VOLI ME NOĆAS Dženet Dejli

Naslov originala Janeth Daley WILDCATTER'S WOMAN

Dženet Dejli

VOLI ME NOĆAS

Pogledajte, ova bisernosiva boja je baš dobar kontrast jarkozelenoj - Vanesa Kantrel je prinela komadić tkanine debelom, vunenom tepihu da bi mušterija mogla bolje da vidi. I baš bi se slagala sa dezenom koji ste odabrali za sofu. Vrlo je lepo. - Ali, bilo je očigledno da mlada žena nije mogla da se odluči. Tek odnedavno je bila u braku i dobila odgovoran zadatak da kompletno uredi celu kuću. Vanesa je polako gubila strpljenje sa mladom gospodom Damond dok je već ko zna koji put pokazivala uzorke mebl štofa. Osećala se više kao starija sestra nego kao unutrašnji -

dekorater. Neodređeno je klimnula glavom na ženinu primedbu i samo su duge trepavice skrivale ljutinu u njenim očima. Vanesa pogleda oko sebe. Soba u kojoj je primala mušterije bila je savršena: elegantna i besprekorno nameštena skupocenim ukrasima. Videlo se da je uredila osoba sa istančanim ukusom. Vanesa je sa dvadeset osam godina imala stvari koje bi mnogi poželeli: uspešnu karijeru, sigurnost, predivan stan u Francuskoj četvrti i potpuno sređen život. Mnogi muškarci su bili zainteresovani za nju. Pa, ipak, nešto je nedostajalo u njenom životu... Vrata koja su povezivala sobu sa kancelarijom su se iznenada otvorila i pojavila se Vanesina sekretarica. Vanesa je pogleda upitno. Da, gospođice Ostin? - U glasu joj se osećalo prebacivanje. Postojalo je pravilo da je niko ne uznemirava dok je sa mušterijama. Izvinite, gospođo Kantrel - prošaputa sekretarica - ali, imate hitan telefonski poziv. Vanesa upitno podiže obrve i pogleda sekretaricu koja je izgledala dosta zabrinuta. Pitala se šta bi to moglo biti. S blagim osmehom se okrenula prema mušteriji. Izvinite za trenutak, gospođo Damond. Pošlaje za sekretaricom dok su joj koraci odzvanjali po blistavom parketu. Ugledala je svoj lik na velikom zidnom ogledalu u „rokoko" stilu. Sjajna bakarna kosa očešljana u punđu isticala je lepotu njenog lica. Ogledalo nije pokazivalo ni trag njenog unutrašnjeg nezadovoljstva. Izgledala je poput manekenke, ali, pogled joj je bio nekako prazan. Čim je zatvorila vrata za sobom, oštro pogleda sekretaricu. Ko to zove, Karla? - Karla Ostin je bila istih godina kao i Vanesa, ali ne tako atraktivna. Bila je to povučena devojka koja se nije šminkala i nije volela upadljivo da se oblači. Gospođa Devere, sekretarica vašeg svekra. - Zabrinuto pogleda Vanesu. - Bojim se da je loša vest. Vanesa se za momenat ukoči od straha. Cak nije ni ispravila Karlu, jer Filip Kantrel je nekada bio njen svekar. Pomislila je da se nešto desilo Rejsu. Mada se njihov brak raspao, ipak je on

nekada bio njen muž, mislila je Vanesa, i zaslužio je da se ona zabrine za njega. Ruka joj je zadrhtala dok je dizala slušalicu. - Gospođo Devere? Vanesa je ovde. Od Rejsa se razvela pre četiri godine, ali to nije pomutilo njeno prijateljstvo sa Filipom Kantrelom, Rejsovim ocem. Filip je bio na njenoj strani i potpuno je osudio neodgovorno ponašanje svog sina. Brinuo se o njoj kao da joj je otac. Vanesa - dopre do nje očajan glas ne znam kako da vam ovo saopštim. Glas joj zadrhta. - Filip je doživeo srčani udar. Kažu da nije jak... Želeo bi da vas vidi. Odmah ću doći! - Olakšanje što se Rejsu nije ništa dogodilo, zamenio je strah za njegovog oca. - U kojoj se bolnici nalazi? Brzo je napisala adresu i počela da računa koliko joj vremena treba da stigne do bolnice. Kako je vašem svekru? - zabrinuto je upita Karla. Ne znam. - Vanesa je naizgled delovala mirno, ali osećala je kako je hvata panika. - Sada je u šok sobi. Idem odmah do njega. -A šta ćemo sa gospođom Demond? Vanesa je potpuno zaboravila na ženu koja je čekala u susednoj sobi. Da li je Piter slobodan? - upita. Piter Benoa je bio njen pomoćnik koji je nekad i sam imao dekoratersku radnju. Bio je veliki stručnjak za boje i tkanine, ali totalno nesposoban da vodi posao. Pre šest meseci je bankrotirao i odmah prihvatio Vanesinu ponudu da se zaposli kod nje. Da, sada je u svojoj kancelariji - odgovori Karla. - Da ga pozovem? Samo mu kažite da usluži gospođu Damond. - Dok je davala uputstva, uzela je tašnu i ključeve od auta. I kažite mu da ne dozvoli gospođi da uzme onaj zeleni brokat. Suviše je upadljiv i ne slaže se sa ostalim materijalima koje je odabrala.

Kazaću mu - obeća Karla Ostin. Mogu li još nešto da uradim? - Vanesa odmahnu glavom. Ne! Ne znam kada ću se vratiti. Pokušaću da telefoniram. Vi danas imate zakazan ručak sa jednom mušterijom. Da li da to otkažem? Da! Otkažite sve današnje sastanke. - Brzim koracima se uputila ka zadnjem izlazu iz radnje. Činilo joj se daje saobraćaj izuzetno gust. Odmicala je veoma sporo, a pored toga je napolju bilo toliko sparno da joj se odeća sasvim zalepila za telo. Nije mogla da se koncentriše na vožnju, jer joj je pred očima stalno bila slika Filipa Kantrela u bolničkom krevetu. Još prošle nedelje je bila s njim na ručku i razgovarala o svojim problemima. Filip joj je pružio snažnu moralnu podršku za vreme mučnog razvoda, a kasnije joj je pomogao i finansijski. Često se pitala, zašto Rejs nije na oca? I ona i Filip su mislili da će se Rejs skrasiti posle venčanja, ali, to se nije obistinilo. Vanesa nikada nije znala gde je on i kada će se vratiti kući. I pored ozbiljnih razgovora, Rejs se nije promenio. On se bavio bušenjem i traženjem nafte i gasa i obožavao je uzbuđenje i rizik koji taj posao nosi. Poslednja kap je bila kad je Rejs prokockao svu njihovu imovinu i čak se i zadužio zbog jedne bušotine. Vanesa se ponadala da će ga to naučiti pameti, ali on nije hteo da ostavi taj rizični posao. Kad je otišao u Hjuston da radi na novoj bušotini, Vanesa je zatražila razvod. Sada je znala da nisu u pitanju bili samo finansijski problemi. Kada je imala šesnaest go- dina, roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći i zato je ona najviše od svega žudila za mirnim porodičnim životom i sigurnošću. Volela je lepe stvari. Rejs je, naprotiv, bio usamljenik, uvek spreman da rizikuje i niko mu nije bio potreban. Čak ni Vanesa. Sigurno ne bi napravila tu grešku, mislila je Vanesa, daje samo sačekala s udajom. Ona i Rejs su se venčali posle poznanstva od samo mesec dana. Vanesa je poverovala da je Rejs nalik na svog oca, istaknutog i poštovanog bankara. -

Kad je konačno stigla u bolnicu, parkirala je auto i brzim koracima se uputilaka ulazu. Sestraje obavestila da se stanje Filipa Kantrela stabilizovalo, ali da je još uvek kritično. Koraci su joj bučno odzvanjali praznim bolničkim hodnikom dok je žurila ka šok sobi. Iznenada joj je palo na pamet da će verovatno i Rejs biti tamo. Nije ga videla od one žučne svađe u sudnici prilikom razvoda. Osetila je da je obuzima nelagodnost. Mada su oboje živeli u Nju Orleansu, putevi im se nisu ukrstih nijednom. Rejs i ona su se kretali u potpuno različitom društvu. Čak i kad je trebalo da se dogovore oko nekih stvari, sve je išlo preko advokata. Vanesa je posle razvoda postala veoma osetljiva i počela je da izbegava čvrste veze sa muškarcima. Srce joj je uzbrzano kucalo dok je ulazila u čekaonicu, međutim, Rejs nije bio tamo. Na klupi je sedela samo Sibila Devere, Filipova dugogodišnja prijateljica i sekretarica. Vanesa je očekivala da će se njih dvoje i venčati. Vanesa - zajeca Sibila - tako mi je drago što ste stigli. Pošla sam čim sam mogla - Vanesa priđe starijoj ženi i sede pored nje. - Kako je Filip? Jeste li ga videli? Sibila je pokušala da se smiri, ali suze su joj i dalje klizile niz hce. - Nisam. Mogu da uđu samo članovi porodice. Ali, doktor mi je rekao da mu je bolje. To je dobra vest - Vanesa je po- kušala da ubedi i sebe i nju. - Da li je Rejs unutra? - Pokušala je da prikrije nervozu. Ne. - Sibila odmahne glavom. - Nisam uspela da ga pronađem. Nije u gradu. Ali, ostavila sam poruku njegovoj sekretarici da se hitno javi čim stigne. Znači tako! - Vanesa oseti olakša- nje što je susret odložen bar za sada. - A, da li ste joj rekli šta se desilo? Ja... stvarno nisam mogla - priznade sekretarica. Izgledalo mi je tako surovo da kažem da je Filip doživeo srčani udar. Ne verujem da bi to Rejsa mnogo pogodilo - odgovori Vanesa sarkastično. - On nikada nije pazio kako će nešto saopštiti.

Ali, Sibila Devere više nije slušala. Na vratima se pojavio čovek u belom mantilu i ona uzbuđeno ustade. - Kako je on, doktore? Vanesa se polako diže. Ništa se nije moglo zaključiti iz lekarevog lica, na njemu se samo video profesionalni osmeh. Dobro se drži, gospođo Devere. Doktor upitno pogleda Vanesu. - Ja sam Vanesa Kantrel predstavi se ona. Oh, izvinite što vas nisam odmah predstavila. - Sibila se tužno osmehnu. - Ovo je snaha gospodina Kantrela. - Onda se okrete Vanesi. - Doktor Foli je kardiolog. Vanesa - doktor ponovi njeno ime. - Gospodin Kantrel bi želeo da vas vidi. Možete da uđete, ali, samo na nekoliko minuta. Oh, molim vas... stvarno bih žele- la da ga vidim - glas joj zadrhta. U redu - odvrati lekar - ali, samo vi možete da uđete. Zatim se okrete Sibili Devere. - Žao mi je, ali poseta je dozvoljena samo članovima porodice. Možda ćete sutra moći i vi da ga posetite. Starija žena rezignirano sleže ramenima i pogleda ka vratima. - Kad je tako, biće bolje da se vratim u banku. Tamo je sada pravi haos od kako su Filipa, gospodina Kantrela, odvezli u bolnicu. Telefoniraću vam čim se vratim - obeća Vanesa i zagrli Sibilu u znak utehe. Pođite za mnom, gospođo Kantrel obrati joj se lekar. Vanesa se još jednom pozdravi sa sekretaricom i pođe sa doktorom u šok sobu. - Jeste li uspeli da obavestite svog supruga? upita lekar tiho. Taman je zaustila da kaže kako oni više nisu u braku, kad joj pade na pamet da je onda možda neće pustiti unutra. - Nisam ga našla - odgovori Vanesa isto tako tiho. Filip je izgledao baš onako kako ga je zamišljala dok je vozila u bolnicu. Oko njega je bilo mnoštvo aparata ko- ji su mu kontrolisali pritisak i rad srca. U telo su mu bile zabodene in-

travenozne cevčice, a pored glave visila je posuda sa kiseonikom. Izgledao je stariji nego što je bio. Vanesine oči se napuniše suzama. Htela je da uhvati Filipovu ruku koja je virila ispod belog čaršava, ali je zastala i upitno pogledala lekara. On je klimnuo glavom u znak odobravanja i Vanesa obuhvati Filipove mlitave prste. Filipe - trudila se da joj glas zvuči normalno. - To sam ja, Vanesa. Ništa ne brinite, sve će biti u redu. Filip Kantrel pokuša da otvori oči. Videlo se da hoće nešto da kaže, ali nisu mogli da čuju šta govori. Vanesa pogleda doktora bez reči. Verovatno pita za sina - pretpostavi doktor. - Da li je njegovo ime Rojs? Ne, već Rejs - reče Vanesa. - Doći će i on - obrati se Filipu - samo se vi odmarajte. Bolesnik je poverovao i opustio se. Lekar dade znak Vanesi da treba da krenu. U hodniku zastade. - Trebalo bi ponovo da potražite svog supruga, gospođo Kantrel - reče joj on. Nešto u njegovom tonu uznemiri Vanesu. - Znači li to da se Filipovo stanje pogoršava? Ne. On odlično reaguje na lečenje, ali, ja ne bih želeo da se vaš svekar suviše uzbuđuje. A on neće biti miran sve dok ne vidi i svog sina - objasni lekar. Razumem - prošaputa Vanesa. Možete upotrebiti telefon u onoj čekaonici. - Lekar joj rukom pokaza put. Dok se Vanesa pitala kako da ob- jasni doktoru zašto ne želi da razgovara sa Rejsom, on je već otišao u drugu sobu. Na kraju zaključi da sada nema prava da misli samo na sebe. Radilo se o Filipu, Rejsovom ocu i morala je da potisne gorčinu koju je osećala. Ušla je u čekaonicu i odmah prišla telefonu. U debelom imeniku je pronašla ime Rejsove firme i hrabro počela da okreće brojeve. Osetila je kako su joj se dlanovi oznojali, a srce ubrzano kuca.

Javio se ženski glas. - Kompanija „Vestket", izvolite - u pozadini se čuo prigušen smeh. – Želela bih da razgovaram sa Rejsom Kantrelom - reče Vanesa. Žao mi je, on nije ovde. Da h želite da ostavite poruku? Kada će se vratiti? - odsečno upita Vanesa. Ne očekujemo ga sledećih nekoliko dana- sledio je odgovor. Čulo se kako neki muškarac kaže. - Dok mačka spava... - žena kraj telefona ga utiša. - Ali, sigurno će mi se javiti telefonom. Moram odmah da govorim s njim - nastavila je Vanesa. - Da li mogu da ga čujem preko drugog broja? Ne, žao mi je. Gospodin Kantrel je trenutno kraj bušotine, a tamo nema telefona. Ako hoćete, ostavite svoje ime i poruku, i ja ću mu preneti. On treba da me pozove oko podne. U redu! - Vanesa uzdahnu. - Recite mu da ga je zvala Vanesa. Vanesa Kantrel. I, da je nešto veoma važno. Nije mogla da prevali preko jezika da je Filip doživeo srčani udar. Nastala je tišina. Žena se javila tek posle kraće pauze. - Jeste li vi njegova bivša supruga? Da! - Vanesa je postala nestrpljiva. Želite li da ostavite vaš broj telefona? Vanesa je dala broj telefona u čekaonici. - Molim vas da mu kažete da je veoma važno. Hoću - reče sekretarica, a glas joj je zvučao sasvim ravnodušno. Hvala - Vanesa spusti slušalicu. Drhtala je. Ponovo se setila gorčine i poniženja pre četiri godine. Sela je na sofu i pokušala da misli na Filipa. U tom momentu je došla sestra i donela joj šolju crne kafe. Ponudila joj je da ruča u bolničkom restoranu, ali njoj nije bilo do jela. U pola dva, u čekaonicu uđe doktor Foli. - Jeste li uspeli da nađete supruga, gospođo Kantrel? Ne, ali ostavila sam broj i sada čekam da me pozove. Možda bi trebalo ponovo da pokušate. - Doktor se namršti.

Vanesa pogleda na sat. Podne je odavno prošlo, a od poziva ni traga. Ponovo nazva i javi se isti ženski glas. Ovde je opet Vanesa Kantrel - odsečno se predstavila. - Da li ste razgovarali sa Rejsom? Žena odgovori tek posle duge pauze. - Gospođa Kantrel, naravno, prepoznala sam vam glas! Kako ste? - Glas je zvučao izveštačeno veselo. Vanesa oseti da žena izbegava od- govor. - Da li je gospodin Kantrel telefonirao u podne? - upita glasom koji nije trpeo odugovlačenje. Pa, jeste - nevoljno priznade žena. Da li ste mu preneli moju poruku? Vanesa čvršće steže slušalicu. Jesam, gospođo Kantrel - odgovori sekretarica. - Zar vas nije pozvao? Vanesa oseti kako je obuzima bes. Mislim da vi dobro znate da nije. Ja sam mu prenela poruku - insistirala je žena. A šta je gospodin Kantrel odgovorio? Gospođo Kantrel, on nije ništa komentarisao. - Za ženu je razgovor bio završen. Njegov otac je doživeo srčani udar. - Vanesa nije obratila pažnju na užasnut glas sekretarice. - Hoćete li mi sada reći gde mogu da nađem vašeg direktora? Rekli ste da je kod bušotine. Gde se ona nalazi? U okrugu Asamšn. Ali, gospodin Kantrel tamo stvarno nema telefon -brzo odgovori sekretarica, da Vane- sa ne bi pomislila da je slagala. - Najviše što mogu da učinim je to da ostavim poruku u motelu gde boravi. Ali, ne znam kada će je dobiti. Vanesa se seti svih onih noći kada Rejs nije dolazio kući. Kadabi odredili mesto zabušotinu, počinjali su sa bušenjem i nisu prestajali sve dok je bilo novca. Zato odgovori. Nemojte da se trudite. Sigurno bih mogla i da odem tamo i da se vratim, dok on ne dobije poruku. Da li je taj okrug blizu Tribodoa? Da, nalazi se severoistočno od Tribodoa.

Možete li da mi objasnite kako da stignem do bušotine? Vanesa izvadi mali notes i olovku. Put je krivudao pored reke Boj Laforše, na čijim obalama su živeli većinom ribari koji su lovili škampe. Pejzaž je bio vrlo slikovit i Vanesa bi u drugoj prilici. uživala u vožnji. Ali, sada je napregnuto posmatrala oznake da ne bi promašila put. Uskoro je trebalo da skrene na sporedni put. Jedva je primetila znak i kada je skrenula, konačno je odahnula. Pejzaž je počeo da se menja. Zelenilo je postajalo sve gušće i bilo je sve više visokog drveća prekrivenog mahovinom. Vanesa je usporila da još jednom pročita uputstva. Kuće su bile sve ređe i nije videla nikoga koga bi mogla da pita za pravac. Posle nekoliko kilometara videla je znak koji je tražila: „Veprova glava", kompanija „Vestket". Put je postajao sve uži, a drveće sve gušće. Vanesa iznenada izbi na čistinu i pred njom se ukaza visoka čelična konstrukcija. Bušotina je izgledala kao stotine drugih koje je dosad videla. Blatnjava prikolica služila je kao kancelarija, a pored nje su stajala tri isto tako blatnjava kamiona. Buka je bila zaglušujuća. Vanesa zaustavi auto na sredini puta između bušotine i prikolice. Isključi motor i izađe iz kola. Tašnu ostavi na prednjem sedištu. Pri prvom koraku, visoke potpetice joj se zaglibiše u raskvašenu zemlju. Samo je progunđala i požurila ka suvljem terenu. Iznenada iz prikolice izađe jedan čovek. Bio je krupan i nosio je belu majicu natopljenu znojem. Na noga- ma je imao čizme, obaveznu odeću radnika na bušotini. Čovek naglo zastade kad ugleda doteranu crnku u beloj suknji i tamnoplavoj bluzi. - Da li Rejs Kantrel u prikolici? - doviknu Vanesa. Čovek prinese ruku ušima da pokaže kako ne može da je čuje zbogbuke. Vanesa stavi ruke oko usta i još glasnije viknu. Radnik je ovoga puta razumeo pitanje, ali, odmahnu glavom i pokaza na bušotinu. Vanesa se polako okrete da bi bolje videla radnike oko bušotine. Svi su nosili šlemove i ista odela, tako da ih je bilo -

teško razlikovati. Nestrpljivo pođe prema njima, ali je blato prinudi da uspori korak. Začu se nekoliko zvižduka, ali, ona ne obrati pažnju na njih. Polako se približila platformi koja je bila izdignuta iznad zemlje. Na vrhu stepenica su stajala dva čoveka. Jedan od njih, bio je Rejs. Madaje stajao sasvim mirno, iz njega je zračila snaga i Vanesa oseti kako srce počinje ubrzano da joj kuca. Poželela je da se okrene i pobegne daleko od njega, ali, to nije bilo moguće. I Rejs je primetio nju, i obratio se čoveku pored sebe. Pokaza u njenom pravcu i odmahnu rukom. Vanesa je odlično razumela njegove reči: „Ukloni je odavde". Usne su mu bile skupljene od nezadovoljstva. Vanesa krenu uz stepenice, ali je zaustavi čovek koga je Rejs poslao. Čovek je imao preko trideset godina, kao i Rejs, i bio je visok, ali ipak niži od Rejsa. Neprijateljski je pogleda, uhvati za ruku i povede putem kojim je i došla. Ovde smeju da dođu samo ovlaš- ćena hca - hladno joj se obrati. - Moraćete da odete. Vanesa nije ni pokušala da reaguje sve dok pod nogama nije osetila čvrsto tlo. Čovek nije očekivao da će ona pružiti otpor i iznenadio se kad je ona naglo žastala i istrgla ruku. Strašno je razljutio Rejsov postupak. Prkosno pogleda čoveka. Neću ja nigde da idem. Vratite se i kažite to svom šefu. Ali, ovde može da se ide samo u šlemovima - počeo je čovek da objašnjava. Onda ću sačekati u prikolici - i Vanesa odlučnim korakom pođe kroz blatnjavu zemlju. Kad je došla do prikolice, iz nje je upravo izlazio jedan radnik. Vanesa se iznenada oliznu, i da radnik nije reagovao, pala bi usred bare. Kruto se zahvalila i pokušala da ignoriše njegov sugestivni pogled. Dugačka prikolica služila je kao kancelarija, soba za odmor i spavaonica. U njoj je buka bila daleko manja nego napolju, a i vazduh je bio svežiji. Međutim, bilo je jako sparno, tako da ni veliki ventilator nije mogao mnogo da pomogne.

