zadatak sematska dispozicija hale i analiza opterecenja

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje hale – šematski prikaz

UPUTSTVO ZA IZRADU PRVOG ZADATKA – INDUSTRIJSKA HALA – Projektni zadatak 

Dužina hale:

5 x 8,0 m = 40,0 m



Kota GIŠ-a:

+ 4,50 m



Nosivost mostne dizalice:

Q = 100 kN



Raspon mostne dizalice:

A = 22,0 m



Osnovna brzina vetra:

vb,0 = 23m/s, II kategorija terena



Karakteristična vrednost opterećenja snega na tlo:



Seizmička zona:



Krovni pokrivač:

Fe – sendvič paneli



Fasadna obloga:

Fe – sendvič paneli



Za dnevno osvetljenje se predviđaju svetlosne trake u obimnim zidovima.



Hala se sa jedne strane previđa za produženje.



Statički sistem glavnog nosača je ram na dva zgloba.

sk=1,0 kN/m2

Kategorija tla A, ubrzanje ag = 0,04 g

1

2

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

OSNOVNE DIIMENZIJE OB BJEKTA

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

3

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

DISPO OZICIONO RE ESENJE KONSTRUKCIJE

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

4

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

OSNOVA KR ROVA (ROZN NJAČE, KROV VNI SPREGOV VI I GLAVNI KROVNI K NOS SAČI)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

5

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

OSNOVA N NA KOTI GIŠ Ša (SPREGOV VI ZA BOČNE UDARE I HO ORIZONTALN NI SPREGOVII DO KALKAN NA)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

6

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

OSNOVA NA A KOTI +3,00 0 (FASADNE RIGLE R I STUB BOVI)

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

7

Građevinsk ki fakultet Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

GLA AVNA NOSEĆA A KONSTRUKCIJA (SA SP PREGOM ZA KOČENJE) K

Univerzitett u Beogradu

8

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

ZAS SEBNA KONS STRUKCIJA KALKANA K

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

9

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

KONS STRUKCIJA KALKANA NA A STRANI ZA PRODUZENJJE OBJEKTA

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

10

Zadatak 1.1 – Dispoziciono rešenje r hale – šematski š prika az

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

KONSTRUKCIJA PODUZNOG ZIDA (SA SPR REGOVIMA ZA A KOČENJE I KRANSKIM NOSAČIMA)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

ANALIZA OPTEREĆENJA

Stalna dejstva

EN 1991-1-1

Sopstvena težina konstrukcije, težina nekonstrukcijskih elemenata i fiksne opreme koja je stalno prisutna u objektu.

Dejstva snega

EN 1991-1-3

Osnov za proračun je karakteristična vrednost dejstva snega na tlo sk . Analiziraju se tri dispozicije opterećenja: sa ravnomerno raspodeljenim opterećenjem snega i dispozicije sa nagomilavanjem snega.

Dejstva vetra

EN 1991-1-4

Osnov za određivanje dejstava vetra je fundamentalna osnovna brzina vetra vb,0. Analizira se: spoljašnje poprečno dejstvo vetra sa leva na desno, spoljašnje poprečno dejstvo vetra sa desna na levo, spoljašnje podužno dejstvo vetra na kalkan u oba smera. Spoljašnje dejstvo vetra je uvek u kombinaciji sa unutrašnjim dejsvom vetra.

Dejstva temperature

EN 1991-1-5

Analizira se ravnomerna promena temperature u osi elementa ΔTu.

Dejstva usled kranova EN 1991-3 Analiziraju se promenljiva (menjaju položaj u prostoru) vertikalna opterećenja usled sopstvene težine krana, kolica i tereta koji se diže, promenljiva (menjaju položaj u prostoru) horizontalna opterećenja usled ubrzanja, kočenja ili zakošenja krana pri kretanju i incidentna dejstva izazvana udarom krana u odbojnik ili iznenadnim ispuštanjem tereta kroz deset različitih grupa opterećenja. Uticaji su dinamičkog karaktera. Analiziraju se svi mogući položaji sistema koncentrisanih sila. Horizontalne sile su alternativnog smera delovanja.

