Za Bolji Vid

Uglavnom su to vezbe po metodi doktora W.H.Batesa (iz knjige "Better eyesight without glasses"), samo sto ovaj ocni lekar savetuje jos i poseban rezim ishrane, da bi se popravio vid. ..."Da bi funkcionisale na najbolji mogući način, našim očima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obično remetimo napetim facijalnim mišićima koje grčimo, a da nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene tačke na licu možemo poboljšati cirkulaciju i učiniti da napetost facijalnih mišića popusti. To su jednostavni pokreti čija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece. Naime, u okviru njihovog školskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vežbe tzv. očnog treninga – po 20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida (najčešće dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naočare. Ove jednostavne vežbe treba praktikovati još od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljšanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se svakodnevnim treninzima počne u zrelijem dobu. Da bi ste radili vežbe za opuštanje facijalnih mišića, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim opušteno i oslonjeno na naslon. Postavite jagodice palčeva na tačke koje se nalaze na kraju lučne kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se obrve završavaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male kružne pokrete prstima, tako da se koža pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oči; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo područje, zbog napetosti, može biti vrlo osetljivo, ali rezultat će svakako biti prijatan. Zapazićete da se osetljivost polako smanjuje kako rotirate prstima. Posle ovoga, postavite jagodice kažiprsta na tačku koja se nalaz niže na istom luku koji se spušta od obrva prema nosu; neposredno uz unutrašnje granice oka. Zatim pravite nežne kružne pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano, do 8. Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko koštanog grebena, ka unutrašnjoj strani očne duplje, prema tačkama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokušajte da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenično pritiskajte i opuštajte pritisak 8 puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenično, kruženje prstima i pritisak (po 8 puta). Zatim, nadjite rupice – udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetićete ih pod pritiskom kažiprsta. Pritisnite jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa opuštajte, naizmenično, 8 puta, a zatim pravite kružne pokrete isto toliko puta. Ukoliko su vam ove tačke vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne šupljine), možda će vam prijati da posle završene vežbe predjete na laganu masažu tih tačaka. Za kraj, treba se vratiti na koštani greben (ivica očne duplje) iznad očiju. Započnite od krajnje granicegrebena, koja se nazire prema ušima i pravite nežne kružne pokrete prstima, krećući se duž celih obrva, dok ne dodjete do granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom području. Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog dejstva. Osim osećaja opuštenosti, koji pomaže pravilnom ishranjivanju očiju, može se uočiti i poboljšanje kod osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita. Oči ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom položaju, usredsredjene na isto rastojanje ili nepromenljivu količinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije čudno što se u današnje vreme sve češće pominje kompjuterski zamor očiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite računa i o očima. Potrebno je da što češće menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamišljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda. Zatvarajte oči često. Tada zamišljajte da su vam oči potpuno meke. Zamišljajte da gledate u drveće, opažajući kako izgledaju vrhovi tog drveća, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih. Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamišljajte šare i talase. Sunčajte oči, prekrijte ih dlanovima, opuštajte se i vežbajte «ležeće osmice». Slično kompjuterskom, može se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi, ali zatvorite oči i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadržite osećanje usporenosti dok prelazite pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajući glavu. Ponovo otvorite oči i nastavite da slušate i pokrećete oči prema zamišljenom ekranu – 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih očiju. Ceo postupak ponovite 6 puta Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne čestice – tačke koje se pokreću. Termin koji se za ovaj poremećaj koristi je muscae volitantes («leteće mušice»). Obično se javlja kod starijih ljudi, ali se dešava da ga imaju i mladi, pogotovo studenti. Te tačke su sićušne čestice koje plutaju u tečnosti koja se nalazi unutar oka. Ako se pojave, ne obraćajte pažnju na njih; koncentrišite se na veće i važnije stvari. Nemojte da zurite ili budete napeti. Radite vežbu sunčanja, prekrivajte oči dlanovima, vežbajte njihanje i «položene osmice». Tokom radnog dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oči i dopustite im da se opuste i odmore. Često menjajte fokus i gledajte u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu. Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraćeno nekim zapaljenskim procesima, kao što su iritis (zapaljenje irisa ili dužice), retinitis (zapaljenje mrežnjače) ili različiti oblici pigmentoze, koroiditisa