Vanesa je ušla, kad se vrata odjednom otvoriše i pojavi se onaj isti radnik koji je pokušao daje otpremi kući. Pošto je znala da svađom neće ništa postići, odluči da se uzdrži. Hoćete li, molim vas, reći Rejsu da je u pitanju nešto vrlo važno? - trudila se da bude učtiva. Čovek je hladno odmeri, ali, ne odgovori ništa. Umesto toga priđe stolu i natoči sebi šolju crne kafe. Popi jedan gutljaj posmatrajući je. Nju namerno nije ponudio. Rejs je zauzet - konačno odgovori. - Možete da ostavite poruku i ja ću mu je preneti kasnije. To nikako neću - ljutito reče Vanesa. - Nisam došla čak iz Nju Orleansa da biste me vratili kući. To je vaš problem gospođo Kantrel, a ne moj - čovek se okrete ravnodušno. Vanesa se ukočila kada je čovek izgovorio njeno ime. Shvatila je razlog njegovog neprijateljskog ponašanja. - Ko zna šta mislite o meni samo zato što sam ja njegova bivša žena. Ništa ja ne znam, gospođo Kantrel. - Otpio je još jedan gutljaj. Slušajte gospodine... ma ko da ste... Džeb Benon - predstavi se on. Slušajte, gospodine Benone - Va- nesin glas je počeo da podrhtava od ljutine - ne tiče me se šta vi mislite o meni, ali, ja sam došla čak dovde da bih saopštila Rejsu da... Vrata se odjednom otvoriše i buka priguši njene reči. Vanesa se okrete da vidi ko je to prekida. Reči joj zastadoše u grlu kad na vratima ugleda Rejsa. Nekoliko trenutaka su se nemo posmatrali. Neka poluzaboravljena osećanja prostrujaše Vanesinim telom. Nije očekivala da će se on promeniti u toku četiri godine, ali, kad ga je bolje pogledala, videla je da izgleda drugačije. Pogled mu je bio nekako tvrđi i pun cinizma, cinizma koji mu je utisnuo bore na preplanulom licu i učinio ga grubljim. Izgledao je stariji i zreliji i Vanesa shvati da je očvrsnuo. Rejs obesi šlem o kuku na zidu, priđe stolu i baci rukavice na sto.

Hteo bih da pogledam plan radova, Džebe. - Rejs uze jednu šolju i uspe sebi kafu. Džeb Benon ode da uzme plan i Vanesa odjednom shvati da Rejs na nju uopšte ne obraća pažnju. Obuze je srdžba zbog njegovog ponašanja. Kada su se muškarci nagnuli nad plan, Vanesa ustade i stade tačno ispred njih. Time što me ignorišeš, nećeš me naterati da odem, Rejse Kantrele. Za trenutak je vladala tišina, a onda Rejs progovori ne dižući glavu. - Na žalost, neću! - Glas mu je bio rezak. Ta primedba je zaboli. Čak i sada je bila osetljiva na njegove primedbe. - Zaboravila sam koliko možeš da budeš nepristojan i nekulturan. - Brada joj je izdajnički zadrhtala. - Ne znam ni sama zašto sam prevalila ovoliki put. Rejs se osloni laktovima o sto. - Dalje ću nastaviti sam, Džebe. - Radnik shvati da treba da izađe. Ustade i popi preostalu kafu u jednom gutljaju, gledajući pri tom u Vanesu. U vazduhu se osećala napetost i neprijateljstvo. Kad je Džeb izašao, Rejs je ostao u istom položaju. Bio joj je okrenut profilom. Vanesin pogled se zadrža na njegovim leđima. Popodne je bilo veoma toplo i košulja mu se zalepila za telo, ističući njegova široka ramena. Pogledaj u mene - odlučno reče Vanesa. - Volim da me ljudi gledaju u oči dok razgovaram s njima. Posmatrala je kako mu se mišići zatežu dok se polako okretao. Pogleda je ravno u oči i na licu mu se pojavi upitan izraz. Vanesa oseti nelagodnost. Samo požuri. Imam posla - nestrpljivo joj reče. Znam da imaš posla - sarkastično odgovori Vanesa. Toliko si zauzet da nisi mogao ni da me pozoveš telefonom. Tačno. Imam pametnijeg posla nego da slušam kako nisi dobila alimentaciju za poslednja tri meseca. Kad dobijem novac platiću ti, mada, sudeći po „Poršeu" koji voziš i odeći koju nosiš, reklo bi se da baš ne oskudevaš mnogo. - Odmerio je od glave do pete. Vanesa više nije mogla da se uzdrži. -

Drago mi je što vidiš da ne moram da zavisim od tvoje alimentacije. Po tebi ne bih imala ni krov nad glavom. Namerno ga je podsetila da je on taj koji je prokockao svu njihovu imovinu. U Rejsovim očima se pojavi ljutit plamen, a brada poče da mu drhti od besa. Vanesa nesvesno pođe unazad. Oduvek si imala puno razumevanja, zar ne? - prezrivo se nasmejao. Čim nam je krenulo loše, ti si se pokupila sa svim stvarima, a sada očekuješ i alimentaciju. Toliko si bar dužan da uradiš - pokušavala je da se uzdrži. Nije želela da se ovaj razgovor pretvori u svađu. Ja sam novac iskoristila bolje nego što bi ga ti iskoristio. Ti bi ga opet uložio u neku rupu bez nafte i sve bi propalo. Rejs naglo ustade i priđe joj sasvim blizu. Vanesu uhvati panika. Leđima je bila naslonjena na zid prikolice i nije imala kud. Rejs se nadvije nad nju i besno je pogleda. Bio joj je tako blizu daje osećala toplotu njegovog tela. Ona je bila potpuno svesna njegove blizine. Rejs Kantrel je bio izuzetno muževan, i ona je to u svom besu potpuno zaboravila. Ali, sada, kada je bio kraj nje, prisetila se svih onih prilika kada je svojom muževnošću slo- mio njenu volju. Prezrivo je posmatrao. - Šta li sam ja video u tebi? promrmlja kroz stisnute zube. Vanesa oseti njegov vreli dah na svom obrazu i okrete glavu.Mrzela je slabost koja je obuzela. Šta li radi ovde? Zašto je, uopšte i dolazila? Ona se pribra. - Nisam došla zbog alimentacije - kruto počne. - Ne tiče me se da li ću je dobiti ili ne. Više mi i ne treba. Nisam zato htela da razgovaram s tobom. Ne? - Rejs je znatiželjno pogleda. Oklevala je. - U pitanju je tvoj otac. Nešto u njenom glasu ga natera da je pažljivo pogleda. Da li te je on poslao ovamo? - cinično upita. Razvod je udaljio oca i sina, i Vanesa nije znala kakvi su im sada odnosi. Ne, nije. - Umesto besa i gorčine, sada je osećala samo sažaljenje. - Tvoj otac je jutros doživeo srčani udar, Rejse. Trgao se, ali mu se izraz lica nije promenio. Upitno je -

posmatrao, čekajući da ona kaže sve što zna. - Stalno pita za tebe - objasni Vanesa. Odmaknuo se od nje i naslonio na sto. - Da li je stanje kritično? - upita, ne gledajući je. Doktor kaže da udar nije bio jak. Osećao se mnogo bolje kad sam otišla da ga vidim - odgovori. - Žao mi je, Rejse. Možda je trebalo da ti sve saopštim preko telefona, ali mi nisi dao priliku za to. Osim toga, nisam mogla da prevalim preko jezika da je Filip doživeo srčani udar. Da li se zna šta je dovelo do toga? Rejs je počeo da slaže neke papire po stolu. Izgledao je veoma miran. Ne zna se tačno. - Vanesa je bila zbunjena njegovim držanjem. - Vrlo kratko sam razgovarala sa gospođom Devere. Pozlilo mu je u banci, za vreme nekog sastanka. - Upitno podiže obrve. - Hoćeš li ići da ga posetiš? Hoću - suvo odgovori Rejs. - Zar nisi zato i došla? Ili si mislila da neću ići, jer mi kroz vene teče nafta, a ne krv? Vanesa se setila da mu je to jednom rekla, ali, više nije imala želju da se svađa, pa je ćutala. Pretpostavljam da ćeš ići u bolnicu čim se vratiš u Nju Orleans - reče Rejs. Da - potvrdi ona. Da li imaš nešto protiv da i ja pođem s tobom? - Nije sačekao da odgovori, već je podsmešljivo nastavio. - Siguran sam da se nećeš iznenaditi što nemam novca da kupim benzin. Zbog ove bušotine sam se zadužio do grla. To me ne iznenađuje! - Rezignirano je slegla ramenima. Možda Rejs sada jeste čvršći, mislila je, ali, još uvek nema ni prebijene pare. Da nije u pitanju bio njegov otac, rado bi mu rekla da stane na drum i podigne palac. - Možeš da ideš sa mnom. - Ali, nije znala kako će izdržati toliko dugo u njegovom društvu. Pa, hajdemo onda. - Po izrazu njegovog lica, moglo se zaključiti da ni njemu nije prijatno. Prvi je krenuo ka vratima i nije mu palo na pamet da je propusti. Sišao je niz stepenice i zagazio u blato. U blizini je

stajao Džeb Benon i pušio. Kad je video Rejsa, bacio je cigaretu u blato, a Vanesu nije ni pogledao. Vanesa nije mogla da čuje šta mu je Rejs rekao, ali, pretpostavila je da mu objašnjava šta se desilo. Došla je ilii poslednje stepenice i zastala, posmatrajući debeo sloj blata ispred prikolice. Nije bila sigurna da će moći da ga preskoči, ali nije htela da zove Rejsa u pomoć. Dok se dvoumila šta da radi, on joj priđe o obuhvati rukom oko struka. S užasom je osetila kako je podiže sa zemlje i uzima u naručje. Iznenadi je neočekivani dodir sa njegovim čvrstim, mišićavim grudima. Osećala je njegovu snagu dok je sa lakoćom nosio na rukama. Počeo je da je obuzima dobro poznati osećaj. Cipele sa visokom potpeticom nisu odgovarajuća obuća za mesta gde su bušotine. A ni bela suknja - suvo primeti on. Ja ne posećujem bušotine svaki dan - odgovori Vanesa. To znam - procedi Rejs. - Kad smo bili u braku, samo si se dvaput setila da me posetiš. Ona nije prihvatila kritiku. - Da si me i malo voleo, ti bi češće dolazio kući. Dok su se približavali autu, oko njih su se orili zvižduci. Vanesi je bilo neprijatno i bez toga, i jedva je čekala da je pusti. Rejs zastade sa leve strane kola i spusti je na zemlju. Čim je pod nogom osetila čvrsto tlo, Vanesa se odmače od njegovog vitkog tela. Bila je svesna da joj srce ubrzano kuca. I protiv svoje volje, oseti kako je Rejs privlači. Zažalila je što i to osećanje nije zamrlo onda kad i ljubav. Hoćeš li ti da voziš? - upita ona pošto se setila daje Rejs uvek insisti- rao da on vozi. To je tvoj auto. - Kiselo se osmehnuo. - Ti vozi. Otišao je na drugu stranu kola i otvorio vrata. Njenu tašnu koja je stajala na sedištu, bacio je na pod. Vanesi je bilo neobično što ga vidi na mestu suvozača. Sela je i uključila motor. Otkuda ovo poverenje? - izazovno ga upita. - Nikad dosad nisi hteo da sedneš sa mnom u kola.

Da li je to sada važno? - oštro upita Rejs i namesti se u poluležeći položaj. - Ako nemaš ništa protiv, ja bih malo odspavao. Vanesa ga iznenađeno pogleda. Ali, on je već zatvorio oči i više nije obraćao pažnju na nju. Kakva ironija, pomisli ona. Umesto da oseća olakšanje što neće morati da razgovara s njim, bilo joj je žao. Osetila se omalovaženom... možda zato što je isto ovako bilo i u njihovom braku. Setila se raznih prilika kad je Rejs bio kod kuće. Tada bi obično bio suviše umoran da negde izađu, a i inače nije voleo društvo. Ako nije spavao, obično je očekivao da ona pođe s njim u krevet. Retko su razgovarali, a kad bi i prozborili koju reč, to bi se obično pretvorilo u svađu oko novca. Nije ni bilo čudo što im brak nije uspeo, pomisli Vanesa. Čak su i te dve godine što su ih proveli zajedno bile uspeh. Brak im je od početka bio osuđen na propast, pomisli. Kad su se približili Nju Orleansu, Vanesa primeti da merač benzina stoji na nuh. Skrenula je na prvu benzinsku pumpu. Krišom je pogledala Rejsa. Ležao je popreko na sedištu, a glava mu je bila naslonjena na vrata. Duboko je disao i videlo se da spava dubokim snom. Jedino on može da spava u tako neudobnom položaju, pomisli Vanesa. Čak ni u snu Rejs nije pobuđivao nežnost. Iz njega je i dalje zračila snaga, jedino što mu je san malo ublažio ciničan izraz lica. Kad je Vanesa usporila, Rejs se promeškolji osećajući promenu u radu motora. Kad je auto stao, on otvori oči i pokuša da se uspravi. Gunđajući, počne da trlja ukočene mišiće. Moram da natočim benzin - reče ona, mada je to bilo očigledno. Rejs umorno klimnu glavom, ispruži desnu nogu i stavi ruku u džep. - Idem do telefonske govornice da pozovem bolnicu reče i izvadi punu šaku sitniša iz džepa. Odvoji jedan novčić, a ostatak vrati nazad. Zatim, s mukom otvori vrata i žurnim korakom se uputi ka govornici. U tom momentu priđe čovek koji radi na pumpi. - Izvolite? obrati se Vanesi. - Napunite ga, molim vas - reče ona. -

Kad je rezervoar bio pun i kad je platila račun, ona uključi motor i odveze se malo dalje da sačeka Rejsa. Izvadi ruž i namaza usne. Onda se pogleda u retrovizoru i rukama zagladi kosu. Vrata automobila se odjednom otvoriše i Rejs se spusti na svoje sedište. Razgovarao sam sa doktorom - reče on. - Kaže da se tata dobro oseća. -Dobro je. –Vanesa je odahnula i u isti mah postade svesna da su ovo prve pristojne reči koje su uputili jedno drugom. Pošto sad ne moramo toliko da žurimo, voleo bih da svratim u stan, da se istuširam i presvučem. To neće trajati duže od dvadesetak minuta. Da li ti to odgovara? Vanesa odjednom oseti neku nelagodnost. Instinkt joj je govorio da ne treba da pristane, ali nije mogla da smisli nikakav razlog da ga odbije. Izgledalo je sasvim logično što hoće da se okupa i skine sa sebe prljavo radno odelo. U kojoj ulici ti se nalazi stan? - brzo ga upita. II Ne izgleda baš kao palata - promrmlja Rejs kada se Vanesa parkirala ispred zgrade. Dvospratnica od crvenih cigala je stvarno bila u lošem stanju. Ukrasi od gvožđa su bili zarđani, a bela farba oko prozora je na mnogim mestima otpala. Na pločniku ispred zgrade je rasla trava. Kuća se nalazila u jednom od onih delova Nju Orleansa koji su ubrzano propadali jer se o njima nije brinuo niko. Hoćeš li da me sačekaš u kolima ili ćeš da pođeš sa mnom? - upita Rejs. Poći ću s tobom. - Vanesa je bila radoznala da vidi gde on živi, ali, nije htela to da pokaže. - Ako nemaš ništa protiv, naravno. On sleže ramenima. - Da imam, ne bih te pozvao. - Rejs izađe iz kola, ne čekajući da čuje šta je odlučila. Vanesa se samo trenutak dvoumila. Onda izađe iz kola i pođe za njim. Rejs otvori ulazna vrata i propusti je. Rukom joj pokaza ka mračnim stepenicama koje su vodile na drugi sprat. -

Na vratima jednog stana na drugom spratu, pojavi se crnokosa devojka u minijaturnoj letnjoj haljini. Drsko pogleda Vanesu, a onda se obrati Rejsu. Srce, imaš li flašu hladnog piva? Jarkocrvene usne je napućila u zavodnički osmeh. Naravno. - Rejs izvadi ključeve i priđe stanu naspram crnkinog. - Uvek imam rezervu piva, Mari. To znaš i sama. Gutao je očima njenu zgodnu figuru, a onda podsmešljivo pogleda u Vanesu. Vanesa shvati da su Rejs i zgodna devojka više nego prijatelji i postade joj mučno. On otključa vrata i Vanesa uđe u stan. Stan je bio mali, ali veoma praktičan. Imao je čak i malu kuhinju. Vanesa zastade na sredini sobe i zapahne je ustajali vazduh i smrad iz prepunih pepeljara. Rejs priđe frižideru i otvori vrata. - Koliko flaša hoćeš, Mari? Okrete se prema zgodnoj susetki koja je još uvek stajala pored vrata. Samo dve. - Zavodljivo se nasmešila. - Hvala, Rejse. Žao mi je što te ometam kad imaš posetu. Lažljivice, zlobno pomisli Vanesa. Rejs ironično pogleda Vanesu. - Pa, to i nije prava poseta. Ovo je moja bivša žena. Stvarno? - Po devojčinom pogledu moglo se naslutiti šta je mislila o Vanesi. Ko zna šta joj je sve napričao o meni, ogorčeno pomisli Vanesa. Onda se Mari opet nasmeši Rejsu. - Ako ti bude dosadno, znaš gde možeš da me nađeš. - Okrete se i graciozno udalji. Rejs je posmatrao sve dok nije ušla u svoj stan, a onda polako zatvori vrata i okrete se prema Vanesi. Ona je drhtala od besa, a iz očiju su joj sevale varnice. To ti je prijateljica? - Trudila se da joj glas zvuči mirno. Kako si pogodila? - podsmehnu se Rejs. - Ponudio bih te pivom, ali znam da ga ne voliš. Na žalost, vina nemam. Osećam averziju prema vinu... i prema ženama koje ga vole. Vanesa shvati da se ova primedba odnosi na nju pošto je od alkohola pila jedino vino. Pitala se zašto Rejs još ima moć da je toliko povredi.

Ali, očigledno je da Mari voli pivo. - Trudila.se da joj glas zvuči ravnodušno, ali bez mnogo uspeha. Pokušala je da zadrži miran izraz lica. - Baš je lepo što imate isti ukus. Za razliku od nas dvoje. - Osmeh mu je bio ironičan. - Ja volim pivo, a ti ništa drugo sem vina. Ja sam zadovoljan i sa kuvanom ribom, a ti voliš samo školjke. Mogao bih da nastavim do sutra, ali nemamo vremena za gubljenje. Idem da se istuširam, ati sedi, pa se odmori. Vanesa se osvrte oko sebe. Soba je bila veoma neuredna. Svuda po stolicama je bila razbacana odeća, a prazne flaše su ležale razbacane po podu. Rejs joj je pročitao misli. - Tačno je da soba nije nešto posebno, ali jeftina je, a uz to je i bila nameštena. Uostalom, služi mi samo za spavanje. Tako nešto si oduvek i želeo - gorko reče ona. - Mesto za spavanje i ženu kad ti se prohte. Sada si našao Mari, oba uslova su zadovoljena. Zvučiš kao napuštena supruga, Vanesa. - Prvi put je oslovio po imenu i njoj se nešto steže oko srca. - Ne- moj da zaboraviš da si ti podnela tužbu za razvod. Sećaš li se? - Rejs je namerno mučio. Na licu mu je lebdeo neodređeni osmeh. Ona se naglo odmače od njega. Osetila je kako se nešto lomi u njoj. - To je bila jedina pametna stvar u mom životu. - Ali, grlo joj se steglo. - Bolje da ideš da se istuširaš - reče, jer oseti da gubi kontrolu. Dobro - rezignirano odgovori Rejs i umorno se uputi ka kupatilu. Čim je zatvorio vrata za sobom, Vanesi se ote dubok uzdah. Otvori oči i nekoliko puta duboko udahne, nadajući se da će prestati da drhti. Priđe prozoru i otvori ga da uđe malo svežeg vazduha. Ne znajući šta će sa sobom, dođe do sredine sobe i stane. Bila je nervozna i želela je nešto da radi da ne bi misli- la na prošlost. Priđe telefonu s namerom da pozove radnju. Bio je isključen. Iznervirana, Vanesa s treskom spusti slušalicu. Mali stočić na kom je stajao telefon zaljulja se od udarca i jedna flaša se stropošta na pod. Vanesa je automatski podiže, pa -

onda pokupi i ostale prazne flaše i baci ih u korpu za otpatke. Od tog momenta, njeni pokreti su postali potpuno instinktivni. Pokupila je zgužvane papire sa poda i ispraznila prepune pepeljare. Poređala je razbacane časopise na sto i izbacila stare novine. Uzela je sa stola prljavu čašu na kojoj je bio otisak ruža. Ruž je imao istu jarkocrvenu boju kao i onaj što ga je nosila privlačna Mari. U sudoperi je stajala još jedna čaša, ali ruž na ovoj čaši je bio ružičast. Izgledalo je smešno, ali bilo joj je milo što Mari ima suparnicu. Onda se vrati u sobu i poče da skuplja odeću razbacanu po podu. Na kauču je ležalo plavo radno odelo i ona ga stavi na gomilu sa ostalom odećom. Taman kada je pomislila da je završila, primeti na kauču još jednu stvar koja je bila skrivena ispod odela. Za trenutak, Vanesa zastade, paralisana oštrim bolom koji joj prostruja telom. Onda polako podiže žensko rublje. Prsti su joj se zgrčili pri samom dodiru sa lakom, svilenom tkaninom. Poželela je da vrisne, ali je umesto toga samo čvrsto stegla zube. U tom momentu, Rejs uđe u sobu. Kosa mu je još bila vlažna i razbarušena od kupanja. Izgledalo je da njen sjaj još više ističe njegove crne oči i taman ten. Na sebi je imao sivu svilenu košulju koju mu je Vanesa kupila za rođendan, poslednji prijatan dan koji su zajedno proveli. Rejs pogleda na gomilu prljave odeće u njenoj ruci i osvrne se oko sebe. Na licu mu se pojavio podrugljiv osmeh. - Vidi, vidi, šta sve može da uradi ženska ruka! Znao sam da nećeš odoleti - promrmljao je. Vidim da su dolazile i druge ,,ženske ruke" koje su nešto slučajno zaboravile. - Bila je duboko povređena i glas joj je bio hrapav. - Ili je ovo ovde stalan inventar? Žensko rublje, zgužvano u loptu, polete prema njemu i pade na sredinu sobe. Rejs, nimalo uzbuđen, priđe i podiže ga. Vanesa oseti da se odala. - Sledeći put kad dođe Mari da pozajmi flašu piva, vrati joj njen donji veš. - Pokušala je da izgleda ravnodušno.

