VOJISLAV SESELJ - Uporna Odbrana Srpstva

Dr Vojislav [e{eq

UPORNA ODBRANA SRPSTVA

Srpska radikalna stranka Beograd 2003.

Dr Vojislav [e{eq UPORNA ODBRANA SRPSTVA Recenzenti

Drirektor izdava~kog sektora Ogwen Mihajilovi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka

PREDGOVOR

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ISBN 86-83451-

3

PRVI DEO I DOSOVSKI REZIM PRIBEGAVA LA@IMA Kanal 9, Kragujevac, “Ve{tina mogu}eg”, 23. avgust 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Ovo je emisija “Ve{tina mogu}eg” televizije Kanal 9 u kojoj nastojimo da zagrebemo po politi~koj povr{ini na{e stvarnosti, s ciqem da proniknemo u su{tinu procesa koji su opredelili da politika postane na{a sudbina. U tome nam poma`u eminentne li~nosti iz visokog sveta politike i nema sumwe da je na{ ve~era{wi gost upravo deo tih qudi. Dame i gospodo prof. dr Vojislav [e{eq dobro ve~e i dobro do{li u studio televizije Kanal 9. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Po{to je “Ve{tina mogu}eg” emisija kontakt tipa u kojoj gledaoci u~estvuju oni mogu postavqati pitawa putem telefona 331-509, a po nekom nepisanom pravilu pravo da prvi postavi pitawe u ovoj emisiji pripada voditequ. Ja }u to svoje pravo odmah iskoristiti, pa gospodine [e{eq vi ste profesor Pravnog fakulteta predsednik Srpske radikalne stranke, savezni poslanik, narodni poslanik, evo sada i predsedni~ki kandidat pa u kojoj se ulozi u svim tim funkcijama najboqe ose}ate Dr [e{eq: Pa, ja se celog svog radnog veka, dakle, celog svog `ivota od mladosti pa na daqe bavim uporedo i prakti~nom politikom i politi~kom teorijom. I lepo se ose}am i u jednoj i u drugoj sferi. Politi~ka teorija pru`a ~oveku vi{e mogu}nosti za kreativni rad, za istra`ivawe, za saznavawe novog, do pojave novih ideja itd. Ali `ar politi~ke borbe je veoma zna~ajan i kao stimulans i kao odr`avawe neke intelektualne kondicije. A sa druge strane ~ovek koji se bavi politikom bilo teorijskom bilo prakti~no, ima pred sobom neke ideale i neke vrednosti. ^ovek se bori za neki ideal i po{tuje odre|ene vrednosti koje su vezane s tim idealom. I ja mislim da je uspe{no bavqewe politi~kom teorijom jedino mogu}e ako ~ovek stekne prakti~no iskustvo. Kao {to ni ozbiqnog uspeha u prakti~noj politici nema bez teorijske potkovanosti. Voditeq: Da li prof. [e{eq ima {ta da zameri narodnom poslaniku [e{equ? Dr [e{eq: Mene je dosovski re`im odstranio sa fakulteta posle preuzimawa vlasti, tako da je se sada u potpunosti posve}ujem prakti~noj politici i pi{em. Ja urpavo zavr{avam jednu kwigu koju smatram svojim `ivotnim de4

5

lom kwiga se zove “Ideologija srpskog nacionalizma”. Na toj kwizi ja radim pet godina, a oko 20 godina sam spremao materijal. To je osnova te kwige je moja monografija o prof. Lazi Kosti}u velikom srpskom intelektualcu i najve}em emigrantskom piscu. [to se ti~e tog rada on me ne iscrpquje nego ~ak mi mo`da poma`e da uspe{nije savla|ujem ove svakodnevne politi~ke obaveze. Jer znate {ta politika tra`i mnogo energije, morate posedovati mnogo energije i morate biti spremni da je koncentri{ete ne da je rasipate na sve strane, na koncentri{ete na ne{to {to je bitno, na ne{to {to je va`no. Mislim da sam u startu shvatio da ~ovek ako se bavi politikom mora ozbiqno da se bavi i mora da se sprema za to. Ja nikada, retko kada de{avalo se i to ali retko, da izlazim nepripremqen u neke ozbiqne stru~ne debate. Ne, ja se temeqito spremam i samo ako se ~ovek sprema, ako to dobro prou~i, ako konsultuje nauku, ako konsultuje struku ima {ansi i da pobedi. Oni koji tako izlaze za govornicom nepripremqeni, nespremni, neinformisani apsolutno nemaju nikakvih {ansi. Nema u politici mesta diletantima. Diletanti ne mogu uspeti na dugu stazu, mo`e se desiti da nekada do|u na vlast iznenada, mo`e se desiti da jednom prevare narod kao {to su ove dosmanlije prevarile 2000. godine, ali dva puta se narod ne da prevariti na isti na~in. I niko ne mo`e dugo opstati u politici tako {to }e varati narod. Uvek jednom mora da plati skupu cenu. Voditeq: Vi ste politi~ar ~iji politi~ki stavovi nikada nikoga ne ostavqaju ravnodu{nim. ^esto ste na udaru kritike, pa bi bilo interesantno da ~ujemo da li vas negativne reakcije posebno stimuli{u i motivi{u Dr [e{eq: Da. Ja sam ~esto na udaru kritike, re`imske kritike redovno ali u nedostatku argumenata re`im pribegava la`ima, klevetama, izmi{qawima itd. I to zaista deluje stimulativno. Re`im tako pokazuje svoju slabost, svoj strah, a ja svestan da mi zaparavo ni{te ne mogu, mo`da negde neki rafal da me sase~e u zasedi eventualno, ali mi na politi~kom poligonu zaista ni{te ne mogu. Ne mogu da me pobede. Ne mogu da pobede Srpsku radikalnu stranku i to je wihova muka velika. A i kada se neprekidno razne la`i i klevete lansiraju to zaisti javno mwewe, pogotovo {to uvek moraju da ra~unaju da }e jednog dana to biti raskrinkano. I evo desilo se nedavno da je jedan o qudi preko koga su lansirali te najte`e la`i i klevete progovorio i ispri~ao sve ko ga je na to prisiqavao i ~ime su ga ucewivali, kako je to sve izgledalo. I onda se to kao bumerang vratilo dosmanlijama, vratilo se Zoranu \in|i}u wegovoj vladi, wegovim qudima od najve}eg poverewa. Voditeq: Koje su glavne karakteristike aktuelne politi~ke situacije u Srbiji Dr [e{eq: Srbija je i daqe u dubokoj politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj krizi, na `alost ta kriza se podubquje. Kriza ta traje dugo. Kriza je u Srbiji krenula kada je formirana Jugoslavija. Kriza je latentna bila pod komunisti~kim re`imom iako je izvesno vreme prikrivana, ameri~kim inekcijama Titu zato {to se Tito odvojio od Staqina. Ali do 1972. godine kriza latentna, potpuna i ispuwava na{ `ivot. 1972. godine su prestale donacije, po~elo je zadu`ivawe, po~elo je uzimawe kredita. I tada se i titov re`im po~eo pokazivati u pravom svetlu, od Titove smrti do 1990. imali smo jedan prtoces intenzivnog truqewa, kada je vlast izgubila autoritet jo{ dr`ala poluge mo}i i uticaja u svojim rukama. I 1990. ru{ewe komunizma i uspostavqawe vi{epartijskog siste6

ma srpski narod je do~ekao nepsreman. Svi srpski neprijateqi su tada tra`ili mogu}nost da zadovoqe svoje interese, srpski narod je na spoqnom planu ostao bez ikakvog za{titnika, sledovale su sankcije, blokade, ratovi. Mo`da se na to moglo adekvatnije reagovati u raznim situacijama i sigurno da je moglo. Ali iz ove ko`e se nije moglo pobe}i. E sada koja je varijanta spasonosna, sve su varijante do sada isprobane neka u ve}oj neka u mawoj meri, sve su pokazale ako su up{te imale neke pozitivne osobine i sve su pokazale svoje slabosti. Nema idealne varijante. Mislim da je varijanta oslawawa na sopstvene snage jedina primerena, jedina ozbiqna i da je to sada Srbije shvatila. Mi smo i ranije ube|ivali narod, ali ja moram da priznam narod nam nije verovato. 2000. godine kada smo govorili kakva je ta dosmanlijska varijanta to nam narod nije verovao. Izgleda da je narod morao to da iskusi na svojoj ko`i. I evo dve godine narod te{ko pla}a to iskustvo i jedna ~eka da se otarasi dosmanlijske vlasti. [ta narodu treba ponuditi? Prvo iluzorno je narodu nuditi med i mleko, to niko ne mo`e da stvori. Oni kojima je program 700.000 otpu{tenih radnika, koji otpu{taju radnike {irom Srbije, koji zatvaraju fabrike i prodaju u bescewe sada obe}avaju dobre plate, dobre zarade i posao. Ko Labusu mo`e verovati kada to obe}ava. Niko. Ko{tunica koji je doveo na vlast i \in|i}a i Labusa i Bati}a i Du{ana Mihajlovi}a i @arka Kora}a i Gorana Svilanovi}a i nenada ^anka i sve ostale. Sada obe}ava konfrontaciju. Ko mu tu mo`e poverovati. Uostalom, mi smo videli kako je miltav i nesposoban Ko{tunica u tim konfrontacijama. Voditeq: Va{a stranka je pantetirala i neke nove metode parlamentarne borbe, na primer polovawe predsedavaju~eg vodom, ~upawe mikrofonskih kablova da li i to spada u prilago|avawe svetskim demokratskimtrendovima Dr [e{eq: Da. Onda kada vlast uni{tava demokratiju mi takvim na{im potezom koji nikoga ne izla`e `ivotnom riziku i o tome strogo vodimo ra~una, to morate priznati, nikada tamo gde su radikali politi~ki delovali ~ak i na poluincidentan na~in nije bilo ugro`avawa tu|ih `ivota. To je ono {to je najva`nije. Za{to se to de{ava. Zato {to je DOS uni{tio parlamentarizam. U toku ove godine tri puta dosmanlije mewau poslovnik unose}i sve restrektivnije odredbe. Oni bi da ugu{e opoziciju. Ne opoziciju u celini, Srpsku radikalnu stranku jer nas ne mogu kontrolisati jer nas ne mogu upla{iti, jer nas ne mogu uceniti. Mi smo imali idealan jedan poslovnik do 2000. godine, wime je svaka opoziciona partija morala da bude zadovoqna, a onda su po~ele restrikcije. Uskra~ivawe poslanicima pravo da govore, ograni~ewa, izbacivawe poslanika, nov~ano ka`wavawe, ukidawe kvoruma na kraju krajeva, sada su i kvorum ukinuli. Voditeq: Jeste li platili te kazne silne Dr [e{eq: To nam odbijaju od plata, ali to u dugom nekom vremenskom periodu, to je ogroman nov~ani iznos mi smo i to svesno `rtvovali na im poka`emo da ih se ne bojimo. I da nee dozvoqavamo da se gaze elementarni principi parlamentarizma. Na kraju su izbacili celu Ko{tunicinu stranku iz Narodne skup{tine, izbacili Socijaldemokratiju Vuka Obradovi}a. Oteli mu registraciju iako je vrhovni sud dosudio wemu u prilog. Otimaju socijalistima poslani~ke mandate itd. Mi zato danas nemamo Narodnu skup{tinu. Ono {to se naziva Narodna skup{tina nije ni legalno ni legitimno. I zbog toga su nam 7

nu`ni vanredni izbori. Pobeda na predsedni~kim izborima najva`nija je ba{ sa ovog aspekta mogu}nosti hitnog rapisivawa vanrednih parlamentarnih izbora. Vi }ete }uti druge predsedni~ke kandidate i Labusa i Ko{tunicu kako obe}avaju neke nove ekonomske programe, socijalne programe itd. Treba da znate u startu da su to sve gluposti. Jer to uop{te nije vezano sa nadle`nostima predsedni~ke funkcije. Predsednik nema {ta da radi u ekonomiji. Predsednik Srbije nema {ta da radi u socijalnoj politici, u prosveti, u zdravstvu, predsednik Republike nema {ta da radi u spoqnoj politici, u diplomatiji. To je nadle`nost savezne dr`ave, sada to Ko{tunica `rtvuje ostavqa. Tamo je imao nalde`nost u spoqnoj politici, imao je nadle`nost u komandovawu vojskom on od gotovine zapravo pravi veresiju jer kada ovde izgubi na predsedni~kim izborima {ta }e posle. [ta su tu mogu}nosti predsednika Republike kontrola izvr{ne vlasti Vlade. Delimi~na kontrola parlamenta uz mogu}nost da predsednik Republike vra}a na ponovno glasawe zakon za koji smatra da nije dobar. To je jedina mogu}nost kontrole. I vrlo mala kontrola sudske vlasti tako {to predsednik Republike predla`e sudije Ustavnog suda ali mora obezbediti podr{ku parlamenta. I {to predsednik Republike mo`e da daje pomilovawa tako da zna~i to da postfestum mo`e ispraviti neku sudsku gre{ku, ubla`iti kaznu itd. Dati opro{taj u nekom specifi~nom slu~aju i sli~no. Najva`nija je kontrola izvr{ne vlasti, vlade. Jer u vladi je koncentrisana sva vlast. Kako to predsednik mo`e da radi. Postoji jedna odredba Ustava da predsednik Republike mo`e da zahteva od vlade u celini ili pojedinih ministara da izlo`e svoje mi{qewe, svoja shvatawa o odre|enim pitawima iz wihove nadle`nosti. Ja bih to vrlo ~esto koristio i to pred novinarima pred televizijskim kamerama. Ova funkcija nije operativna, nije funkcija gde se odlu~uje. Gde se vodi ekonomska, socijalna, kulturna, prosvetna, zdravstvena ili spoqna politika. Voditeq: Za{to to sada ne radi to {to ste naveli aktuelni predsednik Srbije Dr [e{eq: Zato {to je on u potpunosti pod \in|i}evom kontrolom. On izvr{ava samo ono {to mu \in|i} ka`e i takav bi bio Miroqub Labus. Miroqub Labus kandidovao za novog Milana Milutinovi}a. Jer je on iz \in|i}eve stranke, \in|i}ev je potpredsednik i \in|i}ev je li~ni kandidat na ovim izborima. [ta mislite da Labus sme da se suprotstavi \in|i}u to je iluzorno. Svako onaj ko u startu nije spreman da se suprotstavi \in|i}u kandiduje se za Milana Milutinovi}a ne kandiduje se za predsednika u pravom smislu re~i. Voditeq:Zbog ~ega u Republi~koj skup{tini ne prolaze ni oni op{ti prihvatqivi amandmani opozicije, koji bi doprineli pobo{qawu teksta zakonskog predloga. Da li ustvari skup{tinska ve}ina primewuje zapravo one site metode koje ste i vi primewivali dok ste bili u koaliciji sa socijalistima Dr [e{eq: Ne tada nije bilo bahatosti te vrste. I odbijawa opozicionih predloga po svaku cenu. Bila je konstruktivnije i korektnije atmosfera. U proteklih 200 godina srpske istorije mnoge vlasti su bile bahate i osione, ali ja ne pamtim da je bila bahatija i osionija od sada{we dosmanlijske vlasti. I kada je ga`en Ustav ranije nekog je stila u tome bilo, nekog obrazlo`ewa itd. Ovde se jednostavno ukine Ustavni sud i godinu i po dana ne postoji. Nikada Srbije nije donosila protivustavne zakone, zakone sa retroaktivnom snagom, ~ak porske zakone sa retroaktivnim dejstvom. To je apsolutno nemogu}e u civili8

zovanom svetu. Bilo je uvek mafije proteklih decenija, ali nikad mafija nije tako direktno vladala Srbijom. Voditeq: Vi ste evo na naslovnoj strani nedeqnika Nin izjavili da}ete uni{titi mafiju Dr [e{eq: Znate li vi nekog drugog `ivog Srbina osim mene koji je u stawu da uni{ti mafiju. Voditeq: A da li ima mafije po vama, kako da je defini{emo Dr [e{eq: Vi znate da je ima i da je mnogo ima, mafija upravqa vla{}u. \in|i} je ~edo mafije, wega je na vlast dovela mafija Jovica Stani{i}, Stanko Suboti} Cane, gospodin ^ume, gospodin Limun, Dragoqub Markovi} krmivoprodukt i ostali. To je wegova mafija{ka pozadina, ne mo`e on protiv svojih. On umesto gospodina ^umeta jednog biznismena i mafija{a iz Sur~ina da strpa u zatvor on mu daje da asfaltira Srbiju. Sada je poku{an atentat na ^umeta, on je pobegao negde u inostranstvo, a wegove ma{ine i daqe asfaltiraju. To je najprofitabilniji posao. On je te ma{ine dovezao iz Nema~ke i on to radi pored toliko gra|evinskih firmi u Srbiji i ogroman profit tu ostvaruje. Krmivoprodukt pokupova sada sve proizvo|a~e hrane po Srbiji koji iole imaju zdravu proizvodwu, Karneksu su montirali aferu sa navodnim trovawem wegovim pa{tetama, {to je izmi{qotina ~ista i to je Vojnomedicinska akademija dokazala da je izmi{qotina. Da bi mu uni{tili proizvodwu, da bi mu uni{tili prodaju da bi ga mogli kupiti budza{to. Voditeq: Da li vi mislite da su sve te pri~e realne, mislim u XXI veku. Dr [e{eq: To se de{ava nisu to pri~e. To mi danas pro`ivqavamo. Ja sam neki dan raskrinkao ko je ubio policijskog genrala Bo{ka Buhu, rekao sam ime i prezime i nadimak. @eqko Maksimovi} Maka, jesam li rekao sa kim je blizak sa Stankom Suboti}em Canetom @abcem, i sa Jovicom Stani{i}em, kada je ranije ubio policajca pre vi{e godina Jovica Stani{i} ga je spasao zatvora. Progla{eno nu`nom odbranom, ~ovek ubije policajca i sud konstatuje da je ubio policajca u nu`noj odbrani. Policajac se legitimisao da je policajac i tra`io dokumenta. Voditeq: Veoma ste hrabri gospodine [e{eq kada tako iznesete te stavove sve, imate li vi konkretne dokaze Dr [e{eq: Imam sve dokaze Voditeq: Je li se pla{ite za svoj `ivot Dr [e{eq: Dosmanlijska vlast je protiv mene podnosila mnogo krivi~nih prijava, sada je sve stalo, nema procesa nema ni{ta. Deset puta zovu Du{ana Mihajlovi}a da svedo~i u istrazi on ne sme da do|e. Pokajali su se {to su podnosili te krivi~ne prijave. Za sve imam dokaze, za sve imam dokumenta i ne mogu mi ni{ta. Mislim, mogu negde da me ubiju ali ja kada sam pre 20 godina postao otvoreni disident protiv titoisti~kog komunisti~kog re`ima ja sam tada svesno stavio glavu u torbu, ja nemam o tome sada {ta da brinem. Glava je u torbi, uvek istaknutim politi~arima na Balkanu glava bila u torbi i ja idem tim putem do kraja. Nema oklevawa, nema odustajawa i ne mogu me upla{iti. A nemaju ~ime da me ucene to je wihova muka. Nemaju ~ime da me kompromituju. Sve {to su ranije razmi{qali sve je palo u ovdu, raspuklo se kao mehur od sapunice i {ta sada. Sada moraju da mi predaju vlast. 9

Voditeq: Dobro pre nego {to nastavimo razgovor, ja predla`em da pogledamo jedan blok EPP poruka. Gospodine [e{eq vas je kao kandidata za predsednika Srbije najpre promovisao Slobodan Milo{evi} prerogom. Ima li u tom predlogu posla i za politi~ke analiti~are koji bi mogli da istra`e korene ovog neo~ekivanog interesovawa Milo{evi}a za daqu va{u politi~ku karijeru Dr [e{eq: Kao predsedni~kog kandidata mene je promovisala Centraalna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke mislim da je sednica bila negde krajem jula meseca, jer ve} 2. avgusta mi smo predali svu dokumentaciju, kandidaturu, potpise i sve ostalo. A Slobodan Milo{evi} je podr`ao moju kandidaturu i pozvao sve patriotske partije, pojedince da me podr`e. Ta wegova podr{ka meni je dragocena, jer Slobodan Milo{evi} sada ima veliki ugled u srpskom narodu, povratio je staru popularnost supe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom. Svima u Srbiji je sada jasno celom srpskom narodu da se tamo ne sudi Milo{evi}u nego se sudi srpstvu na osnovu izmi{qenih krivica, falsifikovanih dokaza, la`nih svedoka i cela Srbija je du{om i srcem sada uz Milo{evi}a Voditeq: Mislite celo bira~ko telo Dr [e{eq: Cela Srbija, svako ko je ~astan i po{ten u Srbiji `eli da Milo{evi} pobedi Ha{ki tribunal. A ja sam ube|en da Milo{evi} ima veoma ozbiqne {anse da zaista pobedi. Sve je do sada palo u vodu, gledali ste. Mi smo sada objavili u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” na 3.400 gusto slo`enih strana B-5 formata kompletan proces od po~etka do kraja jula. To je izvanredno dokumentarno svedo~anstvo ovog na{eg vremena. Pravna nauka nareednih 1000 godina }e to istra`ivati izu~avati, studije i studije }e se o tome pisati. Kada bi Milo{evi} tamo poklekao kada ne bi izdr`ao to bi bilo tragi~no za srpski narod. Ko zna {ta bi nam dosudili ratnu o{tetu, teritorijalne ustupke, {ta bi im sve palo na pamet. Ako Milo{evi} pobedi sve ranije optu`nice padaju u vodu, sve ranije klevete, sve ono {to su nam zapadne sile u me|unarodnom javnom mwewu plasirale kao istinu a zapravo najobi~nija izmi{qotina. I to sada srpski narod sve razume, sve je to jasno. Voditeq: A wegova podr{ka vama kao predsedni~klom kandidatu Dr [e{eq: Wegova podr{ka meni je rekao sam ve} dragocena Voditeq: Da li }e analiti~ari politi~ki tuma~iti to Dr [e{eq: I to ve} tuma~e neki samo onako zlurado i upla{eno, dosmanlije. Dosmanlijski analiti~ari kroz re`imske medije. Ali gledajte, onome ko bi za mene glasao kao kandidata Srpske radikalne stranke, to apsolutno ne mo`e smetati. Mnogi koji podr`avaju Milo{evi}a koji su wegovi simpatizeri poslu{a}e wegov predlog i galsati za mene. A mnogi koji se do sada nisu opredelili kada vide da iza moje kandidature stoji Srpska radikalna stranka i Milo{evi} i drugi srpski patrioti prikqu~i}e se i oni. Dakle, to mene dodatno optimizmom inspiri{e nadahquje u ovoj predizbornoj kampawi. Voditeq: Da li su za normalno funkcionisawe demokratije u Srbiji pored vladavine prava i op{te pravo galsa potrebno da se ispune jo{ neki uslovi. Dr [e{eq: Potrebno je mnogo toga da se ispuni. Pre svega potrebno je da vlast po{tuje institucije, sve institucije sistema. Da po{tuje princip podele vlasti, to je najva`niji demokratski princip koji se kod nas sada apsolut10

no gazi. \in|i} je vratio komunizam, titoizam kada je sva vlast bila koncentrisana u jednim rukama. To je on vratio. U ovih 12 godina to nikad ranije nije bio slu~aj, bilo je me{awa nedozvoqenog izvr{ne vlasti u parlamentarnu, u sudsku itd. Ali nije bilo ovakve sveobuhvatne kontrole. Koja je i sudijama postala nepodno{qiva. Sudije se sada postavqaju u ulogu dru{tveno politi~kih radnika to re`im od wih tra`i, koji izvr{avaju naloge Vladana Bati}a, a Vladan Bati} ka`e nije Ustav sveto pismo. Neverovatne se stvari de{avaju. Tako da iz ove krize se mora iza}i. Postoje neki preduslovi da bi se re{ili ekonomski i socijalni problemi, mora se skinuti mafija sa grba~e naroda. Bez toga nema re{avawe ekonomskih i socijalnih problema, jer mafija je nazaja`qiva, apetiti su joj sve ve}i. I uvek neko pla}a te mafija{ke ogromne apetite, to pla}a narod. Narod se odri~e da bi mafija imala sve ve}i profit sve ve}e bogatstvo. Da bi se ekonomija sredila da bi se socijalna pitawa re{ila da bi se sredilo stawe u zdravstvu, {kolstvu, kulturi, u dr`avnoj upravi potrebno je sve institucije sistema da normalno funkcioni{u. Da bi mormalno funkcionisale mora biti afirmisan princip ustavnosti i zakonitosti. Mora vladavina prava da do|e do izra`aja. Sve ono {to ~ini moderni pravni poredak. Sve je to sada poga`eno i to brutalno ogoqenim nasiqem. Pa nikad ovakvu medijsku blokadu ranije nismo imali. Gledajte sve beogradske televizije, pune dve godine Srpska radikalna stranka apsolutno je blokirana. Kada je to ranije bilo. Da li se se}ate tog perioda. Kada je ijedna parlamentarna stranka ranije toliko i na takav na~in bila blokirana. Jo{ bilo blokade na dr`avnojteleviziji pa ste moglkiu da odete na neku privatnu, ne mo`ete na RTS mo`e na Studio b, ne mo`e na Studiju B, mo`e televizija “Politika”, ne mo`e televizija “Politika” na|e se neka. A sada je sve u jednim rukama. I strahovita presija na svet qudi. Izrazito antisrpska politika se vodi, sistematski se srpski narod optu`uje da je zlo~ina~ki, da je genocidan, pripisuju mu se krivice za raspad Jugoslavije za ovaj rat kroz koji smo pro{li i za sve ostalo. Voditeq: ^iwenica je da na{u verziju demokratije prate odre|ene slabosti. Gospodine [e{eq da li se i one ogledaju pre svega u nespremnosti da se politi~kim suparnicima prizna da su u pravu. Dr [e{eq: U politici te{ko supranici me|usobno priznaju da je jedan ili drugi u pravu. Me|utim postoje argumenti u politici treba da budu najva`niji argumenti. Nije na{ narod glup pa da to ne razume treba samo iznositi te argumente. E zbog toga smo mi nepodno{qivi i \in|i}u i wegovim dosmanlijama {to neprekidno iznosimo argumente {to oni sa nama u argumentovano raspravu ne mogu i ne smeju. Ovoga puta su iskqu~ena sva me|ustrana~ka ili me|ukandidatska su~eqavawa na dr`avnoj televiziji. Zato {to se toga boje. Ne mogu da opstanu, samo iznesete ~iwenice i gotovo. Ja \in|i}u ka`em u skup{tini kako mo`e ^ume da asfaltira Srbiju, i on iza|e ka`e pa dobio je na tenderu. Pa kako u Americi Al Kapone nije mogao da dobije na tenderu da asfaltira Ameriku. I \in|i} }uti. I misli kada on }uti da je zavr{ena rasprava. Ne mo`e tako. Voditeq: Gospodine [e{eq da li predsednik Srbije po svaku cenu treba da bude Srbi. Ovo vas pitam zato {tzo je svojevremeno va{u kr{tenicu mnogi su stavqali pod lupu u nameri da doka`u va{e navodno ne srpsko poreklo. Dr [e{eq: Ja mislim da od mene nema ve}eg srpskog nacionaliste, a moje 11

srpsko poreklo je nesporno i po `enskoj i po mu{koj liniji vekovima unazad. Tradicija ka`e ~ak po mu{koj liniji da smo poreklom od zeta Vukawa Nemawi}a, kneza Ilijana koji je iz Radovi}a preseqavao u Nik{i}, pa iz Nik{i}a u Rovce, pa iz Rovaca su se naseqavali po svim srpskim zemqama. Znate, da je [umadija naseqena Srbima iz Crne Gore ili Srbima iz Hercegovine 90%. Pomoravqe je naseqeno kosovskim Srbima, a prethodno srpsko stanovni{tvo se iseqavalo u dve velike seobe na sever u dana{wu Vojvodinu i Slavoniju. Dakle neprekidno je postojala ta unutra{wa etni~ka cirkulacija unutar srpskog naroda. U principu ja se tu suprotstavqam ovima kojima smeta {to je Labus jevrejin, u principu svako ko je dr`avqanin Srbije mo`e da se kandiduje i mo`e biti izabran ako ga narod `eli. Mo`e se kandidovati jevrejin i rom i Ma|ar i Rumun i Albanac, i Goranac, pripadnik bilo koje nacionalnosti ako ubedi narod da je dobar i da bi dobro obavqao tu funkciju. Meni zato ne smeta {to je labud jevrejin meni smeta {to je Labus izdanik, meni smeta {to je Labus strani pla}enik, {to su ~lanovi wegove porodice i danas strani dr`avqani, {to i on ima dupli paso{. [to su mu k}erke u inostranstvu, sin u Izraelu, {to ima ku~u u Americi itd. I najvi{e mi smetaju wegovi antisrpski ekonomski potezi sa mesta potpredsednika vlade on nam obnavqa du`ni~ko ropstvo. Ka`e stiglo milijarda i dvesta miliona dolara donacija. Jeste li vi videli neku korist od toga. Kada je ranije stiglo milijardu i po maraka, dakle dva puta mawa suma osetilo se neko poboq{awe u `ivotu ovde, sve firme su dobile neki stimulans ili krediti ili je naru~ena proizvodwa itd. Pa su ispla}ene penzije i sli~no. Kako to stalno on stalno dobija donacije a neprekidno ovde pada `ivotni standard. Kod nas je i nema~ka marka pod wegovom vla{}u devalvirala. Ono {to ste mogli za 100 maraka da kupite 2000. godine danas ne mo`ete ni za 400 maraka, danas je struja {est puta skupqa nego {to je bila pre dve godine. Pa komunalije, pa hrana, pa sve ostalo, a mnogo vi{e radnika ostalo bez posla. Voditeq: Zbog ~ega u Srbiji najvi{e izgleda na uspeh imaju one partije i programi koji se zasnivaju na nacionalnoj opciji. Dr [e{eq: Pa svaka partija mora da se zasniva i na nacionalnoj opciji. Ali ne samo na nacionalnoj. Nacionalizam je u korewen u srpskom narodu vekovima. Srpski nacionalizam je najstariji u Evropi. Sveti Sava je jo{ pre 800 godina filozofski teolo{ki, ideolo{ki uobli~io srpski nacionalizam. Nikada se Srbi ne bi oslobodili od turaka da ih vekovima nije odr`avao nacionalizam. Potur~ili bi se nestali sa istorijske pozornice kao mnogi drugi narodi. Dakle, nacionalizmu zahvaqujemo na{ opstanak. Ali, da bi ~ovek danas bio moderni nacionalista mora biti demokratski opredeqen. Slobodarski. Mora biti pristalica modernog pravnog poretka, vladavine prava, principa podele vlasti, parlamentarizma, vi{epartijskog sistema. U ekonomiji slobodne konkurencije. Ali ne mafija{ke eksploatacije. I mora se zalagati za socijalnu pravdu. Nema modernog srpskog nacionalizma bez ose}aja za socijalnu pravdu. Ne mo`e biti srpski nacionalista onaj ko planira da otpusti 700.000 radnika, da ih ostavi bez hleba. Kako taj mo`e biti srpski nacionalista. Ne mo`e. Voditeq: Sada kada ste se i vi gospodine [e{eq ukqu~ili u ovu predizbornu trku, da li ostali kandidati mogu da izgube svaku nadu da mogu da budu izabrani? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da su im te nade sve mawe i mawe. Ja mislim da 12

je mogu}e moja pobeda ve} u prvom izbornom krugu, malo je to mo`da sada Ko{tunica poremetio, da se on nije kandidovao siguran sam da bih pobedio u prvom krugu ve}. Mo`e se sada desiti drugi krug, ali se samo postavqa pitawe ko }e im biti kandidat u drugom krugu, ja mislim da se ne postavqa pitawe ho}u li ja u}i u drugi krug. Bar tako ose}am raspolo`ewe naroda svuda u Srbiji. Voditeq: Kako procewujete izglede va{eg kuma Vuka Dra{kovi}a na ovim predsedni~kim izborima Dr [e{eq: Dra{kovi} je verovatno osvojiti izvestan procenat glasova, povratiti deo svog tradicionalnog bira~kog tela, i meni to ne smeta, ~ak mi to odgovara u izvesnom smislu. Izme|u Dra{kovi}a i mene ve} du`e vreme nema nikakvih sporova, mi smo u korektnim me|usobnim odnorisa, mi ~esto kontaktiramo razgovaramo. Mislim da }emo ostvariti uspe{nu saradwu u kontroli na bira~kim mestima, da }e sara|ivati na{i kontrolori na svim bira~kim mestima u Srbiji. Voditeq: Da li se pla{ite, po{to svake izbore prati ona druga strane medaqe da }ete ovoga puta biti nekih name{taqki ili tako ne{to. Dr [e{eq: Na nama je sada da pratimo na bira~kim mestima, da ne dozvolimo la`irawe, falsifikovawe na samim bira~kim mestima. Ali neprekidno insistiramo i neprekidno to tra`e na{i predstavnici u izborwo komisiji da se po{tuje zakonska odredba o jedinstvenom bira~kom spisku. To smo uveli u zakon 2000. godine u decembru nije provedeno, sada insistiramo. Da bi se izbacili iz bira~kih spiskova svi oni koji su po vi{e puta upisani. Pa na dan izbora pod kontrolom tajne policije idu od jednog do drugog bira~kog mesta i vi{e puta glasaju. To je opasan oblik kra|e na ovim izborima. Objavqivawem bira~kog spiska wegovom prezentacijom na internetu to bi se spre~ilo. Voditeq: Predsedni~ki izbori bi}e odr`ani dakle 29. septembra. Za ne{to vi{e od mesec dana, zamolio bih vas da nas ukratko upoznate sa planom va{eg predstavqawa potencijalnim bira~ima Dr [e{eq: Do kraja avgusta ja gostujem na lokalnim radio i televizijskim stanicama gde postoje mogu}nosti. I zaista svaki dan putujem. Sino} sam bio u Ni{u, ve~eras sam u Kragujevcu, sutra sam u Lazarevcu, prekosutra u [apcu itd. sve do 31. avgusta. 1. septembra po~iwemo sa mitinzima. Miting u Kragujevcu je zakazan za 11. septembar u 18 ~asova na glavnom gradskom trgu. Tog dana moji najbli`i saradnici i ja obi}i}emo sve op{tine {umadijskog okruga i ve}a sela. Razgovarati sa narodom, obi}i na{e mesne op{tinske odbore i tako pro}i kroz sva ta mesta bez posebnih mitinga, ali u razgovoru odgovarawa na pitawa, slu{awa sugestija gra|ana koji nam pri|u itd. Voditeq: [ta }ete konkretno ponuditi bira~ima ili drugim re~ima {ta sadr`i va{ predsedni~ki program Dr [e{eq: Ja bira~e ne}u ni{ta da la`em. Ja ne dajem la`na obe}awa. Ja im otvoreno ka`em funkcija predsednika Republike nije dovoqna da bi se re{ili problemi u ekonomiji, u socijaklnoj politici, zdravstvu, {kolstvu, itd. Tu je predsednik nemo}an. Funkcija predsednika je va`na da bi se kontrolisala vlada, da bi vl~ada imala izvesnu ravnote`u, da bi neko mogao samo da propituje ministre zbog pogre{nih poteza. Najva`nije je Voditeq: Imate li vi snage da to uradite Dr [e{eq: Ne znam da li znate nekoga ko ima vi{e snage, ja sam dokazao 13

da sam u stawu sam sa dosmanlijskom dvotre}inskom ve}inom u Narodnoj skup{tini da iza|em na kraj i da se temeqito pripremam za sve te rasprave i da mogu po pet {est sati da o tome govorim. Setite se kada sam na tapet stavqao mla|ana dinki}a i Labusa da mi je jedan govor trajao oko tri i po sata. Ali bez ponavqawa u kontinuitetu sa izno{ewem argmenata. Dakle, ube|en sam da mi snage ne}e nedostajati. Mo`da ponekad glas mo`e da strada kao sada od preteranog govora... Voditeq: Da, {ta biste gospodine [e{eq pre nego {to pre|eno na pitawa gledalaca Dr [e{eq: Ali mi je tu uvek va`na argumentacija. Voditeq: Pre nego {to pre|eno na jo{ jedan blok reklama i posvetimo se pitawima gledalaca {ta biste prvo radili ako biste postali predsednik Srbije Dr [e{eq: Prvo bih pozvao Zorana \in|i}a i rekao mu Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna, zbog toga toga i toga. Insistiram da vlada prelo`i raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe vanrednih izbora kako je to ustavom definisano. Ako on odbije onda bi se obratio Ustavnom sudu i tra`io miq{ewe da li je Narodna skup{tina legalna i legitimna. Posle toga bih mogao da proglasim vanredno stawe, na pet minuta i u toku tog vanrednog stawa da raspustim Narodnu skup{tinu i zaka`em nove izbore. Posle novih izbora kada se konstitui{e nova Narodna skup{tina ja bih iza{ao pred natrodne poslaniek i rekao to sam uradio zbog toga i toga na osnovu Ustava, kako mi Ustav propisuje. I tra`io da se oni izjasne da li je taj potez bio opravdan ili ne. Voditeq: A sada drugi blok EPP poruka, pa nastavqamo emisiju “Ve{tina mogu}eg”. U na{u redakciju stiglo je dosta pitawa, pa da krenemo redom. Miladin iz centralne radionice gospodine [e{eq dugogodi{qi sam pristalica Srpske radikalne stranke i vas li~no posebno cenim zbog hrabrosti istinoqubqa, patriotizma pa vas milom da mi odgovorite na slede}a pitawa. Da li }ete se zalagati za jedinstvenu dr`avu Srbije i Crne Gore Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li nam je potrebna vojska i ko treba da je finansira Dr [e{eq: Moramo da sa~uvamo na{u vojsku. Vojsku treba da finansira Savezna dr`ava, naravno Savezna dr`ava prihode svoje ostvarje i u Srbiji i u Crnoj Gori. Mada proteklih godina iz Crne Gore nije bilo u~e{}a u ostvarivawu prihoda Savezne dr`ave. Zapadne sile bi htele da iz na{e vojske ostrane sve sposobne oficire, podoficire i vojnike sa ratnim iskustvom. Ja bih se kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, jer predsednik Republike po funkciji je ~lan Vrhovnog saveta odbrane, zalo`io da se svi sposobni oficiri, podoficiri i vojnici sa~uvaju. Dakle, posebnu bih brigu posvetio o~uvawu na{e vojske. Voditeq: Kako obja{wavate prekid prenosa sa su|ewa iz Haga tre}e pitawe Miladina. Dr [e{eq: Dosmanlijama to stra{no smeta, oni su o~ekivali da }e Milo{evi} tamo biti osu|en po kratkom postupku. Milo{evi}eva uspe{na odbrana wihovu politi~ku poziciju je `estoko poquqala, a wihovu izdaju do kraja `igosala. Posebno taj izdajni~ki akt Milo{evi}eve otmice i isporuke Ha14

{kom tribunalu uz kr{ewe Ustava i zakona i to na najve}u srpsku svetiwu na Vidovdan. Voditeq: Milutin iz Erdoglije ostajete li pri ranije izre~enim stavovima da }ete ako do|ete na vlast zalagati se za izgradwu novih stanova, posebno za oficire koji su izbegli sa prostora biv{e Jugoslavije gde su imali stanova ali su morali da ih ostave. Dr [e{eq: Vidite, predsednik Republike se mo`e zalagati, kao i drugi gra|ani mo`da sa malo vi{e u~e{}a u javnom `ivotu, malo vi{e nastuipa u javnosti, u medijima, ali predsednik Republike tu nema mnogo nadle`nosti. Ono {to mogu kroz Vrhovni savet odbrane da. Ali predsednik Republike ne mo`e ni ekonomskapi tawa da re{ava. Ne mo`e ni socijalna, ni zdravstvena, ni prosvetna. Mogu da kritikujem stawe, da kritikujem ministre {to ne{to nisu radili kako treba. Ali da naredim ministrima ne mogu i zato to }esto ponavqam da bi narod shvatio koje su nadle`nosti predsednika Republike. Da ne bi podlegao nekoj fami da je predsednik svemo}an on mo`e sve, ne mo`e. Nama je ova pobeda va`na da otvorimo put vanrednim parlamentarnim izborima i formirawu nove vlade koja bi re{avala onda sve probleme. Sva vlast je koncentrisana u vladi. Moja je bila ideja da kandidujemo Tomislava Nikoli}a na funkciju predsednika Republike jer meni je li~no vi{e odgovarala funkcije predsedniak vlade. Ja sam to najvi{e `eleo. Me|utim stranka je odlu~ila da ja ovog puta budem kandidat za predsednika Republike ra~unaju}i da }u lak{e da izdejstvujem te vanredne parlamentarne izbore. Voditeq: Dragutin Dimitrijevi} iz Kragujevca pozdrav gostu i voditequ, kako komentari{ete maltretiorawe dece u letwem kampu ministarstva prosvete u sremkoj mitrovici Dr [e{eq: To je stra{no, ali nije neo~ekivano. Ga{ko Kne`evi} ministar prosvete pripada nekoj verskoj sekti, jehovinim svedocima {ta li, on je satanista. Zatim on je te`ak alkoholi~ar, izraziti antisrbin i sklon je svim vrstama asocijalnog pona{awa, devijantnog pona{awa. A ovo je smi{qeno za na{u decu po tim letwim kampovima kako bi im se ubio svaki moral, kako bi se potpuno ispametila. Voditeq: Nadam se gospodine [e{eq da imate argumente za ovakve tvrdwe. Dr [e{eq: Argumenti su u svim dnevnim novinama danas Voditeq: Mislim da je gospodin Kne`evi} u jehovinim svedocima Dr [e{eq: To sam iznosio i u Narodnoj skup{tini nekoliko puta pa je ~utao kao zaliven, to je istina. Voditeq: Trifunovi} iz Bagrebara, da li je istina da ste ^edi Jovanovi}u rekli u skup{tini kako ti mo`e{ biti {ef poslani~ke grupe Miroqubu Labusu svetski priznatom stru~waku, po{tenom i ~asnom ~oveku. Dr [e{eq: To je izmi{qotina ~ista. To je ~ista izmi{qotina. Rekao sam ^edomiru Jovanovi}u kako on mo`e biti {ef poslani~ke grupe Velimiru Simonovi}u profesoru Velimiru Simonovi}u, koji je republi~ki poslanik. Ako ste ga primetili ~esto iza|e za govornicu da kritikuje lo{ep oteze dosovske vlasti i kre{ewe Ustava i zakona. I zaista je ~astan ~ovek. On je u Mi}unovi}evoj partiji, ali ga zaista smatram ~asnim ~ovekom i to sam rekao. A ko je tu mogao da ubaci Miroquba Labusa koji je krajwe nepo{ten, ne~astan, izdajnik, neverovatno mi je. 15

Voditeq: Marko pita gospodina [e{eqa ho}e li Srbija posle izbora bez obzira ko pobedi biti politi~ki stabilnija jer je to preduslov svih reformi. Dr [e{eq: Ne mo`e Srbija biti politi~ki stablinija bez obzira ko pobedi. Ako ne daj bo`e pobedi Labus onda }e biti krajwe nestabilna jer \in|i}evoj samovoqi ne}e biti kraja. Onda se zaista tragi~no sve to mo`e okon~ati. Ako nekom nesre}om pobedi Ko{tunica onda }e sve biti mlitavo, bezbojno, mlako kao i do sada. I opet nas ~eka jedno dugotrajno truqewe. Ako ja pobedim ja }u izdejstvovati vanredne parlamentarne izbore vrlo brzo. Ti vanredni parlamentarni izbori Srbiji donose politi~ku stabilnost, a politi~ka stabilnost predstavqa osnovni preduslov za re{avawe svih drugih nagomilanih problema. Voditeq: Petar vas upravo pita ako pobedite na izborima kako }ete preurediti federaciju Dr [e{eq: Ne mo`e predsednik Republike da preure|uje federaciju. Voditeq: Ali }ete sigurno ne{to u~initi Dr [e{eq: Predsednik Republike nema tu {ta da u~ini Voditeq: Rekli ste da Dr [e{eq: Ja {to sam kritikovao po tom pitawu kritikovao sam kao savezni poslanik, republi~ki poslanik. Srpska radikalna stranka }e to temeqito kritikovati a predsednik Republike te{ko da }e do}i u poziciju da o tome i zvani~no razgovara. Jer gde bi mogao, predsednik Republike nije savezni poslanik, nije ni republi~ki poslanik, nema {ta, nema nikakve nadle`nosti po tom pitawu. Voditeq: Marija iz Bagrebara za{to ste 1997. godine pristali na nagodbu sa socijalistima i dozvolili da Milutinovi} postane predsednik Srbije na toj funkciji on se jo{ uvek nalazi a vi pet godina kasnije ponovo poku{avate da do|ete Dr [e{eq: Nikakve nagodbe tada nije bilo, apsolutno nikakve. Ja sam pobedio Zorana Lili}a, onda je bilo nekih me{etarewa sa navodnim {iptarskim glasovima na Kosovu i Metohiji koji su prvo ubacivani u kutije, pa kada se videlo da sam ja pobedio va|eni iz kutije i la`no prikazivano da nije dovoqno naroda iza{lo na izbore. Ja se ne mogu zakleti da sam Milana Milutinovi}a pobedio da sam imao vi{e glasova, ali sigurno ni on nije pobedio jer je vi{e stotina hiqada falsifikovanih glasova za wega uba~eno u kutije. To smo mi dokazali u 16 brojeva “Velike Srbije”, snimili smo videokamerom na Kosovu kako su ujutru u sedam sati u nekim {iptarskim selima, ~istim {iptarskim selima ve} bile pune glasa}e kutije. I nikada wegovu pobedu nismo priznali. Voditeq: Milena iz ]uprije pita kako je mogu}e da ste sada ponovo u dobrim odnosima sa Vukom Dra{kovi}em a do skoro stre se trudili da ga predstavite gotovo kao svog najve}eg neprijateqa Dr [e{eq: Mi smo bili u nekoliko navrata u `estokim politi~kim sukobima, ali znate kada pitate Dra{kovi}a mo`da }e on re}i da nije kriv za te sukobe, kada pitate mene ja }u re}i da nisam kriv za te sukobe Voditeq: A ko je kriv Dr [e{eq: Ono {to je sigurno da je u proteklih 20 godina nikada nisam mewao svoju ideolo{ku i politi~ku orijentaciju, a nekada su sukobi spoqa podgrejavani. Onaj sukob 1997. godine tada{wi re`im je podgrejavao i to je bilo o~igledno. Ja sam hteo dule sa Milanom Milutinovi}em nisu dali na dr`av16

noj televiziji, a stalno su nudili duel sa Dra{kovi}em. I Dra{kovi} izazivao ja sam iza{ao na taj duel, tu je Dra{kovi} posle toga mnogo mawe glasova dobio na izborima. Kada je on bio u gradskoj vlsati Beograda mi u zemunskoj, mi smo bili opozicija gradskoj i tu je bilo sukoba. Me|utim, danas apsolutno nema razloga za na{e sukobqavawe. I mislim da ne treba ni da bude u budu}nosti. Sada su na{e stranke ideolo{ki potpuno jasno profilisane. Nekada smo bili jedna stranka ako se se}ate 1990. godne vrlo kratko vreme, ali, o~igledno to nije moglo da opstane. Bilo je i ideolo{kih razlika unutar toga. Sada su te stranke vrlo jasno ideolo{ki profilisane jedan drugom ne predstavqamo konkurenciju u bira~kom telu, i nema razloga da se sukobqavamo. Drugo, i mi smo opozicija i on je opozicija to je razlog vi{e da se ne sukobqavamo. Ako sutra mi budemo vlast on opozicija verovatno }e opet biti sukoba. Ali, nama je sada zajedni~ki ciq da sru{imo dsmanlijsku vlast da spre~imo izbior Labusa i Ko{tunice, posle }emo videti. Voditeq: Dragan pita da ste na funiciji predsednika Republike da li biste dozvolili da se kroz Srbiju kamionima prevozi nuklearno gorivo. Dr [e{eq: Vidite, to gorivo je moralo da bude provezeno verovatno, me|utim spre~io bih da se to gorivo besplatno odnese u Rusiju, uz pla}awe samo 800.000 dolara transportnih tro{kova. Mi smo to mogli prodati za dve do tri milijarde dolara nekoj prijateqskoj zemqi, to je ogromna vrednost, to je kupovano jo{ u Titovo vreme, kada je Tito imao megalomanske planove za atomsku bombu ko zna za {ta drugo. Mi smo to mogli prodati za ogromne pare nekoj prijateqskoj zemqi. Ranije se o tome razmi{qalo. Ja kada sam bio u valdi Srbije o tome se razmi{qalo ali tada smo bili pod blokadom, pod sankcijama nije se moglo izneti van na{e teritorije. Tu trebaju posebne mere transporta. Sada se to moglo prodati. Onaj ko je }eleo to gorivo morao je da plati punu cenu. Pa neka plate Amerikanci {ta me birga, ali da Amerikanci namignu samo da se to preda i da ovi tako poslu{no to iznesu iz zemqe. Mo`ete zamisliti dve ili tri milijarde dolara koliko je to svakom od nas uzeto novca. Kada podelite tri milijarde dolara na devet miliona stanovnika Srbije nera~unaju}i [iptare, pa vi vidite koliko je to. Voditeq: Radovanovi} da li o~ekujete podr{ku socijalista ako pro|ete u drugi krug izbora a wihov kandidat ne pro|e Dr [e{eq: Ja }u i ovako imati podr{ku skoro svih socijalista koji cene i po{tuju Milo{evi}a kao svog predsednika. Tako da to posle prvog kruga i nije ne{to naro~ito bitno {to se wih ti~e. Mislim da }e ogromna ve}ina ~lanova Socijalsiti~ke partije, wihovih simpatizera i glasa}a poslu{ati Milo{evi}a i galsati za mene. Voditeq: ^i~a Radovan da li }ete i vi prostirati crvene tepihe kriminalcima kao {to to radi ovaj re`im Dr [e{eq: Ne, nikada kriminalcima nikakve tepihe ne}u prostirati. Kriminalcima sam namenio lisice. Voditeq: Evo pitawa sti`u neprekidno ja vas molim gospodine [e{eq da Dr [e{eq: Naravno ne ovoj sirotiwi i ovim qudima koji se tako snalaze za `ivot pa nekad i prekr{e zakon itd. Nego krupnim kriminalcima, mafija{ima koji nas ojadi{e. Voditeq: Zna~i pitawa nogo sti`u da ubrzamo malo odgovore. Prva preva17

ra je koalicija “Zajedno”, druga DOS, tre}a vi{e dosovih kandidata koji se sva|aju oko stawa u privredi, mo`e li privreda da se pokrene Svetislav iz Jovana Dr [e{eq: Mo`e privreda da se pokrene ali treba promeniti Vladu Srbije to je kqu~na ta~ka. Zato ja smatram ove predsedni~ke izbore samo prvom fazom, kqu~na faza tek dolazi. Parlamentarni izbori, formirawe nove vlade. Voditeq: Nata{a iz Po`arevca da li }ete i vi samo obe}avati kao ostali, ili }ete obe}awa ispuwavati Dr [e{eq: Ja vidite ne obe}avam mnogo, ja obe}avam striktno ono {to je u nadle`nosti predsednik Republike. Ali sve {to obe}am sigurno }u ispuniti. Voditeq: Dragan Pavlovi} iznesite vve~eras svoj predizborni program, do sada smo pri~ali Dr [e{eq: Pa izneo sam, moj predizborni program se zasniva na nadle`nostima predsednika Republike, a ne da pri~am sada pri~u, bajke da }e svi lepo `iveti, svi imati plate, penzije, svi imati posao itd. Kako to predsednik Republike mo`e da obezbedi nikako. Mo`e li to Ko{tunica sada da obezebdi, on je predsednik Savezne dr`ave, ne li mo`e. Je li neko o~ekuje da on sada obezbedi. Svi znaju ko je kriv za otpu{tawa, kriv je \in|i}. Ko je kriv za rasprodaju i zatvarawe fabrika kriv je \in|i} i wegova vlada. Ko je kriv za poskupqewa oni su krivi. Da bi se sve to spre~ilo, da bi se sve poboq{alo u tim uslovima potrebno je promeniti Republi~ku vladu Voditeq: Biv{i radnik Astra banke kako komentari{ete sve mahinacije koje su se u bankarstvu dogodile u posledwe vreme Dr [e{eq: To su sve radili Dinki}, Labus i \eli} da bi se li~no obogatili, uni{tili su na{e najboqe i najja~e banke. Kako bi budza{to prodavali wihov poslovni prostor. Voditeq: Radikalka Mirjana iz Kragujevca veliki pozdrav, kako mislite da iza|e na kraj sa srpskom mafijom. To smo ve} odgovorili. Veliki pozdrav od porodice Milojkovi} iz Pri{tine koja sada verovatno `ivi u Kragujevcu. Milena iz Gorweg Milanovca kako komentari{ete kandidaturu Bate @ivojinovi}a Dr [e{eq: Nemam nita protiv Bate @ivojinovi}a on je veliki srpski glumac, jedan od najve}ih `ivih glumaca. Sa wim sam u li~nim korektnim odnosima. Ni{ta lo{e za wega nikad nisam ~uo moram i to da ka`em. I u ovoj kampawi apsolutno nemam razloga da ga zbog bilo ~ega napada. Da li }e se on kandidovati to je wegova stvar. Ima na to pravo meni ne smeta. Voditeq: Nenad iz Pivare ko }e vam biti najozbiqniji protivnik na izborima Labus, Ko{tunica ili neko tre}i Dr [e{eq: Pa ja se trudim iz petnih `ila da porazim i Labusa i Ko{tunicu oni su kandidati vlasti. Wih sam fiksirao kao kqu~ne politi~ke protivnike. Labus je mnogo opasniji od Ko{tunice to uvek moram da naglasim. Ne mogu za Ko{tunicu re}i da je kriminalac. Ne mogu za Ko{tunicu re}i da je mafija{, je li tako. Ali mogu re}i da je kriv{ to je \in|i} do{ao na vlast {to su sve ove dosmanlije do{le na vlast i {to je nesposoban, {to je pogazio Ustav, {to se odrekao kontinuiteta savezne dr`ave itd. [to je rasturio saveznu dr`avu. Voditeq: Radovan vas pozdravqa i `eli vam puno uspeha u predizbornoj kampawi. Milan Jovanovi} svojevremeno ste za Milo{evi}a govorili da je najve}i kriminalac, aa sada o wemu pri~ate lepo. Dr [e{eq: Davao sam najte`e izjave o Milo{evi}u ali sam tada bio Mi18

lo{evi}evom zatvoru ako se se}ate. To je bio `estok sukob me|u nama. Taj sukob je izbio kada smo mi pokrenuli inicijativu za ru{ewe [ainovi}eve vlade 1993. godine, onda je Socijalisti~ka partija izdala saop{tewe gde je mene nagrdila najgorim mogu}im izrazima i mi smo odgovorili ravno merom i to je trajalo nekoliko godina. To je dakle bio jedan `estok sukob u kome sam ja u vi{e navrata bio i u zatvoru. Me|utim, {to se ti~e Milo{evi}a i mene mi smo imali periode i saradwe i periode sukoba. Ovo {to se desilo 2000. godine dovelo je do op{teg otre`wewa. Ja sam i danas ube|en verujem i Milo{evi}, da se mi nismo sukobili mesec dana pred izbore 2000. godine da DOS nikad ne bi do{ao na vlast. E sada za{to je do{lo do tog sukoba. Ja mislim da su socijalisti krivi a ne mi radikali {to je do wega do{lo. Ako pitate nekog socijalistu on }e vam mo`da re}i da su radikali, to neka istori~ari istra`uju, ali je glupo bilo sukobiti se mesec dana pred izbore. Voditeq: Vladeta {ta mislite zbog ~ega socijalisti nisu prihvatili Milo{evi}ev predlog za va{u kandidaturu Dr [e{eq: Socijalisti su prihvatili, ali wihov Glavni odbor nije. A u maso to mo`ete da vidite i u Kragujevcu socijalisti su prihvatili ~ak ~ujem i op{tinski odbor u Kragujevcu da se izjasnio u prilog prihvatawu Milo{evi}evog predloga. A sada Glavni odbro ako misli da mo`e sa~uvati partiju suprotstavqaju}i se Milo{evi}u grdno gre{e. Jer, ~lanstvo Socijalsiti~ke partije vi{e nego ikada danas sledi Milo{evi}a. Voditeq: Gospodine [e{eq iscrpli smo sva pitawa gledalaca za ve~eras, verovatno da emisija traje du`e da bi bilo jo{. Znate i sami da emisije ovakvog tipa mogu da se izrode u pri~u bez kraja, da nema nekih normi koje ih ograni~avaju. Nadam se da polako treba da privedemo kraju ovu emisiju, da }emo ostaviti gledaocima da na neka pitawa dobro razmisle, da ih apsolviraju do 29. septembra kada su izbori. Da ~ujemo va{ zavr{ni komentar. Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Kragujevca, cele [umadije, cele Srbije da iza|u na izbore 29. septembra i da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim opredeqewima, prema svojim interesima. Ako za mene galsate ja vam garantujem da se ne}ete pokajati. Voditeq: Gospodine [e{eq zahvaqujem vam na gostovawu u emisiji “Ve{tina mogu}eg” i bez namere da prejudiciram stvari, ja se nadam da sam mo`da ve~eras razgovarao sa budu}im predsednikom Srbije Dr [e{eq: Pa i ja se nadam Voditeq: Vama po{tovani gledaoci `elim laku no}. Zahvaqujem vams e na saradwi i ukoliko `urite na spavawe `elim vam da sawate ono {to biste voleli da vam se u budu}nosti i dogodi. Laku no}.

II NAS TV “Jasta” Lazarevac, emisija “Da vas pitamo”, 24. avgust 2002. godine Dr [e{eq: ... u okviru ustavnih nadle`nosti predsednika Republike. Ja gledam neke konkurente poput Labusa itd. koji su ve} krenuli sa {upqom pri~om i obe}avaju stvari koje nemaju nikakve veze sa funkcijom predsednika Republi19

ke. Labus obe}ava, sada velike plate, penzije, puno zaposlewe itd. A kako to mo`e da radi predsednik Republike? A on ne zna odgovor na to pitawe. To ne pada sa neba, niti je to nadle`nost predsednika Republike. To je nadle`nost Vlade. Moj izbor za predsednika Republike zna~io bi vanredne izbore i pad \in|i}eve Vlade, a ne daj bo`e Labusov, zna~io bi u~vr{}ewe \i|i}eve Vlade pa bismo daqe tonuli na ovaj na~in kako ve} tonemo dakle bilo bi sve gore i gore. Zato bih ja prvo odgovorio na pitawe o Programu Srpske radikalne stranke, a onda rekao nekoliko re~i o predsedni~kom programu. Srpska radikalna stranka je politi~ka partija umereno desne orjentacije, mi smo nacionalna politi~ka partija {to zna~i da se borimo za srpske nacionalne interese, ali smo odani demokratskim principima, borimo se za demokratski politi~ki sistem, vi{epartijski, realisti~ki, paralamentarizam, moderan pravni poredak s pune gra|anske slobode i prava svim qudima koji `ive u na{oj zemqi, ustavnost i zakonitost. U ekonomskoj sferi mi smatramo da se privatizacija mora obaviti, ali ne u svim preduze}ima. Voditeq: Da o privatizaciji... Dr [e{eq: ...{ta }e nam privatizacija u elektroprivredi? [ta }e nam privatizacija u naftnoj industriji? I delimi~no tamo mo`e ali u celini ne treba. Za{to to privatizovati? Kad su to u su{tini monopolske firme, kod nas samo dr`ava proizvodi struju, i {ta sad treba da zna~i da dr`ava izgubi kontrolu nad onim {to predstavqa `ivot, jer bez struje nema `ivota. A ovaj koncept privatizacije koji se sada provodi je proma{en, lo{, planiraju sedamsto hiqada radnika da otpuste, uni{tavawe firmi da bi se bud-za{to prodale. Mi smo protiv toga, mi smatramo da treba sa~uvati {to se mo`e sa~uvati, a onda ono {to se mora privatizovati da se privatizuje tako {to }e se na}i ozbiqan kupac koji }e da u|e sa investicijama, koji bi za{titio radnike i sli~no. Lako je sad privatizovati “Zastavu” kragujeva~ku kad je od trideset hiqada radnika ostalo mawe od osam hiqada. Pa }e sad neko da kupi zbog prostora, zbog fabri~kih hala, zbog upravne zgrade. Ali {to nisu prodali sa trideset hiqada radnika pa da onda oni imaju posao da imaju hleb. Voditeq: Koja su ta preduze}a koja bi eventualno mogla biti privatizovana? Dr [e{eq: Mogu da se privatizuju mala preduze}a, preduze}a koja nisu od vitalnog zna~aja, ali pre svega na taj na~in {to }e prvo radnici i gra|ani preuzeti svoj deo akcija na osnovu godina radnog sta`a. I ne vaqa kad se sva preduze}a odjednom privatizuju, nema dovoqno ozbiqnih kupaca da to sve kupe. Pa se pojavquju mafija{i kao sada poput ovog \in|i}evog iz Sur~ina “Krmivo produkt” Dragoquba Markovi}a koji je kupio ogroman broj firmi koje se bave proizvodwom hrane, tako {to su te firme prethodno obezvre|ene i sad su krenuli u obezvre|ivawe firme “Karneks” iz Vrbasa. Jedan od najboqih na{ih proizvo|a~a hrane. Wima su izmislili aferu sa botulizmom koga uop{te nije bilo u wihovim pa{tetama ja znam da su im pa{tete najkvalitetnije jer ih ~esto jedem i ja i moja deca. Oni to namerno rade, oni uni{tavaju da bi se oni {to jeftinije do~epali a narodu kako bude, na`alost mi do`ivqavamo sudbinu Rumunije i Bugarske a nastojali smo da to izbegnemo. Rumunija i Bugarska nisu imale ni rat, ni sankcije ni blokadu, a danas `ive mnogo gore od Srbije. Pod \in20

|i}evom Vladom i pod Labusovom Srbija je krenula na`alost tim putem to ne vaqa. U ekonomskoj sferi mi `elimo podsticawe privatnog sektora koji je sada ubijen ogromnim porezima. Na{ je ciq bio {to mawa poreska stopa, a ve}i broj poreskih obveznika pa dr`ava uvek ima dovoqan priliv novca, a oni su digli do neba poresku stopu, pa privatnici zatvaraju radwu, odjavquju firme, i sli~no. [to se ti~e investicija, obe}avali su te investicije, nema ih sa Zapada, obe}avali su {est milijardi dolara bezpovratne pomo}i, to su sve bile puke obmane. Danas se u Srbiji `ivi mnogo gore nego {to se `ivelo pre dve godine. Kod nas je i nema~ka marka devalvirala. Pre dve godine za sto maraka ste mogli da kupite onoliko robe koliko danas za ~etiristo maraka. Struja je danas {est puta skupqa. Gde idu pare od tolikog poskupqewa struje? Ajde da vidimo, kako `ive qude koji proizvode struju? Kako `ive rudari Kolubare? Oni imaju nominalni iznos plate ne{to ve}i nego {to je bio ranije. Realno primaju mnogo mawe, jer za svoju platu danas mogu da kupe mnogo mawe robe nego {to su kupovali dvehiqdite godine. To je ~iwenica. Gde onda idu te pare? Ka`e investiraju remont itd. Delimi~no i investiraju, ali slabo. Mi smo ranije investirali u remont, nalazili smo pare, pa smo krpili pa, popravqali pa doterivali, ali uvek proizvodwa struje bila dobra. Oni sad proizvode mnogo mawe nego {to smo mi proizvodili pre dve godine, gde je tu onda problem. Problem je u tome {to se pare kradu. Raskrinkali smo ranije onog direktora Babi}a, ako se se}ate generalnog direktora, smenili smo ga odmah posle rata kad je po~eo sa ve{ta~kim nestan{icama struje. Krimainalac krao, ku}u u Americi i ko zna gde sve jo{, pa onda onaj Uskokovi}, {to je bio {ef elektrodistribucije Beograda, koji je ogromne pare opqa~kao. Smeweni su mnogi drugi. Sad ih dosovska vlast vra}a, ovu dvojicu ne sme da vrati, ali vra}a ostale. Svi koji su se ranije kompromitovali, raznim pqa~kama proneverama i li~nim bogatstvom na narodnoj grba~i sad se vra}aju upravqaju elektroprivredom i me{etare. Dobili su neki novac izgleda od donacije za nabavku struje izme|u dvehiqade i dvehiqadeprve godine, umesto da kupe u Rumuniji jefitniju struju oni su kupili u Bugarskoj skupqu. Ko je razliku delio? S kim su je delili? [ta je na{ problem? [to u ekonomskoj sferi upravqa mafija sad svim propisima i to moramo da promenimo. U socijalnoj sferi je situacija tako|e gora nego {to je bila ranije. Bile su nominalno plate i penzije male, prose~no male, ali za platu ili penziju ~ovek je mogao da plati struju, da plati komunalije, imao je za osnovnu hranu, za osnovne namirnice za hleb, mleko i ostalo. A sad plata ili penzija nisu dovoqni ni za struju. Pogledajte kolika je prose~na plata u Srbiji i koliko treba mese~no da se plati za struju pogotovo u zimskim mesecima, ~ovek primi platu i plati struju i gotovo. [ta jo{ mo`e da plati sve cene su do neba sko~ile kod nas se danas za sto maraka mawe mo`e kupiti nego u Nema~koj, a ranije se mnogo vi{e ovde moglo kupiti. I zamislite sad ko je ranije imao ne{to malo vi{e para pa je {tedeo, koliko je odricawe bilo u{tedeti sto ili dvesta maraka. A sad za~as se to potro{i. Dosovci su smislili, to su smislili Labus i Dinki} i dokazali da u narodu ima jo{ negde pet, {est milijardi maraka u slamaricama, to se videlo prilikom zamene novca. Rekli su da su promenili osam, devet mili21

jardi, ali oko dve, tri milijarde tu je bilo ovog {vercercerskog novca koji je iz inostranstva ubaen da bi se ovde oprao i to su radili. Vidite {ta tu sad rade, oni su shvatili da jo{ ima tog novca u narodu, oni zato di`u cene do neba, ve{ta~ki odr`avaju kurs dinara i jednostavno qudi su prisiqeni da sad te posledwe zalihe tro{e. Oni su se dosetili da to otmu. I ranije smo imali velikih pqa~ki naroda, ovo je najve}a pqa~ka naroda koju do`ivqavamo. U kulturnoj sferi potpuno bri{u srpske nacionalne tradicije, ukidaju finansirawe raznih nau~nih projekata, istra`ivawe na{e pro{losti, videli ste dvojicu od najuglednijih srpskih istori~ara, Slavenka Terzi}a i Rado{a Qu{i}a ministar za nauku ovaj Dragan Domazet je wihove projekte slao na recenziju u Italiju. Nekom srbomrscu koji je rekao da je tematika prodata iz srpske istrije fa{isoidna. Gledajte situaciju u zdravstvu ranije je bilo te{ko, kriti~no, sad je jo{ mnogo, mnogo gore, sad jo{ mawe lekova ima, sad jo{ mawe ima instrumenata i potro{nog materijala u bolnicama. Pogledajte prosvetu, setite se onih ranijih studenata koji su mesecima u zimskom periodu po ci~i zimi se smrzavali, tukli s policijom demonstriraju}i sad kad su im do neba digli {kolarine. Sad im ka`e ona Srbijanka Turajli} koja im je bila lider, predvodnik; “Pa ne mo`e svako da studira, ko ima para mo`e da studira, ko nema n para ne treba da studira”. Je li to humano, je li to socijalna pravda? Ne mo`e da bude. Ja mogu da shvatim da oni dozvole svima upis, pa ko je dobar da ide besplatno do kraja, ko redovno da ispite, a ko obnavqa godine da mora da plati. To bih ja razumeo i to bih prihvatio i to je u skladu sa Programom Srpske radikalne stranke, ali ve} u startu oni tra`e pare i to velike nov~ane iznose koje prose~na porodica ne mo`e da plati. Zna~i li to da sad samo mafija{ki sinovi i mafija{ke }erke treba da studiraju, da nam inteligencija bude mafija{kog socijalnog porekla. Je li to intencija ovih dosmanlijskih reformi? To je dakle analiza sada{we situacije u Srbiji, sa aspekta programa Srpske radikalne stranke. Mi ne obe}avamo med i mleko, i besmisleno je to obe}avati, ali mi obe}avamo red, disciplinu i gde je garancija mo`ete odmah da pitate? Garancija je u tome {to se nikada nijedan radikal, nikada nijedan ~lan rukovodstva Srpske radikalne stranke nije kompromitovao nikakvom kriminalnom aferom. Mi se ne dru`imo sa mafijom, mi nemamo posla sa mafijom. Poku{avali su ne{to da nam montiraju sve je to palo u vodu, raskrinkano, sad su oni na tapeti zbog tih name{taqki, zbog tog la`irawa i sli~no. To je dakle, jedan respket programa, drugo je moj predsedni~ki program. Voditeq: Upravo to, ukoliko dobijete glasove... Dr [e{eq: ...ja vam predla`em da ja sad i ovo malo op{irnije obrazlo`im da bismo mogli posle na svako drugo pitawe mnogo kra}e da razgovaramo. Ako pobedim na ovim izobrima, {to se nadam i {to ose}am da je u narodu sazrelo kao re{ewe ja }u se striktno dr`ati Ustava i zakona. Nije ovo funkcija koju sam ja mnogo `eleo, ja sam `elo da budem predsednik vlade, jer u vladi je sva vlast koncentrisana. funkcija predsednika Republike nema velike nadle`nosti i nije operativna. Predsednik repbulike ne mo`e da naredi ministrima, vladi itd. mo`e da ih kontroli{e, a ono malo {ta je Ustav dao u okviru nadle`nosti predsednika Republike ja bih maksimalno iskoristio po{tuju}i Ustav. Predsednik Republike daje mandat za sastav Vlade, na osnovu odnosa snaga u Skup{tini, ne 22

mo`e druga~ije. Predla`e sudije Ustavnog suda, opet mora da obezbedi podr{ku Skup{tine, dakle, zavistan je tu od skup{tinske ve}ine. Predsednik Republike mo`e da vrati svaki zakon na ponovno glasawe, ja bih to ~esto koristio tu mogu}nost, i obrazlagao bih svako vra}awe, zahtevao novu raspravu. Meni se ne bi desilo tako lako da pro|e Zakon o radu, koji je potpuno obespravio zaposlene u na{oj zemqi. Meni se ne bi desilo da tako lako pro|u poreski zakoni sa retroaktivnom va`no{}u ili bilo koji drugi protivustavan zakon. Predsednik Republike ima pravo da pozove celu vladu ili pojedine ministre, da izlo`e da svoje stavove u pogledu odre|enih pitawa iz spostvene nadle`nosti. Ja bih to veoma ~esto koristio, i ako ne mogu da im naredim, mogu da ih propitujem za{to je to tako, {to ste ovo ovako uradili, {to ovo onako, itd. i to bih radio pred novinarima pred televizijskim kamerama. Tu bi bila najve}a moja mo}, jer bih se ja za to temeqito spremao, ja se spremam za sve skup{tinske sednice, za sve {to radim ja se temeqito spremam. Kod mene nema inprovizacije, kod mene nema ni{ta napamet, nema na licu mesta da se izm{qa itd. Ja se spremam temeqito za sve i zato sam nepobediv u tim skup{tinskim debatama. Sa neozbiqnim qudima koji misle da mogu da lupetaju svakave gluposti kad se tamo pojave. Daqe, predsednik Republike mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu na predlog vlade, ja bih tra`io da vlada to predlo`i, ako vlada ne}e ima mogu}nosti vanrednog stawa na pet minuta, raspu{ta se Narodna skup{tina zakazuju se novi izbori. Za{to bih to uradio? Zato {to sada{wa Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna. Izbacili su Ko{tunicinu stranku, izbacili su Socijaldemokratiju Vuka Obradovi}a, oteli socijalistima nekoliko mandata, nov~ano ka`wavaju poslanike, ukinuli su raspravu, ukinuli su kvorum u toku rada Skup{tine, donosili su protivustavne zakone itd. Sve su to moji argumenti da skup{tina nije ni legalna ni legitimna. Uostalom ako pobedim na predsedni~kim izborima zna~i da je odnos snaga u narodu uveliko promewen u odnosu na dvehiqaditu godinu i to je razlog da se ide onda na izbore na svim nivoima. Predsednik Republike ima jo{ jednu va`nu nadle`nost, ~lan je Vrhovnog saveta odbrane. Predvi|a se da Vrhovni savet odbrane bude vrhovni komandant vojske Jugoslavije. Ja bih se tu stavio u za{titu na{ih oficira, podoficira, i vojnika sa ratnim iskustvom, spre~io bih da ih bilo ko penzioni{e ili otera iz slu`be kao socijalne slu~ajeve, ~ujem ve} im planiraju neke socijalni program itd. Ja mislim da mi moramo da sa~uvamo jaku vojsku. Voditeq: Evo pri~ali smo malo o va{im programima, za sada da konkretno pri~amo o nekim drugim stvarima, zanima me va{e mi{qewe o odnosu Srbije i Crne Gore, da li }e Srbija i Crna Gora ostati u jednoj dr`avi i samo va{e mi{qewe o Ustavnoj poveqi o kojoj ovih dana jako puno slu{amo? Dr [e{eq: Pa nadam se da }emo ostati u jednoj dr`avi, ali opasnosti su sve ve}e. Tu je Ko{tunica najvi{e zabrqao, Ko{tunica je polagao zakletvu na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, i odmah je pogazio taj Ustav. Odrekao se me|unarodnopravnog kontinuiteta, tra`io je prijem u Ujediwene nacije kao novoformirane dr`ave, odrekao se na{ih interesa po pitawu sukcesije. A onda je pristao da se na protivustavan na~in pristupi ustavnim promenama. On to ho}e sad u Srbiji da radi, a vidite ako `elite da mewate Ustav, morate prvo da izvr{ite analizu {ta je to {to nije dobro u postoje}em Ustavu. Je li tako? Kad 23

ne{to mewate, mewate zato {to nije dobro. On to nije uradio, nikad jo{ nije rekao {ta ne vaqa u postoje}em Ustavu, osim da je Milo{evi} doneo taj Ustav. Je li to argument? Ho}emo li mi sutra obarati neki Ustav zato {to ga je doneo Ko{tunica ili zato {to nije dobar? Ono {to nije bilo dobro u Saveznom Ustavu, mi smo promenili dvehiqadite godine, to je da se neposredno biraju i poslanici Ve}a Republika, a ne po delegatskom sistemu koji nije domokratski. Zatim da se ukine kancelarski sistem jer je tu predsednik vlade bio svemo}an, mogao je svojom voqom za~as postaviti ili smeniti ministra bez parlamenta. Mo`e samo parlament da mewa ministre i postavaqa i smewuje. I uveli smo direktne izbore za predsednika Republike i to nismo morali, ali u jednom trenutku je to izlgedalo dobro da bi i Srbija i Crna Gora bar po jednom pitawu bili jedinstvena izborna jedinica, to je bio razlog. To je bio razlog nas srpskih radikala, mo`da su socijalisti imali jo{ neke druge, ali to je wihova stvar, mi smo zbog toga pristali. On je to sve bacio u vodu i upustio se u izradu ne~ega {to naziva Ustavnom poveqom i uz saradwu sa Solanom. I sad je Ko{tunica izigran, wegova ideja je propala, wegova ustavna komisija je propala, a onda su se \in|i} i \ukanovi} dogovorili iza wegovih le|a i ostavili ga na cedilu. I on sad kukumav~i {to su to uradili, kao da je taj wihov beogradski sporazum svetiwa, pa trebalo je Ustav da mu bude svetiwa. Ako je on tako uradio sa postoje}im Ustavom, {to se onda ~udi kako se svi drugi papiri tako lako bacaju u vodu i kako se niko ne dr`i re~i. To je su{tina. Nama treba zajedni~ka dr`ava, treba nam {to ~vr{}a zajedni~ka dr`ava {to se mene ti~e unitarna dr`ava kad bi moglo na`alost za sad jo{ uvek ne mo`e, ali ovo {to nam projketuju sa zapada je najgora varijanta... Voditeq: ...ima li uop{te potrebe za tolikom arbitra`om sa zapada? Dr [e{eq: Solana je smislio da nam skroji takvu dr`avu, kvazi dr`avu koja nikako ne mo`e samostalno da funkcioni{e, i da svaki ~as mora da dolazi neko sa zapada neki komesar da presu|uje o kqu~nim pitawima. Wima je ciq da preko te nakazne tvorevine kontroli{u na{u vojsku i na{u diplomatiju. To }e biti jedine dve savezne nadele`nosti, ozbiqnije savezne nadle`nosti. Voditeq: Pri~amo o srpskim dr`avama, red je da pri~amo i o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj i Srbima u Hrvatskoj, {ta }ete eventualno uraditi u tim nekim sferama u koliko postanete predsednk? Dr [e{eq: Vidite je ne mogu da obe}am da }emo se mi odmah vratiti na Kosovo i Metohiju, ali ja garantujem ako ja budem predsednik da niko ispred Srbije ne}e smeti da potpi{e otcepqewe Kosova i Metohije od Srbije. To niko ne}e smeti. Ako ostane dosmanlijska vlast, ako Labus pobedi odmah }e to predati jer Labus je ve} jednom devedsetsedme godine nudio [iptarima na nekom sastanku u Americi na kome je Vuk Dra{kovi}, to mi je Vuk Dra{kovi} pri~ao, i ja sam to sasuo Labusu u lice i na gradskoj Skup{tini u Beogradu jo{ devedesetsedme godine. Nudio [iptarima da glasaju za prozapadne srpske partije obe}avaju}i posle izbora da }e im odmah dati nezavisnost Kosova. Labus je izdajnik i nema nikakve sumwe, radi}e sve {to mu nalo`e srpski nepriajteqi. Meni jednostavno ne smeta neki su za wega sad izneli u javnosti istinit podatak da je Jevrej, meni ne smeta {to je Jevrej, apsolutno mi ne smeta, ako je ~astan ~ovek. Jer kao {to ima Srba ~asnih i ne~asnih tako ima i Jevreja ~a24

snih i ne~asnih i svih drugih nacionalnosti. Mi smo imali dobrih Jevreja u na{oj istoriji, velikih Jevreja koji su zadu`ili srpsku kulturu, Isak Smoholija veliki kwi`evnik, zatim Geca Koli veliki beogradski kwi`ar koji je finansirao i nau~nike i umetnike i kwi`evnike. Oskra Danon veliki kompozitor, dakle ima toliko ~asnih Jevreja i znamenitih Jevreja u na{oj istoriji da ja ne mogu nekoga da kritikujem zato {to je Jevrej. Kao {to ne mogu da kritikujem nekoga zato {to je Ma|ar, Bugarin, Musliman, Rom ili bilo kojoj nacionalnosti da pripada. Ali Labus se izdajni~ki pona{a i to je problem, {to je on gazio sve srpske nacionalne interese i ispuwavao zahteve srpskim neprijateqima. Odrekao se zapad Kraqevine Srbije u pregovorima o sukcesiji. Zlato Kraqevine Srbije podelili su Slovencima, Hrvatima, bosanskim Muslimanima, Makedoncima, zamislite to. Takav ~ovek dakle, apsolutno ne bi smeo da do|e na ovu funkciju. U ovom slu~aju oko tih srpskih zemaqa dakle za Kosovo i Metohiju najva`nije je sada nepotpisati Ustav to je {tetno za Srbiju, a pomagati preostalim Srbima, da se odr`e u onim srpskim enklavama i pomagati izbeglim Srbima ko `eli da se vrati ali ne pod {iptarsku vlast tamo nego ovde gde su se Srbi odr`ali u Kosovsku Mitrovicu, Zubin potok, Leposavi} itd. Ili gde ko `eli ali samo tamo gde su srpske koncentracije. A onda kad se promeni odnos snaga me|u velikim silama Amerikanci jednog dana moraju oti}i sa Kosova, s wima }e oti}i svi ovi {iptarski teroristi i separatisti, osta}e samo oni koji nisu kompromitovani. Tako isto po pitawu Republike Srpske Krajine, ja se nikada ne}u odre}i Republike Srpske Krajine, i nikada ne}u priznati Hrvatsku dr`avu dok traje okupacija Republike Srpske Krajine, ali moramo sad imati strpqewa. Trebalo je Srbiju braniti u Kninu, na`alost to je propu{teno, sad treba imati strpqewa da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, a ja ra~unam uz rusku pomo} u dogledno vreme da }emo mi povratiti Republiku Srpsku Krajinu to je uglavnom prazna teritorija tamo gde su oti{li Srbi, Hrvati nemaju koga da nasele itd. [to se ti~e Bosne i Hercegovine mi moramo pomo}i opstanak Republici Srpskoj i spre~iti reviziju Dejtonskog sporazuma. I stvarati uslove u nekoj budu}nosti da se Republika Srpska pripoji Srbiji. A ne be`ati od toga ako bude otvorena mogu}nost da se cela Bosna i Hercegovina prikqu~i, ne be`ati ni od te varijante i dr`ati otpor. Ta varijanta ne samo da nam ne bi smetala bila bi vrlo povoqna, ali nadam se da su da su i bosanski Muslimani shvatili i da su ispali iz igre ... hrvatsko i ameri~kom ratu protiv Srba da su u tome najvi{e stradali izgubili gotovo sve. A Srbi pravoslavni su tolerantan narod, ne ugro`avaju nacionalne mawine, ne ugro`avaju verske mawine i `ivot u zajednici s wima bi im bio najpametniji i to je nu|eno Izedbegovi}u ako se se}ate devedesetdruge godine, on je lakosmisleno krenuo na nezavisnost. To je {to se ti~e dakle tih ugro`enih srpskih zemaqa, okupiranih srpskih zemaqa. [to se ti~e Makedonije ja bih tu ostavio na voqi Makedoncima, ali bih im uvek otvarao vrata ako `ele da se vrate u zajedni~ku dr`avu, federaciju da mogu da se vrate. Jer iako nisu isto {to i Srbi nisu potpuno isti, oni su nam najsli~niji. Nema nijednog naroda na svetu koji nam je sli~niji od Makedonaca, najbli`i su. A pokazali su svoje prija25

teqstvo, pokazali su da su iskrena bra}a onim velikim demonstracijama i pobunama u vreme agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Voditeq: Evo raspri~ali smo se evo prilike da na trenutak i predahnemo, re}i }u vam zbog ~ega. Naime moja koleginica danas na ulicama Lazarevca napravila je jednu anketu u kojoj su na{e sugra|ane pitali, {ta misle o va{oj kandidaturi, i postavqali su vam pored ostalog i pitawa. Ja molim kolege iz re`ije da nam puste anketu da vidimo {ta na{i sugra|ani ka`u, a naravno vi po{tovani gledaoci mo`ete da se javqate i daqe na telefon 8129-371 i 8129-491. Anketa Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom predsedni~kom kandidatu? Gra|anin: Ja, [e{eq on neke stvari, ali ono {to je wemu na umu to je i na drumu kod wega. On je po{ten ~ovek u su{tini ali ne mo`e sa ovim mangupima. Novinar: A u prilici ste i da mu postaviti pitawe, {ta biste ga pitali, gospodina [e{eqa. Gra|anin: Pitao bih ga {ta misli sa ovima na{im ovde, Srbijancima koji mewaju stranke ko cigani kowe? Gra|anin: Pa {ta da vam ka`em, {to ka`e s druge strane za mene je recimo ~ovek broj jedan, li~no ovako ja to sa druge strane gledam i posmatram. Novinar: U prilici ste i da postavite pitawe gospodinu [e{equ {to biste ga pitali. Gra|anin: Ne, mislim nema potrebe da postavqam pitawe {to ka`e, ja ipak mislim da je [e{eq ~ovek koji nema dlake na jeziku, otvoren je, korektan je, korektno govori. Koliko je to ta~no ili nije ka`e to su stvari. Gra|anin: Sve najboqe. Novinar: U prilici ste i da mu postavite pitawe {ta biste ga pitali. Gra|anin: Da pobedi na izborima. Gra|anin: Pa ne mislim ni{ta dobro. Novinar: A u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali. Gra|anin: Pa ne mogu o wemu ni da mislim, mislim uop{te wegov metod rada, uop{te wegova politika i to mi se ne svi|a, ne bih imala ni pitawe ~ak. Gra|anin: Ni gori ni boqi od ostalih. Novinar: U prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali. Gra|anin: Pa ne znam imao je on nekih ovako greha od ranije i tako. Novinar: A pitawe. Gra|anin: Pitawe, za{to penzionere nije dok je bio predsednik, Vlade kad su mu postavili pitawe, a obe}awe, a on mu je rekao pa eto svak daje obe}awe uo~i izbora. Gra|anin: Pa o Vojislavu [e{equ mislim dobro, treba da se potrudi malo da bude ~vr{}e u Srbiji, ~vr{}e da bude u Skup{tini, ne onoliko da se preterano hvale da se tu prave preprike da se to radi, nego da se radi za nas, za vas, za dru{tvo, za decu i da nam bude boqe, i od ovoga da bude boqe, jer mi smo radni qudi. Ja sam ~ovek penzioner zaradio sam penziju, ali treba i vi da radite i mi da radimo kraj vas to mislim sve. Novinar: A u prilici ste i da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali. 26

Gra|anin: Pitao bih ga da li mo`e da bude malo ~vr{}i rukovodioci nego ovi {to su sada, u Skup{tini u Vladi, tamo neko da nam bude. Ja danas dan imam stare{inu i meni je {ezdeset tri godine. Slu{am imam unu~ad, slu{am vas, slu{am svu decu ali da bude malo ~vr{}e i da bude tamo kako treba i da bude doma}in svaki da bude doma}in svako u svojoj ku}i. Ne da tra`imo da nam bude doma}in neki sa strane, nego da onaj bude doma}in koji je stvarno doma}in. Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar, ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom kandidatu? Gra|anin: Najgore, samo najgore. Novinar: A u prilici ste da mu postavite i pitawe, {ta biste ga pitali. Gra|anin: Za{to uop{te se kandiduje? Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar, ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom kandidatu? Gra|anin: Pa ne znam sad trenutno {ta da ka`em u vezi toga sad je euforija, tako da se ne pri~a sad mnogo o tom. Novinar: A recite mi u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Ne `elim sad ni{ta da vidim dok ne vidim predlog prvo svi kakvi su itd. Gra|anin: Ne mislim ni{ta, s obzirom da sam ve} stara, ali }u iza}i na izbore, a moja je stvar koga }u da glasam. Novinar: U prilici ste da postavite pitawe gospodinu [e{equ, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa {ta mogu da pitam, ja meni je sasvim svejedno ko }e da pobedi, va`no je da je dobar ~ovek i da je dobar Srbin da brani srpski rod. Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar a ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom predsedni~kom kandidatu? Gra|anin: Ne svi|a mi se zato {to je predlog od biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a socijaliste, samo zbog toga. Novinar: A u prilici ste i da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pitao bih ga samo za{to je prihvatio da bude predlog Socijalisti~ke partije? Gra|anin: Fantasti~an izbor, mi za sada nemamo boqeg. Novinar: A u prilici ste i da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pitao bih kako bi mogao da stane sad ovim prevarantskim srawima koja se sada doga|aju kod nas? Voditeq: Evo nas ponovo u studiju televizije “Jasta”, kako ocewujete lazarev~ane? Dr [e{eq: Pa o~igledno da su reakcije dobre, nisam ba{ precizno brojao, ali vi{e je onih koji me podr`avaju od onih koji su protiv, iako je ovo prosek za Srbiju, onda ja pobe|ujem u prvom krugu. Naravno, ako mi ipak potvrdite da je ovo anketa sa slu~ajnim prolaznicima, da ni{ta tu nije... Voditeq: ...sa punom odgovorno{}u gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ako je tako onda je to zaista ohrabruju}e. Voditeq: Sa punom odgovorno{}u. Dr [e{eq: Ovde je bilo nekoliko pitawa pa bih ja ukratko na svako od27

govorio. [to se ti~e penzionera ono nije ta~na to je izjava, Milana \uri}a kako se zove, jedan od tih penzionerskih lidera koja je neistinita, ja to nikad tako nisam rekao. Ja sam obe}ao u predizbornoj kampawi da }emo re}i prvo problem tri zaostale penzije. Ja sam taj problem re{io kao potpredsednik Vlade bonovima za struju. Penzioneri su dobili bonove za tri zaostale penzije, a struja je i daqe bila najjeftinija u Evropi. Kad smo u dva navrata poskupqewe, to je bilo poskuqewe od devet i po posto, svi penzioneri su mogli te bonove da sami upotrebe, ili da daju svojoj deci, svojim najbli`im, tako je to pitawe re{eno. Sada ponovo pod dosmanlijskom vla{}u kasne tri penzije, skoro tri penzije opet kasne. Dakle, to {to smo tada nadoknadili opet se pojavquje kao problem. Sada Labus obe}ava povrataka starog duga. I odmah se mora nametnuti pitawe kako. Je li se vi se}ate da su nedavno penzionerima prvo smawili penzije za osamnaest posto, pa onda malo potkupili pa sveli smawewe za dvanaest posto. Doneli su zakon po kome se penzije vi{e ne obra~unavaju u skladu sa prose~nim platama, nego po nekoj wihovoj proceni tro{kova `ivota. I to za penzionere u nominalnom iznosu zna~i mnogo mawe, a u realnom jo{ mawe. Oni su tako oteli penzionerima, pa me sad ne bi iznenadilo da neku crkavicu i podele pred izbore da eto vide penzioneri kako Labus, kako \in|i} brinu o wima. Voditeq: A to smo ve} i gledali pred izbore. Dr [e{eq: Ali to niste gledali u vreme kad sam ja taj resor vodio, jer ja sam uvek otvoreno tu nastupao. Ono {to je moglo, moglo je imali smo dobru ideju da to re{imo i za ove de~je dodatke, morala je to i nova vlast da isplati. Znate kad se daju te obveznice onda je to kao gotov novac. Samo {to je odlo`ena realizacija i to je bila dobra ideja. Imali smo ideju za prodaju poslovnog prostora za staru deviznu {tedwu, i taj zakon je usvojen dosovci se nisu na wega osvrtali kao da nije postojao. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a meni je wegova podr{ka na ovim izborima dragocena, i vi vidite da to i nije podr{ka rukovodstva Socijalisti~ke partije, rukovodstvo Socijalisti~ke partije ima svog kandidata, protiv koga ja nemam ni{ta ja o wemu ne}u ni{ta lo{e da govorim. Ja govorim lo{e samo o onima za koje imam argumente da su zaista lo{i, kao za Labusa, rekao sam sve da je kriminalac da je izdajnik, za Ko{tunicu da je ne nesposoban i mlitav, ne mogu da ka`em da je Ko{tunica kriminalac. Je li tako? Ne mogu da ka`em da je Ko{tunica mafija{ ili ubica ili sli~no, ali za Pelevi}a mogu da ka`em da je mafija{ i ubica jer imam dokaze. I on ne sme da me tu`i, kao {to sam i za Arkana govorio kad je Arkan bio na vrhuncu mo}i kad su svi od wega strepeli kao od kuge, ja sam mu to u lice sasuo. Dakle, svakom samo argumentovano, ali direktno u o~i. Milo{evi}eva mi je podr{ka va`na. Milo{evi} je povratio svoj autoritet u narodu, povratio ogromnu popularnost svojom odbranom pred Ha{kim tribunalom i onim koji su ga ranije mrzeli i uvek bili protiv wega, sad ga po{tuju, zbog te dobre odbrane jer Milo{evi} u Hagu ne brani sebe nego brani Srbiju i celi Srpski narod. I dakazao da su sve optu`be la`ne, re`irane, name{tene da su svedoci la`ni i ja sam ube|en da }e on pobediti Ha{ki tribunal samo mora da izdr`i do kraja... Voditeq: A ne mislite li da je Milo{evi} zaboravio va{ period kad ste bili wegova opozicija? Dr [e{eq: Nikad ja nisam bio wegova opozicija mo`da ... Milo{evi} je 28

devedesetdruge godine na direktno pitawe novinara “Ilustrovane politike” kog opozicionog lidera najvi{e ceni, odgovorio da najvi{e ceni [e{eqa, zato {to ne prima novac iz inostranstva i zato {to ne mewa wegova politi~ka stranka stavove od danas do sutra. I tako je i danas, to je bilo devedesetdruge, a posle deset godina mi smo najdosledniji, mi nikad nismo mewali te osnovne politi~ke stavove, programsku orjentaciju i nikad nismo finansirani iz inostranstva i nikad nismo izdali svoj narod. Vidite do unazad godinu i po dana gde god bi se kretao po Srbiji pogotovo dvehiqadite godine i devedesetdevete, devedesetosme svuda su me qudi pitali; “[to ste u koaliciji sa socijalistima, {to ste u koaliciji sa Milo{evi}em”? U svakom mestu gde odem, kod vas tad nisam gostovao. Ve} godinu i po dana niko `iv me to ne pita. Sad je svima jasno {to smo bili u koaliciji. Desio se taj sukob mesec dana pred izbore dvehiqadite, bili smo u koaliciji da spre~imo dolazak prozapadnih stranaka na vlast, ali izgleda da je na{a sudbina bila da Srbija mora da isproba i tu varijantu. Suvi{e je ta varijanta obe}avala, laskala, a evo sad da se vidi da je pre svega ona objektivna. Od onih {est milijardi dolara obe}ane pomo}i ~im se promeni re`im u Beogradu pa sve ostalo. Morala je Srbija dakle i to da proba. I sad kad je to Srbija probala sad gleda kako da se to {to pre toga otarasi. Sad }e opet biti novi odnos snaga na politi~koj sceni. To je dakle, to po ova dva kqu~na pitawa {to se ti~e su{tine, ove gledaoci neka vide ukoliko postoji ~vr{}i politi~ar od mene u Srbiji. Ja ga jo{ nisam upoznao. [to se ti~e odlu~nosti ili hrabrosti koja je neophodna. Znate li vi ijednog osim mene ko je u stawu da se obra~una sa mafijom, ko se ne boji mafije, ko sme otvoreno da proziva mafija{e i ubice. U drugim partijama takav ne postoji, Ko{tunica se to ne bi usudio nikad. Umro bi od straha iste no}i, ko to sme da uradi, ili Labus koji je vezan sa mafijom, sa gospodinom ^umetom, gospodinom Limunom i Canetom @apcem odavde iz blizine iz Uba, Stanko Suboti} Cane @abac. To su \in|i}evi najbli`i prijateqi. Ko sme da ih prozove, ko sme da ih raskrinkava, ko sme da im razotkriva ubistva. Samo ja smem. Pojavi}e se uskoro i neko i hrabriji i sposobniji itd., zasad ga jo{ nema. Voditeq: Pomiwana su tamo i neka obe}awa, da li ne}ete izneveriti obe}awa bira~ima, da li }ete izneviriti obe}awa bira~ima? Dr [e{eq: Pa objasnio sam to ve}, nisam izneverio ni{ta oko tih penzija. Vidite, svaka koaliciona vlast i vlast kompromisa, nismo mi mogli za dve i po godine kad smo bili u vladi da realizijemo celi na{ program. Svaki dan smo i{li na neke kompromise, drugo bio je rat, bila je pobuna na Kosovu, bila je obnova izgradwe zemqe, sve su to bile uspe{ne aktivnosti s na{e strane. U ratu je snabdevawe bilo najboqe, nikad nismo imali boqe snabdevawe nego u danim rata. Ja sam tad bio potpredsednik vlade zadu`en za privredu i finansije, resorn to je bila moja nadle`nost. Obnova i izgradwa zemqe, zajedni~kim snagama smo mi to uradili, ali to je bila moja resorna nadle`nost u vladi. Da na|em novac i Vu~i} je tada pokazao menayersku sposobnost veliku i uspeli smo. Ne daj bo`e da je DOS do{ao na vlast odmah posle bombardovawa, jo{ bi se plivalo dva tri puta preko Morave na putu od Vi{egrada prema Ni{u ili preko Dunava na putu za Novi Sad, ni{ta ne bi uradili. Voditeq: Udarno pomiwete kriminal, javnost u Srbiji je svedok mnogih ne29

razja{wenih ubistava u posledwe vreme ne mo`emo ta~no... Dr [e{eq: ...ja sam mnoga razjasnio. Voditeq: ...upravo to ho}u da vas pitam. Znam da ste i u parlamentu iznosili dokaze o ubistvu Pavla Bulatovi}a, zato imate i svoje vi|ewe na nestanak Ivana Stamboli}a. Dr [e{eq: Kwigu od hiqadu strana sam objavio o ubistvu Pavla Bulatovi}a, celu kwigu, kwigu dokumenata. [to se ti~e Ivana Stamboli}a ja jo{ ne znam ko ga je oteo i verovatno ga je ubio, evo ve} dve godine su se navr{ile, ili se sutra navr{ava. Me|utim, meni se name}e pitawe ko je imao interesa mesec dana pred izbore dvehiqadite godine da nestane Ivan Stamboli}? ^iji je to bio interes? Je li to mogao da bude moj interes? [ta vi mislite? Ja nikad u `ivotu nisam razgovarao sa Stamboli}em, mi se uop{te nikad nismo upoznali. Za{to bi to bio moj interes? Je li to mogao da bude Milo{evi}ev interes, oni su nekad bili prijateqi, pa u sukobu, pa je Stamboli} izgubio u tom sukobu. Bilo je govorkawa da bi Stamboli} mogao da bude kandidat prozapadne opozicije za predsednika, ali od toga se odustalo. Ko{tunica je ve} bio ~vrst kandidat, definitivan. To je bilo mawe od mesec dana pred izbore jer su izbori u septembru bili dvadeset tre}eg ili dvadeset ~etvrtog. Voditeq: Dvadeset ~etvrtog. Dr [e{eq: A 25. avgusta je otet Stamboli}, dakle on vi{e nikome nije pretstavqao smetwu, niti je od wega mogao da zazire ni zbog ~ega. Ko ga je onda oteo? Ko ga je ubio? Onaj ko je hteo da na najstra{niji na~in da napakosti Milo{evi}u. Je li to logi~ki? Elementarna logika. Ko je na Vuka Dra{kovi}a atentat organizovao na Ibarskoj magistrali ili u Budvi. Onaj ko je hteo da zada najte`i udarac Milo{evi}u. Prvo da se ume{a deo Udbe, da se uzme kamion iz carine itd. Dok je bio Dra{kovi} u snazi niko nije mogao da ga ugrozi kao lidera prozapadane opozicije, ni \in|i} ni Ko{tunica ni kojekakvi. Drugo Dra{kovi} je mogao Milo{evi}u uvek da bude rezervna varijanta ako se samnom sukobi, posva|a, ako pocepamo vladu itd. Tre}e, ubiti Vuka, a da ostane Dana `iva pa to bi bilo najlu|e, jer Dana ne bi imala mira dok to sve ne bi rasturila, dok ne bi. Ja znam koliko je ona odana Vuku. Voditeq: Da ali na Ibarskoj magistrali joj je poginuo i ro|eni brat? Dr [e{eq: Poginuo je i ro|eni brat i ona je i tu pokazala i veliku qubav i qutwu i sve. Ali Vuk joj je bli`i od svakoga `ivoga na ovom svetu. Voditeq: U kakvim ste vi ina~e odnosima sa porodicom Dra{kovi}? Dr [e{eq: Dobro, sad mewate malo temu. Voditeq: Da, evo za trenutak vrati}emo se na temu. Dr [e{eq: Mi smo o dobrim odnosima, u korektnim, mi kad smo bili u najte`im sukobima to nije bilo li~ne prirode, ako bi se slu~ajno i desili to je sve bilo normalno, nekad i u {ali. Ali mi smo se ideolo{ki razi{li, politi~ki, sad postoji ne{to {to nam je zajedni~ko i Dra{kovi} i ja smo protiv \in|i}a i wegove vlade i wegovih satelita, poput Miroquba Labusa. Mi obojica sad mislimo da je to sad najve}a opasnost za Srbiju, a ko zna kako }e to biti u budu}nosti, da li }emo politi~ki sara|ivati ili se sukobqavati, u svakom slu~aju od ove ideologije Srpske radikalne stranke od na{e programske orjentacije ja nikad ne odustajem. Dakle, {to se ti~e... Voditeq: ...kriminala u Srbiji. Dr [e{eq: ...ovog kriminala tu su stvari jasne. Evo nije bilo mogu} aten30

tat na Dra{kovi}a, koliko se se}am po~etkom oktobra devedesetdevete, u Budvi je bio negde u maju ili junu dvehiqadite, i stara vlast nije uspela da to razjasniti. Ve} dve godine je dosovska vlast oni ni to nisu razjasnili. [to su oni iz zatovora izvla~ili Radeta Markovi}a i tra`ili da la`no svedo~i? Ja sam to prvi razotkrio kad smo radili u Anketnom odboru. Objavio sam ove kwige, se}ate se kakva je galama izbila kad smo razotkrili ko je ubica i kakava je sve pozadina tog ubistva za ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. I stali su u za{titu tog ubice i nedavno su poku{ali da ga likvidiraju, ~ujem Cane @abac je isto hteo, u sva ubistva ume{an je Cane @abac, \in|i}ev najbli`i prijateq, koji ga voza avionom po svetu. Cane @abac Stanko Suboti} iz Uba. Daqe, neka ubsitva smo uspevali da raskrinkamo, za Canetom @apcem je raspisana bila jo{ onda poternica pod sumwom da je ubio zamenika ministra unutra{wih poslova generala Radovna Stoj~i}a Ba|u. Je li se se}ate kad je Arkan ubijen? Kad god bi ne{to saznao ja sam iznosio u javnost ko je ume{an u ubistva. Ja sam Skoleta Uskokovi}a prozivao dok je jo{ bio `iv, i Andriju Dra{kovi}a i {ta ja znam. Prema tome ni tad se nisam ustru~avao pogotovo u dana{wici. Dok sam bio u vladi ja nisam imao nadle`nosti u pogledu policije i slu~ajno bih pone{to saznao i odmah bih iznosio. Ali sada kad sam krenuo da to razotkrivam, policijski oficiri mi se sada obra}aju, daju mi podatke, daju mi dokumente, snabdevaju me, ne smeju sami glava im je u torbi, ali imaju poverewa da ja ne}u otkriti svoje izbore i da imam dovoqno hrabrosti da nastupam u javnosti. I evo sad sam razotkrio ko je ubio generala Bo{ka Buhu. Nemam ja dobro mi{qewe o Bo{ki Buhi i on je ume{an bio u neki kriminal, wega je ubio @eqko Maksimovi} Maka. @eqko Maksimovi} Maka je pod za{titom bio godinama Jovice Stani{i}a veoma je blizak Stanku Suboti}u Canetu @abcu, dru`io se sa Arkanom, bio veoma blizak Arkanu, i s Arkanovim prijateqima gospodinom Bombonom, gospodinom Dadiqom koji su tako|e nedavno ubijeni sa ovim Pelevi}em isto tako. I Pelevi} je kandidat ganstera na ovim predsedni~kim izborima, u sva Arkanova ubistva ume{an je i Pelevi}. Ka`e da mu je stranka proevropske orjentacije, pa jeste. Pelevi}eva je stranka izrazito provropske orjentacije, pqa~kali su banke, po [vedskoj, Nema~koj, Holanidiji, Francuskoj, Holandiji, Italiji, dru`ili se sa Interpolom, ~ija je poroevropska orjentacija o~iglednija nego wihova. Nema nikakve sumwe. Sve {to se de{ava u ovoj zemqi, glavni kriminal, mafija{ki kriminal, i ubistva sve je uglavnom u jednom krugu qudi to je Sur~inska mafija, gospodin ^ume, gospodin Limun, gospodin Krmivo-Krmivoje, zatim iz Krmivo produkta, zatim Stanko Suboti} Cane, i ovi Pelevi}evi gansteri, Arkanovci. Raskrinkao sam im ko je ubio onog Voju Raji~evi}a zvanog Amerikanac, Arkanovi qudi su ga uhvatili i danima pod najte`im mukama ispitivali i on je priznao ubistva koja je on po~inio. A mnogo tih ubica ve} je okon~alo neslavno svoj `ivot, ali jo{ uvek se sve mo`e istra`iti, samo treba da postoji dobra voqa vlasti da se to istra`i. Voditeq: Kako dolazite do infomracija? Dr [e{eq: Pa rekao sam vam ve}, qudi imaju poverewa, qudi znaju da nikog nisam izneverio, da ne}u da otkrijem svoj izvor, pod najte`im mukama ja ne bih odao nijednog ko mi je dao te informacije. I ne mogu mi ni{ta. Evo podnose krivi~ne prijave i ne smeju da mi sude. Ni{ta ne smeju, mo`e negde rafal da me sa~eka, ali i to }e se odmah znati ko je. Nema ko osim vlasti, je li tako? Ja 31

drugih nepriajteqa nemam. Mafija jednako vlasti, a kod nas je mafija direktno na vlasti. Voditeq: Pri~amo o kriminalu, me|utim, svedoci smo i mnogih politi~kih afera u Srbiji u posledwe vreme od afere Gavrilovi}, preko afere Peri{i} do afere Pavkovi}, {ta mislite o wima? Dr [e{eq: Pa i Gavrilovi}a je ubila vlast, ... je Goran Petrovi} tada{wi {ef Udbe, wegov zamenik Zoran Mijatovi} oni su direktni organizatori ubistva. Zato {to je Gavrilovi} otkrivao neke tajne wihove Ko{tunici i ubio mu Gavrilovi}a i Ko{tunica skr{tenih ruku. [to ne ispri~a sad {to mu je rekao Gavrilovi}, Ko{tunici bi verovao narod kad bi sve to ispri~ao, ali on je takav, pa`qiv, mlitav, nesposoban. Znate, Ko{tunica ima svoje vrednosti, da sam predsednik Vlade mogao bih da ga postavim za ministra prosvete, za ministra zdravqa, za ministra vera mo`da bi mu to najvi{e odgovarlo. Ali da bude glavni, da bude vode}i nije u stawu. On sada najvquje obra~un sa \in|i}em, ~uli ste ga, ka`e bi}e u konfrontaciji sa wim. Prvo on je kriv {to je \in|i}a doveo na vlast. Kad bi jedan Zoran \in|i} postao predsednik vlade? Kad bi @arko Kora} postao potpredsednik, Du{an Mihajlovi} ministar policije, Vladan Bati} ministar pravde, Goran Svilanovi} ministar inostranih poslova, Miroqub Labus potpredsednik Savezne vlade, Mla|an Dinki} guverner Narodne banke, Bo`idar \eli| ministar finansija, da ih sve Ko{tunica nije doveo na vlast? A za ove ostale ni majka ro|ena ne bi glasala. Prvo on je kriv {to ih je doveo na vlast. I sad ja moram da ispravqam. Drugo videli smo kako izgleda Ko{tunicina konfrontacija, nikad nije na vreme obave{ten, mekan, neodlu~an itd. Pitajte \in|i}a ko bi mu bio ve}a opasnost na toj funkciji predsednika Republike od mene. A ne da bi mu neko bio ve}a opasnost nego se nikog drugog i ne boji na presedni~kim izborima. Voditeq: Upravo pomiwente gospodina Ko{utnicu, me|utim gospodin Ko{tunica se kandiduje za izbore, mislite da }e to uticati na va{ rejting na predsedni~kim izborima? Dr [e{eq: Pa Ko{tunica mo`e da me spre~i da pobedim ve} u prvom krugu, da nema Ko{tunice ja sam ube|en da bih pobedio u prvom krugu. Jer sad je popularnost Srpske radikalne stranke na vrhuncu, Milo{evi}eva je popularnost na vrhuncu, dakle, kad se udvostru~e ti glasovi onda je tu pobeda u prvom krugu. Ko{tunica to mo`e malo da remeti, pa da bude drugi krug, ali u drugom krugu }u onda pobediti ili Ko{tunicu ili Labusa, verovatno i Ko{tunicu. Voditeq: Rejting u odnosu na eventualne rezultate na predsedni~kim izborima, {ta mislite o agenicijama koje vr{e analize, o agencijama koje vr{e istra`ivawa i prikazuju evenutalno izborne rezultate, da li oni mogu da uti~u na bira~ko telo? Dr [e{eq: Pa wihova je svrha da poku{aju da uti~u, da qude dovedu u zabludu, mi nemamo ozbiqne institucije koje se time bave. Tu moraju nau~ni instituti da rade, istra`ivawe javnog mnewa je nauka i moraju da rade nau~nici. Kod nas to rade diletanti, svi redom su diletanti i uvek na osnovu toga kakve rezultate iznose u javnosti vi nepogre{ivo znate ko je naru~io istra`ivawe i ko je platio to istra`ivawe. [to se ti~e srpskih radikala uvek su obmanuli, uvek su mi ~etiri, pet pu32

ta mawe glasova davali nego {to smo na izborima dobijali. Zato se jednostavno i ne obazirem, i nadam se da ni gra|ani ne mogu da podlegnu tim la`ima, da niko ne veruje re`imskim televizijama pogotovo dr`avnoj i ta medijska blokada kojom izla`u srpske radikale ve} dve godine bi}e im kontraproduktivna, razbi}e im se o glavu. Voditeq: Da li to zna~i da mediji u Srbiji uop{te nisu slobodniji nego {to su bili u nekom prethodnom periodu? Dr [e{eq: Nisu slobodniji, u mnogo su goroj situaciji nego ranije. Ranije smo imali medije pod direktnom kontrolom re`ima, ako govorimo o centralnim beogradskim medijima, u unutra{wosti je situacija razli~ita od mesta do mesta. Negde imate potpuno zatvorenu medijsku scenu, a negde imate ne{to slobodnije lokalne radio i televizijske stanice. U Beogradu je sve apsolutno pod dosmanlijskom kontrolom, zato u Milo{evi}evo vreme tako nikad nije bilo, ako je dr`avna televizija blokirala opoziciju imali su Studio B, u jednoj fazi imali ste televiziju Politika, imali ste BK, imali ste ovo, imali ste ono, sad je sve ~vrsto u dosmanlijskim rukama. Imate Bojanu Leki} koja je najgora na dr`avnoj televiziji, imate Pink, imate BK, Politiku, Studio B, ne zna se ko je gori. Voditeq: Veliko interesovawe za vas gospodine [e{eq, puno pitawa u mojim rukama u ovom trentku, meni je drago da se TV “Jasta” gleda, ali evo prilike da predahnemo jo{ jednom, da pogledamo jo{ jedan deo anketa i onda da lagano po~nemo da odgovaramo na pitawa mojih sugra|ana. Molim re`iju da pogledamo drugi deo ankete i onda se vra}amo u studio. Anketa Gra|anin: Pa ja mislim da je on solidan, da je ~ovek realan, ovi drugi od kud znam, nisam ba{ siguran koji mo`e da pobedi, nego {to je bilo. Opet narod lo{e `ivi. Novinar: A {ta biste ga pitali? Gra|anin: Da li mo`e da poboq{a ekonomsko stawe u dr`avi to je najosnovnije? Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom kondidatu? Gra|anin: Ja mislim o wemu sve najboqe, ali ne mogu ni druge ne{to...! Novinar: A u prilici ste da postavite pitawe gospodinu [e{equ, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa ne bih ga pitala ni{ta zato {to on sve zna? Gra|anin: Pa ja mislim da je dobar, ba{ je dobar ~ovek. Novinar: A u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: E pa ja bih ga pitala samo, znate ja sam dvadeset godina oti{la u penziju nisam dobila stan, ni{ta nisam iskoristila stvarno? Gra|anin: Gospodina [e{eqa {ta bih pitala? Znate {ta on pri~a ja znam da je tu mo`da osamdeset posto istine, dvadeset posto ka`em jer ja sam starija generacija, zna~i wegova generacija, ali moramo da se pitamo da li mo`ete u Evropu. Ovo tra`i Evropa, mislim kako sam ja razumela, ne znam sad za ostale, ja sam ovo razumela gospodina Labusa ipak name{ta nam Evropa. Zna~i moramo da budemo, dosta je bilo krvoproli}a, sva|a me|u narodom, moramo krenuti prema svima, pa sad {ta nam bude. Mo`da }emo biti najjeftinija radna snaga, ali {ta da radimo tu smo gde smo. Mo`da smo mi gre{ili, a ja se omladini 33

svoj izviwavam, mislim na na{im gre{kama, ali mislim da je ovo ~ista utopija, sve do sada. Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar, ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom predsedni~kom kandidatu? Gra|anin: Ja mislim da je najboqe da pobedi u ovoj situaciji, da bi on trebao da pobedi, da se ovo stabiliazuje malo da se ukine prodaja ovih dr`avnih firmi mlade` bez posla da nema dinara, to bih najvi{e voleo da on pobedi pa nek pobedi, to bih najvi{e voleo. A ne znam vi mladi, {ta mislite? Novinar: U prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa pitao bih ga da zaustavi ovu prodaju firmi bez ikakvih konsultacija, koliko ~lana, koliko dece, u bescewe te firme idu, pare, mnogi ostaju bez posla, stavno nema smisla? Nije meni za mene ja sam moje pregurao {ta }e za ovaj mlad svet, sad }e oni da ostanu bez posla i to hiqade mladih oni zavr{avaju {kolu i hvala bogu neka zavr{avaju. A mi stariji da se povu~emo sa tih ve}ih funkcija, nek mlad svet sad dr`i to. Nek oni izguraju ovu dr`avu da bude wima lepo, a nama mi }emo se da sna}i. Gra|anin: Ni{ta posebno, evo da ga pozdravim ovom prilikom, toliko. Novinar: A u prilici ste i da mu postavite pitawe {ta biste ga pitali. Gra|anin: Pa wega ni{ta posebno. Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar, ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, {ta mislite o tom predsedni~kom kandidat? Gra|anin: Pa u su{tini dobar je predstavnik, jedino, ja sam ranije glasao za wega, ali on je propustio {ansu, sad daqe vide}emo. Zna~i sve zavisi, mo`da pobedi i sada. Novinar: U prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: [to je propustio {ansu da bude predsednik kad su ga glasali, zna~i bio je devedesetsedme glasan, {to je propustio? Gra|anin: Pa mislim da nema velike {anse, jer Ko{tunica i Labusa verovatno su u drugom krugu. Ko{tunica je najboqi ali te{ko da mo`e da uradi ne{to vi{e. Novinar: A u prilici ste da mu postavi{ pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa nemam {ta da ga pitam, ugalvnom ve} je rekao {ta ima. Gra|anin: Nisam u~estvovao u ru{ewu nikad bio, pa ne}u ni sada. Novinar: Recite mi u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa ni{ta posebno, on je sve rekao {to je imao. Gra|anin: Pa mo`da bi bio najboqe re{ewe, jeste onako malo brz, ali ja mislim da nam treba jedna ~vrsta ruka, bez ~vrste ruke nema pokreta za Srbiju. Novinar: A u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pitao sam ga {to i dosad po malo gubio, da li je to ba{ wegov onako pona{awe sa strankama ili {ta je u pitawu, ne znam ni ja, nisam neki veliki politi~ar. Novinar: Znate da su predsedni~ki izbori zakazani za 29. septembar ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq {ta mislite o tom predsedni~kom kandidatu? 34

