WordPress Skripta

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIOIH NAUKA LABORATORIJA ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE

WordPress

Sadržaj 1.

Uvod ...................................................................................................................................................... 5

2.

Instalacija WordPress-a na lokalnom serveru....................................................................................... 5

3.

Instalacija WordPress-a na ELABHosting ............................................................................................ 11 3.1.

Kreiranje sajta i podešavanje domena ........................................................................................ 11

3.2.

Kreiranje mySQL baze podataka i korisnika ................................................................................ 14

3.3. Postavljanje sadržaja sajta (prebacivanje instalacionog paketa WordPress-a i raspakivanje arhive) 18 4.

Administracija WordPressa ................................................................................................................. 26

5.

Administracija sadržaja ....................................................................................................................... 27 5.1.

Administracija članaka ................................................................................................................ 28

5.2.

Unos članaka ............................................................................................................................... 29

5.3.

Izmena i brisanje članaka ............................................................................................................ 29

5.4.

Dodavanje novih i izmena postojedih kategorija ........................................................................ 30

5.5.

Dodavanje i izmena tagova ......................................................................................................... 31

6.

Administracija strana .......................................................................................................................... 32

7.

Administracija komentara ................................................................................................................... 34

8.

Rad sa menijima .................................................................................................................................. 34 8.1.

Kreiranje novog menija ............................................................................................................... 35

8.2.

Dodavanje stavki ......................................................................................................................... 35

8.3.

Uređivanje stavki menija............................................................................................................. 36

8.4.

Prikaz menija ............................................................................................................................... 37

9.

Administracija korisnika ...................................................................................................................... 37

10.

WordPress SEO (Search Engine Optimization)................................................................................ 39

10.1.

Osnovni SEO u WordPress-u ................................................................................................... 39

10.1.1.

URL-ovi ................................................................................................................................ 39

10.1.2.

Optimizujte vaše naslove za SEO ........................................................................................ 41

10.1.3.

Optimizovanje opisa............................................................................................................ 43

10.1.4.

Optimizacija slika ................................................................................................................ 43

10.1.5.

XML mape sajta ................................................................................................................... 44

10.2. 10.2.1.

Optimizacija templejta ............................................................................................................ 44 Breadcrumbs ....................................................................................................................... 44

10.2.2.

Naslovi ................................................................................................................................. 45

10.2.3.

Očistite svoj kod .................................................................................................................. 45

10.2.4.

Brzina .................................................................................................................................. 45

10.2.5.

Poboljšajte sidebar .............................................................................................................. 45

10.2.6.

HTML sitemaps.................................................................................................................... 45

10.3.

Napredni WordPress SEO i dupliranje sadržaja ...................................................................... 46

10.3.1.

Neindeksiranje, stranice arhive i onemugudavanje arhiva ................................................. 46

10.3.2.

Onemogudite nepotrebne arhive........................................................................................ 47

10.3.3.

Paginacija ............................................................................................................................ 47

10.3.4.

Neindeksiranje nepotrebnih linkova ................................................................................... 47

10.3.5.

Kanonički link elementi ....................................................................................................... 47

10.4.

Struktura sajta za bolje rangiranje .......................................................................................... 47

10.4.1.

Stranice umesto postova .................................................................................................... 47

10.4.2.

Izmena postova ................................................................................................................... 47

10.4.3.

Linkovanje ka povezanim postovima .................................................................................. 48

10.4.4.

Ne stavljajte previše tagova ................................................................................................ 48

10.5.

Optimizacija konverzacija ....................................................................................................... 48

10.6.

Optimizacija komentara .......................................................................................................... 48

Uključite korisnike u konverzaciju....................................................................................................... 48 10.6.1.

Ubedite korisnike da ostave komentar ............................................................................... 49

10.6.2.

Uspostavite vezu sa onima koji komentarišu...................................................................... 49

10.6.3.

Održite korisnike u konverzaciji .......................................................................................... 49

10.7. Off site blog SEO ............................................................................................................................ 49 10.7.1. Zapratite one koji komentarišu ............................................................................................... 49 10.7.2. Koristite Twitter ...................................................................................................................... 49 10.7.3. Pronađite slične blogove i uspostavite komunikaciju ............................................................. 50 10.8. Merenje rezultata .......................................................................................................................... 50 11.

Izmene na WordPress temi ............................................................................................................. 51

11.1.

Studija slučaja: Sajt Katedre za Elektronsko poslovanje ......................................................... 52

11.1.1.

Kreiranje Elab child teme .................................................................................................... 53

11.1.2.

Aktiviranje teme .................................................................................................................. 54

11.1.3.

Kreiranje neophodne strukture .......................................................................................... 54

11.1.4.

Zadatak 1: Sređivanje zaglavlja (header.php) ..................................................................... 55

11.1.5.

Zadatak 2: Sređivanje početne stranice .............................................................................. 57

11.1.6.

Zadatak 3: Sređivanje sidebar-a .......................................................................................... 63

11.1.7.

Zadatak 4: Sređivanje footer-a............................................................................................ 65

12. Za one koji žele više .............................................................................................................................. 68 12.1.

Prebacivanje sajta sa lokalnog servera na udaljeni server ....................................................... 68

12.2.

Višejezičnost sajta..................................................................................................................... 72

12.3

WordPress i SEO 301 redirekcija .............................................................................................. 73

12.4

Preporučeni dodaci za WordPress ............................................................................................ 76

12.4.1.

Poboljšanje performansi sajta .......................................................................................... 76

12.4.2

Pradenje posedenosti sajta ............................................................................................... 77

12.4.3

Umrežavanje i komentarisanje ......................................................................................... 77

12.4.4

Galerija slika ...................................................................................................................... 78

12.5

Resursi za dalje usavršavanje ................................................................................................... 79

1. Uvod WordPress je jednostavan bloging sistem i najpopularnija blog platforma za upravljanje sadržajem. Ono što WordPress razlikuje od drugih sistema za upravljanje sadržajem je jednostavnost pokretanja i korišdenja, brzina u radu, veliki broj dodataka u vidu plaginova i tema, kao i prisustvo ogromne zajednice. Da bi WordPress funkcionisao, neophodno je obezbediti adekvatan domen i hosting. Obzirom da WordPress izvršava PHP stranice i sve podatke beleži u mySQL bazu podataka, potrebno je pronadi server koji de raditi sa PHP-om i mySQL-om. Na internetu možemo pronadi veliki broj servera koji podržavaju ovakav rad. Ipak, u praksi se svi dinamički sajtovi najpre kreiraju na lokalnom računaru, odnosno na lokalnom serveru, a kada su izvršene sve modifikacije i testiranja, sadržaj sajta se postavlja na zakupljeni server. Takav slučaj je i sa WordPress-om.

2. Instalacija WordPress-a na lokalnom serveru Da bi instalirali WordPress na lokalnom računaru, potrebno je skinuti neke od slededih programskih paketa koji simuliraju lokalni server: WAMP, XAMPP, LAMP itd. U ovom primeru, predstavidemo rad sa WampServer-om koji radi na Windows operativnom sistemu. WampServer predstavlja besplatan program koji u sebi sadrži Apache server, mySQL i PHP. Sam proces instalacije WampServer-a je jednostan i sastoji se u odabiru instalacionog direktorijuma (podrazumevana putanja je: C: \wamp) i startovanju servera po završetku instalacije. Nakon instalacije, pojavide se nova ikonica u taskbaru. Levim klikom na ikonicu, otvara se glavni meni WampServera:

Ukoliko je ikonica WampServer-a crvene boje, to znači da servisi (Apache, mySQL i PHP) nisu uključeni. Klikom na Start All Services uključuju se potrebni servisi, čime je na ovaj način omoguden rad lokalnog servera. Napomena: Wamp, kao i popularni program za glasovnu komunikaciju putem interneta, Skype, koristi isti port, te de prilikom pokretanja servera sa uključenim Skype-om, server prijaviti grešku. U tom slučaju, potrebno je isključiti Skype, kako bi se lokalni server pokrenuo. U okviru panela WampServer-a, klikom na Localhost ili učitavanjem linka localhost u web browser-u poziva se izvršni direktorijum servera instaliranog na računaru. Prilikom instalacije i kreiranja dinamičkog sajta, sav sadržaj treba iskopirati u izvršni direktorijum. Preporučuje se da se u okviru izvršnog direktorijuma kreira poseban direktorijum za određeni sajt, u okviru kojeg de se nalaziti sve datoteke i direktorijumi. Podrazumevana putanja izvršnog direktorijuma servera za WAMP je C:\wamp\www

Izborom opcije Localhost, u web browser-u se prikazuje početna strana WampServera, sa podacima o verziji Apache servera, PHP-a, instaliranim dodacima, kao i projektima koji se nalaze u izvršnom direktorijumu servera.

Pre nego što počnemo sa instalacijom WordPress-a, potrebno je kreirati bazu podataka u kojoj de se nalaziti svi podaci sajta. Izborom opcije phpMyAdmin iz WampServer panela u web browser-u ili učitavanjem linka localhost/phpmyadmin, otvara se phpMyAdmin panel pomodu kojeg možemo vršiti upravljanje bazama podataka skladištenim na Apache serveru. Klikom na Databases otvara se forma za kreiranje nove baze. U okviru polja Create database, potrebno je uneti naziv baze, a zatim izabrati opciju Create. Ime novokreirane baze koristide se prilikom instalacije WordPress-a. U navedenom primeru, kreirana je baza podataka sa imenom wordpress.

Nakon kreiranja baze, iz sigurnosnih razloga, neophodno je kreirati korisnika koji de imati privilegije da upravlja tom bazom. Odabrati opciju Users, koja omogudava upravljanje korisnika.

Da bismo dodelili privilegije, najpre je potrebno kreirati korisnika. Klikom na opciju Add User otvara se forma za unos novog korisnika. U okviru Login information, potrebno je uneti podatke o nazivu korisnika baze (user name), lokalnom hostu (host – u vedini slučajeva unosi se localhost), šifru i ponovljenu šifru korisnika baze. Nakon unošenja podataka, u delu Global Privileges potrebno je izabrati opciju Check All kako bi korisnik imao potrebne privilegije za upravljanje bazom podataka. Po završetku, klikom na dugme Create user završava se postupak kreiranja korisnika. U navedenom primeru, kreiran je korisnik sa nazivom i šifrom wordpress.

Slededi korak je instalacija WordPress-a. Na zvaničnom sajtu www.WordPress.org, može se preuzeti poslednja verzija instalacionog paketa (u trenutku pisanja, verzija 3.5.1.). Preuzetu arhivu je potrebno raspakovati u izvršnom direktorijumu lokalnog računara, odnosno u C:\wamp\www\wordpress. Instalacija se pokrede putem početne strane WampServera ili direktnim unošenjem linka u web browseru (u navedenom primeru localhost/wordpress). Obzirom da se instalacija pokrede po prvi put, najpre se pristupa kreiranju konfiguracionionog fajla wpconfig.php u kojem se nalaze parametri za povezivanje sa bazom. Konfiguracioni fajl se kreira klikom na Create a Configuration File.

Slededi korak omoguduje povezivanje WordPress-a sa prethodno kreiranim podacima o korisniku i bazi podataka. Vrednosti parametara koje smo ranije definisali (naziv i šifra korisnika, ime baze, host) potrebno je uneti u odgovarajuda polja.

Klikom na Submit proverava se konekcija i ako je ona uspešna, u slededem koraku potrebno je izabrati dugme Run the install koje pokrede instalaciju WordPress-a.

U poslednjem koraku instalacije, unose se ključna podešavanja vezana za sajt - ime sajta, pristupne podatke administratorskom delu, tj. korisničko ime, šifru i e-mail. Iako se ceo proces odvija na lokalnom serveru, poželjno je uključiti opciju indeksiranja od strane pretraživača zbog bolje optimizacije sajta. Nakon unosa potrebnih podataka, klikom na Install WordPress, završava se proces instalacije WordPress-a.

Ako su uputstva ispoštovana na pravi način, instalacija de biti uspešno završena. Javnom delu WordPress-a može se pristupiti odlaskom na localhost/wordpress, dok se administratorskom delu može pristupiti putem localhost/wordpress/wp-admin.

3. Instalacija WordPress-a na ELABHosting ELABHosting je platforma Laboratorije za elektronsko poslovanje koja omogudava besplatni hosting studentskih sajtova za potrebe predmeta Laboratorije. Postupak instalacije WordPress-a je sličan, a on se sastoji iz slededih koraka: 1. Kreiranje sajta i podešavanje domena 2. Kreiranje mySQL baze podataka i korisnika 3. Postavljanje sadržaja sajta (prebacivanje instalacionog paketa WordPress-a i raspakivanje arhive)

3.1.