Seizmička dejstva

EN 1998-1

Napomena: Izbor kategorija konstrukcija, kategorija tla i seizmičkih zona u zemlji gde odredbe Evrokoda EN 1998 ne moraju da se uzimaju u obzir (slučajevi veoma niske seizmičnosti) može da se nađe u njenom Nacionalnom aneksu. Preporučuje se da se kao slučaj veoma niske seizmičnosti posmatra ili kada projektno ubrzanje tla ag za tlo tipa A nije veće od 0,04 g (0,39 m/s2) ili kada proizvod ag S nije veći od 0,05 g (0,49 m/s2). U slučajevima veoma niske seizmičnosti, odredbe Evrokoda EN 1998 ne moraju da se koriste.

11

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Stalna opterećenja - Sopstvena težina krovnog pokrivača - Sopstvena težina fasadne obloge

gkp = gfo =

0,35 kN/m2 0,35 kN/m2

Stalna opterećenja usled sopstvene težine konstruktivnih elemenata generišu se u softveru pomoću naredbe selfweiht. Uobičajeno je da se ovako generisano opterećenje uveća konstruktivnim faktorom koji je uobičajeno u opsegu od 10% do 20%.

12

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Analiza opterećenja snegom

EN 1991-1-3: 2003

Proračun opterećenja od snega na krov 

Karakteristična vrednost opterećenja od snega na tlo:

sk  1.0

kN m

2



Koe icijent izlož enosti:

Ce  1.0



Termički koe icijent:

Ct  1.0

5.2.( 8)



Koe icijent oblika krova:

μ1  0.8

tabela 5.2 i slika 5.1

tabela 5.1

Opterećenje od snega na krov (po horizontalnoj projekciji krova) s  μ1  Ct  Ce  sk  0.8 

kN m

2

Dispozicija opterećenja od snega na dvovodne krovove prikazana je na slici 1.

Slika 1. Dispozicija opterećenja od snega

13

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Dejstva temperature

EN 1991-1-5: 2003

Ravnomerna promena temperature u osi elementa (stepen celzijusov) Početna temperatura

T0  10

Prosečna temperatura u letnjoj sezoni (T=Tin)

Tl  20

Prosečna temperatura u zimskoj sezoni (T=Tin)

Tz  25

Ravnomerna promena temperature u osi elementa u letnjoj sezoni ΔT  Tl  T0  10 Ravnomerna promena temperature u osi elementa u zimskoj sezoni ΔT  Tz  T0  15

14

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

  Analiza opterećenja vetrom

EN 1991-1-4: 2005

Proračun udarnog pritiska vetra Osnovni podaci o objektu: 

Visina

h  9.2m



Sirina

b  24m



Duž ina

d  48m

Osnovni podaci o vetru i terenu: 

Fundamentalna osnovna brzina vetra

m vb.0  23 s



Koe icijent pravca delovanja vetra

Cdir  1.0



Koe icijent sezonskog delovanja

Cseason  1.0



Parametri kategorije terena (kategorija II):

z0  0.05m zmin  2m z0.II  0.05m



Koe icijent topogra ije terena

c0  1.0



Referentna visina iznad terena

z  h  9.2 m



Koe icijent turbulencije

kI  1.0



Gustina vazduha

ρ  1.25

kg m

Osnovna brzina vetra:

tabela 4.1

3

m m vb  Cdir  Cseason  vb.0  1.0  1.0  23   23.0 s s Koe icijent terena:

 z  kr  0.19     z0.II 

0.0

 0.190

Koe icijent hrapavosti terena:

 z cr  kr  ln    0.991 za  z0  Srednja (prosečna) brzina vetra:

zmin  z  zmax = 200m

m vm  cr  c0  vb  22.789 s

15

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Intenzitet turbulencije: Iv 

kI z c0  ln    z0 

 0.192

za

zmin  z  zmax = 200m

Osnovni pritisak vetra: qb 

 1   ρ  v 2  0.331  kN   b 2  2 m

Udarni pritisak vetra: kN 2  1 qp  1  7  I v     ρ  vm  0.760  2  2 m





Koe icijenti spoljašnjeg pritiska vetra (Cpe) 

Koe icijenti spoljašnjeg pritiska za vertikalne zidove

Za određivanje spoljaš njeg koe icijenta pritiska za vertikalne zidove zgrada pravougaonog oblika vrš i se podela površ ina na pet zona A, B, C, D, E. Pri odrđivanju ovih koe icijenata bitne su sledeće veličine:   

š irina navetrene strane b (dimenzija upravna na vetar), visina objekta h, duž ina objekta u pravcu delovanja vetra d.