Gra|anin: Pa za unutra{wu upotrebu bi bio odli~an, a razmi{qam o drugim stvarima, zna~i te{ko se izjasniti sada. Novinar: A u prilici ste da mu postavite pitawe, {ta biste ga pitali? Gra|anin: Pa {ta bih ga pitao, ho}e li da se miri sa svetom pre svega, ni{ta drugo to me najvi{e interesuje, ina~e ima ideja, ima znawa, ima energije itd. Voditeq: Evo nas u studiju gospodine [e{eq, komentar? Dr [e{eq: Pa ovde jo{ boqi prosek izgleda. Voditeq: Mo`da }u ja morati da dokazujem da ni{ta nije namontirano. Dr [e{eq: Izgleda da }te vi morati da glasate. Ali ovde su tri pitawa, pa da vam odgovorim na ta tri pitawa. Prvo pitawe je bilo {to se ti~e izbora devedsetsedme godine. Ja sam tada pobedio Zorana Lili}a imao sam tri posto glasova vi{e, ali onda je do{lo do falsifikovawa izbornih rezultata na Kosovu i Metohiji. Tamo su prvo ve{ta~ki ubacivali la`ne glasa~ke listi}e za Lili}a pa kad su videli da sam ja u prkos tome pobedio, onda su to odvadili i la`no predstavili da nije dovoqno glasa~a iza{lo na izbore. A kad je bio obra~un sa Milutinovi}em, onda smo mi srpski radikali na Kosovo i Metohiju poslali vi{e od hiqadu na{ih kontrolora iz svih gradova Srbije. Kontrolisali smo svako bira~ko mesto, i raskrinkavali ih na licu mesta sve zloupotrebe. Ujutro u sedam sati zaticali u ~isto {iptarskom selu punu kutiju glasa~kih listi}a, snimali smo i kamerom, prikazivli na nekim lokalnim televizijama. Sve smo to raskrinkali, tad je policija hapisila, privodila te na{e kontrolore, tad su izbori potpuno falsifikovani. Mi smo to raskrinkavali, mi se s tim nikad nismo pomiri, mi smo to priznali. Me|utim, tad je Gelbard do{ao u Beograd i rekao sva sredstva su protiv [e{eqa dozvoqena. [ta su Amerikanci hteli? Amerikanci su ve} spremali da krenu na Kosovo i Metohiju, oni su hteli krvoproli}e u Beogradu, hteli su da se re`im obra~una sa radikalima upotrebom oru`ja, a da onda zbog te upotrebe oru`ja i ubijawa obaraju Milo{evi}a. Mi smo to shvatili, {est meseci nismo imali nikakve kontakte, nudili smo da se pravi ~etvorna koalicija, zna~i levi~arske stranke, radikali i Srpski pokret obnove. Srpski pokret obnove na`alost tad nije hteo s nama bio bi sasvim druga~iji odnos snaga, bila bi ve}a ravnote`a u vladi. To vam je ~ista istina o svemu {to se tada desilo. [esnaest brojeva “Velike Srbije” smo objavili, detaqno smo raskrinkali svaku kra|u. [to se ti~e ekonomije, besmisleno je da kandidat za predsednika Republike obe}ava, da }e popraviti stawe u ekonomiji kad mu to uop{te nije u nadle`nosti, to je u nadle`nosti vlade i ministara. Da bismo mewali stawe u ekonomiji moramo i}i na vanredne parlamentarne izbore, promeniti vladu, dovesti nove umesto ovih pqa~ka{a \in|i}a, Labusa, \eli}a, Vlahovi}a i ostalih. I jedno veoma ozbiqno pitawe, pitawe Evrope, i zapadnog sveta, nije u pitawu svet jer ja imam veoma dobre prijateqe Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Kini, Indiji, arapskim zemqama, afri~kim zemqama posebno u Iraku, Siriji, Libiji i Al`iru i mislim da }emo tamo najuspe{nije krenuti saradwu ostvarivawa. Ja sam za saradwu sa svim zemqama na svetu, ravnopravnim, ali ne da nas pqa~kaju. Zapad bi voleo da pobedi Labus, zato {to Labus garantuje svojom pobedom, da bi nas opqa~kali do gole ko`e kao {to su Rumuniju i Bugarsku. I mi to moramo spre~iti. Od svih srpskih politi~ara na zapadu najvi{e mene cene, 35

oni ne `ele moju pobedu, ali me najvi{e cene zato {to sam principijelan, ~vrst, {to znam {ta ho}u, {to imam ideologiju u koju verujem, {to imam ozbiqnu partijsku programsku politiku, {to sam dosledan, {to nisam povezan s kriminalom, {to nikad nisam bio mafija{, cene hrabrost itd. Nigde na zapadu ne vole slugu, oni ih koriste, ali ih ne po{tuju, ne cene. Koriste ih kao toalte papir, kao Mila \ukanovi}a, videli ste. Sad im vi{e Milo ne treba ode niz vodu, kao Biqanu Plavi{i}, dizali su je u nebesa dok im je bila korisna, kad im vi{e nije trebala u Ha{ki tribunal. Ja mogu da budem partner ispred zapdnih sila, ja ne mogu da budem sluga. Mogu da budem sluga samo svom narodu, svojoj dr`avi i nikom vi{e. Tre}e, funkcija predsednika Republike Srbije ni~im nije vezana za spoqnu politiku na me|unarodnoj, to je nadle`nost Savezne dr`ave i bi}e i po toj novoj Ustavnoj poveqi koju spremaju ako uop{te usvoje. To je nadle`nost Saveznog predsednika Savezne vlade. Predsednik Republike Srbije po Ustavu tu nema nikakve nadle`nosti. Daqe, zapad je obe}avao kad padne Milo{evi} da }e do}i {est milijardi bezpovratne pomo}i, ogromne investicije, nema {ta nije obe}avao, i ni{ta nema. Danas se `ivi mnogo gore nego {to se `ivelo dvehiqadite, ako i{ta natera zapad da u|e sa ozbiqnim inesticijama to }e biti moja pobeda na predsedni~kim izborima, ako budem izabran za predsednika Evropa i Amerika }e znati. Slede parlamentarni izbori, slede lokalni izbori, radikali }e zbrisati sve pred sobom, osvojiti potpunu vlast. Da bi iole oja~ali ove svoje poltrone, ove svoje marionite. Oni }e tada da krenu sa investicijama, kad budu rekli - jao pa nije sve bila la`, evo stigle su investicije sad imamo poboq{awe. Ako i{ta dakle zapadne sile mo`e naterati da do|u sa milijardama to }e biti moja pobeda. Ako ih i to ne natera onda treba narodu re}i to nikada ne}e do}i qudi nemojte ra~unati, nemojte se uludo nadati, moramo da se oslonimo iskqu~ivo na sopstvene snage. Pa da vidimo da probamo tu varijantu. Voditeq: Da li ste sad raspolo`eni, odnosno da vi odgovarate na pitawa gledalaca ima ih zaista puno. Evo prvog, Danka vas pita, odnosno Danka vam postavqa tri pitawa, evo da po~nemo. Da li ose}ate krivicu za odvajawe naroda iz biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije tj, konkretno misli na Republiku Makedoniju, zato {to je bila li~ni svedok va{eg huliganstva u Prohor~iwskom? Dr [e{eq: To nije bila nikakvo huliganstvo, srpski manastri Sveti Prohorn~iwski je obe{~a{}en komunisti~kom spomen plo~om i komunisti~kim znamewima na manastirskim zidinama. Tu se godinama de{avaju incidentne atmosfera. Jednom je vladika srpski skidao te plo~e pa je policija intervenisala pa su ga hapsili pa su to vra}ali itd. i ja sam na ovaj na~in pokazao, demonstrirao nemirewe s tim. Dakle, nije to upereno protiv makedonaca nego protiv komunizma. I ne mo`e komunisti~ka plo~a sa svim satenskim znamewem da bude na zidinama srpskog manastira. Voditeq: Da li ima smisla da u jednoj dr`avi kao {to je Srbija gde ima vi{e narodnosti bude predsednik koji preti da sa jednim tenkom osvaja biv{e republike? I jo{ slede}e pitawe ovog gladateqke da vam postavim. Lazarevac ima dvadesetsedam nacija, vi uop{te nemate nikakve {anse jer ste gurnuli na{u decu u provaliju zajedno sa Milo{evi}em, dosta je bruke sa va{e strane? Dr [e{eq: Nit sam ja nit je Milo{evi} gurnuo na{u decu u provaliju, ras36

pad Jugoslavije je pripreman decenijama, Tito je pripremao raspad Jugoslavije, cepaju}i Jugoslaviju na te federalne, pa konfederalne jedince, pa je definitivno razbiv{i Ustavom u sedamdeset~etvrte, samo se ~ekao pogodan momenat da se to ras~itisti. Niko ko bi bio na vlasti devedesetprve i devedesetdruge u Beogradu nije mogao mirno prepustiti da cela Srpska Krajina i tamo{wi Srbi padnu u srpske ruke, ili da neko odvoji Bosnu i Hercegovin. Bosna i Herceogovina je uvek bila srpska od vajkada. Hiqadutrista godina je Bosna i Hercegovina, hiqadu~etristo godina skoro. Je ne znam koliko nacija `ivi u Lazarevcu, `ivi verovatno mnogo, ali mi nemamo s wima sporewa, mi imamo sporewe sa Hrvatima dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. Srpska Dalmacija je podjednako Srbija kao [umadija. Srpska Slavonija je podjednako Srbija kao [umadija to uvek treba imati u vidu. Srpska Hercegovina, srpska Bosna podjednako su Srbija kao [umadija. Sve su to srpske zemqe. Prva srpska dr`ava, prve srpske dr`ave formirane su u Zeti, odnosno Dukqi dana{woj Crnoj Gori, Travuniji, Zahumqu i Neretvqanskoj obali, ali su i dana{wa Herecegovina. Prva srpska dr`ava se protezala od reke Cetine pa do Ni{a, negde do Dra~a i dana{we Albanije, prva srpska dr`ava. Odatle su Srbi {irili svoju dr`avu na istok do dana{we Timo~ke krajine. Iako su Timo~ani do{li kad i ostali Srbi na Balkan, Srbi Timo~ani, to su Bo`i}i i Quti}i iz na{e stare postojbine uz Balti~ko more. Oni nisu imali sre}e ve} u startu da se konstitui{u kao srpska dr`ava bili su du`e pod tu|inskom vla{}u. Ali osloba|awe Srba i stvarawe srpske dr`ave po~elo je od srpskog primorja prema istoku. Voditeq: Evo i daqe pitawa... Dr [e{eq: ...to je dakle {to se ti~e istorijskih ~iwenicia. [to se ti~e me|unacionalnih odnosa, sa Srbima u svim ovim nevoqama bili su izrazito i lojalni, solidarni i pripadnici skoro svih ostalih nacionalnosti. I Romi i Ma|ari i Rumuni i Rusini i Bugari i Buwevci i [okci, i svi ostali. Voditeq: Ukoliko ne pobedite na predsedni~kim izborima da li nameravate da se povu~ete iz politike, Gavrilovi}? Dr [e{eq: Ja sam siguran da pobe|ujem, a ja se do kraja `ivota ne}u povu}i iz politike. Politika je moja sudbina, ja se politikom bavim na dva na~ina, nau~no teorijski i prakti~no. I dok sam `iv ja }u se time baviti. Voditeq: Jedna penzionerka vas pita kada }e penzioneri primiti veliki dug i ono {to je Vlada obe}ala ve} smo malo pri~ali na tu temu? Dr [e{eq: Sad }emo videti, mene ne bi iznenadilo da sad vlada podeli neki iznos novca i da to bude animacija penzionera pred izbore. A posle toga }e im oteti na nekom drugom mestu. Daju na }upriji otmu na mostu i tako vam je to. Voditeq: Daqe interesantnih pitawa, koja partija trenutno ima najja~u obave{tajnu slu`bu u Srbiji, da li JAT ~eka ista sudbina kao i sve ostale koji su u procesu privatizacije, i kakav je odnos zapada prema radikalima? Dr [e{eq: U osnovi postoje dve obave{tajne slu`be i kontraobave{tajne tako da jedno je vojna slu`ba bezbednosti, drugo je civilna, odnosno Slu`ba dr`avne bezbednosti sad su joj i naziv promenili, da bi je \in|i} dr`ao striktno pod svojom kontrolom... Voditeq: ...koja partija ima trenutno najja~u obave{tajnu slu`bu? Dr [e{eq: Pa to je zna~i Demokratska stranka, na republi~kom nivou kon37

troli{e tajnu policiju, a na saveznom nivou Ko{tunicina Demokratska stranka Srbije. Jer on nije znao da odvoji svoj vojni od svog civilnog kabineta i to mu je stra{na gre{ka. On nije smeo dozvoliti svojim civilnim savetnicima da se me{aju u vojna pitawa, ni rad Radetu Bulatu i Qiqi Nedeqkovi} itd., on to nije smeo da uradi. Voditeq: Da li JAT~eka ista sudbina kao i sve ostale koji su u procesu privatizacije? Dr [e{eq: Da i to je Ko{tunicin ~ovek ovaj Zoran [ami upropastio. On je dao Luhtanzi pet no}ewa {to zna~i da pet dana u nedeqi Luhtanzini avioni prvi pole}u sa Beogradskog aerodroma u zapadnu Evropu. I time je smawio vrednost JAT-a. Voditeq: I {ta mislite {ta JAT ~eka? Dr [e{eq: Pa ja mislim da planiraju da ga vrlo jeftino prodaju, sad to [ami ne mo`e po{to je [ami ispao iz kombinacije Savezne vlade, ali to \in|i} vreba priliku da proda za vrlo sitne pare. Voditeq: Kakav je odnos zapda prema radikalima u Srbiji? Dr [e{eq: Na to pitawe sam ve} odgovorio, dodu{e sada zapad }uti, on ~eka ishod, a odnos }e biti ovakav kakav sam vam rekao, ako su ikada mislilim da u|u s ozbiqnim investicijama sad }e u}i, da malo smawe na{u politi~ku snagu, a da poprave polo`aje ovih svojih instrumenata. Voditeq: Da li je Labus kandidat Grupe gra|ana, DOS-a ili ~iji? Dr [e{eq: Labus je kandidat mafije, li~ni kandidat Zorana \in|i}a, kandidat Demokratske stranke i ve}eg dela DOS-a. Ka`e kandidat grupe gra|ana, to je grupa vrlo uglednih gra|ana, Zoran \in|i}, gospodin ^ume, gospodin Limun, gospodin Cane @abac, Bo`idar \eli}, Mla|an Dinki}, Aleksandar Vlahovi}, svi oni koji su ojadili Srbiju. Mafija{ko finansijski klan, to je ta grupa gra|ana. Voditeq: Ve} smo malo i pri~ali na tu temu, ja zaista nisam sad u mogu}nosti da u trenutku poku{am da elimini{em neka pitawa ili eventualno neke va{e odgovore okoima smo ve} pri~ali... Dr [e{eq: ...rekli smo nema cenzure pitawa. Voditeq: Nema cenzure zaista. Da li su izbori korektni i da li su zaista svi kandidati ravnopravni? Dr [e{eq: Pa vidite ve} po medijima da nisu svi kandidati ravnopravni vidi se da svi dr`avni mediji prote`iraju Miroquba Labusa, a ostale kandidate na ka{i~icu pu{taju. Ja ve} imam mnogo predizbornih aktivnosti, uop{te o wima nije bilo govora na dr`avnim medijima. Ali ne da se narod prevariti, ne vredi im to mnogo. Voditeq: A {ta mislite o predlogu Savezne vlade da se uvede TV pretplata? Dr [e{eq: Nije to predlog Savezne vlade, to je Republi~ka vlada planira. Se}ate li se koliko su se zakliwali da }e to ukinuti, a onda sad ponovo uvode i to dvestadeset dinara. To je sedam puta vi{e nego {to je bilo ranije. I ja mislim da to niko ne treba da pla}a, ja to ne}u da gledam dr`avnu televiziju, i ne}u da pla}am. Pogotovo sada kad su formirali od najgorih srpskih izdajnika, ovu agenciju koja }e kontrolisati radio-difuziju i koja }e kontrolisati dr`avnu u Srbiji. Ja da pla}am Sowi Biserko, Nata{i Kandi}, Biqani Kova~e38

vi}-Vu~o i sli~nim izdajnicima, qudima bez ikakvog morala, bez karaktera, bez ~asti i obraza, wihove li~ne igranke, ne}u. Voditeq: Evo Zorica ka`e, gospodine predsedni~e po{to je to za mene gotova stvar, {ta }ete prvo da predezmete kada preuzmete du`nost? Dr [e{eq: Odmah }u pozvati Zorana \in|i}a, objasniti mu za{to Narodna skup{tina nije legalna ni legitimna, i tra`iti da vlada predlo`i raspu{tawe Narodne sku{tine. Ako on to ne pristane, obrati}u se Ustavnom sudu i stavi}u varijantu da to brzo i efikasno raspustim i zaka`em nove izbore. Najva`niji su novi parlamentarni izbori {to pre. Voditeq: Zna li gospodin [e{eq, da kada se kandidovao za predsednika Srbije da je prodao svoje glasove Milo{evi}u? Dr [e{eq: Pa vidite kako je pitawe formulisano, znam li da sam prodao? Nikom ni{ta nisam prodao, apsolutno nikom i to nije istina. To su lansirali dosovci, ako se se}ate protiv Petra Pani}a koji je ranije bio {ef obezbe|ewa Srpske radikalne stranke pa su ga ucenili na razne na~ine, imao je neke tu~e, pa su ga iz neke ku}e izbacivali gde je bio delimi~ni vlasnik, ili kupio od delimi~nog vlasnika itd. i onda je on izneo tu tvrdwu od pedesetmiliona maraka. Zamislite pedesetmiliona maraka u nov~anicama od sto maraka treba vam {leper da to sve odvezete. I u nekoj sobi do plafona gde to stoji uskladi{teno i davawe stanova qubavnicama itd. i sad je on nedavno kad mu je to sve dozlogrdilo sve te ucene sve te pretwe izneo pravu istinu u javnost i sve raskrinkao i priznao je Rade Terzi} okru`ni javni tu`ilac iz Beograda da se s Petrom Pani}em sastajao zajedno sa Goranom Petrovi}em tada{wim {efom Udbe u subotu u devet sati ujutro u Milo{evom konaku na Top~ideru. Zamislite {ta se sve ovde de{ava i kako se to monitira. I naravno sve je to palo u vodu, da su na{li bilo {ta kompromitantno u mojoj biografiji odavno bi me uni{tili, uhapsili i ko zna {ta bi radili. Wihova je muka {to ne mogu da na|u ni{ta kriminalno, ni{ta ne~asno, ni{ta kompromituju}e. A kad izmisle to im vrlo kratko traje. Voditeq: A {ta mislite o ukidawu de~ijeg dodatka i ko je za to kriv? Pita Sla|ana iz Velikih Crqena. Dr [e{eq: Kriva je \in|i}eva vlada. Voditeq: Dobro. Da li gospodin [e{eq zna kada se pomene wegovo ime i ime gospodina Milo{evi}a u narodu se ka`e: “Pomenuo se ne povretilo se.” Dr [e{eq: To nije ta~no, to se nigde u narodu ne govori. To poneki srpski izdajnik mo`e negde da ka`e, ali se to u narodu nigde ne govori. Voditeq: Ako gospodin [e{eq bude predsednik da li }e okrenuti topove na Rim? Dr [e{eq: Pa ja ne}u da okre}em topove iz vi{e razloga. Zato {to nikad nisam bio pristalica rata, ja sam tada jednom pretio, odlo`io napad na Republiku Srpsku to je bilo devedeset tre}e godine, odlo`io sam za {est meseci bombardovawe devedeset ~etvrte, na {est meseci sam odlo`io napad na Republiku Srpsku i tad je to bilo efikasno jer je sva Italija brujala da Amerikanci nisu usudili da bazu Alijane koriste za napad na Repbuliku Srpsku, to je bio jedan propagandni efekat bezprekorno izveden. [to se ti~e topova, prvo ja kao predsednik Republike Srbije nisam vrhovni komandat vojske nego samo ~lan Vrhovnog savete odbrane i jedan od trojice. 39

Drugo nisam li~no ratoboran, nisam pristalica rata, nisam pristalica sukoba, pristalica sam ali samo verbalnih sukoba. Voditeq: Imamo jo{ desetak minuta do kraja emisije ali poku{at }emo da odgovorimo na sva pitawa. Da li biste kao predsednik Srbije po{tovali Savezni zakon i da li biste Srbe optu`ene za ratne zlo~ine isporu~ivali Hagu, Obradovi} vas pita? Dr [e{eq: Po{to savezni zakon nije ustavan ja ga ne priznajem, on mora da padne na ustavnom sudu, kad tad, ustav zabrawuje isporuku na{eg dr`avqanina bilo kome, i ja bih upozorio i na{e sudove i policijske generale da se ne igraju glavom da ne smeju nikoga da ga isporu~uju. Voditeq: Za Kosovo pri~ate istu pri~u kao i za Republiku Srpsku, {ta ste uradili sa Republikom Srpskom i {ta ste postigli sa na primer Viroviticom, pita Milena? Dr [e{eq: Srpska Krjina je bila oslobo|ena na domak Virotvitice, na domak u predgra|u Karlovcu je bila wena granica, na domak Ogulina, na domak Karlobaga. I ona nije izgubqena u ratu, ona je izgubqena za zelnim stolom. Republika Srpska je okupirana po Dejtonskom sporazumu. Ja svih tih godina nisam imao vlast, niti sam bio u vlasti. Kao predsednik Stranke, cela Srpska radikalna stranka pomagali smo borbu zapadnih Srba i u Srpskoj Krajini, i Republici Srpskoj, kako smo znali i umeli. Maksimalno svojim mogu}nostima, mi smo pomagali a ne rukovodili. Da smo rukovodili, apsolutnoo sam ube|en da bi sve bilo druga~ije. Voditeq: A da li je istina da je za vreme bombardovawa \in|i} bio u Nema~koj i tra`io da se Srbija bombarduje jo{ penaest dana? Dr [e{eq: Da i tu postoji papiri to je objavqeno u nema~kim novinama, na nema~kim televizijama, postoji i video snimak. Tra`io da se bombarduje sve dok Milo{evi} ne kapitulira. Voditeq: Ako do|ete na vlast da li }e vojnim licima i zaposlenim pri vojsci biti ve}a plata? Dr [e{eq: Ja }u se posebno starati da polo`aj vojnika, podoficira bude {to boqi. Prvo }u uni{titi ove mafija{e koji deo novca namewen vojsci na druge na~ine kr~me, otimaju poput Pavkovi}a i sli~nih. Vi znate za ovu firmu “Target” pa zatim “Interkom” itd. vojne liferacije za VMA lekova koji nisu potrebni, pla}awe ve}ih cena, izgradwa vila za generale itd. sve }e to morati da bude ukinuto novcem }e se najracionalnije raspolagati i}i }e se na gradwu ve}eg broja mawih stanova za oficire i podoficire i profesionalne vojnike da bi se re{io stambeni problem onim kojima jo{ nije re{en, jer dr`ava svuda na svetu svojim oficirima i podoficiriam i profesionalnim vojnicima obezbe|uje krov nad glavom. To je nu`da koja se ne mo`e i ne sme izbegavati, ali ne sme se dozvoliti ni da se taj novac krade. Voditeq: Da li mislite da imate {anse protiv \in|i}a pita Filipovi} iz Lajkovca? Dr [e{eq: Pa znate {ta, ako ja nemam {ansi u borbi protiv \in|i}a, ko onda ima, ko mo`e da sru{i vladu Zorana \in|i}a ako to ne urade srpski radikali. Znate li vi nekoga na ovoj srpskoj politi~koj sceni? Da se mi odmah u startu nismo usprotivili ko zna {ta bi se jo{ sve de{avalo po Srbiji. Voditeq: Za{to slabo radi Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke 40

u Lazarevcu kada ovde ima mnogo radikalki? Dr [e{eq: Radikalki? Voditeq: Radikalki u `enskom rodu. Dr [e{eq: Pa imali smo mi nekoliko godina velikih problema sa na{im op{tinskim odborom u Lazarevcu ja to moram da priznam, sada je situacija normalizovana, dogovorili smo se i da se otvori sad de`urstvo u sedi{tu Srpske radikalne stranke koje je u centru Lazarevca i sad je ve} to poboq{ano stawe, konsolidvan je op{tinski odbor, sre|eni su skoro svi mesni odbori u okolnim selima i mislim da }e u popodnevnim i ve~erwim ~asovima negde izme|u sedamnaest i devetnaest ~asova svakim danom biti otvoren na{ op{tinski odbor. Svi koji `ele mogu da se u~lane, to je veoma jednostavno potpi{e se pristupnica uz li~nu kartu i plati se godi{wa ~lanarina koja iznosi trideset dinara. To je simboli~no ali svi plati. Voditeq: Koga vidite kao najozbiqnijeg protivkandidata na predstoje}im predsedni~kim izborima? Dr [e{eq: Pa najozbiqniji protikandidat mi je Ko{tunica o~igledno. Voditeq: Da li }ete da obnovite postupak protiv NATO agresora ako postanete predsednik Srbije? Dr [e{eq: Taj postupak mora da se obnovi, to ne mo`e sa funkcije predsednika Srbije, to mora sa funkcije Savezne vlade jer je sada{wa Savezna vlada na insistirawe Gorna Svilanovi}a odlu~ila da taj postupak miruje. Tu`ba nije sasvim povu~ena, ali je za izvesno vreme zale|ena, dakle na godinu dana, to mora da se obnovi i ne smemo nikad da odustanemo od te ratne od{tete. Jer kompletno me|unarodno javno pravo je na na{oj strani. Voditeq: [ta mislite o budu}nosti na{e omladine, da li }e biti boqe i ho}e li se stati na put drogi? Dr [e{eq: Pa ja mislim da smo do{li u takvu situaciju da vi{e ne mo`e biti gore, da mora biti boqe kad se promeni vlast bi}e sigurno boqe. Vidite kakvog imamo ministra prosvete. Imamo ministra prosvete koji je neuspe{no le~eni alkoholi~ar. Nedavno se napio u Sloveniji pa ga je udario neki auto na ulici kao pe{aka. On je satanista, pripada sekti Jehovinih svedoka, Ga{a Kne`evi} o wemu je re~. Od svojih studenata na fakultetu uzimao je pare za polagawe ispita i to se sve zna. On je organizovao kampovawe neke letwe {kole za omladinu i ova afera {to se desila sada... Voditeq: ...upravo ovih dana pred o~ima javnosti. Dr [e{eq: ...ovih dana, ona pokazuje {ta on radi, on je takva li~nost, potpuno amoralna, potpuno anacionalna. On `eli da ubije duh na{e otaybine. I ovo {to su ih tamo tukli, batinali, prisiqavali na svla~awe, ko zna {ta je tu jo{ bilo, nadam se da }e se istraga neka povesti. Imate i narkomane u sada{woj vlasti, imate ^edomira Jovanovi}a koji vi{e ne mo`e bez kokaina on je potpuni ovisnik. Imaju i ovog Branislava Le~i}a ministra kulture koji se drogira, za mnoge od wih lekarska komisija je utvrdila pa nikad nisu objavili. Se}ate se kad je vlada i{la na kolektivni lekarski pregled, nikad nisu objavili zdravstveno stawe svakog ministra pojedina~no i to je iz tog razloga. A ja se tog lekarskog pregleda ne bojim. Ja ne pijem, ne pu{im, veoma retko pijem mo`da dva puta godi{we popijem po dve, tri ~a{e vina ili kad mi Tomislav Nikoli} donese svoju doma}u rakiju Orahova~u, ne mogu da odolim ka`u dobra je 41

i za grlo, ali veoma retko. Uop{te ne pijem, nikad se nisam drogirao, ne podle`em dakle ni~emu {to ugro`ava svest, {to ugro`ava mentalni sklop ~oveka, i smem sa svakim od wih da iza|em na lekarski pregled da vidimo kakvo je stawe i kakava je situacija. Voditeq: Ko je zavukao ruke u yepove radnika i da li }e to biti tako ako vi pobedite na izborim, misli se na radnike Kolubare i kopova Kolubare? Dr [e{eq: Najintenzivnije radnike danas pqa~ka mafija. Ona im otima, ona im zatvara radna mesta, obezvre|uje fabrike itd. Labus ima plan da elektroprivredu Srbije koja vredi {ezdesetmilijardi maraka proda za svega trimilijarde maraka, da on uzme proviziju jedan posto to je ogroman iznos od trimilijarde jedan posto je ogroman iznos i da onda to je tridesetmiliona maraka. I {ta ga briga on ima ku}u u Americi, wegova deca su u inostranstvu, ~itam danas u “Nacionalu” da mu sin ima izraelsko dr`avqanstvo, dve }erke studiraju u Americi i Latinskoj Americi. Ima dvojno dr`avqansto, {ta wega vezuje za Srbiju? Apsolutno ni{ta. Vidite, sada kad je re~ o radnicima Kolubare, radnici Kolubare rade veoma te{ke i naporne poslove i na wima po~iva egizstencija novog celog srpskog dru{tva i oni nisu imali nikad velike plate, ali su im plate bile ne{to solidnije ve}e nego drugim radnicima. Struja je u me|uvremenu za ove dve godine poskupela {est puta, za {esto procenata. Da li su danas radnicima Kolubare plate {est puta ve}e? Voditeq: Ne. Dr [e{eq: Nisu, a bilo bi logi~no da budu je li tako? Gde su oti{le pare od poskupqewa struje? Ne{to je i{lo na remonte, evo znamo ta~no {ta je remontovano je li tako? Sve se mo`e prera~unati koliko je oti{lo para na remont. [ta je sa ostatkom para od poskupqewa struje? Ko je to ukrao? Nek se odgovori na to pitawe? [ta planiraju sa Kolubarom? Oni ne mogu sada da ukinu sva radna mesta u Kolubari i da se otpuste. Je li tako? Ali ~ega su se dosetile, ove prate}e firme koje su u sastavu Kolubare one planiraju da jednu po jednu odvoje i prepuste je sudbini, prepuste ste~aju, likvidaciji itd. Ima ~itav niz tih firmi koje su vezane koje su u sastavu Kolubare. Dakle, oni bi `eleli da ostane samo ~ista proizvodwa ugqa, ono {to se odmah mo`e realizovati i ogroman profit tu izvu}i. Ba{ wih briga za zaposlene. Tako su radili u Kragujevcu, Zastavu su sveli na mawe od {est hiqada radnika. Bilo je tridesethiqada dvehiqadite. Kakva je to ekonomska politika? Ranije je bilo te{ko ja priznajem, mnogo stvari smo morali br`e da re{avamo, mogli smo, ali bilo je i neodgovornosti i nediscipline, itd. Sad je katastrofa. Voditeq: U slu~uaju da postanete predsednik kakav }e biti status samohranih majki, Olivera vas pita? Dr [e{eq: Pa ukupna socijalna politika mora da se mewa, ali to ne mo`e da mewa predsednik Republike, ja ne}u da dam nijedno la`no obe}awe, to mora da mewa vlada. Zato su mnogo va`niji oni izbori koji dolaze posle izbora za predsednika Republike. Voditeq: A to su? Dr [e{eq: Izbori za parlament, za vladu, lokalni izbori. Voditeq: Rekli ste da da niste bili Milo{evi}u opozicija, napisali ste 42

dosta kwiga izme|u ostalog i “Ve{tica sa Didwa”, kako mu onda mo`emo verovati? Razlika iz Lazarevca. Dr [e{eq: Nikad nisam rekao da sam bio Milo{evi}u opozicija, bilo je perioda saradwe, bilo je mnogo vi{e perioda `estokog sukoba me|u nama, i naravno u tom `estokom sukobu koristio sam sve mogu}e argumente i jake re~i i jake izraze. Kao {to su i socijalsti protiv mene, se}ate se onog hitnog saop{tewa iz devedeset tre}e, [e{eq je, {ta su sve tamo naveli, i ratni zlo~inac, alkoholi~ar, kriminalac itd., uzvra}ao sam ravnom merom. Uvek su napadi po~iwali s wihove strane. Narvno kad se to sagleda iz ove perspektive mogu se izvu}i zakqu~ci {ta je tu sve bilo pogre{no, {ta je tu bilo lo{e, itd. Me|utim, politika je jedan stalni proces u kome morate i}i na pobede, a biti u stawu da podnesete poraze. Nama pravolinijskog uspona u politici. Vidite kod nas srpskih radikala, u po~etku smo imali velikih muka i sa registracijom, i sa svim, pa smo onda naglo krenuli u uspon, pa onda do{lo do jedne stagnacije i pada, pa smo onda imali jo{ br`i uspon devedesetsedme pa je do{lo do pada dvehiqadite pa sad imamo jo{ ve}i uspon. Za{to? Zato {to sazreva stav u javnom mnewu o srpskim radikalima. I sada su qudi upoznali bukvano sve opcije, ranije ih nisu poznavali. Na{a vrednost dolazi do izra`aja onda kad je vrednost svih drugih poznata. Voditeq: Jo{ jedno pitawe ili konstatcija na sli~nu temu. Posle osam godina rada i koalicije sa Slobodanom Milo{evi}em i silnih uspeha u takvoj politici, izgubqene teritorije, hiqadu izbeglica i nebrojeno mrtivih imali samo i smisla kandidatura i prozivawe ostalih predsedni~kih kandidata u negativnom moralnom pogledu? Dr [e{eq: Bila je samo jedna koalicija sa Milo{evi}emo i to je od devedesetosme do dvehiqadite, oko dve i po godine. Drugih koalicija nije bilo, bilo je saradwe devedesetprve, devedesetdruge do polovine devedesettre}e godine, zapadnih Srpskih Krajina. Vi znate da mi devedesettre}e nismo hteli da u|emo u vladu sa socijalistima u [ajnovi}evu vladu, iako smo bili jaki u parlamentu, ali smo rekli podr`a}emo mawinsku pa smo im dali sto dana da poka`u prve pozitivne rezultate, nije ih bilo odmah smo krenuli u ru{ewe vlade i to je izvazvalo vanredne izbore. Prema tome ali {ta je najva`nije uvek smo bili otvoreni, nikad nije bilo tajni. Ja kad odem kod Milo{evi}a svi su znali da sam bio kod Milo{evi}a, a \in|i} je tajno odlazio pedeset, {ezdeset puta, sa Mirom Markovi} pri~ala mi je, on i Mira Markovi} oko {ezdeset, sedamdeset puta se sastajali. Prvi susret im je ugovorio Nenad \or|evi} onaj {to je bio posle u zatvoru ako se se}ate, direktor Republi~kog fonda, zdravstvenog osigurawa, kriminalac poznati. On tajno {uruje, ja ako sara|ujem, sara|ujem javno. Voditeq: Da li misle da izbori nisu ve} name{teni jer desni~ari ulaze u drugi krug? Dr [e{eq: Pa kako izbori biti tako name{teni, to je nemogu}e, ima}emo dobru kontrolu. Voditeq: Vi ste ovo komentarisali je li tako? Da li ste zadovoqni ovim {to ste ~uli u Lazarevcu, pita Mirjana Jankovi} @ivkovi}, pretpostavqam da se misli na anketu? Dr [e{eq: Da pa o~igledno je da imam ve}insku podr{ku u narodu i to me 43

veoma ohrabruje pred ove izbore. Naravno opet postavqam pitawe ako je ovo zaista bio slu~ajan uzorak, ako tu nije bilo nekog izbora ili ne{to sli~no. Voditeq: Jo{ dva pitawa. Da li je ostao pri tome da \ik ne}e sti}i na avion? Dr [e{eq: Ja se nadam da ne}e sti}i na avion, jer odmah posle parlamentarnih izbora nova vlada }e da zavodi red u zemqi. Voditeq: Za{to toliko napadate profesora Borislava Pelevi}a, da li je to zbog toga {to celi Mesni odbor Srpske radikalne stranke u pojedinim mestima odbori, pardon, celi Mesni odbori Srpske radikalne stranke u pojednim mestima prelaze u Stranku srpskog jedinstva Dalibor Matija{evi} vas pita? Dr [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina, ja ne znam nijednog srpskog radikala koji je pre{ao u tu stranku ganstera. Ima nekih koje smo mi ranije odbacili, kao onog Qubi{u Petkovi}a ako se se}ate koga smo devedesettre}e pred televizijskim kamarema raskrinkali kao udba{kog {pijuna u na{im redovima. On im je sad predsednik Gradskog odbora u Beogradu, ali nijedan nije ~ovek pre{ao iz Srpske radikalne stranke u Stranku srpskog jedinstva, jer svi znaju da su to gansteri, kriminalci najgori {qam i olo{ u ovoj zemqi. Kakav profesor Pelevi}, ~ega je on profesor? On nije nikakav profesor, to bi duhovito rekao Bogdan Tirnani}, Pelevi} je profesor za udarac nogom u glavu. Pelevi} je studirao Politi~ke nauke i stigao samo do druge godine. Dugi niz godina studirao imao lo{e ocene, ~esto padao na ispitima. Izmislio da je profesor tamo negde neke filskuture dobio neki kurs ne{to, nije dakle zavr{io fakultet, a profesor se postaje posle magistrirawa i doktorirawa. On je nedavno izmislio da je magistrirao. Znate kako preko ~uvenog akademika Boguquba Kari}a, kod tog akademika Bogoquba Kari}a i jedan Slobodan Orli} je za mesec dana polo`io dvadeset ispita, e to se de{ava kod nas. Znate oni ako do|u do neke titule mo`e samo na mafija{ki na~in. Ume{an je u sva Arakanova ubistva, u sve Arkanove pqa~ke, reketirawe, sve druge kriminalne radwe. Nedavno je Du{an Mihajlovi} na dr`avnoj televiziji rekao da je Pelevi} ume{an u mnoga ubistva. Znate za{to? Zato {to je u jednom trenutku \in|i} izgledao da mu i Pelevi} izmi~e kontroli, Pelevi} malo po~eo da glumi opoziciju. I onda je poslao Du{ana Mihajlovi}a da ka`e Pelevi}u {ta ga ~eka. I Pelevi} se opet privio direktno uz \in|i}a. Nikad Pelevi} nije javno napao \in|i}a. On je jednom rekao da je protiv \in|i}a. Nek konkretno ka`e zbog ~ega je provit. Je li \in|i} kriminalac, je li \in|i} mafija{, je li povezan sa mafijom, je li Pelevi} nekad prozvao nekog mafija{a? Nikad nikog, zato {to je i sam mafija{, ganster, najobi~niji. Voditeq: Odgovorili samo na sva pitawa gledalaca, za kraj gospodine [e{eq, {ta je po vama u ovom treunutku srpski nacionalni interes? Dr [e{eq: Nacionalni interes prvo da sa~uvamo ovo od srpskih zemaqa {to je jo{ u srpskim rukama, a onda postepeno da povratimo ono {to je srpsko, {to je trenutno okupirano, naravno, da strpqivo ~ekamo da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, a onda to mo`emo i za zelenim pregovara~kim stolom da postignemo. Srpski nacionalni interes da `ivimo u demokratskoj dr`avi sa modernim pravnim poretkom, vladavinom prava. Parlamentarni vi{epartijskim politi~kim sistemom kome }e striktno biti proveden princip podele vlasti na izvr{nu zakonodavnu ... sad je to sve poga`eno. 44

Na{ je interes da `ivimo u ekonomski prosperitetnom dru{tvu, dru{tvu slobodnog ekonomskog razvoja, koja }e svakom pru`iti {ansu. Na{ interes je da `ivimo u dru{tvu socijalne pravde, gde }e se svako ose}ati da i onda kad je star i nemo}an ili nesposoban za rad. Na{ je interes je da uni{timo mafiju, taj krupni kriminal, koji prosto opqa~ka Srbiju. Na{ je interes da odr`avamo ravnopravne kontakte sa svim narodima dr`ava na svetu, na principu obostrane korisnosti. Na{ je interes da obnavqamo stare srpske tradicije u kulturne vrednosti. Na{ je interes da ja~amo srpski patriotizam da ja~amo ujedno i poverewe izme|u ve}inskog srpskog naroda i pripadnka svih nacionalnih mawina. Da izgradimo Srbiju, u kojoj }e svi gra|ani biti zadovoqni `ivotom, svojim prosperitetom, socijalnim statusom, `ivotnim standardom, koji }e biti ponosni {to su dr`avqani takve zemqe. Voditeq: Za kraj hvala {to ste bili, izvolite `elite li jo{ ne{to? Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Hvala {to ste bili gost televizije “Jasta”, hvala {to ste bili gost u emisiji “Da vas pitamo”. A vama po{tovani gledaoci hvala na pa`wi i evo za kraj jo{ jedna informacija, da ... ponovo u ponedeqak od dvadesetjedan ~as i petnaest minuta kad }e nam gost biti Velimir Bata @ivojinovi} do tada dovi|ewa i prijatno.

III NAS TV Mladenovac 25. avgust 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci televizije Tenesi dobar dan. Gost u na{oj emisiji posve}enoj predsedni~kim izborima je dr Vojislav {e{eq, savezni poslanik, poslanik u srpskom parlamentu, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodina [e{eq dobar dan i dobro do{li u na{u emisiju Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao Voditeq: Vi ste se kandidovali za predsednika Srbije {ta o~ekujete i {ta obe}avate bira~ima da krenemo na samom po~etku emisije Dr [e{eq: O~ekujem pobedu, a obe}avam da }u se striktno dr`ati Ustava i zakona. Da }u raditi na obnavqawu pravnog poretka, vladavine prava, striktno }u po{tovati principe parlamentarizma, vi{epartijskog sistema i demokratsko na~elo podele vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Predsedni~ka funkcija nema neka velika ustavna ovla{}ewa, to nije operativna funkcija. S te funkcije ne mo`e da se nare|uje, daju nalozi, ne mo`e se nare|ivati ministrima, ali se mogu ministri kontrolisati. Ova funkcija ne donosi mnogo vlasti, sva je vlast koncentrisana u vladi. Me|utim pobeda na predsedni~kim izborima otvara mogu}nosti za vrlo skoro, vrlo birzo raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, novi skup{tinski sastav i novu vladu Srbije, zbog toga su najva`niji ovi predsedni~ki izbori. Voditeq: I u Srbiji i u Crnoj Gori, da tako ka`em, u obe republike, Jugoslavijom je kao bomba odjeknula podr{ka Slobodana Milo{evi}a iz Haga, iz [eveningena va{oj izbornoj kampawi. Kako to obja{wavate Dr [e{eq: Pa Milo{evi}eva podr{ka znatno je pove~ala moje izborne 45

{anse. I da se Ko{tunica nije kandidovao ja bih verovatno pobedio ve} u prvom krugu. Ovako mogu} je taj drugi krug izme|u Ko{tunice i mene. Milo{evi{} je sada opet na vrhuncu popularnosti. On je u Ha{kom tribunalu uspeo da raskrinka sve antisrpske la`i, la`ne optu`be, la`na svedo~ewa i dokazao je da se tamo ne sudi wemu nego se sudi Srbiji i celom srpskom narodu. I svi gra|ani Srbije s velikom pa`wom po{tovawem i simpatijama prate proces Slobodanu Milo{evi}u. I oni koji su uvek bili protiv Milo{evi}a danas imaju simpatije prema wemu. To zna~i da je on na vrhuncu popularnosti, wegova podr{ka zna~i mnogo na ovim izborima. Sa druge strane to zna~i da }e popularnost Srpske radikalne stranke Milo{evi}eva podr{ka zapravo da okupi sve zaista sve patriotske snage u srpskom narodu i me|u gra|anima Srbije i to meni uliva dodatni optimizam. Protiv mene su pre svwega dva dosmanlijska kandidata Ko{tunica i Labus. Obojica su pokazala {ta znaju zapravo da ni{ta ne znaju. Da su nesposobni, s tim {to je Labus otvoren izdajnik, kriminalac, on pripada \in|i}evoj mafiji. Wegovi prijateqi su gospodin Limun i gospodin ^ume, svi ti kriminalci iz sur~nskog mafija{kog klana, Jovica Stani{ti}, Stanko Stuboti} zvani Cane @abac itd. On je wihov kandidat. Miroqub Labus je li~ni kandidat Zorana \in|i}a ~ak ni celi DOS ne}e da stane iza Labusa toliko je Labus lo{ i nepodno{qiv. A Ko{tunica je glavni krivac {to je DOS uop{te do{ao na vlast da nije bilo Ko{tunice nikad se ni \in|i} ni labus, ni Goran Svilanovi} ni Du{an Mihajlovi} ni @arko Kora} ni Nenad ^anak ne bi na{li na ovim funkcijama na kojima su danas. Ko{tunica je pokazao da je suvi{e mlak, nesposoban, pogazio je savezni Ustav upropastio saveznu dr`avu. Wegova `ena je pre godinu dana po~ela da pi{e Ustav Srbije i Ko{tunica je danas tra`io regionalizaciju Srbije, {to zna~i cepawe Srbije na {est regiona od kojih bi svaki imao svoju vladu, svoju skup{tinu, svoje sudstvo, svoju policiju. To zna~i federalizacija Srbije to je pripremawe budu}eg potpunog raspada Srbije. Zbog toga treba spre~iti Ko{tunicinu pobedu na ovim izborima. Voditeq: Po{tovani gledaoci televizije teleon u na{em studiju je 8209147 gospodine [e{eq nema tabu tema, vi ste javna li~nost Dr [e{eq: Nema cenzure, nema tabu tema Voditeq: Zna~i i na{i gledaoci mogu da pitaju Dr [e{eq: [ta god ho}e Voditeq: Sve {to je vezano za va{u predizbornu kampawu Dr [e{eq: Naravno Voditeq: Evo da krenemo mi sa pitawima odmah, dobili smo mi smo najavili va{ dolazak ju~e, i ka`em mnogo je stvarno mnogo je stiglo pitawa pa smo mi sa`eli u jedan sa`et broj. Ostajete li i daqe prema stavu da predsednik Srbije i svi ministri prilikom preuzimawa funkcije moraju da daju na uvid javnosti svoje kompletno materijalno stawe, nekretnine, ra~une u bankama kao uostalom i u evropskim zemqama. Dr [e{eq: Da. Ja mislim da tu za javnost ne sme da bude nikakvih tajni. I pre svega da bi se mogla omogu}iti dobra kontrola da li se neko obogatio dok je bio na vlasti. To bi raskrinkalo mnoge dosovce. Za wih je bavqewe politikom predstavqalo na~in zgrtawa ogromnog bogatstva. Danas je na delu golema pqa~ka cele Srbije. Obezvre|ivawe ve{ta~ki firmi kupovina budza{to za bagatelu, ostavqawe radnika bez posla, najunosnije poslove dobijaju mafija{i po46

put ovog asfaltirawa Srbije, mo`ete misliti jedan ^ume, jedan od glavnih trgovaca drogom i ukradenim automobilima sada asfaltira Srbiju, Ibarsku magistralu, autoput Beograd-Ni{. I evo planirali su da mu daju asfaaltirawe i od Beograda do Novog Sada druge strane. To je jednostavno nepodno{qivo. Nikada bezkrupulozniji nikad pokvareniji, kriminalu sklioni qudi nisu vladali Srbijom nego {to je to sada slu~aj. Sada ~ista mafija upravqa Srbijom i to se mora spre~iti. Voditeq: Meni iz re`ije ka`u da imamo nekog na vezi. Dobro ve~e ili dobar dan kako `elite Gledalac: Bog vam pomogao Dr [e{eq: Bog vam pomogao Gledalac: Kako ste, {ta ima novo, ho}emo li da pobedimo Dr [e{eq: Pa moramo da pobedimo Gledalac: Ja sam uz vas ovde \or|evi} ina~e dugo godina sam ~lan srpske radikalne stranke, bio sam i u op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke Mladenovac, samo sam hteo da vam po`elim sve najboqe i bori}emo se do va{e pobede. Samo toliko. Dr [e{eq: Hvala i vama sve najboqe. Voditeq: Hvala dragom gledaocu {to se javio, da nastavimo mi sa pitawima. U pripremi samog razgovora po{to ste vi do{li ta~no, strogo na vreme kao {to je to va{a praksa i obi~aj, pitawe za{to je Nata{a Mi}i} predsednik skup{tine Srbije morala da bude poprskana vodom i koliko Srpska radikalna stranka do sada je platila kazni zbog nepo{tovawa skup{tine Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je uvek po{tovala skup{tinu, striktno po{tovala skup{tinu. Za nas je parlament svetiwa. Me|utim dosmanlije su uni{tile parlamentarizam. Danas Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna. Vi vidite kakva se samovoqa ovdija kroz skup{tinski rad i vlada \in|i}eva je parlament pretvorila u svoju puki privezak. Mi smo morali da poka`emo revolt i nemirewe prema takvoj situaciji. A {to se ti~e Nata{e Mi}i} pa do{lo je bilo vreme da se okupa. U srpskom narodu, u staroj srpskoj veri jo{ iz predhri{}anskog vremena voda ima mitsko zna~ewe, vodom se teraju ne~iste sile, ~istom vodom. Jo{ uvek postoji obi~aj u na{em narodu kada pro|e sprovod pored ne~ije ku}e, kada pro|e ta povorka posmrtna da se prospe malo vode, da se prospe kanta vode, na{ narod smatra da se tako ne~iste sile teraju, sve ono {to je ne~isto {to je prqavo i {to je po prirodi uzrok nekih smrti. E, to je bilo i simboli~no jedno kupawe Nata{e Mi}i} da se poka`e da su wene prqav{tine dozlogrdile i narodnim poslanicima i pre svega opoziciji, Srpskoj radikalnoj stranci ali i gra|anima Srbije u celini. I nata{a jovanovi} je posle toga najpopularniji poslanik Srpske radikalne stranke. Sada kada bismo imali strana~ke predsedni~ke izbore pobedila bi me glat ja verujem. Voditeq: U ovo prelazno doba vreme tranzicije veliki broj qudi je ostao ili }e ostati bez posla. Kako bi vi re{ili problem vi{ka radnika i obezbedili socijalni dogovor izme|u sindikata, poslodavaca i vlade Dr [e{eq: Ne sme da bude vi{ak radnika u tome i jeste problem. Vi se se}ate ono kratko vreme koje smo proveli u vladi Srbije mi smo hteli da provedemo privatizaciju, ali pa`qivo postepeno, bez otpup{tawa radnika. Pa smo 47

takvu varijantu na{li za Beo~in, me|utim dosmanlije su za 50 miliona maraka jeftinije prodali Beo~in. Oni su uzeli provoziju u svoje yepove i tamo sledi otpu{tawe radnika. U kragujeva~koj zastavi je bilo 2000. godine 35.000 zaposlenih sada nema ni 8.000. To je ono {to rade dosmanlije. To mora da se spre~i. Privatizaciju moramo da provedemo ali ne svih firmi, ne smemo privatizovati monopolske firme kao {to je elektroprivreda na primer. Nego krenuti od mawih firmi, prvo radnicima dati i ostalim gra|anima wihove besplatne akcije na osnovu godina radnog sta`a, a onda ostalo prodati postepeno ne `uriti sa prodajom, kada se na|e pogodan kupac koji }e platiti punu cenu. Na delu je sada poku{aj prodaju 1000 najboqih firmi za 1000 najboqih firmi nema dovoqno kupaca da ih kupe po punoj ceni i \in|i} je smislio kada propadne tenderska prodaja da }e onda i}i na prodaju po slobodnoj pogodbi gde mo`e kako su oni propisali da proda i za 20% tenderske vrednosti. I to vrebaju ovi \in|i}evi kompawoni poput Dragoquba Markovi}a iz Krmivo produkta ili onog Kosti}a iz Novog Sada da kupe budza{to i oni kupuju naboqe firme. Dragoqub Markovi} iz oblasti prehrambene industrije, svako ima neku svoju oblast i taj mafija{ki krug novac koji je stekao nelegalnim putem na taj na~in sada udesetostru~uje po vrednosti i kupuje sve ono {to je vrednije u Srbiji. Lo{e firme niko i ne privatizuje i niko ne tra`i varijantu da se one izle~e. Sam DOS je saop{tio javnosti da planira otpu{tawe 700.000 radnika skoro pola su oni ve} otpustili. Najlak{e je otpustiti radnike, a {ta posle. [ta posle mogla je i svaka prethodna vlada da masovno otpusti radnike, ali nije tra`ila je varijantu da ne otpu{ta radnike, a da se unapredi ekonomska situacija. I{lo je to s te{kom mukom. Najlak{e je otpustiti sve radnike kao {to su pre 300 godina radili u Engleskoj. Isterali su seqake sa zemqe, tu zemqu pretvorili u pa{wake uzgajali ovce i prodavali tekstil {irom sveta. A onda je narod umirao od gladi. [ta }e vam uspe{na ekonomija ako qudi nemaju hleba. Kakva je to uspe{na ekonomija onda. To je uspe{no za mafiju, jer mafija je toliko pohlepna da `eli sve vi{e i vi{e novca, a narod u sve bednijoj situaciji. To ne mo`e biti supe{na ekonomija mi smo protiv takvog ekonomskog koncepta. Voditeq: Dragan Jovanovi} iz Velike Plane, pri~itao sam negde da ste vi najvi{e zatvarani lider opozicionh stranaka od Broza preko Milo{evi}a do danas zbog va{ih politi~kih aktivnosti. Koliko tu ima istine. Dr [e{eq: To je ta~no. Ja sam vi{e puta do sada osu|ivan ukupno dve i po godine sam proveo u zatvoru i iskqu~ivo zbog politike. Jednom sam bio osu|en na osam godina zatvora zbog neobjavqenih tekstova, zbog neobjavqenih nau~nih tekstova Voditeq: Kako to Dr [e{eq: 1984. godine Voditeq: I to mo`e Dr [e{eq: Policija me u vozu pretresla, na{li u mojoj aknta{ni tekstove koje sam nosio u Beograd radi objavqivawa, tada su me uhapsili i osudli na osam godina zatvora, ali su me postili posle godinu i osam meseci, po{to se podigla velika galama u svetskoj javnosti, svi istaknuti svetski intelektualci su tada reagovali i osudili komunisti~ki re`im i morali su ranije da me puste. Posle sam vi{e puta bio u zatvoru, ali sve su to bile neke sitnije kazne. Prkosno sam odlazio u zatvor jo{ prkosnije izlazio nikada nisu mogli zatvo48

rom da me slome. Imamo nekog na vezi, izvolite Gledateqka: Dobro ve~e, Radmila je ovde iz Mladenovca. Htela bih da pozdravim gosta i vas i da po`elim uspeh gospodinu Vojislavu [e{equ i samo jedno pitawe, da istraje mafiju da skloni jer po{ten radnik ne mo`e da opstane. A pod broj dva da mu samo ka`em {to ka`e da ispuni obe}awe, moju podr{ku punu ima, a ~lan nisam ni jedne stranke ali sam simpatizer gospodina Vojislava [e{eqa. Jeste li razumeli Dr [e{eq: Da Voditeq: Hvala vam gospo|o Radmila puno Dr [e{eq: Vidite, ja ne dajem prazna obe}awa sada }ete ~uti od Labusa od Ko{tunice itd. mnogo tih praznih obe}awa, da }e pote~i med i mleko da }e unaprediti ekonomiju, socijalnu politiku itd. ^im }ujete da vam predsedni~ki kandidat obe}ava popravqawa stawa u ekonomiji, boqe plate, penzije itd znajte odmah da je re~ o la`ovu. Jer predsedni~ka funkcija apsolutno nikakve veze nema ni sa ekonomijom ni sa socijalnom politikom, nikakve. Predsednik samo kontroli{e vladu sa aspekta ustavnosti i zakonitosti, racionalnosti mera, itd. On delimi}no kontroli{e parlament po pitawu zakona koji se donosi jer mo`e da vrati zakon na ponovno glasawe ako smatra da nije dobar. To je kontrolna funkcija. Predsednik mo`e da saslu{ava ministre, vladu po odre|enim pitawima iz wihove nadle`nosti, ali ne mo`e ni{ta da im naredi. Pogotovo ne mo`e Labus jer on je \in|i}ev kandidat. Labus se kandidovao da bude Milan milutinovi}, da slu{a slepo \in|i}a i ta funkcija onda nema nikakvog smisla. Ta funkcija ima smisla ako predstavqa kontrolu vlade. [to se mafije ti~e pogledajte u Srbiji da li postoji neki drugi ~ovek ko je u stawu da se otvoreno, odlu~no hrabro suprotstavi mafiji i da poimeni~no proziva sve glavne mafija{e. Osim mene ja takvoga ne poznajem. Ovo sada nije ne{to da se hvalim, to je vrlo opasna stvar znate. Ali, ja sam odlu~io da to isteram do kraja. I to svakodnevno ~inim i to }u pogotovo ~initi sa ove predsedni~ke funkcije. Voditeq: Da krenemo daqe sa pitawima na{ih gledaoca koji su uputili danas pre podne i ju~le u toku dana, a da podsetimo jo{ jednom da je telefon na{eg studija 8209147. Kako obezbediti bez stalnih ucena Me|unarodne zajednice finansijsku pomo} i kredite pod koliko toliko povoqnim uslovima Dragan iz Mladenovca. Dr [e{eq: Vidite da nama ne dolaze nikakve ozbiqne investicije. Dosovci su obe}avali {est milijardi dolara bezpovratne pomo}i ~im se promeni vlast u Beogradu i slagali. Od toga nema ni{ta. Labus ka`e da smo dobili milijardu i dvesta miliona novih kredita i donacija gde je to. Oti{lo je na otplatu kamata na stare nebulozne dubiozne dugove koje je on priznao a nismo morali ni da ih priznamo ni da ih pla}amo, mogli smo ih bar prelomiti sa ratnom o{tetom koju bi nama zapadne sile morale da plate. Od toga dakle nema ni{ta. Ako pobedim na predsedni~kim izborima zapad }e biti veoma zabrinut. Jer zapadne sile od svih srpskih politi~ara najvi{e mene cene zato {to sam samostalan, odlu~an, principijelan, dosledan, nepotkupqiv, nepodmitqiv, ne mogu me uceniti itd. i {titim iskqu~ivo srpske nacionalne interese. oni ne vole takvoga na ~elu Srbije, oni najvi{e mole svoje poltrone. Nekoga ko }e ih apsolutno sve slu{ati {to mu ka`u poput Labusa ili nekoga ko }e se u po~etku ma49

lo ne}kati pa onda sve prihvatiti kao {to je Ko{tunica. Me|utim, ako postanem predsednik na zapadu }e znati odmah posle toga idu parlamentarni lokalni, pokrajinski izbori radikali }e zbrisati sve pred sobom i preuzeti kompletnu vlast. Propado{e sve prozapadne politi~ke partije. Da bi to spre~ili odmah posle moje predsedni~ke pobede oni }e morati da u|u sa krupnim investicijama da bi malo popravili politi~ki polo`aj svojih miqenika, tih svojih {ti}enika poput \in|i}a, Ko{tunice, Labusa i ostalih. Ako ni tada ne u|u sa investicijama onda narod treba da zna da investicija takve vrste ne}e nikad ni biti, i dao nda predstoji iskqu~ivo oslawawe na sopstvene snage. [to je tradicionalna radikalska politika jo{ od vremena Nikole Pa{i}a, i samo je takva politika razvijala Srbiju. Svaka politika uzdawa u neke spoqne faktore uvek je bila ~isti proma{aj. Voditeq: Da vas pitam bilo bi zanimqivo za na{e gledaoce, kako je Srbija odnosno Jugoslavija ova kakva je sada pro{la sukcesiju odnosno kako je me|unarodna zajednica to pogledala odnosno svi pri~aju i ve}ina opozicionih stranaka ka`u da je Jugoslavija tu jako lo{e pro{la Dr [e{eq: Dok je Kosta Mihajlovi} predvodio na{u delegaciju u pregovorima oko sukcesije nije bilo popu{tawa sa na{e strane i ta delegacija je striktno zastupala na{e nacionalne interese. Posle 2000. godine kada je tu delegaciju predvodio Labus sa svojim prijateqem Dinki}em onda su Hrvati, Slovenci, bosanski muslimani i Makedonci zapravo dobli svoje qude u na{oj delegaciji a Srbi su ostali bez ikakvog ozbiqnog predstavnika. Labus je prihvatio sve slovena~ke, hrvatske, muslimanske i makedonske zahteve, ~ak je pristao da s wima deli zlato Kraqevine Srbije. Davao je zgrade na{ih ambasada u inostranstvu koje smo sticali uglavnom po principu reciprociteta. Ostado{e zgrade stranih ambasada u Beogradu u stranim rukama a ostadosmo i mi bez mnogih zgrada na{ih ambasada u inostzranstvu. Najgori mogu}i qudi su vodili te poslove, ja sam Labusu nekoliko puta najavio u Saveznoj skup{tini da }e on morati da ide u zatvor zbog toga {to je uradio. Labus ima dvojno dr`avqanstvo, tu|i paso{, ku}u u Americi, obe k}erke su mu u Americi, jedna se nedavno vratila i direktno zaposlena u ministarsvu inostranih poslova. Ju~e, prekju~e je beogradski “Nacional” pi{e da ima sina koji ima izraelsko dr`avqanstvo itd. Labusa ni{ta ne ve`e za Srbiju, u wemu ni{ta patriotsko nema. On je goli kriminalac i on mo`e samo sve dodatno upropastiti. Voditeq: Da damo prednost na{em gledaocu. Dobar dan. Gledalac: @elim prvo da pozdravim gospodina [e{eqa da mu po`elim sve najboqe u wegovoj kampawi i da postavim pitawe da li, ako postane predsednik Srbije planira kona~no da se razra~una sa mafijom ali u slu~aju da ne postane predsednik Srbije da li postoji mogu}nost da postane ministgar pravosu|a ili da dobije neku sli~nu funkciju u policiji, {ta planira da uradi sa vojskom u tom slu~aju. Hvala i prijatno. Dr [e{eq: Ja mogu mnogo da pomognem vojsci ako budem predsednik Republike Srbije jer }u po funkciji biti i ~lan saveznog vrhovnog saveta odbrane ja }u spre~iti uklawawe iz na{e vojske sposobnih oficira, podoficira i profesionalnih vojnika sa ratnim iskustvom jer su nam takvi dragoceni, spre~i}u delovawe mafije u vojsci i raspolagawe buyetskim novcem krajwe neracionalno i u lopovske svrhe. ^uva}u dakle vojsku tome }u mnogo pa`we posvetiti. 50

A borba protiv mafije jednostavno je za mene prioritet nad svim prioritetima. Jer, mo`da spadam me|u prve politi~are koji su shvatili da se ni{ta u ovoj zemqi ne mo`e popraviti dok se ne slomi ki}ma mafiji. Apsolutno ni{ta. I ja sam u tu borbu krenuo odlu~no, poimeni~no prozivam mafija{e iznosim dokaze, krenuli su protiv mene sa nekih 20, 30 tu`bi. Sada je sve to stalo na sudovima, sada su se pokajali {to su me tu`ili kada su videli sa koliko dokaza raspola`em. Jedno po jedno ubistvo raskrinkavam i ja }u to nastaviti sa posebnim `arom da obavqam sa predsedni~ke funkcije. Ono {to mi je glavni ciq i zbog ~ega najvi|e `elim da pobedim na ovim izborima je to {to }u ja biti najuspe{niji u nastojawu da se hitno raspi{u vanredni izbori i promeni sastav parlamenta promeni sastav vlade odmah, zavisno od odnosa snaga u parlamentu. [to to nema ko drugi da uradi. Ako Labus do|e na to mesto on }e slepo slu{ati \in|i}a jer je \in|i}ev ~ovek. Ako do|e Ko{tunica vidite kako to izgleda wegova konfrontacija, mlitav onako mo`e ovako, mo`e onako, znate nema tu `ivosti nema tu `ivota, nema tu ube|ewa, nema tu voqe. Ko{tunica misli ako je u jednom trenutku bio omiqen kao 2000. godine da je to ve~ito u narodu . narod je sada video i drugu stranu medaqe. Koliko je trapav, koliko je nesposoban, koliko je mlak. Ne verdi to. Ono {to je najva`nije u svemu tome ja nikada ne}u prekr{iti ni jedno slovo Ustava ni jednu odredbu zakona jer to je u mojoj prirodi. Ja se ve} vi{e od 20 godina borim za principe ustavnosti i zakonitosti, za demokratska na~ela, za parlamentarizam i ta borba mi je ispunila celi `ivot i ne bi mogao ni{ta da u~inim, mnogo sam `rtvovao ranijih godina zbog te borbe, i ne bih mogao nikako da od toga odustanem ni da promenim stav. [to se ti~e ministara mi moramo prvo pobediti na predsedni~kim izborima, raspustiti Narodnu skup{tinu zakazati nove izbore pa narod kada promeni odnos snaga u Skup{tini onda se formira nova vlada. To }e ve} biti stvar narodne voqe da li }e jednoj stranci na primer Srpskoj radikalnoj stranci dati apsolutnu ve}inu u parlamentu pa da se formira striktno radikalska vlada ili }e tu biti nekoliko krupnih stranaka a ni jedna bez apsolutne ve}ine, pa }e biti nu`na neka koalicija. Ja bih `eleo da i u eventualnoj koaliciji Srpska radikalna stranka bude pojedina~no najja~a da bismo mi vodili glavnu re~. I onda bi Tomislav Nikoli} bio predsednik vlade Srbije i mislim da bi to bilo izvanredno dobro re{ewe. Voditeq: Mi imamo ponovo nekog na vezi, na `alost veza se prekinula, ali malo pre ste govorili o vojsci. Ima jedno vrlo zanimqivo pitawe od Joksimovi}a iz Aran|elovca, vojska Jugoslavije je na prekretnici izgubila je svako dostojanstvo, a mnogi roditeqi tvrde da im deca u kasarnama gladauju. Jeste li za profesionalizaciju vojske i ulazak u partnerstvo za mir. Dr [e{eq: Ja ne mislim da je na{a vojska izgubila dostojanstvo. Ja mislim da je na{a vojska veoma dostojanstvena, ponosna i dokazala je svoj izvanredan kvalitet u ratu 1999. godine, jer nismo pora`eni na bojnom poqu. Na{a dr`ava je izgubila dostojanstvo jer je dozvolila da vojska gladuje. Savezna vlada, savezna vlast, Miroqub Labus kao potpredsednik Savezne vlade direktno je zadu`en za finansije, on je tu krivac {to na{a vojska gladuje. [to se ti~e partnerstva za mir ja tu nisam neki vatreni pobornik ali ja ne bih ni odbijao jednu varijantu koja je naprimer prihvatqiva Rusiji ili ko51

ja je prihvatqiva Ukrajini, Belouriji za{to bi nama bilo neprihvatqiva. Ali ne bih pristao na diktat da ostranimo svo na{e naoru`awe iz vojske, da kupujemo ispo~etka ameri~ko naoru`awe, da se ponizi na{a vojska da ostanemo bez na{ih sposobnih oficira i podoficira i nikada ne bih pristao da se na{a vojska koristi za prqave poslove po belom svetu na primer u Avganistanu da posle ameri~kog bombardovawa na{i vojnici idu bilo gde da budu okupatori, da obavqaju prqave okupatorske policijske poslove, da ~iste minska poqa i sli~no. Na to nikad ne bih pristao. Dakle partnerstvo za mir mo`e u onoj soluciji u kojoj je to Rusija prihvatila, saradwa u pogledu o~uvawa mira, ali bez me{awa u unutra{we politi~ke odnose. Voditeq: Imamo ponovo nekoga na vezi, dobar dan Gledalac: Dobro ve~e. Samo jedno pitawe za gospodina [e{eqa ako postane predsednik Srbije {to mu ja od sveg srca `elim, da li }e imati snage i mo}i da rastera ovj belosvetski {qam koji je do{ao kod nas Udovi~ki, \eli}a, Labusa i te tako Dr [e{eq: Ja taj {qam ne}u da rasterujem, taj {qam }ete rasterati vi gra|ani Srbije a moja je obaveza da vam pod hitno obezbedim nove parlamentarne izbore. I kakva bude voqa naroda na tim parlamentarnim izborima ja }u je po{tovati bio ja zadovoqan narodnom voqom ne bio. Ja nisam bio zadovoqan narodnom voqom 2000. godine na izborima ali sam je odmah priznao, izrazio po{tovawe narodnoj voqi. Vi se se}ate toga, mi srpski radikali smo iste izborne no}i rekli jeste, pobedili su Ko{tunica, pobedio je DOS ima ve}inu itd. Ja po{tujem narodnu voqu. Ali se trudim da ubedim narod da svoj stav promeni. Ove dve godne to radim. Ja sam danas sre}an i presre}an {to svuda u Srbiji vidim da je narodu dosadio DOS, da je narod razo~aran u DOS i da se voqa ve}ine u Srbiji itekako promenila i da }e gra|ani Srbije na ovim izborima glasati druga~ije, da }e ta voqa pokazati pre svega da su prozapadne stranke izgubile popularnost da su razo~arale svoje glasa}e da su omanule, proma{ile, prevarile itd. Dakle, moje je da narodu omogu}im da smeni \in|i}a i wegovu vladu i wegove ministre, a na narodu je da na vanrednim izborima onda poka`e da li to `eli. Voditeq: Imali smo mi problema malo na po~etku na{eg razgovora sa telefonima, me|utim sada je sve u redu, dobro ve~e, izvolite Gledalac: Dobar dan. Hteo bih da pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa ja sam jedan od ~lanova srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke pa bih hteo da mu po`elim sve najboqe u predizbornoj kampawi i da ga pitam po{to sam ja iz Kora~ice, {ta misli o Velimiru Bati @ivoijinovi}u iz Socijalisti~ke partije Dr [e{eq: Ja o Velimiru Bati @ivojinovi}u kao ~oveku imam dobro mi{qewe. Mi se poznajemo ve} 11 godina. I uvek smo bili u korektnim odnosima i onda kada smi mi radikali bili u sukobu sa socijalistima ja sam uvek imao dobre odnose sa Batom @ivojinovi}em. Ne}u uop{te da se me{am u unutra{we poslove Socijalisti~ke partije, ja sam zadovoqan {to me je podr`ao Slobodan Milo{evi} meni to mnogo zna~i u ovim izborima, a `eleo bih da socijalisti budu uspe{ni u odbrani od dosovskih, |in|i}evskih intriga. Jer \in|i} poku{ava po svaku cenu preko svojih qudi da preotme tu partiju da bi imao nove poslanike u parlamentarnim klupama jer o~igledno postaje svestan da ovakvo sta52

we u parlamentu ne odr`ivo, da izbaci cele poslani~ke grupoe, da napravi haos. Dakle, o Bati @ivojinovi}u nemam {ta lo{e da ka`em i ne znam ni{ta lo{e o wemu, nisam nikad ~uo i ne bih mogao ni{ta lo{e da ka`em. Wegova je stvar da li prihvata ili ne prihvata kandidaturu ispred rukovodstva SPS-a vi vidite danas je Milo{evi} i smenio Mirka Marjanovi}a postavio Bogoquba Bjelicu kao vr{ioca du`nosti predsednika. Ja ne}u ni u to da se me{am. Ja samo jednu stvar `elim da \in|i} ne ovlada preko svojih qudi preko qudi Jovice Stani{i}a kao {to su Milorad Vu~eli}, Aleksandar Vulin Socijalisti~kom partijom. Ja `elim da \in|i} bude politi~ki {to slabiji, a ne da zakulisnim na~inom oja~a tako {to }e prigrabiti tu|e partije. Voditeq: Imamo ponovo nekoga na vezi, dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e, ovde Zdravkovi} hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa po{to sam ja igrom slu~aja 1984. godine slu`io armiju u Visokom, ~itaju}i u Oslobo|ewu o wegovoj tada{wem stvarawu jugowslavije bez Makedonca i muslimana, i od tada mi je jasno zbog ~ega je bio u zatvoru u vreme Mikuli}eve vlade, a posle kao prvog opozicionara sa Vukom stvaraju}i …, a po{to sam wegov simpatizer a ne i wegov ~lan partije hteo bih da mu postavim pitawe ono s kim sam razgovarao ako ponovo [weki do|e da ne}emo da zaratimo sa svetom, ja mislim wega cenim kao srpskog nacionalistu a Srbiji treba nacionalista u pozitivnom smislu. I drugo pitawe ovaj kraj privredni Mladenovca je malte ne prili~no vezan za poqoprivredu, ni jedna vlast ni ovna prva da ka`emo Milo{evi}eva sa kojom je bio i on u koaliciji od 1987. godine, pa ova posledwa dosmanlijska nam ni{ta nije pomogla. [ta bi on kao predsednik znam da kao predsednik nema ta ovla{}ewa, ali ako dobije vlast mogao da pomogne. Dr [e{eq: Vidite, dobro ste rekli kao predsednik Republike ne mogu ni{ta tu da pomognem i to treba otvoreno re}i narodu predsednik Republike nema tu {ta da se me{a. Ali ako osvojimo ve}inu na parlamentarnim izborima, ako formiramo na{u vladu onda bismo zna~ajnim ekonomskim merama popravili stawe poqoprivrede. I ranije je bilo lo{e stawe poqoprivrede to ste dobro rekli, ali je sada mnogo lo{ije. Pogledajte samo po pitawu otkupne cene p{enice, to je najupe~atqivije. 2000. godine otkupna cena p{enice je bila 20 feninga, sada je 25-26 feninga. Rekao bi ~ovek sada je ve}a cena. Ma nije za 20 feninga se ranije mnogo, mnovo vi{e moglo kupiti nego danas za 25 ili 26 feninga. Pod dosmanlijskom vla{}u i nema~ka marka je devalvirala. Ono {to ste mogli da kupite za 100 maraka 2000. godine, danas mo`ete da kupite za 400 maraka. Treba vam ~etiri puta vi{e da biste kupili istu koli~inu roba. To je problem {to seqacima neprekidno poskupquju gorivo, ve{ta~ko |ubrivo, seme, sve ono {to im je neophodno, sredstva za za{titu poqoprivrednih kultura, serdstva koja su potrebna za uzgajawe stoke i krupne i sitne i u `ivinarstvu, u vo}arstvu itd. Tu dr`ava uop{te ne vodi nikakvu brigu. Mi bismo oslobodili uvoz ve{ta~kog |ubriva bez ikakvih carina, oslobodili poreza, potpuno oslobodili poreza ve{ta~ko |ubrovo. Jer kod ve{ta~kog |ubriva nema zloupotrebe, niko ga ne}e uvoziti vi{e nego {to je potrebno da se baci na wive je li tako, i nema gde drugo da se upotrebi nego na wivama. Ako nemamo dovoqnu doma}u proizvodwu onda treba osloboditi uvoz. Gde }e ~ovek jo{ da ga iskoristi osim na wivi, mo`da u saksiji sa cve}em nema gde vi{e. To je dakle ne{to {to bi predstavqalo ogromnu olak{icu jer je sada |ubrivo preskupo. Drugo, mi bismo 53

seqake oslobodili obaveznog penzijskog osigurawa. Ko `eli da se osigura `eli, ko ne `eli ne mora. Jer to je veliko optere}ewe ti doprinosi su veliko optere}ewe za seqake porez i nije toliko velik koliko su doprinosi. A mi vidimo kakvo je stawe sa penzijskim fondom poqoprivrednih proizvo|a~a krajwe lo{e. Mi smatramo da bi taj penzijski fond trebalo ujediniti sa glavnim penzijskim fondom, dakle da svi penzioneri budu izjedna~eni i svi u istom statusu, a ako neko ne `eli da se osigura ne mora. Ako neko ima vi{e zemqe za{to bi morao da se osigurava, vi{e on mo`e na jednom hektaru da ostvari nego {to mu iznosi penzija, vi{e mo`e na deset ari da ostvari nego {to mu iznosi mese~na penzija. Prema tome ne treba ga terati ako ne}e. To bi bilo veliko olak{awe za seqake. Vidite, ja ni tu ne obe}avam mled i mleko, mi bismo il{i politikom stalih olak{ica postepih olak{ica kako bi se stawe popravqalo. I drugo, mi bismo spre~ili uvoz poqoprivrednih proizvoda iz drugih zemaqa i to je ne{to {to razara posebno na{e povrtlarstvo. Spre~ili bismo uvoz alkoholnih pi}a, apsolutno bismo spre~ili uvoz alkoholnih pi}a. Za{to bi se po Srbiji na svakom koraku pio viski, za{to. E ne mo`e. Pa kome je do alkoholnog pi}e ima {qivovicu, ima lozova~u, ima kru{kova~u, ima kajsijeva~u ima veliki izbor i kvalitetnih i boqih alkoholnih pi}a nego {to je ovo {to uvozimo iz inostranstva, pa jo{ ovi \in|i}evi falsifikuju, videli ste Zabunovi} {to je oteo u oktobru 2000. godine saveznu upravu carina i pokupio dokumentaciju, on je uhva}en sa ogromnim koli~inama falsifikovanog viskija. Dakle, za{to zabrawujemo uvoz alkoholnih pi}a zato {to su to opasne materije i niko nam ne mo`e na svetu prigovoriti zbog toga. Je li alkohol opasan jeste. Zabrawen je uvoz slobodna je doma}a proizvodwa, ali pod strogom prismotrom da nam ve{ta~ki alkohol ne ubacuju, da nam ne ubace metilalkohol. Se}ate se one zozova~e iz Ni{a od koje se mnogo qudi potrovalo. Zna~i dr`ava bi se samo starala, pustila bi seqake, pustila bi poqoprivrednike i firme iz poqoprivrede da slobodsno proizvode sve vrste alkoholnih pi}a, ali bi dr`ava striktno kontrolisala tu proizvodwu, dakle kontrolu kvaliteta obavqala radi zdravqa qudi. Nisam ja pristalica alkoholnih pi}a nemojte me pogre{no razumeti, ja uop{te ne pijem ili vrlo, vrlo retko po nekad malo popijem. Dakle uop{te nisam qubiteq ali mislim ako postoji veliki broj qudi koji to `ele, da onda dr`ava treba da u~ini da ta wihova `eqa bude u korist na{e proizvodwe, u korist na{ih proizvo|a~a a ne da se hektrolitri i hektrolitri viskija uvoze ili drugih stranih pi}a. Voditeq: Mi imamo ponovo nekoga na vezi, dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e. Stanojevi} ovde iz Mladenovca, `elim puno, puno da pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa velikog srbina velikog pravoslavca, da mu najiskrenije po`elim puno, puno sre}e na slede}im izborima i jedno pitawe. Po{to znam sigurno da }e u}i bar u drugi krug na ~ije glasove ra~una Dr [e{eq: Ra~unam na glasove svih srpskih patriota i svih gra|ana Srbije koji `ele da `ive u zaista demokratskoj ekonomski prosperitetnoj Srbiji u Srbiji socijalne pravde. Dakle u zemqi pune gra|anske ravnopravnosti, u zemqi u kojoj }e se po{tovati pravni poredak, u kojoj ne}e vladati mafija itd. Dakle, ra~unam na glasove zaista svih tih qudi koji `ele dobro Srbiji. Bilo je malo pre u okviru jednog pitawa da li bi moja pobeda zna~ila rat sa svetom, setite se jedan gledalac re~e, tako da nismo stigli na to da odgovorimo po{to 54

je ve} bilo slede}e pitawe. Pa ne. Vidite, spoqna politika se vodi iskqu~ivo na saveznom nivou. Savezna vlada ima u svojoj iskqu~ivoj nadle`nosti spoqnu politiku i me|unarodne odnose i savezni predsednik. To je predvi|eno i po nacrtu ove nove ustavne poveqe diplomatija i vojska ostaju na saveznom nivou. Dakle Srbija je federalna jedinica. Drugo ja nikad nisam bio zagovornik rata, ja imam ~etvoro dece, ~etiri sina kako ja mogu biti za ratnu opciju. I moja deca su u toku rata strepela od ameri~kih bombi, Batajnica je bombardovana svake no}i, mislio sam i moju ku}u }e ga|ati, ja sam ostao u Batajnici. Ja sam spavao u Batajnici najmawe svaku drugu no} tam tamo spavao osim kada sam bio de`urni u vladi srbije, pa bih onda ponekad preno}io u centru grada. Pa sam decu pa kod tazbine u Bole~, pa kod svastike u Mirijevo, na raznim mestima znate ra~unam ako se slu~ajno ne{to desi da nisu tu. Kako ja onda mogu da `eleti rat. ^ovek koji ima svoju porodicu, ima svoju decvu ne mo`e nikako `eleti rat. Ja nikad nisam `eleo rat. Ali ako nam neko napadne Srbiju onda moramo da se branimo, ne mo`emo mi davati svoje teritorije jer preti rat moramo da damo. Onda }emo Srbiju svesti na adu ciganliju. Ja nisam za to da se daje i par~e srpske teritorije. Voditeq: Gospodine [e{eq mi imamo ponovo nekoga na vezi, dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Htela sam da pozdravim gosta i da gap itam ne{to kada bi do{ao na vlast kako bi ovaj oja|eni narod koji je osmanlijska vlast opqa~kala kroz struju vratili novac recimo 19. 02. 2002. do{ao je ra~un da ja moram u ruko od tri dana da platim struju od nekih 18.000. Pa molim vas po mom ra~unu ja sam preplatila 2000, kada nisam imala gotovinski 18.000 odmah oni su mi u rate odrezali 24, ja sam u dve rate isplatila sada prodajem elektri~ne aparate da vratim dugove. Molim, ako do|ete na vlast kada }ete da li ste u mogu}nosti da vratite, ja `ivim od penzije 5. 500 i k}erka mi je nezaposlena. Molim vas oni su nas opqa~kali, ojadili da moramo sada da prodajemo aparate da vratimo dugove prijateqima koji su nam pomogli da isplatimo struju. Dr [e{eq: To se de{ava mnogim gra|anima u Srbiji i ja sam imao slu~aj tako sa tim prenaduvanim ra~unom a \in|i}eva ministarka energetike Kori Udovi~ki je rekla da gra|ani treba da prodaju stanove pa da plate ra~une za struju. To je ideologija \in|i}eve dosmanlijske vlasti. Ja kao predsednik Republike ne mogu tu ne{to uraditi, ali to se mo`e promeniti novim vanrednim parlamentarnim izborima, da se obori \in|i}eva vlada. Nova vlada da povede istragu da se vidi ko je to naredio da se gra|ani pqa~kaju da im se la`ni ra~uni podnose, da se viedi ko je obavqao malverzacije u elektroprivredi, u elektrodistribuciji da se vidi gde je oti{ao novac od ovolikog poskupqewa struje. Struja je danas {est puta skupqa nego {to je bila 2000. godine, {est puta. Gde je oti{ao taj novac da vidimo. Ka`u orti{ao je u rekonstrukciju elektroenergetskog sistema, u remont itd. Nije ta~no, mnogo je mawe novca tamo oti{lo. Gde je iscurela ova velika koli~ina to }e istraga pokazati. I svaki gra|anin koji je zakinut kroz to bi}e u prilici da mu se u potpunosti vrati novac. Ali da bismo to postigli moramo oboriti |in|i}evu vladu i novi vladu izabrati u novom sastavu parlamenta. Voditeq: Gospodine [e{eq mi imao ponovo nerkoga na vezi. Dobro ve~e, izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Veliki pozdrav gostu pohvala za kampawu i jedno pitawe. Da li gospodin [e{eq mo`e odgovoriti da li je predao vlast 98 godine 55

u dogovoru sa Milo{evi}em jer je zemqa bila ugro`ena znaju}i za doga|aje kasnije. Dr [e{eq: To je dosmanlijska izmi{qotina. Ja nikakvu vlast nisam predao, ja sam pobedio Zorana Lili}a na predsedni~kim izborima imao sam 3% glasova vi{e nego on u drugom krugu, ali je onda do{lo do malverzacija sa glasa~kim listi}ima na podru~ju Kosova i Metohije, ogromna koli~ina navodnih {iptarskih glasa~kih listi}a ve{ta~ki uba~enih u kutuje, kada su videli da ja i pored toga pobe|ujem, onda su odmetnuli te listi}e i la`no proglasili da nije iza{lo 50% gra|ana na izbore. Mi srpski radikali tada nismo imali uspe{nu kontrolu na svim bira~kim mestima na Kosovu. U su~eqavawu sa Milanom Milutinovi}em mi smo iz svih gradova Srbije poslali vi{e od 1000 kontrolora na sva bira~ka mesta Kosova i Metohije. Ti na{i kontrolori su zaticali ujutru u sedam sati u ~isto {iptarskim selima pune kutije glasa}kih listi}a ujutru u sedam sati. Snimali su to i videokamerom, policija ih je hapsila, privodila, tukla itd. i mi nikada nismo priznali milutinovi}evu pobedu na predsedni~kim izborima, {tampali smo 16 specijalnih izdawa velike Srbije u kojoj smo raskrinkali do kraja tu izbornu prevarju ~ak i kada sam u{ao posle nekoliko meseci u vladu Srbije pa je Milutinovi} prire|ivao prijem u predsedni{tvu Srbije povodom dana ustavnosti 31. marta ja sam do{ao sa suprugom i pro{ao pored wega nisam hteo ni da se rukujem sa wim, on je na ulazu stajao i goste pozdravqao. Daklemi to nismo ni predali nismo ni prizali. Me|utim, onda se postavqa pitawe a za{to smo u{li u koaliciju u martu posle izborne kra|e u decembru. Zato {to su ve} Amerikanci krenuli na Kosovo i Metohiju to je bilo o~igledno da podr`avaju {iptarsku separatisti~ku pobunu i {to je Srbija u tom trenutku morala da ima vladu. Na{a je ideja bila za koju smo se {est meseci zalagali da formiramo ~etvornu koaliciju, da pored levi~arskih stranaka i radikala tu bude i Srpski pokret obnove. Na `alost sa Dra{kovi}em smo tada imali velike sukobe i on nije li je pristajao koaliciju sa nama ali je pristajao sa levi~arima on se sa wima cenkao mi uop{te nismo u~estvovali u pregovorima i u odli~nom momentu smo vladu ipak mi formriali. E to vam je celokupna istina, potpuna istina. Dosmanlije su posle lansirali, znate preko onog petra pani}a koji je bio {ef obezbe|ewa Srpske radikalne stranke nekada wega su ucewivali, pritiskali, pretili zatvorskim kaznama zbog nekih tu~a, i izbacivawem iz ku}e. Jer on je kupio od jednog suvlasnika a nije konslutovao ostale itd. I preko wega su lansirali da je re~ o 50 miliona maraka. Znate kolika je to suma 50 miliona maraka, u nov~anicama od 100 maraka pitawe je da li bi u ovu prostoriju sve to stalo. To treba kamion da se povu~e. To je jedna besmislica i on je nedavno iza{ao u javnost kada mu je dozlogrdilo to pritiskawe od strane dosmanlija i sve raskrinkao. Sve je rekao i ko ga negaovarao javni tu`ilac i Goran Petrovi} {ef UDB-e itd. I Goran Vesi} i Vladimir Popovi} Beba, sve \in|i}evi qudi i DOS je zanemeo posle toga. Voditeq: Mi imamo ponovo nekoga na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Pozdrav predsedniku budu}em, nadam se, ali hteo bih da ga pitam da ne bude kao 1998. godine na Televiziji Sunce kada je tako ne{to pri~ao kao sada, pa kada je do{ao u vladu jedna gospo|a ga pita dobro Vojo {ta to pri~a{ a {ta si pri~ao pre, kada tada sam bio opozicija a sada sam vlast ne mogu tako. Dr [e{eq: Jeste li vi to videli svojim o~ima 56