Kreiranje sajta i podešavanje domena

Nakon dobijanja važedih podataka (korisničko ime i lozinka) za pristup ELABHosting-u, neophodno je ulogovati se na ISPConfig kontrolni panel klikom na slededi link: https://student.elab.fon.bg.ac.rs/panel/

ELABHosting studentima pruža mogudnost kreiranja poddomena u formatu nazivsajta.student.elab.fon.bg.ac.rs. Kreiranje novog poddomena se izvršava u okviru sekcije Sites – Website, klikom na dugme Add new website. U okviru podešavanja, ne treba menjati IP adrese (IPv4 treba da bude *, IPv6 treba da bude prazna). Naziv poddomena je lokacija sajta i upisuje se u slededem formatu nazivsajta.student.elab.fon.bg.ac.rs. Naredni parametri odnose se na kvote na disku i na dopušten protok koji se može koristiti na sajtu. Maksimalna veličina kvote na disku je 100 MB, dok je maksimalna veličina kvote za dopušten protok 2000 MB. Ukoliko korisnik želi da vidi poruke o HTTP greškama, potrebno je uključiti opciju Own Error-

Documents. Parametri za PHP podešavanja treba da ostanu nepromenjena (PHP je fast-cgi, a PHP version je default). Na kraju, da bi sajt bio aktiviran, potrebno je izabrati opciju Active i kliknuti na dugme Save. U navedenom primeru, koristi se WordPress.student.elab.fon.bg.ac.rs kao poddomen na koji se instalira WordPress.

Da bi poddomen bio aktiviran, potrebno je podesiti DNS zonu. U okviru sekcije DNS, izabrati opciju DNS Wizard – Add DNS zone. U podešavanjima izabrati šablon ELABStudent, a naziv zone treba da bude identičan kao naziv poddomena koji je kreiran u prethodnom koraku. U polje E-mail upisati svoju e-mail adresu. Klikom na Create DNS-Record, kreirade se DNS zona i posle nekoliko minuta sajt bi trebalo da bude vidljiv na internetu. U navedenom primeru, naziv poddomena je wordpress.

Kako bi se obezbedila brza vidljivost domena na internetu, nakon kreiranja zone kliknuti na nju i upisati parametar 147.91.130.22,172.20.221.22 u polje Allow Zone Allow zone transfers to these IPs (comma separated list), a zatim izabrati dugme Save.

Posle nekoliko minuta, sajt je vidljiv na odabranoj adresi. U navedenom primeru, adresa je http://wordpress.student.elab.fon.bg.ac.rs

3.2.

Kreiranje mySQL baze podataka i korisnika

Nakon kreiranja poddomena, potrebno je aktivirati korisnika i bazu podataka koji de biti povezani sa WordPress-om. Izborom opcije Sites – Database Users u ISPConfig panelu i klikom na dugme Add new User, otvoride se forma za unos korisničkog imena i lozinke za pristup MySQL serveru.

U navedenom primeru, koristidemo wordpress za ime i lozinku korisnika.

Nakon kreiranja, obratiti pažnju na ime mySQL korisnika, obzirom da sistem prilikom kreiranja korisnika automatski dodaje prefiks.

U navedenom slučaju, prefiks je c16, tako da korisničko ime za pristup bazi nije wordpress, ved c16wordpress. Izborom opcije Sites - Databases i klikom na dugme Add new database, prelazi se na korak kreiranja baze.

Prilikom unošenja parametara za kreiranje baze, neophodno je podesiti sajt (domen) na kome se koristi baza, tip baze uvek treba postaviti na MySQL. U polje Database name se unosi naziv baze, a u okviru Database user se bira mySQL korisnik kreiran u prethodnom koraku. Kako bismo obezbedili podršku za srpska slova, u okviru polja Database Charset potrebno je izabrati opciju UTF-8. Na kraju, Remote Access ne treba aktivirati, a polje Active je potrebno izabrati. Baza se kreira klikom na dugme Save.

I prilikom kreiranja baze potrebno je obratiti pažnju na prefiks. U ovom slučaju je u pitanju takođe c16, pa je pun naziv baze c169wordpress.

Sa kreiranim parametrima možemo ručno formirati i modifikovati bazu upotrebom phpMyAdmin alata, tako što demo se na adresi https://student.elab.fon.bg.ac.rs/phpmyadmin/ ulogovati koristedi ime i lozinku prethodno kreiranog korisnika. U navedenom primeru, u pitanju je korisnik sa imenom c169wordpress i lozinkom wordpress.

Postupak kreiranja baze na ELABHostingu je identičan kreiranju baze na lokalnom serveru.

3.3.

Postavljanje sadržaja sajta (prebacivanje instalacionog paketa WordPress-a i raspakivanje arhive)

Da bismo postavili sadržaj na sajtu, odnosno da bismo prebacili instalacioni paket skinut sa sajta WordPress-a, neophodno je kreirati FTP nalog u ISPConfig panelu, koji de omoguditi korišdenje prenosa fajlova. Izborom opcije Sites – FTP users i klikom na dugme Add new FTP-User, otvara se forma za unos novog FTP naloga. Proces kreiranja FTP naloga je sličan procesu kreiranja korisnika mySQL baze. U polje Website izabrati sajt (domen) na koji se nalog odnosi. Sledi unos korisničkog imena i lozinke za pristup sajtu. I ovde treba obratiti pažnju da ISPConfig automatski dodaje prefiks, u vidu korisničkog imena za pristup panelu. Na kraju, potrebno je izabrati kvotu na disku koja se primenjuje na dati FTP nalog. Broj koji se unosi mora da bude manji ili jednak od ukupnog maksimalnog korisničkog prostora na disku koji smo definisali prilikom kreiranja sajta (domena). Unos se završava klikom na dugme Save.

Nakon kreiranja naloga, mogude je pristupiti fajlovima sajta (domena) korišdenjem FTP klijenta (FileZilla, WinSCP, Total Commander – Connect to FTP Server funkcija) ili korišdenjem ISPConfig veb aplikacije za prenos fajlova. FTP podešavanja su slededa: Hostname (FTP Server): student.elab.fon.bg.ac.rs Port: 21 Encryption (Enkripcija): TLS User name (Korisničko ime): FTP nalog kreiran pomodu ISPConfig kontrolnog panela Password (Lozinka): FTP lozinka kreirana pomodu ISPCofnig kontrolnog panela

Prilikom kreiranja konekcije upotrebom FTP klijenta, preporučuje se korišdenje pasivnog FTP režima (passive mode). U našem slučaju, korisničko ime je wordpress01wordpress, a lozinka wordpress. U nastavku teksta, koristidemo program za upravljanje datotekama i organizaciju fajlova, Total Commander, koji u sebi sadrži opciju konfigurisanja FTP konekcija. Po startovanju Total Commander-a, izabrati opciju Net - FTP Connect, nakon čega se otvara prozor za podešavanje postojedih ili kreiranje novih konekcija.

Po otvaranju prozora, izabrati opciju New connection. U novom prozoru, izvršiti podešavanja kao na slici, uz zamenu parametara User name i Password sa prethodno kreiranim FTP nalogom.

Nakon kreiranja, u delu za upravljanje konekcijama, izabrati konekciju i kliknuti na dugme Connect. Nakon uspešne konekcije, pojavide se struktura direktorijuma kao na slici:

Sadržaj svih fajlova na sajtu nalazi se u folderu web, što znači da se u okviru tog foldera mora izvršiti upload svih fajlova sajta. U okviru tog foldera, nalaze se fajlovi .htaccess, index.html, favicon.ico i robots.txt, koji se odnose na podrazumevanu početnu stranu i njih je bezbedno obrisati. Foldere error i stats je poželjno ostaviti, jer oni služe za prikaz HTTP grešaka i prikupljanje podataka o posedenosti sajta. Nakon brisanja fajlova, raspakovanu arhivu instalacionog paketa WordPress-a potrebno je kopirati u direktorijum web. Manipulacija fajlovima moguda je i korišdenjem ISPConfig veb aplikacije za prenos fajlova, koja se nalazi na adresi https://student.elab.fon.bg.ac.rs/filemanager/. Podešavanja su identična kao i kod kreiranja FTP konekcije.

Nakon logovanja, otvoriti folder web, a zatim kliknuti na dugme Upload.

U okviru forme za upload, klikom na dugme Choose File nalazimo putanju instalacionog paketa WordPress-a. Da bismo započeli proces prebacivanja arhive na server, potrebno je izabrati dugme Submit (zeleni check mark).

Nakon uspešnog uploada instalacionog paketa WordPress-a, arhivu je potrebno raspakovati. Izborom arhive i klikom na dugme Unzip u okviru veb aplikacije, otvara se forma za raspakivanje arhive, odnosno instalacionog paketa.

Klikom na Submit (zeleni check mark), proces raspakivanja počinje i sistem po završetku vrada potvrdan odgovor.

Po završetku raspakivanja, obrisati prethodno upload-ovanu arhivu. Brisanje se vrši selektovanjem arhive i klikom na dugme Submit.

Instalacija WordPress-a je slična instalaciji na lokalnom serveru, a ona se pokrede linkom http://nazivsajta.student.elab.fon.bg.ac.rs/wordpress/ U navedenom primeru, link je http://WordPress.student.elab.fon.bg.ac.rs/wordpress/.

Klikom na dugme Create Configuration File, a zatim na Let's Go! dolazi se do koraka gde je potrebno uspostaviti konekciju između WordPressa i baze koju smo u prethodnim koracima kreirali. U navedenom primeru, vrednosti parametara (naziv i šifra korisnika, ime baze, host) unose se kao što je prikazano na slici:

Nakon uspešno-uspostavljene konekcije, klikom na dugme Run the install pokrede se instalacija WordPress-a.

U slededem, poslednjem koraku, unose se informacije o nazivu sajta i pristupnim podacima administratorskom delu. Unošenjem potrebnih podataka, klikom na Install WordPress, završava se proces instalacije WordPress-a.

Ako su uputstva ispoštovana na pravi način, instalacija de biti uspešno završena.

4. Administracija WordPressa WordPress CMS ima dva dela: administratorski deo, u okviru kojeg se sajt ažurira i kome mogu pristupiti administratori i korisnici sa određenim privilegijama i javni deo, čiji je sadržaj omoguden svim posetiocima.

Administratorskom delu se pristupa unošenjem linka adresasajta/wp-admin (primer: localhost/wpadmin) nakon unošenja korisničkog imena i šifre definisanih tokom instalacije WordPress-a.

Administratorski panel (Dashboard) predstavlja početnu lokaciju za održavanje sajta. U okviru menija koji se nalazi na levoj strani, pristupa se upravljanju različitim opcijama i segmentima na sajtu. Na vrhu panela, pored prečica za izvršavanje određenih operacija, nalazi se i tab Screen options putem kojeg se vrši aktiviranje i deaktiviranje prozora koji de biti prikazani u okviru administratorskog panela.

5. Administracija sadržaja Sadržaj u WordPressu je podeljen na članke, strane i komentare. Članak se vezuje za dinamičan sadržaj, koji poseduje svoju kategoriju i datum kada je kreiran, a prema podrazumevanim podešavanjima WordPress-a , on se hronološki prikazuje na početnoj strani sajta. Članak se najšede koristi za objavu vesti ili blog-postova na sajtu. Administraciji članaka pristupa se klikom na Posts u okviru menija sa leve strane, gde se može izvršiti unos, izmena i brisanje članaka, kao i kreiranje kategorija. Osim kategorija, članci se mogu organizovati i korišdenjem tagova, koji preciznije definišu šta se nalazi u kategorijama.

Strane su veoma slične člancima, osim što su one vezane za kategoriju i koriste se za objavu statičkog sadržaja. Administraciji strana pristupa se klikom na Pages u okviru menija sa leve strane, gde se može izvršiti unos, izmena i brisanje članaka. Treda vrsta sadržaja su komentari, čime se posetiocima sajta omoguduje kreiranje sadržaja. Članci i strane mogu imati komentare, i oni su prema podrazumevanim podešavanjima WordPressa prikazani u rastudem redosledu, odnosno od najstarijeg komentara do najnovijeg. Administracija komentara vrši se klikom na Comments u okviru menija sa leve strane, gde se može izvršiti unos, izmena i brisanje komentara.

5.1.

Administracija članaka

Kada se iz menija izabere opcija Posts, dobija se forma za administraciju članaka u WordPressu. U okviru ovog dela, prikazuje se listing svih unetih članaka, kao i osnovne informacije o svakom članku (naslov, autor, kategorija, tag, broj komentara, datum objavljivanja). Na vrhu listinga prikazuju se opcije za pretragu i filter članaka po kategorijama ili datumu objave. Prelaskom kursora preko listinga mogude je izvršiti pregled, izmenu ili brisanje članaka.

5.2.

Unos članaka

Dodavanje novog članka vrši se izborom opcije Add New iz menija Posts.

Prilikom kreiranja, obratiti pažnju na naslov, tekst članka, kategoriju kojoj pripada članak i tagove. Po uspešnom unosu, članak je neophodno sačuvati. Izborom opcije Save Draft, omoguduje se čuvanje nacrta članka u slučaju njegove naknadne revizije, a klikom na Publish članak se objavljuje i postaje vidljiv na sajtu.

5.3.

Izmena i brisanje članaka

Prelaskom kursora preko određenog članka omoguduju se opcije za izmenu i brisanje istih. Klikom na Edit, otvara se forma identična formi za unos članaka koja omogudava njihovu potpunu izmenu.

Klikom na Quick Edit, otvara se prozor za izmenu naslova članka, kategorija, tagova članka i sl.

Izborom opcije Trash, članak se briše, i trajno smešta u Trash listing, kojem se pristupa klikom na istoimeni link u vrhu Posts panela.

5.4.

