ci. Lojd ku​pi kar​tu za tre​ći raz​red do Lon​do​na. I ta​man kad se spre​mao da uđe u voz, Le​ni mu re​če: – Ka​ži mi, Loj​de, ka​ko si iz​va​dio pa​soš? – Ti ozbilj​no mi​sliš da ideš u Špa​ni​ju, zar ne? – Daj, čo​ve​če, ne​moj da me gnja​viš, ho​ću da znam. Ogla​si​la se pi​štalj​ka. Lojd se po​peo u voz, za​tvo​rio vra​ta, pa spu​stio pro​zor. – Odeš le​po do po​šte i tra​žiš da ti da​ju for​mu​lar – re​če. – Ako odem u abe​ro​ven​sku po​štu – po​ti​šte​no će Le​ni – i za​tra​žim da mi da​ju for​mu​lar za iz​da​va​nje pa​so​ša, mo​ja maj​ka će za to sa​zna​ti za tri​de​set se​kun​di. – Idi on​da u Kar​dif – re​če Lojd, i voz kre​nu. Seo je na svo​je me​sto pa iz dže​pa iz​va​dio „Le Ro​u​ge et le No​ir” od Sten​da​la, na fran​cu​skom.11 Zu​rio je u stra​ni​cu, i ne raz​mi​šlja​ju​ći o to​me šta či​ta. Sa​mo mu je jed​no bi​lo na pa​me​ti: da ot​pu​tu​je u Špa​ni​ju. Sve​stan je bio Lojd da bi tre​ba​lo da se pla​ši, ali sa​ma po​mi​sao na to da bi mo​gao da se bo​ri – i to stvar​no da se bo​ri, ne sa​mo da or​ga​ni​zu​je sku​po​ve – pro​tiv lju​di ko​ji su isti kao oni što su pu​sti​li pse na Jer​ga, bu​di​la je u nje​mu uz​bu​đe​nje i ni​šta dru​go. Strah će, bez sum​nje, do​ći ka​sni​je. Pre boks-me​ča, u svla​či​o​ni​ci, ni​je se bo​jao. Ali kad je kro​čio u ring i ugle​dao čo​ve​ka ko​ji je hteo da ga is​pre​bi​ja na mr​tvo ime, kad je vi​deo ta mi​ši​ća​va ra​me​na, te čvr​ste pe​sni​ce i opa​ko li​ce – usta su mu se osu​ši​la, a sr​ce tu​klo kao lu​do, i mo​rao je da su​zbi​je po​riv da se okre​ne i po​beg​ne gla​vom bez ob​zi​ra. U tom tre​nut​ku glav​na Loj​do​va bri​ga bi​li su nje​go​vi ro​di​te​lji. Ber​ni se to​li​ko po​no​sio što mu pa​sto​rak uči na Kem​bri​džu – razgla​sio je to po​lo​vi​ni Ist En​da – i ne bi, jed​no​stav​no, pod​neo da Lojd ode a ne stek​ne di​plo​mu. Etel bi, opet, stra​ho​va​la da će joj sin bi​ti ra​njen, ili iz​gu​bi​ti ži​vot. Obo​je bi bi​li uža​sno uz​ne​mi​re​ni. Ne​vo​lja​ma ni tu ni​je bio kraj. Ka​ko da stig​ne do Špa​ni​je? U ko​ji grad da ide? Či​me će pla​ti​ti put? Po​sto​ja​la je, me​đu​tim, sa​mo jed​na pre​pre​ka pred ko​jom je za​stao. Dej​zi Pe​škov. Ne bu​di sme​šan, go​vo​rio je se​bi. Tu de​voj​ku je dva​put sreo. Ona ni​je bi​la čak ni bog​zna ka​ko za​in​te​re​so​va​na za nje​ga. I to joj je bi​lo pa​met​no, jer njih dvo​je iona​ko ni​su jed​no za dru​go. Ona je kćer​ka mi​li​o​ne​ra i po​vr​šna de​voj​ka iz vi​so​kog dru​štva ko​ja mi​sli da su raz​go​vo​ri o po​li​ti​ci do​sad​ni. Do​pa​da​ju joj se mu​škar​ci kao što je Deč​ko Fic​her​bert; to je do​vo​ljan do​kaz da ona ni​je za Loj​da. A opet,

ni​ka​ko ni​je mo​gao da je iz​bi​je iz gla​ve, i po​mi​sao na to da bi mo​gao da ode u Špa​ni​ju te ta​ko us​kra​ti se​bi sva​ku pri​li​ku da po​no​vo vi​di Dej​zi – is​pu​ni ga tu​gom. Mej​fer, dva, če​ti​ri, tri če​ti​ri. Sra​mo​ta ga je bi​lo što se ta​ko ko​le​ba, na​ro​či​to kad se se​tio Le​ni​je​ve pro​sto​du​šne od​luč​no​sti. Lojd je go​di​na​ma go​vo​rio o bor​bi pro​tiv fa​ši​zma. Sad se na​šao u pri​li​ci da se u tu bor​bu uklju​či. Ka​ko da ne ode? Sti​gao je u lon​don​sku sta​ni​cu Pe​ding​ton, pod​zem​nom že​le​zni​com pro​du​žio do Ald​gej​ta, a on​da pe​ši​ce oti​šao do ku​ća u ni​zu u Uli​ci Na​tli, gde je i ro​đen. Ka​ko je no​sio ključ, sâm je ot​klju​čao vra​ta. To me​sto se ni​je mno​go iz​me​ni​lo od vre​me​na kad je bio de​te, ali jed​na od no​vo​ta​ri​ja bio je te​le​fon, ko​ji je sta​jao na sto​či​ću do stal​ka za še​ši​re. Bio je to je​di​ni te​le​fon u ce​loj uli​ci, i kom​ši​je su ga sma​tra​le jav​nim do​brom. U ku​ti​ju po​red te​le​fo​na sta​vlja​li su no​vac za oba​vlje​ne raz​go​vo​re. Maj​ka je bi​la u ku​hi​nji. No​si​la je še​šir, sprem​na da po​đe na skup La​bu​ri​stič​ke par​ti​je – a i kud bi? – ko​jem će se obra​ti​ti, ali je ipak pri​sta​vi​la čaj​nik. – Ka​ko su oni ta​mo, u Abe​ro​ve​nu? – upi​ta ona. – Ujak Bi​li je do​šao na vi​kend – re​če on. – Sav kom​ši​luk oku​pio se kod De​ki​ce u ku​hi​nji. Kao na sred​njo​ve​kov​nom dvo​ru. – Je​su li ti ba​ka i de​da do​bro? – De​ki​ca se ne me​nja. Ba​ki​ca mi iz​gle​da sta​ri​ja. – On za​sta​de na​čas. – Le​ni Gri​fits ho​će da ide u Špa​ni​ju da se bo​ri pro​tiv fa​ši​sta. Maj​ka na​pu​ći usne u znak neo​do​bra​va​nja. – Ma, je li? – Raz​mi​šljam o to​me da po​đem s njim. Šta ti mi​sliš? Oče​ki​vao je pro​ti​vlje​nje, ali ga je nje​na re​ak​ci​ja ipak iz​ne​na​di​la. – Da se ni​si usu​dio, sun​ce li ti žar​ko! – po​di​vlja ona. Loj​do​va maj​ka si​gur​no ni​je na​sle​di​la od Ba​ki​ce ot​por pre​ma psov​ka​ma. – Da mi to vi​še ni​si po​me​nuo! Tre​snu​la je čaj​ni​kom o ku​hinj​ski sto. – Ja sam te u mu​ka​ma ro​di​la, ja sam te po​di​gla, hra​ni​la i obla​či​la, i na ško​lo​va​nje po​sla​la! Ni​sam sve to ra​di​la da bi ti pro​ćer​dao ži​vot u tom pro​kle​tom ra​tu! Za​be​zek​nuo se. – Ni​sam ja mi​slio da pro​ćer​dam ži​vot – re​če on. – Ali bih mo​gao da ga sta​vim na koc​ku za ne​što u šta si me ti na​u​či​la da ve​ru​jem. Da ču​do bu​de još ve​će, ona sad za​je​ca. Ret​ko je pla​ka​la – Lojd, u stva​ri, ni​je mo​gao da se se​ti kad ju je po​sled​nji put vi​deo ta​kvu. – Ne​moj, maj​ko. – Ob​gr​lio je nje​na ra​me​na, ko​ja su se tre​sla. – Pa još ni​sam oti​šao. U ku​hi​nju uto uđe Ber​ni, zde​past, će​lav sre​do​ve​čan mu​ška​rac. – Šta to bi? – re​če on. Vi​de​lo se da je mal​či​ce upla​šen. – Iz​vi​ni, ta​ta, ja sam je uzru​jao – re​če Lojd. – On se sklo​ni, pa pu​sti Ber​ni​ja da pri​đe i za​gr​li Etel. – Ide u Špa​ni​ju! Po​gi​nu​će! – ku​ka​la je ona. – Haj​de svi le​po da se smi​ri​mo, pa da ra​zum​no o sve​mu po​raz​go​va​ra​mo – re​če Ber​ni. On je bio raz​bo​rit čo​vek u pri​klad​nom tam​nom ode​lu i vi​še pu​ta kr​plje​nim ci​pe​la​ma s ko​ri​snim de​be​lim đo​no​vi​ma. I ni​je bi​lo ni​ka​kve sum​nje da su lju​di upra​vo zbog to​ga i gla​sa​li za nje​ga; bio je lo​kal​ni po​li​ti​čar i za​stu​pao Ald​gejt u Okru​žnom ve​ću gra​da Lon​do​na. Lojd ni​je imao pri​li​ke da upo​zna oca, ali s dru​ge stra​ne ne bi mo​gao ni da za​mi​sli da bi pra​vog oca vo​leo vi​še ne​go što vo​li Ber​ni​ja, ose​ćaj​nog oču​ha, ko​ji je uvek tu da ute​ši i po​sa​ve​tu​je a ni​ka​da da za​po​ve​da i ka​žnja​va. Pre​ma Loj​du se po​na​šao pot​pu​no isto kao pre​ma svo​joj kćer​ki, Mi​li. Ber​ni na je​dvi​te ja​de ube​di Etel da sed​ne za ku​hinj​ski sto, a Lojd joj na​su šo​lju ča​ja. – Ta​ko sam jed​nom mi​sli​la da mi je brat po​gi​nuo – go​vo​ri​la je Etel, a su​ze su joj i da​lje te​kle. – U Ve​ling​ton Rou su pri​sti​za​li te​le​gra​mi, i onaj si​ro​ti deč​ko iz po​šte mo​rao je da ide od vra​ta do vra​ta i

uru​ču​je lju​di​ma li​sto​ve har​ti​je na ko​ji​ma je pi​sa​lo da su im si​no​vi i mu​že​vi iz​gi​nu​li. Jad​ni​čak, ka​ko li se ono zva​še? Ge​ra​int, mi​slim. Ni​je, me​đu​tim, imao te​le​gram za na​šu ku​ću, i ja sam – ova​ko zla ka​kva sam – bo​gu za​hva​lji​va​la što su stra​da​li dru​gi, a ne naš Bi​li! – Ni​si ti zla – re​če Ber​ni mi​lu​ju​ći je. Sa spra​ta uto si​đe Loj​do​va po​lu​se​stra, Mi​li. Ima​la je še​sna​est go​di​na, ali je iz​gle​da​la sta​ri​je, na​ro​či​to kad bi se do​te​ra​la kao te ve​če​ri – ele​gant​na cr​na ha​lji​na i si​ću​šne zlat​ne min​đu​še. Pu​ne dve go​di​ne ra​di​la je u pro​dav​ni​ci žen​ske gar​de​ro​be u Ald​gej​tu, ali ka​ko je bi​la bi​stra i am​bi​ci​o​zna, upra​vo je tih da​na us​pe​la da se za​po​sli u jed​noj ot​me​noj rob​noj ku​ći u Vest En​du. Ona po​gle​da u Etel. – Ma​ma, šta je bi​lo? – upi​ta Mi​li, ko​ja je go​vo​ri​la kok​ni​jem. – Tvoj brat ho​će da ide u Špa​ni​ju da ga ta​mo ubi​ju! – po​vi​ka Etel. Mi​li op​tu​žu​ju​će po​gle​da u Loj​da. – Šta si joj to pri​čao? – Mi​li ni ča​sa ni​je ča​si​la kad je tre​ba​lo na​ći fa​lin​ku sta​ri​jem bra​tu, ko​ji je, po nje​nom mi​šlje​nju, bio ne​za​slu​že​no obo​ža​van. Lojd joj od​go​vo​ri ne​žno i str​plji​vo. – Le​ni Gri​fits iz Abe​ro​ve​na ide da se bo​ri pro​tiv fa​ši​sta, i ja sam re​kao ma​mi da raz​mi​šljam o to​me da po​đem s njim. – Ma, baš ćeš! – re​če Mi​li pod​sme​šlji​vo. – Sum​njam da bi uop​šte mo​gao da stig​neš ta​mo – re​če Ber​ni, prak​ti​čan kao i uvek. – Na kra​ju kra​je​va, u toj ze​mlji be​sni gra​đan​ski rat. – Mo​gu vo​zom do Mar​se​lja. Bar​se​lo​na ni​je da​le​ko od fran​cu​ske gra​ni​ce. – Sto tri​de​set, sto če​tr​de​set ki​lo​me​ta​ra. Ali hlad​no je kad se pe​ša​či pre​ko Pi​ri​ne​ja. – On​da mo​ra da sa​o​bra​ća​ju bro​do​vi od Mar​se​lja do Bar​se​lo​ne. Mo​rem ni​je ta​ko da​le​ko. – Isti​na. – Do​sta, Ber​ni! – po​vi​ka Etel. – Kad vas čo​vek slu​ša, po​mi​sli ka​ko raz​go​va​ra​te o naj​kra​ćem pu​tu do Pi​ka​di​li​ja. On ho​će u rat! Ja to ne mo​gu da do​zvo​lim. – On ima dva​de​set jed​nu go​di​nu, znaš – re​če Ber​ni. – Ne mo​že​mo da ga za​u​sta​vi​mo. – Znam ja, maj​ku mu, ko​li​ko on ima go​di​na! Ber​ni po​gle​da u sat. – Mo​ra​mo da po​đe​mo na zbor. Ti si glav​na me​đu go​vor​ni​ci​ma. A Lojd sva​ka​ko ne​će ve​če​ras u Špa​ni​ju. – Ot​kud znaš? – re​če ona. – Mo​že da nam se de​si da se vra​ti​mo ku​ći i za​tek​ne​mo po​ru​ku u ko​joj pi​še da je seo na voz za Pa​riz.12 – Haj​de ova​ko da se do​go​vo​ri​mo – re​če Ber​ni. – Ti, Loj​de, obe​ćaj maj​ci da ne​ćeš ići bar još me​sec da​na. To bi ti u sva​kom slu​ča​ju ko​ri​sti​lo – naj​pre pro​u​čiš ge​o​gra​fi​ju Špa​ni​je, ne sr​ljaš tek ta​ko. Daj joj ma​lo du​šev​nog mi​ra, ma​kar pri​vre​me​no, eto. A on​da će​mo po​no​vo da raz​go​va​ra​mo. Bio je to ti​pič​ni ber​ni​jev​ski kom​pro​mis, sra​ču​nat ta​ko da svi vra​te ma​če​ve u ko​ri​ce, a da ni​ko ne mo​ra da po​pu​sti; Loj​du, me​đu​tim, ni to ni​je bi​lo sa​svim po vo​lji. S dru​ge stra​ne, ve​ro​vat​no i bez tog do​go​vo​ra ne bi mo​gao tek ta​ko da usko​či u voz. Mo​rao je pr​vo da se ras​pi​ta za pro​ce​du​ru po ko​joj špan​ska vla​da pri​ma do​bro​volj​ce. Sa​vr​še​no bi bi​lo da po​đe u dru​štvu, s Le​ni​jem i osta​li​ma. Tre​ba​će mu vi​za, stra​na va​lu​ta, par či​za​ma... – U re​du – re​če on. – Me​sec da​na ne idem ni​kud. – Obe​ćaj – re​če mu maj​ka. – Obe​ća​vam. Etel se pri​mi​ri​la. Mi​nut ka​sni​je već je pu​de​ri​sa​la li​ce i iz​gle​da​la pri​bra​ni​je. Po​pi​la je čaj. On​da je obu​kla man​til, te ona i Ber​ni odo​še. – Do​bro, odoh i ja – re​če Mi​li. – Ku​da ćeš? – upi​ta je Lojd. – U Do​bro ras​po​lo​že​nje.

Bio je to mju​zik hol u Ist En​du. – Pu​šta​ju še​sna​e​sto​go​di​šnja​ki​nje? Ona ga po​gle​da pre​ve​ja​no. – A ko je ov​de še​sna​e​sto​go​di​šnja​ki​nja? Ja ni​sam. Uosta​lom, i Dejv ta​mo ide, a nje​mu je tek pet​na​e​sta. – Mi​sli​la je na nji​ho​vog bra​ta od uja​ka Dej​vi​da Vi​li​jam​sa, Bi​li​je​vog i Mil​dre​di​nog si​na. – Pa, uži​vaj​te. Ona ode do vra​ta pa se vra​ti. – Sa​mo ne​moj da stra​daš u Špa​ni​ji, ti, bi​tan​go jed​na ble​sa​va. Za​gr​li​la ga je čvr​sto, a on​da iza​šla, ne re​kav​ši vi​še ni reč. Kad je čuo ka​ko se ula​zna vra​ta s tre​skom za​tva​ra​ju, Lojd ode do te​le​fo​na. Ni​je mo​rao da raz​mi​šlja da bi se se​tio bro​ja. U gla​vi mu je bi​la Dej​zi, kao da mu je sad pred oči​ma, ka​ko se okre​će dok se uda​lja​va od nje​ga i sme​ši mu se za​vo​dlji​vo is​pod onog slam​na​tog še​ši​ra, pa ka​že: „Mej​fer, dva, če​ti​ri, tri, če​ti​ri.” Po​di​gao je slu​ša​li​cu i okre​nuo broj. Šta sad da ka​že? „Re​kla si mi da se ja​vim, pa eto.” To bi bi​lo tan​ko. Da ka​že isti​nu? „Ni​ma​lo me ni​si za​di​vi​la, ali ni​ka​ko ne mo​gu da te iz​bi​jem iz gla​ve.” Tre​ba​lo bi, on​da, da je po​zo​ve da iza​đu, ali gde? Na zbor La​bu​ri​stič​ke par​ti​je? Ja​vio se mu​ška​rac. – Stan go​spo​đe Pe​škov. Do​bro ve​če. Iz​u​zet​no uč​tiv ton na​veo je Loj​da na po​mi​sao da se ja​vio ba​tler. Dej​zi​na maj​ka je, bez sum​nje, iz​naj​mi​la tu ku​ću u Lon​do​nu s po​slu​gom. – Ov​de Lojd Vi​li​jams... – hteo je da ka​že ne​što što bi ob​ja​sni​lo ili oprav​da​lo taj po​ziv, pa se od​lu​čio za pr​vo što mu je pa​lo na pa​met: – ... sa Ko​le​dža „Ema​nuel”. To ni​šta ni​je zna​či​lo, ali on se bar na​dao da će osta​vi​ti uti​sak. – Mo​gu li da raz​go​va​ram s go​spo​đi​com Dej​zi Pe​škov? – Ne, žao mi je, pro​fe​so​re Vi​li​jam​se – re​če ba​tler, pret​po​sta​viv​ši da Lojd pre​da​je na uni​ver​zi​te​tu. – Svi su oti​šli u ope​ru. Pa na​rav​no, po​mi​sli Lojd, raz​o​ča​ran. U to do​ba ve​če​ri, a na​ro​či​to su​bo​tom, one iz vi​so​kog dru​štva si​gur​no ne​ćeš na​ći kod ku​će. – Sad sam se se​tio – sla​ga on. – I re​kla mi je da će iza​ći, ali sam za​bo​ra​vio. Ko​vent Gar​den, be​še? – Lojd za​dr​ža dah. Ba​tler, me​đu​tim, ni​šta ni​je po​sum​njao. – Da, go​spo​di​ne. Mi​slim da je Ča​rob​na fru​la. – Hva​la vam. – Lojd spu​sti slu​ša​li​cu. Oti​šao je u svo​ju so​bu i pre​svu​kao se. Ve​ći​na onih iz Vest En​da no​si ve​čer​nja ode​la, čak i kad ide u bi​o​skop. Ali šta da ra​di on kad stig​ne ta​mo? Ula​zni​cu za ope​ru ni​je mo​gao da pri​u​šti, a usko​ro će, iona​ko, kraj pred​sta​ve. Seo je na pod​zem​nu že​le​zni​cu. Kra​ljev​ska ope​ra na​la​zi​la se u ne​pri​klad​nom okru​že​nju, ne​da​le​ko od Ko​vent Gar​de​na, lon​don​ske kvan​ta​ške pi​ja​ce. Dve usta​no​ve ni​su jed​na dru​goj kva​ri​le po​sao za​to što su ima​le raz​li​či​to rad​no vre​me: pi​ja​ca se otva​ra​la u tri ili če​ti​ri iz​ju​tra, u do​ba kad se oko​re​li lon​don​ski žen​ska​ro​ši vra​ća​ju ku​ća​ma, a za​tva​ra​la se pre ma​ti​nea. Lojd je pro​šao po​red za​klju​ča​nih pi​jač​nih te​zgi i po​gle​dao kroz sta​kle​na vra​ta u unu​tra​šnjost oper​skog zda​nja. U jar​ko osve​tlje​nom pre​dvor​ju ni​je bi​lo ni​ko​ga, čuo se, pri​gu​še​no, Mo​cart. Lojd uđe unu​tra. Pre​u​zev​ši ma​nir pri​pad​ni​ka vi​še kla​se, on se obra​ti ču​va​ru: – U ko​li​ko sa​ti se spu​šta za​ve​sa? Da je obu​kao ono svo​je ode​lo od tvi​da, si​gur​no bi mu bi​lo re​če​no da se nje​ga to ne ti​če, ali smo​king je bio kao uni​for​ma, sim​bol auto​ri​te​ta, te ču​var re​če: – Za jed​no pet mi​nu​ta, go​spo​di​ne. Lojd od​seč​no klim​nu gla​vom. Kad bi re​kao „hva​la”, odao bi se.

Iza​šao je iz zgra​de i pro​še​tao se oko če​tvr​ti. U tom tre​nut​ku sve je bi​lo ti​ho. U re​sto​ra​ni​ma su lju​di na​ru​či​va​li ka​fu; u bi​o​sko​pi​ma, ve​li​ka tra​ka pri​bli​ža​va​la se me​lo​dram​skom vr​hun​cu. Usko​ro će se sve pro​me​ni​ti, i uli​ce će vr​ve​ti od lju​di ko​ji vi​ču​ći za​u​sta​vlja​ju tak​si, kre​ću put noć​nih klu​bo​va, ra​sta​ju se na auto​bu​skim sta​ni​ca​ma, ili žu​re da uhva​te po​sled​nji voz za pred​gra​đa. Vra​tio se do ope​re i ušao unu​tra. Or​ke​star je utih​nuo, i pu​bli​ka je upra​vo iz​la​zi​la iz sa​le. Oslo​bo​đe​ni po​sle du​gog za​to​če​ni​štva na se​di​šti​ma, lju​di su ži​vo raz​go​va​ra​li, hva​li​li pe​va​če, kri​ti​ko​va​li ko​sti​me i pra​vi​li pla​no​ve za ve​če​ru u po​zni čas. Go​to​vo istog tre​nut​ka opa​zio je Dej​zi. Na se​bi je ima​la ble​do​lju​bi​ča​stu ha​lji​nu s ma​lim ogr​ta​čem od ner​ca bo​je šam​pa​nja pre​ko na​gih ra​me​na, i iz​gle​da​la je za​no​sno. Pred​vo​di​la je gru​pi​cu svo​jih vr​šnja​ka. Lojd se ra​ža​lo​sti kad kraj nje opa​zi Deč​ka Fic​her​ber​ta. Pri​me​tio je ka​ko se Dej​zi gla​sno sme​je ne​če​mu što joj je on do​šap​nuo dok su si​la​zi​li ni​za ste​pe​ni​ce pre​ko ko​jih je bio pro​strt cr​ve​ni te​pih. Iza nje je išla ona za​ni​mlji​va de​voj​ka iz Ne​mač​ke, Eva Rot​man, u prat​nji vi​so​kog mla​di​ća u sve​ča​noj voj​noj uni​for​mi. Eva je pre​po​zna​la Loj​da i na​sme​ši​la mu se, a on joj se obra​ti na ne​mač​kom. – Do​bro ve​če, froj​lajn Rot​man, na​dam se da ste uži​va​li u ope​ri. – Za​i​sta sam uži​va​la, hva​la vam – od​go​vo​ri ona na istom je​zi​ku. – Ni​sam zna​la da ste i vi u pu​bli​ci. Deč​ko re​če sr​dač​no: – Go​vo​ri​te en​gle​ski, vas dvo​je, ja da vam ka​žem. Po gla​su se mo​glo na​slu​ti​ti da je pri​pit. Na​o​čit je to bio mla​dić, na ne​ki ras​pu​stan na​čin, na​lik ka​kvom nam​ćo​ra​stom zgod​nom ado​le​scen​tu, ili ra​snom psu ko​ji se re​dov​no pre​je​da. Bio je pri​jat​ne na​ra​vi, i ve​ro​vat​no neo​do​lji​vo šar​man​tan, kad ho​će. Eva on​da re​če na en​gle​skom: – Vi​kon​te od Abe​ro​ve​na, ovo je go​spo​din Vi​li​jams. – Zna​mo se mi – re​če Deč​ko. – On ide na „Emu”. – Zdra​vo, Loj​de – re​če Dej​zi. – Mi sad ide​mo da stra​ća​ri​mo. Taj iz​raz je Lojd čuo i ra​ni​je a zna​čio je iza​ći u Ist End, u si​ro​tinj​ske pa​bo​ve, ili uče​stvo​va​ti u ra​zo​no​di rad​nič​ke kla​se, u bor​ba​ma pa​sa, na pri​mer. – Kla​dim se da Vi​li​jams zna do​bra me​sta – re​če Deč​ko. Lojd je okle​vao sa​mo de​lić se​kun​de. Da li je spre​man da otr​pi Deč​ka sa​mo da bi bio uz Dej​zi? Na​rav​no da je​ste. – Pa i znam, ako će​mo pra​vo – re​če on. – Ho​će​te da vam po​ka​žem? – Sjaj​no! Po​ja​vi se uto ne​ka sta​ri​ja že​na, pa pri​pre​ti Deč​ku ka​ži​pr​stom. – Mo​raš ove de​voj​ke da mi vra​tiš ku​ći do po​no​ći – re​če ona s ame​rič​kim na​gla​skom. – Ni se​kund ka​sni​je, mo​li​ću. Lojd na​slu​ti da bi to mo​ra​la bi​ti Dej​zi​na maj​ka. – Pre​pu​sti​te to voj​sci, go​spo​đo Pe​škov – re​če onaj ob​u​čen po voj​nič​ki. – Vra​ti​će​mo se na vre​me. Iza go​spo​đe Pe​škov stvo​ri se od​ne​kud i erl Fic​her​bert, s ne​kom de​be​lom že​nom, ve​ro​vat​no su​pru​gom. Lojd bi ra​do po​sta​vio er​lu ko​je pi​ta​nje o po​li​ti​ci nje​go​ve vla​de pre​ma Špa​ni​ji. Is​pred ope​re su ih če​ka​la dvo​ja ko​la. Erl, nje​go​va su​pru​ga i Dej​zi​na maj​ka ušli su u cr​no-pr​lja​vo​be​li rols-rojs fan​tom III. Deč​ko i nje​go​va gru​pa na​pu​ni​li su dru​go vo​zi​lo, tam​no​pla​vu li​mu​zi​nu dajm​ler E20, omi​lje​ni auto​mo​bil kra​ljev​ske po​ro​di​ce. Uklju​ču​ju​ći Loj​da, bi​lo ih je sed​mo​ro. Eva je, po sve​mu su​de​ći, bi​la sa onim voj​ni​kom, ko​ji se Loj​du pred​sta​vio kao po​ruč​nik Dži​mi Ma​rej. Tre​ća de​voj​ka bi​la je nje​go​va se​stra Mej, a onaj dru​gi mom​čić – mr​ša​vi​ja i ti​ša ver​zi​ja Deč​ka – bio je, is​po​sta​vi​će se, En​di Fic​her​bert.

Lojd je ob​ja​snio šo​fe​ru ka​ko da ih od​ve​ze do Do​brog ras​po​lo​že​nja. Ni​je mu, pri​tom, pro​ma​klo kad je Dži​mi Ma​rej go​to​vo ne​pri​met​no ob​gr​lio Evu oko stru​ka. Ona je na to uz​vra​ti​la mal​či​ce mu se pri​ma​kav​ši; oči​gled​no je bi​lo da se njih dvo​je za​ba​vlja​ju. Loj​du je bi​lo dra​go zbog nje. Ni​je le​po​ti​ca, ali pa​met​na i ljup​ka sva​ka​ko je​ste. Svi​đa​la mu se, i sad mu je bi​lo mi​lo što je pro​na​šla se​bi tog vi​so​kog voj​ni​ka. Pi​tao se, me​đu​tim, ka​ko li će osta​li u tom kru​žo​ku iz vi​so​kog dru​štva re​a​go​va​ti ako Dži​mi u jed​nom tre​nut​ku ob​ja​vi da na​me​ra​va da se ože​ni po​lu-Je​vrej​kom iz Ne​mač​ke. Za​pa​zio je Lojd da i osta​lo če​tvo​ro či​ne, za​pra​vo, dva lju​bav​na pa​ra: En​di i Mej i – što mu je išlo na živ​ce – Deč​ko i Dej​zi. Lojd je, da​kle, bio vi​šak. Ne že​le​ći da zu​ri u osta​le, za​gle​dao se u pro​zor​ski ram od ugla​ča​nog ma​ha​go​ni​ja. Auto​mo​bil se us​peo uz Lad​gejt Hil do Ka​te​dra​le Sve​tog Pa​vla. – Skre​ni​te u Čip​sajd – re​če Lojd vo​za​ču. Deč​ko do​bro po​teg​nu iz sre​br​ne pljo​ske. Dok je bri​sao usta, re​če: – Do​bro po​zna​ješ ovaj kraj, Vi​li​jam​se. – Ži​vim ov​de – uz​vra​ti Lojd. – Ro​đen sam u Ist En​du. – Baš div​no – re​če Deč​ko, a Lojd ni​je bio si​gu​ran da li je to ovaj bio ne​ho​ti​ce ulju​dan ili ne​u​god​no po​dru​gljiv. U Do​brom ras​po​lo​že​nju ni​je bi​lo slo​bod​nih sto​li​ca, ali je za​to me​sta za sta​ja​nje bi​lo u iz​o​bi​lju. Lju​di su ne​pre​sta​no stru​ja​li ta​mo-amo, po​zdra​vlja​li se s pri​ja​te​lji​ma i pri​la​zi​li šan​ku. Že​ne su no​si​le ha​lji​ne jar​kih bo​ja, mu​škar​ci naj​bo​lja ode​la. Bi​lo je to​plo i pu​no di​ma, a ose​ćao se i jak mi​ris pro​su​tog pi​va. Lojd je pro​na​šao me​sta za svo​je dru​štvo u zad​njem de​lu lo​ka​la. Po ode​ći se vi​de​lo da do​la​ze iz Vest En​da, ali ni​su bi​li je​di​ni: mju​zik​ho​lo​vi su bi​li po​pu​lar​ni me​đu pri​pad​ni​ci​ma svih kla​sa. Sre​do​več​na za​ba​vlja​či​ca u cr​ve​noj ha​lji​ni s pla​vom pe​ri​kom na gla​vi iz​vo​di​la je na sce​ni stan​dard​nu tač​ku sa ša​lji​vim dvo​smi​sli​ca​ma. – Ka​žem ja nje​mu, „ne di​raj taj ču​nak”. – Sa​la se ori​la od sme​ha. – A on će me​ni: „Ali sve vi​dim odav​de, lju​ba​vi.” Ja nje​mu on​da: „Šta mi tu​raš to di mu ni​je me​sto” – re​če ona, glu​me​ći ogor​če​nost. – On me​ni ka​že: „Me​ni se či​ni da va​pi za jed​nim do​brim dža​ra​njem.” A ja ću na to: „Ma idi, bo​ga​ti!” – Loj​du ni​je pro​ma​kao ši​rok osmeh na Dej​zi​nom li​cu. Nag​nuo se i šap​nuo joj na uho: – Je​si li pri​me​ti​la da je ovo, u stva​ri, mu​ška​rac? – Ni​je! – re​če ona. – Po​gle​daj mu ru​ke. – O, bo​že! – re​če Dej​zi. – Pa ona je mu​ško! Po​red njih pro​đe Loj​dov ro​đak Dej​vid, ugle​da Loj​da, pa se vra​ti: – Za šta ste se ta​ko na​pir​li​ta​li? – upi​ta on na kok​ni​ju. Oko vra​ta je bio ve​zao šal, a na gla​vi no​sio plat​ne​nu ka​pu. – Zdra​vo, Dejv, ka​ko ži​viš? – Idem u Špa​ni​ju s to​bom i Le​ni​jem Gri​fit​som – re​če Dejv. – Ne​ćeš, ne – na to će Lojd. – Imaš pet​na​est go​di​na. – Mom​ci mo​jih go​di​na bo​ri​li su se u Ve​li​kom ra​tu. – Ali od njih ni​je bi​lo ni​ka​kve ko​ri​sti – pi​taj, uosta​lom, svog oca. Ne​go, ko ti je re​kao da ja idem? – Tvo​ja se​stra, Mi​li – re​če Dejv, i uda​lji se. – Šta se ov​de obič​no pi​je, Vi​li​jam​se? – upi​ta Deč​ko. Lojd je ce​nio da je Deč​ko već do​volj​no po​pio, ali ipak re​če: – Kri​gle naj​bo​lje piv​či​ne za mu​ške, a por​to-li​mun za žen​ske. – Por​to-li​mun?

– To ti je por​to raz​bla​žen li​mu​na​dom. – Gro​za da te uhva​ti – re​če Deč​ko, i iz​gu​bi se. Ko​mi​čar je u me​đu​vre​me​nu sti​gao do vr​hun​ca tač​ke. – I ka​žem ja nje​mu: „E, bu​da​lo, ni​je to taj ču​nak!” – I ona, ili on, si​đe s po​zor​ni​ce, uz bu​ran apla​uz. Od​ne​kud se is​pred Loj​da stvo​ri Mi​li. – Zdra​vo – re​če ona, pa po​gle​da u Dej​zi. – Ko ti je ova dru​ga​ri​ca? Loj​du je bi​lo dra​go što Mi​li iz​gle​da ta​ko le​po, u toj fi​noj cr​noj ha​lji​ni, s ni​skom la​žnih bi​se​ra, dis​kret​no na​šmin​ka​na. – Go​spo​đi​ce Pe​škov – re​če on – do​zvo​li​te mi da vam pred​sta​vim svo​ju se​stru, go​spo​đi​cu Le​kvit. Mi​li, ovo je Dej​zi. Ru​ko​va​le su se. – Vr​lo mi je dra​go što sam upo​zna​la Loj​do​vu se​stru – re​če Dej​zi. – Po​lu​se​stru, da bu​de​mo pre​ci​zni – re​če Mi​li. – Me​ni je otac po​gi​nuo u Ve​li​kom ra​tu – ob​ja​sni Lojd. – Ni​ka​da ga ni​sam vi​deo. Maj​ka se pre​u​da​la dok sam još bio be​ba. – Uži​vaj​te u pred​sta​vi – re​če Mi​li i okre​nu se, a on​da, u pro​la​zu, do​šap​nu Loj​du: – Sa​da vi​dim zbog če​ga Ru​bi Kar​ter ne​ma šan​se. Lojd ne​pri​met​no uz​dah​nu. Nje​go​va maj​ka je, oči​gled​no, ce​loj po​ro​di​ci is​pri​či​la da on lju​ba​vi​še s Ru​bi. – Ko je ta Ru​bi Kar​ter? – re​če Dej​zi. – So​ba​ri​ca u Čim​bli​ju. Da​la si joj no​vac da ode kod zu​ba​ra. – Se​ćam se. Nje​no ime se, zna​či, do​vo​di u ve​zu s tvo​jim, u ro​man​tič​nom smi​slu. – Da, u uobra​zi​lji mo​je maj​ke. Dej​zi se na​sme​ja vi​dev​ši ga sme​te​nog. – I ti ćeš se, da​kle, ože​ni​ti so​ba​ri​com. – Ne​ću se ože​ni​ti Ru​bi. – A mo​žda je ona baš pra​va za te​be. Lojd je po​gle​da pra​vo u oči. – Pa ne za​lju​blju​je​mo se mi baš uvek u one pra​ve, zar ne? Ona po​gle​da na po​zor​ni​cu. Pred​sta​va se bli​ži​la kra​ju, i ce​la glu​mač​ka dru​ži​na za​pe​va po​zna​tu pe​smu. S pu​no po​le​ta pri​dru​ži im se i pu​bli​ka. Go​sti ko​ji su sta​ja​li po​za​di uhva​ti​še se za ru​ke i po​če​še da se nji​šu u rit​mu, pa i Deč​ko​vo dru​štvo uči​ni ta​ko. Kad se za​ve​sa spu​sti​la, pri​me​ti​še da Deč​ka još ne​ma. – Ja ću da ga po​tra​žim – re​če Lojd. – Mi​slim da znam gde je. Do​bro ras​po​lo​že​nje je ima​lo žen​ski to​a​let, ali je mu​ški klo​zet bio u dvo​ri​štu iza lo​ka​la, ču​ča​vac uz ko​ji je sta​ja​lo ne​ko​li​ko pre​po​lo​vlje​nih bu​ra​di za naf​tu. Lojd za​te​če Deč​ka ka​ko po​vra​ća u jed​no od te bu​ra​di. Dao je Deč​ku ma​ra​mi​cu da obri​še usta, a on​da ga uzeo pod​ru​ku i pro​veo ga kroz po​lu​pra​zan lo​kal do Dajm​le​ro​ve li​mu​zi​ne par​ki​ra​ne na uli​ci. Osta​li su ih če​ka​li. Svi uđo​še u ko​la i Deč​ko istog ča​sa uto​nu u san. Kad su se vra​ti​li na Vest End, En​di Fic​her​bert re​če šo​fe​ru da pr​vo pro​đe po​red ku​će Ma​re​je​vih, u jed​noj skrom​noj uli​ci ne​da​le​ko od Tra​fal​gar skve​ra. Dok je sa Mej iz​la​zio iz ko​la, re​če im: – Vi pro​du​ži​te. Ja ću da ot​pra​tim Mej do vra​ta, a on​da ću ku​ći pe​ši​ce. Lojd je pret​po​sta​vljao da En​di na​me​ra​va da na ro​man​ti​čan na​čin po​že​li Mej la​ku noć na pra​gu nje​nog do​ma. Od​ve​zli su se do Mej​fe​ra. Ka​ko se auto pri​bli​ža​vao Tr​gu Gro​ve​nor, gde su sta​no​va​le Dej​zi i Eva, Dži​mi re​če vo​za​ču: – Sta​ni​te, mo​lim vas, tu na ćo​šku. – A on​da se ti​ho obra​ti Loj​du:

– Vi​li​jam​se, jel’ ti ne bi sme​ta​lo da ot​pra​tiš go​spo​đi​cu Pe​škov do vra​ta, a ja ću do​ći s froj​lajn Rot​man kroz po​la mi​nu​ta? – Ne bi, na​rav​no. – Dži​mi je, oči​gled​no, u ko​li​ma hteo da po​lju​bi Evu za la​ku noć. Deč​ko o to​me ni​šta ni​je znao; on je hr​kao. Šo​fer će ka​sni​je, za bak​šiš, od​glu​mi​ti da ni​šta ni​je vi​deo. Lojd je iza​šao iz ko​la pa on​da po​mo​gao i Dej​zi da iza​đe. Kad ga je uhva​ti​la za ru​ku, pro​šli su ga trn​ci, kao od bla​gog elek​trošoka. Uhva​tio ju je pod​ru​ku, i ta​ko su la​ga​no ko​ra​ča​li ploč​ni​kom. Na po​la pu​ta iz​me​đu dve ulič​ne sve​tilj​ke, ta​mo gde je po​mr​či​na bi​la naj​du​blja, Dej​zi sta​de. – Da im da​mo ma​lo vi​še vre​me​na – re​če ona. – Stvar​no mi je dra​go što Eva ima udva​ra​ča – re​če Lojd. – I me​ni. On du​bo​ko udah​nu. – Ne bih isto mo​gao re​ći za Deč​ka Fic​her​ber​ta. – On me je vo​dio na dvor i pred​sta​vio kra​lju! – re​če Dej​zi. – I ple​sa​la sam s kra​ljem u jed​nom noć​nom klu​bu, iza​šlo je u svim ame​rič​kim no​vi​na​ma. – I za​to se za​ba​vljaš s Deč​kom? – re​če Lojd u ne​ve​ri​ci. – Ne sa​mo za​to. On vo​li stva​ri ko​je vo​lim i ja – za​ba​ve, konj​ske tr​ke i le​pu ode​ću. Ta​ko je za​ba​van! Ima čak i avion. – Sve to ni​šta ne zna​či – re​če Lojd. – Oka​ni se nje​ga. Bu​di mo​ja de​voj​ka. Vi​de​lo se da joj to go​di, ali se sa​mo na​sme​ja​la. – Ti si lud – re​če ona. – Ali mi se svi​đaš. – Ozbilj​no ti ka​žem – očaj​nič​ki će Lojd. – Ne​pre​sta​no mi​slim na te​be, ma​kar bi​la i po​sled​nja na sve​tu ko​jom bi tre​ba​lo da se ože​nim. Opet se na​sme​ja​la. – Ka​ko si prost! Ne znam za​što uop​šte raz​go​va​ram s to​bom. Či​ni mi se da si, bez ob​zi​ra na tu tra​pa​vost, ipak fin mo​mak. – Ni​sam ja ta​ko tra​pav – sa​mo kad sam s to​bom. – To ti ve​ru​jem. Ali ja ne na​me​ra​vam da se udam za so​ci​ja​li​stu bez žu​te ban​ke. Lojd je, eto, otvo​rio sr​ce sa​mo da bi bio ljup​ko od​bi​jen. Ose​ćao se jad​no. Osvr​nuo se ka li​mu​zi​ni. – Pi​tam se ko​li​ko li će još njih dvo​je osta​ti ta​mo – re​če on ne​u​te​šno. – S dru​ge stra​ne – uto će Dej​zi – mo​gla bih baš da po​lju​bim jed​nog so​ci​ja​li​stu, či​sto da vi​dim ka​ko to iz​gle​da. U pr​vi mah Lojd ni​je ni​šta pred​u​zeo. Po​mi​slio je da je to re​kla tek ona​ko, bez ika​kve na​me​re. Ali de​voj​ke ta​ko ne​što ni​kad ne go​vo​re bez ika​kve na​me​re. Bio je to po​ziv. A on za​ma​lo da is​pad​ne glup da pro​pu​sti pri​li​ku. Pri​šao je bli​že i spu​stio joj ru​ke na tan​ki struk. Kad je po​di​gla gla​vu k nje​mu, Loj​du po​ne​sta​de da​ha – to​li​ko je le​pa. Spu​stio je gla​vu i ne​žno je po​lju​bio u usta. Ni​je bi​la za​žmu​ri​la, kao ni on, uosta​lom. Neo​pi​si​vo se uz​bu​dio dok je, gle​da​ju​ći u te pla​ve oči, usna​ma do​di​ri​vao nje​ne. Ona bla​go otvo​ri usta, i on vr​hom je​zi​ka do​dir​nu nje​ne raz​mak​nu​te usne. Tre​nu​tak ka​sni​je Lojd ose​ti ka​ko mu i ona uz​vra​ća je​zi​kom. I da​lje ga je gle​da​la u oči. Bio je u ra​ju i že​leo da taj za​gr​ljaj po​tra​je do​ve​ka. Pri​vi​la se uz nje​ga. Uz​bu​dio se, i bi​lo mu je zbog to​ga ne​pri​jat​no – šta ako ona ose​ti – pa se za​to od​ma​kao, ali ona se opet pri​lju​bi​la uz nje​ga, i nje​mu, dok ju je gle​dao u oči, po​sta​de ja​sno da ona že​li da na svom me​kom te​lu ose​ti do​dir nje​go​vog uda. Ne​pod​no​šlji​vo se na​pa​lio kad je to shva​tio. Uči​ni​lo mu se da će sva​ki čas da iz​ba​ci se​me i tad mu pa​de na pa​met da ona mo​žda i že​li da se to de​si. A on​da je čuo ka​ko se otva​ra​ju vra​ta dajm​le​ra, a po​tom i po​ma​lo ne​pri​rod​no bu​čan glas Dži​mi​ja Ma​re​ja, ko​ji kao da je hteo da ih upo​zo​ri. Lojd se od​mak​nu od Dej​zi. – Pa – re​če ona, oči​to iz​ne​na​đe​na – bi​lo je to jed​no neo​če​ki​va​no za​do​volj​stvo. – I vi​še od za​do​volj​stva – re​če Lojd pro​mu​klim gla​som.

Kraj njih se stvo​ri​še Dži​mi i Eva, te svi za​jed​no kre​nu​še ka ku​ći go​spo​đe Pe​škov. Bi​la je to ve​le​lep​na gra​đe​vi​na sa ste​pe​ni​štem što vo​di do za​kro​vlje​nog tre​ma. Lojd se pi​tao da li bi mu taj trem pru​žio do​volj​no do​bar za​klon za još je​dan po​lju​bac, ali dok su se pe​li uza ste​pe​ni​ce, vra​ta otvo​ri čo​vek u ve​čer​njem ode​lu, ve​ro​vat​no onaj ba​tler s ko​jim je Lojd raz​go​va​rao te​le​fo​nom. O, ka​ko se sad ra​do​vao što je oba​vio taj po​ziv! De​voj​ke se sti​dlji​vo opro​sti​še od pra​ti​la​ca, ne da​ju​ći ni naj​ma​njeg na​go​ve​šta​ja da su pre sa​mo ne​ko​li​ko se​kun​di bi​le u stra​stve​nim za​gr​lja​ji​ma; a on​da se vra​ta za nji​ma za​tvo​ri​še. Lojd i Dži​mi si​đo​še ni​za ste​pe​ni​ce. – Odav​de ću pe​ši​ce – re​če Dži​mi. – Da ka​žem vo​za​ču da te od​ba​ci na​trag do Ist En​da? Ima pet-šest ki​lo​me​ta​ra odav​de do tvo​je ku​će. A Deč​ku iona​ko ne sme​ta – spa​va​će taj do do​ru​čka, re​kao bih. – Ve​o​ma si uvi​đa​van, Ma​re​je, i za​i​sta sam ti za​hva​lan; ali, ve​ro​vao ili ne, baš mi se pe​ša​či. Tre​ba da ra​zmi​slim o po​ne​če​mu. – Ka​ko ho​ćeš. La​ku noć. – La​ku noć – re​če Lojd, pa s ko​vi​tla​cem u gla​vi i erek​ci​jom što la​ga​no opa​da, okre​nu se ka is​to​ku i po​đe ku​ći.

IV Se​zo​na ve​li​kih dru​štve​nih do​ga​đa​ja u Lon​do​nu za​vr​ša​va​la se sre​di​nom av​gu​sta, a Deč​ko Fic​her​bert još ni​ka​ko da za​pro​si Dej​zi Pe​škov. Dej​zi je bi​la po​vre​đe​na i zbu​nje​na. Svi su zna​li da se njih dvo​je za​ba​vlja​ju. Vi​đa​li su se go​to​vo sva​ko​dnev​no. Erl Fic​her​bert je o Dej​zi go​vo​rio kao o ro​đe​noj kćer​ki, a za​vo​le​la ju je čak i sum​nji​ča​va kne​gi​nja Bea. Deč​ko ju je lju​bio kad god mu se uka​že pri​li​ka, ali o bu​duć​no​sti ni​je go​vo​rio ni​šta. Bes​kraj​ni niz ras​ko​šnih ruč​ko​va i ve​če​ra, bli​sta​vih za​ba​va i ba​lo​va, tra​di​ci​o​nal​nih sport​skih do​ga​đa​ja i iz​le​ta za​li​ve​nih šam​pa​njem, sve ono, da​kle, što se u tom de​lu go​di​ne zbi​va​lo u Lon​do​nu ne​ka​ko je na​glo sti​glo svo​me kra​ju. Mno​gi pri​ja​te​lji ko​je je Dej​zi ste​kla na​jed​nom odo​še iz gra​da. Ve​ći​nom na se​lo, gde će, ko​li​ko je ona do​ku​či​la, vre​me pro​vo​di​ti lo​ve​ći li​si​ce, vre​ba​ju​ći je​le​ne i pu​ca​ju​ći u pti​ce. Dej​zi i Ol​ga osta​le su ka​ko bi pri​su​stvo​va​le svad​bi Eve Rot​man. Za raz​li​ku od Deč​ka, Dži​mi Ma​rej je žu​rio da se što pre ože​ni vo​lje​nom že​nom. Ven​ča​li su se u pa​ro​hij​skoj cr​kvi Ma​re​je​vih, u Čel​si​ju. Dej​zi je bi​la za​do​volj​na onim što je uči​ni​la za Evu. Na​u​či​la je dru​ga​ri​cu ka​ko da se obla​či, da no​si ele​gant​ne ha​lji​ne bez na​bo​ra, u či​stim, na​gla​še​nim bo​ja​ma ko​je pri​sta​ju nje​noj tam​noj ko​si i sme​đim oči​ma. Eva je, ste​kav​ši sa​mo​po​u​zda​nje, na​u​či​la ka​ko da uro​đe​nom to​pli​nom i do​se​tlji​vo​šću šar​mi​ra ka​ko mu​škar​ce, ta​ko i že​ne. A i Dži​mi se, eto, za​lju​bio u nju. Ni​je on bio film​ska zve​zda, ali je za​to bio vi​sok i, na ne​ki grub na​čin, pri​vla​čan. Po​ti​cao je iz voj​nič​ke po​ro​di​ce, skrom​ni​je za ar​ši​ne do​bro​sto​je​ćih, ta​ko da će Eva mo​ći da ži​vi pri​stoj​no, iako ne​će bi​ti bo​ga​ta. Kao i svi osta​li, i Bri​tan​ci pa​te od pred​ra​su​da, pa i ge​ne​ral Ma​rej i nje​go​va su​pru​ga is​pr​va ni​su bi​li odu​še​vlje​ni što će im se sin ože​ni​ti po​lu-Je​vrej​kom iz​be​glom iz Ne​mač​ke. Eva ih je br​zo raz​o​ru​ža​la, ali mno​gi nji​ho​vi pri​ja​te​lji i da​lje su, isti​na uvi​je​no, is​ka​zi​va​li sum​nju. Na sa​mom ven​ča​nju, Dej​zi je, ta​ko, ima​la pri​li​ke da ču​je ka​ko je Eva „eg​zo​tič​na”, za​tim da je Dži​mi „hra​bar”, te da su Ma​re​je​vi lju​di „za​di​vlju​ju​će ši​ro​kih shva​ta​nja”, što su sve bi​li ra​zni na​či​ni da se ne ka​že otvo​re​no ka​ko mla​den​ci ni​su jed​no za dru​go. Dži​mi je, for​me ra​di, pi​sao dok​to​ru Rot​ma​nu u Ber​lin, i od nje​ga do​bio odo​bre​nje da za​pro​si nje​go​vu kćer​ku Evu, ali ne​mač​ke vla​sti ni​su do​zvo​li​le Rot​ma​no​vi​ma da do​đu na ven​ča​nje. Eva je ta​da,

kroz su​ze, re​kla: „Po​što to​li​ko mr​ze Je​vre​je, po​mi​slio bi čo​vek da će se ra​do​va​ti kad Je​vre​ji po​že​le da odu iz ze​mlje!” Deč​kov otac, Fic, čuo je tu opa​sku, i ka​sni​je je o to​me po​raz​go​va​rao sa Dej​zi. „Ka​ži svo​joj dru​ga​ri​ci Evi da ne po​mi​nje pre​vi​še Je​vre​je, ako to ika​ko mo​že da iz​beg​ne”, re​kao joj je on ta​da upo​zo​riv​ši je pri​ja​telj​ski. „Za Dži​mi​je​vu ka​ri​je​ru sva​ka​ko ne​će bi​ti do​bro to što se ože​nio po​lu-Je​vrej​kom, znaš.” Dej​zi taj ne​pri​ja​tan sa​vet ni​je pro​sle​di​la. Sre​ćan par je oti​šao u Ni​cu na me​de​ni me​sec. Dej​zi je ta​da, uz gri​žu sa​ve​sti, ose​ti​la olak​ša​nje što vi​še, eto, ne mo​ra da bri​ne o Evi. Deč​ku i nje​go​vim po​li​tič​kim kom​pa​njo​ni​ma Je​vre​ji u toj me​ri ni​su bi​li dra​gi da je Eva već po​če​la da pred​sta​vlja pro​blem. Pri​ja​telj​stvu iz​me​đu Deč​ka i Dži​mi​ja već je bio do​šao kraj, po​što je Deč​ko od​bio da bu​de Dži​mi​ju kum. Po​sle ven​ča​nja, Fic​her​ber​to​vi su po​zva​li Dej​zi i Ol​gu da za​jed​no idu u lov, na nji​ho​vom se​o​skom ima​nju u Vel​su. Oži​ve​še Dej​zi​ne na​de. Sa​da, po​što joj Eva vi​še ni​je na te​re​tu, Deč​ka vi​še ni​šta ne spre​ča​va da je za​pro​si. Erl i kne​gi​nja za​ce​lo sma​tra​ju da je on na ko​rak od to​ga. Mo​žda su ta​ko i za​cr​ta​li, da je on za​pro​si upra​vo ovog vi​ken​da. Dej​zi i Ol​ga su u pe​tak uju​tro oti​šle na sta​ni​cu Pe​ding​ton i vo​zom kre​nu​le na za​pad. Pro​šle su kroz sr​ce En​gle​ske, bo​ga​tu bre​žulj​ka​stu ze​mlju pod ora​ni​ca​ma, pro​ša​ra​nu se​o​ci​ma, od ko​jih je sva​ko ima​lo ka​me​ni cr​kve​ni to​ranj što se uz​di​že iz sta​rog ga​ja. Se​de​le su sa​me u ku​peu pr​vog raz​re​da, te Ol​ga upi​ta Dej​zi šta mi​sli, šta će Deč​ko da ura​di. – On ne​iz​o​stav​no zna da mi je drag – re​če Dej​zi. – Ko​li​ko sam mu sa​mo pu​ta do​pu​sti​la da me po​lju​bi. – Da se ne za​ni​maš ti i za ne​kog dru​gog? – upi​ta je maj​ka lu​ka​vo. Dej​zi po​ti​snu u se​bi kri​vi​cu ko​ju je bu​di​la uspo​me​na na onaj kra​tak tre​nu​tak lu​do​sti s Loj​dom Vi​li​jam​som. Deč​ko za to ni u kom slu​ča​ju ni​je mo​gao da sa​zna, a sem to​ga – ni ona od on​da ni​je vi​de​la Loj​da, ni​ti je od​go​vo​ri​la na tri pi​sma ko​ja joj je on po​slao. – Ne za​ni​mam se – od​go​vo​ri ona maj​ci. – On​da je to zbog Eve – pri​me​ti Ol​ga. – A Eva vi​še ni​je tu. Voz je pro​šao kroz du​ga​čak tu​nel is​pod ušća re​ke Se​vern, a kad iza​đo​še na sve​tlost da​na, sti​go​še u Vels. Ka​lja​ve ov​ce pa​sle su po br​di​ma, a u dnu sva​ke do​li​ne vi​deo se po je​dan ru​dar​ski gra​dić, s ula​zom u ok​no i ru​dar​skom opre​mom što štr​či u ne​bo sred ra​štr​ka​nih, ru​žnih in​du​strij​skih po​stro​je​nja. Cr​no-pr​lja​vo​be​li rols-rojs er​la Fic​her​ber​ta če​kao ih je kod abe​ro​ven​ske sta​ni​ce. Su​mo​ran gra​dić, po​mi​sli Dej​zi, s ma​lim si​vim ka​me​nim ku​ća​ma u ni​zo​vi​ma duž str​mih pa​di​na br​da. Od​ve​zli su se ne​kih ki​lo​me​tar i po iz​van gra​da i sti​gli do ku​će – Ti Gvin. Dej​zi je zi​nu​la od ču​da dok su pro​la​zi​li kroz ka​pi​ju. Ti Gvin je ogrom​na, ele​gant​na gra​đe​vi​na, s du​gim ni​zo​vi​ma vi​so​kih pro​zo​ra na bes​pre​kor​noj kla​sič​noj fa​sa​di. Ku​ća se na​la​zi​la usred ure​đe​nih vr​to​va pu​nih cve​ća, gr​mo​va i ret​kih pri​me​ra​ka dr​ve​ća, ko​ji​ma se erl po​no​sio. Ka​kva li bi to ra​dost bi​la po​sta​ti ga​zda​ri​ca ove ku​će, po​mi​sli Dej​zi. Mo​žda bri​tan​ska ari​sto​kra​ti​ja vi​še i ne vla​da sve​tom, ali je sva​ka​ko usa​vr​ši​la ume​će ži​vlje​nja, i Dej​zi je žu​de​la da po​sta​ne jed​na od njih. Ti Gvin zna​či „be​la ku​ća”, s tim što je ovo me​sto bi​lo, za​pra​vo, si​vo. Dej​zi je sa​ma ot​kri​la za​što je to ta​ko kad je do​dir​nu​la ka​men i pri​me​ti​la da joj je na vr​ho​vi​ma pr​sti​ju osta​la uglje​na pra​ši​na. Do​de​li​li su joj so​bu zva​nu apart​man Gar​de​ni​ja. Te ve​če​ri ona i Deč​ko se​de​li su na te​ra​si pre ve​če​re i gle​da​li ka​ko sun​ce za​la​zi za mo​dri​ča​sti pla​nin​ski vrh. Deč​ko je pu​šio ci​ga​ru, Dej​zi je pi​juc​ka​la šam​pa​njac. Već ne​ko vre​me su bi​li sa​mi, ali Deč​ko brak ni da po​me​ne. Ka​ko je vi​kend od​mi​cao, te​sko​ba u njoj je ra​sla. Deč​ku se uka​za​lo još ne​ko​li​ko pri​li​ka da na​sa​mo raz​go​va​ra s njom – za to se, uosta​lom, ona sáma po​bri​nu​la. U su​bo​tu su mu​škar​ci oti​šli u lov, ali im je

Dej​zi, kon​cem po​po​dne​va, po​šla u su​sret, ta​ko da su se ona i Deč​ko vra​ti​li za​jed​no, kroz šu​mu. U ne​de​lju uju​tro Fic​her​ber​to​vi i ve​ći​na nji​ho​vih go​sti​ju oti​šli su do gra​da, u Angli​kan​sku cr​kvu. Po​sle slu​žbe, Deč​ko je od​veo Dej​zi u pab Dve kru​ne, gde su sta​me​ni, ple​ća​ti ru​da​ri s rav​nim ka​pa​ma na gla​vi gle​da​li u njen ka​put od ka​šmi​ra bo​je la​van​de, kao da je Deč​ko u ka​fa​nu uveo le​o​par​da na po​vo​cu. Ka​za​la mu je da će ona i maj​ka usko​ro mo​ra​ti na​zad u Ba​fa​lo, ali on ni​je pro​zreo skri​ve​no zna​če​nje nje​nih re​či. A da ni​je, jed​no​stav​no, stvar u to​me da se ona nje​mu, isti​na, do​pa​da, ali ne to​li​ko da bi se ože​nio njo​me? Za ne​delj​nim ruč​kom Dej​zi je bi​la očaj​na. Su​tra će se s maj​kom vra​ti​ti u Lon​don. Ako je Deč​ko do​tad ne za​pro​si, nje​go​vi ro​di​te​lji će po​mi​sli​ti da sve ovo za​pra​vo ni​je ozbilj​no, pa ne​će bi​ti no​vih po​zi​va u Ti Gvin. Dej​zi se pla​ši​la te mo​guć​no​sti. Bi​la je čvr​sto re​še​na da se uda za Deč​ka. Že​le​la je da po​sta​ne vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na, a po​tom, jed​no​ga da​na, kne​gi​nja Fic​her​bert. Bi​la je bo​ga​ta otkad zna za se​be, ali je žu​de​la za po​što​va​njem i ugle​dom ko​je no​si dru​štve​ni sta​tus. Če​znu​la je da joj se obra​ća​ju sa „mi​lo​sti​va go​spo​đo”. Sil​no je pri​želj​ki​va​la di​ja​mant​sku ti​ja​ru kne​gi​nje Bee. Že​le​la je da se dru​ži sa čla​no​vi​ma kra​ljev​ske po​ro​di​ce. Dej​zi je zna​la da se do​pa​da Deč​ku, i dok bi je lju​bio, ni​je bi​lo ni trun​ke sum​nje da je že​li. – Tre​ba mu pod​sti​caj – do​šap​nu joj Ol​ga dok su sa osta​lim da​ma​ma u dnev​noj so​bi pi​le ka​fu po​sle ruč​ka. – Ali ka​kav? – Po​sto​ji jed​na stvar ko​ja kod mu​ška​ra​ca uvek upa​li. Dej​zi po​di​že obr​ve. – Seks? – S maj​kom je, ina​če, raz​go​va​ra​la o mno​go če​mu, ali ovu te​mu su ma​hom iz​be​ga​va​le. – Trud​no​ća od​ra​di po​sao – re​če Ol​ga. – Ali že​na za​trud​ni sa​mo on​da kad to ne že​li. – Pa šta ću on​da? – Mo​raš da mu daš da pri​vi​ri u obe​ća​nu ze​mlju, ali ne i da ga pu​stiš unu​tra. Dej​zi je vr​te​la gla​vom. – Ni​sam pot​pu​no si​gur​na, ali mi​slim da je on već bio u obe​ća​noj ze​mlji s ne​kom dru​gom. – S ko​jom? – Ne znam – ne​kom so​ba​ri​com, ne​kom glu​mi​com, udo​vi​com... Pret​po​sta​vljam sa​mo, ali on, na​pro​sto, ne iz​gle​da kao de​vac. – U pra​vu si, ne iz​gle​da. To zna​či da mo​raš da mu po​nu​diš ne​što što od dru​gih ne mo​že da do​bi​je. Ne​što po​sle če​ga će bi​ti spre​man sve da uči​ni za te​be. Dej​zi se na​čas za​pi​ta​la oda​kle nje​noj maj​ci ta mu​drost, bu​du​ći da je ceo ži​vot pro​ve​la u bra​ku bez stra​sti. Ko zna, mo​žda je mno​go raz​mi​šlja​la o to​me ka​ko joj je Mar​ga pre​o​te​la mu​ža La​va. Bi​lo ka​ko bi​lo, ni​šta Dej​zi ni​je mo​gla da po​nu​di Deč​ku što on ni​je mo​gao da do​bi​je od dru​ge de​voj​ke, zar ne? Že​ne su upra​vo za​vr​ša​va​le ka​fu i kre​ta​le, jed​na po jed​na, ka svo​jim so​ba​ma, na po​po​dnev​ni od​mor. Mu​škar​ci su još bi​li u tr​pe​za​ri​ji i pu​ši​li ci​ga​re, ali na od​mor će i oni, kroz jed​no če​tvrt sa​ta. Dej​zi usta​de. – Šta ćeš sad? – re​če Ol​ga. – Ne znam još ni sa​ma – re​če Dej​zi. – Smi​sli​ću već ne​što. Iza​šla je iz dnev​ne so​be. Re​ši​la je da ode u Deč​ko​vu so​bu, ali ni​je hte​la ni​šta da ka​že, za slu​čaj da se maj​ci ta za​mi​sao ne svi​di. Če​ka​će ga ta​mo kad do​đe da pri​leg​ne po​sle ruč​ka. I po​slu​ga se u to do​ba da​na od​ma​ra, ta​ko da je ma​lo ve​ro​vat​no da će iko na​i​ći. A on​da će osta​ti sa​ma s Deč​kom. Sa​mo, šta da mu ka​že, šta da ura​di? Ni​je zna​la. Smi​sli​će već ne​-

što. Oti​šla je do apart​ma​na Gar​de​ni​ja, opra​la zu​be, sta​vi​la ma​lo ko​lonj​ske vo​de žan na​te na vrat, pa ti​ho hod​ni​kom oti​šla do Deč​ko​ve so​be. Ni​ko je ni​je vi​deo ka​ko ula​zi. Imao je pro​stra​nu so​bu s po​gle​dom na pla​nin​ske vr​ho​ve za​o​gr​nu​te ma​glom. Či​ni​lo se da ta so​ba već go​di​na​ma pri​pa​da Deč​ku. Bi​lo je tu ko​žnih fo​te​lja na​lik oni​ma iz klu​bo​va za go​spo​du, sli​ka avi​o​na i tr​kač​kih ko​nja po zi​do​vi​ma, za​tim hu​mi​dor od ke​dro​vi​ne pun mi​ri​šlja​vih ci​ga​ra, dok su na sto​či​ću sta​ja​le ukra​sne fla​še s vi​ski​jem i bren​di​jem, kao i po​slu​žav​nik s kri​stal​nim ča​ša​ma. Otvo​ri​la je fi​o​ku i ugle​da​la pi​sa​ći pa​pir sa obe​lež​jem Ti Gvi​na, bo​či​cu s ma​sti​lom, olov​ke i pen​ka​la. Har​ti​ja je bi​la pla​va, s gr​bom Fic​her​ber​to​vih. Ho​će li to jed​no​ga da​na bi​ti i njen grb? Pi​ta​la se šta li bi Deč​ko re​kao da je tu za​tek​ne. Da li bi mu bi​lo dra​go, da li bi je uzeo u na​ruč​je i lju​bio? Ili bi se na​lju​tio što mu je na​ru​ši​la pri​vat​nost i op​tu​žio je za uho​đe​nje. No mo​ra​la je da ri​zi​ku​je. Ušla je u su​sed​nu so​bu, gde je sta​ja​la gar​de​ro​ba. Tu je bio i ma​li umi​va​o​nik a iz​nad nje​ga ogle​da​lo. Pri​bor za bri​ja​nje sta​jao je na mer​mer​noj plo​či is​pod ogle​da​la. Dej​zi po​mi​sli ka​ko bi vo​le​la da na​u​či da bri​je svog mu​ža. I ka​ko bi bi​li pri​sni u tim tre​nu​ci​ma. Otvo​ri​la je vra​ta or​ma​ra i raz​gle​da​la nje​go​vu ode​ću: sve​ča​no ode​lo, ode​la od tvi​da, ode​ća za ja​ha​nje, ko​žna pi​lot​ska jak​na s kr​zne​nom po​sta​vom, i dva ve​čer​nja ode​la. Tad joj je si​nu​lo. Se​ti​la se ko​li​ko se Deč​ko uz​bu​dio ono​mad u ju​nu, u ku​ći Bin​ga Vest​hemp​to​na, kad je ugle​dao nju i osta​le de​voj​ke ode​ve​ne kao mu​škar​ce. Te ve​če​ri ju je pr​vi put po​lju​bio. Ni​je tač​no zna​la zbog če​ga se to​li​ko uz​bu​dio – ta​ko ne​što je ina​če ne​mo​gu​će ob​ja​sni​ti. Li​zi Vest​hemp​ton je pri​ča​la ka​ko ne​ki mu​škar​ci vo​le kad ih že​ne bi​ju po zad​nji​ci; i ka​ko to čo​vek da ob​ja​sni? Mo​žda bi tre​ba​lo da ob​u​če nje​go​vo ode​lo. Ne​što po​sle če​ga će bi​ti spre​man sve da uči​ni za te​be, ta​ko joj je maj​ka re​kla. A šta bi to ne​što bi​lo? Na kra​jau kra​je​va, šta mo​že da iz​gu​bi? Mo​gla je da oda​be​re ode​ću, da je od​ne​se u Gar​de​ni​ju i ta​mo se pre​svu​če pa da po​žu​ri na​trag, u na​di da je ni​ko ne​će vi​de​ti. Ne. Za to ne​ma vre​me​na. Ne tra​je ta ci​ga​ra to​li​ko du​go. Mo​ra​će, da​kle, da se pre​svu​če tu, i to br​zo – ili da se i ne pre​svla​či. Re​ši​la je. Ski​nu​la ha​lji​nu. Sad je već bi​la u opa​sno​sti. Do to​ga tre​nut​ka, mo​gla je da se oprav​da iz​go​vo​rom ka​ko se iz​gu​bi​la u bes​kraj​nim hod​ni​ci​ma Ti Gvi​na, te da je gre​škom ušla u po​gre​šnu so​bu. Ali ne​ma te de​voj​ke ko​ja bi sa​ču​va​la obraz kad bi je u do​njem ve​šu za​te​kli u so​bi ne​kog mu​škar​ca. Uze​la je pr​vu ko​šu​lju s go​mi​le. Krag​na je mo​ra​la da se pri​kop​ča, pri​me​ti​la je uz​dah​nuv​ši. Tu​ce uštir​ka​nih oko​vrat​ni​ka pro​na​šla je u fi​o​ci, za​jed​no s ku​ti​jom dug​mi​ća, pa pri​ka​či​la je​dan na ko​šu​lju, ko​ju je za​tim na​vu​kla pre​ko gla​ve. Opre​de​li​la se za sve​ča​no ode​lo. Na pru​ga​stim pan​ta​lo​na​ma ni​je bi​lo tre​ge​ra, ali je us​pe​la da ih na​đe u dru​goj fi​o​ci. Sna​šla se, pri​kop​ča​la tre​ge​re, pa obu​kla pan​ta​lo​ne, ko​je su joj bi​le to​li​ko ši​ro​ke da su u njih mo​gle dve Dej​zi da sta​nu. No​ge, na ko​ji​ma je ima​la naj​lon​ke, uvu​kla je u cr​ne uglan​ca​ne ci​pe​le, pa za​ve​za​la per​tle. Za​kop​ča​la je ko​šu​lju i sta​vi​la sre​br​nu kra​va​tu. Čvor ni​je is​pao ka​ko tre​ba, ali to iona​ko ni​je ni bi​lo va​žno. Ka​ko god okre​neš, ni​je ume​la pra​vil​no da ve​že čvor, pa osta​vi kra​va​tu ta​kva ka​kva je.

Obu​kla je žu​to​sme​đi pr​sluk i cr​ni frak, a on​da se po​gle​da​la u ve​li​ko ogle​da​la s unu​tra​šnje stra​ne vra​ta or​ma​ra. Sve je vi​si​lo s nje, ali je i ta​kva bi​la slat​ka. Sa​da, kad je ima​la vre​me​na, ugu​ra​la je zlat​ne kop​če u man​žet​ne na ko​šu​lji, i sta​vi​la be​lu ma​ra​mi​cu u gor​nji džep fra​ka. Ne​što je tu ne​do​sta​ja​lo. Po​sma​tra​la se u ogle​da​lu sve dok se ni​je do​se​ti​la. Še​šir. Otvo​ri​la je još je​dan pla​kar i unu​tra, na gor​njoj po​li​ci, ugle​da​la na​re​đa​ne ku​ti​je sa še​ši​ri​ma. Pro​na​šla je je​dan si​vi ci​lin​dar, pa ga sta​vi​la na gla​vu i za​ba​ci​la una​zad. Ni br​ko​ve ni​je za​bo​ra​vi​la. Olov​ku ni​je ima​la. Vra​ti​la se u Deč​ko​vu so​bu i sa​gnu​la se is​pred ka​mi​na. Po​što je još bi​lo to​plo, ni​je se gre​ja​lo. Do​hva​ti​la je ma​lo ča​đi na​vrh pr​sta, vra​ti​la se pred ogle​da​lo i bri​žlji​vo is​cr​ta​la br​či​će iz​nad gor​nje usne. Bi​la je sprem​na. Se​la je u jed​nu od onih ko​žnih fo​te​lja, i če​ka​la. In​stinkt joj je go​vo​rio da po​stu​pa is​prav​no, ali ju je ra​zum opo​mi​njao da to ipak iz​gle​da čud​no. Bi​lo ka​ko bi​lo, ne mo​žeš ob​ja​sni​ti za​što se ne​ko uz​bu​di na ovo, a ne​ko na ne​što dru​go. Pa i sa​ma je i te ka​ko ovla​ži​la kad je s njim le​te​la avi​o​nom. Ni​su tad, jed​no​stav​no, mo​gli da se ma​ze, po​što je on bio usred​sre​đen na upra​vlja​nje ma​lom le​te​li​com, ali i ova​ko je bi​lo do​bro; je​dre​nje u va​zdu​hu bi​lo je to​li​ko uz​bu​dlji​vo da bi mu ve​ro​vat​no do​zvo​li​la da joj ra​di šta god mu je vo​lja. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, mom​ci ume​ju da bu​du ne​pred​vi​di​vi, i ona se bo​ja​la da bi Deč​ko mo​gao da se na​lju​ti. A kad se to de​si, ono nje​go​vo le​po li​ce is​kri​vi se u ni​ma​lo pri​vlač​nu gri​ma​su. On​da on poč​ne br​zo da lup​ka no​gom o pod, a ume da bu​de i vr​lo okru​tan. Jed​nom je, ta​ko, kad mu je hro​mi ko​no​bar do​neo po​gre​šno pi​će, re​kao čo​ve​ku: „Od​še​paj sad na​trag do ba​ra pa mi do​ne​si skoč ko​ji sam na​ru​čio – to što si sa​kat ne zna​či da si gluv, jel’ ta​ko? – Jad​nik je sav po​cr​ve​neo od sti​da. Dej​zi se pi​ta​la šta li bi Deč​ko re​kao njoj ako se ra​sr​di kad je ugle​da u svo​joj so​bi. Sti​gao je po​sle pet mi​nu​ta. Ču​la ga je ka​ko ho​da, i shva​ti​la u tom ča​su da ga već po​zna​je to​li​ko do​bro da mo​že da ga pre​po​zna po ko​ra​ku. Vra​ta se otvo​ri​še i on uđe, i ne pri​me​tiv​ši je. Ona pro​go​vo​ri du​bo​kim gla​som: – Zdra​vo, sta​ri, ka​ko si mi? On se pre​pa​de. – Za bo​ga mi​lo​ga! – re​če, pa po​gle​da po​no​vo. – Dej​zi? Ona usta​de. – Upra​vo ta – re​če sad svo​jim gla​som. Još je, iz​ne​na​đen, zu​rio u nju. Ski​nu​la je ci​lin​dar s gla​ve, bla​go mu se na​klo​ni​la. – Va​ma na uslu​zi – re​če ona, pa vra​ti še​šir na gla​vu, ali na​ko​so. Po​što se po​vra​tio od šo​ka, Deč​ko se na​sme​ši. Bo​gu hva​la, po​mi​sli ona. – Bo​ga​mi, taj ci​lin​dar ti do​bro sto​ji – re​če on. Pri​šla mu je bli​že. – Sta​vi​la sam ga da te​bi ugo​dim. – Baš le​po od te​be, mo​ram re​ći. Po​di​gla je po​gled k nje​mu, kao da ga do​zi​va. Vo​le​la je da se lju​bi s njim. Isti​nu go​vo​re​ći, i s ve​ći​nom dru​gih joj je bi​lo le​po kad se lju​bi​la. Po​taj​no se, šta​vi​še, sti​de​la ko​li​ko joj se to svi​đa. Uži​va​la je i lju​be​ći se s de​voj​ka​ma, u in​ter​na​tu, kad de​ča​ke ne​de​lja​ma ne bi vi​đa​le.

Obo​rio je gla​vu, i usne im se do​ta​ko​še. Njoj spa​de še​šir, i obo​je se za​ki​ko​ta​še. Br​zo joj je gur​nuo je​zik u usta. Ona se opu​sti​la i uži​va​la. On je uvek bio ras​po​lo​žen za sve vr​ste čul​nih uži​ta​ka, a nju je nje​go​va po​žu​da uz​bu​đi​va​la. Me​đu​tim, pod​se​ti​la je se​be da ovo či​ni sa od​re​đe​nom svr​hom. Stva​ri le​po na​pre​du​ju, ali njoj je sta​lo do to​ga da je on za​pro​si. Ho​će li ga za​do​vo​lji​ti pu​ki po​lju​bac? Dej​zi je hte​la da on od nje za​tra​ži vi​še. Če​sto bi joj, ka​da bi u žur​bi us​pe​li da ugra​be ma​lo vi​še od tek po​ko​jeg tre​nut​ka, mi​lo​vao gru​di. Mno​go je za​vi​si​lo od to​ga ko​li​ko je vi​na po​pio uz ru​čak, a on je mo​gao mno​go da po​pi​je. Me​đu​tim, u jed​nom tre​nut​ku bi do​šao do tač​ke kad bi mu pi​će otu​pe​lo na​gon. Pri​vla​čio ju je uza se. Sta​vio joj je ru​ku na gru​di, ali ona je na se​bi ima​la pre​ši​rok pr​sluk od vu​ne​nog suk​na, te Deč​ko ni​ka​ko ni​je mo​gao da pro​na​đe nje​ne ma​le gru​di. Zbog to​ga je mu​mlao od ne​za​do​volj​stva. A on​da je nje​go​va ru​ka od​lu​ta​la pre​ko Dej​zi​nog sto​ma​ka, pa is​pod stru​ka pan​ta​lo​na, ko​je su la​ba​vo vi​si​le na njoj. Ni​ka​da mu ra​ni​je ni​je bi​la do​zvo​li​la da je di​ra do​le. No​si​la je svi​le​ni kom​bi​ne​zon i po​de​blje pa​muč​ne ga​će, ta​ko da Deč​ko si​gur​no i ni​je mo​gao bog​zna šta da na​pi​pa, ali je za​to nje​go​va ru​ka si​šla do tač​ke gde se ra​čva​ju bu​ti​ne, i čvr​sto je pri​ti​snu​la, kroz sve te slo​je​ve. Ose​ti​la je slast. A on​da se od​ma​kla od nje​ga. – Je​sam li pre​kar​da​šio? – upi​ta on dah​ću​ći. – Za​klju​čaj vra​ta – re​če ona. – O, bo​že bla​gi. – Oti​šao je da vra​ta, okre​nuo ključ u bra​vi, i vra​tio se. Po​no​vo su se po​lju​bi​li, i on na​sta​vi ta​mo gde je ma​lo​čas stao. Ona je opi​pa​va​la spre​da po nje​go​vim pan​ta​lo​na​ma, pro​na​šla na​bre​kli​nu pod tka​ni​nom, i čvr​sto ga ste​gla. Za​je​čao je od za​do​volj​stva. Ona se opet od​mak​nu. Sen​ka be​sa pre​le​te mu pre​ko li​ca. A njoj se vra​ti jed​na ne​pri​jat​na uspo​me​na. Jed​nom pri​li​kom, kad je od jed​nog deč​ka – Teo Kof​man se zvao – tra​ži​la da ski​ne ru​ku s nje​nih gru​di, on je na​jed​nom po​stao ga​dan i na​zvao je kur​co​zov​kom. Ni​ka​da tog mla​di​ća vi​še ni​je vi​de​la, ali ta uvre​da po​bu​di​la je u njoj jed​no pot​pu​no ira​ci​o​nal​no ose​ća​nje sti​da. To​ga ča​sa po​bo​ja​la se da bi i Deč​ko mo​gao da is​tu​pi sa slič​nom op​tu​žbom. Ali iz​raz nje​go​vog li​ca po​sta​de mek​ši, i on re​če: – Uža​sno mi se svi​đaš, znaš. Bi​lo je to nje​nih pet mi​nu​ta. Sad ili ni​kad, re​če ona se​bi. – Ne bi tre​ba​lo da ra​di​mo ovo – re​če ona to​bo​že sa ža​lje​njem. – A što ne bi? – Ni​smo čak ni ve​re​ni. Ta reč je du​go leb​de​la u va​zdu​hu. Za jed​nu de​voj​ku, to je mal​te​ne isto kao da mu je po​nu​di​la brak. Po​sma​tr​ala ga je, pre​stra​vlje​na od sa​me po​mi​sli da će se on upla​ši​ti, okre​nu​ti, pro​mr​mlja​ti iz​vi​nje​nje i za​mo​li​ti je da ode. Ni​šta ni​je re​kao. – Ja že​lim da te usre​ćim – re​če ona. – Ali... – Stvar​no te vo​lim, Dej​zi – re​če on. To je bi​lo do​volj​no. Ona mu se na​sme​ši​la i re​kla: – Stvar​no me vo​liš? – I to ko​li​ko.

Ni​šta ni​je go​vo​ri​la, ću​ta​la je i gle​da​la ga s pu​no oče​ki​va​nja. – Ho​ćeš li da se udaš za me​ne? – re​če on naj​zad. – O, da – re​če ona, pa ga opet po​lju​bi. Usa​na čvr​sto pri​lju​blje​nih uz nje​go​ve, ot​kop​ča​la mu je šlic, po​če​la da ko​pa po do​njem ve​šu, pro​na​šla pe​nis i iz​va​di​la ga. Ko​ža je bi​la kao od svi​le, a vru​ća. Po​gla​di​la ga je, se​tiv​ši se raz​go​vo​ra ko​ji je vo​di​la sa se​stra​ma Vest​hemp​ton. „Mo​žeš da mu tr​ljaš onu stvar”, re​kla je ta​da Lin​di, na šta je Li​zi do​da​la: „Dok ne štrc​ne.” Dej​zi je bi​la za​in​tri​gi​ra​na i uz​bu​đe​na od sa​me po​mi​sli ka​ko bi bi​lo da to pri​re​di mu​škar​cu. Steg​nu​la ga je ma​lo ja​če. A on​da se do​se​ti​la i na​red​ne Lin​di​ne opa​ske. „Ili mo​žeš da mu ga si​saš. To oni vo​le vi​še od sve​ga.” Sklo​ni​la je usne s Deč​ko​vih, pa mu šap​nu​la na uvo: – Za svog mu​ža uči​ni​ću sve. A on​da je kle​kla.

V Bi​la je to svad​ba go​di​ne. Dej​zi i Deč​ko su se ven​ča​li u Cr​kvi Sve​te Mar​ga​re​te u Vest​min​ste​ru, u su​bo​tu, tre​ćeg ok​to​bra 1936. Dej​zi se raz​o​ča​ra​la što to ni​je bi​lo u Vest​min​ster​skoj opa​ti​ji, ali joj je ob​ja​šnje​no da se ta​mo ven​ča​va​ju sa​mo čla​no​vi kra​ljev​ske po​ro​di​ce. Ven​ča​ni​cu joj je na​pra​vi​la Ko​ko Ša​nel. Mo​da se u tom vre​me​nu eko​nom​ske de​pre​si​je od​li​ko​va​la jed​no​stav​nim li​ni​ja​ma i eks​tra​va​gan​ci​jom sve​de​nom na naj​ma​nju mo​gu​ću me​ru. Dej​zi​na sa​ten​ska ha​lji​na do po​da, po​preč​no kro​je​na, ima​la je pre​le​pe lep​tir-ru​ka​ve i krat​ke sku​te ko​je je mo​gao da no​si i sa​mo je​dan ma​li paž. Dej​zin otac, Lav Pe​škov, za tu pri​li​ku je do​šao s dru​ge stra​ne Atlan​ti​ka. Nje​na maj​ka Ol​ga pri​sta​la je da, či​sto re​da ra​di, sed​ne po​red La​va u cr​kvi i da se, sve u sve​mu, pre​tva​ra ka​ko su njih dvo​je ma​nje-vi​še sre​ćan brač​ni par. Dej​zi se uža​sa​va​la od po​mi​sli da se iz​ne​na​da po​ja​vi Mar​ga s La​vo​vim van​brač​nim si​nom Gre​gom, ali to se ni​je do​go​di​lo. De​ve​ru​še su bi​le se​stre Vest​hemp​ton i Mej Ma​rej, dok je Eva Ma​rej bi​la glav​na mla​di​na pra​ti​lja. Deč​ku ni​ka​ko ni​je bi​lo po vo​lji to što je Eva po​lu-Je​vrej​ka – da je bi​lo po nje​go​vom, ne bi ona bi​la ni po​zva​na na svad​bu – ali je Dej​zi to iz​ri​či​to zah​te​va​la. Sta​ja​la je sad u toj sta​roj cr​kvi, sve​sna svo​je neo​do​lji​ve le​po​te, i ra​do​sno se pre​da​la Deč​ku Fic​her​ber​tu, i du​šom i te​lom. U re​gi​star se pot​pi​sa​la kao „Dej​zi Fic​her​bert, vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na”. Ne​de​lja​ma je uve​žba​va​la taj pot​pis, pa​žlji​vo cep​ka​ju​ći har​ti​ju na ko​joj je pi​sa​la u ne​čit​ke pa​pi​ri​će. Sa​da je ima​la pra​vo ta​ko da se pot​pi​su​je. Ta​ko se sa​da zva​la. Dok su sva​to​vi iz​la​zi​li iz cr​kve, Fic ne​žno uhva​ti Ol​gu pod​ru​ku, dok se kne​gi​nja Bea po​tru​di​la da iz​me​đu nje i La​va osta​ne bar me​tar pra​znog pro​sto​ra. Kne​gi​nja Bea ni​je bi​la bog​zna ka​ko lju​ba​zna. Je​ste se, do​du​še, ta​man ko​li​ko tre​ba le​po op​ho​di​la pre​ma Dej​zi​noj maj​ci, pa iako se u nje​nom to​nu is​ti​ca​la nad​me​nost, Ol​ga to ni​je pri​me​ći​va​la, ta​ko da su bi​li u le​pim od​no​si​ma. Ali La​va Bea ni​ka​ko ni​je vo​le​la. Dej​zi se sa​da uve​ri​la ko​li​ko La​vu ne​do​sta​je tog šli​fa ko​ji ima​ju ugled​ni lju​di. Ho​dao je na​o​ko​lo i pri​čao, jeo i pio, pu​šio, sme​jao se i če​šao kao ne​ki gang​ster, i uop​šte ga ni​je bi​lo bri​ga šta će lju​di da mi​sle. Ra​dio je šta je hteo za​to što je on bio ame​rič​ki mi​li​o​ner, upra​vo kao što je Fic ra​dio šta je hteo za​to što je en​gle​ski erl. Dej​zi je od​u​vek zna​la ka​kav je Lav, ali sa​da, vi​dev​ši svog oca u dru​štvu pri​pad​ni​ka vi​šeg en​gle​skog sta​le​ža, za svad​be​nom tr​pe​zom u ve​li​koj ple​snoj dvo​ra​ni ho​te​la Dor​če​ster, to joj je još vi​še sme​ta​lo.

Na kra​ju kra​je​va, vi​še ni​je bi​lo bit​no. Ona je le​di od Abe​ro​ve​na, i to joj ni​ko ne mo​že od​u​ze​ti. Pa ipak, Be​i​na ne​tr​pe​lji​vost pre​ma La​vu išla joj je na živ​ce, kao ne​ki ne ta​ko jak, ali ne​u​go​dan mi​ris, ili ka​kvo zu​ja​nje u da​lji​ni, od če​ga je u Dej​zi na​ra​sta​lo ne​za​do​volj​stvo. Dok je se​de​la kraj La​va za glav​nim sto​lom, Bea je sve vre​me bi​la ma​lo okre​nu​ta u stra​nu. Kad bi joj se on obra​tio, ona bi mu od​go​va​ra​la krat​ko, ne gle​da​ju​ći ga u oči. On se pra​vio da to ne pri​me​ću​je, sme​škao se i pio šam​panj, ali je Dej​zi, ko​ja je s dru​ge stra​ne se​de​la do La​va, zna​la da on i te ka​ko do​bro či​ta zna​ke ko​je mu Bea ša​lje. Bio je neo​te​san, ali ne i glup. Kad su se zdra​vi​ce iz​re​đa​le, i mu​škar​ci pri​pa​li​li ci​ga​re, Lav, ko​ji je kao mla​din otac pla​ćao tro​ško​ve ven​ča​nja, po​gle​da niz sto i re​če: – Pa do​bro, Fi​ce, na​dam se da si uži​vao u je​lu. Je​su li vi​na za​do​vo​lji​la tvo​je proh​te​ve? – Vr​lo su do​bra, za​hva​lju​jem. – Mo​ram re​ći, me​ni se ovaj pre​maz đa​vol​ski do​pao. Bea cok​nu je​zi​kom ta​ko da je svi ču​ju. Mu​škar​ci ne bi sme​li da iz​go​va​ra​ju reč „đa​vol​ski” u nje​nom pri​su​stvu. Lav se okre​nu pre​ma njoj. Osmeh mu je igrao na li​cu, ali Dej​zi je do​bro po​zna​va​la taj nje​gov opa​san po​gled. – Šta je, kne​gi​njo, je​sam li vas uvre​dio? Ni​je že​le​la da mu od​go​vo​ri, ali on ju je gle​dao i če​kao, ne skre​ću​ći po​gled te ona naj​zad pro​go​vo​ri: – Ne​ra​do slu​šam ru​žne re​či. Lav iz​va​di ci​ga​ru iz ku​ti​je. Ni​je je od​mah pri​pa​lio, već ju je omi​ri​sao, pa po​čeo da je mo​ta me​đu pr​sti​ma. – Da vam is​pričam jed​nu pri​ču – re​če on, pa osmo​tri tr​pe​zu, da se uve​ri da ga svi slu​ša​ju: Fic, Ol​ga, Deč​ko, Dej​zi i Bea. – Kad sam bio ma​li, mog oca su op​tu​ži​li da je pu​štao sto​ku da pa​se na tu​đoj ze​mlji. Ni​šta na​ro​či​to, re​ći će​te vi, sve i da je​ste kriv. Ali nje​ga su uhap​si​li, i uprav​nik ima​nja je po​di​gao ve​ša​la go​re, na li​va​di. On​da su do​šli voj​ni​ci, zgra​bi​li me​ne, mog bra​ta i na​šu maj​ku i od​ve​li nas ta​mo. Otac je sta​jao pod ve​ša​li​ma sa om​čom oko vra​ta. A on​da je do​šao i ga​zda ima​nja. Dej​zi tu pri​ču ra​ni​je ni​je bi​la ču​la. Po​gle​da​la je u maj​ku. I Ol​ga je iz​gle​da​la isto ta​ko iz​ne​na​đe​na. Za sto​lom je za​vla​dao muk. – Na​te​ra​li su nas da gle​da​mo ka​ko nam ve​ša​ju oca – re​če Lav, pa se okre​nu pre​ma Bei. – A zna​te šta je bi​lo čud​no u to​me? I ga​zdi​na se​stra je bi​la ta​mo. – On sta​vi ci​ga​ru u usta, pret​hod​no li​znuv​ši kraj, pa je opet iz​va​di. Dej​zi je pri​me​ti​la da je Bea pre​ble​de​la. Je li to o njoj ov​de reč? – Se​stri je bi​lo ot​pri​li​ke de​vet​na​est go​di​na, i bi​la je kne​gi​nja – re​če Lav, gle​da​ju​ći u ci​ga​ru. Dej​zi ču ka​ko Bea cik​nu i shva​ti to​ga ča​sa da Lav pri​ča o njoj. – Sta​ja​la je ta​mo i gle​da​la ka​ko ga ve​ša​ju, hlad​na kao led – re​če Lav. On​da se ceo okre​nu pre​ma Bei. – E, to ja zo​vem ru​žnim – re​če. Du​go je vla​da​la ti​ši​na. Lav vra​ti ci​ga​ru u usta i re​če: – Ima li ne​ko va​tre?

VI Lojd Vi​li​jams je se​deo za sto​lom u ku​hi​nji maj​či​ne ku​će u Ald​gej​tu, i sa zeb​njom u sr​cu pro​u​ča​vao jed​nu ge​o​graf​sku kar​tu. Bi​la je ne​de​lja, če​tvr​ti ok​to​bar 1936, i oče​ki​va​lo se da će to​ga da​na iz​bi​ti ne​re​di. Sta​ri rim​ski grad Lon​don, sa​gra​đen na br​du po​red re​ke Tem​ze, da​nas je bio fi​nan​sij​sko sre​di​šte, ta​-

ko​zva​ni Si​ti. Za​pad​no od tog br​da uz​di​za​le su se pa​la​te bo​ga​tog sve​ta, kao i po​zo​ri​šte, du​ća​ni i ka​te​dra​le da za​do​vo​lje bo​ga​ta​ške po​tre​be. Ku​ća u ko​joj je Lojd se​deo na​la​zi​la se is​toč​no od po​me​nu​tog br​da, bli​zu pri​sta​ni​šta i si​ro​tinj​ske če​tvr​ti. Ve​ko​vi​ma su ova​mo pri​sti​za​li ta​la​si do​se​lje​ni​ka, od​luč​nih da ra​de do iz​ne​mo​glo​sti sa​mo da bi nji​ho​vi unu​ci, jed​no​ga da​na, mo​gli da se pre​se​le iz Ist En​da u Vest End. Ma​pa u ko​ju se Lojd bio ta​ko za​du​bio bi​la je, za​pra​vo, po​seb​no iz​da​nje Dej​li vor​ke​ra, gla​si​la Ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je. Na kar​ti je bi​la pri​ka​za​na mar​šru​ta za uče​sni​ke mar​ša ko​ji or​ga​ni​zu​je Bri​tan​ski sa​vez fa​ši​sta. Plan im je bio da se oku​pe is​pred Lon​don​ske ku​le, ta​mo gde se gra​ni​če Si​ti i Ist End, a on​da da kre​nu na is​tok... Pra​vo u pre​te​žno Je​vre​ji​ma na​sta​nje​ni Step​ni. I uči​ni​će to, ako ih Lojd i nje​go​vi isto​mi​šlje​ni​ci ne za​u​sta​ve. U Bri​ta​ni​ji je, pre​ma pi​sa​nju li​sta, u to vre​me ži​ve​lo 330.000 Je​vre​ja, od ko​jih je po​lo​vi​na obi​ta​va​la u Ist En​du. Ve​ći​nom to be​hu iz​be​gli​ce iz Ru​si​je, Polj​ske i Ne​mač​ke, gde su ži​ve​li u sva​ko​dnev​nom stra​hu da će po​li​ci​ja, voj​ska ili ko​za​ci ući u grad, po​ha​ra​ti nji​ho​ve po​ro​di​ce, pre​bi​ti star​ce i obeš​ča​sti​ti mla​de že​ne, pa uza zid po​stro​ji​ti i stre​lja​ti oče​ve i bra​ću. Tu, u lon​don​skoj si​ro​tinj​skoj če​tvr​ti, Je​vre​ji su pro​na​šli me​sto gde će ima​ti pra​vo na ži​vot kao i svi osta​li. Ka​ko bi se ose​ća​li kad bi po​gle​da​li sad kroz pro​zor i vi​de​li da nji​ho​vim uli​ca​ma mar​ši​ra ban​da uni​for​mi​sa​nih ba​ti​na​ša ko​ja se za​kle​la da će ih iz​bri​sa​ti s li​ca ze​mlje? Lojd po​mi​sli da se ta​ko ne​što, jed​no​stav​no, ne sme do​zvo​li​ti. Vor​ker je uka​zi​vao na to da od Ku​le po​sto​je, za​pra​vo, sa​mo dva pu​ta ko​ji​ma bi uče​sni​ci mar​ša mo​gli da kre​nu. Je​dan vo​di pre​ko Gar​di​ners kor​ne​ra, ras​kr​sni​ce po​zna​te kao Ka​pi​ja Ist En​da, gde se su​sre​će pet uli​ca; dru​gi pra​ti Uli​cu Ro​jal Mint i uza​nu Uli​cu Kejbl. Bi​lo je još tu​ce dru​gih pu​te​va, boč​nih uli​či​ca ko​ji​ma bi mo​gli da se kre​ću po​je​din​ci, ali ti pro​la​zi ni​su bi​li po​god​ni za marš. Uli​com Sent Džordž išlo se za ka​to​lič​ki Vo​ping, a ne za je​vrej​ski Step​ni, pa otu​da ovaj put fa​ši​sti​ma ni​je bio ni od ka​kve ko​ri​sti. Rad​nik je po​zvao svo​je či​ta​o​ce da po​sta​ve ljud​ski zid i blo​ki​ra​ju Gar​di​ners kor​ner i Uli​cu Kejbl, i ta​ko za​u​sta​ve marš. Taj list je če​sto ta​ko po​zi​vao či​ta​o​ce na mno​go šta, ali ni​kad se ni​šta ne bi do​go​di​lo: ni štrajk, ni re​vo​lu​ci​ja, ni​ti su se – što je bio naj​sve​ži​ji slu​čaj – le​vo ori​jen​ti​sa​ne par​ti​je uje​di​ni​le u Na​rod​ni front. Ljud​ski zid mo​gao je, sto​ga, da bu​de sa​mo još jed​na u ni​zu fan​ta​zi​ja. Mo​ra​lo bi da se oku​pi vi​še hi​lja​da lju​di da bi se ceo Ist End blo​ki​rao. Lojd ni​je znao da li će ih do​volj​no iza​ći na uli​ce. Znao je, i to po​u​zda​no, sa​mo to da će bi​ti ne​vo​lje. Za sto​lom su sa Loj​dom se​de​li nje​go​vi ro​di​te​lji, Ber​ni i Etel, se​stra Mi​li i še​sna​e​sto​go​di​šnji Le​ni Gri​fits iz Abe​ro​ve​na, ko​ji je na se​bi imao ne​delj​no ode​lo. Le​ni je bio u sa​sta​vu pra​ve ma​le voj​ske vel​ških ru​da​ra ko​ji su do​šli u Lon​don da se pri​klju​če kon​tra​re​vo​lu​ci​ji. Ber​ni po​di​že po​gled s no​vi​na pa se obra​ti Le​ni​ju: – Fa​ši​sti tvr​de da su tro​ško​ve pre​vo​za vo​zom do Lon​do​na za vas Vel​ša​ne iz​mi​ri​li ne​ki ja​či Je​vre​ji. Le​ni pro​gu​ta pu​na usta pr​že​nih ja​ja. – Ja ni​ka​kve ja​če Je​vre​je ne po​zna​jem – re​če on. – Osim ako ne ra​ču​na​te go​spo​đu Le​vi zva​nu Bom​bon​dži​ka, ko​ja je, re​klo bi se, pri​lič​no ja​ka. Ne​go, ja sam u Lon​don do​šao u zad​njem de​lu ka​mi​o​na, sa še​zde​set ko​ma​da vel​ške jag​nja​di ot​pre​mlje​ne na smit​fild​sku me​snu pi​ja​cu. – Otu​da taj smrad – re​če Mi​li. – Mi​li! Baš si neo​te​sa​na – na to će Etel. Le​ni je spa​vao u Loj​do​voj so​bi, i po​ve​rio mu je da po​sle de​mon​stra​ci​ja ne na​me​ra​va da se vra​ća u Abe​ro​ven. Sa Dej​vom Vi​li​jam​som će oti​ći u Špa​ni​ju da se pri​klju​če In​ter​na​ci​o​nal​nim bri​ga​da​ma, ko​-

je su for​mi​ra​ne ka​ko bi se bo​ri​le pro​tiv fa​ši​stič​kih usta​ni​ka. „Je​si li iz​va​dio pa​soš?”, upi​tao ga je ta​da Lojd. Iz​va​di​ti pa​soš ni​je bi​lo ta​ko te​ško, ali je pod​no​si​lac mol​be mo​rao da do​bi​je pre​po​ru​ke od sve​šte​ni​ka, le​ka​ra, advo​ka​ta ili ko​ga god od ugle​da, ta​ko da jed​nom mla​di​ću ni​je bi​lo ni​ma​lo la​ko da sve to sa​ču​va u taj​no​sti. „Ne​ma po​tre​be”, uz​vra​tio je Le​ni. „Ide​mo na sta​ni​cu Vik​to​ri​ja, uze​će​mo vi​kend-po​vrat​nu kar​tu do Pa​ri​za. To da​ju i bez pa​so​ša.” I Loj​du se či​ni​lo da je to ne​gde čuo. Bi​lo je to osmi​šlje​no za po​tre​be bo​lje​sto​je​ćih pri​pad​ni​ka sred​nje kla​se. Sad se, eto, njome slu​že i an​ti​fa​ši​sti. „Ko​li​ko ko​šta kar​ta?”, upi​tao ga je Lojd. „Tri fun​te i pet​na​est ši​lin​ga.” Lojd je po​di​gao obr​ve. Ne bi se mo​glo pret​po​sta​vi​ti da će je​dan ne​za​po​sle​ni ru​dar ima​ti to​li​ko nov​ca. „Ali me​ni kar​tu pla​ća Ne​za​vi​sna la​bu​ri​stič​ka par​ti​ja”, do​dao je Le​ni, „a Dej​vu Ko​mu​ni​stič​ka par​ti​ja.” Mo​ra da su ih ta​mo sla​ga​li za go​di​ne. „I šta bi​va on​da, po​što stig​ne​te u Pa​riz?”, upi​tao ga je Lojd. „Ta​mo će nas, na Gar di No​ru, do​če​ka​ti fran​cu​ski ko​mu​ni​sti.” Le​ni je ovo Ga​re du Nord iz​go​vo​rio kao „ge​jr da nord”. Ni reč fran​cu​skog ni​je znao. „Odan​de će nas po​sle ot​pra​ti​ti do špan​ske gra​ni​ce.“ Što se Loj​da ti​če, on je od​la​gao po​la​zak u Špa​ni​ju. Lju​di​ma je go​vo​rio da že​li da umi​ri ro​di​te​lje, ali za​pra​vo ni​je mo​gao da od​u​sta​ne od Dej​zi. I da​lje je ma​štao o to​me ka​ko će ona osta​vi​ti Deč​ka. No uza​lud – na pi​sma mu čak ni​je ni od​go​vo​ri​la – ali on ipak ni​je mo​gao da je za​bo​ra​vi. U me​đu​vre​me​nu su Bri​ta​ni​ja, Fran​cu​ska i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve sklo​pi​le s Ne​mač​kom i Ita​li​jom spo​ra​zum o ne​in​ter​ven​ci​o​ni​stič​koj po​li​ti​ci u Špa​ni​ji, što je zna​či​lo da ni​jed​na od tih ze​ma​lja ne​će oruž​jem snab​de​va​ti ni​jed​nu od za​ra​će​nih stra​na. Loj​da je to iz​lu​đi​va​lo: pa zar ne bi, valj​da, de​mo​kra​te tre​ba​lo da po​dr​že iza​bra​nu vlast jed​ne ze​mlje? Ali da stva​ri bu​du go​re, Ne​mač​ka i Ita​li​ja su kr​ši​le spo​ra​zum sva​ko​dnev​no, na šta su Loj​do​va maj​ka i ujak Bi​li uka​zi​va​li na mno​gim jav​nim sku​po​vi​ma odr​ža​nim te je​se​ni u Bri​ta​ni​ji, po​vo​dom zbi​va​nja u Špa​ni​ji. Erl Fic​her​bert, kao re​sor​ni mi​ni​star, od​va​žno je bra​nio po​li​ti​ku Ve​li​ke Bri​ta​ni​je, tvr​de​ći ka​ko špan​sku vla​du ne bi tre​ba​lo na​o​ru​ža​va​ti, pre sve​ga iz bo​ja​zni da bi oruž​je mo​glo za​vr​ši​ti kod ko​mu​ni​sta. To pro​ro​čan​stvo će se i is​pu​ni​ti, na šta je, uosta​lom, Etel i uka​za​la u jed​nom oštrom go​vo​ru. Je​di​na ze​mlja ko​ja je is​ka​za​la sprem​nost da po​dr​ži vla​du Špa​ni​je bio je So​vjet​ski Sa​vez, i bi​lo je iz​ve​sno da će Špan​ci, na​rav​no, na​gi​nja​ti upra​vo pre​ma je​di​noj ze​mlji u sve​tu ko​ja im je pru​ži​la po​moć. Kon​zer​va​tiv​ci su sma​tra​li da je špan​ski na​rod iza​brao lju​de opa​sno pri​vr​že​ne le​vi​čar​skim ide​ja​ma. Fic​her​bert i nje​mu slič​ni ne bi se ob​ra​do​va​li kad bi špan​sku vla​du na​sil​no sme​ni​li i vlast pre​u​ze​li eks​trem​ni de​sni​ča​ri. U Loj​du je sve ku​va​lo. A on​da mu se uka​za​la pri​li​ka da se pro​tiv fa​ši​zma bo​ri tu kod ku​će. „Obič​na sme​ju​ri​ja”, re​kao je Ber​ni ne​de​lju da​na ra​ni​je, kad su fa​ši​sti na​ja​vi​li marš. „Grad​ska po​li​ci​ja sva​ka​ko će ih pri​mo​ra​ti da pro​me​ne mar​šru​tu. Oni, na​rav​no, ima​ju pra​vo da mar​ši​ra​ju; ali ne kroz Step​ni.” Po​li​ci​ja je, me​đu​tim, sa​op​šti​la da ne​ma ovla​šće​nja da ome​ta odr​ža​va​nje de​mon​stra​ci​ja or​ga​ni​zo​va​nih ap​so​lut​no u skla​du sa za​ko​nom. Ber​ni, Etel i čel​ni​ci osam lon​don​skih grad​skih op​šti​na či​ni​li su de​le​ga​ci​ju ko​ja je oti​šla kod mi​ni​stra unu​tra​šnjih po​slo​va, ser Džo​na Saj​mo​na, da ga mo​li da za​bra​ni marš, ili bar iz​me​ni za​cr​ta​nu mar​šru​tu. Me​đu​tim, on im je re​kao da za to da ni​je ovla​šćen. Pi​ta​nje – šta da se ra​di – po​de​li​lo je La​bu​ri​stič​ku par​ti​ju, je​vrej​sku za​jed​ni​cu i po​ro​di​cu Vi​li​jams. Je​vrej​sko na​rod​no ve​će za bor​bu pro​tiv fa​ši​zma i an​ti​se​mi​ti​zma, ko​ju su Ber​ni i osta​li osno​va​li pre tri me​se​ca, sa​zva​lo je ma​so​van kon​tra​mi​ting, ka​ko bi se fa​ši​sti​ma za​bra​nio pri​stup je​vrej​skim uli​ca​-

ma. Za ge​slo su uze​li špan​sku pa​ro​lu No pa​sa​ran, što zna​či „Oni ne​će pro​ći”, po​klič an​ti​fa​ši​stič​kih bra​ni​la​ca Ma​dri​da. Ve​će je bi​lo jed​na ma​la or​ga​ni​za​ci​ja sa du​gač​kim ime​nom. Se​di​šte ve​ća na​la​zi​lo se u dve​ma so​ba​ma na spra​tu jed​ne zgra​de na Ko​mer​šal ro​u​du, a čla​no​vi or​ga​ni​za​ci​je ras​po​la​ga​li su ma​ši​nom za ko​pi​ra​nje „ge​štet​ner” i ne​ko​li​kim sta​rim pi​sa​ćim ma​ši​na​ma. Bi​lo ka​ko bi​lo, u Ist En​du su na​i​šli na ogrom​nu po​dr​šku. Pe​ti​ci​ju za za​bra​nu mar​ša pot​pi​sa​lo je ne​ve​ro​vat​nih sto hi​lja​da gra​đa​na. Vla​da i da​lje ni​šta ni​je pred​u​zi​ma​la. Sa​mo jed​na zna​čaj​na po​li​tič​ka stru​ja po​dr​ža​la je odr​ža​va​nje kon​tra​mi​tin​ga – ko​mu​ni​sti. Pro​test je po​dr​ža​la i mar​gi​nal​na Ne​za​vi​sna la​bu​ri​stič​ka par​ti​ja, či​ji je Le​ni bio član. Osta​le stran​ke su se pro​ti​vi​le. – A Džu​iš kro​nikl, vi​dim, sa​ve​tu​je svo​jim či​ta​o​ci​ma da da​nas ne iz​la​ze na uli​ce – re​če Etel. U to​me, po Loj​do​vom mi​šlje​nju, i je​ste bio pro​blem. Mno​gi su sma​tra​li da je naj​bo​lje klo​ni​ti se ne​vo​lje. Ali ta​ko će fa​ši​sti​ma da​ti od​re​še​ne ru​ke. Ber​ni, ko​ji je bio Je​vre​jin (prem​da ne re​li​gi​o​zan), obra​ti se Etel sle​de​ćim re​či​ma: – Ka​ko ti mo​žeš me​ni da ci​ti​raš Džu​iš kro​nikl? Oni mi​sle da Je​vre​ji ne bi tre​ba​lo da se su​prot​sta​vlja​ju fa​ši​zmu, već an​ti​se​mi​ti​zmu. Ka​kvog to po​li​tič​kog smi​sla mo​že da ima? – I Od​bor par​la​men​ta​ra​ca bri​tan​skih Je​vre​ja isto ka​že za Kro​nikl – is​tra​ja Etel. – Ako se ne va​ram, ju​če je u svim si​na​go​ga​ma pro​či​tan pro​glas. – Ti ta​ko​zva​ni par​la​men​tar​ci su sko​ro​je​vi​ći iz Gol​ders Gri​na – re​če Ber​ni s pre​zi​rom. – Ni​ka​da njih na uli​ca​ma ni​su vre​đa​li fa​ši​stič​ki hu​li​ga​ni. – Ti si u La​bu​ri​stič​koj par​ti​ji – op​tu​žu​ju​ćim to​nom obra​ti mu se Etel. – Na​ša je stra​te​gi​ja da se sa fa​ši​sti​ma ne su​ko​bi​mo na uli​ca​ma. Šta bi s va​šom so​li​dar​no​šću? – A šta bi sa so​li​dar​no​šću s mo​jom bra​ćom Je​vre​ji​ma? – uz​vra​ti Ber​ni. – Ti si Je​vre​jin sa​mo kad to te​bi od​go​va​ra. Osim to​ga, te​be ni​ko ni​je zlo​sta​vljao na uli​ci. – Ni​je bit​no, La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja je na​pra​vi​la po​li​tič​ku gre​šku. – Upam​ti sa​mo, ako do​zvo​li​te fa​ši​sti​ma da iza​zo​vu na​si​lje, štam​pa će za to osu​di​ti le​vi​cu, bez ob​zi​ra na to ko je za​i​sta pr​vi po​čeo. – Ako Mo​zli​je​vi mom​ci za​po​de​nu tu​ču – br​že-bo​lje će Le​ni – do​bi​će šta im sle​du​je. Etel uz​dah​nu. – Raz​mi​sli ma​lo, Le​ni: ko je to u ovoj ze​mlji naj​bo​lje na​o​ru​žan – ti, Lojd i La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja, ili kon​zer​va​tiv​ci, ko​ji iza se​be ima​ju i voj​sku i po​li​ci​ju? – O! – re​če Le​ni. To, oči​gled​no, ni​je uzeo u ob​zir. Lojd se lju​ti​to obra​ti maj​ci: – Ka​ko mo​žeš ta​ko da go​vo​riš. Pa i sáma si bi​la u Ber​li​nu pre tri go​di​ne, i do​bro vi​de​la šta je i ka​ko bi​lo. Ne​mač​ka le​vi​ca po​ku​ša​la je mir​no da se su​prot​sta​vi fa​ši​zmu, i po​gle​daj ka​ko su pro​šli. – Ne​mač​ke so​ci​jal​de​mo​kra​te ni​su us​pe​le da, za​jed​no s ko​mu​ni​sti​ma, stvo​re Na​rod​ni front – uklju​či se Ber​ni. – To je omo​gu​ći​lo fa​ši​sti​ma da ih li​kvi​di​ra​ju jed​ne po jed​ne. Da su na​stu​pi​li za​jed​no, mo​žda bi i po​be​di​li. Ber​ni se, ina​če, bio na​lju​tio kad je me​sni od​bor La​bu​ri​sti​čke par​ti​je od​bio po​nu​du ko​mu​ni​sta da for​mi​ra ko​a​li​ci​ju pro​tiv mar​ša. – Opa​sno je ula​zi​ti u sa​ve​ze s ko​mu​ni​sti​ma – na to će Etel. Oko to​ga se ona i Ber​ni ni​su sla​ga​li. Po​vo​dom to​ga se, šta​vi​še, La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja i po​de​li​la. Lojd je sma​trao da je Ber​ni u pra​vu, a da Etel gre​ši. – Da bi​smo po​be​di​li fa​ši​zam, mo​ra​mo da is​ko​ri​sti​mo sve sna​ge ko​ji​ma ras​po​la​že​mo – re​če Ber​ni, pa di​plo​mat​ski do​da​de: – Ali ma​ma je u pra​vu, za nas bi naj​bo​lje bi​lo da ovo pro​đe bez na​si​lja. – Naj​bo​lje bi bi​lo da svi vi le​po osta​ne​te kod ku​će, a da se fa​ši​sti​ma su​prot​sta​vi​te nor​mal​nim ka​na​li​ma de​mo​krat​ske po​li​ti​ke – re​če Etel.

– Ti si tim nor​mal​nim ka​na​li​ma de​mo​krat​ske po​li​ti​ke po​ku​ša​la da iz​dej​stvu​ješ jed​na​ke pla​te za že​ne – re​če Lojd. – I ni​si us​pe​la. Apri​la te go​di​ne, že​ne po​sla​ni​ci iz re​do​va La​bu​ri​stič​ke par​ti​je iz​ne​le su na gla​sa​nje u par​la​men​tu na​crt za​ko​na po ko​me će že​ne za​po​sle​ne u dr​žav​noj slu​žbi ima​ti istu pla​tu ko​ju za taj po​sao do​bi​ja​ju mu​škar​ci. Pre​te​žno mu​ški Do​nji dom gla​sao je pro​tiv usva​ja​nja tog za​ko​na. Ne​vo​lja je bi​la u to​me, i Lojd je to​ga bio sve​stan, što su ta​kve po​de​le mo​gle kob​no da osla​be an​ti​fa​ši​stič​ke sna​ge, kao što se to do​go​di​lo i u Ne​mač​koj. Ovo da​nas bi​će te​ška pro​ba. Raz​ne po​li​tič​ke stran​ke bi mo​gle da se bo​re za vođ​stvo, ali na​rod će od​lu​či​ti za kim će po​ći. Ho​će li po​slu​ša​ti pla​šlji​vu La​bu​ri​stič​ku par​ti​ju i Džu​iš kro​nikl i osta​ti kod ku​će? Ili će hi​lja​de i hi​lja​de njih iza​ći na uli​ce i usta​ti pro​tiv fa​ši​zma? Pre ne​go što taj dan mi​ne, on će zna​ti od​go​vor. Uto ne​ko po​ku​ca na vra​ta, i nji​hov kom​ši​ja Šon Do​lan uđe ob​u​čen kao za cr​kvu. – Pri​klju​či​ću vam se po​sle mi​se – re​če on Ber​ni​ju. – Gde će​mo se na​ći? – Na Gar​di​ners kor​ne​ru, naj​ka​sni​je u dva sa​ta – re​če Ber​ni. – Na​da​mo se da će nas bi​ti do​volj​no da već ta​mo za​u​sta​vi​mo fa​ši​ste. – Uz vas su već svi luč​ki rad​ni​ci Ist En​da – re​če Šon po​let​no. – Ot​kud to? – upi​ta Mi​li. – Vas fa​ši​sti ne mr​ze, zar ne? – Pre​mla​da si ti, dra​ga mo​ja, pa ne pam​tiš, ali Je​vre​ji su nâs uvek po​dr​ža​va​li – ob​ja​sni joj Šon. – De​vet​sto dva​na​e​ste go​di​ne iz​bio je štrajk luč​kih rad​ni​ka. Me​ni je bi​lo sa​mo de​vet go​di​na, otac ni​je mo​gao da nas pre​hra​ni, i me​ne i mog bra​ta uze​la je go​spo​đa Aj​zaks, pe​ka​ro​va že​na, sa Nju ro​u​da, bog bla​go​slo​vio ve​li​ko nje​no sr​ce. Je​vrej​ske po​ro​di​ce ta​da su zbri​nu​le vi​še sto​ti​na de​ce luč​kih rad​ni​ka. Isto je bi​lo i dva​de​set še​ste. Ne​će​mo sad do​zvo​li​ti pro​kle​tim fa​ši​sti​ma – opro​sti​te na iz​ra​zu, go​spo​đo Le​kvit – da se še​ta​ju na​šim uli​ca​ma. To je obo​dri​lo Loj​da. U Ist En​du ži​vi vi​še hi​lja​da luč​kih rad​ni​ka; ako oni ma​sov​no iza​đu na uli​ce, bi​će to sil​no po​ja​ča​nje. Is​pred ku​će raz​le​gao se mu​ški glas iz zvuč​ni​ka: – Ne do​zvo​li​te Mo​zli​ju da kro​či u Step​ni. Oku​pi​te se u dva sa​ta na Gar​di​ners kor​ne​ru. Lojd je po​pio čaj i ustao. Nje​mu je to​ga da​na bi​la po​ve​re​na ulo​ga uho​de – tre​ba​lo je da pra​ti kre​ta​nje fa​ši​sta i iz​ve​šta​va o do​ga​đa​ji​ma Ber​ni​je​vo Je​vrej​sko na​rod​no ve​će. Dže​po​vi su mu bi​li te​ški od ve​li​kih mr​kih pe​ni​ja za apa​ra​te u jav​nim te​le​fon​skim go​vor​ni​ca​ma. – Bo​lje da po​đem – re​če on. – Fa​ši​sti se ve​ro​vat​no već oku​plja​ju. Maj​ka usta​de i ot​pra​ti ga do vra​ta. – Ne​moj da se tu​češ – re​če mu ona. – Se​ti se šta je bi​lo u Ber​li​nu. – Pa​zi​ću – re​če Lojd. Etel pro​ba da se na​ša​li: – Tvo​ja bo​ga​ta Ame​ri​kan​ka ne​će te hte​ti be​zu​bog. – Ne​će me ona ni ova​kvog. – Ne bih re​kla. Ko​ja bi to de​voj​ka te​bi odo​le​la?! – Bi​ću ja do​bro, ma​ma – re​če Lojd. – Bi​ću, stvar​no. – Tre​ba​lo bi da se ra​du​jem što ne ideš u pro​kle​tu Špa​ni​ju. – Da​nas si​gur​no ne idem. – Lojd po​lju​bi maj​ku i iza​đe. Bi​lo je ve​dro je​se​nje ju​tro, sun​ce je gre​ja​lo ne​u​o​bi​ča​je​no to​plo za to do​ba go​di​ne. Na sre​di​ni Uli​ce Na​tli lju​di su po​di​gli bi​nu. Je​dan od njih go​vo​rio je pre​ko me​ga​fo​na. – Na​ro​de Ist En​da, ne mo​ra​mo mi da sto​ji​mo i ću​ti​mo dok nas go​mi​la raz​me​tlji​vih an​ti​se​mi​ta vre​đa! Lojd je u go​vor​ni​ku pre​po​znao me​snog zva​nič​ni​ka Na​ci​o​nal​nog po​kre​ta ne​za​po​sle​nih rad​ni​ka. Zbog eko​nom​ske kri​ze, bi​lo je na hi​lja​de ne​za​po​sle​nih je​vrej​skih kro​ja​ča, ko​ji su sva​ko​ga da​na do​la​-

zi​li na ber​zu ra​da u Uli​ci Setl. Ni de​set me​ta​ra ni​je Lojd bio od​ma​kao kad ga Ber​ni su​sti​že i da​de mu pa​pir​nu ke​su pu​nu kli​ke​ra. – Išao sam ja če​sto na de​mon​stra​ci​je – re​če on. – Ako po​li​ci​ja na ko​nji​ma kre​ne na ma​su, ba​ci im ovo pod ko​pi​ta. Lojd se na​sme​ši. Nje​gov očuh je go​to​vo uvek bio mi​ro​tvo​rac, ali me​ku​šac sva​ka​ko ni​je bio. Bi​lo ka​ko bi​lo, Lojd je, što se kli​ke​ra ti​če, bio po​do​zriv. Ni​ka​da mu ko​nji ni​su bi​li bog​zna ka​ko bli​ski, ali imao je uti​sak da je reč o str​plji​vim i bez​o​pa​snim ži​vo​ti​nja​ma, i ni​ma​lo mu se ni​je do​pa​da​la po​mi​sao da bi ne​kog ko​nja mo​gao da obo​ri Ber​ni je pro​či​tao to na nje​go​vom li​cu, pa re​če: – Bo​lje konj da pad​ne ne​go da iz​ga​zi mog deč​ka. Lojd sta​vi one kli​ke​re u džep, po​mi​sliv​ši ka​ko ga to ne oba​ve​zu​je da ih i upo​tre​bi. Ob​ra​do​vao se kad je vi​deo ko​li​ko se lju​di već oku​pi​lo na uli​ca​ma. Pri​me​tio je i dru​ge ohra​bru​ju​će zna​ke. Slo​gan „Oni ne​će pro​ći” na en​gle​skom i špan​skom bio je na sve stra​ne is​pi​san po zi​do​vi​ma. Bi​lo je tu i mno​go ko​mu​ni​sta, ko​ji su de​li​li let​ke. Cr​ve​ne za​sta​ve vi​si​le su s mno​gih pro​zo​ra. Gru​pa mu​ška​ra​ca ko​ji su no​si​li or​de​nje iz Ve​li​kog ra​ta pro​ne​li su tran​spa​rent na ko​jem je pi​sa​lo: „Udru​že​nje je​vrej​skih rat​nih ve​te​ra​na”. Fa​ši​sti ni​ka​ko ni​su vo​le​li da ih pod​se​ća​ju ko​li​ko se Je​vre​ja bo​ri​lo za Bri​ta​ni​ju. Pe​to​ri​ca je​vrej​skih voj​ni​ka do​bi​li su naj​vi​še dr​žav​no pri​zna​nje za hra​brost, Vik​to​ri​jin krst. Lojd je po​mi​slio ka​ko će se, mo​žda, ipak oku​pi​ti do​volj​no lju​di da za​u​sta​ve uče​sni​ke mar​ša. Gar​di​ners kor​ner je pro​stra​na ras​kr​sni​ca u ko​ju se uli​va​lo pet uli​ca, na​zva​na po pro​dav​ni​ci škot​ske ode​će, Gar​di​ne​re & Co, sme​šte​noj u zgra​di na uglu s pre​po​zna​tlji​vom sat-ku​lom. Čim je ta​mo sti​gao, Lojd pri​me​ti da je ne​vo​lja na po​mo​lu. Na​o​ko​lo je bi​lo ras​po​re​đe​no ne​ko​li​ko punk​to​va hit​ne po​mo​ći. Lojd opa​zi na sto​ti​ne uni​for​mi​sa​nih do​bro​vo​lja​ca iz or​ga​ni​za​ci​je Le​ka​ri Sve​tog Jo​va​na. U svim boč​nim uli​ca​ma bi​la su par​ki​ra​na vo​zi​la hit​ne po​mo​ći. Lojd se na​dao da bor​be ne​će bi​ti; ali bo​lje je i ri​zi​ko​va​ti iz​bi​ja​nje na​si​lja, po​mi​sli on, ne​go do​zvo​li​ti fa​ši​sti​ma da neo​me​ta​ni mar​ši​ra​ju. Kre​nuo je za​o​bi​la​znim pu​tem, pri​la​ze​ći Lon​don​skoj ku​li sa se​ve​ro​za​pa​da, ka​ko ne bi od​mah po​mi​sli​li da je iz Ist En​da. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta pre ne​go što je sti​gao, za​čuo je bleh-mu​zi​ku. Ku​la, ta pa​la​ta na oba​li re​ke, već pu​nih osam sto​ti​na go​di​na pred​sta​vlja​la je sim​bol vla​sti i ugnje​ta​va​nja. Bi​la je sa svih stra​na okru​že​na du​gač​kim zi​dom od sve​tlog sta​rog ka​me​na, ko​ji je iz​gle​dao kao da su mu bo​ju spra​le vi​še​ve​kov​ne lon​don​ske ki​še. Iz​van zi​di​na, na stra​ni okre​nu​toj kop​nu, na​la​zio se park Ta​u​er Gar​dens, i tu su se oku​plja​li fa​ši​sti. Po Loj​do​voj pro​ce​ni, bi​lo ih je već ne​ko​li​ko hi​lja​da, u po​vor​ci ko​ja se ta​mo sa za​pa​da pro​te​za​la sve do grad​skog fi​nan​sij​skog sre​di​šta. Ma​lo-ma​lo pa bi skan​di​ra​li: Je’n, dva, tri, čet’ri, Je​še će​mo ote​ra​ti! Je​še! Je​še! Je​še će​mo ote​ra​ti! No​si​li su bri​tan​sku za​sta​vu. Ka​ko je to mo​gu​će, pi​tao se Lojd, da su upra​vo oni ko​ji že​le da uni​šte sve što je do​bro u svo​joj ze​mlji – pr​vi kad tre​ba ma​ha​ti na​ci​o​nal​nom za​sta​vom? Iz​gle​da​li su moć​no, kao pra​va voj​ska, sa tim ši​ro​kim cr​nim ko​žnim opa​sa​či​ma i cr​nim ko​šu​lja​ma, dok su na tra​vi for​mi​ra​li bes​pre​kor​ne ko​lo​ne. Ofi​ci​ri su no​si​li ele​gant​ne uni​for​me: cr​ne jak​ne, po voj​nič​ki skro​je​ne, pa si​ve ja​ha​će čak​ši​re, vi​so​ke či​zme, cr​ne ka​pe s vr​hom što se pre​si​ja​va na sun​cu, i cr​ve​no-be​le tra​ke oko nad​lak​ti​ce. Ne​ko​li​ci​na mo​to​ci​kli​sta, ta​ko​đe uni​for​mi​sa​nih, raz​me​ta​la se svo​jim buč​nim ma​ši​na​ma, uz​vi​ku​ju​ći po​ru​ke i pro​pra​ća​ju​ći ih fa​ši​stič​kim po​zdra​vom. Pri​sti​za​lo je još uče​-

sni​ka mar​ša; ne​ki od njih u oklop​nim kom​bi​ji​ma s pro​zo​ri​ma za​šti​će​nim ži​com. Ni​je to bi​la po​li​tič​ka stran​ka. Bi​la je to voj​ska. Svr​ha ce​le te pa​ra​de, shva​tio je Lojd, bi​la je stva​ra​nje pri​vi​da mo​ći. Oni su, na​i​me, že​le​li da se pred​sta​ve kao ne​ko ko ima pra​vo da ras​te​ru​je sku​po​ve i pra​zni zgra​de, ula​zi u do​mo​ve i kan​ce​la​ri​je te hap​si lju​de, ba​ca ih u za​tvo​re i lo​go​re, pre​bi​ja ih, sa​slu​ša​va i mu​či, kao što su či​ni​li sme​đe​ko​šu​lja​ši u Ne​mač​koj pod na​ci​stič​kim re​ži​mom, ko​me su se to​li​ko di​vi​li Mo​zli i vla​snik Dej​li mej​la, lord Ro​ter​mer. Oni će pre​pla​ši​ti ži​te​lje Ist En​da, či​ji su ro​di​te​lji, i ro​di​te​lji nji​ho​vih ro​di​te​lja, po​be​gli od tla​če​nja i po​gro​ma u Ir​skoj, Polj​skoj i Ru​si​ji. Ho​će li sta​nov​ni​ci Ist En​da iza​ći na uli​ce i su​če​li​ti se s nji​ma? Ako ne​će – ako da​na​šnji marš bu​de odr​žan ona​ko ka​ko je pla​ni​ra​no – na ka​kav će se tek ko​rak fa​ši​sti su​tra usu​di​ti? Ho​dao je obo​dom par​ka, kao da je i on je​dan od sto​ti​nak slu​čaj​nih po​sma​tra​ča. Iz ovog grad​skog čvo​ri​šta gra​na​le su se uli​ce, na​lik zup​ci​ma. U jed​noj od njih Lojd je ugle​dao po​zna​ti cr​no-pr​lja​vo​be​li rols-rojs. Šo​fer je za​u​sta​vio ko​la, otvo​rio zad​nja vra​ta i iz ko​la iza​đe Dej​zi Pe​škov – na šta se Lojd pre​ne​ra​zi. Ni​je bi​lo ni​ka​kve sum​nje za​što je ona ov​de. Na se​bi je ima​la pre​le​po skro​je​nu žen​sku ver​zi​ju fa​ši​stič​ke uni​for​me, s du​gom si​vom suk​njom ume​sto čak​ši​ra; sve​tle Dej​zi​ne lok​ne cr​na ka​pa ni​je mo​gla da za​dr​ži. Ko​li​ko god mr​zeo tu ode​ću, Lojd ni​je mo​gao a da ne po​mi​sli ka​ko je Dej​zi pro​sto neo​do​lji​va. Sta​jao je ta​ko i gle​dao. No to i ni​je tre​ba​lo da ga iz​ne​na​di, ni naj​ma​nje; Dej​zi mu je sáma re​kla da joj se svi​đa Deč​ko Fic​her​bert, i Deč​ko​va po​li​ti​ka ni​je joj sme​ta​la. Ali kad ju je vi​deo sa​da, ka​ko ne​dvo​smi​sle​no pru​ža po​dr​šku fa​ši​sti​ma u nji​ho​vom na​pa​du na Lon​don​ce je​vrej​skog po​re​kla, Loj​du si​nu ko​li​ko je ona, za​pra​vo, da​le​ko od sve​ga što on sma​tra va​žnim. Tre​ba​lo je jed​no​stav​no da se okre​ne, ali ni​je mo​gao. Dej​zi žur​no kre​nu ploč​ni​kom, a Lojd joj se is​pre​či na pu​tu. – Šta to ra​diš ov​de, ako bo​ga znaš? – brec​nu se on na nju. Bi​la je pot​pu​no smi​re​na. – Mo​gla bih i ja va​ma, go​spo​di​ne Vi​li​jam​s, isto pi​ta​nje da po​sta​vim. Jer vi, pret​po​sta​vljam, ne na​me​ra​va​te da uče​stvu​je​te u na​šem mar​šu – re​če ona. – Ka​ko ne shva​taš ka​kvi su ti lju​di? Oni raz​bi​ja​ju mir​ne po​li​tič​ke sku​po​ve, za​stra​šu​ju no​vi​na​re, za​tva​ra​ju svo​je po​li​tič​ke su​par​ni​ke. Ti si Ame​ri​kan​ka – ka​ko mo​že da bu​deš pro​tiv de​mo​kra​ti​je? – De​mo​kra​ti​ja ni​je nu​žno je​di​ni pri​kla​dan po​li​tič​ki si​stem za sva​ku ze​mlju u sva​kom tre​nut​ku. – Ona to ci​ti​ra Mo​zli​je​vu pro​pa​gan​du, po​mi​sli Lojd. – Ali ti lju​di mu​če i ubi​ja​ju sve ne​is​to​mi​šlje​ni​ke! – re​če on pa se se​ti Jer​ga. – Ja sam to svo​jim oči​ma vi​deo, u Ber​li​nu. Bio sam, kra​će vre​me, u jed​nom od tih nji​ho​vih lo​go​ra. Pri​mo​ra​li su me da gle​dam ka​ko iz​glad​ne​li psi ki​di​šu na go​log mu​škar​ca sve dok ni​je pao mr​tav. Ta​kve stva​ri ra​de tvo​ji dru​ga​ri fa​ši​sti. Nju te re​či ni​ma​lo ne upla​ši​še. – A ko​ga su, kon​kret​no, fa​ši​sti u po​sled​nje vre​me ubi​li ov​de u En​gle​skoj? – upi​ta ona. – Bri​tan​ski fa​ši​sti još ni​su na vla​sti – ali tvoj Mo​zli ve​li​ča Hi​tle​ra. Ako im se ika​da uka​že pri​li​ka, bi​će oni sli​ka i pri​li​ka na​ci​sta. – Mi​sliš, i oni će po​be​di​ti ne​za​po​sle​nost i vra​ti​ti lju​di​ma po​nos i na​du? Dej​zi je Loj​da to​li​ko pri​vla​či​la da mu se sad sr​ce sla​ma​lo dok ju je slu​šao ka​ko tru​ća glu​po​sti. – Znaš i sa​ma šta su na​ci​sti uči​ni​li po​ro​di​ci na​še dru​ga​ri​ce Eve. – Eva se uda​la, je​si li čuo? – re​če Dej​zi, od​luč​no pre​la​ze​ći na ve​seo ton ka​kvom se pri​be​ga​va za

ve​če​rom, kad ne​ko po​že​li da raz​go​vor skre​ne na ne​ku ugod​nu te​mu. – I to za fi​nog Dži​mi​ja Ma​re​ja. Sad je pra​va uda​ta En​gle​ski​nja. – A nje​ni ro​di​te​lji? Dej​zi skre​nu po​gled u stra​nu. – Njih ne po​zna​jem. – Ali ti je za​to po​zna​to šta su im na​ci​sti ura​di​li. – Eva je Loj​du sve is​pri​ča​la kad su se vi​de​li na ba​lu na „Tri​ni​ti​ju”. – Nje​nom ocu je za​bra​nje​no da se ba​vi me​di​ci​nom – sad ra​di kao po​moć​nik u apo​te​ci. Ne mo​že da se pro​še​ta par​kom, ni​ti da uđe u jav​nu bi​bli​o​te​ku. Ime nje​go​vog oca uklo​nje​no je s rat​nog spo​me​ni​ka u nje​go​vom rod​nom se​lu! U tom tre​nut​ku Lojd shva​ti da vi​če pa ti​še do​da​de: – Ka​ko mo​žeš da sta​neš na stra​nu ta​kvih lju​di? Dej​zi je, vi​de​lo se to, bi​la uz​ne​mi​re​na, ali na pi​ta​nje ni​je od​go​vo​ri​la. Ume​sto to​ga re​če: – Već ka​snim. Opro​sti, mo​lim te. – Ono što ti sad ra​diš neo​pro​sti​vo je. – Do​bro, sin​ko, do​sta je bi​lo – re​če tad šo​fer. Bio je to kru​pan sre​do​ve​čan čo​vek, oči​gled​no, ni​je mno​go ve​žbao, i Lojd u nje​mu ni​je vi​deo ni naj​ma​nju pret​nju, ali ni​je že​leo da za​po​či​nje tu​ču. – Odoh ja – re​če on bla​go. – Ali ni​sam ja za vas „sin​ko”. Vo​zač ga uhva​ti za nad​lak​ti​cu. – Bo​lje bi vam bi​lo da me pu​sti​te, ili ima da vas no​ka​u​ti​ram pre ne​go što po​đem – re​če Lojd pa po​gle​da šo​fe​ra u oči. Ovaj je okle​vao. Lojd se sav na​peo, spre​man da re​a​gu​je, tra​že​ći zna​ko​ve upo​zo​re​nja, kao da je u bok​ser​skom rin​gu. Uko​li​ko se šo​fer od​lu​či da ga uda​ri, si​gur​no će ja​ko za​mah​nu​ti, ali on će la​ko iz​be​ći taj uda​rac. Čo​vek, me​đu​tim, ili ose​ti da je Lojd spre​man, ili je do​bro opi​pao raz​vi​je​ni mi​šić nad​lak​ti​ce ko​ju je ste​zao; iz ovog ili onog raz​lo​ga, on uz​ma​če i pu​sti Loj​da go​vo​re​ći: – Ne​ma raz​lo​ga za pret​nje. Dej​zi se uda​lji. Dok je hi​ta​la ka po​stro​je​nim fa​ši​sti​ma, Lojd ju je po​sma​trao s le​đa, u onoj uni​for​mi što joj je sa​vr​še​no sta​ja​la. S du​bo​kim uz​da​hom ne​za​do​volj​stva, on se okre​nu i po​đe na dru​gu stra​nu. Po​ku​šao je da se usred​sre​di na po​sao ko​ji ga če​ka. Ka​ko se sa​mo glu​po po​neo što je pre​tio šo​fe​ru. Da su se po​bi​li, Loj​da bi ve​ro​vat​no uhap​si​li te bi ceo dan pro​veo u će​li​ji u po​li​cij​skoj sta​ni​ci – i ka​kav bi to bio do​pri​nos bor​bi s fa​ši​zmom? Bi​lo je po​la je​dan. Oti​šao je s Ta​u​er Hi​la, pro​na​šao te​le​fon​sku go​vor​ni​cu, po​zvao Je​vrej​sko na​rod​no ve​će, i raz​go​va​rao s Ber​ni​jem. Po​što ga je iz​ve​stio o ono​me što je vi​deo, Ber​ni je zatra​žio od nje​ga da pro​ce​ni ko​li​ko po​li​ca​ja​ca ima na uli​ca​ma, na po​te​zu od Ku​le do Gar​di​ners kor​ne​ra. Pre​šao je na is​toč​nu stra​nu par​ka i is​tra​žio boč​ne uli​ce ko​je oda​tle kre​ću u ra​znim prav​ci​ma. Za​pa​nji​lo ga je ono što je ta​mo vi​deo. Oče​ki​vao je da će bi​ti ukup​no sto​ti​nak po​li​ca​ja​ca. A bi​lo ih je na hi​lja​de. Sta​ja​li su duž ploč​ni​ka, če​ka​li u de​se​ti​na​ma par​ki​ra​nih auto​bu​sa, se​de​li na ogrom​nim ko​nji​ma u bes​pre​kor​nim vr​sta​ma. Osta​vljen je sa​svim uzan pro​laz za one ko​ji su hte​li da se pro​še​ta​ju uli​ca​ma. Po​li​ca​ja​ca je bi​lo vi​še ne​go fa​ši​sta. Uni​for​mi​sa​ni po​li​ca​jac iz jed​nog od onih auto​bu​sa po​zdra​vi ga po hi​tle​rov​ski. Lojd je bio uža​snut. Ako su svi ti po​li​caj​ci na stra​ni fa​ši​sta, ka​kve iz​gle​de kon​tra​mi​tin​ga​ši ima​ju pro​tiv njih? Bi​lo je to još go​re od obič​nog fa​ši​stič​kog mar​ša; bio je to fa​ši​stič​ki marš ko​ji odo​bra​va po​li​ci​ja.

Ka​kvu to po​ru​ku ša​lje Je​vre​ji​ma iz Ist En​da? U Uli​ci Man​sel ugle​dao je po​zor​ni​ka ko​ga je po​zna​vao, Hen​ri​ja Klar​ka. – Zdra​vo, No​bi – re​če Lojd. Iz ne​kog raz​lo​ga, sve Klar​ko​ve zva​li su No​bi. – Je​dan pan​dur me po​zdra​vi ma​lo​čas po hi​tle​rov​ski. – Ni​su ti odav​de – re​če No​bi ti​ho, kao da ot​kri​va po​ver​lji​vu in​for​ma​ci​ju. – Ne ži​ve oni sa Je​vre​ji​ma kao što ži​vim ja. Pri​čam im da su Je​vre​ji isti kao i svi osta​li, ve​ći​nom pri​sto​jan svet ko​ji po​štu​je za​ko​ne, s po​ne​kim zli​kov​cem i smu​tljiv​cem. Ali oni mi ne ve​ru​ju. – Pa ipak... Zar hi​tle​rov​ski po​zdrav? – Mo​žda se sa​mo ša​lio. Loj​du se ni​je ta​ko či​ni​lo. Opro​stio se od No​bi​ja i po​šao da​lje. Po​li​ci​ja je, vi​deo je to Lojd, pra​vi​la kor​do​ne ta​mo gde su se boč​ne uli​ce uli​va​le u Gar​di​ners kor​ner. Ušao je u je​dan pab ko​ji je imao te​le​fon – ju​če je išao u iz​vi​đa​nje, da sa​zna oda​kle će sve mo​ći da te​le​fo​ni​ra – i re​kao Ber​ni​ju da u kra​ju tre​nut​no ima naj​ma​nje pet hi​lja​da po​li​ca​ja​ca. – Ne mo​že​mo pro​tiv to​li​ko pan​du​ra – re​če on su​mor​no. – Ne bu​di ta​ko si​gu​ran – re​če mu Ber​ni. – Po​gle​daj na Gar​di​ners kor​ner. Lojd je na je​dvi​te ja​de za​o​bi​šao po​li​cij​ski kor​don i pri​dru​žio se uče​sni​ci​ma kon​tra​mi​tin​ga. Tek kad je oti​šao s Gar​di​ne​ra i du​blje ušao u uli​cu, mo​gao je da pro​ce​ni ko​li​ko se sve​ta za​pra​vo oku​pi​lo. U ži​vo​tu Lojd ve​ći skup od tog ni​je vi​deo. Ras​kr​sni​ca je bi​la pot​pu​no za​kr​če​na, ali to je bio tek po​če​tak. Na is​tok, duž Uli​ce Vaj​tče​pel Haj, go​mi​la se pro​te​za​la do​kle po​gled se​že. Ko​mer​šal roud, ko​ji je išao na ju​go​i​stok, ta​ko​đe je bio pun sve​ta. U Uli​cu Li​man, gde se na​la​zi​la po​li​cij​ska sta​ni​ca, ni​je se mo​glo ući. Pa ov​de mo​ra da ima sto hi​lja​da lju​di, po​mi​sli Lojd. Do​šlo mu je bi​lo da ba​ci še​šir uvis i za​kli​če. Svi sa Ist En​da su iza​šli da ote​ra​ju fa​ši​ste. Sa​da vi​še ni​je bi​lo sum​nje u to šta ovi lju​di ose​ća​ju. Na​sred ras​kr​sni​ce sta​jao je tram​vaj, iz ko​jeg su iza​šli i vo​zač i put​ni​ci. Ni​šta kroz tu ma​su ne​će mo​ći da pro​đe, po​mi​sli Lojd, ko​ji je iz ča​sa u čas sve vi​še ve​ro​vao u sre​ću. Ugle​dao je kom​ši​ju Šo​na Do​la​na ka​ko se pe​nje na ban​de​ru da bi na nje​nom vr​hu pri​čvr​stio cr​ve​nu za​sta​vu. Svi​rao je du​vač​ki or​ke​star Bri​ga​de mla​dih Je​vre​ja – ve​ro​vat​no bez zna​nja ugled​nih kon​zer​va​tiv​nih osni​va​ča tog klu​ba. Ce​lo pod​ruč​je nad​le​ta​la je po​li​cij​ska le​te​li​ca, ne​ka vr​sta ži​ro​pla​na, uči​ni se Loj​du. Bli​zu Gar​di​ne​ro​vog iz​lo​ga, na​le​te na se​stru Mi​li i nje​nu dru​ga​ri​cu Na​o​mi Ej​ve​ri. Ni​je mu bi​lo pra​vo da se Mi​li za​tek​ne na me​stu gde mo​gu iz​bi​ti ne​re​di; od sa​me po​mi​sli na to, sr​ce mu se sle​di​lo. – Jel’ zna ta​ta da si ov​de? – upi​ta je pre​kor​no. Mi​li mu ne​haj​no od​vra​ti: – Ne bu​di ble​sav. Loj​da je iz​ne​na​di​lo što je ona uop​šte do​šla. – Po​li​ti​ka te ni​kad ni​je po​seb​no za​ni​ma​la – re​če on. – Mi​slio sam da te vi​še in​te​re​su​je ka​ko da za​ra​diš no​vac. – I in​te​re​su​je me – re​če ona. – Ali ovo je ne​što po​seb​no. Loj​du ni​je bi​lo te​ško da za​mi​sli ka​ko bi Be​rniju te​ško bi​lo kad bi mu ne​ko po​vre​dio Mi​li. – Mi​slim da bi tre​ba​lo da kre​neš ku​ći. – Za​što? Osvr​nuo se oko se​be. Oku​plje​na ma​sa bi​la je ve​dra i mir​na. Po​li​caj​ci su sta​ja​li na od​re​đe​nom ra​sto​ja​nju, od fa​ši​sta ni​je bi​lo ni tra​ga ni gla​sa. Mar​ša da​nas, oči​gled​no, ne​će ni bi​ti. Mo​zli​je​vi lju​di ne bi us​pe​li da se pro​bi​ju kroz go​mi​lu od sto hi​lja​da odluč​nih lju​di čvr​sto re​še​nih da ih za​u​sta​ve, a po​li​ci​ja bi bi​la lu​da kad bi ih pu​sti​la da po​ku​ša​ju. Mi​li je, ve​ro​vat​no, na si​gur​nom.

I upra​vo dok mu je ta mi​sao pro​la​zi​la kroz gla​vu, sve se pro​me​ni​lo. Ogla​si​lo se ne​ko​li​ko pi​štalj​ki. Po​gle​dav​ši ta​mo oda​kle je pi​sak do​pi​rao, Lojd opa​zi po​li​caj​ce na ko​nji​ma u zlo​slut​nom po​ret​ku. Ko​nji su trup​ka​li i raz​dra​žlji​vo rza​li. Po​li​caj​ci su isu​ka​li du​ge pa​li​ce na​lik ma​če​vi​ma. Iz​gle​da​lo je kao da se pri​pre​ma​ju da na​pad​nu – ali ne, do to​ga si​gur​no ne​će do​ći. A on​da su kre​nu​li u ju​riš. Kroz ma​su su se raz​le​ga​li gnev​ni po​vi​ci i kri​ci uža​sa. Svi su gle​da​li ka​ko zna​ju i ume​ju da se sklo​ne s pu​ta dži​nov​skim ko​nji​ma. Ve​ći​na je us​pe​la da se po​vu​če, ali oni što su se na​šli na kra​ju pa​do​še pod ko​pi​ta ko​ja su ne​u​mo​lji​vo tu​kla. Po​li​caj​ci su du​gim pa​li​ca​ma tu​kli sve ko​ji su im se na​šli na pu​tu. Loj​da su, pot​pu​no bes​po​moć​nog, od​gu​ra​li una​zad. Bio je van se​be od be​sa: šta to po​li​ci​ja umi​šlja? Zar su to​li​ko glu​pi da ve​ru​ju ka​ko će raš​či​sti​ti put za Mo​zli​ja? Zar ti po​li​caj​ci za​i​sta mi​sle da će dve do tri hi​lja​de fa​ši​sta što skan​di​ra​ju uvre​de pro​ći kroz ma​su od sto hi​lja​da nji​ho​vih žr​ta​va, a da ne iza​zo​vu ne​re​de? Jel’ tu po​li​ci​ju vo​de ma​lo​um​ni​ci, ili se, mo​žda, ona otr​gla kon​tro​li? Lojd ni sâm ni​je znao šta bi od to​ga mo​glo bi​ti go​re. Po​li​caj​ci po​če​še da se po​vla​če, za​u​zda​va​ju​ći za​brek​ta​le ko​nje, da bi se po​tom pre​gru​pi​sa​li, ovo​ga pu​ta u cik​cak for​ma​ci​ju. A on​da se za​ču pi​štalj​ka, i oni pod​bo​do​še ko​nje, te​ra​ju​ći ih u još je​dan ne​mi​lo​sr​dan na​pad. Mi​li se sad već bi​la upla​ši​la. Bi​lo joj je tek še​sna​est go​di​na, i hra​brost ju je iz​da​la. Vri​šta​la je od stra​ha dok ju je sve​ti​na pri​bi​ja​la uz iz​log Gar​di​ne​ra & Co. Kro​jač​ke lut​ke u jef​ti​nim ode​li​ma i zim​skim ka​pu​ti​ma ne​tre​mi​ce su gle​da​le u pre​pla​še​nu ma​su i ra​to​bor​ne ja​ha​če. Loj​da za​glu​ši​še hi​lja​de po​vi​ka iz po​bu​ne pro​že​te stra​hom. Te​lom je za​klo​nio Mi​li i iz pet​nih ži​la se upro da odo​li pri​ti​sku go​mi​le, da za​šti​ti se​stru, ali uza​lud. Upr​kos svim na​po​ri​ma, pri​gnje​čio ju je svo​jim te​lom. Če​tr​de​se​to​ro, ako ne i pe​de​se​to​ro lju​di ko​ji su vri​šta​li le​đi​ma bi sa​te​ra​no uz iz​log, a pri​ti​sak je i da​lje opa​sno ra​stao. Lojd, iz​be​zu​mljen, uvi​de da je po​li​ci​ja od​lu​či​la da pro​bi​je pro​laz kroz ma​su, bez ob​zi​ra na ce​nu. Tre​nu​tak ka​sni​je za​čuo se uža​san pra​sak – sta​klo je pu​ca​lo i iz​log se slo​mio. Lojd pa​de pre​ko Mi​li, Na​o​mi pa​de na nje​ga. De​se​ti​ne lju​di ja​u​ka​lo je od bo​la i stra​ha. Lojd se ne​ka​ko oso​vi na no​ge. Ne​kim ču​dom ostao je ne​po​vre​đen. Mah​ni​to se okre​tao oko se​be tra​že​ći se​stru. Te​ško je bi​lo raz​li​ko​va​ti lju​de od kro​jač​kih lu​ta​ka, i to ga je iz​lu​đi​va​lo. A on​da je ugle​dao Mi​li ka​ko le​ži na go​mi​li sr​če. Uhva​tio ju je za ru​ke i po​di​gao. Pla​ka​la je. – Mo​ja le​đa! – re​če Mi​li. Pre​šli su sve​ga ne​ko​li​ko me​ta​ra kad se po​no​vo ogla​si​še po​li​cij​ske pi​štalj​ke. Lojd se po​bo​jao na tre​nu​tak da će nje​ga i Mi​li po​gu​ra​ti na​zad u Gar​di​ne​rov iz​log. A on​da se se​tio ono​ga što mu je Ber​ni dao. Iz​va​dio je iz dže​pa pa​pir​nu ke​su s kli​ke​ri​ma. Po​li​ci​ja je kre​nu​la u ju​riš. Lojd za​mah​nu i ba​ci onu pa​pir​nu ke​su pre​ko de​mon​stra​na​ta, ta​ko da pad​ne pra​vo pred ko​nje. I ni​je on je​di​ni bio opre​mljen – vi​še njih po​ba​ca​lo je kli​ke​re. Kad su ko​nji po​če​li da ga​ze po nji​ma, sve se ori​lo kao da pu​ca​ju pe​tar​de. Je​dan konj se okli​znuo i pao. Osta​li sta​do​še, po​če​še da se pro​pi​nju; pra​šta​lo je kao va​tro​met. Po​li​cij​ski ju​riš pre​tvo​ri se u ra​su​lo. Na​o​mi Ej​ve​ri se ne​ka​ko pro​bi​la na če​lo ko​lo​ne, i Lojd je ugle​da ka​ko uda​ra po pa​pir​noj ke​si pu​noj bi​be​ra, jed​nom ko​nju pod no​som; ži​vo​ti​nja ustuk​nu, po​mam​no tre​su​ći gla​vom. Sa​da je već mo​glo da se di​še, i Lojd po​ve​de Mi​li iza ugla. Još je tr​pe​la bo​lo​ve, ali vi​še ni​je pla​ka​la. Lju​di su u re​du če​ka​li da ih zbri​nu do​bro​volj​ci – le​ka​ri „Sve​tog Jo​va​na”; upla​ka​na de​voj​ka ko​joj je, po sve​mu su​de​ći, ša​ka bi​la zgnje​če​na; vi​še mla​di​ća okr​va​vlje​nih gla​va i li​ca; sre​do​več​na že​na što

je se​de​la na ze​mlji i dr​ža​la se za ote​klo ko​le​no. Upra​vo kad su Lojd i Mi​li sti​gli, Šon Do​lan se, sa za​vo​jem oko gla​ve, vra​ćao pra​vo u go​mi​lu. Jed​na me​di​cin​ska se​stra pre​gle​da​la je Mi​li le​đa. – Lo​še iz​gle​da – re​če ona. – Mo​raš pra​vo u Lon​don​sku bol​ni​cu. Pre​ba​ci​će​mo te ko​li​ma hit​ne po​mo​ći. – Se​stra po​gle​da u Loj​da. – Ho​ćeš i ti sa njom? Lojd je hteo da po​đe, ali tre​ba​lo je da ša​lje te​le​fon​ske iz​ve​šta​je, pa se na​šao u di​le​mi. Ne​do​u​mi​cu je ot​klo​ni​la Mi​li, sr​ča​na kao i uvek. – Da se ni​si usu​dio – re​če ona. – Me​ni iona​ko ni​šta ne mo​žeš da po​mog​neš, a ov​de te če​ka va​žan za​da​tak. Bi​la je u pra​vu. Po​mo​gao joj je da uđe u par​ki​ra​no vo​zi​lo hit​ne po​mo​ći. – Je​si li si​gur​na...? – Je​sam, si​gur​na sam. Gle​daj da i ti ne za​vr​šiš u bol​ni​ci. Osta​vljam je u si​gur​nim ru​ka​ma, pre​se​če Lojd. Po​lju​bi je u obraz pa se vra​ti u gu​žvu. Po​li​ci​ja je u me​đu​vre​me​nu pre​šla na no​vu tak​ti​ku. Na​rod je us​peo da od​bi​je na​pad ko​nji​ce, ali su po​li​caj​ci i da​lje bi​li od​luč​ni da pro​bi​ju pro​laz kroz ma​su. Dok se Lojd pro​bi​jao ka če​lu, po​li​caj​ci su pe​ši​ce kre​nu​li u na​pad, tu​ku​ći pa​li​ca​ma. Ne​na​o​ru​ža​ni de​mon​stran​ti su uz​mi​ca​li, na​lik go​mi​la​ma li​šća na ve​tru, da bi jur​nu​li na​pred na dru​gom de​lu li​ni​je su​ko​ba. Po​li​caj​ci su po​če​li i da hap​se de​mon​stran​te, mo​žda u na​di da će, od​vo​de​ći ko​lo​vo​đe, osla​bi​ti od​luč​nost oku​plje​nih. A hap​še​nje je u Ist En​du bi​lo sve sa​mo ne prav​na for​mal​nost. Na pr​ste jed​ne ru​ke mo​gu se iz​bro​ja​ti oni ko​ji bi se iz po​li​ci​je vra​ti​li bez šlji​ve na oku ili ne​ko​li​ko iz​bi​je​nih zu​ba. Po​li​cij​ska sta​ni​ca u Uli​ci Li​man bi​la je na po​seb​no lo​šem gla​su. Lojd se ob​reo iza jed​ne buč​ne mla​de že​ne ko​ja je no​si​la cr​ve​nu za​sta​vu. Pre​po​znao je Oliv Bi​šop, kom​ši​ni​cu iz Uli​ce Na​tli. Po​li​ca​jac ju je pen​dre​kom uda​rio po gla​vi krik​nuv​ši: „Kur​vo je​vrej​ska!” Ona, pri​tom, ni​je bi​la Je​vrej​ka, a kur​va još ma​nje; šta​vi​še, svi​ra​la je kla​vir u Cr​kvi Gol​go​te. Bi​la je, me​đu​tim, za​bo​ra​vi​la Isu​so​vu opo​me​nu da va​lja okre​nu​ti i dru​gi obraz, pa je do​bro iz​gre​ba​la po​li​caj​ca po li​cu, osta​viv​ši mu cr​ve​ne tra​go​ve na obra​zu. Dru​ga dvo​ji​ca je tad uhva​ti​še za ru​ke, i dok su je ta​ko dr​ža​li, onaj iz​gre​ba​ni je opet uda​ri po gla​vi. Od tog pri​zo​ra – tro​ji​ce sna​žnih mu​ška​ra​ca ko​ji na​pa​da​ju de​voj​ku – Loj​du je do​šlo da po​lu​di. Kre​nuo je k nji​ma pa se ustre​mio na onog što je na​pao že​nu. Sav svoj gnev sa​bio je u ra​zor​ni de​sni kro​še i po​li​caj​ca po​go​dio pra​vo u sle​po​oč​ni​cu. Oša​mu​ćen, čo​vek se za​te​tu​rao i pao. Na li​cu me​sta oku​pi​lo se još po​li​ca​ja​ca, ko​ji su na​su​mi​ce vi​tla​li pa​li​ca​ma, tu​ku​ći lju​de po ru​ka​ma i no​ga​ma, po gla​va​ma i ša​ka​ma. Če​tvo​ri​ca po​di​go​še Oliv – sva​ki za po jed​nu ru​ku ili no​gu. Vri​šta​la je i očaj​nič​ki se ko​pr​ca​la, ali ni​je mo​gla da se oslo​bo​di. Ni oni ko​ji su se za​te​kli u bli​zi​ni ni​su sta​ja​li skr​šte​nih ru​ku. Na​pa​li su po​li​caj​ce ko​ji su no​si​li de​voj​ku i po​ku​ša​va​li da ih ome​tu. Po​li​caj​ci se on​da okre​nu​še na​pa​da​či​ma vi​ču​ći: „Ga​do​vi je​vrej​ski!”, prem​da ni​su svi ko​ji su ih na​pa​li bi​li Je​vre​ji, a me​đu nji​ma se na​šao i je​dan cr​no​pu​ti mor​nar So​ma​lac. Po​li​caj​ci is​pu​sti​še Oliv, ko​ja tre​snu o kal​dr​mu, i po​če​še da se bra​ne. Oliv se pro​bi kroz ma​su i ne​sta​de. Po​li​ci​ja​ci su se po​vla​či​li i us​put mla​ti​li sva​kog ko bi im se na​šao na pu​tu. Pro​žet po​bed​nič​kim uz​bu​đe​njem, Lojd pri​me​ti da stra​te​gi​ja ko​joj su po​li​caj​ci pri​be​gli ni​je uro​di​la plo​dom. Uz svu bru​tal​nost, svo​jim na​pa​di​ma ni​su us​pe​li da se pro​bi​ju kroz ma​su. Za​po​če ta​da još je​dan ju​riš s pa​li​ca​ma, ali je raz​gne​vlje​na ma​sa jur​nu​la u su​sret na​pa​da​či​ma, sa​da već želj​na bor​be. Lojd je pro​ce​nio da je pra​vi tre​nu​tak da po​no​vo po​ša​lje iz​ve​štaj. Pro​bio se kroz gu​žvu i pro​na​šao te​le​fon​sku go​vor​ni​cu. – Mi​slim da ne​će us​pe​ti, ta​ta – re​če on, sav uz​bu​đen, Ber​ni​ju. – Po​ku​ša​va​ju da se pro​bi​ju kroz na​še re​do​ve, ali ne na​pre​du​ju. Pre​vi​še nas ima.

– Mi ov​de pre​u​sme​ra​va​mo lju​de ka Uli​ci Kejbl – re​če Ber​ni. – Po​li​ci​ja će mo​žda pre​ba​ci​ti te​ži​šte uda​ra, mo​žda će im se uči​ni​ti da ta​mo ima​ju ve​će šan​se, pa za​to ša​lje​mo po​ja​ča​nje. Idi sad ta​mo, vi​di šta se de​ša​va pa mi ja​vi. – U re​du – re​če Lojd pa spu​sti slu​ša​li​cu. Tek tad shva​ti da oču​hu ni​je ni re​kao da je Mi​li pre​ba​če​na u bol​ni​cu. Ali mo​žda je i bo​lje da sa​da ne bri​ne zbog to​ga. Ni​je mu bi​lo ni​ma​lo la​ko da stig​ne do Uli​ce Kejbl. Uli​ca Li​man, po​la​ze​ći od Gar​di​ners kor​ne​ra, vo​di pra​vo na jug do kra​ja Uli​ce Kejbl, i to ra​sto​ja​nje iz​no​si ne​pu​nih osam sto​ti​na me​ta​ra, ali sa​da ni​si imao ku​da da pro​đeš od de​mon​stra​na​ta ko​ji su se tu​kli s po​li​ci​jom. Lojd je mo​rao da pro​du​ži ne​kim za​o​bi​la​zni​jim pu​tem. Za​pu​tiv​ši se ka is​to​ku, uz mno​go na​po​ra pro​bio se kroz ma​su i iza​šao na Ko​mer​šal roud. Odan​de je već br​že na​pre​do​vao. Po​li​ci​je ta​mo ni​je bi​lo, a sa​mim tim ni na​si​lja, prem​da je ma​sa bi​la go​to​vo jed​na​ko gu​sta. Spo​ro je sve to išlo, ali Loj​da je u ne​vo​lji te​ši​lo uve​re​nje da po​li​ci​ja ni​ka​da ne​će us​pe​ti da se pro​bi​je kroz to​li​ko sve​ta. Pi​tao se šta li sad ra​di Dej​zi Pe​škov. Ve​ro​vat​no se​di u ko​li​ma, če​ka da poč​ne marš, i ne​str​plji​vo lup​ka no​žnim pr​sti​ći​ma u sku​po​ce​noj ci​pe​li​ci po te​pi​hu u rols-roj​su. Sa​ma po​mi​sao na to da se i sam tru​di da osu​je​ti ci​lje​ve za ko​je se ona za​la​že is​pu​ni ga čud​nim ose​ća​njem pr​ko​snog za​do​volj​stva. Is​traj​no, a kat​kad i gru​bo pre​ma oni​ma ko​ji bi mu se za​te​kli na pu​tu, Lojd se pro​bi​jao kroz sve​ti​nu. Že​le​znič​ka pru​ga prolazila je pa​ra​lel​no sa se​ver​nom stra​nom Uli​ce Kejbl, i ona ga je sad ome​ta​la, te je do​bar deo pu​ta mo​rao da pre​pe​ša​či ka​ko bi sti​gao do boč​ne uli​ce u ko​joj se na​la​zio pod​vo​žnjak is​pod pru​ge. Pro​šao je is​pod ši​na i u ušao u Uli​cu Kejbl. Tu ma​sa ni​je bi​la ta​ko gu​sto zbi​je​na, ali je uli​ca bi​la uža te je bi​lo te​ško pro​ći, što se u tim okol​no​sti​ma po​ka​za​lo kao do​bro: po​li​ci​ja će te​ško da se pro​bi​je. Me​đu​tim, Lojd pri​me​ti još jed​nu pre​pre​ku. Po​sred ko​lo​vo​za je bio pre​vr​nut ka​mion. Sa obe stra​ne vo​zi​la ba​ri​ka​da je bi​la pro​du​že​na i pre​ko ploč​ni​ka sta​rim sto​lo​vi​ma i sto​li​ca​ma, du​gač​kim dr​ve​nim gre​da​ma, i vi​so​ko na​sla​ga​nim pro​bra​nim ot​pa​dom. Ba​ri​ka​da! Loj​da to pod​se​ti na Fran​cu​sku re​vo​lu​ci​ju. Ali ovo ni​je bi​la re​vo​lu​ci​ja. Ži​te​lji Ist En​da ni​su že​le​li da zba​ce bri​tan​sku vlast. Na​pro​tiv, ti lju​di su bi​li du​bo​ko ve​za​ni za svo​je pra​vo na iz​bo​re, za svo​ja op​štin​ska ve​ća, za svoj par​la​ment. Vo​le​li su svo​je dru​štve​no ure​đe​nje, to​li​ko da su bi​li od​luč​ni da ga od​bra​ne od fa​ši​zma, pa čak i po ce​nu da taj si​stem ne že​li da mu se su​prot​sta​vi. Po​što se po​ja​vi iza ba​ri​ka​de, kre​nu pre​ma njoj, da vi​di šta se do​ga​đa. Po​peo se na zid, oda​kle je imao bo​lji po​gled. Pred oči​ma mu se uka​zao živ pri​zor. Ta​mo, pre​ko​pu​ta, po​li​ci​ja je po​ku​ša​va​la da ras​tu​ri blo​ka​du – od​no​si​li su de​lo​ve slo​mlje​nog na​me​šta​ja i od​vla​či​li sta​re du​še​ke. No ni​je im bi​lo la​ko. Pra​vi plju​sak pro​jek​ti​la, ba​če​nih što s dru​ge stra​ne ba​ri​ka​da, što sa gor​njih spra​to​va gu​sto zbi​je​nih zgra​da na obe stra​ne uli​ce, sru​čio im se po šle​mo​vi​ma: ka​me​nje, bo​ce od mle​ka, do​tra​ja​le šer​pe i ci​gle, ko​je su do​le​ta​le sa obli​žnjeg gra​di​li​šta. Ne​ko​li​ko od​va​žnih mla​di​ća po​pe​lo se na ba​ri​ka​du, uda​ra​ju​ći po​li​caj​ce mot​ka​ma. Tu​če bi se ras​plam​sa​va​le kad bi po​li​caj​ci po​ku​ša​li da obo​re ne​kog od de​mon​stra​na​ta i išu​ti​ra​ju ga. Lojd se pre​pa​de kad, opa​ziv​ši dvo​ji​cu mla​di​ća na ba​ri​ka​da​ma, pre​po​zna bra​ta od uja​ka Dej​va Vi​li​jam​sa i Le​ni​ja Gri​fit​sa iz Abe​ro​ve​na. Ra​me uz ra​me, s lo​pa​ta​ma u ru​ka​ma, njih dvo​ji​ca od​bi​ja​li su na​pa​de po​li​ca​ja​ca. Ali ka​ko su mi​nu​ti pro​la​zi​li, po​li​cij​ske sna​ge su od​no​si​le pre​va​gu. Is​traj​no su od​no​si​li deo po deo ba​ri​ka​de, pre ne​go što su ih sa​svim uklo​ni​li. S dru​ge stra​ne pak ma​lo je njih bi​lo tu da oja​ča be​dem, da po​pu​ni ru​pe ko​je bi osta​le kad po​li​caj​ci ne​što od​ne​su. Pri​tom, de​mon​stran​ti ni​su bi​li ta​ko do​bro or​ga​ni​zo​va​ni, ni​ti su mo​gli da se oslo​ne na bes​kraj​ne za​li​he ma​te​ri​ja​la. Loj​du se či​ni​lo da će po​li​ci​ja br​zo pre​vla​da​ti. A ako raš​či​ste Uli​cu Kejbl, pu​sti​će fa​ši​ste da pro​mar​ši​ra​ju ovu​da, gde su je​vrej​ski du​ća​ni na​čič​ka​ni je​dan do dru​go​ga. A on​da se okre​nuo i shva​tio da je onaj ko je or​ga​ni​zo​vao od​bra​nu Uli​ce Kejbl, ma ko da je, ipak

raz​mi​šljao una​pred. Još dok je po​li​ci​ja ras​tu​ra​la pr​vu ba​ri​ka​du, dru​ga je ni​ca​la ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​ra da​lje niz uli​cu. Lojd se po​vu​kao, pa se sav po​le​tan pri​klju​či po​di​za​nju dru​ge pre​pre​ke. Luč​ki rad​ni​ci su bu​da​ci​ma na​ba​ci​va​li kal​dr​mu, do​ma​ći​ce iz​vla​či​le kan​te za sme​će iz svo​jih dvo​ri​šta, a du​ćan​dži​je su iz​no​si​le pra​zne san​du​ke i ku​ti​je. Lojd je po​mo​gao da se pre​ne​se klu​pa iz par​ka, a on​da sâm do​vu​kao ogla​snu ta​blu ko​ja je sta​ja​la is​pred op​štin​ske zgra​de. Po​što su sad već ima​li is​ku​stva, gra​di​te​lji su na​pra​vi​li bo​lju ba​ri​ka​du, šte​dlji​vo se slu​že​ći ras​po​lo​ži​vim ma​te​ri​ja​lom, a na​sto​je​ći pri​tom da kon​struk​ci​ja bu​de što čvr​šća. Okre​nuv​ši se po​no​vo, Lojd pri​me​ti i tre​ću ba​ri​ka​du, ko​ja je la​ga​no ni​ca​la ta​mo, još is​toč​ni​je. Na​rod se po​vla​čio s pr​ve ba​ri​ka​de i ras​po​re​đi​vao se iza dru​ge. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je po​li​ci​ja je naj​zad pro​bi​la pr​vu ba​ri​ka​du. Po​li​caj​ci se da​do​še u trk za ne​ko​li​ci​nom pre​o​sta​lih mla​di​ća, i Lojd vi​de ka​ko Dejv i Le​ni za​mi​ču u boč​nu uli​či​cu, s po​li​ci​jom za pe​ta​ma. Sta​na​ri sa obe stra​ne uli​ce za ti​li čas po​za​klju​ča​va​še ku​će; od​je​ki​va​lo je lu​pa​nje vra​ta i tre​ska​nje pro​zo​ra dok su ih za​tva​ra​li. Ta​da Lojd shva​ti da po​li​ci​ja ne zna šta će. Pro​bi​li su ba​ri​ka​du, ali sa​da ih je če​ka​la dru​ga, ja​ča. Iz​gle​da​lo je da jed​no​stav​no ne​ma​ju sna​ge da se ba​ce i na tu dru​gu. Vr​zma​li su se po sre​di​ni Uli​ce Kejbl, do​vi​ku​ju​ći se kao u bu​ni​lu i ozlo​je​đe​no zu​re​ći u gra​đa​ne ko​ji su ih po​sma​tra​li s pro​zo​ra na vi​šim spra​to​vi​ma. Još je bi​lo ra​no pro​gla​si​ti po​be​du, ali Lojd ipak ni​je mo​gao da po​ti​sne ra​dost zbog uspe​ha. Sve je uka​zi​va​lo na to da će an​ti​fa​ši​sti taj dan pri​ve​sti kra​ju kao po​bed​ni​ci. Ostao je na tom po​lo​ža​ju još če​tvrt sa​ta, ali ka​ko po​li​ci​ja ni​šta ni​je pred​u​zi​ma​la, on ode, pro​na​đe te​le​fon​sku go​vor​ni​cu te po​zva oču​ha. Ber​ni je bio opre​zan. – Ne zna​mo šta se do​ga​đa – re​če on. – Iz​gle​da da je za​vla​da​lo ne​ko čud​no za​tiš​je. Mo​ra​mo da sa​zna​mo šta fa​ši​sti na​me​ra​va​ju. Mo​žeš li da se vra​tiš do Ku​le? Lojd sva​ka​ko ni​je mo​gao da se pro​bi​je kroz oku​plje​ne po​li​caj​ce, ali mo​žda bi mo​gao da pro​ba ne​kim dru​gim pu​tem. – Mo​gao bih da po​ku​šam Uli​com Sve​tog Đor​đa – re​če on ko​le​blji​vo. – Po​ku​šaj. Za​ni​ma me nji​hov sle​de​ći po​tez. Lojd kre​nu na jug, kroz la​vi​rint uličicâ. Na​dao se da ni​je po​gre​šio što se od​lu​čio za Uli​cu Sve​tog Đor​đa. Ona je bi​la iz​van po​pri​šta, ali ko zna – mo​žda se ma​sa ši​ri​la. Baš kao što je Lojd i pri​želj​ki​vao, ta​mo ni​je bi​lo gu​žve, ma​da se ču​la bu​ka sa kon​tra​de​mon​stra​ci​ja – po​vi​ci i po​li​cij​ske pi​štalj​ke. Ne​ko​li​ko že​na sta​ja​lo je na uli​ci i raz​go​va​ra​lo, dok je ne​ko​li​ko de​voj​či​ca pre​ska​ka​lo ko​no​pac na​sred uli​ce. Lojd se za​pu​ti na za​pad, sad već la​ga​nim tr​kom, oče​ku​ju​ći da će ta​mo za​te​ći ma​su de​mon​stra​na​ta i po​li​caj​ce iza sva​kog ćo​ška. Na​i​šao je, pri​tom, na ne​ko​li​ko njih ko​ji su na​pu​sti​li po​pri​šte su​ko​ba – dva mu​škar​ca sa za​vi​je​nim gla​va​ma, že​nu u po​ce​pa​nom ka​pu​tu, or​de​njem na​ki​će​nog ve​te​ra​na s ru​kom u po​ve​zu – ali gu​žve ni​je bi​lo. Otr​čao je do kra​ja uli​ce, do Ku​le. Ne​sme​ta​no je mo​gao da uđe u Ta​u​er Gar​dens. Fa​ši​sti su još bi​li ta​mo. I to je, sa​mo po se​bi, iz​ve​sno do​stig​nu​će, sma​trao je Lojd. Već je po​la če​ti​ri a uče​sni​ci mar​ša sto​je tu, ne mar​ši​ra​ju, da​kle, i ta​ko već sa​ti​ma. Lojd je pri​me​tio da je ono nji​ho​vo do​bro ras​po​lo​že​nje po​če​lo da či​li. Ni​su vi​še ni pe​va​li ni skan​di​ra​li, već su sa​mo ćut​ke sta​ja​li u stro​ju, ali ne vi​še ona​ko bes​pre​kor​nom; ste​go​vi im be​hu po​pa​da​li, or​ke​stri za​muk​nu​li. Već su iz​gle​da​li po​ra​že​no. Pro​me​na će, me​đu​tim, na​stu​pi​ti ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je. Iz boč​ne uli​ce po​ja​vio se auto​mo​bil bez kro​va i pro​ju​rio po​red fa​ši​stič​kih li​ni​ja. Za​ču se kli​ca​nje. Stroj se po​pra​vi, ofi​ci​ri po​če​še da sa​lu​ti​ra​ju, fa​ši​sti sta​do​še u stav „mir​no”. Na zad​njem se​di​štu auto​mo​bi​la se​deo je nji​hov vo​đa, ser Osvald Mo​zli, na​o​čit mu​ška​rac s br​ko​vi​ma, u kom​plet​noj uni​for​mi, sa sve ka​pom. Krut i is​pr​šen, ne​pre​sta​no

je sa​lu​ti​rao dok su ko​la spo​ro pro​la​zi​la, kao kralj na smo​tri svo​jih je​di​ni​ca. Sámo nje​go​vo pri​su​stvo bi​lo je do​volj​no da vra​ti sna​gu nje​go​vim lju​di​ma, a i da za​bri​ne Loj​da. Ovo ve​ro​vat​no zna​či, po​mi​sli on, da će mar​ša ipak bi​ti, kao što su i pla​ni​ra​li – u pro​tiv​nom, što bi Mo​zli uop​šte do​la​zio ova​mo? Auto​mo​bil je, po​red stro​ja fa​ši​sta, ušao u boč​nu uli​či​cu, u sa​mo sr​ce fi​nan​sij​ske če​tvr​ti. Lojd je če​kao. Po​la sa​ta ka​sni​je Mo​zli se odan​de vra​tio, ali ovo​ga pu​ta pe​ši​ce, po​no​vo sa​lu​ti​ra​ju​ći i ot​po​zdra​vlja​ju​ći. Kad je sti​gao do če​la stro​ja, okre​nuo se i u prat​nji ofi​ci​ra ušao u spo​red​nu uli​cu. Lojd kre​nu za njim. Mo​zli je pri​šao gru​pi sta​ra​ca na ploč​ni​ku. Lojd se iz​ne​na​di pre​po​znav​ši ser Fi​li​pa Gej​ma, po​li​cij​skog ko​me​sa​ra, sa lep​tir-ma​šnom i tril​bi še​ši​rom. Njih dvo​ji​ca za​po​de​nu​še živ raz​go​vor. Si​gur​no je ser Fi​lip ob​ja​šnja​vao ser Osval​du da se oku​pi​lo to​li​ko kon​tra​mi​tin​ga​ša da je ne​mo​gu​će ras​te​ra​ti ih. Ali šta bi on, ser Fi​lip, u tom slu​ča​ju po​sa​ve​to​vao fa​ši​sti​ma? Du​šu bi Lojd dao da je mo​gao da pri​đe do​volj​no bli​zu da ču​je, ali je ipak pro​ce​nio da je bo​lje da ne ri​zi​ku​je, pa osta​de na dis​kret​noj uda​lje​no​sti. Uglav​nom je go​vo​rio po​li​cij​ski ko​me​sar. Vo​đa fa​ši​sta je u vi​še na​vra​ta od​seč​no klim​nuo gla​vom i po​sta​vio ne​ko​li​ko pi​ta​nja. On​da su se ru​ko​va​li, i Mo​zli se uda​ljio. Vra​tio se u park i oku​pio svo​je ofi​ci​re. Me​đu nji​ma je Lojd pre​po​znao Deč​ka Fic​her​ber​ta, ko​ji je no​sio istu uni​for​mu ka​kvu i Mo​zli. Deč​ku, me​đu​tim, ni​je ta​ko do​bro sta​ja​la; sve​de​ni voj​nič​ki kroj ni​je pri​sta​jao nje​go​vom me​ka​nom te​lu i čul​noj le​njo​sti Deč​ko​vog dr​ža​nja. Mo​zli im je, po sve​mu su​de​ći, iz​da​vao na​re​đe​nja. Osta​li mu sa​lu​ti​ra​še i uda​lji​še se, bez sum​nje da pro​sle​de za​po​ve​sti. Šta li im je na​re​dio? Je​di​no ra​zum​no re​še​nje za njih je sa​da bi​lo da od​u​sta​nu i odu ku​ća​ma. Ali da su oni uop​šte ra​zum​ni, ne bi ni bi​li fa​ši​sti. Ogla​si​še se pi​štalj​ke, ofi​ci​ri su iz​vi​ki​va​li na​re​đe​nja, or​ke​stri po​no​vo za​svi​ra​še, svi za​u​ze​še stav „mir​no”. Mar​ša će ipak bi​ti, uvi​de Lojd. Mo​ra da im je po​li​ci​ja obez​be​di​la pro​laz. Ali ko​jim pu​tem? I ta​ko je marš po​čeo – a oni kre​nu​še u su​prot​nom sme​ru. Ume​sto na is​tok, za​pu​ti​še se na za​pad, u fi​nan​sij​sko sre​di​šte gra​da, pu​sto u to su​bot​nje po​pod​ne. Lojd ro​đe​nim oči​ma ni​je mo​gao da po​ve​ru​je. – Od​u​sta​li su! – re​če on na​glas, a čo​vek ko​ji je sta​jao do nje​ga na to re​če: – Iz​gle​da da je​su, jel​da? Pet mi​nu​ta je gle​dao ka​ko ko​lo​ne fa​ši​sta po​la​ko od​la​ze. A ka​da vi​še ni​je bi​lo ni trun​ke sum​nje u ono što se zbi​va, Lojd otr​ča do te​le​fon​ske go​vor​ni​ce i po​zva Ber​ni​ja. – Od​mar​ši​ra​li su! – re​če on. – Ku​da, u Ist End? – Ne, na su​prot​nu stra​nu! Za​pu​ti​li su se na za​pad, u Si​ti. Po​be​da je na​ša! – Bo​že dra​gi! – Ber​ni je sad pre​no​sio vest oni​ma oko se​be. – Lju​di! Fa​ši​sti mar​ši​ra​ju na za​pad. Od​u​sta​li su! Sav sre​ćan je ob​i​šao park. Iz mi​nu​ta u mi​nut bi​va​lo je sve ja​sni​je da su fa​ši​sti po​ra​že​ni. Je​su nji​ho​vi or​ke​stri svi​ra​li, i je​ste marš po​čeo na vre​me, ali ni​je bi​lo onog po​le​ta u nji​ho​vom ko​ra​ku, ni​ti su vi​še skan​di​ra​li ka​ko će ote​ra​ti Je​še. Je​še su ote​ra​le njih. Ka​da je sti​gao do kra​ja Uli​ce Baj​vard, opet ugle​da Dej​zi. Išla je ka već do​bro mu zna​nom cr​no-pr​lja​vo​be​lom rols-roj​su, ali je us​put mo​ra​la da pro​đe po​red Loj​da. Ni​je mo​gao da odo​li is​ku​še​nju da ma​lo ne li​ku​je. – Ži​te​lji Ist En​da su od​ba​ci​li i vas i va​še pr​lja​ve ide​je – do​ba​ci joj on. Ona za​sta​de i po​gle​da ga, hlad​na kao i uvek. – Ome​la nas je ban​da ba​ti​na​ša – re​če ona pre​zri​vo. – A vi, ipak, u dru​gom sme​ru mar​ši​ra​te.

– Jed​na iz​gu​blje​na bit​ka ne zna​či iz​gu​bljen rat. To bi mo​žda još i mo​gla da bu​de isti​na, po​mi​sli Lojd; ali ipak je ovo bi​la pri​lič​no ve​li​ka bit​ka. – A ti? – upi​ta on. – Ne​ćeš da od​mar​ši​raš ku​ći sa svo​jim deč​kom? – Ra​di​je ću ko​li​ma – re​če ona. – I on mi ni​je deč​ko. Loj​du sr​ce za​i​gra od na​de. – Muž mi je – do​da​de ona. Lojd je zi​nuo u nju. Ni​ka​da on, za​pra​vo, ne bi po​ve​ro​vao da bi Dej​zi mo​gla da bu​de to​li​ko glu​pa. Ostao je bez re​či. – Isti​na je – re​če ona, pro​či​tav​ši ne​ve​ri​cu na nje​go​vom li​cu. – Zar ni​si pro​či​tao u no​vi​na​ma o ve​rid​bi? – Ja ne či​tam stra​ne po​sve​će​ne vi​so​kom dru​štvu. Ona mu po​ka​za le​vu ša​ku, s di​ja​mant​skim ve​rid​be​nim pr​ste​nom i zlat​nom bur​mom. – Ju​če smo se ven​ča​li. Me​de​ni me​sec smo od​lo​ži​li da bi​smo uče​stvo​va​li u da​na​šnjem mar​šu. Su​tra Deč​ko​vim avi​o​nom le​ti​mo u Do​vil. Pre​šla je još tih ne​ko​li​ko ko​ra​ka do auto​mo​bi​la, i šo​fer joj otvo​ri vra​ta. – Ku​ći, mo​lim – re​če ona. – Raz​u​mem, mi​le​di. Lojd je bio to​li​ko gne​van da mu je do​šlo da ne​kog uda​ri. Dej​zi ga po​gle​da pre​ko ra​me​na. – Do​vi​đe​nja, go​spo​di​ne Vi​li​jam​s. Nje​mu se ko​nač​no po​vra​ti glas. – Do​vi​đe​nja, go​spo​đi​ce Pe​škov. – O, ne – re​če ona. – Sa​da sam vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na. Uži​va​la je dok je iz​go​va​ra​la te re​či, vi​deo je Lojd. Da​ma s ti​tu​lom, to je ona sad, a Dej​zi je to zna​či​lo vi​še od sve​ga na sve​tu. Kad je ušla u auto​mo​bil, šo​fer za​tvo​ri vra​ta za njom. Lojd se okre​nu. Po​sti​deo se shva​tiv​ši da su mu su​ze na​vr​le na oči. – Do​đa​vo​la! – re​če on na​glas. Šmrk​tao je, gu​tao su​ze. A on​da se us​pra​vio i žu​strim ko​ra​kom po​šao na​trag ka Ist En​du. Sen​ka je pa​la na da​na​šnju po​be​du. Lojd je bio sve​stan da je glu​po s nje​go​ve stra​ne što mu je to​li​ko sta​lo do Dej​zi – njoj, oči​gled​no, ni​je bi​lo sta​lo do nje​ga – ali nje​na od​lu​ka da pro​tra​ći se​be na Deč​ka Fic​her​ber​ta ipak mu je slo​mi​la sr​ce. Po​ku​šao je da je iz​bi​je iz gla​ve. Po​li​caj​ci su se vra​ća​li u auto​bu​se i od​la​zi​li. Loj​da ni​je iz​ne​na​di​la nji​ho​va svi​re​post – ceo ži​vot pro​veo je u Ist En​du, a to je bio opa​san kraj – ali ga je za​pre​pa​stio nji​hov an​ti​se​mi​ti​zam. Sva​ku že​nu na​zi​va​li su je​vrej​skom kur​vom, sva​ki mu​ška​rac za njih je bio je​vrej​sko ko​pi​le. U Ne​mač​koj je ta​ko po​li​ci​ja po​dr​ža​va​la na​ci​ste i išla ru​ku pod​ru​ku sa sme​đe​ko​šu​lja​ši​ma. Ho​će li isto bi​ti i ov​de? Si​gur​no ne​će! Ma​sa oku​plje​na na Gar​di​ners kor​ne​ru je sla​vi​la. Or​ke​star Bri​ga​de mla​dih Je​vre​ja svi​rao je džez, da bi lju​di mo​gli da za​ple​šu, a bo​ce s vi​ski​jem i dži​nom pre​la​zi​le su iz ru​ke u ru​ku. Lojd od​lu​či da ode do Lon​don​ske bol​ni​ce, da vi​di ka​ko je Mi​li. A on​da bi ve​ro​vat​no tre​ba​lo da ode do se​di​šta Je​vrej​skog sa​ve​ta i sa​op​šti Ber​ni​ju da je Mi​li po​vre​đe​na. Tek što je kre​nuo, na​le​te na Le​ni​ja Gri​fit​sa. – Ala smo is​pra​ši​li one sko​to​ve! – uz​bu​đe​no će Le​ni. – I mi smo – sme​škao se Lojd. – Po​be​di​li smo fa​ši​ste ov​de – re​če Le​ni ti​še – a po​be​di​će​mo ih i u Špa​ni​ji. – Kad po​la​ziš?

– Su​tra. Dejv i ja uju​tro hva​ta​mo voz za Pa​riz. Lojd uhva​ti Le​ni​ja za ra​me​na. – Idem i ja s va​ma – re​če.

4. 1937. Vo​lo​đa Pe​škov je po​gnuo gla​vu da se za​klo​ni od ve​ja​vi​ce dok je pre​la​zio most na re​ci Mo​skvi. Na se​bi je imao te​žak ši​njel, šu​ba​ru i de​be​le ko​žne či​zme. Ma​lo je Mo​sko​vlja​na bi​lo ta​ko do​bro ob​u​če​no. Vo​lo​đa je imao sre​će. Od​u​vek je on no​sio do​bre či​zme. Nje​gov otac Gri​go​rij bio je voj​ni ko​man​dant. Ni​je pu​cao vi​so​ko; iako je bio ju​nak bolj​še​vič​ke re​vo​lu​ci​je i lič​ni Sta​lji​nov po​zna​nik, Gri​go​rij je, što se ka​ri​je​re ti​če, ne​gde u to​ku dva​de​se​tih po​čeo da stag​ni​ra. Pa ipak, nje​go​va po​ro​di​ca je uvek ima​la za udo​ban ži​vot. Vo​lo​đa pak je​ste pu​cao na vi​so​ko. Po za​vr​še​nim stu​di​ja​ma upi​sao se na pre​sti​žnu Voj​no​o​ba​ve​štaj​nu aka​de​mi​ju. Go​di​nu da​na ka​sni​je do​bio je slu​žbu u se​di​štu oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je. Naj​vi​še mu se po​sre​ći​lo kad je u Ber​li​nu upo​znao Ver​ne​ra Fran​ka, u vre​me dok je Gri​go​rij Pe​škov bio voj​ni ata​še u ta​mo​šnjoj so​vjet​skoj am​ba​sa​di. Ver​ner je išao u istu ško​lu, sa​mo što je bio mla​đi od nje​ga. Do​znav​ši da mla​di Ver​ner mr​zi fa​ši​zam, Vo​lo​đa mu je pred​lo​žio da, ka​ko bi se že​sto​ko su​prot​sta​vio na​ci​sti​ma, špi​ju​ni​ra za Ru​se. Ver​ne​ru je ta​da bi​lo sa​mo če​tr​na​est go​di​na, ali sa​da je imao osam​na​est, ra​dio je u Mi​ni​star​stvu va​zdu​ho​plov​stva, na​ci​ste je mr​zeo još vi​še, a po​se​do​vao je mo​ćan ra​dio-pre​daj​nik i ši​far​nik. Bio je sna​la​žljiv i od​va​žan, spre​man da ri​zi​ku​je sa​mo da do​đe do in​for​ma​ci​ja ne​pro​ce​nji​ve vred​no​sti. A ve​za mu je bio – Vo​lo​đa. Ver​ne​ra Vo​lo​đa ni​je vi​deo pu​ne če​ti​ri go​di​ne, ali ga se ži​vo se​ćao. Vi​sok sa upa​dlji​vom rić​ka​sto​pla​vom ko​som, Ver​ner je iz​gle​dao i po​na​šao se kao da je sta​ri​ji ne​go što je​ste, i već je sa četr​na​est go​di​na bio to​li​ko us​pe​šan kod že​na da su mno​gi mo​gli da mu po​za​vi​de. Ver​ner je ne​dav​no do​ja​vio Vo​lo​đi za Mar​ku​sa, di​plo​ma​tu u Am​ba​sa​di Ne​mač​ke u Mo​skvi, ko​ji je po​taj​no po​dr​ža​vao ko​mu​ni​zam. Vo​lo​đa je po​tra​žio Mar​ku​sa i vr​bo​vao ga za špi​ju​na. Ne​ko​li​ko me​se​ci je već Mar​kus slao iz​ve​šta​je ko​je je Vo​lo​đa pre​vo​dio na ru​ski i pro​sle​đi​vao ih svom še​fu. Naj​no​vi​ji Mar​ku​sov iz​ve​štaj bio je ne​ve​ro​vat​na pri​ča o to​me ka​ko pro​na​ci​stič​ki usme​re​ni vo​de​ći ame​rič​ki po​slov​ni lju​di snab​de​va​ju de​sni​čar​ske usta​ni​ke u Špa​ni​ji ka​mi​o​ni​ma, gu​ma​ma i naf​tom. Pred​sed​nik kom​pa​ni​je Tek​sa​ko, Hi​tle​rov obo​ža​va​lac Tor​kild Ri​ber, svo​jim tan​ke​ri​ma je, kri​jum​čar​skim ka​na​li​ma, do​pre​mao naf​tu po​bu​nje​ni​ci​ma, pr​ko​se​ći iz​ri​či​tom zah​te​vu pred​sed​ni​ka Ru​zvel​ta. Vo​lo​đa je upra​vo kre​nuo da se sret​ne s Mar​ku​som. Išao je Ku​tu​zo​vlje​vim pro​spek​tom, pa skre​nuo ka Ki​jev​skoj sta​ni​ci. Sa​sta​nak su ugo​vo​ri​li u jed​noj rad​nič​koj ka​fa​ni ne​da​le​ko oda​tle. Ni​ka​da se ni​su dva​put sa​sta​ja​li na istom me​stu, već bi sva​ki su​sret pri​vo​di​li kra​ju ugo​va​ra​ju​ći nov sa​sta​nak; Vo​lo​đa je bio vr​lo pe​dan​tan za​na​tli​ja. Po​slo​vič​no su bi​ra​li jef​ti​ne ka​fa​ne ili ka​fee gde Mar​ku​so​ve ko​le​ge di​plo​ma​te ni u snu ne bi po​mi​sli​le da za​đu. Uko​li​ko bi, ne​kim slu​ča​jem, na Mar​ku​sa ne​ko i po​sum​njao, ako bi ne​ki ne​mač​ki kon​tra​špi​jun po​čeo da ga pra​ti, Vo​lo​đa bi to od​mah opa​zio, jer ta​kav bi čo​vek znat​no od​u​da​rao od osta​lih go​sti​ju u lo​ka​lu. Ova ka​fa​na zva​la se Ukra​ji​na. Kao i ve​ći​na zda​nja u Mo​skvi, i ovo je bi​lo sa​gra​đe​no od dr​ve​ta. Pro​zo​ri su bi​li za​ma​glje​ni od pa​re, te je Vo​lo​đa znao ma​kar to​li​ko da će unu​tra bi​ti to​plo. Ali ni​je od​mah ušao. Va​lja​lo je, naj​pre, pred​u​ze​ti do​dat​ne me​re opre​za. Pre​šao je uli​cu i pri​krio se u ula​zu ne​ke stam​be​ne zgra​de. Sta​jao je ta​ko u hlad​nom hod​ni​ku i kroz pro​zor​če mo​trio na ka​fa​nu. Pi​tao se da li će se Mar​kus uop​šte po​ja​vi​ti. Uvek je do​la​zio na za​ka​za​no me​sto, ali ovo​ga pu​ta Vo​lo​đa je bio sum​nji​čav. Ako se po​ja​vi, ka​kve li će po​dat​ke do​ne​ti? Špa​ni​ja je tih da​na bi​la vru​ća te​ma

svet​ske po​li​ti​ke, ali oba​ve​štaj​na slu​žba Cr​ve​ne ar​mi​je bi​la je, isto ta​ko, stra​stve​no za​in​te​re​so​va​na za na​o​ru​ža​va​nje Ne​ma​čke. Ko​li​ko ten​ko​va me​seč​no pro​iz​vo​di? Ko​li​ko mi​tra​lje​za ma​u​zer M34 dnev​no? Ko​li​ko je do​bar taj no​vi bom​bar​der hajn​kel HE 111? Vo​lo​đa je žu​deo da upra​vo ta​kve in​for​ma​ci​je pro​sle​di pret​po​sta​vlje​nom, ma​jo​ru Lemito​vu. Pro​šlo je ta​ko po​la sa​ta, a Mar​kus se ni​je po​ja​vio. Vo​lo​đa se već za​bri​nuo. Da ni​su raz​ot​kri​li Mar​ku​sa? Ra​dio je kao am​ba​sa​do​rov po​moć​nik, ta​ko da je bio u pri​li​ci da vi​di sve što do​spe na am​ba​sa​do​rov sto; ali Vo​lo​đa ga je pri​ti​skao da za​tra​ži pri​stup i osta​lim do​ku​men​ti​ma, na​ro​či​to pre​pi​sci voj​nih ata​šea. Da li je to bio po​gre​šan po​tez? Šta ako je ne​ko vi​deo Mar​ku​sa ka​ko vir​ka u te​le​gra​me ko​ji se nje​ga ama baš ni naj​ma​nje ne ti​ču? A on​da se po​ja​vio Mar​kus, pro​fe​sor​ska fi​gu​ra, s na​o​ča​ra​ma, u vu​ne​nom ka​pu​tu austrij​skog kro​ja; be​le pa​hu​lje be​hu mu, kao tuf​ne, na​pa​da​le po ze​le​nom suk​nu. Ušao je u Ukra​ji​nu. Vo​lo​đa je če​kao, gle​dao. Za Mar​ku​som je ušao još je​dan čo​vek i Vo​lo​đa se na​mr​šti, na​jed​nom ob​u​zet zeb​njom; ali taj dru​gi je oči​to bio Rus, ne​ki rad​nik, a ne ne​mač​ki kon​tra​o​ba​ve​šta​jac. Bio je ni​zak i pa​cov​ske nju​ške, u iz​no​še​nom ka​pu​tu, či​za​ma umo​ta​nih u ri​te, a vla​žan vrh ina​če du​gač​kog no​sa obri​sao je ru​ka​vom. Vo​lo​đa pre​đe uli​cu i uđe u ka​fa​nu. Bi​lo je to za​di​mlje​no me​sto, ne baš pre​te​ra​no či​sto, a za​u​da​ra​lo je na mu​škar​ce ko​ji se ret​ko ku​pa​ju. Po zi​do​vi​ma be​hu oka​če​ni iz​ble​de​li akva​re​li ukra​jin​skih pre​de​la u jef​ti​nim ra​mo​vi​ma. Bi​la je sre​di​na po​po​dne​va, a me​đu ma​lo​broj​nim go​sti​ma ko​ji su se tu za​te​kli, bi​la je i že​na na​lik vre​me​šnoj pro​sti​tut​ki ko​ja se opo​ra​vlja od ma​mur​lu​ka. Mar​kus je se​deo u zad​njem de​lu pro​sto​ri​je, zgr​bljen nad ne​tak​nu​tom ča​šom pi​va. Bio je u tri​de​se​tim, ali je iz​gle​dao sta​ri​je, sa ured​nom sve​tlom bra​dom i br​či​ći​ma. Ras​kop​čao je ka​put, ta​ko da se vi​de​la kr​zne​na po​sta​va. Rus s pa​cov​skom nju​škom se​deo je dva sto​la da​lje i mo​tao ci​ga​re​tu. Ka​ko je Vo​lo​đa pri​šao, Mar​kus usta​de i ras​pa​li ga po usti​ma. – Jebô ti pas ma​ter! – ur​lao je on na ne​mač​kom. – Svi​njo jed​na, pič​ko! Vo​lo​đa se to​li​ko za​pre​pa​stio da is​pr​va ni​šta ni​je pred​u​zeo. Bo​le​le su ga usne, ukus kr​vi bio mu je u usti​ma. In​stink​tiv​no, on po​di​že ru​ku da uz​vra​ti uda​rac. Ali se on​da uz​dr​ža. Mar​kus opet za​mah​nu, ali ovo​ga pu​ta Vo​lo​đa je bio spre​man, te je la​ko iz​be​gao na​su​mi​čan uda​rac. – Što si to ura​dio? – po​vi​ka Mar​kus. – Za​što? A on​da, isto ta​ko ne​na​da​no, Mar​kus klo​nu na sto​li​cu, za​klo​ni li​ce ru​ka​ma i za​je​ca. – Za​ve​ži, bu​da​lo jed​na – re​če mu Vo​lo​đa kroz one kr​va​ve usne, a on​da se okre​nu i obra​ti se osta​lim go​sti​ma, ko​ji su zu​ri​li u njih: – Ni​je ni​šta, ne​što se uz​ne​mi​rio. Svi skre​nu​še po​gled, a je​dan čo​vek iza​đe. Mo​sko​vlja​ni se, od svo​je vo​lje, ni​su uva​lji​va​li u ne​pri​li​ke. Opa​sno je bi​lo čak i raz​dva​ja​ti dva pi​jan​ca kad se po​bi​ju, jer ni​kad se ne zna da li je ne​ki od njih par​tij​ski moć​nik. A oni su zna​li da je Vo​lo​đa upra​vo ta​kav čo​vek; vi​de​lo se to po do​brom ka​pu​tu ko​ji je no​sio. Vo​lo​đa se opet okre​nu pre​ma Mar​ku​su pa ti​ho i lju​ti​to re​če: – Šta li ti je to zna​či​lo, đa​vo da ga no​si? Go​vo​rio je na ne​mač​kom; Mar​kus je sla​bo znao ru​ski. – Uhap​sio si Iri​nu – od​vra​ti čo​vek je​ca​ju​ći. – Đu​bre jed​no sje​ba​no, bra​da​vi​ce si joj ci​ga​re​tom pa​lio. Vo​lo​đa se trg​nu. Iri​na je bi​la Mar​ku​so​va de​voj​ka, Ru​ski​nja. Vo​lo​đa ma​lo-po​ma​lo ukop​ča šta je po​sre​di i pro​že ga loš pred​o​se​ćaj. Seo je pre​ko​pu​ta Mar​ku​sa. – Ni​sam ja uhap​sio Iri​nu – re​če. – I žao mi je ako su joj na​ne​li zlo. Sa​mo mi re​ci šta se do​go​di​lo. – Do​šli su po nju usred no​ći. Ta​ko mi je nje​na maj​ka re​kla. Ni​su hte​li da se pred​sta​ve, ali sva​ka​ko

ni​su bi​li obič​ni po​li​cij​ski isled​ni​ci – bi​li su bo​lje ode​ve​ni. Nje​na maj​ka ni​je zna​la ku​da su je od​ve​li. Sa​slu​ša​va​li su je, pi​ta​li je za me​ne, pa je op​tu​ži​li za špi​ju​na​žu. Mu​či​li su je i si​lo​va​li, a on​da je iz​ba​ci​li. – Pro​klet​stvo! – pro​sik​ta Vo​lo​đa. – Stvar​no mi je žao. – Žao ti je? A si​gur​no si ti od​go​vo​ran za to – ko bi dru​gi? – Ne​ma to ni​ka​kve ve​ze s Voj​nom oba​ve​štaj​nom slu​žbom, ku​nem ti se. – Ni​je ni bit​no – re​če Mar​kus. – Ja sam s to​bom za​vr​šio, i s ko​mu​ni​zmom sam za​vr​šio. – U ra​tu pro​tiv ka​pi​ta​li​zma po​ne​kad pad​ne i po​ko​ja žr​tva. – Još dok je iz​go​va​rao te re​či, Vo​lo​đa u njih ni​je ve​ro​vao. – Bu​da​lo jed​na ba​la​va – re​če Mar​kus, iz​be​zu​mljen. – Zar ne shva​taš da u so​ci​ja​li​zmu lju​di ne bi tre​ba​lo da tr​pe ova​kva sra​nja? Vo​lo​đa po​di​že po​gled i pri​me​ti ka​ko ne​ki kru​pan čo​vek u ko​žnom ka​pu​tu ula​zi u ka​fa​nu. In​stinkt je Vo​lo​đi go​vo​rio da taj ova​mo ni​je na​vra​tio na pi​će. Ne​što se de​ša​va, a Vo​lo​đa ni​je znao šta. Bio je nov u toj igri te mu se uči​ni da je to što ne​ma is​ku​stva isto kao da mu fa​li ruka ili no​ga. Pa​lo mu je na pa​met da je, mo​žda, u opa​sno​sti – ali ni​je znao šta da pre​du​zme. Onaj što je ma​lo​čas ušao u ka​fa​nu pri​đe Vo​lo​đi​nom i Mar​ku​so​vom sto​lu. Usta​de i onaj s pa​cov​skom nju​škom. Bio je tu ne​gde Vo​lo​đi​nih go​di​na. Za​ču​do, po nje​go​vom go​vo​ru se mo​glo za​klju​či​ti da je obra​zo​van. – Uhap​še​ni ste, vas dvo​ji​ca. Vo​lo​đa opso​va. Mar​kus sko​či. – Ja sam ata​še za tr​go​vi​nu pri Am​ba​sa​di Ne​mač​ke! – po​vi​ka on na ru​skom, pra​ve​ći us​put gra​ma​tič​ke gre​ške. – Ne mo​že​te hap​si​ti! Ja ima​la di​plo​mat​ski imu​ni​tet! – Ni me​ne ne mo​že​te da hap​si​te – re​če Vo​lo​đa mir​no, pa iz​va​di is​pra​vu iz dže​pa. – Ja sam po​ruč​nik Pe​škov, Voj​na oba​ve​štaj​na slu​žba. A ko​ji li si ti, je​bo​te? – Dvor​kin, NKVD. Čo​vek u ko​žnom ka​pu​tu re​če: – Be​re​zov​ski, NKVD. Taj​na po​li​ci​ja. Vo​lo​đa za​je​ča; tre​ba​lo je na vre​me da mi​sli o to​me. Oblast de​lo​va​nja NKVD-a pre​kla​pa​lo se nad​le​žno​šću Voj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe. Bla​go​vre​me​no su ga upo​zo​ra​va​li na to da te dve or​ga​ni​za​ci​je stal​no gle​da​ju ka​ko da jed​na dru​goj pod​met​nu no​gu, ali sad je to is​ku​sio na svo​joj ko​ži. – A to će zna​či​ti, pret​po​sta​vljam, da ste vi mu​či​li de​voj​ku ovog ov​de čo​ve​ka. Dvor​kin obri​sa nos ru​ka​vom; ta ne​pri​jat​na na​vi​ka, oči​gled​no, ni​je bi​la deo ulo​ge ko​ju je ma​lo​čas od​i​grao. – Ona ni​šta ni​je zna​la. – Bra​da​vi​ce ste joj, zna​či, pr​ži​li za​ba​da​va. – I ima​la je sre​će. Da je bi​la špi​jun, go​re bi pro​šla. – A ni​je vam pa​lo na pa​met da naj​pre nas po​zo​ve​te da pro​ve​ri​te? – A kad ste vi zva​li nas da ne​što pro​ve​ri​te? – Odoh ja – re​če uto Mar​kus. Vo​lo​đa pa​de u oča​ja​nje. Sva​kog ča​sa iz​gu​bi​će dra​go​cen iz​vor in​for​ma​ci​ja. – Ne​moj da ideš – re​če on pre​kli​nju​ći ga. – Na​dok​na​di​će​mo, ne​ka​ko, Iri​ni za ovo. Do​bi​će naj​bo​lju bol​nič​ku ne​gu... – Go​ni se! – re​če Mar​kus. – U ži​vo​tu me vi​še ne​ćeš vi​de​ti. I iza​đe iz ka​fa​ne. Dvor​kin oči​gled​no ni​je znao šta će. Ni​je mu bi​lo pra​vo što Mar​kus od​la​zi, ali bi​lo je oči​gled​no da

ni​ka​ko ne bi mo​gao da ga uhap​si a da pri​tom ne na​pra​vi bu​da​lu od se​be. Na​po​slet​ku, obra​ti se Vo​lo​đi: – Ne bi smeo da do​pu​štaš lju​di​ma da ta​ko raz​go​va​ra​ju s to​bom. Is​pa​daš sla​bić. Tre​ba​lo bi da te po​štu​ju. – Ma​mla​ze je​dan – re​če Vo​lo​đa. – Zar ne vi​diš šta ste ura​di​li? Ovaj čo​vek mi je bio do​bar iz​vor po​da​ta​ka, ali sa​da, za​hva​lju​ju​ći neo​pro​sti​voj glu​po​sti ko​ju si na​pra​vio, ni​ka​da vi​še ne​će hte​ti da ra​di za nas. Dvor​kin sleg​nu ra​me​ni​ma. – Kao što mu ti ma​lo​čas re​če, po​ne​kad ima i žr​ta​va. – Sa​ču​vaj me, bo​že! – re​če Vo​lo​đa, pa iza​đe. Dok je pre​la​zio re​ku, ti​šta​la ga je bla​ga muč​ni​na. Smu​či​lo mu se zbog sve​ga što je NKVD ra​dio ne​du​žnoj že​ni i bio je utu​čen zbog gu​bit​ka iz​vo​ra. Ušao je u tram​vaj; još je bio mlad u slu​žbi da bi imao svoj auto. Uto​nuo je u te​ške mi​sli dok je tram​vaj, kli​ze​ći po sne​gu, vo​zio do Vo​lo​đi​nog rad​nog me​sta. Mo​rao je da pod​ne​se iz​ve​štaj ma​jo​ru Lemito​vu, ali se ko​le​bao, pi​ta​ju​ći se ka​ko da mu sa​op​šti šta se de​si​lo. Mo​rao je, sva​ka​ko, ne​dvo​smi​sle​no da mu sta​vi do zna​nja da on lič​no ne sno​si ni​ka​kvu kri​vi​cu, a da, opet, pri​tom ne iz​gle​da kao da se prav​da. Štab Voj​no​o​ba​ve​štaj​ne slu​žbe na​la​zio se na obo​du avi​on​skog uz​le​ti​šta na Ho​din​ki; ma​ši​na za či​šće​nje sne​ga str​plji​vo je gmi​za​la ta​mo-amo, odr​ža​va​ju​ći pi​stu pro​hod​nom. Obje​kat je bio ču​dan: dvo​sprat​na zgra​da bez pro​zo​ra sa spolj​ne stra​ne, okru​že​na dvo​ri​štem, u ko​jem se uz​di​za​la de​se​to​sprat​ni​ca sa se​di​štem slu​žbe; gra​đe​vi​na je li​či​la na upe​ren ka​ži​prst što štr​či iz pe​sni​ce od ci​ga​la. Za​bra​nje​no je bi​lo uno​si​ti upa​lja​če i pen​ka​la, po​što bi mo​gli da po​kva​re de​tek​to​re me​ta​la na ula​zu, ta​ko da je voj​ska sve svo​je lju​de ko​ji su ra​di​li unu​tra opre​mi​la sa po jed​nim de​tek​to​rom. Pro​blem su pred​sta​vlja​le i šna​le na ka​i​še​vi​ma, ta​ko da je ve​ći​na no​si​la tre​ge​re. Bez​bed​no​sne me​re bi​le su, na​rav​no, iz​li​šne. Mo​sko​vlja​ni bi uči​ni​li sve što je u nji​ho​voj mo​ći da se klo​ne jed​ne ta​kve zgra​de; ni​ko ni​je bio to​li​ko lud da se ušu​nja unu​tra. Vo​lo​đa je u kan​ce​la​ri​ji se​deo s još tro​ji​com ni​žih ofi​ci​ra. Uz je​dan zid sta​ja​la su dva sto​la, a uz dru​gi, pre​ko​pu​ta, još dva. To​li​ko je ma​lo pro​sto​ra bi​lo da od Vo​lo​đi​nog sto​la vra​ta ni​su mo​gla do kra​ja da se otvo​re. Kan​ce​la​rij​sko spa​da​lo, Ka​men, po​gle​da u nje​go​ve ote​če​ne usne i re​če: – Ček’ da po​go​dim: muž joj se ra​ni​je vra​tio ku​ći. – Ne pi​taj – re​če Vo​lo​đa. Na sto​lu ga je če​kao de​ši​fro​van tekst iz ra​dij​ske sek​ci​je – ne​mač​ke re​či is​pi​sa​ne slo​vo po slo​vo po kod​nim gru​pa​ma. Po​ru​ka je bi​la od Ver​ne​ra. Vo​lo​đa is​pr​va ose​ti strah. Zar je Mar​kus već sti​gao da ih iz​ve​sti šta se do​go​di​lo Iri​ni, a po​tom i da ube​di Ver​ne​ra da se i sam po​vu​če iz špi​ju​na​že? To​ga da​na ma​ler ga je već i pre​vi​še te​rao da bi sad do​ži​veo i ta​kvu ka​ta​stro​fu. Ali po​ru​ka je bi​la sve sa​mo ne ka​ta​stro​fal​na. Vo​lo​đa ju je či​tao sa sve ve​ćim ču​đe​njem. Ver​ner je na​vo​dio ka​ko je ne​mač​ka voj​ska od​lu​či​la da u Špa​ni​ju po​ša​lje špi​ju​ne. Oni će se ta​mo pred​sta​vi​ti kao an​ti​fa​ši​stič​ki do​bro​volj​ci ko​ji že​le da se u gra​đan​skom ra​tu bo​re na vla​di​noj stra​ni. Ti lju​di bi, u po​ta​ji, sla​li iz​ve​šta​je u po​za​di​nu, ne​mač​kim ve​zi​sti​ma u po​bu​nje​nič​kom ta​bo​ru. To je bi​la pr​vo​ra​zred​na in​for​ma​ci​ja. Ali to ni​je bi​lo sve. Ver​ner je na​veo i ime​na. Vo​lo​đa se je​dva uz​dr​žao da ne vri​sne od sre​će. Ova​ko ne​što oba​ve​štaj​cu mo​že da se de​si sa​mo jed​nom u ži​vo​tu, po​mi​sli on. Mar​ku​sa je iz​gu​bio, ali ovim je taj gu​bi​tak na​dok​na​dio, pa i vi​še od to​-

ga. Ver​ner je bio su​vo zla​to. Vo​lo​đa se uža​sa​vao pri sa​moj po​mi​sli na ri​zik ko​jem je Ver​ner mo​rao da se iz​lo​ži ka​ko bi ukrao spi​sak ime​na i pro​kri​jum​ča​rio ga iz zgra​de Mi​ni​star​stva rat​nog va​zdu​ho​plov​stva u Ber​li​nu. Do​šlo mu je bi​lo da iz tih sto​pa po​tr​či go​re, do Lemito​vlje​ve kan​ce​la​ri​je, ali se uz​dr​žao. Če​tvo​ri​ca ni​žih ofi​ci​ra de​li​la su jed​nu je​di​nu pi​sa​ću ma​ši​nu. Vo​lo​đa po​di​že te​šku sta​ru ma​ši​nu s Ka​me​no​vog sto​la i pre​ne​se je na svoj. Ko​ri​ste​ći se ka​ži​pr​stom le​ve i de​sne ru​ke, ot​ku​ca ru​ski pre​vod po​ru​ke ko​ja mu je sti​gla od Ver​ne​ra. Na​po​lju se smr​ka​va​lo, te se po​pa​li​še ja​ka bez​bed​no​sna sve​tla is​pred zgra​de. Osta​viv​ši ko​pi​ju tek​sta u fi​o​ci sto​la, uzeo je ori​gi​nal i po​šao na sprat. Od​mah je na​šao Lemito​va. Taj na​o​či​ti mu​ška​rac od če​tr​de​se​tak go​di​na imao je tam​nu ko​su za​li​za​nu s pu​no bri​ljan​ti​na. Bio je lu​kav i na​da​ren da uvek mi​sli ko​rak is​pred Vo​lo​đe, ko​ji se svoj​ski tru​dio da mu do​sko​či u toj mo​ći pred​vi​đa​nja. Lemitov se ni​je sla​gao s pra​vo​ver​nim voj​nič​kim sta​no​vi​štem da orga​ni​za​ci​ja voj​ske po​či​va na dre​ci i za​stra​ši​va​nju, a ipak – pre​ma ne​spo​sob​ni​ma ni​je imao mi​lo​sti. Vo​lo​đa ga je po​što​vao i bo​jao ga se. – Ovo bi mo​gla da bu​de ne​iz​re​ci​vo ko​ri​sna in​for​ma​ci​ja – re​če Lemitov kad je pro​či​tao pre​vod. – Mo​gla? – Vo​lo​đa ni​je vi​deo raz​lo​ga za sum​nju. – Mo​gla bi da bu​de i dez​in​for​ma​ci​ja – pri​me​ti Lemitov. Vo​lo​đa u ta​ko ne​što ni​je že​leo da po​ve​ru​je, ali uvi​de tad, ne bez raz​o​ča​ra​nja, da po​sto​ji mo​guć​nost da je Ver​ner pao ne​pri​ja​te​lju u ru​ke i da su ga sad pre​tvo​ri​li u dvo​stru​kog agen​ta. – A ka​kve vr​ste dez​in​for​ma​ci​ja? – upi​ta on obes​hra​bren. – Da nam je dao po​gre​šna ime​na, pa da tra​ži​mo uza​lud? – Mo​žda. Ili bi to mo​gla da bu​du i pra​va ime​na istin​skih do​bro​vo​lja​ca, ko​mu​ni​sta i so​ci​ja​li​sta ko​ji su po​be​gli iz na​ci​stič​ke Ne​mač​ke i oti​šli u Špa​ni​ju da se bo​re za slo​bo​du. Na kra​ju bi​smo mo​gli da po​hap​si​mo pra​ve an​ti​fa​ši​ste. – Do​đa​vo​la! Lemitov se na​sme​ši. – Što si se ta​ko snu​ždio! Od​lič​no je što smo do​spe​li do ta​kve in​for​ma​ci​je. Ima​mo i mi svo​je špi​ju​ne u Špa​ni​ji – mla​de ru​ske voj​ni​ke i ofi​ci​re ko​ji su se kao „do​bro​volj​ci” pri​klju​či​li In​ter​na​ci​o​nal​nim bri​ga​da​ma. Mo​gu oni ta​mo da is​pi​ta​ju. On uze cr​ve​nu olov​ku i za​pi​sa ne​što na par​če​tu har​ti​je, sit​nim ured​nim slo​vi​ma. – Do​bro si ovo oba​vio – re​če on. Vo​lo​đa je to pri​hva​tio kao „volj​no”, pa po​šao ka vra​ti​ma. – Je​si li se sa​stao da​nas s Mar​ku​som? – upi​ta ga Lemitov. Vo​lo​đa se okre​nu. – Ikr​sao je pro​blem. – Pa i pret​po​sta​vio sam kad sam ti vi​deo usta. Vo​lo​đa mu is​pri​ča sve. – I ta​ko sam ostao bez va​lja​nog iz​vo​ra – do​vr​ši on. – Ali ne znam ni sad gde sam po​gre​šio. Zar je tre​ba​lo da ka​žem NKVD-u za Mar​ku​sa pa da se ne me​ša​ju? – Ne, do​đa​vo​la – re​če Lemitov. – Nji​ma se ni​po​što ne sme ve​ro​va​ti. Ni​ka​da nji​ma ni​šta ne go​vo​ri. Ali ne bri​ni, ni​si ti ostao bez Mar​ku​sa. Mo​žeš la​ko da ga vra​tiš. – Ka​ko? – re​če Vo​lo​đa, ko​me tek sad ni​šta ne be​še ja​sno. – On nas sad mr​zi, sve nas. – Po​no​vo uhap​si Iri​nu. – Šta? – Vo​lo​đa se zgra​nuo. Zar ni​je do​volj​no pro​pa​ti​la. – On​da će nas mr​ze​ti još vi​še. – Ka​ži ti nje​mu da će​mo, ako ne bu​de na​sta​vio sa​rad​nju sa na​ma, opet iz po​čet​ka da je sa​slu​ša​va​mo. Vo​lo​đa je očaj​nič​ki po​ku​ša​vao da sa​kri​je ga​đe​nje. Va​žno je bi​lo ne pri​ka​za​ti se kao ga​dljiv. Pred​o​se​ćao je da će Lemito​vljev plan uro​di​ti plo​dom.

– Raz​u​mem – pre​va​li Vo​lo​đa pre​ko usa​na. – Sa​mo što će​mo – na​sta​vi Lemitov – ovo​ga pu​ta, ta​ko da mu ka​žeš, upa​lje​ne ci​ga​re​te da joj gu​ra​mo u pič​ku. Vo​lo​đa po​mi​sli da će se is​po​vra​ća​ti. S mu​kom pro​gu​ta plju​vač​ku, pa re​če: – Do​bar pred​log. Idem ja sad po nju. – Mo​že i su​tra – re​če Lemitov. – U če​ti​ri uju​tro. Tad je naj​go​re. – Raz​u​mem – re​če Vo​lo​đa i za​tvo​ri vra​ta za so​bom. Na tre​nu​tak je ta​ko sta​jao u hod​ni​ku, no​ge su mu kle​ca​le. On​da ga ne​ki slu​žbe​nik u pro​la​zu po​gle​da čud​no, i Vo​lo​đa se pri​si​li da kre​ne. Mo​ra​će, zna​či, to da oba​vi. On, na​rav​no, ne​će mu​či​ti Iri​nu; do​volj​no će bi​ti da joj se pri​pre​ti. Ali ona će si​gur​no mi​sli​ti da će je po​no​vo sta​vi​ti na mu​ke, pa sve iz po​čet​ka, i pre​stra​vi​će se, skre​nu​će. Vo​lo​đa ose​ti da bi, na nje​nom me​stu, mo​žda i po​lu​deo. Kad je stu​pao u Cr​ve​nu ar​mi​ju, ni na kraj pa​me​ti mu ni​je bi​lo da bi mo​gao ta​ko ne​što da ra​di. Bi​ti voj​nik, na​rav​no, pod​ra​zu​me​va da ubi​jaš lju​de, i Vo​lo​đa je to znao; ali da mu​čiš de​voj​ke? Zgra​da se po​la​ko pra​zni​la, ga​si​la su se sve​tla po kan​ce​la​ri​ja​ma, mu​škar​ci su, sa še​ši​ri​ma na gla​va​ma, iz​la​zi​li u hod​ni​ke. Bi​lo je vre​me da se ide ku​ći. Po po​vrat​ku u kan​ce​la​ri​ju, Vo​lo​đa po​zva voj​nu po​li​ci​ju i do​go​vo​ri se s nji​ma da po​ša​lju lju​de u po​la če​ti​ri uju​tro da uhap​se Iri​nu. A on​da ob​u​če ka​put, pa iza​đe da uhva​ti tram​vaj do ku​će. Vo​lo​đa je ži​veo s ro​di​te​lji​ma, Gri​go​ri​jem i Ka​te​ri​nom, i sa de​vet​na​e​sto​go​di​šnjom se​strom Anjom, ko​ja je još stu​di​ra​la. Dok se vo​zio tram​va​jem, pi​tao se da li bi o ovo​me što se de​si​lo tre​ba​lo da po​raz​go​va​ra sa ocem. Za​mi​šljao je ka​ko ga pi​ta: „Mo​ra​mo li mi, u ko​mu​ni​stič​kom dru​štvu, da mu​či​mo lju​de?” Una​pred je znao od​go​vor. Bi​la je to pri​vre​me​na nu​žnost, ta​kve me​re su ključ​ne za od​bra​nu re​vo​lu​ci​je od uho​da i pod​ri​va​ča, pla​će​ni​ka ka​pi​ta​li​stič​kih imp​te​ri​ja​li​sta. Mo​žda bi mo​gao ova​ko da pi​ta: „Ko​li​ko će vre​me​na pro​te​ći pre ne​go što ras​kr​sti​mo sa ova​ko uža​snom prak​som?” Otac, na​rav​no, ne​će zna​ti da mu ka​že, kao što ne bi znao ni bi​lo ko dru​gi. Po po​vrat​ku iz Ber​li​na, po​ro​di​ca Pe​škov use​li​la se u Vla​di​nu ku​ću, na​zi​va​nu po​ne​kad i Ku​ća na Na​si​pu. Bi​la je to stam​be​na zgra​da po​dig​nu​ta pre​ko​pu​ta Kre​mlja, na dru​goj oba​li, u ko​joj su ži​ve​li pri​pad​ni​ci so​vjet​ske eli​te. Zda​nje je bi​lo ogrom​no, sa​gra​đe​no u kon​struk​ti​vi​stič​kom sti​lu, s vi​še od pet sto​ti​na sta​no​va. Vo​lo​đa je klim​nuv​ši gla​vom po​zdra​vio voj​nog po​li​caj​ca na vra​ti​ma, a on​da pro​šao kroz ve​li​ki hol – ta​ko pro​stran da su, ne​kih ve​če​ri, tu or​ga​ni​zo​va​ne igran​ke sa džez or​ke​strom – pa se lif​tom po​peo do spra​ta na ko​jem su sta​no​va​li. Stan je, po so​vjet​skim me​ri​li​ma, bio ras​ko​šan, sa stal​nom to​plom vo​dom i te​le​fo​nom, ali ni​je u nje​mu bi​lo ona​ko le​po kao u nji​ho​vom do​mu u Ber​li​nu. Maj​ka je bi​la u ku​hi​nji. Ka​te​ri​nu pri​pre​ma​nje hra​ne ni​je za​ni​ma​lo, dok je du​žno​sti do​ma​ći​ce oba​vlja​la bez ima​lo ela​na, no upr​kos to​me Vo​lo​đin otac ju je obo​ža​vao. De​vet​sto če​tr​na​e​ste, u Sankt Pe​ter​bur​gu, spa​sao ju je od na​sr​tlji​vog po​li​caj​ca s ne​ča​snim na​me​ra​ma, i ota​da je za​lju​bljen u nju. Ka​te​ri​na je i da​lje, u če​tr​de​set tre​ćoj, bi​la pri​vlač​na – bar se Vo​lo​đi ta​ko či​ni​lo – a bu​du​ći da su kao po​ro​di​ca di​plo​ma​te pu​to​va​li po ino​stran​stvu, ona je na​u​či​la da se obla​či sa vi​še sti​la od ve​ći​ne Ru​ski​nja, s tim što je vo​di​la ra​ču​na o to​me da ne iz​gle​da kao že​ne sa Za​pa​da, što je u Mo​skvi bio ozbi​ljan pre​kr​šaj. – Po​vre​dio si usta? – re​če ona idu​ći za njim po​što ju je po​lju​bio. – Ni​šta stra​šno. – Vo​lo​đa ose​ti mi​ris pi​le​ti​ne. – Ne​ko nam do​la​zi na ve​če​ru? – Anja do​vo​di ne​kog deč​ka. – A! Ko​le​gu? – Ne bih re​kla. Ne znam či​me se ba​vi.

Vo​lo​đi je to bi​lo po vo​lji. Se​stra mu je bi​la dra​ga, ali je ipak bio sve​stan da ona ni​je ni​ka​kva le​po​ti​ca. Ni​skog ra​sta, zde​pa​sta, uvek je no​si​la bez​lič​nu, bez​boj​nu ode​ću. Po​što ni​je ima​la mno​go mo​ma​ka, bi​lo je le​po ču​ti da se ne​ko​me do​pa​la to​li​ko da je pri​stao da do​đe u nje​nu ku​ću. Oti​šao je u svo​ju so​bu, ski​nuo sa​ko, umio se i oprao ru​ke. Usne su mu već bi​le go​to​vo sa​svim spla​snu​le; Mar​kus ga i ni​je mno​go ja​ko uda​rio. Dok je bri​sao ru​ke, za​ču gla​so​ve i od​mah za​klju​či da su Anja i njen mo​mak sti​gli. Obu​kao je džem​per, da mu bu​de ko​mot​ni​je, pa oti​šao u ku​hi​nju. Anja je se​de​la za sto​lom s ne​kim sit​nim čo​ve​kom pa​cov​ske nju​ške ko​ga je Vo​lo​đa pre​po​znao. – O, ne! – ote se Vo​lo​đi. – Ti! Bio je to Ilja Dvor​kin, agent NKVD-a ko​ji je bio uhap​sio Iri​nu. Sa​da ni​je bio pre​ru​šen; na se​bi je imao obič​no tam​no ode​lo i pri​stoj​ne či​zme. Iz​ne​na​đe​no je zi​nuo u Vo​lo​đu. – Pa na​rav​no – Pe​škov! Ni​sam od​mah po​ve​zao – re​če on. Vo​lo​đa se okre​nu pre​ma se​stri. – Ne​moj mi sa​mo re​ći da ti je ovo mo​mak. – Šta je sad bi​lo? – pre​pa​de se Anja. – Upo​zna​li smo se da​nas nas dvo​ji​ca – re​če Vo​lo​đa. – Upro​pa​stio je jed​nu va​žnu voj​nu ope​ra​ci​ju ta​ko što je za​ba​dao nos ta​mo gde mu ni​je me​sto. – Ra​dio sam svoj po​sao – re​če Dvor​kin i opet obri​sa nos ru​ka​vom. – Izem ti po​sao! Ka​te​ri​na usko​či da spa​se stvar. – Ne​moj​te o po​slu kod ku​će – re​če ona. – Vo​lo​đa, si​paj, mo​lim te, ča​šu vot​ke za na​šeg go​sta. – Stvar​no? – upi​ta Vo​lo​đa. – Stvar​no! – re​če mu maj​ka, gnev​no sev​nuv​ši po​gle​dom. – Va​ži. – Vo​lo​đa ne​ra​do ski​de bo​cu s po​li​ce. Anja iz​va​di ča​še iz kre​den​ca te Vo​lo​đa na​su pi​će. Ka​te​ri​na po​di​že ča​šu i re​če: – A sad, da kre​ne​mo iz po​čet​ka. Ilja, ovo je moj sin Vla​di​mir, ko​ga mi, ina​če, zo​ve​mo Vo​lo​đa. Vo​lo​đa, ovo je Anjin drug Ilja, ko​ji je do​šao kod nas na ve​če​ru. A što se sad le​po ne ru​ku​je​te. Vo​lo​đi ni​je bi​lo dru​ge ne​go da se ru​ku​je. Ka​te​ri​na iz​ne​se pred​je​lo na sto: di​mlje​nu ri​bu, kra​stav​či​će iz tur​ši​je, na​sec​ka​nu ko​ba​si​cu. – Le​ti je​de​mo sa​la​tu ko​ju ja uz​ga​jam u da​či, ali u ovo do​ba go​di​ne, na​rav​no, ne​ma ni​če​ga – re​če ona iz​vi​nja​va​ju​ći se. Vo​lo​đi je bi​lo ja​sno da ona po​što-po​to že​li da osta​vi uti​sak na Ilju. Zar maj​ka za​i​sta že​li da se Anja uda za tog lji​gav​ca? A za ko​ga bi ina​če, po​mi​sli on​da Vo​lo​đa. Uto uđe Gri​go​rij, u voj​noj uni​for​mi, sav oza​ren, pa onju​ši pi​le​ti​nu i pro​tr​lja ru​ke. Sa če​tr​de​set osam go​di​na, bio je cr​ven u li​cu i kor​pu​len​tan; te​ško je bi​lo za​mi​sli​ti ga da sad ju​ri​ša na Zim​ski dvo​rac kao on​da de​vet​sto se​dam​na​e​ste. Ta​da je si​gur​no bio vit​ki​ji. S na​sla​dom je po​lju​bio že​nu. Vo​lo​đa po​mi​sli ka​ko nje​go​va maj​ka mo​ra bi​ti za​hval​na na oče​voj ne​spu​ta​noj po​žu​di iako mu ona, za​pra​vo, ne uz​vra​ća rav​nom me​rom. Na​sme​ši​la bi se kad bi je lup​nuo po zad​nji​ci, za​gr​li​la bi ga kad bi je uzeo u na​ruč​je, a i lju​bi​la bi ga kad god bi se on uže​leo po​lju​ba​ca, ali ni​ka​da ni​je po​vla​či​la pr​vi po​tez. Drag joj je bio Gri​go​rij, po​što​va​la ga je i bi​la, po sve​mu su​de​ći, sreć​na što se uda​la za nje​ga, ali je oči​to bi​lo da ne iz​ga​ra od žud​nje. Vo​lo​đa po​mi​sli ka​ko bi on, u sva​kom slu​ča​ju, od bra​ka oče​ki​vao vi​še od to​ga. Raz​mi​šljao je o to​me tek ona​ko. Iza se​be je imao de​se​tak ili ne​što vi​še krat​ko​traj​nih ve​za s de​voj​ka​ma, ali još ni​je sreo onu s ko​jom bi po​že​leo da stu​pi u brak. Vo​lo​đa je si​pao vot​ku i ocu, te je Gri​go​rij is​ka​pi sa sla​šću, a on​da uze ma​lo di​mlje​ne ri​be. – Pa do​bro, Ilja, či​me se ti ono be​še ba​viš? – upi​ta on. – Ra​dim za NKVD – po​no​si​to će Ilja.

– O! Slu​žba ko​joj za​i​sta vre​di pri​pa​da​ti! Ne mi​sli on to iskre​no, po​sum​nja Vo​lo​đa, već sa​mo po​ku​ša​va da ugo​di sa​go​vor​ni​ku. Vo​lo​đa je pak sma​trao da po​ro​di​ca ne bi tre​ba​lo da uga​đa Ilji, a sve u na​di da će ga ta​ko ote​ra​ti. – Pret​po​sta​vljam, oče, da jed​no​ga da​na, ka​da i sav osta​li svet kre​ne pu​tem So​vjet​skog Sa​ve​za i pri​hva​ti ko​mu​ni​stič​ki si​stem, ne​će vi​še bi​ti ni po​tre​be za taj​nom po​li​ci​jom, te da će ta​da NKVD bi​ti uki​nut. Gri​go​rij je pro​ce​nio da tom za​pa​ža​nju tre​ba pri​stu​pi​ti ša​lji​vo. – Ma, ne​će tad po​li​ci​je uop​šte bi​ti, ni​ka​kve! – re​če on šar​mer​ski. – Ne​će bi​ti su​đe​nja, ne​će bi​ti za​tvo​ra. Ne​će bi​ti ni ode​lje​nja za kon​tra​špi​ju​na​žu, jer ne​će, je li, bi​ti ni špi​ju​na. Ni voj​ske ne​će bi​ti, bu​du​ći da ne​će​mo ima​ti ne​pri​ja​te​lja! Od če​ga li će​mo on​da ži​ve​ti? – re​če on pa se od sr​ca na​sme​ja. A on​da do​da​de: – Mo​žda će​mo, ipak, na to mo​ra​ti ma​lo da pri​če​ka​mo. Po Ilji se vi​de​lo da ne​što po​do​zre​va, kao da je na​slu​tio da u onom što je upra​vo čuo ima ne​čeg pre​vrat​nič​kog. Ali ni​ka​ko ni​je mo​gao da do​ku​či šta je po​sre​di. Ka​te​ri​na iz​ne​se na sto pla​danj sa cr​nim hle​bom i pet du​bo​kih ta​nji​ra s vre​lim bor​ščem, i oni po​če​še da je​du. – Kad sam bio ma​li, a mi smo na se​lu ži​ve​li – po​če Gri​go​rij – maj​ka bi po vas​ce​lu zi​mu ču​va​la lju​ske od po​vr​ća, ko​re od ja​bu​ka, olju​šte​ne spolj​ne li​sto​ve ku​pu​sa, pa one vla​si s gla​vi​ce cr​nog lu​ka, i to​me slič​no, u jed​noj ve​li​koj, sta​roj ba​čvi is​pred ku​će, gde bi to stajalo ta​ko, za​mr​znu​to. A on​da, na pro​le​će, kad se sneg oto​pi, od to​ga bi nam pra​vi​la boršč. To ti je pra​vi boršč, znaš – su​pa od sva​ko​ja​kih lju​ski i ko​ra. Vi mom​ci pred​sta​vu ne​ma​te ko​li​ko ste do​bro pro​šli. Ne​ko je po​ku​cao na vra​ta. Gri​go​rij se na​mr​šti po​što ni​ko​ga ni​je oče​ki​vao; ali Ka​te​ri​na re​če: – O, za​bo​ra​vi​la sam! Do​la​zi Kon​stan​ti​no​va kćer​ka. – Zo​ja Vo​ro​cin​ce​va, ho​ćeš da ka​žeš? – re​če Gri​go​rij. – Kćer​ka Mag​de ba​bi​ce? – Se​ćam se Zo​je – re​če Vo​lo​đa. – Žgo​lja​va ma​la s pla​vim ko​vr​dža​ma. – Vi​še ni​je ma​la – od​vra​ti Ka​te​ri​na. – Ima dva​de​set če​ti​ri go​di​ne i ba​vi se na​u​kom. Ona usta​de i ode da otvo​ri vra​ta. Gri​go​rij se mr​štio. – Ni​smo je vi​de​li ot​ka​ko joj je maj​ka umr​la. Što li nam se sad na​jed​nom ja​vlja? – Ho​će s to​bom da raz​go​va​ra – od​go​vo​ri Ka​te​ri​na. – Sa mnom? A o če​mu? – O fi​zi​ci – re​če Ka​te​ri​na pa ode. – Njen otac Kon​stan​tin i ja smo – pri​čao je Gri​go​rij sav po​no​san – de​vet​sto se​dam​na​e​ste bi​li de​le​ga​ti u Pe​tro​grad​skom so​vje​tu. Mi smo ob​ja​vi​li ču​ve​nu Pr​vu na​red​bu. – A on​da se sav na​tu​šti, pa do​da​de: – On je, tu​ga ži​va, umro po​sle Re​vo​lu​ci​je. – Mo​ra da je bio mlad. Od če​ga je umro? – upi​ta Vo​lo​đa. Gri​go​rij okr​znu po​gle​dom Ilju, pa br​zo skre​nu po​gled. – Od za​pa​lje​nja plu​ća – re​če on​da, i Vo​lo​đa je znao da la​že. Vra​ti se Ka​te​ri​na, a iza nje se po​ja​vi že​na od ko​je Vo​lo​đi istog ča​sa po​ne​sta​de da​ha. Bi​la je to pra​va ru​ska le​po​ti​ca, vi​so​ka i tan​ka, ble​do​pla​ve ko​se, oči​ju ta​ko​đe pla​vih, ta​ko sve​tlih, go​to​vo bez​boj​nih, i bes​pre​kor​ne be​le pûti. Na se​bi je ima​la jed​no​stav​nu ze​le​no​si​vu ha​lji​nu, i upra​vo je ta jed​no​stav​nost is​ti​ca​la njen vi​tak stas. Po​što se upo​zna​la sa svi​ma za sto​lom, se​la je, pa su i nju po​slu​ži​li ta​nji​rom bor​šča. – Ti si, Zo​ja, na​uč​ni​ca, zna​či – re​če Gri​go​rij. – Post​di​plo​mac sam, ra​dim dok​to​rat, i pre​da​jem stu​den​ti​ma – re​če ona. – A Vo​lo​đa, evo, ra​di u oba​ve​štaj​noj slu​žbi Cr​ve​ne ar​mi​je – po​no​sno će Gri​go​rij. – Baš za​ni​mlji​vo – re​če ona, a oči​gled​no je mi​sli​la pot​pu​no su​prot​no.

Vo​lo​đi je bi​lo ja​sno da Gri​go​rij u Zo​ji vi​di po​ten​ci​jal​nu sna​hu. Na​dao se sa​mo da nje​gov otac ne​će pre​kar​da​ši​ti u ta​kvim na​go​ve​šta​ji​ma. Vo​lo​đa je već od​lu​čio da te ve​če​ri upi​ta Zo​ju da iza​đu. Ali to​li​ko je mo​gao i sâm. Ni​je mu bi​la po​treb​na oče​va po​moć. Na​pro​tiv; ne​u​me​re​no ro​di​telj​sko raz​me​ta​nje mo​glo bi sa​mo da od​bi​je de​voj​ku. – Ka​kva je čor​ba? – upi​ta Ka​te​ri​na Zo​ju. – Iz​vr​sna, hva​la vam. Vo​lo​đa je Zo​ju već po​čeo da do​ži​vlja​va kao ne​kog ko o sve​mu raz​mi​šlja na osno​vu činjenicâ, pri​tom skri​ve​na iza te div​ne spo​lja​šnjo​sti. Za​ni​mlji​va kom​bi​na​ci​ja: le​po​ti​ca ko​ja i ne po​ku​ša​va ni​ko​ga da šar​mi​ra. Anja je od​no​si​la ta​nji​re za čo​rbu dok je Ka​te​ri​na iz​no​si​la glav​no je​lo, din​sta​nu pi​le​ti​nu i krom​pir. Zo​ja se pri​hva​ti je​la, tr​pa​ju​ći krup​ne za​lo​ga​je u usta, glad​no žva​ću​ći i gu​ta​ju​ći. Kao i ve​ći​na Ru​sa, i ona ni​je če​sto ima​la pri​li​ke da vi​di ta​ko do​bru hra​nu. – Ko​jom se na​u​kom ba​viš, Zo​ja? – upi​ta Vo​lo​đa. Vi​de​lo se da joj je žao što mo​ra da pre​ki​ne s je​lom da bi mu od​go​vo​ri​la: – Fi​zi​kom – od​go​vo​ri. – Po​ku​ša​va​mo da pro​nik​ne​mo u atom; ko​ji su nje​go​vi de​lo​vi, i šta te de​lo​ve dr​ži na oku​pu. – To je za​ni​mlji​vo? – Pot​pu​no op​či​nja​va​ju​će. – Ona od​lo​ži vi​lju​šku. – Sa​da za​pra​vo is​tra​žu​je​mo od če​ga se sa​sto​ji ko​smos. Ne​ma ni​čeg uz​bu​dlji​vi​jeg. Oči su joj si​ja​le. Je​di​no je fi​zi​ka, oči​gled​no, mo​gla da joj od​vra​ti pa​žnju od je​la. Ilja pro​go​vo​ri pr​vi put. – Eh, ali ka​ko sve to te​o​re​ti​sa​nje mo​že da do​pri​ne​se re​vo​lu​ci​ji? Kad Zo​ji​ne oči sev​nu​še od gne​va, Vo​lo​đi se ona još vi​še do​pa​de. – Po​je​di​ni dru​go​vi gre​še kad pot​ce​nju​ju vred​nost te​o​rij​ske na​u​ke, pret​po​sta​vlja​ju​ći joj prak​tič​na is​tra​ži​va​nja – re​če ona. – Ali teh​nič​ki raz​voj, re​ci​mo u obla​sti usa​vr​ša​va​nja va​zdu​ho​plo​va, u su​šti​ni se te​me​lji na te​o​rij​skim pro​do​ri​ma. Vo​lo​đa se na​sme​ši u se​bi. Jed​nim je​di​nim za​ma​hom Ilja je odu​van kao per​ce. Ali Zo​ja još ni​je bi​la za​vr​ši​la. – Za​to i že​lim da raz​go​va​ram sa va​ma – re​če ona Gri​go​ri​ju. – Mi fi​zi​ča​ri či​ta​mo sve na​uč​ne ča​so​pi​se ko​ji se ob​ja​vlju​ju na Za​pa​du – oni ta​mo, bu​da​le, ce​lom sve​tu ot​kri​va​ju re​zul​ta​te do ko​jih su do​šli. Sko​ro smo usta​no​vi​li, me​đu​tim, da po​sti​žu uz​ne​mi​ra​va​ju​će ve​li​ki na​pre​dak na po​lju atom​ske fi​zi​ke. So​vjet​skoj na​u​ci pre​ti ve​li​ka opa​snost da za​o​sta​ne. Pi​tam se da li je drug Sta​ljin to​ga sve​stan. U so​bi za​vla​da ti​ši​na. Bi​lo ka​kva kri​ti​ka, ma​kar i u naj​ble​đim na​zna​ka​ma, iz​re​če​na na Sta​lji​nov ra​čun pred​sta​vlja​la je opa​snost. – On je sve​stan go​to​vo sve​ga – re​če Gri​go​rij. – Na​rav​no – na to će Zo​ja sprem​no. – Ali mo​žda oda​ni dru​go​vi, kao što ste vi, re​ci​mo, mo​ra​ju po​ne​kad da mu skre​nu pa​žnju na ne​ka va​žna pi​ta​nja. – Da, isti​na je. – Drug Sta​ljin, bez sum​nje, ve​ru​je da bi na​u​ka tre​ba​lo da bu​de usklađena s mark​si​stič​ko-le​nji​ni​stič​kom ide​o​lo​gi​jom – re​če Ilja. Vo​lo​đi ni​je pro​ma​kao ble​sak pr​ko​sa u Zo​ji​nim oči​ma, ali ona on​da obo​ri po​gled i skru​še​no re​če: – To da je on u pra​vu ni​ka​ko se ne mo​že do​ve​sti u pi​ta​nje. Ja​sno je da mi, na​uč​ni​ci, mo​ra​mo da udvo​stru​či​mo na​po​re. Obič​no ba​lje​zga​nje, zna​li su to svi u toj pro​sto​ri​ji, ali ni​ko to ni​je hteo i da is​ka​že. Mo​ra se vo​di​ti ra​ču​na o pri​stoj​nom po​na​ša​nju. – Upra​vo ta​ko – re​če Gri​go​rij. – U sva​kom slu​ča​ju, po​me​nu​ću to kad mi se idu​ći put uka​že pri​li​ka

da raz​go​va​ram s dru​gom ge​ne​ral​nim se​kre​ta​rom Par​ti​je. Mo​žda će po​že​le​ti da sa​zna ne​što vi​še o to​me. – Na​dam se da ho​će – re​če Zo​ja. – Mi ho​će​mo da bu​de​mo is​pred Za​pa​da. – A po​sle po​sla, Zo​ja, šta se ra​di? – upi​ta Gri​go​rij ve​se​lo. – Imaš li mom​ka, ve​re​ni​ka mo​žda? – Ta​ta! – po​bu​ni se Anja. – To se nas ne ti​če. Zo​ji pi​ta​nje, iz​gle​da, ni​je sme​ta​lo. – Ne​mam ve​re​ni​ka – re​če ona bla​go. – Ni mom​ka. – Isto kao i ovaj moj sin Vo​lo​đa! I on je sam. Dva​de​set tri su mu go​di​ne, obra​zo​van deč​ko, vi​sok, na​o​čit – a ne​ma ve​re​ni​cu! To je bi​lo to​li​ko ne​zgrap​no iz​re​če​no da se Vo​lo​đa sav uz​vr​po​ljio. – Ko bi re​kao – pri​me​ti Zo​ja i okr​znu po​gle​dom Vo​lo​đu, ko​ji u nje​nim oči​ma opa​zi iskri​cu sme​ška. Ka​te​ri​na bla​go uhva​ti mu​ža za nad​lak​ti​cu. – Do​sta – re​če. – Po​sti​de​će se si​ro​ta de​voj​ka. Uto se ogla​si zvo​no na vra​ti​ma. – Zar opet? – re​če Gri​go​rij. – Ovo​ga pu​ta poj​ma ne​mam ko bi mo​gao da bu​de – re​če Ka​te​ri​na dok je iz​la​zi​la iz ku​hi​nje. Vra​ti​la se s Vo​lo​đi​nim še​fom, ma​jo​rom Lemito​vom. Vo​lo​đa se pre​nu i sko​či na no​ge. – Do​bro ve​če, dru​že ma​jo​re – re​če on. – Ovo je moj otac, Gri​go​rij Pe​škov. Ta​ta, do​zvo​li da ti pred​sta​vim ma​jo​ra Lemito​va. Lemitov žu​stro sa​lu​ti​ra. – Volj​no, Lemito​ve – re​če Gri​go​rij. – Se​di, uzmi pi​le​ti​ne. Da ni​je moj sin ne​što zgre​šio? Upra​vo od te po​mi​sli Vo​lo​đi se za​tre​so​še ru​ke. – Ne, go​spo​di​ne, upra​vo su​prot​no. Ali... Na​dao sam se da će​mo nas tro​ji​ca mo​ći na​sa​mo o to​me da po​raz​go​va​ra​mo. Vo​lo​đa se ma​lo opu​sti. Mo​žda, na kra​ju kra​je​va, i ni​je upao u ne​vo​lju. – Pa mi smo iona​ko upra​vo za​vr​ši​li ve​če​ru – re​če Gri​go​rij usta​ju​ći. – Ide​mo u mo​ju rad​nu so​bu. Lemitov po​gle​da u Ilju. – Zar ni​si ti onaj iz NKVD-a? – upi​ta. – I po​no​sim se ti​me. Dvor​kin, ta​ko se zo​vem. – O! Ti si taj što je da​nas po​pod​ne po​ku​šao da uhap​si Vo​lo​đu. – Po​mi​slio sam da je špi​jun. A i bio sam u pra​vu, zar ne? – Mo​raš na​u​či​ti da hap​siš ne​pri​ja​telj​ske špi​ju​ne, a ne na​še – re​če Lemitov, pa iza​đe. Vo​lo​đa se sme​škao. Dru​gi put ve​če​ras Dvor​kin je srav​njen sa ze​mljom. Vo​lo​đa, Gri​go​rij i Lemitov pro​đo​še kroz hod​nik. Gri​go​ri​je​va rad​na so​ba bi​la je ma​la, oskud​no na​me​šte​na. Gri​go​rij se​de na je​di​nu fo​te​lju. Lemitov je seo za sto​čić. Vo​lo​đa je za​tvo​rio vra​ta i ni​je ni se​dao. – Da li tvoj drug otac zna za po​po​dnev​nu po​ru​ku iz Ber​li​na? – upi​ta Lemitov Vo​lo​đu. – Ne, dru​že ma​jo​re. – Bo​lje mu re​ci. Vo​lo​đa is​pri​ča ocu za špi​ju​ne u Špa​ni​ji. Gri​go​rij je bio odu​še​vljen. – Sva​ka ti čast! – re​če on. – To bi, na​rav​no, mo​gla da bu​de i dez​in​for​ma​ci​ja, no sum​njam: ni​su na​ci​sti to​li​ko ma​što​vi​ti. Ali za​to mi je​smo. Mi mo​že​mo da po​hap​si​mo te špi​ju​ne i on​da pre​ko nji​ho​vih ra​dio- sta​ni​ca po​ša​lje​mo de​sni​čar​skim po​bu​nje​ni​ci​ma po​gre​šne in​for​ma​ci​je. Vo​lo​đa o to​me ni​ma​lo ni​je raz​mi​šljao. Mo​žda ta​ta iz​i​gra​va bu​da​lu kad pri​ča sa Zo​jom, po​mi​sli, ali ka​da su oba​ve​štaj​ni po​slo​vi u pi​ta​nju, mo​zak mu još uvek ra​di.

– Upra​vo ta​ko – re​če Lemitov. – Tvoj škol​ski drug Ver​ner je hra​bar – re​če Gri​go​rij Vo​lo​đi, pa se opet okre​nu pre​ma Lemito​vu. – Ka​ko na​me​ra​va​te ovo da raz​re​ši​te? – Tre​ba​ju nam va​lja​ni oba​ve​štaj​ci ko​je će​mo po​sla​ti u Špa​ni​ju da is​pi​ta​ju sve u ve​zi s tim Nem​ci​ma. Ne bi tre​ba​lo da bu​de pre​vi​še te​ško. Ako su ti lju​di stvar​no špi​ju​ni, bi​će tu i do​ka​za: šifarnikâ, ra​dio-ure​đa​ja, i ta​ko da​lje. – On na​čas za​sta​de. – Do​šao sam da pred​lo​žim da po​ša​lje​mo va​šeg si​na. Vo​lo​đa se ska​me​nio. Pot​pu​no za​te​čen. Gri​go​rij se smrk​nu. – Eh – re​če on za​mi​šlje​no. – Mo​ram pri​zna​ti da mi je sa​ma po​mi​sao na to po​ra​zna. Mno​go će nam ne​do​sta​ja​ti. – A on​da se na nje​go​vom li​cu po​ja​vi iz​raz ko​ji je oda​vao po​mi​re​nost sa sud​bi​nom, kao da je shva​tio da za​pra​vo i ne​ma iz​bo​ra. – Od​bra​na re​vo​lu​ci​je mo​ra, na​rav​no, bi​ti na pr​vom me​stu – re​če Gri​go​rij. – Sva​kom oba​ve​štaj​cu po​treb​no je is​ku​stvo sa te​re​na – re​če Lemitov. – Vi i ja smo, dru​že, bi​li u bor​bi, ali ovaj mla​đi na​ra​štaj još ni​je vi​deo boj​no po​lje. – Isti​na, isti​na. Kad kre​će? – Za tri da​na. Vo​lo​đa je vi​deo da nje​gov otac očaj​nič​ki po​ku​ša​va da smi​sli raz​log da ga za​dr​ži kod ku​će, ali da ni​če​ga ne mo​že da se se​ti. Sâm Vo​lo​đa bio je uz​bu​đen. Špa​ni​ja! On po​mi​sli na kao krv cr​ve​no vi​no, na cr​no​ko​se de​voj​ke sna​žnih mr​kih no​gu i vre​lo sun​ce ume​sto ovog mo​skov​skog sne​ga. Bi​će opa​sno, raz​u​me se, ali ni​je on ni stu​pao u voj​sku da bi uvek bio na si​gur​nom. – Pa, Vo​lo​đa, šta ti mi​sliš? – upi​ta Gri​go​rij. Vo​lo​đa je znao da bi otac že​leo da se on sad bar ma​lo po​bu​ni. A nje​mu je u tom ča​su bi​lo kri​vo, eto, sa​mo za​to što ne​će ima​ti do​volj​no vre​me​na da upo​zna za​no​snu Zo​ju. – Ovo je sjaj​na pri​li​ka – re​če on. – Čast mi je što je iz​bor pao na me​ne. – Vr​lo do​bro – re​če nje​gov otac. – Po​sto​ji je​dan ma​li pro​blem – re​če Lemitov. – Pre​ma od​lu​ci ko​ja je usvo​je​na, Voj​na oba​ve​štaj​na slu​žba će vo​di​ti is​tra​gu, ali ne​će spro​vo​di​ti i hap​še​nja. To ovla​šće​nje pre​ne​to je na NKVD. – Ni​je bi​lo ve​dri​ne u nje​go​vom osme​hu kad do​da​de: – Bo​jim se da ćeš mo​ra​ti da ra​diš sa svo​jim dru​gom Dvor​ki​nom.

II Ču​do jed​no, raz​mi​šljao je Lojd Vi​li​jams, ka​ko br​zo čo​vek mo​že da za​vo​li jed​no me​sto. U Špa​ni​ji je tek de​set me​se​ci, ali strast ko​ju ose​ća pre​ma toj ze​mlji ja​ka je go​to​vo ko​li​ko i nje​go​va ve​za​nost za Vels. Ra​do​vao bi se kad ugle​da re​dak cvet u spr​že​nom kra​jo​li​ku; uži​vao je u po​po​dnev​nom spa​va​nju; svi​đa​lo mu se što vi​na ima da se pi​je čak i kad ne​ma ni​če​ga za je​lo. Tu je pr​vi put pro​bao: ma​sli​ne, pa​pri​ku, čo​ri​zo i že​sto​ko al​ko​hol​no pi​će ko​je oni na​zi​va​ju oru​ho.13 S ma​pom u ru​ci sta​jao je na jed​nom uz​vi​še​nju i kroz va​zduh ti​trav od ja​re po​sma​trao pre​deo. Po​red re​ke se gdeg​de vi​de​la li​va​da, ret​ko dr​ve​će na da​le​kim pla​nin​skim pa​di​na​ma, ali mi​mo to​ga Lojd je bio okru​žen go​lom pu​sti​njom, bez igde iče​ga, sve sa​ma pra​ši​na i ka​men. – Ov​de ne​će​mo na​ći bog​zna ka​kav za​klon kad kre​ne​mo u na​pad – re​če on za​bri​nu​to. – Bi​će to do​zla​bo​ga te​ška bit​ka – re​če Le​ni Gri​fits, ko​ji je sta​jao po​red nje​ga. Lojd po​gle​da u ma​pu. Sa​ra​go​sa se pro​sti​ra​la na obe oba​le re​ke Ebro, na ot​pri​li​ke sto še​zde​set ki​lo​me​ta​ra od nje​nog ušća u Sre​do​zem​no mo​re. Grad je bio ko​mu​ni​ka​cij​sko sre​di​šte ara​gon​ske obla​sti. Bi​lo je to ve​li​ko ras​kr​šće, že​le​znič​ki čvor, i me​sto sa​sta​va tri​ju re​ka. I tu su sa​da, raz​dvo​je​ne bez​vod​nom ni​či​jom ze​mljom, su​če​lje​ne sta​ja​le špan​ska voj​ska i po​bu​nje​ni​ci pro​tiv de​mo​krat​skog ure​đe​nja.

Bi​lo je onih ko​ji su vla​di​ne sna​ge na​zi​va​li re​pu​bli​kan​ci​ma, a po​bu​nje​ni​ke na​ci​o​na​li​sti​ma, ali ta​kvi na​zi​vi mo​gli su sa​mo da za​ve​du na po​gre​šan trag. Re​pu​bli​ka​na​ca je bi​lo mno​go i na jed​noj i na dru​goj stra​ni, ako se uzmu u ob​zir svi oni ko​ji ne pri​hva​ta​ju vlast kra​lja. A na​ci​o​na​li​sti su bi​li i jed​ni i dru​gi jer su vo​le​li svo​ju ze​mlju i bi​li sprem​ni da ži​vot po​lo​že za nju. Za Loj​da, na jed​noj stra​ni bi​la je vla​da, na dru​goj po​bu​nje​ni​ci. U tom tre​nut​ku Sa​ra​go​sa je bi​la u ru​ka​ma Fran​ko​vih po​bu​nje​ni​ka, a Lojd je gle​dao k njoj sa osma​trač​ni​ce osam​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra ju​žno od gra​da. – A opet, ako za​u​zme​mo grad, ne​pri​ja​telj će još jed​nu zi​mu mo​ra​ti da pro​ve​de na se​ve​ru, pod op​sa​dom – re​če on. – Ako – na to će Le​ni. Ni​je do​bro, po​mi​sli Lojd su​mor​no, čim pri​želj​ku​ješ da se za​u​sta​vi na​pre​do​va​nje po​bu​nje​ni​ka. Vla​da se, me​đu​tim, ni​je mo​gla na​da​ti da će do kra​ja te go​di​ne iz​vo​je​va​ti po​be​du. Upr​kos sve​mu, jed​nim de​lom svo​ga bi​ća Lojd je je​dva če​kao da bor​be poč​nu. Za de​set me​se​ci u Špa​ni​ji, ak​ci​ju još ne be​še is​ku​sio. Do ta​da je bio an​ga​žo​van kao in​struk​tor u ba​znom kam​pu. Ono​ga ča​sa kad su Špan​ci do​zna​li da je svo​je​vre​me​no bio u bri​tan​skom Kor​pu​su za obu​ku ofi​ci​ra, ubr​za​li su ceo pro​ces, pro​iz​ve​li ga u po​ruč​ni​ka i po​ve​ri​li mu bri​gu o no​vaj​li​ja​ma. Re​gru​ti su pro​la​zi​li kroz nje​gov dril, sve dok im iz​vr​ša​va​nje na​re​đe​nja ne bi usa​dio kao re​flek​snu rad​nju; te​rao ih je da mar​ši​ra​ju sve dok sto​pa​la ne pre​sta​nu da im kr​va​re, a pli​ko​vi se pre​tvo​re u tvr​de žu​lje​ve, i po​ka​zi​vao im ka​ko da ra​sta​ve i oči​ste ono ma​lo pu​ša​ka ko​ji​ma su ras​po​la​ga​li. Ali po​pla​va do​bro​vo​lja​ca je mi​nu​la, i od ono​li​ke bu​ji​ce sad bi tek pro​cu​ri​la po​ko​ja kap, pa su i in​struk​to​ri pre​ba​če​ni u bor​be​ne ba​ta​ljo​ne. Lojd je no​sio be​ret​ku, blu​zu ko​ja se kop​ča na raj​sfer​šlus, sa či​nom ne​ve​što pri​ši​ve​nim na ru​kav, i so​mot​ske čak​ši​re. Na​o​ru​žan je bio krat​kom špan​skom pu​škom ma​u​zer​kom, sa me​ci​ma od se​dam mi​li​me​ta​ra, po sve​mu su​de​ći ukra​de​nom iz ne​kog skla​di​šta špan​ske Ci​vil​ne gar​de. Lojd, Le​ni i Dejv ne​ko vre​me ni​su bi​li za​jed​no, ali su se po​no​vo na​šli na oku​pu uoči bit​ke, u Bri​tan​skom ba​ta​ljo​nu pri Pet​na​e​stoj in​ter​na​ci​o​nal​noj bri​ga​di. Le​ni je no​sio cr​nu bra​du i iz​gle​dao kao da mu je dva​de​set se​dam a ne se​dam​na​est go​di​na. Una​pre​đen je u na​red​ni​ka, ma​da uni​for​mu ni​je imao, sa​mo pla​ve far​me​ri​ce i ma​ra​mu na štraf​te. Vi​še je li​čio na pi​ra​ta ne​go na voj​ni​ka. – Sve​jed​no – re​če Le​ni – ovaj na​pad ne​ma ni​ka​kve ve​ze sa dr​ža​njem po​bu​nje​ni​ka pod op​sa​dom. Po​sre​di je po​li​tič​ka stvar. U ovoj obla​sti su od​u​vek pre​o​vla​da​va​li anar​hi​sti. Lojd je vi​deo anar​hi​zam na de​lu u to​ku krat​ko​traj​nog bo​rav​ka u Bar​se​lo​ni. Bio je to je​dan raz​dra​gan, fun​da​men​ta​li​stič​ki ob​lik ko​mu​ni​zma. Ni​je bi​lo raz​li​ke u pla​ta​ma ofi​ci​ra i voj​ni​ka. Sa​le za ru​ča​va​nje ve​le​lep​nih ho​te​la pre​tvo​re​ne su u rad​nič​ke kan​ti​ne. Ko​no​ba​ri ni​su hte​li da pri​me bak​šiš, do​bro​du​šno ob​ja​šnja​va​ju​ći da je obi​čaj da se da​ju na​poj​ni​ce u stva​ri po​ni​ža​va​ju​ći. Na sve stra​ne mo​gli su se vi​de​ti pla​ka​ti ko​ji pro​sti​tu​ci​ju osu​đu​ju kao eks​plo​a​ta​ci​ju drugaricâ. Vla​da​la je pre​div​na at​mos​fe​ra slo​bo​de i dru​gar​stva. Ru​si​ma je to bi​lo mr​sko. – Vla​da je do​ve​la ko​mu​ni​stič​ke je​di​ni​ce iz Ma​dri​da i sve nas spo​ji​la u no​vu Is​toč​nu ar​mi​ju – ko​ja je, na​rav​no, pod vr​hov​nom ko​man​dom ko​mu​ni​sta. Ta​kve pri​če Loj​da su ba​ca​le u očaj. Rat se mo​gao do​bi​ti je​di​no ako se uje​di​ne le​vi​čar​ske frak​ci​je, ona​ko ka​ko su se – na kra​ju, u naj​ma​nju ru​ku – uje​di​ni​le u Bi​ci u Uli​ci Kejbl. Ali anar​hi​sti i ko​mu​ni​sti su već za​ra​ti​li na uli​ca​ma Bar​se​lo​ne. – Pre​mi​jer Ne​grin ni​je ko​mu​ni​sta – re​če Lojd. – Ni​je, a kao i da je​ste. – Nje​mu je ja​sno da nam bez po​dr​ške So​vjet​skog Sa​ve​za ne​ma spa​sa. – Zna​či li to da tre​ba da se od​rek​ne​mo de​mo​kra​ti​je i pu​sti​mo ko​mu​ni​ste da pre​u​zmu gla​vu reč?

Lojd klim​nu gla​vom. Sva​ka ras​pra​va o vla​sti za​vr​ša​va​la bi se isto; mo​ra​mo li da ura​di​mo baš sve što So​vje​ti tra​že is​klju​či​vo za​to što će​mo je​di​no od njih mo​ći da ku​pi​mo oruž​je? Ho​da​li su niz​br​do. Le​ni re​če: – A da po​pi​je​mo mi sad po jed​nu fi​nu šo​lji​cu ča​ja, šta ka​žeš? – Da, mo​li​ću. Me​ni dve koc​ki​ce še​će​ra. Bi​la im je to sva​ko​dnev​na ša​la. Ni je​dan ni dru​gi de​set me​se​ci ni​su oku​si​li čaj. Do​šli su do kam​pa kraj re​ke. Le​ni​jev vod za​u​zeo je ne​ko​li​ko zbi​je​nih zgra​di​ca od gru​bog ka​me​na ko​je su ve​ro​vat​no, dok rat ni​je ote​rao se​lja​ne u iz​gnan​stvo, slu​ži​le kao šta​le. Ne​ko​li​ko metara uz re​ku na​la​zio se han​gar za čam​ce, ko​ji su za​po​se​li Nem​ci iz Je​da​na​e​ste in​ter​na​ci​o​nal​ne bri​ga​de. Lojd i Le​ni su se sa​sta​li s Loj​do​vim bra​tom od uja​ka, Dej​vom Vi​li​jam​som. Kao i Le​ni, i Dejv je za go​di​nu da​na osta​rio de​set. Bio je mr​šav i čvrst, pre​pla​nu​le, pra​šnja​ve ko​že, s bo​ri​ca​ma oko oči​ju od stal​nog žmir​ka​nja na sun​cu. Na se​bi je imao žuć​ka​sto​sme​đu ko​šu​lju i pan​ta​lo​ne, ko​žni opa​sač s tor​bi​ca​ma i plit​ke či​zme na kop​ča​nje, što je sve bi​lo u sklo​pu stan​dard​ne uni​for​me – prem​da je ma​lo voj​ni​ka ima​lo sve u kom​ple​tu. Oko vra​ta je Dejv ve​zao cr​ve​nu ma​ra​mu. No​sio je ru​sku pu​šku mo​sin-na​gant sa sta​rin​skim ba​jo​ne​tom sklo​plje​nim is​pod ce​vi, ta​ko da oruž​je ne iz​gle​da ka​ba​sto. Za po​ja​som je no​sio ne​mač​ki 9-mi​li​me​tar​ski lu​ger, ko​ji je si​gur​no uzeo od ne​kog pa​log po​bu​nje​nič​kog ofi​ci​ra. Pre​ma oruž​ju se, oči​gled​no, od​no​sio s po​seb​nom pa​žnjom. – Ne​ko nam je do​šao – re​če on uz​bu​đe​no. – Ko je sad pa taj? – Ni​je taj, ne​go ta! – re​če Dejv pa po​ka​za ru​kom. U hla​do​vi​ni jed​ne na​ka​zno is​kri​vlje​ne to​po​le, de​se​tak bri​tan​skih i ne​mač​kih voj​ni​ka raz​go​va​ra​lo je sa za​di​vlju​ju​će le​pom že​nom. – O, Dju – re​če Le​ni, upo​tre​biv​ši sta​ru vel​šku reč za Bo​ga. – Pa ona je me​lem za ove na​pa​će​ne oči. Ima ot​pri​li​ke oko dva​de​set pet go​di​na, po​mi​sli Lojd. De​voj​ka je bi​la sit​na, krup​nih oči​ju i gu​ste cr​ne ko​se ve​za​ne u pun​đu, ko​ju je sklo​ni​la pod voj​nič​ku ka​pu. Uni​for​ma joj je​ste bi​la pre​ve​li​ka, ali joj je ipak ne​ka​ko pri​a​nja​la uz te​lo, kao ve​čer​nja ha​lji​na. Do​bro​vo​ljac po ime​nu Hajnc, ko​ji je znao da Lojd raz​u​me ne​mač​ki, obra​ti mu se na ma​ter​njem je​zi​ku: – Ovo je Te​re​za, go​spo​di​ne. Do​šla je ova​mo da nas uči da či​ta​mo. Lojd klim​nu gla​vom. U sa​sta​vu In​ter​na​ci​o​nal​nih bri​ga​da bi​lo je i do​bro​vo​lja​ca iz ino​stran​stva i špan​skih voj​ni​ka, a Špa​na​ci su mu​či​li mu​ku s ne​pi​sme​no​šću. De​tinj​stvo su pro​ve​li uče​ći ve​ro​na​u​ku u se​o​skim ško​la​ma pod okri​ljem Ka​to​lič​ke cr​kve. Mno​gi sve​šte​ni​ci ni​su hte​li da uče de​cu da či​ta​ju, iz stra​ha da će se ka​sni​je u ži​vo​tu za​in​te​re​so​va​ti za so​ci​ja​li​stič​ke knji​ge. Kao po​sle​di​ca to​ga, u vre​me mo​nar​hi​je, tek ne​gde oko po​lo​vi​ne sta​nov​ni​štva bi​lo je opi​sme​nje​no. Re​pu​bli​kan​ska vla​da, iza​bra​na 1931, po​bolj​ša​la je obra​zov​ni si​stem, ali je i da​lje bi​lo vi​še miliona Špa​na​ca ko​ji ni​su ume​li da či​ta​ju i da pi​šu, pa se od na​sta​ve za voj​ni​ke ni​je od​u​sta​ja​lo ni na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji. – Ja sam ne​pi​smen – sla​ga Dejv. – I ja – re​če Džo Eli, ko​ji je pre​da​vao špan​sku knji​žev​nost na Uni​ver​zi​te​tu Ko​lum​bi​ja u Nju​jor​ku. Te​re​za je go​vo​ri​la na špan​skom. Glas joj je bio du​bok, smi​ren i vr​lo za​vo​dljiv. – A šta mi​sli​te, ko​li​ko sam pu​ta ču​la taj isti štos? – re​če ona, ali ni​je se na​lju​ti​la. Le​ni joj pri​đe bli​že. – Ja sam na​red​nik Gri​fits – re​če on. – Uči​ni​ću, na​rav​no, sve što mo​gu da vam po​mog​nem. Gle​da​no od re​či do re​či, bi​la je to prak​tič​na iz​ja​va, ali je po bo​ji nje​go​vog gla​sa vi​še li​či​la na po​ziv na ne​žno​sti.

Za​se​nju​ju​ći osmeh po​ja​vi se na Te​re​zi​nom li​cu. – To bi mi mno​go zna​či​lo – re​če ona. Lojd joj se obra​tio for​mal​no, što je bo​lje umeo na špan​skom. – Mno​go mi je dra​go što ste me​đu na​ma, se​njo​ri​ta. – U to​ku mi​nu​lih de​set me​se​ci, ve​ći deo vre​me​na pro​veo je uče​ći je​zik. – Ja sam po​ruč​nik Vi​li​jams. Mo​gu tač​no da vam na​bro​jim ko​jim čla​no​vi​ma ove gru​pe tre​ba​ju ča​so​vi... A ko​ji​ma ne tre​ba​ju. Na to Le​ni od​mah​nu ru​kom: – Ali po​ruč​nik mo​ra u Bu​ha​ra​loz, po na​re​đe​nja. – U va​ro​ši​ci Bu​ha​ra​loz na​la​zio se štab vla​di​nih sna​ga. – Mo​žda bi​smo vi i ja mo​gli za​jed​no da po​tra​ži​mo po​god​no me​sto za odr​ža​va​nje ča​so​va. Mo​gao je, isto ta​ko, od​mah da joj pred​lo​ži i da se pro​še​ta​ju po me​se​či​ni. Lojd se na​sme​ši i klim​nu gla​vom. Dra​go mu je bi​lo što Te​re​zu mo​že da pre​pu​sti Le​ni​ju. Ni​je bio ras​po​lo​žen za flert, dok je Le​ni, s dru​ge stra​ne, iz​gle​dao kao da se već za​lju​bio. Po Loj​do​vom mi​šlje​nju, Le​ni​je​ve šan​se bi​le su sko​ro pa ni​ka​kve. Te​re​za je bi​la obra​zo​va​na dva​de​set​pe​to​go​di​šnja​ki​nja, ko​joj se ve​ro​vat​no de​se​tak, pa i vi​še njih udva​ra sva​ko​ga da​na, a Le​ni je bio se​dam​na​e​sto​go​di​šnji ko​pač uglja ko​ji se me​sec da​na ni​je oku​pao. Ali ni​šta Lojd ni​je re​kao; Te​re​za je li​či​la na de​voj​ku ko​ja ume sa​ma da se sta​ra o se​bi. Po​ja​vio se utom i ne​ko no​vi, mu​ška​rac Loj​do​vih go​di​na. Iz​gle​dao mu je od​ne​kud po​znat. Bio je bo​lje ob​u​čen od voj​ni​ka, u vu​ne​ne čak​ši​re i pa​muč​nu ko​šu​lju, a u fu​tro​li na kop​ča​nje no​sio je pi​štolj. Pod​ši​šan je bio to​li​ko krat​ko da mu je ko​sa li​či​la na če​ki​nju; taj stil po​seb​no je bio omi​ljen me​đu Ru​si​ma. Po či​nu je bio tek po​ruč​nik, ali bi​lo je u nje​go​vom dr​ža​nju ne​čeg sta​me​nog, moć​nog čak. – Tra​žim po​ruč​ni​ka Gar​si​ju – re​če čo​vek na teč​nom ne​mač​kom. – Ni​je ov​de – od​go​vo​ri Lojd na istom je​zi​ku. – A gde smo se to ti i ja ra​ni​je sre​li? Rus je iz​gle​dao pre​ne​ra​žen i raz​dra​žen u isti mah, kao da je pro​na​šao zmi​ju u vre​ći za spa​va​nje. – Ni​smo se mi ni​ka​da sre​li – od​vra​ti mu dr​sko. – Po​br​kao si me s ne​kim. Lojd puc​nu pr​sti​ma. – U Ber​li​nu – re​če. – Tri​de​set tre​će. Kad su nas na​pa​li sme​đe​ko​šu​lja​ši. Iz​raz olak​ša​nja po​ja​vi se na​krat​ko na mla​di​će​vom li​cu, kao da se na​dao ne​čem go​rem. – Da, bio sam ta​mo – re​če on. – Zo​vem se Vla​di​mir Pe​škov. – A mi smo te zva​li Vo​lo​đa. – Da. – Kad smo se to tu​kli u Ber​li​nu, ti si bio s iz​ve​snim Ver​ne​rom Fran​kom. Vo​lo​đa se na​čas vid​no us​pa​ni​čio, a on​da, uz na​por, us​peo da sa​kri​je ose​ća​nja. – Ne po​zna​jem ga. Lojd pro​ce​ni da je bo​lje da ne na​va​lju​je. Mo​gao je, uosta​lom, i sâm da na​slu​ti zbog če​ga je Vo​lo​đa ta​ko ner​vo​zan. Kao i svi osta​li, i Ru​si su se pla​ši​li svo​je taj​ne po​li​ci​je NKVD-a, ko​ja je ope​ri​sa​la i u Špa​ni​ji i bi​la na gla​su po okrut​no​sti. U oči​ma NKVD-a sva​ki Rus ko​ji se dru​ži sa stran​ci​ma po​ten​ci​jal​ni je iz​daj​nik. – Ja sam Lojd Vi​li​jams. – Ni​sam za​bo​ra​vio. – Vo​lo​đa ga po​gle​da onim pro​dor​nim pla​vim oči​ma. – Baš čud​no da se, eto, po​no​vo sre​će​mo, i to ov​de. – Pa i ni​je ta​ko čud​no ako će​mo pra​vo – re​če Lojd. – Mi se pro​tiv fa​ši​sta bo​ri​mo gde god mo​že​mo. – Mo​že​mo li na​čas da se iz​dvo​ji​mo? – Na​rav​no. Uda​lji​še se ne​ko​li​ko me​ta​ra od osta​lih. – U Gar​si​ji​nom vo​du ima je​dan špi​jun. Lojd je bio za​pa​njen. – Špi​jun? Ko je to? – Je​dan Ne​mac, zo​ve se Hajnc Ba​u​er. – Če​kaj, pa to je onaj u cr​ve​noj ko​šu​lji. Špi​jun? Je​si li si​gu​ran?

Pe​škov ga ni​je ni udo​sto​jio od​go​vo​ra. – Vo​leo bih da ga po​zo​veš u svo​ju ze​mu​ni​cu, ako je imaš, ili na ne​ko dru​go mir​no me​sto – re​če Pe​škov, pa po​gle​da u ruč​ni sat. – U je​dan sat po nje​ga će do​ći je​di​ni​ca za hap​še​nje. – Me​ni ova ma​la šu​pa slu​ži kao kan​ce​la​ri​ja – re​če Lojd, po​ka​zu​ju​ći ru​kom. – Ali mo​ram pr​vo s ko​man​dan​tom da po​pri​čam o to​me. Ko​man​dant je bio ko​mu​ni​sta, što je zna​či​lo da po svoj pri​li​ci ne​će pred​sta​vlja​ti smet​nju, ali Loj​du je tre​ba​lo ma​lo vre​me​na da raz​mi​sli. – Ako ti ta​ko ho​ćeš. – Vo​lo​đi, po sve​mu su​de​ći, mi​šlje​nje Loj​do​vog ko​man​dan​ta ni​ma​lo ni​je bi​lo va​žno. – Ho​ću da tog špi​ju​na od​ve​de​mo u ti​ši​ni, bez gu​žve. Ob​ja​snio sam oni​ma iz je​di​ni​ce za hap​še​nje ko​li​ko je bit​no da se sve oba​vi dis​kret​no. Po Vo​lo​đi​nom gla​su mo​glo se na​zre​ti da ni​je baš sa​svim si​gu​ran da će se ovi po​vi​no​va​ti nje​go​voj že​lji. – Što nas ma​nje za to zna, to bo​lje – do​da​de on. – A što? – upi​ta Lojd, ali pre ne​go što je Vo​lo​đa sti​gao išta da ka​že, od​go​vo​ra se do​se​tio i sâm. – Na​da​te se da će​te ga pre​tvo​ri​ti u dvo​stru​kog ši​puj​na, ko​ji će po​gre​šno oba​ve​šta​va​ti ne​pri​ja​te​lja. Ali ako pre​vi​še lju​di sa​zna da je on uhva​ćen, osta​li špi​ju​ni mo​gli bi da upo​zo​re po​bu​nje​ni​ke, ko​ji on​da ne​će ve​ro​va​ti u dez​in​for​ma​ci​je. – Bo​lje je ne na​ga​đa​ti kad su ta​kve stva​ri u pi​ta​nju – re​če Pe​škov stro​go. – A sad, haj​de​mo do tvo​je šu​pe. – Če​kaj ma​lo – re​če Lojd. – A ka​ko znaš da je on špi​jun? – Kad bih ti re​kao, ugro​zio bih bez​bed​nost. – To je mal​či​ce ne​za​do​vo​lja​va​ju​ći od​go​vor. Po Pe​ško​vu se vi​de​lo da mu Lojd ide na živ​ce. Oči​to ni​je bio na​vi​kao da nje​go​va ob​ja​šnje​nja kva​li​fi​ku​ju kao ne​za​do​vo​lja​va​ju​ća. I ina​če je ta od​li​ka Špan​skog gra​đan​skog ra​ta – da se ras​pra​vlja o na​re​đe​nji​ma – Ru​si​ma bi​la po​seb​no mr​ska. Pe​škov ni​je sti​gao ni reč vi​še da ka​že, a po​ja​vi​še se ne​ka dvo​ji​ca, pa pri​đo​še onom dru​štvu is​pod dr​ve​ta. Je​dan od te dvo​ji​ce na se​bi je, upr​kos vru​ći​ni, imao ko​žni sa​ko. Onaj dru​gi, ko​ji je, iz​gle​da, bio glav​ni, be​še ne​ki su​vo​nja​vi tip du​gog no​sa i uvu​če​ne bra​de. Pe​škov sr​di​to uz​vik​nu. – Po​ra​ni​li ste! – re​če on, a on​da, ona​ko ogor​čen, još ne​što vik​nu na ru​skom. Onaj su​vo​nja​vi pre​zri​vo od​mah​nu ru​kom pa re​če na lo​šem špan​skom: – Ko je ov​de Hajnc Ba​u​er? Svi su ću​ta​li. Su​vo​nja​vi obri​sa nos ru​ka​vom. A on​da se Hajnc po​me​ri. Ni​je se od​mah dao u bek​stvo, ne​go je jur​nuo na čo​ve​ka u ko​žnoj jak​ni i obo​rio ga. On​da je po​ku​šao da po​beg​ne – ali su​vo​nja​vi is​pru​ži no​gu i sa​ple​te ga. Hajnc je pao ko​li​ko je dug; te​lo mu se kli​za​lo po su​vom tlu. Le​žao je ta​ko, kao oma​mljen – sa​mo na tren, ali i to je bi​lo pre​du​go. Dok se on pri​di​gao na ko​le​na, ona dvo​ji​ca se ba​ci​še na nje​ga i opet ga obo​ri​še. Le​žao je ne​po​mič​no, ali oni ipak po​če​še da ga tu​ku. Iz​vu​kli su dr​ve​ne pa​li​ce. Je​dan je sta​jao s jed​ne stra​ne a dru​gi s dru​ge, dok su ga na​iz​men​ce tu​kli po gla​vi i te​lu, sve po​di​žu​ći ru​ke iz​nad gla​va, a on​da mla​te​ći, kao u ne​kom iz​o​pa​če​nom ba​le​tu. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je Hajn​co​vo li​ce bi​lo je ob​li​ve​no kr​vlju. On je očaj​nič​ki po​ku​ša​vao da po​beg​ne, ali kad god bi se pri​di​gao na ko​le​na, oni bi ga opet obo​ri​li na ze​mlju. A on​da se sa​mo sklup​čao i za​cvi​leo. Ja​sno se vi​de​lo da je go​tov, ali nji​ma dvo​ji​ci to ni​šta ni​je zna​či​lo. I da​lje su tu​kli bes​po​moć​nog čo​ve​ka. Lojd i sa​mo​ga se​be iz​ne​na​di kad uz​vik​nu u znak pro​te​sta i po​vu​če su​vo​nja​vog ka se​bi. Le​ni to isto uči​ni sa onim dru​gim. Lojd je ovog svog do​hva​tio u me​dve​đi za​gr​ljaj i odi​gao ga od tla; Le​ni je svog udar​cem obo​rio na ze​mlju. A on​da Lojd za​ču Vo​lo​đu, ko​ji po​vi​ka na en​gle​skom:

– Sta​ni​te, ili pu​cam! Lojd je is​pu​stio svog čo​ve​ka i okre​nuo se u ne​ve​ri​ci. Vo​lo​đa je po​te​gao ruč​no na​o​ru​ža​nje, stan​dard​ni ru​ski re​vol​ver na​gant M1895, i re​pe​ti​rao ga. – U svim voj​ska​ma sve​ta za pret​nju oruž​jem upu​će​nu ofi​ci​ru ide se pred voj​ni sud – re​če Lojd. – U gad​noj si ne​vo​lji, Vo​lo​đa. – Ne bu​di lud – na to će Vo​lo​đa. – Kad si po​sled​nji put čuo da je ne​ki Rus imao pro​ble​ma u ovoj voj​sci? – Ali ipak spu​sti oruž​je. Čo​vek u ko​žnom sa​kou po​di​že pa​li​cu kao da će uda​ri​ti Le​ni​ja, ali Vo​lo​đa za​gr​me: – Od​bij, Be​re​zov​ski! I čo​vek ga po​slu​ša. Po​ja​vi​še se i osta​li voj​ni​ci, pri​vu​če​ni tim taj​no​vi​tim mag​ne​ti​zmom ko​ji mu​škar​ce ma​mi kad ne​gde iz​bi​je tu​ča, i za ne​ko​li​ko se​kun​di oku​pi​še se njih dva​de​se​to​ri​ca. Su​vo​nja​vi upre ka​ži​pr​stom u Loj​da, pa na en​gle​skom s ja​kim ak​cen​tom re​če: – Ome​taš nas u po​slo​vi​ma ko​ji se te​be ni​ma​lo ne ti​ču! Lojd po​mo​že Hajn​cu da usta​ne. Ovaj je, sav kr​vav, je​čao od bo​la. – Pa ne mo​že​te ni vi tek ta​ko da umar​ši​ra​te ova​mo i bi​je​te lju​de! – obra​ti se Lojd su​vo​nja​vom. – Ko vam da​je to pra​vo? – Ovaj ov​de Ne​mac je troc​ki​stič​ko-fa​ši​stič​ki špi​jun! – za​kre​šta su​vo​nja​vi. – Umuk​ni, Ilja – re​če Vo​lo​đa. Ilja na to ni​je obra​ćao pa​žnju. – Fo​to​gra​fi​sao je do​ku​men​ta! – re​če on. – A gde su vam do​ka​zi? – sta​lo​že​no će Lojd. Ilja oči​gled​no ni​je ni znao ni ma​rio za do​ka​ze. Ali Vo​lo​đa uz​dah​nu i re​če: – Po​gle​daj​te u nje​go​vu tor​bu sa opre​mom. Lojd gla​vom da​de znak Ma​ri​ju Ri​ve​ri, ka​pla​ru. – Idi pro​ve​ri. Ka​plar Ri​ve​ra otr​ča do han​ga​ra za čam​ce, i iz​gu​bi se unu​tra. Ali Loj​da je pro​ži​mao zlo​ko​ban pred​o​se​ćaj da Vo​lo​đa go​vo​ri isti​nu. – Sve i da si u pra​vu, Ilja – re​če Lojd – ma​lo uč​ti​vo​sti do​bro bi ti do​šlo. – Uč​ti​vo​sti? – po​no​vi Ilja. – Ovo je rat, a ne en​gle​ska ča​jan​ka. – Mo​gla bi ti po​mo​ći da iz​be​ga​vaš bes​po​treb​ne tu​če. Ilja pre​zri​vo pro​mr​mlja na ru​skom. Iz han​ga​ra uto iza​đe Ri​ve​ra, s ne​kim ma​lim, na​o​ko sku​pim fo​to-apa​ra​tom i sve​žnjem slu​žbe​nih pa​pi​ra. Po​ka​za ih Loj​du. Pr​vi do​ku​ment bio je onaj od ju​če – op​šta na​red​ba za ras​po​red tru​pa uoči na​pa​da. Na har​ti​ji se vi​de​la mr​lja od vi​na pre​po​zna​tlji​vog ob​li​ka, i Lojd se za​pre​pa​sti shva​tiv​ši da je to lič​no nje​gov pri​me​rak, ko​ji su mu, po sve​mu su​de​ći, ukra​li iz šu​pe. On po​gle​da u Hajn​ca, a ovaj is​pra​vi le​đa, sa​lu​ti​ra po fa​ši​stič​ki, i re​če: – Hajl Hi​tler! Ilja je sav bli​stao. – E pa, Ilja – re​če mu Vo​lo​đa – zbog te​be sa​da ovaj za​ro​blje​nik ne​će mo​ći da nam po​slu​ži kao dvo​stru​ki špi​jun. Opet pun po​go​dak za NKVD. Če​sti​tam – do​da​de on, i ode.

III Va​tre​no kr​šte​nje Lojd je imao u uto​rak, 24. av​gu​sta. Oni za ko​je se bo​rio – iza​bra​na vla​da – ras​po​la​ga​li su si​lom od osam​de​set hi​lja​da lju​di. Po​bu​nje​ne an​ti​de​mo​kra​te ni​su ima​le ni upo​la to​li​ko. Vla​da je, ta​ko​đe, ima​la i dve sto​ti​ne le​te​li​ca, na​spram po​bu​-

nje​nič​kih pet​na​est. U na​sto​ja​nju da što bo​lje is​ko​ri​ste tu nad​moć, vla​di​ne sna​ge na​pre​do​va​le su duž ši​ro​ke li​ni​je fron​ta, ko​ja se na prav​cu se​ver–jug pro​te​za​la u du​ži​nu od sto ki​lo​me​ta​ra, ta​ko da po​bu​nje​ni​ci ni​su mo​gli da kon​cen​tri​šu iona​ko ma​lo​broj​ne tru​pe. Plan je bio do​bar – i ka​ko je on​da mo​gu​će, pi​tao se Lojd dva da​na ka​sni​je, da je oma​nuo? A sve je po​če​lo do​bro. Pr​vog da​na vla​di​ne sna​ge za​u​ze​le su dva se​la se​ver​no od Sa​ra​go​se i dva ju​žno od gra​da. Loj​do​va gru​pa je, na ju​gu, slo​mi​la že​stok ot​por po​bu​nje​ni​ka i za​u​ze​la se​lo Ko​do. Ne​u​speh su pre​tr​pe​li sa​mo u fron​tal​nom na​pa​du na sred​njem de​lu ra​ti​šta, u reč​noj do​li​ni, ka​da je nji​hov pro​dor za​u​sta​vljen kod me​sta Fu​en​tes de Ebro. Loj​da je pred bit​ku uhva​tio strah, i noć je pro​veo bu​dan, raz​mi​šlja​ju​ći o to​me što ga če​ka, kao što mu se, uosta​lom, po​ne​kad de​ša​va​lo i uoči bok​ser​skog me​ča. Ali čim bi bor​ba po​če​la, bio bi pre​vi​še za​o​ku​pljen njo​me da bi se pre​pu​štao bri​ga​ma. Naj​go​re je bi​lo dok su na​pre​do​va​li pre​ko go​le le​di​ne, bez ika​kvog za​klo​na osim za​kr​žlja​le ši​ka​re, dok su bra​ni​o​ci pu​ca​li iz ku​ća od ka​me​na. Čak ni ta​da Lojd ni​je ose​ćao strah, već očaj​nič​ku po​tre​bu za lu​kav​šti​nom, dok je, sve u cik​cak, tr​čao, pu​zao i pre​vr​tao se po ze​mlji kad bi me​ci za​pra​šta​li pre​vi​še bli​zu. Po​tom bi ustao i na​sta​vio da tr​či bar još ko​ji me​tar, sa​gi​nju​ći se sko​ro do ze​mlje. Naj​ve​ća ne​vo​lja je bi​la što su osku​de​va​li u mu​ni​ci​ji, te su mo​ra​li da pa​ze na sva​ki me​tak. Ko​do su za​u​ze​li jer su bi​li broj​ni​ji, a Lojd, Le​ni i Dejv do​če​ka​li su noć ne​po​vre​đe​ni. Po​bu​nje​ni​ci su bi​li ži​la​vi i hra​bri – ali ta​kvi su bi​li i pri​pad​ni​ci vla​di​nih sna​ga. In​ter​na​ci​o​nal​ne bri​ga​de bi​le su sa​sta​vlje​ne od do​bro​vo​lja​ca za​ne​se​nja​ka, ko​ji su u Špa​ni​ju do​šli zna​ju​ći da bi tu mo​gli i ži​vo​te da osta​ve. A ka​ko su bi​li na gla​su po sr​ča​no​sti, če​sto su upra​vo oni pred​vo​di​li ju​ri​še. Dru​gog da​na je po​šlo po zlu. Sna​ge ras​po​re​đe​ne na se​ver​nom de​lu fron​ta ni​su vi​še na​pa​da​le, pre sve​ga zbog ne​do​stat​ka oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka o sta​nju u ta​bo​ru bra​ni​la​ca, po​bu​nje​ni​ka – ja​dan im iz​go​vor, po​mi​sli Lojd. Oni u sre​di​šnjem de​lu li​ni​je fron​ta još ni​su mo​gli da za​u​zmu Fu​en​tes de Ebro, iako su tre​ćeg da​na do​bi​li po​ja​ča​nje. Loj​da je ob​u​zeo užas kad je čuo da su, pod ra​zor​nom va​trom bra​ni​la​ca, iz​gu​bi​li go​to​vo sve ten​ko​ve. Ju​žna, Loj​do​va gru​pa, ume​sto da kre​ne na​pred, po​me​re​na je u stra​nu, i sta​ci​o​ni​ra​na u se​lu Kin​to, na oba​li re​ke. Opet su mo​ra​li da nad​vla​da​ju bes​kom​pro​mi​sne bra​ni​o​ce u bor​ba​ma za sva​ku ku​ću. Po​sle pre​da​je ne​pri​ja​te​lja, Loj​do​va gru​pa uze​la je hi​lja​du za​ro​blje​ni​ka. Sa​da je Lojd se​deo, pri ve​čer​njoj sve​tlo​sti, is​pred cr​kve te​ško ošte​će​ne ar​ti​lje​rij​skom palj​bom, okru​žen ru​še​vi​na​ma ko​je su se još pu​ši​le i čud​no​va​to ne​po​mič​nim te​li​ma po​gi​nu​lih. Gru​pa iz​nu​re​nih lju​di oku​pi​la se oko nje​ga: Le​ni, Dejv, Džo Eli, ka​plar Ri​be​ra i Vel​ša​nin po ime​nu Mag​zi Mor​gan. To​li​ko je Vel​ša​na bi​lo u Špa​ni​ji da je ne​ko spe​vao ša​ljiv pe​smu​ljak, še​ga​če​ći se sa slič​no​šću vel​ških pre​zi​me​na: Be​še je​dan mo​mak mlad, Prajs mu ime bi, I još je​dan mo​mak mlad, Prajs ga zva​hu svi, I još je​dan ta​kav što se zvao Ro​berts, Pa još je​dan isto, prezivô se Ro​berts, I još je​dan mo​mak mlad, Prajs što se zo​ve. Lju​di su pu​ši​li, u ti​ši​ni če​ka​ju​ći da vi​de da li će uop​šte bi​ti ne​čeg za ve​če​ru, od​već umor​ni čak i da bi se ša​li​li s Te​re​zom, ko​ja je, za div​no ču​do, i da​lje bi​la s nji​ma, po​što se oni ko​ji su ina​če do​la​zi​li da je vra​te na​trag, u po​za​di​nu, ni​su po​ja​vi​li. S vre​me​na na vre​me od​jek​nuo bi po​ko​ji pu​canj; to je, sve​ga ne​ko​li​ko uli​ca da​lje, na​sta​vlja​no sa či​šće​njem te​re​na.

– I šta smo do​bi​li? – re​če Lojd Dej​vu. – Šte​di​mo mu​ni​ci​ju, iz​gu​bi​li smo mno​go lju​di, a ni​smo na​pre​do​va​li. I još go​re: da​li smo fa​ši​sti​ma vre​me​na da do​ve​du po​ja​ča​nje. – Ja ću da ti ka​žem, pro​kle​ti bi​li – od​vra​ti Dejv s iz​go​vo​rom Is​ten​de​ra. Du​ša mu je bi​la ogru​be​la još vi​še od te​la, po​stao je ci​ni​čan, pre​zriv. – Na​ši ofi​ci​ri se vi​še pla​še tih ta​mo nji​ho​vih kome​sa​ra ne​go ne​pri​ja​te​lja, đa​vo da ih no​si. Do​vo​ljan je i naj​ma​nji po​vod, i ži​go​sa​će ih kao troc​ki​stič​ko-fa​ši​stič​ke špi​ju​ne, sta​vi​ti na mu​ke i ubi​ti, i za​to se oni pla​še gla​vu da pro​mo​le. Dra​že im je da se​de i ću​te ne​go da ta​la​sa​ju, ne​će oni pre​u​ze​ti ni​ka​kvu ini​ci​ja​ti​vu, ni​ka​kav ri​zik, ni​ka​da. Ne idu oni ni da se​ru, ja kad ti ka​žem, a da ne do​bi​ju do​zvo​lu, i to na​pi​sme​no. Lojd se pi​tao da li je Dej​vo​va, pre​zi​rom na​to​plje​na, ana​li​za tač​na. Ko​mu​ni​sti su ne​pre​sta​no tru​bi​li o to​me ka​ko je va​žno ima​ti di​sci​pli​no​va​nu voj​sku sa ja​sno de​fi​ni​sa​nim ko​mand​nim lan​cem. Pod tim su pod​ra​zu​me​va​li da svi tre​ba da iz​vr​ša​va​ju ru​ska na​re​đe​nja, ali Lojd je i sâm vi​deo na šta oni ci​lja​ju. S dru​ge stra​ne, kad je pod pre​te​ra​nom ste​gom, čo​vek ne mo​že da raz​mi​šlja. Je li u to​me, za​pra​vo, bio pro​blem? Lojd u to ni​je že​leo da po​ve​ru​je. Pa sva​ka​ko su so​ci​jal​de​mo​kra​te, ko​mu​ni​sti i anar​hi​sti u sta​nju da se svi za​jed​no bo​re za za​jed​nič​ku stvar, a da pri​tom ne ti​ra​ni​šu jed​ni dru​ge; svi oni su mr​ze​li fa​ši​zam, i svi su ve​ro​va​li u jed​no no​vo rav​no​prav​ni​je dru​štvo. Pi​tao se šta li Le​ni mi​sli, ali Le​ni je se​deo s Te​re​zom, i ne​što ti​ho ću​ćo​rio s njom. Za​ki​ko​ta​la se na ne​što što je on re​kao, i Lojd po​mi​sli ka​ko je deč​ko, oči​gled​no, na​pra​vio iz​ve​stan po​mak. Do​bro je kad umeš da na​sme​ješ de​voj​ku. A on​da ga ona do​tak​nu po nad​lak​ti​ci, iz​go​vo​ri ne​ko​li​ko re​či i usta​de. – Br​zo se vra​ti – re​če joj Le​ni, a ona mu se na​sme​ši pre​ko ra​me​na. Bla​go Le​ni​ju, po​mi​sli Lojd, ali u nje​go​vom sr​cu ni​je bi​lo za​vi​sti. Krat​ko​traj​ne ro​man​se nje​mu ni​su bi​le pri​vlač​ne; on u to​me ni​je vi​deo ni​ka​kvu svr​hu. Lojd je se​be vi​deo kao čo​ve​ka ko​ji ide na sve ili ni​šta. Je​di​na de​voj​ka ko​ju je za​i​sta že​leo bi​la je Dej​zi. Ona je sa​da uda​ta za Deč​ka Fic​her​ber​ta, a Lojd, eto, još ni​je sreo ne​ku ko​ja bi mo​gla da za​u​zme Dej​zi​no me​sto u nje​go​vom sr​cu. Sre​šće je on, jed​no​ga da​na, bio je si​gu​ran u to; ali, u me​đu​vre​me​nu, ni​su ga bog​zna ko​li​ko pri​vla​či​le ne​ka​kve pri​vre​me​ne za​me​ne, pa čak ni ta​ko za​mam​ne de​voj​ke kao što je Te​re​za. – Do​la​ze Ru​si – ne​ko uto re​če. Bio je to Dža​sper Džon​son, ame​rič​ki cr​nac, elek​tri​čar iz Či​ka​ga. Lojd po​di​že gla​vu i ugle​da de​se​tak voj​nih sa​vet​ni​ka ka​ko pro​la​ze se​lom kao osva​ja​či. Ru​se je bi​lo la​ko pre​po​zna​ti po ko​žnim jak​na​ma i fu​tro​la​ma na za​kop​ča​va​nje. – Čud​no, ne​što ih ni​sam vi​deo da se bo​re – na​sta​vi Dža​sper po​dru​glji​vo. – Ve​ro​vat​no su na ne​kom dru​gom de​lu bo​ji​šta. Lojd se osvr​nu oko se​be da vi​di da ni​je u bli​zi​ni slu​čaj​no ne​ki po​li​tič​ki ko​me​sar ko​ji bi mo​gao da ču​je ove pod​ri​vač​ke re​či. Dok su Ru​si pro​la​zi​li kroz gro​blje kraj po​ru​še​ne cr​kve, Lojd ugle​da Ilju Dvor​ki​na, pre​pre​de​nog taj​nog po​li​caj​ca s ko​jim se su​ko​bio pre ne​de​lju da​na. Rus je pre​sreo Te​re​zu i za​u​sta​vio je, pa za​po​de​nuo raz​go​vor s njom. Lojd ga iz da​lji​ne na​ču ka​ko, na lo​šem špan​skom, po​mi​nje ne​ka​kvu ve​če​ru. Ona mu je od​go​vo​ri​la, on​da on opet ne​što re​če, a ona po​če da vr​ti gla​vom, oči​gled​no ga od​bi​ja​ju​ći. Hte​de on​da Te​re​za da pro​du​ži da​lje, ali je on uhva​ti za ru​ku, ne dâ. – E, sra​nje – re​če Lojd. Te​re​za po​ku​ša po​no​vo da pro​đe, ali Ilja je, oči​gled​no, stegnu još ja​če. Le​ni kre​nu da usta​ne, ali mu Lojd spu​sti ru​ku na ra​me i gur​nu ga do​le. – Pu​sti me​ne, ja ću – re​če. Dejv ga ti​ho opo​me​nu: – Pa​zi, dru​gar, ovaj ti je en​ka​ve​de​o​vac. Bo​lje ti je da se ne ka​čiš s tim sme​ćem, da ga đa​vo no​si. Lojd ode do Te​re​za i Ilje.

Ugle​dav​ši ga, Rus mu re​če, na špan​skom: – Gu​bi se. – Zdra​vo, Te​re​za – na to će Lojd. – Mo​gu ja ovo sa​ma da sre​dim, ne bri​ni – re​če ona. Ilja se pom​ni​je za​gle​da u Loj​da. – Ma, po​zna​jem ja te​be – re​če. – Ti si ono pro​šle ne​de​lje po​ku​šao da spre​čiš hap​še​nje opa​snog troc​ki​stič​ko-fa​ši​stič​kog špi​ju​na. – A jel’ i ova mla​da da​ma ta​ko​đe opa​sna troc​ki​stič​ko-fa​ši​stič​ka špi​jun​ka? – re​če Lojd. – Uči​ni mi se ma​lo​čas da si je po​zvao da ve​če​ra s to​bom. Sti​že utom i Iljin kom​pa​njon Be​re​zov​ski te pri​đe Loj​du, pre​te​će bli​zu. Kra​jič​kom oka, Lojd pri​me​ti ka​ko Dejv po​te​že lu​ger iz opa​sa​ča. Još ma​lo i sve će oti​ći do​đa​vo​la. – Do​šao sam, se​njo​ri​ta, da ti ka​žem da pu​kov​nik Bo​brov ho​će sme​sta da te vi​di u svom šta​bu. Mo​lim te, po​đi za mnom, od​ve​šću te do nje​ga. Bo​brov je bio sta​ri​ji ru​ski voj​ni „sa​vet​nik”. Ni​je on, na​rav​no, zvao Te​re​zu, ali pri​ča je bi​la uver​lji​va, a Ilja ni​je znao da Lojd la​že. Na tren vre​me kao da je sta​lo te Lojd ni​je bio na​či​sto ka​ko će se stva​ri raz​vi​ja​ti. A on​da u ne​po​sred​noj bli​zi​ni, mo​žda već u su​sed​noj uli​ci, od​jek​nu pu​canj. To je, iz​gle​da, Ru​se vra​ti​lo u stvar​nost. Te​re​za se opet od​mak​nu od Ilje, i on je ovo​ga pu​ta pu​sti. Ilja pre​te​ći upre ka​ži​pr​stom Loj​du u li​ce. – Vi​de​će​mo se mi opet – re​če on pa se be​sno uda​lji, a Be​re​zov​ski kre​nu za njim, kao pse​to. – Neo​te​sa​ni bal​van – re​če Dejv. Ilja se na​pra​vi da ni​šta ni​je čuo. Svi po​se​da​še. – Gad​nog si ne​pri​ja​te​lja se​bi stvo​rio, Loj​de – re​če Dejv. – Pa i ni​sam imao bog​zna ka​kvog iz​bo​ra. – Sve​jed​no, od sad pa ubu​du​će ču​vaj le​đa. – Sva​đa zbog de​voj​ke – od​mah​nu Lojd ru​kom. – To se de​ša​va hi​lja​du pu​ta sva​kog da​na. Pao je mrak, ogla​si se ruč​no zvon​ce, i oni po​đo​še u polj​sku ku​hi​nju. Lojd je uzeo či​ni​ju ret​kog pa​pri​ka​ša, kri​šku su​vog hle​ba i ve​li​ku šo​lju pu​nu cr​nog vi​na, ta​ko opo​rog da mu se uči​ni​lo da će mu spra​ti gleđ sa zu​ba. On umo​či hleb u vi​no; i jed​no i dru​go sad be​hu uku​sni​ji. Sve je po​jeo, a – kao i obič​no – glad ni​je uto​lio. – A sad, da po​pi​je​mo na​te​na​ne po šo​lju ča​ja, ho​će​mo li? – re​če. – Jes’ – re​če Le​ni. – Dve koc​ki​ce še​će​ra, mo​li​ću. Ra​ši​ri​li su tan​ku će​bad i spre​mi​li se za spa​va​nje. Lojd je oti​šao da po​tra​ži nu​žnik, ni​je ga na​šao, pa se olak​šao u ma​lom voć​nja​ku na obo​du se​la. Me​sec je bio u po​sled​njoj če​tvr​ti, i pri nje​go​voj sve​tlo​sti Lojd vi​de pra​šnja​ve li​sto​ve ma​sli​no​vih sta​ba​la ko​ji su pre​ži​ve​li gra​na​ti​ra​nje. Dok se za​kop​ča​vao, za​ču od​jek ko​ra​ka. Okre​nuo se po​la​ko – i pre​vi​še po​la​ko. Kad je ugle​dao Ilji​no li​ce, ba​ti​na se već spu​šta​la na Loj​do​vu gla​vu. Ose​ti ne​pod​no​šljiv bol i pa​de na ze​mlju, a on​da, ona​ko oša​mu​ćen, po​di​že po​gled. Be​re​zov​ski mu je u gla​vu bio upe​rio krat​ko​cev​ni re​vol​ver. Ilja, ko​ji je sta​jao po​red nje​ga, re​če: – Da ni​si mrd​nuo, ili te ne​ma vi​še. Lojd je bio pre​stra​vljen. Očaj​nič​ki je vr​teo gla​vom, ne bi li mu se ma​lo raz​bi​stri​lo pred oči​ma. Pa ovo je lu​di​lo. – Ne​ma vi​še? – po​no​vi on, u ne​ve​ri​ci. – A ka​ko ćeš po​ruč​ni​ku da ob​ja​sniš to ubi​stvo? – Ubi​stvo? – re​če Ilja. Osmeh se po​ja​vi na nje​go​vom li​cu. – Pa ovo je pr​va li​ni​ja fron​ta. Za​lu​tao

me​tak, i ode ti. – A on​da pre​đe na en​gle​ski. – Ma​ler, ba​to. Skr​han oča​jem, Lojd uvi​de da je Ilja u pra​vu. Kad bu​du pro​na​šli leš, iz​gle​da​će kao da je Lojd stra​dao u bor​bi. Ka​kav na​čin da se umre. – Do​kraj​či ga – re​če Ilja Be​re​zov​skom. I za​ču se pra​sak. Lojd ni​šta ni​je ose​tio. Je li to smrt? A on​da se Be​re​zov​ski sa​mo skljo​ka na ze​mlju. Lojd shva​ti da je pu​canj do​šao od​ne​kud iza nje​go​vih le​đa. Okre​nu se, zgra​nut, da vi​di ko je to ta​mo. Na me​se​či​ni ugle​da Dej​va sa ukra​de​nim lu​ge​rom. Olak​ša​nje ga pre​pla​vi kao plim​ski ta​las. Živ je! I Ilja je vi​deo Dej​va pa po​tr​ča kao pre​pla​šen zec. Dejv ga je pra​tio ne​ko​li​ko se​kun​di, s pi​što​ljem u ru​ci, dok ga je Lojd na​go​va​rao da pu​ca, ali je Ilja, ras​po​ma​mljen, še​vr​dao iz​me​đu onih ma​sli​na, kao pa​cov u la​vi​rin​tu, te na​po​slet​ku išče​ze u ta​mi. Dejv je spu​stio pi​štolj. Lojd po​gle​da u Be​re​zov​skog. Ovaj ni​je di​sao. – Hva​la ti, Dej​ve – re​če Lojd. – Je​sam li ti re​kao da ču​vaš le​đa. – Ti si mi ih sa​ču​vao. Ali šte​ta što ni​si i Ilju sre​dio. Sad će NKVD da te ga​nja. – Ne​što me kop​ka – re​če Dejv. – Pi​tam se da li će Ilji od​go​va​ra​ti da se sa​zna ka​ko mu je kom​pa​njon po​gi​nuo u čar​ci zbog jed​ne žen​ske? I sámi en​ka​ve​de​ov​ci pla​še se NKVD-a. Mi​slim da će dr​ža​ti je​zik za zu​bi​ma. Lojd po​no​vo po​gle​da u be​ži​vot​no te​lo. – A ka​ko mi ovo da ob​ja​sni​mo? – Jes’ čuo šta je čo​vek re​kao? – na to će Dejv. – Ovo je pr​va li​ni​ja fron​ta. Ne​ma tu šta da se ob​ja​šnja​va. Lojd klim​nu gla​vom. I Dejv i Ilja su bi​li u pra​vu. Ni​ko ne​će ni pi​ta​ti ka​ko je Be​re​zov​ski stra​dao. Za​lu​tao me​tak, i ode on. Lojd i Dejv se uda​lji​še, osta​viv​ši leš na ze​mlji. – Ma​ler, ba​to – re​če Dejv.

IV Lojd i Le​ni su raz​go​va​ra​li s pu​kov​ni​kom Bo​bro​vom i po​ža​li​li mu se da su se pred Sa​ra​go​som na​šli u pat-po​zi​ci​ji. Bo​brov je bio Rus, po​sta​ri​ji čo​vek, s krat​ko oši​ša​nom pa​per​ja​stom be​lom ko​si​com, bli​zu pen​zi​je već, a kru​ti dog​ma​ta. Te​o​ret​ski, on je ova​mo do​šao is​klju​či​vo da pru​ži po​moć i sa​ve​te špan​skim ko​man​dan​ti​ma. U prak​si, Ru​si su tu bi​li glav​ni. – Tra​ći​mo vre​me i sna​gu na ova se​o​ca – re​če Lojd, pre​vo​de​ći na ne​mač​ki ono što su Le​ni i osta​li is​ku​sni voj​ni​ci go​vo​ri​li. – Ten​ko​vi bi tre​ba​lo da nam slu​že kao oklop​ne pe​sni​ce, za du​bo​ko pro​di​ra​nje u ne​pri​ja​telj​sku te​ri​to​ri​ju. Za ten​ko​vi​ma bi tre​ba​lo da ide pe​ša​di​ja, ko​ja će či​sti​ti i obez​be​đi​va​ti te​ren po​što ne​pri​ja​telj bu​de raz​bi​jen. Vo​lo​đa je sta​jao u bli​zi​ni i slu​šao, i na osno​vu nje​go​vog li​ca mo​glo se za​klju​či​ti da se sla​že s re​če​nim iako ni​šta ne go​vo​ri. – Ma​la upo​ri​šta kao ova jad​na va​ro​ši​ca ne bi sme​la da nas uspo​ra​va​ju. Tre​ba​lo bi da ih za​o​bi​la​zi​mo i pre​pu​sti​mo dru​goj li​ni​ji na​pa​da – za​vr​ši Lojd. Bo​brov je bio pre​ne​ra​žen. – To je te​o​ri​ja dis​kre​di​to​va​nog mar​ša​la Tu​ha​čev​skog! – re​če on pri​gu​še​nim gla​som. Bi​lo je to kao da Lojd go​vo​ri bi​sku​pu da se mo​li Bu​di.

– Pa šta? – re​če Lojd. – On je pri​znao da je iz​daj​nik i špi​jun, i po​tom je po​gu​bljen. Lojd ni​je ro​đe​nim uši​ma mo​gao da ve​ru​je. – Jel’ vi to me​ni ho​će​te da ka​že​te da špan​ska vla​da ne mo​že da pri​me​nju​je sa​vre​me​nu ten​kov​sku tak​ti​ku sa​mo za​to što je ne​ki ge​ne​ral pao kao žr​tva čist​ke u Mo​skvi? – Po​ruč​ni​če Vi​li​jams, to je već ne​po​što​va​nje. – Sve i da su op​tu​žbe na ra​čun Tu​ha​čev​skog isti​ni​te, to ne zna​či da su nje​go​ve me​to​de po​gre​šne. – Do​sta je bi​lo! – za​gr​me Bo​brov. – Raz​go​vor je za​vr​šen. I po​sled​nja Loj​do​va na​da pro​pa​la je kad je nje​gov ba​ta​ljon, u još jed​nom boč​nom ma​ne​vru, iz Kin​ta pre​ba​čen ta​mo oda​kle su do​šli. Pr​vog sep​tem​bra uklju​či​li su se u na​pad na Bel​či​te, dobro bra​nje​nu, ali stra​te​ški bez​vred​nu va​roš če​tr​de​set ki​lo​me​ta​ra od pra​vog ci​lja. Bi​la je to još jed​na te​ška bit​ka. Oko se​dam hi​lja​da bra​ni​la​ca do​bro se ušan​či​lo u naj​ve​ćoj va​ro​škoj bo​go​mo​lji, Cr​kvi Sve​tog Av​gu​sti​na, kao i na vr​hu obli​žnjeg br​da, gde su bi​li is​ko​pa​li ro​vo​ve i po​di​gli ze​mlja​ne na​si​pe. Lojd je sa svo​jim vo​dom sti​gao do obo​da va​ro​ši bez ijed​ne žr​tve, ali on​da je ne​pri​ja​telj, s pro​zo​ra i kro​vo​va, že​sto​ko uda​rio po nji​ma. Šest da​na je pro​šlo, a oni su i da​lje bi​li tu. Le​še​vi su smr​de​li na vru​ći​ni. Osim ljud​skih te​la, bi​lo je i ži​vo​tinj​skih str​vi​na, jer va​roš je osta​la bez vo​de te je sto​ka lip​sa​va​la od že​đi. Kad god bi im se uka​za​la pri​li​ka, in​ži​njer​ci bi na​ba​ca​li le​še​ve na go​mi​lu, po​li​va​li ih ben​zi​nom i pa​li​li; ali za​dah pe​če​nog ljud​skog me​sa bio je još go​ri od vo​nja ras​pa​da​nja. Ni​je mo​glo da se di​še te su ne​ki no​si​li gas-ma​ske. Uske uli​ce oko cr​kve pre​tvo​re​ne su u pra​va stra​ti​šta, ali Lojd je ipak pro​na​šao na​čin da na​pre​du​ju a da ta​mo ne za​la​ze. Le​ni je iz ne​ke ra​di​o​ni​ce do​neo ne​što ala​ta, te su dvo​ji​ca nji​ho​vih lju​di pro​bi​ja​li ru​pu u zi​du ku​će u ko​ju su se bi​li sklo​ni​li. Džo Eli je za​ma​hi​vao bu​da​kom, dok mu se će​la sva si​ja​la od zno​ja. Ka​plar Ri​ve​ra, ko​ji je na se​bi imao ko​šu​lju na pru​ge u anar​hi​stič​kim bo​ja​ma – cr​ve​noj i cr​noj – vi​tlao je pak te​škim ma​ljem. Zid je bio od glat​kih, žu​tih ope​ka do​ma​će pro​iz​vod​nje, i gru​bo omal​te​ri​san. Le​ni je ru​ko​vo​dio ope​ra​ci​jom, da se ne de​si, ko​jim slu​ča​jem, da sru​še ce​lu ku​ću; kao ru​dar, Le​ni je in​stink​tiv​no umeo da pro​ce​ni ko​li​ko je ta​va​ni​ca po​u​zda​na. Kad je ru​pa bi​la već do​volj​na ve​li​ka da mo​že čo​vek da se pro​vu​če, Le​ni gla​vom da​de znak Dža​spe​ru, ta​ko​đe ka​pla​ru. Dža​sper uze jed​nu od pre​o​sta​lih ruč​nih bom​bi ko​je je no​sio oko po​ja​sa, iz​va​di osi​gu​rač i uba​ci bom​bu u su​sed​nu ku​ću, za sva​ki slu​čaj, ako su im na​pra​vi​li za​se​du. Čim je eks​plo​di​ra​la, Lojd br​že-bo​lje pa kroz onu ru​pu, s pu​škom na go​tovs. Ob​reo se u još jed​nom si​ro​tinj​skom špan​skom do​mu, zi​do​va oma​la​nih ga​še​nim kre​čom, s po​dom od na​bi​je​ne ze​mlje. Ni​ko​ga tu ni​je bi​lo, ni ži​vog ni mr​tvog. Tri​de​set pet voj​ni​ka kre​nu​še za Loj​dom kroz tu ru​pu, pa se ras​tr​ča​še po ku​ći, da is​te​ra​ju bra​ni​o​ce. U toj ma​loj ku​ći ni​je bi​lo ni​ko​ga. S ta​kvom tak​ti​kom kre​ta​li su se spo​ro, ali bez​bed​no, iz​me​đu na​ni​za​nih ko​li​bi​ca, u prav​cu cr​kve. Po​če​li su da bu​še dru​gu ru​pu, ali – pre ne​go što su sti​gli da za​vr​še po​sao – sti​že ma​jor Mar​kes, i to upra​vo pu​tem ko​ji su oni pro​bi​li bu​še​ći zi​do​ve, i pre​ki​de ih u ra​du. – Ba​ta​ljuj​te to – re​če im on na en​gle​skom sa ja​kim špan​skim ak​cen​tom. – Cr​kvu će​mo osvo​ji​ti na ju​riš. Lojd se sle​dio. To je bi​lo rav​no sa​mo​u​bi​stvu. – Jel’ to smi​slio pu​kov​nik Bo​brov? – upi​ta on. – Je​ste – re​če ma​jor Mar​kes ne​u​be​dlji​vo. – Sa​če​kaj​te sig​nal: tri oštra zvi​ždu​ka pi​štalj​kom. – Mo​že​mo li da do​bi​je​mo još mu​ni​ci​je? – upi​ta Lojd. – Ne​ma​mo do​volj​no mu​ni​ci​je, na​ro​či​to za

jed​nu ova​kvu ak​ci​ju. – Ne​ma vre​me​na – re​če ma​jor, i ode. Lojd je bio pre​stra​vljen. Mno​go je na​u​čio za tih ne​ko​li​ko da​na u bor​bi, i znao je da na do​bro bra​njen po​lo​žaj ju​ri​šaš sa​mo ako te tvo​ji ot​po​za​di po​kri​va​ju ja​kom va​trom. U su​prot​nom, bra​ni​o​ci bi, na​pro​sto, po​či​sti​li na​pa​da​če. Lju​di ni​su kri​li ne​za​do​volj​stvo, a ka​plar Ri​ve​ra re​če: – To je ne​iz​vo​dlji​vo. Lojd je bio za​du​žen za po​di​za​nje mo​ra​la. – Ne​moj​te da se ža​li​te, lju​di – re​če on ne​haj​no. – Svi ste vi do​bro​volj​ci. A šta ste mi​sli​li, da rat ni​je opa​san? Da je ta​ko, mo​gle bi i va​še se​stre da ra​tu​ju ume​sto vas. Na​sme​ja​še se na to, i opa​snost mi​nu, do da​ljeg. Lojd pre​đe u pred​nji deo ku​će, od​škri​nu vra​ta i pro​vi​ri na​po​lje. Sun​ce je bi​lo upe​klo u uskoj uli​ci s ku​ća​ma i du​ća​ni​ma na obe stra​ne. Zgra​de i tlo bi​li su iste, ble​do​sme​đe bo​je, kao ne​do​pe​čen hleb, iz​u​zev me​sta gde je gra​na​ta gru​nu​la i is​te​ra​la na po​vr​ši​nu ma​lo ze​mlje cr​ve​ni​ce. Od​mah tu, is​pred vra​ta, le​žao je mr​tav pri​pad​nik na​rod​ne voj​ske, dok se či​tav oblak muvâ go​stio na ru​pi u nje​go​vim gru​di​ma. Po​gle​dav​ši ka ma​lom tr​gu, Lojd pri​me​ti da je uli​ca, ka​ko se pri​bli​ža​va cr​kvi, sve ši​ra. Na​o​ru​ža​ni stra​ža​ri u dva vi​so​ka cr​kve​na tor​nja ima​li su od​li​čan vi​dik, i la​ko će po​go​di​ti sva​kog ko im pri​đe. Do​le, na tlu, za​klo​na go​to​vo da ni​je bi​lo, ako se ne ra​ču​na ne​što šu​ta, ugi​nu​li konj, ko​li​ca s jed​nim toč​kom. Svi će​mo iz​gi​nu​ti, po​mi​sli on. Ali za​što smo ina​če ova​mo i do​šli? Okre​nuo se pre​ma svo​jim lju​di​ma, pi​ta​ju​ći se šta da im ka​že. Ni​je smeo da do​zvo​li da klo​nu du​hom. – Sa​mo se dr​ži​te ku​ća, što da​lje od sre​di​ne uli​ce – re​če on. – I upam​ti​te, što se spo​ri​je kre​će​te, to ste du​že na ni​ša​nu. I za​to sa​če​kaj​te da zvi​zne u pi​štalj​ku, a on​da po​tr​či​te kô lu​di. Pre ne​go što je Lojd oče​ki​vao, ma​jor Mar​kez tri pu​ta oštro zvi​znu u pi​štalj​ku. – Le​ni, ti ćeš po​sled​nji – re​če Lojd. – Ko će pr​vi? – re​če Le​ni. – Ja, na​rav​no. Zbo​gom, sve​te, po​mi​sli Lojd. Bar ću umre​ti u bor​bi pro​tiv fa​ši​sta. On ši​rom otvo​ri vra​ta. – Ide​mo! – po​vi​ka, i is​tr​ča iz ku​će. Iz​ne​na​đe​nje mu je da​lo ne​ko​li​ko se​kun​di pred​no​sti, i on slo​bod​no po​tr​ča uli​com ka cr​kvi. Ose​ćao je vre​li​nu po​dnev​nog sun​ca na li​cu, i čuo, iza le​đa, po​tmu​li bat co​ku​la svo​jih lju​di, pri​me​tiv​ši, s ne​kom čud​nom za​hval​no​šću, da svi ti ose​ti za​pra​vo zna​če da je još živ. A on​da pro​va​li palj​ba, kao gra​do​no​sna olu​ja. Još ne​ko​li​ko ot​ku​ca​ja sr​ca tr​čao je Lojd, slu​ša​ju​ći fi​ju​ka​nje i plju​šta​nje me​ta​ka, a on​da u le​voj ru​ci ose​ti ne​što, kao da je tre​snuo njo​me, pa neo​bja​šnji​vo pa​de na ze​mlju. Shva​tio je da je po​go​đen. NI​je ose​ćao bol, ali mu je ru​ka bi​la utr​nu​la, i be​ži​vot​no vi​si​la. Us​peo je da se ot​ko​tr​lja u stra​nu, dok ne uda​ri u zid obli​žnje ku​će. Ta​nad je le​te​la i da​lje, a on je, tu gde se za​te​kao, bio la​ka me​ta, no u tom tre​nut​ku, na me​tar-dva is​pred se​be, ugle​da ne​či​ji leš. Bio je to po​bu​nje​nič​ki voj​nik, oslo​njen na zid ku​će. Iz​gle​dao je upra​vo ta​ko, kao da je seo na ze​mlju, na​slo​nio se na zid, pa ta​ko i za​spao; s tim što mu se na vra​tu vi​de​la ra​na od met​ka. Lojd do​pu​za do nje​ga, ne​zgrap​no, jer je u de​snoj ru​ci no​sio pu​šku, dok se le​va vu​kla po ze​mlji, a on​da se šću​ću​ri iza te​la, u na​sto​ja​nju da bu​de što ma​nji. Cev pu​ške po​lo​žio je na mr​tva​če​vo ra​me, pa na​ni​ša​nio u vi​so​ki pro​zor na cr​kve​nom tor​nju. Is​pa​lio je svih pet me​ta​ka iz okvi​ra, br​zo, je​dan za dru​gim. Ni​je mo​gao da pro​ce​ni da li je ne​ko​ga po​go​dio. Po​gle​dao je iza se​be. Užas ga ob​u​ze kad vi​de uli​cu za​kr​če​nu le​še​vi​ma svo​jih lju​di. Ne​po​mič​no te​-

lo Ma​ri​ja Ri​ve​re u onoj cr​ve​no-cr​noj ko​šu​lji li​či​lo je na zgu​žva​nu anar​hi​stič​ku za​sta​vu. Do Ma​ri​ja je le​žao Dža​sper Džon​son, cr​nih lok​ni na​to​plje​nih kr​vlju. Eto, skroz ova​mo do​šao čak iz fa​bri​ke u Či​ka​gu, po​mi​sli Lojd, da bi po​gi​nuo na uli​ci ne​ke špan​ske va​ro​ši​ce, i to sa​mo za​to što je ve​ro​vao u je​dan bo​lji svet. Pre​ži​ve​li​ma, ko​ji su le​ža​li na ze​mlji, je​ča​li i ja​u​ka​li, bi​lo je još go​re. Ne​ko je krik​nuo u sa​mrt​nom rop​cu, ali Lojd ni​je mo​gao da vi​di ni ko je po​sre​di, ni gde se na​la​zi. Ne​ko​li​ko njih iz nje​go​vog vo​da još je ju​ri​ša​lo, ali on​da, na nje​go​ve oči, je​dan pa​de, a osta​li se po​ba​ca​še na ze​mlju. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je, ni​ko se ni​je po​me​rao, iz​u​zev ra​nje​ni​ka ko​ji su se uvi​ja​li od bo​la. Ka​kav po​kolj, po​mi​sli on, i žuč od gne​va i tu​ge po​pe mu se u gr​lo, da ga ugu​ši. Kud li se de​nu​še osta​le je​di​ni​ce? Pa ne uče​stvu​je, valj​da, sa​mo Loj​dov vod u ovom na​pa​du? Mo​žda osta​li na​pre​du​ju isto​vre​me​no, pa​ra​lel​nim uli​ca​ma ko​je ta​ko​đe iz​la​ze na ma​li trg. Ali da bi ju​riš us​peo, mo​raš da bu​deš broj​ča​no nad​mo​ćan. Lojd i nje​go​va tri​de​set pe​to​ri​ca oči​gled​no ni​su bi​li do​volj​ni. Bra​ni​o​ci su us​pe​li go​to​vo sve da ih što po​bi​ju, što ra​ne, a ono ma​lo njih iz Loj​do​vog vo​da što je pre​te​klo bi​lo je pri​mo​ra​no da hva​ta za​klon, i ne sti​gav​ši do cr​kve. Lojd uhva​ti Le​ni​jev po​gled; ovaj je vi​rio iza ugi​nu​log ko​nja. Bar je on živ. Le​ni po​di​že pu​šku i na​či​ni po​kret iz​ra​ža​va​ju​ći bes​po​moć​nost i mi​mi​kom mu da​ju​ći do zna​nja da ne​ma mu​ni​ci​je. I Loj​du je po​ne​sta​lo me​ta​ka. Mi​nut ka​sni​je, puc​nji u uli​ci sa​svim utih​nu​še, po​što su i osta​li iz vo​da po​tro​ši​li svu mu​ni​ci​ju. Ta​ko je okon​čan na​pad na cr​kvu. Ak​ci​ja je, iona​ko, bi​la ne​iz​vo​dlji​va. Bez mu​ni​ci​je, oni su po​sr​lja​li u jed​no be​smi​sle​no sa​mo​u​bi​stvo. Ki​ša me​ta​ka iz prav​ca cr​kve po​če​la je da je​nja​va po​što su la​ke me​te ne​u​tra​li​sa​ne, ali bi još od​jek​nuo po​ko​ji spo​ra​di​čan pu​canj; ga​đa​li su pre​ži​ve​le ko​ji su pro​na​šli za​klon. Le​ni​ju tad po​sta​de ja​sno da će na kra​ju svi nje​go​vi lju​di iz​gi​nu​ti. Mo​ra​li su da se po​vu​ku. A ve​ro​vat​no će ih i pri​li​kom po​vla​če​nja po​bi​ti. On po​no​vo po​gle​da k Le​ni​ju pa mah​nu ru​kom una​zad, da​ju​ći mu ne​dvo​smi​slen znak: ide​mo ta​mo, što da​lje od cr​kve. Le​ni se osvr​nu oko se​be, po​na​vlja​ju​ći taj gest dok se obra​ćao ma​lo​broj​nim pre​ži​ve​li​ma. Bo​lji su im iz​gle​di ako svi kre​nu isto​vre​me​no. Kad je od​lu​ka sti​gla do svih do ko​jih je mo​gla da stig​ne, Lojd se s mu​kom oso​vi na no​ge. – Po​vla​če​nje! – po​vi​ka on iz sveg gla​sa. A on​da po​tr​ča. Ni​je tu ima​lo vi​še od dve​sto​ti​nak me​ta​ra da se pre​tr​či, ali Lojd ni​ka​da ni​je du​že pu​to​vao. Po​bu​nje​ni​ci iz cr​kve otvo​ri​še va​tru čim pri​me​ti​še kre​ta​nje vla​di​nih tru​pa. Kra​jič​kom oka Lojd pre​bro​ja svo​je lju​de – po​vla​či​la su se njih pe​to​ri​ca-še​sto​ri​ca. Tr​čao je na​su​mi​ce, po​vo​de​ći se zbog ra​nje​ne ru​ke. Le​ni je bio is​pred nje​ga, oči​to ne​po​vre​đen. Me​ci su re​še​ta​li fa​sa​de zgra​da po​kraj ko​jih je Lojd po​sr​ću​ći tr​čao. Le​ni je sti​gao do one ku​će iz ko​je su po​šli u na​pad, ule​teo unu​tra i ši​rom otvo​rio vra​ta. Lojd utr​ča za njim, te​ško brek​ću​ći, i sru​či se na pod. Još tro​ji​ca sti​go​še za njim. Lojd je gle​dao u pre​ži​ve​le: Le​ni, Dejv, Mag​zi Mor​gan i Džo Eli. – I to je sve? – re​če on. – Da – re​če Le​ni. – Bo​že dra​gi... Pe​to​ri​ca pre​ži​ve​la od nas tri​de​set šest. – Ka​kav bri​ljan​tan voj​ni sa​vet​nik je taj pu​kov​nik Bo​brov. Sta​ja​li su i brek​ta​li, po​ku​ša​va​ju​ći da do​đu do da​ha. Loj​du se do​ne​kle vra​tio ose​ćaj u ru​ku, ko​ja ga je sad stra​vič​no bo​le​la. Pa ipak, mo​gao je da je po​me​ri, uz bo​lo​ve, ta​ko da mo​žda i ni​je bi​la slo​mlje​na. On pri​me​ti da mu je ru​kav na​to​pljen kr​vlju. Dejv ski​de cr​ve​nu ma​ra​mu, pa na​pra​vi po​vez. Le​ni je imao ra​nu na gla​vi. Li​ce mu je bi​lo kr​va​vo, ali on re​če da je to obič​na ogre​bo​ti​na. Ina​če,

či​ni​lo se da se sa​svim do​bro ose​ća. Dejv, Mag​zi i Džo su ču​dom pro​šli ne​po​vre​đe​ni. – Bo​lje da se vra​ti​mo po no​va na​re​đe​nja – re​če Lojd po​što su ne​ko​li​ko mi​nu​ta pri​le​gli. – Iona​ko bez mu​ni​ci​je ne mo​že​mo ni​šta. – Haj​de naj​pre da po​pi​je​mo na​te​na​ne po šo​lju ča​ja, mo​že? – re​če Le​ni. – Ne mo​že​mo, ne​ma​mo ka​ši​či​ce – re​če Lojd. – O, do​bro, on​da. – A jel’ bi​smo mo​gli ov​de još mal​či​ce da se od​mo​ri​mo? – Od​ma​ra​će​mo se u po​za​di​ni – re​če Lojd. – Bez​bed​ni​je je. Na​trag su se pro​bi​ja​li kroz red kućâ, slu​že​ći se onim ru​pa​ma ko​je su sa​mi iz​bu​ši​li. Od stal​nog sa​gi​nja​nja Loj​du se vr​te​lo u gla​vi. Pi​tao se da ni​je ta sla​bost mo​žda po​sle​di​ca gu​bit​ka kr​vi. Kad su sti​gli ta​mo oda​kle ih sa tor​nje​va Cr​kve Sve​tog Av​gu​sti​na vi​še ni​su mo​gli vi​de​ti, žur​no skre​nu​še u jed​nu boč​nu uli​cu. Olak​ša​nje ko​je je Lojd ose​ćao što je pre​ži​veo ubr​za​no je ble​de​lo pred srdž​bom zbog be​smi​sle​ne po​gi​bi​je nje​go​vih lju​di. I ta​ko do​đo​še do am​ba​ra na obo​du va​ro​ši gde se na​la​zio štab vla​di​nih sna​ga. Lojd ugle​da ma​jo​ra Mar​ke​sa iza go​mi​le san​du​ka; de​lio je lju​di​ma mu​ni​ci​ju. – A što i mi ni​smo mo​gli da do​bi​je​mo ma​lo te mu​ni​ci​je?! – upi​ta on be​sno. Mar​kes sa​mo sleg​nu ra​me​ni​ma. – Iz​ve​sti​ću Bo​bro​va o to​me – re​če on. Pu​kov​nik Bo​brov je se​deo na sto​li​ci, za sto​lom, is​pred am​ba​ra; dva ko​ma​da na​me​šta​ja naj​ve​ro​vat​ni​je su uze​ta iz ne​ke se​o​ske ku​će. Li​ce mu je bi​lo po​cr​ve​ne​lo od sun​ca. Raz​go​va​rao je s Vo​lo​đom Pe​ško​vom. Lojd se za​pu​ti pra​vo k nji​ma. – Iz​ve​li smo ju​riš na cr​kvu, ali smo osta​li bez ika​kve po​dr​ške – re​če on. – A i mu​ni​ci​je nam je ne​sta​lo, za​to što je Mar​kes od​bio da nas snab​de! Bo​brov hlad​no po​gle​da Loj​da. – Šta ti tra​žiš ov​de? – re​če. Lojd je bio pot​pu​no zbu​njen. Oče​ki​vao je da će mu Bo​brov če​sti​ta​ti na he​roj​stvu i, u naj​ma​nju ru​ku, po​ka​za​ti sa​o​se​ća​nje zbog us​kra​će​ne po​dr​ške. – Upra​vo vam o to​me pri​čam – re​če Lojd. – Ni​smo do​bi​li po​dr​šku. Ne mo​že​te na ju​riš da osvo​ji​te utvr​đe​nu zgra​du s jed​nim je​di​nim vo​dom. Da​li smo sve od se​be, ali smo po​bi​je​ni. Iz​gu​bio sam tri​de​set jed​nog od ukup​no tri​de​set šest lju​di. – On po​ka​za u če​tvo​ri​cu sa​bo​ra​ca. – Evo šta mi je osta​lo od vo​da! – Ko ti je na​re​dio da se po​vu​češ? Lojd se rvao s vr​to​gla​vi​com. Ose​ćao je da bi sva​ki čas mo​gao da se one​sve​sti, ali mo​rao je naj​pre da ob​ja​sni Bo​bro​vu ka​ko su se nje​go​vi lju​di ju​nač​ki bo​ri​li. – Do​šli smo po no​va na​re​đe​nja. Šta smo dru​go mo​gli? – Tre​ba​lo je da se bo​ri​te do po​sled​njeg. – A či​me da se bo​ri​mo? Ni met​ka ni​smo ima​li! – Ti​ši​na! – za​re​ža Bo​brov. – Mir-no! Oni, po auto​ma​ti​zmu, sta​do​še u vr​stu: Lojd, Le​ni, Dejv, Mag​zi i Džo. Lojd se pla​šio da će pa​sti u ne​svest. – Na​le​vo krug! Oni mu okre​nu​še le​đa. Lojd po​mi​sli: šta je sad? – Oni što su ra​nje​ni – volj​no. Lojd i Le​ni is​tu​pi​še iz vr​ste. – Ra​nje​ni​ci ko​ji mo​gu da ho​da​ju pre​ba​cu​ju se na dru​gu du​žnost, u prat​nju za​ro​blje​ni​ka.

Lojd se je​dva do​se​ti da je po​sre​di ču​va​nje rat​nih za​ro​blje​ni​ka u vo​zu za Bar​se​lo​nu. Kla​tio se na no​ga​ma. Tre​nut​no ni sta​do ova​ca ne bih mo​gao da sa​ču​vam, po​mi​sli on. – Po​vla​če​nje pod ne​pri​ja​telj​skom va​trom bez na​re​đe​nja je de​zer​ter​stvo – re​če Bo​brov. Lojd se okre​nu i po​gle​da u Bo​bro​va. Na za​pre​pa​šće​nje i užas, pri​me​ti da je Bo​brov iz​va​dio re​vol​ver iz fu​tro​le na kop​ča​nje. Bo​brov pri​đe onoj tro​ji​ci što su sta​ja​li u sta​vu mir​no, ta​ko da je sa​da bio od​mah iza njih. – Va​ma tro​ji​ci usta​no​vlje​na je kri​vi​ca, i osu​đe​ni ste na smrt. – On po​di​že cev na šest-se​dam cen​ti​me​ta​ra od Dej​vo​vog po​tilj​ka. A on​da je opa​lio. Čuo se pra​sak. Na Dej​vo​voj gla​vi ugle​da​še ru​pu od met​ka, a krv i mo​zak pro​va​li​še mu iz če​la. Lojd sop​stve​nim oči​ma ni​je mo​gao da ve​ru​je. Mag​zi, ko​ji je sta​jao do Dej​va, po​če da se okre​će, usta otvo​re​nih kao da će da vik​ne; ali Bo​brov je bio br​ži. On okre​nu pi​štolj ka Mag​zi​je​vom vra​tu i opa​li po​no​vo. Me​tak je ušao po​red Mag​zi​je​vog de​snog uha, a iza​šao mu kroz le​vo oko, i Mag​zi se sa​mo stro​po​šta. Ko​nač​no se Loj​du po​vra​tio glas: – Ne! – po​vi​ka on. Džo Eli se okre​nu, ur​la​ju​ći od za​pre​pa​šće​nja i gne​va, pa po​di​že ru​ke, da do​hva​ti Bo​bro​va. Pi​štolj opa​li još jed​nom, i Džoa me​tak po​go​di u gr​lo. Kao iz fon​ta​ne, šik​nu​la je krv iz Džo​o​vog vra​ta, po​pr​skav​ši Bo​bro​vlje​vu cr​ve​no​ar​mij​sku uni​for​mu, usled če​ga pu​kov​nik opso​va i od​sko​či. Džo pa​de na ze​mlju, ali ni​je od​mah iz​dah​nuo. Lojd je, bes​po​mo​ćan, gle​dao ka​ko krv ku​lja iz Džo​o​ve vrat​ne ži​le na spe​če​nu špan​sku ze​mlju. Džo je, oči​gled​no, hteo ne​što da ka​že, ali re​či ni​je bi​lo; a on​da mu se sklo​pi​še oči, i on klo​nu. – Za ku​ka​vi​ce ne​ma mi​lo​sti – re​če Bo​brov od​la​ze​ći. Lojd po​gle​da u Dej​va, ko​ji je le​žao na ze​mlji; mr​šav, ga​rav, hra​bar kao lav, še​sna​est mu je go​di​na, a po​gi​nuo. I ni​su ga ubi​li fa​ši​sti, već je​dan glu​pi, ne​mi​lo​srd​ni so​vjet​ski ofi​cir. Ka​kva šte​ta, po​mi​sli Lojd, i su​ze mu na​vre​še na oči. Do​tr​ča uto ne​ki na​red​nik iz šta​le. – Od​u​sta​li su! – vi​kao je on ra​do​sno. – Pre​da​li se oni u već​ni​ci, is​ta​kli be​lu za​sta​vu. Za​u​ze​li sa​mo Bel​či​te! Sa​da već Lojd ni​je vi​še mo​gao da se od​u​pi​re vr​to​gla​vi​ci, i iz​gu​bi svest.

V U Lon​do​nu je bi​lo hlad​no i vla​žno. Lojd je, po ki​ši, ho​dao Uli​com Na​tli, za​pu​tiv​ši se maj​či​noj ku​ći. I da​lje je na se​bi imao špan​sku voj​nič​ku blu​zu sa raj​sfer​šlu​som i so​mot​ske čak​ši​re, a na no​ga​ma sa​mo či​zme, bez ča​ra​pa. No​sio je ma​li ra​nac s pre​o​bu​kom – do​njim ve​šom i ko​šu​ljom – i li​me​nom šo​ljom. Oko vra​ta je bio ve​zao cr​ve​nu ma​ra​mu, od ko​je je Dejv na​pra​vio po​vez kad je Lojd ra​njen u ru​ku. Još ga je bo​le​la ta ru​ka, ali mu po​vez vi​še ni​je tre​bao. Bi​lo je to jed​nog po​znog po​po​dne​va u ok​to​bru. Kao što je i oče​ki​vao, ras​po​re​đen je u voz sa za​li​ha​ma ko​ji se u Bar​se​lo​nu vra​ćao kr​cat za​ro​blje​nim po​bu​nje​ni​ci​ma. Pu​to​va​li su tri da​na iako je put bio sve​ga sto še​zde​set ki​lo​me​ta​ra dug. U Bar​se​lo​ni su ga odvo​ji​li od Le​ni​ja, i njih dvo​ji​ca iz​gu​bi​še sva​ki kon​takt. Stao mu je on​da ne​ki ka​mi​on​dži​ja i po​ve​zao ga na se​ver, a po​sle to​ga je pe​ša​čio, sto​pi​rao, i vo​zio se že​le​zni​com, u va​go​ni​ma pu​nim uglja, šljun​ka ili – u jed​noj sreć​noj pri​li​ci – san​du​ka s vi​nom. Fran​cu​sku gra​ni​cu pre​šao je ne​pri​met​no, no​ću. Spa​vao je na tvr​dom, pro​sio za hra​nu, oba​vljao raz​ne sit​ne po​slo​ve da uzme ne​ku pa​ru i,

po​sle dve dič​ne ne​de​lje, za​ra​dio do​volj​no za kar​tu pre​ko La​man​ša be​ru​ći gro​žđe u jed​nom vi​no​gra​du kod Bor​doa. I ta​ko je do​šao ku​ći. Udah​nuo je me​mljiv ald​gej​tski va​zduh pun ča​đi kao da uži​va u par​fe​mu. Za​stav​ši pred dvo​ri​šnom ka​pi​jom, on po​gle​da u jed​nu u ni​zu isto​vet​nih ku​ća, gde je ro​đen pre vi​še od dva​de​set dve go​di​ne. Sve​tla su go​re​la iza ki​šom iša​ra​nih pro​zo​ra; ne​ko​ga ima kod ku​će. On pri​đe ula​znim vra​ti​ma. I da​lje je kod se​be imao ključ; dr​žao ga je za​jed​no s pa​so​šem. Ot​klju​ča vra​ta i uđe. Ra​nac je spu​stio na pa​tos u hod​ni​ku, po​red stal​ka za še​ši​re. – Ko je to? – za​ču se iz ku​hi​nje. Bio je to glas nje​go​vog oču​ha Ber​ni​ja. Lojd shva​ti da ni​je u sta​nju da go​vo​ri. Ber​ni do​đe do hod​ni​ka. – Ko...? – A oda pre​po​zna Loj​da. – O, bo​že! – re​če. – Pa to si ti. – Zdra​vo, ta​ta – re​če Lojd. – Ma​li moj – re​če Ber​ni pa za​gr​li Loj​da. – Živ si – re​če. Ose​tio je Lojd ka​ko se Ber​ni​je​vo te​lo tre​se od je​ca​ja. Mi​nut ka​sni​je Ber​ni obri​sa oči ru​ka​vom džem​pe​ra, pa ode do ste​pe​ni​šta. – Et! – po​zva on. – Šta je? – Do​šao je ne​ko da te vi​di. – Tre​nu​tak. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je, po​ja​vi​la se na ste​pe​ni​ca​ma, u pla​voj ha​lji​ni, le​pa kao uvek. Ne​gde na po​la pu​ta, ugle​da si​no​vlje​vo li​ce i pre​ble​de. – O, Dju – re​če ona. – To je Lojd. Str​ča​la je ni​za ste​pe​ni​ce i pa​la mu u za​gr​ljaj. – Živ si! – re​če. – Pi​sao sam vam iz Bar​se​lo​ne... – Ni​je nam sti​glo pi​smo. – On​da ne zna​te... – Šta? – Dejv Vi​li​jams je po​gi​nuo. – O, ne! – Po​gi​nuo je u Bi​ci za Bel​či​te. – Lojd je pret​hod​no bio od​lu​čio da ne ka​že isti​nu o to​me ka​ko je Dejv po​gi​nuo. – A šta bi s Le​ni​jem Gri​fit​som? – Ne znam. Raz​dvo​ji​li smo se. Na​dao sam se da će se mo​žda vra​ti​ti ku​ći pre me​ne. – Ne, ni​šta ni​sam ču​la. – A ka​ko je bi​lo ta​mo? – re​če Ber​ni. – Fa​ši​sti po​be​đu​ju. I za to su uglav​nom kri​vi ko​mu​ni​sti, ko​je vi​še za​ni​ma ob​ra​čun s osta​lim le​vi​čar​skim stran​ka​ma. Ber​ni je bio za​pre​pa​šćen. – Ma ni​je valj​da ta​ko?! – Ta​ko je. Ako sam išta na​u​čio u toj Špa​ni​ji, on​da sam na​u​čio da pro​tiv ko​mu​ni​sta mo​ra​mo da se bo​ri​mo sa istom že​sti​nom kao pro​tiv fa​ši​sta. Zlo je i jed​no i dru​go. Nje​go​va maj​ka se opo​ro na​sme​ši. – Za​mi​sli, bo​ga ti... – Ona to odav​no zna, po​mi​sli Lojd. – Do​sta je bi​lo po​li​ti​ke – re​če on. – Ka​ko si mi ti, ma​ma? – O, isto kô i uvek, ali po​gle​daj se sa​mo – ka​ko si mr​šav! – Ne​ma u Špa​ni​ji bog​zna šta da se po​je​de. – Bo​lje da ti ja pri​pre​mim ne​što. – Ne​moj da žu​riš. Gla​du​jem već dva​na​est me​se​ci – iz​dr​ža​ću još ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Ne​go, da ti ka​-

žem šta bi mi pri​ja​lo. – Šta? Sa​mo re​ci! – Po​pio bih na​te​na​ne jed​nu šo​lju ča​ja.

