ZBIRKA PROPISA Iz Oblasti TT Linija i Mreza

)

'J ZAJEDNICA

JUGOSLOVENSKIH

POŠTA, TELEGRAFA

I TELEFONA

ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI TI LINIJA I MREŽA

LN - IV Građenje i odriavanje mesnih kablovskih mreža

I \

•

\ Beograd, 1992. godina

)

---.~---------

.".

Na osnovu člana 6. stav 1. tačka 3. Zakona o Zajednici jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona ("Službeni list SFRJ", broj 64/73), člana 3. stav 1. lačka 10, člana 52. i člana 60. stav 1. Samoupravnog sporazuma o udruživanju organizacija udruženog rada poštanskog, te1cgrafskog i telefonskog saobraćaja u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona ("PTT vesnik", broj 23n4), Skupština Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona donosi

UPUTSTVO O GRAĐENJU

*

MESNIH KABLOVSKIH MREŽA A. OPŠTE ODREDBE

ZAJEDNICA

Izdavač: JUGOSLOVENSKIH

,

PTT

Za izdavača: ŽIVAN LUKOVIĆ Recezent: RADENKO OBRADOVIĆ Urednik: DRAGO TADIĆ Tehnički urednik: MIRKO Đ. NAJDANOVIĆ Tiraž 900 Štampa: MEDICINA MODERNA,

Beograd, Narodnog fronta 3

.

1. Ovo uputstvo" propisuje način grade nja mesnih kablovskih mreža. Pod mesnom kablovskom mrežom u smislu ovog uputstva podrazumeva se kablovska mreža koja počinje na vertikalnoj strani glavnog razdelnika a završava se na kablovskim izvodima. Ovo uputstvo se odnosi na: a) gradenje novih mesnih kablovskih mreža, b) rekonstrukciju i proširenje postojcćih mesnih kablovskih mreža, c) radove koji se vrše pri održavanju ili otklanjanju smetnji u mesnim mrežama i dr. 2. Mesne kablovske mreže se grade prema ovom uputstvu. drugim propisima Z1PTT .koji se odnose na ovu vrstu radova i prema važećim propisima o investicionoj izgradnji. *) 1. Objava o donošenju ovog Uputstva objavljena je u "PITvesniku" broj 9 od 1. maja 1979. godine. 2. Prečišćen tekst ovog Uputstva urađen je na osnovu: - osnovnog teksta Uputstva ogradenju mesnih kablovskih mreža objav'jenog u "PITvesniku", br. 9/79; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 16/82; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PIT vesniku", br. 4/84; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 10/84; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 12/88.

3

) 3. Gradenje kablovskih mreža može biti povereno samo onim organizacijama koje su ovl~ćene i opremljene za izvodenj~ ove vrs~e .radova. 4. Mesna mreža mora biti tako gradena da su troškovI gradenJa lodrl.3Vanja što niži, uz obezbedenje potrebnog kvaliteta i odgovarajuće pouzdanosti ~ postrojenja. -

- central~zovana mesna mreža ima samo jednu pretplatničku mrežu, odnosno Jednu mesnu centralu na koju su priključeni pretplatnici, slika

B.l.

.-decentralizovana shka B.2....

5. Gradenje razvodnih mreža se vrši prema Uputstvu o gradenju razvodnih mreža. B. ORGANIZACUA

3. U decentralizovanoj mesnoj mreži mogu postojati sledeće mesne centrale: - reonska centrala (RC) koja opslužuje pretplatnike koji se nalaze u odred~nom reonu - pretplatmčka mreža, zatim da posreduje veze polaznog I ~olaznog m.edu~esnog saobraĆ3ja za svoje područje, kao i da posreduje saobraĆ3J svoJih podcentrala, - podcentrala (PC) je satelitna centrala reonske podcentrale,

MESNE MREŽE I KVALITET PRENOSA

1. Mesna mreža obuhvata područje mesnog saobraĆ3ja koji se obavlja na teritoriji jednog mesta sa bližom okolinom. U širem .s~islu m~n~ mreža se sastoji od prenosnih siste~ centrala, pretplatmčkih uredaJa I

;~K

.=~etplatnik spojen je, po pravilu, dv?žičnim pre~pl~tničkim vodom za jednu centralu ili podcenirafu. svih pretpfatmčklh vodova obrazovanih preko podzeIQnih i nadze . kablova, golih vazdušnih provodnika, razvodnih i instalacionih kablova, uključujući i tačke odgranJavanja, odnosno razvoda, naziva se pretplatnička mreža.