(zapaljenje sudovnjače), čak i malim čirevima kornee (rožnjače), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vežbi za oči, može se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid. Cirkulacija tečnosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, često je pogoršana. Kad se protok ovih tečnosti ne odvija kako treba, u oku se zadržavaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste proteina. Cirkulacija se može poboljšati primenom tehnika kao što su sunčanje, prekrivanje očiju dlanovima i tehnike sa polaganim pokretima. Česta promena fokusa i sve vežbe sa zamišljanjem odredjenih postupaka, takodje, mogu značajno poboljšati cirkulaciju. Popuštanje vida sa godinama uopšte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao što su dužica ili zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja može biti usporen ili čak zaustavljen."...

Popravite svoj vid! Dostignuća Piše Slaviša Ivković Slabovidost se može izlečiti i prirodnim putem, raznim tehnikama i očnim vežbama, a dobra zamena za njih su - naočari sa rupicama, koje su se nedavno pojavile i kod nas Pomažu u slučaju kratkovidosti i dalekovidosti, asigmatizma, za opuštanje umornih očiju i otklanjanje glavobolje, štite od intenzivne sunčeve svetlosti... Poznato je da od svih informacija koje pristižu u naš mozak, 80 odsto dobijamo putem vida i da 50 odsto energije koju dobijamo biohemijskim procesima trošimo na gledanje, ali važnosti ovog čula postajemo svesni tek onda kad otkrijemo da ono što smo do juče sasvim jasno videli, postaje sve nejasnije, odnosno kad naš vid počne da slabi. Iako je nauka došla do nivoa da se o očima (fiziologiji vida, očnim manama i bolestima) skoro sve zna, to ne znači da i bolje vidimo. Naprotiv, istraživanja pokazuju da je danas teško naći osobu preko četrdeset godina života, a da nema neki problem sa vidom, a sve je i veći broj dece i mladih koji nose naočari. Može se reći da je slabljenje vida, osim ako nije nasledno ili nastalo usled neke povrede, postalo bolest savremene civilizacije. Za takvo stanje smo, uglavnom, sami krivi. Priroda je naše pretke obdarila dobrim vidom, posebno onim na daljinu, zato što je njihov opstanak (otkriti hranu ili uočiti opasnost) zavisio upravo od toga. Međutim, tokom evolucije, čovek se sve više odvajao od svog prirodnog okruženja, tako da uslovi sadašnjeg modernog života i rada veoma negativno utiču na vid. Oči današnjeg čoveka, koji satima sedi ili se kreće u prostoru od nekoliko metara, postaju ukočene, kao, uostalom, i ostali mišići. Pored povećane opterećenosti očiju i nezdravog načina života - nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, umora, stresa, nedovoljnog ili lošeg spavanja, nedostatka relaksacije - posebno negativan uticaj na naš vid danas imaju elektronski aparati koje svakodnevno koristimo. Gledanjem televizije, radom na računaru i sl. oči su izložene stalnom bombardovanju elektronskim slikama, koje izazivaju migrenu, smetnje i zamor očiju. Očni mišići odlučuju Gledanje je izuzetno složena procedura. Da bismo jasno videli, objekat ispred naših očiju moramo da “snimimo” u celini. To “snimanje” se vrši kretanjem očnih jabučica u raznim pravcima kako bi svetlosni zraci iz svih uglova dali informaciju o onome šta se gleda. U situacijama kad gledamo na blizinu očne jabučice se kreću brzinom od pedeset pokreta u sekundi, dok se kod posmatranja u daljinu ova frekvencija povećava zbog većeg broja objekata u vidnom polju. Od stanja spoljnih mišića koji pokreću očne jabučice zavisi perceptivna sposobnost naših očiju, odnosno jasnoća predmeta koji gledamo i zato je potrebno da oči budu u dobroj formi. Svetlosni zraci, pre nego što stignu do mrežnjače, gde se svetlosni impulsi pretvaraju u biohemijske informacije i dalje se putem očnog nerva prenose do vizuelnog centra u mozgu, prvo prolaze kroz optičke delove oka (rožnjaču, očno sočivo i staklasto telo). Oštrina lika predmeta, slike koju vidimo, zavisi od mogućnosti očnog sočiva da prelomi svetlosne zrake, tako da se oni fokusiraju na manakuli (žutoj pegi), tački najoštrijeg vida na mrežnjači (slika 1). To se postiže menjanjem ispupčenosti očnog sočiva, preko kontrakcija cilijarnih očnih mišića, čime se povećava ili smanjuje njegova prelomna moć i time vrši prilagođavanje (akomodacija) očnog sočiva za posmatranje bliskih ili dalekih predmeta. Danas se zna, zahvaljujući istraživanjima američkog oftamologa dr Bejtsa, da se u procesu gledanja menja i sam oblik očne jabučice, usled delovanja spoljnih očnih mišića, odnosno da se njen zadnji deo pomera prema očnom sočivu ili od njega, u zavisnosti od toga da li se posmatrani predmet nalazi u blizini ili daljini. Vežba 1 - DLANOVANJE Kad god imate malo slobodnog vremena, posle gledanja televizije ili rada za kompjuterom, zamornog rada ili dugog čitanja, radite vežbu relaksacije očiju zvanu “dlanovanje”. Naslonite laktove na sto ili na kolena, protrljajte snažno dlanove, stavite ih