5. 1939. To​mas Ma​ke je nad​zi​rao So​vjet​sku am​ba​sa​du u Ber​li​nu kad je iz zgra​de iza​šao Vo​lo​đa Pe​škov. Pro​šlo je bi​lo već šest go​di​na ot​ka​ko je Pru​ska taj​na po​li​ci​ja tran​sfor​mi​sa​na u no​vi, efi​ka​sni​ji Ge​sta​po, ali ko​me​sar Ma​ke je još vo​dio ode​lje​nje za nad​zor iz​daj​ni​ka i ra​znih sub​ver​ziv​nih ele​me​na​ta u sa​mom gra​du Ber​li​nu. Naj​o​pa​sni​ji me​đu nji​ma bez sum​nje su pri​ma​li na​re​đe​nja upra​vo u zda​nju na adre​si Un​ter den Lin​den 63–65. I za​to su Ma​ke i nje​go​vi lju​di pra​ti​li sva​ko​ga ko je u tu zgra​du ula​zio i iz nje iz​la​zio. Am​ba​sa​da je bi​la pra​va tvr​đa​va u art de​ko sti​lu, sa​zi​da​na od be​log ka​me​na, od ko​jeg su se od​bi​ja​li za​sle​plju​ju​ći zra​ci av​gu​stov​skog sun​ca. Iz​nad cen​tral​nog blo​ka uz​di​zao se stub s fe​nje​rom, kao da bdi, dok su se sa dve stra​ne pru​ža​li re​do​vi vi​so​kih, uza​nih pro​zo​ra, na​lik uvek bud​nim stra​ža​ri​ma. Ma​ke je se​deo u ba​šti ka​fea, na ploč​ni​ku pre​ko​pu​ta uli​ce. Naj​ot​me​ni​ji ber​lin​ski bu​le​var vr​veo je od auto​mo​bi​la i bi​ci​ka​la; že​ne su, u let​njim ha​lji​na​ma, sa še​ši​ri​ma na gla​va​ma, po​šle u ku​po​vi​nu; mu​škar​ci su žu​stro ko​ra​ča​li, ko u ode​lu, ko u ele​gant​noj uni​for​mi. Te​ško je bi​lo po​ve​ro​va​ti da ne​mač​ki ko​mu​ni​sti još po​sto​je. Ka​ko je vi​še iko mo​gao da se su​prot​sta​vlja na​ci​sti​ma? Ne​mač​ka je sad bi​la dru​ga​či​ja ze​mlja. Hi​tler je is​ko​re​nio ne​za​po​sle​nost – što ni​jed​nom dru​gom evrop​skom vo​đi ni​je po​šlo za ru​kom. Štraj​ko​vi i de​mon​stra​ci​je bi​li su tek ble​da uspo​me​na na sta​ra lo​ša vre​me​na. Po​li​ci​ja je ima​la prak​tič​na ovla​šće​nja u bor​bi pro​tiv kri​mi​na​la. Bi​la je to ze​mlja bla​go​sta​nja: mno​ge po​ro​dice ima​le su ra​dio, a ubr​zo će no​vim auto-pu​te​vi​ma vo​zi​ti no​ve, na​rod​ne auto​mo​bi​le.14 I to ni​je bi​lo sve. Ne​mač​ka je opet bi​la ja​ka. Voj​ska je bi​la do​bro na​o​ru​ža​na i moć​na. U pret​hod​ne dve go​di​ne Ve​li​ka Ne​mač​ka, ko​ja je sa​da bi​la naj​ja​ča evrop​ska si​la, pro​ši​ri​la se na ra​čun Austri​je i Če​ho​slo​vač​ke. Mu​so​li​ni​je​va Ita​li​ja ušla je s Ne​mač​kom u Če​lič​ni pakt. Ra​ni​je te go​di​ne Ma​drid je konač​no pao u ru​ke Fran​ko​vih po​bu​nje​ni​ka, ta​ko da je sad i Špa​ni​ja ima​la vlast na​klo​nje​nu fa​ši​sti​ma. Ka​ko bi bi​lo kom Nem​cu mo​glo da pad​ne na pa​met da okre​ne le​đa sve​mu to​me i gur​ne ze​mlju pod bolj​še​vič​ku či​zmu? U Ma​ke​o​vim oči​ma ta​kvi lju​di bi​li su ološ, ga​mad, ne​čist, ko​ju je tre​ba​lo ne​mi​lo​srd​no pro​go​ni​ti i do po​sled​njeg uni​šti​ti. Sa​da, dok je raz​mi​šljao o nji​ma, li​ce mu se is​kri​vi​lo u gnev​ni grč i on sta​de da lup​ka sto​pa​lom o ploč​nik, kao da se pri​pre​ma da iz​ga​zi ne​kog ko​mu​ni​stu. A on​da ugle​da Pe​ško​va. Bio je to mla​dić u ode​lu od pla​vog ser​ža, s man​ti​lom pre​ba​če​nim pre​ko ru​ke kao da oče​ku​je pro​me​nu vre​men​skih pri​li​ka. Nje​go​va krat​ko pod​ši​ša​na ko​sa i brz hod ot​kri​va​li su voj​ni​ka, upr​kos ci​vil​noj ode​ći ko​ju je imao na se​bi, a po na​či​nu na ko​ji je osma​trao uli​cu, to​bož ne​haj​no, a u stva​ri vr​lo te​melj​no – vi​de​lo se da ra​di ili za Oba​ve​štaj​nu slu​žbu Cr​ve​ne ar​mi​je ili za NKVD, ru​sku taj​nu po​li​ci​ju. Ma​keu se ubr​za puls. Na​rav​no, on i nje​go​vi lju​di su, po li​ku, zna​li sva​ko​ga iz te am​ba​sa​de. Nji​ho​ve fo​to​gra​fi​je iz pa​so​ša ču​va​li su u ar​hi​vi, a Ma​ke​ov tim ih je ne​pre​sta​no dr​žao na oku. O Pe​ško​vu, me​đu​tim, ni​je mno​go znao. Čo​vek je, pre sve​ga, bio mlad – imao je dva​de​set pet go​di​na, do​se​ti se Ma​ke po​da​tka iz do​si​jea – pa po​sto​ji mo​guć​nost da je reč o ni​žem, ne baš va​žnom slu​žbe​ni​ku. Ili se, mo​žda, sa​mo do​bro pre​tva​ra da ni​je va​žan. Pe​škov je pre​šao Un​ter den Lin​den pa se za​pu​tio upra​vo ka me​stu gde je se​deo Ma​ke, ne​da​le​ko od ugla Fri​dri​ho​ve uli​ce. Ka​ko mu se Pe​škov pri​bli​ža​vao, Ma​ke pri​me​ti da je Rus ve​o​ma vi​sok i sport​-

ski gra​đen. Iz​raz nje​go​vog li​ca oda​vao je po​zor​nost, a po​gled mu je bio pro​do​ran. Ma​ke skre​nu po​gled, na​jed​nom ner​vo​zan. Uze on​da šo​lju, pa ot​pi ma​lo hlad​nog ta​lo​ga ka​fe, de​li​mič​no za​klo​niv​ši li​ce. Po​že​leo je da iz​beg​ne po​gled tih pla​vih oči​ju. Pe​škov skre​nu u Fri​dri​ho​vu uli​cu. Ma​ke gla​vom da​de znak Raj​nhol​du Vag​ne​ru, ko​ji je sta​jao na uglu pre​ko​pu​ta, i Vag​ner kre​nu za Pe​ško​vom. Tad i Ma​ke usta​de od sto​la, pa kre​nu za Vag​ne​rom. Ni​su, na​rav​no, svi u Oba​ve​štaj​noj slu​žbi Cr​ve​ne ar​mi​je bi​li kla​sič​ni špi​ju​ni iz ro​ma​na. Ve​ći​nu oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka pri​ku​plja​li su na za​ko​ni​te na​či​ne, uglav​nom či​ta​ju​ći ne​mač​ku štam​pu. Ni​su, pri​tom, bes​po​go​vor​no ve​ro​va​li u sve što pro​či​ta​ju, ali su za​to pra​ti​li tra​go​ve kao što je, na pri​mer, re​kla​ma da je fa​bri​ci oruž​ja po​treb​no de​set ob​u​če​nih rad​ni​ka na stru​gu. Sem to​ga, Ru​si su mo​gli slo​bod​no da pu​tu​ju po Ne​mač​koj i raz​gle​da​ju – za raz​li​ku od di​plo​ma​ta u So​vjet​skom Sa​ve​zu, ko​ji​ma ni​je bi​lo do​zvo​lje​no da na​pu​šta​ju Mo​skvu bez prat​nje. Mla​dić ko​ga su Ma​ke i Vag​ner sa​da pra​ti​li mo​žda je upra​vo je​dan od tih krot​kih sa​ku​plja​ča oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka što či​ta​ju no​vi​ne; za taj po​sao do​volj​no je bi​lo do​bro po​zna​va​nje ne​mač​kog je​zi​ka i spo​sob​nost sa​ži​ma​nja pri​ku​plje​nih in​for​ma​ci​ja. Pra​ti​li su Pe​ško​va dok je pro​la​zio po​red re​sto​ra​na ko​ji je dr​žao Ma​ke​ov brat. Na​ziv lo​ka​la je i da​lje bio Bi​stro Ro​bert, ali kli​jen​te​la ni​je bi​la ista. Ni​su tu vi​še na​vra​ća​li imuć​ni ho​mo​sek​su​al​ci, je​vrej​ski tr​gov​ci s lju​bav​ni​ca​ma, ni​ti pre​pla​će​ne glu​mi​ce ko​je na​ru​ču​ju ro​ze šam​panj. Ako već ni​su u ne​kom kon​cen​tra​ci​o​nom lo​go​ru, ta​kvi lju​di su u po​sled​nje vre​me gle​da​li da što ma​nje skre​ću pa​žnju. Ne​ki su i oti​šli iz Ne​mač​ke – sva sre​ća te ih se naj​zad ota​ra​si​smo, raz​mi​šljao je Ma​ke, ma​kar to, na​ža​lost, zna​či​lo da re​sto​ran ne do​no​si pri​ho​de kao ne​ka​da. Pi​tao se, do​kon, šta li je bi​lo s biv​šim vla​sni​kom, Ro​ber​tom fon Ul​ri​hom. Kao kroz ma​glu se​ti se da je taj čo​vek oti​šao u En​gle​sku. Mo​žda je ta​mo otvo​rio re​sto​ran za na​stra​ne ti​po​ve. Pe​škov uđe u bar. Vag​ner uđe za njim, mi​nut-dva ka​sni​je, a Ma​ke osta​de na​po​lju, da pra​ti šta se de​ša​va. Bio je to po​pu​la​ran lo​kal. Dok je Ma​ke če​kao da Pe​škov iza​đe, vi​de ne​kog voj​ni​ka ka​ko ula​zi s de​voj​kom, dok dve do​bro ob​u​če​ne že​ne i ne​ki sta​rac u pr​lja​vom man​ti​lu iza​đo​še, i odo​še ne​kud. Vag​ner je iz ba​ra iza​šao sam, po​gle​dao Ma​kea pra​vo u oči, i zbu​nje​no ra​ši​rio ru​ke. Ma​ke pre​đe uli​cu. Vag​ner je bio za​bri​nut. – Ne​ma ga ta​mo! – Do​bro si po​gle​dao? – Je​sam, uklju​ču​ju​ći klo​ze​te i ku​hi​nju. – Je​si li pi​tao da ni​je ne​ko iz​la​zio na zad​nja vra​ta? – Re​ko​še da ni​je. S raz​lo​gom je Vag​ne​ra ob​u​zeo strah. Bi​la je to no​va Ne​mač​ka i za po​či​nje​ne gre​ške ka​zne vi​še ni​su bi​le bla​ge. Za ovo je mo​gao bi​ti stro​go ka​žnjen. No ovo​ga pu​ta ne​će bi​ti ta​ko. – Do​bro on​da – re​če mu Ma​ke. Vag​ner ni​je mo​gao da sa​kri​je olak​ša​nje. – Stvar​no? – Na​u​či​li smo ne​što va​žno – re​če Ma​ke. – To što nas se ova​ko struč​no ra​to​si​ljao ka​zu​je nam da je čo​vek špi​jun – i to vr​lo do​bar.

II Vo​lo​đa je ušao na sta​ni​cu u Fri​dri​ho​voj uli​ci i seo na U-li​ni​ju. Ski​nuo je ka​pu, na​o​ča​re i pr​ljav ki​šni man​til, ko​ji su mu po​slu​ži​li da se pre​ru​ši u star​ca. Se​de on​da, iz​va​di ma​ra​mi​cu i obri​sa pra​ši​nu ko​jom je pret​hod​no po​suo ci​pe​le da bi iz​gle​da​le iz​no​še​ne. Ni​je bio sa​svim si​gu​ran da li je taj ki​šni man​til pra​vo re​še​nje. Dan je bio sun​čan, i on se bo​jao da će ga Ge​sta​po u man​ti​lu pri​me​ti​ti i pro​zre​ti nje​go​ve na​me​re. No ni​su bi​li ta​ko pa​met​ni, a ot​ka​ko je

iza​šao iz ba​ra, gde se, u mu​škom nu​žni​ku, na br​zi​nu pre​svu​kao – ni​ko ga ni​je pra​tio. Spre​mao se da uči​ni ne​što ve​o​ma opa​sno. Ako ot​kri​ju da se po​ve​zao s jed​nim ne​mač​kim di​si​den​tom, naj​bo​lje če​mu bi mo​gao da se na​da bi​lo bi da ga de​por​tu​ju u Mo​skvu, dok bi od ka​ri​je​re mo​gao da se opro​sti. Uko​li​ko mu se pak ne po​sre​ći, i on i di​si​dent ne​sta​li bi u po​dru​mu se​di​šta Ge​sta​poa, u Uli​ci prin​ca Al​breh​ta, i sve​tlost da​na vi​še ne bi ugle​da​li. So​vjet​ske vla​sti ža​li​le bi se zbog ne​stan​ka jed​nog svog di​plo​ma​te, ne​mač​ka po​li​ci​ja bi se pra​vi​la da tra​ga za ne​sta​lim, ali bi on​da, sa ža​lje​njem, po​ru​či​la da po​tra​ga ni​je us​pe​la. Vo​lo​đa ni​ka​da ni​je bio u se​di​štu Ge​sta​poa, na​rav​no, ali je znao šta bi ta​mo mo​glo da se oče​ku​je. Slič​na je bi​la cen​tra​la NKVD-a u zgra​di So​vjet​ske tr​go​vin​ske mi​si​je u Uli​ci Li​cen​bur​ger broj 11: če​lič​na vra​ta, so​ba za sa​slu​ša​nje sa zi​do​vi​ma u plo​či​ca​ma, da se lak​še spe​re krv, za​tim ka​da u ko​joj se se​ku le​še​vi, i elek​trič​na peć, gde se spa​lju​ju de​lo​vi te​la. Vo​lo​đa je po​slat u Ber​lin da raz​gra​na ta​mo​šnju mre​žu so​vjet​skih špi​ju​na. Fa​ši​zam je, u po​bed​nič​kom za​no​su, mar​ši​rao Evro​pom, a Ne​mač​ka je u tim da​ni​ma pred​sta​vlja​la ve​ću pret​nju za SSSR no do ta​da. Sta​ljin je ot​pu​stio mi​ni​stra spolj​nih po​slova Li​tvi​no​va, i na nje​go​vo me​sto po​sta​vio Vja​če​sla​va Mo​lo​to​va. Ali šta je i Mo​lo​tov mo​gao da ura​di? Fa​ši​ste je, či​ni​lo se, ne​mo​gu​će bi​lo za​u​sta​vi​ti. Kremlj su mo​ri​le po​ni​ža​va​ju​će uspo​me​ne na Ve​li​ki rat, u ko​jem su Nem​ci na​ne​li po​raz ru​skoj ar​mi​ji od šest mi​li​o​na lju​di. Sta​ljin se u me​đu​vre​me​nu pri​pre​mio da sklo​pi spo​ra​zum s Fran​cu​skom i Bri​ta​ni​jom, da ogra​ni​či moć Ne​mač​ke, ali tri si​le ipak ni​su us​pe​le da se do​go​vo​re i upra​vo tih da​na pre​go​vo​ri su pro​pa​li. Oče​ki​va​lo se, sto​ga, da će pre ili ka​sni​je iz​bi​ti rat iz​me​đu Ne​mač​ke i So​vjet​skog Sa​ve​za, a Vo​lo​đin za​da​tak bio je da pri​ku​plja voj​ne oba​ve​štaj​ne po​dat​ke ko​ji bi So​vje​ti​ma po​mo​gli da iz tog ra​ta iza​đu kao po​bed​ni​ci. Sa vo​za je si​šao u si​ro​ma​šnom, rad​nič​kom de​lu Ber​li​na Ve​din​gu, se​ver​no od grad​skog cen​tra. Sta​jao je is​pred sta​ni​ce i če​kao, po​sma​tra​ju​ći put​ni​ke i pre​tva​ra​ju​ći se da či​ta red vo​žnje za​le​pljen na zi​du. Ni​je se po​me​rio oda​tle dok ni​je bio sa​svim si​gu​ran da ga ni​ko ne pra​ti. Za​tim je oti​šao do jef​ti​nog re​sto​ra​na, ko​ji je sâm pret​hod​no oda​brao za me​sto su​sre​ta. Po već usta​lje​noj prak​si, ni​je ušao unu​tra, već je stao na auto​bu​sku sta​ni​cu pre​ko​pu​ta i po​sma​trao ulaz re​sto​ra​na. Bio je pot​pu​no si​gu​ran da se us​put oslo​bo​dio pra​ti​la​ca, ako ih je i bi​lo, ali sa​da je mo​rao da se uve​ri da ni Ver​ne​ra ni​ko ni​je pra​tio. Ni​je bio si​gu​ran da će pre​po​zna​ti dva​de​se​to​go​di​šnjeg Ver​ne​ra Fran​ka, ko​ji je imao če​tr​na​est go​di​na kad ga je Vo​lo​đa po​sled​nji put vi​deo. To​ga se pri​bo​ja​vao i Ver​ner, pa su se za​to do​go​vo​ri​li da obo​ji​ca dr​že naj​no​vi​je iz​da​nje Ber​li​ner mor​gen​po​sta, i to otvo​re​no na sport​skim stra​na​ma. I ta​ko je Vo​lo​đa, dok je če​kao, či​tao o no​voj fud​bal​skoj se​zo​ni, na sva​kih ne​ko​li​ko se​kun​di pogléda​ju​ći da od​ne​kud ne na​i​đe Ver​ner. Još od škol​skih da​na u Ber​li​nu, Vo​lo​đa je na​vi​jao za naj​bo​lji klub iz ovog gra​da, Her​tu. I če​sto je skan​di​rao: „Ha, ho, he! Her​ta Be-eS-Ce!” Za​ni​ma​lo ga je ka​kav je Her​tin tim, ali mu je od na​pe​to​sti po​pu​sti​la pa​žnja, pa je je​dan te isti tekst či​tao une​do​gled, a da mu ni​šta ni​je osta​ja​lo u gla​vi. Dve go​di​ne ko​je je pro​veo u Špa​ni​ji ni​su mu, u pro​fe​si​o​nal​nom smi​slu, do​ne​le na​pre​dak ko​ji je oče​ki​vao – na​pro​tiv, čak. Vo​lo​đa je me​đu ne​mač​kim „do​bro​volj​ci​ma” raz​ot​krio ve​ći broj na​ci​stič​kih špi​ju​na po​put Hajn​ca Ba​u​e​ra. Ali on​da bi to NKVD-u po​slu​ži​lo kao iz​go​vor da po​hap​si i ne​ke pra​ve do​bro​volj​ce, ko​ji bi je​dva iz​ra​zi​li bla​go ne​za​do​volj​stvo po​stup​cima komu​ni​stič​ke stru​je. Sto​ti​ne mla​dih ide​a​li​sta mu​če​no je i umo​re​no u tam​ni​ca​ma NKVD-a. Po​ne​kad bi se čo​ve​ku uči​ni​lo da ko​mu​ni​ste, za​pra​vo, vi​še za​ni​ma bor​ba pro​tiv nji​ho​vih sop​stve​nih sa​ve​zni​ka anar​hi​sta ne​go pro​tiv fa​ši​stič​kog ne​pri​ja​te​lja. I sve to ni za šta. Sta​lji​no​va po​li​ti​ka bi​la je to​tal​ni ne​u​speh, ka​ta​stro​fa. Iz nje je pro​is​te​kla de​sni​-

čar​ska dik​ta​tu​ra, što je bio naj​go​ri is​hod za So​vjet​ski Sa​vez. Ali kri​vi​ca je sta​vlje​na na te​ret onih Ru​sa ko​ji su bi​li u Špa​ni​ji, iako su ti lju​di oda​no iz​vr​ša​va​li na​lo​ge iz Kre​mlja. Ne​ki od njih ne​sta​li su ubr​zo po po​vrat​ku u Mo​skvu. Vo​lo​đa se, po​sle pa​da Ma​dri​da, ku​ći vra​tio is​pu​njen stra​hom. I pri​me​tio je da se u me​đu​vre​me​nu mno​go to​ga pro​me​ni​lo. U go​di​na​ma 1937. i 1938. Sta​ljin je spro​veo čist​ku u re​do​vi​ma Crve​ne ar​mi​je. Hi​lja​de ko​man​da​na​ta je pro​gu​tao mrak, uklju​ču​ju​ći i mno​ge sta​na​re Vla​di​ne ku​će, gde su ži​ve​li Vo​lo​đi​ni ro​di​te​lji. Ali su za​to ne​ka​da pre​ne​bre​ga​va​ni lju​di, ka​kav je bio Gri​go​rij Pe​škov, sa​da una​pre​đe​ni, te su za​u​ze​li me​sta onih stra​da​lih u čist​ka​ma. I ta​ko je Gri​go​ri​je​va ka​ri​je​ra do​bi​la no​vi za​mah. On je bio za​du​žen za od​bra​nu Mo​skve od va​zdu​šnih na​pa​da, i imao je po​sla pre​ko gla​ve. Ve​ro​vat​no se, zbog nje​go​vog una​pre​đe​nja, Vo​lo​đa ni​je na​šao me​đu žr​tve​nim jar​ci​ma ko​ji su op​tu​že​ni za ne​u​speh Sta​lji​no​ve po​li​ti​ke u Špa​ni​ji. Ne​zgod​ni Ilja Dvor​kin je ta​ko​đe ne​kim ču​dom iz​be​gao ka​žnja​va​nje. Vra​tio se u Mo​skvu i ože​nio se Vo​lo​đi​nom se​strom Anjom, što je Vo​lo​đi te​ško pa​lo. No ko će zna​ti žen​sko sr​ce kad su ta​kve stva​ri po​sre​di. Anja je već bi​la za​trud​ne​la, a Vo​lo​đa ni​ka​ko ni​je mo​gao da se otre​se ko​šmar​ne sli​ke: nje​go​va se​stra do​ji de​te s gla​vom kao u pa​co​va. Po​sle krat​kog od​su​stva, Vo​lo​đa je ras​po​re​đen u Ber​lin, gde je po​no​vo mo​rao da se do​ka​zu​je. Sad po​di​že po​gled s no​vi​na i ugle​da Ver​ne​ra, ko​ji je ho​dao dru​gom stra​nom uli​ce. Ver​ner se ni​je mno​go iz​me​nio. Je​ste bio ma​lo vi​ši i raz​vi​je​ni​ji, ali je i da​lje imao onu cr​ven​ka​sto​pla​vu ko​su ko​ja mu je pa​da​la na če​lo (de​voj​ke zbog to​ga ni​su mo​gle da mu odo​le), i isti onaj iz​raz tr​pe​lji​vo​sti iz​me​ša​ne s bla​gom ne​ve​ri​com u pla​vim oči​ma. No​sio je ele​gant​no, sve​tlo​pla​vo let​nje ode​lo, a na man​žet​na​ma su mu si​ja​le zlat​ne kop​če. Ni​ko ga ni​je pra​tio. Vo​lo​đa pre​đe uli​cu i za​u​sta​vi Ver​ne​ra pre ne​go što je sti​gao do re​sto​ra​na. Ver​ne​ro​vo li​ce oza​ri ši​rok osmeh, ble​snu​še mu be​li zu​bi. – Ne bih te pre​po​znao ta​ko oši​ša​nog po voj​nič​ki – re​če on Vo​lo​đi. – Dra​go mi je što te vi​dim, po​sle to​li​ko go​di​na. Ni​je iz​gu​bio to​pli​nu i šarm, pri​me​ti Vo​lo​đa. – Haj​de da uđe​mo. – Ne​ćeš valj​da stvar​no u taj ću​mez? – re​če Ver​ner. – Unu​tra ti je sve pu​no vo​do​in​sta​la​te​ra što je​du ko​ba​si​ce sa sen​fom. – Ho​ću da se sklo​nim s uli​ce. Ov​de mo​že da nas vi​di sva​ko. – Ima tu jed​na uli​či​ca, tri zgra​de da​lje. – Do​bro. Pre​šli su tu krat​ku raz​da​lji​nu i skre​nu​li u uzan pro​laz iz​me​đu sto​va​ri​šta uglja i ba​kal​ni​ce. – Šta si ti ra​dio sve ovo vre​me? – upi​ta Ver​ner. – Bo​rio se pro​tiv fa​ši​sta, isto kao i ti. – Vo​lo​đa raz​mi​sli na​čas da li da mu ka​že i ne​što vi​še. – Bio sam u Špa​ni​ji – do​da​de. To, uosta​lom, ni​je bi​la taj​na. – Ni vi ta​mo ni​ste ima​li ni​šta vi​še uspe​ha ne​go mi ov​de u Ne​mač​koj. – Ali još ni​je go​to​vo. – Če​kaj da te pi​tam ne​što – re​če Ver​ner na​slo​niv​ši se na zid. – Kad bi po​mi​slio da je bolj​še​vi​zam loš, da li bi špi​ju​ni​rao na šte​tu So​vjet​skog Sa​ve​za? Vo​lo​đi je in​stinkt na​la​gao da od​go​vo​ri: „Ne, ap​so​lut​no ne!” – ali pre ne​go što je pre​va​lio reč pre​ko usa​na, on ose​ti ko​li​ko bi to bi​lo ne​tak​tič​no s nje​go​ve stra​ne – jer to što bi nje​mu bi​lo mr​sko Ver​ner je upra​vo či​nio, iz​da​ju​ći svo​ju ze​mlju za​rad ne​kog vi​šeg ci​lja. – Ne znam – od​vra​ti Vo​lo​đa. – Mi​slim da i te​bi mo​ra da je mno​go te​ško što ra​diš pro​tiv Ne​mač​ke, ma​kar i mr​zeo na​ci​ste.

– U pra​vu si – re​če Ver​ner. – A šta bi​va ako iz​bi​je rat? Ho​ću li vam po​ma​ga​ti da ubi​ja​te na​še voj​ni​ke i bom​bar​du​je​te nam gra​do​ve? Vo​lo​đa se sad već za​bri​nuo. Imao je uti​sak da je Ver​ner po​čeo da po​pu​šta. – To je je​di​ni na​čin da se na​ci​sti po​ra​ze. Znaš to i sâm – re​če on. – Znam. Odav​no sam ja do​neo od​lu​ku. A na​ci​sti ni​su uči​ni​li ni​šta da bih se u me​đu​vre​me​nu pre​do​mi​slio. No te​ško je, to je sve. – Raz​u​mem te – Vo​lo​đa će sa​o​se​ćaj​no. – Hteo sam da ti pred​lo​žim ne​ke dru​ge lju​de ko​ji bi mo​žda ra​di​li za vas ovo što ra​dim ja – re​če Ver​ner. Vo​lo​đa klim​nu gla​vom. – Lju​de kao što je Vil​helm Frun​ce. Se​ćaš se nje​ga? Naj​pa​met​ni​ji deč​ko u ško​li. Ozbi​ljan so​ci​ja​li​sta – on je pred​se​da​vao onom sku​pu ko​ji su sme​đe​ko​šu​lja​ši ras​tu​ri​li. Ver​ner je vr​teo gla​vom. – On je oti​šao u En​gle​sku. Vo​lo​đi bi žao zbog to​ga. – Za​što? – On je bri​ljan​tan fi​zi​čar, i sad stu​di​ra u Lon​do​nu. – Do​vra​ga. – Ali se​tio sam se dru​gog čo​ve​ka. – Od​lič​no! – Po​zna​ješ li Hajn​ri​ha fon Ke​se​la? – Ne bih re​kao. Jel’ išao u na​šu ško​lu? – Ne, on je išao u ne​ku ka​to​lič​ku ško​lu. U to vre​me se po​li​tič​ki ni​je sla​gao sa na​ma. Nje​gov otac je bio krup​na zver​ka u Par​ti​ji cen​tra... – Ko​ja je tri​de​set tre​će do​ve​la Hi​tle​ra na vlast! – Tač​no ta​ko! Hajn​rih je u to vre​me ra​dio za oca. Otac je pre​šao u na​ci​ste, a nje​go​vog si​na mo​ri ose​ćaj kri​vi​ce. – A ot​kud ti to znaš. – Na​pio se i re​kao mo​joj se​stri Fri​di. Ona sad ima se​dam​na​est go​di​na. Mi​slim da mu se svi​đa. To je već ne​što. Vo​lo​đi se po​pra​vi ras​po​lo​že​nje. – Jel’ on ko​mu​ni​sta? – Ni​je. – A što mi​sliš da bi hteo da ra​di za nas? – Pi​tao sam ga, otvo​re​no. „Da ti se uka​že pri​li​ka da se bo​riš pro​tiv na​ci​sta ta​ko što bi špi​ju​ni​rao za So​vjet​ski Sa​vez, da li bi pri​stao?” , ta​ko sam ga pi​tao. I on je re​kao da bi. – Či​me se on ba​vi? – U voj​sci je, ali pa​ti od gru​do​bo​lje, pa su ga po​sta​vi​li za ća​tu – što je za nas sreć​na okol​nost, jer ra​di za Vr​hov​nu ko​man​du, u Ode​lje​nju za pri​vred​no pla​ni​ra​nje i na​bav​ke. Vo​lo​đa je bio za​di​vljen. Pa ta​kav će čo​vek tač​no zna​ti ko​li​ko ka​mi​o​na, ten​ko​va, mi​tra​lje​za i pod​mor​ni​ca ne​mač​ka voj​ska do​bi​ja sva​kog me​se​ca – i gde će to oruž​je bi​ti raz​me​šte​no. Sad je već po​sta​ja​lo uz​bu​dlji​vo. – Kad bih mo​gao da se upo​znam s njim? – upi​ta Vo​lo​đa. – Od​mah. Do​go​vo​rio sam se s njim da se, po​sle po​sla, na​đe​mo na pi​ću u ho​te​lu Adlon. Vo​lo​đa za​je​ča. Adlon je bio naj​ot​me​ni​ji ho​tel u Ber​li​nu. Na​la​zio se na Un​ter den Lin​de​nu. Bu​du​ći da su se u tom de​lu gra​da na​la​zi​le vla​di​ne zgra​de i di​plo​mat​ska pred​stav​ni​štva, bar ovog ho​te​la bio je omi​lje​no sa​staja​li​šte no​vi​na​ra ko​ji su se na​da​li no​vim tra​če​vi​ma. Vo​lo​đi, za​to, ni​ka​da ne bi pa​lo na pa​met da to me​sto oda​be​re za sa​sta​nak s ne​kim. No ovu pri​li​ku, jed​no​stav​no, ni​je mo​gao da pro​pu​sti. – Do​bro – re​če on. – Ali ta​mo ne sme​ju da me vi​de ka​ko pri​čam ni sa to​bom ni sa njim. Naj​pre ti uđi, a ja ću za to​bom, da ma​lo osmo​trim Hajn​ri​ha, a on​da ću ga ka​sni​je pra​ti​ti i pri​ći mu.

– Va​ži. Ja vo​zim. Ko​la su mi iza ugla. Dok su išli ka dru​gom kra​ju uli​či​ce, Ver​ner da​de Vo​lo​đi Hajn​ri​ho​ve adre​se, kuć​nu i na po​slu, i Vo​lo​đa ih upam​ti. – Evo nas! – re​če Ver​ner. – Us​ka​či. Ver​ner je vo​zio mer​ce​des 540K auto​ban ku​ri​jer, to​li​ko lep mo​del da su se za njim sa​mo okre​ta​le gla​ve, sa ele​gant​no za​o​blje​nim bla​to​bra​ni​ma, ha​u​bom du​žom od ce​log for​da mo​del T, s na​ko​še​nim zad​njim de​lom me​kih li​ni​ja. Ta ko​la su bi​la to​li​ko sku​pa da je pro​da​to sve​ga ne​ko​li​ko ko​ma​da. Vo​lo​đa je zi​nuo u ču​du. – Zar ne bi tre​ba​lo da vo​ziš ne​ka ma​lo ne​u​pa​dlji​vi​ja ko​la? – upi​ta on u ne​ve​ri​ci. – To ti je dvo​stru​ki blef – od​go​vo​ri Ver​ner. – Oni mi​sle da pra​vi špi​jun ni​ka​da ne bi vo​zio ne​što što to​li​ko bo​de oči. Vo​lo​đa je upra​vo na​me​ra​vao da ga upi​ta oda​kle mu no​vac za ta​kva ko​la, ali se on​da do​se​ti da je Ver​ne​rov otac bo​ga​ti fa​bri​kant. – Ja u to ne ula​zim – re​če Vo​lo​đa. – Vo​zom ću. – Ka​ko ho​ćeš. – Vi​di​mo se u Adlo​nu, ali pra​vi se da me ne po​zna​ješ. – Raz​u​me se. Po​la sa​ta ka​sni​je Vo​lo​đa je ugle​dao Ver​ne​rov auto​mo​bil ne​haj​no par​ki​ran is​pred ho​te​la. To Ver​ne​ro​vo še​pu​re​nje nje​mu se či​ni​lo bu​da​la​stim, ali sa​da se već i sâm pi​tao ni​je li to, za​pra​vo, ne​za​o​bi​la​zni ele​ment Ver​ne​ro​ve od​va​žno​sti. Mo​žda je Ver​ner i mo​rao da se pra​vi da je upra​vo ta​kav, bez ika​kvih bri​ga na ovo​me sve​tu, ka​ko bi ina​če i od​lu​čio da se ba​vi ta​ko opa​snim po​slom kao što je špi​ju​ni​ra​nje na​ci​sta. Ka​da bi se​bi ja​sno pre​do​čio u ka​kvu se opa​snost upu​šta, mo​žda bi od sve​ga od​u​stao. Bar ho​te​la Adlon bio je pun mo​der​no ode​ve​nih že​na i le​po ob​u​če​nih mu​ška​ra​ca, od ko​jih su mno​gi na se​bi ima​li ele​gant​ne, po me​ri kro​je​ne uni​for​me. Vo​lo​đa od​mah pri​me​ti Ver​ne​ra, ko​ji je se​deo za sto​lom s ne​kim čo​ve​kom – po sve​mu su​de​ći, Hajn​ri​hom fon Ke​se​lom. Dok je pro​la​zio poed njih, Vo​lo​đa na​ču ka​ko Hajn​rih go​vo​ri po​le​mič​kim to​nom: – Bak Klej​ton ti je mno​go bo​lji tru​bač od Hot Lips Pej​dža. Vo​lo​đa se pro​gu​ra ne​ka​ko do šan​ka, na​ru​či pi​vo, sve vre​me dis​kret​no pro​u​ča​va​ju​ći po​ten​ci​jal​nog no​vog špi​ju​na. Hajn​rih je imao sve​tlu put i gu​stu, tam​nu ko​su, du​gač​ku po voj​nim me​ri​li​ma. Iako su raz​go​va​ra​li o, uslov​no re​če​no, ne​va​žnoj stva​ri kao što je džez, Vo​lo​đi se uči​ni​lo da je Hajn​rih vr​lo na​pet, jer je sve vre​me ge​sti​ku​li​rao i u vi​še na​vra​ta pro​šao pr​sti​ma kroz ko​su. U dže​pu voj​nič​ke ko​šu​lje no​sio je knji​gu, i Vo​lo​đa je bio go​to​vo sa​svim si​gu​ran da je reč o po​e​zi​ji. Vo​lo​đa je po​la​ko po​pio dva pi​va, pre​tva​ra​ju​ći se da de​talj​no či​ta Mor​gen​post. I na​sto​jao je da se ne za​gre​je pre​vi​še za Hajn​ri​ha. Čo​vek je obe​ća​vao, i te ka​ko, ali to sa​mo po se​bi ni​je zna​či​lo da će i hte​ti da sa​ra​đu​je. Vr​bo​va​nje do​u​šni​ka bi​lo je naj​te​ži deo Vo​lo​đi​nog po​sla. Me​re opre​za te​ško je bi​lo pred​u​ze​ti, za​to što sa​ma me​ta još ni​je bi​la pri​do​bi​je​na. Lju​di​ma si če​sto mo​rao da pri​la​ziš u pot​pu​no ne​pri​klad​nim si​tu​a​ci​ja​ma, obič​no na ne​kom jav​nom me​stu. Ne​mo​gu​će je bi​lo zna​ti ka​ko će me​ta re​a​go​va​ti; mo​žda će se na​lju​ti​ti, mo​žda će pre​gla​sno od​bi​ti po​nu​du, ili se pak pre​pla​ši​ti pa po​be​ći. Onaj što vr​bu​je, me​đu​tim, ni​je mo​gao mno​go šta da uči​ni ka​ko bi stva​ri dr​žao pod kon​tro​lom. U jed​nom tre​nut​ku bi, hteo – ne hteo, mo​rao da po​sta​vi jed​no​stav​no, ne​dvo​smi​sle​no pi​ta​nje: „Ho​ćeš da bu​deš špi​jun?” Raz​mi​šljao je ka​ko da pri​đe Hajn​ri​hu. Ve​ra mu je, iz​gle​da, ve​o​ma bit​na. Pam​tio je Vo​lo​đa re​či svo​ga še​fa Lemito​va: „Od biv​ših ka​to​li​ka po​sta​ju do​bri agen​ti. Kad od​ba​ce ne​pri​ko​sno​ve​ni auto​ri​tet Cr​kve, oni pri​hva​te ne​pri​ko​sno​ve​ni auto​ri​tet Par​ti​je.” Mo​žda Hajn​rih ho​će da se is​ku​pi za ne​što što je

uči​nio. No da li će bi​ti spre​man da ži​vot sta​vi na koc​ku? Ver​ner, naj​zad, pla​ti ra​čun, i on i Hajn​rih odo​še. Vo​lo​đa po​đe za nji​ma. Ona dvo​ji​ca se ra​sta​do​še is​pred ho​te​la; Ver​ner se, uz škri​pu gu​ma, od​ve​ze svo​jim ko​li​ma, dok se Hajn​rih pe​ši​ce za​pu​ti kroz park. Vo​lo​đa po​đe za njim. Smr​ka​va​lo se, ali ne​bo je bi​lo ve​dro, i Vo​lo​đa je do​bro vi​deo. Mno​gi su bi​li iza​šli da se pro​še​ta​ju po to​plom ve​čer​njem va​zdu​hu, ve​ći​nom u pa​ro​vi​ma. Vo​lo​đa se vi​še pu​ta osvr​nuo da pro​ve​ri da ni​ko ni​je kre​nuo za njim, ili za Hajn​ri​hom, kad su iza​šli iz Adlo​na. Uve​riv​ši se da ne​ma ni​ko​ga, on du​bo​ko udah​nu, sti​snu pe​tlju, pa su​sti​že Hajn​ri​ha. – Po​sto​ji na​čin da oka​je​mo svo​je gre​he – re​če Vo​lo​đa ko​ra​ča​ju​ći upo​re​do sa Hajn​ri​hom. Ovaj ga osmo​tri oba​zri​vo, kao čo​ve​ka ko​ji je, mo​žda, i lud. – Vi ste sve​šte​nik? – upi​ta on. – Mo​gao bi da se osve​tiš na​o​pa​kom re​ži​mu u či​joj si iz​grad​nji i sâm uče​stvo​vao – re​če Vo​lo​đa. Hajn​rih je i da​lje ho​dao, ali je iz​gle​dao za​bri​nu​to. – Ko ste vi? Šta zna​te o me​ni? Vo​lo​đa i da​lje ni​je obra​ćao pa​žnju na Hajn​ri​ho​va pi​ta​nja. – Na​ci​sti će jed​no​ga da​na bi​ti po​ra​že​ni – re​če on. – A taj dan će, uz tvo​ju po​moć, ra​ni​je sva​nu​ti. – Ako ste vi ne​ki agent Ge​sta​poa, ko​ji se na​da da će me na​ma​mi​ti u klop​ku, ne​moj​te gu​bi​ti vre​me. Ja sam lo​ja​lan Ne​mač​koj. – Je​si li za​pa​zio moj na​gla​sak? – Je​sam – re​kao bih da ste Rus. – A ko​li​ko, mo​lim te, agen​ta Ge​sta​poa go​vo​ri ne​mač​ki s ru​skim ak​cen​tom? Ili ima to​li​ko ma​šte da to od​glu​mi? Hajn​rih se ner​vo​zno na​sme​ja. – Ne znam ja ni​šta o agen​ti​ma Ge​sta​poa. Ni​je ni tre​ba​lo da na​či​njem tu te​mu, vr​lo glu​po s mo​je stra​ne – do​da​de on. – U tvo​joj kan​ce​la​ri​ji pra​ve se iz​ve​šta​ji o ko​li​či​ni na​o​ru​ža​nja i osta​lim voj​nim po​rudž​bi​na​ma. Ne​pri​ja​te​lji​ma na​ci​zma ko​pi​je tih iz​ve​šta​ja mo​gle bi bi​ti od ne​mer​lji​ve ko​ri​sti. – Cr​ve​noj ar​mi​ji, ho​će​te da ka​že​te. – A ko će dru​gi sru​ši​ti ovaj re​žim? – Mi pe​dant​no vo​di​mo evi​den​ci​ju o sva​koj ko​pi​ji ta​kvih iz​ve​šta​ja. Vo​lo​đa je​dva po​ti​snu po​bed​nič​ko li​ko​va​nje. Hajn​rih je, da​kle, već raz​mi​šljao o te​ško​ća​ma u prak​si. A to zna​či da je, u na​če​lu, sklon da pri​hva​ti po​nu​du. – Sta​viš još je​dan list in​di​ga – re​če mu Vo​lo​đa. – Ili na​pra​viš ste​no​gram. Ili uzmeš ko​pi​ju iz ne​či​jeg do​si​jea. Ima na​či​na. – Na​rav​no da ima. A me​ni u sva​kom slu​ča​ju ode gla​va. – Ako ni​šta ne pre​du​zme​mo u ve​zi sa zlo​či​ni​ma ko​je ovaj re​žim či​ni – vre​di li išta ovaj ži​vot? Hajn​rih za​sta​de i po​gle​da Vo​lo​đu pra​vo u oči. Vo​lo​đa ni​je mo​gao da pro​zre o če​mu ovaj raz​mi​šlja, ali mu je in​stinkt go​vo​rio da je bo​lje da ću​ti. Po​sle du​ge pa​u​ze, Hajn​rih uz​dah​nu i re​če: – Raz​mi​sli​ću o to​me. Moj je, li​ko​vao je sad Vo​lo​đa. – Ka​ko da stu​pim u ve​zu s va​ma? – upi​ta Hajn​rih. – Ne​ćeš ti stu​pa​ti u ve​zu sa mnom – re​če mu Vo​lo​đa. – Ja ću s to​bom. – On ovlaš do​dir​nu obod še​ši​ra, pa ode ta​mo oda​kle je i do​šao. Vo​lo​đa je bio odu​še​vljen. Da Hajn​rih ne na​me​ra​va da pri​hva​ti nje​go​vu po​nu​du, od​luč​no bi je od​bio. Sa​mo to što je obe​ćao da će raz​mi​sli​ti bi​lo je kao da je po​nu​du pri​hva​tio. Pu​sti​će on to da pre​no​ći. Pro​mi​sli​će do​bro o svim opa​sno​sti​ma ko​je to no​si. Ali pri​sta​će, na kra​ju. Vo​lo​đa je bio go​to​vo si​-

gu​ran u to. A on​da opo​me​nu se​be: ni u sa​mo​po​u​zda​nju ne tre​ba pre​te​ri​va​ti. Ko zna šta sve mo​že da po​đe na​o​pa​ko. Bi​lo ka​ko bi​lo, Vo​lo​đa je pun na​de iza​šao iz par​ka, pa pro​du​žio, pod jar​kim sve​tli​ma, po​red du​ća​na i re​sto​ra​na Un​ter den Lin​de​na. Još ni​je bio ve​če​rao, ali ni​je se​bi mo​gao da pri​u​šti obrok u ne​kom od lo​ka​la u toj uli​ci. Seo je u tram​vaj i od​ve​zao se na is​tok, u jef​ti​ni​ji kraj Fri​drih​šajn, pa oti​šao do ma​log iz​najm​lje​nog sta​na. Vra​ta mu je otvo​ri​la oni​ska le​pu​ška​sta osam​na​e​sto​go​di​šnja​ki​nja sve​tle ko​se. Na se​bi je ima​la ru​ži​ča​sti džem​per i tam​ne pan​ta​lo​ne, i bi​la je bo​sa. Prem​da vit​ka, ima​la je div​ne, buj​ne doj​ke. – Iz​vi​ni što upa​dam ova​ko ne​na​ja​vljen – re​če Vo​lo​đa. – Jel’ sme​tam? Ona se na​sme​ši. – Ni naj​ma​nje. Uđi. On uđe u stan. De​voj​ka za​tvo​ri vra​ta, pa mu se ba​ci u za​gr​ljaj. – Uvek se ra​du​jem da te vi​dim – re​če, i želj​no ga po​lju​bi. Li​li Mar​kgraf je bi​la de​voj​ka ko​ja se u lju​ba​vi ni​je šte​de​la. Vo​lo​đa je, ot​ka​ko se vra​tio u Ber​lin, jed​nom ne​delj​no iz​la​zio s njom. Ni​je se za​lju​bio u Li​li, a i znao je da se ona vi​đa s dru​gim mu​škar​ci​ma, po​red osta​log i s Ver​ne​rom; ali kad god su bi​li za​jed​no, bi​la je ve​o​ma stra​stve​na. – Čuo si vest? – upi​ta ga ona ma​lo ka​sni​je. – Je​si li za​to do​šao? – Ka​kvu vest? Li​li je ra​di​la kao se​kre​ta​ri​ca u jed​noj no​vin​skoj agen​ci​ji, i uvek bi pr​va sa​zna​la šta se de​ša​va. – So​vjet​ski Sa​vez je sklo​pio pakt s Ne​mač​kom! – re​če ona. To ni​je ima​lo ni​ka​kvog smi​sla. – Mi​sliš, s Bri​ta​ni​jom i Fran​cu​skom, a pro​tiv Ne​mač​ke – na to će on. – Ne, ne mi​slim ta​ko! U to​me i je​ste iz​ne​na​đe​nje: Sta​ljin i Hi​tler su sad pri​ja​te​lji. – Ali... – za​u​sti Vo​lo​đa, no osta​de bez gla​sa, sav sme​ten. Pri​ja​te​lji? Nje​mu je to iz​gle​da​lo su​ma​nu​to. Ili je to, da​kle, re​še​nje za ko​je se za​la​gao no​vi šef so​vjet​ske di​plo​ma​ti​je Mo​lo​tov? Ni​smo us​pe​li da za​u​sta​vi​mo pli​mu fa​ši​zma u sve​tu – i sa​da će​mo, zna​či, da od​u​sta​ne​mo od da​ljih po​ku​ša​ja? Za​to li je moj otac uče​stvo​vao u re​vo​lu​ci​ji?

III Vu​di Dju​ar je, po​sle če​ti​ri go​di​ne, po​no​vo sreo Džo​a​nu Ro​u​zrok. Ni​ko ko je po​zna​vao nje​nog oca ni​je po​ve​ro​vao u to da je on na​pa​stvo​vao ne​ku star​le​tu u ho​te​lu Ric-Karl​ton. De​voj​ka je od​u​sta​la od tu​žbe; za no​vi​ne je to bi​la do​sad​na vest, pa su joj po​sve​ti​le sa​mo ma​lo pro​sto​ra. No upr​kos sve​mu, Dejv je ostao si​lo​va​telj u oči​ma ži​te​lja Ba​fa​la. Za​to su se Džo​a​ni​ni ro​di​te​lji pre​se​li​li u Palm Bič, a Vu​di je iz​gu​bio sva​ki kon​takt s njom. Na​red​ni put vi​deo ju je u Be​loj ku​ći. Vu​di je ta​mo do​šao sa ocem, se​na​to​rom Ga​som Dju​a​rom, i upra​vo je tre​ba​lo da se sa​sta​nu s pred​sed​ni​kom. Vu​di je Fren​kli​na D. Ru​zvel​ta imao pri​li​ke da vi​di u vi​še na​vra​ta. Nje​gov otac i pred​sed​nik bi​li su du​go​go​di​šnji pri​ja​te​lji. Do tih su​sre​ta do​la​zi​lo je, me​đu​tim, uvek pri​li​kom ve​ćih oku​plja​nja, ka​da bi se F. D. R. sa​mo ru​ko​vao s Vu​di​jem i upi​tao ga ka​ko mu je u ško​li. Ovo će pak bi​ti pr​vi put da Vu​di pri​su​stvu​je jed​nom pra​vom po​li​tič​kom sa​stan​ku s pred​sed​ni​kom. Ušli su na glav​ni ulaz u Za​pad​no kri​lo, pro​šli kroz hol, i obre​li se u pro​stra​noj če​ka​o​ni​ci; tu ju je i vi​deo. Vu​di je odu​še​vlje​no gle​dao u Džo​a​nu. Je​dva da se pro​me​ni​la u me​đu​vre​me​nu. Sa uza​nim, nad​me​nim li​cem i za​kri​vlje​nim no​som, i da​lje je li​či​la na pr​vo​sve​šte​ni​cu ne​ke drev​ne re​li​gi​je. Kao i uvek,

na se​bi je ima​la jed​no​stav​nu ode​ću, što je sa​mo po​ja​ča​va​lo dram​ski efe​kat: da​nas je bi​la u tam​no​pla​vom kom​ple​tu od ne​ke fi​ne tka​ni​ne, dok je na gla​vi no​si​la slam​na​ti še​šir iste bo​je sa ši​ro​kim obo​dom. Vu​di​ju je bi​lo dra​go što je tog ju​tra obu​kao či​stu be​lu ko​šu​lju i ve​zao no​vu kra​va​tu na pru​ge. Njoj je, oči​gled​no, bi​lo dra​go što ga vi​di. – Od​lič​no iz​gle​daš! – re​če ona. – Jel’ sad ra​diš u Va​šing​to​nu? – Sa​mo po​ma​žem ocu u kan​ce​la​ri​ji pre​ko le​ta – od​vra​ti on. – Još sam na Har​var​du. Ona se okre​nu pre​ma nje​go​vom ocu i re​če, s pu​no po​što​va​nja: – Do​bar dan, se​na​to​re. – Zdra​vo, Džo​a​na. Vu​di je sav cep​teo od ra​do​sti što je na​le​teo na nju. Bi​la je pri​vlač​na kao i uvek. Ni​je mu bi​lo pra​vo da se raz​go​vor od​mah za​vr​ši. – Ot​kud ti ov​de? – upi​ta Vu​di. – Ra​dim u Stejt de​part​men​tu. Vu​di klim​nu gla​vom. Otud ono​li​ko po​što​va​nje pre​ma nje​go​vom ocu. I Džo​a​na je, zna​či, ušla u svet u ko​jem se lju​di do​dvo​ra​va​ju se​na​to​ru Dju​a​ru. – Šta tač​no ra​diš? – upi​ta Vu​di. – Ja sam ti po​moć​ni​ca jed​nog po​moć​ni​ka. Moj šef je tre​nut​no kod pred​sed​ni​ka, ali ja sam još uvek na pre​vi​še ni​skom po​lo​ža​ju da bih ula​zi​la s njim unu​tra. – Te​be je po​li​ti​ka od​u​vek za​ni​ma​la. Se​ćam se one ras​pra​ve o lin​ču. – Ne​do​sta​je mi Ba​fa​lo. Ka​ko smo se sa​mo ta​mo za​ba​vlja​li ne​ka​da! Vu​di se do​se​ti ka​ko ju je lju​bio na ba​lu u Re​ket-klu​bu, i uma​lo po​cr​ve​ne. – Mo​lim te, pre​ne​si ocu naj​sr​dač​ni​je po​zdra​ve – re​če Vu​di​jev otac, da​ju​ći ta​ko si​nu do zna​nja da bi tre​ba​lo da kre​nu. Vu​di je na tre​nu​tak raz​mi​šljao da li da je pi​ta za broj te​le​fo​na, ali ga ona pred​u​hi​tri. – Vo​le​la bih da se vi​di​mo po​no​vo, Vu​di – re​če. Odu​še​vio se. – Na​rav​no! – Je​si li slo​bo​dan ve​če​ras? Po​zva​la sam ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja na kok​tel. – Sjaj​no! Da​la mu je adre​su – sta​no​va​la je u zgra​di ne​da​le​ko oda​tle – a on​da Vu​di​ja otac po​če da po​žu​ru​je s dru​gog kra​ja pro​sto​ri​je. Pre​po​znav​ši Ga​sa, stra​žar mu klim​nu gla​vom, i oni uđo​še u dru​gu če​ka​o​ni​cu. – A sad, Vu​di – re​če Gas – ne​moj da go​vo​riš ni​šta osim ako ti se pred​sed​nik ne obra​ti. Vu​di je po​ku​šao da se usred​sre​di na pred​sto​je​ći sa​sta​nak. Evro​pa je pre​tr​pe​la pra​vi po​li​tič​ki ze​mljo​tres: So​vjet​ski Sa​vez pot​pi​sao je mi​rov​ni spo​ra​zum s na​ci​stič​kom Ne​mač​kom, što je svi​ma po​re​me​ti​lo pro​ra​ču​ne. Vu​di​jev otac bio je glav​ni član se​nat​skog Od​bo​ra za od​no​se sa ino​stran​stvom, i pred​sed​ni​ka je za​ni​ma​lo nje​go​vo mi​šlje​nje. Gas Dju​ar je na​me​ra​vao da po​raz​go​va​ra o još ne​čem. Že​lja mu je bi​la da ube​di Ru​zvel​ta da ob​no​vi Dru​štvo na​ro​da. Bi​će te​ško ube​di​ti ga u to. Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve ni​ka​da ni​su ni pri​stu​pi​le Dru​štvu na​ro​da, i Ame​ri​kan​ci​ma ta or​ga​ni​za​ci​ja ni​je bi​la po​seb​no dra​ga. Dru​štvo je re​đa​lo po​ra​ze na​sto​je​ći da su​zbi​je kri​ze ko​je su iz​bi​ja​le tri​de​se​tih: ja​pan​sku agre​si​ju na Da​le​kom is​to​ku, ita​li​jan​ski im​pe​ri​ja​li​zam u Afri​ci, na​ci​stič​ka osva​ja​nja u Evro​pi, uni​šta​va​nje de​mo​kra​ti​je u Špa​ni​ji. Ali Gas je čvr​sto re​šio da po​ku​ša. I Vu​di je znao da je to od​u​vek bio očev san; da se stvo​ri svet​sko ve​će ko​je će mi​ri​ti su​ko​blje​ne stra​ne i spre​ča​va​ti ra​to​ve. Vu​di je u to​me pot​pu​no po​dr​ža​vao oca. Odr​žao je go​vor na tu te​mu u okvi​ru jed​ne de​ba​te na Har​-

var​du. Kad iz​me​đu dve ze​mlje na​sta​ne ne​spo​ra​zum, naj​go​re što se mo​že de​si​ti je​ste da lju​di poč​nu me​đu​sob​no da se ubi​ja​ju. To se, nje​mu bar, či​ni​lo u pri​lič​noj me​ri oči​gled​nim. „Ja​sno je me​ni zbog če​ga se to do​ga​đa, na​rav​no”, re​kao je on u is​toj toj de​ba​ti. „Kao što mi je, uosta​lom, ja​sno i zbog če​ga se pi​jan​ci po​tu​ku. No to ova​kve po​stup​ke ne či​ni ni​šta ma​nje ne​raz​bo​ri​tim.” Sa​da je, me​đu​tim, Vu​di​ju te​ško bi​lo da raz​mi​šlja o ra​tu ko​ji je pre​tio Evro​pi. Pre​pla​vi​še ga sva ona sta​ra ose​ća​nja pre​ma Džo​a​ni. Pi​tao se da li bi se, mo​žda, po​no​vo lju​bi​la s njim – mo​žda će ve​če​ras? Od​u​vek joj se svi​đao, a svi​đa joj se, iz​gle​da, i sa​da – što bi ga ina​če zva​la na za​ba​vu? Tri​de​set pe​te ni​je hte​la da iz​la​zi s njim, jer mu je bi​lo pet​na​est a njoj već osam​na​est go​di​na, što je i bi​lo ra​zu​mlji​vo, ma​da Vu​di u to vre​me ni​je ta​ko mi​slio. No sa​da su če​ti​ri go​di​ne sta​ri​ji, i raz​li​ka u go​di​na​ma ne bi bi​la to​li​ko upa​dlji​va – zar ne? Na​dao se da ne bi. Za​ba​vljao se on s de​voj​ka​ma u Ba​fa​lu, a po​tom i na Har​var​du, ali ni pre​ma jed​noj ni​je ose​tio onu sve​pro​ži​ma​ju​ću strast ko​ju je u nje​mu po​bu​đi​va​la Džo​a​na. – Je​si li me raz​u​meo? – upi​ta ga otac. Vu​di se po​sti​de. Nje​gov otac upra​vo se pri​pre​mao da pred​sed​ni​ku iz​ne​se pred​log ko​ji bi mo​gao da do​ne​se mir u sve​tu, a Vu​di​ju je na pa​me​ti bi​lo sa​mo to ka​ko će se lju​bi​ti sa Džo​a​nom. – Sva​ka​ko – od​go​vo​ri on. – Ne​ću go​vo​ri​ti ni​šta dok mi se on naj​pre ne obra​ti. Vi​so​ka, vit​ka že​na u ra​nim če​tr​de​se​tim iza​đe uto iz so​be, opu​šte​na i sa​mo​u​ve​re​na, kao da je pod tim kro​vom ga​zda​ri​ca; Vu​di pre​po​zna​de Mar​ge​rit Le​hend, po​zna​tu kao Mi​si, ko​ja je vo​di​la Ru​zvel​tov ka​bi​net. Ima​la je iz​du​že​no, mu​ško​ba​nja​sto li​ce s ve​li​kim no​som, a ko​sa joj je, je​dva pri​met​no, bi​la pro​ša​ra​na se​di​nom. To​plo se na​sme​ši​la ugle​dav​ši Ga​sa. – Pra​vo je za​do​volj​stvo vi​de​ti vas opet, se​na​to​re. – Ka​ko si mi, Mi​si? Se​ćaš se mo​ga si​na, Vu​droa. – Se​ćam se. Pred​sed​nik vas če​ka obo​ji​cu. Mi​si je bi​la ču​ve​na po pri​vr​že​no​sti Ru​zvel​tu. F. D. R. je pre​ma njoj ose​ćao na​klo​nost ve​ću od one ko​ja pri​li​či ože​nje​nom mu​škar​cu, ili se bar ta​ko go​vor​ka​lo po Va​šing​to​nu. Vu​di je znao, na osno​vu uz​dr​ža​nih ali sli​ko​vi​tih opa​ski ko​je su raz​me​nji​va​li nje​go​vi ro​di​te​lji, da Ru​zvel​to​va pa​ra​li​za ni​je za​hva​ti​la i pol​ne or​ga​ne. Bi​lo ka​ko bi​lo, nje​go​va su​pru​ga Ele​nor ni​je hte​la da spa​va s njim još ot​ka​ko im je ro​di​la še​sto de​te, a ota​da je pro​šlo vi​še od dva​de​set go​di​na. Mo​žda je, sto​ga, i imao pra​vo na jed​nu ne​žnu se​kre​ta​ri​cu. Pro​ve​la ih je kroz još jed​na vra​ta, i da​lje, uza​nim hod​ni​kom, do Oval​nog ka​bi​ne​ta. Pred​sed​nik je se​deo za rad​nim sto​lom le​đi​ma okre​nut tri​ma vi​so​kim pro​zo​ri​ma u ovalnoj so​bi. Na pro​zo​re, okre​nu​te ka ju​gu, bi​le su na​vu​če​ne za​ve​se, da ga za​šti​te od av​gu​stov​skog sun​ca, ko​je je pr​ži​lo kroz sta​kla. Ru​zvelt je se​deo na obič​noj kan​ce​la​rij​skoj sto​li​ci, ne u ko​li​ci​ma, pri​me​ti Vu​di. No​sio je be​lo ode​lo i pu​šio ci​ga​re​tu na mu​šti​klu. Ni​je to bio, ako će​mo pra​vo, na​o​čit mu​ška​rac. Imao je du​bo​ke za​li​ske i is​tu​re​nu bra​du, a na no​su je dr​žao onaj cvi​ker, zbog ko​jeg su mu oči iz​gle​da​le pre​bli​zu. Pa ipak, bi​lo je ne​čeg što te na​pre​čac osvo​ji u tom otvo​re​nom osme​hu, pru​že​noj ru​ci i sr​dač​nom gla​su: – Dra​go mi je što te vi​dim, Ga​se, iz​vo​li, uđi. – Go​spo​di​ne pred​sed​ni​če, vi se sva​ka​ko se​ća​te mog sta​ri​jeg si​na, Vu​droa. – Na​rav​no. Šta ima no​vo na Har​var​du, Vu​di? – Ni​šta na​ro​či​to, go​spo​di​ne, hva​la na pi​ta​nju. Ja sam ta​mo u de​bat​nom ti​mu. – Vu​di je znao da se po​li​ti​ča​ri če​sto tru​de da iz​gle​da​ju kao da su sa svi​ma pri​sni. Ili ima​ju iz​van​red​no pam​će​nje ili ih se​kre​ta​ri​ce uvek pra​vo​vre​me​no pod​se​te. – I ja sam išao na Har​vard. Se​di​te, se​di​te. – Ru​zvelt iz​va​di pa​tr​ljak od ci​ga​re​te iz mu​šti​kle i uga​si ga u već pu​noj pe​pe​lja​ri. – Ga​se, šta se to, bo​ga ti, do​ga​đa u Evro​pi?

Pred​sed​nik je, na​rav​no, sa​svim do​bro znao šta se do​ga​đa u Evro​pi, po​mi​sli Vu​di. Pa imao je ceo Stejt de​part​ment da mu o to​me pri​ča. No on je že​leo da ču​je mi​šlje​nje Ga​sa Dju​a​ra. – Ne​mač​ka i Ru​si​ja su i da​lje smrt​ni ne​pri​ja​te​lji, ako me​ne pi​ta​te – re​če Gas. – To smo svi mi mi​sli​li. A što su on​da pot​pi​sa​li spo​ra​zum? – Za​to što im, na kra​će sta​ze, ta​ko od​go​va​ra, i jed​ni​ma i dru​gi​ma. Sta​lji​nu tre​ba vre​me​na. On ho​će da oja​ča Cr​ve​nu ar​mi​ju, da bi mo​gao da po​ra​zi Nem​ce, ako do to​ga do​đe. – A onaj dru​gi? – Hi​tler je, oči​gled​no, na ko​rak od to​ga da uči​ni ne​što u Polj​skoj. Ne​mač​ka štam​pa je pu​na be​smi​sle​nih pri​ča o to​me ka​ko Po​lja​ci zlo​sta​vlja​ju sta​nov​ni​štvo ko​je go​vo​ri ne​mač​ki. Ne ras​pi​ru​je Hi​tler mr​žnju tek ta​ko. Šta god da na​me​ra​va, ne že​li da mu se So​vje​ti is​pre​če na pu​tu. Otu​da taj spo​ra​zum. – Ot​pri​li​ke isto to go​vo​ri i Hal. – Kor​del Hal je bio dr​žav​ni se​kre​tar. – Ali on ne zna šta će da​lje bi​ti. Ho​će li Sta​ljin do​zvo​li​ti Hi​tle​ru da či​ni šta mu je vo​lja? – Mo​ja je pret​po​stav​ka da će oni po​de​li​ti Polj​sku u na​red​nih ne​ko​li​ko ne​de​lja. – A on​da? – Pre ne​ko​li​ko ne​de​lja Bri​tan​ci su pot​pi​sa​li spo​ra​zum s Po​lja​ci​ma i obe​ća​li im da će im pri​te​ći u po​moć ako bu​du na​pad​nu​ti. – Ali šta oni tu mo​gu? – Ni​šta, go​spo​di​ne. Bri​tan​ska kop​ne​na voj​ska, mor​na​ri​ca i va​zdu​ho​plov​stvo ne mo​gu spre​či​ti Nem​ce da pre​ga​ze Polj​sku. – A šta ti mi​sliš, Ga​se, šta tre​ba mi da ura​di​mo? – upi​ta pred​sed​nik. Vu​di je bio sve​stan da je to ve​li​ka pri​li​ka za nje​go​vog oca. Svu pred​sed​ni​ko​vu pa​žnju mo​ći će da za​o​ku​pi na ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Ret​ko se čo​ve​ku uka​zu​je pri​li​ka da uti​če na tok do​ga​đa​ja. Vu​di kri​šom ukr​sti pr​ste. Gas se nag​nu. – Mi si​gur​no ne že​li​mo da i na​ši si​no​vi idu u rat kao mi ne​kad. Ru​zvelt je imao če​tvo​ri​cu si​no​va, i svi su bi​li u dva​de​se​tim i tri​de​se​tim. Vu​di to​ga ča​sa shva​ti za​što je i sâm tu; otac ga je na ovaj sa​sta​nak po​veo ka​ko bi pred​sed​ni​ka pod​se​tio na nje​go​ve sop​stve​ne si​no​ve. Gas ti​ho re​če: – Ne mo​že​mo po​no​vo da ša​lje​mo ame​rič​ke mom​ke da gi​nu po Evro​pi. Sve​tu je sad po​treb​na svet​ska po​li​ci​ja. – Šta imaš na umu? – uz​dr​ža​no će Ru​zvelt. – Ne pred​sta​vlja Dru​štvo na​ro​da baš to​li​ki ne​u​speh kao što to lju​di mi​sle. Dva​de​se​tih je, na pri​mer, re​ši​lo gra​nič​ni spor iz​me​đu Fin​ske i Šved​ske, a on​da još je​dan, iz​me​đu Tur​ske i Ira​ka. – Gas je na​bra​jao na pr​ste. – Spre​či​lo je Grč​ku i Ju​go​sla​vi​ju da na​pad​nu Al​ba​ni​ju, i ube​di​lo Gr​ke da se po​vu​ku iz Bu​gar​ske. Dru​štvo je, ta​ko​đe, po​sla​lo mi​rov​ne sna​ge sa za​dat​kom da su​zbi​ju ne​pri​ja​telj​stvo iz​me​đu Ko​lum​bi​je i Pe​rua. – Sve je to tač​no. Ali je za​to tri​de​se​tih... – Dru​štvo ni​je bi​lo do​volj​no ja​ko da bi se iz​bo​ri​lo s fa​ši​stič​kom agre​si​jom. To ne tre​ba ni​ko​ga da iz​ne​na​đu​je. Ono je od po​čet​ka bi​lo obo​ga​lje​no za​to što je naš Kon​gres od​bio da ra​ti​fi​ku​je Sve​ča​ni spo​ra​zum, ta​ko da Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve ni​ka​da ni​su ni po​sta​le nje​gov član. Tre​ba da ga pre​u​re​di​mo, osna​ži​mo, i na če​lo te za​jed​ni​ce po​sta​vi​mo Ame​ri​kan​ce. – Gas za​sta​de. – Go​spo​di​ne pred​sed​ni​če, pre​ra​no je da od​u​sta​ne​mo od mi​ra u sve​tu. Vu​di je za​dr​žao dah. Ru​zvelt klim​nu gla​vom, ali on je, kad bo​lje raz​mi​sliš, uvek kli​mao gla​vom, i Vu​di je to znao. Ret​ko mu se de​ša​va​lo da otvo​re​no is​ka​že ne​sla​ga​nje. Mr​zeo je su​ko​blja​va​nja. Mo​raš da vo​diš ra​ču​na, če​sto je go​vo​rio nje​gov otac, da to nje​go​vo ću​ta​nje ne po​br​kaš sa odo​bra​va​njem. Vu​di se ni​je ni usu​đi​vao da po​gle​da u oca, ko​ji je se​deo tu do nje​ga, ali je ose​ćao na​pe​tost.

– Ve​ru​jem da si u pra​vu – ko​nač​no pro​go​vo​ri pred​sed​nik. Vu​di​ju je ma​lo ne​do​sta​ja​lo da gla​sno us​klik​ne. Pred​sed​nik je pri​stao! On po​gle​da u oca. Gas, ina​če hlad​no​kr​van, sa​da je je​dva uspe​vao da sa​kri​je iz​ne​na​đe​nje. Bi​la je to jed​na ta​ko br​zo iz​vo​je​va​na po​be​da. Gas po​žu​ri da utvr​di stvar. – U tom slu​ča​ju, Kor​del Hal i ja bi​smo, ako smem da pred​lo​žim, mo​gli da sa​sta​vi​mo pred​log pa da ga vi raz​mo​tri​te? – Hal je za​tr​pan po​slom. Raz​go​va​raj s Vel​som. Sam​ner Vels je bio dr​žav​ni pod​se​kre​tar. Bio je u isti mah am​bi​ci​o​zan i raz​me​tljiv, i Vu​di je znao da Gas ni​ka​da ne bi nje​ga oda​brao. No Vels je bio du​go​go​di​šnji pri​ja​telj po​ro​di​ce Ru​zvelt – šta​vi​še, bio je za​du​žen za bur​me na ven​ča​nju F. D. R.-a. Gas ni​je na​me​ra​vao da stva​ra ne​pri​li​ke. – Raz​go​va​ra​ću, sva​ka​ko – re​če. – Još ne​što? – upi​ta pred​sed​nik. To je, oči​gled​no, zna​či​lo da je sa​sta​nak za​vr​šen. Gas usta​de, Vu​di za njim. – Ka​ko je go​spo​đa Ru​zvelt, va​ša maj​ka, go​spo​di​ne? Čuo sam da je bi​la u Fran​cu​skoj. – Brod joj je is​plo​vio ju​če, bo​gu hva​la. – Dra​go mi je što to ču​jem. – Hva​la vam što ste do​šli – re​če im Ru​zvelt. – Za​i​sta mno​go dr​žim do na​šeg pri​ja​telj​stva, Ga​se. – Za me​ne ne​ma ve​ćeg za​do​volj​stva, go​spo​di​ne – od​vra​ti Gas, pa se ru​ko​va s pred​sed​ni​kom, što po​tom uči​ni i Vu​di. On​da odo​še. Vu​di je ga​jio ka​kvu-ta​kvu na​du da će Džo​a​nu za​te​ći na​po​lju, ali ona je u me​đu​vre​me​nu oti​šla. Dok su iz​la​zi​li iz zgra​de, Gas re​če: – Haj​de​mo na pi​će, da pro​sla​vi​mo. Vu​di po​gle​da na sat. Bi​lo je pet. – Na​rav​no – re​če. Oti​šli su kod Sta​rog Ebi​ta, u Uli​ci F, ne​da​le​ko od Pet​na​e​ste uli​ce; vi​traž, ze​le​ni bar​šun, me​sin​ga​ne lam​pe i lo​vač​ki tro​fe​ji. Lo​kal je vr​veo od kon​gre​sme​na, se​na​to​ra i lju​di ko​ji su uvek išli za nji​ma: po​moć​ni​ka, lo​bi​sta i no​vi​na​ra. Gas na​ru​či su​vi mar​ti​ni s ko​rom li​mu​na za se​be i pi​vo za Vu​di​ja. Vu​di se na​sme​ši: mo​žda bi i on po​pio mar​ti​ni. Ne bi, za​pra​vo – nje​mu je mar​ti​ni imao isti ukus kao hla​dan džin – ali bi bi​lo le​po da ga je otac bar pi​tao. Bi​lo ka​ko bi​lo, on po​di​že ča​šu i re​če: – Če​sti​tam. Do​bio si ono što si hteo. – Ono što je sve​tu po​treb​no. – Na​stu​pio si sjaj​no. – Ru​zvel​ta i ni​je tre​ba​lo mno​go ube​đi​va​ti. Je​ste on li​be​ral, ali je prag​ma​ti​čar. Zna on da čo​vek ne mo​že sve, da mo​raš da oda​be​reš bit​ke za ko​je znaš da ih mo​žeš do​bi​ti. Nju dil je nje​mu na pr​vom me​stu – ka​ko da se ne​za​po​sle​ni vra​te na po​sao. I ne​će on pred​u​ze​ti ni​šta što će ga ome​sti u toj glav​noj mi​si​ji. Uko​li​ko moj plan u jed​nom tre​nut​ku za​sme​ta nje​go​vim sled​be​ni​ci​ma, on će ga od​ba​ci​ti. – Mi, zna​či, još ni​šta ni​smo do​bi​li. Gas se na​sme​ši. – Na​či​ni​li smo va​žan ko​rak. Ali ne, još ni​šta ni​smo do​bi​li. – Šte​ta što ti je Vel​sa na​to​va​rio na vrat. – Pa i ni​je to baš ta​ko lo​še. Sam​ner ovom pro​jek​tu da​je do​dat​nu sna​gu. On je bli​ži pred​sed​ni​ku od me​ne. Ali je za​to ne​pred​vi​div. Mo​žda će uze​ti stvar u svo​je ru​ke i usme​ri​ti je u ne​kom sa​svim dru​gom prav​cu. Vu​di pre​le​te po​gle​dom po pro​sto​ri​ji i ugle​da po​zna​to li​ce. – Čik po​go​di ko je tu. Mo​gao sam da pret​po​sta​vim.

Nje​gov otac po​gle​da u istom prav​cu. – Ta​mo, vi​diš, sto​ji za šan​kom – re​če mu Vu​di. – S dvo​ji​com sta​ri​jih ti​po​va sa še​ši​ri​ma i onom pla​vu​šom. Greg Pe​škov. Kao i obič​no, Greg je bio sav alj​kav, upr​kos to​me što je na se​bi imao sku​pu ode​ću: svi​le​na kra​va​ta bi​la mu je na​kri​vo ve​za​na, ko​šu​lju ni​je bio upa​sao, a mr​lja od pe​pe​la ci​ga​re​te vi​de​la mu se na go​lu​bi​je​si​vim pan​ta​lo​na​ma. Pa ipak, ona pla​voj​ka ga je za​di​vlje​no gle​da​la. – Je​ste on – re​če Gas. – Če​sto se vi​đa​te na Har​var​du? – On je za​vr​šio fi​zi​ku, ali ne pro​vo​di mno​go vre​me​na s na​uč​ni​ci​ma – oni su mu, re​kao bih, pre​vi​še do​sad​ni. Sre​će​mo se po​ne​kad u Krim​so​nu. Har​vard Krim​son je bio stu​dent​ski list. Vu​di je pra​vio fo​to​gra​fi​je za no​vi​ne, dok je Greg pi​sao član​ke. – Ovog le​ta sta​ži​ra u Stejt de​part​men​tu, za​to je ov​de – ob​ja​sni Vu​di. – Pret​po​sta​vljam da je u no​vin​skoj slu​žbi – re​če Gas. – Ona dvo​ji​ca što sto​je s njim su iz​ve​šta​či; onaj u sme​đem ode​lu pi​še za Či​ka​go tri​bjun, a onaj što pu​ši lu​lu je iz kli​vlend​skog Plejn di​le​ra. Vu​di je pri​me​tio da Greg s no​vi​na​ri​ma raz​go​va​ra kao sa sta​rim pri​ja​te​lji​ma; jed​no​ga je dr​žao pod​ru​ku i na​gi​njao se k nje​mu, kao da će ne​što da mu šap​ne, tap​ka​ju​ći pri​tom dru​gog po le​đi​ma to​bo​že mu na ne​čem če​sti​ta​ju​ći. Vi​di se da im je Greg drag, po​mi​sli Vu​di, po​što su se sme​ja​li ne​koj nje​go​voj do​set​ki. Vu​di mu je za​vi​deo na tom da​ru, ko​ji po​li​ti​ča​ri​ma do​bro do​đe – ma​da on mo​žda i ni​je pre​su​dan; nje​gov otac ni​je bio dru​že​lju​biv na taj na​čin, u sti​lu „Gde si, čo​ve​če, ne​ma te sto go​di​na?!”, pa ipak je bio je​dan od vo​de​ćih lju​di u ame​rič​kom dr​žav​nom vr​hu. – Pi​tam se šta li nje​go​va po​lu​se​stra Dej​zi mi​sli o rat​noj pret​nji – re​če Vu​di. – Ona je ta​mo, u Lon​do​nu. Uda​la se za ne​kog en​gle​skog lor​da. – Da bu​de​mo pre​ci​zni​ji, uda​la se za sta​ri​jeg si​na er​la Fic​her​ber​ta, ko​ga sam svo​je​vre​me​no vr​lo do​bro po​zna​vao. – Ne​ma te cu​re u Ba​fa​lu ko​ja njoj ne za​vi​di. Kralj je pri​su​stvo​vao nje​nom ven​ča​nju. – Upo​znao sam ja i Fic​her​ber​to​vu se​stru Mod – div​na že​na. Uda​la se za Nem​ca, Val​te​ra fon Ul​ri​ha. Ože​nio bih se ja njo​me da Val​ter ni​je bio br​ži. Vu​di po​di​že obr​ve. Ni​je li​či​lo na ta​tu da ta​ko go​vo​ri. – To je bi​lo pre ne​go što sam se za​lju​bio u tvo​ju maj​ku, na​rav​no. – Na​rav​no. – Vu​di se pri​gu​še​no osmeh​nu. – Val​ter i Mod su se pot​pu​no po​vu​kli po​što je Hi​tler za​bra​nio So​ci​jal​de​mo​krat​sku par​ti​ju. Na​dam se da su do​bro. Ako iz​bi​je rat... Vu​di je pri​me​tio da bi, čim po​me​ne rat, nje​gov otac uto​nuo u uspo​me​ne. – Ako ni​šta dru​go, bar Ame​ri​ka ne uče​stvu​je – re​če Vu​di. – To smo i pro​šli put mi​sli​li – re​če Gas pa pro​me​ni te​mu. – Jel’ se ču​ješ s mla​đim bra​tom? Vu​di uz​dah​nu. – Ne​će se on pre​do​mi​sli​ti, ta​ta. Ne​će on ni na Har​vard ni na bi​lo ko​ji dru​gi uni​ver​zi​tet. To je bi​lo ža​ri​šte po​ro​dič​ne kri​ze. Čak je na​ja​vio da će, čim na​vr​ši osam​na​est go​di​na, stu​pi​ti u mor​na​ri​cu. Bez za​vr​še​nog ko​le​dža bi​će obi​čan re​grut, bez ika​kvih iz​gle​da da jed​no​ga da​na po​sta​ne ofi​cir. A to je uža​sa​va​lo nje​go​ve uspe​šne ro​di​te​lje. – Do​volj​no je pa​me​tan da za​vr​ši ko​ledž, bo​ga mu – re​če Gas. – Me​ne tu​če u ša​hu. – I me​ne. Pa u če​mu je on​da pro​blem? – Mr​sko mu je uče​nje. A vo​li bro​do​ve. Nje​ga je​di​no plo​vid​ba za​ni​ma – od​vra​ti Vu​di pa po​gle​da u ruč​ni sat. – Tre​ba da po​đeš na tu za​ba​vu – re​če mu otac.

– Ne​ma žur​be... – Ne​go šta ne​go ima žur​be. De​voj​ka je vr​lo pri​vlač​na. Gu​bi se odav​de. Vu​di se na​sme​ši. Otac je umeo da bu​de iz​ne​na​đu​ju​će pro​nic​ljiv. – Hva​la ti, ta​ta – re​če on pa usta​de. I Greg Pe​škov se upra​vo pri​pre​mao da po​đe, i ta​ko njih dvo​ji​ca za​jed​no iza​đo​še iz lo​ka​la. – Zdra​vo, Vu​di, ka​ko si mi? – re​če Greg sr​dač​no, pa kre​nu u istom prav​cu. Ne​ka​da je Vu​di go​reo od že​lje da ras​pa​li Gre​ga zbog nje​go​ve ulo​ge u ono​me što je za​de​si​lo Dej​va Ro​u​zro​ka. Ali pro​šle su go​di​ne, i uza​vre​la ose​ća​nja su se sti​ša​la, a po​šte​no go​vo​re​ći – za sve to od​go​vo​ran je bio Lav Pe​škov, a ne nje​gov sin, ko​me je u to vre​me bi​lo tek pet​na​est go​di​na. Pa ipak, Vu​di​je​vo dr​ža​nje je​dva se mo​glo na​zva​ti uč​ti​vim. – Uži​vam u Va​šing​to​nu – od​vra​ti, ho​da​ju​ći jed​nim od ši​ro​kih grad​skih bu​le​va​ra, po​put onih u Pa​ri​zu. – A ti? – Svi​đa mi se ov​de. Pr​vo se iz​ne​na​de kad ču​ju ka​ko se pre​zi​vam, ali to br​zo pro​đe. – Pri​me​tiv​ši upi​tan Vu​di​jev po​gled, Greg ob​ja​sni: – U Stejt de​part​men​tu su ti sve ne​ki Smi​to​vi, Fej​be​ro​vi, Džen​se​no​vi i Ma​ka​li​ste​ro​vi. Ta​mo ne​ćeš na​ći ne​kog ko se pre​zi​va Ko​zin​ski, Koen ili Pa​pa​do​pu​los. Vu​di je uvi​deo da je to isti​na. Vlast je bi​la u ru​ka​ma jed​ne pri​lič​no eks​klu​ziv​ne, ma​lo​broj​ne et​nič​ke gru​pe. Ka​ko to ni​je ra​ni​je pri​me​tio? Mo​žda za​to što je ta​ko bi​lo u ško​li, u cr​kvi i na Har​var​du. – No oni ni​su usko​gru​di – pro​du​ži Greg. – Na​pra​vi​će iz​u​ze​tak za ne​ko​ga ko teč​no go​vo​ri ru​ski i po​ti​če iz bo​ga​te po​ro​di​ce. Greg je​ste go​vo​rio ne​haj​no, ali bi​lo je u nje​go​vom gla​su i ozlo​je​đe​no​sti, te Vu​di pri​me​ti da se ovo​ga pu​ta ozbilj​no na​me​ra​čio na te lju​de. – Oni mi​sle da je moj otac gang​ster – re​če Greg. – S tim što nji​ma to i ne sme​ta mno​go. Ve​ći​ni bo​ga​ta​ša je ne​ko od pre​da​ka bio gang​ster. – Re​klo bi se da mr​ziš Va​šing​ton. – Na​pro​tiv, ov​de mi je naj​bo​lje. Odav​de se vla​da. Vu​di​ju se uči​ni da nje​ga vo​de uz​vi​še​ni​je ide​je. – Do​šao sam ova​mo da na​pra​vim ve​li​ke stva​ri, ve​li​ke pro​me​ne. Greg se na​sme​ši. – Pa to ti je isto, ra​ču​nam, kao da vla​daš. – Hmmm... – Vu​di ni​je o to​me raz​mi​šljao ta​ko. – Mi​sliš da će bi​ti ra​ta u Evro​pi? – upi​ta Greg. – Ti bi to valj​da tre​ba​lo da znaš, pa ti ra​diš u Stejt de​part​men​tu! – Da, ali ja sam u no​vin​skoj slu​žbi. Sve što znam to su ti one baj​ke ko​je pri​ča​mo no​vi​na​ri​ma. Poj​ma ne​mam šta je isti​na. – Ne znam, maj​ku mu, ni ja. Ma​lo​čas sam bio kod pred​sed​ni​ka, i či​ni mi se da čak ni on ne zna. – Ta​mo mi je se​stra, Dej​zi. Greg pro​me​ni ton. Oči​gled​no je bio iskre​no za​bri​nut, i Vu​di​ju se zbog to​ga do​pao. – Znam – re​če on. – Ako bu​de bom​bar​do​va​nja, ne​će bi​ti bez​bed​ni ni že​ne ni de​ca. Mi​sliš da će Nem​ci bom​bar​do​va​ti Lon​don? Po​sto​jao je sa​mo je​dan po​šten od​go​vor. – Pret​po​sta​vljam da ho​će. – Vo​leo bih da se Dej​zi vra​ti ku​ći. – A mo​žda ra​ta ne​će ni bi​ti. Pro​šle go​di​ne je bri​tan​ski pre​mi​jer Čem​ber​len u po​sled​njem tre​nut​ku sklo​pio spo​ra​zum s Hi​tle​rom oko Če​ho​slo​vač​ke... – Pro​da​ja u po​sled​njem tre​nut​ku.

– Ta​ko je. Mo​žda će ta​ko po​stu​pi​ti i s Polj​skom – ma​da vre​me is​ti​če. Greg na​mr​go​đen klim​nu gla​vom pa pro​me​ni te​mu. – A kud si ti to kre​nuo? – Idem do sta​na Džo​a​ne Ro​u​zrok. Pra​vi za​ba​vu. – Čuo sam. Po​zna​jem jed​nu od nje​nih ci​mer​ki. Ali na za​ba​vu ni​sam po​zvan, kao što i sam mo​žeš da pret​po​sta​viš. Nje​na zgra​da je – o, bo​že bla​gi! – I Greg se uko​pa u me​stu u po​la re​če​ni​ce. Sta​de i Vu​di. Greg je ne​tre​mi​ce gle​dao pre​da se. Sle​de​ći nje​gov po​gled, Vu​di pri​me​ti da ovaj gle​da u jed​nu atrak​tiv​nu crn​ki​nju ko​ja je Uli​com E ho​da​la pra​vo nji​ma u su​sret. Bi​la je ot​pri​li​ke nji​ho​vih go​di​na, i zgod​na, s pu​nim ru​ži​ča​sto​mr​kim usna​ma, zbog ko​jih Vu​di istog ča​sa po​mi​sli na po​ljup​ce. No​si​la je jed​no​stav​nu cr​nu ha​lji​nu, mo​žda i deo uni​for​me ko​no​ba​ri​ce, ali je zbog ljup​kog še​ši​ra na gla​vi i mo​der​nih ci​pe​la iz​gle​da​la ot​me​no. Ugle​da​la je njih dvo​ji​cu, Gre​ga na​čas i u oči po​gle​da​la, pa skre​nu​la po​gled u stra​nu. – Dže​ki?! Dže​ki Džejks?! – upi​ta Greg. De​voj​ka ni​je obra​ća​la pa​žnju na nje​ga. Sa​mo je pro​du​ži​la, ali je Vu​di ja​sno vi​deo da se uz​ne​mi​ri​la. – Dže​ki, to sam ja, Greg Pe​škov. Dže​ki – ako je to bi​la ona – ni​je od​go​va​ra​la, ali je iz​gle​da​la kao da će sva​ki čas bri​znu​ti u plač. – Ti, Dže​ki, što ti je pra​vo ime Mejbl. Po​zna​ješ me! – Greg je sta​jao na​sred ploč​ni​ka, ra​ši​re​nih ru​ku, kao da pre​kli​nje. Ona ga sve​sno za​o​bi​đe, bez re​či, bez po​gle​da, pa na​sta​vi svo​jim pu​tem. Greg se okre​nu. – Če​kaj ma​lo! – do​vik​nu za njom. – Po​be​gla si mi pre če​ti​ri go​di​ne – du​gu​ješ mi ob​ja​šnje​nje! To već ni​je li​či​lo na Gre​ga, po​mi​sli Vu​di. Greg je od​u​vek bio le​že​ran s de​voj​ka​ma, i u ško​li i na Har​var​du. A sa​da se vi​de​lo da je za​i​sta uzru​jan: une​zve​ren, po​vre​đen, go​to​vo oča​jan. Pre če​ti​ri go​di​ne, raz​mi​šljao je Vu​di. Da ni​je to ona de​voj​ka što je bi​la uklju​če​na u skan​dal? Ko​ji je i iz​bio ov​de ne​gde, u Va​šing​to​nu. Ne​ma sum​nje da de​voj​ka tu ži​vi. Greg po​tr​ča za njom. Tak​si uto sta​de na uglu uli​ce, i put​nik, mu​ška​rac u smo​kin​gu, sta​de na ivič​njak pru​ža​ju​ći tak​si​sti no​vac. Dže​ki usko​či u ko​la i za​lu​pi vra​ta za so​bom. Greg pri​đe pro​zo​ru i po​vi​ka: – Haj​de da raz​go​va​ra​mo, mo​lim te! – Za​dr​ži​te ku​sur – re​če onaj u smo​kin​gu i ode. Po​đe i tak​si, osta​de Greg da gle​da za njim. Po​la​ko se vra​tio do Vu​di​ja, ko​ji ga je, za​in​tri​gi​ran, če​kao. – Ni​šta mi ni​je ja​sno – re​če Greg. – Vi​de​lo se da se pla​ši – re​če Vu​di. – A če​ga to? Ni​kad joj ni​šta na​žao ni​sam uči​nio. Bio sam lud za njom. – Pa, ne​čeg se bo​ji. Greg kao da se stre​sao. – Iz​vi​ni – re​če. – To ni​je tvoj pro​blem, u sva​kom slu​ča​ju. Iz​vi​ni. – Ne​ma raz​lo​ga da se iz​vi​nja​vaš. Greg mu po​ka​za na obli​žnju stam​be​nu zgra​du. – Ov​de sta​nu​je Džo​a​na – re​če on. – Le​po se pro​ve​di – do​da​de pa ode. Po​ma​lo zbu​njen, Vu​di ode do ula​za u zgra​du. No ubr​zo za​bo​ra​vi na Gre​gov ro​man​tič​ni ži​vot i po​če da raz​mi​šlja o sop​stve​nom. Da li se stvar​no svi​đa Džo​a​ni? Mo​žda ga ve​če​ras i ne​će po​lju​bi​ti, ali bi za​to on nju mo​gao da pi​ta da iza​đu. Bi​la je to skrom​na stam​be​na zgra​da, bez vra​ta​ra i por​ti​ra. Po spi​sku u hod​ni​ku vi​de​lo se da s Ro​u​zro​ko​vom ov​de sta​nu​je ne​ko ko se pre​zi​va Stju​art i Fi​šer, ve​ro​vat​no dve de​voj​ke. Vu​di se po​pe lif​-

tom. Tek tad je shva​tio da ide pra​znih ru​ku: tre​ba​lo je da po​ne​se bom​bo​ne ili cve​će. Raz​mi​šljao je o to​me da se vra​ti i ku​pi ne​što, ali on​da pro​ce​ni da ni u le​pom po​na​ša​nju ne tre​ba pre​te​ri​va​ti pa pri​ti​snu zvon​ce. Vra​ta mu je otvo​ri​la de​voj​ka u ra​nim dva​de​se​tim. – Zdra​vo, ja sam... – po​če Vu​di. – Haj​de, uđi – re​če ona i ne sa​če​kav​ši da se on pred​sta​vi. – Pi​će ti je u ku​hi​nji, a na sto​lu u dnev​noj so​bi ima hra​ne, ako ni​su već sve po​je​li. – Ona se okre​nu, oči​gled​no sma​tra​ju​ći da je to​li​ko do​volj​no za do​ček. Stan​čić je bio kr​cat lju​di​ma ko​ji su pi​li, pu​ši​li i do​vi​ki​va​li se, po​ku​ša​va​ju​ći da nad​gla​sa​ju bu​ku s fo​no​gra​fa. Džo​a​na je bi​la re​kla „ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja”, i Vu​di je oče​ki​vao da će za​te​ći osmo​ro do de​se​to​ro mla​dih lju​di ka​ko se​de za oma​njim sto​lom i ras​pra​vlja​ju o kri​zi u Evro​pi. Raz​o​ča​rao se: na žu​ru je bi​la to​li​ka gu​žva da on si​gur​no ne​će ni ima​ti pri​li​ke da po​ka​že Džo​a​ni ko​li​ko je od​ra​stao. Osvr​tao se oko se​be, tra​že​ći je po​gle​dom. Bio je nat​pro​seč​no vi​sok, i mo​gao je da vi​di lju​di​ma pre​ko gla​va. Od Džo​a​ne ni tra​ga ni gla​sa. Tra​žio ju je, pro​bi​ja​ju​ći se kroz gu​žvu. De​voj​ka s buj​nim gru​di​ma i le​pim sme​đim oči​ma po​gle​da ga od​o​zdo dok se pro​vla​čio po​red nje, pa re​če: – Zdra​vo, lju​di​no. Ja sam Da​ja​na Ta​ver​ner. Ka​ko se zo​veš? – Tra​žim Džo​a​nu – od​vra​ti on. De​voj​ka sleg​nu ra​me​ni​ma. – Že​lim ti pu​no sre​će – re​če pa se okre​nu. Vu​di se ne​ka​ko pro​bio do ku​hi​nje. Bu​ka je sad bi​la ma​lo pod​no​šlji​vi​ja. Džo​a​nu ni​je na​šao, te od​lu​či da po​pi​je pi​će, kad je već do​tle sti​gao. Ple​ća​ti mu​ška​rac od tri​de​se​tak go​di​na zvec​kao je šej​ke​rom za kok​te​le. Le​po ob​u​čen, u žu​to​mr​kom ode​lu, sa sve​tlo​pla​vom ko​šu​ljom i tam​no​pla​vom kra​va​tom, oči​to ni​je bio šan​ker, ali se pre​ma svi​ma op​ho​dio kao do​ma​ćin. – Skoč je ta​mo – re​če on dru​gom go​stu. – Po​slu​ži se sam. Ja ov​de pra​vim mar​ti​ni, za sve za​in​te​re​so​va​ne. – Imaš bur​bo​na? – Eno ga ta​mo. – Čo​vek mu da​de bo​cu. – Ja sam Beks​fort Ros. – Vu​di Dju​ar. – Vu​di pro​na​đe ča​šu i na​su bur​bo​na. – Led ti je u onoj ko​fi – re​če Beks​fort. – Oda​kle si ti, Vu​di? – Sta​ži​ram u Se​na​tu. Ti? – Ja ra​dim u Stejt de​part​men​tu. Za​du​žen sam za ita​li​jan​ski od​sek – re​če pa sta​de da do​da​je go​sti​ma mar​ti​ni. Zve​zda u uspo​nu, ne​ma sum​nje – po​mi​sli Vu​di. Čo​vek ko​ji ima to​li​ko sa​mo​po​u​zda​nja mo​že sa​mo da ti ide na živ​ce. – Tra​žim Džo​a​nu – do​da​de on. – Tu je ne​gde ona. Oda​kle je po​zna​ješ? Vu​di ose​ti da tu mo​že da po​ka​že nad​moć u pu​nom sja​ju. – O, mi smo sta​ri pri​ja​te​lji – re​če on to​bo​že ne​haj​no. – Po​zna​jem je, u stva​ri, otkad znam za se​be. Za​jed​no smo od​ra​sli u Ba​fa​lu. A ti? Beks​fort ot​pi do​bar gu​tljaj mar​ti​ni​ja, pa za​do​volj​no uz​dah​nu. A on​da se za​mi​sli pa po​gle​da u Vu​di​ja. – Ne po​zna​jem ja Džo​a​nu ta​ko du​go kao ti – re​če on. – Ali pret​po​sta​vljam da je po​zna​jem bo​lje nego ti. – Ka​ko to? – Na​me​ra​vam da se ože​nim njo​me. Vu​di​ja u tom tre​nut​ku kao da je ne​ko oša​ma​rio. – Da se ože​niš njo​me? – Da. Zar to ni​je sjaj​no? Vu​di je bio utu​čen, i to ni​je mo​gao da sa​kri​je. – A zna li ona za to?

Beks​fort pra​snu u smeh, pa po​kro​vi​telj​ski po​tap​ša Vu​di​ja po ra​me​nu. – Ne​go šta ne​go zna – re​če on – i pot​pu​no se sla​že. Ja sam ti naj​sreć​ni​ji mo​mak na sve​tu. Beks​fort je, oči​gled​no, na​slu​tio da Džo​a​na pri​vla​či Vu​di​ja. A ovaj se ose​ćao kao po​sled​nja bu​da​la. – Če​sti​tam – re​če Vu​di po​ti​šte​no. – Hva​la ti. A sad mo​ram da se pro​mu​vam. Baš le​po što smo po​pri​ča​li, Vu​di. – Bi​lo mi je za​do​volj​stvo. Beks​fort se uda​lji. Vu​di osta​vi pi​će i ne li​znuv​ši ga. – Je​bi​ga – pro​ce​di ti​ho. I ode.

IV Spar​no je bi​lo tog pr​vog sep​tem​bar​skog da​na u Ber​li​nu. Kar​la fon Ul​rih se pro​bu​di​la zno​ja​va, ner​vo​zna; po​ste​lji​nu je, u to​ku to​ple no​ći, zba​ci​la s kre​ve​ta. Po​gle​da​la je kroz pro​zor spa​va​će so​be i vi​de​la ni​ske si​ve obla​ke ka​ko vi​se nad gra​dom, za​dr​ža​va​ju​ći to​plo​tu kao po​klo​pac u lon​cu. Da​nas je bio ve​li​ki dan za nju. Dan ko​ji će od​re​di​ti tok nje​nog ži​vo​ta. Sta​ja​la je is​pred ogle​da​la. Tam​nu ko​su i ze​le​ne oči na​sle​di​la je od Fic​her​ber​to​vih, te je li​či​la na maj​ku. Bi​la je lep​ša od Mod, ko​ja je ima​la ono ćo​ška​sto li​ce, vi​še upe​ča​tlji​vo ne​go le​po. A opet, me​đu nji​ma je po​sto​ja​la jed​na još ve​ća raz​li​ka. Nje​na maj​ka bi se do​pa​la prak​tič​no sva​kom mu​škar​cu ko​ga bi sre​la. Kar​la, za raz​li​ku od nje, ni​je ume​la da fler​tu​je. Gle​da​la je ka​ko to ra​de dru​ge osamna​e​sto​go​di​šnja​ki​nje; ka​ko se sme​ju​lje, za​te​žu te​sne džem​pe​re pre​ko gru​di, za​ba​cu​ju ko​su i žmir​ka​ju, a njoj bi, pro​sto, zbog sve​ga to​ga bi​lo ne​pri​jat​no. Nje​na maj​ka je, na​rav​no, bi​la sup​til​ni​ja od njih, ta​ko da mu​ška​rac ne bi ni znao da je oma​đi​jan, ali, u su​šti​ni, bi​la je to jed​na te ista igra. To​ga da​na, me​đu​tim, Kar​la ni​je ni že​le​la da iz​gle​da pri​vla​čno. Na​pro​tiv, bi​lo joj je va​žno da osta​vi uti​sak prak​tič​ne raz​bo​ri​te i spo​sob​ne de​voj​ke. Obu​kla je jed​no​stav​nu ble​do​si​vu ha​lji​nu, što joj je pa​da​la do po​lo​vi​ne li​sto​va, na​zu​la rav​ne, ni​ma​lo gla​mu​ro​zne san​da​le, ko​je je ina​če no​si​la u ško​lu, a ko​su je uple​la u dve ple​te​ni​ce, u du​hu pri​mer​nih ne​mač​kih de​vo​ja​ka. U ogle​da​lu se po​ja​vi​la sa​vr​še​na stu​dent​ki​nja: kon​zer​va​tiv​na, do​sad​na, bes​pol​na. Usta​la je i obu​kla se pre svih uku​ća​na. So​ba​ri​ca Ada bi​la je u ku​hi​nji, i Kar​la joj je po​mo​gla da po​sta​ve sto za do​ru​čak. Po​ja​vio se po​tom njen brat, Erik, ko​ji je imao de​vet​na​est go​di​na i no​sio krat​ko pot​kre​sa​ne cr​ne br​či​će, po​dr​ža​vao je na​ci​ste, što je nje​go​ve naj​bli​že do​vo​di​lo do be​sa. Po​ha​đao je Ša​ri​te, Me​di​cin​ski fa​kul​tet Ber​lin​skog uni​ver​zi​te​ta, kao i nje​gov naj​bo​lji drug i na​ci​stič​ki sa​brat, Her​man Braun. Fon Ul​ri​ho​vi ni​su, na​rav​no, mo​gli da iz​mi​re tro​ško​ve ško​la​ri​ne, ali je Erik do​bio sti​pen​di​ju. Kar​la je kon​ku​ri​sa​la za istu sti​pen​di​ju, u na​me​ri da stu​di​ra na istom fa​kul​te​tu. Raz​go​vor joj je bio za​ka​zan za da​nas. Ako se po​ka​že u do​brom sve​tlu, stu​di​ra​će i po​sta​će le​kar. Ako ne... Pred​sta​vu ni​je ima​la či​me bi, sem me​di​ci​nom, mo​gla da se ba​vi. Do​la​zak na​ci​sta na vlast uni​štio je ži​vot nje​nim ro​di​te​lji​ma. Otac vi​še ni​je bio po​sla​nik u Raj​hsta​gu, a kad je za​bra​nje​no de​lo​va​nje So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je, kao i svih osta​lih stra​na​ka, osim one na​ci​stič​ke – iz​gu​bio je i rad​no me​sto. Za nje​ga, struč​nja​ka u obla​sti po​li​ti​ke i di​plo​ma​ti​je, sa​da ni​je bi​lo po​sla. Mu​čio se da pre​hra​ni po​ro​di​cu pre​vo​de​ći tek​sto​ve iz ne​mač​ke štam​pe za po​tre​be Bri​tan​ske am​ba​sa​de, gde je još imao ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja. Maj​ka je ne​ka​da bi​la ču​ve​na no​vi​nar​ka, le​vi​čar​ski usme​re​na, ali no​vi​na​ma vi​še ni​je bi​lo do​zvo​lje​no da ob​ja​vlju​ju nje​ne tek​sto​ve. Kar​lu je zbog sve​ga to​ga du​ša bo​le​la. Bi​la je du​bo​ko pri​vr​že​na svo​joj po​ro​di​ci, u ko​ju je ubra​ja​la i Adu. Ras​tu​ži​lo ju je što joj otac ta​ko pro​pa​da, jer je ne​ka​da, kad je ona bi​la ma​la, slo​vio za mar​lji​vog i po​li​tič​ki moć​nog čo​ve​ka, dok je sa​da bio, jed​no​stav​no, po​ra​žen. Još joj je te​že pa​da​lo maj​či​no

glu​mlje​nje ve​dri​ne; zna​me​ni​ta pred​vod​ni​ca su​fra​žet​ki​nja u pred​rat​noj En​gle​skoj sa​da bi tu i ta​mo na​pa​bir​či​la po​ko​ju mar​ku dr​že​ći ča​so​ve kla​vi​ra. Ali njih dvo​je su go​vo​ri​li da će pod​ne​ti sve, sa​mo da nji​ho​va de​ca iz​ra​stu u sreć​ne lju​de ko​ji će vo​di​ti is​pu​njen ži​vot. Kar​la je od​u​vek uzi​ma​la zdra​vo za go​to​vo da će vek pro​ve​sti u na​po​ri​ma da svet uči​ni bo​ljim, kao što su to či​ni​li i nje​ni ro​di​te​lji. Ni​je zna​la da li će kre​nu​ti oče​vim sto​pa​ma i po​sve​ti​ti se po​li​ti​ci, ili će sle​di​ti maj​čin put i uplo​vi​ti u no​vi​nar​stvo. No sa​da ni jed​no ni dru​go ni​je do​la​zi​lo u ob​zir. A či​me bi on​da mo​gla da se ba​vi pod vla​šću ko​ja ne​mi​lo​srd​nost i okrut​nost ce​ni iz​nad sve​ga? Brat joj je dao ide​ju. Le​ka​ri či​ne ovaj svet bo​ljim bez ob​zi​ra na to ko je na vla​sti. I ta​ko je ona se​bi po​sta​vi​la cilj da upi​še me​di​ci​nu. Uči​la je pre​da​ni​je od bi​lo ko​je dru​ge de​voj​ke u svom ode​lje​nju, i sve is​pi​te po​lo​ži​la sa od​lič​nim oce​na​ma, a na​ro​či​to se is​ta​kla u oni​ma iz pri​rod​nih na​u​ka. Ima​la je bo​lje pred​u​slo​ve od bra​ta da do​bi​je sti​pen​di​ju. – Na mo​joj go​di​ni ne​ma de​vo​ja​ka – re​če Erik osor​no. Kar​li se uči​ni da se nje​mu, u stva​ri, ne do​pa​da to što bi i ona mo​gla da po​đe nje​go​vim sto​pa​ma. Ro​di​te​lji su bi​li po​no​sni na Eri​ko​va do​stig​nu​ća, upr​kos nje​go​vim od​boj​nim po​li​tič​kim sta​vo​vi​ma. Mo​žda se sa​da Erik pri​bo​ja​vao da će ga ona za​se​ni​ti. – Sve su mi oce​ne bo​lje od tvo​jih: iz bi​o​lo​gi​je, he​mi​je, ma​te​ma​ti​ke... – uz​vra​ti Kar​la. – Do​bro, do​bro. – A sti​pen​di​je se do​de​lju​ju i de​voj​ka​ma, u na​če​lu – pro​ve​ri​la sam. Maj​ka je u pro​sto​ri​ju ušla na sa​mom kra​ju tog raz​go​vo​ra, u si​vom svi​le​nom ba​de​man​ti​lu s ta​la​sa​stom ša​rom, s po​ja​som dva​put ob​mo​ta​nim oko uskog stru​ka. – Tre​ba​lo bi da se pri​dr​ža​va​ju pra​vi​la ko​ja su sa​mi usta​no​vi​li – re​če ona. – Pa ovo je Ne​mač​ka, na kra​ju kra​je​va. – Maj​ka je go​vo​ri​la da vo​li svo​ju dru​gu do​mo​vi​nu, i mo​žda je ta​ko i bi​lo, ali od do​la​ska na​ci​sta na vlast te umor​ne iro​nič​ne opa​ske pre​šle su joj u na​vi​ku. Kar​la umo​či hleb u ka​fu s mle​kom. – Ka​ko bi se ti, maj​ko, ose​ća​la da En​gle​ska na​pad​ne Ne​mač​ku? – Jad​no i ne​sreć​no, kao i pro​šli put – od​vra​ti ona. – Ceo Ve​li​ki rat sam pro​ve​la u bra​ku sa va​šim ocem, i vi​še od če​ti​ri go​di​ne sam iz ča​sa u čas stre​pe​la da će on stra​da​ti. Ogla​si se Erik iza​zi​vač​ki: – Ali na či​ju ćeš stra​nu sta​ti? – Ja sam Ne​mi​ca – re​če maj​ka. – A kad sam se uda​la, oba​ve​za​la sam se da ću osta​ti s mu​žem i u do​bru i u zlu. Ni​smo, na​rav​no, mo​gli pred​vi​de​ti ni​šta ta​ko na​o​pa​ko i svi​re​po kao što je na​ci​stič​ki re​žim. Ni​ko se to​me ni​je na​dao. – Erik pro​gun​đa ne​što u znak pro​te​sta, ali ona na nje​ga i ne obra​ti pa​žnju. – No za​vet je za​vet, a ja, u sva​kom slu​ča​ju, vo​lim va​šeg oca. – Još ni​smo u ra​tu – re​če Kar​la. – Ne još – re​če maj​ka. – Uko​li​ko Po​lja​ci ima​ju ma​kar ma​lo pa​me​ti, po​pu​sti​će i da​će Hi​tle​ru ono što tra​ži. – Ta​ko bi tre​ba​lo – re​če Erik. – Ne​mač​ka je sa​da ja​ka. Mo​že​mo i sa​mi da uzme​mo šta ho​će​mo, svi​de​lo se to nji​ma ili ne. Maj​ka je ko​lu​ta​la oči​ma. – Bo​že, sa​klo​ni. Na​po​lju se ogla​si auto​mo​bil​ska si​re​na. Kar​la se na​sme​ši. Mi​nut ka​sni​je, nje​na dru​ga​ri​ca Fri​da Frank uđe u ku​hi​nju. Fri​da će pra​vi​ti Kar​li dru​štvo kad ova kre​ne na raz​go​vor za sti​pen​di​ju, či​sto da je obo​dri. I ona je bi​la ob​u​če​na po kraj​nje sve​de​noj mo​di za uče​ni​ce, prem​da je, za raz​li​ku od Kar​le, ima​la or​mar pun ele​gant​ne ode​će. Za njom uđe i njen sta​ri​ji brat. Kar​la je sma​tra​la da je Ver​ner Frank, jed​no​stav​no, di​van. Na​su​prot to​li​kim na​o​či​tim mom​ci​ma, on je, ne​ka​ko, uvek bio za​mi​šljen i ču​dan. Ne​ka​da je bio iz​ra​zi​ti le​vi​čar, ali kao da je od​u​stao od to​ga, po​li​ti​ka ga vi​še ni​je za​ni​ma​la. Bio je sa mno​gim le​pim i ot​me​nim de​-

voj​ka​ma. Da je Kar​la sa​mo ume​la da fler​tu​je, sva​ka​ko bi po​šla s njim. – Po​nu​di​la bih te ka​fom, Ver​ne​re, ali mi ima​mo sa​mo ci​gu​ru, a ja znam da vi kod ku​će pi​je​te pra​vu ka​fu – re​če maj​ka. – Da ukra​dem ma​lo iz ku​hi​nje za vas, frau Fon Ul​rih? – upi​ta on. – Mi​slim da vi to za​slu​žu​je​te. Maj​ka bla​go po​cr​ve​ne, i Kar​la uvi​de, ne bez pre​ko​ra, da čak i u če​tr​de​set osmoj go​di​ni nje​na maj​ka ni​je imu​na na Ver​ne​rov šarm. Ver​ner ba​ci po​gled na zlat​ni ruč​ni sat. – Mo​ram da kre​nem – re​če. – U Mi​ni​star​stvu va​zdu​ho​plov​stva ži​vot se ovih da​na pre​tvo​rio u pra​vu lud​ni​cu. – Hva​la ti na vo​žnji – re​če Fri​da. – Če​kaj ma​lo – obra​ti se Kar​la Fri​di – ako si ti do​šla s Ver​ne​rom ko​li​ma, gde ti je bi​cikl? – Na​po​lju. Pri​ve​za​li smo ga za zad​nji deo ko​la. Dve de​voj​ke su bi​le čla​ni​ce Bi​ci​kli​stič​kog klu​ba Mer​kur, i svu​da su išle bi​ci​klom. – Že​lim ti sve naj​bo​lje na tom raz​go​vo​ru, Kar​la – re​če Ver​ner. – Do​vi​đe​nja svi​ma. Kar​la pro​gu​ta po​sled​nji za​lo​gaj hle​ba. Ta​man kad se spre​ma​la da kre​ne, sa spra​ta si​đe otac. Bio je neo​bri​jan, bez še​ši​ra. Kad je Kar​la bi​la ma​la, otac je bio pri​lič​no pu​na​čak, ali sa​da je smr​šao. On ne​žno po​lju​bi Kar​lu. – Ni​smo slu​ša​li ve​sti! – re​če maj​ka pa uklju​či ra​dio, ko​ji je sta​jao na po​li​ci. Dok se ure​đaj za​gre​vao, Kar​la i Fri​da iza​đo​še iz ku​će, ta​ko da ni​su ni ču​le ve​sti. Uni​ver​zi​tet​ska bol​ni​ca na​la​zi​la se u Mi​teu, cen​tral​nom grad​skom pod​ruč​ju Ber​li​na, gde su Fon Ul​ri​ho​vi ži​ve​li, ta​ko da Kar​la i Fri​da ni​su mo​ra​le du​go da se vo​ze bi​ci​kli​ma. Kar​lu je ob​u​zi​ma​la ner​vo​za. Pri​pa​de joj mu​ka od iz​duv​nih ga​so​va iz auto​mo​bil​skih auspu​ha, i ona za​ža​li što je do​ruč​ko​va​la. Sti​gle su do bol​ni​ce, no​ve zgra​de po​dig​nu​te dva​de​se​tih go​di​na, a on​da pro​na​šle ka​bi​net pro​fe​so​ra Ba​je​ra, za​du​že​nog da pre​po​ru​ču​je uče​ni​ke za sti​pen​di​ju. Nad​me​na se​kre​ta​ri​ca re​če da su po​ra​ni​le, pa ih upu​ti da sa​če​ka​ju. Kar​la se po​ka​ja što ni​je do​šla sa še​ši​rom i ru​ka​vi​ca​ma. Ta​ko bi iz​gle​da​la sta​ri​je i auto​ri​ta​tiv​ni​je, kao ne​ko u ko​ga bi bo​le​sni​ci ima​li po​ve​re​nja. I se​kre​ta​ri​ca bi, mo​žda, bi​la uljud​na pre​ma de​voj​ci sa še​ši​rom. Du​go su če​ka​le, ali Kar​li bi žao kad je če​ka​nju do​šao kraj, a se​kre​ta​ri​ca ob​ja​vi​la da će pro​fe​sor od​mah da je pri​mi. – Sreć​no! – pro​ša​pu​ta Fri​da. Kar​la uđe. Ba​jer je bio mr​šav mu​ška​rac od če​tr​de​se​tak go​di​na, s tan​kim si​vim br​ko​vi​ma. Se​deo je za rad​nim sto​lom, u žu​to​mr​kom plat​ne​nom sa​kou, is​pod ko​jeg je no​sio pr​sluk od si​vog po​slov​nog ode​la. Na zi​du je vi​si​la fo​to​gra​fi​ja: on i Hi​tler se ru​ku​ju. Kar​lu ni​je ni po​zdra​vio, već od​mah za​re​ža: – Šta je ima​gi​nar​ni broj? Bi​la je za​te​če​na nje​go​vim na​glim na​stu​pom, ali je za​to bar pi​ta​nje bi​lo la​ko. – Kva​drat​ni ko​ren ne​ga​tiv​nog re​al​nog bro​ja; na pri​mer, kva​drat​ni ko​ren od mi​nus je​dan – re​če ona drh​ta​vim gla​som. – On ne​ma re​al​nu nu​me​rič​ku vred​nost, ali se, sve​jed​no, mo​že upo​tre​blja​va​ti u ra​čun​skim rad​nja​ma. Uči​ni​lo joj se da je Ba​jer mal​či​ce iz​ne​na​đen. Mo​žda se na​dao da će je od​mah srav​ni​ti sa ze​mljom. – Tač​no – re​če on po​sle kra​ćeg okle​va​nja. Ona se osvr​nu oko se​be. Ni​je ima​la gde da sed​ne. Zar će sve vre​me da sto​ji? Po​sta​vio joj je ne​ko​li​ko pi​ta​nja iz he​mi​je i bi​o​lo​gi​je, i na sva je la​ko od​go​vo​ri​la. Ner​vo​za je po​pu​šta​la. A on​da on na​jed​nom re​če: – Pa​daš li u ne​svest kad vi​diš krv?

– Ne, go​spo​di​ne. – A-ha! – re​če on po​be​do​no​sno. – Ot​kud znaš? – Po​ro​di​la sam že​nu kad sam ima​la je​da​na​est go​di​na – re​če ona. – I bi​lo je mno​go kr​vi. – Tre​ba​lo je da po​zo​veš le​ka​ra! – I zva​la sam – re​če ona s gor​či​nom. – Ali be​be ne če​ka​ju le​ka​ra. – Hmmm. – Ba​jer usta​de. – Sa​če​kaj ov​de – re​če, pa iza​đe iz so​be. Kar​la je sta​ja​la gde se za​te​kla. Pod​vrg​nu​ta je bi​la te​škom is​pi​ti​va​nju, ali do sa​da je, bar se ta​ko njoj či​ni​lo, sve pro​šlo na naj​bo​lji na​čin. Sva sre​ća te je bi​la na​vi​kla na ta​kve raz​me​ne ide​ja s lju​di​ma svih uz​ra​sta: žuč​ne ras​pra​ve bi​le su uobi​ča​je​na po​ja​va u do​mu Fon Ul​ri​ho​vih, a i sa​ma Kar​la se, otkad zna za se​be, upu​šta​la u ta​kve di​sku​si​je s ro​di​te​lji​ma i bra​tom. Ba​je​ra ni​je bi​lo već ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Šta li ra​di? Mo​žda je oti​šao po ko​le​gu, da mu pred​sta​vi ovu de​voj​ku, jer do sa​da ni​ko ta​ko bli​stav ni​je kon​ku​ri​sao za sti​pen​di​ju? Ne, to​me se već ne tre​ba na​da​ti, po​mi​sli ona. Po​že​le​la je da ski​ne knji​gu s po​li​ce i poč​ne da či​ta, ali pla​ši​la se da ga ne uvre​di, pa je za​to sa​mo ta​ko sta​ja​la, i ni​je ra​di​la ni​šta. Vra​tio se po​sle de​set mi​nu​ta s pa​klom ci​ga​re​ta. Zar ju je osta​vio ta​ko, da sve to vre​me sto​ji na​sred so​be, dok je on oti​šao skroz do du​van​dži​ni​ce i na​zad? Ili je to bio sa​mo još je​dan test? Već je po​če​la da je ob​u​zi​ma ljut​nja. Po​la​ko je pa​lio ci​ga​re​tu, kao da ho​će da sa​be​re mi​sli. Ot​puh​nuo je dim i re​kao: – Ka​ko bi​ste vi, kao žen​sko, ob​ra​di​li mu​škar​ca ko​ji ima in​fek​ci​ju pe​ni​sa? Bi​lo joj je ne​pri​jat​no, i ose​ti da je po​cr​ve​ne​la. O pe​ni​su s mu​škar​ci​ma do​tad ni​je raz​go​va​ra​la. Ali je zna​la da sa​da, uko​li​ko že​li da po​sta​ne le​kar, mo​ra da is​tu​pi že​sto​ko. – Isto kao što bi​ste vi, kao mu​ško, po​stu​pi​li u slu​ča​ju va​gi​nal​ne in​fek​ci​je – re​če ona. On se zgra​nuo, i Kar​la se po​bo​ja da je pre​te​ra​la s dr​sko​šću, pa žur​no na​sta​vi: – Pa​žlji​vo bih pre​gle​da​la in​fi​ci​ra​no pod​ruč​je, po​ku​ša​la da utvr​dim pri​ro​du in​fek​ci​je, i ve​ro​vat​no bih pri​me​ni​la sul​fo​na​mid, ma​da mo​ram da pri​znam da o to​me u ško​li iz bi​o​lo​gi​je ni​šta ni​smo uči​li. – Je​ste li ikad vi​de​li na​gog mu​škar​ca? – upi​ta on skep​tič​no. – Da. Od​glu​mio je pre​ne​ra​že​nost. – Ali vi ste ne​u​da​ti! – Kad je moj de​da bio na umo​ru, bio je ve​zan za kre​vet i in​kon​ti​nen​tan. Po​ma​ga​la sam maj​ci pri​li​kom či​šće​nja i pra​nja – ona to ne bi mo​gla sa​ma, bio je pre​te​žak. – Kar​la po​ku​ša da se na​sme​ši. – Uvek že​na​ma za​pad​nu ta​kve du​žno​sti, pro​fe​so​re, bi​lo da je reč o be​ba​ma ili sta​rim, bo​le​snim i ne​moć​nim lju​di​ma. Na​vi​kle smo mi na to. Je​di​no su mu​škar​ci​ma ta​kvi po​slo​vi ne​pri​jat​ni. Ba​jer je bio sve lju​ći, bez ob​zi​ra na to što je Kar​la od​go​va​ra​la tač​no. Šta sad ne va​lja? Či​ni​lo se da bi po nju bi​lo bo​lje da se upla​ši is​pi​ti​va​ča i poč​ne da da​je glu​pe od​go​vo​re. On, sav za​mi​šljen, uga​si ci​ga​re​tu u pe​pe​lja​ri na sto​lu. – Bo​jim se da vi ne od​go​va​ra​te zah​te​vi​ma ko​je je​dan kan​di​dat tre​ba da is​pu​ni za ovu sti​pen​di​ju – re​če. Bi​la je za​pa​nje​na. Ka​ko je mo​gu​će da ni​je pro​šla? Pa na sva​ko pi​ta​nje je od​go​vo​ri​la? – A za​što? – upi​ta ona. – Ka​rak​te​ri​sti​ke su mi bes​pre​kor​ne. – Ni​ste žen​stve​ni. Slo​bod​no go​vo​ri​te o va​gi​ni i pe​ni​su. – Vi ste pr​vi po​če​li! Ja sam sa​mo od​go​vo​ri​la na va​še pi​ta​nje. – Vi ste, oči​gled​no, od​ga​ja​ni u jed​nom su​ro​vom okru​že​nju, gde ste ima​li pri​li​ke da gle​da​te svo​je mu​ške srod​ni​ke na​ge. – Mi​sli​te da bi star​ci​ma pe​le​ne tre​ba​lo da me​nja​ju mu​škar​ci? Baš bih vo​le​la da vas vi​dim ka​ko to ra​di​te!

– Naj​go​re je to što ne​ma​te po​što​va​nja i što ste dr​ski. – Pa vi ste mi po​sta​vlja​li ne​zgod​na pi​ta​nja. Da sam vam od​go​va​ra​la bo​ja​žlji​vo, re​kli bi​ste da ni​sam do​volj​no čvr​sta za le​ka​ra – zar ne? Na tre​nu​tak je ostao bez re​či, i ona uvi​de da bi Ba​jer upra​vo ta​ko po​stu​pio. – Sa​mo sam gu​bi​la vre​me s va​ma – re​če ona i po​đe ka vra​ti​ma. – Udaj​te se – re​če joj on. – Ra​đaj​te de​cu za Fi​re​ra. To je va​ša ulo​ga u ži​vo​tu. Iz​vr​ši​te svo​ju du​žnost! Ona iza​đe i za​lu​pi vra​ti​ma. Fri​da je po​gle​da bri​žno. – Šta je bi​lo? Kar​la, ne od​go​vo​riv​ši, po​đe ka vra​ti​ma. U pro​la​zu po​gle​da u oči se​kre​ta​ri​cu, ko​ja je bi​la vid​no za​do​volj​na; že​na je oči​gled​no zna​la šta se do​go​di​lo. Kar​la joj se obra​ti re​či​ma: – Mo​žeš sad da ski​neš taj zlob​ni osmeh s li​ca, ti sa​su​še​na ma​to​ra be​šti​jo. Ima​la je bar to za​do​volj​stvo da vi​di za​pre​pa​šće​nost na se​kre​ta​ri​či​nom li​cu. Kad su iza​šle na uli​cu, Kar​la re​če Fri​di: – Ne​će taj da me pre​po​ru​či za sti​pen​di​ju sa​mo za​to što sam žen​sko. A ka​kve su mi spo​sob​no​sti – ne​bit​no je. To​li​ko sam ra​di​la uza​lud – re​če ona, pa bri​znu u plač. Fri​da je za​gr​li. Mi​nut ka​sni​je, Kar​li je već bi​lo bo​lje. – Ne​ću da ga​jim de​cu za pro​kle​tog Fi​re​ra – pro​ce​di ona. – Šta? – Ide​mo ku​ći. Is​pri​ča​ću ti kad stig​ne​mo. – I njih dve se po​pe​še na bi​ci​kle. Bi​lo je ne​čeg čud​nog u va​zdu​hu, ali Kar​la je bi​la i pre​vi​še za​o​ku​plje​na sop​stve​nim ja​di​ma da bi se za​pi​ta​la šta se do​ga​đa. Lju​di su se oku​plja​li oko zvuč​ni​ka, s ko​jih su po​vre​me​no pu​šta​ni Hi​tle​ro​vi go​vo​ri iz ope​re Krol, zgra​de u ko​joj je sme​šten par​la​ment po​sle spa​lji​va​nja Raj​hsta​ga. Po sve​mu su​de​ći, go​vor je upra​vo tre​ba​lo da poč​ne. Sti​gle su do ku​će Fon Ul​ri​ho​vih i pri​me​ti​le da su maj​ka i otac još u ku​hi​nji. Otac se​deo tik uz ra​dio i mr​štio se, po​ku​ša​va​ju​ći da ču​je sva​ku reč. – Od​bi​li su me – re​če Kar​la. – Bez ob​zi​ra na to šta pro​pi​si ka​žu, ni​su že​le​li da da​ju sti​pen​di​ju jed​noj de​voj​ci. – O, Kar​la, mno​go mi je žao – re​če maj​ka. – Šta je to na ra​di​ju? – Zar ni​si ču​la? – re​če maj​ka. – Ju​tros smo na​pa​li Polj​sku. Po​čeo je rat.

V Let​nja se​zo​na u Lon​do​nu bi​la je za​vr​še​na, ali je ve​ći​na lju​di osta​la u gra​du zbog kri​ze. Par​la​ment, ko​ji je u ovo do​ba go​di​ne obič​no bi​vao ras​pu​šten, sa​da je bio na van​red​nom za​se​da​nju. Ali ni​je bi​lo ni za​ba​va, ni kra​ljev​skih pri​je​ma, ni ba​lo​va. Kao da je fe​bru​ar, a ti u ne​kom mor​skom od​ma​ra​li​štu, raz​mi​šlja​la je Dej​zi. Bi​la je su​bo​ta, i Dej​zi se spre​ma​la da po​đe na ve​če​ru, u dom svog sve​kra, er​la Fic​her​ber​ta. Ima li na sve​tu ičeg do​sad​ni​jeg? Se​de​la je za to​a​let​nim sto​či​ćem u ve​čer​njoj ha​lji​ni od si​vo​ze​le​ne svi​le sa V iz​re​zom i pli​si​ra​nom suk​njom. U ko​si je ima​la svi​le​ne cve​to​ve, a oko vra​ta pra​vo bo​gat​stvo u di​ja​man​ti​ma. Muž njen, Deč​ko, pri​pre​mao se u svo​joj gar​de​ro​bi. Dra​go joj je bi​lo što je Deč​ko tu. Ve​ći​nom je no​ćio na dru​gim me​sti​ma. Iako su ži​ve​li u is​toj ku​ći u Mej​fe​ru, po​ne​kad bi i po ne​ko​li​ko da​na pro​šlo a da se uop​šte ne sret​nu. Ali te ve​če​ri je bio kod ku​će. U ru​ci je dr​ža​la pi​smo od maj​ke iz Ba​fa​la. Ol​ga je po ne​če​mu na​slu​ti​la da je nje​na kćer​ka ne​za​do​-

volj​na bra​kom. Mo​ra bi​ti da je pro​zre​la to iz​me​đu re​do​va pi​sa​ma ko​je je Dej​zi sla​la ku​ći. Ima​la je maj​ka do​bru in​tu​i​ci​ju. „Je​di​na mi je že​lja da ti bu​deš sreć​na” , pi​sa​la je ona. „I za​to slu​šaj šta ti go​vo​rim, i ne​moj od​mah da od​u​sta​ješ. Jed​no​ga da​na po​sta​ćeš kne​gi​nja Fic​her​bert, a tvoj sin, ako ga ro​diš, bi​će erl. Mo​gla bi da za​ža​liš ako od​ba​ciš sve to sa​mo za​to što ti muž ni​je po​sve​ći​vao do​volj​no pa​žnje.” Mo​žda je maj​ka i bi​la u pra​vu. Dej​zi su se lju​di sa „mi​lo​sti​va go​spo​đo” obra​ća​li već bez​ma​lo pu​ne tri go​di​ne, a njoj bi te re​či i da​lje pri​u​šti​le uži​tak, kao kad po​vu​če dim ci​ga​re​te. Ali Deč​ko je, oči​gled​no, sma​trao da to što je u bra​ku ne bi tre​ba​lo ozbilj​ni​je da mu pro​me​ni ži​vot. Ve​če​ri je pro​vo​dio sa svo​jim dru​go​vi​ma, pu​to​vao je po ce​loj ze​mlji, išao na konj​ske tr​ke, a že​ni bi ret​ko go​vo​rio o svo​jim pla​no​vi​ma. Dej​zi bi, ta​ko, ne​pri​jat​no bi​lo da ode, re​ci​mo, na ne​ku za​ba​vu i ta​mo se iz​ne​na​di kad na​le​ti na sop​stve​nog mu​ža. A da za​i​sta že​li da sa​zna ku​da on to ide, mo​ra​la bi da pi​ta nje​go​vog lič​nog slu​gu, što bi, opet, bi​lo pre​vi​še po​ni​ža​va​ju​će. Ho​će li on s vre​me​nom od​ra​sti i po​če​ti da se po​na​ša ka​ko do​li​ku​je ože​nje​nom mu​škar​cu, ili će uvek bi​ti ta​kav? Deč​ko pro​tu​ri ru​ku kroz vra​ta nje​ne so​be. – Haj​de​mo, Dej​zi, ka​sni​mo. Ona od​lo​ži maj​či​no pi​smo u fi​o​ku, za​klju​ča je, i iza​đe iz so​be. Deč​ko ju je če​kao u ho​lu, u smo​kin​gu. Fic je ko​nač​no pod​le​gao mo​di, i do​zvo​lio mu​ški​ma da na po​ro​dič​ne ve​če​re kod ku​će do​la​ze u ne​for​mal​nim, krat​kim smo​kin​zi​ma. Do Fi​co​ve ku​će mo​gli su i pe​ši​ce, ali pa​da​la je ki​ša, pa je Deč​ko na​lo​žio da do​te​ra​ju ko​la. Bi​la je to li​mu​zi​na ben​tli er​lajn, pr​lja​vo​be​la, s dvo​boj​nim gu​ma​ma. Kao i nje​gov otac, i Deč​ko je vo​leo le​pe auto​mo​bi​le. On je vo​zio. Dej​zi se na​da​la da će joj do​zvo​li​ti da u po​vrat​ku ona sed​ne za vo​lan. Uži​va​la je u to​me, a on, iona​ko, po​sle ve​če​re ne bi smeo da vo​zi, na​ro​či​to po kli​za​vom pu​tu. Lon​don se pri​pre​mao za rat. Ba​ra​žni ba​lo​ni leb​de​li su iz​nad gra​da, na vi​si​ni od šeststo me​ta​ra, da za​u​sta​ve bom​bar​de​re. U slu​ča​ju da ta li​ni​ja od​bra​ne oma​ne, is​pred va​žnih zgra​da bi​li su na​ba​ca​ni dža​ko​vi s pe​skom. Re​zer​vni ivič​nja​ci bi​li su ofar​ba​ni u be​lo, ka​ko bi po​mo​gli vo​za​či​ma u to​ku re​dov​nih za​mra​če​nja, s ko​ji​ma se, ina​če, po​če​lo ju​če. Ve​ća sta​bla, ulič​ne skulp​tu​re i dru​ge pre​pre​ke ko​je bi mo​gle da uzro​ku​ju sa​o​bra​ćaj​ne ude​se obe​le​že​ni su be​lim štraf​ta​ma. Deč​ka i Dej​zi do​če​ka​la je kne​gi​nja Bea. Za​šla u pe​de​se​te, Bea je bi​la pri​lič​no de​be​la, ali se i da​lje obla​či​la kao de​voj​ka. Te ve​če​ri na se​bi je ima​la ru​ži​ča​stu ha​lji​nu s per​la​ma i šljo​ki​ca​ma. Ni​ka​da ni​je po​mi​nja​la ono što je Dej​zin otac is​pri​čao na ven​ča​nju, ali za​to vi​še ni​je pra​vi​la alu​zi​je na Dej​zi​no na​vod​no ni​že po​re​klo, i uvek joj se obra​ća​la uč​ti​vo, ako ne i sr​dač​no. Dej​zi je pak bi​la oba​zri​vo lju​ba​zna, op​ho​de​ći se pre​ma Bei kao pre​ma ne​koj mal​či​ce luc​ka​stoj tet​ki. Bio je tu i En​di, Deč​kov mla​đi brat. On i Mej su ima​li dvo​je de​ce, a Dej​zi​no ra​do​zna​lo oko pri​me​ti da Mej iz​gle​da kao da mo​žda če​ka i tre​će. Deč​ko je pri​želj​ki​vao si​na, na​rav​no, da na​sle​di zva​nje i ima​nje Fic​her​ber​to​vih, ali Dej​zi još ni​ka​ko da za​trud​ni. Bi​la je to bol​na tač​ka, a či​nje​ni​ca da su En​di i Mej ta​ko plod​ni sa​mo je do​dat​no po​gor​ša​va​la si​tu​a​ci​ju. Dej​zi bi, sva​ka​ko, bo​lje iz​gle​de ima​la da Deč​ko če​šće spa​va kod ku​će. Ve​o​ma se ob​ra​do​va​la vi​dev​ši svo​ju dru​ga​ri​cu Evu Ma​rej – ko​ja je na ve​če​ru do​šla bez mu​ža. Dži​mi Ma​rej, sa​da ka​pe​tan, bio je sa svo​jom je​di​ni​com i ni​je mo​gao da uzme ni dan od​su​stva, jer su voj​ni​ci uglav​nom već bi​li ras​po​re​đe​ni po ka​sar​na​ma, a s nji​ma i ofi​ci​ri. Eva i ona su sa​da bi​le u srod​stvu, bu​du​ći da su Dži​mi i Mej ro​đe​ni brat i se​stra. To je, ujed​no, i Deč​ka pri​mo​ra​lo da pre​va​zi​đe pred​ra​su​de pre​ma Je​vre​ji​ma i le​po se po​na​ša pre​ma Evi. Eva je obo​ža​va​la Dži​mi​ja i sa​da, kao i pre tri go​di​ne, kad se za nje​ga uda​la. I oni su, za tri go​di​ne, do​bi​li dvo​je de​ce. Ali te ve​če​ri Eva je iz​gle​da​la za​bri​nu​to, a Dej​zi ni​je bi​lo te​ško da na​slu​ti zbog če​-

ga. – Ka​ko su ti ro​di​te​lji? – upi​ta ona. – Ne mo​gu da iza​đu iz Ne​mač​ke – od​go​vo​ri Eva snu​žde​no. – Vla​sti ne​će da im iz​da​ju vi​ze za iz​la​zak iz ze​mlje. – Mo​že li Fic da po​mog​ne? – Po​ku​šao je. – Či​me su to za​slu​ži​li? – Ni​je reč is​klju​či​vo o nji​ma. Hi​lja​de ne​mač​kih Je​vre​ja u istom su po​lo​ža​ju. Tek po​ne​ko do​bi​je vi​zu. – Mno​go mi je žao. – Dej​zi je bi​lo i vi​še ne​go žao. Stre​sa​la bi se od sti​da kad god se se​ti ka​ko su ona i Deč​ko po​dr​ža​va​li fa​ši​ste u da​ni​ma nji​ho​vog uspo​na na vlast. Ubr​zo se, me​đu​tim, u njoj pro​bu​di​la sum​nja, čim je su​ro​vost fa​ši​zma, ka​ko u sa​moj En​gle​skoj ta​ko i u ino​stran​stvu, po​sta​la sve oči​gled​ni​ja, te je na kra​ju sa olak​ša​njem do​če​ka​la Fi​co​ve re​či, kad ih je uko​rio da ga njih dvo​je sa​mo sra​mo​te i za​mo​lio ih da is​tu​pe iz Mo​zli​je​ve stran​ke. Dej​zi je sma​tra​la da je is​pa​la pot​pu​na bu​da​la što se uop​šte učla​ni​la u tu par​ti​ju. Deč​ko, me​đu​tim, ni​je bio baš to​li​ko sklon po​ka​ja​nju. I da​lje je sma​trao da be​li Evro​plja​ni vi​so​kog sta​le​ža pred​sta​vlja​ju nad​moć​nu vr​stu, ko​ju je sâm Bog oda​brao da upra​vlja ze​mljom. Ali vi​še ni​je ve​ro​vao da je to prak​tič​na po​li​tič​ka fi​lo​zo​fi​ja. Če​sto bi ga bri​tan​ska de​mo​kra​ti​ja iz​be​zu​mlji​va​la, ali se ipak ni​je za​la​gao za nje​no uki​da​nje. Ra​no su se​li da ve​če​ra​ju. – Ne​vil će se u po​la se​dam obra​ti​ti Do​njem do​mu par​la​men​ta – re​če Fic, mi​sle​ći na Ne​vi​la Čem​berlena, pre​mi​je​ra. – Ho​ću da to vi​dim – se​de​ću na ga​le​ri​ji, sa plem​stvom. Ta​ko da ću mo​žda mo​ra​ti da vas na​pu​stim pre de​ser​ta. – Šta mi​sliš, ta​ta, šta će bi​ti? – re​če En​di. – Ne znam, za​i​sta – re​če Fic, po​ma​lo raz​dra​žlji​vo. – Mi će​mo, na​rav​no, uči​ni​ti sve da iz​beg​ne​mo rat, ali va​žno je, isto ta​ko, i ne osta​vi​ti uti​sak neo​d​luč​no​sti. Dej​zi se iz​ne​na​di​la: Fic je ve​ro​vao u lo​jal​nost, i ret​ko je kri​ti​ko​vao ko​le​ge iz vla​de, ma​kar i ova​ko, iz​o​ko​la. – Ako do​đe do ra​ta, ja ću se pre​se​li​ti u Ti Gvin. Fic od​mah​nu gla​vom. – Ako do​đe do ra​ta, vla​da će od vla​sni​ka ve​li​kih se​o​skih ga​zdin​sta​va tra​ži​ti da ih sta​ve na ras​po​la​ga​nje voj​sci, dok se su​kob ne okon​ča. Kao član vla​de, du​žan sam da osta​li​ma dam pri​mer. Mo​ra​ću da ustu​pim Ti Gvin Vel​škim strel​ci​ma, da im slu​ži kao cen​tar za obu​ku ili, mo​žda, kao bol​ni​ca. Bea je bi​la sil​no uvre​đe​na. – Ali to je mo​ja ku​ća! – Mo​žda će​mo ma​nji deo osta​vi​ti za pri​vat​nu upo​tre​bu. – Ne​ću da sta​nu​jem u ma​njem de​lu – ja sam kne​gi​nja! – A mo​že i ta​ko da ti bu​de udob​no. Ba​tle​ro​va osta​va mo​že da nam po​slu​ži kao ku​hi​nja, onaj sa​lon u ko​jem smo do​ručko​va​li pre​tvo​ri​će​mo u tr​pe​za​ri​ju i još jed​no tri ili če​ti​ri ma​nje spa​va​će so​be. – Udob​no! – Bea se zgro​zi​la, kao da joj je ne​ko pod nos po​tu​rio ne​što ne​pri​jat​no, ali vi​še ni​šta ni​je re​kla. – Deč​ko i ja će​mo, kao što se da pret​po​sta​vi​ti, mo​ra​ti da se pri​klju​či​mo Vel​škim strel​ci​ma. – Vel​ški strel​ci ne​ma​ju avi​o​ne. Sle​de​ći rat vo​di​će se u va​zdu​hu. RAF-u15 će pi​lo​ti bi​ti očaj​nič​ki po​treb​ni. A ja le​tim već go​di​na​ma. Fic je ta​man hteo da mu se su​prot​sta​vi, ali uđe ba​tler i re​če: – Ko​la su sprem​na, mi​lor​de. Fic po​gle​da u sat na ka​mi​nu. – Eto ti, mo​ram da kre​nem. Hva​la ti, Gra​u​te – re​če pa po​gle​da u Deč​-

ka: – Ne​moj da do​no​siš ko​nač​nu od​lu​ku dok još ma​lo ne po​raz​go​va​ra​mo – ti i ja. Ne tre​ba to ta​ko. – Sva​ka​ko, ta​ta. Fic po​gle​da u Beu. – Opro​sti mi, du​šo, što od​la​zim usred ve​če​re. – Ma ni​šta – re​če ona. Fic usta​de od sto​la i za​pu​ti se ka vra​ti​ma. Dej​zi je pri​me​ti​la da hra​mlje – su​mor​ni pod​set​nik na po​sle​di​ce pret​hod​nog ra​ta. Osta​tak ve​če​ri pro​te​kao je u su​mor​nom ras​po​lo​že​nju. Svi su raz​mi​šlja​li o to​me da li će pred​sed​nik vla​de ob​ja​vi​ti rat. Kad je do​šlo vre​me da se da​me po​vu​ku, Mej za​mo​li En​di​ja da je uzme pod​ru​ku. On za​mo​li mu​ško dru​štvo da mu ne za​me​ri, re​kav​ši: – Mo​ja že​na je u de​li​kat​nom sta​nju. Bio je to uobi​ča​je​ni eufe​mi​zam za trud​no​ću. – E, šta bih ja dao da je i me​ni že​na u de​li​kat​nom sta​nju. Bio je to ni​zak uda​rac, i Dej​zi ose​ti da je po​cr​ve​ne​la kao bul​ka. Uz​dr​ža​la se da mu ne od​bru​si, a on​da se upi​ta​la za​što bi mu oću​ta​la. – Znaš ka​ko fud​ba​le​ri ka​žu, Deč​ko – re​če ona gla​sno. – Da bi dao gol, mo​raš da pu​caš. Sad je na Deč​ka do​šao red da po​cr​ve​ni. – Ka​ko se usu​đu​ješ?! – uz​vik​nu on be​sno. En​di pra​snu u smeh. – Sâm si tra​žio, bra​te. – Pre​sta​ni​te, obo​ji​ca – re​če Bea. – Od svo​jih si​no​va oče​ku​jem da sa​če​ka​ju da se da​me naj​pre do​volj​no uda​lje, pa tek on​da da se upu​ste u ta​ko od​vra​tan raz​go​vor – re​če pa žur​no iza​đe. Dej​zi po​đe za njom, ali se na od​mo​ri​štu ra​sta​de od osta​lih že​na i po​đe na sprat, još uvek lju​ta, želj​na osa​me. Ka​ko je sa​mo Deč​ko mo​gao da ka​že ta​ko ne​što? Zar stvar​no mi​sli da je ona kri​va što još ni​je za​trud​ne​la? A isto ta​ko bi, vr​lo la​ko, kri​vi​ca mo​gla da bu​de i nje​go​va! Mo​žda je on to​ga i sve​stan, pa po​ku​ša​va kri​vi​cu da sva​li na nju, jer se pla​ši da će lju​di po​mi​sli​ti da je ne​plo​dan. Ve​ro​vat​no i je​ste ne​plo​dan, ali to ni​je oprav​da​nje za jav​no iz​re​če​nu uvre​du. Oti​šla je u sta​ru Deč​ko​vu so​bu. Po​što su se ven​ča​li, njih dvo​je su ži​ve​li tu tri me​se​ca, dok su im ure​đi​va​li ku​ću. Spa​va​li su u Deč​ko​voj ne​ka​da​šnjoj so​bi, i u so​bi do nje, ma​da su u to vre​me sva​ku noć pro​vo​di​li za​jed​no. Ušla je sad u tu so​bu i uklju​či​la sve​tlo. Iz​ne​na​di​la se kad je vi​de​la da se Deč​ko, po sve​mu su​de​ći, još ni​je pot​pu​no ise​lio odav​de. Na umi​va​o​ni​ku je sta​jao nje​gov bri​jač, a na noć​nom sto​či​ću – pri​me​rak ča​so​pi​sa Flajt. Dej​zi otvo​ri fi​o​ku i pro​na​đe kon​zer​vu s Le​o​nar​do​vim li​ver-ej​dom,16 ko​ji je Deč​ko uzi​mao sva​kog ju​tra pre do​ruč​ka. Da ni​je mo​žda ova​mo do​la​zio da pre​spa​va kad se ta​ko gro​zno na​pi​je da ne sme že​ni da iza​đe na oči? Do​nja fi​o​ka bi​la je za​klju​ča​na, ali ona je zna​la da Deč​ko ključ dr​ži u ća​si na ka​mi​nu. Ni​je se li​bi​la da pre​tu​ra po nje​go​vim stva​ri​ma; po nje​nom mi​šlje​nju, muž ne bi tre​ba​lo ni​šta da ta​ji od že​ne. Ona otvo​ri fi​o​ku. Pr​vo ugle​da knji​gu s fo​to​gra​fi​ja​ma go​lih že​na. Na umet​nič​kim sli​ka​ma i fo​to​gra​fi​ja​ma že​ne su po​zi​ra​le je​dva pri​kri​va​ju​ći in​tim​ne de​lo​ve te​la, ali ove ov​de de​voj​ke či​ni​le su upra​vo su​prot​no: sli​ka​le su se ras​kre​če​nih no​gu, po​ka​zi​va​le zad​nji​ce, pa čak i ši​ri​le usmi​ne po​ka​zu​ju​ći unu​tra​šnjost vaginâ. Da ju je iko za​te​kao na li​cu me​sta, Dej​zi bi od​glu​mi​la za​pre​pa​šće​nje, ali za​pra​vo je bi​la op​či​nje​na. S ve​li​kim za​ni​ma​njem pre​gle​da​la je ce​lu knji​gu, po​re​de​ći te že​ne sa so​bom; po ve​li​či​ni i ob​li​ku doj​ki, po ma​lja​vo​sti, po iz​gle​du pol​nih or​ga​na. Ka​kve ču​de​sne raz​li​ke po​sto​je me​đu žen​skim te​li​ma! Ne​ke de​voj​ke su dra​ži​le se​be, ili se pre​tva​ra​le da to či​ne, dok su dru​ge, opet, fo​to​gra​fi​sa​ne u pa​ro​vi​ma, ka​ko uz​bu​đu​ju jed​na dru​gu. Dej​zi, u stva​ri i ni​je ču​di​lo što se mu​škar​ci​ma ta​kve stva​ri do​pa​da​ju.

Ose​ća​la se kao uho​da. Pod​se​ti​lo ju je to na onaj dan kad je ušla u nje​go​vu so​bu u Ti Gvi​nu, pre ne​go što su se uze​li. Ta​da je očaj​nič​ki žu​de​la da do​zna što vi​še o nje​mu, da do​đe do in​tim​nih sa​zna​nja o čo​ve​ku ko​ga je vo​le​la, da pro​na​đe na​čin ka​ko da ga osvo​ji. A šta je ra​di​la sa​da? Špi​ju​ni​ra​la mu​ža ko​ji je, iz​gle​da, vi​še i ne vo​li, a sve u na​sto​ja​nju da ot​kri​je gde je to po​gre​ši​la. Is​pod knji​ge na​šla je sme​đu pa​pir​nu ke​su. U njoj su bi​le ma​la pa​pir​na pa​ko​va​nja če​tvr​ta​stog ob​li​ka, is​pi​sa​na cr​ve​nim slo​vi​ma: Pren​tif. Re​gi​star​ski za​štit​ni znak ER​VI​SPAK Na​po​me​na Ne osta​vljaj​te pa​ko​va​nje Ni​ti nje​gov sa​dr​žaj na jav​nim me​sti​ma Po​što će ve​ro​vat​no iza​zva​ti zgra​ža​va​nje Bri​tan​ske pro​iz​vod​nje La​teks gu​ma Pod​no​si sve kli​mat​ske uslo​ve Ni​šta od sve​ga to​ga ni​je ima​lo smi​sla. Nig​de ni​je pi​sa​lo šta se u pa​ko​va​nju za​pra​vo na​la​zi. I za​to ga ona otvo​ri. Unu​tra je bio ko​mad gu​me. Ona ga raz​mo​ta. Tan​ka gu​me​na na​vla​ka, za​tvo​re​na s jed​ne stra​ne. Pro​šlo je ne​ko​li​ko se​kun​di dok ni​je shva​ti​la o če​mu je reč. Dej​zi to ni​ka​da ni​je vi​de​la, ali je slu​ša​la o to​me. Ame​ri​kan​ci su to zva​li „tro​jan”, Bri​tan​ci – „gu​me​ni džo​ni”. Pra​vi​lan na​ziv gla​sio je kon​dom, či​ja je na​me​na – za​šti​ta od za​če​ća. Šta li će nje​nom mu​žu ke​sa pu​na tih stva​ri? Od​go​vor je mo​gao bi​ti sa​mo je​dan. Upo​tre​blja​va ih s ne​kom dru​gom že​nom. Do​šlo joj je bi​lo da za​pla​če. Da​va​la mu je sve što bi po​že​leo. Ni​ka​da mu ni​je re​kla da je pre​u​mor​na da bi vo​di​la lju​bav – čak ni on​da kad je bi​lo ta​ko – ni​ti bi od​bi​la išta što bi on pred​lo​žio u kre​ve​tu. I po​zi​ra​la bi mu, čak, kao one že​ne u knji​zi s fo​to​gra​fi​ja​ma, ako bi to od nje za​tra​žio. Gde li je, on​da, po​gre​ši​la? Od​lu​či​la je da ga pi​ta. Tu​ga se pre​tvo​ri​la u gnev. Dej​zi je usta​la. Od​ne​će ova pa​ko​va​nja do​le, u tr​pe​za​ri​ju, i ta​mo mu ih po​ka​za​ti. Što bi pa​zi​la na nje​go​va ose​ća​nja? Baš ta​da on uđe u so​bu. – Vi​deo sam sve​tlo iz hod​ni​ka – re​če on. – Šta tra​žiš ov​de? – upi​ta je, pa ugle​da otvo​re​ne fi​o​ke noć​nog sto​či​ća i re​če: – Ka​ko se usu​đu​ješ da me uho​diš? – Po​sum​nja​la sam da si mi ne​ve​ran – re​če ona, pa po​di​že onaj kon​dom. – I bi​la sam u pra​vu. – Pro​kle​ta bi​la, nju​ška​lo jed​no. – Pro​klet bio ti, pre​ljub​ni​če. On po​di​že ru​ku. – Tre​ba​lo bi da te pre​bi​jem kao što su to ra​di​li mu​že​vi u vik​to​ri​jan​sko do​ba. Ona do​hva​ti te​žak sveć​njak sa ka​mi​na. – Sa​mo pro​baj, i ima da te tre​snem ovim kao že​na iz dva​de​se​tog ve​ka. – Ovo je sme​šno – re​če on pa se skljo​ka na sto​li​cu po​red vra​ta, pot​pu​no po​ra​žen.

Vi​dev​ši ga ta​kvog, oči​to ne​sreć​nog, Dej​zi ose​ti ka​ko bes u njoj spla​šnja​va, i pro​sto se ras​tu​ži pa i sa​ma se​de na kre​vet. No ra​do​zna​lost je još ni​je na​pu​šta​la. – Ko ti je ta? On od​mah​nu gla​vom. – Ni​je bit​no. – Ho​ću da znam! Ne​la​god​no se uz​vr​po​ljio. – Zar je to va​žno? – Ne​go šta je. – Zna​la je Dej​zi da će na​po​slet​ku is​kam​či​ti to od nje​ga. A on ni​ka​ko ni​je hteo da je po​gle​da u oči. – Ne po​zna​ješ je, ni​ti ćeš je ikad upo​zna​ti. – Ne​ka pro​sti​tut​ka? Žac​nu​lo ga je to pi​ta​nje. – Ne! Ni​je pre​sta​ja​la da ga pod​ba​da. – Pla​ćaš joj? – Ne. Da. – Oči​gled​no je bi​lo da se to​li​ko sti​di da bi naj​ra​di​je sve po​re​kao. – Pa, u vi​du dže​par​ca. Ni​je to isto. – A što joj pla​ćaš ako ni​je pro​sti​tut​ka? – Za​to da se ne bi vi​đa​le s dru​gi​ma. – Vi​đa​le? Imaš vi​še lju​bav​ni​ca? – Ne! Sa​mo dve. Ži​ve u Ald​gej​tu. Maj​ka i kćer​ka. – Šta?! Mo​ra da se ša​liš. – Pa, jed​nog da​na je Džo​a​na ima​la... Fran​cu​zi ka​žu: El​le ava​it les fle​urs.17 – Ame​ri​kan​ke za to ka​žu „pro​klet​stvo”... – I ta​ko je Perl po​nu​di​la da ona... – Da bu​de za​me​na? Pa gro​zo​mor​ni​ja kom​bi​na​ci​ja ne mo​že se ni za​mi​sli​ti! I šta, ideš u kre​vet sa obe​ma? – Da. Njoj pa​de na pa​met ona knji​ga s fo​to​gra​fi​ja​ma, a po​tom i mi​sao od ko​je se zgro​zi​la. Mo​ra​la je da pi​ta: – Ne u isto vre​me? – Po​ne​kad. – Gnu​sno, ali stvar​no. – Ne mo​raš da bri​neš zbog bo​le​šti​na. – On po​ka​za na kon​dom ko​ji je Dej​zi dr​ža​la u ru​ci. – Ove stva​ri spre​ča​va​ju pre​no​še​nje in​fek​ci​je. – Ne​mam re​či, to​li​ko si uvi​đa​van. – Vi​di, ve​ći​na mu​ška​ra​ca ra​di ta​kve stva​ri, znaš to i sa​ma. U naj​ma​nju ru​ku, ve​ći​na lju​di iz na​šeg sta​le​ža. – Ne, ne ra​di to ve​ći​na – re​če ona, ali se on​da se​ti svo​ga oca, ko​ji je, uz že​nu, imao i du​go​go​di​šnju lju​bav​ni​cu, da bi, mi​mo sve​ga to​ga, ose​ćao i po​tre​bu da oči​ju​ka s Gle​dis An​dže​lus. – Moj otac ni​je ve​ran su​prug – re​če Deč​ko. – Taj ti je na sve stra​ne po​se​jao ko​pi​lad. – Ne ve​ru​jem ti. Mi​slim da on vo​li tvo​ju maj​ku. – Jed​no ko​pi​le ima po​u​zda​no. – Gde to? – Ne znam. – On​da ne mo​žeš da bu​deš ta​ko si​gu​ran. – Čuo sam ga jed​nom ka​ko go​vo​ri ne​što Bin​gu Vest​hemp​to​nu. Znaš ka​kav je Bing. – Znam – re​če Dej​zi, i uči​ni joj se da je to pra​vi tre​nu​tak da ka​že isti​nu, pa do​da​de: – Uhva​ti me za du​pe kad god mu se uka​že pri​li​ka. – Ma​to​rac pr​lja​vi. Ne​go, svi smo mi tad bi​li mal​či​ce po​pi​li, a Bing ka​že: „Ve​ći​na nas ima jed​no

dvo​je ko​pi​la​di, zar ne?”, a ta​ta će: „Ja sam po​pri​lič​no si​gu​ran da imam sa​mo jed​no.” A ta​da se, kao da je shva​tio šta je upra​vo re​kao, na​ka​šljao, i mno​go je glu​po iz​gle​dao, pa je pro​me​nio te​mu. – Pa, bri​ga me​ne ko​li​ko ko​pi​la​di imaj tvoj otac, ja sam sa​vre​me​na mla​da Ame​ri​kan​ka i ne​ću da ži​vim s ne​ver​nim mu​žem. – I šta ćeš sad? – Osta​vi​ću te. – Iz​raz nje​nog li​ca bio je pr​ko​san, ali Dej​zi je tr​pe​la jak bol, kao da ju je Deč​ko ubo no​žem. – I vra​ti​ćeš se u Ba​fa​lo pod​vi​je​na re​pa? – Mo​žda. Ili ću smi​sli​ti već ne​što. Imam ja mno​go pa​ra. – Advo​ka​ti Dej​zi​nog oca po​sta​ra​li su se da se Deč​ko ne do​mog​ne bo​gat​stva porodicâ Vja​lov i Pe​škov kad se njih dvo​je uzmu. – Mo​gla bih u Ka​li​for​ni​ju. Da glu​mim u ne​kom od oče​vih fil​mo​va. Da po​sta​nem film​ska zve​zda. Kla​dim se da bih mo​gla. Sve je to bi​la glu​ma. Že​le​la je da bri​zne u plač. – A ti me on​da osta​vi – re​če on. – Idi do​đa​vo​la, što se me​ne ti​če. Pi​ta​la se da li on stvar​no ta​ko mi​sli. Po​gle​da​la ga je u oči, i uči​ni​lo joj se da ipak ne mi​sli ta​ko. Za​ču​še uto auto​mo​bil. Dej​zi po​vu​če tam​nu za​ve​su dva-tri cen​ti​me​tra u stra​nu, i ugle​da Fi​cov cr​nopr​lja​vo​be​li rols-rojs; sve​tlost fa​ro​va bi​la je pri​gu​še​na spe​ci​jal​nim ma​ska​ma. – Vra​tio ti se otac – re​če ona. – Da li smo sad u ra​tu, pi​tam se. – Bo​lje da si​đe​mo. – Po​đi ti, ja ću za to​bom. Deč​ko iza​đe iz so​be, a Dej​zi se po​gle​da u ogle​da​lo. Iz​ne​na​di​la se pri​me​tiv​ši da ne iz​gle​da ni naj​ma​nje druk​či​je od one že​ne ko​ja je u ovu so​bu ušla pre po​la sa​ta. Ži​vot joj se pro​me​nio iz osno​ve, ali na nje​nom li​cu to ni​je osta​vi​lo tra​ga. Bi​lo joj je stra​šno žao se​be, pla​ka​lo joj se, ali je us​pe​la da se ob​u​zda. Ka​da se pri​bra​la, si​đe u pri​ze​mlje. Fic je se​deo u tr​pe​za​ri​ji, s ka​pi​ma ki​še na ra​me​ni​ma smo​kin​ga. Ba​tler Gra​ut iz​neo je si​ra i vo​ća, po​što je Fic pret​hod​no bio pro​pu​stio de​sert. Po​ro​di​ca je po​se​da​la za sto dok je Gra​ut si​pao Fi​cu ča​šu kla​re​ta. Ovaj ot​pi ma​lo vi​na i re​če: – Bi​lo je neo​pi​si​vo uža​sno. – Šta se do​go​di​lo, za ime sve​ta?! – upi​ta En​di. Pre ne​go što će od​go​vo​ri​ti, Fic po​je​de vr​šak kri​ške si​ra če​dar. – Ne​vil je go​vo​rio če​ti​ri mi​nu​ta. Ni​jed​nog pre​mi​je​ra do sa​da ni​sam vi​deo u go​rem sve​tlu. Mr​mljao je, vr​dao i go​vo​rio ka​ko po​sto​ji mo​guć​nost da se Ne​mač​ka po​vu​če iz Polj​ske, u šta ni​ko ne ve​ru​je. Rat ni​je po​mi​njao, pa čak ni ul​ti​ma​tum. – Ali za​što? – upi​ta En​di. – Pri​vat​no, Ne​vil ka​že da če​ka da Fran​cu​zi pre​sta​nu da se ko​le​ba​ju i pro​gla​se rat u isto vre​me kad i mi. No mno​gi sum​nja​ju da je to sa​mo ku​ka​vič​ki iz​go​vor. Fic ot​pi još vi​na. – Sle​de​ći je go​vo​rio Ar​tur Grin​vud – re​če on. Grin​vud je, ina​če, bio za​me​nik še​fa La​bu​ri​stič​ke par​ti​je. – Dok je Grin​vud usta​jao, Leo Ej​me​ri – kon​zer​va​ti​vac, ina​če, tek da vas pod​se​tim – po​vi​ka: „Go​vo​ri u ime En​gle​ske, Ar​tu​re!” Kad po​mi​sli čo​vek sa​mo da bi, eto, pro​kle​ti so​ci​ja​li​sta mo​gao da pro​go​vo​ri u ime En​gle​ske po​što pre​mi​jer kon​zer​va​ti​vac u to​me ni​je us​peo! Ne​vil je iz​gle​dao kô po​pi​šan. Gra​ut do​pu​ni Fi​cu ča​šu. – Grin​vud je bio pri​lič​no blag, ali je​ste re​kao: „Pi​tam se ko​li​ko smo du​go sprem​ni ova​ko da okle​va​mo” , po​sle če​ga su se Do​njim do​mom raz​le​gli uz​vi​ci odo​bra​va​nja. Ne bi me ču​di​lo da je Ne​vil u

tim tre​nu​ci​ma že​leo u ze​mlju da pro​pad​ne – do​da​de Fic, pa uze bre​skvu i po​če da je se​če no​žem i vi​lju​škom. – I, ka​ko se za​vr​ši​lo? – Ni​šta ni​je od​lu​če​no! Ne​vil se vra​tio u Da​u​ning broj de​set.18 Ali ve​ći​na čla​no​va ka​bi​ne​ta sklo​ni​la se u Saj​mo​no​vu so​bu u Do​njem do​mu. – Ser Džon Saj​mon oba​vljao je du​žnost kan​ce​la​ra bla​gaj​ne. – Pri​ča se da ne​će odan​de iza​ći sve dok Ne​vil Nem​cima ne po​ša​lje ul​ti​ma​tum. U me​đu​vre​me​nu, za​se​da Na​ci​o​nal​ni iz​vr​šni od​bor La​bu​ri​stič​ke par​ti​je, dok je u Vin​sto​no​vom sta​nu u to​ku sa​sta​nak ne​za​do​volj​nih po​sla​ni​ka. Dej​zi je od​u​vek go​vo​ri​la da joj se po​li​ti​ka ne do​pa​da, ali otka​ko je po​sta​la deo Fi​co​ve po​ro​di​ce, te sve sa​gle​da​la iz​nu​tra, po​li​ti​ka ju je za​in​te​re​so​va​la, a dra​ma ko​ja se u tim tre​nu​ci​ma od​i​gra​va​la či​ni​la joj se u isti mah oča​ra​va​ju​ćom i za​stra​šu​ju​ćom. – Pre​mi​jer, on​da, mo​ra ne​što da pre​du​zme! – re​če ona. – O, sva​ka​ko – na to će Fic. – Pre ne​go što se par​la​ment po​no​vo sa​sta​ne – a to bi tre​ba​lo da bu​de su​tra u pod​ne – mi​slim da Ne​vil mo​ra do​ne​ti od​lu​ku: ili će pro​gla​si​ti rat​no sta​nje ili pod​ne​ti ostav​ku. U hod​ni​ku je za​zvo​nio te​le​fon, i Gra​ut ode da se ja​vi. Mi​nut ka​sni​je vra​tio se i re​kao: – Zo​vu iz Fo​rin ofi​sa, mi​lor​de.19 Go​spo​din ni​je ni hteo da sa​če​ka da do​đe​te do te​le​fo​na, već je iz​ri​či​to zah​te​vao da vam pre​ne​sem po​ru​ku. – Vre​me​šni ba​tler iz​gle​dao je uzru​ja​no, kao da mu se ne​ko ma​lo​čas obra​tio vr​lo dr​sko. – Pre​mi​jer je sa​zvao sa​sta​nak čla​no​va ka​bi​ne​ta za ve​če​ras. – Ima po​ma​ka! – uz​vik​nu Fic. – Do​bro je. Gra​ut pro​du​ži: – Mi​ni​star spolj​nih po​slo​va bi vo​leo da i vi pri​su​stvu​je​te, ako vam je zgod​no. Fic ni​je bio član ka​bi​ne​ta, ali do​ga​đa​lo se da na te sa​stan​ke po​zi​va​ju i čla​no​ve re​sor​nih mi​ni​star​sta​va, s tim što bi oni, kao nad​le​žni u od​re​đe​noj obla​sti, pre se​de​li ne​gde sa stra​ne ne​go za glav​nim sto​lom, ta​ko da mo​gu da od​go​va​ra​ju na pi​ta​nja. Bea po​gle​da u sat. – Još ma​lo pa će je​da​na​est. Mo​rao bi, pret​po​sta​vljam, da kre​neš. – Mo​ram, za​i​sta. Ta fra​za „ako vam je zgod​no” je pra​zna uč​ti​vost. – On obri​sa usne kao sneg be​lim ubru​som, i ot​hra​ma opet na​po​lje. – Na​pra​vi još ka​fe, Gra​u​te, i do​ne​si je u pri​ma​ću so​bu – re​če kne​gi​nja Bea. – Ve​če​ras će​mo mo​žda i odoc​ni​ti. – Raz​u​mem, va​ša mi​lo​sti. Vra​ti​še se svi u pri​ma​ću so​bu, za​o​ku​plje​ni ži​vim raz​go​vo​rom. Eva je bi​la za rat; že​le​la je da vi​di kraj na​ci​stič​kog re​ži​ma. Mo​ri​će je, na​rav​no, bri​ga zbog Dži​mi​ja, ali ni​je li se svo​jom vo​ljom uda​la za voj​ni​ka? Ni​je li od​u​vek zna​la da će on u bi​ci mo​ra​ti da sta​vi ži​vot na koc​ku? Bea je ta​ko​đe bi​la za rat, sa​da kad su Nem​ci ušli u sa​vez s bolj​še​vi​ci​ma, ko​je je ona mr​ze​la. Mej se bo​ja​la da joj En​di ne po​gi​ne, i ni​je mo​gla da za​u​sta​vi su​ze. Deč​ko ni​ka​ko ni​je mo​gao da shva​ti za​što bi dve ve​li​ke ze​mlje, kao što su En​gle​ska i Ne​mač​ka, tre​ba​lo da ra​tu​ju zbog jed​ne po​lu​var​var​ske pu​sto​po​lji​ne kao što je Polj​ska. Čim joj se uka​za​la pri​li​ka, Dej​zi po​zva Evu da pre​đu u dru​gu so​bu, da na​sa​mo po​raz​go​va​ra​ju. – Deč​ko ima lju​bav​ni​cu – re​če ona od​mah, i po​ka​za Evi kon​do​me. – Vi​di šta sam pro​na​šla. – O, Dej​zi, ta​ko mi je žao – re​če Eva. Dej​zi se pre​mi​šlja​la da li da Evu upu​ti i u one je​zi​ve de​ta​lje – obič​no su jed​na dru​goj go​vo​ri​le sve – ali ovo​ga pu​ta ose​ća​la se isu​vi​še po​ni​že​nom, pa sa​mo re​če: – Po​ka​za​la sam mu ovo, i on je pri​znao. – Je li mu žao? – Ne na​ro​či​to. Ka​že da svi mu​škar​ci nje​go​vog sta​le​ža to ra​de, uklju​ču​ju​ći nje​go​vog oca.

– Dži​mi to ne ra​di – od​luč​no će Eva. – Ne, si​gur​na sam da si u pra​vu. – Šta ćeš sad? – Osta​vi​ću ga. Mo​že​mo da se raz​ve​de​mo, pa nek mu on​da ne​ka dru​ga bu​de vi​kon​te​sa. – Ne mo​žeš da se raz​ve​deš ako bu​de ra​ta! – A što ne bih mo​gla? – Pre​vi​še bi okrut​no bi​lo, dok je on na ra​ti​štu. – Tre​ba​lo je sâm o to​me da raz​mi​šlja pre ne​go što je spa​vao s te dve ald​gej​tske pro​sti​tut​ke. – To bi bi​lo i ku​ka​vič​ki od te​be. Ne mo​žeš da šut​neš čo​ve​ka ko​ji ri​zi​ku​je ži​vot da bi te​be za​šti​tio. Ne​ra​do, Dej​zi shva​ti šta joj Eva go​vo​ri. U ra​tu će se Deč​ko iz pre​ljub​ni​ka do​stoj​nog pre​zre​nja ko​ji za​slu​žu​je da ga od​ba​ciš pre​tvo​ri​ti u ju​na​ka ko​ji bra​ni svo​ju že​nu, maj​ku i otadž​bi​nu od uža​sa ne​pri​ja​telj​ske na​je​zde i pa​da u ru​ke du​šma​na. I ni​je stvar u to​me što bi svi ži​vi, ka​ko u Lon​do​nu ta​ko i u Ba​fa​lu, sma​tra​li da je Dej​zi is​pa​la ku​ka​vi​ca što ga je ta​ko osta​vi​la. Ose​ća​la bi se ta​ko i sa​ma. Ako iz​bi​je rat, po​že​le​la je da i sa​ma bu​de hra​bra, iako ni​je zna​la šta je če​ka. – U pra​vu si – pro​gun​đa ona. – Ne mo​gu ga osta​vi​ti ako iz​bi​je rat. Uto uda​ri grom. Dej​zi po​gle​da na sat; bi​la je po​noć. I do​bo​va​nje ki​še se pro​me​ni – stu​šti se plju​sak, pra​vi po​top. Dej​zi i Eva se vra​ti​še u pri​ma​ću so​bu. Bea je bi​la za​spa​la na ka​u​ču. En​di je bio za​gr​lio Mej, ko​ja je još cmi​zdri​la. Deč​ko je pu​šio ci​ga​ru i pio bren​di. Dej​zi se za​re​če da će ne​iz​o​stav​no ona vo​zi​ti ve​če​ras. Fic se po​ja​vio u po​la je​dan, u mo​krom ve​čer​njem ode​lu. – Go​to​vo je s ko​le​ba​njem – re​če on. – Ne​vil će uju​tro po​sla​ti ul​ti​ma​tum Nem​ci​ma. Ako do po​dne​va ne poč​nu s po​vla​če​njem tru​pa iz Polj​ske – do je​da​na​est po na​šem vre​me​nu – ide​mo u rat. Svi po​u​sta​ja​še, spre​ma​ju​ći se da po​đu. U ho​lu Dej​zi re​če: – Ja ću da vo​zim – i Deč​ko ni​je imao ni​šta pro​tiv. Ušli su u krem ben​tli, i Dej​zi po​kre​nu mo​tor. Gra​ut za​tvo​ri vra​ta Fi​co​ve ku​će. Dej​zi uklju​či bri​sa​če, ali je još sta​ja​la u me​stu. – Deč​ko – re​če ona – haj​de da po​ku​ša​mo iz po​čet​ka. – Ka​ko to mi​sliš? – Ja, u stva​ri, ne že​lim da te osta​vim. – A ja si​gur​no ne že​lim da odeš. – Ba​ta​li te že​ne u Ald​gej​tu. Spa​vaj sa mnom sva​ke no​ći. Haj​de da stvar​no po​ku​ša​mo da do​bi​je​mo de​te. I ti to že​liš, zar ne? – Že​lim. – Ho​ćeš li mi, on​da, to uči​ni​ti? Na​sta​de du​ga pa​u​za te na​po​slet​ku on re​če: – U re​du. – Hva​la ti – re​če Dej​zi. Po​gle​da​la ga je, na​da​ju​ći se po​ljup​cu, ali on je se​deo ne​po​mič​no i gle​dao pra​vo pre​da se, kroz ve​tro​bran​sko sta​klo, dok su bri​sa​či rit​mič​ki ukla​nja​li ki​šu ko​ja je plju​šta​la.

VI U ne​de​lju je ki​ša pre​sta​la, i gra​nu​lo je sun​ce. Lojd Vi​li​jams je imao uti​sak kao da je Lon​don pot​pu​no oku​pan. U to​ku pre​po​dne​va po​ro​di​ca Vi​li​jams oku​pi​la se u ku​hi​nji Ete​li​ne ku​će u Ald​gej​tu. I to bez pret​-

hod​nog do​go​vo​ra; spon​ta​no su do​šli. Že​le​li su da bu​du za​jed​no, pret​po​sta​vio je Lojd, uko​li​ko se ob​ja​vi rat. Lojd je žu​deo za ak​ci​jom pro​tiv fa​ši​sta, a u isto vre​me se uža​sa​vao sa​me po​mi​sli na rat. U Špa​ni​ji se kr​vo​pro​li​ća i pat​nje na​gle​dao za ceo ži​vot. I sve bi dao da vi​še ni​kad ne uče​stvu​je u bi​ci. Čak je i od bok​sa di​gao ru​ke. A opet, na​dao se, svim sr​cem, da Čem​ber​len ne​će od​stu​pi​ti. Vi​deo je Lojd svo​jim oči​ma šta je fa​ši​zam do​neo Ne​mač​koj, a i iz Špa​ni​je su sti​za​le jed​na​ko zlo​slut​ne ve​sti; Fran​kov re​žim je li​kvi​di​rao ne​ka​da​šnje pri​sta​li​ce iza​bra​ne vla​de, na sto​ti​ne i hi​lja​de njih, a sve​šte​ni​ci su po​no​vo pre​u​ze​li ško​le. Tog le​ta, čim je di​plo​mi​rao, Lojd je stu​pio u Vel​ške strel​ce, a kao ne​ka​da​šnji pri​pad​nik Kor​pu​sa za obu​ku ofi​ci​ra, do​bio je čin po​ruč​ni​ka. Voj​ska je bi​la u je​ku pri​pre​ma za bor​be​na dej​stva, i za​to je uz ogrom​ne te​ško​će us​peo da is​po​slu​je dva​de​set​če​tvo​ro​ča​sov​no od​su​stvo ka​ko bi tog vi​ken​da po​se​tio maj​ku. Uko​li​ko pred​sed​nik vla​de da​nas pro​gla​si rat​no sta​nje, Lojd će bi​ti me​đu pr​vi​ma ko​ji će kre​nu​ti na front. U ku​ću u Uli​ci Na​tli Bi​li Vi​li​jams je te ne​de​lje do​šao po​sle do​ruč​ka. Lojd i Ber​ni su se​de​li po​red ra​di​ja, na ku​hinj​skom sto​lu bi​le su ra​ši​re​ne no​vi​ne, dok je Etel pri​pre​ma​la svinj​ski but za ru​čak. Ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da uj​ka Bi​li za​pla​če kad je ugle​dao Loj​da u uni​for​mi. – Se​tim se ta​ko na​šeg Dej​va, to je sve – re​če on. – I nje​ga bi sad re​gru​to​va​li, da se vra​tio iz Špa​ni​je. Lojd ni​ka​da ni​je Bi​li​ju is​pri​čao ka​ko je Dejv za​i​sta po​gi​nuo. Pra​vio se da mu po​je​di​no​sti ni​su po​zna​te, već da zna sa​mo to​li​ko da je Dejv po​gi​nuo u bor​bi, u Bel​či​tu, te da je ve​ro​vat​no ta​mo i sa​hra​njen. Bi​li je bio u Ve​li​kom ra​tu, i znao je ka​ko se na boj​nom po​lju lju​di na​su​mi​ce re​ša​va​ju le​še​va, i zbog to​ga je nje​go​va ža​lost bi​la sa​mo još ve​ća. A go​le​me na​de po​la​gao je u to da će jed​no​ga da​na oti​ći u Bel​či​te, kad Špa​ni​ja ko​nač​no bu​de oslo​bo​đe​na, i po​klo​ni​ti se se​ni​ma svo​ga si​na, ko​ji je pao bo​re​ći se za uz​vi​šen cilj. Iz Špa​ni​je se ni​je vra​tio ni Le​ni Gri​fits. Ni​ko pred​sta​vu ni​je imao gde bi on mo​gao bi​ti sa​hra​njen. Po​sto​ja​la je čak i mo​guć​nost da je još živ, u ne​kom od Fran​ko​vih za​ro​blje​nič​kih lo​go​ra. S ra​di​ja je upra​vo do​pi​ra​lo obra​ća​nje pred​sed​ni​ka vla​de Čem​ber​le​na Do​njem do​mu par​la​men​ta od si​noć, ali no​vih ve​sti ni​je bi​lo. – Ko će zna​ti ka​kav je skan​dal iz​bio ka​sni​je – pri​me​ti Bi​li. – Bi​bi​si o skan​da​li​ma ne iz​ve​šta​va – re​če Lojd. – Oni vo​le da umi​re slu​ša​o​ce. I Bi​li i Lojd su bi​li čla​no​vi Na​ci​o​nal​nog iz​vr​šnog od​bo​ra La​bu​ri​stič​ke par​ti​je – Lojd u svoj​stvu pred​stav​ni​ka omla​din​skog po​go​na stran​ke. Po​što se vra​tio iz Špa​ni​je, iz​dej​stvo​vao je da ga po​no​vo pri​me na Uni​ver​zi​tet u Kem​bri​džu i, dok je stu​di​je pri​vo​dio kra​ju, pro​pu​to​vao je ze​mlju uz​duž i po​pre​ko obra​ća​ju​ći se me​snim od​bo​ri​ma La​bu​ri​stič​ke par​ti​je i pri​ča​ju​ći lju​di​ma ka​ko je le​gi​tim​no iza​bra​nu špan​sku vla​du iz​da​la bri​tan​ska, fa​ši​sti​ma na​klo​nje​na vla​da. Od to​ga ni​je bi​lo ni​ka​kve ko​ri​sti – Fran​ko​ve po​bu​nje​nič​ke an​ti​de​mo​krat​ske sna​ge od​ne​le su po​be​du – ali je za​to Lojd po​stao po​zna​ta lič​nost, čak i ne​ka vr​sta ju​na​ka, na​ro​či​to me​đu mla​dim le​vi​ča​ri​ma. Otu​da i nje​gov iz​bor u Na​ci​o​nal​ni iz​vr​šni od​bor. Si​noć​njem sa​stan​ku od​bo​ra pri​su​stvo​va​li su, ta​ko, i Lojd i ujak Bi​li. Oni su zna​li da je Čem​ber​len, tek po​što je ka​bi​net iz​vr​šio pri​ti​sak na nje​ga, po​slao Hi​tle​ru ul​ti​ma​tum. Sa​da su se​de​li kao na igla​ma i če​ka​li šta će da​lje bi​ti. Ko​li​ko je nji​ma bi​lo po​zna​to, ni​ka​kav od​go​vor s Hi​tle​ro​ve stra​ne još ni​je sti​gao. Lojd se se​ti maj​či​ne dru​ga​ri​ce Mod i nje​ne po​ro​di​ce u Ber​li​nu. Ono dvo​je sit​ne de​ce sa​da bi tre​ba​lo da ima​ju osam​na​est i de​vet​na​est go​di​na, iz​ra​ču​nao je on. Pi​tao se da li se​de po​red ra​di​ja i raz​mi​šlja​ju da li će po​ći u rat pro​tiv En​gle​ske.

U de​set sa​ti sti​gla je Loj​do​va po​lu​se​stra Mi​li. Sa​da joj je bi​lo de​vet​na​est go​di​na. Uda​la se za Ej​ba, tr​gov​ca ko​žom na ve​li​ko, ina​če ro​đe​nog bra​ta svo​je dru​ga​ri​ce Na​o​mi Ej​ve​ri. I sáma je do​bro za​ra​đi​va​la kao pro​da​va​či​ca u pro​dav​ni​ci sku​pe ode​će. Ga​ji​la je na​de da će otvo​ri​ti sop​stve​nu rad​nju, a Lojd ni naj​ma​nje ni​je sum​njao da će joj jed​no​ga da​na to i po​ći za ru​kom. Prem​da to ni​je bio ži​vot​ni po​ziv ko​ji bi za nju oda​brao Ber​ni, Loj​du ni​je pro​ma​klo ko​li​ko se on po​no​si Mi​li​nom pa​me​ću, am​bi​ci​jom i ele​gan​ci​jom. Ali to​ga da​na ni​je bi​lo ni trun​ke sa​mo​po​u​zda​nja u Mi​li​nom dr​ža​nju. – Gro​zno je bi​lo dok si ti bio u Špa​ni​ji – re​če ona Loj​du plač​nim gla​som. – Ni Dejv ni Le​ni se odan​de ni​su vra​ti​li. Sad će​te ti i Moj Ej​bi da ode​te ko zna ku​da, a mi že​ne ima da ča​mi​mo ov​de, če​ka​mo ve​sti i pi​ta​mo se je​ste li ži​vi. – A i tvoj brat od uja​ka Kir – uba​ci Etel. – Na​vr​šio je osam​na​e​stu. – U ko​jem je pu​ku slu​žio moj pra​vi otac? – upi​ta Lojd maj​ku. – O, zar je to va​žno? – Ne​ra​do je go​vo​ri​la o Loj​do​vom ocu, mo​žda iz uvi​đav​no​sti pre​ma Ber​ni​ju. No Lojd je že​leo da ču​je od​go​vor. – Me​ni je​ste – re​če on. Ona na to, s ne​po​treb​nom žu​stri​nom, ba​ci olju​šten krom​pir u po​su​du s vo​dom. – Bio je u Vel​škim strel​ci​ma. – Isto kô ja! Što mi ni​si ra​ni​je re​kla? – Šta je bi​lo, bi​lo je. Mo​ra da po​sto​ji još ne​ki raz​log što je ta​ko za​tvo​re​na, pred​o​se​ćao je Lojd. Ve​ro​vat​no je već bi​la trud​na kad se uda​la. Loj​du to ni​je sme​ta​lo, ali u nje​no vre​me to je bi​la ve​li​ka sra​mo​ta. Upr​kos sve​mu, bio je upo​ran. – Je li moj otac bio Vel​ša​nin? – Da. – Iz Abe​ro​ve​na? – Ne. – Pa oda​kle on​da? Ona uz​dah​nu. – Nje​go​vi ro​di​te​lji su se stal​no se​li​li – zbog po​sla nje​go​vog oca – no mi​slim da su po​re​klom iz Svon​si​ja. Je​si li sad za​do​vo​ljan? – Je​sam. Loj​do​va uj​na Mil​dred vra​ti​la se iz cr​kve. Bi​la je to s uku​som ode​ve​na sre​do​več​na že​na, le​pu​ška​sta iz​u​zmu li se is​tu​re​ni pred​nji zu​bi. No​si​la je ot​men še​šir. Mil​dred je, za​pra​vo, bi​la mo​di​ski​nja s ma​lom fa​bri​kom. Nje​ne dve kće​ri iz pr​vog bra​ka, Inid i Li​li​jan, obe u po​znim dva​de​se​tim, uda​le su se, pa i sàme po​sta​le maj​ke. Njen sta​ri​ji sin, Dejv, po​gi​nuo je u Špa​ni​ji. A mla​đi, Kir, ušao je sa​da za njom u ku​hi​nju. Mil​dred je iz​ri​či​to zah​te​va​la da i de​ca s njom idu u cr​kvu, prem​da njen su​prug, Bi​li, ni​je že​leo da ima išta s re​li​gi​jom. – Za​si​tio sam se to​ga za ceo ži​vot dok sam bio de​te – imao je obi​čaj da ka​že. – Ako do​sad ni​sam spa​sen, ni​ko ni​je. Lojd po​gle​da oko se​be. Bi​la je to nje​go​va po​ro​di​ca: maj​ka, očuh, po​lu​se​stra, ujak, uj​na, brat od uja​ka. Ni​je že​leo da ih osta​vi i umre u tu​đi​ni. Lojd po​gle​da na sat, kva​drat​ni mo​del od ner​đa​ju​ćeg če​li​ka, ko​ji mu je Ber​ni po​klo​nio kad je Lojd di​plo​mi​rao. Bi​lo je je​da​na​est sa​ti. Spi​ker Al​var Li​del je bar​šu​na​stim gla​som sa​op​štio kako se sva​kog ča​sa oče​ku​je obra​ća​nje pred​sed​ni​ka vla​de na​ci​ji. A on​da su pu​sti​li ne​ku sve​ča​nu kla​sič​nu mu​zi​ku. – Ti​ši​na sad, svi – re​če Etel. – Čaj ću sku​va​ti ka​sni​je. U ku​hi​nji za​vla​da muk. Al​var Li​del na​ja​vi pred​sed​ni​ka vla​de, Ne​vi​la Čem​ber​le​na.

Ono​ga što te​to​ši fa​ši​ste, po​mi​sli Lojd; čo​ve​ka ko​ji je Če​ho​slo​vač​ku iz​ru​čio Hi​tle​ru; ko​ji je tvr​do​gla​vo od​bi​jao da pru​ži po​moć le​gi​tim​no iza​bra​noj špan​skoj vla​di, čak i kad je po​sta​lo vi​še ne​go oči​gled​no da Nem​ci i Ita​li​ja​ni na​o​ru​ža​va​ju po​bu​nje​ni​ke. Ho​će li opet uz​ma​ći? Lojd pri​me​ti da se nje​go​vi ro​di​te​lji dr​že za ru​ke; Ete​li​ni pr​sti​ći use​ca​li su se Ber​ni​ju u dlan. On po​no​vo po​gle​da na sat. Bi​lo je je​da​na​est i pet​na​est. A on​da za​ču​še pre​mi​je​ra: – Obra​ćam vam se iz ka​bi​ne​ta u Uli​ci Da​u​ning broj de​set. Čem​ber​le​nov glas je bio tre​pe​rav, in​to​na​ci​ja bes​pre​kor​na. Zvu​čao je kao ne​ki pe​dant​ni uči​telj. A na​ma je sa​da, po​mi​sli Lojd, po​tre​ban rat​nik. „Ju​tros je bri​tan​ski am​ba​sa​dor u Ber​li​nu uru​čio ne​mač​koj vla​di po​sled​nju di​plo​mat​sku no​tu, u ko​joj se na​vo​di da će, osim uko​li​ko bri​tan​ska vla​da od njih do je​da​na​est ča​so​va ne do​bi​je po​tvr​du da će sme​sta po​vu​ći je​di​ni​ce iz Polj​ske, iz​me​đu nas i njih po​če​ti rat.” Lojd ose​ti da ne​ma str​plje​nja za Čem​ber​le​no​vo pra​zno​slo​vlje. Iz​me​đu nas i njih po​če​ti rat: ka​ko ču​dan na​čin da se to sa​op​šti. Ne​go, daj sad, po​mi​sli on, pre​đi na stvar. Ovo je pi​ta​nje ži​vo​ta i smr​ti. Čem​ber​le​nov glas tad po​sta​de du​blji, vi​še na​lik na dr​žav​nič​ki. Mo​žda vi​še i ni​je gle​dao u taj mi​kro​fon pred so​bom, već su mu se pred oči​ma uka​za​li mi​li​o​ni ze​mlja​ka u svo​jim do​mo​vi​ma ka​ko zbi​je​ni po​red ra​dio-ure​đa​ja iš​če​ku​ju sud​bo​no​sne re​či. „Mo​ram da vam ka​žem da ta​kvo obe​ća​nje ni​smo do​bi​li.” Lojd za​ču maj​čin glas: – O, bo​že, spa​si nas. On po​gle​da u maj​ku. Bi​la je sva po​si​ve​la u li​cu. La​ga​no, Čem​ber​len iz​go​vo​ri te uža​sne re​či: „... i da je, shod​no to​me, ova ze​mlja u ra​tu s Ne​mač​kom.” Etel bri​znu u plač.

DRUGI DEO Vreme krvi

6. 1940. (I) Abe​ro​ven se pro​me​nio. Po uli​ca​ma je bi​lo auto​mo​bi​la, ka​mi​o​na, auto​bu​sa. Ka​da je, dva​de​se​tih, Lojd do​šao ova​mo kao de​te, u po​se​tu ba​bi i de​di, par​ki​ra​ni auto​mo​bil bio je pra​va ret​kost, i ma​sa bi se oku​pi​la da ga vi​di. Ali gra​di​ćem su i da​nas do​mi​ni​ra​la dva tor​nja na ula​zu u rud​nik, s ve​li​čan​stve​nim ko​lo​tur​ni​ci​ma što se okre​ću. Ni​čeg dru​gog tu ina​če ni​je bi​lo: ni fabrikâ, ni po​slov​nih zgra​da, ni​ka​kve dru​ge in​du​stri​je – sa​mo se ko​pao ugalj. I bez​ma​lo sva​ki mu​ška​rac u toj va​ro​ši ra​dio je u rud​ni​ku. Osim ne​ko​li​ko de​se​ti​na njih: ne​ko​li​ci​na du​ćan​dži​ja, ne​što broj​ni​ji sve​šte​ni​ci svih ve​ro​i​spo​ve​sti, za​tim se​kre​tar grad​ske upra​ve, le​kar. Kad god bi po​tra​žnja uglja opa​la, kao što se to do​ga​đa​lo tri​de​se​tih, a rad​ni​ci do​bi​li ot​kaz, ti lju​di ni​su ima​li šta dru​go da ra​de. Zbog to​ga se La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja i je​ste naj​stra​stve​ni​je za​la​ga​la za po​moć ne​za​po​sle​ni​ma, da se lju​di ko​je za​de​si ta​ko ne​što po​šte​de pat​nje, mu​ka i po​ni​že​nja što ni​su u mo​guć​no​sti da pre​hra​ne po​ro​di​cu. Po​ruč​nik Lojd Vi​li​jams do​pu​to​vao je vo​zom iz Kar​di​fa, jed​ne april​ske ne​de​lje 1940. S ma​lim ko​fe​rom u ru​ci, po​peo se uz​br​do do Ti Gvi​na. Osam me​se​ci pro​veo je ob​u​ča​va​ju​ći re​gru​te – isti taj po​sao oba​vljao je i u Špa​ni​ji – a us​put je tre​ni​rao bok​ser​ski tim Vel​ških stre​la​ca, da bi u jed​nom tre​nut​ku voj​ska ko​nač​no shva​ti​la da on teč​no go​vo​ri ne​mač​ki, pa ga pre​ba​ci​la na oba​ve​štaj​ne po​slo​ve, s tim što je naj​pre mo​rao da pro​đe obu​ku. A obu​ka i je​ste bi​la sve što je do to​ga ča​sa voj​ska uči​ni​la. Bri​tan​ske sna​ge još ni​su ula​zi​le u okr​ša​je s ne​pri​ja​te​ljem, ni​ti je bi​lo znat​ni​jeg po​me​ra​nja tru​pa. Ne​mač​ka i So​vjet​ski Sa​vez pre​ga​zi​li su Polj​sku i po​de​li​li je me​đu so​bom, a sa​ve​znič​ko jem​stvo Po​lja​ci​ma, da će im sa​ču​va​ti ne​za​vi​snost, is​po​sta​vi​lo se bez​vred​no. Bri​tan​ci su taj su​kob na​zva​li „la​žnim ra​tom”, i ne​str​plji​vo su iš​če​ki​va​li da poč​ne ono pra​vo. Što se ra​to​va​nja ti​če, Lojd se ni​ma​lo ni​je za​no​sio – na​slu​šao se on bol​nih va​pa​ja lju​di na sa​mr​ti što mo​le za gu​tljaj vo​de na bo​ji​šti​ma Špa​ni​je – ali je upr​kos sve​mu je​dva če​kao da poč​ne taj ko​nač​ni ob​ra​čun s fa​ši​zmom. Voj​ska je na​me​ra​vla da po​ša​lje još voj​ni​ka u Fran​cu​sku, pret​po​sta​vlja​ju​ći da se će Nem​ci ta​mo na​pa​sti. No do to​ga još ni​je bi​lo do​šlo, te su svi bi​li u sta​nju pu​ne bor​be​ne go​to​vo​sti, s tim što su u me​đu​vre​me​nu pro​šli i te​melj​nu obu​ku. Loj​do​vo uvo​đe​nje u ta​jan​stve​ni svet voj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe tre​ba​lo je da se od​i​gra u ve​le​lep​nom do​mu za ko​ji je du​go bi​la ve​za​na sud​bi​na nje​go​ve po​ro​di​ce. Ple​mi​ći, imuć​ni vla​sni​ci ta​kvih pa​la​ta, ustu​pi​li su svo​je ku​će oru​ža​nim sna​ga​ma, pri​bo​ja​va​ju​ći se mo​žda da bi im u pro​tiv​nom mo​gle bi​ti i traj​no kon​fi​sko​va​ne. Ot​ka​ko je do​šla voj​ska, Ti Gvin se sva​ka​ko umno​go​me iz​me​nio. Na trav​nja​ku je bi​lo par​ki​ra​no de​se​tak ma​sli​na​sto​sme​đih vo​zi​la, ko​ja su do​bro uga​zi​la er​lo​vu buj​nu tra​vu. U pre​le​pi vrt na sa​mom ula​zu, sa onim za​o​blje​nim gra​nit​nim ste​pe​ni​ca​ma, sa​da je od​la​gan pro​vi​jant, i dži​nov​ske kon​zer​ve s ku​va​nim pa​su​ljem i je​sti​vom ma​šću kla​ti​le su se na go​mi​la​ma ta​mo gde su ne​ka​da že​ne oki​će​ne dra​gu​lji​ma i mu​škar​ci u fra​ko​vi​ma iz​la​zi​li iz ko​či​ja. Lojd se na​sme​ši; nje​mu se do​pa​da​lo to što su u ra​tu svi jed​na​ki. Lojd uđe u ku​ću. Do​če​kao ga je de​be​lju​ška​sti ofi​cir u iz​gu​žva​noj i umr​lja​noj uni​for​mi. – Do​šli ste na kurs za oba​ve​štaj​ce, po​ruč​ni​če?

– Da, go​spo​di​ne. Zo​vem se Lojd Vi​li​jams. – Ja sam ma​jor Lo​u​ter. Lojd je već bio čuo za tog čo​ve​ka. Bio je to mar​kiz od Lo​u​te​ra, me​đu dru​ga​ri​ma po​znat kao Lo​u​ti. Lojd po​gle​da oko se​be. Sli​ke na zi​do​vi​ma bi​le su po​kri​ve​ne ogrom​nim pre​kri​va​či​ma, ka​ko bi se za​šti​ti​le od pra​ši​ne. Kit​nja​sti mer​mer​ni ka​mi​ni s re​zba​ri​ja​ma bi​li su za​tvo​re​ni gru​bo za​ku​ca​nim da​ska​ma, a osta​vlje​no je tek ma​lo me​sta, za re​šet​ku. Tam​nog sta​rog na​me​šta​ja ko​ji je nje​go​va maj​ka po​ne​kad po​mi​nja​la s lju​ba​vlju vi​še ni​je bi​lo, a za​me​ni​li su ga če​lič​ni sto​lo​vi i jef​ti​ne sto​li​ce. – Bo​že bla​gi, pa ovo me​sto se baš pro​me​ni​lo – re​če on. Lo​u​ter se na​sme​ši. – Do​la​zi​li ste ova​mo i ra​ni​je. Po​zna​je​te vla​sni​ke? – Išao sam na Kem​bridž s Deč​kom Fic​her​ber​tom. Ta​mo sam i vi​kon​te​su upo​znao, ma​da oni u to vre​me još ni​su bi​li u bra​ku. Ali sa​da su se, pret​po​sta​vljam, ise​li​li, dok rat ne pro​đe. – Ni​su sa​svim. Ne​ko​li​ko so​ba re​zer​vi​sa​no je za pri​vat​nu upo​tre​bu. Ali oni nam ni naj​ma​nje ne sme​ta​ju. Vi, da​kle, do​la​zi​te kao gost? – Ma ne, o bo​že, ne po​zna​jem ih ta​ko do​bro. Ne, sa​mo su me kao de​ča​ka pro​ve​li ovu​da, jed​nog da​na ka​da po​ro​di​ca ni​je bi​la kod ku​će. Mo​ja maj​ka je ov​de ra​di​la ne​ko vre​me. – Stvar​no? Šta? Jel’ bi​la za​du​že​na za er​lo​vu bi​bli​o​te​ku, ili ta​ko ne​što? – Ne, kao so​ba​ri​ca. – Čim je to pre​va​lio pre​ko usa​na, Lojd je znao da je po​gre​šio. Lo​u​te​ro​vo li​ce se iz​ob​li​či; sad se na nje​mu vi​de​lo ga​đe​nje. – A, ta​ko – re​če on. – Za​ni​mlji​vo, vr​lo. Lojd je bio sve​stan da ga je, istog ča​sa, ovaj eti​ke​ti​rao kao pro​le​ter​skog sko​ro​je​vi​ća. Sa​da će se pre​ma nje​mu, dok god bu​de ov​de bo​ra​vio, od​no​si​ti kao pre​ma gra​đa​ni​nu dru​gog re​da. Ni​je tre​ba​lo da po​te​že pri​ču o maj​či​noj pro​šlo​sti; znao je do​bro, uosta​lom, ko​li​ka sno​bov​šti​na u voj​sci vla​da. – Po​ka​ži​te po​ruč​ni​ku nje​go​vu so​bu, na​red​ni​če – re​če Lo​u​ti. – U pot​kro​vlju je. Loj​du je do​de​lje​na jed​na od so​ba ko​je su ina​če pri​pa​da​le po​slu​zi. Nje​mu to i ni​je sme​ta​lo. Ako je mo​joj maj​ci va​lja​lo, va​lja​će i me​ni, po​mi​sli on. Dok su se pe​li zad​njim ste​pe​ni​štem, na​red​nik sa​op​šti Loj​du da ne​ma ni​ka​kvih oba​ve​za sve do ve​če​re u men​zi. Lojd je upi​tao da li je i ne​ko od Fic​her​ber​to​vih u ku​ći, ali čo​vek ni​je znao da mu ka​že. Dva mi​nu​ta bi​la su Loj​du do​volj​na da se ras​pa​ku​je. Oče​šljao se, obu​kao či​stu ko​šu​lju od uni​for​me, i oti​šao da po​se​ti ba​bu i de​du. Ku​ća u Ve​ling​ton Rou ni​ka​da ni​je iz​gle​da​la ta​ko ma​la i bez​boj​na, prem​da je u ku​hi​nji bi​lo to​ple vo​de, a u polj​skom klo​ze​tu je ugra​đen vo​do​ko​tlić. Me​sto je bi​lo isto ona​kvo ka​kvim ga je Lojd upam​tio: isti po​ha​ban te​pih, iste iz​ble​de​le za​ve​se od ka​šmi​ra, iste tvr​de sto​li​ce od hra​sto​vi​ne u onoj je​di​noj so​bi u pri​ze​mlju, ko​ja je slu​ži​la i kao dnev​na so​ba i kao ku​hi​nja. Ali za​to su se ba​ba i de​da pro​me​ni​li. Obo​je su bi​li tu ne​gde oko se​dam​de​se​te, ili se bar nje​mu ta​ko či​ni​lo, i iz​gle​da​li su krh​ki. De​ki​ca je tr​peo bo​lo​ve u no​ga​ma, i ne​volj​no se po​vu​kao sa du​žno​sti u ru​dar​skom sin​di​ka​tu. Ba​ki​ca je ima​la sla​bo sr​ce: dok​tor Mor​ti​mer joj je re​kao da po​sle sva​kog obro​ka no​ge dr​ži po​dig​nu​te po če​tvrt sa​ta. Ob​ra​do​va​li su se što Loj​da vi​de u uni​for​mi. – Po​ruč​nik, je li? – re​če Ba​ki​ca, kla​sni bo​rac ce​lo​ga ve​ka. No ipak ni​je mo​gla da sa​kri​je po​nos što joj je unuk ofi​cir. Ve​sti su se br​zo ši​ri​le Abe​ro​ve​nom i pre ne​go što je Lojd po​pio pr​vu šo​lju ja​kog ba​ki​nog ča​ja, ve​ro​vat​no je već po​la va​ro​ši zna​lo da je sti​gao unuk Da​i​ja sin​di​kal​ca. Ni​je ga, otu​da, bog​zna ka​ko iz​ne​na​di​lo kad je ba​nuo To​mi Gri​fits. – I moj Le​ni bi, ce​nim, bio po​ruč​nik, kao i ti, da se vra​tio iz Špa​ni​je – re​če To​mi. – I ja ta​ko mi​slim – re​če Lojd. – Do​du​še, do​tad ni​je sreo ofi​ci​ra ko​ji je kao ci​vil ra​dio u rud​ni​ku

uglja, ali kad stvar​no poč​nu rat​na dej​stva, sve je mo​gu​će. – Bio je naj​bo​lji na​red​nik u Špa​ni​ji, ja kad vam ka​žem. – Sva​šta ste vas dvo​ji​ca za​jed​no pre​tu​ri​li pre​ko gla​ve. – Kroz pa​kao smo pro​šli – od​vra​ti Lojd – i iz nje​ga iza​šli po​ra​že​ni. Ali ovo​ga pu​ta fa​ši​sti ne​će po​be​di​ti. – Da po​pi​jem u to ime – re​če To​mi, i is​ka​pi šo​lju ča​ja. Lojd je s ba​bom i de​dom oti​šao na ve​čer​nju slu​žbu u Ka​pe​lu Be​te​zda. Za re​li​gi​ju ni​je mno​go ma​rio, i sva​ka​ko se ni​je sla​gao s de​di​nim dog​ma​ti​zmom. Va​si​o​na je taj​na, raz​mi​šljao je Lojd, i lju​di bi već jed​nom mo​gli to i da pri​zna​ju. Ali ba​bi i de​di je go​di​lo da on se​di s nji​ma u ka​pe​li. Im​pro​vi​zo​va​ne mo​li​tve bi​le su re​či​te i neo​set​no utki​va​le bi​blij​ske mi​sli u je​zik sva​ko​dne​vi​ce. Be​se​da je bi​la mal​či​ce jed​no​lič​na. Ali pe​va​nje je ve​o​ma dir​nu​lo Loj​da. Vel​ški pro​te​stan​ti su po auto​ma​ti​zmu pe​va​li u če​tvo​ro​gla​sju, a ka​da bi bi​li po​seb​no do​bro ras​po​lo​že​ni, mo​gli su gla​so​vi​ma krov s ka​pe​le da odu​va​ju. I sâm uz njih za​pe​vav​ši, Lojd ose​ti ka​ko upra​vo tu, u toj ka​pe​li sa zi​do​vi​ma okre​če​nim u be​lo, ku​ca sámo sr​ce Bri​ta​ni​je. Lju​di oko nje​ga bi​li su bed​no ob​u​če​ni i neo​bra​zo​va​ni, a ži​vot im se svo​dio na bes​kraj​no ku​lu​če​nje; mu​škar​ci su, u po​tra​zi za ugljem, osva​ja​li pod​ze​mlje, dok su že​ne, go​re, po​di​za​le nov na​ra​štaj ru​da​ra. Ali ti lju​di su ima​li ja​ka le​đa i brit​ku pa​met, i pot​pu​no su sa​mi stvo​ri​li kul​tu​ru zbog ko​je je vre​de​lo ži​ve​ti. Na​du su cr​pe​li iz ne​kon​for​mi​stič​kog hri​šćan​stva i le​vo ori​jen​ti​sa​ne po​li​ti​ke, ra​dost pro​na​la​zi​li u rag​bi​ju i mu​škim ho​ro​vi​ma, a sve njih su vezi​va​li ve​li​ko​du​šnost u do​brim i so​li​dar​nost u lo​šim vre​me​ni​ma. Za to je vre​de​lo bo​ri​ti se, za te lju​de, za taj gra​dić. Pa ako za to tre​ba i ži​vot po​lo​ži​ti, bar ne​će bi​ti ulu​do. Za​vr​šnu mo​li​tvu iz​go​vo​rio je Loj​dov de​da, žmu​re​ći, na​slo​njen na štap: – Me​đu na​ma, o, Go​spo​de, vi​diš svo​ga mla​dog ra​ba Loj​da Vi​li​jam​sa, ko​ji se​di ov​de u uni​for​mi. Mo​li​mo te da mu, u mu​dro​sti i mi​lo​sti svo​joj, po​šte​diš ži​vot u su​ko​bi​ma ko​ji do​la​ze. Mo​lim te, Go​spo​de, vra​ti nam ga ku​ći zdra​vog i či​ta​vog. Da bu​de vo​lja tvo​ja, o, Go​spo​de. Oku​plje​ni ver​ni​ci, od sr​ca, iz​go​vo​ri​še „amin”, a Lojd obri​sa su​zu. Vra​ćao se ku​ći svo​jih sta​rih dok je sun​ce za​la​zi​lo za pla​ni​nu, a ve​čer​nja ta​ma po​le​gla po ni​zo​vi​ma si​vih ku​ća. Ni​je hteo da ve​če​ra, ne​go po​hi​ta na​zad, u Ti Gvin, sti​gav​ši ta​man na ve​če​ru u men​zi. Je​li su din​sta​nu ju​ne​ti​nu, ku​van krom​pir i ku​pus. Voj​nič​ka hra​na kô voj​nič​ka hra​na, i Lojd pri​o​nu na je​lo, sve​stan da su sva​ki taj za​lo​gaj pla​ti​li lju​di kao što su nje​go​vi de​da i ba​ba, što za ve​če​ru ima​ju hleb i mo​ču. Na sto​lu je bi​la bo​ca vi​ski​ja, i Lojd, da se ne iz​dva​ja iz dru​štva, ot​pi ma​lo. Zaglédao je li​ca svo​jih ko​le​ga na obu​ci, i po​ku​ša​vao da im po​pam​ti ime​na. Dok se vra​ćao u kre​vet, pro​šao je po​red So​be skulpturâ, u ko​joj sa​da ni​je bi​lo umet​nič​kih de​la, već sa​mo jed​na ta​bla za pi​sa​nje i dva​na​est jef​ti​nih rad​nih sto​lo​va. Tu Lojd ugle​da ma​jo​ra Lo​u​te​ra ka​ko raz​go​va​ra s ne​kom že​nom. Po​gle​da još jed​nom i shva​ti da je ta že​na – Dej​zi Fic​her​bert. To​li​ko se iz​ne​na​dio da se uko​pao u me​stu. Lo​u​ter se raz​dra​žlji​vo osvr​tao oko se​be. Ugle​dav​ši Loj​da, on ne​volj​no re​če: – Le​di od Abe​ro​ve​na, po​ruč​ni​ka Vi​li​jam​sa, ve​ru​jem, po​zna​je​te. Ako ka​že da me ne po​zna​je, po​mi​sli Lojd, pod​se​ti​ću je na ono ve​če kad me je lju​bi​la, du​go i stra​sno, u Mej​fe​ru, na uli​ci u mra​ku. – Dra​go mi je da vas opet vi​dim, go​spo​di​ne Vi​li​jam​s – re​če ona i pru​ži mu ru​ku. Ko​ža joj je bi​la to​pla i me​ka​na. Sr​ce po​če br​že da mu ku​ca. – Ka​že mi Vi​li​jams da je nje​go​va maj​ka ra​di​la u ovoj ku​ći kao so​ba​ri​ca – re​če Lo​u​ter. – Znam – re​če Dej​zi. – I me​ni je to re​kao, na ba​lu na „Tri​ni​ti​ju”. Pre​ko​re​vao me je što sam snob. Žao mi je što mo​ram da ka​žem, ali bio je i vi​še ne​go u pra​vu.

– Ve​li​ko​du​šni ste, le​di od Abe​ro​ve​na – re​če Lojd, ko​me je bi​lo ne​pri​jat​no. – Ne znam šta mi bi da vam ka​žem ta​ko ne​što. Uči​ni​lo mu se da Dej​zi ni​je ona​ko jet​ka ka​kvom ju je upam​tio; mo​žda je sa​zre​la. Dej​zi se obra​ti Lo​u​te​ru: – Maj​ka go​spo​di​na Vi​li​jam​sa je sa​da, ina​če, član par​la​men​ta. Lo​u​ter je bio za​pa​njen. Lojd se obra​ti Dej​zi: – A ka​ko va​ša dru​ga​ri​ca Je​vrej​ka, Eva? Znam da se uda​la za Dži​mi​ja Ma​re​ja. – Ima​ju već dvo​je de​ce. – Je li us​pe​la da iz​vu​če ro​di​te​lje iz Ne​mač​ke? – Dra​go mi je da je se se​ća​te – ali ne, na​ža​lost, Rot​ma​no​vi ne mo​gu da do​bi​ju vi​ze za iz​la​zak iz ze​mlje. – Ta​ko mi je žao. Eva si​gur​no pro​la​zi kroz pa​kao. – Da. Vid​no ne​str​pljiv, Lo​u​ter ni​je imao vre​me​na za te pri​če o so​ba​ri​ca​ma i Je​vrej​ka​ma. – Ne​go, da se vra​ti​mo na ono što sam vam go​vo​rio, le​di od Abe​ro​ve​na... – Že​lim vam la​ku noć – re​če Lojd, pa iza​đe iz so​be i po​pe se na sprat. Dok se spre​mao za spa​va​nje, uhva​ti se​be ka​ko pe​va po​sled​nju him​nu sa bo​go​slu​že​nja: Ne​će me uz​dr​mat ni​jed​na olu​ja Dok se za ovaj dr​žim kâm. Lju​bav je bož​ja ne​bo i ze​mlja I ka​ko on​da da ne pe​vam.

II Tri da​na ka​sni​je, Dej​zi je pri​vo​di​la kra​ju pi​smo svom po​lu​bra​tu Gre​gu. Kad je iz​bio rat, on joj je, ona​ko umi​ljat, po​slao jed​no bri​žno pi​smo, i ota​da su po​če​li re​dov​no da se do​pi​su​ju, ot​pri​li​ke jed​nom me​seč​no. Greg joj je re​kao da je sreo sta​ru lju​bav, Dže​ki Džejks, u Va​šing​to​nu, u Uli​ci E, i upi​tao Dej​zi za​što bi jed​na de​voj​ka be​ža​la od nje​ga kao što je po​be​gla Dže​ki. Dej​zi ni​je ima​la poj​ma šta da mu od​go​vo​ri. Ta​ko mu je i re​kla, po​že​le​la mu pu​no sre​će i pot​pi​sa​la se. Po​gle​da​la je na sat. Osta​lo je bi​lo još sat vre​me​na pre no što po​la​zni​ci obu​ke kre​nu na ve​če​ru; pre​da​va​nja su bi​la za​vr​še​na, i po​sto​ja​li su do​bri iz​gle​di da Dej​zi uhva​ti Loj​da u nje​go​voj so​bi. Po​pe​la se do sta​rih oda​ja za po​slu​gu u pot​kro​vlju. Mla​di ofi​ci​ri se​de​li su ili le​ža​li na kre​ve​ti​ma, či​ta​li ili pi​sa​li. Loj​da je za​te​kla u uza​noj so​bi sa sta​rim vi​so​kim ogle​da​lom; se​deo je po​red pro​zo​ra i či​tao ne​ku ilu​stro​va​nu knji​gu. – Ne​što za​ni​mlji​vo? – upi​ta ga ona. Lojd sko​či kao opa​ren. – Zdra​vo, e, baš si me iz​ne​na​di​la. Sav se za​cr​ve​neo. Ve​ro​vat​no je još za​lju​bljen u nju. Vr​lo je okrut​no što ga je on​da po​lju​bi​la a da joj ni na kraj pa​me​ti ni​je bi​lo da se s njim upu​sti u ve​zu. No to je bi​lo pre če​ti​ri go​di​ne, bi​li su de​čur​li​ja. Tre​ba​lo bi da je i Lojd to već pre​va​zi​šao. Po​gle​da​la je u knji​gu ko​ju je dr​žao. Bi​la je na ne​mač​kom i sa sli​ka​ma ofi​cir​skih či​no​va u bo​ji. – Mo​ra​mo da zna​mo ne​mač​ke ozna​ke – ob​ja​sni joj on. – Mno​štvo voj​nih oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka do​bi​ja​mo upra​vo sa​slu​ša​va​ju​ći rat​ne za​ro​blje​ni​ke ne​po​sred​no po​sle hva​ta​nja. Ima ih, na​rav​no, ko​ji ne​će da go​vo​re, pa isled​nik mo​ra da zna, već sa​mo na osno​vu za​tvo​re​ni​ko​ve uni​for​me, ka​kav čin ima,

kom ro​du pri​pa​da, da li je pe​ša​di​nac, ili je u ko​nji​ci, ar​ti​lje​rac ili iz ne​ke spe​ci​ja​li​zo​va​ne je​di​ni​ce, ve​te​ri​nar​ske re​ci​mo, i ta​ko da​lje. – To vi ov​de uči​te? – upi​ta ona sum​nji​ča​vo. – Šta zna​če ne​mač​ke ozna​ke? On se na​sme​ja. – To je jed​na od stva​ri ko​je uči​mo. To​li​ko mo​gu da ti ka​žem a da pri​tom ne odam voj​nu taj​nu. – A, ta​ko zna​či. – Ot​kud ti ov​de u Vel​su? Ču​di me da se ni​si ak​tiv​no uklju​či​la u rat​ne na​po​re. – Eto te​be po​no​vo – re​če ona. – Mo​ra​li​šeš. Ko ti je re​kao da je to na​čin da šar​mi​raš že​nu? – Opro​sti, mo​lim te – re​če on kru​to. – Ni​je mi na​me​ra bi​la da te ko​rim. – Sem to​ga, ni​ka​kvih rat​nih na​po​ra tu i ne​ma. Ba​ra​žni ba​lo​ni leb​de iz​nad nas kao pret​nja ne​mač​kim avi​o​ni​ma ko​ji ni​ka​ko da do​le​te. – Vi ta​mo u Lon​do​nu bar ima​te ne​ki dru​štve​ni ži​vot. – Znaš li ti da mi je taj dru​štve​ni ži​vot ne​ka​da bio ne​što naj​va​žni​je na sve​tu? – upi​ta ona. – Mo​ra bi​ti da sam po​če​la da sta​rim. Po​sto​jao je još je​dan raz​log što je oti​šla iz Lon​do​na, ali to već ni​je hte​la da mu ot​kri​je. – A ja te za​mi​šljao kao bol​ni​čar​ku – re​če on. – Te​ško. Mr​zim bo​le​sni​ke. Ali ume​sto da se mr​štiš, po​gle​daj ovo. – Pru​ži mu ura​mlje​nu fo​to​gra​fi​ju ko​ju je do​ne​la. Za​gle​dao se u sli​ku, mr​šte​ći se. – Oda​kle ti ovo? – Pre​gle​da​la sam ku​ti​ju sa sta​rim sli​ka​ma u osta​vi, u po​dru​mu. Bi​la je to grup​na fo​to​gra​fi​ja, sni​mlje​na na trav​nja​ku Ti Gvi​na u ne​ko let​nje ju​tro. U sre​di​ni se na​la​zio tad mla​di erl Fic​her​bert, s ve​li​kim be​lim psom pod​no no​gu. De​voj​ka do nje​ga ve​ro​vat​no je bi​la nje​go​va se​stra Mod, ko​ju Dej​zi još ni​je upo​zna​la. Sa obe stra​ne na​re​đa​lo se če​tr​de​set-pe​de​set mu​ška​ra​ca i že​na u ra​zno​li​kim uni​for​ma​ma ko​je no​si po​slu​ga. – Po​gle​daj da​tum – re​če ona. – De​vet​sto dva​na​e​sta – pro​či​ta Lojd na​glas. Pro​u​ča​va​la je ka​ko re​a​gu​je na fo​to​gra​fi​ju u ru​ka​ma. – Jel’ tu i tvo​ja maj​ka? – Bo​že bla​gi! Pa mo​gla bi da bu​de. – Lojd se za​gle​da pa​žlji​vi​je. – Mi​slim da je​ste – re​če on tre​nu​tak ka​sni​je. – Po​ka​ži mi je. Lojd po​ka​za. – Mi​slim da je ovo. Dej​zi ugle​da vit​ku, le​pu de​voj​ku od de​vet​na​est le​ta, ko​vr​dža​ve cr​ne ko​se po​kri​ve​ne be​lom ka​pom, sa vi​še ne​go ne​sta​šnim osme​hom. – Hej, pa ona je ča​rob​na! – uz​vik​nu Dej​zi. – Ta​da je bi​la, sva​ka​ko – od​vra​ti Lojd. – Da​nas bi lju​di za nju pre re​kli da je stra​šna. – Je​si li upo​znao le​di Mod? Mi​sliš da je to ova ov​de, po​red Fi​ca? – Nju, mi​slim, po​zna​jem ot​ka​ko znam za se​be, s tim što smo se vi​đa​li tek po​vre​me​no. Ona i mo​ja maj​ka su se za​jed​no bo​ri​le za žen​ska pra​va. Ni​sam je vi​deo ot​ka​ko sam tri​de​set tre​će oti​šao iz Ber​li​na, ali ne​ma ni trun​ke sum​nje da je ovo ona. – Pa, i ni​je baš le​po​ti​ca. – Mo​žda i ni​je, ali je za​to vr​lo sa​mo​u​ve​re​na, i pre​div​no se obla​či. – I, eto, ja po​mi​sli​la da bi vo​leo da za​dr​žiš ovu sli​ku. – Da je uzmem? – Na​rav​no. Ni​ko je dru​gi i ne​će – za​to je i sta​ja​la u ku​ti​ji u po​dru​mu. – Hva​la ti!

– Ne​ma na če​mu. – Dej​zi po​đe ka vra​ti​ma. – Vra​ti se uče​nju. Dok je si​la​zi​la niz zad​nje ste​pe​ni​šte, Dej​zi se na​da​la da ni​je fler​to​va​la s Loj​dom. Ve​ro​vat​no ni​je ni tre​ba​lo da ide kod nje​ga. Ali pod​le​gla je po​ri​vu da bu​de ve​li​ko​du​šna. Ne daj bo​že da on to pro​tu​ma​či na po​gre​šan na​čin. Uto Dej​zi ose​ti oštar bol u sto​ma​ku, i za​sta​de na od​mo​ri​štu. Ce​lo​ga da​na ose​ća​la je bla​gi bol u le​đi​ma – ko​ji je pri​pi​si​va​la jef​ti​nom du​še​ku na ko​jem spa​va – ali ovo je bi​lo dru​ga​či​je. Po​ku​ša da se pri​se​ti sve​ga što je to​ga da​na je​la, ali ni​je bi​lo ni​čeg zbog če​ga bi joj po​zli​lo; ni​je je​la ni ne​do​ku​va​ne pi​le​ti​ne ni ne​do​zre​log vo​ća. Ni ostri​ge ni​je je​la – eh, ni​je ona te sre​će! Bol pro​đe br​zo kao što je i do​šao i ona ube​di se​be da za​bo​ra​vi na to. Vra​ti​la se u svo​je so​be u po​dru​mu. Bo​ra​vi​la je u sta​nu gde je ne​ka​da ži​veo ku​će​pa​zi​telj: ma​ju​šna spa​va​ća so​ba, dnev​na so​ba, ku​hi​nji​ca i ta​ko​đe ma​lo ku​pa​ti​lo, s ka​dom. Sta​ri slu​ga po ime​nu Mo​ri​son sa​da je vo​dio ra​ču​na o ku​ći, a jed​na mla​da že​na iz Abe​ro​ve​na bi​la joj je lič​na slu​ški​nja. De​voj​ka se zva​la Ma​la Mej​zi Oven, ma​da je bi​la pri​lič​no krup​na. „I maj​ka mi se zo​ve Mej​zi, pa sam za​to ja od​u​vek Ma​la Mej​zi, iako sam sad već pre​ra​sla maj​ku”, ob​ja​sni​la joj je de​voj​ka jed​nom pri​li​kom. Te​le​fon je po​zvo​nio upra​vo kad je Dej​zi ušla. Ona po​di​že slu​ša​li​cu i za​ču mu​že​vljev glas. – Ka​ko si? – upi​ta je on. – Do​bro. Kad ćeš do​ći? – Od​le​teo je bio do Sent Ej​ta​na, ve​li​ke ba​ze RAF-a ne​da​le​ko od Kar​di​fa, na ne​ki za​da​tak, i obe​ćao joj je da će na​vra​ti​ti do nje i pre​no​ći​ti kod ku​će. – Ne mo​gu da stig​nem, žao mi je. – O, baš si me raz​o​ča​rao! – U ba​zi pri​re​đu​ju sve​ča​nu ve​če​ru, i tra​že da i ja pri​su​stvu​jem. Ni​je joj zvu​čao mno​go po​ti​šte​no što ne​će mo​ći da je vi​di, i ona se ose​ti od​ba​če​nom. – Bla​go te​bi – re​če ona. – Bi​će do​sad​no, ali ne​ma mi dru​ge. – Ne​će bi​ti ni upo​la to​li​ko do​sad​no kao me​ni ov​de sa​moj. – Mo​ra da je jed​no​lič​no, znam. Ali u tvom sta​nju – bo​lje ti je tu. Hi​lja​de lju​di na​pu​sti​le su Lon​don po pro​gla​še​nju ra​ta, ali ve​ći​na se vra​ti​la u grad vi​dev​ši da od oče​ki​va​nog bom​bar​do​va​nja i na​pa​da ga​som ne​ma ništa. Bea i Mej, pa čak i Eva, bi​le su sa​gla​sne oko to​ga da Dej​zi, s ob​zi​rom na to da je u dru​gom sta​nju, tre​ba da bo​ra​vi u Ti Gvi​nu. Mno​ge že​ne sva​ko​dnev​no su se bez​bed​no po​ra​đa​le u Lon​do​nu, po​ku​ša​la je Dej​zi da ih raz​u​ve​ri; ali na​rav​no, dru​ga​či​je je to kad no​siš na​sled​ni​ka jed​nog er​la. Pra​vo go​vo​re​ći, i ni​je joj bi​lo ta​ko lo​še ka​ko je oče​ki​va​la. Mo​žda je u trud​no​ći Dej​zi po​sta​la ne​u​o​bi​ča​je​no pa​siv​na s ob​zi​rom na svo​ju pri​ro​du. Ali je​ste bi​lo ne​ke ma​lo​du​šno​sti u tom lon​don​skom dru​štve​nom ži​vo​tu ot​ka​ko je pro​gla​še​no rat​no sta​nje, kao da su lju​di ose​ti​li da ne​ma​ju vi​še pra​va da uži​va​ju. Sa​da su bi​li kao po​po​vi u ka​fa​ni; znaš da bi tre​ba​lo da ti bu​de le​po, ali ni​ka​ko da pri​zo​veš do​bro ras​po​lo​že​nje. – E, da mi je ov​de mo​tor – re​če ona. – Bar bih mo​gla da tu​ma​ram po Vel​su i is​tra​žu​jem. – Sle​do​va​nja ben​zi​na je​su bi​la ogra​ni​če​na, ali je go​ri​va ipak bi​lo do​volj​no. – Haj​de, Dej​zi! – re​če on stro​go. – Pa ne mo​žeš da vo​ziš mo​tor – le​kar ti je to iz​ri​či​to za​bra​nio. – Pa do​bro, za​to sam pro​na​šla knji​ge – re​če ona. – Ve​li​čan​stve​na je ov​da​šnja bi​bli​o​te​ka. Ne​ko​li​ko ret​kih i dra​go​ce​nih iz​da​nja upa​ko​va​no je i sklo​nje​no, ali sko​ro sve knji​ge još sto​je na po​li​ca​ma. Sa​da, eto, učim sve ono što sam svoj​ski iz​be​ga​va​la dok sam išla u ško​lu. – Od​lič​no! – uz​vik​nu on. – Pa, on​da, ušu​škaj se s do​brim kri​mi​ćem i le​po pro​ve​di ve​če. – Sto​mak me je ma​lo za​bo​leo ma​lo​čas. – Ve​ro​vat​no te​go​be s va​re​njem.

– Valj​da si u pra​vu. – Po​zdra​vi onog alj​kav​ka Lo​u​ti​ja. – Ne​moj za ve​če​rom da pre​te​raš s por​tom. I upra​vo dok je spu​šta​la slu​ša​li​cu, Dej​zi opet ose​ti onaj grč u sto​ma​ku. Ovo​ga pu​ta po​tra​jao je du​že. Uđe Mej​zi, po​gle​da je, pa re​če: – Je​ste li do​bro, mi​lo​sti​va? – Ma, ži​ga me ne​što. – Do​šla sam da pi​tam da li bi​ste sad da ve​če​ra​te. – Ni​sam glad​na. Mi​slim da ću pre​sko​či​ti ve​če​ru. – Na​pra​vi​la sam vam div​nu pi​tu s me​som i krom​pi​rom – re​če Mej​zi pre​kor​no. – Po​krij je i sklo​ni u osta​vu. Po​je​šću je su​tra. – A da vam sku​vam čaj? – Da, mo​lim te – re​če Dej​zi, tek da je se ota​ra​si. Ni po​sle pu​ne če​ti​ri go​di​ne još se ni​je bi​la na​vi​kla na ja​ki bri​tan​ski čaj s mle​kom i še​će​rom. Bol je mi​nuo, i ona se​de pa otvo​ri Vo​de​ni​cu na Flo​si. Na si​lu je po​pi​la Mej​zin čaj, i od​mah joj bi ma​lo bo​lje. Kad je Mej​zi opra​la šo​lji​cu i tac​nu, ona po​sla de​voj​ku ku​ći. Mej​zi je mo​ra​la po mra​ku da pe​ša​či vi​še od ki​lo​me​tar i po, ali je no​si​la lam​pu, pa re​če da joj ne sme​ta. Pro​šao je je​dan sat, a on​da se bol vra​ti, s tim što ovo​ga pu​ta ni​je pro​la​zio. Dej​zi ode do ku​pa​ti​la, na​da​ju​ći se da će mo​žda ne​ka​ko ubla​ži​ti taj pri​ti​sak u tr​bu​hu. Iz​ne​na​di​la se i za​bri​nu​la, ugle​dav​ši na do​njem ve​šu mr​lje tam​no​cr​ve​ne kr​vi. Obu​kla je či​ste ga​ći​ce i, sad već ozbilj​no za​bri​nu​ta, oti​šla do te​le​fo​na. Do​bi​la je broj ba​ze RAF-a i po​zva​la Sent Ej​tan. – Mo​ram da raz​go​va​ram s va​zdu​ho​plov​nim po​ruč​ni​kom vi​kon​tom od Abe​ro​ve​na – re​če ona. – Ni​je nam do​zvo​lje​no da ofi​ci​ri​ma pre​ba​cu​je​mo pri​vat​ne po​zi​ve – uz​vra​ti joj ne​ki ozbilj​ni Vel​ša​nin. – Ve​o​ma je va​žno. Mo​ram da raz​go​va​ram s mu​žem. – U so​ba​ma ne​ma te​le​fo​na, ni​je ovo ho​tel Dor​če​ster. – Mo​žda joj se to sa​mo pri​či​ni​lo, ali onaj ta​mo je zvu​čao kao da mu je baš mi​lo što ne mo​že da joj po​mog​ne. – Moj muž će pri​su​stvo​va​ti sve​ča​noj ve​če​ri. Po​ša​lji​te, mo​lim vas, ne​kog po​sil​nog da mu ka​že da ima po​ziv. – Ne​mam ja ov​de ni​ka​kve po​sil​nog, a sem to​ga – ne​ma ovde ni​ka​kvog ban​ke​ta. – Ne​ma ban​ke​ta? – Dej​zi na tren osta​de bez re​či. – Obič​na ve​če​ra u men​zi, kao i sva​ki dan – re​če ope​ra​ter. – A i ona je za​vr​še​na pre sat vre​me​na. Dej​zi za​lu​pi slu​ša​li​cu. Ne​ma ban​ke​ta? A Deč​ko je upra​vo to re​kao: da mo​ra da pri​su​stvu​je sve​ča​noj ve​če​ri u ba​zi. Bi​će da ju je sla​gao. Do​šlo joj je da za​pla​če. Da​kle, ni​je hteo da se vi​di s njom, dra​že mu je bi​lo da pi​je s dru​ga​ri​ma, ili mo​žda da po​se​ti ne​ku že​nu. Raz​log vi​še i ni​je bio va​žan. Dej​zi mu ni​je bi​la na pr​vom me​stu. Du​bo​ko je udah​nu​la. Bi​la joj je po​treb​na po​moć. Ni​je zna​la te​le​fon​ski broj abe​ro​ven​skog le​ka​ra, ako u va​ro​ši le​ka​ra uop​šte ima. Šta će sad? Kad je po​sled​nji put od​la​zio, Deč​ko joj je re​kao: „Bi​će ti tu, ako za​tre​ba, sto i vi​še voj​nih ofi​ci​ra, da ti se na​đu.” Ali ona sad sva​ka​ko ni​je mo​gla mar​ki​zu od Lo​u​te​ra da ka​že ka​ko kr​va​ri. Bol se po​ja​ča​vao, i ona me​đu no​ga​ma ose​ti ne​što to​plo i le​plji​vo. Opet ode do ku​pa​ti​la i za​pra se. U kr​vi je sad pri​me​ti​la i ugru​ške. Hi​gi​jen​ske ulo​ške ni​je ima​la – trud​ni​ca​ma ulo​šci ne tre​ba​ju, ta​ko je bar mi​sli​la. Od​se​kla je par​če pe​ški​ra za ru​ke i na​gu​ra​la ga u ga​ći​ce. A on​da se se​ti​la Loj​da Vi​li​jam​sa.

Do​bar je bio Lojd. Vas​pi​ta​va​la ga je jed​na fe​mi​nist​ki​nja sna​žne vo​lje. A Dej​zi je obo​ža​vao. Po​mo​ći će joj on. Po​pe​la se u hol. Gde li je on? Nje​go​ve ko​le​ge do​sad su već ve​če​ra​le. Mo​žda je go​re, u pot​kro​vlju. Sto​mak ju je sa​da to​li​ko bo​leo da po​mi​sli ka​ko, mo​žda, ne bi sme​la čak do go​re da se pop​ne. Po​mi​sli da ni​je u bi​bli​o​te​ci. Mla​dim ofi​ci​ri​ma je ta so​ba slu​ži​la da na mi​ru uče. On​da uđe. Ne​ki na​red​nik je pro​u​ča​vao atlas. – Bu​di​te ta​ko lju​ba​zni – re​če mu Dej​zi – pa mi po​tra​ži​te po​ruč​ni​ka Loj​da Vi​li​jam​sa. – Na​rav​no, mi​lo​sti​va go​spo​đo – re​če čo​vek za​tva​ra​ju​ći knji​gu. – Šta da mu po​ru​čim? – Pi​taj​te ga da li bi na​krat​ko si​šao do po​dru​ma. – Go​spo​đo, je​ste li do​bro? Iz​gle​da​te mi po​ma​lo ble​di. – Bi​će sve u re​du. Sa​mo mi do​ve​di​te Vi​li​jam​sa što pre. – Idem od​mah. Dej​zi se vra​ti u svo​je so​be. Na​por ko​ji je ulo​ži​la ka​ko bi iz​gle​da​la nor​mal​no sa​svim ju je is​cr​peo, i ona le​že na kre​vet. Ni​je pro​šlo mno​go, a ona ose​ti ka​ko joj krv pro​bi​ja kroz ha​lji​nu, no sad ju je već to​li​ko bo​le​lo da za to ni​je ni ma​ri​la. Po​gle​da na sat. Što ne​ma Loj​da? Mo​žda na​red​nik ne mo​že da ga na​đe. Ku​ća je ta​ko ve​li​ka. Mo​žda će ona, jed​no​stav​no, umre​ti tu. Ne​ko po​ku​ca na vra​ta, a on​da – na Dej​zi​no ve​li​ko olak​ša​nje – za​ču nje​gov glas. – Lojd Vi​li​jams. – Uđi – po​zva ga ona. Vi​de​će je sad ova​kvu, u uža​snom sta​nju. Mo​žda će ga to jed​nom za​svag​da i od​vra​ti​ti od nje. Ču​la ga je ka​ko ula​zi u su​sed​nu so​bu. – Tre​ba​lo mi je vre​me​na da te na​đem – re​če on. – Gde si ti? – Ov​de. On uđe u spa​va​ću so​bu. – Mi​li bo​že! – uz​vik​nu. – Šta ti se de​si​lo, za ime sve​ta?! – Idi po po​moć – re​če ona. – Po​sto​ji li le​kar u ovoj va​ro​ši? – Na​rav​no. Dok​tor Mor​ti​mer. Bog te pi​ta otkad je ov​de. Ali mo​žda sad za to ne​ma​mo vre​me​na. Daj da ja... – Okle​vao je na​čas. – Mo​žda kr​va​riš, ali ne mo​gu zna​ti dok ne po​gle​dam. Ona sklo​pi oči. – Haj​de. – Bi​la je i pre​vi​še upla​še​na da bi joj bi​lo ne​pri​jat​no. Ose​ti​la je ka​ko joj za​di​že ha​lji​nu. – O, bo​že – iz​u​sti on. – Jad​na ti. A on​da joj po​ce​pa ga​ći​ce. – Žao mi je – re​če. – Ima li ov​de vo​de? – U ku​pa​ti​lu – re​če ona, po​ka​zu​ju​ći ka ku​pa​ti​lu. On uđe u ku​pa​ti​lo i pu​sti vo​du. Tre​nu​tak ka​sni​je ose​ti​la je ka​ko je či​sti to​plom, vla​žnom kr​pom. – Ovo je​dva da cu​ri – re​če on. – Vi​đao sam ja lju​de ka​ko na​smrt kr​va​re, ali ti ni​si u ta​kvoj opa​sno​sti. Ona otvo​ri oči i vi​de ga ka​ko joj spu​šta ha​lji​nu. – Gde je te​le​fon? – upi​ta Lojd. – U dnev​noj so​bi. Ču​la ga je po​tom ka​ko go​vo​ri: – Po​ve​ži​te me s dok​to​rom Mor​ti​me​rom, sme​sta. Na​sta​la je pa​u​za. – Ov​de Lojd Vi​li​jams. Na​la​zim se u Ti Gvi​nu. Mo​gu li da raz​go​va​ram s dok​to​rom? O, do​bro ve​če, go​spo​đo Mor​ti​mer, kad oče​ku​je​te da se vra​ti? Imam ov​de jed​nu že​nu sa bo​lo​vi​ma u sto​ma​ku i va​gi​nal​nim kr​va​re​njem. Da, znam ja da ve​ći​na že​na pa​ti od to​ga sva​kog me​se​ca, ali ovo oči​gled​no ni​je nor​mal​no... Dva​de​set tri go​di​ne ima... Da, uda​ta je... Ne​ma de​ce... Sad ću da je pi​tam. – On joj do​vik​nu: – Da ni​si trud​na? – Je​sam – od​go​vo​ri Dej​zi. – U tre​ćem sam me​se​cu. On po​no​vi Dej​zin od​go​vor, a on​da je du​go ću​tao. Na​po​slet​ku spu​sti slu​ša​li​cu i vra​ti se kod nje u

so​bu. Seo je na ivi​cu kre​ve​ta. – Le​kar će do​ći čim bu​de mo​gao, ali sad upra​vo ope​ri​še ru​da​ra ko​ga je pri​gnje​čio va​gon u rud​ni​ku. Le​ka​ro​va že​na je, me​đu​tim, go​to​vo si​gur​na da si po​ba​ci​la. – On je uze za ru​ku. – Žao mi je, Dej​zi. – Hva​la ti – pro​ša​pu​ta ona. Bol kao da je je​nja​vao, ali ju je za​to is​pu​nja​va​la uža​sna tu​ga. Erl na​sled​ni​ka ne​će do​bi​ti. Deč​ku će bi​ti ve​o​ma kri​vo. – Go​spo​đa Mor​ti​mer ka​že da je to pri​lič​no uobi​ča​je​na po​ja​va te da ve​ći​na že​na do​ži​vi je​dan ili dva po​ba​ča​ja iz​me​đu dve trud​no​će. Bu​du​ći da kr​va​re​nje ni​je obil​no, ni​si u opa​sno​sti. – Šta ako se sta​nje po​gor​ša? – On​da ću mo​ra​ti da te od​ve​zem u bol​ni​cu Mer​tir. Da se truc​kaš pet​na​est-še​sna​est ki​lo​me​ta​ra u voj​nič​kom ka​mi​o​nu – to je po​sled​nje što ti sad tre​ba, i mo​ra​mo to po sva​ku ce​nu iz​be​ći, osim ako ti je ži​vot ugro​žen. Ona se vi​še ni​če​ga ni​je pla​ši​la. – Dra​go mi je što si tu. – Smem li ne​što da ti pred​lo​žim? – Na​rav​no. – Šta mi​sliš, jel’ bi mo​gla da na​či​niš ne​ko​li​ko ko​ra​ka? – Ne znam. – Na​pu​ni​ću ti ka​du. Ako mo​žeš do ta​mo, ose​ća​ćeš se mno​go bo​lje po​što se ope​reš. – Va​ži. – A on​da bih mo​žda mo​gao da im​pro​vi​zu​jem ne​što, da te po​vi​jem. – Va​ži. Vra​tio se u ku​pa​ti​lo, i ona ču vo​du ka​ko te​če. Us​pra​vi​la se u kre​ve​tu. Vr​te​lo joj se u gla​vi, pa osta​de u tom po​lo​ža​ju mi​nut-dva, a on​da joj se raz​bi​stri. Spu​sti​la je no​ge na pod. Sa​da je se​de​la u ba​ri​ci zgru​ša​ne kr​vi i gro​zi​la se sa​me se​be. Vo​da je te​kla iz sla​vi​ne. Lojd se vra​tio u so​bu i uzeo je pod​ru​ku. – Ako ti se uči​ni da ćeš pa​sti, sa​mo ka​ži – re​če joj on. – Ne​ću do​zvo​li​ti da pad​neš. Bio je iz​ne​na​đu​ju​će sna​žan i go​to​vo ju je od​neo do ku​pa​ti​la. U jed​nom tre​nut​ku, njen po​ce​pa​ni do​nji veš pa​de na pod. Sta​la je po​red ka​de i pu​sti​la ga da joj ras​kop​ča dug​mad na le​đi​ma. – Mo​žeš li sa​ma osta​lo? – upi​ta je on. Dej​zi klim​nu gla​vom i on iza​đe iz ku​pa​ti​la. Oslo​nje​na na kor​pu s pr​lja​vim ve​šom, la​ga​no se svla​či​la, ba​ca​ju​ći ode​ću na pod, na kr​vlju umr​lja​nu go​mi​lu. A za​tim oba​zri​vo uđe u ka​du. Vo​da je bi​la to​pla ta​man ko​li​ko tre​ba. Kad je le​gla i opu​sti​la se, bol mi​nu. Pre​pla​vi je ose​ća​nje za​hval​no​sti pre​ma Loj​du. To​li​ko je bio fin da joj je do​šlo da za​pla​če. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, vra​ta se od​škri​nu​še, i po​ja​vi se nje​go​va ru​ka; do​da​vao joj je ode​ću. – Spa​va​ći​ca, i ta​ko to – re​če on. Sta​vio je sve to na kor​pu s pr​lja​vim ve​šom, i za​tvo​rio vra​ta. Kad je vo​da po​če​la da se hla​di, Dej​zi usta​de. Opet joj se za​vr​te​lo u gla​vi, ali sa​mo na tre​nu​tak. Obri​sa​la se pe​ški​rom, a on​da obu​kla spa​va​ći​cu i do​nji veš ko​ji joj je do​neo. Sta​vi​la je pe​ški​rić za ru​ke u ga​ći​ce, da upi​ja krv. Kad se vra​ti​la u spa​va​ću so​bu, če​kao ju je na​me​šten kre​vet, sa či​stom po​ste​lji​nom i će​ba​di​ma. Po​pe​la se i se​la us​prav​no, na​vu​kav​ši pre​kri​vač do vra​ta. Uto i Lojd uđe iz dnev​ne so​be. – Sa​da ti je si​gur​no lak​še – re​če joj on. – Re​kao bih da ti je ne​pri​jat​no. – Ne​pri​jat​no je sla​ba reč – od​vra​ti ona. – Po​ni​že​na, mo​žda, ma​da mi ni to ne zvu​či do​volj​no. – Isti​na ni​je bi​la ta​ko jed​no​stav​na. Štrec​nu se kad po​mi​sli ka​kvim li je oči​ma sa​da gle​da – s dru​ge stra​-

ne, ni​je iz​gle​dao kao da mu je tu ne​što gad​no. Oti​šao je u ku​pa​ti​lo i po​ku​pio ode​ću ko​ju je ona po​ba​ca​la. Ni​je, oči​gled​no, bio ga​dljiv na men​stru​al​nu krv. – Gde si sta​vio pr​lja​vu po​ste​lji​nu? – upi​ta ona. – U sta​kle​ni​ku sam pro​na​šao ve​li​ki la​vor. Po​to​pio sam po​ste​lji​nu u hlad​nu vo​du. I ode​ću ću, va​ži? Ona klim​nu gla​vom. A on po​no​vo ne​sta​de. Gde je na​u​čio sve to, ot​kud je ta​ko vešt i sve zna? Sve je on to na​u​čio u Špan​skom gra​đan​skom ra​tu, raz​mi​šlja​la je Dej​zi. Ču​la ga je ka​ko se kre​će po ku​hi​nji. Po​ja​vio se ubr​zo sa dve šo​lje ča​ja. – Ti ovo ve​ro​vat​no mr​ziš, ali kad po​pi​ješ, bi​će ti bo​lje. – Ona uze čaj. On ra​ši​ri dlan i po​ka​za joj dve be​le ta​ble​te. – Aspi​rin – re​če. – Da ti bar ma​lo ubla​ži gr​če​ve u sto​ma​ku. Ona uze ta​ble​te i pro​gu​ta ih s to​plim ča​jem. Od​u​vek je on na nju osta​vljao ta​kav uti​sak: da je i pre​vi​še zreo za svo​je go​di​ne. Se​ća​la se s ka​kvim je sa​mo​po​u​zda​njem one no​ći u Do​brom ras​po​lo​že​nju oti​šao da pro​na​đe pi​ja​nog Deč​ka. – Od​u​vek si ta​kav – re​če ona. – Ti si stvar​no od​ra​stao, dok se mi osta​li sa​mo pre​tva​ra​mo. Kad po​pi čaj, ose​ti se po​spa​nom. On od​ne​se šo​lji​ce. – Mo​žda ću, sa​mo na​čas, da sklo​pim oči – re​če ona. – Ho​ćeš li osta​ti ov​de ako za​spim? – Osta​ću ko​li​ko god že​liš – re​če on. A on​da do​da​de još ne​što, ali glas kao da mu se gu​bio u da​lji​ni, i ona uto​nu u san.

III Po​sle to​ga Lojd je po​čeo da pro​vo​di ve​če​ri u ma​lom ku​će​pa​zi​te​lje​vom sta​nu. I po ceo dan bi če​kao da pad​ne ve​če. Si​šao bi ne​ko​li​ko mi​nu​ta po​sle osam, kad se ve​če​ra u men​zi za​vr​ši, a Dej​zi​na so​ba​ri​ca ode ku​ći da pre​spa​va. Se​de​li bi, ta​ko, njih dvo​je jed​no na​spram dru​go​ga, u sta​rim na​slo​nja​ča​ma. Lojd bi po​neo ne​ku knji​gu, da uči – uvek je bi​lo „do​ma​ćih za​da​ta​ka”, a uju​tro bi ga če​kao kon​trol​ni – dok bi Dej​zi či​ta​la ro​man; no uglav​nom bi raz​go​va​ra​li. Pri​ča​li bi šta im se de​ša​va​lo to​ga da​na, raz​go​va​ra​li bi i o ono​me što tre​nut​no či​ta​ju, a bi​la je to i pri​li​ka da jed​no dru​go​me ka​žu sve o svo​jim ži​vo​ti​ma. Lojd joj je ta​ko pre​pri​ča​vao do​ži​vlja​je iz Bit​ke za Uli​cu Kejbl. – Dok smo sta​ja​li usred te mir​ne go​mi​le, na nas su na​sr​nu​li po​li​caj​ci na ko​nji​ma, psu​ju​ći po​ga​ne Je​vre​je – pri​čao joj je on. – Tu​kli su nas pa​li​ca​ma i sa​bi​ja​li uz iz​lo​ge, dok sta​klo ne po​pu​ca. Ona je u tim tre​nu​ci​ma bi​la na si​gur​nom, s fa​ši​sti​ma, u Ta​u​er Gar​den​su, i ni​šta od ulič​nih bor​bi ni​je ni vi​de​la. – O to​me ni​su iz​ve​šta​va​li – re​če mu sad. Ta​da je čvr​sto ve​ro​va​la no​vi​na​ma da su ulič​ne ne​mi​re or​ga​ni​zo​va​li hu​li​ga​ni. Lojd se ni naj​ma​nje ne iz​ne​na​di. – I mo​ja maj​ka je gle​da​la film​ski žur​nal u ald​gej​tskom Esol​du, ne​de​lju da​na po​sle tih zbi​va​nja – pri​se​ćao se on. – Ko​men​ta​tor je, iz​ve​šta​če​nim gla​som, go​vo​rio: „Od ne​pri​stra​snih po​sma​tra​ča po​li​cij​ske sna​ge do​bi​le su sa​mo po​hva​le.” Ma​ma je re​kla da je na to ce​la pu​bli​ka pra​snu​la u smeh. Dej​zi je bi​la pre​ne​ra​že​na nje​go​vom ne​tr​pe​lji​vo​šću pre​ma štam​pi. Lojd joj je re​kao da je ve​ći​na bri​tan​skih li​sto​va po​ti​snu​la u dru​gi plan pri​če o zver​stvi​ma Fran​ko​ve voj​ske u Špa​ni​ji, a da je, s dru​ge stra​ne, pre​u​ve​li​ča​van sva​ki iz​ve​štaj o ne​do​lič​nom po​na​ša​nju vla​di​nih sna​ga. Dej​zi mu je pri​zna​la da je pro​gu​ta​la gle​di​šte er​la Fic​her​ber​ta ka​ko su ti po​bu​nje​ni​ci za​pra​vo ple​me​ni​ti hri​šća​ni ko​ji oslo​-

ba​đa​ju Špa​ni​ju od ko​mu​ni​stič​ke pret​nje. Ni​šta ni​je zna​la o ma​sov​nim po​gu​blje​nji​ma, si​lo​va​nji​ma i pljač​ka​škim po​ho​di​ma Fran​ko​vih lju​di. Njoj, iz​gle​da, ni​je ni pa​lo na pa​met da bi no​vi​ne ko​je su u vla​sni​štvu ka​pi​ta​li​sta mo​gle da za​o​bi​đu ve​sti ko​je kon​zer​va​tiv​nu vla​du, voj​sku ili po​slov​ne lju​de pri​ka​zu​ju u lo​šem sve​tlu, a da će pri​tom is​ko​ri​sti​ti sva​ki slu​čaj ne​pri​me​re​nog po​na​ša​nja sin​di​ka​la​ca ili le​vi​čar​skih par​ti​ja. Lojd i Dej​zi su raz​go​va​ra​li o ra​tu. Ko​nač​no je do​šlo do ak​ci​je. Bri​tan​ske i fran​cu​ske tru​pe is​kr​ca​le su se u Nor​ve​šku, i sa​da se ta​mo bo​re za pre​vlast s Nem​ci​ma. No​vi​ne ni​su mo​gle da pri​kri​ju ka​ko se stva​ri od​vi​ja​ju lo​še po sa​ve​znič​ku stra​nu. Pro​me​nio se i Dej​zin stav pre​ma Loj​du. Vi​še s njim ni​je fler​to​va​la. Uvek bi se ob​ra​do​va​la kad ga vi​di, ne​go​do​va​la bi kad on ma​lo oka​sni, a po​ne​kad bi ga i za​dir​ki​va​la; ali ni​jed​nog tre​na ni​je ko​ke​ti​ra​la s njim. Pri​ča​la mu je o to​me ko​li​ko su svi raz​o​ča​ra​ni što je iz​gu​bi​la be​bu: i Deč​ko, i Fic, i Bea, i nje​na, to jest Dej​zi​na maj​ka ta​mo u Ba​fa​lu, pa čak i njen otac Lav. Ni​ka​ko ni​je uspe​va​la da se otre​se tog ose​ća​ja da je uči​ni​la ne​što sra​mot​no, pa ga je i pi​ta​la šta mi​sli, da li je to bi​lo glu​po od nje. Ni​je joj to re​kao. Po nje​go​vom mi​šlje​nju, ni​šta što ona či​ni ni​je glu​po. Raz​go​vo​ri ko​je su vo​di​li je​su bi​li lič​ni, ali su se za​to njih dvo​je dr​ža​li na pri​stoj​noj raz​da​lji​ni. On ni​je že​leo da zlo​u​po​tre​bi tu ne​u​o​bi​ča​je​nu bli​skost ko​ju su is​ku​si​li one no​ći kad je Dej​zi po​ba​ci​la. Ti pri​zo​ri će, na​rav​no, ži​ve​ti u nje​go​vom se​ća​nju dok je živ. Bri​sa​nje kr​vi s nje​nih bu​ti​na i sto​ma​ka ni​je bi​lo za​vo​dlji​vo – ni naj​ma​nje, za​i​sta – ali je to bio čin neo​pi​si​ve ne​žno​sti. Bi​lo ka​ko bi​lo, po​sre​di je bio hi​tan me​di​cin​ski slu​čaj, što mu ni​je da​va​lo za pra​vo da ta​kvu slo​bo​du se​bi do​zvo​li i ka​sni​je. To​li​ko se pla​šio da će osta​vi​ti po​gre​šan uti​sak o se​bi da je stro​go vo​dio ra​ču​na o to​me da je ni​ka​da ne do​dir​ne. U de​set sa​ti ona bi mu na​pra​vi​la ka​kao – vo​leo je da ga pi​je, i re​kla mu je da se i njoj svi​đa, iako se Loj​du uči​ni​lo da ona to ka​že iz pu​ke pri​stoj​no​sti. On​da bi se ras​ta​li i on bi se po​peo u svo​ju so​bu u pot​kro​vlju. Bi​li su kao sta​ri dru​go​vi. Ni​je to bi​lo ono što je Lojd že​leo, ali Dej​zi je bi​la uda​ta že​na, i vi​še od to​ga ni​je mo​gao da do​bi​je. Bio je sklon da za​bo​ra​vi Dej​zin sta​tus. Sil​no se iz​ne​na​dio kad mu je, jed​ne ve​če​ri, re​kla da na​me​ra​va da po​se​ti er​lo​vog pen​zi​o​ni​sa​nog ba​tle​ra, Pi​la, ko​ji ži​vi u ku​ći​ci ne​da​le​ko od ima​nja. – Ima osam​de​set go​di​na! – re​če ona Loj​du. – Si​gur​na sam da ga je Fic pot​pu​no za​bo​ra​vio. Tre​ba​lo bi da vi​dim ka​ko je čo​vek. Lojd Po​di​že obr​ve, u ču​du, a ona do​da​de: – Mo​ram da pro​ve​rim da li je do​bro. To mi je du​žnost, bu​du​ći da pri​pa​dam kla​nu Fic​her​ber​to​vih. Imuć​ne po​ro​di​ce mo​ra​ju da vo​de ra​ču​na o sta​rim slu​ga​ma – zar to ni​si znao? – Mo​ra da sam smet​nuo s uma. – Ho​ćeš sa mnom? – Na​rav​no. Su​tra​dan je bi​la ne​de​lja, i oni odo​še kod sta​rog ba​tle​ra pre​pod​ne, kad Lojd ni​je imao pre​da​va​nja. Obo​je su se za​pre​pa​sti​li kad su vi​de​li ku​ći​cu. Bo​ja i ta​pe​te su se lju​šti​li sa zi​do​va, a za​ve​se su po​si​ve​le od uglje​ne pra​ši​ne. Je​di​ni ukras bio je niz fo​to​gra​fi​ja ise​če​nih iz ča​so​pi​sa i pri​ka​če​nih na zid: kralj i kra​lji​ca, Fic i Bea, i osta​li pro​bra​ni pri​pad​ni​ci plem​stva. Go​di​na​ma to me​sto ni​je oči​šće​no ka​ko tre​ba, a vo​nja​lo je na mo​kra​ću, pe​peo i tru​lež. Lojd je, me​đu​tim, pret​po​sta​vljao da to ni​je ni​šta ne​u​o​bi​ča​je​no za jed​nog star​ca s ma​lim pri​ho​di​ma. Pi​lu su obr​ve bi​le be​le. On po​gle​da u Loj​da i re​če: – Do​bro ju​tro, mi​lor​de – a ja mi​slio da ste umr​li! Lojd se na​sme​ši. – Ne, ja sam ov​de sa​mo u go​sti​ma.

– Je​ste li, go​spo​di​ne? Si​ro​ti moj mo​zak, u ka​šu se pre​tvo​rio. Sta​ri erl je umro, kol’ko ono ima, tri​de​set pet, če​tr​de​set go​di​na? Pa, ko​ji ste on​da vi, mla​di go​spo​di​ne? – Ja sam Lojd Vi​li​jams. Dav​no ste po​zna​va​li mo​ju maj​ku, Etel. – A ti si Etin deč​ko? E pa, u tom slu​ča​ju, na​rav​no... – U tom slu​ča​ju – šta, go​spo​di​ne Pil? – upi​ta Dej​zi. – O, ni​šta. Mo​zak mi se u ka​šu pre​tvo​rio! Pi​ta​li su ga da li mu išta tre​ba, a on je upor​no po​na​vljao da ima sve što je​dan sta​rac po​že​le​ti mo​že. – Ne je​dem mno​go, ret​ko po​pi​jem pi​vo. Imam do​volj​no nov​ca da ku​pim du​va​na za lu​lu, a i za no​vi​ne. Ho​će li nas Hi​tler na​pa​sti, šta mi​sliš ti, mla​di Loj​de? Na​dam se da ne​ću to do​ži​ve​ti. Dej​zi je ma​lo po​spre​mi​la ku​hi​nju, ma​da joj kuć​ni po​slo​vi i ina​če ni​su bi​li ja​ča stra​na. – Ne mo​gu da ve​ru​jem – pro​zbo​ri ona Loj​du ti​ho. – Da čo​vek ži​vi ov​de, i to ova​ko da ži​vi, a da ka​že da sve ima – i još mi​sli da mu se po​sre​ći​lo! – Ve​ći​na mu​ška​ra​ca u nje​go​vim go​di​na​ma mno​go je go​re pro​šla – od​vra​ti Lojd. Sa Pi​lom su raz​go​va​ra​li ceo sat. Pre ne​go što po​đo​še, on se do​se​ti ne​če​ga što bi mu, ipak, do​bro​do​šlo. Po​gle​dao je u niz fo​to​gra​fi​ja na zi​du. – Na sa​hra​ni sta​rog er​la sni​mlje​na je jed​na fo​to​gra​fi​ja – re​če on. – Ja sam tad bio obi​čan slu​ga, još ni​sam bio ba​tler. Svi smo se po​re​đa​li uz mr​tvač​ka ko​la. Bio je ta​mo čo​vek s ve​li​kim, sta​rim fo​to-apa​ra​tom, onaj što su ga pre​kri​va​li cr​nim plat​nom, ne kao ovi ma​li, da​na​šnji. Bi​lo je to hi​lja​du de​vet​sto še​ste. – Kla​dim se da znam gde je ta fo​to​gra​fi​ja – re​če Dej​zi. – Ide​mo da je po​tra​ži​mo. Vra​ti​li su se u ve​li​ku ku​ću i si​šli u po​drum. U osta​vi, od​mah do vin​skog po​dru​ma, bi​lo je vr​lo pro​stra​no. Pro​sto​ri​ja je bi​la kr​ca​ta ku​ti​ja​ma, san​du​ci​ma i bes​ko​ri​snim ukra​si​ma: brod u bo​ci, mo​del zda​nja u Ti Gvi​nu na​pra​vljen od ši​bi​ca, mi​ni​ja​tur​na ko​mo​da sa fi​o​či​ca​ma, mač u ukra​snim ka​ni​ja​ma. Po​če​li su da pre​tu​ra​ju po sta​rim fo​to​gra​fi​ja​ma i sli​ka​ma. Dej​zi je ki​ja​la od pra​ši​ne, ali ni​po​što ni​je hte​la da od​u​sta​ne. Pro​na​šli su fo​to​gra​fi​ju ko​ju je Pil tra​žio. U is​toj ku​ti​ji na​đo​še jed​nu još sta​ri​ju fo​to​gra​fi​ju pret​hod​nog er​la. Lojd se, u ču​du, za​gle​da u nju. Sli​ka u se​pi​ji bi​la je dva​na​est cen​ti​me​ta​ra du​gač​ka i osam ši​ro​ka, i na njoj se vi​deo mla​dić u uni​for​mi voj​nog ofi​ci​ra iz vik​to​ri​jan​skog do​ba. Iz​gle​dao je kao pre​sli​ka​ni Lojd. – Po​gle​daj ovo – re​če on pru​ža​ju​ći Dej​zi fo​to​gra​fi​ju. – Da ne​ma ovih zu​lu​fa, isti ti – re​če ona. – Mo​žda je sta​ri erl bio u ro​man​tič​noj ve​zi s ne​kom od mo​jih pret​ki​nja – tre​snu Lojd. – A ako je tâ bi​la uda​ta, mo​žda je pro​vu​kla er​lo​vo de​te kao de​te svog mu​ža. Po​šte​no da ti ka​žem, ne bi mi bi​lo pra​vo da sa​znam da sam van​brač​ni po​to​mak ne​kog ari​sto​kra​te – ja, va​tre​ni so​ci​ja​li​sta! – Loj​de, je​si li ti stvar​no to​li​ko glup? – re​če Dej​zi. Ni​je mo​gao da do​ku​či da li mu ona to go​vo​ri ozbilj​no. Sem to​ga, na no​su je ima​la tač​ki​cu pra​ši​ne, ko​ja je bi​la to​li​ko ljup​ka da je Lojd, jed​no​stav​no, žu​deo da je po​lju​bi. – Pa – re​če on – ni​sam jed​nom od se​be na​pra​vio bu​da​lu, ali... – Slu​šaj me. Tvo​ja maj​ka je bi​la so​ba​ri​ca u ovoj ku​ći. Iz​ne​na​da je, de​vet​sto če​tr​na​e​ste, oti​šla u Lon​don i uda​la se za čo​ve​ka po ime​nu Te​di, o ko​me ni​ko ni​šta ne zna osim da se pre​zi​vao Vi​li​jams, isto kao ona, ta​ko da ni​je mo​ra​la da me​nja pre​zi​me. Ta​jan​stve​ni go​spo​din Vi​li​jams umro je pre ne​go što je bi​lo ko sti​gao da ga upo​zna, a ona je od po​koj​ni​ko​vog ži​vot​nog osi​gu​ra​nja ku​pi​la ku​ću u ko​joj i da​nas ži​vi. – Tač​no ta​ko – re​če on. – Na šta ci​ljaš? – On​da je, po​što je go​spo​din Vi​li​jams umro, ona ro​di​la si​na, ko​ji, sti​ca​jem okol​no​sti, ne​ve​ro​vat​no

li​či na po​koj​nog er​la Fic​her​ber​ta. Sad je već Lojd po​čeo da na​slu​ću​je šta že​li da mu ka​že. – Nastavi – re​če on. – Pa zar ti ni​ka​da ni​je pa​lo na pa​met da po​sto​ji sa​svim dru​ga​či​je ob​ja​šnje​nje za sve ovo? – Do sa​da ni​je... – A šta ra​di jed​na ple​mić​ka po​ro​di​ca kad ne​ka od nji​ho​vih kće​ri za​trud​ni? To se, znaš i sam, stal​no do​ga​đa. – Pret​po​sta​vljam da se de​ša​va, ali ja ne znam šta ti lju​di u ta​kvim slu​ča​je​vi​ma ra​de. O ta​kvim stva​ri​ma ni​kad se ni​šta ne ču​je. – Tač​no ta​ko. De​voj​ka se ne​kud iz​gu​bi na ne​ko​li​ko me​se​ci – po​ša​lju je u Škot​sku, ili u Bre​ta​nju, ili u Že​ne​vu – u prat​nji slu​ški​nje. A on​da se njih dve vra​te, kad gle – so​ba​ri​ca ima be​bi​cu, ko​ju je, ka​že, ro​di​la dok je bi​la na od​mo​ru. Po​ro​di​ca se pre​ma njoj od​no​si iz​ne​na​đu​ju​će lju​ba​zno, bez ob​zi​ra na to što je pri​zna​la da je blud​ni​či​la, a on​da je po​ša​lje da ži​vi ne​gde, na bez​bed​noj uda​lje​no​sti, s ma​lom apa​na​žom. Zvu​ča​lo je to kao baj​ka, kao ne​što što ne​ma ni​ka​kve ve​ze sa stvar​nim ži​vo​tom; ali Loj​da je, ipak, pri​ča za​in​tri​gi​ra​la, pa i uz​ne​mi​ri​la. – I ti mi​sliš da sam i ja bio jed​na od ta​kvih be​ba? – Mi​slim da je le​di Mod Fic​her​bert bi​la u lju​bav​noj ve​zi s ne​kim ba​što​va​nom, ili ru​da​rom, ili mo​žda ne​kom šar​mant​nom bi​tan​gom u Lon​do​nu; i ta​ko je za​trud​ne​la. Oti​šla je ne​kud da se po​ro​di u po​ta​ji. Tvo​ja maj​ka je, za​tim, pri​sta​la da se pre​tva​ra ka​ko je de​te nje​no, a za​uz​vrat je do​bi​la ku​ću. Lojd se zgra​nuo shva​tiv​ši ka​ko se ne​ke stva​ri po​du​da​ra​ju. – Kad god je pi​tam ko mi je pra​vi otac, ona iz​be​ga​va da od​go​vo​ri. – To mu je sad iz​gle​da​lo sum​nji​vo. – Pa eto! Ni​ka​kav Te​di Vi​li​jams ni​je ni po​sto​jao. Da sa​ču​va ugled, tvo​ja maj​ka je go​vo​ri​la da je udo​vi​ca. Svom iz​ma​šta​nom po​koj​nom su​pru​gu da​la je pre​zi​me Vi​li​jams da bi za​o​bi​šla pi​ta​nje pro​me​ne pre​zi​me​na. Lojd je u ne​ve​ri​ci vr​teo gla​vom. – A ipak sve to iz​gle​da pre​vi​še ne​ve​ro​vat​no. – Ona i Mod su osta​le bli​ske i Mod je​ste po​ma​ga​la u tvom od​ga​ja​nju. Maj​ka te je tri​de​set tre​će vo​di​la u Ber​lin za​to što je tvo​ja pra​va maj​ka po​že​le​la da te vi​di. Loj​du se či​ni​lo da sa​nja, ili da se ma​lo​čas pro​bu​dio. – Ti mi​sliš da sam ja Mo​di​no de​te? – upi​ta on s ne​ve​ri​com. Dej​zi lup​nu po ra​mu fo​to​gra​fi​je ko​ju je dr​ža​la. – I isti si de​da! Lojd se zbu​nio. Ne​mo​gu​će da je ta​ko – a opet, ima​lo je smi​sla. – Ber​ni mi je kao otac – re​če on. – Ni Etel mi, zna​či, ni​je pra​va maj​ka? Mo​ra bi​ti da je Dej​zi pre​po​zna​la taj iz​raz bes​po​moć​no​sti na nje​go​vom li​cu, jer se nag​nu​la i do​dir​nu​la ga – što ina​če ni​je či​ni​la – i re​kla: – Iz​vi​ni, je​sam li bi​la su​ro​va? Sa​mo mi je bi​lo sta​lo do to​ga da vi​diš ono što ti je pred no​som. Uko​li​ko Pil ne​što slu​ti, mi​sliš da dru​gi ni​šta ni​su pri​me​ti​li? Ta​kve stva​ri čo​ve​ku je i naj​bo​lje da ču​je od ne​ko​ga ko ga... od pri​ja​te​lja. U da​lji​ni se ogla​si gong. Lojd me​ha​nič​ki re​če: – Idem u men​zu na ru​čak. On iz​va​di fo​to​gra​fi​ju iz ra​ma i ću​šnu je u džep na jak​ni od uni​for​me. – Uz​ne​mi​ren si – re​če Dej​zi za​bri​nu​to. – Ne, ne. Sa​mo sam... za​pa​njen. – Mu​škar​ci ni​kad ne pri​zna​ju da su uz​ne​mi​re​ni. Mo​lim te, do​đi ka​sni​je. – Va​ži. – Ne​moj da po​đeš na spa​va​nje a da pret​hod​no ne po​pri​ča​mo.

– Ne​ću. On iza​đe iz osta​ve i po​pe se do ve​li​ke tr​pe​za​ri​je, pre​tvo​re​ne u men​zu. Go​ve​di​nu iz kon​zer​ve po​jeo je kao da je ma​ši​na, jer u mu je u gla​vi be​sneo vi​hor. Ni​je se uklju​čio u raz​go​vor o že​sto​kim bor​ba​ma u Nor​ve​škoj ko​ji je vo​đen za sto​lom. – Sa​nja​riš, Vi​li​jam​se? – re​če ma​jor Lo​u​ter. – Opro​sti​te, go​spo​di​ne – Lojd će ra​se​ja​no, pa sme​sta smi​sli iz​go​vor. – Po​ku​ša​vao sam da se se​tim ko​ji je čin kod Ne​ma​ca vi​ši, Ge​ne​ral​le​ut​nant ili Ge​ne​ral​ma​jor. – Ge​ne​ral​le​ut​nant je vi​ši – re​če Lo​u​ter pa do​da​de ti​še: – Ne​moj sa​mo da za​bo​ra​viš raz​li​ku iz​me​đu me​i​ne Frau i de​i​ne Frau.20 Lojd ose​ti da je po​cr​ve​neo. Nje​go​vo dru​že​nje s Dej​zi, da​kle, ni​je ta​ko ne​pri​met​no kao što se nje​mu či​ni​lo. Čak ni Lo​u​te​ru ni​je pro​ma​klo. To je Loj​da ogor​či​lo: on i Dej​zi ni​su uči​ni​li ništa ne​do​lič​no. Ni​je, ipak, ni​šta re​kao. Ose​ćao je kri​vi​cu, iako ni​ka​kve kri​vi​ce ni​je ni bi​lo. Ni​je mo​gao da sta​vi ru​ku na sr​ce i za​ku​ne se da su mu na​me​re či​ste. Znao je šta bi De​ki​ca re​kao: „Ko god s po​žu​dom po​gle​da že​nu, već je s njom uči​nio pre​lju​bu u sr​cu.” To Isu​so​vo uče​nje sva​ka​ko ni​je bi​lo is​pra​zno, mno​go je isti​ne bi​lo u nje​mu. Raz​mi​šlja​ju​ći, ta​ko, o ba​bi i de​di, za​pi​tao se da li njih dvo​je zna​ju ko su mu pra​vi ro​di​te​lji. Zbog sum​nje oko to​ga ko su mu pra​vi otac i maj​ka bio je sav iz​gu​bljen, kao ono kad čo​vek sa​nja da pa​da s ve​li​ke vi​si​ne. Ako su to od nje​ga sa​kri​li, i sve osta​lo bi mo​glo da bu​de ob​ma​na. Od​lu​čio je da is​pi​ta De​ki​cu i Ba​ki​cu. I to baš da​nas, po​što je bi​la ne​de​lja. Sa​če​kav​ši ne​ko pri​stoj​no vre​me da se po​zdra​vi s ko​le​ga​ma u men​zi, on se spu​sti do Ve​ling​ton Ro​ua. Pa​lo mu je us​put na pa​met da bi oni, ako ih od​mah upi​ta da li je on za​pra​vo Mo​din sin, mo​gli, na​pro​sto, sve to od​luč​no da po​rek​nu. Mo​žda će do že​lje​nih in​for​ma​ci​ja pre do​ći ako bu​de išao po​ste​pe​no. Za​te​kao ih je ka​ko se​de u ku​hi​nji. Za njih je ne​de​lja bi​la dan go​spod​nji, dan po​sve​ćen re​li​gi​ji, te su ga pro​vo​di​li či​ta​ju​ći no​vi​ne ili slu​ša​ju​ći ra​dio. Ali bi​lo im je dra​go kad su ga vi​de​li, i Ba​ki​ca, kao i obič​no, od​mah pri​sta​vi čaj. – Vo​leo bih da sa​znam ne​što vi​še o svom pra​vom ocu. Ma​ma ka​že da je Te​di Vi​li​jams bio u Vel​škim strel​ci​ma, je​ste li i vi zna​li za to? – O, za​što ko​paš po pro​šlo​sti? – na to će Ba​ki​ca. – Tvoj otac je Ber​ni. Lojd joj ni​je pro​ti​vu​re​čio: – Bo​lji otac od Ber​ni​ja Le​kvi​ta mi ne tre​ba. De​ki​ca klim​nu gla​vom. – Je​vre​jin, ali do​bar čo​vek, u to ne​ma sum​nje. Po nje​go​vim me​ri​li​ma, to je bio iz​raz naj​bla​go​rod​ni​je tr​pe​lji​vo​sti. Lojd la​ko pre​đe pre​ko to​ga. – Sve​jed​no, za​ni​ma me. Je​ste li vas dvo​je upo​zna​li Te​di​ja Vi​li​jam​sa? De​ki​ca se sad, iz​gle​da, na​lju​tio. – Ne – re​če on. – I žao nam je bi​lo zbog to​ga. – Do​la​zio je on u Ti Gvin kao slu​ga ne​kog go​sta – re​če Ba​ki​ca. – Ni​smo ni zna​li da se tvo​ja maj​ka za​gle​da​la u nje​ga dok ni​je oti​šla u Lon​don da se uda. – Za​što vi ni​ste pri​su​stvo​va​li ven​ča​nju? Star​ci za​ću​ta​še. A on​da De​ki​ca re​če: – Ka​ži mu isti​nu, Ka​ra. Laž ni​kad ne iza​đe na do​bro. – Tvo​ja maj​ka je pod​le​gla is​ku​še​nju – re​če Ba​ki​ca. – Po​što je taj slu​ga oti​šao iz Ti Gvi​na, ona je shva​ti​la da je bre​me​ni​ta. – Lojd je to na​slu​ći​vao, i upra​vo ti​me ob​ja​šnja​vao nje​no vr​da​nje. – Tvoj de​da je zbog to​ga bio mno​go ljut – do​da​de Ba​ki​ca. – I pre​vi​še ljut – re​če De​ki​ca. – To​li​ko da sam za​bo​ra​vio Isu​so​ve re​či: „Ne su​di​te da vam ne bi bi​-

lo su​đe​no.” Njen je greh bi​la po​ho​ta, a moj – po​nos. Lojd se ve​o​ma za​ču​di kad ugle​da su​ze u de​di​nim sve​tlo​pla​vim oči​ma. – Bog joj je opro​stio – do​vr​ši De​ki​ca – ali ja ni​sam, du​go, du​go ni​sam mo​gao da joj opro​stim. No on​da je moj zet stra​dao, po​gi​nuo u Fran​cu​skoj. Lojd je sa​da bio još zbu​nje​ni​ji ne​go ra​ni​je. Upra​vo je čuo jed​nu, po​je​di​no​sti​ma još bo​ga​ti​ju pri​ču, gdeg​de dru​ga​či​ju od one ko​je mu je is​pri​ča​la maj​ka, a pot​pu​no dru​ga​či​ju od Dej​zi​ne te​o​ri​je. Jel’ mo​gu​će da De​ki​ca opla​ku​je ze​ta ko​ji ni​ka​da ni​je ni po​sto​jao? Lojd je bio upo​ran. – A po​ro​di​ca Te​di​ja Vi​li​jam​sa. Ma​ma mi re​če da je on bio po​re​klom iz Svonsi​ja. Ve​ro​vat​no je imao ro​di​te​lje, bra​ću i se​stre. – Tvo​ja maj​ka ni​ka​da ni​je pri​ča​la o nje​go​vi​ma – re​če Ba​ki​ca. – Mi​slim da se sti​de​la. Iz ko​jeg god raz​lo​ga, ona, jed​no​stav​no, ni​je že​le​la da ih upo​zna. A mi ni​smo ima​li pra​va da joj pro​ti​vu​re​či​mo. – Mo​žda ja imam još jed​nog de​du i još jed​nu ba​ku ta​mo u Svon​si​ju. I stri​če​ve, i tet​ke, ko​je ni​ka​da ni​sam vi​deo. – Jes’, va​la – re​če De​ki​ca. – Ali mi za njih ne zna​mo. – Mo​ja maj​ka, valj​da, zna. – Ve​ro​vat​no zna. – Pi​ta​ću, on​da, nju – re​če Lojd.

IV Dej​zi se za​lju​bi​la. Sa​da je bi​la sve​sna da pre Loj​da za​pra​vo ni​ko​ga ni​ka​da ni​je ni vo​le​la. Deč​ka ni​ka​da ni​je uisti​nu vo​le​la, ma​da on je​ste umeo da je uz​bu​di. Što se ti​če jad​nog Čar​li​ja Far​kar​so​na, on joj je bio sa​mo drag, i ni​šta vi​še. Dej​zi je ve​ro​va​la da je lju​bav ne​što što će ona mo​ći raz​bo​ri​to da na​me​ni ne​ko​me ko joj se do​pad​ne, te da je nje​na glav​na od​go​vor​nost is​klju​či​vo u to​me da – pa​met​no oda​be​re. Sa​da je, me​đu​tim, zna​la da je bi​la u ve​li​koj za​blu​di. Pa​met sa tim ne​ma ni​ka​kve ve​ze, a ona sad ni​ka​kvog iz​bo​ra ni​je ima​la. Lju​bav je ze​mljo​tres. Ži​vot joj je bio pot​pu​no pra​zan, iz​u​zev ta dva sa​ta ko​ja je, sva​ke ve​če​ri, pro​vo​di​la s Loj​dom. Osta​tak da​na pro​la​zio je u iš​če​ki​va​nju; noć bi mi​nu​la u pri​se​ća​nju. Lojd je bio ja​stuk na ko​ji bi ona spu​sti​la obraz. On je bio onaj pe​škir ko​jim je bri​sa​la gru​di kad bi usta​la iz ka​de. On je bio onaj zglob na pr​stu ko​ji bi, za​mi​šlje​na, gur​nu​la u usta i si​sa​la. Ka​ko za pu​ne če​ti​ri go​di​ne ni​je pri​me​ti​la? Lju​bav nje​nog ži​vo​ta uka​za​la joj se na ba​lu na „Tri​ni​ti​ju”, a ona je na nje​mu vi​de​la sa​mo tu​đu ode​ću! Što li ga ni​je od​mah za​gr​li​la i iz​lju​bi​la, za​tra​ži​la od nje​ga da se od​mah uzmu? Znao je on to sve vre​me, pret​po​sta​vlja​la je Dej​zi. Mo​ra da se za​lju​bio u nju na pr​vi po​gled. Mo​lio ju je da ot​ka​či Deč​ka. „Osta​vi ga”, re​kao joj je one no​ći kad su iza​šli u mju​zik​hol Do​bro ras​po​lo​že​nje. „Bu​di mo​ja de​voj​ka.” A ona mu se sme​ja​la. On je spo​znao isti​nu za ko​ju je ona bi​la sle​pa. Pa ipak, in​tu​i​ci​ja, ne​što du​bo​ko u njoj, re​klo joj je ta​da da ga po​lju​bi, tu na tom mej​fer​skom ploč​ni​ku, u ta​mi iz​me​đu dve ulič​ne sve​tilj​ke. U to vre​me Dej​zi je to sma​tra​la hi​rom, kao da je, eto, ugo​di​la se​bi; u stva​ri, ni​ka​da ni​šta pa​met​ni​je ni​je uči​ni​la, jer ve​ro​vat​no ga je ta​ko za​u​vek pri​do​bi​la. Sa​da, u Ti Gvi​nu, ni​je ni hte​la da raz​mi​šlja o to​me šta do​no​si bu​duć​nost. Ži​ve​la je od da​nas do su​tra, na sed​mom ne​bu ne ski​da​ju​ći osmeh s li​ca, ma​da ni sa​ma ni​je zna​la za​što se sme​ši. Od maj​ke joj je, iz Ba​fa​la, sti​glo jed​no bri​žno pi​smo; že​na se se​ki​ra​la za nje​no zdra​vlje i du​šev​no bla​go​sta​nje po​sle po​ba​ča​ja, i Dej​zi joj po​sla umi​ru​ju​ći od​go​vor. Ol​ga je, sa svo​je stra​ne, do​da​la po​ko​ju vest: Dejv Ro​u​zrok je umro u Palm Bi​ču; Ma​fi Dik​son se uda​la za Fi​li​pa Ren​šoa; že​na se​na​to​ra Dju​a​ra, Ro​za,

na​pi​sa​la je best​se​ler pod na​slo​vom „Be​la ku​ća: Iza ku​li​sa”, sa Vu​di​je​vim fo​to​gra​fi​ja​ma. Sa​mo me​sec da​na ra​ni​je, Dej​zi bi od sve​ga to​ga obu​ze​la če​žnja za za​vi​ča​jem; sa​da je bi​lo tek bla​go za​in​te​re​so​va​na. Tu​ga bi je uhva​ti​la sa​mo kad se se​ti be​be ko​ju je iz​gu​bi​la. Bol je pro​šao od​mah, a kr​va​re​nje za ne​de​lju da​na, no gu​bi​tak ju je i da​lje ti​štao. Ni​je vi​še pla​ka​la zbog to​ga, ali bi po​vre​me​no uhva​ti​la se​be ka​ko zu​ri upra​zno i raz​mi​šlja o to​me da li bi bio de​čak ili bi de​voj​či​ca, i ka​ko bi to de​te iz​gle​da​lo; a on​da bi se pre​ne​ra​zi​la kad bi shva​ti​la da se či​tav sat ni​je ni po​me​ri​la. Do​šlo je pro​le​će, i ona se, iako je bi​lo ve​tro​vi​to, še​ta​la po br​du, u či​zma​ma što ne pro​pu​šta​ju vo​du i ka​ba​ni​ci. Po​ne​kad, kad bi bi​la si​gur​na da sa​mo ov​ce mo​gu da je ču​ju, po​vi​ka​la bi iz sveg glasa: – Vo​lim ga! Bri​nu​lo ju je ka​ko će on re​a​go​va​ti na pi​ta​nja ko​ja mu je po​sta​vlja​la o nje​go​vim pra​vim ro​di​te​lji​ma. Mo​žda je i po​gre​ši​la što je od​lu​či​la da to po​teg​ne; ti​me ga je sa​mo sne​ve​se​li​la. A opet, ima​la je va​lja​no oprav​da​nje: pre ili ka​sni​je, isti​na će ve​ro​vat​no iza​ći na vi​de​lo, a za​i​sta je bo​lje ta​kve stva​ri ču​ti od ne​ko​ga ko te vo​li. Nje​gov bol i oči​ta sme​te​nost du​bo​ko su je dir​nu​li, i zbog to​ga ga je sa​da vo​le​la još vi​še. A on​da joj je re​kao da je iz​dej​stvo​vao od​su​stvo. Oti​ći će, ta​ko joj je re​kao, do Born​mu​ta, pri​mor​skog le​to​va​li​šta na ju​gu, gde La​bu​ri​stič​ka stran​ka odr​ža​va go​di​šnju kon​fe​ren​ci​ju, i to dru​gog vi​ken​da u ma​ju, ka​da Bri​tan​ci sla​ve Tro​ji​ce. Ka​ko joj je re​kao, u Born​mut do​la​zi i nje​go​va maj​ka, pa će ta​ko ima​ti pri​li​ku da s njom ko​nač​no ras​pra​vi ko su mu ro​di​te​lji; a Dej​zi se uči​ni​lo da on to, u isti mah, i je​dva če​ka i da se pla​ši. Lo​u​ter bi ne​iz​o​stav​no od​bio da ga pu​sti na od​su​stvo, ali je za​to Lojd još u mar​tu raz​go​va​rao s pu​kov​ni​kom Elis-Džon​som, čim je po​slat na obu​ku, i pu​kov​nik mu je – ili za​to što mu se Lojd do​pao, ili za​to što je bio na​klo​njen nje​go​voj par​ti​ji, ili iz oba raz​lo​ga – dao do​zvo​lu, ko​ju Lo​u​ter ni​ka​ko ni​je mo​gao da ospo​ri. Na​rav​no, uko​li​ko Nem​ci na​pad​nu Fran​cu​sku, na od​su​stvo ne​će mo​ći ni​ko. Dej​zi je ose​ća​la čud​no​vat strah pred sa​mom mo​guć​no​šću da Lojd ode iz Abe​ro​ve​na, a da mu ona pret​hod​no ne ka​že da ga vo​li. Ni sa​ma ni​je zna​la zbog če​ga je to ta​ko, ali jed​no​stav​no je mo​ra​la da mu ka​že pre ne​go što Lojd ode. Tre​ba​lo je da ot​pu​tu​je u sre​du i da se vra​ti za šest da​na. Sti​ca​jem okol​no​sti, Deč​ko je na​ja​vio da i on do​la​zi u po​se​tu, te da sti​že baš u sre​du uve​če. Ni sa​ma ne zna​ju​ći za​što, Dej​zi se ra​do​va​la što se njih dvo​ji​ca ne​će sre​sti. Re​ši​la je da u uto​rak, dan pre nje​go​vog od​la​ska, ka​že Loj​du šta joj je na sr​cu. Pred​sta​vu ni​je ima​la šta će, su​tra​dan, re​ći mu​žu. Za​mi​šlja​ju​ći taj raz​go​vor s Loj​dom, shva​ti da će je on tad si​gur​no po​lju​bi​ti, a kad se po​lju​be, pre​pla​vi​će ih ose​ća​nja, i vo​di​će lju​bav. On​da će ce​lu noć pro​ve​sti za​gr​lje​ni. Tu se ne​gde u nje​ne ma​šta​ri​je ume​ša​la i po​tre​ba za taj​no​vi​to​šću. Loj​da ni​ko ne sme da vi​di ka​ko uju​tro iz​la​zi iz nje​nih so​ba, jer to bi bi​lo lo​še i za nju i za nje​ga. Lo​u​ti je već ne​što po​do​zre​vao; vi​de​la je ona to po sta​vu ko​ji je za​u​zi​mao pre​ma njoj, sta​vu ko​ji je ujed​no bio i pun neo​do​bra​va​nja i man​gup​ski, go​to​vo kao da on sma​tra da vi​še nje​mu ne​go Loj​du pri​pa​da pra​vo da bu​de s njom. Ko​li​ko bi sa​mo bo​lje bi​lo kad bi ona i Lojd mo​gli da se na​đu ne​gde dru​gde i oba​ve taj sud​bo​no​sni raz​go​vor. Njoj pa​do​še na pa​met ne​ko​ri​šće​ne so​be u za​pad​nom kri​lu ku​će, i to​ga ča​sa osta​de bez da​ha. Odan​de bi Lojd mo​gao da se vra​ti u zo​ru, a ako ga i vi​de, ne bi zna​li da je bio s njom. Ona bi se pak po​ja​vi​la ka​sni​je, pot​pu​no ode​ve​na, i pre​tva​ra​la bi se da tra​ži ne​ku za​tu​re​nu po​ro​dič​nu re​li​kvi​ju, sli​ku ne​ku, mo​žda. U stva​ri, po​mi​sli ona ple​tu​ći laž ko​joj će pri​be​ći ako to bu​de neo​p​hod​no, mo​gla bi da uzme ne​što iz osta​ve i una​pred osta​vi to u so​bi, da joj se na​đe pri ru​ci ako bu​de mo​ra​la da pot​kre​pi pri​ču kon​kret​nim do​ka​zom.

U uto​rak u de​vet sa​ti, za vre​me pre​da​va​nja, ona se po​pe na sprat, no​se​ći mno​štvo bo​či​ca sa par​fe​mi​ma i ruč​no ogle​da​lo s ra​mom od po​tam​ne​log sre​bra. Već je ose​ća​la kri​vi​cu. Te​pih su bi​li od​ne​li, i nje​ni ko​ra​ci gla​sno su od​je​ki​va​li po pod​nim da​ska​ma, baš kao da na​ja​vlju​ju do​la​zak gre​šni​ce. Sre​ćom te u so​ba​ma ni​je bi​lo ni​ko​ga. Oti​šla je do apart​ma​na Gar​de​ni​ja, ra​ču​na​ju​ći, isti​na neo​d​re​đe​no, da te oda​je sa​da slu​že za od​la​ga​nje po​ste​lji​ne. Dok je ula​zi​la u apart​man, u hod​ni​ku ni​je bi​lo ni​ko​ga. Br​zo je za​tvo​ri​la vra​ta za so​bom. Dah​ta​la je. Ni​šta još ni​sam ura​di​la, po​mi​sli. A do​bro je bi​la upam​ti​la: svu​da po so​bi, ured​no na​sla​ga​ni duž zi​do​va ob​le​plje​nih ta​pe​ta​ma s mo​ti​vom gardenijâ, sta​ja​li su po​ste​lji​na, će​bad i ja​stu​ci, pre​kri​ve​ni gru​bim pa​mu​kom i uve​za​ni po​put ka​kvih glo​ma​znih pa​ke​ta. Va​zduh u so​bi bio je usta​jao, i ona otvo​ri pro​zor. Sta​ri na​me​štaj još je bio tu: kre​vet, or​mar, ko​mo​da, pi​sa​ći sto, kao i to​a​let​ni sto​čić u ob​li​ku bu​bre​ga sa tri ogle​da​la. Bo​či​ce s par​fe​mi​ma spu​sti​la je na to​a​let​ni sto​čić, a on​da na​me​sti​la kre​vet, uzev​ši ne​što po​ste​lji​ne. Čar​šav i po​kri​vač bi​li su hlad​ni. Sad sam već ne​što ura​di​la, po​mi​sli ona. Na​me​sti​la sam kre​vet za se​be i svog lju​bav​ni​ka. Po​gle​da​la je u te be​le ja​stu​ke i ru​ži​ča​stu će​bad sa sa​ten​skim po​ru​bom, i na nji​ma vi​de​la Loj​da i se​be, spo​je​ne u čvr​stom za​gr​lja​ju, ka​ko se lu​do, stra​sno lju​be. Od sa​me po​mi​sli to​li​ko se uz​bu​di​la da joj se na​čas uči​ni da će se one​sve​sti​ti. Na​po​lju se za​ču​še ko​ra​ci; od​je​ki​va​li su po pod​nim da​ska​ma kao i nje​ni. Ko bi to mo​gao bi​ti? Mo​ri​son, sta​ri slu​ga? Mo​žda je kre​nuo da pro​ve​ri od​vod​nu cev ko​ja cu​ri, ili da za​me​ni na​pr​slo pro​zor​sko sta​klo. Ona je če​ka​la, a sr​ce joj je tu​klo od gri​že sa​ve​sti, dok su se ko​ra​ci naj​pre pri​bli​ža​va​li, a on​da uda​lja​va​li. Strah je sti​šao nje​no uz​bu​đe​nje i ras​hla​dio oganj ko​ji ju je ža​rio iz​nu​tra. Osvr​nu​la se još jed​nom po so​bi, pa iza​šla. U hod​ni​ku ni​je bi​lo ni​ko​ga. Ho​da​la je, zvuk ci​pe​la ot​kri​vao je nje​no kre​ta​nje; ali sa​da iz​gle​da sa​vr​še​no ne​du​žna, go​vo​ri​la je ona se​bi. Mo​gla je da kre​ne kud god po​že​li; ima​la je, uosta​lom, vi​še pra​va da bo​ra​vi ov​de od bi​lo ko​ga dru​gog; bi​la je kod svo​je ku​će, a njen muž je na​sled​nik ce​log ovog ga​zdin​stva. A upra​vo je bri​žlji​vo pla​ni​ra​la ka​ko će tog mu​ža da iz​ne​ve​ri. Zna​la je da bi tre​ba​lo da je ska​me​nje​na od gri​že sa​ve​sti, ali ona je, pot​pu​no ob​u​ze​ta če​žnjom, za​pra​vo že​le​la to da ura​di. Sle​de​ći za​da​tak joj je bio da o sve​mu iz​ve​sti Loj​da. Si​noć je do​šao, kao i obič​no, do nje​nih so​ba, ali ta​da ni​je mo​gla da za​ka​že sa​sta​nak s njim, jer on bi tra​žio da mu od​mah ka​že šta ima pa bi mu ona – zna​la je to – sve is​pri​ča​la, i za​vr​ši​li bi u kre​ve​tu, i ceo plan bi pro​pao. Za​to je sa​da, u to​ku da​na, mo​ra​la na​krat​ko da po​raz​go​va​ra s njim. Pre​ko da​na ga, obič​no, ni​je vi​đa​la, iz​u​zev ako slu​čaj​no na​le​ti na nje​ga, u hod​ni​ku ili bi​bli​o​te​ci. Ka​ko sa​da da ude​si da ga ne​iz​o​stav​no vi​di? Po​pe​la se zad​njim ste​pe​ni​štem u pot​kro​vlje. Ofi​ci​ri ni​su bi​li u so​ba​ma, ali je sva​kog ča​sa ne​ki od njih mo​gao da se po​ja​vi, da se vra​ti u so​bu po ne​što što je za​bo​ra​vio. Za​to je mo​ra​la sve da oba​vi br​zo. Oti​šla je u Loj​do​vu so​bu. Mi​ri​sa​lo je na nje​ga. Ni​je tač​no mo​gla da od​re​di ko​ji je to mi​ris. U so​bi ni​je vi​de​la bo​či​cu s ko​lonj​skom vo​dom, ali bi​la je tu, po​red bri​ja​ča, te​gli​ca s ne​kom kre​mom za ko​su. Otvo​ri​la je te​gli​cu i po​mi​ri​sa​la: da, to je to, ose​ća se na li​mun i za​čin. Jel’ on to vo​li da se lic​ka?, upi​ta se ona. Mo​žda mal​či​ce. Obič​no je do​te​ran, čak i kad je u uni​for​mi. Od​lu​či​la je da mu osta​vi po​ru​ku. Na to​a​let​nom sto​či​ću ugle​da jef​tin blok​čić, pa ga otvo​ri i is​trg​nu je​dan list. Osvr​ta​la se ne bi li na​šla olov​ku. Zna​la je da Lojd ima cr​no pen​ka​lo, na ko​jem je iz​gra​vi​ra​no nje​go​vo ime, ali pen​ka​lo je si​gur​no po​neo sa so​bom, da hva​ta be​le​ške na pre​da​va​nju. U gor​njoj

fi​o​ci pro​na​đe olov​ku. Šta da mu na​pi​še? Mo​ra​la je da po​ve​de ra​ču​na, za slu​čaj da ne​ko pro​či​ta po​ru​ku. Na​po​slet​ku je na​pi​sa​la sa​mo: „Bi​bli​o​te​ka”. Osta​vi​la je po​ru​ku tu, na sto​či​ću, ta​ko da ni​je mo​gla da mu pro​mak​ne. A on​da je oti​šla. Ni​ko je ni​je vi​deo. Ve​ro​vat​no će on skok​nu​ti do so​be, na​ga​đa​la je Dej​zi, mo​žda da pen​ka​lo na​pu​ni ma​sti​lom iz bo​či​ce što sto​ji na onom sto​či​ću. Ta​da će vi​de​ti po​ru​ku i do​ći kod nje. Oti​šla je u bi​bli​o​te​ku, da če​ka. Pre​pod​ne se odu​ži​lo. Či​ta​la je vik​to​ri​jan​ske pi​sce – oni su, re​klo bi se, do​bro po​zna​va​li ose​ća​nja ko​ja su je tre​nut​no pro​ži​ma​la – ali to​ga da​na ni go​spo​đa Ga​skel ni​je mo​gla da joj za​dr​ži pa​žnju, pa je Dej​zi ve​ći deo vre​me​na pro​ve​la gle​da​ju​ći kroz pro​zor. Bio je maj, i u to do​ba go​di​ne obič​no je bi​lo pre​div​nog pro​leć​nog cve​ća svu​da oko Ti Gvi​na, ali ka​ko je ve​ći​na ba​što​va​na pri​stu​pi​la oru​ža​nim sna​ga​ma, osta​li su sa cve​ća pre​šli na ga​je​nje po​vr​ća. Ma​lo pre je​da​na​est sa​ti, u bi​bli​o​te​ku je ušlo vi​še mla​dih ofi​ci​ra, ko​ji su sa sve​ska​ma po​se​da​li u ze​le​ne ko​žne fo​te​lje, ali Lojd ni​je bio me​đu nji​ma. Po​sled​nje pre​po​dnev​no pre​da​va​nje, zna​la je to Dej​zi, za​vr​še​no je u po​la je​dan. Ta​da svi obič​no pre​đu u bi​bli​o​te​ku, ali Lojd se ni ovo​ga pu​ta ni​je po​ja​vio. Si​gur​no je naj​pre oti​šao do so​be, po​mi​sli ona, da osta​vi knji​ge i ope​re ru​ke u ku​pa​ti​lu. Mi​nu​ti su pro​la​zi​li, i gong je ogla​sio vre​me ruč​ku. A on​da je ušao on, i njoj sr​ce za​i​gra u gru​di​ma. Iz​gle​dao je za​bri​nu​to. – Ma​lo​čas vi​deh tvo​ju po​ru​ku – re​če. – Je​si li do​bro? Bio je ta​ko bri​žan. To što je ona u ne​koj ne​pri​li​ci za nje​ga ne pred​sta​vlja smet​nju, već pri​li​ku da joj po​mog​ne, pri​li​ku ko​ju će dra​ge vo​lje is​ko​ri​sti​ti. Ni​je​dan mu​ška​rac ni​ka​da ni​je ta​ko bri​nuo o njoj, čak ni ro​đe​ni otac. – Do​bro sam – re​če ona. – Znaš li ka​ko iz​gle​da​ju cve​to​vi gar​de​ni​je? Taj go​vor uve​žba​va​la je ce​lo pre​pod​ne. – Valj​da znam. Mal​či​ce li​če na ru​že. Što? – U za​pad​nom kri​lu ku​će ima je​dan apart​man, ko​ji se zo​ve Gar​de​ni​ja. Na vra​ti​ma je na​sli​ka​na be​la gar​de​ni​ja, a apart​man je, ina​če, pun po​ste​lji​ne, ta​mo je dr​že. Mi​sliš da ćeš mo​ći da ga na​đeš? – Na​rav​no. – Haj​de da se ve​če​ras sa​sta​ne​mo ta​mo, ume​sto da do​la​ziš kod me​ne u stan. U uobi​ča​je​no vre​me. Gle​dao ju je, po​ku​ša​va​ju​ći da do​ku​či šta se de​ša​va. – Do​ći ću – re​če. – Ali za​što? – Ho​ću ne​što da ti ka​žem. – Baš uz​bu​dlji​vo – re​če on, ali iz​gle​dao je zbu​nje​no. Mo​gla je da na​slu​ti šta se do​ga​đa u nje​go​voj gla​vi. Bio je na​pet kao stru​na, od sa​me po​mi​sli da ga ona to, mo​žda, po​zi​va na ro​man​tič​ni sa​sta​nak, ali je u isto vre​me ube​đi​vao se​be da su to sa​mo pu​sti sno​vi. – Idi ru​čaj – re​če mu ona. Ko​le​bao se. – Vi​de​će​mo se ve​če​ras – re​če ona. – Je​dva če​kam – re​če on pa iza​đe. Vra​ti​la se u svoj stan. Mej​zi, ko​ja i ni​je bi​la bog​zna ka​kva ku​va​ri​ca, pri​pre​mi​la joj je sen​dvič – dve kri​ške hle​ba i iz​me​đu njih re​žanj šun​ke iz kon​zer​ve. A Dej​zin sto​mak bio je pun – lep​ti​ri​ća; ne bi sad mo​gla da po​je​de ni​šta, sve da joj daš sla​do​led od bre​skve.

Le​gla je da se od​mo​ri. Po gla​vi su joj se vr​zma​le mi​sli o ono​me što će se de​si​ti ve​če​ras, mi​sli ta​ko ne​dvo​smi​sle​ne da joj je bi​lo ne​pri​jat​no. Od Deč​ka je mno​go to​ga na​u​či​la o sek​su, bu​du​ći da je on, oči​gled​no, ve​li​ko is​ku​stvo ste​kao s dru​gim že​na​ma, i zna​la je sad ko​je​šta o to​me šta mu​škar​ci vo​le. A s Loj​dom je že​le​la da ra​di sve, da mu iz​lju​bi sva​ki deo te​la, da ra​de ono što Deč​ko na​zi​va še​zde​set de​vet​ka, da gu​ta nje​go​vo se​me. Te mi​sli bi​le su to​li​ko uz​bu​dlji​ve da joj je bi​la po​treb​na sva sna​ga vo​lje ka​ko bi odo​le​la is​ku​še​nju da se od​mah za​do​vo​lji. U pet sa​ti po​pi​la je šo​lji​cu ka​fe, on​da opra​la ko​su, pa se na​te​na​ne oku​pa​la, obri​jav​ši se is​pod pa​zu​ha i pot​kre​sav​ši ina​če pre​buj​ne stid​ne ma​lje. Obri​sa​la se i sva se is​tr​lja​la bla​gom kre​mom za te​lo. Sta​vi​la je ma​lo par​fe​ma, i po​če​la da se obla​či. Obu​kla je nov do​nji veš. Is​pro​ba​la je sve ha​lji​ne ko​je je ima​la. Do​pa​lo joj se ka​ko iz​gle​da u onoj sa tan​kim pla​vo-be​lim pru​ga​ma, ali je s pred​nje stra​ne ima​la mi​lion dug​mi​ća, za ko​je ti tre​ba sto go​di​na da ih ras​kop​čaš, a Dej​zi je zna​la da će te ve​če​ri hte​ti što br​že da se raz​o​de​ne. Raz​mi​šljam kao po​sled​nja kur​va, pro​đe joj kroz gla​vu, ali ni​je zna​la da li bi to tre​ba​lo da joj bu​de za​bav​no ili da je po​sti​di. Na kra​ju se od​lu​či​la za jed​no​stav​nu ble​do​ze​le​nu ha​lji​nu od ka​šmi​ra, du​gač​ku do ko​le​na, u ko​joj su do iz​ra​ža​ja do​la​zi​le nje​ne le​pe no​ge. Za​gle​da​la se u uza​nom ogle​da​lu na vra​ti​ma or​ma​na, sa unu​tra​šnje stra​ne. Do​bro je iz​gle​da​la. Ta​man je se​la na ivi​cu kre​ve​ta da ob​u​če naj​lon​ke, kad uđe Deč​ko. Dej​zi po​mi​sli da će se one​sve​sti​ti. Da ni​je se​de​la, si​gur​no bi pa​la. Zu​ri​la je u nje​ga u ne​ve​ri​ci. – Iz​ne​na​đe​nje! – re​če on ve​se​lo. – Do​šao sam dan ra​ni​je. – Da – pro​zbo​ri ona ko​nač​no po​što joj se vra​ti​la moć go​vo​ra. – Iz​ne​na​đe​nje. Sa​gnuo se i po​lju​bio je. Ni​kad joj ni​je bi​lo le​po kad joj gur​ne je​zik u usta, jer mu se za​dah uvek ose​ćao na pi​će i ci​ga​re. Nje​mu ni​je sme​ta​lo što se njoj ne svi​đa, šta​vi​še – iz​gle​da da je uži​vao u to​me što mo​ra na si​lu. Ali sa​da mu je, iz kri​vi​ce, i ona je​zi​kom uz​vra​ti​la po​lju​bac. – Bo​že! – re​če on po​što mu po​ne​sta​de da​ha. – Ala si ne​sta​šna. Poj​ma ne​maš ko​li​ko, po​mi​sli Dej​zi; u sva​kom slu​ča​ju, na​dam se da ne​maš. – Ve​žba je za​vr​še​na dan ra​ni​je – ob​ja​sni joj on. – Ni​sam imao vre​me​na da ti ja​vim. – I, zna​či, spa​va​ćeš ov​de – re​če ona. – Da. A Lojd od​la​zi uju​tro. – I ni​si mi se ne​što ob​ra​do​va​la – re​če Deč​ko, pa po​gle​da u nje​nu ha​lji​nu. – Da ni​si mo​žda ne​što dru​go ima​la na umu? – A šta to, na pri​mer? – re​če ona. Već se po​la​ko vra​ća​la se​bi. – Da pro​ve​dem ve​če u pa​bu Dve kru​ne, mo​žda? – upi​ta ona po​dru​glji​vo. – Kad smo već kod to​ga, da po​pi​je​mo ne​što – re​če on, pa iza​đe iz so​be da na​đe ne​ko pi​će. Dej​zi dla​no​vi​ma po​kri li​ce. Ka​ko je ovo mo​glo da se de​si? Pro​pa​de joj plan. Mo​ra​će da oba​ve​sti Loj​da. A ni​je mo​gla da mu iz​ja​vi lju​bav na br​zi​nu, ša​pa​tom, dok joj Deč​ko dah​će za vra​tom. Ube​di​la je se​be da či​tav plan, jed​no​stav​no, od​go​di za ka​sni​je. Bi​će to sve​ga ne​ko​li​ko da​na; Lojd je, na​i​me, tre​ba​lo da se vra​ti već na​red​nog utor​ka. Bol​no će bi​ti i to od​la​ga​nje, ali pre​ži​ve​će ona već ne​ka​ko, a pre​ži​ve​će i nje​na lju​bav. No opet, ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da za​pla​če, to​li​ko je bi​la raz​o​ča​ra​na. Obu​kla je ča​ra​pe, na​zu​la ci​pe​le, pa oti​šla u ma​lu dnev​nu so​bu. Deč​ko je u me​đu​vre​me​nu pro​na​šao bo​cu vi​ski​ja i dve ča​še. I ona uze ma​lo, da mu pra​vi dru​štvo. – Ona de​voj​ka, vi​dim, pra​vi pi​tu s ri​bom za ve​če​ru – re​če on. – Ja cr​ka​vam od gla​di. Ma​la do​bro ku​va? – Pa i ne baš. Ali mo​že da se je​de, ako si gla​dan. – O, pa do​bro, tu je bar vi​ski – re​če on, pa na​su se​bi još jed​no pi​će.

– Šta si ra​dio ta​mo? – Mo​ra​la je ne​ka​ko da ga na​te​ra da go​vo​ri, da ne bi mo​ra​la da go​vo​ri ona sáma. – Je​si li le​teo za Nor​ve​šku? Nem​ci su ta​mo upra​vo bi​li na pra​gu po​be​de u pr​voj kop​ne​noj bi​ci u ovom ra​tu. – Ni​sam, h​va​la bo​gu. Ta​mo je stra​šno. Ve​če​ras se u Do​njem do​mu vo​di ve​li​ka ras​pra​va. – I on po​če da pri​ča o gre​ška​ma bri​tan​skih i fran​cu​skih ko​man​da​na​ta. Kad je ve​če​ra bi​la sprem​na, Deč​ko si​đe do po​dru​ma po vi​no. Dej​zi je u to​me vi​de​la pri​li​ku da iz​ve​sti Loj​da. Gde li je on sa​da? Po​gle​da​la je na ruč​ni sat. Po​la osam. Si​gur​no ve​če​ra u men​zi. Ne mo​že ona tek ta​ko da ode ta​mo i šap​ne mu ne​što na uho dok on se​di za sto​lom za svo​jim ko​le​ga​ma ofi​ci​ri​ma; bi​lo bi to kao da svi​ma na​glas sa​op​šti da se njih dvo​je vo​le. A po​sto​ji li, mo​žda, ne​ki na​čin da ga iz​vu​če iz men​ze? Lu​pa​la je gla​vom, ali pre ne​go što je us​pe​la bi​lo če​ga da se se​ti, Deč​ko se vra​ti, po​be​do​no​sno no​se​ći bo​cu dom pe​ri​njo​na iz 1921. go​di​ne. – Ovo im je bi​la pr​va ber​ba – re​če on. – Isto​rij​ska. Se​li su za sto i je​li Mej​zi​nu pi​tu s ri​bom. Dej​zi je po​pi​la ča​šu šam​pa​nja, ali je s mu​kom je​la. Pre​me​ta​la je hra​nu po ta​nji​ru, sve vre​me tru​de​ći se da iz​gle​da uobi​ča​je​no. Deč​ko po​je​de por​ci​ju, pa uze još. Za de​sert im je Mej​zi ser​vi​ra​la bre​skve iz kon​zer​ve s kon​den​zo​va​nim mle​kom. – Rat je po​go​dio bri​tan​sku ku​hi​nju – pri​me​ti Deč​ko. – Ni pre ni​je bi​la na​ro​či​ta – na​po​me​nu Dej​zi, i da​lje po​ku​ša​va​ju​ći da iz​gle​da uobi​ča​je​no. Lojd je sad već, raz​mi​šlja​la je ona, u apart​ma​nu Gar​de​ni​ja. Šta li će ura​di​ti ako mu ona ne po​ša​lje po​ru​ku? Ho​će li osta​ti ta​mo do ju​tra, če​ka​ju​ći i na​da​ju​ći se da ona do​đe? Ili će u po​noć od​u​sta​ti od če​ka​nja i vra​ti​ti se u svo​ju po​ste​lju? Ili će do​ći ova​mo da vi​di šta je s njom? To bi mo​glo da bu​de ne​zgod​no. Deč​ko iz​va​di ve​li​ku ci​ga​ru i po​pu​ši je sa užit​kom, uma​ču​ći po​vre​me​no onaj ne​za​pa​lje​ni kraj u ča​šu s bren​di​jem. Dej​zi je po​ku​ša​va​la da smi​sli iz​go​vor pa da ga osta​vi i pop​ne se u pot​kro​vlje, ali ni​če​ga ni​je mo​gla da se se​ti. Ka​kvo bi se oprav​da​nje mo​glo smi​sli​ti za od​la​zak do ofi​cir​skih so​ba u ovaj po​zni čas? Ni​šta još ni​je bi​la pred​u​ze​la kad Deč​ko uga​si ci​ga​ru i re​če: – Pa, vre​me je za kre​vet. Ho​ćeš ti pr​va u ku​pa​ti​lo? Ne zna​ju​ći šta bi dru​go, ona usta​de od sto​la i ode u ku​pa​ti​lo. La​ga​no je ski​da​la sa se​be ode​ću ko​ju je s to​li​ko pa​žnje obla​či​la, za Loj​da. Umi​la se i obu​kla naj​ne​pri​vlač​ni​ju spa​va​ći​cu ko​ju je ima​la. A on​da le​že u kre​vet. Deč​ko je bio ume​re​no pi​jan kad je le​gao po​red nje, ali mu je ipak bi​lo do sek​sa. Dej​zi se uža​sa​va​la sa​me po​mi​sli na to. – Iz​vi​ni – re​če ona. – Dok​tor Mor​ti​mer je re​kao: tri me​se​ca ni​šta od brač​nih od​no​sa. To ni​je bi​la isti​na. Mor​ti​mer joj je re​kao da će sve bi​ti u re​du čim kr​va​re​nje pre​sta​ne. I Dej​zi se sad ose​ća​la uža​sno ne​ča​snom. A na​me​ra​va​la je da to ve​če​ras ra​di s Loj​dom. – Šta?! – upi​ta Deč​ko ozlo​je​đe​no. – Za​što? Do​vi​ja​ju​ći se, Dej​zi uz​vra​ti: – Ako to pre​ra​no ura​di​mo, mo​glo bi, po sve​mu su​de​ći, lo​še da uti​če na iz​gle​de da po​no​vo za​trud​nim. To ga je ube​di​lo. Očaj​nič​ki je že​leo na​sled​ni​ka. – Do​bro – re​če on i okre​nu se na stra​nu. Za​spao je za mi​nut. Dej​zi je le​ža​la bud​na, a u gla​vi su joj se ro​ji​le mi​sli. Da se sad iz​vu​če? Mo​ra​la bi da se ob​u​če – sva​ka​ko se ne​će u spa​va​ći​ci še​ta​ti po ku​ći. Deč​ko je imao čvrst san, ali se če​sto bu​dio da ode do ku​pa​ti​la. Šta ako se pro​bu​di dok nje ne​ma, a on​da je vi​di ka​ko se vra​ća ob​u​če​na? Šta bi mo​gla da mu

ka​že, a da ta pri​ča de​lu​je ma​kar ma​lo uver​lji​vo? Svi zna​ju da po​sto​ji sa​mo je​dan je​di​ni raz​log zbog ko​jeg se že​na šu​nja po se​o​skoj ku​ći u glu​vo do​ba no​ći. Lojd će mo​ra​ti da pro​pa​ti. A pa​ti​će i ona s njim, za​mi​šlja​ju​ći ga sa​mog i raz​o​ča​ra​nog u onoj so​bi sa usta​ja​lim va​zdu​hom. Ho​će li le​ći u uni​for​mi i za​spa​ti? Bi​će mu hlad​no, osim ako se do​bro ne umo​ta u će​be. Ho​će li pret​po​sta​vi​ti da se de​si​lo ne​što ne​pred​vi​đe​no, ili će, jed​no​stav​no, po​mi​sli​ti da ga je ona na​mer​no pu​sti​la da iz​vi​si? Mo​žda će se ose​ti​ti iz​ne​ve​re​nim i na​lju​ti​ti se na nju. Su​ze su joj li​le niz obra​ze. Deč​ko je hr​kao, pa ne​će za to ni zna​ti. Za​dre​ma​la je u sit​ne sa​te, i u snu je ju​ri​la voz, ali su je ome​ta​le sve ne​ke glu​po​sti: tak​si​sta ju je od​ve​zao na po​gre​šno me​sto, pa je ne​pred​vi​đe​no mo​ra​la du​go da pe​ša​či s ko​fe​rom, pa ni​je mo​gla da na​đe kar​tu, a kad je ko​nač​no iza​šla na pe​ron, ta​mo ju je če​ka​la sta​rin​ska po​štan​ska ko​či​ja ko​jom se do Lon​do​na pu​tu​je da​ni​ma. Kad se pro​bu​di​la iz tog sna, Deč​ko je bio u ku​pa​ti​lu i bri​jao se. Klo​nu​la je du​hom. Usta​la je i obu​kla se. Mej​zi je pri​pre​mi​la do​ru​čak, te je Deč​ko po​jeo ja​ja sa sla​ni​nom i pre​pe​čen hleb s ma​sla​cem. Kad su za​vr​ši​li s je​lom, bi​lo je de​vet sa​ti. Lojd je re​kao da po​la​zi u de​vet. Mo​žda je sad u ho​lu, s ko​fe​rom u ru​ci. Deč​ko usta​de od sto​la i ode u ku​pa​ti​lo, po​nev​ši sa so​bom no​vi​ne. Dej​zi je po​zna​va​la nje​go​ve ju​tar​nje na​vi​ke; pro​ve​šće ta​mo pet do de​set mi​nu​ta. Na​jed​nom je na​pu​sti ona ma​lo​du​šnost. Ona iza​đe iz sta​na i po​tr​ča uz ste​pe​ni​šte, do ho​la. Loj​da ta​mo ni​je bi​lo. Mo​ra da je već oti​šao. Na​da je iz​da​de. On će sva​ka​ko mo​ra​ti pe​ši​ce do že​le​znič​ke sta​ni​ce, po​mi​sli ona; je​di​no bo​ga​ti i ne​moć​ni uzi​ma​ju tak​si za raz​da​lji​nu od ki​lo​me​tar i po. Mo​žda će ga i sti​ći. Ona iza​đe iz ku​će. Ugle​da​la ga je na pu​tu, ne​kih tri​sta pe​de​set me​ta​ra da​lje, ka​ko ho​da žu​strim ko​ra​ci​ma s ko​fe​rom u ru​ci, i njoj sr​ce za​i​gra. Za​bo​ra​viv​ši na sva​ki oprez, Dej​zi po​tr​ča za njim. La​ki voj​ni ka​mi​o​net, od onih ko​je zo​vu ti​li, pro​đe pu​tem po​red nje. I Dej​zi se uža​snu kad on uspo​ri su​sti​gav​ši Loj​da. – Ne! – po​vi​ka Dej​zi, ali Lojd je bio pre​da​le​ko da bi je čuo. On uba​ci ko​fer u pri​ko​li​cu i usko​či u ka​bi​nu, po​red šo​fe​ra. Ona je i da​lje tr​ča​la, ali uza​lud. Ka​mi​o​net je kre​nuo, i brzo od​ma​kao. Dej​zi sta​de. Sta​ja​la je ta​ko i gle​da​la ka​ko ti​li pro​mi​če kroz ka​pi​je Ti Gvi​na i ne​sta​je joj s vi​di​ka. Ob​u​zda​va​la se da ne za​pla​če. Tre​nu​tak ka​sni​je, okre​nu​la se i vra​ti​la u ku​ću.

V Na pu​tu za Born​mut Lojd je jed​nu noć pro​veo u Lon​do​nu; te ve​če​ri, u sre​du, osmog ma​ja, bio je na ga​le​ri​ji za po​sma​tra​če u Do​njem do​mu par​la​men​ta, i pra​tio de​ba​tu od ko​je je za​vi​si​la sud​bi​na pre​mi​je​ra Ne​vi​la Čem​ber​le​na. Bi​lo je to kao da u po​zo​ri​štu se​diš u lo​ži; se​di​šta uza​na i tvr​da, a te​bi se vr​ti u gla​vi dok gle​daš dra​mu ko​ja se od​i​gra​va do​le. Ga​le​ri​ja je te ve​če​ri bi​la pu​na. Lojd i nje​gov očuh Ber​ni do​bi​li su ula​zni​ce uz do​sta mu​ke, za​hva​lju​ju​ći Loj​do​voj maj​ci, Etel, ko​ja je s nje​go​vim uja​kom Bi​li​jem se​de​la me​đu la​bu​ri​stič​kim po​sla​ni​ci​ma do​le, u pre​pu​noj sa​li. Loj​du se još ni​je bi​la uka​za​la pri​li​ka da pi​ta ko su mu pra​vi otac i maj​ka; svi su tre​nut​no bi​li za​o​ku​plje​ni po​li​tič​kom kri​zom. I Lojd i Ber​ni sma​tra​li su da Čem​ber​len tre​ba da pod​ne​se ostav​ku. On, ko​ji se za​la​gao za mir s fa​ši​sti​ma, ni​je uli​vao po​ve​re​nje kao vo​đa u rat​nim vre​me​ni​ma, a te​žak po​raz u Nor​ve​škoj sa​mo je to​me išao u pri​log. De​ba​ta je za​po​če​la si​noć. Čem​ber​len je že​sto​ko na​pad​nut, i to ne sa​mo iz ta​bo​ra la​bu​ri​sta, ka​ko je

Loj​da iz​ve​sti​la Etel, već i od svo​jih par​tij​skih ko​le​ga. Kon​zer​va​ti​vac Leo Ej​me​ri je, obra​ća​ju​ći se Čem​ber​le​nu, ci​ti​rao Krom​ve​la: „Pre​du​go se​diš na tom me​stu za ono ma​lo do​bra što si uči​nio. Od​la​zi, ve​lim ja, i pu​sti nas da s to​bom za​vr​ši​mo. Idi, u ime bo​ga!” Bi​la je to okrut​na be​se​da, na​ro​či​to za stra​nač​kog ko​le​gu, ali so na ra​nu si​pa​li su tek osta​li, kad se za​o​ri​lo: „Ta​ko je, ta​ko je!”, i to sa obe stra​ne dvo​ra​ne. Loj​do​va maj​ka i osta​le že​ne čla​ni​ce par​la​men​ta oku​pi​le su se u svo​joj so​bi u Vest​min​ster​skoj pa​la​ti, i do​go​vo​ri​le se da iz​dej​stvu​ju gla​sa​nje. Mu​škar​ci u to​me ni​su mo​gli da ih spre​če, pa su im se pri​klju​či​li. Kad je u sre​du sa​op​šte​na ta od​lu​ka, de​ba​ta je pre​ra​sla u gla​sa​nje za Čem​ber​le​na i pro​tiv nje​ga. Pred​sed​nik vla​de je pri​hva​tio iza​zov i – što je Lojd pro​tu​ma​čio kao znak sla​bo​sti – obra​tio se svo​jim pri​ja​te​lji​ma s mol​bom da ga po​dr​že. Na​pa​di su se na​sta​vi​li i te ve​če​ri. Lojd je uži​vao u nji​ma. Mr​zeo je Čem​ber​le​na zbog po​li​ti​ke ko​ju je pre​mi​jer vo​dio u Špa​ni​ji. Pu​ne dve go​di​ne, od 1937. do 1939, Čem​ber​len je za​go​va​rao po​lit​ku „ne​me​ša​nja” Bri​ta​ni​je i Fran​cu​ske, dok su, s dru​ge stra​ne, Ne​mač​ka i Ita​li​ja snab​de​va​le po​bu​nje​nič​ku ar​mi​ju i oruž​jem i ljud​stvom, a ame​rič​ki ul​tra​kon​zer​va​tiv​ci pro​da​va​li Fran​ku naf​tu i ka​mi​o​ne. Uko​li​ko je ne​ki bri​tan​ski po​li​ti​čar kriv za ma​sov​na po​gu​blje​nja ko​ja je spro​vo​dio Fran​kov re​žim, on​da je to Ne​vil Čem​ber​len. – A opet – re​če Ber​ni Loj​du za vre​me pa​u​ze – Čem​ber​le​na, u stva​ri, ne mo​že​mo kri​vi​ti za fi​ja​sko u Nor​ve​škoj. Vin​ston Čer​čil je pr​vi lord Ad​mi​ra​li​te​ta, a tvo​ja maj​ka ka​že da je upra​vo on in​si​sti​rao da se iz​vr​ši ta in​va​zi​ja. Po​sle sve​ga što je Čem​ber​len ura​dio – mi​slim na Špa​ni​ju, Austri​ju, Če​ho​slo​vač​ku – bi​će pra​va iro​ni​ja ako pad​ne s vla​sti zbog ne​če​ga za šta, u stva​ri, ni​je kriv. – Za sve je, na kra​ju, pre​mi​jer kriv – re​če Lojd. – To zna​či bi​ti vo​đa. Ber​ni se na​sme​ši opo​ro, i Lojd je znao da ovaj raz​mi​šlja ka​ko mla​di lju​di na sve gle​da​ju pre​te​ra​no po​jed​no​sta​vlje​no; Ber​ni se, me​đu​tim, po​ka​za uvi​đa​van, pa to ne iz​re​če. Bi​la je to buč​na ras​pra​va, ali se svi u sa​li sti​ša​še kad usta​de biv​ši pred​sed​nik vla​de, Dej​vid Lojd Džordž. Lojd je upra​vo po nje​mu i do​bio ime. Se​do​ko​si se​dam​de​set​sed​mo​go​di​šnji dr​žav​nik go​vo​rio je sa auto​ri​te​tom čo​ve​ka ko​ji je po​be​dio u Ve​li​kom ra​tu. Bio je ne​mi​lo​sr​dan. – Ni​je stvar u to​me ko su pre​mi​je​ro​vi pri​ja​te​lji – re​če on, kon​sta​tu​ju​ći ono što je oči​gled​no s ubi​tač​nim sar​ka​zmom. – Ov​de je reč o jed​nom mno​go krup​ni​jem pro​ble​mu. Još jed​nom je Loj​da obo​dri​lo hor​sko odo​bra​va​nje, ka​ko iz kon​zer​va​tiv​nog ta​bo​ra, ta​ko i iz ta​bo​ra opo​zi​ci​je. – On tra​ži žr​tve – re​če Lojd Džordž, a onaj nje​gov na​zal​ni se​ver​no​vel​ški ak​ce​nat kao da je bru​sio oštri​cu pre​zi​ra. – Ne​ma ni​čeg što bi u ovom ra​tu mo​glo vi​še da do​pri​ne​se po​be​di ne​go da se on od​rek​ne po​lo​ža​ja. Opo​zi​ci​o​na​ri su gla​sno odo​bra​va​li, i Lojd pri​me​ti da i nje​go​va maj​ka kli​če. De​ba​tu je za​tvo​rio Čer​čil. Bio je jed​na​ko do​bar go​vor​nik kao Lojd Džordž, i Lojd se po​bo​ja da bi nje​go​va be​se​da mo​gla da spa​se Čem​ber​le​na. No Do​nji dom je bio pro​tiv nje​ga, prekida​li su ga i ru​ga​li mu se, po​ne​kad to​li​ko gla​sno da se Čer​či​lov glas ni​je ni čuo. Seo je u je​da​na​est sa​ti uve​če, a on​da se pri​stu​pi​lo gla​sa​nju. Si​stem gla​sa​nja bio je vr​lo kom​pli​ko​van. Ume​sto da po​dig​nu ru​ke, ili uba​ce ce​du​lji​cu u ku​ti​ju, po​sla​ni​ci su mo​ra​li da iza​đu iz sa​le, da bi ih po​tom, dok pro​la​ze kroz je​dan od dva hod​ni​ka, pre​bro​ja​va​li – ko​li​ko ih ima „za” a ko​li​ko „pro​tiv”. Sve to je tra​ja​lo pet​na​est do dva​de​set mi​nu​ta. Ta​ko ne​što mo​gli su da smi​sle sa​mo do​ko​ni lju​di, re​kla je jed​nom Etel. I bi​la je uve​re​na da će po​stu​pak usko​ro bi​ti una​pre​đen. Lojd je se​deo kao na igla​ma. Čem​ber​le​nov pad do​neo bi mu du​bo​ko za​do​volj​stvo, ali ta​kav is​hod

ni​po​što ni​je bio iz​ve​stan. Da se ne​čim za​ba​vi, po​čeo je da raz​mi​šlja o Dej​zi, što mu je, ina​če, uvek pri​ja​lo. Ka​ko su čud​no​va​ta bi​la ona po​sled​nja dva​de​set če​ti​ri sa​ta ko​ja je pro​veo u Ti Gvi​nu: naj​pre po​ru​ka od jed​ne re​či – „Bi​bli​o​te​ka” – on​da onaj na br​zi​nu oba​vljen raz​go​vor, kad ga je sta​vi​la na sil​ne mu​ke po​zvav​ši ga u apart​man Gar​de​ni​ja; a on​da je ce​le no​ći če​kao že​nu ko​ja se ni​je po​ja​vi​la, i bi​lo mu je hlad​no, i do​sad​no, i sav je bio zbu​njen. Ostao je u apart​ma​nu do šest uju​tro, ne​sre​ćan, ali po sva​ku ce​nu re​šen da ne gu​bi na​du, sve do ča​sa kad je mo​rao da se oku​pa, ob​ri​je, pre​svu​če i spa​ku​je ko​fer za put. Oči​gled​no je ne​što po​šlo na​o​pa​ko, ili se ona pre​do​mi​sli​la, ali šta li je na​me​ra​va​la kad ga je po​zva​la? Re​kla je da že​li ne​što da mu sa​op​šti. Da li je hte​la da mu ka​že ne​što što će sve pro​tre​sti iz te​me​lja, ne​što što za​slu​žu​je to​li​ku dra​mu? Ili pak ne​što to​li​ko tri​ča​vo da je čak i sáma za​bo​ra​vi​la i na nji​hov sa​sta​nak i šta je hte​la da mu ka​že? Mo​ra​će da sa​če​ka do utor​ka, pa da je pi​ta. Svo​ji​ma Lojd ni​je ni re​kao da je Dej​zi u Ti Gvi​nu. On​da bi mo​rao da im ob​ja​sni ka​kav je sa​da nje​gov od​nos pre​ma Dej​zi, a to ni​je mo​gao, jer ne bi za​pra​vo ni sa​mo​me se​bi mo​gao da ob​ja​sni. Je li se on to za​lju​bio u uda​tu že​nu? Ni​je umeo da od​go​vo​ri. Naj​ve​ro​vat​ni​je smo, po​mi​sli on​da, Dej​zi i ja dvo​je do​brih dru​go​va ko​ji su pro​pu​sti​li pri​li​ku za lju​bav. Ni on to, zbog ne​če​ga, ni​ko​me ni​je že​leo da pri​zna, jer mu se či​ni​lo ne​pod​no​šlji​vo neo​po​zi​vim. – Ko će pre​u​ze​ti Čem​ber​le​no​vo me​sto ako on ode? – upi​ta on Ber​ni​ja. – Ha​li​faks je glav​ni kan​di​dat. – Lord Ha​li​faks je, ina​če, mi​ni​star spolj​nih po​slo​va. – Ne! – re​če Lojd ogor​če​no. – Pa ne mo​že je​dan erl da nam pred​vo​di vla​du u ova​kvom vre​me​nu. I on je za mir, ne va​lja ko​li​ko i Čem​ber​len! – Sla​žem se – re​če Ber​ni. – Ali ko će on​da? – A šta ka​žeš za Čer​či​la? – Znaš šta je Sten​li Bol​dvin re​kao za Čer​či​la? – Bol​dvin, kon​zer​va​ti​vac, bio je pre​mi​jer pre Čem​ber​le​na. – Kad je Vin​ston ro​đen, mno​štvo do​brih vi​la sja​ti​lo se s da​ro​vi​ma oko nje​go​ve ko​lev​ke – da​do​še mu ma​štu, re​či​tost, mar​lji​vost, spo​sob​nost – a on​da do​đe jed​na vi​la i re​če: „Ne​ma tog čo​ve​ka ko​ji ima pra​va na to​li​ke da​ro​ve”, po​di​že Vin​sto​na i ta​ko ga pro​tre​se i pro​dr​ma da ga sme​sta li​ši raz​bo​ri​to​sti i mu​dro​sti. Lojd se na​sme​ši. – Vr​lo do​mi​šlja​to, no da li je i isti​na? – Ima ne​čeg u to​me. U pro​šlom ra​tu upra​vo je on bio od​go​vo​ran za po​hod na Dar​da​ne​le, ko​ji nam je do​neo uža​san po​raz. Sad nas je gur​nuo u tu nor​ve​šku avan​tu​ru, još je​dan ne​u​speh. Do​bar je go​vor​nik, ali sve uka​zu​je na to da je sklon pu​stim že​lja​ma. – Ali bio je u pra​vu ka​da je tri​de​se​tih go​vo​rio o po​tre​bi da se na​o​ru​ža​mo – re​če Lojd. – Svi osta​li su ta​da bi​li pro​tiv to​ga, uklju​ču​ju​ći i la​bu​ri​ste. – Čer​čil bi se za na​o​ru​ža​va​nje za​la​gao i u ra​ju, ta​mo gde lav s ja​nje​tom na le​ga​lo kre​će. – Ja mi​slim da nam tre​ba ne​ko ta​ko žu​star – re​če Lojd. – Pre​mi​jer ko​ji će da la​je, ne da cvi​li. – Pa, mo​žda će ti se že​lja i ostva​ri​ti. Eno, vra​ća​ju se bro​ja​či gla​so​va. Ob​ja​vlje​ni su re​zul​ta​ti gla​sa​nja. Za je bi​lo dve​sta osam​de​set, pro​tiv dve​sta po​sla​ni​ka. Čem​ber​len je do​bio. Sa​lom se raz​le​že gra​ja. Kli​ca​le su pre​mi​je​ro​ve pri​sta​li​ce dok su ga osta​li po​vi​ci​ma po​zi​va​li da pod​ne​se ostav​ku. Lojd je bio gor​ko raz​o​ča​ran. – Ka​ko mo​gu da ga za​dr​že, po​sle sve​ga ovo​ga? – Ne​moj pre​ra​no do​no​si​ti za​ključ​ke – re​če Ber​ni po​što je pre​mi​jer oti​šao, a po​sla​ni​ci se sti​ša​li. Ber​ni je olov​kom, na mar​gi​ni Iv​ning nju​za, ne​što pi​ska​rao. – Vla​da obič​no ima ve​ći​nu od oko dve​sta če​tr​de​set gla​so​va – re​če on. – Sa​da je ta po​dr​ška pa​la za osam​de​set gla​so​va. – Is​pi​si​vao je broj​ke, sa​bi​rao i od​u​zi​mao. – Pre​ma mo​joj gru​boj pro​ce​ni bro​ja od​sut​nih po​sla​ni​ka, ce​nim da je če​tr​de​se​tak pri​sta​li​ca vla​de gla​sa​lo pro​tiv Čem​ber​le​na, a da se njih

još še​zde​set uz​dr​ža​lo od gla​sa​nja. To je stra​šan uda​rac za pre​mi​je​ra – sto nje​go​vih ko​le​ga ne​ma po​ve​re​nja u nje​ga. – Ali zar mu to ni​je do​volj​no da shva​ti ka​ko tre​ba da pod​ne​se ostav​ku? – upi​ta Lojd ne​str​plji​vo. Ber​ni ra​ši​ri ru​ke kao da se pre​da​je. – Ne znam – re​če.

VI Su​tra​dan su Lojd, Etel, Ber​ni i Bi​li vo​zom po​šli za Born​mut. Va​gon je bio pun de​le​ga​ta iz svih kra​je​va Bri​ta​ni​je. Dan su pro​ve​li raz​go​va​ra​ju​ći o si​noć​noj de​ba​ti, kao i o bu​duć​no​sti pred​sed​ni​ka vla​de, a sve to na​reč​ji​ma ko​ja su va​ri​ra​la od oštrog, od​seč​nog gla​zgov​skog, do kok​ni​jev​skog za​no​še​nja i zbr​za​va​nja. Loj​du se opet uka​za​la pri​li​ka da u raz​go​vo​ru s maj​kom po​teg​ne te​mu ko​ja ga je pro​ga​nja​la. Kao i ve​ći​na po​sla​ni​ka u par​la​men​tu, ni oni se​bi ni​su mo​gli da pri​u​šte luk​su​zne ho​te​le na vi​so​kim li​ti​ca​ma, pa su od​se​li u pan​si​o​nu na obo​du gra​da. Te ve​če​ri njih če​tvo​ro je iza​šlo u pab. Se​de​li su ćut​ke, u ćo​šku, i Lojd od​lu​či da is​ko​ri​sti pri​li​ku. Ber​ni je na​ru​čio tu​ru pi​ća. Etel se na​glas pi​ta​la šta li se do​ga​đa s nje​nom dru​ga​ri​com Mod u Ber​li​nu; ve​sti odan​de vi​še ni​su sti​za​le, jer ka​ko je iz​bio rat, ob​u​sta​vljen je po​štan​ski sa​o​bra​ćaj iz​me​đu Ne​mač​ke i Bri​ta​ni​je. Lojd je ot​pio ma​lo pi​va iz kri​gle, a on​da od​luč​no re​kao: – Vo​leo bih da sa​znam ne​što vi​še o svom pra​vom ocu. – Ber​ni je tvoj otac – oštro mu uz​vra​ti Etel. Opet iz​be​ga​va! Lojd za​u​zda gnev ko​ji se istog ča​sa raz​buk​ta u nje​mu. – Ne​ma ni po​tre​be da mi to go​vo​riš – re​če on. – A ne​ma po​tre​be ni da ja go​vo​rim Ber​ni​ju da ga vo​lim kao pra​vog oca, jer on to iona​ko već zna. Ber​ni ga po​gla​di po ra​me​nu; po​ma​lo tra​pav, ali ne​pa​tvo​ren iz​raz na​klo​no​sti. – Ali me​ne sad za​ni​ma Te​di Vi​li​jams – re​če Lojd, po​što je us​peo da umi​ri glas. – Tre​ba​lo bi da raz​go​va​ra​mo o bu​duć​no​sti, ne o pro​šlo​sti – re​če Bi​li. – U ra​tu smo. – Tač​no ta​ko – re​če Lojd. – Za​to ja i že​lim da od​go​vo​re na pi​ta​nja do​bi​jem sa​da. Ni​je mi do če​ka​nja jer usko​ro idem u bit​ku i ne že​lim da umrem u ne​zna​nju. – Po​mi​slio je da ni​ko ne​će mo​ći da ospo​ri taj ar​gu​ment. – Sve već znaš – re​če Etel, ali ga ne po​gle​da u oči. – Ne, ne znam – re​če on, pri​mo​rav​ši se na str​plje​nje. – Gde su mi ba​ba i de​da sa oče​ve stra​ne? Imam li sa te stra​ne i stri​če​va, te​ta​ka, rod​bi​ne? – Te​di Vi​li​jams je bio si​ro​če – re​če Etel. – A u ko​jem je si​ro​ti​štu od​ra​stao? – Što si ta​ko tvr​do​glav? – upi​ta ona raz​dra​žlji​vo. Lojd se usu​di da po​vi​si glas ko​li​ko i ona. – Za​to što sam isti kao ti! Ber​ni ni​je mo​gao da sa​kri​je osmeh. – Bo​ga​mi, to je tač​no. Loj​du sve to ni​je bi​lo za​bav​no. – U ko​jem si​ro​ti​štu? – Mo​žda mi je i re​kao, ali ne se​ćam se. U Kar​di​fu ne​ko, mi​slim. Ume​ša se Bi​li. – Sad si, Loj​de, na​pi​pao bol​nu tač​ku. Pij to pi​vo, i ba​ta​li te​mu. – Imam i ja bol​nu tač​ku, uj​ka Bi​li – re​če Lojd lju​ti​to. – I baš ti hva​la, ali do​sta mi je la​ži. – Do​bro, de – re​če Ber​ni. – Ne​moj​mo sad o la​ži​ma. – Žao mi je, ta​ta, ali mo​ra da se ka​že. – Lojd po​di​že ru​ku, ne do​zvo​lja​va​ju​ći im da ga pre​ki​nu. – Po​sled​nji put kad sam pi​tao, ma​ma mi je re​kla da je po​ro​di​ca Te​di​ja Vi​li​jam​sa po​re​klom iz Svon​si​ja,

ali da su se mno​go se​li​li zbog po​sla nje​go​vog oca. Sa​da mi ka​že da je Te​di od​ra​stao u ne​kom kar​dif​skom si​ro​ti​štu. Ili je jed​na od tih pri​ča la​žna – ili su obe. Naj​zad ga Etel po​gle​da pra​vo u oči. – Ber​ni i ja smo te hra​ni​li, obla​či​li, ško​lo​va​li, na stu​di​je po​sla​li – re​če ona ogor​če​no. – Ne​maš na šta da se ža​liš. – I ja ću vam do​ve​ka bi​ti za​hva​lan, i uvek ću vas vo​le​ti – re​če Lojd. – A ot​kud baš sad da se pri​ča o ovo​me? – upi​ta Bi​li. – Zbog ne​če​ga što mi je jed​na oso​ba re​kla u Abe​ro​ve​nu. Loj​do​va maj​ka na to ni​je re​a​go​va​la, ali je sev​nu​la po​gle​dom. Ne​ko u Vel​su zna isti​nu, po​mi​sli Lojd, pa na​sta​vi ne​u​mo​lji​vo: – Sa​znao sam da je de​vet​sto če​tr​na​e​ste Mod Fic​her​bert mo​žda za​trud​ne​la, i da su on​da to de​te pro​gu​ra​li kao tvo​je, za šta si na​gra​đe​na ku​ćom u Uli​ci Na​tli. Etel pre​zri​vo frk​nu. Lojd po​di​že ru​ku. – To bi ob​ja​sni​lo dve stva​ri – re​če on. – Pr​vo, to neo​bič​no pri​ja​telj​stvo iz​me​đu te​be i le​di Mod. – On gur​nu ru​ku u džep jak​ne. – Dru​go, po​gle​daj​te ovu sli​ku na ko​joj sam ja sa zu​lu​fi​ma. I po​ka​za im fo​to​gra​fi​ju. Etel je, bez re​či, gle​da​la u sli​ku. – Kao da sam ja, zar ne? – Da, Loj​de, kao da si ti – re​če Bi​li osor​no. – Ali oči​gled​no ni​si, pa pre​sta​ni da vr​daš, ne​go nam re​ci ko je to. – To je otac er​la Fic​her​ber​ta. A sa​da ti pre​sta​ni da vr​daš, uj​ka Bi​li, i ti, ma​ma. Je​sam li ja Mo​din sin? – Pri​ja​telj​stvo iz​me​đu me​ne i Mod pre​vas​hod​no je po​li​tič​ke pri​ro​de. Ras​ki​nu​le smo ga zbog ne​sla​ga​nja oko stra​te​gi​je bor​be za žen​ska pra​va, pa smo ga po​sle ob​no​vi​le. Me​ni je ona mno​go dra​ga, i do​sta mi je po​mo​gla u ži​vo​tu, ali taj​na ve​za tu ne po​sto​ji. Ona ne zna ko ti je otac. – U re​du, ma​ma – re​če Lojd. – U to bih još i mo​gao da po​ve​ru​jem. Ali ova fo​to​gra​fi​ja... – To se da ob​ja​sni​ti... – I ona se za​grc​nu. Lojd ju je sad pri​te​snio. – Haj​de – po​žu​ri​vao ju je ne​mi​lo​srd​no. – Ka​ži mi isti​nu. Opet se ume​ša Bi​li. – Na po​gre​šna vra​ta ku​caš, de​li​jo – re​če on. – Je li? E što mi on​da ti ne po​ka​žeš ko​ja su pra​va? – To ni​je moj za​da​tak. Bi​lo je to isto kao da je sve pri​znao. – Ra​ni​je, zna​či, je​ste la​ga​li. Ber​ni se za​be​zek​nuo. – Ho​ćeš da ka​žeš da pri​ča o Te​di​ju Vi​li​jam​su ni​je isti​ni​ta? – upi​ta on Bi​li​ja. – Oči​gled​no je i Ber​ni, baš kao i Lojd, go​di​na​ma u tu pri​ču ve​ro​vao. Bi​li ne re​če ni​šta. Svi po​gle​da​še u Etel. – O, nek se no​si – re​če ona. – Što bi moj otac rekô: „Bu​di si​gur​na da će tvo​ji gre​si bi​ti ot​kri​ve​ni.” Pa, po​što si sâm tra​žio isti​nu, sad ćeš je i do​bi​ti, ma​da ti se ne​će do​pa​sti. – Da pro​ba​mo – re​če Lojd ne​mar​no. – Ni​si ti Mo​di​no de​te – re​če ona. – Ti si Fi​cov.