Dodavanje novih i izmena postojećih kategorija

Članci su u WordPress-u hijerarijski kategorisani. Dodavanje novih i izmena postojedih kategorija vrši se izborom opcije Categories. Nakon unošenja naziva kategorije, klikom na Add New Category sledi kreiranje kategorije. Kategorije imaju svoju hijerarhiju, pa je tako mogude podesiti da određena kategorija pripada drugoj, tj. da ona bude podkategorija neke od ved kreiranih kategorija (opcija Parent). Opis kategorije služi za internu potrebu i nije javno vidljiv na sajtu.

U okviru iste forme, mogude je izvršiti izmenu postojedih kategorija. Sa desne strane, klikom na kategoriju, otvara se nova forma koja pruža mogudnost izmene informacija.

5.5.

Dodavanje i izmena tagova

Tagovi se pored mogudnosti kreiranja u okviru članaka, mogu kreirati klikom na Tags u meniju Posts. Proces kreiranja novih i izmene postojedih tagova je identičan procesu kreiranja i izmene kategorija.

6. Administracija strana Izborom opcije Pages u okviru menija sa leve strane, pristupa se listingu strana.

Formi za unos nove strane se može pristupiti izborom opcije Add New, a postupak kreiranja je veoma sličan procesu kreiranja članaka. Podsedamo, strana ne poseduje kategorije i tagove. Nakon unosa naslova i teksta, strana se može objaviti klikom na dugme Publish.

Prelaskom kursora preko određenog članka omoguduju se opcije za izmenu i brisanje strana. Klikom na Edit, otvara se forma identična formi za unos strane koja omoguduje potpunu izmenu strane.

7. Administracija komentara Pregled svih komentara vrši se u delu Comments u levom meniju. Panel administracije komentara pruža mogudnost odobravanja ili neodobravanja komentara, odgovora na komentar, izmene komentara, označavanja komentara kao spam ili brisanja komentara.

8. Rad sa menijima Izborom opcije Appearance, a zatim Menus, otvoride se forma za rad sa menijima. Meni se u potpunosti može prilagoditi i svaki od njih sadrži stavk, u okviru kojih se mogu nadi linkovi koji usmeravaju ka drugoj stranici sajta, ka nekom drugom sajtu ili ka nekoj kategoriji članaka.

8.1.

Kreiranje novog menija

Da bismo kreirali novi meni, potrebno je u formi za rad sa menijima kliknuti na jezičak +. Prilikom kreiranja menija, neophodno je zadati naziv menija, a zatim izabrati dugme Create Menu. Nakon toga, pristupa se dodavanju stavki menija.

8.2.

Dodavanje stavki

Nakon kreiranja menija, potrebno je odabrati stavke koje de se nalaziti u meniju. Meni može sadržati sve prethodno kreirane stranice, eksterne linkove, kao i postojede kategorije sajta . Sa leve strane, nalaze se kolone za kreiranje eksternih linkova, redom raspoređene stranice i kategorije.

Da bismo dodali eksterni link, najpre je potrebno uneti adresu, kao i naziv adrese koji de se pojaviti u meniju. Nakon ubacivanja podataka, klikom na Add to Menu stavka se unosi u meni.

Proces unošenja stranice je sličan unošenju eksternog linka. Iz dela Pages, klikom na View All dobija se prikaz svih stranica. Nakon izbora željene stranice, izborom Add to Menu ona de biti uneta u meni.

Nakon unošenja svih stavki, klikom na Save Menu čuvaju se postavke menija.

8.3.

Uređivanje stavki menija

Svim stavkama menija pristupa se izboromželjenog menija, nakon čega de na desnoj strani biti izlistane stavke koje pripadaju tom meniju. Jednostavnim pomeranjem, stavkama se može menjati redosled, odnosno njihova pozicija. Klikom na jezičak stavke, omoguduje se izmena elementa stavke, a koja uključuje izmenu naslova, dodavanje atributa naslovu, kao i brisanje stavke.

8.4.

Prikaz menija

Prikaz menija se kontroliše u okviru dela Appearance, izborom opcije Widgets. U formi za rad sa widgetima, potrebno je prevudi widget sa imenom Custom Menu na odgovarajudi sidebar instalirane teme. Nakon prebacivanja, sledi unos naziva menija i biranje menija koji de biti prikazan. Po završetku, klikom na dugme Save čuvaju se izmene.

9. Administracija korisnika Panelu za administraciju korisnika pristupa se izborom opcije Users iz menija sa leve strane, nakon čega se otvara forma koja prikazuje sve registrovane korisnike.

Korisnik se kreira klikom na Add New. Prilikom kreiranja korisnika, obavezno je uneti korisničko ime, email, kao i šifru korisnika. U delu za dodelu uloge (Role), omoguduje se izbor slededih uloga:     

Pretplatnik (Subscriber) – običan korisnik, može da komentariše, ali nema prava na menjanje sadržaja na stranici Saradnik (Contributor) – korisnik koji može napisati članak, ali ga ne može objaviti Autor (Author) – korisnik koji može napisati i objaviti članak Urednik (Editor) – korisnik koji pored svojih, može uređivati i tuđe članke, odnosno sve članke na sajtu Administrator (Administrator) – korisnik je administrator sajta, čime je omoguden pristup svim delovima

10.

WordPress SEO (Search Engine Optimization)

WordPress je jedan od najboljih CMS-ova kada je u pitanju SEO. Naredne preporuke mogu vam mnogo pomodi da poboljšate svoj ranking, dobijete više subscriber-a i da napravite bolji sajt.

WordPress SEO Plugin Postoji veliki broj plugin-ova za poboljšanje optimizacije sajtova, ali najviše se izdvaja WordPress SEO plugin koji možemo redi objedinjuje vedinu prethodno navedenih. Ovaj plugin se u praksi pokazao toliko modnim da ga koriste i dosta popularni sajtovi kao što su SearchEngineLand, The Next Web, Mashable i veoma je stabilan, spreman za korišdenje i možete ga besplatno preuzeti sa slededeg linka http://yoast.com/WordPress/seo/.

10.1. Osnovni SEO u WordPress-u WordPress je dosta dobro optimizovan sistem i u velikoj meri obavlja bolji posao pri dozvoljavanju svakoj stranici da bude indeksirana od bilo kog drugog CMS-a, ali postoji nekoliko stvari koje bi trebalo uraditi kako bi nam bilo olakšano samo korišdenje WordPress-a. 10.1.1. URL-ovi 10.1.1.1.

Struktura permalinkova

Prva stvar koju je potrebno promeniti je struktura permalinkova. Ova podešavanja možete nadi pod odeljkom Settings → Permalinks. Default permalink je ?p=, ali najbolja praksa je koristiti /postname/ ili /category/post-name/. Za prvu opciju potrebno je da promenite podešavanje na Custom Structure odnosno da obeležite /%postname%/

Da uključite i kategoriju potrebno je selektovati “Custom Structure” i promeniti vrednost na /%category%/%postname%/. Ukoliko ste pre toga imali ?p= kao vaš permalink WordPress de se pobrinuti za sva preusmerenja. Ovo se takođe dešava ukoliko menjate sa /%postname%/ na /%category%/%postname%/ permalink. 10.1.1.2.

Linkovi sa WWW ili bez WWW

Morate da odlučite kako želite da se vaš sajt pojavi, kao www.example.com ili jednostavno samo example.com. Proverite pod odeljkom Settings → General da li ste pravilno upisali željenu opciju.

Takođe, potrebno je i da u odeljku Settings → Preferred domain izaberete prethodno izabranu opciju za prikaz domena.

10.1.1.3.

Stop words

Poslednja stvar koju bi trebalo uraditi vezano za permalinkove kako biste poboljšali vaš WordPress SEO je da uklonite tzv. stopwords. Ukoliko je vaš sajt na engleskom jeziku primeri ovih reči su “a”, “and”, “the” itd. Počevši od verzije 1.1.6 WordPress SEO plugin-a automatski se uklanjaju ove reči iz vaših slugova (URL-a posle domena) nakon što sačuvate post tako da dete na ovaj način izbedi kreiranje dugačkih URL-ova kada kreirate naslov vašeg posta. Ovo je nešto što sigurno ne želite da menjate kad ved objavite post. Ukoliko su posetioci ved linkovali ka ovom postu pokušajte da ne menjate permalink, ali ukoliko morate onda se pobrinite da post bude pravilno preusmeren. U vedini slučajeva WordPress de preusmeriti stari URL ka novom, ali ukoliko to ne uradi moradete to sami da uradite. 10.1.2. Optimizujte vaše naslove za SEO Naslovi tj. sadržaji u okviru taga vaših stranica su jedna od najvažnijih faktora za rangiranje u rezultatima pretrage. Oni ne predstavljaju samo nazive tabova u vašim pretraživačima ved su i prva linija koju ljudi vide u rezultatima pretrage, a nakon toga se nalaze URL i odsečak (snippet) koji se uglavnom sastoji iz datuma i opisa koji je postavljen u okviru meta tagova.

Na velikom broju blogova naslovi blog postova su još uvek “Blog title » Blog Archive » Keyword rich post title” ili “Blog title » Keyword rich post title”. Kako biste privukli na svoj sajt što više posetilaca potrebno je ovo promeniti iz dva razloga:  Pretraživači vedu težinu postavljaju na reči bliže početku tako da ukoliko su ključne reči bliže početku samog naslova stranice imadete vede šanse za bolji ranking.  Ljudi koji gledaju rezultate pretrage de prvo uočiiti reči bliže početku tako da ukoliko su ključne reči bliže samom početku imadete vede šanse da ljudi posete baš vaš sajt. 10.1.2.1.

Kontrola naslova sa WordPress SEO plugin-om

Možete upravljati vašim naslovima uz pomod WordPress SEO plugina. Postoje dva dela ovog plugin-a koji služe za kontrolu naslova. Pre svega, čim instalirate i aktivirate ovaj plugin dobidete SEO odeljak u okviru vašeg admin dela. Ukoliko odete na SEO → Titles & Metas videdete gomilu tabova za različite tipove stranica na vašem sajtu. Za svaki tip posta i taksonomiju možete postaviti Title Template.

Postoji veliki broj varijabli koje možete koristiti u naslovima i meta opisima, a one su sve izlistane i objašnjene na dnu stranice settings. Potrebno je proveriti da li templejt zaista radi i da ne dobijate dupli naslov sajta za instancu. Ukoliko kojim slučajem dobijate dupli naslov potrebno je da čekirate Force Revrite checkbox na istoj stranici ili da pratite uputstvo na toj stranici kako biste modifikovali vaš templejt. 10.1.2.2.

Optimizacija pojedinačnih postova

Nakon što ste postavili odgovarajude templejte možete krenuti sa optimizacijom pojedinačnih postova i stranica. Za to možete koristiti Snippet Preview - dodatak WordPress SEO plugin-a:

Ovaj dodatak de automatski preuzeti vrednosti koje ste ved popunili u vašem postu i ubaciti ih u vaš templejt, ali možete uraditi i izmenu naslova tako što dete uneti željeni naslov u SEO Title:

Ukoliko kliknete na dugme Generate SEO title, polje SEO Title de se popuniti na osnovu templejta koji dalje možete prilagoditi ili ga potpuno promeniti.

Brojač de vam pokazivati koliko karaktera još možete uneti. Za naslove su bitne sledede stavke:  Trebalo bi da uvek sadrže naziv kompanije, poželjno je da bude na kraju naslova kako bi ljudi koji pretražuju prepoznali vašu kompaniju među mnogobrojnim rezultatima pretrage.  Trebalo bi da sadrži ključnu reč za koju mislite da je najbitnija za posmatrani post, poželjno je da ključna reč budu na početku nalova.  Ostatak naslova bi trebalo da privuče ljude da kliknu baš na vaš post. 10.1.3. Optimizovanje opisa Nakon što ste postavili odgovarajude naslove potrebno je da se pravilno definišu i meta opisi. Meta opisi mogu biti korišdeni od strane pretraživača koji ih prikazuju u snippet-u, to je crni deo teksa odmah ispod URL-a. Meta opis je uglavnom korišden samo onda kada sadrži ključnu reč koju je osoba koja traži unela kao parametar za pretragu. Mnogi plugin-ovi koriste tzv. “automatizovane opise”. Oni koriste prvu rečenicu iz posta i tako popunjavaju meta opis. To nije baš najbolje rešenje jer prve rečenice uglavnom predstavljaju uvodnu rečenicu i često zapravo ništa konkretnije i ne možete da saznate iz njih. Ukoliko ne koristite meta opise, pretraživač de pronadi reči koje su tražene u vašem postu i automatski uzeti tekst oko tih reči i prikazati ga, a tražene reči de prikazati kao boldovane u rezultatima pretrage. Preporuka je da koristite meta description polje koje možete nadi u okviru WordPres SEO plugin-a i da na taj način sami unesete meta opis. Meta opsi bi trebalo da privuku osobu da klinke baš na vaš post i trebalo bi da najmanje jednom upotrebite ključnu reč koja je najbitnija za posmatrani post. 10.1.4. Optimizacija slika Koristedi tehnike kao što su pisanje dobrih alt tagova i razmišljanje o nazivima fajlova vam može pomodi da privučete malo više ljudi na vaš sajt sa različitih pretraživača za slike. Pored toga, pomažete onima koji vaš sajt proveravaju preko čitača ekrana tako što im ukazujete na ono što se nalazi na toj slici. Ukoliko nemate vremena da prethodno navedeno radite za svaku sliku može vam pomodi plugin SEO Friendly Images. On automatski dodaje naslov posta i/ili naziv slike alt i naslov tagovima slike:

10.1.5. XML mape sajta Kako biste obavestili pretraživače da je vaš sajt ažuriran možete koristiti XML sitemaps. WordPress SEO plugin sadrži XML Sitemap modul koji je samo potrebno uključiti. Idite na Settings → XML Sitemaps i čekirajte checkbox:

Nakon čekiranja i klika na dugme Save, prikazade vam se nove opcije koje možete da podesite, ali u vedini slučajeva vam one nede biti potrebne. Kada objavite novi post ili stranicu XML sitemap je automatski dostupan Google-u & Bing-u dozvoljavajudi im da lako i brzo dođu do vašeg novog sadržaja na sajtu. Kada se post objavi Google mora da ubaci samo jedan novi XML “pod”-sitemap jer ostali sitemap-ovi nisu promenjeni - koristedi opciju datum modifikovanja. Iz SEO perspektive, rešenje koje nudi WordPress SEO plugin je bolje od drugih jer uključuje i slike u svaki post, a time pomaže da se vaše slike bolje rangiraju u Google pretrazi slika. Ima prilično kompletan API koji dozvoljava drugim developerima da razviju nove sitemap-ove što znači da se mogu napraviti nova News SEO and Video SEO proširenja koja automatski generišu news xml sitemap i video xml sitemap.

