Zelena Arhitektura

ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

ЗЕЛЕНА АРХИТЕКТУРА Основе грађевинарства и архитектуре – семинарски рад

Бањалука, 2014. година

1. Увод Некада се сматрало како су сва природна богатства ту само да служе човјеку, те да су природна добра, уз то, неисцрпна. Човјек се ставља у средиште свега. Тај, стручно назван хомоцентрични систем (човјек у средини), владао је човјечанством до 60-тих година 20. вијека, када су се почеле примјећивати штетне последице. Данас хомоцентрични систем почиње замјењивати екоцентрични систем. Људи усмјеравају своја настојања ка оним технологијама које мање уништавају природну околину. У овом раду биће ријечи о начинима градње објеката који омогућавају што мањи штетан утицај на животну околину, употребу обновљивих извора енергије, употребу тзв. „зелених“ материјала. Биће приказани и неки објекти који су примјер зелене архитектуре.

2

2. Глобално загријавање и архитектура Индустријска револуција започета у XVIII вијеку донијела је човјечанству многе погодности, али је истовремено проузроковала и велике климатске промјене. Током индустријске ере долази до повећаног садржаја угљендиоксида у атмосфери насталог услед сагоријевања фосилних горива. Та појава је условила подизање средње површинске температуре ваздуха и значајне климатске промјене. Убрзању климатских промјена допринела је и учестала сјеча тропских шума, што је условило концентрацију угљен-диоксида. У последњих неколико година већ смо осјетили да прољеће долази раније. У свијету се догађају велике климатске катастрофе од разорних олуја, преко великих поплава до екстремно високих температура које доводе до суша. Научници предвиђају да ће до 2030. године ситуација бити још гора. Повећање температуре условљава отапање леда на половима, што може довести до њиховог нестанка. То условљава подизање нивоа мора и поплаве које ће довести до нестанка великог броја острва у Океанији, Јужној Америци и осталим дијеловима свијета. Такође поплаве, олује, мећаве и суше постаће свакодневна појава што ће проузроковати ширење заразе и болести у појединим дијеловима света. Доћи ће до појаве тзв. климатских избјеглица. Људи ће из крајева који постану немогући за живот бјежати у приступачније крајеве. Све ове појаве називају се глобално загријавање или појачан ефекат стаклене баште, а да би се оне спријечиле потребно је само да се смањи емисија угљендиоксида и да се престане са сјечом тропских шума. Наизглед једноставно рјешење. Тако су чланице 160 нација 1997. године у Кјоту усвојиле протокол по коме су се обавезале на редукцију гасова који појачавају ефекат стаклене баште. Ово се односило нарочито на велике земље које су уједно и највећи загађивачи. Остало је на томе да видимо да ли ће ова мисија успјети или ће се планета претворити у неприступачно мјесто за живот. Поред Кјото протокола последњих година на сва уста се говори о глобалном загријавању и начину на који оно може да се заустави. Ова борба је узела маха у свим сферама људског живота на земљи. Међу њима је и архитектура. Наиме, појавила су се решења која се својим концептима прилагођавају насталој ситуацији. Архитектонска остварења која се користе природном енергијом и своде емисију штетних гасова на нулу. Ту су и концептуални пројекти за случај да заиста дође до потпуних климатских промена на земљи, који су замишљени као архитектура грађена од природних материјала базирана на природној енергији. Ови пројекти се још називају зелена архитектура, и било да су изведени или концептуални јављају се у различитим формама. Реч је о урбаним вишеспратницама са фармама, плутајућим екоградовима, свјетлећим соларним кулама, вишеспратницама са турбинама, вјетрењачама које лебде уз помоћ магнета. Облици су различити а идеје бројне. Ови пројекти помјерају границе архитектуре и постављају нове принципе у архитектури. (1)