VII Su​tra​dan, u pe​tak, de​se​tog ma​ja, Ne​mač​ka je na​pa​la Ho​lan​di​ju, Bel​gi​ju i Luk​sem​burg. Lojd je vest čuo pre​ko ra​di​ja, dok je do​ruč​ko​vao s ro​di​te​lji​ma i uja​kom Bi​li​jem u pan​si​o​nu. No​vo​-

sti ga ni​su iz​ne​na​di​le: svi u voj​sci iona​ko su oče​ki​va​li da na​pad poč​ne sva​ki čas. Mno​go ja​či uti​sak na nje​ga je osta​vi​lo ono što je sa​znao si​noć. Sa​ti​ma je te no​ći le​žao bu​dan, ljut što su ga to​li​ko du​go dr​ža​li u za​blu​di, uža​snut sa​zna​njem da je sin jed​nog de​sni​ča​ra, ari​sto​kra​te ko​ji se za​la​že za mir s Nem​ci​ma, a ko​ji je, da ču​do bu​de ve​će, ujed​no i sve​kar za​no​sne Dej​zi. – Ka​ko si mo​gla da se za​lju​biš u nje​ga?! – pi​tao je maj​ku od​mah ta​mo, u pa​bu. Oštro mu je od​bru​si​la. – Ne bu​di li​ce​mer. I ti si ne​kad lu​do​vao za onom bo​ga​tom ma​lom Ame​ri​kan​kom, a i ona je bi​la za de​sni​cu, i uda​la se za fa​ši​stu. Lojd je po​že​leo ta​da da joj ka​že ka​ko to ni​je isto, ali je ubr​zo uvi​deo da raz​li​ke i ne​ma. Ka​kav god bio nje​gov sa​da​šnji od​nos sa Dej​zi, ne​ma ni​ka​kve sum​nje da se svo​je​vre​me​no u nju za​lju​bio. Lju​bav ne slu​ša ra​zum. A ako je on mo​gao da pod​leg​ne ira​ci​o​nal​noj stra​sti, mo​že i nje​go​va maj​ka; šta​vi​še, kad joj se to de​si​lo, ima​la je isto go​di​na kao i on kad se za​lju​bio u Dej​zi, dva​de​set jed​nu. Re​kao joj je, me​đu​tim, da je tre​ba​lo od​mah da mu ka​že isti​nu, ali Etel je i za to ima​la od​go​vor. „A ka​ko bi re​a​go​vao, kao deč​kić, da sam ti re​kla da si sin jed​nog bo​ga​ta​ša, jed​nog er​la? Ko​li​ko bi iz​dr​žao pre ne​go što bi po​čeo da se hva​liš pred dru​ga​ri​ma u ško​li? Za​mi​sli sa​mo ka​ko bi se pod​me​sva​li tvo​jim de​ti​nja​stim ma​šta​ri​ja​ma. I po​mi​sli ka​ko bi te mr​ze​li što si iz​nad njih.” – Ali ka​sni​je... – Ne znam – re​kla je ona umor​no. – Kao da ni​ka​da ni​je bio pra​vi tre​nu​tak. Ber​ni je is​pr​va bio po​be​leo od za​pre​pa​šće​nja, ali se ubr​zo pri​brao, i po​stao onaj sta​ri do​bri fleg​ma​tič​ni Ber​ni. Ka​zao je da raz​u​me zbog če​ga mu Etel ni​je re​kla isti​nu. – Kad taj​nu s ne​kim po​de​liš, on​da to vi​še ni​je taj​na. Lojd se pi​tao ka​kav li je sa​da od​nos iz​me​đu nje​go​ve maj​ke i er​la. – Pret​po​sta​vljam da se stal​no sre​će​te u Vest​min​ste​ru. – Sa​mo po​ne​kad – od​vra​ti​la mu je ona. – Ple​mi​ći ima​ju za​se​ban deo pa​la​te, ta​mo su nji​ho​vi re​sto​ra​ni i ba​ro​vi, a mi obič​no naj​pre za​ka​že​mo sa​sta​nak pre ne​go što se vi​di​mo s nji​ma. Te no​ći Lojd je bio i pre​vi​še za​pa​njen i zbu​njen da bi uop​šte mo​gao da sa​gle​da svo​ja ose​ća​nja. Fic je, da​kle, nje​gov otac – ari​sto​kra​ta, to​ri​je​vac, Deč​kov otac, Dej​zin sve​kar. Da li zbog to​ga tre​ba da bu​de tu​žan, ili ljut, ili sa​mo​u​bi​lač​ki ras​po​lo​žen? To sa​zna​nje je bi​lo to​li​ko ra​zor​no da je imao uti​sak da je utr​nuo. Kao da je ra​njen, to​li​ko že​sto​ko da u pr​vi mah ni bol ni​je ose​tio. Ju​tar​nje ve​sti da​le su mu nov po​vod za raz​mi​šlja​nje. U ra​nim ju​tar​njim ča​so​vi​ma ne​mač​ka voj​ska je iz​ve​la mu​nje​vit na​pad na za​pad​ne su​se​de. Prem​da je ta ope​ra​ci​ja bi​la oče​ki​va​na, Lojd je znao da, ni uz naj​ve​će na​po​re, sa​ve​znič​ke oba​ve​štaj​ne slu​žbe ni​su us​pe​le una​pred da sa​zna​ju da​tum, a voj​ske na​pad​nu​tih dr​ža​vi​ca uhva​će​ne su na spa​va​nju. Pa ipak, hra​bro su uz​vra​ti​le uda​rac. – Ve​ro​vat​no i je​su – re​če uj​ka Bi​li – ali Bi​bi​si bi ta​ko iz​ve​stio i da ni​su. Pre​mi​jer Čem​ber​len je sa​zvao sa​sta​nak ka​bi​ne​ta, i sed​ni​ca je upra​vo bi​la u to​ku. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, fran​cu​ska ar​mi​ja, ko​joj je u po​moć pri​sti​glo de​set bri​tan​skih di​vi​zi​ja pret​hod​no ras​po​re​đe​nih u Fran​cu​skoj, odav​no je bi​la usa​gla​si​la plan de​lo​va​nja u slu​ča​ju ta​kve in​va​zi​je, i taj plan je auto​mat​ski stu​pio na sna​gu. Sa​ve​znič​ke je​di​ni​ce pre​šle su fran​cu​sko-ho​land​sku i fran​cu​sko-bel​gij​sku gra​ni​cu sa za​pa​da, i sa​da su hi​ta​le u su​sret Nem​ci​ma. Pod bre​me​nom va​žnih ve​sti, po​ro​di​ca Vi​li​jams uhva​ti​la je auto​bus do grad​skog cen​tra i sti​gla do Born​mut​skog pa​vi​ljo​na, me​sta odr​ža​va​nja par​tij​ske kon​fe​ren​ci​je. Tu su i ču​li no​vo​sti iz Vest​min​ste​ra. Čem​ber​len ne dâ vlast. Bi​li je, ta​ko​đe, sa​znao da je pred​sed​nik vla​de tra​žio od vo​đe La​bu​ri​stič​ke par​ti​je, Kle​men​ta Atli​ja, da pri​hva​ti du​žnost še​fa ka​bi​ne​ta, te bi ta​ko vla​du či​ni​la ko​a​li​ci​ja tri​ju glav​nih stra​na​ka. I Lojd i Etel i Ber​ni uža​sa​va​li su se to​ga. Čem​ber​len po​mi​ri​telj bi ta​ko ostao na me​stu pre​mi​je​ra,

dok bi La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja, po​što uđe u ko​a​li​ci​o​nu vla​du, bi​la u oba​ve​zi da ga po​dr​ža​va. Te​ško je bi​lo i raz​mi​šlja​ti o to​me. – I šta je Atli re​kao? – upi​ta Lojd. – Da će se po​sa​ve​to​va​ti sa Na​ci​o​nal​nim iz​vr​šnim od​bo​rom – od​go​vo​ri Bi​li. – A to smo mi. – I Lojd i Bi​li su bi​li čla​no​vi tog od​bo​ra, či​ji je sa​sta​nak bio za​ka​zan za če​ti​ri sa​ta tog po​po​dne​va. – Do​bro – re​če Etel. – Haj​de da poč​ne​mo s an​ke​tom, da vi​di​mo na ka​kvu bi po​dr​šku Čem​ber​le​nov plan na​i​šao u na​šem od​bo​ru. – Ni na ka​kvu, bar ja mi​slim – re​če Lojd. – Ne bu​di ta​ko si​gu​ran – od​vra​ti mu maj​ka. – Bi​će tu i onih ko​ji će po sva​ku ce​nu gle​da​ti da ome​tu Čer​či​la. Na​red​nih ne​ko​li​ko sa​ti Lojd je pro​veo u ne​pre​kid​nim po​li​tič​kim ak​tiv​no​sti​ma, raz​go​va​ra​ju​ći sa čla​no​vi​ma od​bo​ra i nji​ho​vim pri​ja​te​lji​ma i po​moć​ni​ci​ma, što u ka​fe​i​ma i ba​ro​vi​ma u sa​mom Born​mut​skom pa​vi​ljo​nu, što na​po​lju, po​kraj mo​ra. Pri​tom ni​je ni ru​čao, ali je za​to po​pio to​li​ko ča​ja da, kad bi sko​čio u vo​du, ne bi po​to​nuo, već bi ostao da plu​ta. S raz​o​ča​ra​njem je uvi​deo da ne de​le baš svi nje​go​vo sta​no​vi​šte u ve​zi sa Čem​ber​le​nom i Čer​či​lom. Bi​lo je tu ne​ko​li​ko pa​ci​fi​sta pre​te​klih iz pro​šlog ra​ta, ko​ji su se za​la​ga​li za mir po sva​ku ce​nu i odo​bra​va​li Čem​ber​le​nov po​mi​ri​telj​ski pri​stup. Na dru​goj stra​ni, vel​ški po​sla​ni​ci i da​lje su u Čer​či​lu vi​de​li mi​ni​stra unu​tra​šnjih po​slo​va ko​ji je svo​je​vre​me​no po​slao svo​je je​di​ni​ce da raz​bi​ju štrajk u To​ni​pen​di​ju. Ota​da je pro​šlo tri​de​set go​di​na, ali Lojd je sa​da imao pri​li​ke da na​u​či ka​ko uspo​me​ne, u po​li​ti​ci, mo​gu bi​ti i te ka​ko du​go​več​ne. U po​la če​ti​ri po​sle pod​ne, Lojd i Bi​li su, ho​da​ju​ći po​red mo​ra, dok je du​vao pri​ja​tan ve​trić, sti​gli do ho​te​la Haj​klif, gde je tre​ba​lo da bu​de odr​ža​na kon​fe​ren​ci​ja. Sma​tra​li su da će ve​ći​na čla​no​va od​bo​ra gla​sa​ti pro​tiv Čem​ber​le​no​ve po​nu​de, ali ni​su, ipak, mo​gli bi​ti sa​svim si​gur​ni u to, a Loj​da je ko​na​čan re​zul​tat i da​lje bri​nuo. Ušli su u sa​lu i se​li za du​ga​čak sto sa osta​lim čla​no​vi​ma od​bo​ra. Tač​no u če​ti​ri po​ja​vi se vo​đa stran​ke. Klem Atli je bio vi​tak, tih, skro​man čo​vek, ured​no ode​ven, će​lav, s br​ko​vi​ma. Li​čio je na advo​ka​ta – što mu je otac i bio – te su lju​di ma​hom bi​li sklo​ni da ga pot​ce​ne. Su​vo​par​no i bez​o​se​ćaj​no, ka​ko sa​mo on to ume, čla​no​vi​ma od​bo​ra sa​že​to je pre​pri​čao do​ga​đa​je ko​ji su se od​i​gra​li u pro​te​kla dva​de​set če​ti​ri sa​ta, uklju​ču​ju​ći i Čem​ber​le​no​vu po​nu​du la​bu​ri​sti​ma da uđu u ko​a​li​ci​ju s njim. – Imam da vam po​sta​vim dva pi​ta​nja – re​če za​tim. – Pr​vo gla​si: Ho​će​te li da uče​stvu​je​te u ra​du ko​a​li​ci​o​ne vla​de s Ne​vi​lom Čem​ber​le​nom kao pre​mi​je​rom? Oku​plje​ni oko sto​la uz​vik​nu​še: – „Ne!”, mno​go že​šće ne​go što je Lojd oče​ki​vao. Bio je uz​bu​đen. Go​to​vo je sa Čem​ber​le​nom, pri​ja​te​ljem fašistâ, iz​daj​ni​kom Špa​ni​je. Ima, ipak, prav​de na ovo​me sve​tu. Lojd je, sem to​ga, za​pa​zio ka​ko ne​na​me​tlji​vi Atli, go​to​vo ne​pri​met​no, dr​ži kon​ce tog sku​pa u svo​jim ru​ka​ma. Ni​je otvo​rio te​mu za op​štu di​sku​si​ju. Pi​ta​nje ko​je je po​sta​vio ni​je gla​si​lo: šta da ra​di​mo? Ni​je lju​di​ma pru​žio mo​guć​nost ni da se iz​ri​či​to iz​ja​sne ni da se ko​le​ba​ju. Pot​pu​no ne​na​pad​no, sta​vio ih je pred svr​šen čin i dao im da bi​ra​ju. Lojd je bio si​gu​ran da je Atli do​bio upra​vo ona​kav od​go​vor ka​kvom se i na​dao. – Evo i dru​gog pi​ta​nja: je​ste li za ula​zak u ko​a​li​ci​ju, ali sa dru​gim pre​mi​je​rom? – upi​ta tad Atli. Ovo​ga pu​ta od​go​vor ni​je bio ona​ko gro​mak, ali je​ste bio po​tvr​dan. Lojd osmo​tri lju​de za sto​lom, i po​sta​de mu ja​sno da su go​to​vo svi za tu va​ri​jan​tu. Ako je ne​ko i pro​tiv, taj se ni​je pr​sio da tra​ži reč. – U tom slu​ča​ju – re​če Atli – sop​šti​ću Čem​ber​le​nu da je na​ša par​ti​ja sprem​na da uđe u ko​a​li​ci​ju,

ali je​di​no uko​li​ko on pod​ne​se ostav​ku, i uko​li​ko po​sta​ve no​vog pre​mi​je​ra. Ža​mor odo​bra​va​nja pro​stru​ja oko sto​la. Loj​du ni​je pro​ma​klo Atli​je​vo lu​kav​stvo; ni​je ni pi​tao oku​plje​ne ko​ga bi iza​bra​li za no​vog pre​mi​je​ra. – Idem sa​da da te​le​fo​ni​ram u Uli​cu Da​u​ning broj de​set – ob​ja​vi Atli. I iza​đe.

VI​II Te ve​če​ri Vin​ston Čer​čil je po​zvan u Ba​kin​gem​sku pa​la​tu, i kralj je, ka​ko to tra​di​ci​ja na​la​že, za​tra​žio od nje​ga da sta​ne na če​lo vla​de. Lojd je u Čer​či​la po​la​gao ve​li​ke na​de, iako je ovaj bio kon​zer​va​ti​vac. To​kom vi​ken​da Čer​čil je oba​vio ime​no​va​nja. For​mi​rao je pe​to​čla​ni rat​ni ka​bi​net, u či​jem su se sa​sta​vu, po​red osta​lih, na​šli Klem Atli i Ar​tur Grin​vud, dvo​ji​ca vo​de​ćih čla​no​va La​bu​ri​stič​ke stran​ke. Sin​di​kal​ni vo​đa Er​ni Be​vin po​sta​vljen je za mi​ni​stra ra​da. Čer​čil oči​gled​no na​me​ra​va, raz​mi​šljao je Lojd, da for​mi​ra pra​vu vi​še​stra​nač​ku vla​du. Lojd je spa​ko​vao ko​fer, pri​pre​miv​ši se da uhva​ti voz na​trag za Abe​ro​ven. Čim ta​mo stig​ne, bar je ta​ko oče​ki​vao, br​zo će do​bi​ti pre​ko​man​du, ve​ro​vat​no u Fran​cu​skoj. Ali po​treb​no mu je bi​lo sa​mo satdva. Žu​deo je da mu Dej​zi ko​nač​no ob​ja​sni za​što se ona​ko po​ne​la pro​šlog utor​ka. I što se vi​še nji​hov su​sret pri​bli​ža​vao, on je po​sta​jao sve ne​str​plji​vi​ji. U me​đu​vre​me​nu, ne​mač​ka ar​mi​ja mle​la je sve pred so​bom na​pre​du​ju​ći kroz Ho​lan​di​ju i Bel​gi​ju, sla​ma​ju​ći ot​por sme​log pro​tiv​ni​ka ta​kvom br​zi​nom da se Lojd za​pre​pa​stio. U ne​de​lju uve​če Bi​li je te​le​fo​nom raz​go​va​rao sa svo​jom ve​zom u Mi​ni​star​stvu ra​ta, a po​sle to​ga su on i Lojd od vla​sni​ce pan​si​o​na po​zaj​mi​li sta​ri škol​ski atlas, pa se​li da pro​u​če ma​pu se​ve​ro​za​pad​ne Evro​pe. Bi​li je ka​ži​pr​stom po​vla​čio li​ni​ju u prav​cu is​tok–za​pad, od Di​sel​dor​fa, pre​ko Bri​se​la, do Li​la. – Nem​ci su uda​ri​li ta​mo gde je fran​cu​ska od​bra​na naj​ta​nja, a to je se​ver​ni deo gra​ni​ce s Bel​gi​jom. – Po​me​rao je pr​ste niz stra​ni​cu atla​sa. – Gra​ni​cu ju​žne Bel​gi​je či​ni Ar​den​ska šu​ma, ne​pre​gle​dan po​jas brd​skih i šu​mo​vi​tih pre​de​la kroz ko​je sa​vre​me​ne mo​to​ri​zo​va​ne ar​mi​je prak​tič​no ne mo​gu da pro​đu. Ta​ko bar ka​že moj drug iz Mi​ni​star​stva ra​ta. – Pre​la​zio je da​lje pr​stom po kar​ti. – A opet, ov​de do​le, da​lje na ju​gu, fran​cu​sko-ne​mač​ka gra​ni​ca bra​nje​na je či​ta​vim ni​zom utvr​đe​nja, ta​ko​zva​nom li​ni​jom Ma​ži​no, ko​ja se pro​te​že skroz do Švaj​car​ske. – Opet je pr​stom kre​nuo na​vi​še. – Ni​ka​kvih utvr​đe​nja, me​đu​tim, ne​ma iz​me​đu Bel​gi​je i se​ver​ne Fran​cu​ske. Lojd je bio zbu​njen. – Pa zar ni​ko o to​me do​sad ni​je razmi​šljao? – Raz​mi​šlja​li smo mi, na​rav​no da smo raz​mi​šlja​li. I raz​vi​li smo stra​te​gi​ju. – Bi​li je sad go​vo​rio ti​še. – Zo​ve se „plan D”. To se vi​še ne mo​že dr​ža​ti u taj​no​sti, po​što plan već pri​me​nju​je​mo. Naj​bo​lji od​re​di fran​cu​ske voj​ske i sve bri​tan​ske eks​pe​di​ci​o​ne sna​ge ko​je su već ta​mo sta​ci​o​ni​ra​ne pre​šli su gra​ni​cu i ušli u Bel​gi​ju. Oni će us​po​sta​vi​ti čvr​stu li​ni​ju od​bra​ne na re​ci Dil, i za​u​sta​vi​ti na​pre​do​va​nje Ne​ma​ca. Lojd i ni​je bio baš to​li​ko si​gu​ran. – Mi smo, zna​či, po​lo​vi​nu sna​ga na​me​ni​li za spro​vo​đe​nje „pla​na D”? – Mo​ra​mo, da bi uspeh bio si​gu​ran. – Daj bo​že da ta​ko bu​de. Pre​ki​nu​la ih je vla​sni​ca pan​si​o​na, ko​ja je Loj​du do​ne​la te​le​gram. Mo​rao je bi​ti od voj​ske, od ko​ga bi dru​gog. Lojd je, pre ne​go što će po​ći na od​su​stvo, dao ovu adre​su pu​kov​ni​ku Elis-Džon​su. I iz​ne​na​dio se što mu ra​ni​je ni​šta ni​je sti​glo. Br​zo je otvo​rio ko​ver​tu.

U te​le​gra​mu je pi​sa​lo: NE VRA​ĆAJ SE U ABE​RO​VEN STOP OD​MAH SE JA​VI U PRI​STA​NI​ŠTE U SA​U​TEMP​TO​NU STOP A BI​EN​TOT21 U POT​PI​SU ELIS​DŽONS. Ne​će se, da​kle, ni vra​ća​ti u Ti Gvin. Sa​u​temp​ton, kao jed​na od naj​ve​ćih bri​tan​skih lu​ka, bio je uobi​ča​je​no me​sto za ukr​ca​va​nja na bro​do​ve ko​ji sa​o​bra​ća​ju do Kon​ti​nen​ta, a i na​la​zio se sve​ga ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra od Born​mu​ta, mo​žda je​dan sat vo​zom ili auto​bu​som. Ne​ću su​tra vi​de​ti Dej​zi – shva​ti Lojd, i sr​ce ga za​bo​le zbog to​ga. Mo​žda ni​ka​da ne​će ni sa​zna​ti šta je on​da hte​la da mu ka​že. A ono A BI​EN​TOT pu​kov​ni​ka Elis-Džon​sa bi​lo je sa​mo po​tvr​da za ono što se već sa​mo po se​bi na​me​ta​lo kao za​klju​čak. Lojd ide u Fran​cu​sku.

7. 1940. (II) Pr​va tri da​na Bit​ke za Fran​cu​sku Erik fon Ul​rih pro​veo je u sa​o​bra​ćaj​noj gu​žvi. Erik i nje​gov drug Her​man Braun bi​li su u sa​sta​vu me​di​cin​ske je​di​ni​ce pri Dru​goj pan​cer di​vi​zi​ji. Dok su pro​la​zi​li kroz ju​žnu Bel​gi​ju, ni​su vi​de​li ni​ka​kve bor​be, sa​mo ki​lo​me​tar za ki​lo​me​trom br​da i dr​ve​ća. Pre​ma nji​ho​vim pro​ce​na​ma, na​la​zi​li su se u Ar​den​skoj šu​mi. Kre​ta​li su se uza​nim pu​te​vi​ma, od ko​jih mno​gi ni​su bi​li ni kal​dr​mi​sa​ni; do​volj​no je bi​lo da se po​kva​ri je​dan je​di​ni tenk, i da to u naj​kra​ćem ro​ku iza​zo​ve stva​ra​nje ko​lo​ne du​ge osam​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra. Vi​še su sta​ja​li za​gla​vlje​ni u me​stu, ne​go što su se kre​ta​li. Her​ma​no​vo pe​ga​vo li​ce is​kri​vi​lo se u te​skob​nu gri​ma​su, i on do​šap​nu Eri​ku ta​ko da je sa​mo ovaj mo​gao da ga ču​je: – Ovo je glu​po! – Zar vas ni​su na​u​či​li da se ta​ko ne iz​ra​ža​va​te – pa ti si bio u Hi​tler​ju​gen​du – od​vra​ti Erik ti​ho. – Imaj ve​re u Fi​re​ra. – Ni​je, me​đu​tim, bio to​li​ko ljut da bi pot​ka​zao dru​ga. Kad su ko​nač​no kre​nu​li, vo​žnja je bi​la ve​o​ma ne​u​dob​na. Se​de​li su na tvr​dom dr​ve​nom po​du voj​nog ka​mi​o​na, ko​ji se truc​kao pre​la​ze​ći pre​ko ži​la dr​ve​ća i za​o​bi​la​ze​ći rup​ča​ge na pu​tu. Erik je če​znuo za bit​kom, sa​mo da iza​đe iz tog pro​kle​tog ka​mi​o​na. Her​man sad re​če gla​sni​je: – Šta mi tra​ži​mo ov​de? Nji​hov pret​po​sta​vlje​ni, dok​tor Raj​ner Vajs, se​deo je na pra​vom se​di​štu, po​red šo​fe​ra. – Sle​di​mo Fi​re​ro​va na​re​đe​nja, ko​ja su, na​rav​no, uvek va​lja​na. Iz​go​vo​rio je te re​či sav ozbi​ljan, ali Erik je bio si​gu​ran da se on ru​ga. Ma​jor Vajs, mr​šav cr​no​kos čo​vek s na​o​ča​ra​ma, če​sto je ci​nič​no go​vo​rio o vla​sti​ma i voj​sci, ali uvek ne​ka​ko za​go​net​no, ta​ko da se ni​šta pro​tiv nje​ga ni​je mo​glo do​ka​za​ti. Bi​lo ka​ko bi​lo, voj​ska se​bi, u da​tom tre​nut​ku, ni​je mo​gla da pri​u​šti taj luk​suz i osta​ne bez uslu​ga vr​snog le​ka​ra. U ka​mi​o​nu su bi​la još dvo​ji​ca bol​ni​ča​ra, s tim što su obo​ji​ca bi​la sta​ri​ja od Eri​ka i Her​ma​na. Je​dan od njih, Kri​stof, imao je bo​lji od​go​vor na Her​ma​no​vo pi​ta​nje: – Mo​žda Fran​cu​zi ne oče​ku​ju da ih na​pad​ne​mo ov​de upra​vo za​to što je te​ren ta​ko ne​pri​stu​pa​čan. Nje​gov drug Man​fred do​da​de: – Na​ša pred​nost je u fak​to​ru iz​ne​na​đe​nja, na​i​ći će​mo na sla​bu li​ni​ju od​bra​ne. Na to će Vajs sar​ka​stič​no: – Hva​la na toj lek​ci​ji iz tak​ti​ke, vas dvo​ji​ca, stvar​no ste me pro​sve​tli​li. – No opet ni​je re​kao ni​šta ne​do​lič​no. Upr​kos sve​mu, još je bi​lo lju​di ko​ji ni​su ima​li ve​re u Fi​re​ra, što i Eri​ka za​ču​di. I nje​go​vi, kod ku​će, sa​mo bi za​tva​ra​li oči kad stig​nu ve​sti o no​vim po​be​da​ma na​ci​sta. Nje​gov otac, ne​ka​da ugle​dan i mo​ćan, sa​da je bio sa​mo sen​ka od čo​ve​ka. Ume​sto da se ra​du​je osva​ja​nju var​var​ske Polj​ske, on je sa​mo ku​kao nad zlo​sta​vlja​njem Po​lja​ka – za ko​je je, po sve​mu su​de​ći, i čuo ta​ko što je, pro​tiv​no za​ko​nu, slu​šao ne​ku stra​nu ra​dio-sta​ni​cu. Ta​kvo po​na​ša​nje mo​glo je sve da ih do​ve​de u ne​pri​li​ku – sve, uklju​ču​ju​ći Eri​ka, ko​ji je bio kriv što oče​vo po​na​ša​nje ni​je pri​ja​vio lo​kal​nom na​ci​stič​kom nad​zor​ni​ku če​tvr​ti. Lo​še se dr​ža​la i Eri​ko​va maj​ka. Ma​lo-ma​lo pa bi se iz​gu​bi​la ne​kud s ma​lim pa​ke​ti​ma s di​mlje​nom

ri​bom ili ja​ji​ma. Od​la​zi​la bi bez ob​ja​šnje​nja, ali Erik je bio uve​ren da hra​nu no​si frau Rot​man, či​jem je mu​žu, Je​vre​ji​nu, bi​lo za​bra​nje​no da oba​vlja le​kar​sku prak​su. Pa ipak, Erik je ku​ći slao ve​ći deo svo​je voj​nič​ke pla​te, zna​ju​ći da bi mu se ro​di​te​lji u pro​tiv​nom smr​za​va​li i gla​do​va​li. Mr​zeo je nji​ho​ve po​li​tič​ke na​zo​re, ali je vo​leo njih. I oni su, bez sum​nje, isto ose​ća​li pre​ma nje​go​vim po​li​tič​kim sta​vo​vi​ma i nje​mu sa​mom. Eri​ko​va se​stra, Kar​la, že​le​la je da uči za le​ka​ra, kao i Erik, i sil​no se raz​be​sne​la kad joj je sta​vlje​no do zna​nja da u ta​da​šnjoj Ne​mač​koj le​ka​ri mo​gu da bu​du sa​mo mu​škar​ci. Sa​da je uči​la za me​di​cin​sku se​stru, što je ku​di​ka​mo pri​klad​ni​je za​ni​ma​nje za jed​nu mla​du Ne​mi​cu. I ona je, kao i njen brat, iz​dva​ja​la od svo​je tan​ke pla​te da pri​po​mog​ne ro​di​te​lji​ma. Erik i Her​man su naj​pre hte​li u pe​ša​din​ce. Nji​ho​vo po​i​ma​nje bit​ke bi​lo je da uzmeš pu​šku i ju​ri​šaš na ne​pri​ja​te​lja, pa ili da ubi​jaš ili da pad​neš za otadž​bi​nu. Ali ne​će oni ov​de ni​ko​ga ubi​ja​ti. Obo​ji​ca su za​vr​ši​li pr​vu go​di​nu me​di​cin​skog fa​kul​te​ta, i zna​nja ko​ja su ta​mo ste​kli voj​sci su bi​la i te ka​ko po​treb​na; za​to im je i za​pa​lo da bu​du bol​ni​ča​ri. Če​tvr​tog da​na u Bel​gi​ji, u po​ne​de​ljak, tri​na​e​stog ma​ja, sve je bi​lo isto kao i pr​va tri da​na, ali sa​mo do po​dne​va. Tut​nja​vu i ri​ku sto​ti​na i sto​ti​na mo​to​ra, što ten​kov​skih što ka​mi​on​skih, ne​što je nad​ja​ča​va​lo. Avi​o​ni su le​te​li ni​sko i bom​bar​do​va​li pod​ruč​je ne ta​ko da​le​ko od njih. Eri​ku se no​zdr​ve na​pu​ni​še mi​ri​som ja​kog eks​plo​zi​va. Po​po​dnev​ni pre​dah pro​ve​li su na uz​vi​še​nju iz​nad vi​ju​ga​ve reč​ne do​li​ne. Ma​jor Vajs im je re​kao da je to re​ka Me​za te da se na​la​ze za​pad​no od gra​da Se​da​na. Ušli su, zna​či, u Fran​cu​sku. Avi​o​ni Luft​va​fea pre​le​ta​li su pre​ko njih, je​dan za dru​gim, da bi ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra da​lje po​ni​ra​li ka re​ci, bom​bar​du​ju​ći i mi​tra​lji​ra​ju​ći ra​štr​ka​na se​la na oba​li, gde su, po sve​mu su​de​ći, bi​li fran​cu​ski od​bram​be​ni po​lo​ža​ji. Dim je ku​ljao iz bez​broj uni​šte​nih ko​li​ba i se​o​skih ku​ća. Pu​ca​lo se bez pre​stan​ka, i Eri​ku go​to​vo bi žao onih ko​ji su se na​šli za​to​če​ni do​le u tom pa​klu. Bi​la je to pr​va bor​ba ko​ju je vi​deo. Ne​će mno​go vre​me​na pro​ći i sam će se uklju​či​ti u bor​bu. Mo​žda će ne​ki mla​di fran​cu​ski voj​nik s ne​ke osma​trač​ni​ce na bez​bed​noj uda​lje​no​sti sa​ža​lje​va​ti Nem​ce ko​je sa​ka​ti i ubi​ja ne​pri​ja​telj​ska va​tra. Od sil​nog uz​bu​đe​nja, Eri​ku sr​ce za​lu​pa ja​ko, kao da mu je bu​banj u gru​di​ma. Na is​to​ku, gde su se raz​ne po​je​di​no​sti kra​jo​li​ka gu​bi​le u da​lji​ni, vi​deo je le​te​li​ce na​lik tač​ka​ma i stu​bo​ve di​ma što ku​lja​ju uvis. Erik ta​da shva​ti da se bit​ka od​vi​ja na po​te​zu du​gom vi​še ki​lo​me​ta​ra duž oba​la re​ke. Dok je zu​rio u da​lji​nu, va​zdu​šni na​pad se okon​ča te se avi​o​ni okre​nu​še i od​le​te​še na se​ver, za​nji​hav​ši kri​li​ma da bor​ci​ma po​že​le „sreć​no” dok su pre​le​ta​li uznad njih. Ne​da​le​ko od Eri​ka, u rav​ni​ci što vo​di ka re​ci, u bor​bu su kre​nu​li ne​mač​ki ten​ko​vi. Ne​što vi​še od tri ki​lo​me​tra de​li​lo ih je od ne​pri​ja​te​lja, ali fran​cu​ska ar​ti​lje​ri​ja već ih je bi​la za​su​la va​trom iz gra​da. Erik se iz​ne​na​dio kad je vi​deo ko​li​ko je mi​tra​lje​za​ca pre​ži​ve​lo bombardo​va​nje iz va​zdu​ha. No va​tra je buk​ta​la iz ru​še​vi​na, to​pov​ska gr​mlja​vi​na raz​le​ga​la se pre​ko po​lja, a fran​cu​ska ze​mlja pr​šta​la kao vo​da u fon​ta​ni gde god bi pa​la gra​na​ta. Erik vi​de ka​ko eks​plo​di​ra di​rekt​no po​go​đe​ni tenk; dim, me​tal i de​lo​vi te​la šik​nu​še kao iz vul​kan​skog ždre​la, i nje​mu pri​pa​de mu​ka. Ali fran​cu​sko gra​na​ti​ra​nje ni​je za​u​sta​vi​lo nji​ho​vo na​pre​do​va​nje. Ten​ko​vi su ne​u​mo​lji​vo na​pre​do​va​li ka oba​li re​ke is​toč​no od va​ro​ši, za ko​ju je Vajs, ina​če, re​kao da se zo​ve Don​še​ri. Za nji​ma je stu​pa​la pe​ša​di​ja, što u ka​mi​o​ni​ma, što pe​ši​ce. – Na​pad iz va​zdu​ha ni​je bio do​vo​ljan – re​če Her​man. – Gde nam je ar​ti​lje​ri​ja? Ar​ti​lje​ri​ja nam tre​ba da bi​smo ne​u​tra​li​sa​li mi​tra​lje​ze u sa​moj va​ro​ši, pa da po​sle na​ši ten​ko​vi i pe​ša​di​ja mo​gu da pre​đu re​ku i us​po​sta​ve mo​sto​bran. Eri​ku je bi​lo do​šlo da ras​pa​li cmi​zdrav​ca po usti​ma. Sva​ki čas će kre​nu​ti u ak​ci​ju – sad mo​ra​ju ve​-

ro​va​ti u se​be! – U pra​vu si, Bra​u​ne – re​če Vajs – ali je mu​ni​ci​ja za na​šu ar​ti​lje​ri​ju za​sta​la u Ar​den​skoj šu​mi u onoj gu​žvi. Ima​mo sa​mo če​tr​de​set osam gra​na​ta. – Iz​la​zi​te! Iz​la​zi​te! – pro​de​ra se uto ne​ki ma​jor, sav za​ja​pu​ren, pro​tr​čav​ši po​red njih. – Ta​mo će nam bi​ti pre​vi​ja​li​šte – re​če ma​jor Vajs pa po​ka​za ka is​to​ku – ta​mo gde je ona se​o​ska ku​ća. – Erik ra​za​bra ni​ski si​vi krov, od re​ke uda​ljen oko se​dam​sto pe​de​set me​ta​ra. – Do​bro, ide​mo! Po​i​ska​ka​li su iz ka​mi​o​na i sju​ri​li se niz​br​do. Kad su sti​gli u pod​nož​je, skre​nu​li su le​vo, se​o​skim pu​telj​kom. Erik se pi​tao šta će ura​di​ti s po​ro​di​com iz te ku​će ko​ja će ubr​zo bi​ti pre​tvo​re​na u voj​nu bol​ni​cu. Iz​ba​ci​će te lju​de iz ku​će, pret​po​sta​vljao je Erik, a ako im pri​tom bu​du pra​vi​li smet​nje – po​bi​će ih. Ali ku​da će ti lju​di što su se na​šli na​sred boj​nog po​lja? Raz​lo​ga za bri​gu ni​je imao: ku​ća je već bi​la pra​zna. Na​la​zi​la se na oko osam sto​ti​na me​ta​ra od me​sta gde su vo​đe​ne naj​že​šće bor​be, pri​me​tio je Erik. Pret​po​sta​vljao je, pri​tom, da bi be​smi​sle​no bi​lo pra​vi​ti polj​sku bol​ni​cu u do​me​tu ne​pri​ja​telj​skog na​o​ru​ža​nja. – Vi sa no​si​li​ma, na​pred! – uz​vik​nuo je Vajs. – Dok se vi vra​ti​te, mi će​mo bi​ti sprem​ni. Erik i Her​man ski​nu​še jed​na uro​la​na no​si​la i pri​bor za pr​vu po​moć iz ka​mi​o​na s me​di​cin​skim za​li​ha​ma, pa kre​nu​še pre​ma bo​ji​štu. Kri​stof i Man​fred su išli od​mah is​pred njih, a za nji​ma još de​se​tak nji​ho​vih sa​bo​ra​ca. To je sve, po​mi​sli Erik odu​še​vlje​no, eto na​ma pri​li​ke da po​sta​ne​mo ju​na​ci. Ko li će od njih sa​ču​va​ti hra​brost kad se na​đe pod va​trom, a ko će se iz​be​zu​mi​ti i sa​kri​ti u pr​vu ru​pu? Pre​ko po​lja su do​tr​ča​li do re​ke. Ima​lo je mno​go da se tr​či, a u po​vrat​ku će im ta raz​da​lji​na iz​gle​da​ti još ve​ća jer će no​si​ti ra​nje​ni​ka. Pro​šli su po​red iz​go​re​lih ten​ko​va, no tu pre​ži​ve​lih ni​je bi​lo. Erik skre​nu po​gled sa spe​če​nih osta​ta​ka ljud​skih te​la, raz​ma​za​nih pre​ko iz​ob​li​če​nog me​ta​la. Gra​na​te su pa​da​le oko njih, ma​da ih ni​je bi​lo mno​go; re​ka je bi​la sla​bi​je bra​nje​na, a u va​zdu​šnim na​pa​di​ma ipak su po​ga​še​na mno​ga ne​pri​ja​telj​ska mi​tra​lje​ska gne​zda. Pa ipak, Erik je pr​vi put do​ži​veo da ne​ko pu​ca na nje​ga, i on ose​ti taj be​smi​slen, de​ti​njast po​riv da ru​ka​ma po​kri​je oči; ali na​sta​vio je da tr​či. A on​da jed​na gra​na​ta pa​de pra​vo pred njih. Taj udar je bio za​stra​šu​juć, a ze​mlja se za​tre​sla kao da je pro​šao džin. Kri​stof i Man​fred su di​rekt​no po​go​đe​ni, i Erik vi​de ka​ko nji​ho​va te​la le​te uvis kao per​ca. Eri​ka je obo​rio pra​sak. Dok je le​žao na tlu, po​dig​nu​te gla​ve, za​su​la ga je ze​mlja od eks​plo​zi​je, ali ni​je bio po​vre​đen. Je​dva se pri​di​gao. Baš tu pred njim bi​la su is​pre​ple​ta​na te​la Kri​sto​fa i Man​fre​da. Kri​stof je le​žao kao slo​mlje​na lut​ka, kao da su mu svi udo​vi, do po​sled​njeg, iš​ča​še​ni. Man​fre​du je gla​va bi​la od​se​če​na, i le​ža​la je po​red nje​go​vih no​gu. Erik se ska​me​nio od uža​sa. Na fa​kul​te​tu ni​je imao do​di​ra sa osa​ka​će​nim i kr​va​vim te​li​ma. Na​vi​kao se, isti​na, na le​še​ve na ča​so​vi​ma ana​to​mi​je – po jed​no te​lo na dvo​je stu​de​na​ta, pa su se on i Her​man za​jed​no uči​li na le​šu ne​ke sme​žu​ra​ne sta​ri​ce – a imao je pri​li​ke da gle​da ka​ko ži​ve lju​de otva​ra​ju na ope​ra​ci​o​nom sto​lu. No ni​šta od sve​ga to​ga ni​je ga pri​pre​mi​lo za ovo. Je​di​na mu je že​lja bi​la da po​beg​ne. Okre​nuo se. U tom ča​su znao je sa​mo za strah. Kre​nuo je na​zad pu​tem ko​jim su do​šli, pre​ma šu​mi, što da​lje od bit​ke, krup​nim, od​luč​nim ko​ra​ci​ma. Her​man ga je spa​sao. Is​pre​čio se Eri​ku na put i re​kao: – Ku​da si kre​nuo? Ne bu​di lud! Erik, me​đu​tim, ni​je stao, po​ku​šao je da pro​đe po​red Her​ma​na, ali ga ovaj sna​žno uda​ri u sto​mak i Erik se pre​sa​mi​ti, klo​nu na ko​le​na.

– Ne​moj da be​žiš! – go​vo​rio mu je Her​man. – Ubi​će te kao de​zer​te​ra! Pri​be​ri se! Po​ku​ša​va​ju​ći da do​đe do da​ha, Erik se la​ga​no vra​ćao se​bi. Ni​je smeo da po​beg​ne, da de​zer​ti​ra, mo​rao je da osta​ne tu gde je​ste, i to mu je sad bi​lo ja​sno. La​ga​no je, sna​gom vo​lje, po​ti​snuo strah. A on​da i ustao sa ze​mlje. Her​man ga je opre​zno po​sma​trao. – Iz​vi​ni – pro​zbo​ri Erik. – Us​pa​ni​čio sam se. Sad sam do​bro. – On​da di​ži ta no​si​la, i ide​mo da​lje. Erik po​dig​nu svoj kraj no​si​la, sta​vi ga na ra​me, okre​nu se, pa po​tr​ča. Kad su bi​li bli​zu re​ke, Erik i Her​man se na​đo​še me​đu pe​ša​din​ci​ma. Ne​ki su va​di​li na​du​va​ne gu​me​ne čam​ce iz ka​mi​o​na i no​si​li ih do vo​de, dok su ten​ko​vi po​ku​ša​va​li da ih po​kri​ju ga​đa​ju​ći fran​cu​ske po​lo​ža​je. Ali Eri​ku, ko​ji je br​zo po​vra​tio men​tal​nu sna​gu, ni​je mno​go tre​ba​lo da shva​ti ka​ko je to, za​pra​vo, iz​gu​blje​na bit​ka; Fran​cu​zi su bi​li za​klo​nje​ni zi​do​vi​ma, sa​kri​ve​ni u zgra​da​ma, dok je ne​mač​ka pe​ša​di​ja bi​la na oba​li re​ke, pot​pu​no ne​za​šti​će​na. Čim su je​dan ča​mac spu​sti​li u vo​du, plo​vi​lo se na​šlo pod ja​kom mi​tra​lje​skom va​trom. Ma​lo da​lje uz​vod​no, re​ka je ula​zi​la u oku​ku pod uglom od de​ve​de​set ste​pe​ni, ta​ko da pe​ša​di​ja ni​je mo​gla da se sklo​ni iz​van do​me​ta fran​cu​skih mi​tra​lje​za a da to ne iz​i​sku​je du​go po​vla​če​nje. Po ze​mlji je već le​ža​lo mno​go po​gi​nu​lih i ra​nje​nih. – Haj​mo ovog da dig​ne​mo – re​če Her​man od​luč​no, i Erik pri​o​nu na po​sao. Raz​mo​ta​li su no​si​la na ze​mlji, od​mah po​red pe​ša​din​ca ko​ji je ja​u​kao. Erik mu da​de vo​de iz ču​tu​ri​ce, kao što su ga uči​li na obu​ci. Čo​vek je, či​ni​lo se, imao mno​štvo po​vr​šin​skih ra​na po li​cu, a jed​na ru​ka be​ži​vot​no mu je vi​si​la. Erik je na​slu​ći​vao da se ovaj na​šao na uda​ru mi​tra​lje​ske va​tre te da je ve​li​ka sre​ća što ni​su stra​da​li vi​tal​ni or​ga​ni. Obil​nog kr​va​re​nja ni​je bi​lo, pa ni​je ni bi​lo po​tre​be da ga za​u​sta​vlja​ju. Na​me​sti​li su čo​ve​ka na no​si​la, po​di​gli ih i po​tr​ča​li na​trag, ka pre​vi​ja​li​štu. Ra​nje​nik je ur​lao od bo​lo​va dok su se kre​ta​li; a on​da, kad su sta​li, on po​vi​ka: – Na​pred, na​pred! I sti​snu zu​be. No​si​ti čo​ve​ka na no​si​li​ma ni​je bi​lo ta​ko la​ko ka​ko bi se mo​glo pret​po​sta​vi​ti. Erik je imao uti​sak da će mu ru​ke ot​pa​sti, a tek su bi​li na po​la pu​ta. No ja​sno mu je bi​lo da pa​ci​jent tr​pi mno​go ja​če bo​lo​ve, pa je sa​mo na​sta​vio da tr​či. Gra​na​te vi​še ni​su pa​da​le oko njih, pri​me​tio je s olak​ša​njem. Fran​cu​zi su se usred​sre​di​li na oba​lu re​ke, na​sto​je​ći da spre​če Nem​ce da je pre​đu. Ko​nač​no su Erik i Her​man s ra​nje​ni​kom sti​gli do one se​o​ske ku​će. Vajs je u me​đu​vre​me​nu sve or​ga​ni​zo​vao, iz so​ba je iz​ne​sen su​vi​šan na​me​štaj, na po​du su obe​le​že​na me​sta za pa​ci​jen​te, a ku​hinj​ski sto bio je spre​man za ope​ra​ci​je. On po​ka​za Eri​ku i Her​ma​nu gde da spu​ste ra​nje​ni​ka. A on​da ih po​sla po dru​gog. Ovog pu​ta je bi​lo lak​še otr​ča​ti do re​ke. Ni​su no​si​li te​ret te su la​ko str​ča​li niz​br​do. Kad su sti​gli do oba​le, Erik se, pre​pla​šen, pi​tao da li će ga opet uhva​ti​ti pa​ni​ka. Ob​u​ze ga zeb​nja kad vi​de da si​tu​a​ci​ja na boj​nom po​lju ni​je po​volj​na. Na sre​di​ni re​ke plu​ta​lo je ne​ko​li​ko iz​bu​še​nih ča​ma​ca, na oba​li je po​svu​da bi​lo le​še​va – a još ni​je​dan Ne​mac ni​je us​peo da pre​đe re​ku. – Ovo je stra​šno! – kre​štao je Her​man. – Tre​ba​lo je da sa​če​ka​mo ar​ti​lje​ri​ju! – On​da ne bi​smo mo​gli da ra​ču​na​mo na fak​tor iz​ne​na​đe​nja – re​če Erik – i Fran​cu​zi bi ima​li vre​me​na da do​vu​ku po​ja​ča​nje. On​da ce​lo ono pu​te​še​stvi​je kroz Ar​de​ne ne bi ima​lo ni​ka​kvog smi​sla. – Pa, ni ovo nam ne​će us​pe​ti – re​če Her​man. Erik je, u du​bi​ni du​še, po​čeo da se pre​i​spi​tu​je: je​su li Fi​re​ro​vi pla​no​vi za​i​sta ne​po​gre​ši​vi? Sa​ma ta

mi​sao, me​đu​tim, pod​ri​va​la je nje​go​vu od​luč​nost, pre​te​ći da mu pot​pu​no po​lju​lja uve​re​nja. Sre​ćom te ni​je vi​še bi​lo ni vre​me​na za raz​mi​šlja​nje. Sta​li su kod voj​ni​ka s go​to​vo raz​ne​tom no​gom. Na​o​ko je bio nji​hov vr​šnjak, imao je dva​de​se​tak go​di​na, bio je bled i pe​gav, tam​no​ri​đe ko​se. De​sna no​ga za​vr​ša​va​la mu se na sre​di​ni bu​ti​ne is​kr​za​nim pa​trlj​kom. Ču​do te je bio pri sve​sti. Gle​dao ih je ne​tre​mi​ce, kao da su mi​lo​srd​ni an​đe​li. Erik je pro​na​šao tač​ku na mla​di​će​vim pre​po​na​ma i pri​ti​skom na nju za​u​sta​vio kr​va​re​nje, dok je Her​man iz​va​dio ste​znik i pod​ve​zao gor​nji deo bu​ti​ne. A on​da su sta​vi​li mom​ka na no​si​la i po​tr​ča​li na​zad. Her​man je bio lo​ja​lan Ne​mac, ali je po​ne​kad pre​i​spi​ti​vao svo​ja uve​re​nja. Uko​li​ko bi se i kod Eri​ka, s vre​me​na na vre​me, ta​kva ose​ća​nja po​ja​vi​la, on je i te ka​ko vo​dio ra​ču​na o to​me da ih za​dr​ži za se​be. Ta​ko ne​će ne​po​volj​no uti​ca​ti ni na či​ji bor​be​ni mo​ral i ne​će upa​sti u ne​vo​lju. No sa​da ni​je mo​gao da se otre​se tih mi​sli. Pro​la​zak kroz Ar​de​ne Nem​ci​ma, po sve​mu su​de​ći, ne​će do​ne​ti oče​ki​va​nu la​ku po​be​du. Li​ni​je od​bra​ne na re​ci Me​zi ni​su bi​le to​li​ko ja​ke, ali Fran​cu​zi su se že​sto​ko bra​ni​li. Ne​će valj​da, po​mi​sli on, pr​va is​ku​stva u bi​ci da mi uni​šte ve​ru u Fi​re​ra? Od sa​me po​mi​sli na to ob​u​ze ga pa​ni​ka. Pi​tao se, ta​ko​đe, da li ne​mač​kim sna​ga​ma ta​mo da​lje na is​to​ku bo​lje ide ne​go nji​ma. Na​do​mak gra​ni​ce, Pr​va i De​se​ta pan​cer di​vi​zi​ja na​pre​do​va​le su upo​re​do s Eri​ko​vom, Dru​gom pan​cer di​vi​zi​jom, pa mo​ra bi​ti da upra​vo te dve di​vi​zi​je sa​da na​pa​da​ju ta​mo uz​vod​no. Mi​ši​ći ru​ku sa​da su ga ne​sno​sno bo​le​li. Sti​gli su i dru​gi put do pre​vi​ja​li​šta. Ta​mo je sa​da vri​lo kao u ko​šni​ci; pa​tos je bio pre​kri​ven lju​di​ma ko​ji su ja​u​ka​li i vri​šta​li; kr​va​vih za​vo​ja bi​lo je na sve stra​ne, a Vajs i nje​go​vi po​moć​ni​ci br​zo su išli od jed​nog do dru​gog obo​ga​lje​nog te​la. Erik ni​je ni sa​njao da se na jed​nom ta​ko ma​lom me​stu mo​že vi​de​ti to​li​ko pat​nje. Dok je Fi​rer go​vo​rio o ra​tu, Erik, ne​ka​ko, ni​je po​mi​šljao na ovo što sad pred so​bom vi​di. On​da je pri​me​tio da su nje​go​vom pa​ci​jen​tu oči sklo​plje​ne. Ma​jor Vajs opi​pa mla​di​ću puls, pa gru​bo re​če: – No​si​te ga u am​bar – i ne​moj​te, je​bem mu ma​ter, le​še​ve vi​še da mi do​no​si​te, ne​mam vre​me​na! Eri​ku je do​šlo do za​pla​če od mu​ke, ali i od bo​la u ru​ka​ma, ko​ji mu se sad ši​rio i na no​ge. Od​lo​ži​li su leš u am​bar, gde su za​te​kli de​se​tak i vi​še po​gi​nu​lih mla​di​ća. Si​tu​a​ci​ja je bi​la go​ra od naj​cr​njih nje​go​vih pred​vi​đa​nja. Kad je raz​mi​šljao o bi​ci, pred oči​ma su mu se ni​za​le sli​ke ju​na​štva u opa​sno​sti, sta​me​nog pod​no​še​nja pat​nje, hra​bro​sti u ne​pri​li​ci. Sa​da su mu, me​đu​tim, pred oči​ma bi​li ro​pac, kri​ci, ne​mi užas, skr​še​na te​la, a ve​ra u taj po​hod ozbilj​no mu je bi​la po​lju​lja​na. Vra​ti​li su se na re​ku. Sun​ce je bi​lo na za​la​sku, a u me​đu​vre​me​nu se ne​što pro​me​ni​lo na boj​nom po​lju. Fran​cu​ski bra​ni​o​ci u Don​še​ri​ju gra​na​ti​ra​ni su s dru​ge oba​le re​ke. Erik je pret​po​sta​vio da je Pr​va pan​cer di​vi​zi​ja, ras​po​re​đe​na uz​vod​no, ima​la vi​še sre​će od njih te da je us​pe​la da obez​be​di mo​sto​bran do ju​žne oba​le i da sa​da kre​će u po​moć sa​bor​ci​ma na le​vom i de​snom bo​ku. Nji​ho​va mu​ni​ci​ja oči​gled​no ni​je bi​la za​tu​re​na u šu​mi. Obo​dre​ni, Erik i Her​man iz​ne​še još jed​nog ra​nje​ni​ka. Kad su sti​gli do pre​vi​ja​li​šta, do​bi​li su po či​ni​ju uku​sne su​pe. Po​što su se de​se​tak mi​nu​ta od​ma​ra​li, ta​man dok ni​su po​sr​ka​li su​pu, Eri​ku do​đe da se is​pru​ži i za​spi, jer već se smr​ka​va​lo. Mo​rao je da ulo​ži ogro​man na​por da bi ustao i uzeo svoj kraj no​si​la, pa otr​čao na​trag, na bo​ji​šte. Sa​da im se pred oči​ma uka​zao pot​pu​no dru​ga​či​ji pri​zor. Ten​ko​vi su spla​vo​vi​ma pre​ba​ci​va​ni pre​ko re​ke. Nem​ci su se is​kr​ca​li na dru​gu oba​lu i ob​re​li se pod ja​kom ne​pri​ja​telj​skom va​trom, ali su za​to i

uz​vra​ća​li, za​hva​lju​ju​ći po​ja​ča​nju iz Pr​ve pan​cer di​vi​zi​je. Erik je uvi​deo da nje​go​va stra​na, na kra​ju kra​je​va, ima iz​gle​da da po​stig​ne za​cr​ta​ni cilj. To ga ohra​bri i on se po​sti​de što je u jed​nom tre​nut​ku po​sum​njao u Fi​re​ra. On i Her​man na​sta​vi​še da iz​no​se ra​nje​ni​ke, i to je tra​ja​lo sa​ti​ma, sve dok ni​su za​bo​ra​vi​li ka​ko to iz​gle​da kad ne ose​ćaš bol u ru​ka​ma i no​ga​ma. Ne​ki od ra​nje​ni​ka ko​je su no​si​li bi​li su bez sve​sti; ne​ki su im za​hva​lji​va​li, ne​ki ih pro​kli​nja​li; mno​gi su, jed​no​stav​no, ur​la​li; ne​ki su pre​ži​ve​li, ne​ki umr​li. Do osam sa​ti te ve​če​ri Nem​ci su us​po​sta​vi​li mo​sto​bran na dru​goj oba​li re​ke, a do de​set ča​so​va taj mo​sto​bran bio je i obez​be​đen. Bor​be su pre​sta​le kad je pao mrak. Erik i Her​man su na​sta​vi​li da pre​tra​žu​ju boj​no po​lje ne bi li pro​na​šli još ra​nje​ni​ka. S po​sled​njim su se vra​ti​li u po​noć. A on​da su po​le​ga​li pod jed​no dr​vo i, ona​ko iz​nu​re​ni, od​mah za​spa​li. Su​tra​dan su Erik, Her​man i osta​li bor​ci Dru​ge pan​cir di​vi​zi​je skre​nu​li na za​pad i pro​bi​li se kroz ono što je pre​te​klo od fran​cu​ske li​ni​je od​bra​ne. Dva da​na ka​sni​je bi​li su već osam​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra da​le​ko, na oba​li re​ke Oaze, i br​zo su na​pre​do​va​li kroz ne​bra​nje​nu te​ri​to​ri​ju. Dva​de​se​tog ma​ja, ne​de​lju da​na po​što su neo​če​ki​va​no iza​šli iz Ar​den​ske šu​me, iz​bi​li su na oba​lu La​man​ša. Ma​jor Vajs je ob​ja​snio Eri​ku i Her​ma​nu su​šti​nu nji​ho​vog po​stig​nu​ća. – Ceo taj na​pad na Bel​gi​ju bio je, zna​te, la​žan. Nje​go​va svr​ha bi​la je da Fran​cu​ze i Bri​tan​ce na​ma​mi​mo u zam​ku. Na​še pan​cer di​vi​zi​je na​pra​vi​le su klop​ku, oni su upa​li u klop​ku i sad ne​ma​ju kud. Ve​ći deo fran​cu​ske voj​ske i sko​ro sve bri​tan​ske eks​pe​di​ci​o​ne sna​ge na​la​ze se u Bel​gi​ji, op​ko​lje​ne sa svih stra​na ne​mač​kom ar​mi​jom. Od​se​če​ni su i od za​li​ha i od po​ja​ča​nja, bes​po​moć​ni i – po​ra​že​ni. – To je, da​kle, sve vre​me bio Fi​re​rov plan! – us​klik​nu Erik po​be​do​no​sno. – Ta​ko je – re​če Vajs, i Erik, kao i obič​no, ni​je bio na​či​sto da li ovaj to ka​že iskre​no. – Ni​ko ne raz​mi​šlja kao Fi​rer!

II Lojd Vi​li​jams se na​la​zio na fud​bal​skom sta​di​o​nu ne​gde iz​me​đu Ka​lea i Pa​ri​za, a s njim je bi​lo još oko hi​lja​du bri​tan​skih rat​nih za​ro​blje​ni​ka. Za​klon od jar​kog jun​skog sun​ca ni​su ima​li, ali su za​to bi​li za​hval​ni zbog to​plih no​ći, po​što će​ba​di nig​de ni​je bi​lo. Kao ni nu​žni​ka, ni​ti vo​de za pra​nje. Lojd je ru​ka​ma ko​pao ru​pu. Oku​pio je ne​ke vel​ške ru​da​re, da ko​pa​ju klo​ze​te na jed​nom kra​ju fud​bal​skog igra​li​šta. A on je, da se is​tak​ne, ra​dio s nji​ma. Pri​klju​či​li su se i osta​li, po​što iona​ko dru​ga po​sla ni​su ima​li, i ubr​zo je u ra​do​vi​ma uče​stvo​va​lo njih sto​ti​nak. Kad je stra​žar pri​šao da vi​di šta se to de​ša​va, Lojd mu ob​ja​sni. – Do​bro go​vo​riš ne​mač​ki – sr​dač​no pri​me​ti stra​žar. – Ka​ko se zo​veš? – Lojd. – Ja sam Di​ter. Lojd od​lu​či da is​ko​ri​sti taj sit​ni iz​raz pri​ja​telj​stva. – Ko​pa​li bi​smo mi i br​že da ima​mo alat. – Če​mu žur​ba? – Od bo​ljih hi​gi​jen​skih uslo​va ko​ri​sti će​mo ima​ti i mi i vi. Di​ter sleg​nu ra​me​ni​ma i ode. Lojd se ose​ćao ne​la​god​no, ni​ma​lo ju​nač​ki. Bit​ku ni​je ni omi​ri​sao. Vel​ški strel​ci su u Fran​cu​sku po​sla​ti kao re​zer​va, da od​me​ne je​di​ni​ce u bor​ba​ma, za ko​je se oče​ki​va​lo da će du​go tra​ja​ti. Nem​ci​ma je, me​đu​tim, tre​ba​lo sve​ga de​set da​na da na​ne​su po​raz glav​ni​ni sa​ve​znič​ke voj​ske. Mno​ge po​ra​že​ne

bri​tan​ske tru​pe već su bi​le eva​ku​i​sa​ne iz Ka​lea za Dan​kerk, ali hi​lja​de voj​ni​ka ni​su us​pe​le da se ukr​ca​ju na brod. Lojd je bio je​dan od njih. Nem​ci su sa​da, ve​ro​vat​no, na​pre​do​va​li na jug. Ko​li​ko je nje​mu bi​lo po​zna​to, Fran​cu​zi su još pru​ža​li ot​por; ali nji​ho​ve najbolje je​di​ni​ce sa​tr​ve​ne su u Bel​gi​ji, te otu​da taj po​bed​nič​ki iz​raz na li​ci​ma ne​mač​kih stra​ža​ra, kao da zna​ju da je po​be​da već osi​gu​ra​na. Lojd je bio rat​ni za​ro​blje​nik, ali ko​li​ko će to po​tra​ja​ti? Bri​tan​ska vla​da je, u ovom tre​nut​ku, ne​iz​o​stav​no iz​lo​že​na sna​žnom pri​ti​sku da sklo​pi mir. Čer​čil to ne​će uči​ni​ti dok je živ, ali on je cr​na ov​ca, druk​či​ji od svih osta​lih po​li​ti​ča​ra, a mo​gao bi da bu​de i sme​njen. Lju​di​ma po​put lor​da Ha​li​fak​sa ne bi bi​lo ni​ma​lo te​ško da pot​pi​šu mi​rov​ni spo​ra​zum s na​ci​sti​ma. Isto va​ži – po​mi​sli Lojd, s gor​či​nom – i za po​moć​ni​ka mi​ni​stra ino​stra​nih po​slo​va er​la Fic​her​ber​ta, za ko​ga je sa​znao da mu je otac, i zbog to​ga se sti​deo. Ako mir na​stu​pi br​zo, ni on ne​će du​go bi​ti u rat​nom za​ro​blje​ni​štvu. A mo​žda će i ceo rat pro​ve​sti tu, na ovom fran​cu​skom sport​skom sta​di​o​nu. Ku​ći će se vra​ti​ti iz​mr​ša​veo i spe​čen od sun​ca, ali živ i zdrav. Uko​li​ko, me​đu​tim, Bri​tan​ci na​sta​ve bor​bu, bi​će to sa​svim dru​ga pri​ča. Pro​šli rat tra​jao je du​že od če​ti​ri go​di​ne. Loj​du je ne​pod​no​šlji​va bi​la i sa​ma po​mi​sao da bi če​ti​ri go​di​ne ži​vo​ta mo​gao da stra​ći u lo​go​ru kao rat​ni za​ro​blje​nik. Da to iz​beg​ne, od​lu​či Lojd, po​ku​ša​će da po​beg​ne. Di​ter se vra​tio no​se​ći pet-šest ašo​va. Lojd ih raz​de​li naj​sna​žni​jim lju​di​ma, i ra​do​vi su sa​da na​pre​do​va​li br​že. Do​ći će nu​žno i taj čas kad će za​ro​blje​ni​ci bi​ti pre​ba​če​ni u stal​ni lo​gor. To će bi​ti pra​vi tre​nu​tak za bek​stvo. Na osno​vu is​ku​sta​va ste​če​nog u Špa​ni​ji, Lojd je pret​postvljao da voj​ska ču​va​nje za​ro​blje​ni​ka se​bi ne​će po​sta​vi​ti kao pri​o​ri​tet. Ako ne​ko po​ku​ša da po​beg​ne, ili će mu to po​ći za ru​kom ili će ga u bek​stvu ubi​ti; u oba slu​ča​ja, jed​na usta ma​nje ko​ja tre​ba na​hra​ni​ti. Osta​tak da​na su pro​ve​li za​vr​ša​va​ju​ći nu​žni​ke. Osim po​bolj​ša​nja na pla​nu hi​gi​je​ne, taj po​du​hvat svi​ma je oja​čao mo​ral, i Lojd je te no​ći du​go le​žao bu​dan i gle​dao u zve​zde, po​ku​ša​va​ju​ći da smi​sli još ne​ke za​jed​nič​ke ak​tiv​no​sti. Do​se​tio se ve​li​kog tak​mi​če​nja u atle​ti​ci, svo​je​vr​snih za​ro​blje​nič​kih olim​pij​skih iga​ra. Ni​je, me​đu​tim, imao vre​me​na da za​mi​sao spro​ve​de u de​lo po​što je su​tra​dan uju​tro sti​gla na​red​ba: po​kret. U pr​vi mah, Lojd ni​je bio si​gu​ran ku​da su se za​pu​ti​li, ali ubr​zo iz​bi​še na Na​po​le​o​nov drum, put sa dve tra​ke, da bi potom istraj​no na​pre​do​va​li na is​tok. Po sve​mu su​de​ći, raz​mi​šljao je Lojd, te​ra​će ih da pe​ši​ce idu skroz do Ne​mač​ke. A kad ta​mo stig​nu, znao je Lojd, bi​će mno​go te​že po​be​ći. Mo​rao je sa​da da is​ko​ri​sti pri​li​ku. Što pre, to bo​lje. Pla​šio se – ipak su ti stra​ža​ri bi​li na​o​ru​ža​ni – ali od​lu​ka je pa​la. Ne ra​ču​na​ju​ći po​ko​ji ne​mač​ki ofi​cir​ski auto, ni​je tu bi​lo mno​go sa​o​bra​ća​ja, ali je za​to put vr​veo od lju​di ko​ji su išli pe​ši​ce, i to su​prot​no od ko​lo​ne za​ro​blje​ni​ka. Sa imo​vi​nom po​tr​pa​nom na ko​li​ca – ne​ki su pred so​bom te​ra​li sto​ku – bi​le su to oči​gled​no iz​be​gli​ce ko​je su u rat​nim okr​ša​ji​ma osta​le bez kro​va nad gla​vom. Znak ko​ji ohra​bru​je, re​če Lojd se​bi. Me​đu tim sve​tom mo​gao bi da na​đe sklo​ni​šte i je​dan od​be​gli za​ro​blje​nik. Za​ro​blje​ni​ci, ina​če, ni​su bi​li pod ja​kom stra​žom. Za ce​lu tu ko​lo​nu od hi​lja​du lju​di za​du​že​na su bi​la sve​ga de​se​to​ri​ca Ne​ma​ca. Stra​ža​ri su ras​po​la​ga​li jed​nim auto​mo​bi​lom i jed​nim mo​to​ci​klom; osta​li su išli pe​ši​ce, ili su se vo​zi​li ci​vil​nim bi​ci​kli​ma ko​je su, po sve​mu su​de​ći, kon​fi​sko​va​li od me​snog ži​vlja. Bi​lo ka​ko bi​lo, bek​stvo je is​pr​va li​či​lo na bez​na​de​žan čin. Ni​je tu bi​lo kla​sič​nih en​gle​skih ži​vih ogra​da, da ima čo​vek iza če​ga da se sklo​ni, a i jen​de​ci su bi​li pre​vi​še plit​ki da bi u nji​ma pro​na​šao

uto​či​šte. Onaj ko po​ku​ša tr​kom da se spa​se – bi​će la​ka me​ta za do​brog strel​ca. A on​da su ušli u se​lo. Tu je stra​ža​ri​ma bi​lo već ma​lo te​že da sve za​ro​blje​ni​ke dr​že na oku. Me​šta​ni su sta​ja​li sa obe stra​ne pu​ta i po​sma​tra​li za​ro​blje​nič​ku ko​lo​nu. Ume​ša​lo se me​đu njih i ma​lo sta​do ova​ca. Po​red pu​ta ni​za​le su se ko​li​be i du​ća​ni. Lojd je, pun na​de, če​kao pra​vi tre​nu​tak. Tre​ba​lo mu je ne​ko me​sto gde će mo​ći istog ča​sa da se sa​kri​je, ne​ka otvo​re​na vra​ta, ili pro​laz iz​me​đu ku​ća, ili mo​žda grm. Mo​rao je, pri​tom, po​red ta​kvog me​sta da pro​đe upra​vo u tre​nut​ku kad ni​jed​nog stra​ža​ra ne​ma na vi​di​ku. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je iza​šao je iz se​la, ne ulu​čiv​ši pri​li​ku za beg. To ga je raz​dra​ži​lo, i sa​da je ube​đi​vao se​be da tre​ba bi​ti str​pljiv. Bi​će još pri​li​ka. Dug je put do Ne​mač​ke. S dru​ge stra​ne, sa sva​kim da​nom ko​ji pro​đe, Nem​ci će za​vo​di​ti sve stro​žu di​sci​pli​nu na osvo​je​noj te​ri​to​ri​ji, bi​će sve or​ga​ni​zo​va​ni​ji, uve​šće po​li​cij​ski čas, pro​pu​sni​ce i kon​trol​ne punk​to​ve, da spre​če kre​ta​nje iz​be​gli​ca. Sa​da, u po​čet​ku, lak​še je po​be​ći; s vre​me​nom će bi​ti sve te​že. Bi​la je vru​ći​na, i on ski​de voj​nič​ku jak​nu pa raz​ve​za kra​va​tu. Ota​ra​si​će ih se čim bu​de mo​gao. Iz​bli​za će se i ta​da, naj​ve​ro​vat​ni​je, vi​de​ti da je bri​tan​ski voj​nik, pre sve​ga po tim žuć​ka​sto​sme​đim pan​ta​lo​na​ma i ko​šu​lji, ali sa ma​lo ve​će uda​lje​no​sti – na​dao se Lojd – ne​će bi​ti ta​ko upa​dljiv. Pro​šli su kroz još dva se​la, a on​da ušli u jed​nu va​ro​ši​cu. Ovo bi mo​gla bi​ti pri​li​ka za bek​stvo, ner​vo​zno po​mi​sli Lojd. To​ga ča​sa shva​tio je da se je​dan deo nje​go​vog bi​ća za​pra​vo na​da da do​bre pri​li​ke ne​će ni bi​ti, jer bi se ta​ko iz​lo​žio opa​sno​sti od onih pu​ša​ka. Je li on to već bio po​čeo da se pri​vi​ka​va na za​to​če​ni​štvo? Naj​lak​še je bi​lo na​sta​vi​ti, pe​ša​či​ti da​lje, ra​nja​vih sto​pa​la, ali s gla​vom na ra​me​ni​ma. Mo​rao je da se trg​ne. Kroz va​ro​ši​cu je, na​ža​lost, vo​dio pre​ši​rok drum. Ko​lo​na je pro​la​zi​la sre​di​nom uli​ce, i sa obe stra​ne bio je ve​li​ki pro​stor ko​ji bi po​ten​ci​jal​ni be​gu​nac mo​rao da pre​tr​či pre ne​go što stig​ne do ka​kvogta​kvog za​klo​na. Ne​ke pro​dav​ni​ce bi​le su za​tvo​re​ne, na ne​ko​li​ko zgra​da pre​ko pro​zo​ra i vra​ta bi​le su za​ku​ca​ne da​ske, ali Lojd je, u ho​du, ugle​dao i ne​ko​li​ko zgod​nih uli​či​ca, ka​fea sa otvo​re​nim vra​ti​ma, kao i jed​nu cr​kvu – ali ni​ku​da ne bi sti​gao, a da ga ne pri​me​te. Pom​no je pro​u​ča​vao li​ca va​ro​ša​na ko​ji su ne​tre​mi​ce gle​da​li za​tvo​re​ni​ke u ko​lo​ni. Sa​o​se​ća​ju li oni sa na​ma? Ho​će li se se​ti​ti da su ovi lju​di ra​to​va​li za Fran​cu​sku? Ili će, što bi ta​ko​đe bi​lo ra​zu​mlji​vo, u stra​hu od Ne​ma​ca od​bi​ti da se iz​lo​že opa​sno​sti? Bi​će i ova​kvih i ona​kvih, ve​ro​vat​no. Ne​ki bi sta​vi​li ži​vot na koc​ku da mu po​mog​nu, dru​gi bi ga, opet, iz​ru​či​li Nem​ci​ma dok trep​neš. A on, pri​tom, ne bi ni po če​mu mo​gao da raz​li​ku​je jed​ne od dru​gih, ne pre ne​go što bu​de pre​ka​sno. Sti​gli su do cen​tra va​ro​ši. Već sam po​lo​vi​nu pri​li​ka pro​koc​kao, re​če Lojd se​bi. Mo​ram ne​što da pre​du​zmem. Ma​lo da​lje ugle​dao je ras​kr​sni​cu. Bi​lo je sa​o​bra​ća​ja, ko​lo​na auto​mo​bi​la če​ka​la je da skre​ne le​vo, a po​vor​ka za​ro​blje​ni​ka pre​pre​či​la im je put. Lojd u toj ko​lo​ni vo​zi​la ugle​da je​dan ci​vil​ni ka​mi​o​net. Pra​šnjav i iz​lu​pan, re​klo bi se da pri​pa​da ne​kom gra​đe​vin​cu ili pu​ta​ru. Zad​nji deo bio je otvo​ren, ali Lojd ni​je mo​gao da vi​di šta je unu​tra, po​što su ogra​de bi​le vi​so​ke. Pro​ce​nio je da će mo​ći da pre​sko​či boč​nu ogra​du i ta​ko za​vr​ši u pri​ko​li​ci. Ako mu to po​đe za ru​kom, ni​ko ne​će mo​ći da ga vi​di, bar ne oni što sto​je na uli​ci ili ho​da​ju njo​me, pa ni stra​ža​ri na biciklima. Oni​ma, me​đu​tim, što gle​da​ju s pro​zo​ra na vi​šim spra​to​vi​ma zgra​da na​ni​za​nih duž va​ro​ških uli​ca – bi​će kao na dla​nu. Ho​će li ga ne​ko od njih oda​ti? Pri​šao je ka​mi​o​ne​tu. Osvr​nuo se. Naj​bli​ži stra​žar bio je dve​sto​ti​nak me​ta​ra da​le​ko. Za​tim je po​gle​dao pre​da se. Stra​žar na bi​ci​klu bio je na dva​de​se​tak me​ta​ra od nje​ga. – Ho​ćeš da mi pri​dr​žiš ovo? – obra​ti se čo​ve​ku ko​ji je ho​dao po​red nje​ga, pa mu da​de jak​nu. Sti​gao je u ra​van s ka​bi​nom ka​mi​o​na. Za vo​la​nom je se​deo čo​vek u kom​bi​ne​zo​nu, s be​ret​kom na

gla​vi i ci​ga​re​tom, ko​ja mu je vi​si​la s do​nje usne; iz​gle​dao je kao da se do​sa​đu​je. Lojd pro​đe po​red nje​ga. Sti​gao je do zad​njeg de​la ka​mi​o​na. Ni​je ni bi​lo vre​me​na da po​no​vo pro​ve​ra​va gde su stra​ža​ri. Ne za​staj​ku​ju​ći ni tren, Lojd se obe​ma ru​ka​ma uhva​ti za boč​nu ogra​du ka​mi​o​na, po​di​že se, pre​ba​ci pr​vo jed​nu, po​tom i dru​gu no​gu, i sru​či se unu​tra, uda​riv​ši u pod ka​mi​o​na ta​ko ja​ko da mu se uči​ni​lo da je na​pra​vio uža​snu bu​ku, ko​ju će svi ču​ti, upr​kos ba​tu ko​ra​ka hi​lja​du za​tvo​re​ni​ka. Od​mah se pri​lju​bio uz pod. Le​žao je ne​po​mič​no, oslu​šku​ju​ći da li će ne​ko uz​vik​nu​ti ne​što na ne​mač​kom, ho​će li za​bru​ja​ti mo​to​cikl ili opa​li​ti pu​ška. Čuo je, me​đu​tim, sa​mo ka​ko mo​tor ka​mi​o​na ne​rav​no​mer​no pre​de i ka​ko za​ro​blje​ni​ci ko​ra​ča​ju i vu​ku no​ge, kao i sve one zvu​ke u po​za​di​ni, uobi​ča​je​ne za va​ro​ši​cu – zvu​ke sa​o​bra​ća​ja i lju​di. Zna​či li to da se iz​vu​kao? Osvr​nuo se oko se​be, po​gnuv​ši gla​vu što ni​že. U ka​mi​o​nu su bi​le ko​fe, da​ske, jed​ne mer​de​vi​ne i ruč​na ko​li​ca. Po​na​dao se da će tu za​te​ći i po​ko​ji džak, da ima či​me da se po​kri​je, ali dža​ko​va ni​je bi​lo. Za​čuo je bruj mo​to​ci​kla. Uči​ni​lo mu se da je mo​to​ri​sta stao, tu ne​gde, bli​zu. A on​da, na sve​ga de​se​tak cen​ti​me​ta​ra od nje​go​ve gla​ve, ne​ko pro​go​vo​ri na fran​cu​skom s ja​kim ne​mač​kim na​gla​skom: – Kud si po​šao? Stra​žar se obra​ćao vo​za​ču ka​mi​o​na, shva​ti Lojd, dok mu je sr​ce tu​klo kao lu​do. Ho​će li stra​žar pro​ve​ra​va​ti šta ima u pri​ko​li​ci? Čuo je uto i šo​fe​rov od​go​vor, opo​ru bu​ji​cu fran​cu​skih re​či ko​je Lojd, ta​ko br​zo iz​go​vo​re​ne, ni​je raz​u​meo. Ni ne​mač​ki voj​nik ih, go​to​vo je iz​ve​sno, ni​je ra​za​brao. Sto​ga ga po​no​vo upi​ta. Po​di​gav​ši po​gled, Lojd spa​zi dve že​ne na jed​nom pro​zo​ru, vi​so​ko go​re, s ko​jeg je pu​cao po​gled na ce​lu uli​cu. Že​ne su zu​ri​le u nje​ga, zi​nuv​ši u ču​du. Jed​na je upi​ra​la pr​stom u Loj​da, ru​ka joj je vi​ri​la kroz otvo​ren pro​zor. Lojd po​ku​ša da joj pri​vu​če pa​žnju. Ne​po​mič​no le​že​ći, po​me​rao je ša​ku le​vo-de​sno, u po​ku​ša​ju da ka​že: „Ne.” Že​na je shva​ti​la po​ru​ku. Na​jed​nom je trg​nu​la ru​ku i po​kri​la usta uža​snu​ta, kao da tek sad uvi​đa da bi nje​no upi​ra​nje pr​stom za ovog čo​ve​ka mo​gla da bu​de smrt​na pre​su​da. Loj​du bi naj​dra​že bi​lo da su se obe že​ne sklo​ni​le s pro​zo​ra, ali bi​lo bi pre​vi​še na​da​ti se to​me. Ni​su pre​sta​ja​le da zu​re u nje​ga. A on​da je stra​žar na mo​to​ci​klu, po sve​mu su​de​ći, od​lu​čio da vi​še ne na​va​lju​je na šo​fe​ra i, tre​nu​tak ka​sni​je, Lojd za​ču ka​ko se mo​to​cikl uda​lja​va. I od​jek ko​ra​ka je bi​vao sve ti​ši. Za​ro​blje​nič​ka ko​lo​na je pro​šla. Zna​či li to da je Lojd slo​bo​dan? Uto šo​fer uba​ci u br​zi​nu, i ka​mion po​đe. Lojd ose​ti kad vo​zi​lo skre​nu u dru​gu uli​cu i po​če da ubr​za​va. I da​lje je le​žao ne​po​mič​no, pre​vi​še upla​šen da bi se po​me​rio. Po​sma​trao je vr​ho​ve zgra​da ko​ji su pro​mi​ca​li po​red nje​ga, stre​pe​ći da će ga ne​ko pri​me​ti​ti, ma​da ni​je znao šta bi pred​u​zeo da se ta​ko ne​što de​si. Sva​ke se​kun​de sve sam da​lje od stra​ža​ra, bo​drio je se​be. Na Loj​do​vo raz​o​ča​ra​nje, ka​mion je usko​ro stao. Vo​zač je is​klju​čio mo​tor, a on​da otvo​rio vra​ta, da bi ih tre​nu​tak ka​sni​je za​lu​pio za so​bom. A on​da – ni​šta. Lojd je, ne po​me​ra​ju​ći se, le​žao ta​ko još ne​ko vre​me, ali vo​za​ča ni​je bi​lo. Lojd po​gle​da u ne​bo. Sun​ce je bi​lo u ze​ni​tu; mo​ra da je pro​šlo pod​ne. Šo​fer ve​ro​vat​no ru​ča. Ne​vo​lja je bi​la u to​me što su Loj​da i da​lje mo​gli da vi​de s vi​ših pro​zo​ra, i to sa obe stra​ne uli​ce. Uko​li​ko osta​ne tu gde se za​te​kao, ne​ko će ga, pre ili ka​sni​je, sva​ka​ko pri​me​ti​ti. A ko zna šta bi po​sle to​ga mo​glo da se de​si. Pri​me​ti, utom, da ne​ko po​me​ra za​ve​su na ne​koj man​sar​di, i to mu po​mo​že da pre​se​če.

Lojd usta​de i po​gle​da pre​ko ogra​de ka​mi​o​na. Čo​vek u po​slov​nom ode​lu, ko​ji je ho​dao ploč​ni​kom, za​gle​da se ra​do​zna​lo u nje​ga, ali pro​du​ži svo​jim pu​tem. Lojd ne​ka​ko pre​sko​či ogra​du i stro​po​šta se na ze​mlju. Obreo se is​pred bar-re​sto​ra​na. Ni​je, da​kle, bi​lo sum​nje u to kud se denuo vo​zač. Na Loj​dov užas, dvo​ji​ca mu​ška​ra​ca u ne​mač​kim voj​nim uni​for​ma​ma se​de​la su za sto​lom do pro​zo​ra, sa ča​ša​ma pi​va u ru​ka​ma. Ne​kim ču​dom, ne po​gle​da​še u Loj​da. On se br​zo uda​lji. U ho​du se oba​zri​vo osvr​tao oko se​be. Pro​la​zni​ci su zu​ri​li u nje​ga; tač​no su zna​li ko je i šta je. Jed​na že​na vri​snu i po​be​že. Loj​du po​sta​de ja​sno da će usko​ro mo​ra​ti da se oslo​bo​di svo​je žu​to​sme​đe ko​šu​lje i pan​ta​lo​na, i ob​u​če ne​što što vi​še pri​sta​je obič​nom Fran​cu​zu. Uto ga ne​ki mlad čo​vek uhva​ti pod​ru​ku. – Po​đi sa mnom – re​če on na en​gle​skom s ja​kim ak​cen​tom. – Ja ću ti po​mo​ći. Čo​vek skre​nu u spo​red​nu uli​cu. Lojd ni​je imao ni​ka​kvog raz​lo​ga da mu ve​ru​je, ali od​lu​ku je mo​rao da do​ne​se u de​li​ću se​kun​de, i pre​pu​stio se nje​go​vom vođ​stvu. – Ovu​da – re​če mla​dić, pa uve​de Loj​da u jed​nu ku​ći​cu. U oskud​no opre​mlje​noj ku​hi​nji do​če​ka​la ih je mla​da že​na s be​bom. Mla​dić re​če da se zo​ve Mo​ris, a po​tom pred​sta​vi Loj​du i su​pru​gu Mar​sel i de​voj​či​cu – Si​mon. Lojd do​zvo​li se​bi tre​nu​tak naj​du​blje za​hval​no​sti i olak​ša​nja. Ute​kao je Nem​ci​ma! Još je bio u opa​sno​sti, ali se bar sa uli​ce sklo​nio u ku​ću kod lju​di ko​ji su pre​ma nje​mu pri​ja​telj​ski na​stro​je​ni. Nje​gov krut, ali ko​rek​tan fran​cu​ski, ko​ji je svo​je​vre​me​no učio u ško​li i na Kem​bri​džu, oset​no se po​bolj​šao dok je Lojd be​žao iz Špa​ni​je, a po​seb​no to​kom one dve ne​de​lje dok je brao gro​žđe u Bor​dou. – Vr​lo ste lju​ba​zni – re​če on. – Hva​la vam. Mo​ris mu od​go​vo​ri na fran​cu​skom, oči​gled​no i sâm ose​tiv​ši olak​ša​nje što ne​će mo​ra​ti da go​vo​ri en​gle​ski. – Si​gur​no si gla​dan. – I te ka​ko. Mar​sel br​zo uze du​gač​ku vek​nu hle​ba i ise​če ne​ko​li​ko kri​ški, pa ih sta​vi na sto, uz ko​tur si​ra i bo​cu vi​na bez eti​ke​te. Lojd za​se​de, pa po​če ha​la​plji​vo da je​de. – Da​ću ti ne​što sta​re ode​će – re​če Mo​ris. – Ali isto ta​ko mo​raš da pro​me​niš hod. Ma​lo​čas si išao krup​nim ko​ra​ci​ma i osvr​tao se na sve stra​ne, sav opre​zan i une​zve​ren, sa​mo ti je još ne​do​sta​ja​la ta​bla oko vra​ta na ko​joj pi​še „Do​la​zim iz En​gle​ske”. Bo​lje bi ti bi​lo da gle​daš u ze​mlju. – Upam​ti​ću to – re​če Lojd, usta pu​nih hle​ba i si​ra. U so​bi je bi​la jed​na po​li​či​ca s knji​ga​ma, me​đu ko​ji​ma se za​te​ko​še i fran​cu​ski pre​vo​di Mark​sa i Le​nji​na. Mo​ris pri​me​ti da Lojd gle​da knji​ge, pa mu re​če: – Bio sam ko​mu​ni​sta, do pak​ta Hi​tler–Sta​ljin. Sad je go​to​vo s tim. – Ru​kom na​čin hi​tar po​kret, kao da se​če. – U sva​kom slu​ča​ju, fa​ši​zam mo​ra​mo da po​be​di​mo. – Ja sam bio u Špa​ni​ji – re​če Lojd. – Do ta​da sam ve​ro​vao u uje​di​nje​ni front svih le​vi​čar​skih par​ti​ja. Sad vi​še ne ve​ru​jem. Si​mon za​pla​ka. Mar​sel iz​va​di ve​li​ku doj​ku iz ši​ro​ke ha​lji​ne i po​če da hra​ni be​bu. Fran​cu​ski​nje su, što se to​ga ti​če, ku​di​ka​mo opu​šte​ni​je od upre​po​do​blje​nih Bri​tan​ki, po​mi​sli Lojd. Kad je za​vr​šio s je​lom, Mo​ris ga po​ve​de na sprat. Iz or​ma​na, u ko​jem je bi​lo vr​lo ma​lo stva​ri, on iz​va​di tam​ni kom​bi​ne​zon, sve​tlo​pla​vu ko​šu​lju, do​nji veš i ča​ra​pe; sve je bi​lo iz​no​še​no, ali či​sto. Ple​me​ni​tost tog, oči​gled​no si​ro​ma​šnog čo​ve​ka osta​vi​la je Loj​da bez re​či, i on pred​sta​vu ni​je imao ka​ko da mu za​hva​li. – Sa​mo ti osta​vi tu voj​nič​ku ode​ću ov​de na po​du – re​če mu Mo​ris. – Ja ću to da spa​lim.

Lojd bi se ra​do oku​pao, ali ku​pa​ti​la u ku​ći ni​je bi​lo. Pret​po​sta​vio je da se ono na​la​zi u dvo​ri​štu iza ku​će. Obu​kao je či​stu ode​ću, pa se za​gle​dao u svoj od​raz u ogle​da​lu ko​je je vi​si​lo na zi​du. Fran​cu​sko pla​vo bo​lje mu je sta​ja​lo od voj​nič​ke žu​to​sme​đe, ali se i da​lje vi​de​lo da je Bri​ta​nac. Si​šao je u pri​ze​mlje. Mar​sel je te​ra​la be​bu da pod​rig​ne. – Ka​pa – re​če ona. Mo​ris na to do​ne​se fran​cu​sku be​ret​ku, tam​no​pla​vu, i Lojd je sta​vi na gla​vu. Tad se Mo​ris za​bri​nu​to za​gle​da u Loj​do​ve glo​ma​zne bri​tan​ske voj​nič​ke či​zme od cr​ne ko​že, pra​šnja​ve, isti​na, ali ne​sum​nji​vo kva​li​tet​ne. – One će te oda​ti – re​če. Lojd ni​je hteo da se opro​sti od či​za​ma. Če​ka​lo ga je du​go pe​ša​če​nje. – Mo​žda bi​smo mo​gli da na​pra​vi​mo da iz​gle​da​ju sta​ri​je? – upi​ta on. Mo​ris je oči​gled​no bio sum​nji​čav. – A ka​ko? – Imaš ne​ki oštar nož? Mo​ris iz​va​di pe​ro​rez iz dže​pa. Lojd je ski​nuo či​zme. Na vr​ho​vi​ma pr​sti​ju pro​bu​šio je ru​pe, a on​da po​čeo da za​se​ca no​žem po​za​di, gde su gle​žnje​vi. Iz​vu​kao je per​tle, pa ih po​no​vo ve​zao, ne​mar​no. Li​či​le su na obu​ću skitni​ce, ali su mu i da​lje bi​le udob​ne, i ima​le de​be​le đo​no​ve, ko​ji će iz​dr​ža​ti ki​lo​me​tre i ki​lo​me​tre. – Ku​da ćeš sad? – upi​ta ga Mo​ris. – Imam dve mo​guć​no​sti – re​če Lojd. – Mo​gu da po​đem na se​ver, ka oba​li, u na​di da ću ube​di​ti ne​kog ri​ba​ra da me pre​ba​ci pre​ko La​man​ša. Ili mo​gu na ju​go​za​pad, pre​ko gra​ni​ce, u Špa​ni​ju. – Špa​ni​ja je bi​la ne​u​tral​na u ra​tu, ali su u ve​ćim gra​do​vi​ma osta​li bri​tan​ski kon​zu​li. – Po​zna​jem put do Špa​ni​je – do​da​de Lojd. – Dva​put sam nji​me pro​šao. – La​manš je mno​go bli​ži od Špa​ni​je – na to će Mo​ris. – Ali mi​slim da će Nem​ci po​za​tva​ra​ti sve lu​ke i pri​sta​ni​šta. – Gde je li​ni​ja fron​ta? – Nem​ci su za​u​ze​li Pa​riz. Lojd se za​pre​pa​stio. Pa​riz je već pao! – Fran​cu​ska vla​da se pre​se​li​la u Bor​do. – Mo​ris sleg​nu ra​me​ni​ma. – Ali mi smo po​ra​že​ni. Sad vi​še ni​šta ne mo​že da spa​se Fran​cu​sku. – Ce​la Evro​pa će bi​ti fa​ši​stič​ka – re​če Lojd. – Iz​u​zev Bri​ta​ni​je. Za​to mo​raš ku​ći. Lojd se pre​mi​šljao. Na se​ver, ili na ju​go​za​pad? Ni​je bio na​či​sto šta bi bi​lo bo​lje. – Imam jed​nog dru​ga – re​če Mo​ris – biv​šeg ko​mu​ni​stu, ko​ji se​lja​ci​ma pro​da​je stoč​nu hra​nu. Igrom slu​ča​ja, znam da da​nas po​sle pod​ne tre​ba da is​po​ru​či ro​bu u jed​no me​sto ju​go​za​pad​no odav​de. Ako od​lu​čiš da po​đeš za Špa​ni​ju, mo​gao bi on da te po​ve​ze tri​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra. To je Loj​du po​mo​glo da se od​lu​či. – Idem s njim – re​če.

III Po​sle du​gog pu​to​va​nja, Dej​zi je shva​ti​la da se sve vre​me vr​te​la ukrug. Sr​ce joj je bi​lo slo​mlje​no kad su Loj​da po​sla​li u Fran​cu​sku. Pro​pu​sti​la je pri​li​ku da mu ka​že da ga vo​li – ni​je ga čak ni po​lju​bi​la! A ta​kva pri​li​ka mo​žda joj se vi​še ne​će ni uka​za​ti. Ja​vlje​no je da je, od​mah po​sle Den​ker​ka, ne​stao u ak​ci​ji. A to zna​či da nje​go​vo te​lo ni​je pro​na​đe​no i iden​ti​fi​ko​va​no, s tim što Lojd ni​je re​gi​stro​van ni me​đu rat​nim za​ro​blje​ni​ci​ma. Ve​ro​vat​no je po​ginuo, ve​ro​vat​no ga je gra​na​ta raz​ne​la u pa​ram​par​čad,

ili mo​žda le​ži, ne​po​znat, pod raz​va​li​na​ma ne​ke uni​šte​ne se​o​ske ku​će. Dej​zi je pla​ka​la da​ni​ma. Sko​ro me​sec da​na po​ku​nje​no je tu​ma​ra​la po Ti Gvi​nu, u na​di da će sa​zna​ti vi​še, ali no​vih ve​sti ni​je bi​lo. A on​da je po​če​la da je gri​ze sa​vest. Ko​li​ko je sa​mo že​na ko​je su pro​šle isto kao ona ili go​re od nje. Ne​ke su mo​ra​le da se po​mi​re s tim da će po​di​za​ti dvo​je-tro​je de​ce bez mu​škar​ca da iz​dr​ža​va po​ro​di​cu. Ni​je ima​la pra​va na sa​mo​sa​ža​lje​nje sa​mo za​to što se mu​ška​rac s ko​jim je na​me​ra​va​la da po​či​ni pre​lju​bu sa​da vo​di kao ne​stao. Mo​ra​la je da se pri​be​re i uči​ni ne​što ko​ri​sno. Ni​je joj, eto, bi​lo su​đe​no da bu​de s Loj​dom, i to joj je sad ja​sno. Mu​ža je već ima​la, i to mu​ža ko​ji je sva​ko​ga da​na sta​vljao svoj ži​vot na koc​ku. Dej​zi je ube​di​la se​be da je nje​na du​žnost da se sta​ra o Deč​ku. Vra​ti​la se u Lon​don. S njom se i ži​vot vra​tio u ku​ću u Mej​fe​ru, ono​li​ko ko​li​ko je to bi​lo u Dej​zi​noj mo​ći, s ob​zi​rom na ogra​ni​čen broj slu​gu. U sva​kom slu​ča​ju, us​pe​la je da ure​di udo​ban dom u ko​ji će Deč​ko do​la​zi​ti na od​su​stva. Mo​ra​la je da za​bo​ra​vi Loj​da i da bu​de do​bra su​pru​ga. Mo​žda će čak i po​no​vo za​trud​ne​ti. Mno​ge že​ne pri​ja​vlji​va​le su se na rat​ne du​žno​sti – pri​stu​pa​le su Žen​skim po​moć​nim sna​ga​ma Rat​nog va​zdu​ho​plov​stva, ili Žen​skoj kop​ne​noj voj​sci. Dru​ge su, bez na​dok​na​de, ra​di​le pri Žen​skoj do​bro​vo​ljač​koj slu​žbi za za​šti​tu od va​zdu​šnih na​pa​da. Bi​lo je, me​đu​tim, i pre​vi​še za​in​te​re​so​va​nih že​na, a Tajms je ob​ja​vlji​vao pi​sma ured​ni​štvu u ko​ji​ma su se či​ta​o​ci ža​li​li da je sva ta ak​tiv​no​sti oko za​šti​te od va​zdu​šnih na​pa​da pu​ko ba​ca​nje pa​ra. Tih da​na se či​ni​lo da je rat u kon​ti​nen​tal​nom de​lu Evro​pe za​vr​šen. Ne​mač​ka je po​be​di​la. Evro​pa je po​sta​la fa​ši​stič​ka, od Polj​ske do Si​ci​li​je i od Ma​đar​ske do Por​tu​ga​li​je. Nig​de vi​še ni​su vo​đe​ne bor​be. Go​vor​ka​lo se da bri​tan​ska vla​da uve​li​ko pre​go​va​ra o uslo​vi​ma mi​ra. Čer​čil, me​đu​tim, ni​je sklo​pio mir s Hi​tle​rom, i to​ga le​ta po​če​la je Bit​ka za Bri​ta​ni​ju. Ci​vil​no sta​nov​ni​što is​pr​va ni​je bi​lo po​seb​no po​go​đe​no rat​nim dej​stvi​ma. Cr​kve​na zvo​na su za​mu​kla, ka​ko bi se ogla​si​la tek da na​ja​ve oče​ki​va​nu ne​mač​ku in​va​zi​ju. Dej​zi se pri​dr​ža​va​la vla​di​nih uput​sta​va i na sva​ko od​mo​ri​šte na ste​pe​ni​ca​ma u ku​ći ras​po​re​di​la ko​fe s pe​skom i vo​dom, ra​di ga​še​nja po​ža​ra, ali za tim još ni​je po​sto​ja​la po​tre​ba. Luft​va​fe je bom​bar​do​vao lu​ke, u na​di da će pre​se​ći bri​tan​ske li​ni​je snab​de​va​nja. On​da su po​če​li da ga​đa​ju va​zdu​ho​plov​ne ba​ze ka​ko bi uni​šti​li Kra​ljev​sko rat​no va​zdu​ho​plov​stvo. Deč​ko je le​teo u spit​fa​je​ru, hva​ta​ju​ći se uko​štac s ne​pri​ja​telj​skim le​te​li​ca​ma u va​zdu​šnim bit​ka​ma ko​je su se​lja​ci iz Ken​ta i Sa​sek​sa gle​da​li otvo​re​nih usta. U jed​nom od ma​lo​broj​nih pi​sa​ma ku​ći, po​no​sno je is​ta​kao da je obo​rio tri ne​mač​ka avi​o​na. Ne​de​lja​ma ni​je do​bi​jao od​su​stvo, i Dej​zi je se​de​la sa​ma u ku​ći, ko​ju je, za nje​ga, is​pu​ni​la cve​ćem. Naj​zad, u su​bo​tu uju​tro, sed​mog sep​tem​bra, po​ja​vi se Deč​ko, ko​ji je do​bio slo​bo​dan vi​kend. Vre​me je bi​lo di​vo​ta jed​na, to​plo i sun​ča​no, je​se​nji od​jek let​njih da​na po​znat kao mi​holj​sko le​to. Is​po​sta​vi​će se da je upra​vo tog da​na Luft​va​fe pro​me​nio tak​ti​ku. Dej​zi je po​lju​bi​la mu​ža po​sta​rav​ši se da ga u so​bi za pre​svla​če​nje če​ka​ju is​pe​gla​ne ko​šu​lje i čist do​nji veš. Po ono​me što su pri​ča​le dru​ge že​ne, Dej​zi je ra​ču​na​la da bor​ci na od​su​stvu že​le seks, pi​će i pri​stoj​nu hra​nu, i to upra​vo tim re​dom. Sa Deč​kom ni​je spa​va​la još od po​ba​ča​ja. Ovo će im bi​ti pr​vi put. Gri​zla ju je sa​vest što se to​me ni​je ra​do​va​la. Ali iz​ve​sno je da ne​će od​bi​ti da is​pu​ni svo​ju du​žnost. Ne bi je, sto​ga, za​ču​di​lo da ju je ba​cio na kre​vet ona​ko, od​mah s vra​ta, ali on ni​je bio to​li​ko oča​jan. Ski​nuo je uni​for​mu, oku​pao se i oprao ko​su, pa se obu​kao u ci​vil​no ode​lo. Dej​zi je na​lo​ži​la ku​va​ru da ne šte​di na ku​po​ni​ma za sle​do​va​nja, sa​mo da pri​pre​mi do​bar ru​čak, a Deč​ko je iz po​dru​ma do​neo jed​nu od naj​sta​ri​jih bo​ca kla​re​ta. Iz​ne​na​di​la se, a i za​bo​le​lo ju je, kad je po​sle ruč​ka re​kao:

– Idem na​po​lje na ne​ko​li​ko sa​ti. Vra​ti​ću se na ve​če​ru. Že​le​la je da bu​de do​bra, ali ne i pa​siv​na že​na. – Ovo ti je pr​vo od​su​stvo po​sle to​li​ko me​se​ci! – po​bu​ni​la se. – Ku​da ćeš, po​bo​gu?! – Da po​gle​dam jed​nog ko​nja. Do​bro, to mo​že. – O, do​bro on​da – re​če ona. – Idem i ja s to​bom. – Ne​moj. Ako se po​ja​vim ta​mo sa že​nom, mi​sli​će da sam mla​ko​nja pa će da po​di​ći ce​nu. Ni​je mo​gla da sa​kri​je raz​o​ča​ra​nje. – Od​u​vek sam ma​šta​la da će​mo to za​jed​no – da ku​pu​je​mo i ga​ji​mo ra​sne ko​nje. – Ni​je to, za​pra​vo, za že​ne. – O, pu​sti to! – uz​vik​nu ona ogor​če​no. – O ko​nji​ma znam isto ko​li​ko i ti. Nje​ne re​či ga raz​dra​ži​še. – Mo​žda i znaš, ali ja ipak ne že​lim da se mo​taš ta​mo dok se po​ga​đam s tim ni​šta​ri​ja​ma – i s tim smo za​vr​ši​li. Od​u​sta​la je. – Ka​ko ho​ćeš – od​vra​ti pa iza​đe iz tr​pe​za​ri​je. Pred​o​se​ća​la je da Deč​ko la​že. Ni​su ko​nji na pa​me​ti bor​ci​ma na od​su​stvu. Na​me​ra​va​la je da sa​zna šta je na​u​mio. Čak i he​ro​ji mo​ra​ju da bu​du is​kre​ni pre​ma svo​jim že​na​ma. Oti​šla je u svo​ju so​bu, i obu​kla pan​ta​lo​ne i či​zme. Dok je Deč​ko do ula​znih vra​ta si​šao glav​nim ste​pe​ni​štem, ona je str​ča​la niz zad​nje ste​pe​ni​ce, pa kroz ku​hi​nju, pre​ko dvo​ri​šta, do sta​rih šta​la. Ta​mo je obu​kla ko​žnu jak​nu, sta​vi​la za​štit​ne na​o​ča​ri i ka​ci​gu. Otvo​ri​la je vra​ta ga​ra​že i iz​gu​ra​la svoj mo​to​cikl tri​jumf taj​ger 100, ko​ji je ta​ko kr​šten za​to što je do​sti​zao mak​si​mal​nu br​zi​nu od sto mi​lja na sat. Po​kre​nu​la je ma​ši​nu i bez na​pre​za​nja je iz​ve​zla iz šta​le. Ka​da su, u sep​tem​bru 1939, po​no​vo uve​de​na sle​do​va​nja za ben​zin, br​zo se pri​vi​kla na mo​to​cikl. Kao da vo​ziš bi​cikl, sa​mo lak​še. Vo​le​la je slo​bo​du i ne​za​vi​snost ko​ju joj je vo​žnja pru​ža​la. Iza​šla je na uli​cu ta​man da vi​di ka​ko Deč​kov pr​lja​vo​be​li ben​tli er​lajn za​mi​če za ugao. Kre​nu​la je za njim. Vo​zio je pre​ko Tra​fal​gar skve​ra, a on​da da​lje, kroz po​zo​ri​šnu če​tvrt. Dej​zi ga je pra​ti​la na bez​bed​noj uda​lje​no​sti, ne že​le​ći da pri​vla​či pa​žnju. Sa​o​bra​ćaj je još bio gust u cen​tral​nom Lon​do​nu, sa sto​ti​na​ma slu​žbe​nih auto​mo​bi​la. Sem to​ga, ni ogra​ni​če​nja pri​li​kom na​bav​ke go​ri​va za pri​vat​na vo​zi​la ni​su bi​la ne​ra​zum​no ve​li​ka, na​ro​či​to za one ko​ji su, jed​no​stav​no, že​le​li da se pro​vo​za​ju po gra​du. Deč​ko je pro​du​žio na is​tok, kroz fi​nan​sij​sku če​tvrt. Sa​o​bra​ća​ja je tu bi​lo ma​lo u su​bo​tu po pod​ne, te je Dej​zi mo​ra​la da po​ve​de vi​še ra​ču​na da je ne pri​me​ti. Ali nju ni​je bi​lo la​ko pre​po​zna​ti, sa onim na​o​ča​ra​ma i ka​ci​gom na gla​vi. A Deč​ko iona​ko ni​je obra​ćao pa​žnju na okru​že​nje; vo​zio je sa otvo​re​nim pro​zo​rom i pu​šio ci​ga​ru. Za​pu​tio se u Ald​gejt, a Dej​zi ob​u​ze uža​san pred​o​se​ćaj da zna i tač​no ku​da. Skre​nuo je u jed​nu od onih ma​nje pr​lja​vih uli​ca u Ist En​du i par​ki​rao se is​pred ku​će pri​jat​nog iz​gle​da iz osam​na​e​stog ve​ka. Ni​ka​kvih šta​la na vi​di​ku ni​je bi​lo; tu tr​kač​kog ko​nja ne mo​žeš ni da ku​piš ni da pro​daš. To​li​ko što se ti​če nje​go​ve pri​če. Dej​zi je za​u​sta​vi​la mo​to​cikl na kra​ju uli​ce i gle​da​la. Deč​ko je iza​šao iz ko​la i za​lu​pio vra​ta. Ni​je se osvr​tao, ni​ti je zaglédao broj zgra​de; oči​to je ova​mo do​la​zio i ra​ni​je, i tač​no je znao ku​da ide. Sav raz​me​tljiv, sa ci​ga​rom u usti​ma, do​šao je do ula​znih vra​ta i otvo​rio ih klju​čem. Dej​zi hte​de da za​pla​če. Deč​ko uđe u ku​ću. Ne​gde ta​mo, is​toč​no, za​ču se eks​plo​zi​ja. Dej​zi po​gle​da u tom prav​cu i pri​me​ti avi​o​ne na ne​bu. Zar su Nem​ci baš da​nas re​ši​li da poč​nu bom​bar​do​va​nje Lon​do​na? Ako je​su, ona za to ni​je ma​ri​la. Ne​će do​zvo​li​ti Deč​ku da na mi​ru uži​va u ne​ver​stvu. Od​ve​zla se do

ku​će i par​ki​ra​la mo​tor iza nje​go​vog auto​mo​bi​la. Ski​nu​la je ka​ci​gu i na​o​ča​re, žu​strim ko​ra​kom pri​šla vra​ti​ma, i po​ku​ca​la. Za​ču​la se uto još jed​na eks​plo​zi​ja, ovo​ga pu​ta bli​že, a on​da si​re​ne ža​lo​sti​vom pe​smom ogla​si​še po​če​tak va​zdu​šne opa​sno​sti. Ne​ko od​škri​nu vra​ta, i ona ih si​lo​vi​to gur​nu. Mla​da že​na, ode​ve​na u cr​nu ha​lji​nu ka​kvu no​se so​ba​ri​ce, krik​nu i za​te​tu​ra se una​tra​ške, a Dej​zi ule​te u ku​ću, pa za​lu​pi vra​ta. Ob​re​la se u hod​ni​ku lon​don​ske ku​će sred​nje kla​se, s tim što je ova bi​la ure​đe​na u eg​zo​tič​nom sti​lu, sa is​toč​njač​kim ći​li​mi​ma i te​škim za​ve​sa​ma, a tu je bi​la i sli​ka s na​gim že​na​ma u jav​nom ku​pa​ti​lu. Otvo​ri​la je naj​bli​ža vra​ta i ušla u go​stin​sku so​bu. Pro​sto​ri​ja je bi​la oskud​no osve​tlje​na, a so​mot​ske za​ve​se za​kla​nja​le su sun​če​vu sve​tlost. Tri oso​be su se​de​le u toj so​bi. Že​na od če​tr​de​se​tak go​di​na, u ko​mot​nom svi​le​nom ogr​ta​ču, bri​žlji​vo na​šmin​ka​na, s jar​ko​cr​ve​nim ru​žem za usne – maj​ka, pret​po​sta​vi​la je Dej​zi – usta​de i za​ble​nu se, pre​ne​ra​že​na, u ne​zva​nu go​šću. Iza nje je na ka​u​ču se​de​la de​voj​ka od še​sna​est le​ta, ko​ja je na se​bi ima​la sa​mo do​nji veš i naj​lon-ča​ra​pe, i pu​ši​la ci​ga​re​tu. Do nje je se​deo Dečko, s ru​kom na de​voj​či​noj bu​ti​ni, iz​nad ča​ra​pe. On br​zo po​vu​če ru​ku, kao kri​vac. Taj gest je bio sme​šan, kao da će ceo taj pri​zor iz​gle​da​ti be​za​zle​no sa​mo ako on sklo​ni ru​ku s nje. Dej​zi se upi​nja​la da ne za​pla​če. – Obe​ćao si mi da ne​ćeš vi​še do​la​zi​ti kod njih! – po​vi​ka. Ume​sto hlad​nog gne​va ko​ji do​li​ku​je an​đe​lu osve​te, u nje​nom gla​su ose​ća​li su se sa​mo po​vre​đe​nost i tu​ga. Deč​ko po​cr​ve​ne, sav une​zve​ren. – Šta ra​diš ov​de, đa​vo da te no​si? – U, je​bo​te, ovo mu je že​na – re​če ona sta​ri​ja. Zva​la se Perl, se​ti se Dej​zi, a kćer​ka je bi​la Džo​u​ni. Ka​ko je gro​zno što, eto, zna ka​ko se ta​kve že​ne zo​vu. Uto se so​ba​ri​ca po​ja​vi na vra​ti​ma i re​če: – Ni​sam ja pu​sti​la ku​ju, gur​nu​la me je i sa​ma pro​šla! – To​li​ko sam se tru​di​la da nam ulep​šam dom i da te le​po do​če​kam – obra​ti se Dej​zi Deč​ku – ali te​bi je ov​de lep​še! Za​u​stio je, ali ni​ka​ko ni​je uspe​vao da pro​na​đe re​či. Tre​nu​tak-dva je ne​po​ve​za​no mr​mljao. A on​da se pod za​tre​se, i pro​zo​ri za​zvec​ka​še – eks​plo​di​ra​lo je bli​zu. – Je​ste li vi glu​vi?! – po​vi​ka so​ba​ri​ca. – Na​pad iz va​zdu​ha, je​bo​te! – Ni​ko ni​je ni po​gle​dao u nju. – Idem ja do​le u po​drum – re​če ona i ne​sta​de. Tre​ba​lo je svi da po​tra​že za​klon. Ali Dej​zi je ima​la ne​što da ka​že Deč​ku pre ne​go što ode. – Ne​moj vi​še da si mi do​šao u po​ste​lju, ali ni​ka​da vi​še, mo​lim te. Ne​ću da se za​ra​zim. De​voj​ka na ka​u​ču, Džo​u​ni, re​če: – Pa to je sa​mo mal​či​ce da se za​ba​vi​mo, lju​ba​vi. Što nam se ne pri​dru​žiš? Mo​žda će ti se do​pa​sti. Perl, ona sta​ri​ja, od​me​ri Dej​zi od gla​ve do pe​te. – A fi​no je gra​đe​na, sit​na. Dej​zi uvi​de da će je ove sa​mo još vi​še po​ni​ža​va​ti bu​de li im pru​ži​la pri​li​ku. Ne obra​ća​ju​ći pa​žnju na njih, opet se obra​ti Deč​ku: – Ti si iza​brao – re​če ona. – A ja sam od​lu​či​la. Iza​šla je iz so​be, vi​so​ko po​dig​nu​te gla​ve, iako se ose​ća​la uni​že​nom i od​ba​če​nom. Ču​la je Deč​kov glas: – O, maj​ku mu, ka​kva za​vr​zla​ma. Zar sa​mo za​vr​zla​ma?, po​mi​sli ona. I to je sve? Iza​šla je na uli​cu. A on​da po​di​gla po​gled. Ne​bo je bi​lo pu​no avi​o​na. Dej​zi za​drh​ta od stra​ha vi​dev​ši taj pri​zor. Avi​o​ni su bi​li vi​so​ko go​re, na sko​ro tri i po hi​lja​de me​-

ta​ra, ali se ipak či​ni​lo kao da za​kla​nja​ju sun​ce. Na sto​ti​ne ih je bi​lo, što glo​ma​znih bom​bar​de​ra, što lo​va​ca na​lik osa​ma, i ona pro​ce​ni da ta flo​ta za​u​zi​ma pro​stor od pre​ko tri​de​set ki​lo​me​ta​ra. Is​toč​no od me​sta gde se Dej​zi za​te​kla, u prav​cu lu​ke i Vu​lič Ar​se​na​la, ko​pre​na di​ma di​za​la se sa mestâ gde su pa​le bom​be. Eks​plo​zi​je su se sto​pi​le u ne​pre​kid​nu tut​nja​vu, kao kad mo​re, ra​sr​đe​no, pli​mom ki​di​še na oba​lu. Dej​zi se se​ti da je Hi​tler pred ne​mač​kim par​la​men​tom odr​žao go​vor, pro​šle sre​de, ka​da je kao mah​nit pri​čao o zlu ko​je RAF se​je po Ber​li​nu, i pre​tio da će usle​di​ti od​ma​zda: bri​tan​ski gra​do​vi bi​će iz​bri​sa​ni s kar​te. Oči​gled​no je stvar​no ta​ko i mi​slio. Na​me​ra​va​li su da srav​ne Lon​don sa ze​mljom. I bez to​ga, ovo je naj​go​ri dan u Dej​zi​nom ži​vo​tu. I pro​đe joj koz gla​vu da bi joj mo​gao bi​ti i po​sled​nji. Ni​ka​ko, me​đu​tim, ne bi mo​gla da na​te​ra se​be da se vra​ti u onu ku​ću i za​jed​no sa svi​ma nji​ma si​đe u po​drum. Mo​ra da ode oda​tle. Da do​đe ku​ći, gde će mo​ći da se is​pla​če u sa​mo​ći. Ona žur​no sta​vi ka​ci​gu na gla​vu, a on​da i za​štit​ne na​o​ča​re na oči. Opi​ra​la se ira​ci​o​nal​nom, ali ipak moć​nom po​ri​vu da se ba​ci iza pr​vog zi​da. Sko​či​la je na mo​to​cikl i od​ve​zla se. Ni​je da​le​ko sti​gla. Dve uli​ce da​lje, bom​ba je pa​la na ku​ću ko​ja je u tom tre​nut​ku bi​la tač​no is​pred Dej​zi, i ona na​glo uko​či. Vi​de​la je ru​pu u kro​vu, ču​la udar i pra​sak, i ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je iz​nu​tra je suk​nuo pla​men, kao da se ke​ro​zin iz ko​tla pro​suo i za​pa​lio. Tre​nu​tak ka​sni​je, na uli​cu is​tr​ča de​voj​či​ca od dva​na​e​stak go​di​na. Vri​šta​la je, ko​sa joj je bi​la za​hva​će​na pla​me​nom. Ona po​tr​ča pra​vo pre​ma Dej​zi. Dej​zi sko​či s mo​to​ra, ski​de onu ko​žnu jak​nu pa je pre​ba​ci de​voj​či​ci pre​ko gla​ve, čvr​sto joj ušu​škav​ši gla​vu, da ki​se​o​nik ne pod​ja​ru​je va​tru. Vri​ska pre​sta​de. Dej​zi sklo​ni onu jak​nu. De​voj​či​ca je je​ca​la. Ni​je je bo​le​lo, ali je bi​la će​la​va. Dej​zi se osvr​nu oko se​be. Ka nji​ma je tr​čao čo​vek sa šle​mom na gla​vi; oko ru​ke je no​sio tra​ku na ko​joj je pi​sa​lo da je iz Slu​žbe za za​šti​tu u slu​ča​ju va​zdu​šnih na​pa​da. No​sio je li​me​ni ko​fer na ko​jem je be​lim slo​vi​ma bi​lo is​pi​sa​no „Pr​va po​moć”. De​voj​či​ca po​gle​da u Dej​zi, otvo​ri usta, pa vri​snu: – Unu​tra je mo​ja maj​ka! Čo​vek iz ARP-a22 joj re​če: – Smi​ri se, mi​la, daj da te pre​gle​dam. Dej​zi je osta​vi​la de​voj​či​cu s njim pa otr​ča​la do vra​ta. Ta sta​ra ku​ća bi​la je, oči​gled​no, iz​de​lje​na na jef​ti​ne sta​no​ve. Gor​nji spra​to​vi bi​li su za​hva​će​ni po​ža​rom, ali Dej​zi je us​pe​la da uđe u hol. Sle​de​ći in​stinkt, ona otr​ča u zad​nji deo ku​će te se ta​ko na​đe u ku​hi​nji. Na po​du je le​ža​la že​na bez sve​sti, a u ko​lev​ci be​ba. Ona po​di​že de​te i is​tr​ča na​po​lje. De​voj​či​ca sa spa​lje​nom ko​som po​vi​ka: – To mi je se​stra! Dej​zi joj gur​nu onu be​bu u ru​ke, pa opet ule​te u ku​ću. One​sve​šće​na že​na bi​la je pre​vi​še te​ška da bi je Dej​zi po​di​gla. Za​to joj ona pri​đe ot​po​za​di, pri​di​že je u se​de​ći po​lo​žaj, uhva​ti je pod mi​ške, pa je ta​ko od​vu​če po ku​hinj​skom po​du, i da​lje, kroz hod​nik, na uli​cu. Sti​gla su bi​la am​bu​lant​na ko​la, na​men​ski pre​u​re​đe​na li​mu​zi​na či​ja je li​ma​ri​ja po​za​di bi​la za​me​nje​na plat​ne​nim kro​vom sa otvo​rom. ARP-ovac je upra​vo po​ma​gao de​voj​či​ci sa iz​go​re​lom ko​som da se pop​ne u vo​zi​lo. Vo​zač je pri​tr​čao Dej​zi. Za​jed​no su po​di​gli maj​ku i une​li je u am​bu​lant​na ko​la. – Ima li unu​tra još ne​ko​ga? – upi​ta vo​zač Dej​zi. – Ne znam! Utr​čao je u hod​nik. U tom tre​nut​ku, uru​ši se ce​la zgra​da. Za​hva​će​ni va​trom, gor​nji spra​to​vi se sur​-

va​še. Vo​zač am​bu​lant​nih ko​la ne​sta​de u tom pa​klu. Dej​zi ču se​be ka​ko vri​šti. Ru​kom po​kriv​ši usta, zi​nu​la je u va​tru, tra​že​ći po​gle​dom tog čo​ve​ka, sve​sna da mu ne mo​že po​mo​ći – po​ku​šaj da ga spa​se bio bi ra​van sa​mo​u​bi​stvu. – O, bo​že, po​gi​be Alf – re​če čo​vek iz ARP-a. Za​ču se uto još jed​na eks​plo​zi​ja – bom​ba je pa​la tu, u is​toj uli​ci, sto​ti​nak me​ta​ra da​lje. – Iz​gu​bio sam vo​za​ča, a mo​ram da osta​nem ov​de – re​če čo​vek, gle​da​ju​ći niz uli​cu. Is​pred ku​ća su, u ma​lim gru​pa​ma, tu i ta​mo sta​ja​li lju​di. Ve​ći​na je, ve​ro​vat​no, bi​la u sklo​ni​šti​ma. – Ja ću da vo​zim – re​če Dej​zi. – Ku​da će​mo? – Ume​te da vo​zi​te? U to vre​me Bri​tan​ke ve​ći​nom ni​su ume​le da vo​ze; i da​lje je to bio mu​ški po​sao. – Ne po​sta​vljaj​te glu​pa​va pi​ta​nja – re​če Dej​zi. – Ku​da da vo​zim? – U Sent Bart. Zna​te li gde je? – Na​rav​no. – Bol​ni​ca Sent Bar​to​lo​mju bi​la je jed​na od naj​ve​ćih lon​don​skih bol​ni​ca, a Dej​zi je u tom gra​du ži​ve​la već če​ti​ri go​di​ne. – U Za​pad​nom Smit​fil​du – do​da​de sad, da bu​de do kra​ja uver​lji​va. – U hit​nu se ula​zi sa zad​nje stra​ne. – Na​ći ću ja. – Dej​zi usko​či u ko​la. Vo​zač ni​je ni bio uga​sio mo​tor. Čo​vek iz ARP-a po​vi​ka za njom: – Ka​ko se zo​ve​te? – Dej​zi Fic​her​bert. A vi? – No​bi Klark. Ču​vaj​te mi ko​la. Auto​mo​bil je imao stan​dard​nu me​njač​ku ku​ti​ju s kva​či​lom. Dej​zi uba​ci u pr​vu, i ko​la kre​nu​še. Avi​o​ni su i da​lje nad​le​ta​li grad a bom​be su plju​šta​le. Dej​zi je kao bez du​še ju​ri​la ka​ko bi po​vre​đe​ni što pre sti​gli do bol​ni​ce. Do Sent Bar​ta ni​je bi​lo vi​še od ki​lo​me​tar i po, ali je za​to put do ta​mo bio uža​san. Vo​zi​la je Uli​com Le​den​hol, pa za​tim Uli​com Pol​tri i, naj​zad, Čip​saj​dom, ali je u vi​še na​vra​ta na​i​la​zi​la na blo​ka​de, pa je mo​ra​la da se vra​ća i tra​ži dru​gi put. Či​ni​lo se da u sva​koj uli​ci ima ma​kar po jed​na sru​še​na ku​ća. Po​svu​da je bi​lo di​ma i šu​ta, lju​di ko​ji kr​va​re i za​po​ma​žu. S ne​iz​mer​nim olak​ša​njem sti​gla je do bol​ni​ce i, pra​te​ći osta​la am​bu​lant​na ko​la, pro​na​šla slu​žbu hit​ne po​mo​ći. Tu je vla​dao pra​vi me​tež – bol​ni​ča​ri okr​va​vlje​nih pre​ga​ča su iz de​se​ti​na vo​zi​la is​to​va​ri​va​li osa​ka​će​ne i u po​ža​ri​ma po​vre​đe​ne pa​ci​jen​te i ne​kud ih žur​no od​no​si​li. Mo​žda sam spa​sla maj​ku ove de​ce, po​mi​sli Dej​zi. Ni​sam ni ja baš sa​svim bez​vred​na, ma​kar me muž i ne že​leo. De​voj​či​ca bez ko​se je još dr​ža​la svo​ju se​stri​cu. Dej​zi im po​mo​že da iza​đu iz am​bu​lant​nih ko​la. Jed​na me​di​cin​ska se​stra se na​đe Dej​zi pa za​jed​no od​ne​so​še one​sve​šće​nu maj​ku. Dej​zi je, me​đu​tim, pri​me​ti​la da je že​na u me​đu​vre​me​nu pre​sta​la da di​še. – Ovo su nje​ne kćer​ke! – re​če ona se​stri. Ose​ti​la je pri​zvuk pa​ni​ke u sop​stve​nom gla​su. – Šta će sa​da bi​ti? – Ja ću da se po​bri​nem za to – od​seč​no će se​stra. – Vi mo​ra​te na​zad. – Baš mo​ram? – re​če Dej​zi. – Pri​be​ri​te se – re​če joj se​stra. – Bi​će još mno​go po​gi​nu​lih i ra​nje​nih pre ne​go što se ova noć za​vr​ši. – Do​bro on​da – re​če Dej​zi, pa se vra​ti za vo​lan i od​ve​ze se.

IV

Jed​nog to​plog me​di​te​ran​skog po​po​dne​va u ok​to​bru, Lojd Vi​li​jams je sti​gao u osun​ča​ni fran​cu​ski grad Per​pi​njan, sve​ga tri​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra uda​ljen od gra​ni​ce sa Špa​ni​jom. Sep​tem​bar je pro​veo u oko​li​ni Bor​doa, be​ru​ći gro​žđe u ču​ve​nom vi​no​gor​ju, baš kao i one uža​sne tri​de​set sed​me go​di​ne. Sa​da je u dže​pu imao nov​ca za auto​bus i tram​vaj, a mo​gao je i da se hra​ni u jef​ti​nim re​sto​ra​ni​ma, ume​sto da pre​ži​vlja​va na ne​zre​lom po​vr​ću ko​je je brao lju​di​ma iz ba​šta, ili ži​vih ja​ja ukra​de​nih iz ko​ko​ši​nja​ca. Kre​nuv​ši iz Bor​doa na jug, pro​šao je kroz Tu​lu​zu i Be​zi​je, po​vre​me​no us​ka​ču​ći u te​ret​ne vo​zo​ve, ali ma​hom za​u​sta​vlja​ju​ći ka​mi​on​dži​je. Sa​da je se​deo u jed​noj drum​skoj ka​fa​ni, na glav​nom pu​tu što od Per​pi​nja​na vo​di na ju​go​i​stok, ka špan​skoj gra​ni​ci. I da​lje u onom Mo​ri​so​vom pla​vom kom​bi​ne​zo​nu, s be​ret​kom na gla​vi, no​sio je ma​lu plat​ne​nu tor​bu sa zar​đa​lom mi​stri​jom i li​be​lom na ko​joj se sko​rio mal​ter, kao do​kaz da je on, za​pra​vo, zi​dar iz Špa​ni​je i da se, eto, vra​ća ku​ći. Ne daj bo​že da mu ne​ko po​nu​di po​sao; ne bi taj umeo ni obi​čan zid da po​dig​ne. Bri​nuo se ka​ko će pro​na​ći put pre​ko pla​ni​ne. Tri me​se​ca ra​ni​je, u Pi​kar​di​ji, bio je uve​ren da će la​ko na​ći put pre​ko Pi​ri​ne​ja ko​jim su ga vo​di​či tri​de​set še​ste pre​ve​li u Špa​ni​ju, bu​du​ći da je sle​de​će go​di​ne sâm, u po​vrat​ku ku​ći, opet pro​šao nji​me, to jest po​je​di​nim nje​go​vim eta​pa​ma, sa​mo u su​prot​nom sme​ru. Ali čim je u da​lji​ni ugle​dao lju​bi​ča​ste vr​ho​ve i ze​le​ne pla​nin​ske pre​vo​je, hra​brost je po​če​la da ga iz​da​je. Mi​slio je do​tad da mu je sva​ki ko​rak dav​no pre​đe​nog pu​ta ure​zan u se​ća​nje, ali kad je po​ku​šao da se se​ti sta​za, mo​sto​va i skre​ta​nja, shva​tio je da se sve​ga to​ga, u stva​ri, se​ća kao kroz ma​glu. Iz​lu​đi​va​lo ga je što ni​je mo​gao da se se​ti po​je​di​no​sti. Do​vr​šio je ru​čak – za​lju​ćen ri​blji pa​pri​kaš – a on​da se ti​ho obra​tio ne​ko​li​ci​ni šo​fe​ra za su​sed​nim sto​lom. – Tre​ba mi pre​voz do Ser​be​ra. – To je po​sled​nje se​lo pre gra​ni​ce sa Špa​ni​jom. – Ide li ne​ko u tom prav​cu? Svi su oni ve​ro​vat​no išli u tom prav​cu; uosta​lom, za​što bi ina​če kre​ta​li pu​tem što vo​di na ju​go​i​stok. Ali bi​li su po​do​zri​vi. Vi​ši​jev​ska Fran​cu​ska, for​mal​no ne​za​vi​sna zo​na, u prak​si je bi​la pod ša​pom Ne​ma​ca, ko​ji su dru​gu po​lo​vi​nu ze​mlje dr​ža​li pod oku​pa​ci​jom. Ni​ko, sto​ga, ni​je tr​čao pred ru​du kad tre​ba pri​sko​či​ti u po​moć put​ni​ku sa stra​nim na​gla​skom. – Ja sam zi​dar – re​če on, po​di​gav​ši onu plat​ne​nu tor​bu. – Idem ku​ći, u Špa​ni​ju. Le​an​dro se zo​vem. – Mo​gu ja da te pre​ve​zem do​ne​kle – re​če je​dan de​be​li u pot​ko​šu​lji. – Hva​la ti. – Je​si l’ spre​man da od​mah po​đe​mo? – Na​rav​no. Iza​šli su iz ka​fa​ne i se​li u pr​lja​vi Re​no​ov kom​bi s nat​pi​som ne​ke pro​dav​ni​ce elek​tro​ma​te​ri​ja​la. Tek što su kre​nu​li, a šo​fer upi​ta Loj​da da li je ože​njen. Usle​dio je či​tav niz ne​pri​jat​nih lič​nih pi​ta​nja, i Lojd uvi​de da je čo​vek, za​pra​vo, op​sed​nut sek​su​al​nim ži​vo​ti​ma dru​gih lju​di. Zbog to​ga je, bez sum​nje, i pri​stao da po​ve​ze Loj​da; ta​ko mu se pru​ži​la pri​li​ka da po​sta​vlja na​me​tlji​va pi​ta​nja. Loj​du se već u vi​še na​vra​ta do​ga​đa​lo da lju​di ko​ji pri​sta​nu da ga po​ve​zu ima​ju za to ne​ki lji​gav mo​tiv. – Ni​sam još bio sa že​nom – re​če mu Lojd, što je i bi​la isti​na; ali ovo​ga je to sa​mo pod​sta​klo na sal​vu pi​ta​nja o ma​že​nju sa sred​njo​škol​ka​ma. Lojd je, što se to​ga ti​če, imao za​vid​no is​ku​stvo, ali ni​je na​me​ra​vao da ga de​li s dru​gi​ma. Od​bio je da za​la​zi u po​je​di​no​sti, na​sto​je​ći pri​tom da osta​ne uč​tiv, i vo​zač je na​po​slet​ku di​gao ru​ke. – Mo​ram ov​de da skre​nem – re​če on i za​u​sta​vi vo​zi​lo. Lojd mu za​hva​li na vo​žnji, pa pro​du​ži pe​ši​ce. Na​u​čio je ka​ko da ne ho​da kao voj​nik, i usa​vr​šio, po sop​stve​nom mi​šlje​nju, pri​lič​no re​a​li​sti​čan se​ljač​ki hod sa vu​če​njem no​gu. Ni​ka​da ni​je no​sio no​vi​ne ili knji​gu. Oši​šao se, i to kod ne​kog do​zla​bo​ga

lo​šeg ber​be​ri​na, u naj​si​ro​ma​šni​joj če​tvr​ti Tu​lu​ze. Bri​jao se, ot​pri​li​ke, jed​nom ne​delj​no, ta​ko da mu je li​ce naj​če​šće bi​lo ob​ra​slo u če​ki​nju, što je bi​lo iz​ne​na​đu​ju​će de​lo​tvor​no u nje​go​vom na​sto​ja​nju da ne li​či ni na šta. Pre​stao je da se ku​pa, i išao je ta​ko sav us​ki​sao, što je lju​de od​vra​ća​lo od na​u​ma da s njim po​raz​go​va​ra​ju. Ret​ki su u to vre​me bi​li pri​pad​ni​ci rad​nič​ke kla​se ko​ji su no​si​li sa​to​ve, ka​ko u Fran​cu​skoj, ta​ko i u Špa​ni​ji, pa je mo​rao da se opro​sti od če​tvr​ta​stog če​lič​nog ruč​nog sa​ta, ko​ji mu je Ber​ni po​klo​nio za ma​tu​ru. Ni​je mo​gao da ga dâ ni​ko​me od broj​nih Fran​cu​za i Fran​cu​ski​nja ko​ji su mu us​put po​mo​gli, jer bi zbog bri​tan​skog sa​ta mo​gli i sámi da upu​da​nu u ne​vo​lju. Mno​go se ras​tu​žio kad ga je, na kra​ju, ba​cio u ne​ko je​zer​ce. Naj​go​re je bi​lo to što ni​je imao is​pra​ve. Po​ku​šao je, jed​nom, da ku​pi do​ku​men​ta od čo​ve​ka ko​ji je, tu i ta​mo, li​čio na nje​ga, ko​vao je pla​no​ve ka​ko da pa​pi​re ukra​de od ne​ke dru​ge dvo​ji​ce, ali lju​di su u tim vre​me​ni​ma bi​li po​seb​no oba​zri​vi što se lič​nih stva​ri ti​če, i to ne tre​ba da ču​di. Opre​de​lio se, sto​ga, za stra​te​gi​ju da se klo​ni svih si​tu​a​ci​ja u ko​ji​ma bi ne​ko mo​gao da ga le​gi​ti​mi​še. Tru​dio se da bu​de što ne​u​pa​dlji​vi​ji, kad god bi mo​gao da bi​ra, išao je po​ljem, a ne pu​tem, i ni​ka​da ni​je se​dao u put​nič​ke vo​zo​ve, jer su na sta​ni​ca​ma če​sto bi​li po​sta​vlja​ni kon​trol​ni punk​to​vi. Do sa​da je imao sre​će. Jed​nom mu je se​o​ski žan​darm za​tra​žio pa​pi​re, a kad mu je Lojd ob​ja​snio da mu ih je ne​ko ukrao po​što se na​pio i one​sve​stio u ne​koj ka​fa​ni u Mar​se​lju – po​li​ca​jac mu je po​ve​ro​vao i re​kao da pro​du​ži svo​jim pu​tem. Sa​da ga je, me​đu​tim, sre​ća iz​da​la. Pro​la​zio je kroz si​ro​ma​šan ze​mljo​rad​nič​ki kraj. Na​la​zio se u pod​nož​ju Pi​ri​ne​ja, bli​zu Sre​do​ze​mlja, i tlo je bi​lo pe​sko​vi​to. Pra​šnja​vi drum vo​dio je po​red ro​dom oskud​nih ma​lih po​ljo​pri​vred​nih do​ba​ra i si​ro​ma​šnih se​la. Pre​deo je bio sla​bo na​se​ljen. S le​ve stra​ne, iz​me​đu brdâ, uspe​vao je da na​zre pla​ve od​ble​ske da​le​kog mo​ra. Po​sled​nje če​mu se na​dao bio je ze​le​ni si​troen ko​ji je us​po​rio pro​la​ze​ći po​red nje​ga. U ko​li​ma su bi​la tro​ji​ca žan​dar​ma. To se zbi​lo sa​svim neo​če​ki​va​no. Čuo je ka​ko se auto​mo​bil pri​bli​ža​va – pr​vi auto​mo​bil, za​pra​vo, ko​ji je čuo ot​ka​ko ga je onaj de​be​li ot​ka​čio. Na​sta​vio je da vu​če no​ge kao umor​ni rad​nik na po​vrat​ku ku​ći. Sa obe stra​ne dru​ma pro​te​za​la su se bez​vod​na po​lja sa spe​če​nim ra​sti​njem i za​kr​žlja​lim dr​ve​ćem. Kad su ko​la sta​la, on is​pr​va po​mi​sli da po​tr​či pre​ko po​lja. Od​u​stao je, me​đu​tim, od za​mi​sli kad je ugle​dao pi​što​lje u fu​tro​la​ma kod dvo​ji​ce žan​dar​ma ko​ji is​ko​či​še iz vo​zi​la. Ve​ro​vat​no i ni​su bi​li na​ro​či​ti strel​ci, ali ko zna, mo​žda im se po​sre​ći. Iz​gle​di da se iz​vu​če pri​čom ipak su bi​li bo​lji. To su se​o​ski po​zor​ni​ci, pri​stu​pač​ni​ji od pre​ve​ja​nih po​li​ca​ja​ca po fran​cu​skim gra​do​vi​ma. – Is​pra​ve? – obra​ti mu se naj​bli​ži žan​darm na fran​cu​skom. Lojd bes​po​moć​no ra​ši​ri ru​ke. – Me​sje, ja va​la baš ne​mam sre​će, ukra​do​še mi is​pra​ve u Mar​se​lju. Ja sam Le​an​dro, zi​dar iz Špa​ni​je, i idem... – Ula​zi u ko​la. Lojd je okle​vao, ali ni​je bi​lo iz​bo​ra. Iz​gle​di da umak​ne sa​da su bi​li još ma​nji ne​go ra​ni​je. Je​dan od žan​dar​ma ga uhva​ti čvr​sto pod​ru​ku, gur​nu ga na zad​nje se​di​šte, pa se​de i sâm po​red Loj​da. Kad su ko​la po​šla, Loj​du sve la​đe po​to​nu​še. – Jes’ ti En​glez, il’ šta si? – upi​ta žan​dar ko​ji je se​deo po​red nje​ga. – Ja sam Špa​nac, zi​dar. Zo​vem se... Žan​darm od​mah​nu ru​kom i re​če: – Ne​moj da se tru​diš. Loj​do​ve na​de pa​do​še u vo​du. A bio je sa​mo stra​nac bez pa​pi​ra ko​ji se za​pu​tio pre​ma špan​skoj gra​-

ni​ci, i oni su, jed​no​stav​no, pret​po​sta​vi​li da je reč o od​be​glom bri​tan​skom voj​ni​ku. Uko​li​ko ma i naj​ma​nje sum​nja​ju da su po​gre​ši​li – do​kaz će pro​na​ći kad mu bu​du na​re​di​li da se ski​ne do go​la, jer ta​da će vi​de​ti iden​ti​fi​ka​ci​o​nu plo​či​cu ko​ju je Lojd no​sio oko vra​ta. Plo​či​cu ni​je ba​cio, jer bez nje bi ga stre​lja​li na li​cu me​sta, kao špi​ju​na. I ta​ko je sa​da bio u ko​li​ma s tro​ji​com na​o​ru​ža​nih lju​di, a ve​ro​vat​no​ća da će na​ći na​čin da utek​ne bi​la je rav​na nu​li. Vo​zi​li su se u prav​cu u ko​jem je i on išao, dok je sun​ce za​la​zi​lo iz​nad pla​ni​na s de​sne stra​ne. Po​što duž pu​ta do gra​ni​ce ni​je bi​lo ve​ćih gra​do​va, Lojd je pret​po​sta​vljao da na​me​ra​va​ju te no​ći da ga dr​že u se​o​skom za​tvo​ru. Mo​žda će odan​de mo​ći da po​beg​ne. Uko​li​ko mu to ne po​đe za ru​kom, ne​ma ni​ka​kve sum​nje da će ga, ko​li​ko su​tra​dan, vra​ti​ti u Per​pi​njan i pre​da​ti ga grad​skoj po​li​ci​ji. A šta on​da? Ho​će li ga sa​slu​ša​va​ti? Sle​dio se od stra​ha od sa​me po​mi​sli na to. Fran​cu​ski po​li​caj​ci će ga tu​ći, Nem​ci će ga mu​či​ti. Ako pre​ži​vi, za​vr​ši​će u ne​kom za​ro​blje​nič​kom lo​go​ru, gde će osta​ti do kra​ja ra​ta, ili dok ne umre od ne​u​hra​nje​no​sti. A bio je na sve​ga ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra od gra​ni​ce! Ušli su u ne​ku va​ro​ši​cu. Mo​že li sa​da da po​beg​ne, dok idu od ko​la do za​tvo​ra? Ni​ka​kav plan ni​je mu pa​dao na pa​met; ni​je po​zna​vao te​ren. Ni​šta mu ni​je pre​o​sta​lo ne​go da bud​no mo​tri i is​ko​ri​sti pr​vu pri​li​ku. Auto​mo​bil je iz glav​ne uli​ce skre​nuo u uli​či​cu pu​nu du​ća​na. Da ne​će sad da ga ubi​ju, i oslo​bo​de se te​la? Auto​mo​bil je stao iza jed​ne go​sti​o​ni​ce. Dvo​ri​šte je bi​lo u ne​re​du, po​svu​da ku​ti​je i dži​nov​ske kan​te. Kroz ma​li pro​zor Lojd pri​me​ti jar​ko osve​tlje​nu ku​hi​nju. Žan​darm ko​ji je se​deo na me​stu su​vo​za​ča iza​đe iz ko​la, pa otvo​ri Loj​du vra​ta, sa one stra​ne vo​zi​la ko​ja je bi​la bli​ža zgra​di. Je li to pra​vi tre​nu​tak? Mo​ra​će da po​tr​či oko auto​mo​bi​la, pa niz uli​či​cu. Bio je su​mrak; već po​sle pr​vih ne​ko​li​ko me​ta​ra, ne​će im bi​ti ta​ko la​ko da ga po​go​de. Žan​darm gur​nu ru​ku u ka​bi​nu auto​mo​bi​la i uhva​ti Loj​da za nad​lak​ti​cu, dr​že​ći ga sve vre​me dok ovaj ni​je iza​šao iz ko​la i is​pra​vio se. Dru​gi od​mah pri​đe Loj​du iza le​đa. Pri​li​ka, ipak, ni​je bi​la do​volj​no do​bra. Ali za​što su ga do​ve​li ova​mo? Uve​li su ga u ku​hi​nju. Ku​var je lu​pao ja​ja u či​ni​ji, a ne​ki pu​ber​te​tli​ja je prao su​do​ve u ve​li​koj su​do​pe​ri. Je​dan od žan​dar​ma re​če: – Evo jed​nog En​gle​za. Ka​že da se zo​ve Le​an​dro. Ne pre​sta​ju​ći da ra​di, ku​var po​di​že gla​vu i pro​de​ra se: – Te​re​za! Do​la​zi ova​mo! Lojd se uto pri​se​ti jed​ne dru​ge Te​re​ze, pre​le​pe špan​ske anar​hist​ki​nje ko​ja je uči​la voj​ni​ke da či​ta​ju i pi​šu. Ku​hinj​ska vra​ta se otvo​ri​še, i ona uđe. Lojd je zi​nuo u ču​du. Ne, si​gur​no ni​je po​gre​šio; ni​ka​da on ne bi za​bo​ra​vio te krup​ne oči, tu gu​stu cr​nu ko​su, iako je de​voj​ka no​si​la be​lu pa​muč​nu ka​pu i ke​ce​lju ka​kve no​se ko​no​ba​ri​ce. Is​pr​va ga ni​je ni po​gle​da​la. Go​mi​lu ta​nji​ra spu​sti​la je na rad​nu plo​ču po​red mla​dog pe​ra​ča su​do​va, a on​da se, na​sme​ja​na, okre​nu​la pre​ma žan​dar​mi​ma i obo​ji​cu iz​lju​bi​la u oba obra​za. – Pje​re! Mi​še​le! Ka​ko ste mi? – upi​ta ih, i tek ta​da se okre​nu pre​ma Loj​du, za​gle​da se u nje​ga, pa će na špan​skom: – Ne... Ni​je mo​gu​će. Loj​de... Je​si li to stvar​no ti? Ona​ko za​ne​meo, us​peo je sa​mo da klim​ne gla​vom. Ona ga za​gr​li, sti​snu ga čvr​sto, pa ga po​lju​bi u oba obra​za. – Eto ti ga sad – re​če je​dan od žan​dar​ma. – Sve je u re​du. Mi mo​ra​mo da​lje. Ne​ka vam je sa sre​-

ćom! On pru​ži Loj​du plat​ne​nu tor​bu, a žan​dar​mi odo​še. Lojd ko​nač​no pro​go​vo​ri. – Šta se to de​ša​va? – upi​ta on Te​re​zu na špan​skom. – Mi​slio sam da me vo​de u za​tvor! – Oni mr​ze na​ci​ste, pa po​ma​žu na​ma – re​če ona. – A ko​me to na​ma? – Ob​ja​sni​ću ti ka​sni​je. Haj​de sa mnom. – Ona otvo​ri vra​ta ko​ja vo​de ka ste​pe​ni​štu, pa ga po​ve​de na sprat, gde se na​la​zi​la oskud​no na​me​šte​na spa​va​ća so​ba. – Sa​če​kaj ov​de. Do​ne​ću ti ne​što za je​lo. Lojd je le​gao na kre​vet i raz​mi​šljao o ne​sva​ki​da​šnjoj sre​ći ko​ja ga je za​de​si​la. Pet mi​nu​ta pre to​ga oče​ki​vao je mu​če​nje i smrt. Sa​da je če​kao da mu jed​na le​pa že​na do​ne​se ve​če​ru. I ovo mo​že isto ta​ko br​zo da se pro​me​ni, raz​mi​šljao je on. Vra​ti​la se po​sle po​la sa​ta sa omle​tom i pr​že​nim krom​pi​ri​ma na de​be​lom ta​nji​ru. – Ima​li smo pu​no po​sla, ali još ma​lo pa za​tva​ra​mo – re​če ona. – Vra​ti​ću se za ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Br​zo je po​jeo hra​nu. Pa​la je noć. Oslu​ški​vao je ča​vr​lja​nje go​sti​ju ko​ji su iz​la​zi​li i lu​pa​nje lo​na​ca i šer​pi u ku​hi​nji, a on​da se po​ja​vi Te​re​za s bo​com cr​nog vi​na i dve ča​še. Lojd je upi​ta za​što je oti​šla iz Špa​ni​je. – Na​ši lju​di ta​mo ma​sov​no stra​da​ju – re​če ona. – Za one ko​je ni​su po​bi​li usvo​ji​li su Za​kon o po​li​tič​koj od​go​vor​no​sti, ta​ko da sva​ko ko ne po​dr​ža​va vla​du bi​va pro​gla​šen za zli​kov​ca. Mo​žeš svu imo​vi​nu da iz​gu​biš ako se Fran​ku su​prot​sta​viš ma​kar i „ozbilj​ni​jim vi​dom pa​siv​no​sti”. Ne​vin si je​di​no ako do​ka​žeš da si bio za nje​ga. Lojd se s gor​či​nom pri​se​ti ka​ko je Čem​ber​len, to​ga mar​ta, u Do​njem do​mu par​la​men​ta uve​ra​vao po​sla​ni​ke da je Fran​ko od​u​stao od po​li​tič​kih re​pre​sa​li​ja. Ka​kav je sa​mo na​o​pak la​žov taj Čem​ber​len bio. – Ve​ći​na mo​jih dru​go​va ta​vo​ri po pr​lja​vim za​ro​blje​nič​kim lo​go​ri​ma – pro​du​ži Te​re​za. – A ti ve​ro​vat​no ne​maš pred​sta​vu šta je bi​lo s na​red​ni​kom Le​ni​jem Gri​fit​som, mo​jim pri​ja​te​ljem? Te​re​za je od​mah​nu​la gla​vom. – Ni​sam ga vi​de​la po​sle Bel​či​tea. – A ti si...? – Ja sam po​be​gla od Fran​ko​vih lju​di, do​šla ova​mo, za​po​sli​la se kao ko​no​ba​ri​ca... I shva​ti​la da ima tu još po​sla za me​ne. – Ka​kvog po​sla? – Od​be​gle voj​ni​ke pre​vo​dim pre​ko pla​ni​na. Za​to su te žan​dar​mi me​ni i do​ve​li. Loj​da je to ohra​bri​lo. Na​me​ra​vao je da pre​ko pla​ni​na pre​đe sâm, i bri​nu​lo ga je da li će pro​na​ći put. Sa​da će mo​žda do​bi​ti vo​di​ča. – Imam ta​mo još dvo​ji​cu ko​ji če​ka​ju – re​če ona. – Bri​tan​ski ar​ti​lje​rac i ka​nad​ski pi​lot. Na​la​ze se u jed​noj ku​ći u br​di​ma. – Kad na​me​ra​vaš da kre​neš pre​ko? – Ve​če​ras – od​vra​ti ona. – Ne​moj da pre​te​ru​ješ s vi​nom. Te​re​za opet ode, da bi se vra​ti​la po​la sa​ta ka​sni​je no​se​ći mu sta​ri, po​ce​pa​ni sme​đi ši​njel. – Hlad​no je ta​mo ku​da ide​mo – ob​ja​sni ona. Išu​nja​li su se kroz vra​ta ku​hi​nje pa kre​nu​li kroz va​ro​ši​cu oba​sja​nu zve​zda​ma. Osta​vlja​ju​ći ku​će za so​bom, išli su pu​telj​kom ko​ji se is​traj​no us​pi​njao. Po​sle jed​no sat vre​me​na sti​go​še do ne​ko​li​ko ka​me​nih ku​će​ra​ka. Te​re​za zvi​znu, a on​da otvo​ri vra​ta am​ba​ra, i odan​de iza​đo​še ne​ka dvo​ji​ca. – Uvek se slu​ži​mo la​žnim ime​ni​ma – re​če ona na en​gle​skom. – Ja sam Ma​ri​ja, a ovo su Fred i Tom.

Naš nov pri​ja​telj se zo​ve Le​an​dro. – Lju​di se ru​ko​va​še, a ona na​sta​vi: – Ne​ma pri​če, ne​ma pu​še​nja, a ako ne​ko za​o​sta​ne – ne vra​ća​mo se po nje​ga. Je​smo li sprem​ni? Oda​tle je sta​za bi​la str​mi​ja. Lojd se ne​ko​li​ko pu​ta okli​znuo o ka​me​nje. Sva​ki čas bi se hva​tao za kr​žlja​vo žbu​nje vre​sa ko​je je ra​slo po​red pu​telj​ka, i tek bi ta​ko us​peo da se us​pra​vi. Si​ću​šna Te​re​za na​met​nu​la im je tem​po, i usko​ro su sva tro​ji​ca brek​ta​la i huk​ta​la. Ona je no​si​la ba​te​rij​sku lam​pu, ali ni​je hte​la da je pa​li dok si​ja​ju zve​zde, ob​ja​sniv​ši da mo​ra da šte​di ba​te​ri​ju. Bi​va​lo je sve hlad​ni​je. Pre​ga​ca​li su je​dan led-le​de​ni po​tok, i Loj​du po​sle to​ga no​ge ni​ka​ko ni​su mo​gle da se za​gre​ju. Po​sle sat vre​me​na, Te​re​za re​če: – Gle​daj​te da se ov​de dr​ži​te sre​di​ne sta​ze. Lojd po​gle​da do​le i shva​ti da se na​la​zi na gre​be​nu iz​me​đu dve str​me pa​di​ne. Kad vi​de ko​li​ko je vi​so​ko, ma​lo mu se za​vr​te u gla​vi, ali on br​zo po​di​že po​gled i pri​ko​va ga za Te​re​zi​nu pri​li​ku ko​ja se hi​tro kre​ta​la u mra​ku. U dru​ga​či​jim okol​no​sti​ma, uži​vao bi u sva​kom tre​nut​ku dok ho​da iza ta​kve že​ne, ali sa​da je bio pre​mo​ren i smr​za​vao se, pa ni​je imao sna​ge čak ni da je od​me​ra​va. Pla​ni​ne ni​su bi​le ne​na​sta​nje​ne. Iz​ne​na​da za​la​ja pas u da​lji​ni; tre​nu​tak ka​sni​je, za​ču​še sa​bla​sno zve​ke​ta​nje zvo​na​ca, i lju​di se pre​stra​vi​še, ali im on​da Te​re​za ob​ja​sni da gor​ski pa​sti​ri ka​če ov​ca​ma zvon​ca oko vra​ta, da mo​gu da pro​na​đu sta​da. Lojd je raz​mi​šljao o Dej​zi. Da li je još ta​mo u Ti Gvi​nu? Ili se vra​ti​la mu​žu? Lojd se na​dao da se ni​je vra​ća​la u Lon​don, jer Lon​don sad bom​bar​du​ju iz no​ći u noć, ta​ko pi​šu fran​cu​ske no​vi​ne. Da li je ži​va? Ho​će li je po​no​vo vi​de​ti? Ako se i bu​du vi​de​li, ho​će li u nje​nom sr​cu bi​ti me​sta za nje​ga? Na sva​ka dva sa​ta sta​li bi da se od​mo​re, po​pi​ju vo​de, i ot​pi​ju po​ko​ji gu​tljaj iz bo​ce vi​na ko​ju je no​si​la Te​re​za. Ne​gde u svi​ta​nje po​če da pa​da ki​ša. Tlo pod nji​ho​vim no​ga​ma istog ča​sa po​sta​de opa​sno, i svi su se spo​ti​ca​li i kli​za​li, ali Te​re​za ni​je uspo​ra​va​la. – Bu​di​te sreć​ni što ne pa​da sneg – re​če im ona. Kad je sva​nu​lo, ugle​da​še pre​deo sa žbu​na​stim ra​sti​njem, iz ko​jeg su ste​no​vi​ti vr​ho​vi štr​ča​li na​lik nad​grob​nim spo​me​ni​ci​ma. Ki​ša je i da​lje pa​da​la, a od hlad​ne iz​ma​gli​ce vi​dlji​vost je bi​la sla​ba. Po​sle ne​kog vre​me​na, Lojd pri​me​ti da pe​ša​če niz​br​do. Na na​red​nom od​mo​ri​štu, Te​re​za im sa​op​šti: – Sad smo u Špa​ni​ji. Ume​sto olak​ša​nja, Lojd je ose​ćao sa​mo ogro​man umor. Kra​jo​lik kroz ko​ji su pro​la​zi​li po​la​ko je po​sta​jao pi​to​mi​ji, ste​ne su ustu​pa​le me​sto spa​ru​še​noj tra​vi i gr​mlju. Na​jed​nom se Te​re​za ba​ci i pri​lju​bi uz tlo. Ona tro​ji​ca sme​sta uči​ni​še isto, ni​je mo​ra​la ni​šta da im go​vo​ri. Pra​te​ći Te​re​zin po​gled, Lojd ugle​da dvo​ji​cu u ze​le​nim uni​for​ma​ma sa čud​no​va​tim ka​pa​ma na gla​va​ma; bi​li su to, po sve​mu su​de​ći, špan​ski gra​ni​ča​ri. Po​sta​de mu ja​sno da to što je u Špa​ni​ji ne zna​či da je ne​vo​lju osta​vio iza se​be. Ako ga uhva​te ka​ko ile​gal​no ula​zi u ze​mlju, mo​gli bi da ga vra​te ta​mo oda​kle je do​šao. I još go​re, mo​gao bi da mu se za​met​ne trag u ne​kom Fran​ko​vom za​ro​blje​nič​kom lo​go​ru. Gra​ni​ča​ri su ho​da​li pla​nin​skom sta​zom, pra​vo pre​ma be​gun​ci​ma. Lojd se pri​pre​mao za bor​bu. Mo​ra​će da bu​de brz ka​ko bi ih sa​vla​dao pre ne​go što po​teg​nu oruž​je. Pi​tao se ka​ko li će se dvo​ji​ca nje​go​vih sa​put​ni​ka po​ka​za​ti ako iz​bi​je tu​ča. Me​đu​tim, uza​lud je stre​peo. Gra​ni​ča​ri sti​go​še do ne​ke neo​be​le​že​ne me​đe, a on​da okre​nu​še na​trag. Te​re​za kao da je zna​la da će se to de​si​ti. Kad im se gra​ni​ča​ri iz​gu​bi​še iz vi​do​kru​ga, ona usta​de, i njih če​tvo​ro po​đo​še da​lje. Ne​du​go za​tim po​di​gla se ma​gla. Lojd ugle​da ri​bar​sko se​lo u pe​šča​nom za​li​vu. Bio je u tom se​lu

već jed​nom, kad je tri​de​set še​ste do​la​zio u Špa​ni​ju. Se​ćao se čak i že​le​znič​ke sta​ni​ce. Ušli su u se​lo. Bi​lo je to jed​no od onih usnu​lih me​sta, bez ijed​ne usta​no​ve; ni​je bi​lo ni po​li​ci​je, ni zgra​de me​sne upra​ve, ni voj​ni​ka, ni kon​trol​nih punk​to​va. Upra​vo sto​ga je, bez sum​nje, Te​re​za oda​bra​la baš to se​lo. Po​što sti​go​še na sta​ni​cu, Te​re​za ku​pi kar​te, fler​tu​ju​ći s rad​ni​kom na bla​gaj​ni kao da se zna​ju sto go​di​na. Lojd je seo na klu​pu na se​no​vi​tom pe​ro​nu. No​ge su ga bo​le​le i bio je umo​ran, za​hva​lan i sre​ćan. Po​sle sat vre​me​na se​li su u voz za Bar​se​lo​nu.

V Dej​zi do ta​da ni​je zna​la šta zna​či ra​di​ti. Ili šta zna​či umor. Ili ne​sre​ća. Se​de​la je u ško​li, u uči​o​ni​ci, pi​la slat​ki en​gle​ski čaj iz šo​lji​ce bez tac​ne. No​si​la je če​lič​ni šlem i gu​me​ne či​zme. Bi​lo je pet po​sle pod​ne, a ona je još bi​la umor​na od pret​hod​ne ve​če​ri. Ras​po​re​đe​na je bi​la u Sek​tor za​šti​te u slu​ča​ju va​zdu​šnih na​pa​da za ald​gej​tski okrug. Te​o​ret​ski, ra​di​la je osmo​ča​sov​nu sme​nu. U na​red​nih osam sa​ti zva​li bi je po po​tre​bi, a po​tom bi ima​la osam sa​ti slo​bod​no. U prak​si, me​đu​tim, ra​di​la je dok god tra​ju na​pa​di iz va​zdu​ha, i do​kle god ima ra​nje​nih ko​je tre​ba pre​ba​ci​ti do bol​ni​ce. Lon​don je tog ok​to​bra 1940. go​di​ne bom​bar​do​van sva​ke no​ći. Dej​zi je uvek ra​di​la sa još jed​nom že​nom, ko​ja je bi​la pra​ti​lac vo​za​ča, i sa če​tvo​ri​com mu​ška​ra​ca. Njih še​sto​ro či​ni​li su eki​pu pr​ve po​mo​ći. Štab im je bio u ško​li, i sad su upra​vo se​de​li u deč​jim ska​mi​ja​ma, i če​ka​li da avi​o​ni do​le​te, da si​re​ne poč​nu da za​vi​ja​ju, a bom​be pa​da​ju. Am​bu​lant​na ko​la ko​ja je Dej​zi vo​zi​la bio je za​pra​vo pre​u​re​đe​ni ame​rič​ki bju​ik. Ima​li su i pra​va ko​la i vo​za​ča za​du​že​nog za tran​sport ta​ko​zva​nih se​de​ćih slu​ča​je​va – lju​di ko​ji su, upr​kos za​do​bi​je​nim po​vre​da​ma, mo​gli bez tu​đe po​mo​ći da se​de us​prav​no na pu​tu do bol​ni​ce. Nje​na po​moć​ni​ca bi​la je Na​o​mi Ej​ve​ri, pri​vlač​na pla​vu​ša, kok​ni​jev​ka, ko​ja je vo​le​la mu​škar​ce i uži​va​la u du​hu dru​gar​stva ko​ji je vla​dao u nji​ho​voj eki​pi. Sa​da je upra​vo zbi​ja​la ša​le s nad​zor​ni​kom ci​vil​ne za​šti​te No​bi​jem Klar​kom, po​li​caj​cem u pen​zi​ji. – Glav​ni nad​zor​nik je mu​ško – go​vo​ri​la je ona. – I okru​žni nad​zor​nik je mu​ško. I ti si mu​ško. – Na​dam se da je​sam – re​če No​bi, a osta​li se za​ce​re​ka​še. – Ima mno​go že​na u ARP-u – na​sta​vi Na​o​mi. – Ka​ko to da ni​jed​na ni​je na po​lo​ža​ju? Mu​škar​ci pra​snu​še u smeh. – Evo opet pri​če o žen​skim pra​vi​ma – re​če će​la​vi čo​vek ve​li​kog no​sa ko​ga su zva​li Le​pi Džordž. On je imao tu že​no​mr​zač​ku cr​tu. Pri​klju​či se i Dej​zi. – Pa ne mi​sli​te valj​da stvar​no da ste vi mu​ški pa​met​ni​ji od nas že​na, a? – Ako će​mo pra​vo, ima ne​kih že​na na du​žno​sti sta​ri​jih nad​zor​ni​ka ci​vi​li​ne za​šti​te – re​če No​bi. – Ja ta​kvu ni​sam sre​la – re​če Na​o​mi. – Ali tra​di​ci​ja na​la​že ova​ko, zar ne? – na to će No​bi. – Že​ne su od​vaj​ka​da do​ma​ći​ce. – Kao, na pri​mer, ru​ska ca​ri​ca Ka​ta​ri​na Ve​li​ka – na​ru​ga se Dej​zi. – Ili en​gle​ska kra​lji​ca Eli​za​be​ta – do​ba​ci Na​o​mi. – Ame​li​ja Er​hart. – Džejn Ostin. – Ma​ri​ja Ki​ri, je​di​ni na​uč​nik u isto​ri​ji dva​put oven​čan No​be​lo​vom na​gra​dom. – Ka​ta​ri​na Ve​li​ka? – za​ču​di se Le​pi Džordž. – Zar se ni​je o njoj pri​ča​lo da je bi​la s ko​njem?

– E sad, ne​moj u pri​su​stvu damâ – pre​kor​no će No​bi. – Ne​go, mo​gao bih ja da od​go​vo​rim na Dej​zi​no pi​ta​nje – do​da​de on. Dej​zi, tek da mu ne kon​tri​ra, re​če: – Haj​de, de. – Sla​žem se s to​bom da bi ne​ke že​ne mo​gle bi​ti isto to​li​ko pa​met​ne ko​li​ko i mu​škar​ci – re​če on na​pra​viv​ši se kao da či​ni neo​pi​si​vo ve​li​ko​du​šan ustu​pak. – Ali po​sto​ji je​dan i te ka​ko va​ljan raz​log za​što su go​to​vo svi no​si​o​ci vi​ših funk​ci​ja u ARP-u, ipak, mu​škar​ci. – A ko​ji bi to raz​log bio, No​bi? – Vr​lo pro​sto. Mu​škar​ci ne bi da​li da im že​na na​re​đu​je. – On se za​va​li s po​bed​nič​kim iz​ra​zom na li​cu, pot​pu​no uve​ren da je iz ove ras​pra​ve iza​šao kao po​bed​nik. Iro​ni​ja je bi​la u to​me što su, dok su ko​pa​li po šu​tu spa​sa​va​ju​ći ra​nje​ni​ke iako su plju​šta​le bom​be, za​i​sta bi​li rav​no​prav​ni. Ta​da hi​je​rar​hi​ja ni​je va​ži​la. Ako bi Dej​zi do​vik​nu​la No​bi​ju da do​hva​ti za dru​gi kraj ne​ku krov​nu gre​du, on bi to uči​nio bez okle​va​nja. Dej​zi je vo​le​la te lju​de, čak i Džor​dža. Svi bi oni da​li ži​vot za nju, a i ona za njih. Spo​lja uto do​pre zvuk na​lik po​tmu​lom hu​ča​nju. La​ga​no je po​sta​jao sve gla​sni​ji, dok u jed​nom tre​nut​ku ne pre​ra​ste u za​mo​ran, do​bro po​znat zvuk si​re​ne – upo​zo​re​nje za va​zdu​šni na​pad. Ubr​zo po​tom, u da​lji​ni je od​jek​nu​la eks​plo​zi​ja. Upo​zo​re​nje je če​sto sti​za​lo pre​ka​sno; po​ne​kad bi bom​be već po​če​le da pa​da​ju pre ne​go što se ogla​si si​re​na. Za​zvo​nio je te​le​fon, i No​bi po​di​že slu​ša​li​cu. Svi su po​u​sta​ja​li. – Zar ti Nem​ci ne mo​gu ama baš ni​je​dan slo​bo​dan dan da uzmu, đa​vo da ih no​si? – pro​mr​mlja Džordž umor​no. No​bi spu​sti slu​ša​li​cu i re​če: – Uli​ca Na​tli. – Znam gde je to – re​če Na​o​mi dok su hi​ta​li na​po​lje. – Na​ša za​stup​ni​ca u par​la​men​tu sta​nu​je ta​mo. Usko​či​li su u auto​mo​bi​le. Dok je Dej​zi po​kre​ta​la am​bu​lant​na ko​la, Na​o​mi, ko​ja je se​de​la po​red nje, re​če: – Sreć​ni da​ni. Na​o​mi je​ste to re​kla iro​nič​no, ali Dej​zi je, za​ču​do, bi​la sreć​na. Baš neo​bič​no, po​mi​sli ona dok je ula​zi​la u kri​vi​nu. Sva​ke ve​če​ri gle​da​la je ra​za​ra​nje, ne​sre​ću, oža​lo​šće​ne lju​de, stra​vič​no osa​ka​će​na te​la. Po​sto​ja​li su, pri​tom, do​bri iz​gle​di da će, već te ve​če​ri, i sáma stra​da​ti u ne​koj za​pa​lje​noj zgra​di. A opet, ose​ća​la se div​no. Ra​di​la je i stra​da​la za za​jed​nič​ki cilj, i – pa​ra​dok​sal​no – bi​lo je to bo​lje ne​go da uga​đa se​bi. Pri​pa​da​la je gru​pi ko​ja je bi​la sprem​na sve da sta​vi na koc​ku da bi po​mo​gla dru​gi​ma, i nju je to is​pu​nja​va​lo naj​lep​šim ose​ća​njem na sve​tu. Dej​zi, pri​tom, ni​je mr​ze​la Nem​ce što ho​će da je ubi​ju. Njen sve​kar, erl Fic​her​bert, ob​ja​snio joj je za​što oni bom​bar​du​ju Lon​don. Sve do av​gu​sta Luft​va​fe je na​pa​dao sa​mo lu​ke i aero​dro​me. U ret​kom na​stu​pu iskre​no​sti, Fic joj je ob​ja​snio da ni Bri​tan​ci ne zna​ju za ob​zir: vla​da je, na​i​me, još u ma​ju bi​la odo​bri​la bombar​do​va​nje ci​lje​va u ne​mač​kim gra​do​vi​ma, i ceo jun i jul RAF je za​si​pao bom​ba​ma že​ne i de​cu u nji​ho​vim do​mo​vi​ma. To je raz​gne​vi​lo ne​mač​ku jav​nost, ko​ja je tra​ži​la od​ma​zdu. Po​sle​di​ca to​ga bio je Blic. Dej​zi i Deč​ko su gle​da​li da sa​ču​va​ju sli​ku o se​bi kao o pra​vom pa​ru, ali Dej​zi se, kad god je on bio kod ku​će, za​klju​ča​va​la u svo​ju so​bu. I on joj zbog to​ga ni​je za​me​rao. Nji​hov brak bio je či​sta laž, ali i jed​no i dru​go su bi​li pre​vi​še za​u​ze​ti da bi išta u ve​zi s tim pred​u​ze​li. Kad god raz​mi​šlja o to​me, Dej​zi se ras​tu​ži; jer sad je osta​la i bez Deč​ka i bez Loj​da. Sva sre​ća te ni​je ima​la vre​me​na o to​me da mi​sli. Uli​ca Na​tli bi​la je u pla​me​nu. Luft​va​fe je isto​vre​me​no ba​cao za​pa​lji​ve i vi​so​ko​ek​splo​ziv​ne bom​be.

Naj​ve​ću šte​tu pra​vio je po​žar, ali eks​plo​ziv je raz​no​sio pro​zo​re i pot​pi​ri​vao va​tru. Dej​zi je pri​ko​či​la uz škri​pu gu​ma, i oni se ba​ci​še na po​sao. Lju​di​ma s ma​njim po​vre​da​ma po​mo​gli su da do​đu do naj​bli​že sta​ni​ce pr​ve po​mo​ći. One pak ozbilj​ni​je po​vre​đe​ne vo​zi​li su do Sent Bar​ta, ili do Lon​don​ske bol​ni​ce u Vaj​tče​pe​lu. Dej​zi je ne​pre​sta​no vo​zi​la ta​mo-amo. Kad je pao mrak, uklju​či​la je fa​ro​ve s ma​ska​ma, ta​ko da su ba​ca​li pri​gu​še​no sve​tlo, u skla​du s pro​pi​si​ma za noć​nu vo​žnju, ma​da se to sa​da či​ni​lo kao iz​li​šna me​ra opre​za, bu​du​ći da je Lon​don go​reo kao jed​na ve​li​ka lo​ma​ča. Bom​bar​do​va​nje se na​sta​vi​lo do zo​re. Pri pu​noj dnev​noj sve​tlo​sti, bom​bar​de​ri su bi​li isu​vi​še iz​lo​že​ni dej​stvu lo​va​ca ko​ji​ma su upra​vlja​li Deč​ko i nje​go​vi dru​go​vi, ta​ko da bi, za ob​da​ni​ce, na​pa​di bi​va​li ob​u​sta​vlje​ni. I ta​ko, dok se s hlad​nom si​vom sve​tlo​šću sle​ga​la pra​ši​na na raz​va​li​na​ma gra​da, Dej​zi i Na​o​mi su se vra​ti​le u Uli​cu Na​tli da pro​ve​re ima li još žr​ta​va ko​je bi tre​ba​lo pre​ba​ci​ti do bol​ni​ce. Ona​ko umor​ne, se​le su na ostat​ke jed​nog ba​šten​skog zi​da od ci​ga​la. Dej​zi ski​de če​lič​ni šlem s gla​ve. Bi​la je pr​lja​va i is​cr​plje​na. Pi​tam se, po​mi​sli ona, šta li bi cu​re u Jaht-klu​bu u Ba​fa​lu po​mi​sli​le da me sa​da vi​de?, a on​da shva​ti da joj vi​še i ni​je to​li​ko sta​lo do nji​ho​vog mi​šlje​nja. Da​ni ka​da joj je nji​ho​va bla​go​na​klo​nost bi​la va​žni​ja od sve​ga na sve​tu sa​da su joj iz​gle​da​li kao da​le​ka pro​šlost. – Du​šo, jel’ bi po​pi​la šo​lju ča​ja? – upi​ta je ne​ko. Dej​zi je pre​po​zna​la vel​ški ak​ce​nat. Po​di​gav​ši po​gled, ugle​da pri​vlač​nu sre​do​več​nu že​nu s po​slu​žav​ni​kom u ru​ci. – O, bo​že, baš mi to tre​ba! – re​če i po​slu​ži se. Već se bi​la na​vi​kla na taj na​pi​tak. Je​ste go​rak, ali iz​van​red​no okre​plju​je. Že​na po​lju​bi Na​o​mi, a ova ob​ja​sni: – Nas dve smo svoj​ta. Nje​na kćer​ka Mi​li uda​ta je za mog ro​đe​nog bra​ta Ej​bi​ja. Dej​zi je po​sma​tra​la tu že​nu dok je ova s po​slu​žav​ni​kom pro​la​zi​la iz​me​đu oku​plje​nih pri​pad​ni​ka ci​vil​ne za​šti​te, va​tro​ga​sa​ca i kom​ši​ja. Mo​ra da je ugled​na lič​nost u ovom kra​ju, pro​ce​ni Dej​zi; vi​di se da je auto​ri​tet. A opet, ona je oči​gled​no že​na iz na​ro​da, i sva​ko​me se obra​ća​la sa istom la​ko​ćom i sr​dač​no​šću, bu​de​ći osme​he na svim li​ci​ma. No​bi​ja i Le​pog Džor​dža po​zna​va​la je od​ra​ni​je, i sad se s nji​ma po​zdra​vi kao sa sta​rim pri​ja​te​lji​ma. Po​sled​nju šo​lji​cu s po​slu​žav​ni​ka uze​la je za se​be, pa do​šla da sed​ne po​red Dej​zi. – Po na​gla​sku bi se re​klo da si Ame​ri​kan​ka – re​če ona lju​ba​zno. Dej​zi klim​nu gla​vom. – Uda​la sam se za En​gle​za. – Ja ži​vim u ovoj uli​ci – s tim što su bom​be si​noć ne​kim ču​dom za​o​bi​šle mo​ju ku​ću. Za​stu​pam Ald​gejt u par​la​men​tu. Zo​vem se Et Le​kvit. Dej​zi se uma​lo za​grc​nu. Pa to je ču​ve​na Loj​do​va maj​ka! Ru​ko​va​le su se. – Dej​zi Fic​her​bert. Etel iz​vi obr​ve. – O! – re​če ona. – Vi ste vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na. Dej​zi po​cr​ve​ne i pro​šap​ta: – Ovi mo​ji iz ARP-a ne zna​ju to. – Ču​va​ću taj​nu. Dej​zi, okle​va​ju​ći, re​če: – Po​zna​va​la sam va​šeg si​na, Loj​da. – Ni​je mo​gla da su​zbi​je su​ze ko​je joj na​vre​še na oči kad se se​ti​la vre​me​na ko​je su za​jed​no pro​ve​li u Ti Gvi​nu, i ka​ko se sta​rao o njoj kad je po​ba​ci​la. – Bio je vr​lo fin pre​ma me​ni, kad sam se na​šla u ne​vo​lji. – Hva​la – re​če Etel. – Ali ne​moj​te go​vo​ri​ti kao da ga vi​še ne​ma. Pre​kor je​ste bio blag, ali Dej​zi ose​ti da je bi​la uža​sno ne​tak​tič​na. – Mno​go mi je žao! – re​če. – Ne​stao je u ak​ci​ji, znam. Baš sam ne​pro​mi​šlje​na.

– Ali ni​je ne​stao – re​če Etel. – Po​be​gao je pre​ko Špa​ni​je. Vra​tio se ku​ći, ju​če. – O, moj bo​že! – Dej​zi​no sr​ce je ubr​za​no tu​klo. – Je li do​bro? – Sa​vr​še​no. I šta​vi​še, iz​gle​da vr​lo do​bro, iako je pro​šao kroz pa​kao. – Gde...? – Dej​zi pro​gu​ta plju​vač​ku. – Gde je sa​da? – Pa tu je ne​gde. – Etel se osvr​nu. – Loj​de? Dej​zi je une​zve​re​no pre​le​ta​la po​gle​dom pre​ko go​mi​le lju​di. Zar je mo​gu​će?! Uto se čo​vek u po​ce​pa​nom sme​đem ši​nje​lu okre​nu i re​če: – Da, ma​ma? Dej​zi ga je gle​da​la. Li​ce mu je bi​lo pre​pla​nu​lo, i bio je mr​šav kao prut, ali ni​ka​da ni​je iz​gle​dao pri​vlač​ni​je. – Do​đi ova​mo, du​šo – re​če Etel. Lojd pri​đe je​dan ko​rak, a on​da ugle​da Dej​zi. Na​jed​nom mu se li​ce pre​o​bra​zi. Ra​do​sno se na​sme​šio. – Zdra​vo – re​če on. Dej​zi sko​či na no​ge. – Loj​de – re​če Etel – ov​de je ne​ko ko​ga se mo​žda se​ćaš... Dej​zi ni​je mo​gla da se ob​u​zda. Pole​te​la je pre​ma Loj​du i ba​ci​la mu se u za​gr​ljaj. Čvr​sto ga je ste​gla. A on​da ga po​gle​da u te ze​le​ne oči, pa ga po​lju​bi u mr​ke obra​ze, u slo​mljen nos i, na kra​ju, u usta. – Vo​lim te, Loj​de – re​če ona, ras​po​ma​mlje​na. – Vo​lim te, vo​lim te, vo​lim te. – I ja vo​lim te​be, Dej​zi – re​če on. Iza Dej​zi​nih le​đa, Etel iro​nič​no pri​me​ti: – Se​ćaš se, vi​dim.

VI Lojd je jeo pre​pe​čen tost sa dže​mom kad Dej​zi uđe u ku​hi​nju ku​će u Uli​ci Na​tli. Se​la je za sto, vid​no iz​nu​re​na, i ski​nu​la če​lič​ni šlem. Li​ce joj je bi​lo ga​ra​vo, ko​sa pr​lja​va od pe​pe​la i pra​ši​ne, i Lojd po​mi​sli ka​ko je neo​do​lji​vo le​pa. Do​la​zi​la je sko​ro sva​kog ju​tra, čim bom​bar​do​va​nje pro​đe i po​sled​nju žr​tvu pre​ba​ce do bol​ni​ce. Loj​do​va maj​ka joj je re​kla da joj po​ziv za nje​nu ku​ću ni​je po​tre​ban, i Dej​zi ju je dr​ža​la za reč. Etel na​su Dej​zi šo​lju ča​ja, pa re​če: – Te​ška noć, du​šo? Dej​zi snu​žde​no klim​nu gla​vom. – Jed​na od naj​go​rih. Iz​go​re​la je zgra​da Pi​bo​di u Uli​ci Orindž. – O, ne! – Lojd se pre​ne​ra​zi. Do​bro je znao to me​sto; ve​li​ka, pre​na​se​lje​na zgra​da sa sta​no​vi​ma za iz​najm​lji​va​nje, pu​na si​ro​ma​šnih po​ro​di​ca s mno​štvom de​ce. – Ve​li​ka je to zgra​da – do​da​de Ber​ni. – Bi​la je ve​li​ka – od​vra​ti Dej​zi. – Sto​ti​ne lju​di su iz​go​re​le, a bog sve​ti zna ko​li​ko je si​ro​či​ća za nji​ma osta​lo. Go​to​vo svi mo​ji pa​ci​jen​ti umr​li su na pu​tu do bol​ni​ce. Lojd se nag​nu pre​ko sto​la i uhva​ti je za ru​ku. Ona po​di​že po​gled sa šo​lje ča​ja. – Ne mo​že čo​vek ni​ka​ko na to da se na​vik​ne. Po​mi​sliš da ćeš ogu​gla​ti, ali ni​šta od to​ga. – Bi​la je pot​pu​no skr​ha​na. Etel sa​o​se​ćaj​no spu​sti ru​ku na nje​no ra​me. – I mi to isto ra​di​mo po​ro​di​ca​ma u Ne​mač​koj – re​če Dej​zi. – A me​đu nji​ma, pret​po​sta​vljam, i mo​jim sta​rim pri​ja​te​lji​ma Mod i Val​te​ru, i nji​ho​voj de​ci – re​če Etel.

– Ni​je li to stra​šno? – Dej​zi je, očaj​na, vr​te​la gla​vom. – Šta je to sa na​ma? – Šta je to s ljud​skim ro​dom? – re​če Lojd. Ber​ni, prak​ti​čan kao uvek, re​če: – Oti​ći ću ja ka​sni​je do Uli​ce Orindž, da vi​dim da li su de​ca zbri​nu​ta. – Po​ći ću i ja s to​bom – re​če Etel. Ber​ni i Etel su raz​mi​šlja​li slič​no, i bez na​po​ra su sa​ra​đi​va​li u sve​mu, pa se če​sto mo​gao ste​ći uti​sak da jed​no dru​gom či​ta​ju mi​sli. Lojd ih je pa​žlji​vo po​sma​trao ot​ka​ko se vra​tio ku​ći, bri​nu​ći da je na nji​hov brak ipak uti​ca​lo za​pa​nju​ju​će ot​kri​će da Etel, za​pra​vo, ni​ka​da ni​je ima​la mu​ža po ime​nu Te​di Vi​li​jams, te da je Loj​dov otac erl Fic​her​bert. Sa Dej​zi je na​du​gač​ko raz​go​va​rao o to​me, i ona je sa​da zna​la ce​lu isti​nu. Ka​ko li je bi​lo Ber​ni​ju kad je shva​tio da je dva​de​set go​di​na ži​veo u la​ži? Lojd, me​đu​tim, ni po če​mu ni​je vi​deo da se ne​što pro​me​ni​lo. Ber​ni je, na svoj ni​ma​lo sen​ti​men​ta​lan na​čin i da​lje obo​ža​vao Etel, i u nje​go​vim oči​ma ona, jed​no​stav​no, ni​je mo​gla da po​gre​ši. Čvr​sto je ve​ro​vao da ga ona ni​ka​da ne bi po​vre​di​la, i bio je u pra​vu. Gle​da​ju​ći nje​ga, Lojd se na​dao da će i sam, jed​no​ga da​na, ži​ve​ti u ta​kvom bra​ku. Dej​zi pri​me​ti da je Lojd u uni​for​mi. – A ku​da si se ti to ju​tros za​pu​tio? – Sti​gao mi je po​ziv iz Mi​ni​star​stva ra​ta. – On po​gle​da u sat na ka​mi​nu. – Bo​lje da kre​nem. – A ja mi​sli​la da su te već is​pi​ti​va​li. – Do​đi kod me​ne u so​bu, pa ću sve da ti ob​ja​snim dok bu​dem ve​zi​vao kra​va​tu. Po​ne​si čaj. Po​pe​li su se na sprat. Dej​zi se sa za​ni​ma​njem osvr​ta​la oko se​be, i on se tek tad se​ti da ona ra​ni​je i ni​je do​la​zi​la u nje​go​vu so​bu. On po​gle​da u svoj kre​vet, u po​li​ce s ro​ma​ni​ma na ne​mač​kom, fran​cu​skom i špan​skom, pa u pi​sa​ći sto s po​re​đa​nim na​o​štre​nim olov​ka​ma. Pi​tao se ka​ko li se njoj sve to či​ni. – Baš le​pa so​bi​ca – re​če ona. Ni​je to bi​la so​bi​ca. Bi​la je istih di​men​zi​ja kao i sve osta​le so​be u ku​ći. Ali Dej​zi je ima​la druk​či​je ar​ši​ne. Ona uze jed​nu ura​mlje​nu fo​to​gra​fi​ju. Na sli​ci je bi​la po​ro​di​ca na oba​li mo​ra: ma​li Lojd u krat​kim pan​ta​lo​na​ma, Mi​li, tek pro​ho​da​la, u ku​pa​ćem ko​stim​či​ću, mla​da Etel s ve​li​kim še​ši​rom me​kog obo​da, Ber​ni u si​vom ode​lu s ras​kop​ča​nom be​lom ko​šu​ljom i ma​ra​mi​com ve​za​nom oko gla​ve. – Sa​u​tend – ob​ja​sni joj Lojd. Uzeo je šo​lji​cu od nje, spu​stio je na to​a​let​ni sto​čić, pa za​gr​lio Dej​zi. Po​lju​bio ju je u usta. Ona mu uz​vra​ti po​lju​bac, ne​žno, ali umor​no, mi​lu​ju​ći ga po obra​zu, pot​pu​no se opu​stiv​ši u nje​go​vom za​gr​lja​ju. Ma​lo ka​sni​je ju je pu​stio. Bi​la je za​i​sta pre​u​mor​na da bi se ma​zi​la, a i on je imao za​ka​zan sa​sta​nak. Iz​u​la je či​zme i le​gla na nje​gov kre​vet. – Zva​li su me iz Mi​ni​star​stva ra​ta da po​no​vo do​đem na raz​go​vor – re​če on dok je ve​zi​vao kra​va​tu. – Ali pro​šli put si ta​mo bio sa​ti​ma. Stvar​no je ta​ko bi​lo. Mo​rao je da ko​pa po se​ća​nju u po​tra​zi za sva​kom, ma i naj​ma​njom po​je​di​no​šću u ve​zi s onim što mu se do​go​di​lo to​kom bek​stva u Fran​cu​skoj. Nje​go​ve sa​go​vor​ni​ke za​ni​ma​lo je ko​ji je čin no​sio i ko​jem pu​ku pri​pa​dao sva​ki, ali sva​ki Ne​mac ko​ga je Lojd ta​mo sreo. Ni​je mo​gao svih da ih se se​ti, na​rav​no, ali je svo​je​vre​me​no, na onom kur​su u Ti Gvi​nu, do​bro iz​u​čio za​nat, ta​ko da je sa​da mo​gao da ih snab​de mno​gim in​for​ma​ci​ja​ma. Bi​lo je to uobi​ča​je​no is​pi​ti​va​nje po me​to​da​ma voj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe. Po​sta​vlja​li su mu pi​ta​nja i u ve​zi s nje​go​vim bek​stvom, ko​jim je tač​no pu​te​vi​ma išao, ko mu je po​ma​gao. Za​ni​mlji​vi su im bi​li čak i Mo​ris i Mar​sel, i uko​ri​li su ga što ne zna ka​ko se ti lju​di pre​zi​va​ju. Ve​o​ma su se uz​bu​di​li čuv​ši za Te​re​zu, ko​ja bi, po sve​mu su​de​ći, mno​go mo​gla da uči​ni i za dru​ge be​gun​ce. – Da​nas tre​ba da se vi​dim s ne​kim lju​di​ma – re​če Lojd, pa ba​ci po​gled na ot​ku​ca​nu po​ru​ku ko​ju je

od​lo​žio na to​a​let​ni sto​čić. – U ho​te​lu Me​tro​pol, na Ave​ni​ji Nor​tam​ber​lend. So​ba če​ti​ri​sto dva​de​set če​ti​ri. – U ne​po​sred​noj bli​zi​ni Tra​fal​gar skve​ra, ne​da​le​ko od vla​de. – Oči​gled​no je reč o ne​kom no​vom ode​lje​nju, ko​je je za​du​že​no za rat​ne za​ro​blje​ni​ke bri​tan​ske na​ci​o​nal​no​sti – re​če on, pa sta​vi špi​ca​stu ka​pu na gla​vu i po​gle​da se u ogle​da​lu. – Je​sam li do​volj​no ele​gan​tan? Od​go​vo​ra ni​je bi​lo. On po​gle​da ka kre​ve​tu. Dej​zi je bi​la za​spa​la. Pre​ba​cio je će​be pre​ko nje, po​lju​bio je u če​lo i iza​šao. Maj​ci je re​kao da je Dej​zi za​spa​la u nje​go​vom kre​ve​tu, na šta mu ona uz​vra​ti da će se ka​sni​je po​pe​ti do nje, da vi​di ka​ko je. Lojd pod​zem​nom že​le​zni​com ode do cen​tra Lon​do​na. Dej​zi je pret​hod​no is​pri​čao isti​ni​tu pri​po​vest o svo​jim ro​di​te​lji​ma, raz​u​ve​ri​ši je u to da mu je maj​ka – Mod. I ona mu je sme​sta po​ve​ro​va​la, jer se na​jed​nom do​se​ti​la ka​ko joj je Deč​ko svo​je​vre​me​no pri​čao da Fic ima van​brač​nog si​na. „Je​zi​vo je to”, re​kla mu je tad Dej​zi, uto​nuv​ši u mi​sli. „Is​po​sta​vi​lo se da su dvo​ji​ca En​gle​za u ko​je sam se za​lju​bi​la – po​lu​bra​ća.” A on​da je pro​ce​nji​vač​ki po​gle​da​la u Loj​da. „Ti si od oca na​sle​dio tu na​o​či​tost. Deč​ku je za​pa​la sa​mo nje​go​va se​bič​no​at.” Lojd i Dej​zi još ni​su vo​di​li lju​bav. Iz​me​đu osta​log i za​to što je ona sva​ke no​ći bi​la za​u​ze​ta. A kad su pr​vi put osta​li na​sa​mo, stva​ri su po​šle na​o​pa​ko. Do​go​di​lo se to pro​šle ne​de​lje, u Dej​zi​noj ku​ći u Mej​fe​ru. Po​slu​ga je do​bi​la slo​bod​no ne​delj​no po​pod​ne, i Dej​zi ga je, u pra​znoj ku​ći, od​ve​la u svo​ju so​bu. Ali bi​la je na​pe​ta kao stru​na, i ne​la​god​no se ose​ća​la. Po​lju​bi​la ga je, a on​da okre​nu​la gla​vu u stra​nu. Kad je po​čeo da je mi​lu​je po gru​di​ma, ona ga je od​gur​nu​la. To ga je zbu​ni​lo; ako to što ra​di ne va​lja, za​što ga je uop​šte zva​la u svo​ju so​bu? – Iz​vi​ni – naj​zad mu je re​kla. – Vo​lim te, ali ne mo​gu. Ne mo​gu da pre​va​rim mu​ža u nje​go​voj ku​ći. – Ali on je va​rao te​be. – Bar je to ra​dio dru​gde. – Do​bro. Po​gle​da​la ga je. – Mi​sliš da je ovo glu​po od me​ne? Sleg​nuo je ra​me​ni​ma. – Po​sle sve​ga kroz šta smo za​jed​no pro​šli, da, či​ni mi se da si sad ma​lo pre​vi​še uviđavna, ali, opet, ne mo​žeš pro​tiv se​be. A ka​kav bih ja bed​nik bio kad bih te pri​mo​rao na ne​što za šta ni​si sprem​na. Za​gr​li​la ga je i čvr​sto pri​vi​la uza se. – Kao što već re​koh: uvek si bio zreo – re​če ona. – Haj​de da ne po​kva​ri​mo ce​lo po​pod​ne – re​če on. – Ide​mo u bi​o​skop. Gle​da​li su Čar​li​ja Ča​pli​na u „Ve​li​kom dik​ta​to​ru”, i sme​ja​li se do su​za, da bi se po​tom ona vra​ti​la na du​žnost. Na pu​tu do sta​ni​ce Em​bank​ment Lojd se pre​pu​stio ugod​nim mi​sli​ma o Dej​zi, a on​da je, Ave​ni​jom Nor​tam​ber​lend, ot​pe​ša​čio do Me​tro​po​la. Iz ho​te​la su bi​le uklo​nje​ne re​pro​duk​ci​je sta​rin​skog na​me​šta​ja, ko​je su ustu​pi​le me​sto prak​tič​nim sto​lo​vi​ma i sto​li​ca​ma. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta je Lojd če​kao pre ne​go što su ga od​ve​li do vi​so​kog pu​kov​ni​ka, otre​si​tog čo​ve​ka, ko​ji mu re​če: – Pro​či​tao sam vaš is​kaz, po​ruč​ni​če. Sva​ka čast. – Hva​la vam, go​spo​di​ne. – Na​da​mo se da će još lju​di kre​nu​ti va​šim sto​pa​ma, i vo​le​li bi​smo da im u to​me po​mog​ne​mo. Po​seb​no smo za​in​te​re​so​va​ni za obo​re​ne va​zdu​ho​plov​ce. Obu​ka za njih je sku​pa, i sto​ga ho​će​mo da ih vra​ti​mo, ka​ko bi mo​gli po​no​vo da po​le​te. Lojd po​mi​sli ka​ko je to su​ro​vo. Ako je čo​vek već pre​ži​veo oba​ra​nje avi​o​na, zar za​i​sta od nje​ga tre​ba tra​ži​ti da po​no​vo pro​la​zi kroz sve to? Ali isto ta​ko su i ra​nje​ni​ke sla​li na​zad u bit​ku čim se opo​-

ra​ve. Rat je to. – Otva​ra​mo ne​ku vr​stu ile​gal​ne že​le​zni​ce – pri​čao je pu​kov​nik – ko​ja će ići od Ne​mač​ke pa sve do Špa​ni​je. Vi, ču​jem, go​vo​ri​te ne​mač​ki, fran​cu​ski i špan​ski; ali, što je još va​žni​je, bi​li ste u sa​mom ža​ri​štu do​ga​đa​ja. Že​le​li bi​smo da vas pri​vre​me​no pre​ba​ci​mo u na​še ode​lje​nje. Lojd se to​me ni​je na​dao, pa ni​je ni bio si​gu​ran ka​ko te re​či da pro​tu​ma​či. – Hva​la vam, go​spo​di​ne. Po​ča​stvo​van sam. Ali to je kan​ce​la​rij​ski po​sao? – Ta​man po​sla. Ho​će​mo da se vra​ti​te u Fran​cu​sku. Loj​du sr​ce po​če ubr​za​no da ku​ca. Ni​je slu​tio da će po​no​vo mo​ra​ti da se su​o​či sa svim ona​kvim opa​sno​sti​ma. Pu​kov​ni​ku ni​je pro​ma​klo da je Lojd uža​snut. – Vi zna​te ko​li​ko je to opa​sno. – Znam, go​spo​di​ne. – Mo​že​te i da od​bi​je​te, ako vam je vo​lja – do​da​de pu​kov​nik osor​no. Lojd po​mi​sli na Dej​zi, na bom​bar​do​va​nja, na sve one lju​de ko​ji su iz​go​re​li u zgra​di Pi​bo​di, i uvi​de da on, u stva​ri, i ne raz​mi​šlja o to​me da od​bi​je. – Ako sma​tra​te da je to va​žno, go​spo​di​ne, on​da ću ra​do po​ći, na​rav​no. – Ta​ko tre​ba – re​če pu​kov​nik. Po​sle po​la sa​ta Lojd je, kao oša​mu​ćen, išao na​trag ka sta​ni​ci pod​zem​ne že​le​zni​ce. Pre​ba​ci​li su ga u ode​lje​nje MI9. Vra​ti​će se u Fran​cu​sku s la​žnim is​pra​va​ma i ogrom​nom ko​li​či​nom go​to​vog nov​ca. Već su de​se​ti​ne i de​se​ti​ne Ne​ma​ca, Ho​lan​đa​na, Bel​gi​ja​na​ca i Fran​cu​za na oku​pi​ra​noj te​ri​to​ri​ji za​vr​bo​va​ne za naj​ri​zič​ni​ji za​da​tak: da po​mog​nu va​zdu​ho​plov​ci​ma, što bri​tan​skim, što iz dru​gih ze​ma​lja Ko​mon​vel​ta, da se vra​te ku​ći. Lojd će bi​ti je​dan od mno​go​broj​nih age​na​ta MI9 ko​ji će pro​ši​ri​ti tu mre​žu. Ako ga uhva​te, sta​vi​će ga na mu​ke. Je​ste se pla​šio, ali je bio i uz​bu​đen. Do Ma​dri​da će avi​o​nom; bi​će mu to pr​vi let. Odan​de će se vra​ti​ti u Fran​cu​sku, opet pre​ko Pi​ri​ne​ja, gde će us​po​sta​vi​ti ve​zu s Te​re​zom. Me​đu ne​pri​ja​te​lji​ma će se kre​ta​ti pre​ru​šen, i lju​de spa​sa​va​ti ge​sta​pov​ci​ma pred no​som. Po​sta​ra​će se da lju​di ko​ji pro​la​ze kroz ono šta je on već is​ku​sio ne bu​du usa​mlje​ni, bez igde iko​ga, kao on. U Uli​cu Na​tli vra​tio se u je​da​na​est sa​ti. Sa​če​ka​la ga je po​ru​ka od maj​ke: „Go​spo​đi​ca Ame​ri​kan​ka spa​va kô be​ba.” Po​što je ob​i​šla me​sto gde je si​noć pa​la bom​ba, Etel je pro​du​ži​la u par​la​ment, dok je Ber​ni oti​šao u Okru​žno ve​će. U ku​ći su osta​li sa​mo Lojd i Dej​zi. Po​peo se u svo​ju so​bu. Dej​zi je još spa​va​la. Nje​na ko​žna jak​na i vu​ne​ne pan​ta​lo​ne le​ža​li su ne​haj​no od​ba​če​ni na po​du. Bi​la je opru​že​na u nje​go​vom kre​ve​tu, i na se​bi ni​je ima​la ni​šta sem do​njeg ve​ša. Ta​ko ne​što mu se ni​kad ni​je de​si​lo. On ski​de sa​ko, oslo​bo​di se kra​va​te. – I sve osta​lo – za​ču uto po​spa​ni glas iz kre​ve​ta. Po​gle​da u nju. – Šta je? – Ski​daj se i ula​zi u kre​vet. U ku​ći ni​je bi​lo ni​ko​ga; ni​ko ih ne​će uz​ne​mi​ra​va​ti. On izu či​zme, ski​de pan​ta​lo​ne, ko​šu​lju i ča​ra​pe, a on​da sta​de, kao da okle​va. – Ne​će ti bi​ti hlad​no – re​če ona. Mi​go​lji​la se is​pod će​ba​di, a on​da za​vi​tla na nje​ga svi​le​ni ne​gli​že. On je oče​ki​vao da će ovo bi​ti sve​ča​ni tre​nu​tak neo​pi​si​ve stra​sti, ali Dej​zi je, oči​gled​no, mi​sli​la da sve to tre​ba da pro​đe kroz smeh i za​ba​vu. Ra​do se pre​pu​stio nje​nom vođ​stvu. Ski​nuo je pot​ko​šu​lju i ga​će, i uvu​kao se u kre​vet po​red nje. Bi​la je to​pla i me​ka​na. Uner​vo​zio se; ni​je joj, za​pra​vo, ni bio re​kao da do sa​da ni​je bio sa že​nom. Stal​no je slu​šao ka​ko u po​ste​lji mu​ška​rac tre​ba da pre​u​zme ini​ci​ja​ti​vu, ali Dej​zi za to kao da ni​je ču​la. Lju​bi​la ga je i mi​lo​va​la, a on​da ga uhva​ti​la za pe​nis.

– Opa, ba​to! – re​če ona. – Pa i na​da​la sam se da ću na ova​ko ne​što na​i​ći. Po​sle to​ga vi​še ni​je bio ner​vo​zan.

8. 1941. (I) Jed​ne hlad​ne zim​ske ne​de​lje, Kar​la fon Ul​rih je sa svo​jom slu​žav​kom Adom po​šla da po​se​ti Adi​nog si​na, Kur​ta, u Usta​no​vi za ne​gu de​ce na Van​zeu, je​ze​ru na za​pad​nom obo​du Ber​li​na. Do ta​mo se pu​to​va​lo sat vre​me​na vo​zom. Kar​li je već bi​lo pre​šlo u na​vi​ku da u te po​se​te od​la​zi ob​u​če​na kao me​di​cin​ska se​stra, po​što joj je ta​ko, kao ko​le​gi​ni​ci, oso​blje usta​no​ve is​kre​ni​je go​vo​ri​lo šta je i ka​ko s Kur​tom. Le​ti bi oba​le je​ze​ra vr​ve​le od sve​ta, po​ro​di​ca s de​com ko​ja se igra​ju na pla​ži ili pra​ća​ka​ju u pli​ća​ku, ali da​nas je tu bi​lo sve​ga ne​ko​li​ko še​ta​ča, do​bro umo​ta​nih da se za​šti​te od hlad​no​će, i sa​mo je​dan od​va​žan pli​vač, ko​ga je po​red vo​de če​ka​la bri​žna že​na. Ova usta​no​va, spe​ci​ja​li​zo​va​na za ne​gu te​ško hen​di​ke​pi​ra​ne de​ce, ne​ka​da je bi​la vi​la, či​je su ras​ko​šne so​be za pri​je​me pre​gra​đe​ne, okre​če​ne u sve​tlo​ze​le​no, i opre​mlje​ne bol​nič​kim kre​ve​ti​ma i kre​ve​ci​ma. Kur​tu je bi​lo osam go​di​na. Mo​gao je da ho​da i sâm da se hra​ni ot​pri​li​ke kao dvo​go​di​šnje de​te, ali ni​je umeo da go​vo​ri i još je no​sio pe​le​ne. Go​di​na​ma već ni​je po​ka​zi​vao zna​ke po​bolj​ša​nja. Pa ipak, ni​je bi​lo sum​nje da se ra​du​je što vi​di Adu. Sav je bli​stao od sre​će, uz​bu​đe​no je tr​tljao i pru​žao ru​ke, že​ljan za​gr​lja​ja i po​lju​ba​ca. I Kar​lu je pre​po​znao. A ona, kad god bi ga vi​de​la, se​ti​la bi se za​stra​šu​ju​će dra​me ko​ja se od​i​gra​la na nje​go​vom ro​đe​nju, ka​da je po​ro​di​la nje​go​vu maj​ku sa​ma, dok je njen brat Erik tr​čao po dok​to​ra Rot​ma​na. Po​i​gra​le su se s njim ot​pri​li​ke je​dan sat. Vo​leo je vo​zi​će i auto​mo​bil​či​će, kao i knji​ge sa sli​ka​ma jar​kih bo​ja. Ka​da je došlo vre​me za po​po​dnev​no spa​va​nje, Ada mu je pe​va​la sve dok ni​je usnuo. Dok su iz​la​zi​le, Adi se obra​ti jed​na me​di​cin​ska se​stra: – Frau Hem​pel, mo​lim vas, po​đi​te sa mnom do kan​ce​la​ri​je her pro​fe​so​ra dok​to​ra Vil​ri​ha. Vo​leo bi da po​raz​go​va​ra s va​ma. Vil​rih je bio di​rek​tor. Kar​la ni​je ima​la pri​li​ke da se sret​ne s njim, a ko​li​ko je njoj bi​lo po​zna​to, ni Ada. – Ima li ne​kih pro​ble​ma? – upi​ta Ada ner​vo​zno. – Uve​re​na sam da di​rek​tor sa​mo že​li da po​pri​ča s va​ma o to​me ka​ko Kurt na​pre​du​je – od​vra​ti se​stra. – I froj​lajn Fon Ul​rih će po​ći sa mnom – re​če Ada. Se​stri se ta za​mi​sao ni​je do​pa​la. – Pro​fe​sor Vil​rih je tra​žio da do​đe​te sa​mi. Ali Ada je, kad za​tre​ba, ume​la da bu​de tvr​do​gla​va. – I froj​lajn Fon Ul​rih će po​ći sa mnom – po​no​vi ona od​luč​no. Se​stra sleg​nu ra​me​ni​ma, pa krat​ko re​če: – Po​đi​te za mnom. Uve​la ih je u jed​nu udob​nu kan​ce​la​ri​ju. Ta pro​sto​ri​ja ni​je pre​gra​đi​va​na. U ka​mi​nu je go​reo ugalj, a s kru​žnog pro​zo​ra pru​žao se po​gled na je​ze​ro Van​ze. Ne​ko je je​drio, pri​me​ti Kar​la, se​ku​ći ta​la​si​će pred re​skim la​ho​rom. Vil​rih je se​deo za sto​lom pre​svu​če​nim ko​žom. Pred njim je sta​ja​la te​gla s du​va​nom i sta​lak s ra​zno​li​kim lu​la​ma. Di​rek​tor je imao oko pe​de​set go​di​na, bio je vi​sok i kru​pan. Sve je na nje​mu bi​lo glo​ma​zno: ve​li​ki nos, če​tvr​ta​sta vi​li​ca, ogrom​ne uši, će​la na​lik ku​po​li. On po​gle​da u

Adu i re​če: – Frau Hem​pel, pret​postvljam? Ada klim​nu gla​vom, a Vil​rih se okre​nu pre​ma Kar​li: – A vi ste froj​lajn... – Kar​la fon Ul​rih, pro​fe​so​re. Kur​to​va ku​ma. On po​di​že obr​ve. – Ma​lo pre​mla​da za ku​mu, bi​će? – Ona me je po​ro​di​la! – ogor​če​no će Ada. – Bi​lo joj je ta​da sve​ga je​da​na​est go​di​na, ali ura​di​la je to bo​lje i od le​ka​ra, za​to što le​ka​ra ta​mo ni​je bi​lo! Vil​rih na te re​či ni​je ni obra​tio pa​žnju. I da​lje gle​da​ju​ći u Kar​lu, pre​zri​vo re​če: – I sa​da se, vi​dim, na​da​te da će​te po​sta​ti me​di​cin​ska se​stra. Kar​la je no​si​la uni​for​mu ka​kve no​se po​čet​ni​ce, ali je sma​tra​la da ima pra​va na mno​go vi​še od na​de. – Sta​žist​ki​nja sam – re​če ona. Vil​rih joj se ni​je do​pao. – Se​di​te, mo​lim vas. – On otvo​ri tan​ku fa​sci​klu. – Kurt ima osam go​di​na, ali je po​put dvo​go​di​še​njeg de​te​ta. On za​sta​de. Že​ne su ću​ta​le. – To ni​je za​do​vo​lja​va​ju​će – re​če on. Ada po​gle​da u Kar​lu. Kar​la ni​je zna​la na šta Vil​rih ci​lja, pa to i Adi sta​vi do zna​nja sleg​nuv​ši ra​me​ni​ma. – Po​sto​ji jed​na no​va me​to​da le​če​nja za ova​kve slu​ča​je​ve. Da bi se pri​me​ni​la, me​đu​tim, Kurt će mo​ra​ti da se pre​se​li u dru​gu bol​ni​cu. – Vil​rih za​tvo​ri fa​sci​klu. Po​gle​da u Adu pa se pr​vi put na​sme​ši. – Uve​ren sam da bi​ste vo​le​li da Kurt bu​de pod​vrg​nut te​ra​pi​ji ko​ja bi mo​gla da po​bolj​ša nje​go​vo sta​nje. Kar​li se ni​je svi​đao nje​gov osmeh; bi​lo je ne​čeg je​zi​vog u nje​mu. – Mo​že​te li nam re​ći ne​što vi​še o toj me​to​di le​če​nja, pro​fe​so​re? – upi​ta ona. – Bo​jim se da to već ne bi​ste raz​u​me​li – re​če on. – Sve i da ste sta​žist​ki​nja. Kar​la ni​je na​me​ra​va​la da mu do​zvo​li da se tek ta​ko iz​vu​če. – Si​gur​na sam da bi frau Hem​pel vo​le​la da zna da li ta me​to​da pod​ra​zu​me​va hi​rur​ški za​hvat, ili pri​me​nu le​ko​va, ili elek​tro​te​ra​pi​ju, na pri​mer. – Le​ko​ve – re​če on, ne​volj​no. – A gde je ta bol​ni​ca? – upi​ta Ada. – U Akel​ber​gu, u Ba​var​skoj. Ada je s ge​o​gra​fi​jom sla​bo sta​ja​la, i Kar​la je zna​la da ova pred​sta​vu ne​ma ko​li​ko je to da​le​ko. – Do ta​mo ima pre​ko tri​sta ki​lo​me​ta​ra – re​če Kar​la. – O, ne! – na to će Ada. – Pa ka​ko ću da ga obi​la​zim? – Vo​zom – re​če Vil​rih ne​str​plji​vo. – Za to će joj tre​ba​ti če​ti​ri-pet sa​ti – re​če Kar​la. – Ta​mo će ve​ro​vat​no mo​ra​ti i da pre​spa​va. A šta će bi​ti s tro​ško​vi​ma pu​ta? – Ne mo​gu ja da vo​dim ra​ču​na o to​me! – lju​ti​to po​vi​ka Vil​rih. – Ja sam le​kar, ne tu​ri​stič​ki vo​dič! Ada je bi​la na ivi​ci su​za. – Ako to zna​či da će Kur​tu bi​ti bo​lje, da će na​u​či​ti da ka​že ma​kar ko​ju reč, i da se vi​še ne une​re​đu​je... Mo​žda bi​smo jed​no​ga da​na mo​gli i ku​ći da ga do​ve​de​mo. – Tač​no ta​ko – re​če Vil​rih. – Bio sam uve​ren da ne​će​te, iz sop​stve​nih se​bič​nih po​bu​da, po​že​le​ti da mu us​kra​ti​te mo​guć​nost da mu bu​de bo​lje. – Je​ste li to hte​li da nam ka​že​te? – upi​ta Kar​la. – Da bi Karl, mo​žda, mo​gao da vo​di nor​ma​lan ži​vot? – Me​di​ci​na ni​ko​me ni​šta ne ga​ran​tu​je – re​če on. – Čak bi i jed​na sta​žist​ki​nja tre​ba​lo to da zna.

Kar​la je, ugle​da​ju​ći se na ro​di​te​lje, bi​la ne​str​plji​va kad bi vi​de​la da ne​ko vr​da. – Ne tra​žim ja va​ma ni​ka​kve ga​ran​ci​je – od​vra​ti ona od​luč​no. – Pi​tam vas ka​kva je prog​no​za. Si​gur​no ima​te prog​no​zu, ina​če tu me​to​du le​če​nja ne bi​ste ni pred​la​ga​li. Di​rek​tor je po​cr​ve​neo. – Reč je o no​voj me​to​di. Na​da​mo se da će se Kur​to​vo sta​nje po​bolj​ša​ti. To sam hteo da vam ka​žem. – A, reč je o eks​pe​ri​men​tal​noj me​to​di? – Ce​la me​di​ci​na je eks​pe​ri​men​tal​na. Sva​ka te​ra​pi​ja kod ne​kog pa​ci​jen​ta de​lu​je, kod ne​kog ne de​lu​je. Sa​slu​šaj​te šta vam go​vo​rim: me​di​ci​na ni​ko​me ni​šta ne ga​ran​tu​je. Kar​la je po​že​le​la da mu se su​prot​sta​vi sa​mo za​to što je bio ta​ko nad​men, ali je uvi​de​la da ne mo​že na osno​vu to​ga da pro​su​đu​je. Sem to​ga, ni​je bi​la si​gur​na da li Ada za​i​sta ima iz​bo​ra. Le​ka​ri če​sto mo​gu da po​stu​pe i pro​tiv​no že​lja​ma ro​di​te​lja uko​li​ko je ugro​že​no zdra​vlje de​te​ta; mo​gu, šta​vi​še, da ra​de šta im je vo​lja. Vil​rih ni​je od Ade tra​žio do​zvo​lu – ni​je za to ni bi​lo po​tre​be, ako će​mo pra​vo. S njom je raz​go​va​rao sa​mo da se ka​sni​je ne bi po​di​gla lar​ma. – Mo​že​te li re​ći frau Hem​pel ko​li​ko će Kurt pro​ve​sti vre​me​na u Akel​ber​gu pre ne​go što se vra​ti u Ber​lin? – re​če Kar​la. – Br​zo će se vra​ti​ti – re​če Vil​rih. Ni​je to bio ni​ka​kav od​go​vor, ali Kar​la ose​ti da će Vil​rih, ako ga bu​de pri​ti​ska​la, sa​mo po​no​vo da se na​lju​ti. Ada je iz​gle​da​la pot​pu​no bes​po​moć​na. Kar​la je sa​o​se​ća​la s njom; ni sa​ma ni​je zna​la šta bi re​kla. Ni​su do​bi​le do​volj​no in​for​ma​ci​ja. Le​ka​ri su če​sto ta​kvi, po​mi​sli Kar​la; kao da že​le po​što-po​to svo​je zna​nje da za​dr​že za se​be. Pa​ci​jen​ti​ma će ra​di​je za​ma​za​ti oči otr​ca​nim fra​za​ma, a kad ih ne​što pi​ta​te – od​mah poč​nu da se bra​ne. Adi su oči bi​le pu​ne su​za. – Pa, ako po​sto​je iz​gle​di da će mu bi​ti bo​lje... – Ta​ko tre​ba raz​mi​šlja​ti – re​če Vil​rih. No Ada ni​je još bi​la re​kla sve što je ima​la. – Šta ti mi​sliš, Kar​la? Vil​rih je bio pre​ne​ra​žen što ta že​na tra​ži mi​šlje​nje obič​ne me​di​cin​ske se​stre. – Sla​žem se, Ado – re​če Kar​la. – Tre​ba is​ko​ri​sti​ti pri​li​ku, Kur​ta ra​di, ko​li​ko god da ti je te​ško. – Vr​lo raz​bo​ri​to – re​če Vil​rih i usta​de. – Hva​la vam što ste do​šle. – On ode do vra​ta i otvo​ri ih. Kar​la pri​me​ti da je​dva če​ka da ih se ota​ra​si. Iza​šle su iz usta​no​ve i pe​ši​ce se za​pu​ti​le pre​ma sta​ni​ci. Dok je go​to​vo pra​zan voz po​la​zio, Kar​la uze le​tak ko​ji je ne​ko bio osta​vio na se​di​štu. Na​slov tek​sta gla​sio je KA​KO SE SU​PROT​STA​VI​TI NA​CI​STI​MA, a u tek​stu je bi​lo na​ve​de​no de​set stva​ri ko​je lju​di mo​gu da či​ne ka​ko bi ubr​za​li pro​past re​ži​ma, po​čev od to​ga da sma​nje rad​ni uči​nak. Kar​la je ta​kve let​ke vi​đa​la i ra​ni​je, prem​da ne ta​ko če​sto. Iza njih je sta​jao ne​ki ile​gal​ni po​kret ot​po​ra. Ada joj otrg​nu le​tak iz ru​ke, zgu​žva ga, pa ga ba​ci kroz pro​zor. – Za ta​kve stva​ri mo​gu da te uhap​se! – uko​ri je. Kad je Kar​la bi​la ma​la, Ada joj je bi​la da​di​lja, a i sa​da se po​ne​kad po​na​ša​la kao da Kar​la ni​je od​ra​sla. Kar​li ni​je sme​ta​lo što joj ova po​ne​kad ta​ko za​po​ve​da jer je zna​la da to ra​di iz lju​ba​vi. Bi​lo ka​ko bi​lo, ovo​ga pu​ta Ada ni​je pre​te​ra​la. Lju​di su za​i​sta hap​še​ni, i to ne sa​mo što bi pro​či​ta​li ta​kav le​tak već i što bi po​ku​ša​li da za​ta​je da su ga na​šli. Ada je sad, na pri​mer, mo​gla da do​đe u ne​pri​li​ku sa​mo za​to što je le​tak ba​ci​la kroz pro​zor. Sre​ćom te ni​kog dru​gog ni​je bi​lo u ku​peu da vi​di šta je ura​di​la. Ada je još bi​la uz​ne​mi​re​na zbog onog što joj je sa​op​šte​no u usta​no​vi. – Mi​sliš da smo is​prav​no po​stu​pi​le? – upi​ta ona Kar​lu.

– Za​pra​vo, ne znam – iskre​no će Kar​la. – Mi​slim da je​smo. – Ti si me​di​cin​ska se​stra, bo​lje se od me​ne raz​u​meš u te stva​ri. Kar​la je uži​va​la u po​slu me​di​cin​ske se​stre, ma​da je i da​lje bi​la ozlo​je​đe​na što joj ni​je bi​lo do​zvo​lje​no da uči za le​ka​ra. Sa​da, kad je to​li​ko mla​di​ća oti​šlo u voj​sku, stav pre​ma de​voj​ka​ma ko​je ho​će da upi​šu me​di​ci​nu oset​no se iz​me​nio, i sve je vi​še stu​dent​ki​nja po​ha​đa​lo me​di​cin​ski fa​kul​tet. Kar​la je mo​gla po​no​vo da kon​ku​ri​še za sti​pen​di​ju – s tim što je nje​na po​ro​di​ca sad bi​la bez​nad​no si​ro​ma​šna i za​vi​si​la od Kar​li​nih pre​skrom​nih pri​ma​nja. Otac ni​šta ni​je ra​dio, maj​ka je dr​ža​la ča​so​ve kla​vi​ra, a Erik je slao ku​ći ko​li​ko je mo​gao od svo​je voj​nič​ke pla​te. Adi već go​di​na​ma ni​šta ni​su pla​ća​li. Ada je po pri​ro​di bi​la iz​dr​žlji​va, i dok su sti​gle ku​ći, već je us​pe​la da po​ti​sne za​bri​nu​tost. Oti​šla je u ku​hi​nju, opa​sa​la ke​ce​lju i po​če​la da pri​pre​ma ve​če​ru, kao da je u toj ugod​noj ru​ti​ni pro​na​šla ute​hu. Kar​la ne​će ve​če​ra​ti sa svo​ji​ma. Ima​la je pla​no​ve za to ve​če. Po​ma​lo ju je gri​zla sa​vest što Adu osta​vlja sa​mu da tu​gu​je, ali ne to​li​ko da bi se zbog to​ga od​re​kla ve​čer​njeg iz​la​ska. Obu​kla je te​ni​sku suk​nju du​gač​ku do ko​le​na, ko​ju je sa​ma skro​ji​la od maj​či​ne sta​re ha​lji​ne. Ni​je na​me​ra​va​la da u toj suk​nji igra te​nis, već da ide na ples, a cilj joj je bio da iz​gle​da kao Ame​ri​kan​ka. Sta​vi​la je ruž, na​pu​de​ri​sa​la se, pa raš​če​šlja​la ko​su pr​ko​se​ći pre​po​ru​ci vla​sti da se no​se ple​te​ni​ce. U ogle​da​lu je osmo​tri​la jed​nu mo​der​nu le​pu​ška​stu de​voj​ku pr​ko​snog dr​ža​nja. Bi​la je sve​sna da sa​mo​po​u​zda​njem i pri​seb​no​šću mno​ge mla​di​će od​bi​ja od se​be. Po​ne​kad bi po​že​le​la da je jed​na​ko za​vo​dlji​va ko​li​ko i spo​sob​na, da ima tu ma​gi​ju ko​ja je uvek kra​si​la nje​nu mraj​ku; ali ni​je to bi​lo u Kar​li​noj pri​ro​di. Odav​no je ona di​gla ru​ke od po​ku​ša​ja da bu​de do​pa​dlji​va; sa​mo bi se glu​po ose​ća​la. Mom​ci će mo​ra​ti da je pri​hva​te ta​kvu ka​kva je​ste. Bi​lo je mo​ma​ka ko​ji su je se bo​ja​li, dok je one dru​ge pri​vla​či​la, a na za​ba​va​ma bi je obič​no okru​ži​lo ma​lo ja​to obo​ža​va​la​ca. I ona je vo​le​la mom​ke, na​ro​či​to kad bi pre​sta​li da se upi​nju da osta​ve što bo​lji uti​sak na lju​de oko se​be i po​če​li nor​mal​no da raz​go​va​ra​ju. Naj​dra​ži su joj bi​li oni du​ho​vi​ti. Do ta​da još ni sa jed​nim mom​kom ni​je bi​la ona​ko, ozbilj​no, ma​da se lju​bi​la sa vi​še njih. Na kra​ju je obu​kla pru​ga​sti ža​ket, ko​ji je ku​pi​la u pro​dav​ni​ci po​lov​ne ode​će. Zna​la je da se nje​nim ro​di​te​lji​ma ta​kva ni​ka​ko ne bi do​pa​la i da bi je te​ra​li da se pre​svu​če, ob​ja​šnja​va​ju​ći joj ka​ko je opa​sno te​ra​ti inat na​ci​sti​ma i nji​ho​vim pred​ra​su​da​ma. Mo​ra​la je, da​kle, da iza​đe iz ku​će kri​šom. Ne bi to tre​ba​lo da bu​de ta​ko te​ško. Maj​ka je dr​ža​la čas kla​vi​ra; Kar​la je ču​la ka​ko uče​nik bol​no okle​va nad dir​ka​ma. Otac je si​gur​no se​deo u is​toj so​bi i či​tao no​vi​ne, jer sad ni​su mo​gli se​bi da pri​u​šte da za​gre​va​ju vi​še od jed​ne pro​sto​ri​je u ku​ći. Erik je bio u voj​sci, prem​da je tih da​na bio sta​ci​o​ni​ran ne​da​le​ko od Ber​li​na, i tre​ba​lo je sva​ki čas da ga pu​ste na od​su​stvo. Za​ka​mu​fli​ra​la se obič​nim ki​šnim man​ti​lom i be​le ci​pe​le gur​nu​la u džep. Si​šla je u hol, otvo​ri​la ula​zna vra​ta, do​vik​nu​la: – Do​vi​đe​nja, vra​ćam se br​zo! – i žur​no iza​šla. Sa Fri​dom se na​šla na sta​ni​ci u Fri​dri​ho​voj uli​ci. I Fri​da je bi​la slič​no ob​u​če​na, u pru​ga​stoj ha​lji​ni is​pod ne​u​pa​dlji​vog žu​to​mr​kog man​ti​la, pu​šte​ne ko​se; glav​na raz​li​ka bi​la je u to​me što je nje​na ode​ća bi​la no​va i sku​pa. Na pe​ro​nu su sta​ja​la dva mom​ka u uni​for​ma​ma Hi​tler​ju​gen​da i po​sma​tra​la ih s neo​do​bra​va​njem i po​žu​dom u isti mah. Sa vo​za su si​šle u se​ver​nom pred​gra​đu Ve​din​gu, rad​nič​koj če​tvr​ti ko​ja je svo​je​vre​me​no bi​la le​vi​čar​sko upo​ri​šte. Za​pu​ti​le su se pre​ma Fa​rus ho​lu, gde su ne​ka​da ko​mu​ni​sti odr​ža​va​li kon​fe​ren​ci​je. Sa​da ta​mo, na​rav​no, ne​ma ni​ka​kvih po​li​tič​kih ak​tiv​no​sti. Zda​nje je, me​đu​tim, po​sta​lo se​di​šte po​kre​ta po​zna​tog pod na​zi​vom De​ca svin​ga. Mla​di od pet​na​est do dva​de​set pet go​di​na već su se oku​plja​li na uli​ca​ma oko Fa​rus ho​la. Mla​di svin​ge​ri no​si​li su ka​ri​ra​ne sa​koe i ki​šo​bra​ne, u že​lji da li​če na En​gle​ze. Pu​šta​li su ko​su, ne bi li ta​ko is​ka​za​li pre​zir pre​ma voj​sci. Mla​de svin​ger​ke bi​le su na​pad​no na​šmin​ka​ne, a no​si​le su ame​rič​ku sport​sku ode​ću. Svi su oni pri​pad​ni​ke Hi​tler​ju​gen​da sma​tra​li glu​pa​vim i do​sad​nim, kao i nji​ho​vu na​-

rod​nu mu​zi​ku i igran​ke ko​je or​ga​ni​zu​je op​šti​na. Kar​la je u to​me vi​de​la iro​ni​ju. Kad je bi​la ma​la, osta​la de​ca za​dir​ki​va​la su je za​to što joj je maj​ka En​gle​ski​nja i na​zi​va​li je stran​ki​njom; sa​da su pak ista ta de​ca, sa​mo ma​lo sta​ri​ja, bi​la uve​re​na da je baš mo​der​no bi​ti En​glez. Kar​la i Fri​da uđo​še u sa​lu. Tu se na​la​zio pot​pu​no be​za​zlen, obi​čan klub mla​dih, gde su do​la​zi​le de​voj​ke u pli​si​ra​nim suk​nja​ma i mom​ci u ber​mu​da​ma, ko​ji su igra​li sto​ni te​nis i pi​li le​plji​vi si​rup od po​mo​ran​dže. Ono glav​no se, me​đu​tim, od​i​gra​va​lo u spo​red​nim pro​sto​ri​ja​ma. Fri​da je br​zo uve​la Kar​lu u ve​li​ki ma​ga​cin sa sto​li​ca​ma na​sla​ga​nim duž zi​do​va. Ta​mo je njen brat, Ver​ner, bio uklju​čio gra​mo​fon u stru​ju. Pe​de​se​to​ro-še​zde​se​to​ro mla​di​ća i de​vo​ja​ka ple​sa​lo je dži​ter​bag. Kar​la je pre​po​zna​la me​lo​di​ju ko​ja je upra​vo svi​ra​la: „Ma, He’s Ma​king Eyes at Me”. Ona i Fri​da za​ple​sa​še. Džez plo​če su bi​le za​bra​nje​ne za​to što su naj​bo​lji mu​zi​ča​ri ve​ći​nom bi​li crn​ci. Na​ci​sti su mo​ra​li da ocr​ne sve što bi ne​a​ri​jev​ci do​bro ura​di​li jer je to pred​sta​vlja​lo pret​nju nji​ho​vim te​o​ri​ja​ma o su​per​i​or​no​sti. Na nji​ho​vu ne​sre​ću, Nem​ci su vo​le​li džez ko​li​ko i sva​ki dru​gi na​rod. Lju​di ko​ji su pu​to​va​li u stra​ne ze​mlje vra​ća​li su se u Ne​mač​ku s plo​ča​ma, ko​je si, isto ta​ko, mo​gao da ku​piš i od ame​rič​kih mor​na​ra u Ham​bur​gu. Po​sto​ja​lo je vr​lo ži​vo cr​no tr​ži​šte. Ver​ner je, na​rav​no, imao mno​go plo​ča. Do​du​še, sve je on imao: auto​mo​bil, mo​der​nu ode​ću, ci​ga​re​te, no​vac. I da​lje je bio Kar​lin mo​mak iz sno​va, ma​da je uvek ju​rio de​voj​ke sta​ri​je od se​be – že​ne, za​pra​vo. Po op​štem mi​šlje​nju, s nji​ma je išao i u kre​vet. Kar​la je bi​la de​vi​ca. Naj​bli​ži Ver​ne​rov pri​ja​telj, Hajn​rih fon Ke​sel, od​mah pri​đe de​voj​ka​ma i za​ple​sa s Fri​dom. Na se​bi je imao cr​ni sa​ko i pr​sluk, u čemu je, sa onom po​du​žom tam​nom ko​som, iz​gle​dao kao pra​vi glu​mac. Bio je, ina​če, pri​vr​žen Fri​di. I on se njoj do​pa​dao – uži​va​la je u raz​go​vo​ri​ma s pa​met​nim mu​škar​ci​ma – ali ni​ka​da ne bi s njim iz​la​zi​la jer je kao dva​de​set​pe​to​go​di​šnjak ili čak dva​de​set​še​sto​go​di​šnjak bio pre​star za nju. Ubr​zo Kar​li pri​đe ne​ki ne​po​zna​ti deč​ko te njih dvo​je za​ple​sa​še. Ve​če je do​bro po​če​lo. Pre​pu​sti​la se mu​zi​ci; tom neo​do​lji​vom, pu​te​nom rit​mu, su​ge​stiv​nim, pe​vlji​vim sti​ho​vi​ma, ur​ne​be​snim so​lo de​o​ni​ca​ma na tru​bi, ve​se​lim kla​ri​net​skim pa​sa​ži​ma. Vr​te​la se, ba​ca​ka​la ta​mo-amo, do​zvo​lja​va​ju​ći da joj se suk​nja po​dig​ne i ne​pri​stoj​no vi​so​ko, pa​da​la u za​gr​ljaj part​ne​ru i od​ska​ka​la. Po​što su već bi​li ple​sa​li ot​pri​li​ke je​dan sat, Ver​ner pu​sti la​ga​nu mu​zi​ku. Fri​da i Hajn​rih za​ple​sa​še obraz uz obraz. No Kar​li se ni​je​dan slo​bo​dan mo​mak ni​je do​pao to​li​ko da bi s njim za​ple​sa​la, te je iza​šla na​po​lje da uzme ko​ka-ko​lu. Ne​mač​ka ni​je bi​la u ra​tu sa Ame​ri​kom, ta​ko da je ko​ka-ko​la uvo​že​na u si​ru​pu, da bi po​tom bi​la fla​ši​ra​na tu, u Ne​mač​koj. Iz​ne​na​di​la se ka​da za njom iza​đe Ver​ner, pre​pu​stiv​ši ne​ko​me dru​gom da pu​šta plo​če. Ose​ti​la se po​la​ska​nom što naj​pri​vlač​ni​ji mu​ška​rac na tom me​stu že​li da raz​go​va​ra s njom. Pri​ča​la mu je o to​me ka​ko je Kurt pre​ba​čen u Akel​berg, i Ver​ner re​če da je isti slu​čaj s nje​go​vim bra​tom Ak​se​lom, ko​me je pet​na​est go​di​na. Ak​sel je ro​đen sa spi​nom bi​fi​dom. – Da li bi ista te​ra​pi​ja mo​gla obo​ji​ci da po​mog​ne? – upi​ta on na​mr​štiv​ši se. – Sum​njam, ma​da uisti​nu ne znam – od​go​vo​ri Kar​la. – Za​što le​ka​ri ni​ka​da ne​će da ob​ja​sne šta ra​de? – raz​dra​že​no će Ver​ner. Na​sme​ja​la se ne​ve​se​lo. – Oni mi​sle da obi​čan svet, kad bi jed​nom raz​u​meo me​di​ci​nu, ne bi vi​še ta​ko ve​li​čao le​ka​re. – Isti prin​cip kao kod ma​đi​o​ni​ča​ra: uti​sak je sna​žni​ji ako ne znaš ka​ko se trik iz​vo​di – re​če Ver​ner. – I le​ka​ri su ego​cen​trič​ni kao i dru​gi lju​di. – I ne sa​mo to – re​če Kar​la. – Ja to znam, kao me​di​cin​ska se​stra. Ona mu is​pri​ča za le​tak ko​ji je pro​či​ta​la u vo​zu.

– I, šta mi​sliš o to​me? – upi​ta je Ver​ner. Kar​la je okle​va​la. Opa​sno je bi​lo iskre​no go​vo​ri​ti o ta​kvim stva​ri​ma. Ali ona Ver​ne​ra po​zna​je otkad zna za se​be. On je od​u​vek bio le​vo ori​jen​ti​san, a sa​da je bio u De​ci svin​ga. U nje​ga se mo​gla po​u​zda​ti. – Dra​go mi je što se ne​ko su​prot​sta​vlja na​ci​sti​ma – re​če ona. – To po​ka​zu​je da ni​su svi Nem​ci ska​me​nje​ni od stra​ha. – Mno​go se to​ga mo​že pred​u​ze​ti pro​tiv na​ci​sta – re​če on ti​ho. – Ni​je sve u to​me da na​ma​žeš ruž za usne. Pret​po​sta​vlja​la je da Ver​ner ho​će da ka​že ka​ko bi mo​gla, re​ci​mo, da de​li ta​kve let​ke. A da li bi on sâm mo​gao da se uklju​či u ta​kvu ak​tiv​nost? Ne, ipak je on bio plej​boj. Hajn​rih bi mo​žda i mo​gao; on je bio baš že​stok. – Ne​ka, hva​la – re​če ona. – Pre​vi​še se pla​šim. Po​pi​li su ko​ka-ko​lu i vra​ti​li se u ma​ga​cin. Sad je ta​mo bi​lo dup​ke pu​no, je​dva si imao me​sta da ple​šeš. Kar​la se iz​ne​na​di kad je Ver​ner upi​ta da li bi s njim od​i​gra​la po​sled​nji ples. Pu​stio je Bin​ga Kro​zbi​ja – „Only Fo​re​ver”. Kar​lu pro​đo​še trn​ci. Pri​vio ju je uza se, i ta​ko su se nji​ha​li, vi​še nji​ha​li ne​go ple​sa​li, na tak​to​ve te ba​la​de. Na kra​ju bi, po obi​ča​ju, ne​ko is​klju​čio sve​tlo na mi​nut, ta​ko da pa​ro​vi mo​gu da se po​lju​be. Kar​li je bi​lo ne​pri​jat​no: Ver​ne​ra je po​zna​va​la otkad su bi​li de​ca. Ali on ju je od​u​vek pri​vla​čio, i ona želj​no po​dig​nu li​ce pre​ma nje​mu. Kao što je i oče​ki​va​la, on je ve​što po​lju​bi, a ona mu s po​le​tom uz​vra​ti po​lju​bac. Odu​še​vi​la se kad ju je ne​žno uhva​tio za doj​ku. Otvo​riv​ši usta, da​la mu je znak da na​sta​vi. A on​da je ble​snu​lo sve​tlo, i sve je bi​lo go​to​vo. – Pa – re​če ona ostav​ši bez da​ha – ovo je bi​lo pra​vo iz​ne​na​đe​nje. On je po​gle​da sa onim svo​jim šar​mant​nim osme​hom. – Mo​žda bih mo​gao još ko​ji put da te iz​ne​na​dim.

II Za​pu​tiv​ši se u ku​hi​nju da do​ruč​ku​je, Kar​la se za​de​si​la u hod​ni​ku kad je za​zvo​nio te​le​fon. Ona po​di​že slu​ša​li​cu. – Kar​la fon Ul​rih. – O, Kar​la – za​ču utom Fri​din glas. – Umro mi je brat! – Šta? – Kar​la ni​je mo​gla da po​ve​ru​je. – O, Fri​da, ta​ko mi je žao! A gde je umro? – U onoj bol​ni​ci. – Fri​da je ri​da​la. Kar​la se se​ti​la da joj je Ver​ner pri​čao ka​ko je Ak​sel po​slat u istu onu bol​ni​cu u Akel​ber​gu u ko​joj je bio i Kurt. – Od če​ga je umro? – Od za​pa​lje​nja sle​pog cre​va. – Stra​šno. – Kar​la se ras​tu​ži​la zbog ono​ga što je za​de​si​lo nje​nu dru​ga​ri​cu, ali je u isti mah bi​la i sum​nji​ča​va. Ima​la je loš pred​o​se​ćaj kad im je, pre me​sec da​na, pro​fe​sor Vil​rih go​vo​rio o toj no​voj me​to​di le​če​nja za Kur​ta. Šta ako je me​to​da bi​la ku​di​ka​mo eks​pe​ri​men​tal​ni​ja ne​go što je on bio vo​ljan da pri​zna? Šta ako je, u stva​ri, bi​la opa​sna? – Znaš li još ne​što? – upi​ta ona Fri​du. – Upra​vo smo pri​mi​li pi​smo, krat​ko. Otac je van se​be od be​sa. Zvao je bol​ni​cu te​le​fo​nom, ali ni​je us​peo da do​bi​je ni​kog od va​žni​jih ta​mo. – Do​ći ću do te​be. Sti​žem, evo, za ne​ko​li​ko mi​nu​ta. – Hva​la.

Kar​la spu​sti slu​ša​li​cu i uđe u ku​hi​nju. – Ak​sel Frank je umro u onoj bol​ni​ci u Akel​ber​gu – re​če ona. Kar​lin otac, Val​ter, pre​gle​dao je ju​tar​nju po​štu. – O! – re​če on. – Jad​na Mo​ni​ka. Kar​la se se​ti​la da je Ak​se​lo​va maj​ka, Mo​ni​ka Frank, ako se mo​že ve​ro​va​ti po​ro​dič​noj le​gen​di, vo​le​la Val​te​ra. Na Val​te​ro​vom za​bri​nu​tom li​cu ogle​da​lo se sad to​li​ko bo​la da se Kar​la upi​ta​la ne ga​ji li on, mo​žda, i sa​da ne​žna ose​ća​nja pre​ma Mo​ni​ki, upr​kos to​me što vo​li Mod. Mno​go je ta lju​bav kom​pli​ko​va​na. Kar​li​na maj​ka, ina​če Mo​ni​ki​na naj​bo​lja dru​ga​ri​ca, re​če: – Mo​ra da je skr​ha​na. Val​ter na​sta​vi da raz​gle​da po​štu, a on​da re​če, vid​no iz​ne​na​đen: – Gle! Pi​smo za Adu. Svi uću​ta​še. Kar​la je ne​tre​mi​ce gle​da​la u be​lu ko​ver​tu dok ju je Ada uzi​ma​la od Val​te​ra. Ada ni​je če​sto pri​ma​la pi​sma. Erik je bio kod ku​će – to mu je bio po​sled​nji dan krat​kog od​su​stva – ta​ko da je njih če​tvo​ro gle​da​lo ka​ko Ada otva​ra ko​ver​tu. Kar​la za​dr​ža dah. Ada iz​va​di pi​smo ot​ku​ca​no na li​stu sa štam​pa​nim za​gla​vljem. Tekst je pro​či​ta​la br​zo, zi​nu​la, a on​da vri​snu​la. – Ne! – po​vi​ka Kar​la. – Ne mo​že bi​ti! Mod sko​či i za​gr​li Adu. Val​ter uze pi​smo od Ade i pro​či​ta ga. – O, bo​že mi​li, ka​ko je ovo tu​žno – re​če on. – Si​ro​ti ma​li Kurt – do​da​de on, pa spu​sti pi​smo na sto. Ada za​je​ca. – Deč​kić moj, dra​go mo​je de​ten​ce, a umro bez maj​ke – ne mo​gu to da pod​ne​sem! Kar​la je s mu​kom za​dr​ža​va​la su​ze. Bi​la je pot​pu​no zbu​nje​na. – I Ak​sel i Kurt? – re​če ona. – U isto vre​me? Ona uze pi​smo. U za​gla​vlju su bi​li od​štam​pa​ni na​ziv bol​ni​ce i adre​sa u Akel​ber​gu. Pi​sa​lo je: Dra​ga go​spo​đo Hem​pel, Sa ža​lje​njem vas oba​ve​šta​vam da je vaš sin, Kurt Val​ter Hem​pel, star osam go​di​na, na​ža​lost pre​mi​nuo. Smrt je na​stu​pi​la da​na če​tvr​tog apri​la kao po​sle​di​ca per​fo​ra​ci​je sle​pog cre​va. Pred​u​ze​te su sve me​re, ali uza​lud. Pri​mi​te, mo​lim vas, iz​ra​ze mog naj​du​bljeg sa​u​če​šća. U pot​pi​su je pi​sa​lo: „Glav​ni le​kar”. Kar​la po​di​že po​gled. Nje​na maj​ka je se​de​la do Ade, ob​gr​li​la je jed​nom ru​kom, i dr​ža​la je za dru​gu, dok je ova pla​ka​la. Kar​la je bi​la skr​ha​na od bo​la, ali pri​seb​ni​ja od Ade. Drh​ta​vim gla​som obra​ti se ocu: – Ov​de ne​što ne va​lja. – Ot​kud ti to? – Po​gle​daj po​no​vo. – Ona mu da​de pi​smo. – Za​pa​lje​nje sle​pog cre​va. – Šta bi sad to tre​ba​lo da zna​či? – Kur​tu je sle​po cre​vo od​stra​nje​no. – Se​ćam se, da – re​če otac. – Mo​rao je hit​no na ope​ra​ci​ju, od​mah po​sle še​stog ro​đen​da​na. U Kar​li se ža​lost bo​ri​la sa sum​njom i gne​vom. Da ni​je to Kurt stra​dao u opa​snom eks​pe​ri​men​tu pa bol​ni​ca po​ku​ša​va da za​met​ne tra​go​ve?

– Za​što la​žu? – re​če ona. Na to Erik tre​snu pe​sni​com o sto. – A što ka​žeš da la​žu? – po​vi​ka on. – Za​što uvek za sve op​tu​žu​ješ dr​ža​vu? Pa ov​de je oči​gled​no reč o gre​šci! Ne​ka ta​mo dak​ti​lo​graf​ki​nja je po​gre​ši​la u ku​ca​nju! Kar​la ni​je bi​la ta​ko uve​re​na da je to po​sre​di. – Dak​ti​lo​graf​ki​nja ko​ja ra​di u bol​ni​ci sva​ka​ko će zna​ti šta je sle​po cre​vo. Erik je po​be​sneo. – Ma, is​ko​ri​sti​ćeš ti sva​ku lič​nu ne​sre​ću sa​mo da na​pad​neš vlast! – Ti​še, vas dvo​je – opo​me​nu ih otac. Po​gle​da​še ga. Glas mu je ovog pu​ta bio dru​ga​či​ji. – Mo​žda je Erik u pra​vu – re​če on. – Ako je​ste, bol​ni​ca će s naj​ve​ćim za​do​volj​stvom od​go​vo​ri​ti na sva pi​ta​nja i upu​ti​ti nas u po​je​di​no​sti u ve​zi sa Kur​to​vom i Ak​se​lo​vom smr​ću. – Na​rav​no da ho​će – re​če Erik. Val​ter na​sta​vi: – A ako je Kar​la u pra​vu, po​ku​ša​će da ome​tu sva​ku is​tra​gu, da sa​kri​ju či​nje​ni​ce i za​pla​še ro​di​te​lje umr​le de​ce ta​ko što će im sta​vi​ti do zna​nja da se nji​ho​va pi​ta​nja u iz​ve​snom smi​slu ko​se sa za​ko​nom. Eri​ku se ta mo​guć​nost već ni​je to​li​ko svi​de​la. Sa​mo po​la sa​ta ra​ni​je, Val​ter je bio sen​ka od čo​ve​ka. Sa​da je iz​ne​na​da opet za​bli​stao sta​rim sja​jem. – Sa​zna​će​mo čim poč​ne​mo da po​sta​vlja​mo pi​ta​nja. – Idem do Fri​de – re​če Kar​la. – Zar ne mo​raš na po​sao? – upi​ta je maj​ka. – Ra​dim dru​gu sme​nu. Kar​la je te​le​fo​ni​ra​la Fri​di i sa​op​šti​la joj da je i Kurt umro, te da će do​ći da po​raz​go​va​ra​ju o to​me. Obu​kla je ka​put, sta​vi​la ka​pu i ru​ka​vi​ce, pa se​la na bi​cikl. Br​zo je vo​zi​la, i kroz sve​ga če​tvrt sa​ta sti​gla je do vi​le Fran​ko​vih u Še​ne​ber​gu. So​bar ju je pu​stio unu​tra i iz​ve​stio je da je ce​la po​ro​di​ca još u tr​pe​za​ri​ji. Čim je ušla, Fri​din otac, Lu​dvig Frank, za​ur​la: – Šta su ti re​kli u usta​no​vi na Van​zeu? Kar​li se Lu​dvig ni​je ne​što na​ro​či​to svi​đao. Bio je to de​sni​čar​ski si​le​dži​ja ko​ji je is​pr​va po​dr​ža​vao na​ci​ste. Mo​žda je u me​đu​vre​me​nu pro​me​nio sta​vo​ve – do​tad su ih mno​gi po​slov​ni lju​di već bi​li pro​me​ni​li – ali i da​lje ni​je is​ka​zi​vao onu po​ni​znost ko​ja bi mo​ra​la da kra​si ne​ko​ga ko je ta​ko du​go bio u za​blu​di. Ni​je mu od​go​vo​ri​la isto​ga ča​sa. Pr​vo je se​la za sto i po​gle​da​la oku​plje​nu po​ro​di​cu: Lu​dvi​ga, Mo​ni​ku, Ver​ne​ra i Fri​du, a po​tom i so​ba​ra, ko​ji se još vr​zmao u po​za​di​ni. A on​da je pre​sa​bra​la mi​sli. – Haj​de, de​voj​ko, od​go​vo​ri! – zah​te​vao je on. Sr​di​to je ma​hao pi​smom po​put onog ka​kvo je do​bi​la Ada. Mo​ni​ka uhva​ti mu​ža za nad​lak​ti​cu. – Po​la​ko, Lu​di. – Ho​ću da znam! – uz​vik​nu on. Kar​la po​gle​da u nje​go​vo za​ja​pu​re​no li​ce i cr​ne br​či​će. Vi​de​la je da ga raz​di​re bol. U dru​ga​či​jim okol​no​sti​ma, od​bi​la bi sva​ki raz​go​vor s ne​kim ta​ko neo​te​sa​nim. No on je sa​da imao oprav​da​nje za ta​ko ru​žno po​na​ša​nje, i ona od​lu​či da pre​đe pre​ko sve​ga. – Di​rek​tor, pro​fe​sor Vil​rih, re​kao nam je da po​sto​ji no​va te​ra​pij​ska me​to​da za Kur​to​vu bo​lest. – Isto je ka​zao i na​ma – re​če Lu​dvig. – A ka​kva tač​no me​to​da? – To sam ga i pi​ta​la. Re​kao je da ne bih raz​u​me​la sve i da mi ka​že. Bi​la sam upor​na, i on mi je ka​zao da je po​sre​di te​ra​pi​ja le​ko​vi​ma, ali ni​šta pre​ci​zni​je ni​je re​kao. Mo​gu li da vi​dim to pi​smo, her Frank? Po iz​ra​zu na Lu​dvi​go​vom li​cu vi​de​lo se da sma​tra ka​ko je on taj ko​ji bi tre​ba​lo da po​sta​vlja pi​ta​-

nja. Pa ipak, on da​de list har​ti​je Kar​li. Pi​smo je bi​lo pot​pu​no isto kao ono Adi​no, i Kar​lu ob​u​ze ču​dan ose​ćaj da je dak​ti​lo​graf​ki​nja ot​ku​ca​la vi​še ta​kvih pi​sa​ma, sa​mo je me​nja​la ime​na. – Ka​ko dva de​ča​ka mo​gu isto​vre​me​no da umru od za​pa​lje​nja sle​pog cre​va? – re​če Frank. – Pa ni​je to za​ra​zna bo​lest. – Kurt sva​ka​ko ni​je umro od za​pa​lje​nja sle​pog cre​va, jer on sle​po cre​vo ni​je imao. Iz​va​di​li su mu ga pre dve go​di​ne – re​če Kar​la. – Do​bro – re​če Lu​dvig. – Do​sta je bi​lo pri​če. – On otrg​nu ono pi​smo iz Kar​li​ne ru​ke. – Sad ću da odem kod ne​kog iz vla​de da po​raz​go​va​ram o ovo​me – re​če on i iza​đe. Mo​ni​ka po​đe za njim, a on​da i so​bar uči​ni isto. Kar​la pri​đe Fri​di i uze je za ru​ku. – Pri​mi mo​je sa​u​če​šće – re​če. – Hva​la ti – pro​ša​pu​ta Fri​da. Kar​la ode do Ver​ne​ra. On usta​de i za​gr​li je. Ose​ti​la je kad joj je nje​go​va su​za ka​nu​la na če​lo. Ni​je mo​gla da is​ka​že ka​ko se ose​ća. Sr​ce joj je bi​lo is​pu​nje​no tu​gom, a opet – uz​bu​đi​va​la ju je bli​zi​na nje​go​vog te​la, kao i ne​žni do​dir nje​go​vih ru​ku. Du​go je tra​jao taj za​gr​ljaj, a on​da se Ver​ner od​mak​nu. – Otac je dva​put zvao bol​ni​cu – re​če on lju​ti​to. – Dru​gi put su mu re​kli da ne​ma​ju vi​še ni​ka​kvih in​for​ma​ci​ja i spu​sti​li mu slu​ša​li​cu. Ali ja ću da sa​znam šta se de​si​lo mom bra​tu, i ne​će me se ta​ko la​ko otre​sti. – To sa​zna​nje ne​će nam ga vra​ti​ti – re​če Fri​da. – Ipak ho​ću da znam. Ako ne mo​že dru​ga​či​je, oti​ći ću do Akel​ber​ga. – Pi​tam se ima li ne​kog u Ber​li​nu ko bi mo​gao da nam po​mog​ne – re​če Kar​la. – Mo​rao bi to da bu​de ne​ko iz vla​de – re​če Ver​ner. – Hajn​ri​hov otac je u vla​di – do​se​ti se Fri​da. Ver​ner puc​nu pr​sti​ma. – Taj nam tre​ba. Ne​ka​da je bio u Par​ti​ji cen​tra, a sad je na​ci​sta, i oba​vlja ne​ku va​žnu du​žnost u Mi​ni​star​stvu spolj​nih po​slo​va. – Ho​će li nas Hajn​rih od​ve​sti do nje​ga? – upi​ta Kar​la. – Ho​će ako ga Fri​da za​mo​li – re​če Ver​ner. – Sve će Hajn​rih uči​ni​ti za Fri​du. Kar​li ni​je bi​lo te​ško da po​ve​ru​je u to. Hajn​rih bi, če​ga god da se la​ti, uvek da​vao sve od se​be. – Sad ću da mu te​le​fo​ni​ram – re​če Fri​da. Ona iza​đe u hod​nik, a Kar​la i Ver​ner se​do​še jed​no do dru​go​ga. Za​gr​lio ju je, a on​da oslo​ni gla​vu na nje​no ra​me. Ni​je zna​la da li su ti zna​ci bli​sko​sti tek pro​prat​na po​ja​va tra​ge​di​je ko​ja se od​i​gra​la, ili ne​što vi​še od to​ga. Uto se vra​ti Fri​da i re​če: – Hajn​ri​hov otac će nas pri​mi​ti od​mah, ako iz ovih sto​pa kre​ne​mo. Uđo​še u Ver​ne​ro​va sport​ska ko​la, njih dve sti​snuv​ši se ne​ka​ko na pred​njem se​di​štu. – Ni​je mi ja​sno ka​ko vo​ziš ova ko​la – re​če Fri​da kad po​đo​še. – Čak ni otac ne mo​že da do​bi​je go​ri​vo za pri​vat​nu upo​tre​bu. – Ja ka​žem še​fu da ga ko​ri​sti​m u slu​žbe​ne svr​he – re​če on. Ver​ner je ra​dio za jed​nog va​žnog ge​ne​ra​la. – Ali ne znam ko​li​ko ću još du​go da se pro​vla​čim ta​ko. Fon Ke​se​lo​vi su ži​ve​li u istom pred​gra​đu. Ver​ne​ru je do njih tre​ba​lo pet mi​nu​ta. Prem​da ma​nja od do​ma Fran​ko​vih, ku​ća je bi​la luk​su​zna. Hajn​rih ih je sa​če​kao na vra​ti​ma i uveo ih u dnev​nu so​bu, gde su sta​ja​le knji​ge u ko​žnim po​ve​zi​ma i sta​ra ger​man​ska re​zba​ri​ja – orao u dr​ve​tu. Fri​da ga po​lju​bi. – Hva​la ti – re​če ona. – Ve​ro​vat​no ni​je bi​lo la​ko. Znam da se ne sla​žeš baš naj​bo​-

lje sa ocem. Hajn​rih je bli​stao od za​do​volj​stva. Nje​go​va maj​ka ih po​slu​ži ka​fom i ko​la​či​ma. Bi​la je to, po sve​mu su​de​ći, jed​na sr​dač​na, jed​no​stav​na že​na. Kad im je do​ne​la po​slu​že​nje, po​vu​kla se, kao slu​ški​nja. Uto uđe Hajn​ri​hov otac, Got​frid. Imao je istu gu​stu, ravnu ko​su kao i nje​gov sin, sa​mo što nje​go​va ni​je bi​la cr​na, već sre​br​na. – Oče, ovo su Ver​ner i Fri​da Frank, nji​hov otac pro​iz​vo​di na​rod​ne ra​dio-pri​jem​ni​ke – re​če Hajn​rih. – A, da – re​če Got​frid. – Vi​đam se s va​šim ocem u He​ren​klu​bu. – A ovo je Kar​la fon Ul​rih – i nje​nog oca, ve​ru​jem, po​zna​ješ. – Za​jed​no smo ra​di​li u Am​ba​sa​di Ne​mač​ke u Lon​do​nu – re​če Got​frid opre​zno. – Bi​lo je to de​vet​sto če​tr​na​e​ste. Vi​de​lo se da mu ne go​di pod​se​ća​nje na bli​ske od​no​se s jed​nim so​ci​jal​de​mo​kra​tom. Uzeo je ko​lač, tra​pa​vo ga is​pu​stio na te​pih, po​ku​šao, ali bez uspe​ha, da po​ku​pi mr​ve, a on​da di​gao ru​ke od to​ga i za​va​lio se u fo​te​lju. Če​ga li se on to pla​ši, po​mi​sli Kar​la. Hajn​rih ni​je oko​li​šao. – Oče, pret​po​sta​vljam da si čuo za Akel​berg. Kar​la je pa​žlji​vo po​sma​tra​la Got​fri​da. U de​li​ću se​kun​de li​ce mu se pro​me​ni, ali on br​zo po​vra​ti pri​vid rav​no​du​šno​sti. – Onu va​ro​ši​cu u Ba​var​skoj? – re​če on. – Ta​mo ima jed​na bol​ni​ca – re​če Hajn​rih. – Za men​tal​no hen​di​ke​pi​ra​ne. – Mi​slim da to sad pr​vi put ču​jem. – Ima​mo uti​sak da se ta​mo ne​što čud​no de​ša​va, pa smo se pi​ta​li da li ti mo​žda znaš ne​što o to​me. – Na​rav​no da ne znam. A šta se to ta​mo, po va​šem mi​šlje​nju, de​ša​va? – Me​ni je ta​mo umro brat, na​vod​no od za​pa​lje​nja sle​pog cre​va – usko​či Ver​ner. – A isto​ga da​na, u is​toj bol​ni​ci, od iste bo​le​sti umr​lo je i de​te so​ba​ri​ce her Fon Ul​ri​ha. – Ve​o​ma tu​žno – ali bi​će, sva​ka​ko, da je reč o po​du​dar​no​sti? – De​te na​še so​ba​ri​ce ni​je ima​lo za​pa​lje​nje sle​pog cre​va – re​če Kar​la. – Nje​mu je sle​po cre​vo od​stra​nje​no pre dve go​di​ne. – Ja​sno mi je za​što vam je to​li​ko sta​lo da utvr​di​te šta se zbi​lo – od​vra​ti Got​frid. – Ima raz​lo​ga za du​bo​ko ne​za​do​volj​stvo. Ali naj​ve​ro​vat​ni​je je po​sre​di či​nov​nič​ka gre​ška. – Ako je ta​ko, že​le​li bi​smo da zna​mo – re​če Ver​ner. – Na​rav​no. Je​ste li se obra​ti​li bol​ni​ci pi​smom? – Pi​sa​la sam im da pi​tam kad bi mo​ja so​ba​ri​ca mo​gla da po​se​ti svog si​na – re​če Kar​la. – Ni​su od​go​vo​ri​li. – Moj otac je ju​tros te​le​fo​ni​rao u bol​ni​cu – re​če Ver​ner. – Je​dan od ta​mo​šnjih le​ka​ra za​lu​pio mu je slu​ša​li​cu. – O, bo​že. Baš ne​pri​stoj​no. Ali, zna​te, te​ško da Mi​ni​star​stvo spolj​nih po​slo​va ima ika​kve ve​ze s tim. Ver​ner se nag​nu. – Her Fon Ke​sel, po​sto​ji li mo​guć​nost da su oba de​ča​ka bi​la uklju​če​na u ne​ki taj​ni eks​pe​ri​ment ko​ji je po​šao po zlu? Got​frid se opet za​va​li u fo​te​lju. – Ne, ni​ka​ko – re​če on, i Kar​li se uči​ni da go​vo​ri isti​nu. – To je ne​mo​gu​će. – Po nje​go​vom gla​su mo​glo se na​slu​ti​ti da je ose​tio olak​ša​nje. Ver​ne​ru kao da je po​ne​sta​lo pi​ta​nja. Kar​la ni​je bi​la za​do​volj​na. Kop​ka​lo ju je to što je Got​frid za​do​vo​ljan svo​jim od​go​vo​rom. Zna​či li to da mo​žda kri​je ne​što još go​re? Pa​de joj na pa​met ne​što to​li​ko za​stra​šu​ju​će da go​to​vo ni​je sme​la ni da raz​mi​šlja o to​me.

– Pa, ako je to bi​lo sve... – re​če Got​frid. – Vi ste, da​kle, pot​pu​no uve​re​ni, go​spo​di​ne, da oni ni​su stra​da​li zbog eks​pe​ri​men​tal​ne te​ra​pi​je ko​ja je po​šla po zlu? – Pot​pu​no uve​ren. – A da bi​ste po​u​zda​no zna​li da to ni​je isti​na, vi bi​ste sva​ka​ko mo​ra​li po​se​do​va​ti iz​ve​sna sa​zna​nja o to​me šta se u Akel​ber​gu ra​di. – Ne nu​žno – re​če on, i opet se vra​ti ona na​pe​tost u nje​go​vom dr​ža​nju. Kar​la je istog ča​sa zna​la da je na pra​vom pu​tu. – Se​ćam se jed​nog na​ci​stič​kog po​ste​ra ko​ji sam ne​gde vi​de​la – na​sta​vi ona. Upra​vo je se​ća​nje na taj po​ster pro​bu​di​lo u njoj uža​snu mi​sao. – Na sli​ci su bi​li bol​ni​čar i men​tal​no bo​le​stan čo​vek. Tekst je gla​sio ot​pri​li​ke: „Še​zde​set hi​lja​da raj​hsma​ra​ka ko​šta na​rod​nu za​jed​ni​cu oso​ba ko​ja pa​ti od na​sled​nih po​re​me​ća​ja. Dru​že, to je i tvoj no​vac!” Bi​la je to, mi​slim, re​kla​ma za ne​ki ča​so​pis. – Vi​deo sam i ja ne​što od te pro​pa​gan​de – re​če Got​frid pre​zri​vo, kao da to ne​ma ni​ka​kve ve​ze s njim. Kar​la usta​de. – Vi ste ka​to​lik, her Fon Ke​sel, a i Hajn​ri​ha ste vas​pi​ta​va​li u du​hu ka​to​lič​ke ve​re. Got​frid frk​nu pre​zri​vo. – Hajn​rih ka​že da je sad ate​i​sta. – Ali vi ni​ste. I vi ve​ru​je​te u sve​tost ljud​skog ži​vo​ta. – Ve​ru​jem. – Ka​že​te da le​ka​ri u Akel​ber​gu ne is​pro​ba​va​ju opa​sne te​ra​pi​je na bo​le​snim lju​di​ma, i ja vam ve​ru​jem. – Hva​la ti. – No da li ra​de ne​što dru​go? Ne​što još go​re? – Ne, ne. – Da li na​mer​no ubi​ja​ju bo​le​sne? Got​frid je ću​tao i vr​teo gla​vom. Kar​la pri​đe bli​že Got​fri​du i pro​go​vo​ri ti​še, kao da su u so​bi sa​mo njih dvo​je: – Kao ka​to​lik ko​ji ve​ru​je u sve​tost ljud​skog ži​vo​ta, ho​će​te li sta​vi​ti ru​ku na sr​ce i re​ći mi da u Akel​ber​gu ne ubi​ja​ju men​tal​no obo​le​lu de​cu? Got​frid se na​sme​šio, na​či​nio umi​ru​ju​ći gest ru​kom, otvo​rio usta da ne​što ka​že, ali re​či ne iza​đo​še. Kar​la je kle​kla na te​pih pred njim. – Ho​će​te li, mo​lim vas, da uči​ni​te to? Sad od​mah? Ov​de, u svo​joj ku​ći, pred če​tvo​ro mla​dih Ne​ma​ca, va​šim si​nom i nje​go​vo tro​je dru​go​va? Sa​mo nam re​ci​te isti​nu. Po​gle​daj​te me u oči i ka​ži​te da na​še vla​sti ne ubi​ja​ju bo​le​snu de​cu. U so​bi je vla​da​la mr​tva ti​ši​na. Či​ni​lo se da će Got​frid sva​ki čas pro​go​vo​ri​ti, ali se pre​do​mi​slio. Čvr​sto je za​žmu​rio, is​kri​vio usta, po​gnuo gla​vu. Če​tvo​ro mla​dih lju​di u ču​du je gle​da​lo ka​ko mu se li​ce gr​či. On naj​zad otvo​ri oči. Po​gle​dao ih je, jed​no po jed​no, da bi na kra​ju za​dr​žao po​gled na svom si​nu. A on​da je ustao i iza​šao iz so​be.

III Su​tra​dan Ver​ner re​če Kar​li: – To je stra​šno. O jed​noj te is​toj stva​ri raz​go​va​ra​mo već vi​še od dva​de​set če​ti​ri sa​ta. Po​lu​de​će​mo ako ne​što ne pre​du​zme​mo. Haj​de​mo u bi​o​skop. Oti​šli su u Kur​fir​sten​dam, uli​cu u ko​joj su bi​la po​zo​ri​šta, bi​o​sko​pi i pro​dav​ni​ce, po​pu​lar​ni Ku​dam. Pro​šle su go​di​ne ot​ka​ko je ve​ći​na ne​mač​kih fil​ma​dži​ja oti​šla u Ho​li​vud, ta​ko da su do​ma​ći fil​mo​vi

sa​da bi​li dru​go​ra​zred​ni. Te ve​če​ri gle​da​li su Tri voj​ni​ka, či​ja je rad​nja bi​la sme​šte​na u vre​me in​va​zi​je na Fran​cu​sku. Ta tro​ji​ca voj​ni​ka bi​li su je​dan na​red​nik, na​ci​sta, za​tim je​dan cmi​zdra​vi ku​ka​vac, ko​ji je iz​gle​dom mal​či​ce pod​se​ćao na Je​vre​ji​na, i je​dan rev​no​stan mla​dić. Taj rev​no​sni je po​sta​vljao na​iv​na pi​ta​nja u sti​lu: „Zar nam Je​vre​ji za​i​sta či​ne šte​tu?”, da bi mu na​red​nik od​go​va​rao u vi​du du​gih, stro​gih pro​po​ve​di. Kad je pri​pu​ca​lo, onaj cmi​zdra​vi je pri​znao da je ko​mu​ni​sta, a po​tom i de​zer​ti​rao, da bi ga raz​ne​la bom​ba u na​pa​du iz va​zdu​ha. Rev​no​sni mla​dić sr​ča​no se bo​rio, una​pre​đen je u na​red​ni​ka, i po​stao Fi​re​rov obo​ža​va​lac. Sce​na​rio je bio gro​zan, ali su sce​ne iz bor​be bi​le uz​bu​dlji​ve. Ver​ner je sve vre​me dr​žao Kar​lu za ru​ku. Ona se na​da​la da će je u mra​ku i po​lju​bi​ti, ali ni​je. Kad se sve​tla po​pa​li​še, on re​če: – Pa, je​ste ovo bio užas ži​vi, ali bar sam dva sa​ta mi​slio o ne​čem dru​gom. Iza​šli su na​po​lje i do​šli do nje​go​vih ko​la. – Da se pro​vo​za​mo? – upi​ta je on. – Ovo bi nam mo​gla bi​ti po​sled​nja pri​li​ka. Idu​će ne​de​lje ko​la idu na do​boš. Od​ve​zli su se do Gri​ne​val​da. Kar​la se u mi​sli​ma, ne​iz​be​žno, vra​ti​la na raz​go​vor ko​ji su ju​če vo​di​li s Got​fri​dom fon Ke​se​lom. I ko​li​ko god pu​ta pre​mo​ta​la taj raz​go​vor u gla​vi, ni​ka​ko ni​je mo​gla da se oslo​bo​di uža​snog za​ključ​ka do ko​jeg su, na kra​ju, sve če​tvo​ro do​šli: Kurt i Ak​sel ni​su bi​li slu​čaj​ne žr​tve jed​nog opa​snog me​di​cin​skog eks​pe​ri​men​ta, kao što je i sáma is​pr​va mi​sli​la. Got​frid je to na ube​dljiv na​čin po​re​kao. Ni​je, me​đu​tim, bio u sta​nju da na​te​ra se​be da po​rek​ne i tvrd​nju da vla​sti sve​sno ubi​ja​ju bo​le​sne, a da po​sle la​žu po​ro​di​ce ubi​je​nih. Te​ško je u to bi​lo po​ve​ro​va​ti, čak i kad je reč o lju​di​ma ta​ko ne​mi​lo​srd​nim i su​ro​vim kao što su na​ci​sti. A opet, Got​fri​do​va re​ak​ci​ja bi​la je naj​o​či​gled​ni​ji pri​mer čo​ve​ka ko​ga pro​go​ni ose​ćaj kri​vi​ce, pri​mer ka​kav Kar​la ra​ni​je ni​je vi​de​la. Kad su sti​gli u šu​mu, Ver​ner skre​nu s pu​ta i pro​du​ži ze​mlja​nim dru​mom, sve dok auto​mo​bil ni​je za​klo​ni​lo gu​sto še​va​ra​je. Kar​la je pret​po​sta​vlja​la da je na isto me​sto ra​ni​je do​vo​dio dru​ge de​voj​ke. Is​klju​čio je sve​tla te su sa​da se​de​li u mr​klom mra​ku. – Raz​go​va​ra​ću s ge​ne​ra​lom Dor​nom – re​če on. Dorn mu je bio šef, a ina​če je bio va​žan ofi​cir u Rat​nom va​zdu​ho​plov​stvu. – A ti? – Moj otac ka​že da u ovoj ze​mlji vi​še ne​ma po​li​tič​ke opo​zi​ci​je, ali da su cr​kve i da​lje ja​ke. Ne​ma tog iskre​nog ver​ni​ka ko​ji ne​će osu​di​ti ovo što oni ra​de. – Je​si li ti ver​ni​ca? – upi​ta Ver​ner. – Pa i ni​sam. Moj otac je​ste. Po nje​mu, pro​te​stant​ska ve​ra je deo onog ne​mač​kog na​sle​đa ko​je on vo​li. Maj​ka ide u cr​kvu s njim, ma​da mi se či​ni da nje​na te​o​lo​gi​ja mal​či​ce od​stu​pa od pra​vo​ver​ja. Ja u Bo​ga ve​ru​jem, ali ne mo​gu da za​mi​slim da on raz​li​ku​je lju​de po to​me je​su li pro​te​stan​ti, ka​to​li​ci, mu​sli​ma​ni ili bu​di​sti. I vo​lim da pe​vam cr​kve​ne pe​sme. Ver​ner go​to​vo pro​šap​ta: – Ne mo​gu da ve​ru​jem u Bo​ga ko​ji na​ci​sti​ma do​pu​šta da ubi​ja​ju de​cu. – I ja te zbog to​ga ne kri​vim. – Šta će pred​u​ze​ti tvoj otac? – Raz​go​va​ra​će s pa​sto​rom na​še cr​kve. – Do​bro. Ne​ko vre​me su ću​ta​li. A on​da je on za​gr​li. – Jel’ ti ne sme​ta? – upi​ta je ti​ho. Kar​la je, od sil​nog iš​če​ki​va​nja, bi​la na​pe​ta kao stru​na, i glas je u pr​vi mah iz​da​de. Kad je pro​go​vo​ri​la, zvu​ča​lo je kao da mu​mla. Ona po​ku​ša po​no​vo, i ne​ka​ko pro​zbo​ri: – Ne... Ako će to da ti ubla​ži tu​gu. I on je po​lju​bi. Želj​no mu je uz​vra​ti​la po​lju​bac. Mi​lo​vao ju je po ko​si, a on​da je pre​šao na gru​di. Kar​la je bi​la

sve​sna da bi u tom tre​nut​ku mno​ge de​voj​ke za​tra​ži​le da sta​ne. Ako na​či​niš ma i ko​rak da​lje – ta​ko ka​žu – pot​pu​no iz​gu​biš vlast nad so​bom. Kar​la je od​lu​či​la da ri​zi​ku​je. Do​di​ri​va​la ga je po obra​zu dok ju je on lju​bio. Mi​lo​va​la mu je vrat vr​ho​vi​ma pr​sti​ju, uži​va​ju​ći u to​plo​ti nje​go​ve ko​že. Gurnula mu je ru​ku pod sa​ko, i po​če​la da is​tra​žu​je nje​go​vo te​lo, pre​la​ze​ći dla​nom pre​ko nje​go​vih lo​pa​ti​ca, re​ba​ra i kič​me. Uz​dah​nu​la je ose​tiv​ši nje​go​vu ru​ku na bu​ti​ni, pod suk​njom. Kad ju je do​dir​nuo iz​me​đu no​gu, raz​ma​kla no​ge. De​voj​ke go​vo​re da će mo​mak po​mi​sli​ti da si jef​ti​na ako to ura​diš, ali ona ni​je mo​gla da odo​li. Do​di​ri​vao ju je baš ta​mo gde tre​ba. Ni​je po​ku​ša​vao da gur​ne ru​ku u nje​ne ga​ći​ce, već ju je la​ga​no mi​lo​vao pre​ko pa​mu​ka. Za​je​ča​la je, naj​pre ti​ho, iz gr​la, a on​da gla​sni​je. U jed​nom tre​nut​ku je cik​nu​la od užit​ka, za​ro​niv​ši li​cem u nje​gov vrat, da pri​gu​ši zvuk. A on​da je mo​ra​la da mu sklo​ni ru​ku, jer uči​ni​lo joj se da je oti​šla pre​da​le​ko. Dah​ta​la je. Kad je ko​nač​no po​vra​ti​la dah, po​lju​bi​la ga je u vrat. On joj je ne​žno do​dir​nuo obraz. Mi​nut ka​sni​je, ona ga upi​ta: – Mo​gu li da uči​nim ne​što za te​be? – Sa​mo ako ti to že​liš. Bi​lo joj je ne​pri​jat​no ko​li​ko je že​le​la. – Je​di​no što ja ni​ka​da ni​sam... – Znam – re​če on. – Ja ću ti po​ka​za​ti.

IV Pa​stor Oks je bio go​ja​zan, le​že​ran sve​šte​nik s ve​li​kom ku​ćom, fi​nom že​nom i pe​to​ro de​ce, i Kar​la je stra​ho​va​la da on ne​će hte​ti da se me​ša. Ali pot​ce​ni​la ga je. Pa​stor je već bio na​čuo go​vor​ka​nja ko​ja su ga uz​ne​mi​ri​la, i pri​stao je da s Val​te​rom ode u Usta​no​vu za ne​gu de​ce Van​ze. Pro​fe​sor Vil​rih ne​će mo​ći da od​bi​je po​se​tu lju​bo​pi​tlji​vog sve​šte​ni​ka. Od​lu​či​li su da po​ve​du i Kar​lu, za​to što je ona pri​su​stvo​va​la raz​go​vo​ru ko​ji je Vil​rih vo​dio sa Adom. Di​rek​to​ru će te​že bi​ti da me​nja pri​ču pred Kar​lom. U vo​zu je Oks pred​lo​žio da on go​vo​ri. – Di​rek​tor je ve​ro​vat​no na​ci​sta – re​če on. Ve​ći​na njih na va​žni​jim po​lo​ža​ji​ma bi​li su čla​no​vi par​ti​je. – Na​rav​no, on će u biv​šem po​sla​ni​ku iz So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je vi​de​ti ne​pri​ja​te​lja. A ja ću od​i​gra​ti ulo​gu ne​pri​stra​snog su​di​je. Ta​ko će​mo, uve​ren sam, vi​še sa​zna​ti. Kar​la je sum​nja​la da je to pra​vo re​še​nje. Šta​vi​še, mi​sli​la je da bi njen otac struč​ni​je po​sta​vljao pi​ta​nja. No Val​ter je pri​hva​tio pa​sto​rov pred​log. Gra​nu​lo je pro​le​će i bi​lo je mno​go to​pli​je ne​go pro​šli put kad je Kar​la do​la​zi​la u po​se​tu. Po je​ze​ru su plo​vi​li čam​ci. Kar​la od​lu​či da pi​ta Ver​ne​ra da li bi s njom ova​mo do​šao na iz​let. Že​le​la je da ga is​ko​ri​sti što vi​še pre ne​go što ot​per​ja dru​goj de​voj​ci. Pro​fe​sor Vil​rih je bio ras​pa​lio va​tru, ali je pro​zor dr​žao otvo​ren, da ula​zi svež va​zduh s je​ze​ra. Di​rek​tor se ru​ko​vao s pa​sto​rom Ok​som i Val​te​rom, a Kar​lu je krat​ko po​gle​dao, tek da joj sta​vi do zna​nja da ju je pre​po​znao; po​sle to​ga vi​še ni​je obra​ćao pa​žnju na nju. Po​zvao ih je da sed​nu, ali Kar​li ni​je pro​ma​klo da se is​pod pri​vid​ne pred​u​sre​tlji​vo​sti kri​ju gnev i mr​žnja. Oči​gled​no ni​je uži​vao kad ga pro​pi​tu​ju. Uzeo je jed​nu od svo​jih lu​la i ner​vo​zno se igrao njo​me. To​ga da​na ni​je bio ona​ko nad​men, jer ovo​ga pu​ta na​spram nje​ga ni​su se​de​le dve mla​de že​ne, već dvo​ji​ca mu​ška​ra​ca u zre​lim go​di​na​ma. Raz​go​vor za​po​če Oks. – Her Fon Ul​rih i dru​gi iz mo​je pa​stve su za​bri​nu​ti, pro​fe​so​re Vil​rih, zbog

ta​jan​stve​ne smr​ti ve​ćeg bro​ja bo​le​sne de​ce ko​ju su po​zna​va​li. – Ni​ka​kvih ta​jan​stve​nih smr​ti ov​de ni​je bi​lo – od​vra​ti Vil​rih. – Pra​vo go​vo​re​ći, u po​sled​nje dve go​di​ne ov​de ni​je umr​lo ni​jed​no de​te. Oks se okre​nu pre​ma Val​te​ru. – Po​da​tak ko​ji sva​ka​ko umi​ru​je, zar ne, Val​te​re? – Ta​ko je – re​če Val​ter. Kar​la ne re​če ni​šta, ali je bi​la re​ši​la da do da​ljeg dr​ži je​zik za zu​bi​ma. Oks pro​du​ži bla​go: – Uve​ren sam da šti​će​ni​ci​ma pru​ža​te vr​hun​sku ne​gu. – Pru​žam. – Vil​rih je iz​gle​dao ma​lo ma​nje za​bri​nut. – Ali ša​lje​te li vi odav​de de​cu u dru​ge bol​ni​ce? – Raz​u​me se, uko​li​ko dru​ga usta​no​va mo​že de​te​tu da pru​ži me​di​cin​ski tret​man ko​ji mi ne mo​že​mo. – A kad se de​te pre​ba​ci ne​kud, vas, pret​po​sta​vljam, vi​še ne iz​ve​šta​va​ju ni o to​ku le​če​nja ni o de​te​to​vom sta​nju? – Tač​no ta​ko! – Osim uko​li​ko se de​ca vra​te. Vil​rih na to ne re​če ni​šta. – Ko​li​ko ih se vra​ti​lo do​sad? – Ni​jed​no. Oks sleg​nu ra​me​ni​ma. – On​da se i ne mo​že oče​ki​va​ti da će​te vi zna​ti šta je s nji​ma bi​lo. – Upra​vo ta​ko. Oks se za​va​li u sto​li​cu i ra​ši​ri ru​ke kao da je, eto, sve ja​sno. – Vi, da​kle, ne​ma​te šta da kri​je​te! – re​če on. – Ni​šta, za​i​sta. – Ne​ka od te de​ce su umr​la. Vil​rih ne re​če ni​šta. Oks is​tra​ja ne​na​me​tlji​vo. – To je isti​na, je li ta​ko? – Ne mo​gu vam, go​spo​di​ne pa​sto​re, od​go​vo​ri​ti bez po​u​zda​nih sa​zna​nja. – A! – re​če Oks. – Jer, sve i ako je ne​ko od te de​ce umr​lo, vi o to​me ne bi​ste bi​li oba​ve​šte​ni. – Kao što ma​lo​čas već re​koh. – Opro​sti​te što se po​na​vljam, ali jed​no​stav​no že​lim da utvr​dim ka​ko se od vas ne mo​že oče​ki​va​ti da raz​ja​sni​te smrt​ne slu​ča​je​ve. – Ne mo​že, sva​ka​ko. Oks se opet okre​nu pre​ma Val​te​ru. – Mi​slim da sjaj​no na​pre​du​je​mo u raz​ja​šnja​va​nju. Val​ter klim​nu gla​vom. Kar​la je po​že​le​la da ka​že: Ali ni​šta ni​je raz​ja​šnje​no! Oks je na​sta​vio: – Ko​li​ko de​ce ste, ot​pri​li​ke, pre​ba​ci​li za po​sled​njih, re​ci​mo, dva​na​est me​se​ci? – De​se​to​ro. Tač​no de​set – re​če Vil​rih pa se za​do​volj​no na​sme​ši. – Mi na​uč​ni​ci ne vo​li​mo to „ot​pri​li​ke”. – De​set pa​ci​je​na​ta od ukup​no... – Da​nas ov​de bo​ra​vi tač​no sto​ti​nu i sed​mo​ro de​ce. – Vr​lo ma​li pro​ce​nat, zna​či! – re​če Oks. Kar​lu je to već po​če​lo da lju​ti. Oks je oči​gled​no na Vil​ri​ho​voj stra​ni! Što li to njen otac tr​pi? – Jel’ sva bo​lu​ju od iste bo​le​sti? – upi​ta Oks. – Ne. – Vil​rih otvo​ri fa​sci​klu ko​ja je le​ža​la na nje​go​vom sto​lu. – Idi​o​ti​ja, Da​u​nov sin​drom, mi​kro​ce​fa​li​ja, hi​dro​ce​fa​li​ja, de​for​mi​te​ti udo​va, gla​ve i kič​me​nog stu​ba, i pa​ra​li​za.

– I va​ma je re​če​no da pa​ci​jen​te s tim bo​le​sti​ma ša​lje​te u Akel​berg. Tad se Vil​rih pre​nuo. Pr​vi put u to​ku raz​go​vo​ra po​me​nut je Akel​berg, a uz to i su​ge​sti​ja da Vil​rih pri​ma na​lo​ge od ne​kog na vi​šem po​lo​ža​ju. Mo​žda je Oks bio znat​no pre​pre​de​ni​ji ne​go što bi se na pr​vi po​gled re​klo. Vil​rih ta​man za​u​sti da ka​že ne​što, ali ga Oks pred​u​hi​tri no​vim pi​ta​njem: – Da li je za svu tu de​cu bi​la pla​ni​ra​na no​va me​to​da le​če​nja? Vil​rih se na​sme​ši. – Da po​no​vim, ni​sam oba​ve​šten, pa vam sto​ga ne mo​gu re​ći. – Vi ste, pro​sto, po​slu​ša​li... – Da, po​slu​šao sam šta mi je na​lo​že​no. Oks se na​sme​ši. – Raz​bo​ri​ti ste vi. Pa​žlji​vo bi​ra​te re​či. A de​ca su bi​la ra​znih uz​ra​sta? – U po​čet​ku je pro​gram bio ogra​ni​čen na de​cu do tri go​di​ne, ali ka​sni​je je pro​ši​ren ta​ko da od nje​ga ko​ri​sti ima​ju de​ca svih uz​ra​sta, da. Kar​li je pa​žnju pri​vu​kla reč „pro​gram”. Ra​ni​je o to​me ni​je bi​lo ni po​me​na. Po​la​ko je uvi​đa​la da je Oks pre​pre​de​ni​ji ne​go što joj se to u pr​vi mah uči​ni​lo. Na​red​nu re​če​ni​cu Oks je iz​go​vo​rio kao da kon​sta​tu​je ne​što već re​če​no. – I u to su uklju​če​na sva hen​di​ke​pi​ra​na je​vrej​ska de​ca, bez ob​zi​ra na to od če​ga bo​lu​ju. Na tre​nu​tak je za​vla​da​la ti​ši​na. Vil​rih je bio za​pre​pa​šćen. Kar​la se pi​ta​la ka​ko je Oks sa​znao za je​vrej​sku de​cu. Mo​žda i ni​je; mo​žda je sa​mo na​ga​đao. Po​ću​tav​ši ma​lo, Oks do​da​de: – Je​vrej​ska de​ca, ali i ona iz me​šo​vi​tih bra​ko​va, da bu​dem pre​ci​zni​ji. Vil​rih je ću​tao, ali je je​dva pri​met​no klim​nuo gla​vom. – Neo​bič​no, zar ne, što se upra​vo da​nas, u ovo na​še do​ba, je​vrej​skoj de​ci da​je pred​nost? – pro​du​ži Oks. Vil​rih skre​nu po​gled. Pa​stor usta​de, a kad je po​no​vo pro​go​vo​rio, sve se za​o​ri​lo od nje​go​vog gne​va. – Ka​za​li ste mi da je de​se​to​ro de​ce s raz​li​či​tim obo​lje​nji​ma, ko​ja ni u kom slu​ča​ju ni​su mo​gla da oče​ku​ju po​bolj​ša​nje od pri​me​ne jed​ne te iste te​ra​pij​ske me​to​de, po​sla​to u spe​ci​ja​li​zo​va​nu bol​ni​cu, i da se odan​de ta de​ca ni​su vra​ti​la, te da su to pr​ven​stvo bi​li Je​vre​ji. Šta vi mi​sli​te, go​spo​di​ne pro​fe​so​re dok​to​re Vil​rih, šta je s nji​ma bi​lo? Za ime bož​je, šta mi​sli​te?! Vil​rih je iz​gle​dao kao da će bri​znu​ti u plač. – Mo​že​te vi, na​rav​no, i da oću​ti​te – re​če Oks ne​što ti​še. – Ali jed​no​ga da​na isto pi​ta​nje po​sta​vi​će vam ne​ka vi​ša vlast, za​pra​vo vi​ša od svih vla​sti. On is​pru​ži ru​ku i upre pr​stom u di​rek​to​ra, op​tu​žu​ju​ći. – A to​ga da​na, sin​ko moj, to​ga da​na ćeš od​go​vo​ri​ti. Iz​re​kav​ši to, okre​nu se i iza​đe. Kar​la i Val​ter kre​nu​še za njim.

V In​spek​tor To​mas Ma​ke se sme​škao. Po​ne​kad dr​žav​ni ne​pri​ja​te​lji sámi oba​ve po​sao ume​sto nje​ga. Ne ra​de u po​ta​ji, ne kri​ju se ta​mo gde bi bi​lo te​ško pro​na​ći ih, već mu se sámi po​ka​žu i ne​šte​di​mi​ce ga snab​de​ju neo​bo​ri​vim do​ka​zi​ma za ne​de​la ko​ja su po​či​ni​li. Oni su ti kao ri​ba ko​ja se hva​ta i bez mam​ca i bez udi​ce, već pro​sto sko​či iz re​ke pra​vo ri​ba​ru u ko​fu, i još mo​li da je is​pr​žiš. Pa​stor Oks je bio je​dan od ta​kvih. Ma​ke po​no​vo pro​či​ta nje​go​vo pi​smo. Bi​lo je upu​će​no Fran​cu Girt​ne​ru, mi​ni​stru prav​de.

Dra​gi mi​ni​stre, Zar to na​ša vla​da ubi​ja bo​le​snu de​cu? Pi​tam vas ova​ko, otvo​re​no, jer mo​ram do​bi​ti ja​san od​go​vor. Ka​kva bu​da​la! Ako je od​go​vor od​ri​čan, on​da je ovo obič​na kle​ve​ta; ako je po​tvr​dan, Ok​su se na te​ret sta​vlja ot​kri​va​nje dr​žav​nih taj​ni. Ka​ko to ni​je uvi​deo? Po​što vi​še ni​sam mo​gao da pre​ne​bre​ga​vam gla​si​ne ko​je se ši​re me​đu mo​jom pa​stvom, po​se​tio sam Deč​ju usta​no​vu Van​ze i raz​go​va​rao s di​rek​to​rom, pro​fe​so​rom Vil​ri​hom. Nje​go​vi od​go​vo​ri ni​su bi​li za​do​vo​lja​va​ju​ći, i sa​mo su me učvr​sti​li u ube​đe​nju da se do​ga​đa ne​što uža​sno, ne​što što je po sve​mu su​de​ći zlo​čin, a iz​van sva​ke sum​nje greh. I još ima pe​tlju da pi​še o zlo​či​ni​ma! Pa zar mu ni​je pa​lo na pa​met da je iz​ri​ca​nje op​tu​žbi na ra​čun vla​di​nih slu​žbi za pro​tiv​za​ko​ni​te rad​nje – sámo po se​bi pro​tiv​za​ko​ni​ta rad​nja? Šta je taj umi​slio, da ži​vi me​đu de​ge​ne​ri​ci​ma u li​be​ral​noj de​mo​kra​ti​ji? Znao je Ma​ke na šta se to Oks ža​li. Pro​gram je na​zvan Ak​ci​ja T4, po adre​si – Uli​ca Tir​gar​ten broj če​ti​ri. Zva​nič​no je slu​žba po​slo​va​la kao Do​bro​tvor​na fon​da​ci​ja za le​če​nje i in​sti​tu​ci​o​nal​nu ne​gu, ma​da je ra​di​la pod di​rekt​nim nad​zo​rom Hi​tle​ro​vog ka​bi​ne​ta, Fi​re​ro​ve kan​ce​la​ri​je. Njen za​da​tak bio je da se po​sta​ra za bez​bol​nu smrt hen​di​ke​pi​ra​nih oso​ba ko​je ne bi mo​gle da ži​ve bez sku​pe zdrav​stve​ne ne​ge. U pro​te​klih ne​ko​li​ko go​di​na pro​gram je do​neo sjaj​ne re​zul​ta​te, oslo​bo​div​ši ze​mlju bre​me​na od vi​še de​se​ti​na hi​lja​da bes​ko​ri​snih lju​di. Ne​vo​lja je bi​la u to​me što ne​mač​ko jav​no mnje​nje još ni​je bi​lo do​volj​no raz​bo​ri​to da bi raz​u​me​lo neo​p​hod​nost od​u​zi​ma​nja ži​vo​ta u ta​kvim slu​ča​je​vi​ma, pa je pro​gram va​lja​lo dr​ža​ti u taj​no​sti. Ma​ke je bio upu​ćen u taj​nu. U me​đu​vre​me​nu je una​pre​đen u in​spek​to​ra, i ko​nač​no su ga pri​mi​li u elit​nu pa​ra​mi​li​tar​nu je​di​ni​cu Na​ci​stič​ke par​ti​je, Šuc​šta​fel, ili SS. In​for​ma​ci​je o pro​gra​mu Ak​ci​ja T4 do​bio je po​što mu je po​ve​ren „Slu​čaj Oks”. I po​no​sio se ti​me: sa​da je po​stao pra​vi in​saj​der. Na​ža​lost, ne​ki ni​su vo​di​li ra​ču​na, i po​ja​vi​la se opa​snost da jav​nost sa​zna za Ak​ci​ju T4. Ma​ke​ov za​da​tak bio je da spre​či cu​re​nje in​for​ma​ci​ja. Već sa​ma pre​li​mi​nar​na is​tra​ga br​zo je po​ka​za​la da po​sto​je tri čo​ve​ka ko​je tre​ba ućut​ka​ti: pa​stor Oks, Val​ter fon Ul​rih i Ver​ner Frank. Frank je bio sta​ri​ji sin pro​iz​vo​đa​ča ra​dio-apa​ra​ta, ko​ji je u pr​vim go​di​na​ma pru​žao zna​čaj​nu po​dr​šku na​ci​sti​ma. Sâm fa​bri​kant, Lu​dvig Frank, is​pr​va je, ob​u​zet gne​vom, tra​žio in​for​ma​ci​je o smr​ti svog hen​di​ke​pi​ra​nog mla​đeg si​na, ali je ubr​zo za​muk​nuo po​što mu je pri​pre​će​no za​tva​ra​njem fabrikâ. Mla​di Ver​ner, ofi​cir u uspo​nu u Mi​ni​star​stvu rat​nog va​zdu​ho​plov​stva, već du​že vre​me po​sta​vlja ne​zgod​na pi​ta​nja i po​ku​ša​va u sve da uvu​če i svog uti​caj​nog pret​po​sta​vlje​nog, ge​ne​ra​la Dor​na. Mi​ni​star​stvo rat​nog va​zdu​ho​plov​stva, sme​šte​no u zda​nju za ko​je se pri​ča​lo da je naj​ve​ća po​slov​na zgra​da u Evro​pi, bi​la je jed​na ul​tra​mo​der​na gra​đe​vi​na ko​ja je za​u​zi​ma​la či​tav blok u Vil​hel​mo​voj uli​ci, a sve​ga je​dan ugao uda​lje​na od se​di​šta Ge​sta​poa u Uli​ci prin​ca Al​breh​ta. Ma​ke se pe​ši​ce za​pu​ti ta​mo. U uni​for​mi ese​sov​ca, na ču​va​re ni​je ni mo​rao da obra​ća pa​žnju. Na por​tir​ni​ci je za​gr​meo: – Vo​di​te me kod po​ruč​ni​ka Ver​ne​ra Fran​ka, sme​sta. Por​tir ga je od​veo lif​tom na sprat, pa on​da hod​ni​kom do otvo​re​nih vra​ta jed​ne ma​le kan​ce​la​ri​je. Mla​dić ko​ji je se​deo za rad​nim sto​lom is​pr​va ni​je ni po​di​gao po​gled s pa​pi​ra. Osmo​triv​ši ga, Ma​ke je pret​po​sta​vio da mo​mak ima ot​pri​li​ke dva​de​set tri go​di​ne. Što li ni​je na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji, da

bom​bar​du​je En​gle​sku? Otac je ve​ro​vat​no po​vu​kao ve​ze, po​mi​sli Ma​ke, pun je​da. Po Ver​ne​ru se i vi​de​lo da je pri​vi​le​go​van: po me​ri kro​je​na uni​for​ma, zlat​no pr​ste​nje, i pre​du​ga, iz​ra​zi​to ne​voj​nič​ka fri​zu​ra. Ma​ke ga je već pre​zi​rao. Ver​ner is​pi​sa ne​ku na​po​me​nu olov​kom, pa po​di​že po​gled. Nje​gov pro​sto​sr​da​čan iz​raz u tre​nu se iz​gu​bi čim je ugle​dao ese​sov​sku uni​for​mu, a Ma​kea je po​seb​no za​in​tri​gi​ra​lo što je u nje​go​vim oči​ma na ča​sak ugle​dao strah. Mla​dić br​že-bo​lje po​ku​ša to da pri​kri​je bog​zna ka​ko do​bro​du​šnim dr​ža​njem, sko​čiv​ši s pu​no po​što​va​nja, sa osme​hom do​bro​do​šli​ce. No Ma​kea ni​je mo​gao da za​va​ra. – Do​bar dan, in​spek​to​re – re​če Ver​ner. – Mo​lim vas, se​di​te. – Hajl Hi​tler – re​če Ma​ke. – Hajl Hi​tler. Iz​vo​li​te? – Se​di i za​ve​ži, kli​pa​ne ma​li – brec​nu se Ma​ke. Ver​ner je uz do​sta na​po​ra sa​krio strah. – Bo​že bla​gi, šta li sam to uči​nio kad sam ta​kvu srdž​bu na​vu​kao na se​be? – Ne​moj ti me​ne ov​de da is​pi​tu​ješ. Go​vo​ri kad ti se obra​tim. – Ka​ko vi ka​že​te. – Od ovog tre​nut​ka pa ubu​du​će, ne​ćeš vi​še po​sta​vlja​ti ni​ka​kva pi​ta​nja u ve​zi sa svo​jim bra​tom Ak​se​lom. Ma​kea je iz​ne​na​di​lo kad iz​raz olak​ša​nja na tren oza​ri Ver​ne​ro​vo li​ce. Tu već ima ne​čeg čud​nog. Da se ni​je mo​mak pla​šio ne​čeg dru​gog, ne​čeg go​reg od pro​stog na​re​đe​nja da pre​sta​ne da se ras​pi​tu​je za bra​ta? Šta ako je Ver​ner uklju​čen u ne​ke dru​ge sub​ver​ziv​ne ak​tiv​no​sti? Ve​ro​vat​no ni​je, za​klju​či Ma​ke po​sle kra​ćeg raz​mi​šlja​nja. Ve​ro​vat​no je Ver​ner ose​tio olak​ša​nje što ni​je na li​cu me​sta uhap​šen i od​ve​den u po​drum zgra​de u Uli​ci prin​ca Al​breh​ta. Ver​ner još ni​je bio baš sa​svim za​stra​šen. Pri​ku​pio je hra​brost pa ka​zao: – A što se ne bih ras​pi​ti​vao ka​ko mi je umro brat? – Ni​si ti ov​de, re​koh, da me​ni po​sta​vljaš pi​ta​nja. Imaj na umu da sam pre​ma te​bi blag sa​mo za​to što je tvoj otac dragoceni pri​ja​telj Na​ci​stič​ke par​ti​je. Da ni​je to​ga, ti bi sad bio u mo​joj kan​ce​la​ri​ji. Ta​kvu pret​nju bi već sva​ko raz​u​meo. – Za​hva​lan sam vam na tr​pe​lji​vo​sti – re​če Ver​ner, tru​de​ći se da iz​gle​da do​sto​jan​stve​no. – Ali ja že​lim da znam ko mi je ubio bra​ta i za​što. – Ne​ćeš sa​zna​ti ni​šta vi​še od ovo​ga što znaš, ma šta da uči​niš. Ali bu​deš li se još ras​pi​ti​vao, to će bi​ti sma​tra​no iz​da​jom. – Ne​ma vi​še ni po​tre​be da se ras​pi​tu​jem, po​sle ove va​še po​se​te. Sa​da je ja​sno da su mo​je naj​go​re sum​nje bi​le oprav​da​ne. – Zah​te​vam da sme​sta pre​sta​neš s bun​tov​nič​kim po​na​ša​njem. Ver​ner ga pr​ko​sno po​gle​da, ali ne re​če ni​šta. – Uko​li​ko ne po​slu​šaš – re​če Ma​ke – ge​ne​ral Dorn će bi​ti oba​ve​šten o iz​ve​snim sum​nja​ma u tvo​ju lo​jal​nost. Ver​ner je od​mah shva​tio šta to zna​či. Iz​gu​bi​će udob​no rad​no me​sto tu u Ber​li​nu i po​sla​će ga u ka​sar​nu po​kraj ne​kog uz​le​ti​šta na se​ve​ru Fran​cu​ske. Sad je već iz​gle​dao ma​nje pr​ko​sno, a vi​še za​mi​šlje​no. Ma​ke usta​de. Do​volj​no se za​dr​žao. – Ge​ne​ral Dorn te oči​gled​no sma​tra spo​sob​nim i oštro​um​nim po​moć​ni​kom – re​če on. – Ako po​stu​piš is​prav​no, sa​ču​va​ćeš po​sao. Ma​ke iza​đe iz kan​ce​la​ri​je. Bio je na​pet i ne​za​do​vo​ljan. Ni​je bio sa​svim si​gu​ran da je us​peo Ver​ne​ru da slo​mi vo​lju. I sâm je

ose​tio da je ko​ren mla​di​će​vog pr​ko​sa ostao ne​tak​nut. Pre​u​sme​rio je mi​sli na pa​sto​ra Ok​sa. To će već iz​i​ski​va​ti druk​či​ji pri​stup. Ma​ke se vra​tio u se​di​šte Ge​sta​poa i oku​pio ma​li tim, ko​ji su či​ni​li Raj​nhold Vag​ner, Kla​us Rih​ter i Gin​ter Šnaj​der. Se​li su u cr​ni mer​ce​des 260D, omi​lje​ni auto​mo​bil ge​sta​po​va​ca ko​ji ni​ko​me ni​je upa​dao u oči bu​du​ći da su mno​gi ber​lin​ski tak​si​sti vo​zi​li isti mo​del, i to cr​ni. U po​čet​ku su pri​pad​ni​ci Ge​sta​poa pod​sti​ca​ni da bu​du što uoč​lji​vi​ji, da jav​nost vi​di ka​ko se su​ro​vo ob​ra​ču​na​va​ju s opo​zi​ci​jom. Sa za​stra​ši​va​njem ne​mač​kog na​ro​da odav​no je za​vr​še​no, a sa​mim tim vi​še ni​je bi​lo po​tre​be za otvo​re​nim na​si​ljem. Sa​da je Ge​sta​po de​lo​vao dis​kret​no, na​iz​gled u skla​du sa za​ko​nom. Od​ve​zli su se do Ok​so​ve ku​će, ko​ja se na​la​zi​la od​mah do ve​li​ke pro​te​stant​ske cr​kve u Mi​teu, cen​tru Ber​li​na. Isto kao što je Ver​ner po sve​mu su​de​ći ra​ču​nao na oče​vu za​šti​tu, i Oks je ve​ro​vat​no sma​trao da ga ču​va Cr​kva. Sa​da će vi​de​ti da ni​je ta​ko. Ma​ke je po​zvo​nio; a svo​je​vre​me​no su pro​va​lji​va​li u ku​će, či​sto uti​ska ra​di. Vra​ta je otvo​ri​la so​ba​ri​ca, i Ma​ke kro​či u ši​rok, do​bro osve​tljen hod​nik sa ugla​ča​nim pod​nim da​ska​ma i te​škim te​pi​si​ma. Osta​la tro​ji​ca uđo​še za njim. – Gde ti je ga​zda? – upi​ta Ma​ke so​ba​ri​cu pri​jat​nim gla​som. Ni​je joj pre​tio, ali ona se ipak upla​ši​la. – U rad​noj so​bi, go​spo​di​ne – re​če, pa po​ka​za na vra​ta. Ma​ke re​če Vag​ne​ru: – Oku​pi že​ne i de​cu u su​sed​noj so​bi. Oks otvo​ri vra​ta rad​ne so​be i, mr​šte​ći se, po​gle​da u hod​nik. – Šta se to ov​de de​ša​va, za ime sve​ta?! – po​vi​ka on sr​di​to. Ma​ke kre​nu pra​vo k nje​mu, na​te​rav​ši sve​šte​ni​ka da se po​vu​če u so​bu, a on​da i sâm uđe unu​tra. Bio je to ma​li, le​po opre​mljen ku​tak. Sto je bio ob​lo​žen ko​žom, a po​li​ce pu​ne bi​blij​skih tek​sto​va. – Za​tvo​ri​te vra​ta – re​če Ma​ke. Okle​va​ju​ći, Oks po​slu​ša, a on​da se obra​ti Ma​keu: – Bo​lje bi vam bi​lo da ima​te va​lja​no ob​ja​šnje​nje za ovo uz​ne​mi​ra​va​nje. – Se​di tu i za​ve​ži – na​re​di mu Ma​ke. Oks je bio za​be​zek​nut. Ni​ko mu, ve​ro​vat​no, još od de​čač​kih da​na ni​je re​kao da za​ve​že. Sve​šte​ni​ke, ina​če, ni​kad ni​ko ne vre​đa, pa ni po​li​caj​ci. No na​ci​sti ni​su ma​ri​li za te ob​zi​re ko​ji pri​sta​ju sla​bi​ći​ma. – Ovo je ne​ču​ve​no! – ko​nač​no iz​u​sti Oks. A on​da se​de. Spo​lja se za​ču žen​ska vi​ka u znak pro​te​sta: ve​ro​vat​no Ok​so​va že​na. Ovaj pre​ble​de kad je ču pa sko​či sa sto​li​ce. Ma​ke ga gur​nu na​zad. – Ne mr​daj. Oks je bio kru​pan i vi​ši od Ma​kea, ali ni​je pru​žio ot​por. Ma​ke je mno​go vo​leo da vi​di ta​kve na​du​ve​ne ti​po​ve kad spla​snu od stra​ha. – Ko ste vi? – upi​ta Oks. Na to pi​ta​nje Ma​ke ni​ka​da ni​je od​go​va​rao. Mo​gli su da na​slu​ću​ju, na​rav​no, ali stra​šni​je je bi​lo ako ni​su na​či​sto. Ka​sni​je, u slu​ča​ju da ne​ko ipak poč​ne da po​sta​vlja pi​ta​nja, ceo tim bi se za​kleo da su se od​mah na po​čet​ku pred​sta​vi​li kao pri​pad​ni​ci po​li​ci​je i po​ka​za​li znač​ke. On iza​đe iz so​be. Nje​go​vi lju​di su bi​li sa​te​ra​li ne​ko​li​ko de​ce u go​stin​sku so​bu. Ma​ke re​če Raj​nhol​du Vag​ne​ru da ode u rad​nu so​bu i ta​mo pa​zi na Ok​sa. On​da sâm kre​nu za de​com u dru​gu so​bu. Za​ve​se su bi​le sa cvet​nim ša​ra​ma, na ka​mi​nu su sta​ja​le po​ro​dič​ne fo​to​gra​fi​je, a udob​ne fo​te​lje su bi​le pre​svu​če​ne ka​ri​ra​nim što​fom. Le​pa ku​ća i le​pa po​ro​di​ca. Za​što ne mo​gu da bu​du oda​ni Raj​hu i da gle​da​ju svo​ja po​sla? So​ba​ri​ca je sta​ja​la po​red pro​zo​ra, ru​kom po​kriv​ši usta, kao da spre​ča​va sa​mu se​be da vri​sne. Če​tvo​ro de​ce se zbi​lo oko Ok​so​ve su​pru​ge, jed​no​stav​ne že​ne tri​de​se​tih go​di​na s buj​nim gru​di​ma. U na​-

ruč​ju je dr​ža​la pe​to de​te, de​voj​či​cu od dve go​di​ne ot​pri​li​ke, s pla​vim lok​ni​ca​ma. Ma​ke po​ma​zi de​voj​či​cu po gla​vi. – A ka​ko se ona zo​ve? – upi​ta. Frau Oks je bi​la pre​stra​vlje​na. – Li​ze​lo​ta – pro​ša​pu​ta ona. – Šta na​me​ra​va​te s na​ma? – Do​đi kod či​ka To​ma​sa, ma​la Li​ze​lo​ta – re​če Ma​ke pru​ža​ju​ći ru​ke. – Ne! – po​vi​ka frau Oks. Pri​vi​la je de​te uza se i okre​nu​la Ma​keu le​đa. Li​ze​lo​ta gla​sno za​pla​ka. Ma​ke gla​vom da​de znak Kla​u​su Rih​te​ru. Rih​ter zgra​bi frau Oks ot​po​za​di, pa joj po​vu​če ru​ke una​zad, pri​mo​rav​ši je ta​ko da is​pu​sti de​te. Ma​ke pri​hva​ti Li​ze​lo​tu pre ne​go što je pa​la na pod. De​te se mi​go​lji​lo kao ri​ba, ali on je steg​nu ja​če, kao da dr​ži mač​ku. Ona još gla​sni​je za​ku​ka. Deč​ko od dva​na​est go​di​na ba​ci se na Ma​kea, ne​moć​no ga uda​ra​ju​ći si​ću​šnim pe​sni​ca​ma. Vre​me je, iz​gle​da, da ma​li na​u​či da po​štu​je auto​ri​tet, po​mi​sli Ma​ke. Pre​ba​civ​ši Li​ze​lo​tu na le​vi bok, on de​snom ru​kom do​hva​ti de​ča​ka za ko​šu​lju, po​di​že ga, i ba​ci ga pre​ko so​be, vo​de​ći pri​tom ra​ču​na da ma​li pad​ne pra​vo u ta​pa​ci​ra​nu fo​te​lju. De​čak krik​nu od stra​ha, a frau Oks vri​snu. Fo​te​lja se pre​vr​nu, i de​čak pa​de na pod. Ni​je bio ozbilj​ni​je po​vre​đen, ali je bri​znuo u plač. Ma​ke iz​ne​se Li​ze​lo​tu u hod​nik. Pla​ka​la je na sav glas, tra​ži​la je maj​ku. Ma​ke je spu​sti. Ona otr​ča do vra​ta go​stin​ske so​be i za​lu​pa ci​če​ći uža​snu​ta. Još ni​je na​u​či​la da otvo​ri vra​ta, pri​me​ti Ma​ke. Osta​viv​ši de​te u hod​ni​ku, Ma​ke se vra​ti u rad​nu so​bu. Kraj vra​ta je sta​jao Vag​ner i ču​vao ih; Oks je sta​jao na​sred so​be, po​be​leo od stra​ha. – Šta to ra​di​te mo​joj de​ci? – upi​ta. – Za​što Li​ze​lo​ta vri​šti? – Na​pi​sa​ćeš jed​no pi​smo – re​če Ma​ke. – Ho​ću, ho​ću, šta god tre​ba – re​če Oks, pa kre​nu ka ko​žom ob​lo​že​nom rad​nom sto​lu. – Ne sad, ka​sni​je. – U re​du. Ma​ke se na​sla​đi​vao. Oks je pot​pu​no slo​mljen, za raz​li​ku od Ver​ne​ra. – Pi​smo mi​ni​stru prav​de – do​da​de on. – O to​me je, da​kle, reč. – Re​ći ćeš mu da uvi​đaš ka​ko ne​ma ni trun​ke isti​ne u op​tu​žba​ma ko​je si iz​neo u pr​vom pi​smu. Za​ve​li su te ko​mu​ni​sti ko​ji de​lu​ju u po​ta​ji. Iz​vi​ni​ćeš se mi​ni​stru zbog ne​pri​li​ka ko​je si iza​zvao neo​pre​znim po​stup​ci​ma, i iz​ra​zi​ti uve​ra​va​nje da ni​ka​da vi​še ni sa kim o to​me ne​ćeš raz​go​va​ra​ti. – Da, da, ho​ću. Šta to oni ta​mo ra​de mo​joj že​ni? – Ni​šta. Ona vri​šti jer zna šta će joj se de​si​ti ako ti slu​čaj​no ne na​pi​šeš to pi​smo. – Ho​ću da je vi​dim. – Go​re će bi​ti po nju ako me bu​deš za​ma​rao glu​pim zah​te​vi​ma. – Na​rav​no, žao mi je, opro​sti​te. Pro​tiv​ni​ci na​ci​zma su ta​ko sla​bi. – Na​pi​ši to pi​smo ve​če​ras i po​ša​lji ga uju​tro. – Do​bro. Da vam po​ša​ljem pri​me​rak? – Pa iona​ko će do​ći kod me​ne, glu​pa​ne je​dan. Mi​sliš da mi​ni​star lič​no či​ta tvo​je bez​um​ne škra​bo​ti​ne? – Ne, ne, na​rav​no da ne či​ta, ja​sno mi je. Ma​ke po​đe ka vra​ti​ma. – I klo​ni se lju​di kao što je Val​ter fon Ul​rih. – Ho​ću, obe​ća​vam. Ma​ke iza​đe, dav​ši znak Vag​ne​ru da po​đe za njim. Li​ze​lo​ta je se​de​la na po​du i iz​be​zu​mlje​no vri​šta​la. Ma​ke otvo​ri vra​ta go​stin​ske so​be pa po​zva Rih​te​ra i Šnaj​de​ra. Iza​đo​še iz ku​će.

– Po​ne​kad je na​si​lje sa​svim bes​po​treb​no – na​glas je raz​mi​šljao Ma​ke dok su ula​zi​li u ko​la. Vag​ner je seo za vo​lan, a Ma​ke mu da​de Fon Ul​ri​ho​vu adre​su. – A opet – do​da​de on – po​ne​kad je to naj​jed​no​stav​ni​ji na​čin. Fon Ul​rih je ži​veo ne​da​le​ko od cr​kve, u pro​stra​noj sta​roj zgra​di za či​je odr​ža​va​nje, oči​gled​no, ni​je imao do​volj​no nov​ca. Bo​ja sa zi​do​va se lju​šti​la, ru​ko​hva​ti na ste​pe​ni​štu su bi​li zar​đa​li, dok je slo​mlje​no pro​zor​sko ok​no bi​lo za​me​nje​no kar​to​nom. Ni​je to bi​la neo​bič​na po​ja​va; zbog rat​nih me​ra šted​nje mno​ge ku​će ni​su odr​ža​va​ne. Vra​ta im je otvo​ri​la so​ba​ri​ca. Ma​ke je od​mah pret​po​sta​vio da je to že​na zbog či​jeg je bo​le​snog de​te​ta sve i po​če​lo – ali ni​je hteo da se za​ma​ra po​sta​vlja​ju​ći joj pi​ta​nja. Hap​si​ti de​voj​ke ne​ma ni​ka​kve svr​he. Uto iz jed​ne so​be u hod​nik iza​đe Val​ter fon Ul​rih. Ma​ke ga se se​ćao. Val​ter je bio bli​zak rod Ro​ber​tu fon Ul​ri​hu, od ko​ga su Ma​ke i nje​gov ro​đe​ni brat, pre osam go​di​na, ku​pi​li re​sto​ran. Ta​da je ovaj Val​ter bio po​no​sit i osion. Sa​da je na se​bi imao iz​no​še​no ode​lo, ali sme​lost ni​je iz​gu​bio. – Šta ho​će​te? – od​bru​si Fon Ul​rih, kao da još ima moć da zah​te​va ob​ja​šnje​nja. Ma​keu ni na kraj pa​me​ti ni​je bi​lo da gu​bi vre​me. – Sta​vi​te mu li​si​ce – re​če. Vag​ner is​tu​pi s li​si​ca​ma. Is​pred Fon Ul​ri​ha u tom ča​su se is​pre​či jed​na vi​so​ka, zgod​na že​na. – Ka​ži​te ko ste i šta že​li​te – re​če ona od​luč​no. Oči​to je to bi​la Val​te​ro​va su​pru​ga. Ose​ćao se kod nje, do​du​še je​dva, stra​ni na​gla​sak. Ni​šta čud​no. Vag​ner je oša​ma​ri, ja​ko, i že​na, te​tu​ra​ju​ći se, uz​mak​nu. – Okre​ni se i sa​sta​vi ru​ke u zglo​bo​vi​ma – obra​ti se Val​ter Fon Ul​ri​hu. – Ina​če ima zu​be da ti sa​spem u gr​lo. Fon Ul​rih ga po​slu​ša. Ni​za ste​pe​ni​ce je tr​ča​la le​pu​ška​sta mla​da že​na ob​u​če​na u uni​for​mu me​di​cin​ske se​stre. – Oče! – po​vi​ka ona. – Šta se to do​ga​đa? Ma​ke se pi​tao ko​li​ko li bi još lju​di mo​glo da bu​de u toj ku​ći. U nje​mu se pro​bu​di strep​nja. Pro​seč​na po​ro​di​ca ne bi mo​gla da nad​ja​ča ob​u​če​ne po​li​caj​ce, ali ako bi se u ku​ći za​te​kla go​mi​la njih, mo​gao bi da na​sta​ne me​tež, što bi Fon Ul​ri​hu ta​man do​bro​do​šlo da šmug​ne. Sâm Val​ter, me​đu​tim, ni​je že​leo bor​bu. – Ne​moj im se su​prot​sta​vlja​ti! – re​če on kćer​ki neo​po​zi​vo. – Sklo​ni se! Me​di​cin​ska se​stra, vid​no pre​pla​še​na, po​slu​ša oca. – U ko​la s njim – re​če Ma​ke. Vag​ner iz​ve​de Fon Ul​ri​ha iz ku​će. Že​na za​je​ca. – Ku​da ga vo​di​te? – upi​ta me​di​cin​ska se​stra. Ma​ke i sâm po​đe k vra​ti​ma. Po​gle​dao je u te tri že​ne: so​ba​ri​cu, su​pru​gu i kćer​ku. – Ko​li​ko ne​vo​lje – re​če on – zbog jed​nog osmo​go​di​šnjeg mo​ro​na. Ni​ka​da vas, lju​di, ne​ću raz​u​me​ti. On iza​đe iz ku​će i uđe u ko​la. Pre​šli su kra​tak put do Uli​ce prin​ca Al​breh​ta. Vag​ner se par​ki​rao iza zgra​de gde se na​la​zi​lo se​di​šte Ge​sta​poa, po​red de​se​tak i vi​še isto​vet​nih cr​nih auto​mo​bi​la. Svi iza​đo​še iz ko​la. Fon Ul​ri​ha su uve​li na zad​nja vra​ta, pa ga ste​pe​ni​štem spu​sti​li u po​drum, u so​bu svu u be​lim plo​či​ca​ma. Ma​ke otvo​ri or​mar i iz​va​di tri du​gač​ke, te​ške pa​li​ce, na​lik onim ame​rič​kim za bej​zbol. Po jed​nu da​de sva​kom od svo​jih po​moć​ni​ka.

– Tu​ci​te ga dok ne pro​pi​ša maj​či​no mle​ko – re​če on, pa ih osta​vi da ra​de.

VI Ka​pe​tan Vo​lo​đa Pe​škov, na​čel​nik ber​lin​skog ode​lje​nja Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je, sa​stao se s Ver​ne​rom Fran​kom na gro​blju rat​nih ve​te​ra​na, od​mah po​red plov​nog ka​na​la Ber​lin–Špan​dau. Do​bar je to bio iz​bor. Oba​zri​vo se osvr​ću​ći po gro​blju, Vo​lo​đa spo​koj​no za​klju​či ka​ko ni nje​ga ni Ver​ne​ra ni​ko ni​je pra​tio. Na gro​blju je bi​la sa​mo još jed​na oso​ba – ne​ka sta​ri​ca sa cr​nom ma​ra​mom na gla​vi – a i ona je bi​la kre​nu​la ku​ći. Sa​sta​nak su za​ka​za​li kod gro​ba ge​ne​ra​la Fon Šar​nhor​sta, ve​li​kog po​sto​lja na ko​me je bio po​sta​vljen usnu​li lav, iz​li​ven od pre​to​plje​nih ne​pri​ja​telj​skih to​po​va. Sun​čan, pro​leć​ni dan na​te​rao je dvo​ji​cu mla​dih špi​ju​na da ski​nu sa​koe dok su ko​ra​ča​li me​đu gro​bo​vi​ma ne​mač​kih ju​na​ka. Iako su pro​šle sko​ro dve go​di​ne od pot​pi​si​va​nja pak​ta Hi​tler–Sta​ljin, so​vjet​ski špi​ju​ni i da​lje su ra​di​li u Ne​mač​koj, a sa​mim tim na​sta​vljen je i stal​ni nad​zor oso​blja So​vjet​ske am​ba​sa​de. Svi su taj spo​ra​zum iona​ko sma​tra​li tek pri​vre​me​nim, ma​da ni​ko ni​je znao ko​li​ko će to da tra​je. I sto​ga su kon​tra​o​ba​ve​štaj​ci i da​lje po​svu​da pra​ti​li Vo​lo​đu. Mo​gli su, si​gur​no, već i sa​mi po​u​zda​no da pro​ce​ne ka​da bi on za​i​sta kre​tao na ne​ki taj​ni oba​ve​štaj​ni za​da​tak – raz​mi​šljao je Vo​lo​đa – jer to su bi​le upra​vo one si​tu​a​ci​je kad bi ih se us​put otre​sao. Kad bi iz​la​zio da ku​pi ko​ba​si​ce za ru​čak, do​zvo​lio bi im da ga pra​te u sto​pu. Pi​tao se je​su li ti lju​di do​volj​no bi​stri da i sámi raz​lu​če jed​no od dru​go​ga. – Je​si li se vi​deo sko​ro s Li​li Mar​kgraf? – upi​ta Ver​ner. Sa Li​li su – ne u isto vre​me, isti​na – i je​dan i dru​gi iz​la​zi​li. Vo​lo​đa ju je u me​đu​vre​me​nu vr​bo​vao, i ona je na​u​či​la da ši​fru​je i de​ši​fru​je po​ru​ke pre​ma ši​far​ni​ku Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je. Vo​lo​đa to, na​rav​no, ni​kad ne bi re​kao Ver​ne​ru. – Ni​sam je vi​deo već ne​ko vre​me – sla​ga on. – A ti? Ver​ner je vr​teo gla​vom. – Ne​ko dru​gi je osvo​jio mo​je sr​ce – re​če on kao da ga je stid. Mo​žda mu je bi​lo ne​pri​jat​no zbog re​pu​ta​ci​je žen​ska​ro​ša ko​ja ga je pra​ti​la. – Ne​go, što si hteo da se na​đe​mo? – Pri​mi​li smo in​for​ma​ci​ju ko​ja sve ru​ši iz te​me​lja – re​če Vo​lo​đa. – Vest ko​ja će pro​me​ni​ti tok isto​ri​je, pod uslo​vom da je isti​ni​ta. Ver​ner ga je gle​dao sum​nji​ča​vo. – Od jed​nog iz​vo​ra smo sa​zna​li – na​sta​vi Vo​lo​đa – da će Ne​mač​ka u ju​nu na​pa​sti So​vjet​ski Sa​vez. – I opet ga pro​đo​še trn​ci dok je to iz​go​va​rao. Bio je to neo​pi​siv tri​jumf cr​ve​no​ar​mej​skih oba​ve​šta​ja​ca, i uža​sna pret​nja SSSR-u. Ver​ner uklo​ni pra​men ko​se sa oči​ju, po​kre​tom od ko​jeg bi, ve​ro​vat​no, sva​koj de​voj​ci sr​ce br​že za​ku​ca​lo. – A iz​vor je po​uz​dan? – upi​ta on. Iz​vor je bio je​dan no​vi​nar u To​ki​ju, bli​zak ta​mo​šnjem ne​mač​kom am​ba​sa​do​ru, a u stva​ri ko​mu​ni​sta na taj​nom za​dat​ku. I sve što je do sa​da na​ja​vio ob​i​sti​ni​lo se. Ali Vo​lo​đa to ni​je mo​gao da ka​že Ver​ne​ru. – Po​uz​dan – re​če sa​mo. – I ti, zna​či, ve​ru​ješ u to? Vo​lo​đa je okle​vao. U to​me i je​ste bio pro​blem. Sta​ljin ni​je ve​ro​vao. On je sma​trao da je reč o dez​in​for​ma​ci​ji ko​ju su sa​ve​zni​ci pu​sti​li ka​ko bi po​se​ja​li ne​po​ve​re​nje iz​me​đu nje​ga i Hi​tle​ra. Sta​lji​no​va sum​nji​ča​vost pre​ma tom ge​ni​jal​nom oba​ve​štaj​nom po​stig​nu​ću te​ško je pa​la Vo​lo​đi​nim pret​po​sta​vlje​ni​ma i za​gor​ča​la im sla​vlje. – Tra​ži​mo po​tvr​du – re​če on. Ver​ner se osvr​nu na​o​ko​lo; gro​bljan​sko dr​ve​će po​če​lo je da li​sta. – Na​dam se, ta​ko mi bo​ga, da je to isti​na – re​če on sa iz​ne​nad​nom že​sti​nom. – To će do​kraj​či​ti pro​kle​te na​ci​ste.

– Da – re​če Vo​lo​đa. – Uko​li​ko ih Cr​ve​na ar​mi​ja sprem​no do​če​ka. Ver​ner se za​ču​dio. – Pa zar ni​ste sprem​ni? Opet Vo​lo​đa ni​je mo​gao da mu ka​že ce​lu isti​nu. Sta​ljin je bio uve​ren da Nem​ci ne​će na​pa​sti pre ne​go što po​ra​ze Bri​tan​ce jer stra​hu​ju od ra​to​va​nja na dva fron​ta. Sve dok se Bri​ta​ni​ja su​prot​sta​vlja Ne​mač​koj, So​vjet​ski Sa​vez je bez​be​dan, ta​ko je raz​mi​šljao Sta​ljin. Upra​vo usled to​ga, Cr​ve​na ar​mi​ja ni​je bi​la ni bli​zu sprem​na za ne​mač​ku na​je​zdu. – Bi​će​mo sprem​ni – re​če Vo​lo​đa – uko​li​ko ti po​tvr​diš da plan in​va​zi​je po​sto​ji. Ni​je mo​gao da odo​li a da bar ma​lo ne uži​va u sop​stve​noj va​žno​sti. Nje​gov špi​jun mo​že po​sta​ti klju​čan. – Na​ža​lost – re​če Ver​ner – ne mo​gu da ti po​mog​nem. – Ka​ko to mi​sliš? – na​mr​šti se Vo​lo​đa. – Ne mo​gu da po​tvr​dim, ni​ka​ko, tu in​for​ma​ci​ju, ni​ti mo​gu bi​lo šta dru​go. Sva​kog ča​sa tre​ba da do​bi​jem ot​kaz u Mi​ni​star​stvu rat​nog va​zdu​ho​plov​stva. Ve​ro​vat​no će me ras​po​re​di​ti u Fran​cu​sku – ili će me, ako su tvo​ji oba​ve​štaj​ni po​da​ci tač​ni, po​sla​ti u na​pad na So​vjet​ski Sa​vez. Vo​lo​đa se pre​ne​ra​zi. Ver​ner mu je bio naj​bo​lji špi​jun. Upra​vo je za​hva​lju​ju​ći Ver​ne​ro​voj in​for​ma​ci​ji Vo​lo​đa i una​pre​đen u čin ka​pe​ta​na. Je​dva je di​sao. – Šta se to, do​đa​vo​la, do​go​di​lo? – pro​ce​di. – Brat mi je umro u do​mu za hen​di​ke​pi​ra​ne, a isto to do​go​di​lo se i kum​če​tu mo​je de​voj​ke. I mi sad, eto, pre​vi​še za​pit​ku​je​mo. – A što bi te zbog to​ga ra​ža​lo​va​li? – Na​ci​sti is​tre​blju​ju hen​di​ke​pi​ra​ne lju​de, ali taj pro​gram spro​vo​di se u po​ta​ji. Vo​lo​đa to​ga ča​sa za​bo​ra​vi na svo​ju mi​si​ju. – Šta?! Sa​mo ih, ta​ko, ubi​ja​ju? – Iz​gle​da. Još ne zna​mo po​je​di​no​sti. Ali da ni​šta ne kri​ju, ne bi me​ne – i osta​le – ka​zni​li što se ras​pi​tu​je​mo. – Ko​li​ko je tvoj brat imao go​di​na? – Pet​na​est. – Bo​že! Još je bio de​te! – Ne​će im to pro​ći. Ja da umuk​nem ne​ću! Za​sta​li su is​pred gro​ba Man​fre​da fon Riht​ho​fe​na, va​zdu​ho​plov​nog asa. Ogrom​na je bi​la nad​grob​na plo​ča, dva me​tra u vi​si​nu i dva​put to​li​ko u ši​ri​nu. Na njoj je, ele​gant​nim ve​li​kim slo​vi​ma, bi​la ukle​sa​na sa​mo jed​na reč: RIHT​HO​FEN. Vo​lo​đu bi ta jed​no​stav​nost uvek dir​nu​la. Po​ku​šao je da se sa​be​re. Na​po​slet​ku, i so​vjet​ska taj​na po​li​ci​ja, po​če on da ube​đu​je se​be, ubi​ja lju​de, na​ro​či​to one u či​ju se oda​nost sum​nja. Pri​ča se da je čel​nik NKVD-a, La​vren​tij Be​ri​ja, mu​či​telj ko​me je glav​ni štos da ša​lje lju​de sva​kog da​na na uli​cu da ot​mu dve le​pe de​voj​ke i do​ve​du ih nje​mu ka​ko bi ih on uve​če, iz či​ste za​ba​ve, si​lo​vao. No sa​ma po​mi​sao da bi ko​mu​ni​sti mo​gli da se po​na​ša​ju isto ta​ko zver​ski kao i na​ci​sti ni​je mu bi​la ni​ka​kva ute​ha. Jed​no​ga da​na, opo​me​nu on se​be, So​vje​ti će se oslo​bo​di​ti Be​ri​je i nje​mu slič​nih, i ta​da će tek po​če​ti da gra​de pra​vi ko​mu​ni​zam. U me​đu​vre​me​nu, naj​va​žni​je je po​ra​zi​ti na​ci​ste. Do​šli su ta​ko i do be​de​ma ka​na​la, tu ma​lo po​sta​ja​li, gle​da​ju​ći ka​ko duž vo​do​to​ka po​la​ko na​pre​du​je bar​ža iz ko​je je ku​ljao ma​stan cr​ni dim. Vo​lo​đa je raz​mi​šljao o Ver​ne​ro​voj uz​ne​mi​ru​ju​ćoj is​po​ve​sti. – A šta bi se de​si​lo ako pre​sta​neš da is​tra​žu​ješ smr​ti hen​di​ke​pi​ra​ne de​ce? – upi​ta on. – Iz​gu​bio bih de​voj​ku – re​če Ver​ner. – I ona je zbog to​ga gnev​na isto ko​li​ko i ja. Vo​lo​đu žac​nu za​stra​šu​ju​ća mi​sao da bi Ver​ner svo​joj de​voj​ci mo​gao da ot​kri​je isti​nu. – Ti joj, sva​ka​ko, ni​ka​da ne bi re​kao stvar​ni raz​log zbog ko​jeg si se pre​do​mi​slio – re​če Vo​lo​đa su​ge​stiv​no. Ver​ne​ra je to za​bo​le​lo, ali mu ni​je pro​ti​vu​re​čio.

Vo​lo​đa tad uvi​de da bi ta​ko, ube​đu​ju​ći Ver​ne​ra da dig​ne ru​ke od po​sla​nja ko​je je se​bi za​dao, za​pra​vo po​mo​gao na​ci​sti​ma da sa​kri​ju zlo​de​la. Od​mah se oslo​bo​di te ne​u​god​ne mi​sli. – A da li bi ti do​zvo​li​li da za​dr​žiš rad​no me​sto kod ge​ne​ra​la Dor​na uko​li​ko im obe​ćaš da ćeš od​u​sta​ti od to​ga? – Do​zvo​li​li bi mi. To oni i ho​će. Ali ja im ne​ću do​zvo​li​ti da mi naj​pre ubi​ju bra​ta, a da on​da to i za​ta​ška​ju. Po​sla​će me na front, ali da ću​tim – ne​ću. – Šta mi​sliš, ka​ko će po​stu​pi​ti kad shva​te ko​li​ko si ti u stva​ri od​lu​čan u to​me? – Ba​ci​će me u ne​ki lo​gor. – I šta si ti​me po​sti​gao? – Ne mo​gu, jed​no​stav​no, na to da za​žmu​rim. Vo​lo​đa je mo​rao ne​ka​ko da pri​do​bi​je Ver​ne​ra, ali do​sad mu to ni​je po​la​zi​lo za ru​kom. Ver​ner je imao od​go​vor na sve. Pa​me​tan mo​mak. Za​to je, uosta​lom, i bio ta​ko dra​go​cen špi​jun. – A šta s osta​li​ma? – upi​ta Vo​lo​đa. – Ko​jim osta​li​ma? – Mo​ra bi​ti da po​sto​je hi​lja​de i hi​lja​de hen​di​ke​pi​ra​nih, što od​ra​slih, što de​ce. Ho​će li na​ci​sti sve da ih po​bi​ju? – Ve​ro​vat​no. – Ti si​gur​no ne​ćeš mo​ći da ih u to​me spre​čiš uko​li​ko bu​deš u za​ro​blje​nič​kom lo​go​ru. Pr​vi put Ver​ner ni​je znao šta da ka​že. Vo​lo​đa okre​nu le​đa ka​na​lu i pre​le​te po​gle​dom pre​ko gro​blja. Je​dan mla​dić u ode​lu kle​čao je kraj ma​log spo​me​ni​ka. Mo​žda ih pra​ti? Vo​lo​đa je pa​žlji​vo po​sma​trao mla​di​ća, ko​ji se sav tre​sao od je​ca​ja. Či​ni​lo se da stvar​no pla​če; kon​tra​o​ba​ve​štaj​ci ni​su do​bri glum​ci. – Po​gle​daj ono​ga – re​če Vo​lo​đa Ver​ne​ru. – Za​što? – Čo​vek tu​gu​je. Kao i ti. – Pa šta? – Sa​mo gle​daj. Mi​nut ka​sni​je čo​vek usta​de, obri​sa li​ce ma​ra​mi​com i ode. – Sad mu je do​bro – re​če Vo​lo​đa. – To​me slu​ži tu​ga. Ni​šta tu​go​va​njem ne po​sti​žeš, po​sle nje se sa​mo ose​ćaš bo​lje. – Mi​sliš da se ja sad ras​pi​tu​jem da bih se ose​ćao bo​lje. Vo​lo​đa se okre​nu pre​ma Ver​ne​ru i po​gle​da ga u oči. – Ne ko​rim ja te​be – re​če on. – Že​liš da ot​kri​ješ isti​nu i da je svi​ma raz​gla​siš. Ali raz​mi​sli va​lja​no o sve​mu. Je​di​ni na​čin da se to​me sta​ne u kraj je​ste da se ovaj re​žim sru​ši. A je​di​ni na​čin da se to po​stig​ne je​ste da na​ci​ste po​be​di Cr​ve​na ar​mi​ja. – Mo​žda. Ver​ner po​pu​šta, pri​me​ti Vo​lo​đa uz tra​čak na​de. – Mo​žda? – po​no​vi on. – A ko će dru​gi? Bri​tan​ci su na ko​le​ni​ma, očaj​nič​ki po​ku​ša​va​ju da od​bi​ju na​le​te Luft​va​fea. Ame​ri​kan​ce ne za​ni​ma​ju raz​mi​ri​ce me​đu Evro​plja​ni​ma. Svi osta​li po​dr​ža​va​ju fa​ši​ste. – On ob​gr​li Ver​ne​ra oko ra​me​na. – Cr​ve​na ar​mi​ja ti je je​di​na na​da, dru​že moj. Ako mi iz​gu​bi​mo, ti na​ci​sti će ubi​ja​ti hen​di​ke​pi​ra​nu de​cu – i Je​vre​je, i ko​mu​ni​ste, i ho​mo​sek​su​al​ce – još hi​lja​du kr​va​vih go​di​na. – Đa​vo da ih no​si – re​če Ver​ner. – U pra​vu si.

VII

U ne​de​lju je Kar​la s maj​kom oti​šla u cr​kvu. Mod se po​tre​sla zbog Val​te​ro​vog hap​še​nja i že​le​la je po​što-po​to da sa​zna ku​da su ga od​ve​li. U Ge​sta​pou su, na​rav​no, od​bi​ja​li da išta ka​žu. No ka​ko su u cr​kvu pa​sto​ra Ok​sa ra​do išli ver​ni​ci iz imuć​ni​jih če​tvr​ti, a bi​lo je u pa​stvi i ne​kih moć​nih lju​di, ne​ki me​đu nji​ma mo​gli su da se obra​te za od​go​vor od​re​đe​nim in​stan​ca​ma. Kar​la je po​gnu​la gla​vu i mo​li​la se da joj oca ne tu​ku i ne mu​če. Ni​je istin​ski ve​ro​va​la u moć mo​li​tve, ali ona​ko očaj​na, sve bi pro​ba​la. Ob​ra​do​va se kad vi​de da su Fran​ko​vi do​šli u cr​kvu; se​de​li su ne​ko​li​ko re​do​va is​pred nje. Pa​žlji​vo je za​gle​da​la Ver​ne​rov po​ti​ljak. Ko​sa mu je po​za​di na vra​tu bi​la ma​lo uko​vr​dža​na, po če​mu je od​u​da​rao od ve​ći​ne mu​ška​ra​ca, krat​ko pod​ši​ša​nih. Ona je taj vrat do​di​ri​va​la dok ga je lju​bi​la. Bio je di​van. Vr​lo je mo​gu​će da se ni​ka​da ni​je lju​bi​la s ta​ko fi​nim deč​kom. Sva​ke ve​če​ri, pred spa​va​nje, pri​se​ća​la bi se sve​ga što se de​si​lo one ve​če​ri kad su se od​ve​zli do Gri​ne​val​da. Ali ni​je bi​la za​lju​blje​na u nje​ga, ta​ko je se​be ube​đi​va​la. Ne još. Ušao je pa​stor Oks, i ona istog ča​sa pri​me​ti da je čo​vek skr​han. Pro​me​na na nje​mu bi​la je za​stra​šu​ju​ća. Uspo​re​nim ko​ra​kom išao je ka pre​di​ka​o​ni​ci, po​gnu​te gla​ve i po​vi​je​nih ra​me​na, zbog če​ga po​je​di​ni ver​ni​ci, bri​žnim ša​pa​tom, raz​me​ni​še po​ko​ju reč. Mo​li​tve je iz​de​kla​mo​vao bez​iz​ra​zno, a po​tom be​se​du pro​či​tao iz knji​ge. Kar​la je već dve go​di​ne ra​di​la kao me​di​cin​ska se​stra, ta​ko da je kod pa​sto​ra pre​po​zna​la simp​to​me de​pre​si​je. Pret​po​sta​vi​la je, pri​tom, da su i nje​ga po​se​ti​li ge​sta​pov​ci. Pri​me​ti​la je da nje​go​ve su​pru​ge i pe​to​ro de​ca ne​ma u pr​vom re​du, gde obič​no se​de. Dok su pe​va​li po​sled​nju pe​smu, Kar​la se za​kle​la da ne​će od​u​sta​ti, ko​li​ko god bi​la upla​še​na. Još je ima​la sa​ve​zni​ke: Fri​du, Ver​ne​ra i Hajn​ri​ha. Ali šta oni, svi za​jed​no, mo​gu da uči​ne? Mno​go bi joj zna​či​lo da pro​na​đe čvrst do​kaz za ono što ra​de na​ci​sti. Ona sáma ni na tren ni​je sum​nja​la da oni ra​de na is​tre​blje​nju hen​di​ke​pi​ra​nih – po​o​štre​ne me​re Ge​sta​poa to či​ne sa​mo još oči​gled​ni​jim. Ali Kar​la ni​je mo​gla da ube​di osta​le bez kon​kret​nih do​ka​za. No ka​ko da do​đe do njih? Po​sle slu​žbe, ona iza​đe iz cr​kve sa Fri​dom i Ver​ne​rom. Od​vu​kav​ši ih da​lje od ro​di​te​lja, Kar​la im re​če: – Mi​slim da mo​ra​mo da pro​na​đe​mo do​ka​ze za ono što se de​ša​va. Fri​da je istog ča​sa shva​ti​la šta Kar​la ho​će da ka​že. – Tre​ba​lo bi da ode​mo do Akel​ber​ga – re​če Fri​da. – Da po​se​ti​mo tu bol​ni​cu. Ver​ner je to isto bio pred​lo​žio još na sa​mom po​čet​ku, ali ta​da su re​ši​li da is​tra​gu poč​nu ov​de, u Ber​li​nu. Sa​da Kar​la na​no​vo raz​mo​tri ovu za​mi​sao. – Tre​ba​ju nam do​zvo​le za pu​to​va​nje – re​če. – A ka​ko će​mo da ih do​bi​je​mo? Kar​la puc​nu pr​sti​ma. – Nas dve smo čla​ni​ce Bi​ci​kli​stič​kog klu​ba Mer​kur. U klu​bu mo​gu da nam na​ba​ve do​zvo​le za od​la​zak na iz​let bi​ci​klom. Na​ci​sti su pod​sti​ca​li upra​vo ta​kve stva​ri kao što je zdra​va fi​zič​ka ak​tiv​nost na otvo​re​nom za mla​de lju​de. – Ho​će​mo li mo​ći da uđe​mo u bol​ni​cu? – Mo​že​mo da po​ku​ša​mo. – Mi​slim da bi tre​ba​lo sve to da ba​ta​li​te – re​če Ver​ner. Kar​la se tr​že. – Ka​ko to mi​sliš? – Pa​stor Oks je oči​gled​no na​smrt pre​pla​šen. Ovo su vr​lo opa​sne stva​ri. Mo​gli bi da vas za​tvo​re, da vas mu​če. A sve to nam ne​će vra​ti​ti Ak​se​la i Kur​ta. Kar​la je, u ne​ve​ri​ci, gle​da​la u Ver​ne​ra. – Mi​sliš da tre​ba da od​u​sta​ne​mo?

– Mo​ra​te da od​u​sta​ne​te. Pri​ča​te kao da je Ne​mač​ka slo​bod​na ze​mlja! Ubi​će vas, obe. – Mo​ra​mo da ri​zi​ku​je​mo! – pro​sik​ta Kar​la lju​ti​to. – Me​ne iz​o​sta​vi​te – re​če on. – I me​ni su do​la​zi​li iz Ge​sta​poa. Kar​la se istog ča​sa za​bri​nu. – O, Ver​ne​re... I, šta je bi​lo? – Sa​mo su pre​ti​li, za​sad. Ako se bu​dem još ras​pi​ti​vao, po​sla​će me na ra​ti​šte. – O, hva​la bo​gu da ni​je ne​što go​re. – I ovo je do​volj​no lo​še. De​voj​ke su ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ću​ta​le, a on​da Fri​da re​če ono što je i Kar​li bi​lo na pa​me​ti: – Ovo je va​žni​je od tvog po​sla, to i te​bi sva​ka​ko mo​ra bi​ti ja​sno. – Ne​moj ti me​ni da po​pu​ješ – od​vra​ti Ver​ner. Na​iz​gled je bio ljut, ali Kar​la uvi​de da se on za​pra​vo sti​di. – Ni​je tvo​ja slu​žba u pi​ta​nju – na​sta​vi on. – A vi se sa Ge​sta​pom još ni​ste su​sre​ta​le. Kar​la je bi​la za​pa​nje​na. Ve​ro​va​la je da po​zna​je Ver​ne​ra... Bi​la je ube​đe​na da o sve​mu ovo​me on isto mi​sli kao i ona. – Ja sam se, ako će​mo pra​vo, su​sre​la – re​če ona. – Uhap​si​li su mi oca. Fri​da se pre​ne​ra​zi​la. – O, Kar​la! – re​če ona i za​gr​li Kar​lu. – Ni​ko ne​će da nam ka​že gde se on na​la​zi – do​da​de Kar​la. Ver​ner ne po​ka​za ni trun​ku sa​o​se​ća​nja. – On​da bi, valj​da, i sa​ma tre​ba​lo da za​klju​čiš da je bo​lje ne te​ra​ti im inat! – re​če on. – Uhap​si​li bi oni i te​be da in​spek​tor Ma​ke ne mi​sli da su de​vo​ja​ke bez​o​pa​sne. Kar​li je do​šlo da za​pla​če. Ta​ko ma​lo joj je ne​do​sta​ja​lo da se za​lju​bi u Ver​ne​ra, kad ono – is​po​sta​vi​lo se da je on ku​ka​vi​ca. – Jel’ ti to ho​ćeš da ka​žeš da nam ne​ćeš po​mo​ći? – upi​ta ga Fri​da. – Da. – Za​to što že​liš da za​dr​žiš slu​žbu? – Ne​ma svr​he – ne mo​že​te pro​tiv njih! Kar​la se raz​be​sne​la zbog nje​go​vog ku​ka​vič​lu​ka i ma​lo​du​šno​sti. – Pa ne mo​že​mo da se​di​mo skr​šte​nih ru​ku i gle​da​mo šta se de​ša​va! – Otvo​re​no su​prot​sta​vlja​nje je či​sta lu​dost. Po​sto​je i dru​gi na​či​ni bor​be pro​tiv njih. – Ka​ko? Sma​nje​njem rad​nog učin​ka, kao što pi​še na onim le​ci​ma? – re​če Kar​la. – To ih ne​će spre​či​ti da ubi​ja​ju hen​di​ke​pi​ra​nu de​cu! – Pr​ko​si​ti vla​sti​ma či​sto je sa​mo​u​bi​stvo! – A sve osta​lo je ku​ka​vič​luk! – Ne do​zvo​lja​vam da me osu​đu​ju dve de​voj​ke! – Re​kav​ši to, Ver​ner ode. Kar​la je za​dr​ža​va​la su​ze. Ni​je mo​gla da pla​če tu pred dve​sta lju​di ko​ji sto​je na sun​cu is​pred cr​kve. – Mi​sli​la sam da je dru​ga​či​ji – re​če ona. Fri​da je bi​la uzru​ja​na, ali i zbu​nje​na. – On je​ste dru​ga​či​ji – pri​me​ti ona. – Po​zna​jem ga otkad znam za se​be. Ima tu još ne​če​ga, ne​če​ga što nam ni​je po​me​nuo. Pri​đe im uto Kar​li​na maj​ka. Ona ni​je pri​me​ti​la da joj je kćer​ka tu​žna, a ina​če joj ni​šta ni​je pro​mi​ca​lo. – Ni​ko ni​šta ne zna! – oča​ja​va​la je ona. – Ni​ka​ko da sa​znam gde bi ta​ta mo​gao da bu​de. – Po​ku​ša​va​će​mo i da​lje – re​če Kar​la. – Zar ni​je imao ne​ke pri​ja​te​lje u Ame​rič​koj am​ba​sa​di? – Po​zna​ni​ke sa​mo. Već sam ih pi​ta​la, ali ni oni ni​šta ni​su sa​zna​li. – Pi​ta​će​mo ih po​no​vo su​tra. – O, bo​že, pa ne bi me za​ču​di​lo da je mi​lion Ne​mi​ca sa​da u is​toj si​tu​a​ci​ji. Kar​la klim​nu gla​vom. – Ide​mo ku​ći, maj​ko.

Ho​da​le su po​la​ko i pri​tom ni​su raz​go​va​ra​le; sva​ka se pre​pu​sti​la svo​jim mi​sli​ma. Kar​la je bi​la lju​ta ne Ver​ne​ra, uto​li​ko vi​še što se gad​no pre​va​ri​la u pro​ce​ni nje​go​vog ka​rak​te​ra. Ka​ko je mo​gla da se za​lju​bi u ta​kvog sla​bi​ća? Sti​gle su do uli​ce u ko​joj su ži​ve​le. – Idem ja su​tra uju​tro u Ame​rič​ku am​ba​sa​du – re​če Mod dok su pri​la​zi​le ku​ći. – Pre​se​de​ću u hod​ni​ku ceo dan ako tre​ba. Mo​li​ću ih da pre​du​zmu ne​što. Sa​mo da ho​će, mo​gli bi oni da spro​ve​du jed​nu po​lu​zva​nič​nu is​tra​gu o ze​tu vi​so​kog funk​ci​o​ne​ra u bri​tan​skoj vla​di. O! Što su nam otvo​re​na ula​zna vra​ta? Pr​va Kar​li​na po​mi​sao bi​la je da im je Ge​sta​po po​no​vo do​šao u po​se​tu. Ali na ivič​nja​ku ni​je bi​lo par​ki​ra​nog cr​nog auto​mo​bi​la. A i vi​deo se ključ u bra​vi. Mod uđe u hod​nik i vri​snu. Kar​la utr​ča za njom. Na pa​to​su je le​žao ne​ki čo​vek, sav u kr​vi. Kar​la naj​zad pre​sta​de da vri​šti. – Ko je to? – upi​ta ona. Mod je kle​kla po​red čo​ve​ka. – Val​ter – re​če. – O, Val​te​re, šta su ti to ura​di​li? Tek tad Kar​la pri​me​ti da je to stvar​no njen otac. Ta​ko je gad​no bio iz​u​bi​jan da ga je bi​lo go​to​vo ne​mo​gu​će pre​po​zna​ti. Jed​no oko sa​svim za​tvo​re​no, ote​kle usne iz​ob​li​če​ne u mo​dar pod​liv, a ko​sa sva sko​re​la od kr​vi. Jed​na ru​ka bi​la mu je ne​ka​ko čud​no is​kre​nu​ta. Pred​nji deo sa​koa bio je sav umr​ljan od po​vrać​ke. – Val​te​re, ka​ži ne​što, ka​ži mi ne​što! – go​vo​ri​la je Mod. On otvo​ri una​ka​že​na usta i za​je​ča. Kar​la po​ti​snu raz​di​ruć bol i po​če da raz​mi​šlja kao pro​fe​si​o​na​lac. Pro​na​đe ne​ko ja​stu​če i pod​met​nu ga ocu pod gla​vu. Do​ne​se za​tim šo​lju s vo​dom iz ku​hi​nje, pa ka​nu ne​ko​li​ko ka​pi na oče​ve usne. On ih pro​gu​ta, i otvo​ri usta tra​že​ći još. Kad joj se uči​ni​lo da mu je bi​lo do​volj​no, ona ode u nje​go​vu rad​nu so​bu i vra​ti se odan​de s bo​com ra​ki​je, pa mu da​de ne​ko​li​ko ka​pi. On ih pro​gu​ta i na​ka​šlja se. – Idem po dok​to​ra Rot​ma​na – re​če Kar​la. – Umij ga i daj mu još vo​de. Gle​daj da ga ne po​me​raš. – Do​bro, do​bro, po​žu​ri! – re​če Mod. Kar​la uze bi​cikl i od​ve​ze se. Dok​to​ru Rot​ma​nu vi​še ni​je bi​lo do​zvo​lje​no da ra​di – Je​vre​ji ni​su mo​gli da le​če – ali je on, ne​zva​nič​no, i da​lje zbri​nja​vao si​ro​ti​nju. Ona sti​že do ku​će Rot​ma​no​vih. Kao i nji​hov dom, i ova ku​ća bi​la je u lo​šem sta​nju. Ve​ći​nu pro​zo​ra su po​raz​bi​ja​li mr​zi​te​lji Je​vre​ja. Vra​ta joj otvo​ri frau Rot​man. – Oca su mi pre​tu​kli – re​če Kar​la, bez da​ha. – Ge​sta​po. – Sad će moj muž – re​če frau Rot​man. Ona se okre​nu i po​zva mu​ža, ko​ji je bio na spra​tu: – Isa​če! Dok​tor si​đe u pri​ze​mlje. – O her Fon Ul​ri​hu je reč – ob​ja​sni frau Rot​man. Le​kar uze plat​ne​ni ce​ger ko​ji je sta​jao po​kraj vra​ta. Po​što mu je bi​lo za​bra​nje​no da se ba​vi me​di​ci​nom, ni​je smeo da no​si ni​šta ni na​lik na le​kar​sku tor​bu, za​klju​či Kar​la. Njih dvo​je iza​đo​še iz ku​će. – Ja ću vo​zi​ti na​pred – re​če Kar​la. Sti​gav​ši ku​ći, Kar​la ugle​da maj​ku ka​ko se​di na pra​gu i pla​če. – Evo dok​to​ra, sad će! – re​če Kar​la. – Pre​ka​sno – re​če Mod. – Umro ti je otac.