Dejstvo vetra u poprečnom pravcu ( θ = 0 °) b  48m d  24m h  9.2 m e  min ( b  2  h)  18.4 m h  0.383 d Dejstvo vetra u podužnom pravcu ( θ = 90 °) b  24m d  48m h  9.20 m e  min ( b  2  h)  18.40 m h  0.192 d

16

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Za dejstvo vetra u poduž nom pravcu usvajaju se vrednosti koe icijenta spoljaš njeg h  0  25. pritiska za vertikalne zidove za odnos d Koe icijenti spoljaš njeg pritiska vetra za vertikalne zidove prikazani su u tabeli 1 (tabela 7.1 EN 1991-1-4). Za dejstvo vetra u poprečnom pravcu usvajaju se vrednosti za odnos zona h/d= 1. Raspored zona za koe icijente spoljaš njeg pritiska vetra za vertikalne zidove prikazan je na slici 1. Tabela 1. Koe icijenti spoljaš njeg pritiska vetra Cpe za vertikalne zidove Zona

A

B

C

h/d

cpe,10

cpe,1

cpe,10

cpe,1

5

-1,2

-1,4

-0,8

-1,1

1

-1,2

-1,4

-0,8

 0,25

-1,2

-1,4

-0,8

cpe,10

D cpe,1

E

cpe,10

cpe,1

cpe,10

cpe,1

-0,5

+0,8

+1,0

-0,7

-1,1

-0,5

+0,8

+1,0

-0,5

-1,1

-0,5

+0,7

+1,0

-0,3

Slika 1: Podela vertikalnih zidova na zone u osnovi

17

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet



Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Koe icijenti spoljašnjeg pritiska za dvovodne krovove

Za određivanje spoljaš njeg koe icijenta pritiska na dvovodne krovove, krovne površ ine se dele na pet zona F, G, H, I i J. Za poprečni pravac vetra ( θ = 0 °), na navetrenoj strani za ugao nagiba krova α= -5 ° do α= +45 ° pritisak se naglo menja između pozitivnih i negativnih vrednosti. Kod takvih krovova razmatraju se četiri slučaja u kojima se najveće i najmanje vrednosti pritiska za površ ine F, G i H kombinuju sa najvećim i najmanjim vrednostima za površ ine J i I. Pri tome na istoj površ ini nije dopuš teno meš anje pozitivnih i negativnih vrednosti. Linearna interpolacija za međuvrednosti uglova nagiba krova mož e da bude primenjena između vrednosti istog znaka. Vrednosti koje su jednake 0.0, date su radi interpolacije. Nagib krovne ravni za halu u ovom primeru je α= +5.7 °, ali se linearna interpolacija za vrednosti između uglova α= +5 ° i α= +15 ° neće vrš iti, pa se usvajaju vrednosti spoljaš njeg pritiska krova za ugao α= +5 °. Raspored zona za dvovodne krovove za dejstvo vertra u poprečnom i poduž nom pravcu prikazan je na slici 2.

Slika 2. Zone vetra za dvovodne krovove

18

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Dejstvo vetra u poprečnom pravcu ( θ = 0 °) Za dejstvo vetra u poprečnom pravcu usvajaju se koe icijenti prema tabeli 2 (tabela 7.4aEN 1991-1-4). Tabela 2. Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za θ = 0 ° Ugao nagiba krova



O

5

F

G

Zona za pravac vetra  = 0 H I

cpe,10

cpe,1

cpe,10

cpe,1

cpe,10

cpe,1

-1,7

-2,5

-1,2

-2,0

-0,6

-1,2

+0,0

+0,0

J

cpe,10

cpe,1

-0,6

+0,0

cpe,10

cpe,1 +0,2 -0,6

Dejstvo vetra u podužnom pravcu ( θ = 90 °) Za dejstvo vetra u poduž nom pravcu usvajaju se koe icijenti prema tabeli 3 (tabela 7.4bEN 1991-1-4). Tabela 3. Koeficijenti spoljašnjeg pritiska vetra kod dvovodnih krovova za θ = 90 ° Ugao nagiba krova



