Volkov Metod Analize u Grupi

1. Vol f ovme met odanal i zeugr upi

Volfov metod analze u grupi istice -Više -Više analizu pojedinca pred grupom nego grupnu analizu -Te je grupa prevashodno okrenuta terapeutu a ne grupnim interakcijama. interak cijama. -Preko -Preko terapeuta u ovakvoj vrsti grupnog rada „idu“ sve interakcije. -Volf -Volf uvodi tehniku:!denja unaokolo" unaokolo" gde je j e svaki #lan grupe du$an da govori po svom iz%oru o svojim pro%lemima" strahovima ! td" ! to redom u pravcu skazaljke na satu. &edolomac -'va tehnika se u $argonu grupnih psihoterapeuta zoveledolomac.  -Volf  -Volf je uveo u grupni terapiju ! “alternirajuce seanse.(rupa se okuplja povremeno ! %ez terapeuta. )matra da to ohra%ruje pacijente.)tvaranje novih odnosa sa drugima %ez prisustva terapeuta" %ez „roditelja“.Time on pokusava da smanji regresiju u kojoj se nj. “centru okrenute grupe nalaze. 2.Sl aus ono vai nt er per s onal nat er api j ai f ak t or i gr upnogr ada

Slavsonova Slavsonova “interpersonalna “interpersonalna terapija” se nalazi -*a prelazu izmedju Volfove “+nalize u grupi ! ,uksove(rupne analize. -“(reska -“(reska je da se govori o grupi kao entitetu u terapiji.vek je individua a ne grupa centar paznje.)lavson/. - svom kasnijem iskustvu u radu sa grupama istice se )lavsonova analiza grupnog procesa u kome on identi0kuje vise elemenata karakteristicnih za grupnu terapiju. Pet Slavsonovih faktora grupnog procesa: -Transfer -1atarza -vid u sopstveno ponašanje -)u%limacija -!skustvo -!skustvo realnosti Transfer u grupi je: -2ultilateralan" tj. pu3en prema ve3em %roju li#nosti. -loga transfera identi0kacije je velika u stvaranju kohezije grupe. -4a razliku od individualne analiticke terapije" u grupi dolazi do dilucije transfera z%og mnogih o%jekata. -!ako je u grupi transfer razredjen" ose3anja su multiplicirana grupnom situacijom a -kupna emotivna tenzija je poja#ana. Katarz Kat arza a Ili Il i pra pr anjenje nje nje emocij emo cija a - uslovima transfera je sastavni deo kako grupe" tako ! individualne terapije. -1atarza je ja#a u grupi jer su ! emocije koje se stvore ja#e. -vid u sopstveno ponasanje  grupi je speci0#an. -Pacijent se “ogleda “ogleda ne samo u terapeutu vec ! u drugim #lanovima grupe.  To  To se naziva(rupnim ogledalom. 5lan grupe vidi se%e kroz interakcije interakcije sa drugim #lanovima. Su!limacija je -)adr$ana u grupnom procesu. -(rupa se odvija kroz otvorenu diskusiju o agresijivnim pulzijama kao ! seksualnim pro%lemima sto postepeno dovodi do su%limacije. Iskustvo realnosti -(rupa predstavlja zna#ajnu realnu situaciju. -6egresija -6egresija u grupi nije tako du%oka kao u individualnoj terapiji. -4a razliku od realnosti van grupe" u terapijskoj grupi se pritisak ! ograni#enja mogu kontrolisati. kontrolisati.

-loga terapeuta je da kontroliše tenziju u grupi ! da ne dozvoli da ista dostigne onu visinu koja %i štetila %ilo kome #lanu grupe. (rupna terapija je po )lavsonu" okrenuta ka „ 7a“8 " cilju ja#anja “$a” deluju slede%i faktori : -vid u sopstveno ponašanje" -su%limacija ! -iskustvo realnosti. Slavson grupnu psihoterapiju sao!raava  ivotnom do!u klijenata& -4a predškolski uzrast-terapija igrom. -4a period latencije-grupnu terapiju aktivacije. -4a adolescente ! odrasle:analiti#ku grupnu psihoterapiju. 3 .Zn ac aj K.L ev i n az ar a zv o jg r u p no gr a da

Kurt 'evin -9avio se sociologijom male grupe. -;78 Po 9ionu" V)0$1 tre!a da zadovolji 2 osnove potre!e  kod njenih #lanova: -4a zavisnoš3u ->a je u slucaju opasnosti uputi u pravcu %or%e ili %egstva ! -4a sparivanjem =to znaci da grupa od vodje o#ekuje da ce do%iti pomo3 u nala$enju seksualnog partnera"stoga tendencija stvaranja parova u grupama.