VI​II Vo​lo​đa je sta​jao is​pred rob​ne ku​će Vert​hajm, u ne​po​sred​noj bli​zi​ni Alek​san​der​pla​ca, u po​la dva po​-

sle pod​ne. Vi​še pu​ta je pro​šao tim kra​jem, tra​že​ći po​gle​dom mu​škar​ce ko​ji bi even​tu​al​no mo​gli bi​ti po​li​caj​ci u ci​vi​lu. Bio je uve​ren da ga ni​su pra​ti​li dov​de, ali ipak je po​sto​ja​la mo​guć​nost da ga ne​ki agent Ge​sta​poa u pro​la​zu pre​po​zna, i za​in​te​re​su​je se za nje​go​ve na​me​re. Pro​met​no me​sto pu​no sve​ta je​ste naj​bo​lja ka​mu​fla​ža, ali ni​je i sa​vr​še​na. Da li je pri​ča o in​va​zi​ji isti​ni​ta? Ako je​ste, Vo​lo​đa ne​će još du​go osta​ti u Ber​li​nu. Mo​ra​će da se opro​sti od Ger​de i Sa​bi​ne. Ve​ro​vat​no će ga vra​ti​ti u se​di​šte Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je u Mo​skvi. Ra​do​vao se što će pro​ve​sti ne​ko vre​me sa svo​ji​ma. Nje​go​va se​stra, Anja, ro​di​la je u me​đu​vre​me​nu bli​zan​či​će, a on ih još ni​je vi​deo. Imao je uti​sak da će mu od​mor do​bro do​ći. Rad u taj​no​sti pod​ra​zu​me​va stal​nu na​pe​tost: ne​pre​kid​no gle​daš ka​ko da se ota​ra​siš ge​sta​po​va​ca ko​ji te pra​te, smi​šljaš ka​ko da or​ga​ni​zu​ješ taj​ne sa​stan​ke, da vr​bu​ješ no​ve agen​te, i uz sve to ne​pre​sta​no stre​piš da će te ne​ko iz​da​ti. Do​bro bi mu do​šla go​di​na-dve ra​da u se​di​štu Slu​žbe, pod uslo​vom da So​vjet​ski Sa​vez op​sta​ne to​li​ko. Dru​go re​še​nje bi​lo bi da do​bi​je ka​kvu slu​žbu u ino​stran​stvu. On bi vo​leo u Va​šing​to​nu. Od​u​vek je žu​deo da vi​di Ame​ri​ku. Iz​va​di iz dže​pa lop​ti​cu od zgu​žva​nog to​a​let​nog pa​pi​ra i ba​ci je u kan​tu za đu​bre. U mi​nut do tri pri​pa​li ci​ga​re​tu, iako ni​je pu​šio. Upa​lje​nu ši​bi​cu pa​žlji​vo uba​ci u kan​tu, ta​ko da pad​ne na onaj to​a​let​ni pa​pir. A on​da se uda​lji. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je, ne​ko po​vi​ka: – Va​tra! Svi ko​ji su se za​te​kli u bli​zi​ni gle​da​li su u va​tru ko​ja je go​re​la u kan​ti za đu​bre, i upra​vo ta​da je​dan tak​si sti​že do ula​za u rob​nu ku​ću, stan​dard​ni cr​ni mer​ce​des 260D. Iz ko​la is​ko​či na​o​čit mla​dić u uni​for​mi po​ruč​ni​ka rat​nog va​zdu​ho​plov​stva. Dok je po​ruč​nik da​vao tak​si​sti no​vac, Vo​lo​đa usko​či u tak​si i za​lu​pi za so​bom vra​ta. Na po​du tak​si​ja, ta​mo gde vo​zač ni​je mo​gao da vi​di, le​žao je pri​me​rak ča​so​pi​sa No​jes folk,23 na​ci​stič​kog gla​si​la za ra​snu pro​pa​gan​du. Vo​lo​đa po​di​že ča​so​pis, ali ga ni​je či​tao. – Ne​ki dri​pac pod​met​nuo po​žar u kan​ti za đu​bre – re​če tak​si​sta. – Ho​tel Adlon – re​če Vo​lo​đa, i ko​la po​đo​še. Pre​li​sta​vao je stra​ni​ce ča​so​pi​sa, tek da pro​ve​ri da li je unu​tra sa​kri​ve​na žu​to​mr​ka ko​ver​ta. Žu​deo je da je što pre otvo​ri, ali je ipak če​kao. Kod ho​te​la je iza​šao iz tak​si​ja, ali ni​je ula​zio u zgra​du. Pro​še​tao se kroz Bran​den​bur​šku ka​pi​ju i ušao u park. U kro​šnja​ma su iz​bi​ja​li no​vi, sve​tlo​ze​le​ni li​sto​vi. Bio je to​pao pro​leć​ni dan, i u park je iza​šlo mno​go sve​ta u po​po​dnev​nu šet​nju. Vo​lo​đa je imao uti​sak da će taj ča​so​pis da mu opr​lji ko​žu na ru​ci. Pro​na​šao je tu i ta​mo za​klo​nje​nu klu​pu, i seo. Otvo​rio je ča​so​pis i, slu​že​ći se nji​me kao za​klo​nom, otvo​rio žu​to​mr​ku ko​ver​tu. Iz nje je iz​va​dio ne​ki do​ku​ment. Bi​la je to in​di​go-ko​pi​ja, slo​va su bi​la po​ma​lo ble​da, ali či​tlji​va. Na​slov je gla​sio: Di​rek​ti​va br. 21: Slu​čaj „Bar​ba​ro​sa” Fri​drih Bar​ba​ro​sa je bio ne​mač​ki car ko​ji je pred​vo​dio Tre​ći kr​sta​ški rat 1189. go​di​ne. Tekst je po​či​njao ova​ko: „Ne​mač​ki Ver​maht mo​ra bi​ti spre​man da, čak i pre za​vr​šet​ka ra​ta pro​tiv En​gle​ske, osvo​ji Ru​si​ju u jed​nom br​zo iz​ve​de​nom rat​nom po​ho​du.” Vo​lo​đa pri​me​ti da ote​ža​no di​še. Ovo je bi​la pra​va bom​ba. Špi​jun iz To​ki​ja bio je u pra​vu, Sta​ljin ni​je. A So​vjet​ski Sa​vez je u ve​li​koj opa​sno​sti. Dok mu je sr​ce tu​klo kao lu​do, Vo​lo​đa pre​le​te po​gle​dom do sa​mog kra​ja do​ku​men​ta. U pot​pi​su je

sta​ja​lo: „Adolf Hi​tler”. Br​zo je pre​tr​čao stra​ni​ce do​ku​men​ta, tra​že​ći da​tum, da bi ga u jed​nom tre​nut​ku i pro​na​šao. In​va​zi​ja je tre​ba​lo da poč​ne 15. ma​ja 1941. Od​mah do tog da​tu​ma Ver​ner Frank je – Vo​lo​đa je pre​po​znao nje​gov ru​ko​pis – olov​kom do​pi​sao: „Da​tum je po​me​ren na 22. jun.” – O, bo​že, us​peo je – iz​u​sti Vo​lo​đa. – Ovo je po​tvr​da da će na​pa​da bi​ti. Vra​tio je do​ku​ment u ko​ver​tu, a po​tom i ko​ver​tu u ča​so​pis. Ovo će sve pro​me​ni​ti. Usta​de s klu​pe i za​pu​ti se na​trag, u So​vjet​sku am​ba​sa​du, da im sa​op​šti vest.

IX U Akel​ber​gu ni​je bi​lo že​le​znič​ke sta​ni​ce, pa su Kar​la i Fri​da bi​ci​kli​ma si​šle na naj​bli​žem sta​ja​li​štu, uda​lje​nom pet​na​e​stak ki​lo​me​ta​ra. No​si​le su krat​ke pan​ta​lo​ne, džem​pe​re i jed​no​stav​ne san​da​le, a ko​su su uple​le u ki​ke. Iz​gle​da​le su kao pra​ve čla​ni​ce Li​ge ne​mač​kih de​vo​ja​ka, Bund Doj​čer Me​del, ili BDM. Ta​kve de​voj​ke če​sto su bi​ci​klom išle na iz​le​te. Je​su li na tim iz​le​ti​ma ra​di​le još ne​što sem što su okre​ta​le pe​da​le, na​ro​či​to uve​če, u asket​ski opre​mlje​nim ho​ste​li​ma – to je već bio pred​met broj​nih na​ga​đa​nja. Mom​ci su, ina​če, go​vo​ri​li da to BDM, zna​či Bu​bi Drik Mir, što će re​ći „Bej​bi, daj mi”. Kar​la i Fri​da su pr​vo raz​gle​da​le ma​pu, a on​da kre​nu​le put Akel​ber​ga. Kar​la je ne​pre​sta​no raz​mi​šlja​la o ocu. Zna​la je da ni​ka​da ne​će pre​va​zi​ći uža​snu​tost ko​ja ju je ob​u​ze​la kad ga je za​te​kla ona​ko di​vljač​ki pre​bi​je​nog, na sa​mr​ti. Da​ni​ma je pla​ka​la. Ali po​red tu​ge, ose​ća​la je još ne​što: gnev. Ne​će se ona tek ta​ko pre​pu​sti​ti tu​zi. Ne​što će po​vo​dom to​ga i pred​u​ze​ti. Mod je, i sa​ma smu​će​na od bo​la, is​pr​va po​ku​ša​va​la da ube​di Kar​lu da ne ide u Akel​berg. „Mu​ža sam iz​gu​bi​la, sin mi je u voj​sci, ne že​lim da i mo​ja kći sta​vlja ži​vot na koc​ku!”, za​va​pi​la je jed​nom. Po​sle sa​hra​ne, kad su oča​ja​nje i ra​stro​je​nost po​če​li da ustu​pa​ju me​sto smi​re​ni​joj, du​bljoj ža​lo​sti, Kar​la je upi​ta​la maj​ku šta bi Val​ter oče​ki​vao od svo​je kće​ri. Mod je du​go raz​mi​šlja​la. Tek su​tra​dan joj je od​go​vo​ri​la: „Oče​ki​vao bi od te​be da na​sta​viš bor​bu.” Te​ško je bi​lo Mod da te re​či pre​va​li pre​ko usa​na, ali obe su zna​le da je to isti​na. Fri​da sa svo​jim ro​di​te​lji​ma ta​kav raz​go​vor ni​je ni vo​di​la. Nje​na maj​ka, Mo​ni​ka, ne​ka​da dav​no je vo​le​la Val​te​ra, i nje​go​va smrt ju je te​ško po​go​di​la; bi​lo ka​ko bi​lo, pre​stra​vi​la bi se da je zna​la šta Fri​da ra​di. A njen otac, Lu​di, za​klju​čao bi je u po​drum. No njih dvo​je su bi​li uve​re​ni da Fri​da ide da vo​zi bi​cikl. U naj​go​rem slu​ča​ju, mo​gli su da po​sum​nja​ju da se sa​sta​je s ne​kim ne​pri​mer​nim mom​kom. Pre​deo je bio bre​žulj​kast, ali obe su bi​le u do​broj for​mi, i po​sle sat vre​me​na sju​ri​le su se niz pa​di​nu, u va​ro​ši​cu Akel​berg. Kar​la je bi​la is​pu​nje​na slut​njom; upra​vo su bi​le kro​či​le na ne​pri​ja​telj​sku te​ri​to​ri​ju. Ušle su u je​dan ka​fe. Ko​ka-ko​le ni​je bi​lo. – Ni​je vam ovo Ber​lin! – od​bru​si že​na za šan​kom, ogor​če​na kao da su tra​ži​le da im or​ke​star svi​ra se​re​na​du. Kar​la se pi​ta​la za​što uop​šte ne​ko ko​me su stran​ci to​li​ko mr​ski vo​di ka​fe. Do​bi​le su po ča​šu fan​te, ne​mač​kog pro​iz​vo​da, i is​ko​ri​sti​le pri​li​ku da vo​dom na​pu​ne bo​ce. Ni​su zna​le gde se tač​no na​la​zi bol​ni​ca. Mo​ra​će da se ras​pi​ta​ju, ali Kar​lu je bri​nu​lo da će ta​ko sa​mo pri​vu​ći pa​žnju. Me​sni na​ci​sti bi mo​gli da se za​in​te​re​su​ju za ne​znan​ke ko​je se ras​pi​tu​ju na​o​ko​lo. Dok su pla​ća​le, Kar​la re​če: – Sa osta​li​ma iz na​še gru​pe tre​ba​lo bi da se sa​sta​ne​mo na ras​kr​sni​ci kod bol​ni​ce. Ka​ko da stig​ne​mo do ta​mo?

Že​na je iz​be​ga​va​la njen po​gled. – Ne​ma ov​de ni​ka​kve bol​ni​ce. – Zdrav​stve​na usta​no​va Akel​berg – upor​na je bi​la Kar​la, na​vo​de​ći na​ziv is​pi​san u za​gla​vlju pi​sma. – Mo​ra da ima i ne​ki dru​gi Akel​berg. Kar​li se uči​ni da že​na la​že. – Baš čud​no – re​če ona, pra​ve​ći se na​iv​na. – Na​dam se da ni​smo na po​gre​šnom me​stu. Gu​ra​le su bi​ci​kle glav​nom uli​com. Ne​ma mi dru​ge, po​mi​sli Kar​la; mo​ra​ću ne​kog da pi​tam. Na​o​ko bez​o​pa​sni sta​rac se​deo je na klu​pi is​pred jed​ne ka​fa​ne i uži​vao u po​po​dnev​nom sun​cu. – Gde je bol​ni​ca? – upi​ta ga Kar​la, pri​kri​va​ju​ći te​sko​bu raz​dra​ga​nim gla​som. – Pro​đeš va​roš, pa on​da skre​neš le​vo, i uz​br​do – re​če on. – Al’ ne​moj​te da ula​zi​te unu​tra – ma​lo ih je odan​de ži​vo iza​šlo! – do​da​de on, i za​ce​re​ka se, kao da je is​pri​čao ša​lu. Smer​ni​ce je​su bi​le mal​či​ce ne​ja​sne, ali po​slu​ži​će, za​klju​či Kar​la, do​nev​ši pri​tom od​lu​ku da ne​će vi​še skre​ta​ti na se​be pa​žnju po​sta​vlja​ju​ći pi​ta​nja. Že​na s ma​ra​mom na gla​vi uhva​ti star​ca pod​ru​ku. – Ne obra​ćaj​te pa​žnju na nje​ga, ne zna šta go​vo​ri – re​če ona Kar​li, vid​no za​bri​nu​ta. Po​mo​gav​ši sta​rom da usta​ne, ona ga po​te​ra ploč​ni​kom. – Dr​ži je​zik za zu​bi​ma, bu​da​lo ma​to​ra – pro​mr​mlja ona. Či​ni​lo se da ti lju​di po​do​zre​va​ju šta se do​ga​đa u nji​ho​vom kom​ši​lu​ku. Sre​ćom te su uglav​nom re​a​go​va​li na​bu​si​to i iz​be​ga​va​li sa​rad​nju. To bi mo​glo da zna​či ka​ko ne​će br​že-bo​lje otr​ča​ti u po​li​ci​ju ili na​ci​sti​ma. Kar​la i Fri​da na​sta​vi​še uli​com pa pro​na​đo​še ho​stel za mla​de. U Ne​mač​koj je bi​lo na hi​lja​de ta​kvih me​sta, osmi​šlje​nih da oku​pe upra​vo ta​kve za ka​kve su se one iz​da​va​le – sport​ski usme​re​nu mla​dež želj​nu ak​tiv​nog od​mo​ra na sve​žem va​zdu​hu. Sme​sti​le su se. Ho​stel je bio jed​no​sta​van, s kre​ve​ti​ma na sprat, ali je za​to bio jef​tin. Bi​lo je već po​zno po​pod​ne kad su na bi​ci​kli​ma iza​šle iz va​ro​ši. Po​sle jed​no ki​lo​me​tar i po, do​šle su do skre​ta​nja le​vo. Ni​ka​kvog zna​ka ni​je bi​lo, ali je put išao uz​br​do, i one po​đo​še nji​me. Kar​lu je sve ja​če ob​u​zi​ma​la slut​nja. Ka​ko su se pri​bli​ža​va​le ci​lju, sve im je te​že bi​lo da se pra​ve ne​ve​šte ako ih ne​ko upi​ta šta tra​že tu. Pre​šle su ta​ko još ki​lo​me​tar i po, a on​da ugle​da​le ve​li​ku ku​ću s vr​tom. Ni​je, po sve​mu su​de​ći, bi​lo ni zi​da ni ogra​de, a put je vo​dio pra​vo do vra​ta. Ni tu ni​je bi​lo ni​ka​kvog zna​ka. Kar​la se po​taj​no na​da​la da će na vr​hu br​da ugle​da​ti za​mak od zlo​slut​nog si​vog ka​me​na, s re​šet​ka​ma na pro​zo​ri​ma i gvo​žđem oko​va​nim vra​ti​ma od hra​sto​vi​ne. Ali ovo je bi​la obič​na ba​var​ska se​o​ska ku​ća sa ko​sim kro​vom, dr​ve​nim bal​ko​ni​ma i ma​lom zvo​na​rom. Ne ubi​ja​ju, valj​da, de​cu na ta​kvom me​stu? A i ne​ka​ko je ma​la, za bol​ni​cu. Tad Kar​la ugle​da sa stra​ne mo​der​ni​ji, do​gra​đe​ni deo, s vi​so​kim dim​nja​kom. Sja​ha​le su s bi​ci​ka​la i na​slo​ni​le ih na zid. Kar​li se sr​ce po​pe​lo u gr​lo dok su ste​pe​ni​štem pri​la​zi​le vra​ti​ma. Ka​ko to da ne​ma ču​va​ra? Ve​ro​vat​no za​to što ni​ko ni​je ta​ko lu​do hra​bar da do​đe ova​mo i is​tra​žu​je. Ni​je bi​lo ni zvo​na ni zve​ki​ra, ali kad Kar​la gur​nu vra​ta, ona se otvo​ri​še. Ušla je unu​tra, Fri​da za njom. Ob​re​le su se u hlad​nom hod​ni​ku s ka​me​nim po​dom i go​lim, u be​lo okre​če​nim zi​do​vi​ma. Iz tog hod​ni​ka ula​zi​lo se u vi​še so​ba, ali sva vra​ta su bi​la za​tvo​re​na. Sre​do​več​na že​na s na​o​ča​ra​ma upra​vo je si​la​zi​la niz ši​ro​ko ste​pe​ni​šte. Na se​bi je ima​la ele​gant​nu si​vu ha​lji​nu. – Da? – re​če ona. – Zdra​vo – re​če Fri​da ne​haj​no. – Šta ra​di​te to? Ne mo​že ov​de tek ta​ko da se ula​zi. Fri​da i Kar​la su ima​le spre​man iz​go​vor. – Sa​mo sam hte​la da po​se​tim me​sto gde mi je brat umro – re​če Fri​da. – Imao je pet​na​est go​di​na... – Ni​je ovo jav​na usta​no​va! – sr​di​to od​bru​si že​na.

– Ne​go šta je? – Fri​da je od​ga​ja​na u bo​ga​toj po​ro​di​ci, i ni​ži slu​žbe​ni​ci ni​su mo​gli da je za​pla​še. Uto se iz jed​ne boč​ne so​be po​ja​vi me​di​cin​ska se​stra od de​vet​na​e​stak le​ta i za​gle​da se u njih. Že​na u si​voj ha​lji​ni joj re​če: – Se​stro Ke​nig, oti​đi​te po her Re​me​ra, sme​sta. Se​stra se žur​no uda​lji. – Tre​ba​lo je naj​pre da pi​še​te – re​če že​na. – Zar ni​ste do​bi​li mo​je pi​smo? – re​če Fri​da. – Po​sla​la sam ga glav​nom le​ka​ru. – To ni​je bi​la isti​na; Fri​da se do​vi​ja​la. – Ni​smo pri​mi​li ta​kvo pi​smo! – Že​na je oči​gled​no zna​la da Fri​din ne​ču​ve​ni zah​tev ni​ka​ko i ne bi mo​gao da pro​đe neo​pa​žen. Kar​la je oslu​ški​va​la. Ne​ka čud​na ti​ši​na vla​da​la je na tom me​stu. Ona je već ima​la po​sla sa fi​zič​ki i men​tal​no hen​di​ke​pi​ra​nim oso​ba​ma, što od​ra​slim, što de​com, i zna​la je da one ret​ko ću​te. Čak i kroz sva ta za​tvo​re​na vra​ta ču​li bi se kri​ci, smeh, plač, gla​so​vi po​vi​še​ni u znak pro​te​sta, be​slo​ve​sno bun​ca​nje. A ni​je se ču​lo ni​šta. Ova ku​ća je vi​še li​či​la na mr​tvač​ni​cu. Fri​da opro​ba no​vu tak​ti​ku. – Mo​žda mo​že​te da mi ka​že​te gde je grob mo​ga bra​ta. Vo​le​la bih da ga po​se​tim. – Ne​ma ov​de gro​bo​va. Ima​mo peć za spa​lji​va​nje – re​če ona, pa se od​mah is​pra​vi. – Po​stro​je​nje za kre​ma​ci​ju. – Pri​me​ti​la sam dim​njak – re​če Kar​la. – Šta je s pe​pe​lom mo​ga bra​ta? – upi​ta Fri​da. – Bi​će vam po​slat u do​gled​no vre​me. – Ne​moj​te ga po​me​ša​ti s pe​pe​lom osta​lih, ne​će​te? Že​na po​cr​ve​ne, i Kar​la po​mi​sli ka​ko tu si​gur​no me​ša​ju pe​peo, ra​ču​na​ju​ći da to iona​ko ni​ko ne​će zna​ti. Po​no​vo se po​ja​vi se​stra Ke​nig, a za njom i ple​ća​ti mu​ška​rac u be​loj bol​nič​koj uni​for​mi. – A, Ro​me​re – re​če že​na. – Mo​lim te, is​pra​ti ove de​voj​ke. – Sa​mo tre​nu​tak – re​če Fri​da. – Je​ste li si​gur​ni da pra​vil​no po​stu​pa​te? Sa​mo sam že​le​la da vi​dim me​sto gde mi je umro brat. – Sa​svim sam si​gur​na. – On​da vam ne​će sme​ta​ti da mi ka​že​te ka​ko se zo​ve​te. Že​na je okle​va​la na tre​nu​tak. – Frau Šmit. A sad, mo​lim vas, idi​te. Re​mer po​đe pre​ma nji​ma pre​te​ći. – Ide​mo – re​če Fri​da le​de​nim gla​som. – Ne​ma​mo na​me​ru da her Re​me​ru da​mo po​vo​da da nas zlo​sta​vlja. Čo​vek pro​me​ni pra​vac kre​ta​nja i otvo​ri im vra​ta. Iza​šle su, se​le na bi​ci​kle, i od​ve​zle se niz kol​ski pri​laz. – Mi​sliš da nam je po​ve​ro​va​la? – upi​ta Fri​da. – Pot​pu​no – re​če Kar​la. – Ni​je nas čak ni pi​ta​la ka​ko se zo​ve​mo. Da je po​sum​nja​la da la​že​mo, sme​sta bi po​zva​la po​li​ci​ju. – Ali ni mi ni​smo bog​zna šta sa​zna​le. Vi​de​le smo dim​njak. No ni​smo na​šle ni​šta što bi​smo mo​gle na​zva​ti do​ka​zom. Kar​la je bi​la go​to​vo utu​če​na. Pro​na​ći do​ka​ze ni​je ta​ko la​ko kao što bi čo​vek po​mi​slio. Vra​ti​le su se u ho​stel. Umi​le su se, pre​svu​kle i iza​šle da ne​što po​je​du. Je​di​ni ka​fe u va​ro​ši​ci bio je onaj s nam​ćo​ra​stom vla​sni​com. Po​je​le su pa​la​čin​ke od krom​pi​ra s ko​ba​si​com. Ka​sni​je su oti​šle do va​ro​ške ka​fa​ne. Na​ru​či​le su pi​vo i ve​se​lo se sme​ši​le osta​lim go​sti​ma, ali ni​ko ni​je že​leo da raz​go​va​ra

s nji​ma. To je već sa​mo po se​bi bi​lo sum​nji​vo. Svu​gde su lju​di bi​li oba​zri​vi kad ne​ko do​đe sa stra​ne, jer sva​ko je mo​gao bi​ti na​ci​stič​ki do​u​šnik. Upr​kos sve​mu, Kar​la se pi​ta​la ko​li​ko ima ta​kvih va​ro​ši gde dve mla​de de​voj​ke mo​gu da pro​ve​du sat vre​me​na u ka​fa​ni a da ni​ko ne pro​ba ni da fler​tu​je s nji​ma. U ho​tel su se vra​ti​le s na​me​rom da ra​no leg​nu. Kar​la ni​je mo​gla da smi​sli šta bi još tu mo​glo da se uči​ni. Su​tra​dan će se pra​znih ru​ku vra​ti​ti ku​ći. Ni​je mo​gla da ve​ru​je, eto, da zna za ta stra​šna ubi​stva i da ne mo​že da ih spre​či. Ne​moć ju je to​li​ko bo​le​la da joj je do​šlo da vri​šti. Pa​lo joj je na pa​met da bi frau Šmit – ako se že​na za​i​sta ta​ko zo​ve – mo​gla i na​knad​no da raz​mi​šlja o dve​ma po​se​ti​telj​ka​ma. Is​pr​va, ona je Kar​lu i Fri​du pri​hva​ti​la ta​ko ka​ko su joj se one pred​sta​vi​le, ali mo​žda će se ka​sni​je u njoj pro​bu​di​ti sum​nja, pa će po​zva​ti po​li​ci​ju, za sva​ki slu​čaj. Uko​li​ko do to​ga do​đe, Kar​lu i Fri​du ne​će bi​ti te​ško na​ći. Sa​mo je pe​to​ro lju​di bi​lo od​se​lo u ho​ste​lu te no​ći, njih dve i još tro​ji​ca mu​ška​ra​ca. Pre​mr​le od stra​ha, oče​ki​va​le su da će sva​ki čas za​ču​ti zlo​kob​no ku​ca​nje na vra​ti​ma. Uko​li​ko ih bu​du sa​slu​ša​va​li, jed​nim de​lom dr​ža​će se isti​ne i re​ći da su Fri​din brat i Kar​li​no kum​če umr​li u Akel​ber​gu, te da su hte​le da po​se​te nji​ho​ve gro​bo​ve, ili da bar vi​de me​sto gde su oni umr​li, da se za​dr​že tu ne​ko​li​ko mi​nu​ta i oda​ju im po​čast. Mo​žda bi lo​kal​na po​li​ci​ja i na​se​la na tu pri​ču. Ali ako bi po​zva​li Ber​lin, br​zo bi usta​no​vi​li ve​zu s Val​te​rom fon Ul​ri​hom i Ver​ne​rom Fran​kom, ko​je je Ge​sta​po isle​đi​vao zbog po​sta​vlja​nja ne​po​dob​nih pi​ta​nja u ve​zi sa Akel​ber​gom. A ta​da bi Kar​la i Fri​da bi​le u ne​vo​lji do gu​še. Dok su se pri​pre​ma​le da leg​nu u oči​gled​no ne​u​dob​ne kre​ve​te, ne​ko po​ku​ca na vra​ta. Kar​li je sta​lo sr​ce. Se​ti​la se šta je Ge​sta​po uči​nio nje​nom ocu. Zna​la je da ona ne​ći pod​ne​ti mu​če​nje. Za sa​mo dva mi​nu​ta na​ve​la bi im ime​na i pre​zi​me​na sve De​ce svin​ga ko​ju je po​zna​va​la. Fri​da, ko​ja se ni​je to​li​ko pre​pu​šta​la ma​šti, re​če: – Ne​moj da iz​gle​daš to​li​ko upla​še​no! – pa otvo​ri vra​ta. Ni​je to bio Ge​sta​po, već jed​na ma​la, le​pu​ška​sta, pla​vo​ko​sa de​voj​ka. Kar​la je tek po​sle ča​sak-dva shva​ti​la da je to se​stra Ke​nig, sa​mo bez uni​for​me. – Mo​ram da raz​go​va​ram s to​bom – re​če ona. Bi​la je uzru​ja​na, bez da​ha, u su​za​ma. Fri​da je po​zva da uđe. De​voj​ka je se​la na do​nji kre​vet i obri​sa​la oči ru​ka​vom ha​lji​ne. A on​da re​če: – Ne mo​gu vi​še da to dr​žim u se​bi. Kar​la okr​znu po​gle​dom Fri​du. Obe​ma je isto bi​lo na pa​me​ti. – Šta to, se​stro Ke​nig? – Zo​vem se Il​za. – Ja sam Kar​la, a ovo je Fri​da. Šta si hte​la da ka​žeš, Il​za? Il​za pro​go​vo​ri ta​ko ti​ho da su je je​dva ču​le. – Mi ih ubi​ja​mo – re​če. Kar​la osta​de bez da​ha. Ne​ka​ko je us​pe​la da ka​že: – U bol​ni​ci? Il​za klim​nu gla​vom. – One jad​ne lju​de što ih do​vo​ze u si​vim auto​bu​si​ma. De​cu, pa čak i be​be, i star​ce, ba​be. Svi su oni vi​še-ma​nje bes​po​moć​ni. Po​ne​kad su u gro​znom sta​nju, ba​la​ve i une​re​đu​ju se, ali šta oni tu mo​gu, a ne​ki su, opet, ta​ko slat​ki, ta​ko ne​vi​ni. Ali raz​li​ke ne​ma: ubi​ja​mo ih sve. – Ka​ko to ra​di​te? – In​jek​ci​ja​ma mor​fi​jum-sko​po​la​mi​na. Kar​la klim​nu gla​vom. Bio je to stan​dard​ni ane​ste​tik, smr​to​no​san u pre​ko​mer​nim do​za​ma. – A šta bi sa onom spe​ci​jal​nim le​če​njem na ko​je su na​vod​no sla​ti? Il​za je vr​te​la gla​vom. – Ne​ma tu ni​ka​kvog spe​ci​jal​nog le​če​nja.

– Il​za – re​če Kar​la – da raš​či​sti​mo jed​no. Jel’ oni ubi​ja​ju sve pa​ci​jen​te ko​ji do​đu ova​mo? – Sve. – Čim pa​ci​jen​ti stig​nu? – Za dan, naj​vi​še dva. Kar​la je to i sa​ma slu​ti​la, ali bez ob​zi​ra na to – ogo​lje​na isti​na je bi​la za​stra​šu​ju​ća, i njoj pri​pa​de mu​ka. Mi​nut ka​sni​je, Kar​la re​če: – Ima li sa​da ta​mo pa​ci​je​na​ta? – Ži​vih ne​ma. Da​nas po​sle pod​ne tre​ba​lo je da im da​mo in​jek​ci​je. Za​to se frau Šmit bi​la ona​ko upla​ši​la kad ste se vi ta​mo uše​ta​le. – A što stran​ci​ma ne ote​ža​te pri​stup zgra​di? – Oni mi​sle da bi, kad bi oko bol​ni​ce po​sta​vi​li stra​žu i ogra​di​li sve bo​dlji​ka​vom ži​com, po​sta​lo oči​gled​no da se unu​tra do​ga​đa ne​što na​o​pa​ko. U sva​kom slu​ča​ju, pre vas ni​ko ni​je po​ku​šao da do​đe. – Ko​li​ko je lju​di da​nas ubi​je​no? – Pe​de​set dvo​je. Kar​la se na​je​ži​la. – Da​nas po​sle pod​ne u bol​ni​ci je ubi​je​no pe​de​set dvo​je lju​di, i to ot​pri​li​ke kad smo mi bi​le ta​mo? – Da. – I oni su sad svi mr​tvi, zna​či? Il​za klim​nu gla​vom. U Kar​li​noj gla​vi se za​če​la no​va za​mi​sao, i ona čvr​sto re​ši da je spro​ve​de u de​lo. – Ho​ću to da vi​dim – re​če ona. Il​za se vid​no upla​ši​la. – Ka​ko to mi​sliš? – Ho​ću da uđem u bol​ni​cu i vi​dim te le​še​ve. – Već ih spa​lju​ju. – On​da ho​ću to da vi​dim. Mo​žeš li ne​ka​ko da nas uve​deš? – Ve​če​ras? – Sad od​mah. – O, bo​že! – Ti ni​šta ne mo​raš da ra​diš – re​če joj Kar​la. – Već si po​ka​za​la da si hra​bra, sa​mim tim što si do​šla da raz​go​va​raš s na​ma. Uko​li​ko ne že​liš ni​šta vi​še da uči​niš, raz​u​me​će​mo. No ako na​me​ra​va​mo da sta​vi​mo tač​ku na ovo, tre​ba nam do​kaz. – Do​kaz. – Da. Vi​di, vla​da se ovog pro​jek​ta sti​di – za​to se na nje​mu i ra​di u taj​no​sti. Na​ci​sti zna​ju da obič​ni Nem​ci ne bi to​le​ri​sa​li ubi​ja​nje de​ce. Lju​di će ra​di​je po​ve​ro​va​ti da se to ne do​ga​đa, a i lak​še im je da ne​što od​ba​ce kao pu​ku gla​si​nu, na​ro​či​to ako vest ču​ju od mla​de de​voj​ke. Za​to će​mo mo​ra​ti da im do​ka​že​mo. – Ta​ko, zna​či. – Na le​pom Il​zi​nom li​cu sa​da se ogle​da​la tu​rob​na od​luč​nost. – Do​bro, on​da. Po​ve​šću vas. Kar​la usta​de. – Ka​ko ina​če ideš do ta​mo? – Bi​ci​klom. Tu mi je, na​po​lju. – On​da će​mo sve tri bi​ci​klom. Iza​đo​še iz ho​ste​la. Već se bi​lo smr​klo. Ne​bo je bi​lo de​li​mi​čno oblač​no, a sjaj zve​zda sla​ba​šan. Uklju​či​še sve​tla na bi​ci​kli​ma kad osta​vi​še za so​bom va​roš i kre​nu​še uz​br​do. Čim su iz da​lji​ne ugle​da​le bol​ni​cu, one is​klju​či​še sve​tla i pro​du​ži​še pe​ši​ce, gu​ra​ju​ći bi​ci​kle. Il​za ih je vo​di​la šum​skom sta​-

zom ko​jom se sti​za​lo do zad​nje stra​ne ku​će. Kar​la ose​ti ne​pri​ja​tan mi​ris, ne​što na​lik na auto​mo​bil​ske iz​duv​ne ga​so​ve. Po​če da nju​ška. – Peć za spa​lji​va​nje – pro​ša​pu​ta Il​za. – O, ne! Sa​kri​le su bi​ci​kle u če​star pa se pri​šu​nja​le zad​njim vra​ti​ma. Bi​la su ot​klju​ča​na. De​voj​ke uđo​še. Hod​ni​ci su bi​li jar​ko osve​tlje​ni. Ni​je bi​lo ni​jed​nog se​no​vi​tog ćo​ška; ce​lo to me​sto bi​lo je osve​tlje​no upra​vo kao da je za​i​sta reč o bol​ni​ci. Kad bi ne​ko na​i​šao, ne bi mo​gle da se sa​kri​ju. Po nji​ho​voj ode​ći od​mah bi se vi​de​lo da su ulje​zi. Šta bi on​da uči​ni​le? Po​be​gle bi, ve​ro​vat​no. Il​za je br​zo ko​ra​ča​la hod​ni​kom, skre​nu​la za ugao, pa otvo​ri​la jed​na vra​ta. – Ovu​da – pro​ša​pu​ta ona. I one uđo​še. Fri​da cik​nu od uža​sa i po​kri ru​kom usta. – O, bo​že sa​ču​vaj! – pro​ša​pu​ta Kar​la. U ve​li​koj, hlad​noj pro​sto​ri​ji bi​lo je tri​de​se​tak mr​tva​ca, i svi su le​ža​li na le​đi​ma, na sto​lo​vi​ma, na​gi. Ne​ki su bi​li de​be​li, ne​ki mr​ša​vi; bi​lo ih je sta​rih i sme​žu​ra​nih, ali i de​ce, čak i be​ba od oko go​di​nu da​na. Ne​ko​li​ko njih ima​lo je fi​zič​ke de​for​mi​te​te, ali ve​ći​na je, na​o​ko, nor​mal​no iz​gle​da​la. Sva​ko​me je na nad​lak​ti​ci le​ve ru​ke bio za​le​pljen ma​li fla​ster, gde su do​bi​li in​jek​ci​je. Kar​la je ču​la ka​ko Fri​da ti​ho pla​če. Ona se pri​bra. – Gde su osta​li? – pro​šap​ta. – Već su ih ot​pre​mi​li do pe​ći – od​vra​ti Il​za. Za​ču​še uto gla​so​ve s dru​ge stra​ne dvo​stru​kih vra​ta na su​prot​nom kra​ju pro​sto​ri​je. – Na​zad – re​če Il​za. Iza​đo​še u hod​nik. Kar​la za​tvo​ri vra​ta, ali ne sa​svim, ta​ko da su mo​gle da vi​re. Ugle​da her Re​me​ra i još jed​nog čo​ve​ka ka​ko ula​ze kroz ona vra​ta pre​ko​pu​ta gu​ra​ju​ći bol​nič​ka ko​li​ca. Ni​su ni po​gle​da​li u Kar​li​nom prav​cu. Ras​pra​vlja​li su ne​što o fud​ba​lu. Ona ču ka​ko Re​mer go​vo​ri: – Ima de​vet go​di​na ka​ko smo osvo​ji​li pr​ven​stvo. Po​be​di​li smo Ajn​traht iz Frank​fur​ta sa dva-nu​la. – Da, ali po​lo​vi​na naj​bo​ljih igra​ča su vam bi​li Je​vre​ji, a njih sad vi​še ne​ma. Kar​la je shva​ti​la da raz​go​va​ra​ju o min​hen​skom Ba​jer​nu. – Vra​ti​će se sta​ri da​ni – re​če Re​mer – sa​mo je va​žno da na​đe​mo pra​vu tak​ti​ku. Na​sta​vlja​ju​ći ras​pra​vu, njih dvo​ji​ca pri​đo​še sto​lu na ko​jem je le​ža​la de​be​la že​na. Do​hva​ti​še je pod mi​ške i is​pod ko​le​na, pa je bez ima​lo ob​zi​ra pre​ba​ci​še na ko​li​ca, huk​ću​ći od na​po​ra. Od​gu​ra​še za​tim ko​li​ca do dru​gog sto​la, pa dru​gi leš pre​ba​ci​še pre​ko pr​vo​ga. Kad su ta​ko na​sla​ga​li tri be​ži​vot​na te​la, iz​gu​ra​še ko​li​ca na​po​lje. – Idem za nji​ma – re​če Kar​la. Pro​šla je kroz mr​tvač​ni​cu i sti​gla do onih dvo​stru​kih vra​ta, a Fri​da i Il​za sle​di​le su je u sto​pu. Pre​šle su u deo zgra​de ko​ji je vi​še li​čio na in​du​strij​ski po​gon ne​go na bol​ni​cu; zi​do​vi su bi​li mr​ki, pod be​ton​ski, a bi​lo je tu i pla​ka​ra i sta​la​ža sa ala​tom. Pro​vi​ri​le su iza ugla. Pred nji​ho​vim oči​ma uka​za se ve​li​ka pro​sto​ri​ja, na​lik ga​ra​ži, s ble​šta​vim sve​tlom, ali sa mno​go se​no​vi​tih ku​ta​ka. Va​zduh je bio to​pao, i za​u​da​ra​lo je, po​ma​lo, kao u ku​hi​nji. U sa​mom sre​di​štu sta​ja​la je če​lič​na ku​ti​ja do​volj​no ve​li​ka da u nju sta​ne auto​mo​bil. Me​tal​na ku​po​la uz​di​za​la se od vr​ha te ku​ti​je pa na​vi​še, kroz ta​va​ni​cu. Kar​li tog ča​sa po​sta​de ja​sno da je pred njom peć. Dva čo​ve​ka po​di​go​še te​lo s ko​li​ca i pre​ba​ci​še ga na če​lič​nu po​kret​nu tra​ku. Re​mer pri​ti​snu dug​me na zi​du. Tra​ka se po​kre​nu, vra​ta se otvo​ri​še, i leš upa​de u peć. Na po​kret​nu tra​ku sta​vi​li su no​vi leš.

Kar​li je to bi​lo do​volj​no. Ona se okre​nu i da​de de​voj​ka​ma znak da je vre​me za po​vra​tak. Fri​da na​le​te na Il​zu, ko​ja i mi​mo svo​je vo​lje krik​nu. Sve tri sta​do​še kao uko​pa​ne. – Šta to bi? – za​ču​še Re​me​rov glas. – Duh – od​go​vo​ri onaj dru​gi. – Ne​moj da se ša​liš ta​ko! – Re​me​ru je po​drh​ta​vao glas. – Ho​ćeš li da uzmeš taj leš za dru​gi kraj i po​dig​neš ga već jed​nom? – Evo, evo. Tri de​voj​ke po​hi​ta​še na​trag kroz mr​tvač​ni​cu. Kad je ugle​da​la pre​o​sta​la te​la, Kar​la se ra​ža​lo​sti se​tiv​ši se Adi​nog Kur​ta. I on je le​žao tu, sa fla​ste​rom na ru​ci, i on​da su ga pre​ba​ci​li na po​kret​nu tra​ku i ota​ra​si​li ga se kao ke​se sa sme​ćem. Ali, Kur​te, se​ća​nje na te​be ži​vi, po​mi​sli Kar​la. Iza​šle su u hod​nik. Kad su skre​nu​le ka zad​njim vra​ti​ma, za​ču​še bat ko​ra​ka i glas frau Šmit: – Što li su se ona dvo​ji​ca ta​ko za​dr​ža​la? One po​tr​ča​še hod​ni​kom i iza​đo​še na​po​lje. Me​sec je bio na ne​bu, u par​ku se vi​de​lo go​to​vo kao po da​nu. Kar​la ugle​da onaj če​star gde su bi​le sa​kri​le bi​ci​kle – ima do​tle dve​sto​ti​nak me​ta​ra, a tre​ba pre​ći pre​ko trav​nja​ka. Fri​da iza​đe po​sled​nja i, u žur​bi, pu​sti vra​ta da se s tre​skom za​tvo​re. Kar​la je raz​mi​šlja​la br​zo. Frau Šmit će ve​ro​vat​no do​ći da pro​ve​ri ot​kud ta bu​ka. Njih tri mo​žda i ne​će sti​ći do onog gu​sti​ša pre ne​go što ona otvo​ri vra​ta. Mo​ra​ju da se sa​kri​ju. – Ovu​da! – pro​sik​ta Kar​la pa za​ma​če za ugao ku​će. One dve – za njom. Pri​lju​bi​le su se uza zid. Kar​la za​ču ka​ko se otva​ra​ju vra​ta i za​dr​ža dah. Du​go je vla​da​la ti​ši​na. A on​da frau Šmit pro​mr​mlja i vra​ta se opet za​lu​pi​še. Kar​la pro​vi​ri iza ugla. Frau Šmit je oti​šla. Tri de​voj​ke po​tr​ča​še pre​ko trav​nja​ka i do​mo​go​še se bi​ci​ka​la. Gu​ra​le su bi​ci​kle šum​skom sta​zom, pa iz​bi​le na put. On​da uklju​či​še sve​tla, se​do​še na bi​ci​kle i po​đo​še ka va​ro​ši. Kar​la je tre​pe​ri​la od uz​bu​đe​nja. Us​pe​le su da po​beg​nu! Ka​ko su se pri​bli​ža​va​le va​ro​ši, po​bed​nič​ko ose​ća​nje sme​ni​še prak​tič​ni​ja pi​ta​nja. A šta su one to tač​no po​sti​gle? Šta im da​lje va​lja či​ni​ti? Mo​ra​ju ne​ko​me da is​pri​ča​ju šta su vi​de​le. Kar​la sa​mo ni​je bi​la si​gur​na – ko​me. Ne​ko​ga će, u sva​kom slu​ča​ju, mo​ra​ti da ube​de. Ho​će li im lju​di ve​ro​va​ti? Što je vi​še o to​me raz​mi​šlja​la, bi​la je sve ne​si​gur​ni​ja. Kad su sti​gle do ho​ste​la i sja​ha​le s bi​ci​ka​la, Il​za re​če: – Hva​la bo​gu te se ovo za​vr​ši​lo. U ži​vo​tu se to​li​ko ni​sam upla​ši​la. – Ni​je se još za​vr​ši​lo – re​če Kar​la. – Ka​ko to mi​sliš? – Ne​će se za​vr​ši​ti sve dok im ne za​tvo​ri​mo tu bol​ni​cu, i sve osta​le na​lik njoj. – A ka​ko? – Ti nam tre​baš – re​če joj Kar​la. – Ti si do​kaz. – I bo​ja​la sam se da ćeš to re​ći. – Ho​ćeš li po​ći s na​ma, su​tra, kad kre​ne​mo na​trag za Ber​lin? Il​za je du​go ću​ta​la, a on​da re​če: – Ho​ću, po​ći ću.

X

Vo​lo​đi Pe​ško​vu je bi​lo dra​go što je opet kod ku​će. Bi​li su to oni naj​lep​ši let​nji da​ni u Mo​skvi, sun​ča​ni i to​pli. U po​ne​de​ljak, 30. ju​na, vra​tio se u se​di​šte Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je po​red aero​dro​ma Ho​din​ka. I Ver​ner Frank i špi​jun iz To​ki​ja bi​li su u pra​vu: Ne​mač​ka je na​pa​la So​vjet​ski Sa​vez 22. ju​na. Vo​lo​đa i oso​blje So​vjet​ske am​ba​sa​de u Ber​li​nu vra​ti​li su se u Mo​skvu, ko vo​zom, ko bro​dom. Vo​lo​đa je bio u po​vla​šće​noj gru​pi, i vra​tio se br​že od ve​ći​ne; ne​ki su još bi​li u pu​tu. Sa​da je tek Vo​lo​đa shva​tio ko​li​ko ga je bo​ra​vak u Ber​li​nu is​cr​plji​vao. Na​ci​sti su bi​li za​mor​ni – ona​ko ube​đe​ni u pra​vič​nost svog po​sla​nja i sklo​ni tri​jum​fa​li​zmu. Po​na​ša​li su se kao po​bed​nič​ki fud​bal​ski tim na za​ba​vi po​sle utak​mi​ce; sve pi​ja​ni​ji i do​sad​ni​ji, a ni​ka​ko ne​će da po​đu ku​ća​ma. Smu​či​li su mu se. Ne​ki bi, mo​žda, re​kli da je slič​no bi​lo i u So​vjet​skom Sa​ve​zu, s nje​go​vom taj​nom po​li​ci​jom, kru​tim pra​vo​ver​jem i pu​ri​tan​skim sta​vo​vi​ma pre​ma ta​kvim uži​ci​ma kao što su ap​strakt​no sli​kar​stvo ili mo​da. Ni​su bi​li u pra​vu. Ko​mu​ni​zam je još bio u po​vo​ju, i na pu​tu ka pra​ved​nom dru​štvu se i gre​ši​lo. Za​stra​nji​va​nje je sva​ka​ko pred​sta​vljao NKVD, sa svo​jim so​ba​ma za mu​če​nje, i bio je to rak u te​lu ko​mu​ni​zma. Jed​no​ga da​na bi​će od​stra​njen hi​rur​škim pu​tem. Ali ve​ro​vat​no ne dok tra​je rat. Slu​te​ći da će iz​bi​ti rat, Vo​lo​đa je još odav​no opre​mio svo​je ber​lin​ske špi​ju​ne ra​dio-sta​ni​ca​ma i ši​far​ni​ci​ma. Ni​ka​da ni​je bi​lo ta​ko va​žno ima​ti ša​či​cu sme​lih an​ti​na​ci​sta ko​ji će So​vje​ti​ma pro​sle​đi​va​ti in​for​ma​ci​je. Pre ne​go što je oti​šao iz Ber​li​na, uni​štio je sve za​pi​se o nji​ho​vim ime​ni​ma i adre​sa​ma, sad su po​sto​ja​li sa​mo u nje​go​voj gla​vi. Ro​di​te​lje je za​te​kao ži​ve i zdra​ve, prem​da je otac iz​gle​dao uzru​jan; nje​go​vo za​du​že​nje je bi​lo da pri​pre​mi Mo​skvu za na​pa​de iz va​zdu​ha. Vo​lo​đa je oti​šao da se vi​di sa se​strom Anjom, nje​nim mu​žem Iljom Dvor​ki​nom i bli​zan​ci​ma, osam​na​e​sto​me​seč​nim Dmi​tri​jem, zva​nim Dim​ka, i Ta​tja​nom – Ta​njom. Vo​lo​đi se, na​ža​lost, uči​ni da nji​hov otac iz​gle​da isto ona​ko pa​cov​ski i po​dlo kao i ra​ni​je. Po​što je kod ku​će pro​veo je​dan pri​ja​tan dan, a on​da se i do​bro na​spa​vao u svo​joj sta​roj so​bi, bio je spre​man da se vra​ti na po​sao. Pro​šao je kroz de​tek​tor me​ta​la na ula​zu u zgra​du Oba​ve​štaj​ne slu​žbe. Po​zna​ti hod​ni​ci i ste​pe​ni​šta su ga dir​nu​li, iako su bi​li bez​boj​ni i kraj​nje jed​no​stav​ni. Dok je ho​dao kroz tu zgra​du bez​ma​lo je oče​ki​vao da će mu lju​di pri​la​zi​ti i če​sti​ta​ti; mno​gi si​gur​no zna​ju da je upra​vo on po​tvr​dio po​sto​ja​nje ope​ra​ci​je Bar​ba​ro​sa. No ni​ko mu ni​je pri​šao; mo​žda zbog dis​kre​ci​je. Ušao je u ve​li​ku, otvo​re​nu pro​sto​ri​ju pu​nu dak​ti​lo​graf​ki​nja i ar​hi​va​ra, pa se obra​tio že​ni na pri​jav​ni​ci: – Zdra​vo, Ni​ka – još si tu? – Do​bro ju​tro, ka​pe​ta​ne Pe​škov – re​če ona, ne ta​ko sr​dač​no ka​ko se on na​dao. – Pu​kov​nik Le​mi​tov bi že​leo od​mah da vas vi​di. Kao ni Vo​lo​đin otac, ni Le​mi​tov ni​je bio do​volj​no va​žna li​čnost da bi stra​dao u ve​li​koj čist​ki s kra​ja tri​de​se​tih, ta​ko da je sa​da una​pre​đen na me​sto svog zlo​sreć​nog pret​hod​ni​ka. Vo​lo​đa ni​je znao mno​go o čist​ki i bi​lo mu je te​ško da po​ve​ru​je ka​ko je baš to​li​ko vi​ših ofi​ci​ra bi​lo u toj me​ri ne​lo​jal​no da za​slu​ži ta​kvu ka​znu. Pri​tom, ni​je ni znao u če​mu se tač​no ka​zna sa​sto​ja​la. Mo​žda su ti lju​di u iz​gnan​stvu, u Si​bi​ru, ili ča​me u ne​kom za​tvo​ru, ili su po​bi​je​ni. Vo​lo​đa je znao sa​mo to​li​ko da im se iz​gu​bio sva​ki trag. – On je sa​da u ve​li​koj kan​ce​la​ri​ji na kra​ju glav​nog hod​ni​ka – do​da​de Ni​ka. Vo​lo​đa je pro​šao kroz ve​li​ku pro​sto​ri​ju, klim​nuv​ši us​put gla​vom i na​sme​šiv​ši se jed​nom ili dvo​ji​ci po​zna​ni​ka, ali opet ga ob​u​ze ose​ćaj da ga ni​su do​če​ka​li ka​ko je oče​ki​vao – kao he​ro​ja. Po​ku​cao je na Le​mi​to​vlje​va vra​ta, u na​di da bi šef mo​gao da mu ko​li​ko-to​li​ko ob​ja​sni za​što je to ta​ko. – Slo​bod​no.

Vo​lo​đa je ušao, sa​lu​ti​rao, i za​tvo​rio vra​ta za so​bom. – Do​bro nam se vra​tio, ka​pe​ta​ne. – Le​mi​tov za​o​bi​đe sto. – Me​đu na​ma, sjaj​no si oba​vio po​sao u Ber​li​nu. Hva​la ti. – Po​ča​stvo​van sam, dru​že pu​kov​ni​če – re​če Vo​lo​đa. – Ali za​što da to bu​de – me​đu na​ma? – Za​to što si pro​ti​vu​re​čio Sta​lji​nu. – On po​di​že ru​ku da pred​u​pre​di ne​go​do​va​nje. – Sta​ljin, na​rav​no, ne zna da si to bio ti. Ali sve​jed​no, lju​di su ov​de uzru​ja​ni, po​sle čist​ke, i ne vo​le da ih do​vo​de u ve​zu s bi​lo kim ko skre​ne s par​tij​ske li​ni​je. – A šta je tre​ba​lo da ura​dim? – upi​ta Vo​lo​đa u ne​ve​ri​ci. – Da ša​ljem po​gre​šne po​dat​ke? Le​mi​tov je od​luč​no kli​mao gla​vom. – Po​stu​pio si is​prav​no, ne​moj po​gre​šno da me shva​tiš. I ja sam te uzeo u za​šti​tu. Sa​mo ne​moj oče​ki​va​ti da će se lju​di pre​ma te​bi od​no​si​ti kao pre​ma naj​bo​ljem me​đu naj​bo​lji​ma. – Do​bro – od​vra​ti Vo​lo​đa. Stva​ri su sta​ja​le još go​re ne​go što je za​mi​šljao. – Sad bar imaš za​seb​nu kan​ce​la​ri​ju. Tre​ća vra​ta od mo​je. Mo​ra​ćeš ma​lo da na​dok​na​diš pro​pu​šte​no, oti​ći će ti na to dan ili dva. Vo​lo​đa za​klju​či da je ti​me raz​go​vor za​vr​šen. – Raz​u​mem, dru​že pu​kov​ni​če – re​če on, sa​lu​ti​ra i ode. Nje​go​va kan​ce​la​ri​ja ni​je bi​la luk​su​zna – so​bi​čak bez te​pi​ha – ali je bar u njoj bio sam. Iz​gu​bio je po​jam o na​pre​do​va​nju ne​mač​kih tru​pa, po​što je bio za​o​ku​pljen ti​me da što pre stig​ne ku​ći. Pre​stao je da se ba​vi svo​jim raz​o​ča​ra​njem ne​ko vre​me i po​čeo da či​ta iz​ve​šta​je ko​je su voj​ni ko​man​dan​ti sla​li s bo​ji​šta po​sle pr​ve ne​de​lje ra​ta. Što je du​že či​tao, bio je sve ne​u​te​šni​ji. Cr​ve​na ar​mi​ja je na​pad do​če​ka​la ne​sprem​na. Ko​li​ko god se to či​ni​lo ne​mo​gu​ćim, nje​gov sto bio je za​tr​pan do​ka​zi​ma. Da​na 22. ju​na, kad su Nem​ci na​pa​li, mno​ge is​tu​re​ne je​di​ni​ce Cr​ve​ne ar​mi​je ni​su ima​le bo​je​ve mu​ni​ci​je. I to ni​je bi​lo sve. Avi​o​ni su bi​li ured​no po​re​đa​ni po pi​sta​ma, bez ika​kve ka​mu​fla​že, ta​ko da je Luft​va​fe sa​mo u pr​vih ne​ko​li​ko sa​ti ra​ta uni​štio hi​lja​du dve​sta so​vjet​skih le​te​li​ca. Voj​ne je​dinice gur​nu​te su pred na​di​ru​će ne​mač​ke sna​ge, a da pri​tom ni​su bi​le va​lja​no na​o​ru​ža​ne, bez po​dr​ške iz va​zdu​ha i oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka o ne​pri​ja​telj​skim po​lo​ža​ji​ma. Upra​vo za​to su pot​pu​no uni​šte​ne. Što je naj​go​re, Sta​lji​no​vim traj​nim na​re​đe​njem za​bra​nje​no je bi​lo po​vla​če​nje svim pri​pad​ni​ci​ma Cr​ve​ne ar​mi​je. Sva​ka je​di​ni​ca mo​ra​la je da se bo​ri do po​sled​njeg čo​ve​ka, a od ofi​ci​ra se oče​ki​va​lo da iz​vr​še sa​mo​u​bi​stvo ka​ko ne bi ži​vi pa​li ne​pri​ja​te​lju u ru​ke. Tru​pa​ma, ta​ko​đe, ni​je bi​lo do​zvo​lje​no da se pre​gru​pi​šu na no​vim, ja​čim od​bram​be​nim po​lo​ža​ji​ma. Za​to se sva​ki po​raz pre​tva​rao u po​kolj. Cr​ve​na ar​mi​ja je, usled sve​ga to​ga, ima​la ve​li​ke gu​bit​ke u ljud​stvu i na​o​ru​ža​nju. Sta​ljin je pre​ne​bre​gao i upo​zo​re​nje to​kij​skog špi​ju​na, i po​to​nju po​tvr​du Ver​ne​ra Fran​ka. Čak i kad je na​pad već bio po​čeo, Sta​ljin je u pr​vi mah iz​ri​či​to tvr​dio da je reč o pro​vo​ka​ci​ji ko​joj su ne​mač​ki ofi​ci​ri pri​be​gli bez Hi​tle​ro​vog zna​nja, jer Hi​tler bi, sva​ka​ko, stao to​me u kraj čim bi sa​znao šta se de​ša​va. Do tre​nut​ka kad je po​sta​lo ne​spor​no da ni​je reč ni o ka​kvoj pro​vo​ka​ci​ji, već o naj​ve​ćoj in​va​zi​ji u isto​ri​ji ra​to​va​nja, Nem​ci su već bi​li za​u​ze​li is​tu​re​ne so​vjet​ske po​lo​ža​je. Po​sle ne​de​lju da​na pro​dr​li su oko če​ti​ri​sto osam​de​set ki​lo​me​ta​ra u so​vjet​sku te​ri​to​ri​ju. Bi​la je to ka​ta​stro​fa – ali Vo​lo​đi je naj​te​že pa​da​lo upra​vo to što je ka​ta​stro​fa mo​gla bi​ti iz​beg​nu​ta. I ni​je bi​lo sum​nje ko je za sve kriv. So​vjet​ski Sa​vez je bio ze​mlja sa​mo​vla​šća. Sa​mo je je​dan čo​vek do​no​sio od​lu​ke: Jo​sif Sta​ljin. A on je po​gre​šio – tvr​do​gla​vo, tu​pa​vo, ka​ta​stro​fal​no. I sa​da je nje​go​va ze​mlja bi​la u smrt​noj opa​sno​sti. Do to​ga ča​sa Vo​lo​đa je ve​ro​vao da je so​vjet​ski ko​mu​ni​zam pra​va ide​o​lo​gi​ja, na ko​ju sen​ku ba​ca

sa​mo taj​na po​li​ci​ja, NKVD. Sa​da je, me​đu​tim, uvi​deo da ri​ba smr​di od gla​ve. Be​ri​ja i NKVD ne bi ni po​sto​ja​li da to Sta​ljin ni​je do​zvo​lio. Sta​ljin je bio smet​nja na pu​tu ka pra​vom ko​mu​ni​zmu. Ka​sno tog po​po​dne​va, dok je Vo​lo​đa kroz pro​zor po​sma​trao sun​cem oba​sja​nu pi​stu, raz​mi​šlja​ju​ći o sve​mu što je upra​vo sa​znao, u po​se​tu mu do​đe Ka​men. Pre če​ti​ri go​di​ne za​jed​no su, kao po​ruč​ni​ci, za​vr​ši​li aka​de​mi​ju, ka​da su, sa još dvo​ji​com ko​le​ga, bi​li ci​me​ri. Ta​da je Ka​men bio pra​vi pa​jac, spr​dao se sa svi​ma, od​va​žno se pod​sme​va​ju​ći čak i usko​gru​dom so​vjet​skom pra​vo​ver​ju. U me​đu​vre​me​nu se bio ugo​jio, a i uozbi​ljio. Pu​stio je cr​ne br​či​će na​lik oni​ma ko​je je no​sio mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va Mo​lo​tov, mo​žda da bi iz​gle​dao zre​li​je. Ka​men za​tvo​ri vra​ta za so​bom i se​de. Iz dže​pa je iz​va​dio igrač​ku, li​me​nog voj​ni​ka na na​vi​ja​nje. Na​vio je ključ i spu​stio igrač​ku na Vo​lo​đin sto. Voj​nik je mahao ru​ka​ma kao da mar​ši​ra, a me​ha​ni​zam, kao kod ča​sov​ni​ka, buč​no je čan​gr​ljao dok se od​mo​ta​vao. Ka​men ti​ho pro​zbo​ri: – Sta​lji​na ni​ko ni​je vi​deo dva da​na. Vo​lo​đa tad uvi​de da je onaj voj​nik na na​vi​ja​nje tu da bi za​glu​šio ure​đaj za pri​slu​ški​va​nje, ko​ji su mu mo​žda ugra​di​li u kan​ce​la​ri​ju. – Ka​ko mi​sliš, ni​ko ga ni​je vi​deo? – U Kremlj ni​je do​la​zio, a na te​le​fon se ne ja​vlja. Vo​lo​đa se zbu​nio. Vo​đa na​ci​je ne mo​že tek ta​ko da ne​sta​ne. – Pa šta ra​di? – Ni​ko ne zna. – Voj​nik pre​sta​de da čan​gr​lja. Ka​men ga na​vi opet, pa ga pu​sti da mar​ši​ra. – U su​bo​tu uve​če, kad je čuo da su Nem​ci op​ko​li​li So​vjet​sku ar​mij​sku gru​pu „Za​pad”, re​kao je: „Sve je iz​gu​blje​no. Od​u​sta​jem. Le​njin je ute​me​ljio ovu dr​ža​vu, a mi smo je uni​šti​li.” Po​tom je oti​šao u Kun​ce​vo. – Sta​ljin je imao ku​ću ne​da​le​ko od va​ro​ši Kun​ce​vo, na obo​du Mo​skve. – Ju​če se ni​je po​ja​vio u Kre​mlju kao i obič​no oko po​dne​va. Kad su te​le​fo​ni​ra​li u Kun​ce​vo, ni​ko se ni​je ja​vio. Da​nas, ista pri​ča. Vo​lo​đa se nag​nu bli​že. – Da ni​je pre​tr​peo... – pi​ta​nje do​vr​ši ša​pa​tom – ...ner​vni slom? Ka​men ne​moć​no ra​ši​ri ru​ke. – Ne bi me za​ču​di​lo. In​si​sti​rao je, upr​kos svim do​ka​zi​ma, da nas Ne​mač​ka ne​će na​pa​sti to​kom če​tr​de​set pr​ve, a vi​di sad. Vo​lo​đa klim​nu gla​vom. Sve je to ima​lo smi​sla. Sta​ljin je do​zvo​lja​vao da ga u zva​nič​nim pri​li​ka​ma na​zi​va​ju Ocem, Uči​te​ljem, Ve​li​kim vo​đom, Pre​o​bra​zi​te​ljem pri​ro​de, Ve​li​kim kor​mi​la​rom, Ge​ni​jem čo​ve​čan​stva, Naj​ve​ćim ge​ni​jem svih vre​me​na i na​ro​da. No sa​da je do​ka​za​no, čak ni on to ni​je mo​gao da ospo​ri, da je bio u za​blu​di, dok su svi osta​li bi​li u pra​vu. U ta​kvim okol​no​sti​ma lju​di su sklo​ni sa​mo​u​bi​stvu. Kri​za je bi​la još go​ra ne​go što je Vo​lo​đa mi​slio. Ne sa​mo što je So​vjet​ski Sa​vez na​pad​nut, i što gu​bi rat već je pri​tom ostao bez vođ​stva. To mo​ra da je bio naj​o​pa​sni​ji tre​nu​tak još od Re​vo​lu​ci​je na​o​va​mo. No da li je to, u isti mah, bi​la i pri​li​ka da se ne​što uči​ni? Pri​li​ka da se ra​to​si​lja​ju Sta​lji​na? Po​sled​nji put Sta​ljin je ta​ko ra​nji​vo iz​gle​dao 1924, kad je pro​či​tan Le​nji​nov te​sta​ment, u ko​jem je pi​sa​lo da Sta​ljin ni​je po​de​sna lič​nost za spro​vo​đe​nje vla​sti. Kad je pre​ži​veo tu kri​zu, či​ni​lo se da je Sta​lji​no​va moć ne​pri​ko​sno​ve​na, čak i kad su – Vo​lo​đa je sad to ja​sno uvi​đao – nje​go​ve od​lu​ke bi​le na sa​moj ivi​ci lu​di​la: čist​ke, gru​bi pro​pu​sti u Špa​ni​ji, ime​no​va​nje sa​di​ste Be​ri​je za še​fa taj​ne po​li​ci​je, pakt s Hi​tle​rom. Je li ova van​red​na si​tu​a​ci​ja pri​li​ka da ga, ko​nač​no, zba​ce s vla​sti? Svo​je uz​bu​đe​nje Vo​lo​đa je krio i od Ka​me​na i od osta​lih. Dok se, pri bla​goj sve​tlo​sti let​nje ve​če​ri, vo​zio ku​ći auto​bu​som, pre​pu​stio se mi​sli​ma. Vo​žnju je uspo​ra​vao kon​voj ka​mi​o​na na​to​va​re​nih pro​tiv​a​vi​on​skim oru​đem – ve​ro​vat​no ga raz​me​šta upra​vo nje​gov otac, za​du​žen za od​bra​nu Mo​skve od na​pa​da iz va​zdu​ha.

Mo​že li se Sta​ljin svrg​nu​ti? Pi​tao se ko​li​ko li je njih u Kre​mlju u tom ča​su po​sta​vlja​lo se​bi isto to pi​ta​nje. Ušao je u zgra​du u ko​joj su sta​no​va​li nje​go​vi ro​di​te​lji, vla​di​nu de​se​to​sprat​ni​cu, ko​ju je od Kre​mlja de​li​la sa​mo re​ka Mo​skva. Ro​di​te​lji su bi​li iza​šli, ali tu je bi​la nje​go​va se​stra s bli​zan​ci​ma Dim​kom i Ta​njom. Ma​li Dim​ka je imao tam​ne oči i ko​su. Crve​nom olov​kom je ne​što žvr​ljao po sta​rim no​vi​na​ma. De​voj​či​ca je ima​la iste one pro​dor​ne pla​ve oči ka​kve su ima​li Gri​go​rij i – ka​ko su lju​di go​vo​ri​li – Vo​lo​đa. Ma​la je od​mah po​ka​za​la Vo​lo​đi svo​ju lut​ku. Bi​la je tu i Zo​ja Vo​ro​cin​ce​va, za​di​vlju​ju​će le​pa fi​zi​čar​ka ko​ju je Vo​lo​đa po​sled​nji put vi​deo pre če​ti​ri go​di​ne, pre no što je ot​pu​to​vao za Špa​ni​ju. Obe su ga​ji​le lju​bav pre​ma ru​skoj na​rod​noj mu​zi​ci; za​jed​no su išle na re​ci​ta​le, a Zo​ja je svi​ra​la gu​dok, vi​o​li​nu sa tri ži​ce. Ni jed​na ni dru​ga ni​su se​bi mo​gli da pri​u​šte fo​no​graf, ali je Gri​go​rij imao taj ure​đaj, te su sad njih dve slu​ša​le plo​ču ne​kog or​ke​stra ba​la​laj​ki. Gri​go​rij ni​je bio na​ro​či​ti lju​bi​telj mu​zi​ke, ali mu se do​pa​la ta plo​ča s ve​se​lom mu​zi​kom. Zo​ja je na se​bi ima​la let​nju ha​lji​nu s krat​kim ru​ka​vi​ma, sve​tlu po​put svo​jih oči​ju. Kad ju je Vo​lo​đa lju​ba​zno za​pi​tao ka​ko je, od​seč​no mu je od​go​vo​ri​la: – Mno​go sam lju​ta. Po​sto​ja​lo je u tom tre​nut​ku si​ja​set raz​lo​ga da sva​ki Rus bu​de ljut. – A za​što? – upi​ta je Vo​lo​đa. – Za​to što je mo​je is​tra​ži​va​nje u obla​sti nu​kle​ar​ne fi​zi​ke pre​ki​nu​to. Svi na​uč​ni​ci s ko​ji​ma sa​ra​đu​jem ras​po​re​đe​ni su na dru​ge za​dat​ke. Ja sad, ta​ko, ra​dim na po​bolj​ša​nju di​zaj​na ni​šan​skih spra​va za bom​bar​de​re. To se Vo​lo​đi uči​ni​lo vr​lo ra​zum​no. – Pa u ra​tu smo, na kra​ju kra​je​va. – Ne raz​u​meš – re​če ona. – Slu​šaj. Kad ura​ni​jum pro​đe kroz fi​si​ju, oslo​ba​đa​ju se ne​iz​mer​ne ko​li​či​ne ener​gi​je. Mi​slim, ne​iz​mer​ne. Mi to zna​mo, kao što zna​ju i na​uč​ni​ci na Za​pa​du – či​ta​li smo nji​ho​ve ra​do​ve u na​uč​nim ča​so​pi​si​ma. – A opet, pro​blem ni​šan​skih spra​va za bom​bar​de​re sad se na​me​će kao hit​ni​je pi​ta​nje. – Taj pro​ces, fi​si​ja, mo​že se upo​tre​bi​ti za pro​iz​vod​nju bom​bi ko​je bi bi​le sto​put ja​če od sve​ga što bi​lo ko ima da​nas – pro​du​ži Zo​ja lju​ti​to. – Jed​na nu​kle​ar​na eks​plo​zi​ja mo​gla bi da srav​ni Mo​skvu sa ze​mljom. Šta ako Nem​ci na​pra​ve ta​kvu bom​bu, a mi je još ne​ma​mo? Bi​lo bi to kao da oni ima​ju pu​ške, a mi sa​mo ma​če​ve! – No po​sto​je li uop​šte raz​lo​zi da ve​ru​je​mo ka​ko na​uč​ni​ci u dru​gim ze​mlja​ma ra​de na fi​si​o​noj bom​bi? – upi​ta Vo​lo​đa sum​nji​ča​vo. – Uve​re​ni smo da po​sto​ji. Sâm po​jam fi​si​je od​mah na​vo​di na po​mi​sao o pra​vlje​nju bom​be. Mi smo o to​me već raz​mi​šlja​li – a što ne bi i oni? Ali ima tu još ne​što. Oni su svo​je pr​ve re​zul​ta​te ob​ja​vlji​va​li u ča​so​pi​si​ma – a on​da su, pre jed​no go​di​nu da​na, na​jed​nom pre​sta​li. Od pro​šle go​di​ne, ne​gde baš u ovo vre​me, do da​nas ni​je ob​ja​vljen ni​je​dan no​vi na​uč​ni rad o fi​si​ji. – A ti si uve​re​na da su po​li​ti​ča​ri i ge​ne​ra​li na Za​pa​du shva​ti​li voj​ni po​ten​ci​jal tih is​tra​ži​va​nja, te da ih za​to ota​da spro​vo​de u taj​no​sti? – Dru​gi raz​log mi ne pa​da na pa​met. A opet, mi ov​de, u So​vjet​skom Sa​ve​zu, ni​smo još ni po​če​li da is​tra​žu​je​mo mo​guć​no​sti ura​ni​ju​ma. – Hmm... – Vo​lo​đa se na​pra​vi kao da sum​nja u sve to, iako je za​pra​vo usta​no​vio da pri​ča de​lu​je i te ka​ko uver​lji​vo. Čak i Sta​lji​no​vi naj​ve​ći po​što​va​o​ci – gru​pa ko​joj je pri​pa​dao i Vo​lo​đin otac Gri​go​rij – ni​su se pred​sta​vlja​li kao po​zna​va​o​ci na​u​ke. A jed​nom sa​mo​dr​šcu ni​je bi​lo te​ško da pre​ne​breg​ne bi​lo šta što bi u nje​mu pro​bu​di​lo ne​la​go​du. – Pri​ča​la sam ja tvom ocu o to​me – na​sta​vi Zo​ja. – On me​ne slu​ša, ali nje​ga ne slu​ša ni​ko. – I šta ćeš sad?

– A šta ću? Na​pra​vi​ću do​zla​bo​ga do​bru ni​šan​sku spra​vu za na​še va​zdu​ho​plov​ce i na​da​ću se naj​bo​ljem. Vo​lo​đa klim​nu gla​vom. Svi​deo mu se njen stav. I ta de​voj​ka mu se svi​đa​la. Bi​la je pa​met​na i im​pul​siv​na, i mi​li​na je bi​la gle​da​ti je. Pi​tao se da li bi išla s njim u bi​o​skop. Raz​go​vor o fi​zi​ci pod​se​tio ga je na Vil​hel​ma Frun​cea, ko​ji mu je bio naj​bo​lji drug na ber​lin​skoj Mu​škoj aka​de​mi​ji. Pre​ma re​či​ma Ver​ne​ra Fran​ka, Vi​li je sa​da bio bri​ljan​tan fi​zi​čar, a stu​di​rao je u En​gle​skoj. Mo​žda će on ne​što zna​ti o toj fi​si​o​noj bom​bi ko​jom je Zo​ja to​li​ko za​o​ku​plje​na. A ako je i da​lje ko​mu​ni​sta, mo​gao bi Vi​li da mu i is​pri​ča to što zna. Vo​lo​đa obe​ća se​bi da ka​sni​je po​ša​lje te​le​gram od​se​ku Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je u am​ba​sa​di u Lon​do​nu. Uto uđo​še nje​go​vi ro​di​te​lji. Otac je bio u uni​for​mi, maj​ka je no​si​la ka​put i še​šir. Pri​su​stvo​va​li su jed​noj od onih bez​broj​nih, bes​kraj​nih ce​re​mo​ni​ja do ko​jih je voj​ska to​li​ko dr​ža​la; Sta​ljin je in​si​sti​rao da se s ta​kvim ob​re​di​ma na​sta​vi upr​kos ne​mač​kom na​pa​du, jer ta​kve pa​ra​de su do​bre za mo​ral. Gu​gu​ta​li su, naj​pre, ne​ko​li​ko mi​nu​ta s bli​zan​či​ći​ma, ali vi​de​lo se da je otac ra​se​jan. Pro​mr​mljao je ne​što o ne​kom te​le​fon​skom po​zi​vu i oti​šao pra​vo u rad​nu so​bu. Maj​ka po​če da pri​pre​ma ve​če​ru. Vo​lo​đa je raz​go​va​rao u ku​hi​nji sa tri že​ne, ali je je​dva če​kao da po​pri​ča sa ocem. Na​slu​ći​vao je po​vod tog oče​vog hit​nog te​le​fon​skog po​zi​va – ili ne​ko upra​vo ku​je plan ka​ko da zba​ci Sta​lji​na s vla​sti, ili pak po​ku​ša​va to da spre​či, i to ve​ro​vat​no ov​de ne​gde, u ovoj zgra​di. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, od​lu​čio je da se iz​lo​ži ri​zi​ku od oče​vog gne​va i da ga pre​ki​ne u ra​du. Ali otac je upra​vo iz​la​zio. – Mo​ram do Kun​ce​va – re​če on. Vo​lo​đa je sil​no že​leo da sa​zna šta se do​ga​đa. – Za​što? – upi​ta on oca. Gri​go​rij je pre​šao pre​ko pi​ta​nja. – Zvao sam da mi po​ša​lju ko​la, ali šo​fer mi je oti​šao ku​ći. Mo​gao bi ti da me po​ve​zeš. Vo​lo​đa je sav cep​teo. Ni​ka​da još ni​je bio u Sta​lji​no​voj da​či. A sa​da će oti​ći ta​mo, u tre​nut​ku naj​du​blje kri​ze. – Haj​de​mo – re​če mu otac ne​str​plji​vo. Iz hod​ni​ka su se po​zdra​vi​li sa osta​li​ma i iza​šli. Gri​go​ri​ju je bio do​de​ljen cr​ni ZIS 101-A, so​vjet​ska ko​pi​ja ame​rič​kog pa​kar​da, s tro​ste​pe​nim auto​mat​skim me​nja​čem. Do​sti​zao je mak​si​mal​nu br​zi​nu od oko sto tri​de​set ki​lo​me​ta​ra na čas. Vo​lo​đa se​de za vo​lan i njih dvo​ji​ca po​đo​še. Vo​zio je kroz Ar​bat, deo gra​da na​sta​njen za​na​tli​ja​ma i in​te​lek​tu​al​ci​ma, pa iz​bio na Mo​žaj​ski autoput, što vo​di na za​pad. – Zvao te drug Sta​ljin? – upi​ta oca. – Ne. Sta​ljin je izo​lo​van već dva da​na. – To sam i ja čuo. – Stvar​no? A tre​ba​lo je da bu​de taj​na. – Te​ško je ta​kvu taj​nu sa​ču​va​ti. Šta se sad de​ša​va? – Nas ne​ko​li​ko ide​mo u Kun​ce​vo, da ga po​se​ti​mo. Vo​lo​đa sad po​sta​vi ključ​no pi​ta​nje: – Ko​ja je svr​ha po​se​te? – Naj​pre da vi​di​mo da li je živ. A zar bi uop​šte bi​lo mo​gu​će, pi​tao se Vo​lo​đa, da ni​je živ a da to ni​ko ne zna. Te​ško. – A šta ako je živ? – Ne znam. Šta god da se de​si, dra​že mi je da bu​dem ta​mo i lič​no vi​dim ne​go da sa​znam ka​sni​je. Ure​đa​ji za pri​slu​ški​va​nje ni​su bi​li de​lo​tvor​ni u ko​li​ma u po​kre​tu, i Vo​lo​đa je to znao – mi​kro​fon je hva​tao sa​mo zvuk mo​to​ra – pa je otu​da i bio si​gu​ran da ih ni​ko ne​će ču​ti. Ipak, is​pu​ni ga strah dok je

iz​go​va​rao ono što se ni​i​je sme​lo ni po​mi​sli​ti: – Da li bi Sta​ljin mo​gao da bu​de zba​čen? – Re​kao sam ti, ne znam – sr​di​to od​bru​si otac. Vo​lo​đa je sa​da sav trep​tao. Ta​kvo pi​ta​nje iz​i​ski​va​lo je ka​te​go​rič​no po​ri​ca​nje. Sve osta​lo mo​glo se pro​tu​ma​či​ti kao „da”. Nje​gov otac je, da​kle, pri​znao da po​sto​ji mo​guć​nost da je sa Sta​lji​nom go​to​vo. Kao vul​kan​ski oganj buk​nu na​da u Vo​lo​đi​nom sr​cu. – Za​mi​sli ka​ko bi to bi​lo! – re​če on ra​do​sno. – Ne​ma vi​še čist​ki! Rad​ni lo​go​ri će bi​ti po​za​tva​ra​ni. Mla​de de​voj​ke ni​ko vi​še ne​će od​vo​di​ti sa uli​ce da bi ih si​lo​va​li pri​pad​ni​ci taj​ne po​li​ci​je. Oče​ki​vao je, bar do​ne​kle, da će ga otac pre​ki​nu​ti u po​la re​či, ali Gri​go​rij ga je sa​mo slu​šao, po​lu​za​tvo​re​nih oči​ju. Vo​lo​đa pro​du​ži: – Glu​pe fra​ze „troc​ki​stič​ko-fa​ši​stič​ki špi​jun” ne​sta​će iz na​šeg je​zi​ka. Voj​ne je​di​ni​ce ko​je je ne​pri​ja​telj broj​ča​no nad​ma​šio ili oruž​jem nad​ja​čao mo​ći će da se po​vu​ku, a ne da se voj​ni​ci uza​lud žr​tvu​ju. Od​lu​ke će bi​ti do​no​še​ne raz​bo​ri​to i za to će bi​ti za​du​že​ne gru​pe pa​met​nih lju​di ko​ji će pro​ce​ni​ti šta je naj​bo​lje za sve. Bi​će to onaj ko​mu​ni​zam o ko​jem si ti sa​njao pre tri​de​set go​di​na! – Mlad pa bu​da​la! – re​če otac pre​zri​vo. – Po​sled​nje što nam sa​da tre​ba je​ste da iz​gu​bi​mo vo​đu. Pa mi smo u ra​tu, i još se po​vla​či​mo! Naš je​di​ni cilj mo​ra bi​ti od​bra​na Re​vo​lu​ci​je – bez ob​zi​ra na ce​nu. Sta​ljin nam je sad po​treb​ni​ji ne​go ika​da. Vo​lo​đa je imao uti​sak da mu je otac opa​lio ša​mar. Go​di​ne i go​di​ne su pro​šle otkad ga je Gri​go​rij po​sled​nji put na​zvao bu​da​lom. No da li je sta​ri u pra​vu? Da li je So​vjet​skom Sa​ve​zu Sta​ljin po​tre​ban? Vo​đa je do​neo to​li​ko ka​ta​stro​fal​nih od​lu​ka da Vo​lo​đi, jed​no​stav​no, ni​je bi​lo ja​sno ka​ko bi to ze​mlji mo​glo da bu​de go​re ne​go što je​ste, pa ma ko dru​gi da pre​u​zme vlast. Sti​gli su do od​re​di​šta. Sta​lji​nov dom je obič​no na​zi​van da​čom, ali ni​je to bi​la se​o​ska ko​li​ba. Bi​la je to du​gač​ka, ni​ska zgra​da s pet vi​so​kih pro​zo​ra s jed​ne stra​ne ve​le​lep​nih vra​ta i isto to​li​ko s dru​ge; ku​ća se na​la​zi​la usred bo​ro​ve šu​me, a i sa​ma je bi​la tam​no​ze​le​na, da se sto​pi s okru​že​njem. Sto​ti​ne na​o​ru​ža​nih voj​ni​ka ču​va​le su ka​pi​ju i dvo​stru​ku ogra​du od bo​dlji​ka​ve ži​ce. Gri​go​rij po​ka​za ru​kom na pro​tiv​a​vi​on​sku ba​te​ri​ju de​lom skri​ve​nu ka​mu​fla​žnom mre​žom. – Ja sam ono ta​mo po​sta​vio – re​če. Stra​žar na ka​pi​ji pre​po​znao je Gri​go​ri​ja, ali je ipak za​tra​žio od njih da po​ka​žu do​ku​men​ta. Iako je Gri​go​rij bio ge​ne​ral, a Vo​lo​đa ka​pe​tan oba​ve​štaj​ne slu​žbe, obo​ji​ca su te​melj​no pre​tre​se​ni, za slu​čaj da no​se oruž​je. Vo​lo​đa je od​ve​zao ko​la do sa​mih vra​ta. Pred ku​ćom ni​je bi​lo par​ki​ra​nih auto​mo​bi​la. – Sa​če​ka​će​mo da i osta​li do​đu – re​če otac. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ka​sni​je, po​ja​vi​še se još tri ZIS-ove li​mu​zi​ne. Vo​lo​đa se se​ti da to ZIS za​pra​vo zna​či Za​vod Ime​ni Sta​lin – Fa​bri​ka na​zva​na po Sta​lji​nu. Je​su li to dže​la​ti do​šli ko​li​ma ko​ja no​se ime nji​ho​ve žr​tve? Svi su iza​šli iz ko​la, osmo​ri​ca sre​do​več​nih mu​ška​ra​ca u ode​li​ma, sa še​ši​ri​ma na gla​va​ma; u nji​ho​vim ru​ka​ma bi​la je bu​duć​nost ze​mlje. Me​đu pri​sut​ni​ma Vo​lo​đa pre​po​zna mi​ni​stra spolj​nih po​slo​va Mo​lo​to​va i še​fa taj​ne po​li​ci​je Be​ri​ju. – Ide​mo – re​če Gri​go​rij. Vo​lo​đa se na​đe u ču​du. – I ja ula​zim s va​ma? Gri​go​rij gur​nu ru​ku pod se​di​šte i da​de Vo​lo​đi pi​štolj mar​ke to​ka​rev TT-33. – Sta​vi ovo u džep – re​če otac. – Ako onaj po​dlac Be​ri​ja po​ku​ša da me uhap​si, pu​caj u gov​no. Vo​lo​đa oba​zri​vo pri​hva​ti oruž​je: mo​del T-33 ni​je imao utvr​đi​vač osi​gu​ra​ča. On gur​nu pi​štolj u džep jak​ne – bio je ot​pri​li​ke se​dam​na​est-osam​na​est cen​ti​me​ta​ra du​ga​čak – i iza​đe iz ko​la. Do​se​ti se us​put da taj mo​del ima okvir sa osam me​ta​ka.

Svi uđo​še u ku​ću. Vo​lo​đa je stra​ho​vao da će ih opet pre​tre​sti, i pri​tom mu na​ći oruž​je, ali dru​ge pro​ve​re ni​je bi​lo. Unu​tra​šnji zi​do​vi bi​li su okre​če​ni tam​nim bo​ja​ma, a pro​sto​ri​je su bi​le sla​bo osve​tlje​ne. Je​dan ofi​cir uve​de pri​do​šli​ce u ne​što na​lik na oma​nju tr​pe​za​ri​ju. Sta​ljin je se​deo u fo​te​lji. Naj​moć​ni​ji čo​vek is​toč​ne Ze​mlji​ne he​mis​fe​re iz​gle​dao je une​zve​reno i utu​čeno. Po​di​gav​ši po​gled, on osmo​tri lju​de ko​ji su ula​zi​li u so​bu i upi​ta: – Što ste do​šli? Vo​lo​đa je ostao bez da​ha. Sta​ljin je oči​gled​no mi​slio da im je na​me​ra ili da ga uhap​se ili da ga ubi​ju. Du​go je vla​da​la ti​ši​na, i Vo​lo​đa shva​ti da gru​pa funk​ci​o​ne​ra ni​je una​pred od​lu​či​la šta će. A ka​ko su i mo​gli da od​lu​če kad ni​su zna​li čak ni da li je Sta​ljin živ? Šta im je dru​go pre​o​sta​lo? Da ga ubi​ju? Dru​ga pri​li​ka im se mo​žda ni​ka​da ne​će uka​za​ti. Ko​nač​no is​tu​pi Mo​lo​tov. – Mo​li​mo vas da se vra​ti​te na po​sao – re​če on. Vo​lo​đa se je​dva uz​dr​ža da ne pro​te​stu​je. No Sta​ljin od​mah​nu gla​vom. – Mo​gu li ja da ostva​rim ono što na​rod od me​ne oče​ku​je? Mo​gu li ja da vo​dim ovu ze​mlju u po​be​du? Vo​lo​đa se zgra​nuo. Zar će za​i​sta od​bi​ti po​nu​du? – Po​sto​je, mo​žda, i bo​lji kan​di​da​ti – do​da​de Sta​ljin. Pru​žao im je, eto, i dru​gu pri​li​ku da ga ote​ra​ju! Pro​go​vo​ri tad još je​dan od oku​plje​nih, i Vo​lo​đa pre​po​zna mar​ša​la Vo​ro​ši​lo​va. – Ni​ko ni​je do​stoj​ni​ji tog po​lo​ža​ja od vas – re​če on. I šta s tim? Ni​je ovo tre​nu​tak za pu​ko uli​zi​va​nje. On​da se pri​klju​či i nje​gov otac: – Ta​ko je! Zar će pu​sti​ti Sta​lji​na da se iz​vu​če? Ka​ko je mo​gu​će da su to​li​ko glu​pi? Mo​lo​tov je pr​vi iz​go​vo​rio ne​što raz​bo​ri​to. – Pred​la​že​mo for​mi​ra​nje rat​nog ka​bi​ne​ta, ko​ji bi se zvao Od​bor za dr​žav​nu od​bra​nu. Bi​la bi to ne​ka vr​sta vr​hov​nog po​lit​bi​roa s vr​lo ma​lim bro​jem čla​no​va ko​ji bi imao naj​ši​ra ovla​šće​nja. – A ko bi bio na če​lu tog od​bo​ra? – br​zo umet​nu Sta​ljin. – Ti, dru​že Sta​lji​ne! Vo​lo​đa hte​de da vik​ne: „Ne!” Opet je du​go vla​da​la ti​ši​na. Ko​nač​no Sta​ljin pro​go​vo​ri: – Vr​lo do​bro. E sad, ko​ga će​mo još da po​sta​vi​mo u taj od​bor? Be​ri​ja is​tu​pi i po​če da na​bra​ja. Sve je go​to​vo, uvi​de to Vo​lo​đa, ko​me se vr​te​lo u gla​vi od je​da i raz​o​ča​ra​nja. Pro​pu​sti​li su pri​li​ku. Mo​gli su da svrg​nu ti​ra​ni​na, ali ni​su ima​li pe​tlje. Kao de​ca oca na​sil​ni​ka, upla​ši​li su se da ne​će ume​ti da se sna​đu bez nje​ga. Stva​ri su, za​pra​vo, sta​ja​le još go​re, shva​tio je to Vo​lo​đa, iz ča​sa u čas sve po​ti​šte​ni​ji. Mo​žda je Sta​ljin stvar​no do​ži​veo ner​vni slom – ta​ko se bar, po sve​mu su​de​ći, či​ni​lo – ali je, isto ta​ko, po​vu​kao je​dan bri​ljan​tan po​li​tič​ki po​tez. Svi oni ko​ji su even​tu​al​no mo​gli da za​u​zmu nje​go​vo me​sto na​la​zi​li su se u toj so​bi. U tre​nut​ku kad su svi kao na dla​nu mo​gli da se uve​re u ka​ta​stro​fal​ne po​sle​di​ce Sta​lji​no​vih po​gre​šnih pro​ce​na, on je svo​je su​par​ni​ke pri​mo​rao da ga mo​le da ih pred​vo​di i da​lje. Po​vu​kao je cr​tu is​pod svo​je uža​sne gre​ške i stvo​rio se​bi pri​li​ku za nov po​če​tak. I ne sa​mo da se Sta​ljin vra​tio u igru.

Ni​ka​da ni​je bio ja​či.

XI Ko bi imao hra​bro​sti da se jav​no po​bu​ni pro​tiv ono​ga što se de​ša​va u Akel​ber​gu? Kar​la i Fri​da vi​de​le su to svo​jim oči​ma, ima​le su Il​zu Ke​nig kao sve​do​ka, ali im je tre​bao i ne​ko ko će ih po​dr​ža​ti. Ni​je vi​še bi​lo iza​bra​nih na​rod​nih po​sla​ni​ka; svi po​sla​ni​ci u Raj​hsta​gu bi​li su na​ci​sti. Ni​je bi​lo ni pra​vih no​vi​na​ra; sa​mo uli​zič​ka škra​ba​la. Na​ci​sti su po​sta​vi​li i sve su​di​je, ko​ji su po​što​va​li sa​mo vo​lju vla​sti. Kar​la ra​ni​je ni​je mo​gla ni da poj​mi ka​kvu su joj za​šti​tu u ži​vo​tu pru​ža​li po​li​ti​ča​ri, no​vi​na​ri i advoka​ti. Bez njih, shva​ti​la je to sa​da, vlast mo​že da či​ni šta joj je vo​lja, pa čak i da ubi​ja. Ko​me da se obra​te? Fri​din obo​ža​va​lac Hajn​rih fon Ke​sel imao je dru​ga ka​to​lič​kog sve​šte​ni​ka. – Pe​ter je bio naj​pa​met​ni​ji deč​ko u mom raz​re​du – re​kao im je Hajn​rih. – Ali ne i naj​o​mi​lje​ni​ji. Mal​či​ce krut i ušto​gljen. Mi​slim, ipak, da će nas sa​slu​ša​ti. Kar​la je sma​tra​la da sva​ka​ko vre​di po​ku​ša​ti. Njen pro​te​stant​ski pa​stor po​ka​zao je ve​li​ko sa​o​se​ća​nje, ali on​da ga je ućut​kao Ge​sta​po. Mo​žda će se isto po​no​vi​ti i u ovom slu​ča​ju. Ali Kar​la ni​čeg dru​gog ni​je mo​gla da se do​se​ti. Hajn​rih po​ve​de Kar​lu, Fri​du i Il​zu do Pe​te​ro​ve cr​kve u Še​ne​ber​gu, jed​nog ne​delj​nog jul​skog ju​tra. Hajn​ri​hu je do​bro sta​ja​lo cr​no ode​lo; de​voj​ke su no​si​le uni​for​me me​di​cin​skih se​sta​ra, znak da se u njih mo​že po​u​zda​ti. Ušli su na boč​na vra​ta i za​pu​ti​li se pra​vo u ma​lu, pra​šnja​vu pro​sto​ri​ju s ne​ko​li​ko sta​rih sto​li​ca i ve​li​kim or​ma​nom. Oca Pe​te​ra za​te​kli su sa​mog, u mo​li​tvi. Mo​ra da ih je čuo kad su ula​zi​li, ali je ipak ostao na ko​le​ni​ma još či​tav mi​nut pre ne​go što će usta​ti i okre​nu​ti se da se s nji​ma po​zdra​vi. Pe​ter je bio vi​sok i mr​šav, pra​vil​nih cr​ta li​ca, ured​no pod​ši​šan. Imao je, iz​ra​ču​na​la je Kar​la, dva​de​set se​dam go​di​na – ako je za​i​sta Hajn​ri​hov is​pi​snik. Pe​ter se na​mr​šti i ne tru​de​ći se da sa​kri​je raz​dra​žlji​vost što ga ne​ko ome​ta. – Pri​pre​mam se za mi​su – re​če im on ozbilj​no. – Dra​go mi je što te vi​dim u cr​kvi, Hajn​rih, ali sa​da me mo​ra​te osta​vi​ti. Vi​de​će​mo se ka​sni​je. – Reč je o du​hov​noj nu​ždi, Pe​te​ru – na to će Hajn​rih. – Se​di, ima​mo ne​što va​žno da ti ka​že​mo. – Te​ško da mo​že bi​ti va​žni​je od mi​se. – Bo​ga​mi, mo​že, Pe​te​ru, ve​ruj na reč. Za pet mi​nu​ta slo​ži​ćeš se sa mnom. – Do​bro, on​da. – Ovo je mo​ja de​voj​ka, Fri​da Frank. Kar​la se iz​ne​na​di​la. Šta, zar mu je Fri​da sad de​voj​ka? – Ima​la sam mla​đeg bra​ta – po​če Fri​da – ko​ji je ro​đen sa spi​nom bi​fi​dom. Po​čet​kom ove go​di​ne pre​ba​čen je u bol​ni​cu u Akel​ber​gu u Ba​var​skoj, gde je tre​ba​lo da ga le​če ne​kom spe​ci​jal​nom me​to​dom. Ubr​zo za​tim sti​glo nam je pi​smo ko​jim smo oba​ve​šte​ni da je pre​mi​nuo usled za​pa​lje​nja sle​pog cre​va. Fri​da se okre​nu pre​ma Kar​li, ko​ja pre​u​ze reč. – Mo​ja so​ba​ri​ca je ima​la si​na ro​đe​nog sa ošte​će​njem mo​zga. I on je pre​ba​čen u Akel​berg. So​ba​ri​ca je, isto​ga da​na, do​bi​la isto​vet​no pi​smo. Pe​ter ra​ši​ri ru​ke kao da će re​ći „pa šta sad?”. – I ra​ni​je sam slu​šao o to​me – re​če on. – To je pro​pa​gan​da pro​tiv vla​sti. Cr​kva se u po​li​ti​ku ne me​ša. Ka​kve su sad to glu​po​sti?!, po​mi​sli Kar​la. Pa cr​kva je do gu​še bi​la u po​li​ti​ci. No ona pre​đe pre​ko iz​re​če​nog te na​sta​vi: – Sin mo​je so​ba​ri​ce ni​je imao sle​po cre​vo. Od​stra​nje​no mu je dve go​di​ne pre to​ga. – Mo​lim vas – re​če Pe​ter. – Šta to do​ka​zu​je?

Kar​la je sad već bi​la obes​hra​bre​na. Pe​ter je oči​gled​no bio pun pred​ra​su​da. – Če​kaj, Pe​te​ru – re​če Hajn​rih. – Ni​si još sve čuo. Il​za je ra​di​la u bol​ni​ci u Akel​ber​gu. Pe​ter po​gle​da u de​voj​ku, iš​če​ku​ju​ći. – Vas​pi​ta​va​na sam kao ka​tol​ki​nja, oče – re​če Il​za. Kar​la za to ni​je zna​la. – Ali ni​sam do​bra ka​to​li​ki​nja – na​sta​vi Il​za. – Bog je do​bar, ne mi, kće​ri – re​če Pe​ter po​bo​žno. – Ali ja sam zna​la da je ono što či​nim gre​šno – re​če Il​za. – I ni​sam ustuk​nu​la jer mi je ta​ko na​re​đe​no, a i bo​ja​la sam se. – Ilza bri​znu u plač. – Šta si to či​ni​la? – Ubi​ja​la lju​de. O, oče, ho​će li mi Bog opro​sti​ti? Sve​šte​nik je ne​tre​mi​ce gle​dao u mla​du me​di​cin​sku se​stru. Ovo ni​je mo​gao da od​ba​ci kao pro​pa​gan​du; pred njim je bi​la na​mu​če​na du​ša. Pre​ble​deo je. Osta​li su ću​ta​li. Kar​la za​dr​ža dah. – U bol​ni​cu su, si​vim auto​bu​si​ma, do​vo​zi​li hen​di​ke​pi​ra​ne – re​če Il​za. – Ni​je bi​lo ni​ka​kvog spe​ci​jal​nog le​če​nja za njih. Da​va​li smo im in​jek​ci​je, i oni bi umi​ra​li. On​da bi​smo ih kre​mi​ra​li. – Ona po​gle​da Pe​te​ra u oči. – Ho​će li mi ikad bi​ti opro​šte​no za ono što sam uči​ni​la? On za​u​sti da ne​što ka​že, ali mu re​či za​sta​do​še u gr​lu pa se sa​mo na​ka​šlja. Naj​zad, ti​ho pro​go​vo​ri: – Ko​li​ko? – Obič​no po če​ti​ri. Auto​bu​sa, mi​slim. U sva​kom auto​bu​su bi​lo je ot​pri​li​ke po dva​de​set pet pa​ci​je​na​ta. – Sto lju​di? – Da. Sva​ke ne​de​lje po to​li​ko. Pe​te​ro​vo po​no​si​to dr​ža​nje ne​sta​de. Li​ce mu je bi​lo ble​do kao kreč, a do​nja usna mu je vi​si​la. – Sto​ti​nu hen​di​ke​pi​ra​nih lju​di ne​delj​no? – Da, oče. – O ka​kvom je hen​di​ke​pu reč? – O svim vr​sta​ma, men​tal​nim i te​le​snim. Bi​lo je tu i se​nil​nih sta​ra​ca, i de​for​mi​sa​nih be​ba, i mu​ška​ra​ca i že​na, pa​ra​li​zo​va​nih, um​no za​o​sta​lih ili, na​pro​sto, bes​po​moć​nih. A on je po​na​vljao, i po​na​vljao. – I bol​nič​ko oso​blje ih je sve po​bi​lo? Il​za je je​ca​la. – Žao mi je, žao mi je, zna​la sam da či​nim zlo. Kar​la je po​sma​tra​la Pe​te​ra. Ni​je vi​še iz​gle​dao ona​ko na​do​bud​no. Do​ži​veo je upe​ča​tljiv pre​o​bra​žaj. Po​sle du​gih go​di​na slu​ša​nja do​bro​sto​je​ćih ka​to​li​ka iz ovog po​šu​mlje​nog pred​gra​đa, ko​ji su is​po​ve​da​li svo​je sit​ne gre​ho​ve, na​jed​nom se su​sreo sa zlom u iz​vor​nom ob​li​ku. I bio je po​tre​sen, do sr​ži. Ali šta će pred​u​ze​ti? Pe​ter je ustao. Uzeo je Il​zu za ru​ke i po​di​gao je sa sto​li​ce. – Vra​ti se Cr​kvi – re​če on. – Is​po​ve​di se svom sve​šte​ni​ku. Bog će ti opro​sti​ti. To​li​ko znam. – Hva​la vam – pro​ša​pu​ta ona. On joj pu​sti ru​ke, pa po​gle​da u Hajn​ri​ha. – Za nas osta​le si​tu​a​ci​ja mo​žda i ni​je ta​ko jed​no​stav​na. Okre​nuv​ši im le​đa, klek​nuo je opet da se po​mo​li. Kar​la po​gle​da u Hajn​ri​ha, ovaj sleg​nu ra​me​ni​ma. Po​u​sta​ja​še svi i iza​đo​še iz ma​le pro​sto​ri​je. Kar​la za​gr​li upla​ka​nu Il​zu. – Osta​će​mo na mi​si – re​če Kar​la. – Mo​žda će po​raz​go​va​ra​ti s na​ma po​sle slu​žbe. Njih če​tvo​ro uđo​še u brod cr​kve. Il​za je pre​sta​la da pla​če, već se ma​lo smi​ri​la. Fri​da je dr​ža​la Hajn​ri​ha pod​ru​ku. Za​u​ze​li su me​sta, pa​stva se oku​plja​la, sve sa​mi uspe​šni mu​škar​ci, de​be​lju​ška​ste

že​ne i ne​mir​na de​ca, a svi obu​kli naj​bo​lje što ima​ju. Ni​ka​da ta​kav svet ne bi ubi​jao hen​di​ke​pi​ra​ne, po​mi​sli Kar​la. Pa ipak, nji​ho​va vla​da či​ni​la je to, u nji​ho​vo ime. Ka​ko je ta​ko ne​što mo​glo da se de​si? Ni​je vi​še ni sa​ma zna​la šta da oče​ku​je od oca Pe​te​ra. Ni​je bi​lo sum​nje da je on, na​po​slet​ku, po​ve​ro​vao u ono što su mu is​pri​ča​li. Is​pr​va je slu​tio da su po​li​tič​ki mo​ti​vi​sa​ni pa je hteo da pre​ki​ne raz​go​vor, ali ga je Il​zi​na iskre​nost ube​di​la. I no​va sa​zna​nja su ga pre​stra​vi​la. Ipak, ni​je im još ni​šta obe​ćao, ne ra​ču​na​ju​ći to da će Bog opro​sti​ti Il​zi. Kar​la se osvr​nu​la oko se​be. Cr​kva je bi​la ži​vo​pi​sni​ja ne​go što je to slu​čaj u pro​te​stan​skim bo​go​mo​lja​ma. Bi​lo je vi​še skulp​tu​ra i sli​ka, vi​še mra​mo​ra i po​zla​te, bar​ja​ka i sve​ća. Pro​te​stan​ti i ka​to​li​ci su ra​to​va​li zbog ta​kvih de​ta​lja, pri​se​ti se ona. Ka​ko se čud​nim sad to či​ni​lo, u sve​tu u ko​jem ubi​ja​ju de​cu, da bi​lo ko uop​šte ma​ri za ne​ke ta​mo sve​će. Slu​žba je po​če​la. Uđo​še sve​šte​ni​ci u ode​žda​ma. Otac Pe​ter bio je ra​stom naj​vi​ši me​đu nji​ma. Osim stro​ge po​bo​žno​sti, Kar​la ni​šta vi​še ni​je mo​gla da pro​či​ta s nje​go​vog li​ca. Cr​kve​ne pe​sme i mo​li​tve pre​se​de​la je pot​pu​no rav​no​du​šna. Mo​li​la se on​da za svog oca, a dva sa​ta ka​sni​je pro​na​šla ga je na po​du nji​ho​ve ku​će, svi​re​po pre​tu​če​nog, na sa​mr​ti. Ni​je bi​lo da​na, a kat​kad ni sa​ta, da joj on ne ne​do​sta​je. Ako mo​li​tva ni​je spa​sla nje​nog oca, ne​će po​mo​ći ni svi​ma oni​ma ko​je vla​sti sma​tra​ju bes​ko​ri​snim. Tre​ba​lo je pre​ći sa re​či na de​la. Dok je ta​ko raz​mi​šlja​la o ocu, pri​se​ti se i svog bra​ta Eri​ka. On je sad ne​gde u Ru​si​ji. Po​slao je jed​no pi​smo ku​ći, li​ku​ju​ći zbog br​zog na​pre​do​va​nja i uspe​ha kam​pa​nje. I pri​tom je, lju​ti​to, od​bio da po​ve​ru​je da je Val​te​ra ubio Ge​sta​po. Nji​ho​vog oca je, po sve​mu su​de​ći, Ge​sta​po pu​stio na slo​bo​du ži​vog i zdra​vog, a on​da su ga, na uli​ci, na​pa​li zli​kov​ci, ko​mu​ni​sti ili Je​vre​ji, tvr​dio je on. Erik je ži​veo u sve​tu ma​šte, van do​ma​ša​ja ra​zu​ma. Da li je ta​kav slu​čaj i sa ocem Pe​te​rom? Pe​ter se po​peo na pre​di​ka​o​ni​cu. Kar​la ni​je zna​la da je vre​me za pro​po​ved. Pi​ta​la se šta će re​ći. Ho​će li pro​na​ći na​dah​nu​će u ono​me što je to​ga ju​tra sa​znao? Ili će go​vo​ri​ti o ne​čem što sa​da ni​je va​žno, o vr​li​ni skrom​no​sti, ili o gre​hu za​vi​sti? Ili će sa​mo sklo​pi​ti oči i, ve​rom pro​žet, za​hva​li​ti Bo​gu što ne​mač​ka ar​mi​ja ni​že po​be​de u Ru​si​ji? Sta​jao je, ona​ko vi​sok, za pre​di​ka​o​ni​com, pre​le​tev​ši pa​stvu po​gle​dom ko​ji se mo​gao pro​tu​ma​či​ti i kao nad​men, i kao po​no​san, ali i kao pr​ko​san. – Pe​ta za​po​vest na​la​že: Ne ubij. Kar​la po​gle​da Hajn​ri​ha. Šta li će Pe​ter re​ći? Glas mu je od​zva​njao od ka​me​nih zi​do​va cr​kve​nog bro​da. – Po​sto​ji jed​no me​sto u Akel​ber​gu, u Ba​var​skoj, gde se na​še vla​sti oglu​šu​ju o tu za​po​vest sto​ti​nu pu​ta ne​delj​no! Kar​la osta​de bez da​ha. Da, po​čeo je – dr​ži pro​po​ved pro​tiv pro​gra​ma! To bi mo​glo sve da pre​o​kre​ne. – Ni​je bit​no to što su žr​tve hen​di​ke​pi​ra​ne, ili um​no obo​le​le, ili ni​su u sta​nju sa​me da se hra​ne, ili su pa​ra​li​zo​va​ne – go​vo​rio je Pe​ter, ne kri​ju​ći srdž​bu. – I bes​po​moć​ne be​be i se​nil​ni star​ci, sve su to bož​ja de​ca, i nji​ho​vi su ži​vo​ti sve​ti ko​li​ko i va​ši, ko​li​ko i moj. – Glas mu se uz​di​že još vi​še. – Ubi​ja​ti njih smrt​ni je greh! Sve​šte​nik po​di​že de​snu ru​ku i ste​že pe​sni​cu, dok mu je glas po​drh​ta​vao od uz​bu​đe​nja: – Ka​žem vam: uko​li​ko ni​šta ne pre​du​zme​mo, zgre​ši​će​mo isto ko​li​ko i le​ka​ri i me​di​cin​ske se​stre ko​ji ubri​zga​va​ju smr​to​no​sne in​jek​ci​je. Ako bu​de​mo ću​ta​li... – za​sta​de na​čas. – Ako bu​de​mo ću​ta​li, i mi smo ubi​ce!

XII

In​spek​tor To​mas Ma​ke je kip​teo od be​sa. Na​pra​vi​li su od nje​ga bu​da​lu u oči​ma na​čel​ni​ka Krin​ge​laj​na i osta​lih pret​po​sta​vlje​nih. Uve​ra​vao ih je da ni​šta ne mo​že da pro​cu​ri. Taj​na Akel​ber​ga – i istih ta​kvih bol​ni​ca u dru​gim de​lo​vi​ma ze​mlje – ne​će bi​ti raz​ot​kri​ve​na, re​kao im je on. Do​če​pao se tro​ji​ce smu​tlji​va​ca, Ver​ne​ra Fran​ka, pa​sto​ra Ok​sa i Val​te​ra fon Ul​ri​ha, i na raz​li​či​te na​či​ne ih sve ućut​kao. A taj​na je, ipak, iz​bi​la na vi​de​lo. Za to je bio od​go​vo​ran je​dan nad​me​ni mla​di sve​šte​nik po ime​nu Pe​ter. Otac Pe​ter je sad bio pred Ma​ke​om, nag; no​ge i ru​ke su mu bi​le pri​ve​za​ne za spe​ci​jal​no kon​stru​i​sa​nu sto​li​cu. Krv mu je te​kla iz uši​ju, no​sa i usta, bio se is​po​vra​ćao po gru​di​ma. Elek​tro​de su mu bi​le pri​ka​če​ne za usne, bra​da​vi​ce i pe​nis. Re​men oko če​la slu​žio je za to da mu se, usled ja​kih gr​če​va od ko​jih se sav tre​sao, ne slo​mi vrat. Le​kar ko​ji je se​deo po​red sve​šte​ni​ka oslu​šnuo mu je sr​ce ste​to​sko​pom, i vi​de​lo se da je sum​nji​čav. – Ne​će još du​go iz​dr​ža​ti – kon​sta​to​vao je. Bun​tov​na be​se​da oca Pe​te​ra pro​ču​la se na​da​le​ko. Min​ster​ski bi​skup, mno​go va​žni​je sve​šte​no li​ce, odr​žao je slič​nu be​se​du, raz​ot​kri​va​ju​ći pro​gram T4. Bi​skup je po​zvao sa​mog Hi​tle​ra da spa​se na​rod od Ge​sta​poa, lu​ka​vo na​go​ve​šta​va​ju​ći da, za​pra​vo, i ne po​sto​je iz​gle​di da Hi​tler lič​no zna za taj pro​gram, i ta​ko mu po​nu​dio go​tov ali​bi. Nje​go​va be​se​da je ot​ku​ca​na i umno​že​na, i sad je, od ru​ke do ru​ke, kru​ži​la po Ne​mač​koj. Ge​sta​po je hap​sio sve one kod ko​jih pro​na​đe pri​me​rak te be​se​de, ali uza​lud. Sa​mo ta​da i ni​ka​da vi​še u isto​ri​ji Tre​ćeg raj​ha jav​nost je otvo​re​no ne​go​do​va​la pro​tiv jed​nog po​stup​ka vla​sti. Od​ma​zda je bi​la su​ro​va, ali ni​je uro​di​la plo​dom; be​se​da je i da​lje umno​ža​va​na, sve vi​še sve​šte​ni​ka jav​no se mo​li​lo za hen​di​ke​pi​ra​ne, a u Akel​ber​gu je or​ga​ni​zo​van i pro​test​ni marš. Stva​ri su se otr​gle kon​tro​li. A za to je kri​vi​cu sno​sio Ma​ke. On se nag​nu nad Pe​te​rom. Sve​šte​ni​ku su oči bi​le sklo​plje​ne, plit​ko je di​sao, ali je bio sve​stan. Ma​ke mu se pro​dra u uho: – Ko ti je re​kao za Akel​berg? Od​go​vo​ra ni​je bi​lo. Pe​ter je Ma​keu bio je​di​na na​da. Is​tra​ga spro​ve​de​na u sa​moj va​ro​ši Akel​ber​g ni​je do​ve​la do zna​čaj​ni​jih re​zul​ta​ta. Raj​nhold Vag​ner je čuo pri​ču o ne​kim dve​ma de​voj​ka​ma bi​ci​klist​ki​nja​ma ko​je su do​la​zi​le u bol​ni​cu, ali ni​ko ni​je znao ko su one; do nje​ga je do​pr​la i pri​ča o me​di​cin​skoj se​stri ko​ja je na​pre​čac da​la ot​kaz, u pi​smo ob​ja​sniv​ši da se na br​zi​nu uda​la, ali ne po​mi​nju​ći pri​tom mu​že​vlje​vo ime. Ni​ka​kav trag, da​kle, ko​ji bi se mo​gao sle​di​ti. Ma​ke je, u sva​kom slu​ča​ju, bio si​gu​ran da ta​kvu ne​sre​ću ni​ka​ko ne bi mo​gle pro​u​zro​ko​va​ti ne​ke ta​mo de​voj​ču​re. Ma​ke klim​nu gla​vom teh​ni​ča​ru ko​ji je ru​ko​vao ma​ši​nom. Ovaj okre​nu po​ten​ci​o​me​tar. Pe​ter je za​ur​lao u rop​cu dok mu je stru​ja ši​klja​la te​lom, mr​cva​re​ći živ​ce. Tre​sao se kao u epi​lep​tič​nom na​pa​du, a ko​sa mu se sva bi​la na​ko​stre​ši​la. Teh​ni​čar is​klju​či stru​ju. – Ka​ži mi ka​ko se zo​ve! – ur​lao je Ma​ke. Pe​ter, ko​nač​no, otvo​ri usta. Ma​ke se nag​nu bli​že. – Ni​je bio čo​vek – pro​ša​pu​ta Pe​ter. – Ne​go že​na! Ka​ži mi nje​no ime! – An​đeo je bio. – Đa​vo da te no​si! – uz​vik​nu Ma​ke pa do​hva​ti po​ten​ci​o​me​tar i sâm ga od​vr​nu. – Ovo ne​ću is​klju​či​-

ti dok mi ne ka​žeš! – ur​lao je on, dok je Pe​ter, tre​su​ći se, vri​štao. Otvo​ri​še se vra​ta. Mla​di in​spek​tor pro​vi​ri unu​tra, pre​ble​de i da​de znak Ma​keu da iza​đe. Teh​ni​čar is​klju​či stru​ju, i vri​šta​nje utih​nu. Le​kar se nag​nu da oslu​šne Pe​te​ro​vo sr​ce. – Opro​sti​te, in​spek​to​re Ma​ke – re​če mlađi in​spek​tor – tra​ži vas na​čel​nik Krin​ge​lajn. – Od​mah? – raz​dra​žlji​vo će Ma​ke. – Ta​ko je re​kao, go​spo​di​ne. Ma​ke po​gle​da u le​ka​ra, ko​ji sleg​nu ra​me​ni​ma. – Mlad je on – re​če le​kar. – Po​ži​ve​će dok se vi ne vra​ti​te. Ma​ke iza​đe pa se po​pe na sprat sa mlađim in​spek​to​rom. Krin​ge​laj​no​va kan​ce​la​ri​ja na​la​zi​la se na pr​vom spra​tu. Ma​ke po​ku​ca i uđe. – Ona pro​kle​ti​nja od sve​šte​ni​ka još ni​je pro​go​vo​ri​la – re​če on bez uvo​da. – Tre​ba​će mi još vre​me​na. Krin​ge​lajn je bio vi​žljast čo​vek sa na​o​ča​ra​ma, pa​me​tan, ali ne​ja​ke vo​lje. Bu​du​ći da je ka​sno pre​šao u na​ci​ste, ni​je bio član elit​nog SS-a. Ne​do​sta​ja​lo mu je ža​ra i po​le​ta ko​ji su kra​si​li ta​kve kao što je Ma​ke. – Pu​sti​te tog po​pa – re​če on. – Sve​šte​ni​ci nas vi​še ne za​ni​ma​ju. Po​za​tva​raj​te ih u lo​go​re, i za​bo​ra​vi​te da su po​sto​ja​li. Ma​ke ni​je mo​gao da ve​ru​je ro​đe​nim uši​ma. – Ali ti lju​di su za​ve​re​ni​ci ko​ji pod​ri​va​ju Fi​re​ra! – I u to​me uspe​va​ju – re​če Krin​ge​lajn. – Dok ste vi, s dru​ge stra​ne, oma​nu​li. Ma​keu se uči​ni da je Krin​ge​laj​nu lič​no dra​go što je on oma​nuo. – Od​lu​ka je do​ne​ta u sa​mom vr​hu – na​sta​vi na​čel​nik. – Pro​gram Ak​ci​ja T4 je ob​u​sta​vljen. Ma​ke je za​ne​meo. Na​ci​sti ni​ka​da ni​su do​pu​šta​li da ih u spro​vo​đe​nju od​lu​ka po​ko​le​ba​ju sum​nje neznalicâ. – Ni​ka​da ne bi​smo sti​gli dov​de da smo se ula​gi​va​li jav​no​sti! – re​če on. – Ovo​ga pu​ta smo ipak to uči​ni​li. – Za​što? – Fi​rer ni​je na​šao za shod​no da mi lič​no ob​ja​sni od​lu​ku ko​ju je do​neo – re​če Krin​ge​lajn po​dru​glji​vo. – Ali mo​gu i sâm da na​slu​tim raz​lo​ge. Pro​gram je iza​zvao ne​ve​ro​vat​no gnev​ne pro​te​ste ina​če pa​siv​ne jav​no​sti. Uko​li​ko na​sta​vi​mo, ri​zi​ku​je​mo otvo​re​no su​ko​blja​va​nje sa cr​kva​ma svih kon​fe​si​ja. A to bi bi​lo lo​še. Ne sme​mo da sla​bi​mo je​din​stvo i od​luč​nost ne​mač​kog na​ro​da – naro​či​to sad kad smo za​ra​ti​li sa So​vjet​skim Sa​ve​zom, naj​ja​čim ne​pri​ja​te​ljem do​sa​da. I za​to je pro​gram ob​u​sta​vljen. – Vr​lo do​bro, go​spo​di​ne – re​če Ma​ke, za​u​zda​va​ju​ći gnev. – Još ne​što? – Volj​no – re​če Krin​ge​lajn. Ma​ke kre​nu ka vra​ti​ma. – Ma​ke? On se okre​nu. – Da, go​spo​di​ne? – Pre​svu​ci​te ko​šu​lju. – Ko​šu​lju? – Kr​va​va je. – Raz​u​mem, go​spo​di​ne. Iz​vi​ni​te, go​spo​di​ne. Ma​ke je uz to​pot ju​rio ni​za ste​pe​ni​ce, dok je u nje​mu vri​lo kao u lon​cu. Vra​tio se u so​bu u po​dru​mu. Otac Pe​ter je još bio živ. Van se​be od be​sa, Ma​ke po​no​vo po​vi​ka: – Ko ti je re​kao za Akel​berg? Od​go​vo​ra ni​je bi​lo. On od​vr​nu po​ten​ci​o​me​tar na naj​ja​če. Otac Pe​ter je du​go vri​štao; a on​da, ko​nač​no, uto​nuo u večnu ti​ši​nu.

XI​II Vi​la po​ro​di​ce Frank na​la​zi​la se u jed​nom par​ki​ću. Dve​sto​ti​nak me​ta​ra od ku​će, na bla​gom uz​vi​še​nju, bi​la je ma​la se​ni​ca, otvo​re​na sa svih stra​na, s klu​pa​ma za se​de​nje. Kao de​ca, Kar​la i Fri​da su se pra​vi​le da im je to ku​ća, pa bi se sa​ti​ma igra​le za​mi​šlja​ju​ći ve​li​ke za​ba​ve, s go​sti​ma u svi​li i ka​di​fi ko​je op​slu​žu​ju de​se​ti​ne slu​gu. Ka​sni​je im je to pak bi​lo omi​lje​no me​sto za ne​sme​tan raz​go​vor. – Kad sam pr​vi put se​la na ovu klu​pu, ni​sam no​ga​ma mo​gla da do​tak​nem ze​mlju – re​če Kar​la. – E, kad bi nam se sa​mo vra​ti​li ti da​ni – re​če Fri​da. Tog po​po​dne​va je bi​lo ve​o​ma spar​no. De​voj​ke su na se​bi ima​le ha​lji​ne bez ru​ka​va, i bi​le su u su​mor​ne. Otac Pe​ter je pre​mi​nuo; pre​ma po​li​cij​skom sa​op​šte​nju, iz​vr​šio je sa​mo​u​bi​stvo u pri​tvo​ru, po​što je zbog ne​de​la ko​ja je po​či​nio pao u de​pre​si​ju. Kar​la se pi​ta​la da ni​je, slu​čaj​no, i on na​smrt pre​bi​jen kao i njen otac. Iz​gle​di da se ne​što ta​ko uža​sno do​go​di​lo bi​li su ve​li​ki. Na de​se​ti​ne njih bi​lo je za​tvo​re​no u će​li​ja​ma po​li​cij​skih sta​ni​ca ši​rom Ne​mač​ke. Ne​ki su jav​no po​di​gli glas pro​tiv ubi​ja​nja hen​di​ke​pi​ra​nih, dru​gi su sa​mo de​li​li ko​pi​je be​se​de ko​ju je odr​žao bi​skup Fon Ga​len. Kar​la se pi​ta​la da li će sad sve te lju​de mu​či​ti. I ko​li​ko će još du​go ona uspe​va​ti da umak​ne ta​kvoj sud​bi​ni. Uto iz ku​će iza​đe Ver​ner s po​slu​žav​ni​kom. Pre​ko trav​nja​ka ga je do​neo do se​ni​ce. Obra​ti im se ve​se​lo: – Mo​že li​mu​na​da, de​voj​ke? Kar​la skre​nu po​gled. – Ne, hva​la – od​vra​ti hlad​no. Ni​ka​ko joj ni​je bi​lo ja​sno ka​ko mo​že da se pre​tva​ra da su bli​ski po​sle ku​ka​vič​lu​ka ko​ji je po​ka​zao. – Ja ne​ću – re​če Fri​da. – Na​dam se da ni​smo sad u lo​šim od​no​si​ma – re​če Ver​ner gle​da​ju​ći u Kar​lu. Ka​ko mo​že da ka​že ta​ko ne​što? Pa na​rav​no da su u lo​šim od​no​si​ma. – Umro je otac Pe​ter, Ver​ne​re. – Ve​ro​vat​no ga je pret​hod​no Ge​sta​po sta​vio na mu​ke – do​da​de Kar​la – i to za​to što se otac Pe​ter ni​je mi​rio s tim da ubi​ja​ju lju​de, za raz​li​ku od tvog bra​ta. I moj otac je stra​dao zbog to​ga. Mno​gi tru​nu po za​tvo​ri​ma ili lo​go​ri​ma. Ali ti si za​dr​žao svoj kan​ce​la​rij​ski po​slić, i to je naj​va​žni​je. Vi​de​lo se da su Ver​ne​ra po​vre​di​le te re​či. To je Kar​lu iz​ne​na​di​lo. Oče​ki​va​la je da će joj pr​ko​si​ti, ili bar da će se po​tru​di​ti da iz​gle​da bez​bri​žno. Ali on je bio istin​ski uzru​jan. – Ni​si po​mi​sli​la mo​žda da se sva​ko od nas bo​ri na svoj na​čin? – uz​vra​ti joj on. Ne​u​ver​lji​vo je to bi​lo. – Ti ni​šta ni​si ura​dio! – od​vra​ti mu Kar​la. – Mo​žda i ni​sam – re​če on tu​žno. – Ne​će​te li​mu​na​du, zna​či? De​voj​ke su sa​mo ću​ta​le, i on se vra​ti u ku​ću. Kar​la je bi​la ogor​če​na i lju​ta, ali ni​je mo​gla pro​tiv se​be – u isti mah bi​lo joj je i žao. Pre ne​go što je shva​ti​la da je Ver​ner ku​ka​vi​ca, upu​sti​la se u ro​man​su s njim. Mno​go joj se svi​đao, de​set pu​ta vi​še od ma kog dru​gog deč​ka s ko​jim se lju​bi​la. Ne bi se mo​glo re​ći da joj je slo​mio sr​ce, ali je​ste bi​la du​bo​ko raz​o​ča​ra​na. Fri​da je ima​la vi​še sre​će. Kar​la to po​mi​sli ugle​dav​ši Hajn​ri​ha ka​ko iz​la​zi iz ku​će. Vo​le​la je ras​koš i za​ba​vu, dok je Hajn​rih bio uvek za​mi​šljen i na​pet, ali su, ne​ka​ko, ipak bi​li jed​no za dru​go. – Vo​liš li ga? – upi​ta Kar​la dru​ga​ri​cu dok im se Hajn​rih još ni​je pri​bli​žio do​volj​no da bi ih čuo. – Ne znam još – od​vra​ti Fri​da. – Ali mno​go je sla​dak. Sva se ne​ka​ko to​pim od mi​li​ne dok ga gle​dam. Mo​žda to još ni​je lju​bav, po​mi​sli Kar​la, ali je na do​brom pu​tu da po​sta​ne.

Hajn​rih ni​je mo​gao da do​če​ka da im sa​op​šti no​vo​sti. – Mo​rao sam od​mah da do​đem ne​što da vam is​pri​čam – re​če on. – Otac mi je ne​što re​kao za ruč​kom. – Šta? – upi​ta Fri​da. – Vla​da je ot​ka​za​la pro​je​kat. Zvao se Ak​ci​ja T4. Ubi​ja​nje hen​di​ke​pi​ra​nih. Pre​ki​da​ju s tim. – Ho​ćeš da ka​žeš da smo po​be​di​li? – re​če Kar​la. Hajn​rih žu​stro klim​nu gla​vom. – Moj otac ne mo​že da po​ve​ru​je. Ka​že da se do​sad ni​je de​si​lo da Fi​rer po​pu​sti pred jav​nim mnje​njem. – A na to smo ga mi pri​mo​ra​li! – cik​nu Fri​da. – Bo​gu hva​la što ni​ko ne zna za to – re​če Hajn​rih sa ža​rom. – Sad će, zna​či, da po​za​tva​ra​ju te bol​ni​ce i sta​ve tač​ku na ceo pro​gram? – Pa i ne baš? – Ka​ko to mi​sliš? – Moj otac ka​že da će svi ti le​ka​ri i se​stre bi​ti pre​ba​če​ni na dru​go me​sto. Kar​la se na​mr​šti. – Gde? – U Ru​si​ju – od​go​vo​ri Hajn​rih.

9. 1941. (II) Jed​nog to​plog jul​skog ju​tra za​zvo​nio je te​le​fon na rad​nom sto​lu Gre​ga Pe​ško​va. On je upra​vo bio za​vr​šio i pret​po​sled​nju go​di​nu stu​di​ja na Har​var​du, i sad je opet sta​ži​rao pre​ko le​ta u Stejt de​part​men​tu, ovo​ga pu​ta u kan​ce​la​ri​ji za in​for​mi​sa​nje. Bio je do​bar u fi​zi​ci i ma​te​ma​ti​ci, is​pi​te je po​la​gao bez ve​ćih na​po​ra, ali ni​ma​lo ni​je raz​mi​šljao o to​me da po​sta​ne na​uč​nik. Po​li​ti​ka, to ga je uz​bu​đi​va​lo. On po​di​že slu​ša​li​cu i re​če: – Greg Pe​škov. – ’Bro ju​tro, go​spo​di​ne Pe​škov. Ov​de Ton Kran​mer. Greg ose​ti da mu sr​ce ku​ca ma​lo br​že. – Hva​la vam što mi uz​vra​ća​te po​ziv. Ni​ste me, oči​gled​no, za​bo​ra​vi​li. – Ho​tel Ric-Karl​ton, 1935. Tad mi je je​di​ni put u ži​vo​tu iza​šla sli​ka u no​vi​na​ma. – Još ra​di​te kao ho​tel​ski de​tek​tiv? – Pre​šal​to​vao sam se na ma​lo​pro​da​ju. Sad ra​dim u obez​be​đe​nju rob​ne ku​će. – A ra​di​te li još po​ne​kad i ne​što sa stra​ne? – Na​rav​no. Šta ima​te na umu? – Zo​vem iz kan​ce​la​ri​je. Vo​leo bih da po​raz​go​va​ra​mo u če​ti​ri oka. – Ra​di​te u sta​roj zgra​di Iz​vr​šnog ve​ća, pre​ko​pu​ta Be​le ku​će. – Ot​kud vi to zna​te? – De​tek​tiv sam. – Pa na​rav​no. – Ja sam od​mah tu, iza ćo​ška, u Aro​ma ko​fi​ju, na uglu Uli​ce F i De​vet​na​e​ste. – Ne mo​gu od​mah da do​đem. – Greg po​gle​da na sat. – Mo​ram, u stva​ri, sme​sta da pre​ki​nem ve​zu. – Če​ka​ću ja. – Tre​ba mi sat vre​me​na. Greg po​hi​ta ni​za ste​pe​ni​ce. Do glav​nog ula​za sti​gao je ta​man na vre​me, kad se rols-rojs ne​čuj​no do​ko​tr​ljao do zgra​de. Iz ka​bi​ne iza​đe go​ja​zni šo​fer, pa otvo​ri zad​nja vra​ta. Po​ja​vi se vi​sok, vi​tak i na​o​čit mu​ška​rac gu​ste sre​br​na​ste ko​se. Na se​bi je imao sa​vr​še​no skro​je​no ode​lo s dvo​stru​kim kop​ča​njem od bi​ser​no​si​vog fla​ne​la; sta​ja​lo mu je kao sa​li​ve​no, ona​ko ka​ko to sa​mo lon​don​ski kro​ja​či ume​ju da na​pra​ve. Dok se uz gra​nit​ne ste​pe​ni​ke peo ka ula​zu u tu ogrom​nu zgra​du, de​be​li vo​zač žu​rio je za njim no​se​ći mu ak​ten-ta​šnu. Bio je to Sam​ner Vels, dr​žav​ni pod​se​kre​tar, broj dva u Stejt de​part​men​tu, i lič​ni pri​ja​telj pred​sed​ni​ka Ru​zvel​ta. Vo​zač se upra​vo spre​mao da pre​da onu ak​ten-ta​šnu vra​ta​ru iz Stejt de​part​men​ta ko​ji je tu sta​jao i če​kao, kad mu pri​đe Greg. – Do​bro ju​tro, go​spo​di​ne – po​zdra​vi ga on, pa glat​ko pre​u​ze ak​ten-ta​šnu od šo​fe​ra i pri​dr​ža vra​ta. A on​da za Vel​som uđe u zgra​du. U kan​ce​la​ri​ju za in​for​mi​sa​nje Greg je do​šao za​hva​lju​ju​ći čla​ni​ci​ma ko​je je ob​ja​vlji​vao u li​stu Har​vard krim​son – do​bro na​pi​sa​nim i ute​me​lje​nim na či​nje​ni​ca​ma. Bi​lo ka​ko bi​lo, ni​po​što ni​je že​leo da za​vr​ši kao ata​še za štam​pu. Imao je on ve​će am​bi​ci​je. Greg se di​vio Sam​ne​ru Vel​su, ko​ji ga je pod​se​ćao na nje​go​vog oca. Zgo​dan, le​po ob​u​čen, šar​man​tan – a is​pod sve​ga to​ga ne​mi​lo​srd​ni ru​ko​vo​di​lac. Vels je bio čvr​sto re​šen da pre​u​zme funk​ci​ju svo​ga

še​fa, dr​žav​nog se​kre​ta​ra Kor​de​la Ha​la, i ni​ka​da ne bi okle​vao kad bi se na​šao u si​tu​a​ci​ji da nje​ga za​o​bi​đe i di​rekt​no raz​go​va​ra s pred​sed​ni​kom – zbog če​ga je Hal be​sneo. Gre​ga je uz​bu​đi​va​lo što se na​šao u ne​po​sred​noj bli​zi​ni čo​ve​ka ko​ji je imao moć i ni​je se li​bio da je upo​tre​bi. I Greg je že​leo da po​sta​ne ta​kav. Vel​su se Greg od​mah do​pao. Če​sto se do​ga​đa​lo Gre​gu da ga lju​di spon​ta​no za​vo​le, na​ro​či​to kad bi on sâm po​že​leo da im se svi​di; ali u Vel​so​vom slu​ča​ju na de​lu je bio još je​dan fak​tor. Iako je bio ože​njen – i to, po sve​mu su​de​ći, sreć​no ože​njen bo​ga​tom na​sled​ni​com – Vels je ga​jio na​klo​nost pre​ma pri​vlač​nim mla​di​ći​ma. A Greg je bio he​te​ro​sek​su​a​lac, i to he​te​ro​sek​su​a​lac za pri​mer. Na Har​var​du je imao stal​nu de​voj​ku, stu​dent​ki​nju iz Red​kli​fa po ime​nu Emi​li Hard​kasl, ko​ja je obe​ća​la da će pre sep​tem​bra sta​vi​ti kon​tra​cep​tiv​ni ume​tak; ov​de pak u Va​šing​to​nu iz​la​zio je s Ri​tom, po​hot​nom kćer​kom tek​sa​skog kon​gre​sme​na Lo​ren​sa. S Vel​som je ho​dao po tan​koj ži​ci. Iz​be​ga​vao je sva​ki fi​zič​ki kon​takt, a ipak se tru​dio da bu​de sr​da​čan ka​ko bi ostao u nje​go​voj mi​lo​sti. Sem to​ga, klo​nio se Vel​sa po​sle kok​te​la, ka​da bi star​cu koč​ni​ce po​če​le da po​pu​šta​ju, a ru​ke da lu​ta​ju. Sa​da, dok su se vi​ši slu​žbe​ni​ci oku​plja​li u kan​ce​la​ri​ji za sa​sta​nak za​ka​zan za de​set sa​ti, Vels re​če: – Mo​žeš da osta​neš i ti, mom​če. Do​bro će ti do​ći da ne​što na​u​čiš. Greg je bio uz​bu​đen. Pi​tao se da li će mu se u to​ku sa​stan​ka mo​žda pru​ži​ti šan​sa da za​bli​sta. Že​leo je da ga lju​di pri​me​te, da ih za​di​vi. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je sti​gao je se​na​tor Dju​ar sa si​nom Vu​di​jem. I otac i sin bi​li su štr​klja​sti, a gla​va​ti, i no​si​li su slič​na tam​no​pla​va la​ne​na let​nja ode​la s jed​no​red​nim kop​ča​njem. Vu​di se, me​đu​tim, od oca raz​li​ko​vao po umet​nič​kim sklo​no​sti​ma: fo​to​gra​fi​je ko​je je pra​vio za Har​vard krim​son osva​ja​le su na​gra​de. Vu​di klim​nu gla​vom u znak po​zdra​va Vel​so​vom pr​vom po​moć​ni​ku, Beks​for​tu Ro​su; mo​ra bi​ti da su se ra​ni​je već sre​li. Beks​fort je bio je​dan pre​ko sva​ke me​re sa​mo​za​do​vo​ljan tip, ko​ji se Gre​gu obra​ćao sa „Ru​jo”, zbog nje​go​vog ru​skog ime​na. Vels je otvo​rio sa​sta​nak re​či​ma: – Mo​ram da vam ka​žem ne​što stro​go po​ver​lji​vo što ne sme​te po​no​vi​ti kad iza​đe​te odav​de. Po​čet​kom idu​ćeg me​se​ca pred​sed​nik će se sa​sta​ti s bri​tan​skim pre​mi​je​rom. Gre​gu je ma​lo ne​do​sta​ja​lo da cik​ne od sre​će. – Do​bro je! – re​če Gas Dju​ar. – A gde to? – Na​me​ra​va​ju da se na​đu ne​gde na Atlan​ti​ku, i ra​di bez​bed​no​sti i sto​ga što Čer​čil ne že​li pre​da​le​ko da pu​tu​je. Pred​sed​nik ho​će da i ja pri​su​stvu​jem sa​stan​ku, a da dr​žav​ni se​kre​tar Hal osta​ne ov​de, u Va​šing​to​nu, da ču​va ku​ću. Pred​sed​nik bi hteo da i ti bu​deš ta​mo, Ga​se. – Po​ča​stvo​van sam – re​če Gas. – Šta će bi​ti na dnev​nom re​du? – Bri​tan​ci su, či​ni se, us​pe​li da ot​klo​ne opa​snost od in​va​zi​je, bar za​sa​da, ali su za​to sámi pre​sla​bi da bi na​pa​li Nem​ce na Kon​ti​nen​tu – uko​li​ko im mi ne pri​sko​či​mo u po​moć. Za​to će Čer​čil tra​ži​ti od nas da ob​ja​vi​mo rat Ne​mač​koj. Mi će​mo, naravno, odbi​ti. Kad se taj deo pri​če za​vr​ši, pred​sed​nik će tra​ži​ti da se sa​či​ni iz​ja​va o za​jed​nič​kim ci​lje​vi​ma. – Ne o rat​nim ci​lje​vi​ma – re​če Gas. – Ne, za​to što Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve ni​su u ra​tu, i ne​ma​ju na​me​ru da u rat ula​ze. Ali mi smo i ova​ko, mi​mo ra​ta, u sa​ve​zu s Bri​tan​ci​ma, snab​de​va​mo ih svim i sva​čim, i to na neo​gra​ni​če​ni rok ot​pla​te, a kad jed​nog da​na za​vla​da mir, oče​ku​je​mo da će​mo se, u naj​ma​nju ru​ku, i mi ne​što pi​ta​ti u ve​zi sa upra​vlja​njem po​sle​rat​nim sve​tom. – Pod​ra​zu​me​va li to jed​no oja​ča​no Dru​štvo na​ro​da? – upi​ta Gas. Nje​mu je bi​lo va​žno da se ova za​mi​sao ostva​ri, znao je Greg; isto to bi​lo je va​žno i Vel​su. – Za​to sam i hteo da po​raz​go​va​ram s to​bom, Ga​se. Ako že​li​mo da naš plan uspe, mo​ra​mo se una​-

pred pri​pre​mi​ti. Mo​ra​mo iz​dej​stvo​va​ti da i F. D. R.24 i Čer​čil uvr​ste to u svo​ju za​jed​nič​ku iz​ja​vu. – Obo​ji​ca zna​mo – na to će Gas – da je pred​sed​nik za na​šu stvar, bar te​o​ret​ski, ali da se se​ki​ra zbog jav​nog mnje​nja. Uto uđe ne​ki po​moć​nik i pre​da​de Beks​for​tu po​ru​ku, ko​ju ovaj od​mah pro​či​ta. – O, bo​že! – re​če on. – Šta je bi​lo? – brec​nu se Vels. – Pro​šle ne​de​lje se, kao što zna​te, sa​stao Car​ski sa​vet Ja​pa​na – re​če Beks​fort. – Do​šli smo do ne​kih oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka o nji​ho​vim na​me​ra​ma. Što se iz​vo​ra po​da​ta​ka ti​če, Beks​fort je ostao ne​ja​san, i Greg je znao šta to zna​či. Sig​nal​na oba​ve​štaj​na je​di​ni​ca ame​rič​ke voj​ske bi​la je ka​dra da pre​sret​ne i de​ši​fru​je be​žič​ne po​ru​ke ko​je se iz Mi​ni​star​stva ino​stra​nih po​slo​va u To​ki​ju ša​lju u ja​pan​ske am​ba​sa​de po sve​tu. In​for​ma​ci​je do​bi​je​ne iz tih de​ko​di​ra​nih po​ru​ka bi​le su ob​je​di​nje​ne pod za​jed​nič​kom ši​from MA​GI​JA. Greg je za to znao, iako ni​je tre​ba​lo da zna – di​gla bi se, šta​vi​še, i te ka​kva pra​ši​na kad bi voj​ska sa​zna​la da za nje​ga to ni​je taj​na. – Ja​pan​ci su raz​go​va​ra​li o ši​re​nju svo​je im​pe​ri​je – re​če Beks​fort. Greg je znao da su oni već pri​sa​je​di​ni​li ogrom​no pod​ruč​je Man​džu​ri​je, kao i da po​kre​ti ja​pan​skih tru​pa ob​u​hva​ta​ju ve​ći deo Ki​ne. – Ši​re​nje na za​pad, u Si​bir, ni​je im pri​o​ri​tet, jer bi to pod​ra​zu​me​va​lo rat pro​tiv So​vjet​skog Sa​ve​za – ob​ja​sni Beks​fort. – Do​bro je što je ta​ko! – na to će Vels. – To zna​či da Ru​si mo​gu da se usred​sre​de na bor​bu pro​tiv Ne​ma​ca. – Ta​ko je, go​spo​di​ne. Ali za​to Ja​pan​ci pla​ni​ra​ju da se ši​re ka ju​gu, i to ta​ko što će pre​u​ze​ti pu​nu kon​tro​lu nad In​do​ki​nom, a po​tom i Ho​land​skom is​toč​nom In​di​jom. Greg je bio za​pa​njen. E, to se već zo​ve vest – a on je, eto, me​đu pr​vi​ma ko​ji su je ču​li. Vels je bio ogor​čen. – Vi​di, bo​ga ti, pa to je, za​pra​vo, im​pe​ri​ja​li​stič​ki rat! – Teh​nič​ki, Sam​ne​ru – ume​ša se Gas – to i ni​je rat. Ja​pan​ci su već ras​po​re​di​li tru​pe u In​do​ki​ni, uz for​mal​no odo​bre​nje nad​le​žne ko​lo​ni​jal​ne si​le, Fran​cu​ske, ko​ju tre​nut​no pred​sta​vlja vi​ši​jev​ska vla​da. – Na​ci​stič​ke ma​ri​o​ne​te! – Ali re​kao sam „teh​nič​ki”. A Ho​land​skom is​toč​nom In​di​jom, te​o​ret​ski, upra​vlja Ho​lan​di​ja, ko​ja je sa​da pod ne​mač​kom oku​pa​ci​jom. A isti ti Nem​ci bi bi​li sa​vr​še​no za​do​volj​ni da nji​ho​vi ja​pan​ski sa​ve​zni​ci pre​u​zmu upra​vu nad jed​nom ho​land​skom ko​lo​ni​jom. – To je već ce​pi​dla​če​nje. – Je​ste ce​pi​dla​če​nje, ali tu pri​ču će po​teg​nu​ti i dru​gi – ja​pan​ski am​ba​sa​dor, na pr​vom me​stu. – U pra​vu si, Ga​se, i hva​la ti što si me upo​zo​rio. Greg je bud​no če​kao pri​li​ku da se i sâm uklju​či u ras​pra​vu. Iz​nad sve​ga je že​leo da osta​vi uti​sak na sta​ri​je lju​de u svom okru​že​nju. Ali svi su oni zna​li mno​go, mno​go vi​še od nje​ga. – Ne​go, šta ti Ja​pan​ci uop​šte ho​će? – upi​ta Vels. – Naf​tu, ka​u​čuk i ka​laj – re​če Gas. – Oni na​sto​je da obez​be​de pri​stup pri​rod​nim re​sur​si​ma. I to ne bi ni tre​ba​lo da nas iz​ne​na​di, bu​du​ći da im upra​vo mi ote​ža​va​mo snab​de​va​nje. – Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve bi​le su sta​vi​le za​bra​nu na iz​voz ro​be kao što su naf​ta i sta​ro gvo​žđe u Ja​pan, u ne​u​spe​lom po​ku​ša​ju da od​vra​te Ja​pan​ce od na​u​ma da pre​u​zmu kon​tro​lu nad ne​pre​gled​nim azij​skim te​ri​to​ri​ja​ma. – Te na​še za​bra​ne ni​ka​da i ni​su bog​zna ka​ko sa​ve​sno spro​vo​đe​ne na te​re​nu – re​če Vels raz​dra​žlji​vo. – Ni​su, ali pret​nja je oči​gled​no sa​ma po se​bi do​volj​na da se Ja​pan​ci us​pa​ni​če, jer oni go​to​vo i ne​ma​ju vla​sti​tih pri​rod​nih re​sur​sa. – Oči​gled​no je da će​mo mo​ra​ti da pre​du​zme​mo de​lo​tvor​ni​je me​re – od​bru​si Vels. – Ja​pan​ci si​lan

no​vac dr​že u ame​rič​kim ban​ka​ma. Mo​že​mo li mi da im za​mr​zne​mo ta sred​stva? Zva​nič​ni​ci oku​plje​ni u toj pro​sto​ri​ji oči​gled​no ni​su oda​bra​va​li ta​ko ne​što. Ipak je to bi​la ra​di​kal​na ide​ja. Tre​nu​tak ka​sni​je, Beks​fort re​če: – Mi​slim da bi​smo mo​gli. To bi bi​lo de​lo​tvor​ni​je od bi​lo ka​kvih za​bra​na. Ta​ko bi​smo im one​mo​gu​ći​li da ov​de, u Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma, ku​pu​ju i naf​tu i sve dru​ge si​ro​vi​ne, jer ne bi, jed​no​stav​no, ima​li či​me da pla​te. – Dr​žav​ni se​kre​tar će, kao i obič​no, po​seb​no po​ve​sti ra​ču​na da ne po​vu​če bi​lo ka​kav po​tez ko​ji bi mo​gao do​ve​sti do ra​ta – pri​me​ti Gas Dju​ar. I bio je u pra​vu. Opre​znost Kor​de​la Ha​la gra​ni​či​la se s bo​ja​žlji​vo​šču i on se če​sto su​ko​blja​vao sa svo​jim ku​di​ka​mo ra​to​bor​ni​jim za​me​ni​kom Vel​som. – Go​spo​din Hal od po​čet​ka sle​di taj kurs, i to je vr​lo mu​dro – re​če Vels. Svi su oni zna​li da ne go​vo​ri iskre​no, ali eti​ke​ci​ja je to iz​i​ski​va​la. – Bi​lo ka​ko bi​lo, Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve mo​ra​ju ho​da​ti uz​dig​nu​te gla​ve po me​đu​na​rod​noj po​zor​ni​ci. Mi smo oba​zri​vi, ni​smo ku​ka​vi​ce. Iz​lo​ži​ću pred​sed​ni​ku taj pred​log o za​mr​za​va​nju sred​stva. Greg ose​ti stra​ho​po​što​va​nje. To, da​kle, zna​či ima​ti moć. Dok dla​nom o dlan, Vels je mo​gao da is​tu​pi s pred​lo​gom ko​ji će uz​dr​ma​ti ceo je​dan na​rod. Gas Dju​ar se mr​štio. – Bez naf​te iz uvo​za, ja​pan​ska pri​vre​da mo​ra​će da sta​ne, a nji​ho​va voj​ska osta​će ne​moć​na. – A ta​ko i tre​ba! – re​če Vels. – Da li tre​ba? A šta mi​sliš, šta će u tom slu​ča​ju, su​o​če​na s ta​kvom ka​ta​stro​fom, pred​u​ze​ti ja​pan​ska mi​li​tant​na vla​da? Vels ni​je vo​leo da mu se su​prot​sta​vlja​ju. – A što mi vi to ne ka​že​te, se​na​to​re? – upi​ta on. – Ne znam. Ali mi​slim da bi tre​ba​lo da pro​na​đe​mo od​go​vor na to pi​ta​nje pre ne​go što stu​pi​mo u ak​ci​ju. Lju​di su opa​sni kad za​pad​nu u očaj. A jed​no znam: Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve ni​su sprem​ne za rat s Ja​pa​nom. Ni​su nam sprem​ni ni mor​na​ri​ca ni​ti va​zdu​ho​plov​stvo. Greg uoči pri​li​ku da i sam ka​že ne​što, pa je i is​ko​ri​sti. – Go​spo​di​ne pod​se​kre​ta​ru, ako do​zvo​lja​va​te, mo​žda će bi​ti od po​mo​ći ako uz​me​te u ob​zir da jav​no mnje​nje rat pro​tiv Ja​pa​na pret​po​sta​vlja vo​đe​nju mi​ro​lju​bi​ve po​li​ti​ke, i to dvo​tre​ćin​skom ve​ći​nom. – Do​bro re​če​no, Greg, hva​la ti. Ame​ri​kan​ci ne na​me​ra​va​ju da do​zvo​le Ja​pan​ci​ma da se iz​vu​ku po​sle to​li​kog ubi​ja​nja. – Ne že​le oni, za​pra​vo, ni rat – pri​me​ti Gas. – Bez ob​zi​ra na to šta ka​že is​tra​ži​va​nje jav​nog mnje​nja. Vels sklo​pi fa​sci​klu ko​ja mu je sta​ja​la na sto​lu. – Pa, se​na​to​re, sla​že​mo se, da​kle, oko Dru​štva na​ro​da, a ne sla​že​mo se oko Ja​pa​na. Gas usta​de. – A i u jed​nom i u dru​gom slu​ča​ju od​lu​ku će do​ne​ti pred​sed​nik. – Dra​go mi je što smo se vi​de​li. I sa​sta​nak je za​vr​šen. Gre​gu je sr​ce bi​lo pu​no. Po​zvan je na sa​sta​nak, sa​znao je za​pa​nju​ju​će ve​sti, i usko​čio s ko​men​ta​rom na ko​jem mu je Vels za​hva​lio. Dan je po​čeo od​lič​no. On iza​đe iz zgra​de pa se za​pu​ti pre​ma Aro​ma ko​fi​ju. Ni​ka​da ni​je unajm​lji​vao pri​vat​nog de​tek​ti​va. Imao je uti​sak da ra​di ne​što pro​tiv​za​ko​ni​to. Ali Kran​mer je bio ugle​dan gra​đa​nin. I ni​je bi​lo ni​čeg kri​mi​nal​nog u to​me da čo​vek po​ku​ša da stu​pi u kon​takt s de​voj​kom sa ko​jom se ne​ka​da za​ba​vljao. U Aro​ma ko​fi​ju su se​de​le dve de​voj​ke, ko​je su iz​gle​da​le kao se​kre​ta​ri​ce na pa​u​zi, za​tim je​dan sta​ri​ji par, ko​ji je iza​šao u ku​po​vi​nu, i Kran​mer, kru​pan čo​vek u iz​gu​žva​nom la​kom pa​muč​nom ode​lu,

ko​ji je upra​vo po​vla​čio dim iz ci​ga​re​te. Greg se uvu​če kod nje​ga u se​pa​re i za​mo​li ko​no​ba​ri​cu da mu do​ne​se ka​fu. – Po​ku​ša​vam da se po​no​vo po​ve​žem sa Dže​ki Džejks – re​če on Kran​me​ru. – Onom de​voj​či​com, crn​ki​njom? Ta​da je​ste bi​la de​voj​či​ca, po​mi​sli Greg če​žnji​vo; bi​lo joj je še​sna​est go​di​na, prem​da se pre​tva​ra​la da je sta​ri​ja. – Šest go​di​na je pro​šlo ota​da – re​če on Kran​me​ru. – Ni​je vi​še de​voj​či​ca. – Tvoj otac ju je an​ga​žo​vao za tu ma​lu pred​sta​vu, ne ja. – Ne že​lim od nje​ga ni​šta da tra​žim. Ali ti bi mo​gao da je na​đeš, zar ne? – Ra​ču​nam da bih mo​gao. – Kran​mer iz​va​di sve​šči​cu i olov​ku. – Dže​ki Džejks joj, pret​po​sta​vljam, ni​je bi​lo pra​vo ime? – Mejbl Džejks, ta​ko se zo​ve. – Glu​mi​ca, jel​da? – Hte​la je da po​sta​ne glu​mi​ca. Ne znam da li je us​pe​la. – Do​bro je iz​gle​da​la, šar​ma je ima​la u iz​o​bi​lju, ali ni​je bi​lo ta​ko mno​go ulo​ga za cr​ne glum​ce. – U te​le​fon​skom ime​ni​ku je oči​gled​no ne​ma, u pro​tiv​nom, ja ti ne bih ni tre​bao. – Mo​gu​će je da je tra​ži​la da njen broj ne une​su u ime​nik, ali pre će bi​ti da ne mo​že se​bi da pri​u​šti te​le​fon. – Je​si li je vi​deo od de​vet​sto tri​de​set pe​te? – Dva​put. Pr​vi put pre dve go​di​ne, ne​da​le​ko odav​de, na Uli​ci E. Dru​gi put pre dve ne​de​lje, dva ugla odav​de. – Pa, si​gur​no je, bo​ga​mi, da ne ži​vi u ova​ko ot​me​nom kra​ju, što će re​ći da mo​ra bi​ti da ov​de ne​gde ra​di. Imaš fo​to​gra​fi​ju? – Ne​mam. – Se​ćam je se, kao kroz ma​glu. Le​pu​ška​sta cu​ra, tam​no​pu​ta, ši​rok osmeh. Greg klim​nu gla​vom, se​tiv​ši se tog za​vo​dlji​vog osme​ha. – Tre​ba mi sa​mo nje​na adre​sa, da mo​gu da joj na​pi​šem pi​smo. – A ja i ne mo​ram da znam šta će ti ta in​for​ma​ci​ja. – Me​ni ta​ko od​go​va​ra. – Zar je sve to stvar​no ta​ko la​ko, po​mi​sli Greg. – Na​pla​ću​jem de​set do​la​ra dnev​no, mi​ni​mum dva da​na, i još tro​ško​vi. Greg je oče​ki​vao da će ko​šta​ti vi​še. On iz​va​di nov​ča​nik i da​de Kran​me​ru nov​ča​ni​cu od dva​de​set do​la​ra. – Hva​la – re​če de​tek​tiv. – Sreć​no – od​vra​ti Greg.

II U su​bo​tu je bi​la vru​ći​na, pa Vu​di ode na pla​žu sa bra​tom Ča​kom. Ce​la po​ro​di​ca Dju​ar bi​la je u Va​šing​to​nu. Sta​no​va​li su u apart​ma​nu sa de​vet so​ba, ne​da​le​ko od ho​te​la Ric-Karl​ton. Čak je do​bio od​su​stvo u mor​na​ri​ci, ta​ta je ra​dio dva​na​est sa​ti dnev​no pla​ni​ra​ju​ći sa​mit o ko​jem je go​vo​rio kao o Atlant​skoj kon​fe​ren​ci​ji, dok je ma​ma pi​sa​la no​vu knji​gu, o že​na​ma predsednikâ. Vu​di i Čak su obu​kli krat​ke pan​ta​lo​ne i po​lo ma​ji​ce, do​hva​ti​li pe​ški​re, na​o​ča​re za sun​ce i no​vi​ne, pa se​li na voz za Re​ho​bot Bič, na oba​li De​la​ve​ra. Pu​to​va​nje je po​tra​ja​lo ne​ko​li​ko sa​ti, ali bi​lo je to je​di​no me​sto ku​da si pre​ko le​ta su​bo​tom mo​gao da odeš. Ima​lo je ši​ro​ku pe​šča​nu pla​žu, a sa Atlan​ti​ka

je uvek du​vao osve​ža​va​ju​ći ve​trić. I bi​lo je na hi​lja​de de​vo​ja​ka u ku​pa​ćim ko​sti​mi​ma. Bra​ća su se po mno​go če​mu raz​li​ko​va​la. Čak je bio sna​žan i mi​ši​ćav, ni​ži od Vu​di​ja. Od maj​ke je na​sle​dio pri​vlač​nu spo​lja​šnjost i neo​do​ljiv osmeh. U ško​li je bio slab, ali je za​to, kao i nje​go​va maj​ka, uosta​lom, po​se​do​vao tu hi​ro​vi​tu in​te​li​gen​ci​ju, i na svet je uvek gle​dao iz neo​bič​nog ugla. Od Vu​di​ja je bio bo​lji u svim spor​to​vi​ma iz​u​zev tr​ča​nja, gde su Vu​di​ju du​ge no​ge da​va​le br​zi​nu, kao i u bok​su, jer je du​go​ru​kog Vu​di​ja bi​lo go​to​vo ne​mo​gu​će uda​ri​ti. Kod ku​će Čak ni​je mno​go go​vo​rio o to​me šta se ra​di u mor​na​ri​ci, bez sum​nje za​to što su se ro​di​te​lji i da​lje lju​ti​li na nje​ga što ni​je oti​šao na Har​vard. Ali kad bi ostao na​sa​mo s Vu​di​jem, mal​či​ce bi se otvo​rio. – Ha​va​ji su div​ni, ali ja sam se stvar​no raz​o​ča​rao što sam ras​po​re​đen na oba​lu – re​če on. – Mor​na​ri​ci sam i pri​stu​pio da bih is​plo​vio na mo​re. – A šta ti ta​mo tač​no ra​diš? – Ja sam ti u sig​nal​noj oba​ve​štaj​noj je​di​ni​ci. Mi slu​ša​mo ra​dij​ske po​ru​ke, uglav​nom one ko​je ša​lje ja​pan​ska car​ska mor​na​ri​ca. – Zar te po​ru​ke ni​su ši​fro​va​ne? – Je​su, ali mo​žeš mno​go to​ga da sa​znaš čak i ako ne pro​va​liš ši​fru. To ti se zo​ve ana​li​za sa​o​bra​ća​ja. Kad broj po​ru​ka na​jed​nom po​ra​ste, to zna​či da se spre​ma ne​ka ak​ci​ja. A na​u​čiš i da pre​po​znaš od​re​đe​ne obra​sce u sa​o​bra​ća​ju. Kod po​mor​skog de​san​ta po​sto​ji, na pri​mer, pre​po​zna​tlji​va kon​fi​gu​ra​ci​ja sig​na​la. – Fe​no​me​nal​no. A ti si, kla​dim se, do​bar u to​me. Čak sleg​nu ra​me​ni​ma. – Ja sam ti obi​čan ća​ta, hva​tam be​le​ške i za​pi​su​jem tran​skrip​te. Ali kad si već ta​mo, ne mo​žeš a da ne po​ku​piš osnov​ne ca​ke. – Ka​kav je dru​štve​ni ži​vot na Ha​va​ji​ma? – Imaš da se za​ba​viš ko​li​ko ho​ćeš. U ba​ro​vi​ma gde iz​la​ze na​ši iz mor​na​ri​ce ume da bu​de i gu​žve. Naj​bo​lji je ka​fe Cr​ni ma​čor. Imam ta​mo jed​nog do​brog dru​ga​ra, Edi Pa​ri se zo​ve, i nas dvo​ji​ca, kad god nam se uka​že pri​li​ka, ide​mo na pla​žu Va​i​ki​ki, da sur​fu​je​mo. To ti je do​bar pro​vod. Ali vo​leo bih da sam na bro​du. Pli​va​li su u hlad​nom Atlan​ti​ku, za ru​čak je​li vir​šle, fo​to​gra​fi​sa​li se Vu​di​je​vim apa​ra​tom, i raz​gle​da​li „ku​pa​će ko​sti​me” oko se​be sve dok sun​ce ni​je po​če​lo da za​la​zi. U po​vrat​ku, pro​bi​ja​ju​ći se kroz gu​žvu, Vu​di ugle​da Džo​a​nu Ro​u​zrok. Ni​je ni mo​rao dva​put da po​gle​da. Ni​je joj bi​lo rav​ne ni na toj pla​ži, ni u ce​lom De​la​ve​ru, ako će​mo pra​vo. Ko bi za​bo​ra​vio te na​gla​še​ne ja​go​di​ce, taj nos na​lik ja​ta​ga​nu, pa buj​nu tam​nu ko​su, i ko​žu, što bo​jom i tek​stu​rom pod​se​ća na be​lu ka​fu. Bez okle​va​nja po​đe pra​vo pre​ma njoj. A stvar​no je iz​gle​da​la neo​do​lji​vo. No​si​la je cr​ni jed​no​del​ni ku​pa​ći ko​stim s tan​kim bre​te​la​ma, ko​ji je ot​kri​vao le​po iz​va​ja​na ra​me​na. Bio je ise​čen rav​no tik is​pod nje​nih pre​po​na, ta​ko da su joj se du​ge, pre​pla​nu​le no​ge vi​de​le sko​ro ce​le. Te​ško mu je bi​lo i da po​ve​ru​je da je svo​je​vre​me​no tu ču​de​snu že​nu dr​žao u za​gr​lja​ju i lju​bio je, za​ne​sen. Ona po​di​že po​gled k nje​mu, za​kla​nja​ju​ći oči od sun​ca. – Vu​di Dju​ar! Ni​sam zna​la da si u Va​šing​to​nu. Nje​mu vi​še ni​je ni tre​ba​lo. Klek​nuo je na pe​sak po​red nje. Od sa​me nje​ne bli​zi​ne ote​ža​no je di​sao. – Zdra​vo, Džo​a​na – re​če on, pa sa​mo okr​znu po​gle​dom buc​ma​stu de​voj​ku sme​đih oči​ju ko​ja je se​de​la po​red nje. – Gde ti je muž? Džo​a​na pra​snu u smeh. – A ot​kud ti to da sam se uda​la?

Sav se us​pla​hi​rio. – Pa do​la​zio sam kod te​be u stan, na za​ba​vu, ima to​me ne​ko​li​ko go​di​na, isto je bi​lo le​to. – A bio si? – Ja se se​ćam – uklju​či se Džo​a​ni​na dru​ga​ri​ca. – Pi​ta​la sam te ka​ko se zo​veš, ali mi ni​si od​go​vo​rio. Vu​di je se uop​šte ni​je se​ćao. – Iz​vi​ni što sam bio ta​ko ne​uč​tiv – re​če. – Ja sam Vu​di Dju​ar, a ovo je moj brat Čak. De​voj​ka sme​đih oči​ju se ru​ko​va s obo​ji​com, pa re​če: – Ja sam Da​ja​na Ta​ver​ner. Čak se​de na pe​sak po​kraj nje, a njoj je to, či​ni​lo se, go​di​lo; Čak je bio na​o​čit, mno​go zgod​ni​ji od Vu​di​ja. Vu​di na​sta​vi: – Ne​go, uđem ti ja ta​ko u ku​hi​nju, te​be tra​žim, a ta​mo ne​ki mo​mak, Beks​fort Ros se zo​ve, pred​sta​vlja mi se kao tvoj ve​re​nik. Otud sam pret​po​sta​vio da si sad već u bra​ku. Ni​je li to ipak ma​lo pre​du​go za ve​rid​bu? – Ne bu​di ble​sav – re​če ona, a vi​de​lo se da se mal​či​ce uzjo​gu​ni​la, i Vu​di se tad do​se​ti da ona ne vo​li da je za​dir​ku​ju. – Beksfort je pri​čao una​o​ko​lo da smo ve​re​ni jer je ta​da prak​tič​no ži​veo u na​šem sta​nu. Vu​di​ja je to iz​ne​na​di​lo. Zna​či li to da je Beks​fort ta​mo i spa​vao? Sa Džo​a​nom? Ne bi to, na​rav​no, bi​lo ni​šta ta​ko neo​bič​no, ali ma​lo je de​vo​ja​ka ko​je bi to pri​zna​le. – Stal​no je po​mi​njao brak – na​sta​vi ona. – Ja ni​sam hte​la da se udam. Sa​ma je, da​kle. Vu​di se vi​še ne bi ob​ra​do​vao ni da je na lu​tri​ji do​bio. Mo​žda, isti​na, ima ne​kog deč​ka, opo​me​nu se​be. To će već mo​ra​ti da sa​zna. Ali ka​ko god bi​lo, ni​je deč​ko isto što i muž. – Pre ne​ko​li​ko da​na sam pri​su​stvo​vao jed​nom sa​stan​ku gde je bio i Beks​fort – re​če Vu​di. – On je va​žan čo​vek u Stejt de​part​men​tu. – Da​le​ko će taj do​gu​ra​ti, a i na​ći će ne​ku ko​ja će se bo​lje od me​ne sna​ći kao že​na va​žnog čo​ve​ka u Stejt de​part​men​tu. Su​de​ći po nje​nom to​nu, Džo​a​na ni​je ga​ji​la ne​žna ose​ća​nja pre​ma čo​ve​ku s ko​jim se ne​ka​da za​ba​vlja​la. I Vu​di​ju je to go​di​lo, ma​da ne bi mo​gao tač​no da od​re​di za​što. Na​lak​tio se. Pe​sak je bio vruć. Da ima ne​ku ozbilj​nu ve​zu, već bi ona pro​na​šla raz​log da spo​me​ne mom​ka, u to je Vu​di bio si​gu​ran. – Kad smo već kod Stejt de​part​men​ta – re​če on – jel’ ti još ra​diš ta​mo? – Da. Ja sam pod​se​kre​ta​ro​va po​moć​ni​ca za Evro​pu. – Uz​bu​dlji​vo. – U po​sled​nje vre​me i je​ste. Vu​di je pra​tio po​gle​dom li​ni​ju nje​nog ku​pa​ćeg ko​sti​ma na pre​po​na​ma i raz​mi​šljao o to​me ka​ko, ma šta jed​na de​voj​ka obu​kla, mu​ška​rac uvek raz​mi​šlja o onim de​lo​vi​ma nje​nog te​la ko​ji su skri​ve​ni od po​gle​da. Ose​tiv​ši bla​gu erek​ci​ju, on se iz​vr​nu na sto​mak, da je pri​kri​je. Džo​a​na je pri​me​ti​la u šta Vu​di gle​da, pa mu re​če: – Svi​đa ti se moj ku​pa​ći? Od​u​vek je bi​la ta​kva, otvo​re​na. Bi​la je to sa​mo jed​na u ni​zu nje​nih pri​vlač​nih oso​bi​na. Od​lu​čio je da i sâm bu​de isto ta​ko iskren. – Svi​đaš mi se ti, Džo​a​na. Uvek si mi se svi​đa​la. Ona se na​sme​ja. – Haj​de, Vu​di, ne​moj da oko​li​šaš, kar​te na sto! Svu​da oko njih lju​di su se pa​ko​va​li.

– Bo​lje da kre​ne​mo – re​če Da​ja​na. – Mi smo upra​vo i bi​li kre​nu​li – re​če Vu​di. – Ho​će​mo svi za​jed​no na​trag vo​zom? Bio je to sa​vr​šen tre​nu​tak da ga ona uljud​no ot​ka​či. Le​po je mo​gla da ka​že: O, ne, hva​la, sa​mo vi mom​ci po​đi​te. No ona je re​kla: – Na​rav​no, što da ne? De​voj​ke su obu​kle ha​lji​ne pre​ko ku​pa​ćih ko​sti​ma i po​tr​pa​le svo​je stva​ri u dve tor​be, pa svi za​jed​no kre​nu​še pla​žom. Voz je bio kr​cat iz​let​ni​ci​ma po​put njih če​tvo​ro, pre​pla​nu​lim, glad​nim i žed​nim. Vu​di im je ku​pio ko​ka-ko​lu na sta​ni​ci, pa ih iz​va​dio upra​vo kad je voz po​la​zio. – Jed​nom si mi ta​ko u Ba​fa​lu, kad je bi​la vru​ći​na, ku​pio koka-ko​lu, jel’ se se​ćaš? – upi​ta Džo​a​na. – Na onim de​mon​stra​ci​ja​ma. Na​rav​no da se se​ćam. – Bi​li smo de​čur​li​ja. – Ku​po​va​nje ko​ka-ko​le je teh​ni​ka ko​joj pri​be​ga​vam s le​pim že​na​ma. Na​sme​ja​la se. – Pa, jel’ ti uspe​va? – Ni​ka​da ni je​dan je​di​ni po​lju​bac ni​sam ta​ko iz​vu​kao. Ona po​di​že bo​cu da na​zdra​vi. – Pa, ne​moj da od​u​sta​ješ. Nje​mu se uči​ni da je to po​vo​ljan znak, pa re​če: – Kad se vra​ti​mo u grad, je​ste li mo​žda za ham​bur​ger, ili ta​ko ne​što, ili mo​žda da ide​mo u bi​o​skop? Sad je već to bi​la pri​li​ka da mu ka​že: Ne, hva​la ti, tre​ba da se na​đem s deč​kom. – Vr​lo ra​do – br​že-bo​lje će Da​ja​na. – A ti, Džo​a​na? – Sva​ka​ko – re​če Džo​a​na. Ne​ma deč​ka – i pri​sta​la je da iza​đu! Vu​di je po​ku​šao da pri​kri​je us​hi​će​nje. – Mo​gli bi​smo da gle​da​mo „Ne​ve​stu pla​ćaš po​u​ze​ćem” – re​če on. – Ču​jem da je mno​go sme​šan film.25 – Ko igra? – upi​ta Džo​a​na. – Džejms Keg​ni i Bet Dej​vis. – Vo​le​la bih to da gle​dam. – I ja – do​da​de Da​ja​na. – On​da smo se do​go​vo​ri​li – re​če Vu​di. – A ti Čak? Je​si li i ti za to? O, na​rav​no, je​dva če​kam, ali baš fi​no od te​be što si me pi​tao, bra​te – spr​dao se Čak. Ni​je to bi​lo to​li​ko sme​šno, ali Da​ja​na se, re​da ra​di, za​ki​ko​ta​la. Ne​du​go za​tim, Džo​a​na za​spa spu​stiv​ši gla​vu na Vu​di​je​vo ra​me. Nje​na tam​na ko​sa go​li​ca​la ga je po vra​tu i ose​ćao je njen to​pao dah na ko​ži is​pod po​ru​ba krat​kog ru​ka​va. Bla​žen je bio, i istin​ski za​do​vo​ljan. Ras​ta​li su se na sta​ni​ci Ju​nion, oti​šli ku​ća​ma da se pre​svu​ku, pa se opet na​šli u jed​nom ki​ne​skom re​sto​ra​nu u cen​tru gra​da. Je​li su čao min, pi​li pi​vo i raz​go​va​ra​li o Ja​pa​nu. Svi su oko njih go​vo​ri​li o Ja​pa​nu. – Te lju​de ne​ko mo​ra da za​u​sta​vi – re​če Čak. – Oni su fa​ši​sti. – Mo​žda – re​če Vu​di. – Mi​li​tant​ni su i agre​siv​ni, a pre​ma Ki​ne​zi​ma se od​no​se kao ra​si​sti. Šta ti vi​še tre​ba da bi za ne​kog re​kao da je fa​ši​sta? – Mo​gu ja da od​go​vo​rim na to pi​ta​nje – re​če Džo​a​na. – Raz​li​ka je u nji​ho​vom vi​đe​nju bu​duć​no​sti. Pra​vi fa​ši​sti že​le da po​bi​ju sve svo​je ne​pri​ja​te​lje ka​ko bi stvo​ri​li ra​di​kal​no nov tip dru​štva. Ja​pan​ci ra​de iste stva​ri u od​bra​ni dru​štve​nih sta​le​ža ko​ji po tra​di​ci​ji dr​že vlast, voj​nič​ke ka​ste i ca​ra. Za​to,

re​ci​mo, Špa​ni​ja ni​je uisti​nu fa​ši​stič​ka; Fran​ko ubi​ja na​rod u in​te​re​su Ka​to​lič​ke cr​kve i sta​rog plem​stva, a ne da bi stvo​rio no​vi svet. – Ja​pan​ce, sve​jed​no, ne​ko mo​ra da za​u​sta​vi – re​če Da​ja​na. – Ja na to gle​dam dru​ga​či​je – re​če Vu​di. – Do​bro, Vu​di, ka​ko ti na to gle​daš? – upi​ta Džo​a​na. Nju je po​li​ti​ka ozbilj​no za​ni​ma​la, i ume​la bi – znao je to Vu​di – da ce​ni pro​mi​šljen od​go​vor. – Ja​pan je tr​go​vač​ka na​ci​ja, bez pri​rod​nih re​sur​sa: ne​ma​ju ni naf​te ni gvo​žđa, sa​mo šu​me – po​če on. – Je​di​ni na​čin da za​ra​de za ži​vot je​ste da tr​gu​ju. Ta​ko oni, na pri​mer, uvo​ze si​rov pa​muk, iz​ra​đu​ju tka​ni​nu od nje​ga, pa to pro​da​ju In​di​ji i Fi​li​pi​ni​ma. Za vre​me Ve​li​ke de​pre​si​je, me​đu​tim, dve ve​li​ke eko​nom​ske si​le – Bri​ta​ni​ja i SAD – po​di​gle su ca​rin​ske zi​do​ve ka​ko bi za​šti​ti​le sop​stve​nu in​du​stri​ju. Ta​da je okon​ča​na ja​pan​ska tr​go​vi​na sa Bri​tan​skom im​pe​ri​jom, uklju​ču​ju​ći i In​di​ju, kao i sa ame​rič​kom zo​nom, u ko​ju ula​ze i Fi​li​pi​ni. Bio je to te​žak uda​rac za Ja​pan​ce. – A da li im to sad da​je za pra​vo da osvo​je či​tav svet? – upi​ta Da​ja​na. – Ne, ali ih učvr​šću​je u uve​re​nju da je je​di​ni na​čin da se obez​be​di eko​nom​ska sta​bil​nost taj da imaš sop​stve​nu im​pe​ri​ju, kao što je ima​ju Bri​tan​ci, ili bar da su​ve​re​no vla​daš svo​jom he​mis​fe​rom, ka​ko to či​ne Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve. On​da vi​še ni​ko ne mo​že da ti ugro​zi po​slo​ve. Za​to oni že​le ceo Da​le​ki is​tok za se​be. Džo​a​na se slo​ži​la. – Sla​bost na​še po​li​ti​ke je u to​me što, kad god Ja​pan​ci​ma na​met​ne​mo eko​nom​ske sank​ci​je, da bi​smo ih ka​zni​li za agre​si​ju, njih to sa​mo do​dat​no osna​ži i na​te​ra da po​sta​nu sa​mi se​bi do​volj​ni. – Mo​žda – re​če Čak. – Ali ipak im se mo​ra sta​ti na put. Vu​di sleg​nu ra​me​ni​ma. Na to već ni​je imao od​go​vor. Po​sle ve​če​re oti​šli su u bi​o​skop. Film je bio sja​jan. Po​tom su Vu​di i Čak ot​pra​ti​li de​voj​ke do sta​na. Vu​di je us​put uhva​tio Džo​a​nu za ru​ku. Na​sme​ši​la mu se, i on ose​ti njen sti​sak, što je pro​tu​ma​čio kao pod​sti​caj. Is​pred zgra​de u ko​joj su sta​no​va​le de​voj​ke on je za​gr​li. Kra​jič​kom oka opa​zi da i Čak isto ra​di s Da​ja​nom. Džo​a​na tek ovlaš po​lju​bi Vu​di​ja, go​to​vo čed​no, a on​da re​če: – Tra​di​ci​o​nal​ni po​lju​bac za la​ku noć. – Ni​je bi​lo ni​čeg tra​di​ci​o​nal​nog u onom po​ljup​cu od pro​šlog pu​ta – re​če on, pa spu​sti gla​vu da je po​lju​bi po​no​vo. Ona sta​vi ka​ži​prst na Vu​di​je​vu bra​du i bla​go ga od​gur​nu. Ne​će se valj​da, po​mi​sli on, sve za​vr​ši​ti na to​me da se sa​mo jed​nom ta​ko cmok​nu? – Te no​ći sam bi​la pi​ja​na – re​če ona. – Znam. – Sad mu je bi​lo ja​sno u če​mu je ca​ka. Pla​ši​la se da je on ne do​ži​vi kao la​ku žen​sku. – Još si za​mam​ni​ja kad si tre​zna – re​če on. Na tre​nu​tak je iz​gle​da​la kao da se za​mi​sli​la. – Umeš da ka​žeš pra​vu stvar – re​če na​po​slet​ku. – Za​slu​žio si na​gra​du. I po​lju​bi ga po​no​vo, ovo​ga pu​ta soč​no, i taj po​lju​bac po​tra​ja; ni​je ga kra​si​la ona užur​ba​nost ko​ja pra​ti strast, već usred​sre​đe​nost što slu​ti na ne​žna ose​ća​nja. Uto se, pre​ra​no, za​ču Ča​kov glas. – La​ku noć, Da​ja​na! – uz​vik​nu on pe​vu​še​ći. Džo​a​na se odvo​ji od Vu​di​ja. – Moj brat je mal​či​ce po​žu​rio! – po​ža​li se Vu​di. Ona se ti​ho na​sme​ja. – La​ku noć, Vu​di – re​če, pa se okre​nu i za​pu​ti pre​ma zgra​di. Da​ja​na je već sta​ja​la kod vra​ta, upa​dlji​vo raz​o​ča​ra​na.

– Mo​že​mo li opet da iza​đe​mo? – tre​snu Vu​di. Zvu​čao je kao po​sled​nji očaj​nik, i sâm je to shva​tio te opso​va sa​mog se​be što je ta​ko pre​na​glio. Džo​a​ni to, me​đu​tim, kao da ni​je za​sme​ta​lo. – Po​zo​vi me – re​če ona i uđe u zgra​du. Vu​di je po​gle​dom is​pra​tio de​voj​ke, a on​da se ustre​mio na bra​ta. – Što ni​si još ma​lo lju​bio Da​ja​nu? – re​če on sr​di​to. – Iz​gle​da stvar​no fi​na de​voj​ka. – Ni​je moj tip – re​če Čak. – Stvar​no? – Vu​di je sad bio vi​še zbu​njen ne​go ljut. – Fi​ne okru​gle si​se, le​pu​ška​sto li​ce – šta tu ima da ti se ne svi​đa? Pa ja bih je lju​bio, sa​mo da ni​sam bio sa Džo​a​nom. – O uku​si​ma ne vre​di ras​pra​vlja​ti. Kre​nu​li su ka sta​nu svo​jih ro​di​te​lja. – Pa do​bro, ko​ji je on​da tvoj tip? – upi​ta Vu​di Ča​ka. – Mo​ra​ću ne​što da ti ob​ja​snim pre ne​go što opet is​pla​ni​raš ova​kav iz​la​zak uče​tvo​ro. – Do​bro, šta? Čak za​sta​de, pri​mo​rav​ši i Vu​di​ja da sta​ne. – Mo​raš, naj​pre, da se za​ku​neš da ni​kad ne​ćeš re​ći ta​ti i ma​mi. – Ku​nem se. – Vu​di je pom​no po​sma​trao bra​ta pri žu​toj sve​tlo​sti ulič​nih sve​tilj​ki. – Ka​kva ti je sad to ve​li​ka taj​na? – Me​ni se de​voj​ke ne do​pa​da​ju. – Je​su do​sad​ne ubi bo​že, sla​žem se s to​bom, ali šta da se ra​di? – Mi​slim, ne do​pa​da mi se kad ih gr​lim i lju​bim. – Šta? Ne lu​duj. – Svi smo mi dru​ga​či​je sa​zda​ni, Vu​di. – Jes’, ali ti on​da mo​ra da si ne​ki, kao, ho​mić. – Da. – Šta da? – Da, ja sam ne​ki, kao, ho​mić. – E, baš si ša​ljiv​dži​ja. – Ne ša​lim se, Vu​di, mr​tav sam ozbi​ljan. – Ti si na​stran? – Upra​vo ta​ko. Ni​sam ja to bi​rao. Kad smo bi​li klin​ci, i kad smo, ono, po​če​li da dr​ka​mo, ti si raz​mi​šljao o buj​nim si​sa​ma i ma​lja​vim pič​ka​ma. A ja ti ni​ka​da ni​sam re​kao da sam ja mi​slio na ve​li​ke tvr​de kur​če​ve. – Čak, pa to je od​vrat​no! – Ne, ni​je. Ne​ki mu​škar​ci su ta​kvi stvo​re​ni. Ne mo​žeš ni da za​mi​sliš ko​li​ko je ta​kvih – a na​ro​či​to u mor​na​ri​ci. – U mor​na​ri​ci ima ho​mi​ća? Čak žu​stro klim​nu gla​vom. – Kol’ko ho​ćeš. – Pa do​bro... a ot​kud ti to znaš? – Obič​no se pre​po​zna​mo. Kao što Je​vre​ji uvek zna​ju ko je Je​vre​jin. Evo, na pri​mer, onaj ko​no​bar u ki​ne​skom re​sto​ra​nu. – On je od ta​kvih? – Zar ni​si čuo kad je re​kao da mu se svi​đa moj sa​ko? – Je​sam, ali ni​sam to​me pri​dao na​ro​či​tu pa​žnju. – E pa, eto. – Ti si mu se do​pao? – Iz​gle​da da je​sam.

– A za​što? – Ve​ro​vat​no iz istog raz​lo​ga iz ko​jeg se do​pa​dam i Da​ja​ni. Maj​ku mu, pa zgod​ni​ji sam od te​be. – Čud​no je to. – Haj​de, ide​mo ku​ći. Pro​du​ži​še da​lje. Ali Vu​di je ne​pre​sta​no raz​mi​šljao o to​me što mu je brat re​kao. – Ho​ćeš da ka​žeš da ho​mi​ća ima i me​đu Ki​ne​zi​ma? Čak pra​snu u smeh. – Na​rav​no! – Ne znam, ni​ka​da ni​sam ta​ko raz​mi​šljao o Ki​ne​zi​ma. – Upam​ti: ni​kom ni re​či, na​ro​či​to ne ro​di​te​lji​ma. Bog sve​ti zna šta bi ta​ta re​kao. Po​sle ne​kog vre​me​na, Vu​di pre​ba​ci ru​ku Ča​ku pre​ko ra​me​na. – Mo​re, nek se no​si – re​če on. – Bar ni​si re​pu​bli​ka​nac.

III Sa Sam​ne​rom Vel​som i pred​sed​ni​kom Ru​zvel​tom na te​škoj kr​sta​ri​ci Av​gu​sti Greg Pe​škov je ot​plo​vio do za​li​va Pla​sen​ti​ja, na oba​li Nju​fa​un​dlen​da. U kon​vo​ju su bi​li i rat​ni brod Ar​kan​zas, kr​sta​ri​ca Ta​ska​lu​sa i se​dam​na​est ra​za​ra​ča. Uko​tvi​li su se u dve du​ge ko​lo​ne, sa ši​ro​kim pro​la​zom po sre​di​ni. U de​vet sa​ti uju​tro, u su​bo​tu, de​ve​tog av​gu​sta, pod jar​kim sun​cem, po​sa​de u be​lim uni​for​ma​ma svih dva​de​set plo​vi​la po​stro​ji​le su se duž ogra​da, a ta​da je sti​gao bri​tan​ski boj​ni brod Princ od Vel​sa, u prat​nji tri ra​za​ra​ča, i u ve​li​čan​stve​nom pri​zo​ru pro​šao tač​no po sre​di​ni. Na tom bro​du bio je pre​mi​jer Čer​čil. Greg do​sa​da ni​je vi​deo im​pre​siv​ni​ju de​mon​stra​ci​ju si​le, i bio je odu​še​vljen što je deo sve​ga to​ga. S dru​ge stra​ne, mo​ri​le su ga bri​ge. Na​dao se da Nem​ci ne zna​ju za ovaj sa​sta​nak. Uko​li​ko sa​zna​ju, jed​na je​di​na pod​mor​ni​ca mo​gla bi ubi​ti dvo​ji​cu vo​đa ono​ga što je pre​te​klo od za​pad​ne ci​vi​li​za​ci​je – a s nji​ma i Gre​ga Pe​ško​va. Pre ne​go što će po​ći iz Va​šing​to​na, Greg se po​no​vo sa​stao sa de​tek​ti​vom To​mom Kran​me​rom. Kran​mer je na​šao adre​su – reč je bi​la o jed​noj ku​ći u jef​ti​ni​jem kra​ju gra​da, sa one stra​ne sta​ni​ce Ju​nion. „Ra​di kao ko​no​ba​ri​ca u Uni​ver​zi​tet​skom žen​skom klu​bu ne​da​le​ko od Ric-Karl​to​na, za​to si je tu i vi​deo dva pu​ta”, re​kao mu je ta​da Kran​mer sta​vlja​ju​ći u džep osta​tak ho​no​ra​ra. „Kao glu​mi​ca, oči​gled​no, ni​je us​pe​la – ali i da​lje se vo​di kao Dže​ki Džejks”. Greg joj je po​tom na​pi​sao pi​smo. Dra​ga Dže​ki, Sa​mo že​lim da znam za​što si po​be​gla od me​ne pre šest go​di​na. Mi​slio sam da smo sreć​ni, ali mo​ra bi​ti da sam bio u za​blu​di. I još me to mu​či, ni​šta dru​go. Kad si me vi​de​la, iz​gle​da​la si upla​še​no, ali ne​maš raz​lo​ga za strah. Ni​sam ja ljut, sa​mo sam zna​ti​že​ljan. Ni​ka​da te ne bih po​vre​dio. Ti si mi bi​la pr​va lju​bav. Mo​že​mo li da se na​đe​mo ne​gde, sa​mo ka​fu da po​pi​je​mo ili ta​ko ne​što, i da po​pri​ča​mo? Sr​dač​no, Greg Pe​škov. Do​pi​sao je još i svoj te​le​fon​ski broj, pa po​štom po​slao pi​sam​ce onog da​na kad je is​plo​vio put Nju​fa​un​dlen​da. Pred​sed​ni​ko​va ve​li​ka že​lja bi​la je da se sa​mit okon​ča iz​ja​vom o za​jed​nič​kim na​me​ra​ma. Gre​gov šef Sam​ner Vels sa​sta​vio je na​crt te iz​ja​ve, ali je Ru​zvelt od​bio da s njom is​tu​pi, re​kav​ši da je bo​lje

pu​sti​ti Čer​či​la da pr​vi po​nu​di na​crt. Greg je to​ga ča​sa uvi​deo da je Ru​zvelt pa​me​tan pre​go​va​rač. Ko​ja god stra​na pr​va is​tu​pi s na​cr​tom za​jed​nič​ke iz​ja​ve, mo​ra​će, ra​di po​šte​nog od​no​sa pre​ma onoj dru​goj, osim sop​stve​nih zah​te​va u tekst da une​se i ne​što što bi za​do​vo​lji​lo dru​gu stra​nu. Ta​ko bi že​lje dru​ge stra​ne po​sta​le mi​ni​mum is​pod ko​jeg ona ne mo​že ići, dok bi pred​sed​ni​ko​vi sop​stve​ni zah​te​vi još bi​li pod​lo​žni pre​go​vo​ri​ma. Otu​da onaj ko pr​vi pod​no​si na​crt uvek star​tu​je iz sla​bi​je po​zi​ci​je. Greg se za​kleo da će upam​ti​ti to: da ni​ka​da pr​vi ne sa​sta​vlja po​nu​du. U su​bo​tu su pred​sed​nik i pre​mi​jer uži​va​li u ne​for​mal​nom ruč​ku na Av​gu​sti. U ne​de​lju su pri​su​stvo​va​li mi​si na pa​lu​bi Prin​ca od Vel​sa, pri če​mu je ol​tar sav bio u bo​ja​ma za​sta​va Sje​di​nje​nih Dr​ža​va i Bri​ta​ni​je, cr​ve​no-be​lo-pla​voj. U po​ne​de​ljak uju​tro, kad su se već do​volj​no zbli​ži​li, pre​šli su na su​šti​nu. Čer​čil je is​tu​pio s pla​nom u pet ta​ča​ka, ko​ji je odu​še​vio Sam​ne​ra Vel​sa i Ga​sa Dju​a​ra, bu​du​ći da se za​la​gao za stva​ra​nja de​lo​tvor​ne me​đu​na​rod​ne or​ga​ni​za​ci​je ko​ja bi ga​ran​to​va​la bez​bed​nost svim dr​ža​va​ma – dru​gim re​či​ma, za jed​no no​vo, oja​ča​no Dru​štvo na​ro​da. S raz​o​ča​ra​njem su, me​đu​tim, usta​no​vi​li da je ta​kav zah​tev za Ru​zvel​ta bio pre​ve​li​ki. Je​ste se nje​mu to re​še​nje svi​de​lo, ali se bo​jao izo​la​ci​o​ni​sta, lju​di ko​ji su još ži​ve​li u uve​re​nju da Ame​ri​ka ne tre​ba da se me​ša u svet​ske ne​pri​li​ke. Ru​zvelt je bio iz​ra​zi​to ose​tljiv na jav​no mnje​nje, i svoj​ski se tru​dio da ne iza​zo​ve pro​ti​vlje​nje bi​ra​ča. Vels i Dju​ar, me​đu​tim, ni​su od​u​sta​ja​li, kao što ni​su od​u​sta​ja​li ni Bri​tan​ci. Za​jed​no su tra​ži​li na​čin da po​stig​nu re​še​nje pri​hva​tlji​vo za obo​ji​cu li​de​ra. Greg je hva​tao be​le​ške za Vel​sa. Tim je sro​čio kla​u​zu​lu ko​ja je po​zi​va​la na raz​o​ru​ža​nje „dok se ne stvo​ri sve​o​bu​hvat​ni​ji i traj​ni​ji si​stem op​šte bez​bed​no​sti”. Pre​do​či​li su tu kla​u​zu​lu dvo​ji​ci ve​li​ka​na, i ovi su je pri​hva​ti​li. Vels i Dju​ar su li​ko​va​li. Gre​gu pak ni​je bi​lo ja​sno za​što. – Me​ni to iz​gle​da ta​ko ma​lo – re​če on. – Vo​đe dve​ju ve​li​kih ze​ma​lja pre​va​li​le su hi​lja​de ki​lo​me​ta​ra, oko njih ob​i​gra​va​ju de​se​ti​ne i de​se​ti​ne lju​di, tu su dva​de​set če​ti​ri bro​da, tri da​na raz​go​vo​ra – sav taj trud ra​di če​ga – ra​di ne​ko​li​ko re​či ko​je, za​pra​vo, i ne is​ka​zu​ju ono što mi ho​će​mo. – Ide​mo cen​ti​me​tar po cen​ti​me​tar, ne ki​lo​me​tar po ki​lo​me​tar – od​go​vo​ri mu Gas Dju​ar sme​še​ći se. – To ti je po​li​ti​ka.

IV Vu​di i Džo​a​na su iz​la​zi​li već pet ne​de​lja. On bi se ra​do vi​đao s njom sva​ke ve​če​ri, ali se uz​dr​ža​vao. U pro​te​klih ne​de​lju da​na iza​šli su čak če​ti​ri pu​ta. U ne​de​lju su išli na pla​žu; u sre​du su ve​če​ra​li za​jed​no; u pe​tak su išli u bi​o​skop; a su​bo​tu su pro​ve​li za​jed​no, od ju​tra do mra​ka. Ni​ka​da mu ni​je bi​lo do​sta raz​go​vo​ra s njom. Džo​a​na je bi​la za​bav​na, do​mi​šlja​ta i brit​kog je​zi​ka. Svi​đa​lo mu se kod nje to što je iz​ri​či​ta, o če​mu god da je reč. Br​blja​li su sa​ti​ma o onom što vo​le i što mr​ze. Iz Evro​pe su sti​za​le lo​še ve​sti. Nem​ci su i da​lje raz​bi​ja​li Cr​ve​nu ar​mi​ju. Is​toč​no od Smo​len​ska po​me​li su ru​sku Še​sna​e​stu i Dva​de​se​tu ar​mi​ju, uze​li tri​sta hi​lja​da za​ro​blje​ni​ka, i sa​da je iz​me​đu ne​mač​kih sna​ga i Mo​skve bi​lo vr​lo ma​lo so​vjet​skih je​di​ni​ca. Te lo​še ve​sti, me​đu​tim, ni iz​bli​za ni​su mo​gle da ubla​že Vu​di​je​vo us​hi​će​nje. Džo​a​na ve​ro​vat​no ni​je bi​la to​li​ko lu​da za njim ko​li​ko je on lu​do​vao za njom. Ali bio joj je drag, i vi​deo je to. Uve​če bi se, na ra​stan​ku, re​dov​no po​lju​bi​li, i či​ni​lo se da ona uži​va u tim po​ljup​ci​ma,

ma​da ni​je po​ka​zi​va​la strast za ko​ju je, znao je to Vu​di, i te ka​ko bi​la spo​sob​na. Mo​žda i zbog to​ga što su uvek mo​ra​li da se lju​be na jav​nim me​sti​ma, ili u bi​o​sko​pu, ili pred nje​nom ka​pi​jom. Kad bi se na​šli u nje​nom sta​nu, uvek bi u dnev​noj so​bi bi​la bar jed​na Džo​a​ni​ne ci​mer​ke, ako ne i dve, a ona ga još ni​jed​nom ni​je bi​la po​zva​la u svo​ju so​bu. Ne​de​lje i ne​de​lje su pro​šle ot​ka​ko se Ča​ku za​vr​ši​lo od​su​stvo, i on je opet bio na Ha​va​ji​ma. Vu​di još ni​je znao šta da mi​sli o onoj Ča​ko​voj is​po​ve​sti. Po​ne​kad bi se za​pre​pa​stio, kao da se ceo svet okre​nuo na​glav​ce; a on​da bi se, opet, pi​tao ka​kve ve​ze to ima s bi​lo čim. Ali obe​ća​nje ni​je po​ga​zio: ni​ko​me ni​šta ni​je re​kao, čak ni Džo​a​ni. Vu​di​jev otac je ot​pu​to​vao s pred​sed​ni​kom, a maj​ka je oti​šla u Ba​fa​lo, da pro​ve​de ne​ko​li​ko da​na sa svo​jim ro​di​te​lji​ma. Vu​di je ostao sam u de​ve​to​sob​nom va​šing​ton​skom sta​nu. Od​lu​čio je da is​ko​ri​sti pri​li​ku i po​zo​ve Džo​a​nu Ro​u​zrok da do​đe, na​da​ju​ći se da će ga ko​nač​no po​lju​bi​ti ka​ko tre​ba. Za​jed​no su ru​ča​li tog da​na, a po​tom oti​šli na iz​lo​žbu „Cr​nač​ka umet​nost”, ko​ju su na​pa​li kon​zer​va​tiv​ni pi​sci, tvr​de​ći da cr​nač​ka umet​nost za​pra​vo ne po​sto​ji – upr​kos neo​spor​noj ge​ni​jal​no​sti lju​di kao što su sli​kar Džej​kob Lo​rens i skulp​tor​ka Eli​za​bet Ka​tlet. Upra​vo dok su iz​la​zi​li iz ga​le​ri​je, Vu​di re​če: – Jel’ bi hte​la da svra​ti​mo ne​gde na kok​tel dok ne re​ši​mo ku​da će​mo na ve​če​ru? – Ne, hva​la – re​če ona od​luč​no. – Ra​di​je bih po​pi​la šo​lju ča​ja. – Ča​ja? – Ni​ka​ko ni​je mo​gao da se se​ti gde to čo​vek u Va​šing​to​nu mo​že da po​pi​je do​bar čaj. A on​da mu iz​ne​na​da si​nu. – Mo​ja maj​ka ima en​gle​ski čaj. Mo​gli bi​smo do sta​na. – Va​ži. Zgra​da se na​la​zi​la ne​ko​li​ko blo​ko​va oda​tle, u Dva​de​set dru​goj uli​ci – Se​ve​ro​za​pad, ne​da​le​ko od Uli​ce L. Čim su sa let​nje že​ge ušli u kli​ma​ti​zo​va​ni hol, lak​še su di​sa​li. Por​tir ih je od​ve​zao lif​tom. Dok su ula​zi​li u stan, Džo​a​na re​če: – Ta​tu ti stal​no vi​đam po Va​šing​to​nu, ali za​to s tvo​jom ma​mom go​di​na​ma već ni​sam raz​go​va​ra​la. Mo​ram da joj če​sti​tam na best​se​le​ru. – Ona tre​nut​no ni​je kod ku​će – re​če Vu​di. – Do​đi u ku​hi​nju. Otvo​rio je sla​vi​nu, na​pu​nio čaj​nik i sta​vio ga na špo​ret. A on​da je za​gr​lio Džo​a​nu i re​kao: – Ko​nač​no sa​mi. – Gde su ti ro​di​te​lji? – Ni​su u gra​du. – A Čak je na Ha​va​ji​ma. – Da. Ona se od​mak​nu od nje​ga. – Vu​di, ka​ko si ovo mo​gao da mi pri​re​diš?! – Šta da ti pri​re​dim? Ku​vam ti čaj! – Do​veo si me ova​mo pod la​žnim iz​go​vo​rom! Mi​sli​la sam da su ti ro​di​te​lji kod ku​će. – Ja ti ni​sam re​kao da su kod ku​će. – A što mi ni​si re​kao da su ot​pu​to​va​li! – Ni​si me pi​ta​la! – od​vra​ti on re​zig​ni​ra​no, ma​da je u nje​noj žal​bi bi​lo i ma​lo isti​ne. Ne bi on nju sla​gao, ali isti​na je da se na​dao da ne​će mo​ra​ti una​pred da joj ka​že ka​ko u sta​nu ne​ma ni​ko​ga. – Do​veo si me ova​mo da bi mi se na​ba​ci​vao! Mi​sliš da sam ne​ka jef​ti​na žen​ska. – Ne mi​slim! Pro​sto, ni​ka​ko da osta​ne​mo stvar​no na​sa​mo. Na​dao sam se da ćeš me po​lju​bi​ti, ni​šta dru​go. – Ne​moj da se za​vi​tla​vaš sa mnom. Sad je već bi​la stvar​no ne​pra​ved​na. Ta​ko je, na​dao se on da će jed​no​ga da​na s njom za​vr​ši​ti u kre​ve​tu, ali ne, ni​je oče​ki​vao da se to de​si da​nas. – Ide​mo on​da – re​če on. – Po​pi​će​mo čaj ne​gde dru​gde.

Ric-Karl​ton je od​mah tu, u kom​ši​li​ku, tu od​se​da​ju svi Bri​tan​ci, ta​mo si​gur​no slu​že čaj. – O, ne bu​di glup, ne mo​ra​mo da ide​mo odav​de. Ne bo​jim se ja te​be, mo​gla bih da se od​bra​nim. Sa​mo sam lju​ta na te​be. Ne tre​ba mi čo​vek ko​ji sa mnom iz​la​zi za​to što mi​sli da sam la​ka ro​ba. – La​ka ro​ba? – po​no​vi on, sad već gla​sni​je. – Do​đa​vo​la! Šest go​di​na če​kam da pri​sta​neš da iza​đeš sa mnom. I još te, eto, mo​lim za je​dan po​lju​bac, i ni​šta vi​še. Ako si ti la​ka, on​da bi mi bi​lo kri​vo da se za​lju​bim u ne​ku te​šku de​voj​ku! Ona pra​snu u smeh a Vu​di je po​gle​da u ču​du. – Šta je sad? – upi​ta on raz​dra​žlji​vo. – Iz​vi​ni, u pra​vu si – re​če ona. – Da si tra​žio la​ku de​voj​ku, od me​ne bi sva​ka​ko dav​no od​u​stao. – Tač​no ta​ko! – Po​što sam te, pi​ja​na, ona​ko po​lju​bi​la, mi​sli​la sam da si​gur​no imaš lo​še mi​šlje​nje o me​ni. Pret​po​sta​vlja​la sam da me ju​riš sa​mo zbog pro​la​znog uz​bu​đe​nja. I bri​nu​la sam se zbog to​ga ovih po​sled​njih ne​ko​li​ko ne​de​lja. Po​gre​šno sam te pro​ce​ni​la. Iz​vi​ni. Zbu​nji​va​le su ga te nje​ne br​ze pro​me​ne ras​po​lo​že​nja, ali je pret​po​sta​vio da ta naj​no​vi​ja fa​za sva​ka​ko pred​sta​vlja ko​rak na​pred. – Lud sam bio za to​bom i pre tog po​ljup​ca – re​če on. – Ne​go ti to, iz​gle​da, ni​si pri​me​ti​la. – Je​dva da sam te​be pri​me​ći​va​la. – Pri​lič​no sam vi​sok. – To je, u fi​zič​kom smi​slu, je​di​no što me na te​bi pri​vla​či. On se na​sme​ši. – Sva​ka​ko se svo​jim re​či​ma svoj​ski tru​diš da se ne uobra​zim? – Ako se ja pi​tam, ne​ćeš se uobra​zi​ti. Vo​da u čaj​ni​ku je pro​vri​la. On sta​vi ča​ja u por​ce​lan​ski bo​kal, pa na​su vo​de. Džo​a​na se bi​la ne​što za​mi​sli​la. – Re​kao si ne​što ma​lo​čas. – Šta to? – Re​kao si: „Bi​lo bi mi kri​vo da se za​lju​bim u ne​ku te​šku de​voj​ku” Je​si li stvar​no to mi​slio? – Šta to? – Pa to, za za​lju​blji​va​nje. – O, ni​sam to na​me​ra​vao da ka​žem – re​če on, a on​da od​lu​či da ba​ta​li opre​znost. – U stva​ri, da, je​sam, ako baš ho​ćeš da znaš, je​sam, za​lju​bljen sam u te​be. I mi​slim da te vo​lim već go​di​na​ma. Obo​ža​vam te. Že​lim da... Ona mu se obi​snu oko vra​ta i po​lju​bi ga. Ovo​ga pu​ta bi​lo je ono pra​vo; usta su joj se br​zo po​me​ra​la, vr​hom je​zi​ka do​di​ri​va​la mu je usne, ce​lim te​lom pri​lju​bi​la se uz nje​ga. Bi​lo je kao one tri​de​set pe​te, s tim što se ovo​ga pu​ta ni​je ose​ća​la na vi​ski. To je de​voj​ka ko​ju vo​lim, ona pra​va Džo​a​na, raz​mi​šljao je on u za​no​su; že​na si​lo​vi​ta i stra​stve​na. I bi​la je tu, u nje​go​vom na​ruč​ju, lju​bi​la ga je ka​ko to sa​mo ona ume. Za​vu​kla je ru​ke pod nje​go​vu let​nju sport​sku ma​ji​cu i tr​lja​la mu pr​sa, pr​sti​ma mu pri​ti​ska​ju​ći re​bra, dla​no​vi​ma gnje​če​ći bra​da​vi​ce, a on​da ga uhva​ti​la za ra​me​na, čvr​sto, kao da ho​će ru​ka​ma da mu uro​ni du​bo​ko pod ko​žu. Shva​tio je ta​da da i u njoj ima na​go​mi​la​ne, ne​i​ži​vlje​ne po​žu​de, ko​ja se sad pre​li​va​la kao vo​da kad pro​bi​je bra​nu, ne​za​u​sta​vlji​vo. Isto je i on ra​dio njoj: mi​lo​vao joj sla​bi​ne, pa je uhva​tio za doj​ke, pro​žet ra​do​snom spo​zna​jom oslo​bo​đe​nja, kao de​te kad ga neo​če​ki​va​no pu​ste ku​ći iz ško​le. Od​ma​kla se tek kad je, ona​ko že​ljan, spu​stio ru​ku iz​me​đu nje​nih bu​ti​na. Ali ga je iz​ne​na​di​lo ono što je re​kla. – Imaš li za​šti​tu? – Ne​mam! Žao mi je... – Ne​ma ve​ze. U stva​ri, do​bro je što ne​maš. To do​ka​zu​je da ni​si pla​ni​rao da me za​ve​deš.

– Ka​mo sre​će da je​sam. – Ni​je bit​no. Po​zna​jem jed​nu le​kar​ku ko​ja će mi u po​ne​de​ljak po​mo​ći da to sre​dim. U me​đu​vre​me​nu će​mo se sna​ći. Po​lju​bi me po​no​vo. Dok ju je on lju​bio, ona mu je ot​kop​ča​va​la pan​ta​lo​ne. – O! – re​če ona tre​nu​tak ka​sni​je. – Baš le​po. – To sam upra​vo i ja hteo da ka​žem – pro​ša​pu​ta on. – Ma​da, mo​žda će mi tre​ba​ti obe ru​ke. – Šta? – Pa valj​da ta​ko mo​ra kad je ne​ko to​li​ko vi​sok. – Ne znam o če​mu go​vo​riš. – On​da ću da uću​tim i da te lju​bim. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, ona re​če: – Ma​ra​mi​cu. Ma​ra​mi​cu je, sre​ćom, imao. Otvo​rio je oči tre​nu​tak pre ne​go što će bi​ti go​to​vo, i po​gle​di su im se su​sre​li. U iz​ra​zu nje​nog li​ca pre​po​znao je po​žu​du, uzbu​đe​nje i još ne​što, ne​što za šta je on po​mi​slio da bi mo​gla bi​ti čak i lju​bav. Kad je sve bi​lo go​to​vo, nje​ga ob​u​ze bla​že​na smi​re​nost. Vo​lim je, raz​mi​šljao je on, i sre​ćan sam. Ži​vot je lep. – Div​no je bi​lo. Vo​leo bih da i ja isto uči​nim za te​be – re​če on. – Ura​dio bi to? – re​če ona. – Stvar​no? – Bu​di si​gur​na. Još su sta​ja​li tu gde su se za​te​kli, u ku​hi​nji, oslo​nje​ni na vra​ta fri​ži​de​ra, ali ni jed​nom ni dru​gom ni​je se išlo oda​tle. Ona ga uze za ru​ku, i za​vu​če je pod svo​ju let​nju ha​lji​nu i da​lje, is​pod pa​muč​nih ga​ći​ca. Opi​pao je vre​lu ko​žu, brit​ke ma​lji​ce i vla​žnu pu​ko​ti​nu. Po​ku​šao je da gur​ne prst unu​tra, ali ona re​če: „Ne.” Uhva​tiv​ši ga za vrh pr​sta, na​ve​de ga iz​me​đu dva me​ka​na pre​vo​ja. On na​pi​pa ne​što ma​lo i tvr​do, ve​li​či​ne zr​na gra​ška, od​mah is​pod ko​že. Po​me​ra​la je nje​gov prst ukrug. – Da – re​če ona sklo​piv​ši oči. – Sa​mo ta​ko na​sta​vi. Pre​pla​vljen lju​ba​vlju, po​sma​trao je nje​no li​ce dok se pre​pu​šta​la užit​ku. Mi​nut-dva ka​sni​je ona ti​ho za​je​ča, pa jek​nu ta​ko još dva ili tri pu​ta. A on​da sklo​ni nje​go​vu ru​ku i pri​vi se uz nje​ga. Ma​lo ka​sni​je, Vu​di re​če: – Ohla​di​će ti se čaj. Na​sme​ja​la se. – Vo​lim te, Vu​di. – Stvar​no me vo​liš? – Na​dam se da se ni​si pre​pao što ta​ko go​vo​rim. – Ni​sam. – On se na​sme​ši. – Vr​lo sam sre​ćan zbog to​ga. – Znam da de​voj​ke ne bi tre​ba​lo da go​vo​re ta​ko, s ne​ba pa u re​bra. Ali ja ne mo​gu da se pra​vim da se, kao, pre​mi​šljam. Kad jed​nom ne​što re​šim, go​to​vo je. – Da – re​če Vu​di. – Pri​me​tio sam to.

V Greg Pe​škov je ži​veo u apart​ma​nu ko​ji je nje​gov otac traj​no za​ku​pio u Ric-Karl​to​nu. Lav je do​la​zio i od​la​zio, za​dr​ža​va​ju​ći se po ne​ko​li​ko da​na na pro​pu​to​va​nju iz​me​đu Ba​fa​la i Los An​đe​le​sa. Greg je tre​nut​no u apart​ma​nu bio sam – ne ra​ču​na​ju​ći Ri​tu Lo​rens, kon​gre​sme​no​vu kći za​no​snih obli​na, ko​ja je tu bi​la prenoći​la, i sad se po​ja​vi​la, pre​div​na, ona​ko raz​ba​ru​še​na, u mu​škom pe​njo​a​ru od cr​ve​ne svi​le.

Po​slu​ži​telj im je do​neo do​ru​čak, no​vi​ne i ko​ver​tu. Za​jed​nič​ka iz​ja​va pred​sed​ni​ka Ru​zvel​ta i pre​mi​je​ra Čer​či​la po​di​gla je mno​go vi​še pra​ši​ne ne​go što je Greg oče​ki​vao. I ne​de​lju da​na po​sle va​žnog do​ga​đa​ja, bi​la je to i da​lje udar​na vest. Štam​pa ju je pro​zva​la Atlant​skom po​ve​ljom. Ono što je Greg do​ži​veo kao sve sa​me opre​zne fra​ze i neo​d​re​đe​na obe​ća​nja svet je vi​deo sa​svim dru​ga​či​je. Taj do​ga​đaj pro​tu​ma​čen je kao zov tru​be ko​ji na​ja​vlju​je slo​bo​du, de​mo​kra​ti​ju i pro​cvat tr​go​vi​ne u sve​tu. Sti​za​li su, pri​tom, iz​ve​šta​ji da je Hi​tler po​be​sneo, te da sma​tra ka​ko su ovim či​nom, za​pra​vo, Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve Ne​mač​koj ob​ja​vi​le rat. Dr​ža​ve ko​je ni​su pri​su​stvo​va​le kon​fe​ren​ci​je iz​ra​zi​le su že​lju da pot​pi​šu tu po​ve​lju, a Beks​fort Ros je pred​lo​žio da se ze​mlje pot​pi​sni​ce na​zo​vu – Uje​di​nje​ne na​ci​je. Nem​ci su, u me​đu​vre​me​nu, pro​dr​li du​bo​ko u So​vjet​ski Sa​vez. Na se​ve​ru su ste​za​li obruč oko Le​njin​gra​da. Na ju​gu su Ru​si, po​vla​če​ći se, po​di​gli u va​zduh Dnje​par​sku bra​nu, naj​ve​ći hi​dro​e​ner​get​ski kom​pleks u sve​tu, po​nos i di​ku SSSR-a, ka​ko nje​nu sna​gu ne bi upre​gao ne​mač​ki za​vo​je​vač – bi​la je to te​ška, bol​na žr​tva. „Cr​ve​na ar​mi​ja je us​pe​la ma​lo da uspo​ri in​va​zi​ju”, či​tao je Greg Ri​ti iz Va​šing​ton po​sta. „Ali Nem​ci i da​lje na​pre​du​ju osam ki​lo​me​ta​ra dnev​no. I tvr​de da su po​bi​li tri i po mi​li​o​na so​vjet​skih voj​ni​ka. Da li je to mo​gu​će? – Imaš li rod​bi​ne u Ru​si​ji? – Pra​vo da ti ka​žem, i imam. Otac mi je pri​čao, jed​nom kad se pod​na​pio, da je ta​mo osta​vio de​voj​ku ko​ja je s njim za​trud​ne​la. Na Ri​ti​nom li​cu ogle​da​lo se neo​do​bra​va​nje. – Ta​kav ti je on, bo​jim se – re​če Greg. – Ve​li​ki čo​vek, a ve​li​ki lju​di ne po​štu​ju pra​vi​la. Ona ni​šta ni​je re​kla, ali mu je bi​lo do​volj​no da je po​gle​da te da mu sve bu​de ja​sno. Ni​je odo​bra​va​la nje​go​vo sta​no​vi​šte, ali, isto ta​ko, ni​je že​le​la da se ras​pra​vlja. – Ne​go, imam u Ru​si​ji po​lu​bra​ta, van​brač​no de​te, kao što sam i ja – pro​du​ži Greg. – Zo​ve se Vla​di​mir, ali ni​šta vi​še ne znam o nje​mu. Mo​žda je i on već stra​dao. Sta​sao je za voj​sku. Ve​ro​vat​no je on je​dan od tih tri i po mi​li​o​na. – Greg okre​nu list. Kad je za​vr​šio s no​vi​na​ma, on pro​či​ta po​ru​ku ko​ju je do​neo po​slu​ži​telj. Bi​la je od Dže​ki Džejks. Po​sla​la mu je te​le​fon​ski broj, a uz to je pi​sa​lo sa​mo: Ne iz​me​đu je​dan i tri. Na​jed​nom vi​še ni​je mo​gao da se str​pi; je​dva je če​kao da Ri​ta ode. – Ka​da te oče​ku​ju ta​mo, kod ku​će? – upi​ta on ne​u​vi​đav​no. Ona po​gle​da na sat. – O, mi​li bo​že, tre​ba​lo bi da stig​nem pre ne​go što maj​ka poč​ne da me tra​ži. – Bi​la je, ina​če, re​kla ro​di​te​lji​ma da će pre​spa​va​ti kod dru​ga​ri​ce. Obu​ko​še se za​jed​no i odo​še, sva​ko svo​jim tak​si​jem. Greg je pro​ce​nio da bi taj te​le​fon​ski broj mo​rao bi​ti kod Dže​ki na po​slu, te da je ona za​u​ze​ta iz​me​đu je​dan i tri po​sle pod​ne. Po​zva​će je, sto​ga, sre​di​nom pre​po​dne​va. Ču​dio se i sâm što je to​li​ko uz​bu​đen. Pa sve je to, na​po​slet​ku, bi​lo iz pu​ke ra​do​zna​lo​sti. Ri​ta Lo​rens je bi​la ta​ko pri​vlač​na, i sjaj​no je iz​gle​da​la, ali ni s njom ni sa to​li​kim dru​gim de​voj​ka​ma ni​ka​da ni​je us​peo po​no​vo da pro​ži​vi uz​bu​đe​nje ko​je mu je pru​ži​la pr​va nje​go​va ve​za, ona sa Dže​ki. Bi​lo je to, bez sum​nje, za​to što čo​vek sa​mo jed​nom u ži​vo​tu ima pet​na​est go​di​na. Sti​gav​ši u sta​ru zgra​du Iz​vr​šnog ve​ća, ba​cio se na glav​ni za​da​tak to​ga da​na – sa​sta​vlja​nje sa​op​šte​nja za jav​nost u ve​zi s pre​po​ru​kom Ame​ri​kan​ci​ma ko​ji bo​ra​ve na tlu se​ver​ne Afri​ke, gde su me​đu​sob​no ra​to​va​li Bri​tan​ci, Ita​li​ja​ni i Nem​ci, pri če​mu su bor​be ma​hom vo​đe​ne u pri​o​bal​nom po​ja​su, du​gom pre​ko tri hi​lja​de, a ši​ro​kom oko še​zde​set pet ki​lo​me​ta​ra. U po​la je​da​na​est okre​nuo je onaj broj iz pi​sam​ce​ta.

Ja​vi​la se ne​ka že​na. – Uni​ver​zi​tet​ski žen​ski klub – re​če ona. Greg ta​mo ni​ka​da ni​je bio; mu​škar​ci su ta​mo za​la​zi​li is​klju​či​vo u svoj​stvu go​sti​ju že​na čla​ni​ca. – Da li je Dže​ki Džejks tu? – upi​ta on. – Je​ste, i oče​ku​je po​ziv. Mo​lim vas, sa​če​kaj​te. – Ve​ro​vat​no je, zna​či, mo​ra​la da do​bi​je spe​ci​jal​nu do​zvo​lu da bi pri​mi​la te​le​fon​ski po​ziv na rad​nom me​stu, do​ko​nao je Greg. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ka​sni​je, za​čuo je sle​de​će: – Dže​ki ov​de, ko je to? – Greg Pe​škov. – Ta​ko sam i mi​sli​la. Ot​kud ti mo​ja adre​sa? – Unaj​mio sam pri​vat​nog de​tek​ti​va. Mo​že​mo li da se na​đe​mo? – Pa, iz​gle​da da će​mo mo​ra​ti. Ali pod jed​nim uslo​vom. – Ko​jim? – Ob​ja​sni​ću ti ka​sni​je. On sleg​nu ra​me​ni​ma po​red te​le​fo​na. – Va​ži. – Obe​ća​vaš da ćeš is​pu​ni​ti taj uslov? – Na​rav​no. Bi​la je upor​na. – Ka​ži. – Obe​ća​vam, jel’ sad u re​du? – Do​bro. Mo​žeš da me iz​ve​deš na ru​čak. Greg se na​mr​šti. – Jel’ ima u ovom kra​ju ne​ki re​sto​ran ko​ji će hte​ti da uslu​ži bel​ca i crn​ki​nju za istim sto​lom? – Ko​li​ko je me​ni po​zna​to, sa​mo je​dan: snek-bar Elek​trik. – Znam gde je. – Za​pa​zio je bio taj nat​pis, ali ni​ka​da ni​je ula​zio u lo​kal; bio je to jef​tin re​sto​ran​čić u ko​ji su za​la​zi​li do​ma​ri i ku​ri​ri. – U ko​li​ko sa​ti? – Po​la dva​na​est. – Ta​ko ra​no. – A šta ti mi​sliš, kad ko​no​ba​ri​ce ru​ča​ju – u je​dan? Na​sme​šio se. – Dr​ska si, kao i uvek. Ona spu​sti slu​ša​li​cu. Greg je po onom sun​cu pro​šao po​red Be​le ku​će i u snek-bar sti​gao u je​da​na​est i dva​de​set. Ni​ko​ga ni​je bi​lo iz​u​zev ša​či​ce lju​di ko​ji su iza​šli na pre​po​dnev​nu pa​u​zu. Seo je u se​pa​re i po​ru​čio ka​fu. Pi​tao se šta Dže​ki ima da mu ka​že. Ra​do​vao se što će naj​zad bi​ti re​še​na za​go​net​ka ko​ja ga je dr​ža​la u ne​iz​ve​sno​sti pu​nih šest go​di​na. Sti​gla je u dva​de​set pet do dva​na​est, a na se​bi je ima​la cr​nu ha​lji​nu i ci​pe​le s rav​nim đo​nom – to joj je, pret​po​sta​vio je Greg, kao ko​no​ba​ri​ci bi​la uni​for​ma, sa​mo bez ke​ce​lje. Cr​no joj je do​bro sta​ja​lo, i on se ži​vo pri​se​ti za​do​volj​stva ko​je bi mu pri​či​nio sam po​gled na nju, sa onim nje​nim iz​vi​je​nim usti​ma i krup​nim cr​nim oči​ma. Se​la je na​spram nje​ga i po​ru​či​la sa​la​tu i ko​ka-ko​lu. Greg je uzeo još ka​fe; bio je pre​vi​še na​pet da bi jeo. Li​ce joj ni​je vi​še bi​lo ona​ko de​ti​nje pu​nač​ko ka​kvim ga je upam​tio. Kad su se upo​zna​li, ima​la je še​sna​est go​di​na, što zna​či da su joj sa​da dva​de​set dve. Ta​da su bi​li bal​vci ko​ji su se igra​li od​ra​slih; u me​đu​vre​me​nu su za​i​sta od​ra​sli. S nje​nog li​ca či​tao je pri​ču ko​ja pre šest go​di​na tu ni​je bi​la za​pi​sa​na: pri​ču o raz​o​ča​ra​nji​ma, pat​nji i te​ško​ća​ma. – Ra​dim dnev​nu sme​nu – re​če mu ona. – Do​đem u de​vet, po​sta​vim sto​lo​ve, ure​dim sa​lu. Po​slu​žim ru​čak, on​da ras​klo​nim sve, i za​vr​ša​vam u pet. – Ko​no​ba​ri​ce ve​ći​nom ra​de uve​če.

– Ja vo​lim da uve​če i vi​ken​dom bu​dem slo​bod​na. – Još vo​liš da te​re​ven​čiš! – Ne, uglav​nom osta​jem kod ku​će i slu​šam ra​dio. – Mo​ma​ka, pret​po​sta​vljam, imaš kao ple​ve. – Ta​man ko​li​ko tre​ba. Tek po​što je na​čas raz​mi​slio, on shva​ti da to mo​že da bu​de i do​bro i lo​še. Sti​gao je ru​čak za Dže​ki. Pi​la je ko​ka-ko​lu i štrp​ka​la sa​la​tu. – Pa do​bro, za​što si tri​de​set pe​te ona​ko po​be​gla? Ona uz​dah​nu. – Ne​ra​do ti pri​čam ovo, jer ti se ne​će svi​de​ti. – Mo​ram da znam. – Do​la​zio je tvoj otac kod me​ne. Greg klim​nu gla​vom. – I pret​po​sta​vio sam da je on ume​šao pr​ste. – Po​veo je sa so​bom i ne​kog si​le​dži​ju – ne​kog Džoa. – Džoa Bre​hu​no​va. Ba​ti​naš. – Gre​ga ob​u​ze bes. – Jel’ te po​vre​dio? – Ni​je ni mo​rao, Greg. Na​smrt sam se pre​pla​ši​la čim sam ga ugle​da​la. Bi​la sam sprem​na da uči​nim šta god tvoj otac za​tra​ži. Greg je gu​šio gnev. – A šta je tra​žio? – Re​kao mi je da mo​ram da odem, i to sme​sta. Da mo​gu da ti osta​vim po​ru​ku, s tim da je on naj​pre pro​či​ta. Mo​ra​la sam da se vra​tim ova​mo, u Va​šing​ton. Bi​la sam mno​go tu​žna što te osta​vljam. Greg se do​bro se​ćao ko​li​ko je i sâm ta​da pa​tio. – I ja sam pa​tio – re​če on. Ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da pru​ži ru​ku pre​ko sto​la, da je do​dir​ne, ali ni​je znao da li bi se njoj to do​pa​lo. – Re​kao je da će mi ne​delj​no is​pla​ći​va​ti dže​pa​rac – na​sta​vi ona – sa​mo da se dr​žim što da​lje od te​be. I još mi pla​ća. Je​ste to sa​mo ne​ko​li​ko do​la​ra, ali mo​gu bar ki​ri​ju da pla​tim. Obe​ća​la sam mu da ću oti​ći – ali sam ne​ka​ko sti​snu​la pe​tlju i po​sta​vi​la je​dan uslov. – Ko​ji? – Da ni​kad ne po​ku​ša​va da mi se na​ba​cu​je. I da ću ti, ako sa​mo po​ku​ša, sve is​pri​ča​ti. – I on je pri​stao? – Je​ste. – Ma​lo je lju​di nje​mu pre​ti​lo a da se po​sle iz​vu​klo. Ona od​gur​nu ta​njir. – On​da je on re​kao da će Džo, ako po​ga​zim da​tu reč, li​ce da mi una​ka​zi. I Džo mi je po​ka​zao bri​tvu. Slo​ži​le su se sve koc​ki​ce. – Za​to si ti još ta​ko upla​še​na – re​če on. Nje​na tam​na ko​ža pre​ble​de od stra​ha. – Ne​go šta sam, po​bo​gu. Greg joj se sad obra​ti go​to​vo ša​pa​tom: – Iz​vi​ni, Dže​ki. Usi​lje​no se na​sme​ši​la. – A je​si li ti baš si​gu​ran da je on po​gre​šio? Pa imao si pet​na​est go​di​na. Ko se že​ni sa pet​na​est go​di​na? – Ma da je sa​mo me​ni re​kao, mo​žda bi sve bi​lo dru​ga​či​je. Ali on sa​mo od​lu​či šta će, i on​da to, jed​no​stav​no, ura​di, kao da ni​ko dru​gi ne​ma pra​va na mi​šlje​nje. – Pa ipak, le​po smo se nas dvo​je pro​ve​li. – Va​la, je​smo. – Ja sam ti bi​la po​klon. On se na​sme​ja. – Ni​ka​da bo​lji po​klon ni​sam do​bio. – I, šta ra​diš, či​me se ba​viš? – Ra​dim u kan​ce​la​ri​ji za in​for​mi​sa​nje Stejt de​part​men​ta, pre​ko le​ta.

Dže​ki se na​mr​šti. – Zvu​či do​sad​no. – Na​pro​tiv! Da znaš ka​ko je uz​bu​dlji​vo po​sma​tra​ti moć​ni​ke kad do​no​se od​lu​ke od ko​jih će se ze​mlja za​tre​sti, a pri​tom se​de ta​mo, za rad​nim sto​lom. Oni upra​vlja​ju sve​tom! Vi​de​lo se da Dže​ki sum​nja u to, no ipak re​če: – Pa, ve​ro​vat​no je bo​lje od ko​no​ba​ri​sa​nja. Greg tek sa​da uvi​de ko​li​ko su se uda​lji​li. – U sep​tem​bru se vra​ćam na Har​vard, na po​sled​nju go​di​nu stu​di​ja. – Si​gur​no si ta​mo ti po​klon stu​dent​ki​nja​ma. – Mu​ška​ra​ca ima mno​go, a de​vo​ja​ka i ne​ma baš. – A te​bi do​bro ide, jel​da? – Pa, da se ne la​že​mo... – Pi​tao se da li je Emi​li Hard​kasl odr​ža​la obe​ća​nje i oti​šla da joj sta​ve ume​tak pro​tiv za​če​ća. – Ože​ni​ćeš se jed​nom od njih, ona će ti ro​di​ti le​pu de​cu i ži​ve​će​te u ku​ći na oba​li je​ze​ra. – Vo​leo bih da po​stig​nem ne​što u po​li​ti​ci, mo​žda da bu​dem dr​žav​ni se​kre​tar, ili se​na​tor, kao otac Vu​di​ja Dju​a​ra. Ona skre​nu po​gled. Greg po​mi​sli na tu ku​ću na oba​li je​ze​ra. O to​me, mo​ra bi​ti, ona sa​nja. Ras​tu​žio se zbog nje. – Us​pe​ćeš ti – re​če ona. – Znam ja to. Imaš ti ono ne​što. Imao si i kao pet​na​e​sto​go​di​šnjak. Isti si kao tvoj otac. – Šta? Ma daj! Ona sleg​nu ra​me​ni​ma. – Raz​mi​sli i sâm, Greg. Do​bro si znao da ja ne že​lim da se vi​di​mo. Ali si mi za​to na​ka​čio pri​vat​nog de​tek​ti​va. On sa​mo od​lu​či šta će, i on​da to, jed​no​stav​no, ura​di, kao da ni​ko dru​gi ne​ma pra​va na mi​šlje​nje. To si, pre je​dan mi​nut, re​kao za nje​ga. Gre​ga je to do​tu​klo. – Na​dam se da ni​sam baš sa​svim isti kao on. Ona ga od​me​ri. – Po​ro​ta još za​se​da... Ko​no​ba​ri​ca uze Dže​kin ta​njir. – Ne​ki de​sert? – upi​ta ona. – Pi​ta od bre​sa​ka je do​bra. Ni Greg ni Dže​ki ni​su bi​li za de​sert, pa ko​no​ba​ri​ca da​de Gre​gu ra​čun. – Na​dam se da sam za​do​vo​lji​la tvo​ju zna​ti​že​lju – re​če Dže​ki. – Hva​la ti, ce​nim tvoj trud. – Kad se sle​de​ći put sret​ne​mo na uli​ci, sa​mo pro​đi po​red me​ne. – Ako ti ta​ko že​liš. Ona usta​de. – Da ne iz​la​zi​mo za​jed​no. Bi​lo bi mi ne​u​god​no. – Ka​ko ti ka​žeš. – Že​lim ti mno​go sre​će, Greg. – I ja te​bi, mno​go sre​će. – Daj ko​no​ba​ri​ci bak​šiš – do​ba​ci ona i ode.

10. 1941. (III) U ok​to​bru je pao sneg, pa se od​mah is​to​pio, i na mo​skov​skom uli​ca​ma bi​lo je hlad​no i vla​žno. Vo​lo​đa je pre​tu​rao po pla​ka​ru tra​že​ći va​ljen​ke, tra​di​ci​o​nal​ne fil​ca​ne či​zme ko​je Mo​sko​vlja​ni​ma gre​ju no​ge to​kom zi​me, kad na​jed​nom, iz​ne​na​đen, ugle​da – šest san​du​ka vot​ke. Nje​go​vi ro​di​te​lji ni​su mno​go pi​li. Ret​ko bi uze​li vi​še od jed​ne ča​ši​ce. Do​ga​đa​lo se, tu i ta​mo, da otac pri​su​stvu​je jed​noj od onih bes​kraj​nih, pi​ja​nih Sta​lji​no​vih ve​če​rin​ki sa sta​rim dru​go​vi​ma, i on​da bi se, u ra​ne ju​tar​nje sa​te, do​te​tu​rao ne​ka​ko do sta​na, pi​jan kô ze​mlja. Ali u ovoj ku​ći bo​ca vot​ke po​tra​ja​la bi me​sec da​na, pa i vi​še. Vo​lo​đa ode u ku​hi​nju. Ro​di​te​lji su do​ruč​ko​va​li – sar​di​ne iz kon​zer​ve sa cr​nim hle​bom i ča​jem. – Oče – re​če on – šta će na​ma u onom pla​ka​ru za​li​he vot​ke do​volj​ne za šest go​di​na? Otac je bio vid​no iz​ne​na​đen. Obo​ji​ca se okre​nu​še pre​ma Ka​te​ri​ni, ko​ja po​cr​ve​ne. A on​da uklju​či ra​dio i od​vr​nu ton, ne pre​gla​sno, ali ta​man da se ču​je. Da ne sum​nja ona to da su ne​gde u sta​nu sa​kri​ve​ni ure​đa​ji za pri​slu​ški​va​nje, pi​tao se Vo​lo​đa. Go​vo​ri​la je ti​ho, ali sr​di​to. – A ka​kve će​mo vaj​de ima​ti od nov​ca kad do​đu Nem​ci? – re​če ona. – Tad vi​še ne​će​mo pri​pa​da​ti po​vla​šće​noj eli​ti. Po​mre​će​mo od gla​di ako ne bu​de​mo mo​gli da ku​pi​mo hra​nu na cr​nom tr​ži​štu. Ja sam pre​sta​ra da pro​da​jem te​lo. Vot​ka će tad vre​de​ti vi​še od zla​ta. Vo​lo​đa je sa za​pre​pa​šće​njem slu​šao maj​ku. – Ne​će Nem​ci sti​ći dov​de – re​če otac. Vo​lo​đa u to već ni​je bio ta​ko si​gu​ran. Opet su po​če​li da na​pre​du​ju i Mo​skvi su se pri​bli​ža​va​li i s bo​ko​va i fron​tal​no. Sti​gli su do Ka​li​njin​gra​da na se​ve​ru i Ka​lu​ge na ju​gu, a oba ta gra​da od Mo​skve su uda​lje​na tek ne​kih sto pe​de​set, sto še​zde​set ki​lo​me​ta​ra. So​vjet​ske žr​tve su ne​za​mi​sli​vo ve​li​ke. Me​sec da​na ra​ni​je li​ni​ju od​bra​ne dr​ža​lo je osam​sto hi​lja​da cr​ve​no​ar​me​ja​ca, a sa​da ih je bi​lo sve​ga de​ve​de​set hi​lja​da, su​de​ći po pro​ce​na​ma ko​je su sti​za​le na Vo​lo​đin rad​ni sto. On se obra​ti ocu: – A ko će, do​đa​vo​la, da ih za​u​sta​vi? – Li​ni​je snab​de​va​nja su im pre​vi​še raz​vu​če​ne. Ni​su oni sprem​ni za na​šu zi​mu. Kre​nu​će​mo u kon​tra​na​pad čim oni osla​be. – A za​što on​da ise​lja​va​mo vla​du iz Mo​skve? Dr​žav​na ad​mi​ni​stra​ci​ja je tih da​na iz​me​šta​na oko tri hi​lja​de dve​sta ki​lo​me​ta​ra na is​tok, u grad Kuj​bi​šev. Ži​te​lje pre​sto​ni​ce je taj pri​zor, jed​no​stav​no, pa​ra​li​sao: vla​di​ni slu​žbe​ni​ci su iz​no​si​li ku​ti​je s do​si​je​i​ma iz vla​di​nih zgra​da i pa​ko​va​li ih u ka​mi​o​ne. – To je sa​mo me​ra pre​do​stro​žno​sti – re​če Gri​go​rij. – Sta​ljin je još tu. – Po​sto​ji re​še​nje – na to će Vo​lo​đa. – U Si​bi​ru ima​mo na sto​ti​ne hi​lja​da lju​di. Po​treb​ni su nam ov​de, kao po​ja​ča​nje. Gri​go​rij je vr​teo gla​vom. – Ne mo​že​mo is​tok da osta​vi​mo ne​za​šti​ćen. Ja​pan i da​lje pred​sta​vlja pret​nju. – Ne​će nas Ja​pan na​pa​sti – to​li​ko zna​mo! – re​če Vo​lo​đa, pa okr​znu po​gle​dom maj​ku. Znao je da pred njom ne bi tre​ba​lo da iz​no​si po​ver​lji​ve oba​ve​štaj​ne po​dat​ke, ali je to ipak či​nio. – Naš iz​vor u To​ki​ju nas je upo​zo​rio da se Nem​ci pri​pre​ma​ju da nas na​pad​nu – i bio u je pra​vu – sa​da nam go​vo​ri da Ja​pan​ci ne​će napa​sti. Pa ne​će​mo valj​da opet da mu us​kra​ti​mo po​ve​re​nje!

– Ni​ka​da ni​je la​ko pro​ce​ni​ti va​lja​nost oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka. – Ne​ma​mo iz​bo​ra! – raz​lju​tio se Vo​lo​đa. – Ima​mo dva​na​est ar​mi​ja u re​zer​vi, a to je mi​lion lju​di. Ako ih ov​de an​ga​žu​je​mo, Mo​skva bi mo​gla da op​sta​ne. Uko​li​ko to ne uči​ni​mo, s na​ma je go​to​vo. Gri​go​rij se uzru​jao. – Ne​moj ta​ko da go​vo​riš, čak ni u ku​ći. – A što? Ve​ro​vat​no me usko​ro iona​ko ne​će bi​ti. Maj​ka bri​znu u plač. – Vi​di šta si ura​dio – re​če otac. Vo​lo​đa iza​đe iz ku​hi​nje. Dok je na​zu​vao či​zme, on se upi​ta za​što je ta​ko vi​kao na oca i ras​pla​kao maj​ku. Ja​sno mu je bi​lo da je uči​nio jer je bio ube​đen da će Ne​mač​ka po​ra​zi​ti So​vjet​ski Sa​vez. Maj​či​ne za​li​he vot​ke, ko​je bi za vre​me na​ci​stič​ke oku​pa​ci​je tre​ba​lo da im slu​že kao va​lu​ta, na​gna​le su ga da se su​o​či sa stvar​no​šću. Iz​gu​bi​će​mo rat, go​vo​rio je se​bi. Krah ru​ske re​vo​lu​ci​je je na po​mo​lu. Obu​kao je ka​put i sta​vio še​šir pa se vra​tio u ku​hi​nju. Po​lju​bio je maj​ku i za​gr​lio oca. – Če​mu sad to? – upi​ta otac. – Pa sa​mo ideš na po​sao. – Za sva​ki slu​čaj, ako se vi​še ne bu​de​mo vi​de​li – re​če Vo​lo​đa. Pa iza​đe iz sta​na. Kad je pre​šao most što vo​di u cen​tar gra​da, pri​me​ti da je jav​ni pre​voz za​u​sta​vljen. I me​tro je bio za​tvo​ren, a ni​je bi​lo ni auto​bu​sa ni tram​va​ja. Iz​gle​da​lo je da se, osim lo​šim ve​sti​ma, čo​vek ne​ma če​mu na​da​ti. Bil​ten ko​ji je tog ju​tra ob​ja​vio So​vin​for​mbi​ro, emi​to​van pre​ko ra​di​ja po​sred​stvom cr​nih zvuč​ni​ka po​sta​vlje​nih na ban​de​ra​ma po ulič​nim ćo​ško​vi​ma, po sa​dr​ža​ju je bio ne​u​o​bi​ča​je​no iskren. „U no​ći iz​me​đu če​tr​na​e​stog i pet​na​e​stog ok​to​bra, si​tu​a​ci​ja na za​pad​nom fron​tu se po​gor​ša​la. Ve​li​ki broj ne​mač​kih ten​ko​va pro​bio je na​še od​bram​be​ne li​ni​je.” Svi su zna​li da So​vin​for​mbi​ro uvek la​že, ta​ko da su sad mo​gli sa​mo da pret​po​sta​ve da je sta​nje na te​re​nu još go​re. Iz​be​gli​ce su bi​le pot​pu​no za​kr​či​le cen​tar gra​da. Lju​di su ne​pre​sta​no pri​sti​za​li sa za​pa​da, no​se​ći imo​vi​nu na ko​li​ci​ma, te​ra​ju​ći grad​skim uli​ca​ma iz​glad​ne​le kra​ve, pr​lja​ve svi​nje i po​ki​sle ov​ce, ka​ska​ju​ći ka se​li​ma ta​mo da​lje, is​toč​no od Mo​skve, u očaj​nič​kom na​go​nu da po​beg​nu što da​lje od na​di​ru​će ne​mač​ke voj​ske. Vo​lo​đa je po​ku​šao da na​đe pre​voz. Ni​je bi​lo mno​go ci​vil​nog sa​o​bra​ća​ja u Mo​skvi tih da​na. Go​ri​vo je ču​va​no za ne​pre​gled​ne voj​ne kon​vo​je ko​ji su pro​la​zi​li Ba​šten​skim pr​ste​nom – mo​skov​skom kru​žnom sa​o​bra​ćaj​ni​com. Po​ve​zao ga je čo​vek u no​vom dži​pu GAZ-64. Vo​ze​ći se u tom otvo​re​nom vo​zi​lu, vi​deo je šte​tu od bom​bi ko​je su pa​da​le na grad. Di​plo​ma​te ko​je su se vra​ća​le iz En​gle​ske go​vo​ri​le su da to ni​je ni​šta u po​re​đe​nju s lon​don​skim Bli​com, ali Mo​sko​vlja​ni su sma​tra​li da je i ovo do​volj​no lo​še. Vo​lo​đa je pro​šao po​red ne​ko​li​ko sru​še​nih zgra​da, a vi​deo je i na de​se​ti​ne spa​lje​nih brv​na​ra. Gri​go​rij, ko​ji je bio za​du​žen za od​bra​nu od na​pa​da iz va​zdu​ha, po​sta​vio je pro​tiv​a​vi​on​ske to​po​ve na vr​ho​ve naj​vi​ših zgra​da, i lan​si​rao ba​ra​žne ba​lo​ne, ko​ji su leb​de​li is​pod sne​žnih obla​ka. Naj​čud​ni​ja nje​go​va od​lu​ka bi​la je da se zla​ća​ne ku​po​le cr​ka​va pre​far​ba​ju u ka​mu​fla​žnu ze​le​nu i mr​ku. Pri​znao je Vo​lo​đi da to ni​ka​ko ne mo​že ome​sti bom​bar​de​re, ali do​dao je da gra​đa​ni ta​ko bar ima​ju uti​sak da su za​šti​će​ni. Uko​li​ko Nem​ci po​be​de, uko​li​ko na​ci​sti za​vla​da​ju Mo​skvom, on​da će Vo​lo​đi​ni bra​ta​nac i bra​ta​ni​ca, bli​zan​ci nje​go​ve se​stre Anje, bi​ti vas​pi​ta​va​ni ne kao ro​do​lju​bi i ko​mu​ni​sti već kao na​ci​stič​ki ro​bo​vi, ko​ji sa​lu​ti​ra​ju Hi​tle​ru. Ru​si​ja će po​sta​ti kao Fran​cu​ska, ze​mlja u rop​stvu, mo​žda de​li​mič​no pod vla​šću po​slu​šne pro​fa​ši​stič​ke vla​de ko​ja će hap​si​ti Je​vre​je i sla​ti ih u kon​cen​tra​ci​o​ne lo​go​re. Te​ško je bi​lo i raz​mi​šlja​ti o to​me. Vo​lo​đa se za​la​gao za bu​duć​nost u ko​joj će So​vjet​ski Sa​vez mo​ći da se oslo​bo​di zlo​ćud​ne Sta​lji​no​ve vla​da​vi​ne i svi​re​pe taj​ne po​li​ci​je, te po​če​ti da ra​di na iz​grad​nji pra​vog ko​mu​ni​zma.

Kad je sti​gao do šta​ba na aero​dro​mu Ho​din​ka, Vo​lo​đa pri​me​ti da je va​zduh pun siv​ka​stih pa​hu​lja – ni​je to bio sneg, već pe​peo. Oba​ve​štaj​na slu​žba Cr​ve​ne ar​mi​je spa​lji​va​la je do​ku​men​ta​ci​ju, da ar​hi​va ne pad​ne u ne​pri​ja​telj​ske ru​ke. Ne​du​go za​tim, u nje​go​vu kan​ce​la​ri​ju uđe pu​kov​nik Le​mi​tov. – Po​slao si u Lon​don me​mo​ran​dum u ve​zi s ne​mač​kim fi​zi​ča​rom po ime​nu Vil​helm Frun​ce. Vr​lo pa​me​tan po​tez. Is​po​sta​vi​lo se da nam je do​neo ve​li​ku pred​nost. Sva​ka čast. Zar je to sad va​žno?!, raz​mi​šljao je Vo​lo​đa. Pan​ce​ri su na sto pe​de​set ki​lo​me​ta​ra od gra​da. Pre​ka​sno je bi​lo da se od špi​ju​na oče​ku​je bi​lo ka​kva po​moć. Ali on na​te​ra se​be da se usred​sre​di. – Frun​ce, da... Išao sam s njim u ško​lu u Ber​li​nu. – Lon​don je kon​tak​ti​rao s njim, i on je vo​ljan da pri​ča. Sa​sta​li su se s njim u jed​noj si​gur​noj ku​ći. – Dok je Le​mi​tov go​vo​rio, po​i​gra​vao se ruč​nim ča​sov​ni​kom. Sav se bio uz​vr​po​ljio, što je, ina​če, bi​lo neo​bič​no za tog čo​ve​ka. Oči​gled​no je bio na​pet. Svi su bi​li na​pe​ti. Vo​lo​đa ni​šta ni​je re​kao. Iz​ve​sno je bi​lo da su sti​gle i ne​ke ve​sti sa tog sa​stan​ka – u pro​tiv​nom, ne bi sa​da Le​mi​tov ni go​vo​rio o to​me. – Lon​don ka​že da je Frun​ce is​pr​va bio opre​zan, da je po​sum​njao ka​ko naš čo​vek u stva​ri ra​di za bri​tan​sku taj​nu po​li​ci​ju – re​če Le​mi​tov osmeh​nuv​ši se. – Šta​vi​še, po​sle pr​vog sa​stan​ka oti​šao je u Ken​sing​ton Pa​las Gar​dens i po​ku​cao na vra​ta na​še am​ba​sa​de, pa za​tra​žio po​tvr​du da je to za​i​sta naš čo​vek. Vo​lo​đa se na​sme​ši. – Pra​vi ama​ter. – Tač​no ta​ko – re​če Le​mi​tov. – Ma​mac ni​kad ne bi uči​nio ni​šta ta​ko ne​pro​mi​šlje​no. So​vjet​skom Sa​ve​zu još ni​je ot​ku​cao po​sled​nji čas, ne još, sva​ka​ko; i za​to je Vo​lo​đa mo​rao na​sta​vi​ti da ra​di, kao da sve to s Vi​li​jem Frun​ce​om ima ika​kvog zna​ča​ja. – I šta smo to od nje​ga do​bi​li, dru​že pu​kov​ni​če? – Frun​ce ka​že da on i nje​go​ve ko​le​ge na​uč​ni​ci, u sa​rad​nji sa Ame​ri​kan​ci​ma, ra​de na pro​iz​vod​nji ne​ke su​per​bom​be. Vo​lo​đa se pre​nu, se​tiv​ši se šta mu je svo​je​vre​me​no pri​ča​la Zo​ja Vo​ro​cin​ce​va. Ovo je bi​la po​tvr​da nje​nih naj​cr​njih stra​ho​va. Le​mi​tov pro​du​ži: – Po​sto​ji, me​đu​tim, je​dan pro​blem s tom in​for​ma​ci​jom. – Ka​kav pro​blem? – Sve smo pre​ve​li, ali i da​lje ne raz​u​me​mo ni reč. – Le​mi​tov pre​da​de Vo​lo​đi sve​žanj li​sto​va ot​ku​ca​nih pi​sa​ćom ma​ši​nom. Vo​lo​đa na​glas pro​či​ta na​slov. – „Iz​dva​ja​nje izo​to​pa me​to​dom ga​sne di​fu​zi​je.” – Shva​taš sad šta sam hteo da ka​žem. – Ja sam stu​di​rao je​zi​ke, ne fi​zi​ku. – Ali si jed​nom po​me​nuo da znaš jed​nu fi​zi​čar​ku. – Le​mi​tov se na​sme​ši. – Pre​le​pu pla​vu​šu ko​ja ni​je hte​la s to​bom u bi​o​skop, ako se do​bro se​ćam. Vo​lo​đa po​cr​ve​ne. O Zo​ji je pri​čao Ka​me​nu, a ovaj je, po sve​mu su​de​ći, svi​ma raz​gla​sio. To ti je ne​vo​lja kad ti je šef špi​jun – čo​vek zna sve. – Ona nam je po​ro​dič​na pri​ja​te​lji​ca. Pri​ča​la mi je o eks​plo​ziv​nom pro​ce​su ko​ji se na​zi​va fi​si​ja. Ho​će​te nju da pi​tam? – Ne​zva​nič​no i ne​for​mal​no. Ne že​lim da di​žem pra​ši​nu oko ovo​ga dok ne bu​dem do​bro raz​u​meo o če​mu je reč. Mo​žda je Frun​ce lu​dak, pa bi mo​gao od nas da na​pra​vi bu​da​le. Sa​znaj šta pi​še u tim iz​ve​šta​ji​ma, i da li to što Frun​ce pri​ča ima smi​sla s na​uč​nog sta​no​vi​šta. Ako to vre​di, mo​gu li Bri​tan​ci i Ame​ri​kan​ci stvar​no da na​pra​ve tu su​per​bom​bu? I Nem​ci, ta​ko​đe?

– Ni​sam vi​deo Zo​ju dva-tri me​se​ca. Le​mi​tov sleg​nu ra​me​ni​ma. Za​pra​vo i ni​je bi​lo va​žno ko​li​ko do​bro Vo​lo​đa po​zna​je Zo​ju. U So​vjet​skom Sa​ve​zu, kad vlast ne​što od te​be za​tra​ži, ne​ma ti dru​ge ne​go da po​slu​šaš. – Na​ći ću ja nju. Le​mi​tov klim​nu gla​vom. – Oba​vi to da​nas. – I iza​đe. Vo​lo​đa se za​du​bi u mi​sli. Zo​ja je bi​la si​gur​na da Ame​ri​kan​ci ra​de na su​per​bom​bi, i bi​la je to​li​ko uver​lji​va da je čak i Gri​go​ri​ja ube​di​la da to po​me​ne pred Sta​lji​nom, no Sta​ljin je ce​lu tu ide​ju s pre​zre​njem od​ba​cio. Sa​da je​dan špi​jun u En​gle​skoj go​vo​ri ono što je svo​je​vre​me​no re​kla Zo​ja. Bi​la je ona, iz​gle​da, u pra​vu. A Sta​ljin je po​gre​šio – opet. So​vjet​ski ru​ko​vo​di​o​ci is​po​lja​va​li su tu opa​snu sklo​nost da po​ri​ču isti​nu kad god stig​ne ne​ka lo​ša vest. Pro​šle ne​de​lje, u jed​noj va​zdu​ho​plov​noj iz​vi​đač​koj mi​si​ji pri​me​će​na su ne​mač​ka oklop​na vo​zi​la na sve​ga sto tri​de​set ki​lo​me​ta​ra od Mo​skve. Ge​ne​ral​štab je is​pr​va od​bio da po​ve​ru​je u taj iz​ve​štaj, sve dok in​for​ma​ci​ja ni​je dva​put po​tvr​đe​na. A on​da su na​re​di​li da se va​zdu​ho​plov​ni ofi​cir ko​ji je ja​vio vest uhap​si i da ga NKVD sta​vi na mu​ke, zbog „pro​vo​ka​ci​je”. Te​ško je bi​lo i mi​sli​ti du​go​roč​no kad su Nem​ci bi​li ta​ko bli​zu, ali mo​guć​nost da po​sto​ji bom​ba ko​ja bi mo​gla da srav​ni Mo​skvu sa ze​mljom ni​je se mo​gla tek ta​ko pre​ne​breg​nu​ti, čak ni sad, u ča​su naj​ve​će opa​sno​sti. Uko​li​ko So​vje​ti po​be​de Nem​ce, ka​sni​je bi Bri​ta​ni​ja i Ame​ri​ka mo​gle da na​pad​nu So​vjet​ski Sa​vez; ne​što slič​no do​go​di​lo se po​sle ra​ta od 1914. do 1918. go​di​ne. Ho​će li SSSR u jed​nom tre​nut​ku osta​ti bes​po​mo​ćan pred ka​pi​ta​li​stič​ko-im​pe​ri​ja​li​stič​kom pret​njom u vi​du su​per​bom​be? Vo​lo​đa je dao svom po​moć​ni​ku, po​ruč​ni​ku Be​lo​vu, neo​p​hod​na uput​stva ka​ko da na​đe Zo​ju. Dok je če​kao adre​su, Vo​lo​đa je pro​u​ča​vao Frun​ce​o​ve iz​ve​šta​je, što u en​gle​skom iz​vor​ni​ku, što iz pre​vo​da, na​pa​met uče​ći sve re​če​ni​ce za ko​je bi mu se uči​ni​lo da su va​žne, bu​du​ći da pa​pi​re ni​je smeo da iz​no​si iz zgra​de. Je​dan sat ka​sni​je, već je bio do​volj​no upo​znao ma​te​ri​ju da mo​že da po​sta​vlja pi​ta​nja u ve​zi s njom. Be​lov je sa​znao da Zo​ja ni​je ni na uni​ver​zi​te​tu, ni​ti u stam​be​noj zgra​di u ko​joj su ži​ve​li na​uč​ni​ci. Uprav​nik zgra​de mu je re​kao da je od svih mla​đih sta​na​ra za​tra​že​no da po​mog​nu u iz​grad​nji od​bram​be​nih li​ni​ja u gra​du i znao je gde Zo​ja tre​nut​no ra​di. Vo​lo​đa je obu​kao ka​put i iza​šao. Uz​bu​đen je bio, ali ni​je mo​gao tač​no da od​re​di da li zbog to​ga što će se vi​de​ti sa Zo​jom, ili zbog su​per​bom​be. Ili iz oba raz​lo​ga. Do​bio je voj​ni ZIS i šo​fe​ra. Dok su pro​la​zi​li po​red Ka​zanj​ske sta​ni​ce – oda​tle su vo​zo​vi po​la​zi​li na is​tok – pred oči​ma mu se uka​za ne​što što je li​či​lo na pot​pu​no ra​su​lo. Lju​di, po sve​mu su​de​ći, ni​su svi mo​gli da uđu ni u sa​mu sta​ni​cu, a ka​mo​li da se ukr​ca​ju u vo​zo​ve. Oni imuć​ni​ji su se oti​ma​li da stig​nu do ula​znih vra​ta, sve s de​com, kuć​nim lju​bim​ci​ma, ko​fe​ri​ma i san​du​ci​ma. Vo​lo​đa se pre​ne​ra​zio ugle​dav​ši ne​ke ko​ji su be​stid​no tu​kli i šu​ti​ra​li jed​ni dru​ge. Ne​ko​li​ci​na po​li​ca​ja​ca sve je to ne​moć​no po​sma​tra​la sa stra​ne; ce​la jed​na di​vi​zi​ja ne bi bi​la do​volj​na da tu za​ve​de red. Voj​ni šo​fe​ri obič​no su ću​tlji​vi, ali ovo​ga je pri​zor to​li​ko ga​nuo, da je mo​rao ne​što da ka​že. – Je​bem ti ku​ka​vi​ce – re​če on. – Be​že, a nas osta​vlja​ju da se bo​ri​mo s na​ci​sti​ma. Gle​daj ih sa​mo, u tim kr​zne​nim ka​pu​ti​ma, sve im je​bem. Vo​lo​đa se iz​ne​na​dio. Kri​ti​ko​va​ti upra​vljač​ku eli​tu bi​lo je opa​sno. Zbog ova​kvih opa​ski čo​vek je mo​gao da bu​de de​nun​ci​ran. A on​da bi pro​veo ne​de​lju-dve u po​dru​mu zgra​de NKVD-a na tr​gu Lu​bjan​ka. I odan​de iza​šao mo​žda i do​ži​vot​no obo​ga​ljen. Vo​lo​đu je pa​ra​li​sao ose​ćaj da je taj kru​ti si​stem hi​je​rar​hi​je i pri​kla​nja​nja auto​ri​te​ti​ma, si​stem na ko​jem je so​vjet​ski ko​mu​ni​zam po​či​vao – sa​da po​čeo da sla​bi, da se ras​pa​da.

Tim ko​ji je ra​dio na po​sta​vlja​nju ba​ri​ka​da na​šli su upra​vo ta​mo gde je uprav​nik zgra​de pred​vi​deo da će ih sre​sti. Vo​lo​đa iza​đe iz ko​la, re​če vo​za​ču da sa​če​ka, pa sta​de da raz​gle​da šta je ura​đe​no. Po glav​nom pu​tu bi​li su raz​ba​ca​ni pro​tiv​ten​kov​ski „je​že​vi”. Je​dan jež sa​sto​ja​lo se iz tri če​lič​ne že​le​znič​ke ši​ne me​tar du​gač​ke, za​va​re​ne u sre​di​ni, ta​ko da su či​ni​le zve​zdu s tri kra​ka oslo​nje​nu na tlo, dok su osta​la tri štr​ča​la uvis. Ove spra​ve su, po sve​mu su​de​ći, ču​da mo​gle da na​pra​ve ten​kov​skim gu​se​ni​ca​ma. Iza tih je​že​va, lju​di su pi​ju​ci​ma i lo​pa​ta​ma upra​vo is​ko​pa​va​li pro​tiv​ten​kov​ski rov, a iza nje​ga se uz​di​zao be​dem od dža​ko​va s pe​skom, sa ru​pa​ma kroz ko​je će bra​ni​o​ci mo​ći da pu​ca​ju. Iz​me​đu pre​pre​ka osta​vlje​na je uza​na sta​za u cik-cak, ta​ko da Mo​sko​vlja​ni mo​gu da ko​ri​ste put sve do do​la​ska Ne​ma​ca. Ogrom​nu ve​ći​nu rad​ni​ka ko​ji su ko​pa​li rov i po​di​za​li be​dem či​ni​le su že​ne. Zo​ju je Vo​lo​đa pro​na​šao po​red jed​ne pla​ni​ne od pe​ska; lo​pa​tom je pu​ni​la dža​ko​ve. Je​dan mi​nut po​sma​trao ju je ta​ko sa iz​ve​snog od​sto​ja​nja. Na se​bi je ima​la pr​ljav ka​put, vu​ne​ne ru​ka​vi​ce i fil​ca​ne či​zme. Pla​vu ko​su bi​la je ve​za​la i pre​kri​la iz​no​še​nom, iz​ble​de​lom ma​ra​mom ko​ju je ve​za​la pod bra​dom. Li​ce joj je bi​lo umr​lja​no od bla​ta, ali je ipak iz​gle​da​la za​vo​dlji​vo. Za​hva​ta​la je pe​sak lo​pa​tom u ujed​na​če​nom rit​mu, i bi​la de​lo​tvor​na. A on​da je nad​zor​nik du​nuo u pi​štalj​ku, i rad​ni​ci sta​do​še. Zo​ja je se​la na go​mi​lu dža​ko​va s pe​skom i iz dže​pa ka​pu​ta iz​vu​kla pa​ke​tić umo​tan u no​vin​sku har​ti​ju. Vo​lo​đa se​de kraj nje i re​če: – Mo​gla si da do​bi​ješ po​šte​du. – Ovo je moj grad – od​go​vo​ri mu ona. – Što ga ne bih bra​ni​la? – Ti, zna​či, ne be​žiš na is​tok. – Ne​ću da se skla​njam pred tim na​ci​sti​ma, maj​ku li im je​bem. Iz​ne​na​di​la ga je nje​na že​sti​na. – Mno​gi se skla​nja​ju. – Znam. Mi​sli​la sam da si ti odav​no već oti​šao. – Lo​še mi​šlje​nje imaš o me​ni. Sma​traš da ja pri​pa​dam se​bič​noj eli​ti. Ona sleg​nu ra​me​ni​ma. – Oni ko​ji su u mo​guć​no​sti da se spa​su uglav​nom to i či​ne. – E pa, gre​šiš. Ce​la mo​ja po​ro​di​ca osta​la je u Mo​skvi. – Mo​žda sam te po​gre​šno pro​ce​ni​la. Ho​ćeš bli​nji? – Ona otvo​ri pa​ket, i Vo​lo​đa ugle​da če​ti​ri ble​du​nja​ve po​ga​či​ce umo​ta​ne u li​sto​ve ku​pu​sa. – Pro​baj. On pri​hva​ti, pa uze za​lo​gaj. Ni​je bi​lo bog​zna ka​ko uku​sno. – Šta je to? – Lju​ske od krom​pi​ra. Mo​žeš pu​nu ko​fu bes​plat​no da do​bi​ješ kod zad​njih vra​ta bi​lo ko​je par​tij​ske kan​ti​ne ili ofi​cir​ske men​ze. Sa​me​lješ ih ma​lo kod ku​će, u mli​nu za ka​fu, ku​vaš ih dok ne omek​ša​ju, si​paš ma​lo bra​šna i mle​ka, po​me​šaš sve to, po​so​liš ako imaš so​li, a on​da is​pr​žiš na ma​sti. – Ni​sam znao da ta​ko lo​še sto​jiš – re​če on, i bi mu ne​pri​jat​no. – Uvek mo​žeš da do​đeš kod nas da je​deš, znaš to i sa​ma. – Hva​la ti. Šta te do​vo​di ova​mo? – Jed​no pi​ta​nje. Šta je to iz​dva​ja​nje izo​to​pa me​to​dom ga​sne di​fu​zi​je? Ona ga po​gle​da ši​rom otvo​re​nih oči​ju. – O, bo​že – šta se do​go​di​lo? – Ni​šta se ni​je do​go​di​lo. Po​ku​ša​vam, jed​no​stav​no, da pro​ce​nim va​lja​nost jed​ne sum​nji​ve in​for​ma​ci​je. – Je​smo li mi to po​če​li naj​zad da ra​di​mo na fi​si​o​noj bom​bi? Po nje​noj re​ak​ci​ji znao je da je in​for​ma​ci​ja do​bi​je​na od Frun​cea ve​ro​vat​no va​lja​na. Zo​ja je od​mah shva​ti​la zna​čaj ono​ga što joj je sa​op​štio. – Mo​lim te, od​go​vo​ri – stro​go će Vo​lo​đa. – Je​smo mi pri​ja​te​lji, ali ovo je slu​žbe​na stvar. – U re​du. Znaš li ti šta je izo​top?

– Ne. – Ne​ki ele​men​ti po​sto​je u ob​li​ci​ma ko​ji se me​đu so​bom po​ma​lo raz​li​ku​ju. Ato​mi uglje​ni​ka, pri​me​ra ra​di, uvek ima​ju šest pro​to​na, ali za​to ne​ki ima​ju šest ne​u​tro​na, dok ih dru​gi ima​ju se​dam ili osam. Ti raz​li​či​ti ti​po​vi na​zi​va​ju se izo​to​pi, a zo​vu se uglje​nik-12, uglje​nik-13 i uglje​nik-14. – Pri​lič​no pro​sto, čak i za čo​ve​ka ko​ji je stu​di​rao je​zi​ke – re​če Vo​lo​đa. – Što je to ta​ko va​žno? – Ura​ni​jum ima dva izo​to​pa, U-235 i U-238. Kod ura​ni​ju​ma u pri​rod​nom sta​nju ova dva izo​to​pa su po​me​ša​na. Ali sa​mo U-235 ima eks​plo​ziv​na svoj​stva. – I za​to mo​ra​mo da ih raz​dvo​ji​mo. – Ga​sna di​fu​zi​ja je, te​o​ret​ski, je​dan od na​či​na da se to po​stig​ne. Kad se gas ši​ri kroz mem​bra​nu, oni lak​ši mo​le​ku​li pro​la​ze kroz nju br​že, pa je za​to gas ko​ji stig​ne na dru​gu stra​nu bo​ga​ti​ji lak​šim izo​to​pom. Ja, na​rav​no, ni​ka​da svo​jim oči​ma ni​sam vi​de​la ka​ko to iz​gle​da. U Frun​ce​o​vom iz​ve​šta​ju bi​lo je na​ve​de​no da Bri​tan​ci gra​de po​stro​je​nje za se​pa​ra​ci​ju ga​snom di​fu​zi​jom u Vel​su, na za​pa​du Uje​di​nje​nog Kra​ljev​stva. Ame​ri​kan​ci ta​ko​đe gra​de ta​kvo jed​no po​stro​je​nje. – Po​sto​ji li bi​lo ko​ja dru​ga mo​gu​ća na​me​na ta​kvog po​stro​je​nja? – upi​ta Vo​lo​đa. – Ne znam ni za jed​nu dru​gu svr​hu raz​dva​ja​nja izo​to​pa. – Zo​ja je vr​te​la gla​vom. – To mo​že da zna​či sa​mo jed​no. Ko god se​bi ova​kav po​du​hvat po​sta​vlja kao pri​o​ri​tet u rat​no vre​me, ili je lud ili pra​vi ne​ko oruž​je. Vo​lo​đa pri​me​ti uto ka​ko se ne​ki auto​mo​bil pri​bli​ža​va ba​ri​ka​da​ma, a on​da po​či​nje da še​vr​da u cikcak. Bio je to KIM-10, ma​li auto s dvo​ja vra​ta, di​zaj​ni​ran za po​tre​be imuć​ni​jih po​ro​di​ca. Raz​vi​jao je mak​si​mal​nu br​zi​nu od bez​ma​lo sto ki​lo​me​ta​ra na sat, s tim što je ovaj bio to​li​ko pre​to​va​ren da ve​ro​vat​no ne bi mo​gao da iz​gu​ra ni še​zde​set-se​dam​de​set. Za vo​la​nom je se​deo čo​vek od šezdesetak go​di​na sa še​ši​rom na gla​vi, ode​ven u suk​ne​no ode​lo skro​je​no po za​pad​njač​koj mo​di. Po​red nje​ga se​de​la je mla​da že​na sa šu​ba​rom na gla​vi. Na zad​njem se​di​štu auto​mo​bi​la bi​le su na​sla​ga​ne kar​ton​ske ku​ti​je. Za krov je, kla​te​ći se ta​mo-amo, bio pri​ve​zan kla​vir. Oči​to je bi​lo da je reč o ne​kom od va​žni​jih pri​pad​ni​ka vla​da​ju​će eli​te, ko​ji je, eto, po​ku​ša​vao da na​pu​sti grad u dru​štvu svo​je su​pru​ge, ili lju​bav​ni​ce, po​nev​ši sa so​bom što je mo​gu​će vi​še sku​po​ce​nih stva​ri. Zo​ja je mi​sli​la da je Vo​lo​đa upra​vo je​dan od ta​kvih, pa mo​žda baš sto​ga svo​je​vre​me​no ni​je pri​sta​la da iza​đe s njim. A Vo​lo​đa se sa​da pi​tao da li po​sto​ji mo​guć​nost da ona do​ne​kle iz​me​ni svo​je mi​šlje​nje o nje​mu. Jed​na od vo​lon​ter​ki sa ba​ri​ka​da po​me​ri jež tač​no is​pred vo​zi​la KIM-10, i Vo​lo​đa je vi​deo da će bi​ti ne​vo​lje. Auto​mo​bil je pro​šao još sa​mo ma​lo pre ne​go što će bra​ni​kom do​ta​ći je​ža. Mo​žda je vo​zač po​mi​slio da mo​že da ga uklo​ni s pu​ta. Že​ne se oku​pi​še da vi​de šta se do​ga​đa. Jež je bio ta​ko na​pra​vljen da pru​ži ot​por onom ko po​ku​ša da ga uklo​ni s pu​ta. Kra​ci se uko​pa​še u ze​mlju, za​bi​še se du​bo​ko, i on se za ti​li čas za​gla​vi. Za​čuo se utom zvuk sa​vi​ja​nja me​ta​la, i ubr​zo vi​de​še da se pred​nji bla​to​bran pot​pu​no iz​ob​li​čio. Vo​zač je uba​cio u ri​kverc i po​vu​kao se. – Po​me​raj to, sme​sta! – po​vi​ka on pro​mo​liv​ši gla​vu kroz pro​zor. Po nje​go​vom gla​su mo​glo se na​slu​ti​ti da je na​vi​kao da ga slu​ša​ju. Vo​lon​ter​ka, de​žme​ka​sta sre​do​več​na že​na s ka​ri​ra​nim mu​škim kač​ke​tom na gla​vi, pre​kr​sti ru​ke. – Po​me​ri ga sam, de​zer​te​ru! – po​vi​ka ona. Vo​zač iza​đe iz ko​la, sav cr​ven u li​cu od be​sa, i Vo​lo​đa se iz​ne​na​di pre​po​znav​ši pu​kov​ni​ka Bo​bro​va, ko​ga je znao još iz Špa​ni​je. Bo​brov je bio ču​ven po to​me što je svo​jim lju​di​ma, u slu​ča​ju po​vla​če​nja, lič​no pu​cao u po​ti​ljak. „Ne​ma mi​lo​sti za ku​ka​vi​ce” – ta​ko je gla​si​lo nje​go​vo ge​slo. Kod Bel​či​tea Vo​lo​đa je svo​jim oči​ma vi​deo ka​ko Bo​brov ubi​ja tro​ji​cu pri​pad​ni​ka In​ter​na​ci​o​nal​nih bri​ga​da za​to

što su se po​vu​kli kad im je po​ne​sta​lo mu​ni​ci​je. Sa​da je Bo​brov bio u ci​vil​noj ode​ći. Vo​lo​đa se pi​tao da li će ubi​ti že​nu ko​ja mu se is​pre​či​la na pu​tu. Bo​brov sta​de is​pred ko​la pa do​hva​ti je​ža. Bio je te​ži ne​go što je oče​ki​vao, ali uz na​por on ipak uspe da ga uklo​ni s pu​ta. Dok se vra​ćao ka ko​li​ma, že​na s kač​ke​tom vra​ti je​ža ta​mo gde je do ma​lo​čas sta​jao. Po​če​še sad u ve​li​kom bro​ju da se oku​plja​ju i osta​le vo​lon​ter​ke. Po​sma​tra​le su su​kob, sme​ška​le se i zbi​ja​le ša​le. Bo​brov pri​đe onoj že​ni, va​de​ći iz dže​pa ka​pu​ta ne​ke is​pra​ve. – Ja sam ge​ne​ral Bo​brov! – re​če on. Mo​ra bi​ti, zna​či, da su ga una​pre​di​li po​sle po​vrat​ka iz Špa​ni​je. – Pu​sti me da pro​đem! – I ti se​be na​zi​vaš voj​ni​kom? – ru​ga​la mu se že​na. – A što se on​da ne bo​riš? Bo​brov po​cr​ve​ne. Sve​stan je bio da že​na ima raz​lo​ga da ga pre​zi​re. Vo​lo​đa se pi​tao da ni​je mo​žda mla​da su​pru​ga na​go​vo​ri​la okrut​nog sta​rog voj​ni​ka da be​že. – Iz​daj​nik, to si ti – re​če vo​lon​ter​ka s kač​ke​tom. – Po​ku​ša​vaš da po​beg​neš sa kla​vi​rom i mla​dom fu​fom. – A on​da ga čuk​nu po še​ši​ru, i ovaj mu spa​de s gla​ve. Vo​lo​đa je bio za​pa​njen. U So​vjet​skom Sa​ve​zu ni​ka​da ne be​še vi​deo ta​kvo pr​ko​še​nje vla​sti​ma. U Ber​li​nu, pre ne​go što su na​ci​sti do​šli na vlast, iz​ne​na​dio se kad je vi​deo ka​ko obič​ni Nem​ci, bez stra​ha, ras​pra​vlja​ju s po​li​caj​ci​ma; ali to​ga ov​de ni​je bi​lo. Oku​plje​ne že​ne su kli​ca​le. Bo​brov je i da​lje imao krat​ku se​du ko​su. Po​gle​da za svo​jim še​ši​rom ko​ji se ko​tr​ljao po mo​krom pu​tu. Na​či​ni ko​rak, da po​đe po nje​ga, ali se on​da pre​do​mi​sli i od​u​sta​de. Vo​lo​đa ni​je ni na tre​nu​tak po​mi​slio da se me​ša. Pro​tiv sve​ti​ne ni​je mo​gao ni​šta, a pre​ma Bo​bro​vu ni​je ga​jio ni trun​ke sa​o​se​ća​nja. I pra​vič​nim mu se uči​ni​lo da Bo​brov na svo​joj ko​ži ose​ti istu onu su​ro​vost ko​ju je sâm od​u​vek is​po​lja​vao pre​ma dru​gi​ma. Sta​ri​ja že​na umo​ta​na u pr​lja​vo će​be, ta​ko​đe vo​lon​ter​ka, otvo​ri pr​tlja​žnik auto​mo​bi​la. – Po​gle ovo! – re​če ona. Pr​tlja​žnik je bio pun ko​žnih ko​fe​ra. Ona iz​vu​če je​dan, otvo​ri ga, i iz nje​ga po​is​pa​da​še čip​ka​ne ga​ći​ce, la​ne​ne pod​suk​nje i spa​va​ći​ce, svi​le​ne ča​ra​pe i grud​nja​ci, sve to oči​gled​no za​pad​ne pro​iz​vod​nje, fi​ni​je od ma če​ga što je obič​na Ru​ski​nja ima​la pri​li​ke da vi​di, a ka​mo​li da ku​pi. Ti odev​ni pred​me​ti kao sa film​skog plat​na za​vr​ši​še u ka​lja​voj la​pa​vi​ci, za​le​piv​ši se za glib kao la​ti​ce za ba​le​gu. Ne​ke že​ne po​če​še da sku​plja​ju stva​ri. Osta​le se ba​ci​še na dru​ge ko​fe​re. Bo​brov je otr​čao iza ko​la i po​čeo da gu​ra že​ne. Bi​će ov​de mno​go gad​no, po​mi​sli Vo​lo​đa. Bo​brov je ve​ro​vat​no bio na​o​ru​žan, i pi​ta​nje je ča​sa kad će po​teg​nu​ti pi​štolj. Ali u tom tre​nut​ku že​na sa će​be​tom po​di​že ašov i ras​pa​li Bo​bro​va po gla​vi. Že​na ka​dra da ašo​vom is​ko​pa rov sva​ka​ko ni​je bi​la sla​ba​šna, i za​ču se muč​no jak, tup uda​rac. Ge​ne​ral pa​de na ze​mlju, a ona že​na ga još i šut​nu. Mla​da lju​bav​ni​ca iza​đe iz ko​la. – Ho​ćeš da ko​paš sa na​ma? – po​vi​ka že​na s kač​ke​tom, a osta​le pra​snu​še u smeh. Ge​ne​ra​lo​va de​voj​ka, ko​ja je, či​ni​lo se, ima​la tri​de​se​tak go​di​na, obo​ri gla​vu i kre​nu na​trag, pu​tem ko​jim su i do​šli. Vo​lon​ter​ka s ka​ri​ra​nim kač​ke​tom je od​gur​nu, ali se ova ne​ka​ko pro​vu​če iz​me​đu je​že​va i sta​de da be​ži. Vo​lon​ter​ka po​tr​ča za njom. Lju​bav​ni​ca je no​si​la žu​to​mr​ke ci​pe​le od pre​vr​nu​te ko​že s vi​so​kim šti​kla​ma, pa se okli​znu​la na vla​žnom pu​tu i pa​la. Šu​ba​ra joj spa​de s gla​ve. Oso​vi​la se ne​ka​ko na no​ge pa po​no​vo po​tr​ča​la. Vo​lon​ter​ka se sa​gnu po šu​ba​ru, pu​stiv​ši lju​bav​ni​cu da ode. Svi ko​fe​ri le​ža​li su sad otvo​re​ni po​red na​pu​šte​nog auto​mo​bi​la. Rad​ni​ce su raz​vu​kle ku​ti​je sa zad​njeg se​di​šta i po​iz​vr​ta​le ih, ta​ko da je sve iz njih za​vr​ši​lo na uli​ci. Pro​su se escajg, lo​mio se por​ce​lan, raz​bi​ja​le se ča​še. Ve​ze​ni čar​ša​vi i be​li pe​ški​ri raz​vu​ko​še se po blju​zga​vi​ci. Tu​ce le​pih pa​ri ci​pe​la le​ža​lo je raz​ba​ca​no po as​fal​tu.

Bo​brov se pri​di​že na ko​le​na i po​ku​ša da usta​ne. Že​na sa će​be​tom po​no​vo ga uda​ri onim ašo​vom. Bo​brov se sru​ši na ze​mlju. Že​na mu ot​kop​ča fi​ni vu​ne​ni ka​put i po​ku​ša da ga ski​ne s nje​ga. Bo​brov se oti​mao, pru​žao ot​por. Že​na se na to raz​be​sne​la, pa ga uda​ri​la po​no​vo, pa još jed​nom, i uda​ra​la ga je ta​ko dok se ni​je smi​rio, krat​ke se​de ko​se na​to​plje​ne kr​vlju. On​da ona ski​de sa se​be sta​ro će​be, i ob​u​če Bo​bro​vljev ka​put. Vo​lo​đa je pri​šao Bo​bro​vlje​vom ne​po​mič​nom te​lu. Oči su mu bi​le otvo​re​ne, ali u nji​ma ne be​še ži​vo​ta. Vo​lo​đa klek​nu da pro​ve​ri da li čo​vek di​še, da mu opi​pa puls. Ni​šta. Bio je mr​tav. – Ne​ma mi​lo​sti za ku​ka​vi​ce – re​če Vo​lo​đa, ali ipak sklo​pi Bo​bro​vu oči. Ne​ke že​ne ski​da​le su kla​vir sa ko​la. In​stru​ment je skli​znuo s kro​va i, uz di​so​nant​nu je​ku, tre​snuo o ze​mlju. Po​če​še raz​dra​ga​no da ga raz​bi​ja​ju pi​ju​ci​ma i ašo​vi​ma. One osta​le se op​sva​đa​še oko raz​ba​ca​nih dra​go​ce​no​sti; ne​ke su sku​plja​le escajg, ne​ke gle​da​le da sklep​ta​ju što vi​še po​ste​lji​ne, a ne​ke, opet, ce​pa​le fi​ni do​nji veš dok su se oko nje​ga oti​ma​le. Iz​bi i tu​ča. Por​ce​lan​ski čaj​nik do​le​te od​ne​kud i za​ma​lo pro​ma​ši Zo​ji​nu gla​vu. Vo​lo​đa po​hi​ta na​trag ka njoj. – Ovo se već pre​tva​ra u pra​vu prav​ca​tu po​bu​nu – re​če on. – Tu sam voj​nim ko​li​ma, če​ka me šo​fer. Daj da te iz​vu​čem odav​de. Okle​va​la je sa​mo tre​nu​tak. – Hva​la ti – re​če, a on​da otr​ča​še do ko​la, usko​či​še u njih, i odo​še.

II Na​pa​dom na So​vjet​ski Sa​vez po​tvr​đe​na je oprav​da​nost ve​re ko​ju je u Fi​re​ra po​la​gao Erik fon Ul​rih. Dok su ne​mač​ke ar​mi​je ju​ri​ša​le pre​ko ne​pre​gled​nih ru​skih pro​stran​sta​va, či​ste​ći Cr​ve​nu ar​mi​ju kao ko​rov, Erik je li​ko​vao, di​ve​ći se stra​te​škom ge​ni​ju vo​đe ko​jem se za​ve​to​vao na ver​nost. A ni​je bi​lo la​ko. Za ok​to​bar​skih ki​ša, ze​mlja se pre​tvo​ri​la u ka​lju​gu: ov​de su to zva​li ras​pu​ti​ca, blat​nja​vo bes​pu​će. Eri​ko​va am​bu​lant​na ko​la ora​la su kroz mo​čva​ru. Ta​la​si bla​ta stva​ra​li su se is​pred vo​zi​la i po​ste​pe​no ga uspo​ra​va​li, sve dok u jed​nom tre​nut​ku on i Her​man ne bi mo​ra​li da iza​đu i raš​či​ste glib ašo​vi​ma, ka​ko bi mo​gli da pro​du​že. Isto je va​ži​lo za kom​plet​nu ne​mač​ku voj​sku, i od ju​ri​ša na Mo​skvu sa​da je osta​lo sa​mo ga​mi​za​nje ka njoj. Sem to​ga, po mo​čvar​nim pu​te​vi​ma ni ka​mi​o​ni sa za​li​ha​ma ni​su mo​gli da se kre​ću. Voj​ska je osku​de​va​la u mu​ni​ci​ji, go​ri​vu i na​mir​ni​ca​ma, a Eri​ko​voj je​di​ni​ci opa​sno je pre​ti​la ne​sta​ši​ca le​ko​va i dru​gih me​di​cin​skih po​trep​šti​na. I ta​ko se, po​čet​kom no​vem​bra, Erik u pr​vi mah ob​ra​do​vao pr​vom mra​zu. Sle​đe​na ze​mlja bi​la je za njih pra​vi bla​go​slov, jer pu​te​vi su po​no​vo bi​li tvr​di, i ko​la su mo​gla da se kre​ću nor​mal​nom br​zi​nom. Ali se za​to Erik tre​sao u svom let​njem man​ti​lu i pa​muč​nom do​njem ve​šu – zim​ske uni​for​me još ne be​hu sti​gle iz Ne​mač​ke. Ni​su, ta​ko​đe, sti​gla ni ma​zi​va za ni​ske tem​pe​ra​tu​re, bez ko​jih ni​je mo​gao da ra​di mo​tor nje​go​vih am​bu​lant​nih ko​la, kao ni mo​to​ri svih voj​nih ka​mi​o​na, ten​ko​va i ar​ti​lje​ri​je. Erik je no​ću usta​jao na sva​ka dva sa​ta da upa​li mo​tor i pu​sti ga da ra​di po pet mi​nu​ta, jer to je bio je​di​ni na​čin da se ulje ne zgu​sne, a ras​hlad​na teč​nost ne za​le​di. Uza sve to, uju​tro bi, jed​no sat vre​me​na pre po​la​ska, uz naj​ve​ći oprez pri​pa​lio va​tru is​pod ko​la. Sto​ti​ne vo​zi​la bi​le su u kva​ru, i voj​ska ih je osta​vlja​la za so​bom. Avi​o​ni Luft​va​fea, osta​vlje​ni pre​ko no​ći na otvo​re​nom, na im​pro​vi​zo​va​nim pi​sta​ma – za​le​di​li bi se, i ni​su mo​gli da uz​lete, ta​ko da su kop​ne​ne je​di​ni​ce, na​pro​sto, osta​le bez po​dr​ške iz va​zdu​ha. Upr​kos sve​mu to​me, Ru​si su se po​vla​či​li. Bo​ri​li su se že​sto​ko, ali su ne​pre​kid​no po​ti​ski​va​ni. Eri​ko​va je​di​ni​ca bi ma​lo-ma​lo pa sta​la da raš​či​sti be​ži​vot​na te​la ru​skih bo​ra​ca, i smr​znu​ti le​še​vi be​hu na​go​mi​la​ni po​red pu​ta po​put ne​kog zlo​kob​nog na​si​pa. Ne​u​mor​no i ne​u​mo​lji​vo, ne​mač​ka ar​mi​ja je na​pre​do​va​la ka Mo​skvi. Erik je bio uve​ren da će usko​ro gle​da​ti pan​ce​re u ve​li​čan​stve​noj pa​ra​di na Cr​ve​nom tr​gu, dok se

za​sta​ve sa sva​sti​kom po​be​do​no​sno vi​jo​re s kulâ Kre​mlja. U me​đu​vre​me​nu, tem​pe​ra​tu​ra je pa​la na mi​nus de​set ste​pe​ni Cel​zi​ju​sa, i pa​da​la je i da​lje. Eri​ko​va polj​ska bol​ni​ca na​la​zi​la se u va​ro​ši​ci po​red za​le​đe​nog reč​nog ka​na​la, okru​že​na smre​ko​vom šu​mom. Erik za​pra​vo i ni​je znao ka​ko se to me​sto zo​ve. Ru​si su, u to​ku po​vla​če​nja, ne​ret​ko uni​šta​va​li sve za so​bom, ali ova va​roš pre​te​kla je ma​nje-vi​še ne​tak​nu​ta. Me​sto je ima​lo sa​vre​me​nu bol​ni​cu, ko​ju su sad pre​u​ze​li Nem​ci. Dok​tor Vajs je od​seč​no sa​op​štio me​snim le​ka​ri​ma da svo​je pa​ci​jen​te po​ša​lju ku​ća​ma, bez ob​zi​ra na nji​ho​vo sta​nje. Erik je sa​da po​sma​trao pa​ci​jen​ta s pro​mr​zli​na​ma, de​ča​ka od oko osam​na​est go​di​na. Ko​ža na li​cu bi​la mu je žu​ta kao vo​sak i smr​znu​ta to​li​ko da je bi​la tvr​da na do​dir. Kad su Erik i Her​man ra​se​kli iz​no​še​nu let​nju uni​for​mu, pri​me​ti​še da su mom​ku i ru​ke i no​ge pre​kri​ve​ne lju​bi​ča​stim pli​ko​vi​ma. Po​ce​pa​ne, po​ha​ba​ne či​zme bi​le su na​pu​nje​ne no​vi​na​ma, u tu​žnom mla​di​će​vom po​ku​ša​ju da se od​bra​ni od hlad​no​će. Kad ih je Erik izuo, ose​ti se ka​rak​te​ri​sti​čan truo za​dah gan​gre​ne. Pa ipak, nje​mu se uči​ni da po​sto​ji mo​guć​nost da spa​su mom​ka od am​pu​ta​ci​je. Zna​li su šta tre​ba da ra​de. Če​šće su se su​sre​ta​li sa pro​mr​zli​na​ma ne​go sa ra​na​ma za​do​bi​je​nim u bor​bi. Na​pu​nio je ka​du, a on​da on i Her​man Braun za​jed​no spu​sti​še pa​ci​jen​ta u to​plu vo​du. Erik je pom​no po​sma​trao te​lo dok se ot​kra​vlji​va​lo. Cr​na bo​ja – gan​gre​na – bi​la je za​hva​ti​la sto​pa​lo na jed​noj no​zi i pr​ste na dru​goj. Kad je vo​da po​če​la da se hla​di, iz​va​di​li su ga iz ka​de, obri​sali ga, po​lo​ži​li u kre​vet i do​bro uto​pli​li. A on​da ga sa svih stra​na okru​ži​še za​gre​ja​nim ka​me​njem umo​ta​nim u pe​ški​re. Pa​ci​jent je bio sve​stan i pri​se​ban. – Ho​ću li iz​gu​bi​ti sto​pa​lo? – upi​ta on. – To od le​ka​ra za​vi​si – re​če Erik auto​mat​ski. – Mi smo sa​mo bol​ni​ča​ri. – Ali vi​đa​te mno​go pa​ci​je​na​ta – upo​ran je bio mla​dić. – Ka​kva je prog​no​za u naj​bo​ljem slu​ča​ju? – Mi​slim da bi mo​gao do​bro da pro​đeš – re​če Erik. A ako ne bu​de ta​ko, Erik je znao šta će bi​ti. Sa sto​pa​la ko​je je ma​nje stra​da​lo Vajs će am​pu​ti​ra​ti pr​ste, se​ku​ći ih ve​li​kim ma​ka​za​ma na​lik na se​kač za ži​cu. Dru​ga no​ga bi​će am​pu​ti​ra​na is​pod ko​le​na. Vajs do​đe ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, pa pre​gle​da mla​di​će​va sto​pa​la. – Pri​pre​mi​te pa​ci​jen​ta za am​pu​ta​ci​ju – re​če on od​seč​no. Eri​ku je bi​lo mno​go žao. Još je​dan mla​dić u pu​noj sna​zi pro​ve​šće osta​tak ži​vo​ta kao bo​galj. Šte​ta. Ali sâm pa​ci​jent je na to dru​ga​či​je gle​dao. – Hva​la bo​gu – re​če on. – Ne​ću mo​ra​ti vi​še da se bo​rim. Dok su pri​pre​ma​li mla​di​ća za ope​ra​ci​ju, Erik je raz​mi​šljao o to​me ka​ko je ovaj pa​ci​jent, za​pra​vo, je​dan od mno​gih ko​ji su is​tra​ja​li u tom de​fe​ti​stič​kom sta​vu – ta​kva je, uosta​lom, bi​la i nje​go​va, Eri​ko​va po​ro​di​ca. Mno​go je tih da​na raz​mi​šljao o po​koj​nom ocu, i u nje​mu su se me​ša​li neo​pi​siv gnev i ža​lo​st zbog gu​bit​ka. Sta​ri ni​ka​ko ni​je hteo da se pri​dru​ži ve​ći​ni i sla​vi ve​li​ku po​be​du Tre​ćeg raj​ha, mi​slio je Erik s gor​či​nom. Uvek se zbog ne​če​ga ža​lio, do​vo​dio u pi​ta​nje is​prav​nost Fi​re​ro​vih od​lu​ka, pot​ko​pa​vao mo​ral oru​ža​nih sna​ga. Za​što je mo​rao da bu​de ta​kav bun​tov​nik? Za​što se to​li​ko ve​zao za za​sta​re​lu ide​o​lo​gi​ju de​mo​kra​ti​je? Slo​bo​da ni​šta ni​je do​ne​la Ne​mač​koj, dok je fa​ši​zam, evo, spa​sao ze​mlju! Ljut je bio na oca, a ipak – vre​le su​ze na​vr​le bi mu na oči kad god bi se se​tio ka​ko je otac za​vr​šio. U pr​vo vre​me Erik je po​ri​cao da ga je Ge​sta​po ubio, ali je ubr​zo uvi​deo da je to ve​ro​vat​no isti​na. Ni​su ni oni bi​li ve​ro​u​či​te​lji; tu​kli su lju​de ko​ji ši​re opa​ke la​ži o vla​sti. Otac je upor​no po​sta​vljao pi​ta​nje da li vlast ubi​ja hen​di​ke​pi​ra​nu de​cu. Bu​da​la, slu​šao je svo​ju že​nu En​gle​ski​nju i svo​ju pre​o​se​tlji​vu kćer​ku. Erik ih je vo​leo sve, i zbog to​ga ga je još vi​še bo​le​lo što su ta​ko za​ve​de​ni, a ta​ko tvr​do​gla​vi. Kad je do​šao na od​su​stvo u Ber​lin, oti​šao je da po​se​ti Her​ma​no​vog oca, čo​ve​ka ko​ji ga je pr​vi,

dok su Her​man i on još bi​li de​ča​ci, upu​tio u uz​bu​dlji​vu na​ci​stič​ku fi​lo​zo​fi​ju. Her Braun je sa​da bio u SS-u. Erik mu je re​kao ta​da da je u ka​fa​ni upo​znao ne​kog čo​ve​ka ko​ji tvr​di da vla​sti ubi​ja​ju ne​spo​sob​na li​ca u spe​ci​jal​nim bol​ni​ca​ma. „Isti​na je da hen​di​ke​pi​ra​ne oso​be pred​sta​vlja​ju skup te​ret na ple​ći​ma no​ve Ne​mač​ke” , re​kao je ta​da her Braun Eri​ku. „Ra​sa mo​ra bi​ti pro​či​šće​na, ta​ko što će​mo su​zbi​ja​ti Je​vre​je i osta​le de​ge​ne​ri​ke, i spre​ča​va​ti skla​pa​nje me​šo​vi​tih bra​ko​va iz ko​jih se ra​đa​ju me​le​zi. Ali euta​na​zi​ja ni​ka​da ni​je bi​la deo na​ci​stič​ke po​li​ti​ke. Isti​na, mi smo čvr​sto re​še​ni, po​ne​kad i okrut​ni, ali ne ubi​ja​mo lju​de. To je ko​mu​ni​stič​ka laž.” Oče​ve op​tu​žbe ni​su bi​le na me​stu. A ipak je Erik, po​ne​kad, pla​kao. Sva sre​ća te je bio sil​no za​u​zet. Uju​tro bi re​dov​no do​šlo do na​va​le pa​ci​je​na​ta, uglav​nom onih ra​nje​nih pret​hod​nog da​na. Za​vla​da​lo bi, po​tom, krat​ko za​tiš​je, pre ne​go što poč​nu da sti​žu no​ve žr​tve. Kad je Vajs za​vr​šio za​hvat na mom​ku sa pro​mr​zli​na​ma, Erik i Her​man odo​še na pre​po​dnev​nu pa​u​zu u dup​ke pun so​bi​čak za oso​blje. Her​man po​di​že po​gled s no​vi​na. – U Ber​li​nu go​vo​re da smo već po​be​di​li! – uz​vik​nu on. – Tre​ba​lo bi da do​đu ova​mo, lič​no da se uve​re. Dok​tor Vajs je go​vo​rio sa uobi​ča​je​nim ci​ni​zmom. – Fi​rer je odr​žao je​dan mno​go za​ni​mljiv go​vor u Pa​la​ti spor​to​va – re​če on. – Go​vo​rio je o zver​skoj in​fe​ri​or​no​sti Ru​sa. Me​ne to, ne​ka​ko, umi​ru​je. Imao sam uti​sak da su Ru​si naj​sr​ča​ni​ji bor​ci s ko​ji​ma smo ika​da ima​li po​sla. Bo​ri​li su se du​že i že​šće ne​go Po​lja​ci, Bel​gi​jan​ci, Ho​lan​đa​ni, Fran​cu​zi ili Bri​tan​ci. Iako ni​su do​bro opre​mlje​ni, iako ima​ju sla​bo vođ​stvo i na​po​la su iz​glad​ne​li – vi​di sa​mo ka​ko tr​če na na​še mi​tra​lje​ze, ma​šu onim za​sta​re​lim pu​ška​ma, kao da ni​ma​lo ne ma​re da li će pre​ži​ve​ti ili po​gi​nu​ti. Dra​go mi je što ču​jem da je to sa​mo znak nji​ho​ve zver​ske pri​ro​de. A ja već po​čeo da se bo​jim da su oni hra​bri i ro​do​lju​bi​vi. Kao i obič​no, Vajs se pre​tva​rao da se sla​že s Fi​re​rom, a pri​tom mi​slio pot​pu​no su​prot​no. Her​man je bio vid​no zbu​njen, ali Erik je raz​u​meo taj ton, i raz​be​sneo se. – Ka​kvi god da su Ru​si, oni gu​be rat – re​če on. – Mi smo na še​zde​set pet ki​lo​me​ta​ra od Mo​skve. Is​po​sta​vi​lo se da je Hi​tler bio u pra​vu. – I da je mno​go pa​met​ni​ji od Na​po​le​o​na – re​če dok​tor Vajs. – U Na​po​le​o​no​vo vre​me ni​je bi​lo ni​čeg br​žeg od ko​nja – re​če Erik. – Da​nas ima​mo mo​tor​na vo​zi​la i be​žič​nu te​le​gra​fi​ju. Za​hva​lju​ju​ći sa​vre​me​nim ko​mu​ni​ka​ci​ja​ma, us​pe​li smo u ono​me što Na​po​le​o​nu ni​je po​šlo za ru​kom. – Ili će​mo tek us​pe​ti, kad za​u​zme​mo Mo​skvu. – Što će se i de​si​ti, kroz ne​ko​li​ko da​na, ako ne i sa​ti. Ko bi u to još sum​njao! – A što ne bi? Ko​li​ko mi je po​zna​to, ne​ki od na​ših ge​ne​ra​la pred​lo​ži​li su da sta​ne​mo tu gde smo se za​te​kli i da po​dig​ne​mo li​ni​ju od​bra​ne. Mo​gli bi​smo da obez​be​di​mo svo​je po​lo​ža​je, da ob​no​vi​mo li​ni​je snab​de​va​nja pre​ko zi​me, pa da po​no​vo kre​ne​mo u ofan​zi​vu kad gra​ne pro​le​će. – To mi li​či na iz​da​ju i ku​ka​vič​luk! – re​če Erik va​tre​no. – U pra​vu si – mo​ra bi​ti da si u pra​vu, jer upra​vo je to Ber​lin, ako sam do​bro shva​tio, na​lo​žio ge​ne​ra​li​ma. Oni u Ge​ne​ral​šta​bu oči​to ima​ju bo​lji pre​gled si​tu​a​ci​je ne​go lju​di na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji. – Još ma​lo pa smo zbri​sa​li Cr​ve​nu ar​mi​ju! – Ali Sta​ljin kao da ne​pre​sta​no ni​ot​ku​da do​vo​di no​ve i no​ve ar​mi​je, kao da je ma​đi​o​ni​čar. U po​čet​ku ovog po​ho​da mi​sli​li smo da ona ras​po​la​že sa dve​sta di​vi​zi​ja. Sa​da sma​tra​mo da ih ima vi​še od tri sto​ti​ne. Oda​kle mu tih no​vih sto di​vi​zi​ja? – I ovo​ga pu​ta is​po​sta​vi​će se da je Fi​re​ro​va pro​ce​na bi​la is​prav​na. – Na​rav​no da ho​će, Eri​če. – On još ni​jed​nom ni​je po​gre​šio! – Ta​ko je je​dan čo​vek po​mi​slio da ume da le​ti, pa je sko​čio s kro​va de​se​to​sprat​ni​ce, i dok je pro​la​zio po​red pe​tog spra​ta, uza​lud mla​ta​ra​ju​ći ru​ka​ma u va​zdu​hu, ču​li su ga ka​ko go​vo​ri: Za​sad ni​je lo​-

še. U so​bu za oso​blje utr​ča je​dan voj​nik. – Do​go​di​la se ne​zgo​da – re​če on. – Kod ka​me​no​lo​ma, se​ver​no od gra​da. Su​dar, tri vo​zi​la. Po​vre​đe​ni su ne​ki ofi​ci​ri SS-a. Šuc​šta​fel, ili SS, u po​čet​ku je bio Hi​tle​ro​va lič​na gar​da, a sa​da je pred​sta​vljao moć​nu eli​tu. Erik se di​vio nji​ho​voj ne​u​po​re​di​voj di​sci​pli​ni, nji​ho​vim su​per​e​le​gant​nim uni​for​ma​ma, kao i či​nje​ni​ci da su bi​li iz​ra​zi​to bli​ski s Hi​tle​rom. – Po​sla​će​mo am​bu​lant​na ko​la – re​če Vajs. – Reč je o Aj​nzac​gru​pi, spe​ci​jal​noj je​di​ni​ci – re​če voj​nik. Erik je već bio slu​šao o tim spe​ci​jal​nim je​di​ni​ca​ma, ali ni​šta od​re​đe​no. Te je​di​ni​ce su išle za voj​skom, ula​zi​le na već osvo​je​nu te​ri​to​ri​ju, a on​da hap​si​li raz​ne smu​tljiv​ce i po​ten​ci​jal​ne sa​bo​te​re, kao što su, na pri​mer, ko​mu​ni​sti. I sa​da su, ve​ro​vat​no, pra​vi​li za​ro​blje​nič​ki lo​gor tu, na​do​mak va​ro​ši. – Ko​li​ko ima po​vre​đe​nih? – upi​ta Vajs. – Še​sto​ri​ca ili sed​mo​ri​ca. Još va​de lju​de iz auto​mo​bi​la. – U re​du. Braun i Fon Ul​rih, vi ide​te. Eri​ku je bi​lo dra​go zbog to​ga. Je​dva je če​kao da sta​ne ra​me uz ra​me s naj​va​tre​ni​jim Fi​re​ro​vim sled​be​ni​ci​ma, a nje​go​voj sre​ći ne bi bi​lo kra​ja ako bi se još na​šao u pri​li​ci da im po​mog​ne. Voj​nik mu da​de pa​pi​rić sa osnov​nim smer​ni​ca​ma. Erik i Her​man sa​su​še u se​be onaj čaj, po​ga​si​še ci​ga​re​te, pa iza​đo​še iz so​be. Erik je obu​kao bun​du ko​ju je ski​nuo s po​gi​nu​log ru​skog ofi​ci​ra, ali je ni​je za​kop​ča​vao, da bi se vi​de​la uni​for​ma. Otr​ča​li su do ga​ra​že, i Her​man iz​ve​ze am​bu​lant​na ko​la na uli​cu. Erik je či​tao smer​ni​ce, ški​lje​ći kroz slab sneg. Put je išao iz​van gra​da i vi​ju​gao kroz šu​mu. Mi​mo​i​šli su se s ne​ko​li​ko auto​bu​sa i ka​mi​o​na. Sneg na dru​mu bio je ja​ko uta​ban, i Her​man ni​je smeo da vo​zi br​zo po toj ugla​ča​noj po​vr​ši​ni. Eri​ku ni​je bi​lo ni​ma​lo te​ško da za​mi​sli ka​ko je do tog su​da​ra do​šlo. Po​pod​ne je bi​lo, a dan je bio kra​tak. U ovo do​ba go​di​ne, svi​ta​lo je oko de​set sa​ti, a smr​ka​va​lo se u pet po pod​ne. Si​va sve​tlost pro​bi​ja​la se kroz sne​žne obla​ke. Od vi​so​kih bo​ro​va, ko​ji su se uz​di​za​li sa obe stra​ne dru​ma, sve je bi​lo još mrač​ni​je. Erik je imao uti​sak kao da se na​jed​nom ob​reo u ne​koj od onih baj​ki bra​će Grim, i da ko​ra​ča sta​zom što vo​di u du​bo​ku šu​mu, gde vre​ba zlo. Tra​ži​li su skre​ta​nje ule​vo, i na​šli ga pod stra​žom – voj​nik im je po​ka​zao ku​da će da​lje. Truc​ka​li su se po opa​snom pu​tu iz​me​đu dr​ve​ća, dok ih, ma​šu​ći ru​kom, ni​je za​u​sta​vio dru​gi stra​žar, ko​ji im re​če: – Vo​zi​te br​zi​nom ho​da, ne br​že. Zbog br​zi​ne je i do​šlo do su​da​ra. Mi​nut ka​sni​je sti​gli su na me​sto ude​sa. Tri ošte​će​na vo​zi​la iz​gle​da​la su kao za​va​re​na jed​no za dru​go: auto​bus, džip i Mer​ce​de​so​va li​mu​zi​na sa lan​ci​ma za sneg na gu​ma​ma. Erik i Her​man is​ko​či​še iz am​bu​lant​nih ko​la. Auto​bus je bio pra​zan. Na ze​mlji su le​ža​la tri čo​ve​ka, mo​žda oni što su se vo​zi​li u dži​pu. Vi​še voj​ni​ka oku​pi​lo se oko auto​mo​bi​la splje​ska​nog iz​me​đu dva vo​zi​la, oči​to po​ku​ša​va​ju​ći da iz​vu​ku lju​de iz nje​ga. Erik uto za​ču plo​tun, pri​pu​ca iz pu​ša​ka, i on se na​čas za​pi​ta ko li to pu​ca, ali od​mah za​bo​ra​vi na to ka​ko bi se usred​sre​dio na po​sao. On i Her​man išli su od jed​nog do dru​gog čo​ve​ka pro​ve​ra​va​ju​ći ozbilj​nost po​vre​da. Od tro​ji​ce lju​di ko​ji su le​ža​li na ze​mlji, je​dan je bio mr​tav, dru​gom je bi​la slo​mlje​na ru​ka, dok je tre​ći, po sve​mu su​de​ći, sa​mo bio ugru​van. U ko​li​ma, je​dan čo​vek je već bio is​kr​va​rio na​smrt, dru​gi je bio bez sve​sti, a tre​ći je ur​lao. Tom što je ur​lao Erik da​de in​jek​ci​ju mor​fi​ju​ma. Kad je lek po​čeo da de​lu​je, on i Her​man iz​vu​ko​še pa​ci​jen​ta iz auta i sme​sti​še ga u am​bu​lant​na ko​la. Po​što im on vi​še ni​je sme​tao, voj​ni​ci su naj​zad mo​gli da poč​nu da oslo​ba​đa​ju onog što je ostao bez sve​sti, za​gla​vlje​nog u iz​ob​li​če​noj ka​ro​se​ri​ji mer​ce​-

de​sa. Čo​vek je imao po​vre​du gla​ve usled ko​je će u sva​kom slu​ča​ju umre​ti, po​mi​sli Erik, ali ni​je že​leo to da im ka​že. Pa​žnju je sad usme​rio na lju​de u dži​pu. Her​man je slo​mlje​nu ru​ku imo​bi​li​sao lon​ge​tom, a Erik je ot​pra​tio ugru​va​nog čo​ve​ka do am​bu​lant​nih ko​la i sme​stio ga unu​tra. Vra​tio se on​da do mer​ce​de​sa. – Iz​vu​ći će​mo ga za pet do de​set mi​nu​ta – re​če ka​pe​tan. – Sa​mo se drž’te. – U re​du – re​če Erik. Po​no​vo je čuo puc​nja​vu, pa od​lu​či da za​đe ma​lo du​blje u šu​mu, zna​ti​že​ljan da vi​di šta li ta​mo ra​de pri​pad​ni​ci spe​ci​jal​ne je​di​ni​ce. Sneg na ze​mlji iz​me​đu dr​ve​ća bio je vid​no uga​žen, a na sve stra​ne bi​lo je opu​ša​ka, ogri​za​ka ja​bu​ka, od​ba​če​nih no​vi​na i osta​log sme​ća, kao da su tu​da pro​šli rad​ni​ci na iz​le​tu ko​ji or​ga​ni​zu​je fa​bri​ka. Iza​šao je na či​sti​nu gde su bi​li par​ki​ra​ni ka​mi​o​ni i auto​bu​si. Mno​go lju​di bi​lo je ta​mo do​ve​de​no. Ne​ki auto​bu​si su od​la​zi​li, za​o​bi​la​ze​ći me​sto ude​sa; osta​li su upra​vo pri​sti​za​li dok je Erik pro​la​zio tu​da. S dru​ge stra​ne par​ki​ra​li​šta na​i​šao je na sto​ti​nak Ru​sa svih uz​ra​sta, oči​to za​ro​blje​nih, ma​da su mno​gi no​si​li ko​fe​re, ku​ti​je i tor​be ko​je su ste​za​li kao da ču​va​ju dra​go​cen ime​tak. Je​dan čo​vek dr​žao je u ru​ci vi​o​li​nu. De​voj​či​ca s lut​kom po​gle​da na​čas Eri​ka u oči, i on u sto​ma​ku ose​ti muč​ni​nu od zle slut​nje. Za​tvo​re​ni​ke su ču​va​li lo​kal​ni po​li​caj​ci na​o​ru​ža​ni pa​li​ca​ma. Oči​to je spe​ci​jal​na je​di​ni​ca ima​la sa​rad​ni​ke u sva​kom svom po​du​hva​tu. Po​li​caj​ci ga po​gle​da​še, uoči​še ne​mač​ku uni​for​mu ko​ja se do​bro vi​de​la is​pod ras​kop​ča​nog ka​pu​ta, i ne re​ko​še ni​šta. Dok je pro​la​zio, je​dan do​bro ode​ve​ni ru​ski za​ro​blje​nik obra​ti mu se na ne​mač​kom: – Go​spo​di​ne, ja sam di​rek​tor fa​bri​ke gu​ma u ovoj va​ro​ši. U ko​mu​ni​zam ni​ka​da ni​sam ve​ro​vao, sa​mo sam lju​di​ma da​vao prazna obe​ća​nja, jer svi su di​rek​to​ri mo​ra​li ta​ko. Ja mo​gu da vam po​mog​nem – sve ov​de znam. Mo​lim vas, od​ve​di​te me odav​de. Erik se i ne osvr​nu na nje​ga, ne​go pro​du​ži u prav​cu iz ko​jeg je do​pi​ra​la puc​nja​va. Sti​gao je do ka​me​no​lo​ma. Be​še to ve​li​ka, ne​pra​vil​na ru​pa u ze​mlji po či​jim su obo​di​ma ra​sle vi​so​ke smre​ke, na​lik stra​ža​ri​ma u tam​no​ze​le​nim uni​for​ma​ma na ko​je je na​pa​dao sneg. Sa jed​nog kra​ja, du​ga str​mi​na vo​di​la je pra​vo u ja​mu. Dok je Erik gle​dao, tu​ce za​tvo​re​ni​ka kre​nu do​le, dvo​je po dvo​je, pod prat​njom voj​ni​ka pra​vo u se​no​vi​tu udo​li​nu. Erik me​đu nji​ma ugle​da i tri že​ne i de​ča​ka od, ot​pri​li​ke, je​da​na​est go​di​na. Mo​žda se to za​ro​blje​nič​ki lo​gor na​la​zi ne​gde u tom ka​me​no​lo​mu? Ali oni vi​še ni​su no​si​li pr​tljag. Sneg je pa​dao na nji​ho​ve go​le gla​ve kao bla​go​slov. Erik se obra​ti na​red​ni​ku SS-a ko​ji je sta​jao u bli​zi​ni. – Ko su ovi za​ro​blje​ni​ci, na​red​ni​če? – Ko​mu​ni​sti – re​če mu čo​vek. – Iz va​ro​ši. Po​li​tič​ki ko​me​sa​ri i slič​no. – Šta, čak i onaj ma​li​šan? – I Je​vre​ji – do​da​de na​red​nik. – Če​kaj, pa šta su ovi, ko​mu​ni​sti ili Je​vre​ji? – A u če​mu je raz​li​ka? – Pa ni​je to isto. – Ku​rac ni​je. Ko​mu​ni​sti su ti ve​ći​nom Je​vre​ji. Je​vre​ji su ti ve​ći​nom ko​mu​ni​sti. Zar ti baš ni​šta ne znaš? Di​rek​tor fa​bri​ke gu​ma ko​ji mu se ma​lo pre to​ga obra​tio, po​mi​sli Erik, ni​je bio ni jed​no ni dru​go. Za​ro​blje​ni​ci su sti​gli do ste​no​vi​tog dna ka​me​no​lo​ma. Do to​ga ča​sa vu​kli su se kao ov​ce u sta​du, ni​ti su raz​go​va​ra​li, ni​ti se osvr​ta​li oko se​be, ali sa​da kao da su živ​nu​li, po​ka​zu​ju​ći u ne​što što je le​ža​lo na ze​mlji. Ški​lje​ći kroz pa​hu​lje sne​ga, Erik ugle​da ne​što što je li​či​lo na be​ži​vot​na te​la raz​ba​ca​na me​đu ste​njem, sne​gom po​pr​ska​ne ode​će.

Tek tad je Erik ugle​dao dva​na​e​sto​ri​cu voj​ni​ka na​o​ru​ža​nih pu​ška​ma ko​ji su sta​ja​li na sa​moj ivi​ci ja​ru​ge, me​đu dr​ve​ćem. Dva​na​est za​ro​blje​ni​ka, dva​na​est stre​la​ca; sad je shva​tio šta se to ov​de do​ga​đa, i ne​ve​ri​ca, po​me​ša​na sa uža​som, na​vre mu u gr​lo po​put žu​či. Oni po​di​go​še pu​ške i na​ni​ša​ni​še u za​ro​blje​ni​ke. – Ne! – re​če Erik. – Ne mo​že​te to. – Ni​ko ga ni​je čuo. Jed​na za​ro​blje​ni​ca vri​snu. Erik pri​me​ti ka​ko že​na hva​ta onog je​da​na​e​sto​go​di​šnja​ka i ste​že ga uza se​be, kao da će ru​ka​ma za​u​sta​vi​ti met​ke. Bi​la mu je, iz​gle​da, maj​ka. – Pa​li! – re​če je​dan ofi​cir. Pu​ške pra​snu​še. Za​ro​blje​ni​ci se za​te​tu​ra​še i pa​do​še. Od bu​ke je po​pa​da​lo ma​lo sne​ga s kro​šnji bo​ro​va, i on za​su voj​ni​ke s pu​ška​ma, čist, beo. Erik vi​de ka​ko de​čak i maj​ka pa​da​ju, još za​gr​lje​ni. – Ne! – re​če on. – O, ne! Na​red​nik ga po​gle​da. – Šta je s to​bom? – upi​ta ga raz​dra​žlji​vo. – I ko si ti uop​šte? – Bol​ni​čar – re​če Erik, ne ski​da​ju​ći po​gle​da sa uža​snog pri​zo​ra u ja​mi. – Šta tra​žiš ov​de? – Do​ve​zao sam am​bu​lant​na ko​la za ofi​ci​re po​vre​đe​ne u su​da​ru. – Erik pri​me​ti da no​vih dva​na​e​sto​ro za​ro​blje​ni​ka već vo​de niz pa​di​nu u ka​me​no​lom. – O, bo​že, otac je bio u pra​vu – za​je​ča on. – Mi ubi​ja​mo ci​vi​le. – Pre​sta​ni da cvi​liš, i vra​ćaj se u ta am​bu​lant​na ko​la, je​bo​te. – Raz​u​mem, na​red​ni​če – re​če Erik.

III Kra​jem no​vem​bra Vo​lo​đa je za​tra​žio da ga pre​ba​ce u bor​be​nu je​di​ni​cu. Rad u oba​ve​štaj​noj slu​žbi vi​še mu se ni​je či​nio va​žnim; Cr​ve​noj ar​mi​ji ni​su bi​li po​treb​ni špi​ju​ni u Ber​li​nu da bi raz​ot​kri​va​li na​me​re ne​mač​ke voj​ske ko​ja je već bi​la sti​gla do pred​gra​đa Mo​skve. A i že​leo je da se bo​ri za svoj grad. Sve nje​go​ve sum​nje u po​gle​du vla​sti sa​da su mu iz​gle​da​le be​zna​čaj​ne. Ni Sta​lji​no​va glu​post, ni svi​re​post taj​ne po​li​ci​je, ni to što u So​vjet​skom Sa​ve​zu ni​šta ni​je funk​ci​o​ni​sa​lo ka​ko bi tre​ba​lo – ni​šta to vi​še ni​je bi​lo va​žno. U nje​mu je po​sto​ja​la još sa​mo ne​za​dr​ži​va po​tre​ba da od​bi​je za​vo​je​va​ča ko​ji je nje​go​voj maj​ci, nje​go​voj se​stri, bli​zan​ci​ma Dim​ki i Ta​nji, kao i Zo​ji, pre​tio na​si​ljem, si​lo​va​njem, iz​glad​nji​va​njem i smr​ću. Bio je, pri​tom, i te ka​ko sve​stan da špi​ju​na vi​še ne bi ni bi​lo, kad bi svi raz​mi​šlja​li kao on. Nje​go​vi ne​mač​ki do​u​šni​ci su lju​di ko​ji su u jed​nom tre​nut​ku pro​ce​ni​li da je su​prot​sta​vlja​nje na​ci​stič​kim uža​si​ma i zlu va​žni​je od pa​tri​o​ti​zma i lo​jal​no​sti. Vo​lo​đa im je bio za​hva​lan za is​ka​za​nu hra​brost, i za stro​gi mo​ral ko​jim su vo​đe​ni. Ali on se ose​ćao dru​ga​či​je. Dru​ga​či​je su se ose​ća​li mno​gi mla​đi ofi​ci​ri u Oba​ve​štaj​noj slu​žbi Cr​ve​ne ar​mi​je, i či​ta​va ma​la če​ta njih pri​klju​či​la se po​čet​kom de​cem​bra jed​nom stre​ljač​kom ba​ta​ljo​nu. Vo​lo​đa se iz​lju​bio sa ro​di​te​lji​ma, na​pi​sao Zo​ji pi​sam​ce u ko​jem joj je po​ru​čio ka​ko se na​da da će po​no​vo sre​sti, i oti​šao u ka​sar​nu. Sta​ljin je, po​sle to​li​ko vre​me​na, ko​nač​no do​veo po​ja​ča​nja sa is​to​ka u Mo​skvu. Tri​na​est si​bir​skih di​vi​zi​ja bi​lo je raz​me​šte​no na​spram sve bli​žih Ne​ma​ca. Na pu​tu do pr​ve bor​be​ne li​ni​je, ne​ki su se na​krat​ko za​dr​ža​li u Mo​skvi, i Mo​sko​vlja​ni bi, za​ne​me​li, za​sta​ja​li na uli​ca​ma da gle​da​ju te voj​ni​ke u be​lim po​sta​vlje​nim ka​pu​ti​ma, s to​plim či​zma​ma od ov​či​je ko​že, ski​ja​ma, za​štit​nim na​o​ča​ra​ma i iz​dr​žlji​vim step​skim ko​nji​ći​ma. Sti​gli su u pra​vi čas za ru​ski pro​tiv​na​pad. Bi​la je to po​sled​nja pri​li​ka za Cr​ve​nu ar​mi​ju. U pret​hod​nih pet me​se​ci, So​vjet​ski Sa​vez je za​vo​je​-

va​či​ma u vi​še na​vra​ta su​prot​sta​vljao sto​ti​ne hi​lja​da lju​di. Sva​ki put bi Nem​ci na​krat​ko za​sta​li, od​go​vo​ri​li na na​pad, i po​no​vo ne​u​mo​lji​vo na​pre​do​va​li. Uko​li​ko i ovaj po​ku​šaj ne uro​di plo​dom, no​vih ne​će ni bi​ti. Nem​ci će za​u​ze​ti Mo​skvu, a kad za​u​zmu Mo​skvu, nji​hov će bi​ti i So​vjet​ki Sa​vez. A on​da će nje​go​va maj​ka na cr​nom tr​ži​štu tram​pi​ti vot​ku za mle​ko, da na​hra​ni Dim​ku i Ta​nju. Če​tvr​tog da​na de​cem​bra so​vjet​ske sna​ge kre​nu​le su iz gra​da u prav​cu se​ve​ra, za​pa​da i ju​ga, i za​u​ze​le po​lo​ža​je za po​sled​nju od​bra​nu. Sve​tla ni​su sme​la da se pa​le, da se ne​pri​ja​te​lju ne pri​vla​či pa​žnja. Ni​su sme​li ni da lo​že va​tru ni da pu​še du​van. Te ve​če​ri na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji po​ja​vi​li su se agen​ti NKVD-a. Vo​lo​đa ni​je vi​deo svog ze​ta pa​cov​skog li​ka Ilju Dvor​ki​na, ko​ji je za​ce​lo bio me​đu nji​ma. Ne​ka dvo​ji​ca ko​ju ni​je po​zna​vao do​đo​še do bi​va​ka gde su Vo​lo​đa i još dva​na​e​sto​ri​ca či​sti​li pu​ške. Je​ste li ču​li slu​čaj​no da ne​ko kri​ti​ku​je vlast, pi​ta​li su oni. Šta sa​bor​ci go​vo​re o dru​gu Sta​lji​nu? Ima li ne​ko me​đu va​šim dru​go​vi​ma ko pre​i​spi​tu​je is​prav​nost stra​te​gi​je i tak​ti​ke na​še voj​ske? Vo​lo​đa ni​je mo​gao da ve​ru​je. Zar je to u ovom tre​nut​ku bit​no? U na​red​nih ne​ko​li​ko da​na Mo​skva će bi​ti ili spa​se​na, ili iz​gu​blje​na. Ko sad ma​ri za to da li se voj​ni​ci ža​le na ofi​ci​re? On sa​se​če is​pi​ti​va​nje u ko​re​nu, re​kav​ši da za nje​ga i nje​go​ve lju​de ov​de va​ži pra​vi​lo ću​ta​nja, te da ima na​re​đe​nje da pu​ca na sva​kog ko to pra​vi​lo pre​kr​ši, s tim što će – do​da​de on ne​haj​no – taj​ne po​li​caj​ce po​šte​de​ti ako od​mah odu. I to je pro​šlo, s tim što Vo​lo​đa ni na čas ni​je sum​njao da NKVD pot​ko​pa​va mo​ral voj​ni​ka na ce​lom fron​tu. U pe​tak, pe​tog de​cem​bra, u ve​čer​njim ča​so​vi​ma, za​gr​me​la je ru​ska ar​ti​lje​ri​ja. Su​tra​dan, u zo​ru, Vo​lo​đa i nje​gov ba​ta​ljon su, po me​ća​vi, kre​nu​li na​pred. Do​bi​li su na​re​đe​nje da za​u​zmu va​ro​ši​cu na dru​goj oba​li reč​nog ka​na​la. Vo​lo​đa se oglu​šio o na​red​bu da na ne​mač​ke od​bram​be​ne li​ni​je tre​ba uda​ri​ti fron​tal​no – bi​la je to sta​ro​vrem​ska ru​ska tak​ti​ka, a ovo ni​je bio tre​nu​tak da se tvr​do​gla​vo dr​že na​o​pa​kih ide​ja. Sa svo​jom če​tom od sto​ti​nu lju​di kre​nuo je uz​vod​no, i pre​šao pre​ko za​le​đe​nog ka​na​la se​ver​no od va​ro​ši, da bi po​tom Nem​ci​ma pri​šao s bo​ka. Nje​mu s le​ve stra​ne, gde se vo​di​la bit​ka, čuo se lom i tut​nja​va, i po to​me je znao da je us​peo da za​đe is​pred pr​ve ne​pri​ja​telj​ske li​ni​je. Po ja​koj me​ća​vi, Vo​lo​đa je je​dva vi​deo prst pred okom. Po​vre​me​no bi ne​ko pri​pu​cao, i obla​ci bi na​čas za​sve​tle​li, ali pri tlu vi​dlji​vost ni​je pre​la​zi​la ne​ko​li​ko me​ta​ra. Pa ipak, op​ti​mi​stič​ki je raz​mi​šljao Vo​lo​đa, upra​vo to će i po​mo​ći Ru​si​ma da se neo​pa​že​no pri​šu​nja​ju Nem​ci​ma i pri​re​de im iz​ne​na​đe​nje. Ci​ča zi​ma je bi​la, i do mi​nus tri​de​set pet ste​pe​ni na ne​kim me​sti​ma; iako to ni​je po​go​do​va​lo ni jed​ni​ma ni dru​gi​ma, Nem​ci​ma je sva​ka​ko bi​lo go​re, bu​du​ći da su osku​de​va​li u za​li​ha​ma i opre​mi za hlad​no vre​me. Vo​lo​đa se do​ne​kle za​ču​dio kad je shva​tio da, ina​če ta​ko de​lo​tvor​ni Nem​ci ni​su us​pe​li da učvr​ste li​ni​ju od​bra​ne. Ni​je bi​lo ni ro​vo​va, ni ze​mu​ni​ca. Nji​ho​va pr​va bor​be​na li​ni​ja sa​sto​ja​la se, za​pra​vo, od ni​za za​seb​nih upo​ri​šta. La​ko je bi​lo pro​vu​ći se iz​me​đu njih, ući u va​roš i ta​mo po​tra​ži​ti lak​še me​te kao što su ka​sar​ne, kan​ti​ne i skla​di​šta mu​ni​ci​je. Nje​go​vi lju​di ubi​li su tro​ji​cu ne​pri​ja​telj​skih stra​ža​ra i za​u​ze​li fud​bal​sko igra​li​šte gde je bi​lo par​ki​ra​no pe​de​set ten​ko​va. Zar je mo​gu​će da sve ide kao po lo​ju, pi​tao se Vo​lo​đa. Ka​ko je to mo​gu​će da se si​la ko​ja je osvo​ji​la po​la Ru​si​je na​jed​nom ta​ko is​tro​ši i spla​sne? Sa le​še​va so​vjet​skih voj​ni​ka, stra​da​lih u ra​ni​jim okr​ša​ji​ma i osta​vlje​nih da se smr​znu tu gde su pa​li, bi​le su po​ski​da​ne či​zme i ka​pu​ti – ve​ro​vat​no su to uči​ni​li Nem​ci, da se za​šti​te od zi​me. Va​ro​ške uli​ce bi​le su pre​pu​ne na​pu​šte​nih vo​zi​la – pra​znih ka​mi​o​na otvo​re​nih vra​ta, sne​gom za​ve​ja​nih ten​ko​va sa za​le​đe​nim mo​to​ri​ma, i dži​po​va či​je su ha​u​be zja​pi​le otvo​re​ne, kao da su me​ha​ni​ča​ri

hte​li da po​ka​žu da su, eto, po​ku​ša​li da ih po​pra​ve, ali da su di​gli ru​ke od po​sla jer ni​je bi​lo na​de. Pre​la​ze​ći glav​nu uli​cu, Vo​lo​đa za​ču mo​tor ne​kog auto​mo​bi​la i kroz ve​ja​vi​cu ugle​da ka​ko mu se s le​ve stra​ne pri​bli​ža​va​ju fa​ro​vi. U pr​vi mah pret​po​sta​vio je da će to bi​ti ne​ko so​vjet​sko vo​zi​lo ko​je se pro​bi​lio kroz ne​mač​ke li​ni​je. Ali utom oni iz ko​la pri​pu​ca​še na njih, i Vo​lo​đa po​vi​ka lju​di​ma da be​že u za​klon. Is​po​sta​vi​lo se da je reč o ku​bel​va​ge​nu, Fol​ksva​ge​no​vom dži​pu s re​zer​vnim toč​kom na​pred na ha​u​bi. Vo​zi​lo je bi​lo opre​mlje​no mo​to​rom na va​zdu​šno hla​đe​nje, ko​ji se upra​vo zbog to​ga i ni​je smr​znuo. Pro​tan​dr​ka​lo je po​red njih u pu​noj br​zi​ni, dok su Nem​ci pu​ca​li ona​ko, iz se​de​ćeg po​lo​ža​ja. Vo​lo​đa se iz​ne​na​dio shva​tiv​ši da je za​bo​ra​vio da uz​vra​ti va​tru. Za​što li je vo​zi​lo pu​no na​o​ru​ža​nih Ne​ma​ca išlo u tom sme​ru, kon​tra bit​ke? Pre​veo je sad če​tu na dru​gu stra​nu uli​ce. Pre​ma ra​ni​jim oče​ki​va​nji​ma, sad je uve​li​ko tre​ba​lo da osva​ja​ju ku​ću po ku​ću, ali na​i​la​zi​li su na vr​lo slab ot​por. Zgra​de i ku​će u toj oku​pi​ra​noj va​ro​ši bi​le su za​klju​ča​ne, pro​zor​ski kap​ci na​vu​če​ni, svu​da je vla​dao mrak. Uko​li​ko je ne​gde u nji​ma i bi​lo Ru​sa, ti su se si​gur​ni kri​li pod kre​ve​ti​ma, pod uslo​vom da ni​su iz​gu​bi​li ra​zum. Još auto​mo​bi​la pri​sti​za​lo je pu​tem, i Vo​lo​đa pro​ce​ni da to mo​ra bi​ti da ofi​ci​ri be​že s bo​ji​šta. Na​lo​žio je svo​jima da ras​pa​le iz la​kog mi​tra​lje​za deg​tja​rev DP-28, pa ih on​da sklo​nio u obli​žnju ka​fa​nu, oda​kle su na​sta​vi​li s palj​bom. Ni​je že​leo da ni​ko od njih pre​tek​ne, pa da su​tra po​no​vo ubi​ja Ru​se. Ne​da​le​ko od glav​ne uli​ce, on opa​zi ni​sku zgra​du od ci​ga​la; iza tro​šnih za​ve​sa vi​de​lo se jar​ko sve​tlo. Pro​šu​njav​ši se po​red stra​ža​ra, ko​ji usred te sne​žne olu​je sko​ro ni​šta ni​je vi​deo, mo​gao je da pro​vi​ri unu​tra i pre​po​zna ofi​ci​re. Od​mah je pret​po​sta​vio da je reč o šta​bu ba​ta​ljo​na. Ša​pa​tom je iz​dao na​re​đe​nja svo​jim na​red​ni​ci​ma. Oni za​pu​ca​še po pro​zo​ri​ma, pa po​če​še da uba​cu​ju ruč​ne bom​be. Ne​ko​li​ci​na Ne​ma​ca iza​đe s ru​ka​ma na po​tilj​ku. Mi​nut ka​sni​je, Vo​lo​đa je za​u​zeo zgra​du. Za​ču se uto no​vi zvuk. Oslu​ški​vao je Vo​lo​đa, mr​šte​ći se u ne​do​un​mi​ci. Li​či​lo je to, vi​še ne​go na bi​lo šta dru​go, na huk fud​bal​skih na​vi​ja​ča. Iza​šao je iz zgra​de u ko​joj se na​la​zio štab. Zvuk je do​pi​rao iz prav​ca pr​ve bor​be​ne li​ni​je, i bio je sve gla​sni​ji. On​da se za​ču​lo štek​ta​nje mi​tra​lje​za, ne​kih sto​ti​nak me​ta​ra da​lje, u is​toj toj, glav​noj uli​ci, i je​dan ka​mion se za​ne​se, skre​nu s ko​lo​vo​za i tre​snu u zid od ci​ga​la, a već u na​red​nom tre​nut​ku pla​nu kao buk​ti​nja – po​go​đen, naj​ve​ro​vat​ni​je, iz mi​tra​lje​za DP-28 ko​ji su osplu​ži​va​li Vo​lo​đi​ni lju​di. Dva vo​zi​la ko​ja su išla od​mah za tim ka​mi​o​nom ne​ka​ko ute​ko​še. Vo​lo​đa utr​ča u ka​fa​nu. Utih​nu​la je bi​la va​tra iz mi​tra​lje​za ko​ji je sta​jao na dvo​no​šcu, na​sred sto​la za ru​ča​va​nje. Ovaj mo​del od mi​lja su zva​li gra​mo​fon, zbog okvi​ra u ob​li​ku gra​mo​fon​ske plo​če po​sta​vlje​nog na vrh ce​vi. Lju​di su se le​po za​ba​vlja​li. – Ovo vam je kô da ga​đa​te go​lu​bo​ve! – re​če mi​tra​lje​zac. – Pro​sta stvar! – Je​dan od Vo​lo​đi​nih lju​di za​ba​sao je bio u ku​hi​nju, i sad se odan​de vra​ćao s ve​li​kom kan​tom pu​nom sla​do​le​da, ko​ji se ne​kim ču​dom ni​je po​kva​rio, i sa​da svi, na​iz​me​nič​no, pri​o​nu​še na klo​pu. Vo​lo​đa po​gle​da kroz raz​bi​jen ka​fan​ski pro​zor. Pri​bli​ža​va​lo se još jed​no vo​zi​lo, nje​mu se uči​ni​lo – džip, a iza nje​ga tr​ča​li su lju​di. Kad su pri​šli ma​lo bli​že, on ra​za​zna ne​mač​ke uni​for​me. I još je ih pri​sti​za​lo, de​se​ti​ne njih, sto​ti​ne mo​žda. Od njih je do​pi​ra​la ona ga​la​ma kao sa fud​bal​ske utak​mi​ce. Mi​tra​lje​zac usme​ri cev na vo​zi​lo ko​je se pri​bli​ža​va​lo, ali mu Vo​lo​đa spu​sti dlan na ra​me. – Če​kaj – re​če. Ne​tre​mi​ce je gle​dao u me​ća​vu, dok ga oči ni​su za​pe​kle. A vi​deo je sa​mo no​va, i no​va vo​zi​la, i re​ku lju​di ko​ji su tr​ča​li, a uz njih i po​ko​jeg ko​nja. Je​dan Vo​lo​đin voj​nik po​di​že pu​šku. – Ne​moj da pu​caš – re​če mu Vo​lo​đa. Ona go​mi​la se pri​bli​ža​va​la. – Mno​go ih ima, ne bi​smo mo​gli da ih za​u​sta​vi​mo – pre​ga​zi​li bi nas dok dla​nom o dlan – re​če on. – Pu​sti​te ih, ne​ka pro​đu. Svi u za​klon.

Lju​di po​le​ga​še. Mi​tra​lje​zac uklo​ni DP-28 sa sto​la. Vo​lo​đa se​de na pa​tos, i sta​de da vi​ri pre​ko pro​zor​ske da​ske. Ona bu​ka sad se pre​tvo​ri​la u pra​vu tut​nja​vu. Oni na če​lu ko​lo​ne sti​go​še do ka​fa​ne, pa pro​đo​še. Tr​ča​li su, po​sr​ću​ći i hra​mlju​ći. Ne​ki su no​si​li pu​ške, ali ve​ći​na be​še iz​gu​bi​la oruž​je; ne​ki su na se​bi ima​li ši​nje​le i ka​pe, osta​li ni​šta osim košuljâ od uni​for​me. Mno​gi su bi​li ra​nje​ni. Vo​lo​đa ugle​da jed​nog čo​ve​ka s po​ve​zom pre​ko gla​ve; pao je, ot​pu​zao ta​ko ne​ko​li​ko me​ta​ra, a on​da ga sna​ga iz​da​de. Ni​ko se ni​je ni osvr​nuo na nje​ga. Pri​pad​ni​ci ko​nji​ce, u se​dli​ma, ga​zi​li su pe​ša​din​ce i ga​lo​pi​ra​li da​lje, ne ha​ju​ći ni za ko​ga. Dži​po​vi i štab​na vo​zi​la opa​sno su še​vr​da​la kroz ma​su, kli​za​la se po le​du i ras​te​ri​va​la lju​de ta​mo-amo uz mah​ni​to tru​blje​nje. Bi​lo je to po​vla​če​nje, uvi​de Vo​lo​đa. Na hi​lja​de njih se po​vla​či​lo. Stam​pe​do. Be​ža​ni​ja. Nem​ci su, ko​nač​no, po​če​li da se po​vla​če.

11. 1941. (IV) Vu​di Dju​ar i Džo​a​na Ro​u​zrok po​le​te​li su iz Ouklen​da u Ka​li​for​ni​ji za Ho​no​lu​lu, hi​dro​pla​nom bo​ing B-134. Let kom​pa​ni​je Pan Am tra​jao je pu​nih če​tr​na​est sa​ti. Upra​vo pre ne​go što će sti​ći na od​re​di​šte, me​đu nji​ma dvo​ma iz​bi​la je ve​li​ka sva​đa. Mo​žda raz​log tre​ba tra​ži​ti u to​me što su to​li​ko vre​me​na pro​ve​li u ta​ko ma​lom pro​sto​ru. Taj hi​dro​plan bio je u to vre​me je​dan od naj​ve​ćih avi​o​na u sve​tu, ali su put​ni​ci bi​li ras​po​re​đe​ni u šest ma​lih ka​bi​na, pri če​mu su u sva​koj od njih bi​la po dva re​da od po če​ti​ri se​di​šta, okre​nu​ta jed​na ka dru​gom. – Vi​še vo​lim voz – re​če Vu​di tra​pa​vo pre​kr​šta​ju​ći du​ge no​ge, a Džo​a​na pro​na​đe u se​bi do​volj​no bla​go​sti da mu ne skre​ne pa​žnju na to da se do Ha​va​ja vo​zom ne mo​že sti​ći. To pu​to​va​nje bi​lo je, ina​če, za​mi​sao Vu​di​je​vih ro​di​te​lja. Njih dvo​je je bi​lo od​lu​či​lo da od​mor pro​ve​de na Ha​va​ji​ma, ka​ko bi ne​ko vre​me bili s Vu​di​je​vim mla​đim bra​tom Ča​kom, ko​ji je ta​mo bio sta​ci​o​ni​ran. A on​da su po​zva​li i Vu​di​ja i Džo​a​nu da im se pri​dru​že u to​ku dru​ge ne​de​lje od​mo​ra. Vu​di i Džo​a​na su bi​li ve​re​ni. Vu​di ju je za​pro​sio kra​jem le​ta, po​sle če​ti​ri sed​mi​ce vre​log sun​ca i stra​stve​ne lju​ba​vi u Va​šing​to​nu. Džo​a​na mu je ta​da re​kla da mi​sli da je sve to do​šlo pre​br​zo, na šta joj je Vu​di uka​zao da je on u nju za​lju​bljen već pu​nih šest go​di​na i upi​tao je šta mi​sli, ko​li​ko bi sve to tre​ba​lo da po​tra​je pa da ne bu​de pre​br​zo. I ona je po​pu​sti​la. Od​lu​či​li su da se ven​ča​ju na​red​nog ju​na, čim Vu​di di​po​mi​ra na Har​var​du. U me​đu​vre​me​nu, ve​re​nič​ki sta​tus im je da​vao za pra​vo da za​jed​no idu na po​ro​dič​na pu​to​va​nja. Ona je nje​ga zva​la Vuds, a on nju Džo. Avion je po​čeo da se spu​šta čim su se pri​bli​ži​li Oahuu, glav​nom ostr​vu. Pred nji​ma se uka​za​še po​šu​mlje​ne pla​ni​ne, se​la ra​štr​ka​na u rav​ni​ci i sa​mo okra​jak pe​šča​ne pla​že i mor​skih ta​la​sa. – Ku​pi​la sam ku​pa​ći ko​stim – re​če Džo​a​na. Se​de​li su jed​no do dru​go​ga, i gr​mlja​vi​na če​ti​ri Raj​to​va tvin saj​klon če​tr​na​e​sto​ci​lin​drič​na mo​to​ra bi​la je pre​gla​sna da bi ih bi​lo ko sa stra​ne čuo. Vu​di je upra​vo či​tao Plo​do​ve gne​va,26 ali vr​lo ra​do od​lo​ži knji​gu. – Je​dva če​kam da ga vi​dim – re​če on. I stvar​no je to mi​slio. Džo​a​na je bi​la san sva​kog pro​iz​vo​đa​ča ku​pa​ćih ko​sti​ma, jer na njoj su nji​ho​vi ar​ti​kli iz​gle​da​li sen​za​ci​o​nal​no. Ona ga po​gle​da ški​lje​ći. – Pi​tam se sa​mo da li su nam tvo​ji ro​di​te​lji u ho​te​lu uze​li su​sed​ne so​be? U nje​nim tam​no​sme​đim oči​ma kao da je ti​njao pla​men. Ve​re​nič​ki sta​tus im ni​je do​zvo​lja​vao da spa​va​ju za​jed​no, bar ne zva​nič​no, prem​da je Vu​di​je​voj maj​ci iona​ko ma​lo tre​ba​lo da na​slu​ti da njih dvo​je već ima​ju od​no​se. – Na​ći ću ja te​be ma gde bi​la – re​če Vu​di. – Bo​lje bi ti bi​lo. – Ne​moj ta​ko da go​vo​riš. Već mi je ne​u​god​no na ovom se​di​štu. Ona se za​do​volj​no na​sme​ši. Ugle​da​še utom ame​rič​ku po​mor​sku ba​zu. La​gu​na u ob​li​ku pal​mi​nog li​sta bi​la je stvo​re​na za ve​li​ku lu​ku. Tu je bi​lo sta​ci​o​ni​ra​no po​la pa​ci​fič​ke flo​te, sve za​jed​no sto​ti​nak bro​do​va. Re​do​vi tan​ke​ra za skla​di​šte​nje naf​te li​či​li su na fi​gu​re na ta​bli. U sa​mom sre​di​štu te la​gu​ne na​la​zi​lo se ostr​vo sa avi​on​skom pi​stom. Na za​pad​nom kra​ju ostr​va, Vu​di ugle​da de​se​tak, ako ne i vi​še usi​dre​nih hi​dro​a​vi​o​na. U ne​po​sred​noj bli​zi​ni na​la​zi​la se va​zdu​ho​plov​na ba​za Hi​kam. Vi​še sto​ti​na le​te​li​ca bi​lo je par​ki​ra​-

no s voj​nič​kom pre​ci​zno​šću, kri​lo do kri​la, na as​fal​tu. Pri​pre​ma​ju​ći se za sle​ta​nje, avion je nad​le​teo pla​žu s pal​ma​ma i pru​ga​stim sun​co​bra​ni​ma ve​se​lih bo​ja – Vu​di na​slu​ti da bi to mo​rao bi​ti Va​i​ki​ki – a on​da ugle​da​še i je​dan gra​dić, ko​ji bi, po sve​mu su​de​ći, mo​rao bi​ti glav​ni grad, Ho​no​lu​lu. Džo​a​na je do​bi​la od​su​stvo u Stejt de​part​men​tu, ali Vu​di je, da bi po​šao na ovaj put, mo​rao da pro​pu​sti ne​de​lju da​na pre​davanja. – Ma​lo me je tvoj otac iz​ne​na​dio, da znaš – re​če mu Džo​a​na. – On se obič​no uvek pro​ti​vi kad te ne​što ome​ta u uče​nju. – Znam – re​če Vu​di. – Ali i ti si valj​da sve​sna ko​ji je pra​vi raz​log ovog pu​to​va​nja, zar ne, Džo? Otac mi​sli da nam je ovo mo​žda i po​sled​nja pri​li​ka da Ča​ka vi​di​mo ži​vog. – O, bo​že, zar je stvar​no ta​ko? – On sma​tra da će bi​ti ra​ta, a Čak je u mor​na​ri​ci. – Mi​slim da je u pra​vu. Bi​će ra​ta. – Ka​ko mo​žeš bi​ti ta​ko si​gur​na u to? – Ceo svet je ne​pri​ja​telj​ski na​stro​jen pre​ma slo​bo​di. – Ona po​ka​za pr​stom na knji​gu ko​ja joj je po​či​va​la u kri​lu, best​se​ler pod na​slo​vom Ber​lin​ski dnev​nik ra​dij​skog spi​ke​ra Vi​li​ja​ma Ši​re​ra. – Na​ci​sti su za​u​ze​li Evro​pu – na​sta​vi ona. – Bolj​še​vi​ci dr​že Ru​si​ju. A Ja​pan​ci pre​u​zi​ma​ju vlast nad Da​le​kim is​to​kom. Ne vi​dim, jed​no​stav​no, ka​ko bi Ame​ri​ka mo​gla da pre​ži​vi u ta​kvom sve​tu. Pa mo​ra​mo i mi da tr​gu​je​mo s ne​kim! – Ta​ko ti uglav​nom i moj otac mi​sli. Uve​ren je da će​mo idu​će go​di​ne za​ra​ti​ti s Ja​pa​nom. – Vu​di se na​mr​šti, za​mi​šljen. – A Ru​si​ja, šta se ta​mo do​ga​đa? – Iz​gle​da da Nem​ci i ni​su u sta​nju da za​u​zmu Mo​skvu. Baš pre ne​go što sam oti​šla na od​mor, ko​la​le su gla​si​ne da Ru​si kre​ću u op​šti kon​tra​na​pad. – Do​bra vest! Kroz pro​zor avi​o​na Vu​di je ugle​dao aero​drom u Ho​no​lu​luu. Avion će se spu​sti​ti na vo​du u za​klo​nje​nom za​to​nu, od​mah po​red aero​drom​ske pi​ste, pret​po​sta​vio je on. – Na​dam se da se ni​šta va​žni​je ne​će do​go​di​ti dok sam ja na pu​tu – re​če uto Džo​a​na. – Što? – Me​ni je sta​lo do una​pre​đe​nja, Vud​se – i ne bi mi, sto​ga, bi​lo pra​vo da ne​ko pa​me​tan, ne​ko ko obe​ća​va, za​bli​sta ta​mo u mom od​su​stvu. – Do una​pre​đe​nja? Ni​si mi to do​sad spo​mi​nja​la. – Još ni​je go​to​vo, ali ci​ljam na zva​nje vi​šeg is​tra​ži​va​ča. Vu​di se na​sme​ši. – A ko​li​ko vi​so​ko že​liš da stig​neš? – Vo​le​la bih da bu​dem am​ba​sa​dor na ne​kom ču​de​snom i kom​pli​ko​va​nom me​stu, u Nan​kin​gu, re​ci​mo, ili u Adis Abe​bi. – Stvar​no? – Ne bu​di ta​ko sum​nji​čav. Fran​ses Per​kins je pr​va že​na dr​žav​ni ser​ke​tar za rad – i, bo​ga​mi, i vi​še ne​go do​bro oba​vlja svoj po​sao. Vu​di klim​nu gla​vom. Per​kin​so​va je, kao la​bu​rist​ki​nja, pre​u​ze​la du​žnost dr​žav​nog se​kre​ta​ra ra​da na sa​mom po​čet​ku Ru​zvel​to​vog pred​sed​ni​ko​va​nja, a to​me ima već osam go​di​na, i us​pe​la da za​do​bi​je pu​nu po​dr​šku sin​di​ka​ta za Nju dil. Jed​na po sve​mu iz​van​red​na že​na da​nas mo​že da po​sta​vi se​bi bi​lo ka​kav cilj. A Džo​a​na je za​i​sta bi​la iz​van​red​na. Nje​ga je, me​đu​tim, za​pre​pa​sti​lo na iz​ve​stan na​čin što je, u isti mah, i ta​ko ča​sto​lju​bi​va. – Ali am​ba​sa​dor mo​ra da ži​vi u ino​stran​stvu – re​če on. – Pa zar ne bi to bi​lo sjaj​no? Stra​na kul​tu​ra, čud​ne vre​men​ske pri​li​ke, eg​zo​tič​ni obi​ča​ji. – Ali... Gde je on​da tu naš brak?