3

3. Зелена архитектура У последње вријеме доста се прича о појму зелене архитектуре, али право значење је и даље помало нејасно. Врло често појам зелене архитектуре и „зелене градње“ се користи упоредо са појмом одрживе градње. Зелена архитектура подразумијева све начине градње које користе обновљиве изворе енергије и употребу чистих и енергетски ефикасних технологија и метода градње. Традиционални приступ у градњи и коришћење природних, незагађујућих и рециклираних материјала омогући ће нам дугорочни опстанак на планети. Здрав однос према зеленилу, спољном и унутрашњем ваздуху, води, употреби кишнице, термалној, хигијенској и визуелној удобности унутрашњег простора, спаја нас са природом и тако нам развија свијест која нас обавезује да размишљамо о животу у складу са природом. Зелена архитектура подразумева интегрисање зграда у укупан еколошки систем, почев од урбанистичког планирања, преко архитектуре са конструкцијом и обликовањем фасада, до техничких и енергетских система и могућности њихове уградње и експлоатације. (2)

4. Енергетски ефикасне зграде Ефикасност у коришћењу енергије и ресурса постала је најважније мјерило квалитета зграде. Зграде су у чврстој вези са тлом а самим тим и са природом из које могу да црпе сву потребну енергију. Циљ је да количина те енергије буде што мања. Улагање у енергетску ефикасност зграда требало би да буде приоритет, јер је улагање у енергетску ефикасност, уједно и уштеда. Кроз улагање у материјале за термоизолацију и коришћење обновљивих извора енергије повећава се вриједност зграде и омогућава се брз повратак уложених средстава у периоду од пет до десет година.

4.1. Врсте енергетски ефикасних кућа 1. "Обична" кућа: куће које захтевају просјечно 80 до 100 кWh/м2год. потребне енергије за гријање. Према једноставном прорачуну произлази да ће таква кућа на гријање трошити отприлике 9 лит/м2год. лож уља, 9 м3/м2год. природног гаса или 18 кг/м2год. дрвених пелета. 2. Нискоенергетски објекти - стандардна кућа: су објекти са системима загријавања базираним на традиционалним начинима гријања. Годишње потребе за загријавањем простора између 40-60 кw/м 2. Такве куће у правилу имају добро изоловане зидове и кров, квалитетну енергетски ефикасну столарију са вишеслојним изолацијским стаклима. У правилу овакве куће имају класичан начин гријања и гријних тијела и по правилу немају посебне/додатне инсталације вентилације. 3. "Тролитарске куће": Примарни разред ниско-енергетске куће, годишње потребе за загријавање 30кw/м2. Према једноставном прорачуну произлази да ће таква 4

кућа на гријање трошити отприлике 3 лит/м 2год. лож уља, 3 м3/м2год. природног гаса или 6 кг/м2 год. дрвених пелета. 4. Пасивне куће немају потребе за класичним системом гријања, оне своје потребе за топлином добијају преко софистицираног система вентилације са рекуперацијом, са квалитетним усмјеравањем и коришћењем прикупљене енергије и додатним системима за евентуално догријавање, односно хлађење. 5. "Нулта" енергетска кућа: то је објекат који све своје потребе за енергијом добија само коришћењем сунчеве енергије, енергије вјетрова и/или уз коришћење геотермалних извора, уз квалитетну топлотну изолацију. Оваква кућа љети дистрибуира вишак енергије, док исти зими потражује назад и на тај начин њен годишњи енергетски биланс је једнак нули. (3)

4.2. Пасивне куће “Пасивне куће” су зграде које имају изразито ниску потребу за енергијом за гријање, у централној Европи и зато им нису потребни активни системи грејања. Ове куће могу да се грију “пасивно”, само коришћењем унутрашњих извора топлоте и соларних добитака кроз прозоре као и минималног догријавања свјежег ваздуха.