Gledalac: Jesam Dr [e{eq: Ma nije, malo se prisetite ipak niste to videli Gledalac: Jeste, jeste Dr [e{eq: Nije to ta~no. Prvo to nije ta~no to nikad nisam rekao i ne mo`ete da ka`ete gde ste videli ili ~uli da sam to rekao. Nikada nisam rekao tada sam bio opozicija pa sam tako obe}avao, a sada sam vlast pa radim druga~ije. To nikada nigde nisam izjavio. To je lansirao onaj Milan \uri} ako se se}ate svojevremeno, ja sam ga odmah demantovao u medijima. Rekao mu da je la`ov, pa meo n tu`io, pa odustajao od toga itd. I niakd taj proces nije okon~an, ikao sam se ja odazivao wega nije bilo na sudskim raspravama. Eto to je jedna izmi{qotina najgore vrste. Nikada nisam odustao ni od jednog obe}awa i nikad nisam davao preterana obe}awa, ne umerena obe}awa. Ali nisam mogao za te dve i po godine to kratko vreme {to sam proveo u vladi Srbije ni da ispunim sva obe}awa jer imali smo rat, imali smo pobunu {iptarsku na Kosovu i Metohiji a vlada je bila koaliciona. Koaliciona vlada podrazumeva stalne kompromise, ne mo`eze vi u koalicionoj vladi realizovati u potpunosti svoj program, ali mnoge smo stvari realizovali. Se}ate se kako smo re{ili problem tri zaostale penzije bonovima za struju. Strija je bila najjeftinija, a mi smo dali bonove penzionerima koji su pla}ali svoju struju, pla}ali su struju svojoj deci, svojim srodnicima i tri penzije im izmirene. Sada kod dosmanlija opet penzije kasne skoro tri meseca. Tako smo napravili za de~ije dodatke sa dr`avnim obveznicama. Svaka vlast koja bi do{la morala je da isplati te dr`avne obveznice to je morala i dosmanlijska vlast, to je pobaveza ne mo`e, obveznica je kao novac mogla se ranije kupovati roba posle se ispla}ivalo u novcu, ali je to bila dobra ideja. Jer ko zna kada bi to bilo ispla}eno da se dr`ava nije obavezala obveznicama. Jedno je dr`avna obaveza na osnovu zakona da ispla}uje to woj zavisi od priliva, ali kada se izda obveznica onda je to obaveza poput variranog ~eka na primer ili skoro poput akcetnog naloga. Kada vam neko do|e na dan prispe}a obveznice vi morate da isplatite. Eto to je su{tina bila te ideje. Se}ate se verovatno procesa obnove i izgradwe posle rata, tu smo bili veoma efikasni, to je dosta dobro napredovalo. Ne daj bo`e da su dosovci posle rata do{li na vlast jo{ bi se plivalo i preko Dunava i preko Morave, ni jedan most ne bi uspeli da poprave, ni jedan objekat poru{en itd. Voditeq: Gospodine [e{eq dok nam se neko ne javi evo jedno pitawe koje je stvarno zanimqivo Dragan Sre}kovi} iz Kragujevca, kako gledate na saradwu Jugoslavije sa Ha{kim tribunalom i isporu~ewe na{ih gra|ana osumwine~nih za ratne zlo~ine ovoj instituciji i zahteve Karle de Ponte da uhapsi Ratka Mladi}a koji se navodno nalazi na teritoriji Srbije Dr [e{eq: Ja sam protiv toga, ja mislim da je savezni zakon neustavan, taj savezni zakon su donele sve dosmanlije i Ko{tunica i \in|i} i ovi iz crnogorske Socijalisti~ke narodne partije Predraga Bulatovi}a i oni su odgovorni pred srpskim narodom i pred istorijom za takav ~in. Ja sam protiv toga da se srpski dr`avqani isporu~uju bilo kome van granica na{e zemqe. Ako ima dokaza da je neki pojedinacpo ~inio ratni zlo~in, konkretna grupa ja sam za to da se ovde sudi. Iako se doka`e ratni zlo~in da se strogi kazni. Ja ne mogu da se sla`em sa ratnim zlo~inom, ali ne mogu ni da prihvatim da se sude qudi koji nemaju nikakve veze sa ratnim zlo~inima. Ja sam siguran da Milo{evi} ne57

ma nikakve veze ni Mom~ilo Kraji{nik, ni Radovan Karayi} ni Ratko Mladi} apsolutno nikakve veze nemaju ni sa izvr{ewem ni sa nare|ivawem da se vr{e ratni zlo~ini. Voditeq: Da krenemo daqe sa pitawima, imamo nekog na vezi, dobro ve~e izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Ja sam gost ovde u Mladenovcu ina~e sam iz Bora, pozdravio bih gosta. Nekada dragog gosta u Boru. Interesuje me prvo da li }e gospodin [e{eq dolaziti ove godine u Bor odnosno u predizbornoj kampawi, drugo, {tza mo`e re}i za rasprodaju ne Zastave, Zastava je mali gigant u odnosu na RTB Bor i {ta re}i za 7000 otpu{tenih radnika odnosno 3. 500 otpu{tenih i 3. 500 koji treba da se otpuste, i tako|e bih pitao da li je upoznat da totalnom blokadom medija u Boru. Dr [e{eq: Upoznat sam sa totalnom blokadom medija jer nam nikako ne uspeva ve} skoro pune dve godine da dobijemo emisiju na borskoj televiziji, apsolutno nam to ne uspeva. Miting }emo u Boru imati u prvoj polovini septembra meseca i toga dana }emo obi~i sve druge op{tine borskog okruga. A {to se ti~e RTB Bora, dosmanlijama je ciq da firmu uni{te, da otpuste {to vi{e radnika, a onda budza{to da prodaju nekim strancima, masnu proviziju strpaju u sopstvene yepove. Prema nekim istra`ivawima jo{ postoje veoma zna~ajne zalihe ruda u tom podru~ju, ne bi trebale velike investicije da se ulo`e da te rude budu dostupne eksploataciji i ~uo sam da i u podru~ju Majdanpeka tako|e postoje takve mogu}nosti ~ak ima sada, predstoji otvarawe jednog rudnika gde }e se proizvoditi zna~ajna koli~ina zlata. To je neka sporedna `ica, ali od te koli~ine zlata se mo`e finansirati rekonstrukcija ~itavog bazena, mo`e se osposobiti za moderniju proizvodwu itd. Ali ono {to dosmanlijama i wihovim zapadnim tutorima najvi{e smeta to su radnici. Oni bi hteli da se otarase radnika kako bi profit bio {to ve}i. Wima se profit ne deli sa radnicima. A gde }e ti radnici ba{ wih beriga gde }e ti radnici. Nikome ranije nije padalo na pamet da tako masovno otpu{ta radnike kako to rade dosmanlije. Voditeq: Evo jedno zanimqivo pitawe Dragana iz Mladenovca kakvo je va{e mi{qewe o velikom broju nevladinih organizacija koje ni~u kao pe~urke posle ki{e, i o skandali u kampu Jazasa u Sremskoj Mitrovici, ekspanzije verskih sekti. Dr [e{eq: Te nevladine organizacije su uglavnom {pijunskog karaktera i one se finansriaju od strane zapadnih obave{tajnih slu`bi, raznih vladinih, nevladinih organizacija subverzivnog karaktera. Vers ke sekte tako|e imaju subverzivnu funkciju. Vi se se}ate i ovaj {ef ameri~ke {pijuna`e Dejvid Nejborg koji je uhva~en sa Mom~ilom Peri{i}em prilikom predaje poverqivih vojnih dokumenata prvo je na Balkan do{ao kao misioanr Pentekosne crkve u Osijeku. Pa onda posle ofirao se i radio kao {ef {pijuna`e u ameri~koj ambasadi. Ovo {to jazas radi to radi po direktnom nalogu ministra prosvete i sporta Ga{e Kne`evi}a. Ga{o Kne`evi} je pripadnik jedne verske sekte opasne satanisti~ke jehovinih svedoka, Ga{i Kne`evi} je le~eni alkoholi~ar, od svojih studenata na pravnom fakultetu uzimao je novac za polagawe ispita. Ta afera je op{te poznata na Pravnom fakultetu. Ja sam o woj govorio i pisao u svojoj kwizi “Dosmanlijski se… na Pravnom fakultetu” koja je nedavno iza{la iznose}i dokaze. ^ak imena qudi koji su mu u tome pomagali. I Ga{o Kne`evi} 58

je izrazito antisrpski orijentisan, wemu je ciq da se uni{ti na{a prosveta, na{e {kolstvo. Vidite kolike su {kolarine uveli na fakultete i on bi i moralno da ubija na{u mladu generaciu tako {to bi im nametao neke sastanisti~ke kvazikulturne modele vrednosti poput grupnog seksa ili drugih vidova i`ivqavawa. I Srpska radikalna stranka je pre godinu ipo dana podnela inicijativu za smenu Ga{e Kne`evi}a, ni Mar{i}anin kao Ko{tunicin predsednik Narodne skup{tine ni Nata{a Mi}i} nisu pristali da to uvrste u dnevni red iako su morali po Ustavu i poslovniku. Oni direktno kr{e i Ustav i poslovnik. Gospodine [e{eq mi moramo da ispo{tujemo na{eg gledaoce, dobro ve~e. Izvolite| Gledalac: Dobro ve~e. Htela sam da pozdravim gospodina [e{eqa i da postavim jedno pitawe. [ta }e uraditi sa pos… bankarstvom ukoliko pobedi na predstoje}im izborima i {ta }e uraditi sa ove velike ~etiri banke koje su ovako uni{tili. Hvala. Dr [e{eq: Ja ne znam da li se vi se}ate koliko sam se ja borio protiv tog uni{tavawa ovih najve}ih banaka. U Saveznoj skup{tini ne znam da li se ovde gleda Ju info, ona prenosi sednice Savezne skup{tine Voditeq: Da Dr [e{eq: Imao sam jedan govor koji je trajao ukupno tri i po sata protiv guvernera Dinki}a, protiv Miroquba Labusa i ovih kriminalaca koji su upropastili te banke. Sada su banke likvidirane. Sada ih mi ovako ne mo`emo obnoviti ali mo`emo strpati u zatvor one koji su ih likvidirali. [ta im je bio ciq da se otarase tih banaka i da rasprodaju wihov poslovni prostor. I sada na najboqim mestima vudute strance ili vidite ove dosmanlijske mafija{e. To su ekskluzivni poslovni prostori pre svega u Beogradu, a i u svim drugim ve}im gradovima u Srbiji. To je mafija uradila. Naravno te banke su imale dosta sumwivih plasmana, mi smo imali projekat jo{ iz 1999. godine, objavili smo ga u ~asopisu Srpska slobodarska misao u celosti koji je radio Cesmekon institut po nalogu Vlade Srbije, ja sam bio ~lan saveta tog projekta, da se svi ti dubiozni plasmani ovih najve}ih banaka koncentri{u u jednu novu banku koja bi se samo bavila poku{ajima naplate. Banke bi bile dakle oslobo|ene tog tereta pro{losti. Mogle bi da idu samo u zdrave bakarske plasmane prema zakonima tr`i{ta. Te na{e banke su predstavqale ogromnu vrednost, razgranate filijale, solidna oprema, veoma obu~en kadar itd. Oni su sve to uni{tili i tako zadali te}ak udarac ukupnom finansijskom sistemu zemqe. Voditeq: Slede}e pitawe na{eg gledaoca Dragana Jovanovi}a, jesu li po vama vodili savezna i republi~ka vlada dovoqno ra~una o interesima na{e zemqe u odnosima sa me|unarodnom zajednicom i drugo pitawem, jeste li i daqe za veliku Srbiju odnosno da li sada Srbije uop{te ima definisane granice prema biv{im jugoslovenskim republikama Dr [e{eq: I savezna i Republi~ka vlada vode poltronsku mafija{ku izdajni~ku politiku. I tu nema nikakve sumwe. Ja nikada ne}u odustati od projekta “Velike Srbije”. Prvo ja nisam tvorac tog projekta prvi put termin “Velika Srbija” izgovorio je i napisao grof \or|e Brankovi} 1683. godine u svom poznatom memorandumu austrijskom caru. Od tada je koncept “Velike Srbije” ciq programski ciq, ideal svih istaknutih srpskih nacionalista intelektu59

alaca, patriota, politi~ara. [ta zna~i to “Velika Srbija”. To zna~i jedinstvena srpska dr`ava koja obuhvata sve srpske zemqe. Naravno, mi smo sada u situcaiji da neposredno ne mo`emo realizovati taj ciq, moramo ~ekati neka pogodnija vremena. Kada }e do}i to vreme za 10, 15, 20, 30 godina ja sada ne bih to mogao precizno da prognoziram, ali dok se spremamo za to vreme mi moramo ovu preostalu smawenu Srbiju da ekonomski oja~amo, da u woj stvorimo dru{tvo socijalne pravde, da unapredimo kulturu, zdravstvo, {kolstvo. Da ta Srbija bude magnet koji }e prosto privla~iti a vide}emo kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama {ta je posle realno da od srpskih zemaqa prikqu~imo. Voditeq: Mi imamo ponovo nekoga na vezi, dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e ovde Dragica @ivanovi}, htela bih da pozdravim sve u studiju i gospodina [e{eqa i htela bih ne{to da pitam. Ako bi radikali dol{i na vlast da li bi se ne{to mewalo u vezi socijalnog osigurawa. Gde god se po|e mora ruka u yep da se zavu~e, da se plate i pregledi i lekovi, i nema hi, snimawa tako|e i sve. Pa me interesuje da li bi se tu ne{to mewalo. Dr [e{eq: Ja tu moram da budem samokriti~an u vladi Srbije u kojoj smo mi u~etvovali kasnili smo previ{e sa odlul~nim radikalnim potezima u sferi zdravstvenog osigurawa. Mada smo imali inicijativu u vladi, to je nekako sporo i{lo. Ja sam to prvi pokrenuo i odmah me podr`ao Milovan Boji} inicijativu da se smeni Leposava Mili}evi}, ministar zdravqa koja je u{la u neke kriminalne mafija{kek ombinacjie oko nabavke lekova. Mi smo imali podatke to je i{lo mnogo sporo u vladi i napokon kada smo je smenili krenuli smo sa odlu~nim rezovima, ukinuto je tada pla}awe lekarskih usluga. Snabdevenost lekovima ne{to je bila boqa, osetno boqa. Bilo je dosta nespretnosti oko televizijskog propagirawa tih akcija, to se ni meni nije svidelo moram priznati, saslu{avawe lekara pred teelvizijskim kamerama to nikad nije prijatno i ostavqalo je lo{ utisak. Dosmanlije su obe}avale potpuno besplatno zdravstvo, odmah su uveli pla}awe i to visokih iznosa. I danas je stawe u zdravstvu mnogo gore nego {to je bilo pre dve godine, a i pre dve godine je bilo prili~no lo{e. Evo jo{ jedno pitaweko je smo dobili od Trajkovi}a iz Mladenovca koliko su svi gra|ani jednaki pred zakonom i kako gledate na ~iwenicu da ne pro|e nedeqa a da ne do|e do revolvera{kog obra~una na ulicama Beograda u kojim obi~no stradaju lica odavno poznata zakonu. Pre dva dana je ubijen Goran zvani Trajko sino} ^eli}, dokle tako. Dr [e{eq: Dok ne uni{timo mafiju. Mafija ubija u svoje qude ima i me|usobnih obra~una, i ubijao ne koji joj smetaju. Uvek je surewivost unutar mafije. Moramo mafiju uni{titi tako {to }emo joj odse}i glavu. Glava mafije to je Stanko Suboti} Cane @abac to su Qubi{a Buha ^ume, Dragoqub Markovi} Krmivoprodukt, to je gospodin Limun kako se zove itd. To je glaav mafije, to su sve najbli}i prijateqi Zorana \in|i}a. Wih moramo uni{titi. A siten ribe }emo posle lako pohvatati. Voditeq: Imamo nekoga na vezi, dobro ve~e, izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Heto sam da pitam gospodina [e{eqa ja sam bio wegov simpatizer me|utim on je moje simapatije izgubio u~e{}u u dono{ewu zakona o oru`iju i municiji. Hteo bih da ga pitam koje su pozitive odlike tog zakona, kako se pokazao u praksi. Da li je bio u pravu kada je srpski obraz tako ni60

sko sputio. Dr [e{eq: Ja se ne sla`em sa vama da je zakonom o pla}awu takse na oru`je srpski obraz nisko spu{ten. Ja imam tri pi{toqa sa urednim dozvolama i ja pla}am tu godi{wu taksu. Ja mislim prvo da ne mo`emo imati dru{tvo, zemqu bez poreza i taksi. I da je uvek boqe oporezovati posedovawe i no{ewe oru`ja nego oporezovati hleb i mleko i struju itd. Na{ jep roblem {to se sada pla}a i porez na struju od 20% {to nikada ranije nije bilo. To je i vama gospodine mnogo ve}e optere}ewe nego godi{wa taksa na oru`je. Tu taksu jednom platite ona iznosi 900 dinara za posedovawe i negde oko 2000 dinara za no{ewe, ne znam ta~an iznos. To vam je lak{e da platite nego svaki mesec na struju da pla}ate 20% poreza i da pla}ate stopu od 20% poreza na sve ostalo {to kupujete. Bukvalno na sve ~ak i na de~iju ode~u obu}u i sli~no, to je uvek ranije bilo oslobo|eno poreza. Nemojte o~ekivati vlast bez poreza i taksi, ali je problem {to je \in|i}eva vlast u tome preterala, preterala preko svake mere. Mi smo mislili tu taksu na oru`je da ne bi oporezivali ne{to drugo. Mene su mnogo kritikovali zbog one takse na mobilni telefon, ali tada je mobilni telefon o{ uvek bio luksuz. Mobilni telefon je ko{tao 800 maraka, 1000 maraka, oni prvi kada sus e pojavili 1995. godine 12.000 maraka je ko{tao mobilni telefon sa prikqu~kom, sa kako se to zove sa brojem. Sada to vi{e nije luksuz sada 100, 150 maraka mo`e da se kupi solidan mobilni telefon. Dakle to sada nije stra{no. Ali boqe je bilo to oporezovati nego ono {to je vitalno bez ~ega se ne mo`e `iveti. Ne mo`e se dakle sve osloboditi poreza, ne mogu se porezi ukinuti i takse, ali treba voditi ra~una {ta treba oporezovati {ta ne treba. Boqe je da oslobodimo poreza ve{ta~ko |ubrivo apsolutno da ga oslobodimo poreza i carina, a da oporezujemo pi{toqe. A ne da oslobodimo pi{toqe a da oporezujemo ve{ta~ko |ubrivo. Tako mo`da sam ja vas razo~arao i ovim odgovorom ali ja }u vam istinu re}i u lice i onda kada znam unapred da vam se ta istina ne svi|a. Ja }u i svoje miq{ewe uvek re~i qudima u lice i onda kada mi to mo`da mo`e politi~ku {tetu naneti, jer ja mislim da je najva`nije u politici biti do kraja iskren. Pa ako vas jednom i ko{ta politi~ki ta iskrenost na dugu stazu narod shvati da ste u pravu i onda ono {to privremeno izgubite na kraju nadoknadite. Voditeq: Mi imamo ponovo nekoga na vezi, dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da postavim pitawe gospodinu [e{equ kako o~ekuje podr{ku od studenata s obzirom da je vadio pi{toq na wih 1995. godine. I voleo bih da znam za{to je to radio. Dr [e{eq: Ja nikad nisam vadio pi{toq na studente, ja sam bio profesor univerziteta i imao sam veoma, veoma korektne odnose sa studentima i uvek su dvorane u kojima sam ja dr`ao predavawe bile dupke pune u uvek su dolazili studenti sa drugih godina i sa drugih smerova ~ak i sa drugih fakulteta da slu{aju moja predavawa. Nikad u `ivotu nisam na fakultet u{ao sa pi{toqem a kamo li da sam ga potezao na studente. Ja smatram profesor univerziteta ne mo`e na fakultet da ide nikad sa pi{toqem, nikad i nikad to nisam radio. Ja sam u dva tri slu~aja bio prinu|en da potegnem oru`je kada bi me ruqa napala na ulici. A kada je ruqa u pitawu onda se ne postavqa da li je neko iz te ruqe i student, da li je radnik, da li je ovo, da li je ono, ruqa je uvek ruqa. Opasna gomila qudi neartikulisanog pona{awa ispuwena kukavicama jer samo su 61

kukavice u gomili hrabre. Posebno kada osete slabost, kada osete krv onda nasr}u. Kada im poka`ete zube oni be`e, tako su uvek be`ali kada bi mene napadali. Ako se se}ate posledwi put je bilo u oktobru 2000. godine, okupila se ruqa pred narodnom skup{tinom svi drugi poslanici be`ali kroz mi{ije rupe neke, kroz podzemne prolaze, kroz odvode centralnog grejawa, na spordne izlaze mi srpski radikali na glavni izlaz. Ruqa je nasrnula, morali smo se braniti, ispaqen je jedan metak u vazduh, ali tada se ruqa razbe`ala. Odustala je. Ruqi ne smete nikad pokleknuti. Od ruqe ne smete be`ati, sti}i }e vas i ubiti. Ruqi treba pokazati zube i onda ruqa be`i. A u politi~kom `ivotu najgori je zakon lin~a najgora je vladavine ruqe. Ta vladavina ruqe u politi~koj teoriji se naziva ohlokratijom. Ona je poznata iz nekih perioda pozne rimske imperije. Ta ruqa je obarala careve dovodila ludake na wihovo mesto itd. Mi ne smemo nikad dozvoliti da ruqa predstavqa zna~ajan faktor u na{em politi~kom `ivotu. Voditeq: Gospodine [e{eq ja predla`em da ~ujemo ovog na{eg cewenog gledaoca pa da polako privodimo kraju na{u emisiju. Halo dobro ve~e. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo sam gospodina [e{eqa da pitam {ta misli o Kosovu kako bi to re{io da do|emo u situaciju da Amerikanci do|u… Dr [e{eq: Ja ne mogu da ponudim brzo re{ewe za Kosovo i Metohiju jer su sada nepovoqne me|unarodne okolnosti za trajno re{ewe. Ali vam jednu stvar mogu garantovati ako ja budem predsednik Republike niko u ime Srbije ne}e smeti da potpi{e odvajawe Kosova i Metohije od Srbije u bilo kojoj varijanti. Bilo kao posebne federalne jedinice, bilo kao nezavisne dr`ave. Ako ja budem na toj funkciji to niko ne}e mo}i da uradi. A zalaga}u se da svi organi vlasti iz Srbije poma`u preostale kosovske Srbe u srpskim enklavama, da se pomogne i povratak onih Srba koji su izbegli i `ele da se vrate u te enklave, a ne pod {iptarsku vlast. Da im se podignu ku}e, stanovi koliko je to mogu}e kako bi srpska koncentracija na Kosovu bila {to prisutnija. Jednog dana Amerikanci }e morati da idu sa kosova, ne}e oni tamo mo}i ve~ito da ostanu. Za wima }e krenuti ne}e nas ni ~ekati garantujem vam {iptarski teroristi, svi oni koji su isprqali ruke antisrpskom separatisti~kom borbom. Voditeq: Gospodine {ee{q ja predla`em sada da krenemo ovako sa br`im odgovorima da bi ipak ispo{tovali one gledaoce koji su putem telefona i pisama se javili. Jedan od mladenova~kih politi~ara pre par dana je rekao da pregovori izme|u Srbije i Crne Gore li~e na jednu lepu komediju koja }e kada padne zavesa prerasti u tragediju. Ho}e li Solana i Evropska zajednica da nam naprave dr`avu. Dr [e{eq: Ne znam ja koji vam je to mladenova~ki politi~ar, ~ujem da je u Mladenovcu lokalna vlast veoma lo{a, nesposobna. A {to se ti~e Solane wegove namere nisu ~iste, nisu po{tene. Oni `ele da nam skroje dr`avu koja ne mo`e samostalno funkcionisati kako bi stalno bilo neophodno da dolazi neki komesar sa zapada da vodi glavnu re~, da presu|uje u kqu~nim pitawima. Tako su Amerikanci i Evropqani zamislili da nam neprekidno dr`e vojsku i diplomatiju pod svojom kontrolom. I tu je Ko{tunica glavni krivac {to je do toga do{lo. Voditeq: Rankovi}, kakav je va{ trenutnu status profesora beogradskog 62

univerziteta i kako stojite u mnogobrojnim tu`avma koje se vode protiv vas. A ja bih dodao i vi koje vodite kao tu`ilac. Dr [e{eq: Rekao sam ja povodom tih tu`bi koje se vode protiv mene da uglavnom sve sada stoji i da je sve zamrznuto da se boje da daqe nastave. Deset puta Du{am Mihajlovi} ministar unutra{wih poslova izbegava da se pojavi kao svedok u istra`nim radwama povodom moje optu`be da su Goran Petrovi} {ef UBDe i wegov zamenik Zoran Mijatovi} organizovali ubistvo Momora Gavrilovi}a u avgustu pro{le godine. Jer ja i za to imam dokaze. Imamo precizno iz minuta u minut kretawe Momira Gavrilovi}a taj dan iz UBD-{kih izvora. Dakle, oni tu samnom ne mogu iza}i na kraj. [to se ti~e mojih tu`bi ja }u iza}i sa wima na kraj. A na Pravni fakultet }u se vratiti mislim da }u penziju tamo do~ekati, kada mi istekne ovaj predsedni~ki mandat. Pa mo`da jo{ jedan posle toga, ako zaslu`im narodno poverewe, ako se narodu dopadne na~in na koji obavqam tu funkciju ja sam relativno mlad ~ovek 48 godina imam, pa posledwih 78 godina radnog sta`a mogu da provedem i kao profesor. Jer to je bilo moje osnovno zanimawe. Ja jo{ uvek imam qubavi prema tom zanimawu, ja se veoma ozbiqno spremam za svoja predavawa, imam veoma korektan odnos prema studentima i mislim da to ne}e biti na odmet ni Pravnom fakultetu kada se tamo ukloni ova mafija iz Gra|aanskog saveza koja trenutno vodi glavnu re~. Voditeq: Vi{e gledalaca danas pre podne je pozvalo iz Topole i pitawe glasi u Topoli je 36 gra|ana zadr`ano u bolnici u Kragujevcu zbog neispravne vode iz gradskog vodovod, a vi{e stotina je obolelo. Navodno moderan vodovod rezervoar i prate}a oprema SPS je pred izbore sve~ano pustio u rad, voda nam je bila zdravija pre 100 godina nego sada. Jovanovi}, Panti}, Petrovi}, Joki} Dr [e{eq: Kada se takve stvari dese odgovorna je lokalna vlast. I lokalna vlast zbog toga mora biti smewena. Koja je funkcija lokalne vlasti ako ona nije u stawu da odr`ava zdravu vodu u vodovodu. ^ime se onda oni bave. [ta im je pre~e od zdrave vode. Ja mislim da narod treba tamo da zatra`i ostavku svih op{tinskih funkcionera i vanredne izbore u Topoli, kao najbla`u kaznu za krvce zbog ovakve situacije. Naravno treba i}i na konkretnu krivi~nu odgovornost onih koji su bili du`ni da kontroli{u kvalitet vode da spre~e me{awe ~iste izvorske vode sa fekalnom, ili podzemne vode sa fekalnom itd. Voditeq: Verica Mijajlovi} iz Aran|elovca, danas se ta~no navr{ava dve godine od nestanka Ivana Stamboli}a biv{eg predsednika Predsedni{tva, ubijen je savezni ministar odbrane Bulatovi}, ministar policije Stoj~i}, na~elnik beogradske policije Buha, policija je posle 5. oktobra modernizovana, vra}eni smo ponovo u interpol me|utim nere{enih slu~ajeva je sve vi{e. Dr [e{eq: To je zato {to su sve ubice svi mafija{i u sprezi sa sada{wim re`imom. Nepun mesec dana pred ozbore otet je i verovatno ubijen Ivan Stamboli}, kome je to bilo u interesu. Onome ko je hteo naja~i udarac da zada Milo{evi}u pred same izbore. Nikom to drugom nije moglo biti u interesu. Ivan Stamboli} nije bio izrazito politi~ki aktivan, nije bio ni kandidat na izborima, ni{ta. Kloji je najte`i udarac mogao da se isplanira Slobodanu Milo{evi}u nego otmica Stamboli}a, pa da svi mediji wega optu`e. Dve godine je pro{lo dosmanlijska vlast nije u stawu da to razjasni. Zato {to je ume{ana. Ko je konkretno ume{an to }emo da vidimo to je jedno od ubistava koje jo{ nisam uspeo da istra`im jer ne mogu ni ja kao pojedinac sva. Sa predsedni~ke funk63

cije ima}u mnogo vi{e mogu}nosti jer }u tada mnogo vi{e kontaktirati sa policijskim oficirima, generalima a da vam iskreno ka`em svi po{teni qudi u policiji imaju u menep overewa pa mi svremena na verme ovako i dostave neku informaciju koju ne smeju svojim {efovima jer se boje da ne budu likvidirani ukloweni kao nezgodni svedoci, a znaju da }u ja to izneti u javnost i da nikad ne}u da otkrijem svoj izvor pa makar me najte`im mukama izlagali. Voditeq: Evo da odgovorimo jo{ na dva pitawa pa da ka`em polako privodimo kraju na{u emisiju. \aci sa trga pitaju kako gledate na te`ak materijalni polo`aj prosvetnhi radnika i {trajkove koji su ~as sveli na 30 minuta. Mi ka`emo da se 15 minuta pri~a o politici, 15 o malim platama 5 minuta nas profesor umiruje, a ne{to ostane i za predavawe. Dr [e{eq: Ja mislim da profesori ne bi smeli da zloupotrebqavaju predavawa da bi politi~ki agitovali, i da bi se `alili zbog svog socijalnog polo`aja. To ne smeju da rade na predavawima. A ja razmem lo{ socijalni polo`aj prosvetnih radnika. Taj polo`aj je jo{ lo{iji nego ranije. Plate su im nomilano porasle, ali imaju mnogo mawu kupovnu mo} nego {to su imale 2000. godine. Tako da je i wihovo svrstavawe uz dosmanlijske stranke bilo kontraproduktivno. Evo i posledweg pitawa za danas, kako vi i Srpska radikalna stranka gledate na dugove prema {tedi{ama i postoji li mogu}nost da se penzije redovno ispla}uju iz realnhi izvora. Ho}e li {tedi{e Jugoskandika i Dafine najzad biti zmirene. Dr [e{eq: Oni }e morati da budu izmiren kad tad osim kamate, kamata ne}e mo}i da bude izmirena, ali tu moraju da se ukqu~e jo{ neke banke koje sada nisu ukqu~ene a koje su imale dozvolu Narodne banke Jugoslavije da se bave deviznom {tedwom. Ranije savezna vlast je planirala da se do 2011. godine sve to isplati, dosmanlije su taj rok prolongirali za 5 godina, dakle 2016. godine. A mi smo imali jednu odli~nu ideju koja je preto~ena u zakon da se dr`avni poslovni prostor prodaje za staru deviznu {tedwu. Taj zakon je usvojen u leto 2000. godine, do{lo je do promene valsti, dosmanlije su se pona{ale kao da taj zakon ne postoji. To je bila najboqe varijanta. Jer bi se tu likvidirali svi ve}i iznosi stare devizne {tedwe. A ovi mawi iznosi tako mogu bez nekog naro~itog optere}ewa za dr`avu da se likvidiraju. Sada su ve} svi likvidirani do 500 maraka i ne{to vi{e. Voditeq: Po{tovani gledaoci televizije Tenesi, gost televizije tensei bio je gospodin dr Vojislav [e{eq predsednik srpske radikalne stranke, zatim narodni poslanik u skup{tini Srbije i savezni poslanik. Gospodine [e{eq hvala vam {to ste bili gost i puno sre}e u radu. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali.

IV NAS TV “[abac”, 25. avgust 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e u okviru predizborne kampawe za predsednika Srbije, za izbore koji }e se odr`ati krajem septembra, ve~eras 64

je na{ gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i kandidat za budu}eg predsenika Republike Srbije. Gospodine [e{eq dobro ve~e i dobro do{li u na{u emisiju. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Vi ste u politici od samih po~etaka vi{estrana~ja, {ta vas je motivisalo da i ovoga puta podnesete kandidaturu za predsednika Srbije? Dr [e{eq: Pa ja sam mnogo ranije krenuo u politiku, pre nego {to je formiran vi{epartijski sistem. Voditeq: Da, znamo za to. Dr [e{eq: Da, i to mnogo, mnogo ranije. Bio sam istaknuti anikomunisti~ki disident. Pa Centralna otaybinska uprava je odlu~ila da ja budem kandidat Srpske radikalne stranke. Moja je bila ideja da to bude Tomislav Nikoli}, jer sam polazio od toga da funkcija predsednika Republike nema neke velike nadle`nosti, nije operativna funkcija. Predsednik Republike ne mo`e da naredi ministrima, ne mo`e da vodi unutra{wu politiku, da odlu~uje o zdravstvu, {kolstvu, privredi, penzijskom osigurawu itd. To ni{ta nije u nade`nosti predsednika Republike. Sva vlast je koncentrisana u vladi. I moja je bila `eqa da postanem predsednik Vlade. Me|utim, Centralna otaybinska uprava je odlu~ila da budem kandidat za predsednika Republike po{to mi srpski radikali smatramo da su ovi predsedni~ki izbori veoma va`ni, da je bitno da pobedimo dosmanlijske stranke na wima, i ako pobedim za predsednika Republike onda }u najlak{e uspeti da izdejestvujem raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora koji su najva`niji. I to je kqu~na ta~ka mog predsedni~kog programa. Voditeq: Gospodine [e{eq {ta za vas uop{te predstavqa politika, vi ste dobar deo `ivota posvetili upravo ovoj disciplini? Dr [e{eq: Pa ja od kad znam za sebe, dakle od kad sam po~eo zrelije, trezvenije da mislim ja se oduvek bavim politikom. Politikom kao teorijom, a onda politikom kao praksom. Ja sam u tom pogledu profesionalni politi~ar. Politika je najvi{a qudska delatnosti, tako su je definisali anti~ki filozofi. Vi znate da iz anti~kog vremena postoji odrednica da se ~ovek koga ne interesuje politika naziva idiotom, koji uop{te se ni na koji na~in ne bavi politikom. ^ovek mora da se bavi politikom, bilo aktivno, bilo pasivno, ali na odre|en na~in mora. Kao najvi{a qudska i dru{tvena delatnost, politika odre|uje sudbinu, qudskog dru{tva, dr`ave itd. Politikom se kreira `ivot. Politika promovi{e nove ideje, politika predstavqa vlast. Naju`a definicija politike je vlast i borba za vlast. U svakom qudskom dru{tvu postoji ta borba za vlast, u svkoj populaciji ima otprilike do pet procenata qudi koji su na odre|en na~in talentovani za tu predvodni~ku ulogu wih oplemewuje i optere}uje tzv. voqa za mo} koju je Ni~e tako lepo i pregledno definisao. E sad bavqewe politikom mo`e biti korisno i {tetno za qusko dru{tvo, zavisno od politi~ke orjentacije, od ideologije tog sistema vrednosti, od politi~kih ciqeva, i metoda postizawa tih ciqeva. Da bi se postigli dru{tvu primereni, opravdani `eqeni ciqevi metodi moraju biti demokratski, humani, saobra`eni tome. Ne mo`ete vi mahevelisti~ki, zlo~ina~kim metodama prozvesti se~u qudi. To nikada nije i{lo. Politi~ari se ~esto rukovode raznim sistemima vrednosti koji nisu u saglasnosti sa moralom, pa se ponekad qudi gnu{aju 65

politike kao prakse, kao delatnosti. Zbog takvih primera politika mo`e biti ozlogla{ena u narodu. Politi~ari koji se ne dr`e morala izazivaju odbojnost od politike kao delatnosti uop{te. Srbi su izrazito politi~ki narod. Srbi su narod koji su prvi razvili ideologiju sopstvenog nacionalizma jo{ u vreme Svetog Save. Tad je ideolo{ki, teolo{ki, filozofski uobli~ena ideologija srpskog nacionalizma. I to je Srbe o~uvalo kroz vekove ropstva, turskog, austrijskog, mleta~kog, ma|arskog itd. Danas politika odlu~uje o na{im sudbinama kao {to je odlu~ivala u svim prethodnim decenijama, vekovima i mi danas imamo tu sre}nu okolnost {to je narod gospodar sudbine, {to narod odlu~uje ko }e upravqati dr`avom. I narod bi trebao {to ~e{}e da mewa vlast dok ne dobije onakvu kakvu `eli koja odgovara wegovim interesima. O~igledno je vlast koja je izabrana dvehiqadite izneverila nadawa i o~ekivawa naroda. Promenio se odnos snaga u javnom mnewu, formirali su eksperiment koji to treba da poka`e u kom se to omeru desilo. Voditeq: Da se vratimo predsedni~kim izborima. Dr [e{eq: Imali ste takvo pitawe da je morao op{iran odgovar da se da. Voditeq: Da se vratimo neposredno predsedni~kim izborima, najavqeno je negde ve} u opticaju figurira negde oko deset kandidata za ove predsedni~ke izbore. Ono {to je zanimqivo za va{u kandidaturu to je da je vas nedavno biv{i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi} koji se nalazi u Hagu, da je vas predlo`io da se kandidujete u ime svih patriotskih snaga kako je on rekao. Tim povodom potenciran je i sukob u Socijalisti~koj partiji Srbije, odnosno kriza, tako da koliko ~ujemo danas je Mirko Marjanovi} razre{en te funkcije i to isto na predlog Slobodana Milo{evi}a. [ta za vas li~no zna~i predlog Slobodana Milo{evi}a, da li to mo`e da vam {teti ili mo`e da vam koristi? Dr [e{eq: Ne mo`e nikako da mi {teti, mo`e mnogo da mi koristi, i koristi mi, i ta Milo{evi}eva podr{ka meni je dragocena. Ja sam se kandidovao ranije, moja je kandidatura je bila overena kad je stiglo Milo{evi}evo pismo. Slobodan Milo{evi} je podr`ao moju kandidaturu i pozvao sve patriotske partije i pojedince da stanu iza te moje kandidature. To je dovelo do nekih unutra{wih rasprava u Socijalisti~koj partiji u koje ja ne `elim da se me{am. Ja znam da je Socijalisti~ka partija pod velikim pritiskom dosmanlijskog re`ima, da \in|i} poku{ava da je dovede svoju kontrolu, da su u tu partiju uba~eni qudi Jovice Stani{i}a poput Milorada Vu~eli}a i Aleksandra Vulina da obave taj prqavi posao. I ne `elim da sa strane dolivam neku vatru. Milo{evi} je danas odredio da ga zamewuje Bogoqub Bjelica, ja }u s wim korektno sar|ivati u ovoj predizbronoj kampawi, ja }u Bjelici ponuditi da bude ~lan mog izbornog {taba, jer mislim da kao ~oveku u koga Milo{evi} ima poverewe mo`e doprineti mojoj izbornoj borbi. [to se ti~e isticawa kandidature Velimira Bate @ivojinovi}a, ja protiv tog ~oveka nemam ni{ta. Ja smatram da je Bata @ivojinovi} veliki srpski glumac, jedan od najve}ih `ivih, u korektnim smo odnosima ve} jedanaest godina koliko se poznajemo. Nikad me|u nama nije bilo sporewa, nikad sva|a, nikad prepirki. ^ak i u vreme kad smo mi radikali bili u velikim sukobima sa socijalistima ja sam sa Batom @ivojinovi}em imao izuzetno dobre odnose. Ja nikad nijedne lo{e re~i o wemu ne}u izre}i. I da vam iskreno ka`em meni ne smeta wegova kandidatura, jer ja sam ube|en da }e ogrom66

na ve}ina ~lanova simpatizera i glasa~a Socijlisti~ke partije glasati za mene. Slobodan Milo{evi} je svojom uspe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom povratio ogromno poverewe, podr{ku i simpatije u narodu. Sad prema wemu velike simpatije ose}aju i oni koji nikad nisu glasali za wega, i oni iz protivni~kih stranaka. Sad je svima jasno da se Milo{evi}u sudi zbog izmi{qenih krivica na osnovu la`nih dokaza i jo{ la`nijih svedo~ewa. U Hagu se ne sudi Slobodanu Milo{evi}u sudi se Srbiji i celom srpskom narodu. I svaki iskreni srpski patriota, svaki iskreni Srbin s pa`wom prati Milo{evi}evo su|ewe i navija za Slobodana Milo{evi}a. Sve simpatije srpskog naorda su na strani Slobodana Milo{evi}a. I zbog toga mi je wegova podr{ka veoma va`na, ~ak mislim da mi je ona mo`da i udvostru~uje broj glasova. Da se Ko{tunica nije kandidovao ja sam ube|en da bih pobedio ve} u prvom krugu, da bih imao sam mnogo vi{e glasova nego svi ostali kandidati zajedno. Ko{tunica izvesnu, neizvesnost uvodi u svetu, ali ja sam ube|en da }u i Ko{tunicu pobediti po{to se on lo{e pokazao na funkciji saveznog predsednika i nema nikakvog razloga da mu Srbija poveri ovaj mandat dok jo{ onaj nije istekao. Voditeq: Gospodine [e{eq koji su glavni elementi va{eg programa? Da samo podsetimo gledaoce, odnosno da ka`em to da su ovi izbori za razliku od ranijih odvijaju u malo druga~ijoj atmosferi, ~ini mi se jedan broj predsedni~kih kandidata daje akcenat tim ekonomskim pitawima. Dr [e{eq: To su predsedni~ki kandidati koji su navikli da la`u narod, poput Miroquba Labusa. On stalno obe}ava dobre plate, dobre penzije i punu zaposlenost. Ekonomija nema nikakve veze sa nadle`nostima predsednika Republike i ~im vi ~ujete nekoga da obe}ava u ekonomskom ili socijalnom pogledu neke zna~ajne stvari budite sigurni da imate pred sobom hoh{taplera. Moj predsedni~ki program je zasnovan na nadel`nostima predsednika Republike koje je propisao Ustav. Ustav nigde predsedniku Republike nije dao da se bavi ekonomijom, socijalnom politikom, zdravstvom, {kolstvom, kulturom itd. Toga nema u nadle`nostima predsednika Republike. Predsednik Republike ima iskqu~ivo politi~ko pravne nadle`nosti, predsednik Republike je simboli~no {ef dr`ave, i najvi{i organ izvr{ne vlasti, ali predsednik Republike ne mo`e vladi da nare|uje, da nala`e, nije on {ef vlade. Sva vlast je koncentrisana u Vladi, svaki ministar je neprikosnoven u okviru svog resora i odgovara Narodnoj skup{tini. Narodna Skup{tina ga mo`e smeniti, predsednik Republike ne mo`e smeniti u redovnim okolnostima ni vladu ni pojedinog ministra. [ta su to nadle`nosti predsednika republike ja }u vam ih pobrojati i re}i }u vam {ta }u u okviru koje uraditi. Predsednik Republike po Ustavu odre|uje mandatara za sastav vlade ali to mora da uradi na osnovu odnosa snaga u Narodnoj skup{tini, ne mogu ja izmisliti nekog mandatara sa ulice, a unapred znam da on ne mo`e pro}i u Narodnoj skup{tini. Zato su potrebne konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa, zato se traga za skup{tinskom ve}inom unapred pa se odre|uje mandatar. Pa se unapred zna, uglavnom zna da }e mandatar dobiti ve}inu, retko se desi da mandatar ne uspe da sastavi vladu, mada je bilo i takvih slu~ajeva u demokratskim sistemima. Pa se mandat vrati, pa predsednik Republike odre|uje novo, ali ne mo`e to ve~ito da radi, ako jedan, dva, tri puta ako se ne uspe onda se raspisuju novi izbori, ali predsednik Republike ne sme 67

da zaobilazi voqu paralementarne ve}ine. Daqe, predsednik Republike predla`e sudije Ustavnog suda, ali tu mu je potrebna saglasnost parlamenta, paralement bira, dakle, mora prethodno da dobije saglasnost parlamentarne ve}ine. Predsednik Republike mo`e svaki zakon koji se izglasa u Narodnoj skup{tini da vrati na ponovno glasawe ako smatra da nije dobar, ja bih to ~e{}e radio. Milo{evi} je to uradio samo jednom, Milutinovi} nije nikada, a ja bih to vrlo ~esto radio i temeqito bih obrazlagao za{to neki zakon nije dobar. Tra`io da se ponovo raspravqa, da se ponovo glasa. To je oblik kontrole zakonodavne vlasti. Zatim, predsednik Republike ima pravo da zahteva od cele vlade ili pojedinih ministara da se izjasne o odre|enim pitawima iz domena svoje nadle`nosti, ja bih to veoma ~esto radio. To je Milo{evi} radio, sazivao je pojedine ministre, predsednika Vlade itd., ali je to radio u zatvorenom krugu. Milutinovi} koliko znam to nikad nije radio, on je zbog toga idealan predsednik Zoranu \in|i}u jer se ne me{a u svoj posao kao {to se ni Labus ne bi me{ao, po{to je Labus \in|i}ev potpredsednik iz Demokratske stranke. Ja bih to veoma ~esto radio i to pred novinarima, pred televizijskim kamerama. Pa bi svaki ministar strepeo od su~eqevawa samnom, ja vam to garantujem jer ja sam ~ovek koji se ozbiqno, temeqito priprema za svaki parlamentarni nastup, za svaki politi~ki nastup, kod mene nema nikakvih stvari koje ne zaslu`uju veliki intelektualni napor, konsultuvawe stru~ne literature, konsultovawe eksperata itd. ja se za svako pitawe temeqito spremam i zato mogu konsekventno da u~estvujem u svakoj raspravi. Zbog toga bi se svaki ministar bojao su~eqavawa samnom pred javno{}u jer zna da bih mu uvek na{ao slabe ta~ke. A te slabe ta~ke bi morao da obja{wava. Tu vidim najzna~ajniji segment svoje ustavne nadle`nosti. Predsednik Republike je po Ustavu ~lan Vrhovnog saveta odbrane. Dakle, kolektivnog vrhovnog komandanta kako se to sad predvi|a. Ja bih tu funkciju ~lana Vrhovnog saveta odbrane iskoristio da za{titim na{e oficire, podoficire, i profesionalne vojnike sa ratnim iskustvom, koje Amerikanci i NATO pakt `ele da odstrane iz na{e vojske, ja to ne bih dozvolio, oni bi ostali u na{oj vojsci, nama treba jaka armija. [to se ti~e sporazuma sa NATO paktom o miru, o sigurnosti, itd. ja ne bih bio protiv prikqu~ewa tom partnerestvu za mir pod uslovima pod kojima je naprimer Rusija pristupila. Voditeq: A to je? Dr [e{eq: To je u~estvovati u tim mirovnim aktivnostima, mirnom re{avawu sporova itd, ali nikad ne bih dozvolio da se na{a vojska koristi za prqave poslove {irom sveta. Na primer u Avganistanu, gde su Amerikanci slali ^ehe, Poqake i druge evropqane oni su tamo obavqali prqavi okupatorski policijski posao ja to ne bih prihvatao. Dakle, na{a vojska na na{im granicama. Presednik Republike daje odlikovawa, mi jo{ nemamo zakon o odlikovawu, pa to nije mogu}e, daje pomilovawe ja bih tu bio restriktivan, dakle za one najgnusnije zlo~ine nikad ne bih dao pomilovawe kao {to je silovwe, kao {to je otmica dece, svirepa ubistva itd. Uglavnom bih davao pomilovawa za one koji su osu|eni prvi put i za bla`a krivi~na dela. I predsednik Republike mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu na obrazlo`en predlog vlade. ^im bih polo`io zakletvu ja bih pozvao Zorana \in|i}a izneo mu argumente da Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna. 68

Koji su to argumenti? Iz Narodne skup{tine je izba~ena cela poslani~ka grupa Demokratske stranke Srbije, to je po zakonu i Ustavu nemogu}e. Pogotovo kad je Ko{tunica bio nosilac cele liste DOS-a. Izba~ena je cela Socijaldemokratija Vuka Obradovi}a iako je Vrhovni sud dosudio da je on zakonski zastupnik te stranke. Oteto je i nekoliko poslani~kih mandata Socijalisti~koj partiji i to ova Ivkovi}eva grupa koja je potpuno pod \in|i}evom kontrolom. Ivkovi} je ucewen zbog neke stambene afere i \in|i}u sad koristi za razbijawe Socijalisti~ke partije. Oni po zakonu moraju da postupe i moraju vratiti te mandate. Zatim Skup{tina je donosila mnogo protivustavnih zakona, mi godinu i po dana nismo imali Ustavni sud, dakle, imali smo neustavno stawe, tri puta su mewane poslovni~ke odredbe uvek su sve restriktivnije uvo|ene, poslanicima se onemogu}ava rasprava, nov~ano se ka`wavaju, izbacuju se sa sednica, ukinut je i kvorum, sve su to veoma jaki argumenti da se raspusti Narodna skup{tina i da se ide na vanredne izbore. Mo`da }e se \in|i} ne}kati, ja }u mu odmah staviti do znawa, postoji druga solucija. Ako me odbije ja }u se obratiti Ustavnom sudu, da mi se Ustavni sud izjasni po svakoj od ovih ta~aka da li je Narodna skup{tina legalna ili legitimna. To je du`nost Ustavnog suda, i onda bi posle toga mogao da proglasim vanredno stawe na pet minuta, jednim ukazom progala{avam vanredno stawe, drugim ukazom raspu{tam Narodnu skup{tinu zakazujem izbore, recimo u decembru mesecu i odmah se sve mo`e vratiti u redovno stawe. Ja bih pred novim sazivom narodne skup{tine odgovarao za taj postupak, podneo bih izve{taj pa da Skup{tina oceni da li sam imao razloga da to uradim ili ne. Dakle to je kompletan moj predsedni~ki program. S te funkcije ja bih bio stalni kriti~ar vlade zbog ekonomske politike, zbog socijalne politike, prosvetne politike, zdravstvene politike, borbe protiv kriminala. Vi znate na{om dr`avom upravqa mafija, nikad otvorenija mafija nije upravqala koliko danas. Da li u ovoj zemqi postoji drugi ~ovek osim mene koji je spreman otvoreno hrabro da se suo~i s mafijom i da poimeni~no proziva glavne mafija{e ubice itd. Mo`da negde postoji ali se dobro krije. Znate ja garantujem jo{ intenzivniju borbu protiv mafije sa te predsedni~ke funkcije. Voditeq: U okviru ovih predsedni~kih ovla{}ewa definisanih Ustavom Republike Srbije koje ste vi objasnili i ispri~ali, vi se nalazite na funciji predsednika Srpske radikalne stranke. Koliko je mogu}e u okviru ustavnih mogu}nosti realizovati neke programske postavke va{e stranke na osnovu kojih o~ekujete podr{ku bira~a, je li mogu}e je s te predsedni~ke funkcije? Dr [e{eq: Nije mogu}e s te predsedni~ke funkcije, pazite nije mogu}e naprimer kad je re~ o ekonomiji o socijalnoj politici, o zdravstvu, prosveti, kulturi itd. Ali je mogu}e onaj deo na{eg programa koji se ti~e ja~awa pravne dr`ave vladavine prava, ustavnosti i zakonitosti, demokratskog parlamentarizma, na~ela podele vlasti bez koga nema demokratije, dakle to su fundamentalna dr`avna pitawa za koja je nadle`an predsednik Republike. I on je jedan od ~uvara ustavnosti i zakonitosti. On je jedan od garanata ostvarewa principa podele i nezavisnosti tri grane vlasti. Da bi se drugi delovi programa reolizovali mi treba da idemo na parlamentarne izbore da osvojimo parlamentarnu ve}inu formiramo novu vladu. Strate{ki ciq moje pobede na predsedni~kim izborima je ru{ewe \in|i}eve vlade, novi parlamentarni izbori. 69

Voditeq: Da li mo`ete ra~unati i na mogu}nost nekih koalicija do izbora, i eventualno ukoliko pro|ete u drugi krug izbora? Dr [e{eq: Pa tu nema nekih formalnih koalicija, ali se podrazumeva da ve} postoji u praksi neka koalicija. Podr`ao me Slobodan Milo{evi}, podr`a}e me ve}ina socijalista, podr`ali me i nekoliko mawih partija. Nije nemogu}e za drugi krug ako bude drugog kruga da me podr`i jo{ nekoliko partija koje sad imaju predsedni~kog kandidata. Mi pretpostavqamo da }emo sa Dra{kovi}em, Velimirom Ili}em posti}i sporazum o kontroli na bira~kim mestima. Mi ve} imamo jedan pre}utan sporazum o nenapadawu, ve} dugo, dugo izme|u nas nema nikakvih politi~kih sukoba. Voditeq: Izme|u Srpske radikalne stranke i...? Dr [e{eq: I Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije Velimira Ili}a, itd. Sva moja kriti~ka istupawa bi}e koncentrisana protiv Miroquba Labusa kao \in|i}evog li~nog kandidata, protiv Vojislava Ko{tunice, a usput i ovog gansterskog kandidata Borislava Pelevi}a koga je \in|i} li~no instruisao da se pojavi na ovim izborima kako bi malo zamutio tu atmosferu i poku{ao jedan ili dva procenta patriotskih glasova da odvoji to je wegova jedina funkcija. Vi znate on je Arkanov general, stranke gangstera, za sebe je rekao neki dan... Voditeq: ...vi ste razmenili nekoliko... Dr [e{eq: ...nismo ni{ta razmenili, nemamo mi {ta da razmewujemo. Voditeq: Nekoliko izjava... Dr [e{eq: ...ali nismo ni{ta razmenili, ja s wim nemam ni{ta da razmewujem, on je ganster a ja nikad nisam bio ni ganster ni kriminalac ni mafij{a. On je Arkanov gneral i to vam je dovoqno, on je neki dan rekao da je wegova stranka okrenuta prema Evropi, proeropskog karaktera itd. to je ta~no. Oni su svuda po Evropi pqa~kali i palili, [vedskoj, Nema~koj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, oni su izrazito proevropskog karaktera, ve~ito su se dru`ili sa Interpolom. Tu je on u pravu, ali sramota je za Srbiju da takav ~ovek uop{te ostane u politi~kom `ivotu. Ja sam jednom Arkana svojevremeno eliminisao iz politi~kog `ivota iako li~no protiv wega nisam imao ni{ta, ali takvom ~oveku nije mesto u politici. Sad }u i ovu stranku Srpskog jedinstva tako|e delimi~no. [ta su moje zamerke glavnim protivkandidatima? Prvo Miroqub Labus je obnovio srpskom narodu du`ni~ko ropstvo, on apsolutno nije patriota, on vodi izdajni~ku politiku, kriminalnu politiku, on je priznao u ime na{e zemqe stare dubiozne i nebulozne dugove i kamate na te dugove koje nismo morali da priznamo, koje smo u najmawu ruku mogli prebiti sa pitawem ratne od{tete. On se hvali kako smo ve} dobili milijardu i dvesta milona dolara novih kredita i donacija. Gde su te pare? Oti{le su na servisirawe starih kamata. On je dobio ogromnu proviziju u svoje yepove potpisuju}i tako nepovoqne ugovore. On je jedan od tvoraca \in|i}eve ekonomske politike, i on pored Dinki}a stoji iza likvidirawa onih na{ih najve}ih banaka iza ~itavog niza drugih pogre{nih i proma{enih kriminalnih poteza. On je li~ni \in|i}ev kandidat, prema tome ni{ta se ne bi osetilo na toj funciji nikakva promena u odnosu na Milana Milutinovi}a. Labus se i kandiduje za Milana Milutinovi}a da bi ta funkcija predsednika Republike bila neutralisana i kako bi \in|i}eva vlada mogla i daqe da provodi svoju samovoqu. 70

[ta je problem sa Vojislavom Ko{tunicom, Ko{tunica je glavni krivac {to su na vlast do{li \in|i}, Bo`idar \eli}, Mla|en Dinki}, Miroqub Labus, Goran Svilanovi}, @arko Kora}, Vladan Bati}, Jo`ef Kasa, Ga{o Kne`evi}, ~uli ste sad za ovu aferu sa Ga{om Kne`evi}em i ovim... Voditeq: ...tu sad na kandidaturu mislite? Dr [e{eq: Molim? Voditeq: Prihvataju}i kandidaturu za predsednika Jugoslavije mislite da je zbog toga pogre{io? Dr [e{eq: Nije problem {to je on prihvatio kandidaturu, nego je problem {to je prihvatio da ide na ~elu dosmanlijske liste, on je znao kakvi su to qudi. Da su pla}enici stranih obave{tajnih slu`bi, da su izdajnici srpskih nacionalnih interesa, da su povezani sa mafijom, to je wemu bilo poznato. Znao je Ko{tunica da je ve} vi{e od jedne decenije Zoran \in|i} najbli`i prijateq Jovice Stani{i}a i Stanka Suboti}a Caneta @abca, tu nije bilo nikakvih iluzija. A ja mogu da shvatim hajde, protiv je Milo{evi}a pa je krenuo na izbore sa ciqem da se sru{i Milo{evi} to su septembarski izbori. A {to je ponovo bio u koaliciji s wima na decembarskim parlamentarnim izborim. Drugo Ko{tunicina stranka je glasala za sve \in|i}eve protivustavne zakone, i za Zakone o retroaktivnoj naplati poreza i za Zakon o radu koji je potpuno obespravio radni~ku klasu i za Zakon o penzijama koji je ukinuo uskla|ivawe penzija prema prose~nim platama nego uveo neku drugu nebulozu gde su penzije ve} nominalno mawe za dvanaest procenata, na stranu to {to im je kupovna mo} mnogo vi{e pala. U ovom je tome u~estvovao Ko{tunica. U ~emu je problem? Mo`da li~ne prirode izme|u wega i \in|i}a mene to ne interesuje. Aposlutno me to ne interesuje, on se ogre{io o Savezni ustav odri~u}i se kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije, prihvataju}i da na{a zemqa bude primqena kao novoformirna dr`ava u Ujediwene nacije, zajedno sa Labusom i Goranom Svilanovi}em odrekao se na{ih interesa u pogledu sukcesije. [ta tu onda ima vi{e? Je li on ima neki dobar rezultat na funkciji saveznog predsednika, rasturio zajedni~ku dr`avu, upustio se u protivustavnu rabotu, promene Ustavnog sistema, pogazio i Savezni ustav na koji se zakleo. I danas ka`e da }e regionalizovati Srbiju. @ena mu pi{e Ustav po kome se Srbija deli na {est regiona. Svaki region svoju vojsku, svoju policiju, svoju Skup{tinu, svoju vladu, svoje sudstvo. Zamislite sad {est Nenada ^anaka na ~elu tih {est regiona, pa i ratovi su mogu}i izme|u tih regiona. Mi smo protiv toga da se Srbija regionalizuje, nema nikakve potrebe, to je najve}a glupost. Zato ne damo Ko{tunici da upropasti Srbiju kako je upropastio Saveznu Republiku Jugoslaviju. Voditeq: Kad je re~ o ostalim kandidatima za predsedni~ko mesto, da li vidite da neko ima ozbiqnost, navedite samo dvojicu za sada? Dr [e{eq: Svi su oni za mene ozbiqni, svako }e od wih imati izvestan broj glasova, verovatno su i svesni da nemaju {ansi da pobede ali im je to na~in da malo svoju stranku podignu verovatno, uop{te mi nisu problemati~ni. Voditeq: Kad je re~ o kriti~arima Srpske radikalne stranke i programskim opredeqewima va{e stranke, ~esto se navodi to da se vi zala`ete za ovaj koncept koji nije realno politi~ki, pogotovo imaju}i na umu odnose u me|unarodnoj zajednici. Koliko je to ta~no i {ta ka`ete na te primedbe? 71

Dr [e{eq: Evo ja sam vam izlo`io moj predsedni~ki koncept. [ta tu nije realno? [ta bi tu remetilo odnose u me|unarodnoj zajednici? Striktno po{tovawe Ustava i zakona, vladavina prava, moderan pravni poredak, vi{epartijski sistem, demokratska podela vlasti. Sve je tu ~isto do kraja. Sre|ivawa stawa u Narodnoj skup{tini koja sad nije ni legalna ni legitimna. Nema tog stranog eksperta koji }e vam re}i da je legalno ovo {to se zbiva u na{oj Narodnoj skup{tini, da je sad na{a Narodna skup{tina legalna i legitimna, nema nijednog. Neki ka`u, a {ta sa spoqnom politikom? Spoqna politika nije nadle`nost republi~kog predsednika, nego saveznog i Savezne vlade. Po ovoj novoj Ustavnoj poveqi se to predvi|a. Iskqu~iva nadle`nost Savezne vlade je spoqna politika u diplomatiji. Tu republi~ki predsednik mo`e da ima neke kontakte, vi{e neobaveznog karaktera, da mo`e da potpisuje me|unarodne ugovore, dakle tu nema nikakvih naro~itih nadle`nosti. Neki ka`u i to je mnogo ~e{}a primedba iz dosmanlijskih krugova kako }e regaovati svet na moju pobedu? Obradova}e se dve tre}ine sveta, obradova}e se svi srpski prijateqi, i na istoku i na jugu, a i na zapadu. Ne}e se obradovati Amerikanci, ne}e se obradovati ni Evropska unija, ne}e se obradovati NATO pakt, me|utim od svih srpskih politi~ara i Amerikanci i Evropska unija i NATO pakt najvi{e cene mene. Zato {to sam dosledan, principijelan, nepotkupqiv, ne mogu me ni~im uceniti, imam svoju ideologiju imam svoj politi~ki stav, i borim se za interese svog naroda, jer nisam ni~ija sluga, osim sluga srpskog naroda. I oni to najvi{e po{tuju. Ove ulizice, poltrone oni koriste kao toalet papir upotrebi i baci. Setite se generala Norijege, dok je bio koristan Amerikacima svi ga slavili, kad im nije trebao eno ga u ameri~kom zatvoru. Vidite {ta se de{ava sa Milom \ukanovi}em, kad je trebao Amerikancima protiv Milo{evi}a slavili su ga i veli~ali kao demokratu, sad tra`e varijantu da ga {to pre skinu sa vlasti. [ta se desilo sa Biqanom Plav{i}, kad je izdala Karayi}a i srpski narod, kad je slu`ila Amerkancima protiv Republike srpske, veli~ali su je kao demokratu, dizali u zvezde itd. Kad im vi{e nije trebala pred Ha{ki tribunal, provela godinu, dve u ha{kom zatvoru sad je vratili u Beograd da umre. Prema tome oni ne cene ulizice, poltrone, izdajnike oni ne cene. Ali iskoriste ih kad god mogu, a mene cene najvi{e, to vam garantujem. Drugo oni su obe}avali ogromnu nov~anu pomo} i DOS je izjavqivao u predizbornoj kampawi dvehiqadite godine ~im se promeni vlast u Beogradu dolazi {est milijardi dolara bezpovratne pomo}i i nema ni{ta od toga. Mi nemamo nijednu zna~ajniju investiciju u Srbiji, nijednu. DOS je ostavqen na cedilu jer Amerikanci rezonuju, ulo`ili su oni sami sto miliona dolara u pobedu DOS-a, potkupqivali su dosovske partije, takozvane nevladine organizacije, nezavisne medije, takozvane nezavisne medije, takozvane nezavisne sindikate itd. Oni su svoj ciq postigli. Boqe im je dati sto miliona dolara da potkupe izdajnike da promene vlast, a oni gledaju iz sve snage raznim propagandnim sredstvima nego posle da ula`u milijarde, i oni ne misle da ula`u. Ako ikad ima mogu}nosti da po~nu da ozbiqno ula`u to }e biti posle moje predsedni~ke pobede, jer }e druga~ije rezonovati. [e{eq pobedio na predsedni~kim izborima, radikali i ostali patrioti }e trijumfovati na parlamentarnim, na pokrajinskim, na loklanim, da bi se to bar malo ubla`i72

lo treba pomo}i ove koji su prozapadne orjentacije i \in|i}a i @arka Kora}a i Ko{tunicu i Labusa i sve ostale ako ikada do|e do investicija do}i }e tad pa da oni mogu da ka`u - evo vidite ima investicija. I to pred slede}e parlamentarne izbore, da se odmah osetno popravi finansijsko stawe u narodu, ako to ne urade, onda je narodu jasno da to ne treba vi{e nikad ni o~ekivati. Moramo se vratiti staroj radikalskoj politici Nikole Pa{i}a oslawawem na sopstvene snage. To je spor izlazak iz krize, ali garantovan, siguran. Voditeq: Kad je re~ o dr`avnoj zajednici Srbije i Crne Gore, Ustavnoj poveqi koja se priprema, kako vi vidite re{ewa kqu~nih dr`avnih stvari te poveqe? Dr [e{eq: Ta re{ewa su veoma lo{a. Ko{tunica neprekidno govori o promenama Ustava i saveznog i republi~kog, ali da ga samo neko zapita tamo, ja nisam u prilici jer on be`i od direktnih televizijskih duela kao od kuge, be`e i on Labusa, to je sad dr`avna televizija izbacila ta su~eqavawa predsedni~kih kandidata, to smo uvek ranije imali, potpuno izba~ena. [ta je to {to ne vaqa u sada{wim Ustavima? Za{to vi pristupate promeni Ustava jo{ niste definisali {ta ne vaqa u postoje}em Ustavu. Po Ko{tunici ne vaqa samo to {to je te Ustave donosio Milo{evi} ili {to je u~estvovao u dono{ewu. Je li to argument? Ho}emo li sutra da obaramo Ko{tunicinu Ustavnu povequ samo zato {to su je donosili on i Solana, ili zato {to ona ima odre|ene slabosti? Treba prvo definisati {ta ne vaqa. Dvehiqadite godine mi smo definisali {ta ne vaqa u Saveznom ustavu i to smo promenili. Uveli smo neposredne izbore poslanika u Ve}a Republika, to je demokratska tekovina sada. Je li tako? Ni{ta demokratskije nije moglo biti, ukinuli smo kancelarski sistem, jer je nedemokratski, kancelarski sistem daje predsedniku vlade, da nezavisnog parlamenta postavqa i smewuje ministre. Taj sistem ne vaqa, on je apsolutni gospodar vlade. Mi smo uveli ~isti parlamentarizam, da svaki ministar odgovara parlamentu, i ne mo`e ga predsednik vlade smeniti bez odluke parlamenta. I uveli smo neposredne izbore za predsednika Republike. Mo`emo sada raspravqati da li je to demokratski ili nije, demokratskije je kad parlament bira predsednika. To je politi~ka teorija odavno dokazala, ali je na{ bio ciq da bar po tom pitawu Srbija i Crna Gora budu jedinstvena izborna jedinica. Dakle, i{lo se u pravcu ja~awa kohezije dr`ave. To su bile ustavne izmene. [ta sad ne vaqa da Ko{tunica? [ta ne vaqa u Ustavu Srbije? Evo ja }u vam re}i, to se mo`e promeniti sa tri amandmana. Treba precizirati grb, zastavu i himnu, ni{ta nije precizirano. Treba ukinuti odrednicu dru{tvene svojine, jer to je dr`avna svojina, to je prikriveni oblik dr`avne svojine, nigde na svetu ne postoji dru{tvena svojina. I treba ukinuti monopol dr`ave u raspolagawu gradskim-gra|evinskim zemqi{tem. Dakle, treba omogu}iti da je gradsko-gra|evisko zemqi{te bude u privatnoj svojini. Jer Ustav ka`e iskqu~ivo u dr`avnim. To su moje primedbe na sada{wi Ustav Srbije i zbog tih primedbi ne treba da se donosi nov Ustav nego ovaj promeniti u tri ta~ke. Ko{tunica nijednom nije rekao {ta je to {to ne vaqa u Republi~kom ustavu Srbije, nikada, a on bi ga samo mewao. On ho}e regionalizaciju, e ne}e regionalizaciju, Srbija ne}e regionalizaciju, Srbija ne}e da Ko{tunicina `ena pi{e novi Ustav, jednostavno ne}e. 73

Voditeq: Kad je re~ statusa Kosova i Metohije, kako vidite re{ewe u okviru, kako vidite eventualne va{e aktivnosti kao ~oveka koji mo`e da bude izabran na tu funkciju u okviru ustavnih ovla{}ewa? Dr [e{eq: Mi tu ne mo`emo da imamo brzo re{ewe, kad bi se sad definitivno re{avalo to pitawe sigurno ne bi bilo u srpsku korist, nego na srpsku {tetu, jer je takav odnos snaga me|u velikim silama. Ja bih zato insistirao na dve stvari, prvo da Vlada Srbije {to vi{e poma`e kosovskim Srbima kako bi se oni odr`ali u ovim preostalim srpskim enklavama, na Severu Kosova, oko [trpca, Gra~inice, Gora`devca, Velike Fo~e, u op{tinama oko Gwilana i selima itd. I da se pomogne izbeglim Srbima koji `ele da se vrate u te srpske enklave, ne da idu pod {iptarsku vlast, jer pod {iptarskom vla{}u Srbima je nepodno{qivo. I to je sigurno i bio bi zlo~in bilo kog Srbina tamo vra}ati. I s druge strane ja garantujem da }u spre~iti da bilo ko u ime Srbije potpi{e otcepqewe Kosova u bilo kom vidu, bilo kao posebne federalne jedince {to je primarni ameri~ki plan, bilo kao nezavisne dr`ave. To bi bila moja uloga na prdsedni~koj funkciji po pitawu Kosova, vi{e od toga predsednik ne mo`e. Voditeq: Kako zami{qate spoqnu politiku, odnosno kako vidite odnose sa zemqama u okru`ewu, tu eventualno mislim na zemqe biv{e Republike SFRJ? Dr [e{eq: Mi `elimo prijateqske odnose, mi srpski radikali, ali to je pitawe koje se ti~e budu}ih saveznih izbora, mi `elimo prijateqske odnose sa Makedonijom, mi `elimo {to bli`e odnose sa Republikom Srpskom i u perspektivi prikqu~ewe Republike Srpske, ali bismo prihvatili prikqu~ewe cele Bosne i Hercegovine kao ravnopravne federalne jedinice u federaciju sa Srbijom i Crnom Gorom i eventualno Makedonijom i u perspektivi Republikom Srpskom. Dakle, to je stvar bosanskih muslimana da li je ta varijanta wima prihvatqiva, oni sad trba da sagledaju svoju poziciju, izigrali su ih Hrvati, izigrali su ih Amerikanci ostavili ih na cedilu, onaj princip za koji smo se mi zalagali devedesete i devedeset prve kad je do{lo do sepratisti~kih te`wi Slovenaca i Hrvata svi Srbi u jednoj dr`avi tad je zna~ilo i svi Muslimani u jednoj dr`avi jer su Muslimani `iveli samo tamo gde `ive pravoslavni Srbi. Oni su prokockali tu {ansu, ne{to se jo{ mo`e popraviti, treba sami da razmisle. [to se ti~e Hrvata ja sam protiv normalizacije odnosa sa Hrvatskom dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. Ja nikad ne}u priznati okupaciju Republike Srpske Krajine kao trajno stawe. Naravno nemamo mogu}nosti da to spre~i, da to povratimo, ali }emo ~ekati, deset, petnaest, dvadset mo`da trideset godina da se promeni odnos snaga me|u velikim silama, ali Hravati treba da znaju da je to pitawe otvoreno i da se ne mo`e ovako okupacijom re{iti i progonom Srba. Voditeq: ^uli smo va{e o{tre kritike upu}ene na ra~un nekih re{ewa i uop{te aktuelne vlasti, da li za ovih od pre dve godine od kako su snage DOSa preuzele vlast i odgovornost bi izdvojili ne{to kao {to je dobro ura|eno? Dr [e{eq: Ni{ta, znate li vi ne{to, ‘ajde ka`ite mi ne{to? Voditeq: Pa recimo monetarna politika... Dr [e{eq: ...{ta je uradila monetarna politika? Voditeq: Stabilna valuta. 74

Dr [e{eq: Kakvu vi korist imate od te stabilne valute? Po koju cenu smo dobili tu stabilnu valutu? Pod dosmanlijskom vla{}u, pod \in|i}em, Labusem i Dinki}em i Nema~ka marka je devalvirala. [to ste mogli za sto maraka da kupite dvehiqadite godine, danas ne mo`ete za ~etiristo maraka. Kakva vam korist {to je ta valuta stabilna, kad je struja {est puta skupqa, hrana sve ostalo? Voditeq: Dobro ali statistika pokazuje... Dr [e{eq: ...ma pustite vi te statistike, statistika mo`e biti sredstvo istine i kraqica la`i. Kupovna mo} je mnogo mawa, pogledajte {ta ste za svoju platu mogli da kupite dvehiqadite, {ta mo`ete danas? Oni su izmenili potro{a~ku korpu. Gde im je struja u potro{a~koj korpi? [ta vi mo`ete da kupite, koliko imate platu evo ako nije tajna da ka`ete, ja mogu vama re}i kolika je moja? Voditeq: Re}i }u vam negde oko deset hiqada. Dr [e{eq: Deset hiqada, i koliko vam zimi do|e ra~un za struju? Voditeq: Da vam ka`em to je osamdeset posto republi~kog proseka. Dr [e{eq: Pustite vi republi~ki prosek. Za deset hiqada dinara do|e vam struja oko tri hiqade dinara. Koliko vam do|e zimi struja? Voditeq: Pa nisam se grejao na struju? Dr [e{eq: Koliko vam onda do|e Voditeq: Do|e negde oko sedamsto, osamsto dinara, tako. Dr [e{eq: Na {ta se grejete? Voditeq: Centralno grejawe. Dr [e{eq: I koliko pla}ate centralno grejawe mese~no? Voditeq: Pa negde oko petsto dinara. Dr [e{eq: To je hiqadu dvesta, hiqadu trista i komunalije? Dvehiqade dinara vam ode samo na te najnu`nije potrebe. Voditeq: U [apcu ne. Dr [e{eq: U nekim gradovima ode i mnogo vi{e, pogledajte na Novom Beogradu, pogledajte u drugim gradovima, ode i mnogo vi{e. Ko se greje na struju taj je gotov, tome je nepodno{qivo. E sad, imate tu situaciju petina plate vam je ve} oti{la, obra~unajte sad koliko vam treba za najnu`niju hranu, obra~unajte koliko su cene tekstila obu}e itd. kolika vam je plata bila dvehiqadite? Voditeq: Nisam radio. Dr [e{eq: Niste radili, onaj ko je radio na va{em mestu koliko je imao? Voditeq: Ne znam. Dr [e{eq: Mo`da je imao ~etiri hiqade je li tako ili pet? Voditeq: Qudi su imali recimo negde oko... Dr [e{eq: ...na va{em mestu je imao ~etiri, pet hiqada. Zna~i va{a plata je sad dva i po puta ve}a nego {to je bila pre dve godine, ali cena struje je {est puta ve}a, i cena svih `ivotnih namirnica najmawe ~etiri do pet puta ve}a. Kupovna mo} vam je danas mnogo mawa, i to ose}aju svi gra|ani ove zemqe. Danas je beda mnogo ve}a nego {to je bila pre dve godine. [ta imate sad od tog ~vrstog dinara? Voditeq: Ja znam neke primere koji nisu ba{... Dr [e{eq: ...to je va`no za onoga ko kupuje devize. Kako vi od va{e plate 75

mo`ete da kupujete devize? Ne mo`ete, znate li za{to je taj dinar ve{ta~ki ~vrst? Zato {to su se Dinki}, Labus i \in|i} dosetili kako da ih opqa~kaju ovih pet, {eset milijardi maraka iz narodnih slamarica. Oni su ispravno procenili, to je dokazala ova zamena valuta, zamenili su negde osam, devet milijardi maraka, tu je dve, tri milajarde bilo ovog novca iz ilegalnih tokova kriminalno ste~enog pa je to kao svojevrsno prawe obavqeno. Ali pet, {est milijardi su zatekli u narodnim slamaricama samo u markama i zapadno evropskim valutama koje su mewali. Niko tu ne zna koliko je u raznim dolarima itd. [ta su oni zamislili, da biste ranije u{tedeli sto maraka morali ste da se odreknete mnogo toga. [tedeli ste ne kupuju}i mnogo, mnogo roba, a sad istih sto maraka morate da potro{ite za vrlo malo roba. Dvehiqadite godine kod nas se mnogo vi{e za sto maraka moglo kupiti nego u Nema~koj. Danas se u Srbiji za sto maraka mnogo mawe mo`e kupiti nego u Nema~koj, sad su Nema~ke cene mnogo ni`e od na{ih. Sad imamo najskupqu struju na svetu, u Evropi bar, evo ne mogu da se zakunem da je na svetu. Najskupqa struja u Evropi je kod nas. Osamnaest posto je skupqa od najskupqe. To je sad na{a situacija. Voditeq: Ka`u da remonti tih elektrana nisu dugo ra|eni... Dr [e{eq: ...prvo ra|eni su, i poporavqani koliko se moglo. Nigde ja ne znam jo{ da su oni temeqito radili te remonte, sad je proizvodwa struje mnogo mawa nego {to je bila devedeset devete, mi smo iza{li iz rata, iz bombardovawa, i za Svetog Nikolu devedesetdevete proizveli stotrideset milona kilovata, a oni dvehiqadite za Svetog Nikolu osamdeset miliona kilovata, za pedeset miliona kilovata mawe. Zato {to se nikad nije kralo u elektroprivredi kako se danas krade. Voditeq: Ali ka`u ovi stru~waci iz Elektroprivrede da ti remonti nisu godinama ra|eni. Dr [e{eq: Pustite vi to {to ka`u stru~waci, ra|eni su koliko se moglo i koliki je trebalo proizvodwa je odr`avana. Ne proizvode oni vaqda ponovo hidrocentrale i termocentrale sada. Koji su to preterani remonti koji treba da se rade, evo ruski stru~waci rade remont \erdapa pod vrlo povoqnim uslovima. Nema tu nikakvih tajni, gde odlazi taj novac, jer to }e policija i sudstvo da istra`i. [est puta skupqa struja. Ka`u dosovci vi ste vodili socijalnu politiku, jeftinom strujom. Pa jesmo, a ~ime da vodimo socijalnu politiku ako ne jeftinom strujom? Struju kod nas proizvodi iskqu~ivo dr`ava, to je dr`avni monopol je li tako? A gde }e dr`ava da pru`i narodu nego u jeftinoj struji. Mi smo pru`ali tu jeftinu struju, jer su bile male plate i male penzije, svako je imao dovoqno da plati tu struju svako je imao dovoqno za osnovne `ivotne namernice itd. Bilo je te{ko, narod je grcao u bedi, ali je sad mnogo, mnogo te`e, ja ne bih imao obraza da ovako o{tro kritikujem dosovsku vlast da je sad makar malo boqe ili da je isto kao {to je bilo, sad je mnogo, mnogo gore. Prema tome to {to ve{ta~ki imaju ~vrst kurs dinara, samo je na~in da se isisaju devize iz naroda. Jer su plate obezvre|ene, vi biste videli da je realni kurs sada dinara, da vam plata nije trista trideset maraka, nego da je negde pedeset, {ezdeset, sedamdeset, osamdeset. I sada za deset hiqada dinara mo`ete da kupitete onoliko koliko se moglo kupiti za dve i po hiqade dinara dvehiqadite godine, precizno sad sra~unajte uzimet razne cene, raznih prehrambenih namer76

nica pa sra~unajte. [to se ti~e struje {est puta je razlika. Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: ...dakle, nemate argument nijedan da je sad bilo {ta boqe. Voditeq: Da ne ulazim u polemiku sa vama, ali li~no se razlikujemo u mi{qewu oko toga? Dr [e{eq: Trebalo bi. Voditeq: Pa ima recimo, posebno u [apcu koji su imali, radnici su sa {ezdeset maraka iza{li na petsto maraka. Dr [e{eq: Koje su to firme? Voditeq: Nemetali i gra|evinski materijali? Dr [e{eq: A kako Zorka posluje? Voditeq: Pa mogu vam re}i da svi pogoni rade. Dr [e{eq: Svi pogoni rade, i kolike su plate? Voditeq: Pa razlikuje se verovatno izme|u firme. Dr [e{eq: Kolike su, je li se za te plate mo`e vi{e kupiti nego dvehiqadite ili mawe? Voditeq: Pa u proseku vi{e. Dr [e{eq: Ma gde je to, dajte mi jedan primer? Voditeq: Evo dao sam. Dr [e{eq: Nemojte pa slu{aju vas radnici Zorke. Koji radnik Zorke mo`e sad za svoju platu da vi{e roba plati, kupi nego dvehiqadite? Nijedan. Nemojte, prvo malo je firmi koje uspe{no posluju. Veoma malo, mnogo mawe nego ranije, mnoge firme su uga{ene, ve{ta~ki neke idu u ste~aj, neke se obezvre|uju, masovno se otpu{taju radnici, kqu~ni plan ekonomske politike dosmanlijske vlasti je sedamsto hiqada otpu{tenih radnika, skoro pola od te cifre ve} su otpustili, skoro pola. Voditeq: Gospodine [e{eq ne mo`e dr`ava voditi socijalnu politiku preko preduze}a. Dr [e{eq: Mora voditi socijalnu politiku preko preduze}a, mora voditi preko jefitine struje, jer preko ~ega }e onda voditi? Voditeq: Preko buyeta. Dr [e{eq: A od ~ega }e napuniti buyet? Voditeq: Usp{nom ekonomijom. Dr [e{eq: Kojom uspe{nom ekonomijom? Kako, sad je ekonomija mnogo lo{ija? Voditeq: Mora da se oslobodi balasta koji ima? Dr [e{eq: Ma kog balasta? Pa ne mogu radnici biti balast, ne mogu na{i gra|ani biti balast, boqe je radnik iako ba{ nije racionalno zaposlen da neku platu ostvario u firmi, nego da bude otpu{ten pa da mu dr`ava daje pare. Jer i tako, tako neko s wim mora da deli. Pa je li boqe da radi, pa da ne{to zaradi ili da bude potpuno na ulici. A dr`ava mu vrlo kratko vreme daje pare kad je na ulici i {ta posle? I dra`ava je i{la za tim da ukine takozvanu sivu ekonomiju. Ne mo`ete da ukidate sivu ekonomiju dok ne obezbedite dovoqno radnih mesta za sve, sve naopako postavqeno. Zabranili su gradwu, ku}a, stanova, uveli zatvorske kazne za izgradwu bez gra|evinske dozvole koliko treba da podmi}ujete da dobijete gra|evinsku dozvolu. Umesto da se to liberalizuje, da onaj ko ima para zida i tako povla~i proizvodwu i sve ostale koji nemaju, potpu77

no im je nakaradan koncept eknomske politike. Mi na`alost prolazimo onu tu`nu sudbinu kroz koju su ve} pro{le i Bugarska i Rumunija. Voditeq: Pri~amo sad o socijalnoj funkciji dr`ave, odnosno preduze}a preko kojih se vodila, ali taj koncept je i doveo prakti~no do jednog uru{avawa... Dr [e{eq: ...nije taj koncept doveo, dovele su proma{ene investicije zadweg komunisti~kog perioda, doveli su veliki krediti koji su neodgovorno uzimani od sedamdeset druge godine kad je Tito umro ve} je bilo devetnaest milijardi dolara spoqnih dugova, kamate se na to nagomilavale, doveo je samoupravni koncept itd. Jednom je provedena privatizacija po zakonu koji nije bio dobar, ali je provedena od devedeset tre}e godine. A onda je \in|i}evim zakonom sve vra}eno u prvobitino stawe. Za{to? Zato {to \in|i} i wegov koncept i wegovom Jovici Stani{i}u i wegovom Stanku Suboti}u Canetu @apcu nije odgovaralo da radnici preuzmu sve akcije. [to je jedna vrsta privatizacije nego da se sve to podr`avi, kako bi on po svom konceptu sad mogao bud-za{to sve da pokupi {to je vredno. Znate kakav ima sad koncept privatizacije. Sad obavqaju tendersku prodaju hiqadu najboqih firmi. Za hiqadu firmi u istom trenutku nema dovoqno kupaca, nema ko da ih kupi. Oni i ne o~ekuju taj put, propa{}e tenderska prodaja, a onda su kao potpisali sebi odredbu posle neuspe{ne tenderske prodaje, da mogu neposrednom pogodbom da prodaju za dvadeset posto vrednosti. Na taj na~in sada do velikih firmi dolaze \in|i}evi pajta{i Dragoqub Markovi} “Krmivo produkt”, onaj Kosti} iz Novog Sada, i mnogi drugi. Sve {to je iole vredno oni pokupova{e. Za{to prvo privatizovati dobre pa onda lo{e firme, treba prvo lo{e pa onda dobre. Je li tako? Jer to elementarna logika nala`e. ^uje “Krmivo produkt” da imaju velike plate u Vojvodina produktu u In|iji i on ih se sada do~epao za bedne pare za osamsto hiqada maraka. Firmu koja vredi dvadeset miliona maraka. Je li oni misle da }e to zadr`ati? Ko to ula`e, odakle vam te investicije, gde su? Bilo je {ansi da to budu investicije iz ovih slamarica. Umesto da ih sad narod potro{i, u uslovima visokih cena i hrane i struje i ode}e i obu}e, pa sad grozni~avo qudi tro{e posledwe zalihe. Ili bi bilo pametnije da dr`ava daje placeve za individualnu stambenu izgradwu pa da qudi ula`u u ku}e, da ula`u u druge trajne vrednosti. Niskom poreskom stopom da se motivi{u da idu proizvodwu, kod nas su porezi do neba dignuti. Privatnici su najvi{e glasali za DOS dvehiqadite godine devedeset posto privatnika. [ta sad rade? Odjavquju firme, zatvaraju radwe, ja sam wih upozoravao u skup{tini kad su donosili ove poreske zakone. Vi mo`ete te poreze jednom da naplatite, ali }e vam uginuti poreski obveznik i to im se desilo. Sad opet imaju buyetski deficit, nema naplate i nemogu}e su. Vidite {ta sad rade pred izbore. [tampaju nov~anicu od pethiqada dinara, sad pove~ali misiju novca, i sad }e mo`da neku crkavicu da podele pred same izbore, a posle izbora }e biti jo{ gore, ako nedaj bo`e ostanu na vlasti. Voditeq: Va`na stvar u logistici izbora i kandidata za predsednika bile svakako i strana~ka infrastruktura. Kako Srpska radikalna stranka stoji u tom pogledu? Dr [e{eq: Mi imamo veoma dobru strana~ku infrastrukturu, op{tinske 78

odbore u svim op{tinama u Srbiji, jake mesne odbore u ve}ini mawih mesta, sela, mi smo spremni na ove izbore, ima}emo najboqu kontrolu na bira~kim mestima. Ali po pitawu te kontrole spremni smo da sara|ujemo sa drugim opozicionim strankama, ~ak i s Ko{tunicinom strankom smo spremni da sara|ujemo u pogledu kontrole na bira~kim mestima, jer na ovim izborima mogu da kradu samo \in|i}evci. Vidite {ta su oni uradili u Republi~koj skup{tini. Mi smo formirali izbornu komisiju po principu pariteta uz u~e{}e svih stranaka dvehiqadite. Oni su na predlog Vlade u Narodnoj skup{tini tu komisiju raspustili i formirali novu, u kojoj nema niko predlo`eni iz Srpske radikalne stranke naprimer, gde su uba~eni qudi koji pripadaju izvr{noj vlasti. @ena Zorana @ivkovi}a koja je sekretar vlade i sli~no, {to je aposlutno nespojivo sa principom podele vlasti. U izbornoj komsiji da budu qudi koji pripadaju izvr{noj vlasti, mogu samo qudi koji pripadaju sudskoj vlasti, ili eventualno zakonadavnoj oni su to uradili. Voditeq: Ako dozvolite gospodine [e{eq imam utisak da u ovoj politi~koj logici kojom vladate imate animozitet prema \in|i}u? Dr [e{eq: Nema nikakvog animoziteta, znate, ja kad ka`em da \in|i} vezan sa mafijom ja ga ne mrzim, ja imam dokaze, wegovi najbli`i prijateqi su Stanko Suboti} Cane @abac, Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Qubi{a Buha zvani ^ume, ovaj gospodin Limun iz Zemuna, Dragoqub Markovi} Krmivo produkt itd. Za{to oni nisu moji prijateqi, on je javno izjavqivao kako su mu mafija{i pomogli da se do~epa vlasti petog oktobra, on je to javno izjavqivao. Voditeq: Dobro, mo`da je tako bilo. Dr [e{eq: Ba{ tako, eno ~itajte kwigu Dragana Vujo{evi}a pa }ete videti. Voditeq: Gospodine [e{eq kako }e Srbija izgledati posle predsedni~kih izbora opet? Dr [e{eq: Ako pobedim na tim izborima Srbija }e krenuti boqim putem, Srbija }e biti u sigrunim rukama. Ima}emo ubrzo parlamentarne izbore, lokalne, promeni}e se struktura izvr{ne vlasti, garantova}e se nezavisno sudstvo. Ja }u tu biti ~uvar osnovnih demokratskih principa, ustanovnosti, zakonitosti pravnog poretka, vladavine prava. Ja vam garantujem da nikada nijedno slovo Ustava prekr{iti ne}u, ili bilo koju zakonsku odredbu. Ja }u na toj funkciji demonstrirati {ta zna~i iskreno demokratsko ube|ewe i po{tovawe ustavnosti i zakonitosti. Ali }u svima u lice re}i sve {to mislim, iznositi istinu, arugmentovano i mafija neka se ~uva. Mafija }e biti uni{tena. Voditeq: Na predsedni~kim izborima devedeset sedme godine dobili ste po svim pokazateqima, ~ak ste dobili ve}inu glasova ali mahinacije biv{eg re`ima ta pobeda nad Lili}em vam je oduzeta. Na izborima dvehiqadite ste lo{e pro{li, u odnosu na devedeset sedmu. [ta mislite kako }ete na ovim izborima pro}i i {ta mislite uop{te o istra`ivawu javnog mnewa? Dr [e{eq: U politici nemate ravnomernog uspona, stalnog uspona, u politici morate ra~unati na stalne uspone i padove, stalna isku{ewa. Devedesete godine imao sam stohiqada galsova na izborima, a dvedesetdruge vi{e od milon, dvedesettre}e osamstohiqada, pa devedeset{este isto tako ne{to, ne devedesettre}e {esto, pa devedeset sedme osamsto, pa devedeset {este osamsto, pa kao stranka sam. Pa devedeset sedme hiqadu sto pedeset, milion sto pedeset hi79

qada, pa smo imali taj pad dvehiqadite, sad imamo velikih uspon, ogroman je rast popularnosti srpskih radikala {irom Srbije. I to se oseti svuda. Dakle u politici morate tako ra~unati na uspone i padove, sad smo u velikom usponu. Nadam se da }e nam taj uspon dugo trajati. [to se ti~e istra`ivawa javnog mnewa kod nas to ne rade ozbiqni qudi, nema ozbiqnih nau~nih instituta koji bi to radili po nau~noj metodologiji. To je veoma ozbiqna nauka. Kod nas to rade diletanti i uvek po rezultatima koje saop{tavaju javnosti mo`ete nepogre{ivo da zakqu~ite ko je naru~io istra`ivawe i ko ga je finansirao. Zato me to uop{te ne interesuje to je jedna vrsta predizobrnih manipulacija, zavaravawa naroda, daqe u pogledu Srpske radikalne stranke i mene li~no uvek su proma{ili ~etiri pet puta su nama mawe glasova davali nego {to smo na izborima imali. Pa tako i sada ra~unamo, ako oni ka`u imam devet posto, ve} otprilike imam ~etrdeset, ~erdeset pet posto. Voditeq: Vreme predvi|eno za va{u emisiju je isteklo, gospodine [e{eq hvala vam {to ste bili u emisiji ve~eras. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Po{tovani gledaoci hvala vam na pa`wi. Gledali ste emisiju u kojoj je na{ gost bio predsedni~ki kandidat na predstoje}im izborima Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke, hvala vam na pa`wi.

V NAS Soko Bawa, Izbori 2002, 27. avgust 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci i dobro ve~e i dobro do{li u jo{ jedno izdawe emisije Izbori 2002. u kojima se predstavqaju predsedni~ki kandidati za izbore za predsednika Republike Srbije koji su zakazani za 29. septembar. Kao {to ste iz najave videli gost studija Soko televizije je gospodin dr Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq dobro ve~e i dobro do{li u Soko televiziju Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao Voditeq: Prvo pitawe prvo ste kandidat za predsednika Republike Srbije, razlog Dr [e{eq: Pa tako je odlu~ila Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke i moj je predlog da vam iskreno ka`em bio da Tomislav Nikoli} bude kandidat jer ja bih vi{e `eleo da budem predsednik vlade. Sva vlast je koncentrisana u vladi to je operativna funkcija. A predsednik Republike ima mala ovla{}ewa, male ustavne nadle`nosti. One su veoma zna~ajne posebno u odre|enim situacijama, ali to nije operativna funkcija i sa te funkcije ne mo`e da se naredi ministrima, ne mogu da se donose odluke ekonomskog, socijalnog prosvetnog, zdravstvenog, kulturnog karaktera itd. Voditeq: Da li o~ekujete da procena otaybinske uprave Srpske radikalne stranke }e ovoga puta biti ta~na i da li o~ekujete kakav ustvari razvoj o~ekujete na izborima septembra meseca. Dr [e{eq: Ja o~ekujem pobedu, ja sam ve} jednom pobedio ako se se}ate 1997. godine tada su mi oteli pobedu {pekulacijama sa la`nim glasovima na Koso80

vu i Metohiji. Stotine hiqada glasova su tamo ubacivani u selima gde je 100% {iptarsko stanovni{tvo gde vojska i policija godinama nisu mogli da u|u ni sa tenkovima. Me|utim ovoga puta s tog aspekta situacija je druga~ije, kontrola }e biti mnogo boqa. Obaveza je Republi~ke izborne komisije da objavi jedinstven bira~ki spisak za celu Srbije, dakle ne}e biti mogu}e da se jedan ~ovek upisuje u vi{e op{tina kao {to je ranije bila praksa. I mislim da }emo sara|ivati sa nekim drugim politi~kim partijama oko kontrole na bira~kim mestima. [to se ti~e raspolo`ewa naroda ono je o~igledno. Ne znam da li ste videli ve~eras koliko me je qudi do~ekalo u Soko Bawi iako nikakav miting nikakva tribina nije zakazivana. Qudi su do{li samo zato {to su ~uli da gostujem na va{oj televiziji. Mi }emo imati jo{ jedan susret sa gra|anima Soko Bawe mislim 2. ili 3. septembra, toga dana }emo imati miting u Zaje~aru, a prethodno }emo moji najbli`i saradnici ja da obi|emo sve op{tine zaje~arskog okruga i ve}a sela. Voditeq: Najavili ste da }ete na samim izborima dakle pri kontroli sprovo|ewa izbornog postupka sara|ivati sa ostalim opozicionim strankama kao ste rekli. Koje su to stranke i da li ve} ostvarujete neki kontakt sa wima. Dr [e{eq: Mi }emo tu saradwu ostvariti sa Srpskim pokretom obnove, sa wima imamo korektne odnose, dakle ~este kontakte. Tu }emo saradwu ostvariti i sa Velimirom Ili}em i sa Socijalisti~kom partijom ako oni budu insistirali daqa, ako wihov glavni odbor bude insistirao da imaju i svoga kandidata iako je Slobodan Milo{evi} izri~ito podr`ao mene i mislim da im je besmisleno da iza|u zaista sa svojim kandidatom jer }e dobiti vrlo malo glasova. Ali mi }emo biti korektni i mo`emo sara|ivati sa wima u kontroli. I spremni smo na saradwu sa Ko{tunicinom demokratskom strankom Srbije iskqu~ivo po pitawu kontrole na bira~kim mestima jer oni nisu ta partija, iako je Ko{tunica na vlasti oni su ta partija koja bi mogla da falsifikuje izborne rezultate. Ovoga puta svi instrumenti su u rukama Demokratske stranke \in|i}eve i wegovih politi~kih saveznika iz DOS-a. Dakle, sa svim strankama koje u~estvuju na izborima, sa svim ovim ozbiqnim strankama, mi smo spremni na zajedni~ku kontrolu. I ovoga puta ne verujem da mo`e i ptica da proleti {to narod ka`e samo pod uslovom da se zaista objavi jedinstven bira~ki spisak. Voditeq: Koji je to program sa kojim Srpska radikalna stranka ta~nije vi kao predsedni~ki kandidat idete kroz ovu predizbornu kampawu i {ta je to {to vi ustvari nudite gra|anima Srbije Dr [e{eq: Pa moj program se striktno zasniva na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. Vi }ete }uti ~esto nekog od mojih konkurenata kako obe}ava med i mleko, kako }e udvostru~iti plate, udvostru~iti penzije, ostvariti punu zaposlenost itd. Re~ je o qudima koji ili nisu ~itali Ustav ili svesno obmawuju gra|ane. Ja nikada u `ivotu nisam lagao gra|ane i ovoga puta ja ka`em predsedni~ka funkcija ima mala ovla{}ewa i osvajawe te predsedni~ke funkcije samo je prvi korak u potpunom osvajawu vlasti. Ova funkcija je zna~ajna jer ona omogu}ava raspu{tawe sada{we nelegalne i nelegitimne Narodne skup{tine i zakazivawe vanrednih izbora. Osvajawe predsedni~ke funkcije bio bi ogroman adut za te parlamentarne izbore, za promenu Vlade Srbije za formirawe nove vlade. Ta nova vlada bi re{avala ekonomske socijalne probleme, prosvetne, zdravstvene, kulturne. Dakle sve probleme koji su se nagomila81

li u Srbiji koji su sada mnogo ve}i i mnogo te`i nego pre dve godine. Predsednik to samostalno nije u stawu, pogotovo to ne mo`e predsednik u situaciji kada je vlada sa~iwena od predstavnika drugih stranaka. Dakle, tu bi predsednik Republike iz Srpske radikalne stranke koga podr`e svi ostali srpski patrioti bio u odre|enim odnosima kohabitacije sa vladom iz drugih stranaka koje su mu politi~ki protivnici. Dok se ne dese novi izbori i dok narod ponovo preispita svoje raspolo`ewe svoje politi~ke stavove i opredeli se. Onda mislim, mo`da }e ovo biti malo op{irniji moj odgovor, ali predla`em vam da se na to koncentri{emo Voditeq: Nema problema izvolite ovo je va{e predstavqawe Dr [e{eq: Pa onda posle mo`emo da razgovaramo na sve mogu}e teme kod mene nema tabu pitawa. Voditeq: Izvolite Dr [e{eq: Koja su to ovla{}ewa predsednika Republike. Predsednik Republike poverava mandat za sastav vlade ali tu je ograni~en odnosom snaga u Narodnoj skup{tini.ne mo`e bilo koga da predlo`i nego nekoga za koga se opravdano pretpostavqa da mo`e da dobije podr{ku ve}ine poslanika. Zatim, predsednik Republike predla`e izbor sudija Ustavnog suda, ali i tu mora da vodi ra~una o odnosu snaga u parlamentu. Predsednik Republike mo`e da vrati na ponovno glasawe svaki zakon za koji smatra da nije dobar. Ja bih taj instrument ~esto koristio, to je Milo{evi} upotrebio samo jednom, Milan Milutinovi} nije nikada. Ja bih veoma ~esto pa`qivo bih prou~io svaki zakonski tekst i sve ono {to nije dobro tra`io bih da se ponovo raspravqa u skup{tini da se ponovo glasa. To je jedna vrsta kontrole najvi{eg organa zakonodavne vlasti parlamenta. Zatim predsednik Republike ima pravo da zahteva od cele vlade ili pojedinih ministara da se izjasne o odre|enim pitawima iz svoje nadle`nosti. Ja bih i to veoma ~esto radio, pa bi svaki ministar strepeo od su~eqavawa samnom. To vam garantujem jer ja se temeqito pripremam za sve te politi~ke te politi~ke rasprave kod mene improvizacije. Ja konsultujem nau~nu literaturu, stru~nu, konsultujem eksperte iz te oblasti i mene nikada ne mogu da uhvate na spavawu da ne{to ne znam ili ne{to ne razumem. Ali bih to radio pred novinarima i pred kamerama. Ja mislim da bi to bilo veoma interesantno i za na{u javnost i da bi se taj instrument kontrole izvr{ne vlasti u predsedni~kim rukama u potpunosti afirmisao na taj na~in. Predsednik Republike ima jo{ jednu va`nu funkciju on je ~lan Vrhovnog saveta odbrane na saveznom nivou i ja bih to svoje ~lanstvo iskoristio da za{titim na{u vojsku na{e oficire, podoficire i profesionalne vojnike sa ratnim iskustvom. @eqa je zapadnih sila da se oni oteraju iz na{e armije. Stari da odu u penziju mla|i da idu na neki socijalni program tako su otvoreno se izjasnili pre izvesnog vremena. Wih je ciq da nam vojsku prepolove. Ja sam mi{qewa da mi moramo imati ozbiqnu sna`nu vojsku i pre svega moramo sa~uvati te oficire i podoficire sa ratnim iskustvom. Zalo`io bih se dakle za to kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, tamo se odluke donose konsenzusom bez mog glasa ne bi mogla da se donese ni jedna odluka na {tetu na{e vojske, na{ih oficira i na{ih podoficira. Pored toga predsednik Republike dodequje odlikovawa. Mi jo{ nemamo zakon o odlikovawima, dakle to jo{ nije zna~ajna funkcija. Predsednik Republike daje pomilovawa. Ja bih tu strogo vodio ra~una o prirodi krivi~nog dela, dakle ne bi sva82

ko dolazio u obzir, ne bi oni koji su ~esto osu|ivani bio bih skloniji prema sirotiwi, kada bih sagledavao socijalnu situaciju da oprostim. Dakle, to je akt predsedni~ke milosti to je jedan na~in kontrole sudske vlasti post festum nakon izricawa krivi~ne sankcije mogu}nost predsednika Republike da oprosti kaznu ili deo kazne. Tu ne bi dolazili u obzir oni koji siluju, koji otimaju decu, te{ka ubistva itd. Dakle ona najne~asnija krivi~na dela svakako ne bi dolazila u obzir. Ali desi se ~ovek nekad, znate nekada neko zato {to je gladan pa na~ini neko krivi~no delo ja bih dakle striktno o tome vodio ra~una i o svakom slu~aju pojedina~no bih odvagao sve ~iwenice koje su za i koje su protiv i tako presu|ivao. To su vam u osnovi sve nadle`nosti predsednika Republike osim jo{ jedne nadle`nosti koju on ima u uslovima vanrednog stawa. Kada Narodna skup{tina ne mo`e da se sazove onda predsednik Republike ima pravo da proglasi vanredno stawe. Ja ne bih `eleo da to ikada progla{avam. Mislim da bi najboqe bilo da `ivimo u dr`avi u kojoj nije nikad potrebno vanredno stawe. I nadam se da me ni Vlada Srbije ne bi tako ne{to naterala nekim svojim nepromi{qenim potezom. Me|utim vidi se do sada da oni prave mnogo, mnogo nepromi{qenih poteza i to im se ve} uveliko razbija o glavu. Voditeq: Vi ste detaqno, zna~i u kratkim crtama objasnili nadle`nosti predsednika Republike Srbije, kako vi vidite Srbiju trenutno. Po{to je Srbija deo dr`avne zajednice sa Crnom Gorom, kako biste se vi postavili u odnosu prema Crnoj Gori Dr [e{eq: Ja sam zainteresovan da se sa~uva zajedni~ka dr`ava, to je vitalni interes srpskog naroda u celini. Na `alost sada{wa vlast razbija tu zajedni~ku dr`avu. O~igledne su separatisti~ke tendencije u Crnoj Gori wih nekoliko godina ve} iskazuje Milo \ukanovi},a o~igledne su separatisti~ke tendencije u Vladi Srbije koje iskazuje \ukanovi}ev politi~ki saveznik Zoran \in|i} i oni o~igledno i daqe sara|uju na tom planu. I ovaj projekat ustavne poveqe koji su zajedno sa~inili o tome najboqe svedo~i. Me|utim ja smatram da je glavni krivac za ovakvo stawe ipak Ko{tunica jer je neoprezno u{ao u zaobila`ewe i ga`ewe saveznog Ustava.on se zakleo na taj savezni Ustav nije smeo da se odrekne me|unarodno pravnog kontinuiteta jugoslovenske dr`ave, a to mu je bio prvi akt u oktobru mesecu 2000. godine. Nije smeo da se odrekne na{ih interesa po pitawu sukcesije. Nije smeo da po{aqe Gorana Svilanovi}a da zahteva prijem na{e zemqe u Ujediwene Nacije kao novoformirane dr`ave. Ako postoji ne{to {to je lo{e u saveznom Ustavu,ja ne znam {ta je to ono {to je bilo lo{e mi smo promenili 2000. godine,to su tri stvari izbor u Ve}e republika,ukidawe kancelarskog sistema i izbor predsednika na celoj teritoriji neposrednim glasawem. Uop{te nije sagledavano {ta je to lo{e u saveznom Ustavu nego se odmah i{lo na wegovo mewawe. Koji je argument {to se mewa {to ga je Milo{evi} doneo to nije nikakav argument. Ho}emo sutra mewati Ustav zato {to ga je doneo Ko{tunica ili {to ga je doneo \in|i} to za ozbiqnog pravnika nikada nije argument. Me|utim, Ko{tunica je tome pristupio na protivustavan na~in Ustav propisuje na~in svoje promene. Ustav nije nigde predvideo Solanu, nije predvideo ustavnu povequ,nije predvideo ovaj oblik sastava vanustavnog sastava ustavne komisije. Postoji ustavna komisija Savezne skup{tine koja je izabrana u oktobru 2000. godine i ja sam ~lan te komisije, ona se za ove dve godine nikad nije sastala. 83

Voditeq: ^ijom krivicom Dr [e{eq: Pa krivicom vlasti,krivicom DOS-a. Onaj ko dr`i vlast on je glavni krivac. Ne mogu ja kao pojedinac da tra`im da se sastane komisija. Onaj ko ima ve}inu. To je DOS u koaliciji sa Socijalisti~kom narodnom partijom Crne Gore. Ko{tunica je zaobi{ao Ustav a sada jadikuje {to su \in|i} i \ukanovi} wega zaobi{li. Sam je sebe doveo u takvu situaciju. Trebao je da zna s kim ima posla. I ono {to je tu posebno problemati~no taj posao nije zavr{en na saveznom nivou on se kandiduje za republi~kog predsednika i najavquje regionalizaciju Srbije po onom projektu koji je sa~inila wegova supruga Zorica Radovi} podela Srbije na {est regiona jer je to i program Demokratske stranke Srbije,oni su se naknadno za to izjasnili. Mislim da bi to za Srbiju bilo katastrofalno. Kako sa~uvati Saveznu dr`avu. Ako je zaista iskrena `eqa Evropske unije da se sa~uva Savezna dr`ava onda im treba staviti do znawa kako se mo`e mewati savezni Ustav amandmanima ili Ustav u celini ali onako kako je to propisano u samim odredbama Ustava. Taj posao o~igledno mora da se radi ispo~etka,ovako ga je nemogu}e privesti kraju. Mene zaprepa{}uje kako qudi koji imaju pravni~ko obrazovawe mogu da ulete u takvu klopku. Meni se to nikad ne bi moglo desiti jer ja se strogo dr`im principa ustavnosti i zakonitosti,na~ela pravnog poretka,principa vladavine prava i striktne podele vlasti na zakonodavnu,izvr{nu i sudsku {to je temeq demokratije. Voditeq: Sada ste pomenuli malo pre da su izra`ene separatisti~ke te`we u Crnoj Gori, dakle od strane anktuelnog predsednika gospodina Mila \ukanovi}a ali ste pomenuli da i DOS u koaliciji sa SNP zna~i ako tako mo`emo da ka`emo opozicijom u Crnoj Gori je zaobi{ao upravo ovo {to ste sada ispri~ali. Sa kime biste onda vi napravili dil da tako ka`em dogovor sa Dr [e{eq: Ne vaqa tu praviti dilove znate,tu treba svari postaviti principijelno Savezna skup{tina odlu~uje apsolutnom ve}inom glasova. Po pitawu promene Ustava odlu~uje dvotre}inskom ve}inom. Imamo ovaj Ustav kakav je takav je,sve su ga stranke priznale. Neke su ga priznale odmah 1992. godine me|u wima je bila i Srpska radikalna stranka,neke su ga priznale naknadno izlaze}i po wemu na izbore ili pola`u}i na wemu zakletvu kao {to je to u~inio Ko{tunica,je li tako. To je objektivno postoje}i Ustav, formalno postoje}i,materijalno postoje}i to je najvi{i pravni akt na{e zemqe. Treba li ga mewati. Ja li~no mislim ne treba, mo`da treba. Treba,treba zastavu promeniti. Treba da mewamo zastavu da bude crveno-plavo-bele boje umesto ove jugoslovenske,mo`emo dr`avni naziv da promenimo,mo`da nije ovo lo|e Srbija i crne gora,ja bih najradije da bude velika Srbija,ali ako nije sazrelo neka bude Srbija i Crna Gora nije problem. [ta jo{ imamo da mewamo? Himnu. Ajde himnu da promenimo. “Bo`e pravde”,ne}e Crna Gora ho}e “Onamo namo”, da vidimo koji }e crnogorac to odbiti. To je veoma lepa pesma ne znam da li ste slu{ali tu pesmu ili ste ~itali izvanredno lepa pesma izrazito patriotskog karaktera ~iji je autor kraq Nikola. Prema tome tu se mo`e ~istih karata i}i. [ta jo{ ima da se mewa. Ho}e da ukidaju jedinstvenu carinu ne mo`e. Ne mogu dvotre}insku ve}inu da postignu. Ho}e da ukidaju jedinstvenu centralnu banku narodnu banku Jugoslavije,ne mo`e nema dvotre}inske ve}ine po tom pitawu. Kqu~ni je problem {to Milo \ukanovi} godinama nije po{tovao savezni Ustav ne mo`e on sada biti nagra|en zato {to ga nije po{tovao. Na kraju krajeva vidite da su Ame84

rikanci otpisali \ukanovi}a oni ve} stvaraju novu koaliciju Predraga Bulatovi}a i Socijalisti~ke narodne partije sa Liberalnim savezom,sa Slavkom Perovi}em i o~igledno su to novi ameri~ki izabranici tamo. Verovatno Evropi nije u interesu da se cepa definitivno Savezna dr`ava,ali imaju ne{to drugo u interesu {to je za nas veoma opasno. Oni bi da nam prekroje Saveznu dr`avu na taj na~in da ona nikad ne mo`e samostalno da funkcioni{e. Jer ovo kako su zamislili ustavnu povequ ne mo`e da funkcioni{e i uvek bi bilo neophodno da neko dolazi sa zapada i glavnu re~ ima. Da presu|uje u svim sporovima. Da bi nam tako kontrolisali vojsku i diplomatiju. A ja za to nisam,ja sam za to da imamo dr`avne institucije koje mogu funkcionisati po Ustavu i zakonu. Dakle da imamo ozbiqnu dr`avu. Voditeq: Naredno pitawe,saradwa sa me|unarodnom zajednicom Dr [e{eq: To nije nadle`nost republi~kog predsednika to je nadle`nost saveznog predsednika i Savezne vlade,po na{em Ustavu i u poveqi se tako predvi|a po svim verzijama poveqe to nije sporno dakle da Savezna vlada vodi spoqnu politiku i diplomatiju. To dakle predsednik Republike nema {ta da se me{a. Na~elno ja sam za to da imamo dobre odnose sa svim zemqama sveta na principu ravnopravnosti. Na{i tradicionalni prijateqi su na istoku,pre svega Rusija,Ukrajina,Belorusija,itd. Susedne zemqe Rumunija,Bugarska, Moldavija,Kina,Indija,afri~ke zemqe,Irak,Sirija,Libija,Al`ir sa wima imamo ogromne ekonomske mogu}nosti to ne zna~i da sam protiv saradwe sa zapadom, za maksimalnu saradwu sa zapadom. Ali bez poni`avawa,bez rasprodaje kompletne na{e imovine u bescewe itd. Neki mi tu sada postavqaju pitawe i zamerku {ta ako ja pobedim,kako }e se zapadne sile odnositi prema Srbiji. Od svih srpskih politi~ara Amerikanci i evropqani najvi{e mene cene. Zato {to sam otvoren,principijelan,dosledan,{to znam {ta ho}u,{to se ne poni`avam, {to sam nepotkupqiv,{to me ne mogu uceniti,{to me ne mogu upla{iti. Uvek znaju na }emu su i znaju da pred sobom imaju nekoga s kim se mo`e ozbiqno razgovarati ko se ne klawa do crne zemqe. Se}ate se ono kada su uhap{eni onaj ameri~ki {pijun Dejvid Nejbor iz ameri~ke ambasade i general Peri{i}. Umesto da Goran Svilanovi} uputi demar{ Americi zbog o~igledne {pijunske delatnosti wihovog diplomate nedozvoqene po be~kim konvencijama,on se izviwava Americi izvinite {to smo va{eg {pijuna otkrili omaklo nam se. E to je ne{to {to niko na zapadu ne voli. Znate na zapadu vole poltrone,vole poslu{nike,vole qude koji za sitne pare izvr{avaju wihove naloge. Ali ih ne cene. Ne po{tuju,koriste ih kao potro{ni materijal za jednokratnu upotrebu,kao toalet papir iskoristi i baci. Svuda po{tuju nekoga ko ima svoj stav,ko ima svoje dostojanstvo,svoj ponos. Ali i ko zrelo razmi{qa rezonuje o svim pitawima. Pitaju me {ta }emo sa parnterstvom za mir,nisam ja apsolutno protiv tog partnerstva,ali u nekoj varijanti u kojoj je Rusija na primer,ili Ukrajina dakle u toj varijanti. A ne u nekoj poni`avaju}oj varijanti da sutra na{e vojnike {aqu u razne zemqe sveta poput Avganistana da tamo obavqaju prqave poslove,da ~iste minska poqa da obavqaju policijsku okupatorsku slu`bu itd. Za takva poni`ewa nisam. Ali partnerstvo za mir,ja nikada nisam bio zagovornik ratne opcije ja sam uvek zagovornik opcije odbrane otaybine,a ne ratovawa. Znate ja ne mogu biti za rat ja imam ~etiri sina. Najstariji tek je postao punoletan 18 godina,najmla|u 4 godine,ja ne mogu biti pristalica rata. 85

