w. e. Butler - Magija i Kabala

Izdavač:

THORNPRESS

Glavni i odgovorni urednik:

W.

Olja Ivanovska

E. BUTLER

MAGUA & KABALA

•

•

•

II Tirol: 1 .000 primeraka

•

, ,

1995 .

•

I •

,

•

,

Naslov originala:

MAGIC & THE QABAL4H

BY

•

Prevod �UA IVANOVSKA

W.E.BV1LER

BRANKA IVANOVSKA Recenzija

BRANKA IVANOVSKA

•

Thorsons Publishing Group, an Inprint ofHarperCollins Publishers, 1990. Sva prava prevodenja, preftampavanja ili preradivanja, u celini ili u vidu izvoda pridržava izdavač

ISBN O 85030 961 l (UK)

,

,

Knjige iz iste serije:

SADRŽAJ SIrana U vod . . . . . . . ... . .. . . . . . . . . . . .. . . . . .. . ........ . . . . . ... . .. 9 Poglavlje l. Psihizam, iluminacija i viđe nje . . . . . . . .. ... . . . . 27 2. Astraini plan. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .... . . . . 37 3. Moderna psihologija . . .. . . . . . . . .. . . . .. . .. . . . .. . . 51 irektno iskustvo... . . . . . . . . . . . . . . ... ... ... ... ... 62 . spe Kabale... . . . . . . . . . . . . .. . . ... . . . . . ... ... . . . 75 .

�. �

.

,

0

•

•

•

•

•

•

•

:

� �: g��� i S���taK�b�ii�Ut':::::::::::::::::::::::::::: ��

8. O Ađamu Kađmonu . . . . , ... . . ... . . . . . . . . . ... . . . . 10 5 9. O Velovima... .. ... . . . . . . . . . ... . . . . .. . . . . . ... ... .. ll1 10 . Novi okultizam... . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

KAKO SE ČITA AU RA PRAKTIČNE TEHNIKE PSIHIČKE SAMO­ ODBRANE REINKARNACIJA OKU LTNA SVOJSTVA TRAVA I BILJAKA EZOTERIČNA FILOZOFIJA LJU BAVI I BRAKA KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST PRAKTiČNE TEHNIKE PU TOVANJA KROZ VREME KLATNO, KRISTALNA KU GLA I MAGIJSKO OGLEDALO PRAKTIČNI OKU LTIZAM U SVAKODNEVNOM ŽiVOTU PROBLEMATIKA SEKSU ALNE ČiSTOTE U HERMETIZMU KOSMIČKA DOKTRINA U LAZI U ASTRAL ASTRALNA PROJEKCIJA OTVARANJE TREĆEG OKA ŠEGRT U MAGIJI MAG: OBU KA I RAD MISTIČNA KABALA RATNE IGRE U MAGIJI PRORICANJE SU DBINE GLEDANJEM U KARTE PRORICANJE SU DBINE GLEDANJEM U DLAN ASTROLOGIJA KARME STAZE SJAJA MONSTRU MI U MA AU TOSTRADE U MA UNU TRAŠNJI PEJZAŽi ŠTA ZNAČE VAŠi SNOVI

RITU ALNA MAGIJA EKSPERIMENTI U AKVARIJANSKOJ MAGIJI U M KOJI POBEDU JE DRVO ŽIVOTA

UVOD

Omar Khayam je bio taj kojije jadikovao da je, kada je bio mlad, medu filozofima slušao polemike o velikom argumentu "koj i je izlazio na ista vrata kroz koja sam ja upravo ušao". Veoma mnogo ljudi je kroz vekove osetilo eho ove jadikovke. Prema ezoteričnim učenjima, uvek jepostojalo telo znanja zasnovano na direktnom personalnom iskustvu ljudi izuzetnih kvaliteta. Ovo direktno iskustvo su objašnjavali i kodifikovali učitelji, koji, odpočetka ljudskog života na ovoj planeti, konstituišu vodstveno telo poznato kao "Bratstvo" ili "Koledž Svetog Duha" . Ovo učenje bi proveravale i verifikovale generacije onih koji vide. To je Corpus Hermeticus, vera i verovanje, ograničeni u svom izrazuprema svakom posebnom dobu ili vremenskom periodu. Student ezoteričnog je, u stvari, "duhovni naučnik" i on uvek pokušava da izrazi ovu baznu filozofiju u formi svog sopstvenog dana; ali pošto to nije samo primljena filozofija već i, primarno, "teozofija" sposobna da bude proveravana i verifikovana od strane sledbenika, to je živo učenje, koje otkriva naviše nove poglede misli i akcije. Postoje izvesne moći i sposobnosti u čoveku koje mu omogućavaju da verifikuje učenje za sebe i da ostvaruje živi kontakt sa unutrašnjom stranom stvari; i pošto je čovečanstvo jedno, očigledno je •