Bojim se da to neću moći. Mari je alergična na sintetičko rublje i tvrdi da ga uopšte ne nosi. Znači, u pitanju je neka druga žena, pomisli Vanesa. - Uvek si dobro pamtio detalje, ali si zato zaboravljao važne stvari prasnu, drhteći od ljubomore. Da, na žalost, to je bilo istina: ona je bila strašno ljubomorna na vlasnicu tog donjeg rublja. Bila je ljubomorna i na Rejsa što joj je tako hladnokrvno dao na znanje, da ima mnogo drugih žena koje žele da dođu na njeno mesto. Pogledala je u pod teško dišući. Izgleda da ti smeta što si našla tuđe donje rublje u mom. stanu - upitno je pogledao. Ni najmanje. Ne budi smešan - obrecnu se ona. Rejs joj prstima podiže bradu i primora da pogleda u njega. Obrazi su joj bili zažareni, a oči ljutito svetlucale. Zadovoljno se nasmešio. Ipak si ljubomorna. - Klimnu glavom. - Tebi nisam potreban, ali ne želiš da pripadam drugoj ženi. Ti si vrlo sebična, Vanesa... i oduvek si bila takva. To nije tačno - branila se. Ti toga nisi ni svesna - cinično je promrmljao on. - Kad bih se vratio kući posle četiri, pet dana odsustva, jedino što sam želeo je da budem s tobom. A ti si me uvek vukla na neke zabave. Uopšte ti nije bilo važno šta sam ja želeo. Uvek si želeo samo jedno - optužujuće ga pogleda. On se nasmešio, ali pogled mu je bio tvrd. - Seks! Ne možeš da izgovoriš tu reč - podrugljivo se nasmejao. Onda namerno spusti pogled i zadrži ga na njenim grudima. - Imaš veoma lepo telo, Vanesa, ali nikad nisi znala da uživaš u njemu. Prestani! Umorio sam se pokušavajući da te ubedim da u tome nema ništa ružnog. Ti me optužuješ da sam ja bila ravnodušna, ali to nije tačno - branila se Vanesa. Ne, nisi potpuno ravnodušna - složi se on. Pusti njenu bradu i prstima joj pomiluje vrat. - Umeš da budeš veoma vatrena, ali samo u određeno vreme i na određenom mestu. Ali, -

ako nije deset sati uveče i nismo u spavaćoj sobi, o ljubavi nema ni govora. Ja sam želela nešto više nego da budem tvoja ljubavnica odgovori Vanesa. - Želela sam da ti budem supruga. Brak ne postoji samo zato da bi se vodila ljubav, a naš se sastojao samo od toga. Tebe nikad nisu interesovali dom i porodica... S obzirom kako se sve završilo, dobro je što nismo imali dece, zar ne? - izazovno upita Rejs. -- Ali, priseti se malo. Ti si bila ta koja nije želela da odmah imamo dete. To nije bilo moguće iz finansijskih razloga, Rejse - podseti ga ona. Misliš da ja ne bih bio sposoban da se brinem o porodici? On čvrsto steže zube. Zar bi bio sposoban? - prezrivo ga upita ona i pogleda oko sebe. - Da li bi se ovako brinuo o porodici? Rejsova ruka se steže oko Vanesinog vrata i on je iznenada privuče sebi. Ona za trenutak izgubi dah i uhvati je panika. Rejs je čvrsto steže uz sebe tako da joj je glava visila unazad. Lice mu je bilo izobličeno od besa. Vanesa je znala da je preterala, ali, želela je da ga povredi kao što je i on povredio nju. Život s tobom je bio pakao - prigušeno prošaputa Rejs. -I nije me ni najmanje briga šta misliš o mom stanu i ženama koje dolaze kod mene. Da, nije u pitanju samo jedna žena, već više njih. Ja sam muškarac, mada si se ti svim silama trudila da me pretvoriš u nešto drugo. Nisam pokušavala - počela je, i htela da doda - ne, namerno - ali joj Rejs nije dozvolio da nastavi. Đavola nisi - zaurla on i grubo je odgurnu od sebe. - Više ti nikada neću dozvoliti da od mene praviš šta hoćeš. U vazduhu se osećala napetost koja je izbijala iz njih. Mislio sam da mi više ništa ne značiš. Kako sam se prevario! - Rugao se sam sebi. Potpuno ga je shvatila. Ni ona nije bila ravnodušna prema njemu. Njihova ljubav je išla iz krajnosti u krajnost, od ljubavi do mržnje. Nikad nisu mogli da nađu zlatnu sredinu. Nisu to mogli ni posle četiri godine provedene razdvojeno.

Rejse... Ćuti, Vanesa. - Glas mu je zvučao prazno, kao da više ništa nije osećao. - Krenuli smo u bolnicu. Ovaj razgovor ničemu ne vodi, kao što nije ni naš brak, pa je bolje da krenemo. U redu - složi se ona, osećajući se potpuno iscrpljenom. Kad su silazili niz stepenice, nije bilo ni traga od Mari. Međutim, iz njenog stana se čula muzika, tako da je Vanesa znala da je devojka unutra. Na putu za bolnicu, u kolima je vladala tišina. Oboje su bili u nekom svom svetu. Njen svet je bio veoma usamljen, pomislila je Vanesa. Kada su stigli u bolnicu, Vanesu je čekala poruka iz radnje. Morala je da telefonira, i Rejs je otišao sam da poseti oca. Vanesa je htela da mu kaže kako lekari još ne znaju da su njih dvoje razvedeni, ah Rejs je već otišao. Vanesa ode u čekaonicu da pozove svoju sekretaricu. Karla joj je ukratko prenela nekoliko poruka i ispričala šta se toga dana dešavalo u radnji. Upitala je da li će sutra doći na posao i Vanesa odgovori potvrdno. Kada je spustila slušalicu, Vanesa se za momenat zamisli. Nije mogla da veruje da se toliko stvari dogodilo u roku samo jednog dana. Bila je i fizički i psihički iscrpljena i gladna. Nije jela ništa od doručka, a i doručak joj je bio slab: šolja kafe i parče preprženog hleba. Zato odluči da prvo ode i poseti Filipa, a onda da siđe u bolnički restoran i večera. Kada je ušla u sobu, primetila je da više nema posude sa kiseonikom. Sada je njen svekar mogao normalno da diše. Rejs je privukao stolicu krevetu i sedeo. Vanesa priđe suprotnoj strani kreveta. Filip je bio budan, a pogled mu je bio jasan i nemiran. Sada je ličio na onog starog Filipa. Izgledate mnogo bolje - Vanesa se nasmeši s olakšanjem. Pa, naravno kad ste vas dvoje pored mene - odgovori on. Rejs mi kaže da si lično otišla kod njega da ga obavestiš. Hvala ti. Pa, tu nije bilo nikakvih problema - slagala je i setila se kako je njeno dobro delo dovelo do svađe sa Rejsom. -

Filip se okrete ka Rejsu. - Nisi mi rekao ni gde si bio. U okrugu Asamšn - odgovori Rejs. - Tamo se nalazi naša bušotina. Počeli smo sa bušenjem pre tri meseca i uskoro ćemo doći do željene dubine. Zašto ne ostaviš taj posao, sine? - s tugom u glasu upita otac. - Viđam bušače u banci svaki dan Počnu kao milioneri, a završe bez ičega. Traga- nje za naftom će te uništiti. O tome smo već raspravljali, tata - reče Rejs mirno i pogleda Vanesu. Koliko si uložio u tu bušotinu, Rejse? Sigurno pola miliona dolara, ako ne i više. A znaš i sam koliko je mala šansa da ćeš uspeti. Šta ćeš raditi ako opet ne nađeš naftu? Dobio sam dozvolu za novu bušotinu u okrugu Livingston. Znaš i sam da je to jedna od najbogatijih oblasti naftom na jugoistoku. Tamo ću uložiti svu svoju ušteđevinu odgovori Rejs sa sjajem u očima. - Ako se pokaže da u „Veprovoj glavi" nema nafte, ili, pak, pronađemo samo slanu vodu, pa čak ako i bude nafte, ja se selim dalje, na novu bušotinu. Nikad kraja, zar ne? - uzdahnu Fihp. Slušaj, tata! Devet od deset bogatih izvora nafte pronađu male firme i bušači, a ne velike kompanije. - Rejs nastavi da brani svoju profesiju i njenu važnu ulogu. - Tačno je da posao nosi veliki rizik, ali sam sam ga odabrao. Ali, to nema nikakvog smisla - insistirao je Rejsov otac. Onda se obrati Vanesi. - Zašto ga ti ne urazumiš? On bi pošao u banci mogao da dobije odmah sutra. Vanesa se tradila da izbegne Rejsov pogled. - Nije me slušao ni kada smo bili u braku, a kamoli sada. Hajde da promenimo temu - doda ona, jer je znala da se njih dvojica nikada neće složiti. - Nema potrebe da se uzbuđujete, Filipe. Znain - njen svekar duboko uz- dahnu. - Ali, on je moj sin. Kako da ćutim kada znam... Bolje da pričamo o nečem drugom. Evo, Rejs, na primer, ima vrlo zanimljivu susetku. Neka vam on ispriča. Ja idem u restoran da nešto pojedem.

Kada je primetila Rejsov podsmešljiv izraz, pokajala se što je to spomenula. Ali, to sada nije važno, ubeđivala je sebe dok je brzo izlazila iz sobe. Rejs je ionako znao da je ona ljubomorna, a sasvim je normalno što joj se ne sviđaju žene koje hoće da zauzmu njeno mesto. Večera joj je izuzetno prijala i Vansa se posle obilnog obroka osećala mnogo bolje. Kada se vratila na sprat gde je bila Filipova soba, videla je Rejsa kako razgovara sa jednom medicinskom sestrom, zgodnom plavušom. Osetila je njegov izazivački po- gled na sebi, ali nije obratila pažnju. Kada je prošla pored njega, on pođe za njom i reče. - Poseta je za danas završena. Stvarno? - Vanesa uspori korak i pogleda na sat. - Nisam ni znala da je tako kasno. Rejs uhvati njenu ruku i podiže je da bi bolje pogledao sat. Oboje za momenat zastadoše. - Vrlo je lep - promrmlja on hladno. - I vrlo skup. Je li to poklon nekog obožavaoca? Vanesa je uzdrhtala od njegovog dodira i brzo izvukla ruku iz njegove. - Pa, moglo bi se tako reći. Dobila sam ga od tvog oca za Novu godinu. Trebalo je da se udaš za njega, a ne za mene - reče Rejs. Vanesa se nasmeja, mada joj nije bilo do šale. - O tome sam i sama više puta razmišljala. Bolje što nisi - odgovori on. - Ne bih mogao da podnesem takvu maćehu. Pa, nisi mogao da me podneseš ni kao suprugu - ironično je dodala ona. On se napravi da nije čuo njenu primedbu. - Kada smo već kod te teme, izgleda da si zaboravila da spomeneš osoblju bolnice da smo razvedeni. Vanesa pocrvene i nesvesno dodirnu prst na kome je nekad stajala burma. - Postoji razlog zašto to nisam rekla. Ne bi me drugačije pustili da vidim Filipa. Puštaju samo članove porodice. Sada više nema razloga da kriješ da nismo u braku. Tata sutra izlazi iz šok sobe i svako će moći da ga poseti.

Vanesa je samo klimnula glavom. - Pošto je poseta završena, mogu da idem kući. - Osećala se nelagodno pored Rejsa. - Hoćeš li da te povezem do stana? Nema potrebe - reče on. - Već sam se snašao za prevoz. Stvarno? - iznenadio je njegov odgovor. Nije izdržala, već ga radoznalo upita. - A s kime ideš? S onom plavušom, tamo - pokazao je na medicinsku sestru sa kojom je malopre razgovarao. - Ona stanuje u istoj ulici. Zaista ne gubiš vreme - zajedljivo primeti Vanesa. Koni i ja se već znamo. Nekoliko puta smo išli zajedno na večeru - ispravi je Rejs. Shvatam. - Pokušala je da savlada ljubomoru koja je obuzela, ali bez uspeha. - Pa, onda ništa! Laku noć! - Pokušala je da izgleda ravnodušno. Laku noć, Vanesa! - odgovori on. Osećala je njegov pogled dok se udaljavala. Srce joj brže zakuca. III Vanesa je telefonirala Filipu bar jednom dnevno i išla da ga poseti svake večeri kada bi zatvorila radnju. Posle nedelju dana, Filip je izgledao mnogo bolje i svaki dan je bio sve jači. Samo dva puta srela je Rejsa u bolnici. Tom prilikom su progovorili nekoliko učtivih reči, i to je bilo sve. Od Filipa je čula da se Rejs posle nekoliko dana vratio na bušotinu. Kada je to čula, Vanesa je osetila olakšanje što se više neće sresti, ali protiv svoje volje i žaljenje. Te srede je u radnji sve išlo naopačke. Ispostavilo se da su zavese koje su sašili za jednu mušteriju bile suviše kratke. Zena je skoro dobila nervni napad, jer je te zavese naručila specijalno za veliki prijem koji se održavao sledeće nedelje. Da stvar bude još gora, Piter Benoa, njen pomoćnik, žestoko se naljutio i Vanesa je bila na ivici suza. Te večeri skoro nije otišla u bolnicu. Bilo joj je svega dosta. Ali, znala je da je Filip očekuje.

Kada se približila njegovoj sobi, čula je da njen svekar sa nekim razgovara. Zastala je kad je čula da spominju njeno ime. - ... iz dana u dan nije znala da li će sutra imati gde da spava i šta da jede - govorio je Filip. - Znam da bi ti se vratila kad bi ostavio taj glupi posao i zaposlio se u banci. Odjednom, Vanesa shvati da je njegov sagovornik Rejs. Čim je čula odgovor drugog muškarca, znala je da je u pravu. Ne želim je ako treba da ostavim svoj posao. - To je rekao vrlo odlučno i bez ikakvog dvoumljenja. Vanesa uzdahnu. Sada joj je bilo sasvim jasno šta Rejs misli. Negde duboko u sebi je gajila nadu da će se on jednog dana predomisliti. Ali, sada je znala da neće. Odjednom, ona oseti nečiju ruku na svom ramenu. Trgla se kada je čula poznati glas, jer je za momenat potpuno zaboravila gde se nalazi. Zdravo, Vanesa. - Bila je to Sibila Devere, Filipova sekretarica. Vanesa se iznenadila kada je videla koliko je Sibila omršavila za kratko vreme. Mada je žena pokušala da se nasmeši, osmeh nije sakrio njeno izmučeno lice. Da li odlazite ili ste tek sada došli? - upita Sibila. Vanesa je došla u iskušenje da kaže da odlazi, ali znala je da će je sekretarica sigurno spomenuti u razgovoru sa Filipom. Naterala je sebe da se nasmeši, mada joj nije bilo do toga. Upravo sam stigla - reče i pređe tih poslednjih nekoliko koraka do vrata zajedno sa Sibilom. Rejs je stajao pored prozora. Na sebi je imao čistu belu košulju. Rukavi su mu bili zavrnuti i Vanesa pogleda njegove čvrste mišice preplanule od sunca. Pogled mu se za časak sreo s njenhn i kao da je paralisao. Vanesa oseti kako su joj se obrazi zažarili. Brzo se okrete ka svekru. On je ležao u krevetu obučen u pižamu. Zdravo, Filipe! Kako se osećate? Odlično, odlično. - Automatski odgovori njen svekar na pitanje koje je čuo već toliko puta i okrete se ka Sibili. Pitao sam se kada ćeš doći. Jeste li vas dve došle zajedno?

Ne, srele smo se u hodniku - odgovori Vanesa. Osećala je Rejsov pogled na sebi. - Zdravo, Rejse. - Pogledala gaje i steglo joj se grlo. - Nisam očekivala da ćemo se opet sresti. Mislila sam da si se vratio na svoju bušotinu. -I jesam, ali imam ovde nekog posla, tako da sam došao da obiđein i tatu. - Prešao je pogledom preko njene elegantno obučene figure. Vanesa je na sebi imala plavu suknju i odgovarajući kostim. Tako obučena, pre je delovala kao žena kojoj je veoma stalo do svoje profesije, nego kao zavodnica. Razumem - promrmlja ona, jer nije znala šta bi još mogla da kaže da bi nastavila razgovor. Kako je u banci, Sibila? - upita Filip. Bilo je očigledno da je jedva čekao da se vrati na posao. Sve je u najboljem redu - odgovori ona, ali ne baš uverljivo. Ne verujem ti, Sibila- pripreti joj prstom. - U banci nikada nije sve u najboljem redu. Pa, dobro - osmehnu se sekretarica. - Bilo je manjih problema, ali sve smo sredili. Tog momenta uđoše još dva posetioca iz banke. Sada ih je bilo petoro i soba je odjednom postala tesna. Vanesa se trgla kada je primetila da joj je Rejs prišao. Hajdemo odavde na kafu. - Govorio je tiho, tako da je samo ona mogla da ga čuje. Taj poziv je iznenadio. Odmah je prihvatila, a da nije razmislila da li je to pametno. Nikako se nije moglo reći da su u prijateljskim odnosima, ali je Vanesa ipak želela da bude u njegovom društvu. Čak i da je htela da odbije, nije za to imala prilike. Rejs je prekinuo očev razgovor sa kolegama iz banke da bi ga obavestio o njihovom odlasku. Onda je uhvatio Vanesu oko struka i poveo iz sobe. Nju je taj poznati dodir njegove ruke uznemirio, kao i uvek. Osećala je njegovu ruku na svom struku i kao da je sva njena netrpeljivost prema njemu odjednom iščezla. Umesto toga, ona se osetila zaštićeno i mada nije znala o čemu bi mogli da razgovaraju, izgubila je svaku želju za svađom. -

Kada su sišli u bolnički restoran, odmah su prišli šanku gde su prodavali osvežavajuća pića. Rejs je uzeo dve šolje kafe, stavio ih na tacnu i prišao kasi. Izvadio je novčanik da plati. Vanesa je, i protiv svoje volje, primetila da on u novčaniku ima samo nekoliko dolara. Nije mogla a da ne pomisli da je njemu teško bez novca. Kada je vratio kusur u džep, Rejs je podigao tacnu i pogledao oko sebe. Tamo do prozora ima jedan slobodan sto. Hoćeš li da sednemo tamo? Možemo - odgovori ona rasejano i pođe za njim. Kada su se smestili, nastupila je tišina. Vanesa je obuhvatila šolju rukama i osetila da iz nje izbija toplota. Nije mogla da se uzdrži da ne posmatra njegove jake, preplanule ruke, niti njihovog vlasnika. Pokušala je da započne razgovor nekim neutralnim pitanjem. Kako si došao u Nju Orleans? - upita. - Kolima? Da! - Usne su mu malo zadrhtale i Vanesa pomisli kako imaju lep oblik. Ne tražim prevoz. To nisam ni pomislila - odgovori ona i pomisli kako je razgovor već krenuo pogrešnim pravcem. Podigla je šolju i otpila gutljaj. Odlučila je da promeni temu. - Kako napredujete sa bušenjem? Nije loše. - Uputi joj kiseo osmeh. Ne moraš da se pretvaraš da te interesuje moj uspeh u poslu... ili bolje reći neuspeh. Ne pretvaram se - slaga ona i postade joj neprijatno, jer je njegov posao stvarno nije zanimao. Ništa nije znala o postupku traženja nafte i prirodnog gasa. Nije moguće da te to stvarno interesuje - reče on i podiže šolju u znak zdravice. - Hajde onda da nazdravimo. Kada smo bili u braku, imao sam osećaj da si se raspitivala o mom poslu samo zato što si se potajno nadala da neću uspeti. Priznaj, Vanesa, da si se radovala kada nismo našli naftu.

To nije tačno. - Ipak, setila se da je potajno likovala, jer mu je i sama rekla da je sve uzalud. Sada je shvatila da nije bila u pravu. On odrečno zaklima glavom, ne verujući joj. - Čak i ta poslednja bušotina... kada sam izgubio sve što sam uložio, ti nisi bila besna što smo izgubili kuću. - Glas mu je bio potišten, bez ikakve gorčine i cinizma. - Bila si sigurna da ću prihvatiti ponuđeno mesto potpredsednika u očevoj banci. To je bila tvoja želja. Tek kada si videla da hoću da uložim novac u novu bušotinu, napustila si me i podnela tužbu za razvod. Tačno - priznade ona i prkosno podiže glavu. - Kada sam videla da iz toga nisi naučio ništa, nije više bilo smisla da ostanemo zajedno. Kada si bio toliko neodgovoran da prokockaš naš dom i brak, očigledno ti ni jedno ni drugo nije mnogo značilo. - Vanesu je obuzela ljutnja i ona snažno spusti šolju na sto. Čvrsto je stegla prstima. - To je sad prošlost, Rejse. Zar moramo sada ponovo da raspravljamo o tome? Zar ne bismo mogli jednostavno da... razgovaramo? O čemu? - cinično je upitao. - Zar smo se mi ikada u nečemu slagali? Vanesa je čvrsto odlučila da se ne svađa i zato je ćutala. - Da li ti je Filip rekao da će ga sledeće nedelje verovatno pustiti kući? Jeste - odgovori on i podrugljivo je pogleda, očekujući njeno sledeće pitanje. Sve je uzalud, zar ne? - rezignirano je konstatovala. - Mi, izgleda, nismo u stanju normalno da razgovaramo. Rejs je otpio gutljaj kafe, ne komentarišući njenu primedbu. A šta si ti radila za ove četiri godine? Tata mi je rekao da sada imaš radnju i samostalno vodiš posao. To je dekoraterska radnja, zar ne? Da - odgovori Vanesa. Nije htela da zalazi u detalje, jer je verovala da Rejsa to u stvari, ne zanima. Sećam se da si za to uvek imala smisla - reče Rejs. - Pričala si mi da želiš da otvoriš radnju još kada smo se upoznali. Tačno. Zato sam i radila u prodavnici nameštaja da bih stekla dovoljno iskustva. -

Kada si se odlučila da sama započneš posao umesto da radiš za nekog drugog? - radoznalo je upitao. Pa, u to vreme nigde nisam mogla da nađem takav posao. - I Vanesa ispriča kako je njegov otac nagovorio da sama otvori radnju i kako joj je pomogao. Nije ni primetila da je odavno popila kafu i da je Rejs naveo da ispriča sve, od momenta kada je otvorila radnju, pa sve do prvih uspeha. Čak mu je ispričala i o svom društvenom životu i poznanstvima koje je sklopila u radnji. Čudim se kako nisi našla nekog pouzdanog momka koji bi ti pružio sigurnost za kojom toliko čezneš. - Rejs je provocirao, ali na licu mu je bio osmeh. -Nisam našla... - Vanesa sleže ramenima. Zabavljala se sa nekolicinom mladića koji su svi bili pouzdani, ali i neopisivo dosadni. To nije htela da mu kaže. U tom momentu pored njih prođe neko sa punim tanjirom piletine i Vanesu zagolica primamljivi miris. Priseti se da je davno ručala i odjednom je obuze glad. -Jesi li ti već večerao? - upita Rejsa. Ne - odgovori on posle kraćeg razmišljanja. Vanesa se seti koliko on malo novca ima kod sebe i bez razmišljanja predloži. Hajde da zajedno večeramo. Mogli bismo da odemo u onaj mali restoran gde pripremaju odličnu ribu, tamo kraj jezera. Tada primeti njegov izraz lica i bojeći se da će je odbiti, brzo dodade. Ja častim! Na njegovom licu zaigra mišić. - Ne, hvala! A zašto ne? Pa, ti si mene častio kafom. Zašto ja ne bih mogla tebe da častim večerom? - ubeđivala ga je. Večera je malo skuplja od kafe - podseti je on suvo. Pa, šta onda? - navaljivala je. Znala je da mu ponos nije dozvoljavao da prihvati njenu ponudu. Nije hteo da ide s njom na večeru ako ne može on da plati. Kako si mogao da dođeš sa mnom u Nju Orleans, a da ne platiš benzin? Zato što bi se ti ionako vratila nazad. - Rejs je pitanje plaćanja shvatao veoma ozbiljno. -

Vanesa zaključi da je naišla na ozbiljnu prepreku, ali, nije htela da odustane. - Dobro, ako nećeš da idemo u restoran, dođi onda kod mene i ja ću pripremiti večeru. Posle kratkog razmišljanja, Rejs je pristao. - Ali, pod jednim uslovom - reče. A to je? - Ona radoznalo podiže glavu, pitajući se šta bi to moglo biti. Da ja kupim sve ono što je potrebno da se spremi večera. Ne budi smešan - odgovori Vanesa. Osetila je kako je obuzima nestrpljenje. - Pa, ja imam pun frižider hrane. Juče sam napravila šnicle punjene šunkom, a imam i sveže škampe za salatu. Uopšte nema potrebe da se bilo šta kupuje. Slušaj, Vanesa - oči su mu opasno zasvetlele. - Ne želim da ti platiš hranu koju ću ja jesti. Moja stvar je kako ću se snaći. Preteruješ -besno viknu ona. Nije joj se sviđalo što on njen poziv shvata kao milostinju. Nemoj mnogo da se uzbuđuješ. Doći ću kod tebe za pola sata. Da li znaš moju adresu? Znam - on klimnu glavom. Ustao je i spremio se da pođe. Vanesa oseti zadovoljstvo što se Rejs potrudio da sazna gde ona živi. Rastali su se na parkingu. Dok je sedala u svoj „Porše", Vanesa primeti Rejsa za volanom malog kamiona, potpuno isprskanog blatom. Na kamionu je nešto pisalo, ah zbog velike daljine nije mogla da pročita naziv. Ipak, prepoznala je znak kompanije „Vestket". Njen stan se nalazio na trgu Džekson, u samom srcu Francuske četvrti. Vanesi je trebalo više od godinu dana da ga uredi po svom ukusu, ali, sada je bio toliko lep, da su mu se divili svi koji su je posetili. Vanesa je znala da ima još malo vremena pre nego što Rejs dođe. Zato je odlučila da se malo uredi. Skinula je kostim, ali nije imala vremena da skine suknju i bluzu. Uzela je šminku i doterala senku oko očiju. Onda je na brzinu uzela nekoliko šnalica i učvrstila punđu.

