Vrste Hartija Od Vrednosti

Seminarski rad

Finansiski menadzment

Vrste hartija od vrednosti Hartije od vrednosti su vrednosni papiri o imovinskim pravima koja se sticu na bazi njihovog posedovanja.One mogu da glase na donosioca,na ime ili mogu da budu vrednosni papiripo naredbi koje se prenose na novog vlasnika stavljanjem potpisa na poledjini hartije.Samom kupovinom hartija od vrednosti preduzece oplodjava svoj kapital a sa druge strane prodajom hartija od vrednosti ono moze da pribavlja dodatni kapital. Kupac hartija od vrednosti,odnosno vlasnik,izgubice svoja novcana sredstva ali ce dobiti vrednosni papir i odgovarajucu dividendu po osnovu vlasnistva nad njim.Novi vlasnik hartija od vrednosti moze da izadje na finansisko trziste i da proda svoje hartije od vrednosti cime ce izgubiti dividendu ali ce odmah dobiti novac. Sa stanovista emisije hartija od vrednosti razlikujemo primarno i sekundarno trziste.Primarno se odnosi na izdavanje hartija od vrednosti i njihov prvi otkup od strane kupaca.Sekundarno trziste hartija od vrednosti jeste kupoprodaja hartija od vrednosti posle njihove prve prodaje to jest emisije. Podelu hartija od vrednosti mozemo izvrsiti na vise nacina: • Prema nacinu donosenja prinosa • Prema pravu odlucivanja Prema pravu odlucivanja razlikujemo hartije od vrednosti koje daju vlasniku pravo ucesca u poslovima preduzeca i to su upravljacke akcije i akcije koje mu ne daju pravo ucesca u upravljanju firmom i to su hartije od vrednosti bez prava upravljanja. Prema pravnoj prirodi hartije od vrednosti mozemo podeliti na sledeci nacin: • Stvarno pravne vrednosne hartije • Obavezno pravne vrednosne hartije • Vrednosne hartije sa pravom ucesca Hartije od vrednosti su pismene potvrde o nekom gradjanskom pravu cije je ostvarenje povezano sa pravom upotrebe,raspolaganja i prisvajanja koristi od te hartije.Nuzni uslovi za posedovanje hartija od vrednosti su: • Jasno odredjenje imovinskog ili licnog prava • Pismeni oblik(pismena potvrda)

1

Seminarski rad

Finansiski menadzment

• Mogucnost ostvarenja prava upotrebe,raspolaganja ili prisvajanja koristi na bazi posedovanja te hartije od vrednosti. U osnovne cinioce hartija od vrednosti spadaju: • Naziv i sediste firme(izdavaoci hartija od vrednosti); • Jasno odredjena obaveza izdavaoca hartja od vrednosti; • Mesto,datum izdavanja i serijski broj; • Potpis izdavaoca hartija od vrednosti (ako su hartije izdate u seriji onda moze i faksimil umesto potpisa). Na osnovu prenosa prava razlikujemo hartije od vrednosti na ime,po naredbi i na donosioca.Hartije od vrednosti na ime i maju tacno odredjeno ime lica ili firme koja ih poseduje u vlasnistvu.Potpisivanjem na samoj hartiji imena vlasnika i potpisom prenosioca moze putem cesije da se prenosi pravo iz ove hartije. Posrednik hartija od vrednosti (indosant) prenosi svoja prava na drugo lice (indosator) putem pismene naredbe na poledjini hartije od vrednosti ili na posebnom papiru (indosament).Ovaj prenos moze se neograniceno obavljati sve do trenutka izvrsenja obaveze izdavaoca hartije od vrednosti.Ovoj vrsti hartija od vrednosti pripadaju menica i cek.Hartije od vrednosti na donosioca sadrze i jasnu informaciju da glase na donosioca.One se prenose prodajom a cine ih obveznica,akcija i slicno.