Слика 1 – Шема енергетски ефикасног објекта

5

Пројектовање Основни принципи пројектовања, којих се треба придржавати током процеса пројектовања објекта: - компактни облик објекта - јужна оријентација објекта – ако је могуће, није нужно - Избегавање сложених облика у конструкцији објекта Суперизолација Све непровидне конструкције треба да буду изоловане тако да кофицијент пролаза топлоте буде мањи од 0,15W/(м2К). У пракси се то обезбјеђује слојем термоизолације од 20-30цм. Веома важан дио система изолације пасивне куће јесу прозори и врата. Њихова величина, положај, конструкција, начин уградње имају веома битан утицај на целу зграду– на њене естетске, функционалне и енергетске особине. Комфорна вентилација У пасивној кући систем вентилације има кључну улогу јер обезбјеђује ваздух који је чист, без прашине, без полена и елиминише влажност и мирисе који се могу јавити у спољашњем ваздуху. Природна вентилација прозорима је такође дозвољена, али треба имати на уму да су у том случају топлотни губици већи. Комфорна вентилација са рекуперацијом (повраћај топлоте) смањује топлотне губитке вентилацијом. Отпадни ваздух загријва свјеж ваздух у измењивачу без директног контакта, тј. преноси се само топлота и влажност. Обновљиви извори енергије Сунце је највећи извор обновљиве енергије и та енергија се може употребити помоћу две врсте соларних колектора: 1. Колектори који сунчеву енергију претварају у електричну (фотонапонска конверзија) 2.

Колектори који је претварају у топлотну енергију (топлотна конверзија).

У зависности од позиције објекта могуће је користити оба типа али треба водити рачуна који је погоднији, као и која му је тачна намјена. Са развојем нових технологија и све већом популаризацијом цијене соларних колектора рапидно падају из године у годину те су стога више него исплатива инвестиција за било који објекат. Природно освјетљавање - рефлектујуће површине Рефлексија унутрашњих површина изузетно је важна за повећање вриједности интеррефлектоване компоненте свјетлосног дневног чиниоца која иначе има кључну улогу у нивоу освјетљаја дјелова просторије удаљенијих од прозора. Важно је да површина која прва рефлектује дневну свјетлост буде свијетле боје, ради обезбјеђивања што веће количине дневне свјетлости рефлектоване у простор. Ова површина може бити под, када свјетлост долази директно, или плафон, када свјетлост долази индиректно - рефлектовањем са спољашњих површина које су у нивоу терена, или су формиране у склопу фасаде. Заштита од сунца – примјена баријере од листопадне вегетације 6

Слој/елемент, додат са спољашње стране прозора/стаклене фасаде, може ефикасно заштитити стаклену површину и тиме редуковати соларне топлотне добитке. Специфичности примјене различитих елемената за засјенчивање (хоризонталних, вертикалних или укрштених брисолеја) везане су за неодговарајућу сезонску прилагођеност потребама спријечавања или омогућавања продора сунчевог зрачења (свјетлосног и топлотног) у просторије. У том смислу, поред покретних застора типа ‘’sunscreen’’, листопадне пузавице пружају ефикасно засјенчење, с обзиром на природну усклађеност ритма листања током године са сезонским потребама у погледу заштите од сунца. Топлотне пумпе Топлотне пумпе функционишу по принципу измењивача топлоте и користе геотермалне погодности земљишта, константну температуру током целе године. Имају функцију и грејања и хлађења ваздуха. Око објекта поставља се: - вертикална сонда (дубине око 50 метара); температура воде на дубини од 50м износи око 14°Ц. - хоризонтална (уобичајене дубине од 1,5-2,5м). Ово је најефикаснији вид гријања/хлађења зато што су на већим дубинама земљишта температуре константне те се практично врши само догријавање односно хлађење. Зелени кровови За сваки зелени кров је потребно испитати могућност додатног оптерећања на зграду и тада се опредијелити за одређен тип зеленила и дизајна. Овакви кровови могу да служе за рекреацију, као терени за голф, баште са базеним или ресторани и кафићи за запослене на отвореном. Већи пројекти где су зелени кровови у потпуности искоришћени и функционални и за људе се углавном налазе у метрополама које су затрпане зградама и има јако мало места за живот, а поготово за зеленило које је неопходно против загађења. Зелени кровови поред естетско-функционалне намјене имају велики број предности у односу на обичне кровове : - Имају функцију да током љетњих дана,када бетон може да достигне температуру од 70°C, смањује ову температуру и за 40°C. - Зграда је хладнија љети и топлија зими, па се самим тим не расипа енергија на клима уређаје - Апсорбују загађење из ваздуха- Зелени кровови стварају своју микро-климу - Апсорбују падавине и смањују оптерећење на канализациони систем током киша и отапања снега, па и градске власти имају користи, јер не морају да улажу у проширење канализационог система - Зелени кровови такође смањују ниво буке за око 50 dB, (што је на нивоу жамора људи у ресторану) - Нуде атрактивну алтернативу стандардним крововима - Подижу еколошку свест грађана - Служе као животно окружење за птице, инсекте и мале животиње