mesna mreža ima najmanje dve pretplatničke mreže,

I'

I

j

! i

QPRETPlATNl1I

@ REONSIIA ~

CEfCTRAlA

PODCENTRAlA

sl. 8.2DECENTRAuzoVANA PA

PRETPLA TIIII

~

!lESNA (krajnja)

•

CElttRALA

CEMTRALUOYANA

SL. B.l CmrrRAIJZOVANA

MESNA MRE.tA

MESNA MREtA

II itI

2. Prema broju pretplat.ničkih mreža mesna mreža može biti izvedena u dva osnovna ob~:

C

~.

MESNA MREZA

- tandem centrale (TI., TM~ T) koje ne opslužuju direktno Pre~tnike nego služe:· ' ..•.•••••

,

L -.za tranzi~j~ saobraĆ3j~ ~edu reonskih centrala, slika B.3. T!d - za tranzittranJe saobraĆ3Ja 1ZIDedureonski1flcenuala i centrale u dOUČBommestu preko koje se obavlja medumesni saob~j slika B 3 T - za jed~ovremeno obavljanje funkcija centrala TL, TM: s1iqB.3: 4. Centralizovana mesna mreža može imatiJ' edan od sledečih konstruktiVnih oblika: . I

..

4

5

~) a) kruti oblik, kod kojeg pretplatnički vod na celoj dužini nij~ ni n~ .ednom mestu prekinut, slika B.4a; od zav~šnog nas~av~a u central~olaZI kabl koji postepeno smanjuje svoj ~apa~llct ra~aJućl se neposre no na pojedinim distributivnim tačkama, Izvodima, slIka BAb.

..•. .•.""

..'

..' ..•--

--..----

T, Tl' TM -hndem centrala RC - reonska centrala PC - podcentrala SL. 6.3 DECENTRALIZOVANA

6

MESNA MREZA SA TANDEM CENTRALAMA

b) elastični oblik, kod kojeg se pretplatnički vod prekida na jednom ili najviše na dva mesta, slika B.4c. Parice kabla koji polazi od završnog nastavka u centrali mogu se u kablovskom razdelniku priključiti na bilo koje parice kabla koji polazi od razdelnika ka distributivnim tačkama, ili ka drugom razdclniku, c) mešoviti oblik, kod kojeg se, prema prilikama na terenu, kombinuju kruti i clastični oblik, slika B.4d. 5. S gledišta planiranja, građenja i održavanja pogodno je centralizovanu mrežu podeliti na uže delove i to: a) na glavnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - glavni kablovi - koji počinju na vertikalnoj strani glavnog razdcJnika i završavaju se na prvom kablovskom razdelniku kod elastičnog oblika, odnosno u prvoj tački odgranjavanja glavnog kabla kod krutog oblika mreže, slika B.5., b) na distributivnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - distributivni kablovi - koji se završavaju u distributivnim tačkama - izvodima - kod krutog oblika, a kod elastičnog oblika, na kablovskom razdelniku IIreda - kao distributivna mreža Ireda - ili u distributivnim tačkama - izvodima - kao distribulivna mreža II reda, slika B.5., c) na razvodnu mrežu, koja počinje od distributivnih tačaka, konstruktivno izvedenih u obliku spoljnjeg izvoda i završava se, po pravilu, na mestu koncentracije vodova kućne telefonske instalacije, slika B.5., d) na instalacionu mrežu, koja počinje, po pravilu, od· unutrašnjeg kutnog izvoda, odnosno od mesta koncentracije vod ova kućne telefonske instalacije i završ;(va se na pretplatničkom aparatu ili uređaju, e) na centralnu mrežu, koja u stvari predstavlja deo područja glavne mreže u neposrednoj blizini centrale, na kome su pretplatnici kruto vezani za centralu. 6. Skup svih vod ova izmedu mesnih telefonskih centrala, kao i skup svih vodova između ovih centrala i centrale preko koje se obavlja medumesni saobraćaj, naziva se mreža mesnih spojnih vodova .. U zavisnosti od prostorne raspodele saobraćaja, njegove veličine i lokalnih prilika, mreža mesnih spojnih vodova može imati sledeće oblike: zvczdasti, radijalni, petljasti, kombinovan i, petljasto-radijalni, kombinovani pet1jasto-zvezdasti. Mreža između reonske centrale i odgovarajućih podcentrala je mreža mesnih spojnih vodova IIreda. Mrežu spojnih vodova Ireda sačinjavaju vodovi između reonskih centrala i između reonskih i tandem centrala, između tandem centrala i između reonskih. odnosno tandem centrala i centrale preko kojih se obavlja međumesni saobraćaj.