– Mo​lim? – od​vra​ti ona jet​ko. Sleg​nuo je ra​me​ni​ma. – Pa pri​rod​no je što po​sta​vljam to pi​ta​nje, zar ne? Iz​raz nje​nog li​ca ni​je se me​njao, s tim što su joj se no​zdr​ve ra​ši​ri​le – a nje​mu je to bio po​znat znak, znak da se već na​lju​ti​la. – A je​sam li ja te​bi po​sta​vi​la to pi​ta​nje? – re​če ona. – Ni​si, ali... – Pa? – Sa​mo se pi​tam, Džo – jel’ ti oče​ku​ješ da ja ži​vim gde god te​be ka​ri​je​ra od​ne​se? – Ima​ću raz​u​me​va​nja za tvo​je po​tre​be, te sto​ga i ti tre​ba da ga imaš za mo​je. – Ali to ni​je isto. – Stvar​no?! – Sad već ni​je ni kri​la da joj ovo sme​ta. – Ni​sam to zna​la. Vu​di se pi​tao ka​ko je raz​go​vor pre​ra​stao u ras​pra​vu. Ulo​živ​ši na​por ne bi li zvu​čao ra​zum​no i pred​u​sre​tlji​vo, on re​če: – Raz​go​va​ra​li smo o de​ci, zar ne? – Ima​ćeš de​cu, kao što ću ih ima​ti i ja. – Sa​mo što smo to dru​ga​či​je za​mi​sli​li. – Ako ću zbog de​ce da po​sta​nem gra​đan​ka dru​gog re​da u tom na​šem bra​ku, on​da ne​će​mo ni da ih pra​vi​mo. – Ni​sam ta​ko mi​slio! – A ka​ko si mi​slio, bo​ga ti? – Ako te ne​gde po​sta​ve za am​ba​sa​do​ra, ti, da​kle, oče​ku​ješ da ja osta​vim sve i po​đem sa to​bom? – Oče​ku​jem da ka​žeš: „Dra​ga mo​ja, ovo je div​na pri​li​ka za te​be, i ja ti sva​ka​ko ne​ću sta​ja​ti na pu​tu.” Zar je to ne​ra​zum​no? – Je​ste! – Vu​di je bio i zbu​njen i ljut. – Če​mu on​da brak ako lju​di ni​su za​jed​no? – Ako iz​bi​je rat, ho​ćeš li se pri​ja​vi​ti kao do​bro​vo​ljac u voj​sku? – Ho​ću, valj​da. – A voj​ska će te on​da po​sla​ti ta​mo gde bu​de tre​ba​lo – u Evro​pu, na Da​le​ki is​tok... – Pa, da. – I ti ćeš po​ći kad du​žnost po​zo​ve, a me​ne ćeš osta​vi​ti kod ku​će. – Ako bu​dem mo​rao. – A ja ako bu​dem mo​ra​la, ne mo​gu. – Ni​je to isto! Što se pra​viš da je isto, kad ni​je?! – Baš čud​no, mo​ja ka​ri​je​ra i mo​je slu​že​nje otadž​bi​ni me​ni iz​gle​da​ju isto ta​ko va​žni kao te​bi tvo​ji. – E, sad si već za​dr​ta. – Pa, Vud​se, stvar​no mi je žao što ta​ko mi​sliš, jer ja kraj​nje ozbilj​no go​vo​rim o na​šoj za​jed​nič​koj bu​duć​no​sti. Sad, eto, mo​ram da se pri​u​pi​tam da li ta za​jed​nič​ka bu​duć​nost uop​šte po​sto​ji. – Na​rav​no da po​sto​ji! – Vu​di je na​jed​nom bio pun je​da, do​šlo mu je da vri​šti. – Ka​ko se to do​go​di​lo? Ka​ko smo dov​de sti​gli? Za​čuo se tup uda​rac, a avion je sle​teo na Ha​va​je.

II Čak Dju​ar se uža​sa​vao mo​guć​no​sti da ro​di​te​lji raz​ot​kri​ju nje​go​vu taj​nu. Kod ku​će, u Ba​fa​lu, ni​ka​da ni​je imao pra​vu ve​zu, sa​mo ne​ko​li​ko na br​zi​nu raz​me​nje​nih do​di​ra u mrač​nim uli​či​ca​ma, s mom​ci​ma ko​je je je​dva po​zna​vao. Mor​na​ri​ci je, do​brim de​lom, i pri​stu​pio da

bi po​se​ći​vao me​sta gde ne​će mo​ra​ti da se pre​tva​ra, a da nje​go​vi ro​di​te​lji ni​šta ne do​zna​ju. Otkad je do​šao na Ha​va​je, sve se pro​me​ni​lo. Tu je on bio deo jed​ne taj​ne za​jed​ni​ce slič​nih lju​di. Od​la​zio je u ba​ro​ve, re​sto​ra​ne i ple​sne dvo​ra​ne gde ni​je mo​rao da se pre​tva​ra da je he​te​ro​sek​su​a​lac. Imao je i ne​ko​li​ko ve​za, a on​da se za​lju​bio. Mno​gi su sa​zna​li nje​go​vu taj​nu. A sad eto i nje​go​vih ro​di​te​lja. Otac je do​bio po​ziv da po​se​ti sig​nal​nu oba​ve​štaj​nu je​di​ni​cu u po​mor​skoj ba​zi, ta​ko​zva​nu Sta​ni​cu HI​PO. Kao član se​nat​skog Od​bo​ra za od​no​se sa ino​stran​stvom, se​na​tor Dju​ar je bio upu​ćen u mno​ge voj​ne taj​ne, a i već su ga vo​da​li po Glav​nom šta​bu sig​nal​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe, ta​ko​zva​nom Op-20G, u Va​šing​to​nu. Čak je po nje​ga do​šao u ho​tel u Ho​no​lu​lu, u mor​na​rič​kom auto​mo​bi​lu, li​mu​zi​ni pa​kard ba​ron. Ta​ta je no​sio be​li slam​na​ti še​šir. Dok su se vo​zi​li oko lu​ke, on je zvi​ždao. – Pa​ci​fič​ka flo​ta – re​če na​jed​nom. – Di​van pri​zor. Čak je bio sa​svim sa​gla​san. – Moć​no iz​gle​da, zar ne? – od​vra​ti on. Bro​do​vi su i ina​če pre​le​pi, a po​seb​no oni ame​rič​ke mor​na​ri​ce, jer su uvek bi​li sve​že ofar​ba​ni, ori​ba​ni i uglan​ca​ni. Čak je imao vi​so​ko mi​šlje​nje o mor​na​ri​ci. – To​li​ki rat​ni bro​do​vi u sa​vr​še​nom bor​be​nom po​ret​ku – odu​še​vlje​no će Gas. – Mi to zo​ve​mo Boj​na ko​lo​na. Duž oba​la ostr​va ukot​vlje​ni su Me​ri​lend, Te​ne​si, Ari​zo​na, Ne​va​da, Okla​ho​ma i Za​pad​na Vir​dži​ni​ja. – Bro​do​vi su na​zva​ni po ame​rič​kim dr​ža​va​ma. – Ima​mo i Ka​li​for​ni​ju i Pen​sil​va​ni​ju, ali oni su u lu​ci, ne mo​žeš odav​de da ih vi​diš. Na glav​nom ula​zu u bro​do​gra​di​li​šte, po​mo​rac na du​žno​sti stra​ža​ra od​mah je pre​po​znao slu​žbe​ni auto​mo​bil i sa​mo im ru​kom dao znak da pro​đu. Ušli su u pod​mor​nič​ku ba​zu i par​ki​ra​li se is​pred šta​ba, sta​re uprav​ne zgra​de. Čak po​ve​de oca u ne​dav​no otvo​re​no kri​lo. Ta​mo ih je če​kao ka​pe​tan Van​der​ma​jer. Van​der​ma​je​ra se Čak naj​vi​še pla​šio. Nje​mu se, na​i​me, Čak ni​ka​ko ni​je do​pa​dao, a i pro​zreo je nje​go​vu taj​nu. Ča​ka bi stal​no na​zi​vao ili puf​ni​com ili sla​bi​ćem. Da mu se uka​že pri​li​ka, sva​ka​ko bi ga ot​ku​cao. Van​der​ma​jer je bio ni​zak, zde​past, promuklog gla​sa, s gad​nim za​da​hom iz usta. Ga​sa je do​če​kao sa​lu​ti​rav​ši, a on​da su se ru​ko​va​li. – Do​bro do​šli, se​na​to​re. Bi​la bi mi čast da vam po​ka​žem ka​ko ra​di Je​di​ni​ca za ko​mu​ni​ka​ci​ju pri oba​ve​štaj​noj slu​žbi Če​tr​na​e​ste voj​no​po​mor​ske obla​sti. – Na​ziv za gru​pu ko​ja je pra​ti​la ra​dij​ske sig​na​le Ja​pan​ske car​ske mor​na​ri​ce na​mer​no je sro​čen ta​ko neo​d​re​đe​no. – Hva​la vam, ka​pe​ta​ne – od​vra​ti Gas. – Sa​mo ću vam naj​pre na ne​što skre​nu​ti pa​žnju, go​spo​di​ne. Reč je o jed​noj ne​for​mal​noj gru​pi. Ova​kvim po​slom če​sto se ba​ve eks​cen​trič​ni lju​di, ta​ko da uni​for​mu po​mo​ra​ca, ona​kvu ka​kva ona tre​ba da iz​gle​da, oni če​sto i ne no​se. Po či​nu naj​vi​ši ofi​cir, ko​man​dir Ro​ke​fort,27 no​si, re​ci​mo, cr​ve​ni so​mot​ski sa​ko. – Van​der​ma​jer se na​sme​ši kao da ka​že: „Šta će​te, ta​ko vam je to”, pa do​da​de: – Po​mi​slio bi čo​vek da je ne​ki pe​ško, bo​že sa​klo​ni. Čak je na​sto​jao da na tu opa​sku ne re​a​gu​je. – Ne​ću vam ni​šta vi​še re​ći dok ne stig​ne​mo u bez​bed​nu zo​nu – re​če Van​der​ma​jer. – Od​lič​no – na to će Gas. Ste​pe​ni​štem su si​šli u po​drum, pro​šav​ši us​put kroz dvo​ja za​klju​ča​na vra​ta. Sta​ni​ca HI​PO bi​la je sme​šte​na u jed​nom po​dru​mu s neo​n​skim osve​tlje​njem, bez pro​zo​ra. U pro​sto​ri​ji je bo​ra​vi​lo tri​de​set lju​di. Po​red uobi​ča​je​nih rad​nih sto​lo​va i sto​li​ca, bi​li su tu i ogrom​ni kar​to​graf​ski sto​lo​vi, kao i go​mi​la eg​zo​tič​nih IBM-ovih ma​ši​na – štam​pa​ča, raz​vr​sta​ča i srav​nji​va​ča, kao i dva polj​ska kre​ve​ta, na ko​ji​ma bi krip​to​a​na​li​ti​ča​ri od​re​ma​li ma​lo u to​ku ma​ra​ton​skih ope​ra​ci​ja de​ši​-

fro​va​nja ne​pri​ja​telj​skih po​ru​ka. Ne​ki su bi​li ured​no ode​ve​ni u uni​for​mi, ali su osta​li, kao što je Van​der​ma​jer uosta​lom i na​po​me​nuo, na se​bi ima​li iz​no​še​nu ci​vil​nu ode​ću, bi​li su neo​bri​ja​ni, a su​de​ći po za​da​hu – ni​su se ni ku​pa​li. – Kao i sve mor​na​ri​ce, i ja​pan​ska ko​ri​sti mno​štvo ši​fa​ra, pri če​mu se onim naj​jed​no​stav​ni​jim slu​ži za sig​na​le ko​ji se ne od​no​se na po​ver​lji​ve in​for​ma​ci​je, kao što je, na pri​mer, slu​čaj s me​te​o​ro​lo​škim iz​ve​šta​ji​ma, dok one slo​že​ni​je ču​va za vi​so​ko​o​se​tlji​ve po​ru​ke – go​vo​rio je Van​der​ma​jer. – Ta​ko se, na pri​mer, po​ziv​ni zna​ci na osno​vu ko​jih se iden​ti​fi​ku​je po​ši​lja​lac po​ru​ke, kao i od​re​di​šte te po​ru​ke, da​ju u pri​mi​tiv​nim ko​do​vi​ma, čak i on​da ka​da je sâm tekst sa​či​njen od naj​kom​pli​ko​va​ni​jih ši​fa​ra. Baš ne​dav​no su pro​me​ni​li kod za sve po​ziv​ne zna​ke, ali smo ga mi pro​va​li​li za sa​mo ne​ko​li​ko da​na. – Za​di​vlju​ju​će, za​i​sta – re​če Gas. – Mo​že​mo, ta​ko​đe, da ot​kri​je​mo po​re​klo sig​na​la, tri​an​gu​la​ci​jom. A kad sve lo​ci​ra​mo i pri​be​le​ži​mo, do​bi​je​mo pri​lič​no ver​nu sli​ku o po​lo​ža​ju ve​ći​ne bro​do​va u sa​sta​vu ja​pan​ske mor​na​ri​ce, sve i ako ne mo​že​mo da de​ši​fru​je​mo po​ru​ke. – Vi, da​kle, zna​te gde su oni, i u kom prav​cu se kre​ću, ali ne zna​te ka​kva su na​re​đe​nja do​bi​li – na to će Gas. – Če​sto ta​ko bi​va, da. – Ali ako bi oni hte​li da se sa​kri​ju od nas, do​volj​no bi bi​lo da na​met​nu ra​dij​sku ti​ši​nu. – To je tač​no – re​če Van​der​ma​jer. – U tom slu​ča​ju, ce​la ova ope​ra​ci​ja po​sta​je bes​ko​ri​sna, i oni nam ga po​šte​no za​vu​ku u gu​zi​cu. Pri​đe im uto čo​vek u kratkom kućnom ogrtaču, s kuć​nim pa​pu​ča​ma na no​ga​ma, i Van​der​ma​jer ga pred​sta​vi kao sta​re​ši​nu je​di​ni​ce. – Ko​man​dant Ro​ke​fort teč​no go​vo​ri ja​pan​ski, a i glav​ni je krip​to​a​na​li​ti​čar – re​če Van​der​ma​jer. – Do​bro smo na​pre​do​va​li u de​ši​fro​va​nju glav​nih ja​pan​skih ko​do​va sve do pre ne​ko​li​ko da​na – re​če Ro​ke​fort. – A on​da su đu​brad pro​me​ni​la ši​fru i upro​pa​sti​la nam sav trud. – Ka​pe​tan Van​der​ma​jer mi je upra​vo pri​čao ka​ko mno​go to​ga mo​že​te da sa​zna​te a da za​pra​vo i ne pro​či​ta​te po​ru​ke – na to će Gas. – Da. – Ka​pe​tan Van​der​ma​jer po​ka​za na gra​fi​kon. – Upra​vo sa​da, ve​ći deo ja​pan​ske flo​te is​plo​vio je iz te​ri​to​ri​jal​nih vo​da i kre​nuo na jug. – To slu​ti na zlo. – Ne​go šta ne​go slu​ti! Ali ka​ži​te mi, se​na​to​re, ka​ko vi tu​ma​či​te ja​pan​ske na​me​re? – Uve​ren sam da će oni ob​ja​vi​ti rat Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma. Em​bar​go na is​po​ru​ke naf​te ko​ji smo im na​met​nu​li njih baš po​ga​đa. Po​što Bri​tan​ci i Ho​lan​đa​ni ne​će da ih snab​de​va​ju, oni sa​da po​ku​ša​va​ju da do​pre​me go​ri​vo iz Ju​žne Ame​ri​ke. Ne mo​že to ve​či​to da tra​je. – Ali šta bi oni uop​šte po​sti​gli ti​me što bi nas na​pa​li? – upi​ta Van​der​ma​jer. – Jed​na ma​la ze​mlja kao što je Ja​pan si​gur​no ne mo​že da iz​vr​ši in​va​zi​ju na SAD! – I Ve​li​ka Bri​ta​ni​ja je ma​la ze​mlja – uz​vra​ti Gas – a ipak je us​pe​la da ostva​ri pre​vlast u sve​tu, sa​mo za​hva​lju​ju​ći to​me što je ovla​da​la mo​ri​ma. Otu​da ni Ja​pan​ci ne mo​ra​ju da osvo​je Ame​ri​ku, do​volj​no je da nas po​ra​ze u po​mor​skom ra​tu i da pre​u​zmu kon​tro​lu nad Ti​him oke​a​nom, a on​da vi​še ni​ko ne​će mo​ći da ih ome​ta u tr​go​vi​ni. – Po va​šem mi​šlje​nju, da​kle, šta im je to na umu sa​da kad su kre​nu​li na jug? – Me​ta će im naj​ve​ro​vat​ni​je bi​ti Fi​li​pi​ni. Ro​ke​fort je kli​mao gla​vom, sa​gla​san. – Već smo do​dat​no oja​ča​li na​šu ba​zu na Fi​li​pi​ni​ma. Ali jed​no mi ne da mi​ra: ko​man​dant ja​pan​ske flo​te no​sa​ča avi​o​na da​ni​ma već ni​je pri​mio ni​ka​kav sig​nal. Gas se na​mr​šti. – Ra​dij​ska ti​ši​na. Da li se to do​ga​đa​lo i ra​ni​je? – Je​ste. No​sa​či avi​o​na se uti​ša​ju čim se vra​te u te​ri​to​ri​jal​ne vo​de. Sto​ga pret​po​sta​vlja​mo da je ta​-

ko i ovo​ga pu​ta. Gas klim​nu gla​vom. – Me​ni zvu​či ra​zum​no. – Da – re​če Ro​ke​fort. – Vo​leo bih, je​di​no, da mo​gu u to da bu​dem si​gu​ran.

III Uli​ca Fort u Ho​no​lu​luu bli​sta​la je od bo​žić​nih ukra​sa. Bi​lo je su​bot​nje ve​če, še​sti de​cem​bar, i uli​ca je vr​ve​la od mor​na​ra u be​lim trop​skim uni​for​ma​ma; sva​ki je na gla​vi imao okru​glu be​lu ka​pu i oko vra​ta ve​za​nu cr​nu ma​ra​mu, i svi su iza​šli u pro​vod. Po​ro​di​ca Dju​ar še​ta​la se i uži​va​la u at​mos​fe​ri. Roza je dr​ža​la Ča​ka pod​ru​ku, a Gas i Vu​di ho​da​li su je​dan s jed​ne Džo​a​ni​ne stra​ne a dru​gi s dru​ge. Vu​di je us​peo da iz​gla​di onu sva​đu s ve​re​ni​com. Iz​vi​nio se što je po​gre​šio u ve​zi s Džo​a​ni​nim oče​ki​va​nji​ma od nji​ho​vog bra​ka. Džo​a​na je pak pri​zna​la da je bez​raz​lo​žno pla​nu​la. Ni​šta, u su​šti​ni, ni​je bi​lo re​še​no, ali su se ipak usa​gla​si​li ta​man to​li​ko da mo​gu na br​zi​nu da po​ski​da​ju sve sa se​be i usko​če u kre​vet. Po​sle to​ga, sva​đa im ni​je iz​gle​da​la ta​ko bitna, i sa​mo je nji​ho​va lju​bav bi​la va​žna. Za​kle​li su se jed​no dru​gom da će ubu​du​će o ta​kvim pi​ta​nji​ma ras​pra​vlja​ti bla​go i str​plji​vo. Dok su se obla​či​li, Vu​di ose​ti da su upra​vo pre​gr​me​li jed​nu pre​kret​ni​cu. Za​ka​či​li su zbog pot​pu​no raz​li​či​tih sta​vo​va, ali su i to pre​ži​ve​li. A to bi, šta​vi​še, mo​gao da bu​de i do​bar znak. Sa​da su i oni iza​šli da ve​če​ra​ju, Vu​di sa fo​to-apa​ra​tom, u ho​du pra​ve​ći snim​ke. Ni​su da​le​ko od​ma​kli, a za​u​sta​vi ih Čak i pred​sta​vi im jed​nog mor​na​ra: – Ovo je moj dru​gar Edi Pa​ri. Edi, upo​znaj se sa se​na​to​rom Dju​a​rom, go​spo​đom Dju​ar, mo​jim bra​tom Vu​di​jem i Vu​di​je​vom ve​re​ni​com, go​spo​đi​com Džo​a​nom Ro​u​zrok. – Dra​go mi je što sam te upo​zna​la, Edi – re​če Ro​za. – Čak te je, u pi​smi​ma ko​ja ša​lje ku​ći, u vi​še na​vra​ta po​mi​njao. Ho​ćeš li nam se pri​dru​ži​ti za ve​če​rom? Ide​mo na ki​ne​sku hra​nu. Vu​di​ja je to iz​ne​na​di​lo. Ni​je li​či​lo na nje​go​vu maj​ku da po​zi​va ne​znan​ca na po​ro​dič​ni obed. – Hva​la vam, go​spo​ja – re​če Edi. – Bi​la bi mi čast. – Go​vo​rio je s ju​žnjač​kim na​gla​skom. Ušli su u re​sto​ran Raj​sko uži​va​nje i za​u​ze​li sto za šest oso​ba. Edi je imao le​pe ma​ni​re, Ga​sa je oslo​vlja​vao s „go​spo​di​ne”, že​na​ma se obra​ćao sa „go​spo​ja”, ali je iz​gle​dao opu​šten. Po​što su svi po​ru​či​li, on re​če: – To​li​ko sam slušô o ovoj po​ro​di​ci da imam uti​sak da vas sve već po​zna​vam. – Imao je pe​ga​vo li​ce i ši​rok osmeh, te Vu​di od​mah pri​me​ti da se mo​mak svi​ma do​pao. Edi upi​ta Ro​zu ka​ko joj se svi​đa​ju Ha​va​ji. – Isti​nu go​vo​re​ći, ma​lo sam raz​o​ča​ra​na – re​če ona. – Ho​no​lu​lu iz​gle​da kao obič​na ame​rič​ka va​roš. Oče​ki​va​la sam da će vi​še li​či​ti na Azi​ju. – Sla​žem se – pri​me​ti Edi. – Sve snek-bar do snek-ba​ra, i mo​te​li, i džez or​ke​stri. Po​tom je upi​tao Ga​sa šta mi​sli, da li će bi​ti ra​ta. To pi​ta​nje Ga​su su svi ži​vi po​sta​vlja​li. – Upi​nje​mo se iz pet​nih ži​la da iz​na​đe​mo ne​ki mo​dus vi​ven​di s Ja​pa​nom – od​go​vo​ri Gas. Vu​di se pi​tao da li Edi zna šta je uop​šte mo​dus vi​ven​di. – Dr​žav​ni se​kre​tar Hal se to​kom le​ta mno​go pu​ta sa​sta​jao sa am​ba​sa​do​rom No​mu​rom. Iz​gle​da, me​đu​tim, da ni​smo u sta​nju da po​stig​ne​mo do​go​vor. – Gde je za​pe​lo? – upi​ta Edi. – Ame​rič​koj eko​no​mi​ji tre​ba slo​bod​na zo​na tr​go​vi​ne na Da​le​kom is​to​ku. Ja​pan na to ka​že: va​ži, mo​že, vo​li​mo mi slo​bod​nu tr​go​vi​nu, daj​te, što da ne, i to ne sa​mo u na​šem dvorištu ne​go po ce​lom sve​tu da tr​gu​je​mo. To Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve ne mo​gu da im da​ju, sve i da ho​će. A on​da Ja​pan od​go​va​ra: po​što dru​ge dr​ža​ve ima​ju sop​stve​ne eko​nom​ske zo​ne, on​da i oni ho​će da ima​ju svo​ju. – I da​lje mi ne ide u gla​vu za​što su mo​ra​li da na​pad​nu Ki​nu.

Ro​za, ko​ja je uvek na​sto​ja​la da stva​ri sa​gle​da i iz dru​gog ugla, re​če na to: – Ja​pan​ci su voj​sku ras​po​re​di​li u Ki​ni, In​do​ki​ni i Ho​land​skoj is​toč​noj In​di​ji da bi za​šti​ti​li sop​stve​ne in​te​re​se, upra​vo kao što Ame​ri​kan​ci ima​ju svo​je tru​pe na Fi​li​pi​ni​ma, a Bri​tan​ci svo​je u In​di​ji, Fran​cu​zi u Al​ži​ru, i ta​ko da​lje. – Kad se ta​ko stva​ri po​sta​ve, on​da ispada da Ja​pan​ci i nisu ne​ra​zum​ni! – Ni​su oni ne​ra​zum​ni – re​če Džo​a​na od​luč​no – ne​go su na po​gre​šnom pu​tu. Osva​ja​nje jed​nog car​stva re​še​nje je iz de​vet​na​e​stog ve​ka. Svet se me​nja. Ca​re​vi​ne i za​tvo​re​ne eko​nom​ske zo​ne osta​vlja​mo za so​bom. Da​ti Ja​pan​ci​ma ono što oni tra​že zna​či​lo bi na​či​ni​ti ko​rak una​zad. Sti​gla je hra​na. – Da ne za​bo​ra​vim – re​če Gas – su​tra uju​tro do​ruč​ku​je​mo na Ari​zo​ni. Tač​no u osam. – Ja ni​sam po​zvan – na to će Čak – ali mi je re​če​no da vas don​de od​ba​cim. Do​ći ću po vas u po​la osam i odvešću vas do bro​do​gra​di​li​šta, a on​da će​mo čam​cem do lu​ke. – Od​lič​no. Vu​di pri​o​nu na pr​že​ni pi​ri​nač. – Ovo je baš uku​sno – re​če. – Tre​ba​lo bi na svad​bi da je​de​mo ki​ne​sku hra​nu. Gas pra​snu u smeh. – Ne​će mo​ći, ce​nim. – A što ne bi mo​glo? Jef​ti​na je, a uku​sna. – Ven​ča​nje je mno​go vi​še od jed​nog obro​ka, to je sve​ča​na pri​li​ka. Kad smo već kod to​ga, Džo​a​na, mo​ram da po​zo​vem tvo​ju maj​ku. Džo​a​na se na​mr​šti. – U ve​zi s ven​ča​njem? – U ve​zi sa spi​skom go​sti​ju. Džo​a​na od​lo​ži šta​pi​će. – Zar tu po​sto​ji ne​ki pro​blem? – Vu​di je pri​me​tio ka​ko joj se no​zdr​ve ši​re, i znao je da će bi​ti ne​vo​lje. – Pa i ni​je baš pro​blem – re​če Gas. – Imam pri​lič​no mno​go pri​ja​te​lja i ko​le​ga u Va​šing​to​nu ko​ji bi se uvre​di​li ako ih ne po​zo​vem na svad​bu svo​ga si​na. Pred​lo​ži​ću tvo​joj maj​ci da po​de​li​mo tro​ško​ve. Baš je ta​ta uvi​đa​van, po​mi​sli Vu​di, po​što je Dejv pro​dao fir​mu bud​za​što pre ne​go što je umro. Mo​žda Džo​a​ni​na maj​ka sad ne​ma do​volj​no nov​ca za ot​me​no ven​ča​nje. Džo​a​ni se, me​đu​tinm, ni​je svi​de​la za​mi​sao da dvo​je ro​di​te​lja, po​red nje ži​ve, ugo​va​ra​ju po​je​di​no​sti u ve​zi s nje​nom svad​bom. – A ko​je to pri​ja​te​lje i ko​le​ge ima​te na umu? – upi​ta ona hlad​no. – Ma​hom se​na​to​re i kon​gre​sme​ne. Mo​ra​mo da po​zo​ve​mo i pred​sed​ni​ka, iako on ne​će do​ći. – Ko​je to se​na​to​re i kon​gre​sme​ne? – opet će Džoan. Vu​di je pri​me​tio ka​ko nje​go​va maj​ka ru​kom za​kla​nja osmeh. Njoj je sim​pa​tič​na bi​la Džo​a​ni​na upor​nost. Ma​lo je njih ko​ji ima​ju pe​tlje da ta​ko sa​te​ra​ju Ga​sa uza zid. Gas po​če da na​bra​ja. Džo​a​na ga pre​ki​de. – Jel’ to po​me​nu​ste kon​gre​sme​na Ko​ba? – Da. – On je gla​sao pro​tiv usva​ja​nja za​ko​na o za​bra​ni lin​ča! – Pi​ter Kob je do​bar čo​vek. Ali on je po​li​ti​čar iz Mi​si​si​pi​ja. Ži​vi​mo u de​mo​krat​skoj ze​mlji, Džo​a​na, i mo​ra​mo da za​stu​pa​mo svo​je gla​sa​če. Ju​žnja​ci ne​će po​dr​ža​ti za​kon o za​bra​ni lin​ča. – On po​gle​da u Ča​ko​vog dru​ga. – Na​dam se da te ni​sam uvre​dio, Edi. – Ne mo​ra​te zbog me​ne da bi​ra​te re​či, go​spo​di​ne – od​go​vo​ri Edi. – Je​sam ja iz Tek​sa​sa, al’ kad god po​mi​slim na ju​žnjač​ke po​li​ti​ča​re, od​ma’ se po​sti​dim. Mr​zim pred​ra​su​de. Čo​vek je čo​vek, ko​je god bo​je bio. Vu​di okr​znu po​gle​dom Ča​ka. A ovaj je iz​gle​dao kao da će da pr​sne, to​li​ko je bio po​no​san na Edi​ja. U tom tre​nut​ku, Vu​di​ju po​sta​de ja​sno da je Edi Ča​ku vi​še od dru​ga​ra.

Čud​no je to bi​lo. Za tim sto​lom se​de​la su tri lju​bav​na pa​ra: ta​ta i ma​ma, Vu​di i Džo​a​na, i Čak i Edi. Za​gle​dao se u Edi​ja. Vi​di, Ča​kov mo​mak, raz​mi​šljao je Vu​di. Čud​no, bo​ga​mi. Edi pri​me​ti da ga ovaj ne​tre​mi​ce gle​da pa se sr​dač​no na​sme​ši. Vu​di skre​nu po​gled u stra​nu. Hva​la bo​gu te ta​ta i ma​ma ni​šta ne zna​ju, po​mi​sli on. Osim ako ma​ma upra​vo za​to i ni​je po​zva​la Edi​ja da im se pri​dru​ži na po​ro​dič​noj ve​če​ri. Zna li ona? I, šta​vi​še, da li odo​bra​va? Ne, to bi već bi​lo pre​vi​še. – Bi​lo ka​ko bi​lo, Kob iz​bo​ra ne​ma – go​vo​rio je ta​ta. – A u sve​mu dru​go​me je, ina​če, pra​vi li​be​ral. – Ne​ma u to​me ni​če​ga de​mo​krat​skog – od​vra​ti Džo​a​na va​tre​no. – Kob ne pred​sta​vlja na​rod Ju​ga. Ta​mo je sa​mo bel​ci​ma do​zvo​lje​no da gla​sa​ju. – Ni​šta ni​je sa​vr​še​no u ovom ži​vo​tu – re​če Gas. – Kob je po​dr​žao Ru​zvel​tov Nju dil. – To ne zna​či da mo​ram da ga zo​vem na svad​bu. – Ta​ta – usko​či Vu​di – ni ja ga ne že​lim. Okr​va​vio je ru​ke. – Ovo ni​je po​šte​no. – Ali mi ta​ko mi​sli​mo. – Pa, o to​me ne od​lu​ču​je​te sa​mo vi. Za​ba​vu će or​ga​ni​zo​va​ti Džo​a​ni​na maj​ka, a ako mi ona do​pu​sti, ja ću pre​u​ze​ti na se​be po​lo​vi​nu tro​ško​va. Pret​po​sta​vljam da to i na​ma da​je za pra​vo da uče​stvu​je​mo u sa​sta​vlja​nju spi​ska go​sti​ju. Vu​di se za​va​li u sto​li​ci. – Bo​ga mu, pa svad​ba je na​ša. Džo​a​na po​gle​da u Vu​di​ja. – Mo​žda bi tre​ba​lo kri​šom da se ven​ča​mo, u op​šti​ni, i da po​zo​ve​mo sa​mo ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja. Vu​di sleg​nu ra​me​ni​ma. – Me​ni od​go​va​ra. – Mno​gi​ma to ne bi bi​lo pra​vo – re​če Gas stro​go. – Ali bi na​ma bi​lo – od​vra​ti Vu​di. – Naj​va​žni​ja oso​ba to​ga da​na sva​ka​ko je mla​da. I ja že​lim da sve bu​de po nje​nom. Ogla​si se sad i Ro​za. – Slu​šaj​te me sad, svi vi – po​če ona. – Daj​te da ne pre​kar​da​ši​mo. Ga​se, du​šo mo​ja, mo​gao bi Pi​te​ru Ko​bu, ona​ko, u če​ti​ri oka, fi​no da ob​ja​sniš da ti se, eto, po​sre​ći​lo da imaš si​na ide​a​li​stu, ko​ji se že​ni jed​nom pre​div​nom i isto ta​ko ide​a​li​stič​ki na​stro​je​nom de​voj​kom, te da su njih dvo​je od​bi​li, eto, tvoj stra​stve​ni zah​tev da na nji​ho​vu svad​bu po​zo​veš kon​gre​sme​na Ko​ba. Ka​žeš mu da ti je žao, ali u ovom slu​ča​ju ne mo​žeš da is​te​ru​ješ svo​je baš kao što Pi​ter ne​će da po​pu​sti kad se iz​gla​sa​va​ju za​ko​ni pro​tiv lin​ča. On će se na to na​sme​ši​ti i re​ći ti da sve raz​u​me, a ti si mu iona​ko od​u​vek drag jer kod te​be va​ži ono: što na umu, to na dru​mu. Gas se du​go pre​mi​šljao, a on​da od​lu​čio da im, ve​li​ko​du​šno, po​pu​sti. – Pa, valj​da si u pra​vu, dra​ga – re​če on Ro​zi, pa se na​sme​ši Džo​a​ni. – Uosta​lom, bio bih po​sled​nja bu​da​la kad bih se zbog Pi​ta Ko​ba po​sva​đao sa svo​jom div​nom sna​hom. – Hva​la vam... Mo​gu li od​sad da vas zo​vem ta​ta? – upi​ta Džo​a​na. Vu​di bez​ma​lo osta​de bez da​ha. Pra​ve re​či u pra​vom tre​nut​ku. Vi​di ti pa​met​ni​ce! – Bi​lo bi mi dra​go, za​i​sta – od​go​vo​ri Gas. Vu​di po​mi​sli da je u oče​vom oku na​čas za​i​skri​la su​za. – On​da, hva​la vam, ta​ta – re​če Džo​a​na. Pa​zi, bo​ga ti, raz​mi​šljao je Vu​di. Us​pro​ti​vi​la mu se i – iza​šla iz ras​pra​ve kao po​bed​ni​ca. Ka​kva de​voj​ka!

IV

Edi je, u ne​de​lju uju​tro, iz​ra​zio že​lju da po​đe sa Ča​kom, pa da za​jed​no po​ku​pe nje​go​ve u ho​te​lu. – Ne znam, dra​gi – re​če mu Čak. – Ti i ja bi tre​ba​lo da bu​de​mo za​jed​no, a ne da bu​de​mo ne​raz​dvoj​ni. Le​ža​li su u kre​ve​tu, u mo​te​lu, pred zo​ru. Mo​ra​li su da se ušu​nja​ju u ka​sar​nu pre ne​go što sva​ne. – Stidiš me se – reče Edi. – Ka​ko mo​žeš to da ka​žeš? Pa po​veo sam te na ve​če​ru s ro​di​te​lji​ma! – To je pred​lo​ži​la tvo​ja ma​ma, a ne ti. Ali do​pao sam se tvom ta​ti, zar ne? – Sve si ih odu​še​vio. A ko​ga ne bi? Ali oni ne zna​ju da si ti pr​lja​vi pe​ško. – Ni​sam ja pr​lja​vi pe​ško. Ja sam je​dan iz​ra​zi​to čist pe​ško. – Isti​na. – Po​ve​di me, mo​lim te. Ho​ću bo​lje da ih upo​znam. Mno​go mi je sta​lo do to​ga. Čak uz​dah​nu. – U re​du. – Hva​la ti. – Edi ga po​lju​bi. – Jel’ ima​mo vre​me​na za... Čak se na​sme​ši. – Ali na br​za​ka. Dva sa​ta ka​sni​je, par​ki​ra​li su se is​pred ho​te​la u mor​na​rič​kom pa​kar​du. Če​tvo​ro put​ni​ka ko​je su če​ka​li po​ja​vi​li su se u po​la osam. Ro​za i Džo​a​na su no​si​le še​ši​re i ru​ka​vi​ce, Gas i Vu​di be​la la​ne​na ode​la. Vu​di je po​neo i fo​to-apa​rat. Vu​di i Džo​a​na su se dr​ža​li za ru​ke. – Po​gle​daj sa​mo mog bra​ta – do​šap​nu Čak Edi​ju. – Baš je sre​ćan. – Ona je pre​le​pa. Otvo​ri​li su im vra​ta, i Dju​a​ro​vi se ukr​ca​še na zad​nje se​di​šte li​mu​zi​ne. Vu​di i Džo​a​na ras​klo​pi​še po​moć​na se​di​šta. Čak po​kre​nu ko​la, i oni se za​pu​ti​še ka po​mor​skoj ba​zi. Le​po je bi​lo to​ga ju​tra. Na ra​di​ju u ko​li​ma slu​ša​li su him​ne ko​je je pu​šta​la sta​ni​ca KGMB. Sun​ce je oba​sja​lo la​gu​nu, a njegovi zra​ci od​bi​ja​li su se od oka​na brod​skih pro​zo​ra i uglan​ca​nih me​sin​ga​nih ogra​da sto​ti​ne bro​do​va. – Ni​je li ovo lep pri​zor? – pro​zbo​ri Čak. Ušli su u ba​zu i od​ve​zli se do bro​do​gra​di​li​šta, gde je de​se​tak i vi​še bro​do​va bi​lo ras​po​re​đe​no po plov​nim i su​vim do​ko​vi​ma, ra​di oprav​ke, odr​ža​va​nja i si​pa​nja go​ri​va. Čak sta​de kod ofi​cir​skog pri​sta​ni​šta. Svi iza​đo​še iz ko​la, i po​gled im pu​če pre​ko la​gu​ne, ta​mo gde su se, po​no​si​ti na ju​tar​njem sun​cu, uz​di​za​li moć​ni rat​ni bro​do​vi. Vu​di na​pra​vi sni​mak. Do osam sa​ti osta​lo je još ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Čak je čuo cr​kve​na zvo​na, ko​ja su se upra​vo ogla​ša​va​la u obli​žnjem Perl Si​ti​ju. Pre​po​dnev​na sme​na na bro​do​vi​ma upra​vo je bi​la do​bi​la po​ziv za do​ru​čak, dok su se mor​na​ri za​du​že​ni za po​di​za​nje za​sta​va oku​plja​li da, tač​no u osam ča​so​va, is​tak​nu dr​žav​na zna​me​nja. Or​ke​star na pa​lu​bi Ne​va​de svi​rao je pe​smu „The Star Span​gled Ban​ner”. Pe​ši​ce su sti​gli do ke​ja, gde ih je če​kao pri​ve​zan ve​li​ki ča​mac. Bio je do​volj​no pro​stran da pri​mi dva​na​est put​ni​ka, a imao je i mo​tor, ugra​đen is​pod kr​me. Edi je po​kre​nuo mo​tor, dok je Čak po​ma​gao go​sti​ma da se ukr​ca​ju. Ma​li mo​tor raz​dra​ga​no je za​pe​vao. Čak je sta​jao na pram​cu, dok je Edi od​ve​zi​vao ča​mac, da bi po​tom skre​nu​li u prav​cu rat​nih bro​do​va. Ka​ko je ča​mac ubr​za​vao, pra​mac se iz​di​zao, po​di​žu​ći na obe stra​ne po dva mla​za pe​ne, na​lik na ga​le​bo​va kri​la. Čak za​ču zvuk avi​o​na i po​di​že po​gled. Do​la​zio je sa za​pa​da, a le​teo je ta​ko ni​sko da se či​ni​lo da mu pre​ti opa​snost od pa​da. Čak za​klju​či da se avion spre​ma da sle​ti na po​mor​sku pi​stu, na ostr​vu Ford. Vu​di, ko​ji je se​deo po​red Ča​ka na pram​cu, na​mr​šti se i re​če: – Ka​kav je sad to avion?

Čak je znao sva​ku le​te​li​cu, ka​ko u sklo​pu rat​nog va​zdu​ho​plov​stva, ta​ko i u mor​na​ri​ci, ali ovu ni​ka​ko ni​je uspe​vao da ras​po​zna. – Mno​go li​či na tip 97 – re​če on. Bio je to tor​pe​do-bom​bar​der ko​ji uz​le​će s no​sa​ča avi​o​na, ina​če u sklo​pu Ja​pan​ske car​ske mor​na​ri​ce. Vu​di po​di​že apa​rat. Kad se le​te​li​ca pri​bli​ži​la, Čak ugle​da ve​li​ka cr​ve​na sun​ca osli​ka​na na nje​go​vim kri​li​ma. – Pa to je ja​pan​ski avion! – uz​vik​nu on. Čuo ga je Edi, ko​ji je s kr​me upra​vljao čam​cem. – Mo​ra da je la​žnjak, za ve​žbu – re​če on. – Iz​ne​nad​na ve​žba da svi​ma po​kva​ri ovo ne​delj​no ju​tro. – Valj​da si u pra​vu – od​vra​ti Čak. A on​da iza pr​vog avi​o​na ugle​da i dru​gi. Pa još je​dan. I za​ču, utom, očev za​bri​nu​ti glas: – Šta se ovo do​ga​đa, maj​ku mu? Avi​o​ni su u bri​šu​ćem le​tu nad​le​ta​li bro​do​gra​di​li​šte, spu​stiv​ši se sa​svim bli​zu čam​ca, buč​ni go​to​vo kao huk Ni​ja​ga​ri​nih vo​do​pa​da. De​se​tak ih je bi​lo, vi​deo je Čak; ne, dva​de​set; ne, vi​še. Za​pu​ti​li su se pra​vo pre​ma Boj​noj ko​lo​ni. Vu​di pre​sta​de da sli​ka. – Ovo, na​rav​no, ne mo​že bi​ti pra​vi na​pad, zar ne? – za​pi​ta on upla​še​no i sum​nji​ča​vo u isti mah. – Ka​ko bi ovo uop​šte mo​gli da bu​du ja​pan​ski avi​o​ni? – upi​ta Čak s ne​ve​ri​com. – Pa odav​de do Ja​pa​na ima sko​ro šest i po hi​lja​da ki​lo​me​ta​ra! Ne​ma tog avi​o​na ko​ji će pre​le​te​ti to​li​ku raz​da​lji​nu. A on​da se se​tio da su no​sa​či avi​o​na u sa​sta​vu ja​pan​ske mor​na​ri​ce ušli u ra​dij​sku ti​ši​nu. Sig​nal​na oba​ve​štaj​na je​di​ni​ca je, na osno​vu to​ga, zaključila da su oni u te​ri​to​ri​jal​nim vo​da​ma, ali to ni​je mo​gla i da po​tvr​di. On po​gle​da oca u oči, i na​slu​ti da se i on se​ća tog raz​go​vo​ra. Na​jed​nom mu sve po​sta​de ja​sno kao dan, a ne​ve​ri​ca se pro​met​nu u strah. Pr​vi avion se u ni​skom le​tu nad​neo nad Ne​va​du, fe​nje​ra​ša u Boj​noj ko​lo​ni. Za​pu​ca​še to​po​vi. Mor​na​ri se ras​tr​ča​še po pa​lu​bi, or​ke​star di​že ru​ke od in​stru​me​na​ta u ne​u​jed​na​če​nom di​mi​nu​en​du na​vratna​nos osta​vlje​nih no​ta. U čam​cu, Ro​za vrisnu. – Go​spo​de na ne​be​si​ma – uz​vik​nu Edi – pa ovo je na​pad! Ča​ku je sr​ce tu​klo kao lu​do. Ja​pan​ci su bom​bar​do​va​li Perl Har​bor, a on se ob​reo u čam​če​tu na​sred la​gu​ne. Osmo​trio je pre​pla​še​na li​ca sa​put​ni​ka – i roditeljâ, i bra​ta, i Edi​ja – i uvi​deo da su svi lju​di ko​je vo​li tu, u čam​cu s njim. Du​gač​ka tor​pe​da u ob​li​ku pu​šča​nog met​ka po​če​še da pa​da​ju iz utro​ba avi​o​na, i uz​bur​ka se mir​na vo​da u la​gu​ni. – Okre​ći na​trag, Edi! – po​vi​ka Čak. Ali Edi je to već či​nio, u uskom lu​ku okre​ću​ći ča​mac. Dok se plo​vi​lo okre​ta​lo, Čak iz​nad va​zdu​ho​plov​ne ba​ze Hi​kam ugle​da još va​zdu​ho​plo​va s ve​li​kim cr​ve​nim tač​ka​ma na kri​li​ma. Bi​li su to bom​bar​de​ri što po​ni​ru i sad su se, po​put pti​ca gra​bljiv​ca, ustre​mi​li na ame​rič​ke le​te​li​ce, bes​pre​kor​no po​re​đa​ne na pi​sta​ma. Ka​ko li ih se sa​mo to​li​ko sku​pi​lo ov​de? Či​ni​lo se kao da je po​lo​vi​na ja​pan​skih va​zdu​šnih sna​ga za​po​se​la ne​bo nad Per​lom. Vu​di je i da​lje fo​to​gra​fi​sao. Čak za​ču ne​ki po​tmuo uda​rac, na​lik na pod​zem​nu eks​plo​zi​ju, i od​mah za​tim još je​dan. Od​mah se okre​nuo. Suk​nuo je pla​men na pa​lu​bi Ari​zo​ne, i brod po​če da se di​mi.

Kr​ma nji​ho​vog čam​ca za​ri​la se još du​blje u vo​du kad Edi otvo​ri ven​til. – Po​žu​ri, po​žu​ri! – re​če Čak, prem​da ni​je ni bi​lo po​tre​be da ga opo​mi​nje. S jed​nog od bro​do​va do​pi​ra​lo je upor​no, rit​mič​no tru​blje​nje, znak za uz​bu​nu i po​ziv po​sa​da​ma da za​u​zmu bor​be​ne po​lo​ža​je, i on tad uvi​de da ovo je​ste bit​ka te da se nje​go​va po​ro​di​ca na​šla usred po​pri​šta. Tre​nu​tak ka​sni​je, na ostr​vu Ford ogla​si se si​re​na upo​zo​ra​va​ju​ći na opa​snost iz va​zdu​ha – naj​pre je ti​ho za​je​ča​la, a on​da po​če​la da za​vi​ja, sve gla​sni​je i gla​sni​je, dok ni​je do​se​gla onaj mah​ni​ti vi​so​ki ton. Za​čuo se du​gi niz eks​plo​zi​ja iz prav​ca Boj​ne ko​lo​ne; to su tor​pe​da po​ga​đa​la me​te. Edi po​vi​ka: – Po​gle​daj ta​mo Vi Vi! – Ta​ko su zva​li brod Za​pad​na Vir​dži​ni​ja. – Nag​nu​la se ka lu​ci! Čak je ubr​zo uvi​deo da je Edi bio u pra​vu. Brod je bio pro​bu​šen na bo​ku na ko​ji su ki​di​sa​li avi​o​ni. Mo​ra da su mi​li​o​ni i mi​li​o​ni to​na vo​de pro​dr​li u brod za sa​mo ne​ko​li​ko se​kun​di kad se ta​ko ogrom​no plo​vi​lo to​li​ko na​ko​si​lo. Od​mah do Za​pad​ne Vir​dži​ni​je na​la​zi​la se Okla​ho​ma, ko​ju je za​de​si​la ista sud​bi​na. Čak je sa uža​som gle​dao ka​ko mor​na​ri ne​moć​no kli​ze pre​ko iz​dig​nu​te pa​lu​be i pa​da​ju pre​ko ivi​ce bro​da u vo​du. Ča​mac se lju​ljao na ta​la​si​ma us​ko​me​ša​nim usled eks​plo​zi​ja. Svi su se dr​ža​li za ivi​ce. Bom​be su pa​da​le kao ki​ša na ba​zu hi​dro​a​vi​o​na kraj oba​le ostr​va Ford. Avi​o​ni su bi​li ukot​vlje​ni je​dan do dru​go​ga, i na​pa​da​či su te krh​ke le​te​li​ce raz​no​si​li u pa​ram​par​čad; ko​ma​di krilâ i tru​po​va le​te​li su na sve stra​ne, kao li​šće na ura​ga​nu. Ča​k je, ob​u​čen za rad u oba​ve​štaj​noj slu​žbi, po​ku​ša​vao da iden​ti​fi​ku​je ti​po​ve le​te​li​ca. Uto me​đu ja​pan​skim na​pa​da​či​ma uoči i tre​ći mo​del, smr​to​no​sni Mi​cu​bi​ši​jev mo​del ze​ro, naj​bo​lji lo​vač​ki avion ko​ji uz​le​će s no​sa​ča u sve​tu. Ze​ro je bio opre​mljen sa​mo dve​ma ma​lim bom​ba​ma, ali je za​to imao dva mi​tra​lje​za i par dva​de​set​mi​li​me​tar​skih to​po​va. Nje​go​va ulo​ga u na​pa​du za​ce​lo je bi​la da pra​ti bom​bar​de​re i šti​ti ih od ame​rič​kih lo​va​ca – s tim što su svi ame​rič​ki lo​vač​ki avi​o​ni i da​lje bi​li na ze​mlji, gde su u ve​li​kom bro​ju i uni​šte​ni. Ta​ko su sa​da avi​o​ni ze​ro mo​gli da re​še​ta​ju zgra​de, opre​mu i ljud​stvo. Ili, po​mi​sli Čak sr​ca is​pu​nje​nog zeb​njom, da iz​re​še​ta​ju nje​go​vu po​ro​di​cu, ko​ja plo​vi pre​ko te la​gu​ne u očaj​nič​kom po​ku​ša​ju da se do​mog​ne oba​le. Ko​nač​no su i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve po​če​le da uz​vra​ća​ju va​tru. Na ostr​vu Ford, kao i na pa​lu​ba​ma bro​do​va ko​ji ni​su bi​li po​go​đe​ni, oži​ve​še ce​vi pro​tiva​vi​on​skih to​po​va, za​štek​ta​še mi​tra​lje​zi, i smr​to​no​sna ka​ko​fo​ni​ja po​sta​de za​glu​šu​ju​ća. Pro​tiv​a​vi​on​ske gra​na​te suk​nu​še u ne​bo na​lik cr​nim pu​polj​ci​ma u cva​tu. Mal​te​ne isto​vre​me​no, mi​tra​lje​zac sa ostr​va po​go​di je​dan ne​pri​ja​telj​ski bom​bar​der. Ka​bi​na le​te​li​ce se za​pa​li, a avion uda​ri u po​vr​ši​nu vo​de, ta​ko da je pr​šta​lo na sve stra​ne. Čak ne​sve​sno po​če di​vljač​ki da kli​če, ma​šu​ći pe​sni​ca​ma. Za​pad​na Vir​dži​ni​ja je, u me​đut​vre​me​nu, po​če​la da se vra​ća u ver​ti​ka​lu, ne​pre​sta​no to​nu​ći, i Čak za​klju​či da je za​po​ved​nik bro​da otvo​rio ven​ti​le na de​snom bo​ku, ka​ko bi plo​vi​lo osta​lo us​prav​no dok to​ne, jer će ta​ko čla​no​vi po​sa​de ima​ti bo​lje iz​gle​de da pre​ži​ve. Okla​ho​ma, me​đu​tim, ni​je bi​la te sre​će, ta​ko da su svi, pre​stra​vlje​ni, bez da​ha, gle​da​li ka​ko se taj ve​li​ki brod pre​vr​će. – O, bo​že! – uz​vik​nu Džo​a​na. – Po​gle​daj​te po​sa​du. Mor​na​ri su, ona​ko ras​po​ma​mlje​ni, ga​mi​za​li uz na​ko​še​nu pa​lu​bu, i pre​la​zi​li pre​ko ogra​de na de​snoj stra​ni bro​da u očaj​nič​kom po​ku​ša​ju da se spa​su. Ali ti su, za​pra​vo, ima​li sre​će u svem tom me​te​žu, uvi​de to Čak, kad se i po​sled​nje moć​no plo​vi​lo iz​vr​nu, uz gro​zan lom, i po​če da to​ne; jer, ko​li​ko je sto​ti​na lju​di osta​lo za​ro​blje​no do​le, u pot​pa​lu​blju? – Drž’te se, svi! – po​vi​ka Čak. Ogro​man ta​las ko​ji se po​di​gao usled pre​vr​ta​nja Okla​ho​me pri​bli​ža​vao se čam​cu. Ta​ta je zgra​bio ma​mu, dok je Vu​di dr​žao Džo​a​nu. Ta​las sti​že do njih i po​di​že ča​mac ne​ve​ro​vat​no vi​so​ko. Čak se za​te​tu​rao, ali je us​peo da se uhva​ti za ogra​du. Ča​mac je ostao na po​vr​ši​-

ni. Sti​go​še uto i ma​nji ta​la​si, ča​mac se lju​ljao, ali svi su bi​li zdra​vi i či​ta​vi. Čak se pre​ne​ra​zio kad je shva​tio da se i da​lje na​la​ze du​gih če​ti​ri sto​ti​ne me​ta​ra od oba​le. Ne​kim ču​dom Ne​va​da, ko​ja se na uda​ru mi​tra​lje​ske va​tre na​šla pr​va, po​če da se kre​će. Ne​ko je, oči​gled​no, sa​ču​vao pri​bra​nost i dao osta​lim bro​do​vi​ma sig​nal da is​plo​ve. Uko​li​ko us​pe​ju da iza​đu iz lu​ke, ra​štr​ka​će se i ne​će vi​še bi​ti ta​ko la​ko me​te. A on​da se iz Boj​ne ko​lo​ne za​ču pra​sak de​set pu​ta ja​či od sve​ga do ta​da. Ta​ko je že​sto​ka bi​la ta eks​plo​zi​ja da je Čak imao uti​sak da ga ne​ki va​zdu​šni ta​las uda​ra u gru​di, ma​da je on bio uda​ljen go​to​vo osam​sto me​ta​ra. Va​tra je su​klja​la iz mi​tra​lje​ske ku​po​le br. 2 na Ari​zo​ni. De​lić se​kun​de ka​sni​je, pred​nji deo bro​da pro​sto je raz​net. De​lo​vi su le​te​li na sve stra​ne, is​kri​vlje​ni če​lič​ni no​sa​či i iz​vi​to​pe​re​ne me​tal​ne plo​če ko​je su kroz dim pro​mi​ca​le s ne​kom ko​šmar​nom spo​ro​šću, po​put par​či​ća iz​go​re​log pa​pi​ra iz lo​gor​ske va​tre. Pla​me​no​vi i dim pro​gu​ta​še pred​nji deo bro​da. Vi​so​ki jar​bol se po​vi​jao kao pi​ja​nac. – Šta ovo bi? – upi​ta Vu​di. – Mo​ra da je oti​šlo brod​sko skla​di​šte mu​ni​ci​je – re​če Čak pa uvi​de, s ne​slu​će​nim bo​lom, da su od te ko​lo​sal​ne de​to​na​ci​je si​gur​no stra​da​le sto​ti​ne i sto​ti​ne nje​go​ve sa​bra​će po​mo​ra​ca. Stub tam​no​cr​ve​nog di​ma di​gao se uvis na​lik po​greb​noj lo​ma​či. Za​ču se uto sna​žan uda​rac, i ča​mac se za​lju​lja – ne​što ga je po​go​di​lo. Svi za​le​go​še. Dok je pa​dao na ko​le​na, Čak je bio ube​đen da ih je po​go​di​la bom​ba, da bi od​mah po​tom uvi​deo ka​ko to ni​ka​ko ni​je mo​gla da bu​de bom​ba, bu​du​ći da je još uvek živ. Kad se pri​brao, shva​tio je da je ve​li​ki ko​mad me​ta​la, du​ga​čak je​dan me​tar, pro​bu​ra​zio ča​mac tik iz​nad me​sta gde se na​la​zi mo​tor. Pra​vo ču​do te ni​ko​ga ni​je po​go​dio. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, mo​tor vi​še ni​je ra​dio. Ča​mac je us​po​rio i za​vla​dao je mir. Plo​vi​lo se lju​lja​lo na ta​la​si​ma dok su ja​pan​ski avi​o​ni iz sve sna​ge tu​kli po la​gu​ni. – Čak, mo​ra​mo sme​sta odav​de – upo​zo​ri Gas oštro. – Znam. – Čak i Edi su pro​ce​nji​va​li šte​tu. Uhva​ti​li su onaj ko​mad me​ta​la i po​ku​ša​va​li da ga pre​ba​ce pre​ko ivi​ce čam​ca od ti​ko​vi​ne, ali bio se baš do​bro za​gla​vio. – Ne​ma​mo sad vre​me​na za to! – po​vi​ka Gas. – Mo​tor je iona​ko po​go​đen, Čak – re​če Vu​di. I da​lje su se na​la​zi​li na če​ti​ri​sto me​ta​ra od oba​le. Ča​mac je, me​đu​tim, bio opre​mljen upra​vo za ta​kve slu​ča​je​ve. Čak iz​va​di dva ve​sla. Sâm uze jed​no, a Edi se la​ti dru​gog. Ča​mac je bio pre​ši​rok za ve​sla​nje, pa su spo​ro na​pre​do​va​li. Sva sre​ća te je u va​zdu​šnom na​pa​du do​šlo do za​tiš​ja. Ne​bom se vi​še ni​su ro​ji​li avi​o​ni. Ne​pre​gled​ni obla​ci di​ma di​za​li su se sa ošte​će​nih bro​do​va, pa ta​ko i je​dan stub di​ma, vi​sok pre​ko tri​sta me​ta​ra, iz te​ško ošte​će​ne Ari​zo​ne; no​vih eks​plo​zi​ja, me​đu​tim, ni​je bi​lo. Ne​ve​ro​vat​no sr​ča​na Ne​va​da sa​da je na​pre​do​va​la pre​ma ula​zu u lu​ku. Vo​da oko bro​do​va bi​la je pu​na po​ja​se​va za spa​sa​va​nje, mo​tor​nih ča​ma​ca i po​mo​ra​ca ko​ji su pli​va​li ili se hva​ta​li za plu​ta​ju​će olu​pi​ne. Ni​su se oni pla​ši​li sa​mo da​vlje​nja; naf​ta iz iz​bu​še​nih bro​do​va pro​ši​ri​la se po​vr​ši​nom vo​de i za​pa​li​la. Po​zi​vi u po​moć onih ko​ji ni​su ume​li da pli​va​ju me​ša​li su se, je​zi​vo, s kri​ci​ma onih ko​je je za​hva​tio pla​men. Čak ba​ci po​gled na ruč​ni sat. Da ga je ne​ko pi​tao ko​li​ko na​pad tra​je, re​kao bi mu da tra​je sa​ti​ma, ali je, za​ču​do, od nje​go​vog po​čet​ka bi​lo pro​šlo sve​ga tri​de​set mi​nu​ta. Upra​vo dok je Čak raz​mi​šljao o to​me, kre​nuo je dru​gi ta​las. Ovo​ga pu​ta avi​o​ni su do​šli sa is​to​ka. Ne​ki su pro​ga​nja​li od​be​glu Ne​va​du; osta​li su se ustre​mi​li na bro​do​gra​di​li​šte, ta​mo gde su se Dju​a​ro​vi ukr​ca​li u ča​mac. Go​to​vo isto​ga ča​sa je ra​za​rač Šo u plov​-

nom do​ku eks​plo​di​rao, da bi od​mah za​tim ne​stao u pla​me​nu i di​mu. Naf​ta se ši​ri​la po​vr​ši​nom vo​de i go​re​la. A on​da je po​go​đen naj​ve​ći su​vi dok i rat​ni brod Pen​sil​va​ni​ja, ko​ji se ta​mo na​la​zio. Dva ra​za​ra​ča na istom su​vom do​ku od​le​te​la su u va​zduh kad je va​tra sti​gla do nji​ho​vih skla​di​šta s mu​ni​ci​jom. Čak i Edi su ve​sla​li iz sve sna​ge i pri​tom se zno​ji​li kao tr​kač​ki ko​nji. U bro​do​gra​di​li​štu se uto po​ja​vi​še ma​rin​ci – iz obli​žnje ka​sar​ne, bi​će – sa opre​mom za ga​še​nje po​ža​ra. Ča​mac je ko​nač​no sti​gao do ofi​cir​skog pri​sta​ni​šta. Čak isko​či iz plo​vi​la i br​zo ga pri​ve​za, dok je Edi po​ma​gao put​ni​ci​ma da iza​đu. Svi po​tr​ča​še ka auto​mo​bi​lu. Čak je usko​čio na vo​za​če​vo se​di​šte i po​kre​nuo mo​tor. Auto​mat​ski se uklju​čio i ra​dio, te za​ču​še glas spi​ke​ra KGMB-a, ko​ji je upra​vo ob​ja​vlji​vao: „Svi pri​pad​ni​ci kop​ne​ne voj​ske i mor​na​ri​ce, kao i ma​rin​ci, sme​sta da se ja​ve na du​žnost.” Po Ča​ko​vom mi​šlje​nju, ni​je bi​lo ni​ka​kvih iz​gle​da da se bi​lo ko​me pri​ja​ve. No on je čvr​sto ve​ro​vao da je nje​go​vo pr​vo za​du​že​nje u ta​kvim okol​no​sti​ma da se po​sta​ra za bez​bed​nost če​tvo​ro ci​vi​la, po​seb​no ako se uzme u ob​zir da su tu dve že​ne i je​dan se​na​tor. Čim su svi ušli u ko​la, on da​de gas. Iz​gle​da da se i dru​gi ta​las na​pa​da bli​žio kra​ju. Ve​ći​na ja​pan​skih avi​o​na le​te​la je iz prav​ca lu​ke. Čak je, sve​jed​no, vo​zio br​zo; mo​žda će bi​ti i tre​ćeg ta​la​sa. Glav​na ka​pi​ja bi​la je otvo​re​na. Da su na​i​šli na za​tvo​re​nu, po​mi​sli on, bio bi, bo​ga​mi, u ve​li​kom is​ku​še​nju da pro​ju​ri kroz nju. Dru​gih vo​zi​la na pu​tu ni​je bi​lo. Gra​be​ći što da​lje od lu​ke, ju​rio je Ka​ha​me​hi​nim auto-pu​tem. Što su da​lje bi​li od Perl Har​bo​ra, sma​trao je on, to je nje​go​va po​ro​di​ca bez​bed​ni​ja. On​da je ugle​dao usa​mlje​nu le​te​li​cu – ze​ro mu je le​teo u su​sret. Avion je le​teo ni​sko, pra​te​ći li​ni​ju auto-pu​ta, i tre​nu​tak ka​sni​je Čak uvi​de da se na​me​ra​čio upra​vo na nji​ho​va ko​la. Kri​la le​te​li​ce su bi​la opre​mlje​na to​po​vi​ma i otu​da su po​sto​ja​li do​bri iz​gle​di da pi​lot pro​ma​ši jed​nu ta​ko uza​nu me​tu kao što je auto​mo​bil; s dru​ge stra​ne, me​đu​tim, mi​tra​lje​zi su bi​li od​mah je​dan do dru​go​ga, i s jed​ne i s dru​ge stra​ne ku​ći​šta mo​to​ra. Ako je pa​me​tan, pi​lot će ovo​ga pu​ta upo​tre​bi​ti njih. Čak se une​zve​re​no osvr​tao le​vo-de​sno, tra​že​ći za​klon po​red pu​ta. Ali za​klo​na ni​je bi​lo – nig​de ni​če​ga, sa​mo tr​šča​na po​lja. Po​čeo je da vo​zi u cik​cak. Pi​lot je do​bro pro​ce​nio da ne​ma svr​he da ga pra​ti u sto​pu, pa ni​je ni po​ku​šao. Drum ni​je bio ši​rok, a ako Čak skre​ne u tr​šča​no po​lje – ko​la će uspo​ri​ti do br​zi​ne ho​da. On, sto​ga, na​ga​zi pa​pu​či​cu za gas, sve​stan da su iz​gle​di da će ga pi​lot pro​ma​ši​ti ve​ći ako bu​de vo​zio br​že. A on​da je već bi​lo pre​ka​sno za raz​mi​šlja​nje. Avion je bio to​li​ko bli​zu da je Čak ja​sno vi​deo okru​gle cr​ne ru​pe u kri​li​ma, kroz ko​je su is​pa​lji​va​na to​pov​ska zr​na. Ali baš ka​ko je i na​slu​tio, pi​lot je pri​pu​cao iz mi​tra​lje​za, te me​ci za​pra​šta​še po pu​tu pred nji​ho​vim auto​mo​bi​lom, di​žu​ći pra​ši​nu. Čak skre​nu ule​vo, do sa​me sre​di​ne pu​ta, a on​da – ume​sto da pro​du​ži le​vo – na​glo skre​nu ude​sno. Pi​lo​tu to ni​je pred​sta​vlja​lo smet​nju. Me​ci su re​še​ta​li po ha​u​bi. Raz​bi se ve​tro​bran​sko sta​klo. Edi za​ur​la od bo​la, a sa zad​njeg se​di​šta do​pre žen​ski vri​sak. A on​da ze​ro ne​sta​de. Auto​mo​bil je sa​da sâm od se​be išao u cik​cak. Mo​ra da mu je bio ošte​ćen pred​nji to​čak. Čak se bo​rio s vo​la​nom, po​ku​ša​va​ju​ći da osta​ne na pu​tu. Auto​mo​bil se za​ne​se, skli​znu pre​ko as​fal​ta, da bi po​tom sle​teo u po​lje kraj pu​ta, uda​rio u ne​što, i stao. Pla​me​no​vi suk​nu​še iz mo​to​ra, i Čak na​mi​ri​sa ben​zin. – Svi na​po​lje! – po​vi​ka on. – Dok re​zer​vo​ar ni​je eks​plo​di​rao! – On otvo​ri vra​ta i iskoči. On​da s tr​za​jem otvo​ri i zad​nja vra​ta, oda​kle is​ko​či nje​gov otac, vu​ku​ći Ča​ko​vu maj​ku sa so​bom. Čak je vi​deo

da osta​li iz​la​ze na dru​goj stra​ni. – Tr​či​te! – za​ur​la on, iz​li​šno, uosta​lom. Edi je već be​žao u tr​sku, hra​mlju​ći kao da je ra​njen. Vu​di je na​po​la vu​kao, na​po​la no​sio Džo​a​nu, a či​ni​lo se da je i sâm po​go​đen. Nje​go​vi ro​di​te​lji jur​nu​še u po​lje, oči​gled​no ne​po​vre​đe​ni. On kre​nu za nji​ma. Svi su ta​ko pre​tr​ča​li sto​ti​nak me​ta​ra, a on​da po​le​go​še po ze​mlji. Na tre​nu​tak je za​vla​da​la pot​pu​na ti​ši​na. Od avi​on​ske bu​ke ostao je sa​mo bruj u da​lji​ni. Po​di​gav​ši po​gled na​čas, Čak pri​me​ti sa​mo ma​stan dim ka​ko se iz lu​ke diže sto​ti​na​ma me​ta​ra uvis. A on​da od​jek​nu za​glu​šu​juć pra​sak. Iako je za​žmu​rio, on i kroz spu​šte​ne kap​ke vi​de jar​ki sev eks​plo​zi​je ben​zi​na. Pre​pla​vi ga vreo ta​las. On po​di​že gla​vu i po​gle​da u prav​cu pu​ta. Ko​la su se za​pa​li​la. Čak sko​či na no​ge. – Ma​ma! Je​si li do​bro? – Ne​po​vre​đe​na, ne​kim ču​dom – od​go​vo​ri ona, pri​seb​na, dok joj je muž po​ma​gao da usta​ne. Pre​le​teo je po​gle​dom pre​ko po​lja i ugle​dao osta​le. Otr​ča do Edi​ja, ko​ji je se​deo us​prav​no i dr​žao se za bu​ti​nu. – Po​go​đen si? – Bo​li u pi​zdu ma​te​ri​nu – od​go​vo​ri Edi. – Ali ne kr​va​rim mno​go – do​da​de on pa se s na​po​rom na​sme​ši. – Mi​slim da sam po​go​đen u gor​nji deo bu​ti​ne, ali ni​je opa​sno. – Pre​ba​ci​će​mo te u bol​ni​cu. U tom tre​nut​ku Čak za​ču uža​san zvuk. Nje​gov brat je ja​uk​nuo. Vu​di je pla​kao, ne kao be​ba, već kao iz​gu​blje​no de​te; iz nje​go​vih gla​snih je​ca​ja iz​vi​ra​la je bes​kraj​na tu​ga. Edi je istog ča​sa znao da je to, u stva​ri, zvuk slo​mlje​nog sr​ca. On po​tr​ča ka bra​tu. Vu​di je kle​čao, otvo​re​nih usta, gru​di su mu se tre​sle i pla​kao je kao ki​ša. Nje​go​vo be​lo la​ne​no ode​lo je bi​lo sve u kr​vi, ali on ni​je bio ra​njen. Iz​me​đu dva je​ca​ja sti​gao bi da jek​ne: – Ne, ne. Džo​a​na je le​ža​la na​u​znak na ze​mlji, pred njim. Čak je od​mah vi​deo da je mr​tva. Te​lo joj je bi​lo ne​po​mi​čno, a oči otvo​re​ne, pra​znog po​gle​da. Nje​na pru​ga​sta pa​muč​na ha​lji​na ve​drih to​no​va na​pred je bi​la na​to​plje​na sve​tlo​cr​ve​nom ar​te​rij​skom kr​vlju, ko​ja je spo​ra​dič​no već tam​ne​la. Čak ni​je vi​deo ra​nu, ali je pret​po​sta​vio da je me​tak za​vr​šio u ra​me​nu, gde je pre​se​kao pa​zu​šnu ar​te​ri​ju. Na smrt je is​kr​va​ri​la za sa​mo ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Ni​je znao šta da ka​že. Osta​li pri​đo​še i sta​do​še kraj nje​ga: ma​ma, ta​ta i Edi. Ma​ma je kle​kla na ze​mlju po​red Vu​di​ja i za​gr​li​la ga. – Jad​ni moj deč​ko – re​če ona, kao da je Vu​di ma​li. Edi pre​ba​ci ru​ku pre​ko Ča​ko​vih ra​me​na i uzdržano ga za​gr​li. Ta​ta je klek​nuo po​red le​ša. Uhva​tio je Vu​di​ja za ru​ku. Vu​di​je​vi je​ca​ji se ma​lo sti​ša​še. – Za​tvo​ri joj oči, Vu​di – re​če ta​ta. Vu​di​ju je drh​ta​la ru​ka. Uz ve​li​ki na​por, on je pri​mi​ri. Is​pru​žio je ru​ku i, vr​ho​vi​ma pr​sti​ju, do​ta​kao nje​ne kap​ke. A on​da joj, s bes​kraj​nom ne​žno​šću, sklo​pio oči.

12. 1942. (I) Pr​vog da​na 1942. go​di​ne Dej​zi je pri​mi​la pi​smo od svog ne​ka​da​šnjeg ve​re​ni​ka Čar​li​ja Far​kar​so​na. Otvo​ri​la ga je za tr​pe​za​rij​skim sto​lom u ku​ći u Mej​fe​ru, gde je bi​la sa​ma, ne ra​ču​na​ju​ći vre​me​šnog ba​tle​ra, ko​ji joj je upra​vo si​pao ka​fu, i pet​na​e​sto​go​di​šnje slu​ški​nje, ko​ja joj je iz ku​hi​nje do​no​si​la vru​ću kri​šku pre​pe​če​nog hle​ba. Čar​li joj ni​je pi​sao iz Ba​fa​la, već iz va​zdu​ho​plov​ne ba​ze RAF-a u Daks​for​du, na is​to​ku En​gle​ske. Dej​zi je već bi​la ču​la za to me​sto – na​la​zi​lo se ne​da​le​ko od Kem​bri​dža, gde je upo​zna​la i svog mu​ža, Deč​ka Fic​her​ber​ta, i čo​ve​ka ko​ga je vo​le​la, Loj​da Vi​li​jam​sa. Dra​go joj je bi​lo što joj se Čar​li ja​vlja. On ju je, na​rav​no, svo​je​vre​me​no osta​vio, i ona ga je ta​da mr​ze​la zbog to​ga; ali dav​no je sve to bi​lo. Ima​la je uti​sak da se pro​me​ni​la. Tri​de​set pe​te je bi​la tek bo​ga​ta ame​rič​ka na​sled​ni​ca, go​spo​đi​ca Pe​škov; sa​da je pak bi​la vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na, en​gle​ska plem​ki​nja. No, sve​jed​no, dra​go joj je bi​lo što je se Čar​li još se​ća. Že​ni je uvek dra​že da je pam​te ne​go da je za​bo​ra​ve. Čar​li je pi​sao ma​siv​nim cr​nim pen​ka​lom. Ru​ko​pis mu je bio ne​u​re​dan, slo​va ve​li​ka i iz​lo​mlje​na. Dej​zi je či​ta​la: Pre ne​go što bi​lo šta dru​go ka​žem, mo​ram, raz​u​me se, da se iz​vi​nim što sam se ona​ko po​neo pre​ma te​bi u Ba​fa​lu. Sav uz​drh​tim od sra​ma kad god se to​ga se​tim. Bla​gi bo​že, po​mi​sli Dej​zi, iz​gle​da da je ko​nač​no od​ra​stao. Ka​kvi smo svi mi sa​mo sno​bo​vi i ka​ko sam slab bio kad sam do​zvo​lio si​ro​toj maj​ci, la​ka joj ze​mlja, da me pri​si​li da se po​ne​sem ta​ko po​dlo. O, po​mi​sli ona, la​ka joj ze​mlja. Ma​to​ra kuč​ka je umr​la. Otud mo​žda i ta pro​me​na kod nje​ga. Pri​stu​pio sam Sto tri​de​set tre​ćoj Or​lov​skoj eska​dri​li. Le​ti​mo u „hu​ri​kej​ni​ma”, ali sva​ki dan bi tre​ba​lo da do​bi​je​mo „spit​fa​je​re”. Po​sto​ja​le su tri Or​lov​ske eska​dri​le, je​di​ni​ce Kra​ljev​skog rat​nog va​zdu​ho​plov​stva sa​či​nje​ne od ame​rič​kih do​bro​vo​lja​ca. Dej​zi se iz​ne​na​di​la; ni​ka​da ne bi od Čar​li​ja oče​ki​va​la da će svoj​vo​ljo​no oti​ći u rat. Kad ga je upo​zna​la, nje​ga ni​je za​ni​ma​lo ni​šta pod mi​lim bo​gom, iz​u​zev pa​sa i ko​nja. Za​i​sta je od​ra​stao u me​đu​vre​me​nu. Ako bi mo​gla u sr​cu da na​đeš sna​ge da mi opro​stiš, ili da bar na​krat​ko osta​viš pro​šlost iza se​be, vo​leo bih da te vi​dim i upo​znam tvog su​pru​ga. Po​mi​nja​nje nje​nog su​pru​ga bi​lo je, u stvari, tak​tič​ki po​tez, ko​jim joj je on za​pra​vo po​ru​čio da ne​ma ni​ka​kve ro​man​tič​ne na​me​re, pret​po​sta​vi​la je Dej​zi.

Idu​ćeg vi​ken​da bo​ra​vi​ću u Lon​do​nu, na od​su​stvu. Da li bi​ste vas dvo​je iza​šli sa mnom na ve​če​ru? Mo​lim te, od​go​vo​ri po​tvrd​no. S naj​lep​šim že​lja​ma, Čarls H. B. Far​kar​son Deč​ko ni​je bio kod ku​će tog vi​ken​da, ali Dej​zi je pri​hva​ti​la Čar​li​jev po​ziv. Žu​de​la je za mu​škim dru​štvom, kao i mno​ge že​ne u rat​nom Lon​do​nu. Lojd je bio oti​šao u Špa​ni​ju, a on​da mu se iz​gu​bio sva​ki trag. Re​kao je da bi tre​ba​lo da ga po​sta​ve za voj​nog ata​šea pri Am​ba​sa​di Ve​li​ke Bri​ta​ni​je u Ma​dri​du. Dej​zi se iskre​no na​da​la da je za​i​sta i do​bio je​dan ta​kav, bez​be​dan po​sao, ali u to ni​je za​i​sta ve​ro​va​la. Kad ga je pi​ta​la za​što bi vla​da sla​la zdra​vog i spo​sob​nog mla​dog ofi​ci​ra u ne​u​tral​nu ze​mlju da ra​di ne​ki kan​ce​la​rij​ski po​sao, on joj je ob​ja​snio ko​li​ko je va​žno od​vra​ti​ti Špa​ni​ju da uđe u rat na stra​ni fa​ši​sta. Ali dok joj je to go​vo​rio, na li​cu mu se po​ja​vio ža​lo​stan osmeh, ko​jim joj je Lojd ne​dvo​smi​sle​no po​ru​čio da ne​ma raz​lo​ga da se za​va​ra​va. Stra​ho​va​la je da je on, za​pra​vo, kri​šom pre​šao gra​ni​cu ka​ko bi sa​ra​đi​vao s fran​cu​skim Po​kre​tom ot​po​ra, i pro​ga​nja​li su je ko​šmar​ni sno​vi u ko​ji​ma on pa​da u ruke ne​pri​ja​te​lji​ma, ko​ji ga sta​vlja​ju na mu​ke. Već je bi​lo pro​šlo vi​še od go​di​nu da​na ka​ko ga je po​sled​nji put vi​de​la. Nje​govo od​su​stvo do​ži​vlja​va​la je kao am​pu​ta​ci​ju ru​ke ili no​ge; ne bi pro​šao ne dan, ne​go sat a da joj se ne uči​ni da je i da​lje tu. Ob​ra​do​va​la se, ipak, što joj se uka​za​la pri​li​ka da pro​ve​de jed​no ve​če s mu​škar​cem, ma​kar to bio tra​pa​vi, ni​ma​lo gla​mu​ro​zni, go​ja​zni Čar​li Far​kar​son. Čar​li je re​zer​vi​sao sto u gril-ru​mu ho​te​la Sa​voj. U pre​dvor​ju ho​te​la, dok joj je ko​no​bar po​ma​gao da ski​ne bun​du od ku​ne, pri​šao joj je vi​sok mu​ška​rac u le​po skro​je​nom smo​kin​gu, ko​ji joj se uči​nio od​ne​kud po​znat. Pru​žio joj je ru​ku i sti​dlji​vo re​kao: – Zdra​vo, Dej​zi. Da znaš ka​ko mi je dra​go što te vi​dim po​sle to​li​ko go​di​na. Kad je ču​la taj glas, shva​ti​la je da pred njom sto​ji Čar​li. – Bo​že mi​li! – uz​vik​nu ona. – Ala si se pro​me​nio! – Ma​lo sam smr​šao – pri​zna​de on. – Bo​ga​mi, je​si. – Dva​de​se​tak ki​lo​gra​ma, pa i ma​lo vi​še, na​slu​ti ona. Za​to sa​da bo​lje iz​gle​da. I cr​te li​ca su mu vi​še oštre ne​go ru​žne. – Ali se ti ama baš ni​ma​lo ni​si pro​me​ni​la – re​če on, od​me​riv​ši je od gla​ve do pe​te. Po​tru​di​la se bi​la oko obla​če​nja. Ni​šta no​vo go​di​na​ma ni​je ku​pi​la, zbog rat​nih me​ra šted​nje, ali za to ve​če je od​ne​kud is​ko​pa​la Lan​ve​no​vu svi​le​nu ve​čer​nju ha​lji​nu bez ra​me​na, bo​je sa​fi​ra, ko​ju je ku​pi​la pre ra​ta, kad je po​sled​nji put bo​ra​vi​la u Pa​ri​zu. – Kroz ne​ko​li​ko me​se​ci na​vr​ši​ću dva​de​set šest go​di​na – re​če ona. – Ne mo​gu da po​ve​ru​jem da sad iz​gle​dam isto kao što sam iz​gle​da​la kad mi je bi​lo osam​na​est. On po​gle​da u njen de​kol​te, po​cr​ve​ne, pa re​če: – Iz​gle​daš, ve​ruj mi. Ušli su u re​sto​ran i se​li. – Po​bo​jao sam se da ne​ćeš do​ći – ka​za on. – Sat mi je stao. Iz​vi​ni što sam za​ka​sni​la. – Sa​mo dva​de​set mi​nu​ta. Če​kao bih te ja ceo sat. Ko​no​bar ih upi​ta da li bi ne​što po​pi​li. Dej​zi re​če: – Ovo je jed​no od ret​kih me​sta u En​gle​skoj gde mo​žeš da do​bi​ješ pri​sto​jan mar​ti​ni. – Daj​te, mo​lim vas, dva ta mar​ti​ni​ja – re​če Čar​li – Moj da bu​de bez le​da, s ma​slin​om. – I me​ni isto.

Pom​no ga je po​sma​tra​la, za​in​tri​gi​ra​na ve​li​kom pro​me​nom. Nje​go​va ne​ka​da​šnja tra​pa​vost pre​tvo​ri​la se u ljup​ku sti​dlji​vost. Pa ipak, te​ško je bi​lo za​mi​sli​ti tog čo​ve​ka kao pi​lo​ta lo​vač​kog avi​o​na ko​ji oba​ra ne​mač​ke le​te​li​ce. S dru​ge stra​ne, bi​lo je pro​šlo već po​la go​di​ne ot​ka​ko je okon​čan Blic u Lon​do​nu, i na ne​bu iz​nad ju​žne En​gle​ske vi​še ni​su vo​đe​ne va​zdu​šne bit​ke. – Gde tač​no le​tiš? – upi​ta ona. – Uglav​nom od ju​tra do ve​če​ri uče​stvu​jem u cir​ku​skim ope​ra​ci​ja​ma nad se​ver​nom Fran​cu​skom. – Šta ti je to cir​ku​ska ope​ra​ci​ja? – Bom​bar​der na​pad​ne uz ma​sov​nu prat​nju lo​va​ca, a glav​ni cilj je da se ne​pri​ja​telj​ski avi​o​ni na​ma​me u bit​ku u ko​joj će bi​ti broj​no nad​ja​ča​ni. – Mr​zim bom​bar​de​re – re​če ona. – Pre​ži​ve​la sam Blic. Čar​li je bio iz​ne​na​đen. – Oče​ki​vao bih od te​be da po​že​liš da i Nem​ci oku​se čor​bu ko​ju su sa​mi sku​va​li. – Ni naj​ma​nje im to ne že​lim. – Dej​zi je, ina​če, o to​me mno​go raz​mi​šlja​la. – Sad bih mo​gla da za​pla​čem nad sud​bi​nom svih tih ne​du​žnih že​na i de​ce ko​ji su iz​go​re​li ili obo​ga​lje​ni u Lon​do​nu, i ni naj​ma​nje mi ne po​ma​že to što znam da ne​mač​ke že​ne i de​ca pro​la​ze kroz iste pat​nje. – Ja na to ni​kad ni​sam ta​ko gle​dao. Po​ru​či​li su ve​če​ru. Pre​ma rat​nim pro​pi​si​ma, obe​di su bi​li ogra​ni​če​ni na tri je​la, pri če​mu nji​hov obrok ni​je smeo da ko​šta vi​še od pet ši​lin​ga. Na je​lov​ni​ku su bi​la po​seb​na je​la, u skla​du s me​ra​ma šted​nje, kao što su mok dak – spe​ci​ja​li​tet od pa​če​ti​ne na​pra​vljen, za​pra​vo, od svinj​skih ko​ba​si​ca – i vul​to​no​va pi​ta, u ko​joj ni​je bi​lo ni gra​ma me​sa. – Kad bi zna​la ka​ko je le​po ču​ti de​voj​ku ko​ja go​vo​ri s pra​vim ame​rič​kim ak​cen​tom – re​če Čar​li. – Vo​lim En​gle​ski​nje, čak sam s jed​nom i iz​la​zio, ali ne​do​sta​je mi ame​rič​ki na​gla​sak. – I me​ni – re​če ona. – Ov​de mi je sa​da dom, i ne ve​ru​jem da ću se ta​mo vra​ća​ti, ali tač​no znam ka​ko se ose​ćaš. – Žao mi je što mi se ni​je uka​za​la pri​li​ka da upo​znam vi​kon​ta od Abe​ro​ve​na. – I on je u va​zdu​ho​plov​stvu, kao i ti. In​struk​tor pi​lo​ta. Na​vra​ti ku​ći s vre​me​na na vre​me – ali ovog vi​ken​da ni​je do​šao. Dej​zi je po​no​vo po​če​la da spa​va s Deč​kom, pri​li​kom nje​go​vih po​vre​me​nih po​se​ta ku​ći. Za​kle​la se bi​la da ne​će vi​še ni​kad po​što ga je uhva​ti​la s onim gro​znim že​na​ma u Ald​gej​tu. On je, me​đu​tim, na​va​lji​vao. Re​kao joj je ka​ko bor​ci​ma tre​ba ute​ha kad se vra​te ku​ći i obe​ćao joj da ni​ka​da vi​še ne​će ići kod onih pro​stit​ut​ki. Ni​je mu po​ve​ro​va​la, ali je sve​jed​no po​pu​sti​la, ma​kar i ne​ra​do. Na kra​ju kra​je​va, ube​di​la je se​be, uda​la sam se za nje​ga da bu​de​mo za​jed​no i u do​bru i u zlu. S dru​ge stra​ne, na​ža​lost, vi​še ni​je uži​va​la u sek​su s njim. Mo​gla je da leg​ne s Deč​kom, ali ni​je mo​gla po​no​vo u nje​ga da se za​lju​bi. Mo​ra​la je da ko​ri​sti lu​bri​kant. Po​ku​ša​va​la je ne​ko vre​me da pri​zo​ve ona ne​žna ose​ća​nja ko​ja je ne​kad ga​ji​la pre​ma nje​mu, u vre​me dok je u Deč​ku vi​de​la uz​bu​dlji​vog mla​dog ple​mi​ća za ko​ga pre​pre​ke ne po​sto​je, za​bav​nog i ka​drog da ce​lim bi​ćem uži​va u ži​vo​tu. Uvi​de​la je sad, me​đu​tim, da on i ni​je ne​što po​seb​no uz​bu​dljiv; bio je to, u stva​ri, sa​mo je​dan se​bi​čan i pri​lič​no ogra​ni​čen čo​vek s ti​tu​lom. Kad bi le​gao na nju, ose​ća​la je sa​mo strep​nju da će joj pre​ne​ti ne​ku gnu​snu in​fek​ci​ju. – Si​gur​no te Ro​u​zro​ko​vi i ne za​ni​ma​ju na​ro​či​to... – po​če Čar​li oba​zri​vo. – Ne. – ... No je​si li ču​la da je Džo​a​na po​gi​nu​la? – Ne! – Dej​zi se zgra​nu​la. – Ka​ko? – U Perl Har​bo​ru. Bi​la je ve​re​na za Vu​di​ja Dju​a​ra, i po​šla je s njim da po​se​ti Vu​di​je​vog bra​ta, Ča​ka, ko​ji je ta​mo sta​ci​o​ni​ran. Je​dan ze​ro, ja​pan​ski bor​be​ni avion, na​pao ih je dok su bi​li u auto​mo​bi​lu, ta​ko je stra​da​la.

– Mno​go mi je žao. Jad​na Džo​a​na. Ja​dan Vu​di. Sti​gla je hra​na, a s njom i bo​ca vi​na. Je​li su ne​ko vre​me u ti​ši​ni. Dej​zi je pri​me​ti​la da u tom mok da​ku ne​ma ni mr​vi​ce pa​če​ti​ne. – Džo​a​na je jed​na od dve hi​lja​de če​ti​ri​sto ljudi ko​ji su stra​da​li u Perl Har​bo​ru – na​sta​vi Čar​li. – Iz​gu​bi​li smo osam rat​nih bro​do​va i još de​set plo​vi​la. Ja​pan​ci su nam se pri​kra​li, pro​kle​ti bi​li. – Ov​da​šnji svet se to​me u po​ta​ji i ob​ra​do​vao, za​to što su se sa​da i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve uklju​či​le u rat. Bog sve​ti zna ka​ko je Hi​tler bio to​li​ko glup da ob​ja​vi rat Ame​ri​ci. Bri​tan​ci vi​de od​lič​nu pri​li​ku da ko​nač​no do​bi​ju rat, bu​du​ći da smo na nji​ho​voj stra​ni sa​da i Ru​si i mi. – Ame​ri​kan​ci su mno​go gnev​ni zbog Perl Har​bo​ra. – A ov​da​šnji svet ne raz​u​me za​što. – Ja​pan​ci su pre​go​va​ra​li do po​sled​njeg tre​nut​ka – du​go još, po sve​mu su​de​ći, po​što su do​ne​li od​lu​ku da na​pad​nu. Pre​va​ra! Dej​zi se na​mr​šti. – Me​ni se to či​ni sa​svim ra​zum​nim. Da je spo​ra​zum po​stig​nut u po​sled​nji čas, od​u​sta​li bi od na​pa​da. – Ali ni​su nam ob​ja​vi​li rat! – A u če​mu je raz​li​ka? Oče​ki​va​li smo da će na​pa​sti Fi​li​pi​ne. Udar na Perl Har​bor bi nas iz​ne​na​dio čak i po​sle ob​ja​ve ra​ta. Čar​li sme​te​no ra​ši​ri ru​ke. – A što su uop​šte mo​ra​li da nas na​pa​da​ju? – Ukra​li smo im no​vac. – Za​mr​znu​li sred​stva. – Za njih je to isto. I pre​ki​nu​li smo im snab​de​va​nje naf​tom. Sa​te​ra​li smo ih uza zid. Na​šli su se na ivi​ci pro​pa​sti. Šta su dru​go mo​gli da pre​du​zmu? – Tre​ba​lo je da po​pu​ste i da pri​sta​nu na po​vla​če​nje iz Ki​ne. – Da, tre​ba​lo je. Ali da ne​ka dru​ga ze​mlja ta​ko zlo​sta​vlja Ame​ri​ku i go​vo​ri Ame​ri​kan​ci​ma šta da ra​de, jel’ bi tad re​kao da mi tre​ba da po​pu​sti​mo? – Mo​žda i ne bih? – Čar​li se na​sme​ši. – Re​koh ma​lo​čas da se ni​si pro​me​ni​la. E, sad bih hteo da po​vu​čem reč. – Što to? – Ra​ni​je ni​si ta​ko go​vo​ri​la. Ne​kad ni​si ni ras​pra​vlja​la o po​li​ti​ci. – Ako se ne za​in​te​re​su​ješ, sâm si kriv za ono što se de​si. – Svi smo, pret​po​sta​vljam, na​u​či​li tu lek​ci​ju. Po​ru​či​li su de​sert. – Šta će bi​ti sa ovim sve​tom, Čar​li? – upi​ta Dej​zi. – Ce​la Evro​pa je pod fa​ši​sti​ma. Nem​ci su osvo​ji​li ve​ći deo Ru​si​je. Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve su orao slo​mlje​nog kri​la. Po​ne​kad mi je dra​go što ne​mam de​ce. – Ne​moj pot​ce​nji​va​ti Ame​ri​ku. Je​smo ra​nje​ni, ali ni​smo pa​li. Ja​pan​ci su sa​da glav​ni, ali sva​nu​će i taj dan kad će ja​pan​ski na​rod gor​ke su​ze li​ti zbog ono​ga što je uči​nje​no u Perl Har​bo​ru. – Na​dam se da si u pra​vu. – A ni Nem​ci​ma vi​še ne ide sve kao po lo​ju. Ni​su za​u​ze​li Mo​skvu, i sad se po​vla​če. Shva​taš li ti da je bit​ka za Mo​skvu bi​la pr​vi pra​vi Hi​tle​rov po​raz? – Je li to po​raz, ili sa​mo ne​u​speh? – Bi​lo ka​ko bi​lo, to mu je naj​go​ri voj​ni po​hod do​sa​da. Bolj​še​vi​ci su na​ci​ste do​bro ras​pa​li​li po no​su. Čar​li je u pret​hod​nom pe​ri​o​du za​vo​leo kva​li​te​tan por​to, baš kao pra​vi Bri​ta​nac. U Lon​do​nu su mu​ški pi​li por​to kad bi da​me usta​le od sto​la i po​vu​kle se, a Dej​zi je taj do​sad​ni obi​čaj, bar u svom do​-

mu, po​ku​ša​la da uki​ne – bez​u​spe​šno, do​du​še. Po​pi​li su po ča​šu. Po​sle mar​ti​ni​ja i vi​na, Dej​zi je bi​la po​ma​lo pri​pi​ta i ve​se​la. Oži​ve​li su uspo​me​ne na ra​nu mla​dost pro​ve​de​nu u Ba​fa​lu i sme​ja​li se lu​do​ri​ja​ma, i sop​stve​nim i svo​jih dru​go​va. – Ti si nam re​kla da ideš u Lon​don da ple​šeš s kra​ljem – re​če Čar​li. – I ple​sa​la si! – Na​dam se bar da su mi za​vi​de​li. – Ne​go šta su! Dot Ren​šo je hte​la da puk​ne od mu​ke. Dej​zi se ve​se​lo na​sme​ja. – Dra​go mi je što smo se po​no​vo na​šli – re​če Čar​li. – Mno​go si mi dra​ga. – I me​ni je dra​go. Iza​šli su iz sa​le i uze​li ka​pu​te. Por​tir je po​zvao tak​si. – Ot​pra​ti​ću te ku​ći – re​če Čar​li. Dok su se vo​zi​li Stran​dom, za​gr​lio ju je. U pr​vi mah je hte​la da se us​pro​ti​vi, a on​da po​mi​sli – ma nek ide bes​tra​ga. I pri​vi se uz nje​ga. – Ka​kva sam ja bu​da​la – re​če on. – Ka​mo sre​će da sam se ože​nio to​bom kad mi se uka​za​la pri​li​ka. – Bio bi bo​lji muž od Deč​ka Fic​her​ber​ta – od​vra​ti ona. Ali on​da ni​ka​da ne bi upo​zna​la Loj​da. Shva​ti​la je to​ga ča​sa da Čar​li​ju ni​je re​kla ni​šta o Loj​du. Kad su skre​nu​li u nje​nu uli​cu, Čar​li je po​lju​bi. Le​po je bi​lo na​ći se u za​gr​lja​ju jed​nog mu​škar​ca i lju​bi​ti ga, no ona je bi​la sve​sna da se ta​ko ose​ća zbog pi​ća, i da je Lojd, za​pra​vo, je​di​ni s ko​jim že​li da se lju​bi. Pa ipak, ni​je ga od​gur​nu​la od se​be sve dok tak​si ni​je stao. – Šta ka​žeš za još jed​no pi​ćen​ce pred spa​va​nje – pred​lo​ži on. Dej​zi se, na tre​nu​tak, na​šla u is​ku​še​nju. Mno​go je vre​me​na pro​šlo ot​ka​ko je do​dir​nu​la čvr​sto mu​ško te​lo. Ali Čar​li​ja ni​je že​le​la. – Ne – od​bi ona. – Iz​vi​ni, Čar​li, ali vo​lim dru​gog čo​ve​ka. – Ne mo​ra​mo da spa​va​mo – pro​ša​pu​ta on. – Ali mo​gli bi​smo, znaš, sa​mo ma​lo da se ma​zi​mo... Ona otvo​ri vra​ta i iza​đe iz ko​la. Ose​ća​la se kao po​sled​nja ni​šta​ri​ja. On je, eto, sva​ko​dnev​no sta​vljao ži​vot na koc​ku zbog nje, a ona ni​je hte​la da mu pru​ži ni mal​či​ce jef​ti​nog uz​bu​đe​nja. Pre ne​go što je sti​gla da se pre​do​mi​sli, za​lu​pi​la je vra​ta auto​mo​bi​la i ušla u ku​ću. Oti​šla je pra​vo na sprat. Ne​ki mi​nut ka​sni​je, sa​ma u kre​ve​tu, ose​ti​la je svu svo​ju be​du. Dvo​ji​cu je iz​da​la: Loj​da, ti​me što se lju​bi​la sa Čar​li​jem; i Čar​li​ja, za​to što ga je ot​ka​či​la ne​za​do​vo​lje​nog. Su​tra​dan – ne​de​lja je bi​la – go​to​vo da ni​je usta​ja​la iz kre​ve​ta zbog ma​mur​lu​ka. U po​ne​de​ljak uve​če za​zvo​nio joj je te​le​fon. – Ov​de Henk Bar​tlet – za​ču​la je glas ne​kog mla​dog Ame​ri​kan​ca. – Drug sam Čar​li​ja Far​kar​so​na, iz Daks​for​da zo​vem. Pri​čao mi je o va​ma, a ja pro​na​đoh vaš broj u nje​go​voj sve​sci. Njoj sta​de sr​ce. – Što me zo​ve​te? – Lo​še ve​sti, bo​jim se – re​če mla​dić. – Čar​li je da​nas po​gi​nuo, obo​ri​li su ga iz​nad Ab​vi​la. – Ne! – Bi​la mu je to pr​va mi​si​ja u no​vom spit​fa​je​ru. – Pri​čao mi je o to​me – pro​zbo​ri ona, oša​mu​će​na. – Mi​slio sam, eto, da bi vam tre​ba​lo ja​vi​ti. – Je​ste, hva​la vam – pro​ša​pu​ta ona. – On je, jed​no​stav​no, mi​slio da va​ma ne​ma rav​ne. – Stvar​no? – Da ste ga sa​mo ču​li ka​ko pri​ča o va​ma, i ka​ko ste sjaj​ni. – Žao mi je – re​če ona – ta​ko mi je žao. A on​da vi​še ni​je bi​la u sta​nju da go​vo​ri, pa spu​sti slu​ša​li​cu.

II Čak Dju​ar po​gle​da pre​ko ra​me​na po​ruč​ni​ka Bo​ba Stron​ga, jed​nog od krip​to​a​na​li​ti​ča​ra. Bi​lo je me​đu nji​ma alj​ka​vih ti​po​va, ali Strong je bio ure​dan, i na nje​go​vom sto​lu ni​je bi​lo ni​čeg sem jed​nog je​di​nog li​sta pa​pi​ra, na ko​jem je na​pi​sao: JO-LO-KU-TA-VA-NA – Ni​šta mi ni​je ja​sno – ozlo​je​đe​no će Strong. – Ako je tač​no de​ši​fro​va​no, ovo zna​či da su na​pa​li ne​ku ta​mo Jo​lo​ku​ta​va​nu. Ali to ni​šta ne zna​či. Ta​kva reč ne po​sto​ji. Čak se za​gle​dao u šest ja​pan​skih slo​go​va. Bio je uve​ren da bi oni mo​ra​li da ima​ju ne​ko zna​če​nje, iako je ja​pan​ski je​zik je​dva na​tu​cao. Ni​je, me​đu​tim, mo​gao da raz​lu​či šta bi to mo​glo bi​ti, pa je na​sta​vio da ra​di. U sta​roj uprav​noj zgra​di vla​da​lo je su​mor​no ras​po​lo​že​nje. Ne​de​lja​ma po​sle na​pa​da na Perl Har​bor, Čak i Edi vi​đa​li su na​du​ve​ne le​še​ve ko​ji bi se sa​mo po​ja​vi​li iz po​to​plje​nih bro​do​va i plu​ta​li po ma​snoj po​vr​ši​ni vo​de u Perl Har​bo​ru. U isto vre​me, na osno​vu oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka ko​je su do​bi​ja​li, ni​je to ni iz​bli​za bio kraj ra​zor​nim na​pa​di​ma ja​pan​skih sna​ga. Sa​mo tri da​na po​sle Perl Har​bo​ra, ja​pan​ski avi​o​ni uda​ri​li su na ame​rič​ku ba​zu na Lu​zo​nu, na Fi​li​pi​ni​ma, i ra​zo​ri​li kom​plet​ne za​li​he tor​pe​da Pa​ci​fič​ke flo​te. Isto​ga da​na, u Ju​žnom ki​ne​skom mo​ru, po​to​pi​li su dva bri​tan​ska boj​na bro​da, Re​puls i Princ od Vel​sa, osta​viv​ši Bri​tan​ce pot​pu​no ne​moć​ne na da​le​ko​i​stoč​nom fron​tu. Či​ni​lo se da su Ja​pan​ci ne​za​u​sta​vlji​vi. Ne​pre​sta​no su sti​za​le lo​še ve​sti. Od po​čet​ka go​di​ne, to​kom ne​ko​li​ko me​se​ci, Ja​pan je po​tu​kao ame​rič​ke sna​ge na Fi​li​pi​ni​ma i na​neo po​raz Bri​tan​ci​ma u Hong​kon​gu, Sin​ga​pu​ru i Ran​gu​nu, glav​nom gra​du Bur​me. Na​zi​vi mno​gih tih me​sta bi​la su ne​po​zna​ti čak i po​mor​ci​ma kao što su Čak i Edi. Ame​rič​koj jav​no​sti pak ti to​po​ni​mi zvu​ča​li su kao ime​na da​le​kih pla​ne​ta iz ne​kog na​uč​no​fan​ta​stič​nog šti​va: Gu​am, Vejk, Ba​tan. Ali svi su zna​li šta zna​či po​vla​če​nje, po​ko​ra​va​nje i pre​da​ja. Čak je bio une​zve​ren. Mo​že li Ja​pan za​i​sta da po​be​di Ame​ri​ku? Te​ško mu je bi​lo da po​ve​ru​je u to. Već do ma​ja Ja​pan​ci su do​bi​li ono što su hte​li: im​pe​ri​ju ko​ja im je obez​be​đi​va​la snab​de​va​nje ka​u​ču​kom, ka​la​jem i – što je naj​va​žni​je – naf​tom. In​for​ma​ci​je ko​je bi tu i ta​mo pro​cu​ri​le uka​zi​va​le su na to da oni svo​jom ca​re​vi​nom upra​vlja​ju sa okrut​no​šću pred ko​jom bi čak i Sta​ljin po​cr​ve​neo. Ali ima​li su i oni trn u oku, a to je bi​la ame​rič​ka mor​na​ri​ca. I Ča​ka bi, kad sa​mo po​mi​sli na to, is​pu​nio po​nos. Ja​pan​ci su se na​da​li da će pot​pu​no uni​šti​ti Perl Har​bor i ste​ći pre​vlast na či​ta​vom Ti​hom oke​a​nu; ali ni​su u to​me us​pe​li. Ame​rič​ki no​sa​či avio​na i te​ške kr​sta​ri​ce još su plo​vi​li. Oba​ve​štaj​ni po​da​ci uka​zi​va​li su na ve​li​ku srdž​bu ja​pan​skih voj​nih za​po​ved​ni​ka, ko​ji ni​ka​ko ni​su mo​gli da shva​te ka​ko to da Ame​ri​kan​ci ne​će, na​pro​sto, da leg​nu i umru. Po​sle gu​bi​ta​ka pre​tr​plje​nih u Perl Har​bo​ru, Ame​ri​kan​ci su bi​li i broj​no i oruž​jem nad​ja​ča​ni, ali ni​ti su be​ža​li, ni​ti su se kri​li. Na​pro​tiv, iz​vo​di​li su ge​ril​ske pre​pa​de na ja​pan​ske bro​do​ve, na​no​se​ći im ma​lu šte​tu, ali za​to ja​ča​ju​ći mo​ral ame​rič​kih bo​ra​ca i, u isti mah, usa​đu​ju​ći u ja​pan​ske sna​ge neo​po​zi​vo ose​ća​nje da još ni​su po​be​di​li. A on​da, dva​de​set pe​tog apri​la, avi​o​ni s jed​nog no​sa​ča bom​bar​do​va​li su sâm cen​tar To​ki​ja, te​ško po​vre​div​ši po​nos ja​pan​ske voj​ske. Sla​vlje na Ha​va​ji​ma po​pri​mi​lo je obe​lež​ja ek​sta​ze. Čak i Edi su se na​pi​li te no​ći. Ali od​sud​ni ob​ra​čun tek je bio na po​mo​lu. Ni​je bi​lo čo​ve​ka s ko​jim je Čak raz​go​va​rao u sta​roj uprav​noj zgra​di a da mu ni​je re​kao ka​ko Ja​pan​ci za po​če​tak le​ta pri​pre​ma​ju ve​li​ki na​pad, ne bi li na​-

te​ra​li Ame​ri​kan​ce da se, svim ras​po​lo​ži​vim sna​ga​ma, upu​ste u po​sled​nju bit​ku. Ja​pan​ci su se na​da​li da će u tom bo​ju pre​vag​nu​ti neo​spor​na nad​moć nji​ho​ve mor​na​ri​ce, te da će ame​rič​ka Pa​ci​fič​ka flo​ta bi​ti zbri​sa​na. Jedini način da Amerikanci pobede bio je da se bolje pripreme, prikupe bolje obaveštajne podatke, da se brže kreću i budu mudriji. U to​ku tih me​se​ci, u sta​ni​ci HI​PO da​no​noć​no se ra​di​lo na raz​bi​ja​nju no​vog ši​far​ni​ka Ja​pan​ske car​ske voj​ske, pod na​zi​vom JN-25b. U ma​ju su, me​đu​tim, na​pra​vi​li iz​ve​stan na​pre​dak. Ame​rič​ka mor​na​ri​ca ima​la je sta​ni​ce za pre​sre​ta​nje be​žič​nih ko​mu​ni​ka​ci​ja duž ce​log Pa​ci​fič​kog obo​da, od Si​je​tla do Austra​li​je. Ta​mo su lju​di, po​zna​ti kao „Dru​štvo sa kro​va”,28 se​de​li sa slu​ša​li​ca​ma na uši​ma, pred ra​dio-pri​jem​ni​ci​ma, i slu​ša​li ja​pan​ski ra​dij​ski pro​met. Pom​no su pra​ti​li sve što se do​ga​đa na va​zdu​šnim ta​la​si​ma, a ono što bi ču​li za​pi​si​va​li su u be​le​žni​ce. Sig​na​li su bi​li na Mor​ze​o​voj azbu​ci, s tim što su tač​ke i cr​ti​ce pre​vo​đe​ne u gru​pe od po pet ci​fa​ra, pri če​mu je sva​ka ta gru​pa pred​sta​vlja​la po jed​no slo​vo, reč ili re​če​ni​cu iz ši​far​ni​ka. Na​o​ko na​su​mi​ce oda​bra​ni bro​je​vi bi​li su osi​gu​ra​nom ve​zom pro​sle​đi​va​ni do te​le​prin​te​ra u po​dru​mu sta​re ad​mi​ni​stra​tiv​ne zgra​de. Tu je po​či​njao onaj te​ži deo: pro​va​lji​va​nje ši​fre. Uvek bi po​če​li od ne​čeg sit​nog. Če​sto se, kao po​sled​nja reč, u sig​na​li​ma po​ja​vlji​va​lo OVA​RI, što zna​či kraj. Krip​to​a​na​li​ti​čar bi on​da po​gle​dao da li se i ne​gde dru​gde u is​toj po​ru​ci na​la​zi ista gru​pa bro​je​va, pa bi, kad na ne​ku na​i​đe, iz​nad nje na​pi​sao „KRAJ?”. Ja​pan​ci su im po​mo​gli na​či​niv​ši gre​šku iz či​stog ne​ma​ra, što je za njih bi​lo ne​u​o​bi​ča​je​no. No​vi ši​far​ni​ci za JN-25b sti​za​li su sa za​ka​šnje​njem do po​je​di​nih je​di​ni​ca na za​ba​če​nim po​lo​ža​ji​ma. I ta​ko je, u to​ku ne​ko​li​ko kob​nih ne​de​lja, ja​pan​ska vr​hov​na ko​man​da sla​la po​ru​ke u oba ko​da. Po​što su Ame​ri​kan​ci pro​va​li​li ve​ći​nu iz​vor​nog JN-25, mo​gli su sa​da da pre​ve​du po​ru​ku na sta​ri kod, da po​ša​lju de​ši​fro​van tekst upo​re​do s po​ru​kom u no​vom ko​du, i da ra​za​be​ru zna​če​nja gru​pa od po pet ci​fa​ra u no​vom ko​du. Ne​ko vre​me su na​pre​do​va​li ko​ra​ci​ma od se​dam mi​lja. Pr​vo​bit​na osmo​ri​ca krip​to​a​na​li​ti​ča​ra do​bi​la su, po​sle Perl Har​bo​ra, po​ja​ča​nje – ne​ko​li​ko mu​zi​ča​ra iz or​ke​stra s po​to​plje​nog rat​nog bro​da Ka​li​for​ni​ja. Iako ni​ko​me ni​je bi​lo ja​sno ka​ko, mu​zi​ča​ri su bi​li vič​ni de​ši​fro​va​nju. Sva​ki sig​nal je sni​man, sva​ki de​ši​fro​van tekst od​la​gan u ar​hi​vu. Upo​re​đi​va​nje sva​kog za​be​le​že​nog po​da​tka bi​lo je ključ​no za po​sao. Ana​li​ti​čar bi, ta​ko, mo​gao da za​tra​ži sve sig​na​le po​sla​te u to​ku jed​nog od​ređ​nog da​na, ili sve sig​na​le upu​će​ne jed​nom bro​du, ali i, na pri​mer, sve sig​na​le u ko​ji​ma se po​mi​nju Ha​va​ji. Čak i osta​li iz ad​mi​ni​stra​ci​je usa​vr​ši​li su si​ste​me una​kr​snog in​dek​si​ra​nja ka​ko bi lak​še na​šli ono što ana​li​ti​ča​ri​ma za​tre​ba. Je​di​ni​ca je pred​vi​de​la da će u pr​voj ne​de​lji ma​ja Ja​pan​ci na​pa​sti Port Mors​bi, sa​ve​znič​ku ba​zu na Pa​pui. Is​po​sta​vi​lo se da su bi​li u pra​vu, i ame​rič​ka mor​na​ri​ca je pre​sre​la za​vo​je​vač​ku flo​tu u Ko​ral​nom mo​ru. Obe stra​ne su ka​sni​je tvr​di​le da su iz bit​ke iza​šle kao po​bed​ni​ce, ali Ja​pan​ci ni​su za​u​ze​li Port Mors​bi. A ad​mi​ral Ni​mic, glav​no​ko​man​du​ju​ći Pa​ci​fič​ke flo​te, ste​kao je po​ve​re​nje u svo​je de​ši​fran​te. Ja​pan​ci se ni​su slu​ži​li obič​nim na​zi​vi​ma za lo​ka​ci​je u Ti​hom oke​a​nu. Sva​ko va​žni​je me​sto ima​lo je ozna​ku od dva slo​va – za​pra​vo dva ka​rak​te​ra, ili ka​ne iz ja​pan​skog al​fa​be​ta, prem​da su de​ši​fran​ti obič​no pri​be​ga​va​li od​go​va​ra​ju​ćim slov​nim zna​ci​ma iz la​tin​ske abe​ce​de. Lju​di u po​dru​mu su mu​ku mu​či​li ne bi li ot​kri​li zna​če​nje sva​ke od tih ozna​ka sa​či​nje​nih od po dve ka​ne. Napre​do​va​li su spo​ro: MO je bio Port Mors​bi, AH je bio Oahu, ali u zna​če​nje mno​gih tih ozna​ka ni​ka​ko ni​su uspe​va​li da pro​nik​nu. U ma​ju su se, ve​li​kom br​zi​nom, go​mi​la​li do​ka​zi da će Ja​pan​ci uda​ri​ti na me​sto ko​je su obe​le​ža​va​li sa AF. Struč​nja​ci iz je​di​ni​ce pret​po​sta​vlja​li su da se to AF od​no​si na Mi​dvej, ko​ral​no ostr​vo na za​pad​nom

kra​ju dve hi​lja​de če​ti​ri​sto ki​lo​me​ta​ra du​gač​kog lan​ca ostr​va ko​ji po​či​nje na Ha​va​ji​ma. Mi​dvej se na​la​zi na po​la pu​ta iz​me​đu Los An​đe​le​sa i To​ki​ja. Pret​po​stav​ka, na​rav​no, sa​ma po se​bi ni​je bi​la do​volj​na. S ob​zi​rom na to da je ja​pan​ska mor​na​ri​ca bi​la broj​ni​ja, ad​mi​ral Ni​mic je mo​rao da ras​po​la​že po​u​zda​nim sa​zna​njem. Iz da​na u dan, lju​di s ko​ji​ma je Čak ra​dio raz​ot​kri​va​li su pre​te​ću sli​ku ja​pan​skog bor​be​nog po​ret​ka. Na nji​ho​ve no​sa​če avi​o​na pri​sti​za​li su no​vi avi​o​ni. Na pu​či​nu se oti​snu​la „oku​pa​ci​o​na si​la”; Ja​pan​ci su na​me​ra​va​li da za​dr​že sva​ku osvo​je​nu te​ri​to​ri​ju. Bi​la je to, po sve​mu su​de​ći, ve​li​ka ope​ra​ci​ja. Ali gde će Ja​pan​ci uda​ri​ti? Lju​di iz po​dru​ma po​seb​no su se po​no​si​li de​ši​fro​va​njem sig​na​la ko​ji je ja​pan​ska flo​ta pod ozna​kom „hit​no” po​sla​la u To​kio: „Ubr​zaj​te is​po​ru​ku cre​va za go​rivo.” Mom​ci su, jed​nim de​lom, bi​li za​do​volj​ni zbog raz​ot​kri​va​nja po​ru​ke na spe​ci​jal​nom je​zi​ku, ali pre​vas​hod​no za​to što je taj sig​nal pred​sta​vljao nov do​kaz da su pri​pre​me za sve​o​bu​hvat​ni ma​ne​var na oke​a​nu u pu​nom je​ku. Ame​rič​ka vr​hov​na ko​man​da sma​tra​la je da bi na​pad mo​gao da do​đe iz prav​ca Ha​va​ja, a voj​ska je stra​ho​va​la od in​va​zi​je na za​pad​nu oba​lu Sje​di​nje​nih Dr​ža​va. Čak i per​lhar​bor​ski tim mo​ri​le su sum​nje da je reč o ostr​vu Džon​ston, oko hi​lja​du šeststo ki​lo​me​ta​ra ju​žno od Mi​dve​ja, gde je po​sto​ja​la avi​on​ska pi​sta. Mo​ra​li su, da​kle, da bu​du pot​pu​no si​gur​ni. Čak je, ot​pri​li​ke, imao pred​sta​vu šta bi tre​ba​lo pred​u​ze​ti, ali je okle​vao da išta ka​že. Krip​to​a​na​li​ti​ča​ri su bi​li ve​o​ma pa​met​ni, a on ni​je. U ško​li mu je uvek sla​bo išlo. U tre​ćem raz​re​du, je​dan dru​gar iz odeljenja pro​zvao ga je Tup​son Ča​ki. Čak se ras​pla​kao, te mu je upra​vo za​to na​di​mak i ostao. U sop​stve​nim oči​ma, i da​lje je bio Tup​son Ča​ki. Kad je bi​lo vre​me ruč​ku, on i Edi uze​še u kan​ti​ni sen​dvi​če i ka​fu, pa se​do​še na kej, oda​kle je pu​cao po​gled na lu​ku. Sve se vra​ća​lo u nor​ma​lu. Naf​ta se uglav​nom po​vu​kla, a ne​ke olu​pi​ne već su iz​va​đe​ne na su​vo. Dok su je​li, iz​nad rta Ho​spi​tal po​int po​ja​vi se ošte​će​ni no​sač avi​o​na, pa la​ga​no uđe u lu​ku; za njim se vu​kla naft​na mr​lja, ko​ja se pro​te​za​la skroz do pu​či​ne. Čak je pre​po​znao brod – be​še to Jork​taun. Trup mu je bio crn od ga​re​ži, a na po​let​no-slet​noj pa​lu​bi vi​de​la se ogrom​na ru​pa, ve​ro​vat​no od ja​pan​ske bom​be ko​ja ga je po​go​di​la u Bi​ci u Ko​ral​nom mo​ru. Si​re​ne i fan​fa​re su pra​ti​le Jork​taun, ko​ji se pri​bli​ža​vao bro​do​gra​di​li​štu, a te​glja​či se sja​ti​še da ga pro​vu​ku kroz otvo​re​nu ka​pi​ju su​vog do​ka br. 1. – Me​sec da​na bi, ka​žu, tre​ba​lo da se ra​di na nje​mu – re​če Edi. Bio je sme​šten u is​toj zgra​di u ko​joj i Čak, ali u pro​sto​ri​ja​ma po​mor​ske oba​ve​štaj​ne slu​žbe na spra​tu, ta​ko da je če​šće imao pri​li​ke da slu​ša tra​če​ve. – Ali će ipak is​plo​vi​ti za tri da​na. – Ka​ko će da stig​nu? – Već su se ba​ci​li na po​sao. Glav​ni me​ha​ni​čar je ra​ni​je pre​ba​čen avi​o​nom na brod – on je već ta​mo, sa svo​jom eki​pom. A po​gle​daj sa​mo šta se zbi​va na su​vom do​ku. Čak je vi​deo da pra​zan dok već vr​vi od lju​di i opre​me; ni​je mo​gao ni da pre​bro​ji apa​ra​te za za​va​ri​va​nje ko​ji su do​vu​če​ni u pri​sta​ni​šte. – Ne​ma to ve​ze – od​vra​ti Edi – oni će, u stva​ri, sa​mo da ga pri​kr​pe. Po​pra​vi​će pa​lu​bu tek to​li​ko da brod mo​že da is​plo​vi, a sve osta​lo mo​ra​će da sa​če​ka. Ne​što u na​zi​vu tog bro​da ni​je Ča​ku da​va​lo mi​ra. Ni​ka​ko ni​je mo​gao da se otre​se te do​sad​ne mi​sle. Šta li zna​či Jork​taun? Op​sa​da Jork​ta​u​na bi​la je po​sled​nja ve​li​ka bit​ka u Ame​rič​kom ra​tu za ne​za​vi​snost. Da ni​je u to​me ključ? Ka​pe​tan Van​der​ma​jer pro​đe po​red njih. – Na​zad na po​sao, cu​ri​ce – re​če on. – Jed​nog da​na ću ga sa​sta​vi​ti sa ze​mljom – pro​ce​di Edi.

– Po​sle ra​ta, Edi – re​če Čak. Kad se vra​tio u po​drum i vi​deo da za nje​go​vim sto​lom se​di Bob Strong, Čak shva​ti da je upra​vo re​šio pro​blem ko​ji je mu​čio Stron​ga. Po​gle​dav​ši još jed​nom krip​to​a​na​li​ti​ča​ru pre​ko ra​me​na, on ugle​da isti onaj list har​ti​je, sa istih šest ja​pan​skih slo​go​va: JO-LO-KU-TA-VA-NA On oba​zri​vo po​ku​ša da sve to iz​ve​de kao da je Strong sâm do​šao do re​še​nja. – Ali, po​ruč​ni​če – obra​ti mu se Čak – pa vi ste to re​ši​li! – Je​sam? – zbu​ni se Strong. – En​gle​ski je na​ziv, pa su ga Ja​pan​ci fo​net​ski tran​skri​bo​va​li. – Jo​lo​ku​ta​va​na je en​gle​ski na​ziv? – Je​ste, go​spo​di​ne. Ta​ko Ja​pan​ci iz​go​va​ra​ju Jork​taun. – Šta?! – Strong je bio pot​pu​no sme​ten. U jed​nom uža​snom tre​nu, Tup​son Ča​ki upi​tao se: a šta ako sam grd​no po​gre​šio? Tad Strong re​če: – O, bo​že, u pra​vu si! Jo​lo​ku​ta​va​na – Jork​taun, po ja​pan​skom izgovoru! Hva​la ti! Sva​ka čast! – odu​še​vlje​no će Strong. Čak je okle​vao. Imao je još ne​što na pa​me​ti. Da li da ka​že? Ni​je nje​gov po​sao da raz​bi​ja ši​fre. Ali Ame​ri​ka je bi​la na ko​rak od po​ra​za. Mo​žda bi vre​de​lo ri​zi​ko​va​ti. – Smem li još ne​što da vam su​ge​ri​šem? – upi​ta. – Sa​mo na​pred. – Ti​če se ozna​ke AF. Na​ma sad tre​ba ko​nač​na po​tvr​da da je reč o Mi​dve​ju, je li ta​ko? – Je​ste. – A zar ne bi​smo mo​gli da sa​sta​vi​mo ne​ku po​ru​ku u ko​joj se po​mi​nje Mi​dvej, a ko​ju će Ja​pan​ci po​tom, ši​fro​va​nu, re​e​mi​to​va​ti? On​da bi​smo mo​gli da pre​sret​ne​mo nji​hov sig​nal i ta​ko ot​kri​je​mo ši​fru za Mi​dvej. Strong se za​mi​slio. – Mo​žda – od​go​vo​ri on. – Mo​žda bi​smo on​da tu po​ru​ku mo​ra​li da po​ša​lje​mo ta​ko da je sva​ko raz​u​me. – Mo​gli bi​smo. A po​ru​ka bi mo​gla da se od​no​si na ne​što što i ni​je na​ro​či​to po​ver​lji​vo – kao, na pri​mer: „Na​stu​pi​la je epi​de​mi​ja ve​ne​rič​ne bo​le​sti na Mi​dve​ju, mo​li​mo vas, ša​lji​te le​ko​ve”, ili ne​što ta​ko. – Ali za​što bi Ja​pan​ci to re​e​mi​to​va​li? – Pa do​bro, ne​ka bu​de ne​što va​žno za voj​sku, ali ne stro​go po​ver​lji​vo; re​ci​mo, ne​što u ve​zi s vre​men​skim pri​li​ka​ma. – Da​nas je čak i vre​men​ska prog​no​za po​ver​lji​va in​for​ma​ci​ja. U raz​go​vor se uklju​či krip​to​a​na​li​ti​čar ko​ji je se​deo za su​sed​nim sto​lom: – A osku​di​ca vo​de? Ako već Ja​pan​ci na​me​ra​va​ju da za​u​zmu to me​sto, ta​kva in​for​ma​ci​ja bi​la bi im va​žna. – Maj​ku mu, to bi mo​glo da upa​li. – Stron​ga je sad već ob​u​zi​ma​lo uz​bu​đe​nje. – Re​ci​mo da s Mi​dve​ja ja​ve na Ha​va​je da je do​šlo do kva​ra na po​stro​je​nju za de​sa​li​ni​za​ci​ju. – A Ha​va​ji od​go​va​ra​ju, re​ci​mo: Evo, ša​lje​mo vam brod s pi​ja​ćom vo​dom – do​da​de Čak. – Ja​pan​ci bi to si​gur​no pro​sle​di​li uko​li​ko na​me​ra​va​ju da na​pad​nu Mi​dvej. Mo​ra​li bi i sa​mi da na​pra​ve plan za snab​de​va​nje pi​ja​ćom vo​dom svo​jih lju​di ta​mo.

– A to bi emi​to​va​li u ši​fro​va​nom ob​li​ku, da ne ot​kri​ju na​ma ko​li​ko ih za​ni​ma Mi​dvej. Strong usta​de. – Po​đi sa mnom – obra​ti se on Ča​ku. – Haj​de da ka​že​mo še​fu, da ču​je​mo šta on mi​sli. Sig​na​li su već to​ga da​na raz​me​nje​ni. Su​tra​dan, ja​pan​ski ra​dij​ski sig​nal ja​vio je o osku​di​ci vo​de na AF-u. Me​ta je bio Mi​dvej. Ad​mi​ral Ni​mic je po​čeo da pra​vi klop​ku.

III Te ve​če​ri, dok se vi​še od hi​lja​du rad​ni​ka vr​zma​lo oko te​ško ošte​će​nog no​sa​ča avi​o​na Jork​taun, po​pra​vlja​ju​ći šta se po​pra​vi​ti mo​že pod lam​pa​ma sa sve​tlo​snim lu​kom, Čak i Edi su oti​šli do Tra​ke na še​ši​ru, ba​ra ko​ji se na​la​zio u jed​noj mrač​noj uli​či​ci u Ho​no​lu​luu. Me​sto je, kao i obič​no, bi​lo dup​ke pu​no, što mor​na​ra, što me​šta​na. Go​to​vo sve mu​šte​ri​je su bi​le mu​škog po​la, prem​da se tu na​šlo i ne​ko​li​ko me​di​cin​skih se​sta​ra ko​je su do​šle u pa​ro​vi​ma. Ča​ku i Edi​ju se to me​sto svi​đa​lo, jer su i osta​li mu​škar​ci ko​ji su tu svra​ća​li bi​li od nji​ho​ve fe​le. Le​zbij​ke su taj bar vo​le​le jer ih mu​škar​ci ni​su spo​pa​da​li. Ni​šta se tu, na​rav​no, ni​je ra​di​lo otvo​re​no. Za po​na​ša​nje ko​je oda​je ho​mo​sek​su​al​ne po​ri​ve mo​gli su da vas iz​ba​ce iz mor​na​ri​ce. Pa ipak, ov​de su se oku​plja​li upra​vo lju​di ta​kvih sklo​no​sti. Šef or​ke​stra je bio na​šmin​kan. Pe​vač, Ha​va​jac, bio je pre​ru​šen u že​nu, ali ta​ko ube​dlji​vo da je bi​lo i onih ko​ji uop​šte ni​su bi​li sve​sni da je mu​ško. Što se vla​sni​ka ti​če, iz avi​o​na se vi​de​lo da je na​stran. Mu​škar​ci​ma je bi​lo do​zvo​lje​no da ple​šu je​dan s dru​gim. I ni​ko ni​ko​ga ne bi na​zvao šo​njom sa​mo za​to što je po​ru​čio ver​mut. Po​sle Džo​a​ni​ne po​gi​bi​je, Ča​ku se či​ni​lo da Edi​ja vo​li još vi​še. Bio je, na​rav​no, sve​stan da bi i Edi mo​gao da na​stra​da; ali ta opa​snost ni​ka​da mu se ni​je či​ni​la stvar​nom. Sa​da, po​sle na​pa​da na Perl Har​bor, ni je​dan je​di​ni dan ne bi pro​šao, a da se Ča​ku pred oči​ma ne uka​že pre​le​pa de​voj​ka što le​ži na ze​mlji sva kr​va​va, i nje​gov brat, ko​ji ne​u​te​šno je​ca po​kraj nje. Isto je ta​ko i Čak mo​gao da kle​či po​red Edi​ja, skr​han istim, ne​pod​no​šlji​vim bo​lom. Sed​mog de​cem​bra su Čak i Edi pre​va​ri​li smrt, ali sa​da je uve​de​no rat​no sta​nje, i ži​vot je po​stao jef​tin. Sva​ki dan ko​ji pro​ve​du za​jed​no bio je po​seb​no dra​go​cen upra​vo sto​ga što je mo​gao da bu​de i po​sled​nji. Čak je sta​jao na​slo​njen o šank s pi​vom u ru​ci, dok je Edi se​deo na bar​skoj sto​li​ci. Sme​ja​li su se slu​ša​ju​ći mor​na​rič​kog pi​lo​ta Tre​vo​ra Pak​sma​na – zva​nog Trik​si – ko​ji im je upra​vo pri​čao ka​ko je jed​nom po​ku​šao da vo​di lju​bav s de​voj​kom. – Pre​stra​vio sam se! – go​vo​rio je Trik​si. – Ja mi​slio da je do​le sve pod ko​nac, sve le​po i fi​no, kao kod de​vo​ja​ka na sli​ka​ma – ali ta vam je bi​la dla​ka​vi​ja od me​ne! Kao go​ri​la, ta​kva je bi​la! Ur​la​li su od sme​ha. U tom tre​nut​ku, Čak kra​jič​kom oka pri​me​ti zde​pa​stu fi​gu​ru ka​pe​ta​na Van​der​ma​je​ra, ko​ji je upra​vo ula​zio u bar. Ma​lo​broj​ni su bi​li ofi​ci​ri ko​ji su išli u ba​ro​ve sa is​klju​či​vo mu​škom kli​jen​te​lom. Ni​je to bi​lo za​bra​nje​no, ali se na ta​kve ti​po​ve gle​da​lo kao na ne​pro​mi​šlje​ne i ne​u​vi​đav​ne, kao, na pri​mer, da su blat​nja​vih či​za​ma ušli u re​sto​ran ho​te​la Ric-Karl​ton. Edi se okre​nu le​đi​ma, u na​di da ga Van​der​ma​jer ne​će ugle​da​ti. No na​ža​lo​st, ni​je bio te sre​će. Van​der​ma​jer sti​že pra​vo do njih i re​če: – Vi​di, vi​di, sve de​voj​či​ce na oku​pu, a? Trik​si se sa​mo okre​nu i ne​sta​de u gu​žvi.

– Kud li se onaj de​nuo? – upi​ta Van​der​ma​jer. Već je bio pi​jan te je za​pli​tao je​zi​kom. Čak pri​me​ti ka​ko se Edi​ju mra​či li​ce. – Do​bro ve​če, ka​pe​ta​ne – po​zdra​vi ga Čak kru​to – smem li da vas ča​stim jed​nim pi​vom? – Vi​ski sa... s... le​dom. Čak mu do​ne​se pi​će. Van​der​ma​jer ot​pi gu​tljaj pa re​če: – I ta​ko ču​jem ja, ov​de sva ak​ci​ja ide ot​po​za​di – jel’ ta​ko? Po​gle​dao je u Edi​ja. – Poj​ma ne​mam – re​če Edi hlad​no. – O, ma daj! – od​vra​ti Van​der​ma​jer. – Ona​ko, ne​zva​nič​no – do​da​de pa po​gla​di Edi​ja po ko​le​nu. Edi sko​či kao opa​ren i od​gur​nu bar​sku sto​li​cu. – Da me ni​ste pip​nu​li – re​če. – Po​la​ko, Edi – smi​ri​vao ga je Čak. – Ne po​sto​ji taj pro​pis u mor​na​ri​ci ko​ji mi na​la​že da mo​ram ovog ma​to​rog gu​zi​ča​ra da pu​stim da me ša​pe​ta! – Šta re​če, ko sam ja? – upi​ta Van​der​ma​jer, mr​tav pi​jan. – Ako me sa​mo još jed​nom do​tak​ne – re​če Edi – ku​nem se da ću ga ras​pa​li​ti po tom ru​žnom li​cu. – Ka​pe​ta​ne Van​der​ma​je​r. Go​spo​di​ne, znam mno​go bo​lje me​sto od ovo​ga – re​če Čak. – Da li bi​ste že​le​li da ode​te ta​mo? Van​der​ma​jer se na​čas zbu​nio. – Šta? Čak se do​vi​jao. – Jed​no ma​nje, mir​ni​je me​sto – kao ovo, sa​mo in​tim​ni​je. Zna​te šta ho​ću da ka​žem? – Do​bro zvu​či! – uz​vik​nu ka​pe​tan pa is​ka​pi ča​šu. Čak uze Van​der​ma​je​ra pod de​snu mi​šku i da​de Edi​ju znak da ga pri​hva​ti pod le​vu. Pi​ja​nog ka​pe​ta​na iz​ve​li su na uli​cu. Sre​ćom, u po​lu​mra​ku uli​či​ce na​i​šao je tak​si. Čak otvo​ri vra​ta. U tom tre​nut​ku, Van​der​ma​jer po​lju​bi Edi​ja. Ka​pe​tan ga za​gr​li obe​ma ru​ka​ma, pri​ti​snu usne uz Edi​je​ve, pa re​če: – Vo​lim te. Čak se sle​di od stra​ha. To ne slu​ti na do​bro. Edi uda​ri Van​der​ma​je​ra pe​sni​com u sto​mak, ja​ko. Ka​pe​tan huk​nu, je​dva po​vra​ti va​zduh. Edi ga uda​ri opet, ovo​ga pu​ta u li​ce. Čak se is​pre​či iz​me​đu njih dvo​ji​ce. Pre ne​go što će Van​der​ma​jer pa​sti, Čak ga ugu​ra na zad​nje se​di​šte tak​si​ja. Na​slo​nio se na pro​zor i dao tak​si​sti nov​ča​ni​cu od de​set do​la​ra. – Vo​di ga ku​ći i za​dr​ži ku​sur – re​če. I tak​si ode. Čak po​gle​da u Edi​ja. – E, deč​ko moj – re​če – sa​da smo na​gra​i​sa​li.

IV Pro​tiv Edi​ja Pa​ri​ja, me​đu​tim, ni​ka​da ni​je ni pod​ne​ta op​tu​žni​ca zbog fi​zič​kog na​pa​da na ofi​ci​ra. Su​tra​dan uju​tro, ka​pe​tan Van​der​ma​jer se po​ja​vio u sta​roj uprav​noj zgra​di sa šlji​vom na oku, ali ni u ko​ga ni​je upro pr​stom. Čak po​mi​sli ka​ko bi ka​pe​ta​nu si​gur​no pro​pa​la ka​ri​je​ra kad bi pri​znao da se po​bio s ne​kim u ba​ru Tra​ka na še​ši​ru. Pa ipak, svi ži​vi go​vo​ri​li su sa​mo o nje​go​voj mo​dri​ci. – Van​der​ma​jer tvr​di da se okli​znuo na ulje u svo​joj ga​ra​ži – go​vo​rio je Bob Strong – te da je on​da, pri​li​kom pa​da, li​cem uda​rio o ko​si​li​cu za tra​vu. No ja bih pre re​kao da ga je že​na opa​u​či​la. Je​ste li mu vi​de​li že​nu? Iz​gle​da kao Džek Demp​si.29 To​ga da​na krip​to​a​na​li​ti​ča​ri iz po​dru​ma iz​ve​sti​li su ad​mi​ra​la Ni​mi​ca da će Ja​pan​ci na​pa​sti Mi​dvej

če​tvr​tog ju​na. I još pre​ci​zni​je, da će se ja​pan​ske sna​ge, u se​dam sa​ti uju​tro na​re​če​nog da​na, na​la​zi​ti dve​sta osam​de​set ki​lo​me​ta​ra se​ver​no od tog ato​la. Zvu​ča​li su uver​lji​vo go​to​vo isto ono​li​ko ko​li​ko su i sa​mi ve​ro​va​li u ono što tvr​de. Edi se sav smra​čio. – Šta mi tu mo​že​mo? – re​če on kad se sa Ča​kom na​šao na ruč​ku. I on je ra​dio za po​mor​sku oba​ve​štaj​nu slu​žbu, te je za​hva​lju​ju​ći de​ši​fro​va​nim po​ru​ka​ma znao ko​li​kom si​lom Ja​pan​ci ras​po​la​žu. – Ja​pan​ci ima​ju dve​sta bro​do​va na otvo​re​nom mo​ru – to im je, prak​tič​no, ce​la mor​na​ri​ca – a ko​li​ko bro​do​va ima​mo mi?! Tri​de​set pet! Čak ni​je bio ta​ko tu​ro​ban. – Ali nji​ho​va udar​na si​la či​ni sa​mo jed​nu če​tvr​ti​nu ukup​ne sna​ge. Osta​lo ot​pa​da na oku​pa​ci​o​nu si​lu, di​ver​zant​sku si​lu i re​zer​vu. – Pa šta? I če​tvr​ti​na nji​ho​vih sna​ga opet je ja​ča od ce​le na​še Pa​ci​fič​ke flo​te! – Tre​nut​no ja​pan​sku udar​nu si​lu či​ne sa​mo če​ti​ri no​sa​ča avi​o​na. – Ali mi ima​mo sa​mo tri. – Ru​kom u ko​joj je dr​žao sen​dvič sa šun​kom Edi po​ka​za na nosač pocrneo od di​ma, oko ko​jeg su se bi​li raz​mi​le​li me​ha​ni​ča​ri na su​vom do​ku. – Uklju​ču​ju​ći i Jork​taun, ko​ji je van stro​ja. – Pa, mi bar zna​mo da oni do​la​ze, a oni ne zna​ju da ih mi če​ka​mo u za​se​di. – Na​dam se sa​mo da je u to​me na​ša ve​li​ka pred​nost, kao što i Ni​mic mi​sli. – Va​la, i sam se na​dam. Kad se vra​tio u po​drum, Ča​ku sa​op​šti​še da vi​še ne ra​di ta​mo. Pre​ko​man​do​van je na – Jork​taun. – To Van​der​ma​jer ho​će da me ka​zni – re​če Edi Ča​ku, sav upla​kan, te ve​če​ri. – Mi​sli da ćeš ta​mo po​gi​nu​ti. – Ne gle​daj ta​ko cr​no – od​vra​ti Čak. – Mo​žda će​mo i do​bi​ti ovaj rat. Ne​ko​li​ko da​na pre na​pa​da, Ja​pan​ci su pre​šli na no​ve ši​far​ni​ke. Lju​di iz po​dru​ma sa​mo su uz​dah​nu​li i po​če​li sve na​no​vo, ali su, do po​čet​ka bit​ke, us​pe​li da do​đu do vr​lo ma​lo oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka. Ni​mic je mo​rao da se sna​đe sa onim či​me je u tom tre​nut​ku ras​po​la​gao, u na​di da Ja​pan​ci ne​će u po​sled​njem tre​nut​ku iz​me​ni​ti ceo plan. Ja​pan​ci su pak oče​ki​va​li da će Mi​dvej za​u​ze​ti na pre​pad, la​ko. Na​da​li su se da će ih po​tom Ame​ri​kan​ci na​pa​sti svim ras​po​lo​ži​vim sna​ga​ma, u po​ku​ša​ju da po​vra​te kon​tro​lu nad tim ko​ral​nim ostr​vom. U tom tre​nut​ku bi ja​pan​ska re​zer​vna flo​ta stu​pi​la na sce​nu i zbri​sa​la kom​plet​nu ame​rič​ku flo​tu. Ja​pan bi za​vla​dao Ti​him oke​a​nom. A Sje​di​nje​ne Ame​rič​ke Dr​ža​ve bi za​tra​ži​le mi​rov​ne pre​go​vo​re. Ni​mic je na​me​ra​vao da ce​lu tu kom​bi​na​ci​ju sa​se​če u ko​re​nu, ta​ko što će ja​pan​sku udar​nu si​lu do​če​ka​ti u za​se​di, pre ne​go što ona stig​ne da osvo​ji Mi​dvej. I Čak je, po​red osta​lih, tre​ba​lo da uče​stvu​je u toj za​se​di. Spa​ko​vao je stva​ri u ra​nac i po​lju​bio Edi​ja, a on​da za​jed​no odo​še do do​ka. Tu su na​le​te​li na Van​der​ma​je​ra. – Ni​je bi​lo vre​me​na da se po​pra​ve vo​do​ne​pro​pu​sne pre​gra​de – re​če im on. – Ako je brod bu​šan, ima da po​to​ne kô olo​van kov​čeg. Čak po​lo​ži ša​ku na Edi​je​vo ra​me, da ga za​dr​ži, pa re​če: – Ka​ko oko, ka​pe​ta​ne? Van​der​ma​je​ro​va usta se is​kri​vi​še u zlob​ni kez. – Sreć​no ti bi​lo, pe​de​ru – re​če on, i ode. Čak se ru​ko​vao s Edi​jem i ukr​cao se na brod. Na Van​der​ma​je​ra je istog ča​sa za​bo​ra​vio jer mu se na​po​kon ostva​ri​la že​lja – bio je na otvo​re​nom mo​ru, i to na jed​nom od naj​ve​ćih bro​do​va sa​gra​đe​nih do sa​da. Jork​taun je bio vo​de​ći brod u kla​si no​sa​ča avi​o​na. Bio je du​ži od dva fud​bal​ska igra​li​šta, a po​sa​-

da je bro​ja​la vi​še od dve hi​lja​de lju​di. No​sio je de​ve​de​set le​te​li​ca: ne​što sta​ri​je da​glas de​va​sta​to​re, tor​ped​ne bom​bar​de​re sa sklo​pi​vim kri​li​ma; za​tim ne​što no​vi​je bom​bar​de​re po​ni​ra​če da​glas da​un​tle​se i, na​po​slet​ku, lov​ce gru​man vaj​ldket, ko​ji će ići kao prat​nja bom​bar​de​ri​ma. Go​to​vo sve se na​la​zi​lo is​pod pa​lu​be, osim gor​nje struk​tu​re na​lik na ostr​vo, ko​ja se uz​di​za​la de​se​tak me​ta​ra iz​nad po​let​no-slet​ne piste. Tu je bi​lo sme​šte​no ko​mand​no-ko​mu​ni​ka​ci​o​no sr​ce bro​da, s ko​mand​nim mo​stom, ra​dij​skom so​bom od​mah is​pod nje, te so​bom s kar​ta​ma, i pi​lot​skom ka​bi​nom. Iza njih uz​di​zao se ogro​man odžak, sa​sta​vljen od tri ma​nja dim​nja​ka. Još je na bro​du bi​lo me​ha​ni​ča​ra ko​ji su pri​vo​di​li po​sao kra​ju kad je Jork​taun na​pu​stio su​vi dok i is​plo​vio iz Perl Har​bo​ra. Čak je us​hi​ćen oslu​ški​vao tut​nja​vu dži​nov​skih mo​to​ra. Kad je brod sti​gao u du​blje vode i po​čeo da se di​že i spu​šta u rit​mu ta​la​sa Ti​hog oke​a​na, nje​mu se uči​ni kao da ple​še. Čak je ras​po​ređen u ra​dij​sku so​bu, što je bi​lo ra​zum​no re​še​nje, bu​du​ći da je na tom me​stu do iz​ra​ža​ja mo​glo da do​đe nje​go​vo is​ku​stvo u ba​ra​ta​nju sig​na​li​ma. No​sač se bio za​pu​tio ka ugo​vo​re​nom me​stu se​ve​ro​za​pad​no od Mi​dve​ja, dok su za​va​re​ni de​lo​vi škri​pa​li kao no​ve ci​pe​le. Brod je imao apa​rat za pi​će, ko​ji su svi zva​li ge​dank, gde ste mo​gli da do​bi​je​te i svež, tek na​pra​vljen sla​do​led. Tu je, još pr​vog po​po​dne​va, Čak na​le​teo ne Trik​si​ja Pak​sma​na, ko​ga je ono​mad bio vi​deo kod Tra​ke na še​ši​ru. Ob​ra​do​vao se što je na bro​du i je​dan nje​gov drug. U sre​du tre​ćeg ju​na, dan pre pred​vi​đe​nog na​pa​da, mor​na​rič​ki le​te​ći brod u iz​vid​nič​koj mi​si​ji za​pad​no od Mi​dve​ja pri​me​tio je kon​voj ja​pan​skih tran​sport​nih bro​do​va. Oni su, po sve​mu su​de​ći, pre​vo​zi​li oku​pa​ci​o​nu si​lu, či​ji je za​da​tak bio da, po okon​ča​nju bit​ke, pre​u​zme vlast nad tim ko​ral​nim ostr​vom. Vest je pro​sle​đe​na svim ame​rič​kim bro​do​vi​ma, a Čak je, se​de​ći u ra​dij​skoj so​bi Jork​ta​u​na, me​đu pr​vi​ma sa​znao no​vost. Bi​la je to ozbilj​na po​tvr​da da su nje​go​vi dru​go​vi u po​dru​mu bi​li u pra​vu, i on ose​ti olak​ša​nje što se na kra​ju is​po​sta​vi​lo da ni​su po​gre​ši​li. Ni​je mu, pri​tom, pro​ma​kla iro​ni​ja tre​nut​ka: ne bi on sad bio u ta​kvoj opa​sno​sti da su, ipak, po​gre​ši​li te da su Ja​pan​ci kre​nu​li ka ne​koj dru​goj tač​ki. U mor​na​ri​ci je bio već go​di​nu i po da​na, ali do to​ga ča​sa ni​jed​nom ni​je uče​stvo​vao u bi​ci. Na br​zi​nu po​pra​vlje​ni Jork​taun bi​će me​ta ja​pan​skim tor​pe​di​ma i bom​ba​ma. Brod je plo​vio u su​sret voj​ni​ci​ma ko​ji bi uči​ni​li sve sa​mo da ga po​to​pe, a s njim i Ča​ka. Čud​no se ose​ćao. Do sa​da je uglav​nom bio neo​bič​no mi​ran, ali ma​lo-ma​lo pa bi ose​tio po​riv da sko​či pre​ko ogra​de i za​pli​va na​trag, ka Ha​va​ji​ma. Te no​ći pi​sao je ro​di​te​lji​ma. Da su​tra po​gi​ne, i on i pi​smo ve​ro​vat​no bi za​vr​ši​li na dnu, za​jed​no s bro​dom, ali on je ipak pi​sao. Nig​de ni​je po​me​nuo za​što je pre​ko​man​do​van. Pa​lo mu je u jed​nom tre​nut​ku na pa​met da se is​po​ve​di, da pri​zna da je ho​mo​sek​su​a​lac, ali je br​zo od​u​stao od te za​mi​sli. Ob​ja​snio je to se​bi na sle​de​ći na​čin: on vo​li svo​je ro​di​te​lje i za​hva​lan im je na sve​mu što su uči​ni​li za nje​ga. „Ako po​gi​nem bo​re​ći se za de​mo​krat​sku ze​mlju pro​tiv okrut​ne voj​ne dik​ta​tu​re, moj ži​vot ne​će bi​ti ulu​do protraćen”, na​pi​sao je on. Kad je pro​či​tao na​pi​sa​no, uči​ni​lo mu se mal​či​ce gro​mo​pu​ca​tel​no, ali je sve osta​vio ka​ko je bi​lo. Ta noć je krat​ko tra​ja​la. Va​zdu​ho​plov​ci su na do​ru​čak sa​zva​ni u po​la dva. Čak je oti​šao da Trik​si​ju Pak​sma​nu po​že​li sre​ću. Kao na​dok​na​du za ra​no usta​ja​nje, pi​lo​ti su do​bi​li šnic​le i ja​ja. Avi​o​ni su iz​vu​če​ni iz pot​pa​lub​nih han​ga​ra, ogrom​nim brod​skim lif​to​vi​ma, a on​da do​ve​ze​ni do par​ki​ra​li​šta na pa​lu​bi, gde će ih snab​de​ti go​ri​vom i oruž​jem. Ma​nji broj pi​lo​ta uz​le​te od​mah i kre​nu u po​tra​gu za ne​pri​ja​te​ljem. Osta​li su se​de​li u so​bi za sa​stan​ke, u pu​noj le​tač​koj opre​mi, i če​ka​li no​vo​sti. Čak je oti​šao na du​žnost u ra​dij​sku so​bu. Ma​lo pre šest sa​ti, uhva​tio je sig​nal iz iz​vi​đač​kog le​te​ćeg bro​da:

BROJ​NI NE​PRI​JA​TELJ​SKI AVI​O​NI LE​TE KA MI​D​VE​JU Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je do​bio je par​ci​ja​lan sig​nal: NE​PRI​JA​TELJ​SKI NO​SA​ČI AVI​O​NA Po​če​lo je. Ka​da je, mi​nut ka​sni​je, sti​gao pot​pu​ni iz​ve​štaj, po​lo​žaj ja​pan​ske udar​ne si​le go​to​vo pot​pu​no se po​du​da​rao s pred​vi​đa​nji​ma krip​to​a​na​li​ti​ča​ra. Čak je bio po​no​san – i upla​šen. Tri ame​rič​ka no​sa​ča avi​o​na – Jork​taun, En​ter​prajz i Hor​net – utvr​di​li su kurs ko​jim će nji​ho​ve le​te​li​ce sti​ći do po​lo​ža​ja oda​kle će mo​ći da na​pad​nu ja​pan​ske bro​do​ve. Na mo​stu je sta​jao no​sa​ti ad​mi​ral Frenk Fle​čer, pe​de​set​sed​mo​go​di​šnji ve​te​ran ko​ji je u Pr​vom svet​skom ra​tu od​li​ko​van Mor​na​rič​kim kr​stom. Dok je išao ka ko​mand​nom mo​stu da pre​ne​se de​ši​fro​va​nu po​ru​ku, Čak je čuo Fle​če​re​ve re​či: – Još ni​smo vi​de​li ni​je​dan ja​pan​ski avion. To zna​či da još ne zna​ju gde se na​la​zi​mo. Sa​mo je to, znao je Čak, Ame​ri​kan​ci​ma išlo na​ru​ku; je​di​na nji​ho​va pred​nost bi​li su bo​lji oba​ve​štaj​ni po​da​ci. Ja​pan​ci su se, bez sum​nje, na​da​li da će za​te​ći uspa​va​ni Mi​dvej, baš u du​hu per​lhar​bor​skog sce​na​ri​ja, ali – za​hva​lju​ju​ći krip​to​a​na​li​ti​ča​ri​ma – ne​će bi​ti ta​ko. U Mi​dve​ju ame​rič​ki avi​o​ni ne​će ću​ta​ti po pi​sta​ma kao gli​ne​ni go​lu​bo​vi. Dok ja​pan​ski bom​bar​de​ri stig​nu, svi će oni već bi​ti u va​zdu​hu, or​ni za bit​ku. Na​pe​to oslu​šku​ju​ći puc​ke​ta​nje be​žič​nog sa​o​bra​ća​ja, što s Mi​dve​ja, što s ja​pan​skih bro​do​va, ofi​ci​ri i lju​di u ra​dij​skoj s​o​bi Jork​ta​u​na ni na​čas ni​su po​sum​nja​li da se oko ma​ju​šnog ato​la vo​di za​stra​šu​ju​ća va​zdu​šna bit​ka; ni​su, me​đu​tim, zna​li ko bit​ku do​bi​ja. Ne​du​go za​tim, ame​rič​ki avi​o​ni s Mi​dve​ja po​le​te​še u su​sret ne​pri​ja​te​lju, na​pav​ši ja​pan​ske no​sa​če. U obe​ma bit​ka​ma, ko​li​ko je Čak mo​gao da za​klju​či, pro​tiv​a​vi​on​ski to​po​vi od​i​gra​li su pre​sud​nu ulo​gu. Mi​dvej​skoj ba​zi ni​je na​ne​ta ve​li​ka šte​ta, a bez​ma​lo sve bom​be i tor​pe​da usme​re​na ka ja​pan​skoj flo​ti promašili su cilj; no u oba ta okr​ša​ja obo​re​no je mno​go le​te​li​ca. Po sve​mu se či​ni​lo da je re​zul​tat ne​re​šen – i taj po​da​tak mu​čio je Ča​ka, jer Ja​pan​ci su ima​li ja​če re​zer​ve. Ma​lo pre se​dam sa​ti Jork​taun, En​ter​prajz i Hor​net skre​nu​li su ka ju​go​i​sto​ku. Na​ža​lost, na tom kur​su su se sa​mo uda​lji​li od ne​pri​ja​te​lja. Iz​me​đu osta​log, tu je du​vao ju​go​i​stoč​ni ve​tar, ko​ji ni​su sme​li da za​ne​ma​re. Sva​ki mi​li​me​tar moć​nog Jork​ta​u​na po​drh​ta​vao je od gr​mlja​vi​ne avi​on​skih mo​to​ra ko​ji su na pa​lu​bi hva​ta​li ubr​za​nje, je​dan za dru​gim, oti​sku​ju​ći se u va​zdu​šno pro​stran​stvo. Ča​ku ni​je pro​ma​klo da se kod sva​kog vaj​ldke​ta de​sno kri​lo ma​lo po​dig​ne, pri če​mu se le​vo za​ne​se pri​li​kom ubr​za​va​nja, na šta su se, uosta​lom, mno​gi pi​lo​ti ža​li​li. Do osam ča​so​va i tri​de​set mi​nu​ta, sa tri no​sa​ča uz​le​te​lo je sto pe​de​set pet ame​rič​kih avi​o​na, ko​ji su na​pa​li ne​pri​ja​telj​sku udar​nu si​lu. Pr​ve le​te​li​ce sti​gle su u cilj​nu zo​nu tač​no na vre​me, baš kad su Ja​pan​ci bi​li za​u​ze​ti si​pa​njem go​ri​va i na​o​ru​ža​va​njem avi​o​na ko​ji su se upra​vo vra​ti​li s Mi​dve​ja. Po po​let​no-slet​nim pa​lu​ba​ma, na sve stra​ne, bi​li su raz​ba​ca​ni san​du​ci s mu​ni​ci​jom u zmij​skim gne​zdi​ma od is​pre​ple​ta​nih cre​va za go​ri​vo – sve je to mo​glo da od​le​ti u va​zduh u de​li​ću se​kun​de. Na po​mo​lu je bio pra​vi po​kolj. Ali do nje​ga ni​je do​šlo. U tom pr​vom ta​la​su go​to​vo sve ame​rič​ke le​te​li​ce bi​le su uni​šte​ne.

De​va​sta​to​ri su bi​li za​sta​re​li. Le​te​li​ce vaj​ldket, ko​je su ih pra​ti​le, bi​le su ne​što bo​lje, ali ne to​li​ko do​bre da bi pa​ri​ra​le br​zim, okret​nim ja​pan​skim avi​o​ni​ma ze​ro. Pre​te​kli avi​o​ni, ko​ji su us​pe​li da do​tu​re bor​be​nu teh​ni​ku, de​set​ko​va​ni su ra​zor​nom pro​tiv​a​vi​on​skom palj​bom s ja​pan​skih no​sa​ča. Iz​ra​zi​to je te​ško bi​lo ba​ci​ti bom​bu iz avi​o​na na brod u po​kre​tu, kao i tor​pe​dom po​go​di​ti brod iz va​zdu​ha, na​ro​či​to ako je sâm pi​lot iz​lo​žen va​tri i od​o​zgo i od​o​zdo. U po​ku​ša​ju da to iz​ve​de, ve​ći​na pi​lo​ta je iz​gu​bi​la ži​vot. A ni​je​dan ni​je po​go​dio. Ni jed​na je​di​na ame​rič​ka bom​ba ni​je pro​na​šla me​tu. Pr​va tri ta​la​sa avi​o​na, po je​dan sa sva​kog ame​rič​kog no​sa​ča, ni​su na​ne​la ni naj​ma​nju šte​tu ja​pan​skoj udar​noj si​li. Mu​ni​ci​ja na pa​lu​ba​ma ja​pan​skih bro​do​va ni​je oti​šla u va​zduh, creva za go​ri​vo ni​su se za​pa​lila. Dla​ka s gla​ve Ja​pan​ci​ma ni​je fa​li​la. Ča​ka ob​u​ze očaj dok je oslu​ški​vao po​ru​ke ko​je su sti​za​le pre​ko ra​di​ja. Sa​da je, u no​vom sve​tlu, sa​gle​dao svu ge​ni​jal​nost na​pa​da na Perl Har​bor, iz​ve​de​nog pre se​dam me​se​ci. Ame​rič​ki bro​do​vi su bi​li usi​dre​ni, ne​po​mič​ne me​te zbi​je​ne jed​na do dru​ge, i re​la​tiv​no ih je la​ko bi​lo po​go​di​ti. Lov​ci ko​ji su ima​li za​da​tak da šti​te flo​tu ne​u​tra​li​sa​ni su već na sa​mim uz​le​ti​šti​ma. Dok su Ame​ri​kan​ci sti​gli da opre​me i iz​ba​ce pro​tiv​a​vi​on​ske to​po​ve, na​pad je već bio go​to​vo za​vr​šen. Bit​ka je, me​đu​tim, tra​ja​la i da​lje, i ni​su još svi ame​rič​ki avi​o​ni sti​gli do cilj​ne zo​ne. Uto Čak za​ču po​vik va​zdu​ho​plov​nog ofi​ci​ra sa En​ter​praj​za: „U na​pad! U na​pad!”, na šta je usle​dio pi​lo​tov la​kon​ski od​go​vor: „’Oću ja, sa​mo da vi​dim gde su sko​to​vi.” Do​bra vest u sve​mu to​me je bi​la da ja​pan​ski ko​man​dant još ni​je po​slao le​te​li​ce na ame​rič​ke bro​do​ve. Dr​žao se pla​na, i bio pot​pu​no usred​sre​đen na Mi​dvej. Mo​žda je u me​đu​vre​me​nu već shva​tio da avi​o​ni ko​ji ga na​pa​da​ju do​le​ću s ne​kog no​sa​ča, ali mo​žda ni​je bio sa​svim si​gu​ran gde se ti ame​rič​ki bro​do​vi na​la​ze. Upr​kos toj pred​no​sti, Ame​ri​kan​ci​ma po​be​da još ni​je bi​la u ru​ka​ma. A on​da se ce​lo​kup​na sli​ka iz​me​ni​la. Ja​to od tri​de​set se​dam bom​bar​de​ra po​ni​ra​ča da​un​tles, ko​ji su uz​le​te​li sa En​ter​praj​za, pri​me​ti​lo je Ja​pan​ce. Avi​o​ni ze​ro ko​ji su šti​ti​li bro​do​ve spu​sti​li su se bi​li go​to​vo do po​vr​ši​ne mo​ra u bor​bi s le​te​li​ca​ma ko​je su ih već ra​ni​je na​pa​le, ta​ko da su se, sreć​nim sti​ca​jem okol​no​sti, bom​bar​de​ri na​šli iz​nad lo​va​ca, u pri​li​ci da se na njih ob​ru​še sa sun​cem iza le​đa. Ne​ki mi​nut ka​sni​je, još osam​na​est da​un​tle​sa sa Jork​ta​u​na sti​glo je do cilj​ne zo​ne. Me​đu tim pi​lo​ti​ma bio je i Trik​si. A ra​dio – da eks​plo​di​ra od uz​bu​đe​nih po​vi​ka. Čak za​tvo​ri oči i usred​sre​di se, na​sto​je​ći da ra​za​be​re zna​če​nje is​kri​vlje​nih zvu​ko​va. Ni​je mo​gao da pre​po​zna Trik​si​jev glas. A on​da, u po​za​di​ni, za​ču ka​rak​te​ri​sti​čan fi​juk bom​bar​de​ra ko​ji po​ni​ru. Na​pad je po​čeo. Od​jed​nom, pr​vi put, za​ču​še se po​be​do​no​sni kri​ci pi​lo​ta. – Moj si, đu​bre jed​no! – Sra​nje, ovo sam tač​no mogô da ose​tim ka​ko le​ti u va​zduh! – Eto vam ga, na​je​di​te se, kuč​ki​ni si​no​vi! – Usred sre​de! – Gle ka​ko go​ri! Mu​škar​ci u ra​dij​skoj so​bi raz​u​la​re​no su kli​ca​li, prem​da ni​su bi​li sa​svim si​gur​ni šta se de​ša​va. Sve je pro​šlo za ne​ko​li​ko mi​nu​ta, ali je za​to mno​go vre​me​na pro​šlo pre ne​go što im je sti​gao su​vi​sao iz​ve​štaj. Ra​do​sni zbog po​be​de, pi​lo​ti su go​vo​ri​li ne​po​ve​za​no. Po​ste​pe​no, ka​ko su se smi​ri​va​li, a on​da i kre​nu​li na​trag pre​ma bro​do​vi​ma, mo​gla se ste​ći već ja​sni​ja sli​ka. Me​đu pre​ži​ve​li​ma je bio i Trik​si Pak​sman.

Ve​ći​na bom​bi ko​je su ba​ci​li ni​je po​go​di​la me​tu, kao što je i ra​ni​je bio slu​čaj, ali su bom​bar​de​ri ima​li de​se​tak di​rekt​nih po​go​da​ka, ko​ji su ne​pri​ja​te​lju na​ne​li ne​sa​gle​di​vu šte​tu. Kon​tro​li se otr​gao po​žar na tri moć​na ja​pan​ska no​sa​ča avi​o​na: Ka​gi, Sor​juu i na ad​mi​ral​skom bro​du Aka​gi​ju. Ne​pri​ja​te​lju je, da​kle, ostao sa​mo još je​dan – Hir​ju. – Tri od če​ti​ri! – us​hi​će​no je bio Čak. – A ni​su još ni pri​smr​de​li na​šim bro​do​vi​ma! To će se ubr​zo pro​me​ni​ti. Ad​mi​ral Fle​čer je po​slao de​set le​te​li​ca da​un​tles na „pre​ži​ve​li” ja​pan​ski no​sač. Ali ta​da je Jork​ta​u​nov ra​dar uhva​tio sig​nal – k nji​ma su, sa uda​lje​no​sti od oko osam​de​set ki​lo​me​ta​ra, ve​ro​vat​no sa Hir​jua, po​le​te​li avi​o​ni. Što se ame​rič​kih le​te​li​ca ti​če, i one su, po na​red​bi, uz​le​te​le, ta​ko da u tre​nut​ku na​pa​da ne​će sta​ja​ti ne​bra​nje​ne na pa​lu​bi. U me​đu​vre​me​nu su cre​va za go​ri​vo na Jork​ta​u​nu na​pu​nje​na ugljen-di​ok​si​dom, ra​di pre​ven​ci​je po​ža​ra. U na​pa​du je uče​stvo​va​lo če​tr​na​est le​te​li​ca val, bom​bar​de​ra po​ni​ra​ča aiči D3A, i još, kao prat​nja, avi​o​ni ze​ro. Evo ga, po​či​nje, po​mi​sli Čak. Pr​vi put u ak​ci​ji. Do​šlo mu je bi​lo da se is​po​vra​ća. Us​peo je da pre​bro​di muč​ni​nu. Još pre ne​go što će se na​pa​da​či po​ja​vi​ti na ne​bu, ar​ti​lje​ri​ja s Jork​ta​u​na otvo​ri​la je va​tru. Brod je ras​po​la​gao sa če​ti​ri pa​ra ve​li​kih pro​tiv​a​vi​on​skih to​pova sa ce​vi​ma preč​ni​ka dva​na​est i po cen​ti​me​ta​ra i do​me​tom od vi​še ki​lo​me​ta​ra. Pro​ce​nju​ju​ći po​lo​žaj ne​pri​ja​te​lja pre​ko ra​da​ra, ar​ti​lje​rij​ski ofi​ci​ri upu​ti​še sal​vu dži​nov​skih gra​na​ta od dva​de​set pet ki​lo​gra​ma pre​ma le​te​li​ca​ma ko​je su pri​sti​za​le, po​de​siv​ši pret​hod​no taj​me​re da one eks​plo​di​ra​ju kad stig​nu do me​te. Avi​o​ni ti​pa vaj​ldket uz​le​te​li su iz​nad na​pa​da​ča i, pre​ma pi​lot​skim ra​dio-iz​ve​šta​ji​ma, obo​ri​li su šest bom​bar​de​ra i tri lov​ca. Čak je otr​čao do ko​mand​nog mo​sta da pre​ne​se po​ru​ku: osta​tak ne​pri​ja​telj​ske udar​ne si​le po​ni​re. Ad​mi​ral Fle​čer hlad​no od​vra​ti: – Pa, sta​vio sam šlem na gla​vu – to je sve što mo​gu da uči​nim. Čak po​gle​da kroz pro​zor i vi​de bom​bar​de​re ka​ko le​te pra​vo ka nje​mu, pod ta​ko oštrim uglom da se či​ni​lo da će se su​no​vra​ti​ti. Ne​ka​ko je odo​leo po​ri​vu da se ba​ci na pod. Brod je iz​ne​na​da na​či​nio pu​ni za​o​kret ule​vo. Sve vre​di pro​ba​ti sa​mo da le​te​li​cu ko​ja te na​pa​da ne​ka​ko skre​neš s kur​sa. Na pa​lu​bi Jork​ta​u​na na​la​zi​la su se i če​ti​ri tzv. či​ka​ška kla​vi​ra – ma​nja pro​tiv​a​vi​on​ska to​pa kra​ćeg do​me​ta, sva​ki sa po če​ti​ri ce​vi. Sa​da je va​tra otvo​re​na i iz njih, i iz to​po​va s krstaricâ u prat​nji Jork​ta​u​na. Dok je Čak gle​dao s ko​mand​nog mo​sta, pre​stra​vljen i ne​mo​ćan da pre​du​zme bi​lo šta ka​ko bi se za​šti​tio, tob​dži​ja s pa​lu​be do​bro na​ni​ša​ni i po​go​di je​dan val. Avion se, či​ni​lo se, ras​pao u tri ko​ma​da. Dva su pa​la u mo​re, a je​dan je uda​rio u bok bro​da. A on​da je eks​plo​di​rao i dru​gi val. Čak je kli​cao. Osta​lo ih je, me​đu​tim, još šest. Jork​taun je iz​ne​na​da skre​nuo ude​sno. Ja​pan​ski avi​o​ni hra​bro su odo​le​va​li smr​to​no​snoj va​tri pa​lub​nih to​po​va, go​ne​ći i da​lje Jork​taun. Kad su se pri​bli​ži​li, ogla​si​li su se i mi​tra​lje​zi na plat​for​ma​ma sa obe stra​ne po​let​no-slet​ne pi​ste. Sa​da su ce​vi Jork​ta​u​na svi​ra​le sim​fo​ni​ju smr​ti, i ču​li su se ba​ri​to​ni dva​na​e​stcen​ti​me​tar​skih ce​vi, te​no​ri či​ka​ških kla​vi​ra i ne​u​mo​mlji​vo štek​ta​nje mitraljezâ. Čak ugle​da pr​vu bom​bu. Ja​pan​ci su če​sto upo​tre​blja​va​li bom​be sa od​lo​že​nom de​to​na​ci​jom. Ume​sto da eks​plo​di​ra​ju pri​li​kom uda​ra, one bi se ras​pr​sle se​kun​du-dve ka​sni​je; su​šti​na je bi​la u to​me da pret​hod​no pro​bi​ju pa​lu​bu, ta​ko da po​tom eks​plo​di​ra​ju du​bo​ko u unu​tra​šnjo​sti plo​vi​la i pot​pu​no ga raz​o​re.

Ali ova bom​ba se sa​mo ko​tr​lja​la po pa​lu​bi Jork​ta​u​na. Čak je ceo taj pri​zor pra​tio uža​snut, kao oma​đi​jan. Na tre​nu​tak se či​ni​lo da bom​ba ne​će ni eks​plo​di​ra​ti. A on​da se za​ču pra​sak i buk​nu pla​men. Dva či​ka​ška kla​vi​ra na kr​mi ne​sta​do​še dok dla​nom o dlan. Ma​nji po​ža​ri raz​buk​ta​še se na pa​lu​bi, kao i na ku​la​ma. Čak ču​du ni​je mo​gao da se na​ču​di ka​ko su svi ti lju​di oko nje​ga osta​li hlad​no​krv​ni, kao da pri​su​stvu​ju ka​kvoj rat​noj si​mu​la​ci​ji u kon​fe​ren​cij​skoj sa​li. Ad​mi​ral Fle​čer je iz​da​vao na​re​đe​nja dok je, te​tu​ra​ju​ći se po uz​dr​ma​noj pa​lu​bi, išao ka ko​mand​nom mo​stu. Ne​ko​li​ko ča​sa​ka ka​sni​je, eki​pe za ot​kla​nja​nje šte​te raz​ju​ri​še se po po​let​no-slet​noj pa​lu​bi vu​ku​ći va​tro​ga​sna cre​va, dok su oni sa no​si​li​ma po​di​za​li ra​nje​ni​ke, pa ih niz str​me brod​ske ste​pe​ni​ce spu​šta​li do am​bu​lan​te. Ve​ćih po​ža​ra na bro​du ni​je bi​lo za​hva​lju​ju​ći ugljen-di​ok​si​du u cre​vi​ma za go​ri​vo. Sem to​ga, na pa​lu​bi ni​je bi​lo avi​o​na na​to​va​re​nih bom​ba​ma ko​ji bi mo​gli da od​le​te u va​zduh. Tre​nu​tak ka​sni​je još je​dan val fi​juk​nu nad Jork​ta​u​nom i bom​ba po​go​di odžak. Eks​plo​zi​ja je uz​dr​ma​la mo​ćan brod. Iz dim​nja​ka po​ku​lja ogro​man oblak ma​snog cr​nog di​ma. Mo​ra da je bom​ba ošte​ti​la mo​to​re, po​mi​sli Čak, jer brod istog ča​sa iz​gu​bi br​zi​nu. Pa​lo je još bom​bi, ali sve su pro​ma​ši​le me​tu i za​vr​ši​le u vo​di, po​di​žu​ći gej​zi​re, ko​ji su pr​ska​li pa​lu​bu, gde se mor​ska vo​da me​ša​la s kr​vlju ra​nje​nih. Jork​taun je sa​svim us​po​rio. Kad je već obo​ga​lje​ni brod pot​pu​no stao, Ja​pan​ci ga po​go​di​še i tre​ći put, a bom​ba pro​bi pred​nji lift i rasprsnu se ne​gde do​le. On​da je, od​jed​nom, sve bi​lo go​to​vo, i pre​te​kli ja​pan​ski bom​bar​de​ri se vi​nu​še put bi​stro​pla​vog pa​ci​fič​kog ne​ba. Još sam živ, po​mi​sli Čak. Brod još ni​je bio iz​gu​bljen. Pro​tiv​po​žar​ne je​di​ni​ce da​le su se na po​sao još pre ne​go što su Ja​pan​ci ne​sta​li iz vi​do​kru​ga. In​že​nje​ri su od​o​zdo, iz pot​pa​lu​blja, obe​ća​va​li da će gre​ja​če ospo​so​bi​ti za sat vre​me​na. Me​ha​ni​ča​ri su za​kr​pi​li ru​pu na po​let​no-slet​noj pa​lu​bi da​ska​ma ore​gon​skog bo​ra. Ra​dij​ska opre​ma bi​la je, me​đu​tim, uni​šte​na, ta​ko da je ad​mi​ral Fle​čer ostao „gluv” i „slep”. S naj​bli​žim sa​rad​ni​ci​ma pre​ba​čen je na kr​sta​ri​cu Asto​ri​ja, a tak​tič​ku ko​man​du je pre​dao Spru​en​su na En​ter​praj​zu. – Je​bi se, Van​der​ma​je​ru – pro​ce​di Čak – pre​ži​veo sam. Bi​lo je to pre​u​ra​nje​no. Mo​to​ri opet oži​ve​še. Jork​taun, pod ko​man​dom ka​pe​ta​na Bak​ma​ste​ra, po​no​vo po​če da se​če pa​ci​fič​ke ta​la​se. Ne​ke le​te​li​ce već su bi​le na​šle pri​be​ži​šte na En​ter​praj​zu, ali su za​to osta​li avi​o​ni još bi​li u va​zdu​hu, pa se brod okre​nu pram​cem u ve​tar, i oni po​če​še da sle​ću i uzi​ma​ju go​ri​vo. Po​što ni​su ima​li ra​dio-ve​zu, Čak i nje​go​ve ko​le​ge mo​ra​li su da se po​slu​že se​ma​for​skom sig​na​li​za​ci​jom, sa​o​bra​ća​ju​ći s dru​gim bro​do​vi​ma po sta​rin​ski, po​mo​ću za​sta​vi​ca. U po​la tri, ra​dar jed​ne kr​sta​ri​ce iz prat​nje no​sa​ča Jork​taun ot​krio je avi​o​ne ko​ji su u ni​skom le​tu pri​sti​za​li sa za​pa​da – na​pa​da​či su, naj​ve​ro​vat​ni​je, uz​le​te​li sa Hir​jua. Kr​sta​ri​ca je pre​ne​la vest no​sa​ču. Bak​ma​ster je po​slao dva​na​est vaj​ldke​ta da pre​sret​nu Ja​pan​ce. Le​te​li​ce vaj​ldket, po sve​mu su​de​ći, ni​su mo​gle da za​u​sta​ve na​pad, po​što se na​jed​nom po​ja​vi de​set bom​bar​de​ra s tor​pe​di​ma; le​te​li su tik iz​nad vo​de, pra​vo u su​sret Jork​ta​u​nu. Čak je do​bro vi​deo avi​o​ne. Bi​le su to le​te​li​ce ti​pa na​ka​dži​ma B5N, ko​je su Ame​ri​kan​ci zva​li kejts. Sva​ki avion no​sio je tor​pe​do pri​ka​čen is​pod tru​pa, pri če​mu je tor​pe​do bio dugačak kao pola aviona. Če​ti​ri te​ške kr​sta​ri​ce ko​je su pra​ti​le no​sač za​su​le su gra​na​ta​ma mo​re oko Jork​ta​u​na, uz​di​gav​ši či​tav zid od mor​ske pe​ne, ali ja​pan​ske pi​lo​te ni​je bi​lo la​ko od​vra​ti​ti; pro​le​te​li su pra​vo kroz pe​nu. Uto Čak vi​de ka​ko je​dan avion is​pu​šta tor​pe​do. Du​gač​ka bom​ba pa​de u vo​du, vr​hom okre​nu​ta ka

Jork​ta​u​nu. Avion je pro​le​teo ta​ko bli​zu bro​da da je Čak vi​deo pi​lo​to​vo li​ce. Pi​lot je, osim le​tač​kog šle​ma, na gla​vi no​sio i be​lo-cr​ve​nu tra​ku. Po​be​do​no​sno je ma​hao pe​sni​com gle​da​ju​ći po​sa​du na pa​lu​bi. A on​da je od​le​teo. Pro​šlo je, uz ve​li​ku tut​nja​vu, još avi​o​na. Tor​pe​da su bi​la spo​ra te bi bro​do​vi po​ne​kad i us​pe​li da ih iz​beg​nu, ali je te​ško ošte​će​ni Jork​taun ipak bio pre​vi​še ne​zgra​pan za plo​vid​bu u cik​cak. Za​ču se, ta​ko, za​glu​šu​ju​ći pra​sak, ko​ji je po​tre​sao ceo brod; tor​pe​da su bi​la mno​go ja​ča od obič​nih bom​bi. Ča​ku se uči​ni da je po​go​đen le​vi deo kr​me. Usle​di, ne​du​go za​tim, još jed​na eks​plo​zi​ja, od ko​je se brod do​slov​ce iz​di​gao, zba​civ​ši po​lo​vi​nu po​sa​de na pa​lu​bu. Ne​po​sred​no po​sle to​ga, moć​ni mo​to​ri za​ću​ta​še. I ovo​ga pu​ta me​ha​ni​ča​ri su se da​li na po​sao još pre ne​go što su avi​o​ni ne​sta​li iz vid​nog po​lja. Ali tu se vi​še ni​šta ni​je mo​glo uči​ni​ti. Čak im se pri​dru​ži da po​mog​ne oko pum​pi i tad vi​de da je če​lič​ni trup tog ve​li​kog bro​da po​ce​pan kao obič​na kon​zer​va. Oke​an​ska vo​da je ku​lja​la kroz pu​ko​ti​nu. Sa​mo ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je Čak ose​ti da se pa​lu​ba na​ko​si​la. Jork​taun će se pre​vr​nu​ti. Pum​pe ni​su mo​gle da se iz​bo​re sa ogrom​nom ko​li​či​nom vo​de ko​ja je uvi​ra​la u brod, a na​ro​či​to su ose​tlji​ve bi​le vo​do​ne​pro​pu​sne pre​gra​de, ozbilj​no ošte​će​ne na Ko​ral​nom mo​ru, da bi po​tom, na br​zi​nu, bi​le tek po​vr​šno po​pra​vlje​ne. Ko​li​ko će vre​me​na pro​ći pre ne​go što brod po​to​ne? Čak je čuo na​re​đe​nje u tri sa​ta: – Na​pu​štaj brod! Mor​na​ri su pre​ba​ci​va​li užad pre​ko gor​nje ogra​de na već opa​sno str​moj pa​lu​bi. Iz skla​di​šta na pa​lu​bi, po​sa​da je, ci​ma​ju​ći užad, us​pe​la da iz​vu​če na hi​lja​de pr​slu​ka za spa​sa​va​nje, ko​ji su sad iz​nad njih plju​šta​li kao ki​ša. Pra​te​ća plo​vi​la pri​đo​še bli​že i spu​sti​še čam​ce u vo​du. Po​sa​da Jork​ta​u​na li​stom izu ci​pe​le i po​hi​ta ka bo​ku bro​da. Ko zna za​što, ci​pe​le su osta​vi​li ured​no po​re​đa​ne na pa​lu​bi, sto​ti​ne i sto​ti​ne pa​ri obu​će, na​lik ne​koj ob​red​noj žr​tvi. Ra​nje​ni​ci su na no​si​li​ma spu​šte​ni u čam​ce za lov na ki​to​ve ko​ji su če​ka​li do​le. I Čak se, u jed​nom tre​nut​ku, na​šao u vo​di, te za​pli​va što je br​že mo​gao ne bi li se što vi​še uda​ljio od Jork​ta​u​na pre ne​go što se brod pre​vr​ne. Ta​las ga iz​ne​na​di, od​ne​se mu ka​pu s gla​ve. Pri​tom mu je dra​go bi​lo što se na​la​zi upra​vo tu, u to​plom Ti​hom oke​a​nu; u hlad​nom Atlan​ti​ku mo​gao bi i da umre če​ka​ju​ći da stig​ne po​moć. Po​ku​pio ga je ne​ki ča​mac za spa​sa​va​nje, ko​ji je po​tom na​sta​vio da iz​vla​či lju​de iz vo​de. Na istom za​dat​ku bi​le su još de​se​ti​ne ča​ma​ca. Ve​li​ki broj čla​no​va po​sa​de si​la​zio je s glav​ne pa​lu​be, ko​ja se, ina​če, na​la​zi​la ni​že od po​let​no-slet​ne pa​lu​be. Jork​taun je, ne​ka​ko, us​peo da osta​ne na po​vr​ši​ni. Kad su svi čla​no​vi po​sa​de bi​li na si​gur​nom, pre​ba​če​ni su na pra​te​ća plo​vi​la. Čak je sta​jao u čam​cu i gle​dao pre​ko vo​de u za​la​ze​će sun​ce iza Jork​ta​u​na, ko​ji je la​ga​no to​nuo. Pa​de mu u tom ča​su na pa​met da ce​log tog bo​go​vet​nog da​na ni​je vi​deo ni je​dan je​di​ni ja​pan​ski brod. Bit​ku su, za​pra​vo, vo​di​le dve avi​ja​ci​je. Upi​tao se ni​je li to pri​mer no​vog na​či​na vo​đe​nja po​mor​skih bi​ta​ka. Ako je ta​ko, no​sa​či avi​o​na će po​sta​ti naj​va​žni​ja plo​vi​la. Ve​će si​le od njih ne​će bi​ti. Od​jed​nom se po​red nje​ga po​ja​vi Trik​si Pak​sman. Čak ga za​gr​li – to​li​ko mu je bi​lo mi​lo što je pre​ži​veo. Trik​si je on​da is​pri​čao Ča​ku da su bom​bar​de​ri da​un​tles, ko​ji su u po​sled​njem na​le​tu po​le​te​li sa En​ter​praj​za i Jork​ta​u​na, po​go​di​li Hir​ju, po​sled​nji pre​o​sta​li ja​pan​ski no​sač, ko​ji se za​pa​lio i iz​go​reo. – I ta​ko su, zna​či, sva če​ti​ri ja​pan​ska no​sa​ča iz​ba​če​na iz stro​ja – re​če Čak. – Ta​ko je. Sve smo ih sre​di​li, a pri​tom sa​mo je​dan iz​gu​bi​li. – Jel’ to on​da – upi​ta Čak – zna​či da smo mi po​be​di​li? – Da – re​če Trik​si. – Valj​da.

V Po​sle Bit​ke za Mi​dvej po​sta​lo je ja​sno da će pre​va​gu u ra​tu na Pa​ci​fi​ku od​ne​ti avi​o​ni lan​si​ra​ni s bro​do​va. I Ja​pan i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve po​sve​ti​li su se is​tra​ži​va​nji​ma ka​ko bi za što kra​će vre​me sa​gra​di​li no​ve no​sa​če avi​o​na. U to​ku 1943. i 1944. go​di​ne, Ja​pan je na​pra​vio se​dam ta​kvih ogrom​nih i sku​pih plo​vi​la. Za isto to vre​me, Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve su ih na​pra​vi​le de​ve​de​set.

13. 1942. (II) Me​di​cin​ska se​stra Kar​la fon Ul​rih od​gu​ra​la je ko​li​ca do ma​ga​ci​na, i za​tvo​ri​la vra​ta za so​bom. Mo​ra​la je sve br​zo da oba​vi. A zbog to​ga što se spre​ma​la da ura​di, mo​gla bi, ako je uhva​te, da za​vr​ši u kon​cen​tra​ci​o​nom lo​go​ru. Uze​la je za​vo​je iz pla​ka​ra, rol​nu ga​ze i te​gli​cu sa an​ti​sep​tič​nom kre​mom. On​da je ot​klju​ča​la or​mar s le​ko​vi​ma. Uze​la je mor​fi​jum za ubla​ža​va​nje bo​lo​va, sul​fo​na​mid za in​fek​ci​je i aspi​rin za po​vi​še​nu tem​pe​ra​tu​ru. Do​da​la je i je​dan špric, ne​ras​pa​ko​van. Pret​hod​no je fal​si​fi​ko​va​la za​pi​snik, i to je tra​ja​lo ne​ko​li​ko ne​de​lja, da sve iz​gle​da kao da je ma​te​ri​jal ko​ji je kra​la upo​tre​blja​van u le​gi​tim​ne svr​he. Za​pi​snik je la​ži​ra​la pre ne​go što je uze​la stva​ri, a ne po​sle to​ga, ta​ko da bi u slu​ča​ju even​tu​al​ne ru​tin​ske pro​ve​re kon​sta​to​van bio vi​šak, što bi sve​do​či​lo o pu​kom ne​ma​ru, a ne ma​njak, što bi, opet, uka​zi​va​lo na kra​đu. Već dva​put je to ura​di​la, ali se upr​kos to​me ni​šta ma​nje ni​je pla​ši​la. Iza​šla je iz ma​ga​ci​na gu​ra​ju​ći ko​li​ca, na​da​ju​ći se da ne iz​gle​da sum​nji​vo, već kao obič​na me​di​cin​ska se​stra ko​ja pa​ci​jen​ti​ma raz​no​si ono što im je po​treb​no. Ušla je na ode​lje​nje. Uža​snu​la se ugle​dav​ši ta​mo dok​to​ra Ern​sta, ko​ji je se​deo po​red bol​nič​ke po​ste​lje i jed​nom pa​ci​jen​tu me​rio puls. U to vre​me tre​ba​lo je da svi le​ka​ri bu​du na ruč​ku. Ni​je vi​še bi​lo vre​me​na da se pre​do​mi​šlja. Na​sto​je​ći da na li​ce na​mak​ne iz​raz sa​mo​po​u​zda​nja, su​prot​no ono​me što je ose​ća​la, vi​so​ko je isturila bradu i ta​ko, gu​ra​ju​ći ona ko​li​ca, kre​nu​la kroz ode​lje​nje. Dok​tor Ernst je po​di​gao gla​vu i na​sme​šio joj se. Ber​told Ernst je bio san svih se​sta​ra. Da​ro​vi​ti hi​rurg ko​ji je umeo da raz​me​ni to​plu reč s bo​le​sni​ci​ma, vi​sok, na​o​čit i – slobodan. Za​veo je ve​ći​nu le​pu​ška​stih me​di​cin​skih se​sta​ra, i spa​vao s mno​gi​ma od njih, ako se mo​glo ve​ro​va​ti bol​nič​kim go​vor​ka​nji​ma. Klim​nu​la mu je gla​vom i žu​strim ko​ra​kom pro​du​ži​la da​lje. Iz​gu​ra​la je ko​li​ca s ode​lje​nja, a on​da br​zo skre​nu​la u gar​de​ro​bu, gde su se se​stre pre​svla​či​le. Njen man​til bio je oka​čen o ku​ku. Is​pod nje​ga vi​rio je ple​te​ni ce​ger, u ko​jem je bi​la sta​ra svi​le​na ma​ra​ma, ku​pus i ku​ti​ja sa hi​gi​jen​skim ulo​šci​ma za​pa​ko​va​na u sme​đu pa​pir​nu ke​su. Kar​la je po​va​di​la sve iz ce​ge​ra, a on​da žur​no pre​ba​ci​la me​di​cin​ske po​trep​šti​ne s ko​li​ca u ce​ger. Ma​te​ri​jal je po​kri​la ma​ra​mom, pla​vo-zlat​nom, s ge​o​me​trij​skom ša​rom, ko​ju je maj​ka si​gur​no na​ba​vi​la ta​mo ne​gde dva​de​se​tih. A on​da je od​o​zgo sta​vi​la ku​pus i ulo​ške, opet oka​či​la ce​ger o ku​ku pa pre​ko nje​ga pre​ba​ci​la man​til, da ga sa​kri​je. Iz​vu​kla sam se, po​mi​sli ona. Tad po​sta​de sve​sna da drh​tu​ri. Du​bo​ko je udah​nu​la, pri​bra​la se, otvo​ri​la vra​ta i – ugle​da​la dok​to​ra Ern​sta, ko​ji je sta​jao tu, is​pred ma​ga​ci​na. Mo​žda ju je pra​tio? Ho​će li je sad op​tu​ži​ti za kra​đu? Ni​je se dr​žao ne​pri​ja​telj​ski, iz​gle​dao je, šta​vi​še, upra​vo srdačno. Mo​žda će se ona i iz​vu​ći. – Do​bar dan, dok​to​re – re​če ona. – Tre​ba li vam što​god? – Ka​ko ste, se​stro? – na​sme​šio se on. – Je li sve u re​du? – U sa​vr​še​nom re​du, re​kla bih. – Zbog ose​ća​ja kri​vi​ce, go​vo​ri​la je umil​no. – Ali sa​mo vi, dok​to​re, mo​že​te da ka​že​te da li je sve u re​du.

– O, ne​mam pri​go​vo​ra – od​vra​ti on ne​haj​no. Kar​la je raz​mi​šlja​la: pa če​mu on​da sve ovo? Jel’ se on to po​i​gra​va mno​me, mu​či​telj​ski od​la​žu​ći tre​nu​tak kad će iz​ne​ti op​tu​žbu? Ni​šta ni​je re​kla, ali je sta​ja​la i če​ka​la, tru​de​ći se da ne drh​ti od strep​nje. On po​gle​da u ko​li​ca. – A što ste to te​ra​li u gar​de​ro​bu? – Tre​ba​lo mi je ne​što – od​go​vo​ri ona, očaj​nič​ki se do​vi​ja​ju​ći. – Ne​što iz man​ti​la. – Po​ku​ša​va​la je zvu​či pri​bra​no. – Ma​ra​mi​ca, iz dže​pa. – Pre​sta​ni da ble​be​ćeš, go​vo​ri​la je se​bi. On je le​kar, ne agent Ge​sta​poa. Ali i nje​ga se, sve​jed​no, pla​ši​la. On se, oči​gled​no, za​ba​vljao i uži​vao u nje​noj ne​la​go​di. – A ko​li​ca? – Vra​ćam ih ta​mo gde im je me​sto. – Ured​nost je naj​va​žni​ja. Vi ste vr​lo do​bra se​stra... Froj​lajn Fon Ul​rih... Ili be​še frau? – Froj​lajn. – Tre​ba​lo bi ma​lo češće da raz​go​va​ra​mo. Po to​me ka​ko joj se na​sme​šio, bi​lo joj je ja​sno da tu ne bi bi​lo re​či o kra​đi me​di​cin​skih po​trep​šti​na. Hteo je da je pi​ta da li bi iza​šla s njim. A ako mu od​go​vo​ri po​tvrd​no, za​vi​de​će joj de​se​ti​ne i de​se​ti​ne me​di​cin​skih se​sta​ra. No on njoj ni​je bio za​ni​mljiv. Mo​žda za​to što je već vo​le​la jed​nog za​no​snog Lo​ta​ri​ja,30 Ver​ne​ra Fran​ka, da bi se po​tom is​po​sta​vi​lo ka​ko je on sa​mo jed​na sa​mo​ži​va ku​ka​vi​ca. Pret​po​sta​vlja​la je da mu je Ber​told Ernst sli​čan. Bi​lo ka​ko bi​lo, ni​je že​le​la da ri​zi​ku​je razdražujući ga, pa mu se sa​mo na​sme​ši​la i oću​ta​la. – Vo​li​te Vag​ne​ra? – upi​ta on. Sad je već vi​de​la ku​da ovo vo​di. – Ne​mam vre​me​na za mu​zi​ku – od​vra​ti ona od​luč​no. – Bri​nem o osta​re​loj maj​ci. Mod je za​pra​vo ima​la pe​de​set jed​nu go​di​nu i bi​la zdra​va kao dren. – Imam dve kar​te za kon​cert su​tra uve​če. Svi​ra​ju Zig​fri​do​vu idi​lu. – Ka​mer​na kom​po​zi​ci​ja! – re​če ona. – Neo​bič​no. Vag​ne​ro​va de​la su ve​ći​nom bi​la mo​nu​men​tal​na. Nje​mu se to, iz​gle​da, do​pa​lo. – Vi​dim da po​zna​je​te mu​zi​ku. Ona za​ža​li što je išta re​kla. Sa​mo mu je da​la pod​sti​caj. – Ja sam iz mu​zi​kal​ne po​ro​di​ce – re​če ona – mo​ja maj​ka dr​ži ča​so​ve kla​vi​ra. – On​da mo​ra​te po​ći. Uve​ren sam da bi ne​ko dru​gi mo​gao da vam pri​ču​va maj​ku jed​no ve​če. – Ne​iz​vo​dlji​vo je, stvar​no – re​če Kar​la. – Ali mno​go vam hva​la na po​zi​vu. Vi​de​la je gnev u nje​go​vim oči​ma; ni​je na​vi​kao da ga od​bi​ja​ju. Okre​nu​la se i po​če​la da gu​ra ko​li​ca. – Ne​ki dru​gi put, mo​žda? – do​vik​nu on za njom. – Vr​lo ste lju​ba​zni – od​go​vo​ri ona, ne uspo​ra​va​ju​ći ko​rak. Bo​ja​la se da će kre​nu​ti za njom, ali njen dvo​smi​slen od​go​vor na po​sled​nje pi​ta​nje ko​je joj je po​sta​vio oči​gled​no ga je smek​šao. Kad se osvr​nu​la, nje​ga vi​še ni​je bi​lo. Od​lo​ži​la je ko​li​ca, i sad je već lak​še di​sa​la. Vra​ti​la se svo​jim du​žno​sti​ma. Ob​i​šla je sve pa​ci​jen​te na ode​lje​nju i na​pi​sa​la iz​ve​štaj. A on​da je bi​lo vre​me da se po​sao pre​da ve​čer​njoj sme​ni. Obu​kla je man​til i pre​ba​ci​la ce​ger pre​ko ra​me​na. Mo​ra​la je da se iše​ta iz zgra​de s ukra​de​nom ro​bom, i strah je po​no​vo ob​u​ze. Fri​da Frank je kre​nu​la ku​ći u isto vre​me, pa za​jed​no iza​đo​še iz bol​ni​ce. Fri​da poj​ma ni​je ima​la da Kar​la kra​de ma​te​ri​jal. Po jun​skom sun​cu od​še​ta​le su se do tram​vaj​ske sta​ni​ce. Kar​la je man​til no​si​la pre​vas​hod​no za​to da ne bi is​pr​lja​la uni​for​mu.

Bi​la je uve​re​na da se ni​čim ni​je oda​la, sve dok je Fri​da ne upi​ta: – Jel’ te​be ne​što mu​či? – Ne, za​što? – Iz​gle​daš ner​vo​zno. – Do​bro sam. – Da pro​me​ni te​mu, ona po​ka​za na ulič​ni pla​kat. – Po​gle​daj ono. Vla​sti su otvo​ri​le iz​lo​žbu u ber​lin​skom Lust​gar​te​nu, par​ku is​pred ka​te​dra​le. „So​vjet​ski raj” – gla​sio je iro​nič​ni na​slov pred​sta​ve o ži​vo​tu pod ko​mu​ni​stič​kim re​ži​mom, u ko​joj je bolj​še​vi​zam pred​sta​vljen kao je​vrej​ska smi​ca​li​ca, a Ru​si kao Slo​ve​ni ne​do​stoj​ni ljud​skog ro​da. No čak ni ta​da ni​je sve mo​glo da bu​de ona​ko ka​ko na​ci​sti ho​će; ne​ko je, na​i​me, po Ber​li​nu po​le​pio pla​ka​te na ko​ji​ma je, u du​hu la​ke pa​ro​di​je, pi​sa​lo: Traj​na in​sta​la​ci​ja NA​CI​STIČ​KI RAJ Rat, glad, la​ži, Ge​sta​po Do​kle? Je​dan ta​kav pla​kat ugle​da​le su i na za​klo​nu na tram​vaj​skoj sta​ni​ci, i taj pri​zor ugre​ja Kar​li​no sr​ce. – Ko li le​pi ove pla​ka​te? – upi​ta ona. Fri​da sleg​nu ra​me​ni​ma. – Ko god bio, hra​bar je – od​go​vo​ri Kar​la. – Ubi​li bi ga da ga uhva​te. – A on​da se se​ti​la šta no​si u ce​ge​ru. I nju bi, da je uhva​te, ubi​li. – Ne​ma sum​nje – po​tvr​di Fri​da. Sa​da je pak Fri​da iz​gle​da​la po​ma​lo raz​dra​že​no. Da ni​je ona jed​na od tih što le​pe pla​ka​te? Ve​ro​vat​no ni​je. Ali mo​žda njen mo​mak, Hajn​rih, je​ste. On je bio že​stok tip, mo​ra​li​sta, ka​dar za ta​kve stva​ri. – Ka​ko je Hajn​rih? – upi​ta Kar​la. – Ho​će da se že​ni. – A zar ti ne​ćeš? – Ne že​lim da imam de​ce – od​go​vo​ri Fri​da ti​ho. Ta​kva re​če​ni​ca pred​sta​vlja​la je, sa​ma po se​bi, čin po​bu​ne: oče​ki​va​lo se da mla​de že​ne dra​ge vo​lje rađaju de​cu za Fi​re​ra. Fri​da gla​vom po​ka​za na pla​kat pro​tiv vla​sti i re​če: – Ne bih že​le​la da mi se de​te ro​di u ovom ra​ju. – Ne bih ni ja, bo​ga​mi – re​če Kar​la. Mo​žda je za​to i od​bi​la dok​to​ra Ern​sta. Uto sti​že tram​vaj i one se ukr​ca​še. Kar​la je bez​bri​žno klac​ka​la ce​ger na kri​lu, kao da u njemu ne​ma ni​čeg opa​sni​jeg od ku​pu​sa. Pom​no je, pri​tom, po​sma​tra​la osta​le put​ni​ke. Sa olak​ša​njem je za​pa​zi​la da uni​for​mi​sa​nih ne​ma. – Haj​de kod me​ne – pred​lo​ži joj Fri​da. – Da na​pra​vi​mo jed​no džez ve​če. Mo​že​mo da pu​sti​mo Ver​ne​ro​ve plo​če. – Vo​le​la bih, ali ne mo​gu – re​če Kar​la. – Mo​ram u po​se​tu. Se​ćaš se Rot​ma​no​vih? Fri​da se oba​zri​vo osvr​nu oko se​be. Pre​zi​me Rot​man mo​glo je i da bude i da ne bude je​vrej​sko. Ali ni​kog ni​je bi​lo to​li​ko bli​zu da bi ih čuo. – Na​rav​no – re​če Fri​da – on nas je svo​je​vre​me​no le​čio. – Ne bi smeo vi​še da or​di​ni​ra – na to će Kar​la. – Eva Rot​man je oti​šla u Lon​don pre ra​ta i uda​la se ta​mo za jed​nog škot​skog voj​ni​ka. Ali nje​nim ro​di​te​lji​ma, raz​u​me se, ni​je do​zvo​lje​no da na​pu​šta​ju Ne​mač​ku. Nji​hov sin Ru​di je bio gra​di​telj vi​o​li​o​na – i to, po sve​mu su​de​ći, vr​stan – ali je ostao bez po​sla, pa sa​da po​pra​vlja in​stru​men​te i šti​mu​je kla​vi​re.

U dom Ul​ri​ho​vih on je na​vra​ćao če​ti​ri pu​ta go​di​šnje, da na​šti​mu​je kon​cert​ni sten​vej. – Ne​go – na​sta​vi Kar​la – re​kla sam im da ću ih po​se​ti​ti ve​če​ras. – O – re​če Fri​da. Bi​lo je to, za​pra​vo, jed​no du​go, raz​vu​če​no „o”, ka​kvo će​te ču​ti od ono​ga ko​me je upra​vo sve po​sta​lo ja​sno. – Šta ti zna​či to „o”? – na to će Kar​la. – Sad mi je ja​sno za​što si ste​gla taj ce​ger kao da je Sve​ti gral u njoj. Kar​la se zgra​nu​la. Fri​da je raz​ot​kri​la nje​nu taj​nu. – Ot​kud si zna​la? – Pa ti si re​kla da ne bi smeo vi​še da or​di​ni​ra, što zna​či da on ipak ra​di. Kar​la uvi​de da je upra​vo iz​da​la dok​to​ra Rot​ma​na. Tre​ba​lo je da ka​že da mu ni​je do​zvo​lje​no da ra​di. Sva sre​ća te ga je iz​da​la pred Fri​dom i ni pred kim dru​gim. – A šta će čo​vek – re​če Kar​la. – Do​la​ze mu na vra​ta i mo​le ga da im po​mog​ne. Ne mo​že da od​bi​je bo​le​sne lju​de! A i ni​je da bog​zna ko​li​ko za​ra​đu​je – pa​ci​jen​ti su mu što Je​vre​ji, što osta​li si​ro​ma​šan svet, ko​ji mu za uslu​ge pla​ti po​ko​jim krom​pi​rom, ili jed​nim ja​je​tom. – Ne mo​raš ti nje​ga pre​da mnom da bra​niš – re​če Fri​da. – Mi​slim da je on hra​bar čo​vek. Stvar​no si hra​bra kad kra​deš ma​te​ri​jal iz bol​ni​ce za nje​ga. Jel’ ti ovo pr​vi put? Kar​la od​mah​nu gla​vom. – Tre​ći. Ali ose​ćam se kao po​sled​nja bu​da​la što sam se oda​la pred to​bom. – Ni​si ti ni​ka​kva bu​da​la. Stvar je, jed​no​stav​no, u to​me što te ja pre​vi​še do​bro po​zna​jem. Tram​vaj se pri​bli​ža​vao Kar​li​noj sta​ni​ci. – Po​že​li mi sre​ću – re​če ona i iza​đe iz tram​va​ja. Kad je ušla u ku​ću, sa spra​ta do nje do​pre​še ko​le​blji​vi zvu​ci kla​vi​ra. Mod je dr​ža​la čas. I Kar​la se to​me ob​ra​do​va​la. To će raz​ve​se​li​ti nje​nu maj​ku, a kap​nu​će i ko​ja pa​ra. Kar​la ski​nu man​til, pa uđe u ku​hi​nju i po​zdra​vi se s Adom. Kad je Mod Adi sa​op​šti​la da vi​še ne mo​že da joj pla​ća, Ada je upi​ta​la da li bi ipak mo​gla da osta​ne. Sa​da je ima​la ve​čer​nji po​sao – išla je da či​sti ne​ku kan​ce​la​ri​ju – a Ul​ri​ho​vi​ma je odr​ža​va​la do​ma​ćin​stvo u za​me​nu za sme​štaj i hra​nu. Kar​la ski​de ci​pe​le is​pod sto​la pa pro​tr​lja bol​na sto​pa​la. Ada je po​slu​ži šo​lji​com ci​gu​re. U ku​hi​nju uđe Mod, sjaj​nih oči​ju. – No​vi uče​nik! – uz​vik​nu ona. Kar​li pri​tom po​ka​za pu​nu ša​ku nov​ča​ni​ca. – I ho​će ča​so​ve sva​ko​ga da​na! – Osta​vi​la ga je bi​la sa​mog da pro​ve​žba​va ska​le, i nje​go​va po​čet​nič​ko svi​ra​nje u po​za​di​ni zvu​ča​lo je kao kad ma​č​ka ho​da po ta​sta​tu​ri. – Od​lič​no – re​če Kar​la. – Ko je taj? – Na​ci​sta je, na​rav​no. Ali na​ma tre​ba no​vac. – Ka​ko se zo​ve? – Jo​a​him Koh. Vr​lo je mlad i sti​dljiv. Ako se bu​de​te upo​zna​li, mo​lim te, ako bo​ga znaš, uje​di se po​ne​kad za je​zik i bu​di uč​ti​va. – Raz​u​me se. I Mod ode. Kar​la je sa za​hval​no​šću pi​juc​ka​la ka​fu. Bi​la se već na​vi​kla na ukus pe​če​nog ži​ra, kao, uosta​lom, i ve​ći​na lju​di. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta pro​ve​la je u do​ko​nom ća​ska​nju s Adom. Ne​ka​da je Ada bi​la pu​nač​ka, ali sa​da se osušila. Ma​lo je, isti​na, bi​lo de​be​lih lju​di u ta​da​šnjoj Ne​mač​koj, ali sa Adom ne​što ni​je bi​lo kako valja. Smrt nje​nog hen​di​ke​pi​ra​nog si​na Kur​ta teško ju je po​go​di​la. Iz​gle​da​la je is​pi​je​no. I da​lje je vred​no ra​di​la, ali bi se, po​što oba​vi po​sao, sme​sti​la kraj pro​zo​ra i pre​se​de​la ta​ko sa​te i sa​te tu​po zu​re​ći na​po​lje. Kar​la ju je vo​le​la i sa​o​se​ća​la je s njom, ali ni​je zna​la ka​ko da joj po​mog​ne. Zvuk kla​vi​ra utih​nu i ma​lo ka​sni​je Kar​la za​ču dva gla​sa u hod​ni​ku, maj​čin i ne​kog mu​škar​ca. Pret​po​sta​vi​la je da Mod is​pra​ća her Ko​ha i pre​stra​vi​la se ča​sak ka​sni​je kad je u ku​hi​nju ušla naj​pre maj​ka, a od​mah za njom i mu​ška​rac u bes​pre​kor​noj po​ruč​nič​koj uni​for​mi.

– Ovo je mo​ja kćer​ka – re​če Mod ve​se​lo. – Kar​la, ovo je po​ruč​nik Koh, no​vi uče​nik. Koh je bio pri​vla​čan mu​ška​rac od dva​de​se​tak go​di​na i sti​dljiv. Imao je sve​tle br​ko​ve, i Kar​lu je pod​se​tio na nje​nog oca iz mla​dih da​na. Kar​li se sr​ce sle​di od stra​ha. Ce​ger s me​di​cin​skim ma​te​ri​ja​lom na​la​zio se tu, na ku​hinj​skoj sto​li​ci, od​mah do nje. Šta ako se slu​čaj​no oda i pred po​ruč​ni​kom Ko​hom, kao što se oda​la pred Fri​dom? Je​dva je go​vo​ri​la. – Dra.. dra… dra​go mi je što sam vas upo​zna​la – re​če ona. Mod ju je po​sma​tra​la ra​do​zna​lo, iz​ne​na​đe​na nje​nom ner​vo​zom. Sa​mo je že​le​la da Kar​la bu​de lju​ba​zna pre​ma no​vom uče​ni​ku i na​da​la se da će ovaj na​sta​vi​ti da do​la​zi na ča​so​ve. Ni​je vi​de​la ni​šta lo​še u to​me da jed​nog voj​ni​ka, ofi​ci​ra, uve​de u ku​hi​nju. Ni​je ni sa​nja​la da je Kar​la u ce​ge​ru do​ne​la ukra​de​ne le​ka​ri​je. Koh se sve​ča​no na​klo​nio i re​kao: – I me​ni je ve​o​ma dra​go. – A Ada je na​ša slu​ški​nja. Ada ga pro​stre​li ne​pri​ja​telj​skim po​gle​dom, ali on to ni​je pri​me​tio; bi​lo mu je is​pod ča​sti i da po​gle​da po​slu​gu. Pre​ba​cio je te​ži​nu na jed​nu no​gu i sta​jao ta​ko, na​ko​šen; hteo je da iz​gle​da opu​šten, ali je svo​jim sta​vom osta​vljao upra​vo su​pro​tan uti​sak. Po​na​šao se kao da je mla​đi ne​go što iz​gle​da. Bi​lo je u nje​mu ne​čeg be​za​zle​nog, na osno​vu če​ga se mo​glo za​klju​či​ti da je od​ra​stao pod sta​kle​nim zvo​nom. Sve​jed​no, taj čo​vek je pred​sta​vljao opa​snost. Pro​me​niv​ši stav, spu​stio je ša​ke na na​slon sto​li​ce na ko​ji je Kar​la bi​la od​lo​ži​la ce​ger. – Vi​dim da ste me​di​cin​ska se​stra – re​če joj on. – Je​sam. – Kar​la je po​ku​ša​va​la da raz​mi​šlja smi​re​no. Ima li ko pred​sta​vu o to​me ko su Ul​ri​ho​vi? Mo​žda je on i pre​mlad da bi išta znao o so​ci​jal​de​mo​kra​ta​ma. Ta stran​ka je već pu​nih de​vet go​di​na bi​la van za​ko​na. Mo​žda je Vol​te​ro​vom smr​ću spra​na i lja​ga sa ime​na po​ro​di​ce Fon Ul​rih. U sva​kom slu​ča​ju, Koh ih je sma​trao po​što​va​nja do​stoj​nom ne​mač​kom po​ro​di​com ko​ja je osi​ro​ma​ši​la iz jed​no​stav​nog raz​lo​ga – za​to što je osta​la bez mu​škar​ca ko​ji ju je iz​dr​ža​vao – a u ta​kvoj si​tu​a​ci​ji su se na​šle mno​ge že​ne iz do​brih ku​ća. Ni​je bi​lo ni​ka​kvog raz​lo​ga da za​gle​da u taj ce​ger. Kar​la mu se uz mno​go mu​ke naj​zad lju​ba​zno obra​ti: – Ka​ko na​pre​du​je​te? – Pa, ve​ru​jem da br​zo na​pre​du​jem! – od​go​vo​ri on pa ba​ci po​gled na Mod. – Ta​ko mi bar pro​fe​sor​ka ka​že. – Bez sum​nje, ima da​ra. Vi​di se to čak i sa​da, na sa​mom po​čet​ku – re​če Mod. Uvek je go​vo​ri​la isto ne bi li ih ohra​bri​la da pla​te i dru​gi čas; Kar​li se, me​đu​tim, uči​ni​lo da je ovo​ga pu​ta maj​ka ulo​ži​la vi​še šar​ma ne​go obič​no. Mod je, na​rav​no, ima​la pra​vo da oči​ju​ka s mu​škar​ci​ma, bu​du​ći da je već bi​lo pro​šlo vi​še od go​di​nu da​na ka​ko je ob​u​do​ve​la. Ali ne​mo​gu​će je, raz​mi​šlja​la je Kar​la, da maj​ka ga​ji ne​žna ose​ća​nja pre​ma ne​ko​me ko bi po go​di​na​ma mo​gao da joj bu​de sin. – Bi​lo ka​ko bi​lo, re​šio sam da dru​go​vi​ma ni​šta ne go​vo​rim sve dok ne ovla​dam in​stru​men​tom – do​da​de Koh. – A on​da ima da ih za​di​vim svo​jim ume​ćem. – Pa to će bi​ti div​no! – us​klik​nu Mod. – Mo​lim vas, po​ruč​ni​če, se​di​te, ako ima​te mi​nut. – Ona po​ka​za upra​vo na sto​li​cu na ko​joj je sta​jao Kar​lin ce​ger. Kar​la pru​ži ru​ku da do​hva​ti ce​ger, ali Koh je bio br​ži. On po​di​že ce​ger, re​kav​ši: – Do​zvo​li​te – pa ba​ci po​gled na sa​dr​ži​nu. Vi​dev​ši da je unu​tra ku​pus, re​če: – Ve​če​ra, pret​po​sta​vljam? – Da – re​če Kar​la. Za​pra​vo, vi​še je ci​juk​nu​la no što je re​kla. On se​de na sto​li​cu i spu​sti ce​ger na pa​tos, kraj svo​jih no​gu, i to sa one dru​ge stra​ne, da​lje od Kar​-

le. – Od​u​vek sam pret​po​sta​vljao da sam mu​zi​ka​lan. Sad sam pro​ce​nio da je pra​vi tre​nu​tak da sa​znam da li je ta​ko – re​če on, pre​kr​sti no​ge i on​da ih opet vra​ti u pre​đa​šnji po​lo​žaj. Kar​la se pi​ta​la za​što se to​li​ko uz​vr​po​ljio. On ni​je imao raz​lo​ga za strah. U tom ča​su pa​de joj na pa​met da bi uzrok nje​go​ve ne​la​go​de mo​gao bi​ti sek​su​al​ne pri​ro​de. Na​šao se tu sam u dru​štvu tri usa​mlje​ne že​ne. Šta li mu je sa​mo pro​la​zi​lo kroz gla​vu? Ada spu​sti šo​lji​cu s ka​fom pred nje​ga. On iz​va​di ci​ga​re​te. Pu​šio je kao pu​ber​te​tli​ja, kao da tek pro​ba. Ada mu do​da​de pe​pe​lja​ru. – Po​ruč​nik Koh ra​di u Mi​ni​star​stvu ra​ta u Uli​ci Ben​dler – re​če Mod. – Za​i​sta?! – Tu se na​la​zi​lo se​di​šte Generalšta​ba. I do​bro je bi​lo što Koh ni​ko​me ta​mo ni​je hteo da pri​ča o to​me ka​ko uči da svi​ra kla​vir. Sve naj​skro​vi​ti​je ne​mač​ke voj​ne taj​ne nalazile su se u toj zgra​di. Čak i ako Koh ni​šta ne zna, bi​lo je ta​mo i onih ko​ji bi se mo​gli do​se​ti​ti da je Val​ter fon Ul​rih bio pro​tiv​nik na​ci​sta. I to bi bio kraj nje​go​vim ča​so​vi​ma kod frau Fon Ul​rih. – Ve​li​ka je po​vla​sti​ca ra​di​ti ta​mo – re​če Koh. – Moj sin je u Ru​si​ji – uba​ci se Mod. – Mno​go bri​ne​mo za nje​ga. – Pa to je pri​rod​no za jed​nu maj​ku, zar ne? – od​vra​ti Koh. – Ali, mo​lim vas, ne​moj​te oča​ja​va​ti! Ne​dav​na ru​ska kon​tra​of​van​zi​va od​luč​no je za​u​sta​vlje​na. Pra​zne pri​če. Pro​pa​gand​na ma​ši​ne​ri​ja ni​je us​pe​la da sa​kri​je ka​ko su Ru​si od​ne​li po​be​du u Moskovskoj bi​ci i po​ti​snu​li Nem​ce sto še​zde​set ki​lo​me​ta​ra. – Sa​da smo u pri​li​ci da po​no​vo poč​ne​mo da na​pre​du​je​mo – pro​du​ži Koh. – Je​ste li si​gur​ni? – Mod je bi​la vid​no za​bri​nu​ta, kao i Kar​la. I jed​nu i dru​gu mo​rio je strah od ono​ga što je mo​glo da za​de​si Eri​ka. Koh se nad​me​no na​sme​ši. – Ve​ruj​te mi, frau Fon Ul​rih, pot​pu​no sam si​gu​ran. Ne mo​gu, na​rav​no, da ot​kri​jem sve što znam, ali ve​ruj​te mi na reč da su u to​ku pri​pre​me za jed​nu ve​o​ma že​sto​ku ope​ra​ci​ju. – Na​rav​no, si​gur​na sam da na​ši voj​ni​ci ima​ju sve što im tre​ba – do​volj​no hra​ne, i ta​ko da​lje. – Ona uhva​ti Ko​ha za nad​lak​ti​cu. – Pa ipak, bri​nem. Ne bi to tre​ba​lo da go​vo​rim, znam, ali ose​ćam, po​ruč​ni​če, da u vas mo​gu da se po​u​zdam. – Sva​ka​ko. – Me​se​ci​ma već ne znam šta mi je sa si​nom. Ne znam da li je živ. Koh gur​nu ru​ku u džep, pa iz​va​di olov​ku i sve​šči​cu. – Mo​gu ja da pro​ve​rim, u sva​kom slu​ča​ju – re​če. – Stvar​no bi​ste mo​gli? – upi​ta Mod, ši​rom otvo​re​nih oči​ju. Kar​la tad po​mi​sli da ona, u stva​ri, zbog ovo​ga sve vre​me i fler​tu​je s po​ruč​ni​kom. – O, da – od​go​vo​ri Koh. – Ja sam u Ge​ne​ral​šta​bu, zna​te – prem​da je mo​ja ulo​ga tu još ma​la. – On po​ku​ša da se na​či​ni skrom​nim. – Mo​gu da se ras​pi​tam za... – Eri​ka. – Eri​ka fon Ul​ri​ha. – To bi bi​lo div​no. On je bol​ni​čar. Stu​di​rao je me​di​ci​nu, ali je je​dva če​kao da poč​ne da se bo​ri za Fi​re​ra. I stvar​no je ta​ko bi​lo. Erik je bio va​tre​ni na​ci​sta – iako se u po​sled​njih ne​ko​li​ko nje​go​vih pi​sa​ma ose​ćao znat​no uz​dr​ža​ni​ji ton. Koh je za​be​le​žio ime. – Vi ste di​van čo​vek, po​ruč​ni​če Koh – re​če Mod. – Ni​je to ni​šta. – Dra​go mi je što pri​pre​ma​mo taj kon​tra​na​pad na Is​toč​nom fron​tu. Ali vi mi, na​rav​no, ne sme​te re​ći ka​da će taj na​pad po​če​ti. Iako bih ja očaj​nič​ki že​le​la da znam.

Mod je po​ku​ša​va​la da is​kam​či taj po​da​tak. Kar​li ni​ka​ko ni​je bi​lo ja​sno šta će joj to. Od ta​kvih po​da​ta​ka ona ni​je ima​la ni​ka​kve ko​ri​sti. Koh pro​go​vo​ri, ali ti​še, kao da se ne​ki špi​jun mo​ta s one stra​ne otvo​re​nog ku​hinj​skog pro​zo​ra. – Bi​će to usko​ro – re​če on, pa po​gle​da tri že​ne, jed​nu po jed​nu. Kar​li ni​je pro​ma​klo da on uži​va u nji​ho​voj pa​žnji. Mo​žda ni​je na​vi​kao da ga že​ne slu​ša​ju. Ne bi li taj tre​nu​tak po​tra​jao što du​že, on re​če: – Ope​ra​ci​ja „Pla​vi” sa​mo što ni​je po​če​la. Mod sev​nu po​gle​dom. – Ope​ra​ci​ja „Pla​vi” – ka​ko uz​bu​dlji​vo, sil​no uz​bu​dlji​vo! – re​če ona kao že​na mu​škar​cu ko​ji joj je upra​vo po​nu​dio da s njom pro​ve​de vi​kend u pa​ri​skom Ri​cu. – Dva​de​set osmog ju​na – pro​ša​pu​ta on. Mod sta​vi ru​ku na sr​ce. – Ta​ko br​zo! To su bo​žan​stve​ne ve​sti. – Ni​je tre​ba​lo ni​šta da ka​žem. Mod spu​sti ša​ku na nje​go​vu. – Ali dra​go mi je što ste ipak re​kli. Sa​da mi je mno​go lak​še. Gle​dao je u nje​nu ru​ku. Kar​la pri​me​ti da ni​je na​vi​kao da ga že​ne do​di​ru​ju. On po​di​že po​gled s Mo​di​ne ru​ke i za​gle​da joj se u oči. Ne​žno mu se na​sme​ši​la – to​li​ko ne​žno da ni Kar​la go​to​vo ni​je mo​gla da po​ve​ru​je da je taj osmeh od​glu​mljen. On​da Mod po​vu​če ru​ku. Koh uga​si ci​ga​re​tu i usta​de. – Mo​ram da kre​nem – re​če on. Bo​gu hva​la, po​mi​sli Kar​la. On joj se na​klo​ni. – Dra​go mi je što smo se upo​zna​li, go​spo​đi​ce. – Do​vi​đe​nja, po​ruč​ni​če – od​vra​ti ona be​i​zra​zno. Mod ga ot​pra​ti do vra​ta go​vo​re​ći: – Do​bro, on​da, su​tra u isto vre​me. Kad se vra​ti​la u ku​hi​nju, re​če: – Ka​kvo ot​kri​će – ma​la bu​da​la ko​ja ra​di u Ge​ne​ral​šta​bu! – Ni​je mi ja​sno za​što si to​li​ko uz​bu​đe​na – pri​me​ti Kar​la. – Vr​lo je zgo​dan – na to će Ada. – Odao nam je taj​nu in​for​ma​ci​ju – re​če Mod. – A šta mi od to​ga ima​mo? – upi​ta Kar​la. – Pa ni​smo mi špi​jun​ke. – Zna​mo kad po​či​nje no​va ofan​zi​va – si​gur​no mo​že​mo da na​đe​mo na​čin da to pro​sle​di​mo Ru​si​ma? – Ne znam sa​mo ka​ko. – Pa valj​da smo iona​ko okru​že​ne sve sa​mim špi​ju​ni​ma. – To je sa​mo pro​pa​gan​da. Kad god ne​što po​đe na​o​pa​ko, za to su kri​vi sub​ver​ziv​ni ele​men​ti u vi​du je​vrej​sko-bolj​še​vič​kih taj​nih age​na​ta, a ne na​ci​stič​ke še​pr​tlje. – Ni​je bit​no, mo​ra da ima i pra​vih uho​da. – A ka​ko bi​smo to mi stu​pi​le s nji​ma u kon​takt? Maj​ka se za​mi​sli​la. – Po​raz​go​va​ra​la bih ja s Fri​dom. – Ot​kud ti to? – In​tu​i​ci​ja. Kar​la se pri​se​ti onog tre​nut​ka na auto​bu​skoj sta​ni​ci kad se na​glas upi​ta​la ko li le​pi te an​ti​na​ci​stič​ke pla​ka​te, na šta je Fri​da sa​mo za​ću​ta​la. I Kar​la i njena maj​ka su pred​o​se​ća​le isto. No ni​je u to​me bi​la je​di​na ne​vo​lja. – Sve i da uspe​mo u to​me, da li mi za​i​sta že​li​mo da iz​da​mo svo​ju ze​mlju? – Mo​ra​mo da po​ra​zi​mo na​ci​ste. – Mod je na​gla​ša​va​la sva​ku reč. – Ne​ma ži​vog čo​ve​ka ko​ji na​ci​ste mr​zi vi​še od me​ne, ali ja sam ipak Ne​mi​ca. – Znam šta ho​ćeš da ka​žeš. Ne do​pa​da se ni me​ni da se po​ne​sem kao iz​da​ji​ca, ma​kar i bi​la ro​đe​na

En​gle​ski​nja. Ali ne​će​mo se ni​ka​ko ota​ra​si​ti na​ci​sta osim ako ne iz​gu​bi​mo rat. – Ali pret​po​sta​vi​mo da bi​smo Ru​si​ma pro​sle​di​li in​for​ma​ci​je zbog ko​jih bi naš po​raz bio ne​mi​no​van. Pa Erik bi mo​gao da po​gi​ne u toj bi​ci! Tvoj sin, moj brat! Upra​vo zbog nas bi mo​gao da po​gi​ne! Mod za​u​sti ne​što da ka​že, ali rečî ni​je bi​lo. Ona bri​znu u plač. Kar​la usta​de i za​gr​li maj​ku. Mi​nut ka​sni​je, Mod pro​ša​pu​ta: – I ova​ko bi mo​gao da stra​da. Mo​gao bi da stra​da bo​re​ći se za na​ci​zam. Bo​lje on​da da po​gi​ne u iz​gu​blje​noj ne​go u do​bi​je​noj bi​ci. Kar​la ni​je mi​sli​la ta​ko. Ona se od​mak​nu od maj​ke. – Ne​go, vo​le​la bih da me upo​zo​riš pre ne​go što ne​kog ta​kvog uve​deš u ku​hi​nju – re​če ona, pa po​di​že ce​ger s po​da. – Do​bro je što po​ruč​nik Koh ni​je po​bli​že za​gle​dao šta ov​de ima. – Što, šta imaš tu? – Le​ko​ve za dok​to​ra Rot​ma​na, ukra​de​ne iz bol​ni​ce. Mod se, kroz su​ze, po​no​sno na​sme​ši. – Sva​ka ti čast, si​ne. – Za​ma​lo da me stre​fi šlog kad se uhva​tio za ovaj ce​ger. – Iz​vi​ni. – Ni​si zna​la. Sad ima da se ra​to​si​ljam ovo​ga ov​de. – Pa​met​no. Kar​la opet ob​u​če man​til pre​ko uni​for​me i iza​đe. Br​zim ko​ra​kom za​pu​ti​la se ka uli​ci gde su ži​ve​li Rot​ma​no​vi. Nji​ho​va ku​ća ni​je bi​la ve​li​ka kao dom Ul​ri​ho​vih, ali bi​la je to sklad​na grad​ska na​stam​ba sa udob​nim so​ba​ma. Pre​ko pro​zo​ra su sa​da bi​le za​ku​ca​ne da​ske, a na ula​znim vra​ti​ma grubo is​pi​sa​na po​ru​ka: „Or​di​na​ci​ja za​tvo​re​na”. Rot​ma​no​vi su ne​ka​da bi​li do​bro​sto​je​ći. U ugled​nu or​di​na​ci​ju dok​to​ra Rot​ma​na do​la​zi​li su mno​gi imuć​ni pa​ci​jen​ti. I ta​da je le​čio si​ro​ma​šne, po ni​žim ce​na​ma. Sa​da mu je sa​mo si​ro​ti​nja i osta​la. Kar​la pro​đe sa zad​nje stra​ne ku​će, gde je bio ulaz za pa​ci​jen​te. Od​mah je zna​la da ne​što ni​je ka​ko tre​ba. Zad​nja vra​ta su bi​la otvo​re​na, a ka​ko je kro​či​la u ku​hi​nju, na pod​nim plo​či​ca​ma ugle​da gi​ta​ru sa slo​mlje​nim vra​tom. U so​bi ni​je bi​lo ni​ko​ga, ali su do nje do​pi​ra​li zvu​ci iz dru​gih de​lo​va ku​će. Pro​šla je kroz ku​hi​nju i ušla u pred​so​blje. U pri​ze​mlju su bi​le dve ve​li​ke pro​sto​ri​je: če​ka​o​ni​ca i or​di​na​ci​ja. Če​ka​o​ni​ca je iz​gle​da​la kao obič​na po​ro​dič​na dnev​na so​ba, dok je or​di​na​ci​ja pre​tvo​re​na u Ru​di​je​vu ra​di​o​ni​cu, s klu​pom i ala​tom, a obič​no bi se tu na​šlo i pet-šest man​do​li​na, vi​o​li​na i vi​o​lon​če​la, u raz​li​či​tim fa​za​ma po​prav​ke. Sva me​di​cin​ska opre​ma bi​la je sklo​nje​na da​le​ko od oči​ju, u za​klju​ča​nim or​ma​ri​ma. Vi​še ni​je bi​lo ta​ko, pri​me​ti​la je Kar​la čim je ušla. Pla​ka​ri su bi​li otvo​re​ni, a sve iz njih po​ba​ca​no na​po​lje. Svu​da po po​du bi​lo je sr​če i pi​lu​la, pra​ško​va i teč​no​sti. U op​štem lo​mu Kar​la je ugle​da​la ste​to​skop i apa​rat za me​re​nje krv​nog pri​ti​ska. Svu​da na​o​ko​lo su bi​li ra​su​ti de​lo​vi ra​znih in​stru​me​na​ta, ko​je je oči​gled​no ne​ko na​mer​no ba​cio na pod pa iz​ga​zio. Kar​la je bi​la pre​ne​ra​že​na i uža​snu​ta. Ko​li​ka je šte​ta na​či​nje​na! A on​da je po​gle​da​la u dru​gu so​bu. U uglu je le​žao Ru​di Rot​man. Imao je dva​de​set dve go​di​ne, vi​sok mla​dić sportske gra​đe. Oči su mu bi​le sklo​plje​ne, i je​čao je u rop​cu. Po​red nje​ga je kle​ča​la nje​go​va maj​ka, Ha​ne​lo​ra. Ne​ka​da zgod​na pla​vuša, Ha​ne​lo​ra je sa​da bi​la sva si​va i is​pi​je​na. – Šta se do​go​di​lo?! – upi​ta Kar​la, una​pred stra​hu​ju​ći od od​go​vo​ra. – Po​li​ci​ja – re​če Ha​ne​lo​ra. – Op​tu​ži​li su mi mu​ža da je le​čio pa​ci​jen​te ari​jev​ce. Od​ve​li su ga. Ru​-

di je po​ku​šao da ih spre​či, da nam ne po​raz​bi​ja​ju ce​lu ku​ću. A oni su mu... – Tu se Ha​ne​lo​ra za​grc​nu. Kar​la od​lo​ži ce​ger i klek​nu po​red Ha​ne​lo​re. – Šta su ura​di​li? Ha​ne​lo​ra ne​ka​ko pro​zbo​ri. – Ru​ke su mu slo​mi​li – pro​ša​pu​ta ona. Kar​la je od​mah sve vi​de​la. Ru​di​je​ve ru​ke bi​le su cr​ve​ne i ska​red​no iz​vr​nu​te. Po​li​ci​ja​ci su mu, po sve​mu su​de​ći, pr​ste lo​mi​li je​dan po je​dan. Ni​je ni ču​do što je ta​ko je​čao. Kar​li pri​pa​de mu​ka. Ali ona je stra​ho​te vi​đa​la sva​ko​dnev​no i ume​la je da po​ti​sne ose​ća​nja kad tre​ba pru​ži​ti po​moć. – Mor​fi​jum, to nje​mu tre​ba – re​če ona. Ha​ne​lo​ra joj po​ka​za ne​red na po​du. – Ako ga je ov​de i bi​lo, sad ga vi​še ne​ma. Kar​la ose​ti grč dok ju je pro​ži​mao gnev. Čak i bol​ni​ce su osku​de​va​le u za​li​ha​ma – a po​li​ci​ja je, eto, bez ob​zi​ra na sve vr​šlja​la i uni​šta​va​la dra​go​ce​ne le​ko​ve. – Do​ne​la sam vam ja mor​fi​jum – re​če Kar​la. Iz​va​di za​tim iz ce​ge​ra bo​či​cu pro​vid​ne teč​no​sti i no​vi špric. Po​tom je br​zo ras​pa​ko​va​la špric i na​pu​ni​la ga le​kom pa ubri​zga​la Ru​di​ju mor​fi​jum. Dej​stvo je bi​lo go​to​vo tre​nut​no. Je​ča​nje pre​sta​de. On otvo​ri oči i po​gle​da u Kar​lu. – An​đe​le – re​če, a on​da sklo​pi oči. Či​ni​lo se da je za​spao. – Mo​ra​mo da po​ku​ša​mo da mu na​me​sti​mo pr​ste – re​če Kar​la – da bi mu ko​sti pra​vil​no sra​sle. Ona do​dir​nu Ru​di​ja po le​voj ru​ci. Ni​je re​a​go​vao. Ona do​hva​ti nje​go​vu ša​ku i po​di​že je. Ni​je se po​me​rao. – Ni​ka​da ni​sam na​me​šta​la ko​sti – re​če Ha​ne​lo​ra. – Ma​da sam če​sto vi​đa​la ka​ko to dru​gi ra​de. – I ja – re​če Kar​la. – Ali bo​lje bi nam bi​lo da po​ku​ša​mo. Ja ću le​vu, a vi de​snu. Mo​ra​mo da za​vr​ši​mo dok lek ne pre​sta​ne da de​lu​je. Bog zna u ka​kvim će bo​lo​vi​ma tek ta​da bi​ti. – Dobro – re​če Ha​ne​lo​ra. Kar​la za​sta​de na tre​nu​tak. Nje​na maj​ka je bi​la u pra​vu. Ka​ko zna​ju i ume​ju, mo​ra​ju da do​pri​ne​su kra​hu na​ci​stič​kog re​ži​ma, ma​kar to pod​ra​zu​me​va​lo i iz​da​ju ze​mlje. Vi​še u to ni naj​ma​nje ni​je sum​nja​la. – Haj​de da to oba​vi​mo – re​če Kar​la. Ne​žno i pa​žlji​vo dve že​ne po​če​še da na​me​šta​ju Ru​di​je​ve slo​mlje​ne ša​ke.

II To​mas Ma​ke je sva​kog pet​ka po​sle pod​ne od​la​zio u bar Ta​nen​berg. To me​sto ni​je bi​lo ni​šta na​ro​či​to. Na jed​nom zi​du bi​la je ura​mlje​na fo​to​gra​fi​ja vla​sni​ka, Fri​ca u uni​for​mi iz Pr​vog svet​skog ra​ta, kad je bio dva​de​set pet go​di​na mla​đi i ni​je imao piv​ski sto​mak. Tvr​dio je da je u Bi​ci kod Ta​nen​ber​ga ubio de​vet Ru​sa. U lo​ka​lu je bi​lo i ne​ko​li​ko sto​lo​va i sto​li​ca, ali re​dov​ni go​sti li​stom su se​de​li za šan​kom. Je​lov​nik u ko​žnim ko​ri​ca​ma bio je go​to​vo ceo plod ma​šte; je​di​na je​la ko​ja je gost tu mo​gao da na​ru​či bi​le su ko​ba​si​ce s krom​pi​rom i ko​ba​si​ce bez krom​pi​ra. Ta​nen​berg se, me​đu​tim, na​la​zio pre​ko​pu​ta krojc​ber​ške po​li​cij​ske sta​ni​ce, i sto​ga je i bio sa​sta​ja​li​šte po​li​ca​ja​ca. Što zna​či da su mo​gli do mi​le vo​lje da kr​še pra​vi​la. Koc​ka​li su se otvo​re​no, uli​čar​ke su ih za​do​vo​lja​va​le u klo​ze​tu, a ber​lin​ski sa​ni​tar​ni in​spek​to​ri u ku​hi​nju ni​ka​da ni​su za​la​zi​li. Fric bi otva​rao lo​kal čim usta​ne, da bi ga za​tvo​rio po​što i po​sled​nji pi​ja​nac ode ku​ći. Mno​go je go​di​na bi​lo pro​šlo ot​ka​ko je Ma​ke, kao po​li​cij​ski ofi​cir ni​žeg ran​ga, ra​dio u sta​ni​ci u Krojc​ber​gu, pre ne​go što su na​ci​sti do​šli na vlast, a lju​di po​put nje​ga iz​ne​na​da do​bi​li ve​tar u le​đa. Po​je​di​ne Ma​ke​o​ve ne​ka​da​šnje ko​le​ge i da​lje su pi​le kod Ta​nen​ber​ga, i on je bio si​gu​ran da će na tom me​stu ugle​da​ti bar dva po​zna​ta li​ca. I da​lje je vo​leo da po​pri​ča sa sta​rim dru​go​vi​ma, ma​da se u me​đu​vre​me​nu uz​di​gao znat​no iz​nad njih, po​stav​ši in​spek​tor i pri​pad​nik SS-a. – Do​bro ti ide, To​ma​se, to ti ne spo​rim – re​če Ber​nhart En​gel, ko​ji je, kao na​red​nik, Ma​keu bio pret​po​sta​vljen 1932. go​di​ne, s tim što je on i da​lje imao čin na​red​ni​ka. – Ne​ka ti je sa sre​ćom, sin​ko.

– On pri​ne​se usna​ma kri​glu pi​va ko​jim ga je Ma​ke ča​stio. – Imaš pra​vo, bo​ga​mi – od​vra​ti Ma​ke. – Ma​da, da ti pra​vo ka​žem, s na​čel​ni​kom Krin​ge​laj​nom mno​go je go​re ra​di​ti ne​go što je s to​bom bi​lo. – Ja sam bio pre​vi​še me​kan pre​ma va​ma mom​ci​ma – sa​gla​si se Ber​nhart. Još je​dan sta​ri drug, Franc Edel, pre​zri​vo se na​sme​ja. – Pa, ne bih baš rekô da si bio me​kan! Ba​civ​ši po​gled kroz pro​zor, Ma​ke vi​de ka​ko ne​ki mla​dić u sve​tlo​pla​voj jak​ni s po​ja​som, ka​kve no​se va​zdu​ho​plov​ni ofi​ci​ri, upra​vo za​u​sta​vlja mo​to​cikl is​pred lo​ka​la. Uči​nio mu se po​znat; Ma​ke je tog mom​ka ra​ni​je ne​gde vi​deo. Pre​du​ga, ri​đe​pla​va ko​sa pa​da​la mu je na ari​sto​krat​sko če​lo. Pre​šao je pre​ko ploč​ni​ka i ušao u Ta​nen​berg. Ma​ke se se​tio ime​na. Bio je to Ver​ner Frank, raz​ma​že​ni sin pro​iz​vo​đa​ča ra​dio-ure​đa​ja Lu​di​ja Fran​ka. Ver​ner pri​đe šan​ku i za​tra​ži pa​kli​cu ci​ga​re​ta mar​ke ka​mel. Sa​vr​še​no pred​vi​di​vo, po​mi​sli Ma​ke, da će taj žen​ska​roš pu​ši​ti ci​ga​re​te u ame​rič​kom sti​lu, ma​kar po​sre​di bi​la i ne​mač​ka imi​ta​ci​ja. Ver​ner je pla​tio, otvo​rio pa​kli​cu, iz​va​dio ci​ga​re​tu i za​mo​lio Fri​ca da mu je pri​pa​li. Okre​nuv​ši se da po​đe, sa ci​ga​re​tom na​ko​še​nom me​đu usna​ma, on u pro​la​zu uhva​ti Ma​ke​ov po​gled i po​sle krat​kog pro​mi​šlja​nja re​če: – In​spek​to​re Ma​ke. Lju​di za šan​kom, svi do jed​no​ga, po​gle​da​še u Ma​kea da vi​de šta će ovaj re​ći. Ma​ke mir​no klim​nu gla​vom. – Ka​ko si mi, mla​di Ver​ne​ru? – Vr​lo do​bro, go​spo​di​ne, hva​la. Ma​keu je go​dio, prem​da ga je u isti mah i iz​ne​na​dio, taj ton pun uva​ža​va​nja. Ver​ne​ra je, ina​če, upam​tio kao nad​me​nog uobra​žen​ka ko​ji ne​do​volj​no po​štu​je vlast. – Upra​vo se vra​ćam iz po​se​te Is​toč​nom fron​tu, ku​da sam išao s ge​ne​ra​lom Dor​nom – do​da​de Ver​ner. Ma​ke ose​ti da su po​li​caj​ci u ka​fa​ni i te ka​ko usred​sre​đe​ni na raz​go​vor. Čo​vek ko​ji je bio na Is​toč​nom fron​tu za​slu​žu​je po​što​va​nje. Ma​keu je, i mi​mo nje​go​ve vo​lje, pri​ja​lo što su svi oni pod sna​žnim uti​skom jer se on, eto, kre​će u ta​ko vi​so​kim kru​go​vi​ma. Ver​ner po​nu​di Ma​kea ci​ga​re​tom, i Ma​ke pri​hva​ti. – Pi​vo – obra​ti se Ver​ner sad Fri​cu, a on​da se po​no​vo okre​nu pre​ma Ma​keu pa re​če: – Mo​gu li da vas ča​stim jed​nim pi​ćem, in​spek​to​re? – I ja ću isto, hva​la. Fric na​pu​ni dve kri​gle. Ver​ner po​di​že svo​ju pa re​če Ma​keu: – Že​lim da vam za​hva​lim. Eto još jed​nog iz​ne​na​đe​nja. – Za​što? – upi​ta Ma​ke. Svi nje​go​vi pri​ja​te​lji pa​žlji​vo su slu​ša​li. – Do​bro ste me iz​gr​di​li pre go​di​nu da​na – re​če Ver​ner. – Ta​da mi ni​si bio za​hva​lan. – I iz​vi​nja​vam se zbog toga. Ali do​bro sam raz​mi​slio o ono​me što ste mi re​kli, da bih na kra​ju uvi​deo ka​ko ste bi​li u pra​vu. Zbog lič​nih ose​ća​nja ni​sam mo​gao ja​sno da ra​su​đu​jem. Vi ste me vra​ti​li na pra​vi put. Ni​ka​da to ne​ću za​bo​ra​vi​ti. Ma​ke je bio dir​nut. Ver​ner mu se ra​ni​je ni​je do​pa​dao, te mu se obra​ćao na​bu​si​to; ali mla​dić ga je po​slu​šao i, evo, pro​me​nio se. Ma​keu je bi​lo mi​lo što mo​že da ose​ti ve​li​ku pro​me​nu u ži​vo​tu jed​nog mla​di​ća. – U stva​ri – pro​du​ži Ver​ner – baš sam pre ne​ki dan raz​mi​šljao o va​ma. Ge​ne​ral Dorn je pri​čao o hva​ta​nju špi​ju​na, pa je u jed​nom tre​nut​ku upi​tao da li bi​smo mo​gli da ih po​hva​ta​mo pre​ko nji​ho​vih ra​-

dio-sig​na​la. Ni​sam, bo​jim se, umeo naj​bo​lje da mu od​go​vo​rim. – Tre​ba​lo je me​ne da pi​taš – od​vra​ti Ma​ke. – To mi je spe​ci​jal​nost. – Ni​je valj​da? – Do​đi, se​di ova​mo. Od​ne​li su pi​će do jed​nog štro​ka​vog sto​la. – Svi ovi lju​di ov​de su po​li​caj​ci – re​če Ma​ke. – Ali, ka​ko god bi​lo, o ta​kvim stva​ri​ma ne tre​ba go​vo​ri​ti jav​no. – Na​rav​no – pro​zbo​ri Ver​ner ti​še. – Ali ja znam da u vas mo​gu da imam po​ve​re​nja. Zna​te, ne​ki voj​ni za​po​ved​ni​ci su ta​mo na fron​tu re​kli Dor​nu da ima​ju uti​sak da ne​pri​ja​telj če​sto una​pred zna ka​kve su nam na​me​re. – O! – uz​vik​nu Ma​ke. – To​ga sam se i ja pla​šio. – Šta mo​gu Dor​nu da ka​žem o ot​kri​va​nju ra​dij​skih sig​na​la? – Pra​vi​lan iz​raz je go​ni​o​me​tri​ja – od​go​vo​ri Ma​ke pa sta​de da se sa​bi​ra. Bi​la je to pri​li​ka da osta​vi sna​žan uti​sak na jed​nog uti​caj​nog ge​ne​ra​la, po​sred​no, do​du​še, ali ipak... Mo​rao je da bu​de ja​san te da is​tak​ne ono što on, Ma​ke, ra​di, a da pri​tom ne pre​uve​li​ča uspe​he ko​je je po​sti​gao. Pred oči​ma mu se uka​za ge​ne​ral Dorn ka​ko, ne​haj​no, go​vo​ri Fi​re​ru: „Ima je​dan mno​go do​bar čo​vek u Ge​sta​pou – Ma​ke se zo​ve – a po či​nu, u ovom tre​nut​ku, tek in​spek​tor, ali vr​lo, vr​lo im​pre​si​van...” – Po​mo​ću jed​nog in​stru​men​ta ot​kri​va​mo oda​kle sig​nal do​la​zi – po​če on. – Kad ima​mo tri oči​ta​va​nja sa me​đu​sob​no vr​lo uda​lje​nih lo​ka​ci​ja, mo​že​mo na ma​pi da po​vu​če​mo tri li​ni​je. Me​sto nji​ho​vog pre​se​ka je adre​sa na ko​joj se oda​ši​ljač na​la​zi. – Pa to je sjaj​no! Ma​ke po​di​že ru​ku, u znak opo​me​ne. – Te​o​ret​ski je​ste – re​če on. – U prak​si, me​đu​tim, ide mno​go te​že. Pi​ja​ni​sta, a ta​ko mi na​zi​va​mo ra​dio-te​le​gra​fi​stu, obič​no ne osta​ne na jed​nom me​stu do​volj​no du​go da bi​smo ga lo​ci​ra​li. Opre​zan pi​ja​ni​sta ni​ka​da ne ša​lje sig​na​le dva pu​ta sa istog me​sta. A naš in​stru​ment na​la​zi se u ka​mi​o​ne​tu, sa upa​dlji​vom an​te​nom na kro​vu, pa mo​gu da nas vi​de ka​ko do​la​zi​mo. – Ali ipak ste ima​li iz​ve​snog uspe​ha. – O, je​smo. No mo​žda bi tre​ba​lo jed​ne ve​če​ri da po​đeš s na​ma ka​mi​o​ne​tom. On​da ćeš lič​no mo​ći da vi​diš ka​ko to ra​di​mo – te da ge​ne​ra​lu Dor​nu pod​ne​seš iz​ve​štaj iz pr​ve ru​ke. – To vam je do​bar pred​log – od​vra​ti Ver​ner.

III Sun​ča​no je i to​plo bi​lo u Mo​skvi u ju​nu. Vo​lo​đa je jed​nog da​na, u vre​me ruč​ka, če​kao Zo​ju kod fon​ta​ne u Alek​san​dro​vim vr​to​vi​ma, iza Kre​mlja. Sto​ti​ne lju​di še​ta​le su se par​kom, mno​gi u pa​ro​vi​ma, uži​va​ju​ći u le​pom vre​me​nu. Ži​ve​lo se te​ško, i vo​da u fon​ta​ni bi​la je is​klju​če​na ra​di ušte​de stru​je, ali za​to je ne​bo bi​lo pla​vo, dr​ve​će oli​sta​lo, a ne​mač​ka voj​ska sto še​zde​set ki​lo​me​ta​ra da​le​ko. Vo​lo​đa bi sav bli​stao od po​no​sa kad god bi se se​tio Moskovske bit​ke. Stra​šna ne​mač​ka voj​ska, ne​nad​ma​šna u blic​krig na​pa​di​ma, sti​gla je bi​la do sa​mih ka​pi​ja gra​da – i oda​tle je od​bi​je​na. Rusi su se bo​ri​li kao la​vo​vi da spa​su pre​sto​ni​cu. Ru​ski kon​tra​pad je, na​ža​lost, spla​snuo već u mar​tu. Isti​na je da su oni po​vra​ti​li ve​li​ke te​ri​to​ri​je, kao i da su se Mo​sko​vlja​ni ose​ća​li bez​bed​ni​je; ali Nem​ci su br​zo iz​vi​da​li ra​ne, i sad su bi​li sprem​ni da po​no​vo na​pad​nu. No vlast je još bi​la u Sta​lji​no​vim ru​ka​ma. Vo​lo​đa, utom, pri​me​ti Zo​ju ka​ko kroz ma​su ide ka nje​mu. Na se​bi je ima​la cr​ve​no-be​lu ka​ri​ra​nu ha​lji​nu. Ho​da​la je kao da ne do​di​ru​je ze​mlju, a nje​na sve​tlo​pla​va ko​sa pra​ti​la je taj la​ki ko​rak. Ni​je bi​-

lo mu​škar​ca koji je nije is​pra​tio po​gle​dom. Vo​lo​đa je i ra​ni​je iz​la​zio s le​pim že​na​ma, ali sa​da ni sâm ni​je mo​gao da se na​ču​di što se za​ba​vlja sa Zo​jom. Go​di​na​ma je prema nje​mu bi​la rav​no​du​šna, i kad god bi im se uka​za​la pri​li​ka da po​pri​ča​ju, ona je go​vo​ri​la is​klju​či​vo o nu​kle​ar​noj fi​zi​ci. A on​da se jed​no​ga da​na za​pa​njio kad ga je po​zva​la da iza​đu u bi​o​skop. Po​ziv je usle​dio ne​du​go po​sle ne​re​da u ko​ji​ma je po​gi​nuo ge​ne​ral Bo​brov. Nje​no po​na​ša​nje pre​ma Vo​lo​đi iz​me​ni​lo se to​ga da​na, a nje​mu ni​je bi​lo sa​svim ja​sno za​što; iz​gle​da da ih je zbli​ži​lo ono kroz šta su za​jed​no pro​šli. Bi​lo ka​ko bi​lo, oti​šli su da gle​da​ju Džor​džov ma​li džez or​ke​star, ur​ne​be​snu ko​me​di​ju u ko​joj je glav​nu ulo​gu igrao ne​ki En​glez što svi​ra ben​džo​le​le, po ime​nu Džordž For​mbi. Taj film je ta​da bio po​pu​la​ran, i u Mo​skvi su ga pu​šta​li već me​se​ci​ma. Rad​nja ni​je mo​gla bi​ti da​lje od stvar​no​sti: Džordž je svi​rao, ali ni sam ni​je bio sve​stan da svo​jim in​stru​men​tom ša​lje po​ru​ke po​sa​da​ma ne​mač​kih pod​mor​ni​ca. Pri​ča je bi​la to​li​ko glu​pa da su se obo​je sme​ja​li do su​za. I ota​da su re​dov​no iz​la​zi​li za​jed​no. To​ga da​na tre​ba​lo je da ru​ča​ju s nje​go​vim ocem. On je ude​sio ta​ko da se sa Zo​jom na​đe ma​lo pre to​ga, kod fon​ta​ne, ka​ko bi pro​veo ne​ki mi​nut na​sa​mo s njom. Zo​ja ga je po​zdra​vi​la onim osme​hom bli​sta​vi​jim od sun​ca, i pro​pe​la se na vr​ho​ve pr​sti​ju da ga po​lju​bi. Bi​la je vi​so​ka, ali on je bio vi​ši. Uži​vao je u tom po​ljup​cu. Usne su joj bi​le me​ke i vla​žne. Pre​krat​ko je tra​ja​lo. Vo​lo​đa ni​je bio baš sa​svim si​gu​ran šta će s njom. Oni su se i da​lje za​ba​vlja​li. Mno​go su se lju​bi​li, ali još ni​su „spa​va​li”. Ni​su, pri​tom, bi​li vi​še to​li​ko mla​di; nje​mu je bi​lo dva​de​set se​dam, njoj dva​de​set osam. U sva​kom slu​ča​ju, Vo​lo​đa je ose​ćao da Zo​ja ne​će po​ći u kre​vet s njim dok za to ne bu​de sprem​na. Jed​nim de​lom svo​ga bi​ća, on za​pra​vo i ni​je ve​ro​vao da će mu se ika​da po​sre​ći​ti da pro​ve​de noć s tom de​voj​kom iz sno​va. Bi​la je, ne​ka​ko, pre​vi​še pla​va, pre​vi​še oštro​um​na, pre​vi​še vi​so​ka i tre​zve​na, pre​vi​še uz​bu​dlji​va da bi se ika​da po​da​la bi​lo kom mu​škar​cu. U sva​kom slu​ča​ju, si​gur​no mu ni​ka​da ne bi do​zvo​li​la da je gle​da ka​ko se svla​či, da pi​lji u nje​no na​go te​lo, da je do​di​ru​je po​svu​da, da leg​ne pre​ko nje... Ho​da​li su kroz du​gi, uza​ni park. S jed​ne stra​ne pro​la​zio je pro​me​tan put. S dru​ge su se pak pre​ko vi​so​kog be​de​ma uz​di​za​le ku​le Kre​mlja. – Kad po​gle​daš odav​de, po​mi​slio bi da to ru​ski na​rod dr​ži na​še ru​ko​vod​stvo u za​ro​blje​ni​štvu – pri​me​ti Vo​lo​đa. – Da – slo​ži se Zo​ja. – A ono upra​vo su​prot​no. On se osvr​nu, no ni​ko ih ni​je čuo. Sa​mo su oni lu​do od​va​žni sme​li da iz​go​vo​re ta​ko ne​što. – Ni​je ču​do što moj otac mi​sli da si opa​sna. – A ja sam ne​ka​da mi​sli​la da si ti isti otac. – Ka​mo sre​će da je​sam. On je ju​nak. Ju​ri​šao je na Zim​ski dvo​rac! Ne ve​ru​jem da bih ja ika​da mo​gao da pro​me​nim tok isto​ri​je. – O, znam, ali on je ta​ko us​ko​grud i kon​zer​va​ti​van. Ti ni​si ta​kav. Vo​lo​đa je sma​trao da u mno​go če​mu li​či na oca, ali ni​je sad na​me​ra​vao da ula​zi u ras​pra​vu. – Je​si li slo​bo​dan ve​če​ras? – upi​ta ona. – Vo​le​la bih da ti spremim ve​če​ru. – Ne​go šta sam! – Pr​vi put ga je po​zva​la kod se​be u go​ste. – Imam bif​tek. – Sjaj​no! – Do​bar ko​mad go​ve​di​ne bio je pra​va po​sla​sti​ca čak i u po​vla​šće​nom Vo​lo​đi​nom do​mu. – A Ko​va​lje​vlje​vi su oti​šli iz gra​da. To je bi​la još lep​ša vest. Kao i mno​gi Mo​sko​vlja​ni, Zo​ja je ži​ve​la u tu​đem sta​nu. Ima​la je dve so​be

i de​li​la ku​hi​nju i ku​pa​ti​lo s ne​kim na​uč​ni​kom, dok​to​rom Ko​va​lje​vom, i s nje​go​vom že​nom i de​te​tom. Ali Ko​va​lje​vlje​vi su sa​da bi​li van gra​da, ta​ko da su Zo​ja i Vo​lo​đa ima​li ceo stan na ras​po​la​ga​nju. Nje​mu sr​ce za​i​gra. – Da po​ne​sem čet​ki​cu za zu​be? – upi​ta on. Ona mu se za​go​net​no na​sme​ši​la, ali na pi​ta​nje ni​je od​go​vo​ri​la. Iza​šli su iz par​ka pa pre​šli uli​cu za​pu​tiv​ši se ka re​sto​ra​nu. Mno​gi lo​ka​li bi​li su za​tvo​re​ni, ali u sa​mom grad​skom je​zgru bi​lo je mno​go kan​ce​la​ri​ja, a službenici su ne​gde mo​ra​li da ru​ča​ju, ta​ko da je ne​ko​li​ko bi​stroa i go​sti​o​ni​ca us​pe​lo da op​sta​ne. Gri​go​rij Pe​škov je se​deo za sto​lom na ploč​ni​ku. Bi​lo je unu​tar Kre​mlja i bo​ljih re​sto​ra​na, ali on je vo​leo da ga vi​de na me​sti​ma gde se oku​plja​ju obič​ni Ru​si. Že​leo je da, iako no​si ge​ne​ral​sku uni​for​mu, po​ka​že da ni po če​mu ni​je iz​nad obič​nog na​ro​da. Pa ipak, oda​brao je sto po​do​sta uda​ljen od osta​lih, ta​ko da ni​ko ni​je mo​gao da ču​je šta se za njim pri​ča. Zo​ji​na gle​di​šta ni​su mu bi​la bli​ska, no ni​je bio imun na nje​ne dra​ži, pa i sad usta​de i po​lju​bi je u oba obra​za. Na​ru​či​li su pa​la​čin​ke od krom​pi​ra i pi​vo. Osim to​ga, mo​gle su se na​ru​či​ti sa​mo još uki​se​lje​ne ha​rin​ge i vot​ka. – Da​nas vam, ge​ne​ra​le, ne​ću pri​ča​ti o nu​kle​ar​noj fi​zi​ci – po​če Zo​ja. – Imaj​te, mo​lim vas, na umu da i da​lje ve​ru​jem u sve što sam pro​šli put re​kla na tu te​mu. Ne že​lim da vam do​sa​đu​jem. – Ka​kvo olak​ša​nje – re​če on. Ona se na​sme​ja, po​ka​zav​ši be​le zu​be. – Sad bi​ste mo​gli vi me​ni da ka​že​te ko​li​ko će još ovaj rat da tra​je. Vo​lo​đa je vr​teo gla​vom, to​bože oča​jan. Uvek je mo​ra​la da či​ka nje​go​vog oca. Da ni​je ta​ko le​pa i mla​da, Gri​go​rij bi odav​no na​lo​žio da je uhap​se. – Na​ci​sti su po​tu​če​ni, ali ne že​le to da pri​zna​ju – od​vra​ti Gri​go​rij. – Ce​la Mo​skva se pi​ta šta će se do​go​di​ti ovog le​ta – na​sta​vi Zo​ja – ali vas dvo​ji​ca to ve​ro​vat​no već zna​te. – Da znam, si​gur​no to ne bih mo​gao da ka​žem svo​joj de​voj​ci, ko​li​ko god za njom lu​do​vao – re​če Vo​lo​đa. Zbog to​ga bi, po​red osta​log, mo​gla da bu​de stre​lja​na, po​mi​sli on, ali ni​je to iz​re​kao. Sti​go​še pa​la​čin​ke od krom​pi​ra, i oni po​če​še da je​du. Zo​ja je, kao i obič​no, svoj​ski pri​o​nu​la na hra​nu. Vo​lo​đa je uži​vao dok ju je gle​dao ka​ko slat​ko je​de. Pa​la​čin​ke mu se, me​đu​tim, ni​su baš do​pa​le. – Ovaj mi krom​pir li​či na re​pu – re​če on. Otac ga pro​stre​li po​gle​dom pu​nim neo​do​bra​va​nja. – Ne ža​lim se, sa​mo ka​žem – do​da​de br​že-bo​lje Vo​lo​đa. Po​što su ru​ča​li, Zo​ja ode do to​a​le​ta. Čim se do​volj​no uda​lji​la, Vo​lo​đa re​če: – Mi​sli​mo da bi ne​mač​ka let​nja ofan​zi​va mo​gla da poč​ne sva​ko​ga ča​sa. – I ja ta​ko mi​slim – sa​gla​si se nje​gov otac. – Je​smo li sprem​ni? – Na​rav​no – re​če Gri​go​rij, ali se vi​de​lo da stre​pi. – Na​pa​šće nas na ju​gu. Ho​će naft​na po​lja na Kav​ka​zu. Gri​go​rij je vr​teo gla​vom. – Vra​ti​će se oni na Mo​skvu. Sa​mo je to bit​no. – Sta​ljin​grad je jed​na​ko pri​ma​mljiv. No​si ime na​šeg vo​đe. – Je​beš to! Ako za​u​zmu Mo​skvu, rat je za​vr​šen. Ako je ne za​u​zmu, ni​su po​be​di​li, ma​kar sve osta​lo osvo​ji​li. – Ti to sa​mo na​ga​đaš – re​če Vo​lo​đa raz​dra​že​no. – Pa i ti na​ga​đaš.

– Na​pro​tiv, ja imam do​ka​ze. – On se osvr​nu oko se​be, ni​ko​ga ni​je bi​lo u bli​zi​ni. – Ofan​zi​va se pri​pre​ma pod ši​from Ope​ra​ci​ja „Pla​vi”. Po​či​nje dva​de​set osmog ju​na. – To​li​ko je do​znao od špi​jun​ske mre​že Ver​ne​ra Fran​ka u Ber​li​nu. – A pro​na​šli smo i ne​ke po​je​di​no​sti u ak​ten​ta​šni ne​mač​kog ofi​ci​ra ko​ji se pri​nud​no pri​ze​mljio iz​vi​đač​kim avionom kod Har​ko​va. – Ne no​si iz​vid​ni​ca pla​no​ve bit​ke u ak​ten​ta​šna​ma – na to će Gri​go​rij. – Drug Sta​ljin sma​tra da je to bi​lo sa​mo lu​kav​stvo, smi​šlje​no da nas ob​ma​ne, i ja se sla​žem s njim. Nem​ci bi hte​li da mi po​vu​če​mo deo je​di​ni​ca sa glav​nog fron​ta i ta​ko ga osla​bi​mo. Za​to ša​lju sna​ge na jug. A on​da bi se is​po​sta​vi​lo da je to pu​ka di​ver​zi​ja. To je ne​vo​lja kad ra​diš za oba​ve​štaj​nu slu​žbu, po​mi​sli Vo​lo​đa ogor​če​no. Čak i kad imaš pra​vu in​for​ma​ci​ju, ban​do​gla​vi star​ci ne​će da ve​ru​ju ni u šta osim u ono što se nji​ma svi​đa. Vo​lo​đa ugle​da Zo​ju ka​ko se vra​ća; dok je pre​la​zi​la pre​ko ma​log pla​toa, sve gla​ve okre​ta​le su se za njom. – Šta bi te​be još mo​glo da ube​di? – upi​ta on oca pre ne​go što je Zo​ja sti​gla. – Još ne​ki do​kaz. – Na pri​mer? Gri​go​rij na​čas raz​mi​sli, ozbilj​no shva​tiv​ši to pi​ta​nje. – Do​ne​si mi plan bit​ke. Vo​lo​đa uz​dah​nu. Ver​ner Frank još ni​je us​peo da se do​mog​ne tog do​ku​men​ta. – Ako ga na​đe​mo, ho​će li Sta​ljin to uze​ti u ob​zir? – Ako mi do​ne​seš plan, ja ću ga za​mo​li​ti da ga uzme u ob​zir. – Va​ži on​da – re​če Vo​lo​đa. Pre​na​glio je. Pred​sta​vu ni​je imao ka​ko to da po​stig​ne. Ver​ner, Hajn​rih, Li​li i osta​li već su uža​sno ri​zi​ko​va​li. Pa ipak, mo​ra​će još da ih sti​sne. Kad Zo​ja sti​že do sto​la, Gri​go​rij usta​de. Po​što su se spre​ma​li da sva​ko po​đe na svo​ju stra​nu, opro​sti​še se. – Vi​de​će​mo se ve​če​ras – re​če Zo​ja Vo​lo​đi. On je po​lju​bi. – Bi​ću ta​mo u se​dam. – Po​ne​si čet​ki​cu za zu​be – re​če ona. Vo​lo​đa ode cep​te​ći od sre​će.

IV De​voj​ka uvek zna kad nje​na dru​ga​ri​ca kri​je ne​ku taj​nu. Mo​žda ona ne zna tač​no šta ova ta​ji, ali zna da taj​na po​sto​ji, na​lik ne​kom ne​pre​po​zna​tlji​vom ko​ma​du na​me​šta​ja pre​kri​ve​nom čar​ša​vom da ga za​šti​ti od pra​ši​ne. Po tim uz​dr​ža​nim i ne​volj​nim od​go​vo​ri​ma na be​za​zle​na pi​ta​nja, ja​sno joj je da se nje​na dru​ga​ri​ca vi​đa s ne​kim s kim ne bi tre​ba​lo; sa​mo još ne zna ka​ko se taj zo​ve, prem​da mo​žda već na​slu​ću​je da je taj za​bra​nje​ni lju​bav​nik ože​njen, ili je po​sre​di tam​no​pu​ti stra​nac, ili će, mo​žda, bi​ti reč o že​ni. Di​vi se toj ogr​li​ci i zna, po dru​ga​ri​či​nom ću​ta​nju, da po​sto​ji ne​što sra​mot​no u ve​zi s tim ko​ma​dom na​ki​ta, ma​da mo​gu i go​di​ne pro​ći pre ne​go što se ot​kri​je da je ova ukra​la ogr​li​cu iz ku​ti​je s na​ki​tom se​nil​ne ba​ke. Ta​kve su stva​ri Kar​li pa​da​le na pa​met dok je raz​mi​šlja​la o Fri​di. Fri​da je ima​la ne​ku taj​nu, i ta taj​na bi​la je po​ve​za​na s po​kre​tom ot​po​ra pro​tiv na​ci​sta. Po​sto​ja​la je mo​guć​nost da je Fri​da već du​bo​ko za​ga​zi​la u zlo​de​lo; mo​žda sva​ke ve​če​ri pre​tu​ra po Ver​ne​ro​voj ak​ten​ta​šni, ko​pi​ra taj​na do​ku​men​ta, pa ko​pi​je pre​da​je ne​kom ru​skom špi​ju​nu. Ve​ća je pak bi​la ve​ro​vat​no​ća da si​tu​a​ci​ja i ni​je ta​ko dra​ma​tič​na: ve​ro​vat​no je sa​mo po​ma​ga​la u štam​pa​nju i raz​no​še​nju ile​gal​nih pla​ka​ta i le​ta​ka s kri​ti​ka​ma upu​će​nim na ra​čun vla​sti.

I ta​ko se Kar​la pri​pre​ma​la da ka​že Fri​di za Jo​a​ki​ma Ko​ha. Ni​je joj se, me​đu​tim, od​mah uka​za​la pri​li​ka za to. Kar​la i Fri​da su ra​di​le kao se​stre na raz​li​či​tim ode​lje​nji​ma jed​ne ve​li​ke bol​ni​ce, i to u raz​li​či​tim sme​na​ma, ta​ko da se ni​su vi​đa​le sva​ko​ga da​na. Jo​a​kim je, u me​đu​vre​me​nu, sva​ko​ga da​na do​la​zio u Kar​li​nu ku​ću na ča​so​ve. Ni​je im ot​krio još ne​ki taj​ni po​da​tak, no Mod je sve​jed​no oči​ju​ka​la s njim. „Zar ne shva​taš da je me​ni još ma​lo pa če​tr​de​set go​di​na?”, ču​la ju je Kar​la jed​nom ka​ko go​vo​ri, iako je za​pra​vo ima​la pe​de​set jed​nu. Jo​a​kim je bio pot​pu​no oča​ran. Mod je uži​va​la u svo​joj spo​sob​no​sti da op​či​ni pri​vlač​nog, pa ma​kar i ve​o​ma na​iv​nog mla​di​ća. Kar​li tad pa​de na pa​met da bi i nje​na maj​ka mo​gla ga​ji​ti ne​ka du​blja ose​ća​nja pre​ma tom mom​ku sa sve​tlim br​ko​vi​ma, ko​ji je po​ma​lo li​čio na Val​te​ra iz mla​dih da​na; ali to joj se uči​ni​lo sme​šnim. Jo​a​kim se očaj​nič​ki tru​dio da joj ugo​di, i ubr​zo joj je do​neo ve​sti od si​na. Erik je bio zdrav i či​tav. – Nje​go​va je​di​ni​ca na​la​zi se u Ukra​ji​ni – re​če Jo​a​kim. – Sa​mo to​li​ko smem da vam ka​žem. – E, kad bi mo​gao da do​đe ku​ći, na od​su​stvo – na to će Mod če​žnji​vo. Mla​di ofi​cir se ko​le​bao. – Ko​li​ka ja maj​čin​ska bri​ga! Da sa​mo mo​gu da ga vi​dim, ma​kar na je​dan dan, bi​la bi to za me​ne ne​iz​mer​na ute​ha. – Mo​žda ću mo​ći to da ude​sim. Mod se na​pra​vi kao da je za​pa​nje​na. – Za​i​sta? To​li​ko si mo​ćan? – Ni​sam si​gu​ran. Mo​gao bih da po​ku​šam. – Hva​la ti, pa ma​kar osta​lo na po​ku​ša​ju. – Ona ga po​lju​bi u ru​ku. Ne​de​lju da​na je pro​šlo pre ne​go što će se Kar​la po​no​vo vi​de​ti s Fri​dom. Kad su se sre​le, ona joj is​pri​ča sve o Jo​a​ki​mu Ko​hu. Sve joj je re​kla kao da, jed​no​stav​no, pre​pri​ča​va za​ni​mlji​vu no​vost, ali je bi​la sa​svim si​gur​na da Fri​da te no​vo​sti ne slu​ša rav​no​du​šna. – Za​mi​sli sa​mo – Kar​la će Fri​di – re​kao nam je i ši​fru ope​ra​ci​je i da​tum na​pa​da! Sa​če​ka​la je on​da da vi​di ka​ko će Fri​da da re​a​gu​je. – Zbog to​ga bi mo​gao da bu​de po​gu​bljen – re​če Fri​da. – Da zna​mo ne​ko​ga ko bi mo​gao da stu​pi u ve​zu s Mo​skvom, mo​gle bi​smo sad da pre​o​kre​ne​mo tok ra​ta – na​sta​vi Kar​la, kao da još go​vo​ri o te​ži​ni Jo​a​ki​mo​vog pre​stu​pa. – Mo​žda – re​če Fri​da. To je bio do​vo​ljan do​kaz. Uobi​ča​je​na Fri​di​na re​ak​ci​ja na ta​kvu vest pod​ra​zu​me​va​la bi raz​ne iz​ra​ze iz​ne​na​đe​nja, ži​vog in​te​re​so​va​nja, a i si​ja​set pi​ta​nja. To​ga da​na od nje si mo​gao ču​ti sa​mo pra​zne fra​ze i mu​mla​nje. Kar​la ode ku​ći i re​če maj​ci da je is​prav​no slu​ti​la. Su​tra​dan, u bol​ni​ci, Fri​da se, kao mah​ni​ta, po​ja​vi na Kar​li​nom ode​lje​nju. – Mo​ram sme​sta da raz​go​va​ram s to​bom – re​če. Pet mi​nu​ta ka​sni​je, Kar​la se na​šla s Fri​dom u jed​noj so​bi​ci; Fri​da je pu​ši​la po​red otvo​re​nog pro​zo​ra. – Šta je bi​lo? – upi​ta Kar​la. Fri​da uga​si ci​ga​re​tu. – Ti​če se tog va​šeg po​ruč​ni​ka Ko​ha. – Ta​ko sam i mi​sli​la. – Mo​raš da sa​znaš vi​še od nje​ga. – Mo​ram? O če​mu ti to? – On ima pri​stup kom​plet​nom pla​nu bit​ke za ope​ra​ci​ju „Pla​vi”. Mi već ne​što zna​mo o to​me, ali Mo​skvi tre​ba​ju po​je​di​no​sti. Fri​da je po​če​la da iz​no​si niz zbu​nju​ju​ćih či​nje​ni​ca, ali Kar​la je ni​je pre​ki​da​la. – Mo​gla bih da ga za​mo​lim...

– Ne. Mo​raš da ga na​te​raš da vam do​ne​se taj plan bit​ke. – Mi​slim da to ni​je iz​vo​dlji​vo. Ni​je on baš to​li​ko glu​p. Zar ne mi​sliš da bi... Fri​da je ni​je ni slu​ša​la. – On​da mo​raš da fo​to​gra​fi​šeš plan – upa​de joj ona u reč, pa iz dže​pa uni​for​me iz​vu​če ku​ti​ju od ner​đa​ju​ćeg če​li​ka, ve​li​či​ne pa​kli​ce ci​ga​re​ta, sa​mo ne​što du​žu i užu. – Ovo je mi​ni​ja​tur​ni apa​rat, spe​ci​jal​no di​zaj​ni​ran za fo​to​gra​fi​sa​nje do​ku​me​na​ta. – Kar​la pri​me​ti da sa stra​ne pi​še Mi​noks. – Na jed​nom fil​mu ima je​da​na​est sni​ma​ka. Evo ti tri fil​ma. – Fri​da iz​va​di i tri ka​se​te, u ob​li​ku te​go​va, ali ta​man to​li​ke da sta​nu u apa​rat. – Ova​ko sta​vljaš film – re​če Fri​da pa joj po​ka​za. – Da bi na​pra​vi​la sni​mak, gle​daš kroz ovo pro​zor​če. Ako ni​si si​gur​na ka​ko apa​rat ra​di, pro​či​taj ovo uput​stvo. Taj nov, za​po​ved​nič​ki Fri​din ton iz​ne​na​dio je Kar​lu – ni​kad je ta​kvu ni​je vi​de​la. – Stvar​no mo​ram do​bro da raz​mi​slim o ovo​me. – Ne​ma vre​me​na za to. Ovo je tvoj man​til, jel​da? – Je​ste, ali... Fri​da joj na​gu​ra apa​rat, fil​mo​ve i bro​šu​ru u dže​po​ve man​ti​la. I kao da ose​ti olak​ša​nje kad ih se ko​nač​no ra​to​si​lja​la. – Mo​ram da kre​nem – re​če Fri​da po​šav​ši ka vra​ti​ma. – Ali, Fri​do! Ko​nač​no Fri​da sta​de i po​gle​da Kar​lu pra​vo u oči. – Šta je? – Pa... Dru​ga​ri​ce se ta​ko ne po​na​ša​ju. – Ovo je va​žni​je od to​ga. – Sa​te​ra​la si me u ćo​šak. – Sa​ma si to tra​ži​la kad si mi re​kla za Jo​a​ki​ma Ko​ha. Ne​moj se sad pra​vi​ti da ni​si oče​ki​va​la da ću pred​u​ze​ti ne​što po​vo​dom to​ga. I to je bi​la isti​na. Kar​la je sáma kri​va. No ni​je joj ni na kraj pa​me​ti bi​lo da bi stva​ri mo​gle da kre​nu ovim to​kom. – A šta ako on od​bi​je? – upi​ta Kar​la. – On​da će​te ve​ro​vat​no ceo vek pro​ži​ve​ti pod na​ci​stič​kom vla​šću – od​bru​si Fri​da i iza​đe. – Do​đa​vo​la! – re​če Kar​la. Sta​ja​la je sa​ma u gar​de​ro​bi i raz​mi​šlja​la. Čak ni tog ma​log apa​ra​ta ni​je mo​gla da se ota​ra​si bez ika​kvog ri​zi​ka. Apa​rat je no​si​la u dže​pu man​ti​la i ni​je mo​gla tek ta​ko da ga ba​ci u bol​nič​ki kon​tej​ner za sme​će. S tim u dže​pu mo​ra​la bi da iza​đe iz zgra​de pa da po​ku​ša da na​đe me​sto gde će se, da ni​ko ne vi​di, oslo​bo​di​ti apa​ra​ta. No da li je ona to za​i​sta že​le​la? Ni​je se na​da​la da će Ko​ha, ko​li​ko god on na​i​van bio, na​go​vo​ri​ti da kri​šom iz​ne​se ko​pi​ju pla​na bit​ke iz Mi​ni​star​stva ra​ta i do​ne​se ga že​ni u ko​ju se za​lju​bio. S dru​ge stra​ne, ako je iko mo​gao da ga ube​di da pre​du​zme ta​ko ne​što, on​da je to bi​la Mod. Ali Kar​la je bi​la upla​še​na. Ako je uhva​te, oni ne​će ima​ti mi​lo​sti. Uhap​si​li bi je i mu​či​li. Se​ti​la se Ru​di​ja Rot​ma​na i ka​ko je je​čao od bo​la, iz​lo​mlje​nih ko​sti​ju. Se​ti​la se i oca, po​što su ga pu​sti​li, zver​ski pre​bi​je​nog, na​smrt. Njen pre​stup bio bi mno​go go​ri od oče​vog i Ru​di​je​vog; sa​mim tim, i ka​zna bi bi​la su​ro​vi​ja. Po​gu​bi​li bi je, na​rav​no – ali ne od​mah. Ube​di​la je se​be da je sprem​na da pre​u​zme taj ri​zik. Me​đu​tim, ni​ka​ko ni​je mo​gla da pri​hva​ti da bi ta​ko ne​po​sred​no uče​stvo​va​la u ubi​stvu ro​đe​nog bra​ta. On je bio ta​mo, na Is​toč​nom fron​tu, što je, uosta​lom, i Jo​a​kim po​tvr​dio. Njen brat bi, da​kle, uče​stvo​vao u ope​ra​ci​ji „Pla​vi”. Uko​li​ko Kar​la po​mog​ne Ru​si​ma da do​bi​ju tu bit​ku, Erik bi zbog to​ga

mo​gao stra​da​ti. A ona to ne bi mo​gla da pod​ne​se. Vra​ti​la se po​slu. Zbog ra​se​ja​no​sti je pra​vi​la gre​ške, ali le​ka​ri to, sre​ćom, ni​su pri​me​ći​va​li, a pa​ci​jen​ti ni​su zna​li. Kad je naj​zad za​vr​ši​la sme​nu, po​hi​ta​la je ku​ći. Či​ni​lo joj se da je onaj apa​rat to​li​ko vruć da bi mo​gao da joj pro​go​ri džep, no ni​je na​šla po​god​no me​sto da ga se ota​ra​si i bu​de mir​na. Pi​ta​la se oda​kle ta spra​va Fri​di. Je​ste Fri​da ima​la mno​go nov​ca i mo​gla la​ko da ga ku​pi, ali u tom slu​ča​ju mo​ra​la bi pret​hod​no da smi​sli iz​go​vor šta će joj uop​šte ta​kva na​pra​va. Ve​ći su iz​gle​di da ga je do​bi​la od Ru​sa pre ne​go što su – bi​lo je to​me već jed​no go​di​nu da​na – za​tvo​ri​li am​ba​sa​du u Ber​li​nu. Kad je sti​gla ku​ći, apa​rat joj je još bio u dže​pu ka​pu​ta. Sa spra​ta ni​su do​pi​ra​li zvu​ci kla​vi​ra; Jo​a​ki​mu je čas za​ka​zan za ka​sni​je u to​ku po​po​dne​va. Kar​li​na maj​ka je se​de​la za ku​hinj​skim sto​lom. Kad je Kar​la ušla, Mod sva za​si​ja i re​če: – Vi​di ko nam je do​šao! Bio je to Erik. Kar​la ga je ne​mo gle​da​la. Bio je to​li​ko mr​šav da te sr​ce za​bo​li, ali je, po sve​mu su​de​ći, bio ne​po​vre​đen. Uni​for​ma mu je bi​la pr​lja​va i po​ce​pa​na, ali se za​to bio umio i oprao ru​ke. Ustao je i za​gr​lio Kar​lu. Ona ga je čvr​sto pri​vi​la uza se, ne ma​re​ći da li će pri​tom upr​lja​ti svo​ju bes​pre​kor​no či​stu bol​nič​ku uni​for​mu. – Do​bro si – re​če ona. Sav se bio usu​kao i kroz tan​ku uni​for​mu la​ko je mo​gla da mu opi​pa ko​sti, re​bra, ku​ko​ve, ra​me​na i kič​mu. – Do​bro, za​sad – re​če on. Ona po​pu​sti sti​sak. – Ka​ko si mi? – Bo​lje od ve​ći​ne. – Ni​si se valj​da u toj iz​no​še​noj uni​for​mi še​tao po ru​skoj zimi? – Ukrao sam ši​njel od pa​log Ru​sa. Ona se​de za sto. I Ada je bi​la tu. – Bi​li ste u pra​vu – re​če Erik. – Što se na​ci​sta ti​če, ho​ću da ka​žem. I ti si bi​la u pra​vu. Njoj su te re​či go​di​le, prem​da ni​je baš tač​no zna​la o če​mu on to go​vo​ri. – U kom smi​slu? – Oni ubi​ja​ju lju​de. Ti si mi to re​kla. I otac mi je re​kao, i maj​ka. Žao mi je što vam ni​sam ve​ro​vao. Iz​vi​ni, Ada, što ni​sam po​ve​ro​vao da su ubi​li tvog ma​log ne​sreć​nog Kur​ta. Sad znam šta se de​ša​va. Bio je to ve​li​ki pre​o​kret. – Šta te je na​ve​lo da se pre​do​mi​sliš? – upi​ta ga Kar​la. – Lič​no sam ih vi​deo ka​ko to ra​de po Ru​si​ji. Po​hap​se sve vi​đe​ni​je lju​de u gra​du, jer to mo​ra​ju ve​ći​nom bi​ti ko​mu​ni​ste. A i Je​vre​je po​hva​ta​ju. Ne sa​mo mu​škar​ce već i že​ne i de​cu. I sta​re lju​de, to​li​ko sla​be da mra​va ne bi zga​zi​li. – Su​ze su te​kle niz Eri​ko​vo li​ce. – Ne ra​de to pri​pad​ni​ci re​dov​ne voj​ske – po​sto​je spe​ci​jal​ne je​di​ni​ce. Za​ro​blje​ni​ke od​vo​de iz​van gra​da. Ne​kad je to ne​ki ka​me​no​lom, ili bi​lo ka​kva ja​ma. Ako ne​ma ni​čeg, na​te​ra​ju mla​đe da is​ko​pa​ju ve​li​ku ru​pu. A on​da... Za​grc​nuo se, ali Kar​la je že​le​la da sâm za​vr​ši mi​sao: – I on​da? – Ubi​ja​ju ih po dva​na​e​sto​ro od​jed​nom. Šest pa​ro​va. De​si se po​ne​kad da se mu​že​vi i že​ne dr​že za ru​ke dok si​la​ze niz pa​di​nu. Maj​ke no​se be​be. Strel​ci če​ka​ju da za​ro​blje​ni​ci stig​nu na od​go​va​ra​ju​će me​sto. On​da pu​ca​ju. – Erik za​sta​de da obri​še su​ze pr​lja​vim ru​ka​vom uni​for​me. – Tras! – do​da​de sa​mo. U ku​hi​nji je du​go vla​dao muk. Ada je pla​ka​la. Kar​la je bi​la zgro​že​na. Je​di​no je Mo​di​no li​ce bi​lo kao od ka​me​na. Na​po​slet​ku Erik iz​du​va nos pa iz​va​di ci​ga​re​te. – Iz​ne​na​dio sam se – re​če – kad sam do​bio od​su​-

stvo i kar​tu do ku​će. – Ka​da mo​raš da se vra​tiš? – upi​ta Kar​la. – Su​tra. Sve​ga dva​de​set če​ti​ri sa​ta mo​gu da pro​ve​dem ov​de. Sve​jed​no, i na ovo​me mi svi dru​go​vi za​vi​de. Sve bi da​li za je​dan dan kod ku​će. Dok​tor Vajs mi je re​kao da mo​ra bi​ti da imam ne​ke pri​ja​te​lje na vi​so​kom po​lo​ža​ju. – I imaš – re​če Mod. – Jo​a​ki​ma Ko​ha, mla​dog po​ruč​ni​ka ko​ji ra​di u Mi​ni​star​stvu ra​ta i do​la​zi kod me​ne na ča​so​ve kla​vi​ra. Za​mo​li​la sam ga da ti is​po​slu​je od​su​stvo. – Ona ba​ci po​gled na sat. – On sa​mo što ni​je sti​gao. Za​vo​leo me je – re​kla bih da mu je po​treb​na maj​čin​ska fi​gu​ra. Maj​čin​ska, su​tra ma​lo, po​mi​sli Kar​la. Ni​čeg ma​te​rin​skog ni​je bi​lo u Mo​di​nom od​no​su sa Jo​a​ki​mom. – Vr​lo je be​za​zlen – pro​du​ži Mod. – Re​kao nam je da će dva​de​set osmog ju​na po​če​ti no​va ofan​zi​va na Is​toč​nom fron​tu. Po​me​nuo je čak i ši​fro​va​ni na​ziv – Ope​ra​ci​ja „Pla​vi”. – Stre​lja​će ga zbog to​ga. – Ni​je Jo​a​kim je​di​ni ko​ga bi mo​gli da stre​lja​ju – re​če Kar​la. – Ja sam već pre​ne​la ne​ko​me to što sam sa​zna​la. Sad se od me​ne tra​ži da, ka​ko znam, ube​dim Jo​a​ki​ma da mi do​ne​se plan bit​ke. – Za bo​ga mi​lo​ga! – Erik je bio vid​no po​tre​sen. – Pa to je ozbilj​na špi​ju​na​ža – vi ste ov​de u ve​ćoj opa​sno​sti ne​go ja na Is​toč​nom fron​tu. – Ne bri​ni, ne mo​gu pro​sto da za​mi​slim da će Jo​a​kim to ura​di​ti – na​sta​vi Kar​la. – Ne bu​di ta​ko si​gur​na – re​če Mod. Svi sad po​gle​da​še u nju. – Mo​žda će i uči​ni​ti, za me​ne – do​da​de Mod. – Ako ga za​mo​lim ka​ko va​lja. – Zar je to​li​ko na​i​van? – upi​ta Erik. – Za​lju​bio se u me​ne – pr​ko​sno će Mod. – O... – Eri​ku je bi​la ne​pri​jat​na i sa​ma po​mi​sao na to da bi nje​go​va maj​ka mo​gla ima​ti ne​ku ro​man​tič​nu ve​zu. – Sve​jed​no, mi to ne mo​že​mo da iz​ve​de​mo – re​če Kar​la. – A što ne bi​ste mo​gli? – upi​ta Erik. – Za​to što bi ti, ako Ru​si do​bi​ju bit​ku, mo​gao da po​gi​neš! – Ve​ro​vat​no ću po​gi​nu​ti i ova​ko. Kar​la, sva us​pla​hi​re​na, ose​ti ka​ko joj se glas pre​tva​ra u pi​sak. – Ali ta​ko će​mo di​rekt​no po​mo​ći Ru​si​ma da te ubi​ju! – Ja ipak že​lim da to uči​ni​te – žu​stro od​vra​ti Erik. On po​gle​da u ka​ri​ra​nu mu​še​mu na ku​hinj​skom sto​lu, ali ono što mu je u tom ča​su bi​lo pred oči​ma na​la​zi​lo se hi​lja​da​ma ki​lo​me​ta​ra da​le​ko. Kar​la je bi​la ra​za​pe​ta. Ako on ta​ko že​li... – Ali za​što? – upi​ta ga ona. – Mi​slim na one lju​de što niz str​mi​nu si​la​ze u ka​me​no​lom, dr​že​ći se za ru​ke. – On steg​nu pe​sni​ce ta​ko ja​ko da od tog sti​ska osta​nu mo​dri​ce. – Sta​vi​ću ži​vot na koc​ku, sa​mo da sta​ne​mo to​me u kraj. Že​lim da ri​zi​ku​jem – ta​ko ću ima​ti bo​lje mi​šlje​nje o se​bi, i o svo​joj ze​mlji. Mo​lim te, Kar​la, ako ika​ko mo​žeš, po​ša​lji Ru​si​ma plan bit​ke. Ona se još ko​le​ba​la. – Je​si li si​gu​ran? – Pre​kli​njem te. – On​da ho​ću – pri​sta​de Kar​la.

V

To​mas Ma​ke je svo​jim lju​di​ma – Vag​ne​ru, Rih​te​ru i Šnaj​de​ru – na​lo​žio da se pri​ka​žu u naj​bo​ljem sve​tlu. – Ver​ner Frank je sa​mo po​ruč​nik, ali ra​di za ge​ne​ra​la Dor​na – re​kao im je on. – Ho​ću da ga za​di​vi​mo tim​skim ra​dom. Ne​ma psov​ki, ne​ma ša​la, ne​ma je​la, i ne​ma gru​bo​sti, iz​u​zev ako to bu​de za​i​sta neo​p​hod​no. Uko​li​ko uhva​ti​mo ko​mu​ni​stič​kog špi​ju​na, mo​že​te do​bro da ga umla​ti​te. Ali ako ne uhva​ti​mo ni​ko​ga, ne že​lim da se na ne​ko​me is​tre​se​te či​sto iz za​ba​ve. Obič​no bi Ma​ke za​žmu​rio na ta​kve stva​ri. Zbog sve​ga to​ga lju​di su se pla​ši​li da se slu​čaj​no ne za​me​re na​ci​sti​ma. Ali Frank je mo​žda ga​dljiv. Ver​ner je u za​ka​za​no vre​me sti​gao na mo​to​ci​klu u se​di​šte Ge​sta​poa u Uli​ci Prin​ca Al​breh​ta. Svi za​tim uđo​še u ka​mi​o​net za nad​zor, sa an​te​nom ko​ja se okre​će na kro​vu. Od sil​ne ra​dij​ske opre​me unu​tra je bi​lo sku​če​no. Rih​ter se​de za vo​lan pa po​če​še da kru​že po gra​du u ra​ni ve​čer​nji čas, do​ba da​na kad špi​ju​ni naj​ra​di​je ša​lju po​ru​ke ne​pri​ja​te​lju. – Za​što li je to ta​ko, pi​tam se sa​mo – re​če Ver​ner. – Špi​ju​ni uglav​nom ima​ju stal​ni po​sao – ob​ja​sni Ma​ke. – Ali to je sa​mo ma​ska. Ta​ko da​ne pro​vo​de u ne​koj kan​ce​la​ri​ji ili fa​bri​ci. – Pa na​rav​no – re​če Ver​ner. – Ni​ka​da mi to ni​je pa​lo na pa​met. Ma​kea je bri​nu​la mo​guć​nost da te ve​če​ri pro​đu bez ika​kvog ulo​va. Uža​sa​vao se po​mi​sli da bi na nje​ga mo​gla da pad​ne kri​vi​ca za po​ra​ze ko​je ne​mač​ka ar​mi​ja tr​pi u Ru​si​ji. Dao je sve od se​be, ali u Tre​ćem raj​hu na​gra​de za za​la​ga​nje ne po​sto​je. Po​ne​kad se do​ga​đa​lo da je​di​ni​ca ne uhva​ti ni​ka​kav sig​nal. A on​da bi se, opet, de​si​lo da ulo​ve dvatri sig​na​la. U ta​kvim okol​no​sti​ma Ma​ke bi mo​rao da oda​be​re za ko​jim će po​ći, a ko​je će za​ne​ma​ri​ti. Ma​ke je bio uve​ren da u gra​du po​sto​ji i vi​še od jed​ne špi​jun​ske mre​že te da špi​ju​ni ve​ro​vat​no ne zna​ju jed​ni za dru​ge. Uz lo​šu opre​mu, po​ku​ša​vao je da oba​vi ne​mo​guć po​sao. Na​la​zi​li su se ne​da​le​ko od Pots​da​mer pla​ca kad su za​ču​li sig​nal. Ma​ke je pre​po​znao ka​rak​te​ri​sti​čan zvuk. – To je pi​ja​ni​sta – re​če on sa olak​ša​njem. Ako ni​šta dru​go, bar će Ver​ne​ru mo​ći da do​ka​že da opre​ma ra​di. Ne​ko je emi​to​vao pe​to​ci​fre​ne bro​je​ve, je​dan za dru​gim. – So​vjet​ska oba​ve​štaj​na slu​žba ko​ri​sti ši​fru gde pa​ro​vi bro​je​va ozna​ča​va​ju slo​va – ob​ja​šnja​vao je Ma​ke Ver​ne​ru. – Ta​ko, na pri​mer, je​da​na​est mo​že da zna​či A. Uobi​ča​je​na je prak​sa, pri​tom, da ih emi​tu​ju u gru​pa​ma od po pet. Ra​dio-te​le​gra​fi​sta, elek​tro​in​že​njer po ime​nu Man, oči​tao je niz ko​or​di​na​ta, te Vag​ner po​mo​ću olov​ke i le​nji​ra iz​vu​če li​ni​ju na ma​pi. Rih​ter po​kre​nu ka​mi​o​net, i oni po​đo​še po​no​vo. Pi​ja​ni​sta je na​sta​vio da emi​tu​je sig​na​le; u ka​mi​o​ne​tu bi gla​sno od​jek​nu​lo sva​ko nje​go​vo „bi-ip”. Ma​ke je mr​zeo tog čo​ve​ka, ma ko da je bio. – Svi​nja ko​mu​ni​stič​ka – pra​snu Ma​ke. – Jed​no​ga da​na do​ći će on u naš po​drum, i tad će me pre​kli​nja​ti da umre, sa​mo da ne ose​ća bol. Ver​ner je pre​ble​deo. Ni​je na​vi​kao na po​li​cij​ski po​sao, po​mi​sli Ma​ke. Tre​nu​tak ka​sni​je, mla​dić se pri​brao. – Ka​ko vi opi​su​je​te tu so​vjet​sku ši​fru, me​ni se či​ni da ni​je ni​ma​lo te​ško pro​va​li​ti je – re​če on, za​mi​sliv​ši se. – Tač​no ta​ko! – Ma​keu je bi​lo dra​go što Ver​ner br​zo hva​ta kon​ce. – Ali ja sam sve to ipak po​jed​no​sta​vio. Zna​ju i oni za neke fi​ne​se. Po​što ši​fru​je po​ru​ku u vi​du ni​za bro​je​va, pi​ja​ni​sta te bro​je​ve pod​vu​če ključ​nom reč​ju, ko​ju po​na​vlja vi​še pu​ta – mo​že to da bu​de, re​ci​mo, Kur​fir​sten​dam – pa on​da i to ši​fru​je. On​da odu​zme te dru​ge bro​je​ve od onih pr​vih, pa emi​tu​je re​zul​tat. – A to je go​to​vo ne​mo​gu​će de​ši​fro​va​ti ako ne zna​te klju​čnu reč! – Baš ta​ko.

Opet su sta​li, ovo​ga pu​ta ne​da​le​ko od spa​lje​ne zgra​de Raj​hsta​ga, pa po​vu​kli i dru​gu li​ni​ju na ma​pi. Dve li​ni​je se​kle su se kod Fri​drih​šaj​na, is​toč​no od cen​tra gra​da. Ma​ke re​če vo​za​ču da skre​ne na se​ve​ro​i​stok, ka​ko bi se pri​bli​ži​li me​stu gde se naj​ve​ro​vat​ni​je na​la​zi pi​ja​ni​sta i, isto​vre​me​no, do​bi​li i tre​ću li​ni​ju, sa​mo iz dru​gog ugla. – Is​ku​stvo nam ka​zu​je da je naj​bo​lje ra​di​ti sa tri ori​jen​ti​ra – sta​de da ob​ja​šnja​va Ma​ke Ver​ne​ru. – Ure​đa​ji nam da​ju sa​mo pri​bli​žne re​zul​ta​te, pa do​dat​na me​re​nja sma​nju​ju mo​guć​nost gre​ške. – Uvek ga uhva​ti​te? – upi​ta Ver​ner. – Ni​po​što. U ve​ći​ni slu​ča​je​va ne uspe​mo. Če​sto, jed​no​stav​no, ne bu​de​mo do​volj​no br​zi. Mo​žda on u me​đu​vre​me​nu pro​me​ni fre​kven​ci​ju te ga iz​gu​bi​mo. Po​ne​kad pre​ki​ne usred emi​to​va​nja, pa na​sta​vi s dru​gog me​sta. Mo​že da se de​si da ima i stra​ža​ra, ko​ji nas vi​di ka​ko do​la​zi​mo, pa ga upo​zo​ri. – Mno​štvo pre​pre​ka. – Ali uhva​ti​mo ih mi, pre ili ka​sni​je. Rih​ter za​u​sta​vi ka​mi​o​net i Man uze i tre​ći ori​jen​tir. Tri li​ni​je iz​vu​če​ne olov​kom na Vag​ne​ro​voj ma​pi su​sre​ta​le su se či​ne​ći ma​li tro​u​gao ne​da​le​ko od Is​toč​ne sta​ni​ce. Pi​ja​ni​sta se na​la​zio ne​gde iz​me​đu že​le​znič​ke pru​ge i ka​na​la. Ma​ke sa​op​šti Rih​te​ru lo​ka​ci​ju, pa do​da​de: – Što br​že mo​že​te. Ma​ke pri​me​ti da se Ver​ner pre​zno​ja​va. Mo​žda je u tom ka​mi​o​ne​tu pri​lič​no to​plo. A i mla​đa​ni po​ruč​nik ni​je na​vi​kao na ak​ci​ju. Sad je mo​gao da is​ku​si ka​ko je to ra​di​ti u Ge​sta​pou. Tim bo​lje, po​mi​sli Ma​ke. Rih​ter je kre​nuo na jug, Uli​com Var​ša​u​er, pre​šao pru​gu, pa skre​nuo u si​ro​ma​šnu in​du​strij​sku če​tvrt s ma​ga​ci​ni​ma, ve​li​kim dvo​ri​šti​ma i ma​lim fa​bri​ka​ma. Gru​pa voj​ni​ka vu​kla je ran​če​ve kod zad​njeg ula​za u sta​ni​cu; spre​ma​li su se, bez sum​nje, za put na Is​toč​ni front. A je​dan nji​hov ze​mljak, tu ne​gde u ovom kraju, upra​vo je da​vao sve od se​be ne bi li te lju​de iz​dao, lju​ti​to je raz​mi​šljao Ma​ke. Uto Vag​ner po​ka​za na uza​nu uli​cu što vo​di od sta​ni​ce ka ka​na​lu. – On je tu ne​gde, na pr​vih ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​ra, s tim što bi mo​gao da bu​de i s jed​ne i s dru​ge stra​ne – re​če on. – Ako ka​mi​o​ne​tom pri​đe​mo bli​že, pri​me​ti​će nas. – Do​bro, lju​di, zna​te pro​ce​du​ru – re​če Ma​ke. – Vag​ner i Rih​ter idu le​vom stra​nom. Šnaj​der i ja će​mo de​snom. – Svi uze​še po je​dan malj s du​gač​kom dr​škom. – Po​đi sa mnom, Frank. Na uli​ci je bi​lo ne​ko​li​ko pro​la​zni​ka – čo​vek s rad​nič​kom ka​pom na gla​vi ko​ji je br​zim ko​ra​kom išao ka že​le​znič​koj sta​ni​ci, sta​ri​ja že​na u po​ha​ba​noj ode​ći, ko​ja je ve​ro​vat​no po​šla da či​sti kan​ce​la​ri​je – i oni pro​ju​ri​še po​red njih, ne že​le​ći da pri​vu​ku pa​žnju ge​sta​po​va​ca. Ma​ke​o​vi lju​di ula​zi​li su u sva​ku zgra​du ta​ko što su na​iz​me​nič​no po gru​pa​ma pre​tre​sa​li kan​ce​la​ri​je, u ko​ji​ma je uglav​nom bi​lo za​vr​še​no rad​no vre​me, ta​ko da su mo​ra​li da zo​vu ču​va​re. Uko​li​ko bi mu tre​ba​lo vi​še od mi​nu​ta da do​đe do vra​ta, oni bi ih pro​va​li​li. Čim bi upa​li, pro​tr​ča​li bi kroz zgra​du pro​ve​ra​va​ju​ći sva​ku pro​sto​ri​ju. Pi​ja​ni​sta se ni​je na​la​zio u pr​vom blo​ku. Na pr​voj zgra​di s de​sne stra​ne u dru​gom blo​ku sta​jao je iz​ble​de​li nat​pis KR​ZNO U MO​DI. Bi​la je to dvo​sprat​na fa​bri​ka, sme​šte​na duž uli​ce. Na pr​vi po​gled, či​ni​lo se da ne ra​di, ali pred​nja vra​ta su bi​la od če​li​ka, a na pro​zo​ri​ma su bi​le re​šet​ke; pri​rod​no je bi​lo da fa​bri​ka za pro​iz​vod​nju bun​di bu​de do​bro obez​be​đe​na. Ma​ke po​ve​de Ver​ne​ra u boč​nu uli​cu, tra​že​ći ulaz. Su​sed​na zgra​da bi​la je ošte​će​na u bom​bar​do​va​nju i na​pu​šte​na. Šut je bio raš​či​šćen sa sa​me uli​ce, a bio je tu i ru​kom is​pi​san znak: OPA​SNOST – ULAZ ZA​BRA​NJEN. Pre​ma ono​me što je pre​te​klo od ta​ble, bio je to ma​ga​cin na​me​šta​ja. Pre​sko​či​li su go​mi​lu ka​me​nja i na​pu​klih gre​da, kre​ću​ći se što su br​že mo​gli, ali pri​mo​ra​ni da pa​ze

gde staju. Od pre​o​sta​log zi​da ni​je se vi​deo zad​nji deo zgra​de. Ma​ke ga za​o​bi​đe pa pro​na​đe ru​pu kroz ko​ju se mo​glo ući u su​sed​nu fa​bri​ku. Sna​žan in​stinkt go​vo​rio mu je da je pi​ja​ni​sta upra​vo tu. On se pro​vu​če kroz ru​pu, Ver​ner za njim. Ob​re​li su se ta​ko u jed​noj pra​znoj kan​ce​la​ri​ji. Od na​me​šta​ja tu je bio sta​ri če​lič​ni rad​ni sto bez sto​li​ce i na​spram nje​ga da​toteka. Na zid je bio pri​ku​can ka​len​dar – go​di​na 1939. – ve​ro​vat​no po​sled​nja go​di​na ka​da su Ber​lin​ci se​bi mo​gli da pri​u​šte ta​kav luk​suz kao što su bun​de. Ma​ke za​ču bat ko​ra​ka na spra​tu iz​nad njih. Iz​va​dio je pi​štolj. Ver​ner je bio ne​na​o​ru​žan. Oni otvo​ri​še vra​ta i iza​đo​še u po​drum. Ma​ke je pri​me​tio ne​ko​li​ko otvo​re​nih vra​ta, ste​pe​ni​šte ko​je vo​di na​vi​še i vra​ta is​pod ste​pe​ni​šta ko​ja bi mo​gla vo​di​ti u po​drum. Ma​ke se šu​njao hod​ni​kom ka pod​nož​ju ste​pe​ni​ca, a on​da pri​me​tio da Ver​ner gle​da u ona vra​ta što vo​de u po​drum. – Uči​ni​lo mi se da ču​jem ne​što do​le – re​če Ver​ner, pa se uhva​ti za kva​ku, ali bra​va je bi​la već pot​pu​no iz​an​đa​la. On se od​mak​nu ko​rak pa po​di​že de​snu no​gu. – Ne... – re​če Ma​ke. – Da! Ču​jem ih! – re​če Ver​ner pa no​gom raz​va​li bra​vu. Zvuk se pro​lo​mio, raz​le​gav​ši se po opu​ste​loj fa​bri​ci. Ver​ner ule​te kroz vra​ta i ne​sta​de. Upa​li​lo se sve​tlo i pred njim se uka​za ka​me​no ste​pe​ni​šte. – Ne mr​daj! – vi​kao je Ver​ner. – Uhap​še​ni ste! Ma​ke je str​čao niza ste​pe​ni​ce za njim. Sti​gao je u po​drum. Ver​ner je sta​jao u pod​nož​ju ste​pe​ni​ca, sav sme​ten. U pro​sto​ri​ji ni​je bi​lo ni​ko​ga. S ta​va​ni​ce su vi​si​le pre​ča​ge, na ko​je su, ve​ro​vat​no, ne​ka​da ka​če​ne bun​de. U jed​nom uglu sta​ja​la je ogrom​na rol​na mr​kog pa​pi​ra, ve​ro​vat​no za pa​ko​va​nje. Ali tu ni​je bi​lo ni ra​dio-sta​ni​ce ni špi​ju​na ko​ji ša​lje po​ru​ke u Mo​skvu. – Glu​pa​ne je​dan pro​kle​ti – re​če Ma​ke Ver​ne​ru, pa se okre​nu i po​tr​ča uz ste​pe​ni​ce. Ver​ner je tr​čao za njim. Pro​ju​riv​ši kroz hod​nik, po​pe​še se na sprat. Pod sta​kle​nim kro​vom bi​le su po​re​đa​ne rad​ne plo​če. To me​sto je svo​je​vre​me​no si​gur​no bi​lo pu​no že​na ko​je su ra​di​le za ši​va​ćim ma​ši​na​ma. Sa​da ni​je bi​lo ni ži​ve du​še. Kroz sta​kle​na vra​ta iz​la​zi​lo se na po​žar​ne ste​pe​ni​ce, ali vra​ta su bi​la za​klju​ča​na. Ma​ke po​gle​da na​po​lje; ni​je bi​lo ni​ko​ga. Vra​ti re​vol​ver u fu​tro​lu pa se, te​ško di​šu​ći, sa​gnu is​pod jed​ne rad​ne plo​če. Na po​du je pri​me​tio dva opu​ška, je​dan s tra​go​vi​ma ru​ža za usne. Ni​su iz​gle​da​li mno​go sta​ri. – Bi​li su ov​de – re​če on Ver​ne​ru, po​ka​zu​ju​ći na pod. – Dvo​je. Pre​nu​la ih je tvo​ja vi​ka i po​be​gli su. – Ka​kva sam ja bu​da​la – re​če Ver​ner. – Iz​vi​ni​te, ali ni​sam na​vi​kao na ova​ko ne​što. Ma​ke ode do pro​zo​ra na uglu. Na uli​ci pri​me​ti jed​nog mla​di​ća i že​nu ka​ko se uda​lja​va​ju br​zim ko​ra​kom. Čo​vek je no​sio žu​to​mr​ku ko​žnu ta​šnu. Ma​ke je gle​dao ka​ko ne​sta​ju u zgra​di že​le​znič​ke sta​ni​ce. – Sra​nje! – re​če Ma​ke. – Ne bih re​kao da su to bi​li špi​ju​ni – re​če Ver​ner. On po​ka​za na ne​što što je le​ža​lo na po​du, i Ma​ke ugle​da zgu​žvan kon​dom. – Ko​ri​šćen, ali pra​zan – do​da​de Ver​ner. – Mi​slim da smo ih uhva​ti​li na de​lu. – Na​dam se da si u pra​vu – od​vra​ti Ma​ke.

VI Ono​ga da​na kad je Jo​a​kim Koh, ka​ko je obe​ćao, tre​ba​lo da do​ne​se plan bit​ke, Kar​la ni​je oti​šla na po​sao. Ve​ro​vat​no bi i mo​gla da za​vr​ši re​dov​nu pre​po​dnev​nu sme​nu i na vre​me se vra​ti ku​ći – ali to „ve​ro​vat​no” ni​je bi​lo i do​volj​no. Uvek je po​sto​jao ri​zik da ne​gde iz​bi​je ve​li​ki po​žar, ili se de​si sa​o​bra​ćaj​na ne​sre​ća, te bi mo​ra​la da osta​ne na po​slu i po za​vr​šet​ku sme​ne da po​mog​ne u zbri​nja​va​nju po​vre​đe​nih. Za​to je tog da​na osta​la kod ku​će. Mod na kra​ju ni​je ni mo​ra​la da tra​ži od Jo​a​ki​ma da do​ne​se plan. On je sâm pret​hod​no bio re​kao da će mo​ra​ti da ot​ka​že čas; a on​da, ne mo​gav​ši da odo​li is​ku​še​nju da se ma​lo hva​li, re​kao joj je da će s ko​pi​jom pla​na u dže​pu mo​ra​ti da pro​đe ceo grad na mo​to​ci​klu. – Us​put na​vra​ti i na čas – re​kla mu je Mod; i on je pri​stao. Za ruč​kom je bi​lo na​pe​to. Kar​la i Mod su po​je​le tan​ku su​pu od su​vih ko​sti​ju i su​še​nog gra​ška. Kar​la ni​je ni pi​ta​la Mod šta je ova ura​di​la, ili obe​ća​la da će ura​di​ti, ka​ko bi ube​di​la Ko​ha da do​ne​se plan. Mo​žda mu je re​kla da ču​de​sno na​pre​du​je u mu​zi​ci​ra​nju, ali da ne bi smeo da pro​pu​šta ča​so​ve. Mo​žda ga je za​ču​đe​no upi​ta​la da li mi​sle da je to​li​ko mlad pa ga sto​ga ni mi​nut ne is​pu​šta​ju iz vidokruga; ta​kva opa​ska za​ce​lo bi ga žac​nu​la, jer on se ne​pre​kid​no pre​tva​rao da je va​žni​ji ne​go što je​ste, i to bi ga la​ko mo​glo na​ve​sti da uči​ni ne​što raz​me​tlji​vo, tek da joj do​ka​že da ni​je bi​la u pra​vu. Naj​ve​ro​vat​ni​je je, me​đu​tim, uro​di​la plo​dom ona me​to​da o ko​joj Kar​la ni​je že​le​la ni da raz​mi​šlja – seks. Nje​na maj​ka je be​stid​no oči​ju​ka​la s Ko​hom, ko​ji je na to uz​vra​ćao rop​skom oda​no​šću. Kar​la je po​do​zre​va​la da je upra​vo to neo​do​lji​vo is​ku​še​nje i na​gna​lo Jo​a​ki​ma da pre​ne​breg​ne upo​zo​ra​va​ju​ći glas u sop​stve​noj gla​vi: „Ne bu​di to​li​ko glup”. Ili mo​žda ni​je. Mo​žda će on i uvi​deti ku​da ovo vo​di. Mo​žda će se po​ja​viti po​sle pod​ne, ali ne sa in​di​go-ko​pi​jom u ta​šni, već sa od​re​dom ge​sta​po​va​ca i li​si​ca​ma. Kar​la je sta​vi​la ka​se​tu u mi​noks apa​rat, a on​da i apa​rat i dve pre​o​sta​le ka​se​te sta​vi​la u gor​nju fi​o​ku ku​hinj​skog kre​den​ca, is​pod pe​ški​ra. Kre​de​nac je sta​jao od​mah do pro​zo​ra, gde je uvek bi​lo sve​tla. Sta​vi​će do​ku​ment na kre​de​nac, i tu ga fo​to​gra​fi​sa​ti. Ni​je zna​la ka​ko će taj film po​sle sti​ći do Mo​skve, ali Fri​da ju je uve​ra​va​la da će sva​ka​ko sti​ći, te je Kar​la sad za​mi​šlja​la ne​kog pu​tu​ju​ćeg tr​gov​ca – pro​dav​ca le​ko​va, mo​žda, ili Biblijâ na ne​mač​kom – ko​ji ima do​zvo​lu da pro​da​je ro​bu u Švaj​car​skoj, gde će, kri​šom, do​tu​ri​ti film ne​ko​me iz So​vjet​ske am​ba​sa​de u Ber​nu. To se po​pod​ne bi​lo odu​ži​lo. Mod je oti​šla u svo​ju so​bu, da se od​mo​ri. Ada je pra​la veš. Kar​la je se​de​la u tr​pe​za​ri​ji, što su tih da​na, ina​če, ret​ko ra​di​le, i po​ku​ša​va​la da či​ta, ali ni​ka​ko ni​je mo​gla da se usred​sre​di. No​vi​ne su bi​le pu​ne la​ži. Mo​ra​la je da za​gre​je sto​li​cu za pred​sto​je​ći is​pit za me​di​cin​sku se​stru, ali svi ti me​di​cin​ski poj​mo​vi iz udž​be​ni​ka kao da su joj ti​tra​li pred oči​ma. Uze​la je sto​ga da či​ta sta​ri pri​me​rak knji​ge Na Za​pa​du ni​šta no​vo, ne​mač​kog best​se​le​ra o Pr​vom svet​skom ra​tu, tre​nut​no za​bra​nje​nog jer pre​vi​še otvo​re​no go​vo​ri o pat​nja​ma voj​nič​kog ži​vo​ta; ali i s tom knji​gom u ru​ci uhva​ti​la je se​be ka​ko zu​ri kroz pro​zor, u pra​šnjav grad oku​pan zra​ci​ma jun​skog sun​ca. I ko​nač​no, eto nje​ga. Kar​la je za​ču​la ko​ra​ke na sta​zi i sko​či​la da vi​di ko do​la​zi. Ge​sta​po​va​ca ni​je bi​lo, sa​mo Jo​a​kim Koh, u is​pe​gla​noj uni​for​mi, sa uglan​ca​nim či​zma​ma; na nje​go​vom li​cu, kao u film​ske zve​zde, ogle​da​lo se ra​do​sno iš​če​ki​va​nje, kao u de​te​ta ko​je do​la​zi na ro​đen​dan​sku za​ba​vu. Pre​ko ra​me​na je, kao i obič​no, no​sio plat​ne​nu tor​bu. Je li odr​žao obe​ća​nje? Da li je u toj tor​bi ko​pi​ja pla​na bit​ke u sklo​pu ope​ra​ci​je „Pla​vi”? Po​zvo​nio je. Kar​la i Mod su već smi​sli​le sva​ki ko​rak od tog ča​sa pa na​da​lje. U skla​du s nji​ho​vim pla​nom, Kar​la

ni​je iza​šla da otvo​ri vra​ta. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ka​sni​je, vi​de​la je ka​ko maj​ka ide kroz hod​nik u pur​pur​nom svi​le​nom šla​fro​ku, dok je na no​ga​ma ima​la pa​pu​če s vi​so​kom pot​pe​ti​com – mal​te​ne kô pro​sti​tut​ka, po​mi​sli Kar​la, i hte​de da se po​je​de od sti​da. Ču​la je za​tim ka​ko se ula​zna vra​ta otva​ra​ju, pa opet za​tva​ra​ju. Iz hod​ni​ka su se ču​li šu​šta​nje svi​le i ti​ho iz​go​vo​re​ne ne​žno​sti, na osno​vu če​ga se mo​glo za​klju​či​ti da se ono dvo​je gr​le. Pur​pur​na ha​lji​na i si​vo​ma​sli​na​stva uni​for​ma pro​đo​še za​jed​no kroz tr​pe​za​ri​ju i odo​še na sprat. Mod je, pre sve​ga, mo​ra​la da se uve​ri da je do​ku​ment kod nje​ga. Tre​ba​lo je, da​kle, da vi​di do​ku​ment, iz​ra​zi di​vlje​nje, a on​da ga od​lo​ži po​kraj se​be. Po​tom će po​ve​sti Jo​a​ki​ma ka kla​vi​ru. Pro​na​ći će ne​ki iz​go​vor – ka​kav, Kar​la se tru​di​la da ne raz​mi​šlja o to​me – da mla​di​ća pro​ve​de kroz dvo​stru​ka vra​ta što iz go​stin​ske so​be vo​de u obli​žnju rad​nu so​bu, ma​nju, in​tim​ni​ju pro​sto​ri​ju sa cr​ve​nim bar​šu​na​stim za​ve​sa​ma i ve​li​kom, ule​glom sta​rom so​fom. Kad uđu unu​tra, Mod će da​ti sig​nal. Po​što je bi​lo te​ško pred​vi​de​ti re​do​sled po​kre​ta, raz​ma​tra​le su ne​ko​li​ko sig​na​la, pri če​mu su svi oni ima​li isto​vet​no zna​če​nje. Naj​jed​no​stav​ni​ji na​čin bio bi da Mod za​lu​pi vra​ta za so​bom ta​ko da to od​jek​ne u ce​loj ku​ći. Dru​go re​še​nje bi​lo bi da se po​slu​ži dug​me​tom za zvo​no po​red ka​mi​na. Bio je to deo već za​sta​re​log si​ste​ma za do​zi​va​nje po​slu​ge, a zvo​no se i da​lje ču​lo u ku​hi​nji. Po​sao će, me​đu​tim, za​vr​ši​ti i bi​lo ka​kav dru​gi znak, te su se oko to​ga Mod i Kla​ra usa​gla​si​le; ako već ne bu​de dru​ge, Mod će obo​ri​ti na pod Ge​te​o​vu mer​mer​nu bi​stu, ili to​bo​že slu​čaj​no raz​bi​ti va​zu. Po​što iza​đe iz tr​pe​za​ri​je, Kar​la zasta​de u pred​so​blju, gle​da​ju​ći uza ste​pe​ni​ce. Ni​šta se ni​je ču​lo. Ona po​gle​da u ku​hi​nju. Ada je pra​la tu​ča​ni lo​nac u ko​jem je bi​la sku​va​la čor​bu, i ri​ba​la ga je sad vr​lo žu​stro, ne​sum​nji​vo zbog na​pe​to​sti. Kar​la joj se na​sme​ši na​da​ju​ći se da će je ti​me ohra​bri​ti. Kar​la i Mod bi ra​di​je ce​lu stvar sa​kri​le od Ade, ne za​to što u nju ne​ma​ju po​ve​re​nja – baš na​pro​tiv, Ada je bi​la že​sto​ki pro​tiv​nik na​ci​sta – već za​to što će je to sa​zna​nje uči​ni​ti sa​u​če​sni​com u iz​da​ji, a sa​mim tim je iz​lo​ži​ti opa​sno​sti od naj​stro​že ka​zne. Bi​lo ka​ko bi​lo, njih tri su i pre​du​go živele za​jed​no da bi jed​na od dru​ge mo​gle bi​lo šta da sa​kri​ju, i ta​ko je Ada zna​la sve. Kar​la je, kao iz ve​li​ke da​lji​ne, ču​la Mo​din zvon​ki smeh. Po​znat joj je bio taj zvuk, po​ma​lo usi​ljen, koji uka​zu​je na to da se Mod na​pi​nje iz pet​nih ži​la ne bi li ne​ko​ga oča​ra​la. Da li je do​ku​ment kod Jo​a​ki​ma? Mi​nut-dva ka​sni​je, Kar​la za​ču zvu​ke kla​vi​ra. Ni​je bi​lo sum​nje da Jo​a​kim svi​ra. Bi​la je to ne​ka deč​ja pe​smi​ca o mač​ki u sne​gu: A, B, C, Die Kat​ze li​ef im Schnee. Kar​li je otac tu pe​smu sto pu​ta pe​vao. Na sa​mu tu po​mi​sao, za​sta​de joj kne​dla u gr​lu. Ka​ko se sa​mo na​ci​sti usu​đu​ju da svi​ra​ju ta​kve pe​sme kad su upra​vo zbog njih to​li​ka de​ca osta​la si​ro​či​ći? Pe​sma na​jed​nom utih​nu, ne​gde na sre​di​ni. Ne​što se do​go​di​lo. Kar​la se upi​nja​la da ču​je – gla​so​ve, ko​ra​ke, bi​lo šta – ali uza​lud. Pro​šao je ta​ko je​dan mi​nut, pa još je​dan. Ne​što je po​šlo na​o​pa​ko – ali šta? Ona po​gle​da kroz ku​hinj​ska vra​ta u Adu, ko​ja je pre​sta​la da ri​ba lo​nac, i sad ši​ri​la ru​ke nêmo po​ru​ču​ju​ći: ne​mam poj​ma. Kar​la je mo​ra​la da sa​zna šta se de​si​lo. Ti​ho se po​pe​la na sprat, be​šum​no ko​ra​ča​ju​ći po po​ha​ba​nom te​pi​hu. Za​sta​la je is​pred go​stin​ske so​be. I da​lje se ni​šta ni​je ču​lo; ni kla​vir ni bi​lo ka​kav po​kret ni​ti glas. Što je ti​še mo​gla, ona otvo​ri vra​ta. Pro​vi​ri​la je u so​bu. Ni​ko​ga ni​je vi​de​la. Ušla je unu​tra i po​gle​da​la oko se​be. U so​bi ni​je bi​lo ni​ko​ga. Jo​a​ki​mo​ve plat​ne​ne tor​be ni od ko​ro​va. Ona po​gle​da u dvo​stru​ka vra​ta što vo​de u rad​nu so​bu. Jed​no od dvo​ja vra​ta bi​la su tek na​po​la za​-

tvo​re​na. Kar​la na vr​ho​vi​ma pr​sti​ju pro​đe kroz so​bu. Tu ni​je bi​lo te​pi​ha, sa​mo pod od po​li​ra​nog dr​ve​ta, ta​ko da su se ko​ra​ci ko​li​ko-to​li​ko mo​ra​li ču​ti; no Kar​la je bi​la pri​nu​đe​na da ri​zi​ku​je. Ka​ko se pri​bli​ža​va​la, ču​la je ša​pu​ta​nje. Sti​gla je do vra​ta. Pri​lju​bi​la se uza zid, a on​da se usu​di​la da pro​vi​ri unu​tra. Mod i Jo​a​kim su sta​ja​li za​gr​lje​ni i lju​bi​li se. On je bio le​đi​ma okre​nut vra​ti​ma i Kar​li; ne​ma sum​nje da se to Mod po​sta​ra​la da ga ta​ko na​me​sti. Dok ih je Kar​la gle​da​la, Mod se ma​lo iz​ma​če, po​gle​da pre​ko Jo​a​ki​mo​vog ra​me​na pa uhva​ti Kar​lin po​gled. Sklo​niv​ši ru​ku s Jo​a​ki​mo​vog za​tilj​ka, br​zo ne​što po​ka​za Kar​li. Kar​la ugle​da plat​ne​nu tor​bu na sto​li​ci. Istog ča​sa je shva​ti​la šta je po​šlo po zlu. Kad je Mod na​ma​mi​la Jo​a​ki​ma u rad​nu so​bu, on ni​je osta​vio tor​bu u go​stin​skoj so​bi, već ju je, ona​ko na​pet, po​neo sa so​bom. Sa​da je Kar​la mo​ra​la da je iz​ne​se. Sr​ce joj je tu​klo kad je ušla u so​bu. – O, da, sa​mo na​sta​vi, slat​ki moj – ša​pu​ta​la je Mod. – Vo​lim te, du​šo – ste​njao je Jo​a​kim. Kar​la na​či​ni dva ko​ra​ka, uze plat​ne​nu tor​bu, okre​nu se pa be​šum​no iza​đe iz so​be. Tor​ba je bi​la la​ga​na. Br​zo je pro​šla kroz go​stin​sku so​bu i str​ča​la niza ste​pe​ni​ce, je​dva di​šu​ći. Spu​sti​la je tor​bu na ku​hinj​ski sto i ot​kop​ča​la re​me​nje. Unu​tra je bi​lo dnev​no iz​da​nje ber​lin​skog li​sta Der an​grif, neo​tvo​re​na pa​kli​ca ci​ga​re​ta ka​mel i obič​na cr​ven​ka​sta kar​ton​ska fa​sci​kla. Drh​ta​vim ru​ka​ma Kar​la iz​va​di fa​sci​klu, pa je otvo​ri. Unu​tra je bi​la in​di​go-ko​pi​ja do​ku​men​ta. Na pr​voj stra​ni​ci ugle​da​la je na​slov: DI​REK​TI​VA BR. 41 Na po​sled​njoj stra​ni​ci na​la​zi​la se tač​ka​sta li​ni​ja – me​sto za pot​pis. Pot​pi​sa, me​đu​tim, ni​je bi​lo, bez sum​nje za​to što je to bi​la ko​pi​ja, ali je za​to po​red sa​me li​ni​je bi​lo ot​ku​ca​no ime Adol​fa Hi​tle​ra. Iz​me​đu pr​ve i po​sled​nje stra​ni​ce bio je plan ope​ra​ci​je „Pla​vi”. Sr​ce joj za​i​gra od ra​do​sti, upr​kos na​pe​to​sti i le​de​noj strep​nji da će bi​ti ot​kri​ve​na. Od​lo​ži​la je do​ku​ment na ni​ski kre​de​nac po​kraj ku​hinj​skog pro​zo​ra. Za​tim uz tr​zaj otvo​ri fi​o​ku, pa iz​va​di mi​noks apa​rat i dva re​zer​vna fil​ma. Pa​žlji​vo na​me​stiv​ši do​ku​ment, po​če da fo​to​gra​fi​še stra​ni​cu po stra​ni​cu. Ni​je joj tre​ba​lo mno​go vre​me​na da oba​vi po​sao. Bi​lo je sve​ga de​set stra​na. Ni​je mo​ra​la čak ni film da za​me​ni. Za​vr​ši​la je po​sao. Ukra​la je plan bit​ke. Ovo je bi​lo za te​be, oče. Vra​ti​la je apa​rat u fi​o​ku, za​tvo​ri​la je pa gur​nu​la do​ku​ment u kar​ton​sku fa​sci​klu, ko​ju je vra​ti​la u plat​ne​nu tor​bu pa je, pri​te​gav​ši ka​i​ši​će, za​tvo​ri​la. Pa​ze​ći da ho​da što ti​še, od​ne​se tor​bu na sprat. Tek što se ušu​nja​la u go​stin​sku so​bu, za​ču maj​čin glas. Mod je go​vo​ri​la raz​go​vet​no, na​glaš​a​va​ju​ći sva​ku reč, kao da na​mer​no že​li da je ču​je još ne​ko te Kar​la to​ga ča​sa na​slu​ti da je maj​ka upo​zo​ra​va. – Ne​moj da bri​neš, mo​lim te – go​vo​ri​la je Mod. – To je za​to što si bio mno​go uz​bu​đen. Obo​je smo bi​li uz​bu​đe​ni. Jo​a​kim je ti​ho od​go​vo​rio, vi​de​lo se da mu je ne​pri​jat​no. – Ose​ćam se kao po​sled​nja bu​da​la – re​če on. – Tek što si me do​dir​nu​la, i sve je bi​lo go​to​vo.

Kar​la je mo​gla da na​slu​ti šta se do​go​di​lo. Ni​je to is​ku​si​la, ali de​voj​ke su pri​ča​le o to​me, a raz​go​vo​ri me​di​cin​skih se​sta​ra ni​su osku​de​va​li u sočnim po​je​di​no​sti​ma. Bi​će da je Jo​a​kim pre​ra​no eja​ku​li​rao. Fri​da joj je svo​je​vre​me​no pri​ča​la ka​ko se to do​ga​đa​lo i Hajn​ri​hu, ne​ko​li​ko pu​ta, kad su tek po​če​li da se za​bvlja​ju te da je hteo da crk​ne od sra​mo​te, no da je to br​zo pre​va​zi​šao. To je znak ner​vo​ze, re​kla joj je Fri​da ta​da. To što su Mo​di​na i Jo​a​ki​mo​va mi​lo​va​nja krat​ko tra​ja​la stvo​ri​lo je ve​li​ke te​ško​će za Kar​lu. Jo​a​kim će sa​da bi​ti oba​zri​vi​ji, ne​će vi​še bi​ti ona​ko slep i gluv na sve što se oko nje​ga do​ga​đa. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, Mod će da​ti sve od se​be da on i da​lje osta​ne le​đi​ma okre​nut vra​ti​ma. Ako Kar​li po​đe za ru​kom da se ušu​nja u so​bu i vra​ti tor​bu na sto​li​cu, a da je Jo​a​kim ne pri​me​ti – us​pe​će ne​ka​ko da se pro​vu​ku. Sr​ce joj je tu​klo kao lu​do dok je pro​la​zi​la kroz go​stin​sku so​bu i za​sta​la is​pred otvo​re​nih vra​ta. Mod je go​vo​ri​la umi​ru​ju​ćim gla​som. – To se če​sto de​ša​va, te​lo po​sta​ne ne​str​plji​vo. Ni​je to ni​šta. Kar​la pro​vi​ri u so​bu. Ono dvo​je je još sta​ja​lo gde ih je ma​lo​čas za​te​kla, i da​lje pri​pi​je​ni jed​no uz dru​go. Mod po​gle​da pre​ko Jo​a​ki​mo​vog ra​me​na i ugle​da Kar​lu. Ona spu​sti ša​ku Jo​a​ki​mu na obraz, ta​ko da se slu​čaj​no ne okre​ne i vi​di Kar​lu, pa mu re​če: – Po​lju​bi me po​no​vo i re​ci da me ne mr​ziš zbog ove ma​le ne​zgo​de. Kar​la uđe u so​bu. – Tre​ba mi ci​ga​re​ta – re​če Jo​a​kim. Dok se on okre​tao, Kar​la iza​đe na​po​lje. Če​ka​la je is​pred vra​ta. Je​su li mu ci​ga​re​te u dže​pu, ili će po​tra​ži​ti onu neo​tvo​re​nu ku​ti​ju ko​ju je do​neo u tor​bi? Od​go​vor je sti​gao tren ka​sni​je. – Gde mi je tor​ba? – upi​ta on. Kar​li sr​ce pre​sta​de da ku​ca. – Osta​vio si je u go​stin​skoj so​bi – raz​go​vet​no od​go​vo​ri Mod. – Ne, ni​sam. Kar​la pro​đe kroz so​bu, spu​sti us​put tor​bu na sto​li​cu, pa iza​đe na​po​lje. A on​da za​sta​de na od​mo​ri​štu, oslu​šku​ju​ći. Ču​la ih je ka​ko iz rad​ne so​be pre​la​ze u go​stin​sku. – Evo je, le​po ti ka​žem – re​če Mod. – Ni​sam je tu osta​vio – tvr​do​gla​vo će Jo​a​kim. – Za​kleo sam se da ću mo​tri​ti na nju. Ali ni​sam – dok sam se s to​bom lju​bio. – Dra​gi moj, uz​ne​mi​ri​lo te je ono što se de​si​lo me​đu na​ma. Po​ku​šaj da se smi​riš. – Mo​ra da je ne​ko ula​zio u so​bu dok ja ni​sam obra​ćao pa​žnju... – To baš ne​ma smi​sla. – Ne bih re​kao. – Haj​de da sed​ne​mo za kla​vir, jed​no do dru​go​ga, ona​ko ka​ko ti vo​liš – pred​lo​ži ona, ali pri​zvuk oča​ja već se ose​ćao u nje​nom gla​su. – Ko​ga još ima u ovoj ku​ći? Pret​po​sta​vlja​ju​ći šta će se do​go​di​ti, Kar​la sju​ri niza ste​pe​ni​ce i ule​te u ku​hi​nju. Ada je, pre​pav​ši se, zi​nu​la u nju, ali vre​me​na za ob​ja​šnja​va​nje ni​je bi​lo. Bat Jo​a​ki​mo​vih či​za​ma do​pi​rao je sa ste​pe​ni​šta. Tre​nu​tak ka​sni​je on je već bio u ku​hi​nji. U ru​ci je dr​žao plat​ne​nu tor​bu. Li​ce mu je buk​ta​lo od gne​va. Gle​dao je u Kar​lu i Adu. – Jed​na od vas je otva​ra​la ovu tor​bu! – za​ur​la on. Kar​la se tru​di​la da go​vo​ri što mir​ni​je. – Ne znam ot​kud ti to, Jo​a​ki​me – re​če ona.

U tom ča​su iza Jo​a​ki​ma se po​ja​vi Mod. Za​o​bi​šav​ši ga, uđe i ona u ku​hi​nju. – Haj​de da po​pi​je​mo ka​fu, Ada, mo​lim te – re​če ona ve​dro. – Jo​a​ki​me, mo​lim te, iz​vo​li, se​di. On ni​je obra​ćao pa​žnju na nju, već je pom​no raz​gle​dao ku​hi​nju. Oči mu ble​snu​še kad je po​gle​dao u ni​ski kre​de​nac po​kraj pro​zo​ra. Uža​snu​ta, Kar​la pri​me​ti da je, prem​da je​ste sklo​ni​la apa​rat, za​bo​ra​vi​la da spa​ku​je i ona dva re​zer​vna fil​ma. – To su osmo​mi​li​me​tar​ski fil​mo​vi, zar ne? – upi​ta Jo​a​kim. – Ima​te i mi​ni​ja​tur​ni apa​rat? Na​jed​nom vi​še ni​je li​čio na ma​log de​ča​ka. – A to je, da​kle, po​sre​di? – re​če Mod. – Baš sam se pi​ta​la šta li je to. Za​bo​ra​vio ih je je​dan uče​nik, ofi​cir Ge​sta​poa ina​če. Bi​lo je to lu​ka​vo do​vi​ja​nje, ali Jo​a​kim ni​je na​seo. – A pi​tam se da taj ni​je osta​vio i apa​rat? – re​če on pa otvo​ri fi​o​ku. Lep ma​li apa​rat od ner​đa​ju​ćeg če​li​ka le​žao je na be​lom pe​ški​ru, kao ne​po​bit​ni do​kaz. Jo​a​kim se pre​ne​ra​zio. Mo​žda on, do to​ga ča​sa, i ni​je istin​ski ve​ro​vao da je žr​tva pre​va​re, već se sa​mo ma​lo bu​sao ne bi li ti​me za​ba​šu​rio sek​su​al​ni ne​u​speh; tek sa​da se su​o​čio sa isti​nom. Ko zna za​što, iz​gle​dao je kao čo​vek gro​mom po​go​đen. Ne is​pu​šta​ju​ći ruč​ku na fi​o​ci, zu​rio je u apa​rat kao oma​đi​jan. U mag​no​ve​nju, Kar​la vi​de sve; i da je mla​di​ćev san o lju​ba​vi oskrnavljen te da će sa​da nje​gov bes bi​ti uža​san. On ko​nač​no po​di​že po​gled. Po​sma​trao je te tri že​ne oko se​be, a on​da mu po​gled za​sta​de na Mod. – Ti si ovo za​ku​va​la – re​če on. – Pre​va​ri​la si me. Ali bi​ćeš ka​žnje​na. Jo​a​kim uze apa​rat i fil​mo​ve pa ih str​pa u džep. – Frau Fon Ul​rih, uhap​še​ni ste. – On kre​nu pre​ma Mod i šče​pa je za nad​lak​ti​cu. – Vo​dim vas u se​di​šte Ge​sta​poa. Mod mu se otr​že i uz​mak​nu. Jo​a​kim za​mah​nu ru​kom i uda​ri je iz sve sna​ge. Bio je vi​sok, sna​žan i mlad. Po​go​dio ju je u li​ce i obo​rio na pod, pa stao iz​nad nje. – Na​pra​vi​la si bu​da​lu od me​ne! – ur​lao je. – La​ga​la si, a ja sam ti ve​ro​vao! – Sad je već bio iz​be​zu​mljen. – Ge​sta​po će nas obo​je sta​vi​ti na mu​ke, ali ne​ka, obo​je smo i za​slu​ži​li! – Po​če da je šu​ti​ra dok je le​ža​la na po​du. Mod po​ku​ša da se ot​ko​tr​lja u stra​nu, ali je on su​sti​že kod špo​re​ta. Ču​li su se tu​pi udar​ci nje​go​ve de​sne či​zme po Mo​di​nim re​bri​ma, bu​ti​ni, sto​ma​ku. Ada se ba​ci na nje​ga i za​gre​ba ga nok​ti​ma po li​cu. On je od​gur​nu si​lo​vi​tim udar​cem. A on​da šut​nu Mod u gla​vu. Kar​la se po​me​ri. Zna​la je da se lju​di opo​ra​vlja​ju od sva​ka​kvih te​le​snih po​vre​da, ali da po​sle povredâ gla​ve če​sto osta​ju ne​po​pra​vlji​va ošte​će​nja. Sa​me te mi​sli u tom ča​su, me​đu​tim, Kar​la je​dva da je i bi​la sve​sna. Po​stu​pi​la je bez pred​u​mi​šlja​ja. S ku​hinj​skog sto​la uze​la je onaj gvo​zde​ni lo​nac za su​pu ko​ji je Ada ona​ko žu​stro bi​la iz​ri​ba​la. Uhva​tiv​ši ga za dr​šku, vi​so​ko ga je po​di​gla, a on​da, smo​gav​ši sna​gu, tre​snu​la nji​me Jo​a​ki​ma po te​me​nu. Za​te​tu​rao se, oša​mu​ćen. Ona ga uda​ri po​no​vo, još ja​če. On se skljo​ka na pa​tos, bez sve​sti. Mod se sklo​ni da ne bi pao na nju pa se​de oslo​niv​ši se le​đi​ma o zid, dr​že​ći se sve vre​me za gru​di. Kar​la po​no​vo po​di​že lo​nac. – Ne! Sta​ni! – po​vi​ka Mod. Kar​la spu​sti lo​nac na ku​hinj​ski sto. Uto se Jo​a​kim po​me​ri, po​ku​ša​va​ju​ći da usta​ne. Sa​da Ada do​hva​ti lo​nac i uda​ri ga još jed​nom, ras​po​ma​mlje​na. Kar​la po​ku​ša da je zgra​bi za ru​ku,

ali Ada je bi​la van se​be od be​sa. Tu​kla je one​sve​šće​nog čo​ve​ka po gla​vi sve dok ni​je klo​nu​la, a on​da je sa​mo is​pu​sti​la lo​nac, ko​ji uz zve​ket pa​de na pod. Mod se s na​po​rom pri​di​že na ko​le​na i za​gle​da se u Jo​a​ki​ma. Oči su mu bi​le ši​rom otvo​re​ne. Nos mu je bio is​kri​vljen. Lo​ba​nja mu je bi​la ne​ka​ko iz​ob​li​če​na. Iz uha mu je po​te​kla krv. Po sve​mu su​de​ći, ni​je di​sao. Kar​la klek​nu po​red nje​ga, vr​ho​vi​ma pr​sti​ju opi​pa​va​ju​ći puls na Jo​a​ki​mo​vom vra​tu. Pul​sa ni​je bi​lo. – Mr​tav je – re​če ona. – Ubi​le smo ga. O, bo​že. – Ti si​ro​ti, glu​pi de​ča​če – re​če Mod. Pla​ka​la je. – Šta će​mo sad? – upi​ta Ada, dah​ću​ći od na​pre​za​nja. Kar​li tad po​sta​de ja​sno da će mo​ra​ti da se ota​ra​se te​la. Mod se na je​dvi​te ja​de oso​vi na no​ge. Le​va stra​na li​ca joj je ote​kla. – Joj, bo​že, ala ovo bo​li – re​če ona, dr​že​ći se za sla​bi​nu. Kar​la je pret​po​sta​vlja​la da je Mod na​pr​slo re​bro. Gle​da​ju​ći u Jo​a​ki​ma, Ada re​če: – Mo​gle bi​smo da ga sa​kri​je​mo na ta​va​nu. – Da, i ta​mo bi sta​jao sve dok se kom​ši​je ne po​ža​le na smrad – re​če Kar​la. – On​da da ga za​ko​pa​mo u dvo​ri​štu iza ku​će. – A šta će lju​di po​mi​sli​ti kad vi​de tri že​ne ka​ko ko​pa​ju ru​pu du​bo​ku me​tar i osam​de​set u dvo​ri​štu grad​ske ku​će usred Ber​li​na? Da tra​ži​mo zla​to? – Mo​gle bi​smo no​ću da ko​pa​mo. – Zar bi to bi​lo ma​nje sum​nji​vo? Ada se po​če​ša po gla​vi. – Mo​ra​mo ne​kud da od​ne​se​mo leš i da ga se ota​ra​si​mo – re​če Kar​la. – U ne​ki park, ili u ka​nal. – Ali ka​ko će​mo da ga no​si​mo? – upi​ta Ada. – Ni​je on mno​go te​žak – re​če Mod tu​žno. – Ta​ko vi​tak, a ta​ko sna​žan. – Ni​je te​ži​na pro​blem – re​če Kar​la. – Mo​že​mo Ada i ja da ga no​si​mo. Ali mo​ra​mo to da iz​ve​de​mo ta​ko da ne po​bu​di​mo sum​nju. – E, da imam ko​la – re​če Mod. Kar​la je vr​te​la gla​vom. – Sad iona​ko ni​ko ne mo​že da na​ba​vi go​ri​vo. Uću​ta​le su. Na​po​lju se hva​tao su​mrak. Ada do​ne​se pe​škir i umo​ta nji​me Jo​a​ki​mo​vu gla​vu, da krv ne bi ka​pa​la na pod. Mod je ti​ho pla​ka​la, su​ze su joj se ko​tr​lja​le niz li​ce, zgr​če​no od ja​da. Kar​la je že​le​la da je ute​ši, ali je naj​pre mo​ra​la da re​ši pro​blem. – Mo​gle bi​smo da ga ugu​ra​mo u ne​ki san​duk – pred​lo​ži ona. – Je​di​ni san​duk te ve​li​či​ne je mr​tvač​ki – pri​me​ti Ada. – A šta ka​žeš za ne​ki ko​mad na​me​šta​ja? Kre​de​nac? – Pre​te​ško je to. – Ada se za​mi​sli​la. – Ali pla​kar u mo​joj so​bi ni​je ta​ko ma​si​van. Kar​la klim​nu gla​vom. Po​što se od jed​ne slu​ški​nje i ni​je oče​ki​va​lo da ima mno​go ode​će, ni​je joj tre​bao na​me​štaj od ma​ha​go​ni​ja, za​klju​či Kar​la, i bi joj zbog to​ga i ma​lo ne​pri​jat​no; bi​lo ka​ko bi​lo, u Adi​noj so​bi na​la​zio se uza​ni vi​se​ći pla​kar od tro​šne ive​ri​ce. – Ide​mo po nje​ga – re​če Kar​la. Ada je is​pr​va ži​ve​la u po​dru​mu, ko​ji je u me​đu​vre​me​nu pre​tvo​ren u sklo​ni​šte za slu​čaj na​pa​da iz va​zdu​ha, i sa​da joj je so​ba bi​la na spra​tu. Kar​la i Ada odo​še go​re. Ada otvo​ri pla​kar i po​ski​da ode​ću sa šip​ke. Ni​je tu bi​lo bog​zna če​ga: dva rad​na ode​la, ne​ko​li​ko ha​lji​na, je​dan zim​ski ka​put, sve sta​ro. Ona ih ured​no po​lo​ži na kre​vet. Kar​la na​ko​si pla​kar, pa ga pri​hva​ti s jed​ne stra​ne, dok Ada po​di​že dru​gi kraj. Ni​je bio te​žak, ali je za​to bio ka​bast, te im je tre​ba​lo vre​me​na da ga prot​nu kroz vra​ta i spu​ste niza ste​pe​ni​ce.

