Zaštita Na Radu u Gradjevinarstvu

ZAŠTITA NA RADU U GRAĐEVINARSTVU

1

Prof. dr Milan Trivunić,dipl.inž.građ.

Zaštita na radu humani aspekt, ekonomski aspekt.

HUMANI ASPEKT •

obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

EKONOMSKI ASPEKT •

gubici društva – lečenje povredjenih, – trajna oštećenja zdravlja – troškovi dugotrajnog lečenja, a radnik ne stvara novu vrednost...

•

gubici preduzeća – nemogućnost obavljanja posla do pronalaženja zamene povređenog radnika, – povećani troškovi (veća cena rada novog radnika), – troškovi osiguranja, ako je do povrede došlo greškom unutar preduzeća, – ...............

Zakonima i propisima, a naročito sprovedenim merama zaštite na radu se rešava: •

•

•

•

sigurnost radnika u toku radnog procesa, adekvatno odvijanje radnih procedura, pravilno korišćenje opreme, mašina i alata; zaštita objekta koji se izvodi od namernih oštećenja ili oštećenja prouzrokovanih pogrešnim radnim procedurama; zaštita okoline (posebno u vezi sa otvorenim objektima koji se smeštaju u prirodnu sredinu); higijena, u smislu obezbeđenja čistog, zdravog i ugodnog radnog okruženja.

Neophodno je podići nivo zaštite na radu pri izgradnji građevinskih objekata. Proces primene zaštite na radu pri građenju objekata obuhvata više faza: 1.

Izrada projektnih rešenja i izbor tehnologije i organizacije građenja koji u sebi u najmanjoj mogućoj meri sadrže opasnosti i štetnosti po radnike, predmete i sredstva rada.

2.

Izrada Elaborata o uređenju gradilišta i zaštiti na radu primenom najsavremenijih dostignuća u ovoj oblasti.

3.

Izrada posebnih elaborata o zaštiti na radu.

4.

Primena predviđenih mera zaštite na radu i kontrola.

Obaveze građevinskih firmi 1.

2. 3.

4. 5.

izrada elaborata organizacije gradilišta i zaštite na radu i uređenje gradilišta prema elaboratu, obezbeđenje ličnih zaštitnih sredstava, opreme i higijenskih uslova, obuka zaposlenih, naročito za obavljanje poslova sa visokim rizikom od povređivanja lekarskau kontrolu zaposlenih, sprovođenje mera za zaštitu životne sredine,

6.

7.

8.

9.

10.

sprovođenje mera za bezbednost i zdravlje na radu, informisanje zaposlenih o opasnostima, razvijanje svesti kod zaposlenih o obaveznosti primene preventivnih mera, ustanovljenje komunikacije među zaposlenima (i po horizontali i po vertikali), saradnja sa državnim organima – inspekcijama, itd.

Realizacija planiranih i projektovanih mera zaštite na radu u okviru pojedinih preduzeća i na samim gradilištima, u mnogome zavisi od:

•zakonske regulative, njene primene i kontrole, •definisanog sistema sprovođenja zaštite na radu u okviru preduzeća i odnosa zaposlenih prema ovom segmentu poslovanja (primeni mera zaštite na radu),

•organizacione preduzeću.

(korporativne)

kulture

u

neki primeri (ne)zaštite na radu

Identifikacija rizika je ključna tačka u procesu procene rizika, tj. procesu zaštite na radu.

Ako se neki rizik ne prepozna neće se moći proceniti, kao ni preduzeti mere kako bi se on uklonio ili sveo na najmanju moguću meru.

FATALNI ISHOD - smrt

OZBILJNA POVREDA - bolničko lečenje

MANJA POVREDA INCIDENT bez povrede MANJA ŠTETA

SMANJENJE RIZIKA