9

da su ove moć i latentne u svim ljudima. Postoje takozvane "psihičke" sposobnosti, i različito su razvijene kod ljudskog roda. U nekim slučajevima one su samo malo ispod površine, u drugim, pokopane su duboko tako da ih nije moguće dovesti do nekog već eg stepena funkcionisanja, mada čak i ovakvo parcijalno izviranje može da stvori bazu na kojoj individua koja je u pitanju može da konstituiše filozofiju života koja deluje. Kada su blizu površine, psihičke sposobnosti teže da se pojavljuju spontano, i postoji "pravilo palca" - metoda koja ih dovodi u aktivnost koja se koristi već vekovima; metoda koja je sasvim odvojena od onih koje se toliko brižljivo oblikuju i kontrolišu u ezoteričnim školama. Šta više, mada se ove psihičke sposobnosti ne ispo­ ljavaju u budnoj svesti, treba jasno razumeti da one uvek rade ispod površine, čime utiču na dublje podsvesne nivoe. Ovo je važno, pošto u tim dubljim nesvesnim nivoima uma čoveka postoje velike pokretačke snage poznate kao nagoni. Naviknuti smo na njihovo klasifikovanje pod nabrajanjima "samo održanje", "polni" i instinkt " stada". Jung je istakao da pored ovih u čoveku postoji još jedan bazni instinkt, religiozni, nagon koji je isto toliko moćan kao i svaki drugi. Ovo je razlog zašto je gotovo nemoguć e odrediti tačno vreme uljudskoj evoluciji kada je počelo religiozno opažanje. Religiozni nagon se ispoljio na dva načina. Prvi je bio direktno iskustvo koje su doživljavali izvesni pojedinci u vezi sa podložnom realnošć u iza fizičkog sveta, a drugo, formalizovana teologija

povezana sa ovim iskustvom. Takva teologija je sebe eksteriorizovala u ritualnom i ceremonijalnom obožavanju plemena. Pošto ovo direktno iskustvo nije došlo sva!(Qme, ono je težilo povlačenju; istrajavanju kao unutraš­ nje grupisanje iza spoljašnje religiozne forme. Tako, kroz vekove, sve velike religije su razvijale ovaj dvostrani aspekt, i u njihovim " Misterijama" čovek koji je bio pripremljen i spreman, iniciran je u metodu direktnog iskustva skrivenih realnosti. U ranim danima hrišćanstva, " Misterije Isusa" su povučene u pozadinu, dok je, u isto vreme, celo­ kupan ogroman pokret Gnosticizma prognan iz crkve. Tačno je da su mnoge od gnostičkih crkava nenormalne i po učenju i po sprovodenju morala; ali da li je i jedno pravo dobro stečeno uz igno­ risanje Gospodove parabole o znoju i suzama dis­ kutabilno je pitanje. Jasno je da je kao rezultat ovog sveobuhvatnog progona, svaka manifestacija direktnog iskustva pokazivala tendenciju ili isti s­ kivanja ili ukalupljivanja u već postojeć u teologiju. Ovaj stav je istrajao do današnjih dana. U modernim vremenima ovo polje direktnog is­ kustva je, pod nazivom ekstra-senzorna- percepcija (ESP), izučavano sa objektivne i naučne tačke gledišta, a nova istraživačka grana nazvana "para­ psihologija" startovala je i sada cveta u mnogim delovima sveta. Snage ekstra-senzorne percepcije, obično poznate kao psihičke sposobnosti, američki pisci ponekad nazivaju " divljim talentima" i na prvi pogled izgleda da imaju malo zajedničkog sa nor­ malnim životom. Iskrsavaju iznenada i u mnogim slučajevima izgleda kao da nisu pod kontrolom svojih vlasnika.