I ko​nač​no je pla​kar le​žao na po​du u hod​ni​ku. Kar​la otvo​ri vra​ta. Pla​kar je iz​gle​dao kao mr​tvač​ki san​duk s po​klop​cem sa šar​ka​ma. Kar​la se vra​ti​la u ku​hi​nju i nag​nu​la nad leš. Uze​la je apa​rat i fil​mo​ve iz Jo​a​ki​mo​vog dže​pa pa ih vra​ti​la u fi​o​ku u kre​den​cu. Kar​la uhva​ti Jo​a​ki​ma pod pa​zuh, a Ada za no​ge, pa po​di​go​še te​lo. Od​ne​le su ga iz ku​hi​nje u hod​nik i po​lo​ži​le u pla​kar. Ada mu je po​no​vo ob​mo​ta​la onaj pe​škir oko gla​ve, iako je kr​va​re​nje u me​đu​vre​me​nu pre​sta​lo. Da li da mu ski​nu uni​for​mu, pi​ta​la se Kar​la. Ta​ko bi te​že bi​lo iden​ti​fi​ko​va​ti leš – ali bi on​da mo​ra​le da se ra​to​si​lja​ju dve stva​ri ume​sto jed​ne. Ona re​ši da je ne ski​da. Za​tim po​di​že s po​da plat​ne​nu tor​bu i uba​ci je u pla​kar s le​šom. Za​tim za​tvo​ri vra​ta pla​ka​ra i okre​nu ključ, da im se slu​čaj​no us​put ne otvo​ri. Ključ za​tim sta​vi u džep ha​lji​ne. Po​što je ušla u tr​pe​za​ri​ju, ona po​gle​da kroz pro​zor. – Smr​ka​va se – re​če. – To je do​bro. – Šta će lju​di po​mi​sli​ti? – upi​ta Mod. – Po​mi​sli​će da no​si​mo ko​mad na​me​šta​ja, ve​ro​vat​no da bi​smo ga pro​da​le jer nam tre​ba no​vac za hra​nu. – Dve že​ne no​se pla​kar? – Da​nas to za že​ne ni​je ni​šta neo​bič​no, bu​du​ći da su to​li​ki mu​škar​ci što u voj​sci, što iz​gi​nu​li. Ka​mion za se​lid​be ne mo​že​mo se​bi da pri​u​šti​mo, po​što ina​če ne​ma ben​zi​na. – Ali što bi​ste pro​da​va​le or​man po mra​ku? Kar​la se vi​še ni​je uz​dr​ža​va​la. – Ne znam, maj​ko. Ako nas ne​ko bu​de pi​tao, mo​ra​ću ne​što da smi​slim. Ali te​lo ne mo​že ovde da osta​ne. – Oni će od​mah zna​ti da je ubi​jen, čim na​đu leš. Pre​gle​da​će po​vre​de. I Kar​lu je to bri​nu​lo. – Tu mi već ni​šta ne mo​že​mo. – Mo​žda će is​tra​ži​va​ti ku​da je on da​nas po​šao. – Re​kao je da ni​ko​me ni​je pri​čao o tim ča​so​vi​ma kla​vi​ra. Že​leo je ume​ćem da za​di​vi dru​go​ve. Uz ma​lo sre​će, ni​ko ne zna da je on do​la​zio ova​mo. – A ako nam se sre​ća ne osmeh​ne, po​mi​sli Kar​la, s na​ma je za​vr​še​no. – Šta li će po​mi​sli​ti oni, ko​ji je mo​tiv za ovo ubi​stvo? – Ho​će li na​ći tra​go​ve se​me​na u do​njem ve​šu? Mod skre​nu po​gle​d, bi​lo joj je ne​pri​jat​no. – Da. – On​da će pret​po​sta​vi​ti da je reč o sek​su​al​nom od​no​su, ve​ro​vat​no s ne​kim mu​škar​cem, ko​ji je okon​čan sva​đom. – Na​dam se da će bi​ti ka​ko ka​žeš. Kar​la ni sa​ma ni​je u to bi​la sa​svim si​gur​na, ali ni​šta dru​go ni​je mo​gla da smi​sli. – U ka​nal – re​če. Leš će is​pli​va​ti na po​vr​ši​nu, pro​na​ći će ga ne​ko, pre ili ka​sni​je, a on​da će bi​ti po​kre​nu​ta is​tra​ga po​vo​dom ubi​stva. A one će se na​da​ti da is​tra​žne or​ga​ne ni​šta ne​će do​ve​sti do njih tri. Kar​la otvo​ri ula​zna vra​ta. Sta​la je is​pred pla​ka​ra i uhva​ti​la le​vi ugao, dok je Ada za​u​ze​la po​lo​žaj iza ro​ma​na, zde​sna. A on​da se obe sa​gnu​še. – Nag​ni ga pa pod​vu​ci ru​ku is​pod nje​ga – re​če Ada, ko​ja je, bez sum​nje, ima​la vi​še is​ku​stva u di​za​nju te​ških stva​ri ne​go nje​ne ga​zda​ri​ce. Kar​la uči​ni ka​ko joj je re​če​no. – Sad po​dig​ni ma​lo svoj kraj. Kar​la i to po​slu​ša. Ada sad pod​vu​če ru​ke is​pod svog kra​ja pa re​če:

– Sa​vij ko​le​na. Pri​hva​ti te​ret. Is​pra​vi se. Po​di​gle su pla​kar do vi​si​ne ku​ka. Ada se sa​gnu i pod​me​sti ra​me is​pod nje​ga. Isto uči​ni i Kar​la. I njih dve se is​pra​vi​še. Glav​ni​na te​re​ta pa​la je na Kar​lu dok su si​la​zi​le niza ste​pe​ni​ce is​pred ula​znih vra​ta, no ona je to mo​gla da iz​ne​se. Kad su sti​gle do uli​ce, ona skre​nu ka ka​na​lu ko​ji se na​la​zio ne​ko​li​ko blo​ko​va da​lje. Sa​da je već bio mr​kli mrak, bez me​se​ca, s tek po​ko​jom zve​zdom što ba​ca oskud​nu sve​tlost. Po​što je na sna​zi bio re​žim za​mra​či​va​nja, po​sto​ja​li su do​bri iz​gle​di da ih ni​ko ne​će ni vi​de​ti kad spu​ste pla​kar u vo​du. Ne​po​volj​na je, s dru​ge stra​ne, bi​la okol​nost da je Kar​la je​dva vi​de​la ku​da ide. Uža​sa​va​la se sa​me po​mi​sli da bi mo​gla da se spo​tak​ne i pad​ne, jer ta​da bi se pla​kar raz​bio u pa​ram​par​čad i na vi​de​lo bi iza​šlo te​lo usmr​će​nog mu​škar​ca. Pro​đo​še uto ko​la hit​ne po​mo​ći, fa​ro​va po​kri​ve​nih ma​ska​ma s pro​re​zi​ma. Ve​ro​vat​no su žu​ri​la na me​sto ne​kog sa​o​bra​ćaj​nog ude​sa. A ude​si su bi​li če​sta po​ja​va u vre​me za​mra​či​va​nja. To je, opet, zna​či​lo da će tu ne​gde, u kom​ši​lu​ku, bi​ti i po​li​cij​skih ko​la. Kar​la se pri​se​ti sen​za​ci​o​nal​nog slu​ča​ja ubi​stva ne​gde s po​čet​ka za​mra​či​va​nja. Čo​vek je ubio svo​ju že​nu, na​gu​rao nje​no te​lo u ne​ki san​duk, pa ga od​neo u dru​gi deo gra​da, na se​di​štu bi​ci​kla, po mra​ku, i ba​cio ga u re​ku Ha​vel. Šta ako se po​li​caj​ci ta​ko​đe se​te tog slu​ča​ja, pa sad sum​nja​ju u sva​kog ko pre​vo​zi bi​lo ka​kav ve​li​ki pred​met. Upra​vo dok je raz​mi​šlja​la o to​me, po​red njih pro​đe po​li​cij​sko vo​zi​lo. Je​dan po​li​ca​jac ne​tre​mi​ce je gle​dao u dve že​ne s pla​ka​rom, ali ko​la ni​su sta​la. No te​ret kao da je po​sta​jao sve te​ži. Noć je bi​la to​pla, i Kar​la je usko​ro bi​la go​la vo​da. Dr​vo ju je žu​lja​lo, bo​le​lo ju je ra​me, i ona za​ža​li što se ni​je na vre​me se​ti​la da na​gu​ra pre​sa​vi​je​nu ma​ra​mi​cu is​pod blu​ze, da ubla​ži tre​nje. Skre​nu​le su za ugao i na​i​šle na me​sto ne​sre​će. Do​šlo je do če​o​nog su​da​ra zglob​nog ka​mi​o​na sa osam toč​ko​va ko​ji je pre​vo​zio drv​nu gra​đu i Mer​ce​de​so​ve li​mu​zi​ne, ko​ja je bi​la gad​no slu​pa​na. Olu​pi​nu su oba​sja​va​li fa​ro​vi po​li​cij​skog vo​zi​la i ko​la hit​ne po​mo​ći. Pod mla​zom sla​ba​šnog sve​tla, gru​pa mu​ška​ra​ca sta​ja​la je oko auto​mo​bi​la. Do su​da​ra je, po sve​mu su​de​ći, bi​lo do​šlo pre ne​ko​li​ko mi​nu​ta, jer je u ko​li​ma još bi​lo lju​di. Bol​ni​čar iz hit​ne po​mo​ći, nag​nut kroz otvo​re​na zad​nja vra​ta, ve​ro​vat​no je is​pi​ti​vao po​vre​de i pro​ce​nji​vao da li put​ni​ke sme​ju da iz​vu​ku iz auta. Kar​la se pre​stra​vi​la. Od gri​že sa​ve​sti udo​vi su joj se sle​di​li i ona sta​de kao uko​pa​na. Ni​ko, me​đu​tim, ni​je pri​me​tio ni nju ni Adu ni pla​kar, i tre​nu​tak ka​sni​je, Kar​la uvi​de da tre​ba sa​mo da se od​šu​nja​ju u prav​cu iz ko​jeg su i do​šle, pa da on​da dru​gim pu​tem stig​nu do ka​na​la. Ta​man je bi​la po​če​la da se okre​će, kad je​dan po​li​ca​jac upe​ri lam​pu u k njoj. Za​ma​lo je is​pu​sti​la onaj pla​kar i da​la se u beg, no ipak je sa​ču​va​la pri​seb​nost. – A ku​da vi? – upi​ta po​li​ca​jac. – No​si​mo pla​kar, po​zor​ni​če – re​če Kar​la. Pri​brav​ši se, od​glu​mi​la je bo​le​snu zna​ti​že​lju, da pri​kri​je ner​vo​zu zbog ose​ća​ja kri​vi​ce. – Šta se to ov​de do​go​di​lo? – upi​ta ona, a on​da, da po​ja​ča uti​sak, do​da​de: – Jel’ ne​ko po​gi​nuo? Pro​fe​si​o​nal​ci ne vo​le ta​kvu ra​do​zna​lost, do​bro je to zna​la Kar​la – i sa​ma je bi​la pro​fe​si​o​na​lac. Kao što je i oče​ki​va​la, po​li​ca​jac pre​zri​vo od​mah​nu ru​kom. – To se vas ne ti​če – re​če on. – Sa​mo se sklo​ni​te odav​de. I on okre​nu le​đa pa upe​ri lam​pu u smr​ska​ni auto​mo​bil. S te stra​ne uli​ce, ploč​nik je bio pro​ho​dan. Kar​la pre​lo​mi i po​đe pra​vo. Za​pu​tiv​ši se pre​ma olu​pi​ni, ona i Ada no​si​le su pla​kar s mr​tva​cem. Kar​la ni​je ski​da​la po​gled s bol​ni​ča​ra hit​ne po​mo​ći ko​ji su ra​di​li u ma​lom osve​tlje​nom kru​gu. Bi​li

su pot​pu​no usred​sre​đe​ni na svoj po​sao, i ni​ko ni​je ni po​di​gao gla​vu dok je Kar​la pro​la​zi​la po​red auto​mo​bi​la. Či​ni​lo joj se da či​ta​vu več​nost pro​la​ze po​red tog osmo​toč​ka​ša. A on​da, kad je na​po​kon sti​gla u ra​van s kra​jem ka​mi​o​na – ne​što joj si​nu. Kar​la sta​de. – Šta je sad? – pro​sik​ta Ada. – Ovu​da. – Kar​la sta​de na ko​lo​voz iza ka​mi​o​na. – Spu​štaj taj pla​kar – sik​ta​la je i ona. – Sa​mo ti​ho. La​ga​no su spu​sti​le pla​kar na ploč​nik. – Ho​će​mo li ov​de da ga osta​vi​mo? – pro​ša​pu​ta Ada. Kar​la iz​va​di ključ iz dže​pa i ot​klju​ča vra​ta pla​ka​ra. A on​da po​di​že po​gled; ko​li​ko je oda​tle mo​gla da vi​di, lju​di su i da​lje bi​li oku​plje​ni oko auto​mo​bi​la, ne​kih šest-se​dam me​ta​ra uda​lje​ni od ka​mi​o​na, sa​mo s dru​ge stra​ne. Ona otvo​ri vra​ta pla​ka​ra. Jo​a​kim Koh je zu​rio bez​iz​ra​zno, gla​ve umo​ta​ne u okr​va​vljen pe​škir. – Da ga is​tre​se​mo – re​če Kar​la. – Po​red toč​ko​va. One nag​nu​še pla​kar i te​lo is​pa​de, pri​ze​mljiv​ši se uz sa​me toč​ko​ve. Kar​la uze onaj kr​va​vi pe​škir, pa ga uba​ci na​trag u pla​kar. Plat​ne​nu tor​bu osta​vi​la je po​red le​ša; dra​go joj je bi​lo što će je se naj​zad re​ši​ti. Po​što je za​tvo​ri​la i za​klju​ča​la vra​ta pla​ka​ra, one ga po​di​go​še, i pro​du​ži​še da​lje. Sa​da ga je bi​lo la​ko no​si​ti. Kad su od​ma​kle pet​na​est-dva​de​set me​ta​ra u ta​mi, Kar​la za​ču glas iz da​lji​ne: – Bo​že, ima još jed​na žr​tva – pre​ga​žen pe​šak, iz​gle​da! Kar​la i Ada skre​nu​še iza ugla, i olak​ša​nje pre​pla​vi Kar​lu kao pli​ma. Ota​ra​si​la se le​ša. Kad bi sa​mo još sti​gla ku​ći, a da ni​ko​me vi​še ne pri​vu​če pa​žnju – i da ni​ko, slu​čaj​no, ne po​gle​da u pla​kar i ugle​da onaj okr​va​vlje​ni pe​škir – ko​nač​no bi bi​la na si​gur​nom. I ne bi bi​lo ni​ka​kve is​tra​ge po​vo​dom ubi​stva. Jo​a​kim je sa​da pe​šak stra​dao u sa​o​bra​ćaj​noj ne​zgo​di u vre​me za​mra​či​va​nja. Da su ga za​i​sta po kal​dr​mi raz​vla​či​li toč​ko​vi onog ka​mi​o​na, za​do​bio bi po​vre​de slič​ne oni​ma ko​je su mu na​ne​te te​škim dnom Adi​nog lon​ca za su​pu. Mo​žda bi ume​šni struč​njak na ob​duk​ci​ji i ustanovio iz​ve​sne raz​li​ke – ali u ovom slu​ča​ju ni​ko ne​će ni po​mi​sli​ti da mo​ra da se ra​di ob​duk​ci​ja. Kar​la je raz​mi​šlja​la da ba​ce i pla​kar, ali je po​mi​sli​la da to ipak ne bi bi​lo do​bro. I bez tog pe​ški​ra, u unu​tra​šnjo​sti pla​kara bi​lo je kr​va​vih mr​lja, a to bi bi​lo po​li​ci​ji bio do​vo​ljan po​vod za po​kre​ta​nje is​tra​ge. Mo​ra​le su da ga od​ne​su ku​ći i do​bro ga iz​ri​ba​ju. Ku​ći su sti​gle ne srev​ši vi​še ni​ko​ga. Pla​kar su osta​vi​le u hod​ni​ku. Ada je iz​va​di​la pe​škir, od​ne​la ga u su​do​pe​ru u ku​hi​nji i pu​sti​la hlad​nu vo​du. Kar​la je ose​ća​la us​hi​će​nje i tu​gu u isti mah. Ukra​la je na​ci​stič​ki plan bit​ke, ali je i ubi​la mla​di​ća ko​ji je bio vi​še bu​da​last ne​go zao. Da​ni​ma i da​ni​ma, go​di​na​ma mo​žda, raz​mi​šlja​će ona o to​me pre ne​go što ko​nač​no ne raš​či​sti sa svo​jom savešću. U tom tre​nut​ku je, jed​no​stav​no, bi​la pre​u​mor​na za ta​kva raz​mi​šlja​nja. Ka​za​la je maj​ci šta su ona i Ada ura​di​le. Mo​din le​vi obraz bio je to​li​ko ote​čen da joj je oko bi​lo bez​ma​lo za​tvo​re​no. Dr​ža​la se za le​vu sla​bi​nu, kao da će ta​ko ubla​ži​ti bol. Iz​gle​da​la je gro​zno. – Bi​la si neo​pi​si​vo hra​bra, maj​ko – re​če joj Kar​la. – Di​vim ti se zbog onog što si da​nas ura​di​la. – Ne po​no​sim se ti​me – od​vra​ti Mod umor​no. Ta​ko me je sram. Pre​zi​rem se​be. – Za​to što ga ni​si vo​le​la? – upi​ta Kar​la. – Ne – re​če Mod. – Za​to što sam ga vo​le​la.

14. 1942. (III) Greg Pe​škov je na Har​var​du di​plo​mi​rao sum​ma cum la​u​de, s naj​vi​šim oce​na​ma. Fi​zi​ku je, bez na​po​ra, mo​gao i da dok​to​ri​ra – to mu je bio glav​ni pred​met – i ta​ko ujed​no da iz​beg​ne voj​nu slu​žbu. Ali on ni​je že​leo da bu​de na​uč​nik. Nje​ga je za​ni​ma​lo ne​što dru​go. A kad se rat okon​ča, voj​nič​ka pro​šlost sva​ka​ko će bi​ti pred​nost za mla​dog po​li​ti​ča​ra u uspo​nu. Za​to je on stu​pio u voj​sku. S dru​ge stra​ne, ni​je mu že​lja bi​la da za​i​sta ide u bor​bu. Rat u Evro​pi pra​tio je s ve​li​kim za​ni​ma​njem, vr​še​ći pri​tom pri​ti​sak na sve ko​je je po​zna​vao u Va​šing​to​nu – a ta​kvih je bi​lo mno​go – da mu na​đu kan​ce​la​rij​ski po​sao u se​di​štu Mi​ni​star​stva ra​ta. Ne​mač​ka let​nja ofan​zi​va po​če​la je dva​de​set osmog ju​na, i Nem​ci su br​zo na​pre​do​va​li na is​tok, bez ve​ćih smet​nji, sve dok ni​su sti​gli do Sta​ljin​gra​da, ne​ka​da​šnjeg Ca​ri​ci​na, gde su na​i​šli na že​stok ot​por Ru​sa. Sa​da su bi​li za​u​sta​vlje​ni, s pre​vi​še raz​vu​če​nim li​ni​ja​ma snab​de​va​nja, i sve se vi​še či​ni​lo da ih je Cr​ve​na ar​mi​ja na​ma​mi​la u klop​ku. Ni​je mno​go vre​me​na pro​šlo ot​ka​ko je Greg kre​nuo na osnov​nu obu​ku kad je po​zvan u pu​kov​ni​ko​vu kan​ce​la​ri​ju. – Voj​nom in​ži​nje​rij​skom kor​pu​su tre​ba bi​star mlad ofi​cir u Va​šing​to​nu – re​kao je ta​da pu​kov​nik. – Ras​po​re​đen si u Va​šing​ton, ali, da se ja pi​tam, ne bi na te​be pao iz​bor – ne umeš ni tu pro​kle​tu uni​for​mu da ope​reš, po​gle​daj se sa​mo – ali taj po​sao iz​i​sku​je po​zna​va​nje fi​zi​ke, a ta​kvih ima​mo ma​lo. – Hva​la vam, go​spo​di​ne – na to će Greg. – Pro​baj sa​mo da bu​deš ta​ko po​dru​gljiv sa svo​jim no​vim še​fom, i za​ža​li​ćeš zbog to​ga. Bi​ćeš po​moć​nik pu​kov​ni​ku Gro​uv​su. Bio sam s njim na Vest Po​in​tu. Ve​ćeg sko​ta od nje​ga do​sad ni​sam sreo, ni u voj​sci ni van nje. Ne​ka ti je sa sre​ćom. Greg je ta​da na​zvao Maj​ka Pen​fol​da u Kan​ce​la​ri​ji za štam​pu Stejt de​part​men​ta te ta​ko do​znao da je Le​sli Gro​uvs do​ne​dav​no bio šef gra​di​li​šta za ce​lu Voj​sku SAD, kao i da mu je po​ve​re​na iz​grad​nja voj​nog se​di​šta u Va​šing​to​nu, ogrom​nog pe​to​u​ga​o​nog zda​nja ko​je su ne​ki već bi​li pro​zva​li Pen​ta​gon. Gro​uvs je, me​đu​tim, pre​ba​čen na nov pro​je​kat, o ko​jem, ina​če, ni​ko go​to​vo ni​šta ni​je znao. Ne​ki su go​vo​ri​li da je to​li​ko če​sto vre​đao pret​po​sta​vlje​ne da je zbog to​ga, prak​tič​no, de​gra​di​ran u ni​ži čin; dru​gi pak da je nje​go​va no​va ulo​ga još va​žni​ja od sta​re, ali da je reč o stro​go ču​va​noj taj​ni. Svi su se sla​ga​li u jed​nom: da je sa​mo​živ, osion i ne​mi​lo​sr​dan. – Zar ga baš svi mr​ze? – upi​ta Greg. – O, ne – od​go​vo​ri mu Majk. – Sa​mo oni ko​ji su ima​li pri​li​ke da ga upo​zna​ju. Po​ruč​nik Greg Pe​škov je sav tre​pe​rio kad je ula​zio u Gro​uv​so​vu kan​ce​la​ri​ju u im​po​zant​noj no​voj zgra​di Mi​ni​star​stva ra​ta, ble​do​sme​đoj pa​la​ti u art de​ko sti​lu na uglu Dva​de​set pr​ve uli​ce i Ave​ni​je Vir​dži​ni​ja. Od​mah mu je re​če​no da je od sa​da u sa​sta​vu gru​pe ko​ja se zo​ve Men​he​ten​ska in​ži​njer​ska oblast. Pod ovim na​zi​vom, na​mer​no smi​šlje​nim ta​ko da ne ka​zu​je ni​šta, kri​la se eki​pa ko​ja je po​ku​ša​va​la da smi​sli no​vu vr​stu bom​be, ko​ja će ko​ri​sti​ti ura​ni​jum kao eks​plo​ziv​no sred​stvo. Greg je bio za​in​te​re​so​van. Znao je da u lak​šem izo​to​pu ura​ni​ju​ma, U-235, po​či​va ne​pro​ce​nji​va ener​gi​ja, a i či​tao je ra​ni​je o to​me u na​uč​nim ča​so​pi​si​ma. Ve​sti o to​ku is​tra​ži​va​nja, me​đu​tim, u jed​nom tre​nut​ku – bi​lo je to​me ne​ko​li​ko go​di​na – pot​pu​no su pre​sta​le da sti​žu, a Gre​gu je sa​da bi​lo ja​sno i za​što. Sa​znao je da je pred​sed​nik Ru​zvelt pro​ce​nio da pro​je​kat na​pre​du​je pre​spo​ro, i ta​ko je Gro​uv​su po​-

ve​re​no da ma​lo pro​dr​ma uspa​va​nu eki​pu. Greg je sti​gao šest da​na po​što je Gro​uvs pre​ko​man​do​van. Pr​vi nje​gov za​da​tak bio je da po​mog​ne Gro​uv​su da pri​ka​či zve​zdi​ce na krag​nu nje​go​ve žuć​ka​sto​sme​đe ko​šu​lje; Gro​uvs je, na​i​me, upra​vo bio una​pre​đen u bri​gad​nog ge​ne​ra​la. – To je uglav​nom da bih osta​vio uti​sak na sve te ci​vi​le na​uč​ni​ke s ko​ji​ma mo​ra​mo da ra​di​mo – brun​dao je Gro​uvs. – Za de​set mi​nu​ta imam sa​sta​nak u kan​ce​la​ri​ji dr​žav​nog se​kre​ta​ra ra​ta. Do​bro bi bi​lo da po​đeš sa mnom, da se i sam upo​znaš s po​je​di​no​sti​ma. Gro​uvs je bio kru​pan čo​vek. Vi​sok ot​pri​li​ke sto se​dam​de​set se​dam cen​ti​me​ta​ra, mo​ra da je bio te​žak mo​žda i pre​ko sto tri​de​set ki​lo​gra​ma. Pan​ta​lo​ne od uni​for​me no​sio je vi​so​ko po​dig​nu​te, i sto​mak mu se na​di​mao is​pod opa​sa​ča. Imao je ke​ste​nja​stu ko​su, ko​ja bi se mo​žda i uko​vr​dža​la da je bi​la do​volj​no du​gač​ka, ni​sko če​lo, buc​ma​ste obra​ze i na​gla​šen pod​va​ljak. Br​či​ći su mu bi​li ta​ko ta​nu​šni da je​dva da su se i vi​de​li. Ne​pri​vla​čan mu​ška​rac u sva​kom po​gle​du, a Greg se ni​ma​lo ni​je ra​do​vao što će ra​di​ti s njim. Gro​uvs i nje​go​va prat​nja, uklju​ču​ju​ći i Gre​ga, iza​đo​še iz zgra​de pa se za​pu​ti​še Ave​ni​jom Vir​dži​ni​ja ka Ne​še​nel mo​lu. Us​put je Gro​uvs go​vo​rio Gre​gu: – Kad su mi da​li ovaj po​sao, re​kli su mi da bi​smo ti​me mo​gli da do​bi​je​mo rat. Ne znam da li je to isti​na, ali na​me​ra​vam da po​stu​pam kao da je​ste. Bo​lje bi ti bi​lo da i sam ra​diš ta​ko. – Raz​u​mem, go​spo​di​ne – uz​vra​tio je Greg. Dr​žav​ni se​kre​tar ra​ta još se ni​je bio pre​se​li​lo u ne​do​vr​še​nu zgra​du Pen​ta​go​na, a se​di​šte Mi​ni​star​stva ra​ta još se na​la​zi​lo u sta​roj Oru​žar​ni​ci, du​gač​koj i ni​skoj, „pri​vre​me​noj” gra​đe​vi​ni na Ave​ni​ji Kon​sti​tju​šen. Hen​ri Stim​son, dr​žav​ni se​kre​tar ra​ta, bio je re​pu​bli​ka​nac, ko​ga je na to me​sto pred​sed​nik po​sta​vio da bi se osi​gu​rao da Stim​so​no​va par​ti​ja ne​će pot​ko​pa​va​ti rat​ne na​po​re stva​ra​ju​ći mu pro​ble​me u Kon​gre​su. Se​dam​de​set​pe​to​go​di​šnji Stim​son je imao sta​tus sta​ri​jeg dr​žav​ni​ka; bio je to vre​me​šni ki​coš sa sedim br​ko​vi​ma, u či​jim je si​vim oči​ma još ti​nja​la iskra vi​spre​no​sti. Bio je to sa​sta​nak na naj​vi​šem ni​vou, i pro​sto​ri​ja je bi​la pu​na krup​nih zver​ki, me​đu ko​ji​ma se na​šao i na​čel​nik Ge​ne​ral​šta​ba Džordž Mar​šal. Greg se bio uner​vo​zio, s di​vlje​njem pri​me​tiv​ši da je Gro​uvs upa​dlji​vo mi​ran za ne​ko​ga ko je do ju​če bio sa​mo pu​kov​nik. Iz​la​ga​nje je Gro​uvs za​po​čeo na​gla​siv​ši da mu je na​me​ra da na​met​ne red sto​ti​na​ma na​uč​ni​ka ci​vi​la i de​se​ti​na​ma la​bo​ra​to​ri​ja za fiziku ko​je su uklju​če​ne u pro​je​kat Men​hetn. Ni u jed​nom tre​nut​ku ni​je po​vla​đi​vao lič​no​sti​ma na vi​so​kim po​lo​ža​ji​ma, za ko​je bi bi​lo pri​rod​no oče​ki​va​ti da će se​be vi​de​ti kao glav​ne u ovom po​du​hva​tu. Pla​no​ve je iz​no​sio ne tru​de​ći se da upo​tre​bi umek​ša​va​ju​će iz​ra​ze, kao, na pri​mer, „uz va​šu do​zvo​lu” i „ako se vi sla​že​te”. Greg se pi​tao da li taj čo​vek, u stva​ri, či​ni sve ne bi li do​bio ot​kaz. Za Gre​ga je tu, u sva​kom slu​ča​ju, bi​lo to​li​ko no​vih in​for​ma​ci​ja da je u jed​nom tre​nut​ku po​že​leo da hva​ta be​le​ške, ali ka​ko to ni​ko dru​gi ni​je či​nio, on pro​ce​ni da bi ipak bo​lje bi​lo da od​u​sta​ne. Kad je Gro​uvs za​vr​šio, je​dan od oku​plje​nih re​če: – Za​li​he ura​ni​ju​ma su, pret​po​sta​vljam, ključ​ne za uspeh pro​jek​ta. Ima​mo li ih do​volj​no? – Na sto​va​ri​štu na Stej​ten Aj​len​du ima hi​lja​du dve​sta pe​de​set to​na ura​ni​jum-ok​si​da – od​go​vo​ri Gro​uvs. – On​da bi nam bo​lje bi​lo da ne​što od to​ga na​ba​vi​mo – re​če onaj što je po​sta​vio pi​ta​nje. – Sve sam to ku​pio u pe​tak, go​spo​di​ne. – U pe​tak? Dan pre ne​go što ste ime​no​va​ni na du​žnost? – Tač​no. Osmeh se po​ja​vi na li​cu se​kre​tara ra​ta. Na Gre​go​vo iz​ne​na​đe​nje, Gro​uvs je, ba​hat i dr​zak, po​čeo

da iza​zi​va di​vlje​nje. – A šta je s pro​ce​nom pri​o​ri​te​ta ovog pro​jek​ta? – upi​ta ne​ki čo​vek u ad​mi​ral​skoj uni​for​mi. – Mo​ra​te naj​pre sve da uta​na​či​te sa Od​bo​rom za rat​nu pro​iz​vod​nju. – U su​bo​tu sam se sa​stao s Do​nal​dom Nel​so​nom, go​spo​di​ne – od​go​vo​ri Gro​uvs. Nel​son je, ina​če, kao ci​vil​no li​ce, oba​vljao du​žnost pred​sed​ni​ka tog od​bo​ra. – Za​tra​žio sam od nje​ga da nam da vi​ši rej​ting. – I, šta je on re​kao? – Od​bio je. – To je već ne​vo​lja. – Ni​je vi​še. Ja sam nje​mu ka​zao da ću u tom slu​ča​ju bi​ti pri​mo​ran da pre​po​ru​čim pred​sed​ni​ku da se od pro​jek​ta Men​hetn od​u​sta​ne za​to što Od​bor za rat​nu pro​iz​vod​nju ni​je vo​ljan da sa​ra​đu​je. On​da nam je dao rej​ting AAA. – Do​bro je – re​če se​kre​tar ra​ta. Gre​ga je to na​no​vo za​di​vi​lo. Gro​uvs je, stvar​no, bio lju​di​na. – Do​bro sad – re​če Stim​son. – Ra​di​će​te pod nad​zo​rom od​bo​ra ko​ji će me​ni lič​no pod​no​si​ti iz​ve​šta​je. Pred​lo​že​no je de​vet čla​no​va... – Ma ta​man po​sla! – na to će Gro​uvs. – Šta ste re​kli? – upi​ta ga se​kre​tar ra​ta. Ovo​ga pu​ta je, po​mi​sli Greg, Gro​uvs bez sum​nje pre​kar​da​šio. – Ne mo​gu ja da pod​no​sim ra​ču​ne de​ve​to​čla​nom od​bo​ru, go​spo​di​ne se​kre​ta​ru. Ka​ko ću ja sve njih da ski​nem s gr​ba​če? Stim​son se na​sme​ši. Bio je on i pre​vi​še is​ku​san da bi se zbog to​ga uvre​dio, ta​ko se bar či​ni​lo. – A ko​li​ko vi, Gro​uv​se, pred​la​že​te da ih bu​de? – upi​ta on bla​go. Gre​gu ni​je pro​ma​klo da bi Gro​uvs naj​ra​di​je od​go​vo​rio: „Ni​je​dan”, ali ču​lo se sle​de​će: – Tro​ji​ca, to bi bi​lo sa​vr​še​no. – Do​bro – re​če dr​žav​ni se​kre​tar ra​ta, što Gre​ga iz​ne​na​di. – Još ne​što? – Tre​ba​će nam i ve​ći pro​stor, oko dva​de​set če​ti​ri hi​lja​de hek​ta​ra, na ko​jem će​mo po​di​ći fa​bri​ku za obo​ga​ći​va​nje ura​ni​ju​ma, kao i pra​te​će po​go​ne. U Ouk Ri​džu, u Te​ne​si​ju, ima po​god​no me​sto. To je jed​na du​bo​do​li​na, pa ako slu​čaj​no do​đe do ak​ci​den​ta, eks​plo​zi​ja ne​će osta​vi​ti po​sle​di​ce na ši​ru oko​li​nu. – Do ak​ci​den​ta? – upi​ta ad​mi​ral. – Zar i to mo​že da se de​si? Gro​uvs ni​je krio da to pi​ta​nje do​ži​vlja​va kao kraj​nje ne​do​tu​pav​no. – Mi ov​de pro​iz​vo​di​mo jed​nu eks​pe​ri​men​tal​nu bom​bu, za ime bo​ga! – od​vra​ti on. – Bom​bu ta​ko moć​nu da bi tre​ba​lo da srav​ni sa ze​mljom grad sred​nje ve​li​či​ne, i to iz sa​mo jed​ne je​di​ne de​to​na​ci​je. Bi​li bi​smo pri​lič​no glu​pi ako bi​smo pre​ne​breg​nu​li mogućnost da dođe do ak​ci​de​na​ta. Ad​mi​ral je, su​de​ći po to​me ka​ko je iz​gle​dao, hteo da se po​bu​ni, no ume​ša se Stim​son: – Na​sta​vi​te, ge​ne​ra​le. – U Te​ne​si​ju je ze​mlja jef​ti​na – re​če Gro​uvs. – Ta​mo je i stru​ja jef​ti​na, a na​ša fa​bri​ka će tro​ši​ti ogrom​ne ko​li​či​ne stru​je. – I vi, da​kle, pred​la​že​te da ku​pi​mo to ze​mlji​šte. – Pred​la​žem da ga da​nas obi​đe​mo. – Gro​uvs po​gle​da na sat. – U stva​ri, mo​ram od​mah da po​đem da ne bih pro​pu​stio voz za Nok​svil. – On usta​de. – Ako do​pu​šta​te, go​spo​do, ne bih že​leo da gu​bim vre​me. Svi su bi​li za​pa​nje​ni. Čak se i Stim​son zgra​nuo. Ni​ko u Va​šing​to​nu ni u snu ne bi na​pu​stio kan​ce​la​ri​ju jed​nog dr​žav​nog se​kre​ta​ra a da mu to pret​hod​no ne na​ja​vi. Bi​lo je to ozbilj​no na​ru​ša​va​nje eti​ke​-

ci​je. Ali Gro​uvs za to kao da ni​je ma​rio. I to mu ni​ko ni​je za​me​rio. – Vr​lo do​bro – re​če Stim​son. – Ne​moj​te, on​da, da vas mi za​dr​ža​va​mo. – Hva​la vam, go​spo​di​ne – re​če Gro​uvs i iza​đe. Greg po​žu​ri za njim.

II Naj​pri​vlač​ni​ja ci​vil​na se​kre​ta​ri​ca u no​voj zgra​di Rat​ne kan​ce​la​ri​je bi​la je Mar​ga​ret Ka​u​dri. Ima​la je krup​ne tam​ne oči i pune, čul​ne usne. Kad je ugle​daš ka​ko se​di za pi​sa​ćom ma​ši​nom, a ona po​dig​ne po​gled i na​sme​ši ti se, ose​ćaš se kao da vo​diš lju​bav s njom. Njen otac je od pe​kar​ske rad​nje stvo​rio ma​sov​nu in​du​strij​sku pro​iz​vod​nju. „Ka​u​dri​je​v keks, hr​ska​v kô do​ma​ći!” Ni​je mo​ra​la da ra​di, ali se ipak uklju​či​la u rat​ne na​po​re, da od​ra​di svoj deo. Pre ne​go što će je po​zva​ti na ru​čak, Greg se po​sta​rao da Mar​ga​ret sa​zna ka​ko je i on de​te mi​li​o​ne​ra. Uobi​ča​je​no je da bo​ga​te na​sled​ni​ce ra​di​je iz​la​ze s bo​ga​tim mom​ci​ma; ta​ko će bi​ti si​gur​na da je ne ju​ri zbog nov​ca. Bio je ok​to​bar, i bi​lo je hlad​no. Mar​ga​ret je no​si​la ele​gant​ni tam​no​pla​vi ka​put s na​ra​me​ni​ca​ma, stru​ki​ran. Be​ret​ka, ko​ja joj je le​po pri​sta​ja​la uz ka​put, bi​la je pra​va voj​nič​ka. Oti​šli su u Ric-Karl​ton, ali ka​ko su kro​či​li u sa​lu za ru​ča​va​nje, Greg ugle​da oca, ko​ji je upra​vo obe​do​vao u dru​štvu Gle​dis An​dže​lus. A Gre​gu ni​je bi​lo do ruč​ka uče​tvo​ro. Kad je sve to ob​ja​snio Mar​ga​re​ti, ona re​če: – Ne​ma pro​ble​ma. Ru​ča​će​mo u Uni​ver​zi​tet​skom žen​skom klu​bu, tu iza ćo​ška. Ja sam ta​mo čla​ni​ca. Greg ta​mo ni​ka​da ni​je kro​čio, ali je imao ose​ćaj da mu je od​ne​kud, po ne​če​mu, po​znat. Na​peo se na tren da se se​ti, ali mu to ni​ka​ko ni​je po​la​zi​lo za ru​kom, pa pre​sta​de da mi​sli na to. Kad su ušli u klub, Mar​ga​ret ski​de ka​put i ble​snu u za​mam​no pri​pi​je​noj ha​lji​ni od ka​šmi​ra kra​ljev​sko​pla​ve bo​je. Be​ret​ku i ru​ka​vi​ce je za​dr​ža​la, ka​ko su sve pri​stoj​ne že​ne či​ni​le kad iza​đu u re​sto​ran. Greg je, kao obič​no, uži​vao dok ula​zi na ne​ko me​sto a pod​ru​ku ga dr​ži le​pa že​na. U sa​li za ru​ča​va​nje Uni​ver​zi​tet​skog žen​skog klu​ba bi​la je tek ša​či​ca mu​ška​ra​ca, ali svi su mu za​vi​de​li. Ma​da ve​ro​vat​no ni​ko​me ne bi pri​znao, on je u to​me uži​vao isto ko​li​ko i u vo​đe​nju lju​ba​vi. Po​ru​čio je bo​cu vi​na. Mar​ga​ret je svo​je raz​bla​ži​va​la mi​ne​ral​nom vo​dom, ka​ko to Fran​cu​zi ra​de, i pri​tom re​kla: – Ne že​lim da pro​ve​dem po​pod​ne is​pra​vlja​ju​ći gre​ške u kucanju. Greg joj je pri​čao o ge​ne​ra​lu Gro​uv​su. – Taj je ži​va va​tra. U ne​ku ru​ku, mo​že se re​ći da je loše ode​ve​na ver​zi​ja mo​ga oca. – Svi ga mr​ze – pri​me​ti Mar​ga​ret. Greg klim​nu gla​vom. – Ume lju​di​ma da sta​ne na žulj. – I tvoj otac je ta​kav? – Po​ne​kad, ali uglav​nom se osla​nja na šarm. – I moj! Mo​žda su svi uspe​šni lju​di ta​kvi. Ru​čak se br​zo za​vr​šio. Uslu​ga u va​šing​ton​skim re​sto​ra​ni​ma ra​di​la je br​že ne​go ra​ni​je. Ze​mlja je bi​la u ra​tu, i lju​de su če​ka​li neo​d​lo​žni po​slo​vi. Ko​no​ba​ri​ca im je do​ne​la jelovnik sa de​ser​ti​ma. Greg po​di​že po​gled i pre​nu se pre​po​znav​ši Dže​ki Džejks. – Zdra​vo, Dže​ki! – po​zdra​vi je on. – Zdra​vo, Greg – od​go​vo​ri ona, i pri​snost nad​vla​da ner​vo​zu. – Ka​ko si? Greg se tad pri​se​ti da mu je onaj de​tek​tiv re​kao ka​ko Dže​ki ra​di u Uni​ver​zi​tet​skom žen​skom klu​bu.

Toga ma​lo​čas ni​ka​ko ni​je mo​gao da se se​ti. – Od​lič​no – od​go​vo​ri on. – A ti? – Baš do​bro. – Sve ide po sta​rom? – Pi​tao se da li joj otac i da​lje pla​ća apa​na​žu. – Uglav​nom. Greg je pret​po​sta​vio da je ne​ki advo​kat na​sta​vio da joj pla​ća, a da je Lav sve to već pot​pu​no za​bo​ra​vio. – Do​bro je – re​če on. Dže​ki se uto do​se​ti da je na rad​nom me​stu. – Je​ste li mo​žda za ne​ki de​sert? – Da, hva​la ti. Mar​ga​ret je po​ru​či​la voć​nu sa​la​tu, a Greg sla​do​led. Kad se Dže​ki uda​lji​la, Mar​ga​ret re​če: – Vr​lo je le​pa. A on​da sa​če​ka da vi​di nje​go​vu re​ak​ci​ju. – Pa, je​ste – re​če on. – Ne no​si bur​mu. Greg uz​dah​nu. Ka​ko je ve​li​ka moć za​pa​ža​nja u ženâ. – I te​be sad za​ni​ma ka​ko sam se ja to spri​ja​te​ljio s jed​nom le​pom crn​kinjom, ko​ja je, pri​tom, i ne​u​da​ta – re​če on. – A mo​gao bih i isti​nu da ti ka​žem, što da ne. Bio sam s njom u ve​zi kad sam imao pet​na​est go​di​na. Na​dam se da te ni​sam šo​ki​rao. – Je​si, ne​go šta si – od​vrat​ti ona. – Zgro​že​na sam. – Ni​ti je to go​vo​ri​la ozbilj​no ni​ti se ša​li​la, već ne​što iz​me​đu. Ni​je bi​la istin​ski sa​bla​žnje​na, Greg je u to bio si​gu​ran, ali mo​žda ni​je že​le​la da osta​vi uti​sak že​ne ko​ja la​ko pri​sta​je na seks – sva​ka​ko ne već po​sle pr​vog za​jed​nič​kog ruč​ka. Dže​ki je do​ne​la de​sert i upi​ta​la ih da li su i za ka​fu. Ni​su ima​li vre​me​na – voj​ska vi​še ni​je do​zvo​lja​va​la du​ge pa​u​ze za ru​čak – i Mar​ga​ret za​tra​ži ra​čun. – Go​sti​ma ov​de ni​je do​zvo​lje​no da pla​ća​ju – ob​ja​sni ona. Kad je Dže​ki oti​šla, Mar​ga​ret re​če: – Baš le​po što ti je ona to​li​ko dra​ga. – Je li? – iz​ne​na​dio se Greg. – Ču​vam ne​ke dra​ge uspo​me​ne, ve​ro​vat​no je to po​sre​di. Ne bih se bu​nio da po​no​vo imam pet​na​est. – A opet, ona se te​be pla​ši. – Ne pla​ši se! – Pre​stra​vlje​na je. – Ne bih re​kao. – Ve​ruj mi na reč. Mu​škar​ci su za ta​kve stva​ri sle​pi, ali že​na ih vi​di. Greg se za​gle​dao u Dže​ki dok je do​no​si​la ra​čun i uvi​de da je Mar​ga​ret stvar​no u pra​vu. Dže​ki je​ste bi​la upla​še​na. Kad god bi ugle​da​la Gre​ga, se​ti​la bi se Džoa Bre​hu​no​va i nje​go​ve bri​tve. I to je Gre​ga raz​lju​ti​lo. Ta de​voj​ka je ima​la pra​vo da ži​vi u mi​ru. Mo​ra​će da pre​du​zme ne​što u ve​zi s tim. Mar​ga​ret, ko​joj je mo​zak ra​dio kao sat, re​če: – Mi​slim da ti znaš za​što se ona pla​ši. – Moj otac ju je za​stra​šio i ote​rao. Bri​nuo se da se ja slu​čaj​no ne ože​nim njo​me. – A tvoj otac je opa​san čo​vek? – On vo​li da bu​de po nje​go​vom. – I moj otac je ta​kav – re​če ona. – Sla​dak kô med dok ga ne na​lju​tiš. A on​da po​sta​ne ga​dan. – Za​i​sta mi je dra​go što me raz​u​meš. Vra​ti​li su se na po​sao. Greg je ce​log po​po​dne​va bio gne​van. Oče​va pret​nja ne​ka​ko je i da​lje tro​va​-

la Dže​kin ži​vot. Ali šta je on, Greg, tu mo​gao? Ka​ko bi Lav po​stu​pio da je na nje​go​vom me​stu? E, to je već bio do​bar na​čin raz​mi​šlja​nja. Otac bi, ona​ko svo​je​gla​vo, gle​dao po​što-po​to da sve is​te​ra po svo​me i ne bi ma​rio ko​ga će us​put po​vre​di​ti. Ge​ne​ral Gro​uvs mu je bio sli​čan. Mo​gu i ja da bu​dem ta​kav, po​mi​sli Greg; ipak sam ja očev sin. I ta​ko se plan za​čeo u nje​go​voj gla​vi. Po​pod​ne je pro​veo či​ta​ju​ći i sa​ži​ma​ju​ći pre​li​mi​nar​ni iz​ve​štaj iz Me​ta​lur​ške la​bo​ra​to​ri​je Uni​ver​zi​te​ta u Či​ka​gu. Me​đu ta​mo​šnjim na​uč​ni​ci​ma bio je i Leo Si​lard, čo​vek ko​ji je pro​nik​nuo u nu​kle​ar​nu lan​ča​nu re​ak​ci​ju. Si​lard je bio ma​đar​ski Je​vre​jin, a stu​di​rao je na Uni​ver​zi​te​tu u Ber​li​nu – sve do kob​ne 1933. go​di​ne. Na če​lu is​tra​ži​vač​kog ti​ma u Či​ka​gu bio je En​ri​ko Fer​mi, ita​li​jan​ski fi​zi​čar. Fer​mi, ina​če ože​njen Je​vrej​kom, Ita​li​ju je na​pu​stio kad je Mu​so​li​ni ob​ja​vio Ma​ni​fest o ra​si. Greg se pi​tao da li fa​ši​sti uop​šte uvi​đa​ju da su tim svo​jim ra​si​zmom ote​ra​li či​ta​vu ar​mi​ju bri​ljant​nih na​uč​ni​ka pra​vo u na​ruč​je ne​pri​ja​te​lju. Greg je fi​zi​ku sa​vr​še​no znao. Su​šti​na Fer​mi–Si​lar​do​ve te​o​ri​je bi​la je u to​me da, kad ne​u​tron uda​ri u atom ura​ni​ju​ma, taj su​dar mo​že da stvo​ri dva ne​u​tro​na. Ta dva ne​u​tro​na po​tom mo​gu da se su​da​re s no​vim ato​mi​ma ura​ni​ju​ma, i ta​ko na​sta​ju če​ti​ri no​va ne​u​tro​na, pa osam no​vih i ta​ko da​lje. Si​lard je taj pro​ces na​zvao lan​ča​nom re​ak​ci​jom – bri​ljant​no za​pa​ža​nje. Ta​ko jed​na to​na ura​ni​ju​ma mo​že da pro​iz​vo​de ener​gi​je ko​li​ko i tri mi​li​o​na to​na uglja – te​o​rij​ski. Fer​mi i nje​gov tim na​pra​vi​li su skla​di​šte ura​ni​ju​ma u Steg Fil​du, na na​pu​šte​nom fudbalskom igra​li​štu u vla​sni​štvu Uni​ver​zi​te​ta u Či​ka​gu. Da ne bi do​šlo do spon​ta​ne eks​plo​zi​je, ura​ni​jum su za​tr​pa​li gra​fi​tom, ko​ji ima svoj​stvo da ap​sor​bu​je ne​u​tro​ne i one​mo​gu​ći lan​ča​nu re​ak​ci​ju. Nji​hov cilj je bio da proces, po​ste​pe​no, po​dig​nu do ni​voa ka​da se ra​di​o​ak​tiv​nost vi​še stva​ra ne​go što se ap​sor​bu​je – či​me bi se po​tvr​di​lo da je lan​ča​na re​ak​ci​ja mo​gu​ća – a on​da da taj ni​vo spu​ste, pre ne​go što ce​la ta go​mi​la nu​kle​ar​nog ma​te​ri​ja​la, i ce​lo igra​li​šte i uni​ver​zi​tet​ski kamp, pa mo​žda i ceo grad Či​ka​go ne od​le​te u va​zduh. Do to​ga ča​sa ni​su bi​li po​sti​gli uspeh. Greg je sa​sta​vio po​vo​ljan re​zi​me iz​ve​šta​ja, pa za​mo​lio Mar​ga​ret Ka​u​dri da ga od​mah ot​ku​ca, a za​tim ga od​neo Gro​uv​su. Ge​ne​ral je pro​či​tao pr​vi pa​sus i re​kao: – Ho​će li us​pe​ti? – Pa, go​spo​di​ne... – Ti si na​uč​nik, bo​ga mu! Ho​će li us​pe​ti? – Ho​će, go​spo​di​ne, us​pe​će – od​go​vo​ri Greg. – Do​bro – re​če Gro​uvs i ba​ci onaj re​zi​me u kan​tu za ot​pat​ke. Greg se vra​tio za svoj rad​ni sto i se​deo ta​ko ne​ko vre​me, za​gle​dav​ši se u pe​ri​od​ni si​stem ko​ji je vi​sio na zi​du pre​ko​pu​ta. Bio je u do​broj me​ri si​gu​ran da će to sa go​mi​lom nu​kle​ar​nog ma​te​ri​ja​la us​pe​ti. Vi​še ga je bri​nu​lo ka​ko će oca na​te​ra​ti da pre​sta​ne da pre​ti Dže​ki. Is​pr​va mu pa​de na pa​met da se sa tim pro​ble​mom iz​bo​ri ona​ko ka​ko bi to uči​nio Lav. Sad je po​čeo da raz​mi​šlja o prak​tič​nim po​je​di​no​sti​ma. Mo​rao je da od​glu​mi. Plan je po​čeo da se ob​li​ku​je. No da li će ima​ti pe​tlju da se su​o​či s ocem? U pet sa​ti je oti​šao s po​sla. Na pu​tu ka ku​ći za​stao je kod ber​ber​ni​ce i ku​pio bri​tvu, od onih što se skla​pa​ju ta​ko da se​či​vo kli​zne u dr​šku. Ber​be​rin mu je re​kao: – Vi​de​će​te da je bo​lja od bri​ja​ča, lak​še se bri​je. Greg ni​je ni imao na​me​ru njo​me da se bri​je.

Sta​no​vao je, ina​če, u apart​ma​nu u Ric-Karl​to​nu ko​ji je nje​gov otac uzeo u traj​ni za​kup. Kad je Greg sti​gao, Lav i Gle​dis su upra​vo pi​li kok​tel. Greg se se​ti da je Gle​dis pr​vi put vi​deo upra​vo u toj so​bi, pre se​dam go​di​na; se​de​la je ta​da na is​toj toj so​fi pre​svu​če​noj žu​tom svi​lom. Sa​da je bi​la još ve​ća zve​zda. Lav ju je ugu​rao u se​ri​jal sra​mot​no na​iv​nih rat​nih fil​mo​va, u ko​ji​ma je ona pr​ko​si​la zlob​nim na​ci​sti​ma, uspe​va​la da nad​mu​dri ja​pan​ske sa​di​ste i ne​go​va​la ra​nje​ne ame​rič​ke pi​lo​te če​tvr​ta​stih vi​li​ca sve dok ne ozdra​ve. Ni​je bi​la baš ona​ko le​pa kao kad joj je bi​lo dva​de​set go​di​na, pri​me​tio je Greg. Ko​ža na li​cu ni​je joj vi​še bi​la ona​ko glat​ka; ni ko​sa joj ni​je bi​la ona​ko buj​na; a i no​si​la je grud​njak, ko​ji bi svo​je​vre​me​no ne​sum​nji​vo s pre​zre​njem od​ba​ci​la. No i da​lje su tu bi​le te tam​no​pla​ve oči, ko​je kao da do​zi​va​ju te im ne mo​žeš odo​le​ti. Greg je uzeo mar​ti​ni ko​jim su ga po​nu​di​li i seo. Ho​će li se stvar​no su​prot​sta​vi​ti ocu? Ni​je to uči​nio pu​nih se​dam go​di​na, ot​ka​ko se pr​vi put ru​ko​vao s Gle​dis. Mo​žda je sad pra​vi čas. Po​stu​pi​ću upra​vo ona​ko ka​ko bi po​stu​pio on, raz​mi​šljao je Greg. Ot​pio je ma​lo mar​ti​ni​ja, pa spu​stio ča​šu na sto​čić s no​ži​ca​ma kao u pa​u​ka. Či​sto da za​po​de​ne raz​go​vor, obra​ti se Gle​dis: – Kad sam imao pet​na​est go​di​na, otac me je upo​znao s jed​nom glu​mi​com ko​ja se zva​la Dže​ki Džejks. La​v raz​ro​ga​či oči. – Ne bih re​kla da je po​zna​jem – re​če Gle​dis. Greg iz​va​di bri​tvu iz dže​pa, ali je ni​je otva​rao. Dr​žao ju je kao da od​me​ra​va ko​li​ko je te​ška. – Za​lju​bio sam se u nju. – Što sad po​te​žeš tu sta​ru pri​ču? – upi​ta Lav. Gle​dis ose​ti na​pe​tost i vid​no se za​bri​nu. – Otac se pla​šio da bih mo​gao njo​me da se ože​nim – na​sta​vi Greg. Lav se na​sme​ja po​dru​glji​vo. – Onom jef​ti​nom dro​ljom? – A, bi​la je jef​ti​na dro​lja? – uz​vra​ti Greg. – Ja mi​slio da je glu​mi​ca. – I po​gle​da u Gle​dis. Pri​kri​ve​na uvre​da bi​la je do​volj​na da Gle​dis po​cr​ve​ni. – Otac ju je po​se​tio – go​vo​rio je Greg – i sa so​bom po​veo ko​le​gu, Džoa Bre​hu​no​va. Je​si li upo​zna​la Džoa, Gle​dis? – Mi​slim da ni​sam. – Bla​go te​bi. Džo ima bri​tvu, baš ova​kvu. – Greg otvo​ri bri​tvu, i sjaj​no se​či​vo sev​nu. Gle​dis osta​de bez da​ha. – Ne znam ka​kvu to igru igraš... – po​če Lav. – Sa​mo tre​nu​tak – pre​ki​de ga Greg. – Gle​dis bi sva​ka​ko že​le​la da ču​je pri​ču do kra​ja. – On joj se na​sme​ši. Gle​dis je bi​la prestra​vlje​na. – Moj otac je ka​zao Dže​ki da će joj Džo, ako se po​no​vo bu​de vi​de​la sa mnom, bri​tvom ise​ći li​ce – re​če on. On krat​ko za​mah​nu bri​tvom i Gle​dis ti​ho cik​nu. – Do​sta je bi​lo, đa​vo da ga no​si! – pi​snu Lav pa kre​nu pre​ma Gre​gu. Greg po​di​že ru​ku u ko​joj je dr​žao bri​tvu. Lav za​sta​de. Greg ni​je znao da li bi bio u sta​nju da po​se​če oca. No to ni​je znao ni Lav. – Dže​ki ži​vi ov​de, u Va​šing​to​nu – re​če Greg. – Opet je je​beš? – uz​vra​ti nje​gov otac neo​te​sa​no. – Ne. Ni​ko​ga ja ne je​bem, ma​da imam ne​ke pla​no​ve s Mar​ga​ret Ka​u​dri. – Ona na​sled​ni​ca ko​la​či​ća?

– Što, ho​ćeš da Džo i njoj pri​pre​ti? – Ne bu​da​li. – Dže​ki je sad ko​no​ba​ri​ca – ni​ka​da ni​je do​bi​la tu ulo​gu na fil​mu ko​joj se na​da​la. Na​le​tim po​ne​kad na uli​ci na nju. Da​nas me je uslu​ži​la u re​sto​ra​nu. Kad god me vi​di, po​mi​sli da će je Džo po​tra​ži​ti. – Si​šla s uma – re​če Lav. – Do pre pet mi​nu​ta bio sam pot​pu​no za​bo​ra​vio na nju. – Mo​gu li to da joj pre​ne​sem? – upi​ta Greg. – Mi​slim da i ona ima pra​vo na ma​lo du​šev​nog mi​ra. – Ka​ži joj šta god ti je vo​lja, do​đa​vo​la. Što se me​ne ti​če, ona ne po​sto​ji. – Sjaj​no – re​če Greg. – Bi​će joj mi​lo da to ču​je. – A sad sklo​ni tu pro​kle​tu bri​tvu. – Još ne​što. Upo​zo​re​nje. Lav je sad već bio ljut. – Ti upo​zo​ra​vaš me​ne? – Ako se išta lo​še de​si Dže​ki – bi​lo šta... Greg, je​dva pri​met​no, mah​nu bri​tvom le​vo-de​sno. – Ne​moj mi re​ći – brec​nu se Lav pre​zri​vo – da ćeš da ise​češ Džoa Bre​hu​no​va. – Ne​ću. Lav se sad već mal​či​ce upla​ši. – Me​ne bi isekô? Greg je vr​teo gla​vom. – Pa šta bi on​da ura​dio, ako bo​ga znaš? – za​pi​ta Lav sr​di​to. Greg po​gle​da u Gle​dis. Ona ni​je istog ča​sa shva​ti​la na šta mi​sli. A on​da se trg​nu, spu​sti dla​no​ve na obra​ze, kao da ih šti​ti, pa opet cik​nu, ovo​ga pu​ta gla​sni​je. – Đu​bre jed​no ma​lo – re​če Lav Gre​gu. Greg sklo​pi bri​tvu i usta​de. – Ta​ko bi ti po​stu​pio u ova​kvim okol​no​sti​ma, oče – re​če on. A on​da iza​đe. Za​lu​pio je vra​ta i na​slo​nio se na zid, te​ško di​šu​ći, kao da je do ma​lo​čas tr​čao. Ni​ka​da se ni​je to​li​ko upla​šio. A opet, ujed​no je i uži​vao u po​be​di. Su​prot​sta​vio se sta​rom, pro​tiv nje​ga pri​me​nio nje​go​vu sop​stve​nu tak​ti​ku, čak ga ma​lo i upla​šio. Oti​šao je do lif​ta, us​put vra​ća​ju​ći bri​tvu u džep. Sad je već lak​še di​sao. Osvr​nuo se za so​bom u ho​tel​skom hod​ni​ku, oče​ku​ju​ći, do​ne​kle, da vi​di oca ka​ko tr​či za njim. Ali vra​ta apart​ma​na osta​la su za​tvo​re​na te Greg uđe u lift i spu​sti se u pre​dvor​je. Uđe, on​da, u ho​tel​ski bar i po​ru​či su​vi mar​ti​ni.

III U ne​de​lju je Greg od​lu​čio da na​vra​ti do Dže​ki. Že​leo je da joj sa​op​šti do​bru vest. Adre​su je upam​tio – bi​la je to, za​pra​vo, je​di​na in​for​ma​ci​ja za ko​ju je u ži​vo​tu pla​tio jed​nom pri​vat​nom de​tek​ti​vu. Pod uslo​vom da se ni​je od​se​li​la, Dže​ki je sta​no​va​la bli​zu, s one stra​ne sta​ni​ce Ju​nion. Obe​ćao joj je, isti​na, da joj ne​će do​la​zi​ti u ku​ću, ali sa​da je bio u pri​li​ci da joj ob​ja​sni ka​ko ta​kav oprez vi​še za​pra​vo ni​je po​tre​ban. Oti​šao je tak​si​jem. Pro​la​ze​ći kroz grad, go​vo​rio je se​bi ka​ko će mu baš bi​ti dra​go što naj​zad mo​že da pod​vu​če cr​tu is​pod svo​je ve​ze sa Dže​ki. I da​lje je bio slab na svo​ju pr​vu lju​bav, ali ni​ka​ko ni​je že​leo da se upli​će u njen ži​vot. Ka​kvo će to olak​ša​nje bi​ti kad nju ski​ne se​bi sa sa​ve​sti! A on​da, kad idu​ći put bu​de u gra​du na​i​šao na nju, ni ona ne​će vi​še bi​ti ona​ko na​smrt pre​pla​še​na. Mo​ći će le​po da se po​zdra​ve, da pro​ća​ska​ju ma​lo pre ne​go što sva​ko pro​du​ži svo​jim pu​tem. Tak​si​sta ga je od​ve​zao do si​ro​ma​šne če​tvr​ti s prizemnim kućama i ma​lim dvo​ri​šti​ma ogra​đe​nim ži​-

ča​nim ogra​da​ma. Pi​tao se ka​ko li Dže​ki ži​vi. Šta li ra​di to​kom ve​če​ri te to ta​ko bri​žlji​vo pre​ćut​ku​je? Bi​će, bez sum​nje, da s dru​ga​ri​ca​ma ide u bi​o​skop. A mo​žda ide na ame​rič​ki fudbal, na utakmice Va​šing​ton red​skin​sa, ili pra​ti bej​zbol i na​vi​ja za Net​se? Kad ju je pi​tao ima li ka​kvih mla​di​ća u nje​nom ži​vo​tu, osta​la je za​go​net​na. Mo​žda se uda​la, a ne​ma pa​ra za bur​mu. Po nje​go​vim pro​ra​ču​ni​ma, sa​da su joj bi​le dva​de​set če​ti​ri go​di​ne. Ako je i tra​ži​la onog pra​vog, do​sad bi ga si​gur​no na​šla. Mu​ža, me​đu​tim, ni​jed​nom ni​je po​me​nu​la, kao što ga ni​je po​mi​njao ni de​tek​tiv. Pla​tio je tak​si​sti is​pred jed​ne ma​le, le​pe ku​će sa cve​ćem u sak​si​ja​ma u be​to​ni​ra​nom dvo​ri​štu – bi​lo je mno​go lep​še ne​go što je oče​ki​vao. Čim je otvo​rio ka​pi​ju, za​čuo je la​vež. Ni​je tu bi​lo ni​čeg neo​bič​nog: že​na ko​ja ži​vi sa​ma bez​bed​ni​je će se ose​ća​ti sa psom. On pri​đe vra​ti​ma i po​zvo​ni. La​vež se po​ja​ča. Či​ni​lo se da je reč o ve​li​kom psu, ma​da – znao je Greg – la​vež ume i da pre​va​ri. Ni​ko se ni​je oda​zi​vao. Kad je pas za​stao da do​đe do va​zdu​ha, Greg za​ču uobi​ča​je​nu ti​ši​nu ka​kva vla​da u sva​koj pra​znoj ku​ći. Kraj ste​pe​ni​ca na tre​mu na​la​zi​la se dr​ve​na klu​pa. Seo je i sa​če​kao ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Ni​ko se ni​je po​ja​vio, ni​je​dan pred​u​sre​tlji​vi kom​ši​ja ni​je na​vra​tio da mu ka​že da će Dže​ki bi​ti od​sut​na još ne​ki mi​nut, ili ceo dan mo​žda, ili dve ne​de​lje. Pro​še​tao se ma​lo uli​com, ku​pio ne​delj​no iz​da​nje Va​šing​ton po​sta, pa se vra​tio na onu klu​pu i seo da či​ta. Pas je i da​lje la​jao po​vre​me​no, sve​stan Gre​go​vog pri​su​stva. Bio je pr​vi no​vem​bar i Gre​gu je bi​lo dra​go što je na se​bi imao si​vo​ma​sli​na​sti ši​njel i ka​pu; du​vao je jak ve​tar. Sred​njo​roč​ni iz​bo​ri bi​će odr​ža​ni na​red​nog utor​ka. Post je pred​vi​đao te​žak po​raz de​mo​kra​ta, i to zbog Perl Har​bo​ra. Taj zlo​sreć​ni do​ga​đaj pot​pu​no je bio pre​o​bra​zio Ame​ri​ku i Greg se iz​ne​na​di shva​tiv​ši da je ota​da pro​šlo još ma​lo pa go​di​nu da​na. Sa​da su Ame​ri​kan​ci nje​go​vog uz​ra​sta gi​nu​li na ostr​vu zva​nom Gva​dal​ka​nal, za ko​je ra​ni​je ni​ko ni​je čuo. Kad za​ču ka​ko ka​pi​ja škljo​ca, po​di​že po​gled. Dže​ki ga is​pr​va ni​je pri​me​ti​la, ta​ko da je imao ma​lo vre​me​na da je do​bro osmo​tri. Bi​la je sla​bo, ali pri​stoj​no ob​u​če​na – ta​man ka​put i obi​čan fil​ca​ni še​šir – i no​si​la je knji​gu sa cr​nim ko​ri​ca​ma. Da je ni​je to​li​ko do​bro po​zna​vao, Greg bi po​mi​slio da se upra​vo vra​ća iz cr​kve. S njom je bio i je​dan de​ča​čić. Na se​bi je imao ka​put od tvi​da i kač​ket, i dr​žao je Dže​ki za ru​ku. De​čak je pr​vi ugle​dao Gre​ga. – Vi​di, ma​ma, ne​ki voj​nik! – re​če on. Dže​ki po​gle​da u Gre​ga pa dla​nom po​klo​pi usta. Greg je ustao dok su se njih dvo​je pe​li ste​pe​ni​ca​ma. De​te! To mu je pre​ću​ta​la. Sa​da mu je bi​lo ja​sno za​što je ve​če​ri pro​vo​di​la kod ku​će. Ova​ko ne​što ni​kad mu ne bi pa​lo na pa​met. – Re​kla sam ti da ne do​la​ziš ova​mo – re​če ona dok je gu​ra​la ključ u bra​vu. – Hteo sam sa​mo da ti ka​žem da ne mo​raš vi​še da stra​hu​ješ od mog oca. Ni​sam znao da imaš si​na. Ona i de​čak uđo​še u ku​ću. Greg je, iš​če​ku​ju​ći, sta​jao pred vra​ti​ma. Ne​mač​ki ov​čar je re​žao na nje​ga, a on​da po​gle​dao u Dže​ki, če​ka​ju​ći uput​stva. Dže​ki pro​stre​li po​gle​dom Gre​ga, očigled​no raz​mi​šlja​ju​ći o to​me da mu za​lu​pi vra​ta pred no​sem, ali tren ka​sni​je lju​ti​to uz​dah​nu i okre​nu se, osta​viv​ši za so​bom otvo​re​na vra​ta. Greg uđe i po​tu​ri psu le​vu pe​sni​cu. Pas je oba​zri​vo onju​ši pa mu da​de odo​bre​nje da uđe. Pra​te​ći Dže​ki, Greg se na​đe u ma​loj ku​hi​nji. – Da​nas su Svi Sve​ti – re​če Greg. Ni​je bio re​li​gi​o​zan, ali je u in​ter​na​tu, hteo – ne hteo, mo​rao da na​u​či sve hri​šćan​ske pra​zni​ke. – Za​to ste bi​li u cr​kvi? – Ide​mo mi sva​ke ne​de​lje – od​go​vo​ri ona. – Ko​li​ko iz​ne​na​đe​nja za je​dan dan – pro​mr​mlja Greg. Ona ski​de de​ča​ku ka​put, po​sa​di ga za sto i da​de mu ča​šu so​ka od po​mo​ran​dže. Greg se​de pre​ko​pu​-

ta ma​log, pa ga upi​ta: – Ka​ko se zo​veš? – Džor​dži. – Ti​ho je iz​go​vo​rio svo​je ime, ali s pu​no sa​mo​po​u​zda​nja; ni​je bio sti​dljiv. Greg ga je pom​no po​sma​trao. Bio je lep na maj​ku, s istim onim usti​ma u ob​li​ku lu​ka, ali mu je ko​ža bi​la sve​tli​ja ne​go nje​na, vi​še kao be​la ka​fa, i imao je ze​le​ne oči, ne​što ne​sva​ki​da​šnje na jed​nom cr​nač​kom li​cu. Pod​se​ćao je Gre​ga po​ma​lo na nje​go​vu po​lu​se​stru Dej​zi. U me​đu​vre​me​nu je i Džor​dži ne​tre​mi​ce gle​dao u Gre​ga. Bi​lo je u nje​go​vom po​gle​du ne​čeg go​to​vo pre​te​ćeg. – Ko​li​ko imaš go​di​na, Džor​dži? De​čak po​gle​da u maj​ku tra​že​ći po​moć. Ona ne​ka​ko čud​no​va​to po​gle​da Gre​ga i re​če: – Šest. – Šest! – po​no​vi Greg. – Ve​li​ki deč​ko, zar ne? Če​kaj... Neo​bič​na mi​sao pro​đe mu kroz gla​vu i on uću​ta. Džor​dži se, da​kle, ro​dio pre šest go​di​na. Greg i Dže​ki su bi​li za​jed​no pre se​dam go​di​na. Sr​ce kao da je, na​čas, pre​sta​lo da mu ku​ca. Za​ble​nuo se u Dže​ki. – Ne mo​že bi​ti – pro​zbo​ri. Ona klim​nu gla​vom. – Ro​đen je tri​de​set še​ste – na​sta​vi Greg. – U ma​ju – do​a​de ona. – Osam i po me​se​ci po​što sam oti​šla iz onog sta​na u Ba​fa​lu. – Zna li moj otac za to? – Ma ka​kvi! Ne zna. Da zna, sa​mo bi još ve​ću moć imao na​da mnom. Ni​je se vi​še dr​ža​la ne​pri​ja​telj​ski pre​ma nje​mu; sa​da mu se, jed​no​stav​no, či​ni​la ra​nji​vom. Gle​da​la ga je mo​le​ći​vo, pri​me​tio je to ma​da ni​je bio na​či​sto na šta se ta mol​ba od​no​si. On po​gle​da u Džor​dži​ja, ali ovog pu​ta dru​ga​či​je: sve​tla ko​ža, ze​le​ne oči, čud​na slič​nost sa Dej​zi. Da ni​si ti moj?, po​mi​sli on. Da li je mo​gu​će? Znao je da je​ste. Sr​ce mu pre​pla​vi ne​ko ne​po​zna​to ose​ća​nje. Na​jed​nom mu je i Džor​dži iz​gle​dao krh​ko, kao bes​po​moć​no de​ten​ce u tom okrut​nom sve​tu, i Greg po​mi​sli ka​ko bi mo​rao da se bri​ne o tom de​te​tu, da ga sa​ču​va od sve​ga. Ob​u​ze ga po​riv da uzme de​te u na​ruč​je, ali istog ča​sa uvi​de da bi to ma​log mo​glo da upla​ši, pa se uz​dr​ža. Džor​dži je spu​stio ča​šu sa so​kom od po​mo​ran​dže. Ustao je sa sto​li​ce pa pro​šao oko sto​la i pri​šao Gre​gu. Gle​da​ju​ći ga pra​vo u oči, re​če: – Ko si ti? Pa ti vi​di sad šta ćeš kad ti de​ča​čić po​sta​vi naj​te​že pi​ta​nje na sve​tu, po​mi​sli Greg. Šta da mu od​go​vo​rim, maj​ku mu? Isti​na bi bi​la, ipak, pre​ve​lik za​lo​gaj za jed​nog še​sto​go​di​šnja​ka. Ma, ja sam se ne​ka​da dru​žio s tvo​jom maj​kom, hte​de Greg da ka​že; sa​mo sam pro​la​zio ovu​da, pa re​ko’, daj da se ja​vim. Ni​ko po​se​ban. Mo​žda će​mo se opet vi​de​ti, ali naj​ve​ro​vat​ni​je ne​će​mo. Po​gle​dao je u Dže​ki i ni​je mu pro​ma​klo da ga sad gle​da još mo​le​ći​vi​je. Ja​sno mu je bi​lo šta je njoj na umu; očaj​nič​ki se pla​ši​la da će on od​ba​ci​ti Džor​dži​ja. – Da ti ka​žem ne​što – re​če Greg, pa po​di​že Džor​dži​ja na ko​le​na. – Što ti me​ne le​po ne bi zvao či​ka Greg?

IV Greg je sta​jao i tre​sao se od zi​me na ga​le​ri​ji za gle​da​o​ce na jed​nom ne​za​gre​ja​nom te​re​nu za skvoš. Tu, is​pod za​pad​ne tri​bi​ne za​pu​šte​nog sta​di​o​na na obo​du či​ka​škog uni​ver​zi​tet​skog kam​pa, Fer​ni i Si​lard sa​gra​di​li su atom​ski re​ak​tor. Greg je bio u isti mah za​di​vljen i upla​šen.

Re​ak​tor je, za​pra​vo, bio koc​ka od si​vih ci​ga​la što je do​se​za​la do ta​va​ni​ce te​re​na, sa​mo ma​lo uda​ljen od zad​njeg zi​da, na ko​jem su se još vi​de​li kru​žni tra​go​vi od sto​ti​na i sto​ti​na uda​ra​ca lop​ti za skvoš. Iz​grad​nja re​ak​to​ra, ko​ji je mo​gao ceo grad da dig​ne u va​zduh, ko​šta​la je mi​lion do​la​ra. Gra​fit, od ko​jeg se pra​ve olov​ke, pro​iz​vo​dio je pr​lja​vu pra​ši​nu ko​jom su bi​li pre​kri​ve​ni i pod i zi​do​vi. Svi ko​ji bi ne​ko vre​me pro​ve​li u toj pro​sto​ri​ji bi​li su ga​ra​vih li​ca, kao da su iz​la​zi​li iz rud​ni​ka uglja. I la​bo​ra​to​rij​ski man​ti​li su im bi​li pr​lja​vi. Gra​fit ni​je eks​plo​zi​van ma​te​ri​jal – na​pro​tiv, tu je ko​ri​šćen za su​zbi​ja​nje ra​di​o​ak​tiv​no​sti. U po​je​di​nim ci​gla​ma na toj go​mi​li bi​le su iz​bu​še​ne ma​le ru​pe, is​pu​nje​ne ura​ni​ju-ok​si​dom, ma​te​ri​ja​lom ko​ji je otpuštao ne​u​tro​ne. Kroz re​ak​tor je pro​la​zi​lo de​set ka​na​la, u ko​je su gu​ra​ni kon​trol​ni šta​po​vi. Bi​le su to štan​gle du​gač​ke če​ti​ri me​tra, a iz​ra​đe​ne od kad​mi​ju​ma, me​ta​la ko​ji ne​u​tro​ne ap​sor​bu​je još br​že od gra​fi​ta. U tom tre​nut​ku, kon​kret​no, mir su odr​ža​va​li upra​vo ti šta​po​vi. Kad njih bu​du iz​vu​kli iz re​ak​to​ra – po​če​će za​ba​va. Ura​ni​jum je već is​pu​štao smr​to​no​snu ra​di​ja​ci​ju, ko​ju su, me​đu​tim, gra​fit i kad​mi​jum upi​ja​li. Ni​vo zra​če​nja pra​ćen je pre​ko bro​ja​ča, ko​ji su zlo​slut​no škljo​ca​li, i ci​lin​drič​nog re​kor​de​ra, ko​ji je, bo​gu hva​la, „ću​tao”. Ko​man​de i me​ra​či ko​ji su se na​la​zi​li od​mah tu do Gre​ga bi​li su je​di​ni iz​vor to​plo​te na tom me​stu. Greg je u obi​la​zak re​ak​to​ra do​šao u sre​du, dru​gog de​cem​bra, a u Či​ka​gu je to​ga da​na bi​la ci​ča zi​ma i du​vao je ve​tar. Tre​ba​lo je da se to​ga da​na kon​cen​tra​ci​ja ura​ni​ju​ma pr​vi put po​dig​ne na kri​tič​ni ni​vo. Gre​gov za​da​tak bio je da pri​su​stvu​je eks​pe​ri​men​tu u ime svog pret​po​sta​vlje​nog, ge​ne​ra​la Gro​uv​sa. Kad ga ko​god upi​ta, ve​se​lo bi od​go​va​rao da se Gro​uvs pri​bo​ja​va eks​plo​zi​je te da je za​to po​slao nje​ga, Gre​ga, da ri​zi​ku​je ume​sto nje​ga. Greg je, za​pra​vo, bio na mno​go opa​sni​jem za​dat​ku. Nje​go​vo je bi​lo da pro​ce​ni ko​ji bi od oku​plje​nih na​uč​ni​ka even​tu​al​no mo​gao da pred​sta​vlja bez​bed​no​sni ri​zik. Bez​bed​nost pro​jek​ta Men​hetn bio je pra​va noć​na mo​ra. Vr​hun​ski na​uč​ni​ci bi​li su stran​ci. Ve​ći​na onih do​ma​ćih bi​li su le​vi​ča​ri, bi​lo ko​mu​ni​sti, bi​lo li​be​ra​li ko​ji su me​đu ko​mu​ni​sti​ma ima​li pri​ja​te​lje. Kad bi čo​vek uzeo pa ot​pu​stio sve sum​nji​ve, te​ško da bi mu i je​dan je​di​ni na​uč​nik ostao. Za​to je Greg po​ku​ša​vao da raz​lu​či od ko​jih pre​ti naj​ve​ća opa​snost. En​ri​ko Fer​mi je imao oko če​tr​de​set go​di​na. Taj ma​li, pro​će​la​vi čo​vek špi​ca​stog no​sa, šar​mant​no se osme​hi​vao dok je nad​gle​dao tok tog za​stra​šu​ju​ćeg ogle​da. Na se​bi je imao ele​gant​no ode​lo, sa sve pr​slu​če​tom. Sre​di​nom pre​po​dne​va na​re​dio je da pro​ba poč​ne. Teh​ni​ča​ru je na​lo​žio da iz re​ak​to​ra iz​vu​če sve osim jed​nog kon​trol​nog šta​pa. – Šta?! Zar sve od​jed​nom? – upi​ta Greg. Po​bo​jao se da sve to ide pre​br​zo. – Po​va​di​li smo ih ta​ko i si​noć. Sve je pro​šlo glat​ko – re​če mu na​uč​nik Bar​ni Mak​hju, ko​ji je sta​jao kraj nje​ga. – Dra​go mi je što to ču​jem – re​če Greg. Bra​da​ti, de​žme​ka​sti Mak​hju Gre​gu ni​je bio mno​go sum​njiv. Bio je Ame​ri​ka​nac, a po​li​ti​ka ga ni​je za​ni​ma​la. Je​di​na mr​lja na nje​go​voj bi​o​gra​fi​ji bi​la je su​pru​ga stran​ki​nja – Bri​tan​ka, što ni​ka​da ni​je do​bar znak, prem​da se ne mo​že uze​ti kao do​kaz za iz​da​ju. Greg je pret​po​sta​vljao da po​sto​ji ne​ki so​fi​sti​ci​ra​ni me​ha​ni​zam za va​đe​nje i vra​ća​nje tih šip​ki, ali stvar je za​pra​vo bi​la mno​go pro​sti​ja. Teh​ni​čar bi, jed​no​stav​no, pri​slo​nio mer​de​vi​ne uz re​ak​tor, po​peo se ot​pri​li​ke do po​la i ruč​no va​dio šip​ke. Tek da ne ću​te, Mak​hju mu se obra​ti: – Naj​pre smo na​me​ra​va​li da ovo oba​vi​mo u Ar​gon​skoj šu​mi. – Gde je to? – Tri​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra ju​go​za​pad​no od Či​ka​ga. Pri​lič​no sa​mot​no me​sto. Ma​nje bi žr​ta​va bi​lo.

Greg uz​drh​ta. – Za​što ste se on​da pre​do​mi​sli​li pa re​ši​li da to ipak bu​de ov​de, usred Pe​de​set sed​me uli​ce? – Maj​sto​ri ko​je smo unaj​mi​li stu​pi​li su u štrajk, pa smo mo​ra​li ovu pro​kle​ti​nju sa​mi da pra​vi​mo, a ni​smo mo​gli to​li​ko da se uda​lji​mo od la​bo​ra​to​ri​ja. – I ta​ko ste pri​hva​ti​li ri​zik da po​bi​je​te sve ži​vo u Či​ka​gu. – Ne ve​ru​je​mo da će do to​ga do​ći. I Greg se na​dao da ne​će, no sad već ni​je bio ta​ko si​gu​ran jer je sta​jao na sve​ga me​tar-dva od tog re​ak​to​ra. Fer​mi je pro​ve​ra​vao mo​ni​to​re, da vi​di da li se ni​vo zra​če​nja po​ve​ća​va u gra​ni​ca​ma pred​vi​đe​nog u sva​koj po​je​di​nač​noj fa​zi eks​pe​ri​men​ta. Oči​gled​no je pr​va fa​za pro​te​kla po pla​nu, jer je na​re​dio da se do​po​la iz​vu​če i po​sled​nji štap. Po​sto​ja​le su i od​re​đe​ne bez​bed​no​sne me​re. Štap je, pod op​te​re​će​njem, vi​sio iz​van re​ak​to​ra, s tim da auto​mat​ski upad​ne uko​li​ko zra​če​nje po​sta​ne pre​ja​ko. U slu​ča​ju da u to​me oma​nu, sli​čan štap bio je uže​tom ve​zan za ogra​du na ga​le​ri​ji, a je​dan mla​di fi​zi​čar, ko​ji je iz​gle​dao kao da se ose​ća mal​či​ce glu​po, sta​jao je tu sa se​ki​rom u ru​ci, spre​man da u slu​ča​ju nu​žde pre​se​če uže. Bi​la su tu, na​po​slet​ku, još tro​ji​ca na​uč​ni​ka, po​zna​ta kao sa​mo​u​bi​lač​ki od​red; oni su se na​la​zi​li is​pod sa​me ta​va​ni​ce, a sta​ja​li su na plat​for​mi lif​ta ko​ji je ko​ri​šćen u to​ku grad​nje re​ak​to​ra. Njih tro​ji​ca dr​ža​la su po​su​de s ras​tvo​rom kad​mi​jum-sul​fa​ta, ko​je će u ne​kom tre​nut​ku pro​su​ti na re​ak​tor, kao da vo​dom ga​se lo​gor​sku va​tru. Greg je znao da se pro​iz​vod​nja ne​u​tro​na vi​še​stru​ko po​ve​ća​va u hi​lja​di​tom de​lu se​kun​de. Fer​mi je, me​đu​tim, tvr​dio da će po​je​di​nim ne​u​tro​ni​ma tre​ba​ti vi​še vre​me​na, mo​žda i do ne​ko​li​ko se​kun​di. Ako je Fer​mi u pra​vu, ne​će bi​ti pro​ble​ma. Ali ako gre​ši – od​red s po​su​da​ma i fi​zi​čar sa se​ki​rom is​pa​ri​će u tren oka. Gre​gu, ta​ko​đe, ni​je pro​ma​klo da se ono škljo​ca​nje ubr​za​va. Is​pu​njen zeb​njom, on po​gle​da u Fer​mi​ja, ko​ji je upra​vo pra​vio pro​ra​ču​ne na ši​be​ru. Či​ni​lo se da je Fer​mi za​do​vo​ljan. Greg ipak po​mi​sli: ako stva​ri po​đu na​o​pa​ko, sve će se ve​ro​vat​no od​i​gra​ti to​li​ko br​zo da ni​ka​da ne​će​mo ni sa​zna​ti što se zbi​lo. Ri​tam škljo​ca​nja se usta​lio. Fer​mi se na​sme​šio, a on​da na​re​dio da se kon​trol​ni štap iz​vu​če za još pet​na​est cen​ti​me​ta​ra. Pri​sti​za​lo je još na​uč​ni​ka, ko​ji su se uz ste​pe​ni​ce pe​li na ga​le​ri​ju u te​škoj, či​ka​škoj zim​skoj ode​ći, u ka​pu​ti​ma, ka​pa​ma, ša​lo​vi​ma i ru​ka​vi​ca​ma. Greg se pre​stra​vio shva​tiv​ši ko​li​ko je sve ovo ri​zič​no. Ni​ko ni​ko​me ni​je tra​žio is​pra​ve; bi​lo ko od tih lju​di mo​gao je, re​ci​mo, da špi​ju​ni​ra za Ja​pan​ce. Me​đu nji​ma je Greg pre​po​znao i ve​li​kog Si​lar​da, vi​so​kog i krup​nog, sa onim okru​glim li​cem i gu​stom ko​vr​dža​vom ko​som. Leo Si​lard je bio za​ne​se​njak, čo​vek ko​ji je o nu​kle​ar​noj si​li raz​mi​šljao kao o sna​zi ko​ja će ljud​sku vr​stu oslo​bo​di​ti ku​lu​če​nja. Te​ška je sr​ca pri​stao da pri​stu​pi ti​mu ko​ji je ra​dio na atom​skoj bom​bi. Još pet​na​est cen​ti​me​ta​ra, škljo​ca​nje se opet ubr​za​va. Greg po​gle​da na sat. Bi​lo je po​la dva​na​est. Na​jed​nom se za​ču jak tre​sak. Svi sko​či​še. – Je​bo​te! – uz​vik​nu Mak​hju. – Šta se de​si​lo? – upi​ta Greg. – O, sad vi​dim – re​če Mak​hju. – Usled od​re​đe​nog ni​voa ra​di​ja​ci​je, ak​ti​vi​ran je si​gur​no​sni me​ha​ni​zam i pu​šten je kon​trol​ni štap za hit​ne slu​ča​je​ve. To je sve. Uto Fer​mi re​če: – Gla​dan sam. Ide​mo na ru​čak. Po nje​go​vom, ita​li​jan​skom iz​go​vo​ru, to je zvu​ča​lo ot​pri​li​ke: „Ja bi​ti ga​la​di​na. Idi​je​mo na ru​čak.”

Ka​ko mo​gu da mi​sle na hra​nu, pi​tao se Greg. Ni​ko, me​đu​tim, ni​je imao ni​šta pro​tiv pred​lo​ga. – Ni​ka​da se ne zna ko​li​ko će eks​pe​ri​ment da tra​je – ob​ja​sni mu Mak​hju. – Mo​že da se oteg​ne i na či​tav dan. Za​to je naj​bo​lje je​sti kad se uka​že pri​li​ka. Gre​gu je bi​lo do​šlo da vri​sne. Ve​ći​na ih je oti​šla do kan​ti​ne u uni​ver​zi​tet​skom kam​pu. Greg je bio po​neo sen​dvič s gri​lo​va​nim si​rom, pa se​de do jed​nog ozbilj​nog fi​zi​ča​ra ko​ji se zvao Vil​helm Frun​ce. Ve​ći​na na​uč​ni​ka bi​la je lo​še ob​u​če​na, ali Frun​ce je i te ka​ko dr​žao do iz​gle​da. Sa​da je na se​bi imao ze​le​no ode​lo sa ukra​snim do​da​ci​ma od žu​to​mr​ke me​ke ušta​vlje​ne ko​že: ru​pa​ma za dug​mi​će, po​sta​vom za krag​nu, za​kr​pa​ma za lak​to​ve, pre​klop​ci​ma za dže​po​ve. Taj tip je, ina​če, bio vi​so​ko ko​ti​ran na Gre​go​voj li​sti sum​nji​va​ca. Bio je Ne​mac – iako je, ru​ku na sr​ce, sre​di​nom tri​de​se​tih na​pu​stio svo​ju ze​mlju i oti​šao u Lon​don. Frun​ce je, ta​ko​đe, bio an​ti​na​ci​sta, a pri​tom ni​je bio ko​mu​ni​sta; bli​ska mu je bi​la so​ci​jal​de​mo​krat​ska po​li​tič​ka op​ci​ja. Bio je ože​njen jed​nom umet​ni​com, Ame​ri​kan​kom. U raz​go​vo​ru s njim Greg ni​je na​i​šao ni na je​dan raz​log za sum​nju – Frun​ceu je, po sve​mu su​de​ći, bi​lo dra​go što ži​vi u Ame​ri​ci, i ma​lo to​ga ga je za​ni​ma​lo osim po​sla. Kod tih stra​na​ca, me​đu​tim, čo​vek ni​ka​da ne mo​že da bu​de na​či​sto ko​me su, u kraj​njoj li​ni​ji, ver​ni. Po​jev​ši sen​dvič, Greg je sta​jao na na​pu​šte​nom sta​di​o​nu, po​sma​tra​ju​ći hi​lja​de i hi​lja​de pra​znih me​sta na tri​bi​na​ma, i raz​mi​šljao o Džor​dži​ju. Ni​ko​me još ni​je re​kao da ima si​na – čak ni Mar​ga​re​ti Ka​u​dri, s ko​jom je, ina​če, uži​vao u div​noj, stra​stve​noj ve​zi – ali je za​to žu​deo da sve is​pri​ča maj​ci. Bio je po​no​san, ma​kar i bez raz​lo​ga – on ni​je ni na ko​ji na​čin uče​stvo​vao u Džor​dži​je​vom od​ra​sta​nju, ne ra​ču​na​ju​ći to što je svo​je​vre​me​no vo​dio lju​bav sa Dže​ki, a to je ve​ro​vat​no bi​lo ne​što naj​lak​še što je u ži​vo​tu ura​dio. Iz​nad sve​ga, bio je uz​bu​đen. Na​la​zio se na po​čet​ku jed​ne pu​sto​lo​vi​ne. Džor​dži će ra​sti, uči​će, me​nja​će se i jed​no​ga da​na po​sta​će čo​vek; a Greg će bi​ti uz nje​ga, pra​ti​će ga i di​vi​će se. Na​uč​ni​ci su se po​no​vo oku​pi​li u dva po​sle pod​ne. Sa​da se na ga​le​ri​ji, po​red opre​me za nad​zor, oku​pi​lo njih če​tr​de​se​tak. Eks​pe​ri​ment je pa​žlji​vo vra​ćen ta​mo gde je ne​što ra​ni​je pre​ki​nut, pri če​mu je Fer​mi ne​pre​sta​no nad​gle​dao in​stru​men​te. – Sa​da iz​vu​ci​te šip​ku tri​de​set cen​ti​me​ta​ra – re​če on. Škljo​ca​nje se ubr​za​va​lo. Greg je če​kao da se ri​tam sta​bi​li​zu​je, kao što je on​da bi​lo, ali – ni​je. Na​pro​tiv, bi​va​lo je sve br​že i br​že, da bi na​po​slet​ku pre​ra​slo u ne​pre​sta​nu tut​nja​vu. Ni​vo zra​če​nja pre​ma​šio je mak​si​mal​ne vred​no​sti na me​ra​či​ma, shva​tio je Greg pri​me​tiv​ši da se pa​žnja svih oku​plje​nih pre​u​sme​ri​la na ci​lin​drič​ni re​kor​der s po​de​si​vom ska​lom. Ka​ko je ni​vo ra​stao, ska​la se me​nja​la. Tad Fer​mi po​di​že ru​ku. Svi uću​ta​še. – Re​ak​tor je do​sti​gao kri​ti​čan ni​vo – re​če on. Na​sme​šio se i ni​šta ni​je pred​u​zeo. Gre​gu je bi​lo do​šlo do za​ur​la: Is​klju​čuj to, je​bo​te! Ali Fer​mi je ću​tao i sta​jao ne​po​mič​no, gle​da​ju​ći re​kor​der. Zra​čio je ta​kvim auto​ri​te​tom da se ni​ko ni​je usu​dio reč da mu ka​že. Lan​ča​na re​ak​ci​ja je bi​la u to​ku, ali je bi​la pod kon​tro​lom. Fer​mi pu​sti da se od​vi​ja još je​dan mi​nut, pa još je​dan. – Go​spo​de! – pro​mr​mlja Mak​hju. Greg ni​je že​leo da umre. Že​lja mu je bi​la da po​sta​ne se​na​tor. Žu​deo je da po​no​vo spa​va s Mar​ga​ret Ka​u​dri. Da vi​di ka​ko Džor​dži po​la​zi na ko​ledž. Još ni po​la ži​vo​ta ni​sam pro​ži​veo, po​mi​sli on. Ko​nač​no Fer​mi na​re​di da se kon​trol​ni šta​po​vi gur​nu u re​ak​tor. Bu​ka ko​ju su di​za​li bro​ja​či sti​ša​va​la se la​ga​no, pre​šla u škljo​ca​nje, sve spo​ri​je i spo​ri​je, a on​da sve utih​nu. Greg je opet rav​no​mer​no di​sao. – Us​pe​li smo! – li​ko​vao je Mak​hju. – Lan​ča​na re​ak​ci​ja stvar​no po​sto​ji! – I što je još va​žni​je, mo​že se dr​ža​ti pod kon​tro​lom – do​da​de Greg.

– Da, to, valj​da, i je​ste va​žni​je, ali s prag​ma​tič​nog sta​no​vi​šta. Greg se na​sme​šio. Ta​kvi su na​uč​ni​ci, upo​znao ih je on još na Har​var​du: za njih je te​o​ri​ja stvar​nost, a svet – tek je​dan ne​pre​ci​zan pred​lo​žak. Ne​ko iz​ne​se ce​ger s bo​com ita​li​jan​skog vi​na i kar​ton​skim ča​ša​ma. Svi na​uč​ni​ci po​pi​še po gu​tljajdva. Eto još jed​nog raz​lo​ga zbog ko​jeg Greg ni​je oti​šao u na​uč​ni​ke; ti lju​di uop​šte ne ume​ju da se za​ba​vlja​ju. Ne​ko za​tra​ži od Fer​mi​ja da se pot​pi​še na ce​ge​ru. On to i uči​ni, a za​tim se pot​pi​sa​še i svi osta​li. Teh​ni​ča​ri su is​klju​či​va​li mo​ni​to​re. Na​uč​ni​ci su po​če​li da se ra​zi​la​ze. Greg je ostao, da po​sma​tra još ma​lo. Ma​lo ka​sni​je, na ga​le​ri​ji osta​do​še sa​mo on, Fer​mi i Si​lard. Gle​dao je ka​ko se ta dva in​te​lek​tu​al​na dži​na ru​ku​ju. Si​lard je bio kru​pan čo​vek okru​glo​ga li​ca; u Fer​mi​ju je pak bi​lo ne​čeg vi​lin​skog; na tre​nu​tak, Greg uoči ne baš pri​me​re​nu slič​nost sa Stan​li​jem i Oli​om. A on​da za​ču Si​lar​do​ve re​či: – Pri​ja​te​lju moj – go​vo​rio je Si​lard – mi​slim da će ovaj da​tum osta​ti upi​san kao cr​ni dan u isto​ri​ji čo​ve​čan​stva. Greg po​mi​sli: šta li je, kog đa​vo​la, ti​me hteo da ka​že?

V Gre​gu je bi​lo sta​lo do to​ga da nje​go​vi ro​di​te​lji pri​hva​te Džor​dži​ja. To, me​đu​tim, ne​će ići la​ko. Oni će se, bez sum​nje, iz​ner​vi​ra​ti kad im sa​op​šti da već šest go​di​na ima​ju unu​ka, za kog do ovo​ga ča​sa ni​su zna​li. Mo​žda će se i na​lju​ti​ti. Po​vrh sve​ga, mo​glo bi se de​si​ti da na Dže​ki gle​da​ju s vi​so​ka. Ne​ma​ju, isti​na, pra​va na mo​ra​li​stič​ki stav, raz​mi​šljao je Greg ogor​če​no; pa i sámi su ima​li van​brač​no de​te – nje​ga. Lju​di se, me​đu​tim, ne ru​ko​vo​de ra​zu​mom. Ni sâm ni​je znao kako će na njih uticati to što je Džor​dži cr​ne pu​ti. Gre​go​vi ro​di​te​lji ni​su bi​li tvr​do​kor​ni što se ti​če ra​snog pi​ta​nja, i ni​ka​da ni​su po​dru​glji​vo go​vo​ri​li o „cr​nja​ma ili Je​ša​ma”, kao što se to mo​glo ose​ti​ti kod dru​gih lju​di iz nji​ho​ve ge​ne​ra​ci​je; ali ko zna, mo​žda će se i oni pro​me​ni​ti kad sa​zna​ju da ima​ju crn​ca u po​ro​di​ci. Te​že će ići sa ocem, slu​tio je Greg; za​to je naj​pre raz​go​va​rao s maj​kom. Za Bo​žić je do​bio ne​ko​li​ko da​na od​su​stva, pa je oti​šao ku​ći, kod maj​ke u Ba​fa​lo. Mar​ga je ži​ve​la u pro​stra​nom sta​nu u naj​bo​ljoj zgra​di u gra​du. Uglav​nom je vre​me pro​vo​di​la sa​ma, ali ima​la je i ku​va​ri​cu, dve so​ba​ri​ce i šo​fe​ra. Dr​ža​la je sef pun na​ki​ta i gar​de​ro​ber ve​li​či​ne ga​ra​že do​volj​ne da pri​mi dva auto​mo​bi​la. Ali mu​ža ni​je ima​la. Lav je bio u gra​du, a po obi​ča​ju je, na Bad​nje ve​če, iz​vo​dio Ol​gu na ve​če​ru. Još je, na pa​pi​ru, bio u bra​ku s Ol​gom, ma​da su već go​di​ne i go​di​ne pro​šle ot​ka​ko je po​sled​nji put pre​spa​vao kod nje. Ko​li​ko je Gre​gu bi​lo po​zna​to, Ol​ga i Lav su se mr​ze​li; ali su se ipak, iz ko zna kog raz​lo​ga, jed​nom go​di​šnje sa​sta​ja​li. Te ve​če​ri Greg i nje​go​va maj​ka ve​če​ra​li su za​jed​no u sta​nu. Da joj ugo​di, obu​kao je smo​king. „Vo​lim da vi​dim mu​škar​ce le​po ob​u​če​ne”, če​sto je go​vo​ri​la ona. Je​li su ri​blju čor​bu, pe​če​nu pi​le​ti​nu i Gre​go​vu omi​lje​nu po​sla​sti​cu iz de​tinj​stva – pi​tu od bre​sa​ka. – Maj​ko, imam ne​što da ti ka​žem – re​če on ner​vo​zno dok je slu​ški​nja si​pa​la ka​fu. Bo​jao se da mu se maj​ka ne na​je​di. Ni​je se pla​šio zbog se​be, već zbog Džor​dži​ja, i pi​tao se ni​je li to, u stva​ri, sa​ma su​šti​na ro​di​telj​stva – da o ne​ko​me bri​neš vi​še ne​go što bri​neš o sa​mo​me se​bi. – Dobre vesti, nadam se? – re​če ona. Po​sled​njih go​di​na bi​la se ugo​ji​la, ali je i u še​zde​set če​tvr​toj iz​gle​da​la ča​rob​no. Ako je u nje​noj ko​si i bi​lo po​ko​je se​de vla​si, fri​zer ih je sve bri​žlji​vo pri​krio. Te ve​če​ri no​si​la je jed​no​stav​nu cr​nu ha​-

lji​nu i krat​ku ogr​li​cu od di​ja​ma​na​ta. – Ve​sti su vr​lo do​bre, ali pret​po​sta​vljam da su po​ma​lo iz​ne​na​đu​ju​će, pa bih te za​mo​lio da ne di​žeš od​mah pra​ši​nu. Na to ona po​di​že obr​ve, ali ne re​če ni​šta. On gur​nu ru​ku u unu​tra​šnji džep smo​kin​ga i iz​va​di fo​to​gra​fi​ju. Na snim​ku je bio Džor​dži, na cr​ve​nom bi​ci​klu sa tra​či​com oko gu​ver​na​la. Na zad​nji to​čak su bi​li pri​čvr​šće​ni po​moć​ni toč​ki​ći, da se bi​cikl ne pre​vr​ne. Iz​raz na de​ti​njem li​cu oda​vao je iskrenu sre​ću. Greg je kle​čao po​red de​te​ta, sav po​no​san. On da​de sli​ku maj​ci. Do​bro se za​mi​sli​la dok ju je pro​u​ča​va​la. – Ovom deč​ki​ću si, re​kla bih, po​klo​nio bi​cikl za Bo​žić – re​če ona ot​pri​li​ke mi​nut ka​sni​je. – Po​go​di​la si. Ona po​di​že po​gled. – Ho​ćeš da ka​žeš da imaš de​te? Greg klim​nu gla​vom. – Zo​ve se Džor​dži. – Je​si li se ože​nio? – Ne. Že​na ba​ci onu fo​to​ga​ra​fi​ju. – Za bo​ga mi​lo​ga! – uz​vik​nu ona sr​di​to. – Šta je to s va​ma Pe​ško​vi​ma? Greg se na​đe u ne​bra​nom gro​žđu. – Ne raz​u​mem te! – Opet van​brač​no de​te! I još jed​na že​na ko​ja de​te po​di​že sa​ma! Ta​da Greg uvi​de da ona u Dže​ki, za​pra​vo, vi​di se​be u mla​do​sti. – Maj​ko, imao sam tad pet​na​est go​di​na... – Ali za​što se to baš va​ma de​ša​va? – be​sne​la je ona. – Re​ci​te, vi Pe​ško​vi, ako bo​ga zna​te, šta ima lo​še u to​me da se ži​vi u jed​noj nor​mal​noj po​ro​di​ci? Greg obo​ri po​gled. – Ne​ma ni​čeg lo​šeg u to​me. Bi​lo ga je sra​mo​ta. Do to​ga ča​sa do​ži​vlja​vao je se​be kao pa​siv​nog glum​ca u ovoj dra​mi, a mo​žda i kao žr​tvu. Sve što se do​ga​đa​lo za​pra​vo su nje​mu pri​re​di​li nje​gov otac i Dže​ki. No Mar​ga stva​ri ni​je sa​gle​da​va​la iz tog ugla, i on uvi​de da je ona u pra​vu. On ni​jed​no​ga ča​sa ni​je bio s ras​ki​da kad je va​lja​lo spa​va​ti sa Dže​ki, ni​je joj po​sta​vljao su​vi​šna pi​ta​nja kad mu je, ona​ko ne​haj​no, sa​op​šti​la da ne​ma raz​lo​ga da vo​di ra​ču​na o za​šti​ti od trud​no​će; a ni ocu ni​šta ni​je re​kao kad je Dže​ki oti​šla. Bio je, isti​na, vr​lo, vr​lo mlad; ali ako je bio do​volj​no zreo da je tu​ca, bio je, va​la, i do​volj​no zreo da pre​u​zme od​go​vor​nost za po​sle​di​ce. Maj​ka je i da​lje sva kip​te​la. – Se​ćaš li se ka​ko mi ne​ka​da ni​si da​vao mi​ra. Te, gde mi je ta​ta? Te, što ne spa​va ov​de? Te, za​što ne mo​že​mo s njim kod Dej​zi​? A on​da, se​ti se sa​mo ka​ko si se tu​kao po ško​li kad bi ti de​ča​ci go​vo​ri​li da si ko​pi​le. I ka​ko si se sa​mo raz​be​sneo kad su od​bi​li da te pri​me u onaj pro​kle​ti Jaht-klub. – Se​ćam se sve​ga, ka​ko ne. Ona tre​snu o sto pe​sni​com, ša​re​nom od pr​ste​nja; kri​stal​ne ča​še se za​tre​so​še. – Pa ka​ko on​da mo​žeš jed​nog deč​ka da sta​viš na iste ta​kve mu​ke? – Do pre dva me​se​ca ni​sam ni znao da po​sto​ji. Moj otac je ote​rao de​ča​ko​vu maj​ku. – A ko je ona? – Zo​ve se Dže​ki Džejks. Ko​no​ba​ri​ca je. – Re​kav​ši to, on iz​va​di još jed​nu fo​to​gra​fi​ju. Maj​ka uz​dah​nu. Već se bi​la smi​ri​la. – Le​pa crn​ki​nja – re​če. – Na​da​la se da će po​sta​ti glu​mi​ca, ali je, pret​po​sta​vljam, od to​ga od​u​sta​la kad se ro​dio Džor​dži. Maj​ka klim​nu gla​vom. – Be​ba će ti upro​pa​sti​ti ka​ri​je​ru br​že ne​go tri​per – re​če. Hte​la je da ka​že, pri​me​ti Greg, da jed​na glu​mi​ca mo​ra da spa​va is​klju​či​vo s pra​vim lju​di​ma da bi

na​pre​do​va​la u ka​ri​je​ri. A ot​kud to maj​ka zna? Pa da, i ona je bi​la pe​va​či​ca u noć​nom klu​bu kad je sre​la nje​go​vog oca... U to već Greg ni​je že​leo da za​la​zi. – Šta si im po​klo​nio za Bo​žić? – upi​ta ona. – Zdrav​stve​no osi​gu​ra​nje. – Pra​vi iz​bor. Bo​lje ne​go pli​ša​nog me​du. Greg za​ču ko​ra​ke u hod​ni​ku. Otac je do​šao ku​ći. On žur​no re​če: – Maj​ko, jel’ bi hte​la da upo​znaš Dže​ki? Ho​ćeš li pri​hva​ti​ti Džor​dži​ja za unu​ka? Ona ru​kom po​kri usta. – O, bo​že, pa ja sam ba​ba... Ni​je zna​la da li tre​ba da se za​pre​pa​sti ili da se ra​du​je. Greg se nag​nu k njoj. – Ne že​lim da ga otac od​ba​ci. Mo​lim te! Pre ne​go što je maj​ka sti​gla da mu od​go​vo​ri, Lav uđe u so​bu. – Zdra​vo, du​šo, ka​ko si se pro​veo ve​če​ras? – po​zdra​vi ga Mar​ga. On se​de za sto, vid​no raz​dra​žen. – Pa, bu​du​ći da su mi sve mo​je ma​ne pre​do​če​ne, i to do naj​sit​ni​je po​je​di​no​sti, mi​slim da sam se pro​veo sjaj​no. – Jad​ni​čak. Je​si li bar do​bro jeo? Mo​gu za mi​nut da ti spre​mim kaj​ga​nu. – Hra​na je bi​la od​lič​na. One fo​to​gra​fi​je le​ža​le su na sto​lu, ali Lav ih još ni​je bio opa​zio. Uđe uto slu​žav​ka i re​če: – Je​ste li za ka​fu, go​spo​di​ne Pe​ško​v? – Ne, hva​la. – Do​ne​si​te vot​ke – re​če Mar​ga – za slu​čaj da se go​spo​di​nu Pe​ško​vu ka​sni​je pri​pi​je. – Ho​ću, go​spo​đo. Gre​gu ni​je pro​ma​klo ko​li​ko Mar​ga vo​di ra​ču​na o to​me da La​vu sve bu​de po​ta​man. Pret​po​sta​vio je da on za​to i je​ste ve​če​ras ov​de, a ne sa Ol​gom. Slu​žav​ka do​ne​se fla​šu vot​ke i tri ča​ši​ce na sre​br​nom po​slu​žav​ni​ku. Lav je i da​lje vot​ku pio po ru​ski, ne​hla​đe​nu i bez do​da​ta​ka. – Oče, ti već znaš Dže​ki Džejks... – Opet tâ?! – obrec​nu se Lav. – Opet, za​to što ti ne znaš sve o njoj. To mu je već pri​vu​klo pa​žnju. Mr​ska mu je bi​la sa​ma po​mi​sao na to da dru​gi zna​ju ne​što što on ne zna. – Šta to? – upi​ta Lav. – Dže​ki ima de​te – re​če Greg pa gur​nu fo​to​gra​fi​je pre​ko la​ki​ra​nog sto​la. – De​te je tvo​je? – Ima šest go​di​na. Šta ka​žeš? – Us​pe​la je, maj​ku mu, od svih da sa​kri​je – re​če Lav. – Te​be se bo​ja​la. – A šta li je sa​mo mi​sli​la, da ću da is​pe​čem be​bu na ra​žnju i po​je​dem je? – Ne znam, oče – ti si ne​nad​ma​šan kad tre​ba za​stra​ši​ti lju​de. Lav ga mr​ko po​gle​da. – Ali i ti učiš, ne za​o​sta​ješ. Mi​slio je na onu sce​nu s bri​tvom. Mo​žda za​i​sta i ja učim ka​ko da za​stra​šim lju​de, po​mi​sli Greg. – Za​što mi po​ka​zu​ješ ove fo​to​gra​fi​je? – upi​ta Lav. – Pa, mi​slio sam da bi ti bi​lo dra​go da ču​ješ da, eto, imaš unu​ka. – I da mi ga je ro​di​la ne​ka ta​mo jad​na glu​mi​ca ko​ja se na​da​la da će ulo​vi​ti bo​ga​ta​ša!

– Dra​gi! – na to će Mar​ga. – Se​ti se, mo​lim te, da sam i ja bi​la jad​na pe​va​či​ca u noć​nom klu​bu ko​ja se na​da​la da će ulo​vi​ti bo​ga​ta​ša. Lav se raz​be​sneo. On pro​stre​li Mar​gu po​gle​dom. A on​da mu se li​ce pre​o​bra​zi. – Zna​te šta? – re​če on. – U pra​vu ste. Ko sam ja da su​dim Dže​ki Džejks? Greg i Mar​ga ga po​gle​da​še, zbu​nje​ni nje​go​vom iz​ne​nad​nom skru​še​no​šću. – Pa i ja sam isti kao ona – re​če Lav. – I ja sam bio jad​na bi​tan​ga iz pe​tro​grad​skih ča​tr​lja sve dok se ni​sam ože​nio Ol​gom Vja​lo​vom, še​fo​vom kćer​kom. Greg uhva​ti maj​čin po​gled, kad ona, go​to​vo ne​pri​met​no, sleg​nu ra​me​ni​ma kao da će re​ći: Ni​kad se ne zna. Lav po​no​vo po​gle​da u onu sli​ku. – Ako se iz​u​zme bo​ja ko​že, ovaj ma​li li​či na mog bra​ta, Gri​go​ri​ja. Da ne po​ve​ru​ješ... Do​sad sam mi​slio da su sve te ma​le uglje​še iste. Greg je je​dva di​sao. – Ho​ćeš li da ga vi​diš, oče? Da po​đeš sa mnom, da upo​znaš unu​ka? – Pa ho​ću, maj​ku mu. – Lav otvo​ri fla​šu, na​su vot​ku u tri ča​še, pa ih raz​de​li. – Ne​go, ka​ko se ma​li zo​ve? – Džor​dži. Lav po​di​že ča​šu. – Za Džor​dži​ja, on​da. I svi is​pi​še.

15. 1943. (I) Lojd Vi​li​jams se us​pi​njao uza​nom sta​zom, na za​če​lju ko​lo​ne očaj​nih be​gu​na​ca. Di​sao je bez na​po​ra. Bio je već na​vi​kao na to. Već je ne​ko​li​ko pu​ta pre​la​zio Pi​ri​ne​je. No​sio je espa​dri​le s ple​te​nim đo​nom, u ko​ji​ma su sto​pa​la bo​lje pri​a​nja​la uz ka​me​ni​to tlo. Pre​ko pla​vog kom​bi​ne​zo​na no​sio je te​žak ka​put. Je​ste sad sun​ce bi​lo pri​pe​klo, ali ka​sni​je, kad se pop​nu na ve​ću nad​mor​sku vi​si​nu, a sun​ce za​đe, tem​pe​ra​tu​ra će pa​sti is​pod nu​le. Is​pred nje​ga su išla dva sna​žna po​ni​ja, tro​ji​ca me​šta​na, i osmo​ro umor​nih, iz​gu​žva​nih be​gu​na​ca, svi s ran​če​vi​ma na le​đi​ma. Bi​la su tu tro​ji​ca ame​rič​kih avi​ja​ti​ča​ra, pre​ži​ve​li čla​no​vi po​sa​de bom​bar​de​ra B-24 li​be​ra​tor ko​ji je pri​nud​no sle​teo u Bel​gi​ji. Dvo​ji​ca su bi​li bri​tan​ski ofi​ci​ri, ute​kli iz lo​go​ra za rat​ne za​ro​blje​ni​ke Oflag 65 u Stra​zbu​ru. Na​šli su se tu još i je​dan Čeh, ko​mu​ni​sta, za​tim jed​na Je​vrej​ka s vi​o​li​nom i ta​jan​stve​ni En​glez po ime​nu Vo​ter​mil, ko​ji je ve​ro​vat​no bio uho​da. Svi su oni pre​šli dug put i mno​ge ne​vo​lje pre​tu​ri​li pre​ko gla​ve. Bi​la je to za​vr​šna eta​pa nji​ho​vog pu​to​va​nja i, ujed​no, naj​o​pa​sni​ja. Ako ih sa​da uhva​te, mu​či​će ih sve dok ne iz​da​ju hra​bre lju​de ko​ji su im po​mo​gli na tom du​gom pu​tu. Po​vor​ku je pred​vo​di​la Te​re​za. Us​pon je bio te​žak za lju​de ko​ji ni​su na​vi​kli na pla​ni​ne, ali i oni su mo​ra​li br​zo da ho​da​ju, da bi se što ma​nje za​dr​ža​va​li na čistini, a Lojd je s vre​me​nom za​klju​čio da će be​gun​ci​ma lak​še bi​ti da pra​te ri​tam ako ih pred​vo​di jed​na sit​na, a za​no​sna, le​pa že​na. Sta​za je bi​la rav​na, a on​da iz​bi​še na ma​lu či​sti​nu. Na​jed​nom, raz​le​že se sna​žan glas. Na fran​cu​skom je​zi​ku, ali s ne​mač​kim ak​cen​tom, jedan čo​vek po​vi​ka: – Stoj! Ko​lo​na sta​de kao uko​pa​na. Iza jed​ne ste​ne po​ja​vi​še se dva ne​mač​ka voj​ni​ka. No​si​li su stan​dard​ne re​pe​tir​ke ti​pa ma​u​zer, i sva​ki je imao po pet re​de​ni​ka. Lojd na​gon​ski do​dir​nu džep ka​pu​ta, u ko​jem je, ina​če, dr​žao de​vet​mi​li​me​tar​ski pi​štolj lu​ger. Bek​stvo iz kon​ti​nen​tal​nog de​la Evro​pe na Pi​ri​nej​sko po​lu​o​str​vo sa​da je bi​lo te​že iz​ve​sti ne​go ra​ni​je, pa je i Loj​dov po​sao bi​vao sve opa​sni​ji. Kra​jem pro​šle go​di​ne Nem​ci su bi​li za​u​ze​li ju​žni deo Fran​cu​ske, s pre​zre​njem pre​ne​bre​ga​va​ju​ći vla​du Vi​ši​jev​ske Fran​cu​ske kao po​sled​nju bed​nu op​se​nu, što je ova od po​čet​ka i bi​la. Pro​gla​še​na je zo​na za​bra​ne kre​ta​nja, pet​na​e​stak ki​lo​me​ta​ra u du​bi​nu te​ri​to​ri​je, duž ce​le gra​ni​ce sa Špa​ni​jom. Lojd i nje​go​vi sa​put​ni​ci sa​da su se na​la​zi​li unu​tar te zo​ne. Te​re​za se obra​ti voj​ni​ci​ma na fran​cu​skom. – Do​bro ju​tro, go​spo​do. Je li sve u re​du? – Lojd ju je do​bro po​zna​vao i ose​tio je strah u nje​nom gla​su, ali se na​dao da je to po​drh​ta​va​nje ipak pre​sla​bo da bi ga i stra​ža​ri za​pa​zi​li. Me​đu fran​cu​skim po​li​caj​ci​ma bi​lo je mno​go fa​ši​sta i tek po​ko​ji ko​mu​ni​sta, ali svi su oni bi​li le​nji te ni​ko​me ni​je bi​lo do ga​nja​nja iz​be​gli​ca pre​ko le​de​nih pi​ri​nej​skih pre​vo​ja. Nem​ci, me​đu​tim, ni​su bi​li ta​kvi. Ne​mač​ki voj​ni​ci su se sta​ci​o​ni​ra​li u po​gra​nič​nim gra​di​ći​ma i po​če​li da pa​tro​li​ra​ju po brd​skim pu​telj​ci​ma i ko​zjim sta​za​ma ko​ji​ma su se kre​ta​li Lojd i Te​re​za. Oku​pa​ci​o​ne sna​ge ni​su bi​le sa​sta​vlje​ne od elit​nih je​di​ni​ca; one su se bo​ri​le u Ru​si​ji, gde su upra​vo bi​le pre​da​le Sta​ljin​grad po​sle du​ge, kr​va​ve bor​be. Ve​ći​na Ne​ma​ca sta​ci​o​ni​ra​nih u Fran​cu​skoj bi​li su ili star​ci, ili go​lo​bra​di mla​di​ći, ili ra​nje​ni​ci ko​ji su bi​li u sta​nju da ho​da​ju. Uto​li​ko su, me​đu​tim, vi​še žu​de​li za do​ka​zi​va​njem. Za raz​li​ku od Fran​cu​za, oni bi ret​ko ko​me pro​gle​da​li kroz pr​ste.

Sta​ri​ji od one dvo​ji​ce voj​ni​ka, mr​šav kao leš, sa si​vim br​či​ći​ma, obra​ti se sad Te​re​zi: – Ku​da ste po​šli? – U se​lo La​mon. No​si​mo na​mir​ni​ce za vas i va​še dru​go​ve. Ne​mač​ka je​di​ni​ca ko​joj su i ova dvo​ji​ca pri​pa​da​la use​li​la se u za​ba​če​no brd​sko se​lo, is​te​rav​ši pret​hod​no ži​te​lje. Tek on​da su Nem​ci uvi​de​li ko​li​ko je te​ško snab​de​va​ti voj​sku na tom po​lo​ža​ju. Ta​ko se Te​re​za do​se​ti​la da im do​sta​vlja hra​nu – i fi​no za​ra​di – i još do​bi​je i do​zvo​lu da ula​zi u zo​nu za​bra​ne kre​ta​nja. Mr​ša​vi voj​nik sum​nji​ča​vo je po​sma​trao mu​škar​ce s ran​če​vi​ma na le​đi​ma. – I sve je ovo za ne​mač​ke voj​ni​ke? – Na​dam se da je​ste – od​go​vo​ri Te​re​za. – Ne​ma ov​de go​re ni​kog ko​me bi se ro​ba mo​gla pro​da​ti. – Ona iz​va​di par​če har​ti​je iz dže​pa. – Evo po​rudž​bi​ne, pot​pi​sao ju je vaš na​red​nik Aj​zen​štajn. Čo​vek pa​žlji​vo pro​či​ta, pa vra​ti Te​re​zi pa​pir. A on​da po​gle​da u pot​po​ruč​ni​ka Vi​la Do​ne​li​ja, ame​rič​kog avi​ja​ti​ča​ra, ina​če pra​vu lju​de​ska​ru. – Jel’ ovaj Fran​cuz? Lojd gur​nu ru​ku u džep i uhva​ti pi​štolj. Pro​blem je pred​sta​vljao iz​gled be​gu​na​ca. U ovom de​lu sve​ta ži​ve​li su Fran​cu​zi i Špan​ci, lju​di po​slo​vič​no ni​skog ra​sta i tam​ni​je pu​ti. I svi su bi​li mr​ša​vi. Lojd i Te​re​za su od​go​va​ra​li ta​kvom opi​su, kao i Čeh i vi​o​li​nist​ki​nja. Ali Bri​tan​ci su bi​li sve​tlo​pu​ti i sve​tlo​ko​si, dok su Ame​ri​kan​ci bi​li dži​no​vi. – Gi​jom je ro​đen u Nor​man​di​ji – re​če Te​re​za. – Zna​te ka​ko ta​mo vo​le taj nji​hov ma​slac. Mla​đi od dvoj​ce voj​ni​ka, ble​du​nja​vi mo​mak s na​o​ča​ra​ma, na​sme​ši se Te​re​zi. Njoj bar ni​je bi​lo te​ško na​sme​ši​ti se. – Ima​te li vi​na? – upi​ta on. – Na​rav​no. Dvo​ji​ca stra​ža​ra pri​met​no se raz​ve​dri​še. – Ho​će​te od​mah da po​pi​je​te? – re​če Te​re​za. Onaj sta​ri​ji uz​vra​ti: – Ožed​ni se na sun​cu. Lojd pri​đe jed​nom po​ni​ju, otvo​ri kor​pu, pa iz​va​di če​ti​ri bo​ce be​log vi​na ru​si​jon, i da​de ih stra​ža​ri​ma. Nem​ci uze​še po dve bo​ce. Na​jed​nom, svi su se osme​hi​va​li i ru​ko​va​li. Sta​ri​ji stra​žar reč: – Pro​du​ži​te, pri​ja​te​lji. I be​gun​ci na​sta​vi​še svo​jim pu​tem. Lojd za​pra​vo i ni​je oče​ki​vao da će bi​ti ne​vo​lje, ali ni​kad čo​vek ne mo​že da bu​de si​gu​ran, i on ose​ti olak​ša​nje kad su pro​šli po​red stra​žar​skog me​sta. Do La​mo​na im je osta​lo još dva sa​ta ho​da. Taj za​se​lak, pu​ka si​ro​ti​nja – ne​ko​li​ko pro​stih ku​ća i po​ko​ji pra​zan tor za ov​ce – na​la​zio se na obo​du ma​le vi​so​rav​ni, gde je upra​vo bi​la po​če​la da iz​bi​ja mla​da, pro​leć​na tra​va. Lojd je ža​lio lju​de ko​ji tu ži​ve. Ta​ko su ma​lo ima​li, a on​da im je i to ma​lo od​u​ze​to. Dru​štvo je sti​glo do se​o​skog tr​ga, je​dva do​če​kav​ši da po​ski​da ran​če​ve s le​đa. Tad ih okru​ži​še ne​mač​ki voj​ni​ci. Ovo je naj​o​pa​sni​ji tre​nu​tak, po​mi​sli Lojd. Na​red​nik Aj​zen​štajn bio je od​go​vo​ran za od​red od pet​na​est do dva​de​set lju​di. Svi su po​ma​ga​li u is​to​va​ru na​mir​ni​ca: hle​ba, ko​ba​si​ca, sve​že ri​be, kon​den​zo​va​nog mle​ka, kon​zer​vi​sa​ne hra​ne. Voj​ni​ci su se ra​do​va​li za​li​ha​ma, a i dra​go im je bi​lo što vi​de no​va li​ca. Ona​ko raz​dra​ga​ni, po​ku​ša​li su da za​po​de​nu raz​go​vor sa svo​jim do​bro​či​ni​te​lji​ma. Na be​gun​ci​ma je pak bi​lo da go​vo​re što je ma​nje mo​gu​će. U tim tre​nu​ci​ma mo​gli su vr​lo la​ko da se iz​da​ju, oma​škom. Me​đu Nem​ci​ma je bi​lo i onih ko​ji su fran​cu​ski go​vo​ri​li do​volj​no do​bro da pre​po​zna​ju en​gle​ski ili ame​rič​ki na​gla​sak. Čak i oni sa re​la​tiv​no do​brim ak​cen​tom, kao što je slu​čaj bio s Te​re​zom i Loj​dom, mo​gli su se oda​ti ne​kom gra​ma​tič​kom gre​škom. I vi​še je ne​go la​ko bi​lo re​ći sur le

ta​ble ume​sto sur la ta​ble, ali ro​đe​ni Fran​cuz ta​kvu gre​šku ni​ka​da ne bi na​pra​vio. Da bi to re​ši​li, uvek su sa so​bom vo​di​li dvo​ji​cu pra​vih Fran​cu​za, ko​ji su bi​li za​du​že​ni za ta​kve raz​go​vo​re. Kad god bi se ne​ki voj​nik obra​tio ne​kom od be​gu​na​ca, je​dan od tih Fran​cu​za bi usko​čio i ras​pri​čao se. Te​re​za je uru​či​la na​red​ni​ku ra​čun, a on​da ga je ovaj du​go pro​ve​ra​vao, pre ne​go što će iz​bro​ja​ti no​vac. Na​po​kon su mo​gli da po​đu, pra​znih ran​če​va i lak​ših sr​ca. Ho​da​li su ta​ko niz pa​di​nu jed​no osam​sto me​ta​ra, pre ne​go što će se po​de​li​ti u dve gru​pe. Te​re​za je pro​du​ži​la niz​br​do s Fran​cu​zi​ma i ko​nji​ma. Lojd i be​gun​ci kre​nu​li su opet uz​br​do. Ne​mač​ki stra​ža​ri na onoj či​sti​ni ve​ro​vat​no su se u me​đu​vre​me​nu to​li​ko na​pi​li da ne​će ni pri​me​ti​ti gru​pi​cu lju​di ko​ji idu naj​pre niz​br​do, pa se on​da vra​ća​ju uz​br​do. Ali sve i ako bu​du po​sta​vlja​li pi​ta​nja, Te​re​za će im re​ći da je je​dan deo nje​nih sa​put​ni​ka ostao da od​i​gra par​ti​ju ka​ra​ta s voj​ni​ci​ma, te da će po​ći i oni za nji​ma, sa​mo ma​lo ka​sni​je. U me​đu​vre​me​nu bi do​šla no​va sme​na, i Nem​ci bi iz​gu​bi​li nit. Lojd je svo​ju gru​pu te​rao da ho​da​ju dva sa​ta, a on​da im dao de​se​to​mi​nut​ni od​mor. Svi su do​bi​li bo​ce s vo​dom i po jed​no pa​ko​va​nje su​še​nih smo​ka​va, da se okre​pe. Pre​po​ru​če​no im je da ni​šta sem to​ga i ne no​se; Lojd je iz is​ku​stva znao da dra​ge knji​ge, sre​br​ni​na, ukra​si i gra​mo​fon​ske plo​če na ta​kvim pu​to​va​nji​ma po​sta​nu pre​te​ški i da za​vr​še u za​ve​ja​nim ja​ru​ga​ma mno​go pre ne​go što put​ni​ci stig​nu do vr​ha pre​vo​ja. Te​žak deo pu​ta bio je pred nji​ma. Od to​ga ča​sa bi​va​će sve mrač​ni​je i hlad​ni​je, a teren će bi​ti ne​pri​stu​pač​ni​ji. Ma​lo pre ne​go što će, pe​nju​ći se, sti​ći u pod​ruč​je pod sne​žnim po​kri​va​čem, Lojd im re​če da na​pu​ne bo​ce vo​dom iz bi​strog hlad​nog po​to​ka. Noć je pa​la, a oni su išli da​lje. Bi​lo je opa​sno do​zvo​li​ti lju​di​ma da spa​va​ju; mo​gli su u snu na​smrt da se smr​znu. Ta​ko umor​ni, kli​za​li su se i po​sr​ta​li po sle​đe​nom ka​me​nju. Sa​mim tim su na​pre​do​va​li spo​ri​je. Lojd ni​je smeo da do​zvo​li da se ko​lo​na ras​teg​ne; oni za​o​sta​li mo​gli su ta​ko da se iz​gu​be, dok bi oni ne​pa​žlji​vi mo​gli da za​vr​še u pro​va​li​ja​ma. On, me​đu​tim, do sa​da još ni​ko​ga ni​je iz​gu​bio. Mno​gi be​gun​ci su bi​li ofi​ci​ri i upra​vo u ova​kvim okol​no​sti​ma do​ga​đa​lo se da se oni su​pro​sta​ve Loj​du, upu​šta​ju​ći se s njim u ras​pra​vu ka​da bi im na​re​dio da na​sta​ve bez za​staj​ki​va​nja. Ka​ko bi imao ve​ća ovla​šće​nja, Lojd je u me​đu​vre​me​nu una​pre​đen u ma​jo​ra. Usred no​ći, kad je mo​ral put​ni​ka bio na naj​ni​žoj tač​ki, Lojd im sa​op​šti: – Na​la​zi​te se na te​ri​to​ri​ji ne​u​tral​ne dr​ža​ve Špa​ni​je! Oni te re​či pro​pra​ti​še pro​mu​klim kli​ca​njem. Lojd, isti​nu go​vo​re​ći, ni​je znao ku​da tač​no pro​la​zi gra​ni​ca, i uvek bi to sa​op​šte​nje osta​vljao za tre​nu​tak kad mu se uči​ni da je sa​put​ni​ci​ma pod​strek naj​po​treb​ni​ji. Živ​nu​li bi po​no​vo kad sva​ne. Još je ima​lo da se pe​ša​či, ali je put bar vo​dio niz​br​do, a od hlad​no​će uko​če​ni udo​vi po​če​li bi po​la​ko da se ot​kra​vlju​ju. U zo​ru su za​o​bi​šli va​ro​ši​cu sa cr​kvom na vr​hu br​da okre​če​nom u ble​do​žu​tu. Od​mah iza va​ro​ši​ce, kraj pu​ta, na​i​đo​še na ve​li​ki am​bar. Unu​tra je bio par​ki​ran ze​le​ni For​dov ka​mion s rav​nom plat​for​mom, ko​ja je bi​la po​kri​ve​na pr​lja​vom ci​ra​dom. Ka​mion je bio do​volj​no ve​li​ki da svi sta​nu u nje​ga. Za vo​la​nom je se​deo ka​pe​tan Sil​va, sre​do​ve​čan En​glez špan​skog po​re​kla ko​ji je sa​ra​đi​vao s Loj​dom. Tu je, me​đu​tim, na Loj​do​vo iz​ne​na​đe​nje, bio i ma​jor Lo​u​ter, ko​ji je svo​je​vre​me​no vo​dio onaj kurs za oba​ve​štaj​ce u Ti Gvi​nu i, va​zda na​du​ven, pri​di​ko​vao Loj​du – ili mu, mo​žda, sa​mo za​vi​deo – zbog dru​že​nja s Dej​zi. Lojd je znao da je Lo​u​ti u me​đu​vre​me​nu ras​po​re​đen u Am​ba​sa​du Ve​li​ke Bri​ta​ni​je u Ma​dri​du, a slu​-

tio je da ovaj ra​di za MI6, taj​nu oba​ve​štaj​nu slu​žbu, ali ni​po​što ni​je oče​ki​vao da će na​le​te​ti na nje​ga ta​ko da​le​ko od pre​sto​ni​ce. Lo​u​ter je no​sio sku​po be​lo fla​nel​sko ode​lo, iz​gu​žva​no i pr​lja​vo. Sta​jao je po​red ka​mi​o​na i po​na​šao se kao da je sve to nje​go​vo. – Odav​de ja pre​u​zi​mam, Vi​li​jam​se – re​če on, pa po​gle​da u be​gun​ce. – Ko​ji od vas je Vo​ter​mil? To Vo​ter​mil mo​glo je da bu​de i pra​vo pre​zi​me i ši​fra. Ta​jan​stve​ni En​glez is​tu​pi iz vr​ste i ru​ko​va se s Lo​u​te​rom. – Ja sam ma​jor Lo​u​ter. Vo​dim vas pra​vo u Ma​drid. – Okre​nuv​ši se po​no​vo pre​ma Loj​du, on re​če: – Bo​jim se da će​te ti i tvo​je dru​štvo mo​ra​ti da se sna​đe​te do naj​bli​že že​le​znič​ke sta​ni​ce. – Če​kaj ma​lo – re​če Lojd. – Taj ka​mion je u vla​sni​štvu mo​je or​ga​ni​za​ci​je. – On ga je, uosta​lom, lič​no na​ba​vio, i to sred​stvi​ma do​bi​je​nim od MI9, od​se​ka ko​ji se ba​vio pru​ža​njem po​mo​ći od​be​glim za​ro​blje​ni​ci​ma. – A i šo​fer ra​di za me​ne. – Šta se tu mo​že – brec​nu se Lo​u​ter. – Vo​ter​mil ima pred​nost. Ti iz taj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe uvek mi​sle da ima​ju pred​nost. – Ne bih se slo​žio – uz​vra​ti Lojd. – Ne vi​dim ama baš ni​ka​kvu pre​pre​ku da ode​mo svi tim ka​mi​o​nom do Bar​se​lo​ne, ka​ko je i pla​ni​ra​no. A on​da ti Vo​ter​mi​la ot​pra​ti vo​zom do Ma​dri​da. – Ni​sam te pi​tao za mi​šlje​nje, ma​li​ša. Sa​mo ti po​stu​pi ka​ko ti je re​če​no. Ume​ša se sa​da i Vo​ter​mil, ko​ji raz​bo​ri​to re​če: – Me​ni ni naj​ma​nje ne bi sme​ta​lo da se sa svi​ma osta​li​ma vo​zim ka​mi​o​nom. – Pre​pu​sti to me​ni, mo​lim te – re​če mu Lo​u​ter. – Svi ovi lju​di upra​vo su pe​ši​ce pre​šli pre​ko Pi​ri​ne​ja – re​če Lojd. – Is​cr​plje​ni su. – On​da ne​ka se od​mo​re pre ne​go što na​sta​ve put. Lojd je vr​teo gla​vom. – Bi​lo bi pre​op​sa​no. Gra​do​na​čel​nik one va​ro​ši na br​du na​klo​njen je na​ma – za​to smo, uosta​lom, i ugo​vo​ri​li sa​sta​nak na ovom me​stu. Ali ta​mo dalje, u do​li​ni, druk​či​ja se po​li​ti​ka vo​di. Ge​sta​po​va​ca ima na sve stra​ne, znaš to i sâm – a i špan​ski po​li​caj​ci ve​ći​nom su na nji​ho​voj stra​ni, ne na na​šoj. Mo​ji lju​di će se na​ći u ozbilj​noj opa​sno​sti da bu​du po​hap​še​ni jer su ile​gal​no ušli u ze​mlju. A ti do​bro znaš ka​ko je te​ško iz​vu​ći lju​de iz Fran​ko​vih za​tvo​ra, ma​kar oni bi​li i ne​vi​ni. – Ne​ću da tra​ćim vre​me ras​pra​vlja​ju​ći se ov​de s to​bom. Imam vi​ši čin od te​be. – Ne, ne​maš. – Šta? – Ja sam ma​jor. I da me vi​še ni​kad ni​si na​zvao ma​li​ša, jer ima nos da ti raz​bi​jem. – Moj za​da​tak je neo​d​lo​žan! – Pa što on​da ni​si do​šao svo​jim pre​vo​zom! – Za​to što nam je je​di​no ovaj ka​mion bio na ras​po​la​ga​nju! – Ne, ni​je vam bio na ras​po​la​ga​nju. Vil Do​ne​li, krup​ni Ame​ri​ka​nac, is​tu​pi iz ko​lo​ne. – Ja sam uz ma​jo​ra Vi​li​jam​sa – ote​zao je Do​ne​li. – On mi je upra​vo spa​sao ži​vot. A vi, ma​jo​re Lo​u​te​r, ne vre​di​te pi​šlji​va bo​ba. – Sad to ni​je va​žno – od​vra​ti Lo​u​ter. – Ov​de je sve sa​vr​še​no ja​sno – re​če Do​ne​li. – Ka​mion je u nad​le​žno​sti ma​jo​ra Vi​li​jam​sa. Ma​jor Lo​u​ter ho​će ka​mion, al’ ne mož’ da ga do​bi​je. Kraj pri​če. – Ti se ne me​šaj – upo​zo​ri ga Lo​u​ter. – A ja sam, slu​čaj​no, pot​pu​kov​nik, ta​ko da sam po či​nu iz​nad obo​ji​ce. – Ali ovo ni​je u tvom de​lo​kru​gu. – Ni u tvom, oči​gled​no – od​vra​ti mu Do​ne​li, pa se okre​nu pre​ma Loj​du. – Ho​će​mo li da po​đe​mo?

– Ali ja in​si​sti​ram! – uz​vik​nu Lo​u​ter, za​muc​ku​ju​ći. Do​ne​li mu okre​nu le​đa. – Ma​jo​re Lo​u​te​r – re​če – za​ve​ži, maj​ku mu. I to je na​re​đe​nje. – Do​bro. A sad svi – pe​nji​te se. Lo​u​ter be​sno po​gle​da Loj​da. – Vra​ti​ću ti ja za ovo, ti, ma​lo vel​ško ko​pi​le – re​če.

II Lon​don​ske uli​ce bi​le su pu​ne žu​tog nar​ci​sa onog da​na kad su Dej​zi i Deč​ko oti​šli na le​kar​ski pre​gled. To, da se ide le​ka​ru, bi​la je Dej​zi​na za​mi​sao. Njoj je, na​i​me, već bi​lo pre​ko gla​ve Deč​ko​vih op​tu​žbi da je ona kri​va što ne mo​že da za​trud​ni. Ne​pre​sta​no ju je po​re​dio sa Mej, že​nom svog bra​ta En​di​ja, ko​ja je do​tad bi​la ro​di​la tro​je de​ce. – Mo​ra da ne​što ne va​lja sa to​bom – na​pa​dao ju je on. – Jed​nom sam bi​la u dru​gom sta​nju – uz​vra​ti​la bi mu ona, stre​sa​ju​ći se kad se se​ti ko​li​ko ju je po​ba​čaj bo​leo; a on​da bi se pri​se​ti​la i ka​ko je Lojd bri​nuo o njoj, te bi je opet pro​žeo bol, sa​mo dru​ga​či​ji. – Ota​da je mo​glo ne​što da ti se de​si, te da bu​deš ne​plod​na. – Mo​glo je i te​bi da se de​si. – Ka​ko to mi​sliš? – Mo​žda s to​bom ne​što ni​je ka​ko tre​ba. – Ne pri​čaj ko​je​šta. – Da ti ja ne​što le​po pred​lo​žim. – Na pa​met joj pa​de da u tom tre​nut​ku pri​be​ga​va pre​go​vo​ri​ma, kao što bi, na nje​nom me​stu, ve​ro​vat​no uči​nio i njen otac Lav. – Ići ću na pre​gled, pod uslo​vom da ideš i ti. To ga je iz​ne​na​di​lo. Is​pr​va je okle​vao, a on​da re​če: – Va​ži. Ti idi pr​va. Ako bu​du re​kli da je s to​bom sve u re​du, ići ću i ja. – Ne – re​če Dej​zi. – Idi ti pr​vi. – Za​što? – Za​to što ne ve​ru​jem da ćeš odr​ža​ti obe​ća​nje. – U re​du, on​da, ide​mo za​jed​no. Dej​zi ni sa​ma ni​je bi​la na​či​sto šta će joj sve to. Deč​ka ni​je vo​le​la – već du​go ga ni​je vo​le​la. Bi​la je za​lju​blje​na u Loj​da Vi​li​jam​sa, ko​ji je još bio u Špa​ni​ji, na za​dat​ku o ko​me ni​je smeo go​to​vo ni​šta da ka​že. Ali za Deč​ka je bi​la uda​ta. On ju je va​rao, na​rav​no, i to s mno​gim že​na​ma. No i ona je po​či​ni​la pre​lju​bu, iako je to bi​lo sa​mo s jed​nim čo​ve​kom. Sto​ga ni​je ima​la mo​ral​no upo​ri​šte, te je bi​la pot​pu​no pa​ra​li​sa​na. Sma​tra​la je, jed​no​stav​no, da će – oba​viv​ši svo​ju su​pru​žnič​ku du​žnost – mo​žda us​pe​ti da po​vra​ti bar ma​lo sa​mo​po​što​va​nja. Le​kar​ska or​di​na​ci​ja na​la​zi​la se u Uli​ci Har​li, ne​da​le​ko od nji​ho​ve ku​će, ma​da u skrom​ni​joj če​tvr​ti. Pre​gled ni naj​ma​nje ni​je pri​jao Dej​zi. Le​kar je, kao pr​vo, bio mu​ška​rac, a i ne​go​do​vao je što je za​ka​sni​la de​set mi​nu​ta. Po​sta​vio joj je mno​štvo pi​ta​nja o op​štem zdrav​stve​nom sta​nju, men​stru​al​nim ci​klu​si​ma i ono​me što je on na​zi​vao „od​no​si​ma” s mu​žem, a da pri​tom ni​je ni gle​dao u nju, već sa​mo hva​tao be​le​ške pen​ka​lom. A on​da je u va​gi​nu po​čeo da joj gu​ra ra​zno​ra​zne hlad​ne me​tal​ne in​stru​men​te. – Ra​dim ovo sva​ko​ga da​na, što zna​či da ne​ma raz​lo​ga za bri​gu – re​kao je on, a on​da joj se na​sme​šio ta​ko da je bi​la uve​re​na da raz​lo​ga za bri​gu ipak ima. Kad je iza​šla iz or​di​na​ci​je, bi​la je već sprem​na da joj Deč​ko ka​že ka​ko od​bi​ja da is​pu​ni svoj deo po​god​be i pre​gle​da se. Ni​je mu se baš mi​li​lo, vi​de​lo se to, ali je ipak ušao kod le​ka​ra. Dok ga je če​ka​la, Dej​zi je po​no​vo či​ta​la pi​smo ko​je je do​bi​la od svog po​lu​bra​ta Gre​ga. On je u me​đu​vre​me​nu sa​znao da ima de​te, plod lju​bav​ne ve​ze ko​ju je kao pet​na​e​sto​go​di​šnjak imao s jed​nom

crn​ki​njom. Dej​zi se iz​ne​na​da​i​la što je žen​ska​roš Greg sil​no uz​bu​đen zbog svog si​na i što mu je sta​lo da bu​de deo de​te​to​vog ži​vo​ta, ma​kar i kao či​ka, ako ne u svoj​stvu oca. Još se vi​še iz​ne​na​di​la na vest da je i Lav upo​znao de​te i po​tom iz​ja​vio da je ma​li pa​me​tan. Eto iro​ni​je, po​mi​sli ona; Greg, ko​ji ni​ka​da ni​je go​vo​rio da bi že​leo da po​sta​ne otac, ima si​na, a Deč​ko ni​ka​ko da do​bi​je de​te, iako to žar​ko že​li. Sat vre​me​na je pro​šlo pre no što Deč​ko iza​đe iz or​di​na​ci​je. Le​kar je obe​ćao da će im re​zul​ta​te iz​da​ti kroz ne​de​lju da​na. Bi​lo je pod​ne kad su oti​šli. – Po​sle ovo​ga mo​ram ne​što da po​pi​jem – re​če Deč​ko. – I ja – re​če Dej​zi. Po​gle​da​li su niz uli​cu – bi​le su to sve iden​tič​ne ku​će u ni​zu. – Pa ovo je pu​sta​ra, maj​ku mu. Ne​ma pa​ba na vi​di​ku. – Ne​ću u pab – re​če Dej​zi. – Pi​je mi se mar​ti​ni, a u pa​bo​vi​ma ne zna​ju da ga pri​pre​me. – Go​vo​ri​la je iz lič​nog is​ku​stva. U Kra​lje​voj gla​vi u Čel​si​ju jed​nom je po​ru​či​la su​vi mar​ti​ni, a oni su joj po​slu​ži​li ča​šu ogav​no to​plog ver​mu​ta. – Vo​di me, mo​lim te, u ho​tel Kle​ridžis. Sa​mo pet mi​nu​ta ho​da odav​de. – E, to ti je već stvar​no do​bra ide​ja. Bar ho​te​la Kle​ridžis bio je pun lju​di ko​je su po​zna​va​li. U skla​du sa me​ra​ma šted​nje, u re​sto​ra​ni​ma su mo​gle da se do​bi​ju sa​mo od​re​đe​ne na​mir​ni​ce, ali ovi iz Kle​ri​džisa su bi​li pro​na​šli ru​pu u za​ko​nu: ka​ko ni​je bi​lo ogra​ni​če​nja u ve​zi s bes​plat​nim da​va​njem hra​ne, kod njih je za​ku​ska bi​la dža​be, s tim što su za​dr​ža​li uobi​ča​je​no pa​pre​ne ce​ne pi​ća. Dej​zi i Deč​ko su se​de​li u toj ras​ko​ši u art de​ko sti​lu i pi​juc​ka​li bes​pre​kor​no smuć​ka​ne kok​te​le. Dej​zi se već ose​ća​la ma​lo bo​lje. – Le​kar me je pi​tao je​sam li pre​le​žao za​u​ške – re​če Deč​ko. – Pa je​si. – Bi​la je to uglav​nom deč​ja bo​lest, ali Deč​ko ju je za​ka​čio tek nedavno, pre ne​ko​li​ko go​di​na. Na​krat​ko je bio raspoređen u je​dan vi​ka​ri​jat u Is​toč​noj An​gli​ji, i ta​mo ih je do​bio od vi​ka​ro​va tri sin​či​ća. Bi​lo je vr​lo bol​no. – Je li re​kao za​što? – upi​ta ga Dej​zi. – Ni​je. Znaš ka​kvi su le​ka​ri. Ni​kad ni​šta ne​će da ti ka​žu. Dej​zi tog ča​sa po​sta​de sve​sna da ni​je vi​še ona​ko bez​bri​žna ka​kva je ne​kad bi​la. Ra​ni​je joj ne bi ni pa​lo na pa​met da o svom bra​ku raz​mi​šlja na taj na​čin. Od​u​vek joj se svi​đa​la re​če​ni​ca ko​ju Skar​let O’Ha​ra iz​go​va​ra u Pro​hu​ja​lo s vi​ho​rom: „Mi​sli​ću o to​me su​tra”. Ni​je vi​še bi​lo ta​ko. Mo​žda je to znak od​ra​sta​nja. Deč​ko je upra​vo na​ru​či​vao dru​gi kok​tel kad Dej​zi po​gle​da ka vra​ti​ma i ugle​da ka​ko mar​kiz od Lo​u​te​ra ula​zi u iz​gu​žva​noj i pr​lja​voj uni​for​mi. Lo​u​ter se ni​je do​pa​dao Dej​zi. Kad je na​slu​tio da ima ne​če​ga iz​me​đu nje i Loj​da, pre​ma njoj se od​no​sio s ne​kom lji​ga​vom pri​sno​šću, kao da de​le taj​nu ko​ja ih či​ni iz​ra​zi​to bli​ski​ma. Pri​šao je i, ne​zvan, seo za nji​hov sto, pri če​mu mu pe​peo od ci​ga​re pa​de na žu​to​mr​ke pan​ta​lo​ne, a on​da po​ru​či kok​tel men​hetn. Dej​zi je istog ča​sa zna​la da ovo ne​će iza​ći na do​bro. Bi​lo je u nje​go​vom po​gle​du ne​ke zlu​ra​de na​sla​de ko​ja se ni​ka​ko ni​je mo​gla ob​ja​sni​ti tek ra​do​snim iš​če​ki​va​njem do​brog kok​te​la. – Ni​sam te, Lo​u​ti, vi​deo jed​no go​di​nu da​na – re​če Deč​ko. – Gde si bio? – U Ma​dri​du – od​go​vo​ri Lo​u​ti. – Ne mo​gu mno​go da pri​čam. Je​zik za zu​be, znaš. A ti? – Mno​go vre​me​na pro​vo​dim ob​u​ča​va​ju​ći pi​lo​te, s tim što sam i sâm u po​sled​nje vre​me imao ne​ko​li​ko le​to​va, sad kad po​ja​ča​no bom​bar​du​je​mo Ne​mač​ku. – Ta​ko tre​ba, bo​ga​mi. Da po​ku​sa​ju Nem​ci ka​šu ko​ju su sa​mi za​ku​va​li.

– Mo​žda si u pra​vu, ali sva​šta se pri​ča me​đu pi​lo​ti​ma. – Stvar​no? A za​što? – Za​to što su sve te glu​po​sti o voj​nim ci​lje​vi​ma to​tal​na bu​da​la​šti​na. Ne​ma ni​ka​kve svr​he da se bom​bar​du​ju ne​mač​ke fa​bri​ke kad će ih oni iona​ko po​no​vo sa​gra​di​ti. Za​to mi ga​đa​mo gu​sto na​se​lje​na pod​ruč​ja gde ži​ve rad​ni​ci. Rad​ni​ke već ta​ko br​zo ne mo​gu da za​me​ne. Lo​u​ter je bio za​pre​pa​šćen. – To bi zna​či​lo da je na​ša po​li​ti​ka – ubi​ja​nje ci​vi​la. – Tač​no ta​ko. – Ali vla​da nas uve​ra​va da... – Vla​da la​že – na to će Deč​ko. – I po​sa​de bom​bar​de​ra zna​ju to. Mno​ge bo​li bri​ga za to, na​rav​no, ali ne​ki se zbog to​ga lo​še ose​ća​ju. Oni sma​tra​ju da, ako po​stu​pa​mo is​prav​no, to tre​ba ta​ko i re​ći; ali ako či​ni​mo ne​što što ne va​lja, on​da bi tre​ba​lo da pre​sta​ne​mo. Ne​la​go​da je sko​li​la Lo​u​te​ra. – Ni​je nam pa​met​no da o to​me ov​de raz​go​va​ra​mo. – Ve​ro​vat​no si u pra​vu – re​če Deč​ko. Sti​že i dru​ga tu​ra kok​te​la. Lo​u​ter se okre​nu pre​ma Dej​zi. – A šta bi sa že​ni​com? – upi​ta. – I ti bi, sva​ka​ko, mo​ra​la da se uklju​čiš u rat​ne na​po​re. Ako je ve​ro​va​ti po​slo​vi​ci, la​ko se đa​vo do​ko​pa du​še do​ko​no​ga. Dej​zi od​go​vo​ri hlad​no, dr​že​ći se či​nje​ni​ca. – Sa​da kad je Blic za​vr​šen, vi​še im ni​su po​treb​ne že​ne ko​je će vo​zi​ti ko​la hit​ne po​mo​ći, i za​to ja ra​dim za ame​rič​ki Cr​ve​ni krst. Kan​ce​la​ri​ja nam je u Pal Ma​lu. Da​je​mo sve od se​be da po​mog​ne​mo ame​rič​kim voj​ni​ci​ma ko​ji su ov​de ras​po​re​đe​ni. – Usa​mlje​nim mu​škar​ci​ma ko​ji žu​de za ma​lo žen​skog dru​štva, a? – Ve​ći​nom če​znu za ku​ćom. Ra​du​ju se kad ču​ju ame​rič​ki na​gla​sak. Lo​u​ti se ke​se​rio. – Si​gu​ran sam da si ti od​lič​na ute​ši​telj​ka. – Da​jem sve od se​be. – Ne sum​njam u to. – Če​kaj ma​lo, Lo​u​ti – re​če Deč​ko – da ni​si ti to mal​či​ce po​pio? Jer ti ni​ka​ko ne va​lja ta pri​ča, znaš. Lo​u​te​ro​vo li​ce po​sta​de pr​ko​sno. – Ma daj, Deč​ko, ne​moj mi re​ći da ni​šta ne znaš. Šta ti je, je​si li slep? – Vo​di me ku​ći, Deč​ko, mo​lim te – re​če Dej​zi. Deč​ko ni​je obra​ćao pa​žnju na nju, već se obra​ti Lo​u​te​ru. – Šta ho​ćeš da ka​žeš, đa​vo da te no​si? – Pi​taj je za Loj​da Vi​li​jam​sa. – Ko je sad, maj​ku mu, taj Lojd Vi​li​jams? – upi​ta Deč​ko. – Idem ku​ći sa​ma ako ti ne​ćeš da me vo​diš – re​če Dej​zi. – Po​zna​ješ li ti ne​kog Loj​da Vi​li​jam​sa, Dej​zi? On ti je brat, po​mi​sli Dej​zi, i ob​u​ze je si​lan po​riv da ot​kri​je taj​nu, da mu za​bi​be​ri; ali odo​le​la je is​ku​še​nju. – Po​zna​ješ ga ti – re​če ona. – Za​jed​no ste bi​li na Kem​bri​džu. On nas je, ima to​me već mno​go go​di​na, vo​dio u onaj mju​zik​hol u Ist En​du. – A! – re​če Deč​ko, se​tiv​ši se. A on​da, za​in​tri​gi​ran, re​če Lo​u​te​ru: – On? Te​ško je bi​lo Deč​ku da u ne​ko​me kao što je Lojd pre​po​zna su​par​ni​ka. S ne​ve​ri​com ko​ja je ra​sla iz tre​na u tren, on do​da​de: – Čo​vek ko​ji ni ode​ću ne mo​že se​bi da pri​u​šti? – Pre tri go​di​ne bio je na obu​ci za oba​ve​štaj​ce ko​ji sam dr​žao u Ti Gvi​nu, on​da kad je Dej​zi sta​no​va​la ta​mo – re​če Lo​u​ter. – Ti si za to vre​me, se​ćam se, je li, ri​zi​ko​vao ži​vot na ne​bu iz​nad Fran​cu​ske

u ho​ker hu​ri​kej​nu. Ona je za to vre​me oči​ju​ka​la s tim vel​škim li​ce​me​rom – i to u tvo​joj po​ro​dič​noj ku​ći! Deč​ko se već bio za​ja​pu​rio. – Ako sve ovo iz​mi​šljaš, Lo​u​ti, bog mi je sve​dok, raz​bi​ću te. – Pi​taj že​nu! – re​če Lo​u​ter sa​mo​u​ve​re​no se osme​hu​ju​ći. Deč​ko se okre​nu pre​ma Dej​zi. Ona s Loj​dom ni​je spa​vla u Ti Gvi​nu. Spa​va​la je s njim ka​sni​je, u Loj​do​vom kre​ve​tu, u ku​ći nje​go​ve maj​ke, za vre​me Bli​ca. Ali ni​je mo​gla to da ob​ja​šnja​va Deč​ku pred Lo​u​te​rom, a sem to​ga, to je već bi​lo sit​ni​ča​re​nje. Op​tu​žba za pre​lju​bu bi​la je osno​va​na i ona to ne​će po​ri​ca​ti. Taj​na je ot​kri​ve​na. Dej​zi je sad još je​di​na že​lja bi​la da sa​ču​va ka​kav-ta​kav pri​vid do​sto​jan​stva. – Ka​za​ću ti sve što že​liš, Deč​ko – re​če ona – ali ne pred ovim zlob​nim ljigavcem. Deč​ko, u ču​du, po​vi​si glas: – A ti, da​kle, ne po​ri​češ? Lju​di za su​sed​nim sto​lom se okre​nu​še, či​ni​lo se da im je ne​pri​jat​no, a on​da se vra​ti​še pi​ću. Dej​zi sad i sa​ma po​vi​si ton. – Ne​ću do​zvo​li​ti da me una​kr​sno is​pi​tu​ješ u ba​ru ho​te​la Kle​ridžis. – Pri​zna​ješ, zna​či?! – po​vi​ka on. U ba​ru za​vla​da muk. Dej​zi usta​de. – Ni​ti ću šta pri​zna​ti ni​ti ću šta po​re​ći na ovom me​stu. Sve ću ti ka​za​ti u če​ti​ri oka, kod ku​će, jer to je me​sto gde ci​vi​li​zo​va​ni su​pru​žni​ci raz​go​va​ra​ju o ova​kvim stva​ri​ma. – Bo​že mi​li, pa ti si to ura​di​la, spa​va​la si s njim! – gr​meo je Deč​ko. Čak i ko​no​ba​ri pre​sta​do​še da ra​de, i sad su sta​ja​li kao uko​pa​ni, pra​te​ći sva​đu. Dej​zi se za​pu​ti ka vra​ti​ma. – Dro​ljo! – vi​kao je Deč​ko. Dej​zi ni​je hte​la da do​zvo​li da nje​go​va bu​de po​sled​nja. Okre​nu​la se. – A ti dro​lje do​bro po​zna​ješ, na​rav​no. I sa​ma sam bi​la zle sre​će pa sam upo​zna​la dve tvo​je dro​lje, se​ćaš se? – Ona se osvr​nu oko se​be. – Džo​u​ni i Perl – re​če ona pre​zri​vo. – Ko​li​ko li bi že​na za​žmu​ri​lo na to? I ona ode pre ne​go što je sti​gao da joj od​go​vo​ri. Ušla je u tak​si ko​ji je če​kao na​po​lju. Tek što su po​šli, ona vi​de Deč​ka ka​ko iz​la​zi iz ho​te​la i ju​ri ka dru​gom tak​si​ju ko​ji je če​kao na par​ki​ra​li​štu. Ona da​de tak​si​sti adre​su. Na iz​ve​stan na​čin, ose​ti​la je olak​ša​nje što je isti​na iza​šla na vi​de​lo. No, s dru​ge stra​ne, bi​la je i neo​pi​si​vo tu​žna. Do​šao je kraj, i ona je zna​la to. Ku​ća je bi​la uda​lje​na sve​ga če​ti​ri​sto me​ta​ra. Čim su sti​gli, su​sti​že ih tak​si u ko​jem se vo​zio Deč​ko. Ona uđe u pred​so​blje, on za njom. Ne, ne​će mo​ći da osta​ne da ži​vi s njim, i to joj je bi​lo ja​sno. Go​to​vo je. Ni​ka​da vi​še ne​će mo​ći s njim da de​li ni po​ste​lju ni krov nad gla​vom. – Do​ne​si​te mi ko​fer, mo​lim vas – obra​ti se ona so​ba​ru. – Od​mah, mi​le​di. Osvr​ta​la se oko se​be. Be​še to pra​va grad​ska ku​ća iz osam​na​e​stog ve​ka, sa​vr​še​nih pro​por​ci​ja, sa ot​me​nim za​vo​ji​tim ste​pe​ni​štem, ali njoj ni​je bi​lo žao što će je usko​ro na​pu​sti​ti. – Kud si po​šla? – upi​ta Deč​ko. – U ho​tel, valj​da. U Kle​ridžis ve​ro​vat​no ne​ću. – Da se sa​sta​neš s lju​bav​ni​kom! – Ne, on je u ino​stran​stvu. Ali, da, vo​lim ga. Žao mi je, Deč​ko. Ne​maš pra​va da me osu​đu​ješ – tvo​ji pre​stu​pi go​ri su od mo​jih – prem​da ja sa​mu se​be osu​đu​jem.

– Ta​ko zna​či – re​če on. – Raz​ve​šću se od te​be. Du​go je če​ka​la te re​či. Sa​da su iz​re​če​ne i sve​mu je do​šao kraj. To​ga ča​sa po​či​nje njen no​vi ži​vot. Ona uz​dah​nu. – Bo​gu hva​la – re​če.

III Dej​zi je iz​naj​mi​la stan na Pi​ka​di​li​ju. Imao je pro​stra​no ku​pa​ti​lo u ame​rič​kom sti​lu, sa tuš-ka​bi​nom. Bi​la su tu i dva za​seb​na nu​žni​ka, je​dan za go​ste – sme​šan luk​suz u oči​ma ve​ći​ne En​gle​za. Sva sre​ća te no​vac Dej​zi ni​je pred​sta​vljao ni​ka​kav pro​blem. De​da Vja​lov joj je osta​vio či​ta​vo bo​gat​stvo, a Dej​zi je svo​jim nov​cem ras​po​la​ga​la još ot​ka​ko je na​vr​ši​la dva​de​set jed​nu go​di​nu. Ce​la na​sle​đe​na su​ma bi​la je u ame​rič​kim do​la​ri​ma. Nov na​me​štaj te​ško je bi​lo ku​pi​ti, pa se opre​de​li​la za an​ti​kvar​ni, ko​jeg je bi​lo u iz​o​bi​lju, i to po ni​skim ce​na​ma. Ve​seo, mla​da​lač​ki duh u pro​stor su une​le mo​der​ne sli​ke ko​je je za​ka​či​la po zi​do​vi​ma. Unaj​mi​la je jed​nu pra​lju, po​sta​ri​ju že​nu, i mla​du de​voj​ku da odr​ža​va stan. Ubr​zo je uvi​de​la da s la​ko​ćom vo​di do​ma​ćin​stvo i bez so​ba​ra ili ku​va​ra, na​ro​či​to što vi​še ne mo​ra da uga​đa mu​žu. Po​slu​ga iz ku​će u Mej​fe​ru po​pa​ko​va​la je nje​nu ode​ću i po​sla​la joj je u ve​li​kom ka​mi​o​ne​tu. Dej​zi i pra​lja pro​ve​le su či​ta​vo po​pod​ne otva​ra​ju​ći ku​ti​je i ured​no raz​vr​sta​va​ju​ći ode​ću. Bi​la je u isti mah po​ni​že​na i oslo​bo​đe​na. Sve u sve​mu, ima​la je uti​sak da je do​bro pro​šla. Ona je​ste od​ba​če​na, ali ta ra​na će s vre​me​nom za​ce​li​ti, a bit​no je da se Deč​ka za​na​vek oslo​bo​di​la. Po​sle ne​de​lju da​na se upi​ta​la ka​kvi li su re​zul​ta​ti onog le​kar​skog pre​gle​da. Le​kar će ih, sva​ka​ko, sa​op​šti​ti Deč​ku, kao su​pru​gu. Ona ni​šta ni​je že​le​la da ga pi​ta, a iona​ko joj vi​še ni​je ni bi​lo va​žno, pa sve to pre​pu​sti za​bo​ra​vu. Uži​va​la je u ure​đi​va​nju no​vog do​ma. Ne​ko​li​ko sed​mi​ca bi​la je za​o​ku​plje​na ti​me te ni​je ima​la vre​me​na da se dru​ži s lju​di​ma. Kad je na​me​sti​la stan, od​lu​či​la je da se vi​di sa svim pri​ja​te​lji​ma ko​je je ta​ko du​go za​ne​ma​ri​va​la. U Lon​do​nu je ima​la mno​go pri​ja​te​lja. Tu je ži​ve​la već pu​nih se​dam go​di​na. Pret​hod​ne če​ti​ri go​di​ne Deč​ko je vi​še od​su​stvo​vao ne​go što je bio kod ku​će, ta​ko da je na za​ba​ve i ba​lo​ve od​la​zi​la sa​ma. Pre​ma to​me, to što je sa​da bez mu​ža, raz​mi​šlja​la je, i ne​će pred​sta​vlja​ti ne​ku ve​li​ku raz​li​ku u nje​nom ži​vo​tu. Ne​ma ni​ka​kve sum​nje da će Fic​her​ber​to​vi pre​cr​ta​ti nje​no ime s li​sta zva​ni​ca, ali ni​su ni oni je​di​ni u Lon​do​nu. Na​ku​po​va​la je san​du​ke vi​ski​ja, dži​na i šam​pa​nja, pre​vr​nuv​ši ceo Lon​don ne bi li pro​na​šla ono ma​lo ro​be što se mo​glo na​ći zako​ni​tim pu​tem, da bi osta​lo na​ba​vi​la is​pod ži​ta. A on​da je po​sla​la po​ziv​ni​ce, da oku​pi dru​štvo ka​ko bi pro​sla​vi​li nje​no use​lje​nje. Od​go​vo​ri su sti​gli zlo​slut​no br​zo. Svi su od​bi​li po​ziv. Sva u su​za​ma, te​le​fo​ni​ra​la je Evi Ma​rej. – Za​što ni​ko ne​će da do​đe kod me​ne na za​ba​vu? – za​va​pi Dej​zi. De​set mi​nu​ta ka​sni​je Eva joj je po​ku​ca​la na vra​ta. Sti​gla je sa svo​je tro​je de​ce i da​di​ljom. Džej​mi​ju je bi​lo šest, Ani če​ti​ri go​di​ne, a ma​la Ka​ren ima​la je dve. Po​što je Evi po​ka​za​la stan, Dej​zi na​lo​ži slu​ški​nji da na​pra​vi čaj. Džejmi je so​fu pre​tvo​rio u tenk, a se​stre su bi​le po​sa​da. Go​vo​re​ći en​gle​ski s pri​me​sa​ma ne​mač​kog, ame​rič​kog i škot​skog, Eva joj re​če: – Dej​zi, du​šo, ni​je ti ovo Rim. – Znam. Si​gur​no si se udob​no sme​sti​la? Eva je opet bi​la trud​na. – Ne bi ti sme​ta​lo da po​dig​nem no​ge?

– Na​rav​no da ne bi. – Dej​zi joj pri​ne​se ja​stu​če. – Lon​don​sko dru​štvo dr​ži do ugle​da – pro​du​ži Eva. – Ne​moj mi​sli​ti da ja to odo​bra​vam. Če​sto sam i sa​ma iz​ba​ci​va​na iz tog dru​štva, a i si​ro​tog Dži​mi​ja s vre​me​na na vre​me ši​ka​ni​ra​ju što se ože​nio po​lu-Je​vrej​kom iz Ne​mač​ke. – Stra​šno. – Ni​ko​me to ne bih po​že​le​la, ma šta bi​lo po​sre​di. – Po​ne​kad mr​zim Bri​tan​ce. – A za​bo​ra​vljaš pri​tom ka​kvi su Ame​ri​kan​ci. Zar se ne se​ćaš kad si mi pri​ča​la da su sve one de​voj​ke ta​mo u Ba​fa​lu obi​čni sno​bo​vi? Dej​zi se na​sme​ja. – Ka​ko mi sad sve to iz​gle​da da​le​ko. – Ti si osta​vi​la mu​ža – re​če Eva. – I uči​ni​la si to na neiz​re​ci​vo spek​ta​ku​la​ran na​čin, vre​đa​ju​ći ga usred ba​ra ho​te​la Kle​ridžis. – A pre to​ga sam po​pi​la sa​mo je​dan mar​ti​ni! Eva se na​sme​ši. – Uh, što ni​sam bi​la ta​mo! – A ja bih, bog​me, vo​le​la da ja ni​sam bi​la. – Ne​ma po​tre​be da ti ka​žem ka​ko ce​lo lon​don​sko vi​so​ko dru​štvo po​sled​nje tri ne​de​lje go​to​vo sa​mo o to​me pri​ča. – Tre​ba​lo je, oči​gled​no, da na​slu​tim da će ta​ko bi​ti. – E sad, kad bi se ne​ko, bi​lo ko, po​ja​vio na za​ba​vi ko​ju ti pri​re​đu​ješ, gle​da​li bi ga kao da odo​bra​va pre​lju​bu i raz​vod. Pa evo, čak i ja ne bih vo​le​la da mo​ja sve​kr​va sa​zna da sam do​la​zi​la ova​mo i po​pi​la čaj s to​bom. – Ali to stvar​no ni​je po​šte​no – Deč​ko je me​ne pr​vi pre​va​rio! – A ti si mi​sli​la da su že​ne rav​no​prav​ne? Dej​zi se tad pri​se​ti da Evu mo​re mno​go ve​će bri​ge od pu​ke sno​bov​šti​ne. Nje​ni su još bi​li u na​ci​stič​koj Ne​mač​koj. Fric se raspi​ti​vao pre​ko švaj​car​ske am​ba​sa​de, i sa​znao da je njen otac, le​kar, pre​ba​čen u kon​cen​tra​ci​o​ni lo​gor, a da je nje​nog bra​ta, gra​di​te​lja vi​o​li​na, pre​bi​la po​li​ci​ja i pri​tom mu slo​mi​la ru​ke. – Kad po​mi​slim sa​mo na ne​vo​lje ko​je su te​be sna​šle, sti​dim se što ti se ova​ko ja​dam – re​če Dej​zi. – Ne​moj da se sti​diš. Ot​ka​ži za​ba​vu. Dej​zi je po​slu​ša. Ali zbog to​ga se bed​no ose​ća​la. Pre​ko da​na je ra​di​la u Cr​ve​nom kr​stu, i to joj je is​pu​nja​va​lo vre​me, ali uve​če ne bi ima​la ku​da i ni​je zna​la šta će sa so​bom. Dva​put ne​delj​no išla je u bi​o​skop. Po​ku​ša​la je da či​ta Mo​bi​ja Di​ka, ali joj je bi​lo do​sad​no. Jed​ne ne​de​lje oti​šla je u cr​kvu. Po​što je Re​no​va Cr​kva Sve​tog Ja​ko​va,31 ko​ja se na​la​zi​la pre​ko​pu​ta nje​ne zgra​de na Pi​ka​di​li​ju, stra​da​la u bom​bar​do​va​nju, oti​šla je do Cr​kve Sve​tog Mar​ti​na u Fild​su. Deč​ka ta​mo ni​je bi​lo, ali Fic i Bea su do​šli, te je Dej​zi mi​su pro​ve​la gle​da​ju​ći Fi​cu u za​ti​ljak, raz​mi​šlja​ju​ći o to​me ka​ko ju je, eto, za​de​si​lo da se za​lju​bi u dvo​ji​cu nje​go​vih si​no​va. Deč​ko je li​čio na maj​ku, dok je od oca na​sle​dio tvr​do​kor​nost i se​bič​nost. Lojd je pak bio na​o​čit na Fi​ca, a pri​tom imao Ete​li​no ve​li​ko sr​ce. Za​što li joj je tre​ba​lo to​li​ko vre​me​na da sve to uvi​di, pi​ta​la se Dej​zi. Cr​kva je bi​la pu​na lju​di ko​je je Dej​zi po​zna​va​la, a po​sle mi​se ni​ko od njih ni​je joj se obra​tio. Bi​la je usa​mlje​na i go​to​vo bez igde iko​ga u stra​noj ze​mlji, usred ra​ta. Jed​ne ve​če​ri tak​si​jem se od​ve​zla do Ald​gej​ta i po​ku​ca​la na vra​ta Le​kvi​to​vih. Kad joj je Etel otvo​ri​la, Dej​zi re​če: – Do​šla sam da za​pro​sim va​šeg si​na. Etel se na to na​sme​ja onim svo​jim zvon​kim sme​hom i za​gr​li je.

Dej​zi je po​ne​la i po​klon, ame​rič​ku šun​ku u kon​zer​vi ko​ju je do​bi​la od jed​nog na​vi​ga​to​ra, pri​pad​ni​ka USAF-a.32 Ta​kve stva​ri bi​le su pra​vi luk​suz za bri​tan​ske po​ro​di​ce, ko​je su ži​ve​le od sledova​nja. Ona se​de u ku​hi​nju sa Etel i Ber​ni​jem, a on​da su slu​ša​li mu​zi​ku za ples s ra​di​ja. Svi su za​jed​no ot​pe​va​li Fla​na​ga​no​vu i Ale​no​vu pe​smu Un​der​ne​ath the Ar​ches. – Bad Fla​na​gan je ro​đen ov​de, u Ist En​du – re​če Ber​ni po​no​si​to. – Pra​vo ime mu je Ha​im Ru​ben Vajn​trop. Le​kvi​to​vi su bi​li odu​še​vlje​ni Be​ve​ri​džo​vim iz​ve​šta​jem, vla​di​nim slu​žbe​nim do​ku​men​tom ko​ji je po​stao pra​vi best​se​ler. – Na​pi​san po na​lo​gu jed​nog pre​mi​je​ra kon​zer​va​tiv​ca, i to iz pe​ra jed​nog li​be​ral​nog eko​no​mi​ste – re​če Ber​ni – a ipak se za​la​že za ono što je od​u​vek tra​ži​la La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja! U po​li​ti​ci znaš da si naj​bo​lji kad pro​tiv​ni​ci poč​nu da ti kra​du ide​je.33 – Su​šti​na je u to​me da svi rad​no spo​sob​ni tre​ba da pla​ća​ju ne​delj​ne pre​mi​je na ime osi​gu​ra​nja, ka​ko bi ka​sni​je mo​gli da se po​slu​že nov​cem iz tog fon​da ako se raz​bo​le, osta​nu bez po​sla, odu u pen​zi​ju ili ob​u​do​ve – re​če Etel. – Pred​log je jed​no​sta​van, ali će za​to pot​pu​no pre​o​bra​zi​ti na​šu ze​mlju – po​let​no će Ber​ni. – Ta​ko ni​ko vi​še ne​će bi​ti bez igde iče​ga. – A vla​da, jel’ pri​hva​ti​la? – upi​ta Dej​zi. – Ni​je – re​če Etel. – Klem Atli vr​ši jak pri​ti​sak na Čer​či​la, ali Čer​čil ne​će da odo​bri iz​ve​štaj. Mi​ni​star​stvo fi​nan​si​ja sma​tra da bi to bi​lo pre​sku​po. – Mo​ra​će​mo naj​pre da do​bi​je​mo iz​bo​re – na to će Ber​ni – pa tek on​da da to pri​me​ni​mo u prak​si. Uđe uto Mi​li, Ete​li​na i Ber​ni​je​va kći. – Ne mo​gu da se za​dr​ža​vam – re​če ona. – Ej​bi će da pri​pa​zi de​cu jed​no po​la sa​ta. Mi​li je osta​la bez po​sla – že​ne vi​še ni​su ku​po​va​le sku​pe ha​lji​ne, sve i ako su mo​gle da ih pri​u​šte – ali je, sre​ćom, po​sao nje​nog mu​ža s ko​žom cve​tao. Do​bi​li su dve be​bi​ce, Le​ni i Pa​mi. Pio se ka​kao, a ne​ko za​po​de​nu raz​go​vor o mla​di​ću ko​ga su svi obo​ža​va​li. Ima​li su vr​lo ma​lo no​vo​sti od Loj​da. Na šest do osam me​se​ci Etel bi pri​mi​la pi​smo, na​pi​sa​no na pa​pi​ru s me​mo​ran​du​mom bri​tan​ske am​ba​sa​de u Ma​dri​du, iz ko​jeg bi sa​zna​la da je Lojd živ i zdrav te da se bo​ri pro​tiv fa​ši​zma. U me​đu​vre​me​nu je, ina​če, una​pre​đen u ma​jo​ra. Dej​zi ni​je po​slao ni​jed​no pi​smo, iz stra​ha da bi ono mo​glo pa​sti Deč​ku u ru​ke, ali sa​da je, što se to​ga ti​če, slo​bod​no mo​gao da pi​še. Dej​zi da​de Etel adre​su no​vog sta​na pa i sa​ma za​pi​sa Loj​do​vu adre​su – od​no​sno broj po​štan​skog fa​ha bri​tan​skih oru​ža​nih sna​ga. Pred​sta​vu ni​su ima​li ka​da bi Lojd mo​gao da do​đe ku​ći na od​su​stvo. Dej​zi im je pri​ča​la o svom po​lu​bra​tu Gre​gu i nje​go​vom si​nu Džor​dži​ju. Zna​la je da su Le​kvi​to​vi po​sled​nji ko​ji će za​u​ze​ti kri​tič​ki stav te da će se ob​ra​do​va​ti ta​kvim ve​sti​ma. Pri​ča​la im je i o to​me šta je za​de​si​lo Evi​nu po​ro​di​cu u Ber​li​nu. Ber​ni je bio Je​vre​jin, i su​ze mu na​vre​še na oči dok je slu​šao o Ru​di​je​vim slo​mlje​nim ša​ka​ma. – Tre​ba​lo je da se bo​re pro​tiv tih ga​do​va fa​ši​sta na uli​ci, dok su još ima​li iz​gle​da – re​če on. – Mi smo ta​ko ura​di​li. – Još imam ožilj​ke na le​đi​ma – re​če Mi​li – od onog dana kad su nas po​li​caj​ci na​gu​ra​li uz iz​lo​ge kod Gar​di​ne​ra pa su po​pu​ca​la sta​kla. Ne​ka​da sam se tih oži​lja​ka sti​de​la, ni Ej​bi​ju ni​sam da​la da mi vi​di le​đa pr​vih šest me​sed​ci bra​ka, ali on​da mi je on re​kao da je zbog njih po​no​san na me​ne. – Ta tu​ča u Uli​ci Kejbl ni​je bi​la ni​ma​lo be​za​zle​na – re​če Ber​ni. – Ali sta​li smo na kraj tim nji​ho​vim pro​kle​tim bu​da​la​šti​na​ma. – On ski​de na​o​ča​re i ma​ra​mi​com obri​sa oči. Etel ga ob​gr​li oko ra​me​na. – Ja sam lju​di​ma go​vo​ri​la da osta​nu kod ku​će to​ga da​na – do​da​de ona. – Ti si bio u pra​vu, ja ni​sam. On se ža​lo​sno osmeh​nu. – Ret​ko ta​ko bi​va.

– Ali on​da je usvo​jen Za​kon o jav​nom re​du i mi​ru, od​mah po​sle ne​mi​ra u Uli​ci Kejbl, i ta​ko je sta​vlje​na tač​ka na isto​ri​ju fa​ši​zma u Bri​ta​ni​ji – ob​ja​sni Etel. – Par​la​ment je za​bra​nio no​še​nje par​tij​skih uni​for​mi na jav​nim me​sti​ma. To ih je do​ku​su​ri​lo. Čim ni​su mo​gli da se še​pu​re u svo​jim cr​nim ko​šu​lja​ma, od njih vi​še ni​šta ni​je osta​lo. Kon​zer​va​tiv​ci su do​ne​li taj za​kon – za to im, po​šte​no, ski​dam ka​pu. Le​kvi​to​vi su, kao od​vaj​ka​da po​li​tič​ki an​ga​žo​va​na po​ro​di​ca, već smi​šlja​li re​for​me ko​je će u po​sle​rat​noj Bri​ta​ni​ji spro​ve​sti La​bu​ri​stič​ka par​ti​ja. Nji​hov vo​đa, ti​hi i bri​ljant​ni Kle​ment Atli, tre​nut​no je bio na funk​ci​ji za​me​ni​ka pre​mi​je​ra Čer​či​la, dok je sin​di​kal​ni ju​nak Er​ni Be​vin oba​vljao du​žnost mi​ni​stra ra​da. Dej​zi je bi​la uz​bu​đe​na nji​ho​vom vi​zi​jom bu​duć​no​sti. Mi​li je oti​šla, pa i Ber​ni ode na spa​va​nje. Kad osta​do​še sa​me, Etel se obra​ti Dej​zi: – Stvar​no že​liš da se udaš za mog Loj​da? – Vi​še od sve​ga na sve​tu. Šta mi​sli​te, ho​će li to ići? – Mi​slim da ho​će. Što ne bi išlo? – Za​to što do​la​zi​mo iz ta​ko raz​li​či​tih po​ro​di​ca. Vi ste svi ta​ko ple​me​ni​ti. Ži​vi​te da bi​ste slu​ži​li za​jed​ni​ci. – Svi, osim na​še Mi​li. Ona ti je vi​še kao Ber​ni​jev ro​đe​ni brat – hte​la bi da pra​vi pa​re. – Pa i ona, ipak, ima ožilj​ke na le​đi​ma iz Uli​ce Kejbl. – Isti​na. – Lojd je kao vi. Po​li​tič​ki rad ni​je tek ne​ka do​dat​na ak​tiv​nost za nje​ga, kao ne​ki ho​bi – to je sámo sre​di​šte nje​go​vog ži​vo​ta. A ja sam se​bič​na bo​ga​ta​ši​ca. – Mi​slim da po​sto​je dve vr​ste bra​ka – re​če Etel pa na​sta​vi za​mi​šlje​no: – Jed​na vr​sta je part​ner​stvo ko​je go​di obe​ma stra​na​ma, gde dvo​je lju​di de​le iste na​de i stra​ho​ve, za​jed​nič​ki po​di​žu de​cu, i uvek su tu da ute​še jed​no dru​go, da se is​po​mog​nu. – Dej​zi je od​mah shva​ti​la da Etel pri​ča o se​bi i Ber​ni​ju. – Dru​ga vr​sta je ona gde vla​da​ju di​vlja strast, lu​di​lo, ra​dost i seks, i to ve​ro​vat​no s ne​kim ko ti ni po če​mu ne od​go​va​ra, mo​žda s ne​kim ko​ga, ina​če, ne po​štu​ješ i ko ti se i ne svi​đa. – Sa​da joj je na pa​me​ti bi​la nje​na ve​za sa Fi​com, Dej​zi je bi​la si​gur​na u to. Ona za​dr​ža dah; zna​la je da joj Etel sad go​vo​ri su​štu isti​nu. – Me​ni se po​sre​ći​lo – ima​la sam i jed​no i dru​go – pro​du​ži Etel. – I evo šta bih ti po​sa​ve​to​va​la. Uko​li​ko ti se po​sre​ći da do​ži​viš tu lu​du lju​bav, zgra​bi je obe​ma ru​ka​ma, a po​sle​di​ce nek se no​se do​đa​vo​la. – Opa! – uz​vik​nu Dej​zi. Oti​šla je ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je. Bi​la je po​la​ska​na što joj je Etel omo​gu​ći​la da na​čas za​vi​ri u nje​nu du​šu. Ali kad se vra​ti​la u svoj pra​zan stan, ob​u​ze je po​ti​šte​nost. Na​pra​vi​la je se​bi kok​tel, a on​da ga pro​su​la. Sta​vi​la je čaj​nik, pa ga uklo​ni​la s va​tre. Ra​dio je utih​nuo sâm. Le​ža​la je u hlad​noj po​ste​lji i po​že​le​la da je Lojd tu kraj nje. Po​re​di​la je Loj​do​vu po​ro​di​cu sa svo​jom. I jed​na i dru​ge ima​le su bur​nu pro​šlost, ali je Etel us​pe​la da iz​gra​di sna​žnu, so​li​dar​nu po​ro​di​cu, iako za to na​o​ko ni​je ima​la naj​bo​lju gra​đu, što Dej​zi​na maj​ka ni​je bi​la ka​dra – ma​da je za to vi​še bio kriv Lav ne​go sa​ma Ol​ga. Etel je bi​la iz​van​red​na že​na, i Lojd je na​sle​dio mno​ge nje​ne vr​li​ne. Gde li je on sa​da, i šta li ra​di? Ka​kav god bio od​go​vor na to pi​ta​nje, iz​ve​sno je da je u opa​sno​sti. Šta ako mu u ovom tre​nut​ku, ta​mo ne​gde u tu​đi​ni, ži​vot vi​si o kon​cu, i to baš sa​da kad ona ko​nač​no mo​že da ga vo​li bez za​dr​ške i, even​tu​al​no, da se uda za nje​ga? Šta će ona ako on po​gi​ne? Ta​da bi i nje​nom ži​vo​tu do​šao kraj, ose​ća​la je to Dej​zi; osta​la bi sa​ma, bez mu​ža, bez lju​bav​nika, bez pri​ja​te​lja, bez do​mo​vi​ne. U ra​nim ju​tar​njim ča​so​vi​ma, uplak​anog li​ca, ko​nač​no je uto​nu​la u san. Su​tra​dan je spa​va​la do​ka​sno. U pod​ne je se​de​la u svo​joj ma​loj tr​pe​za​ri​ji i pi​la ka​fu, ogrnuta cr​nim svi​le​nim ogr​tačem, kad nje​na pet​na​e​sto​go​di​šnja so​ba​ri​ca uđe i re​če:

– Do​šao je ma​jor Vi​li​jams, mi​le​di. – Šta?! – vri​snu Dej​zi. – Ne​mo​gu​će! A on​da se on po​ja​vio na vra​ti​ma, s tor​bom pre​ba​če​nom pre​ko ra​me​na. Iz​gle​dao je umor​no, da​ni​ma se ni​je bri​jao, a po sve​mu su​de​ći, spa​vao je u uni​for​mi. Ona ga za​gr​li i po​če da mu lju​bi če​ki​nja​ve obra​ze. Uz​vra​tio joj je po​lju​bac, prem​da do​ne​kle spu​tan osme​hom ko​ji mu ni​ka​ko ni​je si​la​zio s li​ca. – Mo​ra da za​u​da​ram – re​če on iz​me​đu po​lju​ba​ca. – Ne​de​lju da​na se ni​sam pre​svla​čio. – Ba​zdiš kô fa​bri​ka si​ra – od​vra​ti ona. – Svi​đa mi se to. – Ona ga od​vu​če u spa​va​ću so​bu i po​če da ga ski​da. – Idem na br​zi​nu da se is​tu​ši​ram – re​če on. – Ne – re​če Dej​zi, pa ga gur​nu na kre​vet. – Mno​go mi se žu​ri. Žar​ko je žu​de​la za njim. A, isti​nu go​vo​re​ći, uži​va​la je u tom ja​kom mi​ri​su. Mo​glo bi se oče​ki​va​ti da će je za​dah od​bi​ti, ali on je za​pra​vo pot​pu​no su​prot​no de​lo​vao na nju. Bio je to on, čo​vek za ko​jeg je stra​ho​va​la da je po​gi​nuo, i sa​da joj je nje​gov mi​ris ispu​nio no​zdr​ve i plu​ća. Do​šlo joj je bi​lo da za​pla​če od sre​će. Da mu ski​ne pan​ta​lo​ne, mo​ra​la bi pret​hod​no da mu izu​je či​zme, a ka​ko je pri​me​ti​la da bi to bi​lo kom​pli​ko​va​no, di​gla je ru​ke od te za​mi​sli i jed​no​stav​no mu ot​kop​ča​la šlic. Zba​ci​la je sa se​be cr​ni svi​le​ni ogr​tač i pri​di​gla spa​va​ći​cu do stru​ka, sve vre​me s ra​do​snom po​žu​dom gle​da​ju​ći u nje​gov ud, ko​ji je štr​čao iz gru​bog žu​to​mr​kog suk​na. A on​da ga je op​ko​ra​či​la, i sa​mo se spu​sti​la pa se nag​nu​la i po​lju​bi​la ga. – O, bo​že – re​će ona. – Ne mo​gu ti opi​sa​ti ko​li​ko sam če​znu​la za to​bom. Le​ža​la je ta​ko na nje​mu i ni​je se mno​go po​me​ra​la, ne​pre​sta​no ga lju​be​ći. On joj je dla​no​vi​ma ob​uj​mio li​ce i gle​dao je ne​tre​mi​ce u oči. – Jel’ se ovo stvar​no de​ša​va? – upi​tao ju je. – Ni​je valj​da sa​mo još je​dan lep san? – Stvar​no se de​ša​va – od​go​vo​ri ona. – Do​bro. Žao bi mi bi​lo da se pro​bu​dim. – Ja bih vo​le​la ova​ko da osta​nem za​u​vek. – Do​bra za​mi​sao, ali ja bih usko​ro mo​rao da se mrd​nem. – I on po​če da se po​me​ra is​pod nje. – Ako mi to bu​deš ra​dio, ima da svr​šim – re​če ona. – Pa svr​ši. Po​sle to​ga su du​go le​ža​li na kre​ve​tu i raz​go​va​ra​li. Do​bio je dve ne​de​lje od​su​stva. – Pre​se​li se kod me​ne – pred​lo​ži mu ona. – Mo​žeš sva​ki dan da od​la​ziš kod svo​jih, ali no​ću ho​ću da bu​deš moj. – Ne bih že​leo da ti kva​rim ugled. – Već je uni​šten. Lon​don​sko dru​štvo me je od​ba​ci​lo. – Čuo sam. – Kad je te​le​fo​ni​rao Etel sa sta​ni​ce Va​ter​lo, ona mu je is​pri​ča​la da su se Dej​zi i Deč​ko ra​sta​vi​li i da​la mu nje​nu no​vu adre​su. – Mo​ra​mo da se po​sta​ra​mo za kon​tra​cep​ci​ju – re​če on. – Na​ba​vi​ću gu​mi​ce. A mo​žda bi i te​bi mo​gli da sta​ve onu spra​vu. Šta mi​sliš? – Ti bi da se obez​be​diš da ja ne za​trud​nim? – upi​ta ona. Bi​lo je tu​žnog pri​zvu​ka u nje​nom gla​su, i sa​ma je to opa​zi​la, a ni nje​mu ni​je pro​ma​klo. – Ne​moj po​gre​šno da me shva​tiš – re​če Lojd, pa se po​di​že na la​kat. – Ja sam van​brač​no de​te. Pri​ča​li su mi ko​je​ka​kve la​ži o to​me ko mi je otac, a kad sam sa​znao isti​nu, bio je to šok za me​ne. – Glas mu je po​drh​ta​vao od uz​bu​đe​nja. – Ni​ka​da ne bih svo​joj de​ci pri​re​dio ta​ko ne​što. Ni​kad. – Ne​će​mo mo​ra​ti da ih la​že​mo.

– A šta će​mo im re​ći: da ni​smo ven​ča​ni? Da si ti, u stva​ri, uda​ta za dru​go​ga? – Ne vi​dim za​što ne bi​smo ta​ko re​kli. – Po​mi​sli sa​mo ka​ko bi ih za​dir​ki​va​li u ško​li. Ni​je us​peo da je ube​di, jer je on oči​gled​no to isu​vi​še ozbilj​no shva​tio. – I šta ćeš sad? – upi​ta ga ona. – Ja že​lim da ima​mo de​cu. Ali ne dok se ne ven​ča​mo. Nas dvo​je. – Raz​u​mem ja to – re​če ona. – Da​kle... – Mo​ra​mo da če​ka​mo. Mu​škar​ci spo​ro shva​ta​ju na​go​ve​šta​je. – Ni​sam ti ja ne​ka ta​mo bog​zna ka​kva tra​di​ci​o​na​list​ki​nja – re​če ona. – Ali, s dru​ge stra​ne, ima ne​što što… Lojd ko​nač​no shva​ti na šta ona ci​lja. – O! Va​ži. Tre​nu​tak sa​mo. – On klek​nu po​red kre​ve​ta. – Dej​zi, du​šo... Ona pra​snu u smeh. Ko​mič​no je iz​gle​dao ta​ko u uni​fo​mi, s klo​nu​lim udom što vi​si iz šli​ca. – Mo​gu li da te fo​to​gra​fi​šem? – upi​ta ona. On obo​ri po​gled i uvi​de na šta ona mi​sli. – Uh, iz​vi​ni. – Ne – da se ni​si usu​dio da ga sklo​niš! Osta​ni ta​ko i ka​ži ono što si hteo. Lojd se na​sme​ši. – Dej​zi, du​šo, ho​ćeš li da se udaš za me​ne? – Ne​go šta! – re​če ona. I le​go​še po​no​vo, za​gr​lje​ni. Ubr​zo i taj nje​gov vonj iz​gu​bi draž no​vi​ne. Za​jed​no odo​še pod tuš. Na​sa​pu​na​la ga je ce​log, ra​do​sno se pre​pu​stiv​ši uži​va​nju u nje​go​voj ne​la​go​di dok mu je pra​la naj​in​tim​ni​je de​lo​ve te​la. Sta​vi​la mu je šam​pon na ko​su i čet​kom mu is​tr​lja​la pr​lja​va sto​pa​la. Kad se oku​pao, za​tra​žio je da on na​sa​pu​na nju, ali tek je bio sti​gao do doj​ki, a već su mo​ra​li po​no​vo da vo​de lju​bav. Oba​vi​li su to sto​jeć​ki, u tuš-ka​bi​ni, dok im se to​pla vo​da sli​va​la niz te​lo. Oči​to je istog ča​sa bio za​bo​ra​vio na ma​lo​pre is​ka​za​nu od​boj​nost pre​ma van​brač​noj trud​no​ći, a njoj, s dru​ge stra​ne, to ni naj​ma​nje ni​je sme​ta​lo. Po​sle to​ga je stao pred ogle​da​lo, da se ob​ri​je. Ona se umo​ta​la u ve​li​ki pe​škir i se​la na po​klo​pac klo​zet​ske šo​lje i gle​da​la ga. – Ko​li​ko ti vre​me​na tre​ba da se raz​ve​deš? – upi​ta je on. – Ne znam. Bo​lje da o to​me po​raz​go​va​ram s Deč​kom. – Sa​mo ne​moj da​nas. Da​nas te ho​ću sa​mo za se​be. – A kad ćeš se vi​de​ti s ro​di​te​lji​ma? – Su​tra, mo​žda. – On​da ću ja za to vre​me oti​ći do Deč​ka. Ho​ću da za​vr​šim s tim što pre. – Do​bro – re​če on. – On​da smo se do​go​vo​ri​li.

IV Dej​zi se ose​ća​la čud​no dok je ula​zi​la u ku​ću gde je ne​ka​da ži​ve​la s Deč​kom. Pre me​sec da​na to je bio njen dom. Do​la​zi​la je i od​la​zi​la kad je hte​la, i ula​zi​la u bi​lo ko​ju oda​ju a da pret​hod​no ni od ko​ga ni​je mo​ra​la da tra​ži do​zvo​lu. Po​slu​ga bi, bez pi​ta​nja, iza​šla u su​sret sva​kom nje​nom zah​te​vu. A sa​da je u is​toj toj kući bi​la stran​ki​nja. Ni​je ski​nu​la še​šir i ru​ka​vi​ce. Sle​di​la je sta​rog so​ba​ra, ko​ji ju je od​veo do dnev​ne so​be. Deč​ko ni​je hteo da se ru​ku​je s njom, ni​ti ju je po​lju​bio u obraz. Bio je is​pu​njen pra​ved​nič​kom gor​či​nom.

– Ni​sam još an​ga​žo​va​la advo​ka​ta – re​če Dej​zi dok je se​da​la. – Hte​la sam naj​pre da na​sa​mo po​raz​go​va​ra​mo. Na​dam se da će​mo ovo oba​vi​ti bez mr​žnje. Na kra​ju kra​je​va, ne​ma​mo de​ce pa ne​ma​mo oko ko​ga ni da se oti​ma​mo, a i obo​je ima​mo mno​go nov​ca. – Ti si me iz​da​la! – re​če on. Dej​zi uz​dah​nu. Oči​gled​no ne​će sve te​ći ona​ko ka​ko se ona na​da​la. – Obo​je smo po​či​ni​li pre​lju​bu. Ti pr​vi – re​če ona. – Ja sam po​ni​žen. Svi u Lon​do​nu zna​ju! – Pa zar ni​sam po​ku​ša​la da te spre​čim da na​pra​viš bu​da​lu od se​be u Kle​ri​džisu? Ali bio si sav za​o​ku​pljen mi​šlju ka​ko ćeš ti me​ne da po​ni​ziš! Na​dam se da si po​sle to​ga raz​bu​cao onu gnu​so​bu od mar​ki​za. – Ka​ko da ga raz​bu​cam? Uči​nio mi je uslu​gu. – Ve​ću bi ti uslu​gu uči​nio da ti je to ti​ho sa​op​štio u klu​bu. – Ne ide mi u gla​vu ka​ko si mo​gla da pad​neš na jed​nog ta​kvog bed​nog neo​te​san​ca kao što je Vi​li​jams. Sa​znao sam, ina​če, po​ne​što o nje​mu. Nje​go​va maj​ka je ra​di​la kao so​ba​ri​ca! – Ni​jed​na na me​ne ni​je ta​ko de​lo​va​la. – Na​dam se da ti je ja​sno da se ne zna ko mu je otac. Iro​nič​no, za​i​sta, da iro​nič​ni​je ne mo​že bi​ti, po​mi​sli Dej​zi. – Ja znam ko mu je otac – re​če ona. – Ko? – Si​gur​no ne​ću te​bi da ka​žem. – Eto ti ga sad. – Ova​ko ni​kud ne​će​mo sti​ći, zar ne? – Ne​će​mo. – Mo​žda bi tre​ba​lo da unaj​mim advo​ka​ta, pa da ti on le​po na​pi​še pi​smo. – Ona usta​de. – Ne​ka​da sam te vo​le​la, Deč​ko – re​če ona tu​žno. – Bi​lo mi je za​bav​no s to​bom. Žao mi je što ti ni​sam bi​la do​volj​na. Že​lim ti sre​ću. I na​dam se da ćeš se ože​ni​ti ne​kom ko​ja ti vi​še od​go​va​ra te da će ti ro​di​ti mno​go si​no​va. Ako bu​de ta​ko, bi​će mi dra​go zbog te​be. – Pa, ne​će bi​ti – re​če on. Ona se već bi​la okre​nu​la pre​ma vra​ti​ma, ali sad po​gle​da opet u nje​ga. – Ka​ko to mi​sliš? – Sti​gao mi je iz​ve​štaj od onog le​ka​ra kod ko​jeg smo išli. Dej​zi je bi​la pot​pu​no za​bo​ra​vi​la na taj pre​gled. Sma​tra​la je da sve to vi​še i ne​ma ni​ka​kvog smi​sla, bu​du​ći da su se raz​i​šli. – I, šta ka​že le​kar? – Te​bi ni​je ni​šta – mo​žeš da ra​đaš de​cu kao ko​la​či​će. Ali ja ne mo​gu da bu​dem otac. Za​u​ške kod od​ra​slih mu​ška​ra​ca po​ne​kad uzro​ku​ju ne​plod​nost, i me​ne je to za​de​si​lo. – On se gor​ko na​sme​ja. – To​li​ke me pro​kle​te Šva​be go​di​na​ma ga​đa​ju, a, eto, obo​ri​la me tri ma​la vi​ka​ro​va der​le​ta. Dej​zi se ras​tu​ži​la. – O, Deč​ko, stvar​no mi je žao. – Pa, tek će ti biti žao, jer ja od te​be da se raz​ve​dem – ne​ću. Ona se na​jed​nom sle​di. – Šta ti sad to zna​či? Za​što ne​ćeš? – A što bih ula​zio u to? Ne že​lim po​no​vo da se že​nim. De​cu iona​ko ne mo​gu da imam. En​di​jev sin će na​sle​di​ti sve. – Ali ja ho​ću da se udam za Loj​da! – Šta me bri​ga za to?! Što bi on imao de​cu ako ja ne mo​gu? Dej​zi je bi​la skr​ha​na. Zar će joj sre​ća iz​ma​ći sad kad joj je bi​la na​do​hvat ru​ke? – Deč​ko, ka​ži da ne mi​sliš to ozbiljno! – Bog​me, ni​kad u ži​vo​tu ni​sam bio ozbilj​ni​ji. – Ali Lojd ho​će da ima de​ce! – za​va​pi ona.

– Tre​ba​lo je o to​me da raz​mi​šlja pre ne​go što je t... t... tu​cao tu​đu že​nu. – Ne​ka bu​de, on​da – re​če ona pr​ko​sno. – Ja ću se raz​ve​sti od te​be. – Po kom osno​vu? – Zbog pre​lju​be, na​rav​no. – No ne​maš do​ka​za. – Ona se ta​man spre​ma​la da mu ka​že da to ne bi tre​ba​lo da pred​sta​vlja pro​blem, kad se on zlob​no is​ke​zi i do​da​de: – A ja ću se po​sta​ra​ti da ni​ka​kav do​kaz i ne na​đeš. On je to za​i​sta i mo​gao, pod uslo​vom da se po​tru​di da ni​ko ne obe​lo​da​ni nje​go​ve ve​ze sa že​na​ma, si​nu Dej​zi dok ju je obu​zi​mao užas. – Ali ti si me iz​ba​cio iz ku​će! – za​pi​šta ona. – Ka​za​ću su​di​ji da ćeš, kad god po​že​liš da se vra​tiš, ov​de bi​ti do​bro​do​šla. Po​ku​ša​va​la je da pre​sta​ne da pla​če. – Ni​kad mi na pa​met ne bi pa​lo da ćeš me to​li​ko mr​ze​ti – od​vra​ti ona snu​žde​no. – Ne bi? – re​če Deč​ko. – E pa, sad si se, va​la, uve​ri​la.

V Lojd Vi​li​jams je oti​šao do ku​će Deč​ka Fic​her​ber​ta u Mej​fe​ru sre​di​nom pre​po​dne​va ne bi li ovo​ga za​te​kao tre​znog. Pred​sta​vio se so​ba​ru kao ma​jor Vi​li​jams, da​le​ki ro​đak. Sma​trao je da bi vre​de​lo da s Deč​kom po​raz​go​va​ra kao mu​ška​rac sa mu​škar​cem. Pa ne na​me​ra​va Deč​ko, valj​da, osta​tak ži​vo​ta da pro​ve​de sve​te​ći se? Lojd je do​šao u uni​for​mi, u na​di da će na Deč​ka osta​vi​ti po​se​ban uti​sak ako mu se obra​ti kao voj​nik voj​ni​ku. Zdrav ra​zum će si​gur​no po​be​di​ti. So​bar ga je uveo u tr​pe​za​ri​ju, gde je Deč​ko či​tao no​vi​ne i pu​šio ci​ga​ru. Deč​ko ga ni​je od​mah pre​po​znao, ali on​da, kad se do​se​ti, re​če: – Ti! Gu​bi se odav​de, sme​sta! – Do​šao sam da te za​mo​lim da daš Dej​zi raz​vod – re​če Lojd. – Od​la​zi. – Deč​ko usta​de. – Vi​dim da se ko​le​baš da li da me uda​riš – re​če Lojd – i ja sam, kao po​šten čo​vek, du​žan da te upo​zo​rim da to ne​će bi​ti ta​ko la​ko kao što ti se či​ni. Je​sam ma​lo sit​ni​ji od te​be, ali bok​su​jem u vel​terka​te​go​ri​ji, i iz mno​gih sam bor​bi iza​šao kao po​bed​nik. – Ne​ću da pr​ljam ru​ke. – Mu​dra od​lu​ka. No da li bi po​no​vo raz​mi​slio o raz​vo​du? – Ni po ko​ju ce​nu. – Ima ne​što što ti ne znaš – re​če Lojd. – I pi​tam se baš, da li bi to mo​glo da ti po​mog​ne da se pre​do​mi​sliš. – Sum​njam – re​če Deč​ko. – Ali haj​de, re​ci, kad si već re​šio, udri. – On se​de, ali Loj​du ne po​nu​di sto​li​cu. Sâm si tra​žio, po​mi​sli Lojd. Iz dže​pa iz​va​di iz​ble​de​lu fo​to​gra​fi​ju u se​pi​ji. – Bu​di lju​ba​zan, ba​ci po​gled na ovu sli​ku – re​če on, pa spu​sti fo​to​gra​fi​ju na sto​čić, od​mah do Deč​ko​ve pe​pe​lja​re. Deč​ko je uze. – Ni​si ovo ti. Li​či na te​be, ali uni​for​ma je vik​to​ri​jan​ska. Mo​ra bi​ti da je tvoj otac. – Moj de​da, u stva​ri. Po​gle​daj na​lič​je. Deč​ko pro​či​ta nat​pis na po​le​đi​ni. – Erl Fic​her​bert? – re​če on pre​zri​vo. – Da. Ne​ka​da​šnji erl, tvoj de​da – i moj. Dej​zi je tu fo​to​gra​fi​ju pro​na​šla u Ti Gvi​nu. – Lojd du​bo​ko udah​nu. – Ti si re​kao Dej​zi da ni​ko ne zna ko mi je otac. Pa, eto, mo​gu ja da ti ka​žem. To je erl Fic​-

her​bert. Ti i ja smo ro​đe​na bra​ća. – Sa​če​kao je ma​lo da vi​di ka​ko će Deč​ko da re​a​gu​je. Ovaj pra​snu u smeh. – Sme​šno! – Upra​vo sam ta​ko i ja re​a​go​vao kad sam pr​vi put čuo. – Bo​ga​mi, mo​ram ti re​ći da si me iz​ne​na​dio. Oče​ki​vao bih od te​be ne​što bo​lje od ove be​smi​sle​ne ma​šta​ri​je. Lojd se na​dao da će se Deč​ko za​pre​pa​sti​ti kad sa​zna, da će se pre​do​mi​sli​ti, ali, bar za​sa​da, na nje​ga ovo ni​je ni​ma​lo de​lo​va​lo. Pa ipak, Lojd na​sta​vi da ga ube​đu​je: – Daj, Deč​ko, pa zar ni​je i vi​še ne​go moguće? Zar se ne do​ga​đa​ju stal​no ta​kve stva​ri po ve​li​kim ku​ća​ma? Slu​ški​nje su zgod​ne, mla​di ple​mi​ći su po​ho​tlji​vi i on​da sve po​đe pri​rod​nim to​kom. Kad se be​ba ro​di, stvar se za​ta​ška. Ne​moj, mo​lim te, da se pra​viš ka​ko te to iz​ne​na​đu​je. – Ni​ma​lo me ne iz​ne​na​đu​je, to se če​sto do​ga​đa – od​vra​ti Deč​ko, sad već uz​dr​ma​nog sa​mo​po​u​zda​nja, ali i da​lje pun se​be. – S dru​ge stra​ne, mno​go ima i onih ko​ji tvr​de da su u to​bož rod​bin​skim ve​za​ma s plem​stvom. – O, mo​lim te – na to će Lojd sa oma​lo​va​ža​va​njem. – Ne že​lim ja da bu​dem ni u ka​kvim rod​bin​skim ve​za​ma s plem​stvom. Pa ni​sam ja po​moć​nik ne​kog ta​mo suk​na​ra ko​ji ma​šta o ve​li​či​ni! Po​ti​čem iz ugled​ne po​ro​di​ce po​li​ti​ča​ra so​ci​ja​li​stič​ke ori​jen​ta​ci​je. Mo​ja ba​ka po maj​ci bi​la je je​dan od osni​va​ča Sa​ve​za ru​da​ra Ju​žnog Vel​sa. Po​sled​nje što mi tre​ba je​ste da se is​po​sta​vi da sam van​brač​no de​te ne​kog to​ri​jev​skog ple​mi​ća. Za me​ne to pred​sta​vlja neo​pi​si​vu ne​pri​jat​nost. Deč​ko se opet gla​sno na​sme​ja, ali sad već ne ta​ko ube​dlji​vo. – Ne​pri​jat​nost! E, to se zo​ve kon​tra​sno​bi​zam. – Kon​tra​sno​bi​zam? Pa ve​ći su iz​gle​di da ja po​sta​nem pre​mi​jer ne​go ti. – Lojd je shva​tio da se uza​lud nad​gor​nja​va​ju, do če​ga nje​mu, ina​če, ni naj​ma​nje ni​je bi​lo sta​lo. – Ne​go, ni​je bit​no – re​če on. – Po​ku​ša​vam da ti do​go​vo​rim da ne​ćeš mo​ći do​ve​ka da mi se sve​tiš, ma​kar i sa​mo za​to što smo bra​ća. – Ja te​bi i da​lje ne ve​ru​jem – re​če Deč​ko pa spu​sti fo​to​gra​fi​ju na sto​čić i uze ci​ga​ru. – Ni​sam ni ja ve​ro​vao, is​pr​va. – Lojd je bio upo​ran; u igri je bi​la ce​la nje​go​va bu​duć​nost. – A on​da su me pod​se​ti​li na to da je mo​ja maj​ka ra​di​la u Ti Gvi​nu on​da kad je za​trud​ne​la; da je od​u​vek iz​be​ga​va​la da ot​kri​je ko mi je otac te da je, ne​du​go po​što sam ro​đen, od​ne​kud do​šla do nov​ca da se​bi ku​pi če​tvo​ro​sob​nu ku​ću u Lon​do​nu. Iz​neo sam joj svo​je sum​nje, i ona mi je sve pri​zna​la. – Da puk​neš od sme​ha! – Ali ti ipak znaš da je isti​na, zar ne? – Ni​šta ja ne znam. – Znaš, znaš. Pi​tam te kao bra​ta, ho​ćeš li da po​stu​piš ka​ko pri​stoj​nost na​la​že? – Na​rav​no da ne​ću. Lojd je shva​tio da ovo​ga pu​ta ne​će po​be​di​ti. Bio je utu​čen. Deč​ko je imao moć da za​tru​je Loj​du ži​vot, i bio je čvr​sto re​šen da za tom mo​ći i po​seg​ne. Lojd uze fo​to​gra​fi​ju i vra​ti je u džep. – Pi​ta​ćeš ti oca za ovo. Ne​ćeš mo​ći da se uz​dr​žiš. Mo​ra​ćeš da ot​kri​ješ. Deč​ko pre​zri​vo frk​nu. Lojd kre​nu ka vra​ti​ma. – Ve​ru​jem da će ti re​ći isti​nu. Do​vi​đe​nja, Deč​ko. On iza​đe i za​tvo​ri vra​ta za so​bom.

16. 1943. (II) Pu​kov​nik Al​bert Bek pri​mio je ru​ski me​tak u de​sno pluć​no kri​lo u Har​ko​vu, mar​ta 1943. Imao je sre​će; voj​ni hi​rurg mu je ura​dio grud​nu dre​na​žu, iz​le​čio plu​ća i spa​sao mu ži​vot, ko​ji je vi​sio o kon​cu. Is​cr​pljen zbog gu​bit​ka kr​vi i go​to​vo ne​iz​be​žne in​fek​ci​je – Bek je ukr​can na voz i vra​ćen u otadž​bi​nu. Ta​ko je do​speo u Kar​li​nu bol​ni​cu u Ber​li​nu. Bio je čvrst, ži​lav čo​vek u ra​nim če​tr​de​se​tim, pre​ra​no oće​la​vio, sa is​tu​re​nom do​njom vi​li​com na​lik na pra​mac vi​kin​ške la​đe. Kad je pr​vi put raz​go​va​rao s Kar​lom, bio je oma​mljen, u gro​zni​ci i pot​pu​no ne​smo​tren. – Gu​bi​mo rat – re​kao je. Ona se istog ča​sa pre​nu​la. Ne​za​do​volj​ni ofi​cir je pred​sta​vljao po​ten​ci​jal​ni iz​vor informacijâ. Ona mu ne​haj​no re​če: – No​vi​ne pi​šu da skra​ću​je​mo li​ni​ju Is​toč​nog fron​ta. Čo​vek se pre​zri​vo na​sme​ja. – To zna​či da se po​vla​či​mo. Na​sta​vi​la je da iz​vla​či re​či iz nje​ga. – A i u Ita​li​ji, iz​gle​da, lo​še sto​je stva​ri. – Ita​li​jan​ski dik​ta​tor Be​ni​to Mu​so​li​ni – Hi​tle​rov naj​ve​ći sa​ve​znik – upra​vo je bio svrg​nut. – Se​ćaš se tri​de​set de​ve​te, če​tr​de​se​te? – na to će Bek set​no. – Bli​sta​ve po​be​de sa​mo su se ni​za​le. E, ka​ko je ta​da bi​lo... On oči​gled​no ni​je bio ide​o​lo​ški op​te​re​ćen, mo​žda ga čak po​li​ti​ka ni​je ni za​ni​ma​la. Bio je to je​dan obi​čan voj​nik, ro​do​ljub, ko​ji je u me​đu​vre​me​nu pre​stao da se za​va​ra​va. Kar​la ga je na​vo​di​la da pri​ča. – No si​gur​no ni​je isti​na da voj​ska osku​de​va u sve​mu i sva​če​mu, od me​ta​ka do ga​ća. – Ta​kva vr​sta po​ma​lo ri​skant​nog go​vo​ra ni​je, ina​če, bi​la ni​šta ne​u​o​bi​ča​je​no u Ber​li​nu tih da​na. – Ne​go šta ne​go osku​de​va​mo. – Bek je go​vo​rio kao da ga ama baš ni​šta ne spu​ta​va, i to vr​lo raz​go​vet​no. – Ne​mač​ka, jed​no​stav​no, ne mo​že da pro​iz​vo​de oruž​ja i ten​ko​va ko​li​ko mo​gu So​vjet​ski Sa​vez, Ve​li​ka Bri​ta​ni​ja i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve za​jed​no, na​ro​či​to sa​da ka​da nas ne​pre​kid​no bom​bar​du​ju. I ni​je va​žno ko​li​ko Ru​sa po​bi​je​mo, Cr​ve​na ar​mi​ja kao da ima ne​is​crp​ne iz​vo​re voj​ni​ka. – Šta vi mi​sli​te, šta će bi​ti? – Na​ci​sti ni​ka​da ne​će pri​zna​ti po​raz, na​rav​no. Za​to će još lju​di iz​gi​nu​ti. Mi​li​o​ni će po​gi​nu​ti sa​mo za​to što su oni pre​vi​še po​no​sni da po​pu​ste. Bez​u​mlje. Bez​u​mlje. – I on uto​nu u san. Mo​rao bi čo​vek da bu​de bo​le​stan – ili su​ma​nut – pa da gla​sno iz​ra​zi ta​kve mi​sli, ali Kar​la je bi​la uve​re​na da je sve vi​še onih ko​ji upra​vo ta​ko i raz​mi​šlja​ju. Upr​kos ne​u​mo​lji​voj pro​pa​gan​di vla​sti, po​sta​ja​lo je ja​sno da Hi​tler gu​bi rat. Po​vo​dom po​gi​bi​je Jo​a​ki​ma Ko​ha ni​je po​kre​nu​ta po​li​cij​ska is​tra​ga. U no​vin​skom iz​ve​šta​ju bi​lo je na​ve​de​no da je reč o sa​o​bra​ćaj​nom ude​su. Kar​la je pre​bro​di​la pr​vi šok, ali ma​lo-ma​lo pa bi joj pro​šlo kroz gla​vu da je ubi​la čo​ve​ka, te bi ta​ko po​no​vo, u svo​joj uobra​zi​lji, pro​ži​vlja​va​la nje​go​vu smrt. Od to​ga bi sva po​če​la da se tre​se, i mo​ra​la bi da sed​ne. Sre​ćom, to joj se sa​mo jed​nom de​si​lo dok je bi​la na du​žno​sti, pa je mo​gla da se oprav​da sla​bo​šću usled gla​di – što je bio i te ka​ko uver​ljiv iz​go​vor u rat​nom Ber​li​nu. Nje​noj maj​ci je bi​lo go​re. Čud​no je to ka​ko se de​si​lo da Mod za​vo​li Jo​a​ki​ma, sla​bog i bu​da​la​stog mla​di​ća; ali lju​bav je ne​mo​gu​će ob​ja​sni​ti. Pa i sa​ma Kar​la je pot​pu​no po​gre​šno pro​ce​ni​la Ver​ne​ra Fran​ka, do​ži​vlja​va​ju​ći ga kao sna​žnog i hra​brog, da bi se po​tom is​po​sta​vi​lo da je

ku​ka​vi​ca i sla​bić. Mno​go je raz​go​va​ra​la s Be​kom pre ne​go što je ot​pu​šten iz bol​ni​ce, na​sto​je​ći da sa​zna o ka​kvom je, za​pra​vo, čo​ve​ku reč. Kad se opo​ra​vio, ni​ka​da vi​še ni​je go​vo​rio o ra​tu ona​ko ne​smo​tre​no. Kar​la je sa​zna​la da je Bek bio pro​fe​si​o​nal​ni voj​nik, da mu je že​na umr​la, a kćer​ka se uda​la i ži​vi u Bu​e​nos Aj​re​su. Otac mu je svo​je​vre​me​no bio grad​ski od​bor​nik u Ber​li​nu; ni​je re​kao iz ko​je par​ti​je, pa je oči​gled​no bi​lo da ni​je bio ni na​ci​sta ni pri​pad​nik bi​lo ko​je od stra​na​ka ko​je su s na​ci​sti​ma sa​ra​đi​va​le. Ni​ka​da o Hi​tle​ru ni​je re​kao ni​šta lo​še, ali ni do​bro, ni​ti je sa oma​lo​va​ža​va​njem go​vo​rio o Je​vre​ji​ma ili ko​mu​ni​sti​ma. Tih bi da​na i ta​kvi ko​men​ta​ri bi​li tu​ma​če​ni kao iz​raz ne​po​slu​šno​sti. Pluć​no kri​lo će mu za​ce​li​ti, ali ni​ka​da vi​še ne​će bi​ti do​volj​no sna​žan za ak​tiv​nu slu​žbu. Za​to su ga ras​po​re​di​li u Ge​ne​ral​štab, ka​ko je re​kao Kar​li. Sa​mim tim on će se pre​tvo​ri​ti u pra​vi zlatni rud​nik naj​va​žni​jih taj​ni. Da, ona će ri​zi​ko​va​ti svoj ži​vot da ga za​vr​bu​je – mo​ra bar da po​ku​ša. Kar​la je zna​la da se Bek ne se​ća nji​ho​vog pr​vog raz​go​vo​ra. – Bio si ve​o​ma iskren – re​če mu ona ti​ho; ni​ko​ga ni​je bi​lo u bli​zi​ni. – Re​kao si da gu​bi​mo rat. U nje​go​vim oči​ma sev​nu strah. Bek vi​še ni​je bio oša​mu​će​ni pa​ci​jent u bol​nič​koj pi​dža​mi, obra​za za​ra​slih u če​ki​nju. Bio je opran i obri​jan, i se​deo us​prav​no u tam​no​pla​voj pi​dža​mi za​kop​ča​noj do gr​la. – I ti ćeš sad, zna​či, da me pri​ja​viš Ge​sta​pou – re​če on. – Mi​slim da se čo​ve​ku ne mo​že uze​ti za zlo ono što je bo​le​stan bun​cao. – Ni​si ti bun​cao – re​če mu ona. – Bio si vr​lo ja​san. Ali ne​ću te ja ni​ko​me pri​ja​vi​ti. – Ne​ćeš? – Za​to što si u pra​vu. To ga je iz​ne​na​di​lo. – Sad bi ja tre​ba​lo da pri​ja​vim te​be. – Ako me pri​ja​viš, re​ći ću im da si u bu​ni​lu vre​đao Hi​tle​ra, a kad sam ti ja pri​pre​ti​la da ću te pot​ka​za​ti, ti si smi​slio tu pri​ču o me​ni, da za​šti​tiš se​be. – Ako ja pot​ka​žem te​be, ti ćeš pot​ka​za​ti me​ne – re​če on. – Ne​re​še​no. – Ali ti me​ne ne​ćeš pot​ka​za​ti – od​vra​ti ona. – Znam to, jer te po​zna​jem. Le​či​la sam te. Ti si do​bar čo​vek. U voj​sku si stu​pio iz lju​ba​vi pre​ma svo​joj ze​mlji, ali mr​ziš rat i mr​ziš na​ci​ste. – U to je bi​la sko​ro si​gur​na. – Vr​lo je opa​sno go​vo​ri​ti ta​ko. – Znam. – Ovo, da​kle, ni​je tek ne​ki neo​ba​ve​zan raz​go​vor. – Tač​no, ni​je. Ti si re​kao da će još mi​li​o​ni lju​di umre​ti jer su na​ci​sti pre​vi​še po​no​sni da bi se pre​da​li. – To sam re​kao? – Mo​gao bi da po​mog​neš da se bar ne​ki od tih lju​di spa​su. – Ka​ko? Kar​la za​sta​de. U tom ča​su tre​ba​lo je sta​vi​ti ži​vot na koc​ku. – Šta god da znaš, ja bih to mo​gla da pro​sle​dim ta​mo gde tre​ba. – Ona za​dr​ža dah. Ako je Be​ka po​gre​šno pro​ce​ni​la, s njom je go​to​vo. Gle​dao ju je za​ču​đe​no. Oči​gled​no ni​je mo​gao da po​ve​ru​je da je ta žu​stra, vred​na mla​da me​di​cin​ska se​stra špi​jun. Ali imao je u nju po​ve​re​nja, i ona je to opa​zi​la. – Či​ni mi se da te raz​u​mem – re​če on. Kar​la mu da​de ze​le​nu bol​nič​ku fa​sci​klu, pra​znu. On je uze. – Če​mu ovo slu​ži? – upi​ta. – Ti si voj​nik, znaš šta je ka​mu​fla​ža. Klim​nuo je gla​vom. – Ri​zi​ku​ješ ži​vot – re​če joj on, i Kar​la ugle​da ne​što na​lik di​vlje​nju u nje​go​vim oči​ma.

– Ri​zi​ku​ješ i ti, sa​da. – Da – re​če pu​kov​nik Bek. – Ali ja sam na to na​vi​kao.

II Ra​no uju​tro, To​mas Ma​ke po​veo je mla​dog Ver​ne​ra Fran​ka u za​tvor Ple​cen​ze, u za​pad​nom ber​lin​skom pred​gra​đu Šar​lo​ten​bur​gu. – Tre​ba​lo bi to da vi​diš – go​vo​rio mu je Ma​ke. – A on​da ćeš mo​ći da is​pri​čaš ge​ne​ra​lu Dor​nu ko​li​ko smo mi efi​ka​sni. Par​ki​rao je ko​la na Ke​nig​sda​mu, pa po​veo Ver​ne​ra do zad​njeg ula​za u glav​ni za​tvor. Ušli su u pro​sto​ri​ju du​gač​ku se​dam-osam me​ta​ra, i ot​pri​li​ke upo​la to​li​ko ši​ro​ku. Ta​mo ih je če​kao čo​vek u smo​kin​gu, sa ci​lin​drom i u be​lim ru​ka​vi​ca​ma. Ver​ner se na​mr​šti na tu čud​no​va​tu po​ja​vu. – Ovo je her Raj​nhart – re​če mu Ma​ke. – Dže​lat. Ver​ner pro​gu​ta kne​dlu. – Mi će​mo, zna​či, pri​su​stvo​va​ti po​gu​blje​nju? – Ta​ko je. Dr​že​ći se ne​haj​no – a mo​žda se sa​mo pre​tva​rao – Ver​ner re​če: – A šta će mu ta ot​me​na ode​ća? Ma​ke sleg​nu ra​me​ni​ma. – Tra​di​ci​ja. Pro​sto​ri​ja je bi​la po​de​lje​na cr​nom za​ve​som na dva jed​na​ka odelj​ka. Ma​ke je raz​mak​nuo za​ve​su i pred nji​ma se uka​za osam ku​ka pri​čvr​šće​nih za gvo​zde​nu ši​nu ko​ja je išla pre​ko ta​va​ni​ce. – Za ve​ša​nje? – upi​ta Ver​ner. Ma​ke klim​nu gla​vom. Bio je tu i je​dan dr​ve​ni sto, s ka​i​še​vi​ma, da mo​gu da ve​žu za​tvo​re​ni​ka. Na jed​nom kra​ju sto​la na​la​zi​la se spra​va, vi​so​ka i pre​po​zna​tlji​va. Na po​du je bi​la ogrom​na ple​te​na kor​pa. Mla​di po​ruč​nik je pre​ble​deo. – Gi​ljo​ti​na – re​če. – Tač​no – re​če Ma​ke, pa po​gle​da na sat. – Br​zo će oni. Uto još lju​di uđe u pro​sto​ri​ju. Ne​ko​li​ci​na njih klim​nu gla​vom Ma​keu, vi​de​lo se da se zna​ju. Ti​ho, Ver​ne​ru na uvo, Ma​ke re​če: – Pre​ma pro​pi​si​ma, du​žni su da pri​su​stvu​ju su​di​je, sud​ski či​nov​ni​ci, uprav​nik za​tvo​ra i za​tvor​ski ka​pe​lan. Ver​ner s mu​kom pro​gu​ta kne​dlu. To mu se ni​ma​lo ni​je do​pa​lo, vi​deo je Ma​ke. A ka​ko da mu se do​pad​ne?! Ma​ke ga ni​je ni do​veo ova​mo da bi osta​vio uti​sak na ge​ne​ra​la Dor​na. Nje​ga je bri​nuo Ver​ner. Jed​no​stav​no, s Ver​ne​rom ni​je bio na​či​sto. Ver​ner je​ste ra​dio za Dor​na; to ni​je bi​lo spor​no. Sa Dor​nom je do​la​zio i u po​se​tu se​di​štu Ge​sta​poa, da bi po​tom Dorn po​slao do​pis gde hva​li im​pre​siv​ne na​po​re ber​lin​ske kon​tra​špi​jun​ske slu​žbe, pri če​mu Ma​kea po​mi​nje po ime​nu. Ne​de​lja​ma po​tom Ma​ke je ho​dao kao sun​cem ogre​jan, sav po​no​san. Ali ni​ka​ko ni​je mo​gao da za​bo​ra​vi ka​ko se Ver​ner po​na​šao one ve​če​ri, pre sko​ro go​di​nu da​na, ka​da je ma​lo ne​do​sta​ja​lo da uhva​te špi​ju​na u na​pu​šte​noj fa​bri​ci za pro​iz​vod​nju bun​di ne​da​le​ko od Is​toč​ne sta​ni​ce. Ver​ner se ta​da us​pa​ni​čio – ili to mo​žda ni​je bi​la pa​ni​ka? Slu​čaj​no ili ne, tek pra​vo​vre​me​no je upo​zo​rio pi​ja​ni​stu da be​ži. Ma​ke ni​je mo​gao da se otre​se sum​nje da je ta pa​ni​ka bi​la sa​mo od​glu​mlje​na te da je Ver​ner, pri​bra​no i sve​sno, dao znak za uz​bu​nu. Ma​ke pri​tom ni​je imao pe​tlju da uhap​si Ver​ne​ra i sta​vi ga na mu​ke. Mo​glo se to, na​rav​no, iz​ve​sti, ali Dorn bi mo​gao da se uz​jo​gu​ni, a on​da bi sa​slu​ša​va​li i Ma​kea. Nje​gov pret​po​sta​vlje​ni, na​čel​nik Krin​ge​lajn, ko​ji Ma​kea i ni​je ne​što na​ro​či​to vo​leo, za​tra​žio bi od nje​ga čvr​ste do​ka​ze pro​tiv Ver​ne​ra – a Ma​ke ta​kvih do​ka​za ni​je imao. No sa​da bi isti​na tre​ba​lo da iza​đe na vi​de​lo.

Vra​ta se opet otvo​ri​še i uđo​še dvo​ji​ca za​tvor​skih stra​ža​ra, vo​de​ći iz​me​đu se​be mla​du že​nu po ime​nu Li​li Mar​kgraf. Ver​ner go​to​vo pre​sta​de da di​še, i Ma​keu to ne pro​ma​če. – Šta bi? – upi​ta ga on. – Ni​ste mi re​kli da će​te po​gu​bi​ti de​voj​ku – od​go​vo​ri Ver​ner. – Po​zna​ješ li je? – Ne. Li​li je ima​la dva​de​set dve go​di​ne, znao je to Ma​ke, prem​da je iz​gle​da​la mla​đe. Ima​la je sve​tlu ko​su, ko​ju su joj tog ju​tra ošiša​li kao u de​ča​ka. Hra​ma​la je i ho​da​la pre​sa​mi​će​na, kao da ima po​vre​du na sto​ma​ku. Na se​bi je ima​la obič​nu pla​vu ha​lji​nu od te​škog pa​mu​ka, bez krag​ne, sa okru​glim iz​re​zom. Oči su joj bi​le cr​ve​ne od pla​ka​nja. Stra​ža​ri su je čvr​sto dr​ža​li za ru​ke, ni​šta ne pre​pu​šta​ju​ći slu​ča​ju. – Tu že​nu pot​ka​za​la je ro​đa​ka ko​ja je u nje​noj so​bi pro​na​šla skri​ve​ni ši​far​nik – re​če Ma​ke. – S pe​to​ci​fre​nom ru​skom ši​from. – Za​što ta​ko ho​da? – Po​sle​di​ce isle​đi​va​nja. No ni​šta iz nje ni​smo iz​vu​kli. Ver​ne​ro​vo li​ce bi​lo je kao od ka​me​na. – Baš šte​ta – re​če on. – Mo​gla je da nas do​ve​de do osta​lih špi​ju​na. Ma​ke ni po če​mu ni​je mo​gao da na​slu​ti da se Ver​ner pre​tva​ra. – O svom sa​rad​ni​ku zna​la je sa​mo to​li​ko da se zo​ve Hajn​rih – pre​zi​me ne zna – a i to bi, uosta​lom, mo​gao da bu​de sa​mo pse​u​do​nim. Uve​rio sam se da se ret​ko ovaj​di​mo kad uhap​si​mo že​ne. One ne zna​ju mno​go. – Ali bar ste se ši​far​ni​ka do​ko​pa​li. – Ako i od to​ga ima ika​kve ko​ri​sti. Re​dov​no me​nja​ju ključnu reč, pa de​ši​fro​va​nje nji​ho​vih sig​na​la i da​lje pred​sta​vlja ve​li​ki iza​zov za nas. – Šte​ta. Je​dan od pri​sut​nih se na​ka​šlja i pro​go​vo​ri do​volj​no gla​sno da ga svi ču​ju. Pred​sta​vio se kao pred​sed​nik su​da, a za​tim pro​či​tao tekst smrt​ne presude. Stra​ža​ri su od​ve​li Li​li do dr​ve​nog sto​la. Pru​ži​li su joj mo​guć​nost da sa​ma, svo​je​volj​no, leg​ne na sto, no ona uz​mak​nu ko​rak i oni je po​lo​ži​še na si​lu. Ni​je se opi​ra​la. Le​gla je na sto​mak, a oni je pri​ve​za​še ka​i​še​vi​ma. Ka​pe​lan za​po​če mo​li​tvu. Li​li na to po​če da mo​li. – Ne, ne – go​vo​ri​la je, ne di​žu​ći glas. – Ne​moj​te, mo​lim vas, pu​sti​te me. Pu​sti​te me. – Go​vo​ri​la je raz​bo​ri​to, kao da, na​pro​sto, mo​li ne​ko​ga za uslu​gu. Čo​vek sa ci​lin​drom po​gle​da u pred​sed​ni​ka, ko​ji na to od​mah​nu gla​vom i re​če: – Ne još. Po​sle mo​li​tve. Li​li po​vi​ka gla​sni​je i br​že. – Ne že​lim da umrem! Bo​jim se smr​ti! Ne​moj​te, mo​lim vas! Dže​lat po​no​vo po​gle​da u pred​sed​ni​ka su​da. Ovo​ga pu​ta pred​sed​nik ni​je ni obra​ćao pa​žnju na nje​ga. Ma​ke je pom​no po​sma​trao Ver​ne​ra. Ovaj je iz​gle​dao kao da mu je mu​ka, ali isto ta​ko iz​gle​da​li su i svi osta​li u toj pro​sto​ri​ji. Kao pro​ba, ovo u stva​ri i ne mo​že da​ti pra​ve re​zul​ta​te. Po Ver​ne​ro​voj re​ak​ci​ji vi​de​lo se da je ose​tljiv, ne da je iz​da​ji​ca. Ma​ke bi mo​gao da smi​sli ne​što dru​go. Li​li za​vri​šta. Čak je i Ma​ke već gu​bio str​plje​nje. Ka​pe​lan zbr​za mo​li​tvu. Kad je re​kao „amin”, ona za​ću​ta, kao da zna da je sve svr​še​no. Pred​sed​nik klim​nu gla​vom.

Dže​lat po​me​ri po​lu​gu, i te​ško se​či​vo pa​de. Čuo se šu​šanj, na​lik ša​pa​tu, dok je se​či​vo pro​se​ca​lo Li​lin ble​di vrat. Nje​na gla​va s krat​ko pod​ši​ša​nom ko​som pa​de na​pred, krv šik​nu. Tu​po i gla​sno uda​ri o dno kor​pe, i taj zvuk kao da od​jek​nu pro​sto​ri​jom. Be​smi​sle​no, eto, ali Ma​ke se za​pi​ta da li ta gla​va ose​ća bi​lo ka​kav bol.

III Kar​la je na​le​te​la na pu​kov​ni​ka Be​ka u bol​nič​kom hod​ni​ku. No​sio je uni​for​mu. Po​gle​da​la ga je, iz​ne​na​da se sle​div​ši od stra​ha. Ot​ka​ko je Be​k ot​pu​šten iz bol​ni​ce, sva​ki dan pro​vo​di​la je u zeb​nji da ju je iz​dao te da joj je Ge​sta​po za pe​ta​ma. No on se na​sme​šio i re​kao: – Do​šao sam na pre​gled kod dok​to​ra Ern​sta. I to je sve? Zar je za​bo​ra​vio o če​mu su raz​go​vo​ra​li? Ili se pre​tva​ra da ga je za​bo​ra​vio? Da ni​je ono ta​mo na​po​lju cr​ni ge​sta​pov​ski mer​ce​des? Bek je no​sio ze​le​nu bol​nič​ku fa​sci​klu. K nji​ma je išao spe​ci​ja​li​sta za ma​lig​ne bo​le​sti. Kad on pro​đe, Kar​la se raz​dra​ga​no obra​ti Be​ku: – Ka​ko si? – U pu​noj sna​zi, ko​li​ko to mo​gu bi​ti. Ni​ka​da vi​še ne​ću pred​vo​di​ti ba​ta​ljon u bo​ju, ali bar, iz​u​zme li se ba​vlje​nje spor​tom, mo​gu da ži​vim nor​ma​la​no. – Dra​go mi je što to ču​jem. Lju​di su ne​pre​sta​no pro​la​zi​li po​red njih. Kar​la se po​bo​ja da se Be​ku ne​će ni uka​za​ti pri​li​ka da joj ka​že išta po​ver​lji​vo. Ali nje​ga sve to kao da ni​je ni naj​ma​nje uz​bu​đi​va​lo. – Sa​mo bih že​leo da ti za​hva​lim na ple​me​ni​to​sti i pro​fe​si​o​na​li​zmu. – Ne​ma na če​mu. – Zbo​gom, se​stro. – Zbo​gom, pu​kov​ni​če. Bek ode, a Kar​la osta​de s fa​sci​klom u ru​ka​ma. Užur​ba​no se za​pu​ti ka se​strin​skoj gar​de​ro​bi. Ta​mo ni​ko​ga ni​je bi​lo. Kar​la je sta​ja​la, čvr​sto pod​biv​ši pe​tom vra​ta, da ni​ko ne uđe. U fa​sci​kli je bi​la ve​li​ka ko​ver​ta od jef​ti​nog, cr​ven​ka​stog pa​pi​ra ka​kav se u to vre​me ko​ri​stio po kan​ce​la​ri​ja​ma. Kar​la otvo​ri ko​ver​tu. Unu​tra je bi​lo ne​ko​li​ko ot​ku​ca​nih li​sto​va. Ona po​gle​da pr​vi, ne va​de​ći ga iz ko​ver​te. U za​gla​vlju je pi​sa​lo: Ope​ra​tiv​no na​re​đe​nje br. 6 Ši​fra „Ci​ta​de​la” Bio je to plan bit​ke ko​ja je tre​ba​lo da se od​i​gra u sklo​pu let​nje ofan​zi​ve na Is​toč​nom fron​tu. Kar​li sr​ce po​če ubr​za​no da ku​ca. Pa ovo je su​vo zla​to! Mo​ra, ka​ko zna, tu ko​ver​tu da pro​sle​di Fri​di. Ova, na​ža​lost, to​ga da​na ni​je bi​la u bol​ni​ci; ima​la je slo​bo​dan dan. Kar​la po​mi​sli da sme​sta ode iz bol​ni​ce, usred sme​ne, kod Fri​de ku​ći; ali ubr​zo od to​ga od​u​sta​de. Bo​lje je da se po​na​ša uobi​ča​je​no ne​go da pri​vla​či pa​žnju. Gur​nu​la je ko​ver​tu u ta​šnu ko​ja je vi​si​la na ku​ki za ka​pu​te. Po​kri​la je ta​šnu pla​vo-zlat​nim svi​le​nim ša​lom, ko​ji je uvek no​si​la kad ne​što tre​ba pri​kri​ti. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka sta​ja​la je kao ska​me​nje​na, dok

se ni​je smi​ri​la. A on​da se vra​ti​la na ode​lje​nje. Osta​tak sme​ne ra​di​la je što je bo​lje mo​gla, a on​da je obu​kla ka​put, iza​šla iz bol​ni​ce i kre​nu​la ka sta​ni​ci. Pro​šav​ši po​red me​sta gde je pa​la bom​ba, ona ugle​da gra​fit na ru​še​vi​na​ma jed​ne zgra​de. Pr​ko​sni pa​tri​o​ta je bio na​pi​sao: „I dok nam zi​do​vi pu​ca​ju, sr​ca za ze​mlju ku​ca​ju”. Ali na​šao se tu i ne​ko dru​gi, ko je po​dru​glji​vo ci​ti​rao slo​gan s ko​jim je Hi​tler iza​šao na iz​bo​re de​vet​sto tri​de​set tre​će: „Daj​te mi če​ti​ri go​di​ne, i ne​će​te mo​ći da pre​po​zna​te Ne​mač​ku”. Ku​pi​la je kar​tu do Zo​o​lo​škog vr​ta. U me​trou se ose​ća​la kao uljez. Svi osta​li put​ni​ci bi​li su lo​jal​ni Nem​ci, a ona je u ta​šni kri​la taj​ne ko​je će oda​ti Mo​skvi. Ni​je bi​la sreć​na zbog to​ga. Ni​ko ni​je gle​dao u nju, a njoj je i to sme​ta​lo jer je mi​sli​la da je svi na​mer​no iz​be​ga​va​ju. Je​dva je če​ka​la da tu ko​ver​tu pre​da Fri​di. Sta​ni​ca se na​la​zi​la na obo​du Zo​o​lo​škog vr​ta. Sa​da je dr​ve​će pa​lo u za​se​nak ogrom​ne ku​le ko​ju je ko​ri​sti​la pro​tiv​a​vi​on​ska od​bra​na. Kao je​dan od tri isto​vet​na u Ber​li​nu, taj če​tvr​ta​sti be​ton​ski blok bio je vi​sok pre​ko tri​de​set me​ta​ra. U uglo​vi​ma kro​va na​la​zi​la su se če​ti​ri dži​nov​ska sto​dva​de​se​to​smo​mi​li​me​tar​ska pro​ti​a​vi​on​ska to​pa, od po dva​de​set pet to​na. Be​ton je bio ofar​ban u ze​le​nu, u bez​na​de​žno op​ti​mi​stič​kom po​ku​ša​ju da ču​do​vi​šnost tog objek​ta usred par​ka pred​sta​vlja što ma​nje ru​glo. Iako je ku​la bi​la ru​žna, Ber​lin​ci su je vo​le​li. Dok su pa​da​le bom​be, nje​na gr​mlja​vi​na uli​va​la im je mir, jer su zna​li da ima ne​kog ko ih šti​ti. Kar​la je, na​pe​ta kao stru​na, pe​ša​či​la od sta​ni​ce do Fri​di​ne ku​će. Bi​la je sredina po​po​dne​va, ta​ko da Fri​di​ni ro​di​te​lji ve​ro​vat​no ne​će bi​ti kod ku​će, kao ni Lu​di, ko​ji je u to do​ba da​na u fa​bri​ci, ni Mo​ni​ka, ko​ja je si​gur​no oti​šla da se vi​di s ne​kom pri​ja​te​lji​com, pa mo​žda čak i s Kar​li​nom maj​kom. Na kol​skom pri​la​zu bio je par​ki​ran Ver​ne​rov mo​tor. Vra​ta joj otvo​ri po​slu​ži​telj. – Go​spo​đi​ca Fri​da ni​je kod ku​će, ali će se br​zo vra​ti​ti – re​če on. – Oti​šla je do rob​ne ku​će KDV da ku​pi ru​ka​vi​ce. Go​spo​din Ver​ner je u kre​ve​tu, gad​no se pre​hla​dio. – Ja bih sa​če​ka​la Fri​du u nje​noj so​bi, kao i obič​no. Kar​la ski​de ka​put i po​pe se na sprat, ne odva​ja​ju​ći se od ta​šne. Ušav​ši u Fri​di​nu so​bu, ona izu ci​pe​le, pa pri​le​že na kre​vet da pro​či​ta plan bit​ke za Ope​ra​ci​ju „Ci​ta​de​la”. Bi​la je kraj​nje na​pe​ta, ali lak​nu​će joj čim pro​sle​di ukra​de​ni do​ku​ment. Iz su​sed​ne so​be ču​lo se je​ca​nje. Kar​la se iz​ne​na​di​la. Bi​la je to Ver​ne​ro​va so​ba. Kar​la ni​je mo​gla ni da za​mi​sli ugla​đe​nog žen​ska​ro​ša u su​za​ma. Je​caj je ne​sum​nji​vo po​ti​cao od mu​škar​ca, a mo​gao se ste​ći uti​sak da taj sil​no po​ku​ša​va, ali ni​ka​ko ne uspe​va da sa​vla​da tu​gu. I mi​mo vo​lje, Kar​la se sa​ža​li na nje​ga. Bi​će da je, re​če ona se​bi, ne​ka na​pra​si​ta že​na ot​ka​či​la Ver​ne​ra, ve​ro​vat​no iz sa​svim va​lja​nih raz​lo​ga. Ni​je, me​đu​tim, mo​gla da odo​li da ne pri​tek​ne u po​moć ucve​lje​nom bi​ću či​je je je​ca​je slu​ša​la. Ustala je s kre​ve​ta, vra​ti​la plan bit​ke u ta​šnu i iza​šla iz so​be. Sta​la je kraj Ver​ne​ro​vih vra​ta, oslu​šku​ju​ći. Oda​tle je još raz​go​vet​ni​je ču​la. Bi​la je od​već me​ka sr​ca da bi na to sa​mo od​mah​nu​la ru​kom. Ona otvo​ri vra​ta i uđe. Ver​ner je se​deo na ivi​ci kre​ve​ta, lica zagnjurenog u šake. Kad je čuo vra​ta, on se pre​nu i po​di​že gla​vu. Li​ce mu je bi​lo cr​ve​no od uz​bu​đe​nja i vla​žno od su​za. Kra​va​tu ni​je imao a krag​nu je ras​kop​čao. Oja​đe​no je gle​dao u Kar​lu. Bio je pot​pu​no iz​ba​čen iz ko​lo​se​ka, raz​o​ren, to​li​ko skr​han da vi​še i ni​je ma​rio ko će ga vi​de​ti ta​kvog. Kar​la ni​je mo​gla da se pre​tva​ra da joj je sve​jed​no. – Šta je bi​lo? – upi​ta ona. – Ne mo​gu vi​še ova​ko – re​če on. Ona za​tvo​ri vra​ta za so​bom. – Šta se de​si​lo?

– Od​ru​bi​li su gla​vu Li​li Mar​kgraf – a ja sam to mo​rao da gle​dam. Kar​la je zu​ri​la u nje​ga otvo​re​nih usta. – O če​mu ti to go​vo​riš, ako bo​ga znaš?! – Ima​la je dva​de​set dve go​di​ne. – Iz​va​dio je ma​ra​mi​cu iz dže​pa i obri​sao li​ce. – Ti si već u opa​sno​sti, i ako ti ovo is​pri​čam, bi​će još go​re. Kroz gla​vu joj je sva​šta pro​la​zi​lo. – Mi​slim da mo​gu i sa​ma da po​go​dim o če​mu je reč, ali is​pri​čaj mi. Ver​ner klim​nu gla​vom. – Iona​ko ćeš sa​zna​ti. Li​li je po​ma​ga​la Hajn​ri​hu oko emi​to​va​nja po​ru​ka u Mo​skvu. Mno​go br​že ide ako ti ne​ko či​ta kod​ne gru​pe. Ššto br​že ra​diš, to su ma​nji iz​gle​di da će te uhva​ti​ti. Ali Li​li​na ro​đa​ka je bo​ra​vi​la ne​ko​li​ko da​na u nje​nom sta​nu, i pro​na​šla kod nje ši​far​nik. Kuč​ka na​ci​stič​ka. Nje​go​ve re​či po​tvr​di​še nje​nu sum​nju, ma ka​ko za​pa​nju​ju​ća bi​la. – Ti znaš za špi​ju​ni​ra​nje? On je po​gle​da s po​dru​glji​vim osme​hom. – Ja sam tu glav​ni. – Bo​že bla​gi! – Za​to sam mo​rao da ba​ta​lim ce​lu onu stvar s po​bi​je​nom de​com. Mo​skva mi je ta​ko na​lo​ži​la. I bi​li su u pra​vu. Ako iz​gu​bim po​sao u Mi​ni​star​stvu va​zdu​ho​plov​stva, ne​ću vi​še ima​ti pri​stup ni taj​nim do​ku​men​ti​ma ni lju​di​ma od ko​jih bi po​ver​lji​ve in​for​ma​ci​je mo​gao da do​bi​jem. Mo​ra​la je da sed​ne. Spu​sti​la se kraj nje​ga na ivi​cu kre​ve​ta. – Što mi ni​si re​kao? – Ru​ko​vo​di​mo se pret​po​stav​kom da će na mu​ka​ma sva​ko pro​go​vo​ri​ti. Ako ni​šta ne znaš, ne mo​žeš dru​ge da iz​daš. Si​ro​tu Li​li su mu​či​li, ali ona je zna​la sa​mo Vo​lo​đu, ko​ji je sad kod ku​će, u Mo​skvi, i Hajn​ri​ha. Me​đu​tim, ni​je zna​la ka​ko se Hajn​rih pre​zi​va, ni​ti bi​lo šta dru​go o nje​mu. Kar​la se sle​di​la. Na mu​ka​ma će sva​ko pro​go​vo​ri​ti. – Žao mi je što sam ti sad sve ovo re​kao, ali kad si me već vi​de​la ova​kvog, i sa​ma bi, ve​ro​vat​no, pro​zre​la o če​mu je reč – do​vr​ši Ver​ner. – Ja sam te​be, da​kle, pot​pu​no po​gre​šno pro​ce​ni​la. – Ni​si ti kri​va za to. Na​mer​no sam ta na​veo na po​gre​šan trag. – Ali ja sam, sve​jed​no, is​pa​la bu​da​la. Pu​ne dve go​di​ne te pre​zi​rem. – Dok sam ja sve to vre​me očaj​nič​ki že​leo da ti ob​ja​snim o če​mu je reč. Ona ga ob​gr​li jed​nom ru​kom. On uze dru​gu nje​nu ru​ku pa je po​lju​bi. – Mo​žeš li da mi opro​stiš? Kar​la ni​je bi​la na​či​sto sa svo​jim ose​ća​nji​ma, ali ni​je, opet, že​le​la ni da ga od​bi​je sad kad je to​li​ko po​ti​šten, pa mu od​go​vo​ri: – Opra​štam ti, na​rav​no. – Jad​na Li​li – re​če on, pa na​sta​vi ša​pa​tom: – Ta​ko su je gad​no pre​tu​kli da se je​dva do​vu​kla do gi​ljo​ti​ne. A ipak ih je pre​kli​nja​la da je po​šte​de, do po​sled​njeg ča​sa. – Ot​kud ti ta​mo? – Spri​ja​te​ljio sam se s jed​nim ge​sta​pov​cem, in​spek​to​rom To​ma​som Ma​ke​om. On me je po​veo sa so​bom. – Ma​ke? Se​ćam ga se – on mi je uhap​sio oca. – Kar​la se ži​vo se​ća​la tog čo​ve​ka oval​nog li​ca s tan​kim cr​nim br​či​ći​ma, i po​no​vo je ob​u​ze​še gnev zbog nje​go​vog si​le​džij​skog po​na​ša​nja pri​li​kom oče​vog hap​še​nja i tu​ga zbog oče​ve smr​ti. – Mi​slim da sum​nja u me​ne, pa me je od​veo na po​gu​blje​nje či​sto da me pro​ve​ri. Mo​žda je mi​slio da se ne​ću ob​u​zda​ti te da ću se ume​ša​ti. Bi​lo ka​ko bi​lo, mi​slim da sam pro​bu pro​šao. – Ali, da te je uhap​sio... Ver​ner klim​nu gla​vom. – Na mu​ka​ma će sva​ko pro​go​vo​ri​ti. – A ti znaš sve.

– Sva​kog agen​ta, sva​ku ši​fru... Ne znam sa​mo oda​kle ša​lju po​ru​ke. Nji​ma pre​pu​štam da oda​be​ru lo​ka​ci​je, i oni to za​dr​že za se​be. Se​de​li su ćut​ke i dr​ža​li se za ru​ke. Ma​lo ka​sni​je, Kar​la re​če: – Do​šla sam ovo da dam Fri​di, ali mo​gla bih i te​bi. – Šta? – Plan bit​ke za Ope​ra​ci​ju „Ci​ta​de​la”. Ver​ner sko​či kao opa​ren. – Ali ja već ne​de​lja​ma po​ku​šam da se do​mog​nem tog pla​na! Oda​kle ti? – Od jed​nog ofi​ci​ra iz Ge​ne​ral​šta​ba. Mo​žda bi bo​lje bi​lo da ne ka​žem ka​ko se zo​ve. – Sa​svim si u pra​vu, ne​moj da mi ka​žeš. Ali do​ku​ment je ve​ro​do​sto​jan? – Po​gle​daj sam. – Ona ode do Fri​di​ne so​be pa se vra​ti s ko​ver​tom. Ni​ka​da joj ni​je pa​lo na pa​met da do​ku​ment ni​je auten​ti​čan. – Me​ni iz​gle​da do​bro, ali šta znam... Ver​ner uze one ot​ku​ca​ne li​sto​ve. Mi​nut ka​sni​je re​če: – Pra​va stvar. Sjaj​no! – E baš mi je dra​go. On usta​de. – Mo​ram ovo sme​sta da od​ne​sem Hajn​ri​hu. Od​mah mo​ra da se ši​fru​je i po​ša​lje. Kar​la je bi​la raz​o​ča​ra​na što taj tre​nu​tak pri​sno​sti ne po​tra​ja bar ma​lo du​že, ma​da ni sa​ma ne bi mo​gla da ka​že če​mu se to na​da​la. Ona kre​nu za Ver​ne​rom ka vra​ti​ma. Uzev​ši svo​ju ta​šnu iz Fri​di​ne so​be, po​đe i ona niz ste​pe​ni​ce. Kad sti​go​še do ula​znih vra​ta, Ver​ner joj re​če: – Mno​go mi je dra​go što smo po​no​vo pri​ja​te​lji. – I me​ni. – A šta mi​sliš, ho​će​mo li us​pe​ti da za​bo​ra​vi​mo na ne​su​gla​si​ce? Ni​je mo​gla da raz​lu​či šta on u stva​ri po​ku​ša​va da joj ka​že. Že​li li on da po​no​vo bu​du za​jed​no – ili joj sa​mo po​ru​ču​je da ta​ko ne​što sa​da ne do​la​zi u ob​zir? – Mi​slim da bi​smo to mo​gli da osta​vi​mo iza se​be – re​če ona bez​iz​ra​zno. On se sa​gnu i ovlaš je po​lju​bi u usta. A on​da otvo​ri vra​ta. Iz ku​će su iza​šli za​jed​no, i Ver​ner se​de na mo​tor. Kar​la je pro​du​ži​la kol​skim pu​tem, iza​šla na uli​cu, pa se za​pu​ti​la pre​ma sta​ni​ci. Tre​nu​tak ka​sni​je, Ver​ner se pro​ve​ze po​red nje, svir​nu joj i mah​nu. Sa​da kad je osta​la sa​ma, mo​gla je da raz​mi​šlja o ono​me što je od nje​ga sa​zna​la. Šta ona za​pra​vo ose​ća? Dve go​di​ne ga je mr​ze​la. Ali otad ni sa jed​nim mom​kom ni​je ostva​ri​la ozbilj​ni​ju ve​zu. Da ni​je ona sve to vre​me bi​la za​lju​blje​na u nje​ga? Ako ni​šta dru​go, bez prestanka je, upr​kos sve​mu, u du​bi​ni du​še ču​va​la ma​lo ne​žno​sti za nje​ga. Da​nas, kad ga je ču​la ona​ko uzru​ja​nog, njen ne​pri​ja​telj​ski stav pro​sto je iz​gu​bio smi​sao. U njoj za​i​skri na​klo​nost. Vo​li li ga ona još? Ni​je zna​la da od​go​vo​ri.

IV Ma​ke je se​deo na zad​njem se​di​štu cr​nog mer​ce​de​sa po​red Ver​ne​ra. Oko vra​ta mu je vi​si​la tor​ba, na​lik na onu đač​ku, s tim što ju je on dr​žao na​pred ume​sto po​za​di. Bi​la je to​li​ko ma​la da se ni​je vi​de​la is​pod za​kop​ča​nog ka​pu​ta. Tan​ka ži​ca po​ve​zi​va​la je tor​bu s ma​lim slu​ša​li​ca​ma za uši. – Ovo ti je naj​no​vi​ja spra​va – re​če Ma​ke. – Ka​ko se pri​bli​ža​vaš emi​te​ru, zvuk po​sta​je sve gla​sni​ji. – A i te​že ju je pri​me​ti​ti od ka​mi​o​ne​ta s ve​li​kom an​te​nom na kro​vu – do​da​de Ver​ner. – Mo​ra​mo da ko​ri​sti​mo i jed​no i dru​go: ka​mi​o​net da ot​kri​je​mo ši​re pod​ruč​je, a ovo da od​re​di​mo

ta​čan po​lo​žaj. Ma​ke se na​šao u ne​vo​lji. Ope​ra​ci​ja „Ci​ta​de​la” pre​tr​pe​la je ka​ta​stro​fu. Ofan​zi​va još ni​je bi​la ni po​če​la, a Cr​ve​na ar​mi​ja je na​pa​la aero​dro​me gde su se oku​plja​le sna​ge Luft​va​fea. Po​sle ne​de​lju da​na „Ci​ta​de​la” je ot​ka​za​na, ali čak je i tad već bi​lo pre​ka​sno da se spre​či ne​po​pra​vlji​va šte​ta naneta ne​mač​koj voj​sci. Ne​mač​ke vo​đe su, kao i uvek kad stva​ri po​đu na​o​pa​ko, br​zo sru​či​le op​tu​žbe na ra​čun je​vrej​skih i bolj​še​vič​kih za​ve​re​ni​ka, s tim što su ovo​ga pu​ta za​i​sta bi​li u pra​vu. Cr​ve​noj ar​mi​ji je, po sve​mu su​de​ći, ceo plan bio već po​znat. A za to je, po mi​šlje​nju na​čel​ni​ka Krin​ge​laj​na, kriv bio To​mas Ma​ke, šef kon​tra​špi​ju​na u gra​du Ber​li​nu. Na koc​ki je bi​la Ma​ke​o​va ka​ri​je​ra. Pre​tio mu je ot​kaz, pa i go​re od to​ga. Je​di​na nje​go​va na​da bi​la je da će na​či​ni​ti ne​ki ne​ve​ro​va​tan pod​vig, iz​ve​sti ve​li​ku ope​ra​ci​ju i po​hva​ta​ti špi​ju​ne ko​ji pod​ri​va​ju ne​mač​ke rat​ne na​po​re. I ta​ko je on ve​če​ras po​sta​vio zam​ku Ver​ne​ru Fran​ku. Uko​li​ko se is​po​sta​vi da je Frank ne​du​žan, Ma​ke ne​će zna​ti šta da ra​di. Na pred​njem se​di​štu auto​mo​bi​la puc​ke​tao je vo​ki-to​ki. Ma​keu se ubr​zao puls. Vo​zač do​hva​ti slu​ša​li​cu. – Vag​ner ov​de – re​če on, pa uklju​či mo​tor. – Sti​že​mo – do​da​de. – Go​to​vo. Po​če​lo je. Ma​ke ga upi​ta: – Ku​da smo po​šli? – U Krojc​berg. – Bio je to gu​sto na​se​ljen, si​ro​ma​šan kraj, ju​žno od cen​tra gra​da. Ta​man kad su kre​nu​li, si​re​na ogla​si po​če​tak opa​sno​sti od va​zdu​šnog na​pa​da. Ta se kom​pli​ka​ci​ja Ma​keu svakako ni​je svi​de​la. On po​gle​da kroz pro​zor. Sev​nu​še re​flek​to​ri, ko​ji su še​ta​li ta​mo-amo po mra​ku kao da se ne​ko igra dži​nov​skim šta​po​vi​ma. Ma​ke je pret​po​sta​vljao da ti sve​tlo​sni sno​po​vi po​ne​kad i pro​na​đu ne​ki avion, ma​da on to ni​kad ni​je vi​deo. Kad su si​re​ne pre​sta​le da za​vi​ja​ju, on za​ču tut​nja​vu sve bli​žih bom​bar​de​ra. U pr​vim go​di​na​ma ra​ta, bri​tan​ske bom​bar​der​ske eks​pe​di​ci​je sa​sto​ja​le su se od ne​ko​li​ko de​se​ti​na va​zdu​ho​plo​va – što je već bi​lo do​volj​no lo​še – ali sa​da su ih sla​li na sto​ti​ne isto​vre​me​no. Bu​ka je bi​la za​stra​šu​ju​ća i pre ne​go što bi po​če​li da is​pu​šta​ju bom​be. – Ra​ču​nam da bi bo​lje bi​lo da ot​ka​že​mo ve​če​ra​šnju mi​si​ju – re​če Ver​ner. – Bog​me, ne​će​mo – re​če Ma​ke. Avi​o​ni su gr​me​li sve gla​sni​je. Ka​ko su se oni pri​bli​ža​va​li Krojc​ber​gu, po​če​še da se​va​ju sig​nal​ne ra​ke​te i za​pa​lji​ve bom​be. Ta če​tvrt bi​la je uobi​ča​je​na me​ta u sklo​pu ak​tu​el​ne stra​te​gi​je RAF-a, da se ubi​ja što vi​še rad​ni​ka u ci​vil​nim fa​bri​ka​ma. Sa za​pre​pa​šću​ju​ćim li​ce​mer​jem, Čer​čil i Atli su tvr​di​li da na​pa​da​ju is​klju​či​vo voj​ne me​te, dok su ci​vil​ne žr​tve, na​ža​lost, pra​te​ća po​ja​va. Ber​lin​ci su do​bro zna​li šta im se de​ša​va. Vag​ner je mah​ni​to vo​zio tim uli​ca​ma muč​no oba​sja​nim va​trom. Lju​di ni​je bi​lo, iz​u​zev pri​pad​ni​ka ci​vil​ne za​šti​te; svi osta​li bi​li su po za​ko​nu oba​ve​zni da za vre​me na​pa​da bo​ra​ve u sklo​ni​štu. Što se vo​zi​la ti​če, na uli​ca​ma su se mo​gla vi​de​ti sa​mo ko​la hit​ne po​mo​ći, va​tro​ga​sna vo​zi​la i po​li​cij​ski auto​mo​bi​li. Ma​ke je kri​šom po​sma​trao Ver​ne​ra. Mo​mak je bio uz​ne​mi​ren, ni​ka​ko ni​je imao mi​ra, sa strep​njom je gle​dao kroz pro​zor, lup​ka​ju​ći sto​pa​lom o pod, i sâm ne​sve​stan svo​je na​pe​to​sti. Ma​ke o svo​jim sum​nja​ma ni​je go​vo​rio ni​ko​me, osim naj​bli​žim sa​rad​ni​ci​ma. Bi​će mu te​ško da pri​zna ka​ko je, za​hva​lju​ju​ći nje​mu lič​no, ope​ra​ci​ja​ma Ge​sta​poa pri​su​stvo​vao ne​ko za ko​ga je Ma​ke slu​tio da je špi​jun. I sam bi mo​gao da za​vr​ši u onoj svo​joj so​bi za mu​če​nje u po​dru​mu. Ne​će, sto​ga, ni​šta

pred​u​ze​ti dok ne bu​de sa​svim si​gu​ran. A je​di​ni na​čin da se iz​vu​če bi​će da svo​jim pret​po​sta​vlje​ni​ma pre​da špi​ju​na ko​ga je za​ro​bio. Ako se is​po​sta​vi da su nje​go​ve sum​nje bi​le osno​va​ne, uhap​si​će i Ver​ne​ro​vu po​ro​di​cu i pri​ja​te​lje, a ne sa​mo nje​ga, pa će on​da ob​ja​vi​ti da je raz​o​bru​čen ve​li​ki špi​jun​ski pr​sten. To će iz​me​ni​ti ce​lu sli​ku. Mo​žda će ga čak i una​pre​di​ti. Ka​ko je na​pad od​mi​cao, ne​pri​ja​telj je pre​la​zio na dru​ge ti​po​ve bom​bi, ta​ko da je Ma​ke sad čuo du​bin​ske, tu​pe uda​re ko​je pro​iz​vo​de vi​so​ko​ek​splo​ziv​ne na​pra​ve. Čim bi osve​tli​li me​tu, ra​fov​ci su vo​le​li da ba​ce me​ša​vi​nu ve​li​kih na​palm-bom​bi, ta​ko da od​mah iz​bi​je po​žar, i onih vi​so​ko​ek​splo​ziv​nih, da pod​ja​ri pla​men i ome​te rad spa​si​lač​kih slu​žbi. To je​ste bi​lo svi​re​po, ali Ma​ke je znao da se pri​li​kom bom​bar​do​va​nja i Luft​va​fe slu​ži slič​nim obra​scem. Zvuk se u Ma​ke​o​voj slu​ša​li​ci po​ja​vio dok su oba​zri​vo pro​mi​ca​li uli​com pu​nom pe​to​sprat​ni​ca. Taj re​jon je te​ško stra​dao u na​pa​di​ma, a ve​ći broj zgra​da bio je upra​vo raz​o​ren. – Za ime bo​ga, pa na​la​zi​mo se usred ga​đa​nog pod​ruč​ja – re​če Ver​ner drh​ta​vim gla​som. Ma​ke za to ni​je ma​rio; ono što je te ve​če​ri tre​ba​lo da se de​si za nje​ga je bi​lo pi​ta​nje ži​vo​ta i smr​ti. – Tim bo​lje – re​če on. – Pi​ja​ni​sta će po​mi​sli​ti da ne​ma po​tre​be da bri​ne zbog Ge​sta​poa jer je u to​ku va​zdu​šni na​pad. Vag​ner za​u​sta​vi ko​la po​red cr​kve za​hva​će​ne pla​me​nom, pa po​ka​za u jed​nu spo​red​nu uli​cu. – Ta​mo do​le – re​če on. Ma​ke br​zo kre​nu uli​com; Ver​ner je ho​dao po​red nje​ga, a Vag​ner iza njih. Ver​ner re​če: – Je​ste li si​gur​ni da je reč o špi​ju​nu? Da ni​je ne​što dru​go po​sre​di? – A šta bi bi​lo? – od​vra​ti Ma​ke. – Ko bi dru​gi emi​to​vao ra​dio-sig​nal? Ma​ke je još čuo zvuk u slu​ša​li​ci, ali sad već je​dva, jer je u to​ku va​zdu​šnog na​pa​da vla​dao pra​vi me​tež zvu​ko​va: avi​o​ni, bom​be, pro​tiv​a​vi​on​ski to​po​vi, lo​mlja​va pri​li​kom uru​ša​va​nja zgra​da, buk​ta​nje ve​li​kih po​ža​ra. Pro​šli su po​red jed​ne šta​le u ko​joj su ko​nji pre​stra​vlje​no nji​šta​li; sig​nal je bio sve ja​či. Ver​ner je, ob​u​zet zeb​njom, poglédao čas le​vo, čas de​sno. Ako je špi​jun, sad će ga uhva​ti​ti strah da jedan od nje​go​vih ko​le​ga ne pad​ne u ru​ke Ge​sta​pou – i pri​tom će se pi​ta​ti šta on sâm mo​že s tim u ve​zi da pre​du​zme. Ho​će li pri​be​ći istom onom tri​ku kao i pro​šli put, ili će smi​sli​ti nov na​čin da upo​zo​ri svo​je? A ako ni​je špi​jun – on​da je ce​la ova far​sa pu​ko gu​blje​nje vre​me​na. Ma​ke iz​va​di slu​ša​li​cu iz uha i da​de je Ver​ne​ru. – Po​slu​šaj – re​če mu on, ne za​staj​ku​ju​ći. Ver​ner klim​nu gla​vom. – Ču​je se sve ja​če – re​če on. Po​gled mu je bio une​zve​ren. On vra​ti Ma​keu slu​ša​li​cu. Moj si, po​mi​sli Ma​ke po​be​do​no​sno. Uto se za​ču si​lo​vit tre​sak – bom​ba je po​go​di​la zgra​du po​red ko​je su upra​vo pro​šli. Oni se okre​nu​še i ugle​da​še pla​me​no​ve ka​ko su​klja​ju iz po​raz​bi​ja​nih pro​zo​ra pe​ka​re. – Go​spo​de – re​če Vag​ner – ovo je bi​lo bli​zu. Do​đo​še ta​ko do jed​ne ško​le, oni​ske zgra​de od ci​ga​la u as​fal​ti​ra​nom dvo​ri​štu. – Mi​slim da je tu – re​če Ma​ke. Njih tro​ji​ca se uspe​še uz ne​ko​li​ko ka​me​nih ste​pe​ni​ka na ula​zu. Vra​ta ni​su bi​la za​klju​ča​na. Uđo​še u zgra​du. Ob​re​li su se na jed​nom kra​ju ši​ro​kog hod​ni​ka. Na dru​gom kra​ju su bi​la ve​li​ka vra​ta, ko​ja ve​ro​vat​no vo​de u škol​sku sa​lu. – Sa​mo pra​vo – re​če Ma​ke. On iz​va​di pi​štolj, de​vet​mi​li​me​tar​ski lu​ger. Ver​ner ni​je bio na​o​ru​žan. Čuo se tre​sak, pa tup udar, a on​da eks​plo​zi​ja, i sve to za​stra​šu​ju​će bli​zu. Svi pro​zo​ri u hod​ni​ku po​-

pu​ca​še, ra​su se sr​ča po pod​nim plo​či​ca​ma. Mo​ra bi​ti da je bom​ba pa​la pra​vo u dvo​ri​šte. – Ču​vaj​te se, svi! Zgra​da će se sru​ši​ti sva​kog ča​sa. Opa​snost da se zgra​da sru​ši ni​je po​sto​ja​la, i Ma​keu je to bi​lo ja​sno. Ver​ner je opet pri​be​gao lu​kav​stvu ne bi li upo​zo​rio pi​ja​ni​stu. Ver​ner po​tr​ča, ali ume​sto da kre​ne ta​mo oda​kle su do​šli, on pro​du​ži hod​ni​kom ka sa​li. Da upo​zo​ri svo​je dru​go​ve, po​mi​sli Ma​ke. Vag​ner iz​va​di re​vol​ver, ali Ma​ke re​če: – Ne! Ne pu​caj! Ver​ner sti​že na kraj hod​ni​ka i ši​rom otvo​ri vra​ta sa​le. – Be​ži​te, svi! – po​vi​ka on. A on​da uću​ta i sta​de kao oka​me​njen. U sa​li je bio Ma​ke​ov ko​le​ga Man, elek​tro​in​že​njer, ko​ji je ne​što kuc​kao na ra​dio-sta​ni​ci ko​ja mo​že da sta​ne u ko​fer. Po​red nje​ga su sta​ja​li Šnaj​der i Rih​ter, obo​ji​ca s re​vol​ve​ri​ma na go​tovs. Ma​ke se po​be​do​no​sno osme​hi​vao. Ver​ner je ule​teo pra​vo u nje​go​vu zam​ku. Vag​ner pri​đe Ver​ne​ru i pri​slo​ni mu cev re​vol​ve​ra na gla​vu. – Uhap​šen si, ti bed​ni bolj​še​vi​če – re​če Ma​ke. Ver​ner je br​zo re​a​go​vao. Na​glo je trg​nuo gla​vom u stra​nu, da iz​beg​ne cev Vag​ne​ro​vog pi​što​lja, do​hva​tio za​tim Vag​ne​ra za ru​ku i uvu​kao ga u sa​lu. Vag​ne​ro​vo te​lo na tre​nu​tak mu je po​slu​ži​lo kao ži​vi štit od onih re​vol​ve​ra u sa​li. Za​tim od​gur​nu Vag​ne​ra od se​be, ovaj se za​te​tu​ra i pa​de. Tre​nu​tak ka​sni​je, Ver​ner je već bio iza​šao i za​lu​pio za so​bom vra​ta. Ne​ko​li​ko se​kun​di u hod​ni​ku su bi​li sa​mo Ma​ke i Ver​ner. Ver​ner po​​đe pre​ma Ma​keu. Ma​ke upe​ri lu​ger u nje​ga. – Stoj, ili pu​cam. – Ne, ne​ćeš pu​ca​ti. – Ver​ner mu pri​đe bli​že. – Mo​raš da me is​pi​taš, da sa​znaš ko su osta​li. Ma​ke upe​ri pi​štolj u Ver​ne​ro​ve no​ge. – Mo​gu da te is​pi​tu​jem i ako ti je me​tak u ko​le​nu – re​če on i opa​li. Pro​ma​šio je. Ver​ner se ba​ci na ru​ku u ko​joj je Ma​ke dr​žao pi​štolj. Ma​ke is​pu​sti oruž​je. Dok se sa​gi​njao da ga uzme, Ver​ner pro​tr​ča po​red nje​ga. Ma​ke po​di​že re​vol​ver. Ver​ner sti​že do ula​znih vra​ta ško​le. Ma​ke pa​žlji​vo na​ni​ša​ni u nje​go​ve no​ge i za​pu​ca. Pr​va tri met​ka ni​su po​go​di​la me​tu, i Ver​ner is​tr​ča na​po​lje. Ma​ke is​pa​li još je​dan me​tak kroz otvo​re​na vra​ta, Ver​ner is​pu​sti krik i pa​de. Ma​ke je pro​ju​rio hod​ni​kom. Čuo je ka​ko iza nje​go​vih le​đa i osta​li iz​la​ze iz škol​ske sa​le. A on​da se, uz tre​sak, pro​lo​mi krov i za​ču se ne​ki dru​gi zvuk, na​lik tu​pom udar​cu, i teč​na va​tra šik​nu kao iz fon​ta​ne. Ma​ke vri​snu, naj​pre od stra​ha, a on​da u rop​cu kad mu pla​men za​hva​ti ode​ću. Pao je, a on​da za​vla​da muk a po​tom i ta​ma.

V Le​ka​ri su raz​vr​sta​va​li pa​ci​jen​te u bol​nič​kom hod​ni​ku. One ugru​va​ne ili s po​se​ko​ti​na​ma od​mah su sla​li u če​ka​o​ni​cu is​pred ambulan​te, gde su im se​stre či​sti​le ra​ne i da​va​le aspi​rin pro​tiv bo​lo​va. Ozbilj​no po​vre​đe​ne zbri​nja​va​li su tu gde su se za​te​kli, u hod​ni​ku, da bi ih po​tom sla​li spe​ci​ja​li​sti​ma na sprat. Po​gi​nu​li su iz​no​še​ni u dvo​ri​šte; nji​ho​va te​la po​la​ga​na su na hlad​no tlo i tu bi osta​ja​la sve dok ne​ko ne do​đe po njih.

Dok​tor Ernst je upra​vo pre​gle​dao pa​ci​jen​ta s te​škim ope​ko​ti​na​ma ko​ji je ur​lao. Pre​pi​sao mu je mor​fi​jum. – Za​tim ga ski​ni​te pa mu ge​lom pre​ma​ži​te ope​ko​ti​ne – re​če on, pa pre​đe na sle​de​ćeg. Kar​la je pu​ni​la špric dok je Fri​da za​se​ca​la po​cr​ne​lu ode​ću. Pa​ci​jent je sa de​sne stra​ne imao te​ške ope​ko​ti​ne, ali s le​ve sta​nje ni​je bi​lo ta​ko lo​še. Kar​la pro​na​đe ne​tak​nu​to par​če ko​že i me​sa na le​voj bu​ti​ni. Ta​man se spre​ma​la da ubri​zga in​jek​ci​ju kad po​gle​da pa​ci​jen​ta u li​ce i – ska​me​ni se. Pre​po​zna​la je to pod​go​je​no, oval​no li​ce s br​či​ći​ma na​lik pr​lja​vom be​le​gu is​pod no​sa. Dve go​di​ne su pro​šle ot​ka​ko je taj čo​vek ušao u nje​nu ku​ću i uhap​sio joj oca. Kad je na​red​ni put vi​de​la oca, bio je na sa​mr​ti. Pred njom je sa​da bio in​spek​tor To​mas Ma​ke iz Ge​sta​poa. Ti si mi ubio oca, po​mi​sli ona. Sa​da ja mo​gu da ubi​jem te​be. Bi​lo bi pro​sto. Da​la bi mu če​tvo​ro​stru​ku do​zu mor​fi​ju​ma. Ni​ko ni​šta ne bi pri​me​tio, na​ro​či​to ne u jed​noj ova​kvoj no​ći. On bi istog ča​sa pao u ne​svest i umro za ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Dok​tor, ko​ji je go​to​vo na no​ga​ma za​spao, pret​po​sta​vio bi da je čo​ve​ku sta​lo sr​ce. Ni​ko u di​jag​no​zu ne bi po​sum​njao, ni​ko se s po​do​zre​njem ne bi ras​pi​ti​vao. Ovaj bi bio sa​mo je​dan od ko zna ko​li​ko hi​lja​da iz​gi​nu​lih u jed​nom stra​šnom va​zdu​šnom na​pa​du. Po​či​vaj u mi​ru. Kar​la je zna​la da Ver​ner stra​hu​je da se Ma​ke na​me​ra​čio na nje​ga. Bi​lo je pi​ta​nje da​na ka​da će uhap​si​ti Ver​ne​ra. Na mu​ka​ma će sva​ko pro​go​vo​ri​ti. A on​da bi Ver​ner odao Fri​du, Hajn​ri​ha i osta​le – i Kar​lu. A ona bi mo​gla sve da ih spa​se upra​vo sa​da, dok dla​nom o dlan. Ali Kar​la je okle​va​la. I pi​ta​la se za​što okle​va. Ma​ke je bio mu​či​telj, ubi​ca. Taj je sto​put za​slu​žio da umre. Kar​la je već bi​la ubi​la jed​nom, Jo​a​ki​ma, ili je bar, eto, uče​stvo​va​la u tom ubi​stvu. Ali to je bi​la bor​ba. Jo​a​kim je šu​ti​rao Kar​li​nu maj​ku i ubio bi je da ga Kar​la ni​je ras​pa​li​la po gla​vi onim ve​li​kim lon​cem. Druk​či​je je to bi​lo. A Ma​ke je pa​ci​jent. Kar​la ni​je bi​la bogzna ka​ko re​li​gi​o​zna, ali je ve​ro​va​la da po​sto​ji ne​što što je sve​to. Ra​di​la je kao me​di​cin​ska se​stra i pa​ci​jen​ti su joj ve​ro​va​li. Zna​la je da bi je Ma​ke mu​čio i ubio bez okle​va​nja – ali ona ni​je bi​la kao Ma​ke, ni​je ona od te sor​te. Ovo ne​ma ni​ka​kve ve​ze s njim lič​no, ovo se ti​če nje sáme. Ako ubi​je pa​ci​jen​ta – ose​ća​la je to – ne bi vi​še tim za​ni​ma​njem mo​gla da se ba​vi i ni​ka​da se vi​še ne bi usu​di​la da ne​gu​je bo​le​sni​ke. Bi​la bi tad kao ban​kar ko​ji kra​de no​vac, kao po​li​ti​čar ko​ji uzi​ma mi​to, kao sve​šte​nik ko​ji pip​ka de​voj​či​ce ko​je su mu do​šle na pr​vu pri​čest. Iz​da​la bi se​be. – Šta če​kaš? – upi​ta je uto Fri​da. – Ne mo​gu da mu na​ma​žem gel dok se ne smi​ri. Kar​la ubo​de iglu u te​lo To​ma​sa Ma​kea i on pre​sta​de da ur​la. Fri​da po​če da mu ma​že gel po spr​že​noj ko​ži. – Ovaj ima sa​mo po​tres mo​zga – re​če dok​tor Ernst pre​gle​dav​ši dru​gog pa​ci​jen​ta. – Ali ima me​tak u zad​nji​ci. – On po​di​že glas obra​ća​ju​ći se pa​ci​jen​tu. – Ka​ko si po​go​đen? RAF nas, va​la, je​di​no me​ci​ma no​ćas ni​je ga​đao. Kar​la se okre​nu da i sa​ma po​gle​da. Pa​ci​jent je le​žao na sto​ma​ku. Pan​ta​lo​ne su mu bi​le ise​če​ne, vi​de​la mu se zad​nji​ca. Imao je be​lu ne​žnu pût i sve​tle ma​lji​ce po kr​sti​ma. Iako je bio oša​mu​ćen, on pro​mr​mlja. – Šta re​če, po​li​ca​jac slu​čaj​no opa​lio? – re​če Ernst. Pa​ci​jent sad pro​go​vo​ri raz​go​vet​ni​je: – Da. – Iz​va​di​ću ti taj me​tak. Bo​le​će, ali sla​bo sto​ji​mo s mor​fi​ju​mom, a ima go​rih slu​ča​je​va od te​be.

– Sa​mo na​pred. Kar​la va​tom oči​sti ra​nu. Ernst do​hva​ti par du​gač​kih, tan​kih hi​rur​ških kle​šta. – Za​gri​zi ja​stuk – re​če. Gur​nuo je kle​šta u ra​nu. Pa​ci​jent is​pu​sti pri​gu​šen bol​ni krik. – Pro​baj da opu​stiš mi​ši​će – re​če dok​tor Ernst. – Ta​ko će bi​ti sa​mo go​re. Glupog li saveta, po​mi​sli Kar​la. Ko bi još mo​gao da opu​sti mi​ši​će dok mu gu​ra​ju in​stru​ment u ži​vu ra​nu? – Joj! Do​vra​ga! – za​ur​la pa​ci​jent. – Uhva​tio sam ga – re​če dok​tor Ernst. – Daj sve od se​be da se ne po​me​raš! Pa​ci​jent je mir​no le​žao, a Ernst iz​vu​če ta​ne i spu​sti ga na me​tal​nu tac​nu. Kar​la obri​sa krv oko ra​ne pa po​če da je pre​vi​ja. Pa​ci​jent se okre​nu. – Ne​moj​te – re​če Kar​la. – Mo​ra​te da le​ži​te na... I sta​de u po​la re​či. Pa​ci​jent je bio – Ver​ner. – Kar​la? – re​če on. – Ja sam – ona od​vra​ti ra​do​sno. – I pre​vi​jam ti zadnjicu. – Vo​lim te – re​če on. Ona ga za​gr​li, što je bi​lo kraj​nje ne​pro​fe​si​o​nal​no, pa re​če: – O, naj​dra​ži moj, vo​lim i ja te​be.

VI To​mas Ma​ke je po​la​ko do​la​zio se​bi. Naj​pre je mi​slio da sa​nja. On​da je po​la​ko bi​vao sve​sni​ji i, na​po​slet​ku, shva​tio da je u bol​ni​ci te da je oma​mljen. Znao je i za​što; tr​peo je stra​ho​vi​te bo​lo​ve, na​ro​či​to do​le, s le​ve stra​ne. Bio je, ipak, to​li​ko pri​se​ban da zna da le​ko​vi, sva​ka​ko, ubla​ža​va​ju bol, iako ne mo​gu sa​svim da ga umr​tve. La​ga​no se pri​se​ćao ka​ko je do​speo ova​mo. Bom​ba je pa​la na nje​ga. I ne bi vi​še ni bio me​đu ži​vi​ma da ni​je be​žao su​prot​no od me​sta eks​plo​zi​je jer je ju​rio za be​gun​cem. Oni iza nje​ga si​gur​no su iz​gi​nu​li: Man, Šnaj​der, Rih​ter i mla​di Vag​ner. Ceo nje​gov tim. Ali Ver​ne​ra je uhva​tio. No da li ga je uhva​tio? Po​go​dio je Ver​ne​ra, i Ver​ner je pao; a on​da je pu​kla bom​ba. Ma​ke je pre​ži​veo, pa je mo​gu​će da je u ži​vo​tu ostao i Ver​ner. Ma​ke je je​di​ni pre​ži​ve​li ko​ji zna da je Ver​ner špi​jun. Mo​rao je o to​me da po​raz​go​va​ra sa še​fom, na​čel​ni​kom Krin​ge​laj​nom. Po​ku​šao je da se us​pra​vi u kre​ve​tu, ali uvi​de da ne​ma sna​ge ni da se po​me​ri. Od​lu​či, on​da, da po​zo​ve se​stru, ali kad je otvo​rio usta – zvu​ka ni​je bi​lo. Na​pre​za​nje ga je to​li​ko iz​nu​ri​lo da je po​no​vo za​spao. Kad se opet pro​bu​dio, shva​tio je da je noć. Oko nje​ga je bi​lo ti​ho, ni​ko se ni​je po​me​rao. On otvo​ri oči i ugle​da li​ce ko​je se nad​no​si​lo nad njim. Bio je to Ver​ner. – Od​la​ziš odav​de, od​mah – re​če Ver​ner. Ma​ke po​ku​ša da do​zo​ve po​moć, ali ni​je mo​gao da go​vo​ri. – Ideš na jed​no no​vo me​sto – po​no​vo će Ver​ner. – Ne​ćeš vi​še bi​ti mu​či​telj, šta​vi​še – ta​mo ćeš ti bi​ti žr​tva. Ma​ke otvo​ri usta da vri​sne. Ja​stuk se spu​sti na nje​go​vo li​ce. Na usta i nos, čvr​sto. Ni​je vi​še mo​gao da di​še. Po​ku​šao je da se od​bra​ni, ali u nje​go​vim udo​vi​ma ni​je bi​lo sna​ge. Po​ku​ša da udah​ne – ali uza​lud. Sad ga je već hva​ta​la

pa​ni​ka. Us​peo je da po​me​ri gla​vu le​vo-de​sno, ali ja​stuk ga je sve ja​če pri​ti​skao. Naj​zad, on is​pu​sti zvuk, ali to je bi​lo je​dva čuj​no cvi​lje​nje. Ko​smos se pre​tvo​ri u sve​tlo​sni disk ko​ji se po​la​ko sma​nji​vao dok od nje​ga ne osta​de sa​mo tač​ki​ca. A on​da i ona ne​sta​de.

17. 1943. (III) – Ho​ćeš li da se udaš za me​ne? – upi​ta Vo​lo​đa Pe​škov i za​dr​ža dah. – Ne – re​če Zo​ja Vo​ro​cin​ce​va. – No hva​la ti, sva​ka​ko. Ta​kva je bi​la Zo​ja, dr​ža​la se stro​go činjenicâ, ma o če​mu da je reč, ali ovo je čak i za nju bi​lo ne​u​o​bi​ča​je​no od​seč​no. Le​ža​li su u kre​ve​tu, u ras​ko​šnom ho​te​lu Mo​skva, i upra​vo su bi​li vo​di​li lju​bav. Zo​ja je dva​put do​sti​gla vr​hu​nac. Njoj je u sek​su naj​dra​ži bio ku​ni​lin​gus. Vo​le​la je da se iz​va​li na go​mi​lu ja​stu​ka dok bi on, kao da joj se kla​nja, kle​čao iz​me​đu nje​nih no​gu. A po​što je bio rev​no​stan, i ona je njemu po​let​no uz​vra​ća​la. Za​jed​no su bi​li već du​že od go​di​nu da​na i či​ni​lo se da im ide do​bro, da bo​lje ne mo​že bi​ti. Vo​lo​đu je zbu​ni​lo nje​no od​bi​ja​nje. – Vo​liš li ti me​ne? – upi​ta je. – Vo​lim. Obo​ža​vam te. I hva​la ti što i ti me​ne vo​liš to​li​ko da si me za​pro​sio. To je bi​lo već mal​či​ce bo​lje. – Pa što on​da ne​ćeš? – Ne že​lim da ra​đam de​cu u ovom za​ra​će​nom sve​tu – re​če ona. – Do​bro, to raz​u​mem. – Za​pro​si me po​no​vo kad po​be​di​mo. – Ali mo​žda ta​da ne​ću hte​ti da se ože​nim to​bom. – Ako bu​deš ta​ko ne​do​sle​dan, on​da je do​bro što sam te da​nas od​bi​la. – Iz​vi​ni. Na tre​nu​tak sam, vi​diš, za​bo​ra​vio da ne​maš smi​sla za hu​mor. – Mo​ram da pi​škim. – Ona usta​de s kre​ve​ta i ona​ko na​ga se pro​še​ta kroz so​bu. Vo​lo​đa go​to​vo da ni​je mo​gao da ve​ru​je da mu je do​zvo​lje​no da pri​su​stvu​je ta​kvom pri​zo​ru. Ima​la je te​lo ma​ne​ken​ke ili film​ske zve​zde. Ko​ža joj je bi​la mleč​no​be​la, a ko​sa i ma​lje po te​lu sve​tlo​pla​ve. I to što za skrom​nost kao da ni​je zna​la nje​mu je uvek pri​či​nja​va​lo uži​tak. Vo​lo​đa je tre​ba​lo da po​đe na po​sao. Mo​skov​ski oba​ve​štaj​ci ni​su zna​li kud uda​ra​ju kad god bi u po​se​tu do​la​zi​li sa​ve​znič​ki li​de​ri, a Vo​lo​đi je uobi​ča​je​nu ru​ti​nu po​no​vo na​ru​ši​la Kon​fe​ren​ci​ja mi​ni​sta​ra ino​stra​nih po​slo​va, ko​ja je po​če​la osam​na​e​stog ok​to​bra. Uče​sni​ci sku​pa bi​li su, po​red osta​lih, ame​rič​ki dr​žav​ni se​kre​tar Kor​del Hal i bri​tan​ski mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va En​to​ni Idn. Oni su skro​ji​li po​ma​lo ble​sav plan za stva​ra​nje če​tvor​nog pak​ta ko​jem bi pri​stu​pi​la i Ki​na. U Sta​lji​no​vim oči​ma bi​la je to pu​ka be​smi​sli​ca; nje​mu ni​ka​ko ni​je bi​lo ja​sno za​što ovi tra​će vre​me na to. Ame​ri​ka​nac Hal imao je se​dam​de​set dve go​di​ne i is​ka​šlja​vao je krv – u Mo​skvu je s njim do​pu​to​vao i nje​gov le​kar – ali za​to ni​je bio ma​nje ener​gi​čan i iz​ri​či​to je zah​te​vao da se taj sa​vez sklo​pi. Mno​go je to​ga mo​ra​lo da se oba​vi za vre​me kon​fe​ren​ci​je, pa je NKVD – taj​na po​li​ci​ja – bi​la pri​nu​đe​na da sa​ra​đu​je sa omra​že​nim su​par​ni​ci​ma iz Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je, Vo​lo​đom i nje​go​vi​ma. Po ho​tel​skim so​ba​ma va​lja​lo je kri​šom po​sta​vi​ti mi​kro​fo​ne – je​dan je bio i sad u nji​ho​voj so​bi, s tim što ga je Vo​lo​đa is​klju​čio. Mi​ni​stri iz ino​stran​stva i svi nji​ho​vi po​moć​ni​ci ne​pre​kid​no su nad​zi​ra​ni. Pr​tljag im je kra​do​mi​ce otvo​ren i pre​gle​dan. Nji​ho​vi te​le​fon​ski raz​go​vo​ri su sni​ma​ni, tran​skri​bo​va​ni i pre​vo​đe​ni na ru​ski, a po​tom iš​či​ta​va​ni i re​zi​mi​ra​ni. Ve​ći​na lju​di s ko​ji​ma su se go​sti vi​-

đa​li, uklju​ču​ju​ći ko​no​ba​re i so​ba​ri​ce, bi​li su agen​ti NKVD-a, ali su svi osta​li s ko​ji​ma bi ovi sti​ca​jem okol​no​sti po​raz​go​va​ra​li, bi​lo u ho​tel​skom pre​dvor​ju, bi​lo na uli​ci, mo​ra​li da bu​du pro​ve​re​ni, a po po​tre​bi i uhap​še​ni, za​tvo​re​ni, sa​slu​ša​ni, pa i mu​če​ni. Mno​go je tu bi​lo po​sla. Vo​lo​đa je ni​zao uspeh za uspe​hom. Nje​go​vi špi​ju​ni u Ber​li​nu snab​de​va​li su ga dra​go​ce​nim oba​ve​štaj​nim po​da​ci​ma. Od njih je do​bio i rat​ni plan za ne​mač​ku ključ​nu let​nju ofan​zi​vu, „Ci​ta​de​lu”, i za​hva​lju​ju​ći to​me Cr​ve​na ar​mi​ja je ne​pri​ja​te​lju na​ne​la te​žak po​raz. I Zo​ja je bi​la sreć​na. So​vjet​ski Sa​vez je po​no​vo po​kre​nuo is​tra​ži​va​nja u obla​sti upo​tre​be nu​kle​ar​ne ener​gi​je, te je Zo​ja ušla u tim struč​nja​ka ko​ji je po​ku​ša​vao da na​pra​vi nu​kle​ar​nu bom​bu. Usled Sta​lji​no​vog skep​ti​ci​zma, stal​no su od​la​ga​li i bi​li su u znat​nom za​o​stat​ku u od​no​su na Za​pad, ali su za​to mo​gli da ra​ču​na​ju na ne​pro​ce​nji​vu po​moć ko​mu​ni​stič​kih špi​ju​na u En​gle​skoj i Ame​ri​ci, me​đu ko​ji​ma je bio i Vo​lo​đin sta​ri škol​ski drug Vil​helm Frun​ce. Po​što se vra​ti​la u kre​vet, Vo​lo​đa joj re​če: – Kad smo se upo​zna​li, ja se te​bi, re​kao bih, i ni​sam mno​go do​pao. – Mu​škar​ci mi se ni​su do​pa​da​li – od​go​vo​ri ona. – Ne do​pa​da​ju mi se ni sa​da. Ve​ći​nom su to pi​jan​ci, si​le​dži​je i bu​da​le. Tre​ba​lo mi je vre​me​na da se uve​rim da si ti dru​ga​či​ji. – Valj​da bi tre​ba​lo da ti bu​dem za​hva​lan na to​me – od​vra​ti on. – Ali zar su mu​škar​ci za​i​sta ta​ko lo​ši? – Osvr​ni se ma​lo oko se​be – re​če ona. – Po​gle​daj ka​kva nam je ze​mlja. On pre​ba​ci ru​ku pre​ko Zo​je, pa uklju​či ra​dio, ko​ji je sta​jao po​red kre​ve​ta. Iako je pret​hod​no bio is​klju​čio ure​đaj za pri​slu​ški​va​nje iza uz​gla​vlja, pre​do​stro​žno​sti ni​kad ni​je bi​lo do​sta. Kad se ra​dio ugre​jao, raz​le​go​še se zvu​ci mar​ša – svi​rao je ne​ki voj​ni or​ke​star. Za​do​vo​ljan što ni​ko ne mo​že da ih ču​je, Vo​lo​đa re​če: – Ti mi​sliš na Sta​lji​na i Be​ri​ju. Ali ni​su oni od​u​vek na vla​sti. – Znaš li ti ka​ko je moj otac pao u ne​mi​lost? – re​če ona. – Ne znam. Mo​ji ro​di​te​lji ni​kad ni​su o to​me pri​ča​li. – I za to po​sto​je raz​lo​zi. – Pri​čaj. – Po re​či​ma mo​je maj​ke, kod oca u fa​bri​ci tre​ba​lo je da bu​du odr​ža​ni iz​bo​ri za de​le​ga​ta u Mo​skov​skom so​vje​tu. Pro​tiv​nik bolj​še​vi​ku na tim iz​bo​ri​ma bio je menj​še​vič​ki kan​di​dat, i moj otac je oti​šao na ne​ki nji​hov skup, da ču​je tog čo​ve​ka. On ni​je po​dr​ža​vao menj​še​vi​ka, ni​ti je gla​sao za nje​ga; ali svi ko​ji su pri​su​stvo​va​li tom zbo​ru do​bi​li su ot​ka​z, a ne​ko​li​ko ne​de​lja ka​sni​je mog oca su uhap​si​li i od​ve​li u Lu​bjan​ku. Mi​sli​la je na se​di​šte i za​tvor NKVD-a na Tr​gu Lu​bjan​ka. – Mo​ja maj​ka je on​da do​šla kod tvog oca – pro​du​ži Zo​ja – i mo​li​la ga da po​mog​ne. On je od​mah s njom po​šao do Lu​bjan​ke. Mog oca su spa​sli, ali su za​to vi​de​li ka​ko stre​lja​ju pre​o​sta​lu dva​na​e​sto​ri​cu. – Stra​šno – re​če Vo​lo​đa. – Ali Sta​ljin je... – Ne. Ovo se do​go​di​lo 1920. Sta​ljin je u to vre​me bio sa​mo ko​man​dant Cr​ve​ne ar​mi​je, bo​rio se u So​vjet​sko-polj​skom ra​tu. Le​njin je bio vo​đa. – To se do​go​di​lo za Le​nji​no​ve vla​da​vi​ne? – Da. I ta​ko, shva​taš, ni​je pro​blem sa​mo u Sta​lji​nu i Be​ri​ji. Vo​lo​đi​no po​i​ma​nje ko​mu​ni​stič​ke isto​ri​je bi​lo je ozbilj​no uz​dr​ma​no. – Pa u če​mu je on​da pro​blem? Uto se otvo​ri​še vra​ta. Vo​lo​đa po​seg​nu za re​vol​ve​rom ko​ji je dr​žao u fi​o​ci noć​nog sto​či​ća. U so​bu je, me​đu​tim, ušla de​voj​ka u bun​di, is​pod ko​je, ko​li​ko se mo​glo vi​de​ti, ni​šta nije no​si​la. – Iz​vi​ni, Vo​lo​đa – re​če ona. – Ni​sam zna​la da imaš dru​štvo.

– Ko ti je ova, je​bo​te?! – re​če Zo​ja. – Na​ta​ša, ka​ko si ušla? – upi​ta Vo​lo​đa de​voj​ku. – Pa ti si mi dao ka​la​uz. Nji​me se otva​ra​ju sva vra​ta u ho​te​lu. – Mo​gla si, po​bo​gu, da po​ku​caš! – Iz​vi​ni. Sa​mo sam do​šla da ti sa​op​štim lo​še ve​sti. – Šta to? – Oti​šla sam u so​bu kod Vu​di​ja Dju​a​ra, baš ka​ko si mi ti re​kao. Ali ni​sam us​pe​la. – Šta si ura​di​la? – Ovo. – Na​ta​ša ra​ši​ri bun​du i po​ka​za svo​je na​go te​lo. Nje​na fi​gu​ra i ras​ko​šan ta​man žbun bu​di​li su po​ho​tu. – Do​bro, ja​sno mi je, za​kop​čaj bun​du – re​če joj Vo​lo​đa. – I šta ti je on re​kao? Na​ta​ša pre​đe na en​gle​ski. – Re​kao je pro​sto: „No.” Ja mu re​koh: „What do you mean, no?” A on će: „It’s the op​po​si​te of yes.” A on​da mi je ši​rom otvo​rio vra​ta i sa​če​kao da iza​đem.34 – Pe​der je​dan – re​če Vo​lo​đa. – Mo​ra​ću da smi​slim ne​što dru​go.

II Čak Dju​ar je znao da će bi​ti ne​vo​lje čim je ka​pe​tan Van​der​ma​jer sre​di​nom po​po​dne​va ušao u ne​pri​ja​telj​sku kop​ne​nu zo​nu, sav za​ja​pu​ren po​sle ruč​ka za​li​ve​nog pi​vom. Oba​ve​štaj​na je​di​ni​ca u Perl Har​bo​ru u me​đu​vre​me​nu je pro​ši​re​na. Ne​ka​da​šnja Sta​ni​ca HI​PO pre​ra​sla je u zvuč​ni​ji Za​jed​nič​ki oba​ve​štaj​ni cen​tar za pa​ci​fič​ko pod​ruč​je, ili JIC​POA.35 Van​der​ma​jer je do​šao u prat​nji jed​nog mor​na​rič​kog​ na​red​ni​ka. – Ej, vi, puf​ni​ce na​mi​ri​sa​ne – re​če Van​der​ma​jer. – Jed​na mu​šte​ri​ja je do​šla da se ža​li. Ka​ko se ope​ra​ci​ja raz​gra​na​va​la, svi su se spe​ci​ja​li​zo​va​li u užim obla​sti​ma, te su ta​ko Čak i Edi po​sta​li struč​nja​ci za ma​pi​ra​nje te​ri​to​ri​ja na ko​je bi ame​rič​ke sna​ge tre​ba​lo da se iskcra​ju u du​gom pa​ci​fič​kom po​ho​du od ostr​va do ostr​va. – Ovo je na​red​nik Do​ne​gan – re​če Van​der​ma​jer. Mor​nar je bio iz​ra​zi​to vi​sok, i iz​gle​dao tvrd kao ste​na. Čak na​slu​ti da je sek​su​al​no po​re​me​će​ni Van​der​ma​jer oča​ran nji​me. Čak usta​de. – Dra​go mi je, na​red​ni​če. Ja sam glav​ni pod​o​fi​cir Dju​ar. I Čak i Edi bi​li su una​pre​đe​ni. Po​što je na hi​lja​de re​gru​ta pri​sti​za​lo u ame​rič​ku voj​sku, manj​ka​lo je ofi​ci​ra, ta​ko da su svi oni ko​ji su u slu​žbu stu​pi​li pre ra​ta sa​da br​zo na​pre​do​va​li. Ča​ku i Edi​ju bi​lo je do​zvo​lje​no da sta​nu​ju iz​van ba​ze, ta​ko da su njih dvo​ji​ca iz​naj​mi​li je​dan stan​čić. Čak pru​ži ru​ku Do​ne​ga​nu, ali ovaj ne hte​de da se ru​ku​je. Čak se​de. Po či​nu je, isti​na sa​svim ma​lo, bio iz​nad na​red​ni​ka, i ni​je se​bi hteo da do​zvo​li da bu​de ulju​dan pre​ma ne​ko​me ko je neo​te​san. – Mo​gu li ne​što da uči​nim za vas, ka​pe​ta​ne Van​der​ma​je​ru? Ka​pe​tan je mo​gao na bez​broj na​či​na da mal​tre​ti​ra pod​o​fi​ci​re u mor​na​ri​ci, a Van​der​ma​jer je bio vešt u to​me. On je sme​ne na​tem​pi​rao ta​ko da Čak i Edi ni​ka​da ne bu​du slo​bod​ni isto​ga da​na. Iz​ve​šta​je o nji​ho​vom učin​ku obe​le​žio je sa „ade​kva​tan”, i te ka​ko sve​stan da je sve is​pod „od​li​čan” za​pra​vo sla​ba oce​na. Bla​gaj​ni je slao zbu​nju​ju​će po​ru​ke, ta​ko da su Čak i Edi ili is​pla​ći​va​ni ka​sno ili do​bi​ja​li ma​nje ne​go što je tre​ba​lo, pa su mo​ra​li sa​te i sa​te da utro​še dok se stva​ri ne raz​mr​se. Taj Van​der​ma​jer je bio do​sa​dan kao va​ška. A sa​da je, evo, smi​slio ne​ku no​vu smi​ca​li​cu. Do​ne​gan iz dže​pa iz​va​di štro​ka​vo par​če pa​pi​ra, pa ga raz​vi. – Je​ste li vi ovo na​pra​vi​li? – upi​ta on dr​sko. Čak uze pa​pir. Bi​la je to ma​pa No​ve Džor​dži​je, ma​log ar​hi​pe​la​ga u sa​sta​vu So​lo​mon​skih ostr​va. – Da po​gle​dam – re​če on. Da, bio je to nje​gov rad, i on je to znao, ali je odugovlačio.

Oti​šao je do da​to​te​ke i otvo​rio fi​o​ku. Iz​va​dio je iz nje do​si​je o No​voj Džor​dži​ji, pa ko​le​nom za​tvo​rio fi​o​ku. Vra​tio se za rad​ni sto, seo i otvo​rio fa​sci​klu. Unu​tra se na​la​zi​la ko​pi​ja ma​pe ko​ju mu je po​ka​zao Do​ne​gan. – Da – re​če Čak. – Ja sam je na​pra​vio. – E pa, ja sam do​šao da vam ka​žem da je ovo obič​no sra​nje – re​če Do​ne​gan. – Ma je li? – Po​gle​daj​te, evo. Po va​ma, prašuma se pro​te​že sve do sa​mog mo​ra. A tu je u stva​ri če​ti​ri​sto me​ta​ra ši​ro​ka pla​ža. – Žao mi je. – Žao! – Do​ne​gan je bio po​pio pi​va ko​li​ko i Van​der​ma​jer i bio je ras​po​lo​žen za sva​đu. – Pe​de​set lju​di mi je iz​gi​nu​lo na toj pla​ži. Van​der​ma​jer pod​rig​nu pa re​če: – Ka​ko si mo​gao da na​pra​viš ta​kvu gre​šku, Dju​a​re? Čak je bio uz​dr​man. Ako je za​i​sta na nje​mu od​go​vor​nost za gre​šku usled ko​je je iz​gi​nu​lo pe​de​set lju​di – on sva​ka​ko za​slu​žu​je da ga uko​re. – Evo na če​mu smo sve mo​ra​li da ra​di​mo – re​če on. U do​si​jeu je bi​la ne​tač​na ma​pa ostrvâ ko​ja je mo​gla bi​ti još iz vik​to​ri​jan​skog do​ba i jed​na sko​ra​šnja po​mor​ska kar​ta, na ko​joj su bi​le pri​ka​za​ne du​bi​ne mo​ra i tek po​ko​ja oso​bi​na te​re​na. Ni​je bi​lo ni iz​ve​šta​ja s te​re​na, ni te​le​graf​skog de​krip​ta. U do​si​jeu je, osim to​ga, bi​la još sa​mo jed​na mut​na cr​no-be​la fo​to​gra​fi​ja sni​mlje​na iz va​zdu​ha u to​ku iz​vi​đa​nja. Sta​viv​ši prst na ključ​nu tač​ku na fo​to​gra​fi​ji, Čak re​če: – Su​de​ći po ovo​me, dr​ve​će ra​ste do sa​me li​ni​je mo​ra. Mo​žda je to bi​la pli​ma? Ako ni​je, mo​žda je pe​sak bio pre​kri​ven al​ga​ma kad je na​či​nje​na fo​to​gra​fi​ja. Al​ge mo​gu iz​ne​na​da da pro​cve​ta​ju i isto ta​ko br​zo da se sa​su​še. – Ne bi ti bio ta​ko opu​šten da si sâm mo​rao da ideš da se bo​riš na tom te​re​nu. Mo​žda, po​mi​sli Čak. Do​ne​gan je​ste bio na​bu​sit i grub, a i zlob​ni Van​der​ma​jer ga je oči​gled​no na​hu​škao, ali sve to ne zna​či da ni​je bio u pra​vu. – Da, Dju​a​re – re​če Van​der​ma​jer. – Mo​žda bi ti i tvoj dru​gar pe​ški​rić tre​ba​lo sle​de​ći put da kre​ne​te s ma​rin​ci​ma u na​pad. Da vi​di​te ma​lo ka​ko se va​še ma​pe ko​ri​ste u ak​ci​ji. Čak je upra​vo po​ku​ša​vao da smi​sli ne​ki pa​me​tan od​go​vor kad mu si​nu da bi taj pred​log, u stva​ri, va​lja​lo ozbilj​no raz​ma​tri​ti. Mo​žda bi za​i​sta tre​ba​lo da vi​di ma​lo pra​ve ak​ci​je. La​ko je bi​lo se​de​ti za kan​ce​la​rij​skim sto​lom. Do​ne​ga​no​vu žal​bu vre​de​lo je shva​ti​ti ozbilj​no. S dru​ge stra​ne, to bi zna​či​lo sta​vi​ti ži​vot na koc​ku. Čak po​gle​da Van​der​ma​je​ra u oči. – Mi​slim da je to do​bar pred​log, ka​pe​ta​ne – re​če on. – Že​leo bih do​bro​volj​no da se pri​ja​vim za taj za​da​tak. Do​ne​gan je bio vid​no iz​ne​na​đen i či​ni​lo se da po​la​ko po​či​nje da mi​sli da je, ipak, po​gre​šno pro​ce​nio ce​lu si​tu​a​ci​ju. Edi tad pr​vi put pro​go​vo​ri. – I ja bih. Idem i ja. – Do​bro – re​če Van​der​ma​jer. – Vra​ti​će​te se mu​dri​ji. Ili se ne​će​te ni vra​ti​ti.

III Vo​lo​đa ni​je mo​gao da na​pi​je Vu​di​ja Dju​a​ra. U ba​ru ho​te​la Mo​skva gur​nuo je ča​šu vot​ke is​pred mla​dog Ame​ri​kan​ca i obra​tio mu se na škol​skom en​gle​skom: – Do​pa​šće ti se ovo – ne​ma bo​ljeg pi​ća.

– Mno​go ti hva​la – re​če Vu​di. – Stvar​no sam ti za​hva​lan. – Ali ča​šu ni​je ni pip​nuo. Vu​di je bio vi​sok i kra​kat, a či​ni​lo se da je iskren, go​to​vo na​i​van – za​to je Vo​lo​đa upra​vo nje​ga i oda​brao. Obra​ća​ju​ći se sa​go​vor​ni​ku pre​ko pre​vo​di​o​ca, Vu​di re​če: – Je li Pe​škov če​sto pre​zi​me kod Ru​sa? – Pa i ne baš – od​go​vo​ri Vo​lo​đa na ru​skom. – Ja sam iz Ba​fa​la, a ta​mo ima je​dan po​znat po​slov​ni čo​vek ko​ji se zo​ve Lav Pe​škov. Mo​žda ste u srod​stvu. Vo​lo​đa se pre​nu. Nje​gov ro​đe​ni stric zvao se Lav Pe​škov, a u Ba​fa​lo je oti​šao uoči Pr​vog svet​skog ra​ta. Oba​zri​vost ga, me​đu​tim, na​te​ra da iz​vr​da od​go​vor. – Mo​ram da pi​tam oca – re​če sa​mo. – Ja sam išao na Har​vard sa si​nom La​va Pe​ško​va, Gre​gom – re​če Vu​di. – To bi mo​gao da ti bu​de brat od stri​ca. – Mo​gu​će je. – Vo​lo​đa je ner​vo​zno poglédao u po​li​cij​ske špi​ju​ne ko​ji su se​de​li za sto​lom. Vu​di ni​je mo​gao da shva​ti da bi​lo ka​kva po​ve​za​nost s ne​kim u Ame​ri​ci mo​že da po​bu​di sum​nju u jed​nog so​vjet​skog gra​đa​ni​na. – Znaš, Vu​di, kad u ovoj ze​mlji od​bi​ješ da po​pi​ješ pi​će, to se sma​tra uvre​dom. Vu​di se pred​u​sre​tlji​vo na​sme​ši. – U Ame​ri​ci se ne sma​tra – re​če. Vo​lo​đa po​di​že ča​šu i po​gle​da u dru​štvo za sto​lom, sve sa​me oda​bra​ne taj​ne po​li​caj​ce ko​ji su tu glu​mi​li dr​žav​ne slu​žbe​ni​ke i di​plo​ma​te. – Da na​zdra​vi​mo! – re​če on. – Za pri​ja​telj​stvo iz​me​đu Sje​di​nje​nih Dr​ža​va i So​vjet​skog Sa​ve​za! Svi po​di​go​še ča​še vi​so​ko. I Vu​di uči​ni isto. – Za pri​ja​telj​stvo! – pro​lo​mi se od​je​ku​ju​ći. Po​pi​še svi osim Vu​di​ja, ko​ji spu​sti ča​šu na sto ne pri​nev​ši je usna​ma. Vo​lo​đa je bio slu​tio da Vu​di ni​je na​i​van kao što iz​gle​da. Vu​di se nag​nu pre​ko sto​la. – Vo​lo​đa, mo​raš ima​ti na umu da ja ne znam ni​ka​kve taj​ne. Još sam ni​sko u hi​je​rar​hi​ji. – I ja sam – re​če Vo​lo​đa. Da​le​ko je to bi​lo od isti​ne. – Hteo sam da ti ka​žem da me slo​bod​no mo​žeš pi​ta​ti šta ho​ćeš – re​če mu Vu​di. – Ako znam od​go​vor, ja ću ti od​go​vo​ri​ti. To​li​ko smem, jer šta god da znam, to ni​ka​ko ne mo​že bi​ti po​ver​lji​vo. Ne mo​raš, zna​či, ni da me opi​jaš ni da mi ša​lješ pro​sti​tut​ke u so​bu. Sa​mo me pi​taj. Ovo je ne​ki trik, pro​ce​ni Vo​lo​đa. Ni​ko ne bi mo​gao da bu​de to​li​ko be​za​zlen. Ali on od​lu​či da po​vla​đu​je Vu​di​ju. Što ne bi? – Do​bro – re​če on. – Mo​ram da znam šta ho​će​te. Ne svi vi lič​no, na​rav​no. Ne​go va​ša de​le​ga​ci​ja, se​kre​tar Hal i pred​sed​nik Ru​zvelt. Šta oče​ku​je​te od ove kon​fe​ren​ci​je? – Oče​ku​je​mo da pri​hva​ti​te če​tvor​ni pakt. Bio je to stan​dar​dan od​go​vor, ali Vo​lo​đa ni​je hteo da po​pu​sti. – Upra​vo nam to i ni​je ja​sno. – Sad je i on bio iskren, mo​žda i vi​še ne​go što je tre​ba​lo, ali pred​o​se​ćao je da va​lja pre​u​ze​ti taj ri​zik i otvo​ri​ti se ma​lo. – I ko​ga je bri​ga za pakt s Ki​nom? Mi mo​ra​mo da po​ra​zi​mo na​ci​ste u Evro​pi. A za to nam tre​ba va​ša po​moć. – I mi će​mo vam po​mo​ći. – Ta​ko vi ka​že​te. Ali ste isto ta​ko re​kli da će​te na le​to iz​vr​ši​ti in​va​zi​ju na Evro​pu. – Pa, je​smo iz​vr​ši​li in​va​zi​ju na Ita​li​ju. – To ni​je do​volj​no. – Idu​će go​di​ne će​mo na Fran​cu​sku. Obe​ća​li smo. – Šta će vam on​da ovaj pakt? – Pa... – Vu​di na​čas za​sta​de, da se sa​be​re. – Mo​ra​mo naj​pre da ube​di​mo ame​rič​ku jav​nost da nam je u in​te​re​su da kre​ne​mo na Evro​pu.

– Za​što? – Šta za​što? – Za​što mo​ra​te to da ob​ja​šnja​va​te jav​no​sti? Ru​zvelt je pred​sed​nik, zar ne? Ne​ka, jed​no​stav​no, uči​ni to! – Idu​ća go​di​na je iz​bor​na. On že​li da ga po​no​vo iza​be​ru. – Pa? – Ame​ri​kan​ci ne​će gla​sa​ti za nje​ga ako oce​ne da ih je bes​po​treb​no uklju​čio u rat u Evro​pi. Za​to on že​li da im tu in​va​zi​ju pred​sta​vi kao deo sve​o​bu​hvat​nog pla​na za po​sti​za​nje mi​ra u sve​tu. Ako bu​de​mo mo​gli da se oslo​ni​mo na če​tvor​ni pakt, ve​ći su iz​gle​di da će ame​rič​ki gla​sa​či pri​hva​ti​ti in​va​zi​ju na Fran​cu​sku kao ko​rak na pu​tu ka stva​ra​nju sve​ta u ko​jem će bi​ti vi​še mi​ra. – Ču​do jed​no – na to će Vo​lo​đa. – Čo​vek je pred​sed​nik, a ipak mo​ra sve vre​me da se prav​da za ono što ra​di! – Ta​ko ne​ka​ko – od​vra​ti Vu​di. – Mi to zo​ve​mo de​mo​kra​ti​jom. Vo​lo​đi se pri​kra​da​la sum​nja da bi ta ne​ve​ro​vat​na pri​ča mo​gla, u stva​ri, da bu​de su​šta isti​na. – I pakt je, da​kle, neo​p​ho​dan da bi ame​rič​ki gla​sa​či pru​ži​li po​dr​šku in​va​zi​ji na Evro​pu. – Tač​no. – A šta će nam on​da Ki​na? – Sta​ljin je, ina​če, s po​seb​nim pre​zre​njem gle​dao na in​si​sti​ra​nje sa​ve​zni​ka da i Ki​na bu​de čla​ni​ca pak​ta. – Ki​na je slab sa​ve​znik. – Ne​moj​te on​da na nju ni da obra​ća​te pa​žnju. – Ako Ki​ne​zi ne uđu u pakt, bi​će obes​hra​bre​ni, a on​da po​sto​ji mo​guć​nost da se s ma​nje po​le​ta bo​re pro​tiv Ja​pa​na​ca. – I? – I mi, da​kle, mo​ra​mo da oja​ča​mo sna​ge u pa​ci​fič​kom ba​se​nu. Na​u​štrb to​ga, osla​bi​će nam po​zi​ci​je u Evro​pi. To je uz​ne​mi​ri​lo Vo​lo​đu. So​vjet​skom Sa​ve​zu ni​je od​go​va​ra​lo da se rat​ni na​po​ri sa​ve​znič​kih sna​ga pre​u​sme​re s Evro​pe na Ti​hi okean. – Vi, zna​či, či​ni​te ovaj pri​ja​telj​ski gest pre​ma Ki​ni pro​sto za​to da bi​ste sa​ču​va​li sna​ge za in​va​zi​ju na Evro​pu. – Upra​vo ta​ko. – Kad ta​ko po​sta​viš stva​ri, sve iz​gle​da pro​sto. – I je​ste pro​sto – re​če Vu​di.

IV U ra​nim ju​tar​njim ča​so​vi​ma pr​vog no​vem​bra, Čak i Edi je​li su šnic​le za do​ru​čak, kao i osta​li pri​pad​ni​ci ame​rič​ke Tre​će mor​na​rič​ke di​vi​zi​je, ko​ji su se u tom tre​nut​ku na​la​zi​li u ne​po​sred​noj bli​zi​ni ostr​va Bu​gen​vil u Ju​žnom mo​ru. Ostr​vo Bu​gen​vil bi​lo je du​gač​ko oko dve sto​ti​ne ki​lo​me​ta​ra. Na nje​mu su se na​la​zi​le dve ja​pan​ske po​mor​ske ba​ze, jed​na na se​ve​ru, dru​ga na ju​gu. Ma​rin​ci su se već pri​pre​ma​li da se is​kr​ca​ju ne​gde na po​la pu​ta iz​me​đu bazâ, na sla​bi​je bra​nje​noj za​pad​noj oba​li. Cilj im je bio da us​po​sta​ve mo​sto​bran i za​u​zmu do​volj​no ve​li​ku te​ri​to​ri​ju na ko​joj će iz​gra​di​ti uz​le​ti​šte, oda​kle će po​sle na​pa​da​ti ja​pan​ske ba​ze. U se​dam ča​so​va i dva​de​set šest mi​nu​ta, Čak se na​la​zio na pa​lu​bu, kad ma​rin​ci sa šle​mo​vi​ma na gla​va​ma i ruk​sa​ci​ma na le​đi​ma, po​če​še da se spu​šta​ju niz mre​žu od uža​di ko​ja je vi​si​la sa obe stra​ne bro​da, i us​ka​ču u de​sant​ni ča​mac sa vi​so​kim stra​ni​ca​ma. S nji​ma je bi​lo i ne​ko​li​ko do​ber​man pin​čer

dre​si​ra​nih za uče​šće u rat​nim dej​stvi​ma, ko​ji za umor ni​su zna​li. Čam​ci su se već pri​bli​ža​va​li kop​nu kad Čak pri​me​ti ne​do​sta​tak na ma​pi ko​ju je pret​hod​no bio na​pra​vio. Vi​so​ki ta​la​si uda​ra​li su o str​mu, iz​ra​zi​to na​ko​še​nu pla​žu. Dok je on, ta​ko, gle​dao – ta​la​si okre​nu​še ča​mac na bok, i on se pre​vr​nu. Ma​rin​ci za​pli​va​še pre​ma oba​li. – Mo​ra​mo na ma​pa​ma da ozna​ča​va​mo i ta​la​se – re​če Čak Edi​ju, ko​ji je sta​jao po​red nje​ga na pa​lu​bi. – A ka​ko će​mo zna​ti ka​kvi su? – Iz​vi​đač​ki avion će mo​ra​ti u ni​skom le​tu da nad​le​ti mo​re, i na​pra​vi snim​ke. – Ne mo​gu oni da ri​zi​ku​ju to​li​ko ni​sko da le​te, na​ro​či​to kad su ne​pri​ja​telj​ske ba​ze bli​zu. U pra​vu je bio Edi. Ne​ko re​še​nje se, me​đu​tim, mo​ra​lo pro​na​ći. Čak do da​ljeg od​lo​ži to pi​ta​nje, s tim da se po okon​ča​nju ovog za​dat​ka naj​pre ti​me po​za​ba​ve. Uoči ovog is​kr​ca​va​nja do​bi​li su, ina​če, vi​še in​for​ma​ci​ja ne​go obič​no. Uz stan​dard​ne, ne​po​u​zda​ne ma​pe i fo​to​gra​fi​je iz va​zdu​ha ko​je je te​ško de​ši​fro​va​ti, do​bi​li su i iz​ve​štaj od iz​vid​ni​ce ko​ja se, sti​gav​ši pod​mor​ni​com, is​kr​ca​la na kop​no šest ne​de​lja ra​ni​je. Iz​vid​ni​ca je duž oba​le, na po​te​zu od šestse​dam ki​lo​me​ta​ra, prona​šla dva​na​est pla​ža po​god​nih za is​kr​ca​va​nje. Ni​su, me​đu​tim, upo​zo​ri​li na ove ta​la​se. Mo​žda to​ga da​na i ni​su bi​li ova​ko ve​li​ki. Što se osta​lih po​sta​ka ti​če, Ča​ko​va ma​pa je bi​la tač​na, bar za sa​da. Bi​la je tu jed​na pe​šča​na pla​ža, sto​ti​nak me​ta​ra ši​ro​ka, s gu​stim šu​mar​kom pal​mi i osta​log ra​sti​nja. Od​mah iza te li​ni​je– bar je ta​ko na ma​pi bi​lo ucr​ta​no – tre​ba​lo bi da bu​de mo​čva​ra. Oba​la ni​je bi​la baš sa​svim ne​bra​nje​na. Čak za​ču tut​nja​vu ar​ti​lje​rij​ske va​tre, i jed​na gra​na​ta pa​de u pli​ćak. Ni​ko​ga ni​je po​vre​di​la, ali mi​tra​lje​zac će ubr​zo po​de​si​ti ni​šan​sku spra​vu. Ma​rin​ci do​bi​še no​vi pod​sti​caj; iska​ka​li su iz de​sant​nog čam​ca na pla​žu i tr​ča​li pre​ma šu​mar​ku. Ča​ku je bi​lo dra​go što je od​lu​čio da po​đe. Ni​ka​da on u ži​vo​tu ni​je bio ne​pa​žljiv ili ne​ma​ran kad je o ma​pa​ma reč, ali bio je pra​vi me​lem za du​šu vi​de​ti, iz pr​ve ru​ke, kako pre​ci​zno ma​pi​ra​nje mo​že da do​pri​ne​se spa​sa​va​nju ljud​skih ži​vo​ta, ali i ka​ko gre​ške, čak i one naj​ma​nje, mo​gu bi​ti smr​to​no​sne. On i Edi još se ni​su ni is​kr​ca​li,, a već su po​sta​li zah​tev​ni​ji. Za​tra​ži​li su da se ume​sto onih sta​rih, mut​nih, na​či​ne no​vi snim​ci, raz​go​va​ra​li su te​le​fo​nom sa iz​vi​đa​či​ma i po​sla​li te​le​graf​ski po​ru​ku u raz​ne de​lo​ve sve​ta, na​da​ju​ći se da će ta​ko do​ći do pre​ci​zni​jih ma​pa. Ra​do​vao se on još zbog ne​če​ga. Bio je sad na mo​ru, ko​je je vo​leo. Na​la​zio se na bro​du, sa se​dam​sto mla​di​ća, i uži​vao je u tom dru​že​nju, u ša​la​ma, pe​smi, u in​ti​mi gu​sto zbi​je​nih le​ža​je​va, u za​jed​nič​kom tu​ši​ra​nju. – To ti je kao da he​te​ro​sek​su​a​lac ži​vi u žen​skom in​ter​na​tu – re​če on Edi​ju jed​ne ve​če​ri. – S tim što ta​ko ne​što ni​ka​da ne bi​va, a ovo bi​va – od​go​vo​rio mu je Edi. I on je ovo do​ži​vlja​vao kao Čak. Vo​le​li su se njih dvo​ji​ca, ali ni Edi​ju ni Ča​ku ni​je sme​ta​lo da onaj dru​gi gle​da go​le mor​na​re. A sa​da se svih se​dam​sto ma​ri​na​ca is​kr​ca​va​lo s bro​da i hi​ta​lo ka kop​nu naj​br​že što su mo​gli. Isti pri​zor se pru​žao na još osam me​sta duž tog de​la oba​le. Čim se de​sant​ni ča​mac is​pra​znio, okre​nuo se, ne gu​be​ći vre​me, po no​vi kon​tin​gent lju​di; ceo taj pro​ces, me​đu​tim, či​nio se očaj​no spo​rim. Ja​pan​ski mi​tra​lje​zac, skri​ven ne​gde u džun​gli, ko​nač​no je us​peo da na​ni​ša​ni, i – na Ča​ko​vo zgra​ža​va​nje – do​bro na​ci​lja​na gra​na​ta ras​pr​snu se usred go​mi​le ma​ri​na​ca; lju​di, pu​ške i de​lo​vi te​la raz​le​te​še se na sve stra​ne po pla​ži, pe​sak se obo​ji u cr​ve​no, od kr​vi. Čak je uža​snu​to zve​rao u po​kolj, kad na​jed​nom za​ču avion i po​di​gav​ši gla​vu, ugle​da ja​pan​ski ze​ro u ni​skom le​tu duž oba​le. Cr​ve​na sun​ca na nje​go​vim kri​li​ma is​pu​ni​še ga stra​hom. Pro​šli put taj mu se pri​zor bio uka​zao pred oči​ma u Bi​ci za Mi​dvej. Ze​ro je mi​tra​lji​rao pla​žu. Ma​rin​ci ko​ji su se upra​vo iskrca​va​li iz de​sant​nog čam​ca ni​su ima​li kud da se sklo​ne. Ne​ki se po​ba​ca​še ni​či​ce u pli​ćak, ne​ki po​ku​ša​še da se sa​kri​ju iza čam​ca, ne​ki po​tr​ča​še ka pra​šu​mi. Ne​ko​li​ko se​kun​di krv je pr​šta​la, a lju​di sa​mo pa​da​li.

A on​da avion od​le​te, osta​vlja​ju​ći za so​bom pla​žu is​tač​ka​nu te​li​ma iz​gi​nu​lih Ame​ri​ka​na​ca. Tre​nu​tak ka​sni​je Čak opet za​ču onaj avion; sad je mi​tra​lje​zom tu​kao po su​sed​noj pla​ži. Vra​ti​će se on. Tre​ba​lo je tu da bu​de i ame​rič​kih avi​o​na, ko​ji bi po​kri​va​li ma​rin​ce, ali Čak ni​je​dan ni vi​deo. Po​dr​ške iz va​zdu​ha ni​ka​da ne​ma ta​mo gde ti je po​treb​na, a to bi bi​lo – tač​no iz​nad gla​ve. Kad su se svi ma​rin​ci is​kr​ca​li, što ži​vi, što mr​tvi, čam​ci​ma na oba​lu sti​go​še i le​ka​ri i bol​ni​ča​ri s no​si​li​ma. On​da su po​če​li na kop​no da iz​no​se pro​vi​jant: mu​ni​ci​ju, pi​ja​ću vo​du, hra​nu, le​ko​ve i za​vo​je. U po​vrat​ku je de​sant​nim čam​cem do bro​da pre​ba​če​no još ra​nje​ni​ka. Čak i Edi, kao pra​te​će oso​blje, po​đo​še na oba​lu s pro​vi​jan​tom. Ve​sla​či u čam​ci​ma već su se bi​li na​vi​kli na ta​la​se, i plo​vi​lo je bi​lo sta​bil​no na po​vr​ši​ni vo​de, s ram​pom spu​šte​nom na pe​sak, dok su mu se o kr​mu raz​bi​ja​li ta​la​si; sta​ja​lo je ta​ko dok i po​sled​nja ku​ti​ja ni​je iz​ne​ta, a Čak i Edi sko​či​li u vo​du i za​pu​ti​li se, ga​ca​ju​ći, pre​ma oba​li. Na su​vo su iza​šli za​jed​no. I upra​vo u tom tre​nut​ku za​štek​tao je mi​tra​ljez. Mi​tra​lje​zac je, po sve​mu su​de​ći, za​u​zeo po​lo​žaj u pra​šu​mi, na ot​pri​li​ke če​ti​ri sto​ti​ne me​ta​ra od me​sta gde su se oni na​la​zi​li. Da li je sve vre​me bio tu i sa​mo če​kao, ili se pre​me​stio s ne​kog dru​gog me​sta? Edi i Čak se po​vi​še do ze​mlje, pa tr​kom pre​ma dr​ve​ću. Mor​nar sa san​du​kom pu​nim mu​ni​ci​je na ra​me​nu bol​no ja​uk​nu i pa​de, is​pu​stiv​ši to​var. A on​da Edi vri​snu. Čak na​či​ni još dva ko​ra​ka, pa sta​de. Kad se okre​nuo, Edi se va​ljao po pe​sku dr​že​ći se za ko​le​no, i vi​kao: – U, je​bo​te! Čak mu pri​đe i klek​nu po​red nje​ga. – Ne bri​ni, tu sam! – uz​vik​nu on. Edi je žmu​rio, ali je bio živ, i Čak ni​je vi​deo dru​gih ra​na osim one na ko​le​nu. On po​di​že po​gled. Ča​mac ko​jim su do​šli još je bio bli​zu oba​le; u me​đu​vre​me​nu je sve sa nje​ga is​to​va​re​no. Mo​gao je sad da pre​ba​ci Edi​ja na​trag na brod, za ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Mi​tra​lje​zac je, me​đu​tim, i da​lje pu​cao. Čak čuč​nu. – Ovo će bo​le​ti – re​če. – De​ri se kol’ko ti du​ša ište. On pod​vu​če de​snu ru​ku Edi​ju is​pod mi​ške, a le​vu mu pro​tu​ri is​pod bu​ti​ne. Kad ga je do​bro pri​hva​tio, us​pra​vi se. Edi ur​lik​nu od bo​la kad je smr​ska​na no​ga za​lan​da​ra​la u va​zdu​hu. – Drž’ se, dru​že – re​če mu Čak, pa se okre​nu pre​ma vo​di. Ose​ti tad iz​ne​na​dan, ne​pod​no​šlji​vo oštar bol u no​ga​ma, le​đi​ma i, ko​nač​no, gla​vi. U na​red​nom de​li​ću se​kun​de kroz gla​vu mu pro​le​te ka​ko ne sme da is​pu​sti Edi​ja. Tre​nu​tak ka​sni​je znao je da će ga ipak is​pu​sti​ti. Sev​nu​lo mu je pred oči​ma, i taj ble​sak ga za​sle​pi. A on​da sve​tu do​đe kraj.

V Slo​bo​dan dan na po​slu Kar​la je is​ko​ri​sti​la da ra​di u Je​vrej​skoj bol​ni​ci. Dok​tor Rot​man je us​peo da je ube​di. Nje​ga su bi​li pu​sti​li iz lo​go​ra – ni​ko ni​je znao zbog če​ga, iz​u​zev sa​mih na​ci​sta, a oni ni​ko​me ni​šta ni​su re​kli. Ostao je bez jed​nog oka i še​pao je, ali je pre​ži​veo i mo​ga je da se ba​vi me​di​ci​nom. Bol​ni​ca se na​la​zi​la u se​ver​noj rad​nič​koj če​tvr​ti Ve​din​gu, ali u ar​hi​tek​tu​ri tog de​la gra​da ni​je bi​lo ni​čeg pro​le​ter​skog. Ve​ding je sa​gra​đen pre Pr​vog svet​skog ra​ta, u vre​me kad su ber​lin​ski Je​vre​ji ži​ve​li u bla​go​sta​nju i bi​li po​no​sni. Se​dam ot​me​nih zgra​da uz​di​za​lo se u pro​stra​nom vr​tu. Raz​li​či​ta ode​-

lje​nja bi​la su po​ve​za​na tu​ne​li​ma, ta​ko da pa​ci​jen​ti i oso​blje mo​gu da se kre​ću iz jed​nog u dru​go, za​šti​će​ni od ne​vre​me​na. Pra​vo je ču​do bi​lo što Je​vrej​ska bol​ni​ca još po​sto​ji. Vr​lo ma​lo Je​vre​ja osta​lo je u Ber​li​nu. Hi​lja​de njih su po​hap​še​ne i transporto​va​ne po​seb​nim vo​zo​vi​ma. Ni​ko ni​je znao ni ku​da su oti​šli ni šta se s nji​ma de​si​lo. Ši​ri​le su se gla​si​ne u ko​je je te​ško bi​lo po​ve​ro​va​ti, o ne​ka​kvim lo​go​ri​ma za is​tre​blje​nje. Ari​jev​ski le​ka​ri i me​di​cin​ske se​stre ni​su sme​li da le​če ono ma​lo Je​vre​ja pre​te​klih u Ber​li​nu. I ta​ko je, po za​mr​še​noj lo​gi​ci na​ci​stič​kog ra​si​zma, Je​vrej​ska bol​ni​ca mo​gla i da​lje da ra​di. Oso​blje su či​ni​li uglav​nom Je​vre​ji i osta​li ne​sreć​ni​ci ko​ji ni​su sma​tra​ni ari​jev​ci​ma: Slo​ve​ni iz is​toč​ne Evro​pe, lju​di iz me​šo​vi​tih bra​ko​va, kao i su​pru​žni​ci Je​vre​ja. Ali se​sta​ra ni​je bi​lo do​volj​no, pa je Kar​la do​šla da pri​po​mog​ne. Ge​sta​po je ne​pre​sta​no uz​ne​mi​ra​vao bol​nič​ko oso​blje, ko​je je dra​ma​tič​no osku​de​va​lo u me​di​cin​skom ma​te​ri​ja​lu, a naj​vi​še u le​ko​vi​ma. Ni​je bi​lo ni do​volj​no lju​di i ra​di​lo se bez go​to​vo ika​kvih sred​sta​va. Kar​la je kr​ši​la za​kon ti​me što je me​ri​la tem​pe​ra​tu​ru je​da​na​e​sto​go​di​šnjem de​ča​ku ko​me je sto​pa​lo smr​ska​no u va​zdu​šnom na​pa​du. Zlo​čin je bio i to što je kri​jum​ča​ri​la le​ko​ve iz bol​ni​ce u ko​joj je bi​la za​po​sle​na i do​no​si​la ih ova​mo. Ali ona je že​le​la da do​ka​že, ma​kar i sa​moj se​bi, da ni​su baš svi po​gnu​li gla​vu pred na​ci​sti​ma. Dok je pri​vo​di​la kra​ju obi​la​zak ode​lje​nja, is​pred vra​ta ugle​da Ver​ne​ra u va​zdu​ho​plov​noj uni​for​mi. Da​ni​ma su on i Kar​la ži​ve​li u stra​hu, pi​ta​ju​ći se da li je iko pre​ži​veo bom​bar​do​va​nje ško​le i, sa​mim tim, sa​da mo​gao da osu​di Ver​ne​ra; bi​lo je, me​đu​tim, oči​gled​no da su svi iz​gi​nu​li, i da za Ma​ke​o​ve sum​nje ni​ko ni​je znao. Pro​vu​kli su se, da​kle, još jed​nom. Ver​ner se br​zo opo​ra​vio od ra​ne od met​ka. I vo​di​li su lju​bav. Ver​ner se use​lio u pro​stra​nu, po​lu​pra​znu ku​ću Ul​ri​ho​vih, i spa​vao s Kar​lom sva​ke no​ći. Ro​di​te​lji ni​su ima​li ni​šta pro​tiv; sve ih je pro​ži​mao ose​ćaj da bi sva​ko​ga da​na mo​gli da po​gi​nu, i da bi lju​di tre​ba​lo, po​red svih te​go​ba i pat​nje, iz ži​vo​ta da iz​vu​ku ko​li​ko mo​gu. Ver​ner je, me​đu​tim, iz​gle​dao ozbilj​ni​je ne​go obič​no kad je mah​nuo Kar​li kroz sta​kle​na vra​ta ode​lje​nja. Ona mu da​de znak da uđe, pa ga po​lju​bi. – Vo​lim te – re​če ona. Ni​ka​da joj te dve re​či ne bi do​sa​di​le. A i on bi se uvek ob​ra​do​vao kad mu se uka​že pri​li​ka da joj ka​že: – Vo​lim i ja te​be. – Ot​kud ti ov​de? – re​če ona. – Do​šao si sa​mo po po​lju​bac? – Imam lo​še ve​sti. Ras​po​re​đen sam na is​toč​ni front. – O, ne! – Su​ze joj na​vre​še na oči. – Pra​vo je ču​do što sam i ovo​li​ko du​go us​peo da iz​vr​dam. Ali ge​ne​ral Dorn ni​je mo​gao vi​še da me skla​nja. Po​lo​vi​nu na​še voj​ske či​ne star​ci i ško​lar​ci, a ja sam ofi​cir i imam dva​de​set če​ti​ri go​di​ne. – Mo​lim te – pro​ša​pu​ta ona – ne​moj da umreš. – Da​ću sve od se​be. – Ali šta će bi​ti s tvo​jom mre​žom? – re​če ona, i da​lje ša​pu​ću​ći. – Ti znaš sve. Ko bi dru​gi mo​gao da je vo​di? On ju je ćut​ke gle​dao. Shva​ti​la je šta mu je na umu. – O ne, ne ja! – Ti si naj​bo​lja za to. Fri​da je od onih što sle​de, ne od onih što vo​de. Ti si po​ka​za​la spo​sob​nost da vr​bu​ješ i mo​ti​vi​šeš no​ve lju​de. Sa po​li​ci​jom ni​ka​da ni​si ima​la pro​ble​ma, ni​kad se ni​si ba​vi​la po​li​ti​kom. Ni​ko ne zna ka​kvu si ulo​gu od​i​gra​la u su​prot​sta​vlja​nju ope​ra​ci​ji Ak​ci​ja T4. Što se vla​sti ti​če, ti si me​di​cin​ska se​stra ko​ja ni​šta ni​je zgre​ši​la.

– Ali, Ver​ne​ru, ja se pla​šim! – Ne mo​raš ti to da pre​u​zmeš na se​be. Ali ni​ko dru​gi ne mo​že. A on​da su za​ču​li ko​me​ša​nje. Na su​sed​nom ode​lje​nju sme​šte​ni su bi​li umo​bol​ni pa​ci​jen​ti, pa i ni​je bi​lo ni​čeg neo​bič​nog u to​me da se od​o​nud ču​je vi​ka, pa i vri​ska; ali ovo sa​da bi​lo je, zbog ne​če​ga, druk​či​je. Je​dan glas, kul​tur​nog ne​kog čo​ve​ka oči​to, po​di​gao se u gne​vu. Za​ču se, po​tom, i dru​gi glas, ovaj s ber​lin​skim na​gla​skom i upor​nim, si​le​džij​skim to​nom, ko​ji je, ka​ko su lju​di sa stra​ne ima​li obi​čaj da ka​žu, ti​pi​čan za Ber​lin​ce. Kar​la iza​đe u hod​nik, Ver​ner za njom. Dok​tor Rot​man, sa žu​tom zve​zdom na sa​kou, ras​pra​vljao se s ne​kim čo​ve​kom u uni​for​mi SS-a. Iza njih su bi​la ši​rom otvo​re​na dvo​kril​na vra​ta psi​hi​ja​trij​skog ode​lje​nja, ko​ja su ina​če bi​la za​klju​ča​na. Pa​ci​jen​ti su od​la​zi​li. Još dvo​ji​ca po​li​ca​ja​ca i dve se​stre po​stro​ja​va​li su mu​škar​ce i že​ne u ne​u​red​nu vr​stu; lju​di su ma​hom bi​li u pi​ža​ma​ma, pri če​mu su ne​ki ho​da​li us​prav​no i bi​li na​o​ko nor​mal​ni, dok su dru​gi vu​kli no​ge i mr​mlja​li dok su, je​dan za dru​gim, išli ni​za ste​pe​ni​ce. Kar​la se to​ga ča​sa se​ti Adi​nog si​na Kur​ta i Ver​ne​ro​vog bra​ta Ak​se​la, i one na​zo​vi​bol​ni​ce u Akel​ber​gu. Ni​je zna​la ku​da vo​de ove pa​ci​jen​te, ali je bi​la i vi​še ne​go si​gur​na da će ih ta​mo ku​da ih vo​de – ubi​ti. – Ovi lju​di su bo​le​sni! – ogor​čen je bio dok​tor Rot​man. – Po​treb​no im je le​če​nje! Eese​so​vac mu na to uz​vra​ti: – Ni​su oni bo​le​sni, oni su lu​da​ci, a mi ih vo​di​mo ta​mo gde je lu​da​ci​ma me​sto. – U bol​ni​cu? – Bi​će​te bla​go​vre​me​no oba​ve​šte​ni. – Ni​je to do​volj​no. Kar​la je zna​la da ne bi tre​ba​lo da se me​ša. Ako sa​zna​ju da ona ni​je Je​vrej​ka, do gu​še će upa​sti u ne​vo​lju. Iona​ko ni​je iz​gle​da​la kao ari​jev​ka, sa onom tam​nom ko​som i ze​le​nim oči​ma. Bu​de li ću​ta​la, ve​ro​vat​no je ne​će gnja​vi​ti. Ali ako se po​bu​ni zbog po​stu​pa​nja SS-a, uhap​si​će je i sa​slu​ša​va​ti, a on​da će iza​ći na vi​de​lo da ov​de ra​di ile​gal​no. Za​to je dr​ža​la je​zik za zu​bi​ma. Ofi​cir po​di​že glas. – Br​že! Po​tr​paj​te te kre​te​ne u auto​bus. Rot​man ni​je od​u​sta​jao. – Mo​ra​te mi sa​op​šti​ti ku​da ih vo​di​te. Oni su mo​ji pa​ci​jen​ti. Ni​su oni za​i​sta bi​li nje​go​vi pa​ci​jen​ti – on ni​je bio psi​hi​ja​tar. – Ako se to​li​ko bri​ne​te za njih, mo​že​te i vi s nji​ma – re​če ese​so​vac. Dok​tor Rot​man pre​ble​de. Zna​či​lo bi to go​to​vo iz​ve​stan od​la​zak u smrt. Kar​la po​mi​sli na nje​go​vu že​nu, Ha​ne​lo​ru; na si​na nje​go​vog, Ru​di​ja; i na nje​go​ve kće​ri, In​gland i Evu; po​zli​lo joj je od stra​ha. Ofi​cir se sme​škao. – Od​jed​nom i ni​ste vi​še to​li​ko za​bri​nu​ti? – ru​gao se on. Rot​man se is​pr​si. – Na​pro​tiv – re​če. – Pri​hva​tam va​šu po​nu​du. Pre mno​go go​di​na po​lo​žio sam za​kle​tvu i oba​ve​zao se da ću či​ni​ti sve što mo​gu ka​ko bih po​mo​gao bo​le​sni​ma. Ne​ću sad da po​ga​zim tu za​kle​tvu. Na​dam se da ću umre​ti mir​ne sa​ve​sti – re​če on i ot​hra​ma ni​za ste​pe​ni​ce. Pro​đe uto ne​ka sta​ri​ca; na se​bi ni​je ima​la ni​šta sem ras​kop​ča​ne ha​lji​ne, is​pod ko​je se sve vi​de​lo. Kar​la ni​je vi​še mo​gla da ću​ti. – No​vem​bar je me​sec! – po​vi​ka ona. – Ni​su ode​ve​ni za bo​ra​vak na​po​lju! Ofi​cir je mr​ko po​gle​da. – Ne​će im bi​ti hlad​no u auto​bu​su. – Idem ja po to​plu ode​ću. – Kar​la se okre​nu pre​ma Ver​ne​ru. – Do​đi da mi po​mog​neš. Sku​pljaj će​bad oda​kle stig​neš. Ras​tr​ča​li su se njih dvo​je po već opu​ste​lom ode​lje​nju za psi​hi​ja​tri​ju, ski​da​ju​ći će​bad s krevetâ i va​de​ći ih iz or​ma​ra. Obo​je s go​mi​lom u ru​ka​ma, sju​ri​li su se ni​za ste​pe​ni​ce.

U bol​nič​kom dvo​ri​štu ze​mlja se bi​la smr​zla. S one stra​ne ka​pi​je če​kao je si​vi auto​bus, sa upa​lje​nim mo​to​rom. Vo​zač je se​deo za vo​la​nom i pu​šio. Kar​la vi​de da čo​vek no​si te​žak ka​put, i uz to i še​šir i ru​ka​vi​ce, na osno​vu če​ga je od​mah zna​la da u auto​bu​su ne​ma gre​ja​nja. Po​red auto​bu​sa sta​ja​la je gru​pi​ca ge​sta​po​va​ca i pri​pad​ni​ka SS-a, ko​ji su gle​da​li šta se de​ša​va. U vo​zi​lo su upra​vo ula​zi​li i po​sled​nji pa​ci​jen​ti. Za nji​ma uđo​še i Kar​la i Ver​ner, i po​če​še da im de​le će​bad. Dok​tor Rot​man je sta​jao u zad​njem de​lu auto​bu​sa. – Kar​la – re​če on. – Ka​ži... Ka​ži mo​joj Ha​ne​lo​ri ka​ko je bi​lo. Mo​ram da idem s pa​ci​jen​ti​ma. Ne​mam iz​bo​ra. – Na​rav​no. – Gr​ca​la je. – Mo​žda ću i us​pe​ti da za​šti​tim ove lju​de. Kar​la klim​nu gla​vom, ma​da ni​je za​i​sta ve​ro​va​la u to. – U sva​kom slu​ča​ju, ne mo​gu da ih na​pu​stim. – Ka​za​ću joj ja. – I re​ci joj da je vo​lim. Kar​la vi​še ni​je mo​gla da za​dr​ža​va su​ze. – Ka​ži joj da su mi to bi​le po​sled​nje re​či – re​če Rot​man. – Da je vo​lim. Kar​la klim​nu gla​vom. Ver​ner je uze za ru​ku. – Ide​mo. Si​šli su iz auto​bu​sa. Je​dan ese​so​vac obra​ti se Ver​ne​ru: – Ti, u va​zdu​ho​plov​noj uni​for​mi, šta to ra​diš, bo​ga ti? Ver​ner je bio to​li​ko ljut da se Kar​la na​čas upla​ši da će se po​bi​ti. Ali on smi​re​no od​go​vo​ri: – Da​jem će​bad star​ci​ma ko​ji​ma je hlad​no – re​če. – Je li i to sad pro​tiv​za​ko​ni​to? – Tre​ba​lo bi da se bo​riš na is​toč​nom fron​tu. – Su​tra idem ta​mo. A ti? – Pa​zi šta go​vo​riš. – Ako bi bio to​li​ko lju​ba​zan da me uhap​siš pre ne​go što kre​nem, mo​žda bi mi i ži​vot spa​sao. Čo​vek se okre​nu. Šo​fer je uba​cio u br​zi​nu, i mo​tor za​bru​ja ja​če. Kar​la i Ver​ner se okre​nu​še da po​gle​da​ju. Na sva​kom pro​zo​ru bi​lo je po jed​no li​ce, a sva raz​li​či​ta: ne​ko br​blja, ne​ko ba​la​vi, ne​ko se hi​ste​rič​no sme​je, ne​ko ra​se​ja​no gle​da, ili je, od du​šev​nog bo​la, is​kri​vlje​no u gri​ma​su – i sva li​stom lu​da. Psi​hi​ja​trij​ske pa​ci​jen​te od​vo​de ese​sov​ci. Lu​di vo​de lu​de. Auto​bus je po​šao.

VI – Mo​žda bi mi se Ru​si​ja i do​pa​la, da su mi do​zvo​li​li da je vi​dim – re​če Vu​di ocu. – I ja to mi​slim. – Ne​ću odav​de po​ne​ti čak ni pri​stoj​ne fo​to​gra​fi​je. Se​de​li su u ve​le​lep​nom ho​lu ho​te​la Mo​skva, ne​da​le​ko od ula​za u sta​ni​cu me​troa. Tor​be su im već bi​le spa​ko​va​ne, usko​ro je tre​ba​lo da po​đu ku​ći. – Mo​ram da ka​žem Gre​gu Pe​ško​vu da sam ov​de upo​znao čo​ve​ka po ime​nu Vo​lo​đa Pe​škov – re​če Vu​di. – Ma​da Vo​lo​đi to i ni​je baš po vo​lji. Ov​de su, oči​gled​no, pod​lo​žni sum​nji svi ko​ji su na bi​lo ko​ji na​čin po​ve​za​ni sa Za​pa​dom. – Ne​go šta su.

– Bi​lo ka​ko bi​lo, do​bi​li smo ono po šta smo i do​šli – a to je naj​va​žni​je. Sa​ve​zni​ci su pri​vr​že​ni ide​ji Uje​di​nje​nih na​ci​ja. – Je​su – re​če Gas za​do​volj​no. – Sta​lji​na je tre​ba​lo ube​đi​va​ti ma​lo, ali i on je na kra​ju shva​tio smi​sao ce​le stva​ri. To​me si do​pri​neo ti, mi​slim, onim otvo​re​nim raz​go​vo​rom s Pe​ško​vom. – Ti si se za ovo, ta​ta, ce​lo​ga ve​ka bo​rio. – Ne​će mi sme​ta​ti da ti pri​znam ka​ko je ovo za me​ne vr​lo lep tre​nu​tak. Za​bri​nja​va​ju​ća mi​sao pa​de Vu​di​ju na pa​met. – Ne​ćeš valj​da sad u pen​zi​ju? Gas se na​sme​ja. – Ne​ću. Is​po​slo​va​li smo na​čel​ni spo​ra​zum, ali po​sao je tek za​po​čet. Kor​del Hal je već bio oti​šao iz Mo​skve, ali ne​ki nje​go​vi sa​rad​ni​ci još su bi​li tu, i je​dan od njih pri​đe Dju​a​ro​vi​ma. Vu​di ga je po​zna​vao; mla​dić se zvao Rej Bej​ker. – Imam po​ru​ku za vas, se​na​to​re – re​če. Iz​gle​dao je ner​vo​zan. – Pa, uhva​tio si me na vre​me, upra​vo se spre​mam da po​đem – re​če Gas. – Šta je bi​lo? – Ti​če se va​šeg si​na Čar​lsa – Ča​ka. Gas pre​ble​de, pa upi​ta: – Ka​kva je to po​ru​ka, Re​je? Mla​dić je je​dva go​vo​rio. – Go​spo​di​ne, lo​še su ve​sti. Uče​stvo​vao je u bi​ci na So​lo​mon​skim ostr​vi​ma. – Je li ra​njen? – Ne, go​spo​di​ne, još go​re. – O, Go​spo​de – re​če Gas, i za​pla​ka. Vu​di ni​kad do ta​da ni​je vi​deo oca ka​ko pla​če. – Žao mi je, go​spo​di​ne – re​če Rej. – U po​ru​ci pi​še da je po​gi​nuo.