Voditeq: A sada ste rekli da ste vi politi~ar u Srbiji koji ima najve}e po{tovawe,tako ste rekli,od strane zapadnih politi~ara,da li to po{tovawe mo`da je malo umaweno na taj na~in {to vam je Slobodan Milo{evi} otvoreno uputio podr{ku i to pismom koje je stiglo ako se ne varam prvo u va{u centralu stranke,pa tek onda u stranku kojoj on Dr [e{eq: Niste tu dobro obave{teni. Prvo je stiglo u Socijalisti~ku partiju,pa je stiglo u neke medije pa tek onda srpskim radikalima. Tog dana kada je stiglo. Pismo Slobodana Milo{evi}a meni zna~i veliku podr{ku i mnogo mi zna~i u ovoj kampawi. Jer sada je Slobodan Milo{evi} na vrhuncu popularnosti svojom uspe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom,on je do sada raskrinkao sve la`ne optu`be oborio sva la`na svedo~ewa,i konstrukcije i dokazao je da su u Hagu ne sudi wemu nego Srbiji i celom srpskom narodu i cela Srbija s pa`wom prati wegovo su|ewe i raduju se svakoj wegovoj pobedi. Sve {to je bilo ranije lo{e negativno itd. palo je u zaborav pred ovim fascinantnim su|ewem i wegovim stavovima na tom su|ewu. Prema tome mislim da }e svi oni koji su ranije glasali za Milo{evi}a, koji su Milo{evi}evi simpatizeri,~lanovi Socijalisti~ke partije itd da poslu{aju Milo{evi}ev predlog da glasaju ovoga puta za mene. To ne mo`e nigde ni{ta da mi smeta. Znate sada i Milo{evi}a mnogo cene i po{tuju na zapadu,mnogo ga cene i po{tuju to se vidi po stavovima zapadnih novinara po pisawu zapadne {tampe. Ovde neki jadikuju {to je Milo{evi} tako uspe{an pa tra`e ukidawe direktnog prenosa itd otvaraju sve arhive ne bi li se ne{to iskopalo protiv wega. Ali pazite, Milo{evi} je mo`da pravio politi~ke gre{ke,pravio je sigurno kao svaki `ivi ~ovek, ali nije ~inio ratne zlo~ine niti je nare|ivao ratne zlo~ine. To je apsolutno nemogu}e. Tu se jo{, po{to sam vam govorio o ovom jednom od glavnih konkurenata, name}e se pitawe i ovog drugog konkurenta znate Labusa. Taj Labus sada putuje po inostranstvu i prazna obe}awa opet na sve strane deli. Ka`u neki ako ja bih ja do{ao na ~elo Srbije ne bi bilo investicija. Pro{le su ve} dve godine a investicija nema. Labus je u skup{tini rekao da smo dobili milijardu i dvesta miliona kredita i donacija. Pa gde su te pare. Nema ih. On je uzeo nove kredite da bi vra}ao stare nebulozne dugove i kamate na te dugove koje uop{te nismo morali da vra}amo mogli smo u najmawu ruku da ih prebijemo sa ratnom o{tetom. E to je bila wegova uloga. Za ove dve godine nikakvih investicija velikih u Srbiju nije u{lo. Negde ne{to na ka{i~icu,sitnice neke ni{ta krupno. Ako ja pobedim na izborima za predsednika Srbije ako su ikad mislili sa zapada da do|u se velikim investicijama tada }e do}i. Jer }e zakqu~iti [e{eq pobedio na predsedni~kim izborima,radikali i ostale patriotske stranke }e zbrisati prozapadne politi~ke partije i na parlamentarnim izborima i na lokalnim i na pokrajinskim,preuze}e kompletnu vlast. Da bi osna`ili te svoje {ti}enike te svoje qude od poverewa,poslu{nike itd kada }e onda u}i sa investicijama ako ne tada. Da ka`u pa evo malo i \in|i} da se oja~a,stigle su investicija malo i Labus malo peti,deseti goran svilanovi},Dinki} evo stigle su investicije. Pa da se oseti to kroz poboq{awe na{eg `ivota kroz pove}awe `ivotnog standarda. Ako ni tada ne stignu investicije evo vam najboqeg dokaza da nikada nisu na to ozbiqno ni mislili. Voditeq: Kako vi vidite re{avawe ekonomskih problema u Srbiji Dr [e{eq: Pre svega moramo te probleme re{avati oslawaju}i se na sop86

stvene snage. Nema re{avawa ekonomskih problema dok ne uni{timo mafiju. Ja se iz petnih `ila trudim da uni{tim tu mafiju,raskrinkavam glavne mafija{e, Stanka Suboti}a Caneta,ovaj sur~inski mafija{ki klan gospodina ^umeta,gospodina Limuna i wihovu vezu,spregu sa vla{}u sa Vladom Srbije. Na{ao sam ko je ubio ministra odbrane Pavla Bulatovi}a,prona{ao sam ko je ubio Momira Gavrilovi}a,prona{ao sam ko je ubio generala Bo{ka Buhu i mnogo jo{ drugih sam prona{ao sam i to da je Arkan ubio Voju Rai~evi}a zvanog Amerikanac ako se se}ate itd ~itav niz drugih misterija sam raskrinkao. Nisam jo{ sve,ali kao ~ovek opozicionog statusa ja sam to uspeo,kao predsednik Republike mo}i }u mnogo vi{e. Znate li vi nekog ~oveka osim mene ko se ne boji mafije,ko je u stawu da otvoreno proziva glavne mafija{e da im istinu iznosi u o~i. Se}ate li se sa Arkanom 1993. godine kada smo imali neki televizijsku duel kada sam mu u lice sve rekao kako je ubio Isu Lera, i druge neke stvari. Ja ne vidim drugog nekog ko je to u stawu. A ova zemqa ne mo`e da iza|e iz ekonomske krize dok ne uni{ti mafiju,jer mafija je sada sve pore dru{tva preuzela pod svoju kontrolu isisava. Mafija{ki apetiti su sve ve}i i ve}i,oni se bogate dok narod grca u bedi. Oni su shvatili da u narodu ima jo{ pet {est milijardi maraka u slamaricama,to su videli sada kroz ovu zamenu deviza za evro, i sada tra`e varijantu da to pokupe. Zbog toga je kod nas struja skupqa {est puta nego {to je bila 2000. godine,zbog toga su sve ostale cene oti{le do neba, a ve{ta~ki se dr`i kurs dinara prema marki. Kod nas je i nema~ka marka devalvirala,ono {to ste mogli za 100 maraka da kupite pre dve godine sada ne mo`ete ni za 400 maraka. Voditeq: Kada ste pomenuli evro da li vidite Srbiju kao Dr [e{eq: Kako rekoste Voditeq: Evro Dr [e{eq: Evro se ka`e neispravno je euro,to @arko Kora} i Goran Svilanovi} govore Voditeq: Da li vidite Srbiju kao ~lanicu Evropske zajednice ukoliko vi postanete predsednik Dr [e{eq: Bilo bi lepo da Srbija postane ~lanica evropske zajednice ali nas tamo nikad ne}e primiti. Nama je namewena sudbina Ukrajine,Rumunije,Bugarske. A ne Ma|arske ili ^e{ke ili Poqske Voditeq: Da li to zna~i da vi mislite da Srbija nikada ne mo`e dosti}i tu ekonomski razvoj Dr [e{eq: Srbija mo`e dosti}i taj nivo ekonomskog razvoja,ali ne}e je primiti iz drugih iz politi~kih geostrate{kih, geopoliti~kih razloga u Evropsku uniju. Nismo planirani,smatraju da nam nije mesto tamo. Oni su prihvatili samo jednu pravoslavnu dr`avu Gr~ku,pitawe da li se oko toga i danas dvoume. Vidite koliko Turska kuca na vrata Evropske unije,Turska je mnogo ekonomski razvijenija od nas i uveliko ispuwava mnoge uslove ali ne}e da je prime. I nikad je ne}e primiti. Ne}e da prime dr`ave iz druga~ijeg kulturnog kruga. Kao {to ne}e ni jednu muslimansku ne}e ni jednu pravoslavnu zemqu. Gr~ka je izuzetak zbog stare anti~ke civilizacije kulture,kolevka evropske civilizacije itd i to nekako mogu da progutaju. Drugu ni jednu vi{e ne}e primiti. Oni su granice odredili Poqska,^e{ka,Slova~ka, Ma|arska mo`da ne{to oko balti~kih zemaqa da ~a~kaju,ali to }emo jo{ videti. Ma|arska Slovenija tu je kraj,ne 87

verujem ni Hrvatsku ne}e ni Hrvatsku. Zato {to znaju da definitivno srpsko hrvatsko pitawe nije razre{eno. Oni znaju da ne mo`e biti trajno stawe, stawe okupacije Republike Srpske Krajine i progona skoro miliona Srba sa te teritorije. Ne samo s te nego sa podru~ja Hrvatske i Srpske Krajine. U Srpskoj Krajini je `ivelo ne{to oko 300.000-350.000 Srba ostatak je proteran iz Hrvatske. Oni znaju da je to otvoreno pitawe za budu}nost. To vam je krajwa granica Evropske unije. Oni ne pokazuju `equ ni ovde da investiraju,oni pokazuju `equ da kupe ono {to je najunosnije za sitne pare Bugarskla i Rumunija nisu uop{te imale ratove,nisu imali sankcije,nisu imali blokadu pa vidite gora im je situacija nego na{a. Voditeq: Da se vratimo malo predsedni~kim izborima, pomenuli ste da ste posledwe izbore izgubili zbog glasova sa Kosova ima nekih najava da }e u dogovoru sa umnikom biti omogu}eno glasawe i na Kosovu Dr [e{eq: Ali samo u srpskim sredinama,samo Srbi }e da glasaju tu }emo imati dobru kontrolu. I ranije smo imali. Mi nismo imali kontrolu prvi put tamo gde su ~isto {iptarske sredine,sada se zna da apsolutno ne postoji mogu}nost da Albanci glasaju,prema tome i tu je sve ~isto. Voditeq: Da li o~ekujete podr{ku Srba sa Kosova Dr [e{eq: Ja mislim da }e mo`da u 100% broju da za mene glasaju. Voditeq: Zbog ~ega Dr [e{eq: Pa zato {to sam najdosledniji uvek bio po pitawu odbrane Kosova i Metohije {to nikad nisam izdao srpske nacionalne interese,i {to nikad ne zaboravqam ni jednu srpsku zemqu koja je privremeno okupirana. Voditeq: Jo{ jedna interesantna ako mogu tako da ka`em podr{ka za vas je danas stigla iz inostranstva. Podr{ku vam je uputila na{a poznata teniserka Jelena Doki}, informacija je objavqena putem beogradskih medija po{to su oni prvi,dostupne su im informacije da je ta informacija stigla iz va{e stranke. Kako to komentari{ete Dr [e{eq: To je stiglo faksom jutros ili sino} u Srpsku radikalnu stranku ja sam veoma ponosan na tu podr{ku. Jelena Doki} ima 19 godina,afirmisala je srpski narod Srbiju {irom sveta,pokazala je da se mlado{}u,napornim radom i strpqewem mogu posti}i vrhunski rezultati. Iza svakog uspeha stoji naporni rad i strpqewe. I ona je primer mislim za celu na{u mladu generaciju i za na{u zemqu u celini. Jer, {ta zna~i sada sport. Ta vrsta sporta kojom se ona bavi vrhunski sport je stvar napornog rada,to vam je kao kopawe u rudniku ili neki drugi te`ak fizi~ki posao bez napornog rada tu nema rezultata. To nije dakle sada ~ista rekreacija igrate tenis dok se ne umorite,igrate fudbal dok se ne umorite. Da biste postigli vrhunski rezultat morate tome da se u potpunosti posvetite da svakodnevno naporno radite da biste usavr{ili i telo i um. Jer bez uma ne vredi vam samo mi{i~na masa u tom slu~aju,i ja mislim da je primer Jelene Doki} primer mnogim drugim mladim qudima da se napornim radom u najte`im okolnostima,ona je u najte`im okolnostima to postigla. Ona je bila izbeglica,ona je iz Srpske Krajine izbegla prvo u Srbiju,pa je `ivotni put odveo do daleke Australije,ali je uspela. Mo`da ne mo`e svako toliko da uspe,ali svako ko naporno radi ima strpqewa sigurno }e posti}i poprili~an uspeh. Ja sam ponosan na tu podr{ku jer ona pokazuje da je Jelena Doki} izrazito na patriotskim pozicijama da ta svetska slava kojom ide bogatstvo ni88

je pomutila wen um i nije je odvojila od srpske matice,od otaybine. Voditeq: Da se vratimo ponovo predstoje}im izborima, rekli ste najavili ste da }ete posetiti Timo~ku krajinu,u ~emu }e se jo{ sastojati va{a predizborna kampawa Dr [e{eq: Ja zavr{avam obe nedeqe gostovawa po lokalnim televizijama i obi{ao sam skoro celu Srbiju. U nekoliko op{tina nije bilo mogu}e bile su zatvorene kao va{a televizija pune dve godine nijedan srpski radikal nije mogao da gostuje, evo vi ste se malo otvorili ali ima jo{ op{tina u Srbiji koje su potpuno blokirane za opozicione stranke,tako da ima ih mnogo gorih zna~i. A od 1. septembra po~iwemo sa mitinzima u svim ve}im gradovima u Srbiji sa okru`nim centrima. 27 mitinga smo planirali,25 okru`nih centara plus Vr{ac i Loznica, i tog dana kada je miting u okru`nom centru mi obilazimo ostale op{tine tog dana kada je miting u Zaje~aru mi }emo obi}i Soko Bawu,Kwa`evac i Boqevac, i nekoliko jo{ velikih sela u sastavu tih op{tina razgovarati sa qudima. Ovako ne{to kao ve~eras u Soko Bawi {to se desilo samo {to je ovoga puta to bilo spontano a mi planiramo obavestimo qude slede}i put i to }e biti negde u 10 ~asova ujutru. Mislim da je tako dogovoreno. Voditeq: Kada ste pomenuli Soko televiziju i kao {to ste vi rekli dve godine zabrane za radikale i wihova gostovawa ovde,da li znate za slu~aj da je glavni i odgovorni urednik ove ku}e dakle Soko televizije Neboj{a Risti} koji je trenutno u Beogradu u Anemu,godinu dana le`ao u zatvoru u vreme kada je ministar informisawa bio gospodin Aleksandar Vu~i} dakle ~lan va{e stranke i to samo zato {to je zalepio plakat na prozoru redakcije Dr [e{eq: Koji plakat Voditeq: Plakat slobodna {tampa u Srbiji )na egleskom Dr [e{eq: Je li pisalo slobodna {tampa ili je ne{to drugo Voditeq: Pisalo je free press medijas in Serbia Dr [e{eq: A kada je to bilo? Voditeq: 1999. godine Dr [e{eq: Je li u toku rata? Voditeq: Da Dr [e{eq: Pa i trebao je da ide u zatvor. I ja bih ga uhapsio. Vu~i} tada nije hapsio hapsila je policija, osu|ivali su sudovi, samo {to bih mu ja izrekao te`u kaznu. Izlepiti tako ne{to u uslovima ratnog stawa ja bih ga osudio bar na pet godina zatvora. Da sam sudija. Voditeq: Zbog ~ega Dr [e{eq: Zato umesto da ja~a na{e odbrambene napore on se otvoreno stavqa na stranu na{ih neprijateqa. Partizani su streqali one koji su tako radili u okupiranom Beogradu na primer samo se vi|ali sa nema~kim vojnicima,sedeli sa wima u dru{tvu itd. Postoji ne{to {to nikad nije na prodaju,na{a zemqa je bila u ratu sa zemqama ~lanicama NATO pakta,svi oni koji su tada sara|ivali sa agresorom poput \in|i}a i ostalih \in|i} je i{ao u nema~ku i tra`io da se bombarduje sve dok Milo{evi} ne kapitulira. To postoji televizijski snimak. Oni su izdali srpske nacionalne interese. A to {to je va{ urednik bio kivan pa nas blokirao da gostujemo na ovoj televiziji pokazuje nezapam}enu samovoqu on je privatizovao zna~i televiziju Voditeq: Nije bio kivan,on je bio godinu dana u zatvoru nije mogao da vam 89

zabrani da gostujete Dr [e{eq: A ko je zabranio,zabranio je neko drugi Voditeq: Ka`em vam da je Dr [e{eq: Prvo,1999. godine je bio u zatvoru pa je iza{ao 2000,kada je iza{ao Voditeq: Marta 2000. Dr [e{eq: I odle`ao je kaznu i nadam se da se popravio i ne daj bo`e kada bi se ponovile sli~ne okolnosti da mu ne bi palo na pamet da to radi. Voditeq: Da li bi to bio isti slu~aj kada biste vi postali predsednik Srbije Dr [e{eq: [ta bi bio isti slu~aj Voditeq: Pa eto to da li bi to moglo da se desi Dr [e{eq: Da Voditeq: Da ~ovek ode u zatvor zato {to zalepio plakat Dr [e{eq: Ako nedaj bo`e budu ratni uslovi ne daj bo`e ne desilo se nikada ali ako se slu~ajno desi i neko tako ne{to uradi dobi}e stro`iju kaznu. Jer to je solidarisawe sa neprijateqima. To je javno demonstrirawe podr{ke NATO paktu,neprijateqima itd. To je sasvim zaslu`ena kazna. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Mo`da je on to nepromi{qeno uradio ali Voditeq: Ja ipak mislim da biste to trebali da pitate gospodina Neboj{u Risti}a Dr [e{eq: Ne znam nemam razloga da ha pitam niti }u ga tra`iti da ga to specijalno pitam,ne znam kako taj ~ovek izgleda znate. Ja nemam ni{ta li~no protiv wega,ali vam ka`em da je te`ina tog krivi~nog dela u ratnim uslovima bila takva. Znate u mirnodobskim uslovima mo`e sve da se toleri{e,ali u ratnim ne mo`e. U ratnim svako namigivawe neprijatequ mora biti predmet ka`wavawa. Nema,moraju svi da u~estvuju u odbrani zemqe u ratnim uslovima. Odbijawe da se u~estvuje u odbrani zemqe je jedan te`ak zlo~in a kamo li odre|eno namigivawe neprijatequ ili izra`avawe solidarnosti. Voditeq: Gospodin Neboj{a Risti} je radio sa vama emisiju samo da vas podsetim kada ste prvi put Dr [e{eq: Mo`da }e opet nekada raditi samnom emisiju i to }u mu u lice re}i {to sam sada vama rekao. Jer ja sam takav ~ovek,ja vam nikada iza le|a ne}u ne{to govoriti {to nisam u stawu da vam u lice ka`em. Mo`da i gleda ovu emisiju prema tome nije ovo tajni razgovor pa sada ja ne{to o wemu govorim u toku tog tajnog razgovora. Voditeq: Nadam se da nije tajna Dr [e{eq: Nema {to se toga ti~e stvari moraju biti ~iste do kraja. Ja sam u Vladi Srbije ~im je izbio rat zahtevao ultimativno pod pretwom napu{tawa Vlade da svi dr`avni funkcioneri ~ija su deca u inostranstvu vrate svoju decu. Pa se zatekao sin Milana Milutinovi}a u Londonu,pa se zatekao sin ministra Bore Mila~i}a pa jo{ neki. Voditeq: Da li su se vratili Dr [e{eq: Vratili su se,~ak se desilo to {to mi je posle bilo malo neprijatno vratio se sin Bore Mila~i}a i u nekom kafi}u do{lo je do slu~ajne pucwave i neki metak zaluta i wega pogodi. Sre}om nije bilo ne{to naro~i90

to opasno i tako daqe,ne{to razmi{qam posle kao da sam ja to znate oseti ~ovek kao da nisam to tra`io ne bi do{ao pa se ne bi desilo da je ne daj bo`e podlegao,pa mi je malo optere}ivalo savest. Ali sam princip isterao do kraja. U ratnim uslovima svi moraju da u~estvuju u odbrani zemqe slagali se s re`imom ne slagali. Kada se rat zavr{i onda se ide opet na izbore i opet se vode politi~ke borbe. Voditeq: Da se mi malo vratimo pitawima gledalaca. Dr [e{eq: Vi ste mi nametnuli ovu temu. Ja ne be`im ni od jedne teme. Voditeq: U predizbornoj kampawi postavqa se pitawe nacionalizovane imovine od 59 godina koja nije ni vra}ena ni ispla}ena. Nalazi se u centru Soko Bawe kod firme koja je lo{e organizovala posao u sezoni,a po{to sam ugostiteqski radnik da li u narednom periodu mogu da o~ekujem povra}aj oduzete imovine. Kakav je va{ stav po pitawu denacionalizacije Da~a kafeyija iz Soko Bawe Dr [e{eq: Vidite, 1990. godine kada sam prvi put nastupao na dr`avnoj televiziji zalagao sam se za povratak svega onoga {to su komunisti oteli. Me|utim posle sam malo vi{e o tome razmi{qao i prou~avao literaturu,bavio se tim pitawem. I shvatio da je to nemogu}e. Dosovci,ja sam prestao to da obe}ava,to je bilo jednom 1990. i ja sam prestao. Dosovci su godinama obe}avali ~im do|u na vlast potpunu denacionalizaciju. Osvojili su potpunu vlast dvotre}insku ve}inu u republi~kom parlamentu 2000. godine,nisu se usudili ni da pokrenu to pitawe. Zato {to je nemogu}e. Prvo, da bi se sudske presude poni{tavale ili zakoni i wihove posledice to mo`e da se uradi ako nije proteklo 20 godina. Po na{em zakonu 20 godina je rok apsolutne zastarelosti. I ako ubijete ~oveka pa vas ne uhvate 20 godina posle ste sasvim slobodni niko vam ni{ta ne mo`e. Samo ratni zlo~in ne zastareva. Drugo,postoji taj problem nedostatka dokumentacije dokaza. Pretpostavqam da taj gospodin ima dokaze da je zemqa wegova Voditeq: Verovatno Dr [e{eq: I mnogi ih ima sa dokazima ali nema dokaza za sve. Tre}e,u mnogo slu~ajeva je objekat promenio namenu,objekat poru{en izgra|en neki novi ogroman itd. Ili se firma razvija do nesagledivih razmera i mo`da bi sve to bilo re{ivo da nije problema vojvo|anskih Nemaca,folksdoj~era. 500.000 Nemaca je `ivelo u Vojvodini wih su komunisti proterali posle Drugog svetskog rata. I na wihove imawa su naseqeni Srbi,ako se vr{i denacionalizacija mora svima da se vrati ne sme se praviti izuzetak mora onda i wima. Haos bi se stvorio u dr`avi. Ja sam tra`io druge varijante kada sam bio potpredsednik Vlade ja sam u nekoliko slu~ajeva,a ne{to {to sam znao da je crkveno pa sam zatekao u dr`avnoj svojini ja sam davao re{ewe da se vrati crkvi na kori{}ewe. Ja sam ne znam ta~no nekoliko hektara zemqe vratio manastiru De~ani 1998 ili 1999. godine. Celu jednu zgradu u Zemunu u Beogradu zgrada je u dr`avnoj svojini,bila je neka {kola ja sam na{ao drugi prostor za tu {kolu,jo{ se nije prebacila {kola ali je zgrada ve} data na kori{}ewe crkvi i u delu zgrade crkvene su ve} prostorije,crkva koristi. Dakle neka varijanta mo`e da se tra`i ako je ovde re~ o zemqi koja se ne koristi mo`e se Voditeq: Radi se o ugostiteqskom objektu, po{to sam upoznat sa Dr [e{eq: Koji se ne koristi 91

Voditeq: Koji se koristi trenutno i je u pitawu Dr [e{eq: A slabo se koristi,{ta,slabo radi,slabo funkcioni{e Voditeq: Da,kod firme koja lo{e organizovala posao u sezoni Dr [e{eq: Tu sada mo`e da se tra`i varijanta. Vi vidite ide ovaj proces privatizacije mo`e se tra`iti varijanta da kod otkupa te firme jer }e taj objekat i}i u privatizaciju da prednost ima neko ko ima dokaze da je bio raniji vlasnik. Ja bih tako uradio. Pa da dobiju neki popust. Verovatno je firma malo i podigla svoju vrednost u me|uvremenu pa da bar obra~una da plati tu razliku u vrednosti,neka varijanta se za specifi~ne slu~ajeve mo`e na}i. O woj se mo`e razmi{qati,ali zakon kojim bi se vratilo sve {to je nacionalizovano on je nemogu}. Imali smo dve agrarne reforme,znate. U te dve agrarne reforme ne{to oko milion hektara zemqe je podeqeno bezzemqa{ima u celoj onda{woj Jugoslaviji,ali najve}i deo toga u Srbiji mo`da 500.000 hektara sigurno da otpada na Srbiju nemogu}e je sada posle 50 godina preispitivati agrarne reforme i otimati od qudi koji su dobili dati onima ~ije je to nekada bilo. Ali ako bismo i{li daleko u pro{lost onda dolazimo u vreme iza Prvog svetskog rata kraq Aleksandar je mnogo vi{e poqoprivrednog zemqi{ta i {uma oteo srpskoj pravoslavnoj crkvi nego komunisti posle Drugog svetskog rata niste znali pretpostavqam taj podatak. Jeste Voditeq: Da se proveriti Dr [e{eq: Da se proveriti, ima u uybenik crkvenog prava D. Peri}a profesora Pravnog fakulteta u Beogradu mo`ete da vidite. Dakle to je proverena stvar. Dokle bi onda i{ao taj proces vra}awa stigli bi do turskih begova. Mora neka granica postojati. Na{ pravni poredak ka`e da je ta granica 20 godina zastarelosti. Me|utim,ja pretpostavqam da sada mo`da neki objekti nema kome da se prodaju tu se mo`e tra`iti uvek varijanta ako postoje stari vlasnici,ako su zainteresovani da se ne{to u~ini. Me|utim doneti zakon da se svima vra}a sve neverovatan bi se haos desio u Srbiji,ja ne znam kako bi Srbija iz toga isplivala. Ja mislim da bi bilo nemogu}e iz toga isplivati. I to sada shvataju dosovci. I zato ne donose takav zakon zato su zaboravili svoje kqu~no predizborno obe}awe. Voditeq: Dobro po{to je pitawe denacionalizacije verovatno mo`e da se napravi ne jedna cela emisije nego vi{e Dr [e{eq: Mo`e duga,duga rasprava da se vodi pitawe je veoma komplikovano,ali ja polazim od toga da ne dajem nikome la`na obe}awa i da ne budim la`ne nade. Ja mislim da je to toliko te{ko pitawe da se bar u narednih pet godina niko ne}e usuditi da ozbiqno to pitawe otvori u parlamentu dono{ewem odre|enog zakona. U to sam potpuno siguran. Voditeq: Da mi krenemo daqe sa pitawima gledalaca, ka`e pozdrav od Kaunter kluba iz Soko Bawe tako samo pi{e. Dr [e{eq: Hvala na pozdravu. Voditeq: Da li je Jelena Doki} vas podr`ala zato {to se nada da }ete vi omogu}iti izgradwu sportskog kompleksa na U{}u kao {to ste svima redom koji su platili dozvolili da zidaju {ta su hteli u Zemunu. Dejan Dr [e{eq: Ja sam pristalica izrazito liberalne gra|evinske politike i ja sam ponosan {to je u Zemunu 6000 gra|ana,6000 porodica ve} izgradilo svoje porodi~ne ku}e ili ih dovr{ava. Ja sam na to ponosan to treba da se radi u 92

svakom gradu u Srbiji. Na taj na~in se anga`uje novac iz slamarica,meni nije ciq da otmem narodu pare iz slamarica nego da ~oveku pru`im {ansu da taj novac ulo`i. Pa on kupuje gra|evinski materijal, pla}a radnu snagu,kupuje stolariju,kupuje keramiku kupuje name{taj itd. Dakle to vam je jedan ozbiqan privredni zamajac. Ali u sada{woj dosovskoj vlasti u \in|i}evoj vladi nema sluha za to. \in|i}eva vlada svi wegovi ministri i \in|i} li~no samo razmi{qaju da ono {to je najprofitabilnije prodaju qudima pripadnicima svoga klana u ovih 1000 firmi koje su odredili za tendersku privatizaciju uglavnom su svrstane najboqe najprofitabilnije firme. Za 1000 firmi u jednom trenutku sigurno je da nema kupaca dovoqno i oni to ne o~ekuju, oni o~ekuju da propadne ta tenderska privatizacija a onda drugom odredbom mogu}no{}u slobodne pogodbe da prodaju za 20% te tenderske vrednosti. Tako rade sa mnogim firmama i to je jedna vrsta kriminala. To }emo da preispitujemo najve}i broj takvih firmi je ve} pokupio ovaj Dragoqub Markovi} vlasnik Krmivo produkta iz Sur~ina {ef sur~inske mafije. Voditeq: Pouzdano se zna da }e DOS u predizbornoj kampawi iza}i sa nepobitnim dokazima o saradwi Vojislava [e{eqa sa usta{kim organizacijama u inostranstvu,kako misli da se od toga odbrani i {ta ima da nam ka`e u vezi toga,gledalac iz Aleksinca Dr [e{eq: To su gluposti,to su izmi{qotine. To je vaqda op{tinski odbor Demokratske stranke iz Aleksinca smislio ali je pitawe toliko besmisleno da jednostavno Voditeq: Dogovorili smo se da idu sva pitawa Dr [e{eq: Naravno nema cenzure Voditeq: Imam obveznice za kreditirawe br`eg razvoja nerazvijenih republika i pokrajina dospe}e za 2001,2002 da li }e se to ikada isplatiti,Lidija iz Ni{a Dr [e{eq: Sve dr`avne obveznice moraju da se isplate na dan dospe}a treba oti}i u centralnu banku ili u ni{ku filijalu neku ili u banku koja je ovla{}ena da te poslove obavqa u ime centralne banke mora se to isplatiti. Voditeq: Da li }e da po~ne da sledi politiku najve}eg radikala Nikole Pa{i}a ili }e da slu`i razbija~ima srpske zajednice Dr [e{eq: Ja oduvek sledim politiku najve}eg radikala Nikole Pa{i}a. Nikola Pa{i} je bio veliki srpski nacionalista,bio je izrazito rusofislki orijentisan,bio je republikanac, vodio je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa stvarawa jedinstvene srpske dr`ave i “Velike Srbije” nije u svemu uspeo krivicom kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Pa{i} i vojvoda mi{i} su hteli da se prvo odredi dokle je Srbija pa da se onda eventualno pravi sporazum sa Hrvatima i Slovencima, da bi to spre~io kraq Aleksandar je dok je Pa{i} jo{ bio na putu iz francuske za Beograd negde kod Dubrovnika ili Mostara vozom se vra}ao on je postavio za predsednika vlade Stojana Proti}a,koji je prihvatio sve {to je kraq od wega tra`io. I to nas je upropastilo. Voditeq: Jedno pitawe ovako vi{e pitawa ima u jednom,a odnosi se na va{ ~in vojvode za{to vi{e nemate ~in vojvode,{ta je sa proglasom pokojnog Mom~ila \uji}a u kome ka`e da vas je ra`alovao jer ste ga izdali i kakav ste vi to vojvoda kada u svojoj biografiji nemate ni jednu pobedu na frontu,nema vas ni u jednom vojnom uybeniku ve} ste poznati po kafanskim bitkama za punim sto93

lom i po [e{eqevoj {nicli u Staroj kapetaniji. Igor iz Soko Bawe Dr [e{eq: Ja sam srpski ~etni~ki vojvoda najstariji po zvawu u otaybini do kraja `ivota }u to biti. I nije ni mogao \uji} da me smeni iz Kalifornije a desilo se to da je Studio B poslao jednu novinarsku ekipu da pravi intervju pred samu smrt sa vojvodom \uji}em i on me je tamo napadao da zapravo nije znao ni za{to to radi nebuloznu je pri~u pri~ao,kako je imao dogovor samnom da ga neka prijateqska zemqa padobranom spusti na Dinaru, a da ja pripremim diviziju tamo koja }e ga do~ekati i on da se stavi na komandu. Starac od 94,95 godina. Vidite vojvoda \uji} je u Drugom svetskom ratu bio veliki srpski nacionalni junak,me|utim, problem je u emigraciji {to je stalno bio pod pretwom isporuke Hrvatima. On je bio odu{evqen mojim politi~kim nastupima,mojom antikomunisti~kom borbom 80. godina i proglasio me za srpskog ~etni~kog vojvodu. I to je definitivno progla{ewe,mo`da se on posle kajao ili se nije kajao to vi{e mene ne interesuje. Mogao me je proglasiti zato {to je bio jedini,ali iz Kalifornije vi{e ne mo`e nikoga da svrgava ovde. Trebao je bar da do|e ovde pa da taj dekret ovde ukwi`i negde i da ga saop{ti itd. Kada su prekinuti dobri odnosi na{i,1991. godine do{ao Yim Mudi ameri~ki kongresmen u Beograd, tra`io je sastanak samnom , ja sam u tom susretu rekao sve {to sam znao o antisrpskoj politici ameri~kog ambasadora Vorena Cimermana. Mudi se vratio u Ameriku i tada su moji odnosi sa Vuji}em poreme}eni dakle wemu je skrenuta pa`wa na odre|en na~in. Drugo,\uji} je poslao nekog Milo{a Pricu,dr Milo{a Pricu u Beograd da stupi u kontakt samnom i da sara|ujemo na srpskim nacionalnim problemima. Ja sam odmah shvatio da je taj Milo{ Prica ameri~ki {pijun i ja sam prekinuo sve kontakte sa wim. Prica je oti{ao u Bawa Luku i uzeo pod svoje Biqanu Plav{i}. Tu je do{la jedna Ana Mitrovi} ako se se}ate koja je bila {ef kabineta i jo{ nekoliko qudi iz Amerike koje je CIA pripremila. Oni su okrenuli Biqanu Plav{i} protiv Radovana Karayi}a Biqana Plav{i} je izvr{ila dr`avni udar,obavila prqave poslove i odba~ena kao ice|en limun. Tako se isto sada de{ava sa \ukanovi}em, tako }e se isto sutra desiti sa Zoranom \in|i}em i wemu }e sve ove wegove mafija{ke veze da bace na nos i vezu sa Jovicom Stani{i}em,Stankom Suboti}em Canetom, Limunom,^umetom, Krmivoproduktom,itd. Dakle,oni kompromituju qude pu{taju ih da se {to vi{e kompromituju da bi tu kompromitaciju u jednom trenutku upotrebili kada im ti qudi ne trebaju. E to vam je bila i \uji}ebva uloga na `alost posledwih godina wegovog `ivota. Voditeq: Imamo jo{ jedno pitawe ustvari komentar na na{ malopre|a{wi razgovor a ti~e se urednika televizije Soko,ka`e ovako urednik Soko televizije je hteo da u istom vodi brani zemqu sa Milo{evi}evim sinom {to nije bilo mogu}e pa je osu|en, sadr`aj plakata nije imao ratni~ki pokli~ ni sadr`aj koji bi naru{io odbranbenu mo} zemqe ve} istinu koja je nedostajala u Srbiji Da se ne bi vra}ali ponovo da obja{wavamo to,kako vi vidite informisawe u Srbiji,samo molim vas kratko po{to imamo jo{ pet minuta i eto neka bude jedan deo Dr [e{eq: Informisawe nikad nije bilo gore nego pod dosovskom vla{}u. Nikada u ovih proteklih 12 godina nije bilo ovakve medijske blokade opozicije. Medijskog satanizovawa opozicije. Zatim,ve}ina medija u Srbiji je u izdajni~kim rukama. Dr`avna televizija glavni odgovorni urednik ameri~ki {pi94

jun Bojana Leki}. Dr`avna televizija obiluje antisrpskim programom. B-92 potpuno usta{ki program. Oni ~ak imaju i neke spotove da je Mladi}eva vojska posle Srebreni~ke operacije svakog dana ubijala po 1000 muslimana itd. Potpuno usta{ka televizija i usta{ka radio stanica B-92. Voditeq: Ali jedina prenosi su|ewe Milo{evi}a Dr [e{eq: Jedina prenosi su|ewe Milo{evi}u zato da bi dobila na popularnosti u Srbiji jer oni sada znaju da se to veoma rado gleda ,da narod to neprekidno gleda. Ne mo`e niko da gleda ba{ svaki dan,ali se to naj~e{}e gleda da bi nekako postigla svoju popularnost i gledanost. To zbog toga rade. Vide izrazito antisrpsku politiku. ^itav niz drugih medija. Vidite u vreme Milo{evi}a imali ste re`imsku dr`avnu televiziju koja je bila lo{a,mi radikali kada smo bili u Vladi napadali smo u vi{e navrata ure|iva~ku politiku dr`ane televizije. Dva tri puta se desilo da im najurim novinarsku ekipu sa konferencije za {tampu,Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} kao ~lanovi Upravnog odbora demonstrativno su podneli ostavku zbog wihove lo{e ure|iva~ke politike. Se}ate se toga pretpostavqam. Me|utim,ako je dr`avna televizija bila takva izrazito re`imska i nepodno{qiva za opoziciju, imali ste ~itav niz drugih televizija gde ste mogli da se pojavite. 1994,1995,1996 kada je Srpska radikalna stranka bila u velikoj medijskoj blokadi,na dr`avnoj nije nas nikako bilo mogli smo na Studio B, nekada smo mogli na Politiku, itd. Uvek je dakle bila alternativa. Sada u Beogradu nema televizije koja je dostupna opoziciji,posebno Srpskoj radikalnoj stranci sve su apsolutno pod |in|i}evom kontrolom odnosno pod kontrolom \in|i}evog Gebelsa ministra za prqav{tine, za la`e, za proizvodwu la`i Vladimira Popovi}a Bebe. To je onaj {to je na ~elu vladinog biroa za komunikacije bavi se {pijunirawem,prislu{kivawem politi~kih protivnika itd. Sve la`i protiv opozicionih stranaka,protiv radikala pogotovo lansirane su iz tog kruga. Vi vidite nedavno im je Patr Pani} lansirao one la`i da sam ukrao 50 mil. maraka,da sam qubavnicama delio stanove itd. Toliko mu je dozlogrdilo da je iza{ao u javnost i sve otkrio kako se to odvijalo. I okru`ni javni tu`ilac Rade Terzi} je priznao da se zajedno sa goranom petrovi}em sa Pani}em sastajao u nedequ u 9 ~asova ujutru u Milo{evom konaku izme|u Ko{utawka i Top~idera. To je priroda ove vlasti. Ova vlast je poltronska prema zapadu mnogo je lokalnih radio stanica koje prenose {pijunske radio i televizijske programe,Glas Amerike, Doj~e vele, Slobodnu Evropu , BBC, Fransinternasional, Glas Amerike ne sme u Americi da se prikazuje nigde ni da se emituje jer ga finansira vlada u {pijunske svrhe samo mo`e u inostranstvu. A ovde je toliko lokalnih ne znam da li va{a spada u to Voditeq: Prenosimo i mi Glas Amerike Dr [e{eq: I vi prenosite,pa dakle svesno prenosite ne{to {to je {pijunski program. To nije komercijalni program,oni nemaju nikakve zarade od te televizije,ta televizija je da emituje program na srpskom jeziku da bi subverzivno delovala u Srbiji i oni to ve{to rade. To nisu napadne propagande poruke nego lagane. Voditeq: Gospodine [e{eq ja moram da vas prekinem po{to imamo jo{ minut do kraja emisije, mo`ete da uputite va{u predizbornu poruku gledaocima Soko televizije Dr [e{eq: Evo, srpski narod je opet u prilici da se opredequje,da izabe95

re onoga za koga smatra da u wega mo`e imati poverewe. Ako izaberu Ko{tunicu videlo se da je mlitav,mekan nesposoban. Ako izaberu Labusa Labus se kandidovao za novog Milana Milutinovi}a,\in|i}ev potpredsednik izvr{ava}e sve striktno {to mu \in|i} ka`e ne}e se ni osetiti da je na toj funkciji. Potreban je dakle neko ko je u stawu da se suprotstavi \in|i}u i wegovoj vladi. Ko je spreman da uspravi Srbiju,da uni{ti mafiju i da otvori put vanrednim parlamentarnim izborima. Moj je ciq da Srbija {to ~e{}e ima izbore dok ne dobije vladu kakva odgovara interesima srpskog naroda i svih gra|ana Srbije. Ja pozivam gra|ane Soko Bawe i celog Timo~kog okruga, Zaje~arskog okruga i cele Srbije, da iza|u na izbore da glasaju prema svojoj savesti prema svojim opredeqewima. Ako glasate za mene ja sam ube|en da se ne}ete pokajati i da }u neprekidno biti spreman da pola`em ra~une na ovoj televiziji, i na svim drugim gde za to bude mogu}nosti za svaki porez koji napravim. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala na gostovawu u emisiji izbori 2002. godine Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: Po{tovani gledaoci prijatno ve~e.

VI NAS TV Aran|elovac, 28. avgust 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci na{ gost je gospodin Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke i kandidat na izborima za predsednika Srbije. Dobro do{lo u studio televizije [umadija. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq raspisani su predsedni~ki izbori, me|utim va{a stranka kao i mnoge druge tra`e i {ire pre svega parlamentarne izbore. Dr [e{eq: Pa ovi predsedni~ki izbori sami po sebi ne mogu da donesu veliku promenu u sistemu vlasti. Jer predsedni~ka funkcija nema velika ovla{}ewa. Ona nije operativnog karaktera. Predsednik nije naredbodavac, nalogodavac, onaj ko odlu~uje o bitnim politi~kim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim, zdravstvenim, prosvetnim pitawima. Va`no je pobeedi}e, formira}e vladu itd. Ima takvih diletanta na politi~koj sceni ali oni nisu ozbiqni politi~ari. Voditeq: Po{tovani gledaoci o~ekujemo i va{a pitawa putem telefona 725-502 pozivni broj za Aran|elovac 034. izborna kampawa gospodin [e{eq se zahuktava vi ste po obi~aju prvi podneli svoju listu. Vi ste verovatno broj 1 na listi za predsednika Dr [e{eq: Ne bi}u na posledwem mestu jer se lista odre|uje po azbu~nom redu. Ali to je zna~ajno mesto, ali mi smo time {to smo prvi predali kandidaturu i svu potrebnu dokumentaciju demonstrirali vrlo dobru organizaciju na{e Srpske radikalne stranke. Mi smo za dva dana skupili sve potpise, tre}i dan je trajalo sre|ivawe tih potpisa po azbu~nom redu i pravqewe spiska i onda smo predali. Voditeq: [ta vi konkretno nudite Srbiji u svom predsedni~kom progra96

mu? Dr [e{eq: Moj predsedni~ki program se striktno zasniva na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike ja }u vam taksativno nabrojati te nadle`nosti i re}i {ta bih sve uradio u okviru pojedine nadle`nosti. Predsednik Republike odre|uje mandatara za sastav vlade, ali to predsednik Republike mora da uradi na osnovu odnosa snaga u Narodnoj skup{tini. Ne mo`e on vi{e puta mewati mandatara ignorisati taj odnos snaga. Ne mo`e bilo koga sa ulice dovesti i re}i e on }e biti predsednik vlade. Nego mora da ra~una da }e predsednik vlade i wegov kabinet dobiti podr{ku vi{e od polovine poslanika u parlamentu. Tu je nadle`nost predsednika Republike ograni~ena. Kqu~na je ova koju sam vam rekao da mo`e predsednik Republike raspustiti skup{tinu po svim ovim uslovima. Zatim predsednik Republike predla`e izbor sudija Ustavnog suda i tu mora da vodi ra~una o odnosu snaga u parlamentu. Ne mo`e bukvalno koga bi on hteo nego nekoga za koga dogovori sa bar parlamentarnim ve}inom da mo`e da pro|e. [ta je zna~ajna nadle`nost predsednik Republike mo`e da vrati svaki zakon na ponovno glasawe ako smatra da taj zakon nije dobar. Ja bih to veoma ~esto primewivao. To je Milo{evi} primenio samo jednom, Milutinovi} nije nikada, a ja bih veoma ~esto i temeqito bih obrazlagao za{to tra`im da skup{tina ponovo raspravqa i glasa o odre|enom zakonu. Da se ne bi de{avalo da se donose protivustavni zakoni li ovi zakoni koji ukidaju prava radnika, poput Zakona o radu ili Zakona o penzijskom osigurawu koji je ukinuo prava penzionera. Te penzije se vi{e ne uskla|uju prema prose~nim platama nego prema nekim drugim modelima i nominalno su penzije sada 12% mawe nego {to su bile ranije, a su{tinski fakti~ki su mnogo, mnogo mawe, mawa im je kupovna mo} nego {to je bila pre dve godine. To su dakle mogu}nosti predsednika Republike po pitawu zakonodavnog rada parlamenta. Jo{ jedna va`na nadle`nost predsednik Republike ima pravo da zahteva od cele vlade ili pojedinih ministara da se izjasne o odre|enim pitawima u okviru svoje nadle`nosti, ja bih to veoma ~esto koristio. Milo{evi} je koristio ali bez prisustva novinara. Voditeq: Rekli ste javno da ~ujemo ustvari {ta Dr [e{eq: Javno. Milutinovi} to nikad nije koristio. Ja bih to koristio tako {to bih pozvao novinare televizijske kamere i onda bih propitivao ministra za{to je ovo ovako, za{to je ovako, za{to ste to tako radili, za{to ovo ovako itd. I svaki bi ministar strepeo od su~eqavawa samnom. Jer ja nisam ~ovek koji improvizujem bilo {ta u politici, ja se temeqito spremam za svaku skup{tinski nastup, za svaku raspravu o pojedinim zakonima. Ja prv o mnogo ~itam, konsultujem literaturu, konsultujem stru~wake izvodim zakqu~ke na osnovu toga i ja bih se temeqito spremao za su~eqavawe sa ministrima. Oni bi strepeli od toga. Te{ko koji ministar tu mo`e da odr`i ne{to {to je lo{a politika {to su lo{i postupci. Voditeq: Rekli ste ako sam dobro zabele`io gospodine [e{eq da vas zapad ceni, ali ne `eli va{u pobedu. Dr [e{eq: Zapad ne `eli moju pobedu zapad `eli pobedu svojih poltrona, svojih sluga onih koji izvr{avaju voqu zapadnih sila na u{trb interesa srpskog naroda. Ali kod svih aktuelnih srpskih politi~ara zapad najvi{e ceni mene i Amerikanci i Evropqani, zato {to znaju da sam principijelan, {to zna97

ju {ta ho}u, {to znaju da sam nepotkupqiv, nepodmitqiv, da me ne mo`e niko uceniti, da nisam povezan sa kriminalom, da nemam nikakve veze sa mafijom i oni znaju da takav ~ovek mo`e da bude partner i za razgovor i za pregovore. Slugu protiv interesa sopstvenog naroda niko na svetu ne ceni. On mo`e biti koristan stranim silama, ali prema wemu se ophode kao prema toalet papiru, iskoriste i bace. Oni slu`e za jednokratnu upotrebu. Evo vam slu~aj Mila \ukanovi}a. Dok je slu`io zapadnim silama kao poluga protiv Milo{evi}a hvalili su ga kao demokratu, reformistu itd. Sada ga vezuju za kriminal {to je realno. Oni su to znali i ranije ali su }utali nego su ~ekali trenutak kada }e to da iskoriste da bi ga se otarasili. I uskoro }e ga oboriti sa vlasti i o~igledno je da Amerikanci sada igraju na Predraga Bulatovi}a Socijalisti~ku narodnu partiju Crne Gore i Liberalni savez i Slavka Perovi}a, to je sada svima jasno. Pogledajte slu~aj Biqane Plav{i} kada je izdala Radovana Karayi}a, kada je izdala Republiku Srpsku veli~ali su je u zvezde okivali. Kada vi{e nije bila potrebna odveli su je u Ha{ki tribunal ponizili je do kraja i sada je pustili u Beograd da umre. Dakle prema takvim qudima niko ne ose}a po{tovawe, niko ih ne ceni. A prema qudima koji i kada su politi~ki protivnici vredni po{tovawa druga~ije se naravno ophode. E sada mnogi pitaju {ta }e biti sa stranim investicijama ako ja pobedim na predsedni~kim izborima Voditeq: Ili ka`u bi}e uvedene sankcije ako [e{eq pobedi Dr [e{eq: To su gluposti nikakve sankcije ne}e biti uvedene jer predsednik Republike Srbije nema nikakve nadle`nosti u domenu spoqne politike. Spoqna politika je u iskqu~ivoj nadle`nosti Savezne vlade i sada po svim ovim varijantama ustavne poveqe planira se da spoqnu politiku vodi iskqu~ivo Savezna vlada i diplomatiju.tu predsednika Republike Srbije nema ba{ nikakve nadle`nosti niti potpisuje me|unarodne ugovore, sporazume itd. Nikakvih nadle`nosti nema. Ali {to se ti~e tih investicija vidite te investicije su bile jedna velika prevara. [est milijardi dolara su dosovci obe}avali da }e do}i sa zapada bespovratne pomo}i ~im se promeni vlast u Beogradu i ni{ta nije do{li. Ovo Miroqub Labus ka`e da je do{lo milijardu i dvesta miliona, nije. On je uzeo kredite da servisira stare dugove i kamate na te dugove koji su toliko dubiozni da nikada nismo morali da ih pla}amo, ili smo ih u najmawu ruku mogli prebiti sa ratnom o{tetom. On je uzimao proviziju od toga u svoj privatni yep. Otud wemu ku}a u Floridi, i k}erke u Americi , ogromno bogatstvo itd. Me|utim ovo je sada drugo pitawe. Do sada nije bilo tih velikih investicija. Ako ja pobedim na izborima i Amerikanci i zapadni Evropqani }e shvatiti wihovi puleni \in|i}, Labus, Ko{tunica, svi gube sve. Dolaze parlamentarni izbori, lokalni izbori, radikalski talas patriotski talas sve pred sobom odnosi prozapadne partije. Ako ikada imaju nameru da u|u sa investicijama tada }e u}i, da malo osna`e ugled i \in|i}ev i Ko{tunicin, i Labusov u narod dakle da na taj na~in u razmaku izme|u predsedni~kih i parlamentarnih izbora malo poprave polo`aj tih prozapadnih politi~kih partija. To vam je ~ista logika. Nema druge varijante. Ako ni posle moje pobede ne do|u ozbiqne investicije to vam je najboqi dokaz da nikad nisu ni mislili ozbiqno da krenu sa tim investicijama. Voditeq: Me|utim vi smatrate da Srbija treba da bude okrenuta prema istoku 98

Dr [e{eq: Ja pre svega mislim da Srbija mora da bude okrenuta sama prema sebi. I da vodi politiku oslawawa na sopstvene snage.jer samo ta politika je pametna i to je tradicionalna politika Nikole Pa{i}a. A onda treba da sara|ujemo sa svima koji prihvataju ravnopravnu saradwu na obostranu korist. Naravno najve}e mogu}nosti te saradwe su sa isto~nim zemqama Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom, Rumunijom, Bugarskom, Moldavijom itd. Voditeq: Ali one su ekonomske tanke Dr [e{eq: [ta to zna~i tanke. Voditeq: Ipak su u ekonomskoj krizi Dr [e{eq: Pa one jesu u ekonomskoj krizi ali se nama ne postavqa da li je neko tanak ili debeo, nego se postavqa pitawe gde mi mo`emo da plasiramo na{u robu. Gde mo`emo da prodamo na{e proizvode. Na{e proizvode mi ne mo`emo da prodamo na zapadu nigde. Mo`emo maline, kupine, pu`eve i tako jo{ po ne{to. A industrijsku robu mi tamo ne mo`emo da prodamo ne}e niko da kupi. A na istoku mo`emo prodati svu na{u industrijsku robu i mo`emo anga`ovati na{e firme kao {to su se i do sada anga`ovale na razli~itim poslovima. Mi smo sklopili u avgustu 2000. godine i sporazum o bescarinskoj uniji sa Rusijom, o slobodnoj trgovini. Dosovska vlast uop{te nije zainteresovana za taj sporazum i mi bismo to obnovili i daqe pro{irili. Bukvalno sve {to proizvedu na{a preduze}a, {to proizvede na{a poqoprivreda mo`e da se proda na istoku i da se za uzvrat dobiju ozbiqne robe poput nafte, gasa itd. Dakle one robe koje se veoma lako ovde mogu prodati bez kojih se ovde ne mo`e `iveti. Mi moramo imati {to uspe{niju saradwu sa arapskim svetom, sa afri~kim zemqama, sa Irakom, Sirijom, Libijom, Al`irom tradicionalnim prijateqima. Tamo se ne{a firme mogu zaposliti. Gde }e na zapadu da dobiju posao. Ja sam sada na putu negde do oktobra meseca da obezbedim posao za zrewaninsku firmu nafta gas Monta`a, posao vredan sto miliona dolara koji }e zaposliti 2000 radnika u Iraku. Meni su otvorena sva vrata u arapskom svetu, tamo me najvi{e cene kao prijateqa arapskog naroda, kao borca protiv imperijalizma, za pravdu i demokratiju u svetu itd. Tamo najvi{e mogu, mnogo mogu na istoku u Rusiji i Kini to ne zna~i da ne}u hteti na zapadu gde god se uka`e prilika da pomognem, da doprinesem. Naravno na osnovu raznih kontakta itd. Ali, sa ove funkcije rekoh ve} ne vodi se spoqna politika. Spoqna politika je u iskqu~ivim rukama Savezne vlade. Ovde mogu samo pomo}nim kontaktima da ne~em doprinesem. Voditeq: Da se jo{ malo vratimo vi|ewima pred ove predsedni~ke izbore, koji je ovo put da se vi kandidujete Dr [e{eq: Ovo je u su{tini tre}i put s tim {to smo 1997. godine imali dva ciklusa izborna Voditeq: I bili ste vrlo blizu pobede Dr [e{eq: Pa pobedio sam Zorana Lili}a, ali su nekim malverzacijama sa glasa~kim listi}ima na Kosovu i Metohiji sa ubacivawem i izbacivawem {iptarskih glasova u ~isto albanskim sredinama gde uop{te nije bilo glasawa utvrdili zapravo da nije iza{lo dovoqno bira~a Voditeq: Ali ste se ipak izmirili sa socijalistima i u{li u koaliciju Dr [e{eq: To je bilo posle {est meseci, kada je ve} krenula kriza na Kosovu i Metohiji ali ja nikada nisam ovo pre}utao i uvek sam to isticao do kraja to je uvek bio kamen spoticawa i nikad nisam priznao pobedu Milanu Mi99

lutinovi}u Voditeq: U ovom trenutku imate podr{ku Slobodana Milo{evi}a Dr [e{eq: Ta podr{ka mi je sada veoma zna~ajna. Mnoge su se stvari bitno promenile u odnosu na raniji period. I svi smo bogatiji za jedno veliko iskustvo. Slobodan Milo{evi} je sada zato~enik u Ha{kom tribunalu on strada. Wega tamo ne sude zato {to je bio neuspe{an u odbrani srpskih zemaqa nego zato {to je uop{te poku{avao da brani srpske zemqe. Tamo zapravo ne sude Slobodanu Milo{evi}u nego sude Srbiji i celom srpskom narodu. I Slobodan Milo{evi} sada obavqa veliki jedan istorijski posao za sve Srbe on se veoma uspe{no brani, raskrinkava la`i, klevete, la`ne svedoke itd. Mi smo, danas je bila promocija u Beogradu ne znam da li ste videli, nisu to ni prikazali nego znate kakva je ova dosmanlijska dr`avna televizija oni falsifikuju javnost daju jednu sporednu moju izjavu sa te promocije uop{te ne ka`u da je bila promocija i {ta je promovisano jer ih to boli, problem im je to. Srpska radikalna stranka je objavila ~etiri broja svog nau~nog ~asopisa “Srpska slobodarska misao” na ukupno 3400 strana B-5 formata, to je negde oko 7000 novinarski {lajfni, kompletan tekst Milo{evi}evog su|ewa do kraja jula. Sa svim svedo~ewima, sa svim ispitivawima, sa svim optu`nicama. I onaj ko to ima u rukama ko to pogleda, ko to prou~i sve }e mu biti jasno da je re~ o jednoj velikoj antisrpskoj zaveri. Ovo {to se de{avalo u protekle dve godine naravno promenilo je Milo{evi}ev stav prema meni, a ovo {to se de{ava u Hagu od kada je po~ela wegova odbrana promenilo je i moj stav prema wemu. Ja ga sada izuzetno cenim i po{tujem zbog uspe{ne odbrane. Imali smo ranije perioda i saradwe i sukoba, i `estokih sukoba. I vi{e puta sam bio u wegovom zatvoru ako se se}ate. Me|utim meni su najva`niji interesi srpskog naroda. Ja nisam ~ovek li~ne osvetoqubivosti, nisam ~ovek mr`we, nisam sujetan, meni je va`no samo da ispravno procenim da li se neko bori za srpske nacionalne interese ili se ne bori. Milo{evi} se sada iz petnih `ila bori za srpske nacionalne interese i ja ga u tome podr`avam. A i meni je dragocena wegova podr{ka jer je Milo{evi} sada povratio u ogromnoj meri autoritet u srpskom narodu. Svi koji su ranije bili za Milo{evi}a pa su se predomislili pre dve godine opet su za wega. I oni }e poslu{ati wegov predlog da se glasa za mene na predsedni~kim izborima. Wegova dakle podr{ka meni mnogo zna~i, verovatno mi udvostru~uje broj glasova. Voditeq: Gospodine [e{eq mi imamo jo{ jedan problem po mom mi{qewu, mi ne znamo ustvari u kakvoj dr`avi }emo `iveti ni kakva }e biti ova na{a Srbija a pogotovo kakva }e biti ta nova zajednica Srbije i Crne Gore. Va{ stav povodom ustavnog pitawa ukratko Dr [e{eq: Pa prvo Milo \ukanovi} je nekoliko godina vodio izrazito separatisti~ku politiku, gazio je savezni Ustav izdvajao neke funkcije koje pripadaju saveznoj dr`avi, otimao ih itd, . Drugo, Ko{tunica ~im je polo`io zakletvu pogazio je savezni Ustav a zakleo se na taj ustav. On se odrekao kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije, poslao gorana Svlanovi}a i Wu Jork da zatra`i prijem u Ujediwene Nacije kao novoformirane dr`ave odrekao se na{ih interesa zajedno sa Labusom po pitawu sukcesije ~ak u toj meri da smo mi do{li u situaciju da sa Slovencima, Hrvatima bosanskim muslimanima Makedoncima delimo i zlato kraqevine Srbije. Zlato koje je kraqevina Srbija une100

la svojevremeno u zajedni~ku dr`avu. Ko{tunica je napravio najve}u gre{ku {to je pristao da na protivustavan na~in raspravqa o promeni saveznog Ustava. Ta gre{ka ne samo da }e se wemu li~no grdno osvetiti nego }e u veoma te`ak polo`aj dovesti srpski narod i ve} nas je u prili~noj meri dovela. Vidite, Ko{tunica je u{ao u tzv. Beogradski sporazum s kim, po kom kriterijumu, po kom osnovu sa Solanom. Za{to s wim. Sa Milom \ukanovi}em za{to nije onda i sa Milanom Milutinovi}em sako je sa Milom \ukanovi}em. Sa Zoranom \in|i}em predsednikom Republi~ke vlade i Filipom Vujanovi}em predsednikom crnogorske vlade i Miroqubom Labusom. Za{to Miroqubom Labusom, za{to nije Dragi{a Pe{i} kada je on predsednik Savezne vlade za{to potpredsednikom Voditeq: Pa ne priznaju ga Crnogorci Dr [e{eq: Crnogorci ga priznaju to nije ta~no Voditeq: Pa mislio sam vlada Dr [e{eq: Pa jedno je vlada, ne mo`ete da ka`ete Crnogorci, ne priznaje ga \ukanovi}eva vlada koja je i tako pala u parlamentu. Voditeq: Kakav je va{ predlog Srpske radikalne stranke Dr [e{eq: Na{ je predlog ako treba da se mewa savezni Ustav da se prvo napravi analiza {ta je u wemu lo{e, pa da se onda pristupi promenama. Niko jo{ nije rekao {ta je lo{e u saveznom Ustavu jeste li ~uli od Ko{tunice {ta je lo{e u saveznom Ustavu. Jeste li ikad ~uli od Ko{tunice {ta je lo{e u republi~kom Ustavu i on se stalno zala`e za promenu tog republi~kog Ustava on samo ka`e to su Milo{evi}evi ustavi. Kakav je to argument. Sutra ho}emo li sve to da ru{imo da ka`emo to su ko{tunicini ustavi. Je li Ko{tunica misli da je on boqi od Milo{evi}a. Gre{i stra{no, on je daleko, daleko gori. Jer ovo kako on kr{i savezni Ustav niko nikada ranije u proteklih 12 godina nije ru{io. Voditeq: Jeste li vi za jedinstvenu Srbiju i za ~vrstu zajednicu Srbije i Crne Gore Dr [e{eq: Da, ja sam za veliku Srbiju kao unitarnu dr`avu to je moj ideal neka projekcija za 20, 30, 50 godina Voditeq: Izvinite, je li to Karlobag Virovitica je li to Dr [e{eq: Pa jeste, vaqda je to i va{ ideal, pretpostavqam da je to i va{ ideal. To je ideal svakog ~asnog Srbina da se sve srpske zemqe ujedine u jednu srpsku dr`avu. To je ideal. Kada }emo ga ostvariti to je drugo pitawe. Malo je falilo da ga ostvarimo. Ostvarili smo ga ve} bili pa smo za zelenim stolom izgubili te teritorije, ali }emo ih povratiti opet za zelenim stolom kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Ali to je sada ve} drugo pitawe. Ko{tunica je na protivustavan na~in krenuo u promenu saveznog Ustava i sada se ~udi {to su wega zaobi{li \ukanovi} i \in|i} {to su ga ne izvestan na~in nasamarili. I evo vidite sada i Gonzales podr`ava \in|i}a i \ukanovi}a, Ko{tunici izbacuju sve poslanike iz Republi~ke skup{tine i sa zapada nema nikakvog protesta, nikakve primjedbe nikakve sugestije da je to neodr`ivo itd. Za{to? Zato {to oni smatraju da je Ko{tunici istekao rok trajawa. Ko{tunica je wima trebao dok su se borili da sru{e Milo{evi}a, sada im vi{e ne treba. Oni su smislili da nam saveznu dr`avu konstrui{u tako da ona ne li~i uop{te ba dr`avu i da ne mo`e samostalno da funkcioni{e i da je neophodno uvek da neko dolazi sa zapada da presu|uje u kqu~nim politi~kim stvarima. Da 101

nam zapravo zapadne sile upravqaju vojskom i diplomatijom. To je wihova zamisao. Ko{tunica umesto da se tome suprotstavi da obezbedi saveznu dr`avu, da obezbedi ustavnost i zakonitost on be`i sa funkcije saveznog predsednika. Voditeq: Gospodine [e{eq na polovini smo emisije u drugom delu posveti}emo pa`wu pitawima gledalaca, da predahnemo uz par reklama. A vi da se osve`ite uz mineralnu vodu Kwaz Milo{ ovde iz Aran|elovca iz Bukovi~ke bawe. Nastavqamo razgovor sa gospodinom Vojislavom [e{eqem dosta je pitawa, sasvim razumqivo, da na sva odgovorimo kratko i naravno jasno. Jelica Gli{i} iz Sarajeva `ivi u Aran|elovcu, ka`e ako bi pobedili kakve bi bile veze sa Srbima u Bosni obzirom da Dejtonski sporazum ne podrazumeva podele. Dr [e{eq: Dejtonski sporazum podrazumeva podele i on je ve} podelio Bosnu i Hercegovinu. Mi se moramo boriti za o~uvawe dejtonskog sporazuma. Mi smo radikali bili veoma kriti~ni svojevremeno prema Dejtonskom sporazumu kada je on dono{en, jer je to zna~ilo da se otima Republici Srpskoj tre}ina teritorije. Me|utim sada Amerikanci poku{avaju i u velikoj meri provode reviziju Dejtonskog sporazuma na srpsku {tetu. Mi moramo da ~uvamo Dejtonski sporazum jer ~uvawe Dejtonskog sporazuma predstavqa o~uvawe Republike Srpske. A u perspektivi ja bih bio spreman za to da cela Bosna i Hercegovina u|e u zajedni~ku dr`avu sa Srbijom i Crnom Gorom, da bude federalna jedinica sa dva entiteta. O tome bi trebali da razmisle bosanski muslimani, oni su se grdno prevarili 1992. godine kada su u{li u rat sa Srbima izigrali su ih Hrvati izigrali su ih zapadne sile i svedeni su na najmawu teritoriju. Srbi sada imaju nepunih 49% malo su im tu zakinuli. 51% teritorije imaju muslimani i Hrvati, od toga Hrvati 26% a muslimani 25% iako su muslimani najbrojniji. Dakle izigrani su od svojih prijateqa i saveznika. Varijanta cela Bosna i Hercegovina u zajedni~koj dr`avi podrazumeva da svi Srbi `ive u jednoj dr`avi, a to bi zna~ilo i svi muslimani da `ive u jednoj dr`avi vaqda je wima u interesu da `ive zajedno sa muslimanima iz ra{ke oblasti. To je dakle ne{to {to bismo mi ostavqali otvoreno kao mogu}nost. Ali bismo qubomorno ~uvali Republiku srpsku u pogledu garancija koje joj daje dejtonski sporazum i to je i na{a strana~ka politika za ove izbore. Mi izlazimo na izbore i u Republici srpskoj koji }e se odr`ati 5. oktobra. Voditeq: Gojko Novakovi} da li |u kao izbeglica glasati u Karlovcu Karlobagu ili Virovitici Dr [e{eq: Pa ako Gojko Novakovi} kada budemo oslobodili jednog dana sve srpske zemqe ja mu `elim da to do~eka, bude prijavqen kao gra|anin Virovitice ili Karlobaga onda }e tamo glasati. Ako ne bude `eleo da tamo `ivi mo`da }e glasati u D`ev|eliji, mo`da }e glasati u Dubrovniku, mo`da }e glasati bilo gde na prostoru zajedni~ke dr`ave. Ja mislim da }e se vrlo brzo ukazati {ansa i da se Makedonija vrati u sastav zajedni~ke dr`ave. Mi srpski radikali priznajemo makedonsku etni~ku posebnost i nemamo ni{ta protiv da su oni posebna nacija jer neka razlika izme|u Srba i Makedonaca postoji, ali kada pogledate malo ozbiqnije se u to udubite, mi Srbi na belom svetu nemamo bli`eg naroda id Makedonaca. Da su nam iskreni prijateqi to su pokazali u vreme rata masovnim demonstracijama, suprotstavqawu okupatoru itd. Ja mislim da i Makedonija toliko ugro`ena danas da }e u budu}nosti wena jedina per102

spektiva biti povratak u zajedni~ku dr`avu. Voditeq: Radnici hotela Izvor, mnogi objekti Bukovi~ke bawe u protekle dve godine dati su privatnim licima. Na redu je hotel Izvor kako to spre~iti pitaju oni vas Dr [e{eq: To se mo`e spre~iti promenom vlasti. Jer ja mislim sve ovo {to je ra|eno u ove dve godine da je ra|eno nelegalno i da je ra|eno u okviru mafije. A vi vidite na dana{woj srpskoj politi~koj sceni nema ko da bude u stawu da se izbori protiv mafije osim srpskih radikala, samo smo mi spremni da otvoreno prozivamo mafija{e, ubice, kqu~ne kriminalce u zemqi svi su oni vezani za \in|i}evu vladu, za \in|i}ev re`im. Stanko Suboti} Cane @abac, gospodin ^ume, gospodin Limun, ovaj iz Krmivoprodukta, sve su to |in|i}evi najbli`i prijateqi i ta mafija se rasprostrla po celoj teritoriji na{e zemqe. Naravno, morala bi se izvesti privatizacija svih hotela ali strogo u skladu sa zakonom. Tako {to bi prvo radnici i ostali gra|ani na osnovu godina radnog sta`a preuzeli svoj deo akcije, a onda da se sukcesivno i sporije prodaje za onu vrednost koja je objektivno procewena, a ne ova tenderska privatizacija koja predstavqa kra|u jer posle we sledi slobodna pogodba, prodaja za samo 20% procewene tenderske vrednosti itd. I ovo ustupawe pojedinih objekata na poslovawe je jedan na~in zaobila`ewa zakona i to je ~esto skop~ano sa velikim zloupotrebama. Ono {to predstavqa dosmanlijski koncept privatizacije to je uni{tavawe fabrika i otpu{tawe radnika kako bi se fabrike {to jeftinije prodale. Imate evo ovu konfekciju Rudnik iz Aran|elovca koja je uspe{no poslovala unazad dve godine, kad ka`em uspe{no to je uspe{no. Bilo je i ranije problema, bilo je muka itd. ali se `ivelo i radilo. Sada je potpuno propala firma koja je veoma uspe{no poslovala, koja je i u vreme sankcija bila u stawu da izvozi. Za{to. Zato {to je neko bacio oko na tu firmu `eli da je do kraja obezvredi kako bi je {to jeftinije dobio. To je su{tina |in|i}eve privatizacije i mi smo apsolutno protiv takvog wegovog a to je i Labusov koncept privatizacije jer Miroqub Labus na ovim izborima je kandidat mafije, li~ni kandidat Zorana \in|i}a on je u~estvovao u svim tim finansijskim {pekulacijama i Miroqub Labus je organizovani ~lan finansijske mafije mafija je podeqena na finansijsku, narkomansku, onu koja {vercuje oru`je, krade automobile itd. Postoje razni ti aspekti mafija{kog organizovawa sa jednim centrom. Finansijsku mafiju ~ine Miroqub Labus, Mla|en Dinki}, Bo`idar \eli}, Aleksandar Vlahovi} i naravno Zoran \in|i} Voditeq: Imamo jo{ dosta pitawa ovo pitawe o privatizaciji bilo je pitawe i grupe zaposlenih iz AD Porcelan u Aran|elovcu, imamo mi imamo jo{ dva pitawa podse}aju vas da su oni firma od 1500 zaposlenih, da platu nisu primili osam meseci, da su nekad izvozili 82 zemqe sveta, pitali su kakav je va{ koncept privatizacije. To smo odgovorili, ali pitaju jo{ ne{to {ta mislite o na~inu izbora direktora preko agencije tipa Hil-Internacional, tako su dobili pro{log direktora koga su smenili pre nekoliko dana. I drugo pitawe {ta bi po va{em mi{qewu oni mogli da u~ine protiv nelojalne konkurencije, pre svega privatnika koji uni{tavaju i spoqa i iznutra na{u tehnologiju. Dr [e{eq: Vidite ja mislim da ne treba ni{ta da u~ine protiv privatnika ako privatnici proizvode ovde. Ali ako uvoze i uvoznu robu plasiraju po nekim damping{kim cenama i uni{tavaju doma}u proizvodwu onda tu dr`ava 103

mora da interveni{e. Samo bih jednu stvar naglasio. Ja po tom pitawu ne mogu da obe}avam sada med i mleko odmah posle izborne pobede. Jer pobeda na predsedni~kim izborima samo je prvi korak u smeni vlasti. Kqu~na je pobeda na parlamentarnim izborima i formirawe nove vlade, sva vlast je koncentrisana u vladi, a ne u rukama predsednika Republike. To treba imati u vidu. Ne mo`e predsednik tu odlu~i, da naredi, da zabrani itd. Predsednik mo`e da propituje javno ministre i da ih dovodi u nepovoqan polo`aj, da ih na taj na~in kontroli{e, ali ne mo`e da im naredi morate tako i tako uraditi. To nigde u Ustavu ne pi{e. To nije sadr`ano i predsedni~koj funkciji. Voditeq: Du{an Raki~evi} da li }e ako pobedite penzioneri biti u istom polo`aju kao pod ovom vla{}u ili imate neko re{ewe Dr [e{eq: Ja imam re{ewe ali to re{ewe ne mogu da primenim kada pobedim na predsedni~kim izborima nego kada posle toga pobedimo na parlamentarnim izborima i formiramo novu vladu, prvo bismo vratili uskla|ivawe penzija sa prose~nim platama, a ne kao {to su sada uveli pa su penzije 12% mawe nego {to bi morale biti u odnosu na plate. Hteli su 18% pa su morali da popuste za nekih 6% ako se se}ate pre par meseci. Dakle, najva`nije bi bilo sada vratiti na staro stawe u pogledu uskla|enosti penzije sa platama. Pa {ta onda treba uraditi. Treba opet nadoknaditi zakasnele tri penzije. Je li se se}ate mi smo jednom to nadoknadili. Ja sam tu ideju izneo u vladi Srbije, ja sam je obrazlagao, ja sam je `ustro u javnosti zastupao mi smo tri zaostale penzije koje smo zatekli u vladi Srbije 1998. godine isplatili kroz bonove za pla}awe elektri~ne energije. I to je penzionerima dobro do{li, to je bilo isto kao gotov novac. A imali smo najjeftiniju struju u Evropi, sada imamo najskupqu struju u Evropi sada je struja {est puta skupqa nego {to je bila pre dve godine. I opet kasne penzije skoro tri meseca, opet treba da tra`imo varijantu da se nadoknade te tri penzije. Voditeq: Imamo jo{ desetak minuta do kraja, Dr [e{eq: Dakle da nadoknadimo ove tri penzije da sredimo stawe zemqoradni~kih penzija, {to nismo uspeli u pro{lom mandatu, pa onda da pravimo novi koncept penzijskog osigurawa koji bi bio povoqniji za sve penzionere. Voditeq: Ukratko i na ostala pitawa za ovih desetak minuta koliko imamo jo{, koliko su i svi ostali kandidati imali da ispo{tujemo to vreme, gledateqka iz Aran|elovca da li se ose}ate odgovornim za de{avawa u Hrvatskoj jer ste bili na strani Milo{evi}a Dr [e{eq: Prvo, ja ni{ta nisam odgovoran za ono {to se de{avalo u Hrvatskoj. Niti me interesuje {ta se de{ava u Hrvatskoj. Ja sam poku{avao da pomognem Srbima u Srpskoj Krajini da odbrane svoju teritoriju. Ja sam podr`avao Milo{evi}a kad god je on pomagao zapadne Srbe. Kad god je on to radio ja sam ga podr`avao. Ali je bilo perioda i kada smo ulazili u `estoke sukobe zbog raznih razlika koje su se pojavqivale. Drugo, Srbima iz Srpske Krajine je bilo jasno da ne mogu `iveti pod hrvatskom usta{kom vla{}u. Svaka vlast u hrvatskoj je usta{ka i Srbi nisu mogli ~ekati novi genocid novi Jasenovac. Oni su branili svoje teritorije. Te Srbe niko nije mogao mirnim putem naterati da istupe iz Jugoslavije. Ti Srbi su `iveli u Jugoslaviji kao jedinstvenoj dr`avi, i sada ih neko odvaja od svoje matice. To oni nikad ne bi pristali i zato su se digli na oru`je. Ja sam im pomagao i ja sam ponosan na tu pomo}, i ako se 104

se}ate pred pad krajine Srpska radikalna stranka je imala 16 narodnih poslanika u parlamentu Krajine od ukupno 82. toliko su zapadni Srbi cenili na{ doprinos da je 1998. godine i za predsednika Republike srpske izabran Nikola Popla{en. Mi sada opet imamo kandidata za predsednika Republike i ~lana Predsedni{tva Unije i kompletnu listu poslanika i o~ekujem dobre rezultate na izborima u Republici Srpskoj. Tamo{wi Srbi najboqe cene na{ doprinos. Voditeq: Jasmina iz Aran|elovca vas pozdravqa i pita da li }ete ako pobedite skloniti kako ona ka`e Mi}i}ku iz skup{tine Dr [e{eq: Ako pobedim na izborima za predsednika Republike ne mogu da je sklonim Voditeq: Mo`e samo narod na izborima Dr [e{eq: Narod na izborima, a u novom sastavu skup{tine ne verujem da }e ona biti i poslanik, a kamo li predsednik. Ali \in|i} je wu namerno postavio za predsednika Narodne skup{tine da bi do kraja ponizio parlament. Za predsednika parlamenta se tra`i sposoban ~ovek, ozbiqan, obrazovan, inteligentan, a ne neko ko ni{ta ne zna i pravi dar-mar na svakoj sednici. Voditeq: Gledateqka iz Topole {ta mislite o lokalnoj samoupravi u Topoli i posebno posle ovih doga|aja vezanih za vodu. Dr [e{eq: Ja mislim da to pokazuje krajwu neozbiqnost lokalne vlasti. ^ujem da je danas direktor komunalnog preduze}a podneo ostavku, morao bi i predsednik op{tine i cela op{tinska vlada. To jednostavno nije smelo da se desi. Tu je re~ o java{luku krajwoj neodgovornosti i nemarnosti. Voditeq: Nata iz Aran|elovca do sada su svi predsedni~ki kandidati obe}avali sve i sva{ta, boqe plate, posao, standard, kako sada i kome da verujemo Dr [e{eq: Evo ja ne obe}avam sve i sva{ta Voditeq: Zna~i da vama veruje Dr [e{eq: Ne obe}avam boqe plate i boqi standard. Ja obe}avam da }u striktno po{tovati Ustav i zakon i da }u izvr{avati sve ono {to mi Ustav odre|uje kao nadle`nost predsednika Republike na najboqi mogu}i na~in. Voditeq: Me|utim Dr [e{eq: Ali }u se izboriti za vanredne izbore i svaku put }u inicirati vanredne izbore kad god osetim da narod nije zadovoqan vladom i wenom politikom. Voditeq: Mira Maksimovi} iz Aran|elovca, ka`e gospodine [e{eq dokle mislite da idete po Srbiji obmawujete, kako ona ka`e, narod pri~ama koje se na pro{lim izborima nisu pokazale kao dobre Dr [e{eq: Sve {to govorim u proteklih 20 i vi{e godina i {to pi{em sve se pokazalo kao istinito, sve se pokazalo kao vrlo ozbiqno i ~esto kao upozoravawe unapred. Nisam ja ni malo radostan {to sam 2000 godine narodu unapred govorio {ta }e se desiti sa dosmanlijskom vla{}u, {to sam govorio da su oni neuporedivo gora varijanta. Izgleda da nam je bilo su|eno da narod isproba i tu varijantu. I narodu je ona toliko dozlogrdila da jedva ~eka da se otarasi i DOS-a i \in|i}a i wegove vlade i svih ministara. Voditeq: Milena vas pita {ta mislite o Obraz Dr [e{eq: Nemam nikakve kontakte sa tom organizacijom, nemam ni{ta protiv wihovog postojawa, ali po svom ideolo{kom sklopu nisu bliski nama 105

srpskim radikalima. Jer mi srpski radikali smo za parlamentarizam, za demokratiju, za vi{epartijski sistem a ~ini mi se bar ono {to sam saznao iz medija i {tampe, po{to se nisam mnogo ni interesovao za tu organizaciju, da taj Obraz po ideolo{koj orijentaciji mnogo nagiwe Ljoti}evcima. A to ne mo`e biti na{a politi~ka perspektiva. Voditeq: I ista gledateqka vas pita kako odgovarate na pri~e da vas iz hrvatske finansiraju da oborite ovu vlast Dr [e{eq: To su gluposti, znate ja nisam, ba{ takvu pri~u prvi put ~ujem nikada je nisam ni ~uo mada \in|i} i wegovo ministarstvo la`i koje vodi Vladimir Popovi} Beba, nema {ta nisu protiv mene lansirali, ali mnoge stvari mu se evo razbijaju o glavu jer qudi preko kojih su to lansirali toliko im je dozlogrdilo da su raskrinkali ~itavu metodologiju u javnosti. Voditeq: Draga iz Aran|elovca za{to se ne udru`i sva opozicije i ne skine ovu vlast, da li je to mogu}e Dr [e{eq: Pa mi smo to hteli, ali nije bilo mogu}e. Ali je mo`da mogu}e, ali je mo`da mogu}e ako Voditeq: Da napravite neki novi DOS protiv DOS-a Dr [e{eq: Ako do|e do drugog izbornog kruga vidite, u rukovodstvu Socijalisti~ke partije ima sada nekih previrawa i problema to je o~igledno, a ume{ali su se qudi sa strane, qudi Jovice Stani{i}a, |in|i}evog najbli`eg prijateqa to su Milorad Vu~eli} i Aleksandar Vulin, ali ja nemam ni{ta protiv da oni idu sa batom @ivojinovi}em, i o~ekujem da bi Bata @ivojinovi} mogao da me podr`i u drugom krugu ako uop{te do|e do drugog kruga. Zatim sa vukom Dra{kovi}em i Velimirom Ili}em imam vrlo korektne odnose i li~ne i me|ustrana~ke, i mislim da }emo sara|ivati u kontroli na bira~kim mestima, a mogu}e da postignemo jo{ ozbiqnije vidove saradwe. Ne znam ko }e se jo{ prijaviti od ostalih kandidata da li vuk Obradovi} da li jo{ neko Voditeq: Bi}e velika konkurencija, {ta mislite Dr [e{eq: Postoji samo ta jedna stranka ogoqenih gangstera to je ova stranka Borislava Pelevi}a s kojom nikakvu saradwu ne}emo imati. Voditeq: Velike }e biti konkurencije sada na izborima Dr [e{eq: Borislav Pelevi} je li~ni izabranik Zorana \in|i}a i Voditeq: Kakvo je va{e mi{qewe o konkurenciji Dr [e{eq: Ja sam vam rekao {ta mislim o konkurenciji, rekao sam vam {ta mislim o Ko{tunici i wegovom kr{ewu Ustava. Za Ko{tunicu ne mogu da ka`em da je kriminalac i mafija{, a za Labusa ka`em da je kriminalac ogoqeni kriminalac i kandidat mafije. Voditeq: A to su sve te{ke re~i Dr [e{eq: To su veoma te{ke re~i ali ja sam ih ve} iznosio i dokazivao i u republi~koj i u Saveznoj skup{tini i veoma ubedqivo argumentovao. Ja sam samo kada je bila rasprava o Mla|enu Dinki}u tri i po sata podnosio uvodno izlagawe sa ~istim argumentima. I vi{e puta obarao i Labusove zakone itd. I \in|i}u u lice sasuo taj wegov savez sa mafijom ako se se}ate na posledwoj sednici Narodne skup{tine Srbije ako ste to gledali. Dakle {to se ti~e Labusa tu je sve jasno. Kandidat mafije, apsolutno nemoralan ~ovek, izdajnik. Pelevi} ga negde napadne da je Jevrejin. Meni on ne smeta {to je Jevrejin, meni apsolutno ne smeta {to je Labus Jevrejin meni je problem {to je on izdajnik. Re106

kao sam vam da sam u korektnim odnosima sa drugim kandidatima, a Pelevi} znate neki dan re~e da je kandidat proevropske orijentacije. Pa jeste po{to su Arkanovci pqa~kali banke po [vedkoj, Nema~koj, Italiji, Francuskoj i oni su stranka izrazito proevropske orijentacije, decenijama se dru`e sa Interpolom. To su gangsteri ubice Pelevi} je li~no u~estvovao u mnogim ubistvima, on je Arkanov general. Ja sam Arkanu u lice sasuo i dokaze o ubistvu Ise Lere jo{ pre devet godina ako se toga se}ate. Ovaj je tako|e ume{an u mnoga ubistva, prijateqi su mu @eqko Maksimovi} Maka {to je ubio generala Bo{ka Buhu prijateq mu je Filip Cepter, \in|i}ev je ~ovek od poverewa, glasao za je \in|i}evu vladu, glasao za sve protivustavne zakone, davao \in|i}u uvek kvorum kada mu je trebao u skup{tini itd. Dakle sa wima ne}emo u nikakve poslove da imamo. Voditeq: I o~ekujete u ovim izborima, normalno velike {anse Dr [e{eq: O~ekujem pobedu. Voditeq: [to bi ~ovek konkurisao da ne o~ekuje da pobedi Dr [e{eq: Mislim da Srpska radikalna stranka nikada nije boqe stajala u Srbiji, u celoj Srbiji to se videlo ve~eras i na ulicama Aran|elovca, ja sam do{ao malo pre emisije u Op{tinski odbor imao sam kratak sastanak, onda sam na putu za va{ studio pro{etao kroz grad sa grupom na{ih aktivista i qudi su me pozdravqali veoma lepo reagovali, ja nisam ~uo ni jedno negativno dobacivawe da vam iskreno ka`em za sve to vreme a ulice Aran|elovca su bile pune. Mi nikada boqe politi~ki nismo stajali. O~ekujem da }e se oko moje kandidature okupiti svi drugi srpski patrioti bez obzira na ideolo{ku orijentaciju. I da je ta pobeda ovoga puta izvesna. Voditeq: Gospodine [e{eq u na{em politi~kom `ivotu je dosta o{trih re~i, sasvim razumqivo. Me|utim, da li je potrebno i da li je mogu}e malo vi{e politi~ke tolerancije Dr [e{eq: Ja sam pristalica tolerancije uvek bio, ja sam vrlo tolerantan ~ovek osim prema kriminalcima, prema gangsterima i prema ubicama. Tu ne mogu da budem tolerantan. Ako sam otkrio ko je ubio ministra odbrane Pavla Bulatovi}a ako ga re`im {titi, zna~i re`im je ume{an. Ovaj re`im ne onaj prethodni, qudi ovoga re`ima su ume{ani. Mafija se razvijala i ranije, ali nije dolazila toliko do izra`aja. Sada je preuzela potpunu vlast. Stanko Suboti} zvani Cane @abac, ^ume, Limun, sve to su |in|i}evi najbli`i prijateqi. I labusovi jer Labus je \in|i}ev kandidat. I treba o tome otvoreno govoriti. Za svako ubistvo se zna ko ga je po~inio. Toliko je to sada sve jasno i svi }ute svi sakrivaju. E ne}emo mo}i da sakrivaju. Drugo jedan od mojih kqu~nih programskih ciqeva je da se slomi mafija. Znate li vi drugog ~oveka u Srbiji osim mene ko je u stawu da slomi mafiju. Ko ima hrabrosti da joj se otvoreno suprotstavi, direktno da sve ka`e u lice, za razna ubistva za razne kriminalne radwe, koga mafija ne mo`e nikako upla{iti ni uceniti. Koga ne mo`e potkupiti. Znate li vi drugog ~oveka osim mene. Mo`ete li da ka`ete jo{ jedno ime. Evo i taj bi se borio protiv mafije tako o{tro, tako hrabro, tako odlu~no. Ne znate priznajte. Izbor na predsedni~ku funkciju dovoqno je vredan ako s te funkcije uspem da se obra~unam sa mafijom. Naravno ako u me|uvremenu negde na neki rafal iz zasede ne naletim. Voditeq: Gospodine [e{eq `elim vam sve najboqe i hvala vam {to ste 107

bili gost televizije [umadija Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Po{tovani gledaoci ja sam Du{an Star~evi}, hvala {to nas gledate.

VII NAS TV Rojters Intervju u sedi{tu Srpske radikalne stranke, 29. avgust 2002. godine Voditeq: Vi ste se kandidovali za predsednika Srbije. Kako vi vidite na{u budu}nost u odnosu na Evropu da li imate stavove, kao i sada{wa Vlada da se Srbija, odnosno Jugoslavija pridru`i Evropskoj uniji? Dr [e{eq: Sada{wa vlast u na{oj zemqi zapravo nema nikakve stavove, na{a vlast je potpuno mafija{ka, gangsterska i weni ~elnici poku{avaju za {to kra}e vreme da nagomilaju {to ve}e bogatstvo i da be`e iz zemqe. A wihove politi~ke izjave pritom su najobi~nije foskule one ni{ta ne zna~e. [ta zna~i to prikqu~ewe Evropskoj uniji? Prvo je kqu~no pitawe ho}e li nas Evropska unija? Ja mislim da ho}e ako bude htela Rumuniju i Bugarsku, ali je veoma neizvesno da li }e Rumuniju i Bugarsku. Ja prema sada{wem stawu stvari mislim da ne}e, ako ne}e Rumuniju i Bugarsku ne}e ni nas. Jer to je kategorija u koju nas je svrstala Evropska unija. O~igledno je da se Evropska unija zaokru`uje na Poqsku, ^e{ku, Slova~ku, Ma|arsku, Sloveniju. Da li }e jo{ nekoga primati to zavisi od wenih sebi~nih interesa. Procewuju}i stawe u Evropskoj uniji ja li~no mislim da oni ne}e hteti, wima vi{e odgovara ovakvo stawe. Nekih pridru`enih ~lanova, nekih tako tako ve{ta~kih statusa koji ne zna~e u su{tini ni{ta, mo`da omogu}avaju izvestan stepen kontrole, ali nema odgovornosti za razvoj tih zemaqa koje su pridru`eni ~lanovi niti ima posebne obaveze da se ula`e u taj razvoj. A tu ~itav drugi niz zemaqa tako|e stoji, tu vam je Moldavija, Ukraina, tu je Albanija, tu je Bosna i Hercegovina, tu je i Makedonija, ni Hrvatsku nisu spremni da ukqu~uju i iz vi{e drugih razloga. Dakle, to vam je {to se ti~e Evropske unije. Naravno da bi, svaki narod u Isto~noj Evropi imao veliki ekonomski interes da se cela Evropa ujedini i da predstavqa jedinstveno tr`i{te, da ima unutra{we institucije koje }e obezbe|ivati qudske slobode i prava koja }e usagla{avati nacionalne politike, koja }e voditi jedinstvenu odbrambenu politiku, pa onda ne}e biti potrebe da se toliko izdvaja u odbrambene svrhe itd. Ali jedno je stvar banke, jedno je stvar utopije, jedno je stvar nekog dalekog vizionarstva, a drugo je stvar sada{we realnosti. Ja sam uvek nastojao da budem realan politi~ar. Ja ~vrsto stojim sa obe noge na zemqi mi ho}emo saradwu sa svima, na ravnopravnim osnovama. I to je politika Srpske radikalne stranke oduvek bila, ali problem je bio i Evropske unije i Amerike {to ovih dvanaest godina nisu hteli ravnopravnu saradwu, nego su uvek jezikom ultimatuma sa nama razgovarali. Nadam se, da }e se to promeniti. Pokazalo se, levi~arska politika u Evropi, da je bila pogubna za celu Evropu i za na{u zemqu. Ja mislim da je Evropu zahvatio jedan desni~arski talas, to 108

su pokazali i Francuski izbori, to }e uskoro pokazati Nema~ki izbori, tamo se desnica vra}a na vlast. Levica je uvek sklonija ratovima, pogledajte Tonija Blera. Za{to je sklonija ratovima? Zato {to je operisana od morala, oni misle kad treba neki interes da zadovoqe da su sva sredstva dozvoqena. To vam je tradicionalno levi~arsko opredelewe i raspolo`ewe. Desnica, naravno umerena desnica, demokratska desnica, ja samo na takvu desnicu ra~unam. Desnica vodi ra~una i o tradiciji i o moralnim vrednostima i o sudu istorije. Desnicu uvek predvode umni qudi, koji razumeju i svoje vreme i pro{lost, a u stawu su da stvore i viziju budu}nosti. Voditeq: I kakva je ta vizija budu}nosti za Srbiju? Kako vi vidite Srbiju? Dr [e{eq: Vizija Srpske radikalne stranke, mi smo pro{li kroz nekoliko ratova, Srbija je osaka}ena, ostala je bez mnogih nacionalnih teritorija, sve zapadne sile su do sada vodile izrazitu antisrpski politiku. Mi smatramo da ve~ito takvo stawe ne mo`e trajati, ne mo`e opstati. Mi smatramo da svet ide u onom istorijskom pravcu u koji }e sugurno u dogledno vreme, za decenijudve ili pedeset godina, reafirmisati srpsku ulogu i srpski polo`aj i na Balkanu i Evropi. Mi se za to vreme moramo temeqito spremiti. Moramo tri stvari pod hitno uraditi: uspostaviti u potpunosti pravnu dr`avu sa svim principima vladavine prava, nikada je mawe nismo imali nego danas u proteklih dvanaest godina, sada{wa dosovska vlast je uni{tila pravnu dr`avu, i uvela vlast mafije, mafiokratiju, koja nigde drugo u Evropi ne postoji ovako izra`ena. Moramo uspostaviti princip ustavnosti i zakonitosti, demokratsko na~elo podele vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, Moramo suzbiti mafiju, mafiju iz dr`avnih institucija. Ako je predsednik Vlade najbli`i prijateq sa glavnim mafija{ima onda tu nema ni reda, ni zakona, ni pravde, ni pravnog poretka. Glavni mafija{i moraju se na}i u zatvoru, oni se znaju, zna se za sva ova ubistva koja su se desila u proteklih desetak godina, znaju se glavni akotori, naru~ioci, tu vi{e nikakve tajne nema. Problem je {to je vlast, sada{wa, omek{ana i neki iz ranije vlasti su bili ume{ani, ~ak i neki policijski generali i policijski {efovi krupnog ranga. Daqe, u ekonomskoj sferi mi moramo provesti privatizaciju, ali ne na ovaj kriminalni na~in, kod nas sad uni{tavaju najboqe firme da bi ih obezvredili i da bi mafija{ki klanovi za jeftine pare ih se do~epali. Ovaj \in|i}ev, Dragoqub Markovi} vlasnik “Krmivo produkta” {ef Sur~inske mafije. Najve}i broj tih najvrednijih firmi kupio je za bagatelu. To nije privtizacija po kojoj mo`e racionalan politi~ar il’ ekonomista da razmi{qa. Prvo, ne mo`ete odmah da provedete u celosti privatizaciju, morate postepeno, problem je stare vlasti {to je u tome kasnila. Ako pogledate ko je krivac za ka{wewe, \in|i}, mi smo ve} sproveli privatizaciju i bili do devedeset tre}e godine, devedeset ~etvrte je donesen \in|i}ev zakon o povratku u pra|a{we stawe. Kod nas je provedena privatizacija u kojoj su radnici postali dominantni vlasnici akcija u svim firmama to je bilo u sedamdeset procenata provedeno, vra}eno je sve u prvobitno stawe. Sad vidimo zbog ~ega, da bi wegovi mafija{i mogli za bagatelu svega da se do~epaju, i planiraju sedamsto hiqada otpu{tenih radnika. Kod nas je struja {est puta skupqa nego dve hiqadite godine, jeste, sad na109

{a cena struje sada izjedna~ila sa evropskom, i to je mnogo ve}a od evropske. Uporedite na{u cenu, Austrijsku, Nema~ku, Holandsku, Italijansku, pa }ete videti. Kakvo je to uskla|ivawe onda? Ovih cena struje koje mi pla}amo nigde u svetu vi}e nema. Kod nas je i nema~ka marka devalvirala, ono {to ste mogli da kupite za sto maraka sad ne mo`ete za ~etiristo. Dvehiqadite godine kod nas ste za sto maraka mogli da kupite mnogo vi{e roba nego u Nema~koj, a danas u Srbiji za sto maraka mo`ete mnogo mawe da kupite nego u Nema~koj, jel’ to uskla|ivawe sa Evropom? Kako mo`e mafija da se uskla|uje sa Evropom? U socijalnoj politici, tako|e nema nikakvog pomaka, mi moramo tu izvesti odre|ene reformske zahvate. Ja sam prou~avao i Evropske i prekomorske sisteme penzijskog osigurawa i mislim da je mnogo prikladniji Kanadski sistem od ovoga uobi~ajenog na evropskom kontinentu, ali oni nisu ni u tolikoj koliziji. Mi bismo hteli da su svi na{i zakonski propisi {to uskla|eniji sa propisima Evropske unije, ali vidite li vi ikog ko na tome insistira u na{oj zemqi? Nijedan sistematski zakon te vrste nije done{en osim mo`da zakona o carinskim tarifama. Nijedan drugi, nema ovde ko u sada{woj vlasti to da promeni, niti ima motiva da to radi. Ovde je pomama ko }e pre ne{to {~epati i posle be`ati kad do|e vreme, a ne ko }e ovu zemqu sazdati na stabilnim temeqima, izgraditi jednu modernu gra|evinu koja }e doneti i ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu. Voditeq: Na koji na~in vi mislite da mobili{ete ta onda sredstva, koja su neophodne za sve ovo {to treba? Dr [e{eq: Prvo mi moramo da znamo da niko u belom svetu, pogotovo u Evropi ne voli da poklawa. U Nema~koj ni brat bratu ne poklawa, ja znam za dosta slu~ajeva da mu` i `ena iz imu}nijih porodica kad odlaze u restoran da ~esto sami sebi pla}aju ve~eru. I za{to bi oni poklawali i za{to bi mi ve~ito tr`ili da nam se ne{to pokloni? To je pogre{na politika. Mi moramo voditi politiku oslawawa na sopstvene snage i stvarati uslove, liberalizacijom uslova prire|ivawa da do|e strani kapital. Nama trebaju investicije a ne pokloni i ne krediti. Ne}emo du`insko ropstvo. [to bi dr`ava uzimala kredite? Ni{ta besmislenije nema. A ko }e do}i da ozbiqno investira u ovim uslovima mafija{ke vladavine na na{em tr`i{tu i u na{oj proizvodwi? Niko. Ko }e sada u}i ovde sa kapitalom da bude partner velikim kriminalcima kao {to je Filip Cepter, Stanko Suboti} Cane @abac, sur~inska mafija ^ume, Limun itd. Znate {ta; Srbija je uzela kredit, mislim od neke evropske banke za obnovu i razvoj, kako se zove? Za asfaltirawe, popravqaju se glavni putni pravci, Srbija ima ogroman broj gra|evinskih firmi koje su bez posla. A vlada Zorana \in|i}a je glavne poslove na asfaltirawu poverila {efu sur~inske mafije Qubi{i Buhi zvanom ^umetu, na koga je neki dan i atentat poku{an, koji je decenijama glavni trgovac drogom i ukradenim automobilima. Ili je preko “Lzinga” uvezao neke neke ma{ine i sad on te glavne poslove dobija. Mo`e li to negde u Evropi? Koliko ja znam ne mo`e. Mo`da je nekad moglo ali davno, pre sto pedeset-dvesta godina. Jel’ to put u Evropu? To ne mo`e biti put u Evropu. Zato mislim da je najva`nije uspostaviti prevni poredak, pravnu sigurnost gra|ana, tamo gde ima pravne sigurnosti tamo mo`ete da o~ekujete onda da }e neko biti zainteresovan da investira i da zaradi, jer svako ko 110

investira `eli profit, niko ne}e da investira tamo gde nema profita. Kako ovde sa investira kad ovde donose retroaktivne poreske zakone? Gde to u Evropi ima, znate li takav slu~aj? Nema ga. I onda ~ovek razmi{qa kako su sad oteli oteli ovima, tako mogu oteti i sutra meni, {to bi ja izlagao riziku svoj kapital? Sada{wa vlast nema ose}aj {ta je to pravni poredak. Znate, zamislite situaciju, se|ate se iz sredwe {kole, iz osnovne {kole koji su to, ko je bio najgori |ak u razredu, zamislite situaciju u kojoj najgori |aci u razredu preuzmu vlast u dr`avi, to se na `alost nama desilo. Oni ni{ta ne znaju, pona{aju se kao da sve znaju i kao da jedino oni znaju. I takve gluposti ~ujete u izjavama ministara, sa skup{tinske govornice, da se onesvestite, da ne mo`ete da razumete {ta se to de{ava i to tako ide daqe. Voditeq: Ali o~igledno je da je Zaapad podr`ava dana{wu Vladu? Dr [e{eq: Znate, za{to zapad podr`ava, zato {to su oni poltroni i {to su poslu{ni. Od svih srpskih politi~ara Zapad, od aktuelnih srpskih politi~ara, najvi{e mene ceni i po{tuje i mo`da jedinog, iako me ne voli. Zna Zapad da sa mnom nije lako, ali za{to me cene i po{tuju? Zato {to sam dosledan i principijelan, zato {to }u uvek u lice re}i sve {to mislim, zao {to sam nepotkupqiv, nepodmitqiv, zato {to nisam povezan s kriminalom, nisam povezan s mafijom i ni{ta mi se ne~asno ne mo`e pripisati. Smeta im {to sam srpski nacionalista, jer Zapad `eli da suzbije srpske nacionalne interese. Ali me cene i {to otvoreno zastupam tu ideologiju i {to ne otstupam pred bilo kojom primamqivom ponudom da }u dobiti to i to ako odustanem. Takvi qudi izazivaju po{tovawe politi~kih protivnika. Je l’ vi mislite da Zapad, ove koji podr`ava po{tuje i ceni? Ne. Zapadu su poltroni, ulizice, korisni, ali ih ne cene, ne po{tuju. Slu`e mu kao toalet papir za jednokratnu upotrebu, upotrebi i baci. Setite se slu~aja generala Norijege, dok je trebalo Amerikancima dr`ali su ga na vlasti, pomagali, podr`avali, finansirali, kad im vi{e nije trebao eno ga zvr{io je u ameri~kom zatvoru. Pogledajte slu~aj Mila \ukanovi}a, dok je Milo{evi} bio jo{ jak i mo}an, veli~ali su ga na Zaspadu kao borca za istinsku slobodu, kao borca za demokratiju, kao reformistu. A paralelno s tim su prikupqali kompromituju}e podatke da je kriminalac, da je mafija{, da je {vercer cigareta, droge, oru`ja itd. I sad kad im vi{e ne treba, sad ga obaraju sa vlasti. Sad Zapad igra na novu kartu Predrag Bulatovi} i liberalni savez. Je l’ to ~iwenica? Setite se slu~aja Biqane Plav{i}, kad je izdala Karayi}a okivali su je u zvezde, demokrata, progresivna, reformista, kad je iskori{}ena zavr{ila je u Ha{kom tribunalu na najponi`avaju}i na~in i onda su je pustili u Beograd da umre. Prema tome, takve slugerawe niko ne voli, niko ne trpi, niko ne po{tuje u svom dru{tvu. Po{tuje se politi~ki protivnik koji se uva`ava zbog svojih moralnih svojstava. Za mene ne mo`e niko da na|e ni{ta kompromitantno, nikad ni u kakav kriminal nisam ume{an, ni u kakav mafija{ki posao. Pratresali su sve `ivo i po Republici Srpskoj i po Srpskoj Krajini i svuda. Bilo je nekih optu`bi za ratne zlo~ine, za razne gluposti itd. Ni{ta nisu na{li, apsolutno ni{ta. Za{to? Zato {to sam moralan ~ovek, zato {to to sebi ne bi mogao da dozvolim i onda kad ne preti nikakva kazna ako se to po~ini, jer taj moralni je zakon u meni. Taj moralni zakon postoji u qudima, oni imaju razvijenu ideolo{ku svest 111

i viziju na osnovu te svesti, a ne mo`ete vi imati ideolo{ku svest i viziju na osnovu te svesti ako to nije sazdano na nekim moralnim principama. Ne mo`e apsolutni nemoral da vam bude ideologija, bilo je i takvih re`ima, fa{isti~kih, nacisti~kih, komunisti~kih u pro{losti. Takvi re`imi se pojavquju i danas, mnogo ima nemoralnosti kod vode}ih sila u spoqnoj politici danas. Mnogo la`i i kleveta, lansirawa raznoraznih glasina, falsifikovanih dokaza radi politi~kih optu`bi itd. Al’ to sve traje kratko, to je lako razobli~iti ako, ako je ~ovek siguran u sebe, siguran da nije kompromitovan, on je nepobediv. Voditeq: Da li vi imate nekog politi~ara, sad konkretno u Evropi, u Evropskoj uniji koga cenite i smatrate da je uspe{an? Dr [e{eq: Pa, po nekom mom vi|ewu stvari, prvo ne bih mogao da istaknem nijednoga u prvi plan, e on je idealan prema obrascu koji ja zastupam i koji `elim da dostignem. Ali kod mene po{tovawe izaziva Beluskoni, to je ~ovek koji zna {ta ho}e, ja nisam ~ovek tog kova, ja se nikad nisam bavio biznisom, ja sam uvek zazirao od bavqewa biznisom boje}i se da mi to ne pokvari ~isto}u nekog politi~kog kursa, znate, ~ovek onda pada u odre|ene zavisnosti i ne mo`e da sa~uva ~istu politi~ku karijeru. Ali on je uspe{an i zna {ta ho}e i mislim da posti`e dobre rezultate u Italiji. Ali ove levi~are poput Blera ili [redera itd, ne mogu jednostavno da po{tujem. Vidite, cela Engleska se zgra`ava zbog va{eg premijera Tonija Blera i wegovo slugeransvta prema Americi, je l’ se tako postaje partner Americi? Je l’ mislite da Amerika ceni Tonija Blera? Ne verujem. Ne verujem da ga ceni. Ako ga ne cene Egleski gra|ani dasnas zbog takvog wegovog slugeranstva, sigurno ga ne ceni ni Amerika. Koga je Amerika najvi{e cenila, je l’ se se}ate? [arla de Gola. Kao {to ne mogu me|u dana{wim `ivim, mo`da mi sujeta ne dozvoqava da tra`im nekog uzora, mogu bar me|u mrtvim, [arl de Gol je ~ovek koji zaslu`uje maksimalno po{tovawe u tom pravcu, i najvi{e ga je Amerika cenila i od cele Evrope jedini je on bio ozbiqan partner Amerikancima. To su istorijske ~iwenice. E, Evropa ~eka politi~are tog kova. Voditeq: Kad ste se kandidovali ovaj,. kad ste odneli va{ glas i prijavili va{u kandidaturu vi ste rekli da uz Milo{evi}evu podr{ku vi o~ekujete pobedu, me|utim, SPS vam nije dao podr{ku, iako je dao gospodin Milo{evi}, a tu sad i gospodin Ko{tunica kandidat? Dr [e{eq: Da se nije kandidovao Ko{tunica, ja bi sigurno pobedio ve} u prvom krugu, ovako je Ko{tunica malo komplikovao ovu predizbornu kampawu, ali sam ube|en ako i do|e do drugog kruga da }e Ko{tunicu pobediti u drugom krugu. Labus apsolutno nikakvih {ansi nema. Labus je li~ni kandidat Zorana \in|i}a i kandidat mafije koja upravqa Srbijom. [to se ti~e Milo{evi}a wegova podr{ka je sada dragocena, vi znate mi smo imali ranije i periode saradwe i periode `estokih sukoba, vi{e puta sam bio i u wegovom zatvoru. Me|utim, Milo{evi} je sad pre Ha{kim tribunalom, on tamo ne brani sebe, brani Srbiju i srpski narod i o~igledno je da su sve optu`be protiv wega la`ne, iskonstruisane. On je do sad sve pobedio, i Ha{ke istra`iteqe i tu`ioce i sudije i la`ne svedoke i time je mnogo povratio popularnost u srpskom narodu, zato mi je wegova podr{ka veoma zna~ajna. [to se ti~e podr{ke ili ne podr{ke Socijalisti~ke partije, to za mene nema nekog posebnog zna~aja. Vi }ete videti wihov kandidat }e vrlo lo{e pro}i na ovim 112

izborima. \in|i} poku{ava da preotme pod svoju kontrolu celu Socijalisti~ku partiju. Preko qudi biv{eg {efa tajne policije koji je \in|i}ev najbi`i prijateq re~ je o Jovici Stani{i}u, wegovi qudi su Milorad Vu~eli} i Aleksandar Vulin, koji su sad uba~eni u Socijalisti~ku partiju. Ali ta partija bez Milo{evi}a na izborima ni{ta ne}e posti}i. Ja ne znam kako }e se daqe stvari razvijati, ne}u ni da se me{am u wihove unutra{we odnose, al’ ako do|e do rascepa samo ono krilo gde ostane Milo{evi} na izborima }e imati relevantnu politi~ku snagu, ono drugo }e potpuno propasti. Voditeq: Kako vi vidite budu}nost Kosova obzirom da sad tamo je sad ve}ina Albanaca ostala i da je ve}ina wih za nezavisno Kosovo, kako vi vidite neko re{ewe? Dr [e{eq: Pa ja bih odmah vama postavio kontra pitawe kako vi vidite re{ewe za Baskiju, kako vidite re{ew za Korziku, kako vidite re{ewe za Severnu Irsku, kako vidite re{ewe za [kotsku, za Vels itd? Ako se po{tuje princip o nepromewivosti granica, Kosovo mora ostati u Srbiji, Kosovo je sastavni deo Srbije, Albanci treba da budu potpuno ravnopravni, ali moraju i da budu i lojalni dr`avqani. Zapad je stao na stranu Albanskih terorista, vidite, koliko je u Zapadnom javnom mwewu lansirano la`nih optu`bi da su Srbi vr{ili genocid nad Albancima, a ispostavilo se da je u ovom ratu devedeset devete godine poginulo vi{e Srba nego Albanaca, pa i na Kosovu. ^ak od kad su do{li okupatori iz NATO pakta mnogo Srba je izginulo. Oteti su nestali, likvidirani. Genocida sa srpske strane nije bilo, ali Albanci su postali instrument jedne antisrpske politike me|utim, Kosovo ne mo`e ve~ito ostati pod okupacijom. Re{ewe se mora tra`iti. Kao predsednik Srbije ne}u prihvatiti nijedno re{ewe koje Kosovo izdvaja iz Srbije. A svaka varijanta koja podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost za mene je prihvatqiva. Pogotovu {to Srpska radikalna stranka kojoj pripadam, umesto regionalizacije koja je pogre{na i vodi razbijawu dr`ave zastupa koncept potpunog razvoja lokalne samouprave. Mi smatramo da davawem mnogo {irih ovla{}ewa lokalnoj samoupravi, nacionalno pitawe, pitawe nacionalnih mawina definitivno re{ava. U Vojvodini Ma|arima je sve jedno ko }e u Novom, da li }e u Novom Sadu biti sedi{te vlasti ili u Beogradu. Je l’ i jedna ili druga srpska oligarhija na vlasti. Jer u Vojvodini sad ima 70 % Srba, to im je potpuno sve jedno, ali nije sve jedno da li }e tamo u onoj op{tini da imaju ve}inu, imati {iroke ingerencije o lokalne samouprave. Taj koncept razvijene lokalne samouprave mi moramo kroz celu Srbiju provesti ukqu~uju}i i Kosovo. Po pitawu Kosova o~igledno je jo{ i Zapadne silu nisu svoje kona~ne ciqeve formulisali. Oni ga mogu oteti Srbima, ali ako budem predsednik Srbije, ja nikad ne}u potpisati ni jedan akt o izdvajawu Kosova i Srbije. A bez pristanka sa Srpske strane nema pravnog zna~aja bilo kakav akt o progla{ewu nezavisnosti Kosova ili pretvarawu bilo kojih drugih statusa. Voditeq: Pomenuli ste gospodina Milo{evi}a i su|ewe, da li pratite redovno? Dr [e{eq: Pa ne uspevam da pratim redovno, ali pratim povremeno, kao 113

god mogu. Voditeq: I rekli ste da on tu brani Srbiju i srpski narod, je li tako? Da li vi smatrate da }e ipak on da bude ostvaren, da }e upseti da se oslobodi? Dr [e{eq: Ja mislim da }e se on odbraniti, da }e on pobediti, ja polazim od toga da te sudije Ha{kog tribunala, posebno kad su stariji qudu u pitawu, bez obzira kakvi su im prvobitni motivi, bez obzira koje su im li~ne `eqe, bez obzira kakva im je politi~ka orijentacija, ako su na zalasku karijere, oni da vode ra~una, kakav }e sud o wima dati budu}nost. Ovaj Ha{ki proces Slobodanu Milo{evi}u prou~ava}e se u narednih hiqadu godina u pravnoj nauci. Ko je sad spreman od umnih qudi da se kompromituje nekom pogre{nom presudom, neargumentovanom presudom, presudom zasnovanom na ideolo{kim razlozima ili politi~kim interesima. Ja od toga polazim, jer ~ovek koji potpi{e tu presudu potpisuje zapravo stav istorije i stav nauke prema sebi. Onaj ko napravi brilijantnu presudu na osnovu ~iwenica taj }e ste}i svo po{tovawe pravni~ke nauke iz struke, onaj ko tu zabrqa, bi}e sme{an kroz narednih hiqadu godina ruglo }e se praviti od wega po nau~nim i stru~nim pubikacijama. Voditeq: Zna~i, kad vi do|ete na vlast, vi }ete mo}i recimo, {ta da ka`ete svim ovim mladim qudima, kako }e `iveti za nekih narednih petnaest- dvadeset godina? Dr [e{eq: Pa vi stalno govorite kad do|em na vlast, do}i na funkciju predsednika ne zna~i u pravom smislu re~i do}i na vlast, jer funkcija predsednika republike u Srbiji je ustavom veoma ograni~ena. To nije operativna funkcija i nema neke velike nadle`nosti, ja bi se tu stavio u ulogu ~uvara ustavnosti i zakonitosti, visokog stepena kontrole izvr{ne vlasti, delimi~ne kontrole parlamentarne vlasti i vrlo male kontrole sudske vlasti po pitawu pomilovawa ili predlagawa sudija Ustavnog suda, to je vrlo mali stepen kontrole sudske vlasti. Kod kontrole zakonodavne vlasti nadle`nost postoji utoliko {to predsednik republike svaki zakon mo`e vratiti na ponovno glasawe ako smatra da nije dobar i to je sve. Mnogo vi{i je stepen kontrole izvr{ne vlasti, predsednik republike ima prevo da zahteva od cele Vlade ili od svakoh ministra pojedina~no da se izjasni o raznim pitawima iz domena wegove nadle`nosti, ja bih tome ~esto pribegavao i to pred novinarima, pred televizijskim kamerama. Svaki bi ministar strepeo od javnog su~eqavawa sa mnom, jer ja ni{ta u `ivotu ne improvizujem, ja se spremam za svaku skup{tinsku raspravu, temeqito se spremam, konsultujem nau~no-stru~nu literaturu, eksperte iz te oblasti. Zato sam nepobediv u parlamentarnim debatama i zbog toga ni jedan predsedni~ki kandidat ne sme sa mnom na direktni televizijski duel, ni Miroqub Labus, ni Vojislav Ko{tunica ne smeju sa mnom da se suo~e u direktnom televizijskom duelu. Nisu mi dorasli. Voditeq: A zna~i pustili biste, stvorili biste takve uslove koj bi bili povoqni i vrlo interesantni, je li tako za strane investicije i za strani biznis. Dr [e{eq: Prvo {to moram ostvariti, to su novi parlamentarni izbori. Sada{wa Narodna skup{tina nije ni legalna, ni legitimna, \in|i} je iz sada{we Narodne skup{tine izbacio celu Ko{tunicinu stranku iako je Ko114

{tunica bio nosilac izborne liste DOS-a. Izbacio je celu Socijal demokratiju Vuka Obradovi}a iako je Vuku Obradovi}u Vrhovni sud osudio da je on zakonski predstavnik svoje stranke, oteto je nekoliko poslani~kih mandata socijalistima, izbacuju se narodni poslanici iz skup{tine, onemogu}ava se rasprava, nov~ano se ka`wavaju, ukinut je kvorum u raspravi u Narodnoj skup{tini. Godinu i po dana nismo imali Ustavnog suda, done{eni su mnogi protivustavni zakoni. Daqe, ta Narodna skup{tina nije legalna, nije ni legitimna, jer moja pobeda na predsedni~kim izborima bi bila svedo~anstvo da se promenio odnos snaga u narodu. Na Zapadu svuda kad pobedite na lokalnim izborima ide se odmah na parlamentarne ako se videlo da je to promenilo odnos snaga u narodu, je l’ tako? Tako smo mi i uradili dve hiqadite, uop{te se nismo suprostavqali vandrednim Republi~kim izborima kad smo videli da je DOS pobedio na saveznim. Drugo, sada{wi sastav nije legitiman i sa aspekta izbornih rezultata iz dvehiqadite, ne mogu oni naknadno krojiti i prekrajati izborne rezultate, je l’ se negde u Evropi mo`e desiti {to se desilo Ko{tunici i wegovoj stranci? A Ko{tunica je nesposoban da se suprotstavi, mlitav, mlad ~ovek. Dakle, najva`nije je da {to pre imamo vandredne parlamentarne izbore, a kao predsednik republike, mandat za sastav vlade bih poverio onome za koga postoje objektivni dokazi da mo`e dobiti ve}inu u parlamentu, dakle, tu bih se striktno dr`ao tradicionalnih demokratskih principa parlamentarizma. Ja bih li~no `eleo da to bude Srpska radikalna stranka, ali }u po{tovati voqu naroda, voqa naroda za mene je glas Bo`iji. Mi srpski radikali smo se tako postavili dvehiqadite godine, prvi smo znali izborne rezultate i prvi saop{tili javnosti, bez obzira {to nam se nisu svi|ali ti izborni rezultati. Mnogi su pode{avali svoje podatke prema na{im izve{tajima ve} prve izborne no}i. To je stvar na{e principijelnosti i na{eg morala. Voditeq: I zna~i vi mislite da }ete pobediti je l’ tako i gospodina Ko{tunicu u drugom krugu? Dr [e{eq: Pa to sad ve} svi misle da }u ja pobediti, to je op{te prisutno u srpskom javnom mnewu, to izgleda misli Ko{tunica pa jo{ okleva sa podno{ewem kandidature. Voditeq: Vi sad imate konferenciju za {tampu? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li je ovaj, mo`da ste `elite da ka`ete {to vas ja mo`da nisam pitala? Dr [e{eq: Ja sam odgovorio na sva va{a pitawa, ja samo odgovaram novinarima. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Nikad nisam rekao, ne sla`em se s pitawem niti sam sugerisao koje pitawe da mi se postavi. Voditeq: Ta~no, dobro, ovaj, hvala vam puno. Jo{ jedno evo sad na{a Jelena Doki} je vama dala podr{ku. [ta to za vas zna~i?. Dr [e{eq: To zas mene zna~i mnogo, Jelena Doki} je mlada devojka, ima svega devetnaest godina, postigla je vrhunske rezultate u sportu, u tenisu, u krajwe nepovoqnim okolnostima, vi znate ona je izbeglica iz Republike Srpske Kra115

jine, preselila se u Srbiju, pa iz Srbije izbegla u Australiju, `ive}i u najte`im mogu}im okolnostima ona je postigla vrhunske rezultate, to zna~i da se svaka upornost isplati na dugu stazu i da se bez napornog rada ne mogu posti}i krupni rezultati, ja mislim da ona treba da bude primer za ugled celom na{em narodu, posebno mladoj generaciji, a li~no sam veoma, veoma zadovoqan wenom podr{kom, to mi predstavqa veliku satisfakciju za celu dosada{wu politi~ku borbu. Voditeq: [ta mislite o tome o Iraku? Dr [e{eq: Civilizovanije zemqe na tom podru~ju od Iraka nemaju, to je jedan sekularni re`im, nije po evropskim merilima, ali nemogu}e je tamo i da bude potpuno po evropskim merilima. Amerikanci poma`u Saudijsku Arabiju koja je feudalna krajwe zaostala, sa jednim teokratskim re`imom, ili Kuvajt koji ima feudalni re`im bez ikakve demokratije, protiv jednog sekularno re`ima koji je razvijao neke demokratske institucije i koji je `eleo evropski na~in `ivota da uvede postepeno, ne preko no}i jer je nemogu}e preko no}i, ali kad do|ete u Irak vide}ete koliko su ti qudi civiliozovani koliko su prijateqski raspolo`eni i koliko ih je ova `ivotna nevoqa dodatno i oplomenila, a o~ekivali biste da su puni mr`we, da su puni netrpeqivosti. Moji utisci o Iraku su veoma lepi. Voditeq: A {ta mislite ho}e li se dogoditi napad Amerike? Dr [e{eq: Pa verovatno, jer Amerikance kaubojska logika rukovodi u tome. Voditeq: To je ta~no. Dr [e{eq: Tamo je trebalo upornije da se tome suprtstavi jer je Evropi inters mir na Bliskom istoku a ne rat. I drugo taj rat }e tamo napraviti u`as. A Irak je jedna od najcivilizovanijih zemaqa tog dela sveta to je sigurno. I pre rata je bio u pravom ekonomskom procvetu. To je zemqa stare kulture vi{e hiqada godina. Oni bi Holivudsku kulturu da nametnu svuda.