Taman kad je izašla iz spavaće sobe, začula je zvono na vratima. Odjednom je od uzbuđenja osetila nervozu. Usta su joj bila suva i pored kar- mina kojim ih je namazala. Ovlažila je usne i pošla ka vratima. Otvorila ih je i pustila Rejsa unutra. Nije znala kako da se pozdravi sa njim, pa je ćutala. Ni on nije ništa rekao dok je ulazio. Pogledao je u njenu uzanu suknju i providnu svilenu bluzu. Vanesa je pocrvenela. Onda je zapazila da on u rukama drži papirnu vreću sa hranom i brzo je uzela iz njegovih ruku. Idem da stavim ovo u kuhinju. - Želela je da sakrije svoju zbunjenost. Rejs se osvrnuo oko sebe. - Vrlo udoban, elegantan i moderan stan - reče i opet se zagleda u nju. - A šta bi se drugo moglo i očekivati od unutrašnjeg dekoratera? Meni se dopada - prkosno odgovori ona, jer je osetila da se njemu ne sviđa. Izvini - odgovori on s uzdahom. - Stan je stvarno lep. Vanesa nije bila zadovoljna njegovim polupriznanjem. Počeću da spremam večeru - reče ona i krenu ka maloj kuhinji. Rejs pođe za njom i nasloni se na dovratak. Vanesa je bila veoma ponosna na svoju kuhinju. Mada je bila prilično mala, imala je lep položaj i uvek je bila obasjana suncem. Po zidovima su visili razni starinski predmeti i sve one sitnice koje se koriste svaki đdan. Na prozor je stavila veoma lepu zavesu obrubljenu čipkama, a na stolu je uvek stajala vaza sa svežim cvećem. Vanesa je sumnjala da je Rejs sve to primetio. Nije htela da ga pita da li mu se kuhinja dopada. Stavila je vreću na sto i počela da vadi stvari koje je kupio: veliki komad mesa, jaja i kutiju kolača. Sećam se kako si dobro umela da pripremiš jaja na neki specijalan način - reče Rejs. - Nadam se da nisi zaboravila kako se to radi. Dugo ih nisam tako pripremala, ali mislim da se još uvek sećam kako se to radi - nasmejala se. Setila se prvih meseci njihovog braka. Onda su od doručka pravili čitav ritual, a naročito nedeljom kada bi oboje bili kod

kuće. Taj doručak je i za nju i za Rejsa bio pravo uživanje i simbol onog lepog, srećnog vremena. Bilo je i lepih dana u našem braku - promrmlja Rejs, kao da joj je pročitao misli. Da, bilo je i lepih dana - složi se Vanesa. jetko i pokuša da se nasmeši. Zašto ne odeš da gledaš televizijski program dok ja pripremim večeru? Znači, ja ti nisam ni od kakve koristi? - Oči su mu veselo zasvetlucale i namerno je ignorisao napetost koja se odjednom pojavila između njih. Tako nešto - odgovori mu Vanesa istim tonom. Rejs se nasmeja i ode u dnevnu sobu. Malo kasnije, Vanesa je čula zvuk televizijskog programa. Sve vreme dok je pržila slaninu i pravila pikantan umak, razmišljala je o Rejsu. Bojala se da je napravila veliku grešku što ga je pozvala u stan. Počela je da zaboravlja sve loše strane njihovog braka i mislila je samo na lepe trenutke. Rejs je bio vrlo muževan muškarac i veoma je privlačio. U početku je bila stidljiva, ali je on brzo uspeo da je oslobodi nekih predrasuda. O ljubavi je govorio otvoreno i bez ikakvog ustručavanja i šalio se na račun njene uzdržanosti. Ali, nikada nije shvatao njenu potrebu za sigurnošću. Trpezarija se nalazila odmah do kuhinje i bila je nešto malo veća. Vanesa je kupila lep trpezarijski sto i stavi- la ga pored prozora. Odatle se pružao lep pogled na trg Džekson. Ceo trg su zauzeli mladi umetnici koji su tu izložili svoje slike, a oko trga su kružile živopisne kočije koje su vodile turiste u obilazak Francuske četvrti. Vanesa je postavila sto za njih dvoje. Pomisli kako je Rejs prvi muškarac, osim njegovog oca, koji je ušao u njen stan. Uzela je najlepše tanjire i na svaki stavila pripremljenu večeru prelivenu pikantnim umakom. Na vrh je stavila malo peršuna, a njegova zelena boja je bila efektan kontrast umaku. Onda je pozvala Rejsa.. Želiš li kafu sada ili kasnije? - upitala gaje kada je prišao stolu.

Malo kasnije - reče on sedajući. - Ovo lepo izgleda. Hvala. Kada smo poslednji put sedeli za- jedno za stolom? glasno se pitao Rejs. Jako davno. - Grlo joj se steglo. Nije mogla da proguta zalogaj. Odlučila je da promeni temu, jer joj se čini- la opasnom. - Pitam se, Rejse, zašto nisi našao drugi posao? Zašto se i dalje trudiš kada nisi ništa postigao za sve ove godine? To nije sasvim tačno - ispravi je on. - Našli smo nekoliko iscrpljenih bušotina. One mi donose taman do- voljno novca da mogu i dalje da istražujem. Iscrpljenih bušotina? - Nije razumela. Pitala se kako nije više naučila dok su bili u braku. Odjednom joj pade na pamet da se nikada nije trudila da nešto nauči. To su bušotine koje daju malo gasa: ispod šezdeset hiljada kubika. Velikim kompanijama se ne isplati da rade na tim bušotinama, ali, mi još uvek nismo velika kompanija. Da h je to razlog zašto se još baviš bušenjem? To što si naišao na iscrpljene izvore? - Pitala se da li ti izvori predstavljaju mamac za Rejsa. Razmislio je pre nego što je odgovorio. Ovaj posao predstavlja veliki izazov. To je kao kada planinar dođe do visoke planine. Nikada ne znaš kada ćeš otkriti nešto „veliko". A kada jednom otkriješ? - Vanesa je pokušavala da shvati šta ga to stalno tera napred. Uvek su tu nove bušotine - podsetio je. - Kada ti urediš nečiju kuću, da li je tvoj posao završen? Zar ne postoje i druge kuće, druge sobe, koje čekaju na tebe? Da! - Shvatila je šta on hoće da kaže. Ali, u mom poslu nema takvih finansijskih rizika kao u tvom. Pa, to je samo novac - Rejs ravnodušno odmahnu glavom na njenu primedbu. Ti živiš samo za danas, Rejse. Sada imaš trideset šest godina. Priče o mirnoj starosti sada su ti smešne. Ali, šta će biti -

kada budeš imao sedamdeset, i ostaneš bez prebijene pa- re? ubeđivala ga je ona. Odgovor na to pitanje je vrlo jednostavan. - Nasmejao se. - Ja nikada neću ostariti. Kako možeš s tim da se šališ? - iznervirano ga upita Vanesa. Zato što neću s tobom da se svađam - odgovori Rejs. - To je loše za varenje, a i ne želim da upropastim dobru večeru. To baš liči na tebe. - Zbog nečeg su joj krenule suze na oči. Spustila je glavu da ih sakrije. Nikada nisi hteo da razgovaramo o tome. - Spustila je viljušku u tanjir i počela da prevrće hranu. Uvek si mislio da se to tiče samo tebe. Bilo ti je svejedno šta ja mislim. I danas smo razvedeni - glas mu je bio grub. - Nije važno kakva će biti moja starost. Ti se brini za sebe, a mene pusti da živim kako ja hoću. Eto, i dalje izbegavaš razgovor - sa gorčinom odgovori Vanesa. Hrana joj je odjednom postala neukusna i ona izgubi apetit. Zašto se jednom ne pomiriš s tim da smo različiti? - Rejs je pogleda pravo u oči. U vazduhu se osećalo otvoreno neprijateljstvo. Vanesa je jedva disala. Bila je tako napeta da je osećala kako joj živci podrhtavaju. Uvek se sve ovako završi. - Podiže pogled prema Rejsu. U njegovim zelenim očima se video bol. Čim smo zajedno duže od pet minuta, već se posvađamo. Rejs se složi. Oboje imamo ožiljke koji su još uvek sveži. I dobro znamo kako da povredimo jedno drugo. Ne želim da se svađam. Sve je to prošlost. Sada imam dobar posao, lep stan i mnogo prijatelja. Nas dvoje više nismo u braku i mogli bismo bar kulturno da se ponašamo jedno prema drugom. Možda između nas nije sve svršeno - zamišljeno reče Rejs. - Možda vatra nije sasvim ugašena već i dalje tinja. Treba joj

samo malo, pa da se ponovo rasplamsa. Priznaj, Vanesa to i sama osećaš. To nije moguće! Nije želela da prihvati tu mogućnost. Već je jednom živela u toj buktinji. Više za to nije imala snage. Ustala je i odgurnula stolicu. Izvini za momenat. Idem da vidim da li je provrila voda za kafu.

IV Kafa je bila samo izgovor. Njegove reči su je toliko uznemirile daje morala da pobegne iz sobe i prekine razgovor. Stala je pored štednjaka i čvrsto se uhvatila za njega. Drhtala je celim telom. U njoj su se borila različita osećanja: gorčina, odbojnost prema njemu i bol. Nije znala zašto Rejs ovako utiče na nju. Nije mogla sebi da oprosti što je dozvolila daje on toliko uznemiri. Zašto ga je uopšte pozvala na večeru? Iz sažaljenja? Kako je mogla da ga žali posle svega? Iza njenih leđa se začuše koraci i Vanesa je znala da više nije sama u kuhinji. Osetila je kako njegov pogled prelazi preko njenih leđa i vraća se na njenu kosu. Saznanje da je on posmatra dovelo je do toga da je još više drhtala. Brzo je otvorila viseći ormarić i izvadila dve šoljice. Kafa je gotova. - Trudila se da joj glas zvuči mirno, ali on je zadrhtao. Da uspem kafu? Odjednom oseti Rejsove ruke na svojim ramenima. Ukočila se od tog dodira koji joj je bio toliko poznat. Osećala je toplinu njegovog tela i činilo joj se da je sasvim blizu nje. Ostavi kafu - odgovori Rejs tihim, promuklim glasom, prepunim čežnje. Zar još nisi shvatila zašto se svađamo od momenta kad smo se sreli?

Ne - jedva je uspela da izgovori. Stajala je potpuno ukočeno dok joj je disanje bilo ubrzano, a srce kao da je htelo da joj iskoči iz grudi. Nije se usuđivala da se pomeri. Zato što smo oboje hteli da ovo izbegnemo. - Ruke su mu polako krenule naniže, preko njenih mišića. Bili smo sigurni dok smo se prepirali. Da smo prestali, shvatili bismo da još uvek želimo jedno drugo. Rukama je blago povuče unazad. Pokušala je da protestuje, ali iz njenih otvorenih usta nije bilo glasa. Osećala je njegov dah na kosi, a miris u jegovog losionaje opijao i uništavao svaki njen otpor. Sakupila je snagu, čvrsto rešena da ovo prekine. Taman kada je htela da se otrgne, oseti njegove ruke na svom vratu. Osećaj zadovoljstva bio je toliko jak, da se Vanesa sasvim opustila i zaboravila na otpor. Odjednom, njegove ruke je stegoše oko struka i okretoše ka njemu. Našla se naspram njegovog čvrstog i mišićavog tela. Rejs je nasloni na svoje grudi. Želim te, Vanesa - duboko je disao. Usnama je prelazio preko njenog vrata, mrseći joj kosu. - Nikada nisam prestao da te želim, mada sam to stvarno pokušavao. Prestani! - Nije želela da sluša njegove reči. Bojala se da će popustiti, mada je znala da je već kasno. Osetila je Rejsove ruke na svojoj svilenoj bluzi. Vanesa je stajala, paralisana jačinom svojih osećanja. Zaboravila je da on više nema prava da je miluje na takav način. -I ti mene želiš. Osećam to... - Stegnuo je još jače i privukao sasvim uz sebe. Ne, ne želim te. - Njen razum ga nije želeo, jer je znala da bi je on opet učinio nesrećnom. Ali, njeno srce ga je želelo. Mrzela ga je zbog načina na koji je milovao i kojim je slamao njenu volju. Terao je da prekrši sva obećanja koja je sebi dala. Zašto nećeš da priznaš da ti je stalo do mene? - Glas mu je bio grub i nestrpljiv. - Nisi iskrena. Strast nije nikakva sramota. Ljubav je nešto lepo... Ti nikada nisi prema meni osetio ljubav- sa gorčinom je rekla. - Samo strast. A strast možeš da osetiš prema bilo kojoj drugoj ženi. To si i dokazao otkada smo se razveli. -

On je snažno odmače od sebe i pogleda pravo u oči. Podigao je prst i počeo da prelazi preko njenog lica i zadržao se na njenim usnama. Nijedna od tih žena nije bila kao ti, Vanesa. Nisu ti bile ni blizu. I nije ih bilo toliko mnogo koliko ti misliš. Nadao sam se da ću jednog dana sresti neku ženu koju ću voleti kao tebe, ali, nisam je našao ni posle četiri godine traženja. I dalje je milovao njene usne i Vanesa se, pobeđena, zaljubljena, ponesena njegovim dodirom privije uz njega. Sa prigušenim uzvikom trijumfa, Rejs je stegne jače. Uhvati jednom rukom njenu glavu i prinese svoje usne njenim. Poljubac je u sebi nosio snagu njegove strasti. Nije mogla da se odupre vatri koju je u njoj probudio. Osetila je otkucaje njegovog srca. Više nije mogla da se obuzda. Samokontrola joj je visila o koncu. Posle dugog poljupca, bila je bez da- ha. Oči su joj ostale zatvorene dok je ljubio po celom licu. Želim da te zauvek držim u svom naručju, Vanesa. Želim da osetim tvoje telo blizu svog. Osetilaje kako pokušava da joj otkopča bluzu. Nije je pitao da li ona to želi. Baš kao i pre, ni sada mu nije stalo do nje. Znala je da će zažaliti ako provede ovu noć s njim. - Nemoj - njeno odbijanje nije zvučalo ubedljivo, pa ona viknu jače. - Nemoj! Blago gaje odgurnula i odmakla se od njega. Njen otpor ga je potpuno iznenadio. Ona je tako brzo pošla unazad da je za momenat ostao sa podignutim rakama. A, kada je video da zakopčava dugme koje je on uspeo da otkopča, pogled mu se smrknuo. Šta je to sada? - zagrmi on. Ne želim da vodimo ljubav - hrabro ga je pogledala n oči koje su sevale od besa. Trudila se da izgleda odlučno, a u stvari je žudila za njegovim rakama. Nalazimo se u pogrešnoj prostoriji, zar ne? – Rej pogledom pređe po kuhinji. Ostavi me na miru - glas joj je bio oštar.

Rejs je odjednom uhvati za ruku i povuče za sobom. Nije obraćao pažnju na njeno otimanje. Nju uhvati panika. Vukao je prema spavaćoj sobi. U sobi je bio samo jedan prozor. Napolju je polako padao sumrak, a u so- bi se jedva nazirao nameštaj. Međutim, bilo je dovoljno svetlo da se vidi gde stoji krevet. Rejs za trenutak zastade, a onda je naglo gurnu prema krevetu. Vanesa izgubi ravnotežu i svom snagom poleti prema krevetu. U poslednjem momentu se uhvati za drveni ram kreveta i instinktivno pokuša da se sakrije iza njega. On je stajao na sredini sobe i besno je gledao. - Šta sada ne valja? - grubo je uzviknuo. - Verovatno je suviše svetlo za tebe! U tri koraka priđe prozoru i spusti roletne jednim potezom. U sobi nastade potpuni mrak. Vanesa zaustavi dah. Zavladala je tišina i da Rejs nije nosio belu košulju, ne bi znala gde se nalazi. - Kada si me napustila - njegov glas preseče vazduh - onda kada si mi bila najpotrebnija, zarekao sam se da me nikada više nećeš tako povrediti. Ni ti, ni bilo koja druga žena. Bilo mi je veoma teško... Njegove optužbe su se zarivale u nju poput. noža, ali, ona uspe da priguši jecaje. - Sada ću ja biti taj koji će otići. - Glas mu je bio hladan i prezriv. - Ja sam taj koji te više ne želi. Vanesa je čula njegove korake, ali nije verovala da on stvarno namerava da ode. Kada je čula tresak ulaznih vrata, zaprepašćeno je klonula na krevet. Nešto slano joj kanu na usnu. Oseti kako joj suze nezadrživo klize niz lice Tri naredne nedelje, Vanesa je bila kao polumrtva. Ništa joj nije bilo važno. Živela je naizgled kao i dosad: išla je svaki dan u radnju i izvršavala sve obaveze, prihvatala je sve pozive na zabave... Međutim, ni u čemu nije uživala. Bila je tiha i potištena i nije imala snage da se odupre mušterija.- ma. kada-bi napravile pogrešan izbor. Filip Kantrel je izašao iz bolnice pre dve nedelje, ali ga je ona i dalje redovno posećivala. Kada je pozvao na večeru u petak uveče, prihvatila je bez neke naročite želje da ide.

Tačno u pola osam je bila pred ho- telom u kom je trebalo da večeraju. Auto je ostavila ispred hotela i dala je ključeve portiru da ga smesti na hotelsko parkiralište. To je bio star i otmen hotel, poznat po odličnoj kuhinji. Malo je zastala kada se setila prvog puta kada je ovde večerala. Onda je bila s Rejsom. Oduševio je izgled i elegancija hotela, a on se samo smejao i šalio na način koji je uvek nervirao. Vanesa pređe pogledom po velikom foajeu. I zidovi i pod su bili od skupocenog mermera. Izgled je bio toliko savršen da je njeno oko stručnjaka bilo potpuno zadovoljeno. Duboko je uzdahnula i krenula ka ulazu u restoran. Na vratima je stajao konobar koji se učtivo nakloni i pozdravi je. Dobro veče - Vanesa mu odgovori automatski. - Imam zakazanu večeru sa gospodinom Filipom Kantrelom. On vas očekuje, gospođo Kantrel - reče konobar i ponovo se nakloni. Izvolite za mnom. Svi gosti su bili elegantno obučeni i potpuno su se uklapali u otmeni izgled hotela. Konobari su se kretali nečujno i kao da su pokušavali da budu potpuno nevidljivi. Bilo je toliko tiho da se čuo čak i tihi šum male fontane. Kada je primetio, Filip ustade sa stolice. Ona se osmehnu kada primeti kako sada dobro izgleda. Bilo je neverovatno da je pre tako kratkog vremena doživeo srčani udar. Jedino mu je kosa bila nešto više seda, ah, to mu je čak dobro i stajalo. Odlično izgledate - Vanesa ga poljubi u obraz i sede na ponuđenu stolicu. Odlično se i osećam - odgovori on. Ali, odmah da ti kažem da moram biti kod kuće u deset sati. To je jedna od doktorovih naredbi! A mislio sam da više nikoga ne moram da slušam. U početku su razgovarali o svakodnevnim stvarima. Povremeno bi ih prekidao konobar, donoseći im vinsku kartu i meni. Vanesa je malo govorila i samo klimala glavom kada je to bilo potrebno. Filip podiže čašu. - Da nazdravimo mom prvom izlasku u grad i ljupkoj dami koja je sa mnom.

Vanesa zamišljeno klimnu glavom i proba izvrsno belo vino. Jeste li sigurni da vam lekar dozvoljava alkohol? Samo jednu čašu na dan - tužno odgovori on - tako da ćeš morati da popiješ ostatak vina sama. Mislim da neću moći - promrmlja ona. U međuvremenu im je konobar doneo predjelo i kada su završili, servirao je glavno jelo. Vanesa je zadivljeno gledala lepo garniranu ribu prelivenu sosom od škampa i rakova. U poslednje vreme nije imala apetit, ali sada začuđeno primeti da joj riba veoma prija. Ako večeras osetim bolove u grudima, neću znati da li su od lošeg varenja ili je to novi srčani udar – zaključi Filip, očigledno uživajući u svakom zalogaju. Nemojte tako da se šalite - blago je protestovala Vanesa. Filip je pogleda. - Šta je s tobom, Vanesa? - Pomno je proučavao njeno lice. - Večeras si izuzetno tiha. Uopšte ne ličiš na sebe. Treba da uzmem još malo vina - ona se neubedljivo nasmeši dok je pri- nosila čašu usnama. Ne, nešto drugo je u pitanju. - On odmahnu glavom. Nešto te muči. Imaš li nekih problema na poslu? Posao je ne može biti bolje - iskreno odgovori ona. Pa, šta je onda? Jesi li umorna? Možda suviše radiš? Jedan Filipov pokret je podseti na Rejsa i ona brzo spusti glavu. Verovatno sam malo umorna - pretvarala se da je to razlog njenog neraspoloženja. Nije želela da mu objašnjava šta je muči. - Ova sedmica mi se nešto odužila. Treba dobro da se odmoriš za vreme ovog vikenda - reče on. Potrudiću se. - Igrala se priborom za jelo, trudeći se da izgleda ravnodušno. - Da li ste skoro videli Rejsa? Filip spusti viljušku na rub tanjira i pažljivo je pogleda. Svratio je kod mene na sat vreme- na kada su me pustili kući, a baš juče smo razgovarali telefonom. Stvarno? - želela je da čuje nešto više o tome. Izgleda da je moj srčani udar ipak doneo i nešto dobro reče Filip.