na oči (ne pritiskajte!) i opustite se. Posle toga ustanite, protegnite se i udahnite duboko. Tokom ove vežbe, mrak u očima odmara, toplota dlanova poboljšava cirkulaciju, a u rukama postoji isceliteljska moć koja obnavlja energiju. Ako nemate 20 minuta slobodnog vremena, radite vežbu četiri puta po pet minuta. I kratke seanse su korisne da biste očuvali dobar vid. Oni koji imaju probleme s očima, treba da rezervišu više vremena za ovu relaksaciju. Ova metoda opuštanja spada u najdelotvornije. Ukoliko očni mišiči ne vrše svoju funkciju kako treba, oštrina vida se gubi i tada govorimo o kratkovidosti ili dalekovidosti. Kod kratkovidih, miopnih osoba, očni mišići su slabo razvijeni tako da njihove oči slabo akomodiraju, svetlosni zrak se fokusira ispred žute tačke (slika 2), za razliku od dalekovidih, hipermetropnih osoba čije se oči stalno akomodiraju i imaju jako razvijene, hipertrofične, očne mišiće. Posle četrdeset pete godine života, smanjuje se elastičnost očnog sočiva i kontrakciona sposobnost očnih mišića, odnosno akomodaciona sposobnost oka, pa se svetlosni zraci fokusiraju iza manakule (slika 3), što ima za posledicu gubitak jasnog viđenja na blizinu. To se stanje označava kao staračka dalekovidostili presbiopija. Ovi nedostaci vida se uglavnom kompenzuju nošenjem dioptrijskih naočara ili kontaktnim sočivima, pri čemu oni služe da dopune nedovoljnu akomodaciju očnog sočiva i tako omoguće pravilno fokusiranje svetlosnih zraka, ali nema nikakve nade da će se vid pomoću njih poboljšati. Naprotiv, u većini slučajeva pacijent mora da ih nosi celog života uz povremeno povećanje dioptrije, prema nekim istraživanjima, na svake dve godine, usled stalnog smanjenja vida. Razlog tome je što one ne leče uzrok nesposobnosti, već, nažalost, čine naše oči još više razmaženim, pa deluje da više štete nego što koriste. Protiv umora i nesanice Slab vid nije neizlečiv, a nošenje naočara i kontaktnih sočiva nije jedina alternativa. Na ideju da se slab vid može lečiti i izlečiti prirodnim putem, raznim tehnikama i očnim vežbama, prvi je, početkom prošlog veka, došao američki oftamolog dr Viliam Bejts. Nakon tridesetogodišnjeg eksperimentisanja na hiljadama pacijenata koji su smatrani neizlečivim, istraživanja dr Bejtsa su pokazala da je slab vid (kratkovidost, dalekovidost i staračka dalekovidost) posledica nesavršene akomodacije oka usled nepravilnog rada, naprezanja očnih mišića i da se mnoga stanja manjkavog vida mogu prevazići odstranjivanjem zategnutosti očnih mišića. Primarni cilj svih tretmana koji se bave oštećenim vidom, kaže dr Bejts, jeste da vrate mir u dušu, a tek onda da leče slabovidost. Za opuštanje umornih očiju, dr Bejts preporučuje dve vežbe koje, ako se rade pre spavanja, podstiču dobar san i leče probleme nesanice, što je takođe važno za dobar vid. Naravno, pre nego što počnete, obavezno skinite svoje naočari ili sočiva! Vežba 2 - BALANSIRANJE Ova vežba je korisna kako za relaksaciju očnih mišića, tako i za relaksaciju tela. U stojećem stavu, rastavljenih nogu, stanite prema nekoj vertikalnoj liniji. Klatite se polako i ritmički levo - desno celim telom. Ruke su slobodne ili ukrštene na leđima. U početku, pogled treba blago da klizi, tj. da sledi pokret, a zatim zatvorite oči i nastavite. U prolazu bacite pogled na vertikalnu liniju.