VIII VOJVODA BEZ MASKE TV “Sveti \or|e”, In|ije “Lice i nali~je”, 30. avgusta 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, moj ve~era{wi gost je gospodin ~ije ime nije samo poznato ovde u Jugoslaviji, nego i {irom sveta. Re}i }u samo wegovo ime, to je gospodin Vojislav [e{eq, doktor, koji je poznat kako po politi~kom statusu ovde kod nas u zemqi, tako i po raznim izjavama bilo da su to izjave mo`da malo neprilago|ene ili ne, ali u svakom slu~aju ostavqate dobar utisak. Dr [e{eq: Pa to je onda dokaz da su izjave prilago|ene. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Da su prilago|ene o~ekivawima, okolnostima, i ciqevima koji se `ele posti}i na osnovu tih izjava. Voditeq: Gospodine, moja emisija se zove “Lice i nali~je”. Na{ta vas asocira taj termin kad ka`em “Lice i nali~je” po pitawu va{e karijere? Zna~i va{e eksponirawe u javnosti pravog lica i onog nali~ja. Dr [e{eq: Pa ja uvek eksponiram pravo lice i ja se i u politici, u pro116

fesionalnom `ivotu uop{te postavqam na isti na~in kao u privatnom. Dakle, mo`da postoji neko moje nali~je, ali ja ne verujem da sam ga svestan. Ne postoji ne{to u meni ili u vezi mene, ili oko mene {to bih poku{ao da sakrijem po svaku cenu. Kao, na primer, kad je ~ovek narkoman pa poku{ava na sve na~ine da sakrije da je narkoman, a kad je ~ovek alkoholi~ar pa na razne na~ine poku{ava da to sakrije ili kad je ~ovek impotentan pa i to poku{ava da sakrije na sve na~ine itd. Postoje neke stvari koje ~ovek `eli da sakrije, i zato predstavqaju wegovo nali~je. Nisu u prvom planu, nisu eksponirane, morate malo truda da ulo`ite da u to proniknete. A posebna nali~ja su neki prqavi tragovi koje ~ovek ostavqa za sobom. Dakle, ako je u~ino ne{to ne~asno, ne{to nekorektno, ne{to nepo{teno, ne{to nequdski, itd. Voditeq: Ba{ sam vas iz tog razloga pitala, zato {to ste vi, `argonski izra`eno, popularan ~ovek. Nebitno je {to se vi bavite politikom, jer bi kod peva~a, ili kod ostalih to nali~je po mom mi{qewu, a verujem da }ete se slo`iti sa mojim mi{qewem, ostavqa traga na pravo lice koje se eksponira u javnosti po pitawu toga kada `ele da sakriju ne{to. Da li ste imali kontakte sa qudima koji su poznati javnosti, a koji su poku{avali da sakriju svoje nali~je, a ipak je isplivalo na povr{inu? Dr [e{eq: Pa tobi onda govoriloda pod nali~jem smatrate neke komplekse, postoje kompleksi koji ovladaju qudima. Oni mogu da poti~u iz detiwstva, od nekih trauma, mogu da poti~u iz porodi~nog okru`ewa, mogu da poti~u iz `ivotnog okru`ewa. [to se ti~e tih kompleksa, ja ne bih mogao da ka`em, imam taj i taj kompleks. Mo`da postoje neke slabe ta~ke, nisu one toliko upe~atqive, niti mene optere}uju u toj meri da bih o wima stalno razmi{qao. Moje su slabe ta~ke, na primer, lepe `ene, ja vama kao lepoj `eni ne mogu nikako odbiti ni razgovor pod onim uslovima koji sami nametnete itd. Da mi se obratio neki novinar sa va{e televizije ja bih sigurno odbio da do|e ekipa da snimam unapred razgovor itd., jer postoji jedan princip, na~elo da gostujem samo u emisijama u`ivo. Voditeq: Naravno, da. Dr [e{eq: Ali to na~elo postoji kao pravilo, a ono podrazumeva izuzetke, to je prevagnulo. Mo`da je to slaba ta~ka, ta slaba ta~ka bi bila prirodna svakom ~oveku po mom mi{qewu. Voditeq: A ka`ite mi koliko su `ene uticale na va{u dosada{wu karijeru i da li su ostavile nekog traga u va{em `ivotu i u va{oj karijeri? Dr [e{eq: @ene uvek uti~u, to je stvarno ~iwenica, i nekada posredno nekada neposredno. Ali, pogledajte svaki qudski kolektiv. Jedna je situacija kad u tom kolektivu nema nijedne `ene, a druga je situacija kad je prisutna makar jedna `ena. Prisustvo samo jedne `ene veoma je bitno jer unosi takmi~arski duh. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Oplemewuje mu{karce, mu{karci su spretniji, sposobniji, trude se da vi{e postignu itd. Mi o tome vodimo ra~una u Srpskoj radikalnoj stranci. Prvo, na~elno smo za potpunu ravnopravnost polova, smatramo da i politikom treba da se bave i `ene i mu{karci, idealno bi bilo u ravnoj meri, nemogu}e je jo{ uvek posti}i naravno, ali kod nas nema nikakvih ograni~ewa za napredovawe na sve strana~ke funkcije bilo da je re~ o `eni ili mu{karcu, dakle, apsolutno smo tu otvoreni. 117

Voditeq: Ka`ite mi, po{to smo se ve} dotakli teme `ena, na primer, verujem da po{tujete, naravno po pitawu izja{wavawa u javnosti da to bude relativno dakle, ukoliko vi `elite da ka`ete to {to ste ve} rekli. U emisiji “Re~ ima” izjavili ste da je na{a predsednica parlamenta Nata{a Mi}i} “glupa~a”? Dr [e{eq: Pa to je istina, to je su{tna istina i cela nacija zna da je to istina i da apsolutno nisam preterao, i ona je apsolutno nesposobna da obavqa tu funkciju. I namerno je postavqena da bi se srozao nivo, dostojanstvo, autoritet Narodne skup{tine. Voditeq: Je li to samo zato {to je `ena? Dr [e{eq: Ne, nema to nikakve veze {to je `ena. Da je mu{karac onda bi samo bio glupak. Dakle, odrednica u tom atributu, u tom nazivu, u toj odrednici je u ovom slu~aju prema polu prilago|ena i ni{ta vi{e. Glupost me u`asava bez obzira ko je akter te gluposti, mu{karac ili `ena i mislim da tu nema razlike. Voditeq: Ja sam dobila jedan podatak, sad me zanima, `elim od vas da ~ujem da li je to ta~no ili ne. Kada ste diplomirali, po{to ste vi prvi ~ovek tako mlad, doktor prava, kada ste se rukovali tada s Titom i kad je on vama pru`i ruku i rekao: “Svaka ~ast doktore”, je li ta~no da ste vi wemu rekli: “Hvala majstore”? Dr [e{eq: To je izmi{qeno, to je neka anegdota koju je ko zna kad neko lansirao, ja sam svojevremeno bio najmla|i doktor nauka u onda{woj Jugoslaviji, ali se nikad s Titom nisam sreo, nikad se nismo ni rukovali ni razgovarali itd. Ja sam doktorirao u novembru sedamdeset devete, a osamdesete Tito je ve} umro. Voditeq: Pogotovo zato {to je sa ovom anegdotom koju sam vam ispri~ala povezano da ste vi nakon toga oti{li u zatvor, jer ste gospodinu Titu rekli... Dr [e{eq: Ma nije ta~no, ja sam u zatvor oti{ao sedamdeset ~etvrte godine. Nego posle to qudi po~nu da ispredaju, to znate neki duhoviti kozeri, verovatno u kafanskim razgovorima u okviru odre|ene teme svojom dovitqivo{}u, dosetqivo{}u da bi zasmejali prisutne plasiraju produkt svoje ma{te i ni{ta vi{e. Ali to ima neki duhovit smisao, duhovito neko zna~ewe. Voditeq: Ka`ite mi kad smo ve} kod anegdota, koliko u va{oj karijeri, koliko vam poma`e i da li vam odma`e kada ~ujete, na primer, da je narod izmislio neki vic ili neku anegdotu na neku va{u izjavu ili ne{to? Dr [e{eq: Pa meni je to uvek duhovito i nikad mi to nije smetalo. Ja sam ~ovek koji voli da se na{ali, ja u najte`im situacijama volim da se na{alim i na taj na~in da izvesnom duhoviti{}u bodrim one oko sebe. De{avalo se ~esto i u nekim najneprijatnijim politi~kim situacijama s nekoliko duhovitih dosko~ica da nasmejem prisutne i da padne tonus, tenzija u dvorani u kojoj se vodi neka uzavrela rasprava. Voditeq: Interesuje me, kad smo ve} spomiwali `ene, u jednoj emisiji ste gostovali sa gospo|icom Ru`icom ^ovi} koja je peva~ica, ona je vas poku{ala da provocira time {to vas je pomazila po ramenu, ta~nije po ruci, Vi ste nakon toga rekli gospo|ici Ru`ici ukoliko nije problem da mo`ete da je odbacite do ku}e, ta~nije ne vi nego va{i qudi koji su va{i voza~i. Da li uvek imate takav odnos sa `enama, ukoliko vas naravno prvo ona isprovocira? 118

Dr [e{eq: Pa prvo ja uvek imam pristojan odnos prema `enama, taj pristojan odnos ukqu~uje i {alu i neku dosko~icu koja nikada nije uvredqivog karaktera. Postoje `ene koje su spremne da uzvrate {alom, da vode tako jedan intrigantan razgovor mu{ko-`enske prirode koji niti obavezuje niti ne{to naro~ito nagove{tava. Ali, jednostavno, prijatna atmosfera zbog toga bude u celom dru{tvu. [to se ti~e neke druge provokativnosti, znate svaki mu{karac vi{e voli da bude lovac, nego lovina. Dakle, mu{ku sujetu vi{e pobu|uje `eqa mu{karca da se doka`e u osvajawu, nego {to bi mu imponovalo da do|e u situaciju da se na neku, ne{to ve}u agresivnost `ene jednostavno preda. Voditeq: A da li ste vi lovac ili lovina? Dr [e{eq: Pa ja sam u principu uvek bio lovac, ali se nekada de{avalo i da budem lovina? Voditeq: Dobro, interesuje me u va{oj karijeri, mislim ipak ste vi doktor, da li ste imali onu pravu podr{ku koju ste vi `elili od va{e porodice, koliko su drugi faktori uticali, zna~i u va{em okru`ewu na va{u karijeru, da dostignete rezultate do kojih ste do{li? Dr [e{eq: Vidite, ja sam organizovao svoj radni dan, sistematski uvek svemu prilazio, planirao vreme. I uvek sam imao vremena, i za u~ewe, i za studije, i za nau~ni rad, i za dru`ewe, i za izlaske itd. Pa sam stvarno u tome bio veoma sistemati~an. Voditeq: [to je najbitniije? Dr [e{eq: Da, prvo odabrao sam poziv koji sam zaista voleo, zna~i lak{i, nisam dakle proma{io profesiju i najva`nije u `ivotu svakog ~oveka da radi upravo ono {to voli. Ako `eli da bude nau~nik da se onda u celosti tome posveti, ako `eli da bude zanatlija, majstor da se u celosti tome posveti onda }e usavr{iti i svoje znawe i svoje ume}e i svoj talenat do krajweg izra`aja dovesti. Ako ~ovek `eli da se bavi biznisom, poslom, proizvodwom, trgovinom itd. mora i na to da koncentri{e sve svoje potencijale i da se doka`e. Najva`nije je da se ~ovek u `ivotu doka`e u onoj profesiji za koju se opredelio. Tragi~na je sudbina qudi koji moraju da rade ono {to ne vole. Voditeq: Da, to je najtragi~nije svakako. Dr [e{eq: To je onda najte`e, kad vam svaki put rad pretdstavqa ogromno optere}ewe, a svaki rad ima neku svoju unutra{wu dra`. Ako proizvodite to su rezultati va{e proizvodwe, nagomilavawe tih rezultata, zatim ako se bavite naukom, to su nau~ni radovi, ako se bavite politikom to je neki politi~ki uspeh, nema ravnolinijskog puta, znate, uvek imate i uspone i padove itd. Voditeq: Ja sam na po~etku emisije, dok smo razgovarali pre snimawa, u sinopisu svoje emisije dala svoju autorsku re~, gde sam, citiram, navela uticaj ~oveka, pogre{no prijateqstvo iliti kobno prijateqstvo i novac. Koliko su te tri stvari uticale na va{u karijeru? Dr [e{eq: Ja nikad nisam imao nijedno kobno prijateqstvo, koje bi mi naro~ito te{ke posledice, negativne posledice izazvalo, i nikad mi novac nije preterano mnogo zna~io. Nikad se nisam povodio za novcem. Naravno, novac je potreban da biste `iveli, novac je simboli~an izraz odre|enih vrednosti, odre|enog rada, ali nikad se nisam razmetao s novcem kad bih ga imao u ne{to ve}oj koli~ini, i nikada u `ivotu nisam voleo da pozajmqujem novac, da od nekoga tra`im, itd. mada je bilo i takvih `ivotnih situacija, ali uvek sam vodio 119

ra~una da {to pre vratim. [to se ti~e novca, on do odre|ene mere mo`e da pomogne ~oveku. Preterana koli~ina vrlo ~esto upropasti ~oveka, promeni mu li~nost. Vrlo lo{i qudi su razmetqivi. Ja nisam ~ovek koji sada oskudeva s novcem, ali veoma skromno `ivim. Mogao bih verovatno da putujem u inostranstvo, na letovawe, i da me svaki dan vi|aju po nekim ekskluzivnim restoranima, po Beogradu, da naru~ujem odela u inostranstvu itd. To mene nikad nije privla~ilo. Ja mislim da je skromnost vrlina koju ~ovek mora da neguje i da skromnost u tom smislu predstavqa jednu vrlo pozitivnu odliku karaktera. Voditeq: Razgovaraju}i s vama polako sti~em utisak da vi po pitawu va{eg “Lica i nali~ja” dakle, definitivno volite kada se eksponirate u javnosti dobro, niste vi ni ne{to preterano impulsivan ~ovek u va{im nastupima, mislim bilo je nekad nekih stvari kada ste mo`da viknuli ili tako ne{to, ali postoji neka nit koja povezuje va{e lice i va{e nali~je. Na primer, za sada, u poziciju nali~ja stavqam va{u porodicu. Koliko ona ose}ai, koliko va{a porodica ose}a va{e odsustvo od ku}e, i koliko vi trpite i tra`ite podr{ku za neke va{e poduhvate? Dr [e{eq: Pa ne bih ja moju porodicu tretirao kao nali~je. Ja svoju porodicu tretiram kao deo sebe, i deo svoje li~nosti. [to se ti~e politi~kog `ivota i svih ovih zbivawa kroz koje smo prolazili, ja sam ~ovek koji ima visoko izra`enu sposobnost samokontrole. U najkriti~nijim trenucima ja nisam gubio prisustvo duha, i onda kad je najnapetija atmosfera, ja najprimerenije reagujem i smiruju}e delujem na qude oko sebe. [to se ti~e porodice, naravno da mnogo mawe vremena s wom provodim nego {to bih `eleo, sa svojom decom. Pa vidite, moj radni dan provodim u sedi{tu stranke, u jednoj i drugoj skup{tini itd. Po podne ~esto putujem, sad pogotovo u kampawi svaki dan, putujem, gostujem u raznim emisijama, sad kre}u mitinzi. Kad ne putujem ja sam svaki dan posle podne kod ku}e, imam radnu sobu, imam veoma lepu radnu sobu, imam sedam i po hiqada kwiga, ali ja one kwige na kojima radim, tekstove koje trenutno pi{em prenesem u dnevnu sobu i navikao sam se da mi ne smeta buka, da mi ne smeta de~ja galama, nekada sva|e, nekada stalno zapitkivawe itd. Prijatnije se tu ose}am kad su deca prisutna makar gledala televiziju, makar se i sva|ala me|usobno, igrala se, nego kad se usamim u radnoj sobi i onda mi nedostaje wihovo prisustvo. Voditeq: Vi imate tri sina? Dr [e{eq: ^etiri sina. Voditeq: Zanima me... Dr [e{eq: ...i uskoro }u postati deda. Voditeq: ^estitam unapred, eto sve to po redu unapred radite, tako ste pre vremena u nekom neverovatnom roku postali i doktor. Dr [e{eq: Pa ja sam se ne{to kasnije o`enio, u dvadeset devetoj godini, a mislim da qudi treba mnogo ranije da stupaju u brak, mislim negde do dvadeset pete godine da je to potrebno. Voditeq: Vi ste izjavili da }ete napla}ivati porez ukoliko se mladi}i ne budu o`enili do odre|ene godine? Dr [e{eq: Pa nisam ba{ tako, to je vi{e bilo u nekom duhovitom }aska120

wu. Znate, ne mo`ete se me{ati na taj na~in ba{ u privatni `ivot qudi, mada u nekim zapadnim zemqama postoji taj porez koga su oslobo|eni o`eweni i porodi~ni qudi, a oni koji `ive kao samci pla}aju. Ali nije to pravi na~in da se obezbedi natalitet. Voditeq: Ka`ite mi, vi ste ~ovek ovako malo krupniji {to bi se reklo. Imam jedan zanimqiv podatak da vi naj~e{}e pijete vodu, zbog ~ega? Dr [e{eq: Da, najvi{e volim da pijem vodu, ova ve{ta~ka pi}a mi pomalo izazivaju kiselinu i kad ih pijem u toku televizijske emisije mogu onda kada mi je najneprijatnije da izazovu podrigivawe, ili kisela voda na primer. I jednostavno ~ovek mora da nau~i da to izbegne, na taj na~in {to ne}e ni~im iritirati stomak. Zato pijem vodu i pijem vo}ne sokove. Voditeq: Kada bi vas neko pome{ao sa Vojislavom Ko{tunicom, {ta biste rekli doti~noj osobi koja bi va{e ime promenila sa gospodinom Ko{tunicom? Dr [e{eq: Pa ne bi mi prijala identifikacija s wim, jer mislim da se apsolutno razlikujemo kao li~nosti. Mene u`asava ta wegova tromost, lewost duha, mlitavost, mislim da nikad u `ivotu nisam bio mlakowa te vrste, ja sam dinami~an ~ovek od akcije, ali mislim da sam uvek prora~unat i da nisam ~ovek prenagqenih poteza. Vrlo, vrlo retko se desi da napravim neke poteze zbog kojih se posle kajem, a {to je najva`nije, moja `ena se nikad ne}e baviti pisawem Ustava. Kad postanem predsednik Republike moja `ena }e da brine o deci, porodici, ku}i i ne}e se me{ati u dnevnu politiku. Voditeq: To sam vas pitala s razlogom, jer sam ja ~itaju}i vesti na na{oj televiziji, kad vas je gospodin Marjan Risti~evi}, predsednik Narodne seqa~ke stranke, pozvao na TV duel ja sam umesto gospodin Vojislav [e{eq rekla predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Ko{tunica, zato sam vas pitala kako bi vam bilo da ste slu{ali mene, kada sam ja napravila taj lapsus, a nakon toga sam se ispravila naravno. Kako biste odreagovali? Dr [e{eq: Pa ne bih uop{te odreagovao, mo`da bih se nasmejao, ni{ta drugo. Lapsusi se de{avaju. Voditeq: Koliko se lapsusi u va{em `ivotu de{avaju? Dr [e{eq: Mo`e da se desi taj laspus ali ~ovek treba da bude spreman da ga odmah ispravi. Mo`e u skup{tinskom govoru da se desi lapsus, to je sasvim prirodna pojava. Znate, lapsus lingva i lapsus kalami jo{ od rimske civilizacije imamo kao neke uobi~ajene gre{ke u govoru i gre{ke u pisawu. Nekada mo`e na lapsus da deluje podsvest ali i ne mora. Voditeq: Da li je to ba{ ono nali~je o kome se pri~a? Dr [e{eq: Ne, ne mislim da je to nali~je. Desi se to iz bilo kog razloga, mo`da ste prethodno ~uli negde ime Ko{tunica, pa ste zapamtili u nekoj situaciji, pa sasvim slu~ajno rekli. Lapsusima su skloni qudi koji vi{e intelektualno rade, razmi{qaju, ~itaju itd., nego oni {to su sa intelektualnog aspekta potpuno prazni. Kod wih mo`e sve biti jednostavno i sve precizno, jer veoma malo govore u nekoliko re~enica nijedan lapsus ne mora ni da se desi. Voditeq: Da li mo`ete izabrati, izdvojiti, ja verujem da vi stavqate na prvo mesto neki doga|aj u `ivotu koji je vas fascinirao, i jedan doga|aj koji pamtite `argonski re~eno kao najve}i lapsus? Dr [e{eq: Pa bilo je vi{e tih doga|aja, ispri~a}u vam jedan slu~aj u to121

ku rata. Obilazio sam dubrova~ko rati{te i sa jednom ~etom crnogorskih rezervista, Nik{i}ana, i{ao sam u akciju ~i{}ewa terena u oblasti Cavtata. Vojnici su se kretali asfaltnim putem, ja sam i{ao sa wima i u jednom trenutku je zapucalo, nai{li smo na zasedu, meci su po~eli da zvi`de bukvalno oko glave. Vojnici su poskakali u rov pored puta, sa monom je bilo nekoliko qudi, bio je Petar Pani}, bio je Aleksandar Stefanovi}. Aleksandar Stefanovi} ska~u}i u rov slomio je prst, a ni meni nije bilo prijatno, ja to moram priznati. Ali u tom trenutku meni sinu misao kako sad da se postavim? Ja sam ostao sam na putu, izvukao pi{toq, kao da sam ja tu ne{to mogao s pi{toqem, malo onako pognuo glavu, vrlo malo pognuo. Znao sam, vojska kao po komandi ska~e u zaklon, to je sasvim normalno, ali znao sam da }e drugi slede}i potez svakog vojnika da bude da pogleda kako sam ja reagovao. Ja ostanem onako uspravqen na putu i posle se to pri~alo po Crnoj Gori, skoro u svako mesto je stigla ta pri~a kako je to izgledalo. Voditeq: Odli~no. Mo`ete li da mi objasnite {ta u va{em `ivotu zna~i termin vojvoda, naro~ito kada odete van granica, koliko vam to zna~i i koliko vam poma`e, ili vam odma`e? Dr [e{eq: Ne mo`e nigde da mi odmogne, negde mo`e ne{to da pomogne, ali ne naro~ito. Vidite, taj termin ima razna zna~ewa, taj termin je vrlo star, on ozna~ava vojnog stare{inu kod Srba i vojvode su predvodnici odre|enih odreda. Mi smo u srpskoj vojsci imali ~in vojvode kao najvi{i ~in, kao ~in mar{ala ili feldmar{ala, pa bi bio general sa pet zvezdica. To su bili vojvoda Mi{i}, vojvoda Stepa, vojvoda Bojovi}, vojvoda Putnik, a imali smo u tradiciji ~etni~kog pokreta ~etni~ke vojvode. Oni su bili komandanti pojedinih odreda, otprilike sto qudi do sto pedeset qudi, to je bilo mimo jedne ~ete, tako da bi tu zvawe vojvode ~etni~kog odgovaralo ~inu od kapetana prve klase do pukovnika. Mada je vojvoda \uji} bio i komandant divizije, dinarske ~etni~ke divizije. Dakle, to je generalski polo`aj, a to zvawe ~etni~kog vojvode je, pre svega, po~asno zvawe, ono nije ~in, pa da mu se ne mo`e na}i pandan u regularnoj vojsci. U crnogorskoj vojsci je postojao ~in vojvode, ali on nije bio najvi{i ~in, vi{i od vojvode je bio brigadir, vi{i od vojvode je bio serdar, a koliko me se}awe slu`i kapetan je bio u crnogorskoj vojsci ~in vi{i od ~ina vojvode i kapetan je u to vreme imao mnogo, mnogo ja~i prizvuk nego danas. U vreme turske vlasti kapetanije su bile posebne oblasti unutar pa{aluka. Bosna je bila podeqena na kepetaniju. Kapetani su bili komandanti podru~ja, onda kapetani su bili komandanti utvr|enih gradova, tako da je kapetan u to vreme bio maltene ravan generalu. Voditeq: Isidora Bjelica, na{ kwi`evnik, na jednom kanalu izjavila da je ona dobila ~in vojvotkiwe u ratnim godinama? Dr [e{eq: Od koga? Voditeq: Izjavila je od “sokolova”. Dr [e{eq: Pa dobro, znate, Isidora Bjelica kao umetnica ima jedan druga~iji stil `ivota, ona je plasirala i neku metafizi~ku Kraqevinu Srbiju itd. E sad, vi ne mo`ete raspravqati o tim wenim izjavama, da li su one utemeqene, da li su ozbiqne, da li su ovakve, ili ih mo`ete prihvatiti kao jednu duhovitu pojavu ili apriori je odbacujete. Besmisleno je da o wima raspravqate. Ona 122

nekada zna da izazove, na vrlo ve{t na~in, pa`wu javnosti, nekada zna i da skandalizuje javnost, to je stil wenog `ivota. Voditeq: A kako vi prihvate tu wenu izjavu? Dr [e{eq: A za{to bih ja prihvatao, ili je ne bih prihvatao, ne znam u kojim je okolnostima bila. Da li je to ona ozbiqno rekla, ili je ona to plasirala... Vrlo slabo poznajem Isidoru Bjelicu, mislim da sam je samo jednom u `ivotu sreo. Ja mnogo boqe poznajem wenog oca, wen otac Dimitrije Bjelica, na{ poznati {ahovski pisac, nije u {ahu kao {ahista mnogo postigao, mislim da je stigao do osvajawa internacionalnog majstora, ali je napisao ogroman broj {ahovskih kwiga i veliki je popularizator {aha. Mislim da je }erka mnoge wegove karakterne crte preuzela. On je ~ovek od akcije, u toj svojoj akciji on posti`e veliki publicitet, a ~esto ne vodi ra~una da su mu ba{ sve izjave realno utemeqene i da se ba{ potkrepi nekim dokazima itd. Mislim da je tako kod Isidore, ja je se se}am jo{ kao gimnazijalke. Ona je napravila veliki skandal svojevremeno u Sarajevu i to je bilo u`asno u onda{woj komunisti~koj, Mikuli}evoj sredini. Na sva zvona su pokrenuli kampawu protiv we, maltene da je streqaju zbog toga {to je napravila. A ona je htela skandal i ona i daqe ~esto `eli da izazove neki skandal, nekom izjavom ili nekim postupkom, i mislim da je to u skladu sa onim {to ona `eli da postigne. Voditeq: Ali, mislim, vi ste ~ovek koji je svojim radom dokazaoi da svoj uspeh i svoj ciq ne}e posti}i time {to }e napraviti skandal, {ta mislite o qudima koji prave skandale zarad toga da bi do{li do ciqa? Dr [e{eq: Pa zavisi koje su struke. Znate, i ja sam ~esto u `ivotu pravio skandale, ali su uvek bili s realnim utemeqewem, u vi{e navrata sam otkrivao plagijatore. Prvo afera sa Branom Miqu{em, pa sa Hamdijom Pozdercom, pa sa Stevanom Lili}em nedavno itd. Ja se nisam ustru~avao od pravqewa skandala ako sam imao realno utemeqewe i ako sam imao jake, jake dokaze. Ali skandal mi nikada nije bio sam sebi svrha, nisam pravio skandal radi skandala. Postoje qudi koji zaista prave skandal radi skandala, `ele da frapiraju javnost nekom izjavom, nekom kwigom, nekim tekstom itd. Ali, to su qudi iz kruga umetnika, umetnika raznih usmerewa i to mo`e da bude na neki na~in shvatqivo i prihvatqivo, neko pravi skandal stilom odevawa, neko tekstom koji napi{e, sadr`ajem tog teksta, izno{ewem nekih pikantnih detaqa itd. I ne mislim da je to ne{to {to smeta, va`no je da qudi postignu originalnost, originalnost je ve} pola uspeha, ali, naravno, potpunog uspeha nema bez ogromnog truda. Voditeq: Naravno. Dr [e{eq: Nije vam dovoqan ni talenat ni originalnost ako ne ulo`ite ogroman rad. Neki qudi poku{avaju pre~icom da do|u do uspeha i misle da skandal mo`e da zameni trud i rad, a ne mo`e. Voditeq: Ne mo`e nikako. Znate, u vreme romantizma za pisce je bila najve}a utopija `ena, da li vi imate neku svoju utopiju? Dr [e{eq: @ena kao utopija, jo{ nisam razmi{qao na tu temu. Ja sam izrazito realan ~ovek, ~vrsto s obe noge stojim na zemqi i u tom pravcu kod mene nema utopijskog razmi{qawa, mo`da jo{ od ranog puberteta. Kada su svi qudi na romanti~an na~in usmereni u tom pravcu, ali kod mene utopije definitivno nema. Voditeq: Ne postoji, odli~no. Da li je mo`da i to jedan, pretpostavqam je123

dan od razloga, {to ste ipak uspeli? Dr [e{eq: Ja mislim da je u pitawu koncentracija te`wi, ako ne{to mnogo `elite, i ako se dovoqno trudite, onda vam uspeh uglavnom ne}e izostati. Voditeq: To sam ~ekala, to zna~i da onda vi stvarno opravdavate va{u pri~u da ne postoji nali~je va{eg lica? Dr [e{eq: Pa mo`da postoji, nisam ga ja tako svestan da bih ga mogao ispitivati, mo`da biste vi lak{e to mogli da prou~ite uz malo intenzivnije dru`ewe. Voditeq: Gospodine [e{eq, nadam se da nije bilo mnogo provokativnih pitawa, da nije bilo stra{no. Dr [e{eq: Pa dobro, nije bolelo. Voditeq: Nije bolelo, to je najbitnije. Naravno, ja vam `elim sre}u na ovim izborima da osvojite onako kako ste vi to `eleli i po protokolu kako vi ka`ete - sve sistematski kako je smi{qeno, svako dobro, a ja se nadam da }ete nam iza}i u susret i slede}i put. Dr [e{eq: Kad god po`elite. Voditeq: Hvala vam jo{ jednom. Novi Sad, “Klin~”, 30. avgust 2002. godine Voditeq: Dobro ve~e. Uprkos mojoj najavi da u avgustu klin~a ne~e biti zbog situacije koja je nastala pretpostavqam da znate da je re~ o predsedni~kim izborima, Klin~a imamo i posledweg petka u mesecu avgustu, a bi}e ga i idu}eg petka i 13, koji ta~no pada u petak, dakle ovo je klin~ a zbog sporazuma koji su potpisale stranke i predsedni~ki kandidati o predstavqawu predsedni~kih kandidata za izbor predsednika Republike Srbije do{lo je do nekih da tako ka`em nesporazuma pa Telviziji Novi Sad na neki na~in uskra}eno je pravo da predstavqa predsedni~ke kandidate. Mi ih ne}emo predstavqati ali }emo zato poku{ati da u klin~u koji }e ovaj put biti suo~avawe samo nekih odre|enih qudi koji su krenuli u izbornu trku za ono {to neki zovu milan~etova foteqa, predstavi}emo neke qude koji su se kandidovali za predsednika Srbije. Me|utim, ovo nije predstavqawe predsedni~kih kandidata ve} otvoreni poziv radio difuzne ustanove Vojvodine sivima onima koji u~estvuju u ovoj trci da u|u u klin~ sa svojim kolegama. Do sada potvrdu da }e biti u klin~u sem mojih ve~era{wih gostiju dobili smo od gospodina vuka Dra{kovi}a, obe}awe iz izbornog {taba gospodina Vojislava Ko{tunice gospodina ili|a i gospodina pelevi}a, da }e tako|e biti na{i gosti. Na `alost kandidat grupe gra|ana koga je podr`ao i deo demokratske opozicije Srbije gospodin miroqub Labus zbog gustine svog programa verovatno do 13. septembra ne`}e mo}i da bude gost televizije novi sad ali je iz wegovog izbornog {taba re~eno da }e poku{ati da na~ini eventualnu promeni pa da nam i on bude gost. Vi koji ste ve~eras utakmicu Jugoslavije [panija na prvenstvu sveta u ko{arci zamenili i gledate televiziju Novi Sad Klin~, }u}ete kakvo mi{qewe imaju, kako gledaju na sada{we stawe u Srbiji gospodin Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke i gospodin Vuk Obradovi} predsednik Socijaldemokratije. Na{ ve~era{wi gost trebao je biti i gospodin Nenad ^anak predsednik Skup{tine Vojvodine, me|utim zbog hitnih obaveza u Beogradu on nije do{ao, ali je obe}ao da }e poku{ati da stigne u emisiju ako bude u mogu|nosti, a ja se 124

nadam da }e to i u~initi da }e do}i putem, jer on je rekao da }e leteti svaki put helikopterom zbog toga {to to toliko nervira ~lanove Demokratske stranke Srbije. Po{to nema ni jednog ~lana Demokratske stranke Srbije verovatno }e do}i putem. Dakle gospodina [e{eq ovla{}ewa predsednika Republike Srbije su izuzteno mala. Za{to tolika trka? Dr [e{eq: Prvo bih vas upozorio da nije potpisan nikakav saporazum o predstavqawu predsedni~kih kandidata. Gde su vam potpisi. Voditeq: Sporazum o pravilima Dr [e{eq: Pa ~ekajte i na tarabi pi{e ona stvar pa ko se zaleti strada, je li tako. Po{to tu pi{e sporazum ne zna~i da je re~ o sporazumu. Voditeq: Potpisali su ga predstavnici opozicije Dr [e{eq: Vlasti Voditeq: Demokratske vlasti, da Dr [e{eq: Samo vlast Voditeq: Radio televizija Srbije i vlada Dr [e{eq: I vlast zna~i samo je vlast potpisala, vlast se sporazumeva sama sa sobom da na dr`avnim televizijama nema predizborne kampawe Voditeq: Ima predizborne kampawe Dr [e{eq: Nema Voditeq: Na prvom i drugom kanalu televizije beograd Dr [e{eq: Nema je, odre|eno je svakom predsedni~kom kandidatu samo 45 minuta {to nikada do sada nije bio slu~aj, nikada nije bilo ispod sat vremena i nikad do sada nije bio slu~aj da se potpuno ukine su~eqavawe i kandidata i stranaka. Dakle to {to se zove sporazumom apsolutno je bezvredan papir. Nijedna opoziciona stranka to nije potpisala, kukali su preko televizija ako se se}ate {to nismo do{li da potpi{emo. I ne}emo to da potpi{emo. Ranije uvek su se vodili pregovori me|u stranakama pa je rezultat pregovora bio izvestan sporazum, tu je naravno vlast uvek imala najve}i uticaj, ali su ~esto i zahtevi stranaka prihvatani i ugra|ivani u to. Ovog puta tekst je napravqen unapred i stranke su pozivane samo da potpi{u. Koji je to sporazum da ne u~estvujete u wegovom sastavqawu. Voditeq: Dobro mi ne predstavqamo predsedni~ke kandidate Dr [e{eq: To sam morao da vam ka`em, to je bezobrazluk svoje vrste {to je novosadskoj televiziji zabraweno da uop{te predstavqa predsedni~ke kandidate i da u~estvuje u ovoj predizbornoj kampawi, {to bi morala da uradi kao dr`avna televizija. [to se ti~e predsedni~kih nadle`nosti one su zaista veoma male, ograni~ene, nisu operativne, ne daju neku fakti~ku vlast u ruke predsedniku Republike, me|utim u nekim kriznim vremenimao ne mogu biti zna~ajne. Funkcija predsednika Republike je kontrolna funkcija. Predsednik Republike Voditeq: A vi bi da kontroli{ete \in|i}a Dr [e{eq: Ja mislim da bi to svi qudi ove zemqe, svi gra|ani da kontroli{u \in|i}a jer za wega ima najvi{e razloga da bude kontrolisan. Na `alost do sada niko nije uspevao da ga kontroli{e. Voditeq: I parlament da Dr [e{eq: Do sada niko nije uspevao da ga kontroli{e. Predsednik Re125

publike je simbolipno {ef dr`ave formalno je najvi{i funkcioner izvr{ne vlasti, ali wegova kontrola izvr{ne vlasti sastoji se u tome {to on odre|uje mandatara za sastav vlade ruke su mu ovezane odnosom snaga u parlamentu. I on ima pravo da zahteva od cele vlade i pojedinih ministara da se izjasne o odre|enim pitawima iz svoje nadle`nosti. E to je ono {to bih ja maksimalno koristio na toj funkciji. Neprekidno bih pozivao ministre i sve ti radio pred novinarima pred kamerama Da dozvolimo gospodinu vuku Obradovi}u da i on ka`e svoje razloge, ali pre toga telefoni na koje mo`ete postavqati pitawa su 021/ 26-933 i 423-691. Gospodine Obradovi}u zbog ~ega ste vi u trci Obradovi}: Iz mno{tva principijelnih razloga iako je genralno uzev, poznat stav Socijaldemokratije celokupnoj srpskoj i jugoslovenskoj javnosti. Mi mislimo da se izborima u Srbiji zapravo ni{ta bitnije ne}e promeniti. Iz bdrame u kojoj se nalazimo mo`e se iza}i samo raspisivawem prevremenih izbora na svim nivoima. Re~ je o izborima dakle na lokalnim, republi~kom nivou i oni su opredequju}i. Oni su od vitalnog zna~aja za prilike odnosno neprilike i izlazak iz wih u kojima se nalazimo. Ako je Srbija ve} toliko dugo fakti~ki bez predsednika, jer gospodin Milan Milutinovi} to nije, on je najobi~niji ~uvar predsedni~kog pe~ata. Mogao je da bude jo{ nekoliko meseci. Da se sa~ekaju nova ustavna re{ewa Voditeq: Ali ipak ste uli u trku Obradovi}: Idemo jednostavno zbog toga {to ne smemo iz we da izostanemo. Svaka partija postoji zbog izbora, izbori su svojevrsna prilika za isprobavawe sopstvene snage i spostvenih potencijala. Izboru su u krajwoj istanci na{eo {to pripada svakoj partiji. Mi smo partija koja je generalno protiv bojkota bilo kakvih izbora. To smo pokazali i 1997. godine kada smo se upustili u izbornu utakmicu iako smo nastali tek dva tri meseca pre toga. Voditeq: Gospodine [e{eq vi ste rekli pri korak ako pobedite, bi}e raspu{tawe skup{tine i va{ prvi ciq je obra~un sa mafijom. Neki ka`u ako krenete u obra~un sa mafijom prvi }ete vi zavr{iti u zatvoru. Dr [e{eq: Po{to se va{a emisija zove klin~ ili u klin~u dozvolite prvo malo kli~na izme|u gospodina Odbradovi}a i mene. Voditeq: Izvolite Dr [e{eq: Ja bih izrazio ovde neslagawe sa mi{qewem gospodina Obradovi}a da je trebalo odlo`iti ove izbore jo{ nekolko meseci dok se nova ustavna re{ewa donesu. Prvo, ovi izbori su zakazani u posledwem momentu, oni su morali da budu odr`ani u septembru mesecu jer su i prethodni bili u septembru mesecu pa su predstavqani kao neuspe{ni u javnosti pa su i{lo na jo{ jedan turnus koji je okon~an do decembra meseca. Sve {to je u posledwih {est meseci mandata aktuelnog predsednika nije prevremeno zakazivawe. [to se ti~e ustavnih promena u ovoj zemqi o ustavnim promenama govori samo vlast i partije vlasti i niko vi{e. I niko ovde ne zna da li }e uop{te biti ustavnih promena. Mo`da }e ih biti na saveznom nivou ali za{to bi ih bilo na republi~kom nivou. Stalno neko govori treba mewati ustav, a jo{ niko od funkcionera valsti ni ko{tunica, ni \in|i} ni Labus ni peti ni deseti nisu rekli {ta je to lo{e u sada{wem Ustavu Srbije i zbog ~ega bitaj Ustav trebalo mewati. Ko{tunica ka`e to je Milo{evi}ev Ustav, {ta to zna~i da li se time mo`e 126

diskvalifkovati ustav, ho}emo li sutra re}i to je Ko{tunicin Ustav pe }emo ga zbog gaziti i ne}emo ga po{tovati itd. To je besmisleno. [to se ti~e Voditeq: Ne, prvi korak va{ Dr [e{eq: Vanrednih izbora to je moj prvi korak Voditeq: I obra~un sa mafijom Dr [e{eq: Re}u }u vam obe stvari {ta }u da radim samo malo strpqewa imaomo dosta vremena na raspolagawu obe}ali ste nam i produ`etak emisije, tako Voditeq: Ako budepi tawa gledalaca na `alost zbog tehni~kih problema mi ne mo`emo Dr [e{eq: Prvi korak po polagawu zakletve raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora Voditeq: Vi to nemate prava kao predsednik Dr [e{eq: Imam pravo. Prvo, Ustav ka`e da predsednik Republike mo`e raspustiti Narodnu skup{tinu na predlog vlade, na obrazlo`en predlog vlade. Ja bih pozvao zorana \in|i}a kao predsednika vlade, jer ja sam strogi legaista i rekao mu Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna. Za{to nije legalna. Nije legalan zto {to je izba~ena cela Demokratska stranka Srbije Vojislava Ko{tunice iz parlamenta na protivustavan i protiuvzakonit na~in. A Ko{tunica je bio nisilac dosovske liste, {to je nemogu}e. Nije legalna Narodna skup{tina zato {to je kompletna Socijaldemokratija Vuka Obradovi}a izva~ena iz wenog sastva iako je Vrhovni sud dva puta presudio i sada je kona~na presuda u korist Vuka Obradovi}a kao zakonskog zastupnika te stranke. Izvr{na vlast se potpuno oglu{ila o sudsku presudu parlament ne reaguje. Nije legalna Narodna skup{tina zato {to je oteto i nekoliko poslani~kih mandata socijalisti~koj partiji, to je ova otpadni~ka grupa Branislava Ivkovi}a. Wih ve{ta~ki tamo dr`e jer su potrebni \in|i}u za izglasavawe raznih zakona. Nije legana Narodna skup{tina zato {to su tri puta mewali poslovnik uvek sve restrektivnije odredbe unosili, ka`wavaju nov~ano poslanike bez razloga ih izbacuju sa sednica, spre~avaju rad, ukinuli su ~ak i kovrum u radu skup{tine Voditeq: Pa postoje neka pravila pona{awa Dr [e{eq: Postoje pravila pona{awa koja uvek vlast ovde kr{i, samo vlast. I ako je bilo incidentnih situacija uvek je skup{tinska ve}ina to izazvala i predsednik skup{tine, bilo Mar{i}anin bilo Nata{a Mi}i}i Voditeq: I kada se vodom poliva predsednica skup{tine Dr [e{eq: Da i kada se vodom poliva jer treba se opere, predsednica skup{tine je polivana vodom samo kada je sazrela za kupawe bila. Kada je nepodno{qiva bila i morala da bude okupana. Dr [e{eq: Daqe, dono{eni su protivustavni zakoni, ~ak poreski zakoni sa retroaktivnom va`no{}u Voditeq: Gospodine [e{eq ipak ovaj Dr [e{eq: I godinu i po dana nismo Voditeq: To }ete vi obja{wavati ako budete predsednik Republike predsedniku, ovaj, premijeru Dr [e{eq: Mora da se sve objasni premijeru, pa vi ste me to pitali. Godinu i po dana nismo imali Ustavni sud, ja bih rekao \in|i}u da ta skup{tina ni127

je legalna i obrazlo`io. Nije ni legitimna. Prvo zato {to odnos snaga u skup{tini ne odgovara sada{wem odnosu snaga, jer ako sam jap obedio na predsedni~kim izborima taj odnos snaga je bitno promewen u odnosu na 2000. godinu. Ali ne odgovara ni odnosu snaga iz 2000. godine jer neke stranke koje su u`ivale poverewe naroda 2000. godine su potpuno izba~ene iz parlamenta Voditeq: [to ste vi pristali onda kada ste pobedili da ne budete predsednik Dr [e{eq: Ja nikada nisam pristao da ne budem predsednik Voditeq: Pa pobedili ste Dr [e{eq: Ja sam pobedio i 16 specijalnih izdawa “Velike Srbije” smo objavili gde smo dokazali tu pobedu odnosno falsifikovawe izbornih rezultata obra~ali se Vrhovnom sudu, ustavnom sudu itd. Do{ao je Gelbard u Beograd i rekao protiv [e{eqa su sva sredstva dozvoqena Voditeq: Zna~i vi uvodite vanredno stawe u Srbiju ako budete predsednik Dr [e{eq: Malo je to suptilnija stvar. Dakle, ja to \in|i}u sve tako stavqam pred wega i ka`em da zahtevam da vlada podnese predlog za raspu{tawe Narodne skup{tine. O~ekujem da on nije toliko glup ~ovek da zna da to mo`e biti grawe s vatrom, da je to vrlo stvar i da je najboqe da postupi onako kako mu sugeri{em. Ako ne pristane obra~am se Ustavnom sudu i tra`im taksativno po svakoj od ovih ta~aka da se izjasni da li je Narodna skup{tina legalna i legitimna. Ustavni sud mora da se izjasni da je zaista nelegalna i nelegitimna po{to su argumenti toliko jaki. Onda predsednik ima na raspolagawu, vi pomenuste vanredno stawe, vanredno stawe ima kao op{ti pojam, ima tri mogu}e varijante, jedno je obi~no vanredno stawe, drugo je stawe neposredne ratne opasnosti i tre}e je zaista ratno stawe. Vanredno stawe predsednik mo`e proglasiti na delu teritorije ili celoj teritoriji na predlog vlade ono obi~no vanredno stawe. Drugi oblik vanrednog stawa, stawe neposredne ratne opasnosti predsednik mo`e proglasiti mimo vlade, kada parlament ne mo`e da se sastane. Kod nas parlament sigurno ne mo`e da se sastane. Ja bih to stawe proglasio, formalno raspustio Narodnu skup{tinu i zakazao vanredne izbore. Voditeq: I je li bi zatvori bili puni Dr [e{eq: Ne, to stawe mo`e trajati pet minuta jer progla{ewe tog stawa je pravni akt, a ne ~in hap{ewa. A {to se ti~e zatvora predsednik Republike ima po zakonu odre|ene ingerencije koje se ti~u policije predsednik Republike unapre|uje u ~in potporu~nika akademce koji diplomiraju na policijskoj akademiji i predsednik Republike rasporeu|uje visoke oficire policije na generalske polo`aje i unapre|uje u ~in generala. S te funkcije predsednik Republike izborom kadrova mo`e uticati na uspe{niju borbu protiv kriminala. Ja bih sklonio sa generalskih polo`aja sve generale za koje imam dokaz da su ume{ani u mafija{ke poslove. Unapredio sposobne majore i pukovnike u generalske ~inove koji nisu ogrezli u kriminalu i postavio ih na te poslove. Ja sam se do sada mnogo eksponirao u toj borbi protiv kriminala i vi vidite vlast je u po~etku reagovala `ustro, ~ak su pretili tu`bama, krivi~nim prijavama, pa podnosili pa se pokajali {to su podneli, sada to sve stoji blokirano. Za svaku tu optu`bu imam kriminal ima i za va{u Voditeq: Imate kriminal Dr [e{eq: Imam dokaze za kriminal a i za va{u emisiju imam ne{to eks128

kluzivno. Ako nemate ni{ta protiv Voditeq: Izvolite Dr [e{eq: Vi ste ~uli za ovu eksploziju u kara`or`evoj ulici u beogradu, raznesena je poslasti~arnica. Ona je ve} drugi put minirana i razru{ena eksplozijom. Znate li ko je to uradio. To je uradio poznati kriminalac i mafija{ svetskog ranga Du{an Zabunovi}. On je dao nalog da se baci bomba po drugi put u tu poslasti~arnicu samo zato {to vlasnik ne `eli da mu proda poslasti~arnicu, otkupio je ina~e celu zgradu, sve stanove i lokale, odmah do wegove palate MPS koju je tako|e sazidao prethodnim ucenama, pretawa, batinama najuriv{i stanare, a sada bi da podigne i novu poslovnu zgradu koji bi prodao i zaradio kako sam po firmi pri~a nekoliko miliona evra. Ucewuje vlasnika poslasti~arnice da mu za 20.000 maraka svega proda poslasti~arnicu ili preti da }e ga najuriti drugim metodama. Policija je tu nemo}na Voditeq: Taj papir je dokaz Dr [e{eq: Sada }u vam dati dokaz, ovo }e vam najdu`e trajati u ovoj emisiji posle }e sve biti kra}e Voditeq: Mislim zbog gospodina Vuka Obradovi}a Dr [e{eq: Ja mislim da }e wemu to biti interesantno, policija je nemo}na iako sve zna jer uvek ima alibi kao {to je ju~e bio u Gr~koj na odmoru, na svojoj pet miliona vrednoj jafti dok su bombu bacili qudi @eqka Maksimovi}a Make. Poznajemo ga kao ubicu generala Bo{ka Buhe tog @eqka Maksimovi}a Maku. Zabunovi} je i daqe jedan od glavnih {vercera cigareta na Balkanu {to je bio i ranije. Zatim, to je ~ovek kod koga je policija porna{la falsifikovani viski Balantajn ako se se}ate u Sru~inu, u poslovima Voditeq: Taj ~ovek ima veze sa carinom Dr [e{eq: Upao je 2000. godine na ~elu naoru`ane bande kapetana dragana u saveznu upravu carina, pokupio svu potrebnu dokumentaciju jer je tamo bilo mnogo dokaza o wegovim kriminalnim aktivnostima, i izvesno vreme upravqao carinom. Dok pod pritiskom opozicije \in|i} nije bio prisiqen Voditeq: Je li to policijcki neki materijal Dr [e{eq: Sada }ete dobiti ne{to policijsko u ruke }ete dobiti. Ovo vam ~itam ovo je samo uvod, a ima krivi~na prijava koju je potpisao kapetan policijski Milan Pongradac tako sve je dokumentovano ni{ta se ne sekirajte. Ja bih ve} odavno bio u zatvoru da ja nemam dokumente za sve ovo {to govorim. Dakle, on je s tim viskijem poslovao sa Qubi{om Buhom ^umetom i Dragoqubom Markovi}em vlasnikom Krmivoprodukta vo|ama sur~inske mafije a ovaj iz Krmivoprodukta je i kum zorana \in|i}a Voditeq: Gospodine [e{eq te{ke optu`be zakon Dr [e{eq: Je li vi znate da je na|en taj viski, {tampa je pisala pre vi{e meseci Voditeq: Pisla. [tampa je sva{ta pisla Dr [e{eq: I nikakvog postupka nema, zaplewen viski, prikazan, i sve stalo. Ogromne koli~ine falsifikovanog viskija marke balantajn. To je {to se ti~e samog Zabunovi}a. Ovo je krivi~na prijava koju je podneo policijski kapetan Milan Pongradac, ona je na tri strane plus ova prva strana gde su ovi zvani~ni podaci mo`ete da se uverite Voditeq: Kameri 129

Dr [e{eq: Kamarema da poka`emo, Voditeq: Zna~i to je to Dr [e{eq: To je ta krivi~na prijava i {ta ka`e sada u krivi~noj prijavi policijski kapetan Milan Pongradac ka`e postoji osnovana sumwa da je osumwi~eni Zabunovi} Du{imir, pravo ime mu je Du{imir zovu ga Du{an, sa generalijama kao u prijavama izvr{io krivi~no delo iznude na {tetu Mihajlovski Arsena iz Beograda ovo je kada je prvi put ba~ena bomba dana 30. 03. 2002. godine oko 22 i 30 ~asova, razvalio, polio zapaqivom te~no{}u Voditeq: Gospodine [e{eq imamo tu ekskluzivu da ne bi zapostavili ipak ste ravnopravni i vi i gospodin Vuk Obradovi} pa ja postavqam pitawe gospodinu Obradovi}u koji bi bio va{ prvi korak ako budete izabrani za one koji ipak gledaju nas a ne utakmicu Jugoslavija [panija, na `alost lo{a vest po~etkom druge ~etvrtine [panci vode 29:14. nadamo se da }e kasnije biti mnogo boqe za na{u reprezentaciju. Gospodine Obradovi}u va{ prvi korak Obradovi}: Ne znam koliko je ta vest ekskluzivna, ja sam ~uo za wu jo{ pre dva sata i ~ini mi se da su je neki mediji ve} objavili. Ali, ~ini mi se gospodine [e{eq da ste na neki na~in sami sebe no}as demantovali. Veoma ste insistirali na tome da bi ste kao prvi korak koji biste u~inili u svojstvu predsednika Republike u~inili sve da do|e do prevremenih parlamentarnih izbora. To i ja mislim. I ja mislim da je to centralno u ovom trenutku za Srbiju i wene gra|ane. Mi u Srbiji zapravo imamo svojevrstan krah parlamentarizma, svojevrstan krah parlamentarne demokratije, Srbijom danas vlada gospodin Zoran \in|i} sa jednom grupom qudi koja ga okru`uje. Na delu je jedan klasi~ni politi~ko monopol koji nas pre ili kasnije mo`e da odvede u diktaturu ili u anarhiju, potpuno bezakowe iz koga opet mogu da se izrode samo u`asne stvari. Ja sam dakle govore}i malo~as insistirao upravo na toj ~iwenici. Ovi izbori, rpedsedni~ki ma koliko bili zna~ajni i va`ni su{tinski ne}e doneti preko potrebne promene Srbiji. Bez zadirawa u celinu dru{tvenoga bi}a bez promene aktuelne vlasti u svim wenim segmentima i na svim nivoima, spasa Srbiji jednostavno nema. I pri tom bih podsetio da je i Demokratska opozicija sama svojevremeno svesna ~iwenice da ono {to se dogodilo 2000. godine i nisu bili nekakvi izbori, to je bila pre svega neka vrsta referenduma nako me se narod izja{wavao za ili protiv Milo{evi}a, za ili protiv onakve Srbije kakvu smo imali, da }e se za 18 meseci u Srbiji raspisati prevremeni izbori na svim nivoima. Ja doista postavqam pitawe {ta je to {to aktuelnu vlast odvra~a od ispuwewa tog obe}awa. [ta je to ako ni{ta drugo ve} svest da nisu uradili mnogo toga dobrog za ovaj narod i za ovu zemqu u minulih godinu ipo dve dana, da je narod wima nezadovoqan, da im je rejting iz dana u dan sve mawi i da }e sasvim sigurno u toj utakmici koja predstoji biti gubitnici. Voditeq: Gospodine Obradovi}u vi ste bili da tako uslovno ka`em idealan vojnik. Zavr{ili ste da ka`em sa desetkama sve {kole koje ste imali, da li bi smetalo dr`avi Srbiji ako biu na wenom ~elu bio citiram vas civil falsifikat. Vi ste jednom za sebe rekli da ste vi ro|eni vojnik i rekli ste ja sam civil falsifikat. Toliko dugo ste ve} iz vojske, da li vi{e niste civil falsifikat. Obradovi}: Nisam ro|eni vojnik ja sam postao vojnik sticajem okolnosti, oti{ao sam u vojnu akademiju u 17 godini, tada sam zavr{io gimnaziju, po{ao 130

sam u {kolu u petoj godini ina~e, predstavqalo je to svojevrsno begstvo iz sirotiwe u kojoj sam `iveo, proveo sam u vojski 28 godina. Gro svoje vojni~ke karijere proveo sam na politi~kim du`nostima izuzivaju}i prvih pet godina svojih vojnikovawa, ja sam sve vreme u politici politika je moj `ivot, moj zanat rekao bih moja sudbina. I nisam slu~ajno u woj. Voditeq: Gospodine [e{eq Dr [e{eq: Da nastavim ovo svoje po{to ste ve} pauzu napravili Voditeq: Da, zbog gospodina Dr [e{eq: Pa naravno ja to razumem. Vidite, ovo su dokazi iz aprila meseca da je Du{an Zabunovi} odnosno Du{imir izazvao po`ar u poslasti~arnici ~iji je vlasnik Arsen Mihajlovski. Ovde ima ~itav niz detaqa {ta je sve radio Du{an Zabunovi} i ovom Aresnu Mihajlovskom i Draganu Gavranovi}u u septembru 2000. godine pretio im ukoliko ne prihvate iseqewe, u oktobru 2000 dolazi do eksplozije, paqevine u jednom raseqenom stanu u wihovom zgradi. 27. oktobra 2000. godine nezakonito skida krov iznad wegovog stana a vra}awe nala`e Voditeq: A kakve to veze ima sa va{om predsedni~kom kandidaturom Dr [e{eq: Ima, ho}u da vam doka`em na ovaj na~in da se veoma detaqno bavim kriminalom i mafijom u posledwih godini, dogidnu i po dana, temeqito Voditeq: Vi ste bavite Dr [e{eq: Ja se bavim Voditeq: Vi znate ko je ubica generala Buhe Dr [e{eq: Da ja znam tio i ni{ta policija ~uti. Ja sam izneo u javnost, objavile sve novine Voditeq: I ni{ta, vi ste rekli da znate ko je ubio Arkana Dr [e{eq: I to znam. I ja sam ih prozivao i kako sam koga prozvao tako su ga ubijali. Posledweg su ubili Skoleta Uskokovi}a, Andriju Dra{kovi}a nisu ubili nego je oti{ao u zatvor Voditeq: A je li to zna~i, Vi ko crni gavran Dr [e{eq: Nisam ja ko crni gavran, ja na`alost radim onaj posao koji ne radi policija ili koji ne rade sudovi. Ovde je ~astan ~ovek policajac uradio ovaj posao Voditeq: A kako vi niste zavr{ili ovaj Dr [e{eq: Ovo je ~astan ~ovek policajac uradio posao, podneo je krivi~nu prijavu Voditeq: Vi ste {est puta bili u zatvoru uvek politi~ki Dr [e{eq: Me|utim, da uvek politi~ki, me|utim {ta se de{ava daqe. Okru`ni javni tu`ilac u Beogradu Rade Terzi} direktno je povezan sa mafijom. Mafija{. I on spre~ava krivi~no gowewe drugih mafija{a, on je wihova ekspozitura u jednom veoma va`nom dr`avnom organu. I dok to sve nera{~istite u sustemu vlasti nemogu}e je obra~unati se sa mafijom Voditeq: A vi bi to ra{~istili ako budete izabrani za predsednika Dr [e{eq: Ja bih otpo~eo ozbiqno institucijama sistema borbu protiv te mafije, ja sada to radim kao opozicionar. Mo`ete odmah pitati za{to Voditeq: Za{to niste radili kada ste bili vlast Dr [e{eq: Znao sam ja da }ete to pitati, isto sam to radio i kada sam bio 131

u vlasti nije mi bila nadle`nost u vladi Srbije jer sam vodio resor privrede i finansija, me|utim kad god bih saznao za neku od ovakvih afera ja sam iznosio u javnost. Ta vlada je raspisala poternicu za Stankom Suboti}em zvanim Cane @abac zbog sumwe za ubistvo policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye, dva meseca po mom ulasku u vladu policija je izvr{uila raciju u Sur~inu, pohapsila sur~inske mafija{e, privela ih ali neko iz policije ih je prethodno upozorio pa nije na|eno ono {to je tra`eno a to je droga i ukradeni automobil. Dakle ta sprega mafije s policijom je bila veoma intenzivna sa visokim policijskim funkcionerima, mada ima mnogo policajaca koji ~asni radi svoj posao Voditeq: Vi mislite da vi to mo`ete da re{ite, to je pustilo svoje korene mnogo Dr [e{eq: To je pustilo korene, ali postoji ji neki drugi ~ovek u ovoj zemqi koji je u stawu da se obra~una sa mafijom osim mene Voditeq: Izuzve Vojislava [e{eqa Dr [e{eq: Da. Postoji li jo{ neki znate li ga, Voditeq: A jeste li vi Eliot Nes srpski Dr [e{eq: Nisam ja Eliot Nes nego ka`ite ime ako postoji taj drugi ~ovek koji je u stawu da se obra~una sa mafijom. Voditeq: Ne znam mo`da bi mogao va{ neki {ef koji vam je dao podr{ku kao predsednik komisije one Dr [e{eq: [ta se tu tra`i, evo poku{ao je gospodin Obradovi} ja verujem da je iskreno poku{ao videliste {ta su mu montirali sve. Montirali mu seksualnu aferu u vladi Srbije, montirana potpuno. [ta se posle desilo umesto da se bori Vuk Obradovi} zapawen stao, verovatno nije mogao nisawati da }e mu se tako ne{to desiti to {to su mu montirali. Ali imao je priliku u skup{tini da uzvrati napad umesto da se brani. Voditeq: Dozvolite da gospodin Vuk Obradovi} govori to, gospodine Obradovi}u Dr [e{eq: Evo bilo bi interesantno, da mu postavim direktnije pitawe za{to niste tada ve} po~eli da raskrinkavate sve to zbog ~ega su vam namestili aferu, kao da ste se nadali ne}e vaqda i}i do kraja ili mo`da }e odustati itako. Takav mi je utisak bio. Na toj sednici se zapreavo niste ni branili a imali ste mnogo podataka u rukama, je li istina Obradovi}: Immmm Voditeq: Da li je odgovor samo to Dr [e{eq: Evo direktnio pitawe Obradovi}: Imam ih jo{ uvek, da. Dr [e{eq: Progovorite onda Obradovi}: Srbija je jo{ u vreme Slobodana Milo{evi}a bila do kraja kriminalizovano dru{tvo. Ona je to i danas. Ja sam i pre nego {to je demokratska opozicija Srbije ostvarila te promene koje je ostvarila Voditeq: I vi ste u~estviovali u tim promenama Obradovi}: Sre}an sam {to su 5. oktobarska de{avawa protekla onako kako su protekla, bez ijedne prolivene krvi, sre}an sam Voditeq: I da li ste sre}ni zato {to gospodin [e{eq vi{e nije na vlasti Obradovi}: [to je re`im Slobodana Milo{evi}a slomqen. Ali nisam sre132

}an zbog onoga {to se de{avalo nakon 5. oktobarskih de{avawa. Dr [e{eq: Ovo je interesantno pitawe, da li ste sre}ni {to ja nisam na vlasti Obradovi}: Ja mislim da se u ovom trenutku Dr [e{eq: Ne}e da odgovori Obradovi}: U Srbiji doga|a ne{to na {ta sam ja svojevremeno u vi{e navrata upozoravao. Da se staroj mafiji zapravo pridodaje i nova mafija. I da ta spregaa u tom pogledu sam sa gospodinom [e{eqem potpuno saglasan, izme|u vlasti nosilaca odgovornosti za javne poslove i kriminala mafije jo{ uvek odr`ava i to vrlo intenzivno. I to je ne{to {to neisti~emo samo mi, mi smo sada na ovaj ili onaj na~in s opozicionim stavom prema aktivnoj vlasti, to priznaju i oni to priznaje i ministar policije. Pa molim vas lepo kako druga~ije okarakterisati zemqu u kojoj je mogu}e da bude ubijen na jednom javnom mestu malte ne u sredi{tu grada jedan policijski general, a da se jo{ uvek pri tom ni{ta o tome ne zna, Voditeq: Gospodine Obradovi}u samo da vas podsetim i general Stoj~i} je ubijen u restoranu u Beogradu to je bioo pre ove vlasti pa je bilo ubistava mnogo u vreme dok je gospodin [e{eq bio na vlasti isto tako nisu re{avana kao ni ova Obradovi}: Ho}u da ka`em Dr [e{eq: Kojen ije re{eno Voditeq: Pa eto generala Stoj~i}a nije re{eno Dr [e{eq: Kako nije re{eno Voditeq: Nije re{eno Kundakovo ubistvo, nije Dr [e{eq: I to je re{eno Voditeq: Kako re{eno Dr [e{eq: Nenad \or|evi} je organiozovao ubistvo Kundakovo Voditeq: Dozvolimo samo gospodinu Obradovi}u Obradovi}: Ho}u da vam ka`em da se u tom pogledu u Srbiji ni{ta bitnije nije promenilo naprotiv Voditeq: Mo`da nije moglo Obradovi}: Naprotiv mislim da su neke stvari i pridodate i da se Srbija nalazi u `estokoj jednom kriminogenoj zoni. Bitka protiv kriminala, protiv korupcije, protiv mafije nadam se da u tom pogledu delim mi{qewe sa gospodinom [e{eqem, ne mo`e da se dobije preko no}i i u najdemokratskijim Voditeq: A je li mo`ete vi koji ste 5. oktobra bili na potpuno suprotnim stranama danas da budete Obradovi}: Znate mnoge stvari sa 5. oktobrom jo{ uvek nisu jasne. Ja sam pre nekoliko dana saznao za neke stvari na primer koje su se de{avale 3., 4. oktobra, bile su mi do ju~e, prekuj~e gotovo nepoznate. Voditeq: Da li mo`ete da ekskluzivno gledaocima televizije Obradovi}: Nisam sklon da govorim o stvarima koje tek na~ujem, Voditeq: A to su ipak Obradovi}: I bez krajwe ozbiqnih dokaza. Ja sam i u skup{tini Srbije kada se odlu~ivalo o mojoj sudbini vrlo jasno i glasno ~ini mi se ukazao na neke stvari. Ja sam u vladi bio odgovoran za borbu protiv korupcije i kriminala i moram vam priznati da sam krajwe odgovorno sa najpo{tenijim mogu}im name133

rama u{ao u ~itav taj poduhvat svestan da cela pri~a mo`da samnom na ~elu ne}e biti ispri~ana. Ba{ zato {to sam vodio taj resor bio sam i na ~elu komisije koja je bila odgovorna da ispita najve}e zloupotrebe u finansijskom i privrednom poslovawu u minulih 12 godina. Sve {to sam saznao u ta dva meseca koliko sam se nalazio na ~elu te komisije, ja sam u sintetizovanoj fori saop{tio u posebnom izve{taju Vladi Republike Srbije sa `eqom da se taj izve{taj odmah u~ini dostupnim celokupnoj javnosti. Neko je u vladi Republike Srbije siguran sam u to ne bez posebnog razloga na taj izve{taj koji su ina~e potpisali svi ~lanovi komisije me|u kojima je bilo i osam ministara, ukqu~uju}i i ministra unutra{wih poslova stavio {tambiq dr`avna tajna. Ja sam taj {ambiq ugledao tek onoga trenutka kada je po~ela sednica vlade na kojoj je izve{taj trebalo da bude razmatran. Pisao sam o ~emu se ovde radi qudi, ko je ovo stavio, i dan danas se tobo`e ne zna ko je to uradio. Taj izve{taj je na 12 stranica, treba ga samo pa`qivo pro~itati u me|uvremenu je ugledao svetslost dana. I vide}ete kakvi su sve tamo podaci objavqeni i saop{teni. Deakle, nisam ni jedan jedini trenutak }utao o onome {to sam znao. Ne}u }utati ni u budu}e, ali ja sam tek bio zapo~eo jedan posao. Recimo, pitawe primarne emisije, sa kojom su se de{avale stravi~ne stvari. Nije bilo isterano do kraja 1992, 1993, 1994, kada je ona bila najintenzivnija nije jo{ uvek bila obra|ena. Radilo se o kamionima materijala koje je trebalo ru~no obraditi za te godine. Ali sam posve siguran u jedno da je samo po toj osnovi, po osnovi zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu u republi~koj kasi Srbije moglo da se na|e najmawe milijardu maraka. Bi}u Slobodan da izgovorim i cifru od dve milijarde maraka, sliso se do sada tek oko 105 miliona. U me|uvremenu smo slu{ali pri~e o tome kako slabi politi~a voqa za sprovo|ewem tog zakona, o selektivnoj primeni toga zakona da bismo stigli evo i do pri~e da }e se uskoro prestati sa wegovom primenom. Nekome je dakle u aktuelnoj vlasti stalo do toga da oni qudi koji su stekli kriminalnim radwama ili koriste}i kako bi to moji Topli~ani kazali tzv. Rupe u zakonu, pomogne da ih sakrije, da na najdirektniji mogu}i na~in izneveri o~ekivawe naroda, a narod je o~ekivao da se deo tako otu|enog dru{tvenog bogatstva sticanog decenijama i generacijama vrati i iskoristi za re{avawe najurgentnijih socijalnih problema, za o`ivqavawe proizvodwe, za otvarawe novih radnih mesta, za izlazak Srbije iz totalnog siroma{tva i bede u kojoj se nalazi. Dakle, Voditeq: Dakle, niste ~utali Obradovi}: U pogledcu te generalne ocene potpuno sam saglasan sa gospodinom [e{eqem Srbija je `estoko kriminalizovana. Krimilan je za{ao u sve pore dru{tvenog `ivota Voditeq: A ~ini mi se da je kriminal za{ao u sve pore dru{tvenog `ivota ove dr`ave mnogo ranije a ne od 5. oktobra nego daleko, daleko ranije Obradovi}: Nije to najbitnije Voditeq: Ovo je emisija klin~, dakle nije predstavqawe predsedni~kih kandidata za predsednika Republike Srbije a zbog tehni~kih problema koje imamo u re`iji, ponavqam, brojevi telefona nako je mo`ete da postavqate pitawa jesu 021/26-933 i 423-691. Gospodine [e{eq da li vama poma`e ili odma`e poruka iz Haga Dr [e{eq: Poruka Slobodana Milo{evi}a mi mnogo poma`e s obzirom 134

da je Slobodan Milo{evi} povratio u ogromnoj meri svoju nekada{wu popularnost, stekao novu uspe{nom odbranom pred ha{kim tribunalom, i uspe{nim raskrinkavawem svoj la`nih optu`bi, la`nih svedo~ewa, la`nih dokaza na kraju razgolitiv{i da se tamo ne sudi wemu kao pojedincu nego se sudi Srbiji i celom srpskom narodu. I ta mi je podr{ka zbog toga drgaocena. Da se vratimo na ovo pitawe mafije. Gospodin Obradovi} je rekao da postoji stara i nova mafija. Ja se tu ne bih slo`io, ja mislim da je to jedna mafija. Ta mafija je po~ela da se stvara jo{ negde 80-tih godina. Ako se se}ate Marko Nicovi} visoki policijski funkcioner u gradskom SUP-u izba~en je iz policije zbog afera sa prodajom, preprodajom droge koju policija zapleni od narko dilera, kriminalaca. Voditeq: Ali u Beogradu se najmirnije `ivelo upravo i bio je najsigurniji grad u vreme gospodina Marka Nicovi}a Dr [e{eq: Nije bilo uli~nih incidenataa {to se toga ti~e, ali tada je po~elo mafija{ko delovawe. Nemojte da branite Marka Nicovi}a Dr [e{eq: Ne branim nego to je ~iwenica je jer sam tada `iveo u Beogradu i znam Dr [e{eq: Jer sada ima novu aferu u koju je on ume{an, najnoviju sa Filipom Cepterom vr{i pritisak da za bagatelu otkupe Frikom. Jednu veoma va`nu fabriku. Ta ucewivawa i pritisci da se sve profitabilne fabrike za bagatelu otkupe, danas su na delu u celoj Srbiji. Ovaj Dragoqub Markovi} iz Sur~ina ve} je za 800.000 maraka kupio Vojvodina produkt firmu iz In|ije koja vredi 20 miliona maraka, gde zaposleni imaju ogromne plate danas po 50. 000 dinara. Zatim, Mitros iz Srema samo {to nije kupio, a vidite {ta su uradili Krneksu iz Vrbaca ve{ta~ki su montirali uz pomo} vlade Srbije Voditeq: Je li vi imate dokaze da je ve{ta~ki za Karneks Dr [e{eq: Sve imam, jer je vojno medicinska akademija utvrdila da u Karneksovim pa{tetama nema bakterija koje izazuvaju botulizam. To je sada dokazano. Pre nego {to je stigao taj izve{taj ja sam imao podatke da su to ve{ta~ki montirali i izjavio sam to na televiziji Ba~ka Palanka pre nekih 20, 30 dana Voditeq: Vi ste negde rekli da jedete tu pa{tetu Dr [e{eq: Jedam, i moja deca jedu tu pa{tetu i izvanredna je. Ali `ele da im uni{te prodaju da im uni{te proizvodwu, da ih obezvrede i za bagatalu da ih kupe. To je su{tina i sve su to qudi vezani za Zorana \in|i}a. Sve su to wegovu qudi. Ja znam da vas te stvari preznojavaju i da be`ite na druge teme Voditeq: Ne ne preznojavam se Dr [e{eq: Nije to jednostavno mogu vam sutra ukinuti televiziju zbog toga. Nisam ja pristalica ovih na~elnih rasprava, znate. Te na~elkne rasprave ne mogu dovesto do krajwih korisnih rezultata. Ovcde se mafija mora ga|ati u ~elo argumentovano, direktni izvr{ioci odre|enih mafija{kih poslova i wihova sprega sa nosiocima vlasti. Voditeq: Kako mislite iz opozicije da ga|ate kada je niste ga|ali dok ste bili vlast Dr [e{eq: Ga|ao sam i dok sam bio na vlasti. Ta mafija se posle razvijala u okriqu Jovice Stani{i}a. Bio je rat, sankcije, policija se ukqu~ila u neke, ne sva policija neki kqu~ni qudi u ilegalne poslove, nabavke nafte, pa u 135

poslove sa cigaretama, nekada su to pravdali da je to za dr`avne poslove, kao {to je Kertes davao izvesnu koli~inu novca za nabvaku izvesne opreme, pa se ne{to od toga nabavqalo iz Izraela, ne{to iz zapadne Evrope ~ak iz Amerike neke od tih stvari, neke od tih stvari su naru~ivane, ra|eno preko posredni~kih firmi. Sve te posredni~ke firme opet su ulazile u kriminal. Ima onaj Perica kako se zove Perovi} ili tako, onda firma Intercom Voditeq: A {ta je sa va{im Dr [e{eq: Firma Target Voditeq: A va{ plac u Batajnici jeste li to re{ili Dr [e{eq: [to se ti~e mog placa u Batajnici wega sam kupio jo{ 1989. godine, kupio sam ku}u na tom placu pa sam dokupio tri ara od kom{ija i proveo to preko op{tine. I to {to je bilo optu`bi sve su izmi{qotine ~iste, to zna i gospodin Vuk Obradovi} kako je to u vladi montirano. Da su meni na{li i najmawu kriminalnu radwu ja bih odavno bio iza brave. Meni ne mogu da na|u nikakav kriminal, nikakav mafija{ki posao, nikakvo krivi~no delo to je wihova muka. Mene mogu da gone za verbalni delikt. Me|utim kada do|e su|ewe ja raskrinkam svu pozadinu te optu`be ili tu`be, i onda se pokaju {to su uop{te podnosili krivi~nu prijavu ili podnosili tu`bu. To je {to se toga ti~e. Da se vratimo na ovo {to je ovde najva`nije Niste mi odgovorili Voditeq: A {ta je po vama najva`nije Dr [e{eq: Najva`nije je suzbiti mafiju, suzbiti krupan kriminal. Najva`nije {to je vezano za predsedni~ku funkciju, mo`ete slu{ati Labusa na svim televizijama danima kako obe}ava punu zaposlenost, velike plate, velike penzije, sve su to gluposti to nema nikakve veze sa predsedni~kom funkcijom Voditeq: Gospodine [e{eq to upravo ho}u da vas pitam Dr [e{eq: To nema veze sa predsedni~kom funkcijom predsednik nema mogu}nosti da se me{a u ekonomiju. Predsednik nema mogu}nosti da se me{a u socijalnu politiku. Predsednik nema mogu}nosti da se me{a u zdravstvo. Predsednik nema mogu}nosti Voditeq: A i vi ste obe}avali i velike plate Dr [e{eq: Kao predsednik Voditeq: Ne vi ste obe}avali velike plate Dr [e{eq: Kada sam obe}avao velike plate Voditeq: Na svim izborima Dr [e{eq: Velike plate obe}avao to iz mojih usta u `ivotu niste ~uli. Za razliku od drugih politi~ara ja sve svoje javne nastupe sa~uvam i objavqujem u svojim kwigama, i ne stidim se ni danas ni jednog javnog nastupa. I intervjue i duele televizijske i govore skup{tinske, i govore na mitinzima itd. Politika oslawawa na sopstvene snage jedina nas mo`e izvesti iz ekonomske krize i socijalne bede, ali ako ne slomimo mafiju nikada ne}emo iza}i iz ekonomske krize. Za{to. Zato {to je mafija kao hidra sa ogromnim brojem pipaka, koji se neprekidno iznova razvijaju i {ire. Kada mafija ostvari jedan ekstraprofit ona se ne zadovoqava odmah tra`i deset na~ina da to udesetostru~i. To je problem sa mafijom. Taj problem su imali Italijani, imali su Amerikanci, znamo kako je to sve re{avano. Kod nas je ovde problem {to je vlast potpuno u mafija{kim rukama Voditeq: Da li to zna~i ako vi ne do|ete na vlast govoto mafija opstaje 136

ovde zauvek Dr [e{eq: Ja sam vam malopre postavio kontrapitawe retorsko, vidite li vi jo{ nekoga u Srbiji osim mene ko je u stawu da se obra~una sa mafijom Voditeq: Ja naprimer Dr [e{eq: Ko ima hrabrosti otvoreno da u|e u sukob sa mafijom Voditeq: Ja li~no mislim da se aktuelna vlast obra~unava sa mafijom koliiko mo`e Dr [e{eq: S kojom mafijom Voditeq: Sa mafijom u Srbiji ako mafija u Srbiji postoji, ja nema dokaza Dr [e{eq: Vi nemate nikakvih dokaza a mislite da se obra~unava. S kim se obra~unava sa vetrewa~ama. Sama sa sobom. Sa crtanim filmovima, sa ~ime se obra~unava. Dajte da prvo identifikujemo Voditeq: Ja li~no mislim da se danas malo mirnije `ivi u Srbiji nego u vreme dok ste vi bili u vlasti u koaliciji sa SPS-om i sa JUL-om. Dr [e{eq: Nije ta~no. Nije ta~no da se mirnije `ivi u Srbiji Voditeq: Kako nije ta~nio, plate su ve}e realna kupovna moi} Dr [e{eq: Plate nisu ve}e, za va{u platu mo`ete da kupite mnogo mawe nego {to ste mogli 2000. godine Voditeq: Realna kupovna mo} je porasla Dr [e{eq: Realna kupovna mo} vam je opala. Voditeq: Nije na `alost Dr [e{eq: Opala vam je ono {to ste mogli da kupite za 100 maraka 2000. godine danas ne mo`ete da kupite ni za 400 maraka. Sada je struja skupqa {est puta, je li vam plata ve}a {est puta Voditeq: Penzije idu redovno, gospodine [e{eq realna je ~iwenica, da se ispla~uju redovno Dr [e{eq: Pa nije istina nemojte kako izmi{qate to Voditeq: Jeste, ne znam penzije Dr [e{eq: Kada sam u{ao u vladu Srbije zatekao sam ka{wewe od tri meseca kada je re~ o penzijama, dosetio sam se kako da se to nadoknadi bonovima za struju, imali smo najjeftiniju struju. Nadokna|ene su te tri oenzije. Voditeq: Dva puta mese~no sti`e penzija Dr [e{eq: Nemojte to da pri~ate to ne oneozbiqno Voditeq: Ne to je jako ozbiqnoi Dr [e{eq: Ponovo penzije kasne skoro tri meseca, je li istina, ponovo skorio tri meseca Voditeq: Mese~no dva puta penzije uredno sti`u Dr [e{eq: Kako uredno sti`u kada kasne tri meseca Voditeq: Samo na `alost jedno kratko Dr [e{eq: Jeste li nekad sreli penzionera pitajte ga koliko mu kasne penzije i koju je penziju posledwi put primio. Voditeq: Za one koji su se ipak opredelili za nas samo jo{ jedno opet neougodno obave{tewe u ovom trenutku reprezentacija [panije ~ak wsa 44 : 29 vodi protiv reprezentacije Jugoslavije ali se nadam do kraja klin~a da }e biti nekih lepih vesti iz Indijanopolisa. Izvolite. Dr [e{eq: Niste u pravu {to ka`ete da vam je ve}a kupovna mo} jer je pod 137

dosovskom vla{}u ~ak i nema~ka marka devalvirala. Voditeq: Nema~ke marke vi{e nema gospodine [e{eq Dr [e{eq: Ja govorim o nema~koj marki kao merliu vrednosti a ne kao banknoti. Banknota me ne interesuje. Ako je nema~ka marka merilo vrednosti onda mo`e i narednih 100 godina u tom smislu da se koristi kolokvijalno. Ono {to ste mogli da kupite za 100 maraka 2000. godine danas vam je potrebno 400 maraka. [est puta je skupqa struja a va{a plata nije {est puta ve}a ube|en sam. Voditeq: A kako vi pre`ivqavate Dr [e{eq: Ni jedna penzije nije {est puta ve}a. Povisili su plate dr`avnih funkcionera. Moja plata kao saveznog poslanika sada je {est puta ve}a nego {to je bila 2000. godine Voditeq: [to je se ne odreknete u korist Dr [e{eq: [to bih se odrekao svoje plate. Pa ~ekajte je li to re{ewe da se ja odreknem svoje plate. Ne ja kao opozicionar obave{tavam javnost oni su povisli plate svim dr`avnim funkcionerima, nisu mogli da ne povise i opozicionarima koji se nalaze nac poslani~kim funkcijama, ali su se dosetili da nas neprekidno nov~ano ka`wavaju Voditeq: Odakle }ete kazne da pla}ate Dr [e{eq: I da nam otimaju onda po pola ili tre}inu plate. I to rade. Me|utim, priznajte ovo da vam plata nije {est puta ve}a nego {to je bila 2000 Voditeq: Nije Dr [e{eq: Kako onda pla}ate struju, je li hrana ~etiri do pet puta skupoqa nego {to je bila. Komunalije su nekoliko puta skupqe, ode}a, obu}a sve. A struja {est puta Voditeq: Ali imamo stabilnost, ali dobro ne bih ja da branim ni jednu ni drugu Dr [e{eq: Ma kakvu stabilnost, u ~emu stabilnost Voditeq: Vidite gospodo, vi ste tu kao vojvoda gospodin je general, ipak ovo {to interesuje Dr [e{eq: A klin~ je sa vama Voditeq: A klin~ je samnom izme|u vojvode i generala, na `alost Dr [e{eq: Vi branite \in|i}a i wegovu vladu Voditeq: Ne branim ni \in|i}a ni wegovu vladu, ja branim ono {to je po meni Dr [e{eq: [to govorite ove neta~ne podatke da su plate i nepzije sada ve}e nego {to su bile Voditeq: To je ono {to je realnost, to je ta~no, mislim da va{i podaci nisu ta~ni Obradovi}: Jesu ta~ni Voditeq: U to ne bih da ulazim, vidite gospodo vi ste gosti radio difuzine ustanove Vojvodine odnosno televizije Novi Sad, a po{to se nalazimo u Vojvodini verovatno da sve uskoro }emo krenuti na pitawa koja postavqate. Interesuje {ta }ete vi gospodine Vu~e Obradovi}u ukoliko pobedite, kakav je va{ stav prema vojvodini, prema pokrajini je li vi to ukidate Obradovi}: Vi mi kao socijaldemokrati morate omogu}iti da progovorim nekoliko re~enica o temi koja je prethodno bila na dnevnim redu. Voditeq: Izvolite 138

Obradovi}: Nesumqiva je ~iwenica da se u Srbiji `ivi sve te`e i te`e i potpuno je ta~no to da se danas za 240 maraka. Koristi}u se markom kao banknotom, mo`e kupiti mawe nego za 80 maraka koliko je iznosila prose~na zarada u Srbiji 5. oktobra. Voditeq: A {to se onda ru{ili ono Obradovi}: To je ne{to {to je nesumwivo, to je ne{to {to svako od nas jednostavno ose}a. Nemojte pomisliti i izviwavams e zbog toga {to }u zloupotrebiti ono o ~emu smo razgovarali pre po~etka ove emisije, ako vi kao glavni o odgovorni urednik ~ovek koji obavqa tako zna~ajanu, tako istaknutu dru{tvenu funkciju danas radite za 500 maraka, a va{ kolega Voditeq: 550 Obradovi}: Kamerman za 300 maraka onda to samo po sebi dovoqno govori. Jedna tre}ina Srbije danas `ivi u potpunom siroma{tvu i socijalnoj bedi, ne mo`e da opstane. Jo{ jedna tre}ina Srbije jedva sastavqa kraj s krajem kako bi to politi~ari neki drugi qudi rekli, `ivi na rubu egzistencijalnog minimuma. Mogu znate nama da budu prepuna usta re~i reforme, tranzicije, promene, me|unarodne monetarne Voditeq: Tako se isto u Ma|arskoj i u ^e{koj i u Slova~koj i u Hrvatskoj Voditeq: To jednostavno nije ta~no. Prose~na primawa u Makedoniji koja je po ekonomskim i svim drugim potencijalima daleko ispod Srbije bile su ponovo }u se poslu`iti markama jo{ nisam navikao na ovaj evro, je 380, u Hrvatskoj 780, u jednoj Sloveniji pre nekoliko meseci prose~na primawa su bila 1100 maraka Voditeq: Ali ni Hrvati ni Slovenci i Makedonci nisu `iveli pod re`imom SPS-a Jul-a pa i radikala Obradovi}: Da li pri tom smemo da izgubimo iz vida ~iwenicu da se svakog meseca toj armiji nezaposenih od 800.000 prirodaje otprilike jo{ 20.000 onih koji ostaju bez radnih mesta. Gospodin [e{eq je pokrenuo malo~as jedno su{tinsko pitawe danas se pod firmom privatizacije de{ava jedna svojevrsna prvobitna akumulacija kapitala, jedna klasi~na otima~ina narodne imovine. Vitalni privredni i drugi kapaciteti prodaju se budza{to nekakvim stranim firmama i qudima sa stranim imenima iza kojih ja mislim da }e se to pre ili kasnije pokazati u jarkoj svetlosti po pravilu stoje na{e firme i na{i qudi. Taj procwes ide potpuno netransparentno, ja mislim da niko od nas ~ak ni od nas Voditeq: Kako ne ide netransparentno znamo ~udo {to je bilo oko Beo~ina Obradovi}: ^ak ni od nas koji smo svakodnevno sa tom problematikom, mislim da u ovom trenutku ne zna {ta je u Srbiji sve prodato. Voditeq: Gospodo kome vi pri~ate vi ste bili na vlasti, vi ste bili na vlasti je li vi mislite da narod sada mo`e Obradovi}: Mi se obra}amo narodu Voditeq: Obra}ate se narodu, ali gospodin [e{eq je bio tri ~etiri ne znam koliko godina Dr [e{eq: Koliko, koliko 30, 40 godina Voditeq: Ne 3 koliko ste bili Dr [e{eq: Koliko rekoste Voditeq: Pa ne znam 139

Dr [e{eq: [to onda naga|ate kada ne znate, Voditeq: Pa recite vi Dr [e{eq: Dve i po godine Voditeq: dve i po ja sam rekao tri Dr [e{eq: Rekli ste 3-4 Voditeq: Dve i po Dr [e{eq: [to niste smawili nego pobve}avate Voditeq: Dobro izviwavam se dve i po godine, vi ste bili Obradovi}: Dozvolite mi da zavr{im misao Voditeq: Izvolite Obradovi}: Dakle ja se jednostavno pribojavam da }emo se jednog jutra probuditi znate i saznati kako je ~itava Srbija zapravo prodata. Odnosno kako je sve {to je vredno u woj prodato Dr [e{eq: Za bagatelu Obradovi}: I za bagatelu nemojte govoriti Voditeq: A pre toga je bila pqa~ka Obradovi}: Molim Voditeq: Do 5. oktobra je bila pqa~kana od ovih koji su bili na vlasti Obradovi}: Gde je taj novac Voditeq: Sada je boqe da nas pqa~kaju oni koji nisu na valsti Obradovi}: U mom izbornom programu koji }e biti {tampan odnosno predstavqen javnosti ovih dana, stoji da }e jedna od prvih stvari koje }e tra`iti saglasno ustavnom ovla{}ewu o kome je predsednik Republike o kome je govorio predsednik [, gospodin {e{eq, naravno ako budem izabran za predsednika bi}e da tra`im izve{taj od predsednika vlade, {ta je sve u Srbiji do sada prodato. Kome. Po kojoj ceni. I pod kojim uslovima uop{te. [ta se dogodilo sa donacijama Voditeq: Sla`em se, a Vojvodina Obradovi}: Vojvodsina Voditeq: Da Obradovi}: Stav Socijaldemokratije o tome je poznat ja sam pre dva tri dana u novom sadu o tome izda{no govorio i mislim da su sva sredstva javnog informisawa o tome obavestila vojvo|ansku javnost Voditeq: Ho}e li biti pokrajina Vojvodina Obradovi}: Kako da ne, mi `elimo da Vojvodina ima naj{iri nivo autonomije, ali smo kategori~ki razume se protiv ideje o Vojvodini kao posebnoj federalnoj jedinici odnosno republici. Mi bismo `eleli da Vojvodina i Vojvo|ani kao i drugi u Srbiji moji Topli~ani, [umadinci, oni sa juga Srbije imaju {ansu da raspola`u najve}im delom dohotka koji stvaraju. Da mogu da u`ivaju Voditeq: Na{i novci u na{ yep a ne u Beograd Obradovi}: Ne ni u Novi Sad, ne treba gubiti uiz vida da bi se pukim preseqavawe vlasti iz Beograda u novi sad zapravo ni{ta posebno dobro Vojvo|anima ne bi dogodilo. Koliko ja znam i Vojvodina je slo`ena u svakom pogledu. Interesi Banata, Srema, ~ak i nekih subregiona u Sremu uslovno kazano i u Ba~koj nisu identi~ni. [ta se Voditeq: Zna~i puna autonomija Vojvodine 140

Obradovi}: Puna autonomija Voditeq: Malo ve}a nego ako do|e do regionalizacije Obradovi}: Neka u krajwoj istanci dobije sve osim atributa dr`avnosti. Voditeq: To niko i ne tra`i Obradovi}: To je ne{to {to pripada samo Srbiji. Ne tra`i na prvi pogled ali znate ja se vrlo dobro se}am kako je sve to po~elo sa biv{om Jugoslavijom, sve to ide korak po korak. Voditeq: Gospodine [e{eq je li vi ukidate autonomiju Vojvodine Dr [e{eq: Svi mafija{i iz vremena vladavine socijalsiti~ke partije i JUL-a i Srpske radikalne stranke u te dve i po godine su sada u DOS-u i veoma bliski DOS-u. Nijedan mafija{ nije pre{ao u opoziciju. Sva finansijska mafija, svi qudi za koje su vezane ranije finansijske afere i oko onih ve{ta~kih devalvacija, i obarawa kursa na ulici, svi qwudi koji su vezani za privilegije prilikom uvoza, prilikom izvoza itd. Svi su oni sada u DOS-u. Mafihja je po~ela da se razvija 80-tijo, razvijala se u vreme kriza, u vreme sankcija, i 2000. godine mafija je izvela 5. oktobrarski pu~ Voditeq: Mafija Dr [e{eq: Organizacija Voditeq: Mafija je izvela 5. oktobarski pu~ Dr [e{eq: Mafija. Mafija tu su u~estvovali Jovica Stani{i}, nekoliko policijskih generala. Najkrupniji kriminalci Stanko Suboti} Cane, Qubi{a Buha ^ume to sada i vi znate pretpostavqam Voditeq: Zna~i ono nije bio narod onih 500.000 qudi Dr [e{eq: Narod je bio nezadovoqan Voditeq: Onih 500.000 qudi to je bila mafija Dr [e{eq: Narod je bio nezadovoqan poku{ajem da se izborni rezuiltati la`no predstave u javnosti da se neki maritfetluci oko toga naprave to je iritiralo narod. Narod je `eleo promene po svaku cenu, pa makar promene i na gore, na `alost desile su se promene na gore Voditeq: Ja vas pitam Dr [e{eq: Ali sam pu~ napada na policijske stanice, Voditeq: U Majke Jevrosime Dr [e{eq: U Majke Jevrosime, pokupqeno oru`je, gde je to oru`je Voditeq: Pa to mafija Dr [e{eq: Gde je otilo to, koje drugi, ko je drugi gde je to oru`je Voditeq: Ja vas pitam a Vojvodina, a ne o mafiji Dr [e{eq: Pa prvo vi ste zapo~eli ovaj razgovor i to je bilo veoma va`no da se ka`e Voditeq: Ne ja sam o Vojvodini, ama Vojvodina Dr [e{eq: ^ekajte polako, ne mo`ete vi da date neku konstataciju, vi se ina~e ina~e u emisiji pona{ate kao parzner, a ne kao voditeq meni to ne smetqa ali onda morate voditi ra~una da pamtim svaku va{u re~, i da se spremam da odgovorim Voditeq: Moje pitawe je bilo a Vojvodina Dr [e{eq: ^ekajte vi ste dali neke konstatacije {to se ti~e pitawa, to mo`e posle emisije Ne mo`e 141