10.2. Optimizacija templejta 10.2.1. Breadcrumbs Poželjno je da dodate breadcrumbs na vaše pojedinačne postove i stranice. Oni predstavljaju linkove, uglavnom iznad naslova posta koji izgledaju ovako: “Home > Articles > WordPress SEO”. Korisni su iz dva razloga:  Oni omogudavaju vašim korisnicima da se lakše kredu kroz vaš sajt.  Oni omogudavaju pretraživačima da lakše odrede strukturu vašeg sajta. Breadcrumbs bi trebalo da linkuju do homepage-a i do kategorije u koju je post postavljen. Ukoliko se post nalazi u više kategorija trebalo bi izabrati jednu. Kako bi to sve radilo potrebno je prilagoditi single.php and page.php u vašoj temi i koristiti breadcrumbs opcije iz WordPress SEO plugina. Ove opcije možete nadi u SEO → Internal Links settings page.

10.2.2. Naslovi Proverite da li se vaši naslovi postova nalaze u okviru taga. Jedino naziv vašeg posta bi trebalo da bude na početnoj stranici, a na single, post i category stranicama ne bi trebalo da bude vedi od . Vaš sidebar ne bi trebalo da bude natrpan sa i tagovima. Ova podešavanje je potrebno uraditi u post.php and page.php u templejtu. 10.2.3. Očistite svoj kod Sav Javascript i CSS kod koji se nalazi u templejt fajlovima potrebno je prebaciti u eksterne javascript i css fajlove. Ovo omogudava korisnicima da keširaju ove fajlove pri prvoj poseti i da pretraživači uglavnom ne moraju da ih učitavaju. 10.2.4. Brzina Jedna od bitnih stvari prilikom rangiranja vašeg sajta je i brzina kojom se vaše stranice učitavaju. Možete uraditi tri stvari da ubrzate vaš WordPress sajt: 1. Optimizujte vaš templejt tako da izvršava što je manje mogude poziva ka bazi. 2. Instalirajte caching plugin npr. W3 Total Cache, koje je lak za podešavanje, a može dosta ubrzati vaš sajt. 3. Instalirajte CDN (Content Delivery Network). CDN predstavlja veliki broj visoko optimizovanih servera širom sveta koji rade po ugrađenoj logici najbližeg servera što znači da dete uvek biti usluženi od strane srvera koji je vama najbliži. Ovo posebno može poboljšati brzinu učitavanja stranica za sajtove čiji se posetioci nalaze širom sveta. W3 Total Cache de raditi još bolje kada je kombinovan sa CDN-om kao što je npr. MaxCDN. 10.2.5. Poboljšajte sidebar Postoji dosta widget-a koji vam nisu potrebni u sidebar-u ili je bolje staviti ih samo na početnu stranicu ili samo na podstranice. Jedan od primera je blogroll, time što na svom sajtu postavljate linkove ka svojim kolegama omogudavate korisnicima da u svakom trenutku odu sa vašeg sajta, a vaš interes je da se oni na njemu što duže zadrže. Ukoliko baš želite da postavite linkove ka kolegama onda je bolje da blogroll stoji samo na početnoj stranici jer ukoliko ga stavite na sve stranice rizikujete da imate previše sadržaja na stranici koji nije vezan za sam sadržaj koji pišete u vašem postu, a i omogudavate korisniku da ode sa vašeg sajta u svakom trenutku. 10.2.6. HTML sitemaps Za neke sajtove kao što je npr. blog nema smisla koristiti HTML sitemaps, ali za sajtove koji imaju više nivoa stranica HTML sitemaps mogu dosta pomodi kako korisnicima tako i pretraživačima.

10.3. Napredni WordPress SEO i dupliranje sadržaja 10.3.1. Neindeksiranje, stranice arhive i onemugućavanje arhiva Koristedi WordPress SEO plugin, možete sprečiti indeksiranje stranica arhive. Pod SEO → Titles & Metas, videdete “Other” tab:

Svaki link zasnovan na datumu de preusmeriti ka homepage-u zbog ovog podešavanja. Ostavite arhivu autora nepromenjenu, a čekirajte checkbox u General tab-u i tako de podstranice ove arhive biti neindeksirane, a time ste onemogudili korisniku da dođe odmah na drugu stranicu iz arhive.

10.3.2. Onemogućite nepotrebne arhive Ukoliko je vaš blog jednoautorski ili mislite da vam nije potrebna arhiva autora koristite WordPress SEO da onemogudite arhivu autora. Takođe ukoliko mislite da vam nije potrebna arhiva zasnovana na datumima onemogudite je. Čak iako ne koristite ove arhive u templejtu neko može da linkuje ka njima i time prekine vaš WordPress SEO. 10.3.3. Paginacija Potrebno je obezbediti da ako bot dođe do stranice category može da dođe do svih podstranica bez ikakvih poteškoda. Drugačije bi ukoliko imate mnogo postova u kategoriji bot morao da ide i desetak strana unazad kako bi pronašao link od nekog od ranijih postova. Postoji nekoliko plugin-ova koji mogu da srede ovo, jedan od njih je WP-PageNavi. 10.3.4. Neindeksiranje nepotrebnih linkova Još jedan lak korak da poboljšate vaš WordPress SEO je da prestanete da linkujete ka stranici za login i registraciju sa svake stranice na vašem blogu. Isto važi i za RSS feed-ove, subscribe putem email-a slično. WordPress automatski ne indeksira sve vaše login i registracione linkove, ali u vedini slučajeva ne bi trebalo da imate login link u vašem templejtu. 10.3.5. Kanonički link elementi U februaru 2009. godine glavni pretraživači predstavili su rel="canonical" element. Ovo je još jedan od načina za borbu protiv dupliranja sadržaja. WordPress ima ugrađenu podršku za canonical link elemente za pojedinačne postove i stranice, ali ima nekoliko manjih bagova, nema kao output kanoničke linkove na drugim stranicama. Koristedi WordPress SEO plugin, automatski dobijate kanoničke link elemente za sve tipove stranica u WordPress-u.

10.4. Struktura sajta za bolje rangiranje 10.4.1. Stranice umesto postova Nekad je najbolje rešenje da za najvažnije postove napišete stranice. Na taj način ih možete lako updateovati i napisati novi post o stvarima koje ste promenili. 10.4.2. Izmena postova Ukoliko neki post na vašem blogu postane veoma popularan i počne dobro da se rangira za dobre ključne reči, a potrebno je da ga update-ujete postoji način da to uradite, a da ne izgubite sve komentare koje su koorisnici pre toga napisali vezano za taj post:  napravite novu stranicu sa update-ovanim i poboljšanim sadržajem  promenite slug (deo URL-a posle domena) starog posta u post-name-original  objavite novu stranicu pod URL-om starog posta ili preusmerite URL starog posta ka novom URL-u

 

pošaljite mejl svima koji su linkovali ka vašem starom postu da ste update-ovali i poboljšali stari post čekajte da ponovo dođu linkovi; 10.4.3. Linkovanje ka povezanim postovima

Način da pomognete pretraživačima da brže dođu do vaših starijih postova, a da poboljšate vašu SEO kampanju je da koristite neki od plugin-ova koji de pretražiti sve vaše postove i za one koji imaju istu temu dodati linkove ka tim postovima. Primer za takav plugin je Yet Another Related Posts Plugin. Dobra zamena je i Microkid’s related post plugin koji vam omogudava da manuelno izaberete postove koji su povezani jedni sa drugima. Ovo bi moglo da vam oduzme malo više vremena, ali bi mogao čak i bolje da se pokaže od Yet Another Related Posts Plugin-a. Postoji mnogo plugin-ova koji automatski linkuju određene klučne reči ka određenim postovima, ali obratite pažnju da ne preterate jer bi sadržaj vašeg teksta mogao da deluje iritantno.

10.4.4. Ne stavljajte previše tagova Jedna od najčešdih zamerki koje pronalazimo u kao review sajtova je prevelika upotreba tagova. Potrebno je znati da tag sam po sebi ne može poboljšati vaš SEO, jedini način na koji oni poboljšavaju SEO kampanju je što povezuju jedan deo sadržaja sa drugim delom, posebno i veza između grupe postova. Ukoliko ste koristili previše tagove možete ovo promeniti tako što dete koristiti Tag Optimization for WordPress.

10.5. Optimizacija konverzacija Naterajte korisnike vašeg sajta da se subscribe-uju. Važno je uočiti momente kada de korisnici najviše poželeti da se subscribe-uju i na ta mesta postaviti dugme za subscribe, bilo preko RSS-a ili preko emaila. Jedan od tih trenutaka je kada pročitaju neki od članaka na vašem sajtu i iz tog razloga se postavljaju dugmidi za subscribe kao i za share-ovanje na društvenim mrežama odmah nakon kraja članka. Drugi idealan trenutak za subscribe je kada korisnici po prvi put napišu komentar na vašem sajtu. Za akcije nakon prvog komentara kornisnika možete koristiti ved urađen plugin – Comment redirect.

10.6. Optimizacija komentara Uključite korisnike u konverzaciju Komentari ne služe samo da bi korisnici pohvalili vaš rad ili skrenuli pažnju na neke greške, najvažnija stvar kojoj doprinose komentari jeste uspostavljanje komunikacije između korisnika i autora. Svaki komentar pokazuje da niste nekoga ostavili ravnodušnim, a to je jedan od najvažnijih faktora ukoliko želite da korisnici linkuju ka vašem sajtu.

10.6.1. Ubedite korisnike da ostave komentar Najlakši način da dobijete komentar od čitaoca je da ga jednostavno navedete na to sa pitanjima bilo u tekstu bilo na kraju teksta. Ovde je svakako važan comment link. Da li piše “Nema komentara »”? ili “Još uvek nema komentara, vaše mišljenje nam je izuzetno važno »”? Sa aspekta korisnika ova dva različita teksta mogu izazvati velike razlike u povratnoj reakciji – možete lako ostati bez komentara, a možete i navesti korisnika da kaže svoje mišljenje. Ovaj tekst možete promeniti tako što dete udi u index.php, tražiti comments_popup_link() i promeniti tekst u okviru ove funkcije. 10.6.2. Uspostavite vezu sa onima koji komentarišu Još jedna od bitnih stvari je da se zahvalite ljudima koji ostavljaju komentare na vašem blogu. Ne bi trebalo da se zahvalite nakon svakog komentara jer to može postati iritantno, ali ideja da se samo nakon prvog poslatog komentara zahvalite korisniku je i više nego dobra praksa. Postoji ved gotovo rešenje za ovu ideju, a to je da instalirate plugin – Comment redirect. Ovaj plugin vam omogudava da preusmerite korisnika na neku stranicu nakon što napiše svoj prvi komentar, a u našem slučaju bi to bila stranica na kojoj biste se zahvalili na poslatom komentaru. 10.6.3. Održite korisnike u konverzaciji Kada su se korisnici ved uključili u razgovor bilo bi dobro i zadržati ih na tom mestu i navesti da prate dalju konverzaciju koja se odvija na vešem sajtu. Da biste ovo postigli potrebno je da instalirate Subscribe to comments plugin koji omogudava korisnicima da se klikom na odgovarajudu ikonicu subscribe-uju za neku od konverzacija i dobijaju obaveštenja o novim komentarima putem email-a. Na ovaj način dete navesti korisnika da prati konverzaciju, a samim ti i znatno povedati šanse da taj korisnik ostavi još neki komentar na vašem sajtu.