Primorao te je da se ponovo sretneš sa Rejsom. Donedavno, njegovo ime nismo nikada spominjali u raz- govoru. Mili mi je što konačno možemo normalno da razgovaramo o njemu, Vanesa. Mislim da Rejs i ja nikada nećemo moći da budemo prijatelji! Bilo joj je žao zbog toga. Ironično se nasmejala. Njihov odnos je zaista bio čudan. Prvo su se strasno voleli, a posle je ljubav prerasla u mržnju. Ali, nikada nisu bili prijatelji. Razvedeni parovi retko mogu da budu prijatelji - složi se Filip. U pravu ste. - Vanesa nije želela da priča o tome. - Kako je Rejs? Dobro je - njen svekar klimnu glavom. - Kaže da su došli do željene dubine kod „Veprove glave". Prvi testovi su pokazali da ima prirodnog gasa. Vanesu su novosti obradovale. Oči joj zasjaše. - Pa, to je divno! Još je rano da se radujemo - opomenu je Filip. - Testovi još nisu pokazali da li gasa ima u dovoljnim količinama. Ali, to što su uopšte pronašli gas je dobar znak, zar ne? Vanesa se namršti. Bilo joj je žao što ne zna više o Rejsovom poslu. Šanse da će naići na izvor sa milion barela nafte ili isto toliko prirodnog gasa su pedeset prema jedan. Sama činjenica da ima tragova gasa ne znači mnogo. Shvatam - promrmlja ona. - Kada će saznati da li je izvor bogat? Za dve nedelje... možda i duže. To zavisi od mnogo stvari. - Filip je uzdahnuo, a lice mu se smrklo. Sećam se jednog bučaša iz Kanade. Naišao je na nalazište gasa koje je moglo da opskrbi ceo jedan grad. Ali, taj gas nije mogao da gori. Još ne znam da li su ti bušači posebna vrsta ljudi... ili ludaci. Mislim da je to posebna vrsta ljudi - Vanesa odgovori posle kraćeg razmišljanja. Možda si u pravu - nasmeši se Filip. Rejs je odjednom porastao u njihovim očima. -

Nastupi tišina. Vanesa je grickala usnu, razmišljajući da li da poveri svekru svoje sumnje. Filipe - poče oprezno. - Šta mislite, da li sam pogrešila što sam napustila Rejsa? On naglo udahnu vazduh i iznenađeno je pogleda. Ti to najbolje znaš. Mene samo interesuje vaše mišljenje - objasni mu Vanesa. Time nećeš ništa postići - reče on. Znam... tada sam bila sasvim sigurna da sam u pravu. Sada više ne znam - priznade ona. Draga Vanesa - Filip je uhvati za ruku. - Niko ne može da kaže da nisi bila u pravu. Dužnost muškarca je da se brine o budućnosti svoje porodice. A Rejs ima takav posao da je to praktično nemoguće. Nije bilo fer od njega što je tražio dati štediš dok je on bukvalno prokockao sve što ste imali. Sve ja to znam - nije je to bunilo. Ali, i on je sve izgubio. Osećam se kao pacov koji je napustio brod čim je brod počeo da tone, a kapetan je otišao zajedno sa brodom. Vanesa, ti si mi kao ćerka - Filip je privrženo steže za ruku. - Stvaino mislim to što kažem. Stalo mi je do tebe kao i do Rejsa. Ti čak više ličiš na mene nego on. Ja ne bih mogao da podnesem takav način života - da nikada ne znam šta me čeka sutra. To ne možeš ni ti. Ali, da li sam se ja dovoljno trudila? - Vanesa nije mogla da suzbije osećaj krivice. Smatram da jesi. - On podiže obrve. - Kaži mi, otkuda sada to? Je li to zato što si ponovo videla Rejsa? Delimično - priznade ona. - Ali, i zato što je on nešto rekao. Šta ti je rekao? - mirno upita Filip. Optužio me je da mi je bilo drago kada nije našao naftu i kada je sve izgubio. Gluposti! - Filip odbaci i samu pomisao na to. Pusti njenu ruku i nasloni se na stolicu. -

Ali, nije - Vanesa podiže glavu i pogleda ga. - Meni jeste bilo drago, ali zato što sam mislila da će se konačno manuti tog posla i zaposliti se kod vas u banci. Tek kada sam videla da sam u zabludi, napustila sam ga. Mislila sam da će se odreći bušenja ako me stvarno voli. Vanesa, nisi fer prema sebi - po- kuša da je ubedi Filip. -Da ste ti i Rejs još uvek u braku, misliš li da bi sada bilo drugačije? Verovatno ne bi - uzdahnu ona. Rejs nije mogao da shvati njenu brigu za sutrašnjicu. Osmehnula se sa gorčinom. - Ali, to neću nikada saznati, zar ne? Materijalni problemi su razorili više brakova nego preljuba - reče Filip. - Vaš sigurno nije prvi. - Onda je namerno promenio temu. - Ostavi malo mesta za slatkiše. Ovde služe najbolju pitu u gradu. -

V Vanesa pogleda kroz prozor. Po izduženim senkama se videlo da je već kasno popodne i sve je izgledalo nekako smireno. Ona pomisli kako bi bilo lepo da je sada napolju i da može da se šeta ispod raskošnih krošnji starog drveća. Duboko uzdahnu i pokuša da se smiri. Trudila se iz sve snage da ne pokaže svojoj mušteriji šta o njoj misli. Ali, ja uopšte nisam htela tako nešto - gospođa Perez odbaci dva uzorka tapeta koje joj je Vanesa ponudila. - Zar nemate ništa drugo? Kako da ne - Vanesa se ljupko nasmeši. Po njenom mišljenju, oba uzorka su bila savršena. Gospođa Perez ne zna šta hoće, ljutito pomisli Vanesa. Žena je želela da potpuno preuredi svoju kuću sa četrnaest soba, i poslednja dva i po sata su provele raspravljajući o jednom od bezbroj kupatila. Želim nešto atraktivno i neobično - reče žena, glasom u kome se osećalo nestrpljenje. Vanesa prevrnu očima i izbroji do deset.

Ružičasta i crna bi bile veoma atraktivna kombinacija reče ona i oseti kako je polako obuzima očajanje pri pomisli koliko će još posla imati sa tom ženom. Žena zatrepta očima i počne da okreće bisere oko vrata. Crni mermerni stubovi i ružičaste pločice - glasno je razmišljala. Na licu joj se pojavi izraz zadovoljstva. - To bi bilo dobro. Uveravam vas da to nema niko drugi u Nju Orleansu promrmlja Vanesa i pozove Karlu. Karla nečujno uđe u sobu. Izvolite? Gospođa Perez bi volela da vidi uzorke mermera. I hoćete li da nam donesete još malo kafe? Razgovor je obećavao da će trajati mnogo duže nego što je mislila i kafa joj je sada bila i te kako potrebna. U tom momentu se vrata na radnji otvoriše. Vanesa je znala da će Karla primiti mušteriju, ali se iz radoznalosti okrete da vidi ko je to ušao. Spazila je visokog, crnokosog čoveka u odelu sa kravatom. Zapanjena, prepozna Rejsa. Nikada dosad nije ga videla tako obučenog i doteranog. Zadovoljstvo što ga vidi pokazalo joj se u očima. Sasvim je zaboravila koliko je bogata gospoda Perez važna mušterija i koliko bi novca mogla da ostavi u kasi. Ne obraćajući pažnju na gospođu Perez, ustala je da pozdravi Rejsa, a na licu joj se videla dobrodošlica. Nesigurno se nasmeši. Zdravo, Rejs - glas joj je bio pro- mukao. On krenu prema njoj i Vanesa shvati da nešto nije u redu. Pogled mu je bio ukočen, a hod nesiguran. Osmehivao se nekako čudno. Srećna godišnjica, draga! - rekao je glasno i podigao neotvorenu flašu šampanjca u znak zdravice. - Pomislio sam da bi bilo lepo da je proslavimo. Vanesa ga zbunjeno pogleda. Šta mu je, pomisli. Danas nije njihova godišnjica braka. Venčali su se u martu,a ne u julu. Dobili ste posetu? - upita gospođa Perez, zainteresovano posmatrajući Rejsa. Rejs Kantrel - predstavi se Rejs pošto je Vanesa oklevala. -

Kako je lepo što se setio vaše godišnjice, gospođo Kantrel reče pomalo zavidljivo. - A ja moga muža moram da podsetim bar mesec dana unapred da bi se toga setio. -Ja sam oduvek pamtio datume, zar ne, draga? - nastavi Rejs tim izmenjenim glasom. Onda joj priđe i uhvati je oko struka. Tek tada Vanesa Oseti jak miris alkohola Shvati da je Rejs pijan i talas nezadovoljstva prođe njenim telom. Morala je što pre da ga ukloni ndavde da gospođa Perez ne bi primetila u kakvom stanju se on nalazi. - Hoćete li da nas izvinite za trenutak, gospodo Perez? - zamok ona, osećajući da se on sve više naslanja na nju. Obuhvatila ga je oko struka, nadajući se da će gospođa Perez to protumačiti kao izraz ljubavi. Dok ga je vodila prema kancelariji, shvatila je zašto je Rejs hodao tako nesigurno. Kada su ušli unutra, Vanesa je bila van sebe od ljutnje. Skoro je osramotio pred tako važnom mušterijom. Bilo je neoprostivo to što se pojavio na njenom radnom mestu pijan. Grubo skide njegovu ruku sa svog struka i vrati se da zatvori vrata. Krajičkom oka je videla kako se Rejs zaljuljao i uhvatio za sto da ne bi pao. Vanesa prezrivo skupi usne. Kakav je to način da ovakav upadaš u moju radnju? Trudila se da govori tiho da je ne bi čuli u sobi. - Jesi li to namerno uradio da bi mi rasterao mušterije? Ne znam o čemu govoriš. - Pogled mu je i dalje bio prazan, ali lice mu se smrači. Ti si pijan... eto o čemu govorim! - viknu ona. Tačno, malo sam popio - Rejs sleže ramenima. - Počeo sam da slavim, pa sam odlučio da dođem kod tebe da slavimo zajedno - nasmešio se. Zašto ne odeš negde da se istrezniš? - Vanesa je postala nestrpljiva. To ne mogu da uradim. Polako odmahnu glavom i opet podiže flašu. - Ti i ja treba da proslavimo našu godišnjicu. Toliko si pijan da ne znaš ni koji je dan, a kamoli koji je mesec - prezrivo reče Vanesa. - Naša godišnjica braka je u martu. -

On na to zviznu. - Luckasta devojko... Kako si mogla da. zaboraviš ovako važan datum? Danas je godišnjica našeg razvoda. Ona zaprepašćeno pogleda zidni kalendar. Bio je u pravu. Danas je tačno četiri godine od kako su se razveli. Sasvim je zaboravila na to. Hajde - Rejs se naže prema njoj i uhvati je za ruku. - Danas ćemo ti i ja da slavimo godišnjicu ovog važnog događaja. Govorio je polako da bi mu reči bile razumljive. Toliko se dobro kontrolisao da je Vanesi bilo nemoguće da od- redi koliko je popio. Oduprla se njegovom pokušaju da je odvuče do vrata. Ne mogu sada da idem - protestovala je. - Čeka me mušterija. Ne mogu tek tako da je ostavim. A kako si mogla mene da ostaviš? - Rejs se malo zaljulja. - Ja sam bio tvoj muž, a ona je samo kupac. Ja ću je oterati. Pusti Vanesinu ruku i krenu ka vratima. Ona s užasom shvati da se on ne šali. Brzo se ispreči između njega i vrata. Ko zna šta bi Rejs mogao da kaže u ovakvom stanju. Rejse, molim te, nemoj da praviš probleme - zamoli ga. Hoćeš li onda poći sa mnom? - upita je. - Rezervisao sam mesto kod „Antoana", a tebi uvek treba dva sata da se spremiš. Vanesa uzdahnu. Shvatila je daje Rejs ucenjuje, ali nije imala izbora. Ako ne pristane da pođe s njim, on će biti u stanju da. svašta kaže gospođi Perez. Vrlo je dobro znao šta radi. Vanesa stisnu zube i pokuša da se smiri. U redu - složi se ona. - Sačekaj dok se izvinim gospodi Perez. Idem s tobom... da se ne bi predomislila. - Rejs u nju nije imao poverenja. Nema potrebe, neću se predomisliti - odgovori ona, ali je po izrazu njegovog lica videla da ga neće lako odvratiti. Gospođa Perez je moja mušterija, zato pusti mene da joj ja objasnim - insistirala je. Rejs se nakloni i galantno je propusti. Onda nesigurno sede na rub Karlinog stola.

Kada je Vanesa ušla u sobu, gospođa Perez je stajala i mahala svilenim rukavicama. Jako mi je žao što ste morali da čekate - počela je da se izvinjava Vanesa. Nema veze - odgovori žena. - Ni- sam ni primetila koliko je kasno. Kćerka i zet mi dolaze na večeru, tako da bismo mogle danastavimo sutra... recimo oko dva. Da h vam to odgovara? Vanesa nije mogla da poveruje u svoju sreću. - Odlično! Dakle, sutra u dva! - Klimnula je glavom, još ne dolazeći sebi od iznenađenja. Zatim je krenula da isprati ženu do vrata. I srećna godišnjica! - nasmeši joj se žena. U tom momentu Rejs siđe, zatetura se i uhvati se za sto da ne bi pao. Karla ga je zbunjeno posmatrala i nije mogla da oceni ko bi to mogao biti. Hvala što ste mi dozvolili da upotrebim vaš sto. - Rejs namignu devojci, svestan da je ona suviše zbunjena da odgovori. Nagnu se prema Karli. Je li vam skoro neko rekao da ste lepi? Karla pocrvene i pogleda u sto. Onda se Rejs polako uputi ka Vanesi, trudeći se da ide pravo. Uhvati je ispod ruke i povede ka vratima. Prvo idemo u tvoj stan da se presvučeš - reče on. - Onda ćemo načeti ovo piće i početi da slavimo. Vanesa se okrete i pogleda u svoju zabezeknutu sekretaricu. Hoćete. li vi da zaključate umesto mene, Karla? - zamoli je. Izašli su iz klimatizovane radnje na ulicu. Zapahnuo ju je vreli vazduh, prepun vlage. Vanesa uzdahne. Leta u Luizijani su uvek bila nepodnošljiva. Osećali su se kao da su odjednom ušli u saunu. Rejs skoro izgubi ravnotežu i uhvati se za Vanesu da ne bi pao. Drži ovo. - Pruži joj flašu šampanjca. - Moram da nađem ključeve. Vanesa je posrnula kada se Rejs još više naslonio na nju. Gde si parkirao kola? - upita ga. On zamišljeno zastade i počeša se po glavi. Onda produži. - Ma lako ćemo ga naći, To je jedini kamion na parkingu.

Idemo mojim kolima - odlučno reče Vanesa. - Ionako nisi u stanju da voziš. Jedva ga je dovela do kola. Toplota mu je još više otežavala kretanje i on dvaput lupi glavom, pokušavajući da uđe u kola. Kada su konačno krenuli, ona odahnu. Da li još uvek imaš onu plavu haljinu? - Rejs se okrete prema njoj. - Onu večernju? Vanesa je tačno znala na koju on haljinu misli. Bila je to jedna divna haljina od plave svile i oduvek mu se najviše sviđala. Nemam - slaga ona. Pomislila je kako je on došao kod nje samo zato što je pijan i zato nije htela da mu ugađa. To je bila stvar ponosa. Šteta - Rejs žalosno odmahnu glavom. - Mislio sam da baš nju obučeš. Kao u stara, dobra vremena - ironično prošaputa ona, ali, Rejs nije osetio njeno ogorčenje. Vanesa nije imala nameru da bilo gde izađe s njim, ali nije htela da se prepire u kolima. Njen stan je bio blizu radnje, ali se vožnja otegla, jer je saobraćaj bio veoma gust. To je bilo vreme kada su se ljudi vraćah s posla. Kada su konačno stigli, Vanesa je pomogla Rejsu da izađe iz kola, uprkos njegovom protivljenju. Nervirao je tako pijan, ali joj nije ništa vredelo da se nervira. Nekako ga je uvela u stan i postavi- la na stolicu. Kada je pokušao da ustane, ona mu naredi. Ne pokreći se s mesta! Idem da skuvam kafu i pokušam da te otreznim. Rejs klonu nazad u stolicu. Vanesa nestrpljivo uzdahnu i pođe u kuhinju. Stavi duplu meru kafe da bi kafa. bila jača. Odjednom se trže, jer oseti na sebi nečiji pogled. Okrete se i spazi Rejsa na vratima. Bolje počni da se spremaš - reče on. Tek kada skuvam kafu. Pravila se da se slaže sa njegovom namerom da izađu. Rejs je toliko dobro izgledao u tamnom odelu, da Vanesa za momenat zažali što stvarno neće izaći. Osećala je duboku potrebu da -

bude s njim. Ako bude hteo da me izvede kada se otrezni, pomisli ona, poći ću. Zašto ne možeš da me voliš onakvog kakav jesam? - U očima mu se video bol. - Zašto si pokušala da me promeniš? Nisam - branila se ona, ali, znala je da je on u pravu. On odmahnu glavom. Znam da si želela da budem drugačiji. Htela si da me pretvoriš u kopiju mog oca. Nisam - neubedljivo se branila. - Ali, tvoja firma je sve lošije stajala i... Ali nije propala - prekide je on. Bilo je teško neko vreme ali... On se vrati na prethodnu temu. Znala si kakav sam bio pre nego što smo se venčali. Objasnio sam ti vrstu mog posla. Rekla si da ti to ne smeta. Vanesa pokuša da izbegne njegov optužujući pogled. - Znam priznade. Mislila sam da ću se navići na tvoju stalnu odsutnost, ali sam se prevarila. I onda si me napustila - kiselo se osmehnu Rejs. - A sada proslavljamo četiri godine od razvoda. Vanesu je iznenadio miran glas kojim je govorio o razvodu. Prvi put su razgovarali o sebi bez teških reči. To nije fer, pomisli ona. Zašto on mora da bude pijan da bi mogli normalno da razgovaraju? Da, sada smo razvedeni - oštro mu odgovori i pogleda u šoljicu koju je držala u ruci. Kafa je u tom momentu bila gotova i ona se okrete da uzme džezvu. Krajičkom oka primeti kako Rejs traži nešto na čega bi mogao da se osloni. Već je kasno - upozori je on. - Ako hoćeš da stignemo na vreme kod „Antoana", moraš početi da se spremaš. Znam. I dalje se pretvarala da želi da izađu. Okrete se prema njemu, uze mu iz ruke flašu šampanjca i pruži mu šoljicu kafe. Popij to! - naredi mu. On poslušno podiže šoljicu ka usnama i skoro je ispusti.

Suviše je vrela. - Stavi šoljicu na sto i provokativno je pogleda. Hoćeš li da ti napunim kadu? Ne, hvala. Sama ću. - Odbila ga je, ali joj je srce brže zakucalo. - Ti samo pij kafu, a ja ću se već spremiti. Ne - Rejs odmahnu glavom. - Ako te pustim da se tako vučeš, nećemo stići na vreme. To već znam iz iskustva. Bilo je tačno da je Vanesi nekada bilo potrebno dosta vremena da se spremi za izlazak, ali otkako je počela da vodi svoju radnju, postala je mnogo brža. Sada je drugačije - odgovori mu. - Mogu da se okupam i obučem za dvadesetak minuta. Rejs je pogleda skeptično. Neću da rizikujem. Pomoći ću ti da se skineš. Vanesa je stajala pored zida i nije imala gde da uzmakne kad je on pružio ruke prema njoj. Brzo odgurnu njegove prste sa svoje bluze. Ne treba mi tvoja pomoć, Rejse. - Protestovala je pomalo ljutito, ali njen otpor je izazivao sasvim drugačiji efekat. Njega je zabavljalo njeno ponašanje. - Uzbuđena si! - viknuo je Rejs. Slušaj, Rejse. Ako obećaš da ćeš popiti kafu, ja ću se odmah skinuti i otići u kupatilo da se okupam. Važi? Rejs spusti ruke s izrazom uvređenog deteta. U redu, popiću kafu ako ti je to toliko važno. - Podigao je šoljicu, ali, nije hteo da otpije ni gutljaj sve dok ona nije krenula. Vanesa nesvesno poravna suknju i bluzu i krenu prema kupatilu. Za trenutak zastade na vratima. Hoću da popiješ svu tu kafu što sam skuvala - reče mu. Ni onda nije sigurno da ćeš se otrezniti. Razumem. Rejs se nasmeja i nakloni se. Njoj se nije dopao njegov osmeh. U tišini spavaće sobe, Vanesa se opusti. Nije ni znala koliko je bila napeta u Rejsovom društvu. Oraspoloži je pomisao na toplu i mirišljavu kadu. Znala je da bi Rejs bio u stanju da je obučenu ubaci u kadu ako ne požuri. -

Uđe u kupatilo da uzme kućni ogrtač i pusti vodu u kadu. Onda se vrati u sobu. Nikakav zvuk se nije čuo iz kuhinje i Vanesa nije bila sigurna da li je to dobar ili loš znak. Kada se skinula, ponovo je ušla u kupatilo i sačekala da se kada napuni. Voda je bila umereno topla, baš po njenoj želji, i Vanesa oseti zadovoljstvo. Ležala. je mirno izvesno vreme, skoro zaboravljajući gde se nalazi. Tada se začu tresak negde u stanu. Vanesa oslušnu, ali se više ništa nije čulo. Ponovo se opusti. Odjjdnom se začuše koraci u njenoj spavaćoj sobi. Približavali su Se kupatilu. Vanesa se ukoči, svesna da nije zakijučala vrata. Do sada nije imala nikakvog razloga da se zaključava, jer je bila sama. Hej,. Vanesa, otvori! – Rejs zalupa navrata. Šta hoćeš? - ukočila se. Pusti me unutra. Trenutak kasnije, Rejs je pokušao da otvori vrata, ali nije dovoljno pritisnuo kvaku, tako da su ostala zatvorena. Vanesa se naglo uspravi i dohvati veliki peškir za kupanje. U tom momentu, Rejs je uspeo da otvori vrata i ušao noseći flašu šampanjca i dve čaše. Pogled mu polako pređe preko njenog nigog tela. Vanesa pokuša da se zakloni peškirom. Malo si se zaokruglila - primeti Rejs zadovoljno. Uspela je da obmota peškir oko svoga tela i izađe iz kade čvrsto ga stegnuvši, Rejs se sinejao. Kakva stidljivost! - rugao Se. - Zaboravila si da smo bili u braku i da dobro poznajem svaki delić tvog tela. Ali, sada više nismo u braku – procedi Vanesa. - Volim da se kupam sama, ako nemaš ništa protiv. E, da znaš da imam - suprotstavi se Rejs. - Mislim da naša proslava treba da počne. Naže flašu da bi napunio čaše, ali ruke su mu drhtale pa se veći deo vi-a prosuo na pod. Ostavi flašu na mašinu za pranje veša i uzme jednu čašu, dopola napunjenu. Nazdravimo četvrtoj godišnjici našeg razvoda - viknu i pruži Vanesi čašu.