Menica Pojam menice i njeni osnovni principi Menica je hartija od vrednosti koja sadrzi obavezu bezuslovnog placanja novcanog iznosa na koji ona glasi poveriocu ili drugom licu po njegovoj naredbi koja se upisuje na poledjini menice.Menica se pojavila u ranom srednjem veku u doba zanatstva i trgovine u gradovima Italije,Nemacke i Francuske.Ona je sluzila trgovcima kao sredstvo razmene novca radi pribavljanja strane valute.Sa izmenom robnonovcanih odnosa ona postaje i sredstvo placanja medjunarodnog prometa.Kasnije menica postaje i sredstvo jemstva,cime ona postaje i savremeno sredstvo placanja,jemstva i kreditiranja. Osnovni menicni principi su sledeci: • Pismeni oblik; 2

Seminarski rad

• • • • •

Finansiski menadzment

Postojanje i dokazivanje pravnog osnova; Propisana forma; Strogost rokova; Nezavisnost; Solidarnost

Vrste menica Postoje dve osnovne vrste menica i to su: 1. Vucena (trasirana) menica je menica kojom njen

izdavalac naredjuje nekom drugom licu da plati svotu naznacenu u menici.Kod ove vrste menica postoje tri osnovna menicna subjekta:trasant,trasat i remitent; 2. Sopstvena (solo) menica je menica kojom njen izdavalac bezuslovno obecava da ce korisniku menice isplatiti odredjenu svotu novca oznacenu u menici.Kod ove vrste menica postoje dva osnovna menicna subjekta i to:izdavalac menice(koji je istovremeno i trasant i trasat) i remitent,odnosno korisnik menice.

Menicne radnje Delovanje menice kao hartije od vrednosti podrazumeva preuzimanje odredjenih radnji od strane izdavaoca menice,njenog imaoca,pojedinih menicnih duznika i drugih lica koja su u izvesnoj vezi sa nekom menicom. U najvaznije menicne radnje spadaju: • Izdavanje menice • Umnozavanje menice • Prenos menice • Avaliranje menice • Prezentacija menice • Akceptiranje menice • Isplata menice • Intervencije kod menice • Protest kod menice

Eskontovanje menice

3

Seminarski rad

Finansiski menadzment

Eskontovanje menice je njena kupovina pre roka dospeca.Diskontovanje menice je njena prodaja pre roka dospeca.Kod eskontovanja menice banka isplacuje njenom posedniku nominalnu vrednost menice umanjenu za kamatu od dana eskontovanja do roka dospeca menice i umanjenu za iznos troskova i bankarske provizije.eskontovana vrednost menice sastoji se od njene nominalne vrednosti umanjene za eskont.Eskontovanje menice podrazumeva znanje o nominalnoj vrednosti menice,roku dospeca,danu eskontovanja i eskontnoj stopi.

Cek Pojam ceka i uloga ceka Cek je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog nekom licu (trasantu) da korisniku ceka (remitentu) isplati odredjenu svotu novca iz trasantovog pokrica kod trasata.Iako se on pojavio u 14. beku u Danskoj i Holandiji za njegovu postojbinu se smatra Engleska.Cek je iskljucivo sredstvo placanja,pre svega kreditno sredstvo,kod ceka duznik (trasat) je uvek banka, a kod menice moze da bude preduzece ili neko lice.Cek dospeva po vidjenju dok su kod menice razliciti rokovi dospeca.Cek se moze opozvati,ne moze se izdati blanko cek itd.

Cinioci ceka i vrste cekova Najbitniji cinioci ceka su: • Oznaka ceka • Naziv trasata • Bezuslovan uput trasatu da se plati odredjena suma novca • Mesto i datum izdavanja • Mesto placanja • Potpis trasata Manje vazni cinioci su klauzula „po naredbi“ koja oznacava da je Cek prenosiv,retka klauzula kojom se onemogucava prenos ceka itd.