Dr [e{eq: Dali ste neke konstatacije koje ja moram demantovati i te va{e tvrdwe opovrgnuti. Sada sam ih opovrgnuo. [to se ti~e Vojvodine pitawe promene statusa Vojvodine nema nikakve veze sa obavqawem predsedni~ke funkcije i nigde nema u nadle`nosti Ustavni nadle`nosti Voditeq: Pa kako vi gledate na to Dr [e{eq: Kako ja gledam. Ja sam u principu protiv svake autonomije, radikali su tradicionalno za ja~awe lokalne samopurave, ja~awem ingerencija lokalne samouprave re{avaju se svi oni problemi koje vi navodite u prilog zalagawa za autonomiju. Va{im zalagawem za autonomiju vi samo jedan establi{ment vlasti iz Beograda pomerate u novi sad. ^ak i u etni~kom pogledu u Vojvodini ima ve} skoro 70% Srba svejedno je Ma|arima, Rumunima, Slovacima, Ukrajincima, Buwevcima, [okcima i pripadnicima drugih nacionalnosti gde }e ta biti vladaju}a kasta koja }e im derati ko`u da li u Beogradu ili u novom sadu Voditeq: Za{to izbegavate o tim nacionalnostima da spomenete Hrvate u ovoj, ipak ima 40.000 - 50.000 Hrvata Dr [e{eq: Gde ima Voditeq: U vojovdini Dr [e{eq: Pa su tu na{a bra}a Buwevci uglavnom vrlo malo ima Hrvata nego neki katoli~ki sve{tenici podgovaraju neprekidno da se izja{wavaju kao Hrvati, oni ni po ~emu nisu Hrvati Voditeq: Dobro zna~i nema autonomije Vojvodine lokalna samouprava Dr [e{eq: Polako, ima je sada dok je u Ustavu Voditeq: Dok vi ne do|ete na vlast Dr [e{eq: Suvi{e ste ispod nivoa ove televizije takvim upadicama, {ta to zna~i kada ja do|em na vlast, ho}u li ja ukidati Ustav Voditeq: Pa jeste li rekli nema autonomije, da ste protiv autonomije nilo kakve Dr [e{eq: To {to sam ja intimno protiv bilo kakve autonomije ne zna~i da }u ukidati autonomiju na protivustavan na~in {ta to sada zna~i Voditeq: E pa to je Dr [e{eq: Postoji Ustav Srbije u Ustavu Srbije precizirana autonomija vojvodine, autonomija Kosova i Metohije i dok to postoji u Ustavu ja to po{tujem, Srpska radikalna stranka je izlazila na sve dosada{we pokrajine izbore. Zna~i mi priznajemo da Ustav predvi|a postojawe tih autonomija i ali sam protiv toga da se pro{iruju ustavna ovla{}ewa autonomije, da se ja~a nova birokratija zato sam da se pro{iruju ovla{}ewa lokalnih samouprava, op{tina. I protiv toga sam da predsednik op{tine ima ogromna ovla{}ewa {to su sada dosmanlije uvele svojim zakonom. Voditeq: Ko, osmanlije Dr [e{eq: Dosmanlije, znate ko su dosmanlije Voditeq: Pa ne znam Dr [e{eq: Dosmanlije su nova vrsta jani~awa koji su gori od osmanlija i beogradskih dahija protiv kojih je podignut Prvi srpski ustanak ovi su mnogo, mnogo gori. Obradovi}: Autonomija je potpuno jasna politi~ka kategorija. Ona fakti~ki pripada svima. Na wu ima pravo svako. Svaka li~nost svaka porodica, sva142

ka zajednica bilo koje vrste. Na `alost ta re~ po meni veoma lepa re~ u na{oj politi~koj javnosti je zahvaquju~i nekim de{avawima u pro{losti `estoko isprofanisana ako tako mogu da ka`em. To sam jednom prilikom bio u prilici da ka`em prvacima nekih vojvo|anskih stranaka, i bojim se da se i danas de{ava kada se govori o autonomiji Vojvodine qudi druga~ije inetrpretiraju tu kategoriju nesvesni toga zapravo da govore o jednoj te istoj stvari. Ja sam duboko ube|en da i ovo {to gospodin [e{eq zagovara jeste su{tinski uzev u interesu Vojvodine i da je na kursu onoga {to se zove autonomnost Vojvodine. Meni se bar tako ~ini. Dr [e{eq: To bi bila autonomnost lokalnih zajednica op{tina, dakle treba ja~ati wihovu autonomnost {to vi{e ingerencija da imaju, da je funkcija vlasti {to bli`e narodu Voditeq: Zna~i ne umesto beogradizacije novosadizacija nego Dr [e{eq: Jeste, e to je poenta i to je stari koncept autonomije jo{ iz vremena Nikole Pa{i}a Voditeq: A mawine kakav je stav gospodine Obradovi}u va{ ako pobedite na izborima o mawinama. Imali smo dosta problema i obvdek od nas u televiziji novi sad, odnosno po nekim mi{qewima radiodifuznoj ustanovi Vojvodine po{to je zakon ve} stupio na snagu, kakav je stav Socijaldemokratije o mawinama, ako vi pobedite. Obradovi}: Oni su gra|ani Srbije jednako kao i gra|ani srpske nacionalnosti. Sva prava koja pripadaju Srbima moraju da imaju i oni. Uz to i pravo da neguju sopstvene posebnosti u sferi kulture, informisawa, obrazovawa. Dr`ava mora o tome da brine. Samo istinski jaka, istinski demokratska dr`ava ima takav odnos prema mawinama. Ali pri tome mora da bude apsolutno jasno da niko nema pravo da ugro`ava ono {to se zove teritorijalni integritet Srbije wena celovitost Voditeq: Pa mawine to i ne, vi gospodine [e{eq Obradovi}: To vam se ~ini, to vam se ~ini Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je oduvek za potpunu ravnopravnost svih gra|ana bez obzira na rasu nacionalnost i veroispovest i mi smo to demonstrirali svojom politikom za sve ove godine. U na{oj stranci imamo pripadnike svih mawina koje `ive u Srbiji to mo`ete videti u spisku potpisnika moje kandidature mo`ete to sagledati iz ~iwenice da smo imali narodnog poslanika ma|arske nacionalnosti potpredsednika skup{tine srpskog radikala bugarske nacionalnosti, prvi rom u istoriji romskog naroda koji je bio ministar bio je iz Srpske radikalne stranke Jovan Damjanovi} itd. Mi dakle vodimo tu politiku Voditeq: Je li bi vi smawivali neka prava koja sada mawine imaju Dr [e{eq: Ne nema {ta da se smawuje mawina, to su pre svega kulturna prava, jezi~ka prava Voditeq: Koja su sada dostignuta to Dr [e{eq: Da. Ali evo sada smawuje dosovska vlast dosmanlijska, na svim dosada{wim izborima i stranke i predsedni~ki kandidati predstavqali sus e na srpskom jeziku, predstavqali su se na ma|arkom, rumunskom, rusinskom, slova~kom mo`da jo{ nekom jeziku. Va{a televizija je snimala znam samnom je snimana emisija na srpskom jeziku koja je posle prevo|ena na jezike svih nacional143

nih mawina i emitovana. Voditeq: A otkud znate da ovo ne}e biti prevedeno ovo {to sada Dr [e{eq: Ovo {to sada govorim, a vi ste rekli da ovo nije u okviru kampawe predsedni~ke Voditeq: Nije predsednika kampawa Dr [e{eq: Da mi nismo ovde kao kandidati Voditeq: Ali bi}e suo~avawa i kod Rumuna, Rusina Dr [e{eq: Pazite, ovo mo`e sada biti prevo|eno za neke druge potrebe, ali nema zvani~nog prevo|ewa na{eg predizbornog nastupawa za pripadniek nacionalnih mawina, a moralo bi da bude i ranije je uvek bilo. To je jedan dokaz da se sada uskra~uju prava mawinama. Mnogi se pozivaju na mawine, mnogi pokupavaju upla{iti mawine Voditeq: Sa vama, sa radikalima Dr [e{eq: I samnom, me|utim to je palo odavno u vodu. Ja vam garantujem, ja sam ube|en da }e veliki procenat pripadnika nacionalnih mawina u Vojvodini glasati za mene na ovim izborima. Sude}i po broju onih koji su potpisali moju kandidaturu, a i ranije je prili~an broj galsao i Ma|ara, i Slovana, i Buwevaca, i Rusina, i Rumuna. Nikad ~ovek ne mo`e sve da ih nabroji, i Roma, nikad ne mo`e da nabroji sve mawine jer zaista ima ogroman broj. Ali, {ta su qudi shvatili, svhvatili su da ovaj sada{wi re`im mnogo vi{e nego ranije ugro`ava sve gra|ane Voditeq: Pa i mawine Dr [e{eq: Pa i mawine, jer ekonomska i socijalna sudbina nam je potpuno identi~na. [to se ti~e kulturnih i jezi~kih prava ni{ta se tu nije napredovalo. Evo vidite novosadska televizija kao pokrajinska televizija nije u stawu da emituje na jeziku mawina na{e predizborno obra}awe gra|anima, a uvek je ranije to moglo i onda kada vas je Beograd centralizovao i onda ste imali te ingerencije i onda ste mogli to da radite. Je li tako Voditeq: Mi od 1. januara nismo Dr [e{eq: Ovo je, ali su vam zabranili da dr`ite predizborni program Voditeq: Nisu zabranili nego nisu dozvolili Dr [e{eq: Ovo je o~igledan oblik ukidawa prava mawinama. Mawine su ranije imale to pravo sada ga nemaju. To dosmanlijska vlast pokazuje ustvari kakvog je karaktera. E sada, kako se mo`e unaprediti polo`aj mawina kroz pove}awe proizvodwe i ekonomskog standarda, i socijalnog standarda. Ko to mo`e da uradi mafija ne mo`e, mafija nigde u svetu nije poboq{ala `ivot stanovni{tva, nigde. Osnovni preduslvo je da se izborimoa u ovoj borbi protiv mafije. To sada{wi re`im nemo`e jer je sam mafijaki, jer je sam u rukama mafije. Jer ga je mafija konstituisala. Ko to mo`e. To mo`e samo onaj ko nije ume{an ni u jedan mafija{ki posao, ne boji se mafije, a u stawu je da se sa wom izbori ima odre|ene sposobnosti, zna da pronikne u su{tinu tih mafija{kih poslova i ne ustru~ava se kada ima ovako dokumente dokaze, kao {to sam vam malo pre pokazivao, ovo je policijski kapetan potpisao, kud }e boqi dokaz od ovoga. Ja za sve ostale stvari imam sli~ne dokaze. Mislite da me ne bi ve} tu`io @eqko Maksimovi} Maka da nemam dokaze da je on ubio Bo{ka Buhu, ili ova sur~inska mafija gospodin ^ume, gospodin Limun i ostali. Stanko Suboti} Cane @abac me tu`i os144

am devet puta, a sada jadan ne zna {ta da radi sa tim tu`bama i zbegava da se poajvi na sudu. E to vam je su{tina. Du{an Mihajlovi} Voditeq: Gospodo niste ovde kao predsedni~ki kandidati ali zbog naroda koji }e glasati na izborima predla`em da krenemo sa pitawima. Da li se sla`ete sa tim. Po{to se ovo ponavqa ve} par put u emisijama koja ja vodim i zloupotrebi}u funkciju voditeqa a vidimo se ina~e i u Vukovaru, gledalac iz Vukovara pita voditeqa koju je {kolu zavr{io. To ve} tre}i ~etvrti put dobijam, dakle za one koje to interesuje fakultet politi~kih nauka, smer novinarstvo. Dr [e{eq: Da li ste zainteresovani da magistrirate Voditeq: Trenutno ne Dr [e{eq: Ako po`elite nakda to mo`e sa Bogoqubom Kari}em brzo da se re{i, tako je onaj profesor za udrac nogom u glavu Borslav Pelevi} koji nije uspeo fakultet da zavr{i stigao do druge godine fakulteta politi~kih nauka. Voditeq: Gledateqka Dr [e{eq: ^ekajte va`no je padao na ispitima, batalio fakultet kod akademika bogoquba kari}a mo`e sve. Kod akademika Bogoquba Kari}a Slobodan Orli} je za mesec dana 20 ispita polo`io. Voditeq: Mo`da je pametan ~ovek Dr [e{eq: Pa ako `elite da magistrirate da doktorirate Voditeq: Ne hvala Dr [e{eq: Akademiku Bogoqubu Kari}u napi{e se kratka molba da se obe}awe da }ete biti dobar Voditeq: Mi smo televizija koja ni{ta ne krije pa gledateqka iz Pan~erva pita gospodina Obradovi}a koliko ste novca zaradili {vercom benzina u Milo{evi}evo vreme, {ta vam u vezi sa tim zna~i ime Esad ^erimagi} i da li znate ko ga je ubio u zajedni~kom {vercu. Pitawa ~itamo redom bez Obradovi}: Nikada ni jednu litru benzina nisam nikome prodao. Za to ime i prezime ne znam. Ali, mo`da to pitawe ilustrativno govori do kojih granica neke insinuacije mogu da idu. Voditeq: Ovo {to ja listam Obradovi}: Prvi put ~ujem, dosita prvi put lujem za tu vrstu pri~e Voditeq: Ovo {to ja ~itam nije selekcija pitawa nego samo zbiog toga da ide jedno gospodinu Obradovi}u jedno gospodinu [e{equ. Za gospodian [e{eqa Risti} Radovan iz Dobanovca ovo je vi{e konstatacija moj veliki pozdrav za dr [e{eqa nadamo se da }ete pobediti na izborima, {ta }ete uraditi za qude iz Grmovca i Busija Dr [e{eq: Tamo je po~ela akcija elektrifikacije, to su velika izbegli~ka naseqa, vodovod je doveden do centra Busija i do centra Grnovca jo{ za vreme pro{le vlasti. Nakon promene vlasti sve je stalo, i asfaltni putevi prilazni su napravqeni, krenuo je proces elektrifikacije i jedan mo`da ve}i deo Busija je elektrifikovan. Me|utim, onda je sve stalo i niko ne razmi{qa da je tim qudima, uglavnom su izbeglice u iptawu ali i gra|ani besku}nici koji su na tom jeftinom op{tinskom placu podizali sebi krov nad glavom, `ive bez struje. Niko iz vlasti ne razmi{qa da je wima neophodna struja i da vlast mora sve da u~ini {to je u wihovoj mo}i da to uradi Voditeq: Idemo daqe, gledateqka iz Novog Sada za gospodina [e{eqa da 145

li ste opstali na pravnom fakultetu kao profesor, `elim vam mnogo uspeha Dr [e{eq: va dosmanlijska vlast me je sa Pravnog fakulteta izbacila na apsolutno protivzakonit na~in, zlouoptrebom pravosudnog sistema i }u se na Pravni fakultet ali po isteku predsedni~kog mandata. Dok sam predsednik Ne}u se vra`ati na Pravni fakultet, ali kada mi istekne taj mandat pa mo`da jo{ jedan petogodi{wi mandat posle toga, dakle posle 10 godina vrati}u se na Pravni fakultet i tako okon~ati svoju profesionalnu karijeru. Risti} radovan iz Dobanovca za gospodina Vuka Obradovi}a {ta }e biti sa otkrivenim malverzacijama koje je komisija na ~ijem ste vi ~elu otkrila. [ta }e biti sa tim Obradovi}: Rekao sam ja nisam kraj toga posla do~ekao na du`nosti koju sam svojevremeno zapo~eo, ne znam kakav je ishod ali znam da kriminala ima do gu{e. Da bezakowa ima na tone. I doista mislim da je taj obra~un sa mafijom i sa kriminalom sa korupcijom naro~ito u ovoj zemqi preko potreban. Jedan od bitnih uslova za ozdravqewe dr`ave i dru{tva. Voditeq: Gledaoc iz Futoga za gospodina [e{eqa, vi{e konstatacija, imate podr{ku qudi iz Republike Srpske, Srpske Krajine i srpske Vojvodine kao i svih pravnih Evropqana pitawe nije, a pitawe Miroslava iz Novog Sada za gospodina [e{eqa, kada ste toliko po{teni ko je platio posle bombardovawa bu{ewe bunara u va{em dvori{tu koje je radio Naftagas iz Novo Sada. Ko je platio Nikoli}u porez na stan koji iznosi preko 200. 000 maraka, i Vu~i}u 44.000 Dr [e{eq: Prvo, meni je binar bi{io Dragan Du~i} koji ima privatnu firmu, Naftagas mi nije, sada kakve je on aran`mane pravio to je druga stvar. A ja sam s wim to sve ugovarao kao sa privatnom firmom sa Draganom Du~i}em i to vam je ~iwenica iskopana je Voditeq: Zna~i to ste isplatili Dr [e{eq: Iskopan je bunar do 67 metara dubine ja vadim vodu. [to se ti~e ovih stanova Tomislav Nikoli} je prodao svoj stan da bi platio ovo {to su mu propisali na protivzakonit i protivustavan na~in kao obavezu po zakonu o ekstraprofitu. Prvo zakon je protivustavan nigde u svwetu nema retroaktivne naplate poreza. Drugo, Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i} su stan dobili po vladinom pravilniku koji je objavqen u Slu`benom listu pre 12 ili 13 godina, taj pravilnik jo{ va`i a zakon je izri~it ako je dobio stan iznad 90 kvadrata a na to nije imao pravo po zakonu ili po nekom podzakonskom aktu. Podzakonski akt je postojao oni su ga ignorisali kao da ga nije bilo da bi ih jednostavno isterali iz tih stanova. Tomislav Nikoli} je prodao stan platio ono {to su mu odrezali, sada bvodi proces pred vrhovnim sudom a poku{ava da kupi drugi stan za ostatak novca. Voditeq: Dogovorili ste. Gledaoc iz Futoga pita Obradovi}: Rekao bih ne{to u vezi sa ovim re~ je o principijelnoj stvari, to su mislim va`nije od nekakvih bunara i sli~nih detaqa. Voditeq: Mi ~itamo pitawa Obradovi}: Mnogi dovode u pitawe taj zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu pote`u}i to pitawe wegove retroaktivnosti. Ja samo `elim da ka`em da se ovde radi o jednoj vrsti tzv. korektivnog zakona i te tzv. korektivne zakone znaju i najdemokratskije zemqe sveta. Jednostavno po146

rez se ubire u jednom trenutku se shvati da je ne{to sa poreskim sistemom nije u redu, Amerika je na primer jedan zakon ne doslovce takav ali sli~an u osnovi imala posledwi put pre tri godine. Dr [e{eq: Koji zakon, na {ta se odnosi taj zakon Voditeq: Gledalac iz Futoga, gospodo Obradovi}: Na tu vrstu nekakvih korekcija oni su vrlo ~esti u americi i u mnogim drugim zapadnim zemqama Dr [e{eq: Jendo su korekcije poreskoih zakona, a drugo je qude osumwi~iti za krivi~na dela pa umesto sudskog progona da im izvr{na vlast propi{e koliko treba da plate da se iskupe za krivi~na dela Obradovi}: To je druga pri~a Dr [e{eq: A to je su{tina zakona Obradovi}: To je druga pri~a, ovaj zakon on se uop{te ne ti~e onih koji su do para, velikih para, velikih bogatstava, velikih ~ak i po ameri~kim i zapadnoevropskim standardima do{li kriminalnim radwama. On se ti~e samo onih koji su do tih bogatstava do{li kori{}ewem tzv. posebnih ugodnosti odnosno zahvaquju}i situiranosti u vlasti ili blizini qudima u re`imu. Voditeq: Gledalac iz Futoga vas pita molim vas kra}e po{to polako nam se pribli`ava vreme s kojim smo ograni~eni, gledalac iz Futoga za Obradovi}a da li ste znali sa kime ulazite u kolaiciju Obradovi}: Znao sam ali sam isto tako znao vrlo dobro da se onda{wi sistem ne mo`e promeniti bez udru`ivawa svih demokratskih potencijala Srbije pri tome ja pravo na to da se pripada demokratskoj Srbiji ili toj demokratskoj strani Srbije ne vezujem samo za stranke koje se nalaze u Demokratskoj opoziciji Srbije. Mnoge od wih su iskazale svoje sasvim druga~ije lice odmah nakon 5. oktobarskih de{avawa. Voditeq: Za gospodina [e{eqa Branislava iz Novog Sada i jedan gledalac iz Vrbasa ja bih ta dva pitawa spojio, veliki pozdrav da li postoji mogu}nost da izbori budu prqavi od strane DOS-a i gledaoc iz Vrbasa kada postanete predsednik da li bi va{ prvi predsedni~ki potez bio odlazak u Moskvu kod predsednika Putina da se zalo`ite da se Rusija aktivnije ukqu~i u zbivawa u Jugoslaviji, i da kona~no u|emo u savez sa Rusijom i Belorusijom. Dr [e{eq: Pa ova predizborna kampawa je ve} veoma praqava. Re`im prote`ira Miroquba Labusa kao li~nog kandidata Zorana \in|i}a i kandidata mafije na ovim izborima. Jer Labus se kandidovao za Milana Milutinovi}a da }uti i izr{ava {to mu \in|i} nalo`i. I kao takav je \in|i}u najpogodniji. Vi vidite koliko wega prote`iraju svi dr`avni mediji Voditeq: A vi sta na ovom dr`avnom mediju, ne Labus Dr [e{eq: Jesam, ali mo`da vas sutra i smene zbog toga. Voditeq: Mo`da Dr [e{eq: Drugo, {to se ti~e odlaska u Moskvu ~im bi me pozvao predsednik Putin ja bih odmah oti{ao. Ali ja ne mogu da ase name}em sada i sam da se pozovem, ja o~ekujem taj poziv kao {to o~ekujem poziv u mnoge druge prijateqske zemqe. Verovatno }e Voditeq: O~ekujete li poziv u ekonomski najja~e zemqe, konkretno mislim na SAD, na Francusku, Englesku, Nema~ku Dr [e{eq: Ja mislim jer }u vams ada re~i ne{to {to }e vas iznenaditi, 147

u Americi i u zapdnoj Evropi od svih srpskih politi~ara, aktuelnih najvi{e mene cene. Wima je drag \in|i} Voditeq: Je li oni voleli da vi do|ete Dr [e{eq: Ne bi voleli, wima su najdra`i ovi wihovi poltroni \in|i}, Goran Svilanovi}, pa i Ko{tunica, Labus, Mla|en Dinki} koji izvr{avaju sve naloge sa zapada, ovde gledaju da se {to vi{e obogate i u jednom trenutku da be`e. To su qudi za jednokratnu upotrebu, kao Norgjega u Panami, Milo \ukanovi} u Crnoj Gori, Biqana Plav{i} Voditeq: A mislite da bi vas pozvao Bu{ na primer Dr [e{eq: Vrlo verovatno, za{to. Cene me zato {to uvek ka`em ono {to iskreno mislim, {to nisam ume{an ni u kakve mafija{ke poslove, {to sam dosledan u svojoj iderolo{koj orijentaciji politi~kom programu, {to ni~im nisam kompromitovan, {to me je nemogu}e potkupiti, {to me je nemogu}e uceniti. Takve qude svuda na svetu cene i kada su im politi~ki protivnici. Znate li vi koga su Amerikanci najvi{e od evropskih politi~ara cenili decenijama posle Drugog svetskog rata. Voditeq: De Gola Dr [e{eq: Najvi{e De Gola u pravu ste, zato {to je De Gol bio li~nost, De Gol je bio nacionalista jedan od najve}ih francuskih nacionalista svih vremena. Bio sna`na li}nost, principijelan ~ovek wega su cenili. Obradovi}: Je li kojim slu~ajem bio vojnik Voditeq: Bio je general Dr [e{eq: Pa bio je i vojnik kao {to sam ja vojvoda on je bio general itd. A ove druge Obradovi}: Pitam zbog toga gospodine [e{eq {to je jedan od predsedni~kih generala Dr [e{eq: Vidite koliko ima sli~nosti ima velik nos Obradovi}: Pardon, Dr [e{eq: Imam veliki nos, imam zvawe vojvode, Obradovi}: Ali jedan od predsedni~kih kandidata Voditeq: A nije vam oduzeto zvawe Dr [e{eq: Ne, Voditeq: Nija vam vojvoda \uji} oduzeo Dr [e{eq: Ne, ja sam po rangu najvi{i srpski ~etni~ki vojvoda Obradovi}: Jedan od predsedni~kih kandisata spomenuo mu je ime i prezime malo~as sagovornik Dr [e{eq: Labus Obradovi}: Da Dr [e{eq: [to se vi ustru~avate Obradovi}: Ka`e mo`emo u Evropu samo bez generala ili ne}emo mo}i u Evropu sa generalima. Vidi boga ti Voditeq: Gledalac iz Veternika za gospodina Obradovi}a ako opozicija dobije vi{e glasova od kandidata vlasti da li je vlast obavezna da raspi{e parlamentarne izbore Obradovi}: Izbori }e se morati dogoditi ako nizbog ~ega drugog onda povodom predastoje}ih ustavnih promena, ali je kqu~no i to samo putem i preko izbora ukoliko ne `elimo haos i anarhiju u zemqi. Ukoliko ne `elimo da nam 148

se dogodi prava drama. Mi mo`emo da iza|emo iz situacije u kojoj se nalazimo. Ovoj zemqi je potrebna odgovornija i ako ho}ete smewiva vlast. Voditeq: Gospodine generale gospodine vojvodo ipak smo gledani dosta po broju pitawa, da mo`emo Dr [e{eq: Ja bih samo povodom onoga {to ste pitali gospodina Obradovi}a Voditeq: I nova sti`u pitawa Dr [e{eq: Samo povodom ovoga {to ste pitali gospodina Obradovi}a ve} 200 godina u razvoju evropskog parlamentarizma usadilo se pravilo kada vlast izgubi izbore na bilo kom nivou odmah raspisuje i vanredne parlamentarne izbore. To se de{avalo u italiji u vi{e slu~ejave. Jer {ta to onda zna~i ako izgubite i lokalne izbore zna~i da vlast vi{e nema legitimitet. Legitimitet je va`niji od legaliteta i odmah vlast proverava svoj legitimitet. Mi smo to uradili 2000. godine, bili su samo savezni izbori i lokalni, i odmah smo pristali da se ide na vanredne republi~ke izbore, prva je Srpska radikalna stranka sako se se}ate Voditeq: Gospodo Dr [e{eq: Zna~i promenio se odnos snaga u narodu ide se. Jako sada pobedim na predsedni~kim izborima o~igledno se promenio odnos snaga, normalno se ide na vanredne izbore. Ja sam apsolutno ube|en da }emo imati izbore vrlo brzo. Gospodo imamo jo{ mnogo pitawa ali na`alost samo jo{ pet minuta termina u ovom trenutku po~ela je posledwa ~etvrtina utakmice Jugoslavija [panija na `alost [panci i daqe vode 58: 57 Obradovi}: Helikopter nije krenuo iz Beograda, nije Voditeq: Izgleda da helikopter nije krenuo, a gledalac sa Popovice pita molim vas {to kra}e jer zaista imamo dosta pitawa Dr [e{eq: A da odgovorimo onda na sva pitawa Voditeq: Pa ne}emo mo}i. Za [e{eqa dokle }ete da bacate narod u … (ne razumem ovo) kada }ete prestati da pqa~kate narod. Dr [e{eq: To je vaqda upu~eno \in|i}u labusu Voditeq: Vama Dr [e{eq: Dinki}u Voditeq: Ne, vama Dr [e{eq: Kada }e oni niste dobro zapisali Voditeq: Ne, pi{e jasno Dr [e{eq: Ja niakd nisam pqa~kao narod. Niste dobro zapisali. Voditeq: Dokle }ete bacati narod u bedu i kada }ete prestati da pqa~kate narod gledalac Dr [e{eq: Niste dobro zapisali, niste dobro zapisali. To je pitao dokle }e \in|i}, Labnus, Mla|en Dinki}, Vlahovi}, \eli} da pqa~kaju narod Voditeq: Za oba, gospodina generala i vojvodu ako do|ete na funkciju predsednika da li }ete legalizovati gradwu ku}a Srba koji su izbegli ili }ete ih ru{iti. Obradovi}: Sve ono {to mo`e da se uklopi u urbanisti~ke uslove bilo bi legalizovano, ali razume se to nije da ponovim u nadle`nosti predsednika Republike. Vuk Obradovi} ukoliko bude izabran za predsednika Srbije strikt149

no }e po{tovati svoje ustavna ovla{}ewa izuzev onih koja su u ovom trenutku nesaglasni sa va`e}im Ustavom Jugoslavije Voditeq: Gospodine [e{eq Dr [e{eq: Pa kada osvojimo parlamentarnu ve}inu i formiramo novu vladu legalizova}emo bukjvalno sve {to mo`e da se legalizuje. Voditeq: Odgovorite odmah i Mariji iz Novog Sada ako budete izabrani ho}ete li promeniti zakon o radnim odnosima Dr [e{eq: To ne mo`e predsednik da promeni, to mo`e parlament. Moje je sada sa predsedni~ke funkcije da obezbedim {to pre raspisivawe vanrednih izbora za Narodnu skup{tinu Voditeq: Iz Vr{ca za gospodina Obradovi}a da li je … korporacija Rodoqub Dra{kovi} bili na listi ekstraprofitera Obradovi}: Ne, dok sam ja bio wihovo se ime nije spomiwalo Voditeq: Za [e{eqa gledalac iz veternika {ta misli o nakteama stranih angencija koje se kod nas ne objavquju jer se vlast boji tih anketa Dr [e{eq: Ja sam obave{ten o tim anketama i u tim anketama ja imam mnogo vi{e {ansi na ovim izborima nego Ko{tunica a Labus je daleko, daleko zaostao. I zbog toga se vlast boji. Voditeq: Za oba gosta mira iz novog sada da li je to demokratija kada DOS ukida Vojvodini YU info kanal, Palmu. Da li DOS misli da Vojvodina we Jugoslavija. Ako pobedite da li }ete programe ovih televizija emitovati. Mislim da to nema veze sa predsedni~kim kandidatima. Za ova gosta gledalac iz novog sada koja je razlika izme|u Hitlerovog scenarija i dana{wice. Ne{to mi ba{ nije jasno. Dr [e{eq: Hitler je do{ao na vlast Voditeq: Za oba gosta Dr [e{eq: Va`no je pitawe. Hitler je do{ao na vlast voqom zapadnih sila. Zapadne sile su ga dovele na vlast, zapadni kapital je bio anga`ovan i hrteli su da ga usmere protiv Rusije me|utim u jednom trenutku on se oteo kontrolli pa je po~eo prvo obra~un sa zapadnim silama. Voditeq: Za oba gosta {ta mislite o anketama javnog mwewa i za voditeqa kada }e gostovati Vuk Dra{kovi}, to }ete ~uti na kraju emisije. Obradovi}: Ne vereujem im u ovom trenutku tek na nekoliko dana pred 29. septembar agencije koje se time bvave po~e}e to da rade na pravi na~in jer }e morati da brinu i o sopstvenom rejtingu. Voditeq: Za [e{eqa Dr [e{eq: Pa je li i meni bilo to pitawe Voditeq: Oprostite za oba gosta, da Voditeq: Prvo ova istra`ivawa rade diletanti neozbiqni qudi koji se u to ne razumeju i svaki put na osnovu wihovih rezultata mo`ete nepogre{ivo da procenite ko je naru~io i ko je finansirao istra`ivawe. Ali ovo ste dobro malo pre pomenuli postoje neke strane agencije koje su to radile i dr`i se u tajnosti prema kome su rezultati istra`ivawa mnogo, mnogo druga~ija. Voditeq: Qiqa iz Subotica za{to stalno kritikujete sada{wu vlast kada je prethodna radila mnogo gore Dr [e{eq: Ne, ja ne mogu da ka`em prethodna vlast je bila dobra. Ali je bila neuporedivo boqa od ove sada{we i podno{qivija. 150

Voditeq: Za Vuka Obradovi}a Obradovi}: Ne sla`em se sa tim, ja mislim da je prethodna vlast koju je oli~avao Slobodan Milo{evi} do kraja unesre}ila ovaj narod i ovu dr`avu. Voditeq: Recite ovako, odakle vam hrabrost da se kandidujete Petrovi} Dragan iz Novog Sada vas pita, kada ne}ete dobiti ni 1`% glasova, vi{e konstatacija Obradovi}: Vide}emo Voditeq: Za [e{eqa penzioner iz Crvenke da li }e penzioneri dobijati penziju mesec za mesec ili }e gladovati i da li neko misli o nama Dr [e{eq: Ako na parlamentarnim izborima osvojimo ve}inu i formiramo radikalsku vladu ili radikali plus ostale patriotske partije ne bih tu iskqu~io ni jednu patriotsku partiju u {irokoj lepezi dakle osim ovih \in|i}evih najbli`ih satelita, mi }emo tra`iti varijantu da se nadoknade ove tri zaostale panezije i mewa}emo zakon, pa da se penzije ponovo obra~unavaju prema platama, prema visini plata a ne prema ovoj metodologiji koju je uveo DOS da bi zakinuo penzionere. Voditeq: Petar iz Novog Sada Da je to ura|eno ranije u Milo{evi}evo vreme pa milioni qudi bi bili na ulicama. Sada je sve podno{qivo Voditeq: Petar Jovi} za Vuka obradovi}a, kako }ete vi ako budete predsednik suspostaviti deviznu isplatu za privredni preporod Srbije. To predsednik ja mislim da Obradovi}: Ne razumem pitawe Voditeq: Gledalac iz Sremske Mitrovice za [e{eqa, ako budete izabrani za predsednika Srbije da li mislite barawu vratiti u sastav Vojvodine Dr [e{eq: Ja mislim da }e se u dogledno vreme ne mogu da ka`em kada za 10, 20 ili 30 godina bilo bi besmisleno sada naga|ati, stvoriti uslovi da se oslobodi cela Republika Srpska Krajina, a ja li~no kao Srbin, ~ovek, politi~ar nikad ne}u od toga odustati niti }e Srpska radikalna stranka. Ali o~igledno da sada ne postoje povoqni uslovi da se tako ne{to ostvari. Voditeq: Gledalac iz Rumenke vas pitam da li ste ove godine promenili morsku vodu u svom bazenu Dr [e{eq: Nikad nikakvu morsku vodu nisam imao, to je izmi{qotina bila Voditeq: Gledateqka iz Kawi`e da li imate u plkanu da navratite i posetite malo Srba {to ima tamo Dr [e{eq: Ja }u posetiti sve gra|ane Kawi`e i Srbe i ma|are, i ostale koji budu `eleli samnom da se sretnu, to }e biti negde u drugoj polovini septembra, ne znam sada napamet ta~an dan, Voditeq: Za gospodina Obradovi}a da li se sla`ete da kandidati za predsednika idu na test inteligencije. Da li se sla`ete Dr [e{eq: [ta vi mislite ko ne bi polo`kio taj test kada bi se organizovao za kandidate Voditeq: Ne poznajem sve pa ne znam. Za [e{eqa ]osi} Jovan iz Kule da li svi kandidati za predsednika Srbije treba da daju svoje podatke o mestu ro|ewa, roditeqima, ranijem zaposlewu i o kvalifikacijama, kako bi narod znao za koga da glasa. 151

Dr [e{eq: Sve smo te podatke dali Republi~koj izbornoj komisiji i ti podaci su objavqeni, za mene je ~itana i biografija kra}a na dr`avnoj televiziji koliko se se}am dan po podno{ewu kandidature. Mislim da se to radi i za ostale, ja sam ovih dana stalno na putu pa ne gledam Obradovi}: Za sve Dr [e{eq: Mislim za sve da se to radi. Petrovi} Dragan iz Novog Sada vas pita kako vas nije sramota da se pojavqujete na televiziji posle onakvog pona{awa u skup{tini Srbije prilikom spomiwawa fekalija i {ta mislite ko }e glasati za vas Dr [e{eq: ^ega spomiwawa Voditeq: Fekalija Dr [e{eq: Po kom povodu Voditeq: Pa ~ulo se to na televiziji Dr [e{eq: [ta se ~ulo Voditeq: Spoqimawe fekalija, kako vas nije sramota da se pojavqujete na televiziji posle onakvog pona{awa u skup{tini Srbije Dr [e{eq: Je li to slu`ba spremila pitawe Voditeq: Petrovi} Dragan, ne znam ko je slu`ba Dr [e{eq: Moje pona{awe je u skup{tini uvek u skladu sa principima parlamentarizma, nepomirqivost krajwu izra`avam prema poku{ajima da se rad Narodne skup{tine formalizuje, da se parlament u~ini priveskom Vlade, instrumentom za provo|ewe vladine politike itd. I mi tamo pru`amo otpor samo nasiqu skup{tinske ve}ine. I taj otpor pru`amo uvek na adekvatan na~in. Voditeq: Hvala vam, bio je po{tovani gledaoci, bio je ovo klin~ ovog meseca. Bi}e jo{ klin~eva za razliku od ranijih a u petak 6. oktobra za sada jedino je potvrdio da }e biti gost gospodin vuk dra{kovi}, dakle odgovor i na ono pitawe. Ko }e u}i u rung sa gospodinom dra{kovi}em dakle u klin~u a ne u predstavqawu kandidata za predsednika Srbije za sada ne znamo, ali }e sigurno biti neko od gospode koji su kandidati za ono {to zovu milan~etova foteqa. Zahvaqujem se gospodinu [e{equ, zahvaqujem se gospodinu Obradovi}u {to ste se odazvali na{em pozivu. Ovo je sve bilo za danas hvala vam na pa`wi i dovi|ewa.

IX NAS Radio “Slobodna Evropa”, 18. avgust 2002. godine Milica Lu~i} ^avi}: Po{tovani slu{aoci ovo je “Pres klub” radio “Slobodna Evropa” tokom celog septembra u ovoj emisiji predstavqamo kandidate za predsednika Srbije. Ovoga puta na{ gost je predsednik Srpske radikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq, s druge strane mikrofona su Du{an Jawi} poznati analiti~ar i koordinator foruma za me|uetni~ke odnose i Milica Lu~i} ^avi}. Gospodine [e{eq da krenemo najpre od ovog {ta je vrlo aktuelno, postoji dodu{e nepotvr|ena informacija da se u Hagu vodi istraga protiv vas zbog 152

zlo~ina naravno po~iwenih u Bosni i u Hrvatskoj. Imate li vi neka saznawa, je li vas neko kontaktirao, je li verujete u tu informaciju? Dr [e{eq: Istraga protiv mene se vodi ve} deset godina. I verovatno }e se voditi i narednih deset, mo`da i sto godina i to mene apsolutno ne interesuje. Dosada{wa istraga nije mogla da utvrdi nikakvu moju eventualnu ume{anost u bilo kakav ratni zlo~in niti je ijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke dosad na spisku osumwi~enih za bilo kakve zlo~ine. [to se mene ti~e ako me pozovu iz Haga ja odmah idem, ja sam do sada nekoliko puta i samostalno hteo da idem pa mi nisu dali vizu. Kad postanem predsednik Republike vaqda }e onda morati da mi daju vizu da obi|em zato~ene Srbe u Ha{kom tribunalu i Slobodana Milo{evi}a i Mom~ila Kraji{nika i generala Gali} itd. Dakle, to pitawe je deplasirano, kqu~no je pitawe za{to je to ba{ sad plasirano u srpskim medijima? To je uradio izborni {tab Vojislava Ko{tunice, Ko{tunicini ministar za prqav{tine Aleksandar Tijani}. On je preko nekoliko medija lansirao kako se sada Ha{ki istra`iteqi naprasno za mene interesuju. Milica Lu~i} ^avi}: Je li to zna~i da se oni vas pla{e kao protivkandidata? Dr [e{eq: Da, po{to postoje ozbiqna istra`ivawa koje su radile neke strane agencije, koja nisu objavqena u javnosti prema kojima ja ve} uveliko stojim boqe od Ko{tunice. I to je ono {to wih ugro`ava. Ovde }e se verovatno desiti drugi krug, ali pod jedan ulazim ja, a pod dva Ko{tunica. A to je Ko{tunici stravi~an poraz. Milica Lu~i} ^avi}: Da se vratimo za trenutak na ovu navodnu optu`nicu iz Haga. Va{i dobrovoqci su u~estvovali na rati{tu, pod ~ijom komandom vojske ili policije? Dr [e{eq: U~estvovali su skoro na svim frontovima. Prvo su bili u sastavu teritorijalne odbrane srpske oblasti Slavonija, Barawa i Zapadani Srem, srpske oblasti Krajina, pa onda u sastavu JNA. Ve}i broj na{ih dobrovoqaca je poginuo u sastavu JNA, kad god bi neki poginuo vojska je davala po~asni odred koji je vr{io po~asnu paqbu, oficiri su dolazili na sahranu itd. U svakom slu~aju mi nismo imali paravojne formacije, nikada, i nema nijednog slu~aja da su na{i dobrovoqci bili bez regularne komande. Dobrovoqa~ki sastavi su bili maksimalno do jedne ~ete, to je stotiwak dobrovoqaca. I uvek u sastavu jedinice srpske vojske ili srpske policije. Posle toga su bili u sastavu Vojske Republike Srpske i policije Republike Srpske. I nigde nijedan dobrovoqac. Ja ne mogu da garantujem da neko nije negde ne{to ukrao i usput {to je moglo da stane u yepove ili u nedra, ali nije bilo ni organizovane pqa~ke. Milica Lu~i} ^avi}: Silovawa, ubijawa civila? Dr [e{eq: Pogotovo nije bilo nikakvih ubijawa civila, nijedan slu~aj ne postoji. Nije bilo silovawa, nije bilo maltretirawa ratnih zarobqenika, nigde. I ja to apsolutno garantujem. Nema mesta na belom svetu gde nisam spreman da odem i da dokazujem istinu o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Du{an Jawi}: Povodom ovoga ja bih pitao za komentar jedne druge strane, ‘ajde da se slo`imo da je propagandni {tab krenuo kontra kampawu. Kako obja{wavate ~iwenicu da je u Bosni, u slu~aju Radovana Karayi}a da jedina zabrana u~e{}a u politi~kom `ivotu jedne li~nosti koja je bila na ~elu naciona153

listi~kog pokreta, a da je na primer Republi~ka izborna komisija jednostavno op{tina koja je donosila zakon potpuno previdela tu ~iwenicu da je i pored obaveza koje su nove vlasti Beograd preuzele saradwu o Ha{kom tribunalu nije utvrdila to kao kriterij za ne prihvatawe kandidature, i naravno unutar toga da li mislite da je to uop{te bilo u redu da se prihvati jedan takav kriteriju, kako bi vi to malo... Dr [e{eq: ...prvo to su dve razli~ite stvari. Bosna i Hercegovina je pod okupacijom, Bosnom i Hercegovinom upravqa okupacioni guverner. U liku takozvanog me|unarodnog predstavnika i potpuno su razli~iti pravni sistemi. Jedno je okupatorski pravni sistem, a drugo je jedan civilizovani pravni poredak sa velikim nedostacima kao {to je to slu~aj sa na{im, ali ipak pravni poredak nezavisne dr`ave. U principu po pravnom na~elu kojim se rukovode sve dr`ave u civilizovanom svetu, gra|anska prava se mogu uskratiti ili redukovati samo na osnovu pravosna`ne sudske presude. Bez pravosna`ne sudske presude nijedno pravo osim prava slobodnog kretawa ako je re~ o pritvoru ne mo`e se uskratiti. I tu je stvar ~ista, drugo {to se ti~e Republike Srpske i federacije Bosne i Hercegovine kriteriji su sasvim razli~iti od strane me|unarodnih faktora i zapadnih sila. S jedne strane Radovan Karayi} koji se borio za o~uvawe jedinstvene dr`ave u kojoj su do tada `iveli i svi Srbi i ostale nacionalnosti... Me|unarodni faktori imali dvostruke standarde. Radovana Karayi}a su optu`ili i ako se Karayi} borio da se sa~uva jedinistvena dr`ava u kojoj su prethodno `iveli Srbi i ostale nacionalnosti, a Izedbegovi} koji je vodio separtisti~ki rat on se uop{te ne nalazi na spisku optu`enih, kao {to ni Tu|man nije bio na tom spisku. Dakle, to jednostavno nema ni pravde ni pravi~nosti. Milica Lu~i} ^avi}: Izvinite, kad pomiwete Karayi}a, je li mo`da imate neki kontakt sa wim? Dr [e{eq: Pa u posledwe vreme nisam imao kontakte sa Karyi}em. Milica Lu~i} ^avi}: On vas ceni o~igledno? Dr [e{eq: I ja wega cenim. Du{an Jawi}: O~igledno sad iz ovoga da ako, kad budete i ako budete izabrani za predsednika Srbije da bi odnosi sa Ha{kim tribunalom bili ako ne suspenodavni, onda preispitivani. Kakav bi bio va{ odnos prema saradwi sa Ha{kim tribunalom? Dr [e{eq: Ja sam spreman na saradwu, kad god me pozovu idem tamo, u bilo kom svojstvu. Mogu da idem kao optu`eni, mogu da idemo kao svedok, mogu da idem kao turista. Prema tome {to se mene ti~e tu apsolutno nikakvih smetwi nemam, ja jedva ~ekam da odem u Hag. [to se ti~e funkcije {efa dr`ave ja sam protiv toga da se bilo koji na{ dr`avqanin isporu~uje u stranim zemqama, po na{em Ustavu to je zabraweno. To niko nema pravo da to radi, ko to radi ~ini krivi~no delo. Postoji jedan protivustavan savezni zakon. Me|utim, postoje odredbe u Ustavu Srbije koje zabrawuju izru~ewe saveznih zakona ukoliko su u suprotnosti sa interesima Srbije, odnosno sa pravnim poretkom Srbije. Milica Lu~i} ^avi}: Gospodine [e{eq ciq ove emisije da predstavimo na{im slu{aocima va{ program- predsedni~ki. [ta je su{tina one glavne stvari? Dr [e{eq: Moj predsedni~ki program se striktno zasniva na ustavnim nad154

le`nostima predsednika Republike. Vi }ete ~esto ~uti od mojih konkurenata Labusa, Ko{tunce i sli~nih kako obe}avaju ~uda nevi|ena, u ekonomiji, u socijalnoj politici itd. apsolutno to nije u okvirima nadle`nosti predsednika Republike. Ja }u striktno te nadle`nosti obavqati u duhu ustava i zakona, a ta }e mi kqu~na kwiga, {to pre da oborim ovu mafija{ku kriminalnu vladu Zorana \in|i}a, da raspustimo Narodnu skup{tinu, formalno i ne postoji ona je obezvre|ena, omalova`ena, apsolutno ne postoji, nije legalna ni legitimna, da idemo na nove parlamentarne izbore posle kojih }e biti konstituisana nova Vlada. Moj je ciq da uni{tim mafiju. Tu predsednik Republike ima ustavne nadle`nosti, posebno, ima zakonske nadle`nosti, posebno po zakonu predsednik Republike raspore|uje visoke policijske penzionere na generalske polo`aje i dodequje ~in policijskog generala. Ja bih sa tih polo`aja odmah oterao sve ove policijske genarale povezane sa mafijom. Sretena Luki}a, Gorana Radosavqevi}a Gurija i sli~ne, i ~asne, po{tene, odlu~ne i hrabre oficire doveo na te polo`aje pa unapredio generalskim ~inom. Milica Lu~i} ^avi}: To vrlo jednostavno zvu~i, ali vi ste pre neki dan najavili da bi zaveli vanredno stawe u Srbiji me|utim, Srbija je ve} deset- jedanaest godina u vanrednom stawu, od ratova, od NATO bombardovawa i sve je narodu pre glave vanredno stawe. Dr [e{eq: Pa gde ste vi to ~uli da sam najavio da }u... Milica Lu~i} ^avi}: ...u medijima. Dr [e{eq: Pa znate, ali ~itate pogre{ne novine ili gledate pogre{an televizor. Ja nisam tako rekao, ja sam rekao da }u odmah po polagawu zakletve pozvati Zorana \in|i}a i tra`iti od wega da proglasi raspu{tawe narodne skup{tine, jer ona nije ni legalna ni legitimna. Ako \in|i} odbije, obrati}u se Ustavnom sudu, i sve sam to taksativno nabrajao, obrati}u se Ustavnom sudu i tra`iti da se Ustavni sud izjasni da li nam je Narodna skup{tina legalna i legitimna, da li uop{te postoji Narodna skup{tina. S obzirom da je prva Ko{tunicina stranka izba~ena iz skup{tine protivzakonito i protivustavno, oteta Socijaldemokratija Vuka Obradovi}a iako je Vrhovni sud dva puta u wegovu korist dosudio, oteli su nekoliko poslani~kih mandata socijalisti~koj partiji, ukinuta je rasprava u sednici, maltretiraju poslanike, ne daju im da govore, iskqu~uju struju, izbacuju, nov~ano ka`wavaju, ~ak je i kvorum ukinut. Skup{tina donela ve}i broj protivustavnih zakona, godinu i po dana nismo ni imali ustavni sud, sve su to elementi kojima ja dokazujem nepostojawe Narodne skup{tine. Sad nije legalna ni legitimna. Ako se slu~ajno Ustavni sud oglu{i, onda mogu jednu od varijanti vanrednog stawa da proglasim, ona mo`e trajati pet minuta. Postoje tri varijante vanrednog stawa, jedno malo obi~no vanredno stawe koje se progla{ava na predlog Vlade. Ka`e na delu na teritorije, mo`e na celoj teritoriji ako neke institucije ne funkcioni{u. Postoji stawe neposredne ratne opasnosti koje predsednik sam progla{ava i ratno stawe, nadam se da nikad ne}u biti u prilici da progla{avam ratno stawe. A {to se ti~e ove sredwe mogu}nosti, Ustav ka`e da se u toku trajawa tog stawa ne mo`e raspustiti Narodna skup{tina. Ja je ne}u ni raspu{tati, ja }u konstatovati da ona ne postoji i zakazati nove izobre. Prema tome ja time `elim da doka`em da \in|i} mora pristati na nove izbore, to je su{tina. Du{an Jawi}: Sad smo do{li do onoga {to je kqu~ni zapravo bio ustavni 155

kqu~ mo}i Slobodana Milo{evi}a to je to vanredno stawe. Da li se aktivira ili ne aktivira ali je va`no. Zato `elim da vas pitam da li }e va{a partija ako do|ete na vlasti, a znam, ka`emo da postoji potpuna institucionalna kriza u Srbiji i da se mo`da redukuje predsedni~ko pitawe, da se mo`da oja~aju Skup{tina Srbije. Dakle, kako vi vidite vlasti u Srbiji u kojoj biste bili {ef dr`ave? Dr [e{eq: Mi imamo parlamentarni sistem sa izvesnim falikankama. Ja sam protiv toga da se predsednik Republike bira neposredno. Ja mislim da parlament treba da bira predsednika Republike i da je on smewiv dvotre}inskom ve}inom glasova. To je ~isti parlamentarni sistem. [to se ti~e mogu}nosti vanrednog stawa itd. on mora da bude koncentrisano pre svega na parlament, samo izuzetno kod parlamenta mo`e da se sastave tu mo`e biti nadle`nost predsednika Republike. Predsednik Republike samo simboli~no {ef dr`ave, formalno on je ~elnik izvr{ne vlasti, ako treba ja~ati neke nadle`nosti predsednika Republike, onda ih treba ja~ati u odnosu na vlat, a ne u odnosu na parlament, u odnosu na parlement ih treba smawivati. To je politi~ki princip za koji se zala`e Srpska radikalna stranka odvajkada. Prema tome mi bismo pristali na izmene Ustava u tom pravcu, ne bismo prihvatali ovaj koncept regionalizacije za koji se zala`e Ko{tunca, {to pi{e wegova `ena Zorica Radovi}. Me|utim, da stvorimo jedan ~ist parlamentarni model vlasti, srpski radikali su uvek za to. Du{an Jawi}: A da li to zna~i da bi se onda po{to po Ustavu Srbija u su{tini federalna po Ustavu dve pokrajine itd... Dr [e{eq: ...to nije federalizam. Du{an Jawi}: Dobro, neka vrsta. Dr [e{eq: Ne to nije. Autonomija nije federalna jedinica, ni autonomizacija nije federalizacija. Du{an Jawi}: Imamo jednu sna`nu centralizaciju Beograda, kako bi s obzirom na ovu ideju, regionalizam, re{ili taj problem tenzija i prema Vojvodini i jugu Srbije i Ra{koj oblasti? Dr [e{eq: Ja~awem lokalnih samouprava, lokalna samopurava je kqu~ tog problema. Jer pazite uvek neko ko se zala`e za ve}i stepen autnomije Vojvodine poziva se iskqu~ivo na postojawe ve}eg broja nacionalnih mawina. Na brojne nacionalne mawine. Taj argumen apsolutno ne stoji, Ma|arima, Rumunima, Rusinima, Buwevcima, [okcima, Slovacima i svim ostalim svejedno je da li }e wihovom sudbinom upravqati birokratija, srpska birokratija iz Beograda, ili srpska birokratija iz Novog Sada. Jer u Vojvodini ve} ima vi{e od sedamdeset posto Srbi koji koji `ive, popis je sada pokazao. Ali wima nije svejedno, ho}e oni lokalne samouprave, da su oni u velikom broju prisutni, imati ve}e ingerencije. Na primer Slovaci u Ba~kom Petrovcu i Kova~ici, Ma|ari u sedam, osam op{tina na severu Vojvodine, ~itav niz drugih nacionalnih mawina su koncentrisane u odre|enim delovima. Buwevci u Subotici, u Somboru na primer itd. Ono {to je wihov interes izbori, wima je ja~awe ingerencija lokalne samouprave i wihovo neposredno u~e{}e u vlasti kroz organe lokalne samouprave. Osim Ma|ara svih ostalih nacionalnih mawina je toliko malo da }e vrlo slabo biti zastupqeni u pokrajinskoj vlasti pri primeni principa proporci156

onalnosti. Ali u lokalnim jedinicama samouprave tamo gde ~ine gro stanovni{tva i te kako im je va`no da se pove}aju nadle`nosti. Milica Lu~i} ^avi}: Gospodine [e{eq, vi sad govorite o soluciji i nacionalno i humano, me|utim, ja se se}am bio je rat sa Hrvatskom se}am se da su va{i qudi iz Srpske radikalne stranke radili ne{to {to se ru`no zove “humani in`ewering”. Mnogi recimo iz Hrtkovaca Ma|ari, Hrvati su bili iseqavani iz svojih ku}a, zato {to su bili lojalni gra|ani ove zemqe da bi izbeglice koje su do{li iz Bosne ili iz Krajine, Kninske krajine da bi se uselile u wihove ku}e. A ovo je sad jedna velika promena. Dr [e{eq: To nije istina. Vi govorite bez ikakvih dokaza i potpuno neargumentovano, nijedan Hrvat nije proteran iz Srbije. Nijedan nije napustio ovde svoju ku}u a da je nije mewao za sli~nu ili kvalitetniju srpsku ku}u na podru~ju Hrvatske ili Srpske Krajine. Nema nijednog takvog slu~aja. Drugo, {to ste ti~e Hrtkovaca, ja sam tamo imao miting, na kome sam poimeni~no naveo koji su sve qudi iz Hrtkovaca ~lanovi Tu|manovog zbora nacionalne garde. Ja sam wihova imena i podatke izneo. A {to se ti~e etni~kog ~i{}ewa, wega nije bilo. Do{la je velika najezda srpskih izbeglica iz okupiranih delova Srpske Krajine ili iz Hrvatske i mi smo se politi~ki zalagali da ono “mewajte ku}e i stanove sa ovda{wim Hrvatima koji su ve} opredeqeni na Tu|manovu stranu”. Daqe u tome selu je posredovala katoli~ka crkva, nije se desio nijedan slu~aj sklapawa ugovora da preko katoli~ke crkve onda{wi Hrvati nisu poroverili da li tamo postoji realna imovina ili samo na papiru, dakle, da li je ku}a mo`da ve} spaqena, uni{tena ili zaista postoji ku}a sa kojom se mewa imawe ovde. Nema nijednog slu~aja ubistva, nema nijednog slu~aja nekog te`eg fizi~kog maltretirawa zbog nacionalne pripadnosti. Ali moj je stav da treba da se razmeni bar onaj deo stanovni{tva koji je omogu}io da se razmeni na principu dobrovoqnosti zamene imovine. Milica Lu~i} ^avi}: Pa nije ba{ dobrovoqnosti, qudi su bili o~ajni... Dr [e{eq: Ko je bio o~ajan? Milica Lu~i} ^avi}: Ti qudi. Dr [e{eq: Ne bi onda i{li u zbor nacionalne garde da su bili o~ajni. Iz Hrtkovaca su i{li u zbor nacionalne garade. Mada stanovnici Hrtkovaca uop{te nisu poreklom Hrvati, oni su poreklom Albanci koji su doselili u vreme ^arnojevi}a, jo{ hiqadu sedamsto devedeset i neke godine pa su kao katolici posle drugog svetskog rata sve pretapali u hrvatski nacionalni korpus. Du{an Jawi}: Ne bi se promenio ni wihov status poreklom, a Albanci, ali idemo na realnost koju na{a javnost ne zna, a mislim da ni gospodin [e{eq nije do kraja izgovorio. U to je bila upetqana i vlast Tu|mana, ministar za socijalno skrbqe direktno je u~estvovao, ja to znam na primerima iseqavawa katolika Hrvata sa Jaweva. Dakle tu su mesta ~ini mi se da je to bila neka vrsta dogovora... Dr [e{eq: ...pa zar je u Jawevu bilo pritisaka na lokalne katolike. Du{an Jawi}: Ne, opet je bilo... Dr [e{eq: ...ja nisam ~uo nikada ni za jedan pritisak. Du{an Jawi}: Bio je jedan miting. Dr [e{eq: ^iji je miting bio u Jawevu? Du{an Jawi}: Bio je jedan miting va{ blizu Kumanova koji su mediji pred157

stavqali qudima... Dr [e{eq: ...koji miting blizu Kumanova? Du{an Jawi}: Blizu Kumanova po~etkom parlamentarnih kampawa ili tako se navodi. Ali to sam hteo da pitam. Zapravo ~esto su va{i u to doba koristili zapravo, kao primer govor mr`we, i kori{}en je zapravo, da li vi mislite, ja li~no mislim da su ove zvani~ne ideolgije upravo i medije tako prene{eni da bi se odradio ovaj posao zastar{ivawe qudi i pokretawa ili vi to vidite druga~ije. Dr [e{eq: [ta zna~i to govor mr`we? Sad je politi~ki obra~un, politi~kom terminologijom, govor mr`we. Da li je to govor mr`we, kad ja ka`em da je Zoran \in|i} povezan sa glavnim mafija{om u zemqi, da je wihovo polit~ko ~edo. Du{an Jawi}: To nije, sla`em se. Dr [e{eq: Je li to govor mr`we? Ja kad ka`em da je Du{an Mihajlovi} ume{an u krimanal, imam dokaze. Da li je to govor mr`we? Du{an Jawi}: Ne, Mihajlovi}, da se vratimo na primer Hrtkovaca, ali ste pro~itali imena qudi za koje verovatno imate podatke da su u gardi, a pre toga nije vo|eno kako ste rekli za Hag nije vo|en sudski postupak, nije utvr|eno da se vodi jer je to veleizdaja. Onda to dobija, pogotovo poimeni~o imena, onda to dobija elemente zastra{ivawa i drugih. Ako su ta imena iz jedne etni~ke grupe, ili jedne socijalno marginalne grupe. Dr [e{eq: To ne mo`e biti krivi~no delo delo veleizdaje, mo`e oru`ane pobune, ali ako vi ~ujete, saznate, imate dokaza da neko u~estvuje u oru`anoj pobuni, ne treba vama sudska presuda pravosna`na protiv wega da biste wegovo ime pomenuili, politi~ki za to optu`ili. Meni je va`no da su mi svi podaci bili pouzdani. Ciq je taj da iz zbora nacionalne garde odatle i odatle, a takvih je bilo dosta, bilo ih je vi{e od hiqadu sa podru~ja Srema, i eventualano i zapadne Ba~ke, ali slabo, iz zapadne Ba~ke uglavnom nisu, iz Srema ih je najvi{e bilo. Ja sam imao te podatke. Umesto da me pitate kako sam do{ao, e na to vam pitawe ne}u odgovoriti, ali je va`no da su mi podaci bili pouzdani. Du{an Jawi}: Ne}emo pri~ati kao {to ne}emo pri~ati kako su va{i aktivisti dolazili do imena i telfona radnika saveznih organa po Beogradu koji su imali stanove, bili druge nacionalnosti, a bio sam u prisutan kad je jedna gospo|a zvana telefonom. Dr [e{eq: Je li vi znate ko je to? Du{an Jawi}: Da, predstavi se ovde Srpska radikalna stranka... Dr [e{eq: ...a vi sad predpostavqate... Du{an Jawi}: ...ne, to sam ~uo. Ovde su aktivisti Srpske radikalne stranke sa Novog Beograda... Dr [e{eq: ...{ta to zna~i? Du{an Jawi}: ...znamo da ste danas uklonili prezime sa vrata. Dr [e{eq: [ta to zna~i? Du{an Jawi}: To sam hteo da pitam. [ta to zna~i za drugu stranu? Dr [e{eq: Vi se se}ate kad su jednog ~oveka oteli, novinara Reqi}a ~ini mi se, devedest druge godine. Da su ga neki tamo saslu{avali predstavqaju}i se kao moji qudi, apsoltuno nemam veze s tim. Nikad u `ivotu nikog nisam oteo, nikad u `ivotu nikog sam ubio, i nikad ni{ta nisam ukrao. ^ak se ne se158

}am iz detiwstva da sam ikad jedan kliker ukrao. Apsolutno, prema tome to telefonski razgovori to su gluposti. Znate mene su zvali iz Zagreba radio “Sqeme”, u Zagrebu je objavio moj broj telefona u Batajnici, svakodnevno su me zvali, ja sam odgovarao “sve }emo vas pobiti, tenkovima pogaziti” itd. oni zovu, provociraju da }e me zaklati, da }e mi zaklati porodicu i sli~no. [ta to sad zna~i? Jeste li ~uli da sam ja nekad se `alio {to me uznemiravaju. Mewao sam telefon nekoliko puta, ali to preko telefona, ko }e to sada sve, {to ne ode policiji pa da se ispita koji broj. Du{an Jawi}: Dodirnuli smo iseqavawe i i mi sad ovde imamo par stotina hiqada qudi, pre svega Srba u ogromnom broju Srba, koji `ive u Srbiji. [ta bi vi kao {ef dr`ave, {ta biste uradili da se taj polo`aj wihov definitivno reguli{e, da li ste zagovornik integracije dr`avqanstva ili ste zagovornik wihovog povratka odakle su do{li? Dr [e{eq: Prvo kao {ef dr`ave tu ne}u imati nikakvih nadle`nosti. Mogu da vam govorim o svom li~nom mi{qewu, o svom stavu, a ne o ne}emu {to ja mogu da uradim. Te stvari radi vlada. Predsednik Republike apsolutno tu ne mo`e ni{ta osim {to mo`e ako propituje Vladu {ta ste ovo ovako radili {to ste onako. Po Ustavu Vlada je samo du`na da se izjasni na odre|ene okolnosti za koje postavqa pitawe predsednk Republike, svaki ministar pojedina~ino i ni{ta vi{e. Ja li~no mislim da svim tim izbeglicama treba omogu}iti integrisawe u dana{we srbijansko dru{tvo, mi smo to na primeru Zemuna demonstrirali kako je mogu}e, da je bilo sre}e da je vlast blagovremeno reagovala dok je ve} broj izbeglica imalo neku u{te|evinu, neki novac, pa da su davali jeftino placeve za individualnu stambenu izgradwu itd. mnogo bi tih problema bilo re{eno. Mi smo u op{tini Zemun parcelisali oko {est hiqada placeva, za bagatelnu cenu su to dobili, ne samo izbeglice nego i dr`avqani Srbije. Ko god je hteo, ko nije imao krova nad glavom, i mnogo ku}e se ve} podi`u, a mnoge su odavno podignute. To je jedan od metoda, kad se o~ekuju izbeglice, da svakoj porodici dr`ava podigne ku}u, to mo`e trajati vi{e od sto godina. I ovde se s velikom pompom na televiziji proprati kad se deset ili dvadest ili tridest izbegli~kih ku}ica preda izbegli~kim porodicama, umesto da se ide na jednu {iru akciju jer toliko ima dr`avne zemqe pogodne za individalnu stambenu izgradwu da se taj problem ve} uveliko mogao re{iti. A onda dr`ava da se posveti onima koji su nemo}ni da iskoriste takvu mogu}nost. Milica Lu~i} ^avi}: Gospodine [e{eq da se vratimo va{em programu. Dr [e{eq: Samo da dodam ovde. Ina~e terati te izbeglice da se vrate u okupiranu Republiku Srpsku Krajinu ili da se vrate pod muslimansku vlast na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Vidite {ta se desilo o Bosni i Hercegovini. Muslimani koji su izbegli sa teritorija Republike Srpske, vra}aju se, mo`da sporadi~ni neki lak{i incident se desi. Krupnijeg nije bilo koliko ja znam. Me|utim, nema Srba koji se vra}aju pod kontrolu Muslimana ili Hrvata. To su dva razli~ita pristupa tako|e na delu. Milica Lu~i} ^avi}: Da se vratimo na va{ u Beogradu. Rekli ste mafija, uni{tavawe mafije vam je broj jedan, a jasna su ograni~ewa, ovla{}ewa su vrlo odre|ena predsednika Repbulike, me|utim, o~igledno je da svaki predsednik Republike treba da ima jednu viziju svoje zemqe kako }e ona izgledati za godinu dana, za tri, za pet godina. Dakle, mi imamo jednu deplasiranu zemqu sa pri159

vredom koja je gomila starog gvo`|a neupotrebqivog, mislim na ma{ine koje su zastarale, mislim na radnike koji su dugovali nema dobrog menaymeta, nema dobre organizacije posla, nemamo halu, dakle sve ono {to karakteri{e ovo vreme u svetu gde je jedan ogroman tehnolo{ki razvoj. Kako vi vidite da se taj problem re{i, i mislite li da Evropa koja je nekoliko puta do sada, vi{e puta pokazala da ima otpor prema vam i uop{te va{ orjentacija im vas li~no nego i cele Srpske radikalne stranke kako bi ta Evropa inivestirala ako bi vi bili predsednika, kako bi dolazila ovde? Dr [e{eq: Prvo treba da prestanete sa tim bajkama da }e Evropa do}i ovde, da }e ulagati, da }e investirati, jer da su hteli da investiraju, investirali bi za ove dve godine. Nigde na svetu nema ume{eno pa obe{eno. Da nam neko ne{to pokloni, pa u Nema~koj ni brat, bratu ni{ta ne poklawa. Mu` i `ena iza|u nave~e na ve~eru u restoran, pa svak sebi plati ra~un. Srbija se iz ekonomske krize i socijalne bede mo`e izvu}i samo politikom oslawawa na sopstvene snage i principom saradwe sa svim dr`avama i narodima sveta koji `ele ravnopravnu saradwu. Ja sam pristalica koncepta otvorenih granica, liberalne privatne inicijative, ali protiv ovog mafija{kog uni{tavawa i ovo malo sposobnih iz radnih fabrika da bi se za bagatelnu cenu rasprodale. Mi sad to pre`ivqavamo i ko su glavni otkupqiva~i za bagatelu. Sve \in|i}evi mafija{i. Ovaj vlasnik “Krmivo produkta” Dragoqub Markovi}, zatim ovaj “MK” Kosti} iz Novog Sada, opet truje po Vojvodini proizvo|a~e hrane, eno Karneksu su potrovali, provociraju}i la`nu aferu sa trovawem karneksovih pa{teta da bi mu uni{tili prodaju da mu uni{te proizvodwu i da ga kupe za {to jeftinije pare. Prema tome treba da se li{imo nekih zabluda, to da }e nas primiti Evropska unija, to je varka, primi}e nas ako prime Rumuniju i Bugarsku, ali ni Tursku Evropska unija decenijama ne}e da primi iako je Turska na neuporedivo ve}em nivou `ivotnog standarda, industrijskog razvoja, demokratska institucija na kraju krajeva. Treba jednostavno da prestanemo da se zanosimo tim varkama, ako se uka`e {ansa da u|emo u Evropsku uniju, da u|emo, ali to da stalno obe}avamo taj ulazak, a da od wega nema ni{ta tu vi{e ne treba narod zamajavati. Du{an Jawi}: Oko toga, ja shvatam da treba dvadest, dvadesetpet godina veliki rad, ali da li je velika {ansa saradwa sa biv{im jugoslovenskim republikama, po{to je to bilo nekad zajedni~ko tr`i{te i kako mislite da biste vi vodili tu politiku i drugo da li bi va{e predsednikovawe bilo da ka`em ... u ovom politi~kom momentu? Dr [e{eq: Ja bih se zalagao za {to intenzivniju saradwu sa Bosnom i Hercegovinom, i sa Republikom Srpskom posebno, ali i sa federacijom. Zalagao bih se za maksimalnu saradwu sa Makedonijom, za {to boqom saradwom sa Rumunijom, Bugarskom, Ma|arskom. [to se ti~e Slovenije i Hrvatske one imaju sistem odlu~ivawa na na{em tr`i{tu one nas dodatno upropasti{e, sada je ~etiri puta ve}i na{ uvoz iz Slovenije, nego izvoz u Sloveniju, sli~no se de{ava sa Hrvatima. Jednostavno da vodimo ra~una {ta to zna~i. Je li treba Slovenci na{u robu da plasiraju na strana tr`i{ta. Kao {to su radili u Titovoj Jugoslaviji, ja sam protiv toga. [to se ti~e Hrvatske, ja sam protiv toplih odnosa izme|u Srbije i Hrvatske dok se ne re{i pitawe Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Kra160

jina je nastala kad i Hrvatska. U trenutku me|unarodno pravnog priznawa Hrvatske, centralna vlast iz Zagreba nije imala kontrolu nad teritorijom Republike Srpske Krajine. I Republika Srpska Krajina aktuelno priznawe Hrvatske nije mogla biti obu}v}ena. Ta okupacija traje i ona mora jednom prestati. Kao {to ima Hrvatska pravo na opstanak ima i Republika Srpska Krajina, ja nikad tu okupaciju ne}u priznati kao savr{enu ~iwenicu. Milica Lu~i} ^avi}: Svet naravno druga~iji ima stav, zavisimo mnogo u ~emu... Dr [e{eq: ...nije ta~no svet ima u mnogo ~emu sli~an stav kao {to je moj, kad gledamo celi svet. Nemojte celim svetom nazivati zapadnu Evropu i Ameriku, jer to nije svet, to je najdekadentniji deo savremenog sveta. Milica Lu~i} ^avi}: Dobro, da ostavimo Beolorusiju ili tako? Dr [e{eq: A {to da ostavqamo Belorusiju? Milica Lu~i} ^avi}: Odlikuje se suvi{nom demokratijom. Dr [e{eq: Pa pogledamo prvo kakvom se demokratijom amerikanci odlikuju. Ja mislim da je ve}a demokratija u Belorusiji nego u Americi. Milica Lu~i} ^avi}: Dobro, da se vratimo na na{a pitawa. Se}am se jedne va{e izjave to je bilo ja pretpostavqam tokom bombardovawa, NATO bombardovawa kada ste rekli da ~izma stranog vojnika nikada smeti da kro~i na Kosovo, danas imamo hiqade vojnika stranih na Kosovu, danas na{ svet koji je odande izbegao odande, ne vra}a se jer se boji za goli `ivot, a vi ste zakazali za 26. septembar predizobrni miting u Kosovskoj Mitovici, koliko se se}am i uprkos tome {to je UMNIK zabranio odr`avawe. Dr [e{eq: A ko je vam rekao da je UMNIK zabranio. [ta vam je poznato, vama je stalno ne{to poznato. Poznato je da sam ja a`daja, je li tako? UMNIK ni{ta nije zabranio, mi smo uredno prijavili taj miting jo{ pre deset dana, miting je odobren, UMNIK je ponudio obezbe|we, mi smo zahvalili i rekli da ne treba, na{a kampawa se tamo ve} nesmetano odvija, cela Kosovska Mitrovica je na{im plakatima koji najavquju miting oblepqewa i okolne srpske op{tine, prema tome, to je izmi{qotina. Mo`da je to neko plasirao ko se boji da ode na Kosovo da ima izgovor za{to ne ide. Za{to tu izmi{qotinu sad meni name}ete kao realnu ~iwenicu, nije UMNIK zabranio. Pa vaqda bi nas obavestili da su zabranili. [to se vi bojite mog odlaska u Kosovsku Mitrovicu, eto ako imaju ne{to protiv mene neka me odmah uhapse kad do|em tamo. Du{an Jawi}: Koja }e biti ta osnovna poruka qudima sa Kosova, verovatno u Mitrovici izre~ena? Dr [e{eq: Srbija mora da pomogne preostalim Srbima na Kosovu, u srpskim enklavama da tamo opstane da izdr`e. Dakle, da im pomogne ekonomski, finansijski, kulturno u svakom pogledu. Srbija mora da pomogne prognanim Srbima koji `ele da se vrate, da se zaista vrate, ali ne pod albansku vlast, jer tamo im `ivota nema, to je realnost. Nego u one srpske enklave, da tu podi`u nove ku}e, nove stanove itd. Mi ne smemo da `urimo sa trajnim re{ewem Kosova i Metohije, jer sada je odnos snaga me|u velikim silama nepovoqan po srpski narod. Kad bi sad insistiralo na trajnom re{ewu pitawe kako bismo sa~uvali Kosovo. Mi treba tu da imamo strpqewa. Da se promene neke stvari u svetu, a o~igledno se ubrzano mewaju, ali ako ja budem predsednik Republike ja garantujem da niko ne}e smeti u ime Srbije da potpi{e bilo koju varijantu otcepqe161

wa Kosova i Metohije od Srbije bilo kako nezavisne dr`ave, bilo kao samostalne federalne jedinice {to je ozbiqniji plan o kome se razmi{qa na Zapadu. Ako Srbija na to ne pristane, nema pravnog osnova da to bilo ko drugi uradi umesto we, mo`e protivpravno, znate i okupacija je fakti~ko stawe ako ga ne prizna onaj ko je okupiran. Prema tome za Kosovo i Metohiju za konkretno re{ewe, celovito re{ewe treba ~ekati neka pogodnija vremena. Du{an Jawi}: Kad smo Kosova s obzirom da su tamo najuticajniji zapravo Amerkanci ako i u ~itavom svetu i Evropska unija da li biste s obzirom na prethoni stav tu bili spremni da napravite tu neku vrstu kompromisa ili kontakta sa ameri~kom Evropskom unijom radi re{avawa problema Kosova? Dr [e{eq: Ja sam ~ovek kontakta, ja sam spreman sa svima da razgovaram, otvoreno, ali na ravnopravnoj bazi. Ja nisam ni~iji poslu{nik, ni~iji pla}enik, mene ne mogu kompromitovati, ne mogu me uceniti, ne mogu me potkupiti, ali ho}u da razgovaramo. Milica Lu~i} ^avi}: Za kraj pitawe Srbija i Crna Gora, verujete li da }emo opstati nekoj formi zajednici ili mislite da smo krenuli svojim putevima? Dr [e{eq: Na`alost tu je sve te`a situacija, prvo ova ustavna poveqa ne li~i ni na {ta. Takva dr`ava nigde na svetu nikad nije postojala niti mo`e da postoji. Program smi{qa Zapad da bi neprekidno imao razloga za me{awe u na{e unutra{we odnose da bi stalno dolazio u neki misar da vodi kona~nu re~ da presu|uje kqu~nim pitawima. Ko{tunica je tu napravio stravi~nu gre{ku, on je polagao zakletvu na postoje}i Ustav Savezne Republike Jugoslavije i morao je da po{tuje taj Ustav sve dok se on po ustavnoj proceduri ne promeni. On je pristao da pogazi taj Ustav i da radi ustavnu povequ po{to nikad u na{oj ustavno pravnoj tradiciji takav dokument nije postojao, pa onda tek planiramo neku dr`avu. To je apsolutno protivustavno pona{awe, i on je do{ao sad u jedan za~arani krug, i poku{ava da iz wega pobegne kandiduju}i sa za predsednika Srbije. [to ne istera do kraja? Wemu je ostalo vi{e od pola mandata na funkciji sveznog predsednika. [to be`i od toga? On se zapleo kao pile u ku~ine. Na`alost ja nisam siguran da je interes zapdnih sila da se sa~uva zajedni~ka dr`ava iako imam mnogo izja{wavawa u tom pogledu. Da su oni hteli da se sa~uva zajedni~ka dr`ava onda je samo trebalo pritisak vr{iti na \ukanovi}a da po{tuje Savezni ustav. A Ko{tunica je sada legalizovao ranije \ukanovi}evo protivustavno pona{awe. To nije smeo da uradi. Ako je sad pad voqe stanovni{tva Srbije, Crne Gore ho}emo li imati zajedni~ku dr`avu, onda treba da iza|emo na izbore i u jednoj i drugoj federalnoj jedinici, i da to bude kqu~no predizborno pitawe, i onda bi ove institucije vlasti da vide {ta }e i kako }e. Posebno da idemo na savezne izbore. Jer oni koji su dobili ve}inu u saveznom parlamentu dobili su ga zalagaju}i se za zajedni~ku dr`avu, a ne za weno razbijawe. Du{an Jawi}: Jedno pitawe za mene, za kraj, iz ekonomije kuhiwe velikih majstora. Dakle, ako se gledaju va{i predsedni~ki rezultati prvih izbora 1,9%, do 49% drugoga kruga sa Milutinovi}em sada, [e{eq sigurno da glasa~i Labusa koji trenutno vu~e 27%, u drugom krugu, Ko{tunca dakle moje pitawe. Vi ste, postoji jedna magija koja se zove [e{eq da su istra`iva~i proma{ivali najmawe za sedam posto, a ja dodajem do dvadeset dva, zna~i moje pitawe. Koja je 162

to magija s kojom ra~unate da pridobijete dovoqan broj glasova za drugi krug? Dr [e{eq: Ja se ne slu`im s nikakvom magijom u politici. [to se ti~e mog politi~kog rada, upotrebi}u onaj izraz koji koriste dosmanlije on je najtransparentniji, kod mene nema ni{ta prikreveno, kod mene nema ni{ta tajno, ja uvek iskreno govorim ono {to mislim. Ali sva ta istra`ivawa su la`na. Ja imam pouzdane podatke da ve} stojim ubedqivo boqe od Ko{tunice. Ja iskreno verujem da je mogu}a moja pobeda u prvom krugu. Pitawe da li }e zaista do we do}i ali u drugom krugu to }e biti politi~ki obra~un izme|u mene i Ko{tunice, Labus nema nikvih {ansi. Pitawe da li Labus ima deset posto. A pogledajte koje je to wegovo bira~ko telo, gde mu se sadr`i to bira~ko telo, ono ne postoji u Srbiji. Milica Lu~i} ^avi}: Da ipak zavr{imo jednim potpuno privatnim pitawem. Pre neki dan ste dobili unuka, i rekli ste s dozom ponosa koliko sam ja shvatila, kad poraste bi}e radikal. [ta ako bude mondijalista? Dr [e{eq: Pa ne verujem ni jedan ~astan i po{ten Srbine ne mo`e biti mondijalista. Znate srpski narod je narod koji je prvi u Evropi izgradio sopstveni nacionalzime u moedernom smislu re}i to je svetosavqe, to je terijski fundament srpskog nacionalizma. A taj nacionalizam za razliku od vas mondijalista koji mislite da je to najve}e zlo na svetu, to je oblik kolektivne svesti. Ja sam inidividualista po prirodi, ja znam sve individualisti~ke vrednosti savremene civilizacije, ali taj individalizam nije kompletan ako ne postoje oblici kolektivne svesti koje povezuju qude koji tu duhovnu energiju objediwavaju. Biti nacionalista to je ne{to najpozitivnije, jer onaj ko ne voli svoj narod i svoju otaybinu ne mo`e da ceni i da po{tuje druge narode. A to izbegavawe nacionalne svesti kao kolektivne i to gledawe nekom novom obliku vodi samo u prihvatawu totalitarne svesti, to je mondijalisti~ka svesta je totalitarna. Ona uni{tava kulturu, ona uni{tava civilizaciju. Zamislte da u Holivudu treba da bude na{e glavno kulturnu svetili{te. Ja to nikada ne}u prihvatiti. Milica Lu~i} ^avi}: Sad upro{}avamo stvari, ali to je deo va{e kampawe. Hvala vam svakako bio je ovo Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke, a s druge strane mikrofona bili su Du{an Jawi} analiti~ar i koordinator kvoruma za me|uetni~ke odnose i Milica Lu~i} ^avi}.

X NAS Razgovor sa kandidatom za predsednika Republike Srbije dr Vojislavom [e{eqom, TV RTS Prvi program, 24 septembar 2002. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Ovo je predizborno predstavqawe kandidata za predsednika Republike Srbije prof. dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, zbog ~ega su ovi izbori zna~ajni, i kakav je va{ predsedni~ki program? Dr [e{eq: Ovi izbori su veoma zna~ajni jer se odr`avaju ta~no dve godine nakon promene vlasti u Srbiji dvehiqadite, u uslovima produbqene ekonomske krize, socijalne bede i politi~ke krize tolikog stepena kakav nikad rani163

je nismo imali. Ovi predsedni~ki izbori trebali bi da budu prvi korak u novoj smeni vlasti. Prvi korak u pravcu politi~ke i pravne stabilizacije Srbije i ovi izbori trebali bi da sve politi~ke procese vrate u legalne tokove. Moj predsedni~ki program se zasniva striktno na ustavnim i zakonskim nadle`nostima predsednika Republike. Na funkciji predsednika Republike ja bih kontrolisao izvr{nu vlast, delimi~no kontrolisao zakonodavnu vlast i u ne{to mawoj meri kontrolisao sudsku vlast koliko je to Ustav omogu}io predsedniku Republike. Ali ono {to je najva`nije, moj predsedni~ki program se zasniva na afirmaciji principa modernog pravnog poretka i vladavine prava, ustavnosti i zakonitosti, demokratskog parlamentarizma i vi{epartijskog sistema i striktne podele vlasti na zakondavnu, izvr{nu i sudsku, me|usobne kontrole te tri grane vlasti, ali bez direktnog nametawa jedne drugoj. To je ono {to bi zna~ilo prekretnicu u odnosu na sada{we stawe koje imamo u Srbiji. To je ono {to bi otvorilo novu perspektivu i {to bi omogu}ilo konsolidaciju ekonomskih i socijalnih prilika, pobedu u borbi protiv mafije, stvorilo bi uslove za normalno odvijawe dru{tvenih aktivnosti, dru{tvenih funkcija, sre|ivawe prilika u zdravstvu, {kolstvu, kulturi, itd. Voditeq: Konkretno, {ta bi va{a pobeda donela gra|anima Srbije i {ta bi bilo druga~ije? Dr [e{eq: Ja ne dajem nikakva prazna, la`na obe}awa. Predsedni~ka funkcija nije operativnog karaktera, predsednik nema velike ustavne nadle`nosti, ali one nadle`nosti koje ima predsednik Republike ja bih znao do maksimuma da iskoristim za dobrobit Srbije, svih gra|ana, za dobrobit pravnog poretka ustavnosti i zakonitosti. Ja bih, pre svega, omogu}io vrlo brzo raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik Republike po slovu Ustava izbore raspisuje na predlog, raspu{ta Narodnu skup{tinu, izbore raspisuje na predlog Vlade Srbije. Me|utim, ovde se mo`e desiti da Vlada odbije da predlo`i raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe izbora. Ja bih pozvao predsednika Vlade saop{tio mu da Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna i izlo`io sve argumente. Iz Narodne skup{tine je u celini izba~ena poslani~ka grupa Demokratske stranke Srbije iako je Ko{tunica bio nosilac liste na izborima, {to je apsolutno pravno nemogu}e i po Ustavu i po zakonu. Oteta je poslani~ka grupa Socijaldemokratiji Vuka Obradovi}a, iako je Vrhovni sud presudio u wegovu korist. Izvr{na vlast se oglu{ila o tu presudu, oteto je nekoliko poslani~kih mandata socijalistima, tri puta je mewan skup{tinski poslovnik i uvo|ene su sve restriktivnije odredbe koje se ti~u pre svega opozizicionih narodnih poslanika, uvedeno je nov~ano ka`wavawe i izbacivawe sa sednica, u ovim uslovima ~ak je ukinut i kvorum za rad Skup{tine. Narodna skup{tina je u vi{e navrata donosila protivustavne zakone, ~ak poreske zakone sa retroaktivnom sadr`inom, donosila je protivustavne zakone o radu, zakon o penzijskom osigurawu i ~itav niz drugih i mi godinu i po dana uop{te nismo imali Ustavni sud Republike Srbije. Dakle, jedna bitna institucija vlasti nije funkcionisala, najvi{i organ sudske vlasti, sve to govori da prilike u na{oj zemqi nisu redovne, nisu normalne i govori da mi zapravo nemamo Narodne skup{tine. [to se ti~e legitimiteta, on bi bio na dva na~ina negiran. Ve} je negiran 164

samim tim {to sada{wa struktura Narodne skup{tine ne odgovara odnosu snaga sa izbora dvehiqadite godine. Ako je Ko{tunica sa svojom strankom izneo te izbore u interesu celog DOS-a, izbacivawe wegove stranke iz Skup{tine najboqi je dokaz da Skup{tina nije legitimna ni po odnosu snaga iz dvehiqadite. Me|utim, ako se se}ate dvehiqadite godine kad je bilo o~igledno da Ko{tunica pobe|uje na predsedni~kim izborima i da DOS ima najvi{e glasova na parlamentarnim, mi smo odmah prihvatili da se ide i na vanredne republi~ke izbore jer je bilo o~igledno da se promenio odnos snaga u narodu. Moja pobeda na predsedni~kim izborima bila bi dovoqan dokaz da se ponovo promenilo raspolo`ewe naroda, da se promenio odnos snaga i da je nu`no i}i na vanredne izbore na svim nivoima. To je dakle pitawe legitimiteta koje zajedno sa pitawem legaliteta koje sam ve} potanko obrazlo`io ~ini nu`nim vanredne parlamentarne izbore. Naravno, ako se predsednik Vlade i cela Vlada suprotstave tome, predsednik Republike ima drugo ovla{}ewe u Ustavu, on mo`e da proglasi vanredno stawe ako Skup{tina ne mo`e da se sastane. Ja bih prethodno uputio pismo Ustavnom sudu i tra`io da se Ustavni sud izjasni da li je na{a Narodna skup{tina legalna i legitimna i nabrojao bih sve ove argumente i izneo bi jo{ ~itav niz dodatnih. Ustavni sud bi morao da presudi da Skup{tina nije ni legalna ni legitimna i to bi meni bila dodatna pravna podloga za progla{ewe vanrednog stawa koje mo`e da traje i svega pet minuta bez ikakvih komplikacija i u sklopu tog vanrednog stawa bih raspisao vanredne izbore za Narodnu skup{tinu, raspustiv{i prethodno sada{wi sastav. Tako da predsednik Republike mo`e pod odre|enim uslovima, a ti uslovi su sada ispuweni vi{e nego ikada da i bez saglasnosti Vlade raspusti Narodnu skup{tinu i zaka`e izbore. Naravno, u novom skup{tinskom sazivu ja bih referisao o svemu onome {to sam uradio u me|uvremenu i tra`io da se parlament s tim saglasi kako je to i Ustavom propisano. Ja, glavnu svoju ulogu kao predsednika Republike u narednom periodu upravo vidim u tome, u iznu|ivawu vanrednih parlamentarnih izbora kako bi se struktura Narodne skup{tine usaglasila sa odnosom politi~kih snaga u narodu, kako bi se suzbile sve pojave kr{ewa ustavnosti i zakonitosti i kako bi se na{a dr`ava vratila u neki normalni kolosek, jer dok se ne vrati u normalni kolosek nemogu}a je i ekonomska reforma, i re{avawe socijalnih problema, i borba protiv mafije i re{avawe problema zdravstva, {kolstva, itd. Voditeq: Koja su jo{ ustavna ovla{}ewa predsednika Republike i kako biste ih iskoristili? Dr [e{eq: Kako rekoh, predsednik Republike nema neka velika ovla{}ewa, ali ja bih maksimalno iskoristio ona postoje}a u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike poverava mandat za sastav Vlade, ali tu je vezan odnosom snaga u parlamentu, ne mo`e predsednik Republike bilo kome da poveri mandat. Nego samo onoj li~nosti za koju se mo`e sa prili~nom sigurno{}u proceniti da bi dobila podr{ku parlamentarne ve}ine. U tom smislu se i vr{e konsultacije sa parlamentarnim politi~kim strankama, i ja bih to radio krajwe korektno, krajwe nepristrasno jer za mene je voqa naroda iskazana na parlamentarnim izborima svetiwa, kako se narod izjasni na slede}im izbori165

ma po tom odnosu snaga }e biti odre|en i mandatar i formirana nova Vlada, ja to apsolutno garantujem. Predsednik Republike po na{em Ustavu predla`e izbor sudija Ustavnog suda, i tu nije potpuno samostalan jer on samo predla`e a odluku donosi Narodna skup{tina. Prema tome, nu`no je usagla{avawe predsednika Republike i kao {efa dr`ave i glavnog ~elnika izvr{ne vlasti sa najvi{im organom zakonodavne vlasti. I tu predsednik Republike mora da se konsultuje da postigne saglasnost, kad postigne saglasnost onda obezbe|uje i izbor sudija Ustavnog suda. Ja bih nastojao da sudije Ustavnog suda budu na{i vrhunski pravnici, najsposobniji, najkorektniji, najobjektivniji, najnepristrasniji, na koje niko ne}e mo}i uticati u vr{ewu wihove sudijske funkcije. Ono {to je zna~ajna nadle`nost predsednika Republike i oblik kontrole zakonodavne vlasti to je ustavna mogu}nost da predsednik Republike mo`e vratiti Narodnoj skup{tini na ponovno glasawe svaki zakon za koji smatra da nije dobar. U Milo{evi}evo vreme to se samo jednom desilo, Milutinovi} to nikad nije uradio, a ja bih to radio veoma ~esto i svaki put temeqito obrazlagao za{to smatram da neki zakon nije dobar i tra`io da skup{tina ponovo raspravqa na osnovu te moje argumentacije i da ponovo glasa. Naravno, ako Skup{tina ponovo izglasa ja bih po Ustavu morao da proglasim taj zakon makar se s wim i ne slagao. U sferi kontrole izvr{ne vlasti najzna~ajnija nadle`nost predsednika Republike je {to on mo`e da zahteva od cele vlade ili pojedinih ministara da se izjasne o odre|enim pitawima iz domena svoje nadle`nosti. Ja bih to veoma ~esto radio, pozivao bih i celu Vladu, i pojedine ministre veoma bih se mnogo za to spremao, temeqito bih spremao, ~itao bih literaturu iz te oblasti, konsultovao stru~wake, razli~itih profesija, pa vi znate da ja nikada ne improvizujem i svoje parlamentarne nastupe da se uvek temeqito spremam za svaku skup{tinsku raspravu, i to je tajna moje nepobedivosti u su~eqavawu sa politi~kim protivnicima, ja nikad ne improvizujem. Ja uvek pripremam unapred i izlagawe i odgovore na razne primedbe, na razne kritike. Dakle, tu za diletante jednostavno nema mesta. Ta predsedni~ka funkcija sa aspekta mogu}nosti kontrole izvr{ne vlasti zahteva ogroman rad i voqno uno{ewe u taj posao. Ako to ~ovek radi s voqom on zaista onda mo`e da u velikoj meri konotroli{e izvr{nu vlast. Ja bih doveo sve ministre u situaciju da strepe od svakog su~eqavawa samnom, da se pribojavaju tog su~eqavawa. Da znaju da ih ~ekaju najneprijatnija pitawa, naravno iz domena wihove nadle`nosti. Pitawa koja su smisleno vezana za predmet wihovog rada i ja bih to radio pred javno{}u, pred novinarima, pred televizijskim kamerama. To bi dakle, bio najte`i ispit koji bi polagali ministri pred na{om javno{}u, to bi bio ispit od koga bi ~esto zavisila wihova politi~ka sudbina, ali sama mogu}nost da se pojave u takvoj ulozi na wih bi izvanredno pozitivno i stimulativno delovala jer bi se svaki trudio da u okviru svog domena rada ne kr{i ni Ustav ni zakone i da ostavi {to mawe prostora za eventualne primedbe, kritike za neko su~eqavawe sa predsednikom Republike kao {efom dr`ave. To je dakle, veoma va`na Ustavna nadle`nost predsednika Republike. Predsednik Republike je po funkciji ~lan Vrhovnog saveta odbrane. Dakle, po sada{wem Ustavu tako se to planira i po svim ovim varijantama Ustav166

ne poveqe ako uop{te ikad bude done{ena ta Ustavna poveqa. Na toj zna~ajnoj funkciji ja bih se brinuo o o~uvawu na{e vojske, o o~uvawu na{ih oficira, podoficira i profesionalnih vojnika sa ratnim iskustvom. Ciq je srpskih neprijateqa da iz na{e vojske odstrane sve sposobne kadrove da nam dovedu ~iste ~inovnike. Vidite, tu se odmah postavqa pitawe u~e{}a na{e zemqe u partnerstvu za mir. Ja ne bih imao ni{ta protiv da na{a zemqa se ukqu~i u partnerstvo za mir sa NATO paktom u onoj meri u kojoj se to ukqu~ila Rusija ili Ukrajina ili neka druga zemqa. Ali ne bih nikad pristao da se pod nepovoqnim uslovima ukqu~imo pa da se otvori mogu}nost da se na{i vojnici koriste za prqave poslove {irom sveta na primer da se {aqu u Avganistan ili neku sli~nu zemqu da ~iste minska poqa, da obavqaju prqavu okupatorsku policijsku slu`bu itd. Dakle, moj glas nikad ne bi bio prisutan u slu~aju da se tra`i da se na{i vojnici {aqu bilo gde u beli svet {to nije direktno skop~ano sa srpskim nacionalnim interesima. Na{a vojska mora da brani granice na{e zemqe, srpski narod i sve gra|ane Srbije. I to bi bila wena krajwa uloga. Na toj funkciji imao bih mogu}nosti da zna~ajno doprinesem kontroli finansijskog poslovawa vojske i vi znate mafija koja godinama deluje u na{oj zemqi uspela je na odre|en na~in da ovlada i tro{ewem vojnog buyeta kroz neke vojne liferacije, nabavke ~esto nepotrebnih roba, lekova, tehni~ke opreme, i sli~no, i u takvim uslovima ja bih insistirao da se to do kraja normalizuje, svede na optimum i da se izbaci bilo kakvo me{etarewe raznih mafija{kih klanova i posredni~kih firmi koje je do sada bilo i te kako prisutno i danas. [to se ti~e ostalih nadle`nosti, predsednik Republike po republi~kom zakonu ima zna~ajnu ulogu u kontroli rada policije i ja bih sa funkcije predsednika Republike mogao da dam najvi{i doprinos borbi protiv mafije, protiv organizovanog kriminala. Koje su to nadle`nosti predsednika Republike? Po na{em zakonu predsednik Republike daje re{ewe o raspore|ivawu policijskih funkcionera na generalske polo`aje i dodequje generalske ~inove i predsednik Republike dodequje prvi oficirski ~in. ^in potporu~nika posle zavr{ene policijske akademije. Kod izbora policijskih generala ja bih striktno vodio ra~una da bude tu re~i o qudima koji se nikad nisu ume{ali ni u jednu kriminalnu aferu, koji nisu u sprezi sa mafijom, koji krajwe profesionalno i savesno obavqaju svoj posao. A javnosti sam do sada i te kako pokazao da sam vrlo dobro upu}en i u rad policije i unutra{we stawe i u spregu pojednih policijskih funkcionera sa mafija{kim klanovima. Sa funkcije predsednika Republike bio bih u stawu dakle, da u potpunosti pro~istim na{u policiju. Ima jo{ nekih tu nadle`nosti predsednika Republike ali tu predsednik Republike postupa po predlogu ministra unutra{wih poslova na primer u `albenom postupku kod ukidawa nekih kazni oficirima policije itd. to nije naro~ito bitno. Bitna je nadle`nost predsednika Republike kod dodele ~ina policijskog generala i kod raspore|ivawa na generalska formacijska mesta u policiji. [to se ti~e borbe protiv mafije mo`ete odmah da me uporedite sa svim ostalim predsedni~kim kandidatima i svim ostalim javnim li~nostima u ovoj zemqi, ja sam ube|en da nema ~oveka koji se mo`e samnom porediti u pogledu spo167

sobnosti, odlu~nosti i hrabrosti da se zaista iza|e na kraj sa mafijom. Ja nikada nisam bio ume{an ni u kakvu kriminalnu aferu, nikada nisam imao nikakve sklonosti ka mafija{kim poslovima, niti dodira sa mafijom, ali dosad sam dokazao da se ne bojim glavnih mafija{kih bosova, javno sam ih prozivao na raznim mestima, u raznim situacijama, argumentovano ukazivao na wihova krivi~na dela, pqa~ke, ubistva, otmice i sli~no. Ja mislim da bi mojim izborom za predsednika Republike mafiji u na{oj zemqi do{ao kraj, imaju}i u vidu i mogu}nost predsednika Republike da kontroli{e policiju i da postavqa kqu~ne policijske funkcionere unapre|uje u ~in generala itd. [to se ti~e ustavne nadle`nosti i dodele pomilovawa ona je regulisana Zakonom o pomilovawu, predsednik Republike mo`e da daje pomilovawe pravosna`ne sudske presude, to mo`e i po molbi osu|enika ili ~lanova wegove porodice, ovla{}enih lica. Ja bih tu bio veoma restriktivan, dakle, ne bi dolazili u obzir qudi koji su ~inili najprqavija krivi~na dela poput silovawa, ubistava na svirep na~in, otmice dece, trgovaca drogom itd. Ja bih dakle tu selektivno postupao pre svega, za pomilovawe bi imali {ansu oni koji su osu|eni prvi put na bla`e zatvorske kazne za bla`a krivi~na dela i dela u~iwena pod nekim posebnim okolnostima. I predsednik Republike ima pravo da izrekne aboliciju, odnosno da oslobodi od krivi~nog gowewa i pre nego {to se okon~a sudski postupak. Mo`da i pre nego {to se podigne optu`nica, ali tu su predsedniku Republike prili~no vezane ruke zakonskom odredbom da to on mo`e da uradi samo na predlog ministra pravde koji se podnosi po slu`benoj du`nosti. Dakle, predsednik Republike ne mo`e samoinicijativno da oslobodi u potpunosti od krivi~ne odgovornosti ali mo`e da pomiluje nakon izricawa pravosna`ne, odnosno drugo-stepene presude. Mogu}nost davawa pomilovawa kao akt predsedni~ke milosti je oblik kontrole sudske vlasti, na koji ima pravo predsednik Republike. Predsednik Republike nema pravo da se me{a u na~in funkcionisawa sudske vlasti, da nalo`i sudovima kako }e postupati ili kako }e presu|ivati. Ali u nekim slu~ajevima kad smatra da treba ubla`iti izre~enu kaznu on to mo`e uraditi, ili kad smatra da treba ukinuti, osloboditi osu|enika od daqeg izdr`avawa kazne onda on to mo`e da uradi. To je dakle jedan kolektivni faktor u odnosu na presude sudske vlasti tamo gde su te presude najosetqivije s aspekta ustavno zagarantovanih qudskih prava i sloboda i wihovog ograni~ewa. Dakle, u krivi~nim procesima, u krivi~nim slu~ajevima, u slu~ajevima kr{ewa krivi~nog zakona. Predsednik Republike po na{em Ustavu dodequje odlikovawa. Mi jo{ nemamo Zakon o odlikovawima Republike Srbije, ja bih se postarao da se predlog tog zakona {to pre uradi i podnese Narodnoj skup{tini na usvajawe i mislim da bi na{ zakon o odlikovawima trebao da sadr`i odlikovawa po uzoru na stara srpska odlikovawa i obrenovi}evske i kara|or|evi}evske Srbije i ja bih i{ao na to da se pravi idealna kombinacija da Zakon o odlikovawima na primer, sadr`i kao visoko odlikovawa odreden Kara|or|eve zvezde ali i takovski krst. Dakle, da na taj na~in poravnamo jednu te{ku fazu unutra{wih sukobqavawa me|u Srbima koja se povla~ila kroz celi devetnesti vek i po~etak dvadesetog, sukobi izme|u obrenovi}evaca i kara|ore|evi}evaca koji je kao neka 168

modernija refleksija provla~eni kroz celi dvadeseti vek pa je Srbija na neki na~in bivala politi~ki raspolu~ena. Kroz ovaj zakon o odlikovawima ja mislim da bi se pru`ila {ansa da se i na simboli~an na~in definitivno u~ini kraj tom politi~kom raspolu~ivawu Srbije. Voditeq: Po Ustavu predsednik predstavqa dr`avno jedinstvo Srbije, {ta biste uradili po pitawu Kosova i Metohije, Vojvodine i Ra{ke oblasti? Dr [e{eq: Striktno po{tuju}i Ustav ja bih se starao o ustavnom jedinstvu Srbije. Naravno okupacija Kosova i Metohije za mene bi bila nasle|eno stawe, stawe kome ni~im nisam doprineo i kome sam se svojevremeno protivio kad je do wega dolazilo. Mislim, da mi ne mo`emo u dogledno vreme o~ekivati re{ewe kosovsko-metohijskog problema u interesu srpskog naroda onako kako bi to Srbi `eleli. Ali zato ne smemo ni da `urimo sa forsirawem tog re{ewa dok se ne promeni odnos snaga me|u velikim silama i dok neke vode}e velike sile osetno ne promene svoju politiku prema Srbiji i srpskom narodu. [ta to podrazumeva? To podrazumeva da bi Vlada Srbije i sve druge dr`avne institucije morale da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se pomogne preostalim kosovskim Srbima, da se zadr`e, da se sa~uvaju u tim tzv. srpskim nacionalnim enklavama na severu Kosova, u predelu [trpca, Orahovca, odnosno u Velikoj Fo~i u Gora`devcu kod Pe}i, u Gra~anici i okolnim selima. U selima u blizini Pri{tine i selima u Gwilanskom okrugu, oko Gwilana, Kosovske Vitine i Kosovske Kamenice. To bi bila du`nost dakle, svih odgovornih faktora u Srbiji, da se u~ini sve {to je mogu}e da Srbi tamo opstanu i da se vrati {to ve}i broj izbeglih Srba, da im se omogu}i pravqewe ku}a i stanova i dobije zaposlewa u onim srpskim enklavama jer bilo bi krajwe neozbiqno ~ak i veoma opasno insistirati da se Srbi vrate pod kontrolu albanskih separatista i terorista. Mi unapred znamo {ta to zna~i i kakvim bi oni `ivotnim rizicima bili izlagani. Kao predsednik Republike bio bih u mogu}nosti da spre~im bilo kakvo prihvatawe od strane zvani~nih faktora Srbije, odvajawe Kosova i Metohije od Republike Srbije, u bilo kojoj formi. Bilo da je re~ o odvajawu kao posebne federalne jedince, {to se ~esto naslu}uje u javnosti kao jedna od opcija koja se forsira sa Zapada, bilo da je re~ o progla{ewu nezavisnosti Kosova. Nijedan takav pravni akt ne mo`e biti validan bez prethodno date saglasnosti merodavnih zvani~nih fakora Srbije. Dakle, predsednika Republike, Vlade, Narodne skup{tine ja bih imao mogu}nosti obavqaju}i funkciju predsednika Republike da spre~im da bilo ko iz Srbije potpi{e odvajawe Kosova i Metohije. [to se ti~e Vojvodine ona ima svoj ustavni polo`aj, polo`aj koji je striktno propisan Ustavom ja bih se starao da taj polo`aj uvek ostane u granicama Ustava. [to se ti~e Ra{ke oblasti to je neformalna oblast, dakle, oblast kao geografski pojam u na{oj svesti, to nije nikakva autonomija, nema nikakav poseban pravni status, re~ je o op{tinama gde izme{ano `ive Pravoslavni Srbi i Muslimani, kao predsednik Republike... Voditeq: ...Ali sve vi{e slu{amo o iseqavawu Srba iz tih oblasti. Dr [e{eq: E sad, to su krivi oni oni politi~ki faktori koji tome doprinose svojim nepromi{qenim politi~kim potezima. Kao predsednik Republike, ja bih se postavqao prema svim gra|anima Srbije na isti na~in. Pred Usta169

vom i zakonom svi su apsolutno ravnopravni i ve}inski Srbi i nacionalne mawine poput Ma|ara, Rusina, Slovaka, Roma, Rumuna, Bugara, Muslimana kao verske mawine, Goranaca i Albanaca itd. Svi pripadnici nacionalnih mawina su apsolutno ravnopravni kao gra|ani i ja bih se zalagao da wihova ravnopravnost bude strikno provedena u praksi na svakom delu teritorije Republike Srbije. Voditeq: Ka`ete da su vanredni parlamentarni izbori pred nama, pogotovo ako vi budete izabrani za predsednika. Pa ukoliko biste imali parlamentarnu ve}inu, {ta biste ponudili gra|anima Srbije po pitawu pove}awa `ivotnog standarda, i kakva bi nam bila ekonomska perspektiva sa vama na vlasti, a kakva nas o~ekuje u koliko DOS ostane na vlasti? Dr [e{eq: Vidite postoje razne varijante politi~kog re{ewa posle narednih parlamentarnih izbora. Mo`e se desiti da Srpska radikalna stranka sama osvoji parlamentarnu ve}inu ili u koaliciji sa drugim patriotskim politi~kim partijama, mogu}e je da niko ne}e samostalno mo}i da formira Vladu da je nu`na neka koalicija, ja sam u principu pristalica naj{ire koalicije, dakle, svi oni koji pro|u izborni cenzus i budu imali svoje poslanike u parlamentu da proporcioanalno uzmu u~e{}e i u Vladi u ovim kriznim vremenima. To bi bila Vlada nacionalnog jedinstva. Bez obzira na ideolo{ke razlike. I posle narednih parlamentarnih izbora ja bih u tom smeru poku{ao da vodim konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa. [ta je naravno osnovni zadatak budu}e Vlade? Sre|ivawe ekonomskih prilika u zemqi, tu nam preostaje jedino politika oslawawa na sopstvene snage, o~igledno je sa Zapada da ne}e do}i neka velika pomo}, pogotovo ne ona obe}ana, zatim mora se suzbiti mafija, najve}i deo profita, ogroman profit iz na{e privrede svakodnevno isisava mafija, i koliko je wen profit ve}i utoliko je beda na{eg naroda izra`enija. Socijalna politika mora da se vodi po nekim standardima civilizovanog sveta, dakle suprotstavio bih se politici otpu{tawa radnika, prodaja fabrika u bescewe, formirawa novih centara finansijske mo}i iz mafija{kih krugova itd. sve {to je na delu u sada{woj praksi u Srbiji. Me|utim, nije moja uloga kao predsednika Republike da kreiram ekonomsku ili socijalnu politiku, ili zdravstvenu ili prosvetnu. Moje je da kontroli{em da ta politika bude u skladu sa Ustavom i zakonom, i da naravno omogu}im gra|anima Srbije {to ~e{}e da mewaju Vladu da mewaju vlast putem izbora, dok ne dobiju onakvu Vladu kakvu `ele i koja }e ispuwavati ono {to oni od we tra`e, koja }e wihove interese zadovoqiti. Dakle, to je uloga predsednika Republike. Ja ne bih nikad te`io za operativno{}u te funkcije, ne bih poku{avao da preuzimam nadle`nosti pojednih ministara. Predsednik ne mo`e da naredi ministru, ne mo`e ni da smeni ministra, ali mo`e da ga kritikuje za sve ono {to je lo{e i da od wega zahteva da se javno izjasni po pitawu svih problema koje je prouzorkovao svojim delovawem u okviru ministarskih nadle`nosti kako je to zakon propisao. Voditeq: Evo ja sam vas hipoteti~ki pitala u koliko biste imali parlamentarnu ve}inu, {ta je va{ ekonomski program? Dr [e{eq: Ukoliko imamo parlamentarnu ve}inu imali biste Tomislava Nikoli}a kao predsednika Vlade i program Srpske radikalne stranke, koji je op{te poznat javnosti. Ali ukoliko Vlada bude koaliciona, {to je izve170

snija mogu}nost posle slede}ih parlamentarnih izbora, onda bi taj program bio svojevrsni kompromis svih politi~kih faktora koji bi u{li u Vladu. Al’ moja bi bila intencija da to zaista bude naj{ira koalicija koja }e obuhvatiti sve parlamentarne stranke. Ja nisam ~ovek mr`we, ja nisam ~ovek ideolo{kih predrasuda, ja nisam ~ovek koji bi pokazao osvetoqubivost prema politi~kim protivnicima, ja bih tra`io smirivawe uzavrelih politi~kih duhova u Srbiji kako bi se re{avali ekonomski problemi. Ja namerno izbegavam sad da vam govorim o konkretnim re{ewima, jer predsednik Republike ne sme da propisuje konkretna re{ewa, ali mo`e da stvori tolerantnu politi~ku atmosferu u kojoj bi bila tra`ena ta konkretna re{ewa. Ono za {ta se ja zala`em to je politika oslawawa na sopstvene snage, to moram ponovo da naglasim zato {to se pokazalo da su obmanuli svi oni koji su obe}avli milijarde dolara pomo}i sa Zapada itd. ako se promeni vlast u Srbiji od toga ni{ta nije bilo. Moj izbor, bi mo`da predstavqao {ansu da do|e do tih investicija, ako budem izabran za predsednika Republike to }e uznemiriti i Amerikance i Evropqane, oni }e shvatiti da wihovi politi~ki puleni one prozapadne politi~ke partije koje su oni godinama podr`avali i finansirali uskoro gube definitivno i parlamentarne i lokalne i pokrajinske izbore itd. pa ako su ikad mislili da u|u sa nekim opipqivim ozbiqnim investicijama oni }e odmah s tim u}i nakon mog preuzimawa predsedni~ke funkcije u tom intermecu do vanrednih parlamentarnih izbora kako bi se wihovi politi~ki puleni na odre|en na~in stabilizovali i mogli da ka`u, evo ipak su stigle investicije. Ako ni tada ne do|u investicije onda }e biti jasno da investicija krupnih sa Zapada nikad ne}e biti, da treba striktno da se ograni~imo na sopstvene snage i da re{avamo te probleme kroz na{e unutra{we mogu}nosti, {to zna~i uz stalnu socijalnu za{titu. Ja se nikad ne mogu slo`iti za dve godine da struja poskupi za {esto precenata, da danas bude {est puta skupqa nego {to je bila pre dve godine. Ne mogu se nikad slo`iti sa otpu{tawem sedamsto hiqada radnika, ne mogu prihvatiti ni da se najboqe fabrike prodaju u bescewe, ne mogu prihvatiti dakle, ~itav niz negativnih pojava koje optere}uju dana{wu ekonomsku scenu Srbije. Voditeq: Najavqujete odlu~nu borbu protiv kriminala. Konzumirawe opojnih droga je jedna od najra{irenijih bolesti dana{we srpske omladine, a istovremeno distribucija i trgovina opojnim drogama je i najunosniji posao u Srbiji. Da li imate neko re{ewe i za ovo? Dr [e{eq: Na trgovini drogama izrasta mafija u Srbiji. I prva saradwa nekih policijskih funkcionera sa mafijom po~ela je u trgovini droge jo{ osamdesetih godina. Posle se to prebacilo na {verc duvana, {verc nafte, {verc oru`ja itd. i ovladavawe raznim buyetskim stavkama kroz javne nabavke. Sa funkcije predsednika Republike ja ne mogu da budem inspektor koji }e goniti uli~ne prodavce droge ili droga, niti onaj ko }e neposredno hapsiti glavne {vercere, ali ja }u probrati takve policijske generale za koje sam ube|en da }e efikasno i brzo izvr{iti obra~un sa {vercom droge i da }e proterati drogu sa na{ih ulica, s kafi}a i {kola iz raznih ustanova. Verovatno se ne mo`e apsolutno droga ili narkomanija uni{titi ali bar da se svede u neke podno{qivije mere, jer kakva je sad situacija droga se masovno pojavquje i u osnov171

nim {kolama. Voditeq: Va{i protivnici vole da isti~u da bi pobeda [e{eqa i srpskih radikala na eventualnim parlamentarnim izborima zna~ila ponovo vra}awe sankcija, ponovo u~estvovawe u ratovima, bombardovawa, itd? Dr [e{eq: To izjavquju moji politi~ki protivnici koji apsolutno nemaju nijedan validan arugment, ni protiv mene, ni protiv politi~ke partije kojoj pripadam. To je wihova muka i oni onda pred narodom nastupaju sa praznim pretwama. Prvo funkcija predsednika Republike Srbije nije vezana na bilo koji na~in sa vo|ewem spoqne politike. Spoqna politika po Saveznom ustavu je iskqu~ivo u nadle`nosti Savezne Vlade i izvesne ingerencije ima savezni predsednik jer mo`e da potpisuje me|unarodne ugovore uz saglasnost Vlade i postavqa ambasadore. Tih ingerencija republi~ki predsednik nema, dakle spoqa, tako je formulisano i po svi varijantama tzv. Ustavne poveqe. Da }e Savezna Vlada imati dve osnove nadle`nosti: diplomatija i vojska. Predsednik Republike Srbije ima nadle`nosti u komandovawu vojskom ali nema nikakvih nadle`nosti u diplomatiji i to je besmisleno. Drugo, sada imamo prozapadnu vlast i u Srbiji i na saveznom nivou, ovde je re~ o borbi da se osvoji jedna institucija, jedna va`na institucija unutar politi~kog sistema od strane opozicionih partija. Pre svega Srpske radikalne stranke koja nikad nije bila poslu{nik Zapada i drugih patriotskih partija koje podr`avaju moju kandidaturu, koje su stale iza moje kandidature. U tom slu~aju, prvo, kako da zavedu sankcije u saveznoj Vladi wihovi qudi u republi~koj Vladi wihovi qudi, na lokalnom nivou wihovi qudi, na pokrajinskom nivou wihovi qudi. Ne}e vaqda protiv svojih da zavode sankcije. Drugo, za{to bi zavodili sankcije povodom mog izbora? Ja }u vam re~ jednu stvar, od svih srpskih politi~ara i Amerikanci i zapadni Evropqani najvi{e cene mene i najvi{e po{tuju mene. Za{to? Zato {to uvek imam svoj dosledan politi~ki stav, {to sam nepotkupqiv, nepodmitqiv, {to me niko ne mo`e upla{iti, {to me niko ne mo`e uceniti, {to znam {ta ho}u, {to ne mewam ideologiju od danas do sutra. Ja mogu biti partner svima za razgovore, za pregovore, za trajna re{ewa. Naravno da oni mnogo vi{e vole sluge, poltrone, ali ih ne cene, ne po{tuju. Koriste ih ovako za jednokratnu upotrebu. Setite se generala Norijege, kad je vaqao bio je dobar, kad vi{e nije trebao otpisali su ga, tako sad otpisuju \ukanovi}a, najupe~atqiviji je primer Biqane Plav{i}. Veli~ali su je, okivali u zvezde kao demokratu, kao uzdanicu Zapada dok je izdavala Radovana Karayi}a itd. posle okon~ala u Ha{kom tribunalu i evo poslali su je u Beograd da umre. Ne ceni niko poltrona, niko ne ceni ulizicu. Iako mu nekad poltron i ulizica mogu biti korisni. Voditeq: Optu`uju vas i da vi ni sa kim ne biste sara|ivali i da sa vama nema ulaska u Evropu? Dr [e{eq: Pa prvo mi smo ve} u Evropi. [to se ti~e Evropske Unije nama tu sudbinu nisu odredili kao ni Rumuniji, ni Bugarskoj ni Ukrajni ni drugim nekim zemqama. I tu se ne treba zanositi iluzijama. [to se ti~e saradwe ja sam za saradwu sa svim zemqama na svetu na principu ravnopravnosti. Otvoren sam dakle i za dijalog i za saradwu, naravno ja se pre svega zala`em za saradwu tamo gde su na{i tradicionalni prijateqi na Istoku Evorpe: Rusija, Ukrajina, Belorusija, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Kina, Indija, arapski svet, Irak, 172

