Zen i Borilačke Veštine

Filoloski fakultet Univerzitet u Beogradu Studenski trg br. 3, Beograd

Seminarski rad „Japan i svet 1” Zen i borilačke veštine

Profesor: Milica Jotov Аsistent: 2187/2011 Aleksandar Pavlović

Student: Dijana Antić

Sadržaj

Uvod..........................................................................3 Zen............................................................................. 4 Borilačne veštine......................................................6 Zen u vreme samuraja.............................................8 Sličnost u praktikovanju borilačkih veština i zazena......................................................................... 9 Ovde i sad.................................................................11 Snaga i mudrost ......................................................13 Tajna zena i borilačkih veština...............................14 Literatura...................................................................1 5

2

Uvod Istinska bliskost zena i borilačkih veština leži u činjenici da nas i jedno i drugo vode u pravcu duhovne staze. Zen i borilačke veštine predstavljaju stazu spoznaje života i smrti. Da biste praktikoval zen ili borilačke veštine morate živeti intenzivno, celim srcem, bez reserve - kao da očekujete smrt u sledećem trenutku. Ako to ne praktikujete zen postaje samo puku ritual, a borilačke veštine običan sport. Kada je jedan učenik borilačkih veština pitao učitelja koliko dugo treba da praktikuje zazen, on mu je odgovorio : ,,Dok ne umreš.'' Što znači da zen i borilačke veštine nisu stvari koje učimo ili činimo one su ono što mi zapravo jesmo. U praksi budoa nema svesnog razmišljanja,nema vremena za razmišljanje. Volja i akcija moraju biti istovetni. To podrazumeva mir u pokretu. Mir u pokretu je tajna budoa i zena.

Slika 1. 3

Zen

Zen je spoj velikih kultura Istoka: Indije, Kine i Japana. Na svom istorijskom putu zen se najvise učvrstio u Japanu i prodro u sve oblasti kulture ovog naroda. Zen odbacuje rituale i simbole insistirajuci na direktnoj komunikaciji s prirodom i univerzumom. On za cilj ima savršenstvo ličnosti. Za razliku od mnogih drugih budističkih škola, zen se ne oslanja na svete tekstove i rasprave o metafizičkim pitanjima, jer naglašava važnost nevezivanja, narocito za svete spise. Ono što zen ističe je da se, poput Bude, meditacijom i svesnom pažnjom može postići prosvetljenje. Cilj zena je otkriti prirodu Bude u sebi i u drugima. To se naziva “okretanjem očiju prema unutra”. U tom smislu zen je antifilozofski i antiteoretski. Meditativna praksa zena, zvana “zazen” na japanskom, jeste srce zena. Zazen znači postati intiman sa samim sobom, pronaći pravi osećaj unutrašnjeg jedinstva I uskladiti se sa univerzalnim životom.

4

Položaj zazena je ustvari ,,pravilno sedenje’’. Jastuče na kom se sedi zove se zafu. Noge su ukrštene u tradicionalnom položaju lotosa, desno stopalo na levoj butini, a levo stopalo na desnoj, listovi su okrenuti ka gore. Polu-lotos je takođe dopušten, pri čemu samo jedno stopalo počiva na suprotnoj butini dok je druga noga ukrštena i samo podvučena ispod. Ali važno je da su oba kolena čvrsto pritisnuta.

Slika 2. Suština zena je ispravan položaj, disanje i stav uma. A vremenom svaki čin u životu postane zen. Ali izvor tog stanja je jednostavno sedenje.

Borilačke veštine

5

Veština mačevanja, borba kopljima, streljaštvo ili jednostavno borba golim rukama - stari su koliko i sam čovek, zato što je on uvek imao potrebu da se brani i lovi kako bi prehranio sebe i svoje pleme. Najpre su otkrivena oružja – koplje, sekira od kamena, praćka, strela, a onda su postepeno razvijene najbolje moguće tehnike za svako oružje. Tehnika borbe bez oružja došla je u prvi plan u vreme kada su putujući sveštenici bili napadani i zarobljivani od strane razbojnika – jer je sveštenički zavet podrazumevao zabranu upotrebe oružja. Prvi oblik borbe bez oružja razvijen je u Kini, a kasnije se veština razgranala u više njih kao što su karete, đudo, tai či čun i pomoću ovih veština sveštenici su mogli da se odbrane u svakoj prilici. Lutajući sveštenici preneli su to znanje iz Kine u Japan, gde je ono doživelo neverovatan uspeh. Karate u đudo postali su popularniji u Japanu, dok je tai-či čun ostao obeležje Kine.