Tako na primer , u „zavisnoj“ grupi najviše dolaze do izražaja bojažljivi članovi.Od vodje sve zahteva da se ponašanja kao svemoguća ličnost.a grupnu kulturu zavisne grupe,tipično je da tišina koja sledi interpreta!iji,  pre znači saglasnost punu divljenja, nego pauzu u kojoj se razmišlja."er  zavisna grupa prihvata sve što vodja kaže, ne razmišljajući o tome da li je to tako ili ne.  #emu se još ogleda“kultura grupe“@ -*e samo u karakteristikama #lanova ve3 i u -)tavu prema terapeutu kao i -'pštoj atmosferi koja vlada na grupi. *pr.emocionalna atmosfera na grupi u kojoj se traga za partnerom" puna je „radosnog iš#ekivanja“9ion/. -Pod „valencom“)e podrazumeva spremnost pojedinca da stupi i odnose sa grupom odredjene kulture.+ko je kapacitet pojedinca u tom pogledu veliki" govori se o visokoj valenciji.Postoje razli#ite valencije.#rimer$kod  paranoidnog pojedin!a visoka je valen!ija sa stupanje u odnos sa grupom grupne kulture tipa“borba%begstvo“. -9ionove „valence“ Predstavljaju kohezivni faktor grupe. -1on?ikti na grupi se pojavljuju kada se pojavi potre%a za zrelijim ponašanjem na grupi. -9ion smatra da interpretacije tre%a da se odnose više na grupno nego na individualno ponašanje. -Post-%ionovci sa klinike Tavistok"insistiraju na integraciji principa“ovde i sada „ i „tamo i tada“ u toku grupnog procesa. 6 .Pr i pr emez agr upnut er api j u 7 .Na s t a na kps i h od r a me 8.Os no vni Mor eno vi pr i nc i pi s pont anos t ii k r eat i v nos t i

3orenove univerzalije su: vreme prostor" realnost i kosmos. Susret kao princip promene  okviru kategorije susreta"2oreno razraduje principe: spontanosti i kreativnosti. Spontanost 4-sua sponte&lat&-5voljnost4volja& Po 2orenu spontanost zna#i #initi nešto po svojoj volji"ali u okviru kultrnih i moralnih normi u kojima jedinka $ivi . -'n postavlja dihotomiju:spontanost-kulturna konzerva. -Termin kulturne konzerve po 2orenu je oznaka za sve one stvari koje #ine kulturno nasledje koje je usavršeno do tog stepena" da je jedini zadatak #oveka da ga sa#uva u prvo%itnom o%liku. Spontanost I kreativnost -)pontanost i kreativnost su esencijalni sastojci psihodramskog procesa . -2oreno je de0nisao spontanost kao:*ovi odgovor na staru situaciju ili kao novi odgovor na novu situaciju. -'n je nazvao spontanost*ekonzerviranom formom energijeA.)pontanost  je uslov za otvaranje kreativnosti u nama.6azvijanje spontanosti i kreativnosti izrasta iz našeg %azi#nog odnosa prema našem nesvesnom. 0ijagnostika spontanosti -*esvesno kod 2orena nije vidjeno kao izvor antisocijalnih imuplsa"ve3 kao šansa za radanje uvida i rezervoar kreativnosti.

-1oriš3enje inicijalnih kreativnih potencijala koje poseduje svako %i3e je ono što se dešava u po#etku svake psihodramske seanse. -9ez spontanosti psihodrama ne funkcioniše. -slov za pojavljivanje spontanosti kod #oveka je da se nalazi u relativno sigurnom kontekstu"koji ne provocira pojavu jake anskioznosti. -)a druge strane"neophodna je “optimalana doza anskioznosti"koja ima podsticajne svrhe. -1ako se odnosimo prema sopstvenim greškama je klju#ni elemenat u dijagnostici i autodijagnostici spontanosti. 6Kao “da” princip -'snova psihodrame" %azirana je na „1ao da principu. -&judi se u psihodrami ohra%ruju da esktrenalizuju svoj unutrašnji svet" mašte" fantazije. - psihodrami se daje uputstvo kao:)anjaj svoj san kao da se on sada dešava" izvedi svoj san na sceni. - igranju uloga protagonisti su ohra%reni da odigravaju iz prošlosti"kao da „ se iste dogadjaju sada. -Dmocije skrivene i potisnute u prošlosti se aktiviraju i svom ja#inim iz%ijaju na površinu u zašti3enoj grupno-psihoterapijskij situaciji. -4a celu grupu"direktora AterapeutaA psihodrame i protagonistuAklijentaApsihodrame"kao da situacija postaje realnost" za vreme dok traje psihodramka akcija" iako znamo da to nije realnost. 9 .Ko nc e ptu l o geups i h od r a mi

*Koncept uloge u psihodrami 

-!z evropskog teatra" zna#enje re#i uloga prenešno je i u +meriku. 1oncept „uloge" potom su preuzele mnoge druge nauke kao :0lozo0ja" psihologija" antropologija" medicina. sociologiji"re# uloga ograni#ena je samo na  jednu dimenziju-socijalnu. %&ovek je igrač uloga'(!it.)oreno(. -1oncept „uloge u psihodrami prolazi kroz sve dimenzije $ivota-proslost" sadasnjost ! %uducnost. -2oreno uz pomo3 teorije uloga razvija svoj koncept mentalnog zdravlja. 63orenov koncept li#nosti -&i#nost se sastoji od razli#itog %roja uloga -u okviru svake uloge više ili manje razvijene razli#ite poduloge. -6azvijena li#nost funkcioniše koriste3i veliki %roj uloga u svom repertoaru. -1od li#nosti koje imaju su$en ili %itno smanjen repertoar uloga" funkcinisanje je ote$ano. Tri dimenzije uloga:  psihosomatska%kroz koju se izra$avaju 0ziološki i %iološki nam date uloge  psihodramske koja odra$ava psihološke elemente našeg ja i so!ijalne%kroz koju se izra$avaju socijalne uloge. 6Psihodramske uloge (lavana karakteristika: -spontanost i -njihov nastanak je vezan za rano detinjstvo Primer:de#ja igra. 'drastaju3i "pod uticajem kulture i vaspitanja"deca gu%e spontanost i mogu3nost spontane transformacije. 1 0.Os n ov n ie l e me nt i p s i h od r a me