18. 1944. Vu​di je sta​jao is​pred ogle​da​la u svo​joj so​bi u va​šing​ton​skom sta​nu svo​jih ro​di​te​lja. Na se​bi je imao uni​for​mu pot​po​ruč​ni​ka 510. pa​do​bran​skog pu​ka ame​rič​ke voj​ske. Ode​lo je na​pra​vio kod jed​nog va​lja​nog va​šing​ton​skog kro​ja​ča, ali mu ono ni​je do​bro sta​ja​lo. Spram ka​ki bo​je ten mu je bio bled, a znač​ke i ozna​ke na gru​di​ma iz​gle​da​le su, jed​no​stav​no, ne​u​red​no. Re​gru​ta​ci​ju je ve​ro​vat​no mo​gao da iz​beg​ne, ali je bio čvr​sto re​šen da to ne či​ni. S jed​ne stra​ne, že​leo je da na​sta​vi da ra​di sa ocem, ko​ji je po​ma​gao pred​sed​ni​ku Ru​zvel​tu u pla​ni​ra​nju no​vog glo​bal​nog po​ret​ka bez svet​skih ra​to​va. U Mo​skvi su ostva​ri​li ve​li​ki uspeh, ali Sta​ljin je bio ne​po​sto​jan čo​vek, i mo​gao se ste​ći uti​sak da uži​va da dru​gi​ma stva​ra te​ško​će. Na kon​fe​ren​ci​ji u Te​he​ra​nu, odr​ža​noj u de​cem​bru, so​vjet​ski vo​đa je po​no​vo po​te​gao kom​pro​mi​snu ide​ju o stva​ra​nju re​gi​o​nal​nih ve​ća, pa je Ru​zvelt mo​rao da ga od​go​va​ra od te za​mi​sli. Oči​gled​no će Or​ga​ni​za​ci​ja Uje​di​nje​nih na​ci​ja iz​i​ski​va​ti ne​pre​ki​dan nad​zor. Gas, me​đu​tim, u to​me bez Vu​di​ja ni​je mo​gao da uspe. A Vu​di​ju je bi​lo sve te​že zna​ju​ći da lju​di idu u rat dok on se​di kod ku​će. Kad je pro​ce​nio da u uni​for​mi iz​gle​da naj​bo​lje što mo​že, on ode do go​stin​ske so​be, da ga vi​di maj​ka. Ro​za je ima​la po​se​ti​o​ca, mla​di​ća u be​loj mor​na​rič​koj uni​for​mi, i tre​nu​tak ka​sni​je Vu​di po pe​ga​ma pre​po​zna​de na​o​či​tog Edi​ja Pa​ri​ja. Edi je se​deo na so​fi po​red Ro​ze, i u ru​ci dr​žao štap za ho​da​nje. S na​po​rom je ustao i ru​ko​vao se s Edi​jem. Ma​ma je bi​la tu​žna. – Edi mi je upra​vo pre​pri​čao šta se de​si​lo onog da​na kad je Čak po​gi​nuo – re​če ona. Edi po​no​vo se​de, a Vu​di za​u​ze me​sto na​spram nje​ga. – Vo​leo bih i ja da ču​jem ka​ko je bi​lo – re​če Vu​di. – Ne​ma tu bog​zna šta da se ka​že – po​če Edi. – Bi​li smo tek ne​kih pet se​kun​di na pla​ži na Bu​gen​vi​lu kad je mi​tra​lje​zac, iz mo​čva​re ne​gde, otvo​rio va​tru. Po​tr​ča​li smo ka za​klo​nu, ali ja sam do​bio ne​ko​li​ko me​ta​ka u ko​le​no. Čak je tre​ba​lo da otr​či do dr​ve​ća. Ta​ko su nas uči​li na obu​ci – osta​viš ra​nje​ni​ka da ga po​ku​pe bol​ni​ča​ri. Čak se, na​rav​no, oglu​šio o to. Vra​tio se po me​ne. Edi za​sta​de. Na sto​či​ću po​red nje​ga sta​ja​la je šo​lji​ca ka​fe, i on ot​pi gu​tljaj. – Po​di​gao me je u na​ruč​je – pro​du​ži on. – Bu​da​la jed​na. Na​pra​vio či​stu me​tu od se​be. Pret​po​sta​vljam, me​đu​tim, da je hteo da me od​ne​se na​trag do de​sant​nog čam​ca. Ta plo​vi​la ima​ju vi​so​ke stra​ni​ce, a na​pra​vlje​na su od če​li​ka. Ta​mo bi​smo bi​li bez​bed​ni, a me​ni bi le​ka​ri uka​za​li po​moć od​mah, na bro​du. Ali ni​je tre​ba​lo Čak to da ra​di. Ono​ga ča​sa kad se us​pra​vio, za​su​la ga je ki​ša me​ta​ka – u no​ge, u le​đa, u gla​vu. Mi​slim da je pre​mi​nuo pre ne​go što je pao na onaj pe​sak. U sva​kom slu​ča​ju, dok sam ja ne​ka​ko us​peo da po​dig​nem gla​vu i po​gle​dam u nje​ga, on vi​še, na​pro​sto, ni​je bio tu. Vu​di pri​me​ti da se nje​go​va maj​ka je​dva za​u​zda​va. Bo​jao se da će, ako ona za​pla​če, i sâm bri​znu​ti u plač. – Le​žao sam na pla​ži po​red nje​ga či​tav sat – pri​čao je Edi. – Dr​žao sam ga za ru​ku, sve vre​me. A on​da su do​šli s no​si​li​ma po me​ne. Ni​sam hteo da idem. Znao sam da ga vi​še ni​kad ne​ću vi​de​ti. – Uro​nio je li​ce u ša​ke. – Mno​go sam ga vo​leo – re​če.

Ro​za ob​gr​li nje​go​va krup​na ra​me​na, i pri​vi ga uza se​be. A on joj spu​sti gla​vu na gru​di, pa za​je​ca kao ma​lo de​te. Mi​lo​va​la ga je po ko​si. – Do​bro je, do​bro je – go​vo​ri​la je. – Do​bro je, do​bro. Vu​di​ju to​ga ča​sa po​sta​de ja​sno da nje​go​va maj​ka zna u ka​kvom su od​no​su Čak i Edi bi​li. Ma​lo ka​sni​je Edi po​če da se pre​sa​bi​ra. Po​gle​da on​da u Vu​di​ja. – Ti znaš ka​ko je to – re​če. Mi​slio je na Džo​a​ni​nu smrt. – Da, znam – re​če Vu​di. – To je ne​što naj​go​re na sve​tu – ali po​sle te, iz da​na u dan, bo​li ma​lo ma​nje. – Na​dam se da je ta​ko. – Još si na Ha​va​ji​ma? – Da. Čak i ja ra​di​mo u kar​to​graf​skoj je​di​ni​ci. Ra​di​li smo. – On s mu​kom pro​gu​ta. – Čak je pro​ce​nio da bi tre​ba​lo lič​no da vi​di​mo ka​ko na​še ma​pe slu​že u ak​ci​ji. Za​to smo i po​šli na Bu​gen​vil sa ma​rin​ci​ma. – Bi​će da ste do​bro oba​vi​li po​sao – re​če Vu​di. – Iz​gle​da da će​mo po​tu​ći Ja​pan​ce na Pa​ci​fi​ku. – Ide to, ko​rak po ko​rak – re​če Edi, pa po​gle​da u Vu​di​je​vu uni​for​mu. – Gde si ti ras​po​re​đen? – Bio sam u Fort Be​nin​gu, u Džor​dži​ji, na obu​ci za pa​do​bran​ce – re​če Vu​di. – Sad idem za Lon​don. Su​tra pu​tu​jem. On na​čas uhva​ti maj​čin po​gled. I na​jed​nom je iz​gle​da​la sta​ri​je. On pri​me​ti da joj je li​ce iz​bo​ra​no. Njen pe​de​se​ti ro​đen​dan pro​šao je go​to​vo neo​pa​že​no. On na​slu​ti da raz​go​vor o Ča​ko​voj po​gi​bi​ji, u tre​nut​ku kad dru​gi njen sin sto​ji tu, u voj​noj uni​for​mi, za nju sva​ka​ko pred​sta​vlja jak uda​rac. Edi​ju je to pro​ma​klo. – Pri​ča se da će​mo ove go​di​ne iz​vr​ši​ti in​va​zi​ju na Fran​cu​sku – re​če on. – Zbog to​ga je, valj​da, mo​ja obu​ka i bi​la ona​ko ubr​za​na – na to će Vu​di. – Tre​ba​lo bi da vi​diš ma​lo ak​ci​je. Ro​za pri​gu​ši je​caj. – Na​dam se da ću bi​ti hra​bar ko​li​ko i moj brat – re​če Vu​di. – Na​dam se da to ni​kad ne​ćeš sa​zna​ti – re​če Edi.

II Greg Pe​škov je iz​veo tam​no​o​ku Mar​ga​ret Ka​u​dri na po​po​dnev​ni sim​fo​nij​ski kon​cert. Mar​ga​ret je ima​la pu​ne, čul​ne usne ko​je su vo​le​le po​ljup​ce. Ali Gre​gu je ne​što dru​go bi​lo na pa​me​ti. On je pra​tio Bar​ni​ja Mak​hjua. Isto to či​nio je i agent Ef-Bi-Aja Bil Biks. Bar​ni Mak​hju je bio ge​ni​ja​lan mla​di fi​zi​čar. Kad je do​bio od​su​stvo iz taj​ne voj​ne la​bo​ra​to​ri​je u Los Ala​mo​su, u No​vom Mek​si​ku, do​veo je svo​ju že​nu, Bri​tan​ku, u Va​šing​ton, da raz​gle​da​ju grad. Ef-Bi-Aj je una​pred sa​znao da Mak​hju do​la​zi na kon​cert, i ta​ko je spe​ci​jal​ni agent Biks us​peo da na​đe Gre​gu dva me​sta ne​ko​li​ko re​do​va iza Mak​hju​o​vih. Kon​cert​na dvo​ra​na, sa sto​ti​na​ma ne​zna​na​ca ko​ji su se zbi​li na ma​lom pro​sto​ru, bi​la je sa​vr​še​no me​sto za taj​ne sa​stan​ke, a Greg se bio na​me​rio da sa​zna šta li je to Mak​hju na​u​mio. Ote​ža​va​ju​ća okol​nost bi​la je to što su se njih dvo​ji​ca ra​ni​je već sre​li. Greg je raz​go​va​rao s Mak​hju​om u Či​ka​gu, onog da​na kad je te​sti​ran nu​kle​ar​ni re​ak​tor. Ota​da be​še pro​šlo go​di​nu i po da​na, ali ko zna, mo​žda će ga se Mak​hju se​ti​ti. I ta​ko je Greg mo​rao da se po​sta​ra da ga Mak​hju ne pri​me​ti. Kad su Greg i Mar​ga​ret sti​gli, se​di​šta Mak​hju​o​vih još ni​su bi​la za​u​ze​ta. Sa jed​ne nji​ho​ve stra​ne se​deo je je​dan na​o​ko obi​čan par, sre​do​ve​čan mu​ška​rac u jef​ti​nom si​vom ode​lu s be​lim pru​ga​ma i nje​go​va lo​še ode​ve​na že​na, a sa dru​ge – dve da​me u go​di​na​ma. Greg se na​dao da će se Mak​hju ko​nač​no po​ja​vi​ti. Uko​li​ko taj mo​mak je​ste špi​jun, Greg je že​leo da ga pri​teg​ne. Na pro​gra​mu je bi​la Pr​va sim​fo​ni​ja Čaj​kov​skog. – Ti, da​kle, vo​liš kla​sič​nu mu​zi​ku – ća​ska​la je

Mar​ga​ret dok se or​ke​star šti​movao. Pred​sta​vu ni​je ima​la o stvar​nim raz​lo​zi​ma zbog ko​jih se i ona tu na​šla. Zna​la je da Greg u taj​no​sti ra​di na ne​kom is​tra​ži​vač​kom pro​jek​tu u ve​zi s na​o​ru​ža​njem, ali kao i ve​ći​na Ame​ri​ka​na​ca ni slu​ti​la ni​je da je reč o nu​kle​ar​noj bom​bi. – A ja mi​sli​la da slu​šaš sa​mo džez – re​če ona. – Vo​lim ru​ske kom​po​zi​to​re, ta​ko su dra​ma​tič​ni – re​če joj Greg. – To mi je, valj​da, u kr​vi. – Ja sam od​ra​sla uz kla​sič​nu mu​zi​ku. Moj otac vo​li da mu za ve​če​rom svi​ra ma​li or​ke​star. – Mar​ga​re​ti​na po​ro​di​ca bi​la je to​li​ko bo​ga​ta da se, u po​re​đe​nju s nji​ma, Greg ose​ćao kao pu​ki si​ro​mah. Ali on još ni​je bio upo​znao nje​ne ro​di​te​lje, i slu​tio je da im ne​će bi​ti po vo​lji što im kćer​ka iz​la​zi s van​brač​nim si​nom zna​me​ni​tog ho​li​vud​skog žen​ska​ro​ša. – U šta si se to za​gle​dao? – upi​ta ga Mar​ga​ret. – Ni u šta. – Mak​hju​o​vi su upra​vo bi​li sti​gli. – Ko​ji ti je to par​fem? – Re​no​a​rov ši​ši. – Svi​đa mi se. Mak​hju​o​vi su iz​gle​da​li kao sre​ćan i do​bro ras​po​lo​žen, mo​de​ran mlad brač​ni par na od​mo​ru. Greg se pi​tao da ni​su mo​žda za​ka​sni​li za​to što su do ma​lo​čas vo​di​li lju​bav u ho​tel​skoj so​bi. Bar​ni Mak​hju se​de do čo​ve​ka u si​vom ode​lu s tan​kim be​lim pru​ga​ma. Greg je znao da je ode​lo jef​ti​no po ne​pri​rod​no kru​tim na​ra​me​ni​ca​ma. Čo​vek ni​je ni po​gle​dao ka tek pri​sti​glom pa​ru. S gla​vom uz gla​vu, Mak​hju​o​vi po​če​še da re​ša​va​ju ukr​šte​ni​cu, pom​no gle​da​ju​ći u no​vi​ne ko​je je Bar​ni dr​žao u ru​ci. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je po​ja​vi se di​ri​gent. Uvod​ni ko​mad bio je od Sen-San​sa. Ne​mač​ki i austrij​ski kom​po​zi​to​ri gu​bi​li su na po​pu​lar​no​sti po​sle iz​bi​ja​nja ra​ta, pa su re​dov​ni po​se​ti​o​ci kon​ce​ra​ta po​če​li da ot​kri​va​ju al​ter​na​ti​ve. Po​no​vo je oži​ve​lo in​te​re​so​va​nje za Si​be​li​ju​sa. Mak​hju je ve​ro​vat​no bio ko​mu​ni​sta. Greg je to znao za​to što mu je Dž. Ro​bert Open​haj​mer re​kao. Open​haj​mer, vo​de​ći te​o​re​ti​čar fi​zi​ke sa Uni​ver​zi​te​ta Ka​li​for​ni​ja, ujed​no je bio i di​rek​tor la​bo​ra​to​ri​je u Los Ala​mo​su, i na​uč​ni ru​ko​vo​di​lac ce​lo​kup​nog pro​jek​ta Men​hetn. Imao je ja​ke ve​ze me​đu ko​mu​ni​sti​ma, ma​da je bio iz​ri​čit u ve​zi s tim da sâm ni​ka​da ne​će ući u par​ti​ju. Gre​gu je spe​ci​jal​ni agent Biks bio re​kao sle​de​će: – Za​što voj​ska mo​ra da dr​ži sve te so​ci​ja​li​ste? Šta god bi​lo to što po​ku​ša​va​te da po​stig​ne​te u toj ta​mo pu​sti​nji, zar ne​ma u Ame​ri​ci do​volj​no pa​met​nih mla​dih kon​zer​va​tiv​nih na​uč​ni​ka ko​ji bi to mo​gli da od​ra​de? – Ne, ne​ma – od​go​vo​rio mu je Greg. – Da ima, upo​sli​li bi​smo njih. Do​ga​đa​lo se po​ne​kad da ko​mu​ni​sti bu​du oda​ni​ji svo​joj ide​ji ne​go svo​joj ze​mlji; bi​lo je i onih ko​ji bi sma​tra​li da je pot​pu​no ume​sno po​de​li​ti taj​ne u ve​zi s nu​kle​ar​nim is​tra​ži​va​nji​ma i sa ko​le​ga​ma u So​vjet​skom Sa​ve​zu. Ne bi to bi​lo kao pru​ža​nje od​re​đe​nih in​for​ma​ci​ja ne​pri​ja​te​lju. So​vje​ti su bi​li ame​rič​ki sa​ve​zni​ci u bor​bi pro​tiv na​ci​sta – šta​vi​še, u ra​tu su uče​stvo​va​li vi​še ne​go svi osta​li sa​ve​zni​ci za​jed​no. Pa ipak, opa​snost je po​sto​ja​la. In​for​ma​ci​je na​me​nje​ne Mo​skvi mo​gle su ne​ka​ko sti​ći i do Ber​li​na. A ko god je iole raz​mi​šljao o to​me ka​ko će iz​gle​da​ti po​sle​rat​ni svet, mo​gao je pret​po​sta​vi​ti da SAD i SSSR mo​žda i ne​će za​u​vek bi​ti pri​ja​te​lji. U Ef-Bi-Aju su sma​tra​li da Open​haj​mer pred​sta​vlja bez​bed​no​sni ri​zik, i upor​no su na​sto​ja​li da ube​de Gre​go​vog pret​po​sta​vlje​nog, ge​ne​ra​la Gro​uv​za, da ga ot​pu​sti. Ali Open​haj​mer je bio is​tak​nu​ti na​uč​nik svo​je ge​ne​ra​ci​je, pa je ge​ne​ral iz​ri​či​to zah​te​vao da ga za​dr​ži. U po​ku​ša​ju da do​ka​že oda​nost, Open​haj​mer je obe​le​žio Mak​hjua kao po​ten​ci​jal​nog ko​mu​ni​stu, i za​to je sad Greg ovo​me i bio za pe​ta​ma. U Ef-Bi-Aju su bi​li skep​tič​ni. – To se na​ma Open​haj​mer sa​mo uvla​či – re​kao je Biks Gre​gu. – Ne mo​gu da ve​ru​jem – od​go​vo​rio mu je Greg. – Po​zna​jem ga već go​di​nu da​na.

– Čo​vek je pro​kle​ti ko​mu​ni​sta, kao i nje​go​va že​na, i brat nje​gov, i sna​ja. – On ra​di de​vet​na​est sa​ti dnev​no na bo​ljem oruž​ju za ame​rič​ke voj​ni​ke – ko​ji bi to iz​daj​nik ra​dio? Greg se na​dao da će se is​po​sta​vi​ti da je Mak​hju špi​jun, jer to bi Open​haj​me​ra oslo​bo​di​lo sum​nje, a ujed​no bi učvr​sti​lo kre​di​bi​li​tet ge​ne​ra​la Gro​uv​za i po​bolj​ša​lo Gre​gov po​lo​žaj. Ne​pre​kid​no je po​sma​trao Mak​hjua u to​ku pr​vog de​la kon​cer​ta, po​gled s nje​ga ni​je ski​dao. Fi​zi​čar se ni​je ni osvr​nuo na lju​de ko​ji su se​de​li oko nje​ga. Iz​gle​dao je kao da se pot​pu​no udu​bio u mu​zi​ku, i sve vre​me je zu​rio u sce​nu, osim kad bi se s pu​no lju​ba​vi za​gle​dao u go​spo​đu Mak​hju, pra​vu ble​do​pu​tu en​gle​sku ru​žu. A da ni​je Open​haj​mer, jed​no​stav​no, po​gre​šno pro​ce​nio Mak​hjua? Ili, bo​lje re​če​no, šta ako je Open​haj​me​ro​va op​tu​žba za​pra​vo na​čin da ski​ne sum​nju sa se​be? I Biks je bud​no mo​trio, znao je to Greg. On je se​deo po​vi​še njih, na pr​voj ga​le​ri​ji. Mo​žda je on ne​što pri​me​tio. Za vre​me pa​u​ze, Greg je po​šao za Mak​hju​o​vi​ma, i stao u isti red za ka​fu. Ni onog ofu​ca​nog brač​nog pa​ra, kao ni one dve osta​re​le da​me – ni​je bi​lo u bli​zi​ni. Greg se ose​ćao osu​je​će​nim. Ni​je znao ka​kav za​klju​čak iz ovo​ga da iz​vu​če. Zna​či li ovo da su nje​go​ve sum​nje bi​le neo​sno​va​ne? Ili su Mak​hju​o​vi, jed​no​stav​no, sa​svim be​za​zle​no do​šli da slu​ša​ju mu​zi​ku? Dok su se on i Mar​ga​ret vra​ća​li na me​sto, po​ja​vi se po​red njih Bil Biks. Agent je bio sre​do​ve​čan čo​vek s ko​jim ki​lo​gra​mom vi​ška, a ko​sa mu se uve​li​ko pro​re​di​la. Na se​bi je imao sve​tlo​si​vo ode​lo s mr​lja​ma od zno​ja is​pod pa​zu​ha. – Bio si u pra​vu – re​če on ti​ho. – Ot​kud znaš? – To je onaj tip što se​di do Mak​hjua. – U si​vom ode​lu na be​le pru​ge? – Aha. To je Ni​ko​laj Jen​kov, ata​še za kul​tu​ru u So​vjet​skoj am​ba​sa​di. – Bla​gi bo​že! – re​če Greg. Mar​ga​ret se okre​nu. – Šta? – Ni​šta – re​če Greg. Biks se uda​lji. – Ne​što se te​bi vr​zma po gla​vi – re​če ona dok su se​da​li. – Ne bih re​kla da si čuo i je​dan je​di​ni takt od Sen-San​sa. – Ma, raz​mi​šljam o po​slu. – Sa​mo mi re​ci da ne raz​mi​šljaš o ne​koj dru​goj, i sve ću za​bo​ra​vi​ti. – Ne raz​mi​šljam o dru​goj. U to​ku dru​gog de​la kon​cer​ta po​če​la je da ga ob​u​zi​ma strep​nja. Ko​li​ko je on vi​deo, ni​ka​kvog kon​tak​ta iz​me​đu Mak​hjua i Jen​ko​va ni​je bi​lo. Raz​go​va​ra​li ni​su, a Greg ni​je pri​me​tio da je bi​lo šta pre​šlo iz ru​ke u ru​ku: ni​ka​kva fa​sci​kla, ni​ti ko​ver​ta, ni​ti rol​na fil​ma. Iz​vo​đe​nje sim​fo​ni​je je za​vr​še​no, i di​ri​gent se po​klo​nio. Pu​bli​ka je po​če​la da na​pu​šta sa​lu. Gre​gov lov na špi​ju​ne pre​tr​peo je fi​ja​sko. Kad su iza​šli u fo​a​je, Mar​ga​ret ode do to​a​le​ta. Dok ju je Greg če​kao, pri​đe mu Biks. – Ni​šta – re​če Greg. – Ni kod me​ne. – Mo​žda je to bi​la slu​čaj​nost, to da Mak​hju sed​ne po​red Jen​ko​va. – Slu​čaj​no​sti ne po​sto​je. – Mo​žda je do​šlo do ne​ke gre​ške. Po​gre​šna ši​fra, re​ci​mo. Biks je vr​teo gla​vom. – Ne​što je tu pre​šlo iz ru​ke u ru​ku. Sa​mo mi ni​smo pri​me​ti​li.

I go​spo​đa Mak​hju ode sad do to​a​le​ta, a Mak​hju osta​de da če​ka, kao Greg. Za​klo​njen stu​bom, Greg ga je pom​no po​sma​trao. Ta​šnu ni​je imao, ni​je imao ni man​til is​pod ko​jeg bi sa​krio pa​ke​tić ili fa​sci​klu. Pa ipak, ne​što u ve​zi s tim čo​ve​kom ni​je bi​lo ka​ko tre​ba. Šta li je to? I tad Gre​gu si​nu. – No​vi​ne! – re​če on. – Šta? – Kad je Bar​ni ušao u sa​lu, no​sio je no​vi​ne. Njih dvo​je su re​ša​va​li ukr​šte​ni​cu dok su če​ka​li da kon​cert poč​ne. A sad no​vi​na ne​ma! – Ili ih je u me​đu​vre​me​nu ba​cio, ili je ne​što u njih sa​krio pa ih do​tu​rio Jen​ko​vu. – Jen​kov i nje​go​va že​na su već oti​šli. – Mo​žda su još tu na​po​lju. Biks i Greg po​tr​ča​še pre​ma vra​ti​ma. Biks se gu​rao kroz ma​su ko​ja je još hr​li​la ka iz​la​zi​ma. Greg ga je pra​tio u sto​pu. Is​tr​ča​li su na ploč​nik i po​če​li da se okre​ću le​vo-de​sno. Greg Jen​ko​va ni​je vi​deo, ali Biks je imao oštar vid. – Pre​ko​pu​ta! – uz​vik​nu on. Ata​še i nje​go​va ne​mar​no ode​ve​na že​na sta​ja​li su na sa​mom ivič​nja​ku, dok im se la​ga​no pri​bli​ža​va​la cr​na li​mu​zi​na. Jen​kov je u ru​ci dr​žao pre​sa​vi​je​ne no​vi​ne. Greg i Biks pre​tr​ča​še uli​cu. Li​mu​zi​na se za​u​sta​vi​la. Greg je bio br​ži od Bik​sa, pa pr​vi sti​že do ploč​ni​ka. Jen​kov ih ni​je ni pri​me​tio. Bez žur​be je otvo​rio vra​ta, pa se iz​ma​kao da pro​pu​sti že​nu. Greg se ba​ci na Jen​ko​va. Pa​do​še na ze​mlju. Go​spo​đa Jen​kov vri​snu. Greg se po​di​že. Šo​fer je iza​šao iz ko​la i sad je do​la​zio s dru​ge stra​ne, ali Biks po​vi​ka: – Ef-Bi-Aj! I vi​so​ko po​di​že znač​ku. Jen​kov je bio is​pu​stio no​vi​ne. Sad se sa​gnu da ih po​dig​ne. Ali Greg je bio br​ži. On po​di​že no​vi​ne, od​mak​nu se ko​rak-dva, pa ih ra​ši​ri. Unu​tra je bio sve​žanj pa​pi​ra. Na vr​hu je bio ne​ka​kav di​ja​gram. Greg je od​mah shva​tio o če​mu je reč. Bio je to pri​kaz oki​da​ča im​plo​zi​je za plu​to​ni​jum​sku bom​bu. – Go​spo​de bo​že – re​če on. – Pa ovo su naj​no​vi​ja ot​kri​ća! Jen​kov usko​či u ko​la, za​lu​pi za so​bom vra​ta, pa ih za​klju​ča iz​nu​tra. I šo​fer se vra​ti u auto, i oni se od​ve​zo​še.

III Su​bo​ta ve​če je bi​la, i u Dej​zi​nom sta​nu na Pi​ka​di​li​ju vri​lo je kao u ko​šni​ci. Mo​ra da je sto​ti​nu lju​di do​šlo, po​mi​sli ona, sva za​do​volj​na. Dej​zi je po​sta​la pred​vod​ni​ca dru​štve​ne gru​pe oku​plje​ne oko ame​rič​kog Cr​ve​nog kr​sta u Lon​do​nu. Sva​ke su​bo​te or​ga​ni​zo​va​la je za​ba​ve za Ame​ri​kan​ce na slu​žbi u Lon​do​nu, i po​zi​va​la me​di​cin​ske se​stre iz Bol​ni​ce Sent Bart da im pra​ve dru​štvo. Do​la​zi​li su i pi​lo​ti RAF-a. Pi​li su vi​ski i džin ko​ji je ona ne​šte​di​mi​ce to​či​la, i ple​sa​li uz mu​zi​ku Gle​na Mi​le​ra, ko​ju im je Dej​zi pu​šta​la na gra​mo​fo​nu. Sve​sna da tim lju​di​ma sva​ka za​ba​va mo​že bi​ti po​sled​nja, či​ni​la je sve što mo​že ka​ko bi ih usre​ći​la – je​di​no ih lju​bi​la ni​je, ali za​to su se​stre za po​ljup​ce uvek bi​le ras​po​lo​že​ne. Dej​zi ni​ka​da ni​je pi​la na za​ba​va​ma ko​je je sa​ma pri​re​đi​va​la. O mno​gim stva​ri​ma mo​ra​la je da raz​mi​šlja. Pa​ro​vi su se stal​no za​klju​ča​va​li u to​a​let, i mo​ra​la je odan​de da ih iz​vla​či ka​ko bi se pro​sto​ri​ja

ospo​so​bi​la za svo​ju uobi​ča​je​nu na​me​nu. Ako bi se ne​ki ve​o​ma va​žan ge​ne​ral na​pio, tre​ba​lo se po​sta​ra​ti da ku​ći stig​ne živ i zdrav. Če​sto se de​ša​va​lo i da po​ne​sta​ne le​da – a ni​ka​ko joj ni​je po​la​zi​lo za ru​kom da svo​ju bri​tan​sku po​slu​gu ube​di ko​li​ko je le​da za jed​nu za​ba​vu po​treb​no. U pr​vo vre​me po​što se raz​i​šla od Deč​ka Fic​her​ber​ta, je​di​ni pri​ja​te​lji bi​li su joj čla​no​vi po​ro​di​ce Le​kvit. Loj​do​va maj​ka, Etel, ni​ka​da je ni​je osu​đi​va​la. Iako je Etel sa​da bi​la oli​če​nje ugle​da, i ona je ne​kad gre​ši​la, pa je otu​da ima​la vi​še raz​u​me​va​nja. Dej​zi je i da​lje od​la​zi​la u Ete​lin dom u Ald​gej​tu sva​ke sre​de uve​če, i ta​mo bi slu​ša​le ra​dio i pi​le ka​kao. To joj je bi​lo naj​dra​že ve​če u ne​de​lji. Po​što ju je dru​štvo već dva​put od​ba​ci​va​lo, pr​vo u Ba​fa​lu, a on​da i u Lon​do​nu, po​če​la je da je ti​šti mi​sao da je za to, mo​žda, sa​ma kri​va. Mo​žda njoj i ni​je me​sto u tom iz​ve​šta​če​nom vi​so​kom dru​štvu, gde vla​da​ju stro​ga pra​vi​la po​na​ša​nja. Glu​po je s nje​ne stra​ne bi​lo što je ta​kvi kru​go​vi uop​šte pri​vla​če. Ne​vo​lja je u to​me što je Dej​zi vo​le​la za​ba​ve, pik​ni​ke i sport​ske do​ga​đa​je, kao i sve dru​ge sku​po​ve na ko​ji​ma se za​ba​vlja​ju le​po ob​u​če​ni lju​di. Sa​da je, me​đu​tim, zna​la da joj za do​bru za​ba​vu ne tre​ba​ju ni bri​tan​ski ple​mi​ći ni Ame​ri​kan​ci iz sta​rih bo​ga​tih po​ro​di​ca. Lju​di iz nje​nog kru​žo​ka bi​li su mno​go uz​bu​dlji​vi​ji. I ne​ki me​đu oni​ma ko​ji su je od​ba​ci​li po​što je na​pu​sti​la Deč​ka, sa​da su joj po​ka​zi​va​li da bi se ra​do​va​li po​zi​vu na jed​nu od nje​nih ču​ve​nih su​bot​njih ve​če​rin​ki. Mno​gi su u njen stan do​la​zi​li da da​ju se​bi odu​ška po​sle muč​ne, ras​ko​šne ve​če​re u ne​koj od mej​fer​skih ve​le​lep​nih vi​la. A ni​ka​da za​ba​va ni​je bi​la ta​ko us​pe​la kao te ve​če​ri, jer Lojd je do​šao ku​ći na od​su​stvo. On je sa​da ži​veo s njom, u sta​nu, i ni​su se kri​li. Nju ni​je za​ni​ma​lo šta će lju​di re​ći; do​bar glas u ugled​nim kru​go​vi​ma već je bi​la iz​gu​bi​la, ta​ko da s te stra​ne vi​še ni​je ima​la če​ga da se pla​ši. I ina​če je u ra​tu ta ne​iz​o​stav​na po​tre​ba za lju​ba​vlju mno​ge lju​de na​go​ni​la da na sli​čan na​čin kr​še pra​vi​la. Kuć​na po​slu​ga po​ne​kad bi ume​la da se sa​bla​zni na ta​kve po​ja​ve, ali Dej​zi su svi ko​ji su kod nje ra​di​li pro​sto obo​ža​va​li, pa ona i Lojd ni​su ni po​ku​ša​va​li da se pre​tva​ra​ju ka​ko spa​va​ju sva​ko u svo​joj so​bi. Vo​le​la je da spa​va s njim. Ni​je bio is​ku​san kao Deč​ko, ali je to na​dok​na​đi​vao po​le​tom –i žu​deo je za no​vim sa​zna​nji​ma. Sva​ka noć u tom brač​nom kre​ve​tu bi​la je pra​vi is​tra​ži​vač​ki po​du​hvat. Dok su gle​da​li ka​ko nji​ho​vi go​sti raz​go​va​ra​ju i sme​ju se, pi​ju i pu​še, ple​šu i lju​be se, Lojd je kroz osmeh po​gle​da i re​če: – Za​do​volj​na? – Za​ma​lo – re​če ona. – Za​ma​lo? Dej​zi uz​dah​nu. – Že​lim da imam de​cu, Loj​de. Ne sme​ta mi što ni​smo u bra​ku. Pa do​bro, sme​ta mi, na​rav​no da mi sme​ta, ali ipak že​lim be​bu. Sav se na​tu​štio. – Znaš šta mi​slim o van​brač​noj de​ci. – Znam, sve si mi ob​ja​snio. Ali ho​ću da mi osta​ne ne​što od te​be ako ti po​gi​neš. – Da​ću sve od se​be da pre​ži​vim. – Znam. – Ali ako su nje​ne sum​nje bi​le oprav​da​ne, Lojd je ra​dio in​kog​ni​to na stra​noj te​ri​to​ri​ji, i za to je mo​gao da bu​de i po​gu​bljen, kao što su ne​mač​ki špi​ju​ni stre​lja​ni u Bri​ta​ni​ji. Nje​ga vi​še ne​će bi​ti, a ona će osta​ti bez igde iče​ga. – Kroz to pro​la​ze mi​li​o​ni že​na, sve​sna sam ja to​ga, ali ne smem ni da za​mi​slim ži​vot bez te​be. Mi​slim da bih umr​la. – Kad bih sa​mo mo​gao da na​te​ram Deč​ka da se raz​ve​de, i ja bih od​mah hteo de​te. – Do​bro, kuć​na za​ba​va ni​je me​sto za ova​kve pri​če – re​če ona, pa pre​le​te po​gle​dom pre​ko so​be. – Vi​di sad, bo​ga ti! Me​ni se či​ni da je ono Vu​di Dju​ar!

Vu​di je no​sio uni​for​mu po​ruč​ni​ka. Ona mu pri​đe da ga po​zdra​vi. Čud​no je bi​lo vi​de​ti ga opet po​sle de​vet go​di​na – ma​da se on ni​je mno​go pro​me​nio, de​lo​vao je sa​mo ma​lo sta​ri​je. – Hi​lja​de i hi​lja​de ame​rič​kih voj​ni​ka ima ov​de – re​če Dej​zi dok su ple​sa​li fok​strot uz Pennsylva​nia Six-Fi​ve Tho​u​sand. – Mo​ra bi​ti da će​mo usko​ro iz​vr​ši​ti in​va​zi​ju na Fran​cu​sku. Šta bi dru​go mo​glo da bu​de? – Voj​ni vrh si​gur​no ne​će ot​kri​va​ti svo​je pla​no​ve po​ruč​ni​ci​ma žu​to​kljun​ci​ma– re​če Vu​di. – Ali , ni ja ne vi​dim za​što bi me ina​če po​sla​li ova​mo. Ne mo​že​mo vi​še do​zvo​li​ti da Ru​si sno​se naj​ve​ći te​ret bor​be. – A šta mi​sliš ti, šta će bi​ti? – Ofan​zi​ve obič​no po​či​nju u le​to. Kra​jem ma​ja ili po​čet​kom ju​na, ta​ko lju​di pret​po​sta​vlja​ju. – Ta​ko br​zo! – Ali ni​ko ne zna gde će to da bu​de. – Naj​kra​ći pre​laz pre​ko mo​ra je od Do​ve​ra do Ka​lea – re​če Dej​zi. – I upra​vo za​to je ne​mač​ka od​bra​na kon​cen​tri​sa​na oko Ka​lea. Mo​žda će​mo po​ku​ša​ti da ih iz​ne​na​di​mo – ta​ko što će​mo se, re​ci​mo, is​kr​ca​ti na ju​žnu oba​lu, ne​da​le​ko od Mar​se​ja. – Mo​žda će tad sve​mu ovo​me naj​zad do​ći kraj. – Sum​njam. Kad na​pra​vi​mo mo​sto​bran, mo​ra​će​mo da za​u​zme​mo pr​vo Fran​cu​sku, a on​da Ne​mač​ku. Dug je put pred na​ma. – O, bo​že... – Vu​di​ja je, oči​gled​no, tre​ba​lo ma​lo raz​ga​li​ti. A Dej​zi je zna​la pra​vu de​voj​ku za taj za​da​tak. Iz​a​bel Fer​nan​dez je za​vr​ši​la Ro​uds, a sa​da je ra​di​la na ma​gi​star​skoj te​zi u obla​sti isto​ri​je na Ko​le​džu Sve​ta Hil​da, u Oks​for​du. Bi​la je pre​le​pa, ali mom​ci su je na​zi​va​li „strep​to​mi​ci​nom za mu​škar​ce”, za​to što je bi​la za​gri​že​na in​te​lek​tu​al​ka. Vu​di​ju to, u sva​kom slu​ča​ju, ni​ma​lo ne​će sme​ta​ti. – Do​đi ova​mo – po​zva ona Iz​a​bel. – Vu​di, ovo je mo​ja dru​ga​ri​ca Be​la. Iz San Fran​ci​ska je. Be​la, ovo je Vu​di Dju​ar iz Ba​fa​la. Ru​ko​va​li su se. Be​la je bi​la vi​so​ka, gu​ste tam​ne ko​se i ma​sli​na​ste pu​ti, baš kao Džo​a​na Ro​u​zrok. Vu​di joj se na​sme​ši i re​če: – Ot​kud vi u Lon​do​nu? Dej​zi ih osta​vi sa​me. Ve​če​ru im je ser​vi​ra​la u po​noć. Kad bi us​pe​la da do​đe do ame​rič​kih re​zer​vi, zva​ni​ce bi ugo​sti​la šun​kom i ja​ji​ma; ina​če im je da​va​la sen​dvi​če sa si​rom. Na​sta​lo bi tad za​tiš​je, pa su lju​di mo​gli da po​raz​go​va​ra​ju, ot​pri​li​ke kao to​kom pa​u​ze u po​zo​ri​štu. Pri​me​ti​la je da je Vu​di Dju​ar i da​lje u dru​štvu Be​le Her​nan​dez, i iz​gle​da​lo je da su se baš udu​bi​li u raz​go​vor. Po​sta​ra​la se da svi do​bi​ju ono što im je po​treb​no, a on​da se​la u ugao sa Loj​dom. – Od​lu​čio sam šta ću da ra​dim po​sle ra​ta, ako pre​ži​vim – re​če joj on. – Osim to​ga, na​rav​no, što ću se ože​ni​ti to​bom. – Šta to? – Po​ku​ša​ću da uđem u par​la​ment. Dej​zi je sva za​tre​pe​ri​la. – Loj​de, pa to je div​no! – re​če ona, pa ga za​gr​li i po​lju​bi. – Ra​no je za če​sti​ta​nje. Kan​di​dovao sam se u Hok​sto​nu, iz​bor​noj je​di​ni​ci od​mah do ma​mi​ne. Mo​žda, me​đu​tim, lo​kal​ni štab La​bu​ri​stič​ke par​ti​je ne​će oda​bra​ti me​ne. Ako me i oda​be​ru, mo​žda ne​ću po​be​di​ti. Hok​ston tre​nut​no ima ja​kog po​sla​ni​ka li​be​ra​la. – Že​lim da ti po​mog​nem – re​če ona. – Mo​gla bih da ti bu​dem de​sna ru​ka. Evo, go​vo​re ću da ti pi​šem – kla​dim se da bih to do​bro ra​di​la. – Vo​leo bih da mi po​ma​žeš. – On​da smo se do​go​vo​ri​li!

Sta​ri​ji go​sti odo​še po​sle ve​če​re, ali mu​zi​ka je svi​ra​la i da​lje, pi​će je te​klo u po​to​ci​ma, te je za​ba​va po​sta​la još raz​u​zda​ni​ja. Vu​di je ple​sao sen​tiš s Be​lom; Dej​zi se pi​ta​la da li mu je to pr​va ve​za po​sle Džo​a​ne. La​ki pe​ting pre​la​zio je već u stra​sno mi​lo​va​nje, i lju​di su po​če​li da se za​tva​ra​ju po so​ba​ma. Vra​ta da za​klju​ča​ju ni​su mo​gli – Dej​zi je po​sa​kri​va​la klju​če​ve – pa se do​ga​đa​lo da se i po ne​ko​li​ko pa​ro​va na​đe u is​toj so​bi, ali to, po sve​mu su​de​ći, ni​ko​me ni​je sme​ta​lo. Dej​zi je, ta​ko, jed​nom za​te​kla ne​ko dvo​je u osta​vi; spa​va​li su kao be​be, za​gr​lje​ni. U je​dan po po​no​ći sti​gao je njen muž. Deč​ka Dej​zi ni​je zva​la, ali on se po​ja​vio s dvo​ji​com ame​rič​kih pi​lo​ta, i ona sa​mo sleg​nu ra​me​ni​ma, pa ih pu​sti unu​tra. Bio je pri​pit, ali u sr​dač​nom ras​po​lo​že​nju, i ot​ple​sao je s ne​ko​li​ko me​di​cin​skih se​sta​ra pre ne​go što je, uljud​no, za​mo​lio i Dej​zi za ples. Jel’ on to sa​mo pi​jan, pi​ta​la se Dej​zi, ili je naj​zad smek​šao pre​ma njoj? Ako je ovo dru​go po​sre​di, mo​žda će sad po​no​vo raz​mo​tri​ti pi​ta​nje nji​ho​vog raz​vo​da? Pri​sta​la je na ples, i njih dvo​je od​i​gra​še je​dan dži​ter​bag. Ve​ći​na zva​ni​cu poj​ma ni​je ima​la da su njih dvo​je ra​sta​vlje​ni muž i že​na, ali su za​to oni ko​ji su zna​li bi​li u ču​du. – Pro​či​tah u no​vi​na​ma da si ku​pio još jed​nog ra​snog ko​nja – re​če mu ona, tek ona​ko, da ne bi ću​ta​li. – Sreć​ka, da – re​če on. – Koštô me osam hi​lja​da gvi​ne​ja – re​kord​na ce​na. – Na​dam se da vre​di to​li​ko. – Dej​zi je vo​le​la ko​nje, i ne​ko vre​me ži​ve​la je u uve​re​nju da će njih dvo​je za​jed​no ku​po​va​ti i dre​si​ra​ti tr​kač​ke ko​nje, ali on tu svo​ju strast ni​je že​leo da de​li sa že​nom. Bi​lo je to jed​no u ni​zu ne​za​do​volj​sta​va ko​je joj je do​neo brak. Pro​či​tao joj je mi​sli. – Raz​o​ča​rao sam te, zar ne? – upi​ta. – Je​si. – A i ti si raz​o​ča​ra​la me​ne. To je za nju bi​lo ne​što no​vo. Raz​mi​sliv​ši na​čas, ona mu re​če: – Što, za​to što ni​sam za​žmu​ri​la na tvo​ja ne​ver​stva? – Tač​no ta​ko. – Do​volj​no je bio po​pio da bi bio iskren. Ona u to​me vi​de pri​li​ku. – A šta mi​sliš, ko​li​ko bi još du​go tre​ba​lo da ka​žnja​va​mo jed​no dru​go? – Ka​žnja​va​mo? – po​no​vi on. – Ko tu ko​ga uop​šte ka​žnja​va? – Ka​žnja​va​mo ti i ja jed​no dru​go, sa​mim tim što smo i da​lje u bra​ku. Tre​ba​lo bi da se raz​ve​de​mo, kao ra​zum​ni lju​di. – Mo​žda si u pra​vu – re​če on. – Ali mi​slim da su​bot​nje ve​če ni​je naj​bo​lji tre​nu​tak da se o to​me raz​go​va​ra. U njoj oži​ve na​da. – A da do​đem ja do te​be? – re​če ona. – Kad obo​je bu​de​mo od​mor​ni i – tre​zni. Okle​vao je. – Va​ži. Ona sad ni​po​što ni​je hte​la da pro​pu​sti ste​če​nu pred​nost. – Šta ka​žeš za su​tra pre pod​ne? – Mo​že. – Vi​de​će​mo se po​sle cr​kve. U dva​na​est sa​ti, re​ci​mo? – Mo​že.

IV Dok je Vu​di is​pra​ćao Be​lu kroz Hajd park, do sta​na nje​ne dru​ga​ri​ce u Ju​žnom Ken​sing​to​nu, ona ga po​lju​bi. Ni sa kim se ni​je lju​bio ot​ka​ko je Džo​a​na po​gi​nu​la. U pr​vi mah sav se sle​dio. Be​la mu se mno​go

svi​de​la; be​še to naj​pa​met​ni​ja de​voj​ka ko​ju je upo​znao ot​ka​ko je sreo Džo​a​nu. A već po to​me ka​ko se bi​la pri​lju​bi​la uz nje​ga dok su ple​sa​li, znao je da mo​že u sva​kom tre​nut​ku da je po​lju​bi, ako po​že​li. Pa ipak, sad se sne​bi​vao. I da​lje mu je Džo​a​na bi​la u mi​sli​ma. Ini​ci​ja​ti​vu je pre​u​ze​la Be​la. Ona otvo​ri usta, i Vu​di ose​ti njen je​zik, ali to ga sa​mo pod​se​ti na Džo​a​nu, i na to ka​ko ga je i ona upra​vo ova​ko lju​bi​la. A dve i po go​di​ne be​hu pro​šle od nje​ne po​gi​bi​je. Hteo je na pri​sto​jan na​čin da je od​bi​je, i već je smi​šljao iz​go​vor, ali te​lo ga je iz​ne​ve​ri​lo. Na​jed​nom ga svog ob​u​ze po​žu​da, i on sta​de da joj uz​vra​ća po​ljup​ce, ne​za​si​to. Na nje​go​vu stra​stve​nost od​go​vo​ri​la je pri​lje​žno. Uze ga za ru​ke i sta​vi ih se​bi na gru​di, krup​ne i me​ke. On za​ste​nja, bes​po​mo​ćan već. Mrak je bio, i Vu​di je je​dva vi​deo u ta​mi ko​ja ga je okru​ži​va​la, ali za​to po pri​gu​še​nim zvu​ci​ma ko​ji su do​pi​ra​li iz okol​nog ra​sti​nja na​slu​ti da tu, oko njih, mno​gi pa​ro​ve ra​de ne​što slič​no. Ona se pri​vi uz nje​ga, i Vu​di je znao ka​ko sad mo​že do​bro da ose​ti da mu se di​gao. To​li​ko je bio uz​bu​đen da mu se či​ni​lo da će eja​ku​li​ra​ti sva​kog se​kun​da. I nju je, oči​gled​no, bi​lo ob​u​ze​lo mah​ni​to uz​bu​đe​nje kao i nje​ga. Po​mam​no mu je ot​kop​ča​va​la pan​ta​lo​ne. Ša​ke su joj bi​le hlad​ne na nje​go​vom vre​lom pe​ni​su. Ona ga do​hva​ti, iz​va​di ga, a on​da, na Vu​di​je​vo iz​ne​na​đe​nje i odu​še​vlje​nje, klek​nu. Čim su se nje​ne usne sklo​pi​le oko gla​vi​ća, on po​če ne​kon​tro​li​sa​no da joj štr​ca u usta. Gro​zni​ča​vo ga je si​sa​la i li​za​la dok je svr​ša​vao. I kad je vr​hu​nac mi​nuo, na​sta​vi​la je da mu ga lju​bi sve dok ni​je smek​šao. A on​da ga je ne​žno vra​ti​la u pan​ta​lo​ne i usta​la. – Uz​bu​dlji​vo je bi​lo – pro​ša​pu​ta ona. – Hva​la ti. On se ta​man bio spre​mao da za​hva​li njoj. Ume​sto re​či, za​gr​li je i pri​vi uza se​be. To​li​ko joj je bio za​hva​lan, da mu je do​šlo da za​pla​če. Ni​je mu do tog ča​sa ni sa​mo​me bi​lo ja​sno ko​li​ko žu​di za žen​skom ne​žno​šću. Kao da se ne​ka ko​pre​na po​di​gla s nje​ga. – Ne umem, pro​sto, da ti ka​žem – za​u​sti on, ali za​i​sta ni​je mo​gao da pro​na​đe re​či ko​ji​ma bi ob​ja​snio ko​li​ko mu je ovo zna​či​lo. – On​da ne​moj ni da go​vo​riš – re​če mu ona. – Znam ja i bez to​ga. Ose​ćam to. Pro​du​ži​li su do zgra​de u ko​joj je sta​no​va​la. On joj na ka​pi​ji re​če: – Jel’ bi​smo mo​gli da... Ona mu sta​vi ka​ži​prst na usne, da ga ućut​ka. – Idi ti, do​bij taj rat – re​če mu. A on​da uđe u zgra​du.

V Kad je od​la​zi​la na ne​delj​ne mi​se, što ni​je či​ni​la če​sto, Dej​zi je sad bi​la po​če​la da iz​be​ga​va elit​ne cr​kve u Vest En​du, či​ja ju je pa​stva od​ba​ci​la, već bi se​la na pod​zem​nu že​le​zni​cu i od​ve​zla se do Ald​gej​ta, pa se ta​mo pri​dru​ži​la ver​ni​ci​ma u Cr​kvi Gol​go​te. Raz​li​ke su, u dok​tri​nar​nom smi​slu, bi​le iz​ra​zi​te, ali njoj to ni​je bi​lo bit​no. Lep​še se pe​va​lo tu, u Ist En​du. Ona i Lojd su sti​gli sva​ko za se​be. Lju​di u Ald​gej​tu zna​li su ko je ona, i go​di​lo im je što jed​na od​met​ni​ca iz ari​sto​krat​skog dru​štva do​la​zi tu kod njih, da se​di na jef​ti​nim klu​pa​ma; bio bi, me​đu​tim, ipak pre​ve​li​ki iza​zov za nji​ho​vu tr​pe​lji​vost ka​da bi jed​na uda​ta, a ra​sta​vlje​na že​na ušla u cr​kvu dr​že​ći pod​ru​ku svo​ga lju​bav​ni​ka. Ete​lin brat Bi​li ono​mad je re​kao: „Isus pre​ljub​ni​cu ne osu​đu​je, ali joj ka​že da pre​sta​ne sa gre​hom”. To​kom mi​se raz​mi​šlja​la je o Deč​ku. Je li on ozbilj​no mi​slio kad joj se pret​hod​ne ve​če​ri obra​tio po​mi​ri​telj​skim re​či​ma, ili je sa​mo tre​nut​no smek​šao pod dej​stvom pi​ća? Deč​ko se čak, kad je od​la​-

zio, ru​ko​vao sa Loj​dom. A to bi, zar ne, mo​ra​lo zna​či​ti da joj je opro​stio? Dej​zi, me​đu​tim, ni​je do​zvo​li​la da je po​ne​se na​da. Deč​ko je, otkad ga po​zna​je, go​to​vo pot​pu​no ob​u​zet so​bom, i po to​me je bio još go​ri od Dej​zi​nog oca ili nje​nog bra​ta Gre​ga. Iz cr​kve bi Dej​zi če​sto oti​šla do ku​će Et Le​kvit, na ne​delj​ni ru​čak, ali da​nas je pre​pu​sti​la Loj​da nje​go​vi​ma, i po​hi​ta​la svo​jim pu​tem. Vra​ti​la se u Vest End i po​ku​ca​la na vra​ta mu​že​vlje​ve ku​će u Mej​fe​ru. Ba​tler je uve​de u tr​pe​za​ri​ju. Uto uđe i Deč​ko, raz​vi​kao se. – Šta je ovo, maj​ku mu? – za​gr​me on, pa tre​snu no​vi​ne pred nju. Če​sto ga je vi​đa​la u ta​kvom ras​po​lo​že​nju, i ni​je ga se pla​ši​la. Sa​mo je jed​nom za​mah​nuo da je uda​ri. Ona je do​hva​ti​la ma​si​van sveć​njak i pri​pre​ti​la da će ga ras​pa​li​ti i to se vi​še ni​je po​no​vi​lo. Bo​ja​la se, da​kle, ni​je, ali je za​to bi​la raz​o​ča​ra​na. Pret​hod​ne ve​če​ri bio je ta​ko do​bro ras​po​lo​žen. Ali mo​žda će ipak i ova​kvog us​pe​ti da ga pri​zo​ve ra​zu​mu. – Šta su to ura​di​li kad su ti se to​li​ko za​me​ri​li? – re​če ona mir​no. – Po​gle​daj te pro​kle​te no​vi​ne. Ona se sa​že i po​di​že no​vi​ne. Bi​lo je to naj​no​vi​je iz​da​nje San​dej mi​ro​ra, po​pu​lar​nog le​vi​čar​skog ta​blo​i​da. Na na​slov​noj stra​ni ob​ja​vi​li su fo​to​gra​fi​ju Deč​ko​vog no​vog ko​nja, Sreć​ka, uz na​slov: SREĆ​KO VRE​DI KO​LI​KO 28 RU​DA​RA Pri​ča o re​kord​noj su​mi ko​ju je Deč​ko iz​dvo​jio za ko​nja ob​ja​vlje​na je bi​la i u ju​če​ra​šnjim no​vi​na​ma, ali no​vi Mi​ror je oči​to hteo da iza​zo​ve zgra​ža​va​nje jav​no​sti, uka​zu​ju​ći na to da je ce​na ovog ko​nja, osam hi​lja​da če​ti​ri​sto fun​ti ster​lin​ga, u fun​tu jed​na​ka uobi​ča​je​noj na​dok​na​di od osam​de​set če​ti​ri pu​ta po 300 fun​ti, ko​li​ko se is​pla​ću​je udo​vi​ca​ma ru​da​ra stra​da​lih u u rud​ni​ku. A bo​gat​stvo Fic​her​ber​to​vih po​ti​ca​lo je od rud​ni​ka uglja. – Otac je van se​be od be​sa – re​če Deč​ko. – Na​dao se me​stu mi​ni​stra spolj​nih po​slo​va u po​rat​noj vla​di. Ovo mu je, ve​ro​vat​no, upro​pa​sti​lo iz​gle​de. Dej​zi je ovo sad već po​če​lo da ide na živ​ce. – Bu​di lju​ba​zan, Deč​ko, pa mi ob​ja​sni u če​mu je ov​de mo​ja kri​vi​ca? – Po​gle​daj ko je autor pro​kle​tog tek​sta! Dej​zi po​gle​da. Vi​li Vi​li​jams Za​stup​nik Abe​ro​ve​na u par​la​men​tu Ujak tvog mom​ka! – re​če Deč​ko. – A šta ti mi​sliš, da se on sa​ve​tu​je sa mnom pre ne​go što sed​ne da na​pi​še čla​nak? Deč​ko je pre​tio ka​ži​pr​stom. – Iz ne​kog raz​lo​ga, ta po​ro​di​ca nas mr​zi! – Oni sma​tra​ju da ni​je po​šte​no da uzi​ma​te to​li​ko nov​ca od uglja, a da ru​da​ri uvek iz​vu​ku de​blji kraj. U ra​tu smo, znaš. – Ti ži​viš od na​sled​stva – re​če on. – I ni​sam ne​što kod te​be si​noć, u onom sta​nu na Pi​ka​di​li​ju, pri​me​tio zna​ke rat​ne šted​nje. – U pra​vu si – re​če ona. – Ali ja sam za​ba​vu pri​re​di​la za voj​ni​ke. A ti si či​ta​vo bo​gat​stvo po​tro​šio na ko​nja. – Svoj sam no​vac po​tro​šio! – Ali do​bio si ga od uglja. – To​li​ko si vre​me​na pro​ve​la u kre​ve​tu s onim đu​bre​tom vi​li​jam​sov​skim, da si i sa​ma po​sta​la pro​-

kle​ti bolj​še​vik. – I to je, eto, još jed​na stvar ko​ja nas raz​dva​ja. Zar ti, Deč​ko, za​i​sta že​liš da osta​neš u bra​ku sa mnom? Mo​gao bi da na​đeš ne​ku ko​ja ti od​go​va​ra. Po​lo​vi​na lon​don​skih de​vo​ja​ka sve bi da​la da po​sta​ne vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na. – Ni​šta ja ne​ću da uči​nim za te Vi​li​jam​so​ve, pro​kle​ti bi​li. Ne​go, ču​jem si​noć da tvoj mo​mak ho​će da uđe u par​la​ment. – I ući će, i sja​jan će bi​ti. – S to​bom po​red se​be – ne​će. Ne​će ga ni stran​ka kan​di​do​va​ti. Pa čo​vek je so​ci​ja​li​sta, maj​ku mu. A ti si biv​ša fa​šist​ki​nja. – Raz​mi​šlja​la sam i ja o to​me. Znam da bi to mo​glo da pred​sta​vlja ma​li pro​blem... – Pro​blem? To je ne​pre​mo​sti​va pre​pre​ka. Sa​če​kaj da pri​ča stig​ne u no​vi​ne! Ra​za​pe​će te kao što su da​nas ra​za​pe​li me​ne. – A ti ćeš, slu​tim, da​ti tu pri​ču Dej​li mej​lu. – Ne​ma ni po​tre​be da ja to ura​dim – pre​pu​štam to nje​go​vim pro​tiv​ni​ci​ma. Upam​ti šta sam ti re​kao. S to​bom po​red se​be, Lojd Vi​li​jams ne​ma ama baš ni​ka​kvih iz​gle​da.

VI Pr​vih pet da​na ju​na po​ruč​nik Vu​di Dju​ar i nje​gov vod pa​do​bra​na​ca, plus njih jed​no hi​lja​du, pro​ve​li su izo​lo​va​ni na ne​kom uz​le​ti​štu se​ve​ro​za​pad​no od Lon​do​na. Han​gar je pre​tvo​ren u dži​nov​sku spa​va​o​ni​cu, sa sto​ti​na​ma le​ža​je​va u du​gim re​do​vi​ma. Dok su ta​ko če​ka​li, za​ba​vlja​li su se gle​da​ju​ći fil​mo​ve i slu​ša​ju​ći džez plo​če. Cilj im je bi​la Nor​man​di​ja. U skla​du sa is​crp​nim pla​nom za​va​ra​va​nja ne​pri​ja​te​lja, sa​ve​zni​ci su, za​pra​vo, po​ku​ša​li da ube​de Ge​ne​ral​štab ne​mač​kih oru​ža​nih sna​ga da se nji​ho​vo od​re​di​šte na​la​zi oko tri​sta dva​de​set ki​lo​me​ta​ra se​ve​ro​i​stoč​no, da​kle u Ka​leu. Uko​li​ko Nem​ci na​sed​nu, in​va​zi​o​ne sna​ge na​i​ći će na re​la​tiv​no slab ot​por, ba​rem u to​ku pr​vih ne​ko​li​ko sa​ti. Pr​vi ta​las či​ni​li su pa​do​bran​ci, ko​ji će iz avi​o​na is​ko​či​ti u glu​vo do​ba no​ći. Dru​gi ta​las či​ni​će glav​ni​na sna​ga, sto tri​de​set hi​lja​da lju​di, u sa​sta​vu flo​te ko​ju či​ni pet hi​lja​da plo​vi​la; oni će se u zo​ru is​kr​ca​ti na pla​že Nor​man​di​je. Do​tad bi pa​do​bran​ci tre​ba​lo već da raz​o​re ne​pri​ja​telj​ska upo​ri​šta u unu​tra​šnjo​sti kop​na i pre​u​ze​li kon​tro​lu nad ključ​nim sa​o​bra​ćaj​ni​ca​ma. Vu​di​jev vod tre​ba​lo je da osvo​ji most pre​ko re​ke u va​ro​ši Egliz-de-Ser, pet​na​e​stak ki​lo​me​ta​ra u za​le​đu. Po​sle to​ga moraće da dr​že taj most, spre​ča​va​ju​ći ta​ko ne​mač​ke je​di​ni​ce ko​je bi mo​gle da stig​nu kao po​ja​ča​nje oni​ma na pla​ži, sve dok im se ne pri​klju​či glav​ni​na in​va​zi​o​nih sna​ga. Nem​ce je, po sva​ku ce​nu, tre​ba​lo one​mo​gu​ći​ti u na​sto​ja​nju da dig​nu most u va​zduh. Dok su če​ka​li znak za po​če​tak ak​ci​je, Ejs Ve​ber je u ma​ra​ton​skoj par​ti​ji po​ke​ra osvo​jio hi​lja​du do​la​ra, i od​mah za​tim iz iz​gu​bio. Lef​ti Ka​me​ron je, kao op​sed​nut, či​stio i pod​ma​zi​vao svoj la​ki po​lu​a​u​to​mat​ski ka​ra​bin M1, sklo​pi​vi mo​del za pa​do​bran​ce. Lo​ni Ka​la​han i To​ni Bo​na​nio, ko​ji je​dan dru​gog ni​ka​ko ni​su mi​ri​sa​li, sa​da su sva​ko​dnev​no za​jed​no išli na mi​su. Pit Šnaj​der zva​ni Šu​nja​lo oštrio je ko​man​do​ski nož ku​pljen u Lon​do​nu sve dok u jed​nom tre​nut​ku ni​je mo​gao nji​me da se ob​ri​je. Pa​trik Ti​mo​ti, ko​ji je po li​ku pod​se​ćao na Klar​ka Gej​bla i no​sio slič​ne br​či​će, svi​rao je uku​le​le, i to jed​nu te istu me​lo​di​ju, une​do​gled, dok svi ni​su na​či​sto iz​lu​de​li. Na​red​nik De​fo je pi​sao du​ga pi​sma svo​joj že​ni, ko​ja bi po​tom ce​pao, pa se po​no​vo la​ćao pe​ra. Mek Tru​lov i Džo Mor​gan zva​ni Pu​šni​ca pr​vo su je​dan dru​go​ga oši​ša​li sa​svim na krat​ko, a po​tom i obri​ja​li je​dan dru​gom tin​ta​ru, uve​re​ni da će ta​ko le​ka​ri​ma bi​ti lak​še da im zbri​nu po​vre​de gla​ve. Ve​ći​na njih ima​la je na​dim​ke. Vu​di je sa​znao da nje​ga zo​vu – Skoč.

Dan D bio je pred​vi​đen za ne​de​lju, če​tvr​ti jun, da bi bio od​lo​žen zbog lo​šeg vre​me​na. U po​ne​de​ljak pe​tog ju​na, uve​če, pu​kov​nik je odr​žao go​vor. – Lju​di! – vi​kao je on. – Ve​če​ras kre​će​mo u po​hod na Fran​cu​sku! Za​o​ri​lo se iz svih gr​la. Vu​di po​mi​sli ka​ko je sve to, za​pra​vo, či​sta iro​ni​ja. Ov​de su bi​li na si​gur​nom i u to​plom, ali eto, upr​kos sve​mu, oni je​dva če​ka​ju da stig​nu ta​mo, da po​i​ska​ču iz avi​o​na, da sle​te pra​vo u ru​ke ne​pri​ja​telj​skih voj​ni​ka ko​ji ho​će da ih po​bi​ju. Do​bi​li su spe​ci​ja​lan obrok, sve što se po​že​le​ti mo​že, šnic​le, svinj​sko pe​če​nje, pe​če​nu pi​le​ti​nu, pom​frit, sla​do​led. Vu​di ni​šta od to​ga ni​je hteo da uzme. Bo​lje je od osta​lih znao šta ih če​ka, i ni​je že​leo u to da se upu​šta pu​nog sto​ma​ka. Po​pio je ka​fu i po​jeo krof​nu. Ka​fa je bi​la ame​rič​ka, mi​ri​sna i uku​sna, za raz​li​ku od gro​zo​mor​nog buć​ku​ri​ša ko​ji će ti po​slu​ži​ti Bri​tan​ci, ako uop​šte ima​ju ka​fe. Izuo je či​zme i le​gao na kre​vet. Raz​mi​šljao je o Be​li Her​nan​dez, nje​nom ne​sta​šnom osme​hu i me​kim gru​di​ma. Sle​de​će če​ga se se​ćao bio je zvuk tru​be. Na tre​nu​tak, Vu​di​ju se uči​ni​lo da se bu​di iz ru​žnog sna u ko​jem je tre​ba​lo da po​đe u boj, da ubi​ja lju​de. A on​da je shva​tio da se upra​vo to do​ga​đa. Svi su obu​kli pa​do​bran​ske kom​bi​ne​zo​ne i sa​ku​pi​li opre​mu. I pre​vi​še je to​ga bi​lo. Ne​što od to​ga bi​lo je neo​p​hod​no: ka​ra​bin sa sto pe​de​set šar​že​ra 30-mi​li​me​tar​ske mu​ni​ci​je; pro​tiv​ten​kov​ske gra​na​te; ma​la ruč​na bom​ba po​zna​ta kao Ge​mo​no​va gra​na​ta; dnev​na sle​do​va​nja hra​ne; ta​ble​te za pre​či​šća​va​nje vo​de; pri​bor za pr​vu po​moć, s mor​fi​ju​mom. Bez ne​kih dru​gih stva​ri bi se, me​đu​tim, i mo​glo, na pri​mer, bez ma​log ašo​va, pri​bo​ra za bri​ja​nje, fran​cu​skog fra​ze​o​lo​škog reč​ni​ka. To​li​ko su bi​li pre​to​va​re​ni da su oni sit​ni​ji je​dva sti​gli do avionâ ko​ji su, je​dan do dru​go​ga, če​ka​li na pi​sti oba​vi​je​noj ta​mom. Bi​le su to le​te​li​ce mar​ke C-47 zva​ne „ne​be​ski voz”. Vu​di se iz​ne​na​dio kad je pri oskud​nom sve​tlu, pre​po​zna​tlji​ve cr​ve​no-be​le pru​ge na avi​o​ni​ma. Pi​lot Vu​di​je​ve le​te​li​ce, ka​pe​tan Bo​ner, zlo​volj​ni Ame​ri​ka​nac sa Sred​njeg za​pa​da, ova​ko to ob​ja​sni: – To slu​ži da nas ne obo​re na​ši, đa​vo da ih no​si. Pre ne​go što će se ukr​ca​ti, lju​di su išli na me​re​nje. Do​ne​gan i Bo​na​nio su u tor​ba​ma ko​je su im vi​si​le niz no​ge no​si​li de​mon​ti​ra​ne ba​zu​ke, što im je sko​ro če​tr​de​set ki​lo​gra​ma. Vi​dev​ši da ukup​na ma​sa ra​ste, ka​pe​tan Bo​ner se ra​sr​di. – Pre​to​va​ri​će​te me! – za​ur​la on na Vu​di​ja. – Ne​ću mo​ći da po​dig​nem ovo gov​no! – Ni​sam ja ta​ko od​lu​čio, ka​pe​ta​ne – re​če mu Vu​di. – Obra​ti​te se pu​kov​ni​ku. Na​red​nik De​fo se ukr​cao pr​vi, i oti​šao u pred​nji deo avi​o​na, pa za​u​zeo me​sto po​red otvo​re​nog lu​ka što vo​di u pi​lot​sku ka​bi​nu. On će sko​či​ti po​sled​nji. A ako se ne​ko​me de​si da se po​ko​le​ba kad na nje​ga do​đe red da sko​či u noć – pri ru​ci će mu se na​ći De​fo, da mu pri​po​mog​ne ta​ko što će ga po​šte​no po​gu​ra​ti ot​po​za​di. Do​ne​gan i Bo​na​nio, ko​ji su u spe​ci​jal​nim tor​ba​ma uz no​gu no​si​li ba​zu​ke, a po​red ba​zu​ka i sve osta​lo, ni​su mo​gli sa​mi uza ste​pe​ni​ce, pa su im dru​go​vi po​mo​gli. Vu​di se, kao ko​man​dir vo​da, ukr​cao po​sled​nji. On će pr​vi na​po​lje, pr​vi će pri​spe​ti na ze​mlju. Unu​tra​šnjost le​te​li​ce bi​la je u ob​li​ku ce​vi, sa ni​zom jed​no​stav​nih me​tal​nih se​di​šta sa obe stra​ne. Lju​di su se do​bro po​mu​či​li dok si​gur​no​snim po​ja​se​vi​ma ni​su ne​ka​ko us​pe​li da ve​žu i se​be i opre​mu, ali bi​lo je i onih ko​ji to ni​su ni po​ku​ša​li. A on​da se vra​ta za​tvo​ri​še, i za​gr​me​še avi​on​ski mo​to​ri. Ko​li​ko je Vu​di bio uz​bu​đen, to​li​ko se i pla​šio. Iako za to ni​je imao ni​ka​kvih raz​lo​ga, je​dva je če​kao da bit​ka poč​ne. Ne​ma​lo se i sâm iz​ne​na​dio shva​tiv​ši da s ne​str​plje​njem iš​če​ku​je tre​nu​tak kad će sle​te​ti na ze​mlju, su​sre​sti se s ne​pri​ja​te​ljem, za​pu​ca​ti na nje​ga. I že​lja mu je bi​la da tom če​ka​nju što pre do​đe kraj. Pi​tao se da li će ika​da po​no​vo vi​de​ti Be​lu Her​nan​dez.

U jed​nom tre​nut​ku, uči​ni​lo mu se da le​po mo​že da ose​ti ka​ko se avion na​pi​nje dok se, ona​ko te​žak, ko​tr​ljao po pi​stom. Uz mno​go mu​ke, le​te​li​ca ne​ka​ko po​stig​nu br​zi​nu. Či​ni​lo se da će ta​ko do​ve​ka ru​la​ti po tlu. Vu​di se za​pi​ta ko​li​ko je, uop​šte, du​gač​ka ta pro​kle​ta pi​sta. A on​da, naj​zad, avion uz​le​te. Vu​di još ni​je imao ose​ćaj da le​ti, pre mu se či​ni​lo da je avion na sve​ga me​tar-dva od ze​mlje. A on​da po​gle​da na​po​lje. Se​deo je po​red po​sled​njeg od ukup​no se​dam pro​zo​ra, od​mah do vra​ta, i vi​deo je ka​ko se pri​gu​še​na sve​tla do​le, u ba​zi, po​la​ko gu​be. Let je po​čeo. Ne​bo je bi​lo tmur​no, ali obla​ci be​hu oba​sja​ni ne​kom sla​ba​šnom sve​tlo​šću, ve​ro​vat​no za​to što se iza njih po​ja​vio me​sec. Na vr​hu sva​kog kri​la ti​tra​lo je pla​vo sve​tlo, i Vu​di vi​de ka​ko se nje​gov avion kre​će u for​ma​ci​ji sa osta​li​ma, u ob​li​ku dži​nov​skog slo​va V. U ka​bi​ni je bi​lo ta​ko buč​no da su lju​di mo​ra​li da se do​vi​ku​ju ne bi li ču​li je​dan dru​go​ga, i raz​go​vor ubr​zo utih​nu. Svi su se me​ško​lji​li na tvr​dim se​di​šti​ma, uza​lud po​ku​ša​va​ju​ći da na​đu udob​ni​ji po​lo​žaj. Ne​ki su žmu​ri​li, ali Vu​di je sum​njao da bi​lo ko za​i​sta spa​va. Le​te​li su ni​sko, na vi​si​ni ne mno​go ve​ćoj od tri​sta, tri​sta de​set me​ta​ra, i Vu​di bi po​vre​me​no ugle​dao po​tmu​li ko​si​tre​ni sjaj re​ka i je​ze​ra. U jed​nom tre​nut​ku, on opa​zi ve​li​ku gru​pu lju​di, sto​ti​ne li​ca za​gle​da​nih u avi​o​ne ko​ji su ih, uz tut​nja​vu mo​to​ra, pre​le​ta​li. Znao je Vu​di da u tom tre​nut​ku vi​še od hi​lja​du avi​o​na pre​le​će ju​žnu En​gle​sku, i uvi​deo da je to za​ce​lo iz​van​re​dan pri​zor. Pa​lo mu je, pri​tom, na pa​met da ti lju​di do​le pri​su​stvu​ju stva​ra​nju isto​ri​je, či​ji je on deo. Po​sle jed​no po​la sa​ta pre​le​te​li su en​gle​ska le​to​va​li​šta na oba​li, i na​šli se iz​nad mo​ra. Na tre​nu​tak je me​sec za​si​jao kroz rupu u obla​ku, i Vu​di ugle​da bro​do​ve. Go​to​vo da ni​je mo​gao da po​ve​ru​je svo​jim oči​ma. Bio je to pra​vi gra​dić na vo​di, plo​vi​la svih ve​li​či​na, u ne​pra​vil​nim ko​lo​na​ma, na​lik ni​zo​vi​ma ku​ća na grad​skim uli​ca​ma; na hi​lja​de ih je bi​lo, do​kle po​gled se​že. Pre ne​go što je sti​gao da skre​ne pa​žnju dru​go​va na taj ne​sva​ki​da​šnji pri​zor, obla​ci opet pre​kri​še me​sec, i one vi​zi​je ne​sta​de, kao da je sve to bio sa​mo san. Avi​o​ni su za​o​kre​nu​li ude​sno, u du​gom lu​ku, u na​me​ri da iz​nad fran​cu​ske te​ri​to​ri​je stig​nu za​pad​no od me​sta gde će ispu​sti​ti pa​do​bran​ce, da bi po​tom na​sta​vi​li duž oba​le, na is​tok, od​re​đu​ju​ći po​lo​žaj uz po​moć glav​nih od​li​ka te​re​na, a sve ka​ko bi se Vu​di i nje​go​vi dru​go​vi pri​ze​mlji​li tač​no ta​mo gde tre​ba. Ka​nal​ska ostr​va, ko​ja su, prem​da bli​ža Fran​cu​skoj, bi​la u sa​sta​vu Bri​ta​ni​je, Ne​mač​ka je oku​pi​ra​la de​vet​sto če​tr​de​se​te, pred kraj Bit​ke za Fran​cu​sku; sa​da, dok je eska​dri​la nad​le​te​la ostr​va, Nem​ci otvo​ri​še va​tru iz pro​tiv​a​vi​on​skog oru​đa. Na ta​ko ma​loj vi​si​ni, „ne​be​ski vo​zo​vi” bi​li su ve​o​ma ra​nji​vi. Vu​di uvi​de da bi mo​gao po​gi​nu​ti i pre ne​go što stig​ne do boj​nog po​lja. Mr​ska mu je bi​la sa​ma po​mi​sao na to da bi mo​gao ta​ko, ni za šta, da stra​da. Ka​pe​tan Bo​ner je le​teo u cik-cak, da iz​beg​ne palj​bu sa ze​mlje. Vu​di​ju je zbog to​ga bi​lo dra​go, ali lju​di​ma u le​te​li​ci ni​je bi​lo ni​ma​lo pri​jat​no. Svi​ma im je, uklju​ču​ju​ći i Vu​di​ja, pri​pa​la mu​ka. Pa​trik Ti​mo​ti je pr​vi po​pu​stio, i is​po​vra​ćao se po po​du. Od od​vrat​nog za​da​ha dru​gi​ma je sad bi​lo još go​re. Za Ti​mo​ti​jem se is​po​vra​ćao Šu​nja​lo Pit, a on​da vi​še njih, isto​vre​me​no. Pre​to​va​ri​li su se bi​li onim šnic​la​ma i sla​do​le​dom – sad je sve to bi​lo na po​du. Uža​san je bio taj smrad, a pod je, u tom gnu​snom sta​nju, po​stao kli​zav. Dok su osta​vlja​li ostr​vlje za so​bom, pu​ta​nja le​ta se is​pra​vi​la. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je uka​za se fran​cu​ska oba​la. Avion se nag​nu na bok, pa skre​nu le​vo. Ko​pi​lot usta​de sa se​di​šta, pa re​če ne​što na​red​ni​ku De​fou na uvo, a ovaj se okre​nu pre​ma vo​du, i po​di​že svih de​set pr​sti​ju. De​set mi​nu​ta do sko​ka. Iz kr​sta​re​će br​zi​ne od oko 260 ki​lo​me​ta​ra na čas, avion uspo​ri na pri​bli​žnu br​zi​nu za pa​do​bran​ski skok, od oko 160 na sat. Od​jed​nom, uđo​še u ma​glu. Bi​la je to​li​ko gu​sta da se vi​še ni​je vi​de​lo ono pla​vo sve​tlo na vr​ho​vi​ma

kri​la. Vu​di​ju sr​ce po​če br​že da ku​ca. Za avi​o​ne ko​ji le​te u zbi​je​noj for​ma​ci​ji ova​ko ne​što je vr​lo opa​sno. Ka​kva bi to tra​ge​di​ja bi​la da iz​gi​nu u avi​on​skom ude​su, i ne sti​gav​ši da se bo​re. Bo​ne​ru, me​đu​tim, ni​je pre​o​sta​lo ni​šta dru​go ne​go da le​ti rav​no na​pred i na​da se naj​bo​ljem. Sva​ka pro​me​na prav​ca iza​zva​la bi su​dar. Avion je iz​le​teo iz ma​glu​šti​ne isto ta​ko ne​na​da​no ka​ko je u nju i ušao. Osta​le le​te​li​ce, ka​ko one nji​ma zde​sna, ta​ko i one sa le​ve stra​ne – ne​kim ču​dom osta​le su u pr​vo​bit​noj for​ma​ci​ji. Go​to​vo isto​ga ča​sa, ogla​si se pro​tiv​a​vi​on​ska od​bra​na; pro​jek​ti​li su se, po​put smr​to​no​snih pu​po​lja​ka, ras​cve​ta​va​li na ne​bu pu​nom gu​sto zbi​je​nih le​te​li​ca. U ta​kvim uslo​vi​ma, znao je to Vu​di, pi​lot mo​ra da se pri​dr​ža​va sle​de​ćeg na​re​đe​nja: odr​ža​vaj br​zi​nu i na​sta​vi let pra​vo ka cilj​nom pod​ruč​ju. Bo​ner se, me​đu​tim, oglu​šio o na​red​bu i raz​bio for​ma​ci​ju. Tut​nja​va motorâ sa​da je bi​la za​glu​šu​ju​ća. Ka​pe​tan je po​no​vo le​teo u cik-cak. Kad je po​ku​šao da po​stig​ne ubr​za​nje, nos le​te​li​ce na​glo se spu​sti. Po​gle​dav​ši kroz pro​zor, Vu​di pri​me​ti da su i mno​gi dru​gi pi​lo​ti bi​li ne​di​sci​pli​no​va​ni. Ni​ka​ko ni​su mo​gli da nad​vla​da​ju po​riv da spa​sa​va​ju ži​vu gla​vu. Iz​nad vra​ta se upa​li cr​ve​na lam​pi​ca: još če​ti​ri mi​nu​ta. Vu​di je bio sa​svim si​gu​ran da je po​sa​da pre​ra​no uklju​či​la lam​pi​cu, sa​mo da se što pre ra​to​si​lja vojnikâ i od​le​ti na si​gur​no. Ma​pe su, me​đu​tim, bi​le kod njih, i on ni​je mo​gao da ospo​ra​va nji​ho​vu pro​ce​nu. On usta​de. – Na no​ge, i ka​či se! – po​vi​ka. Ve​ći​na njih ni​je mo​gla da ga ču​je, ali su u sva​kom slu​ča​ju zna​li šta im go​vo​ri. Po​u​sta​ja​še svi, a on​da sva​ki pri​ve​za sta​tič​ko uže za kabl ko​ji se pro​te​zao iz​nad njih, ta​ko da ne iz​le​ti kroz vra​ta bez pret​hod​ne pri​pre​me. Uto se i vra​ta otvo​ri​še, i ve​tar na​hru​pi u le​te​li​cu. Avion je i da​lje pre​br​zo le​teo. Sko​či​ti pri ovoj br​zi​ni ne bi bi​lo ni​ma​lo pri​jat​no, ali to ni​je bio glav​ni pro​blem. Pa​do​bran​ci će sle​ta​ti da​le​ko jed​ni od dru​gih, što zna​či da će Vu​di​ju bi​ti po​treb​no mno​go vi​še vre​me​na da oku​pi svo​je lju​de kad svi bu​du do​le. Zbog to​ga će ka​sni​je sti​ći i do za​cr​ta​nog ci​lja. Sa za​ka​šnje​njem će pri​stu​pi​ti iz​vr​ša​va​nju za​dat​ka. Pro​kli​njao je Bo​ne​ra. Pi​lot je i da​lje na​gi​njao le​te​li​cu čas u jed​nu, čas u dru​gu stra​nu, iz​be​ga​va​ju​ći va​tru iz pro​tiv​a​vi​on​skog na​o​ru​ža​nja. Lju​di su s mu​kom odr​ža​va​li rav​no​te​žu na po​du kli​za​vom od iz​blju​va​ka. Vu​di po​gle​da kroz otvo​re​na vra​ta. Bo​ner je, po​ku​ša​va​ju​ći da do​bi​je na br​zi​ni, gu​bio vi​si​nu, i sa​da je avion bio na ne​kih 155 me​ta​ra – i pre​vi​še ni​sko. Mo​žda ne​će bi​ti do​volj​no vre​me​na ni da se pa​do​bra​ni do kra​ja otvo​re pre ne​go što lju​di pad​nu na ze​mlju. Okle​vao je, a on​da da​de na​red​ni​ku znak da pri​đe. De​fo sta​de po​red nje​ga, i on​da je ta​ko ne​ko vre​me gle​dao u pod, da bi na​po​slet​ku po​čeo da vr​ti gla​vom. Pri​bli​živ​ši se Vu​di​ju, pro​de​ra mu se na uho: – Po​lo​vi​na lju​di će iz​lo​mi​ti gle​žnje​ve ako sko​či​mo s ove vi​si​ne. Ovi što no​se ba​zu​ke ima da iz​gi​nu. Vu​di od​lu​či. – Ne daj ni​kom da ska​če! – vi​ču​ći na​re​di on De​fou, pa ot​ka​či sta​tič​ko uže i kre​nu na​pred, pro​bi​ja​ju​ći se ka ka​bi​ni iz​me​đu lju​di po​stro​je​nih u dve vr​ste. Ur​la​ju​ći iz sveg gla​sa, Vu​di je do​vi​ki​vao Bo​ne​ru: – Pe​nji se! Pe​nji se! Ovaj se na to pro​de​ra: – Vra​ćaj se ta​mo i ska​či! – Ni​ko ne​će ska​ka​ti sa ove vi​si​ne! – Vu​di se nag​nu i po​ka​za na vi​si​no​mer, ko​ji je po​ka​zi​vao vi​si​nu od 148 me​ta​ra. – To je sa​mo​u​bi​stvo! – Na​po​lje iz ka​bi​ne, po​ruč​ni​če. To je na​re​đe​nje. Vu​di je​ste imao ni​ži čin od Bo​ne​ra, ali se ni​je dao. – Ne​ću, dok ne po​stig​ne​te ve​ću vi​si​nu.

– Pro​ći će​mo cilj​no pod​ruč​je ako ne sko​či​te od​mah! Vu​di je iz​gu​bio str​plje​nje. – Pe​nji se, bu​da​lo jed​na, sve ti je​bem! Pe​nji se! Bo​ner je bio be​san, vi​de​lo se, ali se Vu​di ni​je ni po​me​rio. Znao je on da pi​lot ni​po​što ne bi že​leo da se vra​ti ku​ći s pu​nim avi​o​nom. Ta​mo bi po​ve​li voj​nu is​tra​gu, da usta​no​ve šta je to po​šlo po zlu. A te no​ći Bo​ner se već oglu​šio o pre​vi​še na​re​đe​nja da bi još i to na​to​va​rio se​bi na vrat. On opso​va, pa po​vu​če ka se​bi ko​mand​nu po​lu​gu. Nos avi​o​na se istog ča​sa po​di​že; ka​ko je le​te​li​ca po​če​la da se pe​nje, ta​ko je gu​bi​la na br​zi​ni. – Za​do​vo​ljan? – za​re​ža Bo​ner. – Jok, bo​ga​mi. – Vu​di​ju ni​je bi​lo ni na kraj pa​me​ti da od​mah pre​đe u zad​nji deo avi​o​na i ta​ko Bo​ne​ru pru​ži pri​li​ku da po​no​vo kre​ne da po​ni​re. – Ska​če​mo sa tri​sta me​ta​ra. Bo​ner je ga​zio pu​nim ga​som. Vu​di ni​je ski​dao po​gled s vi​si​no​me​ra. Kad se le​te​li​ca po​pe​la na tri​sta me​ta​ra, on ode po​za​di. Pro​gu​rao se iz​me​đu lju​di, sti​gao do vra​ta, po​gle​dao na​po​lje, po​di​gao pal​če​ve, i sko​čio. Pa​do​bran mu se od​mah otvo​rio. Br​zo je pa​dao kroz va​zduh dok se ku​po​la pa​do​bra​na ši​ri​la, a on​da pad uspo​ri. Ne​ki se​kund ka​sni​je pao je u vo​du. U de​li​ću se​kun​de ob​u​ze ga pa​ni​ka – upla​šio se na​čas da ih je ku​ka​vi​ca Bo​ner is​pu​stio u mo​re. A on​da do​dir​nu sto​pa​lom čvr​sto tlo, ili bar me​ko bla​to, i on se do​se​ti da je si​gur​no sle​teo na ne​ko po​pla​vlje​no po​lje. Po​kri ga uto svi​la pa​do​bra​na. On se ne​ka​ko is​ko​be​lja, i ot​kop​ča si​gur​no​sne po​ja​se​ve. Sto​je​ći u vo​di du​bo​koj po​la me​tra, osvr​tao se oko se​be. Bi​la je to ili ne​ka na​vod​nja​va​na li​va​da, ili – pre će bi​ti – po​lje ko​je su Nem​ci po​to​pi​li ka​ko bi ote​ža​li pro​dor in​va​zi​o​nim sna​ga​ma. Ni​ko​ga Vu​di ni​je vi​deo, ni ne​pri​ja​te​lja ni pri​ja​te​lja, pa ni ži​vo​ti​nju, ali vi​dlji​vost je i ina​če bi​la sla​ba. Po​gle​dao je na sat – bi​lo je po​la če​ti​ri iz​ju​tra – a on​da ba​ci po​gled na kom​pas, ka​ko bi se ori​jen​ti​sao. Iz tor​be je, za​tim, iz​vu​kao ka​ra​bin M1 i ras​klo​pio kun​dak. U otvor je gur​nuo okvir od pet​na​est me​ta​ka, pa re​pe​ti​rao. Na​po​slet​ku ot​ko​či osi​gu​rač. Gur​nuo je, po​tom, ru​ku u džep i iz​va​dio ma​li li​me​ni pred​met, na​lik deč​joj igrač​ki. Kad ga pri​ti​sneš, pred​met je pro​iz​vo​dio pre​po​zna​tljiv zvuk, na​lik škljo​ca​nju. Do​bi​li su ga svi, ta​ko da mo​gu je​dan dru​go​ga da pre​po​zna​ju u mra​ku i da se u kraj​njoj nu​ždi ne bi oda​li raz​me​nju​ju​ći lo​zin​ke na en​gle​skom. Kad je bio spre​man, on po​no​vo po​gle​da oko se​be. Či​sto da is​pro​ba ure​đaj, on dva​put škljoc​nu. Ča​sak ka​sni​je do​bi od​go​vor; ne​ko je škljoc​nuo u ta​mi, tač​no is​pred nje​ga. Šljap​ka​ju​ći je kre​nuo kroz vo​du. A on​da na​mi​ri​sa po​vrać​ku. Ti​him gla​som re​če: – Ko je to? – Pa​trik Ti​mo​ti. – Ja sam, po​ruč​nik Dju​ar. Po​đi za mnom. Ti​mo​ti je sko​čio dru​gi, te Vu​di za​klju​či da će, uko​li​ko na​sta​vi u istom prav​cu, po svoj pri​li​ci pro​na​ći i osta​le. Pe​de​se​tak me​ta​ra su pre​šli kad na​le​te​še na Me​ka i Džoa Pu​šni​cu, ko​ji su se pret​hod​no bi​li sre​li. Iz one vo​de iz​bi​li su na uzan drum, i tu na​i​šli i na pr​ve žr​tve. Lo​ni i To​ni, s ba​zu​ka​ma u tor​ba​ma ve​za​nim oko no​gu, ima​li su gad​no pri​ze​mlje​nje. – Mi​slim da je Lo​ni mr​tav – re​če im To​ni. Vu​di je pro​ve​rio; u pra​vu je bio To​ni. Lo​ni ni​je di​sao. Iz​gle​dao je kao da mu je slo​mljen vrat. To​ni, pak, ni​je mo​gao da se po​me​ri, i Vu​di​ju se uči​ni da mu je slo​mlje​na no​ga. Da​de mu in​jek​ci​ju mor​fi​ju​ma, pa ga od​vu​če s pu​ta u obli​žnju nji​vu. Tu će To​ni mo​ra​ti

da sa​če​ka bol​ni​ča​re. Za​tim Vu​di na​re​di Me​ku i Džou Pu​šni​ci da sa​kri​ju Lo​ni​jev leš, iz stra​ha da bi Nem​ce mo​gao na​ve​sti na To​ni​jev trag. Po​ku​šao je da sa​gle​da kra​jo​lik oko se​be, upi​nju​ći se da pre​po​zna ne​što što bi od​go​va​ra​lo ma​pi. Či​ni​lo se da je taj za​da​tak ne​mo​gu​će iz​vr​ši​ti, po​seb​no ne ova​ko, po mra​ku. Ka​ko da od​ve​de lju​de do ci​lja ako ne zna ni gde se na​la​zi? Je​di​no u šta je, osla​nja​ju​ći se na zdrav ra​zum, mo​gao bi​ti si​gu​ran bi​lo je to da ni​su pa​li ta​mo gde je tre​ba​lo. Za​ču tad ne​ki neo​bi​čan zvuk i, tre​nu​tak ka​sni​je, ugle​da sve​tlo. On da​de dru​gi​ma znak da se sa​gnu. Pa​do​bran​ci​ma ni​je bi​lo odo​bre​no ko​ri​šće​nje ba​te​rij​skih lam​pi, Fran​cu​zi su mo​ra​li da po​štu​ju po​li​cij​ski čas, ta​ko da je oso​ba ko​ja se pri​bli​ža​va​la ve​ro​vat​no bio ne​mač​ki voj​nik. Vu​di u po​mr​či​ni ugle​da bi​cikl. On usta​de, po​di​že ka​ra​bin i na​ni​ša​ni. Pa​lo mu je na pa​met da istog ča​sa pu​ca u bi​ci​kli​stu, ali ni​ka​ko ni​je mo​gao da se na​te​ra na to. Za​to po​vi​ka: – Halt! Ar​re​tez!36 Bi​cikl sta​de. – Zdra​vo, po​ruč​ni​če – re​če čo​vek na bi​ci​klu, i Vu​di pre​po​zna​de glas Ej​sa Ve​be​ra. Vu​di spu​sti oruž​je. – Oda​kle ti bi​cikl? – upi​ta on s ne​ve​ri​com. – Sta​jao pred jed​nom ku​ćom – uz​vra​ti Ejs la​kon​ski. Vu​di po​ve​de gru​pu u prav​cu iz ko​jeg je Ejs do​šao, ra​ču​na​ju​ći da su naj​ve​ći iz​gle​di da će upra​vo ta​mo ne​gde pro​na​ći i osta​le. Sa strep​njom je tra​žio od​li​ke te​re​na ko​je bi se po​du​da​ra​le sa oni​ma une​tim u ma​pu, ali bi​lo je i pre​vi​še mrač​no. Ose​ćao se bes​ko​ri​snim i glu​pim. Ipak je on ofi​cir. On je taj ko​ji će mo​ra​ti da re​ša​va ova​kve pro​ble​me. Na pu​tu je Vu​di pro​na​šao još ne​ke iz svog vo​da, a on​da svi za​jed​no sti​go​še do ve​tre​nja​če. Ose​tiv​ši da vi​še ne​ma vre​me​na za tu​ma​ra​nje, Vu​di sta​de da lu​pa na vra​ta vo​de​ni​ča​ro​ve ku​će. Na spra​tu se otvo​ri je​dan pro​zor, i ne​ki čo​vek pro​go​vo​ri na fran​cu​skom: – Ko je? – Ame​ri​kan​ci – re​če Vu​di. – Vi​ve la Fran​ce!37 – Šta ho​će​te? – Da vas oslo​bo​di​mo – re​če Vu​di na škol​skom fran​cu​skom. – Ali pr​vo mi tre​ba ma​la po​moć, da se sna​đem s ma​pom. Vo​de​ni​čar se gla​sno na​sme​ja i re​če: – Si​la​zim. Mi​nut ka​sni​je Vu​di je se​deo u ku​hi​nji i pod jar​kim sve​tlom ši​rio svi​le​nu ma​pu po sto​lu. Vo​de​ni​čar mu po​ka​za gde se tre​nut​no na​la​ze. Ni​je bi​lo to​li​ko lo​še ko​li​ko se Vu​di pri​bo​ja​vao. Upr​kos pa​ni​ci ka​pe​ta​na Bo​ne​ra, is​ko​či​li su na sve​ga šest i po ki​lo​me​ta​ra se​ve​ro​i​stoč​no od Egliz-de-Se​ra. Po​vla​če​ći pr​stom po ma​pi, vo​de​ni​čar im po​ka​za naj​bo​lji put. Uto de​voj​či​ca od tri​na​e​stak le​ta uđe u so​bu u spa​va​ći​ci. – Ma​ma ka​že da ste vi Ame​ri​ka​nac – re​če ona Vu​di​ju. – Ta​ko je, mad​mo​a​zel – od​go​vo​ri on. – Po​zna​je​te li Gle​dis An​dže​lus? Vu​di se na​sme​ja. – Sti​ca​jem okol​no​sti, upo​znao sam je jed​nom, kod oca mo​ga dru​ga. – Jel’ ona stvar​no, ali stvar​no le​pa? – Još lep​ša ne​go u fil​mo​vi​ma. – Zna​la sam! Vo​de​ni​čar ga po​nu​di vi​nom. – Ne, hva​la – re​če Vu​di. – Mo​žda ka​sni​je, kad po​be​di​mo.

I vo​de​ni​čar ga po​lju​bi u oba obra​za. Vu​di po​no​vo iza​đe i po​ve​de vod u prav​cu Egliz-de-Se​ra. Sa​da su na oku​pu, uklju​ču​ju​ći i nje​ga, bi​la njih de​ve​to​ri​ca od ukup​no osam​na​e​sto​ri​ce, ko​li​ko ih je kre​nu​lo. Dve žr​tve su ima​li – Lo​ni je po​gi​nuo, a To​ni bio ra​njen – a sed​mo​ri​ca se još ni​su po​ja​vi​la. Vu​di je lju​di​ma na​re​dio da ne tro​še pre​vi​še vre​me​na u tra​že​nju osta​lih. Čim bu​de imao do​volj​no lju​di za iz​vr​še​nje za​dat​ka, kre​nu​će ka ci​lju nji​ho​ve mi​si​je. Uto se po​ja​vi je​dan od sed​mo​ri​ce pri​vre​me​no ne​sta​lih – Pit Šu​nja​lo di​gao se iz ne​kog jar​ka pa se pri​klju​čio dru​ži​ni uz ne​haj​no „Gde ste, ban​do”, kao da je sve to ne​što naj​nor​mal​ni​je što se čo​ve​ku mo​že de​si​ti. – Šta si ra​dio tu? – upi​ta ga Vu​di. – Mi​slio sam da ste Nem​ci – re​če Pit. – Krio sam se. Vu​di je pret​hod​no bio pri​me​tio ble​di od​sjaj pa​do​bran​ske svi​le u jen​de​ku. Mo​ra da se Pit tu krio otkad su sle​te​li. Oči​gled​no je bio da ga je uhva​ti​la pa​ni​ka, i da se sa​mo sklup​čao. Ali Vu​di se pra​vio kao da mu ve​ru​je. Čo​vek ko​ga je Vu​di pre svih že​leo da na​đe bio je na​red​nik De​fo. On je bio is​ku​san voj​nik, i Vu​di se, u svim svo​jim pla​no​vi​ma, i te ka​ko osla​njao na nje​ga. Ali De​foa ni​je bi​lo ni od ko​ro​va. Upra​vo su se pri​bli​ža​va​li ras​kr​sni​ci kad za​ču​še ne​ku bu​ku. Vu​di je pre​po​znao zvuk mo​to​ra u le​ru, a on​da do nje​go​vih uši​ju do​pre​še i gla​so​vi, dva ili tri; ne​ko je ta​mo raz​go​va​rao. On na​re​di lju​di​ma da se ba​ce na sve če​ti​ri, i ta​ko je vod sa​da na​pre​do​vao pu​ze​ći. On ugle​da, ta​mo da​lje na​pred, mo​to​ci​kli​stu ko​ji je za​stao da po​pri​ča sa dvo​ji​com pe​ša​ka. Sva tro​ji​ca su bi​la u u uni​for​ma​ma. Go​vo​ri​li su ne​mač​ki. Na sa​moj ras​kr​sni​ci na​la​zi​la se zgra​da, mo​žda ka​fa​ni​ca ili pe​ka​ra. On od​lu​či da če​ka. Mo​žda će ta tro​ji​ca i sa​mi oti​ći. Že​lja mu je bi​la da se nje​go​vi lju​di kre​ću ti​ho i da što du​že osta​nu ne​pri​me​će​ni. Pet mi​nu​ta ka​sni​je, str​plje​nje ga iz​da​de. – Pa​trik Ti​mo​ti – pro​sik​ta on okre​nuv​ši se. – Pe​te! Gde si, Bljuc​ko? Skoč te tra​ži. Ti​mo​ti ot​pu​za na​pred. I da​lje se ose​ćao na iz​blju​vak, a ta​ko je, eto, i na​di​mak za​ra​dio. Vu​di je gle​dao Ti​mo​ti​ja ka​ko igra bej​zbol, i znao je da ovaj ima jak i pre​ci​zan uda​rac. – Ba​ci gra​na​tu na onaj ta​mo mo​to​cikl – re​če mu Vu​di. Ti​mo​ti iz​va​di bom​bu iz ran​ca, iz​vu​če osi​gu​rač, i hit​nu je pre​ko gla​ve. Ču​lo se kad je zvek​nu​lo. – Šta to bi? – re​če je​dan od onih pre​ko na ne​mač​kom. A on​da je bom​ba eks​plo​di​ra​la. Bi​le su, za​pra​vo, dve eks​plo​zi​je. Pr​va je obo​ri​la svu tro​ji​cu Ne​ma​ca na ze​mlju. Od dru​ge je u va​zduh od​le​teo re​zer​vo​ar za go​ri​vo mo​to​ci​kla, va​tra suk​nu i za​pa​li one lju​de, osta​vlja​ju​ći za so​bom smrad spr​že​nog me​sa. – Ne mr​daj​te oda​tle! – do​vik​nu Vu​di svo​ji​ma iz vo​da. Pom​no je po​sma​trao zgra​du. Ima li iko​ga unu​tra? U na​red​nih pet mi​nu​ta, ni​ko ni​je otvo​rio ni pro​zor ni vra​ta. Ili ne​ma ni​ko​ga, da​kle, ili se oni unu​tra kri​ju pod kre​ve​ti​ma. Vu​di us​ta​de i da​de lju​di​ma znak da po​đu za njim. Čud​no se ose​ćao dok je pre​la​zio pre​ko je​zi​vih le​še​va tro​ji​ce Ne​ma​ca. On je iz​dao na​red​bu ko​ja je za po​sle​di​cu ima​la nji​ho​vu po​gi​bi​ju – a i ti lju​di su ima​li maj​ke i oče​ve, že​ne ili de​voj​ke, mo​žda i si​no​ve i kće​ri. A sa​da se sva​ki od njih bio pre​tvo​rio u ru​žnu hr​pu kr​vi i iz​go​re​log me​sa. Vu​di je tre​ba​lo da li​ku​je. Bio je to pr​vi nje​gov su​sret sa ne​pri​ja​te​ljem, i iz tog su​sre​ta iza​šao je kao po​bed​nik. Ali ose​ćao je sa​mo – la​ku muč​ni​nu. Kad su pro​šli ras​kr​šće, on ubr​za, i na​re​di lju​di​ma da ne pri​ča​ju i ne pu​še. Da po​vra​ti sna​gu, po​jeo je štan​gli​cu čo​ko​la​de iz sle​do​va​nja, ko​ja je, isti​na, vi​še li​či​la na zi​dar​ski git s do​dat​kom še​će​ra.

Po​sle jed​no po​la sa​ta, ču​li su da im se pri​bli​ža​va auto​mo​bil, i Vu​di im na​re​di da se po​sa​kri​va​ju u okol​nim po​lji​ma. Vo​zi​lo se kre​ta​lo br​zo, sa upa​lje​nim fa​ro​vi​ma. Ve​ro​vat​no je bi​lo ne​mač​ko, ali i sa​ve​zni​ci tran​sport​nim avi​o​ni​ma ša​lju na front dži​po​ve, za​jed​no s pro​tiv​a​vi​on​skim ten​ko​vi​ma i dru​gim ar​ti​lje​rij​skim oru​đem, ta​ko da je po​sto​ja​la mo​guć​nost da vo​zi​lo pri​pa​da nji​ho​vi​ma. Vu​di je le​žao pod​no ži​vi​ce, i gle​dao ka​ko ko​la pro​la​ze. Pro​šla su pre​vi​še br​zo da bi ih pre​po​znao. Pi​tao se da ni​je, mo​žda, pa​met​ni​je bi​lo da na​re​di svo​ji​ma da za​pu​ca​ju. Ne, po​mi​sli on, kad se sve sa​be​re, bo​lje je što su osta​li usred​sre​đe​ni na svoj za​da​tak. Pro​la​zi​li su po​red za​se​la​ka ko​je je Vu​di uspe​vao da lo​ci​ra na ma​pi. Psi bi po​vre​me​no za​la​ja​li, ali ni​ko ni​je do​la​zio da pro​ve​ri šta se to do​ga​đa. Fran​cu​zi su, bez sum​nje, u to​ku ne​pri​ja​telj​ske oku​pa​ci​je na​u​či​li da gle​da​ju svo​ja po​sla. Sa​bla​sno je bi​lo to, šu​nja​ti se ne​po​zna​tim dru​mo​vi​ma po mr​klom mra​ku i, na​o​ru​žan do zu​ba, pro​la​zi​ti po​red utih​nu​lih ku​ća u ko​ji​ma su spa​va​li lju​di, ne​sve​sni smr​to​no​sne va​tre​ne si​le ko​ja pro​mi​če po​kraj nji​ho​vih pro​zo​ra. Ko​nač​no su sti​gli do obo​da Egliz-de-Se​ra. Vu​di na​re​di kra​tak pre​dah. Za​vu​ko​še se u šu​ma​rak i po​se​da​še na ze​mlju. Pi​li su iz ču​tu​ri​ca, po​je​li po​ne​što od za​li​ha. Vu​di im i da​lje ni​je dao da pu​še; žar ci​ga​re​te vi​di se sa iz​ne​na​đu​ju​će ve​li​ke da​lji​ne. Put na ko​jem su se ob​re​li tre​ba​lo je, po nje​go​voj pro​ce​ni, da ih vo​di pra​vo do mo​sta. Ni​je bi​lo po​u​zda​ni​jih in​for​ma​ci​ja o to​me ko​li​ko je i ka​ko taj most ču​van. S ob​zi​rom na to da su sa​ve​zni​ci pro​ce​ni​li da je va​žan, pret​po​sta​vio je sa​da Vu​di da i Nem​ci to mi​sle , što će re​ći da je most ve​ro​vat​no pod stra​žom; no to bi, opet, mo​glo da zna​či sve, od to​ga da ga ču​va je​dan je​di​ni čo​vek na​o​ru​žan pu​škom, do to​ga da je na stra​ži či​tav vod. Vu​di ni​je mo​gao ni da poč​ne s pla​ni​ra​njem na​pa​da pre ne​go što vi​di cilj. De​set mi​nu​ta ka​sni​je kre​nu​li su da​lje. Lju​de vi​še ni​je ni tre​ba​lo ućut​ki​va​ti; i sa​mi su ose​ća​li opa​snost. Ti​ho su ho​da​li uli​ca​ma, po​red ku​ća, cr​ka​va i du​ća​na, dr​že​ći se zi​do​va ku​ća i ški​lje​ći u mr​kli mrak; po​sko​či​li bi i na naj​sla​ba​šni​ji zvuk. A ka​da se ne​ko, iz​ne​na​da, na​ka​šljao s dru​ge stra​ne otvo​re​nog pro​zo​ra jed​ne ku​će – Vu​di uma​lo da opa​li iz ka​ra​bi​na. Egliz-de-Ser je pre bi​lo ve​li​ko se​lo ne​go ma​la va​roš, i Vu​di, ra​ni​je ne​go što je oče​ki​vao, ugle​da sre​br​na​sti od​sjaj re​ke. On po​di​že ru​ku, i lju​di sta​do​še. Glav​na uli​ca vo​di​la je bla​gom niz​br​di​com ka mo​stu, ta​ko da je Vu​di imao do​bar pre​gled te​re​na. Vo​do​tok je bio tri​de​se​tak me​ta​ra ši​rok, a most je imao sa​mo je​dan ras​pon. Mo​ra bi​ti, po​mi​sli Vu​di, da je reč o sta​roj gra​đe​vi​ni, čim je most to​li​ko uzan da dva auto​mo​bi​la ni​ka​ko ne bi mo​gla da se mi​mo​i​đu. Lo​ša vest bi​la je, me​đu​tim, da se i s jed​ne i s dru​ge stra​ne mo​sta na​la​zio po je​dan bun​ker, i oni ugle​da​še dve be​ton​ske ku​po​le s ho​ri​zon​tal​nim otvo​ri​ma za pu​ca​nje. Dvo​ji​ca stra​ža​ra pa​tro​li​ra​la su mo​stom iz​me​đu dva bun​ke​ra, je​dan na jed​nom, dru​gi na dru​gom kra​ju mo​sta. Onaj bli​ži je go​vo​rio kroz otvor na bun​ke​ru, po sve​mu su​de​ći ća​ska​ju​ći s oni​ma unu​tra. A on​da obo​ji​ca stra​ža​ra kre​nu​še ka sre​di​ni mo​sta, pa sta​do​še kraj ogra​de i za​gle​da​še se u cr​nu vo​du. Ni​su iz​gle​da​li po​seb​no na​pe​ti, i Vu​di za​klju​či da još ni​su ni ču​li da je in​va​zi​ja po​če​la. S dru​ge stra​ne, ni​su bi​li ni opu​šte​ni, već bud​ni i u po​kre​tu, i po sa​mom nji​ho​vom dr​ža​nju vi​de​lo se da su opre​zni. Vu​di ni​je mo​gao da pret​po​sta​vi ko​li​ko lju​di ima u bun​ke​ri​ma, ni​ti ka​ko su na​o​ru​ža​ni. Ću​te li iza tih otvo​ra mi​tra​lje​zi, ili obič​ne pu​ške? Raz​li​ka ni​je za​ne​mar​lji​va. Po​že​le Vu​di u tom ča​su da ima iza se​be ne​ko is​ku​stvo u bor​bi. Ka​ko sad da se sna​đe? Pret​po​sta​vljao je da po​sto​je hi​lja​de i hi​lja​de lju​di kao što je on, no​vih, mla​dih ofi​ci​ra, ko​ji su mo​ra​li sve da re​ša​va​ju u ho​du. E, ka​mo sre​će da je na​red​nik De​fo tu... Lak​ši na​čin da se ne​u​tra​li​še bun​ker bio je da se ne​ko pri​šu​nja i uba​ci ruč​nu bom​bu kroz otvor. Va​ljan bo​rac ve​ro​vat​no bi mo​gao neo​pa​žen da ot​pu​zi do bli​žeg bun​ke​ra. Ali Vu​di je mo​rao oba bun​ke​ra

da za​u​zme isto​vre​me​no – u pro​tiv​nom, na​pa​dom na pr​vi upo​zo​rio bi ne​pri​ja​telj​ske voj​ni​ke u onom dru​gom. Ka​ko da stig​ne do onog da​ljeg bun​ke​ra, a da ga pri​tom ne vi​de stra​ža​ri ko​ji pa​tro​li​ra​ju po mo​stu? Ose​tio je da lju​de ob​u​zi​ma ne​mir. Ni​je im go​di​la ni sa​ma po​mi​sao na to da nji​hov vo​đa ni​je na​či​sto s tim šta va​lja uči​ni​ti. – Šu​nja​lo – re​če on Pi​tu. – Ti ćeš da ot​pu​ziš do bli​žeg bun​ke​ra i uba​ciš bom​bu u otvor. Po Pi​tu se vi​de​lo da je pre​stra​vljen, ali on ipak re​če: – Raz​u​mem, go​spo​di​ne. Po​sle to​ga Vu​di pro​zva dvo​ji​cu naj​bo​ljih stre​la​ca u vo​du. – Džo Pu​šni​ca i Mek – re​če on. – Oda​be​ri​te sva​ki svog stra​ža​ra. Čim Pit ba​ci bom​bu, uklo​ni​te stra​ža​re. Ona dvo​ji​ca klim​nu​še gla​vom, i la​ti​še se oruž​ja. U od​su​stvu na​red​ni​ka De​foa, Vu​di od​lu​či da za svog za​me​ni​ka ime​nu​je Ej​sa Ve​be​ra. A on​da oda​bra če​tvo​ri​cu pa im re​če: – Vi idi​te sa Ej​som. Kad za​pu​ca, po​tr​či​te ko​li​ko vas no​ge no​se pre​ko mo​sta i za​u​zmi​te bun​ker na dru​goj oba​li. Ako bu​de​te do​volj​no br​zi, uhva​ti​će​te ih na spa​va​nju. – Raz​u​mem, go​spo​di​ne – re​če Ejs. – Ne​će ti sko​to​vi ni zna​ti šta ih je sna​šlo. – Agre​si​jom je sa​mo pri​kri​vao strah, što Vu​di​ju ni​je pro​ma​klo. – Svi osta​li, ko​ji ni​ste u Ej​so​voj gru​pi, kre​ni​te za mnom do pr​vog bun​ke​ra. Vu​di​ju ni​je bi​lo mi​lo što je Ej​su i nje​go​vi​ma do​de​lio opa​sni​ji za​da​tak, a se​bi osta​vio re​la​tiv​no bez​be​dan pro​boj do obli​žnjeg bun​ke​ra, ali utu​vi​li du mu u gla​vu da ofi​cir ne sme bez pre​ke po​tre​be da sta​vlja ži​vot na koc​ku, jer bi ta​ko svo​je lju​de mo​gao da osta​vi bez vođ​stva. Kre​nu​li su ka mo​stu, s Pi​tom na če​lu. Bio je to opa​san tre​nu​tak. Iako je bi​la noć, te​ško je bi​lo ne pri​me​ti​ti de​se​to​ri​cu lju​di ko​ji u gru​pi ho​da​ju uli​com. Ko god iole pa​žlji​vo po​gle​da ka nji​ma, pri​me​ti​će da se ne​ko kre​će. Ako ne​ko pre​ra​no po​dig​ne uz​bu​nu, Šu​nja​lo Pit mo​žda i ne​će sti​ći do bun​ke​ra, a on​da bi vod iz​gu​bio pred​nost ko​ju im do​no​si fak​tor iz​ne​na​đe​nja. Mno​go je ima​lo da se ho​da. Pit sti​že do ugla i sta​de. Vu​di je pret​po​sta​vio da on to ta​mo če​ka da stra​žar ko​ji mu je bli​ži na​pu​sti svo​je me​sto is​pred bun​ke​ra i kre​ne ka sre​di​ni mo​sta. Dvo​ji​ca naj​bo​ljih stre​la​ca pro​na​đo​še za​klon i za​u​ze​še po​lo​ža​je. Klek​nuv​ši na jed​no ko​le​no, Vu​di osta​li​ma da​de znak da po​stu​pe isto. Svi su sad gle​da​li u stra​ža​ra. Čo​vek je do​bro po​vu​kao dim, pa ba​cio ci​ga​re​tu, zga​zio je i uga​sio i tek on​da iz​ba​cio du​gu​ljast oblak di​ma. A on​da se us​pra​vio, na​me​stio re​men od pu​ške na ra​me​nu, pa kre​nuo. Stra​žar na su​prot​nom kra​ju mo​sta uči​ni isto. Pit pre​tr​ča još jed​nu če​tvrt, i sa​da je sta​jao na kra​ju uli​ce. Ba​cio se na sve če​ti​ri, pa br​zo po​čeo da pu​zi. Sti​gav​ši do bun​ke​ra, po​di​že se na no​ge. Ni​ko ni​šta ni​je pri​me​tio. Dvo​ji​ca stra​ža​ra i da​lje su išli je​dan dru​go​me u su​sret. Pi​ter iz​va​di bom​bu i ot​ka​či osi​gu​rač. A on​da sa​če​ka ne​ko​li​ko se​kun​di. Vu​di je na​slu​tio za​što je Pit če​kao: ni​je že​leo da oni​ma unu​tra dâ do​volj​no vre​me​na da iz​ba​ce bom​bu iz bun​ke​ra. Pit pru​ži ru​ku pre​ko ku​po​le bun​ke​ra, i pa​žlji​vo uba​ci bom​bu unu​tra. Džo i Mek pri​pu​ca​še iz ka​ra​bi​na. Stra​žar ko​ji im je sta​jao bli​že pa​de, dok je onaj dru​gi ostao ne​po​vre​đen. I mo​ra mu se oda​ti pri​zna​nje: ni​je se okre​nuo i po​tr​čao, već hra​bro klek​nuo na jed​no ko​le​no i ski​nuo pu​šku s ra​me​na. Pre​spor je, me​đu​tim, bio: ka​ra​bi​ni se po​no​vo ogla​si​še, go​to​vo isto​vre​me​no, i on pa​de ne is​pa​liv​ši ni met​ka.

To​ga ča​sa Pi​to​va bom​ba eks​plo​di​ra​la je u bli​žem bun​ke​ru, uz pri​gu​šen tup uda​rac. Vu​di je već tr​čao kao vi​hor, lju​di su ga pra​ti​li u sto​pu. Za ne​ko​li​ko se​kun​di sti​gli su do mo​sta. Bun​ker je imao ni​ska dr​ve​na vra​ta. Vu​di ih ši​rom otvo​ri i kro​či unu​tra. Tro​ji​ca lju​di u ne​mač​kim uni​for​ma​ma le​ža​li su mr​tvi na po​du. On pri​đe otvo​ru za pu​ca​nje i po​gle​da na​po​lje. Ejs i nje​go​va če​tvo​ri​ca hi​ta​li su pre​ko krat​kog mo​sta, u tr​ku pu​ca​ju​ći u onaj da​lji bun​ker. Most je bio sve​ga tri​de​se​tak me​ta​ra du​ga​čak, ali is​po​sta​vi​lo se da je pet​na​est me​ta​ra du​ži ne​go što je tre​ba​lo. Tek što su sti​gli na sre​di​nu, a za​štek​ta mi​tra​ljez. Ame​ri​kan​ci se na​đo​še u klop​ci, u uskom pro​la​zu, bez za​šti​te. Mi​tra​ljez je be​so​muč​no re​še​tao, i ne​ki se​kund ka​sni​je sva pe​to​ri​ca le​ža​la su po​ko​še​na. Još je ne​ko​li​ko se​kun​di mi​tra​lje​zac tu​kao po nji​ma, da bu​de si​gu​ran da ih je po​bio – i pri​tom po​ko​sio i dvo​ji​cu po​gi​nu​lih ne​mač​kih stra​ža​ra. Kad je mi​tra​ljez utih​nuo, svi su le​ža​li, ne​po​mič​ni. Za​vla​da muk. Lef​ti Ka​me​ron, ko​ji je sta​jao po​red Vu​di​ja, re​če: – Go​spo​de bo​že sve​mo​gu​ći. Vu​di je bio na ivi​ci su​za. De​se​to​ri​cu lju​di po​slao je u smrt, pe​to​ri​cu Ame​ri​ka​na​ca i pe​to​ri​cu Ne​ma​ca, ali ni uza sve to ni​je us​peo da ostva​ri cilj. Ne​pri​ja​telj je i da​lje dr​žao po​lo​žaj na dru​gom kra​ju mo​sta, i mo​gao je da spre​či sa​ve​znič​ke sna​ge da ga pre​đu. Osta​la su mu još če​ti​ri čo​ve​ka. Ako po​ku​ša​ju po​no​vo, pa svi za​jed​no po​tr​če pre​ko mo​sta, sve će ih po​bi​ti. Mo​rao je da smi​sli no​vi plan. Pro​u​ča​vao je kra​jo​lik. Šta bi tu mo​glo da se ura​di? Po​že​leo je da ima tenk. Mo​rao je br​zo ne​što da pre​du​zme. Ne​pri​ja​telj​skih voj​ni​ka mo​glo bi da bu​de i dru​gde po va​ro​ši. Svi bi oni sko​či​li da ču​ju puc​nja​vu, i od​go​vor bi br​zo usle​dio. Mo​gao bi Vu​di da iza​đe s nji​ma na kraj, pod uslo​vom da za​u​zme oba bun​ke​ra. U pro​tiv​nom, na​ći će se u ve​li​koj ne​vo​lji. Ako mo​ji i ne mo​gu da pre​đu most, raz​mi​šljao je on očaj​nič​ki, mo​žda bi mo​gli da pre​pli​va​ju re​ku. On od​lu​či da na br​zi​nu is​pi​ta oba​lu. – Mek i Džo Pu​šni​ca – re​če on. – Pu​caj​te u dru​gi bun​ker. Gle​daj​te ne​ka​ko da im pro​gu​ra​te me​tak kroz otvor. Upo​sli​te ih ma​lo dok ja oba​vim iz​vi​đa​nje. Mek i Džo za​pu​ca​še iz ka​ra​bi​na, a Vu​di iza​đe na​po​lje. Bun​ker ga je šti​tio dok se nag​nuo pre​ko ogra​de da vi​di ka​kva je oba​la uz​vod​no. A on​da je mo​rao ne​ka​ko da pre​tr​či pre​ko mo​sta, da vi​di ka​ko sto​je stva​ri na dru​goj stra​ni. S ne​pri​ja​telj​skog po​lo​ža​ja, me​đu​tim, ni​su otva​ra​li va​tru. Ko​ri​to re​ke ni​je bi​lo ozi​da​no, već se ze​mlja​ni na​sip spu​štao do sa​me vo​de. Isto je, iz​gle​da, i na dru​goj oba​li, uči​ni se Vu​di​ju, ma​da to ni​je mo​gao sa si​gur​no​šću da tvr​di, po​što još ni​je bi​lo do​volj​no sve​tlo da bi se vi​de​lo. Do​bar pli​vač bi mo​gao to da pre​pli​va. Ne​pri​ja​telj sa svog po​lo​ža​ja ne bi mo​gao da ga vi​di od svo​da mo​sta. A on​da bi mo​gao na onoj dru​goj stra​ni da po​no​vi ono što je Šu​nja​lo Pit uči​nio sa ove stra​ne, da uba​ci ruč​nu bom​bu u bun​ker. Dok je ta​ko za​gle​dao struk​tu​ru mo​sta, pa​de mu na pa​met ne​što bo​lje. Is​pod ni​voa ogra​de, pro​te​za​la se tri​de​se​tak cen​ti​me​ta​ra ši​ro​ka ka​me​na ivi​ca. Čo​vek ja​kih ži​va​ca mo​gao bi po toj ivi​ci da pre​pu​zi most, a da ne​pri​ja​telj ni u jed​nom tre​nut​ku ne mo​že da ga vi​di. Vra​tio se do osvo​je​nog bun​ke​ra. Naj​sit​ni​ji me​đu nje​go​vim lju​di​ma bio je Lef​ti Ka​me​ron. Lef​ti je, pri​tom, bio i otre​sit, od onih ko​ji ko​ji​ma se ga​će ne tre​su. – Lef​ti – re​če mu Vu​di. – Most ima ivi​cu ko​ja se iz​da​le​ka ne vi​di, a pru​ža ce​lom du​ži​nom is​pod ogra​de. Ve​ro​vat​no je slu​ži​la zi​dari​ma u to​ku ra​do​va. Ho​ću da ot​pu​ziš po njoj do dru​gog bun​ke​ra i dig​neš ga u va​zduh. – Ne​go šta ću – re​če Lef​ti.

Smeo je to bio od​go​vor iz usta čo​ve​ka ko​ji je upra​vo pri​su​stvo​vao po​gi​bi​ji pe​to​ri​ce svo​jih dru​go​va. – A vi ga po​kri​vaj​te – re​če Vu​di okre​nuv​ši se pre​ma Džou Pu​šni​ci i Me​ku. I oni za​pu​ca​še. – A šta ako pad​nem u vo​du? – upi​ta Lef​ti. – To ti je naj​vi​še ne​kih pet-šest me​ta​ra iz​nad vo​de – re​če mu Vu​di. – Ni​šta ti ne​će bi​ti. – U re​du – re​če Lef​ti, pa ode do vra​ta. – S tim što ja ne umem da pli​vam – do​da​de on. A on​da ne​sta​de. Vu​di ga ugle​da ka​ko ju​ri pre​ko pu​ta. Lef​ti po​gle​da pre​ko ogra​de, op​ko​ra​či je i la​ga​no se spu​sti na ivi​cu, a on​da se iz​gu​bi ne​gde. – U re​du – obra​ti se Vu​di osta​li​ma. – Pre​sta​ni​te. Sad će da stig​ne. Svi su gle​da​li ne​tre​mi​ce. Nig​de se ni​šta ni​je po​me​ra​lo. Sva​nu​lo je, shva​ti sad Vu​di: va​roš se već raz​go​vet​ni​je vi​de​la. Ali od ži​te​lja ni​ko ni gla​vu da po​mo​li – ni​je ni taj na​rod bio na​i​van. Mo​žda se ne​mač​ke tru​pe upra​vo oku​plja​ju u ne​koj od obli​žnjih uli​ca, ali Vu​di ni​šta ni​je čuo. I sâm po​sta​de sve​stan da oče​ku​je da će sva​ki čas ču​ti ka​ko Lef​ti pa​da u re​ku. Utom s dru​ge oba​le pre​ko mo​sta na​i​đe ne​ki pas, me​ša​nac, ni ma​li ni ve​li​ki, ve​se​lo ma​šu​ći uvi​je​nim re​pom. Ra​do​zna​lo je onju​šio be​ži​vot​na te​la, a on​da kre​nuo, bog​zna ka​ko usred​sre​đe​no, kao da ide na ne​ki va​žan sa​sta​nak. Vu​di ga je pro​pra​tio po​gle​dom dok je ovaj pro​mi​cao po​red dru​gog bun​ke​ra i pro​du​žio, u deo va​ro​ši ko​ji se na​la​zio na toj oba​li re​ke. To što je sva​nu​lo zna​či​lo je da se upra​vo u tim tre​nu​ci​ma glav​ni​na sna​ga is​kr​ca​va na pla​že. Ne​ko je re​kao da je to naj​ve​ći po​mor​ski de​sant u isto​ri​ji ra​to​va​nja. Vu​di se pi​tao na ka​kav li su ot​por nji​ho​vi ta​mo na​i​šli. Ne​ma ra​nji​vi​jeg čo​ve​ka od pe​šadinca ko​ji, pod pu​nom rat​nom opre​mom, šljap​ka kroz pli​ćak, a pred njim rav​na pla​ža – sve kao na dla​nu za mi​tra​lje​sce go​re na di​na​ma. Vu​di je bio za​hva​lan što je nje​mu za​pao ovaj be​ton​ski bun​ker. Lef​ti se du​go za​dr​žao. Da ni​je ne​čuj​no pao u vo​du? Šta ako je ne​što po​šlo na​o​pa​ko? A on​da ga Vu​di ugle​da, vit​ko ob​lič​je bo​je ze​mlje ko​je pre​ska​če ogra​du mo​sta, ta​mo, na dru​gom nje​go​vom kra​ju. Vu​di za​dr​ža dah. Lef​ti se spu​sti na ko​le​na, ot​pu​za do bun​ke​ra, pa se us​pra​vi i sta​de le​đi​ma uz za​o​bljen be​ton. Le​vom ru​kom iz​va​di bom​bu. Iz​vu​če osi​gu​rač, sa​če​ka ne​ko​li​ko se​kun​di, a on​da is​pru​ži ru​ku i uba​ci bom​bu u otvor na bun​ke​ru. Vu​di za​ču pra​sak i ugle​da ble​sak ble​de sve​tlo​sti ko​ji sev​nu iz otvo​ra. Lef​ti po​di​že ru​ke iz​nad gla​ve, sla​ve​ći kao šam​pion. – Be​ži u za​klon, ma​gar​če – re​če Vu​di na​glas, prem​da Lef​ti ni​je mo​gao da ga ču​je. Mo​žda se tu, u ne​koj od obli​žnjih zgra​da, krio ne​mač​ki voj​nik ko​ji je​dva če​ka da osve​ti svo​je pa​le dru​go​ve. Ni​ko, me​đu​tim, ni​je pu​cao, i Lef​ti, po​sle krat​kog po​bed​nič​kog ple​sa, uđe u bun​ker. Vu​di je sad već lak​še di​sao. Bun​ker, me​đu​tim, još ni​je bio pot​pu​no obez​be​đen. Još je pre​ti​la opa​snost da Nem​ci po​no​vo pre​u​zmu kon​tro​lu nad mo​stom, u slu​ča​ju da ne​ko​li​ko de​se​ti​na njih iz​ne​na​da iz​vr​ši pre​pad. On​da bi sve ovo bi​lo uza​lud. Vu​di se na​te​ra ne​ka​ko da sa​če​ka još je​dan mi​nut, da vi​di da li će se od​ne​kud po​ja​vi​ti još ne​pri​ja​telj​skih voj​ni​ka. Nig​de se ni​šta ni​je mr​da​lo. Či​ni​lo se sad već da su je​di​ni Nem​ci u Egliz-de-Se​ru bi​li oni ko​ji su ču​va​li most; ve​ro​vat​no je no​va sme​na do​la​zi​la na sva​kih dva​na​est sa​ti iz ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra uda​lje​ne ka​sar​ne. – Džo – re​če Vu​di. – Ra​to​si​ljaj se mr​tvih Ne​ma​ca. Po​ba​caj ih u re​ku. Džo iz​vu​če tri le​ša iz bun​ke​ra i ota​ra​si ih se, a on​da uči​ni isto i s te​li​ma dvo​ji​ce stra​ža​ra. – Pi​te, Mek – na​sta​vi Vu​di. – Idi​te do onog dru​gog bun​ke​ra i pri​dru​ži​te se Lef​ti​ju. I gle​daj​te da vam ne pad​ne pa​žnja. Još ni​smo po​bi​li sve Nem​ce u Fran​cu​skoj. Ako pri​me​ti​te da se ne​pri​ja​telj​ski voj​ni​ci

pri​bli​ža​va​ju va​šem po​lo​ža​ju, ne okle​vaj​te i sa​mo pu​caj​te, bez pri​če. Njih dvo​ji​ca odo​še iz bun​ke​ra, pa se žu​strim ko​ra​kom za​pu​ti​še pre​ko mo​sta. Sa​da su se u bun​ke​ru na dru​goj oba​li na​la​zi​la tro​ji​ca Ame​ri​ka​na​ca. Uko​li​ko Nem​ci po​ku​ša​ju po​no​vo da osvo​je most, mo​ra​će do​bro da se po​mu​če, na​ro​či​to sa​da, kad se već uve​li​ko raz​da​ni​lo. Vu​di je bio sve​stan da će te​la iz​gi​nu​lih Ame​ri​ka​na​ca na mo​stu upo​zo​ri​ti ne​pri​ja​telj​ske sna​ge, uko​li​ko se od​ne​kud po​ja​ve, na to da su bun​ke​ri za​u​ze​ti. Ta​ko Vu​di i nje​go​vi lju​di ne​će mo​ći da ih na​pad​nu ne​sprem​ne. A to je, opet, zna​či​lo da mo​ra da se oslo​bo​di i ame​rič​kih le​še​va. Po​što je sa​op​štio osta​li​ma šta na​me​ra​va da uči​ni, Vu​di iza​đe iz bun​ke​ra. Svež je i čist bio ju​tar​nji va​zduh. On ode do sre​di​ne mo​sta. Nad sva​kim te​lom se sa​gnuo, pro​ve​rio puls, ali sum​nje ni​je bi​lo: svi be​hu mr​tvi. On​da po​če da po​di​že svo​je dru​go​ve, jed​nog po jed​nog, i da ih ba​ca pre​ko ogra​de. Po​sled​nji je bio Ejs Ve​ber. Dok je nje​go​vo te​lo pa​da​lo u vo​du, Vu​di re​če: – Po​či​vaj​te u mi​ru, dru​go​vi. Po​sta​jao je tu je​dan mi​nut, po​gnu​te gla​ve i sklo​plje​nih oči​ju. Kad se okre​nuo, po​ma​lja​lo se sun​ce.

VII Ve​li​ko stra​ho​va​nje sa​ve​znič​kih pla​ne​ra od​no​si​lo se na mo​guć​nost da Nem​ci br​zo oja​ča​ju svo​je je​di​ni​ce u Nor​man​di​ji, a po​tom i pre​đu u si​lo​vit kon​tra​na​pad ko​ji bi in​va​zi​o​ne sna​ge od​ba​cio na pu​či​nu, što bi pred​sta​vlja​lo re​pri​zu dan​ker​kske ka​ta​stro​fe. Lojd Vi​li​jams je bio upra​vo je​dan od onih ko​ji su pred​u​zi​ma​li sve me​re ka​ko do to​ga ne bi do​šlo. Nje​gov po​sao oko pru​ža​nja po​mo​ći od​be​glim za​tvo​re​ni​ci​ma da se vra​te ku​ći iz​gu​bio je zna​čaj ko​ji je imao pre is​kr​ca​va​nja u Nor​man​di​ju, ta​ko da je on sa​da bio za​du​žen za sa​rad​nju s fran​cu​skim Po​kre​tom ot​po​ra. Kra​jem ma​ja Bi-Bi-Si je emi​to​vao ši​fro​va​ne po​ru​ke ko​je su ozna​či​le po​če​tak či​ta​vog ni​za sa​bo​ta​ža na tlu oku​pi​ra​ne Fran​cu​ske. U to​ku pr​vih ne​ko​li​ko da​na ju​na pre​se​če​no je na sto​ti​ne te​le​fon​skih li​ni​ja, i to na po​slo​vič​no ne​pri​stu​pač​nim me​sti​ma. Di​ver​zan​ti su di​za​li skla​di​šta go​ri​va u va​zduh, pu​te​ve blo​ki​ra​li de​bli​ma, bu​ši​li auto​mo​bil​ske gu​me. Lojd je po​ma​gao že​le​zni​ča​ri​ma, ina​če oko​re​lim ko​mu​ni​sti​ma, ko​ji su se​be na​zi​va​li Že​le​zni po​kret ot​po​ra. Go​di​na​ma su oni iz​lu​đi​va​li na​ci​ste lu​ka​vim pod​ri​vač​kim ak​ci​ja​ma. Ne​mač​ki voj​ni vo​zo​vi ne​ka​ko su skre​ta​ni na za​pu​šte​ne ko​lo​se​ke, i ta​ko bi se de​ša​va​lo da za​ba​sa​ju ki​lo​me​tre i ki​lo​me​tre u po​gre​šnom prav​cu. Lo​ko​mo​ti​ve su se neo​bja​šnji​vo kva​ri​le, va​go​ni is​pa​da​li iz ši​na. Sta​nje je bi​lo to​li​ko lo​še da su oku​pa​to​ri do​ve​li že​le​zni​ča​re iz Ne​mač​ke da op​slu​žu​ju ceo si​stem. Ali sa​bo​ta​že su bi​va​le sve go​re. U pro​le​će če​tr​de​set če​tvr​te že​le​zni​ča​ri su po​če​li da uni​šta​va​ju sop​stve​nu mre​žu pru​ga. Di​za​li su ši​ne u va​zduh i na​mer​no iza​zi​va​li kva​ro​ve na te​škim di​za​li​ca​ma, neo​p​hod​nim za ukla​nja​nje slu​pa​nih vo​zo​va. Ni na​ci​sti, me​đu​tim, ni​su se​de​li skr​šte​nih ru​ku. Sto​ti​ne že​le​zni​ča​ra su po​gu​blje​ne, a hi​lja​de de​por​to​va​ne u lo​go​re. Ali nji​ho​va kam​pa​nja sa​mo je ja​ča​la, ta​ko da je na sâm Dan D že​le​znič​ki sa​o​bra​ćaj u ne​kim de​lo​vi​ma Fran​cu​ske pot​pu​no stao. A sa​da, dva​de​set če​ti​ri sa​ta po​sle Da​na D, Lojd je le​žao na vr​hu na​si​pa po​red glav​ne že​le​znič​ke pru​ge za Ruen, glav​ni grad Nor​man​di​je, i to tač​no na me​stu gde pru​ga ula​zi u tu​nel. S te osma​trač​ni​ce mo​gao je da vi​di voz na ki​lo​me​tar i po uda​lje​no​sti.

S Loj​dom su bi​la još dvo​ji​ca, po​zna​ti pod na​dim​ci​ma Le​gi​o​nar i Ci​ga​ra. Le​gi​o​nar je bio pred​vod​nik Po​kre​ta ot​po​ra u ovom kra​ju. Ci​ga​ra je bio že​le​zni​čar. Lojd je sa so​bom po​neo di​na​mit. Snab​de​va​nje oruž​jem i ina​če je bio glav​ni za​da​tak Bri​ta​na​ca u sa​sta​vu fran​cu​skog Po​kre​ta ot​po​ra. U da​lji​ni se utom po​ja​vi voz. Ka​ko se kom​po​zi​ci​ja pri​bli​ža​va​la, Ci​ga​ra ju je pom​no po​sma​trao. Bio je to čo​vek od še​zde​se​tak go​di​na, ži​lav i ni​skog ra​sta, sa iz​bo​ra​nim li​cem stra​stve​nog pu​ša​ča. Još dok je voz bio na ne​kih če​ti​ri​sto me​ta​ra od ula​za u tu​nel, on sta​de da od​ma​hu​je gla​vom. Ni​je to bio voz ko​ji če​ka​ju. Lo​ko​mo​ti​va, di​me​ći se, pro​đe po​red njih i ne​sta​de u tu​ne​lu. Vu​kla je če​ti​ri put​nič​ka va​go​na, dup​ke pu​na; pre​vo​zi​li su ci​vi​le iz​me​ša​ne s uni​for​mi​sa​nim lju​di​ma. A Loj​du je na umu bio va​žni​ji plen. Le​gi​o​nar po​gle​da na sat. Bio je tam​ne pu​ti i no​sio cr​ne br​či​će, a Lojd na​slu​ti da mu je ne​ki pre​dak, mo​gu​će, bio sa se​ve​ra Afri​ke. Sad je Le​gi​o​nar bio sav kao na igla​ma. Ob​re​li su se na či​sti​ni, pri pu​noj dnev​noj sve​tlo​sti, da sva​ko mo​že da ih vi​di. Što du​že tu osta​nu, ve​ći su iz​gle​di da će ih ne​ko pri​me​ti​ti. – Ko​li​ko još? – upi​ta on za​bri​nu​to. Ci​ga​ra sleg​nu ra​me​ni​ma. – Vi​de​će​mo. – Vi sad mo​že​te da ide​te, ako že​li​te. Sve je sprem​no – re​če Lojd na fran​cu​skom. Le​gi​o​nar ni​šta ne re​če na to. Ne​će taj pro​pu​sti​ti ak​ci​ju. Zbog ugle​da i auto​ri​te​ta, mo​rao je da pri​su​stvu​je do​ga​đa​ju, ka​ko bi su​tra​dan mo​gao da ka​že: „Bio sam ta​mo”. Ci​ga​ra je na​pe​to za​ški​ljio u da​lji​nu, ta​ko da mu se ko​ža oko oči​ju na​bo​ra​la od na​po​ra. – Ta​ko da​kle – re​če on za​go​net​no, pa se pri​di​že na ko​le​na. Lojd je je​dva vi​deo taj voz, a sva​ka​ko ni​je mo​gao da raz​lu​či o ka​kvoj je kom​po​zi​ci​ji reč, ali Ci​ga​ra je bio na opre​zu. Voz se kre​tao mno​go br​že od onog pret​hod​nog, što je i Lojd od​mah opa​zio. Ka​ko se pri​bli​ža​vao, on pri​me​ti i da je ova kom​po​zi​ci​ja du​ža od pret​hod​ne; dva​de​set če​ti​ri va​go​na, ako ne i vi​še, po​mi​sli on. – To je taj – re​če Ci​ga​ra. Loj​du se ubr​za puls. Ako je Ci​ga​ra u pra​vu, on​da je to ne​mač​ki voj​ni voz ko​ji pre​vo​zi vi​še od hi​lja​du ofi​ci​ra i voj​ni​ka na nor​man​dij​sko boj​no po​lje – mo​žda pr​va u ni​zu ta​kvih kom​po​zi​ci​ja. Loj​dov je po​sao bio da se po​sta​ra da ni ovaj, ni bi​lo ko​ji na​red​ni voz ne pro​đe kroz tu​nel. A on​da pri​me​ti još ne​što. Kom​po​zi​ci​ju je pra​tio avion. I tad, pred Loj​do​vim oči​ma, le​te​li​ca uskla​di kurs sa pu​ta​njom vo​za, i po​če da se spu​šta. Avion je bio bri​tan​ski. Lojd je pre​po​znao ho​ker taj​fun, po​pu​lar​ni ti​fi, lo​vac-bom​bar​der jed​no​sed. Ti​fi​ji​ma su če​sto po​ve​ra​va​ni opa​sni za​da​ci kad je tre​ba​lo pro​dre​ti du​bo​ko iza ne​pri​ja​telj​skih li​ni​ja i ome​ta​ti ne​pri​ja​te​lju ko​mu​ni​ka​ci​je. Ovaj što se​di za ko​man​da​ma, po​mi​sli Lojd, hra​bar je čo​vek. Avion se, me​đu​tim, ni​je ukla​pao u Loj​dov plan. Lojd ni​je že​leo da voz bu​de uni​šten pre ne​go što uđe u tu​nel. – Sra​nje – re​če on. Ti​fi ras​pa​li mi​tra​lje​zom po va​go​ni​ma. – Ali šta je sad ovo? – upi​ta Le​gi​o​nar. – Da me je​beš ako znam – od​go​vo​ri mu Lojd na en​gle​skom. Vi​deo je sa​da da lo​ko​mo​ti​va vu​če i put​nič​ke i stoč​ne va​go​ne. No i u onim stoč​nim su ve​ro​vat​no bi​li lju​di. Avion, ko​ji je bio br​ži, su​sti​zao je voz i ne​mi​li​ce re​še​tao va​go​ne. Bio je opre​mljen 20-mi​li​me​tar​skim mi​tra​lje​zom, ko​ji se hra​nio iz če​ti​ri okvi​ra, i nje​go​vo za​stra​šu​ju​će štek​ta​nje nad​ja​ča​va​lo je i bruj avi​on​skog mo​to​ra, i že​sto​ko klo​pa​ra​nje vo​za. Lojd, hteo – ne hteo, ose​ti sa​ža​lje​nje pre​ma voj​ni​ci​ma ko​ji su se na​šli u toj klop​ci, i sad ni​ka​ko ne mo​gu da se sklo​ne od smr​to​no​sne ki​še me​ta​ka. Pi​tao

se zbog če​ga pi​lot ne is​pa​li i ra​ke​te. Nji​ho​va ra​zor​na moć na​ro​či​to je do​la​zi​la do iz​ra​ža​ja kad se ga​đa​ju vo​zo​vi i auto​mo​bi​li, s tim što je, isti​na, te​ško bi​lo pre​ci​zno na​ni​ša​ni​ti. Mo​žda ih je lan​si​rao pri​li​kom ne​kog pret​hod​nog okr​ša​ja. Bi​lo je i Ne​ma​ca ko​ji su od​va​žno pro​mo​li​li gla​ve kroz pro​zo​re vo​za, pa iz pi​što​lja i pu​ša​ka pu​ca​li na avion. Uza​lud. U tom tre​nut​ku, me​đu​tim, Lojd ugle​da la​ku pro​tiv​ten​kov​sku ba​te​ri​ju ko​ja je sta​ja​la na auto​mo​bil​skoj pri​ko​li​ci ne​po​sred​no iza mo​to​ra. Dvo​ji​ca ar​ti​lje​ra​ca žur​no su ospo​so​blja​va​li top. Oru​đe se okre​ta​lo na pod​nož​ju, a cev se upra​vo di​za​la, da na​ni​ša​ni u bri​tan​ski avion. Pi​lot, po sve​mu su​de​ći, ni​je pri​me​tio top, bu​du​ći da ni​je skre​tao s kur​sa. Me​ci iz nje​go​vog mi​tralj​e​za i da​lje su ki​da​li kro​vo​ve va​go​na, je​dan za dru​gim, ka​ko ih je u le​tu su​sti​zao. Top opa​li i – pro​ma​ši. Lojd se pi​tao da li mo​žda po​zna​je tog pi​lo​ta. U sva​kom tre​nut​ku, u ak​tiv​noj slu​žbi u Uje​di​nje​nom Kra​ljev​stvu bi​lo je sve​ga oko pet hi​lja​da pi​lo​ta. Mno​štvo njih do​la​zi​lo je na Dej​zi​ne za​ba​ve. Lojd se se​ti Hju​ber​ta Sent Džo​na, bli​sta​vog di​plom​ca sa Kem​bri​dža, sa ko​jim je pre ko​ju ne​de​lju oži​vlja​vao uspo​me​ne na stu​dent​ske da​ne; se​ti se i De​ni​sa Čo​se​ra, Ka​ri​blja​ni​na sa Tri​ni​da​da, ko​ji se gor​ko ža​lio na bez​u​ku​snu en​gle​sku hra​nu, a po​seb​no na pi​re-krom​pir, ko​ji, či​ni​lo mu se, u Bri​ta​ni​ji slu​že uz sva​ki obrok; i Bra​ja​na Man​te​la, dru​že​lju​bi​vog Austra​li​jan​ca ko​ga je pre​veo pre​ko Pi​ri​ne​ja u po​sled​njoj ta​mo​šnjoj mi​si​ji. Taj sme​li čo​vek u ti​fi​ju la​ko je mo​gao bi​ti ne​ko ko​ga je Lojd imao pri​li​ke da upo​zna. Pro​tiv​a​vi​on​ski top opa​li po​no​vo, i po​no​vo pro​ma​ši. Pi​lot ili još ne be​še vi​deo top, ili je pred​o​se​ćao da ovaj ni​ka​ko ne mo​že da ga po​go​di – tek, ni​je ni po​ku​ša​vao da vr​lu​da, već je i da​lje le​teo opa​sno ni​sko i se​jao smrt po va​go​ni​ma voj​nog vo​za. Lo​ko​mo​ti​va je bi​la na sve​ga ne​ko​li​ko se​kun​di od ula​za u tu​nel kad je avion po​go​đen. Pla​men suk​nu iz avi​on​skog mo​to​ra, di​že se stub cr​nog di​ma. Pi​lot, pre​ka​sno, skre​nu u stra​nu. Voz uđe u tu​nel, i va​go​ni po​če​še da pro​le​ću po​red po​lo​ža​ja na ko​jem se na​la​zio Lojd. On pri​me​ti da je u sva​kom va​go​nu vi​še de​se​ti​na, pa i sto​ti​na ne​mač​kih voj​ni​ka. Ti​fi je le​teo pra​vo na Loj​da. Na tre​nu​tak on po​mi​sli da će le​te​li​ca pa​sti upra​vo tu gde on le​ži. Već je bio spu​stio gla​vu, ali je sad još i po​kri ru​ka​ma, baš glu​pa​vo, kao da će ga to spa​sti. Ti​fi pro​tut​nja tri​de​se​tak me​ta​ra iz​nad nje​ga. A on​da Le​gi​o​nar pri​ti​snu ru​či​cu de​to​na​to​ra. Za​ču se gr​mlja​vi​na, kao da je grom uda​rio ne​gde u tu​ne​lu. Pru​ga od​le​te u va​zduh, a on​da se raz​le​že gro​zo​mor​na škri​pa is​ki​da​nog če​li​ka. U pr​vi mah, va​go​ni pu​ni voj​ni​ka i da​lje su pro​mi​ca​li pred Loj​do​vim oči​ma, ali se​kund ka​sni​je nji​ho​vo na​pre​do​va​nje bi za​u​sta​vlje​no. Kra​je​vi dva me​đu​sob​no po​ve​za​na va​go​na od​le​te​še u va​zduh, u ob​li​ku slo​va V. Lojd je čuo ka​ko lju​di unu​tra ur​la​ju. Svi va​go​ni po​is​pa​da​še iz ši​na, i po​če​še da se pre​vr​ću kao da si ku​ti​ju pu​nu ši​bi​ca pro​suo is​pred ula​za u tu​nel. Že​le​zo se gu​žva​lo kao pa​pir, a na tro​ji​cu di​ver​za​na​ta ko​ji su sve to po​sma​tra​li s vr​ha na​si​pa stu​šti se ki​ša slo​mlje​nog sta​kla. Ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da stra​da​ju u eks​plo​zi​ji ko​ju su sa​mi iza​zva​li, te sto​ga njih tro​ji​ca bez re​či sko​či​še na no​ge i po​be​go​še oda​tle. Kad su sti​gli na bez​bed​nu uda​lje​nost, sve je bi​lo go​to​vo. Dim se vio iz tu​ne​la; da je bi​lo ko unu​tra pre​ži​veo eks​plo​zi​ju, što je bi​lo go​to​vo ne​mo​gu​će, sa​da je go​reo. Loj​dov plan uspe​šno je spro​ve​den u de​lo. Ne sa​mo da je po​bio vi​še sto​ti​na ne​pri​ja​telj​skih voj​ni​ka i uni​štio im voz već je i blo​ki​rao glav​ni že​le​znič​ki pra​vac. Kad do ova​kvog lo​ma do​đe u tu​ne​lu, mo​ra​ju ne​de​lje i ne​de​lje da pro​đu da se on po​no​vo ospo​so​bi za sa​o​bra​ćaj. Za​hva​lju​ju​ći Loj​du, sa​da će Nem​ci​ma bi​ti mno​go te​že da po​ja​ča​ju od​bram​be​ne li​ni​je u Nor​man​di​ji. A Loj​da je ob​u​zeo užas.

Vi​deo je on smrt i ra​za​ra​nje u Špa​ni​ji, ali ni​šta što bi se mo​glo po​re​di​ti sa ovim. Sa ovim što je on iza​zvao. Uto se za​ču još je​dan udar, a kad Lojd po​gle​da u prav​cu oda​kle je do​pi​rao zvuk, vi​de da je to onaj ti​fi tre​snuo o ze​mlju. Avion je bio u pla​me​nu, s tim što mu je trup ostao u ko​ma​du. Po​sto​ja​la je mo​guć​nost da je pi​lot pre​ži​veo. On po​tr​ča pre​ma avi​o​nu, Ci​ga​ra i Le​gi​o​nar za njim. Obo​re​na le​te​li​ca le​ža​la je na tr​bu​hu. Jed​no kri​lo be​še pu​klo na​po​la. Dim je ku​ljao iz mo​to​ra. Ku​po​la ka​bi​ne od plek​si​gla​sa po​cr​ne​la je od ča​đi, i Lojd ni​je mo​gao da vi​di pi​lo​ta. On sta​de na kri​lo, i otvo​ri re​zu na po​klop​cu ka​bi​ne. Ci​ga​ra uči​ni isto s dru​ge stra​ne. Za​jed​no otvo​ri​še ka​bi​nu. Pi​lot je bio u ne​sve​sti. No​sio je šlem i za​štit​ne na​o​ča​re, a od ma​ske mu se ni​su vi​de​li nos i usta. Lojd ni​je mo​gao da ra​za​be​re da li tog čo​ve​ka po​zna​je. Pi​tao se gde li je re​zer​vo​ar s ki​se​o​ni​kom, i da li je već eks​plo​di​rao. Le​gi​o​na​ru se slič​na mi​sao vr​zma​la po gla​vi. – Bo​lje da mi nje​ga iz​vu​če​mo odav​de pre ne​go što avion eks​plo​di​ra – re​če. Lojd ot​kop​ča si​gur​no​sni po​jas. On​da uhva​ti pi​lo​ta is​pod pa​zu​ha i po​vu​če ga. Čo​vek je bio pot​pu​no omli​ta​veo. Lojd ni na ko​ji na​čin ni​je mo​gao zna​ti ka​kve je ovaj po​vre​de za​do​bio. Ne bi sa si​gur​no​šću mo​gao da tvr​di da je pi​lot uop​šte živ. Iz​vu​kao ga je iz ka​bi​ne, a on​da ga pre​ba​cio pre​ko ra​me​na, kao što va​tro​ga​sci ra​de, i od​neo na bez​bed​nu uda​lje​nost od olu​pi​ne u pla​me​nu. Što je ne​žni​je mo​gao, po​lo​žio ga je na tlo, li​cem na​go​re. Za​ču utom zvuk ko​ji je bio ne​ka me​ša​vi​na usi​sa​va​nja i tu​pog udar​ca, a kad se okre​nu – vi​de da go​ri ceo avion. Sa​gnuo se nad pi​lo​tom i pa​žlji​vo mu ski​nuo na​o​ča​re i ma​sku za ki​se​o​nik, is​pod ko​jih se po​ja​vi za​pre​pa​šću​ju​će po​zna​to li​ce. Pi​lot je bio Deč​ko Fic​her​bert. I di​sao je. Lojd mu obri​sa krv iz no​sa i usta. Deč​ko otvo​ri oči. U pr​vi mah, uči​ni​lo se da je taj po​gled pot​pu​no be​slo​ve​san. A on​da, ma​lo ka​sni​je, iz​raz tog li​ca se pro​me​ni, i on re​če: – Ti. – Di​gli smo voz u va​zduh – re​če Lojd. Deč​ko, oči​gled​no, ni​je mo​gao da po​me​ri ni​šta sem oči​ju i usta. – Ka​ko je ma​li ovaj svet – re​če on. – Je li? – Ko ti je taj? – upi​ta Ci​ga​ra. Lojd je ma​lo okle​vao, a on​da re​če: – Moj brat. – O, bo​že. Deč​ko sklo​pi oči. – Mo​ra​mo po le​ka​ra – obra​ti se Lojd Le​gi​o​na​ru. Le​gi​o​nar od​mah​nu gla​vom. – Mo​ra​li bi​smo da se sklo​ni​mo odav​de. Nem​ci će do​ći za ne​ko​li​ko mi​nu​ta da is​tra​že udes vo​za. Lojd je znao da je Le​gi​o​nar u pra​vu. – Mo​ra​mo on​da da ga po​ne​se​mo. Deč​ko otvo​ri oči i re​če: – Vi​li​jam​se. – Šta je, Deč​ko?

Ovaj kao da se na​sme​ši. – Sad mo​žeš da se ože​niš kuč​kom – re​če. A on​da iz​dah​nu.

VI​II Ras​pla​ka​la se Dej​zi kad je ču​la. Je​ste Deč​ko bio gad, je​ste se ru​žno po​neo pre​ma njoj, ali ne​ka​da ga je ipak vo​le​la, a i na​u​čio ju je mno​go to​ga o sek​su; i ras​tu​ži​la ju je vest o nje​go​voj smr​ti. Nje​gov brat, En​di, sa​da je bio vi​kont i na​sled​nik ti​tu​le er​la; En​di​je​va že​na, Mej, po​sta​la je vi​kon​te​sa; a Dej​zi​no ime je zva​nič​no, pre​ma mi​nu​ci​o​znim pro​pi​si​ma ko​ji va​že me​đu ple​mi​ći​ma, gla​si​lo „udo​va vi​kon​te​sa od Abe​ro​ve​na“ – i ta​ko će i osta​ti sve dok se ona ne uda za Loj​da, kad će joj to bre​me bi​ti ski​nu​to s ple​ća, a ota​da će bi​ti sa​mo go​spo​đa Vi​li​jams. S dru​ge stra​ne, čak i iz sa​da​šnje per​spek​ti​ve, do ta​da će mo​žda mo​ra​ti još du​go da če​ka. Ka​ko je le​to od​mi​ca​lo, na​de da će se rat br​zo okon​ča​ti sru​ši​le su se kao ku​la od ka​ra​ta. Za​ve​ra ne​mač​kih ofi​ci​ra ko​ji su 20. ju​la po​ku​ša​li da ubi​ju Hi​tle​ra ni​je uro​di​la plo​dom. Na Is​toč​nom fron​tu ne​mač​ka voj​ska se po​vla​či​la gla​vom bez ob​zi​ra, dok su na za​pad​nom sa​ve​zni​ci us​pe​li, u av​gu​stu, da za​u​zmu Pa​riz – ali Hi​tler je, sve​jed​no, bio čvr​sto re​šen da se bo​ri do če​mer​nog kra​ja. Dej​zi pred​sta​vu ni​je ima​la ka​da bi po​no​vo mo​gla da vi​di Loj​da, a nek​mo​li da se za nje​ga uda. Jed​ne sre​de u sep​tem​bru, kad je oti​šla do Ald​gej​ta, da ta​mo pro​ve​de ve​če, Et Le​kvit je do​če​ka u sla​vlje​nič​kom ras​po​lo​že​nju. – Sjaj​ne ve​sti! – re​če Etel kad je Dej​zi ušla u ku​hi​nju. – Lojd je iza​bran za po​ten​ci​jal​nog kan​di​da​ta za po​sla​ni​ka iz Hok​sto​na! Bi​la je tu i Loj​do​va se​stra Mi​li, a s njom i nje​no dvo​je de​ce, Le​ni i Pe​mi. – Ni​je li to div​no? – re​če ona. – Bi​će on pre​mi​jer, si​gur​na sam u to. – Ho​će – re​če Dej​zi, pa se​de, te​ška kao tuč. – Bo​ga​mi, ko​li​ko ja vi​dim, ti se to​me ne ra​du​ješ – re​če Etel. – Što bi re​kla mo​ja dru​ga​ri​ca Mil​dred, pro​gu​ta​la si vest kao šo​lju hlad​ne po​vrać​ke. U če​mu je stvar? – Stvar je, jed​no​stav​no, u to​me što mu oko iz​bo​ra ne​će ni naj​ma​nje po​mo​ći to što sam mu ja že​na. – A ona ga je mno​go vo​le​la, i za​to joj je to ta​ko te​ško pa​lo. Pa kad bi ona nje​mu po​kva​ri​la ta​kvu pri​li​ku? Ali, s dru​ge stra​ne, ka​ko da ga se od​rek​ne? Od ta​kvih mi​sli sr​ce bi joj ote​ža​lo u gru​di​ma, a ži​vot joj se uči​nio bez​nad​nim. – Za​to što si ti na​sled​ni​ca? – re​če Etel. – Ne sa​mo zbog to​ga. Pre ne​go što je po​gi​nuo, Deč​ko mi je re​kao da Loj​da ni​ka​da ne​će iza​bra​ti u par​la​ment ako se ože​ni biv​šom fa​šist​ki​njom. – Ona po​gle​da u Etel, ko​ja je uvek go​vo​ri​la isti​nu, čak i kad isti​na bo​li. – I u pra​vu je bio, zar ne? – Ne baš sa​svim – re​če Etel. Ona sta​vi čaj​nik na va​tru, pa se​de za ku​hinj​ski sto, na​spram Dej​zi. – Ne​ću re​ći da ne​ma ni​ka​kvog zna​ča​ja. Ali mi​slim da ne bi tre​ba​lo da oča​ja​vaš. Ista si kao ja, po​mi​sli Dej​zi. Što ti je na umu, to ti je na dru​mu. Ni​je ču​do što me je Lojd za​vo​leo: ja sam mla​đa ver​zi​ja nje​go​ve maj​ke! – Lju​bav je ja​ča od sve​ga, ni​je li ta​ko? – re​če Mi​li, ko​ja tad baš pri​me​ti da če​tvo​ro​go​di​šnji Le​ni dr​ve​nim voj​ni​kom uda​ra dvo​go​di​šnju Pe​mi. – Ne​moj da tu​češ se​stru! – re​če ona, pa se okre​nu Dej​zi i na​sta​vi gde je sta​la: – A moj brat te lu​dač​ki vo​li. Ne bih re​kla da je on ijed​nu pre te​be i vo​leo, isti​nu da ti ka​žem. – Znam – re​če Dej​zi. Bi​lo joj je do​šlo da bri​zne u plač. – Ali on je, eto, čvr​sto re​šio da me​nja svet, a ja ne mo​gu da pod​ne​sem sa​mu po​mi​sao na to da mu ja u to​me sme​tam. Etel uze upla​ka​nu dvo​go​di​šnja​ki​nju na ko​le​no, i de​ten​ce se istog ča​sa umi​ri. – Ka​za​ću ti šta da ura​-

diš – re​če ona Dej​zi. – Bu​di sprem​na na ra​zna pi​ta​nja, oče​kuj da će se ne​pri​ja​telj​ski po​na​ša​ti pre​ma te​bi, ali ne​moj da iz​be​ga​vaš te​mu i ne​moj da pri​kri​vaš svo​ju pro​šlost. – Šta da ka​žem kad me pi​ta​ju? – Mo​gla bi da ka​žeš da si bi​la za​ve​de​na ide​ja​ma fa​ši​zma, kao i mi​li​o​ni dru​gih; ali ti si, ipak, vo​zi​la ko​la hit​ne po​mo​ći za vre​me Bli​ca, i na​daš se, je li, da si se is​ku​pi​la. S Loj​dom uve​žbaj tač​no, u reč, šta ćeš lju​di​ma go​vo​ri​ti. Imaj sa​mo​po​u​zda​nja, oslo​bo​di taj svoj neo​do​lji​vi šarm, i ne do​zvo​li da te bi​lo šta po​ko​le​ba. – Ho​će li us​pe​ti to? Etel je okle​va​la. – Ne znam – re​če ona po​sle kra​će pa​u​ze. – Za​i​sta ne znam. Ali mo​raš da po​ku​šaš. – Stra​šno bi bi​lo da on u jed​nom tre​nut​ku zbog me​ne mo​ra da od​u​sta​ne od ono​ga što mu je sr​cu naj​dra​že. Ta​ko ne​što mo​že da upro​pa​sti brak. Dej​zi se do​ne​kle na​da​la da će Etel opo​vrg​nu​ti ove nje​ne re​či, ali ova to ne uči​ni. – Ne znam – po​no​vi Etel.

19. 1945. (I) Vu​di Dju​ar se br​zo pri​vi​kao na šta​ke. Ra​njen je kra​jem 1944. go​di​ne, u Bel​gi​ji, u Bi​ci kod Bul​ža. Sa​ve​zni​ci su po​ti​ski​va​li ne​pri​ja​te​lja ka gra​ni​ci Ne​mač​ke, kad ih Nem​ci iz​ne​na​di​še si​lo​vi​tim pro​tiv​na​pa​dom. Vu​di i nje​go​vi sa​bor​ci iz 101. va​zdu​ho​plov​ne di​vi​zi​je dr​ža​li su va​roš na ras​kr​šću pu​te​va, me​sto od vi​tal​nog zna​ča​ja, po ime​nu Ba​stonj. Kad su Nem​ci po​sla​li for​mal​no pi​smo, u ko​jem od njih tra​že da se pre​da​ju, ge​ne​ral Ma​ko​lif im je ot​po​slao no​tu od jed​ne je​di​ne re​či, ko​ja je ušla u isto​ri​ju: „’Oćeš!” Na sâm dan Bo​ži​ća, mi​tra​lje​ska zr​na smr​ska​la su Vu​di​ju de​snu no​gu. Pa​kle​no je bo​le​lo. Da bu​de još go​re, pro​šlo je pu​nih me​sec da​na pre ne​go što je us​peo da se iz​vu​če iz gra​da pod op​sa​dom i do​mog​ne se pra​ve bol​ni​ce. Ko​sti će mu vre​me​nom za​ra​sti, mo​žda će jed​no​ga da​na pre​sta​ti i da hra​mlje, ali no​ga mu ni​ka​da vi​še ne​će bi​ti do​volj​no sna​žna da bi ska​kao s pa​do​bra​nom. Bit​ka kod Bul​ža bi​la je, za​pra​vo, po​sled​nja Hi​tle​ro​va ofan​zi​va na Za​pa​du. Po​sle nje, no​vih kon​tra​napa​da ni​je bi​lo. Vu​di se vra​tio ci​vil​nom ži​vo​tu, što je zna​či​lo da je mo​gao da ži​vi u sta​nu svo​jih ro​di​te​lja u Va​šing​to​nu i da uži​va u maj​či​nom gun​đa​nju. Kad je ski​nuo gips, vra​tio se na po​sao, u očev ka​bi​net. U če​tvr​tak, 12. apri​la 1945. go​di​ne, Vu​di je bio u zda​nju Ka​pi​to​la, se​di​štu Se​na​ta i Pred​stav​nič​kog do​ma ame​rič​kog Kon​gre​sa, i la​ga​no še​pao po su​te​re​nu i pri​tom raz​go​va​rao sa ocem o iz​be​gli​ca​ma. – Mi raz​mi​šlja​mo o svim tim lju​di​ma u Evro​pi, a ima ih dva​de​set je​dan mi​lion, ko​ji su is​te​ra​ni iz svo​jih do​mo​va – go​vorio je Gas. – Upra​va Uje​di​nje​nih na​ci​ja za po​moć i re​ha​bi​li​ta​ci​ju sprem​na je da im pru​ži po​moć. – A s tim će se, pret​po​sta​vljam, po​če​ti sad, sa​mo što ni​je – na to će Vu​di. – Cr​ve​na ar​mi​ja je već, mal​te​ne, ušla u Ber​lin. – A ame​rič​ka voj​ska je na sve​ga osam​de​set ki​lo​me​ta​ra od gra​da. – Ko​li​ko još Hi​tler mo​že da iz​dr​ži? – Čo​vek zdrav u gla​vu do​sad bi se već pre​dao. Vu​di na​sta​vi ti​še: – Čuo sam da su Ru​si pro​na​šli ne​što što je, po sve​mu su​de​ći, lo​gor za is​tre​blje​nje. Na​ci​sti su ta​mo ubi​ja​li na sto​ti​ne lju​di dnev​no. Me​sto se zo​ve Aušvic, u Polj​skoj je. Gas smrk​nu​to klim​nu gla​vom. – Isti​na je. Jav​nost još ni​šta ne zna, ali sa​zna​će se, pre ili ka​sni​je. – Ne​ko​me bi za to tre​ba​lo da bu​de su​đe​no. – Ko​mi​si​ja za rat​ne zlo​či​ne Uje​di​nje​nih na​ci​ja ra​di već ne​ko​li​ko go​di​na, pra​ve lju​di spi​sko​ve rat​nih zlo​či​na​ca, pri​ku​plja​ju do​ka​ze. Ne​ko​me će bi​ti su​đe​no, sva​ka​ko, pod uslo​vom da mi obez​be​di​mo op​sta​nak Uje​di​nje​nih na​ci​ja kad rat pro​đe. – Ho​će​mo, na​rav​no da ho​će​mo – re​če Vu​di sa opo​rom re​še​no​šću. – Ru​zvelt se ce​le pro​šle go​di​ne za​la​gao za to, i po​be​dio je na iz​bo​ri​ma. Kon​fe​ren​ci​ja Uje​di​nje​nih na​ci​ja u San Fran​ci​sku po​či​nje kroz ne​ko​li​ko ne​de​lja. San Fran​ci​sko je za Vu​di​ja imao po​seb​nu va​žnost, jer ta​mo je ži​ve​la Be​la Her​nan​dez, ali o njoj još ne be​še ni​šta re​kao ocu. – Na​rod Ame​ri​ke že​li da se ostva​ri me​đu​na​rod​na sa​rad​nja – do​da​de Vu​di – ta​ko da se vi​še ni​ka​da ne de​si ova​kav rat. Ko bi još mo​gao to​me da se pro​ti​vi?

– Iz​ne​na​dio bi se kad bi sa​znao. Vi​di, ve​ći​na re​pu​bli​ka​na​ca pri​stoj​ni su lju​di ko​ji, jed​no​stav​no, na svet ne gle​da​ju istim oči​ma kao mi. Ali po​sto​ji me​đu nji​ma i to tvr​do je​zgro, ko​je či​ne sve sa​mi je​be​ni lu​da​ci. Vu​di se pre​nu. Ret​ko je nje​gov otac pso​vao. – To su ti oni ti​po​vi ko​ji su tri​de​se​tih pla​ni​ra​li po​bu​nu pro​tiv Ru​zvel​ta – pro​du​ži Gas. – Po​slov​ni lju​di po​put Hen​ri​ja For​da, ko​ji je sma​trao da je Hi​tler do​bar za vo​đu an​ti​ko​mu​ni​stič​kog po​kre​ta. E, to su ti oni ko​ji se učla​nju​ju u de​sni​čar​ske gru​pa​ci​je kao što je Ame​ri​ka na pr​vom me​stu. Vu​di, bar ko​li​ko je mo​gao da se se​ti, ni​ka​da ni​je čuo oca ta​ko lju​ti​tog. – Ako se sve de​si ka​ko te bu​da​le pri​želj​ku​ju, do​ći će do tre​ćeg svet​skog ra​ta, ko​ji će bi​ti još go​ri od pr​va dva – re​če Gas. – Ja sam u ra​tu iz​gu​bio si​na, i ako ika​da bu​dem imao unu​ka, ne že​lim da iz​gu​bim i nje​ga. Oži​ve Vu​di​je​va ra​na: Džo​a​na bi, da je po​ži​ve​la, ro​di​la Ga​su unu​či​će. Vu​di, ina​če, tre​nut​no ni​je imao ni de​voj​ku, ta​ko da je pri​ča o unu​ci​ma još bi​la na du​gom šta​pu – sem ako ne uspe da na​đe Be​lu u San Fran​ci​sku... – Kad je ne​ko pot​pu​no ma​lo​u​man, ni​šta mu ne mo​žeš – re​če Gas. – Ali mo​žda bi​smo mo​gli da se spo​ra​zu​me​mo sa se​na​to​rom Van​den​ber​gom. Ar​tur Van​den​berg je bio re​pu​bli​ka​nac iz Mi​či​ge​na, kon​zer​va​ti​vac i pro​tiv​nik Ru​zvel​to​vog Nju di​la. I on je, kao i Gas, bio član se​nat​skog Od​bo​ra za od​no​se sa ino​stran​stvom. – On nam pred​sta​vlja naj​ve​ću opa​snost – re​če Gas. –Umi​šljen je i su​je​tan, ali i upe​čat​ljiv čo​vek. Pred​sed​nik mu se du​go do​dvo​ra​vao, i Van​den​berg je pro​me​nio mi​šlje​nje, ali mo​gao bi, isto ta​ko, i po​no​vo da za​stra​ni. – A što to? – Iz​ra​zit je an​ti​ko​mu​ni​sta. – Ne vi​dim šta u to​me ima lo​še. I mi smo. – Je​smo, ali Ar​tur je tu, ona​ko, krut. Na​lju​tio bi se kad bi​smo mi pred​u​ze​li bi​lo šta što bi on pro​tu​ma​čio kao ula​gi​va​nje Mo​skvi. – Kao na pri​mer? – Bog sve​ti zna na ka​kve bi​smo sve kom​pro​mi​se mo​gli bi​ti pri​mo​ra​ni u San Fran​ci​sku. Već smo pri​sta​li da pri​mi​mo Be​lo​ru​si​ju i Ukra​ji​nu u član​stvo kao za​seb​ne dr​ža​ve, i ti​me, za​pra​vo, da​li Mo​skvi tri gla​sa u Ge​ne​ral​noj skup​šti​ni. Mo​ra​mo da za​dr​ži​mo So​vje​te – ali ako ode​mo pre​da​le​ko, Ar​tur bi mo​gao da se okre​ne pro​tiv ce​log tog pro​jek​ta Uje​di​nje​nih na​ci​ja. On​da bi Se​nat mo​gao da od​bi​je pred​log, isto ona​ko ka​ko su de​vet​sto de​vet​na​e​ste od​ba​ci​li ide​ju o stva​ra​nju Dru​štva na​ro​da. – Naš po​sao u San Fran​c​i​sku je, da​kle, da gle​da​mo da nam So​vje​ti bu​du sreć​ni i za​do​volj​ni, a da pri​tom ne uvre​di​mo se​na​to​ra Van​den​ber​ga. – Tač​no ta​ko. Za​ču​še utom bat ko​ra​ka – ne​ko je tr​čao. Be​še to zvuk kraj​nje ne​u​o​bi​ča​jen za uvek do​sto​jan​stve​ni am​bi​jent Ka​pi​to​la. Obo​ji​ca se osvr​nu​še. Vu​di se ne​ma​lo iz​ne​na​di ugle​dav​ši pot​pred​sed​ni​ka, Ha​ri​ja Tru​ma​na, ka​ko tr​či hod​ni​kom. Bio je uobi​ča​je​no ode​ven, na se​bi je imao si​vo ode​lo s dvo​stru​kim kop​ča​njem i ma​šnu s tuf​na​ma, prem​da še​šir ni​je no​sio. Ovo​ga pu​ta se, po sve​mu su​de​ći, oslo​bo​dio prat​nje – ina​če su re​dov​no za njim išli po​moć​ni​ci i te​lo​hra​ni​te​lji iz Taj​ne slu​žbe. Tr​čao je ujed​na​če​no, te​ško di​šu​ći; ni u ko​ga ni​je gle​dao, vi​de​lo se da neo​pi​si​vo žu​ri. Vu​di i Gas su ga gle​da​li u ču​du. Kao i svi osta​li ko​ji su se tu za​te​kli. Kad je Tru​man za​šao iza ugla, Vu​di re​če: – Šta to bi, maj​ku mu? – Mo​ra bi​ti, mi​slim, da je pred​sed​nik umro – re​če Gas.

II U Ne​mač​ku je Vo​lo​đa Pe​škov ušao u voj​nom ka​mi​o​nu stud​bej​ker US6 sa de​set toč​ko​va. Pro​iz​ve​den u Sa​ut Ben​du u In​di​ja​ni, ka​mion je pr​vo že​le​zni​com pre​ba​čen do Bal​ti​mo​ra, gde je ukr​can u brod i tran​spor​to​van pre​ko Atlant​skog oke​a​na, da bi ga put no​sio oko Rta Do​bre na​de, pa sve do Per​sij​skog za​li​va, oda​kle je vo​zom, pre​ko Per​si​je, sti​gao do sr​ca Ru​si​je. Vo​lo​đa je znao da je to je​dan od dve​sta hi​lja​da ka​mi​o​na mar​ke stud​bej​ker ko​je je Cr​ve​noj ar​mi​ji po​klo​ni​la ame​rič​ka vla​da. Ru​si​ma su se ta vo​zi​la do​pa​da​la; iz​dr​žlji​va su bi​la, i po​u​zda​na. Go​vo​ri​lo se, ina​če, ka​ko ono „USA” na bo​ku ka​mi​o​na zna​či Ubit su​ki​na si​na Adol​fa, što će re​ći „Ubij onog kuč​ki​nog si​na Adol​fa”. Svi​đa​la im se, ta​ko​đe, i hra​na ko​ju su sla​li Ame​ri​kan​ci, na​ro​či​to kon​zer​ve sa​bi​je​nog me​sa, ta​ko​zva​ni spam, me​sa neo​bič​no sve​tle, ro​zi​ka​ste bo​je, ali iz​da​šnog u ma​sno​ća​ma. Vo​lo​đa je ras​po​re​đen u Ne​mač​ku za​to što oba​ve​štaj​ni po​da​ci ko​je su im u po​sled​nje vre​me sla​li špi​ju​ni iz Ber​li​na ni​su bi​li to​li​ko ažur​ni kao in​for​ma​ci​je ko​je su se mo​gle pri​ku​pi​ti sa​slu​ša​va​njem ne​mač​kih rat​nih za​ro​blje​ni​ka. A ka​ko je on teč​no go​vo​rio ne​mač​ki, na​met​nuo se kao pr​vo​kla​sno re​še​nje za isled​ni​ka na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji. Čim je pre​šao gra​ni​cu, ugle​dao je zva​nič​ni so​vjet​ski pla​kat na ko​jem je pi​sa​lo: „Cr​ve​no​ar​mej​če, ti si sa​da na ne​mač​kom tlu. Kuc​nuo je čas osve​te!” Bi​la je to, ina​če, jed​na od bla​žih pro​pa​gand​nih po​ru​ka. Kremlj je već ne​ko vre​me ras​pa​lji​vao mr​žnju pre​ma Nem​ci​ma, u uve​re​nju da će se voj​ni​ci bo​ri​ti sr​ča​ni​je. Politič​ki ko​me​sa​ri su iz​ra​ču​na​li – ili bar ta​ko sa​op​šti​li – ko​li​ko je tač​no lju​di pa​lo u bor​bi, ko​li​ko je ku​ća spa​lje​no, ko​li​ko je ci​vi​la stra​da​lo za​to što su bi​li ko​mu​ni​sti, Slo​ve​ni ili Je​vre​ji, i to u sva​kom se​lu, va​ro​ši i gra​du ko​ji je za​u​ze​la ne​mač​ka voj​ska. Na fron​tu si mo​gao sre​sti svu si​lu voj​ni​ka ko​ji su u sva​kom tre​nut​ku mo​gli da na​ve​du tač​ne po​dat​ke o nji​ho​vim za​vi​ča​ji​ma, i sva​ki od njih bio je i te ka​ko ras​po​lo​žen da istu šte​tu sa​da na​ne​se Ne​mač​koj. Cr​ve​na ar​mi​ja je sti​gla do re​ke Od​re, ko​ja je vi​ju​ga​la u prav​cu se​ver–jug pre​ko Pru​ske, po​sled​nje pre​pre​ke na pu​tu ka Ber​li​nu. Mi​lion so​vjet​skih voj​ni​ka na​la​zi​lo se u tom tre​nut​ku na osam​de​set ili ma​nje ki​lo​me​ta​ra od glav​nog gra​da, sprem​ni da na​pad​nu. Vo​lo​đa je bio s Pe​tom udar​nom ar​mi​jom. U iš​če​ki​va​nju da bor​be poč​nu, pa​žlji​vo je či​tao voj​ni list, Cr​ve​nu zve​zdu. I užas ga ob​u​ze od ono​ga što je pro​či​tao. Pro​pa​gan​da mr​žnje oti​šla je ko​rak da​lje od bi​lo če​ga što je do to​ga ča​sa imao pri​li​ke da pro​či​ta. „Sva​ki dan kad ne ubi​ješ ba​rem jed​nog Nem​ca, pro​tra​ćen je”, pi​sa​lo je. „Ako če​kaš bor​bu, ubij Nem​ca pre ne​go što bor​ba poč​ne. Ako ubi​ješ jed​nog Nem​ca, ubij još jed​nog – ne​ma ni​čeg oku mi​li​jeg od hr​pe ne​mač​kih le​še​va. Ubij Nem​ca – usli​ši mo​li​tvu svo​je sta​ra​maj​ke. Ubij Nem​ca – de​ca te tvo​ja pre​kli​nju da to uči​niš. Ubij Nem​ca – va​pi tvo​ja rod​na ru​ska gru​da. Ne okle​vaj. Ne klo​ni du​hom. Ubij.” Ovo je već mal​či​ce mu​ka da ti pri​pad​ne, po​mi​sli Vo​lo​đa. Iz​me​đu re​do​va mo​gle su se na​zre​ti i go​re stva​ri. Pi​sac se ne​haj​no do​ta​kao i te​me oti​ma​či​ne: „Ne​mač​ke že​ne gu​be sa​mo bun​de i sre​br​ne ka​ši​ke ko​je su iona​ko ukra​de​ne”. Na​šlo se me​sta i za uz​gred​nu ša​lu u ve​zi s na​pa​stvo​va​njem: „So​vjet​ski voj​ni​ci ne od​bi​ja​ju kom​pli​men​te ne​mač​kih že​na”. Voj​ni​ci iona​ko ni​su bi​li uzor i ogle​da​lo ci​vi​li​zo​va​no​sti. I ni​je bi​lo tog Ru​sa či​je sr​ce ni​je bi​lo is​pu​nje​no gne​vom zbog ono​ga što su či​ni​li Nem​ci če​tr​de​set pr​ve, kad su na​pa​li Ru​si​ju. Vla​da je pod​ja​ri​va​la nji​ho​vu srdž​bu, stal​no go​vo​re​ći o osve​ti. A sa​da su im voj​ne no​vi​ne ja​sno sta​vlja​le do zna​nja da im je do​zvo​lje​no da či​ne šta ho​će s po​ra​že​nim Nem​ci​ma. Bio je to re​cept za Ar​ma​ge​don.

III Erik fon Ul​rih je ce​lim bi​ćem žu​deo da tom ra​tu naj​zad do​đe kraj. Sa svo​jim dru​gom Her​ma​nom Bra​u​nom i nji​ho​vim pret​po​sta​vlje​nim dok​to​rom Vaj​som, Erik je otvo​rio polj​sku bol​ni​cu u ma​loj pro​te​stant​skoj cr​kvi; po​tom su se​de​li u bro​du cr​kve i če​ka​li da stig​nu za​pre​žna ko​la na​to​va​re​na lju​di​ma sa uža​snim ra​na​ma i ope​ko​ti​na​ma. Ne​mač​ka voj​ska utvr​di​la se na Ze​lov​skim vi​so​vi​ma, sa ko​jih je pu​cao po​gled na re​ku Od​ru, upra​vo na me​stu gde je ona pro​ti​ca​la naj​bli​že Ber​li​nu. Eri​ko​va am​bu​lan​ta na​la​zi​la se u se​lu ki​lo​me​tar i po iza te li​ni​je. Dok​tor Vajs, ko​ji je imao pri​ja​te​lja u voj​noj oba​ve​štaj​noj slu​žbi, re​kao im je da u tom tre​nut​ku 110.000 Ne​ma​ca bra​ni Ber​lin od mi​lion So​vje​ta. Sa uobi​ča​je​nim sar​ka​zmom, dok​tor je do​dao: – Ali naš bor​be​ni mo​ral je ne​po​lju​ljan, a Adolf Hi​tler je naj​ve​ći ge​ni​je u voj​noj isto​ri​ji, što zna​či da će​mo si​gur​no po​be​di​ti. Na​de vi​še ni​je bi​lo, ali ne​mač​ki voj​ni​ci i da​lje su se že​sto​ko bo​ri​li. Erik je bio uve​ren da je to po​sle​di​ca pri​ča o po​stup​ci​ma Cr​ve​nar​me​ja​ca ko​je su do njih ne​pre​sta​no sti​za​le. Za​ro​blje​ni​ci su ubi​ja​ni, ku​će pljač​ka​ne i ru​še​ne, že​ne si​lo​va​ne i za​ki​va​ne za vra​ta am​ba​ra. Nem​ci su, ta​ko, ve​ro​va​li da bra​ne svo​je naj​bli​že od svi​re​pih ko​mu​ni​sta. Kre​malj​ska pro​pa​gan​da mr​žnje okre​ta​la se pro​tiv sa​mih So​vje​ta. Erik je je​dva če​kao po​raz. Va​pio je da to ubi​ja​nje pre​sta​ne. Je​di​na mu je že​lja bi​la da se vra​ti ku​ći. Ili će mu se že​lja br​zo is​pu​ni​ti – ili ga vi​še ne​će bi​ti me​đu ži​vi​ma. Po​što je od​spa​vao ma​lo na dr​ve​noj cr​kve​noj klu​pi, Eri​ka u tri sa​ta iz​ju​tra, u po​ne​de​ljak, 16. apri​la, raz​bu​di​še ru​ski to​po​vi. I ra​ni​je je on imao pri​li​ke da ču​je ar​ti​lje​ri​ju, ali ovo je bi​lo de​set pu​ta gla​sni​je od bi​lo če​ga što je do​tad is​ku​sio. Za lju​de na pr​voj bor​be​noj li​ni​ji ta bu​ka bi​la je do​slov​ce za​glu​šu​ju​ća. Ra​nje​ni​ci su po​če​li da pri​sti​žu u zo​ru, i oni se, već umor​ni, ba​ci​še na po​sao; am​pu​ti​ra​li su udo​ve, na​me​šta​li po​lo​mlje​ne ko​sti, va​di​li met​ke, či​sti​li i pre​vi​ja​li ra​ne. U sve​mu su osku​de​va​li, po​čev od le​ko​va pa do či​ste vo​de, a mor​fi​jum su da​va​li sa​mo oni​ma ko​ji su ur​la​li od bo​lo​va. Bor​ci ko​ji su još bi​li u sta​nju da ho​da​ju i dr​že pu​ške – sla​ti su na​zad u bor​bu. Ne​mač​ki bra​ni​o​ci iz​dr​ža​li su du​že ne​go što je dok​tor Vajs oče​ki​vao. Na is​te​ku pr​vog da​na još su dr​ža​li po​lo​ža​je, a ka​ko se smr​klo, i pri​liv ra​nje​ni​ka do​ne​kle se sma​njio. Me​di​cin​ska če​ta te je no​ći mo​gla ma​lo da od​spa​va. Su​tra​dan ra​no uju​tro do​ve​do​še Ver​ne​ra Fran​ka, ko​me je zglob na de​snoj ša​ci bio gad​no smr​skan. Sa​da je bio ka​pe​tan. Ko​man​do​vao je de​lom li​ni​je od​bra​ne na ko​jem se na​la​zi​lo tri​de​set 88-mi​li​me​tar​skih pro​tiv​a​vi​on​skih to​po​va. – Ima​li smo sa​mo po osam gra​na​ta za sva​ki top – re​če on dok su ve​šti pr​sti dok​to​ra Vaj​sa la​ga​no, naj​pa​žlji​vi​je mo​gu​će, na​me​šta​li smr​ska​ne ko​sti. – Na​re​đe​nje je gla​si​lo da se​dam gra​na​ta is​pa​li​mo na ru​ske ten​ko​ve, a da osmom uni​šti​mo sop​stve​ni top, ta​ko da ne pad​ne u ru​ke Cr​ve​ni​ma. – I on sâm sta​jao je po​red osam​de​se​to​smi​ce ko​ju je so​vjet​ska ar​ti​lje​ri​ja di​rekt​no po​go​di​la, da bi se oru​đe pre​vr​nu​lo i pa​lo na nje​ga. – Sva sre​ća te je ru​ka u pi​ta​nju – re​če Ver​ner. – Mo​gao je top na gla​vu da mi pad​ne. Kad mu je zglob pre​vi​jen, on upi​ta Eri​ka: – Ima li ne​kih ve​sti od Kar​le? Erik je znao da su nje​go​va se​stra i Ver​ner za​jed​no. – Ne​de​lja​ma od nje ni​sam do​bio pi​smo. – Ni ja. Pri​ča se da je u Ber​li​nu pri​lič​no su​mor​no. Na​dam se da je ona do​bro. – I ja sam za​bri​nut – re​če Erik.

Ne​kim ču​dom, Nem​ci su Ze​lov​ske vi​so​ve dr​ža​li još ceo je​dan dan i noć. Ni​ko ni​je do​šao do pre​vi​ja​li​šta da ih upo​zo​ri da je li​ni​ja od​bra​ne pro​bi​je​na. Upra​vo su zbri​nja​va​li no​vo​pri​sti​gle ra​nje​ni​ke, kad sed​mo​ri​ca-osmo​ri​ca so​vjet​skih voj​ni​ka pro​va​li​še u cr​kvu. Je​dan od njih, mi​tra​lje​zac, za​pu​ca po za​svo​đe​noj ta​va​ni​ci, i Erik se ba​ci na ze​mlju, kao i svi osta​li ko​ji su bi​li po​kret​ni. Shva​tiv​ši da u cr​kvi ni​ko ni​je na​o​ru​žan, Ru​si se opu​sti​še. Ra​štr​ka​še se, pa po​če​še da sku​plja​ju sa​to​ve i pr​ste​nje. A on​da odo​še. Erik se pi​tao šta li će sad da se de​si. Bio je to pr​vi put da se za​te​kao iza ne​pri​ja​telj​skih li​ni​ja. Da li da na​pu​ste tu polj​sku bol​ni​cu i po​ku​ša​ju da su​stig​nu svo​ju voj​sku u po​vla​če​nju? Ili će pa​ci​jen​ti ipak bi​ti bez​bed​ni​ju tu gde su sad? Dok​tor Vajs je bio od​lu​čan. – Na​sta​vi​te s po​slom – re​če on. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, u cr​kvu uđe so​vjet​ski voj​nik ko​ji je pre​ko ra​me​na no​sio sa​bor​ca. Upe​riv​ši pu​šku u Vaj​sa, po​če da si​pa ne​što na ru​skom. U pa​ni​ci je bio, a drug mu je bio sav kr​vav. Vajs mu od​go​vo​ri smi​re​no. – Ne​ma po​tre​be za oruž​jem. Spu​sti dru​ga na ovaj sto – re​če on, na​tu​ca​ju​ći ru​ski. Voj​nik uči​ni ka​ko mu je re​če​no, i eki​pa se da​de na po​sao. Rus je i da​lje dr​žao pu​šku upe​re​nu u dok​to​ra. Istog tog da​na, ne​mač​ki pa​ci​jen​ti su što iz​vo​đe​ni, što iz​no​še​ni i tr​pa​ni u pri​ko​li​cu ka​mi​o​na, da bi ih po​tom od​ve​zli na is​tok. Erik je gle​dao ka​ko Ver​ner Frank ne​sta​je u da​lji​ni, Ver​ner, rat​ni za​ro​blje​nik. Kao de​čak, Erik je često slu​šao pri​ču o nje​go​vom stri​cu Ro​ber​tu, ko​ji je u Pr​vom svet​skom ra​tu pao u ru​sko za​ro​blje​ni​štvo, da bi se po​tom vra​tio ku​ći pe​ši​ce iz Si​bi​ra, pre​šav​ši put od šest i po hi​lja​da ki​lo​me​ta​ra. Pi​tao se sa​da Erik ka​ko li će pro​ći Ver​ner. Pri​sti​glo je u me​đu​vre​me​nu još ra​nje​nih Ru​sa, i Nem​ci su ih zbri​nu​li kao što bi i svo​je su​na​rod​ni​ke. Ka​sni​je, dok je, sav iz​nu​ren, to​nuo u san, Erik po​sta​de sve​stan da je sa​da i sâm rat​ni za​ro​blje​nik.

IV Dok su sa​ve​znič​ke ar​mi​je ste​za​le obruč oko Ber​li​na, ze​mlje po​bed​ni​ce po​če​le su da se pre​pi​ru na kon​fe​ren​ci​ji Uje​di​nje​nih na​ci​ja u San Fran​ci​sku. Vu​di bi u ta​kvom am​bi​jen​tu si​gur​no bio po​tišt​en, da se ni​je za​ba​vio ne​čim mno​go za​ni​mlji​vim – po​ku​ša​ji​ma da stu​pi u kon​takt s Be​lom Her​nan​dez. Be​la mu ni​je iz​bi​ja​la iz gla​ve još od Da​na D i bor​bi u Fran​cu​skoj, pa ni ka​sni​je, dok je le​žao u bol​ni​ci i opo​ra​vljao se. Go​di​nu da​na je pro​šlo ot​ka​ko je ona za​vr​ši​la ma​gi​star​ske stu​di​je na Uni​ver​zi​te​tu u Oks​for​du, i sa​da je na​me​ra​va​la da dok​to​ri​ra na Ber​kli​ju, da​kle upra​vo tu, u San Fran​ci​sku. Svi su iz​gle​di da ži​vi u do​mu svo​jih ro​di​te​lja na Pa​ci​fik Haj​tsu, osim ako je uze​la ne​ki stan bli​zu uni​ver​zi​tet​skog kam​pa. Nje​mu, na​ža​lost, ni​ka​ko ni​je po​la​zi​lo za ru​kom da joj po​ša​lje po​ru​ku. Na pi​sma mu ni​je od​go​va​ra​la. Kad bi okre​nuo broj iz te​le​fon​skog ime​ni​ka, ja​vi​la bi se ne​ka sre​do​več​na že​na – pret​po​sta​vljao je da je reč o Be​li​noj maj​ci – i obra​ti​la mu se s le​de​nom uč​ti​vo​šću: „Ona tre​nut​no ni​je kod ku​će. Mo​gu li da joj pre​ne​sem ne​ku po​ru​ku?” A Be​la se ni​kad ne bi ja​vi​la. Ve​ro​vat​no je bi​la u ozbilj​noj ve​zi. Ako i je​ste, Vu​di je že​leo da mu ona to i sa​op​šti. Po​sto​ja​la je, me​đu​tim, mo​guć​nost da joj maj​ka otva​ra po​štu i ne pre​no​si joj po​ru​ke. A ve​ro​vat​no bi tre​ba​lo da dig​ne ru​ke od sve​ga. Ova​ko bi sa​mo mo​gao da na​pra​vi bu​da​lu od se​be. Ali ne bi na nje​ga li​či​lo da od​u​sta​ne. Se​ćao se ka​ko se sa​mo du​go i tvr​do​gla​vo udva​rao Džo​a​ni. Po​sto​ji tu ne​ki obra​zac ko​ji se po​na​vlja, po​mi​sli on; je li to ne​što do me​ne?

U me​đu​vre​me​nu, sva​ko​ga ju​tra bi sa ocem od​la​zio do ve​li​kog apart​ma​na na po​sled​njem spra​tu ho​te​la Fer​mont, gde je dr​žav​ni se​kre​tar Edvard Ste​ti​ni​jus odr​ža​vao sa​stan​ke za ame​rič​ki tim ko​ji je uče​stvo​vao u ra​du kon​fe​ren​ci​je. Ste​ti​ni​jus je pre​u​zeo du​žnost od Kor​de​la Ha​la, ko​ji se sa​da na​la​zio u bol​ni​ci. Sje​di​nje​ne Ame​rič​ke Dr​ža​ve do​bi​le su i no​vog pred​sed​ni​ka, Ha​ri​ja Tru​ma​na, ko​ji je na du​žnost stu​pio po​sle smr​ti ve​li​kog Fren​kli​na D. Ru​zvel​ta. Šte​ta baš, pri​me​tio je Gas Dju​ar, da u jed​nom ta​ko va​žnom tre​nut​ku u svet​skoj isto​ri​ji Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve pred​vo​de dvo​ji​ca ne​is​ku​snih no​vaj​li​ja. Po​če​lo je lo​še. Na sa​stan​ku ko​ji je uoči kon​fe​ren​ci​je upri​li​čen u Be​loj ku​ći, pred​sed​nik Tru​man je ne​spret​no uvre​dio so​vjet​skog mi​ni​stra ino​stra​nih po​slo​va Mo​lo​to​va. Sto​ga je ovaj u San Fran​ci​sko sti​gao u rđa​vom ras​po​lo​že​nju. Od​mah je na​ja​vio da će se vra​ti​ti ku​ći pod uslo​vom da uče​sni​ci kon​fe​ren​ci​je sme​sta ne pri​sta​nu na to da se u član​stvo pri​me Be​lo​ru​si​ja, Ukra​ji​na i Polj​ska. Ni​ko​me ni​je od​go​va​ra​lo da se SSSR po​vu​če. Bez So​vje​ta, Uje​di​nje​ne na​ci​je ne bi bi​le Uje​di​nje​ne na​ci​je. Ve​ći​na čla​no​va ame​rič​ke de​le​ga​ci​je za​la​ga​la se za kom​pro​mis sa ko​mu​ni​sti​ma, ali je ušto​glje​ni se​na​tor Van​den​berg sit​ni​ča​vo in​si​sti​rao na to​me da ni​šta ne tre​ba da se ra​di pod pri​ti​sci​ma iz Mo​skve. Jed​no​ga pre​po​dne​va, Vu​di je us​peo da ugra​bi ne​ko​li​ko slo​bod​nih sa​ti. Oti​šao je do ku​će Be​li​nih ro​di​te​lja. Ot​me​na če​tvrt u ko​joj su ži​ve​li ni​je bi​la da​le​ko od ho​te​la Fer​mont na Nob Hi​lu, ali Vu​di se u ho​du još po​ma​gao šta​pom, pa je seo u tak​si. Ku​ća je bi​la u vik​to​ri​jan​skom sti​lu, vi​la žu​te fa​sa​de u Uli​ci Gaf. Že​na ko​ja je otvo​ri​la vra​ta bi​la je i pre​vi​še do​bro ob​u​če​na za so​ba​ri​cu. Ona mu upu​ti po​ma​lo is​kri​vljen osmeh, isti Be​lin; to je ne​sum​nji​vo bi​la nje​na maj​ka. – Do​bro ju​tro, go​spo​đo – re​če on uč​ti​vo. – Ja sam Vu​di Dju​ar. Be​lu Her​nan​dez upo​znao sam pro​šle go​di​ne u Lon​do​nu, i za​i​sta bih vo​leo po​no​vo da je vi​dim, ako do​zvo​lja​va​te. Onog osme​ha ne​sta​de. Du​go ga je gle​da​la u oči, pa re​kla: – Ti si, da​kle, taj. Vu​di poj​ma ni​je imao šta ta že​na ho​će da ka​že. – Ja sam Ke​ro​lajn Her​nan​dez, Iza​be​li​na maj​ka – re​če ona. – Uđi. – Hva​la vam. Ru​ku mu ni​je pru​ži​la, i ja​sno se vi​de​lo da je ne​pri​ja​telj​ski na​stro​je​na, iako on pred​sta​vu ni​je imao zbog če​ga to. Bi​lo ka​ko bi​lo, u ku​ću je ušao. Go​spo​đa Her​nan​dez je uve​la Vu​di​ja u pro​stra​nu, udob​nu go​stin​sku so​bu sa bo​žan​stve​nim po​gle​dom na okean. Po​ka​za mu on​da na sto​li​cu, a na​čin na ko​ji mu je sta​vi​la do zna​nja da mo​že da sed​ne bio je na ivi​ci ne​uč​ti​vo​sti. Se​de za​tim i ona, na​spram nje​ga, pa ga opet ona​ko od​me​ra​va. – Ko​li​ko ste vre​me​na ti i Be​la pro​ve​li za​jed​no u En​gle​skoj? – upi​ta ona. – Ne​ko​li​ko sa​ti sve​ga. Ali ota​da ne​pre​sta​no na nju mi​slim. Po​n​o​vo za​vla​da ne​u​go​dan ta​jac, a on​da go​spo​đa Her​nan​dez re​če: – Kad je oti​šla u Oks​ford, Be​la je bi​la ve​re​na za Vik​to​ra Ro​land​so​na, div​nog jed​nog mla​di​ća ko​ga po​zna​je od ma​lih no​gu. Ro​land​so​ni su sta​ri pri​ja​te​lji mo​ga mu​ža i mo​ji – ili su, ba​rem, to bi​li sve dok se Be​la ni​je vra​ti​la ku​ći i na​pre​čac ras​ki​nu​la ve​rid​bu. U Vu​di​je​vom sr​cu oži​ve na​da. – Re​kla je sa​mo to​li​ko da je uvi​de​la da ne vo​li Vik​to​ra. Od​mah sam pret​po​sta​vi​la da je upo​zna​la ne​kog dru​gog, a sa​da znam i ko​ga. – Poj​ma ni​sam imao da je bi​la ve​re​na – re​če Vu​di. – No​si​la je di​ja​mant​ski pr​sten ko​ji je za​i​sta te​ško bi​lo ne pri​me​ti​ti. Zbog tvo​je sla​be mo​ći opa​ža​nja do​go​di​la se tra​ge​di​ja. – Mno​go mi je žao – re​če Vu​di. A on​da re​če se​bi da pre​sta​ne da se po​na​ša kao ne​ka se​ka​per​sa. –

Od​no​sno, bo​lje re​ći, ni​ma​​lo mi ni​je žao. Vr​lo mi je, šta​vi​še, dra​go što je ras​ki​nu​la tu ve​rid​bu, jer mi​slim da je ona jed​no​stav​no pre​div​na i že​lim da bu​de mo​ja. Go​spo​đi Her​nan​dez se to ni​je do​pa​lo. – Vr​lo si dr​zak, mla​di​ću. Vu​di​ju, na​jed​nom, ni​je bi​lo pra​vo što mu ta že​na ta​ko po​pu​je. – Go​spo​đo Her​nan​dez – re​če on – ma​lo​čas ste upo​tre​bi​li reč „tra​ge​di​ja”. Me​ni je u Perl Har​bo​ru na ru​ka​ma umr​la ve​reni​ca Džo​a​na. Moj brat, Čak, po​gi​nuo je na pla​ži na Bu​gen​vi​lu, iz​re​še​tao ga mi​tra​ljez. Na Dan D po​slao sam Ej​sa Ve​be​ra i još če​ti​ri mla​da Ame​ri​kan​ca u smrt, i to za​rad jed​nog mo​sta u se​len​dri ko​ja se zo​ve Egliz-de-Ser. Ja, go​spo​đo, do​bro znam šta je tra​ge​di​ja, a ras​ki​nu​ta ve​rid​ba to sva​ka​ko ni​je . Že​na se pre​ne​ra​zi​la. Ni​je na​vi​kla, na​slu​ti on, da joj se mla​di lju​di su​prot​sta​ve. Ni​šta ni​je re​kla, ali je ma​lo uble​de​la. Tre​nu​tak ka​sni​je, ona usta​de i iza​đe iz so​be bez ika​kvog ob​ja​šnje​nja. Vu​di ni​je znao šta se od nje​ga u tom ča​su oče​ku​je, ali ka​ko još ne be​še vi​deo Be​lu, od​lu​čio je da ne mr​da. Pet mi​nu​ta ka​sni​je, uđe Be​la. Vu​di usta​de, puls mu se istog ča​sa ubr​zao. Ka​ko ju je ugle​dao, osmeh mu oza​ri li​ce. Na se​bi je ima​la jed​no​stav​nu sve​tlo​žu​tu ha​lji​nu ko​ja je po​seb​no is​ti​ca​la nje​nu bli​sta​vu ko​su i pût bo​je ka​fe. Uvek će ona iz​gle​da​ti do​bro u ta​kvoj, iz​ra​zi​to jed​no​stav​noj ode​ći, pret​po​sta​vio je Vu​di; baš kao i Džo​a​na. Po​že​leo je da je za​gr​li, da čvr​sto pri​vi​je to te​lo uz svo​je, ali je pr​vo mo​rao da sa​če​ka njen znak. A nju je, oči​gled​no, sko​li​la te​sko​ba, i ne​u​god​no joj je bi​lo. – Šta ćeš ti ov​de? – upi​ta ga. – Do​šao sam te​be da vi​dim. – Za​što? – Za​to što ni​ka​ko ne mo​gu da te iz​bi​jem iz gla​ve. – Pa mi se čak i ne po​zna​je​mo. – Haj​de on​da to da po​pra​vi​mo, i to po​čev od da​nas. Ho​ćeš da iza​đe​mo na ve​če​ru? – Ne znam. On joj pri​đe. Pre​nu​la se vi​dev​ši da on ide uz po​moć šta​pa. – Šta ti se to do​go​di​lo? – U Fran​cu​skoj mi stra​da​lo ko​le​no. Ali opo​ra​vlja se, la​ga​no. – Mno​go mi je žao. – Be​la... Mi​slim da si div​na. I uve​ren sam da se i ja te​bi svi​đam. Ni ti ni ja ne​ma​mo ni​ko​ga. Šta te to on​da bri​ne? Ona mu upu​ti osmeh, onaj ma​lo is​kri​vljen, ko​ji je to​li​ko vo​leo. – Pa, ne​pri​jat​no mi je valj​da... Zbog onog što sam ura​di​la, one no​ći u Lon​do​nu. – I to je sve? – Pa, ni​je to bi​lo ma​lo, za pr​vi su​sret. – Tih da​na su se ta​kve stva​ri stal​no do​ga​đa​le. Ne me​ni lič​no, ali slu​šao sam od dru​gih. Po​mi​sli​la si, jed​no​stav​no, da idem u smrt. Ona klim​nu gla​vom. – Ni​ka​da, ina​če, ta​ko ne​što ni​sam ura​di​la, čak ni s Vik​to​rom. Ne znam šta me je spo​pa​lo ta​da. I to u par​ku, na jav​nom me​stu! Ose​ćam se kao po​sled​nja kur​va. – A ja tač​no znam šta si ti – re​če joj Vu​di na to. – Ti si pa​met​na, le​pa že​na ve​li​kog sr​ca. I za​što on​da ne bi​smo za​bo​ra​vi​li taj tre​nu​tak lu​do​sti u Lon​do​nu, i po​če​li le​po da upo​zna​je​mo jed​no dru​go, kao pri​stoj​ni, fi​no vas​pi​ta​ni mla​di lju​di, što mi i je​smo? Ona je već po​če​la da po​pu​šta. – Jel’ bi​smo mo​gli, ali stvar​no? – Ne​go šta.

– Va​ži on​da. – Do​la​zim po te​be u se​dam, mo​že? – Va​ži. Pre ne​go što će po​ći, Vu​di za​sta​de na​čas, kao da okle​va. – Ne umem da ti opi​šem ko​li​ko se ra​du​jem što sam te pro​na​šao – re​če. Ta​da ga ona pr​vi put po​gle​da u oči. – O Vu​di, i ja se ra​du​jem – re​če. – Ta​ko se ra​du​jem! – A on​da ga za​gr​li oko stru​ka i pri​vi uza se​be. Za tim je on to​li​ko du​go žu​deo. Gr​lio ju je sa​da, i uro​nio li​ce u nje​nu pre​le​pu ko​su. Du​go su sta​ja​li ta​ko. Naj​zad se ona iz​mak​nu. – Vi​de​će​mo se u se​dam – re​če. – Va​la ho​će​mo. On iza​đe iz ku​će po​cup​ku​ju​ći od sre​će. Oda​tle se za​pu​tio pra​vo na sa​sta​nak uprav​nog od​bo​ra, u Zgra​di ve​te​ra​na, od​mah do ope​re. Za du​gač​kim sto​lom se​de​lo je če​tr​de​set šest čla​no​va od​bo​ra, a nji​ho​vi po​moć​ni​ci, me​đu ko​ji​ma je bio i Gas Dju​ar, se​de​li su iza njih. Vu​di je tu bio u svoj​stvu po​moć​ni​ka jed​nog po​moć​ni​ka, pa je se​deo skroz po​za​di, do zi​da. Pr​vi je go​vo​rio so​vjet​ski mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va Mo​lo​tov. Svo​jom po​ja​vom taj čo​vek ni​je osta​vljao jak uti​sak, raz​mi​šljao je Vu​di. Već pro​će​lav, ured​no pot​kre​sa​nih br​či​ća, s na​o​ča​ra​ma na oči​ma – li​čio je na ne​ka​kvog ma​ga​ci​o​ne​ra, što je nje​gov otac svo​je​vre​me​no za​i​sta i bio. Ali du​go je, du​go taj čo​vek op​stao u bolj​še​vič​koj po​li​ti​ci. Sta​lji​nov pri​ja​telj još iz pred​re​vo​lu​ci​o​nar​nih da​na, Mo​lo​tov je bio ar​hi​tek​ta na​ci​stič​ko-so​vjet​skog pak​ta iz 1939. Bio je mar​ljiv, a pra​tio ga je na​di​mak „Ka​me​na gu​zi​ca”, upra​vo sto​ga što je bes​kraj​no du​go umeo da se​di za rad​nim sto​lom. On je pred​lo​žio da Be​lo​ru​si​ja i Ukra​ji​na bu​du pri​mlje​ne u član​stvo kao osni​va​či Uje​di​nje​nih na​ci​ja. Ove dve so​vjet​ske re​pu​bli​ke pod​ne​le su glav​ni​nu te​re​ta u to​ku na​ci​stič​ke in​va​zi​je, na​gla​sio je on, i sva​ka je Cr​ve​noj ar​mi​ji da​la vi​še od mi​lion lju​di. Ar​gu​ment da Be​lo​ru​si​ja i Ukra​ji​na ni​su pot​pu​no ne​za​vi​sne od Mo​skve mo​gao se pri​me​ni​ti i na Ka​na​du i Austra​li​ju, do​mi​ni​o​ne Bri​tan​ske im​pe​ri​je ko​je su, opet, i jed​na i dru​ga do​bi​le sta​tus čla​ni​ce. Pred​log je usvo​jen jed​no​gla​sno. Vu​di je znao da je sve to bi​lo una​pred uta​na​če​no. La​ti​no​a​me​rič​ke ze​mlje pri​pre​ti​le su da će gla​sa​ti pro​tiv uko​li​ko u član​stvo ne bu​de pri​mlje​na Hi​tle​ru na​klo​nje​na Ar​gen​ti​na, pa je i taj ustu​pak uči​njen ka​ko bi se obez​be​di​li la​ti​no​a​me​rič​ki gla​so​vi. A on​da je usle​di​la pra​va sen​za​ci​ja. Mi​ni​star spolj​nih po​slo​va Če​ške, Jan Ma​sa​rik, ja​vio se za reč. Li​ce tog ču​ve​nog li​be​ra​la i an​ti​na​ci​ste osva​nu​lo je 1944. na na​slov​noj stra​ni ča​so​pi​sa Tajm. Ma​sa​rik je iz​neo pred​log da u član​stvo UN uđe i Polj​ska. Ame​ri​kan​ci ni​su hte​li da pri​me Polj​sku sve dok Sta​ljin ta​mo or​ga​ni​zu​je iz​bo​re, pa se mo​glo oče​ki​va​ti da će i Ma​sa​rik, kao de​mo​kra​ta, po​dr​ža​ti ta​kav stav SAD, po​seb​no ako se ima u vi​du da je i on po​ku​ša​vao da iz​gra​di de​mo​kra​ti​ju dok mu Sta​ljin sve vre​me di​še za vra​tom. Mo​ra bi​ti da je Mo​lo​tov iz​vr​šio uža​san pri​ti​sak na Ma​sa​ri​ka kad ga je na​te​rao da na ova​kav na​čin iz​da svo​je ide​a​le. I za​i​sta, kad je Ma​sa​rik seo, iz​gle​dao je kao da je upra​vo po​jeo ne​što ogav​no. Snu​ždio se bio i Gas Dju​ar. Una​pred po​stig​nut kom​pro​mis u ve​zi s pri​je​mom Be​lo​ru​si​je, Ukra​ji​ne i Ar​gen​ti​ne tre​ba​lo je da bu​du jem​stvo da će ova sed​ni​ca pro​te​ći glat​ko. Mo​lo​tov im je, me​đu​tim, sa​da opa​sno spu​stio. Se​na​tor Van​den​berg, ko​ji je se​deo sa osta​lim Ame​ri​kan​ci​ma, bio je pot​pu​no zgro​žen. Iz​va​div​ši olov​ku i sve​šči​cu, on po​če ne​što be​sno da za​pi​su​je. Mi​nut ka​sni​je otrg​nu list na ko​jem je pi​sao, po​zva pr​stom Vu​di​ja, da​de mu po​ru​ku, pa re​če: – Od​ne​si ovo dr​žav​nom se​kre​ta​ru.

Vu​di ode do sto​la, nag​nu se Ste​ti​ni​ju​su pre​ko ra​me​na, spu​sti be​le​šku is​pred nje​ga i re​če: – Od se​na​to​ra Van​den​ber​ga je, go​spo​di​ne. – Hva​la. Vu​di se vra​ti do svo​je sto​li​ce, ko​ja je sta​ja​la do zi​da. I ja sam, eto, od​i​grao ne​ku ulo​gu u isto​ri​ji, po​mi​sli on. Dok je pre​da​vao po​ru​ku, sti​gao je da na​čas ba​ci po​gled na nju. Van​den​berg je sa​sta​vio kra​tak, stra​stven go​vor u ko​jem se za​la​že za od​bi​ja​nje če​škog pred​lo​ga. Ho​će li se Ste​ti​ni​jus pri​klo​ni​ti se​na​to​ro​vom sta​vu? Uko​li​ko Mo​lo​tov iz​gu​ra svo​je što se Polj​ske ti​če, on​da bi Van​den​berg u Se​na​tu mo​gao da mi​ni​ra ide​ju o stva​ra​nju Uje​di​nje​nih na​ci​ja. Ali ako se Ste​ti​ni​jus sa​da pri​klo​ni Van​den​ber​go​voj li​ni​ji, Mo​lo​tov bi mo​gao da usta​ne i ode ku​ći, što bi bio jed​na​ko de​lo​tvo​ran na​čin da se UN sa​tru u ko​re​nu. Vu​di za​dr​ža dah. Ste​ti​ni​jus usta​de s Van​den​ber​go​vom po​ru​kom u ru​ci. – Upra​vo smo iz​vr​ši​li oba​ve​ze ko​je smo na Jal​ti pre​u​ze​li pre​ma Ru​si​ji – re​če on. Mi​slio je na obe​ća​nje da će SAD po​dr​ža​ti Be​lo​ru​si​ju i Ukra​ji​nu. – Po​sto​je, me​đu​tim, i dru​ge oba​ve​ze pre​uze​te u Jal​ti, ko​je bi ta​ko​đe tre​ba​lo is​pu​ni​ti. – Tu se već po​slu​žio re​či​ma ko​je je Van​den​berg na​pi​sao. – Zah​te​va​mo stva​ra​nje no​ve, iza​bra​ne polj​ske pri​vre​me​ne vla​de. Lju​di su bi​li u šo​ku. Ža​mor pro​stru​ja pro​sto​ri​jom. Ste​ti​ni​jus se us​pro​ti​vio Mo​lo​to​vu. Vu​di po​gle​da ka Van​den​ber​gu. Ovaj se to​pio od mi​li​ne. – Dok se i to ne do​go​di – pro​du​ži Ste​ti​ni​jus – ova kon​fe​ren​ci​ja ne mo​že mir​ne sa​ve​sti da pri​zna vla​du u Lu​bli​nu. – On po​gle​da Mo​lo​to​va pra​vo u oči, do​slov​ce ci​ti​ra​ju​ći Van​den​ber​ga. – Bio bi to po​gan pri​mer ne​po​šte​nja. Mo​lo​tov je iz​gle​dao kao da će da pr​sne. Bri​tan​ski mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va, En​to​ni Idn, usta​de tad, ona​ko vi​sok i vi​tak, da po​dr​ži Ste​ti​ni​ju​sa. Ton mu je bio ne​spor​no ulju​dan, ali su mu za​to re​či bi​le jet​ke. – Vla​da mo​je ze​mlje ni na ko​ji na​čin ne mo​že zna​ti da li polj​ski na​rod po​dr​ža​va ovu pri​vre​me​nu vla​du – re​če on – jer na​ši so​vjet​ski sa​ve​zni​ci ni​ka​ko ne do​zvo​lja​va​ju bri​tan​skim po​sma​tra​či​ma da uđu u Polj​sku. Vu​di ose​ti da se sve okre​će pro​tiv Mo​lo​to​va. I sâm Rus je, oči​to, imao taj uti​sak. Sa svo​jim po​moć​ni​ci​ma kon​sul​to​vao se to​li​ko gla​sno da je Vu​di mo​gao le​po da ču​je gnev u nje​go​vom gla​su. Ali ho​će li i oti​ći? Šef bel​gij​ske di​plo​ma​ti​je, će​lav i zde​past čo​vek s pod​valj​kom, pred​lo​ži tad kom​pro​mis, is​ka​zu​ju​ći ta​ko na​du da bi no​va polj​ska vla​da mo​gla da se sa​sta​vi do​volj​no br​zo, ta​ko da i ona po​ša​lje svo​je pred​stav​ni​ke u San Fran​ci​sko za vre​me tra​ja​nja kon​fe​ren​ci​je. Svi po​gle​da​še u Mo​lo​to​va. Upra​vo mu je bi​la pru​že​na pri​li​ka da sa​ču​va do​sto​jan​stvo. No ho​će li je on is​ko​ri​sti​ti? I da​lje je bio ljut, vi​de​lo se. Pa ipak, on je​dva pri​met​no, ali iz​van sva​ke sum​nje, klim​nu gla​vom. Kri​za je bi​la pre​va​zi​đe​na. Do​bro, po​mi​sli Vu​di, dve po​be​de u istom da​nu. Stva​ri idu na​bo​lje.

V Kar​la je iza​šla na​po​lje da bi sta​la u red za vo​du. Sla​vi​ne su bi​le su​ve već dva da​na. Sva sre​ća te su ber​lin​ske do​ma​ći​ce ot​kri​le da na sva​kih ne​ko​li​ko če​tvr​ti po​sto​je sta​ro​vrem​ske ulič​ne pum​pe, odav​no ne​u​po​tre​blja​va​ne, a po​ve​za​ne s pod​zem​nim bu​na​ri​ma. Je​su te pum​pe bi​le zar​đa​le i škri​pa​ve, ali su, ne​kim ču​dom, i da​lje ra​di​le. I ta​ko su že​ne

sva​ko​ga ju​tra sta​ja​le u red, s ko​fa​ma i kr​ča​zi​ma u ru​ka​ma. Va​zdu​šni na​pa​di su pre​sta​li, ve​ro​vat​no za​to što je ne​pri​ja​telj sva​ki čas tre​ba​lo da uđe u grad. Još je, me​đu​tim, opa​sno bi​lo kre​ta​ti se po uli​ci, jer cr​ve​no​ar​mej​ska ar​ti​lje​ri​ja ni​je mi​ro​va​la. Kar​la ni sa​ma ni​je bi​la na​či​sto zbog če​ga ih još gra​na​ti​ra​ju. Naj​ve​ći deo gra​da već je bio srav​njen sa ze​mljom. Či​ta​ve če​tvr​ti, pa i ve​ća pod​ruč​ja bi​la su zbri​sa​na s li​ca ze​mlje. Ko​mu​nal​ne slu​žbe ni​su ra​di​le. Ni​su sa​o​bra​ća​li ni vo​zo​vi ni auto​bu​si. Hi​lja​de, mo​žda i mi​li​o​ni lju​di osta​li su bez kro​va nad gla​vom. Grad se pre​tvo​rio u ogro​man iz​be​glič​ki lo​gor. Ali gra​na​ti​ra​nje ni​je pre​sta​ja​lo. Ve​ći​na lju​di po ceo dan ne bi iz​la​zi​la iz po​dru​ma ili jav​nih sklo​ni​šta, ali za vo​du je ne​ko ipak mo​rao da iza​đe na uli​cu. Pre​ko ra​di​ja, a ne​po​sred​no pre ne​go što će stru​je traj​no ne​sta​ti, Bi-Bi-Si je ob​ja​vio da je Cr​ve​na ar​mi​ja oslo​bo​di​la kon​cen​tra​ci​o​ni lo​gor Sak​sen​ha​u​zen. Sak​sen​ha​u​zen se na​la​zio se​ver​no od Ber​li​na, što je oči​gled​no zna​či​lo da So​vje​ti, ko​ji su na​di​ra​li s is​to​ka, sa​da op​ko​lja​va​ju grad sa svih stra​na, ume​sto da od​mah umar​ši​ra​ju u nje​ga. Kar​li​na maj​ka, Mod, iz to​ga je iz​ve​la za​klju​čak da Ru​si že​le da pre​pre​če put ame​rič​kim, bri​tan​skim, fran​cu​skim i ka​nad​skim sna​ga​ma ko​je su ubr​za​no na​pre​do​va​le sa za​pa​da. Na​ve​la je, pri​tom, Le​nji​no​ve re​či: „Ko vla​da Ber​li​nom, vla​da Ne​mač​kom. A ko vla​da Ne​mač​kom, vla​da Evro​pom”. Ne​mač​ka voj​ska se, me​đu​tim, ni​ka​ko ni​je pre​da​va​la. I broj​no i oruž​jem sla​bi​ja, bez mu​ni​ci​je i go​ri​va, na​po​la iz​glad​ne​li ne​mač​ki voj​ni​ci i da​lje su ne​ka​ko gla​vi​nja​li. Ma​lo-ma​lo pa bi ih nji​ho​ve vo​đe po​te​ra​le na ne​po​be​di​ve ne​pri​ja​telj​ske sna​ge, a oni bi se, opet i iz​no​va, po​vi​no​va​li na​re​đe​nji​ma, bo​ri​li se sr​ča​no i hra​bro, a gi​nu​lo ih je na sto​ti​ne hi​lja​da. Me​đu nji​ma su bi​la i dva čo​ve​ka ko​je je Kar​la vo​le​la: njen brat Erik i njen mo​mak Ver​ner. Poj​ma ni​je ima​la gde se njih dvo​ji​ca u tom ča​su bo​re, pa ni da li su ži​vi. Kar​la je ko​nač​no ras​tu​ri​la špi​jun​ski obruč. Rat​na dej​stva po​la​ko se po​pri​ma​la obri​se pot​pu​nog ra​su​la. Ma​lo su sa​da zna​či​li rat​ni pla​no​vi. Taj​ni oba​ve​štaj​ni po​da​ci pri​ku​plje​ni u Ber​li​nu bi​li su od ne​znat​ne vred​no​sti za So​vje​te ko​ji su ne​u​mo​lji​vo na​pre​do​va​li. Ni​je vi​še ima​lo smi​sla ri​zi​ko​va​ti. Špi​ju​ni su spa​li​li ši​far​ni​ke i po​sa​kri​va​li ra​dio oda​ši​lja​če po raz​va​li​na​ma bom​bar​do​va​nih zgra​da. Do​go​vo​ri​li su se da ni​ka​da ni​ko​me ne go​vo​re o to​me šta su ra​di​li. Je​su oni bi​li hra​bri, je​su do​pri​ne​li da se rat br​že za​vr​ši, i spa​sli su mno​ge ži​vo​te – ali bi​lo bi, ipak, pre​vi​še od po​ra​že​nog ne​mač​kog na​ro​da oče​ki​va​ti da stva​ri sa​gle​da​va u tom sve​tlu. Nji​ho​va hra​brost osta​će za​u​vek po​kri​ve​na ve​lom taj​no​sti. I dok je Kar​la če​ka​la da na nju do​đe red da za​hva​ti vo​du s če​sme, po​red nje pro​đe če​ta lo​va​ca na ten​ko​ve, pri​pad​ni​ci Hi​tler​ju​gen​da; za​pu​ti​li su se bi​li na is​tok, gde su vo​đe​ne bor​be. Be​hu tu dva mu​škar​ca od pe​de​se​tak go​di​na i de​se​tak de​ča​ka, pu​ber​te​tli​ja, svi na bi​ci​kli​ma. Za sva​ki bi​cikl na​pred su bi​le pri​ve​za​na po dva no​va jed​no​krat​na an​ti​ten​kov​ska ba​ca​ča, pan​cer​fa​u​sta. Uni​for​me su de​ča​ci​ma bi​le pre​ve​li​ke, kao i šle​mo​vi, i ceo taj pri​zor iz​gle​dao bi ko​mič​no da ni​su bi​li u grd​noj ne​vo​lji. Jer oni su po​šli da se tu​ku pro​tiv cr​ve​no​ar​me​ja​ca. Po​šli u smrt. Kar​la po​gle​da u stra​nu dok su pro​la​zi​li; ni​je že​le​la da im upam​ti li​ca. Dok je pu​ni​la ko​fu, že​na ko​ja je sta​ja​la u re​du od​mah iza nje, frau Rajhs, oslo​vi je ti​ho, da ni​ko ne ču​je: – Ti se dru​žiš s dok​to​ro​vom že​nom, jel’ ta​ko? Kar​la se uko​či. Frau Rajhs je oči​gled​no mi​sli​la na Ha​ne​lo​ru Rot​man. Dok​to​ra su od​ve​li za​jed​no s du​šev​nim bo​le​sni​ci​ma iz Je​vrej​ske bol​ni​ce. Ha​ne​lo​rin sin, Ru​di, ski​nuo je žu​tu zve​zdu i pri​klju​čio se onim Je​vre​ji​ma ko​ji su da​ne pro​vo​di​li u pu​noj taj​no​sti – „pod​mor​ni​ca​ma”, ka​ko su ih Ber​lin​ci na​zi​va​li u žargo​nu. Ali Ha​ne​lo​ra, ko​ja sáma ni​je bi​la Je​vrej​ka, još je ži​ve​la u sta​roj ku​ći. Pu​nih dva​na​est go​di​na jed​no pi​ta​nje kao što be​še ovo upra​vo po​sta​vlje​no – da li se dru​žiš sa že​nom jed​nog Je​vre​ji​na? – bi​lo je rav​no op​tu​žbi. A da​nas? Kar​la ni​je ume​la da ka​že. Frau Rajhs je po​-

zna​va​la sa​mo iz vi​đe​nja – njoj se tek ta​ko ni​je mo​glo ve​ro​va​ti. Kar​la za​vr​nu sla​vi​nu. – Kad sam bi​la ma​la, dok​tor Rot​man je bio naš po​ro​dič​ni le​kar – re​če ona uz​dr​ža​no. – Što? Ona že​na za​u​ze me​sto pred če​smom, pa po​če da pu​ni ve​li​ku kan​tu u ko​joj je ne​ka​da bio zej​tin. – Od​ve​li su frau Rot​man – re​če ona – pa sam mi​sli​la da bi vo​le​la da znaš. Bi​lo je to već ne​što sa​svim uobi​ča​je​no. Lju​de su ne​pre​sta​no „od​vo​di​li”. Ali ka​da bi to za​de​si​lo ne​ko​ga ko vam je bli​zak, ova​kvo sa​zna​nje po​go​di​lo bi vas pra​vo u sr​ce. Ni​je bi​lo svr​he ras​pi​ti​va​ti se o tim lju​di​ma – bi​lo je to, šta​vi​še, ve​o​ma opa​sno. Oni ko​ji bi se ras​pi​ti​va​li o ne​sta​li​ma ne​ret​ko bi i sa​mi ne​sta​li. Kar​la, sve​jed​no, ni​je mo​gla a da ne upi​ta: – Zna​te li mo​žda ku​da su je od​ve​li? Ovo​ga pu​ta od​go​vor je sti​gao: – U tran​zit​ni lo​gor u Uli​ci Šul. – U Kar​li se na te re​či pro​bu​di na​da. – U sta​ru Je​vrej​sku bol​ni​cu, u Ve​din​gu. Znaš gde je to? – Da, znam. – Kar​la je po​vre​me​no ra​di​la u toj bol​ni​ci, ne​slu​žbe​no i mi​mo za​ko​na, te je otu​da i zna​la da je vla​da za​u​ze​la jed​nu od bol​nič​kih zgra​da, onu u ko​joj se na​la​zi pa​to​lo​ška la​bo​ra​to​ri​ja, i ogra​di​la je bo​dlji​ka​vom ži​com. – Na​dam se da je do​bro – re​če že​na. – Mno​go mi je uči​ni​la kad je moj Šte​fi bio bo​le​stan. – Ona za​vr​nu sla​vi​nu i ode s kan​tom pu​nom vo​de. Kar​la po​hi​ta u su​prot​nom prav​cu, pra​vo ku​ći. Mo​ra​la je ne​što da pre​du​zme u ve​zi s Ha​ne​lo​rom. Go​to​vo je ne​mo​gu​će bi​lo iz​vu​ći bi​lo ko​ga iz lo​go​ra, ali sa​da, kad se sve ru​ši, mo​žda se ne​ki na​čin i mo​že pro​na​ći. Ona od​ne​se ko​fu do ku​će i da​de je Adi. Mod je u me​đu​vre​me​nu oti​šla da če​ka u re​du za sle​do​va​nje hra​ne. Kar​la se pre​svu​kla u uni​for​mu me​di​cin​ske se​stre, ra​ču​na​ju​ći da bi to mo​glo da po​mog​ne. Ob​ja​sni, on​da, Adi ku​da se za​pu​ti​la i – iza​đe po​no​vo. Do Ve​din​ga je mo​ra​la pe​ši​ce. Ima​lo je don​de oko če​ti​ri, če​ti​ri i po ki​lo​me​tra. Pi​ta​la se da li uop​šte vre​di po​ku​ša​va​ti. Sve da i pro​na​đe Ha​ne​lo​ru, ve​ro​vat​no ne​će mo​ći da joj po​mog​ne. Ali on​da se se​ti Eve u Lon​do​nu i Ru​di​ja ko​ji se kri​je ne​gde tu, u Ber​li​nu; ka​ko bi tek gro​zno bi​lo da iz​gu​be maj​ku u po​sled​njim sa​ti​ma ra​ta. Mo​ra​la je da po​ku​ša. Voj​ne po​li​ci​je bi​lo je svu​da po uli​ca​ma, za​u​sta​vlja​li su lju​de i tra​ži​li is​pra​ve. Ra​di​li su u troj​ka​ma, for​mi​ra​ju​ći pre​ke su​do​ve, a pre​vas​hod​no su ih za​ni​ma​li mu​škar​ci spo​sob​ni za bor​bu. Na Kar​lu u uni​for​mi me​di​cin​ske se​stre ni​su ni obra​ća​li pa​žnju. Za​ču​do, u tom pu​sto​šnom grad​skom pej​za​žu pro​cve​ta​le su ja​bu​ke i tre​šnje be​hu pro​cve​ta​le, i pre​le​pi be​hu nji​ho​vi be​li i ru​ži​ča​sti pu​polj​ci; u tre​nu​ci​ma ka​da bi, iz​me​đu dve eks​plo​zi​je, za​vla​da​la ti​ši​na, Kar​la bi ču​la ka​ko pe​va​ju pti​ce, ve​dro kao i sva​kog dru​gog pro​le​ća. Uža​snu​la se ugle​dav​ši ne​ko​li​ko mu​ška​ra​ca ko​ji su vi​si​li sa ulič​nih ban​de​ra, ne​ki od njih u uni​for​ma​ma. Ve​ći​ni obe​še​nih oko vra​ta be​hu oka​če​ni nat​pi​si „Ku​ka​vi​ca” ili „De​zer​ter”. Tim lju​di​ma pre​su​di​li su oni tro​čla​ni ulič​ni su​do​vi, i Kar​la je to zna​la. Ko​li​ko još lju​di tre​ba po​bi​ti da bi se na​ci​sti ko​nač​no za​do​vo​lji​li? Do​đe joj u tom tre​nut​ku da bri​zne u plač. U tri na​vra​ta je bi​la pri​nu​đe​na da po​tra​ži za​klon od ar​ti​lje​rij​ske va​tre. Po​sled​nji put, je sti​gla na sve​ga ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​ra od bol​ni​ce, So​vje​ti i Nem​ci su se, uči​ni​lo joj se, bo​ri​li sa​mo ne​ko​li​ko uli​ca da​lje. Ta​ko se pu​ca​lo da se Kar​la na​đe na is​ku​še​nju da se okre​ne i vra​ti se. Ha​ne​lo​ri su, ve​ro​vat​no, sa​ti iona​ko od​bro​ja​ni, ako već ni​je mr​tva; za​što bi Kar​la sve​sno i se​be žr​tvo​va​la? Ali ipak je pro​du​ži​la. Na od​re​di​šte je sti​gla uve​če. Bol​ni​ca se na​la​zi​la u Iran​skoj uli​ci, na uglu sa Uli​com Šul. Ulič​ni dr​vo​re​di be​hu oli​sta​li. Zgra​da la​bo​ra​to​ri​je, pre​tvo​re​na u tran​zit​ni lo​gor, bi​la je pod stra​žom. Kar​li pr​vo

pa​de na pa​met da pri​đe stra​ža​ru i ob​ja​sni mu zbog če​ga je do​šla, ali joj se on​da uči​ni da ta stra​te​gi​ja ne obe​ća​va uspeh. Pi​ta​la se da li bi mo​žda mo​gla da se ušu​nja kroz si​stem pod​zem​nih hod​ni​ka. Za​pu​ti​la se pra​vo ka glav​noj zgra​di. Bol​ni​ca je ra​di​la. Svi pa​ci​jen​ti be​hu pre​ba​če​ni u po​dru​me i pod​zem​ne hod​ni​ke. Bol​nič​ko oso​blje ra​di​lo je pri sve​tlo​sti ulja​nih lam​pi. Kar​la je, po za​da​hu, od​mah zna​la da u klo​ze​ti​ma ne ra​de vo​do​ko​tli​ći. Vo​da je do​no​še​na u ko​fa​ma sa sta​rog bu​na​ra u dvo​ri​štu. Voj​ni​ci su, za​ču​do, do​no​si​li ra​nje​ne sa​bor​ce ko​ji​ma je bi​la po​treb​na po​moć. Na​jed​nom im ni​je sme​ta​lo što bi le​ka​ri i se​stre mo​gli bi​ti Je​vre​ji. Kar​la je išla hod​ni​kom ko​ji je, is​pod dvo​ri​šta, vo​dio do po​dru​ma la​bo​ra​to​ri​je. Kao što je i oče​ki​va​la, pred vra​ti​ma je sta​jao stra​žar. Mla​di ge​sta​po​vac, me​đu​tim, sa​mo po​gle​da u nje​nu uni​for​mu i da​de joj znak da uđe, ni​šta je i ne upi​tav​ši. Mo​žda vi​še ni sâm ni​je vi​deo smi​sla u ono​me što ra​di. Sa​da je bi​la unu​tra, u lo​go​ru. Pi​ta​la se da li će oda​tle la​ko iza​ći. Vonj je tu bio još go​ri, i ona će ubr​zo shva​ti​ti zbog če​ga. U po​dru​mu ni​si imao gde da se okre​neš od lju​di. Sto​ti​ne njih bi​le su po​tr​pa​ne u če​ti​ri pro​sto​ri​je za skla​di​šte​nje. Se​de​li su ili le​ža​li na po​do​vi​ma; oni sreć​ni​ji mo​gli su le​đi​ma da se oslo​ne o zid. Pr​lja​vi su bi​li, i smr​de​li su, i umor ih je op​hr​vao, a nju su do​če​ka​li tu​pim, ne​za​in​te​re​so​va​nim po​gle​di​ma. Ha​ne​lo​ru je pro​na​šla po​sle ne​ko​li​ko mi​nu​ta. Že​na dok​to​ra Rot​ma​na ni​ka​da ni​je va​ži​la za le​po​ti​cu, ali je ne​ka​da bi​la kao iz​va​ja​na, s upe​ča​tlji​vim li​cem. Sa​da je bi​la sva is​pi​je​na, kao i ve​ći​na lju​di na tom me​stu, a ko​sa joj je bi​la se​da i be​ži​vot​na. Obra​zi joj be​hu upa​li, a ce​lo li​ce iz​bo​ra​no od na​po​ra. Ha​ne​lo​re je upra​vo raz​go​va​ra​la s jed​nom ši​pa​ri​com ko​ja je bi​la u onom uz​ra​stu kad de​voj​ka mo​že iz​gle​da​ti pre​vi​še pu​te​no za svo​je go​di​ne, sa već raz​vi​ja​nim doj​ka​ma i bo​ko​vi​ma, a li​cem de​te​ta. De​voj​ka je se​de​la na po​du i pla​ka​la, dok je Ha​ne​lo​ra kle​ča​la po​red nje, dr​ža​la je za ru​ku i go​vo​ri​la joj ne​što ti​him, umi​ru​ju​ćim gla​som. Kad ugle​da Kar​lu, Ha​ne​lo​ra usta​de, pa re​če: – Do​bri bo​že! Ot​kud ti ov​de? – Po​mi​sli​la sam da će, ako im ka​žem da ni​ste Je​vrej​ka, mo​žda hte​ti da vas pu​ste. – Hra​bro s tvo​je stra​ne. – Vaš muž je spa​sao mno​ge ži​vo​te. Ne​ko bi tre​ba​lo da spa​se vaš. Na tre​nu​tak se Kar​li uči​ni​lo da će se Ha​ne​lo​ra ras​pla​ka​ti. Ta​ko joj je li​ce iz​gle​da​lo – kao da će se sva​kog ča​sa zgr​či​ti. A on​da je sa​mo žmir​nu​la i pro​tre​sla gla​vom. – Ovo je Re​be​ka Ro​zen – re​če ona pri​brav​ši se. – Ro​di​te​lji su joj da​nas stra​da​li od gra​na​te. – Mno​go mi je žao, Re​be​ka – re​če Kar​la. De​voj​ka ni​šta ni​je re​kla. – Ko​li​ko imaš go​di​na, Re​be​ka? – upi​ta Kar​la. – Usko​ro ću če​tr​na​est. – Sad ćeš mo​ra​ti da od​ra​steš. – Što ni​sam i ja po​gi​nu​la? – re​če Re​be​ka. – Bi​la sam od​mah tu, po​red njih. Tre​ba​lo je da po​gi​nem. Sad sam sa​svim sa​ma. – Ni​si sa​ma – od​seč​no će Kar​la. – Mi smo s to​bom. Kar​la se po​no​vo okre​nu pre​ma Ha​ne​lo​ri. – Ko je ov​de glav​ni? –Val​ter Do​ber​ke. – Sad ću da mu ka​žem da mo​ra da vas pu​sti. – Za​vr​šio je on za da​nas. A za​me​nik mu je je​dan na​red​nik s mo​zgom bra​da​vi​ča​ve svi​nje. Ali, gle, eno Gi​ze​le. Ona je Do​ber​ke​o​va lju​bav​ni​ca. Mla​da že​na ko​ja je upra​vo ušla u pro​sto​ri​ju bi​la je zgod​na, du​ge sve​tle ko​se i mleč​no​be​le ko​že.

Ni​ko ni​je gle​dao u nju. Ima​la je pr​ko​san iz​raz li​ca. – Ona spa​va s njim u so​bi sa elek​tro​kar​di​o​gra​fom, go​re na spra​tu – re​če Ha​ne​lo​re. – Za​uz​vrat do​bi​ja ve​ću por​ci​ju hra​ne. Ni​ko s njom ne​će da raz​go​va​ra, sa​mo ja. Sma​tram, jed​no​stav​no, da ni​je na na​ma da osu​đu​je​mo lju​de zbog kom​pro​mi​sa ko​je či​ne. Svi mi, na​po​slet​ku, ži​vi​mo u pa​klu. Kar​la ni​je bi​la baš ta​ko si​gur​na u to. Ne bi se ni ona dru​ži​la s mla​dom Je​vrej​kom ko​ja spa​va s na​ci​stom. Gi​ze​la uhva​ti Ha​ne​lo​rin po​gled, i pri​đe im. – Sti​glo mu je no​vo na​re​đe​nje – re​če ona, ta​ko ti​ho da je Kar​la mo​ra​la da se na​preg​ne ne bi li je ču​la. A on​da Gi​ze​la za​sta​de, kao da okle​va. – I? Ka​kvo je na​re​đe​nje? – upi​ta Ha​ne​lo​ra. Gi​ze​la pro​ša​pu​ta: – Da se po​bi​ju svi ov​de. Kar​li se uči​ni da joj ne​ka hlad​na ša​ka ste​že sr​ce. Da po​bi​ju sve ove lju​de – uklju​ču​ju​ći Ha​ne​lo​ru i mla​du Re​be​ku. – Val​ter to ne že​li da uči​ni – re​če Gi​ze​la. – Ni​je on loš čo​vek, stvar​no. – A kad bi to tre​ba​lo da nas po​bi​je? – upi​ta Ha​ne​lo​ra, po​mi​re​na sa sud​bi​nom. – Od​mah. Ali pr​vo ho​će da uni​šti do​ku​men​ta​ci​ju. Hans-Pe​ter i Mar​tin upra​vo ba​ca​ju do​si​jee u peć. Du​go će to da tra​je, ta​ko da nam je osta​lo još ne​ko​li​ko sa​ti. Mo​žda će cr​ve​no​ar​mej​ci sti​ći na vre​me da nas spa​su. – A mo​žda i ne​će – žu​stro re​če Ha​ne​lo​ra. – Po​sto​ji li bi​lo ka​kav na​čin da ga ube​di​mo da se oglu​ši o na​re​đe​nje? Za ime bo​ga, pa rat je još ma​lo pa za​vr​šen! – Ne​ka​da sam mo​gla na bi​lo šta da ga na​go​vo​rim – re​če Gi​ze​la tu​žno. – Ali sad me se već za​si​tio. Zna​te ka​kvi su mu​ški. – Ali tre​ba​lo bi da mi​sli na svo​ju bu​duć​nost. Sa​ve​zni​ci sa​mo što ni​su pre​u​ze​li vlast. Ka​žnja​va​će na​ci​ste za po​či​nje​ne zlo​či​ne. – Ako svi iz​gi​ne​mo – re​če Gi​ze​la – ko će nje​ga da op​tu​ži? – Ja ću – re​če Kar​la. Ha​ne​lo​ra i Gi​ze​la po​gle​da​še u nju, ćut​ke. Kar​la tad uvi​de da će i nju, ma​kar i ne bi​la Je​vrej​ka, stre​lja​ti, jer u pro​tiv​nom bi mo​gla da sve​do​či. Smi​šlja​ju​ći šta će i ka​ko će, Kar​la re​če: – Mo​žda bi Do​ber​keu, ako nas po​šte​di, to mo​glo da po​mog​ne kad do​đu sa​ve​zni​ci. – Do​bra ide​ja – re​če Ha​ne​lo​ra. – Mi bi​smo svi ov​de mo​gli da pot​pi​še​mo iz​ja​vu u ko​joj da nam je on spa​sao ži​vot. Kar​la upit​no po​gle​da u Gi​ze​lu. Iz​raz Gi​ze​li​nog li​ca bio je sum​nji​čav, ali ona ipak re​če: – Mo​žda će i pri​sta​ti. Ha​ne​lo​ra se osvr​nu oko se​be. – Eno Hil​de – re​če ona. – Ra​di za Do​ber​kea kao se​kre​ta​ri​ca. – Ona po​zva že​nu da do​đe i iz​ne​se joj plan. – Ot​ku​ca​ću na​red​bu o pu​šta​nju na slo​bo​du, za sve nas – re​če Hil​da. – Za​mo​li​će​mo ga da je pot​pi​še pre ne​go što mu da​mo iz​ja​vu. U po​dru​mu ni​je bi​lo stra​ža​ra, pod stra​žom su bi​la sa​mo vra​ta u pri​ze​mlju i pod​zem​nom hod​ni​ku, ta​ko da su za​tvo​re​ni​ci unu​tra mo​gli slo​bod​no da se kre​ću. Hil​da je ušla u pro​sto​ri​ju ko​ja je Do​ber​keu slu​ži​la kao pod​zem​na kan​ce​la​ri​ja. Pr​vo je ot​ku​ca​la iz​ja​vu. Ha​ne​lo​ra i Kar​la su se ras​tr​ča​le po po​dru​mu, ob​ja​šnja​va​ju​ći lju​di​ma plan i te​ra​ju​ći ih da se pot​pi​šu. U me​đu​vre​me​nu je Hil​da ot​ku​ca​la ot​pu​ste. Dok su one sa svim tim za​vr​ši​le, bi​la je već po​noć. Ni​šta vi​še ni​su mo​gle da uči​ne do ju​tra, kad se po​ja​vi Do​ber​ke. Kar​la je le​gla na pod do Re​be​ke Ro​zen. Nig​de dru​go ni​je mo​gla da spa​va.

Pro​đe ta​ko ne​ko vre​me, kad Re​be​ka ti​ho za​pla​ka. Kar​la ni​je zna​la šta da ra​di. Hte​la je da ute​ši de​voj​či​cu, ali ni​ka​ko ni​je mo​gla da pro​na​đe re​či. Šta da ka​žeš de​te​tu ko​me su oba ro​di​te​lja po​gi​nu​la na nje​ne oči? Pri​gu​še​ni je​ca​ji ni​su je​nja​va​li. Na kra​ju se Kar​la okre​nu na stra​nu i za​gr​li Re​be​ku. Isto​ga ča​sa zna​la je da je is​prav​no po​stu​pi​la. Re​be​ka se šću​ću​ri uz nju, spu​sti gla​vu na Kar​li​ne gru​di. Kar​la ju je mi​lo​va​la po le​đi​ma, kao be​bu. Je​ca​ji, po​la​ko, utih​nu​še, i Re​be​ka uto​nu u san. Kar​la ni​je spa​va​la. Noć je pro​ve​la smi​šlja​ju​ći šta će re​ći ko​man​dan​tu lo​go​ra. Čas bi se obra​ća​la ple​me​ni​toj stra​ni nje​go​vog bi​ća, čas bi mu pre​ti​la sa​ve​znič​kom prav​dom, da bi se po​tom po​zi​va​la na nje​gov lič​ni in​te​res. Po​ku​ša​va​la je da ne mi​sli o to​me ka​ko bi ih stre​lja​li. Erik joj je po​tan​ko is​pri​čao ka​ko su na​ci​sti vr​ši​li po​gu​blje​nja po Ru​si​ji – po dva​na​e​sto​ro lju​di od​jed​nom. Mo​gla je Kar​la da pret​po​sta​vi da bi se oni i ov​de do​se​ti​li ne​kog de​lo​tvor​nog si​ste​ma. Te​ško je to bi​lo za​mi​sli​ti. I mo​žda je i bo​lje bi​lo ne za​mi​šlja​ti. Ve​ro​vat​no bi us​pe​la da iz​beg​ne stre​lja​nje ako bi od​mah, ili ba​rem su​tra​dan uju​tro, na​pu​sti​la lo​gor. Za​tvo​re​ni​ca ni​je bi​la, kao što ni​je bi​la ni Je​vrej​ka, i ima​la je bes​pre​kor​ne is​pra​ve. Mo​gla je da iza​đe ka​ko je i ušla, u uni​for​mi me​di​cin​ske se​stre. Ali to bi zna​či​lo da na​pu​šta i Ha​ne​lo​ru i Re​be​ku. Ni​je mo​gla da se na​te​ra na ta​ko ne​što, ko​li​ko god žu​de​la da ode oda​tle. Ulič​ne bor​be na​sta​vi​le su se do sit​nih sa​ti, a on​da je na​stu​pi​lo krat​ko za​tiš​je. Po​no​vo je za​pu​ca​lo u zo​ru. Sa​da su ti zvu​ci bi​li to​li​ko bli​zu, da su se i mi​tra​lje​zi ču​li isto ta​ko raz​go​vet​no kao ar​ti​lje​ri​ja. Ra​no uju​tro do​šli su stra​ža​ri sa ka​za​nom vod​nji​ka​ve su​pe i dža​kom hle​ba – be​hu to od​ba​če​ni ko​ma​di usta​ja​lih vek​ni. Kar​la po​pi su​pu, po​je​de hleb, a on​da, ne​volj​no, ode do ne​iz​re​ci​vo pr​lja​vog nu​žni​ka. S Ha​ne​lo​rom, Gi​ze​lom i Hil​dom, po​pe se Kar​la u pri​ze​mlje, da ta​mo za​jed​no sa​če​ka​ju Do​ber​kea. U me​đu​vre​me​nu je na​sta​vlje​no gra​na​ti​ra​nje, i nji​ma je sva​kog se​kun​da pre​ti​la opa​snost, ali že​le​le su da vi​de Do​ber​ke​a​od​mah, čim do​đe. Ni​je se po​ja​vio u uobi​ča​je​no vre​me. Po Hil​di​nim re​či​ma, uvek je bio ta​čan. Mo​žda ka​sni zbog bor​bi ko​je na uli​ca​ma. Mo​žda je, na​rav​no, i po​gi​nuo. Kar​la se na​da​la da ni​je. Za​me​nik nje​gov, na​red​nik Eren​štajn, bio je pre​glup da bi se s njim ula​zi​lo u bi​lo ka​kve raz​go​vo​re. Do​ber​ke je ka​snio već či​tav sat, i Kar​la po​če da gu​bi na​du. Pro​šao je još je​dan sat pre ne​go što se ko​nač​no po​ja​vio. – Šta je ovo sad? – re​če on kad je ugle​dao če​ti​ri že​ne ko​je su ga če​ka​le u hod​ni​ku. – Ro​di​telj​ski sa​sta​nak? – Svi za​tvo​re​ni​ci pot​pi​sa​li su iz​ja​vu da ste im vi spa​sli ži​vot – od​go​vo​ri Ha​ne​lo​re. – To bi i va​ma mo​glo da spa​se ži​vot, uko​li​ko pri​sta​ne​te na na​še uslo​ve. – Ne bu​di​te sme​šne – re​če on. – Pre​ma Bi-Bi-Si​ju – uklju​či se Kar​la – Uje​di​nje​ne na​ci​je po​se​du​ju spi​sak ime​na na​ci​stič​kih ofi​ci​ra ko​ji su uče​stvo​va​li u ma​sov​nim ubi​stvi​ma. Već kroz ne​de​lju da​na mo​gli bi​ste da se na​đe​te pred su​dom. Zar vam ne bi do​bro do​šla pot​pi​sa​na iz​ja​va u ko​joj se na​vo​di da ste po​šte​de​li ove lju​de? – Slu​ša​nje Bi-Bi-Si​ja je zlo​čin – re​če on. – Da, ali ne ta​ko te​žak kao ubi​stvo. Hil​da je u ru​ci dr​ža​la fa​sci​klu. – Ot​ku​ca​la sam na​red​bu o pu​šta​nju na slo​bo​du svih za​tvo​re​ni​ka ko​ji se ov​de na​la​ze – re​če ona. – Ako je pot​pi​še​te, do​bi​će​te iz​ja​vu. – Mo​gao bih i bez to​ga da je uzmem od vas. – Ni​ko ne​će po​ve​ro​va​ti da ste ne​vi​ni ako svi mi iz​gi​ne​mo. Ljut je bio Do​ber​ke zbog ne​pri​li​ke u ko​joj se na​šao, ali ni​je imao do​volj​no sa​mo​po​u​zda​nja da se

jed​no​stav​no okre​ne i ode. – Mo​gao bih da stre​ljam vas če​ti​ri zbog dr​sko​sti – re​če. – Ta​ko je to kad si po​ra​žen – re​če Kar​la ne​str​plji​vo. – Na​vi​ka​vaj​te se na to. On se sav na​tu​šti od gne​va, i Kar​la uvi​de da je pre​te​ra​la. Po​že​le u tom ča​su da mo​že da po​vu​če reč. Gle​da​la je u po​be​sne​log Do​ber​kea, na​sto​je​ći da pri​kri​je strah. U tom tre​nut​ku gra​na​ta pa​de tač​no is​pred zgra​de. Vra​ta se za​tre​so​še, raz​bi se je​dan pro​zor. Svi se na​gon​ski po​ba​ca​še na pod, ali ni​ko ni​je bio po​vre​đen. Kad su usta​li, iz​raz Do​ber​ke​o​vog li​ca bio je dru​ga​či​ji. Srdž​ba je ustu​pi​la me​sto ne​čem što je u isti mah bi​lo i ga​đe​nje i po​mi​re​nost sa sud​bi​nom. Kar​li sr​ce br​že za​ku​ca. Ho​će li im po​pu​sti​ti? Uto utr​ča na​red​nik Eren​štajn. – Ni​ko ni​je po​vre​đen, go​spo​di​ne – ra​por​ti​ra on. – Vr​lo do​bro, na​red​ni​če. Eren​štajn se ta​man spre​mao da po​no​vo iza​đe, kad ga Do​ber​ke po​zva da se vra​ti. – Lo​gor se za​tva​ra – re​če on. Kar​la za​dr​ža dah. – Za​tva​ra, go​spo​di​ne? – Bi​lo je u na​red​ni​ko​vom gla​su, osim iz​ne​na​đe​nja, i ne​ke agre​si​je. – No​vo na​re​đe​nje. Ka​ži lju​di​ma da idu u... – Do​ber​ke je okle​vao. – Ka​ži im da se ja​ve na ra​port u bun​ker po​red pru​ge na sta​ni​ci u Fri​dri​ho​voj. Kar​la je zna​la da Do​ber​ke sve to u ho​du smi​šlja, a na to je, po sve​mu su​de​ći, sum​njao i Eren​štajn. – Ka​da, go​spo​di​ne? – Od​mah. – Od​mah. – Eren​štajn za​sta​de, kao da reč „od​mah” iz​i​sku​je ob​ja​šnje​nja. On i Do​ber​ke gle​da​li su se u oči, i Eren​štajn pr​vi skre​nu po​gled. – Vr​lo do​bro, go​spo​di​ne – re​če naj​zad na​red​nik. – Pre​ne​ću to lju​di​ma – do​da​de, i iza​đe. Kar​la tad ose​ti ukus po​be​de, ali opo​me​nu se​be da još ni​je slo​bod​na. Do​ber​ke se sad obra​ti Hil​di: – Po​ka​ži mi tu iz​ja​vu. Hil​da otvo​ri fa​sci​klu. Unu​tra je bi​lo tu​ce li​sto​va, svi sa istim re​či​ma ot​ku​ca​nim u za​gla​vlju, dok je osta​tak be​li​ne bio is​pu​njen pot​pi​si​ma. Hil​da mu ih pre​da​de. Do​ber​ke pre​sa​vi pa​pi​re i str​pa ih u džep. Hil​da mu sad pod​ne​se one na​red​be o pu​šta​nju na slo​bo​du. – Pot​pi​ši​te ovo, mo​lim vas. – Ne tre​ba​ju vam ti ot​pu​sti – re​če Do​ber​ke. – A i ne​mam vre​me​na sto pu​ta da se pot​pi​su​jem. – On usta​de. – Po​li​caj​ci su na uli​ca​ma – re​če Kar​la. – Ve​ša​ju lju​de o ban​de​re. Po​treb​ni su nam pa​pi​ri. Po​gla​dio se po dže​pu. – Obe​si​će me ako mi na​đu ovu iz​ja​vu – re​če, pa po​đe ka vra​ti​ma. – Po​ve​di me sa so​bom, Val​te​re! – vri​snu Gi​ze​la. On se okre​nu pre​ma njoj. – Da te po​ve​dem? A šta će mo​ja že​na re​ći? I on iza​đe, za​lu​piv​ši za so​bom vra​ta. Gi​ze​la bri​znu u plač. Kar​la ode do vra​ta, otvo​ri ih, i sta​ja​la je on​da ta​ko i gle​da​la Do​ber​kea, ko​ji se uda​lja​vao krup​nim ko​ra​ci​ma. Dru​gih ge​sta​po​va​ca ni​je bi​lo na vi​di​ku; oni su već po​slu​ša​li Do​ber​ke​o​vo na​re​đe​nje i na​pu​sti​li lo​gor. Ko​man​dant je iza​šao na uli​cu, a on​da se dao u trk. Ka​pi​ju je osta​vio otvo​re​nu. Ha​ne​lo​ra je sta​ja​la iza Kla​re, u ne​ve​ri​ci gle​da​ju​ći šta se de​ša​va. – Mi​slim da smo slo​bod​ne – re​če Kla​ra. – Mo​ra​mo da ka​že​mo osta​li​ma.

– Ja ću im re​ći – na to će Hil​da, pa po​đe ni​za ste​pe​ni​ce u po​drum. Kar​la i Ha​ne​lo​ra su bo​ja​žlji​vo ko​ra​ča​le sta​zom ko​ja je od ula​za u la​bo​ra​to​ri​ju vo​di​la do sad otvo​re​ne ka​pi​je. Tu su za​sta​le ko​le​ba​ju​ći se, pa po​gle​da​le jed​na u dru​gu. – Bo​ji​mo se slo​bo​de – pri​me​ti Ha​ne​lo​ra. Iza le​đa im do​pre ne​ki de​vo​jač​ki gla​sić: – Kar​la, ne​moj​te bez me​ne! Bi​la je to Re​be​ka, ko​ja je sad tr​ča​la sta​zom ka nji​ma, dok su joj gru​di po​ska​ki​va​le is​pod upr​lja​ne blu​ze. Kar​la uz​dah​nu. Usvo​ji​la sam de​te, po​mi​sli ona. A ne ose​ćam se sprem​nom za maj​čin​stvo. Ali šta sad tu mo​gu? – Haj​de, on​da – re​če ona. – Ali bu​di sprem​na da tr​čiš. Ča​sak po​tom Kar​la uvi​de da ne​ma raz​lo​ga za bri​gu što se Re​be​ki​ne po​kre​tlji​vo​sti ti​če; de​voj​ka je, iz​van sva​ke sum​nje, mo​gla da tr​či br​že i od nje i od Ha​ne​lo​re. Pro​šle su pre​ko bol​nič​kog dvo​ri​šta i sti​gle do glav​ne ka​pi​je. Tu su sta​le pa po​gle​da​le uz Iran​sku uli​cu i niz nju. Sve je iz​gle​da​lo mir​no. Pre​šle su uli​cu i otr​ča​le do ugla. I, dok je Kar​la gle​da​la niz Uli​cu Šul, za​ču mi​tra​lje​sku va​tru i vi​de da je ta​mo da​lje u to​ku okr​šaj. Ne​mač​ki voj​ni​ci su se po​vla​či​li upra​vo ka nji​ma, a cr​ve​no​ar​mej​ci su ih ju​ri​li. Ona se osvr​nu oko se​be. Ni​je ima​la gde da se sa​kri​je osim iza dr​ve​ća, a to te​ško da bi joj pru​ži​lo ika​kvu za​šti​tu. Gra​na​ta pa​de po​sred uli​ce, ne​pu​nih pe​de​set me​ta​ra od me​sta gde se Kar​la na​la​zi​la, i od​jek​nu eks​plo​zi​ja. Kar​la je ose​ti​la de​to​na​ci​ju, ali ni​je bi​la po​vre​đe​na. Bez ijed​ne re​či, tri že​ne otr​ča​še na​trag, u krug bol​ni​ce. Sti​gle su ta​ko i do zgra​de la​bo​ra​to​ri​je. Ne​ki za​tvo​re​ni​ci i za​tvo​re​ni​ce sta​ja​li su tik iza bo​dlji​ka​ve ži​ce, kao da se i oni ne usu​đu​ju da iza​đu. – U po​dru​mu smr​di, ali tre​nut​no je ta​mo naj​be​zbed​ni​je – re​če im Kar​la, pa uđe u zgra​du i kre​nu ni​za ste​pe​ni​ce. Ve​ći​na je po​šla za njom. Pi​ta​la se ko​li​ko li će du​go mo​ra​ti tu da osta​nu. Ne​mač​ka voj​ska će si​gur​no di​ći ru​ke od bor​be, ali ka​da? Kar​la, ne​ka​ko, ni​je mo​gla da za​mi​sli Hi​tle​ra ka​ko pri​sta​je na pre​da​ju, bez ob​zi​ra na okol​no​sti. Či​tav ži​vot tog čo​ve​ka svo​dio se na ba​ha​to der​nja​nje da je on glav​ni, da je on ga​zda. Ka​ko bi ta​kav čo​vek mo​gao da pri​zna da je po​gre​šio, da se glu​po po​neo, da je bio zao? Da je po​bio mi​li​o​ne lju​di i da je lič​no od​go​vo​ran što je nje​go​va ze​mlja pre​tvo​re​na u ru​še​vi​ne? I da će ga isto​ri​ja upam​ti​ti kao naj​ve​ćeg zlo​tvo​ra ko​ji je ika​da ho​dao Ze​mljom? Ne bi on to mo​gao. Po​lu​de​će taj, ili će pre​svi​snu​ti od sra​mo​te, ili gur​nu​ti se​bi pi​štolj u usta i po​vu​ći oba​rač. Ali ko​li​ko će još vre​me​na do ta​da pro​ći? Je​dan dan? Ne​de​lju da​na? Ili vi​še? Ne​ko je vi​kao go​re na spra​tu. – Ušli su! Ru​si su ov​de! Uto Kar​la za​ču bat te​ških či​za​ma – išli su ni​za ste​pe​ni​ce. Oda​kle Ru​si​ma ta​ko do​bre či​zme? Od Ame​ri​ka​na​ca? A on​da su ušli u pro​sto​ri​ju, njih če​tvo​ri​ca, še​sto​ri​ca, osmo​ri​ca, de​ve​to​ri​ca, mu​sa​vih li​ca, na​o​ru​ža​ni ma​šin​ka​ma s do​boš-ma​ga​ci​ni​ma, sprem​ni da te ubi​ju, a da okom ne trep​nu. Či​ni​lo se kao da za​u​zi​ma​ju ve​ći deo pro​sto​ri​je. Lju​di su uz​mi​ca​li od njih, iako to be​hu oslo​bo​di​o​ci. Voj​ni​ci su gle​da​li oko se​be. Uvi​de​li su da im ne pre​ti ni​ka​kva opa​snost od iz​mr​ša​ve​lih za​tvo​re​ni​ka, pre​te​žno ženâ. Spu​sti​li su oruž​je. Ne​ki pre​đo​še u su​sed​ne pro​sto​ri​je. Je​dan vi​so​ki voj​nik za​su​ka le​vi ru​kav. No​sio je šest-se​dam ruč​nih sa​to​va. Vi​kao je ne​što na ru​skom, po​ka​zu​ju​ći kun​da​kom na one sa​to​ve. Kar​li se uči​ni da zna šta taj čo​vek go​vo​ri, ali te​ško joj je bi​lo da u to po​ve​ru​je. On on​da zgra​bi jed​nu po​sta​ri​ju že​nu, uhva​ti je za ru​ku, pa po​ka​za na nje​nu bur​-

mu. – Ho​će li sad oni da nam ot​mu ono ma​lo što na​ci​sti ni​su sti​gli da po​kra​du? – re​če Ha​ne​lo​ra. Upra​vo su to hte​li. Vi​so​ki voj​nik se na​lju​ti, pa po​ku​ša da strg​ne že​ni bur​mu s ru​ke. Kad je naj​zad shva​ti​la šta on ho​će, sa​ma je ski​nu​la bur​mu i da​la mu je. Rus uze bur​mu, klim​nu gla​vom, pa se okre​nu pre​ma osta​li​ma. Tad is​tu​pi Ha​ne​lo​ra. – Ovi lju​di su za​tvo​re​ni​ci! – re​če ona na ne​mač​kom. – Je​vre​ji, ili čla​no​vi je​vrej​skih po​ro​di​ca, žr​tve na​ci​stič​kog pro​go​na! Da li ju je raz​u​meo ili ni​je – tek, uop​šte ni​je obra​tio pa​žnju na nju, već je na​sta​vio da po​ka​zu​je sa​to​ve na ru​ci. Oni što su još sa​ču​va​li ne​ke dra​go​ce​no​sti ko​je im već ni​su po​kra​de​ne, ili ko​je ni​su tram​pi​li za hra​nu – pre​da​do​še ih. Oslo​bo​đe​nje ko​je je do​ne​la Cr​ve​na ar​mi​ja ne​će bi​ti ta​ko sre​ćan do​ga​đaj ka​kvom su se mno​gi na​da​li. Pra​ve pat​nje tek su ih če​ka​le. Onaj vi​so​ki po​ka​za na Re​be​ku. Ona ustuk​nu, po​ku​ša da se sa​kri​je iza Kar​le. Dru​gi čo​vek, ma​li, sve​tlo​kos, zgra​bi Re​be​ku i od​vu​če je u stra​nu. Re​be​ka je vri​šta​la, a ma​li se ce​rio, kao da vo​li taj zvuk. Kar​lu ob​u​ze uža​san ose​ćaj da zna šta će se sa​da zbi​ti. Oma​le​ni voj​nik dr​žao je Re​be​ku čvr​sto dok joj je onaj vi​so​ki gru​bo sti​skao doj​ke, da bi po​tom re​kao ne​što na šta se obo​ji​ca na​sme​ja​še. Pro​te​sti su se ču​li sa svih stra​na. Onaj vi​so​ki po​di​že ma​šin​ku. Kar​la se pre​pa​de po​mi​sliv​ši da će za​pu​ca​ti. Po​bio bi i ra​nio de​se​ti​ne lju​di ako sa​mo po​vu​če oba​rač u toj pre​pu​noj pro​sto​ri​ji. I osta​li su vi​de​li su da ne​ma ša​le, pa uću​ta​še. Dvo​ji​ca voj​ni​ka su ho​da​la una​zad ka vra​ti​ma, vo​de​ći sa so​bom Re​be​ku. Ona je vi​ka​la i oti​ma​la se, ali ni​je mo​gla da se otrg​ne, ta​ko ju je čvr​sto dr​žao onaj ma​li. Kad su sti​gli do vra​ta, Kar​la is​tu​pi i po​vi​ka: – Če​kaj​te! Ne​što u nje​nom gla​su na​gna​lo ih je da sta​nu. – Pre​mla​da je ona – re​če Kar​la. – Tek joj je tri​na​est! – Ni​je zna​la da li je raz​u​me​ju. Po​di​gla je obe ša​ke, po​ka​zav​ši de​set pr​sti​ju, a on​da sa​mo jed​nu, s tri po​dig​nu​ta. – Tri​na​est! Vi​so​ki voj​nik ju je, oči​gled​no, raz​u​meo. Is​ke​zio se i re​kao, na ne​mač​kom: – Frau ist frau. Žen​sko je žen​sko. Kar​la tad za​ču sa​mu se​be ka​ko go​vo​ri: – Tre​ba va​ma pra​va že​na – re​če ona i la​ga​no kre​nu na​pred. – Uzmi​te me​ne ume​sto nje. – Po​ku​ša​la je za​vo​dlji​vo da se na​sme​ši. – Ja ni​sam de​te. Znam šta tre​ba da ra​dim. – Pri​šla je sad bli​že, do​volj​no bli​zu da ose​ti jak vonj mu​škar​ca ko​ji se me​se​ci​ma ni​je oku​pao. Na​sto​je​ći da pri​kri​je gnu​ša​nje, ona do​da​de, ti​še: – Ja znam šta mu​ška​rac že​li – pa su​ge​stiv​no do​ta​če svo​ju doj​ku. – Pu​sti​te to de​te. Vi​so​ki voj​nik po​no​vo po​gle​da u Re​be​ku. Oči su joj bi​le cr​ve​ne od pla​ča, nos joj je cu​rio, i zbog to​ga je, sva sre​ća, za​i​sta vi​še li​či​la na de​te ne​go na že​nu. A on​da se vi​so​ki opet okre​nu pre​ma Kar​li. – Go​re ima kre​vet. Da vam po​ka​žem? – re​če ona. Ni sa​da ni​je bi​la si​gur​na da ovaj raz​u​me šta mu go​vo​ri, ali ga on​da uze za ru​ku, i on po​đe za njom

uza ste​pe​ni​ce, ka pri​ze​mlju. Onaj sve​tlo​ko​si pu​sti Re​be​ku i po​đe za nji​ma. Sad, kad je us​pe​la u svom na​u​mu, Kar​la za​ža​li zbog svo​je od​va​žno​sti. Po​že​le​la je da se ne​ka​ko ot​me Ru​si​ma, da po​beg​ne. Ali oni bi je ve​ro​vat​no ubi​li, pa se vra​ti​li po Re​be​ku. Kar​la po​mi​sli na to ne​sreć​no de​te ko​je je pret​hod​nog da​na iz​gu​bi​lo i oca i maj​ku. Da je već dan po​sle to​ga još i si​lu​ju – to bi joj, za​ce​lo, do​ve​ka uni​šti​lo duh. Kar​la je mo​ra​la da je spa​se. Ne​će me ovo slo​mi​ti, po​mi​sli Kar​la. Pre​ži​ve​ću ja to. Bi​ću i po​sle to​ga ona sta​ra. Od​ve​la ih je do so​be sa elek​tro​kar​di​o​gra​fom. Bi​lo joj je hlad​no; ka​ko joj se sr​ce le​di​lo, ta​ko su joj i mi​sli bi​va​le sve uspo​re​ni​je. Po​red kre​ve​ta se na​la​zi​la kan​ta s ma​šću ko​ju su le​ka​ri upo​tre​blja​va​li da po​bolj​ša​ju pro​vo​dlji​vost klemâ. Ona ski​de ga​ći​ce, pa za​hva​ti pu​nu ša​ku one ma​sti, i gur​nu je u va​gi​nu. To bi mo​glo da je spa​se kr​va​re​nja. Sad kad je po​če​la, mo​ra​la je da od​i​gra do kra​ja. Okre​nu​la se pre​ma dvo​ji​ci voj​ni​ka. Na njen užas, još tro​ji​ca uđo​še za nji​ma u so​bu. Po​ku​ša​la je da se na​sme​ši, ali ni​je išlo. Le​gla je na le​đa i ra​ši​ri​la no​ge. Onaj vi​so​ki je klek​nuo iz​me​đu nje​nih ko​le​na. Po​ce​pao joj je blu​zu od uni​for​me, da joj vi​di gru​di. Vi​de​la je ka​ko ru​kom na​dra​žu​je pe​nis. On​da je le​gao na Kar​lu i ušao u nju. Go​vo​ri​la je se​bi da to ne​ma ni​ka​kve ve​ze sa onim što su ona i Ver​ner ra​di​li. Okre​nu​la je gla​vu u stra​nu, ali voj​nik je do​hva​ti za bra​du i okre​nu je opet li​cem pre​ma se​bi, ta​ko da ga gle​da dok se za​bi​ja u nju. Ona za​tvo​ri oči. Ose​ti​la je ka​ko je lju​bi, ka​ko po​ku​ša​va na si​lu da ugu​ra je​zik u nje​na usta. Za​dah mu je bio kao od tru​log me​sa. Kad je čvr​sto sti​snu​la usne, on je uda​ri pe​sni​com po li​cu. Krik​nu​la je i otvo​ri​la bol​ne usne. Po​ku​ša​la je da mi​sli ko​li​ko bi sve ovo te​že pod​ne​la jed​na tri​na​e​sto​go​di​šnja de​vi​ca. Voj​nik za​ste​nja, i svr​ši u nju. Tru​di​la se da joj se na li​cu ne vi​di ko​li​ko se ga​di. Vi​so​ki je si​šao, a nje​go​vo me​sto za​u​ze onaj sve​tlo​ko​si. Kar​la je po​ku​ša​la da spu​sti za​ve​su na mo​zak, da se odvo​ji od te​la, i da to te​lo po​sta​ne kao ne​ka ma​ši​na, pred​met ko​ji sa njom ne​ma ni​ka​kve ve​ze. Ovaj dru​gi ni​je hteo da je lju​bi, ali joj je si​sao doj​ke i gri​zao je za bra​da​vi​ce, a kad je vri​snu​la od bo​la, nje​mu to kao da je go​di​lo, pa ju je gri​zao ja​če. Pro​šlo je ne​ko vre​me, pa je i ovaj svr​šio. A on​da se tre​ći po​pe. Shva​ti​la je da, kad sve ovo pro​đe, ne​će mo​ći da se oku​pa ili is​tu​ši​ra, jer u ce​lom gra​du ne​ma te​ku​će vo​de. Ta mi​sao bi​la je kap ko​ja je pre​li​la ča​šu. Nji​ho​ve te​le​sne teč​no​sti osta​će u njoj, nji​hov smrad osta​će na nje​noj ko​ži, nji​ho​va plju​vač​ka u nje​nim usti​ma, a ona ne​će ni​ka​ko mo​ći da se ope​re ka​ko tre​ba. I po​mi​sao na to bi​la je, ne​ka​ko, go​ra od sve​ga osta​log. Hra​brost je iz​da​de, i ona za​pla​ka. Tre​ći voj​nik se za​do​vo​ljio, a on​da je če​tvr​ti le​gao na nju.

20. 1945. (II) Adolf Hi​tler se ubio u po​ne​de​ljak, 30. apri​la 1945, u svom bun​ke​ru u Ber​li​nu. Tač​no ne​de​lju da​na ka​sni​je, u Lon​do​nu, u dva​de​set do osam uve​če, Mi​ni​star​stvo in​for​mi​sa​nja ob​ja​vi​lo je da je Ne​mač​ka ka​pi​tu​li​ra​la. Su​tra​šnji dan, uto​rak, osmi maj, pro​gla​šen je za pra​znik. Dej​zi je se​de​la po​red pro​zo​ra u svom sta​nu na Pi​ka​di​li​ju, i oda​tle pra​ti​la pro​sla​vu. Uli​ca je bi​la pu​na sve​ta, ta​ko da auto​mo​bi​li i auto​bu​si mal​te​ne ni​su ni mo​gli da pro​đu. De​voj​ke su lju​bi​le sva​ko mu​ško u uni​for​mi ko​je bi se tu za​te​klo, i hi​lja​de i hi​lja​de sreć​nih voj​ni​ka to su ume​le da is​ko​ri​ste. Već u ra​nim po​po​dnev​nim ča​so​vi​ma mno​gi su bi​li pi​ja​ni. Kroz otvo​ren pro​zor Dej​zi je ču​la pe​smu u da​lji​ni, i od​mah na​slu​ti​la da to ma​sa oku​plje​na is​pred Ba​kin​gem​ske pa​la​te pe​va „Ze​mlju na​de i sla​ve”.38 I ona je uče​stvo​va​la u nji​ho​voj ra​do​sti, ali Lojd se u tom ča​su na​la​zio ne​gde u Fran​cu​skoj ili Ne​mač​koj, a on je bio je​di​ni voj​nik ko​ga je že​le​la da lju​bi. Mo​li​la se da ni​je stra​dao u po​sled​njih ne​ko​li​ko sa​ti ra​ta. Po​ja​vi​la se uto Mi​li, Loj​do​va se​stra, sa svo​je dvo​je de​ce. Mi​lin muž, Ejb Ej​ve​ri, ta​ko​đe je bio ne​gde sa voj​skom. Ona je s de​com do​šla u Vest End da se pri​klju​či pro​sla​vi, i sa​da su re​ši​li da se ma​lo od​mo​re od gu​žve pa na​vra​ti​li kod Dej​zi. Du​go je Dej​zi pro​na​la​zi​la pri​be​ži​šte u do​mu Le​kvi​to​vih u Ald​gej​tu, i dra​go joj je bi​lo što sa​da mo​že da uz​vra​ti go​sto​prim​stvo. Sku​va​la je čaj za Mi​li – po​slu​ga je sla​vi​la na​po​lju – a de​ci si​pa​la sok od po​mo​ran​dže. Le​ni​ju je imao pet go​di​na, a Pe​mi tri. Ot​ka​ko je Ejb mo​bi​li​san, Mi​li je vo​di​la nje​gov po​sao s ve​le​pro​da​jom ko​že. Se​stra Ej​bo​va, Na​o​mi Ej​ve​ri, vo​di​la je knji​ge, dok se Mi​li ba​vi​la pro​da​jom. – Sad će sve da se pro​me​ni – re​če Mi​li. – Pro​te​klih pet go​di​na vla​da​la je po​tra​žnja za gru​bom ko​žom od ko​je se pra​ve či​zme i ci​pe​le. Sa​da će se tra​ži​ti mek​ša ko​ža, te​le​ća i svinj​ska, za žen​ske tor​be i ak​ten-ta​šne. A kad po​no​vo oži​vi tr​ži​šte luk​su​zne ro​be, ko​nač​no će opet pri​stoj​no za​ra​đi​va​ti. Dej​zi po​mi​sli ka​ko i njen otac raz​mi​šlja kao Mi​li. I Lav je uvek gle​dao una​pred, tra​že​ći pra​ve mo​guć​no​sti. Do​šla je, ne​što ka​sni​je, i Eva Ma​rej, sa svo​je če​tvo​ro de​ce. Osmo​go​di​šnji Džej​mi or​ga​ni​zo​vao je žmur​ke, i stan je ubr​zo li​čio na ob​da​ni​šte. Evin muž, Dži​mi, sad pu​kov​nik, ta​ko​đe je bio ne​gde u Fran​cu​skoj ili Ne​mač​koj, i Eva je pro​la​zi​la kroz iste mu​ke i strep​nju kao i Dej​zi i Mi​li. – Ja​vi​će se oni sad, pi​ta​nje je da​na – re​če Mi​li. – I on​da će stvar​no sve bi​ti go​to​vo. Eva je, pri​tom, očaj​nič​ki iš​če​ki​va​la ve​sti od svo​jih iz Ber​li​na. Ra​ču​na​la je, me​đu​tim, da će mo​ra​ti da pro​đu ne​de​lje, pa i me​se​ci pre ne​go što se išta sa​zna o sud​bi​ni bi​lo kog Nem​ca u po​sle​rat​nom me​te​žu. – Pi​tam se – re​če ona tu​žno – da li će mo​ja de​ca ika​da upo​zna​ti mo​je ro​di​te​lje. U pet sa​ti Dej​zi je iz​ne​la bo​kal s mar​ti​ni​jem. Mi​li je oti​šla u ku​hi​nju i, sa se​bi svoj​stve​nom br​zi​nom i efi​ka​sno​šću, odan​de se vra​ti​la s ve​li​kim ta​nji​rom pu​nim sar​di​na na pre​pe​če​nom hle​bu, da po​je​du ne​što uz pi​će. Et i Ber​ni sti​go​še upra​vo dok je Dej​zi pri​pre​ma​la dru​gu tu​ru mar​ti​ni​ja. Ber​ni re​če Dej​zi da Le​ni već ume da či​ta, a da je Pe​mi na​u​či​la na​ci​o​nal​nu him​nu. – Pra​vi de​da – re​če Etel. – Mi​sli da ne​ma pa​met​ni​je de​ce od nje​go​vih unu​ka. Ali Dej​zi ni​je pro​ma​klo da je, u du​bi​ni du​še, i Etel jed​na​ko po​no​sna na njih. Sa do​po​la po​pi​je​nom dru​gom ča​šom mar​ti​ni​ja, opu​šte​na i sreć​na, Dej​zi po​gle​da tu dru​ži​nu naj​ra​zli​či​ti​jih lju​di ko​ji su se oku​pi​li u nje​nom do​mu. Uči​ni​li su joj ve​li​ko za​do​volj​stvo po​ku​cav​ši na nje​na vra​ta bez po​zi​va, zna​ju​ći da su tu do​bro​do​šli. Oni su pri​pa​da​li njoj, kao i ona nji​ma. Oni su, shva​-

ti​la je, nje​na po​ro​di​ca. I ose​ća​la se bla​go​slo​ve​nom, bes​kraj​no.

II Vu​di Dju​ar je se​deo is​pred kan​ce​la​ri​ja Lea Ša​pi​ra, i raz​gle​dao sve​žanj fo​to​gra​fi​ja. Bi​li su to oni nje​go​vi snim​ci iz Perl Har​bo​ra, na​sta​li je​dan sat pre Džo​a​ni​ne po​gi​bi​je. Film je me​se​ci​ma sta​jao u apa​ra​tu, da bi ga Vu​di ko​nač​no ipak raz​vio i na​pra​vio fo​to​gra​fi​je. Kad ih je vi​deo, to​li​ko se bio ras​tu​žio da ih je od​lo​žio u jed​nu fi​o​ku u svo​joj so​bi u va​šing​ton​skom sta​nu, i osta​vio ih ta​mo. Ali do​šlo je vre​me za pro​me​nu. Džo​a​na on ni​kad ne​će za​bo​ra​vi​ti, ali sa​da je, naj​zad, opet za​lju​bljen. Be​lu je obo​ža​vao, kao i ona nje​ga. Kad su se ra​sta​ja​li, na že​le​znič​koj sta​ni​ci u Oklen​du kod San Fran​ci​ska, re​kao joj je da je vo​li, na šta mu je ona uz​vra​ti​la: „Vo​lim i ja te​be”“ Na​me​ra​vao je da je za​pro​si. Već bi to uči​nio, ali de​lo​va​lo mu je ne​ka​ko pre​br​zo – ni pu​na tri me​se​ca ne be​hu pro​šla –i ni​je že​leo da nje​nim, ni​ma​lo bla​go​na​klo​nim ro​di​te​lji​ma pru​ži iz​go​vor za po​nov​no ne​go​do​va​nje. Mo​rao je, sem to​ga, i sâm da do​ne​se od​lu​ku o svo​joj bu​duć​no​sti. Po​li​ti​kom ni​je že​leo da se ba​vi. Bi​će to jak uda​rac za nje​go​ve ro​di​te​lje, i on je to​ga bio sve​stan. Njih dvo​je su od​u​vek ra​ču​na​li s tim da će on po​ći oče​vim sto​pa​ma i na kra​ju po​sta​ti tre​ći se​na​tor iz po​ro​di​ce Dju​ar. A i on je, ne raz​mi​šlja​ju​ći ni o če​mu, du​go išao pu​tem ko​ji su mu oni za​cr​ta​li. U ra​tu, me​đu​tim, a po​seb​no dok je le​žao u bol​ni​ci, stal​no je se​bi po​sta​vljao pi​ta​nje či​me on stvar​no že​li da se ba​vi, ako pre​ži​vi; i od​go​vor je gla​sio – ne​čim dru​gim, ne po​li​ti​kom. Bi​lo je pra​vo vre​me da od​u​sta​ne od po​li​ti​ke. Nje​gov otac ostva​rio je ži​vot​nu am​bi​ci​ju. Se​nat je raz​ma​trao pred​log o osni​va​nju Uje​di​nje​nih na​ci​ja. Sa isto​rij​skog sta​no​vi​šta, bio je to tre​nu​tak sli​čan ono​me kad je sta​ro Dru​štvo na​ro​da do​ži​ve​lo krah, što je za Ga​sa Dju​a​ra i da​lje bi​lo bol​no se​ća​nje. Ali se​na​tor Van​den​berg je stra​stve​no go​vo​rio u pri​log osni​va​nja UN, po​mi​nju​ći „naj​lep​ši san ljud​sko​ga ro​da”, ta​ko da je Po​ve​lja Uje​di​nje​nih na​ci​ja ra​ti​fi​ko​va​na, i to sa osam​de​set de​vet gla​so​va za na​spram dva pro​tiv. Po​sao je oba​vljen. Svo​jim po​vla​če​njem Vu​di sad ne​će raz​o​ča​ra​ti oca. Na​dao se da će i Gas to sa​gle​da​ti na isti na​čin. Ša​pi​ro otvo​ri vra​ta kan​ce​la​ri​je i po​zva ga. Vu​di usta​de i uđe. Ša​pi​ro je bio mla​đi ne​go što je Vu​di oče​ki​vao; be​še to čo​vek od tri​de​se​tak go​di​na. Bio je šef va​šing​ton​skog bi​roa Na​ci​o​nal​ne no​vin​ske agen​ci​je. Ša​pi​ro se​de za svoj sto i re​če: – Šta mo​gu da uči​nim za si​na se​na​to​ra Dju​a​ra? – Vo​leo bih da vam po​ka​žem ne​ke fo​to​gra​fi​je, ako mo​že. – U re​du. Vu​di ra​ši​ri sli​ke po Ša​pi​ro​vom sto​lu. – Jel’ ovo Perl Har​bor? – upi​ta Ša​pi​ro. – Je​ste. Sed​mog de​cem​bra če​tr​de​set pr​ve. – Bo​že. Vu​di je gle​dao sli​ke ona​ko, na​o​pač​ke okre​nu​te, ali mu su​ze ipak na​vre​še na oči. Eno Džo​a​ne, ka​ko je sa​mo le​pa bi​la; eno i Ča​ka, osmeh mu na li​cu, ra​du​je se što je tu s po​ro​di​com i Edi​jem. A on​da po​či​nju da nad​le​ću avi​o​ni , bom​be i tor​pe​da is​pa​da​ju im iz utro​ba, eks​plo​zi​je i cr​ni dim ko​ji se di​že s bro​do​va, pa mor​na​ri ko​ji se ba​tr​ga​ju na na​ko​še​nim pa​lu​ba​ma, pa​da​ju u mo​re, i pli​va​ju, spa​sa​va​ju go​li ži​vot. – Ovo je vaš otac – re​če Ša​pi​ro. – I maj​ka. Pre​po​znao sam ih.

– I mo​ja ve​re​ni​ca, ko​ja je po​gi​nu​la ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je. Moj brat, ko​ji je ka​sni​je stra​dao na Bu​gen​vi​lu. I naj​bo​lji drug mo​ga bra​ta. – Fan​ta​stič​ne fo​to​gra​fi​je! Ko​li​ko tra​ži​te za njih? – Ne tra​žim no​vac – re​če Vu​di. Ša​pi​ro, iz​ne​na​đen, po​di​že po​gled. – Tra​žim po​sao – re​če Vu​di.

III Pet​na​est da​na po​sle Da​na po​be​de, Vin​ston Čer​čil je ras​pi​sao op​šte iz​bo​re. Le​kvi​to​vi su bi​li za​te​če​ni. Kao i ve​ći​na lju​di, Etel i Ber​ni su sma​tra​li da će Čer​čil sa​če​ka​ti da i Ja​pan​ci ka​pi​tu​li​ra​ju. Vo​đa la​bu​ri​sta, Kle​ment Atli, pred​lo​žio je da se iz​bo​ri odr​že u ok​to​bru. Čer​čil ih je sve za​te​kao ne​sprem​ne. Ma​jor Lojd Vi​li​jams ot​pu​šten je iz voj​ske da bi uče​stvo​vao u iz​bo​ri​ma kao kan​di​dat la​bu​ri​sta u Hok​sto​nu, u lon​don​skom Ist En​du. S pu​no po​le​ta za​la​gao se za la​bu​ri​stič​ku vi​zi​ju bu​duć​no​sti. Fa​ši​zam je bio po​ra​žen, i sa​da je na​rod Bri​ta​ni​je mo​gao da stvo​ri dru​štvo u ko​jem će vla​da​ti slo​bo​da i bla​go​sta​nje. La​bu​ri​sti su ima​li do​bro osmi​šljen plan ka​ko da iz​beg​nu ka​ta​stro​fe ko​je su se do​ga​đa​le pret​hod​nih dva​de​set go​di​na; uve​šće op​šte, kom​plet​no osi​gu​ra​nje ne​za​po​sle​nih, da po​mog​nu bri​tan​skim po​ro​di​ca​ma da pre​bro​de te​ška vre​me​na, pri​pre​mi​će plan pri​vred​nog raz​vo​ja ka​ko se ne bi po​no​vi​la eko​nom​ska de​pre​si​ja, a od sa​da će tu bi​ti i Or​ga​ni​za​ci​ja uje​di​nje​nih na​ci​ja, da ču​va mir. – Ne​maš ni​ka​kvih iz​gle​da – re​kao mu je očuh Ber​ni u ku​hi​nji ku​će u Ald​gej​tu, u po​ne​de​ljak, če​tvr​tog ju​na. Ber​ni​jev pe​si​mi​zam bio je uto​li​ko ube​dlji​vi​ji što Ber​ni, ina​če, ni​je bio pe​si​mi​sta. – Gla​sa​će na​rod za to​ri​jev​ce za​to što je Čer​čil do​bio rat – pro​du​ži on su​mor​no. – Isto je bi​lo s Loj​dom Džor​džom de​vet​sto osam​na​e​ste. Lojd ta​man hte​de da od​go​vo​ri, ali ga pred​u​hi​tri Dej​zi. –Rat ni​je do​bi​jen za​hva​lju​ju​ći slo​bod​nom tr​ži​štu i ka​pi​ta​li​stič​kom pred​u​zet​ni​štvu – re​če ona opo​ro. – Po​be​du su od​ne​li lju​di ko​ji su za​jed​no na to​me ra​di​li i po​de​li​li te​ret, ta​ko da sva​ko ura​di svoj deo. To je so​ci​ja​li​zam! Lojd ju je naj​vi​še vo​leo kad je ova​ko ob​u​zme strast, ali on je, ipak, bio pro​mi​šlje​ni​ji. – Mi smo već pred​u​ze​li me​re ko​je bi sta​ri to​ri​jev​ci osu​di​li kao bolj​še​vi​zam: dr​žav​nu kon​tro​lu nad že​le​zni​com, rud​ni​ci​ma i špe​di​ci​jom, na pri​mer, što je sve uveo Čer​čil. A to​kom ra​ta za pri​vred​no pla​ni​ra​nje bio je za​du​žen Er​ni Be​vin. Ber​ni je zna​lač​ki vr​teo gla​vom, a Loj​du je taj sta​rač​ki gest baš išao na živ​ce. – Lju​di gla​sa​ju sr​cem, ne gla​vom – re​če Ber​ni. – Že​le​će da mu is​ka​žu za​hval​nost. – Pa do​bro, ne​ma smi​sla se​de​ti ov​de i ras​pra​vlja​ti s to​bom – na to će Lojd. – Ne​go, idem ja da ras​pra​vljam sa bi​ra​či​ma. On i Dej​zi su auto​bu​som oti​šli ne​ko​li​ko sta​ni​ca na se​ver, do pa​ba Cr​ni lav u Šor​di​ču, gde su se sa​sta​li s ti​mom za is​pi​ti​va​nje jav​nog mnje​nja pri hok​ston​skom ogran​ku La​bu​ri​stič​ke par​ti​je. Is​pi​ti​va​nje jav​nog mnje​nja, u stva​ri, ni​je pod​ra​zu​me​va​lo ras​pra​vu sa gla​sa​či​ma, i Lojd je to znao. Glav​na svr​ha ova​kvih su​sre​ta bio je da se vi​di ko par​ti​ju po​dr​ža​va, ta​ko da se na sâm dan iz​bo​ra par​tij​ska ma​ši​ne​ri​ja po​sta​ra da sve te pri​sta​li​ce iza​đu na bi​ra​li​šta. Upi​si​va​na su ime​na ver​nih sim​pa​ti​ze​ra la​bu​ri​sta; ime​na oda​nih pri​sta​li​ca dru​gih stra​na​ka pre​cr​ta​va​na su sa spsi​ko​va. Vi​še vre​me​na vre​de​lo je utro​ši​ti je​di​no na one ko​ji se još ni​su opre​de​li​li; nji​ma je, šta​vi​še, na ras​po​la​ga​nju bi​la mo​guć​nost da se lič​no obra​te kan​di​da​tu. Lojd je na​i​šao na ne​ke ne​po​volj​ne re​ak​ci​je. – Ma​jor, a? – re​če jed​na že​na. – Moj Alf je ka​plar. On ka​že da smo zbog ofi​ci​ra uma​lo iz​gu​bi​li rat.

Bi​lo je i op​tu​žbi za ne​po​ti​zam. – Ni​ste li vi sin ald​gej​tske za​stup​ni​ce u par​la​men​tu? Šta je sad ovo: na​sled​na mo​nar​hi​ja? Dr​žao se maj​či​nog sa​ve​ta. „Ni​ka​da gla​so​ve ne​ćeš do​bi​ti ta​ko što ćeš bi​ra​ču do​ka​za​ti da je glup. Bu​di šar​man​tan, bu​di skro​man, ne​moj do​zvo​li​ti se​bi da se raz​be​sniš. Ako je gla​sač ne​pri​ja​telj​ski na​stro​jen i grub, za​hva​li mu što je iz​dvo​jio vre​me za te​be, i idi svo​jim pu​tem. Pre​pu​sti nje​mu da raz​mi​sli ma​lo o sve​mu, i mo​žda će za​klju​či​ti da te je po​gre​šno pro​ce​nio”. Bi​ra​či iz rad​nič​ke kla​se bi​li su va​tre​ni po​bor​ni​ci la​bu​ri​sta. Od ve​li​kog bro​ja lju​di čuo je Lojd mi​šlje​nje da su Atli i Be​vin mno​go uči​ni​li za vre​me ra​ta. Ko​le​bljiv​ci su, pak, pre​te​žno pri​pa​da​li sred​njoj kla​si. Kad bi ne​ko re​kao da je Čer​čil, ipak, do​bio rat, Lojd je ci​ti​rao Atli​jev bla​go sro​čen kri​tič​ki osvrt: „Ni​je to bi​la vla​da jed​nog čo​ve​ka, bio je to rat jed​nog čo​ve​ka”. Čer​čil je, pak, Atli​ja opi​si​vao kao skrom​nog čo​ve​ka ko​ji ima i te ka​kvih raz​lo​ga da bu​de skro​man. Atli ni​je bio ta​ko su​rov, i upra​vo zbog to​ga je i osta​vljao bo​lji uti​sak; ba​rem je Lojd ta​ko mi​slio. Ne​ko​li​ko bi​ra​ča po​mi​nja​lo je ak​tu​el​nog par​la​men​tar​nog za​stup​ni​ka iz Hok​sto​na, ina​če li​be​ra​la, uz na​po​me​nu da će oni si​gur​no gla​sa​ti za nje​ga za​to što im je lič​no po​mo​gao da re​še ne​ke pro​ble​me. Ra​dom po​je​di​nih čla​no​va par​la​men​ta naj​če​šće su ne​za​do​volj​ni bi​li oni gla​sa​či ko​ji su sma​tra​li da su se pre​ma nji​ma ne​pra​vič​no po​ne​le vla​sti, po​slo​da​vac ili kom​ši​ja. Mno​go je vre​me​na mo​ra​lo da se utro​ši na taj po​sao, ali ta​ko su se do​bi​ja​li gla​so​vi. Lojd, kad se sve sa​be​re, ni​je mo​gao sa si​gur​no​šću da tvr​di na ko​ju će stra​nu pre​vag​nu​ti jav​no mnje​nje. Sa​mo je je​dan bi​rač po​me​nuo Dej​zi. Čo​vek se na vra​ti​ma po​ja​vio pu​nih usta. – Do​bro ve​če, go​spo​di​ne Per​kin​son – obra​tio mu se Lojd. – Ako se ne va​ram, hte​li ste ne​što da me pi​ta​te. – Va​ša ve​re​ni​ca je bi​la fa​šist​ki​nja – re​če onaj, žva​ću​ći. Lojd je pret​po​sta​vio da je čo​vek či​tao Dej​li mejl, ko​ji je pri​ču o Loj​du i Dej​zi pre​neo u zlob​nom to​nu, pod na​slo​vom SO​CI​JA​LI​STA I VI​KON​TE​SA. Lojd klim​nu gla​vom. – Bi​la je na​krat​ko za​ve​de​na ide​ja​ma fa​ši​zma, kao i to​li​ki dru​gi. – Ka​ko je​dan so​ci​ja​li​sta mo​že da se ože​ni fa​šist​ki​njom? Lojd se osvr​nu oko se​be, ugle​da Dej​zi, pa joj da​de znak da pri​đe. – Go​spo​din Per​kin​son me pi​ta ka​ko to da mi je ve​re​ni​ca svo​je​vre​me​no bi​la za fa​ši​ste. – Dra​go mi je što imam pri​li​ku da vas upo​znam, go​spo​di​ne Per​kin​son – re​če Dej​zi ru​ku​ju​ći se s čo​ve​kom. – I u do​broj me​ri imam raz​u​me​va​nja za va​šu za​bri​nu​tost. Moj pr​vi su​prug je tih tri​de​se​tih bio fa​ši​sta, i ja sam sta​la uz nje​ga. Per​kin​son klim​nu gla​vom. Ve​ro​vat​no je i sâm bio uve​re​nja da bi že​na tre​ba​lo da usvo​ji mu​že​vlje​ve sta​vo​ve. – A ka​ko smo sa​mo glu​pi bi​li – pro​du​ži Dej​zi. – Ali, kad je iz​bio rat, moj pr​vi muž stu​pio je u RAF i bo​rio se pro​tiv na​ci​sta hra​bro kao i bi​lo ko​ji dru​gi naš bo​rac. – Je li za​i​sta ta​ko bi​lo? – Pro​šle go​di​ne je taj​fu​nom le​teo iz​nad Fran​cu​ske i mi​tra​lji​rao ne​mač​ki voj​ni voz, kad su mu obo​ri​li le​te​li​cu, a on iz​gu​bio ži​vot. I ta​ko sam ja sad rat​na udo​vi​ca. Per​kin​son pro​gu​ta za​lo​gaj. – Žao mi je zbog to​ga, sva​ka​ko. Dej​zi, me​đu​tim, još ni​je bi​la za​vr​ši​la. – Što se me​ne ti​če, ja sam sve vre​me ra​ta pro​ve​la u Lon​do​nu. Za vre​me Bli​ca vo​zi​la sam ko​la hit​ne po​mo​ći. – Vr​lo hra​bro, ne​ma sum​nje. – Pa eto, na​dam se sa​mo da sad i vi sma​tra​te ka​ko smo moj po​koj​ni muž i ja us​pe​li da se is​ku​pi​mo. – To baš ne bih znao – od​vra​ti Per​kin​son zlo​volj​no. – Ne​će​mo vam vi​še od​u​zi​ma​ti vre​me – na to će Lojd. – Hva​la vam što ste mi iz​ne​li svo​ja gle​di​šta.

Pri​jat​no ve​če vam že​lim. U od​la​sku, Dej​zi mu re​če: – Ne bih re​kla da smo ga pri​do​bi​li. – Ni​kad tu čo​vek ni​je na​či​sto – re​če Lojd. – Ali sa​da je čuo i dru​gu stra​nu pri​ču, pa će mo​žda ma​nje da lar​ma kad ve​če​ras o to​me bu​de pri​čao u pa​bu. – Hmmm.... Lojd ose​ti da ni​je us​peo da umi​ri Dej​zi. Sa​sta​nak s bi​ra​či​ma za​vr​šio se ra​no, za​to što je te ve​če​ri Bi-Bi-Si emi​to​vao pr​vu ra​dij​sku emi​si​ju po​sve​će​nu pred​sto​je​ćim iz​bo​ri​ma, ko​ju će slu​ša​ti član​stvo svih po​li​tič​kih par​ti​ja. Pri​vi​le​gi​ja da se pr​vi obra​ti slu​ša​o​ci​ma pri​pa​la je Čer​či​lu. Dok su se auto​bu​som vo​zi​li ku​ći, Dej​zi re​če: – Bri​nem se. Ja sam ti sa​mo smet​nja na ovim iz​bo​ri​ma. – Ne​ma sa​vr​še​nog kan​di​da​ta – re​če Lojd. – Va​žno je sa​mo ka​ko ćeš iza​ći na kraj sa svo​jim sla​bo​sti​ma. – Ne že​lim da bu​dem tvo​ja sla​bost. Mo​žda bi tre​ba​lo da ti se sklo​nim s pu​ta. – Na​pro​tiv, že​lim da svi zna​ju sve o te​bi, i to od sa​mog po​čet​ka. Ako je​si smet​nja, ne​ću se ba​vi​ti po​li​ti​kom. – Ne! Ne! Gro​zim se i kad po​mi​slim da bi mo​gao da se od​rek​neš svo​jih am​bi​ci​ja. – Ne​će do​tle ni do​ći – re​če on, ali opet pri​me​ti da ni​je us​peo da je oslo​bo​di strep​nje. Kod ku​će, u Uli​ci Na​tli, Le​kvi​to​vi su se oku​pi​li oko ra​di​ja u ku​hi​nji. Dej​zi je dr​ža​la Loj​da za ru​ku. – Stal​no sam do​la​zi​la ova​mo dok si ti bio od​su​tan – re​če mu ona. – Obič​no bi​smo slu​ša​li sving i raz​go​va​ra​li o te​bi. Lojd po​mi​sli ka​ko ga je sre​ća, eto, za​i​sta po​gle​da​la. Čer​čil za​po​če go​vor. Uz​bu​dljiv je bio taj do​bro zna​ni, pro​mu​kli glas. Pet tu​rob​nih go​di​na uli​vao je taj glas lju​di​ma na​du i hra​brost. Loj​da ob​u​ze oča​ja​nje; čak je i on ose​ćao sna​žan po​riv da gla​sa za tog čo​ve​ka. „Pri​ja​te​lji mo​ji”, go​vo​rio je pre​mi​jer. „Mo​ram vam re​ći da je po​li​ti​ka ko​ju vo​de so​ci​ja​li​sti ne​spo​ji​va s bri​tan​skim po​i​ma​njem slo​bo​de.” Do​bro, bio je to uobi​ča​jen pri​stup. Sve no​ve ide​je osu​đi​va​ne su kao uvo​zna ro​ba. Ali šta će on, Čer​čil, po​nu​di​ti lju​di​ma? La​bu​ri​sti ima​ju plan, ali šta pred​la​žu kon​zer​va​tiv​ci? „So​ci​ja​li​zam je ne​raz​mr​si​vo is​pre​ple​tan s to​ta​li​ta​ri​zmom”, go​vo​rio je Čer​čil. – Ne​će sad valj​da od nas da na​pra​vi na​ci​ste? – re​če na to Loj​do​va maj​ka Etel. – Mi​slim da ho​će – re​če Ber​ni. – Sad će da ka​že da sa​da, kad smo po​be​di​li ne​pri​ja​te​lja na tu​đem tlu, mo​ra​mo da po​ra​zi​mo i ne​pri​ja​te​lja ko​ji se na​la​zi ov​de, me​đu na​ma. Stan​dard​na tak​ti​ka kon​zer​va​ti​va​ca. – Ne​će lju​di u to po​ve​ro​va​ti – re​če Etel. – Ti​še! – re​če Lojd. „So​ci​ja​li​stič​ka dr​ža​va, do kra​ja iz​gra​đe​na, ostva​re​na do po​sled​nje po​je​di​no​sti i u sva​kom po​gle​du, ne​će tr​pe​ti opo​zi​ci​ju.” – Ovo je ne​ču​ve​no – re​če Etel. „Ali ja ću oti​ći i ko​rak da​lje”, na​sta​vio je Čer​čil. „Iz​ja​vlju​jem sa​da pred va​ma, iz du​bi​ne du​še, da je so​ci​ja​li​stič​ki si​stem ne​mo​gu​će us​po​sta​vi​ti bez po​sto​ja​nja po​li​tič​ke po​li​ci​je”. – Po​li​tič​ke po​li​ci​je? – ogor​če​no će Etel. – Oda​kle mu to sad? – Do​bro je ovo, na iz​ve​stan na​čin. Ne mo​že da na​đe ni​šta na osno​vu če​ga bi kri​ti​ko​vao naš pro​gram, pa je re​šio da nas na​pad​ne upra​vo zbog ono​ga če​mu se mi pro​ti​vi​mo. La​žov pro​kle​ti.

– Slu​šaj​te! – po​vi​ka Lojd. „Mo​ra​će na kra​ju da pri​beg​nu ne​koj vr​sti Ge​sta​poa”, go​vo​rio je Čer​čil. Od​jed​nom svi sko​či​še, gla​sno ne​go​du​ju​ći. Pre​mi​je​rov glas ni​je se čuo od sil​ne bu​ke. – Đu​bre jed​no! – vi​kao je Ber​ni, pe​sni​com pre​te​ći Mar​ko​ni​je​vom ra​dio apa​ra​tu. – Đu​bre, đu​bre! Kad su se sti​ša​li, Etel re​če: – To li je, zna​či, nji​ho​va kam​pa​nja? Da la​žu o na​ma? – Ne​go šta je – re​če Ber​ni. – Ali – re​če Lojd – ho​će li im lju​di ve​ro​va​ti?

IV Na ju​gu No​vog Mek​si​ka, ne ta​ko da​le​ko od El Pa​sa, na​la​zi se pu​sti​nja ko​ja se zo​ve Hor​na​da del Mu​er​to, ili Jed​no​dnev​no pu​to​va​nje mr​tva​ca. Po​va​zdan tu okrut​no sun​ce pr​ži kao igle oštro tr​nje me​ski​ta i sa​bljo​li​ko li​šće ju​ke. Pu​sti​nju na​se​lja​va​ju škor​pi​je, zve​čar​ke, cr​ve​ni mra​vi i ta​ran​tu​le. Na tom me​stu su ak​te​ri pro​jek​ta Men​hetn te​sti​ra​li naj​u​ža​sni​je oruž​je ko​je je ljud​ski soj ika​da stvo​rio. Greg Pe​škov je bio u dru​štvu na​uč​ni​ka ko​ji su ceo do​ga​đaj po​sma​tra​li sa uda​lje​no​sti od de​vet hi​lja​da me​ta​ra. Dve su na​de ti​nja​le u nje​go​vom sr​cu: pr​va, da će bom​ba eks​plo​di​ra​ti, i dru​ga – da je de​vet ki​lo​me​ta​ra do​volj​no ra​sto​ja​nje. Od​bro​ja​va​nje je po​če​lo u pet sa​ti i de​vet mi​nu​ta uju​tro, po pla​nin​skom rat​nom ra​ču​na​nju vre​me​na, u po​ne​de​ljak, še​sna​e​sto​ga ju​la. Svi​ta​lo je, i ne​bo na is​to​ku be​še pro​ša​ra​no zlat​nim zra​ci​ma. Test je oba​vljan pod ši​from Tri​ni​ti.39 Kad je Greg upi​tao ot​kud baš taj na​ziv, na​uč​ni sa​vet​nik Dž. Ro​bert Op​ne​hja​mer, njujor​ški Je​vre​jin ši​lja​tih uši​ju, ci​ti​rao mu je sti​ho​ve Džo​na Do​na: „Sr​ce mi slo​mi, o, Bo​že troj​ni”. „Opi” je bio naj​pa​met​ni​ja oso​ba ko​ju je Greg sreo. Naj​um​ni​ji fi​zi​čar svo​je ge​ne​ra​ci​je, čo​vek ko​ji je go​vo​rio šest je​zi​ka. Ka​pi​tal Kar​la Mark​sa či​tao je u ori​gi​na​lu, na ne​mač​kom. Za​ba​ve ra​di okre​tao se ta​kvim po​du​hva​ti​ma kao što je, re​ci​mo, uče​nje san​skri​ta. Greg ga je vo​leo i di​vio mu se. Ve​ći​na fi​zi​ča​ra bi​li su oso​be​nja​ci, ali Opi je, kao i Greg, uosta​lom, pred​sta​vljao iz​u​ze​tak: vi​sok, na​o​čit, šar​man​tan i pra​vi sr​co​lo​mac. Usred te pu​sta​re, po Opi​je​vim in​struk​ci​ja​ma voj​ni in​ži​nje​rij​ski kor​pus iz​gra​dio je tri​de​set me​ta​ra vi​sok to​ranj sa če​lič​nim upor​ni​ca​ma u be​ton​skim osno​va​ma. Na vr​hu se na​la​zi​la plat​for​ma od hra​sto​vi​ne. Bom​ba je na tu plat​for​mu po​dig​nu​ta di​za​li​com, pret​hod​ne su​bo​te. Na​uč​ni​ci, ina​če, ni​ka​da ni​su upo​tre​blja​va​li reč „bom​ba”. Za njih je to bi​la „na​pra​va”. U je​zgru nje​nom na​la​zi​la se ku​gla od plu​to​ni​ju​ma, me​ta​la ko​ji u pri​ro​di ne po​sto​ji, već na​sta​je kao nus​pro​i​zvod u nu​kle​ar​nim re​ak​to​ri​ma. Ta ku​gla bi​la je te​ška če​ti​ri i po ki​lo​gra​ma, i sa​dr​ža​va​la je sav plu​to​ni​jum ko​ji se u tom tre​nut​ku mo​gao na​ći u sve​tu. Ne​ko je iz​ra​ču​nao da nje​na vred​nost iz​no​si mi​li​jar​du do​la​ra. Tri​de​set dva de​to​na​to​ra ras​po​re​đe​na na po​vr​ši​ni te ku​gle bi​će ak​ti​vi​ra​na isto​vre​me​no, i ta​ko stvo​ri​ti mo​ćan unu​tra​šnji pri​ti​sak, usled če​ga će do​ći do sa​bi​ja​nja plu​to​ni​ju​ma, ko​ji će ubr​zo do​sti​ći kri​tič​nu gu​sti​nu. Ni​ko ni​je znao šta će se po​tom do​go​di​ti. Na​uč​ni​ci su na​pra​vi​li kla​di​o​ni​cu. Sva​ki je ulo​žio po do​lar, a kla​di​li su se u to ko​li​ka će bi​ti sna​ga eks​plo​zi​je iz​ra​že​na u to​na​ma tri​ni​tro​to​lu​o​la. Edvard Te​ler se kla​dio da će to bi​ti 45.000 to​na. Opi se kla​dio na 300 to​na. Zva​nič​na prog​no​za kre​ta​la se oko 20.000 to​na. Pret​hod​ne ve​če​ri, En​ri​ko Fer​mi je po​nu​dio ko​le​ga​ma da se kla​de i u to da li će eks​plo​zi​ja zbri​sa​ti s li​ca ze​mlje ce​lu sa​ve​znu dr​ža​vu No​vi Mek​si​ko. Ge​ne​ra​lu Gro​uv​zu se ta su​ge​sti​ja ni​ma​lo ni​je svi​de​la.

Na​uč​ni​ci su, ina​če, vo​di​li kraj​nje ozbi​ljan raz​go​vor u ve​zi s mo​guć​no​šću da se usled eks​plo​zi​je za​pa​li ce​la Ze​mlji​na at​mos​fe​ra, što bi za po​sle​di​cu ima​lo uni​šte​nje pla​ne​te; na​po​slet​ku su, me​đu​tim, za​klju​či​li da do to​ga ne​će do​ći. Ako su po​gre​ši​li, po​mi​sli Greg, osta​je mi sa​mo da se na​dam da će se sve svr​ši​ti br​zo. Pro​ba je pr​vo​bit​no bi​la pred​vi​đe​na za če​tvr​ti ju​li. Kad god bi, me​đu​tim, te​sti​ra​li ne​ku od kom​po​ne​nan​ta, pro​ba ne bi us​pe​la; i za​to je taj ve​li​ki dan u vi​še na​vra​ta od​la​gan. Pret​hod​ne su​bote, u Los Ala​mo​su, na ma​ke​ti ko​ju su kr​sti​li „Ki​ne​ska ko​pi​ja” oma​nu​lo je pa​lje​nje. Nor​man Rem​zi se, ta​ko, kla​dio da će ja​či​na eks​plo​zi​je od​go​va​ra​ti sna​zi bom​be od nu​la gra​ma TNT-a, uve​ren ka​ko će se is​po​sta​vi​ti da je bom​ba ćo​rak. Da​na​šnja de​to​na​ci​ja bi​la je za​ka​za​na za dva sa​ta iza po​no​ći, ali u to vre​me bi​la je olu​ja – u pu​sti​nji! A s ki​šom bi se ra​di​o​ak​tiv​ni ot​pad od​mah sru​čio na gla​ve pri​sut​nih na​uč​ni​ka, pa je pro​ba opet od​lo​že​na. Olu​ja je pro​šla u zo​ru. Greg se na​la​zio u bun​ke​ru S-10000, ko​ji je ujed​no pred​sta​vljao i kon​trol​nu so​bu. Kao i ve​ći​na na​uč​ni​ka, i on je sta​jao na​po​lju, da bi bo​lje vi​deo. Na​da i strah bo​ri​li su se u nje​go​vom sr​cu. Ako bom​ba oma​ne, na​po​ri to​li​kih sto​ti​na lju​di – plus dve mi​li​jar​de do​la​ra – oti​ći će u dim. A ako bom​ba eks​plo​di​ra, mo​žda će, kroz ne​ki mi​nut, svi oni iz​gi​nu​ti. Po​red nje​ga je sta​jao Vil​helm Frun​ce, mla​di ne​mač​ki na​uč​nik ko​ga je Greg svo​je​vre​me​no upo​znao u Či​ka​gu. – Šta li bi se de​si​lo, Vi​le, da je mu​nja po​go​di​la bom​bu? Frun​ce sleg​nu ra​me​ni​ma. – To ni​ko ne zna. Ze​le​na sig​nal​na ra​ke​ta po​le​te put ne​ba, pre​nuv​ši Gre​ga. – Ovo zna​či: još pet mi​nu​ta – re​če Frun​ce. Bez​bed​no​sne me​re pred​u​ze​te su na​vrat-na​nos. San​ta Fe, grad naj​bli​ži Los Ala​mo​su, vr​veo je od le​po ob​u​če​nih age​na​ta Fe​de​ral​nog is​tra​žnog bi​roa. Ne​mar​no oslo​nje​ni o zi​do​ve u onim sa​ko​i​ma od tvi​da, s ma​šna​ma oko vra​ta, pro​sto su bo​li oči me​šta​ni​ma, ko​ji su no​si​li džins i ka​u​boj​ke. Bi​ro je, osim to​ga, pro​tiv​za​ko​ni​to pri​slu​ški​vao te​le​fo​ne stotinâ lju​di uklju​če​nih u pro​je​kat Men​hetn. Greg ču​du ni​je mo​gao da se na​ču​di. Ka​ko je mo​gu​će da glav​na na​ci​o​nal​na slu​žba za spro​vo​đe​nje za​ko​na si​ste​mat​ski či​ni kri​vič​na de​la? Bi​lo ka​ko bi​lo, voj​na bez​bed​nost i Ef-Bi-Aj us​pe​li su da raz​ot​kri​ju ne​ke špi​ju​ne i ne​pri​met​no ih uklo​ne iz pro​jek​ta, a me​đu nji​ma je bio i Bar​ni Mak​hju. No da li su ih pro​na​šli sve? Greg na to ni​je umeo da od​go​vo​ri. Gro​uvz je na ri​zik, jed​no​stav​no, bio pri​mo​ran. Kad bi ot​pu​stio sve one ko​je je EfBi-Aj tra​žio da ot​pu​sti – ne bi osta​lo do​volj​no na​uč​ni​ka da za​vr​še rad na bom​bi. A na​uč​ni​ci su, na​ža​lost, ve​ći​nom bi​li ra​di​ka​li, so​ci​ja​li​sti i li​be​ra​li. Te​ško je me​đu nji​ma bi​lo na​ći kon​zer​va​tiv​ca. Ti lju​di su sma​tra​li da isti​ne do ko​jih na​u​ka do​đe va​lja obe​lo​da​ni​ti ce​lom čo​ve​čan​stvu, a ne kri​ti ih za​rad ko​ri​sti jed​nog re​ži​ma ili dr​žave. I ta​ko, dok je ame​rič​ka vla​da na​sto​ja​la da se ovaj ko​lo​sal​ni pro​je​kat od​vi​ja u pot​pu​noj taj​no​sti, na​uč​ni​ci su or​ga​ni​zo​va​li di​sku​si​o​ne gru​pe na ko​ji​ma su plju​šta​li pred​lo​zi da se nu​kle​ar​na teh​no​lo​gi​ja raz​de​li svim ze​mlja​ma sve​ta. I sâm Opi se na​šao me​đu osum​nji​če​ni​ma; u Ko​mu​ni​stič​ku par​ti​ju se ni​je učla​nio je​di​no zbog to​ga što ina​če ni​ka​da ni​je pri​stu​pao bi​lo ka​kvim udru​že​nji​ma. Sa​da je Opi le​žao na ze​mlji, do svog mla​đeg bra​ta Fren​ka, ta​ko​đe van​se​rij​skog fi​zi​ča​ra i ko​mu​ni​ste. U ru​ka​ma su dr​ža​li ma​ske za va​re​nje, kroz ko​ja će po​sma​tra​ti eks​plo​zi​ju. I Greg i Frun​ce ima​li su slič​ne ko​ma​de sta​kla. Ne​ki na​uč​ni​ci no​si​li su na​o​ča​re za sun​ce. Po​le​te još jed​na ra​ke​ta. – Još mi​nut – re​če Frun​ce. – Go​spo​de, ovo ni​je do​bro za sr​ce – do​pre​še do Gre​ga Opi​je​ve re​či. Pi​tao se da li će to ujed​no bi​ti i po​sled​nje re​či ko​je je Opi iz​go​vo​rio.

Greg i Frun​ce le​ža​li su na pe​sko​vi​tom tlu ne​da​le​ko od Opi​ja i Fren​ka. Svi su dr​ža​li sta​klo za va​re​nje is​pred oči​ju i gle​da​li ka po​li​go​nu za nu​kle​ar​nu pro​bu. Oči u oči sa smr​ću, Greg je raz​mi​šljao o maj​ci, o ocu i o se​stri Dej​zi, ta​mo u Lon​do​nu. Pi​tao se ko​li​ko će im ne​do​sta​ja​ti. S je​dva oset​nim ka​ja​njem se​tio se i Mar​ga​ret Ka​u​dri, ko​ja ga je osta​vi​la zbog ti​pa ko​ji je hteo da se ože​ni njo​me. Me​đu​tim, mi​sli su mu uglav​nom bi​le upu​će​ne Dže​ki Džejks i Džor​dži​ju, ko​me je sa​da bi​lo de​vet go​di​na. Svim bi​ćem je že​leo da gle​da Džor​dži​ja ka​ko ra​ste. U tom ča​su, on uvi​de da je Džor​dži, za​pra​vo, glav​ni raz​log zbog ko​jeg se na​da da će osta​ti živ. To de​te se, ne​pri​met​no, ušu​nja​lo u nje​go​vu du​šu, ukra​lo nje​go​vu lju​bav. Greg se iz​ne​na​di shva​tiv​ši ko​li​ko je sna​žno to ose​ća​nje. Ogla​si se gong – ču​dan zvuk, ne bi oče​ki​vao da ga ču​ješ u pu​sti​nji. – De​set se​kun​di. Greg ose​ti si​lan po​riv da usta​ne i po​tr​či. Ko​li​ko god be​na​sta ta za​mi​sao bi​la – ko​li​ko bi da​le​ko i mo​gao da od​mak​ne za de​set se​kun​di? – mo​rao se pri​si​li​ti da i da​lje le​ži. Bom​ba je eks​plo​di​ra​la u pet sa​ti dva​de​set de​vet mi​nu​ta i če​tr​de​set pet se​kun​di. Pr​vo je sa​mo sev​nu​lo, ali za​stra​šu​ju​će; be​še to ne​ve​ro​vat​no jar​ka sve​tlost, naj​že​šći ble​sak ko​ji je Greg u ži​vo​tu vi​deo, ja​či od sun​če​vog. A on​da iz ze​mlje kao da je iz​ni​kla ne​ka čud​no​va​ta va​tre​na ku​po​la. Uža​snom br​zi​nom ta ku​po​la do​sti​gla je ču​do​vi​šnu vi​si​nu. Po​rav​na​la se s okol​nim pla​ni​na​ma, a on​da na​sta​vi​la da ra​ste, br​zo nad​vi​siv​ši pla​nin​ske vr​hun​ce. – Go​spo​de... – pro​ša​pu​ta Greg. Ku​po​la se utom pre​o​bra​zi​la u koc​ku. I da​lje je bi​lo sve​tli​je ne​go u pod​ne, a pla​ni​ne, čak i one u da​lji​ni, be​hu ta​ko ži​vo oba​sja​ne, da je Greg vi​deo sva​ki pre​voj, sva​ku ja​mu, sva​ku ste​nu. A on​da se ob​lik iz​me​ni po​no​vo. Od​o​zdo po​če da se di​že stub, ko​ji kao da se ki​lo​me​tri​ma i ki​lo​me​tri​ma pro​pi​njao uvis, na​lik bož​joj pe​sni​ci. Oblak raz​go​ro​pa​đe​nog og​nja na vr​hu tog stu​ba ši​rio se po​put ki​šo​bra​na, sve dok ce​la ta pri​ka​za ni​je po​pri​mi​la iz​gled de​se​tak i vi​še ki​lo​me​ta​ra vi​so​ke pe​čur​ke. U obla​ku su se me​ša​le pa​kle​ni to​no​vi na​ran​dža​ste, ze​le​ne i lju​bi​ča​ste. Gre​ga za​plju​snu vreo ta​las, kao da je Sve​vi​šnji otvo​rio dži​nov​sku peć​ni​cu. U istom tom ča​su, pra​sak do​pre do nje​go​vih uši​ju, kao da se ne​bo pro​lo​mi​lo. Ali bio je to tek po​če​tak. Huk na​lik nat​pri​rod​no buč​noj gr​mlja​vi​ni va​ljao se pu​sti​njom, za​glu​šu​ju​ći sve osta​le zvu​ke. Ble​šta​vi oblak po​če da se sma​nju​je, ali tut​nja​va se na​sta​vi​la, ne​pre​kid​na, ne​pojm​lji​va, i Greg se u jed​nom tre​nut​ku upi​ta da ni​je to zvuk kra​ja sve​ta. Ko​nač​no huk utih​nu, i ve​tar po​če da raz​ve​ja​va pe​čur​ku. – Us​pe​lo je – čuo je Greg Fren​ka Open​haj​me​ra. – Je​ste, us​pe​lo je – re​če Opi. Bra​ća se ru​ko​va​še. A svet je još tu gde je i bio, po​mi​sli Greg. Ali se za​u​vek pro​me​nio.

V Lojd Vi​li​jams i Dej​zi su oti​šli do hok​ston​ske već​ni​ce, bi​lo je ju​tro 26. ju​la. Hte​li su da pri​su​stvu​ju bro​ja​nju gla​so​va. Ako je Lojd iz​gu​bio, Dej​zi će – ta​ko je re​ši​la – ras​ki​nu​ti ve​rid​bu. Ko​li​ko god on va​tre​no po​ri​cao da mu je ona smet​nja u po​li​tič​koj ka​ri​je​ri, ona se na to ni​je oba​zi​ra​la. Loj​do​vi po​li​tič​ki pro​tiv​ni​ci po​sti​gli su od​re​đe​ni efe​kat oslo​vlja​va​ju​ći je „le​di Abe​ro​ven”. Gla​sa​-

či su ozlo​je​đe​no re​a​go​va​li na njen ame​rič​ki ak​ce​nat, kao da ona ne​ma šta da tra​ži u bri​tan​skom po​li​tič​kom ži​vo​tu. Čak su se i čla​no​vi La​bu​ri​stič​ke par​ti​je dru​ga​či​je po​na​ša​li pre​ma njoj, pa su je ta​ko, re​ci​mo, pi​ta​li da li je za ka​fu, dok su oni svi re​dom pi​li čaj. Kao što je Lojd i pred​vi​deo, Dej​zi je če​sto bi​la ka​dra da pre​vla​da po​čet​nu su​rev​nji​vost lju​di, svo​jom pri​rod​no​šću i ljup​ko​šću, pre sve​ga, ali i ta​ko što bi se, na pri​mer, pri​dru​ži​la dru​gim že​na​ma u pra​nju šo​lji​ca za čaj. Da li je to, me​đu​tim, bi​lo do​volj​no? Iz​bor​ni re​zul​ta​ti do​ne​će je​di​ni ko​na​čan od​go​vor. Ne​će se ona, ne, ne​će se uda​ti za nje​ga uko​li​ko bi to pod​ra​zu​me​va​lo da se on od​rek​ne ono​ga na če​mu je ce​lo​ga ži​vo​ta ra​dio. Je​ste on, isti​na, re​kao da je spre​man to da uči​ni, ali bi​la bi to uisti​nu bez​nad​na osno​va, na ko​joj se ne mo​že iz​gra​di​ti zdrav brak. Dej​zi bi uz​drh​ta​la od uža​sa kad bi za​mi​sli​la Loj​da ka​ko se ba​vi ne​kim dru​gim po​slom, ka​ko ra​di u ban​ci, ili u ne​koj jav​noj slu​žbi, sav če​me​ran, ne​sre​ćan, i još se, uza sve to, upi​nje da joj sta​vi do zna​nja da za sve to ona ni​je ni​ma​lo kri​va. O ta​kvim stva​ri​ma ni​je bi​la u sta​nju ni da raz​mi​šlja. Sre​ća ili ne​sre​ća je ta​ko hte​la da su svi ži​vi mi​sli​li ka​ko će iz​bo​re do​bi​ti kon​zer​va​tiv​ci. U to​ku kam​pa​nje, me​đu​tim, po​ne​što je išlo la​bu​ri​sti​ma na​ru​ku. Čer​či​lov go​vor u ko​jem ovaj po​mi​nje Ge​sta​po – okre​nuo se pro​tiv kon​zer​va​ti​va​ca. I me​đu nji​ma je, čak, bi​lo onih ko​ji su se nad tim zgra​ža​va​li. Kle​ment Atli, ko​ji je su​tra​dan ve​če go​vo​rio is​pred La​bu​ri​stič​ke par​ti​je, opre​de​lio se za hlad​nu iro​ni​ju. „Kad sam si​noć slu​šao go​vor pred​sed​ni​ka vla​de”, re​kao je on, „go​vor u ko​jem je on na ona​kav na​čin pa​ro​di​rao po​li​ti​ku La​bu​ri​stič​ke par​ti​je, sme​sta sam po​stao sve​stan na šta on, u stva​ri, ci​lja. Nje​go​va je že​lja bi​la da gla​sa​či shva​te ko​li​ko je ve​li​ka raz​li​ka iz​me​đu Vin​sto​na Čer​či​la, ve​li​kog rat​nog vo​đe i na​rod​nog uje​di​ni​te​lja, sa jed​ne stra​ne, i go​spo​di​na Čer​či​la, par​tij​skog ru​ko​vo​di​o​ca kon​zer​va​ti​va​ca, s dru​ge. Upla​šio se da oni ko​ji su ga pri​hva​ti​li kao li​de​ra u ra​tu sa​da ne pad​nu u is​ku​še​nje da mu us​kra​te po​ve​re​nje. Ja sam mu za​hva​lan što ih je ta​ko te​melj​no raz​o​ča​rao”. Maj​stor​ski is​ka​zav​ši pre​zir, Atli je Čer​či​la pri​ka​zao kao obič​nog lar​madži​ju. I pre​vi​še je već lju​di​ma bi​lo ostra​šće​no​sti, po​mi​sli Dej​zi; u do​ba mi​ra za​ce​lo će im vi​še go​di​ti ume​re​nost i zdrav ra​zum. Na osno​vu Ga​lu​po​vog is​tra​ži​va​nja oba​vlje​nog dan uoči gla​sa​nja, iz​bor​noj po​be​di mo​gli su se na​da​ti la​bu​ri​sti, ali u to ni​ko ni​je ve​ro​vao. Ame​ri​ka​nac Džordž Ga​lup ne​tač​no je prog​no​zi​rao i is​hod pret​hod​nih pred​sed​nič​kih iz​bo​ra u SAD. Sa​ma po​mi​sao na to da bi čo​vek mo​gao da pred​vi​di is​hod iz​bo​ra ta​ko što će od​re​đe​ni, ma​li broj gla​sa​ča pi​ta​ti za mi​šlje​nje, či​ni​la se mal​či​ce neo​zbilj​nom. Njuz kro​nikl, na či​jim su stra​ni​ca​ma ob​ja​vlje​ni re​zul​ta​ti is​tra​ži​va​nja, prog​no​zi​rao je da će dve stra​ne do​bi​ti pod​jed​nak broj gla​so​va. Sve osta​le no​vi​ne tvr​di​le su da iz​bo​re do​bi​ja​ju kon​zer​va​tiv​ci. Dej​zi se ra​ni​je ni​ka​da ni​je za​ni​ma​la za de​mo​krat​ske me​ha​ni​zme, ali sa​da je i nje​na sud​bi​na bi​la na sto​lu, pa je i ona po​sma​tra​la, kao oma​đi​ja​na, ka​ko čla​no​vi iz​bor​ne ko​mi​si​je va​de gla​sač​ke li​sti​će iz ku​ti​ja, ka​ko ih raz​vr​sta​va​ju, pre​br​o​ja​va​ju, sku​plja​ju na go​mi​le, pa po​no​vo pre​bro​ja​va​ju. Šef ko​mi​si​je no​sio je zva​nje iz​bor​nog kon​tro​lo​ra, a ta du​žnost po​ve​ra​va​na je grad​skim či​nov​ni​ci​ma. Iz​bor​ni po​stu​pak pra​ti​li su po​sma​tra​či iz svih po​li​tič​kih stra​na​ka, da ne do​đe do gre​ša​ka bi​lo usled ne​ma​ra, bi​lo kao po​sle​di​ca ne​ča​snih rad​nji. Po​stu​pak je du​go tra​jao, a Dej​zi je te​ško pod​no​si​la ne​iz​ve​snost. U po​la je​da​na​est ču​li su pr​ve re​zul​ta​te sa dru​gih bi​ra​li​šta. Ha​rold Mak​mi​lan, Čer​či​lov šti​će​nik i rat​ni ka​bi​net​ski mi​ni​star, iz​gu​bio je od la​bu​ri​ste u Stok​to​nu na Ti​su. Pro​šlo je pet​na​est mi​nu​ta kad sti​že vest o ve​li​kom uspe​hu la​bu​ri​sta u Bir​min​ge​mu. U dvo​ra​ni ni​je bi​lo do​zvo​lje​no ko​ri​šće​nje ra​dioure​đa​ja, pa su se Dej​zi i Lojd osla​nja​li na gla​si​ne ko​je su do​la​zi​le spo​lja. Dej​zi ni sa​ma ni​je zna​la u šta da ve​ru​je. Pod​ne je bi​lo kad je iz​bor​ni kon​tro​lor po​zvao kan​di​da​te i nji​ho​ve agen​te da se oku​pe u uglu, ka​ko bi im sa​op​štio re​zul​ta​te pre ne​go što bu​du i zva​nič​no ob​ja​vlje​ni. Dej​zi je hte​la da po​đe sa Loj​dom, ali

to joj ni​je bi​lo do​pu​šte​no. Čo​vek je go​vo​rio ti​ho. Uz Loj​da i ak​tu​el​nog po​sla​ni​ka, na​šli su se tu i kon​zer​va​ti​vac i ko​mu​ni​sta. Dej​zi im je pom​no po​sma​tra​la li​ca, ali ni​ka​ko ni​je mo​gla da pro​zre ko je po​be​dio. Svi se po​pe​še na po​di​jum, i u pro​sto​ri​ji za​vla​da muk. Dej​zi ose​ti muč​ni​nu. – Ja, Majkl Čarls Dej​vis, ime​no​van za kon​tro​lo​ra iz​bo​ra u par​la​men​tar​noj iz​bor​noj je​di​ni​ci Hok​ston... Dej​zi je sta​ja​la s po​sma​tra​či​ma iz La​bu​ri​stič​ke par​ti​je i ne​tre​mi​ce gle​da​la u Loj​da. Ho​će li ga iz​gu​bi​ti? Od te mi​sli sr​ce joj se zgr​či​lo; to​li​ko se upla​ši​la da osta​de bez da​ha. Dva pu​ta je u ži​vo​tu bi​ra​la po​gre​šnog čo​ve​ka ko​ji joj je do​neo sa​mo ne​vo​lju. Čar​li Far​kar​son je bio su​šta su​prot​nost nje​nom ocu, fin mo​mak, ali sla​bić. Deč​ko Fic​her​bert je, pak, bio po mno​go če​mu na​lik nje​nom ocu, sa​mo​vo​ljan i se​bi​čan. Sa​da je, na​po​kon, pro​na​šla Loj​da, ko​ji je bio sna​žan i ple​me​nit u isti mah. Ni​je ona nje​ga oda​bra​la ni zbog dru​štve​nog sta​tu​sa ni zbog ono​ga što bi mo​gao da uči​ni za nju, već, jed​no​stav​no, za​to što je to bio iz​van​red​no do​bar čo​vek. Mio, pa​me​tan, po​uz​dan, a uza sve to – obo​ža​vao ju je. Mno​go joj je vre​me​na tre​ba​lo da shva​ti ka​ko je upra​vo Lojd to što je ona ta​ko du​go tra​ži​la. I ka​ko je sa​mo ble​sa​va sve to vre​me bi​la. Kon​tro​lor je za​tim pro​či​tao ko​li​ko je ko​ji kan​di​dat osvo​jio gla​so​va. Ime​na kan​di​da​ta bi​la su po​re​đa​na po abe​ce​di, što zna​či da je Vi​li​jams bio po​sled​nji. Dej​zi ob​u​ze to​li​ka zeb​nja da vi​še ni je​dan je​di​ni broj ni​je mo​gla da upam​ti. „Re​dži​nald Sid​ni Ble​kin​sop, pet hi​lja​da če​ti​ri sto​ti​ne dva​de​set se​dam...” Kad je pro​či​tan broj Loj​do​vih gla​so​va, la​bu​ri​sti oku​plje​ni oko Dej​zi, po​če​še da kli​ču. Ona ni​je istog ča​sa shva​ti​la da to zna​či da je on po​be​dio. A on​da vi​de ka​ko na nje​go​vom li​cu onaj do​ta​da​šnji, sve​ča​ni iz​raz ustu​pa me​sto ši​ro​kom osme​hu. Dej​zi za​plje​ska, pa po​če da kli​če, gla​sni​je od svih. Po​be​dio je! Ona, zna​či, ne​će mo​ra​ti da ga osta​vi! Ose​ća​la se Dej​zi kao da joj je ne​ko tog ča​sa spa​sao ži​vot. – Pro​gla​ša​vam, sto​ga, da je Lojd Vi​li​jams iza​bran za po​sla​ni​ka ko​ji će u par​la​men​tu za​stu​pa​ti Hok​ston. Lojd je po​stao po​sla​nik. Dej​zi ga je po​no​sno gle​da​la ka​ko pri​la​zi go​vor​ni​ci da se obra​ti oku​plje​ni​ma. Za ta​kve go​vo​re po​sto​jao je usta​lje​ni obra​zac, i ona je to zna​la, pa je ta​ko sad Lojd, u do​sad​noj be​se​di, pr​vo za​hva​lio kon​tro​lo​ru iz​bo​ra, pa svo​ji​ma iz iz​bor​nog šta​ba, a na​po​slet​ku i po​ra​že​nim pro​tiv​ni​ci​ma na po​šte​noj bor​bi. Dej​zi je je​dva če​ka​la da ga za​gr​li. U za​vr​šnom de​lu go​vo​ra, ne​ko​li​ko re​če​ni​ca po​sve​tio je za​da​ci​ma ko​ji ga če​ka​ju u pred​sto​je​ćem pe​ri​o​du, pre sve​ga u iz​grad​nji ra​tom ra​zo​re​ne Bri​ta​ni​je i stva​ra​nju po​šte​ni​jeg dru​štva. Na kra​ju je do​bio još buč​ni​ji apla​uz. Si​šav​ši s po​di​ju​ma, kre​nuo je pra​vo pre​ma Dej​zi, za​gr​lio je, i po​lju​bio. – Sva​ka čast, dra​gi – re​če mu ona, i to​ga ča​sa shva​ti da vi​še ni​je u sta​nju ni reč da ka​že. Ne​du​go za​tim, iza​šli su i se​li u auto​bus, ko​ji ih je od​ba​cio do se​di​šta La​bu​ri​stič​ke par​ti​je u Tran​sport ha​u​su. Tu će do​zna​ti da su la​bu​ri​sti već osvo​ji​li 106 po​sla​nič​kih me​sta. Bi​la je to ogrom​na ve​ći​na. Svi oni znal​ci, zna​či, ipak ni​su bi​li u pra​vu, sve je is​pa​lo pot​pu​no dru​ga​či​je ne​go što je to​li​ki svet oče​ki​vao. Kad su sa​op​šte​ni ko​nač​ni re​zul​ta​ti, is​po​sta​vi​lo se da će la​bu​ri​sti ima​ti 393, a kon​zer​va​tiv​ci 210 me​sta u par​la​men​tu. Li​be​ra​li su do​bi​li dva​na​est po​sla​nič​kih man​da​ta, a ko​mu​ni​sti sa​mo je​dan – u Step​ni​ju. La​bu​ri​sti su ima​li ap​so​lut​nu ve​ći​nu. U se​dam uve​če, Vin​ston Čer​čil, ve​li​ki rat​ni vo​đa Ve​li​ke Bri​ta​ni​je, do​šao je u Ba​kin​gem​sku pa​la​tu i pod​neo ostav​ku na me​sto pred​sed​ni​ka vla​de. Dej​zi se ta​da se​ti​la ka​ko se svo​je​vre​me​no Čer​čil na​ru​gao Atli​ju: „Sti​gao je ne​ki pra​zan auto​mo​bil, i iz nje​ga je iza​šao Klem”. I eto, čo​vek ko​ga je on to​li​ko ni​po​da​šta​vao, sa​da ga je is​pra​šio.

U po​la osam Kle​ment Atli je svo​jim pri​vat​nim auto​mo​bil pri​speo pred Ba​kin​gem​sku pa​la​tu. Za vo​la​nom je se​de​la nje​go​va su​pru​ga, Va​jo​let. Kralj Džordž VI za​tra​žio je od nje​ga da pre​u​zme du​žnost pred​sed​ni​ka vla​de. U ku​ći u Uli​ci Na​tli, po​što su pre​ko ra​di​ja ču​li ve​sti, Lojd se okre​nu pre​ma Dej​zi i re​če: – Pa do​bro, i to smo oba​vi​li. Mo​že​mo li sad da se uzme​mo? – Da – re​če Dej​zi. – Od​mah, ako ho​ćeš.

VI Vo​lo​đi​na i Zo​ji​na svad​ba odr​ža​na je u jed​noj od ma​njih ban​ket-sa​la u Kre​mlju. Rat s Ne​mač​kom bio je za​vr​šen, ali So​vjet​ski Sa​vez je još bio u ru​še​vi​na​ma i si​ro​ma​štvu, i ras​ko​šno sla​vlje bi sa​mo iza​zva​lo mr​ke po​gle​de. Zo​ja je ima​la no​vu ha​lji​nu, dok je Vo​lo​đa no​sio uni​for​mu. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, hra​ne je bi​lo u iz​o​bi​lju, a vot​ka je te​kla u po​to​ci​ma. Na svad​bu su do​šli i Vo​lo​đi​ni se​strić i se​stri​či​na, bli​zan​ci nje​go​ve se​stre Anje, kao i njen ne​pri​jat​ni muž Ilja Dvor​kin. De​ca su ima​la ne​pu​nih šest go​di​na. Dim​ka, tam​no​ko​si deč​kić, ti​ho je se​deo i či​tao knji​gu, dok je pla​vo​o​ka Ta​nja jur​ca​la po sali, naleću​ći na sto​lo​ve i sme​ta​ju​ći go​sti​ma; ona se po​na​ša​la kao de​čak, on kao de​voj​či​ca. Zo​ja je iz​gle​da​la ta​ko po​želj​no u ru​ži​ča​stom da bi je Vo​lo​đa naj​ra​di​je bio od​veo pra​vo u kre​vet. Ta​ko ne​što, na​rav​no, ni​je do​la​zi​lo u ob​zir. U kru​gu pri​ja​te​lja nje​go​vog oca bi​li su i ne​ki od naj​va​žni​jih ge​ne​ra​la i po​li​ti​ča​ra u ze​mlji, i mno​gi me​đu nji​ma do​šli su da na​zdra​ve sreć​nom pa​ru. Gri​go​rij je, ina​če, u vi​še na​vra​ta na​go​ve​stio da bi ka​sni​je mo​gla da se po​ja​vi jed​na iz​ra​zi​to ugled​na zva​ni​ca; Vo​lo​đa se sa​mo na​dao da to ne​će bi​ti iz​o​pa​če​ni šef NKVD-a Be​ri​ja. Ko​li​ko god se ra​do​vao, Vo​lo​đa ni u tim tre​nu​ci​ma ni​je mo​gao da za​bo​ra​vi stra​ho​te ko​je je ro​đe​nim oči​ma vi​deo, kao ni du​bo​ke sum​nje u so​vjet​ski ko​mu​ni​zam ko​je su se u nje​mu pro​bu​di​le. Neo​pi​si​va okrut​nost taj​ne po​li​ci​je, krup​ne Sta​lji​no​ve gre​ške ko​je su ko​šta​le mi​li​o​na i mi​li​o​na ži​vo​ta, kao i pro​pa​gan​da ko​ja je cr​ve​no​ar​mej​ce pod​sti​ca​la da se u Ne​mač​koj po​na​ša​ju kao raz​ja​re​ne zve​ri – sve ga je to na​ve​lo da po​sum​nja u sa​me osno​ve sve​ga u šta je još kao de​te vas​pi​ta​van da ve​ru​je. Pi​tao se s ne​la​go​dom u ka​kvoj li će ze​mlji od​ra​sta​ti Dim​ka i Ta​nja. Ni​je ovo, me​đu​tim, bi​la pri​li​ka da se o to​me raz​mi​šlja. So​vjet​ska eli​ta je bi​la u do​brom ras​po​lo​že​nju. Do​bi​li su rat i po​ra​zi​li Ne​mač​ku. Sta​re nji​ho​ve ne​pri​ja​te​lje Ja​pan​ce slo​mi​le su Sje​di​nje​ne Ame​rič​ke Dr​ža​ve. Su​lu​di ko​deks ča​sti ja​pan​skih vo​đa bez​ma​lo im je us​kra​ći​vao mo​guć​nost da ka​pi​tu​li​ra​ju, iako je nji​ho​va ko​nač​na pre​da​ja sa​da bi​la sa​mo pi​ta​nje vre​me​na. Da tra​ge​di​ja bu​de ve​ća, što se oni du​že bu​du dr​ža​li tog svog po​no​sa, to će vi​še ja​pan​skih i ame​rič​kih voj​ni​ka iz​gi​nu​ti, i vi​še ja​pan​skih že​na i de​ce bom​ba​ma bi​ti is​te​ra​ni iz do​mo​va, da bi na kra​ju, opet, is​hod bio isti. Či​ni​lo se, na​ža​lost, da Ame​ri​kan​ci ni​šta ne mo​gu da uči​ne ka​ko bi ubr​za​li taj pro​ces i iz​be​gli ne​po​treb​ne žr​tve. Vo​lo​đin otac, pi​jan i sre​ćan, dr​žao je go​vor. – Cr​ve​na ar​mi​ja je za​u​ze​la Polj​sku – re​kao je on. – Ni​ka​da vi​še ta ze​mlja ne​će bi​ti upo​tre​blje​na kao od​skoč​na da​ska za na​pad Ne​ma​ca na Ru​si​ju. I svi sta​ri dru​go​vi po​če​še da kli​ču i lu​pa​ju ša​ka​ma o sto. – Na​rod​ne ma​se u za​pad​noj Evro​pi, kao ni​kad do​sad, gla​sa​ju za ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je. U Pa​ri​zu, na op​štin​skim iz​bo​ri​ma odr​ža​nim u mar​tu, Ko​mu​ni​stič​ka par​ti​ja do​bi​la je naj​vi​še gla​so​va. Če​sti​tam na​šim fran​cu​skim dru​go​vi​ma. I ove re​či be​hu pro​pra​će​ne kli​ca​njem. – Dok gle​dam na da​na​šnji svet, vi​dim da je Ru​ska re​vo​lu​ci​ja, u ko​joj su se bo​ri​li i stra​da​li to​li​ki hra​bri lju​di... – Tu za​sta​de, jer mu pi​ja​ne su​ze na​vre​še na oči. U sa​li za​vla​da muk. Go​vor​nik se pri​-

bra. – Vi​dim da te​ko​vi​ne na​še re​vo​lu​ci​je ni​ka​da ni​su bi​le bo​lje bra​nje​ne ne​go da​nas! Svi po​di​go​še ča​še. – Re​vo​lu​ci​ja! Re​vo​lu​ci​ja! – I svi po​pi​še. Vra​ta se uto na​glo otvo​ri​še, i u sa​lu uđe drug Sta​ljin. Svi usta​do​še. Bio je sed i umo​ran. Imao je oko še​zde​set pet go​di​na, i već ne​ko vre​me je bo​lo​vao; ši​ri​le su se gla​si​ne da je pre​tr​peo či​tav niz mo​žda​nih ili bla​žih sr​ča​nih uda​ra. Ali je to​ga da​na bio u ve​se​lom ras​po​lo​že​nju. – Do​šao sam da po​lju​bim mla​du! – re​če on. Pri​šao je Zo​ji i spu​stio ru​ke na nje​na ra​me​na. Zo​ja je bi​la do​brih se​dam-osam cen​ti​me​ta​ra vi​ša od nje​ga, ali je us​pe​la go​to​vo ne​pri​met​no da se sa​gne. Po​lju​bio ju je u oba obra​za, za​dr​ža​va​ju​ći po​se​de​le br​ko​ve na nje​nim obra​zi​ma ma​lo du​že ne​go što bi tre​ba​lo, ta​man to​li​ko da se Vo​lo​đa na​je​di. A on​da se od​mak​nu i re​če: – Mo​gu li da do​bi​jem pi​će? Vi​še njih po​tr​ča da mu si​pa ča​šu vot​ke. Gri​go​rij je iz​ri​či​to zah​te​vao da on ustu​pi Sta​lji​nu sto​li​cu u če​lo glav​nog sto​la. Sa​lom po​no​vo pro​stru​ja ža​mor ka​ko su lju​di na​sta​vi​li pre​ki​nu​te raz​go​vo​re, ali sve je to bi​lo mno​go ti​še ne​go ma​lo​čas; svi su bi​li uz​bu​đe​ni što je i on tu, no sa​da su mo​ra​li da pa​ze na sva​ku reč, na sva​ki po​kret. Da ne​ko​me ode gla​va s ra​me​na do​volj​no je bi​lo da taj čo​vek puc​ne pr​sti​ma, što je on ne​ret​ko i či​nio. Do​ne​še utom još vot​ke, or​ke​star za​svi​ra ru​ske na​rod​ne igre, i lju​di po​la​ko po​če​še da se opu​šta​ju. Vo​lo​đa, Zo​ja, Gri​go​rij i Ka​ta​ri​na od​i​gra​še je​dan ka​dril, ples za če​tvo​ro, sa oba​ve​znom ko​mič​nom cr​tom, a sve u na​me​ri da lju​de za​sme​ju. Po​sle to​ga je za​ple​sa​lo vi​še pa​ro​va, a mu​škar​ci po​če​še da igra​ju ba​ri​nju, gde su mo​ra​li da čuč​nu i opru​ža​ju no​ge u ko​le​nu, te se vi​še njih sa​mo pre​tu​ri​lo na pod. Vo​lo​đa je kra​jič​kom oka ne​pre​kid​no mo​trio na Sta​lji​na – kao, uosta​lom, i svi osta​li u toj pro​sto​ri​ji – a ovaj je, či​ni​lo se, baš uži​vao, lup​ka​ju​ći dnom ča​še o sto u rit​mu ba​la​laj​ki. Zo​ja i Ka​ta​ri​na su ple​sa​le troj​ku sa Zo​ji​nim še​fom Va​si​li​jem, na​uč​nim sa​vet​ni​kom za oblast fi​zi​ke ko​ji je i sâm bio uklju​čen u rad na bom​bi, dok se Vo​lo​đa dr​žao po stra​ni, kad se, na​jed​nom, ras​po​lo​že​nje pro​me​ni. U sa​lu uđe ađu​tant u ci​vil​nom ode​lu, br​zim ko​ra​kom pro​mi​nu obo​dom pro​sto​ri​je, pa pra​vac kod Sta​lji​na. Ni​ma​lo ce​re​mo​nijal​no se nag​nu pre​ko vo​đi​nog ra​me​na, i obra​ti mu se ti​him gla​som, ali žur​no. Sta​ljin je u pr​vi mah iz​gle​dao za​in​tri​gi​ran, a on​da mu oštro po​sta​vi jed​no, pa još jed​no pi​ta​nje. Tad mu se li​ce iz​me​ni. On pre​ble​de, i či​ni​lo se da sa​mo zu​ri u te lju​de što ple​šu, a da ih pri​tom uop​šte ne vi​di. – Šta li se to do​go​di​lo, đa​vo da ga no​si? – re​če Vo​lo​đa se​bi u bra​du. Ple​sa​či još ni​šta ne be​hu pri​me​ti​li, ali su za​to oni ko​ji su se​de​li za glav​nim sto​lom bi​li vid​no upla​še​ni. Tre​nu​tak ka​sni​je, Sta​ljin usta​de. Oni oko nje​ga, iz po​što​va​nja, uči​ni​še isto. Vo​lo​đa pri​me​ti da nje​gov otac još igra. Ne​ki su i za ma​nje od to​ga stre​lja​ni. Ali Sta​ljin ni​je ni pri​me​ći​vao sva​to​ve. U prat​nji onog ađu​tan​ta, on usta​de od sto​la. Kre​nuo je pre​ma vra​ti​ma, pra​vo pre​ko ple​snog po​di​ju​ma. Pre​stra​vlje​ni svad​ba​ri br​že-bo​lje su mu se skla​nja​li s pu​ta. Je​dan par pa​de. Sta​ljin sve to kao da ni​je ni vi​deo. Svir​ka pre​sta​de. Bez i jed​ne je​di​ne re​či, ne gle​da​ju​ći ni u ko​ga, Sta​ljin iza​đe. Ne​ki ge​ne​ra​li kre​nu​še za njim, i vi​de​lo se da su upla​še​ni. Po​ja​vi se za​tim još je​dan ađu​tant, pa još dvo​ji​ca. Svi su oni tra​ži​li svo​je pret​po​sta​vlje​ne da im ne​što sa​op​šte. Mla​dić u sa​kou od tvi​da pri​đe Va​si​li​ju. Zo​ja je, po sve​mu su​de​ći, po​zna​va​la tog čo​ve​ka, i sad ga je slu​ša​la s naj​ve​ćom pa​žnjom. Vi​de​lo se da je za​pre​pa​šće​na.