7

*1 ·~'1

a}kCuti

7. Posebnu grupu mesnih vodova sačinjavaju: a) vodovi na području mesnih mreža koji služe za povezivanje VF centrale sa medumesnom centralom,kada su ove dve centrale u dotičnom mestu medusobno odvojene i prostorno udaljene, b) vodovi koji služe za povezivanje radio-terminalnih uredaja sa otpremnom-prijemnom radiotclefonskom stanicom, odnosno sa medumesnom ili medunarodnom telefonskom centralom, c) vodovi namenjeni potrebama službe prenosa podataka i d) vodovi drugih korISnika.

ob\ilt

?__-------;::;-1> b )krltti oblik ..>c

IOOxl,

~1:1

;; 1:1

c: c) eloltitni

oblik

·i G

>

tU 1:1

~

••

~

..>c

>u

g

l"U!i'~/G •• .....,

a Il.., •

IIIIW , •••

lC1I'Unf6

"'"o >

.'::!

z

1:1

••~~

-., c

..

~

N.

I~ .••• ·.u •• 7nVANBMESNEMREŽE SL. B.4KONSTRUKJ1VNIOBLICICE"'l~ .

"'"o > .!::! č 'u ::> ..>c

..,•• 2

~,.. ::>

og

.-c::

2

~

'č

),.

i•••

5

e:

::I

stIod .načm~ polaganja u mesnim mrežama, pretplatničkikablovi sa papIrnom IzolaCIjOm mogu biti uvlačni ili podzemni.

polivinilhlorida. /~

'~,

a)

b)

SL. C.3GRUPNO POUŽAVANJE KABLOVA SA TERMOPLAS11ĆNOM IZOLACIJOM ŽlLA a i OSNOVNA GRUPA OD S ZVEZDA č:mvORKl b i JEZGRO KABLA OD 2s ĆE1VORKl c i JEZGRO KABLA OD SO ĆE1VORKl

Podzemni ili armirani kablovi po lažu se direktno u zemlju i i.maju zaštitu od mehaničkih oštećcnja i korozije, koja se izvodi pomoću armature od čeličnih traka ili žica i unutrašnjeg i spoljašnjeg zaštitnog sloja. Iznad glatkog aluminijumskog omotača, bez obzira na način polaganja i zaštile mora se postaviti sloj plastične mase i ekstrudovani omotač od polictilena. ĆClični omota či imaju samo zaštitu od korozije u vidu sloja plastične mase i ekstrudovani omotač od polietilena. 1.1.5. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila imaju tzv. slojeviti omotač, koji se sastoji od podužno preklopljene alumtnijumske trake i ekstrudovanog polietilenskog omotača. Posebnim tehnološkim postupkom izrade ovaj omotač obezbeđuje jezgro od prodiranja vlage. 1.1.6. U mesnoj pretplatničkoj mreži pored navedenih konstrukcija kablova nalaze se i druge konstrukcije ranije proizvodnje. Obeležavanje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom vršeno je prstenovima uključujući i a-žilu. Raspored prstenova je bio takav da je a-žila imala jedan prsten, b-žila - dva, c-žila- tri, d"žila - četiri. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskim omotačem (stare oznake TK.31 i TK.32) imaju koncentrično ili grupno použenojezgro. Omotač ima jednu ili dve bcšavne cevi od polietilena i potrebnu električnu ili mehaničku zaštitu u vidu aluminijumskih traka.