7

- Зелени кров штити кровну изолацију и материјал од УВ радијације и ублажава дневне флуктуације температуре, што по неким испитивањима дупло продужава век трајања кровног система - Некретнине са оваквим архитектонским решењем имају већу тржиштну вредност, а па инвестирана средства се често отплате продајом саме некретнине Зелени кровови имају и своје мане: - Иницијална инвестиција је углавном већа од конвенционалног кровног система - Оптерећује зграду додатном тежином - Зелене кровове треба одржавати и бринути да су биљке здраве, јер болест једне биљке лако инфицира друге биљке - Екстензивни зелени кровови имају трошак одржавања на сваких 6 месеци до годину дана у зависности од биљака, а интензивни треба да се одржавају на сваких месец, два. Зелене фасаде Зелене фасаде су врста зелених зидова који прекривају објекат споља, најчешће се састоје од пузавица које могу директно да се ослањају на зидове или да се ослањају на елементе инсталираних конструкција на фасади објекта. Најчешће врсте биљака (пузавице и повијуше) које се користе за ову врсту вертикалног озелењавања су: Бршљан, Девичанска лозица – петолисна, Девичанска лозица – тролисна, Орлови нокти , Плава киша Глицинија, Текома, Жакманова павит, Ватрени грм. Кућни уређаји При веома ниској потреби енергије за гријање и припрему топле воде расте удио енергије коју користе уређаји. Захваљујући модерним уређајима категорије А, А+, А++, који штеде могуће је и тај удио у потрошњи енергије снизити. (4) (5)

5. Зелени грађевински материјали Материјали које користимо утичу на животну средину, а у процесу њихове производње и транспорта троши се енергија. Извори појединих материјала све су оскуднији и висока је не само њихова цијена, већ и цијена енергије неопходне за њихову производњу. Током наредних деценија многи извори енергије биће исцрпљени, као погонска горива која могу бити корисна сировина за вјештачке материјале за које нема природних супститута. Зелени грађевински материјали укључују традиционалне материјале који имају минимални утицај на животну средину и најсавременије технологије које активно унапређују одрживост зграда Традиционалних материјала као што су глина, камен и кречњак још увијек има довољно, а дрво се може сматрати материјалом из обновљивих извора уколико потиче из шума које се правилно његују и обрађују. И сами ови материјали могу се поново користити; употребљени у грађевинарству они незнатно загађују околину, људи имају искуства са њима, а када више нису потребни, могу се природно рециклирати. 8

6. Енергетски пасош Најновијим Законима о енергетској ефикасности зграда, пројекти ће морати да садрже одређен степен енергетских уштеда како би добили енергетски пасош са одговарајућим сертификатом, који ће бити предуслов за добијање грађевинске и употребне дозволе. Та обавеза се односи на нове зграде, али и на све саграђене објекте. Зашто је важно да сваки објекат посjедује енергетски пасош? Утврђено је да зградепроизводе око половину укупне емисије угљен диоксида, што је двоструко више него што испуштају аутомобили и авиони. То је директна последица начина грађења зграда, њихове изолованости, као и примjењеног система за гријање, хлађење, вентилацију, као и коришћења неодговарајуће расвјете и електричних апарата у домаћинству. Енергетским пасошем ће зграде бити рангиране у седам категорија - од А категорије, за објекте који троше најмање енергије до Г категорије за објекте који су остварили најмање енергетске уштеде. Степен енергетске ефикасности у енергетском пасошу утврђује и њихову тржишну вриједност приликом продаје или рентирања, јер ће убудуће овај документ по закону бити неопходан. Што степен енергетске ефикасносати објекта буде већи, то ће и његова вриједност бити већа. (2)