10.7. Off site blog SEO 10.7.1. Zapratite one koji komentarišu Preporuka je da obratite pažnju na rad onih koji komentarišu na vašem sajtu. Idite na njihove sajtove, ostavite i vi njima komentar u kojem dete iskazati vaše mišljenje o njihovom radu i na taj način de vas korisnik još više poštovati i verovatno de nastaviti da ostavlja komentare na vašem sajtu. Statistika kaže da samo 1% posetilaca vašeg sajta ostavi komentar, a ta grupa ljudi je svakako vredna vaše pažnje. 10.7.2. Koristite Twitter Twitter profil poseduju skoro sve uticajnije ličnost, a korisnici ove mreže uglavnom češde proveravaju svoje twitter naloge nego e-mail. Ukolikokoristite Word Twit ili Twitter Tools, svi vaši postovi de biti

objavljeni i na twitter-u i doneti vam nove posetioce, omoguditi ljubiteljima ove mreže da komentarišu putem twitter-a, a samim tim povedati šansu da uspostavite komunikaciju sa korisnicima. 10.7.3. Pronađite slične blogove i uspostavite komunikaciju Ukoliko želite dobro da se rangirate za određenu ključnu reč idite na Google Blogsearch i proverite kojih 10 blogova su najbolje rangirani za određenu ključnu reč. Pročitajte te blogove, ostavite pronicljive komentare, uspostavite komunikaciju i tako što dete u vašem postu linkovati ka njihovom blogu. Jedini način da dobijete dovoljan broj poseta za dobro rangiranje je da budete deo zajednice.

10.8. Merenje rezultata Dobra SEO kampanja obuhvata ne samo implementaciju svih prethodnih stvari ved i pradenje rezultata tih promena i rad na onom što se pokazalo da donosi najbolje rezultate. Dva najbolja analitička paketa za pradenje rezultata su Google Analycs i getClicky.Za oba ova paketa postoje plugin-ovi, Google Analytics for WordPress plugin i getClicky plugin. Najbolji rezultat dobre SEO kampanje je što vedi broj poseta. Još jedan odličan alat je Google Webmaster Tools. Ispratite slededa podešavanja:  uđite u Webmaster Tools;  uđite u “Your site on the web”, then “Search queries”.  Kliknite na “Download this table”.  Otvorite CSV file koji ste dobili u Excel-u.  Promenite sva pojavljivanja brojeva manjih od 10 u koloni Clicks sa 9.  Selektujte prvi red i uključite Filter

 

Za average position kolonu, izaberite “greater than 5″, sortitranje Ascending. Za “Clicks” kolonu sortiranje Descending.

Sada imate ključne reči pomodu kojih su vas korisnici našli, a da ste se u rezultatima našli pod rangom ispod 6. Činjenica da su kliknuli na vaš sajt ukazuje na to da im se učinilo kao zanimljivim u rezultatima pretrage pa bi trebalo obratiti pažnju i pokušati da se optimizuju ti termini kako biste se rangirali u prvih 5 među rezultatima pretrage, koristite Page Analysis u WordPress SEO plugin-u da poboljšate stranicu i tražite od drugih da linkuju ka toj stranici.

11.

Izmene na WordPress temi

U ovom poglavlju demo se baviti izmenama na WordPress temi. Ukoliko dođete u situaciju da želite da promenite izgled Vašeg sajta, pred vama se otvaraju tri mogudnosti: 1. Željene izmene dete izvršiti direktno u temi koju trenutno koristite 2. Kreiradete child temu trenutno aktivne teme (ubrzo više informacija o tome) 3. Kreiradete novu temu od nule, koja sadrži sve ove izmene. Odmah želimo da napomenemo da je svaki od ovih načina dobar – zavisi samo šta želite da postignete. Hajde da malo detaljnije prodiskutujemo o navedenim opcijama. Izmene u trenutno aktivnoj temi - Ukoliko želite najosnovnije izmene poput promene boje linkova u zaglavlju, povedanje fonta u glavnom tekstu, izmene licence pod kojima je mogude koristiti sajt i slično – ova opcija se čini kao najbolje rešenje zato što je sasvim u redu da takve, ne toliko drastične izmene, vršite u trenutno aktivnoj temi. Šta više, svakako je preporuka da s vremena na vreme osvežavate svoj sajt jednostavnim, ali prijatnim novinama koje mogu doneti bolji korisnički doživljaj Vašim posetiocima. Kreiranje child teme – U situacijama kada ste prilično zadovoljni globalnom strukturom sajta, njegovom funkcionalnošdu i izgledom, ali ste u isto vreme svesni da postoje mesta koja treba znatno izmeniti, preporuka je kreiranje child teme. WordPress je relativno skoro uveo koncept child tema i definiše ga na slededi način: tema koja nasleđuje funkcionalnost druge teme, koju zovemo roditelj (parent) tema, ali nadograđuje izgled i funkcionalnost te teme je dete (child) tema (u nastavku teksta koristidemo isključivo termin child tema). Umesto da modifikujete postojedu temu direktno u njenim fajlovima, vi možete da napravite novu child temu, unutar nje iskopirate fajlove koje želite da menjate iz parent teme i onda bezbedno vršite predviđene izmene. Veoma je bitno naglasiti da ukoliko Vaša child tema sadrži svega dva izmenjena fajla, WordPress de preostale, neophodne elemente teme učitati iz parent teme. Drugim rečima, child tema nasleđuje sve fajlove svoje parent teme, ali u isto vreme i „forsira“ WordPress da neophodne fajlove prvo potraži u njoj, a tek onda u roditeljskoj temi, ukoliko ga ona ne poseduje. Kreiranje teme od nule - Ovo je najbolji, ali ujedno i najsloženiji način kada govorimo o procesu izrade WordPress tema. Hajde da to malo podobnije objasnimo, zašto najbolji? Postoje situacije kada nijedna tema na ovom svetu ne može da se izmeni na pravi način kako bi ideja o vašem sajtu bila ostvarena. Svaka tema je napravljena sa određenim planovima i u cilju obavljanja određenih zadataka. Iz tog razloga, ona nosi sijaset svojih funkcionalnosti koje su programerski implementirane. Ukoliko biste takvu temu rešili da izmenite, možda biste i uspeli u tome, ali biste na taj način znatno urušili njenu osnovnu svrhu. Pomenudemo i situaciju koja skoro sigurno nastaje kao posledica procesa izmene – gomila nepotrebnog i nesređenog koda, za koji ni vi sami niste sigurni čemu služi, jer ga je pisao originalni autor. Da li biste dozvolili da Vaš online dom bude nesređen i aljkav, a uz to veoma težak za dalju nadogradju? Da li biste dozvolili da vaši posetioci čekaju nekoliko sekundi duže zbog učitavanja nepotrebnog CSS i JavaScript koda? Sigurno ne. U takvim situacijama predlažemo da stavite sve želje na papir, podobno razmislite šta je ono što želite da napravite, i onda osmislite development strategiju kojom dete se voditi u procesu izrade nove teme. Međutim, kao što pretpostavljate, da biste to izveli,

potrebno je da raspolažete solidnim znanjem WordPress-a kao sistema, kao i fajlovima koje čine jednu temu. Upravo iz tog razloga je ovo najteži način, jer dete od početka do kraja da napravite svoje rešenje.

11.1. Studija slučaja: Sajt Katedre za Elektronsko poslovanje U nastavku demo demonstrirati proces kojim smo se vodili prilikom izrade sajta Laboratorije za elektronsko poslovanje, dostupan na adresi http://www.elab.rs. Slededa slika pokazuje podrazumevanu, Twenty Twelve temu moja dolazi uz WordPress, a odmah potom i rezultat koji smo želeli da dobijemo. Kao što vidite, osnovnu strukturu smo ved imali u postojedoj temi. Trebalo je dosta vizuelnih stvari izmeniti, kao što su header, footer, ubacivanje kontakt forme, a postojao je i zahtev da na početnoj strani stoje kvadrati sa istaknutim sekcijama sajta. Veoma ključna stvar o kojoj smo takođe razmatrali jeste da sajt bude responzivan na različite veličine ekrana, a upravo to smo dobili u Twenty Twelve temi. Dakle, kada se o svemu razmisli, dolazi se do zaključka da izmena ima više od granice do koje bismo smeli da idemo menjajudi postojedu temu, a sa druge strane – iskustvo koje do sada imamo sa WordPress-om govori da nema potrebe da pravimo novu temu iznova, pogotovu što nam dosta vremena može oduzeti implementacija responsive dizjna. Iz tog razloga, naša konačna odluka je da napravimo child temu Twenty Eleven teme, a čitav proces podelimo na nekoliko sitnijih zadataka: 1) sređivanje header-a, 2) sređivanje footer-a, 3) sređivanje navigacije sa desne strane, 4) ubacivanje kontakt forme.

11.1.1. Kreiranje Elab child teme Za početak, unutar /wp-content/themes foldera napravite folder koji de predstavljati vašu temu i nazovite ga elab. Zatim, kreirajte novi fajl unutar novonapravljenog foldera i nazovite ga style.css. Da bismo kreirali child temu, style.css mora da ima sledede linije na svom vrhu:

Naravno, umesto naših podataka, ubacite Vaš naziv teme, opis, ime i verziju. Posebno obratite pažnju na poslednju stavku, Template koja se odnosi na parent temu. Dakle, naziv koji stavite ovde de WordPress koristiti da nađe parent temu. Na kraju, morate staviti @import klauzulu i relativnu putanju do glavnog CSS fajla vaše teme. Ukoliko ste sve dobro uradili, trebalo bi da dobijete prozor identičan slededoj slici kada odete na WP-Admin -> Appearance -> Themes (tema se prikazuje u donjem levom uglu).

11.1.2. Aktiviranje teme Iako je naša tema registrovana, ona je i dalje neaktivna. Da bismo je aktivirali, jednostavno demo kliknuti na link Activate, koji se nalazi odmah ispod nje. Kada to završimo i odemo ponovo na početnu stranicu, dobidemo sajt koji izgleda identično kao Twenty Twelve tema, zato što to i jeste Twenty Twelve tema. WordPress je pokušao da učita potrebne fajlove iz Elab teme, međutim naišao je jedino na style.css fajl u kome se importuje ceo CSS iz TwentyTwelve teme. To znači da de svi ostali, template fajlovi, biti učitani iz nadređene, roditeljske teme. Na nama je sada da prekopiramo fajlove koje želimo da izmenimo i na taj način obavestimo WordPress da iskoristi njih, a ne originalne fajlove. Nadam se da vam ovo zvuči zanimljivo i hajde odmah da to implementiramo. 11.1.3. Kreiranje neophodne strukture Da bismo olakšali pradenje ovog tutorijala, dademo odmah spisak fajlova koje treba da kreirate unutar Elab teme, a onda demo ih vremenom editovati u editoru. Dakle, iskopirajte odgovarajude fajlove iz Twenty Twelve teme u Elab folder, tako da dobijete slededu strukturu, uz sledede napomene:  

Fajlove home.php.ToDo, functions.php, template-announcements.php i template-archiveannouncements.php nedete nadi u folderu roditeljske teme, ved je potrebno da ih sami kreirate. Js folder napravite sami i unutar njega definišite prazan fajl, script.js

Još jednom, ne zaboravite da promenite ekstenziju fajlu home.php (mi smo se odlučili za .ToDo, kako bismo znali da treba na taj fajl da se vratimo), jer na taj način de WordPress u potpunosti ignorisati taj fajl – u suprotnom, WordPress de za početnu stranicu učitati taj fajl, koji je inicijalno prazan, pa nedete videti ništa u browser-u. Takođe, functions.php fajl je pomalo specifičan i ne može se prosto prekopirati,

zato što dete onda imati identične funkcije, deklarisane na dva mesta, pa dete dobiti fatalnu grešku u PHP-u. Zato i taj fajl napravite ručno. 11.1.4. Zadatak 1: Sređivanje zaglavlja (header.php) Kredemo sa našim modifikacijama, nadamo se da ste spremni i željni učenja! Otvorite fajl header.php u Vašem omiljenom editoru, kako biste mogli da izmenite ono što budemo tražili od vas. Sledi slika u kojoj poredimo fajlove pre (levo) i posle (desno) modifikacije, kako biste imali olakšani uvid:

Prvo da napomenemo da je ono što se ne vidi na slici (sve iznad 35. linije) identično u oba fajla, tako da nema potrebe da tu nešto dirate. Tačnije, prve promene nastaju posle 41. linije. Kao što se jasno vidi na slici, iz originalnog fajla je izbačeno sve između linije 43. i linije 52. To sto smo izbacili se delimično (između linije 43. i linije 47.) odnosi na navigaciju sajta, kojoj, po onome što želimo da postignemo, definitivno nije mesto gore. Mi želimo navigaciju u sidebar-u i to demo postidi kasnijim izmenama. Dalje, WordPress podrazumevano dozvoljava prikazivanje slike u zaglvalju za svaku stranu (linije 49. – 52.) i to u prinicipu nismo morali da sklanjamo, zato što de se slika prikazati jedino ako u administratorskom panelu to podesimo. Ipak, trudimo se da budemo odgovorni programeri i da se držimo dobre prakse koja podrazumeva da izbacimo sve što nam sigurno nede trebati.