10

II

,

U viktorijanskim danima postojao je običaj da se pripisuju nenaučnim opservacijama neukih ili pri­ mitivnih ljudi, mentalnoj neravnoteži, pa čak i prevarama. Ova tačka gledišta je postepeno izmen­ jena u mnogim vidovima, i sada postoji grupa naučnih umnih ljudi koji su spremni dayriznaju mogućnost takvih nadprirodnih moći. Covečan­ stvo uopšte nije čekalo nj ihovu dozvolu da ide napred i širi verovanje u postojanje ovih snaga i sposobnosti. U životima velikih religioznih učitelja sledbenici su primetili upotrebu takvih snaga i od strane samih učitelja i njihovih neposrednih učenika, mada su obično tvrdili da su nadprirodni fenomeni koje proizvodi nj ihov sopstveni učitelj daleko ispred onih koje stvaraju drugi učitelji. Čak su tvrdili i da su čuda koja su izvodili drugi prevare ili rad zlih bića čija je namera da obmanu vernike.

Ova ideja j e bila uobičajena u ranim danima hrišćanstva i još uvek istrajava u mnogim deno­ minacijama crkve. Ali sasvim odvojeno od speci­ fičnog fenomena povezanog sa u čitelj ima i njihovim neposrednim učenicima, uvek je pos­ tojalo verovanje, zasnovano na iskustvu, da su moći ove vrste posedovali ljudi koj i nisu bili iz or­ todoksne sekte, ljudi koji su, u stvari, bili aktivni u njenoj opoziciji. Takvi nadprirodno daroviti ljudi su postali, ono što bi se moglo označiti kao psihička " Pećina Adullama" i u njih su se svrstavali svi koji su bili u opozicij i sa formiranom ortodoksnošću tog vremena. Tako je " Kamp Darovitih" počeo da uključuje i neke osobine pod znakom pitanja; to je ortodoksnoj religiji davalo dobar izgovor za progon. Ali progon 12

samo pokazuje tendenciju ka ojačavanju bilo koje vere i ti prirodni psihisti i vidovnjaci su opstajali kroz vekove, ponekad kao pojedinci " mudri ljudi", a ponekad kao članovi kulta veštica, kulta koji je jednostavno bio ostatak stare pre-hrišćanske religije. Sa dolaskom hrišćanstva nehrišćanske religije su smanjene na razbacane grupe poklonika na pustim mestima i na njih se primenjivao naziv "pagani". Morao je da prode dobar period vremena pre no što su crkvu ozbiljno zabrinuli ostaci starih religija, ali sa porastom i sekularizovanjem hrišćanstva, ona je ušla u fazu progona i počela da iskorenjuje ove tvrdoglave ljude. Dve klase proganjanih, psihisti i pagani, otkrili su da je od pomoći da udruže snage protiv uobičajenog neprijatelj a i tako su stekli snagu koja je postala prava pretnja za interese crkve. Onda je nastupila era progona koja je zabeležena na tamnim stranama hrišćanske istorije. Sa Reformacijom, moglo bi se pomisliti da su ovim nesrećnim ljudima malo olakšane muke. Ali dobro reformi-sane crkve su, tu i tamo, nastavile da budu vrlo gorke u svojim proganjanjimajeretika. U XVII i XVIII veku došlo je do novih pogleda i verovanje u natprirodne moći je počelo da bledi; istovremeno je i progon veštica i čarobnjaka počeo da slabi, mada je imao jaku obnovu u Novim engleskim državama u Americi na sudenju vešticama u Salernu. U XIX veku, moderni spiritualizam, i u Americi i na evropskom kontinentu, počeo je da oživljava i verovanje u postojanje natprirodnih sila i ekstrem­ na krila novih psihičkih pokreta počela su da se povezuju sa preživelim ostacima kulta veštica. Ovi 13