)snovni elementi psihodrame su: -Protagonista psihodrame ->irektor psihodrame -Pomo3ni ego

-Pu%likaE(rupa F)cena 6P*)T1.)7IST1 je su%jekt psihodramskog procesa. -'n se u drugim psihoterapijskim pristupima zove klijent ili pacijent. -Protagonista je onaj #lan grupe koji je rešio da tog dana radi “na se%i" sa direktorom psihodrame napravio ugovor o radu" odnosno jasno de0nisao “na #emu $eli da radi svoju psihodramu. 0irektor psihodrame je voditelj grupe ili terapeut. -Psihodramske grupe mo$e voditi jedan terapeut-direktor"ali se savetuje da se grupe vode u koterapjskom paru. To je zna#ajno iz više razloga ->irektor poma$e protagonisti da dodje do korena %azi#ne a skrivene emocije iz prošlosti" koja je pokrenuta nekom situacijom iz aktuelnog $ivota protagoniste ili situacijom na grupi. 4adaci direktora psihodrame ->a prati i vodi protagonistu kroz scene ->a prati grupu i njenu rezonancu na protagonistinu dramu ->a prati pomo3ne ego-e koji su u ulogama na sceni i kontroliše njihovo stanje i ponašanje u ulogama ->a prati sopstvena ose3anja koja se pojavljuju u odnosu na protagonistu"pomo3na ja i grupu. #omoćni ego ili pomoćno ja  je termin koji se upotre%ljava da ozna#i oso%e koje aktivno u#estvuju u psihodrami protagoniste.To su oni #lanovi psihodramske terapijske grupe koje protagonista sam oda%ere da igraju na scenu u njegovoj psihodrami zna#ajne oso%e iz njegovog $ivota"tj. da %udu u u ulogama tih oso%a. !za%rana oso%a za ulogu zove se pomo3ni ego.iz%or pomo3nog ega je dijagnosti#ki jako zna#ajna stvar u psihodrami. #ublika %u klasičnim smislu reči *kao publika u pozorištu+ na psihodrami ne postoji. %Terapijska grupa predstavlja publiku. -5lanovi grupe aktivno u#estvuju u eksploraciji ose3anja protagoniste tokom psihodramske akcije a efekti tog delovanja sa vra3aju samim #lanovima grupe. #ozorni!a%!ena %"e posebno izabran prostor u sali gde se dešava psihodramska grupa. %Taj prostor je uvek isti i na njemu se isključivo dešava psihodramska ak!ija, odnosno protagonistina psihodrama.Prvo%itna 2orenova psihodramska scena je %ila polukru$na" u o%liku trospratne svad%ene tortetri nivoa svesti/. 11.Zamenaul ogaupsi hodr ami 1 2 .De l o v i p s i h od r a ms k es e an s e–z na c a j

08')VI S817S8 5 tri osnova dela$ %zagrevanja,  %ak!ije i %podele osećanja. 9agrevanje ima više funkcija -direktor psihodrame se „zagreva za ulogu direktora grupe -grupa se „zagreva" da se oseti kao grupa "kako %i uspostavio emocionalni grupni tok od prethodne seanseG -slu$i razvijanju i stvaranju spontanosti"pove3anju emocionalne tenzije"  ja#anju kohezivnisti grupe"

 fokusiranju zajedni#kih ali i individualnih pro%lema #lanova grupe. =1onan#ni cilj svakog „zagrevanja jeste izdvajanje potencijalnog protagoniste koji 3e raditi svoju psihodramu. Primeri „zagrevanja: Prazna stolica.-putstvo, koje terapeut daje$'- ovoj stoli!i sedi neko,u čijoj ulozi niste nikada bili a želeli ste biti...ili neko sa kime imate nedovšeni razgovor...(  Magična prodavnica-Magic shop

-putstvo$'- ovoj prodavni!i nema objekata niti materijalnih stvari koje se kupuju i prodaju ovde imamo prodav!e i kup!e nematerijalnih stvari'  kupuju' se osobine, osećanja...plaćaju se osobinama koje imate na pretek i mozete da ih date... vaki kupa! plaća tako što zauzvrat daje ono ćega ima kod sebe u'višku'... /i tražite ono što nemate a voleli bi ste da imate... možete se možda i nečega osloboditi, što vam predstavlja teret   ali morate platiti time što ćete nešto dobro dati ili što ćete zauzvart  primiti neki „teret' na sebe, za koji smatrate da ga možete „nositi Porodični ručak $ -putstvo$'#redstavite onu s!enu porodičnog ručka iz