Kupanje svetlošću Milica Stojanović, diplomirani lekar prirodne medicine i autor knjige “ABC zdravlja i zdrave ishrane”, i sama je u ranoj mladosti imala ozbiljne problema sa vidom, ali ih je u znatnoj meri otklonila očnim vežbama. - Šteta je što zvanična medicina odbija da prizna da za probleme očiju, osim naočara, postoje i druge metode. U kineskoj medicini, koja je stara više hiljada godina, još uvek podučavaju takvim metodama radi očuvanja vida, pa se one, čak, predaju i u školama. Očnim lekarima je mnogo lakše da prepišu naočari, nego da podučavaju pacijente tehnikama i vežbama za poboljšanje vida, što bi im uzelo mnogo vremena. Korisno bi bilo da svaki očni lekar ima asistenta koji bi radio s pacijentima, koji to žele, program korekcije vida. Mnogi bi se odlučili za obe metode i nosili bi naočare dok program korekcije vida ne bi popravio njihovo stanje. Svako bi trebalo da ima pravo izbora” - kaže Milica Stojanović, a u svojoj knjizi, u poglavlju “Spasite vaše oči”, pored očnih vežbi preporučuje i terapiju očiju svetlom. “Oči se hrane svetlošću, a eksperimentima je dokazano da životinje koje se gaje u mraku brzo oslepe, i zato ne treba nositi naočari za sunce, osim na planinama i pored vode, zbog odbleska. Vežbe kupanja očiju u svetlosti, koja može biti prirodna (Sunce) ili veštačka (električna), odmaraju telo i duh, opuštaju zgrčene mišiće, stimulišu mrežnjaču, doprinose boljoj ishrani nervnih ćelija, usporavaju starenje mozga, eliminišu crvenilo i peckanje. Prvo se treba polako i postepeno navikavati na veštačku svetlost, da bi se kasnije oči izložile sunčevoj svetlosti, što je mnogo efikasnije. Počnite sa sijalicom od 25 vati. Sedite na stolicu i postavite izvor svetlosti na daljinu od dva metra, u visini očiju. Zatvorite polako oči bez grčenja, jer oči i kapci moraju uvek da budu savršeno opušteni. Okrećite lagano glavu na levo, pa na desno, onda pravite krugove na jednu i na drugu stranu. Osetite mišiće kako se relaksiraju. Prva seansa traje pet minuta, zatim postepeno, u toku mesec dana, povećajte do 20 minuta. Ako nosite naočare ili sočiva, skinite ih za to vreme. Zatim, pređite postepeno na sijalice od 40, 60, 100 i 150 vati. Posle toga, možete da idete na sunce, kada nije jako, i pritom ćete, u trajanju od nekoliko minuta, praviti iste vežbe. Posle svake seanse treba praktikovati relaksaciju “dlanovanjem”. Dobar trener Problem sa očnim vežbama je, pored nedovoljne informisanosti o efektima koji se njima postižu, i to što se malo ljudi za njih odlučuje ili na njima istrajava najčešće zbog nedostatka vremena, strpljenja ili volje. Dobra zamena za očne vežbe je nošenje naočari sa rupicama, koje su se odnedavno pojavile i kod nas. One omogućavaju se vežbe, trening očnih mišića, radi tokom uobičajenih aktivnosti: gledanja televizije, čitanja, tokom rada za kompjuterom ili za vreme šetnje.