ostaci su, po pravilu bili samo degradirane . Veštice su ekspresije starih ne-hrišćanskih relIgija. se uopšteno govorećI, vratIle ulogama kOje su Igra­ le u klasičnim vremenima, �ao p roročice, trovačice i izvršioci ilegalnih pobačaja. Cak I danas, u �ećml velikih gradova mogu se još uvek naćI kao , čitači sudbine" iz Ta;ot karata; bacači čini uz upotrebu "Zmajeve krvi" i žive. Ovde treba da dodamo da pravi kult veštica još uvek cveta potpuno oSlobodt;n ovo� prljavog elementa: . . to je jednostavno skup ljudi kOJI obo�vaju u stanm ne-hrišćanskim oblicima. U razlIČItIm stepemma on još uvek koristi psihičke sposobnosti onih od svojih članova koji mogu da budu tremram duž OVih linija, ali u glavnom ne�aju mšta zajedmčko sa parodijom koja je postojala u Srednjem veku, parodijom koja je opstala uprkos nemilosrdnom progonu. Stoga, imamo nekoliko l!nija neortodoksnog vero­ . vanja koje poznaju postoja�j.enatpnrodmh sposob­ nosti i koriste ga u razlIčitim stepemma. Uvek imamo one koji proriču sudbinu a I spIrItualIsti su formirali religiozni kult zasnovan, uglavnom, �a otkrićima koja su primili sa "druge strane" dok je Teozofski pokret doneo u zapadm svet nešto od mudrosti Orijenta. Došlo je u znatnoJ �en do prihvatanja, pošto je uvek postojala tradiCIja da drugi, nezavisno od veštIca I čarob�jaka, poseduJu mudrost i moć skrivene od većme ljUdI. Na Zapadu, u pre-hrišćanskim vremenima, ova mudrost je, kako se podučavalo, bila u posedu iniciranih sveštenika i voda onoga što sada nazivamo "Misteri - Religijama", koje su se pojavile u Mediteranskim zemljama nešto pre šlre-

14

nja hrišćanstva. Posebno su Egipatska i Kaldejska Škola Misterija posedovale ovo skriveno znanje u potpunosti i mnogi veliki filozofi antičkog sveta stekli su inicijaciju u njihovim odajama. Kada je, u ranim hrišćanskim danima, car Justinijan zatvorio paganske filozofske škole, mislilo se da su skrivena učenja konačno potisnuta i to mišljenje je uopšteno podržavala većina evropskih učenjaka koji su razmatrali temu. Ali, nepristrasna studija materije sugeriše da je skrivena mudrost ne samo preživela uništenje Rimskog Carstva, već da postoji i danas. Ruku pod ruku sa strahovitim napredovanjem nauč­ nog znanja koje je karakteristično za naše moderne dane, postojao je paralelan porast broja organi­ zacija koje tvrde da poseduju neki deo onoga što je poznato kao "drevna" ili "bezvremena" mudrost. Mnogo toga što se predaje u ovim modernim školama ezoterične misli je obnova izvesnih učenja koja potiču sa Istoka gde domorodačka tradicija Misterija nije nikada potiskivana. Mnogo onoga što je uveženo sa Orijenta sada je samo veštačka prezentacija prave istočnjačke mudrosti. Nije svaki "swami" ili "rishi" vredan ovih časnih titula. Ovo grozničavo prihvatanje orijentalnih učenja je karakteristika mnogih modernih ezoteričnih pok­ reta; ljudska priroda je takva kakva je (a ne kakva mi želimo da bude) i ono što ona traži kreira i adekvatno snabdevanje. U svakom slučaju, kao što je veliki psiholog Jung istakao u svojim radovima, istočnjački simboli su nepodesni za zapadne ljude ..