Sa druge strane, ono što nama u zaglavlju treba jesu linkovi za Moodle i Webmail. Zato smo napravili novu listu u HTML-u koja ima id shortcuts i unutar nje definisali ta dva linka. Time smo završili sve što se strukture tiče i možemo da vidimo kako to izgleda u browser-u:

Nije loše za početak, ali sada je potrebno da to doteramo stilski. Vreme je za pisanje CSS-a! Otvorite style.css fajl i unutar njega dodajte slededi kod:

Ovim još uvek nismo sredili ništa u zaglavlju sajta, ved smo definisali boju pozadine čitavog sajta, ali i margine i padinge cele strane. Ukoliko želite, možete odmah ubaciti liniju 18, ali možete je i ignorisati, pošto se ona odnosi na stvari koje demo kasnije pomenuti. Zatim, definisademo željene izmene za header. Dakle, mi želimo da dobijemo header sličan ovome:

I to demo postidi slededim CSS-om:

Kada ovo sačuvamo i osvežimo stranu u browseru, videdemo rezultat očekujemo. Ovim smo završili naš prvi zadatak. 11.1.5. Zadatak 2: Sređivanje početne stranice U uvodu ste imali prilike da vidite kako treba da izgleda početna stranica. Zahtev je da urednici sajta mogu da izbace najinteresantnije regije sajta u vidu kvadrata sa malom slikom i opisom. Rešenje za koje smo se mi odlučili je sledede: definisademo novi tip posta i nazvati ga homepage (ukoliko niste upudeni u tipove postova, predlažemo da posetite sledede stranice i podobnije istražite tu tematiku: http://codex.WordPress.org/Post_Types i http://wp.smashingmagazine.com/2012/11/08/complete-

guide-custom-post-types/, ili da jednostavno u pretraživaču pretražite „WordPress Custom Post Types“). Kada se uputite u ovaj fenomenalni vid nadogradnje WordPress-a, možete nastaviti sa ovim tutorijalom, u kome demo, kao što rekosmo, definisati naš custom post type homepage. Kao što ste mogli pročitati u nekom tutorijalu koji smo vam prosledili, novi tip postova se definiše ili u functions.php fajlu, ili se definiše plugin koji de to da radi. Kao i uvek, postoji više načina i nijedan nije nužno pravilan, ved se odluka donosi od situacije do situacije. Mi demo novi tip registrovati kroz functions.php fajl. Dakle, otvorite taj fajl i ubacite slededi kod:

Iako deluje glomazno, ovde ima svega nekoliko stvari koje treba da znate: 



WordPress nudi funkciju register_post_type() koja prima dva bitna parametra – naziv novog tipa posta, koji je u našem slučaju homepage i niz sa različitim argumentima kojih ima dosta. Bilo bi previše kada bismo kroz svaki ponaosob prolazili – sve to imate u WordPress dokumentaciji, koju možete pronadi iznad, na početku priče o novim tipovima postova. Potrebno je nekako pozvati tu funkciju. WordPress nudi funkciju koja se zove add_action() koja takođe prima dva bitna parametra: prvi je događaj koji se čeka da bi se funkcija koja je prosleđena kao drugi parametar izvršila. Ukoliko ste upoznati sa event handlerima u bilo kom programskom jeziku, ovo je upravo to, samo na WordPress-ov način. Mi smo kao događaj izabrali init , što znači da de se funkcija pozvati u ranoj fazi inicijalizacije čitavog sistema, a spisak svih definisanih događaja možete pronadi ovde: http://codex.WordPress.org/Plugin_API/Action_Reference

Nakon što smo ovo završili, možemo otidi u Admin panel i videti novine:

Kao što vidimo, dobili smo novi tip posta Homepage, koji u principu izgleda identično kao i obični postovi ili strane. Ipak, želeli smo da administratorima učinimo vedu jednostavnost, tako smo im ponudili direktno ponudili mesto u administratorskom panelu gde de uređivati stavke na naslovnoj strani. Sa desne strane dete videti i opciju za dodavanje sličice koja ide uz ovaj post, a ukoliko kojim slučajem ne vidite to, mogude rešenje je da kliknete na Screen options sa gornje desne strane i čekirate Featured image i Custom fields. Ukoliko niste upoznati sa Custom fields u WordPress-u, možete to zamisliti kao sjajno proširenje, tj. novu proizvoljnu vrednost koja de se čuvati za taj post. Nama de za svaku istaknutu regiju sajta na naslovnoj strani trebati link „Saznajte više“ i zbog toga smo uveli opciju da administrator može da podesi adekvatan link. Jedino što mora da ispoštuje je da vrednost (odnosno link) unese pod ključem view_more. Više o Custom fields-ima na http://codex.WordPress.org/Custom_Fields.

Sada demo preimenovati home.php.ToDo na home.php, a potom ga izmeniti na slededi način:

Nadam se da je kod dovoljno čitljiv, ali demo ipak prokomentarisati šta je urađeno. Kao što vidimo na samom početku, poziva se funkcija the_post() kojom WordPress vrada podatke za post koji treba da prikaže na naslovnoj stranici. A kako on to da zna? Dobro pitanje – trenutno nikako, zato što to nigde nismo podesili. Ali, to demo veoma brzo ispraviti – kao što je to ved objašnjeno u prethodnim delovima skripte, definišite neku stranicu koju želite da WordPress učita kao početnu – dovoljno de biti da definišete samo naslov i sadržaj. Dalje, da bi WordPress znao da treba da je učita na početnoj strani, potrebno je da odete na Settings->Reading, a onda u sekciji Front page displays selektujte A static page, gde dete iz padajudeg menija izabrati stranu koju ste upravo kreirali. Nakon svega ovoga, WordPress de imati dovoljno informacija oko strane koju treba da prikaže na naslovnoj strani. Zato smo pozvali metode the_title() i the_content() koje dolaze predefinisane uz WordPress i koje imaju dovoljno intuitivna imena da ih dodatno nedemo komentarisati. Ipak, ukoliko je potrebna pomod, ili želite da vidite na koji način sve možete da ih iskoristite, jednostavno posetite WordPress dokumentaciju. Najbitniji deo u ovom delu je na liniji 13. u kojoj tražimo od WordPress-a da nam vrati sve homepage postove (obratite pažnju na parametre koje smo prosledili get_posts() funkciji). Za sve dodatne informacije vas ohrabrujemo da posetite stranicu na zvaničnoj WordPress dokumentaciji http://codex.WordPress.org/Template_Tags/get_posts. Nakon toga, foreach petljom prolazimo kroz svaki post u vradenom nizu i izvlačimo neophodne podatke, a to su  

Sadržaj posta (ponovo se susredemo sa the_content() funkcijom) Zatim sliku koju smo uploadovali uz svaki post (funkcija get_homepage_image(), koja nije definisana u samom WordPress-u, ved demo je mi sami definisati u fajlu functions.php



I na kraju, URL za link „Saznajte više“, pomodu ugrađene funkcije get_post_meta(). Više informacija o samoj funkciji možete pronadi na adresi http://codex.WordPress.org/Function_Reference/get_post_meta

Hajde da dopunimo functions.php fajl novom funkcijom, get_homepage_image():

Ukoliko u ovom trenutku pogledamo rezultat u browser-u, dobidemo slededu situaciju (slika nije u celosti prikazana, ved deo kako biste imali uvid):

Projekat sjajno napreduje! Naravno, preostaje samo da se dostilizuje i to je upravo ono što demo raditi. Pretpostavljate ved, otvorite style.css i izmenite ga na slededi način:

Pored standarnih CSS pravila koje smo definisali na početku (počevši sa linijom 68.), ovde imamo CSS koji je relativno skoro postao popularan, pogotovu kod nas. U pitanju je media-query naredba, kojom definišemo stil koji treba da važi za uređaje sa rezolucijom vedom od 600px. Responzivan web dizajn je tema koja zaslužuje celu skriptu, tako da se mi ovde nedemo previše time baviti, ali ukoliko vas zanima, predlažimo da kao polaznu tačku izaberete slededi link: http://www.smashingmagazine.com/responsiveweb-design-guidelines-tutorials/. Nakon ovoga, rezultat u browseru je slededi (isečak):

11.1.6. Zadatak 3: Sređivanje sidebar-a Kao što vidimo, naš projekat napreduje dobro, međutim kao trn u oku je sidebar sa desne strane. Zapravo, funkcionalnost je tu – imamo definisane sve menije i sve stavke u njemu (kako smo to definisali možete pročitati u ranijim delovima skripte), samo je potrebno da popravimo vizuelni doživljaj. Kada su takvi zadaci u pitanju, odmah znamo da nam je CSS glavni alat koji demo iskoristiti. Pa, da počnemo (slede slike CSS koda, ali i isečak rezultata iz browser-a):

Iako na ovom malom isečku deluje kao da je sve u redu – moramo priznati da postoji stvar koja treba da se popravi. Pogledajmo šta se dešava kada odemo na stranicu Nastavni tim:

Na početnoj stranici je u redu da se podmeni koji se nalazi unutar stavke „Nastavni meni“ ne vidi. Međutim, zahtev koji smo dobili je da kad korisnik poseti tu stranu, podmeni sa svim saradnicima na katedri bude prikazan. To još uvek nije slučaj, a inspect-ovanjem elemenata u Firebug-u vidimo da je meni skriven (konkretnu deklaraciju možete videti u poslednjem CSS-u na liniji 116). Kako bismo rešili traženi zahtev, odlučili smo da podrazumevano sakrijemo taj meni, ali da pomodu jQuery biblioteke detektujemo kada podmeni treba biti prikazan i ukoliko taj uslov bude ispunjen, dinamički demo promeniti vidljivost podmenija (takođe pomodu jQuery-a). Glavno pitanje koje se postavlja jeste: kako detektovati kada podmeni treba da bude prikazan, međutim možemo veoma jednostavno dodi do odgovora ukoliko znamo jednu ključnu činjenicu: WordPress trenutno aktivnoj stavki u meniju dodeljuje klasu current-menu-item (za vežbu, otvorite stranicu Nastavni tim u browser-u i inspect-ujte u Firebug-u klasu koja se nalazi uz tu stavku). Dalje, iskoristidemo funkciju u jQuery-ju koja nam može proveriti da li trenutno aktivna stavka ima dete sa klasom sub-menu i u pozitivnom slučaju, demo ga jednostavno prikazati. Čitav kod za ovu jednostavnu funkcionalnost možete pronadi u slededem delu, gde objašnjavamo implementaciju footer-a, ali smo želeli sada da pomenemo to kako biste bili svesni problema, ali i spremni na JavaScript kod koji dete uskoro videti.

11.1.7. Zadatak 4: Sređivanje footer-a Sledede čime se bavimo je footer. Želimo slededi izgled i sadržaj:

Da bismo to postigli, izmenidemo footer.php koji smo prekopirali iz prethodne teme. Kao što smo pokazali paralelno podrazumevanu i izmenjenu verziju header.php fajla, tako demo uraditi i u ovom slučaju. Dakle:

Ovde smo izvršili nekoliko značajnijih promena: 1. Za razliku od podrazumevane verzije gde je ceo footer unutar div-a koji ima id page, u našoj temi smo njega stavili van tog div-a (tačnije, zatvorili smo taj div i tek onda krenuli sa definicjom footer-a) 2. Izbacili smo rečenicu koja je posetiocima prikazivala da je ceo sajt napravljen zahvaljujudi WordPress-u i ubacili kontakt katedre. 3. Ubacili smo jQuery o kome smo prethodno pričali. Na liniji 33. se može nadi JavaScript naredba koja nije povezana sa navigacijom, ved sa zahtevom koji smo takođe dobili, a to je da se eksterni linkovi iz sidebar-a otvaraju u novom tabu.