/aše porodi!e,koja /am prva spontano pada na pamet a koja se nekad u realnosti odigrala ili se nikada nije odigrala a voleli bi ste da ste je imali.#redstavite ličnosti iz te s!ene,koja se nekada desila ili se nikada nije desila, dajte im život, kao da u sada zaista tu'. 1l!um se%anja -putstvo$'0istajte svoj album sećanja zatvorenih očiju i „uhvatite' sliku koja /am na trenutak duže stane pred očima. '#redstavite sad tu sliku na  psihodramskoj s!eni'. amac za spasavanje: -putstvo$ „1esio se brodolom u čam!u za spapsavanje je previše ljudi,  potonuće svi, ukoliko neko iz njega ne izadje.a takve hrabre,postoje  pojasi za spasavanjesvako mora da kaže svoj razlog za o*p+stanak u čam!u.2rupa odlučuje o ostanku%izlasku iz čam!a.. 7ikad napisano pismo ocu"majci"partneru/: 3apišite pismo koje nikada nije napisano,osobi koja /am je zna!ajna ili bila  značajna, tako da o njoj i danas mislite.Oživite to pismo na psihodramskoj s!eni.#redstavite osobu kojoj pišete pismo ali iz perioda kada ste bili u  živom odnosu sa tom osobom.4e!ite toj osobi ono što do sada nikada u  životu niste smeli, mogli,umeli ili hteli. 3oje mesto u terapijskoj grupi Predstavite svoje vidjenje terapijske grupe u kojoj ste sada &Poka$ite uz pomo3 3lanova grupe" gde vidite se%e u grupi.Poka$ite kako vidite da Vas grupa vidi.!z%or i na#ini iz%ora protagoniste  >ogovor potencijalnih protagonista ispred grupe i direktora grupe. koliko se postigne dogovor" onaj koji ispolji najve3u $elju za radom a ostali to prihvate postaje protagonista psihodrame.

1kcija u psihodrami -'na je ujedno i najva$niji i vremenski najdu$i deo psihodramske senase. -Psihodramska akcija pokriva skoro polovinu vremena trajanja ukupne seanse.

 -To zna#i da traje sat do sat ipo vremena.'na je jezgro i sr$ svake psihodramske seanse. =4avršetak psihodramske akcije: -Po završenoj psihodramskoj akciji" scena se zatvara. -Protagonista" direktor i pomo3ni ego-i" silaze sa scene" vra3aju se na svoja mesta u krug. ->rama je završena i njoj sledi podela ose3anja ili sharing psihodramske seanse. 1 3.Fi l oz of s k eos no v eps i hodr amei fi l oz ofi j el j uds k ogs us r e t a

,ilozofske osnove psihodrame ,ilozofske osnove psihodrame"po#ivaju na elementima egzistencijalisti#ke 0lozo0je 2.9u%era i njegovih sled%enika & /u!er isti#e 7a-Ti odnos" nasuprot 7a-To odnosu u susreta ljudskih %i3a. 2oreno ovaj princip primenjuje na psihodramski terapijski rad u odnosu terapeut-direktor psihodrame i klijent-protagonista psihodrame. 'n isti#e kategoriju odgovornosti #oveka za sopstveni $ivot"shodno akcijama koje sprovodi ili ne sprovodi u njemu. )S7)V7I P*I7;IPI PSI+)0*138 !z 2orenovog 0lozofska gledišta koje je %azirano i na +ristotelovom shvatanju o univerzalijama" proizlazi dalja nadgradnja psihodramske teorije. 1 4.Po t r e beiz nac aj gr upnogsoc i j al nogr adasas t ar i ma

Starima je potre!no ->ruštvo njihovih godina ->o%ro vodjenje -Veoma #esto pomo3 centra za socijalni rad u vezi realizacije razlil#itih vrsta socijalne pomo3i -&ekarska pomo3 -+li i neka vrsta socijalno-psihološkog vodjenja. .rupni rad -7e metoda iz%ora socijalno-psihološkog vodjenja starih. -2o$e se praktikovati na razli#itim mestima i voditi na razli#ite na#ine. - svetu se grupni rad praktikuje na odredjenim punktovima shodno proceni demografa" gde je koncentracija stare populacije visoka. Setting u grupnom radu sa starima -Veoma je va$an. -Poznato nam je da stari ljudi imaju svoj ritam:ustajanja" o%edovanja" spavanja"odlaska u šetnju" ve#eravanja" uzimanja lekova" odlaska na spavanje. -6itam je veoma va$na stvar u $ivotu svakog #oveka.4a staru oso%u" pose%no je va$an. 1ad izgu%i ritam"stara oso%a veoma %rzo ulazi u stanje desihhronizacije psihi#kih i 0zi#kih funkcija. -9rz put je nestanka" naporan put opstanka. 15.Ger ont ol ogi j a

.erontologija je nau#na disciplina koja izu#ava %iološke procese starenja" 0zi#ka i psihi#ka svojstva ostarelog organizma i psihološke i sociološke pro%leme starih oso%a. 1 6.p si h od r a MSKIa sp ek t i i n v ol u ci o no gd ob a