Slika 3. Japanske borilačke veštine kao što su kendo, karate, đudo, aikido, streljaštvo i praktikovanje zen čine japanski "Budo". Budo znači ,,ratna staza’’. Međutim slovo bu može da označi i prekid borbe, vraćanje mača u korice. Tako da je u reču budo naglasak na pojmu bu. A do označava put.

6

Slika 4. Borilačke veštine nemaju veze sa nadmetanjem, one predstavljaju jednu filozofiju, predstavljaju umetnost življenja i umiranja. Prema tome, suština budoa nije samo u borbi već i u pronalaženju mira i ovladavanju sobom. Kendo, mačevalištvo, uvek je bilo najcenjenitija i najplemenitnija borilačka veština, najbliža duhu zena. Kedno, staza mača, postavlja pitanje : ,, Kako živeti,kako umreti? ’’ i zbog toga je staza mača bliska stazi zena.

Zen u vreme samuraja Samuraju su prihvatili zen kao svoju filozofiju zbog naglasak koji zen stavlja na jednostavnost i samokontrolu, na punu 7

svest u svakom trenutku jer sve to savršeno se uklapa u način života jednog samuraja, koji u svakom trenutku može započeti duel i koga od života i smrti deli samo jedan jedini udarac mača.

Slika 5.

Samuraji su meditaciju shvatali krajnje ozbiljno. Pre nego, što bi preuzeli neku akciju, samuraji su sabirali svoje moći pomoću zezena. Praktikovanjem zazena samuraj je mogao da delotvorno umiri svoj nemirni um, da opazi konačnu harmoniju iza prividnog nesklada i da postigne jedinstvo intuicije i akcije koji su neophodni za mačevalištvo.

Sličnosti u praktikovanju borilačkih veština i zazena

8

Um mora da bude prazan. To je zen, to je budo. Gledajući u oči životu ili smrti, svest mora da ostane mirna. Morate se odlučiti za život ili smrt, i u isto vreme prihvatiti obe mogućnosti, a ne samo filozofski ih podnositi. Čak i kad moje telo umre, moj um mora da bude nepomućen - u tome se sastoji obuka zena i budoa.

Postoje tri faze koje su zajadničke za zen I borilačke veštine. A to su: Prva faza je period gde su uključeni volja i svesni napor i ta faza traje od 3-5 ponekad čak i 10 godina. Druga faza je period koncentracije bez sudelovanja svesti. U ovoj fazi učenik je potpuno smiren i tada je spreman da postane asistent svom učitelju,a kasnije I sam postaje učitelj. Treća faza je period kada duh postiže potpunu slobodu. ,,Za slobodan duh,slobodan je čitav svet''.

Prilikom vežbanja zena i borilačkih veština, od suštinske važnosti je koncentracija na izdisaj. Time se sporovodi energija prema najnižem delu tela i kičmenom stubu, otklanjajući sve napetosti i ulivajući novu snagu.

9

Kada vežbamo zazen ne smemo ga raditi polovično, moramo u potpunosti biti usresređeni na položaj i disanje. Na taj način, zazen će nam uvek biti svež i nov, i nikada nam neće dosaditi. Ako ga vežbamo onako kako treba ubrzo možemo primetiti da je zazen i teži od borilačkih veština. U zazanu kao i u borilačkim veštinama vežbamo sve više i više, i svaki put na život ili smrt. Svaka borilačka veština ima svoju sopstvenu tehniku. U zazenu, koncentracija na položaj je takođe jedna tehnika. U borilačkim veštinama rad na tehnici je neophodan, i on zna da potraje i po deset ili dvadeset godina; ali džudista koji ne uči ništa osim džudoa nije pravi džudista. Najbolja veza između uma i tela, duha i položaja, uma i tehnike, jeste disanje. A pravilno disanje postiže se redovnim praktikovanjem zezena. Kada neka osoba prvi put počne da praktikuje zazen, ona će naići na mnogo poteškoće. Na početku se mora strpljivo i svesno raditi na položaju, jer se pravilnim položajem um i disanje dovode u ravnotežu. Budo podrazumeva da svest i delovanje budu jedno.Kada počnemo da vežbamo borilačke veštine mi iznova i iznova ponavljamo kate.Neprekidno ih ponavljamo dve ili tri godine sve dok ne postanu navika, vaša druga priroda. Isto važi i za praktikovanje zazena. Mi svakog dana iznova i iznova ponavljamo vežbe disanja dok ne postanu deo nas samih. Isto važi za sve u životu. Kijaj je poklič koji se koristi u borilačkim veštinama. Koristi se u dođou i to je vrlo moćna vibracija koja za kratko paralizuje protivnika. Kijaji se može uporediti sa kvacom koji učitelji zen škole Rinazai koriste da pokrenu i probude svoje učenike.