Ove naočari imaju neprovidno vidno polje sa puno rupica koje deluju kao dijafragma, a njihova je funkcija da povećaju učestalost pokreta očnih mišića tako što prisiljavaju oko da “skače”’od rupice do rupice kako bi obuhvatilo celu sliku. Time se oslabljeni očni mišići primoravaju da stalno rade, ali pravilno, čime se smanjuje njihovo naprezanje, odnosno preveliko zamaranje očiju, a povećava njihova mogućnost percepcije. Automatski se obezbeđuje i dobar fokus prelamanja svetlosnih zraka, nezavisno od dioptrije koja se nosi, tako da sasvim oštra slika dospeva do najdublje zone mrežnjače. Za razliku od dioptrijskih, ove naočari ne preuzimaju funkciju očnih mišića. Naprotiv, ovakvim vežbama očni mišići se više angažuju i vremenom postaju jači, što dovodi do poboljšanja oštrine vida. Povećava se i dotok krvi i kiseonika u očima, čime se obezbeđuje bolja ishrana i usporava njihovo zamaranje. Istraživanja su pokazala da pravilnim i intenzivnim korišćenjem ovih naočari vid vremenom može značajno da se popravi. Naočari sa rupicama, na deci i odraslima sa različitim problemima vida, ispitali su stručnjaci renomirane ruske klinike “Fedorov”, koji ih posle dobijenih rezultata preporučuju kao pomoćno ortoptičko sredstvo za opuštanje umornih očiju, ukoliko imate normalan vid, za otklanjanje glavobolje zbog naprezanja očiju, u slučaju kratkovidosti (myopia) ili dalekovidosti (hypermetropia), staračke dalekovidosti, asigmatizma, u cilju sprečavanja spazama, zatim umesto naočara za sunce, kao zaštitu od intenzivne sunčeve svetlosti. Preporučuju se i studentima, kompjuterskim operaterima i svima koji provode dosta vremena u radu za kompjuterom, a koji bi trebalo da ih koriste 5 do 7 minuta na svakih sat vremena. I, ne zaboravite: pre nego što pristupite vežbama, ili nošenju naočara sa rupicama, obavezno skinite dioptrijske naočari ili sočiva!

Sve češće se proučava utjecaj radne sredine na zdravlje očiju. Tu se prvenstveno misli o utjecaju dugotrajnog i svakodnevnog gledanja u monitor. Nakon brojnih istraživanja zaključeno je da gledanje u monitor toliko napreže očnu leću, da to dovodi do kratkovidnosti, odnosno pojavljivanja minus dioptrije. U eksperimentu koji je proveden, nakon pet dana gledanja u monitor, ispitanicima se dioptrija pogoršala za oko –0.25. Nakon odmora, dva do tri dana, ispitanicima se dioptrija ponovno vratila u normalu. No, rijetki su slučajevi kada zaposlenici imaju priliku odmoriti se potpuno i 3 dana ne naprezati očne leće, i to svaki vikend. U većini slučajeva dioptrija se akumulira. Ne tempom od –0.25 tjedno, ali nakon određenog vremena postaje trajna i ne može se vratiti u normalu ni nakon odmora. Oni koji su kratkovidni postat će još više. Kako spriječiti pogoršanje vida?