Psihološki aspekti involucionog životnog doba

-Ve3a u#estalost nastanka psiholoških poreme3aja u vezi je sa opštim telesnim promenama koje se dešavaju u to vreme. -1od $ena" involutivno do%a zapo#inje klimakterijumom"oko HI-IJ.te godine $ivota.To je interval u kome dolazi do sni$enja i kona#nog prestanka endokrine funkcije jajnika.Poenta:$ene više ne mogu da radjaju decu. tom intervalu" razli#itog trajanja"odigrava se proces svojevrsnih %ioloških promena u organizmu $ene" pose%no endokrinih funkcija & /leuler smatra da je klimakterijum samo kra3i period %ioloških promena ili priprema za  jedan drugi"du$i $ivotni period&“7ormalna ena“ je ka$e 9leuler „ nakon menopauze još više nego dve decenije sposo%na za stvarala#ki rad“.Prema tome" klimakterijum tre%a smatrati samo po#etnim relativno kratkim periodom involucionog $ivotnog do%a. -)li#ne promene"mada ne tako uo#ljive"zahvataju i muškarce"vremenski nešto kasnije" oko IJ-II.te godine $ivota.Taj interval" naziva se andropauzom. -2enopauza kod $ene dešava se I-J godina ranije nego kod muškaraca. -To u prili#noj meri omogu3ava razumevanje toga šta se dešava sa parom vršnjaka" koji u razli#ito vreme prolaze veoma teške periode i u 0zi#kom i psihološkom smislu a pri tom ne razumeju jedno drugog.To o%jašnjava i razvode %rakova u tim godinama.>ešavaju se" sdve više... 1 7. St r es or i ps i hodr ams k ogsoc i j al nogr ada

Stresori psihosocijalnog reda u ovom $ivotnom do%u imaju pose%an zna#aj u pove3anoj incidenciji duševnih poreme3aja i %olesti. -Dkonomska kriza -*ezaposlena odrasla deca -1on?iktni interpersonalni odnosi na radnom mestu -*eadekvatan $ivotni stam%eni/prostor %ez ikakve nade da 3e %olje %iti -)tari i %olesni roditelji -*eostvarenje nekih o%i#nih ljudskih $elja 3ogu%e posledice -Veliki %roj ovih optere3uju3ih socijalno-psiholoških situacija dovodi do neuroti#nih poreme3aja" -incidentnog" agresivnog"pa i prestupni#kog ponašanja" -karakternih deformacija" -%olesnih reagovanja%ekstva u hroni#nu zloupotre%u alkohola" samou%istvo i sl/" psihoti#nih reagovanja. -'vo mogu postati deklanširaju#i #inioci za razvoj larviranih dispozicija za depresiju i druge endogene psihoze . 1 8.Odceg az av i s ipoc et akpr oc es ai n vol uc i j e

Kada u prose#nog #oveka po#inje5”opadanje”< '%i#ni ljudi “0ksirali su HJ.tu godinu kao prelomnu" kao kona#ni završetak mladosti i po#etak ulaska u $ivotno do%a koje ne retko nosi po#etak zdravstvenih pro%lema.Postoji jedna šala u narodu koja ka$e:+ko imaš HJ i više godina" pro%udiš se ujutru i ništa ne %oli" zapitaj se da li se $iv. -Ve3ina organa i telesnih funkcija po#inje da opada oko HI.te godine. -*eka funkcionalno va$na tkiva svoje sposo%nnosti i vitalnosti dosti$u ve3 na završetku em%rionalnog razvoja" druga tek po ispunjenju polne zrelosti. ->akle:unutar istog organizma"izmedju pojedinih tkiva postoje ogromne razlike. >a li organizam podjednako %rzo stari@

-6azlika u %rzini kojom stare odredjena tkiva i organa nije ista. -*eki organi stare %r$e od drugih. -)vako tkivo ima svoj ritam" svoj %iološki #asovnik.Postoji na primer '(6'2+* razmak od po#etka telesnog opadanja do otpo#injanja procesa psihi#kog opadanja. 'd #ega sve zavisi po#etak procesa involucije@ -'d individualne %rzine starenja. -'d prose#nog trajanja $ivotnog veka na prostorima gde oso%a $ivi i gde su $iveli njeni preci. -'d 0ziološkogprimarnog/ ali i -patološkogsekundarnog/ procesa starenja. Involucija po#inje da prevladava nad procesima evolucije u periodu posle HI.te.godine. Prave posledice ove involucije po#inju da se uo#avaju tek posle KI.te godine $ivota" nešto ranije ili nešto kasnije.7D68 Postoje velike individualne razlike i odstupanja. /iolo=ka faza involucije deli se u dva perioda : -!nvolutivni periodHI-KI/.To je period pripreme organizma za senescenciju. -)enescentni period" od KI.te godine pa naviše. 1 9 .Po c e c ir a das ap s i h oz a ma