5

O

Zona za pravac vetra  = 90 F

G

H

I

c pe,10

c pe,1

c pe,10

c pe,1

c pe,10

c pe,1

-1,6

-2,2

-1,3

-2,0

-0,7

-1,2

c pe,10

c pe,1 -0,6

Koe icijenti unutrašnjeg pritiska vetra (Cpi) Za koe icijente unutraš njeg pritiska vetra usvajaju se sledeće vrednosti: Cpi= +0,2 i Cpi= -0,3. Spoljašnji (unutrašnji) pritisak (sisanje) vetra (we i wi) Spoljaš nji i unutraš nji pritisak vetra deluju istovremeno i ne mogu se odvojeno razmatrati. we = qp( z)  Cpe

wi = qp( z)  Cpi

Kao primer, navode se maksimalne vrednosti pritiskujućeg i siš ućeg dejstva vetra na krov i zidove: wz.max  qp  ( 0.8  0.3)  0.836  wk.max  qp  ( 0.2  0.3)  0.380 

kN 2

wz.min  qp  ( 1.2  0.2)  1.064 

2

wk.min  qp  ( 1.7  0.2)  1.445 

m kN m

kN 2

m kN m

2

19

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

  Analiza opterećenja od krana (mostne dizalice) EN 1991-3:2006

Karakteristike kranskog nosača 

Raspon krana

L  22m



Razmak točkova kolica

a  4.05m



Najmanje veličine prilaza kolica kranskim nosačima

E  1.4m



Sopstvena tež ina kolica

Qc2  10kN



Tež ina tereta koji se diž e

Qh  100kN

F  1.4m

Maksimalni pritisak točka 1

Qmax.1  100kN

Maksimalni pritisak točka 2

Qmax.2  95kN

Minimalan pritisak točka 3

Qmin.3  40kN

Minimalan pritisak točka 4

Qmin.4  38kN

Udeo u pritiscima po točku dizalice usled tež ine tereta i kolica 1 LE Qh.max   Qh  Qc2   51.5  kN 2 L









1 E Qh.min   Qh  Qc2   3.5  kN 2 L

Qh.min  Qh.max  2  110  kN 

Sopstvena tež ina krana (orjentaciono određena veličina)





Qc1  Qmax.1  Qmax.2  Qmin.3  Qmin.4  2  Qh.min  Qh  Qc2  170  kN

20

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Vertikalno opterećenje

2.5.2.1

Opterećen kran

Maksimalni pritisak točka 1

Qmax.1  100kN

Maksimalni pritisak točka 2

Qmax.2  95kN

Qmax.12  Qmax.1  Qmax.2  195  kN n1 

Qmax.1  0.513 Qmax.12

n2 

Qmax.2  0.487 Qmax.12

Pripadajuća tež ina krana, kolica i tereta kada se kolica nalaze sa leve strane, uz točkove 1 i 2, na točkove 1 i 2 LE  0.936 L Pripadajuća tež ina kolica na točkove 1 i 2 x0 

Qc2.12  x0  Qc2  9.364  kN Qc2.1  n1  Qc2.12  4.8  kN

Qc2.2  n2  Qc2.12  4.6  kN

Pripadajuća tež ina krana na točkovima 1 i 2 Qc1.1 

Qc1  42.5  kN 4

Qc1.2 

Qc1  42.5  kN 4

Tež ina krana i kolica na točkovima 1 i 2 Q1  Qc1.1  Qc2.1  47.302  kN Q2  Qc1.2  Qc2.2  47.062  kN Pripadajuća tež ina tereta na točkovima 1 i 2 Qh.12  x0  Qh  93.6  kN Qh.1  n1  Qh.12  48  kN Qh.2  n2  Qh.12  45.6  kN

21

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Pripadajuća tež ina krana, kolica i tereta na točkove 3 i 4 Pripadajuća tež ina kolica na točkove 3 i 4

1  x0  0.064 Qc2.34   1  x0  Qc2  0.636  kN Qc2.3  n1  Qc2.34  0.3  kN

Qc2.4  n2  Qc2.34  0.3  kN

Pripadajuća tež ina krana na točkovima 3 i 4 Qc1 Qc1  42.5  kN Qc1.4   42.5  kN 4 4 Tež ina krana i kolica na točkovima 3 i 4 Qc1.3 

Q3  Qc1.3  Qc2.3  42.826  kN Q4  Qc1.4  Qc2.4  42.81  kN Pripadajuća tež ina tereta na točkovima 3 i 4