7. Примјери зелене градње 7.1. Цвјетни торањ „Flower Tower“ Стамбена зграда у 17. четврти Париза. Смјештена је на рубу парка, на најосунчанијој страни и нема ништа заједничко с осталим зградама. Ова је зграда омотана у природу. Окружена је балконима помно уређеним и опремљеним прилично великим биљкама. Тегле на балконима су предимензиониране и у функцији ограде, а све је у систему аутоматског залијевања. Сви дневни боравци, без изнимке, гледају на парк и добијају довољно сунца. Поглед из сваког стана филтрира зеленило и сваки стан пружа дојам да има врт. Улаз је важан елемент пројекта. Лифт је на прочељу. На тај начин улаз је осунчан, а врт постаје пејзажни улазни хол. Заједнички дијелови зграде освијетљени су разнобојним неонским свјетлима које је могуће пратити док се пењете провидним лифтом. Зграда је једноставног облика с потпуно равним фасадама од девет спратова, чије плафонске греде имају конзоле да би се на њих могле поставити тегле.

9

Бетон се користи на оригиналан начин. Прочеља су прошарана мјешавином бетона, бијелог и сивог, насумице лијеваног. Исти је случај с теглама и оградама, но ради отпорности кориштен је бетон с додатком силицијског праха армираним микровлакнима бамбуса. Ова је грађевина замишљена као врт са 380 посуда за цвијеће, с промишљеним начином залијевања. Ограда нанизаних балкона састоји се од дивовских тегли и металне ограде кроз коју пролазе цијеви за аутоматско залијевање. Аутоматско залијевање је систем довођења воде (дијелом кишнице) и гнојива који се примјењује како би се биљке засађене на балкону аутоматски узгајале. (6)

Слика 2 – Цвијетни торањ

7.2. Пословни комплекс "Blue Center" Пословни комплекс “Blue Center” на Новом Београду постао је прва зелена зграда у Србији која испуњава највише стандарде енергетске ефикасности, што је потврђено и добијањем британског BREEAM сертификата. У тој згради лифтови и инсталације направљени су тако да троше мање електричне енергије, а фасада и прозори чувају топлоту и задржавају је у унутрашњости објекта. Такође је направљен систем за рециклажу отпада и отпадних вода. (7) Слика 3 - Пословни комплекс “Blue Center”

10

7.3. Енергетски ефикасна зграда - Austrian Institute of Technology Намјена објекта је истраживачко-едукативна и у њему раде стручњаци из цијелог свијета. Институт је изграђен 2009. године и дио је мреже истраживачких технолошких центара Аустрије Засјенчење против прегријавања Јужна фасада објекта је од прегријавања заштићена спољашњим брисолејима на електро погон који се управљају помоћу сензора за свјетлост. Објекат је грађен у масивном систему градње у комбинацији са челичном и дрвеном конструкцијом. Завршна обрада фасаде је дрвена облога испод које је слој за вентилацију и минерална вуна у дебљини од 30 cm. Зелени кров са фотонапонским колекторима Кров је зелен – интезиван са пјешачким комуникацијама које воде до фотонапонских соларних колектора. Институт производи електричну енергију за своје потребе, која се између осталог користи за покретање брисолеја док се вишак енергије испоручује у електро-дистрибутивни систем. Гријање топлим ваздухом Унутрашњост објекта на први поглед изгледа као и сваки други конвенционални објекат, али само на први поглед. Активна гријна тијела у простору се не могу видјети јер се објекат грије помоћу система вентилације са рекуперацијом ваздуха. То значи да је вриједност топлотног оптерећења мања од 10W/м 2, у супротном би било потребно догријавање објекта додатним извором топлоте. Ваздух се у простор убацује мрежом канала који се завршавају испод самих фасадних отвора. Искоришћени ваздух се из простора избацује напоље мрежом канала преко измењивача топлоте – рекуператора, где се врши размјена топлоте између искоришћеног и свјежег ваздуха. Овакав начин измјене ваздуха обезбјеђује сталну унутрашњу температуру- без осцилација. Контролни дисплеј Карактер објекта Аустријског института за технологију - Austrian Institute of Technology (AIT) је истраживачко-едукативни. У том смислу у холу објекта постављен је дигитални инфо дисплеј, који сваког тренутка приказује потрошњу енергије објекта као и емисију СО2. Дисплеј се налази у улазном холу тако да га могу видјети сви корисници објекта. (4)