Individualni psihoterapijski tretmani psihoza

55rojd se u svom prakti#nom radu dosta %avio psihozama.Pisao o nemogu3nosti psihoterapije shizofrenije. 1ao razlog navodio je da psihoti#ni pacijent nije u stanju da razvije transfer.!spoljio je razumevanje za psihoti#nog pacijenta ali i jasno mišljenje da psihoterapija psihoza nije mogu3a. Psihotični pacijenti 

imaju svoj emotivni $ivot veoma speci0#an" shodno izmenjenosti njihovih emocija. *jihovi kontakti sa svetom oko se%e su izmenjeni. Transfer %itno druk#iji nego transfer u radu sa neuroti#nim pacijentima. 3elanija Klajn -mnogo je doprinela razumevanju psihoti#nog pacijenta . -9avila se analizom de#je igre -To joj poslu$ilo razumevanju psihoti#ne regresije. -1roz koriš3enje mehanizama splittinga i projektivne identi0kacije" dete razvija svoju psihu i unutrašnje reprezentacije dovoljno do%re dojke i dovoljno do%rog selfa ostaju sa#uvane u njemu -+ko su projektivni procesi ekcesivno izra$eni " unutrašnji svet fantazije i loših o%jekata stvara kaverne u maj#inim grudima" koje u njegovom do$ivljaju postaju otrovne" opasne" loše. -1lajnova razmatra paranoidno-shizoidnu organizacuju u razvoju psihe kao normalnu" razvojnu fazu deteta"na putu ka procesu dosezanja depresivne pozicije. nemogu3nost da se dostigne sta%ilna depresivna pozicija" zna#i i : =nerazvijanje kapaciteta za ose3anje krivice =stalnu am%ivalenciju =nesposo%nost da se stvori ose3anje %rige za se%e i druge =i teško3u da se stvore sim%oli = samim tim ne razvija se ni sim%oli#ko mišljenje. -To su glavni preduslovi za nastanak psihoze u kasnijem $ivotu. -Postulira da se ego razvija veoma rano" u prvoj godini $ivota"

-te da psihozi tre%a pri3i na isti na#in kao i neuroti#nom pacijentu" jer su o%a poreme3aja %azirana na istom jezgru.

+ana Segal -identi0kuje pro%lem jezika i mišljenja inherentnih u paranoidnoshizoidnom modelu organizacije li#nosti koji je takodje karakteristi#an za psihoti#ne procese. -'na je nazvala simboličko izjednačavanje!. ->akle to je izjedna#avanje predmeta i onoga što on sim%oliše. Primer: )egalova opisiuje slu#aj svog psihoti#nog pacijenta-violiniste" koji je uništio svoju uspešnu karijeru.  svojoj %olesti koji nije mogao da razlikuje violinu kao fali#ni sim%ol od stvari po se%i" odnosno penisa.>ok je svirao imao je jak ose3aj stida da svi posmatraju njegovu mastrur%atornu aktivnost. /ion !sti#e kao glavnu razliku izmedju psihoti#nih i nepsihoti#nih li#nosti „kontejning "unkciju ' .  To je kapacitet ili nekapacitet li#nosti da unese u se%e i zadr$i u se%i taj %ezimeni nedostatak prisustva kontakta sa drugom oso%om " prvo%itno majkom/. Pol ,edern - jedan od utemeljiva#a ego-psihologije  -razvio svoj terapijski metod u le#enju shizofrenije. -ukazao na to da psihoti#ni mogu da razviju transfer" ali se isti kvalitativno %itno razlikuje od neuroti#nog transfera.  -)a neuroti#nima" cilj psihoterapijskog rada razrešenje transfera" - radu sa psihozama" terapeut ne tre%a da razrešava transfer. -!skustvo do%rog transfera pacijenta sa terapeutom" postaje glavna veza pacijenta sa realitetom. -Terapeut tre%a da ja#a ego svog psihoti#nog pacijenta a ne da tra$i njegove nesvesne sadr$aje . -%io entuzijasta u radu sa psihozama -sugeriše da potiskivanje tre%a ohra%rivati kod psihoti#nog pacijenta -%oriti se protiv regresivnih tendencija. -Takodje ukazuje i na zna#aj pomo3nika" saveznika u le#enju psihoti#nog pacijenta" iz kruga pacijentove naj%li$e porodice. -Lilj:smanjenje distorzije realnosti. S>liivan -teorija interpersonalnih odnosa" -shizofrenija kao te$ak poreme3aj na polju interpersonalnih odnosa. -Lilj:smanjenje njihovih disocijacija a preko %oljeg interperosnalnog prilagodjavanja. -!sti#e da je uradu sa psihoti#nima veoma zna#ajan i socijalno-psihijatrijski program. -uvodi socijalne radnike u rad sa psihoti#nima  $ohn *osen -uporedjuje psihozu sa snom"gde je #injenica da isti mehanizmi-primarnog procesa dominiraju i mehanizmom rada sna kao i psihoti#nim pacijentom. -Lilj rada po 6osenu sa psihoti#nim jeste da se pacijent “pro%udi a interpretacijama skidamo “masku pacijenta.