Qh.34  1  x0  Qh  6.4  kN Qh.3  n1  Qh.34  3.3  kN Qh.4  n2  Qh.34  3.1  kN Grupa opterećenja 1-tabela 2.2 Dinamički koe icijenti - tabela 2.4 φ1  1.1

φ2  1.17

Maksimalna sila na točkovima 1 i 2 za opterećen kran Q1r.max.1  φ1  Q1  φ2  Qh.1  108.214  kN Q1r.max.2  φ1  Q2  φ2  Qh.2  105.141  kN Odgovarajuća maksimalna sila na točkovima 3 i 4 za opterećen kran

Q1r.max.3

 φ1  Q3  φ2  Qh.3  50.927  kN

Q1r.max.4

 φ1  Q4  φ2  Qh.4  50.718  kN

Kontrola



 



Q1r.max.1  Q1r.max.2  Q1r.max.3  Q1r.max.4  315  kN





φ1  Qc1  Qc2  φ2  Qh  315  kN

22

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Grupa opterećenja 2-tabela 2.2 φ1  1.1

φ3  1

Maksimalna sila na točkovima 1 i 2 za opterećen kran Q2r.max.1  φ1  Q1  φ3  Qh.1  100.051  kN Q2r.max.2  φ1  Q2  φ3  Qh.2  97.386  kN Odgovarajuća maksimalna sila na točkovima 3 i 4 za opterećen kran

Q2r.max.3

 φ1  Q3  φ3  Qh.3  50.372  kN

Q2r.max.4

 φ1  Q4  φ3  Qh.4  50.191  kN

Kontrola



 



Q2r.max.1  Q2r.max.2  Q2r.max.3  Q2r.max.4  298  kN





φ1  Qc1  Qc2  φ3  Qh  298  kN Grupa opterećenja 3-tabela 2.2 Maksimalna sila na točkovima 1 i 2 za opterećen kran Q3r.max.1  Q1  47.302  kN Q3r.max.2  Q2  47.062  kN Odgovarajuća maksimalna sila na točkovima 3 i 4 za opterećen kran

Q3r.max.3 Q3r.max.4

 Q3  42.826  kN  Q4  42.81  kN

Kontrola



 



Q3r.max.1  Q3r.max.2  Q3r.max.3  Q3r.max.4  180  kN Qc1  Qc2  180  kN Grupa opterećenja 4, 5, 6-tabela 2.2 φ4  1 Maksimalna sila na točkovima 1 i 2 za opterećen kran Q4r.max.1  φ4  Q1  φ4  Qh.1  95.321  kN Q4r.max.2  φ4  Q2  φ4  Qh.2  92.679  kN Odgovarajuća maksimalna sila na točkovima 3 i 4 za opterećen kran

Q4r.max.3 Q4r.max.4

 φ4  Q3  φ4  Qh.3  46.09  kN  φ4  Q4  φ4  Qh.4  45.91  kN

23

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Kontrola



 



Q4r.max.1  Q4r.max.2  Q4r.max.3  Q4r.max.4  280  kN





φ4  Qc1  Qc2  φ4  Qh  280  kN

Neopterećen kran

Minimalan pritisak točka 3

Qmin.3  40kN

Minimalan pritisak točka 4

Qmin.4  38kN

Qmin.34  Qmin.3  Qmin.4  78  kN n1 

Qmin.3  0.513 Qmin.34

n2 

Qmin.4  0.487 Qmin.34

Pripadajuća tež ina krana i kolica kada se kolica nalaze sa desne strane, uz točkove 3 i 4, na točkove 3 i 4 x0 

LE  0.936 L

Pripadajuća tež ina kolica na točkove 3 i 4 Qc2.34  x0  Qc2  9.364  kN Qc2.3  n1  Qc2.34  4.8  kN

Qc2.4  n2  Qc2.34  4.6  kN

Pripadajuća tež ina krana na točkovima 3 i 4 Qc1 Qc1  42.5  kN Qc1.4   42.5  kN 4 4 Tež ina krana i kolica na točkovima 3 i 4 Qc1.3 

Q3  Qc1.3  Qc2.3  47.302  kN Q4  Qc1.4  Qc2.4  47.062  kN

24

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Pripadajuća tež ina krana i kolica na točkove 1 i 2 Pripadajuća tež ina kolica na točkove 1 i 2