Ona uze čašu, ali nije htela da prihvati zdravicu. Smatrala je da to nije događaj koji treba da se slavi. Rejs je svoje vino popio u jednom gutljaju i nasuo sebi drugu čašu. U čemu je stvar? - Primetio je da ona nije ni okusila vino. - Zašto nećeš da nazdraviš? Pa, ti si želela da se razvedemo. Dobro znam šta sam želela - oštro mu odgovori ona. - Ne moraš ti da me podsećaš. Ljutito stavi čašu na stranu i koraknu prema njemu. - A sada želim da izađeš iz mog kupatila. Pošto je stajao blizu nje, Vanesa stavi ruku na njegova prsa i poče da ga gura unazad. Rejs nije imao snage da se odupre. Lako ga je izgurala iz kupatila i zalupila vrata. Zaključala se i zastala, drhteći celim telom. Oči su joj se napunile suzama i ona prinese ruku ustima da uguši jecanje. VI Vanesa nije znala koliko je dugo ležala u kadi, čekajući da bol umine. Kada je odlučila da izađe, voda se već bila ohladila. Pre nego što je izašla iz kupatila, pokušala je da se smiri i pripremi za susret sa Rejsom. U stanu je bilo neobično tiho. Obuzela je panika da je Rejs možda otišao. Mada je bila ogorčena zbog njegovog ponašanja, ipak se brinula, jer je znala da može onako pijan, negde da nastrada. - Rejse - pozva ga i požuri u dnevnu sobu. Nije bilo odgovora. Kada je ušla u so- bu, imala je šta i da vidi. Rejs je ležao ispružen na sofi, a noge su mu bile na stolu. U ruci je držao praznu čašu koja samo što nije pala na pod. Flaša je bila između dva jastuka. Na tepihu je bila velika mrlja, od vina. Rejs je čvrsto spavao i Vanesa primeti da je popio skoro flašu šampanjca. Rastrzana izmedu želje da mu pomogne i ogorčenja koje je osećala, priđe mu i uze mu čašu iz ruke. Stavi je na sto, pa onda podiže i flašu. Glava mu je visila pod nekim čudnim uglom i

Vanesa se za trenutak nade u iskušenju da ga ostavi u tom položaju, jer je znala da bi sutra bio sav ukočen. Dok ga je posmatrala tako uspavanog, odjednom oseti nežnost prema njemu. Oseti potrebu da se brine o njemu. Nije bilo teško skinuti mu noge sa stola, ali kada je pokušala da ga postavi u horizontalan položaj, Vanesa se našla pred skoro nepremostivom preprekom. Rejs je bio visok i dosta težak, tako da se prilično namučila dok je uspela da ga namesti u kako-tako udoban položaj. Skinula mu je cipele i kravatu i otkopčala tri gornja dugmeta na košulji. Pod glavu mu je podmetnula jastuče i pokrila ga ćebetom. Bilo je čudno što je večeras prvi put osetila da mu je potrebna. Rejs je oduvek bio samostalan i sve je voleo da uradi sam. Ta njegova samostalnost je dovodila do ludila, jer se on nikada ni u čemu nije oslanjao na nju, čak ni onda kada mu je preduzeće bilo na ivici propasti. Kada je zatražila razvod, Rejs je ogorčeno optužio da odlazi onda kada mu je najpotrebnija, ali ona u to nije poverovala. Sada se iznenada seti njegovih reči. Napustila ga je zato što je mislila da mu nije potrebna. A kada nekome nisi potreban, to znači da te on i ne voli, razmišljala je Vanesa. Onda uzdahnu i ustade sa sofe. Šta vredi razmišljati sada o tome? Sada je sve gotovo. Posle četiri godine raz- dvojenog života, nije bilo nikakve nade da će se ikada pomiriti. Možda je Rejs bio u pravu. Možda bi i ona trebalo da se napije. Umesto toga, odluči da večera. Posle toga se osećala malo lakše. Kad je oprala posuđe, Vanesa uze knjigu i sklupča se na fotelju pored Rejsa. Pokušala je da se koncentriše na čitanje, ali je više posmatrala Rejsa nego što je čitala. On je spavao dubokim snom, i Vanesa je bila ubeđena da se neće probuditi do jutra. U deset sati ona ustade, ugasi svetlo i ode u spavaću sobu. Zaspala je čim je spustila glavu na jastuk. Usred noći, Vanesu probudi tresak i prigušeno gunđanje. Ona brzo ustade iz kreveta i pođe u dnevnu sobu. Zatekla je Rejsa kako sedi na sofi i trlja glavu, a pored njega, na podu, ležala je lampa koju je srušio.

Jesi li dobro? - zabrinuto ga upita. Kako da ne - odgovori on, zaklanjajući oči od bleska sijalice. - Gde je to prokleto kupatilo? Vanesa pretpostavi kako se sada oseća i nasmeja se. Htela je da se našali, ali, znala je da mu sada nije do šale. Izgledao je grozno, a bila je sigurnada se osećao još gore. Mogu li da ti pomognem da...? Ali on zatvori vrata od kupatila još pre nego što je završila pitanje. Vanesa je gledala u zatvorena vrata.. Pa da, Rejs više nije pijan i ona mu više nije potrebna. Okrete se i vrati u kevet. Posle nekoliko minuta, Rejs je iza- llšao izkupatila i počeo da šeta po spavaćoj sobi. Ona se napravi da spava. Odjednom oseti kako diže pokrivač s nje. Mrdni se - razdraženo joj naredi Rejs. Lako je odgurnuo na kraj kreveta. Kako se usuđuješ? On se već namestio u udoban položaj. -Ako si me ostavila na sofi, mogla si bar da mi pokriješ noge - požali se. - Smrzao sam se. Ja sam te pokrila - odvrati ona - ali nisam kriva što ti je ćebe spalo. Ćuti i spavaj. Rejs zagnjuri lice u jastuk. - Ako nećeš da spavaš sa mnom u istom krevetu, možeš da odeš na sofu. Možda ću baš to i da uradim - odbrusi ona. Možda je i bolje da odeš - odvrati on u istom tonu. - Ko zna, mogao bih te i silovati u pola noći. Glas mu je bio prezriv. Uvređena Vanesa čvrsto odluči da ne ustane iz svog kreveta, ali nikako nije mogla da zaspi. Rejs, opet, nije imao nikakvih problema sa spavanjem. Po njegovom disanju moglo se zaključiti da spava dubokim snom. Kada se okrenuo u snu, Vanesa oseti njegovo telo pored svog. Osetila se zaštićenom i ubrzo se opustila i utonula i ona u san. Uporno zvonjenje sata trže Vanesu iz sna. Rejsova ruka je ležala na njenom struku i on progunđa kada se ona nagnula preko njega. -

Utišaj taj prokleti sat. Vanesa zaustavi alarm i polako ustade. Zar moraš tako da skačeš? - ponovo progunđa on. Ona ga pogleda zbunjeno. Ne da nije skakala iz kreveta, već se jedva izvukla. Ležao je na stomaku sa glavom ispod jastuka.. Bio je pokriven ćebetom i videla su mu se samo ramena preplanula od sunca. Vanesa zaključi da on sada sigurno pati od mamurluka, posle onog silnog alkohola od prethodne večeri. Sada mu se svaki šum činio preglasan i svaki pokret preteran. Odlučila je da ne obraća pažnju na njega. Tako mu i treba, pomisli. Ode u kupatilo da se umije. Kada je posle nekoliko minuta ušla u sobu, Rejs je opet čvrsto spavao. Posle kraćeg razmišljanja, izvadi iz plakara svetložutu haljinu koja je još više isticala njenu crnu kosu. Odluči da uzme i svilenu ešarpu, koja se dobro slagala sa haljinom. Pošto su joj ruke bile zauzete, plakar zatvori nogom. Moraš li tako da lupaš? - progunđa Rejs. Ne lupam - odgovori Vanesa. Ne moraš ni toliko da vičeš - promrmlja, on, ne pomerajući se. - Hoćeš li da spustiš roletne? Smeta ti svetlo? - napravi se naivna. Šta misliš? - zagrme Rejs i pridiže se, ali se odmah spusti nazad uz bolan jauk. Vanesa se zlobno nasmeši. Oseti zadovoljstvo zbog njegovog stanja. Po- želela je da se on oseti isto toliko jadno, kao što se i ona osećala posle njegovog jučerašnjeg ponašanja. Kada se obukla, Vanesa uđe u kuhinju i napravi dosta kafe. Popila je čak tri šolje, da se bolje rasani. Pre nego što je izašla iz stana, uđe u spavaću sobu i pogleda Rejsa. Posle kraćeg dvoumljenja, obrati mu se. Rejse - glas joj je bio ravnodušan. - Ja sada idem. - On nije davao glasa od sebe, ali ona nastavi. Kafa ti je vruća, a u frižideru imaš sendviče. Čulo se neko gunđanje kao odgovor. Pomalo iznervirana, Vanesa pogleda u nepokretno telo i upita se zašto ga ne bi -

izbacila iz kreveta i iz stana? Umesto toga, brzo izađe i zaključa vrata. VII U toku prva dva sata na poslu, Vanesa je obično sređivala račune. Upravo je kontrolisala jedan, kada se začulo kucanje na vratima. Za trenutak, ona pomisli da je to Rejs i da je došao da se izvini, a možda čak i zahvali na gostoprimstvu. Međutim, unutra uđe Piter Benoa, njen pomoćnik. Šarmantno se smešio. Bio je to privlačan mladić koji se ekstravagantno oblačio, ali mu je to dobro pristajalo. Sada je na sebi imao crne uzane pantalone i ružičastu košulju, a oko vrata je vezao crnu, svilenu ešarpu. Imaš li nekoliko minuta, Vanesa? Nije ni sačekao njen odgovor, već je odmah ušao u kancelariju. Sedi. - Nasmeši se ona i pokaza na stolicu. Tražio sam te juče popodne, ali, ti si već otišla. Graciozno sede na stolicu i prekrsti noge. - Nisam bio siguran da li ću te i danas naći. A zašto me ne bi našao? - Ona se malo iznenadila. Pa, Karla je spomenula da si otišla s nekim muškarcem. Nije ni pokušao da sakrije radoznalost. - A čujem i da se govorilo o nekoj godišnjici. Je li ti to nešto kriješ od nas? Karla joj sigurno ne bi postavila ovako intimno pitanje, ali Piter nije imao nikakvih kompleksa. Taj čovek je moj bivši muž. Vanesa nije htela da prikriva stanje stvari. - A juče je bila godišnjica našeg razvoda. -I onda ste otišli da to proslavite - zaključi Piter. - Da li to znači da ćete se pomiriti? Prvo, nismo ništa proslavljali, a drugo, nema ni govora o bilo kakvom pomirenju - iskreno odgovori Vanesa. Sklopi ruke i stavi ih na pisaći sto. Jesi li me zato tražio? On se tiho nasmeja. - Vrlo si taktična, nema šta. I u pravu si, tvoj život je tvoja privatna stvar. - Nimalo se nije uvredio.

Juče sam otkrio da se kaučevi kao onaj što je naručila gospođa Stajn, više ne proizvode. Našao sam jedan jako sličan, ali je vrlo jeftin. Znam da je tvoje pravilo da nikad ne uzimaš stvari lošijeg kvaliteta, ali gospođa Štajn se prosto zaljubila u taj kauč. Ja sam joj objasnio da će se on verovatno raspasti za dve godine, ali njoj to ne smeta. Međutim, prvo sam hteo da razgovaram s tobom. Vanesa odlučno odmahnu glavom. - To ne dolazi u obzir. Sigurna sam da će gospođa Štajn zaboraviti šta je rekla kada se kauč za dve godine stvarno raspadne. Ona iskide stranu iz svog notesa i zabeleži mu ime i telefonski broj jednog čoveka. Ovaj čovek je privatnik i pravi nameštaj po narudžbini. Pozovi ga. Ubeđena sam da će napraviti isti onakav kauč kakav gospoda Štajn želi. Ti se uvek snalaziš, bez obzira šta je u pitanju. - Piter je zadivljeno pogleda. - Sve ti polazi od ruke. Vanesa se tužno nasmeši. Znala je da on nije u pravu, ali nije htela da komentariše. Nije umela da se snađe u svom braku i sve se završilo još pre nego što je počelo. Kada je Piter izašao, ona je nasta- vila da radi. Mada je dan prolazio kao i svaki drugi, Vanesa je stalno bila napeta. Očekivala je da Rejs navrati do nje ili bar pozove. Znala je da mu je kamion parkiran tu u blizini, tako da mu ne bi bio problem da dođe do radnje. U dva sata je došla gospođa Perez. Njena poseta je i danas trajala izuzetno dugo i Vanesa je odahnula kada je žena konačno otišla. Prionula je da sredi sve račune i kada je završila, bilo je već kasno. Već je prošlo sedam kada je stigla kući. Otključala je vrata i umornim koracima se uputila u dnevnu sobu. Sa uzdahom olakšanja skinula je sandale sa visokom potpeticom. Da li uvek radiš tako dugo? Rejs je stajao na vratima od kuhinje. Vanesa se trže iznenađeno. Nije očekivala da je on tu. Oseti kako je obuzima neka toplina. -

Okrenula se prema njemu i pokuša- đđla da ne pokaže svoje zadovoljstvo što ga vidi. On je stajao naslonjen na dovratak, u košulji i pantalonama. Kravata i sako su ležali na stolici. Bilo je očigledno da se osećao kao kod svoje kuće. Mislila sam da si otišao - reče mu Vanesa, sasvim zaboravljajući daje on njoj postavio pitanje. Želiš li da odem? - Podiže upitno obrve. Vanesa oseti kako počinje da se nervira. Nije želela da on ode, već je samo naglas rekla ono što misli. Međutim, Rejs je to odmah preokrenuo. Nisam to rekla - odvrati ona i odmače se od vrata, držeći sandale u rukama. Želiš li da ostanem? - Rejs izmeni pitanje. Na ovo pitanje joj je bilo teško da odgovori. Želela je da ostane, ali se toga i plašila. Krenula je ka sofi, izbegavajući njegov uporan pogled. Kako hoćeš. Pravila se da joj je svejedno. - Ionako ćeš postupiti po svome. Pogladila je kosu da proveri da li joj je frizura u redu. - Kako se osećaš? Jesi li mamuran? Rejs je ušao u sobu. Pomalo. Ali, sada je mnogo bolje - promrmljao je i zaustavio se kraj sofe. Čudim se što me sinoć nisi izbacila iz stana. A mogla si podseti je. - Jer nisam bio u stanju da se branim. To ne bi bilo u redu - odgovori ona. Nije želela da mu prizna koliko je uživala da ga neguje... da mu bude potrebna... Jesi li večerala? - Rejs promeni temu. Nisam. Nisam ni ja. Sinoć nismo ni otišli kod „Antoana". Da rezervišem sto za večeras? - upita je. Vanesa ga pogleda, ali on je izgledao sasvim ozbiljno. „Antoan" je bio jedan od najpoznatijih i najskupljih restorana u gradu, i kada je Rejs juče pozvao da idu tamo na večeru, ona je mislila da je zove zato što je pijan. Ali, sada je bio sasvim trezan.

Opet si pio? - upita ga. - Ti znaš da je to mesto veoma skupo? Stvarno? Rejs je netremice posmatrao. - Ne, nisam ništa pio. Njegov glas je bio nekako čudan. Vanesa ga pažljivo pogleda. Kako možeš da kažeš da ti kod „Antoana" nije skupo? Sem ako... - zastade i odjednom joj nešto pade na pamet. Da nisi našao naftu u poslednjoj bušotini? Rejs je dugo posmatrao pre nego sto je odgovorio. Nije je gledao u oči. Ne, nisam našao naftu. Menije... – Htela je da kaže da joj je žao zbog toga, ali se setila da on ne trpi ničije sažaljenje. Zato je pokušala da zvuči ravnodušno. Šteta! Ali, kao što si i sam rekao, uvek postoje nove bušotine. Možda ćeš na sledećoj bušotini biti bolje sreće. Da li bi ti volela da naiđem na bogat izvor? - Pomno je posmatrao. Kakvo je to pitanje? - zbunjeno upita Vanesa. - Sigurno da bih volela. To si i zaslužio. Da, ti bi to volela. - Cinično je stisnuo usne. Vanesi se nije dopao njegov ton. Znam da se nismo rastali kao naj- bolji prijatelji, ali, ja ti i dalje želim sreću u radu. Nisam „sebična alapača" kao što ti misliš. Rejs se nasmeje. Otkad se ti tako izražavaš? Pa, valjda nisi očekivao da ću zauvek ostati ona ista pristojna i naivna devojčica kakva sam nekada bila - odgovori mu Vanesa. Pa, i nisam - on sleže ramenima. - S obzirom da „Antoan" otpada, hoćeš li da odemo na neko drugo mesto? Nju iznenadi ovaj poziv. Nikada nije znala na čemu je kada je s njim. Malo- pre je skoro uvredio, a sada je poziva na večeru. Na kraju reče: Dobra ideja. -

Možemo da odemo u jedan mali riblji restoran, tu u blizini. Hoćeš li da prošetamo ili da idemo kolima? - upita Rejs. -Taj restoran je u Francuskoj četvrti? - upita Vanesa. On klimnu glavom. Onda je bolje da idemo pešice, jer, ne bismo skoro našli mesto za parkiranje. Slažem se - složi se on. Samo momenat, da obujem sandale. Nagnula se da ih nađe. Sada je bilo veče, i Vanesa je ceo dan provela na nogama. Noge su joj otekle. Uzalud se trudila da zakopča kaiš na sandali. Pusti mene, ja ću - Rejs kleče kraj nje. Posmatrala ga je dok je to radio. Njegova kosa je milovala po nozi, i Vanesa je došla u iskušenje da ga dotakne. Brzo je prekrstila ruke. Rejs podiže glavu i veselo je pogleda. Da nisi ti jedna od Pepeljuginih zlih sestara koja hoće silom da navuče cipelicu? - našali se on. To je moja sandala, prinče - nastavila je u istom tonu. Slatko su se smejali. I ona je rekla da je cipelica njena - šalio se Rejs. Zakopčao je jednu sandalu i uzeo drugu. - Evo, još ova jedna. Vanesa oseti miris njegovog losiona. Ona pogleda na njegovo čisto i uredno lice. Obrijao si se - zaključi, Jesam. Ali, kako? - znala je da u kupatilu nije bilo nikakvog pribora za brijanje. Pa, na uobičajen način - osmehnu se. - U kamionu imam sve što mi je potrebno za održavanje higijene - ob- jasni. Tako znači- Vanesa se odmače od njega. – Nisi imao problema da nađeš mesto gde si parkirao kamion? Juče baš nisi bio siguran. Odmah sam ga našao. Mislio sam da navratim kod tebe u radnju, ali, znao sam da imaš posla. I ja sam pomislila da ćeš možda doći - priznala je ona. -

Sada kad si obula sandale, hoćemo li da krenemo? - Pošao je ka vratima. Vanesa pođe za njim. Sklopili su neku vrstu primirja i ona je odahnula. Pitala se koliko će to trajati. -

VIII Veče je bilo izuzetno lepo. Sunce je upravo zalazilo i Francuska četvrt je izgledala još lepša obasjana njegovim zlatnim zracima. Još uvek je bilo toplo, ali sada je bilo sasvim podnošljivo. Izašli su iz stana i uputili se ka trgu Džekson. Tu je, kao i uvek, bila gužva. Tu su se tiskali turisti, umetnici i svako ko je hteo da uživa u lepom vremenu. Njih dvoje su išli polako i povremeno bi zastali da pogledaju slike nekog od umetnika koji su tu izlagali. Rejs je uhvati pod ruku i povede ka ulici Pirata. Ulica je dobila to ime zato sto su pirati kroz nju vođeni u zatvor. Oboje su uživali u šetnji, posmatrajući četvrt koja je imala veoma bogatu istoriju. Prošli su pored predivne katedrale Sent Lui, a s druge strane je bio Kabildo, koji je bio istorijski muzej. Vanesa je za trenutak pogledala u Rejsov pravilan profil i snažno, gipko telo. Jedan deo nje je uživao u lepoti i arhitekturi Francuske četvrti, a drugi je bio presrećan što je u Rejsovoj blizini. Prošli su pored grupe uličnih muzičara. Zvuk džeza je ispunjavao ulice. U Nju Orleansu se svira najbolji džez, pomisli Vanesa. Posmatrala je lepe, živopisne zgrade sa ogradom od kovanog gvožda. Poneka je imala baštu prepunu tropskog bilja i cveća čiji se opojni miris širio nadaleko. Te bašte su bile kao oaze u ovom velikom gradu, prepunom betona i čelika. Ubrzo su stigli do malog restorana koji je imao i baštu. Rejs je pogleda.

Mislio sam na ovaj restoran. Hoćeš li da sednemo u baštu. ili da uđemo unutra' Hajde da sednemo u baštu. Ovde je stvarno divno. On klimnu glavom i povede je do jednog slobodnog stola. Kada su se smestili, Rejs joj pruži meni. Oboje su se odlučili za isto jelo. Priđe im konobar i Rejs namči večeru. Šta želite da popijete, gospodine? Ja ću pivo. - Okrete se Vanesi. - Šta ćeš ti? Limunadu s ledom. Kada je konobar otišao, nastala je neprijatna tišina. Vanesa nije znala šta bi mogla da kaže. Pogledala je u svoje ruke, razmišljajući kako bi mog- la da započne razgovor. -Dali...? Kako...? Oboje su progovorili u isto vreme i zastali da puste onog dmgog da završi. Nasmejali su se u isti glas. Napetost je odjednom iščezla. Izvoli ti - reče joj Rejs. Htela sam da te pitam da li si skoro bio sa Filipom? Nisam ga video dve nedelje, ali smo juče razgovarali telefonom... pre nego što sam počeo da slavim - dodade videvši njen užasnut pogled. - Spomenuo je da ste zajedno večerali prošle nedelje. Da! - Vanesa spusti pogled, setivši se razgovora o njenom razvodu i dilemama posle njega. - Sada je onaj stari Filip. Kada smo razgovarali, rekao mi je da je zabrinut zbog tebe - reče Rejs. Zabrinut zbog mene? - ponovi ona nesigurno. Pravila se da ne zna o čemu on govori. Učinilo mu se da nisi sigurna da li si dobro postupila pre četiri godine, kada si me napustila. - Netremice je posmatrao. Vanesa čvrsto steže usne. Filip je izigrao njeno poverenje. Nisam zna- la da će Filip to da ti ispriča. Da li ti je žao što je naš brak propao? - Interesovao ga je njen odgovor. Malo. -To je bilo sve što je želela da kaže. - Nisam siguma da li sam se dovoljno trudila da naš brak uspe. Ali, kada je -

čovek mlad, on nekim stvari- ma daje veću pažnju nego što zaslužuje. Kojim to stvarima? Vanesa se dvoumila da li da mu odgovori ili ne. Ali, kada je videla da Rejsa stvarno interesuje njen odgovor i da nema nameru da bude ironičan, ona nastavi. Na primer... kuću koju smo izgubili... Mislim da nikada nisi shvatio moju potrebu za sigurnošću. On je pažljivo slušao i Vanesa je prvi put mogla da govori o tome bez ogorčenja i optuživanja. Izgubila sam roditelje kada sam bila sasvim mlada. Odjednom se srušio sav moj svet i nestalo je svega što mi je bilo poznato i drago. Otišla sam da živim kod rođaka, ali, to nije bilo isto. Najviše od svega sam želela da osnujem porodicu i imam svoj dom. Kada sam videla da tebi to očigledno ne znači ništa, bio je to za mene veliki udarac. Pa, to j e bila samo kuća - reče Rejs. Za mene to nisu bili samo krov i zidovi. To je bio naš dom. Mislila sam da nikada ne bismo mogli da nađemo isti takav... ali, možda smo i mogli. Sećam se da si me ubeđivao da će nam i u drugoj kući biti lepo. Tačno. Moglo je da nam bude lepo. Verovatno si u pravu. - Ona sleže ramenima. - Bojala sam se da ćemo izgubiti i sledeću kuću. Otkad vodim svoj posao, svesna sam da čovek u- vek moranešto da rizikuje. Međutim, ne mora da rizikuje baš sve. E, tu se ti i ja razlikujemo - zaključi on. - Ako stvarno voliš neki posao, onda si spreman sve da rizikuješ. A zidovi i krov, sami po sebi, za mene nisu dom. Ljubav je ta koja može da pretvori kuću u dom. Za mene bi svaka naša kuća bila dom. Problem je bio u tome što nije bilo dovoljno ljubavi, pomisli Vanesa. On nju nije voleo i nije mu bila potrebna. Vanesa je to htela da mu kaže, ali, odustala je. Nije želela da se izgubi ta prisnost i primirje koje su uspostavili. Dok su jeli, vladala je tišina. Oboje su uživali u ukusnim ostrigama i raznovrsnoj salati.