20.Kl as i c ni ps i hi j at r i j s ki pr i s t upur adus aps i hoz ama

=Klasi#ni psihijatrijski: -duge hospitaliacije sa razvijanjem hospitalizma" -zavisni pacijenti kojima institucija postaje ku3a" -Vlast oso%lja -!zolacija od sredine i društva -)pecifna klima zatvorene institucije 2 1.Ko nc ep ci j aRe v ol i n gd oo rur a dus ap si h oz ama-v r a t ak oj as eo kr e cu

6K)7;8P;I$1 5“*evolving 0oor” ?vrata koja se okrecu@ ->ruga#ija atmosfera" sa kra3im hospitalizacijama -Mto %r$e vra3anje pacijenata u socijalnu sredinu -+kcenat na produ$enom am%ulantnom tretmanu -*e podr$ava se zavisnost ve3 samostalnost -+kcenat na uvidu u sopstevnu %olest" prihvatanju se%e sa %oleš3u i po%oljšanjem kvaliteta $ivljenja. 2 2.r a z ume v an j ep s i h oz an ao s no v ut e r a pi s j s k epr i c eMa hma naBr a t z l a v a

*azumevanje psihoza  "ednom davno, živeo je prin!, koji je uobrazio da je postao peva!.kinuo je svu odeću sa sebe, odskakutao je ispod stola gde je stalno boravio i jeo samo zrnevlje.Ota! kralj, zvao je mnoge doktore,ali nijedan od njih nije uspeo da ga izleči.Tada se pojavio jedan mudar čovek, koji ne obeća izlečenje ali koji je verovao u mogućnost promene.-šao je u sobu i video čoveka%pev!a,kako klju!a zrnevlje, ispod stola.#rin! ga nije opažao.&ovek  je skinuo svu odeću sa sebe i otišao ispod stola, te je i sam počeo isto da radi.Tada ga prin! začudjeno upita$67ta ti radiš ovde86, na šta je čovek odgovorio pitanjem$6 9 ti6 8 :)a, ja sam peva!, odgovori prin!6.6#a i ja sam, odgovori čovek. #osle nekog vremena,oni se združiše.;ada je čovek osetio da je prin! stekao u njega poverenje, on obuče svoje odelo.#rin! je bio zapanjen i upitao ga je$6"esi li lud8 Ti pokušavaš da budeš čovek, zaborvljaš, ko si6.)udar čovek odgovori$63e smeš verovati da je peva! koji je obučen kao čovek prestao da bude dobar peva!6.#rin! je razmislio za trenutak i onda se odenuo.#osle nekog vremena, mudar čovek je stavio hranu na sto.#onovila se ista reak!ija ali prin! je ipak počeo jesti za stolom.;onačno, čovek se počeo šetati po sobi.To je i prin! učinio.3a kraju čovek reče$6apamti, možeš učiniti bilo šta., kao čovek na ovom svetu a da opet ostaneš ono što jesi%peva!6.#rin! je razmislio i prihvatio svoj život rugi korak je %iti u ulozi druge oso%e. -Tre3i jeste videti se%e u drugom 24.Zaj edni c k ek ar ak t er i s t i k es vi hpr i s t upaur adus aps i hot i c ni ma)no

=to je zajedni#ko za sve

psihoterapijske pristupe psihoti#nima je: -aktivniji i direktivniji stav terapeuta nego u radu sa neuroti#nim pacijentima" -stavljanje akcenta ne samo na ver%alno nego i never%alno ponašanje" -rad na prihvatanju od strane pacijenta njegove psihoze kao %olesti koja tre%a da se le#i -postepeno razvijanje speci0#nog odnosa prema %olesti -rad na transferu ali na speci0#an na#in" -stalna kontrola kontranssfera terapeuta" sa pa$njom neuletanja u zamke projektivne identi0kacije i masivnih projekcija. -rad na prakti#nim %ihevijoralno socijalnim komponentama koj koriguju njegovo socijalno funkcinisanje a u cilju %olje socijalne adapatcije pacijenta. 2 5.Pr e dn os t i g r u p no gr a daur a dusaps i h ot i c ni ma 2 6 .Os n o v nep os t a v k eTRur a dus aps i h o t i c n i ma

Terapijska zajednica -*a odeljenju gde se le#e psihoze odvija se  N nedeljno. -Prisutni su svi #lanovi te smene i svi pacijenti. -Predsednik T4 uvek je iza%rani pacijent" do strane ostalih" menja se mese#no. -T4 je uvek %urna. -5esto ima ispada" svadja" ponekad pretnji i 0zi#kom agresijom. -T4 psihoti#nim pacijentima je 7ako je va$na. -!maju do$ivljaj da su uva$eni ->a se pitaju i imaju ljudskih prava. ->a nešto rade. ->a aktivno u#estvuju u svom le#enju. 27.Ps i hi j at r i j s kipaci j enti nj egov apor odi c a

Porodica !ma ogroman zna#aj u prevenciji duševnih poreme3aja" u unapredjenju mentalnog zdravlja dece ali ona mo$e %iti i uzorok nastanka duševnih poreme3aja njenih #lanova a pose%no dece koja se u njoj razvijaju i rastu. ;ilj socijalnog rada i socijalne politike u radu sa porodicom je: -Preventivne mere u zaštiti „rizi#nih“ porodica" -Terapijske mere u vidu raznih intervencija. -(rupni socijalni rad je metoda iz%ora za najve3i %roj slu#ajeva kada je porodici potre%na pomo3. -)ocijalni grupni rad mora uzimati u o%zir uzrast #lanova porodice" pose%no eventualno mentalno o%olelih #lanova. Psihijatrijski pacijent i nj&porodica -Poznata stvar:dijagnostikovanjena vreme/ duševnog poreme3aja mnogo zavisi od porodice. -Pravovremeno le#enje jako %itno za :tok i ishod psihijatrijske %olesti. -*eophodan:rad sa porodicom. Porodica kao mogu%i izvor du=evne !olesti -Va$an etiološki #inilac