1  x0  0.064 Qc2.12   1  x0  Qc2  0.636  kN Qc2.1  n1  Qc2.12  0.3  kN

Qc2.2  n2  Qc2.12  0.3  kN

Pripadajuća tež ina krana na točkovima 1 i 2 Qc1 Qc1  42.5  kN Qc1.2   42.5  kN 4 4 Tež ina krana i kolica na točkovima 1 i 2 Qc1.1 

Q1  Qc1.1  Qc2.1  42.826  kN Q2  Qc1.2  Qc2.2  42.81  kN Kontrola Q1  Q2  Q3  Q4  180  kN Qc1  Qc2  180  kN Grupa opterećenja 1 i 2-tabela 2.2 φ1  1.1 Minimalna sila na točkovima 1 i 2 za neopterećen kran Q1r.min.1  φ1  Q1  47.109  kN Q1r.min.2  φ1  Q2  47.091  kN Odgovarajuća minimalna sila na točkovima 3 i 4 za neopterećen kran

Q1r.min.3

 φ1  Q3  52.032  kN

Q1r.min.4

 φ1  Q4  51.768  kN

Kontrola



 



Q1r.min.1  Q1r.min.2  Q1r.min.3  Q1r.min.4  198  kN





φ1  Qc1  Qc2  198  kN Grupa opterećenja 3-tabela 2.2 Minimalna sila na točkovima 1 i 2 za neopterećen kran Q3r.min.1  Q1  42.826  kN Q3r.min.2  Q2  42.81  kN

25

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Odgovarajuća minimalna sila na točkovima 3 i 4 za neopterećen kran

Q3r.min.3

 Q3  47.302  kN

Q3r.min.4

 Q4  47.062  kN

Kontrola



 



Q3r.min.1  Q3r.min.2  Q3r.min.3  Q3r.min.4  180  kN Qc1  Qc2  180  kN Grupa opterećenja 4, 5, 6-tabela 2.2 φ4  1 Minimalna sila na točkovima 1 i 2 za neopterećen kran Q4r.min.1  φ4  Q1  42.826  kN Q4r.min.2  φ4  Q2  42.81  kN Odgovarajuća minimalna sila na točkovima 3 i 4 za neopterećen kran

Q4r.min.3

 φ4  Q3  47.302  kN

Q4r.min.4

 φ4  Q4  47.062  kN

Kontrola



 



Q4r.min.1  Q4r.min.2  Q4r.min.3  Q4r.min.4  180  kN





φ4  Qc1  Qc2  180  kN

Horizontalne sile Horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja krana

2.5.2.2

26

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Sila vož nje za slučaj centralnog pogonskog sistema K  K 1  K2 





 Qr.min  Qr.min   μ

μ  0.2 Sina 1 Qr.min.1.12 

Qc1  42.5  kN 4

K1  μ  Qr.min.1.12 K1  8.5  kN Sina 2 Qr.min.2.34 

Qc1  42.5  kN 4

K2  μ  Qr.min.2.34 K2  8.5  kN K  K1  K2  17  kN

Podužne horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja (kočenja) krana

φ5  1.5 HL.1  φ5  K1  12.75  kN HL.2  φ5  K2  12.75  kN

27

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Poprečne horizontalne sile usled ubrzanja i usporavanja krana

Qr.max  Q1  Qh.1  Q2  Qh.2  179.273  kN Qr.od.max  Q3  Qh.3  Q4  Qh.4  100.727  kN ΣQr  Qr.max  Qr.od.max  280  kN Qr.max  0.64 ΣQr

ξ1 

ξ2  1  ξ1





ls  ξ1  0.5  L 4

M  K  ls  5.246  10 J M HT.1  φ5  ξ2   6.989  kN a M HT.2  φ5  ξ1   12.439  kN a

Horizontalne sile usled zakošenja krana Ugao skretanja F  0.75xx F  10mm αF 

F 3  2.469  10 a

b  50mm y  0.1  b

28

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

aext  2500mm αv 

y aext

 2  10

3

α0  0.001 α  αF  αv  α0  5.469  10

3

f  0.3  ( 1  exp ( 250  α) )  0.224 e1  a  4.05 m e2  0m m  0 m  ξ1  ξ2  l   e1  e2  h  e 1  e2 2