Ovde i sada

10

Kreativnost i koncentracija energije su zajednički imenitelji borilačkih veština i zena. Ako se koncentrišemo na ,,ovde i sada’’,ostajući neprekidno u dodiru sa osnovnom energijom u telu, onda možemo da posmatramo šta se oko nas dešava i da usmerimo energiju na akciju u vezi s tim. ,,Mesečev odraz na površini reke neprekidno se kreće. Ipak mesec sija i nikuda ne ide; on stoji ali se kreće.’’

Slika 6. To je vrlo kratka pesma o tajni zena i borilačkiih veština. U borbi um mora da bude nalik na mesec , dok telo i vreme teku poput vode u reci . Sada se nikad ne vraća. U zazenu je svaki izdah jedinstven , sadašnji i nikada se neće ponoviti. Zbog toga mi uvek moramo da budemo usresređeni na sadašnji trenutak. Moramo znati da ni jedan zazen nije isti 11

kao današnji. Dok traje zazen ne smete se opuštati, uvek morate biti usresređeni na ,,ovde I sada’’ isto važi i za vežbanje borilačkih veština. Nije dobro polovično raditi stvari; vežbu moramo uraditi celim bićem, moramo joj se u potpunosti predati. Ne smemo ostaviti ni trunku energije u rezervi! Naša svest ne sme da se premišlja, treba se u potpunosti uskladiti sa onim što se trenutno dešava.

Ne misli. Pre i posle, Napred,nazad. Samo sloboda u središnjoj tački.

Snaga i mudrost

12

Kako da postati najjači? Kako da postati najmoćniji? Kako prosvetliti svoj um, ovladati sobom i doći do mudrosti? Kako istvovremeno postati jak i mudar? Od davnina ljudska bića su težila da dođu do ovih odgovora i postignu apsolutnu mudrost i snagu.U Japanu to se postiže praktikovanjem borilačkih veština uporedo sa stazom zena. Po svojoj snazi,čovek ne može biti ravan lavu,kao što ni po svojoj mudrosti ne može biti ravan Bogu. Ali postoje tehnike koje učitelj borilačkih veština prenosi na učenika i pomoću kojih učenik može da preuzme ono najbolje od protivnika i da ga na taj način savlada. Pomoću toga on razvija moć koja premašuje ličnu snagu svakog pojedinca. Za razliku od borilačkih veština zen je razvio tehniku koja doprinosi fizičkoj i mentalnoj snazi i otvara put do mudrosti. Ta tehnika naziva se zazen . Praksa zazena se izvodi sedenjem u tradicionalnom položaju, a može se izvoditi i u šetnji, stojeći, pravilnim disanjem. Na taj način um dospeva u stanje bez razmišljanja. Cilj borilačkih veština jeste očuvanje života u suočenju sa neprijateljskim silama, dok zazen nudi rešenje za pitanje smrti. Sedenje u zazen položaju je jako slično ležanju u mrtvačkom sanduku – zbog toga što na kraju svako mora da odbaci sve .

13

Tajne zena i borilačkih veština

U duhu zena i budoa svakodnevni život postaje borba. Svesnost mora da preovladava u svakom trenutku - prilikom ustajanja, u toku rada, ručka, u vreme odlaska na počinak. To je prilika za ovladavanje samim sobom. Intuicija, mudrost i fizička akcija moraju uvek biti jedno. To je tajna zena i borilačkih veština. Kao što borilačke veštine nisu sport , tako ni zazen nije vrsta masaže ili duhovne kulture. Na početku su borilačke veštine služile za ubijanje ljudi, a samuraju su težili tome da steknu neverovatne magijske sposobnosti. Hteli su da prođu kroz vatru a da ne izgore, ili da stena padne na njih, a da ih ne ozledi.Zbog toga su trenirali svoj um kako bi stekli natprirodne sposobnosti i moći. A kasnije su potpali pod uticaj zena i staza koja ih te do tad učila kako preseći neprijatelja na pola postala je staza presecanja vlastitog uma. Staza rešenosti, odlučnosti, određenosti . U praksi budoa nema svesnog razmišljanja,nema vremena za razmišljanje. Volja i akcija moraju biti istovetni.To podrazumeva mir u pokretu.Mir u pokretu je tajna budoa i zena.

14

Literatura http://www.aiki.rs/zen_budo.htm http://www.kaishin.rs/Site/Kendo-Osnovna.html http://www.northsideaikido.com/zazen.php Questions to a Zen Master: Practical and Spiritual Answers from the Great Japanese Master Put zena – Eugen Herigel

15