Va​si​lij i ađu​tant iza​đo​še iz sa​le. Vo​lo​đa pri​đe Zo​ji i re​če: – Za ime bo​ga, šta se do​ga​đa? Od​go​vo​ri​la mu je drh​ta​vim gla​som. – Ame​ri​kan​ci su ba​ci​li nu​kle​ar​nu bom​bu na Ja​pan. – Nje​no pre​le​po ble​do li​ce bi​lo je još be​lje ne​go obič​no. – U pr​vi mah ja​pan​ske vla​sti ni​su zna​le o če​mu je reč. Sa​ti su pro​šli pre ne​go što su shva​ti​li šta ih je za​de​si​lo. – Je​smo li za​i​sta si​gur​ni da je o to​me reč? – Srav​nje​ne su sa ze​mljom sve zgra​de na po​vr​ši​ni od dva​na​est i po kva​drat​nih ki​lo​me​ta​ra. Pro​ce​ne go​vo​re da je od sa​mog uda​ra po​gi​nu​lo se​dam​de​set pet hi​lja​da lju​di. – Ko​li​ko je bom​bi ba​če​no? – Jed​na. – Jed​na bom​ba? – Da. – Bo​že bla​gi. Ni​je ni ču​do što je Sta​ljin ona​ko pre​ble​deo. Sta​ja​li su i ću​ta​li. Vi​de​lo se da se vest ši​ri po sa​li. Ne​ki su sa​mo se​de​li, za​pre​pa​šće​ni; dru​gi su već bi​li po​u​sta​ja​li i oti​šli, zapu​tiv​ši se u svo​je kan​ce​la​ri​je, ka te​le​fo​ni​ma, rad​nim sto​lo​vi​ma, oso​blju u ka​bi​ne​ti​ma. – Sad će se sve pro​me​ni​ti – re​če Vo​lo​đa. – Uklju​ču​ju​ći i na​še pla​no​ve za me​de​ni me​sec – re​če Zo​ja. – Od​su​stvo će mi sad si​gur​no bi​ti ot​ka​za​no. – A mi​sli​lo smo da je So​vjet​ski Sa​vez bez​be​dan. – Tvoj otac je upra​vo u go​vo​ru re​kao ka​ko te​ko​vi​ne re​vo​lu​ci​je ni​ka​da ni​su bi​le bo​lje bra​nje​ne ne​go da​nas. – Sa​da smo bez od​bra​ne. – Je​smo – re​če Zo​ja. – I bi​će​mo sve dok i sa​mi ne na​pra​vi​mo bom​bu.

VII Dže​ki Džejks i Džor​dži su do​šli u Ba​fa​lo, i od​se​li, pr​vi put, u Mar​gi​nom sta​nu. I Greg i Lav su bi​li tu, pa su ta​ko na Dan po​be​de nad Ja​pa​nom – u sre​du, pet​na​e​stog av​gu​sta – svi za​jed​no iza​šli u Hum​bol​tov park. Sta​ze su bi​le pu​ne ra​do​snih brač​nih pa​ro​va, a sto​ti​ne de​ce brč​ka​le su se u je​zer​ce​tu. Greg je bio sre​ćan i po​no​san. Bom​ba je bi​la pun po​go​dak. Dve na​pra​ve ba​če​ne na Hi​ro​ši​mu i Na​ga​si​ki iza​zva​le su je​zi​va ra​za​ra​nja, ali su za​to u naj​kra​ćem ro​ku okon​ča​le rat​ni su​kob i spa​sle hi​lja​de ame​rič​kih ži​vo​ta. U sve​mu to​me i Greg je od​i​grao ulo​gu. Za​hva​lju​ju​ći to​me što su svi za​jed​no po​sti​gli, Džor​dži će od​ra​sta​ti u slo​bod​nom sve​tu. – De​vet go​di​na ima deč​ko – re​če Greg Dže​ki. Se​de​li su na klu​pi i raz​go​va​ra​li, dok su Lav i Mar​ga od​ve​li Džor​dži​ja da mu ku​pe sla​do​led. – Go​to​vo da čo​vek ne po​ve​ru​je – re​če ona. – Ka​kav li će bi​ti kad po​ra​ste, baš se pi​tam. – Si​gur​no se ne​će ba​vi​ti ne​čim glu​pa​vim kao što je glu​ma, ni​ti će du​va​ti u pro​kle​tu tru​bu – re​če Dže​ki otre​si​to. – Deč​ko ima kli​ker. – A šta bi ti vo​le​la, da bu​de pro​fe​sor na ko​le​džu, kao tvoj otac? – Da. – U tom slu​ča​ju... – Greg je sâm za​pra​vo po​te​gao ovu te​mu, i sad se uner​vo​zio, stre​pe​ći od Dže​ki​ne re​ak​ci​je. – U tom slu​ča​ju, tre​ba​lo bi da ide u ne​ku do​bru ško​lu. – Na šta mi​sliš?

– Šta ka​žeš na to da ide u ne​ki in​ter​nat? Mo​gao bi da ide u onaj u ko​ji sam ja išao. – Bio bi ta​mo je​di​ni cr​ni uče​nik. – Ne mo​ra da zna​či. Kad sam ja išao, bio je je​dan obo​je​ni deč​ko, In​di​jac iz Del​hi​ja. Ka​mal se zvao. – Sa​mo je​dan. – Da. – Je​su li ga za​dir​ki​va​li? – Na​rav​no. Zva​li smo ga Ka​mi​la. Ali su se on​da mom​ci na​vi​kli na nje​ga, i s ne​ki​ma se i spri​ja​te​ljio. – Šta je po​sle bi​lo s njim, jel’ znaš? – Za​vr​šio je far​ma​ci​ju. Čuo sam da već dr​ži dve apo​te​ke u Nju​jor​ku. Dže​ki klim​nu gla​vom. Gre​gu se uči​ni da ona ne​ma ni​šta pro​tiv tog pla​na. I sa​ma je po​te​kla iz obra​zo​va​ne po​ro​di​ce, prem​da se ka​sni​je, ona​ko bun​tov​na, od​met​nu​la – Dže​ki je sva​ka​ko ve​ro​va​la u zna​čaj obra​zo​va​nja. – A šta će​mo sa ško​la​ri​nom? – Mo​gao bih da pi​tam oca. – Ho​će li on to hte​ti da pla​ća? – Po​gle​daj ih sa​mo. – Greg po​ka​za niz sta​zu. Lav, Mar​ga i Džor​dži su se vra​ća​li od sla​do​le​dži​je. Lav i Džor​dži su išli je​dan do dru​go​ga, dr​ža​li se za ru​ke i je​li sla​do​led u kor​ne​tu. – Moj otac, kon​zer​va​ti​vac, dr​ži za ru​ku obo​je​no de​te u par​ku, na jav​nom me​stu. Ve​ruj mi na reč, pla​ća​će taj ško​la​ri​nu. – Džor​dži se, ne​ka​ko, nig​de ne ukla​pa – re​če Dže​ki, vid​no uzru​ja​na. – Cr​no de​te s ta​tom bel​cem. – Znam. – Lju​di u zgra​di tvo​je maj​ke mi​sle da sam ja so​ba​ri​ca – je​si li znao za to? – Je​sam. – Pa​zi​la sam da ne sa​zna​ju ko sam u stva​ri. Ako po​mi​sle da cr​nje bo​ra​ve u nji​ho​voj zgra​di kao go​sti, mo​glo bi bi​ti ne​vo​lje. Greg uz​dah​nu. – Žao mi je zbog to​ga, ali u pra​vu si. – Džor​dži​ja ži​vot ne​će ma​zi​ti. – Znam da ne​će – re​če Greg. – Ali on za​to ima nas. Dže​ki mu se na​sme​ši, što je ret​ko či​ni​la. – Da – re​če ona. – A to je već ne​što.

DEO TREĆI Hlad​ni mir

21. 1945. (III) Po​sle ven​ča​nja, Vo​lo​đa i Zo​ja use​li​li su se u svoj stan. Ma​lo je u Ru​si​ji bi​lo ta​kvih sreć​ni​ka me​đu tek ven​ča​nim pa​ro​vi​ma. Če​ti​ri go​di​ne svi in​du​strij​ski na​po​ri u So​vjet​skom Sa​ve​zu bi​li su usme​ra​va​ni ka pro​iz​vod​nji oruž​ja. Stam​be​ni objek​ti go​to​vo ni​su ni gra​đe​ni, pri če​mu su mno​gi već po​sto​je​ći ra​zo​re​ni. Vo​lo​đa je, me​đu​tim, bio ma​jor u Oba​ve​štaj​noj agen​ci​ji Cr​ve​ne ar​mi​je, a uz to i ge​ne​ral​ski sin, što zna​či da je mo​gao da po​vu​če ne​ke ve​ze. stan je bio sku​čen: dnev​na so​ba s tr​pe​za​rij​skim sto​lom, spa​va​ća so​ba ta​ko ma​la da sa​mo kre​vet mo​že da se sme​sti, ku​hi​nja u ko​joj je​dva dvo​je lju​di mo​že da se okre​ne, ku​pa​til​ce u ko​jem ima me​sta za la​va​bo i tuš-ka​bi​nu, i hod​ni​čić u ko​ji ta​man mo​že da sta​ne or​mar, da ima​ju gde da dr​že ode​ću. Kad u dnev​noj so​bi uklju​čiš ra​dio, do​bro se ču​je u ce​lom sta​nu. Br​zo su ga ure​di​li stan po vla​sti​tim sklo​no​sti​ma. Zo​ja je do​ne​la jar​ko​žu​ti pre​kri​vač za kre​vet. Vo​lo​đi​na maj​ka je od​ne​kud iz​vu​kla ze​mlja​no po​su​đe ko​je je bi​la ku​pi​la još de​vet​sto če​tr​de​se​te, da se na​đe za Vo​lo​đi​nu svad​bu, i ko​je je us​pe​la da sa​ču​va u to​ku ra​ta. Vo​lo​đa je na zid oka​čio sli​ku – fo​to​gra​fi​ju svo​je kla​se na Voj​no​o​ba​ve​štaj​noj aka​de​mi​ji, tek što su di​plo​mi​ra​li. Sa​da su još če​šće ne​go ra​ni​je vo​di​li lju​bav. Ve​li​ka je to raz​li​ka bi​la, kad si sâm u sta​nu. Vo​lo​đa se ni ra​ni​je ni​je ose​ćao bog​zna ka​ko spu​ta​nim, i kad je sa Zo​jom spa​vao u sta​nu svo​jih ro​di​te​lja, i kad su za​jed​no bi​li u sta​nu ko​ji je ona de​li​la sa dru​gi​ma; ali sa​da je i sâm uvi​deo da sve to, ipak, uti​če na čo​ve​ka. Mo​raš da go​vo​riš ti​ho, sve vre​me oslu​šku​ješ, da slu​čaj​no kre​vet ne za​škri​pi, a uza sve to, uvek po​sto​ji i mo​guć​nost, ma ka​ko ma​la bi​la, da ti ne​ko upad​ne u so​bu. U tu​đem sta​nu ni​ka​da se ne mo​žeš sa​svim osa​mi​ti. Če​sto bi se pro​bu​di​li ra​no uju​tro, vo​di​li lju​bav, a on​da bi se lju​bi​li i raz​go​va​ra​li jed​no sat vre​me​na, pa tek on​da usta​li i po​če​li da se spre​ma​ju za po​sao. I upra​vo ta​kvog jed​nog ju​tra le​žao je Vo​lo​đa gla​ve po​lo​že​ne na nje​na be​dra, ko​ja su mi​ri​sa​la na strast, i re​kao: – Ho​ćeš ča​ja? – Da, mo​li​ću. – Pro​te​za​la se kao kra​lji​ca, iz​va​lje​na na ja​stu​ci​ma. Vo​lo​đa ob​u​če kuć​ni ogr​tač, pro​đe kroz hod​ni​čić do ku​hi​nji​ce, pa uklju​či gas is​pod sa​mo​va​ra. One​ra​spo​lo​žio se ugle​dav​ši u su​do​pe​ri go​mi​lu šer​pi i ta​nji​ra od pret​hod​ne ve​če​ri. – Zo​jo! – re​če on. – Ku​hi​nja je u ne​re​du! Do​bro ga je ču​la u tom ma​lom sta​nu. – Znam – re​če. On se vra​ti u so​bu. – Što to ni​si si​noć opra​la? – Što ni​si ti? Ni​je mu do to​ga ča​sa pa​lo na pa​met da bi i sâm mo​gao pre​u​ze​ti od​go​vor​nost za ta​kve po​slo​ve. Pa ipak, re​če: – Mo​rao sam da pi​šem iz​ve​štaj. – A ja sam bi​la umor​na. Sâm na​go​ve​štaj da bi kri​vi​ca mo​gla bi​ti i nje​go​va, sil​no je raz​dra​ži​la Vo​lo​đu. – Mr​zim pr​ljav​šti​nu u ku​hi​nji. – Mr​zim i ja. Što li to​li​ko tu​pi? – Ako mr​ziš, a ti on​da uzmi pa ope​ri! – Haj​de​mo za​jed​no da ope​re​mo, i to od​mah – re​če ona, pa sko​či iz kre​ve​ta. Pro​đe po​red nje​ga, sa

za​vo​dlji​vim osme​hom na li​cu, pa pra​vo u ku​hi​nju. Vo​lo​đa – za njom. – Ti pe​ri, ja ću da bri​šem – re​če ona i iz​va​di či​stu kr​pu iz fi​o​ke. I da​lje je bi​la go​la. Ni​je mo​gao a da se ne na​sme​ši. Bi​la je vi​so​ka i vit​ka, a be​le pu​ti. Ima​la je ma​le gru​di i is​tu​re​ne bra​da​vi​ce, a stid​ne ma​lje be​hu joj me​ke na do​dir i pla​ve. Jed​na od ra​do​sti brač​nog ži​vo​ta bi​la je upra​vo ta nje​na na​vi​ka da po sta​nu ho​da go​la. Mo​gao je da gle​da u nje​no te​lo ko​li​ko mu du​ša ište. A i ona je, oči​to, uži​va​la u to​me. Kad bi pri​me​ti​la da je on po​sma​tra, ne bi joj bi​lo ni​ma​lo ne​pri​jat​no, sa​mo bi se na​sme​ši​la. Za​su​kao je ru​ka​ve ogr​ta​ča i po​čeo da pe​re su​do​ve, do​da​ju​ći ih Zo​ji da ih obri​še. Pra​nje su​do​va i ni​je baš mu​žev​na ak​tiv​nost – Vo​lo​đa, re​ci​mo, ni​ka​da ni​je vi​deo svog oca ka​ko pe​re su​do​ve – ali Zo​ja je, iz​gle​da, sma​tra​la da ta​kve po​slo​ve tre​ba i jed​no i dru​go da ra​de. Ne​sva​ki​da​šnja je to bi​la ide​ja. Zna​či li to da Zo​ja ima vi​so​ko​ra​zvi​je​nu svest o rav​no​prav​no​sti u bra​ku? Ili to ona nje​ga sa​mo štro​ji? U jed​nom tre​nut​ku, uči​ni mu se da je čuo ne​što na​po​lju. On vir​nu u hod​nik; su​do​pe​ru su od ula​znih vra​ta de​li​la sve​ga tri-če​ti​ri ko​ra​ka. Ni​šta neo​bič​no ni​je pri​me​tio. A on​da ne​ko pro​va​li vra​ta. Zo​ja vri​snu. Vo​lo​đa je upra​vo prao ku​hinj​ski nož. On pro​đe po​red Zo​je i sta​de na vra​ta ku​hi​nje. Is​pred raz​va​lje​nih vra​ta sta​jao je uni​for​mi​sa​ni po​li​ca​jac s ma​co​lom u ru​ka​ma. Vo​lo​đu is​pu​ni​še strah i bes. – Šta je sad ovo, je​bo​te? – re​če on. Po​li​ca​jac se sklo​ni u stra​nu, a u stan uđe oma​len, mr​šav čo​vek s li​cem kao u glo​da​ra. Bio je to Vo​lo​đin zet, Ilja Dvor​kin, agent taj​ne po​li​ci​je. Na ru​ka​ma je imao ko​žne ru​ka​vi​ce. – Ilja! – re​če Vo​lo​đa. – Lji​gav​če glu​pi. – Ma​lo vi​še po​što​va​nja – re​če Ilja. Vo​lo​đa je bio u isti mah i sme​ten i lju​tit. Ni​je bi​lo uobi​ča​je​no da taj​na po​li​ci​ja hap​si pri​pad​ni​ke voj​ne oba​ve​štaj​ne slu​žbe, a ni obr​nu​to. U pro​tiv​nom, ubr​zo bi iz​bio pra​vi rat ban​di. – Što si mi, maj​ku mu, raz​va​lio vra​ta? Pa le​po bih ti ih otvo​rio! Još dvo​ji​ca age​na​ta uđo​še u hod​nik, i sta​do​še po​red Ilje. No​si​li su ko​žne man​ti​le, nji​hov za​štit​ni znak, iako je bi​lo to​plo tog po​zno​let​njeg da​na. Strah i gnev ob​u​ze​še Vo​lo​đu. Šta se to do​ga​đa? – Spu​sti nož, Vo​lo​đa – re​če Ilja drh​ta​vim gla​som. – Ne​maš če​ga da se bo​jiš – od​vra​ti Vo​lo​đa. – Upra​vo sam ga prao. – On do​da​de nož Zo​ji, ko​ja je sta​ja​la iza nje​ga. – Mo​lim vas, uđi​te u dnev​nu so​bu. Mo​že​mo ta​mo da raz​go​va​ra​mo dok se Zo​ja obla​či. – Šta ti mi​sliš, da smo mi do​šli da se dru​ži​mo? – opo​ro će Ilja. – Zbog če​ga god da ste do​šli, si​gu​ran sam da ne že​li​te da vam go​lo​ti​nja mo​je že​ne pri​či​nja​va ne​pri​jat​nost. – Ja sam ova​mo do​šao slu​žbe​nim po​li​cij​skim po​slom! – A što li su on​da po​sla​li baš mog ze​ta? – Zar ne shva​taš – ti​še će Ilja – da bi bi​lo mno​go go​re po te​be da je ume​sto me​ne do​šao ne​ko dru​gi? Ovo je već slu​ti​lo na gad​nu ne​vo​lju. Vo​lo​đa se tru​dio da sa​ču​va bar pri​vid ne​u​stra​ši​vo​sti. – Šta to tač​no ti i ove ba​ra​be ho​će​te? – Drug Be​ri​ja je pre​u​zeo ru​ko​vo​đe​nje nad nu​kle​ar​nim pro​gra​mom. Vo​lo​đa je to već znao. Sta​ljin je osno​vao no​vi od​bor ko​ji će ru​ko​vo​di​ti ra​dom, a Be​ri​ju po​sta​vio za pred​sed​ni​ka od​bo​ra. Be​ri​ja ni​šta ni​je znao o fi​zi​ci, i bio je pot​pu​no ne​stru​čan da bi or​ga​ni​zo​vao

bi​lo ka​kav na​uč​no​i​stra​ži​vač​ki po​du​hvat. Ali Sta​ljin je u nje​ga imao po​ve​re​nja. Bio je to, uosta​lom, uobi​ča​jen pro​blem u vr​hu so​vjet​ske dr​ža​ve: pot​pu​no ne​struč​ni, ali oda​ni lju​di po​sta​vlja​ni su na po​lo​ža​je za ko​je ni​su bi​li ospo​so​blje​ni . – I dru​gu Be​ri​ji je mo​ja že​na po​treb​na u la​bo​ra​to​ri​ji – re​če Vo​lo​đa – da ra​di na bom​bi. Je​ste li vi to u stva​ri do​šli da je od​ve​ze​te na po​sao? – Ame​ri​kan​ci su nu​kle​ar​nu bom​bu na​pra​vi​li pre So​vjet​skog Sa​ve​za. – Je​su, za​i​sta. A da ni​su oni, mo​žda, is​tra​ži​va​nji​ma u obla​sti fi​zi​ke da​li ve​ći zna​čaj ne​go mi? – Ni​je, jed​no​stav​no, mo​gu​će da ka​pi​ta​li​stič​ka na​u​ka bu​de nad​moć​na u od​no​su na ko​mu​ni​stič​ku! – Su​šta isti​na. – Vo​lo​đa je sad već bio zbu​njen. Ku​da li sve ovo vo​di. – Pa do​bro, i do ka​kvog ste za​ključ​ka do​šli? – Mo​ra da je ne​ko sa​bo​ti​rao. Upra​vo ova​kve sme​šne fan​ta​zi​je taj​noj po​li​ci​ji je​di​no i mo​gu da pad​nu na pa​met. – Ka​ko to da sa​bo​ti​ra? – Ne​ki od na​uč​ni​ka na​mer​no su uspo​ra​va​li raz​voj so​vjet​ske bom​be. Vo​lo​đi je sa​da si​tu​a​ci​ja već po​sta​ja​la ja​sni​ja, i on se upla​ši. I da​lje se, me​đu​tim, dr​žao ra​to​bor​no; uvek je po​gre​šno pred ova​kvim lju​di​ma po​ka​za​ti sla​bost. – A što bi, za bo​ga mi​lo​ga, ta​ko ne​što ra​di​li? – Za​to što su iz​daj​ni​ci – a tvo​ja že​na je jed​na od njih! – Bo​lje bi ti bi​lo da to ne mi​sliš ozbilj​no, ti, gov​no jed​no... – Do​šao sam da ti hap​sim že​nu. – Šta? – Vo​lo​đa je bio pre​ne​ra​žen. – Pa to je su​lu​do! – Ta​ko or​ga​ni​za​ci​ja za ko​ju ra​dim vi​di stva​ri. – Ne​ma​te do​ka​za. – Ako ho​ćeš do​kaz, idi u Hi​ro​ši​mu! Pr​vi put ot​ka​ko je ono vri​snu​la, Zo​ja pro​go​vo​ri: – Mo​ra​ću da po​đem s nji​ma, Vo​lo​đa. Ne​moj da i te​be uhap​se. Vo​lo​đa upre pr​stom u Ilju. – U grd​no si se sra​nje uva​lio. – Sa​mo iz​vr​ša​vam na​re​đe​nja. – Sklo​ni mi se s pu​ta. Mo​ja že​na ide sad u so​bu da se ob​u​če. – Ne​ma vre​me​na za to – re​če Ilja. – Mo​ra da po​đe ova​kva ka​kva je. – Ne​moj me za​sme​ja​va​ti. Ilja po​di​že nos. – Pri​sto​jan gra​đa​nin So​vjet​skog Sa​ve​za ni​ka​da ne bi išao po sta​nu neo​de​ven. Vo​lo​đa se na​čas upi​ta ka​ko li je nje​go​voj se​stri u bra​ku s ovom uštvom. – A vi, taj​na po​li​ci​ja, mo​ral​no ne odo​bra​va​te go​lo​ti​nju? – Nje​na na​gost je do​kaz nje​ne mo​ral​ne de​gra​da​ci​je. Po​ve​šće​mo je upra​vo ova​kvu. – E ne​će​te, je​bem li vam sve. – Sklo​ni se. – Ti se sklo​ni. Ona ide da se ob​u​če. – Vo​lo​đa iza​đe u hod​nik i sta​de pred tro​ji​cu age​na​ta, pa ra​ši​ri ru​ke ta​ko da Zo​ja mo​že da se pro​vu​če iza nje​go​vih le​đa. Čim je ona kre​nu​la, Ilja je do​hva​ti za ru​ku. Vo​lo​đa ga uda​ri po li​cu, dva​put. Ilja krik​nu i, te​tu​ra​ju​ći se, uz​mak​nu. Ona dvo​ji​ca u ko​žnim man​ti​li​ma kre​nu​še na Vo​lo​đu. Ovaj po​ku​ša da uda​ri jed​no​ga, ali ovaj iz​be​že uda​rac, a on​da obo​ji​ca uhva​ti​še Vo​lo​đu za ru​ke. Oti​mao se Vo​lo​đa, ali lju​di su bi​li ja​ki, i vi​de​lo se da su u ovo​me već iz​ve​žba​ni. Tre​snu​še ga o zid. Dok su ga ta​ko dr​ža​li, Ilja ga je uda​rao pe​sni​ca​ma u li​ce, sve sa onim ko​žnim ru​ka​vi​ca​ma, dva​put,

tri pu​ta, če​ti​ri, a on​da u sto​mak, ko zna ko​li​ko pu​ta, sve dok Vo​lo​đi krv ne po​đe na usta. Zo​ja je po​ku​ša​la da se ume​ša, ali Ilja uda​ri i nju, i Zo​ja vri​snu i pa​de na​u​znak. Vo​lo​đi se ogr​tač otvo​rio. Ilja ga šut​nu pr​vo u ja​ja, a on​da sta​de da ga šu​ti​ra u ko​le​na. Vo​lo​đa klo​nu, ne mo​gav​ši vi​še da sto​ji, ali ona dvo​ji​ca u ko​žnim man​ti​li​ma ga pri​di​go​še, ta​ko da Ilja mo​že još da ga tu​če. Naj​zad mu Ilja okre​nu le​đa, tr​lja​ju​ći zglav​ke na pr​sti​ma. Ona dvo​ji​ca pu​sti​še Vo​lo​đu, ko​ji se sa​mo stro​po​šta na pod. Te​ško je di​sao, ni​je mo​gao da se po​me​ri, ali svest ni​je iz​gu​bio. Kra​jič​kom oka vi​deo je kad su ona dvo​ji​ca si​le​dži​ja do​gra​bi​la Zo​ju i ona​ko go​lu je iz​ve​li iz sta​na. Ilja je po​šao za nji​ma. Pro​la​zi​li su mi​nu​ti, i bol se la​ga​no me​njao, od oštrog, ne​pod​no​šlji​vog, ka tu​pom, po​tmu​lom; ma​lopo​ma​lo, po​no​vo je rav​no​mer​no di​sao. Po​sle ne​kog vre​me​na po​no​vo je mo​gao da po​me​ra udo​ve, pa se s ve​li​kim na​po​rom oso​vi na no​ge. Sti​gao je ne​ka​ko do te​le​fo​na i okre​nuo očev broj, u na​di da sta​ri još ni​je oti​šao na po​sao. Sa olak​ša​njem za​ču očev glas. – Uhap​si​li su Zo​ju – re​če. – Đu​brad pro​kle​ta – re​če Gri​go​ri​ji. – Ko to? – Ilja. – Šta? – Po​zo​vi ne​ko​ga – re​če Vo​lo​đa. – Vi​di da li mo​že da se sa​zna šta se to, maj​ku mu, do​ga​đa. Ja mo​ram pr​vo da spe​rem ovu krv. – Ka​kvu krv? Vo​lo​đa spu​sti slu​ša​li​cu. Do ku​pa​ti​la ga je de​li​lo sve​ga ne​ko​li​ko ko​ra​ka. On ski​de sa se​be okr​va​vljen kuć​ni ogr​tač i stade pod tuš. To​pla vo​da do​ne​la je ka​kvo-ta​kvo olak​ša​nje iz​u​bi​ja​nom te​lu. Ilja je​ste bio na​o​pak čo​vek, ali ni​je bio jak, ta​ko da ni​jed​na kost ne be​še slo​mlje​na. Vo​lo​đa za​vr​nu sla​vi​nu. Po​gle​dao se u ogle​da​lo. Li​ce mu je bi​lo u po​se​ko​ti​na​ma i mo​dri​ca​ma. Ni​je tro​šio sna​gu na bri​sa​nje. Uz ne​za​ne​mar​ljiv na​por, obu​kao je cr​ve​no​ar​mej​sku uni​for​mu. Po​tre​ban mu je bio taj sim​bol vla​sti. Otac je sti​gao upra​vo dok je Vo​lo​đa po​ku​ša​vao da za​per​tla či​zme. – Šta se ov​de do​go​di​lo, je​bo​te? – gr​meo je Gri​go​rij. – Oni hte​li da se bi​ju, a ja im, bu​da​la, dao šta su tra​ži​li – re​če Vo​lo​đa. U pr​vi mah otac ni​je is​ka​zao sa​o​se​ćaj​nost. – Mi​slio sam da si pa​met​ni​ji. – Iz​ri​či​to su zah​te​va​li da je od​ve​du go​lu. – Ga​do​vi pro​kle​ti. – Je​si li us​peo ne​što da sa​znaš? – Ni​sam još. Raz​go​va​rao sam s ne​ko​li​ko lju​di. Ni​ko ni​šta ne zna. – Gri​go​rij je bio vid​no za​bri​nut. – Ili je ne​ko de​be​lo po​gre​šio... Ili su, iz ne​kog raz​lo​ga, pot​pu​no si​gur​ni u to što ra​de. – Od​ve​zi me do po​sla. Le​mi​tov ima da po​lu​di od be​sa. Ne​će im on do​zvo​li​ti tek ta​ko da se pro​vu​ku. Ako ima​ju odo​bre​nje me​ni ova​ko ne​što da ura​de, ura​di​će to sva​ko​me iz Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je. Gri​go​ri​ja je u ko​li​ma, is​pred zgra​de, če​kao šo​fer. Od​ve​zo​še se sad za​jed​no do aero​dro​ma Ho​din​ka. Gri​go​rij je ostao u auto​mo​bi​lu, dok je Vo​lo​đa, hra​mlju​ći, oti​šao do se​di​šta Oba​ve​štaj​ne slu​žbe Cr​ve​ne ar​mi​je. Za​pu​tio se pra​vo u kan​ce​la​ri​ju u ko​joj je se​deo nje​gov pret​po​sta​vlje​ni, pu​kov​nik Le​mi​tov. Po​ku​cao je na vra​ta, ušao i re​kao:

– Pro​kle​ta taj​na po​li​ci​ja mi uhap​si​la že​nu. – Znam – re​če Le​mi​tov. – Zna​te? – Ja sam to i ami​no​vao. Vo​lo​đa je zi​nuo. – Ka​ko to sad, je​bo​te? – Se​di. – Šta se to de​ša​va? – Se​di, umuk​ni, i ka​za​ću ti. Bo​le​lo je sve Vo​lo​đu dok je se​dao. – Mo​ra​mo da na​pra​vi​mo nu​kle​ar​nu bom​bu, i to br​zo – po​če Le​mi​tov. – U ovom tre​nut​ku, Sta​ljin igra gru​bu igru s Ame​ri​kan​ci​ma, jer smo u pri​lič​noj me​ri si​gur​ni da oni ne​ma​ju do​volj​no ve​li​ki ar​se​nal nu​kle​ar​nog oruž​ja da nas zbri​šu s li​ca ze​mlje. Ali sva​ka​ko go​mi​la​ju za​li​he, i u jed​nom tre​nut​ku će to oruž​je i upo​tre​bi​ti – pod uslo​vom da mi još ne bu​de​mo u mo​guć​no​sti da im uz​vra​ti​mo. To je već ima​lo smi​sla. – Ne mo​že mo​ja že​na da ra​di na na​cr​tu bom​be dok je taj​na po​li​ci​ja pe​sni​či. To je su​lu​do. – Za​ve​ži, je​bo​te. Nas mu​či to što po​sto​ji ve​ći broj mo​gu​ćih na​cr​ta. Ame​ri​kan​ci​ma je pet go​di​na tre​ba​lo da pro​na​đu onaj ko​ji je pri​me​njiv u prak​si. Mi ne​ma​mo to​li​ko vre​me​na. Mo​ra​mo da ga ukra​de​mo od njih. – A ipak su nam po​treb​ni ru​ski fi​zi​ča​ri ko​ji će taj na​crt pre​cr​ta​ti – što, opet, mo​gu da ura​de sa​mo ako su u svo​jim la​bo​ra​to​ri​ja​ma, ume​sto što ča​me u po​dru​mi​ma Lu​bjan​ke. – Ti po​zna​ješ čo​ve​ka ko​ji se zo​ve Vil​helm Frun​ce. – Ško​lo​va​li smo se za​jed​no. Na Ber​lin​skoj mu​škoj aka​de​mi​ji. – On nam je svo​je​vre​me​no dao dra​go​ce​ne in​for​ma​ci​je o bri​tan​skom nu​kle​ar​nom pro​gra​mu. On​da se pre​se​lio u Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve, gde je ra​dio na pro​jek​tu nu​kle​ar​ne bom​be. Kon​tak​ti​ra​li su ga na​ši iz va​šing​ton​skog NKVD-a, ali on se upla​šio shva​tiv​ši ko​li​ko ovi ni​šta ne zna​ju, i ta​ko je ve​za s njim na​či​sto sje​ba​na. Mo​ra​mo opet da ga pri​do​bi​je​mo. – A ka​kve ve​ze sve to ima sa mnom? – On ti ve​ru​je. – Ne znam da li mi ve​ru​je. Dva​na​est go​di​na se ni​smo vi​de​li. – Ho​će​mo da odeš u Ame​ri​ku i raz​go​va​raš s njim. – Ali što ste on​da Zo​ju uhap​si​li? – Da bu​de​mo si​gur​ni da ćeš se vra​ti​ti.

II Vo​lo​đa je ube​đi​vao se​be da zna ka​ko se to ra​di. U Ber​li​nu, pre ra​ta, umeo je da za​va​ra trag ge​sta​pov​ci​ma ko​ji su ga pra​ti​li, a on​da se sa​sta​jao s po​ten​ci​jal​nim špi​ju​ni​ma, vr​bo​vao ih i pre​tva​rao u po​u​zda​ne iz​vo​re taj​nih oba​ve​štaj​nih po​da​ta​ka. Ni​ka​da to ni​je bi​lo la​ko – na​ro​či​to ni​je la​ko bi​lo na​go​vo​ri​ti ne​ko​ga da iz​da svo​ju ze​mlju – ali on je bio struč​njak za to. S dru​ge stra​ne, ovo je Ame​ri​ka. Za​pad​ne ze​mlje u ko​ji​ma je bo​ra​vio, Ne​mač​ka i Špa​ni​ja tri​de​se​tih i če​tr​de​se​tih go​di​na, ni​su bi​le ni iz​bli​za ova​kve. Vo​lo​đa je bio pod sna​žnim uti​skom. Ce​lo​ga ži​vo​ta slu​šao je ka​ko se u ho​li​vud​skim fil​mo​vi​ma pre​te​ru​je u is​ti​ca​nju bla​go​sta​nja, a da u stvar​no​sti ve​ći​na Ame​ri​ka​na​ca ži​vi u si​ro​ma​štvu. Vo​lo​đi je, me​đu​tim, bi​lo ja​sno, od ono​ga da​na kad je kro​čio na tlo SAD, da u tim fil​mo​vi​ma pre​te​ri​va​nja go​to​vo i

da ne​ma. I da je ov​de si​ro​ti​nju te​ško na​ći. Nju​jork je vr​veo od auto​mo​bi​la, ko​je oči​gled​no ni​su vo​zi​li sa​mo po​je​di​ni va​žni vla​di​ni zva​nič​ni​ci, već obič​ni mla​di​ći, mu​škar​ci u rad​nič​kim ode​li​ma, pa čak i že​ne ko​je su ko​li​ma kre​nu​le u ku​po​vi​nu. I svi su bi​li ta​ko do​bro ob​u​če​ni! Kao da su svi mu​škar​ci no​si​li naj​bo​lja ode​la ko​ja ima​ju. Be​la​sa​li su se žen​ski li​sto​vi u pro​vid​nim ča​ra​pa​ma. Svi lju​di su, či​ni​lo se, no​si​li no​ve ci​pe​le. Mo​rao je se​be upor​no da pod​se​ća da po​sto​ji i ona dru​ga, tam​na stra​na Ame​ri​ke. Po​sto​ji to si​ro​ma​štvo, tu je ono ne​gde. Crn​ci su žr​tve pro​go​na, na Ju​gu ne​ma​ju ni pra​vo gla​sa. Kri​mi​na​la ima mno​go – i sa​mi Ame​ri​kan​ci tvr​de da kri​mi​nal cve​ta – ma​da, ne​kim ču​dom, Vo​lo​đa lič​no ni​je vi​deo ni​šta što bi išlo u pri​log toj tvrd​nji, i ose​ćao se sa​vr​še​no bez​bed​no dok se še​tao uli​ca​ma. Ne​ko​li​ko da​na pro​veo je is​tra​žu​ju​ći Nju​jork. Usa​vr​ša​vao je en​gle​ski, ko​ji, ina​če, ni​je do​bro go​vo​rio, ali to kao da ni​je ni bi​lo va​žno; grad je bio pun lju​di ko​ji su en​gle​ski tek na​tu​ca​li, na sve stra​ne ču​li su se ja​ki ak​cen​ti. Vo​lo​đa je us​peo da za​pam​ti li​ca ne​kih age​na​ta ko​ji​ma je Ef-Bi-Aj po​ve​rio za​da​tak da ga pra​te i pro​na​šao ne​ko​li​ko po​god​nih me​sta gde će la​ko mo​ći da im umak​ne. Jed​nog sun​ča​nog pre​po​dne​va kre​nuo je on iz so​vjet​skog kon​zu​la​ta u Nju​jor​ku; še​šir ni​je no​sio, a na se​bi je imao sa​mo si​ve pan​ta​lo​ne i pla​vu ko​šu​lju, kao da je iza​šao u ku​po​vi​nu. Pra​tio ga je je​dan mla​dić u tam​nom ode​lu, s kra​va​tom. Vo​lo​đa je oti​šao do rob​ne ku​će Saks na Pe​toj ave​ni​ji, i ku​pio do​nji veš i jed​nu ko​šu​lju, sme​đu, ka​ri​ra​nu. Ko god da ga je u tom ča​su pra​tio, sva​ka​ko je za​klju​čio da je čo​vek, po sve​mu su​de​ći, jed​no​stav​no iza​šao u ku​po​vi​nu. Šef NKVD-a pri kon​zu​la​tu pret​hod​no je na​ja​vio da će so​vjet​ski tim bi​ti Vo​lo​đi za pe​ta​ma to​kom nje​go​vog bo​rav​ka u Ame​ri​ci, či​sto da se uve​ri da se ovaj do​lič​no po​na​ša. Te​ško mu je bi​lo da ovla​da gne​vom ko​ji je ose​ćao pre​ma toj or​ga​ni​za​ci​ji, jer su za​to​či​li Zo​ju, i mo​rao je da ulo​ži ve​li​ki na​por ka​ko bi odo​leo po​ri​vu da šče​pa tog čo​ve​ka za gu​šu i pri​da​vi ga. Ali sa​ču​vao je mir. Sar​ka​stič​no je na​po​me​nuo ka​ko će, da bi iz​vr​šio po​ve​ren mu za​da​tak, mo​ra​ti da umak​ne Ef-Bi-Aju, te da bi mu se, pri​tom, i ne​ho​ti​ce mo​glo de​si​ti da se ra​to​si​lja i en​ka​ve​de​o​va​ca; ali im je, ipak, po​že​leo mno​go sre​će. Go​to​vo sva​kog da​na us​peo bi da ih se ota​ra​si po​sle sa​mo pet mi​nu​ta. To je zna​či​lo da je ovaj mla​dić, ko​ji ga je sad pra​tio, go​to​vo iz​ve​sno agent Ef-Bi-Aja. Tu pret​po​stav​ku pot​kre​plji​vao je, uosta​lom, i nje​gov upa​dlji​vo kon​zer​va​ti​van stil obla​če​nja. No​se​ći ku​plje​nu ro​bu u pa​pir​noj ke​si, Vo​lo​đa je iz rob​ne ku​će iza​šao na boč​ni ulaz, i od​mah za​u​sta​vio tak​si. Agent Ef-Bi-Aja ostao je na ploč​ni​ku, po​dig​nu​te ru​ke. Kad je tak​si dva​put skre​nuo za ćo​šak, Vo​lo​đa da​de vo​za​ču nov​ča​ni​cu i is​ko​či iz ko​la. Jur​nu pra​vo u sta​ni​cu pod​zem​ne že​le​zni​ce, iza​đe, za​tim, na dru​gi ulaz, pa sta​de is​pred jed​ne po​slov​ne zgra​de, i sa​če​ka tu ne​kih pet mi​nu​ta. Mla​di​ća u tam​nom ode​lu nig​de ni​je bi​lo. Vo​lo​đa se pe​ši​ce za​pu​ti pre​ma sta​ni​ci Pen. Tu je po​no​vo pro​ve​rio da ga ne​ko slu​čaj​no ne pra​ti, a on​da ku​pio kar​tu. S kar​tom i onom pa​pir​nom ke​som ukr​cao se u voz. Pu​to​va​nje do Al​bu​ker​ki​ja tra​ja​lo je tri da​na. Voz je ju​rio kroz bes​kraj​na pro​stran​stva plod​ne ze​mlje, po​kraj moć​nih fa​bri​ka iz či​jih je dim​nja​ka ku​ljao dim i ve​li​kih gra​do​va s obla​ko​de​ri​ma što osi​o​no se​žu ka ne​be​si​ma. So​vjet​ski Sa​vez je​ste bio pro​stra​ni​ji, ali iz​u​zev Ukra​ji​ne, ma​hom to be​še ze​mlja po​kri​ve​na bo​ro​vim šu​ma​ma i le​de​nim ste​pa​ma. Ova​kvo bo​gat​stvo Vo​lo​đa do​tad ne bi mo​gao ni da za​mi​sli. A i ni​je sve u bo​gat​stvu. Da​ni​ma ga je već pro​ga​nja​la jed​na mi​sao, čud​na mi​sao u ve​zi sa ži​vo​tom u Ame​ri​ci. I na​po​slet​ku je shva​tio o če​mu je reč: ni​ko od nje​ga ni​je tra​žio da mu po​ka​že is​pra​ve. Kad je pro​šao imi​gra​ci​o​nu kon​tro​lu, još ta​mo u Nju​jor​ku, ni​ko​me vi​še ni​je po​ka​zi​vao pa​soš. U ovoj ze​mlji, či​ni​lo se, sva​ki čo​vek mo​že da ode do že​le​znič​ke ili auto​bu​ske sta​ni​ce i ku​pi kar​tu do bi​lo ko​jeg

od​re​di​šta, i da pri​tom ni od ko​ga ne mo​ra da tra​ži do​zvo​lu, ni​ti da bi​lo kom slu​žbe​nom li​cu ob​ja​šnja​va svr​hu pu​to​va​nja. Opa​sno je bi​lo to odu​še​vlje​nje, taj ose​ćaj slo​bo​de ko​ji ga je sad pro​ži​ma​lo. Mo​gao je da po​đe kud god mu je vo​lja! Ame​rič​ko bo​gat​stvo je, ta​ko​đe, iz​o​štri​lo Vo​lo​đi​nu svest o opa​sno​sti ko​ja pre​ti nje​go​voj otadž​bi​ni. Nem​ci su uma​lo uni​šti​li So​vjet​ski Sa​vez, a ova ze​mlja ima tro​stru​ko vi​še sta​nov​ni​ka i de​set pu​ta je bo​ga​ti​ja od Ne​mač​ke. Sa​ma po​mi​sao na to da bi Ru​si mo​gli bi​ti pot​či​nje​ni, da bi stra​hom mo​gli bi​ti na​te​ra​ni na po​kor​nost, ubla​ži​la je Vo​lo​đi​ne sum​nje u ko​mu​ni​zam, upr​kos ono​me što je NKVD uči​nio nje​mu i nje​go​voj že​ni. Ako jed​nog da​na po​sta​ne otac, ne bi že​leo da nje​go​va de​ca ra​stu u sve​tu ko​ji ti​ra​ni​še Ame​ri​ka. Pu​to​vao je pre​ko Pit​sbur​ga i Či​ka​ga, i us​put ni​je na se​be skre​tao pa​žnju. Bio je ob​u​čen po ame​rič​ki, a nje​gov ak​ce​nat ni​ko ni​je ni pri​me​tio, iz pro​stog raz​lo​ga što Vo​lo​đa ni sa kim ni​je raz​go​va​rao. Sen​dvi​če i ka​fu ku​po​vao je ta​ko što bi upro pr​stom i, po​tom, pla​tio. Pre​li​sta​vao je no​vi​ne i ča​so​pi​se ko​je bi dru​gi put​ni​ci osta​vi​li za so​bom, raz​gle​da​ju​ći sli​ke i po​ku​ša​va​ju​ći da od​go​net​ne zna​če​nje naslovâ. Po​sled​nji deo pu​ta vo​dio ga je kroz pu​stinj​ske pre​de​le, bez​ljud​ne, a pre​le​pe; u da​lji​ni su se uz​di​za​li sne​gom po​kri​ve​ni vr​ho​vi, cr​ve​ni u su​ton, pa je ve​ro​vat​no sto​ga ovaj ve​nac i na​zvan Pla​ni​na​ma Hri​sto​ve kr​vi. Vo​lo​đa ode do to​a​le​ta, gde je pre​svu​kao do​nji veš i obu​kao no​vu ko​šu​lju, ku​plje​nu kod Sak​sa. Oče​ki​vao je da će na sta​ni​ci u Al​bu​ker​ki​ju ugle​da​ti agen​ta Ef-Bi-Aja ili pri​pad​ni​ka Voj​ne bez​bed​no​sti, i za​i​sta je od​mah opa​zio jed​nog mla​di​ća is​pod či​jeg se ka​ri​ra​nog sa​koa – ne​pri​klad​nog za pre​to​pli sep​tem​bar u No​vom Mek​si​ku – vi​de​la bu​dža od re​vol​ve​ra u ra​me​noj fu​tro​li. Ovog agen​ta su, me​đu​tim, bez sum​nje za​ni​ma​li put​ni​ci ko​ji su pre​va​li​li dug put, iz Nju​jor​ka, mo​žda, ili Va​šing​to​na. Vo​lo​đa, bez še​ši​ra i sa​koa, bez ika​kvog pr​tlja​ga, iz​gle​dao je kao obi​čan me​šta​nin ko​ji se vra​ća s kra​ćeg pu​to​va​nja. Ni​ko ga ni​je pra​tio kad je sa že​le​znič​ke sta​ni​ce kre​nuo ka auto​bu​skoj i seo u bus grej​ha​und za San​ta Fe. Na kraj​nju tač​ku svo​ga pu​to​va​nja sti​gao je u po​znim po​po​dnev​nim sa​ti​ma. Ni​su mu pro​ma​kla dva agen​ta Ef-Bi-Aja na auto​bu​skoj sta​ni​ci u San​ta Feu, a i oni su nje​ga do​bro osmo​tri​li. Ka​ko, me​đu​tim, ni oni ni​su mo​gli da pra​te baš sva​ko​ga ko si​đe sa auto​bu​sa na toj sta​ni​ci, nje​go​va ne​u​pa​dlji​va spo​lja​šnjost još jed​nom ga je po​šte​de​la ne​že​lje​ne pa​žnje. Či​ne​ći sve što mo​že ka​ko bi osta​vio uti​sak čo​ve​ka ko​ji se za​pu​tio na ne​ko od​re​đe​no me​sto, Vo​lo​đa je ho​dao uli​ca​ma. Ni​ske ku​će rav​nih kro​vo​va u pu​e​blo sti​lu, i sku​če​ne cr​kvi​ce iz​lo​že​ne ne​mi​lo​srd​nim sun​če​vim zra​ci​ma pod​se​ti​še ga na Špa​ni​ju. Zgra​de sa du​ća​ni​ma u pri​ze​mlju i pro​če​lji​ma is​pre​se​ca​nim lu​ko​vi​ma uz​di​za​le su se iz​nad ploč​ni​ka, stva​ra​ju​ći pri​jat​nu hla​do​vi​nu. Iz​be​gao je La Fon​du, ve​li​ki ho​tel na grad​skom tr​gu od​mah do ka​te​dra​le, i uzeo so​bu u Sent Fren​si​su. Pla​tio je go​to​vi​nom i pred​sta​vio se kao Ro​bert Pen​der, što bi mo​glo zna​či​ti ili da je Ame​ri​ka​nac, ili da do​la​zi iz ne​ke od evrop​skih ze​ma​lja za ko​je bi ta​kvo ime i pre​zi​me bi​li uobi​ča​je​ni. – Mo​ju put​nu tor​bu će do​pre​mi​ti ka​sni​je – obra​ti se on le​pu​ška​stoj de​voj​ci na re​cep​ci​ji. – Ako ne bu​dem tu kad stig​ne, ho​će​te li se po​bri​nu​ti da je od​ne​su u so​bu? – O, na​rav​no, ne​će to bi​ti ni​ka​kav pro​blem – re​če mu ona. – Hva​la vam – re​če Vo​lo​đa, a on​da do​da​de re​če​ni​cu ko​ju je vi​še pu​ta čuo u vo​zu: – Za​i​sta sam vam za​hva​lan. – Ako ja ne bu​dem ov​de, ne​ko dru​gi će se po​bri​nu​ti za tor​bu, sa​mo ako na njoj pi​še va​še ime. – Pi​še. – Ni​ka​kvog pr​tlja​ga ni​je imao, ali de​voj​ka to ni​ka​da ne​će ni sa​zna​ti. Vi​dev​ši šta je upi​sao u ho​tel​sku knji​gu, de​voj​ka mu re​če: – Da​kle, go​spo​di​ne Pen​der, vi ste iz Nju​jor​ka.

Pri​me​sa po​do​zre​nja ose​ća​la se u nje​nom gla​su, bez sum​nje zbog to​ga što on ni​je go​vo​rio kao što go​vo​re Nju​jor​ča​ni. – Po​re​klom sam iz Švaj​car​ske – ob​ja​sni Vo​lo​đa, oda​brav​ši upra​vo jed​nu ne​u​tral​nu ze​mlju. – Otu​da taj na​gla​sak. Do​sad ni​sam sre​la ni​ko​ga iz Švaj​car​ske. Ka​ko je ta​mo? Vo​lo​đa u Švaj​car​skoj ni​ka​da ni​je bio, ali je vi​deo fo​to​gra​fi​je. – Mno​go pa​da sneg – re​če on. – Do​bro, on​da uži​vaj​te u ovoj na​šoj kli​mi u No​vom Mek​si​ku! – Ho​ću. Pet mi​nu​ta ka​sni​je po​no​vo je bio na uli​ci. Od ko​le​ga u Am​ba​sa​di SSSR-a sa​znao je da ne​ki na​uč​ni​ci ži​ve u la​bo​ra​to​ri​ji u Los Ala​mo​su, ali da je to jed​na si​ro​ma​šna va​roš bez ra​znih ci​vi​li​za​cij​skih po​god​no​sti, pa sto​ga i oni ra​di​je iz​najm​lju​ju ku​će i sta​no​ve u okol​nim me​sti​ma, uko​li​ko to mo​gu da pri​u​šte. Vil Frun​ce je to mo​gao kao od ša​le: bio je ože​njen uspe​šnom umet​ni​com, autor​kom no​vin​skog stri​pa Ne​mar​na Alis. Frun​ce​o​va su​pru​ga, ko​ja se ta​ko​đe zva​la Alis, mo​gla je da ra​di gde god da se na​đe, ta​ko da su uze​li stan u sta​rom grad​skom je​zgru. Ovu in​for​ma​ci​ju Vo​lo​đa je do​bio iz nju​jor​ške kan​ce​la​ri​je NKVD-a. Oni su pa​žlji​vo is​tra​ži​li Frun​cea, ta​ko da je Vo​lo​đa znao i nje​go​vu adre​su, i broj te​le​fo​na, i ko​ja ko​la vo​zi – be​še to pred​rat​ni pli​mut, ka​bri​o​let, s be​lom li​ni​jom na gu​ma​ma. U pri​ze​mlju zgra​de u ko​joj su sta​no​va​li Frun​ce​o​vi na​la​zi​la se umet​nič​ka ga​le​ri​ja. Stan na spra​tu imao je pro​zor okre​nut ka se​ve​ru; s tog pro​zo​ra pru​žao se in​spi​ra​ti​van po​gled za umet​nič​ku du​šu. Ka​bri​o​let pli​mut bio je par​ki​ran is​pred zgra​de. Vo​lo​đi je dra​že bi​lo da ne ula​zi unu​tra; stan bi mo​gao bi​ti ozvu​čen. Frun​ce​o​vi su bi​li imu​ćan brač​ni par bez de​ce, i Vo​lo​đa je pret​po​sta​vljao da ta​kvi lju​di pe​tak ve​če ne​će pro​ve​sti kod ku​će uz ra​dio. Od​lu​čio je da sa​če​ka ma​lo, da vi​di da li će iza​ći. Pro​veo je ne​ko vre​me u ga​le​ri​ji, raz​gle​da​ju​ći sli​ke ko​je su bi​le na pro​daj​noj iz​lo​žbi. On je vo​leo ja​sne, ži​ve sli​ke, i ne bi na svoj zid ni​ka​da za​ka​čio ove na​ma​la​ne br​ljo​ti​ne. Ne​da​le​ko oda​tle pro​na​šao je ka​fe​te​ri​ju i seo po​red pro​zo​ra s ko​jeg se vi​de​la ka​pi​ja Frun​ce​o​ve zgra​de. Iz ka​fe​te​ri​je je iza​šao sat ka​sni​je, ku​pio no​vi​ne, pa stao na auto​bu​sku sta​ni​cu pre​tva​ra​ju​ći se da či​ta. Po​što se to če​ka​nje ote​glo, imao je vre​me​na da usta​no​vi ka​ko ni​ko dru​gi ne mo​tri na Frun​ce​ov stan. A to je zna​či​lo da ni Ef-Bi-Aj ni Voj​na bez​bed​nost ni​su Frun​cea ozna​či​li kao ve​o​ma sum​nji​vu oso​bu . Je​ste on bio stra​nac, ali iz ino​stran​stva su do​šli i mno​gi dru​gi na​uč​ni​ci, a ve​ro​vat​no i ni​je bi​lo in​for​ma​ci​ja ko​je bi uka​zi​va​le na to da od nje​ga pre​ti bi​lo ka​kva opa​snost. Bi​la je to, ina​če, tr​go​vač​ka če​tvrt, a ne stam​be​na, i na uli​ca​ma je bi​lo pu​no sve​ta; pa ipak, po​sle ne​ko​li​ko sa​ti, Vo​lo​đu po​če da bri​ne mo​guć​nost da će ne​ko​me za​pa​sti za oko, po​što se već du​go tu​da vr​zmao. I upra​vo ta​da iza​đo​še Frun​ce​o​vi. Frun​ce je bio de​blji ne​go pre dva​na​est go​di​na – u Ame​ri​ci se u hra​ni ni u jed​nom tre​nut​ku ni​je osku​de​va​lo. Po​čeo je bio da će​la​vi, iako mu je bi​lo tek tri​de​set go​di​na. I da​lje je iz​gle​dao ona​ko sav ozbi​ljan. No​sio je sport​sku ma​ji​cu i ka​ki pan​ta​lo​ne, uobi​ča​je​nu ame​rič​ku kom​bi​na​ci​ju. Že​na mu, pak, ni​je bi​la ta​ko kon​zer​va​tiv​no ode​ve​na. Sve​tlu ko​su bi​la je ve​za​la u pun​đu i po​kri​la be​ret​kom, a na se​bi je ima​la ši​ro​ku pa​muč​nu ha​lji​nu neo​d​re​đe​ne mr​ke bo​je, s tim što je oko zglo​bo​va no​si​la si​ja​set na​ru​kvi​ca, dok joj ša​ke be​hu ukra​še​ne mno​štvom pr​ste​nja. Ta​ko su se, pri​se​ti se Vo​lo​đa, umet​ni​ce obla​či​le u Ne​mač​koj pre Hi​tle​ra. Brač​ni par je po​šao uli​com, Vo​lo​đa za nji​ma. Pi​tao se ka​kvi li su po​li​tič​ki sta​vo​vi Frun​ce​o​ve že​ne, i ko​li​ko bi i na ko​ji na​čin nje​no pri​su​stvo mo​glo da uti​če na tok te​škog raz​go​vo​ra ko​ji se on upra​vo pri​pre​mao da oba​vi s nje​nim mu​žem. Svo​je​-

vre​me​no, u Ne​mač​koj, Frun​ce je bio va​tre​ni so​ci​jal​de​mo​kra​ta, ta​ko da su sla​bi bi​li iz​gle​di da mu je že​na kon​zer​va​tiv​ka; sâm njen iz​gled pot​kre​plji​vao je tu pret​postavku. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, ona ve​ro​vat​no ni​je zna​la da je njen muž jed​no vre​me u Lon​do​nu So​vje​ti​ma oda​vao taj​ne. U ovoj jed​na​či​ni, ta že​na je bi​la ne​po​zna​ta. Dra​že bi Vo​lo​đi bi​lo da je s Frun​ce​om mo​gao da za​vr​ši po​sao u če​ti​ri oka, pa je po​čeo da raz​ma​tra mo​guć​nost da ih sa​da osta​vi, a da po​ku​ša po​no​vo su​tra​dan. Ali re​cep​ci​o​ner​ka u ho​te​lu bi​la je pri​me​ti​la nje​gov stra​ni ak​ce​nat, ta​ko da bi već su​tra​dan uju​tro mo​gli da mu na​ka​če ne​kog agen​ta Ef-Bi-Aja. I s tim bih ja već ne​ka​ko iza​šao na kraj, raz​mi​šljao je on, ma​da u ova​ko ma​lom me​stu to ne​će ići ta​ko la​ko kao u Nju​jor​ku ili Ber​li​nu. A su​tra​dan je bi​la su​bo​ta, što zna​či da će Frun​ce​o​vi ve​ro​vat​no dan pro​ve​sti za​jed​no. Ko​li​ko bi Vo​lo​đa mo​rao da če​ka pre ne​go što ko​nač​no uhva​ti Frun​cea sa​mog? Ne po​sto​ji na​čin da se ova​kvi po​slo​vi za​vr​še la​ko. Do​bro od​va​gav​ši, on od​lu​či da iste ve​če​ri pre​đe na stvar. Frun​ce​o​vi uđo​še u je​dan re​sto​ran. Vo​lo​đa je pro​šao po​red lo​ka​la i pro​vi​rio kroz pro​zor. Bio je to jef​tin re​sto​ran sa se​pa​re​i​ma. Nje​mu pr​vo pa​de na pa​met da uđe i sed​ne sa nji​ma, ali on​da od​lu​či da ih pu​sti pr​vo da je​du. Pu​nih sto​ma​ka, bi​će do​bro ras​po​lo​že​ni. Če​kao je po​la sa​ta, sa uda​lje​no​sti mo​tre​ći na vra​ta re​sto​ra​na. A on​da, sav us​trep​tao, uđe. Upra​vo su za​vr​ša​va​li ve​če​ru. Dok je Vo​lo​đa pro​la​zio sa​lom, Frun​ce u jed​nom tre​nut​ku pr​vo po​di​že po​gled, pa ga skre​nu u stra​nu; ni​je ga pre​po​znao. Vo​lo​đa se uvu​če u se​pa​re, se​de do Alis i re​če ti​ho, na ne​mač​kom: – Zdra​vo, Vi​li, zar me se ne se​ćaš, iz ško​le? Frun​ce se za​gle​da u nje​ga, i po​tra​ja​lo je to ne​ko​li​ko se​kun​di, a on​da se na nje​go​vom li​cu po​ja​vi osmeh. – Pe​škov? Vo​lo​đa Pe​škov? Ma je​si li to stvar​no ti? Ta​las olak​ša​nja za​plju​snu Vo​lo​đu. Frun​ce je još bio pri​ja​telj​ski na​stro​jen pre​ma nje​mu. Jed​na pre​pre​ka ma​nje. – Ja sam, stvar​no – re​če Vo​lo​đa, pa mu pru​ži ru​ku, i ru​ko​va​še se. Okre​nuv​ši se pre​ma Alis, on re​če na en​gle​skom: – Mno​go loš sam, iz​vin’te, u go​vo​re​nju na vaš je​zik. – Ne​moj​te se mu​či​ti – od​vra​ti ona na teč​nom ne​mač​kom. – Mo​ji su ova​mo emi​gri​ra​li iz Ba​var​ske. Frun​ce je još bio u ču​du. – Baš sam ne​dav​no mi​slio na te​be – re​če on – jer sam u me​đu​vre​me​nu upo​znao još jed​nog ti​pa sa istim pre​zi​me​nom. Zo​ve se Greg Pe​škov. – Stvar​no? Ro​đe​ni brat mo​ga oca, Lav, do​šao je u Ame​ri​ku ne​gde oko de​vet​sto pet​na​e​ste. – Ne, po​ruč​nik Pe​škov je mno​go mla​đi. Ne​go, ot​kud ti ov​de? Vo​lo​đa se na​sme​ši. – Do​šao sam te​be da vi​dim. Pre ne​go što je Frun​ce sti​gao da ga upi​ta za po​vod, on do​da​de: – Kad smo se po​sled​nji put vi​de​li, ti si bio se​kre​tar ogran​ka So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je u Noj​kel​nu.40 Bio je to dru​gi ko​rak. Us​po​sta​viv​ši pr​vo pri​ja​telj​sku at​mos​fe​ru, on sad pod​se​ća Frun​cea na nje​gov ide​a​li​zam iz mla​da​lač​kih da​na. – To is​ku​stvo me je ube​di​lo da de​mo​krat​ski so​ci​ja​li​zam ne​ma bu​duć​nost – re​če Frun​ce. – Pro​tiv na​ci​sta smo po​ka​za​li pot​pu​nu ne​moć. Sa​mo je So​vjet​ski Sa​vez bio do​volj​no jak da ih za​u​sta​vi. To je bi​la isti​na, i Vo​lo​đi je bi​lo dra​go što Frun​ce ta​ko raz​mi​šlja; ali, što je bi​lo još va​žni​je, na osno​vu ovog ko​men​ta​ra mo​glo se za​klju​či​ti da ži​vot u bo​ga​toj Ame​ri​ci ni​je omek​šao Frun​ce​o​ve po​li​tič​ke sta​vo​ve.

– Na​me​ra​va​li smo baš da ode​mo na pi​će u ka​fa​nu iza ćo​ška – re​če uto Alis. – Mno​gi na​uč​ni​ci iz​la​ze ta​mo pet​kom uve​če. Ho​će​te s na​ma? Sa​mo je to još Vo​lo​đi tre​ba​lo – da ga vi​de na jav​nom me​stu s Frun​ce​o​vi​ma. – Ne znam – re​če on. Pra​vo go​vo​re​ći, i u ovom re​sto​ra​nu se pre​du​go za​dr​žao u nji​ho​vom dru​štvu. Bi​lo je vre​me da pre​đe na tre​ći ko​rak; da pod​se​ti Frun​cea na nje​go​vu stra​vič​nu kri​vi​cu. Nag​nuo se na​pred i ti​ho re​kao: – Vi​li, je​si li ti znao da će Ame​ri​kan​ci da ba​ce nu​kle​ar​ne bom​be na Ja​pan? Du​go je vla​da​la ti​ši​na. Vo​lo​đa za​dr​ža dah. Za​i​grao je na kar​tu gri​že sa​ve​sti. Na tre​nu​tak se po​bo​jao da je oti​šao pre​da​le​ko. Frun​ce je iz​gle​dao kao da bi sva​kog ča​sa mo​gao da bri​zne u plač. A on​da na​uč​nik du​bo​ko udah​nu i po​vra​ti pri​seb​nost. – Ne, ni​sam znao – re​če. – Ni​ko od nas ni​je znao. – Pret​po​sta​vlja​li smo da će ame​rič​ka voj​ska ne​ka​ko po​ka​za​ti moć te bom​be, da pri​pre​ti Ja​pan​ci​ma, ko​ji bi on​da ra​ni​je ka​pi​tu​li​ra​li – lju​ti​to se ume​ša Alis. I ona je, da​kle, zna​la za bom​bu pre ne​go što je ba​če​na, pri​me​ti Vo​lo​đa. I ni​je ga to iz​ne​na​di​lo. Te​ško je mu​škar​ci​ma da pre​ću​te ta​kve stva​ri že​na​ma. – Ta​ko da mi je​smo oče​ki​va​li da je ne​gde ba​ce – pro​du​ži ona. – Ali smo ra​ču​na​li da će to bi​ti ne​ko ne​na​sta​nje​no ostr​vo, ili mo​žda ne​ko voj​no po​stro​je​nje s mno​go na​o​ru​ža​nja, a vr​lo ma​lo lju​di. – To bi se on​da mo​žda i mo​glo oprav​da​ti – re​če Frun​ce. – Ali... – Sad je već ša​pu​tao. – Ni​ko​me na pa​met ni​je pa​lo da će je ba​ci​ti na ve​li​ki grad i po​bi​ti osam​de​set hi​lja​da lju​di. Vo​lo​đa klim​nu gla​vom. – Pret​po​sta​vio sam da ćeš to ta​ko do​ži​ve​ti. – Na​dao se to​me Vo​lo​đa, svim sr​cem. – A ko ne bi? – upi​ta ga Frun​ce. – Da ti po​sta​vim jed​no još va​žni​je pi​ta​nje. – Bio je to če​tvr​ti ko​rak. – Ho​će li oni to po​no​vi​ti? – Ne znam – re​če Frun​ce. – Mo​gli bi. Ne​ka nam je bo​gom pro​sto, ali mo​gli bi. Vo​lo​đa je pri​kri​vao za​do​volj​stvo. Zbog nje​ga se sad Frun​ce ose​ćao od​go​vor​nim za upo​tre​bu nu​kle​ar​nog oruž​ja, ka​ko u vre​me​nu ko​je do​la​zi, ta​ko i u da​ni​ma ko​ji su već bi​li za nji​ma. Vo​lo​đa klim​nu gla​vom. – Ta​ko i mi mi​sli​mo. – Ko​ji to mi? – na to će Alis oštrim to​nom. Pre​ve​ja​na je ona, i ve​ro​vat​no prak​tič​ni​ja od mu​ža. Te​ško bi bi​lo na​sa​ma​ri​ti tu že​nu, i Vo​lo​đa od​lu​či da i ne po​ku​ša​va. Mo​rao je da pre​u​zme taj ri​zik i obra​ti joj se iskre​no. – Pi​ta​nje je na me​stu – re​če on. – A i ja ni​sam pre​šao ovo​li​ki put da bih ob​ma​nji​vao sta​rog dru​ga. Imam čin ma​jo​ra u Oba​ve​štaj​noj slu​žbi Cr​ve​ne ar​mi​je. Ne​tre​mi​ce su gle​da​li u nje​ga. I sámi su već bi​li na​slu​ti​li da ta​kva mo​guć​nost po​sto​ji, ali ih je sa​da iz​ne​na​di​lo nje​go​vo iskre​no pri​zna​nje. – Mo​ram ne​što da vam ka​žem – pro​du​ži Vo​lo​đa. – Ne​što ne​iz​mer​no va​žno. Jel’ ima ov​de ne​ko me​sto gde bi​smo mo​gli na mi​ru da po​raz​go​va​ra​mo? Frun​ce​o​vi ni​su zna​li šta će. – U na​šem sta​nu mo​žda? – re​če on. – Ve​ro​vat​no ga je ozvu​čio Ef-Bi-Aj – na to će Vo​lo​đa. Što se Frun​cea ti​če, on je već imao is​ku​stva u ta​kvim taj​nim ra​bo​ta​ma, ali Alis je bi​la pre​ne​ra​že​na. – Mi​sli​te? – re​če ona s ne​ve​ri​com. – Mi​slim. Jel’ bi​smo mo​gli da se od​ve​ze​mo ne​kud iz​van gra​da? – Ima jed​no me​sto gde od​la​zi​mo s vre​me​na na vre​me – re​če Frun​ce – i to upra​vo u ovo do​ba da​na, da gle​da​mo za​la​zak sun​ca. – Sa​vr​še​no. Idi​te vas dvo​je do ko​la, se​di​te unu​tra i če​kaj​te me. Sti​žem ja za mi​nut. Frun​ce pla​ti ra​čun pa ode sa Alis, a Vo​lo​đa on​da po​đe za nji​ma. U to​ku te krat​ke šet​nje do ko​la

usta​no​vio je da ga ni​ko ne pra​ti. Sti​gao je do pli​mu​ta i ušao u auto. Se​de​li su svi tro​je na​pred, u ame​rič​kom sti​lu. Frun​ce ih od​ve​ze iz​van gra​da. Ze​mlja​nim pu​tem sti​gli su na vrh jed​nog bre​žulj​ka. Frun​ce za​u​sta​vi ko​la. Vo​lo​đa im ru​kom da​de znak da iza​đu, pa ih od​ve​de sto​ti​nak me​ta​ra od vo​zi​la, tek za slu​čaj da je i ono ozvu​če​no. Po​gled je pu​cao pre​ko ka​me​ni​tog tla i ni​skog žbu​nja, sve ta​mo do za​la​ze​ćeg sun​ca. Vo​lo​đa pre​đe na pe​ti ko​rak. – Mi sma​tra​mo da će sle​de​ća nu​kle​ar​na bom​ba pa​sti ne​gde u So​vjet​skom Sa​ve​zu. Frun​ce klim​nu gla​vom. – Ne dao bog, ali ve​ro​vat​no si u pra​vu. – I mi ama baš ni​šta ne mo​že​mo da uči​ni​mo da to spre​či​mo – pro​du​ži Vo​lo​đa, re​šen sad da is​te​ra stvar do kra​ja. – Ne po​sto​je ni​ka​kve me​re pre​do​stro​žno​sti ko​je bi​smo mo​gli da pre​du​zme​mo, ni​ka​kve pre​pre​ke ko​je bi​smo mo​gli da po​sta​vi​mo, ne po​sto​ji, da​kle, na​čin da za​šti​ti​mo na​rod. Ne po​sto​ji od​bra​na od nu​kle​ar​ne bom​be – bom​be ko​ju su ti, Vi​li, na​pra​vio. – Znam – snu​ždio se Frun​ce. Oči​gled​no je sma​trao da bi za even​tu​al​ni nu​kle​ar​ni na​pad na SSSR on bio kriv. Ko​rak broj šest. – Je​di​na za​šti​ta bi​la bi da i mi ima​mo nu​kle​ar​nu bom​bu. Frun​ce u ta​ko ne​što ni​je že​leo da po​ve​ru​je. – Ni​je to na​čin da se od​bra​ni​te – re​če on. – Ali je​ste sred​stvo za od​vra​ća​nje ne​pri​ja​te​lja. – Mo​glo bi bi​ti – sa​gla​si se Frun​ce. – Mi ne že​li​mo da se ove bom​be ši​re po ve​tu – re​če Alis. – Ne že​lim ni ja – re​če Vo​lo​đa. – Ali je​di​ni po​uz​dan na​čin da se Ame​ri​kan​ci spre​če u na​sto​ja​nju da srav​ne Mo​skvu sa ze​mljom kao što su srav​ni​li Hi​ro​ši​mu, je​ste da i So​vjet​ski Sa​vez do​bi​je nu​kle​ar​nu bom​bu i bu​de spo​so​ban da uz​vra​ti uda​rac. – U pra​vu je čo​vek, Vi​li – re​če Alis. – Pa maj​ku mu, svi smo to​ga sve​sni. Ova je mu​ško u ku​ći, za​klju​či Vo​lo​đa. Pri​pre​ma​ju​ći se za sed​mi ko​rak, Vo​lo​đa pro​go​vo​ri ne​što mek​šim to​nom: – Ko​li​ko bom​bi Ame​ri​kan​ci ima​ju? To je bio pre​lom​ni tre​nu​tak. Ako Frun​ce od​go​vo​ri na pi​ta​nje, pre​ći će li​ni​ju. Do to​ga ča​sa raz​go​vor su či​ni​la sve sa​ma op​šta me​sta. Sa​da je Vo​lo​đa od nje​ga tra​žio taj​nu in​for​ma​ci​ju. Du​go je Frun​ce okle​vao. Ko​nač​no, po​gle​da u Alis. Vo​lo​đi ni​je pro​ma​klo kad ona, go​to​vo ne​pri​met​no, klim​nu gla​vom. – Sa​mo jed​nu – re​če Frun​ce. Vo​lo​đa je li​ko​vao u se​bi. Frun​ce je iz​dao. Te​ško je bi​lo na​či​ni​ti taj pr​vi ko​rak. Dru​gu taj​nu će lak​še is​kam​či​ti. – Ali usko​ro će ih ima​ti još – do​da​de Frun​ce. – To je tr​ka, i ako tr​ku iz​gu​bi​mo, ne​ma nam ži​vo​ta – po​žu​ri​vao ga je Vo​lo​đa. – Mo​ra​mo da na​pra​vi​mo ba​rem jed​nu bom​bu pre ne​go što ih oni na​ku​pe do​volj​no da nas zbri​šu sa li​ca ze​mlje. – Mo​že​te li vi to? Vo​lo​đi ove re​či do​đo​še kao šla​gvort za osmi ko​rak. – Po​treb​na nam je po​moć. Pri​me​tio je Vo​lo​đa ka​ko se Frun​ceu gr​či li​ce, i on od​mah na​slu​ti da se na​uč​nik upra​vo pri​se​ća za​što je od​bio sa​rad​nju sa NKVD-om. – A šta ako ka​že​mo da ne mo​že​mo da vam po​mog​ne​mo? – re​če Alis. – Da bi to bi​lo isu​vi​še opa​sno? Vo​lo​đa se oslo​ni na in​stinkt. Po​di​že ru​ke kao da se pre​da​je. – On​da ću se vra​ti​ti ku​ći i re​ći im da ni​sam us​peo – re​če. – Ne mo​gu ja vas da na​te​ram da ura​di​te bi​lo šta što vi ne že​li​te da ura​di​te. Ne bih ni na ko​ji na​čin že​leo da vr​šim pri​ti​sak na vas, ili da vas pri​mo​ra​vam.

– Ne​će​te nam pre​ti​ti? – re​če Alis. Bi​la je to po​tvr​da Vo​lo​đi​ne pret​po​stav​ke da su en​ka​ve​de​ov​ci po​ku​ša​li da za​stra​še Frun​cea. Sva​ko​ga su oni za​stra​ši​va​li; je​di​no su to i ume​li. – Ja ne po​ku​ša​vam čak ni da vas ube​dim – obra​ti se Vo​lo​đa di​rekt​no Frun​ceu. – Sa​mo iz​no​sim či​nje​ni​ce. Osta​lo je na te​bi. Ako ti je po​treb​na po​moć, tu sam ti ja, kao kon​takt. Ako ti ce​lo​kup​nu si​tu​a​ci​ju vi​diš dru​gim oči​ma, on​da smo za​vr​ši​li. Pa​met​ni ste lju​di, obo​je. Ne bih mo​gao da vas pre​đem sve i da ho​ću. Muž i že​na se opet po​gle​da​še. Vo​lo​đa se na​dao da u tom tre​nut​ku raz​mi​šlja​ju o to​me ko​li​ko je on dru​ga​či​ji od pret​hod​nog so​vjet​skog agen​ta ko​ji im se obra​tio. Muč​no se ras​te​gao taj tre​nu​tak. Pr​va je pro​go​vo​ri​la Alis. – Ka​kva vam je to po​moć po​treb​na? – upi​ta ona. Ni​je to bio pri​sta​nak, ali bo​lje i to ne​go da su ga od​bi​li, a i lo​gič​no je vo​di​lo ka de​ve​tom ko​ra​ku. – Mo​ja že​na je fi​zi​čar i ra​di u tom ti​mu – re​če on, na​da​ju​ći se da će im se pri​ka​za​ti kao ljud​sko bi​će u tre​nut​ku kad bi već mo​gli da po​sum​nja​ju da je obi​čan ma​ni​pu​la​tor. – Ona mi pri​ča da po​sto​ji vi​še na​či​na da se do​đe do nu​kle​ar​ne bom​be, ali da mi ne​ma​mo do​volj​no vre​me​na da ih sve pro​ba​mo. Mo​gli bi​smo go​di​ne i go​di​ne da ušte​di​mo ako sa​zna​mo šta je upa​li​lo kod vas. – To već ima smi​sla – re​če Vi​li. Ko​rak de​se​ti, onaj ve​li​ki. – Mo​ra​mo da zna​mo ko​ji je tip bom​be ba​čen na Ja​pan. Bo​lan je bio iz​raz Frun​ce​o​vog li​ca. On po​gle​da u svo​ju že​nu. Ovo​ga pu​ta ni​je klim​nu​la gla​vom, ali ni​je ni od​mah​nu​la. Ras​tr​za​na je bi​la, kao i on. Frun​ce uz​dah​nu. – Dve vr​ste – re​če on. Vo​lo​đa se u isti mah odu​še​vi i pre​pa​de. – Dva raz​li​či​ta na​cr​ta? Frun​ce klim​nu gla​vom. – Za Hi​ro​ši​mu su upo​tre​bi​li ura​ni​jum​sku na​pra​vu s pa​lje​njem. Na​zva​li smo je Ma​li deč​ko. Na Na​ga​sa​ki je ba​čen De​belj​ko, plu​to​ni​jum​ska bom​ba s oki​da​čem im​plo​zi​je. Vo​lo​đa je je​dva di​sao. Ovo su bi​le vru​će in​for​ma​ci​je. – Ko​ja je bo​lja? – Obe su eks​plo​di​ra​le, oči​gled​no, ali je De​belj​ka lak​še pro​iz​ve​sti. – Za​što? – Za​to što mo​ra​ju go​di​ne i go​di​ne da pro​đu da bi se pro​iz​ve​lo do​volj​no ura​ni​ju​ma 235 za jed​nu bom​bu. S plu​to​ni​ju​mom, kad imaš nu​kle​ar​ni re​ak​tor, to ide br​že. – So​vjet​skom Sa​ve​zu je, zna​či, po​treb​na ko​pi​ja De​belj​ka. – Upra​vo ta​ko. – Sa​mo jed​no mo​žeš da uči​niš ka​ko bi Ru​si​ju spa​sao uni​šte​nja – re​če Vo​lo​đa. – Šta to? Vo​lo​đa ga po​gle​da pra​vo u oči. – Da mi do​ne​seš taj na​crt – re​če on. Vi​li pre​ble​de. – Ja sam ame​rič​ki dr​ža​vlja​nin – re​če on. – Tra​žiš od me​ne da iz​dam svo​ju ze​mlju. Za to mi sle​du​je smrt​na ka​zna. Mo​gao bih da skon​čam na elek​trič​noj sto​li​ci. I tvo​ja že​na, po​mi​sli Vo​lo​đa, ona je sa​u​če​sni​ca. Hva​la bo​gu te ti to ni​je pa​lo na pa​met. – U po​sled​njih ne​ko​li​ko go​di​na – re​če Vo​lo​đa – od mno​gih sam lju​di tra​žio da sta​ve ži​vo​te na koc​ku. Bi​li su lju​di kao ti, Nem​ci ko​ji mr​ze na​ci​ste, mu​škar​ci i že​ne ko​ji su pre​u​ze​li na se​be uža​san ri​zik da nam do​sta​vlja​ju in​for​ma​ci​je za​hva​lju​ju​ći ko​ji​ma smo po​be​di​li u ra​tu. I mo​ram sa​da i te​bi da ka​žem ono što sam go​vo​rio nji​ma: još mno​go će lju​di iz​gi​nu​ti uko​li​ko to ne uči​niš. – On uću​ta. Bo​lje od ovo​ga ni​je mo​gao. Ni​šta vi​še ni​je imao da po​nu​di. Frun​ce po​gle​da u že​nu. – Ti si, Vi​li, na​pra​vio tu bom​bu.

Frun​ce se obra​ti Vo​lo​đi: – Raz​mi​sli​ću.

III Dva da​na su pro​šla, i eto nje​ga sa pla​no​vi​ma. Vo​lo​đa ih od​ne​se u Mo​skvu. Zo​ju pu​sti​še iz za​tvo​ra. Ni​je ona bi​la to​li​ko lju​ta što su je za​tvo​ri​li ko​li​ko se Vo​lo​đa lju​tio. – Ura​di​li su to da bi od​bra​ni​li re​vo​lu​ci​ju – re​kla mu je. –I ni​su mi na​u​di​li. Kao da sam od​se​la u ne​kom baš lo​šem ho​te​lu. Pr​vog da​na po nje​nom po​vrat​ku ku​ći, po​što su naj​pre vo​di​li lju​bav, on joj re​če: – Imam ne​što da ti po​ka​žem, ne​što što sam do​neo iz Ame​ri​ke. Sko​tr​ljao se s kre​ve​ta, otvo​rio fi​o​ku, i iz​va​dio odan​de jed​nu sve​sku. – To ti je ka​ta​log Sirs-Ro​u​ba​ka41 – re​če on, pa se​de po​red nje na kre​vet i otvo​ri onu knji​gu. – Gle​daj ovo. Ka​ta​log se otvo​rio na stra​ni​ci sa ha​lji​na​ma. Ma​ne​ken​ke je​su bi​le ne​ve​ro​vat​no mr​ša​ve, ali su tka​ni​ne bi​le sve​tle i ve​se​le, sa pru​ga​ma, ka​ri​ra​ne, po​sto​ja​nih bo​ja, ne​ke s kar​ne​ri​ma, dru​ge s fal​ta​ma i po​ja​se​vi​ma. – Ova mi se svi​đa – re​če Zo​ja, po​ka​zu​ju​ći pr​stom jed​nu ha​lji​nu. – Je li ovo dva do​la​ra i osam​de​set de​vet cen​ti pu​no nov​ca? – Pa i ni​je – re​če Vo​lo​đa. – Pro​seč​na pla​ta je pe​de​se​tak do​la​ra ne​delj​no, a na ki​ri​ju ode tre​ći​na. – Za​i​sta? – Zo​ja ni​je mo​gla ču​du da se na​ču​di. – To zna​či da ve​ći​na že​na mo​že da pri​u​šti ova​kve ha​lji​ne? – Ta​ko je. Mo​žda ne one ko​je ži​ve na se​lu. S dru​ge stra​ne, ove ka​ta​lo​ge i pra​ve za far​me​re ko​ji ži​ve sto​ti​na​ma ki​lo​me​ta​ra da​le​ko od naj​bli​že pro​dav​ni​ce. – Pa ka​ko to on​da ide? – Ti oda​be​reš šta ti se do​pa​da iz ka​ta​lo​ga, po​ša​lješ im no​vac, i kroz ne​ko​li​ko ne​de​lja po​štar ti do​ne​se to što si na​ru​či​la. – Čo​vek se si​gur​no ose​ća kao car. – Zo​ja mu uze ka​ta​log iz ru​ku, pa okre​nu list. – O! Vi​di, ima još. – Na sle​de​ćoj stra​ni bi​le su kom​bi​na​ci​je sa​koa i suk​nji po ce​ni od če​ti​ri do​la​ra i de​ve​de​set osam cen​ti. – I ovo je ele​gant​no – pri​me​ti ona. – Sa​mo ti li​staj – re​če joj Vo​lo​đa. I Zo​ja je li​sta​la i ču​du ni​je mo​gla da se na​ču​di od sil​nih žen​skih ka​pu​ta, še​ši​ra, ci​pe​la, do​njeg ve​ša, pi​ža​ma, hu​la​hop​ki. – I lju​di mo​gu da ku​pe bi​lo šta od ovo​ga? – upi​ta ona. – Mo​gu. – Ali ve​ći je iz​bor na jed​noj stra​ni​ci ovog ka​ta​lo​ga ne​go u pro​seč​noj ru​skoj rad​nji! – Ve​ći. Zo​ja je i da​lje, la​ga​no, pre​li​sta​va​la knji​gu. Sli​čan je iz​bor ode​će bio i za mu​škar​ce, ali i za de​cu. Zo​ja po​ka​za pr​stom na te​žak vu​ne​ni ka​put za de​ča​ke po ce​ni od pet​na​est do​la​ra. – Kad to​li​ko ko​šta, si​gur​no sva​ki deč​ko u Ame​ri​ci ima ta​kav ka​put. – Ve​ro​vat​no ima. Po​sle ode​će, na red je do​šao na​me​štaj. Za dva​de​set pet do​la​ra mo​gao si da ku​piš kre​vet. Ako pri​maš pe​de​set do​la​ra ne​delj​no, sve ti je jef​ti​no. I tu ni​je bio kraj. Be​hu tu sto​ti​ne i sto​ti​ne stva​ri ko​je u So​vjet​skom Sa​ve​zu ni za ka​kav no​vac ni​si mo​gao da na​ba​viš: igrač​ke i dru​štve​ne igre, ko​zme​tič​ki pro​iz​vo​di, gi​ta​re, ele​gant​ne sto​li​ce, alat, ro​ma​ni u omo​ti​ma ži​vih bo​ja, bo​žić​ni ukra​si i elek​trič​ni to​ste​ri. Na​šlo se u ka​ta​lo​gu me​sta i za trak​tor. – Šta mi​sliš – upi​ta Zo​ja – da li bi sva​ki far​mer u Ame​ri​ci

ko​me je po​tre​ban trak​tor mo​gao da ga ku​pi sad od​mah? – Sa​mo ako ima nov​ca – re​če Vo​lo​đa. – Ali ne mo​ra da se upi​su​je u li​stu če​ka​nja i on​da če​ka go​di​na​ma? – Ne mo​ra. Zo​ja za​tvo​ri ka​ta​log i ozbilj​no po​gle​da Vo​lo​đu. – Ako lju​di mo​gu sve ovo da ima​ju – re​če ona – što bi uop​šte že​le​li da bu​du ko​mu​ni​sti? – Do​bro pi​ta​nje – re​če Vo​lo​đa.

22. 1946. Ber​lin​ska de​ca ima​la su no​vu igru, ko​ja se zva​la Komm, Frau – ’Va​mo, že​no. Bi​la je to jed​na od tu​ce iga​ra u ko​joj su de​ča​ci ju​ri​li de​voj​či​ce, s tim što je ova ima​la, pri​me​ti​la je Kar​la, dru​ga​či​ji cilj. De​ča​ci bi se sku​pi​li na go​mi​lu pa uze​li na pik jed​nu de​voj​či​cu. Kad bi je uhva​ti​li, po​če​li bi da vi​ču: „Komm, Frau!”, pa bi je obo​ri​li na ze​mlju. On​da bi je ta​ko dr​ža​li dok bi je​dan od njih le​žao na njoj i po​kre​ti​ma opo​na​šao sno​šaj. De​ca od se​dam-osam go​di​na, ko​ja ne bi ni tre​ba​lo da zna​ju šta je to si​lo​va​nje, igra​la su se ove igre za​to što su svo​jim oči​ma gle​da​la ka​ko cr​ve​no​ar​mej​ci to ra​de Ne​mi​ca​ma. Ni​je bi​lo tog Ru​sa ko​ji ni​je na​u​čio ma​kar tu jed​nu re​če​ni​cu na ne​mač​kom: „Komm, Frau”. Šta se to de​ša​va​lo s Ru​si​ma? Kar​la ni​ka​da ni​je upo​zna​la ni​jed​nu že​nu ko​ju je si​lo​vao fran​cu​ski, bri​tan​ski, ame​rič​ki ili ka​nad​ski voj​nik, iako je i ta​kvih slu​ča​je​va mo​ra​lo bi​ti. Na​pro​tiv, sve že​ne od pet​na​est do pe​de​set pet go​di​na ko​je je ona po​zna​va​la na​pa​stvo​vao je ba​rem je​dan so​vjet​ski voj​nik: nje​nu maj​ku Mod, nje​nu dru​ga​ri​cu Fri​du, Fri​di​nu maj​ku Mo​ni​ku, so​ba​ri​cu Adu – sve njih. A opet, one su se mo​gle sma​tra​ti sreć​ni​ma, jer su osta​le ži​ve. Ne​ke že​ne su i umr​le, po​što su ih de​se​ti​ne mu​ška​ra​ca zlo​sta​vlja​le i po ne​ko​li​ko sa​ti. Kar​la je, ta​ko, ču​la da je jed​na de​voj​ka iz​gri​ze​na na​smrt. Je​di​no je Re​be​ka Ro​zen iz​be​gla tu sud​bi​nu. Po​što ju je ono​mad Kar​la za​šti​ti​la, onog da​na kad je oslo​bo​đe​na Je​vrej​ska bol​ni​ca, Re​be​ka se pre​se​li​la u ku​ću Fon Ul​ri​ho​vih. Ku​ća se na​la​zi​la u so​vjet​skoj zo​ni, ali Re​be​ka nig​de dru​go ni​je ima​la da ode. Me​se​ci​ma se kri​la kao ka​kav zlo​či​nac, na ta​va​nu, si​la​ze​ći u pri​ze​mlje sa​mo u glu​vo do​ba no​ći, kad bi Ru​si po​spa​li po​sle pi​jan​ke. Kar​la bi, kad uz​mog​ne, pro​ve​la po sat-dva go​re kod nje, i ta​da bi igra​le kar​te i pri​ča​le jed​na dru​goj svo​ju ži​vot​nu pri​ču. Kar​li je že​lja bi​la da Re​be​ki bu​de kao sta​ri​ja se​stra, ali Re​be​ka se pre​ma njoj od​no​si​la kao pre​ma maj​ci. A on​da je Kar​la sa​zna​la da će uisti​nu po​sta​ti maj​ka. Mod i Mo​ni​ka već su bi​le za​šle u pe​de​se​te, i be​hu, sva sre​ća, pre​sta​re da ra​đa​ju; Ada je ima​la sre​će da ne za​trud​ni, ali su za​to i Kar​lu i Fri​du si​lo​va​te​lji osta​vi​li u dru​gom sta​nju. Fri​da je po​ba​ci​la. Bi​lo je to pro​tiv​za​ko​ni​to, a po na​ci​stič​kom za​ko​nu, ko​ji je još bio na sna​zi, za po​ba​čaj je pre​ti​la smrt​na ka​zna. Za​to je Fri​da oti​šla kod jed​ne vre​me​šne „ba​bi​ce”, ko​ja joj je to od​ra​di​la za pet ci​ga​re​ta. Fri​da je za​ka​či​la te​šku in​fek​ci​ju, i umr​la bi da Kar​la ni​je bi​la u mo​guć​no​sti da iz bol​ni​ce ukra​de pe​ni​ci​li​na, ko​jeg je, ina​če, bi​lo u vr​lo ma​lim ko​li​či​na​ma. Kar​la je od​lu​či​la da ro​di. Si​lo​vi​te su, me​đu​tim, kod nje bi​le pro​me​ne ras​po​lo​že​nja u ve​zi s ma​te​rin​stvom. Kad je sko​le ju​tar​nje muč​ni​ne, pro​kli​nja​la je zve​ri ko​je su oskr​na​vi​le nje​no te​lo i obre​me​ni​le je. A on​da bi, opet, uhva​ti​la se​be ka​ko se​di i obe​ma ru​ka​ma se dr​ži za sto​mak; gle​da, ta​ko, upra​zno, i ma​šta o ben​ki​ca​ma. A on​da se upi​ta da li će je li​ce te be​be pod​se​ća​ti na ne​kog od onih mu​ška​ra​ca, i da li će zbog to​ga mr​ze​ti ro​đe​no de​te. Ali sva​ka​ko će ono uze​ti i ne​ku cr​tu od Fon Ul​ri​ho​vih? Stre​pe​la je, i stra​ho​va​la. U ja​nu​a​ru 1946. bi​la je u osmom me​se​cu trud​no​će. Kao i ve​ći​ni Ne​ma​ca, i njoj je bi​lo hlad​no, i ona je gla​do​va​la, i u sve​mu osku​de​va​la. Ono​ga ča​sa kad vi​še ni​je mo​gla da sa​kri​je da je trud​na, ni​je vi​še mo​gla ni da ra​di kao me​di​cin​ska se​stra, i ta​ko se pri​klju​či​la ar​mi​ji ne​za​po​sle​nih. Sle​do​va​nja hra​ne do​bi​ja​la je na sva​kih de​set da​na. Dnev​no sle​do​va​nje za li​ca bez po​seb​nih po​vla​sti​ca iz​no​si​lo je

hi​lja​du pet​sto ka​lo​ri​ja. A i za to je, na​rav​no, mo​ra​lo da se pla​ti. Čak i za one s go​to​vi​nom, i tač​ki​ca​ma za sle​do​va​nja, hra​ne na pro​da​ju po​ne​kad, jed​no​stav​no, ne bi bi​lo. Kar​la je raz​mi​šlja​la i o to​me da za​mo​li So​vje​te da joj omo​gu​će po​se​ban tret​man, s ob​zi​rom na to da je za vre​me ra​ta špi​ju​ni​ra​la za njih. Hajn​rih je, me​đu​tim, to po​ku​šao, i po​tom pro​ži​veo za​stra​šu​ju​će is​ku​stvo. Oba​ve​štaj​na slu​žba Cr​ve​ne ar​mi​je je, sa​slu​šav​ši ga, iz​ra​zi​la oče​ki​va​nje da će on na​sta​vi​ti da uho​di za njih, pa za​tra​ži​la od nje​ga da se in​fil​tri​ra u ame​rič​ku voj​sku. Kad im je on re​kao da ra​di​je ne bi, po​če​li su gad​no da se pona​ša​ju pre​ma nje​mu, i pri​pre​ti​li da će ga po​sla​ti u rad​ni lo​gor. Iz​vu​kao se na​po​me​nuv​ši da ne zna ni reč en​gle​skog, što zna​či da im u to​me ne mo​že bi​ti ni od ka​kve ko​ri​sti. Za Kar​lu je to, sva​ka​ko, bi​lo do​volj​no ube​dlji​vo upo​zo​re​nje, i ona je pro​ce​ni​la da je naj​si​gur​ni​je da dr​ži je​zik za zu​bi​ma. To​ga da​na Kar​la i Mod ima​le su raz​lo​ga za ra​dost, bu​du​ći da su pro​da​le jed​nu ko​mo​du. Be​še to ko​mad na​me​šta​ja u ju​gend​sti​lu, od sve​tle hra​sto​vi​ne sa čvo​ro​vi​ma, ko​ji su Val​te​ro​vi ro​di​te​lji ku​pi​li još 1889, kad su se uze​li. Kar​la, Mod i Ada su ko​mo​du na​to​va​ri​le na po​zajm​lje​na ko​li​ca. Nji​ho​va ku​ća još je bi​la bez mu​ška​ra​ca. Erik i Ver​ner be​hu dvo​ji​ca me​đu ko zna ko​li​ko mi​li​o​na ne​mač​kih voj​ni​ka ko​ji su se vo​di​li kao ne​sta​li. Mo​žda vi​še i ni​su bi​li me​đu ži​vi​ma. Pu​kov​nik Bek je Kar​li re​kao da je bez​ma​lo tri mi​li​o​na Ne​ma​ca po​gi​nu​lo u bi​ci na Is​toč​nom fron​tu, a da ih je još vi​še stra​da​lo u so​vjet​skim za​tvo​ri​ma – što od gla​di, što od stu​de​ni i bo​le​sti. No be​hu tu još dva mi​li​o​na pre​ži​ve​lih, ali oni su sa​da u rad​nim lo​go​ri​ma, ne​gde po So​vjet​skom Sa​ve​zu. Bi​lo je i onih ko​ji su se vra​ti​li ku​ći; to be​hu oni ko​ji su us​pe​li da utek​nu stra​ža​ri​ma, ili oni ko​je su So​vje​ti pu​sti​li za​to što su bi​li pre​vi​še bo​le​sni da bi ra​di​li; oni su se pri​klju​či​li hi​lja​da​ma ra​se​lje​nih li​ca ko​ja su tu​ma​ra​la po Evro​pi, po​ku​ša​va​ju​ći da pro​na​đu put do ku​će. Kar​la i Mod su pi​sa​le pi​sma, sla​le ih po cr​ve​no​ar​mej​ci​ma, ali od​go​vo​ra ni​je bi​lo. Kao da su je ra​za​pe​li ose​ća​la se Kar​la kad bi raz​mi​šlja​la o Ver​ne​ro​vom po​vrat​ku. I da​lje ga je ona vo​le​la, i svim sr​cem se na​da​la da je živ i zdrav, ali se za​to uža​sa​va​la su​sre​ta s njim sa​da, kad je u se​bi no​si​la plod si​lo​va​te​lje​ve stra​sti. Ni​je ona bi​la kri​va, ali sti​de​la se, ma​kar to bi​lo ira​ci​o​nal​no. I ta​ko su sa​da tri že​ne gu​ra​le ko​li​ca uli​ca​ma gra​da. Re​be​ku su osta​vi​le kod ku​će. Or​gi​ja​nje cr​ve​no​ar​me​ja​ca, si​lo​va​nja i pljač​ke, be​hu oči​to u opa​da​nju po​sle ko​šmar​nog vr​hun​ca, i Re​be​ka je još da​ne pro​vo​di​la na ta​va​nu, ali i da​lje za jed​nu zgod​nu de​voj​ku ni​je bi​lo bez​bed​no da ho​da uli​ca​ma. Ogrom​ne Le​nji​no​ve i Sta​lji​no​ve fo​to​gra​fi​je vi​si​le su sa​da iz​nad Un​ter den Lin​de​na, ne​gda​šnjeg še​ta​li​šta ne​mač​ke po​mo​dar​ske eli​te. Ve​ći​na ber​lin​skih uli​ca i ave​ni​ja be​še raš​či​šće​no, a šut od po​ru​še​nih zgra​da mo​gao se vi​de​ti na hr​pa​ma, na sva​kih ne​ko​li​ko sto​ti​na me​ta​ra, ta​man ta​ko da mo​že po​no​vo da se upo​tre​bi, uko​li​ko Nem​ci ika​da vi​še bu​du u sta​nju da po​dig​nu svo​ju ze​mlju iz pe​pe​la. Hek​ta​ri i hek​ta​ri stam​be​nih obje​ka​ta be​hu srav​nje​ni sa ze​mljom, ne​ret​ko i či​ta​ve grad​ske če​tvr​ti. Go​di​ne će pro​ći pre ne​go što se taj lom raš​či​sti. Hi​lja​de le​še​va tru​li​le su u ru​še​vi​na​ma, i bo​le​snoslat​ka​sti vonj tru​log ljud​skog me​sa ce​lo​ga je le​ta leb​deo u va​zdu​hu. Sa​da je za​u​da​ra​lo sa​mo po​sle ki​še. Grad je u me​đu​vre​me​nu po​de​ljen na če​ti​ri zo​ne: ru​sku, ame​rič​ku, bri​tan​sku i fran​cu​sku. Oku​pa​ci​o​ne sna​ge kon​fi​sko​va​le su mno​ge ne​po​ru​še​ne zgra​de. Ber​lin​ci su ži​ve​li gde su mo​gli, če​sto se za​do​vo​lja​va​ju​ći ti​me da se sklo​ne u neo​šte​će​ne so​be na​po​la ru​i​ni​ra​nih ku​ća. U gra​du je po​no​vo bi​lo vo​de, a na ma​ho​ve je do​la​zi​la i stru​ja, ali je za​to te​ško bi​lo na​ći dr​va, da lju​di mo​gu da se ogre​ju i sku​va​ju ne​što. Ko​mo​da je u ta​kvim uslo​vi​ma vre​de​la uto​li​ko što si mo​gao da je na​ce​paš i njo​me pod​lo​žiš va​tru. Od​ne​li su je do Ve​din​ga, u fran​cu​sku oku​pa​ci​o​nu zo​nu, gde su je pro​da​li šar​mant​nom pu​kov​ni​ku, Pa​ri​ža​ni​nu ina​če, za kar​ton ži​ta​na. Oku​pa​ci​o​na va​lu​ta iz​gu​bi​la je vred​nost, za​to što su je So​vje​ti štan​co​va​li pre​ko sva​ke me​re, ta​ko da se sve ku​po​va​lo i pro​da​va​lo za ci​ga​re​te. Ku​ći su se vra​ća​le u po​bed​nič​kom ras​po​lo​že​nju – Mod i Ada su gu​ra​le pra​zna ko​li​ca, dok je Kar​la

ho​da​la po​red njih. Ce​lo te​lo ju je bo​le​lo od gu​ra​nja ko​li​ca, ali sad su bar bi​le bo​ga​te: od kar​to​na ci​ga​re​ta mo​ći će do​bro da ži​ve. Noć je pa​la, tem​pe​ra​tu​ra je pa​la is​pod nu​le. Put ko​ji je vo​dio ka nji​ho​vom do​mu jed​nim de​lom je pro​la​zio kroz bri​tan​ski sek​tor. Kar​la bi se po​ne​kad upi​ta​la da li bi Bri​tan​ci mo​žda hte​li da po​mog​nu nje​noj maj​ci, Bri​tan​ki, kad bi sa​mo zna​li kroz ka​kve je pat​nje pro​šla. Mod je, s dru​ge stra​ne, već dva​de​set šest go​di​na ima​la sta​tus ne​mač​ke dr​ža​vljan​ke. Njen ro​đe​ni brat, erl Fic​her​bert, bio je imu​ćan uti​ca​jan čo​vek, ali joj je us​kra​tio bi​lo ka​kvu po​dr​šku po​sle Mo​di​ne uda​je za Val​te​ra fon Ul​ri​ha. A Fic​her​bert je bio tvr​do​glav čo​vek; sla​bi su iz​gle​di bi​li da će pro​me​ni​ti stav. Na​i​šle su ta​ko na ma​nju gru​pu lju​di, njih tri​de​se​tak do če​tr​de​set, svi u ri​ta​ma; sta​ja​li su is​pred ku​će ko​ju su re​kvi​ri​ra​le oku​pa​ci​o​ne sna​ge. Za​stav​ši da vi​de u šta to ti lju​di ta​ko gle​da​ju, tri že​ne pri​me​ti​še da je unu​tra upra​vo u to​ku za​ba​va. Kroz pro​zo​re su se vi​de​le jar​ko osve​tlje​ne so​be, na​sme​ja​ni mu​škar​ci i že​ne sa ča​ša​ma u ru​ka​ma, i po​slu​ži​telj​ke ko​je se me​đu nji​ma kre​ću s po​slu​žav​ni​ci​ma pu​nim hra​ne. Kar​la se osvr​nu oko se​be. Oku​plje​nu go​mi​lu či​ni​le su pre​te​žno že​ne i de​ca – u Ber​li​nu i ina​če ni​je bi​lo osta​lo mno​go mu​ških, pa ni u ce​loj Ne​mač​koj, ako će​mo pra​vo – i svi su oni če​žnji​vo gle​da​li kroz te pro​zo​re, na​lik od​ba​če​nim gre​šni​ci​ma što ta​vo​re pred vra​ti​ma ra​ja. Ja​dan je to bio pri​zor. – Ovo je ska​red​no – re​če Mod, i za​pu​ti se pra​vo ka vra​ti​ma ku​će. Na pu​tu joj se is​pre​či stra​žar, Bri​ta​nac, ko​ji joj se obra​ti re​či​ma: „Nein, nein”, što je ve​ro​vat​no bi​lo i je​di​no što je umeo da ka​že na ne​mač​kom. Mod mu se obra​ti na od​seč​nom, ari​sto​krat​skom en​gle​skom, ko​jim se slu​ži​la kad je bi​la mla​da. – Mo​ram iz ovih sto​pa da vi​dim va​šeg ko​man​dan​ta. Kar​la se, kao i uvek, di​vi​la maj​či​noj sme​lo​sti i sta​lo​že​no​sti. Stra​žar sum​nji​ča​vo od​me​ri Mo​din iz​no​šen ka​put, ali ča​sak ka​sni​je ipak po​ku​ca na vra​ta. Ona se otvo​ri​še, i pro​mo​li se ne​ko li​ce. – Jed​na go​spo​đa, En​gle​ski​nja, tra​ži ko​man​dan​ta – re​če stra​žar. Vra​ta se za​tim otvo​ri​še po​no​vo, s tim što sad ne​ko dvo​je po​gle​da​še šta se to do​ga​đa na​po​lju. Mo​gli su la​ko da pro​đu kao ka​ri​ka​tu​re bri​tan​skog ofi​ci​ra i nje​go​ve že​ne; on upa​ra​đen kao da će u cr​kvu, s cr​nom lep​tir-ma​šnom, ona u du​goj ha​lji​ni, bi​ser​jem oki​će​na. – Do​bro ve​če – re​če Mod. – Uža​sno mi je žao što vam kva​rim za​ba​vu. Ne​tre​mi​ce su gle​da​li u nju, za​pa​nje​ni što im se, na ta​kav na​čin, obra​ća že​na u dronj​ci​ma. – Sa​mo sam, eto, po​mi​sli​la da bi tre​ba​lo da vi​di​te ka​ko se po​na​ša​te pre​ma ovom bed​nom sve​tu na​po​lju – na​sta​vi Mod. Onaj par po​gle​da u lju​de ko​ji su se oku​pi​li is​pred pro​zo​ra. – Mo​gli bi​ste bar za​ve​se da na​vu​če​te, iz sa​ža​lje​nja – re​če Mod. Ča​sak ka​sni​je, ona že​na re​če: – O, Džor​dže, du​šo, zar smo se po​ne​li baš ta​ko gro​zno? – Mo​žda, ali ne​ho​ti​ce – osor​no od​vra​ti mu​ška​rac. – A da li bi​smo mo​gli da se is​ku​pi​mo ta​ko što će​mo im po​sla​ti ne​što hra​ne? – Da – br​že-bo​lje će Mod. – To bi ujed​no bio i ple​me​nit čin, i iz​vi​nje​nje. Sum​nji​ča​vost se ogle​da​la na ofi​ci​ro​vom li​cu. Ve​ro​vat​no se to, da iz​glad​ne​le Nem​ce na​hra​niš ka​na​pe​i​ma, ko​si​lo s ne​kim ta​mo pro​pi​si​ma. – Džor​dže, dra​gi, jel’ bi​smo mo​gli? – mo​le​ći​vo ga upi​ta že​na. – Pa haj​de, do​bro – re​če njen muž. Že​na se okre​nu pre​ma Mod. – Hva​la vam što ste nam skre​nu​li pa​žnju. Stvar​no ni​smo na​mer​no. – Ne​ma na če​mu – re​če Mod, pa kre​nu na​trag pu​telj​kom. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je, iz ku​će po​če​še da iz​la​ze zva​ni​ce s plad​nje​vi​ma pu​nim sen​dvi​ča i ko​la​ča,

ko​ji​ma po​slu​ži​še iz​glad​ne​lu ma​su. Osmeh oza​ri Kar​li​no li​ce. Is​pla​ti​la se dr​skost nje​ne maj​ke. Kar​la uze ve​li​ko par​če voć​nog ko​la​ča ko​ji, ona​ko pre​glad​ne​la, pro​gu​ta u ne​ko​li​ko za​lo​ga​ja. U pret​hod​nih šest me​se​ci ni​je po​je​la to​li​ko še​će​ra ko​li​ko je bi​lo u tom ko​la​ču. Za​ve​se su po​tom na​vu​če​ne, zva​ni​ce su se vra​ti​le u ku​ću, a ma​sa se raz​i​šla. Mod i Ada do​hva​ti​še ruč​ke ko​li​ca, pa pro​du​ži​še ka ku​ći. – Sva​ka čast, maj​ko – re​če Kar​la. – Kar​ton ži​ta​na i bes​pla​tan obrok, i to sve za jed​no po​sle pod​ne! Ne ra​ču​na​ju​ći So​vje​te, ret​ki su bi​li voj​ni​ci oku​pa​ci​o​nih si​la ko​ji su se pre​ma Nem​ci​ma svi​re​po po​na​ša​li, raz​mi​šlja​la je Kar​la. I to ju je baš iz​ne​na​di​lo. Ame​rič​ki voj​ni​ci de​li​li su štan​gle čo​ko​la​de. Čak su i Fran​cu​zi, či​ja su de​ca gla​do​va​la pod ne​mač​kom oku​pa​ci​jom, če​sto po​ka​zi​va​li ple​me​ni​tost. Po​sle svih tih ja​da ko​je smo mi Nem​ci na​ne​li svo​jim su​se​di​ma, raz​mi​šlja​la je Kar​la, pra​vo je ču​do što nas mno​go vi​še ne mr​ze. S dru​ge stra​ne, mo​žda i oni mi​sle da su nam na​ci​sti, cr​ve​no​ar​mej​ci i svi oni va​zdu​šni na​pa​di bi​li do​volj​na ka​zna. Ka​sno je bi​lo kad su sti​gle ku​ći. Ko​li​ca su osta​vi​le kod kom​ši​ja ko​je su im ih i po​zaj​mi​le, i is​pla​ti​li ih s po​la pa​kli​ce ži​ta​na. Uđo​še za​tim u ku​ću, ko​ja je, sre​ćom, i da​lje bi​la ne​na​če​ta. Na pro​zo​ri​ma ni​je bi​lo sta​ka​la, a po zi​do​vi​ma je bi​lo kraterâ, ali gra​đe​vi​na ni​je pre​tr​pe​la struk​tur​na ošte​će​nja, i još je pru​ža​la za​klon od vre​men​skih ne​pri​li​ka. Pa ipak, če​ti​ri že​ne sa​da su sta​no​va​le u toj ku​hi​nji. Spa​va​le su na du​še​ci​ma ko​je bi pred noć do​vla​či​le iz hod​ni​ka. Te​ško je bi​lo za​gre​ja​ti i tu jed​nu pro​sto​ri​ju, a one sva​ka​ko ni​su ima​le do​volj​no go​ri​va da za​gre​ju i osta​tak ku​će. Ku​hinj​sku fu​ru​nu ne​kad su lo​ži​li ugljem, ali sa​da je do uglja bi​lo prak​tič​no ne​mo​gu​će do​ći. Ne​ka​ko su, me​đu​tim, pro​na​šle peć u ko​ju si mo​gao da tr​paš što​šta dru​go: knji​ge, no​vi​ne, ko​ma​de na​me​šta​ja, pa i mre​ža​ste za​ve​se čak. Spa​va​le su u pa​ro​vi​ma, Kar​la s Re​be​kom, Mod sa Adom. Re​be​ka bi če​sto pla​ka​la dok se ne uspa​va u Kar​li​nom na​ruč​ju, kao one no​ći po​što su joj ro​di​te​lji ubi​je​ni. Du​go pe​ša​če​nje is​cr​pi​lo je Kar​lu, i ona istog ča​sa le​že na da spa​va. Ada je za​lo​ži​la va​tru sta​rim ča​so​pi​si​ma ko​je je Re​be​ka ra​ni​je bi​la do​ne​la s ta​va​na. Mod je do​su​la vo​de u ostat​ke čor​be od pa​su​lja ko​ju su ima​le za ru​čak, pa im sad to pod​gre​ja​la za ve​če​ru. Dok je ta​ko se​de​la i pi​la čor​bu, Kar​la ose​ti oštar bol u sto​ma​ku. Od​mah joj bi ja​sno da to ni​je od gu​ra​nja ko​li​ca. Ovo je bi​lo ne​što dru​go. Pro​ve​ri​la je ko​ji je da​tum, pa od​bro​ja​la una​zad, do da​na kad je oslo​bo​đe​na Je​vrej​ska bol​ni​ca. – Maj​ko – re​če ona sva pre​stra​še​na – mi​slim da sti​že be​ba. – Pre​ra​no je! – re​če Mod. – U tri​de​set še​stoj sam ne​de​lji, a evo, imam gr​če​ve. – On​da bo​lje da se pri​pre​mi​mo. Mod ode na sprat po pe​ški​re. Ada do​ne​se dr​ve​nu sto​li​cu iz tr​pe​za​ri​je. Ima​la je ona kod se​be je​dan ko​mad is​kri​vlje​nog če​li​ka, ko​ji je na​šla na me​stu gde je pa​la bom​ba; slu​žio joj je kao malj, i ta​ko je sad nji​me ras​tu​ri​la onu sto​li​cu na de​lo​ve ko​ji​ma se mo​glo ba​ra​ta​ti, pa do​bro za​lo​ži​la fu​ru​nu. Kar​la se obe​ma ru​ka​ma uhva​ti​la za na​ra​sli sto​mak. – Mo​gla si, be​bo, da sa​če​kaš ma​lo da oto​pli – re​če. Ubr​zo je tr​pe​la ta​kve bo​lo​ve da na hlad​no​ću vi​še ni​je ni obra​ća​la pa​žnju. Do ta​da pred​sta​vu ni​je ima​la da ne​što mo​že to​li​ko da bo​li. Ni​ti da mo​že to​li​ko du​go da tra​je. Tru​do​vi su tra​ja​li ce​le no​ći. Mod i Ada su je na sme​nu dr​ža​le za ru​ku dok je Kar​la ste​nja​la i vi​ka​la. Re​be​ka ju je gle​da​la, ble​da kao kreč, pre​pla​še​na. No​vin​ski li​sto​vi, za​le​plje​ni ume​sto sta​kla na ku​hinj​skom pro​zo​ru, pro​se​ja​va​li su si​vu ju​tar​nju sve​tlost kad se, ko​nač​no, po​mo​li gla​va no​vo​ro​đen​če​ta. Kar​lu pre​pla​vi do​tad ne​slu​ćen ose​ćaj olak​ša​nja,

prem​da bol ni​je istog ča​sa mi​nuo. Po​sle još jed​nog bol​nog na​po​na, Mod iz​vu​če de​te iz nje​nog me​đu​nož​ja. – Deč​ko – re​če Mod, pa du​nu de​te​tu u li​ce, a ovo zi​nu i za​kme​ča. Da​la je no​vo​ro​đen​če Kar​li, a ovu us​pra​vi​la, ta​ko da se​di na ja​stu​ku pod​u​pr​ta ja​stu​či​ći​ma ko​je su pret​hod​no do​ne​le iz go​stin​ske so​be. Be​ba je ima​la buj​nu cr​nu ko​si​cu. Mod joj za​ve​za pup​ča​nu vrp​cu par​če​tom pa​mu​ka, pa je pre​se​če. Kar​la ot​kop​ča blu​zu i sta​vi odoj​če na si​su. Stre​pe​la je da ne​će ima​ti mle​ka. Pred kraj trud​no​će, doj​ke joj ni​su bi​le ote​če​ne, ni​ti je iz njih cu​ri​lo mle​ko, ka​ko bi ina​če tre​ba​lo, mo​žda i za​to što je be​ba po​ra​ni​la, a mo​že​bi​ti i sto​ga što je maj​ka bi​la ne​u​hra​nje​na. Ali kad de​te po​če da si​sa, ne pro​đe ni ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, a ona ose​ti ne​ki neo​bi​čan bol, i mle​ko po​te​če. Ma​li je ubr​zo za​spao. Ada do​ne​se či​ni​ju to​ple vo​de i jed​nu kr​pu, pa ne​žno opra be​bi li​ce i gla​vi​cu, a on​da i ce​lo te​lo. – Ka​ko je lep – pro​ša​pu​ta Re​be​ka. – Maj​ko – re​če Kar​la – da ga na​zo​ve​mo Val​ter? Ni​je joj na​me​ra bi​la da pra​vi dra​mu, ali za Mod je to bi​la kap ko​ja pre​li ča​šu. Li​ce joj se zgu​žva​lo, i že​na se pre​sa​mi​ti, ne​u​te​šno je​ca​ju​ći. Po​vra​ti​la se ta​man to​li​ko da ka​že: – Iz​vi​ni – da bi je tu​ga po​no​vo ste​gla, kao grč. – O, Val​te​re, Val​te​re moj – ri​da​la je ona. Naj​zad je ne​ka​ko pre​sta​la da pla​če. – Iz​vi​ni – re​če po​no​vo. – Ni​sam hte​la ova​ko da se ras​pek​me​zim. – Ru​ka​vom je obri​sa​la li​ce. – Sa​mo bih vo​le​la da tvoj otac mo​že da vi​di ovo de​te, ni​šta dru​go. Stvar​no ni​je po​šte​no. Ada ih obe iz​ne​na​di ci​ta​tom iz Knji​ge o Jo​vu: – „Go​spod da​de, Go​spod uze” – re​če ona. – Bla​go​slo​ve​no bi​lo ime Go​spod​nje. Kar​la u bo​ga ni​je ve​ro​va​la – ko​je bi to sve​to bi​će vred​no bož​jeg ime​na do​zvo​li​lo da se de​si ono što se de​ša​va​lo u na​ci​stič​kim lo​go​ri​ma smr​ti – ali joj taj ci​tat ipak do​ne​se ute​hu. Jer, go​vo​rio je o to​me da čo​vek tre​ba da pri​hva​ti sve ka​ko je​ste, uklju​ču​ju​ći pat​nju ra​đa​nja i tu​gu ko​ju do​no​si smrt. I Mod je do​bro pri​mi​la ove re​či, i Kar​la se ose​ti mir​ni​jom. S lju​ba​vlju je po​sma​tra​la ma​log Val​te​ra. Sa​da će bri​nu​ti o nje​mu, hra​ni​će ga i sta​ra​će se da mu bu​de to​plo, obe​ća​la je ona se​bi, bez ob​zi​ra na sve te​ško​će ko​je joj se mo​gu is​pre​či​ti na pu​tu. Jer on je naj​bo​žan​stve​ni​je de​te ko​je je ika​da ro​đe​no, i ona će ga vo​le​ti i pa​zi​ti za​u​vek. Ma​li se pro​bu​di, i Kar​la mu po​no​vo da​de si​su. Si​sao je za​do​volj​no, ti​ho mljac​ka​ju​ći, dok su ga če​ti​ri že​ne po​sma​tra​le. Ne​ko vre​me, u to​ploj, oskud​no osve​tlje​noj ku​hi​nji, ni​šta se sem tog zvu​ka ni​je ču​lo.

II Pr​vi go​vor ko​ji no​vi po​sla​nik u par​la​men​tu odr​ži na​zi​va se de​vi​čan​skim go​vo​rom, i obič​no je do​sa​dan. Ima ne​kih stva​ri ko​je se mo​ra​ju re​ći, uobi​ča​je​nih fra​za ko​je se uvek ko​ri​ste, a prak​sa je da te​ma ne sme bi​ti kon​tro​verz​na. Pri​do​šli​ci po​tom če​sti​ta​ju i stra​nač​ke ko​le​ge i po​li​tič​ki pro​tiv​ni​ci, is​po​štu​je se tra​di​ci​ja i – led je pro​bi​jen. Svoj pr​vi pra​vi go​vor Lojd Vi​li​jams je odr​žao ne​ko​li​ko me​se​ci ka​sni​je, u sklo​pu ras​pra​ve o Za​ko​nu o na​ci​o​nal​nom osi​gu​ra​nju. To je već bi​lo da se upla​šiš. Pri​pre​ma​ju​ći go​vor, imao je dvo​ji​cu go​vor​ni​ka na umu. Je​dan je bio nje​gov de​da, Daj Vi​li​jams, ko​ji se slu​žio je​zi​kom i rit​mi​kom Bi​bli​je, ne sa​mo u cr​kvi već i – a mo​žda i na​ro​či​to – kad bi go​vo​rio

o te​go​ba​ma i ne​prav​da​ma ru​dar​skog ži​vo​ta. De​da je uži​vao u zvuč​nim re​či​ma bo​ga​tim zna​če​njem: ku​luk, greh, gram​zi​vost. Go​vo​rio je o og​nji​štu, ja​mi i gro​bu. I Čer​čil je to ra​dio, ali sa smi​slom za hu​mor, ko​ji je Da​ju Vi​li​jam​su ne​do​sta​jao. Čer​či​lo​ve du​ge, ve​li​čan​stve​ne re​če​ni​ce če​sto bi se za​vr​ša​va​le ne​kom neo​če​ki​va​nom sli​kom, ili iz​o​kre​nu​tim zna​če​njem. Kao ured​nik vla​di​nog li​sta Bri​tiš ga​zet u vre​me ge​ne​ral​nog štraj​ka 1926. go​di​ne, sin​di​kal​ci​ma je upu​tio ova​kvo upo​zo​re​nje: „Ne​ka vam jed​no bu​de sa​vr​še​no ja​sno: vi nas ge​ne​ral​nim štraj​kom, mi vas Bri​tiš ga​ze​tom”. Go​vor i tre​ba da sa​dr​ži iz​ne​na​đe​nja, sma​trao je Lojd; ona mu do​đu kao zr​na su​vog gro​žđa u mi​li​hbro​tu. Ali kad je ustao da odr​ži go​vor, uvi​deo je da nje​go​ve, bri​žlji​vo sko​va​ne re​če​ni​ce, na​jed​nom po​pri​ma​ju ne​ki ne​stva​ran ton. I pu​bli​ka je, oči​to, ose​ti​la isto, i on pri​me​ti da ga pe​de​se​tak, ako ne i še​zde​set po​sla​ni​ka u sa​li je​dva i slu​ša. Na tren ga uhva​ti pa​ni​ka: ka​ko je mo​gu​će da te​ma to​li​ko va​žna lju​di​ma ko​je on u ovom do​mu za​stu​pa iko​me mo​že da bu​de do​sad​na? U pr​vom re​du, gde se​de pred​stav​ni​ci vla​de, vi​deo je Lojd svo​ju maj​ku, sad mi​ni​star​ku obra​zo​va​nja, i uja​ka Bi​li​ja, mi​ni​stra ru​dar​stva. Bi​li Vi​li​jams je kao tri​na​e​sto​go​di​šnjak po​čeo da ra​di u rud​ni​ku, i taj po​da​tak Loj​du je bio po​znat. Etel je pak isto to​li​ko go​di​na ima​la kad je po​če​la da ri​ba po​do​ve u Ti Gvi​nu. Su​šti​na ove ras​pra​ve u par​la​men​tu ni​su fi​no sro​če​ne re​če​ni​ce, već nji​hov ži​vot. Ne​du​go za​tim on od​lo​ži tekst ko​ji je sa so​bom po​neo, i po​če da im​pro​vi​zu​je. Go​vo​rio je o be​di rad​nič​kih po​ro​di​ca ko​je su osta​le bez žu​te ban​ke usled gu​bit​ka po​sla ili in​va​li​di​te​ta, pri​zi​va​ju​ći pri​zo​re ko​je je svo​jim oči​ma vi​deo, što u lon​don​skom Ist En​du, što na uglje​no​ko​pi​ma Ju​žnog Vel​sa. Glas mu u jed​nom ča​su za​drh​ta od uz​bu​đe​nja, i nje​mu do​ne​kle bi ne​pri​jat​no zbog to​ga, ali ni​je za​stao. Ose​tio je, šta​vi​še, da po​sla​ni​ci u sa​li po​či​nju da obra​ća​ju pa​žnju na nje​go​ve re​či. A on je go​vo​rio o svom de​di i o svi​ma osta​li​ma ko​ji su la​bu​ri​stič​ki po​kret stva​ra​li sa​nja​ju​ći o sve​o​bu​hvat​nom osi​gu​ra​nju ko​je će jed​nom za​u​vek uki​nu​ti ne​ma​šti​nu. Go​vor je za​vr​šio pra​ćen ova​ci​ja​ma. Nje​go​va že​na Dej​zi po​no​si​to se osme​hi​va​la s ga​le​ri​je za po​sma​tra​če, če​sti​ta​ju​ći mu po​dig​nu​tim pal​če​vi​ma. Osta​tak ras​pra​ve od​slu​šao je sav bli​sta​ju​ći od za​do​volj​stva. Znao je sad da je po​lo​žio svoj pr​vi pra​vi is​pit kao po​sla​nik u par​la​men​tu. Ka​sni​je, u ho​lu, pri​šao mu je re​dar La​bu​ri​stič​ke par​ti​je, je​dan od onih či​ja je od​go​vor​nost bi​la da se po​sta​ra​ju da svi po​sla​ni​ci stran​ke gla​sa​ju ka​ko tre​ba. Po​što je če​sti​tao Loj​du na go​vo​ru, re​dar re​če: – Da li bi​ste že​le​li da bu​de​te par​la​men​tar​ni pri​vat​ni se​kre​tar? Lojd je bio us​hi​ćen. Sva​ki mi​ni​star i dr​žav​ni se​kre​tar ima​li su ba​rem jed​nog PPS-a. Isti​nu go​vo​re​ći, PPS je naj​če​šće bio obi​čan po​sil​ni, ali upra​vo je taj po​sao obič​no pr​vi ko​rak na pu​tu ka mi​ni​star​skom zva​nju. – Bi​la bi mi čast – re​če Lojd. – Za ko​ga bih ra​dio? – Za Er​ni​ja Be​vi​na. Lojd mal​te​ne ni​je mo​gao da po​ve​ru​je ka​kva ga je sre​ća za​de​si​la. Be​vin je bio mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va i naj​bli​ži sa​rad​nik pre​mi​je​ra Atli​ja. Pri​san od​nos iz​me​đu ove dvo​ji​ce bio je pra​vi pri​mer ka​ko se su​prot​no​sti pri​vla​če. Atli je po​te​kao iz sred​nje kla​se; sin advo​ka​ta, di​plo​mi​rao na Oks​for​du, slu​žio kao ofi​cir u Pr​vom svet​skom ra​tu. Be​vin je bio van​brač​ni sin jed​ne so​ba​ri​ce, oca ni​ka​da ni​je upo​znao, po​čeo da ra​di u je​da​na​e​stoj, a po​tom osno​vao ma​mut​ski Tran​sport​ni i op​šti rad​nič​ki sin​di​kat. I u fi​zič​kom smi​slu bi​li su oni pra​ve su​prot​no​sti: Atli vi​tak, pra​vi ki​coš, tih i ozbi​ljan; Be​vin vi​sok, sna​žan, s vi​škom ki​lo​gra​ma, lju​de​ska​ra što se gla​sno sme​je. Kad bi go​vo​rio o pre​mi​je​ru, mi​ni​star spolj​nih po​slo​va ko​ri​stio je iz​raz „ma​li Klem”. Pa ipak, obo​ji​ca su u onom dru​gom ima​li oda​nog sa​ve​zni​ka.

Be​vi​na su i Lojd i mi​li​o​ni obič​nih Bri​ta​na​ca sma​tra​li pra​vim he​ro​jem. – Ni​šta na sve​tu ne bih vi​še vo​leo – od​go​vo​ri Lojd re​da​ru. – Ali zar ne​ma Be​vin već jed​nog PPS-a? – Po​treb​na su mu dvo​ji​ca – od​go​vo​ri re​dar. – Oti​đi​te su​tra u de​vet uju​tro do Mi​ni​star​stva spolj​nih po​slo​va, i mo​že​te od​mah da poč​ne​te. – Hva​la vam! Lojd po​hi​ta hod​ni​kom, či​ji zi​do​vi be​hu ob​lo​že​ni pa​ne​li​ma od hra​sto​vi​ne, pra​vo ka maj​či​nom ka​bi​ne​tu. Uoči ras​pra​ve bio je do​go​vo​rio da se tu sa​sta​ne s Dej​zi. – Ma​ma! – re​če on ula​ze​ći. – Ra​di​ću kao pri​vat​ni se​kre​tar Er​ni​ja Be​vi​na! On​da tek pri​me​ti da Etel ni​je sa​ma. Bio je tu i erl Fic​her​bert. Fic je gle​dao u Loj​da s me​ša​vi​nom iz​ne​na​đe​nja i ga​đe​nja. Čak i ta​ko šo​ki​ran, Lojd pri​me​ti da nje​gov otac no​si sa​vr​še​no skro​je​no sve​tlo​si​vo ode​lo s pr​slu​kom na dvo​red​no kop​ča​nje. On opet po​gle​da u svo​ju maj​ku. Etel je bi​la sa​svim mir​na. Ovaj su​sret za nju ni​je pred​sta​vljao iz​ne​na​đe​nje. Mo​ra bi​ti da je ona i ude​si​la da do to​ga do​đe. I erl je do​šao do istog za​ključ​ka. – Šta ti kog đa​vo​la ovo zna​či, Etel? Lojd je gle​dao u čo​ve​ka či​ja je krv te​kla i nje​go​vim ve​na​ma. Čak i u jed​noj ta​ko ne​u​god​noj si​tu​a​ci​ji, Fic je bio pri​se​ban i do​sto​jan​stven. I na​o​čit je bio, upr​kos spu​šte​nom oč​nom kap​ku, po​sle​di​ci Bit​ke na So​mi. Osla​njao se na štap – još jed​na uspo​me​na na So​mu. Do še​zde​se​tog ro​đen​da​na de​li​lo ga je još sa​mo ne​ko​li​ko me​se​ci, a on je bio bes​pre​kor​no do​te​ran, se​da ko​sa ured​no pot​kre​sa​na, sre​br​na kra​va​ta čvr​sto ve​za​na, cr​ne ci​pe​le uglan​ca​ne. I Lojd je vo​leo ta​ko da se ude​si. Eto na ko​ga sam po​vu​kao, po​mi​sli on. Etel pri​đe bli​že er​lu. Lojd je do​volj​no do​bro po​zna​vao svo​ju maj​ku da raz​u​me ovaj njen po​tez. Če​sto se ona slu​ži​la šar​mom kad ho​će da obr​la​ti ne​kog mu​škar​ca. Bi​lo ka​ko bi​lo, Loj​du ni​je go​di​lo što je vi​di ta​ko sr​dač​nu pre​ma ne​ko​me ko ju je svo​je​vre​me​no is​ko​ri​stio, a on​da osta​vio na ce​di​lu. – Mno​go mi je žao bi​lo kad sam ču​la da je Deč​ko po​gi​nuo – re​če ona Fi​cu. – Ni​šta nam ne mo​že bi​ti ta​ko dra​go​ce​no kao na​ša de​ca, zar ne? – Mo​ram da kre​nem – re​če Fic. Do tog tre​nut​ka, Lojd je Fi​ca znao sa​mo iz vi​đe​nja. Ni​ka​da ni​je sa tim čo​ve​kom pro​veo to​li​ko vre​me​na, ni​ti je imao pri​li​ke da ga ču​je ka​ko iz​go​va​ra to​li​ko re​či. Prem​da mu je bi​lo ne​pri​jat​no, Lojd je bio op​či​njen. Ko​li​ko god u tom ča​su bio džan​gri​zav, Fic je ipak na iz​ve​stan na​čin bio pri​vla​čan. – Mo​lim te, Fi​ce – re​če Etel. – Imaš si​na ko​ga ni​ka​da ni​si pri​znao – si​na ko​jim bi tre​ba​lo da se po​no​siš. – Ne​moj to da ra​diš, Etel – od​vra​ti Fic. – Mu​ška​rac ima pra​vo da za​bo​ra​vi gre​ške iz mla​do​sti. Lojd se sav sku​pio od ne​la​go​de, ali nje​go​va maj​ka ni​je po​pu​šta​la. – A što bi za​bo​ra​vljao? Znam ja da je to bi​la gre​ška, ali po​gle​daj ga sa​da – po​sla​nik ko​ji je upra​vo odr​žao uz​bu​dljiv go​vor, a po​tom ime​no​van za PPS-a mi​ni​stra ino​stra​nih po​slo​va. Fic na​mer​no ni​je hteo da po​gle​da u Loj​da. – Ti se sad pra​viš ka​ko je na​ša ve​za bi​la sa​mo ra​zo​no​da, ne​što be​zna​čaj​no, ali i sâm znaš isti​nu. Da, je​smo mi bi​li mla​di i lu​di, a i po​žud​ni smo bi​li – ka​ko ti, ta​ko i ja – ali smo se vo​le​li. Stvar​no smo se vo​le​li, Fi​ce. Tre​ba​lo bi da pri​znaš to. Zar ne znaš da ćeš, po​ri​češ li isti​nu o se​bi, iz​gu​bi​ti du​šu? Fi​co​vo li​ce vi​še ni​je bi​lo ona​ko bez​iz​ra​zno kao do ma​lo​čas, pri​me​tio je to Lojd. Bo​rio se da se ob​u​zda. Loj​du sad bi ja​sno da je nje​go​va maj​ka na​pi​pa​la srž pro​ble​ma. Ni​je stvar u to​me što se Fic sti​deo van​brač​nog si​na. Ne, on je, jed​no​stav​no, bio pre​vi​še po​no​san da bi se po​mi​rio s tim da je svo​je​vre​me​no vo​leo jed​nu so​ba​ri​cu. A ve​ro​vat​no je Etel vo​leo i vi​še od svo​je že​ne, pret​po​sta​vljao je

Lojd. Sa​mo to sa​zna​nje bi​lo je do​volj​no da iz te​me​lja uz​dr​ma Fi​co​va uve​re​nja o dru​štve​noj hi​je​rar​hi​ji. Lojd sad pr​vi put pro​go​vo​ri. – Bio sam uz Deč​ka na kra​ju, go​spo​di​ne. Hra​bro se dr​žao do po​sled​njeg tre​na. Fic ga pr​vi put po​gle​da. – Mom si​nu tvo​je po​hva​le ni​su po​treb​ne – re​če on. Loj​du se uči​ni kao da ga je ovaj oša​ma​rio. Čak je i Etel bi​la za​pre​pa​šće​na. – Fi​ce! – re​če ona. – Ka​ko mo​žeš da bu​deš ta​ko zao? U tom tre​nut​ku uđe Dej​zi. – Zdra​vo, Fi​ce! – re​če ona ve​se​lo. – Mi​slio si, ve​ro​vat​no, da si me se naj​zad ra​to​si​ljao, ali sad si mi, eto, po​no​vo sve​kar. Ni​je li to za​bav​no? – Upra​vo po​ku​ša​vam da ube​dim Fi​ca da se ru​ku​je s Loj​dom – re​če Etel. – Uvek gle​dam da se ne ru​ku​jem sa so​ci​ja​li​sti​ma – na to će Fic. Etel je vo​je​va​la una​pred iz​gu​blje​nu bit​ku, ali ni​je mo​gla da od​u​sta​ne. – Vi​di sa​mo ko​li​ko te​be ima u nje​mu! Li​či na te​be, obla​či se kao ti, i nje​ga kao i te​be za​ni​ma po​li​ti​ka – ve​ro​vat​no će jed​nog da​na po​sta​ti mi​ni​star spolj​nih po​slo​va, što si ti od​u​vek že​leo da bu​deš! Fic se još vi​še na​tu​šti. – Sa​da su iz​gle​di da po​sta​nem mi​ni​star spolj​nih po​slo​va ma​nji ne​go ikad – re​če on, pa po​đe pre​ma vra​ti​ma. – I ne bi me ni​ma​lo ob​ra​do​va​lo da tu va​žnu dr​žav​nič​ku funk​ci​ju pre​u​zme mo​je bolj​še​vič​ko ko​pi​le! I s tim re​či​ma iza​đe. Etel bri​znu u plač. Dej​zi za​gr​li Loj​da. – Stvar​no mi je žao – re​če. – Ne bri​ni– re​če Lojd. – Ja ni​sam ni šo​ki​ran ni raz​o​ča​ran. – To ni​je bi​la isti​na, ali Lojd ni​je že​leo da se po​na​ša kao po​sled​nji jad​nik. – Odav​no je on me​ne od​ba​cio. – On s lju​ba​vlju po​gle​da Dej​zi. – Sre​ća mo​ja te imam sve te dru​ge lju​de ko​ji me vo​le. – Za sve sam ja kri​va – re​če Etel kroz su​ze. – Ni​je ni tre​ba​lo da ga zo​vem da do​đe ova​mo. Mo​gla sam da na​slu​tim da će sve na lo​še da iza​đe. – Ni​je bit​no – re​če Dej​zi. – Imam ja jed​nu do​bru vest. Lojd joj se na​sme​ši. – A ko​ju to? Ona po​gle​da u Etel. – Je​ste li sprem​ni? – Mi​slim da je​sam. – Haj​de – re​če Lojd. – Šta je, ka​ži? – Ima​će​mo be​bu – re​če Dej​zi.

III Na ivi​ci smr​ti bio je Kar​lin brat Erik kad se tog le​ta vra​tio ku​ći. U so​vjet​skom rad​nom lo​go​ru bio je obo​leo od tu​ber​ku​lo​ze, i pu​sti​li su ga kad je po​stao pre​slab da ra​di. Ne​de​lja​ma je spa​vao gde je sti​gao, pu​tu​ju​ći te​ret​nim vo​zo​vi​ma i pre​kli​nju​ći ka​mi​on​dži​je da ga po​ve​zu. U dom Fon Ul​ri​ho​vih sti​gao je bos, u pr​lja​voj ode​ći. Li​ce mu je bi​lo na​lik na mr​tvač​ku lo​ba​nju. Upr​kos sve​mu, pre​ži​veo je. Mo​žda i za​to što je bio s lju​di​ma ko​ji ga vo​le; ili za​to što je oto​pli​lo kad je zi​ma pro​šla, a gra​nu​lo pro​le​će; ili mu je, mo​žda, od​mor go​dio. Bi​lo ka​ko bi​lo, ka​šljao je ma​nje, i vra​ti​la mu se sna​ga, ta​man to​li​ko da mo​že da po​ra​di ma​lo po ku​ći, da za​ku​ca da​ske pre​ko raz​bi​je​nih pro​zo​ra, da po​pra​vi krov​ni crep, a ot​pu​ši ce​vi. Fri​di Frank se po​sre​ći​lo po​čet​kom te go​di​ne – po​tre​fi​la je pra​vo u zlat​nu ži​cu. Lu​dvig Frank je po​gi​nuo u va​zdu​šnom na​pa​du u ko​jem je ra​zo​re​na nje​go​va fa​bri​ka, i ne​ko vre​me

Fri​da i nje​na maj​ka bi​le su bez igde iče​ga, kao i svi osta​li. Ona se, me​đu​tim, za​po​sli​la kao me​di​cin​ska se​stra u ame​rič​koj zo​ni, i ne​du​go za​tim, ka​ko je ob​ja​sni​la Kar​li, jed​no ma​nje dru​štvo ame​rič​kih le​ka​ra pred​lo​ži​lo joj je da pro​da​je vi​šak hra​ne i ci​ga​re​ta na cr​nom tr​ži​štu, s tim da za​uz​vrat uzi​ma deo pri​ho​da. Ota​da je Fri​da na​vra​ća​la kod Kar​le jed​nom ne​delj​no s ko​ša​ri​com pu​nim ra​znih po​trep​šti​na: to​ple ode​će, sve​ća, ba​te​rij​skih lam​pi, ši​bi​ca, sa​pu​na, kao i na​mir​ni​ca – sla​ni​ne, čo​ko​la​de, ja​bu​ka, pi​rin​ča, kon​zer​vi​sa​nih bre​sa​ka. Mod je de​li​la hra​nu na por​ci​je i Kar​li da​va​la dvo​stru​ku. Kar​la je to pri​hva​ta​la bez okle​va​nja, ne za​rad se​be, već da do​hra​ni ma​log Va​li​ja. Bez Fri​di​nih ne​za​ko​ni​to pri​ba​vlje​nih na​mir​ni​ca, Va​li mo​žda ne bi us​peo da pre​tek​ne. De​čak se br​zo me​njao. Tam​na ko​si​ca s ko​jom je ro​đen u me​đu​vre​me​nu je opa​la, da bi mu po​ra​sla pa​per​ja​sta, sve​tla ko​sa. Sa šest me​se​ci vi​de​lo se da ima Mo​di​ne pre​le​pe ze​le​ne oči. Ka​ko mu se li​ce uob​li​ča​va​lo, Kar​la pri​me​ti na​bo​re u spolj​nim uglo​vi​ma oči​ju, zbog ko​jih je iz​gle​dao kao da je ko​so​ok, i ona se upi​ta da mu otac, mo​žda, ni​je Si​bi​rac. Ni​je mo​gla da se se​ti svih onih ko​ji su je si​lo​va​li. Go​to​vo sve vre​me je žmu​ri​la. Ni​je vi​še mr​ze​la te lju​de. Čud​no je to, ali ona se za​i​sta ra​do​va​la što ima Va​li​ja, to​li​ko da go​to​vo ni​je ni bi​la u sta​nju da ža​li zbog ono​ga što se de​si​lo. Re​be​ka je Va​li​jem bi​la op​či​nje​na. Pet​na​e​sto​go​di​šnja​ki​nja tek, bi​la je, ipak, do​volj​no ve​li​ka da ose​ti kli​cu ma​te​rin​skog na​go​na, i pri​lje​žno je po​ma​ga​la Kar​li oko ku​pa​nja i po​vi​ja​nja be​be. Stal​no se igra​la s Va​li​jem, a on je gu​gu​tao od ra​do​sti kad je ugle​da. Čim je za​klju​čio da se do​volj​no opo​ra​vio, Erik je pri​stu​pio Ko​mu​ni​stič​koj par​ti​ji. Kar​la se zbu​ni​la. Ka​ko je sa​mo mo​gao, po​sle sve​ga što je pre​tr​peo u ru​ka​ma So​vje​ta? Ali on​da je pri​me​ti​la da on o ko​mu​ni​zmu go​vo​ri na isti onaj na​čin ka​ko je, de​ce​ni​ju ra​ni​je, go​vo​rio o na​ci​zmu. Osta​lo joj je sa​mo da se na​da da mu ovo​ga pu​ta ne​će bi​ti po​treb​no to​li​ko vre​me​na da se oslo​bo​di ilu​zi​ja. Sa​ve​zni​ci su že​le​li da se de​mo​kra​ti​ja što pre vra​ti u Ne​ma​čku, ta​ko da su iz​bo​ri za grad​sku upra​vu u Ber​li​nu ras​pi​sa​ni za istu tu, 1946. go​di​nu. Kar​la je bi​la si​gur​na da se ži​vot u gra​du ne​će nor​ma​li​zo​va​ti sve dok vlast ne pre​u​zmu sa​mi Ber​lin​ci, te je od​lu​či​la da se kan​di​du​je u ime So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je. Ali ži​te​lji Ber​li​na ubr​zo će usta​no​vi​ti da so​vjet​ski oku​pa​to​ri na čud​no​vat na​čin po​i​ma​ju su​šti​nu de​mo​kra​ti​je. So​vje​ti su bi​li pre​ne​ra​že​ni re​zul​ta​ti​ma iz​bo​ra odr​ža​nih u Austri​ji no​vem​bra pret​hod​ne go​di​ne. Oče​ki​va​lo se da će austrij​ski ko​mu​ni​sti vo​di​ti mr​tvu tr​ku sa so​ci​ja​li​sti​ma, ali oni su us​pe​li da osvo​je sve​ga če​ti​ri od ukup​no 165 po​sla​nič​kih me​sta. Mo​gao se ste​ći uti​sak da su gla​sa​či di​rekt​no op​tu​ži​li ko​mu​ni​zam za okrut​no po​na​ša​nje pri​pad​ni​ka cr​ve​ne ar​mi​je. Kremlj, ne​na​vi​kao na iz​bo​re u pra​vom smi​slu re​či, ta​ko ne​što ni​je bio pred​vi​deo. Ne bi li sli​čan is​hod iz​bo​ra iz​be​gli u Ne​mač​koj, So​vje​ti su pred​lo​ži​li da se ko​mu​ni​sti i so​ci​jal​de​mo​kra​te spo​je u ne​što što su oni na​zva​li uje​di​nje​nim fron​tom. So​ci​jal​de​mo​kra​te su od​bi​le, upr​kos ja​kom pri​ti​sku. Ru​si su u Is​toč​noj Ne​mač​koj po​če​li da hap​se so​ci​jal​de​mo​kra​te, kao što su to na​ci​sti či​ni​li de​vet​sto tri​de​set tre​će. Tu je do​šlo do pri​sil​nog spa​ja​nja s ko​mu​ni​sti​ma. Ali iz​bo​ri u Ber​li​nu odr​ža​ni su pod nad​zo​rom če​ti​ri sa​ve​znič​ke ze​mlje, i so​ci​jal​de​mo​kra​te su op​sta​le. Kad je ma​lo oto​pli​lo, i Kar​la je mo​gla po​no​vo da iz​la​zi i sto​ji u re​du za hra​nu. Va​li​ja je no​si​la umo​ta​nog u ja​stuč​ni​cu – ni​je be​bi ima​la šta da ob​u​če. Sto​je​ći, ta​ko, jed​nog ju​tra u re​du za krom​pir, ne​ko​li​ko uli​ca od ku​će, Kar​la se iz​ne​na​di ugle​dav​ši ame​rič​ki džip i – Fri​du na me​stu su​vo​za​ča. Pro​će​lav sre​do​ve​čan mu​ška​rac za vo​la​nom po​lju​bio ju je u usta, i Fri​da is​ko​či iz ko​la. Na se​bi je ima​la pla​vu ha​lji​nu bez ru​ka​va i no​ve ci​pe​le. Br​zim ko​ra​kom za​pu​ti​la se ka ku​ći Fon Ul​ri​ho​vih, no​se​ći onu ko​ša​ri​cu. Kar​li sve to u mag​no​ve​nju pro​le​te pred oči​ma. Ne ra​di, zna​či, Fri​da na cr​nom tr​ži​štu, i ni​ka​kav le​-

kar​ski sin​di​kat ne po​sto​ji. Fri​da je pla​će​na lju​bav​ni​ca ame​rič​kog ofi​ci​ra. Ni​je to bi​lo ni​šta neo​bič​no. Hi​lja​de le​pih mla​dih Ne​mi​ca bi​le su su​o​če​ne sa iz​bo​rom: ili da gle​da​ju ka​ko im naj​bli​ži ska​pa​va​ju od gla​di, ili da na​đu ne​kog ve​li​ko​du​šnog ofi​ci​ra i spa​va​ju s njim. To su ra​di​le i Fran​cu​ski​nje pod ne​mač​kom oku​pa​ci​jom; že​ne ne​mač​kih ofi​ci​ra, ov​de, u Ne​mač​koj, s gor​či​nom su pri​ča​le o to​me. Kar​la se, ipak, ži​va pre​pa​de. Ona je ve​ro​va​la da Fri​da za​i​sta vo​li Hajn​ri​ha. Njih dvo​je su na​me​ra​va​li da se uzmu čim se ži​vot ko​li​ko-to​li​ko nor​ma​li​zu​je. Tu​ga ob​u​ze Kar​lu. Sti​gla je i ona na red, ku​pi​la sle​do​va​nje krom​pi​ra, pa po​hi​ta​la ku​ći. Fri​du je pro​na​šla na spra​tu, u go​stin​skoj so​bi. Erik je bio po​spre​mio so​bu i no​vi​na​ma pre​le​pio pro​zo​re; u tu svr​hu, ne ra​ču​na​ju​ći sta​klo, no​vi​ne su bi​le ube​dlji​vo naj​bo​lje. Od zavesâ su odav​no na​pra​vi​le po​ste​lji​nu, dok je, sti​ca​jem okol​no​sti, ve​ći​na sto​li​ca u ku​ći do tog tre​nut​ka ne​ka​ko pre​ži​ve​la, po​ha​ba​na, iz​ble​de​log ta​pa​ci​run​ga. I kon​cert​ni kla​vir je, ne​kim ču​dom, bio tu. Je​dan ru​ski ofi​cir ga je svo​je​vre​me​no ugle​dao, i na​ja​vio da će se su​tra​dan vra​ti​ti s di​za​li​com da ga iz​ne​se kroz pro​zor, ali ni​je vi​še do​la​zio. Fri​da od​mah uze Va​li​ja iz Kar​li​nih ru​ku i po​če da mu pe​va. – A, B, C, die Kat​ze li​ef im Schnee. – Re​be​ka i Fri​da, ko​je još ni​su ima​le de​ce, ni​ka​ko ni​su mo​gle da se na​u​ži​va​ju u Va​li​ju, za​pa​zi​la je to Kar​la. One, pak, ko​je su i sa​me ra​đa​le, Mod i Ada, je​su obo​ža​va​le ma​log, ali bi oko nje​ga br​zo i prak​tič​no oba​vi​le šta tre​ba. Fri​da po​di​že po​klo​pac za dir​ke na kla​vi​ru, pod​sti​ču​ći Va​li​ja da za​svi​ra dok mu je ona pe​va​la. Ni​ko već go​di​na​ma ni​je svi​rao na tom in​stru​men​tu; Mod ga ni​je pip​nu​la otkad je stra​dao njen po​sled​nji uče​nik, Jo​a​kim Koh. Pro​đe ta​ko ne​ki mi​nut, i Fri​da re​če Kar​li: – Ne​što si mi se uozbi​lji​la. Šta je po​sre​di? – Znam oda​kle ti ova hra​na ko​ju nam do​no​siš – re​če Kar​la. – Ne ra​diš ti na cr​nom tr​ži​štu, zar ne? – Ne​go šta ne​go ra​dim – re​če Fri​da. – O če​mu ti to? – Vi​de​la sam te ju​tros ka​ko iz​la​ziš iz dži​pa. – Pu​kov​nik Hiks me je po​ve​zao. – Po​lju​bio te u usta. Fri​da po​gle​da u stra​nu. – Zna​la sam da je tre​ba​lo ra​ni​je da iza​đem. Mo​gla sam od ame​rič​ke zo​ne pe​ši​ce. – Fri​da, šta ćeš s Hajn​ri​hom? – On ne​će sa​zna​ti! Bi​ću pa​žlji​vi​ja, obe​ća​vam. – Još ga vo​liš? – Na​rav​no! Ven​ča​će​mo se. – Za​što on​da... – Do​sta mi je te​ških vre​me​na! Ho​ću le​po da se ob​u​čem, da iz​la​zim po noć​nim klu​bo​vi​ma, da ple​šem. – Ne, ni​je to – re​če Kar​la sa​mo​u​ve​re​no. – Me​ne, Fri​da, ne mo​žeš da sla​žeš – pre​du​go se dru​ži​mo. Ka​ži mi isti​nu. – Isti​nu? – Da. Mo​lim te. – Si​gur​na si? – Si​gur​na. – Ra​di​la sam to zbog Va​li​ja. Kar​la zi​nu od šo​ka. To joj ni​ka​da ni​je pa​lo na pa​met, ali je​ste de​lo​va​lo uver​lji​vo. Mo​gla je da po​-

ve​ru​je da bi Fri​da pod​ne​la ta​kvu žr​tvu za nju, Kar​lu, i Kar​li​nu be​bu. Ali ose​ća​la se uža​sno. Ovo, u stva​ri, zna​či da je ona od​go​vor​na za Fri​di​no pro​sti​tu​i​sa​nje. – Gro​zno! – re​če Kar​la. – Ni​je tre​ba​lo to da ra​diš, sna​šle bi​smo se već ne​ka​ko. Fri​da sko​či sa kla​vir​ske sto​li​ce, još dr​že​ći de​te u ru​ka​ma. – Ne, ne bi​ste se sna​šle! – pla​nu ona. Va​li se upla​šio, za​pla​kao. Kar​la ga uze u na​ruč​je pa sta​de da ga lju​lja, mi​lu​ju​ći ga po le​đi​ma. – Ne bi​ste se sna​šle – po​no​vi Fri​da, ti​še sad. – Ot​kud znaš? – Ce​le pro​šle zi​me do​no​si​li su u bol​ni​cu be​be, go​le, umo​ta​ne u no​vi​ne, umr​le od gla​di i hlad​no​će. Ja ih gle​dam, a ne mo​gu da pod​ne​sem. – O, bo​že. – Kar​la čvr​sto steg​nu Va​li​ja. – Po​pri​me ne​ku čud​nu pla​vi​ča​stu bo​ju kad se smr​znu na smrt. – Ću​ti. – Mo​ram da ti ka​žem, ina​če ne bi ima​la raz​u​me​va​nja za ono što sam uči​ni​la. I Va​li bi bio jed​na od tih mo​drih smr​znu​tih be​ba. – Znam – pro​ša​pu​ta Kar​la. – Znam. – Per​si Hiks je do​bar čo​vek. U Bo​sto​nu ima že​nu, alj​ka​vu​ša ne​ka, a ja sam ne​što naj​i​za​zov​ni​je što je u ži​vo​tu vi​deo. Pa​žljiv je, i br​zo svr​ši, a uvek ko​ri​sti kon​dom. – Tre​ba​lo bi da pre​sta​neš s tim – re​če Kar​la. – Jel’ ti to ozbilj​no? – Da, ozbilj​no – re​če Kar​la. – To i je​ste naj​go​re. Pe​če me sa​vest. Ja sam kri​va za to. – Ni​si ti kri​va. Sa​ma sam to iza​bra​la. Ne​mi​ce mo​ra​ju da do​no​se te​ške od​lu​ke. Mi sad pla​ća​mo zbog od​lu​ka ko​je su na​ši mu​škar​ci ola​ko do​ne​li pre pet​na​est go​di​na. Mu​škar​ci kao moj otac, ko​ji je mi​slio da će s Hi​tle​rom pro​cve​ta​ti bi​znis, i Hajn​ri​hov otac, ko​ji je gla​sao za Za​kon o pu​no​mo​ći. Kće​ri is​pa​šta​ju gre​he svo​jih oče​va. Uto ne​ko gla​sno po​ku​ca na ula​zna vra​ta. Tre​nu​tak ka​sni​je za​ču​še ka​ko ne​ko tr​či uza ste​pe​ni​ce – to je Re​be​ka be​ža​la, da se sa​kri​je, za slu​čaj da su cr​ve​no​ar​mej​ci. – O, go​spo​di​ne! Do​bro vam ju​tro! – za​ču se, me​đu​tim, Adin glas. Zvu​ča​la je iz​ne​na​đe​no i mal​či​ce za​bri​nu​to, ali ne i upla​še​no. Kar​la se upi​ta ko li bi to u nji​ho​voj so​ba​ri​ci mo​gao da po​bu​di tu ne​sva​ki​da​šnju me​ša​vi​nu ose​ća​nja. Tad se na ste​pe​ni​štu za​ču te​žak bat mu​ških ko​ra​ka, i u so​bu uđe Ver​ner. Bio je pr​ljav i dro​njav, mr​šav kô prut, ali je ši​rok osmeh kra​sio nje​go​vo le​po li​ce. – Ja sam! – re​če on, sav po​le​tan. – Vra​tio sam se! A on​da je ugle​dao be​bu. Sa​mo je zi​nuo; ne​sta​de onog ra​do​snog osme​ha. – O... – re​če on. – Šta... ko... či​ja je to be​ba? – Mo​ja, du​šo – re​če Kar​la. – Da ti ob​ja​snim. – Da mi ob​ja​sniš? – ljut​nu se on. – Zar je ika​kvo oprav​da​nje po​treb​no? Ro​di​la si de​te ne​kom dru​gom! – I on se okre​nu da po​đe. – Ver​ne​re! – po​vi​ka Fri​da. – U ovoj pro​sto​ri​ji su dve že​ne ko​je te vo​le. Ne​moj da odeš odav​de, a da nas ni​si sa​slu​šao. Ni​šta ni​si raz​u​meo. – Mi​slim da sam sve raz​u​meo. – Kar​la je si​lo​va​na. On pre​ble​de. – Si​lo​va​na? Ko je to ura​dio? – Ne znam ka​ko se zo​vu – re​če Kar​la. – Ka​ko se... zo​vu? – Ver​ner s mu​kom pro​gu​ta. – Bi​lo ih je... bi​lo ih je vi​še od jed​no​ga? – Pe​to​ri​ca voj​ni​ka Cr​ve​ne ar​mi​je.

– Pe​to​ri​ca? – po​no​vi on, sad već ša​pa​tom. Kar​la klim​nu gla​vom. – Ali... zar ni​si mo​gla... ho​ću da ka​žem... – I me​ne su si​lo​va​li, Ver​ne​re – re​če Fri​da. – I maj​ku. – Bla​gi bo​že, šta je to ov​de bi​lo? – Pa​kao – re​če Fri​da. Ver​ner se​de, te​žak kao tuč, na po​ha​ba​nu ko​žnu sto​li​cu. – A ja mi​slio da je pa​kao ta​mo gde sam ja bio – re​če on, pa dla​no​vi​ma po​kri li​ce. Kar​la mu pri​đe, no​se​ći Va​li​ja, i sta​de tač​no pred sto​li​cu na ko​joj je se​deo. – Po​gle​daj me, Ver​ne​re – re​če ona. – Mo​lim te. On po​di​že po​gled, li​ca is​kri​vlje​nog od si​li​ne ose​ća​nja. – Pa​kao je za na​ma – re​če ona. – Da li je? – Je​ste – od​go​vo​ri ona od​luč​no. – Te​ško se ži​vi, ali na​ci​sta vi​še ne​ma, rat je za​vr​šen, Hi​tler je mr​tav, a cr​ve​no​ar​mej​ske si​le​dži​je su vi​še-ma​nje za​u​zda​ne. Ko​šma​ru je do​šao kraj. A nas dvo​je smo ži​vi, i za​jed​no smo. On je uhva​ti za ru​ku. – U pra​vu si. – Ima​mo Va​li​ja, a sad ćeš upo​zna​ti i jed​nu pet​na​e​sto​go​di​šnja​ki​nju ko​ja se zo​ve Re​be​ka i ko​ja je, na ne​ki na​čin, po​sta​la mo​je de​te. Mo​ra​mo da za​snu​je​mo no​vu po​ro​di​cu od ono​ga što nam je rat osta​vio, kao što mo​ra​mo da gra​di​mo no​ve ku​će od onog šu​ta na uli​ca​ma. On klim​nu gla​vom. – Po​treb​na mi je tvo​ja lju​bav – re​če ona. – Po​treb​na je i Re​be​ki i Va​li​ju. Ver​ner la​ga​no usta​de. Ona ga je gle​da​la, iš​če​ku​ju​ći. On ni​šta ne re​če, i du​go je po​tra​jao taj tre​nu​tak pre ne​go što, ko​nač​no, pru​ži ru​ke i ne​žno za​gr​li Kar​lu i be​bu.

IV S ob​zi​rom na to da su rat​ni pro​pi​si još bi​li na sna​zi, bri​tan​ska vla​da ima​la je pra​vo da otvo​ri rud​nik uglja bi​lo gde, bez ob​zi​ra na že​lje vla​sni​ka ze​mlji​šta. Na​dok​na​da je is​pla​ći​va​na sa​mo na ime gu​bit​ka za​ra​de od po​ljo​pri​vred​nog ze​mlji​šta ili po​slov​nog pro​sto​ra. Bi​li Vi​li​jams, kao mi​ni​star ru​dar​stva, odo​brio je otva​ra​nje ko​pa na ima​nju u Ti Gvi​nu, kraj ras​ko​šne re​zi​den​ci​je er​la Fic​her​ber​ta na obo​du Abe​ro​ve​na. Po​što ze​mlji​šte ni​je ima​lo ko​mer​ci​jal​nu vred​nost, ni​je bi​la pred​vi​đe​na is​pla​ta na​dok​na​de. Ova od​lu​ka iza​zva​la je že​sto​ko ne​go​do​va​nje me​đu kon​zer​va​tiv​ci​ma u Do​njem do​mu par​la​men​ta. – Šlja​ku će​te go​mi​la​ti tač​no is​pod pro​zo​ra jed​ne gro​fi​ce! – iz​ja​vio je, ta​ko, je​dan ogor​če​ni to​ri​je​vac. Bi​li Vi​li​jams je uz​vra​tio osme​hom. – Er​lo​va go​mi​la šlja​ke bi​la je pod pro​zo​rom mo​je maj​ke pu​nih pe​de​set go​di​na – re​kao je on. Lojd Vi​li​jams i Etel su, za​jed​no s Bi​li​jem, ot​pu​to​va​li za Abe​ro​ven dan pre ne​go što će in​že​nje​ri po​če​ti da ko​​pa​ju ru​pu. Lojd je ne​ra​do osta​vio Dej​zi sa​mu, jer ova je tre​ba​lo da se po​ro​di kroz dve ne​de​lje, ali bio je to, ipak, isto​rij​ski tre​nu​tak, ko​jem je on že​leo da pri​su​stvu​je. Nje​go​vi de​da i ba​ba bi​li su sa​da u po​znim se​dam​de​se​tim go​di​na​ma. De​ki​ca je bio već go​to​vo sa​svim slep, i tu mu ni​su po​ma​ga​le ni na​o​ča​re s de​be​lim sta​kli​ma, dok je Ba​ki​ca ho​da​la skroz po​gr​blje​na. – Le​po je to – re​če Ba​ki​ca kad su svi po​se​da​li za ku​hinj​ski sto. – Oba de​te​ta su mi do​šla. Pri​pre​mi​la im je go​ve​đi pa​pri​kaš s pi​re​om od re​pe, i uz to ser​vi​ra​la de​be​le kri​ške do​ma​ćeg hle​ba

pre​ma​za​ne „me​sar​skom” ma​šću, ta​ko​zva​nom mo​čom. Uz to im je, u ve​li​ke šo​lje, si​pa​la za​še​će​re​nog ča​ja s mle​kom. Lojd je ta​kvu hra​nu če​sto jeo kao de​te, ali sa​da mu se uči​ni pro​stom. Fran​cu​ski​nje i Špa​njol​ke su – vi​deo je to lič​no – i u naj​te​žim vre​me​ni​ma ume​le da zgo​to​ve uku​sna je​la, za​či​ne ih be​lim lu​kom i ukra​se ze​le​ni​šem. I sâm se po​sti​dev​ši vla​sti​te pro​bir​lji​vo​sti, pre​tva​rao se da uži​va u je​lu i pi​ću. – Šte​ta za vr​to​ve u Ti Gvi​nu – re​če Ba​ki​ca ne ha​ju​ći za tak​tič​nost. Bi​li​ja je to žac​nu​lo. – Ka​ko to mi​sliš? Bri​ta​ni​ji je po​tre​ban ugalj. – Ali lju​di vo​le te vr​to​ve. Le​pi su. Od​la​zim ta​mo ba​rem jed​nom go​di​šnje, još od de​vo​jač​kih da​na. Sra​mo​ta bi bi​lo da to pro​sto ne​sta​ne. – Po​sto​je sa​vr​še​ni te​re​ni za re​kre​a​ci​ju u cen​tru Abe​ro​ve​na! – Ni​je to isto – uz​vra​ti Ba​ki​ca hlad​no​krv​no. – Ni​ka​da že​ne ne​će raz​u​me​ti po​li​ti​ku – na to će De​ki​ca. – Da – re​če Ba​ki​ca. – Mi​slim da ne​će​mo. Lojd uhva​ti maj​čin po​gled. Ona mu se na​sme​ši, i ne re​če ni​šta. Bi​li i Lojd se sme​sti​še u dru​gu spa​va​ću so​bu, dok Etel se​bi na​pra​vi le​žaj na po​du u ku​hi​nji. – Spa​vao sam u ovoj so​bi sva​ku bo​go​vet​nu noć sve dok ni​sam po​šao u voj​sku – re​če Bi​li dok su se pri​pre​ma​li za spa​va​nje. – I sva​kog bo​go​vet​nog ju​tra sam kroz pro​zor gle​dao u tu pro​kle​tu go​mi​lu šlja​ke. – Ti​še ma​lo, uj​ka Bi​li – opo​me​nu ga Lojd. – Ne​moj da te maj​ka ču​je ka​ko psu​ješ. – Jes’, va​la, u pra​vu si – re​če Bi​li. Su​tra​dan uju​tro, po​sle do​ruč​ka, svi pe​ši​ce po​đo​še uz​br​do, do ve​li​ke ku​će. Bla​go je bi​lo to ju​tro, i – za pro​me​nu – ni​je pa​da​la ki​ša. Pla​nin​ski gre​ben, ko​ji je pra​tio li​ni​ju ob​zor​ja, iz​gle​dao je sad pi​to​mi​je, ob​ra​stao u let​nju tra​vu. Kad pred so​bom ugle​da​še Ti Gvin, Lojd ni​je mo​gao pro​tiv se​be: ipak je u tom zda​nju vi​deo pre jed​nu pre​le​pu pa​la​tu ne​go ne​ka​kav sim​bol ugnje​ta​va​nja. Bi​lo je ono, raz​u​me se, i jed​no i dru​go; u po​li​ti​ci ni​šta ni​je jed​no​stav​no. Ve​li​ka gvo​zde​na ka​pi​ja bi​la je otvo​re​na. Vi​li​jam​so​vi uđo​še na ima​nje. Već se ta​mo bi​lo oku​pi​lo mno​go sve​ta: pred​u​zi​ma​če​vi lju​di s ma​ši​na​ma, sto​ti​nak ru​da​ra sve s po​ro​di​ca​ma, za​tim erl Fic​her​bert i nje​gov sin En​dru, ša​či​ca no​vin​skih iz​ve​šta​ča s be​le​žni​ca​ma, i jed​na film​ska eki​pa. Vr​to​vi su bi​li za​i​sta ta​kvi da čo​ve​ku za​sta​ne dah. Dr​vo​red sta​rih ke​ste​no​va bio je oli​stao, la​bu​do​vi su pli​va​li po je​ze​ru, po​gled su ma​mi​le ra​zno​boj​ne cvet​ne le​je. Po Loj​do​voj pret​po​stav​ci, erl je sva​ka​ko uči​nio sve što je do nje​ga bi​lo ka​ko bi im ovo me​sto da​nas pri​ka​zao u naj​bo​ljem iz​da​nju. Že​lja je er​lo​va bi​la da la​bu​ri​stič​ku vla​du u oči​ma sve​ta pri​ka​že kao go​mi​lu ru​ši​te​lja. I Lojd shva​ti da, u stva​ri, sa​o​se​ća s Fi​com. Gra​do​na​čel​nik Abe​ro​ve​na je upra​vo da​vao in​ter​vju. – Na​rod ovog gra​di​ća pro​ti​vi se otva​ra​nju uglje​no​ko​pa – re​kao je on. Loj​da te re​či iz​ne​na​di​še; ve​ći​nu u op​štin​skom ve​ću ima​li su la​bu​ri​sti, i mo​ra bi​ti da su se vla​di na ovaj na​čin su​prot​sta​vi​li pro​tiv svo​je vo​lje. – Vi​še od sto go​di​na le​po​ta ovih vr​to​va kre​pi​la je du​še lju​di ko​ji ži​vot pro​vo​de u tu​rob​nom in​du​strij​skom kra​jo​li​ku – na​sta​vio je gra​do​na​čel​nik. Pre​ba​cu​ju​ći se s una​pred pri​pre​mlje​nog go​vo​ra na lič​na se​ća​nja, on do​da​de: – Ja sam svo​ju su​pru​gu za​pro​sio is​pod onog ta​mo ke​dra. Pre​ki​nu​lo ga je gla​sno zve​ča​nje, kao da ko​ra​ča ne​ki gvo​zde​ni džin. Okre​nuv​ši se da vi​di šta se to de​ša​va na kol​skom pri​la​zu, Lojd ugle​da ne​ku ogrom​nu ma​ši​nu ka​ko se pri​bli​ža​va. Be​še to, re​kao bi čo​vek, naj​ve​ća di​za​li​ca na svet. Bez​ma​lo tri​de​set metara bio je du​ga​čak taj kran, a u ka​ši​ku je la​ko mo​gao da sta​ne ceo ka​mion. Naj​ve​će ču​do bi​le su, me​đu​tim, ro​ti​ra​ju​će če​lič​ne pa​pu​če na ko​ji​ma se taj ko​los kre​tao; kad god bi nji​ma do​ta​kao ze​mlju, tlo bi za​drh​ta​lo. – Ovo je Mo​ni​ga​nov ve​li​ki ho​da​ju​ći ba​ger – re​če Bi​li Loj​du po​no​si​to. – U cu​gu mo​že da is​ko​pa

šest to​na ze​mlje. Ču​do​vi​šna ma​ši​na je mar​ši​ra​la, pra​će​na okom film​ske kra​me​re. Lojd je imao sa​mo jed​nu za​mer​ku na ra​čun La​bu​ri​stič​ke par​ti​je. Po​sto​ja​la je ta pu​ri​tan​ska, auto​ri​tar​na cr​ta kod mno​gih so​ci​ja​li​sta. I nje​gov de​da ju je imao, pa ta​ko i Bi​li. Tim lju​di​ma ni​su go​di​li čud​ni uži​ci. Vi​še su im od​go​va​ra​li žr​tvo​va​nje i sa​mo​pre​gor. Od​ba​ci​va​li su za​no​snu le​po​tu ovih vr​to​va kao ne​što sa​svim ne​va​žno. Ni​su bi​li u pra​vu. Etel ni​je bi​la ta​kav mr​gud, kao ni Lojd, uosta​lom. Mo​žda je ta cr​ta is​ko​re​nje​na iz nji​ho​ve lo​ze. Bar se Lojd na​dao da je​ste. Fic je da​vao in​ter​vju na sta​zi od ru​ži​ča​stog šljun​ka dok je vo​zač ma​ne​vri​sao ba​ge​rom. – Mi​ni​star ru​dar​stva vam je re​kao da će, po okon​ča​nju eks​plo​a​ta​ci​je ovog rud​ni​ka, vrt bi​ti uklju​čen u ono što mi​ni​star na​zi​va pro​gra​mom efi​ka​sne ob​no​ve – go​vo​rio je Fic. – A ja vam ka​žem da je to sa​mo pra​zno obe​ća​nje. Vi​še od sto go​di​na mo​ra​lo je da pro​đe da bi​smo pr​vo moj de​da, za​tim moj otac, pa ja od ovog vr​ta na​pra​vi​li ta​ko le​po, sklad​no me​sto. Isto to​li​ko, či​tav je​dan vek, bi​će po​treb​no da se vrt ob​no​vi. Vrat di​za​li​ce se spu​stio, i sa​da je sta​jao pod uglom od če​tr​de​set pet ste​pe​ni iz​nad gr​mlja i cvet​nih le​ja u za​pad​nom vr​tu. Ka​ši​ka kra​na na​la​zi​la se tač​no iz​nad te​re​na za kri​ket. Du​go je tra​ja​lo to iš​če​ki​va​nje. Svi za​ću​ta​še. Tad Bi​li gla​sno re​če: – Šta si stao, za bo​ga mi​lo​ga. In​že​njer sa po​lu​ci​lin​drom na gla​vi du​nu u pi​štalj​ku. S te​škim, tu​pim udar​cem ka​ši​ka kra​na pa​de na ze​mlju. Uže se za​teg​nu, gla​sno je za​škri​pa​la pre​na​preg​nu​ta ma​ši​ne​ri​ja, a on​da ka​ši​ka po​če da se po​me​ra una​zad. Dok ju je ba​ge​ri​sta vu​kao una​zad pre​ko ze​mlje, ona pre​ko​pa le​ju ogrom​nih žu​tih sun​co​kre​ta, za​tim ru​žič​njak, žbu​nje kle​tre i di​vlji ame​rič​ki ke​sten, kao i oma​nje dr​vo mag​no​li​je. Na kra​ju ovog pu​te​še​stvi​ja, ka​ši​ka je bi​la pu​na ze​mlje, cve​ća i bi​lja. On​da je ma​ši​ni​sta po​di​gao ka​ši​ku na šest-se​dam me​ta​ra; s nje su ot​pa​da​li cve​to​vi i gru​me​nje ze​mlje. Kran se za​neo u stra​nu. Lojd pri​me​ti da je vi​ši od ku​će. Ma​lo je ne​do​sta​ja​lo da ka​ši​ka kra​na po​raz​bi​ja pro​zo​re na spra​tu, ali maj​stor je ve​što upra​vljao, i na vre​me je stao. Uže se opu​sti​lo, ka​ši​ka na​ko​si​la u stra​nu, i šest to​na ne​ka​da​šnjeg vr​ta sru​či se na ze​mlju me​tar-dva od ula​za. Ka​ši​ka kra​na vra​će​na je za​tim u pr​vo​bit​ni po​lo​žaj, i ceo po​stu​pak je po​no​vljen. Lojd po​gle​da u Fi​ca, i vi​de da ovaj pla​če.

23. 1947. Po​čet​kom 1947. go​di​ne či​ni​lo se mo​gu​ćim da ce​la Evro​pa po​sta​ne ko​mu​ni​stič​ka Vo​lo​đa Pe​škov ni​je bio si​gu​ran da li da se to​me na​da, ili da od to​ga stre​pi. Cr​ve​na ar​mi​ja dr​ža​la je is​toč​nu Evro​pu, dok su na Za​pa​du ko​mu​ni​sti po​be​đi​va​li na iz​bo​ri​ma. Ugled im je po​ras​tao zbog ulo​ge ko​ju su od​i​gra​li u pru​ža​nju ot​po​ra na​ci​sti​ma. Pet mi​li​o​na lju​di gla​sa​lo je za Ko​mu​ni​stič​ku par​ti​ju na pr​vim po​sle​rat​nim iz​bo​ri​ma u Fran​cu​skoj, gde je, is​po​sta​vi​lo se, Ko​mu​ni​stič​ka par​ti​ja u tom tre​nut​ku bi​la naj​po​pu​lar​ni​ja stran​ka. U Ita​li​ji je ko​mu​ni​stič​ko-so​ci​ja​li​stič​ka ali​jan​sa osvo​ji​la če​tr​de​set od​sto gla​so​va. U Če​ho​slo​vač​koj su ko​mu​ni​sti na iz​bo​re iza​šli sa​mi i uze​li tri​de​set osam pro​ce​na​ta gla​so​va, što im je omo​gu​ći​lo da pred​vo​de de​mo​krat​ski iza​bra​nu vla​du. Dru​ga​či​je je bi​lo u Austri​ji i Ne​mač​koj, jer su ta​mo​šnje bi​ra​če cr​ve​no​ar​mej​ci pljač​ka​li i si​lo​va​li. Na iz​bo​ri​ma za ber​lin​sku grad​sku skup​šti​nu, so​ci​jal​de​mo​kra​te su uze​le 63 od ukup​no 130 me​sta, a ko​mu​ni​sti – sve​ga 26. Ne​mač​ka je, me​đu​tim, i da​lje bi​la u ru​še​vi​na​ma, na​rod je i da​lje gla​do​vao, a u Kre​mlju su još ga​ji​li na​du da bi Nem​ci, iz oča​ja, mo​gli da se okre​nu ko​mu​ni​zmu, kao što su se u vre​me eko​nom​ske de​pre​si​je okre​nu​li na​ci​zmu. Bri​ta​ni​ja je bi​la ve​li​ko raz​o​ča​ra​nje. Na ta​mo​šnjim po​sle​rat​nim iz​bo​ri​ma sa​mo je je​dan ko​mu​ni​sta do​bio me​sto u par​la​men​tu. La​bu​ri​stič​ka vla​da je gla​sa​či​ma da​va​la sve ono što je ko​mu​ni​zam obe​ća​vao: ma​te​ri​jal​no bla​go​sta​nje, bes​plat​nu zdrav​stve​nu za​šti​tu, obra​zo​va​nje za sve, pa čak i pe​to​dnev​nu rad​nu sed​mi​cu za ru​da​re u rud​ni​ci​ma uglja. U osta​lim de​lo​vi​ma Evro​pe, me​đu​tim, ka​pi​ta​li​zam ni​je imao do​volj​no sna​ge da iz​vu​če lju​de iz po​sle​rat​ne re​ce​si​je. A i kli​ma je na Sta​lji​no​voj stra​ni, raz​mi​šljao je Vo​lo​đa gle​da​ju​ći ka​ko ra​ste sne​žni po​kri​vač na ku​po​la​ma u ob​li​ku lu​ko​vi​ca. Zi​ma 1946/47. bi​la je u Evro​pi naj​hlad​ni​ja u pret​hod​nih sto go​di​na. Sneg je pa​dao i u Sen-Tro​peu. Bri​tan​ski dru​mo​vi i že​le​znič​ke pru​ge bi​li su ne​pro​hod​ni, ce​la in​du​stri​ja je sta​la – ta​ko ne​što ni​je se do​go​di​lo ni u ra​tu. U Fran​cu​skoj su sle​do​va​nja hra​ne sa​da bi​la još ma​nja ne​go u rat​nim uslo​vi​ma. Pre​ma ra​ču​ni​ci Or​ga​ni​za​ci​je uje​di​nje​nih na​ci​ja, sto mi​li​o​na Evro​plja​na pre​ži​vlja​va​lo je sa hi​lja​du pet​sto ka​lo​ri​ja dnev​no – a to je već prag na ko​jem zdra​vlje čo​ve​ko​vo bi​va ugro​že​no usled ne​u​hra​nje​no​sti. Ka​ko je ni​vo pro​iz​vod​nje is​traj​no opa​dao, lju​di su po​la​ko do​la​zi​li do uve​re​nja da vi​še i ne​ma​ju šta da iz​gu​be, i re​vo​lu​ci​ja se na​me​ta​la kao je​di​ni iz​laz. Ka​da jed​nom i SSSR bu​de ras​po​la​gao nu​kle​ar​nim oruž​jem, ni​jed​na ze​mlja na sve​tu ne​će mo​ći So​vje​ti​ma da se is​pre​či na pu​tu. Vo​lo​đi​na že​na Zo​ja i nje​ne ko​le​ge na​pra​vi​li su nu​kle​ar​ni re​ak​tor u la​bo​ra​to​ri​ji br. 2 Aka​de​mi​je na​u​ka – na​mer​no je ta​ko neo​d​re​đe​no ime da​to epi​cen​tru so​vjet​skih nu​kle​ar​nih is​tra​ži​va​nja. Re​ak​tor je do​sti​gao kri​tič​no sta​nje na Bo​žić, šest me​se​ci po​što je na svet do​šao Kon​stan​tin, ko​ji je u tom tre​nut​ku, ina​če, spa​vao u ko​lev​ci, usred la​bo​ra​to​ri​je. Uko​li​ko eks​pe​ri​ment po​đe po zlu, do​šap​nu​la je Zo​ja Vo​lo​đi u jed​nom tre​nut​ku, ni​šta Ko​stji ne​će vre​de​ti ni da bu​de dva-tri ki​lo​me​tra da​le​ko oda​tle; ceo cen​tar Mo​skve bio bi iz​bri​san s li​ca ze​mlje. Vo​lo​đi​na pro​ti​vu​reč​na ose​ća​nja na​spram vre​me​na ko​je do​la​zi sa​mo su se po​ja​ča​la kad mu se ro​dio sin. Nje​go​va je že​lja bi​la da Ko​stja iz​ra​ste u gra​đa​ni​na po​no​si​te i moć​ne ze​mlje. So​vjet​ski Sa​vez je za​slu​žio da vo​di glav​nu reč u Evro​pi, sma​trao je on. Ni​je li upra​vo Cr​ve​na ar​mi​ja po​ra​zi​la na​ci​ste po​sle če​ti​ri su​ro​ve go​di​ne to​tal​nog ra​ta? Osta​li sa​ve​zni​ci za to vre​me sta​ja​li su po stra​ni, vo​de​ći ma​nje ra​to​ve, da bi se u op​šti su​kob uklju​či​li sve​ga je​da​na​est me​se​ci pre nje​go​vog za​vr​šet​ka. Kad sve

nji​ho​ve žr​tve sa​be​reš, či​ni to tek de​lić žr​ta​va ko​je su pod​ne​li so​vjet​ski na​ro​di. On​da bi, me​đu​tim, po​čeo da raz​mi​šlja i o to​me šta sve ko​mu​ni​zam sa so​bom no​si: pro​iz​volj​ne čist​ke, mu​če​nje u po​dru​mi​ma taj​ne po​li​ci​je, ras​po​ja​sa​ne voj​ni​ke ko​je sve​sno pod​sti​ču na zver​stva, te je či​ta​va ne​pre​gled​na ze​mlja pri​mo​ra​na da se povinuje sa​mo​vo​lji ti​ra​ni​na moć​ni​jeg od ca​ra. Da li je Vo​lo​đa za​i​sta že​leo da se taj okrut​ni si​stem pro​ši​ri na ceo kon​ti​nent? Ži​vo je u nje​mu bi​lo se​ća​nje na onaj dan ka​da je oti​šao do nju​jor​ške sta​ni​ce Pen i ku​pio kar​tu do Al​bu​ker​ki​ja, ni od ko​ga pri​tom ne tra​že​ći do​zvo​lu, ni​ko​me ne po​ka​zu​ju​ći is​pra​ve; i ka​ko je sa​mo di​van bio taj ose​ćaj pot​pu​ne slo​bo​de. Odav​no je spa​lio onaj ka​ta​log Sirs-Ro​u​ba​ka, ali ni​je za​bo​ra​vio te sto​ti​ne i sto​ti​ne stra​ni​ca sa pri​ka​zom ra​znih do​brih stva​ri ko​je su do​stup​ne sva​ko​me. Ru​ski na​rod je ži​veo u uve​re​nju da su pri​če o za​pad​noj slo​bo​di i pro​spe​ri​te​tu pu​ka pro​pa​gan​da, ali Vo​lo​đa je znao da ni​su. Jed​nim de​lom svo​ga bi​ća žu​deo je on za po​ra​zom ko​mu​ni​zma. Bu​duć​nost Ne​mač​ke, a sa​mim tim i Evro​pe, tre​ba​lo je da bu​de od​lu​če​na na Kon​fe​ren​ci​ji mi​ni​sta​ra ino​stra​nih po​slo​va u Mo​skvi, u mar​tu 1947. Vo​lo​đa, sad pu​kov​nik, na​šao se na če​lu oba​ve​štaj​nog ti​ma ko​jem je po​ve​ren za​da​tak da pra​ti kon​fe​ren​ci​ju. Sa​stan​ci su odr​ža​va​ni u kit​nja​stoj dvo​ra​ni Do​ma avi​on​ske in​du​stri​je. Ovo zda​nje oda​bra​no je sto​ga što je bi​lo u ne​po​sred​noj bli​zi​ni ho​te​la Mo​skva. Kao i obič​no, de​le​ga​ti i pre​vo​di​o​ci se​de​li su oko sto​la, dok su nji​ho​vi po​moć​ni​ci, ras​po​re​đe​ni u vi​še re​do​va, se​de​li nji​ma iza le​đa. So​vjet​ski mi​ni​star spolj​nih po​slo​va, Vja​če​slav Mo​lo​tov, sta​ra Ka​me​na gu​zi​ca, za​tra​žio je da Ne​mač​ka SSSR-u is​pla​ti de​set mi​li​jar​di do​la​ra na ime rat​ne od​šte​te. To​me su se us​pro​ti​vi​li Ame​ri​kan​ci i Bri​tan​ci, tvr​de​ći da bi ti​me ne​mač​koj, već klo​nu​loj pri​vre​di bio za​dat smr​to​no​san uda​rac. Sta​ljin je ve​ro​vat​no upra​vo to i že​leo. Vo​lo​đa je ob​no​vio po​znan​stvo s Vu​di​jem Dju​a​rom, ko​ji je kon​fe​ren​ci​ji pri​su​stvo​vao u svoj​stvu no​vin​skog fo​to​re​por​te​ra. I Vu​di se u me​đu​vre​me​nu ože​nio, i po​ka​zao je sad Vo​lo​đi sli​ku mar​kant​ne, tam​no​ko​se že​ne ko​ja je u ru​ci dr​ža​la ma​lu de​voj​či​cu. Na zad​njem se​di​štu li​mu​zi​ne ZIS-110B, u po​vrat​ku s fo​to​graf​ske se​si​je u Kre​mlju, Vu​di se obra​ti Vo​lo​đi: – Ti shva​taš, zar ne, da Ne​mač​ka ne​ma nov​ca da vam is​pla​ti tu rat​nu od​šte​tu? Vo​lo​đa je sad znat​no bo​lje go​vo​rio en​gle​ski, i mo​gli su da raz​go​va​ra​ju bez pre​vo​di​o​ca. – A oda​kle im on​da da hra​ne na​rod i po​no​vo po​di​žu gra​do​ve? – Za to im, na​rav​no, mi da​je​mo – re​če Vu​di. – Či​ta​vo bo​gat​stvo tro​ši​mo na njih. Bi​lo ka​kvu od​šte​tu da vam Nem​ci pla​te, pla​ti​li bi vam, za​pra​vo, na​šim nov​cem. – A što je to pa to​li​ko lo​še? Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve su u ra​tu do​ži​ve​le pro​cvat. Mo​ja ze​mlja je ra​zo​re​na. Mo​žda bi i tre​ba​lo da pla​ti​te. – Ame​rič​ki gla​sa​či ne mi​sle ta​ko. – Mo​žda ame​rič​ki gla​sa​či i ni​su u pra​vu. Vu​di sleg​nu ra​me​ni​ma. – Isti​na – re​če – ali to je nji​hov no​vac. Opet ista pri​ča, po​mi​sli Vo​lo​đa; to uva​ža​va​nje jav​nog mnje​nja. Pri​me​tio je on to i ra​ni​je u raz​go​vo​ri​ma s Vu​di​jem. Ame​ri​kan​ci su o bi​ra​či​ma go​vo​ri​li kao Ru​si o Sta​lji​nu; njih, bi​ra​če, mo​rao si da slu​šaš, bi​li oni u pra​vu ili ne. Vu​di je spu​stio pro​zor​sko sta​klo. – Ne sme​ta da na​pra​vim je​dan sni​mak gra​da? Sve​tlo je ču​de​sno. – I apa​rat škljoc​nu. Znao je on da sme da sli​ka sa​mo ono što mu do​zvo​le. U tom tre​nut​ku, me​đu​tim, na uli​ci ni​je bi​lo ni​čeg de​li​kat​nog, sa​mo ne​ke že​ne što lo​pa​ta​ma raz​gr​ću sneg. – Ne​moj, mo​lim te – re​če mu ipak Vo​lo​đa, pa se nag​nu po​red Vu​di​ja i po​di​že sta​klo. – Sa​mo slu​žbe​ne fo​to​gra​fi​je mo​gu. Ta​man je hteo da za​tra​ži od Vu​di​ja da iz​va​di film iz apa​ra​ta i pre​da mu ga, kad ovaj re​če:

– Jel’ se se​ćaš kad sam ti ono pri​čao o Gre​gu Pe​ško​vu, to mi je drug, onaj što se pre​zi​va isto kao ti? Se​ćao se Vo​lo​đa, na​rav​no. I Vi​li Frun​ce mu je ne​što slič​no jed​nom re​kao. Ve​ro​vat​no je reč o istom čo​ve​ku. – Ne, ne se​ćam se – sla​ga Vo​lo​đa. Ni​šta on ni​je že​leo da ima s ne​kim ta​mo čo​ve​kom na Za​pa​du s ko​jim bi mo​gao da bu​de u srod​stvu. Ta​kve ve​ze Ru​si​ma su mo​gle sa​mo sum​nju i be​du da na​vu​ku na vrat. – E, on je ov​de, u ame​rič​koj de​le​ga​ci​ji. Tre​ba​lo bi da po​pri​čaš s njim. Vi​di, mo​žda ste rod. – Ho​ću – re​če Vo​lo​đa, una​pred čvr​sto re​šen da tog čo​ve​ka iz​beg​ne po sva​ku ce​nu. Od​lu​čio je da, ipak, ne tra​ži od Vu​di​ja da mu pre​da film. Ne vre​di di​za​ti pra​ši​nu oko jed​nog be​za​zle​nog ulič​nog pri​zo​ra. Su​tra​dan je na kon​fe​ren​ci​ji ame​rič​ki dr​žav​ni se​kre​tar Džordž Mar​šal pred​lo​žio da če​ti​ri ze​mlje sa​ve​zni​ce uki​nu po​de​lu Ne​mač​ke na če​ti​ri za​seb​na sek​to​ra i pro​gla​se uje​di​nje​nje ze​mlje, ta​ko da ona po​no​vo po​sta​ne ži​la ku​ca​vi​ca Evro​pe, da po​no​vo pro​ra​de rud​ni​ci i in​du​stri​ja, da lju​di po​no​vo poč​nu da ku​pu​ju i pro​da​ju. So​vje​ti​ma ta​ko ne​što ni​je pa​da​lo na pa​met. Mo​lo​tov je od​bio i da raz​go​va​ra o uje​di​nje​nju dok se ne re​ši pi​ta​nje rat​ne od​šte​te. Uče​sni​ci kon​fe​ren​ci​je na​šli su se u pat-po​zi​ci​ji. A tač​no to je, po​mi​sli Vo​lo​đa, Sta​ljin i že​leo.

II Greg Pe​škov je raz​mi​šljao o to​me ka​ko je za​pra​vo ma​li svet me​đu​na​rod​ne di​plo​ma​ti​je. Je​dan od mla​đih po​moć​ni​ka u sa​sta​vu bri​tan​ske de​le​ga​ci​je na mo​skov​skoj kon​fe​ren​ci​ji bio je Lojd Vi​li​jams, muž Gre​go​ve po​lu​se​stre Dej​zi. U pr​vi mah Gre​gu se Lojd ni​je svi​deo, jer bio je ob​u​čen kao ne​ki ušto​glje​ni en​gle​ski džen​tlmen; is​po​sta​vi​će se, me​đu​tim, da je do​bar mo​mak. – Mo​lo​tov je kre​ten – re​če Lojd ka​sni​je u ba​ru ho​te​la Mo​skva, kad su se​li da po​pi​ju vot​ku-mar​ti​ni. – I, šta će​mo s njim ve​zi da pre​du​zme​mo? – Ne znam, ali Bri​ta​ni​ja ova​kva od​la​ga​nja ne mo​že vi​še da pod​ne​se. Oku​pa​ci​ja Ne​mač​ke ko​šta nas vi​še ne​go što mo​že​mo da pri​u​šti​mo, a zbog ove hlad​ne zi​me pro​blem je pre​ra​stao u pra​vu kri​zu. – Znaš šta? – re​če Greg, na​glas raz​mi​šlja​ju​ći. – Ako So​vje​ti ne​će da igra​ju na​šu igru, tre​ba​lo bi da te​ra​mo da​lje bez njih. – A ka​ko bi​smo to iz​ve​li? – Šta mi u stva​ri ho​će​mo? – Greg sta​de da na​bra​ja na pr​ste. – Ho​će​mo da uje​di​ni​mo Ne​mač​ku i ras​pi​še​mo iz​bo​re. – I mi to ho​će​mo. – Ho​će​mo bez​vred​nu rajhsmar​ku da ba​ci​mo u sta​ro gvo​žđe i da uve​de​mo no​vu va​lu​tu, ta​ko da Nem​ci po​no​vo mo​gu da po​kre​nu po​slo​ve. – Ta​ko je. – Ho​će​mo, ta​ko​đe, da spa​se​mo tu ze​mlju od ko​mu​ni​zma. – Ista je i bri​tan​ska po​li​ti​ka. – U is​toč​nom de​lu ne​će​mo us​pe​ti to da spro​ve​de​mo za​to što, je li, So​vje​ti ne​će da se uhva​te u ko​lo. Ko ih je​be! Mi kon​tro​li​še​mo tri če​tvr​ti​ne Ne​mač​ke – pa haj​de da to ura​di​mo u na​šoj zo​ni, a is​toč​ni deo ze​mlje nek ode niz vo​du. Lojd se za​mi​slio. – Je​si li ti o to​me mo​žda već raz​go​va​rao sa svo​jim pret​po​sta​vlje​nim?

– Ma ni​sam, bo​ga mu. Sa​mo sam se ras​pri​čao. Ali, čuj, što da ne? – Mo​gao bih to da pred​lo​žim Er​ni​ju Be​vi​nu. – A ja ću sve da iz​lo​žim Džor​džu Mar​ša​lu. – Greg ot​pi gu​tljaj. – Vot​ka je je​di​no što Ru​si ume​ju do​bro da na​pra​ve – re​če on. – Ne​go, ka​ko mi je se​stra? – Če​ka dru​go de​te. – Ka​kva je Dej​zi kao maj​ka? Lojd se na​sme​ja. – Ti mi​sliš da je si​gur​no gro​zna. Greg sleg​nu ra​me​ni​ma. – Ni​ka​da je ni​sam do​ži​vlja​vao kao kuć​ni tip že​ne. – Str​plji​va je, smi​re​na i or​ga​ni​zo​va​na. – Ni​je unaj​mi​la šest da​di​lja da oba​vlja​ju sav po​sao? – Sa​mo jed​nu, ta​ko da nas dvo​je mo​že​mo za​jed​no da iz​la​zi​mo uve​če, obič​no na po​li​tič​ke sku​po​ve. – U, baš se pro​me​ni​la. – Ne sa​svim. I da​lje vo​li za​ba​ve. A ti – još si sam? – Imam de​voj​ku, zo​ve se Ne​li For​dam, i to je pri​lič​no ozbilj​no. Pret​po​sta​vljam da već znaš da imam kum​če. – Znam – re​če Lojd. – Dej​zi mi re​če za Džor​dži​ja. Na Loj​do​vom li​cu se vi​de​lo da mu je mal​či​ce ne​u​god​no, i Greg je bio si​gu​ran da ovaj zna da je Džor​dži Gre​go​vo de​te. – Mno​go mi je drag – re​če Greg. – Sjaj​no. Uto šan​ku pri​đe je​dan član ru​ske de​le​ga​ci​je, i Greg mu uhva​ti po​gled. Bi​lo je ne​čeg iz​u​zet​no po​zna​tog na nje​mu. Be​še to čo​vek od tri​de​se​tak go​di​na, na​o​čit iz​u​zme li se okrut​no krat​ka voj​nič​ka fri​zu​ra, a imao je i te, po​ma​lo za​stra​šu​ju​će, pla​ve oči. Klim​nuo je gla​vom pri​ja​telj​ski, i Greg ga upi​ta: – Da se ni​smo nas dvo​ji​ca ne​gde već upo​zna​li? – Mo​žda je​smo – od​go​vo​ri Rus. – Ja sam se ško​lo​vao u Ne​mač​koj. Na Ber​lin​skoj mu​škoj aka​de​mi​ji. Greg od​mah​nu gla​vom. – A je​si li ikad bio u Ame​ri​ci? – Ni​sam. – To je čo​vek ko​ji se pre​zi​va isto kao ti, Vo​lo​đa Pe​škov – obra​ti se Lojd Gre​gu. Greg se pred​sta​vi. – Mo​žda smo u srod​stvu. Moj otac, Lav Pe​škov, emi​gri​rao je de​vet​sto če​tr​na​e​ste i za so​bom osta​vio trud​nu de​voj​ku, ko​ja se on​da uda​la za La​vo​vog sta​ri​jeg bra​ta, Gri​go​ri​ja Pe​ško​va. Da ni​smo mi slu​čaj​no po​lu​bra​ća? Vo​lo​đa istog ča​sa pro​me​ni dr​ža​nje. – Ne​ma šan​se – re​če on. – Iz​vi​ni​te – do​da​de on, pa iza​đe iz ho​tel​skog ba​ra i ne na​ru​čiv​ši pi​će. – Al’ ga je zbr​zao – re​če Greg Loj​du. – Je​ste – re​če Lojd. – Kao da se zbog ne​čeg šo​ki​rao. – Zbog ne​čeg, bi​će, što si ti re​kao.

III Ne, re​če Vo​lo​đa se​bi, to ne mo​že bi​ti isti​na. Greg je tvr​dio da se Gri​go​rij ože​nio de​voj​kom ko​ja je za​trud​ne​la s La​vom. Uko​li​ko je za​i​sta ta​ko, čo​vek ko​ga je Vo​lo​đa otkad zna za se​be na​zi​vao ocem bio mu je, za​pra​vo, stric. Mo​žda je to bio sti​caj okol​no​sti. Ili Ame​ri​ka​nac sa​mo mu​ti vo​du.

Bi​lo ka​ko bi​lo, Vo​lo​đa je bio kao oma​mljen od šo​ka. Ku​ći se vra​tio u uobi​ča​je​no vre​me. On i Zo​ja su br​zo na​pre​do​va​li, a do​bi​li su stan u Vla​di​noj ku​ći, luk​su​znoj stam​be​noj zgra​di u ko​joj su ži​ve​li i nje​go​vi ro​di​te​lji. Gri​go​rij i Ka​ta​ri​na na​vra​ti​li su, kao i go​to​vo sva​kog da​na, u vre​me kad Ko​stja ve​če​ra. Ka​ta​ri​na bi oku​pa​la unu​ka, a on​da bi mu Gri​go​rij pe​vao pe​sme i pri​čao ru​ske baj​ke. Ko​stja je imao tek de​vet me​se​ci, i još ni​je bio pro​go​vo​rio, ali je, oči​gled​no, vo​leo da slu​ša pri​če pred spa​va​nje. Vo​lo​đa se ve​čer​nje ru​ti​ne pri​dr​ža​vao kao da ho​da u snu. Na​sto​jao je da se po​na​ša uobi​ča​je​no, ali je i sâm pri​me​tio da je​dva raz​go​va​ra ka​ko s maj​kom, ta​ko i sa ocem. U Gre​go​vu pri​ču ni​je po​ve​ro​vao, ali je sve vre​me sa​mo na to mi​slio. Kad je Ko​stja za​spao, a de​da i ba​ka se spre​ma​li da po​đu, Gri​go​rij upi​ta Vo​lo​đu: – Šta je bi​lo, jel’ mi izrastô čir na no​su? – Ni​je. – Pa što on​da ce​lo ve​če ble​neš u me​ne? Vo​lo​đa od​lu​či da ka​že isti​nu. – Upo​znao sam čo​ve​ka ko​ji se zo​ve Greg Pe​škov. U sa​sta​vu je ame​rič​ke de​le​ga​ci​je. On mi​sli da smo u srod​stvu. – Mo​gu​će je. – Gri​go​ri​jev ton bio je le​pr​šav, kao da to ne mo​že bi​ti ni​šta bit​no, ali Vo​lo​đa pri​me​ti da mu je vrat po​cr​ve​neo, što je nje​go​vog oca uvek oda​va​lo kad po​ku​ša da po​ti​sne ose​ća​nja. – Bra​ta sam po​sled​nji put vi​deo 1919. go​di​ne. Ota​da se ni​smo ni ču​li. – Gre​gov otac se zo​ve Lav, a Lav je imao bra​ta po ime​nu Gri​go​rij. – On​da bi Greg mo​gao da ti bu​de brat od stri​ca. – On re​če da mi je ro​đe​ni brat. Gri​go​rij se sa​da već bio sav za​ja​pu​rio. Ne re​če vi​še ni​šta. – Ka​ko je to mo​gu​će? – ume​ša se Zo​ja. – Ako je ve​ro​va​ti tom Ame​ri​kan​cu Pe​ško​vu – re​če Vo​lo​đa – Lav je u Pe​tro​gra​du osta​vio trud​nu de​voj​ku ko​ja se on​da uda​la za nje​go​vog ro​đe​nog bra​ta. – Sme​ju​ri​ja! – re​če Gri​go​rij. Vo​lo​đa po​gle​da u Ka​ta​ri​nu. – Ti, maj​ko, sve vre​me ću​tiš. Du​go je vla​da​la ti​ši​na. I to je sa​mo po se​bi ima​lo od​re​đe​no zna​če​nje. O če​mu li su to sad mo​ra​li da mo​zga​ju, ako u Gre​go​voj pri​či ni​je bi​lo ni trun​ke isti​ne? Čud​na ne​ka stu​den spu​sti se na Vo​lo​đu kao le​de​na ma​gla. Naj​zad nje​go​va maj​ka pro​go​vo​ri. – Ja sam bi​la la​ko​mi​sle​na de​voj​ka – re​če ona, pa po​gle​da u Zo​ju. – Ne ta​ko raz​bo​ri​ta kao tvo​ja že​na. – Ona du​bo​ko uz​dah​nu. – Gri​go​rij Pe​škov se za​lju​bio u me​ne, na pr​vi po​gled ma​nje-vi​še, si​ro​ta ne​zna​li​ca. – Ona po​gle​da mu​ža i ne​žno se na​sme​ši. – Ali tu je bio nje​gov brat Lav, ko​ji se ot​me​no obla​čio, pu​šio ci​ga​re​te, imao nov​ca za vot​ku, dru​žio se s kri​mi​nal​ci​ma. I Lav mi se vi​še svi​deo. Ta​kva glu​pa​ča jed​nom se ra​đa. – Zna​či, isti​na je? – upi​ta Vo​lo​đa u ču​du. – Još je u nje​mu ti​nja​la očaj​nič​ka na​da da će sa​da ne​ko sve iz​re​če​no da po​rek​ne. – Lav je ura​dio ono što ta​kvi mu​škar​ci uvek ra​de – na​sta​vi Ka​ta​ri​na. – Ja sam za​trud​ne​la, a on me je osta​vio. – Lav mi je, zna​či, otac. – Vo​lo​đa po​gle​da u Gri​go​ri​ja. – A ti si mi sa​mo stric! – Uči​ni​lo mu se da će da se sru​ši. Tlo mu je iz​mi​ca​lo pod no​ga​ma. Kao da je ze​mljo​tres po​čeo. Zo​ja sta​de po​red Vo​lo​đi​ne sto​li​ce i ob​gr​li ga oko ra​me​na, kao da bi da ga smi​ri, ili da ga, mo​žda, za​u​sta​vi. – A Gri​go​rij je – pri​ča​la je da​lje Ka​ta​ri​na – uči​nio upra​vo ono što Gri​go​rij uvek i ra​di: pre​u​zeo je

bri​gu o me​ni. Vo​leo me je, uzeo me je za že​nu, i sta​rao se o me​ni i mo​joj de​ci. – Ka​ko je se​de​la na ka​u​ču, do mu​ža, ona uze Gri​go​ri​ja za ru​ku. – Ja nje​ga ni​sam že​le​la, i sva​ka​ko ga ni​sam bi​la do​stoj​na, ali bog mi ga je iona​ko već bio dao nje​mu. – Je​za me je hva​ta​la od ovog da​na – re​če Gri​go​rij. – Ot​ka​ko si se ti ro​dio, je​za me je hva​ta​la. – Što ste on​da pre​ćut​ki​va​li? – re​če Vo​lo​đa. – Što mi, jed​no​stav​no, ni​ste re​kli isti​nu? Gri​go​ri​ju se gr​lo ste​glo, je​dva je go​vo​rio. – Ne bih mo​gao da pod​ne​sem da ti sa​op​štim to, da ti ni​sam otac – pre​va​li on ne​ka​ko pre​ko usa​na. – Mno​go sam te vo​leo. – Da ti ka​žem ja ne​što, si​ne moj dra​gi – re​če Ka​ta​ri​na. – Sa​slu​šaj me sa​da, i ne ma​rim ako ni​kad vi​še maj​ku ne po​slu​šaš, ali po​čuj ovo. Za​bo​ra​vi tog stran​ca ta​mo u Ame​ri​ci ko​ji je ne​kad dav​no za​veo jed​nu bu​da​la​stu cu​ru. Po​gle​daj ovog čo​ve​ka ko​ji se​di tu pred to​bom sa oči​ma pu​nim su​za. Vo​lo​đa po​gle​da u Gri​go​ri​ja, i sr​ce ga za​bo​le od bo​le​ći​vog iz​ra​za na nje​go​vom li​cu. – Ovaj te je čo​vek i hra​nio i obla​čio i vo​leo te bez​re​zer​vno, ima, evo, tri de​ce​ni​je – na​sta​vi Ka​ta​ri​na. – Ako reč otac išta zna​či, on​da je on tvoj otac. – Je​ste – re​če Vo​lo​đa. – Znam.

IV Lojd Vi​li​jams se do​bro sla​gao sa Er​ni​jem Be​vi​nom. Ima​li su njih dvo​ji​ca mno​go to​ga za​jed​nič​kog, upr​kos ra​zli​ci u go​di​na​ma. U to​ku če​tvo​ro​dnev​nog pu​to​va​nja vo​zom pre​ko sne​gom za​ve​ja​ne Evro​pe, Lojd mu se is​po​ve​dio i ta​ko sa​znao da je i Be​vin na ovaj svet do​šao kao van​brač​ni sin jed​ne so​ba​ri​ce. Obo​ji​ca su bi​li stra​stve​ni pro​tiv​ni​ci ko​mu​ni​zma: Lojd zbog vla​sti​tih is​ku​sta​va u Špa​ni​ji, Be​vin za​to što je vi​deo ka​kvoj tak​ti​ci ko​mu​ni​sti pri​be​ga​va​ju unu​tar sin​di​kal​nog po​kre​ta. „Oni su ro​bo​vi Kre​mlja ko​ji ti​ra​ni​šu sve osta​le”, re​kao je jed​nom Be​vin, i Lojd je tač​no znao na šta ovaj mi​sli. Lojd se ni​je zbli​žio s Gre​gom Pe​ško​vom, ko​ji je uvek iz​gle​dao kao da se obu​kao na br​zi​nu: ne​za​kop​ča​nih man​žet​ni na ko​šu​lji, iz​vr​nu​te krag​ne na ka​pu​tu, ni​kad za​per​tla​nih ci​pe​la. Greg je bio pre​ve​jan, i Lojd je, isti​na, po​ku​šao da pro​na​đe u tom čo​ve​ku ne​što do​pa​dlji​vo, ali je sve vre​me ose​ćao da se is​pod Gre​go​vog ne​haj​nog šar​ma kri​je sr​ce ko​je ne zna mi​lost. Dej​zi mu je re​kla svo​je​vre​me​no da je Lav Pe​škov gang​ster, i Loj​du ni​je bi​lo te​ško da pret​po​sta​vi da i Greg ima iste po​ri​ve. Bi​lo ka​ko bi​lo, Be​vi​na je za​in​te​re​so​va​la Gre​go​va ide​ja za Ne​mač​ku. – On je to go​vo​rio u Mar​ša​lo​vo ime, pret​po​sta​vljam? – upi​ta sta​si​ti šef di​plo​ma​ti​je na ja​kom za​pad​no​en​gle​skom ak​cen​tu. – Ni​je mi to re​kao – od​go​vo​ri Lojd. – Mi​sli​te da bi mo​glo da uspe? – Mi​slim da je to ne​što naj​pa​met​ni​je što sam čuo za ove pro​kle​te tri ne​de​lje u Mo​skvi. Ako ozbilj​no mi​sli to što je re​kao, ugo​vo​ri je​dan ne​for​ma​lan ru​čak, da bu​de​mo sa​mo Mar​šal i taj mo​mak, ti i ja. – Od​mah ću to da oba​vim. – Ali ni​kom ni​šta ne go​vo​ri. Sa​mo nam još tre​ba da So​vje​ti ne​što na​ču​ju. Op​tu​ži​će nas da ku​je​mo za​ve​ru pro​tiv njih, i bi​će u pra​vu. Sa​sta​li su se su​tra​dan u re​zi​den​ci​ji ame​rič​kog am​ba​sa​do​ra, u zgra​di broj 10 na Spa​so​pe​skov​skom tr​gu, eks​tra​va​gant​noj, neo​kla​sič​noj vi​li sa​gra​đe​noj pre Re​vo​lu​ci​je. Mar​šal je bio vi​sok i mr​šav, voj​nik od gla​ve do pe​te; Be​vin je bio sav okru​gao, krat​ko​vid, i če​sto mu je ci​ga​re​ta vi​si​la sa usa​na; ali od​mah su se uklo​pi​li. Obo​ji​ca su otvo​re​no go​vo​ri​li šta mi​sle. Be​vi​na su, ta​ko, jed​nom pri​li​kom op​tu​ži​li da se Sta​lji​nu lič​no obra​tio na na​čin ko​ji ne do​li​ku​je jed​nom go​spo​di​nu, i na tu ka​rak​te​ri​sti​ku mi​ni​star ino​stra​nih de​la bio je ve​o​ma po​no​san. Is​pod osli​ka​ne ta​va​ni​ce i ve​li​kih sveć​nja​ka, pri​o​nu​li su na za​da​tak da Ne​mač​ku vra​te u ži​vot bez po​mo​ći So​vjet​skog Sa​ve​za. Br​zo su se do​go​vo​ri​li oko na​čel​nih ko​ra​ka: no​va va​lu​ta; uje​di​nje​nje bri​tan​ske, ame​rič​ke i – ako je mo​gu​će – fran​cu​ske zo​ne; de​mi​li​ta​ri​za​ci​ja Za​pad​ne Ne​mač​ke; iz​bo​ri i no​vi, tran​sa​tlant​ski voj​ni sa​vez.

A on​da Be​vin bub​nu: – Ni​šta od sve​ga ovo​ga ne​će pro​ći, zna​te. Mar​šal je bio za​pa​njen. – On​da mi ni​je ja​sno za​što uop​šte raz​go​va​ra​mo o to​me – od​vra​ti on oštro. – Evro​pa je u re​ce​si​ji. Ovaj plan ne mo​že da uspe ako lju​di umi​ru od gla​di. Naj​bo​lja za​šti​ta od ko​mu​ni​zma je pro​spe​ri​tet. Sta​ljin to zna – za​to i ho​će da Ne​mač​ka ta​vo​ri u si​ro​ma​štvu. – Sla​žem se. – Što, opet, zna​či da mo​ra​mo da ob​no​vi​mo ze​mlju. Ali mi to ne mo​že​mo po​sti​ći go​lim ru​ka​ma. Po​treb​ni su nam trak​to​ri, stru​go​vi, ba​ge​ri, va​go​ni – a to ne mo​že​mo da pri​u​šti​mo. Mar​šal je shva​tio ku​da sve ovo vo​di. – Ame​ri​kan​ci ne​će vi​še ni​šta da po​kla​nja​ju Evro​plja​ni​ma. – Po​šte​no. Ali mo​ra po​sto​ja​ti na​čin da nam SAD po​zaj​me no​vac ko​ji nam je po​tre​ban da bi​smo od vas i ku​pi​li po​treb​nu opre​mu. Na​stu​pi​la je ti​ši​na. Mar​šal ni​je vo​leo mno​go da pri​ča, ali to ću​ta​nje pre​vi​še se ote​glo čak i po nje​go​vim me​ri​li​ma. A on​da je naj​zad pro​go​vo​rio. – To već ima smi​sla – re​če on. – Vi​de​ću šta mo​gu da uči​nim. Kon​fe​ren​ci​ja je tra​ja​la šest ne​de​lja, a kad su uče​sni​ci po​šli ku​ća​ma, ni​šta ni​je bi​lo od​lu​če​no.

V Evi Vi​li​jams je bi​lo go​di​nu da​na kad su po​če​li da joj iz​bi​ja​ju zad​nji zu​bi. Osta​li su iz​bi​li vr​lo la​ko, ali ovi su bo​le​li. Ni​su Lojd i Dej​zi mo​gli bog​zna ka​ko da joj olak​ša​ju. Sva je bi​la ni​ka​kva, ni​je mo​gla da spa​va, a ni nji​ma ni​je da​va​la da spa​va​ju, pa su i oni bi​li ni​ka​kvi. Dej​zi je ima​la mno​go nov​ca, ali ni​su se nji​me raz​me​ta​li. Ku​pi​li su udob​nu ku​ću u ni​zu, u Hok​sto​nu, gde su im pr​ve kom​ši​je bi​le je​dan du​ćan​dži​ja i je​dan gra​đe​vi​nac. Na​ba​vi​li su ma​li po​ro​di​čan auto, no​vi mo​ris osam, ko​ji je do​sti​zao mak​si​mal​nu br​zi​nu od de​ve​de​se​tak ki​lo​me​ta​ra na sat. Dej​zi je i da​lje ku​po​va​la le​pu ode​ću, ali Lojd je imao sa​mo tri ode​la: jed​no ve​čer​nje, jed​no s tan​kim be​lim pru​ga​ma za par​la​ment, i jed​no od tvi​da, ko​je je obla​čio kad vi​ken​dom ide na su​sre​te sa bi​ra​či​ma. Jed​ne ve​če​ri, ka​sno je već bi​lo, Lojd je, već u pi​ža​mi, po​ku​ša​vao da uspa​va kenj​ka​vu Evu i, isto​vre​me​no, pre​li​sta​vao ča​so​pis Lajf. Za​pa​la mu je za oko upe​ča​tlji​va fo​to​gra​fi​ja sni​mlje​na u Mo​skvi. Na njoj se vi​de​la jed​na Ru​ski​nja, s ma​ra​mom na gla​vi, u ka​pu​tu ko​ji je uve​za​la ka​na​pom, kao da je ne​ka​kav pa​ket, a ne ljud​sko bi​će, li​ca pro​ša​ra​nog du​bo​kim bo​ra​ma – že​na je lo​pa​tom či​sti​la sneg sa uli​ce. Ne​što u tom sve​tlu ko​je ju je oba​sja​va​lo da​va​lo je toj že​ni ne​ki van​vre​men iz​gled, kao da je tu već hi​lja​du go​di​na. Po​tra​živ​ši ime fo​to​gra​fa, on vi​de da je to Vu​di Dju​ar, ko​ga je upo​znao upra​vo na mo​skov​skoj kon​fe​ren​ci​ji. Zvo​nio je te​le​fon. On po​di​že slu​ša​li​cu i za​ču glas Er​ni​ja Be​vi​na. – Uklju​či ra​dio – re​če mu Be​vin. – Mar​šal dr​ži go​vor – do​da​de on, pa spu​sti slu​ša​li​cu ne sa​če​kav​ši od​go​vor. Lojd je si​šao u pri​ze​mlje, u dnev​nu so​bu, sve vre​me no​se​ći ma​lu Evu, i uklju​čio ra​dio. Emi​si​ja se zva​la Ame​rič​ki ko​men​tar. Do​pi​snik Bi-Bi-Si​ja iz Va​šing​to​na, Le​o​nard Mi​jel, upra​vo se ja​vljao sa Uni​ver​zite​ta Har​vard u Kem​bri​džu, u dr​ža​vi Ma​sa​ču​sets. „Dr​žav​ni se​kre​tar je re​kao svr​še​nim stu​den​ti​ma da je za ob​no​vu Evro​pe po​treb​no vi​še vre​me​na, i da će to iz​i​ski​va​ti ve​će na​po​re ne​go što se u pr​vi mah mo​glo pred​vi​de​ti”, go​vo​rio je Mi​jel. Ovo već obe​ća​va, po​mi​sli Lojd, živ​nuv​ši. – Ću​ti, Evi, mo​lim te – re​če on, i ona, pr​vi put valj​da, za​ću​ta. A on​da Lojd za​ču du​bok, raz​bo​rit glas Džor​dža K. Mar​ša​la. „U na​red​ne tri-če​ti​ri go​di​ne, po​tre​be Evro​pe za na​mir​ni​ca​ma i dru​gim ži​vot​nim po​trep​šti​na​ma iz dru​gih ze​ma​lja – a pr​ven​stve​no iz Ame​ri​-

ke – bi​će mno​go, mno​go ve​će ne​go što je ona to u ovom tre​nut​ku ka​dra da pla​ti, ta​ko da joj je neo​pho​dna znat​na do​dat​na po​moć... U pro​tiv​nom, bi​će su​o​če​na s pri​vred​nim, dru​štve​nim i po​li​tič​kim na​za​do​va​njem či​je bi po​sle​di​ce mo​gle bi​ti iz​ra​zi​to ozbilj​ne.” Lojd je bio na​pet kao stru​na. „Znat​na do​dat​na po​moć” od​no​si​la se na ono što je tra​žio Be​vin. „Spas je u to​me da se ko​nač​no iza​đe iz tog za​ča​ra​nog kru​ga i da se ob​no​vi po​ve​re​nje Evro​plja​na u bu​duć​nost eko​no​mi​je”, go​vo​rio je Mar​šal. „Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve mo​ra​ju uči​ni​ti sve što je u nji​ho​voj mo​ći ka​ko bi do​pri​ne​le po​nov​nom us​po​sta​vlja​nju zdra​ve eko​no​mi​je u sve​tu.” – Us​peo je! – uz​vik​nu Lojd po​be​do​no​sno obra​ća​ju​ći se svo​joj kćer​ki​ci, ko​ja ama baš ni​šta ni​je raz​u​me​la. – Upra​vo je sa​op​štio Ame​ri​kan​ci​ma da će mo​ra​ti da nam po​mog​nu! Ali ko​li​ka će ta po​moć bi​ti? I ka​ko će nam po​mo​ći, i ka​da? Za​ču se ne​ki dru​gi glas. Sad je go​vo​rio iz​ve​štač: „Dr​žav​ni se​kre​tar ni​je iz​neo de​ta​ljan plan po​mo​ći Evro​pi, ali je re​kao da je na Evro​plja​ni​ma da sa​či​ne pro​gram”. – Zna​či li to da ima​mo od​re​še​ne ru​ke? – upi​ta Lojd Evi, sav us​trep​tao. U tom ča​su po​no​vo se ogla​si Mar​šal: „Ini​ci​ja​ti​va bi, sma​tram, mo​ra​la da po​tek​ne iz Evro​pe”. Ti​me je iz​ve​štaj za​vr​šen. Opet je za​zvo​nio te​le​fon. – Je​si li čuo ovo? – upi​ta ga Be​vin. – Šta to zna​či? – Ne pi​taj! – re​če Be​vin. – Bu​deš li po​sta​vljao pi​ta​nja, do​bi​ćeš od​go​vo​re ko​ji ti se ne​će svi​de​ti. – Do​bro on​da – zbu​ni se Lojd. – Ni​je ni bit​no šta je tač​no hteo da ka​že. Pi​ta​nje je šta mi sad da ra​di​mo. Ini​ci​ja​ti​va mo​ra da po​tek​ne iz Evro​pe, ta​ko je re​kao. To zna​či da mo​ra da po​tek​ne od te​be i me​ne. – Šta ja sad da ra​dim? – Pa​kuj se – re​če Be​vin. – Ide​mo za Pa​riz.

24. 1948. Vo​lo​đa je bo​ra​vio u Pra​gu u svoj​stvu čla​na de​le​ga​ci​je Cr​ve​ne ar​mi​je ko​ja je uče​stvo​va​la u raz​go​vo​ri​ma sa če​škom voj​skom. Od​se​li su bi​li u ras​ko​šnom ho​te​lu Im​pe​ri​jal, zda​nju u art de​ko sti​lu. Pa​dao je sneg. Ne​do​sta​ja​li su mu Zo​ja i ma​li Ko​stja. Sin mu je sa​da imao dve go​di​ne, i za​pre​pa​šću​ju​ćom br​zi​nom je učio no​ve re​či. De​te se me​nja​lo ta​ko br​zo da je sva​kog da​na iz​gle​da​lo dru​ga​či​je. A Zo​ja je opet bi​la u dru​gom sta​nju. Vo​lo​đi je mr​sko bi​lo što mo​ra da pro​ve​de dve ne​de​lje da​le​ko od svo​jih naj​bli​žih. Ve​ći​na mu​ška​ra​ca ko​ja je sa njim do​šla u Prag vi​de​la je u tom pu​to​va​nju pri​li​ku da se na​krat​ko sklo​ni od svo​jih že​na, da se opi​ja vot​kom, a mo​žda i da se zev​ze​či s ras​ka​la​šnim že​na​ma. Vo​lo​đi je je​di​na že​lja bi​la da se vra​ti ku​ći. Voj​ni pre​go​vo​ri ni​su bi​li fa​sa​da za ne​ke dru​ge po​slo​ve, ali je za​to Vo​lo​đi​na ulo​ga u nji​ma bi​la sa​mo pa​ra​van za pra​vi za​da​tak ko​ji mu je po​ve​ren – da iz​ve​šta​va o pra​škim ak​tiv​no​sti​ma onih še​pr​tlji iz so​vjet​ske taj​ne po​li​ci​je, ve​či​tih ri​va​la cr​ve​no​ar​mej​skih oba​ve​šta​ja​ca. U svom po​slu Vo​lo​đa ni​je vi​še pro​na​la​zio za​do​volj​stvo kao ne​ka​da. Pod​ri​ve​ne su bi​le sve vred​no​sti u ko​je je ne​ka​da ve​ro​vao. Vi​še ni​je ve​ro​vao ni u Sta​lji​na, ni u ko​mu​ni​zam, pa ni u su​štin​sku do​bro​tu ru​sko​ga na​ro​da. Čak mu ni otac vi​še ni​je bio otac. Pre​be​gao bi on sva​ka​ko na Za​pad, sa​mo kad bi na​šao na​či​na da sa so​bom po​ve​de i Zo​ju i Ko​stju. Bi​lo ka​ko bi​lo, ni​je bez sr​ca pri​stu​pio po​slu ko​ji ga je če​kao tu, u Pra​gu. Be​še to ret​ka pri​li​ka da uči​ni ne​što u šta je ve​ro​vao. Dve ne​de​lje ra​ni​je, Če​ška ko​mu​ni​stič​ka par​ti​je pre​u​ze​la je pot​pu​nu kon​tro​lu nad vla​dom ove ze​mlje, iz​ba​civ​ši iz nje ko​a​li​ci​o​ne part​ne​re. Mi​ni​star spolj​nih po​slo​va Jan Ma​sa​rik, rat​ni he​roj, de​mo​kra​ta i an​ti​ko​mu​ni​sta, za​to​čen je na po​sled​njem spra​tu svo​je slu​žbe​ne re​zi​den​ci​je, Čer​nin​ske pa​la​te. Iza tog dr​žav​nog uda​ra ne​sum​nji​vo je sta​ja​la so​vjet​ska taj​na po​li​ci​ja. U Pra​gu je, šta​vi​še, bo​ra​vio Vo​lo​đin zet, pu​kov​nik Ilja Dvor​kin. On je od​seo u istom ho​te​lu u ko​jem se sme​stio i Vo​lo​đa, i bio je – go​to​vo iz​ve​sno – ume​šan u ta zbi​va​nja. Vo​lo​đin pret​po​sta​vlje​ni, ge​ne​ral Le​mi​tov, pro​tu​ma​čio je dr​žav​ni udar u Če​škoj kao ka​ta​stro​fu za sli​ku So​vjet​skog Sa​ve​za u sve​tu. Ma​sa​rik je, u oči​ma svet​ske jav​no​sti, pred​sta​vljao do​kaz da is​toč​no​e​vrop​ske ze​mlje mo​gu sa​ču​va​ti slo​bo​du i ne​za​vi​snost, prem​da u sen​ci SSSR-a. On je bio lič​no za​slu​žan što je Če​ho​slo​vač​ka do​bi​la ko​mu​ni​stič​ku vla​du, bli​sku So​vjet​skom Sa​ve​zu, a u isti mah us​peo da sa​ču​va pri​vid gra​đan​ske de​mo​kra​ti​je. Bio je to sa​vr​šen spoj, jer na taj na​čin je SSSR do​bi​jao sve što že​li, a da pri​tom ni Ame​ri​kan​ci ni​su ima​li raz​lo​ga za ne​go​do​va​nje. Ali sa​da je ta rav​no​te​ža na​ru​še​na. Ilja je, upr​kos sve​mu, li​ko​vao. – Raz​bi​li smo bur​žuj​ske stran​ke! – re​če on Vo​lo​đi u ho​tel​skom ba​ru te ve​če​ri. – Je​si li vi​deo šta se do​go​di​lo u ame​rič​kom Se​na​tu? – bla​go mu uz​vra​ti Vo​lo​đa. – Van​den​berg, sta​ri izo​la​ci​o​ni​sta, odr​žao je osam​de​se​to​mi​nut​ni go​vor u ko​jem hva​li Mar​ša​lov plan, i za to su mu kli​ca​li do ne​ba. Ma​glo​vi​te za​mi​sli Džor​dža Mar​ša​la po​sta​le su ta​ko Plan. Bi​lo je to pre​te​žno za​hva​lju​ju​ći Er​ni​ju Be​vi​nu, kao li​si​ca lu​ka​vom mi​ni​stru spolj​nih po​slo​va Ve​li​ke Bri​ta​ni​je. Po Vo​lo​đi​nom mi​šlje​nju, Be​vin je bio naj​o​pa​sni​ja sor​ta an​ti​ko​mu​ni​ste: so​ci​jal​de​mo​kra​ta po​ni​kao pod okri​ljem rad​nič​ke kla​se. Prem​da ona​ko trom, br​zo je taj de​lao. S mu​nje​vi​tom br​zi​nom or​ga​ni​zo​vao je u Pa​ri​zu kon​fe​ren​ci​ju

ko​ja je okon​ča​na grom​kim ko​lek​tiv​nim odu​še​vlje​njem Evro​plja​na har​vard​skom be​se​dom Džor​dža Mar​ša​la. Vo​lo​đa je od špi​ju​na u bri​tan​skom Fo​rin ofi​su sa​znao da je Be​vin čvr​sto re​šen da i Ne​mač​ku uve​de Mar​ša​lo​vom pla​nu, a So​vjet​skim Sa​ve​zu us​kra​ti pri​stup tom pro​gra​mu. A Sta​ljin je, na​re​div​ši is​toč​no​e​vrop​skim ze​mlja​ma da od​ba​ce Mar​ša​lov pro​gram po​mo​ći, upao pra​vo u klop​ku ko​ju mu je po​sta​vio Be​vin. Sa​da je so​vjet​ska taj​na po​li​ci​ja, bar je ta​ko iz​gle​da​lo, či​ni​la sve što mo​že ka​ko bi iz​dej​stvo​va​la usva​ja​nje na​cr​ta za​ko​na u Kon​gre​su. – Se​nat je bio na ko​rak od​bi​ja​nja Mar​ša​la – ob​ja​šnja​vao je Vo​lo​đa Ilji. – Ame​rič​ki po​re​zni​ci ne že​le da pla​ća​ju evrop​ske ra​ču​ne. Ali dr​žav​ni udar ov​de u Pra​gu ube​dio ih je da ipak mo​ra​ju to da uči​ne, jer po​sto​ji pret​nja od slo​ma ka​pi​ta​li​zma u Evro​pi. – Bur​žuj​ske če​ške stran​ke hte​le su da pri​me ame​rič​ki mi​to – na to će Ilja ogor​če​no. – Tre​ba​lo je da ih pu​sti​mo da to i uči​ne – re​če Vo​lo​đa. – Mo​žda bi to bio naj​br​ži na​čin da se ce​la kom​bi​na​ci​ja pot​ko​pa. Kon​gres bi on​da od​ba​cio Mar​ša​lov plan – oni ne že​le da da​ju no​vac ko​mu​ni​sti​ma. – Mar​ša​lov plan je obi​čan im​pe​ri​ja​li​stič​ki trik! – Je​ste – re​če Vo​lo​đa. – I bo​jim se da je upa​lio. Na​ši rat​ni sa​ve​zni​ci sa​da for​mi​ra​ju an​ti​so​vjet​ski blok. – S lju​di​ma ko​ji pod​me​ću kli​po​ve u toč​ko​ve ko​mu​ni​zma mo​ra se po​stu​pa​ti ka​ko do​li​ku​je. – Mo​ra, za​i​sta. – Ču​do je bi​lo ka​ko su lju​di kao što je Ilja do​sled​ni u po​gre​šnim po​li​tič​kim pro​ce​na​ma. – A ja mo​ram u kre​vet. Bi​lo je tek de​set sa​ti, ali i Vo​lo​đa ode na spa​va​nje. Le​žao je bu​dan raz​mi​šlja​ju​ći o Zo​ji i Ko​stji, i o to​me ka​ko bi vo​leo da ih po​lju​bi za la​ku noć. Mi​sli mu se, me​đu​tim, vra​ti​še na za​da​tak ko​ji je do​bio. Imao je pri​li​ku lič​no da upo​zna Ja​na Ma​sa​ri​ka, čo​ve​ka ko​ji je pred​sta​vljao sim​bol če​ške ne​za​vi​sno​sti. Do​go​di​lo se to dva da​na ra​ni​je, u to​ku ce​re​mo​ni​je upri​li​če​ne na gro​bu nje​go​vog oca, To​ma​ša Ma​sa​ri​ka, osni​va​ča i pr​vog pred​sed​ni​ka Če​ho​slo​vač​ke. U ka​pu​tu s kr​zne​nim oko​vrat​ni​kom, go​lo​glav iako je pa​dao sneg, Ma​sa​rik mla​đi uči​nio se Vo​lo​đi utu​čen i po​ti​šten. Ako bi mo​gao da ga ube​di da osta​ne na po​lo​ža​ju mi​ni​stra spolj​nih po​slo​va, ne​ka​kav kom​pro​mis još bi i bio mo​guć, do​ko​nao je Vo​lo​đa. Če​ho​slo​vač​ka bi ima​la u ce​lo​sti ko​mu​ni​stič​ku vla​du sa​sta​vlje​nu od do​ma​ćih ka​dro​va, ali bi u me​đu​na​rod​nim od​no​si​ma mo​gla da sa​ču​va ne​u​tral​nost, ili ba​rem mi​ni​mal​nu an​ti​a​me​rič​ku po​zi​ci​ju. Ma​sa​rik je, u isti mah, po​se​do​vao di​plo​mat​sku ve​šti​nu, ali i po​ve​re​nje me​đu​na​rod​ne jav​no​sti da će ume​ti da ko​ra​ča po toj ži​ci. Vo​lo​đa je od​lu​čio da su​tra​dan Lemito​vu iz​ne​se taj pred​log. Spa​vao je is​pre​ki​da​no, i pro​bu​dio se pre šest sa​ti. Pod​svest ga je pre​nu​la kao bu​dil​nik, a ima​lo je to ve​ze s raz​go​vo​rom ko​ji je pret​hod​ne ve​če​ri vo​dio sa Iljom. Vo​lo​đa po​no​vo pro​vr​te sva​ku raz​me​nje​nu re​če​ni​cu u gla​vi. Kad je Ilja re​kao ono s lju​di​ma ko​ji pod​me​ću kli​po​ve u toč​ko​ve ko​mu​ni​zma, sva​ka​ko je na umu imao Ma​sa​ri​ka; a kad pri​pad​nik taj​ne po​li​ci​je ka​že da se s ne​kim mo​ra po​stu​pa​ti ka​ko do​li​ku​je, on​da to zna​či da tog ne​kog tre​ba ubi​ti. A po​tom je Ilja, ona​ko ra​no, oti​šao u kre​vet, na osno​vu če​ga se mo​glo za​klju​či​ti da je ju​tros po​ra​nio. Bu​da​la sam ja, raz​mi​šljao je Vo​lo​đa. Zna​ci su mi bi​li tu, pred oči​ma, a me​ni je ce​la noć bi​la po​treb​na da ih naj​zad pro​tu​ma​čim. On sko​či iz kre​ve​ta. Mo​žda još ni​je pre​ka​sno. Na br​zi​nu se obu​kao i pre​ba​cio pre​ko ra​me​na te​žak ši​njel, ve​zao šal i sta​vio ka​pu. Tak​si​ja is​pred

ho​te​la ni​je bi​lo – još je bi​lo ra​no. Mo​gao je da na​ru​či cr​ve​no​ar​mej​sko vo​zi​lo, ali dok oni ta​mo pro​bu​de šo​fe​ra, i dok ko​la stig​nu, pro​šao bi još ma​lo pa ceo sat. Po​šao je pe​ši​ce. Čer​nin​ska pa​la​ta bi​la je uda​lje​na sve​ga dva-tri ki​lo​me​tra. Kre​nuo je na za​pad iz ot​me​nog pra​škog grad​skog je​zgra, pre​šao Kar​lov most, i po​hi​tao uz​br​do, pre​ma zam​ku. Ma​sa​rik ga ni​je oče​ki​vao, ni​ti je mi​ni​star ino​stra​nih po​slo​va du​žan da pri​mi jed​nog pu​kov​ni​ka Cr​ve​ne ar​mi​je. Ali Vo​lo​đa je bio sa​svim si​gu​ran da će Ma​sa​rik že​le​ti da sa​zna o če​mu je reč, i da će ga pri​mi​ti. Br​zo je ko​ra​čao kroz sneg i do Čer​nin​ske pa​la​te sti​gao u pet​na​est do se​dam. Bi​la je to ogrom​na ba​rok​na gra​đe​vi​na s gran​di​o​znim ni​zom ko​rint​skih po​lu​stu​bo​va na tri gor​nja spra​ta. Me​sto je bi​lo sla​bo ču​va​no, usta​no​vio je, ne bez iz​ne​na​đe​nja, Vo​lo​đa. Stra​žar mu je po​ka​zao gde je ulaz. Vo​lo​đa, sa​svim neo​me​tan, pro​đe kroz kit​nja​sti hol. Oče​ki​vao je da će na pri​jav​ni​ci za​te​ći jed​nog od onih ti​kva​na iz taj​ne po​li​ci​je ka​kvi se na ta​kvim me​sti​ma obič​no sre​ću, ali na pri​jav​ni​ci ni​ko ni​je se​deo. Bio je to loš znak, i Vo​lo​đu ob​u​ze zla slut​nja. Iz ho​la se iz​la​zi​lo u unu​tra​šnje dvo​ri​šte. Po​gle​dav​ši kroz pro​zor, on ugle​da čo​ve​ka ko​ji je, po sve​mu su​de​ći, spa​vao u sne​gu. Mo​žda se na​pio pa pao; ako je ta​kav slu​čaj, pre​ti mu opa​snost da se smr​zne na​smrt. Vo​lo​đa se uhva​ti za kva​ku, i vi​de da su vra​ta otvo​re​na. Po​tr​čao je pre​ko če​tvo​ro​u​ga​o​nog dvo​ri​šta. Čo​vek u pla​voj svi​le​noj pi​ža​mi le​žao je ni​či​ce na ze​mlji. Sneg ga još ni​je bio po​krio, i po to​me se vi​de​lo da le​ži tu tek ne​ki mi​nut. Vo​lo​đa klek​nu po​red nje​ga. Čo​vek je bio pot​pu​no ne​po​mi​čan i, po sve​mu su​de​ći, ni​je di​sao. Vo​lo​đa po​di​že po​gled. Na dvo​ri​šte su gle​da​li re​do​vi isto​vet​nih pro​zo​ra, na​lik voj​ni​ci​ma na pa​ra​di. Svi su bi​li čvr​sto za​tvo​re​ni, jer na​po​lju je bi​la ci​ča zi​ma – svi sem jed​nog, vi​so​ko iz​nad čo​ve​ka u pi​ža​mi. Taj pro​zor bio je ši​rom otvo​ren. Kao da je ne​ko kroz nje​ga iz​ba​čen. Vo​lo​đa okre​nu gla​vu, u ko​joj vi​še ni​je bi​lo ži​vo​ta, i po​gle​da čo​ve​ka u li​ce. Bio je to Jan Ma​sa​rik.

II Tri da​na ka​sni​je, u Va​šing​to​nu, na​čel​ni​ci Zdru​že​nog ge​ne​ral​šta​ba pred​sta​vi​li su pred​sed​ni​ku Tru​ma​nu hi​tan rat​ni plan za su​zbi​ja​nje so​vjet​ske in​va​zi​je na Za​pad​nu Evro​pu. Opa​snost od iz​bi​ja​nja Tre​ćeg svet​skog ra​ta bi​la je glav​na te​ma u štam​pi. – Upra​vo smo po​be​di​li u jed​nom ra​tu – re​če Dže​ki Džejks Gre​gu Pe​ško​vu. – Ka​ko to da se sad spre​ma no​vi? – To se i ja ne​pre​sta​no pi​tam – re​če Greg. Se​de​li su na klu​pi u par​ku. Greg se do ma​lo​čas do​ba​ci​vao lop​tom sa Džor​dži​jem, pa je sad seo da pre​dah​ne. – Dra​go mi je što je on još ma​li za voj​sku – re​če Dže​ki. – I me​ni. Po​sma​tra​li su svog si​na, ko​ji je sta​jao i raz​go​va​rao s pla​vu​ši​com ot​pri​li​ke nje​go​vih go​di​na. Pa​ti​ke mu ni​su bi​le za​per​tla​ne, ko​šu​lja mu je vi​ri​la iz pan​ta​lo​na. Imao je dva​na​est go​di​na, i ra​stao je. Imao je već po​ko​ju me​ka​nu cr​nu ma​lji​cu iz​nad gor​nje usne, i či​ni​lo se da je sa​mo pro​šle sed​mi​ce iz​ra​stao se​dam-osam cen​ti​me​ta​ra. – Po​vla​či​mo tru​pe na​trag ku​ći što br​že mo​že​mo – re​če Greg. – To ra​de i Bri​tan​ci i Fran​cu​zi. Ali Cr​ve​na ar​mi​ja se ni​kud ne po​me​ra. Is​hod: oni sad u ne​mač​koj ima​ju tri​put vi​še voj​ni​ka ne​go mi. – Ame​ri​kan​ci ne že​le još je​dan rat.

– Pri​čaj ti to kol’ko ho​ćeš. I Tru​man se na​da da će po​be​di​ti na pred​sed​nič​kim iz​bo​ri​ma u no​vem​bru, što zna​či da će uči​ni​ti sve što mo​že da iz​beg​ne rat. Ali do ra​ta, sve​jed​no, mo​že da do​đe. – I ti usko​ro na​pu​štaš voj​sku. Či​me ćeš se ba​vi​ti? Bla​go po​dr​htava​nje nje​nog gla​sa na​ve​lo ga je na sum​nju da ovo pi​ta​nje i ni​je po​sta​vi​la tek ta​ko, neo​ba​ve​zno, ka​kvim je že​le​la da ga pri​ka​že. Po​gle​dao ju je u li​ce, ali iz nje​nog iz​ra​za ni​šta se ni​je mo​glo za​klju​či​ti. – Pod pret​po​stav​kom da Ame​ri​ka ta​da ne bu​de u ra​tu – od​go​vo​ri joj on – de​vet​sto pe​de​se​te ću se kan​di​do​va​ti za Kon​gres. Otac je pri​stao da mi fi​nan​si​ra kam​pa​nju. Kre​ćem čim pro​đu pred​sed​nič​ki iz​bo​ri. Ona po​gle​da u stra​nu. – Za ko​ju si stran​ku? – upi​ta me​ha​nič​ki. Greg se pi​tao da ni​je re​kao ne​što što ju je uz​ne​mi​ri​lo. – Za re​pu​bli​kan​ce, na​rav​no. – A šta sa že​nid​bom? Greg je bio za​te​čen. – Za​što me to pi​taš? Gle​da​la ga je sa​da pra​vo u oči. – Ho​ćeš li se že​ni​ti uop​šte? – upor​na je bi​la Džeki. – Ka​ko stva​ri sto​je, ho​ću. Ona se zo​ve Ne​li For​dam. – Ta​ko sam i mi​sli​la. Ko​li​ko ima go​di​na? – Dva​de​set dve. Ka​ko to mi​sliš, „ta​ko sam i mi​sli​la”? – Po​li​ti​ča​ru je po​treb​na že​na. – Ja nju vo​lim! – Na​rav​no da je vo​liš. Jel’ se ne​ko od nje​nih ba​vi po​li​ti​kom? – Otac joj je advo​kat u Va​šing​to​nu. – Do​bar iz​bor. Gre​gu je ovo sad već išlo na živ​ce. – E, sad si baš ci​nič​na. – Znam ja te​be, Greg. Bo​že mi​li, pa tu​ca​la sam se to​bom kad ni​si bio mno​go sta​ri​ji ne​go Džor​dži sa​da. Mo​žeš ti da pre​đeš bi​lo ko​ga, sa​mo svo​ju maj​ku i me​ne ne mo​žeš. Pro​nic​lji​va je bi​la, kao i uvek. I nje​go​va maj​ka se kri​tič​ki od​no​si​la pre​ma toj ve​rid​bi. U pra​vu su bi​le njih dve: bio je to ka​ri​je​ri​stič​ki po​tez. Ali Ne​li je za​i​sta bi​la zgod​na i ljup​ka, i obo​ža​va​la je Gre​ga, i šta tu on​da ima lo​še? – Kroz ne​ko​li​ko mi​nu​ta idem s njom na ru​čak, tu, u kra​ju – re​če on. – Zna li Ne​li za Džor​dži​ja? – upi​ta Dže​ki. – Ne. I ta​ko mo​ra i da osta​ne. – U pra​vu si. Do​volj​no je lo​še ima​ti van​brač​nog si​na. A kad je taj sin još i cr​nac, to bi on​da mo​glo da ti uni​šti ka​ri​je​ru. – Znam. – Od to​ga je go​re još sa​mo kad si i ože​njen crn​ki​njom. Gre​ga je ovo ta​ko iz​ne​na​di​lo da ni ča​sa ni​je oko​li​šio. – Zar si mi​sli​la da ću to​bom da se ože​nim? Bi​la je ozlo​je​đe​na. – Ma ka​kvi, Greg. Da mo​ram da bi​ram iz​me​đu te​be i onog što ubi​ja ki​se​li​nom, za​tra​ži​la bih ma​lo vre​me​na da raz​mi​slim.42 La​ga​la je, i on je to znao. Na​čas po​mi​sli ka​ko bi to bi​lo uze​ti Dže​ki za že​nu. Me​šo​vi​ti me​đu​ra​sni bra​ko​vi bi​li su ne​u​o​bi​ča​je​na po​ja​va, i iza​zi​va​li su ne​tr​pe​lji​vost ka​ko be​la​ca, ta​ko i cr​na​ca; pa ipak, ne​ki lju​di su se upra​vo ta​ko že​ni​li i uda​va​li, a on​da gle​da​li ka​ko da se iz​bo​re s po​sle​di​ca​ma. Greg ni​ka​da ni​je upo​znao de​voj​ku ko​ja mu se do​pa​la kao Dže​ki; ni​je mu se ta​ko svi​đa​la ni Mar​ga​ret Ka​u​dri, s ko​jom se za​ba​vljao ne​ko​li​ko go​di​na, pre ne​go što joj je do​zlo​gr​di​lo če​ka​nje da je on ko​nač​no za​pro​si. Dže​ki je bi​la že​na oštrog je​zi​ka, ali nje​mu se to i do​pa​da​lo, mo​žda za​to što je i nje​go​va maj​ka bi​la ta​kva. Bi​lo je ne​čeg neo​do​lji​vo pri​vlač​nog u sa​moj po​mi​sli na to da bi njih tro​je mo​gli stal​no da

bu​du za​jed​no. Džor​dži bi on​da na​u​čio da ga oslo​vlja​va sa „ta​ta”. Mo​gli bi da ku​pe ku​ću u kra​ju gde ži​ve slo​bo​do​um​ni lju​di, ne​gde gde ima mno​go stu​de​na​ta i mla​dih pro​fe​so​ra, u Džordž​ta​u​nu mo​žda. A on​da vi​de ka​ko Džor​dži​je​vu pla​vo​ko​su dru​ga​ri​cu do​zi​va​ju ro​di​te​lji, jed​na lju​ti​ta be​la maj​ka što pre​kor​no pre​ti ka​ži​pr​stom, i tad uvi​de da bi brak sa Dže​ki za nje​ga, ipak, bio ne​što naj​go​re na sve​tu. Džor​ži se vra​tio do klu​pe na ko​joj su se​de​li Greg i Dže​ki. – Ka​ko ti ide u ško​li? – upi​ta ga Greg. – Sad mi se vi​še svi​đa ne​go ra​ni​je – od​go​vo​ri de​čak. – Ma​tiš mi po​sta​je sve za​ni​mlji​vi​ji. – Ja sam bio do​bar u ma​ti​šu – re​če Greg. – Vi​di, bo​ga ti, ka​kva po​du​dar​nost – pri​me​ti Dže​ki. Greg usta​de. – Mo​ram da kre​nem. – On uhva​ti Džor​dži​ja za ra​me. – Sa​mo ra​di ma​tiš, dru​gar. – Na​rav​no – re​če Džor​dži. Greg mah​nu Dže​ki, i ode. Kao i on, i ona je, bez sum​nje, raz​mi​šlja​la o to​me ka​ko bi bi​lo da se njih dvo​je uzmu. Dže​ki je zna​la da će na​pu​šta​nje voj​ske bi​ti pre​su​dan tre​nu​tak za nje​ga. Mo​ra​će da raz​mi​šlja o bu​dućnosti. Ne bi ona, isti​na, ni​ka​da ozbilj​no ni raz​mi​šlja​la o to​me da bi je on uzeo za že​nu, ali je i da​lje o to​me ma​šta​la u po​ta​ji. Sad je on sve to raz​neo u par​pam​par​čad. Da, stva​ri su lo​še sta​ja​le. Sve i da je bel​ki​nja, ne bi se on sad ože​nio njo​me. Je​ste mu bi​la dra​ga, i vo​leo je ma​log, ali či​tav ži​vot bio je pred njim, i on je hteo da na​đe že​nu ko​ja će mu obez​be​di​ti ve​ze i po​dr​šku. Ne​lin otac bio je mo​ćan čo​vek u Re​pu​bli​kan​skoj par​ti​ji. Greg je pe​ši​ce oti​šao do Na​pu​lja, ita​li​jan​skog re​sto​ra​na uda​lje​nog ne​ko​li​ko uli​ca od par​ka. Ne​li je već bi​la ta​ma, sa onim ba​kar​no​ri​đim uvoj​ci​ma što iz​mi​ču ze​le​nom še​ši​ri​ću. – Div​no iz​gle​daš! Na​dam se da ni​sam za​ka​snio – re​če on i se​de. Ne​li​no li​ce bi​lo je kao od ka​me​na. – Vi​de​la sam te u par​ku – re​če ona. Sra​nje, po​mi​sli Greg. – Ma​lo sam bi​la po​ra​ni​la, pa sam po​se​de​la ta​mo ne​ko vre​me – na​sta​vi Ne​li. – Ni​si me pri​me​tio. A on​da sam po​mi​sli​la da se po​na​šam kao naj​go​re nju​ška​lo, pa sam oti​šla. – Vi​de​la si, zna​či, mo​je kum​če? – re​če on sa usi​lje​nom raz​dra​ga​no​šću. – A to li je taj ma​li? Ču​do baš da su te​be iza​bra​li za ku​ma. U cr​kvu ni​kad ne ideš. – Do​bar sam pre​ma tom ma​lom! – Ka​ko se zo​ve? – Džor​dži Džejks. – Ni​kad ga ni​si po​mi​njao. – Ni​sam? – Ko​li​ko go​di​na ima? – Dva​na​est. – Ti si, da​kle, imao še​sna​est kad se on ro​dio. Pre​mlad si bio za ku​ma. – Pa i je​ste, bo​ga​mi. – Šta ra​di nje​go​va maj​ka? – Ona je ko​no​ba​ri​ca. Ne​kad je bi​la glu​mi​ca. Umet​nič​ko ime joj je bi​lo Dže​ki Džejks. Upo​znao sam je u vre​me dok je ima​la ugo​vor sa stu​di​om mog oca. – To je, ma​nje-vi​še, i bi​la isti​na, po​mi​sli Greg s ne​la​go​dom. – A de​te​tov otac? Greg je vr​teo gla​vom. – Dže​ki ži​vi sa​ma. – Pri​đe im uto ko​no​bar. – Šta ka​žeš za kok​tel? – upi​ta Greg Ne​li. Mo​žda će uz pi​će na​pe​tost po​pu​sti​ti. – Dva mar​ti​ni​ja – obra​ti se on ko​no​ba​ru.

– Od​mah, go​spo​di​ne. Čim se ko​no​bar uda​ljio, Ne​li re​če: – Ti si otac tom de​ča​ku, zar ne? – Kum sam mu. Sa​da se ose​ti pre​zir u nje​nom gla​su. – O, daj. – A na osno​vu če​ga si to za​klju​či​la? – Mo​žda ma​li je​ste crn, ali li​či na te​be. Per​tle mu se stal​no od​ve​zu​ju, i ko​šu​lja mu is​pa​da iz pan​ta​lo​na, baš kao i te​bi. I ka​ko je sa​mo šar​mi​rao onu ma​lu pla​vu​šu s ko​jom je raz​go​va​rao. Na​rav​no da je tvoj. Greg se pre​da​de. – Iona​ko sam na​me​ra​vao da ti ka​žem – re​če on uz​dah​nuv​ši. – Kad to? – Če​kao sam pra​vi tre​nu​tak. – Pra​vo vre​me za to bi​lo je pre ne​go što si me za​pro​sio. – Iz​vi​ni. – Ne​pri​jat​no mu je bi​lo, ali se ipak ni​je ka​jao; u nje​go​vim oči​ma, Ne​li se ne​po​treb​no uzru​ja​va​la. Ko​no​bar do​ne​se je​lov​ni​ke, i oni uze​še po je​dan. – Špa​ge​ti bo​lo​nje​ze su sjaj​ni – re​če Greg. – Ja ću sa​la​tu. Sti​že mar​ti​ni. Greg po​di​že ča​šu i re​če: – Za pra​šta​nje u bra​ku. Ne​li ni​je uze​la ča​šu. – Ne mo​gu da se udam za te​be – re​če. – Haj​de, du​šo, ne​moj pre​te​ri​va​ti. Pa iz​vi​nio sam ti se. Ne​li je vr​te​la gla​vom. – Ni​šta ne shva​taš, zar ne? – A šta to ne shva​tam? – Ona že​na što je se​de​la po​red te​be na klu​pi u par​ku – ona te vo​li. – Stvar​no? – Greg bi, ko​li​ko pret​hod​nog da​na, od​mah to po​re​kao, ali po​sle raz​go​vo​ra ko​ji je upra​vo oba​vio sa Dže​ki, ni​je vi​še bio ta​ko si​gu​ran. – Na​rav​no da te vo​li. Što se ni​je po​no​vo uda​la? Pri​lič​no je le​pa. Do​sad bi ona, da je ozbilj​no po​ku​ša​va​la, već na​šla čo​ve​ka volj​nog da pri​hva​ti pa​stor​ka. Ali ona vo​li te​be, ni​šta​ri​jo jed​na. – Ni​sam baš ta​ko si​gu​ran. – I de​čak te obo​ža​va. – Ja sam mu naj​dra​ži či​ka. – Sa​mo što mu ni​si či​ka. – Ne​li gur​nu onu ča​šu pre​ko sto​la. – Po​pij i mo​je pi​će. – Mo​lim te, du​šo, opu​sti se. – Idem. – Ona usta​de. Greg ni​je bio na​vi​kao da ga de​voj​ke osta​vlja​ju. Iz​ner​vi​rao se. Zar je po​čeo da gu​bi pri​vlač​nost? – Ho​ću da se ože​nim to​bom! – re​če on. Čak i sa​mo​me se​bi zvu​čao je kao po​sled​nji očaj​nik. – Ne mo​žeš, Greg – re​če ona, pa ski​de di​ja​mant​ski pr​sten i spu​sti ga na cr​ve​ni ka​ri​ra​ni stol​njak. – Ti već imaš po​ro​di​cu. I ona iza​đe iz re​sto​ra​na.

III Kri​za u sve​tu do​sti​gla je vr​hu​nac u ju​nu, a Kar​la i nje​na po​ro​di​ca na​šli su se u sre​di​štu zbi​va​nja. Od​lu​kom pred​sed​ni​ka Tru​ma​na, Mar​ša​lov plan je do​bio i za​kon​sku osno​vu, i pr​ve is​po​ru​ke po​mo​-

ći već su sti​za​le u Evro​pu, što je u Kre​mlju iza​zva​lo bes. U pe​tak, 18. ju​na, za​pad​ni sa​ve​zni​ci na​ja​vi​li su Nem​ci​ma da će u osam sa​ti te ve​če​ri bi​ti ob​ja​vlje​no za njih va​žno sa​op​šte​nje. Kar​li​na po​ro​di​ca oku​pi​la se oko ra​di​ja u ku​hi​nji. Na​šli su fre​kven​ci​ju Ra​dio Frank​fur​ta i, pu​ni strep​nje, če​ka​li. Tri go​di​ne be​hu već pro​šle od za​vr​šet​ka ra​ta, a oni i da​lje ni​su zna​li šta bu​duć​nost do​no​si: ka​pi​ta​li​zam ili ko​mu​ni​zam, je​din​stvo ili ras​cep​ka​nost, slo​bo​du ili pot​či​nja​va​nje, na​pre​dak ili ne​ma​šti​nu. Ver​ner je seo po​red Kar​le, dr​že​ći na ko​le​nu Va​li​ja, ko​ji je sad imao dve i po go​di​ne. Kar​la i Ver​ner su se, bez ika​kve pom​pe, ven​ča​li pre go​di​nu da​na. Ona je po​no​vo ra​di​la kao me​di​cin​ska se​stra. Bi​la je, pri​tom, i od​bor​ni​ca u ber​lin​skoj grad​skoj skup​šti​ni, u ime So​ci​jal​de​mo​krat​ske par​ti​je. So​ci​jal​de​mo​krat​ski od​bor​nik bio je i Fri​din muž Hajn​rih. Ru​si su u Is​toč​noj Ne​mač​koj za​bra​ni​li rad So​ci​jal​de​mo​krat​skoj par​ti​ji, ali Ber​lin je pred​sta​vljao svo​je​vr​snu oazu u so​vjet​skom sek​to​ru. Gra​dom je upra​vlja​lo ve​će sa​či​nje​no od pred​stav​ni​ka če​ti​ri glav​ne ze​mlje sa​ve​zni​ce, ta​ko​zva​na Ko​man​da​tu​ra, ko​ja je sta​vi​la ve​to na so​vjet​sku za​bra​nu. Po​sle​di​ca to​ga bi​la je iz​bor​na po​be​da so​ci​jal​de​mo​kra​ta, dok su ko​mu​ni​sti na iz​bo​rima osvo​ji​li sla​bo tre​će me​sto, iza kon​zer​va​tiv​nih de​mo​hri​šća​na. Ru​se je to ra​sr​di​lo, i oni su sad pred​u​zi​ma​li sve mo​gu​će me​re ne bi li iza​bra​nu grad​sku skup​šti​nu ome​ta​li u ra​du. Kar​li bi zbog to​ga po​ne​kad do​šlo da dig​ne ru​ke od sve​ga, ali ni​je mo​gla da od​u​sta​ne od na​de da će jed​no​ga da​na, ipak, iz​bo​ri​ti ne​za​vi​snost od so​vjet​ske vla​sti. Ver​ner je us​peo da po​kre​ne skro​man po​sao. Tra​gao je po ru​še​vi​na​ma oče​ve fa​bri​ke i na​pa​bir​čio ma​lu go​mi​lu elek​trič​nog pri​bo​ra i de​lo​va za ra​dio-apa​ra​te. Nem​ci ni​su mo​gli da ku​pu​ju no​ve ra​dioapa​ra​te, pa su svi gle​da​li ka​ko da po​pra​ve sta​re. Ver​ner je pro​na​šao ne​ke in​že​nje​re ko​ji su ra​ni​je bi​li za​po​sle​ni u fa​bri​ci, i otvo​rio rad​nju za po​prav​ku po​kva​re​nih ure​đa​ja. On sâm pro​na​la​zio je po​slo​ve i tr​go​vao, idu​ći od ku​će do ku​će, od zgra​de do zgra​de, ku​ca​ju​ći lju​di​ma na vra​ta i do​no​se​ći po​rudž​bi​ne. Mod, ko​ja je te ve​če​ri ta​ko​đe se​de​la za ku​hinj​skim sto​lom, ra​di​la je kao pre​vo​di​telj​ka za Ame​ri​kan​ce. Bi​la je jed​na od naj​bo​ljih u svom po​slu, i ne​ret​ko se de​ša​va​la da pre​vo​di na sa​stan​ci​ma u Ko​man​dan​tu​ri. Kar​lin brat Erik no​sio je sa​da po​li​cij​sku uni​for​mu. Po​što je pri​stu​pio Ko​mu​ni​stič​koj par​ti​ji – na zgra​ža​va​nje ce​le po​ro​di​ce – do​bio je po​sao kao po​li​ca​jac u sa​sta​vu no​vo​for​mi​ra​nih is​toč​no​ne​mač​kih sna​ga ko​je su or​ga​ni​zo​va​li ru​ski oku​pa​to​ri. Erik je go​vo​rio da za​pad​ni sa​ve​zni​ci na​sto​je da po​de​le Ne​mač​ku na dva de​la. – Vi so​ci​jal​de​mo​kra​te ste se​ce​si​o​ni​sti – go​vo​rio je on, ci​ti​ra​ju​ći ko​mu​ni​ste isto kao što je, ne​ka​da, po​put pa​pa​ga​ja po​na​vljao na​ci​stič​ke pro​pa​gand​ne po​ru​ke. – Ni​šta za​pad​ni sa​ve​zni​ci ni​su po​de​li​li – uz​vra​ti​la mu je jed​nom Kar​la. – Oni su, za​pra​vo, otvo​ri​li gra​ni​ce iz​me​đu zo​na. Za​što i So​vje​ti to ne bi uči​ni​li? On​da bi​smo svi po​no​vo ži​ve​li u jed​noj ze​mlji. Ali Erik kao da je ni​je čuo. Re​be​ka je sa​da ima​la još ma​lo pa se​dam​na​est go​di​na. Kar​la i Ver​ner su je i za​kon​ski usvo​ji​li. Do​bra je bi​la u ško​li, a naj​bo​lje su joj išli je​zi​ci. Kar​la je opet bi​la u dru​gom sta​nju, s tim što to još ni​je re​kla Ver​ne​ru. Sil​no je bi​la uz​bu​đe​na. Ver​ner je već imao usvo​je​nu kćer​ku i po​sin​ka, a sa​da će do​bi​ti i svo​je de​te. Kar​la je zna​la da će se on odu​še​vi​ti kad mu bu​de sa​op​šti​la. Od​lu​či​la je da sa​če​ka još ma​lo, dok ne bu​de sa​svim si​gur​na. Pr​va joj je že​lja bi​la da ko​nač​no sa​zna u ka​kvoj će to ze​mlje nje​no tro​je de​ce ži​ve​ti. U pro​gra​mu se po​ja​vio ame​rič​ki ofi​cir po ime​nu Ro​bert Lok​ner. Bu​du​ći da je de​tinj​stvo pro​veo u Ne​mač​koj, od​lič​no se slu​žio je​zi​kom. – Po​čev po​ne​delj​ka u se​dam sa​ti iz​ju​tra – ob​ja​snio je on – Za​pad​na Ne​mač​ka do​bi​će no​vu va​lu​tu, doj​če mar​ku.

Kar​lu to ni​je iz​ne​na​di​lo. Raj​hsmar​ka je gu​bi​la vred​nost iz da​na u dan. Ve​ći​na lju​di is​pla​ći​va​na je u raj​hsmar​ka​ma, ako su uop​šte ima​li po​sla, ali taj no​vac je tro​šen sa​mo na ono naj​o​snov​ni​je, kao, na pri​mer, na sle​do​va​nja hra​ne i tro​ško​ve pre​vo​za, pri če​mu su svi vi​še vo​le​li da ih is​pla​te u na​mir​ni​ca​ma ili ci​ga​re​ta​ma. Ver​ner je svo​je uslu​ge na​pla​ći​vao u raj​hsmar​ka​ma, ali je za​to ra​dio i no​ću, za pet ci​ga​re​ta, dok je is​po​ru​ke, bi​lo gde na te​ri​to​ri​ji gra​da, oba​vljao po ce​ni od tri ja​je​ta. Kar​la je od Mod sa​zna​la da će se o no​voj va​lu​ti po​ve​sti ras​pra​va u Ko​man​dan​tu​ri. Ru​si su tra​ži​li štam​par​ske plo​če, ka​ko bi mo​gli da štam​pa​ju nov​ča​ni​ce. S dru​ge stra​ne, me​đu​tim, upra​vo su oni i pro​u​zro​ko​va​li de​val​va​ci​ju sta​re va​lu​te ta​ko što su je pre​ko sva​ke me​re štam​pa​li, i be​smi​sle​no je ni​lo uvo​di​ti no​vu va​lu​tu ako će i ona pro​ći kao sta​ra. Ima​ju​ći to u vi​du, Za​pad je ovaj zah​tev od​bio, na ve​li​ko ne​go​do​va​nje So​vje​ta. Za​pad je sa​da do​neo od​lu​ku da ubu​du​će na tom po​lju ne sa​ra​đu​je sa So​vje​ti​ma. Kar​li je bi​lo dra​go zbog to​ga, jer no​va va​lu​ta sva​ka​ko će Ne​mač​koj do​ne​ti do​bra, ali ju je za​to mo​ri​la zeb​nja zbog mo​gu​će so​vjet​ske re​ak​ci​je. Na​rod Za​pad​ne Ne​mač​ke mo​gao je da za​me​ni še​zde​set obez​vre​đe​nih raj​hsma​ra​ka za tri no​ve doj​če mar​ke i de​ve​de​set no​vih pfe​ni​ga, iz​ja​vio je Lok​ner. A on​da je re​kao i to da ni​jed​na od na​ja​vlje​nih me​ra ne va​ži za Ber​lin, bar do da​ljeg, i na to svi u ku​hi​nji, uglas, za​je​ča​še. Kar​la je na spa​va​nje oti​šla pi​ta​ju​ći se šta li će sa​da pred​u​ze​ti So​vje​ti. Le​ža​la je po​red Ver​ne​ra, jed​nim uhom bud​no oslu​šku​ju​ći da slu​čaj​no Va​li ne za​pla​če u su​sed​noj so​bi. Po​sled​njih ne​ko​li​ko me​se​ci gnev je ra​stao me​đu so​vjet​skim oku​pa​to​ri​ma. Usred ame​rič​ke zo​ne, so​vjet​ska taj​na po​li​ci​ja ote​la je no​vi​na​ra Di​te​ra Fri​dea i dr​ža​la ga u za​tvo​ru; u pr​vo vre​me So​vje​ti su po​ri​ca​li da ima​ju ika​kve ve​ze s nje​go​vim ne​stan​kom, da bi po​tom sa​op​šti​li da je Fri​de uhap​šen zbog špi​ju​ni​ra​nja. Tri stu​den​ta iz​ba​če​na su sa uni​ver​zi​te​ta za​to što su u jed​nom ča​so​pi​su iz​re​kli kri​ti​ke na ra​čun Ru​sa. I, naj​go​re od sve​ga, so​vjet​ski lo​vac je, nad​le​ću​ći putnič​ki avion Bri​tiš ju​ro​pi​jan er​vej​za na aero​dro​mu Ga​tov oče​šao kri​lo bri​tan​ske le​te​li​ce, i do​šlo je do su​da​ra, u ko​jem su stra​da​la če​ti​ri čla​na po​sa​de bri​tan​ske avio-kom​pa​ni​je, de​set put​ni​ka i so​vjet​ski pi​lot. Kad se Ru​si na​lju​te, oba​ve​zno ne​ko dru​gi stra​da. Su​tra​dan uju​tro So​vje​ti su ob​ja​vi​li sa​op​šte​nje u ko​jem se na​vo​di da će uno​še​nje doj​če mar​ke na te​ri​to​ri​ju Is​toč​ne Ne​mač​ke bi​ti tre​ti​ra​no kao kri​vič​no de​lo. Za​bra​na se od​no​si​la i na grad Ber​lin, ko​ji se, ka​ko je na​ve​de​no u sa​op​šte​nju, „na​la​zi u sa​sta​vu so​vjet​ske zo​ne”. Ame​ri​kan​ci su od​mah od​ba​ci​li ovu tvrd​nju, is​ti​ču​ći da je Ber​lin me​đu​na​rod​ni grad, ali tem​pe​ra​tu​ra je oset​no ra​sla, i Kar​lu strep​nja ni​ka​ko ni​je na​pu​šta​la. U po​ne​de​ljak je Za​pad​na Ne​mač​ka do​bi​la no​vu va​lu​tu. U uto​rak je ku​rir Cr​ve​ne ar​mi​je po​ku​cao na vra​ta Kar​li​ne ku​će i po​zvao je u grad​sku skup​šti​nu. Po​zi​vi su joj ta​ko uru​či​va​ni i ra​ni​je, ali bez ob​zi​ra na sve, ovo​ga pu​ta je iz ku​će iza​šla upla​še​na. Ni​šta sad So​vje​te ne spre​ča​va da je za​tvo​re. Ko​mu​ni​sti su ima​li sva ona ovla​šće​nja da či​ne šta im je vo​lja kao ne​ka​da na​ci​sti. Slu​ži​li su se, čak, i sta​rim kon​cen​tra​ci​o​nim lo​go​ri​ma. Ču​ve​na Cr​ve​na grad​ska već​ni​ca bi​la je ošte​će​na u bom​bar​do​va​nju, i se​di​šte grad​ske vla​de sa​da je bi​lo u No​voj grad​skoj već​ni​ci, u Pa​ro​hij​skoj uli​ci. Obe gra​đe​vi​ne na​la​zi​le su se u cen​tral​nom grad​skom pod​ruč​ju, Mi​teu, gde je sta​no​va​la Kar​la, što će re​ći – u so​vjet​skoj zo​ni. Sti​gav​ši ta​mo, za​te​kla je vr​ši​o​ca du​žno​sti gra​do​na​čel​ni​ka Luj​zu Šre​der i još ne​ke lju​di ko​je je na sa​sta​nak po​zvao ma​jor Oč​kin, so​vjet​ski ofi​cir za ve​zu. On ih je tom pri​li​kom iz​ve​stio da je u pla​nu re​for​ma is​toč​no​ne​mač​ke va​lu​te, i da će ubu​du​će, u so​vjet​skoj zo​ni, je​di​no za​kon​sko sred​stvo pla​ća​nja bi​ti no​va ost​mar​ka. Šre​de​ro​va je od​mah shva​ti​la su​šti​nu. – Jel’ vi to na​ma ho​će​te da ka​že​te da će to va​ži​ti za sve sek​to​re Ber​li​na?

– Da. Frau Šre​der ni​je bi​la od onih že​na ko​je je la​ko za​stra​ši​ti. – Po grad​skom sta​tu​tu, so​vjet​ska oku​pa​ci​o​na si​la ne mo​že dru​gim sek​to​ri​ma da na​met​ne ta​kav pro​pis – re​če ona od​luč​no. – Pret​hod​no se mo​ra​ju kon​sul​to​va​ti i osta​li sa​ve​zni​ci. – Ne​će oni ima​ti ni​šta pro​tiv – re​če ma​jor, pa joj da​de list pa​pi​ra. – To je ukaz mar​ša​la So​ko​lov​skog. Iz​ne​će​te ga su​tra pred čla​no​ve grad​ske skup​šti​ne. Ka​sni​je te ve​če​ri, kad su Kar​la i Ver​ner le​gli, ona mu re​če: – Vi​diš sad ka​kva je so​vjet​ska tak​ti​ka. Ako grad​ska skup​šti​na iz​gla​sa taj ukaz, te​ško će bi​ti de​mo​krat​ski na​stro​je​nim za​pad​nim sa​ve​zni​ci​ma da ga uki​nu. – Ali skup​šti​na ga ne​će usvo​ji​ti. Ko​mu​ni​sti či​ne ma​nji​nu, a ni​ko dru​gi ne​će bi​ti za ost​mar​ku. – Ne​će. Za​to se i pi​tam ka​kvog li ke​ca mar​šal So​ko​lov​ski ču​va u ru​ka​vu. No​vi​ne su su​tra​dan na​ja​vi​le da će od pet​ka u Ber​li​nu po​sto​ja​ti dve kon​ku​rent​ske va​lu​te, ost​mar​ka i doj​če mar​ka. Is​po​sta​vi​lo se da su Ame​ri​kan​ci u po​ta​ji do​pre​mi​li no​ve va​lu​te u vred​no​sti od 250 mi​li​o​na, i to u dr​ve​nim ku​ti​ja​ma obe​le​že​nim nat​pi​si​ma „Gli​na” i „Pti​čar”, ko​je su od​mah uskla​di​šte​ne po ce​lom Ber​li​nu. U to​ku tog da​na do Kar​le po​če​še da do​pi​ru gla​si​ne iz za​pad​ne Ne​mač​ke. No​va mo​ne​ta ta​mo je već či​ni​la ču​da. Pre​ko no​ći, u iz​lo​zi​ma du​ća​na po​ja​vi​la se ra​zna ro​ba: kor​pe s tre​šnja​ma i le​po upa​ko​va​nim ve​za​ma šar​ga​re​pe iz okol​nih se​la, pa ma​slac, ja​ja, pe​ci​vo, i du​go ču​va​ni luk​su​zni ar​ti​kli kao, na pri​mer, no​ve ci​pe​le, žen​ske ta​šne, pa čak i naj​lon-ča​ra​pe, po ce​ni od če​ti​ri doj​če mar​ke za par. Lju​di su sve to vre​me če​ka​li tre​nu​tak kad će svo​je stva​ri mo​ći da pro​da​ju za pra​vi no​vac. Po​sle pod​ne se Kar​la za​pu​ti​la pre​ma grad​skoj skup​šti​ni, da pri​su​stvu​je za​se​da​nju za​ka​za​nom za če​ti​ri sa​ta. Ka​ko se pri​bli​ža​va​la zda​nju skup​šti​ne, ugle​da​la je na de​se​ti​ne cr​ve​no​ar​mej​skih ka​mi​o​na par​ki​ra​nih na uli​ca​ma oko sa​me zgra​de; šo​fe​ri su sta​ja​li po​red vo​zi​la i pu​ši​li. Be​hu to, ina​če, ma​hom ame​rič​ki ka​mi​o​ni ko​ji su, po sve​mu su​de​ći, u to​ku ra​ta ustu​plje​ni SSSR-u po od​red​ba​ma Za​ko​na o zaj​mu i naj​mu. A če​mu sva ta vo​zi​la ov​de, Kar​la je na​slu​ti​la kad je za​ču​la huk raz​u​la​re​ne ma​se. Eto, po​mi​sli ona, šta so​vjet​ski gu​ver​ner kri​je u ru​ka​vu – pen​drek. Is​pred skup​štin​skog zda​nja, cr​ve​ne za​sta​ve vi​jo​ri​le su se iz​nad ma​se; oku​pi​lo se tu vi​še hi​lja​da lju​di, ve​ći​na sa znač​ka​ma Ko​mu​ni​stič​ke par​ti​je. Sa zvuč​ni​ka po​sta​vlje​nih na ka​mi​o​ne ori​li su se gnev​ni go​vo​ri, a sve​ti​na je skan​di​ra​la: „Do​le se​ce​si​o​ni​sti!” Kar​li uop​šte ni​je bi​lo ja​sno ka​ko će sti​ći do zgra​de. Ša​či​ca po​li​ca​ja​ca gle​da​la je ne​za​in​te​re​so​va​no šta se de​ša​va, ni na ko​ji na​čin ne po​ku​ša​va​ju​ći da po​mog​ne od​bor​ni​ci​ma da se pro​bi​ju. Kar​lu ta si​tu​a​ci​ja bol​no pod​se​ti na dr​ža​nje po​li​ci​je onog da​na kad su sme​đe​ko​šu​lja​ši raz​bu​ca​li kan​ce​la​ri​ju nje​ne maj​ke, be​še to​me već pet​na​est go​di​na. Bi​la je, pri​tom, sa​svim si​gur​na da su ko​mu​ni​stič​ki od​bor​ni​ci već unu​tra, i da će, uko​li​ko so​ci​jaldemo​kra​te ne stig​nu do skup​šti​ne, ma​nji​na iz​gla​sa​ti ukaz i po​sle tvr​di​ti da je na sna​gu stu​pio u skla​du sa za​ko​nom. Ona du​bo​ko udah​nu i po​če da se pro​bi​ja kroz ma​su. Ne​ko​li​ko ko​ra​ka us​pe​la je da na​či​ni ne​pri​me​će​na. A on​da ju je ne​ko pre​po​znao. – Kur​vo ame​rič​ka! – po​vi​ka taj, po​ka​zu​ju​ći pr​stom na nju. Ona je od​luč​no na​pre​do​va​la. A on​da ne​ko plju​nu na nju, i plju​vač​ka joj osta​de na ha​lji​ni. Išla je i da​lje, ali sad već u pa​ni​ci. Na​šla se okru​že​na lju​di​ma ko​ji je mr​ze, što joj se ni​ka​da ni​je do​go​di​lo, i ob​u​ze je že​lja da po​beg​ne. Gu​ra​li su je sa svih stra​na, ali je ne​ka​ko us​pe​la da osta​ne na no​ga​ma. Ne​ko je do​hva​ti za ha​lji​nu, i ona se otr​že, ali za​ču pri​tom zvuk ce​pa​nja tka​ni​ne. Do​šlo joj je u tom ča​su da vri​sne. Šta li su ovi re​ši​li, ode​ću da joj po​ce​pa​ju? Još ne​ko se, iza nje​nih le​đa, pro​bi​jao kroz go​mi​lu, ose​ti Kar​la i, okre​nuv​ši se, ugle​da Hajn​ri​ha fon Ke​se​la, Fri​di​nog mu​ža. Hajn​rih je su​sti​že, i on​da su da​lje hi​ta​li za​jed​no. On je bio agre​siv​ni​ji, ga​zio

je lju​di​ma po no​ga​ma i ener​gič​no lak​tom od​ba​ci​vao sva​kog ko bi mu se na​šao na pu​tu; za​jed​no su se kre​ta​li br​že, da bi ko​nač​no sti​gli do vra​ta i ušli u zgra​du. Nji​ho​vim mu​ka​ma, me​đu​tim, još ni​je bio kraj. I unu​tra je bi​lo de​mon​stra​na​ta ko​mu​ni​sta, sto​ti​ne njih. I kroz hod​ni​ke su mo​ra​li da se pro​bi​ja​ju. De​mon​stran​ti su ušli i u skup​štin​sku sa​lu i raz​mi​le​li se na sve stra​ne – ne sa​mo po ga​le​ri​ji za po​sma​tra​če, već i po par​te​ru. I ovi su se po​na​ša​li isto ona​ko agre​siv​no kao oni na​po​lju. Bi​lo je tu i so​ci​jal​de​mo​kra​ta, a još ne​ki sti​go​še po​sle Kar​le. Ve​ći​na od njih še​zde​set tro​je us​pe​la je ne​ka​ko da se iz​bo​ri sa oku​plje​nim ru​ljom. Kar​la ose​ti olak​ša​nje. Ne​pri​ja​telj ni​je us​peo da ih za​stra​ši. Kad je pred​sed​nik skup​šti​ne za​mo​lio od​bor​ni​ke za ti​ši​nu, je​dan skup​šti​nar iz re​do​va ko​mu​ni​sta, ko​ji se bio po​peo na klu​pu i sad sta​jao na njoj, po​zva de​mon​stran​te da ne idu ni​ku​da. Ugle​dav​ši Kar​lu, taj čo​vek po​vi​ka: – Na​po​lje sa iz​daj​ni​ci​ma! Ta su​mor​na sli​ka oži​ve u Kar​li se​ća​nje na de​vet​sto tri​de​set tre​ću: na​sil​nič​ko po​na​ša​nje, za​stra​ši​va​nje, si​le​džij​sko pot​ko​pa​va​nje de​mo​kra​ti​je. Ob​u​ze je očaj. Po​di​gav​ši po​gled ka ga​le​ri​ji, ona se uža​snu: go​re, u ma​si ko​ja je ur​la​la, sta​jao je i njen brat Erik. – Ti si Ne​mac! – do​vik​nu mu ona. – Ži​veo si pod na​ci​sti​ma. Zar ni​šta ni​si na​u​čio? On je, iz​gle​da, ni​je čuo. Frau Šre​der se po​pe na po​di​jum, po​zi​va​ju​ći oku​plje​ne da se smi​re. De​mon​stran​ti je do​če​ka​še po​ru​ga​ma i zvi​žda​njem. Po​vi​siv​ši glas to​li​ko da je sad i sa​ma vi​ka​la, ona re​če: – Ako grad​ska skup​šti​na ne mo​že ka​ko tre​ba da za​se​da u ovoj zgra​di, sed​ni​ca će bi​ti odr​ža​na u ame​rič​kom sek​to​ru. Opet je za​su​še uvre​da​ma, ali dva​de​set še​sto​ro od​bor​ni​ka iz ko​mu​ni​stič​kog ta​bo​ra uvi​de​še da ta​kav po​tez nji​ma ni​po​što ne bi išao na​ru​ku. Ako grad​ska skup​šti​na ma​kar sa​mo jed​nom bu​de za​se​da​la iz​van so​vjet​ske zo​ne, ta​ko ne​što mo​glo bi da se po​no​vi, a on​da bi taj or​gan mo​gao i traj​no da osta​ne iz​van do​me​ta ko​mu​ni​stič​ke pret​nje. Po​sle kra​će ras​pra​ve, je​dan ko​mu​ni​stič​ki od​bor​nik usta​de i po​ru​či de​mon​stran​ti​ma da na​pu​ste sa​lu. Oni iza​đo​še, u ko​lo​ni po je​dan, pe​va​ju​ći In​ter​na​ci​o​na​lu. – Oči​gled​no je pod či​jom su ko​man​dom – re​če Hajn​rih. Ko​nač​no je za​vla​dao mir. Frau Šre​der iz​ne​se zah​tev so​vjet​ske stra​ne, i re​če da on ne mo​že va​ži​ti za de​lo​ve gra​da iz​van so​vjet​skog sek​to​ra, osim u slu​ča​ju da ga ra​ti​fi​ku​ju osta​le ze​mlje sa​ve​zni​ce. Po​tom je​dan ko​mu​ni​stič​ki od​bor​nik odr​ža go​vor u ko​jem je op​tu​žio Šre​de​ro​vu da na​re​đe​nja pri​ma di​rekt​no iz Va​šing​to​na. Na​sta​de me​tež u ko​jem su dve stra​ne raz​me​nji​va​le op​tu​žbe i uvre​de. Na​po​slet​ku gla​sa​še. Ko​mu​ni​sti su jed​no​gla​sno po​dr​ža​li so​vjet​ski ukaz – pret​hod​no op​tu​živ​ši osta​le da su pod kon​tro​lom stra​nih fak​to​ra. Svi osta​li gla​sa​li su pro​tiv uka​za, i ta​ko je ta ini​ci​ja​ti​va pre​tr​pe​la ne​u​speh. Ber​lin je po​ka​zao da ne pri​sta​je na za​stra​ši​va​nje. Kar​la je bi​la iz​nu​re​na, ali sreć​na zbog po​be​de. Pa ipak, još ni​je bi​lo go​to​vo. Iz skup​štin​skog zda​nja iza​šli su u se​dam sa​ti uve​če. Ve​ći deo ma​se bio se u me​đu​vre​me​nu raz​i​šao, ali je za​to pred ula​zom osta​lo ono tvr​do je​zgro, sa​či​nje​no od sa​mih ba​ti​na​ša. Jed​nu sta​ri​ju od​bor​ni​cu su šu​ti​ra​li i tu​kli pe​sni​ca​ma dok je od​la​zi​la. Po​li​ci​ja je sve to rav​no​du​šno po​sma​tra​la. Kar​la i Hajn​rih iza​đo​še na spo​red​ni ulaz, s još ne​ko​li​ko pri​ja​te​lja, u na​di da će se uda​lji​ti ne​pri​me​će​ni, ali je​dan ko​mu​ni​sta na bi​ci​klu bud​no je mo​trio i na ta vra​ta. Kad ih je ugle​dao, on se od​ve​ze ne​kud. Dok su od​bor​ni​ci br​že-bo​lje od​mi​ca​li, bi​ci​kli​sta se vra​ti na če​lu ma​nje ban​de. Ne​ko sa​ple​te Kar​lu, i ona pa​de na ze​mlju. Šu​ti​ra​li su je, jed​nom, dva​put, tri​put, i bo​le​lo ju je. Pre​stra​vlje​na, ru​ka​ma je po​kri​la sto​mak. Bi​la je već pri kra​ju tre​ćeg me​se​ca trud​no​će – upra​vo u vre​me kad naj​če​šće do​la​zi do

po​ba​ča​ja, i ona je to​ga bi​la sve​sna. Ho​će li Ver​ne​ro​vo de​te umre​ti, mi​sli​la je ona u oča​ja​nju, ho​će li ga ko​mu​ni​stič​ke si​le​dži​je na​smrt išu​ti​ra​ti na uli​ca​ma Ber​li​na? A on​da se oni iz​gu​bi​še. Od​bor​ni​ci po​u​sta​ja​še sa ze​mlje. Ni​ko ni​je bio te​že po​vre​đen. Kre​nu​še da​lje za​jed​no, bo​je​ći se no​vog na​pa​da, ali či​ni​lo se da je ko​mu​ni​sti​ma za taj dan bi​lo do​sta za​stra​ši​va​nja. Kar​la je ku​ći sti​gla u osam. Od Eri​ka – ni tra​ga ni gla​sa. Ver​ner se šo​ki​rao ugle​dav​ši je s mo​dri​ca​ma, u po​ce​pa​noj ha​lji​ni. – Šta se do​go​di​lo? – re​če on. – Je​si li do​bro? Ona bri​znu u plač. – Po​vre​đe​na si – re​če Ver​ner. – Ho​će​mo u bol​ni​cu? Ona ener​gič​no od​mah​nu gla​vom – Ni​je to – re​če ona. – Sa​mo sam ugru​va​na. Bi​va​lo je i go​re. – Skljo​ka​la se na sto​li​cu. – Go​spo​de, ne da sam umor​na. – Ko je to ura​dio? – upi​ta Ver​ner lju​ti​to. – Oni ko​ji to obič​no i ra​de – od​go​vo​ri ona. – Sad se​be na​zi​va​ju ko​mu​ni​sti​ma, a ne vi​še na​ci​sti​ma, ali ista je to fe​la. Vra​ti​la nam se tri​de​set tre​ća. Ver​ner je za​gr​li, ali Kar​la je bi​la ne​u​te​šna. – Ko​li​ko su du​go već na vla​sti si​le​dži​je i ba​ti​na​ši! – go​vo​ri​la je ona je​ca​ju​ći. – Ho​će li to​me ikad do​ći kraj?

IV Te no​ći So​vjet​ska no​vin​ska agen​ci​ja ob​ja​vi​la je sa​op​šte​nje. Od šest sa​ti uju​tro, sav put​nič​ki i te​ret​ni sa​o​bra​ćaj iz za​pad​nog Ber​li​na i u za​pad​ni Ber​lin – vo​zo​vi, auto​mo​bi​li i ka​nal​ske bar​že – bi​će za​u​sta​vljen. Ni​ka​kve po​šilj​ke ne​će pro​la​zi​ti: ni hra​na ni mle​ko ne le​ko​vi ni ugalj. Po​što će iz tog raz​lo​ga pre​sta​ti da ra​de elek​trič​ni ge​ne​ra​to​ri, bi​će uki​nu​to snab​de​va​nje elek​trič​nom ener​gi​jom – ali sa​mo u za​pad​nim sek​to​ri​ma. Grad se na​šao pod op​sa​dom. Lojd Vi​li​jams se na​la​zio u šta​bu bri​tan​ske voj​ske. Par​la​ment je na​krat​ko bio ras​pu​šten, i Er​ni Be​vin je oti​šao na od​mor, u Send​benks, na ju​žnu oba​lu En​gle​ske, ali mu bri​ga ni​je da​la mi​ra pa je po​slao Loj​da u Ber​lin, da pra​ti uvo​đe​nje no​ve va​lu​te i o sve​mu ga iz​ve​šta​va. Dej​zi ni​je po​šla sa Loj​dom. Nji​ho​va be​ba, Dej​vi, imao je tek šest me​se​ci, a osim to​ga – Dej​zi i Eva Ma​rej su upra​vo osni​va​le kli​ni​ku za kon​tro​lu ra​đa​nja, ko​ja je sva​ki dan tre​ba​lo da otvo​ri vra​ta hok​ston​skim že​na​ma. Lojd je oča​ja​vao, stra​hu​ju​ći da bi te​ku​ća kri​za mo​gla do​ve​sti do ra​ta. U dva ra​ta se već bo​rio, i po​sled​nje što je že​leo da do​ži​vi bio je tre​ći. Imao je dvo​je ma​le de​ce i na​dao se da će ona od​ra​sta​ti u sve​tu u ko​jem vla​da mir. Bio je u bra​ku s naj​lep​šom, na​ji​za​zov​ni​jom, naj​ljup​ki​jom že​nom na sve​tu, i že​leo je de​ce​ni​je i de​ce​ni​je da pro​ži​vi sa njom. Ge​ne​ral Klej, ne​u​mor​ni ame​rič​ki voj​ni uprav​nik, na​re​dio je svo​jim lju​di​ma da or​ga​ni​zu​ju kon​voj oklop​nih vo​zi​la ko​ja će kre​nu​ti auto-pu​tem iz Helm​šte​ta, na za​pa​du, da bi se kroz so​vjet​sku te​ri​to​ri​ju pro​bi​la do Ber​li​na, raz​no​se​ći sve pred so​bom. Lojd je čuo za ovaj plan u isto vre​me kad i bri​tan​ski gu​ver​ner, ser Bra​jan Ro​bert​son, i čuo ka​ko ovaj go​vo​ri od​seč​nim, voj​nič​kim to​nom: – Ako Klej to ura​di, iz​bi​će rat. Ni​jed​na dru​ga op​ci​ja, me​đu​tim, ni​je ima​la smi​sla. Ame​ri​kan​ci su iz​no​si​li i dru​ge pred​lo​ge, ko​je je Lojd ta​ko​đe čuo, raz​go​va​ra​ju​ći s Kle​jo​vim mla​đim po​moć​ni​ci​ma. Ar​mij​ski se​kre​tar, Ke​net Ro​jal, že​-

leo je da spre​či re​for​mu va​lu​te. Klej mu je re​kao da je pro​ces i pre​vi​še od​ma​kao da bi se sad stva​ri vra​ća​le na po​čet​nu tač​ku. A on​da je Ro​jal pred​lo​žio da se svi Ame​ri​kan​ci eva​ku​i​šu. Klej mu je re​kao So​vje​ti upra​vo to že​le. Ser Bra​jan je na​me​ra​vao da grad snab​de​va iz va​zdu​ha. Ve​ći​na lju​di sma​tra​la je da je to ne​iz​vo​dlji​vo. Ne​ko je pro​ra​ču​nao da je Ber​li​nu po​treb​no če​ti​ri hi​lja​de to​na go​ri​va i hra​ne dnev​no. Po​sto​ji li u ce​lom sve​tu to​li​ko avi​o​na ko​ji bi pre​vo​zi​li sve to? To ni​ko ni​je znao. Bi​lo ka​ko bi​lo, ser Bra​jan je na​re​dio da Kra​ljev​sko rat​no va​zdu​ho​plov​stvo poč​ne sa iz​vr​ša​va​njem za​dat​ka. U pe​tak po​sle pod​ne ser Bra​jan je oti​šao da se vi​di sa Kle​jom, i Lojd je po​zvan da se pri​dru​ži nje​go​voj svi​ti. – Ru​si bi mo​gli da blo​ki​ra​ju auto-put is​pred kon​vo​ja, pa da ta​mo če​ka​ju, da vi​de da li ima​te pe​tlje da ih na​pad​ne​te. Ali ne ve​ru​jem da će oba​ra​ti avi​o​ne. – Ni​je mi ja​sno ka​ko bi​smo mo​gli da do​pre​mi​mo do​volj​no za​li​ha va​zdu​šnim pu​tem – po​no​vi Klej. – Ni​je ni me​ni – re​če ser Bra​jan. – Ali ra​di​će​mo ta​ko sve dok ne smi​sli​mo ne​što bo​lje. Klej po​di​že te​le​fon​sku slu​ša​li​cu. – Daj​te mi ge​ne​ra​la Le​me​ja u Vis​ba​de​nu – re​če on, pa sa​če​ka je​dan mi​nut. – Ker​ti​se, imaš li ta​mo ne​ki avion ko​ji bi mo​gao da pre​vo​zi ugalj? On​da je ne​ko vre​me ću​tao. – Ugalj – po​no​vi Klej gla​sni​je. Opet je za​ću​tao. – Da, to sam re​kao: ugalj. Tre​nu​tak ka​sni​je, Klej po​gle​da u ser Bra​ja​na. – On ka​že da ame​rič​ko va​zdu​ho​plov​stvo mo​že da pre​vo​zi bi​lo šta. Bri​tan​ci se vra​ti​še u svoj štab. U su​bo​tu je Lojd do​bio voj​nog šo​fe​ra, pa oti​šao u so​vjet​sku zo​nu, pri​vat​nim po​slom. Od​ve​zao se do ku​će u ko​joj je, pet​na​est go​di​na ra​ni​je, po​se​tio Fon Ul​ri​ho​ve. Znao je da Mod još ži​vi ta​mo. Ka​ko se rat bli​žio kra​ju, nje​go​va maj​ka i Mod ob​no​vi​le su pre​pi​sku. Mod je u pi​smi​ma da​va​la ve​dri​ju sli​ka ži​vo​ta, iako su ne​sum​nji​vo u ozbilj​nim te​ško​ća​ma. Ni​je tra​ži​la po​moć, a Etel iona​ko ni​šta ni​je mo​gla da uči​ni za nju – u Bri​ta​ni​ji je još bi​lo na sna​zi ra​ci​o​ni​sa​nje hra​ne. Me​sto je iz​gle​da​lo mno​go dru​ga​či​je. Tri​de​set tre​će to je bi​la le​pa grad​ska ku​ća, po​ma​lo za​pu​šte​na, ali još ot​me​na. Sa​da je to bi​lo oro​nu​lo zda​nje. Pre​ko ve​ći​ne pro​zo​ra be​hu za​ku​ca​ne da​ske, ili pre​le​pljen pa​pir, kao za​me​na za sta​klo. Po zi​do​vi​ma su se vi​de​le ru​pe od me​ta​ka, dok je ba​šten​ski zid bio sru​šen. Dr​ve​na​ri​ja ni​je far​ba​na go​di​na​ma. Lojd je po​se​deo još ma​lo u ko​li​ma, po​sma​tra​ju​ći tu ku​ću. Kad je pro​šli put do​la​zio ova​mo, bi​lo mu je osam​na​est go​di​na, i Hi​tler je tek bio po​stao ne​mač​ki kan​ce​lar. Mla​di Lojd ni sa​njao ni​je ka​kvi uža​si oče​ku​ju svet. Ni on ni bi​lo ko dru​gi ni​je slu​tio ko​li​ko će ma​lo ne​do​sta​ja​ti da fa​ši​zam za​vla​da ce​lom Evro​pom, i ko​li​ko će svi oni mo​ra​ti da žr​tvu​ju da bi ga po​be​di​li. Ose​ćao se mal​či​ce ona​ko ka​ko je ku​ća Fon Ul​ri​ho​vih iz​gle​da​la – iz​u​bi​jan, bom​bar​do​van i iz​re​še​tan, ali ipak još na no​ga​ma. On po​đe sta​zom i po​ku​ca na vra​ta. Pre​po​znao je so​ba​ri​cu ko​ja mu ih je otvo​ri​la. – Zdra​vo, Ado, se​ćaš li se ti me​ne? – re​če on na ne​mač​kom. – Lojd Vi​li​jams. Ku​ća je bo​lje iz​gle​da​la iz​nu​tra ne​go spo​lja. Ada ga je uve​la u pri​ma​ću so​bu, gde je, na kla​vi​ru, sta​ja​la vi​so​ka sta​kle​na ča​ša sa cve​ćem. Će​be jar​kih bo​ja bi​lo je pre​ba​če​no pre​ko ka​u​ča, bez sum​nje da pri​kri​je ru​pe u ta​pa​ci​run​gu. No​vi​ne u pro​zo​ri​ma pro​pu​šta​le su iz​ne​na​đu​ju​će mno​go sve​tla. Dvo​go​di​šnji de​čak uđe u so​bu i za​gle​da se u nje​ga s ne​pa​tvo​re​nom ra​do​zna​lo​šću. Na se​bi je imao ode​ću ko​ja je oči​gled​no bi​la iz kuć​ne ra​di​no​sti, a imao je is​toč​njač​ke cr​te li​ca. – Ko si ti? – upi​ta ga

de​čak. – Zo​vem se Lojd. Ko si ti? – Va​li – re​če ma​li, pa is​tr​ča na​po​lje, i Lojd ga je čuo ka​ko go​vo​ri ne​ko​me ta​mo: „Onaj čo​vek čud​no pri​ča!” To​li​ko o mom ne​mač​kom, po​mi​sli Lojd. A on​da za​ču glas ne​ke sre​do​več​ne že​ne. – Ne​moj ta​ko da go​vo​riš! To je ne​kul​tur​no. – Iz​vi​ni, ba​ko. U na​red​nom tre​nut​ku, u so​bu uđe Mod. Njen iz​gled šo​ki​rao je Loj​da. Bi​la je to že​na u sred​njim pe​de​se​tim, a iz​gle​da​la je kao da joj je se​dam​de​set. Ose​de​la, is​pi​je​na, u dro​nja​voj ha​lji​ni od pla​ve svi​le. Usa​hlim usna​ma po​lju​bi​la ga je u obraz. – Loj​de Vi​li​jam​se, ka​ko se ra​du​jem što te vi​dim! To mi je tet​ka, po​mi​sli Lojd, i is​pu​ni ga ne​ko na​stra​no ose​ća​nje. Ona to, me​đu​tim, ni​je zna​la: Etel ni​je oda​la taj​nu. Po​sle Mod po​ja​vi​la se i Kar​la, ko​ju je bi​lo ne​mo​gu​će pre​po​zna​ti, a s njom i njen muž. Lojd je Kar​lu upo​znao kao pre​ra​no sa​zre​lu je​da​na​e​sto​go​di​šnja​ku; sa​da ona, iz​ra​ču​nao je na br​zi​nu, ima dva​de​set šest go​di​na. Iako je iz​gle​da​la ne​u​hra​nje​no – kao, uosta​lom, i ve​ći​na Ne​ma​ca, kra​si​lo ju je sa​mo​po​u​zda​nje ko​je iz​ne​na​di Loj​da. U sa​mom dr​ža​nju nje​nog te​la bi​lo je ne​čeg na osno​vu je on za​klju​čio da je trud​na. Iz Mo​di​nih pi​sa​ma sa​znao je da se Kar​la uda​la za Ver​ne​ra, ko​ji je i sa​da, kao i te tri​de​set tre​će, bio na​o​čit i pra​vi šar​mer. Či​tav sat pro​šao je dok ni​su po​hva​ta​li šta se s jed​ni​ma i dru​gi​ma za sve to vre​me de​ša​va​lo. Fon Ul​ri​ho​vi su pro​šli kroz ne​za​mi​sli​ve stra​ho​te, o ko​ji​ma su otvo​re​no go​vo​ri​li, a ipak je Lojd imao uti​sak da pre​ćut​ku​ju naj​go​re po​je​di​no​sti. Is​pri​čao im je za Dej​zi i Evi. U to​ku raz​go​vo​ra, u pro​sto​ri​ju uđe de​voj​ču​rak i upi​ta Kar​lu da li mo​že da ode do dru​ga​ri​ce. – Ovo je na​ša kćer​ka, Re​be​ka – ob​ja​sni Kar​la Loj​du. De​voj​ka je ima​la ot​pri​li​ke še​sna​est go​di​na, pa Lojd pret​po​sta​vi da je si​gur​no usvo​je​na. – Je​si li ura​di​la do​ma​ći? – upi​ta Kar​la de​voj​ku. – Ura​di​ću ga su​tra uju​tro. – Ura​di ga sa​da, mo​lim te – re​če Kar​la od​luč​no. – O, maj​ko! – Bez ras​pra​ve – re​če Kar​la. Okre​nu​la se opet Loj​du, a Re​be​ka iza​đe, lu​pa​ju​ći no​ga​ma. Raz​go​va​ra​li su o kri​zi. Kar​la je bi​la, kao grad​ska od​bor​ni​ca, i te ka​ko uklju​če​na u de​ša​va​nja. S pe​si​mi​zmom je gle​da​la na bu​duć​nost Ber​li​na. Sma​tra​la je da će Ru​si, jed​no​stav​no, iz​glad​nji​va​ti sta​nov​ni​štvo dok Za​pad ne po​pu​sti, i ceo grad ne do​spe pod so​vjet​sku upra​vu. – Da vam po​ka​žem ne​što zbog če​ga bi​ste mo​gli da pro​me​ni​te mi​šlje​nje – re​če joj Lojd. – Jel’ bi​ste po​šli sa mnom do ko​la? Mod je osta​la s Va​li​jem, a Kar​la i Ver​ner iza​đo​še s Loj​dom. Šo​fe​ru je re​kao da ih odba​ci do Tem​pel​ho​fa, aero​dro​ma ko​ji se na​la​zio u ame​rič​koj zo​ni. Kad su sti​gli, od​veo ih je do vi​so​kog pro​zo​ra, s ko​jeg se pru​žao po​gled na pi​stu. Do​le, na as​fal​tu, po​re​đa​no je bi​lo tu​ce avi​o​na C–47 „ne​be​ski voz”, ne​ki s ame​rič​kom zve​zdom, dru​gi s okru​glim zna​me​njem RAF-a. Vra​ta za ukr​ca​va​nje to​va​ra sta​ja​la su otvo​re​na, a po​red sva​ke le​te​li​ce bio je par​ki​ran po je​dan ka​mion. Ne​mač​ki no​sa​či i ame​rič​ki va​zdu​ho​plov​ci is​kr​ca​va​li su po​šilj​ku. Bi​lo je tu dža​ko​va sa bra​šnom, ve​li​ke bu​ra​di s ke​ro​zi​nom, ku​ti​ja s me​di​cin​skim po​trep​šti​na​ma, i dr​ve​nih san​du​ka u ko​ji​ma su pre​vo​že​ne hi​lja​de bo​ca mle​ka. Dok su oni ta​ko gle​da​li, is​pra​žnje​ni avi​o​ni su po​le​ta​li, a no​vi pri​sti​za​li.

– Ču​do jed​no – re​če Kar​la sa sja​jem u oči​ma. – Ni​ka​da ne​što ova​ko ni​sam vi​de​la. – Ni​ka​da ne​čeg ova​kvog ni​je bi​lo – od​go​vo​ri Lojd. – A ho​će li Bri​tan​ci i Ame​ri​kan​ci to mo​ći da iz​dr​že? – upi​ta ona. – Mi​slim da će​mo mo​ra​ti. – Ali ko​li​ko du​go? – Dok god bu​de tre​ba​lo – od​go​vo​ri Lojd od​luč​no. I iz​dr​ža​li su.

25. 1949. Na ko​rak od sre​di​ne dva​de​se​tog ve​ka, da​na 29. av​gu​sta 1949. go​di​ne, Vo​lo​đa Pe​škov se ob​reo na vi​so​rav​ni Us​tjurt, is​toč​no od Ka​spij​skog mo​ra, u Ka​zah​sta​nu. Bi​la je to ka​me​ni​ta pu​sti​nja na kraj​njem ju​gu SSSR-a, gde su no​ma​di i ta​da ču​va​li ko​ze na go​to​vo isti na​čin kao u bi​blij​ska vre​me​na. Vo​lo​đa je se​deo u voj​nom ka​mi​o​nu ko​ji se ne​u​god​no truc​kao po ne​rav​nom pu​tu. Svi​ta​lo je iz​nad kra​jo​li​ka sa​či​nje​nog od ste​nja, pe​ska i ni​skog tr​no​vi​tog žbu​nja. Ko​šča​ta ka​mi​la, usa​mlje​na po​kraj pu​ta, zlu​ra​do je po​gle​da​la ka ka​mi​o​nu dok su pro​la​zi​li po​red nje. U ne​pro​zir​noj da​lji​ni, Vo​lo​đa ugle​da to​ranj osve​tljen mno​štvom re​flek​to​ra. Zo​ja i osta​li na​uč​ni​ci bi​li su na​pra​vi​li pr​vu nu​kle​ar​nu bom​bu, dr​že​ći se na​cr​ta ko​ji je Vo​lo​đi u San​ta Feu dao Vi​li Frun​ce. Bi​la je to na​pra​va od plu​to​ni​ju​ma sa oki​da​čem im​plo​zi​je. Po​sto​ja​li su i dru​gi na​cr​ti, ali ovaj je već dva​put dao do​bre re​zul​ta​te – jed​nom u No​vom Mek​si​ku, i dru​gi put u Na​ga​sa​ki​ju. Uspeh se, da​kle, oče​ki​vao i ovo​ga pu​ta. Test se od​vi​jao pod ši​from RDS-1, ali oni su ga zva​li „Pr​va mu​nja”. Vo​lo​đin ka​mion za​stao je u sa​mom pod​nož​ju ku​le. Po​di​gav​ši po​gled, on opa​zi gru​pi​cu na​uč​ni​ka ko​ji su na plat​for​mi ra​di​li ne​što sa za​mr​še​nim ka​blo​vi​ma po​ve​za​nim s de​to​na​to​ri​ma na ko​šu​lji​ci bom​be. Pri​li​ka u pla​vom kom​bi​ne​zo​nu od​mak​nu se je​dan ko​rak, i u tre​nut​ku sev​nu​še pla​ve vla​si: Zo​ja. Vo​lo​đa je bio po​no​san. Mo​ja že​na, po​mi​sli on, vr​hun​ski fi​zi​čar i maj​ka dva de​te​ta. Kon​sul​to​va​la se s dvo​ji​com mu​ška​ra​ca; gla​ve im be​hu bli​zu jed​na dru​goj dok su ta​ko ras​pra​vlja​li. Vo​lo​đa se na​dao da ni​šta ni​je po​šlo na​o​pa​ko. Bi​la je to bom​ba ko​ja će spa​sti Sta​lji​na. Sve osta​lo po​šlo je po zlu za So​vje​te. Za​pad​na Evro​pa se od​luč​no opre​de​li​la za de​mo​kra​ti​ju i ote​ra​la ko​mu​ni​zam slu​že​ći se upra​vo si​le​džij​skom tak​ti​kom Kre​mlja, pot​ku​plje​na mi​tom u vi​du Mar​ša​lo​vog pla​na. So​vjet​ski Sa​vez ni​je bio u sta​nju da pre​u​zme pot​pu​nu kon​tro​lu nad Ber​li​nom: po​što je va​zdu​šni most op​sta​jao iz da​na u dan, i ta​ko bez​ma​lo ce​lu go​di​nu, So​vje​ti su di​gli ru​ke od sve​ga i po​no​vo pu​sti​li drum​ski i že​le​znič​ki sa​o​bra​ćaj. U is​toč​noj Evro​pi, pak, Sta​ljin je kon​tro​lu za​dr​žao is​klju​či​vo pri​me​nom gru​be si​le. Tru​man je po​no​vo iza​bran za pred​sed​ni​ka SAD, i sma​trao je se​be svet​skim li​de​rom. Ame​ri​kan​ci su go​mi​la​li nu​kle​ar​no oruž​je, a u Bri​ta​ni​ji su dr​ža​li sta​ci​o​ni​ra​ne bom​bar​de​re B29, sprem​ne da So​vjet​ski Sa​vez pre​tvo​re u ra​di​o​ak​tiv​nu pu​stoš. Ali to​ga da​na sve će se pro​me​ni​ti. Ako bom​ba eks​plo​di​ra kao što bi tre​ba​lo, SSSR i SAD bi po​no​vo bi​li rav​no​prav​ni. Ono​ga ča​sa kad i So​vjet​ski Sa​vez bu​de mo​gao da pri​pre​ti Ame​ri​ci nu​kle​ar​nim ra​za​ra​njem, ame​rič​koj pre​vla​sti u sve​tu do​ći će kraj. Vo​lo​đa vi​še ni​je znao da li će to bi​ti do​bro ili rđa​vo. Ako bom​ba ne eks​plo​di​ra, i Zo​ja i Vo​lo​đa će ve​ro​vat​no pod​le​ći čist​ki; ili će ih po​sla​ti u ne​ki od rad​nih lo​go​ra u Si​bi​ru, ili će ih, jed​no​stav​no, stre​lja​ti. Vo​lo​đa je već o to​me po​raz​go​va​rao sa ro​di​te​lji​ma, i oni su mu obe​ća​li da će se u tom slu​ča​ju sta​ra​ti o Ko​stji i Ga​li​ni. Obe​ća​li su isto i za slu​čaj da Vo​lo​đa i Zo​ja stra​da​ju pri​li​kom sa​mog te​sti​ra​nja. Pri sve ja​čem sve​tlu, Vo​lo​đa ugle​da, na raz​li​či​tim raz​da​lji​na​ma od sa​mog tor​nja, neo​bič​no ra​zno​li​ke gra​đe​vi​ne: ku​će od ci​ga​la i dr​ve​ta, most pre​ko ni​čeg, ulaz u ne​ka​kvo pod​zem​no zda​nje. Ve​ro​vat​no

je voj​ska hte​la da iz​me​ri dej​stvo eks​plo​zi​je. Za​gle​dav​ši se ma​lo pa​žlji​vi​je, on ugle​da i ka​mi​o​ne, ten​ko​ve i za​sta​re​li le​te​li​cu, ko​ja je, pret​po​sta​vio je Vo​lo​đa, tu po​sta​vlje​na u istu svr​hu. Na​uč​ni​ci će ima​ti pri​li​ku da pro​ce​ne uči​nak bom​be na ži​va bi​ća; bi​lo je tu i ko​nja, go​ve​da, ova​ca, kao i pa​sa u šte​na​ra​ma. Od​lu​ka je pa​la, i raz​go​vor na plat​for​mi je za​vr​šen. Tro​je na​uč​ni​ka klim​nu​še gla​vom jed​ni dru​gi​ma, i na​sta​vi​še s po​slom. Ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je Zo​ja je si​šla i po​zdra​vi​la mu​ža. – Je li sve u re​du? – upi​ta je on. – Mi​sli​mo da je​ste – od​go​vo​ri Zo​ja. – Mi​sli​te da je​ste? Ona sleg​nu ra​me​ni​ma. – Pa, do​sad ovo ni​smo ra​di​li, oči​gled​no. Ušli su u ka​mion i od​ve​zli se ta​ko kroz već pu​sto​šan pej​zaž do uda​lje​nog kon​trol​nog bun​ke​ra. Osta​li na​uč​ni​ci pra​ti​li su ih u sto​pu. Kad su ušli u bun​ker, svi su sta​vi​li va​ri​lač​ke na​o​ča​ri, i po​če​lo je od​bro​ja​va​nje. Na še​zde​set se​kun​di, Zo​ja je uhva​ti​la Vo​lo​đu za ru​ku. Na de​set se​kun​di, on joj se na​sme​šio i re​kao: – Vo​lim te. Na se​kund do de​to​na​ci​je, za​dr​žao je dah. A on​da kao da se, na​jed​nom, sun​ce uz​di​glo na ne​bu. Sve​tlost ja​ča od po​dnev​ne pre​pla​vi pu​sti​nju. U prav​cu tor​nja, va​tre​na lop​ta po​če da se di​že do ne​slu​će​ne vi​si​ne, kao da će me​sec do​hva​ti​ti. Vo​lo​đa se pre​pa​de ugle​dav​ši zlo​kob​ne bo​je u unu​tra​šnjo​sti te lop​te: ze​le​nu, pur​pur​nu, na​ran​dža​stu i lju​bi​ča​stu. Utom se lop​ta pre​tvo​ri u pe​čur​ku, či​ja je gla​va ne​pre​sta​no ra​sla. Ko​nač​no do njih sti​že zvuk, pra​snu​lo je kao da je na po​la me​tra od njih ras​pa​li​lo iz naj​ve​ćeg ar​ti​lje​rij​skog oru​đa iz ar​se​na​la Cr​ve​ne ar​mi​je. A on​da je za​gr​me​lo, i ta po​tmu​la tut​nja​va pod​se​ti Vo​lo​đu na uža​sno bom​bar​do​va​nje Ze​lov​skih vi​so​va. Ko​nač​no oblak po​če da se ra​zi​la​zi, i bu​ka utih​nu. Du​go je vla​dao pot​pu​ni muk. – Bo​že, ni​sam ovo oče​ki​vao – re​če ne​ko. Vo​lo​đa za​gr​li že​nu. – Us​pe​li ste – re​če on. Ona je bi​la ozbilj​na. – Znam – re​če. – Ali u če​mu smo to us​pe​li? – Spa​sli ste ko​mu​ni​zam – re​če Vo​lo​đa.

II – Ru​ska bom​ba je za​sno​va​na na De​belj​ku, ko​jeg smo ba​ci​li na Na​ga​sa​ki – re​če spe​ci​jal​ni agent Bil Biks. – Ne​ko im je dao pla​no​ve. – Ot​kud znaš? – upi​ta ga Greg. – Re​kao nam je​dan pre​beg. Se​de​li su u te​pi​si​ma za​str​toj Bik​so​voj kan​ce​la​ri​ji u va​šing​ton​skom se​di​štu Fe​de​ral​nog is​tra​žnog bi​roa, u de​vet sa​ti uju​tro. Biks je bio ski​nuo sa​ko. Ko​šu​lja mu je is​pod pa​zu​ha bi​la umr​lja​na od zno​ja, iako je u kli​ma​ti​zo​va​noj zgra​di bi​lo ugod​no. – Ako je ve​ro​va​ti tom ti​pu – pro​du​ži Biks –pu​kov​nik cr​ve​no​ar​mej​ske oba​ve​štaj​ne slu​žbe do​bio je pla​no​ve od jed​nog od na​uč​ni​ka ko​ji su ra​di​li na pro​jek​tu Men​hetn. – Je li re​kao od ko​ga?

– Ni​je znao o ko​jem je tač​no na​uč​ni​ku reč. Za​to sam te​be i po​zvao. Mo​ra​mo da pro​na​đe​mo iz​daj​ni​ka. – Ef-Bi-Aj ih je u to vre​me sve bio pro​ve​rio. – I ve​ći​na je pro​ce​njen kao po​ten​ci​jal​no bez​bed​nosno ri​zič​na! Ni​šta mi tu ni​smo mo​gli da ura​di​mo. Ali ti si ih po​zna​vao lič​no. – Ko je taj pu​kov​nik Cr​ve​ne ar​mi​je? – Sad sam upra​vo to hteo da ka​žem. Po​zna​ješ ga. Zo​ve se Vla​di​mir Pe​škov. – Moj po​lu​brat! – Da. – Da sam na tvom me​stu, po​sum​njao bih u me​ne. – Greg je to re​kao kroz smeh, ali ose​ćao se vr​lo ne​la​god​no. – O, sum​nja​li smo mi i u te​be, ve​ruj mi – re​če Biks – Bio si pod​vrg​nut naj​te​melj​ni​joj is​tra​zi ko​ju sam vi​deo za ovih dva​de​set go​di​na ko​li​ko ra​dim u Bi​rou. Greg ga po​gle​da sum​nji​ča​vo. – Bez ze​za​nja? – A tvoj kli​nac? Do​bro mu ide u ško​li? Greg je bio u šo​ku. Ko li je to Ef-Bi-Aju mo​gao da ka​že za Džor​dži​ja. – Mi​sliš na mo​je kum​če? – re​če on. – Greg, re​kao sam da je is​tra​ga bi​la te​melj​na. Zna​mo da ti je sin. Gre​gu je ovo išlo na živ​ce, ali se po​tru​dio da po​ti​sne ose​ća​nja. I sâm je svo​je​vre​me​no, dok je ra​dio u voj​noj bez​bed​no​sti, ko​pao po taj​na​ma broj​nih osum​nji​če​nih. Ni​je imao pra​va da se bu​ni. – Ti si čist – pro​du​ži Biks. – Lak​nu​lo mi je sad. – Ne​go, naš pre​beg upor​no tvr​di da je pla​no​ve dao ne​ki na​uč​nik, a ne ne​ko od uobi​ča​je​nog voj​nog oso​blja ko​je je ra​di​lo na tom pro​jek​tu. – Kad sam u Mo​skvi upo​znao Vo​lo​đu – re​če Greg za​mi​sliv​ši se – re​kao mi je da ni​ka​da ni​je bio u Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma. – La​gao je – re​če Biks. – Do​la​zio je ova​mo u sep​tem​bru če​tr​de​set pe​te. Pro​veo je ne​de​lju da​na u Nju​jor​ku. A on​da smo ga iz​gu​bi​li na osam da​na. Po​ja​vio se opet ne​po​sred​no pre ne​go što će po​ći na​trag. – Osam da​na? – Aha. Osra​mo​tio nas je. – Pa to je do​volj​no vre​me​na da ot​pu​tu​je do San​ta Fea, pro​ve​de ta​mo ne​ko​li​ko da​na i vra​ti se. – Tač​no ta​ko. – Biks se nag​nu pre​ko sto​la. – Ali vi​di sad. Ako je na​uč​nik već od​ra​ni​je bio vr​bo​van kao špi​jun, što ga ne bi kon​tak​ti​ra​la nje​go​va re​dov​na ve​za? Za​što do​vo​di​ti ne​ko​ga čak iz Mo​skve da bi raz​go​va​rao s njim? – Mi​sliš da je iz​daj​nik re​gru​to​van ta​da, u to​ku Vo​lo​đi​ne osmo​dnev​ne po​se​te? Pre​krat​ko mi to iz​gle​da. – A mo​žda je i ra​ni​je ra​dio za njih, pa u jed​nom tre​nut​ku pre​ki​nuo. Ka​ko god bi​lo, pret​po​sta​vlja​mo da su So​vje​ti mo​ra​li da po​ša​lju ne​ko​ga ko​ga je na​uč​nik od​ra​ni​je znao. A to zna​či da bi mo​ra​la po​sto​ja​ti ne​ka ve​za iz​me​đu Vo​lo​đe i ne​kog od na​uč​ni​ka. – Biks po​ka​za na sto​čić po​kri​ven žu​to​mr​kim do​si​je​i​ma. – Od​go​vor je tu ne​gde. To su do​si​jea svih na​uč​ni​ka ko​ji su ima​li pri​stup pla​no​vi​ma. – Šta ho​ćeš da ura​dim? – Da pro​če​šljaš to. – Zar ni​je to tvoj po​sao? – Mi smo već pro​če​šlja​li. Ni​šta ni​smo na​šli. Na​da​mo se da ćeš ti pri​me​ti​ti ne​što što je na​ma pro​-

ma​klo. Ja ću se​de​ti ov​de i pra​vi​ću ti dru​štvo, imam i ja ne​ku pa​pi​ro​lo​gi​ju da za​vr​šim. – Mno​go će tu bi​ti po​sla. – Imaš ceo dan na ras​po​la​ga​nju. Greg se na​mr​šti. Zna​ju li oni da... – Iona​ko ne​maš ni​ka​kve pla​no​ve za da​nas – re​če Biks sa​mo​u​ve​re​no. Greg sleg​nu ra​me​ni​ma. – Imaš ka​fe? Po​pio je ka​fu, po​jeo krof​ne, po​pio još ka​fe, pa u vre​me ruč​ka po​jeo sen​dvič, a on​da, sre​di​nom po​po​dne​va, i jed​nu ba​na​nu. Pro​či​tao je sva​ku zna​nu po​je​di​nost o ži​vo​ti​ma tih na​uč​ni​ka, nji​ho​vim su​pru​ga​ma i po​ro​di​ca​ma: od de​tinj​stva i ško​lo​va​nja, pre​ko ka​ri​je​re, lju​ba​vi i bra​ka, do do​stig​nu​ća, na​stra​no​sti i gre​ho​va. Upra​vo je jeo za​gri​zao za​lo​gaj ba​na​ne, kad mu se ote: – Go​spo​de bo​že! – Šta je? – re​če Biks. – Vi​li Frun​ce je išao na Ber​lin​sku mu​šku aka​de​mi​ju. – Greg tri​jum​fal​no tre​snu fa​sci​klom o sto. – Pa? – Pa išao je i Vo​lo​đa – ta​ko mi je sâm re​kao. Biks, od sil​nog uz​bu​đe​nja, ras​pa​li ša​kom po sto​lu. – Škol​ski dru​go​vi! Tu smo! Skelp​ta​li smo sko​ta! – Ovo ni​je do​kaz – re​če Greg. – O, ne bri​ni, pri​zna​će on. – Ka​ko to da si to​li​ko si​gu​ran? – Ti na​uč​ni​ci sma​tra​ju da zna​nje tre​ba da bu​de do​stup​no svi​ma, a ne da se dr​ži u taj​no​sti. Po​ku​ša​će da se oprav​da tvr​de​ći da je to uči​nio za do​bro​bit čo​ve​čan​stva. – Mo​žda i je​ste. – Če​ka ga elek​trič​na sto​li​ca, sve​jed​no – re​če Biks. Gre​ga na​jed​nom pro​đo​še žmar​ci. Vil Frun​ce je na nje​ga osta​vio uti​sak fi​nog čo​ve​ka. – Zar ta​ko? – upi​ta on. – Ne​go šta. Ima da se pr​ži. U pra​vu je bio Biks. Vi​li Frun​ce je pro​gla​šen kri​vim za iz​da​ju i osu​đen na smrt, i umro je na elek​trič​noj sto​li​ci.

III Dej​zi je gle​da​la mu​ža ka​ko ve​zu​je be​lu lep​tir-ma​šnu i obla​či frak, ko​ji mu je sa​vr​še​no pri​sta​jao. – Iz​gle​daš kô bom​bo​na – re​če mu ona, i stvar​no je ta​ko mi​sli​la. Mo​gao je, da je hteo, da po​sta​ne film​ska zve​zda. Se​ća​la ga se Dej​zi iz vre​me​na od pre tri​na​est go​di​na, kad je na bal na ko​le​džu Tri​ni​ti do​šao u po​zajm​lje​noj ode​ći, i pri​ja​tan drh​taj no​stal​gi​je pro​stru​ja nje​nim te​lom. I ta​da je, pam​ti​la je do​bro, iz​gle​dao do​bro, ma​da mu je ono ode​lo bi​lo dva bro​ja ve​će. Od​se​li su bi​li u apart​ma​nu ko​ji je u va​šing​ton​skom ho​te​lu Ric-Karl​ton njen otac uzeo u traj​ni za​kup. Lojd je sa​da oba​vljao du​žnost po​moć​ni​ka mi​ni​stra u bri​tan​skom Fo​rin ofi​su, i ova​mo je do​šao u di​plo​mat​sku po​se​tu. Loj​do​vi ro​di​te​lji, Etel i Ber​ni, odu​še​vlje​no su do​če​ka​li pri​li​ku da ne​de​lju da​na ču​va​ju dvo​je unu​ča​di. Te ve​če​ri će Dej​zi i Lojd ići na bal u Be​lu ku​ću. Ona je obu​kla za​no​snu ha​lji​nu Kri​sti​ja​na Di​o​ra, od ru​ži​ča​stog sa​te​na, sa iz​ra​zi​to ši​ro​kom suk​njom sa​či​nje​nom od bo​ga​to na​bra​nog jar​ko​ru​ži​ča​stog ti​la. Po​sle du​gih go​di​na rat​ne šted​nje, mno​go se ra​do​-

va​la što će opet mo​ći da ku​pu​je ha​lji​ne u Pa​ri​zu. Pri​se​ća​la se ba​la u Jaht-klu​bu u Ba​fa​lu, tri​de​set pe​te go​di​ne. U to vre​me je mi​sli​la da joj je taj do​ga​đaj upro​pa​stio ži​vot. Be​la ku​ća je, iz​van sva​ke sum​nje, bi​la znat​no pre​sti​žni​je me​sto, ali ona je zna​la da, ma šta da se de​si, ovaj bal ne​će upro​pa​sti​ti ži​vot. Upra​vo je o to​me raz​mi​šlja​la dok joj je Lojd po​ma​gao da sta​vi maj​či​nu ogr​li​cu od ru​ži​ča​stih di​ja​ma​na​ta, uz ko​je su išle min​đu​še iste bo​je. Kad joj je bi​lo de​vet​na​est go​di​na, očaj​nič​ki je žu​de​la da je pri​hva​te lju​di iz vi​so​kog dru​štva. Sa​da joj je bi​lo te​ško i da za​mi​sli ka​ko bri​ne zbog ne​čeg ta​kvog. Dok god joj Lojd go​vo​ri da iz​gle​da kao iz baj​ke, ona ne ma​ri šta dru​gi mi​sle. Dr​ža​la je još je​di​no do mi​šlje​nja svo​je sve​kr​ve, Et Le​kvit, ko​ja ni​je pri​pa​dala vi​so​kom dru​štvu i iz​ve​sno, ni​kad u ži​vo​tu ni​je obu​kla ha​lji​nu ku​plje​nu u Pa​ri​zu. Da li se sva​koj že​ni de​si da se osvr​ne i po​mi​sli ko​li​ko je lu​da bi​la u mla​do​sti? Dej​zi je opet raz​mi​šlja​la o Etel, ko​ja se si​gur​no po​ne​la bu​da​la​sto što je za​trud​ne​la sa ože​nje​nim po​slo​dav​cem, ali ni​ka​da o to​me ni​je go​vo​ri​la sa ža​lje​njem. Mo​žda je to is​pra​van stav. Dej​zi je sad pro​mi​šlja​la o sop​stve​nim gre​ška​ma: o ve​rid​bi sa Čar​li​jem Far​kar​so​nom, o od​bi​ja​nju Loj​da i uda​ji za Deč​ka Fic​her​ber​ta. Ni​je mo​gla do kra​ja da sa​gle​da pro​šlost i raz​mi​sli i o do​brim po​sle​di​ca​ma svo​jih iz​bo​ra. Tek ka​da ju je vi​so​ko dru​štvo bes​po​go​vor​no od​ba​ci​lo, a ona pro​na​šla ute​hu u Ete​li​noj ku​hi​nji u Ald​gej​tu – tek ta​da je njen ži​vot kre​nuo na​bo​lje. Pre​sta​la je da žu​di za dru​štve​nim sta​tu​som i spo​zna​la pra​vo pri​ja​telj​stvo, i ota​da je bi​la sreć​na. Sa​da, kad vi​še za te stva​ri ni​je ma​ri​la, u za​ba​va​ma je uži​va​la mno​go vi​še ne​go ra​ni​je. – Sprem​na? – re​če Lojd. Bi​la je sprem​na. Obu​kla je ve​čer​nji ka​put ko​ji je Di​or kre​i​rao uz ha​lji​nu ko​ju je obu​kla. Si​šli su lif​tom, iza​šli iz ho​te​la, i ušli u li​mu​zi​nu ko​ja ih je če​ka​la.

IV Kar​la je ube​di​la maj​ku da im na Bad​nje ve​če svi​ra na kla​vi​ru. Go​di​na​ma već Mod ni​je bi​la svi​ra​la. Mo​žda ju je sad to ras​tu​ži​lo, pri​zvav​ši uspo​me​ne na Val​te​ra; uvek su njih dvo​je svi​ra​li i pe​va​li za​jed​no, i ona je če​sto pri​ča​la de​ci ka​ko je be​zu​spe​šno po​ku​ša​va​la da ga na​u​či da svi​ra reg​tajm. Vi​še se, me​đu​tim, toj pri​či ni​je vra​ća​la, a Kar​la je slu​ti​la da sa​da kla​vir pod​se​ća Mod na Jo​a​ki​ma Ko​ha, mla​dog ofi​ci​ra ko​ji joj je do​la​zio na ča​so​ve kla​vi​ra, ko​ga je ob​ma​nu​la i za​ve​la, da bi ga po​tom Kar​la i Ada ubi​le u ku​hi​nji. Kar​la ni​ka​ko ni​je mo​gla da se otre​se se​ća​nja na to ko​šmar​no ve​če, na​ro​či​to ono​ga kad su mo​ra​le da se ra​to​si​lja​ju le​ša. Ni​je se zbog to​ga ka​ja​la – is​prav​no su po​stu​pi​le – ali bi joj, sve​jed​no, bi​lo dra​že kad bi to mo​gla da za​bo​ra​vi. Bi​lo ka​ko bi​lo, Mod je ko​nač​no pri​sta​la da im od​svi​ra „Ti​hu noć”, a oni svi za​jed​no da pe​va​ju. Ver​ner, Ada, Erik i tro​je de​ce – Re​be​ka, Va​li i ma​la Li​li – oku​pi​še se oko sta​rog sten​ve​ja u go​stin​skoj so​bi. Kar​la sta​vi sve​ću na kla​vir, a on​da se pom​no za​gle​da u li​ca svo​jih naj​bli​žih u ne​stal​nim se​ni​ma do​ma, dok su pe​va​li po​zna​tu ne​mač​ku bo​žić​nu pe​smu. Ver​ner je bio po​di​gao Va​li​ja, ko​ji će kroz ne​ko​li​ko ne​de​lja na​vr​ši​ti če​ti​ri go​di​ne; de​čak je po​ku​ša​vao da pe​va, oba​zri​vo na​ba​da​ju​ći re​či i me​lo​di​ju. Imao je is​toč​njač​ke oči na oca si​lo​va​te​lja; Kar​la je re​ši​la da upra​vo to bu​de nje​na osve​ta – da si​na vas​pi​ta​va da pre​ma že​na​ma bu​de ne​žan i da ih po​štu​je. Erik je od sr​ca pe​vao re​či him​ne. Je​ste on po​dr​ža​vao so​vjet​ski re​žim, i to sa istom ona​kvom za​sle​plje​no​šću kao što je ne​ka​da bio uz na​ci​ste. Kar​la je u pr​vo vre​me zbog to​ga bi​la zbu​nje​na, pa i be​sna, ali sa​da je pre​po​zna​la ža​lo​snu lo​gi​ku ko​ja ga je vo​di​la. Erik je bio je​dan od onih ne​pri​la​go​đe​nih lju​di ko​ji se to​li​ko pla​še ži​vo​ta da će ra​di​je ži​ve​ti pod stro​gim auto​ri​te​tom, gde će mu vla​da ko​ja ne do​zvo​lja​va bi​lo ka​kvo ne​sla​ga​nje go​vo​ri​ti šta da ra​di i šta da mi​sli. Ne​pro​mi​šlje​ni su i opa​sni bi​li ta​kvi

lju​di – ali šta da se ra​di kad ih ima to​li​ko mno​go. Kar​la je s ne​žno​šću pogléda​la u svo​ga mu​ža, na​o​či​tog i u tri​de​se​toj. Se​ća​la se nji​ho​vih po​lju​ba​ca, i ne sa​mo po​lju​ba​ca, na pred​njem se​di​štu nje​go​vog šme​ker​skog auto​mo​bi​la, par​ki​ra​nog u Gri​ne​val​du, kad je njoj bi​lo de​vet​na​est go​di​na. I da​lje je vo​le​la da se lju​bi s njim. Dok je raz​mi​šlja​la o vre​me​nu ko​je je ota​da pro​šlo, ža​li​la je zbog mno​go če​ga, ali naj​vi​še ju je bo​le​la oče​va smrt. Ne​do​sta​jao joj je u sva​kom tre​nut​ku, i još bi joj se de​si​lo da za​pla​če kad ga se se​ti ka​ko le​ži u hod​ni​ku, po​što su ga pre​mla​ti​li ta​ko svi​re​po da ni le​ka​ra ni​je živ sa​če​kao. Ali sva​ko mo​ra da umre, a otac je dao ži​vot za​rad bo​ljeg sve​ta. Da je vi​še Ne​ma​ca bi​lo ta​ko hra​bro, na​ci​sti ne bi od​ne​li po​be​du. Že​le​la je Kar​la da ra​di sve ono što je ra​dio on: da po​di​že de​cu ka​ko va​lja, da uti​če na po​li​ti​ku ze​mlje, da vo​li i da bu​de vo​lje​na. I, naj​vi​še od sve​ga, že​le​la je da, kad je jed​nog da​na vi​še ne bu​de, nje​na de​ca mo​gu da ka​žu, kao što je ona go​vo​ri​la o svom ocu, da je njen ži​vot imao smi​sla, i da je ona ovaj svet uči​ni​la bo​ljim. Bo​žić​na pe​smi​ca se za​vr​ši​la; Mod je ma​lo du​že za​dr​ža​la po​sled​nji akord; a ma​li Va​li se nag​nuo, du​nuo i uga​sio sve​ću. - KRAJ -

Zahvalnost Ri​čard Ove​ri je moj glav​ni sa​vet​nik za isto​ri​ju u to​ku ra​da na tri​lo​gi​ji Sto​le​će. Za​hval​nost du​gu​jem i isto​ri​ča​ri​ma Eva​nu Mod​sli​ju, Ti​mu Ri​su, Ma​ti​ja​su Raj​su i Ri​čar​du To​ju, ko​ji su Zi​mu sve​ta pro​či​ta​li u ru​ko​pi​su i na​či​ni​li od​re​đe​ne is​prav​ke. Kao i obič​no, ne​pro​ce​nji​vu po​moć pru​ži​li su mi mo​ji ured​ni​ci i agen​ti, po​seb​no Ej​mi Ber​ko​ver, Le​sli Gelb​man, Fi​lis Gran, Nil Naj​rin, Su​zan Opi i Dže​re​mi Tre​vi​ja​tan. Svog agen​ta Ala Zu​ker​ma​na upo​znao sam ot​pri​li​ke 1975. go​di​ne, i ota​da je on moj naj​stro​ži kri​ti​čar i naj​in​spi​ra​tiv​ni​ji či​ta​lac. Mno​go pri​ja​te​lja po​mo​gao mi je svo​jim pri​med​ba​ma. Naj​džel Din ima ne​nad​ma​šno oko za de​talj. Kris Ma​ners i To​ni Ma​kvol​ter bi​li su pro​nic​lji​vi kao i uvek. An​ge​la Špi​cig i Ane​ma​ri Ben​ke spa​sle su me broj​nih gre​ša​ka u pi​sa​nju re​či na ne​mač​kom. Uvek smo za​hval​ni i svo​jim po​ro​di​ca​ma, kao što i tre​ba da bu​de​mo. Bar​ba​ra Fo​let, Ema​nuel Fo​let, Džan Ter​ner i Kim Ter​ner pro​či​ta​li su pr​vu ver​zi​ju ove knji​ge i upu​ti​li mi ko​ri​sne kri​ti​ke, da​ru​ju​ći me pri​tom i onim što pre​va​zi​la​zi sve – svo​jom lju​ba​vlju.

1 Je​dan od naj​po​zna​ti​jih i naj​lep​ših ber​lin​skih bu​le​va​ra. 2 Ber​lin​ski me​tro. 3 Uro​đe​ni de​for​mi​tet kič​me​nog stu​ba. 4 Ji​diš: si​le​dži​ja, zli​ko​vac. 5 Nem.: Schutzstaf​fel. Od​bram​be​ne sna​ge. 6 Nem.: ju​ri​šni od​red. 7 Nem.: Hi​tle​ro​va omla​di​na. 8 Eng.: Jack – mo​mak, mu​ško, dil​ber, muž​jak. 9 Autor ko​ri​sti pri​dev co​lo​red – obo​je​ni, ko​ji je u Ame​ri​ci do ne ta​ko dav​no sma​tran fi​ni​jim, kul​tur​ni​jim iz​ra​zom za pri​pad​ni​ke cr​ne ra​se i me​le​ze. 10 Kri​sto​fer Ren (1632–1723), je​dan od naj​zna​čaj​ni​jih en​gle​skih ar​hi​te​ka​ta svih vre​me​na. 11 Cr​ve​no i cr​no. 12 U to vre​me, na​rav​no, ni​je po​sto​jao ve​li​ki tu​nel is​pod La​man​ša, pa se iz Lon​do​na u Pa​riz pu​to​va​lo vo​zom do La​man​ša, za​tim bro​dom pre​ko mo​re​u​za ko​ji odva​ja bri​tan​sko ostr​vlje od evrop​skog kop​na, i da​lje, opet, vo​zom do fran​cu​ske pre​sto​ni​ce. 13 Čo​ri​zo (cho​ri​zo), pi​kant​na šun​ka, spe​ci​ja​li​tet je Pi​ri​nej​skog po​lu​o​str​va, dok je oru​ho (oru​jo) vr​sta ja​bu​ko​va​če. 14 Alu​zi​ja na „fol​ksva​gen” (Vol​kswa​gen), što zna​či „na​rod​ni auto​mo​bil”. 15 Bri​tan​sko Kra​ljev​sko rat​no va​zdu​ho​plov​stvo. 16 Sred​stvo za ubla​ža​va​nje te​go​ba sa je​trom. 17 U do​slov​nom pre​vo​du: ima​la je cve​ta​nje, što će re​ći – ima​la je ci​klus. 18 U Uli​ci Da​u​ning, ču​ve​nom Da​u​ning stri​tu, na bro​ju de​set, na​la​zi se se​di​šte bri​tan​ske vla​de. 19 Bri​tan​sko Mi​ni​star​stvo ino​stra​nih po​slo​va. 20 Nem.: mo​ja že​na i tvo​ja že​na. 21 Fr.: À bientôt – do sko​rog vi​đe​nja. 22 Skra​će​ni​ca od Air Raid Pre​ca​u​ti​ons, Slu​žbe za za​šti​tu u slu​ča​ju va​zdu​šnih na​pa​da. 23 Nem.: No​vi na​rod. 24 Fren​klin De​la​no Ru​zvelt. 25 Reč je o fil​mu The Bri​de Ca​me C. O. D. re​di​te​lja Vi​li​ja​ma Ki​tli​ja, ve​li​kom hi​tu s po​čet​ka če​tr​de​se​tih go​di​na XX ve​ka. 26 Ro​man ame​rič​kog pi​sca Džo​na Štanj​be​ka (1902–1968) ob​ja​vljen 1939. go​di​ne. 27 Fran​cu​sko pre​zi​me Roc​he​fort, ko​je se iz​vor​no iz​go​va​ra Roš​for, Ame​ri​kan​ci u ogrom​noj ve​ći​ni iz​go​va​ra​ju po „svo​me” – Ro​ke​fort. 28 Eng.: On the Ro​of Gang (OTRG) – tim vr​hun​skih ame​rič​kih krip​to​lo​ga i ve​zi​sta ko​ji su od 1928. do 1941. go​di​ne ra​di​li na kro​vu zgra​de Mi​ni​star​stva rat​ne mor​na​ri​ce u Va​šing​to​nu. 29 Vi​li​jam Ha​ri​son Demp​si (1895–1983), le​gen​da ame​rič​kog bok​sa. 30 Bes​kru​pu​lo​zni za​vod​nik iz Ser​van​te​so​vog Don Ki​ho​ta. 31 Jed​na od pe​de​se​tak en​gle​skih cr​ka​va sa​gra​đe​nih po pro​jek​tu zna​me​ni​tog en​gle​skog ar​hi​tek​te ser Kri​sto​fe​ra Re​na (1623–1723). 32 Ame​rič​ko rat​no va​zdu​ho​plov​stvo. 33 Reč je o iz​ve​šta​ju ko​ji je 1942. bri​tan​skom par​la​men​tu pod​neo ugled​ni en​gle​ski eko​no​mi​sta i dru​štve​ni re​for​ma​tor Vi​li​jam Be​ve​ridž (1879–1963). 34 Re​kao je pro​sto: „Ne.” Ja mu re​koh: „Ka​ko to mi​sliš: ne?” A on će: „Ta​ko, su​prot​no od ‘da’.” 35 Engl.: Jo​int In​tel​li​gen​ce Cen​ter, Pa​ci​fic Ocean Area (JIC​POA). 36 Nem., fran.: Stoj, sta​ni​te!

37 Franc.: Ži​ve​la Fran​cu​ska! 38 Engl.: Land of Ho​pe and Glory, po​pu​lar​na ro​do​lju​bi​va pe​sma, svo​je​vr​sna al​ter​na​tiv​na him​na En​gle​ske, ko​ju je 1902. go​di​ne kom​po​no​vao Edvard El​gar (1857–1934) na sti​ho​ve Ar​tu​ra Kri​sto​fe​ra Ben​so​na (1862–1925). 39 Engl.:Sve​to troj​stvo. 40 Deo Ber​li​na. 41 Ame​rič​ki la​nac rob​nih ku​ća. 42 Dže​ki mi​sli na Džo​na Džor​dža He​ja (1909–1949), po​zna​tog po na​dim​ku „Acid Bath Mur​de​rer”, zlo​gla​snog ame​rič​kog se​rij​skog ubi​cu ko​ji je svo​je žr​tve po​ta​pao u ki​se​li​nu.