15

Naravno, nema razloga da se orijentalne filozofije ne izučavaju u konjukciji sa zapadnim sistemima misli i neki filozofi i teolozi (uglavno u Romanskoj katoličkoj crkvi), rade ovo uz profitabilne rezul­ tate. Ovde nije u pitanju uglavnom razumevanje dubljih aspekata tih istočnjačkih učenja, već i praćenja metoda obuke koji su razvijani u vezi sa njima. Ovde se pojavljuje mogućnost nevolje. Ove meto­ de, obično sažete pod opštim nazivom "joga" raz­ vijane su za orijentalne pojave i zahteve kao i za specifični fizički "make-up" istočnih ljudi. Uprkos naporima koji se čine u sadašnje vreme da nas uvere da nema razlike izmedu Istoka i Zapada, ostaje istina, bar na polju ezoteričnog treninga, da razlike postoje i da se sa njima mora računati. Naravno, postoji mnogo zajedničkog tla, ali joga, da bi zaista bila od pomoći zaJTadnom studentu mora biti zna­ . čajno modifikovana. Isto kao što Istok ima svoje sopstvene karakteris­ tične metode ezoteričnog učenja i treninga, zas­ novane na izvesnim svetim spisima i akumuliranom iskustvu svojih treniranih iniciranih kroz mnogo vekova tako i na Zapadu postoje slične metode obuke, adaptirane za psihološki i fizički "make-up" zapadnog sveta, bazirane na jevrejskim i hriš­ ćanskim Spisima i posedujući, takode, depozit zabeleženih iskustava generacija vidovnjaka i studenata, zajedno sa fragmentaInim beleškama mudrosti koje potiču iz davno prošlih vremena. Ovo bazno telo pre-istorijskog učenja i prakse je obogaćeno tokom istorijskih vremena kroz kon­ takte koje je ostvarila hebrejska nacija sa raznim Školama Misterija, koje su se pojavile, kao što smo

16

već rekli, u Mediteranskim zemljama tokom klasične ere. Ojačani kontakti Hebreja sa drugim narodima tokom boravka u Egiptu i Asiriji pa i još dalje sa dru �lm vrednim elementima kao što je, na pnmer, nativna filozofija obično povezivana sa Keltskim Druidima (ali koja potiče iz pre-Keltskih vremena) - sve je to doprinet dragoceni materijal za kompozltnu tradiciju Zapada. U svim ezoteričnim sistemima vrednih imena, mno­ go se koriste simboli i simbol - sistemi a na Istoku IZVeSl1l kompoZltni simboli, označeni su kao "mandale :'- Isto ta�o, slični kompozitni simboli, poznati kao gllfovl , konste se u zapadnim školama ezo­ teričnog treninga a ključni glif oko koga je centriran celokupan drugi povezani simbolizam zapadnog učenja je "moćni sveobuhvatni glif univerzuma i duše čove ka", pozn at kao Otz Chii m ' " Drvo Života". '

"

"

'

Simbolizam Drveta Života je u osnovi potekao iz ezoteričnih učenja prošlosti, alL su u njega dodata i sva vekovna iskustva onih koji su ga koristili kao lllstrument za obuku. To je više od dijagrama; to je rezu ltat mno go vek ova tren inga i isku stva skupljenih u slikovitu formu; to je instrument kroz kOJI mogu naredne generacije studenata kontak­ tirati izvesne tipove energije i sila.

O�aj gli � nam stiže kroz vekove i deo je, u stvari, . naJvaŽl1lJI deo, sistema učenja poznatog kao Kabala koji je razvila hebrejska nacija. Ime QBL, može se prevesti kao "sa usta na uvo", i, mada su korišteni i zapisi za dopunjavanje, glavno telo ezoteričnog u�enJa uvek Je bilo predavano oralnom instruk­ cIJom.

17

Takve instrukcije su čuvane, a i sada se to čini, kao tajna i sve do XI veka naše ere ni jedan deo tajnog učenja nije bio pušten u opštu �pot:ebu ..Čak I tada, Kabalisti su primali unutrašnje ucenje I nISU doz­ voljavali da se ono prenosi svima i svetovnima. Mnogo od ovog pre-hrišćanskog učenja bilo je preneto od Židova u rano-hnšć.anskoj crk�I,. I tada, pomešano sa egipatskIm, persljskIm I grckIm ele­ mentima formiralo je bazu velIkog GnostIčkog pok­ reta u ranim danima crkve. Onda je, iz raznih razloga, crkva prognala Gnostiku iz svojih redova i u isto vreme odbacila i večinu ključeva za un­ utrašnje učenje tako da je Kabalistička tradicija bila razvijana, uglavnom, u čisto je�rejskirn kr�govI­ ma; mada su je neki muslImanskI učIteljI konstIlI u modifikovanom obliku. Sa porastom moći crkve, škole arkane su postale predmet raznih stepena pr