Kada su završili večera, ostali su za stolom, polako pijuckajući piće. Na- polju je bilo veoma prijatno. Do njih je dopirao zanosni miris tropskih cvetova, a stari fenjeri su bacali prigušenu svetlost. Rejs ustade i pogleda je. Hoćemo li da krenemo? Pa, mogli bismo - ustade i ona. Polako su izašli iz bašte na ulicu. U tom momentu se začuo topot kopita i iz mraka je izronio jedan prazan fijaker. Rejs mahnu rukom i fijaker stade. Vratićemo se fijakerom - obrati se Vanesi i pomože joj da se popne. Okrete se kočijašu. - Na trg Džekson. Kojim putem, dužim ili kraći? - upita kočijaš. Dužim putem. Rejs se udobno smestio na sedište i prebacio ruku preko Vanesinih ramena. Kad je konj krenuo, fijaker se malo zaneo i Rejs je zagrli jače. Pustio je tek kada je fijaker krenuo ravnomernim tempom. Vanesa je osećala Rejsovo telo pored svog i kroz nju prostruji neka toplina. Srce je iznenada počelo ubrzano da joj kuca. Fijaker je bio okićen raznobojnim cvećem koje je mirisalo i vožnju činilo romantičnijom. Vanesa kradom pogleda Rejsa. On se u istom momentu orenuo njoj. Pogled mu se za trenutak zaustavi na njenim usnama, a onda je pogleda pravo u oči. Osmehnuo se, a ona je pocrvenela. Osećala se kao da im je ovo prvi ljubavni sastanak. Na žalost, vreme je i suviše brzo prolazilo, i oni su začas stigli na cilj. Rejs joj pomože da izađe i oni krenuše prema njenom stanu. Vanesa se pitala da li da ga pozove unutra. Veče je proteklo u prijatnom raspoloženju i plašila se da ga nešto ne pokvari. Međutim, Rejs je sam rešio taj problem. Kada su stigli do stana, on uđe ne čekajući njen poziv. Hoćeš li da popijemo kafu na terasi? - predloži on. Odlična ideja - složila se. Dok je pripremala kafu, Vanesa se osećala kao nekada, na početku njihove veze. Obuzelo je isto nestrpljenje i slatka

neizvesnost. Pokušavala je sebe da ubedi da između njih ne postoji više ništa. Upravo je stavila šoljice na tacnu, kad je zazvonio telefon. Požurila je ka sobi, ali, videla je da je Rejs već podigao slušalicu. Bio je to njegov otac. Zdravo, tata! - reče Rejs i pogleda u Vanesu koja je stajala na vrati- ma. Upitala se šta je Filip pomislio kada se Rejs javio na poziv. Vanesa kuva kafu - čula je kako Rejs objašnjava ocu. Onda reče oklevajući. Ne, nisam... još nisam. - Njegov odgovor joj nije ništa značio pošto nije čula Filipovo pitanje. Hoću! Hoćeš li Vanesu? - Nas- tupila je tišina, zatim Rejs nastavi. Reći ću joj. Zdravo! To je očigledno bio tvoj otac - zaključi Vanesa. Samo je hteo da čuje kako si - Rejs nije želeo da komentariše ostatak njihovog razgovora. Je li kafa gotova? - upita je. Jeste - reče ona i krenu u kuhinju da je donese. Da li mogu nešto da ti pomognem? Ne, hvala, mogu i sama - okrete se prema njemu. - Samo ti idi na terasu. Odmah ću ja doći. Vanesa je uzela tacnu i krenula prema terasi. Rejs priskoči i otvori joj vrata. Terasa je bila dosta velika i Vanesa je tu smestila dve velike stolice sa puno jastučića. Tu je bio i beli sto od kovanog gvožđa na koji Vanesa spusti tacnu. Rejs uze jednu šoljicu i priđe ogradi. Vanesa mu se pridruži i nasloni se na ogradu. Imaš lep vidik - reče Rejs. . Ona polako pređe pogledom po ulicama ispod njih. Visoki toranj katedrale je bio osvetljen reflektorima i jasno se ocrtavao na vedrom nebu. Na sredini trga je stajao spomenik generalu Džeksonu. General je ponosno jahao i ispruženom rukom pozdravljao grad koji je oslobodio.

Sa balkona se video i poznati kafe „Mond", a i Francuska pijaca. Malo dalje su se raznobojna gradska svetla ogledala u mirnom Misisipiju. Da. Pogled je prekrasan - složi se Vanesa. U gradu se polako budio noćni život, ali oni to nisu primećivali. Bili su u nekom svom svetu, njih dvoje potpuno sami. Vanesaje pijuckala kafu, pokušavajući da prikrije nesigurnost. Ovo je sad kao ona poznata scena na balkonu iz Šekspirovog „Romea i Đulijete" - reče on. Pogledi su im se sreli, i u vazduhu se odjednom oseti napetost. Stajali su mirno, kao da su nešto očekivali... a šta je to, ni sami nisu znali. Rejs odjednom napravi grimasu. Znaš li na šta me ovo podseća? Na šta? - Vanesa je ubrzano disala, a glas joj je bio promukao. Na prve dane našeg zabavljanja. - Kao da joj je pročitao misli. - Uvek sam se pitao koliko daleko smem da idem. I ja sam se to isto pitala - priznade Vanesa i nasmeja se. Rejs pruži ruku. - Jesi li popila kafu? - Hteo je da uzme njenu šolju. Vanesa nije popila ni polovinu, ali, više joj se nije ni pila. Popila sam - pruži mu šolju. Okrenula se leđima prema ogradi i posmatrala ga dok je odlazio u kuhinju. Kada se ponovo pojavio na terasi, Vanesa oseti kako joj se nešto steže u grudima. Rejs je stao ispred nje i dodirnuo je po obrazu. Polako je prstom prešao po licu i zaustavio se na bradi. Nadam se da smo prešli tu mladalačku fazu - promrmljao je promuklim glasom. - Želiš li da vodimo ljubav? Njegovo otvoreno pitanje potpuno je zbunilo. Ne znam - reče ona kolebajući se. Spustio je ruku na njeno rame, a drugom je uhvatio za ruku. Zašto ne nosiš burmu? - upita je, ne skidajući pogled sa njenog lica. Mislila sam da nije u redu da nosim burmu posle razvoda uznemireno prošaputa Vanesa.

Druge razvedene žene ih nose - reče on ljubeći joj prste. Znam, ali ipak mi to nije izgledalo u redu. Ali, još uvek je čuvam. Čuvam je u kutiji za nakit. Bila je tamo. - Naglasi ono „bila". Njene zelene oči su ga pogledale upitno. - Šta hoćeš time da kažeš? Hoću da kažem da više nije tamo. Ona ga zbunjeno pogleda. - A gde je onda? Vanesa zastade kada primeti da on stavlja ruku u džep od pantalona. Iz džepa izvadi njenu burmu i verenički prsten. Prekrasan dijamant na prstenu zasvetli u tami. Nikada ti nisam rekao da treba da ih skineš. Uhvati je za ruku i stavi joj prstenje. Želim da ih nosiš - reče joj i ponovo prinese njene prste usnama. Vanesa dugo nije nosila burmu... više od četiri godine. Očekivala je da će joj smetati. Međutim, kada je burma lako skliznula na prst, ona oseti kao da je nikada nije ni skidala. Sinoć sam spavao u tvom krevetu - pomno je proučavao svaki delić njenog lica - danas želim da spavam sa tobom. Zašto bi to želeo? - interesovao je njegov odgovor. Zato što me ovo izluđuje. Gledam te i želim da te dotaknem, a neću dok ne kažeš da i ti to želiš. - Čežnjivo je posmatrao njene usne. - Želiš li? Vanesa oseti kako nema snage da mu kaže ne. Uzbudile su je njegove reči i ona pomisli: izgubljena sam. Želim, Rejs - čula je sebe kako govori. Rejs se vragolasto nasmeši i oči mu zaiskriše. - Ali, ne ovde na terasi. Čak se ni meni ovde ne dopada. Uzeo je njenu ruku i stavio sebi oko struka. Obgrli je oko ramena i povede sa terase. Da odemo na neko usamljeno mesto? U spavaću sobu, na primer? Ne čekajući njen odgovor, on je povede unutra. Vanesa nije ni mogla, a ni želela da se protivi. Kada su ušli u sobu, primetila je da je krevet namešten. Sigurno ga je jutros namestio Rejs kada je ustao. Nije bio tako -

uredno sređen kao kad je ona to radila, ali ipak, bila je dirnuta. On je prišao krevetu i seo na njega. Vanesa je skidala deo po deo svoje odeće. Izgledalo joj je sasvim prirodno što je Rejs tu i što je posmatra. Prišla je ogledalu i počela da vadi šnale iz kose. Rejs joj se približi. - Pusti mene da ja to uradim. Vešto je to radio, i Vanesa zatvori oči, uživajući u dodiru njegovih ruku. Kada je izvadio i poslednju šnalu, teška kosa joj se rasula po ramenima. On polako prstima prođe kroz njenu kosu. Zagrlio je i privukao sebi. Gledao je sa puno ljubavi dok je nežno milovao po vratu, rukama i leđima. Vanesa se potpuno prepustila dodiru njegovih ruku i nežnim poljupcima. Rejs je netremice posmatrao. Želeo je da joj pruži isto toliko zadovoljstva koliko je i ona pružala njemu. Reci nešto - prošaputao je. - Kaži da ti je lepo. Nikada u životu mi nije bilo toliko lepo. On se odjednom opusti uz uzdah olakšanja. - Koliko sam samo čekao da mi to kažeš. Nežno je zagrlio i poveo prema krevetu. Vanesa nije verovala da može da im bude toliko lepo. Utonuli su u svoj svet, u neponovljivo zadovoljstvo... Kasnije, kada su umorni, ali srećni ležah jedno kraj drugog, Rejs je nežno poljubi. Ako je sve ovo samo san, onda ne- moj da me budiš promrmlja on. Ne, nije - tiho prošaputa ona - osim ako oboje ne sanjamo isti san. Dugo su ležali zagrljeni, izgubivši svaki pojam o vremenu. Rejs je prvi prekinuo tišinu. Trebalo bi da spavamo. Znam - uzdahnu Vanesa. - Ali, ne spava mi se, jer kada se opet probudimo biće jutro. Pa, tako to obično biva - našali se on. - Posle noći dolazi dan. Nisam to mislila - reče ona, ali, znala je da je shvatio šta hoće da kaže.

Znam, plašiš se da će ujutru sve izgledati drugačije. Tačno - priznade ona pomalo set- no. Nemam nameru da te pustim da odeš i drugi put, Vanesa reče on čvrstim glasom. - Ti pripadaš meni, i to teba već jednom da zapamtiš. Ali... Nema ,,ali" - prekide je on. - Ovoga puta ćemo rešiti sve probleme. A sada spavaj. Razgovaraćemo ujutru. Vanesa je poželela da može da bude sigurna kao on. Sumnjala je da će se njih dvoje tako lako složiti. Ubrzo je osetila kako joj se oči zatvaraju i prepustila se snu. -

IX Telefon je uporno zvonio. Vanesa se još više pribila uz Rejsa i pokušala da ignoriše prodorno zvonjenje. Ali, njegove ruke je blago odgurnuše. Zvoni telefon, Vanesa - reče on pospano. Ona pokuša nešto da kaže, nadajući se da će telefon prestati da zvoni. Ali, zvonjenje se nastavilo. Ona s mukom otvori oči baš kada je Rejs podigao slušalicu. Alo - javi se on. Vanesa je polako postajala svesna buke saobraćaja i gužve na uhci. Pogleda kroz prozor. Sunce je bilo već visoko na nebu. Ona brzo pogleda na sat. S užasom primeti da je pola deset. Pogleda Rejsa koji je sedeo na drugom kraju kreveta, malo povijen, sa čaršavom prebačenim oko ramena. Vanesa spava - reče on i pogleda u njenom pravcu. Sleže ramenima kada primeti da je ona budna. Ko je to? - Kada se sagovornik predstavio, Rejs pritisnu rukom slušalicu da se ne čuje pitanje koje joj je postavio. - Da li znaš nekog Pjera Benou... ili nešto slično? To je Piter - zaključi ona i pruži ruku da dohvati slušalicu, ali Rejs je izmače. To je moj pomoćnik u radnji - objasni ona nestrpljivo. Sigurno zove da čuje zašto nisam došla na posao.

Rejs nije hteo da joj da slušalicu, već se opet on javi. - Vanesa neće doći u radnju do podne. Odložite sve sastanke zakazane za pre podne. Rejse, ne mogu to da uradim - viknu ona i ponovo pokuša da dohvati telefon. Sve je sređeno - mirno reče on i spusti slušalicu. Ona ga zapanjeno pogleda. Ja ne mogu tek tako da uzmem slobodan dan. Ja sam šef i uvek treba da budem na poslu. Pogledaj na sat - mirno reče Rejs. - Pre podne je već skoro prošlo. Dok se ne umiješ, obučeš i doručkuješ, već će biti podne. I sama je videla da je on u pravu, ali je i dalje bila ljuta što je zaspala. Kako sam mogla da zaboravim da navijem sat prebacivala je sebi. Sada ću ti reći kako... - Rejs se okrete prema njoj i uhvati je oko struka. Približi joj se i šapnu joj na uho. Imala si pametnijeg posla. Brzim pokretom joj izvuče jastuk ispod leđa i oboje se nađoše u ležećem položaju. Kada je videla da joj se približava, Vanesa se ukoči u slatkom iščekivanju. Poljubac je bio strastven i oboje su ostali bez daha. Ona oseti njegove snažne ruke na svom telu i prepusti se njegovom milovanju. Potpuno je zaboravila na vreme... Ostali su da leže zagrljeni još neko vreme. Vanesa nije osećala nikakav umor, baš naprotiv - bila je veoma sveža. Da li ti je bilo lepo? - u Rejsovom glasu se osećao ponos, tipičan za muškarce koji su zadovoljni svojim ponašanjem. Jeste - odgovori Vanesa i krišom se nasmeši. On se pridiže i pogleda je. Oči su mu bile poluzatvorene i lenjo joj se obrati. Hoću nešto da mi kažeš. Da li je bilo strašno voditi ljubav u deset prepodne? Vanesa se trže. Evo, opet je počinjao. Ne vredi, pomisli, i suviše smo različiti.

Nije strašno - promrmlja. Spustila je trepavice da ne bi video bol u njenim zelenim očima. Polako se izvuče iz njegovog zagrljaja. Sela je na ivicu kreveta držeći pokrivač oko sebe. Zavlada tišina. Rejs je prvi prekide. Nisi tako mislila kada smo bili u braku. To ti se nikada nije dopadalo. - Čekao je njen komentar. Vanesa oseti kako je obuzima nestrpljenje. Zašto je insistirao na tome, pomisli pomalo razočarano. Onda sam bila mlada - trudila se da govori mirno i staloženo. - Drugačije sam mislila. I onda si optužila mene da preterujem. - Zbunjeno se nasmejao. - Nikada neću razumeti žene. Ona se okrete i viknu. - Onda smo na istom! Ni ja nikada neću razumeti muškarce. Zašto sada insistiraš na tome? On je polako odmeri. - Ako ne možemo da razgovaramo o tome sada kada smo vodili ljubav - pređe pogledom preko njenog tela - a kada ćemo moći? Vanesa shvati da je on u pravu. Nikada do sada nisu razgovarali o ljubavi. U redu - popusti ona i okrete se prema njemu. - Bila sam neiskusna, ali, i ti si kriv. Ja kriv! - veoma se iznenadio. Da, ti - odbrusi ona. Nerviralo je njegovo iznenađenje. Muškarci uvek misle da su nepogrešivi, pomisli Vanesa. - Skoro stalno si bio na terenu, tražeći naftu i gas. - Iz njenog glasa je izbijala ljubomora prema Rejsovom poslu. - A kada bi došao kući, sve što si želeo bilo je da vodimo ljubav. Ubrzo sam prestala da se osećam kao tvoja supruga. Bila sam ti samo ljubavnica. Osećala sam se bedno i jeftino. On je zaprepašćeno pogleda. Na njenom licu se videlo ogorčenje iz svih prethodnih godina. - Da li ti to ozbiljno govoriš? Nju još više razbesne njegovo pita- nje. Naglo ustade s kreveta i zbaci pokrivač. Samo je sećanje na lepe trenutke koje su malopre proveli, zaustavi da ne kaže nešto gore. S tim stvarima se ne šalim - kruto odgovori. -

Pa, ti znači nisi ni uživala u našoj ljubavi - zaključi on više za sebe. Nisam. - Nije osećala nikakvo zadovoljstvo što ga vidi tako utučenog. Ali, nije ga zato napustila. Otišla je zato što mu nije bila potrebna, ni onda, a ni sada. To je bolelo. Želeo je, a možda i voleo na neki svoj način. Ali, njoj to nije bilo dovoljno. Poželela je da se ovaj neprijatni razgovor završi. Idem da se istuširam, inače neću do sutra stići u radnju. Krenula je ka kupatilu. Imaš li nešto protiv da se ja brijem dok se ti tuširaš? upita je on. - A kada se ja budem tuširao, ti možeš da se šminkaš. Vanesa se dvoumila. Nije bila sigurna da želi toliku intimnost. Onda pogleda u burmu. Morala je da prizna da je niko nije naterao da provede noć s njim. Važi, idemo zajedno - pretvarala se da nema ništa protiv. Dok se tuširala, čula ga je kako zvižduće. Nije bila ni svesna koliko joj je to zviždanje nedostajalo sve dok ga opet nije čula. Kada je izašla ispod tuša, Rejs je upravo završavao brijanje. Ona obmota peškir oko sebe i pokaza mu tuš. Izvoli, sada je red na tebe. Pogled na njegovo nago telo opet je uneo nemir u Vanesu. Trudila se da ne misli o njemu. Uzela je češalj i počela da ureduje kosu. Ubrzo je kupatilo bilo prepuno pare. Ona je stalno morala da briše ogledalo, jer se maglilo. Kada je Rejs izašao ispod tuša, ona opet oseti poznato uzbuđenje. Kao u dobra, stara vremena - reče on brišući se. Primetio je njen pogled na sebi i šepurio se kao paun. Pa, jeste - nevoljno priznade ona. On joj priđe i stavi ruku na rame. Za momenat su posmatrali svoje odraze u ogledalu. Bilo je i lepih stvari, a ne samo ružnih - podseti je on. I ona je toga bila svesna. Na žalost, njoj su se ružne stvari više urezale u pamćenje. Odjednom, ona iznenađeno shvati da su joj ružne stvari sve manje važne. -

Rejs saže glavu i poljubi je u rame. Koliko kafe stavljaš u džezvu? Idem ja da skuvam kafu, a ti se spremi. Dve pune kašičice - odgovori ona. Kada je Rejs otišao u kuhinju, Vanesa oseti kako je obuzima talas ljubavi prema njemu. Znala je da treba brzo da se odluči. Ili da se „pokori", ili da se što pre odvoji od njega. Bilo joj je teško da donese bilo kakvu odluku, jer se plašila novog razočaranja. Kada je završila šminkanje, čula je kako se Rejs kreće po spavaćoj sobi. Ušla je u sobu i videla ga kako se oblači. Na sebi je imao izbledelu plavu košulju i stare farmerke. Vanesa se začudila, jer je znala da je došao u beloj košulji i tamnom odelu. Pažnju joj privuče otvoreni kofer na kre- vetu. Rejs se naže i iz njega izvuče kožni kaiš. Odakle ti to? - iznenađeno upita ona. On je pogrešno razumeo njeno pitanje. - Pa, imam ga već godinama - mislio je da ga pita o kaišu. - Ne sećam se gde sam ga kupio. Zašto? - radoznalo je upita. Ne mislim na kaiš, već na kofer - nestrpljivo mu odgovori ona. - Otkuda taj kofer ovde? Imao sam ga u kamionu. Ali, kako je dospeo ovamo? - insistirala je ona. Pa, doneo sam ga - nastavio je šaljivim tonom. - Nije mogao sam da dođe. Vanesa pomisli da on namerno izbegava odgovor i reče oštro. To znam i sama. Ali, interesuje me kada si ga doneo. Jutros nije bio ovde. -Jeste, ali ga ti nisi primetila. Stajao je tu kraj ormara - pokaza na ormar kraj kreveta. - Doneo sam ga juče da bih mogao da se obrijem i presvučem. I nisi ga odneo, već si ga ostavio ovde - prekorno ga je pogledala. Očigledno nisam. - Rejs zastade i nakrivi glavu, pokušavajući da odgonetne zašto se ona ljuti. Znači, ti si unapred planirao da provedeš noć sa mnom, zar ne? - Pogodilo je to otkriće. Ona je sve vreme mislila da je

ono što se sinoć dogodilo bilo spontano, ali prevarila se. On je to sve unapred isplanirao. Bolje rečeno, nadao sam se da će se tako nešto dogoditi ispravi je on. - Učinilo mi se da si i ti zainteresovana. Da, ja, na žalost, nisam mogla da odolim - U glasu joj se osećala gorčina. Ne razumem te, Vanesa. Oboje smo želeli da zajedno provedemo noć. Zar je to tako strašno? - Bio je potpuno zbunjen. Pa, ne znam ni sama - više nije znala šta da misli. Misli su joj bile zbrkane. U njoj su se borila razna osećanja. Zavladala je tišina. Oboje su razmišljali. Onda Rejs ustade. Idem da dnesem kafu i malo soka, a ti se obuci. Pratila gaje pogledom dok je izlazio iz sobe. Kako bi sve bilo jednostavno kada bi mu bila potrebna, tužno pomisli. Za pet minuta bila je potpuno obučena i otišla je u kuhinju da se pridruži Rejsu. On je sedeo za stolom i čekao je. Selaje preko puta njega. Na stolu se pušila kafa, a i sok je bio usut u čaše. Šta planiraš danas da radiš? - upita Vanesa, jer je to bio najjednostavniji način da sazna da li će ga videti večeras. Imam nekog posla u kancelariji - Rejs otpi gutljaj kafe. Pretpostavljam da ni ti sada nemaš vremena za bračno putovanje, kao ni ja. Mogli bismo ovog puta da ga preskočimo. Govorio je mirnim glasom, bez ikakvog uzbuđenja i Vanesa tek kroz izvesno vreme shvati da on govori o braku. Njegove reči su je prosto paralisale. Rejs je upitno pogleda, očekujući njen odgovor. Pošto je ona ćutala, on nastavi. Ovoga puta bi i venčanje moglo da bude jednostavno, bez gužve i onih silnih rođaka. Možemo da pozovemo samo bliske prijatelje - dodade on. - Tata bi sigurno voleo da priredimo večeru kod kuće, osim ako ti ne želiš da odemo u neki restoran. O čemu ti to govoriš? - Ona još uvek nije mogla da dođe sebi od iznenađenja. Rejs se nasmejao kada je video njen zbunjeni izraz lica. Uhvati je za levu ruku. Podiže je i zagleda se u njenu burmu.