4

Seminarski rad

Finansiski menadzment

Sto se tice vrste cekova razlikujemo bankarske i nebankarske cekove. Prema obliku i nameni razlikujemo sledece vrste cekova: • Gotovinski cek(isplata u gotovom novcu) • Barirani cek(naplata preko banke posrednika) • Virmanski cek(za bezgotovinska ziralna placanja) • Putnicki cek(prilikom njegovog preuzimanja vlasnik polaze pokrice kod banke i moze ga realizovati preko filijale te banke u svetu)

Cekovne radnje Prva cekovna radnja je izdavanje ceka sto podrazumeva postojanje bitnih cinioca ceka (indosiranje) vrsi se prostom predajom.Avaliranje ceka je njegovo garantovanje od strane odredjenog lica.Opoziv ceka moze vrsiti samo trasant.Isplatu ceka visi trasat kada ga njegov posrednik preda na isplatu,jer je cek plativ po vidjenju. Protest ceka se moze vrsiti kod nadleznog suda zbog neplacanja delimicne isplate.Notifikacija je obavestenje cekovnih duznika (trasata) o podignutom protestu.Amortizacija je postupak kojim se cek proglasava nevazecim ili nestalim.

Obveznica Pojam obveznica Obveznica je pismena potvrda kojom se njen izdavalac obavezuje da ce donosiocu isplatiti odredjenog dana iznos naveden u obveznici sa pripadajucom kamatom ili iznos kupona ili odgovarajucu dividendu kao ucesce u dobiti ako je tako dogovoreno. • • • • • •

Bitni elementi obveznice su: Oznaka obveznice Nominalna vrednost obveznice(iznos na koji se ona izdaje) Namena sredstava koja se prikupljaju Nacin izdavanja obveznice Rokovi otplate Kamatna stopa 5

Seminarski rad

Finansiski menadzment

• Nacin obracuna i placanja kamate • Ucesce u dobiti • Izvori sredstava iz kojih ce se isplacivati obveznice itd. Obveznica je isprava kojom se priznaje postojanje duga u obliku ugovora.Obveznice se obicno obezbedjuju zalogom dela ili celokupne imovine kompanije.Imaoci obveznica dobijaju godisnje fiksan iznos kamate koja se isplacuje pri dividendi na akcije.Kompanija izdaje obveznice obicno radi finansiranja nekog projekta.Po isteku potrebe za daljim finansiranjem kompanija moze da otkupi obveznice sto se obicno ne radi kod akcija. Imalac obveznice je uvek poverilac kompanije,nikad njen clan.Ako je registrovan po imenu kamata mu se isolacuje putrm ceka ili varanta po dospecu.U slucaju da kompanija ne moze da isplati kamatu imaocu obveznice on moze da imenuje upravnika da upravlja kompanijom u njegovo ime,da proda imovinu datu u zalog radi naplate duga,da likvidira kompaniju.

Vrste obveznica Podela obveznica se moze izvrsiti na vise nacina.Na bazi roka postoje dugorocne,srednjorocne i kratkorocne.U zavisnosti od subjekta izdavanja razlikujemo obveznice javnog i privatnog sektora.Garantovane obveznice su pokrivene imovinom ili delom imovine preduzeca ili od strane drugih lica.Negarantovane obveznice su:obveznice sa ucescem u dobiti kod kojih se kamata placa iz profita,participativne obveznice koje posednicima pored fiksne kamate garantuju i pravo na ucesce u dobiti,konvertibilne obveznice koje daju mogucnost imaocu da pod odredjenim uslovima konvertuju obveznicu u neku drugu hartiju od vrednosti.

Odredbe kod obveznica Odredbe koje obveznice sadrze su sledece:odredba koja ostavlja mogucnost emitentu da otkupi obveznicu pre njenog dospeca.One imaju premiju koja se dodaje na kamatnu stopu zbog veceg rizika ovih obveznica.Collateral odredba znaci dodatno pokrice za samu obveznicu u vidu hipoteke,debentures odredba znaci da je emisija obveznica garantovana imidzom emitenta.Ove odredbe najcesce izdaju banke.