2

2

  4.05 m

n  2 λs  1 

e 1  e2  0.5 nh

Par točkova 1 λs.1.1.L  0 λs.2.1.L  0 ξ2  e1  λs.1.1.T   1  0 n  h  ξ1  e1  λs.2.1.T   1  0 n  h  Par točkova 2 λs.1.2.L  0 λs.2.2.L  0 ξ2  e2  λs.1.2.T   1    0.18 n  h  ξ1  e2  λs.2.2.T   1    0.32 n  h 

29

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Podužne horizontalne sile usled zakošenja Hs,i,j,L Hs.1.1.L  f  λs.1.1.L  ΣQr  0 Hs.2.1.L  f  λs.2.1.L  ΣQr  0 Hs.1.2.L  f  λs.1.2.L  ΣQr  0 Hs.2.2.L  f  λs.2.2.L  ΣQr  0

Poprečne horizontalne sile usled zakošenja Hs,i,j,L S  f  λs  ΣQr  31.298  kN Par točkova 1 Hs.1.1.T  f  λs.1.1.T  ΣQr  0 Hs.2.1.T  f  λs.2.1.T  ΣQr  0 Par točkova 2 Hs.1.2.T  f  λs.1.2.T  ΣQr  11.259  kN Hs.2.2.T  f  λs.2.2.T  ΣQr  20.039  kN Hs.1.T  S  Hs.1.2.T  20.039  kN Hs.2.T  Hs.2.2.T  20.039  kN

Horizontalna sila usled ubrzanja dizalice





HT.3  0.1  Qh  Qc2  11  kN

Probno opterećenje Dinamičko opterećenje



φ6  0.5  1  φ2



QT  1.1  φ6  Qh  119.35  kN QT  29.837  kN 4 Statičko opterećenje QT φ 1  φ6  Qh  125  kN 6  1.25 QT  31.25  kN 4

30

Metalne konstrukcije u zgradarstvu Univerzitet u Beogradu Građevinski fakultet

Zadatak 1.2 – Analiza opterećenja

Incidentno opterećenje - Sila na odbojnik Prema katalogu proizvođača HB.1  30kN

31

32

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

View:1 - Cases: 1 (DL L1 STALNO OPTERECENJ O JE)

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

33

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View:1 - Ca ases: 2 (DL2 SNEG RAVNO OMERNO RASPODELJENO O OPTERECE ENJE)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

34

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

V View:1 - Case es: 3 (DL3 SN NEG NERAVNOMERNO RA ASPODELJENO OPTERECE ENJE 1)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

35

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

V View:1 - Case es: 4 (DL4 SN NEG NERAVNOMERNO RA ASPODELJENO OPTERECE ENJE 2)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

36

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View:1 - Cases: 5 (DL5 VETAR R POPRECNO (SPOLJASNJE DEJSTVO NA N POD ZID SA S LEVA 1))

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

37

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View:1 - Cases: 6 (DL6 VETAR R POPRECNO (SPOLJASNJE DEJSTVO NA N POD ZID SA S LEVA 2))

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

38

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View:1 - Casses: 7 (DL7 VETAR PODU UZNO (SPOLJA ASNJE DEJST TVO NA KALK KAN))

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

39

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View:1 - Cases: 8 (DL8 UNUTR RASNJE DEJS STVO VETRA PRITISAK)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

40

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View w:1 - Cases: 9 (DL9 UNUT TRASNJE DEJSTVO VETRA A SISANJE)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

41

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

View - Cases: 16 (D DL16 TEMPE ERATURA +)

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

42

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 17 (DL L17 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 1-1 1)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

43

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 18 (DL L18 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 1-2 2)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

44

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 19 (DL L19 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 1-3 3)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

45

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 20 (DL L20 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 1-4 4)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

46

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 21 (DL L21 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 5-1 1)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

47

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 22 (DL L22 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 5-2 2)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

48

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 23 (DL L23 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 5-3 3)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu

49

Zada atak 1.2– Analiiza opterećenja a

Metalne konstrukcije u zgradarstvu u

View - Cases: 24 (DL L24 OPTERECENJE MOST TNOM DIZAL LICOM GR 5-4 4)

Građevinsk ki fakultet

Univerzitett u Beogradu