Sirija, Libija, Al`ir, afri~ke zemqe. Za{to? Bukvalno sve na{e robe mo`emo prodati na wihovom tr`i{tu. U zapadnoj Evorpi malo toga mo`emo prodati. Mo`emo maline, pu`eve, kupine i jo{ pone{to malo, mo`emo elementarne sirovine na primer ~ist bakar ili ~ist cink to oni ho}e da kupe. Na{u industrijsku robu kome da prodamo? Na Istok samo mo`emo. Gde na{a preduze}a mogu da dobiju poslove? U Rusiji u arapskom svetu, tamo gde su tradicionalno dobijala, ne mislite vaqda da neko na{e preduze}e mo`e dobiti posao u Nema~koj, Francuskoj u Italiji ne traba se s tim zavaravati, ali bez Srbije, bez na{e zemqe zapadna Evropa ne mo`e. Preko na{e teritorije idu glavne komunikacije, i kopnene, i vazdu{ne i vodene, Nema~ka nikad ne}e odustati od plana da pove`e svoj sistem kanala sa Solunom. Taj plan u Srbiji je razra|ivan pre nekih sto i dvadest, mo`da i vi{e godina. To su dakle, razvojne {anse. One su objektivne prirode, i mada to neki na druga~iji na~in predstavqaju u svetu, ideolo{ke predrasude ne zna~e mnogo, u svetu najvi{e zna~i efikasnost i naravno, po{tovawe demokratskih principa. Ja nikada nisam kr{io Ustav, zakone i ja }u na predsedni~koj funkciji dati primer i svim naslednicima na toj funkciji i svim ostalim nosiocima javnih funkcija kako se striktno po{tuje Ustav i zakon. [ta zna~i vladavina prava. A to mora svako da po{tuje, i onaj ko vas voli i onaj ko vas ne voli i onaj ko vam je ideolo{ki istomi{qenik i onaj ko vam je ideolo{ki protivnik. Voditeq: Dobili ste podr{ku Milo{evi}a, ali ne i Socijalisti~ke partije Srbije, o~ekujete li podr{ku wihovih bira~a? Dr [e{eq: Pa meni je u ovom slu~aju najva`nija podr{ka Slobodana Milo{evi}a, jer imaju}i za sobom tradicionalno glasa~ko telo Srpske radikalne stranke koje je veliko i ja o~ekujem da }e se tu povratiti svi oni koji su ikada za nas glasali, da smo stekli i mnogo novih glasa~a, da }e mnogi drugi srpski patrioti glasati i o~ekujem da }e i svi Milo{evi}evi sledbenici da glasaju za mene na presedni~kim izborima s obzirom da je Slobodan Milo{evi} ponovo na vrhuncu popularnosti svojom uspe{nom odboranom pred Ha{kim tribunalom raskrinkavawam raznih la`i i kleveta on je povratio autritet u srpskom narodu, danas je jedan od najpopularnijih Srba ponovo, on je dokazao da se tamo ne sudi wemu, nego Srbiji i celom srpskom narodu i cela Srbija s velikom pa`wom prati wegovo su|ewe, cela Srbija navija za Milo{evi}a, ja sam ube|en da }e svi wegovi simpatizeri i ~lanstvo Socijalisti~ke partije glasati za mene. Voditeq: Dobili ste i podr{ku najboqe srpske teniserke Jelene Doki}, zatim Ujediwene penizionerske stranke Srbije, Udru`ewe bosanskih Srba itd. Ho}e li vam to... Dr [e{eq: Da, ve} se veliki broj mawih politi~kih partija izjasnio da }e me podr`ati na predsedni~kim izborima, mi }emo sva ta wihova saop{tewa objaviti u jednom od slede}ih brojeva “Velike Srbije” ja sam posebno fasciniran podr{kom na{e mlade uspe{ne teniserke Jelene Doki} koja je svojim primerom pokazala na{oj celokupnoj mladoj generaciji kako se mo`e snagom voqe, ogromnim trudom i marqivo{}u u najte`im mogu}im uslovima posti}i vrhunski svetski rezultat. Vi znate Jelena Doki} je bila izbeglica iz Srpske Krajine u Srbiji iz Sr173

bije izbegla u Australiju, me|utim sve te `ivotne neda}e koje su je pratile o~vrsnule su je ona je devojka od devetnaest godina koja ve} ima vrhunske svetske rezultate. Ja mislim, da ona potvr|uje jedan princip koga sam se dr`ao celog `ivota. ^ovek mora da se bori, neprekidno da se bori, ~ovek uvek ima {ansu kad se bori, kad se trudi, kad je marqiv, kad poku{ava. Ne boriti se zna~i unapred propasti. Ja sam po prirodi borac, naravno, borac koji poku{ava pobedu da ostvari intelektualnim putem, stvarala~ki-intelektualnim anga`manom, a vrhunska politika upravo mora da po~iva na tom intelektualnom stvarala~kom anga`manu. Voditeq: Negde pred kraj predizborne kampawe u planu je i centralni miting u Beogradu. Za kad je planirano ta~no? Dr [e{eq: Na{ glavni zavr{ni centralni predizborni miting }e se odr`ati 25. septembra u sedamnaest ~asova pred Saveznom skup{tinom u Beogradu. Voditeq: Da li }e biti drugog kruga, prema va{oj proceni? Dr [e{eq: Pa ja mislim da postoje veoma ozbiqne {anse da pobedim ve} u prvom izbornom krugu, ali mogu}e je da }e se desiti i drugi krug {to }e samo za neke dve nedeqe da mi prolongira tu definitivnu pobedu. Ja sam potpuno ube|en da }u zaista trimfovati na ovim predsedni~kim izborima, da }e to biti trijumf svih srpskih patriota i svih gra|ana Srbije koji `ele pravnu dr`avu, vladavinu prava, ustavnost i zakonitost, demokratski paralamentarizam, koji `ele striktno razdvajawe tri grane vlasti kao osnovni demokratski princip koji `ele jednom da `ive u dr`avi koja }e ozbiqno funkcionisati, i biti dostojna svojih starih ustavno-pravnih tradicija. Voditeq: Gospodine [e{eq ko su vam kqu~ni protivkandidati i {ta mislite o wihovoj politici? Dr [e{eq: Pa prvo, ja moram da istaknem da postoje predsedni~ki protivkandidati na ovim izborima s kojima imam vrlo korektne politi~ke odnose, i li~ne kontakte poput Vuka Dra{kovi}a, Velimira Ili}a i vide}emo ko }e jo{ biti kandidati, eventualno Vuk Obradovi}, Velimir Bata @ivojinovi} itd. S wima ni u kakve politi~ke sukobe ne}u ulaziti i mislim da }e se na{e partije me|usobno dogovoriti o zajedni~koj kontroli izbora na bira~kim mestima. Ta na{a saradwa treba da bude dovoqna brana od eventualnih izbornih mahinacija, malverzacija, falsifikovawa rezultata i sli~no. Moji glavni protivnici na ovim izborima su Miroqub Laubs i Vojislav Ko{tunica, zato {to je Miroqub Labus li~ni kandidat Zorana \in|i}a, {to je on jedan od simbola mafija{kog preure|ewa Srbije, mafija{ke kontrole nad svim `ivotnim procesima, otpu{tawa sedamsto hiqada radnika, uni{tavawa fabrika, rasprodaja u bescewe, {estostrukog poskupqewa struje, poskupqewa svih `ivotnih namirnica, komunalija, itd. Miroqub Labus zajedno sa Zoranom \in|i}em, Mla|enom Dinki}em, Bo`idarom \eli}em ~ini finansijsku mafiju Srbije. On je na{oj zemqi ponovo obnovio du`ni~ko ropstvo, ponovo uveo du`ni~ko ropstvo, sklapao je ugovore o uzimawu novih kredita da bi ispla}ivao dospele obaveze po starim dubioznim, nebuloznim i kamatama na te stare kredite koji upo{te nismo morali da vra}amo ili pla}amo. U najmawu ruku mogli smo da ih prelomimo sa pitawem ratne od{tete, zatim po pitawu sukcesije on je `rtvovao na{e nacionalne interese, pristao ~ak 174

da sa Hrvatima, Slovencima, bosanskim Muslimanima i Makedoncima delimo i zlato koje Kraqevina Srbija svojevremeno unela u zajedni~ku dr`avu. Razdelio je zagrade na{ih ambasada po svetu, nema {ta nije u~ino za masnu proviziju da na{kodi na{im nacionalnim interesima. Za Vojislava Ko{tunicu ne mogu da ka`em da je kriminalac ili mafija{, kao {to je Miroqub Laubs, me|utim, Vojslav Ko{tunica je glavni krivac {to su na vlast do{li i Zoran \in|i} i Miroqub Labus i Goran Svilanovi} i Ga{o Kne`evi} i Du{an Mihajlovi} i Vladan Bati} i @arko Kora} i svi ostali da ih ne nabrajam vi{e. Da on nije i{ao na ~elo liste nikad ovi na vlast ne bi do{li, mo`da ni ro|ena majka za wih ne bi glasala. Vojislav Ko{tunica se zakleo na Savezni ustav i odmah po~eo da ga gazi. On se protivustavno odrekao me|unarodno-pravnog kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije, poslao je Gorana Svilanovi}a pre konstituisawa Savezne vlade da u Wujorku zatra`i prijem u Ujediwene nacije kao novoformirane dr`ave i upustio se u izradu tzv. Ustavne povqe koja je najflargantniji oblik kr{ewa Saveznog ustava. I tom Ustavnom poveqom kako god ona bude izgledala u definitivnoj varijanti uni{tava se savezna dr`ava, uspostavqa se jedna improvizovana kvazi dr`avna tvorevina u kojoj nijedna institucija ne}e mo}i normalno da funkcioni{e i nepohodno }e biti me{awe izaslanika Evropske unije svojevrsnih komesara koji }e voditi glavnu re~ i donositi kona~ne odluke po pitawu na{e diplomatije i na{e vojske. Dakle, nama se iz dr`avnih nadle`nosti jednostavno na taj na~in otima i vojska i diplomatija. Ko{tunicina stranka je izvr{avala sve \in|i}eve prqave naloge u Republi~koj skup{tini, oni su bili inicijatori promena poslovnika, uno{ewa restriktivnih odredbi, nov~anog ka`wavawa poslanika, izbacivawa, glasali su za sve \in|i}eve protivustavne zakone i sve ostalo, dok i wih nije do~ekala ista ~ak i gora sudbina. Postoji tu jo{ jedan protivkandidat koga je gangstersko podzemqe kandidovalo to je Borislav Pelevi}, la`ni profesor, nikad nije postao nikakav profesor, nikad nije zavr{io ni fakultet, studirao je politi~ke nauke do{ao do druge godine imao veoma slabe ocene, vi{e puta padao na ispitu i postao profesor za udarac nogom u glavu. Nedavno mu izgleda akademik Bogoqub Kari} i dodelio magistarsko zvawe. Kakav je Bogoqu Kari} akademik, takav je i Borislav Pelevi} magistar. Borislav Pelevi} je Arkanov general, ~ovek podzemqa, ubica i to masovni ubica, koji ka`e da je wegova orjentacija izrazito proevropska. Pa jeste wegova orjentacija proevropska, on i wegovi pajta{i, svi arkanovci su operisali po celoj Evorpi, pqa~kali banke u [vedskoj, u Nema~koj, Holandiji, Francuskoj, Italiji, decenijama se dru`e sa Interpolom, to je izrazito proevropska orjentacija. Borislav Pelevi} je ume{an u skoro sva Arkanova ubistva, po~ev{i od ubistva Isa Lere koje sam ja raskrinkao jo{ devedest tre}e godine, pa ubistvo novinara Rista \oge u motelu “Vidikovac” kod Zvornika zato {to je u pijanom stawu nekoliko polupogrdnih re~i uputio prisutnim arkanovcima bacili su ga sa stene u jezero i udavio se. Zatim su ovde ubili Voju Raji~evi}a zvanog Amerikanac, koji je tako|e ubica, oni su ubili ubicu, ali nismo mi vaqda dr`ava u kojoj mo`e svako da pravdu uzima u svoje ruke posle nekih stravi~nih mu~ewa kad je on priznao neka ranija ubistva. 175

On je prijateq sa @eqkom Maksimovi}em Makom koji je ubio generala Bo{ka Buhu itd. Ja mislim da je o~igledno da je Borislav Pelevi} instrumentalisan od strane Zorana \in|i}a, ako se se}ate glasao je za izbor \in|i}eve Vlade glasao je za sve protivustavne \in|i}eve zakone, i kad je god trebao \in|i}u kvorum u Narodnoj skup{tini Pelevi} mu je taj kvorum obezbe|ivao. U jednom trenutku je izgledalo da }e se izma}i kontroli Zorana \in|i}a i na dr`avnoj televiziji je nastupio Du{an Mihajlovi} ministar unutra{wih poslova i otvoreno rekao da je Borislav Pelevi} ume{an u mnoga ubistva da su mu ruke umazane krvqu. I Pelevi} kao malo napade Mihajlovi}a i umiri se i ponovo sad igra u \in|i}evom timu, nikad od Borislava Pelevi}a niste ~uli nijedne lo{e re~i da ka`e o Zoranu \in|i}u. Malo je to sramotno za Srbiju da se takav ~ovek umesto da se nalazi u zatovoru kandiduje za predsednika Republike, ali on ne predstavqa nikakvu politi~ku snagu niti ima neku politi~ku perspektivu tako da je potpuno zanemarqiv. Voditeq: Vi i kritikujete Labusov ekonomski program, me|utim, Labus ka`e da je Srbiji potreban ekonomista a ne politi~ar i pravnik. Kako vi mo`ete da se isto predstavite u ekonomskoj sferi? Dr [e{eq: Pa iz toga se isto vidi da je Labus jedan najobi~niji hoh{tapler. Vidite, on je prikrivao svoju nacionalnost. Ja ga nikad ne bih napadao kako je to radio Pelevi} zato {to je Jevrejin, meni to ne smeta, on iz nekog braka polu Srbin, polu Jevrej itd. meni to apsolutno ne smeta, jer ja mislim, iskreno, da svaki gra|anin mo`e da se kanididuje za predsednika Republike bez obzira koje je nacionalnosti, svako ima podjednaka prava. I nemam nikakvih predrasuda prema Jevrejima mnogi su Jevreji zadu`ili za sva vrmena kulturu srpskog naroda, setite se pisca Isaka Samokolije, setite se kwi`ara Gece Kona, setite se kompozitora Oskara Danona itd. Koliko bi srpska kultura bila siroma{nija da nismo imali te velike znamenite Jevreje. Ja zaista ne mogu da imam predrasuda prema tom narodu. Ali ovaj je hoh{tapler, prevarant, vidite sad {ta radi. On misli da mu to sad mo`e smetati predizbornoj kampawi pa sad tr~i po crkvama, iako nikad nije kr{ten on sad kao ~ita neke molitve i ne{to tako, koristi svaku priliku da se predstavi u onom svetlu u kome zapravo ne mo`e da se predstavi. Napadno je to previ{e. A {ta wega interesuje, wega interesuje novac. On ima ku}u na Floridi vrednu dva-tri miliona dolara. Wegove su k}erke u Americi, jedna je sad do{la neko izvesno vreme ovde izgleda. On je ogrezao u nepotizam, svog zeta zaposlio u Narodnu banku Jugoslavije itd. ^itav niz afera je vezan za wegovo ime. I on ka`e – va`an je ekonomista na toj funkciji. Pa ja sam vam rekao kad ste insistirali nisam hteo da ulazim u pitawe koja nisu u nadle`nosti predsednika Republike. Predsednik Republike nema nikakve nadle`nosti u vo|ewu ekonomije, u vo|ewu finansija, u vo|ewu socijalne politike, u vo|ewu zdravstva, u vo|ewu prosvetnih institucija. [ta tu mo`e da radi ekonomista? Na predsedni~koj funkciji treba da bude neko ko zna su{tinu, demokratskog pravnog poretka, ko zna {ta je vladavina prava, ko zna {ta je princip podele vlasti, ko zna {ta je podela ustavnih nadle`nosti itd, i ko zna {ta je kontrola svih sfera vlasti. Voditeq: Kako ocewujete medijsku situaciju i za{to vas nema na na{im centralnim televizijama? 176

Dr [e{eq: Pa medijska situacija je veoma lo{a, nikad nije bila gora u proteklih dvanaest godina, vidite Srpska radikalna stranka je apsolutno blokirana na svim beogradskim centralnim medijima u dosmanlijskim rukama. Na dr`avnoj televiziji Srbije na sva tri wena kanala nikada nijedan srpski radikal za ove dve godine nije gostovao. Od decembarskih izbora dvehiqadite, nikad nijedan. Zatim na B 92, na BK, na Pink televiziji dva- tri puta sam bio u humoristi~kim zabavnim emisijama, pa kad bih ne{to politi~ki izrekao emisije su ranije snimane pa je to isecano. Na televiziji Politika, na Studiu B, jednom je bila Nata{a Jovanovi} i to je sve, jo{ pre godinu i po dana. Apsolutno smo medijski blokirani. Oni misle da }e nas narod zaboraviti, grdno su se prevarili. Na{ narod je politi~ki veoma pismen, i blokada medija, nikome se u politici ne mo`e isplatiti na dugu stazu. Postoje alternativni sistemi informisawa. Od usta do usta kre}e istina kroz Srbiju, i ta istina je veoma porazna pod dosmanlijski re`im. Voditeq: Saznali smo i da intezivno pi{ete, na ~emu radite? Dr [e{eq: Pa ja ve} pet godina pi{em kwigu “Ideologija srpskog nacionalizma” ona ima vi{e od hiqadu gusto slo`enih strana B5 formata, oko dve hiqade {lajfni na kalbi kako se to novinari izra`avaju, kwiga samo {to nije iza{la iz {tampe, svaki dan }e se pojaviti. Svaki dan bi se mogla pojaviti i podloga za tu kwigu bila je moja prethodna monografija o nau~nopublicisti~kom delu profesora dr Laze Kosti}a. Dvadeset godina sam prikupqao gra|u za pisawe te kwige. Ja paralelno sa bavqewem aktvnom politikom ne zapostavqam nau~ni rad, neko stru~no usavr{avawe, pratim literaturu, ~itam neprekidno, organizujem svoj radni dan na taj na~in da jednostavno sve postignem. Voditeq: Va{a poruka bira~ima gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Srbije da 29. septembra iza|u na izbore i da glasaju prema svojim opredelewima, prema svojoj savesti, prema svojim interesima. Najva`nije je da sudbina Srbije bude u rukama svih wenih gra|ana. Da gra|ani odlu~e ko }e obavqati vlast. A ukoliko gra|ani Srbije meni povere funkciju predsednika Republike za slede}ih pet godina ja im garanatujem da ih ne}u razo~arati. Voditeq: Hvala vam na gostovawu. Dr [e{eq: Hvala.

XI NAS VK Televizija, “Pikado”, 25. septembar 2002. godine Voditeq: Gost BK Televizije ve~eras je gost emisije Pikado koja je posve}ena predstoje}im predsedni~kim izborima u Srbiji je lider Srpske radikalne stranke i predsedni~ki kandidat ove stranke gospodin Vojislav [e{eq.dobro ve~e i dobro do{li u BK Televiziju Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao Voditeq: ^ini mi se da dolazite upravo sa koncerta koji je odr`an pardon sa mitinga koji je odr`an u centru beograda, kako je protekao miting Dr [e{eq: Pa bilo je tu, mo`da niste mnogo pogre{ili veliki koncert 177

zvi`duka dosmanlijskom re`imu.miting je pro{ao u najboqem redu.imali smo problema sa ki{om, jakom ki{om neposredno pred miting i ki{a je padala u toku mitinga. Me|utim, to je verovatno jedan broj qudi demotivisalo da se pojavi, ali na mitingu je bila masa naroda.a posle mitinga smo imali jedan veliki pobedni~ki mar{ kroz Beograd. Voditeq: Gde ste sve pro{li Dr [e{eq: Pa krenuli smo ispred Savezne skup{tine prema pravnom fakultetu, beogradskom ulicom na slaviju, pa nemanjinom do vlade srbije, pa smo iza{li kneza milo{a u ulicu srpskih vladara do trga Republike, i onda smo nastavili opet do Savezne skup{tine. Voditeq: Kako uop{te ocenjujete va{u sopstvenu predizbornu kampanju, ona traje nekoliko nedeqa i obil{i ste Dr [e{eq: Ona se odvijala u neprirodnim uslovima.mi smo pod apsolutnom medijskom blokadom pune dve godine.mi nismo pristalice masovnih mitinga, dakle nismo pristalice vo|enja politi~kih procesa na ulici.u dana{njem svetu savremene predizborne kampanje vode se u medijima, na televizijama, kroz {tampu, su~eqavaju se predsednik~i kandidati, apotekarskom vagom se meri prisustvo svakog kandidata u programu i dr`avnih i privatnih teklevizija, radio stanica, novina. Me|utim mi smo ve} pune dve godine pod apsolutnom medijskom bloakdom. Nikada ranije ta bloakda nije bila tako izra`ena, mo`da u vreme kada je Aleksandar Tijani} bio ministar informisanja ali to je neki kra}i vremenski period sada medijska blokada traje od desembarskih izbora 2000. godine. Vi znate po va{oj televiziji ve} skoro pune dve godine nijedan srpski radikal nije gostovao ni u jednom va{em programu. Voditeq: Ali evo vas ve~eras ovde Dr [e{eq: A ve~eras, dakle u ovom trenutku je mo`da na izvestan na~in prekinuta blokada na va{oj televiziji. Na RTS-u od decembarskih izbora nijedan radikal nije bio ni na prvom ni na drugom i na tre}em programu. Na Studiju B samo jednom je bila Nata{a Jovanovi} kada je sa Zaharijem Trnav~evi}em imala televizijski duel. Na televiziji Politika ni jedan radikal. Na Pink televiziju su me zvali nekoliko puta u neke polu{aqive emisije zabavnog karaktera, i unapred snimane pa su izbacivali sve ono {to bi moglo politi~ki smetati re`imu. Takve medijske blokade skoro da nikad nije bilo u proteklih 12 godina, rekoh osim u tom periodu ministrivanja Aleksandra Tijani}a. Takva je situacija i na mnogim medijima u unutra{njosti Srbije. Ili nam negde odrede ogromnu cenu za pojavqivanje u programu koju ne mo`emo da platimo ili jednostavno ka`u ne mo`e. Jednom se desilo da sam gostovao na jednoj lokalnoj televiziji u U`icu i posle toga su zabranili televiziju. Ukinuli joj program, tek posle mesec dana ponovo je po~ela da emituje program. Zbog toga smo bili prisiqeni da idemo na ulice, da dr`imo mitinge u svim okru`nim centrima, nismo mogli u svim mestima u Srbiji u svim op{tinama Voditeq: U koliko gradova ste vili Dr [e{eq: Imali smo u toku 25 dana kamanje dr`ali smo mitinge u 28 gradova. Pored okru`nih centara to su jo{ bili Loznica, Vr{ac i Novi Pazar. I to su sve bili veoma uspe{ni mitinzi, sutra zavr{avam kampanju u Kosovskoj Mitrovici u 12 ~asova na trgu [umadija. U Kosovskoj Mitrovici dr`im poslednji miting u ovoj predizbornoj kampanji. 178

Voditeq: Je li taj miting zakazan je li to sve dogovoreno, mislim pre svega na baezbednost Dr [e{eq: Taj miting je zakazan pre 20 dana i stalno neko obmanjuje javnost da je miting zabranjen. Prvo bilo je predsedni~kih kandidata mislim Bata @ivojinovi} koji je izjavio da je njemu zabranjen miting {to nije istina. On ne sme da ode verovatno tamo pa onda da bi opravdao svoj nedolazak ka`e zabranjen. Mi smo uredno prijavili Unmiku imam potvrdu da je primqena na{a prijava. 20 dana je prol{o apsolutno niko `iv to nije zabranjivao. Ovde izgleda ova agencija Beta lansira zlonamerno po nalogu \in|i}evog re`ima ili Ko{tunicinog izbornog {taba ne bih vam se mogao zakleti ko stoji iza toga, verovatno su ume{ani prasti Aleksandra Tijani}a, kako bi osujetili taj na{ miting ili mo`da nas upla{ili ili mo`da nas demotivisali da odemo itd. Radili su oni i druge stvari u tom smislu. Uop{te miting nije zabranjen. Jer da je zabranjen oni bi pismeno obavestili stranku, ne bi vaqda pravili incident bez potzrebe da se pojave na samom mitingu da rasteruju narod da ka`u zabranjeno je. Miting se dr`i sutra u 12 ~asova u Kosovskoj Mitrovici, taj }e miting prote}i u najboqem redu kao i u svim drugim gradovima Srbije gde smo imali mitinge. O~ekujem veliko prisustvo naroda kosovskometohijskih Srba pre svega, kao {to smo imali mnogo naroda na svim drugim mintzima po celoj Srbiji. E sada te mitine smo dr`ali u ve~ernjim ~asovima a u toku dana kada bismo u okru`nom sedi{tu dr`ali na ve~e miting u toku dana smo obilazili sve druge op{tine i ve}a sela. Razgovarali sa qudima, pro{etali se, svuda se okupqala masa sveta s kojima smo tako razmenili nekoliko re~i moji najbli`i saradnici i ja. To je dakle bila kampanja malte ne od mesta do mesta kroz celu Srbiju, susreti sa qudima, razgovori, obja{njavanje dana{nje situacije, mog predizbornog programa. Naravno od qudi smo }uli informacije o svemu onome {to se de{ava u Srbiji. Za mnoge stvari nismo znali kakva je situacija Voditeq: [ta su vas qudi naj~e{}e pitali u tim razgovorima Dr [e{eq: Kada }emo da oborimo ovaj dosmanlijski re`im to je kqu~no pitanje.i dve kqu~ne stvari iz moga programa svi su podr`avali to je da {to pre oborimo vladu Zorana \in|i}a, da idemo na vanredne parlamentarne izbore. I da uspostavimo novu vladu izaberemo nove ministre i da uni{timo mafiju u Srbiji. Jer mafija ojadi, opqa~ka Srbiju, mnoge fabrike i to one najboqe prodaju se u bescenje, masovno se otpu{taju radnici. Ve} je 350.000 otpu{teno, ministar Vlahovi} neko ve~e najavquje novih 400.000 otkaza. Evo vam slu~aj hotela u Blacu koji vredi najmanje tri miliona maraka, odli~no radi jer u Blacu je sada sedi{te nekoliko fakulteta koji su preseqeni sa Kosova i Metohije i hotel je uvek pun studenata. Hotel je prodat nekim mafija{ima iz Kru{evca koji su bliski \in|i}evim sur~incima, za 120.000 maraka. Te pojave su o~igledne svuda u Srbiji. Vojvodina produkt na primer jedna od najmo}nijih firmi gde su plate radni~ke bile 50.000-60.000 u proseku dinara mese~no otkupio je vlasnik Krmivoprodukta Dragoqub Markovi}, {ef sur~inske mafije za bagatelu, firmu koja vredi 20 miliona maraka on je platio 800.000, i sada je odmah smanjio plate na 9.000 mese~no. I on }e sve ono {to je ulo`io u firmu on }e za godinu dve da nadoknadi, ostade mu firma besplatno. Vidite {ta se de{ava sa ovom fabrikom Karneks iz Vrbasa, njoj su montirali aferu tvrde}i da su joj pa{tete zatrovane. Ja ~esto jedem te pa{tete i moja deca, to su najboqe pa{tete 179

koje se kod nas proizvode nemam nikakvog razloga da ih reklamiram, nikada nikakve pomo}i kao stranka od njih nismo videli, zaista, ali po{to dobro posluju da im uni{te prodaju, da im uni{te realizaciju, da im onda uni{te proizvodnju i da ih onda kupe u bescenje. Voditeq: Na`alost ovde nema gospodina Vlahovi}a koji bi mo`da mogao malo vi{e i boqe da polemi{e sa vama na tu temu Dr [e{eq: [ta ima da polemi{e ja se pozivam samo na njegovu izjavu koja je objavqena na svim televizijama, on je najavio jo{ 400.000 radnika da }e ostati bez posla. Voditeq: Da se vratimo na izbore, dakle u nedequ su izbori 11 kandidata ima. [ta mislite da li 11 kandidata za ovo bira~ko telo mnogo, malo Dr [e{eq: Tu je samo pet regularnih kandidata, samo pet kandidata koji su ispunjavali izborne uslove, zakonske uslove. Pored mene to su Ko{tunica, Labus, Vuk Dra{kovi} i Bata @ivojinovi}. Imamo {est falsifikovanih kandidatura, imamo {est navodnih kandidata koji nisu ispunili izborne uslove, falsifikovali su potpise gra|ana. Po zakonu morali su doneti 10.000 sudski overenih potpisa, kod Pelevi}a smo ustanovili da mu fali vi{e od 2000 potpisa. On je imao potpise maloletnika, imao potpise qudi koji nisu na{i dr`avqani, duplirao potpise jedan ~ovek mu dva puta potpisivao. Oba puta u sudu overavao itd. Sve smo to dokazali, ali uzalud jer je \in|i} vaqda smislio da mu vi{e odgovara ve}i broj kandidata i ovih {est falsifikovanih kandidatura je pustio u promet. A po{to nam je vrhovni sud potpuno instrumentalizovan od strane izvr{ne vlasti, vlade \in|i}evog re`ima pogotovo njegovo upravno odeqenje. Tamo je neka Milena Savati}, kako li se zove, ja je znam od ranije oko mog slu~aja na Pravnom fakultetu. Ona je odbila moju tu`bu iako je ministar prosvete Ga{o Kne`evi} poni{tio ukinuo, pripremi akt, nacrt odluke. Neverovatno se ne{to desilo, knjigu od 100 strana sam objavio o svemu tome. E sada se ona na{la u ulozi nekoga ko presu|uje i ko prihvata {est falsifikovanih kandidatura. Pavkovi} na primer njemu fali 3000, 4000 potpisa. Branislavu Ivkovi}u falni mnogo potpisa, ovaj Lalo{evio}, Radenovi} kako se zovu i njima, Vuk Obradovi} nema sve potpise Voditeq: Ipak ono {to je najva`nije kada su izbori u pitanju to je da li }e iza}i vi{e od 50% gra|ana. A sve agencije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja otprilike se sla`u da |e biti 60-65, 70 zavisi u kom periodu Dr [e{eq: Sigurno }e iza}i vi{e od 50% gra|ana i u prvom i u drugom krugu. Znate kada je meni oteta predsedni~ka pobeda 1997. godine manipulisalo se sa albanskim, navodnim albanskim glasovima na Kosovu i Metohiji i prikazano je da je su Srbiji 7, 400.000 glasa}a i da je nekih 500.000, 600.000, 700.000 ko to zna glasalo za Milana Milutinovi}a, i tu su izbori falsifikovani. Tako je bilo i u onom prvom krugu gde sam pobedio Lili}a, ali su manipulisali opet sa tim glasovima. Sada je {to se toga ti~e problem re{en jer je u bira~kom spisku svega 6, 500.000 glasa}a. Dakle ti Aalbanci nisu ve{ta~ki ubacivani u bira~ki spisak, niko njima to pravno ne osporava, ali treba da izraze voqu da u~estvuju u glasanju, a ne da se vode kao da su glasali a ustvari ve} bojkotuju 12 godina sve izborne procese u na{oj zemqi. Postoji neki drugi problem i tu su mogu}i i falsifikati iako je zakon obavezao Republi~ku izbornu komisiju na jedinstven bira~ki spisak. Taj jedinstven 180

bira~ki spisak ne postoji. Mi smo osporavali decembarske izbore 2000 godine jer tada nije bilo bira~kog spiska. Imali su dve godine vremena da sa~ine jedinstven bira~ki spisak, ~ak ministar za lokalnu samoupravu [abi} je vaqda tvrdio da postoji i taj jedinstven bira~ki spisak, ali ga nisu dali na uvid ~lanovima izborne komisije, a morali su. I sada oni brinu i ministar [abi} i neki iz Republi~ke izborne komisije ho}e li neko zloupotrebiti podatke iz bira~kog spiska. [ta ima da se zloupotrebi? Tamo je ime i prezime, adresa i mati~ni broj. [ta tu mo`e da se zloupotrebi. Nema poreske prijave, nema imovinske karte, nema policijskog dosijea. [ta mi mo`emo ako imamo bira~ki spisak od 6, 500.000 miliona gra|ana Srbije {ta mi tu mo`emo da zloupotrebimo i ko mo`e da zloupotrebi. Ali {ta bismo mi mogli da uradimo da smo dobili taj bira~ki spisak. Mogli smo da ga temeqito pro~istimo. Oni su prijavili da su otkrili oko 50.000 gra|ana koji su dva ili vi{e puta upisani u bira~ke spiskove u raznim op{tinama. Ja vam garantujem da takvih ima mnogo vi{e. I da }emo opet imati ne{to sli~no u Crnoj Gori i ovde, samo ovde prikrivenije. Setite se kako je Milo \ukanovi} falsifikovao izbore. On je ima vi{e hiqada qudi koji su putovali od mesta do mesta i glasali na svakom bira~kom mestu zato su mu izbori trajali na nekim bira~kim mestima do ~etiri sata ujutru. I kod nas se to ovde de{ava, ja znam 2000. godine jedna cela partija uba~ena ve{ta~ki u parlament, ve{ta~ki joj je dat cenzus broj glasova iznad 5% da bi bila uba~ena u parlament na taj na}in. Voditeq: Nastavi}emo za koji sekund emisiju, kratka reklama. Za{to ste se vi uop{te kandidovali za predsednika Srbije Dr [e{eq: Da bih pobedio Voditeq: Koji je razlog zia toga Dr [e{eq: To je odluka Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Da budem iskren ja nisam `eleo tu funkciju, ja sam `eleo funkciju predsednika vlade jer je funkcija predsednika vlade operativna. Tamo je koncentrisana izvr{na vlast. A funkcija predsednika Republike nije operativnog karakterao na je funkcija nadzora, kontrole. To je funkcije delimi}ne kontrole izvr{ne valsti, u manjoj meri kontrole zakonodavne vlasti i u vrlo maloj meri kontrole sudske valsti. Predsednik Republike ne mo`e da preuzima ministrove nadle`nosti pa da se bavi ekonomijom, da se bavi prosvetom, socijalnom politikom, zdravstvom, poqoprivredom itd. Vi imate ~itav niz predsedni~kih kandidata koji izla`u}i svoj program prave spisak lepih `eqa. A samo da im postavite jedno kratko pitanje kako biste vi to mogli da radite kada vam to nije ustavna nadle`nost. Oni stanu. Jedan od njih je izjavio neko ve~e, vaqdao naj Pelevi} ka`e pa nije va`an taj Ustav to je jedna tanka knji`ica, ko se dr`i tog Ustava, dakle to je krajnje neozbiqno. Moj predsedni~ki program je striktno zasnovan na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. Centralna otaybnska uprava Srpske radikalne stranke je zakqu~ila u sada{njoj situaciji da je veoma va`no pobediti na predsedni~kim izborima jer bi to ozna~ilo po~etak sloma dosmanlijskog re`ima uop{te, i ja sam prihvatio taj stav i tu odluku i ja sam se svojski angaovao u predizbornoj kampanji. A dragocena nam je podr{ka Slobodana Milo{evi}a koja je ubrzo stigla i koja je ponovqena u najnovijem pismu koje sam dobio datiranog 23. septembra iz Haga direktno meni upu~eno, to ste pretpostavqam dobili danas iz na{eg Izbornog {taba 181

Voditeq: Naravno, upravo sam to hteo da vas pitam Dr [e{eq: Jutros je stiglo to pismo do mene. Voditeq: Da li vam je to vi{e pomoglo ili odmoglo Dr [e{eq: Ne mo`e nikako da mi odmogne. Znate mnoge stvari su se promenile za ove dve godine. Ja znam 2000-te na{ narod bio nestrpqiv, izmu~en sankcijama, blokadama, ratovima, bombardovanjem a hteo je promene. Hteo je promene po svaku cenu. Promene su se desile ali promene na gore. I mnoge stvari su se desile i sa druge strabne za ove dve godine. Znate protiv Milo{evi}a je bio ogroman procenat gra|ana ove zemqe. Me|utim, Milo{evi} je brutalno uhap{en, prvo je poku{ana otmica od grupe kriminalaca, pa kada to nije uspelo onda je uhap{en odveden u Centralni zatvor za izmi{qene krivice. Pa kidnapovan protivustavno i protivzakonito iz Centralnog zatvora i isporu~en Ha{kom tribunalu na Vidovdan pro{le godine ~ime je srpskom narodu najve}a istorijska sramota naneta. Po~eo je sudski proces pokazalo se da se tamo u Ha{kom tribunalu ne sudi Slobodanu Milo{evi}u nego se sudi Srbiji i celom srpskom narodu. A Milo{evi} veoma uspe{no parira Ha{kom tu`ila{tvu, on je ve} u parampar~ad pocepao tzv. Kosovsku optu`nicu. Dokazao da su optu`be la`ne, da su la`ni svedoci, da su falsifikovani dokazi. Ako ovako nastavi on }e pobediti Ha{ki tribunal. Wegova popularnost je ogromno porasla i mnoge stvari sada qudi gledaju druga~ijim o~ima. Znate na{a javnost je bila neprekidno pod presijom promeni}e se vlast, {est milijardi dolara bezpovratne pomo}i ulazi u srbiju, puna zaposlenost, velike plate, velike penzije, besplatno zdravstvo, besplatno {kolstvo. Setite se onih dosovskih spotova kada su obe}avali za godinu dana nov skupoceni auto, za dve godine novi stan, nova ku}a, letovanje u inostranstvu itd. I televizija je veoma opasno propagandno sredstvi. Dosovci su preko svih televizija u Srbiji jednostavno u mozak udarali qudima tim la`nim obe}anjima. A sada se videla prava istina. Sada qudi mnogo realnije i mnogo trezvenije posmatraju celu situaciju, a svojim pona{anjem u Hagu Milo{evi} je sada stekao po{tovanje i onih koji nikada nisu bili za njega. Koji su ga mrzeli sada ga po{tuju. Ja znam qude koji su pisali knjige o Milo{evi}u na najnegativniji na~in ga prikazuju}i, asada ga po{tuju i poma`u njegovu odbranu. Evo vam slu~aj profesora Pravnog fakulteta Koste ^avo{koga. Znate zalkleti protivnik Milo{evi}a 10 godina je samo udarao po njemu, me|utim kada se Milo{evi} na{ao u Hagu sada se sasvim druga~ije postavqa. Voditeq: Mislim da ste negde na predizbornim mitinzima izjavili da ukoliko budete izabrani za predsednika Srbije da }e jedan od prvih koraka biti da tra`ite holandsku vizu da odete da obi|ete Slobodana mil{evi}a Dr [e{eq: Da. Da i sada }e morati da mi daju vizu. Ja idem da obi|em i Slobodana Milo{evi}a, da obi|em i Mom~ila Kraji{nika, generala Gali}a, Milana Marti}a i sve druge zato~ene Srbe. I ranije su mi odbijali tu vizu, ~ak poslednji put sam dobio preko holandske ambasade u Beogradu pismo njihovog ministarstva inostranih poslova gde mi ka`u da mi odbijaju vizu zato {to me smatraju opasnim po nacionalnu bezbednost kraqevine Holandije. Me|utim sada mi tu vizu moraju dati jer imaju pred sobom dve stvari. Ako sam ja legalni {ef dr`ave predsednik Republike Srbije a tamo su moji dr`avqani zato~eni ja imam pravo da ih posetim. Ako mi ne daju da ih posetim u Hagu, u Holandiji onda moraju Ha{ki tribunal i ha{ki zatvor da premeste u neku drugu zemqu koja }e mi 182

dati vizu. [ta se to mene ti~e, jer na{a zemqa legalni ~lan Ujedinjenih Nacija savezna Republika Jugoslavija ako budem predsednik Republike Srbije federalne jedinice u sastavu Savezne Republike Jugoslavije oni mi to moraju dati. Ja vi{e ne idem onda privatno, kao opozicionar kada sam tra`io mogli su da tretiraju ho}u privatno i onda mogu da uskrate vizu. Ovako mi ne mogu uskratiti vizu. Ili }u tra`iti od saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija da se tribunal ili zatvor presele u neku drugu zemqu pa onda tamo da odem da obi|en zato~ene Srbe. To vam je pravno logi~kom smislu neoboriv argument. Voditeq: ^itava ova pri~a zapo~ela je oko toga da vam je Slobodan Milo{evi} da je on podr`ao va{u kandidaturu. Jelena Doki} poznata na{a teniserka je tako|e podr`ala va{u kandidaturu Dr [e{eq: Da. I ta mi podr{ka zna~i vema mnogo jer jelena doki} je pokazala iako veoma mlada devojka da ima toliku snagu voqu, toliku ~vrstinu karaktera i toliko ispunjena patriotizmom da mo`e da slu`i primer celokupnjo na{j mladoj generaciji. Ona je u najte`im mogu}im uslovima postigla vrhunske rezultate izbegla je iz Republike Srpske Krajine, ovde u Srbiji nije imala mogu}nosti za `ivot oti{la je sa ocem u porodicom u Australiju, i kao izbeglica u Australiji se afirmisala, stekla svetsku afirmaciju. Ona je najboqi primer. I ona je primer kako se mo`e na svakom mestu u svetu postupati kao iskreni patriota, kao neko ko najvi{e iznad svega ceni otaybinu, Srbiju, srpski narod itd. Voditeq: Vra}amo se na predsedni~ku kandidaturu i predsedni~ki program koji ste zastupali svo ovo vreme kampanje, {ta je prvo na }emu }ete insistirati ukloliko budete izabrani. Dr [e{eq: To su vanredni parlamentarni izbori i do njih mora do}i jer sada{nja Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna i tu imam ~itav niz argumenata. Prvo pokazalo bi se samim faktom moje pobede na predsedni~kim izborima da ta skup{tina nije legitimna, jer je onda o~igledno da se bitno promenio odnos politi~kih snaga u narodu u odnosu na 2000. godinu. Vi se se}ate kada su dosovci pobedili na saveznim parlamentarnim izborima nisu imali ni apsolutnu ve}inu, mi smo shvatili da se promenio odnos snaga u narodu i odmah smo mi srpski radikali pristali da se ide na republi~ke vanredne izbore u Srbiji je li tako a nismo morali, mogli smo jo{ godinu dana ostati. I ne bi nas niko odatle mogao pomeriti. Neke su ponmerali, nekima su upadali sa automatskim pu{kama tamo gde su srpski radikali bili kqu~ni funkcioneri u aparatu vlasti nisu smeli da se pojave. Jer na pu{ku se odgovara pu{kom, a ja `elim da se izborima re{avaju takva iptaanja, takvi problemi a ne kako su to dosmanlije ~inile u oktobru 2000. godine. Vi se se}ate upada u narodnu banu gde je li~no Mla|en Dinik} predvodio bandu kriminalca sa automatski oru`jem ili upada u Saveznu upravu carina gde je kapetan Dragan sa svojom bandom i onim Du{anom Zabunovi}em upao, oteo dokumentaciju i sli~no. Te stvari vi{e nikad u Srbiji ne smeju da se ponove. Drugo, sada{nji sastav Narodne skup{tine nije legitiman ni po izbornim rezultatima iz 2000. godine. Nije skup{tina legalna jer je izba~ena cela Ko{tunicina stranka. Ima tu neke istorijske pravde, kosmi~ke pravde jer je Ko{tunica glavni krivac {to je doveo na vlast sve ove dosmanije Zorana \in|i}a i Miroquba Labusa Mla|ena Diniki}a Du{ana Mihajlovi}a i vladan Ba183

ti}a i jo`efa kasu gorana svilanovi}a i ga{u kne`evi}a i bo`idara |eli}a, i aleksandra vlahovi}a i sve ostale. On ih je doveo na vlast onda su ga izbacili iz parlamenta. Ali, to je pitanje sada pravi~nosti u nekom kosmi~kom smislu. Ovde se name}e probklem kr{enja Ustava i zakona, njegova stranka je na protivustavan i protivzakonit na~in izba}ena iz parlamenta. Drugo izba}ena je cela Socijaldemokratija vuka obradovi}a iako je vrhovni sud nedvosmisleno presudio u njegovu korist. Tamo su neki drugi koji glume da seu njegova partija pa se ujedinili sa onom Kora}evom strankom homoseksualaca kako se zva{e socijaldemokratska uija. Nije bitno. Daqe oteli su nekoliko poslani~kih mandata socjalistima, to je ova grupa branislava ivkovi}a. Wih je \in|i} instrumentalizovao u potpunosti. Voditeq: Ali kako mislite da organizujete Dr [e{eq: Daqe u tom parlamentu se opozicionim poslanicima spre~ava da obavqaju svoje poslani~ke du`nosti onemogu}avaju se da govore, da kritikuju vladu. Mi smo imali nekoliko incijativa za smenu ministara nisu u{le u dnevni red osim jedne. Zatim imali smo inicijativu zamsneu vlade to je brutalno skinuto s dnevnog redas, uz obja{njenje ^edomira Jovanovi}a da mi ne mo`emo postavqati pitanje poverenja vladi jer nismo ni glasali za tu vladu. To je nezabele`eno u istoriji politi~ke teorije i prakse tako ne{to da se izjavi, da izjavi neki istaknuti politi~ki funkcioner. Zatim poslanicima se iskqu~uje struja oduzima re~, izbacuju se sa sednica, iznose, nov~ano se ka`njavaju, ukinut je kvorum. Skup{tian je donosila protivustavne zakone, godinu i podana nismo imali ustavni sud. Sve su to dokazi da je Narodna skup{tina nelegalna i nelegitimna. Voditeq: I kako mislite da do|ete do organizovanja vanrednih parlamentarnih izbora s obzirom na toda to nije ustavno ovla{}enje predsednika Dr [e{eq: Prvi dan po polaganju zakletve pozvao bih Zorana \in|i}a izlo`io mu da se mora i}i na vanredne izbore i zatra`io od njega da predlo`i rapu{ptanje Narodne skup{tine. To je najjednostavnija varijanta. Po Ustavu u redovnoj situacij vlada predla`e, predsednik Republike raspu{ta. Ako se slu~ajno \in|i} suprotstavi ja sam ube|en da }u mu delovati veoma ubedqivo i ne verujem da }e se suprotstaviti. Znam ja njega zna i on mene. Znamo se mi ve} 20 godina ne verujem da mi se mo`e suprotstaviti. Ako se slu~ajno suprotstavi obrati}u se Ustavnom sudu izneti taksativno sve ove argumente i tra`titi da se taksativno po tim argumentima izjasni Ustavni sud da li je Narodna skup{tina legalna i legitimna. I posle toga postoje neke vanredne mere koje su predvi|ene po Ustavu kao nadle`nost predednika Republike. Ja }u u potpunosti izvr{avati sve ono {to mi Ustav daje u nadle`nost. Naravno `elim sve ovako dogovorom, `elim sve racionalnim argumentima politi~kim pre pribegavanja onome {to Ustav daje kao krajnju mer. Ako me nateraju na to ja se ne}u ustru~avati. Ali ja mav samo jednu stvar mogu garantovati da u dosada{njjo srpskoj istoriji nije bilo takvog {efa dr`ave niti }e biti posle mene koji }e se striktnije dr`ati Ustava i zakona od mene. Ako mi narod uka`e poverenje na izborima. Voditeq: Interes Srbije verujem da je iznad svega dolazak i stvaranje politi~kog koncenzusa me|u razli~tim snagama, levo orjentisanih, desno orijantisanih onih koji su na nekom centralizovanijem putu. Da li }ete vi kao eventualni predsednik Srbije biti u stanju da dovedete i okupite razli~ite poli184

ti~ke pravce za isti sto. Dr [e{eq: Ja mislim da sam to u stanju, to se pokazuje sada i po ovoj {irokoj podr{ci koju u`ivam i desnog i levog bira~kog tela. Znate vi mo`ete dijalog uspostaviti me|u svim ~asnim qudima bez obzira kakva im je ideologija i kakva im je politi~ka orijentacija ako nisu izdajnici i strani pla}enici. Ako je neko genetcki izdajnik, ili strukturalni strani pla}enik kome je to smisao `ivota, koji je sazdan na to, ~ija je profesija to postala onda {ta vi mo`ete sa njim ragovarati. On dobije nalog kako }e postupati i onda imate ose}aj kao da razgovarate sa robotom. Koliko god argumenata da iznesete ne vredi. Nadam se da takvi vi{e nikada ne}e dobijati ni{ta ozbiqno na izborima. Vadqa }e se mo}i izme|u svih ozbiqnih stranaka praviti koncenzus po kqu~nim pitanjima od nacionalnog interesa. Mo`da i ne}e biti mogu} koncenzus ali on nije ni naro~ito va`an. Va`no je da uvek skup{tina odlu~uje po Ustavu i zakonu, prvo da opozicija uvek mo`e sve da ka`e. Nema toga {to bi mogao opozicionar izgovoriti a da mo`e {tetiti vladi ako nije istina. Valdi {teti samo ono {to je istina, a istina se ne mo`e suzbiti iskqu~ivanjem struje i izbacivanjem iz skup{tine, oduzimanjem re~i, nov~anim ka`njavanjem. Drugo, ako ne mo`emo konsenzus mo`emo na galsanje ko dobije ve}inu poslani~kih glasova on je u pravu. U slu~aju dono{enja va`nih dr`avnih odluka, dakle ne upravu sa aspekta morala ili nekih istorijskih interesa, ciqeva itd. Ali onaj ko dobije ve}inu. A ne mo`e neko ko izgubi ve}inu da prekraja sastav skup{tine, e to se ne sme doozvoliti. A sada se upravo to de{ava, na delu su \in|i} i njegovi koji prekrajaju voqu naroda na izborima, elimini{u}u iz Narodne skup{tine one koji ne}e vi{e za njih da galsaju iako je to ko{tunicina stranka ranije striktno glasala za sve \in|ive}ve protivustavne zakone, nikada to nisu dovodili u pitanje, ~ak su nekada kritikovali zakonske projekta pa ipak za njih galsali. Dok nije puklo me|u njima posle nekih godinu i po dana. Voditeq: Pomenuli ste srpske nacionalne interese koji je to minimum srpskih nacionalnih interesa koje bi trebalo definisati, a {to biste vi eventualno kao predsednik mogli da uradite. Dr [e{eq: Sada je kqu~ni interes da sa~uvanmo ovu malu, smanjenu Srbiju jer je ona dovedena u pitanje. Dovodi se u pitanje spoqa i ne toliko spoqa koliko sada iznutra. Vidite {ta je sve Ko{tunica sa sobom doveo na vlast i ^anka u Vojvodini i mileta Isakova, koji ga sada podr`ava. Mile Isakov podr`ava Ko{tunicu. Vidite {ta radi \in|i} i {to je najgore Ko{tunica i neko ve~e je ponovio da planira da regionalizuje srbiju, da pogazi republi~ki Ustav on je ve} pogazio savezni Ustav na koji se zakleo. On nipoda{tava i republi~ki Ustav koji smo smi svi priznavali od 1990. godine na ovamo jer po njemu i{i na izbore i na njega se pozivali kada smo osporavali raniji re`im u raznim fazama. On sada izbegava ustavnu proceduru promene ustavnog teksta on bi sada neku vanustavnu proceduru. Da ga pogazi i da pravi sve ispo~etka. On bi neku novu dr`avu ispo~etka da pravi. To ne smemo dozvoliti. I {to je nagore njegova `ena Zorica Radovi} je pisac tog projekta novog ustava, u kome planira regionalizaciju Srbije podelu na {est regiona, svaki region da ima svoju vladu, svoju skup{tinu, svoju policiju, svoje sudstvo. Zamislite sada u tih {est regiona {est nenada ~anaka na ~elu, oni su u stanju me|usobom i rat da izazovu. Voditeq: Kako gledate na pitanje decentralizacije u smisli prebacivanja 185

ve}eg nivoa vlasti sa republi~kog na gradski i op{tinske nivoe Dr [e{eq: E to je ono za {ta se zala`emo mi srpski radikali mi smo za ja~anje nadle`nosti lokalne samopurave Voditeq: U kojim poqima Dr [e{eq: U svim poqima osim policije, osim nekih ~isto dr`avnih upravnih nadle`nosti i osim sudske vlasti. Sudska vlast mora biti jedinstvena u celoj dr`avi, u jedinstvenom sistemu. Mi smo ~ak za promenu sada{njeg sistema sudova, mi smo za sistem redovnih sudova, iskqu~vi redovnih sudova. Mi smo protiv posebnih privrednih sudova, posebnh aapelacionih sudova itd. Sada je nama nepotrebno komplikovan sudski sistem. Ranije smo imali boqi nego {to je danas. Dakle, lokanla samouprava mo`e imati mnogo ve}e nadle`nosti u privredu, u kulturu, u zdravstvu, u {kolstvu, u ~itavom nizu drugih ovlasti. Voditeq: Vrati}emo se za koji sekund ponovo blok reklama. Pomenuli smo tako|e da jedno od ustavnih ovla{}enja koje predsednik Republike Srbije ima i ~ini mi se da se vi za to i zala`ete, to je kontrola izvr{ne i zakonodavne valsti. Na koji na~in to mo`e da se sprovodi. Dr [e{eq: Prvo da objasnim kako to predsednik mo`e da kontroli{e shodno slovu ustava. Kada je re~ o zakonodavnjo vlasti predsednik Republike ima pravo svaki zakon pre progla{enja da vrati na ponovno galsanje u Narodnu skup{tinu ako smatra da nije dobar. To je na~in na koji on mo`e kontrolisati zakonodavnu vlast. On je ne mo`e tzrajno sputati, on je ne mo`e onemogu}iti jer ako Narodna skup{tina ponovo izglasa taj isti zakon on ga mora ukazom proglasiti. Ali ve} sam ~in vra}anja i obave{tavanja javnosti o vra}anju postava ~itav niz pitanja na koje mora odgovoriti sru~na i politi~ka javnost. I o tim iptanjima moraju razmisliti narodni poslanici da li je predsednik Republike u pravu da li su njegovi argumenti umesni ili nisu. Dakle mora se voditi rasprava o tome u Narodnoj skup{tini. Argumentacija s kojom predsednik Republike vra}a zakon na ponovno glasanje mora biti predmet parlamentarne rasprave. Tu se mo`e desiti da skup{tina smatra da je predsednik u pravu ili se mo`e desiti da skup{tina smatra da predsednik nije u pravu, ali je bitno da do|e do te rasprave. Dakle, nije to oblik apsolutne kontrole zakonodavne vlasti nego delimi}ne kontrole. Mnogo vi{i stepen kontrole predsednik Republike ima kada je u pitanju izvr{na vlast. Predsednik Republike ima pravo, on ne mo`e da nare|uje ministrima i ne mo`e da preuzme poslove ministara da ih on obavqa, ministra poqoprivrede, zdravstva ili {kolstva ili socijalnog osiguranja, ali predsednik Republike ima pravo da celu vladu ili svakog ministra pojedina~no pozove da se izjasne o odre|enim pitanjima iz okvira njihove nadle`nosti. To je va`na funkcija jer predsednik Republike to mo`e da radi pred novinarima. Milo{evi} je to ranije radio ~e{}e ali nije pred novinarima. Tako da javnost nije znala kada on tamo preslu{ava ministre itd. Milutinovi} to nije niakd radio, po{to se nije ni me{ao prakti~no u svoj posao. A ja bih to radio pred novinarima i pred televizijskim kamerama pa bi svaki ministar ja vam garantujem strepeo od tog su~eqavanja samnom. Jer ja tu ni{ta neimprovizujem, ja se temeqito spreman, ~itam nau~nu stru~nu lietraturu, konsultujem eksperte. Nema tu kod mene ni{ta napamet ili proforme. Voditeq: Drugim re~ima obe}avate i javnost u svom radu Dr [e{eq: Javnost je najva`nija u svemu tome, javnost rada svih dr`avnih 186

organa, a ja }u uvesti potpunu javnost rada predsednika Republike. I obra}anje novinarima, i odgovori na novinarska pitanja, gostovanja na televizijskim emjisijama. Ne tamo gde se unapred pripremi novinar daju mu se pitanja koja }e postaviti itd. Nego sa najneprijatnijim novirama ili novinarima koji postavqaju najneprijatnija pitanja. I ne samo novinari nego stru~njacima iz raznih oblasti. Ja nikada od toga ne}u be`ati. Ja vam to garantujem. Voditeq: Jedna od ustavnih funkcija predsednika Republike je i da je ~lan Vrhovnog saveta odbrane. Da veoma va`no pitanje kada je vojska Jugoslavije u pitanju Dr [e{eq: Jeste to je po saveznom Ustavu to se predvi|a i po svim varijantama ove ustavne poveqe ~ak se predvi|a da }e to biti u pravom smislu re~i kolektivni vrhovni komandant, ranije nije bilo. Ranije je predsednik Savezne Republike komandovao vojskom na osnovu odluka vrhovnog saveta odbrane, a sada se ~ak predvi|a da to bude kolektivni vrhovni komandant koji donosi odluke koncenzusom. Ja bih tu funkciju koristio da za{titim na{u vojsku, na{e oficire, podoficire, profesionalne vojnike koji su se dokazali svojom hrabro{}u, sposobno{}u, koji su stekli ogromno iskustvo. Ovaj dosmanlijski re`im poku{ava da ih elimini{e da dovede poltrone, ulizice, vojne liferante koji gledaju samo da zavuku {to dubqe ruku u dr`avni buyet, u vojne stave njegove itd. Voditeq: Sve vi{e se pri~a o tome da nam treba profesionalna vojska koja bi podrazumevala i smanjenje kadrova, smanjenje broja vojnika Dr [e{eq: Za to smos e mi srpski radikali uvek zalagali. Znate u perspektivi moglo bi se i daqe smanjiti vojni rok ne mo`e naglo, ali i sada je dovoqno smanjen. Mo`e se on svesti i na {est meseci kada se stvore uslovi za ne{to ja~u profesionalnu vojsku. Jer dovoqno je za {est meseci ~ovek pro|e kroz svu obuku i znate svaki mu{karac mora da pro|e kroz vojsku. ^ovek koji ne pro|e kroz vojsku uvek mu u `ivotu ne{to fali. Zna~i to je jedna velika `ivotna {kola. Ja sam ponosan na to {to sam bio vojnik i sa odli~nim rezultatom sam zavr{io obuku. Ali, dakle ne treba ukidati op{tu vojnu obavezu, treba je svesti na razumnu meru u nekoj daqoj, ne znam ja kada jer to nemojte me sada hvatiati za re~, ali moglo bi se to jo{ smanjiti kadabi se pove}ao broj profesionalnih vojnika. Jer savremeni rat iziskuje mnogo ve}i broj profesionalnih vojnika koji su stru~no do kraja osposbqeni za neka sofisticirana ratna sredstva, ta znanja ne mo`e ste}i vojnik na redovnjo obuci. I to bi dakle bio neki plan nako me bih ja dao sopstveni doprinos ube|en sam u to, po{to sam dosta ranije izu~avao vojnu problematiku, teoriju ratova i sli~no. Voditeq: Da li i koliko treba regionalno povezivati vojsku na{u sa ostalim zemqama ili recimo va{ stav po pitanju ulaska u partnerstvo za mir. Dr [e{eq: Znate ja se ne bih apsolutno suprotstavqao uslasku u partnerstvu za mir ako bi to bio status koji ima Rusija ili jo{ neke zemqe. Mi smo spremni da sara|ujemo po pitanju odr`avnja mira. Ali ne bih bio spreman da neko na{e vojnike {aqe u Avganistan, ili na neko drugo daleko rati{te da obavqaju prqvu policijsku okupatorsku ulogu ili da ~site minska poqa i sli~no. Dakle, ja ne be`im od vojne saradnje ravnopravne vojne saradnje, ne da nam do{u strani oficiri i da nam terori{pu na{e oficire i da uni{tavaju borbenu gotovost vojske itd. Ili da prodru u najboqe ~uvane vojne tajne. Imamo vrlo sposob187

nu armiju i jo{ uvek je imamo, a iptanje je koliko ona mo`e opstati pod sada{njim re`imom. Voditeq: [ta zna~i ravnopravna vojna saradnja Dr [e{eq: To nije ravnopravna po pitanju vojne sile kojom raspola`ete nego ravnopravana u smislu po{tovanja prava svakog subjekta saradnje bez obzira na njegovu veli~inu, bez obzira na ekonomsku i vojnu mo}, bez obzira na geografski polo`aj i sli~no. Dakle ako imamo obostrane interese za saradnjom a ne da nam neko nametne svoj interes pa ajde sara|iva}emo na reagizaciji tog nametnutog interesa. Meni ne mo`e neko nametnuti interes da na{i vojnici idu u Avganistan. Pogotovo {to se ne sle`am sa agresijom na bio koju zemqu. Ne bih mogao nametnuti niko da se na{i vojnici upute na Irak. Irak je prijateqska zemqa, tradicionalno prijateqska zemqa ne bi mi palo na pamet ni da dozvolim da se prele}e vojnim avionima teritorija Srbije u napadu eventualno na Irak koji se najavquje od strane Amerikanaca nadam se da }e se neko tamo dovoqno uticajan i pametan pojaviti da to spre~i jer bi taj rat nesagledive negativne posledice imao za ~itav svet. Voditeq: Pitanje vojske bi}e regulisano izme|u ostalog i ustavnom poveqom ~ije se usvajanje o~ekuje i najavquje nekoliko nedeqa ili ~ak nekoliko meseci unazad. [ta vi o~ekujete i kako gledate na budu}nost zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore Dr [e{eq: Sve je to neozbiqno {to se radi i takva dr`ava kakva se predvi|a tzv. Ustavnom poveqom ili tzv. Beogradskim sporazumom u praksi ne}e mo}i samostalno da funkcioni{e. I zato nam je i skrojena da uvek bude nu`no pojavqivanje nekog emisara sa zapada koji bi imao glavnu presudnu ili poslednju re~. Takva dr`ava nikad nigde na svetu nije postojala. Ja sam za to da se odustane od te ustavne poveqe od beogradskog sporazuma, da se vratimo saveznom Ustavu koji je jo{ va`e}i i da prvo vidimo {ta eventualno nije dobro u saveznom Ustavu. Da se povede i politi~ka i stru~na rasprava. Pa da seo nda taj savezni Ustav menja po normalnoj ustavom propisanoj proceduri. Za mnoge ~lanove tog Ustava potrebna je i saglasnost republi~kih skup{tina Srbije i Crne Gore. Dakle sve to mo`e da se uradi u okviru Ustava a ne ga`enjem Ustava. A tu je kod Ko{tunice ne{to bolesno dol{o do izra`aja Voditeq: Ali kako kada se Dr [e{eq: On gazi Ustav i obe}ava da }e pogaziti i republi~ki Ustav Voditeq: Ali opet vi sa druge strane imate sa druge strane stola konkurente partnere koji ne priznaju Saveznu dr`avu, kako onda o~uvati Saveznu dr`avu Dr [e{eq: Jeste, ali oni padaju sa vlasti. Vi vidite sada i Amerikanci demontiraju \ukanovi}ev re`im. \ukanovi} je otpisan, Amerikanci imaju novu garnituru Predraga Bulatovi}a i Slavka Perovi}a, \ukanovi} je zavr{io. To je sada itanje nedeqe, meseca kada }e on oti}i sa politi~ke scene i mo`da zaglaviti u italijanskom zatvoru. On je ispuno ono {to se od njega o~ekivalo i vi{e nije potreban. Voditeq: Uostalom 20. oktobra bi`e izbori u Crnoj Gori pa }e verovatno tek nakon toga mo`i ne{to vi{e da se zna i da se ka`e o tome kakvu }emo zajedni~ku dr`avu da imamo. Dr [e{eq: Ja sam ube|en da }e biti pora`en \ukanovi} na tim izbori188

ma ne}e pobediti potpuno ni Predrag Bulatovi} i Slavko Perovi}, i ova patriotska koalicija u koju je u{la Srpska radikalna stranka sa narodnom socijalisti~kom strankom ~iji je po~asni predsednik Momir Bulatovi}, i jo{ nekoliko stranaka patriotske orijentacije mislim da }emo biti veoma va`an parlamentarni faktor, da }emo iamti jaku poslani~ku grupu i da bez nas niko ne}e mo}i da formira vladu. Onaj ko bude hteo sa nama da formira vladu mora}e ispuniti osnovni uslov da se sa~uva zajedni~ka dr`ava i da se na ustavom propisan na~in eventualno menjaju odredbe Ustava Voditeq: Da se vratimo na pitanje Srbije i u srpske okvire, najbolnija ta~ka verovatno poslednjih nekoliko godina je svakako pitanje Kosova i Metohije. Kako vidite budu}nost ju`ne srpske pokrajine Dr [e{eq: Mi moramo sve u~initi da se Kosovo i Metohija sa~uvaju u sastavu Republike Srbije. Ja ne mogu garantovati ako budem predsednik Republike da }u odmah vratiti na{u vojsku i policiju na Kosovo mada }u neprekidno insistirati da se do kraja po{tuje rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koja predvi|a 1000 na{ih vojnika i policajaca da se vrati. Ono {to je najva`nije ja ne}u dozvoliti i to vam garantujem ako ja budem predsednik niko ne}e smeti da u ime Srbije potpi{e definitivno odvajanje Kosova i Metohije bilo kao nezavisne dr`ave bilo kao posebne federalne jedinice. A bez pristanka Srbije nemogu}e je sa aspekta me|unarodnog javnog prava otcepiti Kosovo. Jer ova okupacija iako je pokrivena odre|enim rezolucijama Saveta bezbednosti i sporazumima kao vojni tehni~ki sporazum iz Kumanova, ona je ipak jedna vrsta fakti~kog stanja i privremenog stanja. Najva`niji je tu faktor privremenost. Jednom to stanje mora da se zavr{i. Voditeq: Kada Dr [e{eq: Kada. Ja mislim da ne sme da nam se `uri da se {to pre zavr{i. Jer ako se sada bude neposredno tra`ilo definitivno re{enje bojim se da ne}e biti u srpskom interesu. Jer odnos snaga me|u velikim silama ne odgovara sada srpskim nacionalnim interesima. Mi moramo sa~ekati strpqivo da se promeni odnos snaga i da neke velike sile promene svoju politiku na Balkanu i to }e se desiti. Samo je pitanje kada. To niko ne mo`e da vam odgovori. Ali ono {to mo`e da se uradi i ja bih se tu anga`ovao, naterao bih republi~ku vladu da {to vi{e pomogne preostalim Srbima da opstanu u tzv. Srpskim enklavama i svi prognani Srbi i ne samo Srbi nego i Goranci, Romi, Muslimani, Turci, Egip}ani Voditeq: Ne albanci Dr [e{eq: Taj izraz ne albanci je stra{no ru`an, {ta to zna~i ne albanac. To vam je iz nema~kog jezika ovde, {ta to zna~i ne albanac. Ja ne dozvoqama da mi neko zove ne albancem, i svaka ta nacionalnost ima svoje ime, verska pripadnost, etni~ka grupa ili kako se ve} koja od njih mo`e tretirati sa sociolo{kog aspekta nije ni bitno, ali bitno je da svi oni koji `ele da se vrate da im vlada Srbije pomogne i da se vrate u srpske enklave da im se tamo di}u ku}e i stanovi. Jer sada povratak pod albansku separatisti~ku teroristi~ku vlast bio bi ravan samoubistvu ili ubistvu ako ih neko tera da se vrate. Ali zato postoje mogu}nosti da se oja~aju srpske enklave, i da to bude jo{ jedan sna`an faktor o~uvanja Kosova i Metohije Voditeq: Ali kako oja~ati te srpske enklave i bezbedost tih qudi koji bi 189

trebalo kako vi ka`ete da se vrate kada imamo unmnik i KFOR recvimo koji jo{ uvek ka`u da ne mogu da garantuju bezbednost tim qudima i ne predla`u masovnije povratke na Kosovo Dr [e{eq: Pa znate sada je to problem ove sada{nje vlasti u Srbiji koja je prote`irana od strane zapada, koja je uz pomo} zapada osvojila vlast. Ogrmne pare su anga`ovane u njihovoj predizbornoj kampanji i oni nisu u stanju ni{ta da postignu za Srbiju njih s prezirom posmatraju. Nijedan njihova inicijativa nije urodila plodom po pitanju Kosova i Metohije i po nekim drugim iptanjima. Nikada ni nikakve ozbiqne donacije nisu stigle, sitni{ neki. Nema ozbiqnih kredita ono {to je Labus uzimao to je novo du`ni~ko ropstvo da bi vra}ao stare titove dugove koje nismo morali ni da vra}amo, Labus je uzeo veliku provoziju u svoj privatni yep on }e za to jednom krivi~no odgovarati to vam garantujem. On planira da pobegne iz zemqe, on je ve} obezbedio rezervni polo`aj u svetskoj banci kao jedan od operativnih direktoa izvr{nih direktora kako se to zovete Voditeq: Dobro, ali ne}e pomo}i izbeglim i raseqenim o kojima pri~amo dakle kako im pomo}i u saradnji sa KFOR-om i unikom sa savetom bezbednosti {ta raditi Dr [e{eq: Ja mislim da Srbi treba da sara|uju ne mo`e se iz ove ko`e isko}iti, Srpska radikalna stranka je jedina glasala protiv sporazuma ~ernomidin ahtisari u Narodnoj skup{tini, sada mi ne vredi da jadikujemo zbog sada{njeg stanja. Mo`emo da jadikujemo ali to nam ne}e pomo}i. Ja sam za saradnju ali onu saradnju koja je objektivno prihvatqiva za sve koji tamo `ive. Ne mo`e srbima biti prihvatqivo da im sada neko nametne one iste koji su ih ju~e ubijali kao ~uvare reda na Kosovu i Metohiji taj za{titni korpus koji uglavnom sa~injen od terorista. Oni ka`u biv{ih U^K-ovaca svi su oni bili teroristi. Oni ne mogu biti garancija. Niti Srbi koji su vrbovani na neki na~in pa su prikqu~eni u to sada }e oni odr`avati red. Vidite Srbi se suprotstavqaju. Ali, od samih Srba koji `ive u Kosovskoj Mtrovici, Zve~anu, Leposavi}u, Zubinom Potoku, Gora`devcu, Velikoj Fo~i, [trpcu, Gra~anici i okolnim selima na podru~ju Gnjilana, Kosovske Vitine, Kosovske Kamenice mogu se lokalne snage reda formirati. A za{to bi one bile pod kontrolom albanskih terorista. Znate sa zapada se insistiralo da se u na{ zakon o lokalnoj samoupravi ubaci da svaka op{tina ima svoju policiju, svoje pandure op{tnske. Pa smo to izbegli dokazali smo dosovcima pa su odustali, ako se se}ate koliko je to opasno. To mo`e op{tina protiv op{tine da zarati. Ako je ve} tamo okupacija ako su strane trupe, onda one mogu spre~iti da do|e do lokalnih sukoba izme|u tih lokalnih zajednica na toj osnovi. Onda treba jesan broj Srba da se zaposli i da odr`avaju red. Sada Srbi spontano me|usobno odr`avaju red, me|u njima nema sukoba, nema nekog velikog kriminala, nema pqa~ke i otima~ine, ubistava itd. Tu stranap olicija ne poma`e mnogo, tu su Srbi toliko me|usobno ~vrsto povezani i slodarni da oni najefikasnije dogovorom re{avaju sopstvene probleme. Voditeq: ^itavu ovu pri~mu smo zapo~eli ~ini mi se spoqno politi~kim delom dakle da bi to pitanje Kosova ali i Republike Srpske Dr [e{eq: Znate predsednik Republike Srbije se ne bavi spoqnom politikom to je po saveznom Ustavu a i po ovoj 190

Voditeq: U smislu snaga u svetu Dr [e{eq: Taj odnos snaga je bitan i on se uvek mora adekvatno procenjivati i po novoj ustavnoj poveqi po sada{njem Ustavu spoqna politika je u iskqu~ivoj nadle`nosti Savezne vlade i saveznog predsednika. Ovde je kqu~no pitanje {to Ko{tunica be`i sa te funkcije iako mu jo{ ni pola mandata nije isteklo. Jer on tamo ima vi{e nadle`nosti, vrhovni je komandant vojske {to nije republi~ki predsednik, i postavqa ambasadore i predstavqa Saveznu Republiku Jugoslaviju u svetu. Te odredbe su suspendovane u republi~kom Ustavu saveznim Ustavom. Predsednik Republike Srbije je orijentisan iskqu~ivo na unutra{nju politiku. Postavqa se pitanje {to be`i sa te funkcije a jo{ mu ni pola mandata nije isteklo. Ne veruje u opstanak zajedni~ke dr`ave nema drugog obja{njenja. Voditeq: Ne, ali kakav odnos promena snaga u svetu o~ekujete pa da do|emo u povoqnu situaciju da re{avamo pitanje Kosova ali i Republike Srpske Dr [e{eq: Va`no je da Rusija po~ne da igra znatno ozbiqniju ulogu u Evropi i svetu i ja mislim da }e se to desiti uskoro. Ra~unam na jo{ va`niju ulogu Kine. Ra~unam na zna~ajnu ulogu Indije, arapskog sveta, afri~kih zemaqa, naravno, ra~unam da i u Evropi dolazi do sve izra`enije pobune protiv ideologije mondijalizma ili globalizma kako se naziva, novog svetskog poretka da se stvara neki novi odnos snaga u Evropi koji ne}e apsolutno svaki diktat prihvatati od Amerike. A sa druge strane mogu}e su promene i u ameri~koj politici. Znate pogre{na je ameri~ka politika koja insistira na ulozi Amerike kao svetskog `andarma. Ta politika iscrpquje ona }e upropastiti ameriku, ona se dovodi u ulogu rimskog carstva ako nastavi da se tako pona{a. Dakle mora na}i drugu varijantu upliva u me|unarodne odnose. A ne pomo}u {tapa i {argarepe jer to poni`ava i qude i narode i dr`ave. Dakle mogu} je tu, mogu}e su promene sa raznih aspekata. Samo tu treba imati strpqenja. Voditeq: Osetqivo pitanje poslednjih nekoliko nedeqa ili meseci je pitanje Ra{ke oblasti, ima li uop{te opasnosti u tom delu Srbije Dr [e{eq: Opasnosti ima ako se neko spoqa ume{a. Jer ne bi dol{o ni do albanske pobune na kosovu i Metohiji da se nisu zapadne sile ume{ale i podstakle albansku separatisti~ku pobunu. Ne bi dol{o ni otceqenja Bosne i Hercegovine da nisu bili pritisnuti bosanski muslimani sa zapada da proglase nazvisnost. Vi se se}ate da je sa Izetbegovi}em bio postignut dogovor da Bosna i Hercegovina u celini ostane u sastavu Jugoslavije da muslimani budu priznati kao ravnopravan narod ne svaki gra|anin bez obzira na nacionalnost nego narod kao ustavotvorni faktor i da Bosna i Hercegovina bude ravnopravna federalna jedinica. Onda je bio sa zapada nagovoren da ipak proglasi nezavisnsot i izazvao gra|anski rat. Ne bi bilo ni jednog rata da nije bilo me{anja sa strane. Nemci su preko Ma|ara i direktno naoru`avali hrvatske separatiste 1990 i 1991. godine. Jedino Slovenija {to je mogla da se otcepi bez nekih posebnih problema, a neki su spoqa i ovde insistirali da se upotrebi vojska u nekoj glumi poku{aja spre~avanja slovena~kog otcepqenja gde su na{i vojnici izginuli, a zapravo je antisrpski adtu izvestan postignu koji nam je posle naneo {tetu. Da jugoslovenska narodna armija sa crvenim petokrakama gu{i slobode i prava Slovenaca. To je smi{qeno spoqa. Voditeq: Kako sada te uticaje spoqa spre~iti preduprediti kada je ra{ka 191

oblast u pitanju. Na koji na~in Voditeq: Oni se mogu preduprediti jednom efikasnijom politi~kom akcijom u samoj toj oblasti. Znate tamo postoje qudi koji su krvo`edni i jedva ~ekaju rat, ali ube|en sam da su u ubedqivoj manjini. Jer ogromna ve}ina qudi ne `eli rat, imaju tragi~no rato iskustvo. Drugo, nigde lep{e u Evropi muslimani ne `ive nego u Ra{koj oblasti. Imaju velike ku}e, biznis im je razvijen itd. Sada to sve ne bi bilo pametno da `rtvuju da bace pod noge radi nekog nebuloznog politi~kog projekta, pitanje je na {ta bi on iza{ao. Jer vidite {ta se desilo u Bosni i hercegovini. Tamo su i pravoslavni Srbi i muslimani pora`eni, najvi{e su stradali muslimani u ratu i najmanje teritorija im je preostalo posle rata. Najboqe su prol{i Hrvati. Od 51% teritorije koji je otpada na federaciju 26% je pod hrvatskom kontrolom, 25% pod muslimanskom. Voditeq: Tako smo do{li do pitanja bezbednosti Srbije. ^ini mi se da po republi~kom Ustavu pitanje bezbednosti je od zna~ajnijih funkcije predsednika Republike Dr [e{eq: Ne po Ustavu nego po zakonu. Voditeq: Po zakonu Dr [e{eq: Po zakonu predsednik Republike raspore|uje visoke policijske oficire na generalskep olo`aj i unapre|uje u ~in generala. Ja bih tu nadle`nost isoristio da razjurim ove policijske generale koji su ume{ani u kriminal, koji su povezani sa mafijom. Znate za ovaj slu~aj Gorana Radosavqevi}a Gurija koji je vi{e dana provodio u Sur~inu sa sur~inskim mafija{ima nego na bilo kom drugom mestu. On je komandant `andarmerije, ako ja postanem predsednik on vi{e ne}e biti komandant `andarmerije, ja }u ga razre{iti kao i ~itav niz drugih, jer je to zakonska nadle`nost predsednika republike, a onda }u na}i sposobne, ~asne, po{tene i hrabre policijske oficire i rasporediti ih na generalske polo`aj unaprediti u generalski ~in zajedno sa njima se obra~unati sa mafijom. Voditeq: E sada pitanje ekonomije socijalne politike i socijalnog osiguranja stanovnika Srbije ne daje neka prevelika ovla{}enja predsedniku Republike Dr [e{eq: Predsednik nema nikakvih ovla{}enja Voditeq: Ali ste rekli da vas je kandidovala Srpska radikalna stranka, kakav je va{ program Dr [e{eq: Program Srpske radikalne stranke niste trebali da mi postavite pitanje da vam obja{njavam sada pred kraj emisije, trebalo bi malo du`e o njemu govoriti, ali }u verovatno imati prilike kada budemo i{li na parlamentarne izbore Voditeq: A imate deo i kao predsednik Republike Dr [e{eq: Ono ~ime }u ja uticati na ekonomsku situaciju, na socijalnu situaciju, zdravstvenu, prosvetnu, kulturnu, nau~nu to je {to }u isposlovati {to pre vanredne parlamentarne izbore. [to }e se menjati ova vlada. [to }e se uspostaviti nova. I {to }e ta nova biti pod striktnijom kontrolom, ose}a}e se uloga predsednika Republike. Ja ne}u mo}i da naredim ministru prosvete uradi tako i tako, ali mo}i }u neprekidno da mu postavqam pitanje za{to si to tako uradio, i za{to si ovako negativne posledice izazvao. Ga{i Kne`evi}u bi to za nedequ dana bilo postalo nepodno{qivo i be`ao bi glavom bez obzira. 192

Vidite kakva je ~uda, kakav je haos napravio u {kolstvu. Posebno ovo poslednje {to se desilo sa ovim kampovima. Dakle, to je ono {to mo`e predsednik. Predsednik ne mo`e da nametne neki ekonomski koncept, ali mo`e da kontroli{e da li onaj ekonomski koncept koji ministar provodi da li je baziran na Ustavu i zakonu s pravnog aspekta i sa aspekta posledica koje on izaziva u dru{tvenjo praksi. Voditeq: Mislim da smo na dosta dobar na~in pokazali gledaocima ove emisije da ustavna ovla{}enja predsednika Republike nisu zna~ajna, posebno ne u nekim oblastima. Da li treba Srbiji novi Ustav koji bi dao ve}a ovla{}enja predsedniku. Dr [e{eq: Ne. Ja sam iskreni pristalica parlamentarizma, a ne predsedni~kog sistema. Ja smatram da {to ve}e ingerencije treba da ima parlament. Da ima ja~u kontrolu izvr{ne vlasti, vlade. Funkcija predsednika Republike bi mogla da ostane sa sada{njim ovla{}enjima, ja se tu ne bih trudio da se bilo koje nove ovla{}enje dopi{e, a mo`da bi se i neka postoje}a mogla redukovati. Dakle, ja tu nisam zainteresovan da se ja~a nadle`nost predsednika republike, jer meni je vrednija ideologija za koju se borim nekoliko decenija nego sama ~injenica da sam ja na toj funkciji pa ajde da prigrabim {to vi{e nadle`nosti. To nikada ne}e biti moj rukovode}i motiv u politici. Voditeq: Ali bi i te ideologije ~ini mi se na neki na~in trebalo da se odrekne predsednik Republike bez obzira na to kakvu ideologiju zastupa Dr [e{eq: Ne mo`e da se odrekne. Prvo `iv ~ovek ozbiqan ~ovek ne mo`e da se odrekne ideologije. Ideologjia je sistem vrednosti. Postoji sistem vrednosti u koji ja ~vrsto verujem. To je moja ideologija, to je moj pogled na svet. Kako ja toga da se odreknem. [ta sam onda obi~na krpa. Neo~ekujete od mene da budem Milan Milutinovi} on mo`da nema nikakve ideologije. Wegova ideologija je jedino strah kada }e do}i po njega da ga vode. Wegova je jedina {ansa da ja pobedim pa da vi{e niko nikoga ne vodi. Voditeq: Nismo jo{ dotakli pitanje Vojvodine sve ~e{}i su zahtevi za himnom Vojvodine, za zastavom Vojvodine, za decentralizacijom u smislu Dr [e{eq: Pad dosmanlijske vlasti sva ta pitanja jednom za uvek re{ava. Vi }ete videti koliko }u ja imati sada glasova u Vojvodini posebno u Vojvodini, pobedi}u svuda u Srbiji ube|en sam. Ali u Vojvodini }u imati najve}i procenat. Tamo su dosmanqe najvi{e dozlogrdile ne}e gra|ani Vojvodine ono {to im nudi \in|i}, ^anak, Ko{tunica, Isakov i sli~ni Voditeq: A {ta im vi nudite Dr [e{eq: Ja im nudim ostanak sada{njeg ustavnog statusa Vojvodine ono {to sada postoji u Ustavu da ostane. Mo`da bih ja u perspektivi bio da se i to ukine to je besmisleno treba ja~ati lokalnu samoupravu, ali zbog Kosova i Metohije treba da ostane i ovaj ustavni polo`aj Vojvodine kakav je do sada bio. Voditeq: Ono {to je opet posebno aktue~no poslednje dve godine a na {ta bi verovatno i budu}i predsednik Republike obra}ao pa`nju to je povratak Srbije i povratak Jugoslavije u me|unarodne i finansijske i ekonomske Dr [e{eq: Nema to nikakve veze sa funkcijom predsednika Republike. To vas la`e Miroqub Labus. Pazite on toliko la`nih obe}anja daje da je to neverovatno. Apsolutno nema nikakve nadle`nosti predsednik Republike u tome. Voditeq: Nema nadle`nosti ali kako vi gledate i komentari{ete na upra193

vo povratak Jugoslavije u sve te organizacije. Dobili smo i poziv za povratak u savet Evrope Dr [e{eq: Prvo nigde nije bilo povratka. Svuda su nas dosmanlije uvodili kao novoformiranu dr`avu. I to }e imati katastrofalne posledice za na{u zemqu. ni u Ujedinjene Nacije se nismo vratili nego smo primqeni kao novoformirana dr`ava. E to su uradili Ko{tunica i Labus i Goran Svilanovi} ve} prvih dana posle oktobarskog pu~a protivustavno. Voditeq: A kako to treba uraditi Dr [e{eq: Trebalo je insistirati na me|unarodno pravnom kontinuitetu jugoslovenske dr`ave na {ta su svi bili obavezani saveznim Ustavom. Voditeq: Imamo otprilike minut dva do kraja emisije, {ta jo{ mo`ete da Dr [e{eq: Jedino bih jo{ skrenuo pa`nju na ova la`na istra`ivanja javnog mnjenja, to je jedan vid politi~ke borbe i vidite kod nas uop{te nema ozbiqnih qudi koji se bave istra`ivanjem javnog mnjenja, to treba da rade ozbiqni nau~nici, stru~no potkovani. To je prava nauka. Kod nas to rade diletanti, nemoralni qudi, po naru|bi. Vi vidite ovo {to radi Sr|an Bogosavqevi}, Srborban Brankovi} i sli~ni strateyik marketing kako se zovu te organizacije, sve je to la`irano, name{teno, re~ je o prevarantima i Sr|an Bogosavqevi} i Srbobran Brankovi} i onaj ranije [uti} kako se zvao, uvek su lagali i u ranijim izbornim ciklusima, i sada la`u, i njihov je ciq da se ve{tak~i stvori polarizacije izme|u Labusa i Ko{tunice a Labus i Ko{tunica su dve strane jedne iste medaqe. Ne zna se koja je ru`nija. I ni jedna Srbiji ne mo`e doneti ni{ta dobro. I to je njihova uloga u svemu ovome. A ovi izbori }e pokazati da je zaista re~ o najobi~nijim la`ovima, i Sr|anu Bogosavqevi}u i Srborbanu Brankovi}u i jednom bi morali da prestanu da se bave tim poslom. Ja se nadam da }e se ste}i uslovi u na{oj zemqi da zaista ozbiqni instituti to rade. To je prava nauka, ali to ne mo`e telefonskim pozivima da se sazna. Ili po naru|bi ko mu vi{e plati njega forsira. Uvek kod nas na osnovu toga kakvi su rezultati istra`ivanja javnog mnjenja nepogre{ivo m`ete proceniti ko je platio istra`ivanje. Ko je naru~io. Voditeq: I da zakqu~imo onako kako smo po~eli, dakle da li o~ekujete da }e uspeti predsedni~ki izbori u Srbiji Dr [e{eq: Uspe}e. Uspe}e u svakom pogledu. Prvo uspe}e sa aspekta izlaska gra|ana na zbore, iza}i }e vi{e od 50%, a posebno }e uspeti u pogledu pobednika na tim predsedni~kim izborima s bzirom da }u ja pobediti to se ve} ose}a u celoj Srbiji. To mo`ete osetiti po panici u dosmanlijskim redovima i kod Ko{tunice i kod Labusa je panika velika i u \in|i}evoj vladi, ovaj Vladimir Popovi} Beba ve} mu je pobegao u Austriju, rasformiran mu biro za komunikacije. Vidite {ta pani~i ovaj Aleksandar Tijani}, {ta radi {ta mi lansira oko Haga, onda ka`e da sam u poodmakloj trudno}i, pa ja na to odgovorim i ka`em ja sam se ve} vi{e puta dokazao u pravqenju dece vreme je da se doka`u u pravqenju dece Aleksandar Tijani} i njegov sada{nji gazda Vojislav ko{tunica, nisu hteli ni “Nacional” ni “Blic “da mi objave. “Blic” negde na drugoj strani malo, vrlo malo, “Nacional” odbio. Prestao sam sa njima i da kontaktiram bez potrebe. Sa jedne strane imate \in|i}eve medije koji plasiraju la`i neistine klevete, sa druge strane imate Ko{tunicine preko njegovog ministra za prqave poslove Tijani}a. Mi moramo da to po~istimo na obe strane. Ve194

}e je zlo Zoran \in|i} neuporedivo ve}e za Srbiju od Ko{tunice, ali ni Ko{tunica nije zanemarqivo zlo. Zato moramo da pobedimo i jedne i druge. Voditeq: U svakom slu~aju dakle izbori su u nedequ, 11 kandidata je pred gra|anima Srbije vide}e se rezultati. Hvala vam puno {to ste bili gost BK Televizije Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: Hvala vama {to ste bili sa nama ostanite i daqe uz na{ program.