15 14

1

)

I i

Obclcžavanjc kablova sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskim omotačem vršeno je bojama prema tabeli T.C.4. T.C.4. Boja žila

Elementi Parica

upredanja a Početni za smer Neparni Parni

bela bela bela bela

T

b

a

crna crvena plava braon

bela bela bela bela

I

ĆCtvorka bic crna crvena plava braon

zelena zelena zelena zelena

I

d

žuta žuta žuta žuta

Pored navedenog u praksi se često susrCĆu i pretplatnički kablovi sa polietilenskom izolacijom žita kod kojih je obeležavanje žila vršeno prstenovima, izuzev a-žile. Kod koncentrično použenih kablova početna četvorka je označena sa žilama crvene boje, dok su ostale četvorke u sloju bele boje izolacije. Kod grupno použenih kablova kod kojih se jezgro izrađuje od koncentričnih slojeva osnovnih ili glavnih grupa - boje žila u okviru jedne četvorke su iste. Boje pojedinačnih četvorki su: 1 - crvena, 2 - zelena, 3 - siva, 4 - žuta, S - bela. Početna četvorka osnovne grupe je četvorka sa žilama crvene boje. 1.1.7. Kod samonosivih pretplatničkih kablova sa nosećim užetom jezgro može biti koncentrično ili grupno použeno sa žilama izolovanim polietilenom. Obeležavanje žila se vrši prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. Iznad jezgra kabla se postavlja pojasna izolacija od dve termoplastične trake. Bešavni omotač kabla od polietilena postavlja se tako da obuhvata jezgro kabla sa pojasnom zaštitom i noseće čelično uže i ima oblik osmice. Postavljanje samonosivih kablova se vrši prema Uputstvu o građenju razvodnih mreža. Ranije označavanje žila samonosivih kablova vršeno je bojama ili prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja. 1.2. Završni kablovi 1.2.1. Kablovi za unutrašnje instalacije se koriste pri građenju mesnih mreža kao završni kablovi i služe za povezivanje završnih nastavaka sa završnim uređajima u glavnom razdelniku. Upotrebljavaju se sledeće vrste završnih kablova: - niskofrekventni završni kablovi sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida, _ niskofrekventni završni kablovi tipa '!CIO sa olovnim omotačem i lakpapirnom izolacijom, .

16

- za grade nje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom. za građenje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida, dok se kablovi tipa TClO koriste kod proširenja i rekonstrukcije mre1.a. 1.2.2. Kod niskofrekventnih završnih kablova sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida označavanje žila u okviru četvorki, boje žila pojedinačnih četvorki i formiranje jezgra kabla, vrši se na isti način kao i kod pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od polietitena, prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. Broj četvorki po slojevima kod koncentrično použenog kabla dat je u tabeli T.C.S. T.C.S. Nominalni broj četvorki

Broj četvorki po slojevima 1

2

3

25

3

14

50

4

9 10

4

15

24

Način použavanja grupno použenog kabla je dat u tabeli T.C.6. T.C.6. Nominalni broj četvorki

Broj osnovnih grupa I sloj

25

5

50

3

II sloj

7

Iznad pojasne zaštite oko jezgra kabla postavlja se elektrostatička zaštita u vidu omota od aluminijumskih traka. Ispod aluminijumskih traka stavlja se podužno sa jezgrom kabla bakarna žica prečnika 0,6 mm. Iznad elektrostatičke zaštite nalazi se omotač od PVC-a sive boje. Ranije označavanje žila vršeno je prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja. 1.2.3. Završni kablovi tipa TC10 imaju lakpapirnu izolaciju žila. Parice ičetvorke su koncentrično použene po slojevima. Iznad poslednjeg sloja se nalazi omot od papirnih traka. Omotač je od olova. Pri radovima na građenju mesnih mreža uglavnom se koriste kablovi kapaciteta 25 četvor-

kio Radi raspoznavanja žita u jezgru kabla spoljašnji papir je obojen, a boje su date u tabeli T.C.7.

17

.~

·T.C.7.

j'

Boja žita Elementi upredanja

Parica a

.Početni za smer Neparni Parni

bela bela bela bela

I

T,

Četvorka

I

b

a

b

crna crvena plava plava

bela bela bela bela

narandžasta narandžasta narandžasta narandžasta

c zelena zelena zelena zelena

I

I

d

I

crna crvena plava plava

1.3. Spoj ni kablovi .. kab Iova: U mesnoj spojnoj mreži upotrebljavajusesled~vrstespOjI!I~ - spojni kablovi sa vazd~no-papirnom izolacIjom sa pOŽelj~Im održavanjem pod gasnim pritiskom. Omotač ovih kablova se Izraduje od olova i aluminijuma; ... - spoj ni kablovi sa izolacijom žila ugla~o.~ .od pen~t