6

Seminarski rad

Finansiski menadzment

Kamatna stopa obveznica Postoje obveznice sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom.Ako obveznica ne moze da se plati u roku dospeca na scenu stupa veoma ostra odredba koja odmah sve kamate i sve otplate proglasave dospelim.Odredjivanje kamatne stope obveznica prvenstveno zavisi od kamatne stope koja vazi na trzistu.Sto se kamate tice postoje i obveznice kod kojih se ne placa nikad kamata vec se one kupuju po nizoj a prodaju po visoj ceni tako da ta razlika nadoknadjuje kamatu.

Akcija Definicija i tipologija akcija Akcija je finansiski dokument koji vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeca,dividendu,pravo na upravljanje preduzecem i pravo rata na imovinu preduzeca u slucaju njegove likvidacije.Vlasnici akcija smatraju se vlasnicima preduzeca. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povecanja kapitala preduzeca.akcije poseduju nominalnu vrednost koja se slobodno utvrdjuje prilikom osnivanja preduzeca i upisana je na akciji.Nominalna vrednost je obicno niska jer nema drugu ekonomsku funkciju sem da sluzi kao obracunska kategorija,odnosno da izrazi srazmeran udeo vlasnika,akcionara,u kapitalu preduzeca.U nekim zakonodavstvima akcija ne moze biti emitovana po ceni nizoj od nominalne.Zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez izricito utvrdjene nominalne vrednosti koja se u tom slucaju moze izracunati podelom kapitala preduzeca brojem ukupno emitovanih akcija.Na sekundarnom trzistu cena akcije utvrdjuje se zakonom ponude i traznje. Akcije se javljaju u formi obicnih ili preferencijalnih akcija. Obicne akcije daju investitoru pravo upravljanja

7

Seminarski rad

Finansiski menadzment

preduzecem,odnosno ucestvovanje u preduzetnickoj demokratiji,pravo glasanja,izbora menadzmenta,podnosenja rezolucija i dr. na skupstini akcionara.Postoje,medjutim i obicne akcije bez prava glasa. Preferencijalne (prioritetne) akcije omogucavaju vlasniku samo pravo na dividendu i to u unapred odredjenom obliku,kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije ili kao utvrdjena suma po akciji.Ako preduzece ne deklarise (objavi da placa) dividendu na kraju godine,pravo na prioritetnu dividendu moze biti preneto u narednu godinu i ona moze biti u njoj i isplacena.U ovom slucaju rec je o kumulativnoj preferencijalnoj akciji.Prioritetna akcija moze davati i pravo na fiksan prinos i pravo na upravljanje preduzecem i u tom slucaju naziva se participativna preferencijalna akcija. Konvertibilna prioritetna akcija omogucava investitoru da je zameni za unapred utvrdjeni broj akcija u vreme koje on izabere.Preduzecu je dozvoljeno da odredi minimalnu trzisnu cenu obicne akcije koja mora biti realizovana,da bi se moglo koristiti navedeno pravo konverzije. Preduzece moze emitovati posebne dugorocne finansiske instrumente ,koji vlasniku daju pravo da ih pretvori u akcije.Ove dugorocne hartije od vrednosti poznate su pod imenom varanti. Varant je dugorocna opcija koju emituje preduzece i koja daje pravo investitoru da kupi odredjeni broj obicnih akcija po utvrdjenoj ceni u bilo kom momentu pre utvrdjenog roka.Varant je obicno deo preferencijalne akcije ili obveznice i emituje se uz ove finansijske instrumente u cilju snizavanja troskova emisije i stimulacije prodaje.Ali on moze imati i samostalnu trzisnu egzistenciju.Njihova trzisna cena je,razume se,niza od cene akcija u koje se moze pretvoriti.Ova cena predstavlja razliku izmedju cene po kojoj se akcija moze kupiti na trzistu i cene po kojoj se ona moze steci koriscenjem varanta.Ako cena akcije ne raste,pre isteka roka varanta,cena varanta moze biti svedena na nulu.

8

Seminarski rad

Finansiski menadzment

Koriscena literatura 1.Prof. dr Dragan Vucinic,Finansiski menadzment 2.Prof. dr Andrej Fireman,Poslovno pravo

9