-4namo da duševna %olest uvek ima:%iopsihosocijalno poreklo. =Mta to zna#i@ *eko npr. *osi u genomu duševni poreme3aj. 1od nekoga se isti u $ivotu pojavi" tj. 6ealizuje kod nekoga ne. 'd #ega to zavisi@ - 'd uslova odrastanja deteta u datoj porodici. -'d društvene zajednice u kojoj ta porodica pripada. -'d o%razaca i na#ina komunikacije u porodici. -'d na#ina emotivne komunikacije u porodicil. -'d toga kako" na koji na#in je ta porodica integrisana u društvo i -Tretmana te porodice od strane društva. 2 8.Me s t oi u l o gas oc i j a l n ogr a dn i k auod no sus ap or o di c om

3esto socijalnih radnika -Pre svega u primarnoj prevenciji poreme3aja ->ijagnostikovanju dece iz ovakvih porodica i -laska u ovakve porodice i rada sa njima. -7oš uvek-dok se nešto ne dogodi" #esto ne znamo šta se u porodici dogadja. *ad sa porodicom -)vo vreme hospitalizacije pacijenta neophodna ali i -Po izlasku pacijenta iz %olnice. -5injenica je da osim pacijenta koji je le#en:najverovatnije u porodici postoji još neko ko ima duševne smetnje ili upadljiva ponašanja -Pitanje je kako je i ranije %ila organizovana porodica ->a li 3e %iti portre%na spoljnja pomo3 u ponovnoj integraciji porodice. )pasnost dugih hospitalizacija -2ogu3nost nstanka“socijalne smrti“ pacijenta -4animanje porodice za o%olelog #lana jako opadne -Porodica odustvom tog #lana do$ivi emocionalno rastere3enje. -+ko je to supru$nik" ne retko te$i se razvodu -+ko je dete u pitanju onda to integriše ili dezintegriše roditelje -9itno je da li u porodici ima još dece...i kako i koliko je eventualno drugo dete upoznato sa suštinom. 7a= zadatak  -'mogu3iti porodici psihijatrijski o%olelog #lana da prihvati %oelst svoga #lana -6aditi na savladavanju otpora prema o%lelom #lanu" -Mto sa pojedinim #lanovima porodice -Mto sa celom porodicom. -Planski podupirati i ja#ati porodi#ne veze i odgov%ornosti. -Pacijent sam teško da mo$e $iveti %ez podrške porodice. -klju#ivanje pacijentove porodice -vek porodicu uklju3iti u saradnju ako je #lan porodice hospitalizovan -)pre#iti da se kontakti prekinu -Po#etne kontakte sa porodicom #initi odmah Tada je naš mogu3i uticaj na porodicvu najja#i -Ponekad se ustanovi da je pacijent samo“iza%rani am%asador“ o%olele porodice i da je pomo3 potre%na više porodici nego pojedincu. 29.Raz l oz iz bogk oj i hj egr upni r admet oda

30.I ndi k ac i j ez agr upni s oc i j al ni r adVSi ndi k ac i j ez aps i hot er aps ki t r et manAD

3 1.Pr o bl e mi g r a ni c aug r u pn om r a dus aa do l e s c en t i ma 3 2.3p od r u c j at e s k oc aur a dus aa do l e s c en t i ma 3 3.St r u cn ap omo cr o di t e l j i mad ec ek o j as uu kl j u ce naut r e t ma n 34.Adol es cenc i j akaokr i t i c ni per i odzanas t anakps i hoz e Аадолесцеција –5животна криза,период преласка из детињства у одрасло доба , За здраву,одраслу личност је од највећег значаја оно што се дешава током овог периода “ ” Активирајући чинилац при обликовању идентитета је Его : ЈА САМ ОНО ШТО САМ ! Најбурнији период у животу јер се у њему преламају сви проблеми и сва и добра и лоша решења

из ранијих животних фаза .

OQ" RSSR USWSXSUQY ZSRY[\UQY ]QW ^[_S [`SS_QRQ [b ZSQ[\.  W[bU ]QW: ZS^USURU RSU\SUQb R W \Q^ ][bQ^ S ^[_S S[RQ Q Z[`S^ ZS[]ZQU[RQ RQ^S  XR   [Q^ \QY.  W[bU ]QW: ZS^USURU _S \ S ^[RU[ [\bS W" W[bU[" [^SRbQ RY [\ U^SR RQY _S Q ]RQU[RQ.  S W[bU ]QW: Z[RS` W US[UQSUQ^ ^XRS^" Q Q [Sb ]QQS W`[ SQ]QY ^`QQb. SRRW[bU ]QW: USSU" _S W SQ]^ _Q[RUQ^ Z[RQUQ^ ZQ S^ \_b Z[RQU UQbS S] Z[SWU[  ZQRS^ W\S Q RR.