11

Слика 4 - Austrian Institute of Technology

Слика 5 – Зелени кров

12

8. Предности зелене архитектуре 1. Производња кисеоника Ваздушна загађења спадају међу најопаснија. Испитивање састава ваздуха у градовима довела су до закључка да количина неопходног кисеоника и емитованог угљен-диоксида није у равнотежи. Користећи сунчеву светлост и воду биљке претварају угљен-диоксид у угљене хидрате (који чине састав биљке) и кисеоник. У «зеленој» литератури често се могу пронаћи фантастични подаци о количини кисеоника који производе биљке. Према најновијим истраживањима у обзир се узимају фактори као што су клима, локалне прилике, дохрањивање, методе узгоја и разлике међу појединим врстама. Током 12 сати трајања дневне свјетлости лишће просјечно произведе око 4 литра кисеоника по квадратном метру лисне површине. Човјек просечно потроши 175 кг кисеоника годишње, што је око 335 литара на дан. На основу наведених података, производња кисеоника зелене фасаде лако се може израчунати. Ако бршљан као фасадна биљка формира лишће дебљине од 10-15 цм, значи да на једном квадратном метру зида има приближно 3-5 кубних метара лишћа. Бршљан дневно производи око 12-20 литара кисеоника по квадратном метру зида. Главни проблем у градовима није ниска концентрација кисеоника у ваздуху, већ висок степен његовог загађења. 2.

Задржавање честица нечистоће

Један од најчешћих узрока присуства велике количине прашине у градовима представљају ситне честице које се стварају између точкова аутомобила и површине пута, услед трења. Када доспију у људски организам ове честице могу изазвати озбиљна обољења. Ефекти оштећења зависе од: •

Количине и квалитета честица које се налазе у ваздуху

•

Времена задржавања у контаминисаном простору (трајања изложености)

•

Отпорности људског организма

На тему способности апсорпције сумпор-диоксида и угљен-диоксида од стране биљака објављено је више студија. 3.

Смањење температуре – влажност ваздуха

Испаравање – које производе листови зелених биљака – одводи топлоту из окружења, при чему влажност ваздуха расте. Што су површине лишћа веће, то је овај процес интензивнији. Са друге стране, зеленило доприноси смањењу влажности ваздуха тамо где је то потребно захваљујући томе што лишће упија пару, која кондензована пада на тле у облику водених капи. 4.

Заштита против сунца и температурних разлика

Температура класичне фасаде која није у хладовини у току љета у подне може да достигне и 40-45ºЦ. Ово је изузетно велика топлота, која се може 13

смањити зеленилом. Температура ваздуха испод зелених биљака знатно је нижа него у истом окружењу које је изложено сунцу. Разлог томе није само ефекат сунцобрана, него и посебна структура лишћа. Лишће рефлектује приближно 10% сунчевог зрачења – мање ако се ради о лишћу са глатком површином, више уколико је реч о лишћу са неравном – а упија око 70%, тако да ће сунчева енергија, следствено томе, површине заклоњене лишћем загревати свега 20%. Бујна вегетација ствара хладовину и одбија велику количину сунчевог зрачења, а у исто вријеме одводи топлоту из окружења путем испаравања. 5.

Вјетар и заштита од кише

Губитак топлоте у кући услед вјетра може да достигне и 50% укупног губитка топлоте, зависно од полжаја и конструкције зграде. Веома је важно обезбедити максималну заштиту фасада од ветра. Затворена, уједначена вегетација на фасади битно умањује ефекат расхлађивања који производи вјетар. Густ, неуједначен тепих од лишћа испред фасаде дјелује као «разбијач вјетра». Осим тога, вегетација штити од обилних киша и спрјечава спирање малтера, чиме се значајно смањује ерозија зидова. 6.

Термичка изолација – ефекат хлађења

Зелена облога фасаде љети има расхладно дејство, а зими повећава термичку изолацију – то јест, има повољан ефекат на климу ентеријера током цијеле године. Становници зелених улица су активнији, а троше мање воде. Температура ваздуха је нижа. Губитак енергије током зиме могуће је смањити истом зеленом облогом. Зеленило испред фасаде представља значајну топлотну изолацију. Ваздушни јастук који се ствара између лишћа и зидова смањује коефицијент губитка топлоте зида: ваздух представља додатни термоизолациони слој. Статични слој ваздуха дебљине од 5 цм има коефициент провођења топлоте од приближно 2,9 W/м2К, што одговара оном који има прозорско окно са дуплим стаклом. Заштитни ефекат нарочито је висок на оним странама које су изложене ветру, јер се смањује расхладни ефекат ветра. Карактеристике листова одређују пасивну моћ задржавања топлоте биљних површина. То су: боја лишћа (способност одбијања и рефлексије), величина и положај лишћа, тежина, густина, аеродинамичке карактеристике, као и отпорност на ветар. 7.