Ono što treba da znate jeste da u ovom trenutku sav kod vezan za jQuery ne bi radio iz razloga što jQuery još uvek nije ubačen u stranicu. Da bismo to uradili, napisademo slededi kod u functions.php:

Ovo je pravilan način da se uključi jQuery u WordPress sajt. Često se dešava da razni dodaci koje koristite ubacuju jQuery, jer im je on neophodan za pravilno funkcionisanje. Međutim, šta bi se desilo kada biste instalirali nekoliko dodataka koji ubacuju jQuery u vaš sajt, a obično se desi da se ubaci više različitih verzija jQuery-a. Kao posledica, veoma lako se može desiti da dođe do konflikta u verzijama, a sa druge strane, vaš kod postaje neuredan i sadrži više podataka nego što je realno potrebno. Iz tog razloga se savetuje korišdenje wp_register_script koja obezbeđuje da se na celom sajtu nalazi samo jedna verzija jQuery biblioteke i na taj način sprečava nastanak svakog mogudeg konflikta. Takođe, kao što vidite, nismo učitali biblioteku sa našeg servera, ved sa Google CDN-a, što mnogi web developeri preporučuju. Za kraj, dodademo i neophodan CSS za naš footer – konkretno, naš CSS je bitan samo za desktop verziju sajta:

Za kraj, postavidemo konačni CSS, kako biste lakše ispratili sve promene. Deo prvi (bez media-query)

CSS (deo drugi, media-query)

12. Za one koji žele više 12.1. Prebacivanje sajta sa lokalnog servera na udaljeni server Na samom početku ove skripte, prikazali smo kako da instalirate WordPress na lokalnom serveru i Elab hostingu. Međutim, postavlja se pitanje – koja je procedura migracije sajta sa lokalnog servera na udaljeni server. Recimo da ste napravili neki sajt na vašem kompjuteru koji je na adresi (http://localhost/wordpress) i želite da ga u identičnom obliku prebacite na udaljeni server, na nekoj novoj adresi, recimo http://example.com. Šta vam je sve potrebno? Hosting i domen. Kao prvu i osnovnu stvar navodimo web hosting i domen. U zavisnosti od toga koliko ozbiljno želite da se bavite vođenjem sajta, pred vama su dve mogudnosti: neki od mnogobrojnih besplatnih servisa (za njihov pronalazak, uputidemo vas na Google: Free web hosting). Ti servisi de vam omoguditi da besplatno postavite sajt kod njih, ali de u najvedem broju slučajeva za uzvrat postavljati banere ili slične propagande. Takođe, ukoliko se odlučite za ovu opciju, nedete modi da imate svoj top level domen po izboru, ved dete modi jedino da kreirate poddomen na nekom od njihivoh domena, npr: http://mojsajt.nazivservisa.com (recimo, kao što je to slučaj sa Elab hostingom). Zato, ukoliko želite da se malo igrate i eksperimentišete i ne mislite da pravite ozbiljan, poseden sajt, ovakvi servisi predstavljaju najbolje rešenje. Međutim, ukoliko planirate da pravite sajt nad kojim dete imati potpunu kontrolu, što znači: imate pristup kontrolnom panelu vašeg prostora, bazi podataka, mogudnost da 24 sata dnevno kontaktirate tehničku podršku za sva moguda pitanja i uz to, stabilnost i kontinuiranost u radu servera, moradete da izdvojite određena novčana sredstva i zakupite sebi hosting (krede se od 20e pa naviše) i domen koji vama odgovara (njegova cena je od 8e za .com, .net i .org, pa naviše za domen neke države. Naš nacionalni domen je .rs domen i njegova cena je oko 20e na godišnjem nivou). Za više informacija, posetite http://www.rnids.rs . Eksportovana baza podataka. Pretpostavimo da ste rešili problem izbora hostinga i domena. Slededa stvar koju treba da uradite je da izvezete bazu podataka sa lokalnog servera. Ovaj korak je neophodan, zato što dete na taj način imati mogudnost da uvezete sav sadržaj koji ste ved kreirali lokalno, bez ikakve potrebe da to radite ponovo na udaljenom serveru. Dakle, da biste taj deo završili, potrebno je da se ulogujete u phpMyAdmin na lokalnom serveru. Iz navigacionog menija sa leve strane je potrebno selektovati bazu vašeg WordPress sajta

i odmah potom dete videti novi prozor sa svim tabelama u bazi. Isto tako, na samom vrhu dete imati navigaciju sa opcijama: SQL, Search, Query, Export, Import itd. Pogađate, kartica koju tražite je upravo Export.

Klikom na taj link, dobidete veoma jednostavan grafički interfejs, gde čak možete samo pritisnuti dugme Go i čitav proces krede – u folderu koji je predviđen za preuzimanja u vašem Browser-u dete ubrzo videti sql fajl u kome se nalaze svi podaci koje ste kreirali – postovi, statičke stranice, kategorije, linkovi, članovi, uloge, podešavanja i slično. Baza ne sadrži grafičke elemente (fotografije, video materijale i slično) – više o tome u slededem koraku. Međutim, pre toga, vredi pomenuti i to da iz phpMyAdmin-a možete izmeniti podrazumevane vrednosti eksportovanja i izabrati da bazu podataka izvezete u nekom drugom formatu (Excel, CSV, txt i sl), kao i mogudnost izvoda samo određenih tabela iz baze (dakle, ne celu bazu, ukoliko vam to nije potrebno). Međutim, s obzirom da ovde govorimo o prebacivanju WordPress-a sa jednog na drugi server, bidemo slobodni da vam preporučimo da jednostavno kliknete na Go, kao što smo to odmah spomenuli i ne razmišljate o ostatku. Ono o čemu zapravo treba da mislite jesu linkovi. WordPress čuva apsolutne linkove u svim tabelama svoje baze, tako da ako ste recimo u nekom postu imali link ka nekoj drugoj stranici, on nije relativan (/link/ka/strani), ved apsolutan (http://localhost/link/ka/strani). Problem sa ovim je taj što, kada prebacite na drugi server, vaš sajt više nije na localhost adresi, ved na nekoj koju ste sami izabrali (recimo http://example.com). Iskoristidemo jedan veoma jednostavan trik za rešenje ovog problema. S obzirom da je .sql fajl koji ste maločas izvezli zapravo tekstualni fajl, možete ga otvoriti preko bilo kog editora ili IDE-a (NetBeans, Eclipse, SublimeText, Vim, Notepad++ itd). Svaki editor ima opciju Search & Replace. Sve što je potrebno da uradite jeste da u polju za pretragu (Search) unesete domen vašeg sajta u localu, na primer http://localhost/wordpress i zamenite ga sa vašom pravom internet adresom, http://example.com ili http://www.example.com. Kada završite sa ovim, sačuvajte fajl i odložite ga negde na sigurnom – veoma brzo demo ga ponovo upotrebiti. Fajlovi WordPress-a. Slededa stvar o kojoj vodimo računa su fajlovi koji su potrebni za rad WordPress-a. Ovde imate dve opcije:  

Da sve fajlove iz vašeg WordPress root direktorijuma zapakujete u ZIP fajl. Da zapakujete samo one fajlove koji su karakteristični za vaš projekat. Drugim rečima, potrebno je da zapakujemo fajlove koje ste menjali ili samostalno dodavali, a ostatak dete iznova instalirati na novom serveru.

S obzirom da je prvi način sam po sebi objašnjen i jednostavan, mi demo se ovde pozabaviti drugim načinom, jer demo tako modi da objasnimo šta je to što karakteriše jedan WordPress projekat, odnosno šta je to što se razlikuje od instalacije do instalacije. To su:    

vaša tema sajta (/wp-content/themes folder) instalirani dodaci (/wp-content/plugins folder) media fajlovi (/wp-content/uploads folder) wp-config.php (u njemu se nalaze podešavanja baze podataka poput korisničkog imena, lozinke, hosta i slično).

Navedene fajlove je potrebno zapakovati u neki folder i sačuvati pored sql fajla od malopre. Sveža instalacija WordPress-a. Ukoliko se pridržavate drugog načina, potrebno je da na vaš server pre svega prebacite najnoviju verziju WordPress-a i instalirate je na serveru na način na koji smo to opisali u uvodu. Napomena: Radi jednostavnosti, prilikom kreiranja baze podataka na udaljenom serveru, potrudite se da je nazovete isto kao što ste nazvali na vašem localhost-u. Takođe, ne bi bilo loše da prilikom kreiranja korisnika baze, ali i odabira njegove šifre iskoristite identične vrednosti koje ste koristili na localhost-u – na taj način nedete morati da prepravljate konfiguracioni fajl. Zapamtite – što je više podudaranja između lokalnog i udaljenog servera, to je manje šansi da dođe do nekih problema prilikom migracije. Nakon toga krede prebacivanje naših pripremljenih fajlova. Zapakovan (zip) fajl prebaciti na server i prosto ubaciti na odgovarajuda mesta:    

temu u /wp-content/themes folder dodatke u /wp-content/plugins folder media fajlove u /wp-content/uploads folder i wp-config.php u root direktorijuma umesto postojedeg. Napomena: Ukoliko se bilo koji parametar za pristup bazi (DB_USER, DB_PASS, DB_HOST, DB_NAME) razlikuje na serveru u odnosu na vaše lokalne parametre, potrebno je da te vrednosti ažurirate u ovom fajlu. Odmah!

Ukoliko u ovom trenutku pokušate da pristupite sajtu preko web browser-a, naidi dete na puno problema u PHP-u. Ali, polako, nismo još uvek završili. Uvoz baze. Poslednja stvar koju je potrebno uraditi jeste uvoz baze podatka koju smo u prvom koraku izvezli. Ono što je interesantno i što se možda pitate jeste: Ali ja ved imam bazu koja je sama postavljena u trenutku kada sam instalirao/la WordPress na serveru. Da, to je tačno, ali vam ona nede biti više potrebna, zato što je to podrazumevana (default) WordPress baza i ona ne sadrži podatke koje ste kreirali lokalno. Tako da se slobodno uputite u alat za manipulaciju sa bazom i obrišite sve njene tabele. Kako bismo malo vežbali SQL, brisanje baze je mogude obaviti tako što odete na karticu SQL i ukucate DROP database .

Kada završite sa tim, potrebno je otidi na karticu Import (pritom, vodite računa da ste trenutno unutar nove baze koju ste namenili za WordPress), i iz sekcije File to import izaberite sql fajl koji ste ved pripremili. Ovaj proces može potrajati do nekoliko minuta, u zavisnoti od toga koliko ste sadržaja kreirali na localu. Ovo predstavlja ujedno i poslednji deo procesa migracije. Ukoliko ste sve uradili kako treba, kada odete na početnu stranicu vašeg sajta, videdete sajt sa localhost-a. Napomena: Može se desiti da početna stranica sajta radi bez problema, ali kada odete na bilo koji drugi deo sajta (na primer, druga stranica ili kategorija), konstantno dobijete HTTP 404 ili 500 grešku. Ukoliko se to desi, najčešde je uzrok poremedeni sistem permalinkova. Da biste to rešili, potrebno je da odete Settings → Permalinks i samo kliknete Save dugme. Na taj način de WordPress izvršiti internu korekciju i sve stranice sajta de vam ponovo biti dostupne.

12.2. Višejezičnost sajta U današnje vreme je veoma česta pojava da sajtovi podržavaju dva ili više jezika, a sve u cilju izlaska na inostrana tržišta. Preporuka je da svaki sajt sadrži barem i englesku verziju pored osnovne. Kada razmišljamo o prevodu, moramo uzeti u obzir sadržaj koji unosimo (na primer, tekst u blog postovima I stranicama), ali i tekst koji se pojavljuje svuda na sajtu, na primer (“Ukucajte pojam za pretragu” ili “Rezultati Vaše pretrage su”, ili “Ovaj post je objavljen pod kategorijom X dana Y”). WordPress na sredu nudi veliki izbor za realizaciju ove ideje. Mi smo izvršili generalizaciju i svodimo izbor na dve alternative: 



Jednostavno, ali najbolje rešenje. Kao najbolje rešenje za problem višejezičnosti WordPress sajta jeste instalacija dva ili više WordPress-a na istom domenu u različitim podfolderima. Na primer, osnovna, srpska verzija može biti na adresi www.example.com ili www.example.com/sr, dok engleska verzija www.example.com/en. Na taj način imate najvedu mogudu fleksibilnost da do najsitnijih detalja prevedete vaš sajt. Međutim, najvedi nedostatak je dupliranje obima posla. Umesto jednog, ovaj pristup podrazumeva održavanje minimum dva zasebna sajta, nad dve različite baze. Korišdenje dodataka. Ukoliko vam ideja sa kreiranjem dva sajta ne izgleda najsrednije ili jednostavno nemate vremena da paralelno održavate dva sajta, postoje određeni dodaci koji, kada se instaliraju, omogudavaju znatna proširenja WordPress-a i mogudnosti pisanja stranica/postova na više jezika. Glavni problem sa ovim dodacima je što se rečenice koje služe kao pomod pri korišdenju sajta ne prevode kako treba, a glavni razlog je taj što programeri, prilikom prilagođavanja sajta svojim potrebama, unose “hardkodovane” delide teksta u same šablone, bez korišdenja jezičkih (.po) fajlova. I zbog toga često programeri upadaju u dodatne nevolje tako što za nekoliko reči/rečenica na sajtu moraju da ispituju URL na kome se korisnik trenutno nalazi i na osnovu toga prikažu kontekst na određenom jeziku.

Kao što vidite, kada je u pitanju višejezičnost, zaista ne postoji idealno rešenje koje de automatski da radi bez ikakvih prepravki. Međutim, mi demo ovde ipak predstaviti dva dodatka koji omogudavaju višejezičnost i koji se veoma često provlače u WordPress diskusijama:  

WPML http://wpml.org/ (napomena: dodatak nije besplatan) qTranslate http://wordpress.org/extend/plugins/qtranslate/ (besplatan)

Pored toga, postoji još nekoliko dodataka koji su vredni pomena, ali po funkcionalnostima trenutno ipak nisu u rangu sa prethodna dva:

http://wordpress.org/extend/plugins/zdmultilang/ http://www.poplarware.com/languageplugin.html http://wordpress.org/extend/plugins/xlanguage/

12.3 WordPress i SEO 301 redirekcija Najjednostabnije rečeno, 301 redirekcija predstavlja trajnu i pravilnu (po SEO preporukama) redirekciju sa jednog linka na drugi. Situacija u kojima želite da primenite redirekciju ima mnogo prilikom vođenja sajta. Na primer:   



Imate sajt http://www.example.tk i želite da ga promenite na drugi top level domen http://www.example.com (jer vam se, s pravom, .com više sviđa). Imate blog na http://www.example.com, ali ste napravili novi plan koji podrazumeva postojanje statičkog sajta na toj adresi i želite da pomerite čitav blog na http://www.example.com/blog . Da li ste znali da Google posmatra http://www.example.com i http:// example.com kao dve različite adrese i zbog toga svaka od ovih stranica ima zasebni page rank? Vi želite da za isti sadržaj ne rasipate svoj rank na stranice sa i bez WWW-a. Napisali ste blog post na http://www.example.com/some/blog/post ali nakon nekog vremena želite da promenite adresu na http://www.example.com/some/blog/post/2.