Govorim o našem venčanju. Možemo već sutra da odemo kod matičara i verujem da će nam zakazati venčanje za iduću nedelju. Da li se slažeš? Da, ali... Želela je da izrazi svoje sumnje u uspeh njihovog braka, ali nije mogla da nađe prave reči. Njegovo lice se smrači. U čemu je stvar, Vanesa? - Nije mu se dopalo njeno dvoumljenje. Zar ne misliš da je sve to suviše brzo? - upita ga. Ne, ne mislim - on pusti njenu ruku i optužujuće je pogleda. - Ali, ti očigledno misliš. Ja samo nisam sigurna da će nam brak uspeti. Činilo joj se da će opet ona biti ta koja će praviti ustupke, jer on se nije nimalo promenio. Ni sada mu ona nije bila potrebna. Mislim da se nisi ništa promenio u toku ove četiri godine. U Rejsovim očima odjednom zaplamti bes. - Misliš da te nisam tretirao kao suprugu - gunđao je. - A ti mene ne tretiraš kao muškarca! Ona je ostala zapanjena. - To nije tačno! Đavola, nije! - viknuo je. - Ja imam svoj ponos i ne volim kada žena koju voLIm misli da ne mogu da se brinem o njoj. Ali, ti ne možeš da zaboraviš šta je bilo pre četiri godine! Nisam ni pomislila na to - iskreno reče Vanesa. Uostalom, ja sada imam svoj posao i finansijski sam nezavisna. Samo tako! - viknu on. - Pričaj mi o svom uspehu! Sarkastično se nasmeja. - Ali, to nisi sama postigla. Filip ti je pomogao, a ja nikada nisam dobio ni tvoju, ni njegovu pomoć. Znam da ti nismo pružili nikakvu podršku - priznade ona. - Oboje smo hteli da te promenimo, a to nije bilo pošteno. To sada ne bih ni pokušala. Ali, još uvek ti smeta moj riskantni posao - optuži je Rejs. Snizio je ton i nastavio smirenim glasom. - Moja budućnost nikada neće biti sigurna. Uvek ću nešto rizikovati. Takav sam čovek. Znam. - Sa tim se pomirila, i htela je da mu to kaže, ali on joj nije dozvolio. -

Ustao je i odgurnuo stolicu. - VoLIm te, Vanesa - reče joj. Ipak, nemoj da misliš da ću kleknuti na kolena i moliti te da se udaš za mene. Odluči se, ili me voliš i bićeš u stanju da se pomiriš sa mojim načinom života - ili me ne voliš. Ja te volim i spreman sam da se oženim s tobom! - Rejs se odmače od stola i okrete se prema njoj. - Ako mi se ne javiš za dva dana, znači da je tvoj odgovor ne. Čekaću tvoj poziv do ponedeljka. Vanesa otvori usta da ga zadrži, ali shvati da je stvarno bolje da prvo razmisli. Kada je krenula za njim u dnevnu sobu, osetila je kako joj noge klecaju. Idem da uzmem svoje stvari - reče on, ne okrećući se i uputi se u spavaću sobu. Vanesa ga je nemo posmatrala. Osećala je kako je nešto razdire u grudima. On se ubrzo pojavi noseći u ruci kofer. Stao je pored nje i pogledao je pravo u oči. Ostavio sam ti ček u sobi - grubo joj reče. - Neću da misliš da hoću da se oženim s tobom samo zato da bih izbegao plaćanje alimentacije. Ne treba mi tvoj novac - promrmlja ona kroz stisnute zube. Posmatraj to na ovaj način - cinično se nasmeši. - Ako pristaneš da se udaš za mene, taj novac će biti moj venčani poklon. A ako ne pristaneš, onda to smatraj kao naknadu za spavanje i hranu. Nije bio svestan koliko je povredio. Ona ga je samo nemo posmatrala. Onda je smogla snage da mu odgovori. - Nemoj da me teraš da se osećam jeftino, Rejse - reče tihim glasom. Kada bih mogao da te nateram na nešto, naterao bih te da me voliš. To je rekao takvim tonom da je zazvučalo kao pretnja. Rejs joj iznenada priđe i grubo je privuče sebi. Od siline tog pokreta, Vanesa se zanese i glava joj ode unazad. On se naže nad nju i spusti svoje usne na njene. Grubo je ljubio sve dok nije osetila ukus krvi u ustima. Onda je isto tako naglo i pustio. Ona se zanese i oseti kako joj se zavrtelo u glavi. Kao kroz maglu je videla kako Rejs izlazi iz

stana. Začu se tresak ulaznih vrata i Vanesa, slomljena, klonu na stolicu. Nije bila u stanju da misli, samo je izgubljeno sedela. Zvuk telefona je trže iz letargije. Vanesa odluči da ne diže slušalicu. Pokušala je da misli na Rejsa. Kako je uopšte mogao da joj postavi takav ultimatum? Odjednom joj pade na pamet da je možda Rejs zove. Možda mu je sada zao što je bio tako grub. Brzo pritrči telefonu. Da? - Međutim, niko nije odgovorio. - Da? Jesi li to ti, Vanesa? - javi se muški glas. Bio je to Piter Benoa. Bila je toliko razočarana da u prvi mah nije mogla da odgovori. Jesam. Baš sam hteo da spustim slušalicu - objasni on. - Ne bih te uznemiravao, ali, moram da znam da li ćeš danas doći na posao. Ne mogu da stignem da uslužim sve mušterije. Doći ću - prošaputa ona. Kada? - upita Piter. - Već je prošlo dvanaest, a imaš važan sastanak u jedan. Ona se iznenađeno trže. - Nije valjda tako kasno! Na žalost, jeste - nasmejao se. Odmah ću doći! - Brzo spusti slušalicu. X Pao je mrak i Vanesa se osećala užasno iscrpljenom. Stalno je dolazila u iskušenje da pozove Rejsa, ali se svaki put predomislila. Vrata njene kancelarije se otvoriše i Piter proviri unutra. Oči su mu veselo svetlucale i ceo dan je značajno posmatrao. Znala je da je to zato što se Rejs tog jutra javio preko telefona. Piter je očigledno umirao od radoznalosti. Ona je osećala potrebu dabude sama, ali, potisnula je neraspoloženje što je ometa. - ŽeLIš li nešto, Pitere? Ne - odgovori on, ali je ipak ušao unutra. U ruci je nosio šoljicu crne kafe. Spustio je kafu na sto i rekao.

Najbolja kafa u celom Nju Orleansu. Garantovano će te osvežiti. Hvala - odgovori mu ona uzdahnuvši. Znala je da je to samo izgovor da čuje šta se dešava s njom. ... Mada bi bilo bolje da sam doneo šampanjac. - On se smesti na stolicu. Vanesa ga upitno pogleda i on pokaza na njenu burmu. - Mogu li da čestitam? Ona je sasvim zaboravila na burmu. - Nema potrebe - odgovori mu zamišljeno. -To je moja stara burma. A je li to tvoj „stari" muž jutros podigao slušalicu? Radoznalo je piljio u nju. Da! - Mogla je da se pretvara da je to bio neki drugi muškarac, ali nije želela. Hoćete li se pomiriti? Nastupi tišina. Posle izvesnog kolebanja, Vanesa iskreno odgovori. - Ne znam. Znači da neko od vas dvoje nije siguran - pronicljivo zaključi Piter. U tom momentu zazvoni telefon. Vanesa brzo podiže slušalicu, srećna što može da izbegne odgovor. - Ovde Vanesa Kantrel reče poslovnim glasom. Zdravo, Vanesa. Ovde Filip. Ona se seti njegovog poziva kasno sinoć kada je Rejs digao slušalicu. Znala je da je njen svekar isto toliko radoznao kao i Piter. Zdravo, Filipe. - Trudila se da joj glas zvuči bezbrižno. Kako ste? Dobro, dobro - ali, bilo je očigledno da nije želeo da priča o sebi. - Pa? upita i zastade, očekujući njen od- govor. Šta ,,pa"? - Vanesa se pravila da je zbunjena. Nastupi tišina. Nekoliko sekundi kasnije Filip opet progovori, ali sada nesigurnim glasom. - Rejs te je zaprosio, zar ne? Otkud znate? - iznenađeno ga upita Vanesa. Pa, pričali smo o tome pre neki dan, a i juče uveče preko telefona - objasni Filip. - Ali, nisi mi odgovorila na pitanje. -

Ja... još nisam odlučila - onda pogleda u Pitera, jer se seti da je ujedno odgovorila i na njegovo pitanje. Ne razumem - zbunjeno reče njen svekar. Vanesa nije htela da priča pred Piterom koji je besramno naćuljio uši. Žao mi je, Filipe, ali ne mogu sada da razgovaram. Iz slušalice dopre dubok uzdah pun razočaranja. - Znam da samo ti možeš da odlučiš o tome, ali... ako želiš da popričamo o tome... Razumem, Filipe - blago ga prekide. - Hvala vam. - Ali, odlučila je da se ne poverava svekru, jer je jed- nom izigrao njeno poverenje. Pozdravi se s njim i spusti slušalicu. Znači, ti si ta koja nije sigurna. Ona oseti kako Piter počinje da je nervira. Da, ja sam ta. Ako nosiš njegovu burmu, onda ga sigurno voliš - zaključi on zamišljeno. - Zašto se dvoumiš? Pitala se da h da mu odgovori i posle kraćeg razmišljanja mu ipak reče. Nisam mu uopšte potrebNa. On se nasmeši. - Ne bi ti ponovo ponudio brak da mu nisi potrebna. Ne znaš ti Rejsa. - Ona uzdahnu i tužno se nasmeja. Ne moram da ga poznajem. To je u ljudskoj prirodi. Niko ne želi da živi sa nekom osobom ukoliko mu ona na neki način nije potrebna. Ti verovatno nisi ni svesna koliko mu značiš. Vanesa se zagleda u Pitera. Bio je u pravu. Zašto bi je Rejs ponovo zaprosio ako mu ona ništa ne znači? Od- jednom oseti kao da joj je pao kamen sa srca. Po licu joj se razlije srećan osmeh. Ohladiće ti se kafa. - Piter joj uputi znalački osmeh. Nije mi više potrebna. - Brzo dohvati slušalicu i nazove broj Rejsovog preduzeća. Telefon je dugo zvonio i najzad se javi ženski glas. - Želela bih da razgovaram sa Rejsom Kantrelom. Žao mi je, ali, on trenutno nije ovde - obavesti je žena. Možete da ostavite poruku. -

Ovde je Vanesa Kantrel. Znate li gde mogu da ga nađem? - upita ona, trudeći se da sakrije svoje nestrpljenje. Aha, gospođa Kantrel. - Ženin glas odjednom poprimi prijateljski ton. - Rejs je ostavio poruku u slučaju da pozovete. On je hitno morao da ode na bušotinu. Na žalost, tamo nema telefona, ali sutra ujutro će me on pozvati, pa ću mu reći da ste zvah. Želite li da ostavite svoj broj telefona? Daću vam broj telefona u stanu. Nije htela da ostavi nikakvu poruku. Sama će mu reći svoju odluku. Kada je spustila slušalicu primeti kako Piter odmahuje glavom. Šta je bilo? Ništa. Samo te žalim što moraš da čekaš čak do sutra objasni on. Ona se snuždi. Bio je u pravu: ko li će dočekati sutra? Odjednom joj nešto pade na pamet. Ko kaže da ću ja čekati sutradan? Karla je već otišla kući, a sada ideš i ti. Idem? - On podiže obrve. Ideš. Za pet minuta je Vanesa zaključala radnju i pozdravila se sa Piterom. Brzo se uputila ka svojim sportskim kolima. Uz put je pogledala burmu i srećno se nasmešila. Saobraćaj je bio veoma gust i Vanesi se učinilo da nikada neće stići do „Veprove glave". Bilo je već kasno kada je konačno ugledala dobro poznatu oznaku i platformu iza nje. Kada je izašla iz kola, desilo joj se isto što i prošli put: visoke potpetice su joj potpuno upale u blato. Pokušala je da izvuče noge, ali, one kao da su se zalepile za tlo. Iznenada iz mraka izroni neki radnik. Zastao je i ljubopitljivo je pogledao. Nekoga tražite? —Da. Rejsa Kantrela. Je li on ovde? Bezuspešno je pokušavala da otera jednog dosadnog komarca. Tamo je - odgovori čovek i pokaza rukom na prikolicu. Hvala. -

Radnik samo klimnu glavom i udalji se. Vanes Ga pogleda u prikohcu. Bila je udaljena desetak metara od mesta gde je stajala. Bilo joj je jasno da će se dobro nannučiti i isprljati dok ne stigne do nje.. Posle kraćeg dvoumljenja, ona se saŽe i poče da otkopčava sandale. Uostalom, mislila je, bolje je da isprlja nOge i pocepa čarape nego da upropasti cipele. Uzela je sandale u ruke i hrabro krenula. Posle prvog koraka osetila je kako joj noge klize po blatu i kako upada čak do članaka. Savladala je gađenje i požurila. Kada je konačno stala na metalnu stepenicu prikolice, odahnula je. Oseti kako je obuzima trema. Dugo očekivani momenat na koji je stalno mislila tokom vožnje se približio. Ona je neko vreme stajala pred vratima i skupljala hrabrost da uđe unutra. Srce jOj je lupalo toliko jako da je mislila Da će iskočiti. A onda, brzo, da se ne bi predomislila, otvori vrata i uđe unutra. U prikolici je bilo nekoliko muškaraca. Vanesa pređe pogledom po njihovim licima tražeći Rejsa. Kada ga je ugledala, oči joj zasvetleše i obrazi joj se zarumeneše. Želela je toliko toga da mu kaže, a sve što je uspela da prozbori bilo je: - Moaću da kupim gumene čizme pre nego što ponovo dođem na neku bušotinu. Znala je da sigurno izgleda kao strašilo, tako bosa i blatnjavih nogu, sa sandalama u rukama. Rejs je ukočeno gledao u nju. Stajao je napeto, kao da se spremao na skok. Nadam se da si došla da mi kažeš: da. Da - promuklo reče ona. Odjednom polete prema njemu. Rejs je dohvati i podiže uvis. Ne osvrćući se na radnike u prikolici, spusti usne na njene i strastveno je poljubi. Čvrsto je zagrli i privuče sebi. Vanesa ga obgrli oko struka. Nisu ni primetili kada su ostali tiho izaši napolje. Volim te, Vanesa - glas mu je bio pun ljubavi. I ja tebe volim, Rejse... i to baš ovakvog kakav si. Zaljubljeno ga je gledala. Želim da provedem ceo svoj život s tobom. Nije važno da li ćemo biti bogati ili siromašni. Trebalo mi je dosta vremena da

shvatim da je najvažnije da budemo zajedno. Samo si mi ti važan. On je zadrhtao. Podigao joj je glavu da bi joj video oči. Da li to stvarno misliš? Vanesa nije mogla odmah da mu odgovori. Samo ga je nemo gledala, presrećna što je ponovo s njim. Nije morao ništa da joj kaže. Znala je da mu je potrebna. Bilo je dovoljno samo da pogleda u njegovo lice ozareno od ljubavi. Da, ja to stvarno mislim - reče ona sigurnim glasom, bez kolebanja. Rejs je ponovo zagrli, ali, ovoga puta veoma nežno. Poče da je ljubi po celom licu. Milovao je po kosi, ne znajući kako da iskaže svoju ljubav. Nemoj nikada više dame ostaviš. Ne bih to mogao da podnesem - prošaputa on. Nikada te više neću napustiti - obeća ona. - Čak ni ako ostanemo bez krova nad glavom. Onda se našali. Što ne znači da se nikad neću pobuniti i zahtevati da više vremena provodiš uz mene. Shvatila sam nešto što dugo nisam znala: moj dom, to si ti, a tvoja ljubav je moja sigurnost. On je pažljivo pogleda. Jesi li sigurna u to? - Nije mogao da poveruje da je izgovorila reči koje je on odavno želeo da čuje. Rejs je poljubi u čelo i prebaci joj ruku preko ramena. Polako je povede prema stolici. Dođi da sednemo. On sede, a nju stavi sebi u krilo. - Ovde je mnogo bolje, zar ne? - prošaputa. Jeste. Vanesa poljubi njegov prst kojim joj je milovao usne. Rejs se zagonetno smešio. Vanesa zaustavi dah, očekujući da je poljubi. Međutim, Rejs se naže prema stolu i otvori jednu fioku. Imam nešto za tebe. Pruži joj jedan debeli koverat. Oči su mu čudno svetlucale. Vanesa zbunjeno pogleda koverat u svojoj ruci. Otvori ga i izvuče neka dokumenta.

Šta je ovo? Tvoja sigurnost - on polako reče i nastavi. - Sada kad sam se pobrinuo za tebe, mogu mirno da nastavim sa bušenjem. O čemu ti to govoriš? - Ona začuđeno podiže obrve. Ponovo pogleda u koverat. Već sam ti rekla da mi ta sigurnost više ništa ne znači. Neću da rizikujem - suvo progovori on. U ovom dokumentu piše da će sav prihod od bušotine „Veprova glava" pripasti tebi. Moći ćeš da kupiš bunde i nakit bar u toku sledećih deset godina. Ona za trenutak nije mogla da progovori. Da li to znači... - nije mogla da nastavi. Grlo joj se steglo. U tvojoj bušotini ima nafte? Onda se namršti, jer se setila da mu je pre neki dan postavila isto pitanje. Pre neki dan si rekao da je nema. Nisam te slagao kada sam ti rekao da u mojoj bušotini nema nafte. To i nije moja bušotina, nego tvoja. Znači, uspeo si! - viknu ona uzbuđeno. Bila je presrećna. Rejs je konačno ostvario svoj životni san. Snažno ga zagrli. - Uspeo si, uspeo! razdragano povika. Jesam. Najzad, mogu da kažem da je tvoja budućnost obezbeđena. Nikada nećeš ostati na ulici. Ja sam ti već rekla da mi to nije važno - za trenutak zastade. - Rejse, ja ne mogu da dozvolim da sav prihod pripadne meni. On je uhvati za ruku. Vanesa, ti znaš da meni novac nije važan. Ja bih ga ionako uložio u neku „suvu rupu" u zemlji. - Ućutkao je kada je otvorila usta da nešto kaže. Ne vredi da se buniš. Već je sve sređeno i zapečaćeno. Ali... Rejs je prekide. Da ti nešto bude jasno. Moje preduzeće je otkupilo celu ovu oblast. Tu ćemo iskopati još trideset ih četrdeset novih -

bušotina. Velika je verovatnoća da ćemo i u ostalim bušotinama pronaći naftu. Onda će biti još novca. Vanesa se malo umiri. Shvatila je da je Rejs u pravu. Uostalom, ako ništa i ne nađemo, ti ćeš me izdržavati - on se nasmeja. Ne verujem da bi mi ti to dopustio - glas joj je bio sasvim ozbiljan. - Seti se, pre izvesnog vremena nisi pristao ni da ti ja platim večeru. Znam da sam bio tvrdoglav, ali u pitanju je bio moj ponos - Rejs se više nije smejao. - U stvari, moj nesrećni ponos je kriv za mnoge naše nesporazume. Kada si me napustila, najviše od svega sam želeo da dođem kod tebe i molim te da se vratiš. Ali, moj povređeni ponos mi to nije dozvolio. To je razlog što sam te toliko povredio i ponizio. I ja sam tebe povredila - Vanesa se seti grubih reči koje mu je uputila. Mislila sam da ti ni najmanje nije stalo do mene i da ti ništa ne značim. Kada bi ti samo znala koliko mi je stalo do tebe, Vanesa promuklo prošaputa Rejs. A tek kada sam videla tvoju susetku i onaj „suvenir" u tvojoj sobi...i -Jesi li bila ljubomorna? - On nakrivi glavu na jednu stranu i na licu mu se pojavi šeretski osmeh. Ne pitaj. Tek tada sam shvatila šta sam izgubila. On uzdahnu. - Nikada nisam voleo nijednu od tih žena. Samo sam pokušavao da te zaboravim, ali mi to nije uspelo. Nisam ni bila svesna koliko sam usamljena, sve dok te nisam ponovo videla - setno reče Vanesa. Više nikada nećeš biti usamljena - obeća joj on. Uostalom, moraćeš da se brineš o svojoj bušotini. Rejs je nežno poljubi. Imam jedno pitanje. Da li buduća bogatašica pristaje da se uda za siromašnog bušača nafte?

Pa - ona se kao dvoumila - to nije loša ideja. Kad bolje razmislim, jedino bušač može da pokloni svojoj ženi naftonosni izvor. Znači, pristajem. On se gromoglasno nasmeja. - Shvatam, ne smeš da propustiš ovu priliku. Zašto mi nisi ranije rekao da si pronašao naftu? Plašio sam se - pogleda je prav u oči. - Nisam želeo da kupujem tvoj ljubav. Tek kada mi je otac rekao da misliš da si možda pogrešila što si me napustila, skupio sam hrabrost da dođem kod tebe. Prvo sam hteo da otkrijem da li me stvarno voliš. - Onda se nasmeja. - Da smognem više hrabrosti, popio sam jedno piće, pa onda još jedno... i sama znaš šta se desilo. Čudo da me nisi izbacila iz stana. Htela sam, ali nisam mogla - Vanesa se nasmeši, setivši se te večeri. - A da li si se uverio da te volim? Da, sada sam siguran u to! - reče on i njihove usne se spojiše. -

KRAJ

By Voki