Prvo je potrebno namjestiti dobru rezoluciju ina monitoru. Ekran vam ne smije titrati, a screen refresh bi morali posebno namjestiti. Osvjetljenje u prostoriji je također jako važno. Prostorija i radni stol moraju biti dobro osvijetljeni, te morate izbjegavati direktno udaranje svjetlosti u ekran. Vidljivost ekrana će se pogoršati, a oči ćete morati dodatno naprezati. Stolica također igra važnu ulogu za vid. Kralježnica mora biti u udobnom položaju. Jer sjedenje u krivom položaju može vam ukliještiti vratne mišiće, što dovodi do slabijeg protoka krvi, a time smanjuje «prehranu» očiju. Preporučljivo je svakih 30 minuta malo se udaljiti od ekrana i namjerno gledati u daljinu. Recimo kroz prozor. Vježbe Bar jednom dnevno napraviti niže navedene vježbe za istezanje, koje će znatno smanjiti umor očiju. 1.

Kružite očima gore – lijevo – desno nekoliko puta a zatim u obrnutom smjeru. Važno

je ne micati glavu. Samo oči. 2. Kružite očima gledajući prvo krajnji lijevi kut gore zatim, krajnji lijevi kut dolje, krajnji desni kut dolje i na kraju krajnji desni kut. Ponovite nekoliko puta, zatim u suprotnom smjeru. Ne mičite glavu! Možete se orijentirati prema kutovima zida koji se nalazi iza vas. 3. Gledajte ravno ispred sebe, otvorite širom oči, a zatim ih zatvorite što možete jače. Prehrana Osim navedenog, želite li sačuvati dobar vid morate obratiti pažnju i na prehranu. Očima ne smije nedostajati vitamina važnih za njihovo funkcioniranje. U prehrani povećajte unos antioksidansa, vitamina A, C i E. Namirnice u kojima ih možete pronaći su mrkva, špinat, riba, agrumi, jaja, kikiriki, smeđa riža i sl. Smatra se za zdravlju očiju od svih namirnica najviše pridonose borovnice. Nije važno suhe ili svježe, njima ćete sigurno pomoći očuvanju zdravog, ali i poboljšanju vida. Sokovi Ukoliko nemate priliku kupiti borovnice zamjeniti ih može sok. Potrudite se pronaći onaj bez konzervansa i prirodni. U sok od borovnice iscijeđenog limuna i malo šećera. Pijte po čašu prije i poslije obroka. Veliku korist ćete imati pijete li sok od naranče ili borovnice u koji ste dodali 1 žličicu ribljeg ulja. Svakom prilikom umjesto gaziranih pijte sok od naranče ili neki drugi sok bogat vitaminom A i C soka od mrkve, grejpa. Oblozi Ako tijekom dana i sami osjetite umor očiju i otežano gledanja pomoć možete potražiti u oblozima. Vrhom punu veliku žlicu kamilice prelijte s 2 dcl vrelog mlijeka. Ostavite poklopljeno da kratko odstoji (2 – 3) minute. Procijedite, pustite malo da se ohladi, natopite blaznicu ili nešto drugo i stavite na oči. Držite 15-ak minuta. Obavezno boravite u toploj prostoriji ili prekrijte glavu s nečim npr. ručnikom. Oblozi također ne smiju biti hladni, nego mlaki. Na oči nikad ne smijete stavljati hladne obloge. Ispiranje Umornim očima možete pomoći i ispiranjem. 1 žličicu čaja od preslice zalijte ključalom vodom. Ostavite 3 minute. Procijedite i pustite da se ohladi. Tim oparkom ispirite oči 3 puta na dan, uvijk svježe pripremljenim. Pripravci za mazanje (masiranje) očiju: Vid možete popraviti ili spriječiti njegovo kvarenje svakodnevnim masiranjem pripravkom s uljem. 3 žlice bosiljka i 2 žlice ružmarina namačemo 30 dana u ½ litre maslinovog ulja. Procijedimo i mažemo očne kapke 2 – 3 minute najmanje jedanput dnevno.

Naravno da nećete biti u mogućnost sve upotrijebiti, ipak učinite što više možete i pomozite svojim očima.