Bilo koja od gore navedenih redirekcija, sama po sebi, tehnički nije zahtevna – uz manje ili više truda, uspedete da postignete cilj. Međutim, problem koji ovde nastaje je kako Google i ostali pretraživači gledaju na redirekciju. Ukoliko ste napisali dobar post koji je veoma dobro indeksiran na pretraživačima, ali onda odlučite da promenite njegov link, vama praktično propada trud za stari link je de Google ubrzo zaboraviti na vašu stranicu i početi iznova da posmatra novu stranicu i indeksira je. Dakle, u tom slučaju imamo slededi scenario:   



Dobro pozicionirana stranica se nalazi na linku http://www.example.com/some/blog/post za ključne reči “some blog post”. Vi odlučite da promenite link na http://www.example.com/some/blog/post/2. Neko kuca na Google-u “some blog post” i dobija link http://www.example.com/some/blog/post, međutim pošto ste link promenili, korisnik biva odveden na 404 stranicu. Posledica 1: gubite potencijalnog korisnika/čitaoca. Google stalno motri na sve stranice vašeg sajta, ali de i on veoma brzo primetiti da stari link više nije aktivan. Zbog toga, on briše iz svojih indeksa vašu stranicu i veoma brzo se dešava Posledica 2: Za ključne reči “some blog post” vaš websajt nestaje iz rezultata pretrage.

Naravno, ovaj scenario vam se sigurno ne dopada. Umesto toga, ono što želite jeste da stavite do znanja pretraživačima (ali i ljudima, koji recimo imaju sačuvanu stranicu u svom bookmark-u) da je stranica koju traže trajno premeštena na drugu lokaciju. Upravo iz tog razloga se koristi (SEO friendly) 301 redirekcija kojom page rank stare stranice prenosite na novu i uz to, pretraživači ažuriraju svoj indeks i preporučuju novi URL umesto onog starog u rezultatima pretrage. Ta promena, naravno, ne nastaje odmah, ali pretraživači su generalno veoma brzi prilikom ažuriranja svojih podataka. S obzirom da smo se upoznali sa teorijom, red je da se malo pozabavimo i praksom. S obzirom da smo predstavili dodatak SEO by Yoast, predstavidemo praktičan primer koristedi njegove opcije.

Dakle, sadržaj sa http://localhost/wordpress/sample-page/ prebacujemo na novu adresu http://www.example.com/some/blog/post/2. Da biste to uradili, sve što je potrebno je da otvorite stranicu u Admin panelu, gde dete, odmah ispod polja za uređivanje teksta imati opciju SEO by Yoast. Ono što nas interesuje jeste kartica Advanced, labela 301 Redirect. Tu treba uneti link do stranice na koju želimo da redirektujemo sve koji pristupe http://localhost/wordpress/sample-page . Neka to bude http://localhost/wordpress/new-sample-page (ne zaboravite da zaista kreirate novu stranicu koja ima ovaj URL).

Da li je redirekcija uspešno podešena možete testirati na jednostavan način – korišdenjem developer tools-a u browseru, koji se aktiviraju pritiskom F12. (Firebug u Firefox-u ili Developer tools u Google Chrome). Kada upalite developer tools, potrebno je da odete na karticu Net gde su prikazani svi zahtevi iz browser-a ka serveru, ali i odgovori servera koji stižu nazad do browsera

Kao što se može videti iz priložene slike, browser je poslao GET zahtev ka strain http://localhost/wordpress/sample-page, ali je kao odgovor od server dobio status 301 Moved permanently i zatim odmah bio redirektovan na stranicu koju smo mi podesili u administraciji. Ovim možemo zaključiti da je podešavanje za SEO redirekciju obavljeno pravilno. Međutim, postoje i dodatna rešenja za SEO redirekciju. Navešdemo neka od njih (sortiranje smo izvršili prema prosečnoj oceni):

Ovde moramo dati bitnu napomenu: poslednji dodatak, Redirection je najpopularniji dodatak za upravljanje 301 redirekcijama u WordPress zajednici (ima preko milion preuzimanja).

12.4 Preporučeni dodaci za WordPress U ovom delu se bavimo dodacima koje bi svaki WordPress blog trebalo da ima. U pitanju su besplatni dodaci koje koirste na hiljade sajtova širom sveta, tako da možemo zaključiti da su veoma dobro istestirani. Mi demo ih, kao i druge stvari u ovoj skripti, kategorizovati na celine za: 1. 2. 3. 4.

poboljšanje performansi sajta pradenje posedenosti sajta umrežavanje i komentarisanje galerije slika

12.4.1. Poboljšanje performansi sajta

Keširanje kao glavna ideja. WordPress je dinamički sistem, što znači da se od trenutka kada neko zahteva stranicu preko određenog linka, do trenutka kada dobije rezultat u browser-u, desi nekoliko stvari: čitav WordPress se učita, izvrši PHP koji ga pokrede, izvrši nekoliko upita nad bazom (nemodifikovani WordPress izvrši oko 15-30 upita po stranici) i slično. Međutim, visoko poseden sajt ima previše upita u istom trenutku što može znatno oslabiti responzivnost samog servera. Iz tog razloga su se ljudi dosetili slededeg rešenja: prvi put se stranica generiše kako je prethodno opisano i taj rezultat kešira u statičkoj HTML stranici koja se čuva na serveru određeno vreme. Svaki slededi upit za istu stranicu se nede generisati iznova, ved de se korisniku vratiti strana koja je keširana. Nakon nekog vremena (vremenski interval se obično podešava u administratorskom panelu), WordPress de izvršiti pun upit nad tom stranicom, sačuvati rezultat u statičkoj stranici koja se skladišti na serveru i ponovo servirati nju. Na taj način se za svaki upit eleminiše izvršavanje PHP koda koji pokrede WordPress i posebno slanje upita nad bazom (koji predstavljaju najskuplje operacije zapravo) što praktično znači da je server samo zadužen da servira statičku stranicu koju je prethodno sačuvao. Ovu funkcionalnost omoguduju dodaci: WP Super Cache (http://wordpress.org/plugins/wp-super-cache/) i W3 Total Cache (http://wordpress.org/plugins/w3-total-cache/).

12.4.2 Praćenje posećenosti sajta

Ova grupa dodataka de vam biti od koristi prilikom evaluacije i analize vašeg rada. Svako ko objavi tekst na sajtu, treba da ima alat kojim prati:      

broj poseta, broj komentara, koliko su se ljudi vremenski zadržali na toj stranici kako su došli do te stranice (preko kojih ključnih reči) da li su na sajt došli preko pretraživača, ili možda preko nekog drugog sajta gde su otišli nakon trenutne stranice

Sve ove informacije vam mogu dati odgovor na pitanje: koliko je sajt uspešan. Na osnovu ovih podataka možete doneti različite odluke poput:    

stavljanja fokusa na pisanje jedne vrste tesktova umesto nekih drugih koji su se ispostavili kao nezanimljivi vašoj publici izgraditi svoj stil pisanja i promovisanja sklapanja saradnji sa mnogobrojim servisima za promociju forsirati deljenje sadržaja na određenim društvenim mrežama, u skladu sa brojem poseta koji dolaze sa svake od njih

Dodatak koji vam omogudavaju ove i mnoge druge mogudnosti je: WassUp http://wordpress.org/plugins/wassup/. 12.4.3 Umrežavanje i komentarisanje

S obzirom da su društvene mreže glavni medij za prenos informacija, svakako da bi bilo lepo da omogudite vašim posetiocima mogudnost da podele sadržaj sa vašeg bloga sa drugim prijateljima preko popularnih društvenih mreža. Izbor ovih dodataka je zaista veliki, ali kao jedan od dodataka koji se pokazao kao veoma dobar i korišden jeste Sociable http://wordpress.org/plugins/sociable/. Veoma je jednostavan za korišdenje i integraciju.

WordPress ima ugrađen veoma dobar sistem za komentarisanje, međutim u poslednje vreme kao značajna i sveprisutnija alternativa pojavljuje se Disqus sistem. Ono što mi možemo redi je da se on ni po čemu značajno ne razlikuje od podrazumevanog sistema za komentarisanje, osim što je mogude ulogovati se I komentarisati preko Facebook ili Twitter profila. Takođe, Disqus sistem omogudava veoma dobru zaštitu od spam komentara, a podrazumevano omogudava sortiranje komentara na osnovu datuma upisa, ranku i slično.

12.4.4 Galerija slika

Ukoliko želite da integrišete galeriju slika unutar posta ili strane na WordPress-u, a da to bude kompletno rešenje (u funkcionalnom i vizuelnom smislu) imate pregršt mogudnosti. Sam upit “wordpress image galleries” vrada mnogo rezultata na Google, a neki od prvih su “Najboljih 75 dodataka za galeriju”. Dakle, ovde problem predstavlja za koju se odlučiti, tako da demo vas poštedeti tih muka i uputiti na NextGen Gallery http://wordpress.org/plugins/nextgen-gallery/, dodatak koji se razvija godinama i koji do sada ima preko 8 miliona preuzimanja samo sa zvaničnog WordPress sajta. Ovaj dodatak pruža spektar opcija oko kreiranja i održavanja galerija, upload slika upakovanih u zip format, zatim njihovu automatsku ekstrakciju, jednostavniju obradu i mnoge druge stvari. Pored galerija, možete postavljati samostalnu sliku, a pored svega, imate opciju postavljanja i video galerija.

12.5 Resursi za dalje usavršavanje

Ono što je zapravo najbolja stvar u čitavom WordPress-u je to što ga svi koriste. Ogromna zajednica ljudi svakodnevno doprinosi njegovom poboljšanju na različite načine:     

kontribucijom u njegovom “core” razvoju prijavljivanjem problema i bugova pravljenjem tema pravljenjem dodataka pisanjem tutorijala na razne teme iz WordPress-a

Bavljenje WordPress-om može biti veoma zanimljivo i jednostavno uz pomod koja pristide sa svih strana ovoga sveta. Iz tog razloga, navešdemo nekoliko internet resursa kako bismo vas uputili na istraživanje drugih detalja koji nisu obuhvadeni ovom skriptom:   





WordPress Codex http://codex.wordpress.org – zvanična WordPress dokumentacija. WordPress je sistem koji se može pohvaliti da ima najbolju dokumentaciju. WPBeginner http://www.wpbeginner.com/ - veoma lepo dizajniran i pregledan sajt sa pregršt tekstova o WordPress-u sa primarnim fokusom na početni i srednji nivo. Smashing WordPress http://wp.smashingmagazine.com/ - verovatno svako ko je čituckao o web dizajnu i programiranju je u nekom trenutku naleteo na Smashing magazine. Ovaj deo je sajta je posveden isključivo WordPress temama. WP TutsPlus http://wp.tutsplus.com – sajt sa obiljen povezanih serija posveden i dizajnu i programiranju u WordPress-u. Odiše sjajnom zajednicom, koja kroz diskusiju doprinosi da tekstovi i saveti budu još kvalitetniji. WordPress TV http://wordpress.tv/ - WordPress zvanični video kanal na kome se mogu pronadi snimci sa WordPress okupljanja, konferencija, seminara i slično.

KNJIGE:  



Bulletproof Blogging with WordPress http://throwingabrick.com/go/bulletproof_blogging.pdf Ova knjiga je namenjena apsolutnim početnicima i ima svega 23 strane. A Beginner’s Guide To WordPress Theme Development http://nometech.com/downloads/abeginnersguidetowordpressthemedevlopment.pdf Takođe veoma jednostavna knjiga koja ima 21 stranu, ali i propratne materijale koja de vas uvesti u process kreiranja tema za WordPress. The blog Oh! http://www.blogohblog.com/wordpress-seo-for-beginners-the-blog-oh-blogway/ - WordPress knjiga posvedena prevashodno optimizaciji za pretraživače.

RESURSI NA SRPSKOM:  



WP Skola http://www.wpskola.com/ Veoma zanimljiv blog o WordPress-u na kome možete pronadi zanimljive i korisne tekstove. WordPress EBook http://www.mweb.rs/wordpress-ebook/ Namenjen je prvenstveno onima koji se po prvi put susredu sa WordPress CMS platformom. PDF tutorijal kroz dvadesetak stranica objašnjava proces instalacije, postavke i ažuriranja sajtova na WordPressu. ViewSource blog http://www.viewsource.rs – sajt ne piše ekskluzivno o WordPress-u, ali između ostalog se može pronadi serijal o kreiranju WordPress tema od nule.

UČENJE IZ TUĐEG KODA – Za one koji su savladali osnove WordPress-a, najtoplija preporuka je da ostave po strain resurse i uvedu sebe u drugi vid učenja preko tuđeg koda. Na svu sredu, mnogo ljudi širom sveta postavlja potpuno besplatno dodatke I teme za WordPress, na osnovu čega vi možete videti kako drugi ljudi rešavaju određene probleme i na taj način unaprediti svoje veštine. Kod je otvoren, slobodno ga posmatrajte.  Teme: http://wordpress.org/themes/ Dodaci: http://wordpress.org/plugins/