Звучна изолација – заштита од буке

Бука има иритирајуће дејство на човека и постепено може довести до симптома погоршања: смањене способности концентрације, замора, убрзаног пулса, повишеног притиска итд. Бука је посебно интензивна у градовима, и потребно је уложити напоре да се она смањи. Лишће има способност да одбија и упија звук. Структура листа апсорбује и преноси – и на тај начин смањује – један део акустичне енергије, а остатак одбија. Вјетар покреће листове зелених биљака, они се сударају и емитују уједначен, умирујући шум који покрива дио свакодневних иритирајућих штетних звукова – реч је о феномену маскирања. Слој лишћа испред фасаде, посебно оног густог и тешког, реагује на звучне таласе својим кретњама. Ефикасност заштите од буке зелених фасада зависи од врсте биљке, величине 14

листа и годишњег доба. Истраживања су показала да лишће смањује количину буке за око 5 дБ. Реакција живих бића на факторе промена у окружењу зависи од еколошке свести датог живог бића. Зелене фасаде могу се креирати на разне начине, а биљке које се користе имају различите повољне карактеристике. Пре свега све карактеристике појединих биљака и локалних услова морају бити у међусобном складу, једним делом зато да би се искористиле предности које пружају зелене фасаде, а другим делом да би се избегла могућа оштећења и једних и других (зграда и биљака).

9. Закључак

15

„Еволуција води човjека ка уништењу. Можемо се препустити тој струји и схватити у неком тренутку да идемо ка катастрофи коју не можемо да избjегнемо. С друге стране, можемо нешто и урадити. То је пут неагресивног отпора кад год је то могуће. Систем глобалне деструкције обилује грешкама и оне морају бити исправљене како би се успорила негативна еволуција”, говорио је Hundertvasser. Зелена архитектура би могла бити један од начина тог неагресивног отпора. Зелена архитектура је добродошла и пожељна, али не под сваку цијену. Зелена архитектура мора бити у хармонији с околином. Од зграде се очекује да буде у интеракцији с околином.

10.Литература 1. Часопис „Looping“ бр. 5, Зелена архитектура, 2008.година. 16

2. Часопис „Exporter“ бр.17, Зелена архитектура у хармонији са природом, 2011.година 3. http://www.designn2.com/, Енергетска ефикасност грађевинских објеката 4. http://www.pasivnakuca.rs/, Пасивна кућа, Енергетски ефикасна зграда -

Austrian Institute of Technology 5. Вуксановић, Д., „Принципи архитектонског и урбанистичког пројектовања у контексту енергетске ефикасности зграда “, Београд 2010.година 6. http://virtual.arhitekt.hr/, Зелена архитактура 7. http://www.blic.rs/, Пословни комплекс "Blue Center", 2013.година

Садржај 1.Увод....................................................................................................................................... 2 17

2.Глобално загријавање и архитектура..................................................................................3 3.Зелена архитектура.............................................................................................................. 4 4.Енергетски ефикасне зграде................................................................................................4 4.1.Врсте енергетски ефикасних кућа.................................................................................4 4.2.Пасивне куће................................................................................................................... 5 5.Зелени грађевински материјали..........................................................................................8 6.Енергетски пасош.................................................................................................................. 9 7.Примјери зелене градње......................................................................................................9 7.1.Цвјетни торањ „Flower Tower“........................................................................................9 7.2.Пословни комплекс "Blue Center"................................................................................10 7.3.Енергетски ефикасна зграда - Austrian Institute of Technology ..................................11 8.Предности зелене архитектуре..........................................................................................13 9.Закључак.............................................................................................................................. 15 10.Литература........................................................................................................................ 16 Садржај................................................................................................................................... 17

18