XII NAS TV Smederevo, emisija “Lider”, 10. oktobar 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci televizije Smederevo u nedequ 13. oktobra obavi}e se drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji. Da li }e izbori uspeti obzirom na potrebnu izlaznost bira~a, i da li }e Srbija dobiti novog predsednika za koga konkuri{e dr Vojislav Ko{tunica i dr Miroqub Labus pitawa su koja najvi{e zaokupquju pa`wu u nas i u svetu. Svakako najglasniji u stavovima da drugi krug predsedni~kih izbora treba bojkotovati je predsedni~ki kandidat za koga se opredelilo vi{e od petine iza{lih bira~a Srbije u prvom krugu i sude}i po tome tre}i ~ovek aktuelne politi~ke scene Srbije. Gost ve~era{weg izdawa “Lidera” TV Smederevo za koga mnogi ka`u da dr`i kqu~ nedeqnog izbornog ishoda je lider Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq kome }emo ve~eras 10. oktobra postaviti deset vru}ih pitawa. Gospodine [e{eq dobro do{li u studijo TV Smederevo. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Ovaj razgovor zapo~eo bih slede}im pitawem. U predizbornim nastupima predo~avali ste da }e kampawa biti prqava i da }e izbori biti neregularni, za{to niste bojkotovali prvi krug izbora? Dr [e{eq: Pa zato {to sam mislio da treba da se borimo i pokazalo se da je takva jedna orjentacija bila ispravna jer mnogo smo postigli. Mi nismo iznena|eni izbornim rezultatima, mo`da su mnogi drugi gra|ani, druge politi~ke partije, konkurencije itd, iznena|eni. Mi srpski radikali nismo ali smo bili ube|eni da prolazim u drugi izborni krug. Falsifikat se tu desio. Ja sam i danas ube|en da sam na osnovu glasova gra|ana Srbije u{ao u drugi krug, ali oko pet procenata glasova je falsifikovano u prilog Miroquba Labusa. Da nije bilo tih falsifikata ne bi pretila opasnost u nedequ da ne uspeju predsedni~ki izbori, i{li bismo Ko{tunica i ja. Ja ne znam sad ko bi dobio vi{e glasova, ali bi u svakom slu~aju glasa~i i jedne i druge strane bili i te kako motivisani da iza|u. Sad ne}e biti motivisani. Kqu~no je pitawe kako su izvedeni ti falsifikati, oni nisu... Voditeq: ...vi ste se `alili Republi~koj izbornoj komisiji. Dr [e{eq: Da i Vrhovni sud je jednom usvajao na{u `albu, pa je vra}ao, pa je onda to sve sad anulirano, i mi pi{emo sada `albu Saveznom ustavnom sudu, ustavnu `albu pi{emo povodom toga. Izne}emo sve mogu}e dokaze kojima raspola`emo, sam falsifikat nije napravqen na samom bira~kom mestu, nego ranije kroz bira~ke spiskove, nema jedinstvenog bira~kog spiska, a po zakonu je 195

morao da postoji jedinstven bira~i spisak za celu Srbiju. Da je postojao jedistven bira~ki spisak bilo bi nekoliko stotina hiqada glasa~a mawe na wemu jer bi otpali svi oni koji su vi{e puta upisani. I da je postojao jedinstven bira~ki spisak, verovatno bi otpala mogu}nost izbacivawa pojedinih imena sa bira~kog spiska preko sto hiqada qudi je izba~eno sa bira~kog spiska. Tre}ina Srba na Kosovu i Metohiji je izba~ena sa bira~kog spiska, jer oni koji su to radili ra~unali su da }e to biti sve moji glasa~i. Najmawe sto hiqada glasova je tako uskra}eno. Kako je vr{eno falsifikovawe u prilog Miroquba Labusa? Postoji stari udba{ki sistem falsifikovawa tako {to izvestan broj qudi tri hiqade, pet hiqada, deset hiqada qudi, ja ne znam ta~no kolika je ta brojka, na dan izbora putuju od jedne do druge op{tine i glasaju. Ima {esnaest op{tina u Beogradu, ima jo{ nekih petnaest, {esnaest op{tina u naju`oj okolini Beograda {to oni sve mogu za jedan dan da obi|u. Sednu u auto, i krenu od In|ije preko Pazove, ili Rume, Zemuna, Novog Beograda, sve beogradske op{tine iza|u ovamo na Smederevo, iza|u na Palanku, na Po`arevac, prema Vaqevu itd. To u toku jednog dana mogu da urade. Oni su upisani na nekih trideset bira~kih spiskova u trideset op{tina, po{to nemaju jedinstvenog bira~kog spiska, vi ne mo`ete kompijuterski da ustanovite i da izbacite sve to. Niti mi imamo vremena da uzmemo u svim op{tinama bira~ke spiskove da ukucavamo {est ipo miliona qudi u kompijutere pa da onda kontroli{emo ima li duplirawa, da je jedinstven bira~ki spisak jednom jednostavnom komanadom bi se sve to isteralo jer ti gra|ani moraju imati identi~an mati~ni broj, nema ve{ta~kih mati~nih brojeva. Ima vi{estrukog upisivawa imena istih gra|ana sa istim mati~nim brojem. To je taj metod falsifikovwa, zbog toga su ovi izbori apsolutno neregularni. Ako nema jedinstvenog bira~kog spiska izbori ne mogu biti priznati. Voditeq: Da, ali vi to treba da doka`ete, je li tako? Dr [e{eq: Ja imam dokaz da nije bilo jedinstvenog bira~kog spiska, a moralo je biti. I to je neosporno. Voditeq: A postoji argumenti da jednostavno svi kandidati nisu pokupili dovoqan broj potpisa pa jednostavno. Kada ste vi do{li do tog saznawa? Dr [e{eq: To je bilo na vreme, onoga trenutka kad nam je omogu}en uvid u sve kandidature. Pre toga podneske kandidata kontrolisala je slu`ba Narodne skup{tine koja je stajala na raspolagawu Republi~koj izbornoj komisiji i eventualno pojedini ~lanovi Republi~ke izborne komisije. Prvi put smo mi kao stranka imali mogu}nost uvida u kompletan materijal kad je utvr|en spisak kandidata. Imali smo tada na raspolagawu ~etrdeset osam sati. U tih ~etrdeset osam sati mi smo prekopali sve kandidature i ustanovili smo da Neboj{i Pavkovi}u fali skoro pet hiqada potpisa, u to se uverila i Demokratska stranka Srbije, jer je posebno bila zainteresovana da se to kontroli{e, pet hiqada potpisa mu je falilo. Borislavu Pelevi}u je falilo oko dve hiqade potpisa, Pelevi} je imao qude koji su mu po nekoliko puta potpisivali, on je verovatno to pla}ao, da li novcem, da li kafom, da li ne~im. Voditeq: Nemojmo verovatno? Dr [e{eq: Pla}ano je, zna se da je pla}ano, ali to nije argument, argument je da su mu isti qudi dva puta potpisivali, da ima maloletnika me|u potpisnicima i to je ~vrst argument, to je policija ustanovila. I policija je ustanovi196

la da ima mnogo qudi koji uop{te nisu dr`avqani Srbije, da su mu neki overavali sa izbegli~kim legitimacijama. Dve hiqade potpisa mu je bilo neregularno. Branislav Ivkovi} nije imao deset hiqada potpisa na isti na~in falsifikovano, duplirano, dva puta isti qudi itd., Tomislav Lalo{evi}, Vuk Obradovi}, i Dragan Radenovi}. Oni nisu imali uredno prijavqene kandidature, nisu se mogli na}i na bir~kom listi}u. I to je policija potvrdila. Republi~ka izborna komisija ima izve{taj Ministarstva unutra{wih poslova. Voditeq: Dobro ona se oglasila nenadle`nom, pa ste se vi `alili Vrhovnom sudu. Dr [e{eq: Ali kako mo`e komisija biti nenadle`na? Ti kandidati nisu mogli da se na|u na bira~kom spisku. E sad, onaj ko ih je tamo falsifikatima ubacio imao je odre|enu politi~ku ra~unicu i ona je jasna. Ona je krajwe logi~na. Niko od onih koji su glasali za ovih {est kandidata sigurno ne bi glasao za Miroquba Labusa, neki bi glasali za mene, neki za Ko{tunicu, mo`da i vi{e za Ko{tunicu. Nije to uop{te bitno, ali sigurno ne bi glasali za Labusa, a tamo je oti{lo za tih {est kandidata oko deset procenata glasova. Dakle, to je o~igledna neregularnost. Voditeq: Ako mi dozvolite da se vratimo malo u vreme predizborne kampawe. Nagla{avli ste da predsednik mora da vodi ra~una o nacionalnim i dr`avnim interesima. Prime}ujem da bi to mogao, Srbija ga mora izabrati. Je li se sla`ete samnom? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Srpska radikalna stranka i vi li~no pozivate bira~e na bojkot drugog kruga to je op{te poznato. Koji je smisao tog bojkota i da li je on u duhu nacionalnog i dr`avnog interesa. Dr [e{eq: Da, prvo nacionalni interes, dr`avani je interes da Srbija ima predsednika Republike. Ali izabranog po Ustavu i zakonu. Ne mo`e biti na{ dr`avni i nacionalni interes da se izabere predsednik Republike na osnovu falsifikovanih izbora, ne mo`e, to nije na{ interes. Mi smo imali do sada jednog predsednika koji je izabran izbornim falsifikatima i to oborenim falsifikatima, to je Milan Milutnovi}. Je li tako? To je dokazano, on je pet godina bio predsednik na osnovu falsifikata. Da li treba slede}ih pet godina da predsednik Srbije bude neko ko je izabran na falsifikovanim izborima? Na{ je nacionalni interes da se prvo falsifikovawe u korenu sase~e falsifikovawe izbornih rezultata. Da se falsifikovawe dakle elimini{e. Nema pre~eg nacionalnog i dr`avnog interesa od toga, ako izbori nisu regularni, nije regularan ni taj predsednik koji }e biti izabran. Bez obzira ko bi bio izabran kad bi slu~ajno uspeli izbori. Tre}e onemogu}en je brutalnom silom vlasti rad nadzornog odbora. Predsednica nadzornog odbora je zakazivala sednice u zgradi Narodne skup{tine, onemogu}ene su te sednice izba~ena je i predsednica kad je htela da dr`i konferenciju za {tampu, konferenciju za {tampu je dr`ala pred zgradom Narodne skup{tine. Ima pisani dokument gde joj saop{tava generalni sekretar Narodne skup{tine s potpisom, pe~atom da to nije wena nadle`nost da to wu prakti~no ne interesuje, ni{ta {to se ti~e rada Nadzornog odbora. Voditeq: Dobro. 197

Dr [e{eq: To su tri. Svaki od tih argumenata je sam po sebi dovoqno jak da izbori budu poni{teni. Voditeq: Wegova svetost Patrijarh srpski gospodin Pavle pozvao je gra|ane Srbije da ispune svoju du`nost i glasaju u nedequ. To isto je u~inio i prestolonaslednik Aleksandar drugi Kara|or|evi}. Kao predstavnik republikanizma, antimonrhista verovatno, mnogo ne hajete na poziv wegovog veli~anstva prestolonaslednika, ali sada }u vas zamoliti da mi ka`ete kako se ose}ate obzirom na pravoslavnost velikog broja srpskih radikala zbog toga {to }ete se politi~ki pona{ati suprotno apelu srpskog patrijarha? Dr [e{eq: Prvo princa Aleksandra Kara|or|evi}a ne mo`ete oslovqavati sa wegovo veli~anstvo. Mo`ete sa wegovo viso~anstvo, pod odre|enim uslovima. Pitawe je da li mo`e i tako, jer wegov otac se odrekao prestola i krune. Voditeq: Ho}emo dr [e{eq da o tome govorimo na nekom mestu, to nije va`no? Dr [e{eq: Dobro. Name}e se pitawe kako on koji se postavqa kao pretedent na presto, i zagovara monarhiju tra`i da se glasa za predsednika Republike. Voditeq: Dobro ja sam rekao ne hajete mnogo za wegovo poziv. Dr [e{eq: Mora neka nelogi~nosti da javno iznesem. [to se ti~e patrijarha Pavla prvo u proteklih deset, dvanaest godina bilo je toga i ranije crkvena hijerarhija se na jedan krajwe neprimeren na~in me{ala u strana~ki politi~ki `ivot. Patrijarha Pavla ne bi smelo da interesuje da li }e ti izbori biti uspe{ni ili neuspe{ni, jer Ustav propisuje ako su neuspe{ni, odr`a}e se ponovo. Ne}e biti smak sveta, ne}e ni{ta propasti. [ta }e se to lo{e desiti u Srbiji ako u nedequ ne uspe drugi izborni krug, ako ne bude izabran predsednik? Voditeq: Dobro, to upravo ka`e premijer \in|i}? Dr [e{eq: Ja za premijera \in|a mogu da vam ka`em mnogo negativnih stvari, od kriminalnh afera, veza sa mafijom itd. Ali {ta to sad zna~i on upravo ka`e. Je li vi mislite da diskfalifikujete moje stavove tako {to eventualno se nekada i \in|i} slo`i s ovim onim {to ja ka`em. Voditeq: ...ne ja govorim da postoje razli~iti stavovi u politici, sa razli~itih polazi{ta, razli~itim putevima dolaze do istog ciqa, i DHSS tako|e bojkotuje. Dr [e{eq: I to je sasvim normalno. Ja mogu sad da s vama raspravqam {ta je u interesu \in|i}evom, {ta bi on `eleo itd. Voditeq: Ba{ me interesuje... Dr [e{eq: ...po{to on o~igledno ne o~ekuje da mo`e da pobedi Labus. Voditeq: Ba{ me interesuje {ta mislite o tome, zna~i nema sudbonosnih izbora, on ka`e. Dr [e{eq: Ti izbori ne mogu biti sudbonosni sada, jer ako se ne izabere predsednik u nedequ mi moramo za dva meseca imati nove predsedni~ke izbore. Moramo po slovu Ustava. Ako }e neko pogaziti definitivno Ustav, onda je to ve} drugo pitawe, ali to sad nije za ozbiqnu politi~ku raspravu. Voditeq: Ja sam vas prekinuo, izviwavam se da nastvimo ovu pri~u. Dr [e{eq: Prema tome, patrijarh Pavle treba da se postavi kao crkveni poglavar svih pravoslavnih vernika. On je na{ prvosve{tenik, i on mora jed198

nako da po{tuje i one vernike koji glasaju za Ko{tunicu i eventualno za Labusa, ali one koji glasaju za kandidate Srpske radikalne stranke i ostalih politi~kih partija, treba prema svima da ima isto po{tovawe. On je svima nama prvosve{tenik. Voditeq: Ali i gra|anin Srbije? Dr [e{eq: On jeste gra|anin Srbije, ali onda mo`e kao gra|anin Srbije da iza|e u nedequ na izbore i da glasa. Nije zabele`eno da je u prvom izbornom krugu glasao. Voditeq: Mo`da jeste? Dr [e{eq: Ali bilo bi zabele`eno da je glasao. Je li tako? Pretpostavqam da nije. On u prvom krugu nije glasao, a sad poziva druge gra|ane da glasaju u drugom krugu. Je li vam to malo nelogi~no? Znate ja kao politi~ar sebi nikad nisam dozvoqavao da se me{am u crkvene poslove. Ja kao vernik odem povremeno u crkvu, nisam ba{ mnogo revnostan u tome i to moram da vam priznam, ne idem naro~ito ~esto u crkvu, ali idem, slavim redovno krsnu slavu, sve{tenik mi dolazi ku}i, vi{e puta godi{we, slavim Bo`i}, slavim Vaskrs, itd. Dakle, ja sam religiozan u onoj meri u kojoj to ose}am kao potrebu, ja iskreno verujem u Boga, a {to se ti~e crkvenih dogmi, {to se ti~e verskih obreda u onoj meri u kojoj to smatram normalnim, primerenim, koliko je to i moj otac radio, ni moj otac nije ba{ bio neki veliki vernik koji bi neprekidno i{ao u crkvu, ali ono {to je osnovno to se u mojoj ku}i uvek po{tovalo i slavilo, i verski obredi su se odvijali. I ja `elim tako da izgradim i moju decu i sve ostalo. I `elim da na{ prvosve{tenik bude podjednako auteritet svim polti~kim partijama, a ne da se svrstava na jednu stranu. Vi se se}ate posle izbora dvehiqadite godine ogromni problemi su bili u vrhu Srpske pravoslavne crkve i u Sinodu i u Svetom arhijerejskom saboru jer je vo|ena prava kampawa da se ra{~ini vladika Filaret zato {to je podr`ao Slobodana Milo{evi}a pred izbore u septembru dvehiqadite. A Tanasije Rakita vikarni episkop beogradski patrijahov vikarni episkop i{ao je na mitinge Demokratske opozicije Srbije. I grlo ga nije zabolelo. On je javno agitovao za koga da se glasa i pre i posle izbora itd. Ne sme tako u crkvi da se vodi crkvena politika, a crkvena politika mora da nadrasta strana~ku. ^im se crkva me{a u strana~ku politiku ona gubi, gubi autoritet. I zato ja mislim da je ovo krajwe pogre{an stav i da ne bi vi{e smelo da se ponavqa i u vrhu srpske crkvene hijerarhije posebno srpski pravoslavni provosve{tenik ne bi smeo u takve stvari da se upu{ta. Voditeq: Jesmo sad spremni na jedno nezgodno pitawe? Dr [e{eq: Ja sam uvek spreman na sva mogu}a pitawa, ja nikad... Voditeq: ...ja sam ga ocenio kao nezgodno, vide}u da li }ete vi tako odgovoriti. Dr [e{eq: Mo`da }e biti zgodno. Voditeq: Kritikujete Vladu Srbije zbog kriminala, a da li ste sigurni da u va{em bira~kom telu kome pripadaju neki eksponirani predstavnici biv{eg re`ima nema qudi s one strane zakona? Dr [e{eq: Izbori su tajni, glasawe je tajno. Pazite u osamsto pedset hiqada glasa~a... Voditeq: ...ali dr [e{eq nemojte sad ignorancije, da mewamo tezu, odgo199

vorite mi na ovo pitawe? Dr [e{eq: Nema tu nikakve ignorancije. Voditeq: Zamewujemo test. Dr [e{eq: Kako ja mogu da budem siguran. Pazite ranije smo imali glasawe robija{a, je li tako, sad ga nema osim ovi koji su osu|eni na lak{e kazne pa mogu na dan izbora da iza|u iz zatvora i da glasaju. Ranije su bila bira~ka mesta i u zatvoru. Nije samo jedan kandidat dobijao glasove robija{a, tamo su robija{i osu|eni na dvadeset godina zatovora, sad ih ima na ~etrdeset godina. [ta to zna~i, ako on ima bira~ko pravo, wegovo je da se opredeli za koga god ho}e, a na politi~arima je da pridobiju glasove svih. Moja politi~ka platforma pred ove izobre je bila jasna, borba protiv kriminala, borba protiv mafije. Ja sam izla`u}i svoje ustavne nadle`nosti ako postanem predsednik Republike jasno rekao ko }e do}i u obzir da ga pomilujem ko ne}e. Mafija{i, {verceri droge, oni koji su silovali, koji su otimali decu ne mogu od mene o~ekivati pomilovawe, ja sam to i u va{oj emisiji rekao. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Je li se se}ate? Voditeq: Jeste, se}am se dobro. Dr [e{eq: Prema tome ako je neko i od takvih za mene glasao, {ta to sad zna~i? Videli ste da se upiwu dva predsedni~ka kandidata da za wih glasaju i srpski radikali na izborima. Jeste li to videli, jeste bili o~evidac? Voditeq: Da, bio sam. Dr [e{eq: Jo{ se Labus hvali kako je i on jaka li~nost, jak kao politi~ki autoritet da privu~e na{e glasove. Pa i Ko{tunica se trudi da privu~e na{e. [ta to zna~i? Svaki glas na izborima je anoniman, va`no je da je regularan, da glasa onaj ko je imao pravo, samo je to va`no, sve ostalo je anonimno. Anonimna je nacionalna pripadnost, ja sam ponosan {to je mnogo pripadnika nacionalnih mawina za mene glasalo, ja imam dokaze. U Vojvodini u nekim mestima gde `ive Makedonci, Makedonci su osamdeset procenata glasali za mene. Pogledajte u nekim mestim ovde Ka~arevo i jo{ nekoliko. Bugari su za mene glasali osamnaest procenata i u Bisilegradu i u Dmitrovgradu, ja sam ponosan imam i glasova Ma|ara, i Rumuna, i Slovaka, i Rusina i buwevaca i muslimana i goranaca. Voditeq: Hajde da vidimo va{ rezultate u Smederevu. Dr [e{eq: Pa ja mislim da je to veoma rezultat, mi smo u Smederevu imali negde oko dvadeset tri, ~etiri posto. Koliko? Ne znam sad ta~no. Otprilike tako, je li tako? I ja mislim da je to za nas veoma dobar rezultat, ja sam ube|en da bi taj rezultat bio boqi, mnogo boqi u nekim normalnijim okolnostima. Objasnio sam vam kako je falsifikovano za Labusa, kako je meni ve{ta~ki smawivan broj glasova, i to je mislim va`no pitawe. Setite se da smo pune dve godine bili apsolutno medijski blokirani. Va{a televizija je bila korektna u tom pogledu, ja i to moram priznati, vi ste jedna od retkih televizija gde sam ja imao mogu}nost da gostujem na po~etku predizborne kampawe. Voditeq: Ko zna kako se va{e re~i sad tuma~e ovde, televizija je televizija. Dr [e{eq: Pa dobor. Voditeq: Nezavisnost medija... 200

Dr [e{eq: ...mo`ete imati glavoboqe i {to sam ja ve~eras u va{oj emisiji, znate i to je za o~ekivati. Voditeq: Zato imam glavu, da imam glavoboqu. Dr [e{eq: Me|utim, da pogledamo neke stvari objektivno. Pune dve godine je trajala apsolutna blokada Srpske radikalne stranke na dr`avnoj televiziji i danas traje. Nijedan srpski radikal nije gostovao ni na prvom, ni na drugom, ni tre}em programu dr`avne televizije Srbije od decembra dvehiqadite godine. Nijedan srpski radikal nije gostovao na Studiju B, osim jednom Nata{a Jovanovi} pre godinu i po dana u duelu... Voditeq: ...dobro gostovali ste sada posle izbora je gospodin Todorovi} bio u duelu... Dr [e{eq: Gde? Voditeq: Kako ne znate gde je bio gospodin Todorovi}, ja to sad treba da vam govorim. Dr [e{eq: Nije, to je bilo na televiziji Ko{ava. Voditeq: A {ta je to? Dr [e{eq: Ja vam nisam rekao da smo tamo bili blokirani, i ja sam tamo jednom gostovao. Voditeq: Samo vi dakle spomiwete dr`avne televizije, a {ta podrazumevate kad smo ve} kod smo ve} kod toga pod dr`avnom? Dr [e{eq: Dr`avna televizija je ono {to je vlastni{tvo dr`ave, Republike Srbije, lokalne samouprave, grada Beograda, op{tina itd. te sve dr`avne televizije moraju biti maksimalno objektivne i nepristrasne jer je narod za wih izdvojio pare, za wihvo formirawe, izdr`avaju se iz buyeta neka, vi{e, neka mawa, ali buyetski prihodi su im jedan od glavnih izvora sredstava. Je li tako? Voditeq: Dobro, hvala vam na odgovoru, da produ`imo. Dr [e{eq: Pazite to su dakle dr`avne televizije, ono {to je u dr`avnoj svojini, i to mora biti apsolutno nepristrasno prema svim politi~kim opcijama, e sad vi mo`ete kod privantih televizija imati ovakav stav i onakav stav, imate privatnih televizja u vlasni{tvu politi~kih stranaka {to je u civilizovanom svetu nedopustivo itd. Ima i takvih situacija. Ono {to je ovde pitawe korektnosti, to je da svi dr`avni mediji budu ravnorpavno dostupni svim politi~kim opcijama, regularnim, parlamentarnim politi~kim opcijama. Mi smo sad dokazali da smo veoma jaka politi~ka opcija u Srbiji. Voditeq: Odli~no, kad ste ovo rekli da li su vam predsedni~ki izobri u stvari poslu`ili da protestirate malo va{u potencijalnu parlamentarnu snagu, i da li ste sa tog stanovi{ta zadovoqni rezultatima? Dr [e{eq: Da, pa vidite za{to smatram da bi ti rezultati pod druga~ijim uslovima bili mnogo boqi. Rekao sam vam ve} jedan argument koji se ti~e neravnopravnog medijskog tretmana, postoji ne{to {to je jo{ bilo pogubnije, la`na istra`ivawa javnog mnewa. Ja sam na wih ukazivao mesecima, me|utim mo`da nisam bio dovoqno ubedqiv, sad jesam. La`na istra`ivawa javnog mnewa su smi{qena da nam ve{ta~ki smawuju uticaj na bira~ko telo, da smawe broj na{ih glasa~a. Meni su davali ~etiri posto, {est posto, osam posto, najvi{e dvanaest posto, tu dva najve}a hoh{taplera i la`ova ovaj Sr|an Bogosavqevi}... Voditeq: ...nemojte, nemojte... 201

Dr [e{eq: ...pa ~ekajte lagali su imam dokaz da su lagali. Voditeq: Pa nemojte, da, ali nemojte. Dr [e{eq: Imam dokaze da su lagali. Ja imam dokaze. Voditeq: Imate, ali... Dr [e{eq: ...kad on ka`e da }u imati dvanaest posto, ja imam dvadeset ~etiri posto on vi{e ne bi smeo nigde da se pojavi u tom poslu, on opet izlazi na televizije i daje svija tuma~ewa... Voditeq: ...imate tu`bu za klevetu itd. Dr [e{eq: Kakvu tu`bu za klevetu? Voditeq: Ako mislite da... Dr [e{eq: ...ma ne mo`e da me tu`i kad imam argument. Voditeq: Ne, ne vi wega. Dr [e{eq: Pa ~ekajte {to bih se ja sad pregawao s wima? Voditeq: Pa dobro. Dr [e{eq: Ja idem na sud samo kad mene neko tu`i onda mi je to zadovoqstvo. Ja sad da se pregawam s nekim i da pi{em tu`be, znate ne dolikuje to meni. Je li tako? Voditeq: Dobro, Strateyik menayment i ostale agencije postoje znate, to je ~iwenica, realnost. Dr [e{eq: Jeste ali su wihova istra`ivawa bila pla}ana, i uvek su vodili ra~una da wihovi rezultati budu u saglasnosti sa `eqama onih koji daju novac. Taj Stradeyik je nagove{tavao da }e Labus imati vi{e od Ko{tunice. Je li se se}ate? Dva dana pred izbore. Voditeq: Jeste, ali dr [e{eq bilo je agencija ~ak i suprotno koje su imali tu suprotnu koincidenciju i koje su rekle ako se nacionionalne snage ujedine postoji opasnost da dr [e{eq dobije, nacionalne snage se nisu ujedinile, ka`em iz suprtonog, ozbiqna istra`vawa,... Dr [e{eq: ...koja, dajte mi ka`ite nekog? Voditeq: Je li moram da vam ka`em? Dr [e{eq: Bila je jedna iz Negotina, koja se ovako stidqivo... Voditeq: ...gospodin Branko Pavlovi} je u emisiji Televizija Smederevo to decidno izjavio. Dr [e{eq: Jeste Branko Pavlovi} kao pojedinac, kao narodni poslanik... Voditeq: ...to je ~ovek koji je radio pre petog oktobra... Dr [e{eq: ...to je ~astan ~ovek, ja ga smatram ~asnim ~ovekom. Voditeq: Evo ja sam... Dr [e{eq: ...me|utim, on nije istra`iva~ javnog mnewa. Voditeq: Ali ima ekipu koja je to radila. Dr [e{eq: On je iznosio svoj politi~ki stav. Voditeq: Ma radili su procenu. Dr [e{eq: Mo`da je to bila wegova privatna ekipa, to nije zvani~na registrovana agencija. Zvani~ne registrovane agencije su pale na ispitu sve redom. Voditeq: Dobro, popijte malo vode, pa napravimo jednu stanku. Ajde da sad produ`imo ovim pitawem celu stvar. O~ekujete li da }e bira~i koji su za vas glasali po preporuci gospodina Milo{evi}a sprovesti va{u odluku da bojkotuje drugi krug predsedni~kih izbora? 202

Dr [e{eq: Pa ja o~ekujem da ve}ina gra|ana ne}e iza}i na izbore, ja nisam vlasnik svog dela bira~kog tela, ja nisam vlasnik qudi koji su za mene glasali, ja sam wima zahvalan {to su za mene glasali, {to su mi ukazali poverewe, ja poku{avam da ih ubedim da ne iza|u na nedeqne izbore u drugom krugu, ja wima ne nare|ujem, nema tu naredbe. Ja wima poku{avama da objasnima za{to bi bilo dobro da ne uspe drugi izborni krug. I maksimalno se trudim koliko ima mogu}nosti u ovako blokiranim medijima da to postignem. Svako od wih }e da sedne da razmisli da li su moji argumenti ubedqivi ili nisu. Svak je od wih gospodar svoga glasa, svak je od wih samostalna li~nost. ^ovek od krvi i mesa sa li~nim integritetom, dostojanstvom, moralno{}u itd., i svaki }e od wih samostalno da odlu~uje. Moje je samo da iznesem sve argumente zbog kojih se ja zala`em protiv izlazka na izbore i ni{ta vi{e, wihovo je da odlu~e. E sad, kad je re~, oni koji su za mene glasali, za mene su glasali svi srpski radikali, na{i tradicionalni glasa~i, sipmatizeri... Voditeq: ...dobro, ono disciplonovano ne}ete iza}i na izbore... Dr [e{eq: ...nema tu dispciplinovano. [ta to zna~i? Mi ne disciplinujemo svoje bira~e, mi disciplinujemo ~lanove stranke, ne mogu ja svoje bira~e da disciplinujem, mogu ~lanove stranke. Voditeq: Srpski radikali dispciplinovano izlaze... Dr [e{eq: ...~lanovi stranke... Voditeq: ...da po{tuju odluku rukovodstva. Dr [e{eq: [to se ti~e glasa~kog tela Socijalisti~ke partije, ono je delom glasalo za mene, a nisu svi glasali za mene. Socijalisti~ko glasa~ko telo je podeqeno, jedan deo je glasao za mene, jedan deo za Ko{tunicu, jedan deo za Batu @ivojinovi}a i Ivkovi}a eventualno, a jedan deo je bojkotovao izbore. Me|u onima koji su bojkotovali najvi{e je socijalista. Jer je \in|i}ev re`im ve{ta~ki uneo slutuwu u wihove redove. Voditeq: Dakle, tvrdite da je me|u apscinetima u prvom krugu najvi{e... Dr [e{eq: ...najvi{e socijalista, da. Ja }u vam sad to re}i... Voditeq: ...kako procewujete izlanost u drugom krugu, obzirom na sve? Dr [e{eq: Pa bi}e ispod pedeset posto sigurno, a sad koliko ne znam. Vidite gde su socijalisti glasali za mene. Na jugu Srbije, Leskovac, Vrawe, deo Pirotskog okruga, Babu{nica, Bela Palanka, Topli~ki okrug, tu su glasali u najve}em broju za mene, iako je i tamo Ko{tunica dobio prili~no wihovih glasova. Centralna Srbija, vi{e su glasali za Ko{tunicu nego za mene, i dosta su bojkotovali, tu vam je i Smederevo, i Po`arevac, Zaje~ar, Bor, Ni{, Kru{evac, Kragujevac, Kraqevo, Jagodina itd. U Vojvodini prili~an broj socijalista je glasao za mene. Vi{e za mene nego za Ko{tuncu, ne{to je i bojkotovalo, ne{to je bilo i za Batu @ivojinovi}a. U Beogradu skoro uop{te nisu glasali za mene. Socijalsti su u Beogradu organizovno glasali za Ko{tunicu, ja imam dokaze u Zemunskoj op{tini. Jer su tu pokazili i demonstrirali visoko stepen organizovanosti u tom pogledu. Tako da ovoga puta wihovo bira~ko telo nije bilo jedinstveno zbog ve{ta~kog uno{ewa slutwe u rukovodstvo Socijalisti~ke partije ~emu je kumovao \in|i}ev re`im. \in|i} to li~no radi. E sad ja o~ekujem da }e Milo{evi} uspeti da konsoliduje Socijalisti~ku partiju, jer wemu nema druge, ako ne konsoliduje rukovodstvo Socijalisti~ke partije pod svojom kontrolom, on mora da formira novu partiju. Socijlisti~203

ko bira~ko telo }e i}i tamo gde je Milo{evi}, a ne}e da sledi Du{ana Bajatovi}a, i Ivicu Da~i}a itd. Voditeq: Je li se sla`ete da socijalista prema svom statusu? Dr [e{eq: Sla`em se nego sad pravimo jednu procenu, vi ste mi postavili to pitawe, {to se ti~e socijalisti~kog bira~kog tela kako se on postavi. Ja polazim uvek od toga da svaki glasa~ samostalan svaki gra|anin sam odlu~uje ho}e li ili ne}e. Na nama politi~arima je da ga ubedimo u jednu ili drugu opciju. Vidite koliko se upiwu iz petnih `ila ovi neki drugi da ubede gra|ane da iza|u na izbore, ako se oni trude da ih ubede da iza|u, vaqda imam i ja pravo da argumentovano poku{am da ubedim gra|ane da ne iza|u na drugi izborni krug. A gra|ani neka ~uju i jedne i druge argumente. Ja mislim posle onog sino}weg televizijskog duela da }e mnogi koji su mislili da iza|u na izbore odustati. Voditeq: Va{ kratak komentar tog nastupa? Dr [e{eq: Pa ja mislim da je to bilo toliko dosadno, neverovatno dosadno, skleroti~no, jedna skolasti~ka kvazi-politi~ka rasprava, monotona, apsolutno neprimereno dvojici istaknutih politi~ara koji se bore za najvi{u dr`avnu funkciju. Voditeq: Za{to po vam ni Labus ni Ko{tunica? Samo kratko molim vas, pitawe broj devet. Za{to po vama ni Ko{tunica ni Labus? Dr [e{eq: Pa evo Labus prvo zato {to nema morala, {to ima mnogo korakternih nedostataka, {to nam ponovo zavodi du`ni~ko ropstvo, {to je povezano sa mafijom. Labus je kandidat mafije na ovim izborima, direktni kanidat mafije. A Ko{tunica je mlitav, mekan, nesposoban. Znate, on sino} se nije osudio da do kraja eksplicira pitawe Sur~inske mafije. On se tu upla{io. Ovaj mu zapretio mangup, Labus je mangup. Voditeq: Ajmo, dobro. Dr [e{eq: Jeste li videli sino} kako on nastupa. Ka`e {ta ovo, ono, morate da odgovarate, i Ko{tunca umesto da mu doka`e da iznese, kako je ^ume dobio da asfaltira auto puteve po Srbiji, Ibarsku magistralu, i auto put Beograd-Ni{ itd. da iznese ~itav niz drugih arugmenata on se... Voditeq: ...je li dokazno dr [e{eq? Dr [e{eq: Sve je dokazano. Voditeq: Gde, pred sudom, je li sud doneo? Dr [e{eq: [ta, kakav sud? Je li se samo pred sudom dokazuje? Je li potvrdio Zoran \in|i} na moje direktno pitawe u Narodnoj skup{tini da ^ume asfaltira auto put i on je jo{ rekao dobio na tenderu, pa jesam onda posle toga odgovarao \in|i}u i on je za~utao. Zna~i li to da je u Americi Al Kapone mogao da dobije na tenderu da asfaltira Ameriku? Sve je to dokazano. Drugo ja sam na sudu dokazao da je ubica Stanko Suboti} Cane. Ja sam dokazao ko je ubio Momira Gavrilovi}a. Evo sad su po~eli mafija{i me|usobno obra~unavati, pazite ali sad je do{lo i do prestrojavawa me|u mafija{ima. Sad jedno krilo mafije poku{ava da se ubaci kod Ko{tunice, ovi iz Demokratske stranke Srbije ka`u da ih je doveo Veqa Ili}a, ali oni neka to rasprave me|u sobom. Voditeq: Vi ste izjavili: “Labus nas vodi u du`ni~ko ropstvo”? Dr [e{eq: Pa da, to mu je sino} rekao Ko{tunca na jedan stidqiv na~in. On sklapa ugovore o novim zajmovima i tim zajmovima pla}a stare Titove dubiozne dugove koje nikako nismo morali da pla}amo. Vidite kao on sad stvari 204

postavqa, on glumi kako su nam otpisali tideset procenata. Da bi on priznao uop{te postojawe tih starih dugova koji uop{te nismo morali da pla}amo. A onda napada Rusiju i Kinu {to ne}e da nam od novih dugova odbiju trideset procenata ili {ezdeset procenata itd. To su dugovi koji su nastali pre nekoliko godina, nisu to stari Titovi dugovi. Drugo ni Kina ni Rusija nas nisu bombardovali. Voditeq: Dr Ko{tunica va{a kritika koncepcija regiona? Dr [e{eq: To je najozbiqnija primedba Ko{tunici, i vidite to je ve{to sino} iskoristio i Labus. On ga je ga|ao na dve ta~ke. Jedna ta~ka je bio Ko{tunicin koncept regionalizma, a druga ta~ka je bila promena Republi~kog ustava na neustavan na~in. To je i sino} otvoreno Ko{tunica eksplicirao, ka`e to je Mil{evi}ev Ustav, ne mo`e to tako da se ka`e. Ho}emo li sutra da ka`emo to je Ko{tunicin Ustav ili to je Labusov Ustav. Ne mo`e se Ustav diskvalifikovati tako {to }ete diskfalifikovati qude koji su u~estvovali u wegovom dono{ewu. ^oveku da ka`ete to je Yefersonov Ustav u Americi treba da ga promene, ili Hamiltonov itd. Sino} se Ko{tunica pozivo i na Aleksandra Hamiltona i na Tomasa Yefersona tvorce ameri~ke ustavnosti. Znate, ali mora se imati jedan politi~ki stav prema Milo{evi}u. Ne mo`ete diskfalifikovati ono {to je na pravni na~in doneto ili {to je naknadno priznato kao legitimno i legalno. Mi dvanaest godina po tom Ustavu izlazimo na izbore. Taj Ustav onda zaslu`uje da se mewa na ustavom propisan na~in. Ne da se baci pod noge kao Savezni ustav {to je ba~en pod noge. Voditeq: Da prvi krug je odigran da tako ka`em po starom izbornom zakonu, to je sve de fakto nije mewan. Dr [e{eq: Nema izborni zakon mnogo veze sa Ustavom, on provodi Ustav. Mi smo izborne zakone ~esto mewali. Voditeq: Naravno, ali direktno uti~e na i raspored i broj bira~a itd. Nije svejedno apsolutno ni kako je bira~ko pravo, ni kako su organi, kako su teritorijalno organizovane izborne jedince. Dr [e{eq: Pazite to je sada najboqe re{eno u ovih dvanaest godina. Srbija je jedna izborna jedinica. I za paralamentarne izbore, i za predsedni~ke svakako mora biti uvek je bila jedna izborna jedinca, jer se bira jedan ~ovek pojedinac, ne mo`ete sada deliti Srbiju na vi{e izbornih jedinica. Mo`ete pod uslovom da se uvodi elktronski sistem on je veoma komplikovan, i nijedna ga evropska zemqa nije uvela. Da podelite na izborne jedinice, i ka`ete - taj i taj ima toliko i toliko, to bi besmisleno. To bi samo bilo komplikovawe izborne procedure, dakle, ne dolazi u obzir. [to se ti~e tog Ustava ja imam neke zamerke tom Ustavu, to se mo`e promeniti amandmanima, mo`da bismo s tri ili pet amandmana sve to doveli u red. Voditeq: Ima li onog narodnog u va{em stavu dr [e{eq, ko gubi ima pravo da se quti? Dr [e{eq: Ne. Ja uop{te nisam gubitnik. Jeste li ~uli ikoga `ivog da je rekao da sam ja gubitnik na ovim izborima. Voditeq: Ja iskreno re~eno ne. Dr [e{eq: Ja uop{te nisam gubitnik. Voditeq: Osim {to je gospodin Labus rekao u no}i kada su analizirani prvi rezultati da se snage pro{losti dobile toliko koliko su dobile. 205

Dr [e{eq: Znate {ta prvi rezultati su pokazali da sam ja na drugom mestu i to ubedqivo. Voditeq: Je li vi sebe do`ivqavate kao pro{lost Srbije? Dr [e{eq: Ne, ja se ose}am kao budu}nost iz vi{e aspekata. Prvo jedini ja imam neku ~vrstu ideolgiju u koju iskreno verujem, vidite da ovi drugi nemaju nikakve ideologije, drugo ja sam najmla|i od svih wih, i Labus i Ko{tunica su mnogo stariji od mene. Ko{tunica je stariji deset godina od mene, Labus mo`da ~etiri pet ne znam ta~no koliko. Ja sam najmla|i od svih istaknutih politi~ara u Srbiji, mla|i sam dve godine i od \in|i}a. Za{to bih se ose}ao kao pro{lost. Drugo ja iskreno verujem u ovo, ja sam pre dvadeset godina `rtvovao svoj gra|anski status i uspe{nu karijeru univerzitetskog profesora jer sam verovao u svoje ideale. Onda kad je Labus pisao kwige o samoupravqawu, ja sam i{ao na osam godina robije, na koliko sam bio prvobitno osu|en, zato {to sam verovao u svoje ideale. Vi mislite sad jedan izborni rezultat da mene u tome mo`e pokolebati. Ne mo`e. Ja sam spreman za svoje ideale i `ivot da `rtvujem, to niko od wih nije u stawu jer oni takvih ideala nemaju. I ja u tome i vidim svoju najve}u prednost. Voditeq: Pitawe broj devet. [ta }e Srpska radikalna stranka preduzimati ako izbori uspeju i Srbija dobije predsednika, {ta ako ne uspeju da li }ete se opet kandidovati? Dr [e{eq: Pa ako slu~ajno budu uspe{ni izbori u drugom izbornom krugu mi }emo nastaviti na{u borbu za vanredne parlamentarne izbore, odnosno izbore na svim nivoima i parlamentarne i pokrajinske i gradske i lokalne itd. To nam je kqu~ni ciq. I nastavqamo naravno na{u opozicionu borbu, i u saveznoj i republi~koj skup{tini. Ako se izbori ponove {to je izglednije, o~igledno je izglednije, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke }e odlu~iti ko }e biti na{ kandidat, i ja o~ekujem da }u to biti ja ponovo, jer ne treba {to bi narod rekao: “Kowa koji dobija trku ne treba mewati”, a ja sam se ba{ pokazao ornim u tome. Na novim izborima ja mogu imati samo vi{e glasova ne mawe, ube|en sam u to. Jer mnogi su sada glasali za Ko{tunicu jer su pod uticajem la`nih istra`ivawa javnog mnewa smatrali da ja nemam nikakvih {ansi. Sad bi se to bitno promenilo. Naravno, i {to bi bilo neizvesno, ali u svakom slu~aju to bi bila bitka izme|u Ko{tunice i mene Labus, tu apsolutno nikakvih {ansi tu ne bi imao. Pod uslovom da se Ko{tunica ponovo kandiduje i to je pitawe. Voditeq: Da ne ulazimo u politi~ku strana~ku taktiku Srpske radikalne stranke, ali da li }e srpski radikali i}i na vanparalmentarni metod ostvarivawa svojih programskih ciqeva? Dr [e{eq: I parlamentaran i vanparlamentarni metod su demokratski metodi. Voditeq: Ka`u sad nam ne trebaju socijalni nemiri? Dr [e{eq: Mi i ne}emo nasiqe primewivati. Mi ne primewujemo nasiqe. Voditeq: To je vrlo bitno {to ka`ete. Dr [e{eq: To je najva`nije. Ali ako bude potrebe da dr`imo demonstracije, i}i }emo na demonstracije. Mi smo pokazali masovno{}u svojih mitinga 206

u svim ve}im mesetima u Srbiji da smo to u stawu, mi smo imali ogroman miting u Beogradu, najve}i. I to demonstrira vrlo visok stepen unutra{we organizovanosti Srpske radikalne stranke. Naravno, mi se zala`emo da se legalizuje stawe u Narodnoj skup{tini bez obzira {to smo mi i Ko{tunicini politi~ki protivnici wegove partije, od prvog dana smo mi protiv oduzimawa mandata u Republi~koj skup{tini. Mi smo se `e{}e tome suprotstavqali nego sam Ko{tunica to ste mogli da budete o~evidac i svi gra|ani Srbije. Ja to smatram apsolutno neleganim, i uop{te nije ta~no ovo {to se \in|i}evi pozivaju na OEBS da je tako po na{em zakonu. Nije tako po na{em zakonu. Zakon ka`e kad prestane da bude ~lan politi~ke partije prestaje mu mandat, a kod koalicija va`i koalicioni ugovor. Ako su oni potpisali da svako ima svoju kvotu i da svako odlu~uje unutar svoje kvote, ne mo`e se cela stranka iz kolacije izbaciti iz Narodne skup{tine. Pogotovo ne mo`e ako je Ko{tunica bio nosilac izborne liste cele dosovske koalcije, to je apsolutno nemogu}e. Na{a Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna, i jedini izlaz iz takve situacije nelegalnosti i nelegitimnosti su novi izobri. Drugo i predsedni~ki izbori su pokazali koliko je nelegitimnost Narodne skup{tine. Promenio se odnos snaga u narodu. Je li istina? Evo sra~unali su {ta bi ovi izborni rezultati zna~ili u pogledu broja poslani~kih mandata da su bili poslani~ki izbori. Je li to o~igledno, promewen je odnos snaga, to je dovoqan razlog da se ide na nove izbore. U Francuskoj, u Italiji, Nema~koj kad opozicija dobije na lokalnim izborima i kad je o~igledno da je promewen odnos snaga odmah se ide na parlamentarne izbore, ne ~eka se krajwi rok. To je jedno staro osve{tano demokratsko pravilo. Voditeq: Da vam postavim i posledwe pitawe za ve~eras. Va{ komentar izbora u Bosni i Hercegovini? Dr [e{eq: Pa prvo mi srpski radikali smo zadovoqni rezultatima izbora jer smo ponovo postali parlamentarna stranka. Mi }emo u Narodnoj skup{tine Republike Srpske imati poslani~ku grupu, ima}emo pet ili {est poslanika, sad se jo{ to ne zna definitivno, mo`da i sedam, {to je veoma mnogo kad se ima u vidu da je tamo svega osamdeset tri poslanika u Narodnoj skup{tini. Cela Skup{tina ima osamdeset tri poslanika. Od toga jedna kvota otpada na muslimane unapred. Tako da mi imamo jaku poslani~ku grupu, i ima}emo svoje poslanike u sva tri doma Skup{tine Bosne i Hercegovine. I u predstavni~kom domu gde se bira direktno, izabran je i na{ poslanik i u ovom domu naroda gde se delegira iz Republi~kih skup{tina, a postoji jo{ jedan dom ne{to kvazi dom gde se tako|e na predstavni~kom principu biraju pripadnici svih nacionalnosti i svih politi~kih partija ukqu~enih u Republi~ke skup{tine, dakle, svaka poslani~ka grupa ima pravo najmawe na jednog svog predstavnika to je jedno telo koje ima otprilike nazornu funkciju. To je za nas solidan rezultat, ako se ima u vidu da su nam ~etiri godine nasilno zabrawivali da u~estvujemo na izborima. Oduzeli su nam sve strana~ke prostorije, bio je potpuno onemogu}en rad na{e stranke. Vi se}ate? Mi smo imali i predsednika Republike Srpske iz na{e stranke dr Nikolu Popla{ena koji je brutalno smewen sa te funkcije posle nekoliko meseci posle izbora. Sad se te stvari postepeno normalizuju, i na{a stranka se vra}a na politi~ku scenu. Mi o~ekujemo u Crnoj Gori na izborima dvadesetog okto207

bra da }e na{a stranka ponovo postati parlamentarna, i tamo smo brutalno jo{ devedeset pete godine izba~eni iz Narodne skup{tine oteti nam svi mandati, i dovedeni policijski dou{nici da glume da su srpski radikali. Oteli su nam registraciju stranke, to je toliko bilo drasti~no da smo morali na{u stranku ponovo da registrujemo i da ubacimo moje ime u zvani~ni naziv da nam vi{e ne mogu ukrasti naziv stranke ili registraciju. [to se ti~e op{tih izbornih rezultata u Bosni i Hercegovini ne samo u Republici Srpskoj o~igledno je da su tamo prevagu opet odnele nacionalne strnke, u Republici Srpskoj pojedina~no je najsna`nija Srpska demokratska stranka, u muslimanskom delu bira~kog tela Stranka demokratske akcije, i HDZ u hrvatskom delu bira~kog tela. Tako da su ovi projekti ovih ve{ta~kih prozapadnih stranaka propali, u oba entiteta i sve tri narodnosti. Voditeq: I ne{to umesto samog kraja. Kada sada preko ekrana mo`emo da ~ujemo pri~u o Karlovcu, Karlobagu, Virovitici na Ha{kom su|ewu, kako se ose}ate? Dr [e{eq: Ose}am se veoma lepo, ali sam zaprepa{}en {to to spo~itavaju Milo{evi}u, kad on nikad to u `ivotu nije izgovorio. To je moj projekat, ja se zala`em i danas za tu granicu, a niko ne}e da me zove u Hag. Ja `elim da odem, a oni mi ne daju vizu. Znate ja sam ponosan na svoju ulogu u ovom ratu, ja sam pomagao koliko god sam mogao, nesebi~no borbu zapadnih Srba za slobodu. Ja sam na to ponosan. Ja sam spreman na svakom mestu na svetu da svedo~im o toj borbi i da svoj ponos maksimalno izrazim, ja nikad ni u kakvim ratnim zlo~inima nisam u~estvovato. Ni u kakvoj pqa~ki, na{i dobrovoqci su uvek bili u regularnim jedinicama vojske i policije. Nijedan na{ dobrovoqac jo{ nigde nije osu|en ni optu`en za ratne zlo~ine. Nijedan. Ja sam na to ponosan. Na{i dobrovoqci su se borili iz ideala. Kod nas nije bilo sistematske pqa~ke,ja ne mogu da se zakunem da neko negde nije ne{to zdipio {to je moglo u yepove da mu stane ili u nedra, ali vi znate neki su dok su neki izvla~ili {lepirima ratni plen kod nas je bila disciplina u tom pogledu. I realno sam veoma ponosan na ulogu Srpske radikalne stranke i na{ih dobrovoqaca i svoju li~nu ulogu u tom ratu. Ja sam nesre}an {to ta borba nije uspela u ovoj fazi, {to nismo sa~uvali celu Republku Srpsku Krajinu i celu Republiku Srpsku, kao {to sam nesre}an zbog okupacije Kosova i Metohije, ali sam ponosan {to sam doprinosio borbi koliko sam mogao i {to nisam kriv {to je do{lo do te okupacije, to je ono {to mi mo`e ostaviti savest ~istom. Voditeq: Mnogi veruju da ne}ete biti krivi ni za ishod izbora u nedequ. Hvala vam na u~e{}u. Dr [e{eq: Pa bi}u dobro zaslu`an ako gra|ani moju argumentaciju prihvate pa izbore zaista bojkotuju, pa krenemo u novi izborni turnus. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala vam na u~e{}u u “Lideru” televizije Smederevo. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali.

XIII NAS 208

TV In|ija “Sveti \or|e” 10, oktobar 2002. godine Voditeq: …ovde `ivi. Prema tome, malo smo zakasnili ali nadam se da }e vas u me|uvremenu ve~eras da }emo vas ovako lepo zabaviti da }ete se ovako malo fino uz muziku, malo humora i lepe pri~e, a {to je najva`nije atraktivne goste fino zabaviti i da }e vam biti prijatno. Emisija svet zabave. Po peti put smo zajedno, verujem da }e biti da }e svima biti lepo. Uskoro }ete videti na ekranu telefon za javqawe, ovo je `iva emisija, javite se pitajte, predla`ite, kritikujte, odgovori}u na sve ja normalno i moji gosti. I da ne du`imo daqe po{to vreme je novac, {tedite vreme u{tede}ete i novac, i da vidimo premijerno jedan sjajan spot, ne}u da ka`em koga jedna lepa mlada zvezda koja tek treba da osvoji sve estradne vrhove i olimpe. O kome se radi vide}ete. Videli smo novi CD produkcija haj faj centar i da predstavim jednu lepu mladu devojku nadam se da }e tineyeri, mu{karci i mu{kar~ine biti zadovoqni. Jelena Jevremovi} je ve~eras sa nama. Jelena zdravo. Jelena Jevremovi}: Zdravo Dra{ko, kako ste Voditeq: Evo fino eto radimo. Evo kona~no je ugledao svetlo dana tvoj derbi CD Jelena Jevremovi}: Jeste kona~no posle dve godine planiran sve je kona~no zavr{eno, spot promovisan od pre par dana na televizijama {irom Srbije, CD je u prodaji i tako Voditeq: CD u prodaju krenuo je haj faj centar ka`u da sprema pravi napad sprema{ Jelena Jevremovi}: Da puno. Voditeq: Dobro. Jelena koliko ve} dugo si prisutna na muzi~koj sceni Jelena Jevremovi}: Prisutna sam od kada sam se rodila takore}i. Prisutna kao mala spavala sam na dve spojene stolice na turnejama tatinim i maminim, onda kasnije kada sam prohodala i nau~ila da pri~am nau~ila sam i da pevam istovremeno tako da sam od malih nogu u~estvovala na raznim de~ijim festivalima i osvajala razne prve nagrade, nagrade za publiku itd. A, profesionalno sam po~ela da se bavim muzikom recimo pre godinu dve kada krenula sam sa tatom na wegove turneje nastupala kao wegov gost, a sada sam se eto i osamostalila. Voditeq: Odli~no. Jelena da ~ujemo po{to ve} znaju ve}ina o kome se radi, {ta su nau~ila od oca Miodraga Mikija Jevremovi}a koji je progla{en svojevremeno isto tako jedna prava legenda koja hoda. Jelena Jevremovi}: Koliko sam nau~ila od tate, pa mnogo sam nau~ila i u~i}u verovatno ceo `ivot od wega. [to se ti~e svega, naro~ito {to se ti~e muzike. Nau~io me je mnogo pametnih stvari, nau~io me je prvo da slu{am dobru muziku i kvalitetnu muziku, nau~io me je da gajim lepu muziku, da pevam takvu muziku i tako mislim ve~ito mi je davao savete. Ja sam ih naj~e{}e i prihvatala. Tata mi je od velika pomo}i zaista. Voditeq: Kakva je konkurencija na pop sceni trenutno Jelena Jevremovi}: [ta ja znam po{to po mom nekom li~nom mi{qewu danas je sve ne{to sli~no jedno drugom, na `alost je tako, ja sam jednostavno `elela na neki na~in da se odvojim ba{ zbog toga prikupqam pesme i mislim da sam napravila jedan zaista lep materijal. U pitawu je zna~i muzika pop manira, gde imam jednu lepu narodnu, izvornu pesmu. Ja sam je tako karakterisala, ta209

ta me uvek ispravqa da to nije narodna pesma, ja uvek tako ka`em vu~e na narodu. Zna~i daleko je od svega ovoga {to je kao danas {atro popularni folik i ovo, to je privatno ne slu{am i iskreno re~eno ne volim takvu muziku. Ovo je pesma jako lepa jedina narodna pesma koju imam na CD-u, muziku i tekst za wu je napisao moj tata tako da sam mu je drpila. [alim se pozajmila sam od wega on mi je vrlo rado dao te nove pesme. Ostale pesme koje su zabavnog karaktera to sam ja pravila. Voditeq: ^u}emo, {to ka`u da ne pri~amo pesme, pesme se slu{aju, jer ti nisi na estradi da bi te gledali nego da bi te slu{ali. Jelena Jevremovi}: Da Voditeq: A mnogo je peva~ica koje samo gledaju Jelena Jevremovi}: Da, mene i slu{aju i gledaju Voditeq: Pa sigurno. Pla{i{ li se konkurencije Jelena Jevremovi}: Ne. Ne pla{im. Ja umem da ka`em da ja ne o~ekujem uspeh preko no}i. Ja samo `elim da se odvojim, da budem specifi~na na sebi svojstven na~in, to mi je najbitnije. Voditeq: Odli~no, evo videli ste ko je gost Jelena Jevremovi} mlada peva~ica koju ve} znate po festivalskim uspesima. A sada idemo jedan vrlo zanimqiv ustvari ponavqa nam se ve} da su u re`iji ~uli da stave na ekran brojeve telefona za kontakt emisiju jer normalno ovo je top {ou. E sada }emo videti jedan zanimqiv snimak koji je direktna najava za mog slede}eg gosta. Prilog Voditeq: Koliko se dugo poznajete vi i Margit Savovi} Dr [e{eq: Jedno 10 godina Savovi}: Od starog kamenog doba Voditeq: Nije vaqda toliko Savovi}: Pa od po~etka tzv. vi{epartijskog sistema. Dr [e{eq: Ja mislim od konstituisawa Savezne skup{tine 1992. godine Savovi}: Ta~no Voditeq: I uvek ste bili u fer odnosima Savovi}: Apsolutno Voditeq: Nadam se da je u re`iji spreman slede}i snimak, nastavak razgovora da vidimo. Prilog Voditeq: Margit Savovi} je ranije rekla da godinama ~eka da ispunite va{a obe}awa prema woj kao `eni {to ste joj dali Dr [e{eq: Pa znate to je kada ~ovek ne vodi ra~una kada se nekad i na{ali ne misli ozbiqno posle mora obaveze neke da ispuwava i neprekidno juri da ih ispunim. Voditeq: A vi zna~i be`ite. Dr [e{eq: Znate {ala je sve u pitawu. Ona je spremna na takve {ale za{to i ja prihvatam Voditeq: Sigurno. Dr [e{eq: Jednom sam se na nekom diplomatskom prijemu pojavio sa `enom i ona prilazi i ni pet ni {est ka`e kada }emo da radimo ono {to mi obe}ava{. Pa se onda `ali mojoj `eni kako joj osam godina obe}avam jo{ nisam is210

punio. Ja na to odgovaram, ona je jedna od retkih kojoj nisam ispunio. Voditeq: Odli~no. Dobro koje su po va{em ukusu onako najlep{e `ene na politi~koj sceni Srbije a i u javnom `ivotu ako imate Voditeq: Videli li ste Savovi}: Gospodin [e{eq ka`e mi se {alimo, a ja uvek u {ali ka`em ja se ne {alim uop{te. Voditeq: Vojo {ta vi ka`ete na ovo, Dr [e{eq: Pa ni meni nije ba{ do {ale. Voditeq: Dobro zna~i bi}e ne{to, na{ narod ka`e gde ima dima Savovi}: Mora}emo kona~no da se dogovorimo zaista Voditeq: Evo ve~eras }emo kod Lakija, jeste li vi bili mo`da u moteli laki od trejda Dr [e{eq: Ne Voditeq: Posle nas poziva ovako malo da se odmorimo od napornog rada. Dr [e{eq: Pa ne}emo vaqda biti umorni posle va{e emisije Voditeq: Ne znam vide}emo. Margit molim iskren jedan odgovor {ta mislite o dr [e{equ kao mu{karcu Savovi}: Kao mu{karcu Voditeq: I kao politi~aru i kao mu{karcu Savovi}: Obzirom da mi smo zaista jako poznanici odavno, vi{e od 10 godina se poznajemo i uvek smo bili u veoma korektnim odnosima onda ja zaista nemam ni{ta da ka`em lo{e. Naravno zadr`a}u pravo da se izja{wavam upravo zbog toga da on ne bi imalo problema zbog mojih tih nekih prozivki. Voditeq: Evi videli ste jedan zanimqiv dijalog, {ta daqe da pri~am vidite ko je sa nama dr Vojislav [e{eq, dobro ve~e Vojo Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: [ta da ka`em ovako, narodni poslanik u saveznoj i republi~koj skup{tini, pa lider radikala, je li tako, pa kandidat za predsednika Srbije Dr [e{eq: I pobednik u tre}em izbornom turnusu Voditeq: I publicista, pisac i pobednik u tre}em izbornom krugu. Dr [e{eq: Je li ovo pla}en termin Voditeq: Ovo nije pla}en termin Dr [e{eq: Vidim celi dan na ekranu stoji pla}en termin pa ra~unam da je i ovo pla}en termin Voditeq: Ne, nije Dr [e{eq: Kada ja do|em prestane pla}awe Voditeq: Da, ne znam ~udno. Da li je ta~no da ovako ujutru ustajete u 6 i da vam neretko dan traje i po 18, 20 sati Dr [e{eq: Nekada i 25 sati kada ustanem sat ranije. Voditeq: A desi se i to. A kako, Vojo u kakvoj ste kondiciji Dr [e{eq: Pa dobroj, to sam sada proverio kada su bili ovi mitinzi, obilasci kroz celu Srbiju Voditeq: Putovawa na 1000 km Dr [e{eq: Sve op{tine smo obi{li, oko 30. 000 km smo pre{li i 28 mitinga smo odr`ali. Voditeq: Da li se bavite nekim sportom 211

Dr [e{eq: Ne, leti malo plivam, volim da pe{a~im, ali sve re|e to radim, a nikad se ozbiqno nikakvim sportom nisam bavio. Voditeq: A da li je ta~no da ste qubimac sedme sile Dr [e{eq: [ta sam Voditeq: Qubimac novinara ili sedme sile Dr [e{eq: Mo`da novinarki Voditeq: Novinarki, pa dobro ne znam Dr [e{eq: Qubimac novinara ni{ta odvratnije nema Voditeq: Pa dobro sedme sile, novinarki ajde da ka`emo, je li ta~no to? Dr [e{eq: Pa kako koje novine Voditeq: Kao koje, dobro uglavnom Ja znam da ima mnogo medija gde me ve} dve godine bojkotuju apsolutno, dr`avna televizija sva tri programa, zatim Studio B, televizija Politika, Pink televizija, BK evo pred izbore, dva dana pred izbore mi dado{e jednu emisiju ina~e je dve godine trajao bojkot Voditeq: Da li je to zbog toga, da se ne kajete da ste kao tvorac, jedan od tvoraca srpske opozicije Dr [e{eq: Pa jedan sam od prvih otvorenih opozicionara Voditeq: Ali to ka`em, pa onda profesor univerziteta, tvorac srpske opozicije, pa disident, pa istaknuti politi~ar i sve, onda ukupno ste proveli dve i po godine u zatvoru Dr [e{eq: Kada se sve sabere. Voditeq: Da i to se ne stidite da ka`ete Dr [e{eq: A za{to bih se stideo ja sam ponosan na svoje robije Voditeq: Ovo je sjajno ponosan na svoje robije, da li ste Vojo slu{ali Jelenu kako peva Dr [e{eq: Da Voditeq: I Dr [e{eq: Izvanredno lepo peva, mnogo lep{e od oca Voditeq: Je li tako Jelena Jevremovi}: Ba{ vam hvala Dr [e{eq: Jelenin otac je bio na vrhuncu popularnosti kada sam ja bio mlad, a to je davno bilo Jelena Jevremovi}: Da, da jako davno Voditeq: Dobro ali sada evo Dr [e{eq: Ali Jelena izvanredno peva Voditeq: Ali sada upravo Miki posle sedam godina sprema novi album jeste li ~uli za to Dr [e{eq: Pa nisam ~uo, lepo ako sprema. Wegove pesme su ja mislim ostale Voditeq: Evergrin Dr [e{eq: I pesme koje su se pre 20, 30 godina pevale i danas su zapam}ene Voditeq: Ta~no, e sada Vojo po{to nam je ostalo ta~no 25 minuta do, znate do ~ega Dr [e{eq: Do izbornog }utawa Voditeq: ]utawa, posle 12 }emo o svemu a do 12 }emo jo{ ovako 212

Dr [e{eq: Onda }emo }utati i praviti se da ni{ta ne znamo Voditeq: Ni{ta ne znamo, tako je Dr [e{eq: Ali bojkot }e uspeti, kako god bude. Voditeq: Ho}e li da uspe bojkot Dr [e{eq: Ja mislim Voditeq: Zna~i tre}i krug pobeda Dr [e{eq: Da, vidi narod da nema za koga da glasa ovde u ovom krugu i Voditeq: Margit Savovi} je po~ela da pri~a da ho}e da snimi sa vama duetsku pesmu Dr [e{eq: Samnom Voditeq: Da Dr [e{eq: Ja lepo pevam samo me je gadno slu{ati Voditeq: A Margit kako peva Dr [e{eq: Margit lepo peva, ja sam slu{ao tu jednu pesmu na ma|arskom koju peva, nije to lo{e, lepo je Voditeq: Dobro a ka`ete po ceo dan pla}eni termini danas Dr [e{eq: Pa da Voditeq: Samo ovo sada, sada je ovo zabavna emisija Dr [e{eq: Ja sam o~ekivao posle ove emisije da }ete nama da platite Voditeq: Ne, razmi{qali smo ali po{to je posle 12 ne vredi ni{ta Dr [e{eq: Pla}awe samo do 12 Voditeq: Samo do 12 se pla}a ni{ta, e sada Vojo videli ste dr Vojislav [e{eq, Jelena Jevremovi}. Pitajte kao i uvek dr [e{eq na sva pitawa odgovara odmah iz prve ruke. Sada }ete videti jednu premijeru ustvari ~uti i videti jednu premijeru prvi put posle sedam godina jedna nova pesma jednog ve~itog istaknutog estradnog umetnika. O kome se radi vide}ete. ^uli smo direktno, ovo je `ivi program i ~uli smo direktno od dr [e{eqa zna~i litar i op ce|ene naranye i ni{ta od gripa. Dr [e{eq: Pa evo poku{avam sa tom terapijom da spre~im Voditeq: I uspeva Dr [e{eq: Do sada Voditeq: Ja do sada spre~avam iskqu~ivo sa doma}om rakijom, ali evo nekoga imamo na vezi pre nego {to predstavimo slede}eg gosta da ne ~eka. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. \ura Pa{i} iz Iriga, da pozdravim vas u studiju sve i gospodina Vojislava [e{eqa i `elim da mu postavim jedno pitawe. Da pitam po{to ovde kod nas u Irigu vlada neka nedoumica i tako to u vezi ponovnih izbora, mi smo sigurni da ovde ne}e uspeti znate ovaj drugi krug, da li imaju pravo da se kandiduju za slede}e izbore koji moraju da se odr`e najmawe u roku dva meseca tako pi{e, da li imaju prava da se kandiduju gospodin Vojislav Ko{tunica i Miroqub Labus toliko. Pozdravqam vas i prijatno. Dr [e{eq: Pitawe je bilo ako uspe drugi izborni krug, mada sam veoma lo{e ~uo, i va{ gledalac o~ekuje da }e propasti drugi izborni krug, da }e uspeti bojkot, i pitao je koliko sam ja razumeo da li imaju pravo da se ponovo kandiduju ovi koji su bili u sada{wem izbornom ciklusu. Svako ima pravo da se ponovo kandiduje ako ispuni zakonske uslove, to je izme|u ostalog 10. 000 potpisa. 213

Voditeq: Mo`e i novi normalno Dr [e{eq: I novi da, ali mi smo imali problem pro{li put {to je bilo {est falsifikovanih kandidata koji nisu ispuwavali uslove. To su Branislav Ivkovi}, Neboj{a Pavkovi}, Vojislav Pelevi} Voditeq: Dobro ne}emo da Dr [e{eq: Da ih nabrojimo sve neka zapamti narod ko je sa falsifikatima i{ao na listu Voditeq: Ne treba Dr [e{eq: Za{to Dra{ko ne treba Voditeq: Ne treba Dr [e{eq: Tomislav Lalo{evo}, Dragan Radenovi}, za{to ne treba i Vuk Obradovi}, oni su falsifikatima bili na listi Voditeq: dobro. O.K. Dogovoreno, ho}u da predstavim da ka`em ovde je sa nama istaknuti estradni umetnik Miki Jevremovi}, dobro ve~e Miki. Kako ti se svi|a ovo dru{tvo u studiju Miki Jevremovi}: Sjajno, prvi put sam sa gospodinom [e{eqem, Voditeq: Jedna informacija, da li je istina, da cela tvoja familija glasala za radikale Miki Jevremovi}: To ne mogu da ka`em, normalno to treba da pita{ Jelenu, Voditeq: Pitao sam za radikale, a sada i tebe pitam Miki Jevremovi}: To i ne treba da se govori to je li~no opredeqewe, me|utim drago mi je da smo u ovoj zajedni~koj emisiji. Voditeq: Halo, dobro ve~e izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Katarina iz Satare Pazove ina~e ~lan vojine stranke, gospodina [e{eqa Voditeq: Evo tu je sa nama, koje pitawe bi `eleli da postavite va{em predsedniku Gledalac: Dobro sada nismo uspeli slede}i krug je na{ krug, ni{ta vi{e puno pozdrava, puno sre}e i malo kod nas u Pazovu da do|e on zna gde. Da se vidimo Voditeq: Ako zna gde dr [e{eq onda zna gde je Pazova. Dr [e{eq: Ne znam gde je Pazove Voditeq: Ne gde treba da se do|e u Pazovu. Dr [e{eq: Ja uvek preko Pazove idem za In|iju Voditeq: Odli~no. Vojo ja mislim da ste vi na igrankama igrali uz Mikijeve pesme Dr [e{eq: Pa da, Miki je bio veoma popularan u vreme moje rane mladosti, ja sam ne{to stariji od gospodina Jevremovi}a, to nadam se da se ne}e qutiti zbog toga, ja sam negde mo`da generacija wegove k}erke Jelene. Jelena Jevremovi}: Otprilike Dr [e{eq: Ne treba politi~arima sve verovati, otprilike. Ali kao gimnazijalac, kao student se}am se da je tada ba{ bio na vrhuncu popularnosti i sve wegove pesme su bile celoj mojoj generaciji omiqene. I to su pesme koje se pamte nisu to pesme koje se jednom lansiraju pa nestanu za 15, 20 ili mesec dana, nego pesme koje su uporno bile popularne i danas su popularne i danas ja primetim mlada generacija da ~esto te pesme peva. To su pesme koje se pevaju na eks214

kurzijama, na izletima, na zabavama porodi~nim i tako Voditeq: Ja mislim da je pesma Pijem najslu{anija svih vremena tu nema ja ne znam da li ima slu{anije Miki Jevremovi}: Ako je merilo koliko je prodata onda je najslu{anija, jer je ona prodata preko milion i po primeraka. Da je to tako u Americi ja bih verovatno obezbedio tri generacije ne bi morala ni Jelena da peva Dr [e{eq: Ali po{to nije Amerika, Miki kakvo je tvoje vi|ewe dr [e{eqa sa svojim imiyom i tako Miki Jevremovi}: Meni se svi|a doktorov imiy a svi|a mi se wegova iskrenost i puno puta argumentovanost s kojom nastupa, svi|a mi se wegova otvorenost normalno, a mislim da bi skup{tina bila jako tmurna i bila bi dosadna Voditeq: Jako dosadna Jelena Jevremovi}: I ja se sla`em sa tatom isto moram da ka`em Miki Jevremovi}: Jedino {to na `alost vrlo ~esto u skup{tini mu je uskra}ena mogu}nost da govori ali dobro Bo`e moj i to }e se mewati Dr [e{eq: A ponekad me nose na juna~kim rukama, jednom su me tako izneli i pitaju me dokle }emo. Ka`em nosite me do ku}e. Voditeq: Lepo bi bilo. Dobro ve~e. Izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Po`eleo bih sve najboqe, emisija je fantasti~na. Voditeq: Hvala, a sa kim pri~amo Gledalac: Pozdravio bih prvo damu, Voditeq: A sa kime pri~amo Jelena Jevremovi}: Hvala najlep{e Voditeq: Predstavite se odakle zovete Gledalac: Dule, Dule iz In|ije Voditeq: Izvolite Dule, Gledalac: A zamolio bih Mikija ako samo jedan deo refrena mo`e Mama Miki Jevremovi}: Ja sam ba{ malo pre pri~ao sa gospodinom [e{eqem o tome da li ga je zaka~io grip i da li je on zaka~io grip. Mene grip ve} deset dana drma, ali }u poku{ati kasnije. Jo{ malo da se Gledalac: Ili ono Bili smo deca Jelena Jevremovi}: …Ja se se}am jednog sna pored reke Leto je bilo tad [aputao sam Woj svaki dan svoje `eqe Davno be{e to… Gledalac: Hvala i sve najboqe i k}erka neka nastavio kao tata Jelena Jevremovi}: Hvala najlep{e. Voditeq: Hvala sve najboqe vama. Gde }ete da budete u nedequ Dr [e{eq: U nedequ kod ku}e verovatno. Voditeq: Odmor. Dr [e{eq: Ne odmaram se sada sam jednu kwigu predao u {tampu, to je moje `ivotno delo “Ideologije srpskog nacionalizma”, 1024 stranke i na woj sam intenzivno radio pet godina, a oko 20 godina sam skupqao materijal. Voditeq: I kada se o~ekuje Dr [e{eq: Pa evo ja mislim sede}e nedeqe da }e se pojaviti prvi primerci iz {tampe. I zaista tu kwigu smatram svojim `ivotnim delom. Voditeq: Ho}e li biti mo`da i promocija neka 215

Dr [e{eq: Verovatno }e biti nekoliko promocija, ali radim sada jo{ na nekim drugim rukopisima to ostalo je sve politi~kog karaktera. Ovako fajtersko ne{to Voditeq: A ovo je Dr [e{eq: Monografija Voditeq: Malo pre ste mi rekli ve} se spremate za tre}i krug Dr [e{eq: Za tre}i krug, da. To }e negde biti krajem decembra o~ekujem Voditeq: Kondiciono je li tako Dr [e{eq: Pa da Da pitam Mikija oko prognoze politi~ke, ho}e li biti tre}eg kruga ili ne Miki Jevremovi}: Ja kada bih znao i da se bavim politikom mo`da bih poku{ao i to jer sam sva{ta poku{ao u `ivotu, bio sam i {ahista sam bio i fudbaler, i i kompozitor i peva~ Voditeq: Voja voli {ah Jelena Jevremovi}: Me|utim, Voditeq: Jesi li ~uo i Voja voli {ah Miki Jevremovi}: Je li tako, voli i [ekularac, voli i Dr [e{eq: Ja umalo s Karpovom remi da izvu~em, pala mi zastavica ina~e bi bio remi. Jelena Jevremovi}: Oooo Miki Jevremovi}: Ja sam toliko protivnika svojevremeno u … od Karpova sam izgubio i hteo sam da pla~em, imao sam ga Voditeq: Jelena Jelena Jevremovi}: [to se ti~e politike Voditeq: Da Jelena Jevremovi}: Znate {ta ja sam u principi apoliti~na jer nekako mislim da muzika i politika ne idu mi zajedno. Ali, ne znam zaista kakvi }e biti, u ovoj na{oj zemqi se vi{e ni{ta ne zna tako da i ako ka`em mislim da ne mogu da uti~em ninakakav na~in svojim nekim stavom. Zaista nemam pojma. Voditeq: Dobro. Miki Jevremovi}: Ti insistira{ na politici zato {to gledamo u sat jo{ 190 minuta je li tako Jelena Jevremovi}: Da iskoristimo sve do 12 Dr [e{eq: U pet do 12 da pozovemo sve na bojkot i onda nastavimo o muzici Voditeq: Halo, izvolite Gledalac: Dobro ve~e, pozdravqam sve u studiju htela sam jedno pitawe gospodinu [e{equ. Kada bi za gospodina Labusa glasali siti, ti kojima je standard porastao, a za Ko{tunicu gladni ili oni {to su stali mo`da na malo ni`em nivou nego {to jeste Voditeq: Odakle zovete Gledalac: [ta mislite ko bi pobedio Dr [e{eq: Ja mislim da }e i za Labusa i za Ko{tunicu da glasaju samo siti. A s obzirom da je ogromna ve}ina u Srbiji gladnih bojkot }e uspeti i u nedequ predsednik ne}e biti izabran. Znate sino}wi duel je pokazao da izme|u Ko{tunice i Labusa nema ba{ preterano velike razlike. Mo`da je Labus si216

no} bio bezobrazniji, bio je ali Ko{tunica je zato bio smu{eniji pa je nadoknadio tu po~etnu Labusovu prednost u negativnom smislu. Ja mislim da ni jedan ni drugi ne mogu Srbiji da ponude ono {to Srbija sada `eli. Srbija sada `eli predsednika koji bi sve svoje ustavne ingerencije iskoristio za zavo|ewe reda za sre|ivawe pravnog poretka, stawa u dr`avi bar u onim osnovnim elementarnim okvirima koji zavise od wegove funkcije. Voditeq: Ta~no. Miki da li je kakve su {anse Jelene na estradi po tvome Miki Jevremovi}: Jelena ja sam joj govorio uvek da je 95% vrednost, vredno}a ustvari a 5% talenat. Ona kada je to shvatila onda je mogla da snima plo~u ina~e pre toga mislila je da sve mo`e preko no}i. Iskreno se nadam da ima {anse, ali se iskreno nadam isto tako da }e mnoge stvari da se u na{oj muzici isprave, da se dovedu u red kao {to treba svuda u svim segmentima da se nogo toga dovede ured. Tako i u muzici posebno u toj vrhunskoj muzici da se uvede red. Da se odbrani na{a nacionalna kulturna ba{tina muzika kulturna ba{tina koja je na `alost napadnuta korovom sa svih strana i da se time treba da pozabave pre svega politi~ari i kulturne instance. Jer mi kao peva~i i ja sam ne{to bio me|u onima koji su bili predstavnici tih nekih na{ih dru{tava udru`ewa poku{avali smo ali nismo do sada ne{to mnogo uspevali. Moraju ipak i politi~ari da nam pomognu. Voditeq: A Jelena slu{a oca Miki Jevremovi}: Slu{a me ne mogu da se po`alim, obzirom da ima, i ja umem poneki put da je povu~em za uvo, {alim se Voditeq: Da poraste. Ja li Miki strog kriti~ar Jelena Jevremovi}: Strog otac nije, a najstro`iji kriti~ar koga je poznajem je moj otac, muzi~ki kriti~ar naravno. Ja mislim da ima puno prava da bude najstro`iji kriti~ar jer dugo godina je u muzici. to je velika {kola kroz koju je on pro{ao, ja mislim koju je izu~io na najboqi mogu}i na~in. I ono {to se tata ka`e uglavnom se ispostavi ta~no makar u prvom momentu to ne izgledalo tako. Miki Jevremovi}: Eto vidi{, dobro ja sam joj govorio da je muzika jedan mukotrpan posao, i da je nekad lepo nekad te{ka, ali nikad dosadna. Prema tome sigurno }e lepo `iveti ako se Voditeq: Neko ~eka na vezi, dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e. Ja bih pozdravio sve goste u studiju i postavio bih pitawe gospodinu Vojislavu [e{equ Voditeq: A odakle zovete Gledalac: Iz Beograda, Milan. Pitawe, kako bi reagovao na to kada bi nam sada gospodin Ko{tunica ako dobije izbore, postavio za ministra policije i {ta biste prvo uradili po tom pitawu. Hvala vam i laku no} Dr [e{eq: Znate {ta ~ak kada bi nekim nesre}nim slu~ajem ti izbori uspeli i Ko{tunica pobedio i postao predsednik ne postavqa on ministre policije. Ministre bira skup{tina. Predsednik Republike odre|uje samo mandatara. Da bi se odre|ivao novi mandatar treba da se obori |in|i}eva vlada. Mi srpski radikali bi glasali vrlo rado odmah za obarawe \ini|i}eve vlade, ali bismo hteli posle toga nove izbore a ne po sada{wem odnosu snaga da novu vladu formiramo. Tako da ova varijanta ne bi do{la u obzir. Jer mi se sada ose}amo mnogo sna`niji nego {to smo bili 2000. godine. Za{to bismo mi on217

da odr`avali u parlamentu ve{ta~ki sada{wi odnos snaga. Sada je vreme za nove izbore i to na svim nivoima. Za{to bi mi pu{tali ovde u In|iji da ovi nesposobwakovi}i dr`e op{tinsku vlast popu ovoga Je{i}a, Gorana Je{i}a kako se zove kada je sazrelo vreme da In|ija dobije vlast kakvu zaslu`uje. Dakle da idemo i na lokalne izbore. Da idemo i na pokrajinske, za{to bi Nenad ^anak jednu poplavu koja se desila 2000. godine kosmi~ku kataklizmu koristio i nametao svoj politi~ki stav, kao vode}i u Vojvodini kada ja znam da ga ne podr`ava vi{e od 2-3% gra|ana Vojvodine. Dakle, su{tina re{ewa sada{weg politi~kog problema mo`e da bude samo u vanrednim izborima na svim nivoima. Voditeq: I to }e verovatno biti Dr [e{eq: Mora da bude Voditeq: Trebalo bi. Dr [e{eq: Nema tome alternative. Tako, trebalo bi. Evo op{to se taman bli`imo Dr [e{eq: Da pozovemo jo{ jednom narod na bojkot u nedequ, na bojkot drugog kruga predsedni~kih izbora da bismo {to pre imali nove izbore predsedni~ke, odnosno tre}i krug. Pa da vi{e ne govorimo o tome. Je i tako Voditeq: Ta~no Miki Jevremovi}: Je li mislite da }e mo}i da se tako brzo organizuju taj tre}i krug Dr [e{eq: Pa mora da bude. Po Ustavu mora ~im se proglasi da ovaj drugi krug nije bio uspe{an moraju se odmah zakazati novi izbori. Jelena Jevremovi}: Otprilike u kom vremenskom periodu Dr [e{eq: Pa morali bi pre nove godine da budu. Voditeq: Ta~no. Sada smo sve ispri~ali o politici, sada Dr [e{eq: Sada }emo samo o muzici Voditeq: I o svemu i boga mi i o kwi`evnosti i o svemu ostalom i o `enama i o Dr [e{eq: @enama Voditeq: Pa da Dr [e{eq: O mojoj `eni ne smem ni{ta da pri~am zabranila mi Voditeq: Znam. Ali znam i to da je jedan od va{ih poroka su ba{ `ene Dr [e{eq: Poroka, ja uop{te nemam poroka. Nije ovo vi{e ^a~anska televizija gde smo ranije razgovarali kao da se ne vidi u Beogradu sada moja `ena gleda ovu emisiju Dra{ko Voditeq: Pa dobro, zna~i porok nisu `ene, mislim dok smo bili mladi Dr [e{eq: U mojim godinama poroci su uglavnom na re~ima. Voditeq: Ja bih ba{ zamolio, nadam se da evo nekog imamo na vezi. Dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e. @elela bih da pozdravim sve u studiju, a posebno gospodina Vojislava [e{eqa `elim mu puno uspeha u daqem radu i jedan od svih politi~ara je najboqi i `elim tako da se bori {to ka`e ba{ za sirotiwu. Voditeq: Dobro. Odakle zovete Gledalac: Iz Stare Pazove Voditeq: Hvala. Eto ~uo vas je gospodin [e{eq i molio bih slede}e sve slu{aoce koji se javqaju da pitaju i mene i gospodina dr Vojislava [e{eqa a isto tako i jelenu i Mikija po{to , sada }e pono} i dolazi vreme }utwe. Treba 218

da se ~uti do nedeqe kada su izbori. ^uli smo sve {ta je dr Vojislav [e{eq rekao i po`eleo i Dr [e{eq: A mo`emo i mimikom ne{to pantomimom Voditeq: Mo`e, a od mene ima ba{ festival u Zemunu pantomime ali sada ba{ u pono} hit nedeqe. Podsetimo se lepih koncerata u`ivo koji su bili ovog leta. Videli ste Bora ^orba. Miki, Beograd je mo`da jedini grad u svetu koji nema ama ba{ ni jedan festival popularne muzike. Ima li spasa to za Beogradsko prole}e koje je prestalo da postoji ~im si ti oti{ao sa funkcije u tom udru`ewu, a istovremeno da odmah ka`emo da svima bude jasno u Splitu se odr`ava Splitski festival u Zagrebu zagreba~ki, u Sarajevu {lager sezone, svi su zadr`ali svoje samo Beograd nema ni jedan ni narodne ni zabavne ni popularne muzike Miki Jevremovi}: Ta~no, Beogradski festival je jedan od najstarijih festivala na Balkanu Voditeq: Da ne ka`emo jedan od najeminentnijih to Miki Jevremovi}: I jedan od najeminentnijih mnogi su po~iwali ba{ na Beogradskom prole}u da nabrojim samo par iz Zagreba i Arsen Dedi} je prvi put nastupio i Mi{o Kova~ je prvi put nastupio sa mojom kompozicijom na Beogradskom prole}u koja se zvala Ponekad, Tereza je po~ela, na kraju krajeva \or|e Marjanovi} i ja i mnogi beogradski peva~i. E na `alost Jelena Jevremovi}: I ja sam Miki Jevremovi}: Pa eto i Jelena je po~ela na beogradskom prole}u. Nema festivala i to je tuga jedna na{a. [ta znam ipak je za festival potrebno da se izbori ~ovek da ide od vrata do vrata, me|utim evo sada ve} dve godine ne postoji sumwam da }e se vratiti beogradsko prole}e. Ja imam ideju jednu mo`da negde na po~etku leta da napravimo jedan festival za mlade, ali samo za mlade i da se sa tog festivala imamo svog predstavnika na slovenskom bazaru po{to nemamo Voditeq:To je ove godine bilo, ja sam postavio pitawe na konferenciji za {tampu Ceci Slavkovi} apostrofira}u tebe po{to nisu novine sve prenele to, da su oti{li privatno ili je mo`da to bilo Miki Jevremovi}: Da to je privatno bilo, Ceca i jo{ taj momak koji je, ali to je bilo u Rusiji. Slovenski bazar je ina~e u korporaciji Rusija, Belorusija i Ukrajina pa se Belorusija odvojila i onda je ostala Ukrajina i Rusija u Kijevu je bio posledwi put Voditeq: Pa je li ima {anse da se to sve Miki Jevremovi}: Iskreno se nadam da uz pomo} opet ja pozivam dr`avu, republiku na{u, na{u otaybinu pre svega da pomognu malo da te mlade qude kanali{emo na neki na~in i da izaberemo naboqe i da po{aqemo u svet da nas predstavqa jer smo stalno imali fantasti~nih uspeha tamo. Ja sam imao tu sre}u da budem u `iriju i lako je bilo biti u `iriju kada znate da vam je peva~ me|u najboqim da mo`e da bude prvi ili gran pri ~ak, Ceca, Maja Nikoli}, madam Pijano, Irena Blagojevi} [~epa, to su sve sjajni peva~i Voditeq: Imamo nekog na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e ja zovem iz In|ije. Htela sam da pozdravim sve prisutne u studiju 219

Voditeq: Pozdravqamo i mi vas Gledalac: Dr Vojislava [e{eqa ja se bavim proricawem budu}nosti i wega vidim kao budu}eg predsednika Srbije i `elim veliku uspeh na politi~koj sceni. Dovi|ewa Voditeq: Dobro ne}emo posle 12, u redu to ste po`eleli uspeh bavi se proricawem sudbine i vidi dr [e{eqa kao predsednika Srbije Dr [e{eq: To je ve} Voditeq: To je proro~ica kad ka`e Dr [e{eq: Tu ne va`e zabrane je li tako Voditeq: Ne va`e. Da li je ovo Kleopatra nemam pojma ko se javio, nije Kleopatra Dr [e{eq: To je tako lep `enstven glas bio ne mo`e to Kleopatra da postigne ni u najboqim fazama Voditeq: Da li si zadovoqan radom ministarstva kulture sada{wem pa isto tako da li ne{to zamera{ aktuelnim ministrom Le~i}em Miki Jevremovi}: Imali smo mi jedno dva sastanka pre godinu dana nas dvadesetak qudi koji se bavimo ovim poslom toliko godina da ba{ razgovor je bio u vezi tog statusa umetnika, nas u na{oj bran{i koji je ukinut prakti~no mi smo izbrisani iz spiska `ivih malte ne, odnosno iz miqea umetnika. 13 umetni~kih udru`ewa postoji u Beogradu a na{e jedino izgubili taj status umetnosti i na{i ~lanovi koji su godine posvetili mnogi su mogli da budu in`eweri, mnogi su mogli da budu {ahisti ali su se posvetili muzici i predali se tom poslu na pravi na~in na `alost izgubili su status. Bilo je tu govora i ima nagove{taja da }e se to vratiti tu`no je da gledamo svoje starije kolege ne{to mla|e kolege, jer ja sam dobio ve} penziju ako tako mogu da ka`em, ali mi nikad ne idemo u penziju do kraja `ivota, ali sam je dobio. Me|utim mnogi na `alost sada im se popisuju stvari i tako moraju da pla}aju unazad i mnogo ru`nih stvari a posvetili su se tome. Evo zbog ~ega zato {to nas poistove}uju sve sa, sve nas na estradi poistove}uju sa nekima koji ~ak nisu uop{te ~lanovi udru`ewa, koji se busaju u grudi zara|uju neke ogromne novce, pola od toga nije ta~no a mo`da i zara|uju, ali to nisu oni koji se na istinski na~in bave muzikom. I onda kada nas upore|uju sa wima onda nas bukvalno bri{u sa spiska. Na `alost tako je, opet se nadam da }e se to popraviti i stalno gledam u onom tamo pravcu ako Bog da jednog dana. Voditeq: A {to se ti~e ministra Le~i}a Miki Jevremovi}: On je bio na tim sastancima, mi smo se zahvalili {to je jedan od retkih ministara koji je do{ao da razgovara sa nama, ali Voditeq: On je samo bio Miki Jevremovi}: Bio je i na `alost nije ni{ta ura|eno, sam je tada rekao bio je ve} {est meseci ministar, da je proveo {est mese}i odlaze}i sa jednog na drugi sastanak i da slu{a `alopojke, a da ni{ta nije jo{ jer nije imao vremena da uradi. Ja shvatam to i verujem da je tako, ali je ve} vreme da se ne{to uradi. Iskreno se nadam da se muq na toj na{oj estradnoj reci razi{ao slegao i da ta bistra reka koja poku{ava da te~e, bar {to se ti~e same muzike i narodne muzi~ke ba{tine jer se tu ne{to de{ava dobro da ta reka treba da privu~e pa`wu i politi~ara i Ministra kulture i Ministarstva kulture. Pogotovo taj jedan na{ festival beogradsko prole}e nema ni{ta normalnije nego da mi220

nistarstvo kulture podr`i i finansijski i moralno i materijalno. Voditeq: Vojo kakvo je va{e mi{qewe da ovaj na{ Beograd nema ama ba{ ni jedan Dr [e{eq: Ja mislim da je po tom pitawu situacija katastrofalna i da mi imamo jedan antikulturnu trend na delu. Nije taj trend po~eo sa sada{wom vla{}u, on je po~eo i ranije i to moram da ka`em. I u vreme Nade Popovi} Peri{i} ta situacija je bila Voditeq: Ukinuta je totalno narodna muzika Dr [e{eq: Da i ja mislim da je ta dekadentna tendencija tada do{la do izra`aja sada da je postigla svoj vrhunac. I ona nije prisutna samo u sferi umetnosti mi imamo i u nauci. Vidite {ta se radi potiskuju se nau~na istra`ivawa iz oblasti nacionalne istorije, tra`e se recenzenti iz Italije koji }e na{e najboqe istori~are Slavenka Terzi}a, neke od najboqih, Slavenka Terzi}a, Radi{a Qu{i}a nazvati fa{isoidnim. Ja razumem potpuno ovaj problem koji se ti~e muzi~ara, qudi koji su celi svoj `ivot posvetili muzici wima je va`no prvo re{avawe statusnog pitawa. Nekada je udru`ewe ~lanstvo u udru`ewu re{avalo to pitawe. Ja sam bio u sli~noj situaciji ali kao ~lan udru`ewa kwi`evnika. Ja sam kroz to ~lanstvo regulisao radni sta`, imao taj popust u pla}awu doprinosa za radni sta` itd. To nije neophodno onome ko veliko bogatstvo sti~e na estradi na raznorazne na~ine. Me|utim onaj ko se bavi istinskim vrednostima on ne posti`e to bogatstvo. Jer, postizawe istinskih umetni~kih vrednosti uvek je suprotno te`wama mase, gomile itd. i obi~no qudi koji se posvete, koji celi svoj `ivot posvete toj vrsti stvarala{tva moraju da zapostave neke obi~ne `ivotne radosti, moraju da zapostave ~ak i ono {to bi wihova porodica `elela u materijalnom smislu da ostvari itd. Dru{tvo tu mora da reaguje. I ja mislim da }e dru{tvo u najskorije vreme da se vrati reafirmaciji tih osnovnih nacionalnih vrednosti i u muzici i u kwi`evnosti i u slikarstvu i u nauci. Jer de god se osvrnete situacija je katastrofalna. Voditeq: Da. Koji su vam omiqeni pisci Vojo Dr [e{eq: Ja ~itam sve doma}e pisce i ~itam dosta prevoda lepe strane kwi`evnosti, naravno najvi{e volim beletristiku, romansijere najvi{e ~itam. Mada be izbegavam ni pripoveda~e. S vremena na vreme i neku kwigu poezije, ali ne naro~ito ~esto i obi~no je to poezija doma}ih autora, moram i to da priznam. Naravno imaju}i u vidu da sam sve one najvrednije klasike iz oblasti kwi`evnosti odavno pro~itao ve} u sredwo{kolskom i mladosti. Pa i ove poete najzna~ajnije svetske. Ali, od doma}ih pisaca znate bez obzira {to smo i politi~ki protivnici u odre|enom smislu najpre cenim veoma Dobricu ]osi}a, Borislava Peki}a, Andri}a, Crwanskog ~ak i ]opi}a bez obzira {to je wegova ideologija bila u drugom pravcu okrenuta to je vrhunski pisac. Trudim se da pro~itam sve vrednije {to se objavi iz srpske kwi`evnosti. Tako da sam u toku. Naravno, mogu da ka`em i ono {to ne cenim. Voditeq: Pa mo`ete Dr [e{eq: U`asavao sam se kada je Nin-ovu nagradu dobio Vladimir Arsenijevi} za petpara~ki roman “U potpalubqu” i mislim da je tada dobio Ninovu nagradu zahvaquju}i Nikoli Milo{evi}u koji je poku{avao da spre~i Vuka Dra{kovi}a da za roman “No} |enerala” , dobije Nin-ovu nagradu. To je bi221

lo negde po~etkom 1995. godine. Sve pamtim. 1995. godine je u januaru mesecu Arsenijevi} dobio Nin-ovu nagradu, dobio je za bezvredno neko {tivo i to jeo no {to jednostavno ~oveka tera da mu se utroba preokrene. Ne znam da li ste ~itali taj roman Voditeq: Ne samo sam malo Dr [e{eq: To je zaista ispod svakog kriterija Voditeq: Jelena Jelena Jevremovi}: Vidite najvi{e ~itam na{e pisce {to se ti~e stranih ne{to ne da nisam qubiteq nego opredelila sam se da ~itam na{e i pripoveda~e i na{u poeziju i prozu. I pravo da vam ka`em ne bih nikog izdvojila. Zna~i kako je to i{lo sa {kolovawem u osnovnoj i sredwoj {koli na fakultetu, ono {to sam morala ~itala sam i ono {to mi je bilo drago ~itala sam eto to je to Voditeq: Miki Miki Jevremovi}: Ja sam nekako se vezao jo{ u ranoj mladosti za … i uvek se ne{to vra}am kad god mi ne{to ne ide u `ivotu vra}am se wegovim delima pre svega … an|eli, kao nekom izvoru na kome tako operem svakodnevnu pra{inu. Jer je to po meni aksioma `ivota. Znate, vreme aksiom `ivota. Ali uglavnom najvi{e volim poeziju {to je i logi~no jer i sam pi{em, najvi{e sam se svojevremeno otrovo Branku Miqkovi}u jo{ iz studentskih dana. A hvala bogu zna se {ta smo mogli ne morali, dobro i mnogo toga smo morali da ~itamo, ali mnogo toga smo na `alost i presko~ili, jednog Crwanskog smo presko~ili iz politi~kih razloga kada smo bili u sredwoj {koli. Nije smelo da se jedan Du~i}, kakav Du~i} malte ne jedva smo ga pomenuli, i Raki} je bio kao boqi zato {to je Du~i} bio ambasador tamo negde, na `alost politika je Dr [e{eq: I Raki} je bio ambasador i veliki nacionalista. Nego to re`im nije pamtio izgleda, izgleda da je to bilo van wegove pa`we Miki Jevremovi}: Oni su isti ali Raki} je boqi, ustvari je Du~i} i tako je to, to smo malo nadoknadili kasnije. Voditeq: Idemo daqe, pro{la je pono}. Izborna }utwa, sada se ne bavimo politikom nego lepim stvarima i da }ujemo jo{ jednu lepu pesmu sa novog albuma Jelene Jevremovi}. Videli ste ustvari }uli jednu lepu pesmu, Miki Jevremovi}: Muziku sam ja napisao pre mo`da dvadeset i vi{e godina i jednom za stolom otpevu{im i woj se svidela i bog zna kako htela je Voditeq: Neko ~eka na vezi. Dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e puno pozdrava od Borke Puha~e, radikalke svima a dr Vojislavu [e{equ naj najvi{e. Voditeq: Super Borka Gledateqka:Sve mu `elim najlep{e u `ivotu. Da se ostvari ovo {to `elimo svi. Najstariji ~lan najverniji Voditeq: Tako je Borka odli~no, Gledateqka:Puno pozdrava jo{ jednom Voditeq: Odakle zovete Gledateqka:Iz Wego{eve 78 Voditeq: U Beogradu Gledalac: In|ija Voditeq: A in|ija 222

Gledalac: Samo In|ija. Voditeq: Samo In|ija. Bravo Borka Gledalac: Sve najlep{e i mom Mikiju i k}erki Jelena Jevremovi}: Hvala Voditeq: Sjajno. Da krenemo od Mikija ima{ neki hobi Miki Jevremovi}: Pa ti zna{ ja sam {ahista, nekad mi je bilo i pesma ni {ah, Voditeq: Ti si odli~an {ahista Miki Jevremovi}: Dobro, i ozbiqan peva~. Naime bio sam sa bolestan imao sam 38 i ne{to temperaturu igrao sam za prvenstvo Beograda igrao sam partija, uglavnom sam dobro pro{ao dobio sam neke, ali sam posle izgubio. Imao sam ba{ te{ku igru. Voditeq: Jelena koji je tvoj hobi Jelena Jevremovi}: Meni je hobi sport, ja volim da se bavim sportom da odr`avam kondiciju u posledwe vreme hobi mi je streqa{tvo. Jako volim sport Voditeq: ^ime puca{ Jelena Jevremovi}: Pi{toqem Miki Jevremovi}: I to na Partizanovom stadionu, a ona zvezda{ Jelena Jevremovi}: Na Partizanovom stadionu, ja svim svojim srcem navijam za Crvenu Zvezdu od malih nogu to me tata tako nau~io Voditeq: Pa vidi se. Jelena Jevremovi}: Da, naravno Voditeq: Ima{ mo`da neki butik ili Jelena Jevremovi}: Ve~eras me obuko butik Trajkovi} i svima im se najlep{e zahvaqujem oni imaju Voditeq: Jesu li i oni zvezda{i Jelena Jevremovi}: Jesu Voditeq: Eto vidi{ Jelena Jevremovi}: Ja uglavnom sara|ujem sa takvim qudima. Voditeq: Vojo hobi Dr [e{eq: Pa ja sam voleo da igram {ah sada re|e igram moram da priznam. I nemam vremena nemam mogu}nosti po{to sam preanga`ovan drugim poslovima. A hobi iz mladosti mi je bio filatelija. I nemam vremena ali imam do unazad nekoliko godina imam sve marke Srbije i srpskih zemaqa, sve ukqu~uju}i Jugoslaviju. To mi je bilo neko tematsko podru~je. Ne mo`e ~ovek da skupqa bukvalno sve marke na svetu, ja sam se opredelio za nacionalnu filateliju. Imam sve marke Kwa`evina kraqevine Srbije, Crne Gore, kraqevine Jugoslavije Voditeq: To je ipak vrednosti Dr [e{eq: To je vrednost koja je neprocewiva ja tome pristupam sa jednom vrstom qubavi i to meni ne mo`e da se izrazi kroz bilo kakvu materijalnu vrednost. Ali ja sam to uporno strpqivo skupqao jo{ kao osnovac, a u poznim godinama sam neke komplete koje ranije nisam imao ili nisam imao mogu}nosti da ih nabavim kompletirao tako da sada imam sve do unazad nekoliko godina. Miki Jevremovi}: Moje kolege dok je jo{ va`ila valuta jako su lepo skupqali marke Dr [e{eq: A ovo su po{tanske marke Voditeq: Vojo ja ne znam da li ste }uli sada Vesna Vukeli}, Vendi, pri~a 223

naveliko jednu pitalicu u Beogradu znate li da ja ho}u komentar, uvredqivo ili ne to }ete da prosudite, ka`e znate li za{to Vojislava [e{eqa zovu Draga Ma{in Voditeq: Za{to Voditeq: Ka`e zbog la`ne trudno}e Dr [e{eq: [ta ja znam ja ne volim na to da odgovaram. Vesna Vukeli} verovatno s vremena na vreme kada joj zatreba neki publicitet onda ne{to tako plasira. Meni to niti smeta niti je ba{ uvek duhovito, ali Voditeq: Ka`e Isidora Bjelica u filmu treba da tuma~i Ma{in pa vaqda zato Dr [e{eq: Ja sada ne znam {ta je to, ali to Isidora Bjelica ozbiqno planira da radi ili je to neki wen javni reklamni neki trik jer ona je tome sklona i ona ipak to dosta radi sa nekim stilom. A {to se Vendi ti~e znate nekada je tu ne{to i bilo ali to je toliko davno bilo da sam ja odavno i zaboravio i s vremena na vreme me tako podseti nekom izjavom u {tampi. Voditeq: Ta~no, sada }emo videti malo je pro{la pono}, malo da vidimo humora pa }emo onda posle jednog inserta nezaboravna filma najboqeg na{eg filma svih vremena iz filma Ko to tamo peva jedan insert a onda }emo ~uti jo{ jednu promotivnu pesmu Mikija Jevremovi}a. Voditeq: Jelena kako ti se dopada Mikijeva pesma Miki Jevremovi}: Nije totalno miksirana jo{ malo Jelena Jevremovi}: Da nije skroz zavr{ena, nije miskovano u studio tata je tek iza{ao iz studija, ali ja moram da ka`em da je on ovu pesmu meni ukrao. Ova pesma je bila namewena meni trebalo je za wu da radim duet me|utim po{to sam odlu~ila devet pesama za CD a kod mene u `ivotu sve ima veze sa numerologijom devetka je broj potpunog uspeha tako da sam, po{to sam poprili~no sujeverna odlu~ila da na CD imam devet pesama, ova bi bila deseta tako od sveg srca sam je tati poklonila. Voditeq: Odli~no. Jelena Jevremovi}: Ova pesma mi je jako lepa, sna`na i emotivna i meni se vrlo dopada Voditeq: Koji su to tvom ovako ukusu najlep{i mu{karci javne scene Jelena Jevremovi}: Najlep{i mu{karci Voditeq: Najprivla~niji Jelena Jevremovi}: Javne scene Miki Jevremovi}: Sedi tamo jedan momak Jelena Jevremovi}: Moj de~ko je meni pravo da vam ka`em najprivla~niji mada on nema veze sa javnosti. Ra~una se da je Petar Kapislo recimo najprivla~niji momak tj sportista, onda jo{ wih par, ali ja vi{e volim ovako mu`evne momke, da ne ka`em mu{karce ti tipovi mu{karaca koji imaju po mom mi{qewu vi{e `ensku lepotu zna~i pravilnije crte lice, ja meni se li~no ne{to toliko ne dopadaju. Tako da ne znam ne bih mogla da se opredelim ni za koga na na{oj Miki Jevremovi}: Voli{ ovako malo sa ve}im nosem Jelena Jevremovi}: Volim, pa dobro {ta da radim, Voditeq: Neko ~eka vezu dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e zovem iz [abca. Pozdravqam va{e goste i hteo bih da ih pitam da li znaju {ta im je zajedni~ko 224

Miki Jevremovi}: Mikrofon verovatno Gledalac: Ne, ne vas troje imate ne{to zajedni~ko a tu sam i ja negde, na slovo s Miki Jevremovi}: Slovo s Gledalac: Da, da Miki Jevremovi}: Ne znam, to je ve} malo te`e pitawe Voditeq: Dobro ~ovek se {alio, voli neki {aqiv|ija verovatno ko bi ga znao. Vojo ima neka po tom ukusu najprivla~nija `ena na javnoj sceni Dr [e{eq: Pa tu postoji sada velika opasnost ako ~ovek po~ne neka imena da nabraja a ne izostavi onda je to `ivotni rizik. Pitawe je veoma te{ko. Ali, za{to uop{te tra`iti neku drugu lepoticu kada je ovde Jelena Jevremovi} Jelena Jevremovi}: Jao gospodine doktora ba{ vam hvala jako lepo sa va{e strane Voditeq: Tako je normalno Dr [e{eq: Lepa, lepo peva Voditeq: Ta~no. Miki Miki Jevremovi}: Ja sam svoje rekao davno kada sam rekao da pred mati~arem. Jelenina mama je bila nekad na posledwa zvani~na mis Bosne i Hercegovine Voditeq: Mama gleda Miki Jevremovi}: Gleda nego {ta, malo smo se u jednoj pauzi Voja i ja setili da je Sowina sestra zna~i moj a svastika, ro|ena sestra bila kod wega student na politi~kim naukama u Sarajevu. Voditeq: Kakav student Dr [e{eq: Bila je dobar student Miki Jevremovi}: Da dobar, zavr{ila je politike nauke i sada je kao izbeglica oti{la u [paniju Dr [e{eq: I bila je jedna od najlep{ih studentkiwa se}am se, nego sam ja sada malo pome{ao pa sam pitao Mikija mislio sam da mu je to `ena bila ustvari bila mu je svastika, ali se se}am veze neke porodi~ne nije mi ba{ precizno ostalo u se}awu Jevremovi}:Jeste, za razliku od moje supruge, zna~i mla|e sestre koja je bila tako prose~an u~enik, ja sam spremao matematiku kad god padne i kada je bila na izboru mis Jugoslavije, mis Bosne i Hercegovine u Umagu je bio mis ja sam pevao na tim izborima, uglavnom sam pevao na svim izborima, i bio sam zadu`en da dajem lentu lepotici, o~ekivao sam da }u i woj dati lentu ali ona je tada mala samo 16, godina sa 17 je smela da u~estvuje tako da je bila prva pratiqa i dok su se ostale devojke slikale po pla`i ona je sedela ja joj dam 50 zadataka u sobi Jelena Jevremovi}: Mama je u~ila popravni ispit Voditeq: Odli~no, Vojo da li je ta~no da si rekao koleginici glumici poslanici Nedi Arneri} da te uvek seksualno uzbudi kada je vidi{ Voditeq: Hteo sam da se na{alim jer kada je ta afera sa Vukom Obradovi}em pravqena o~igledno je bila name{tena, re`irana zapravo mo`e jednu isti `enu jedanput da seksualno ugro`ava ali ne mo`e 10 puta jednu isti u svojoj kancelariji. [ta je na tra`ila drugi, tre}i, ~etvrti, peti put. U startu je bilo da 225

je to sve re`irano. Ja sam hteo malo tako da atmosferu otkravim u skup{tini iza|em i ka`em evo mene svaki dan Neda Arneri} seksualno uznemirava kad god je pogledan ja se uznemirim. Voditeq: To nije bio se kao sa Dr [e{eq: I posle toga vi{e nije bilo ozbiqnog razgovora, onda je sela dvorana u smeh prasnula Voditeq: To nije bio seks kao sa Monikom Levinski i Klintonom, nije Dr [e{eq: Ne, to je bila ovako jedna {ala u jednom trenutku kada su strasti bile suvi{e uzabrale da se relaksira atmosfera Voditeq: Ne mislio sam Obradovi} Dr [e{eq: Ja mislim da nije po svemu sude}i to je sve bilo re`irano, videlo se posle, ali nije znao da se brani u toj situaciji. To je bilo najtragi~nije on iza|e za govornicu pa se pravda. Ja iza|em pa pitam {to meni ne{to tako ne montiraju. Voditeq: To kada je bilo u vezi Klintona onda je bio jedan grafit i ovako pisalo ka`e Monika natrag u kabinet i zavr{i stvar. Dr [e{eq: Ne, bilo je u toku bombardovawa grafiti po Beogradu Monika stisni zube. Voditeq: Ta~no. E da vidimo kada smo ve} Nedu Arneri} jedan snimak iz jednog filma doma}eg Nedu Arneri}, Nedeqni ru~ak, da vidite kakvi su politi~ki protivnici i u tom filmu je isto Neda Arneri} mogu lepo da pribli`e i da pribli`e mi{qewa i da se ne razilaze malo je snimak lo{, ja mislim da }e biti dobra ilustracija. Videli ste, kako tuma~i{ ovako partnere skup{tinske Dr [e{eq: [ta bi bata dao da se vrati u ove godine. Voditeq: Pravo, sjajno. Dr [e{eq: Neda ne mora da se vra}a u one godine ona je jo{ uvek u onim godinama Voditeq: Da te pitam ne{to, kako Miki gleda{ na glumce koji su recimo po~ev od Ber~eka, pa Qiqana La{i}, pa sada ovog Le~i}a i svi koji su se anga`ovali u politiku. I da li glumac i politika pa i estrada i politika da ve`emo Miki Jevremovi}: Ja imam svoje mi{qewe, zbiqa sam i ja to je jelena poprimila od mene apoliti~an u kom smislu. Jednostavno ne umem da se bavim politikom to nije moje opredeqewe, jedino sam po sili zakona po toj nekoj funkciji gde su me izabrale moje kolege mogao da budem u kontaktu sa politi~arima i bio sam vrlo ~esto, normalno upoznao ih. Ali, i mislim da ne ide nekako estrada {ta ja znam, ja sam sa Terezom skoro ona poku{ava da se opravda {to su je politi~ari anga`ovali svojevremeno, vidim da je osetila koliko je pogre{ila, {ta ima pesma, pesma zbli`ava politika ume da ih posva|a. A glumci {ta ja znam od kada je Regan povukao nogu ja imam utisak da je to postalo uobi~ajeno neki glumci pravi su postali pre funkcija a neki su po~eli da glume kada su postali predsednici. Nemam ni{ta protiv jedino {to ipak mislim da za pravoga predsednika, ministra mora da bude ~ovek {kolovan politi~ar, da ima Voditeq: Profesionalac Miki Jevremovi}: Profesionalac da bude, blagodet bude svima nama ako takav ~ovek 226

Voditeq: Jelena Jelena Jevremovi}: Ja stvarno, meni to isto nekako ne ide od ruke. [ta ja znam ako sam se posvetila muzici onda eventualno probali su na nekom drugom `ivotnom poqu kao {to je politika ja ne znam mo`da bez nekog ve}eg iskustva mislim da ne}e uspeti Voditeq: Vojo Dr [e{eq: Mora ~ovek svakoj profesiji u potpunosti da se posveti. Mogu}e iz grani~nih nekih oblasti, ako se ~ovek bavi dru{tvenim naukama pa da se bavi i politikom to nekako ide, advokatura i politika mo`e da se pove`e. Ali mora u celosti ~ovek da se posveti tome. Ne mo`e ~ovek u poznim godinama da po~ne da se bavi politikom. Ne mo`e kada okon~a ve} neku svoju profesionalnu karijeru da ka`e e sada }u se baviti politikom. Mo`e ali ne mo`e da postigne neke vredne rezultate. Ali, politika je jedna vrsta umetnosti za wu je potreban talenat. Postoji neko politi~ko ume}e, politi~ka ve{tina za koju ~ovek mora na odre|en na~in da bude predodre|en. Kao {to je neko talentovan za muziku, neko je talentovan za slikarstvo, neko je talentovan za filozofiju, neko je jednostavno bog ga je obdario nekim osobinama koje nisu svojstvene svim qudima. Ali, i tu je svidelo mi se malo pre kako je Miki rekao Jeleni da je 95% rad osnova svakog uspeha. Tako i u politici. U politici mo`ete da uspete samo ako crna~ki radite. Mi radikali se za svaku skup{tinsku debatu temeqito spremamo i zato smo uspe{ni. I pazite i tu je bilo mnogo qudi koji se nikad u `ivotu nisu bavili politikom, morali su da u~e. Voditeq: Ali Vojo da vas pitam ne{to, imate li u svojoj stranci neke qude sa strane Dr [e{eq: Ima dosta ~lanova, Vesna Rivas je ~lan na{e stranke na primer i ona to javno govori. Ima nekih koji su ~lanovi Voditeq: I Era Ojdani} je govorio Dr [e{eq: I Era Ojdani} da, naravno samo nije odavno platio ~lanarinu koliko ja znam nekih 5, 6 godina sigurno nije ~lanarinu platio pa ako ovo gleda da ga podsetim. Voditeq: A uuuuuuuuu, a Jelena Jevremovi}: Izviwavam se {to vas prekidam moja mama }e se naqutiti, jer moja mama je ~lan va{e stranke broj 5. rekla mi je da to moram da ka`em Dr [e{eq: Pa to je lepo. Mislim da ~ovek ne mo`e da ka`e da se nikako ne bavi politikom, ako se ~ovek ne bavi politikom politika se sigurno bavi wime. I ~ovek je u odre|enom smislu kako ga je Aristotel definisao politi~ka `ivotiwa (rekao je na latinskom). Politika je jedna kategorija po kojoj se ~ovek razlikuje od `ivotiwa. Ali jedno je baviti se politikom i u~estvovati u politi~kom procesu na bilo koji na~in i time se bavi svaki ~ovek koji `ivi u dru{tvenoj zajednici a drugo je kada se profesionalno bavi politikom, kada celi `ivot tome posveti. Bez ozbiqnog profesionalnog bavqewa nije mogu} neki veliki rezultat, veliki uspeh. Voditeq: Vojo koliko ima u tvojoj profesiji qubomore Dr [e{eq: Ima svuda qubomore, surevwivosti, itd. Ali, qubomora je odlika qudi koji su nesigurni, koji u sebe nisu sigurni nemaju samopouzdawe. I tu se pojavquje onda i zavist itd. Ja u principu nisam qubomoran ni u jednoj sfe227

ri dru{tvenog `ivota, uop{te `ivota pa nisam ni u politici Voditeq: U qubavi mora da jesi malo Dr [e{eq: Pa nisam, ja mojoj `eni nikad u `ivotu nikakvu qubomornu scenu nisam napravio, apsolutno nikada. Voditeq: A ona vama Dr [e{eq: Pa ni ona meni. Voditeq: Sjajano, da ~ujemo qubomoru na estradi Miki Jevremovi}: Jednom mi je Vawa Vuji} intervjuisao i iz celog na{eg razgovora izvukao je naslov Qubomoran sam pa {ta. Voditeq: Je li to istina Miki Jevremovi}: Ima u tome istine, ali ne toliko mnogo koliko u naslovu. Jelena Jevremovi}: Ja po prirodi nisam qubomorna, iz prostog razloga {to sam tako sigurna sam u sebe sasvim se sla`em sa gospodinom Vojislavom kada je rekao da su qudi koji su qubomorni uglavnom qudi koji su nesigurni u sebe. Ja sam sigurna u sebe i potpuno sam svesna sebe svojih mana i svojih vrlina, ali imala sam prilike da upoznam mnogo qubomornih qudi, imala sam ~ak i nezgodne situacije sa wima. I do`ivela sam tako dosta razo~arewa od takvih qudi, ali dobro {ta da se radi. S tim se mora `iveti Voditeq: Vojo ima li onako pravih nekih prijateqstva u politici Dr [e{eq: Ja mislim da su najiskrenija prijateqstva unutar jedne politi~ke partije. Ta najtrajnija, najduqba prijateqstva me|u politi~kim saborcima. Ne mo`e toliko biti blisko prijateqstvo qudi iz razli~itih stranaka. Ne mo`e u jednom se onda glumi. Ali ima ne{to drugo pojavquje se mr`wa. A mr`wa je meni li~no strana kategorija. Ja zaista ne znam da mrzim. Ja kada sam u naj`e{}em nekom sukobu posle pet minuta sam u stawu da sasvim normalno razgovaram kao da ni{ta nije bilo. Mr`wa razdire qude iznutra i uvek je najve}a `rtva mr`we onaj ko mrzi a ne onaj ko je predmet mr`we. I ja mislim sujeta, zavist, qubomora u nekim ograni~enim koli~inama nisu posebno opasne emocije ili karakteristike qudske. A ako se pojavi mr`wa onda je treba proterati na sve mogu}e na~ine ~ovek mora u sebi da savlada tu mr`wu dao na wega ne bi uni{tila. Miki Jevremovi}: Ja sam, izviwavam se malo pre nisam dorekao, ja sam qubomoran na svoju suprugu evo za{to {to ona jedne duplo vi{e od mene a ja se gojim. Jelena Jevremovi}: To je uvek pri~a tata Dr [e{eq: Tako Tomislav Nikoli} i ja, i ja sam to dokazao kada smo bili u zajedno u Gwilanskom zatvoru, dva puta vi{e od mene jede on nave~e u deset sati, ja kada bih jeo koliko on jede ja bih imao 200 kila. Jednostavno meni {ta god pojedem na meni se pozna da sam pojeo. Primi mi se. Voditeq: Ima li prijateqstva na estradi Miki Jevremovi}: Ima, ali nekada u neko vreme kada sam ja po~iwao stvarno su bila iskrena prijateqstva jer smo nekako druga~ije, prvo nije bilo toliko mnogo peva~a, te{ko je bilo probiti se, talenat je bio prioritetan, danas je na `alost novac. Vrlo ~esto talentovani qudi bez novca propadaju ne uspeju da se afirmi{u. Zna~i svaki je znao ta~no ono, znao je koliko vredi, imao je svoju publiku i bilo je puno prijateqstva. Festivali su bili pravi praznici 228

na{i muzi~ki, peva~ki praznici. Mi ina~e ove dr`avne praznike provodimo pred mikrofonom, ali onda do|u festivali i sebi praznik. E sada u posledwe vreme ja nisam siguran ja sam puno tih mladih qudi upoznao preko Beogradskog prole}a, 10 godina sam ga organizovao, oni su postojali postigli afirmaciju, i sprijateqio sam se sa wima mnogim mladim qudima, a ova moja generacije nekako se povukla tako da eto Voditeq: Svako ide uz sebe Miki Jevremovi}: Iskreni prijateqe imam pre svega u drugim bran{ama Voditeq: Jelena tek si zakora~ila Jelena Jevremovi}: Ja sam tek zakora~ila jo{ uvek nemam prijateqa na estradi, sa svima sa kojima sam se upoznala sam u prijateqskim odnosima Voditeq: I sa Divqom ru`om Jelena Jevremovi}: Nisam upoznala. Voditeq: A voli{ da peva{ pored we, naro~ito na festivalima Jelena Jevremovi}: Pa ja nisam u~estvovala na tom festivalu na kojem jeo na u~estvovala, zaista ja sam se iskreno re~eno jako, jako iznenadila kada sam ~ula da je divqa ru`a snimila CD, ali dobro bo`e moj {ta da se radi. Svako radi ono {to Miki Jevremovi}: … je davno sam rekao za sve nas ima mesta pod suncem i pred mikrofonom, ali to je zbiqa bilo tako, to vreme kada su Jelena Jevremovi}: Dobro neka svako poka`e {ta ume {ta zna, tu je publika da da svoje mi{qewe o tome Voditeq: Vojo dokle }e Srbi, mislim da je to jedina zemqa u svetu gde su politi~ari popularniji i od zvezda estrade i zvezda filma i od sportista, Dr [e{eq: Ne mislim ja tako. Ja mislim prvo su to razli~ite vrste popularnosti. I drugo, politi~ara mnogo lak{e zaborave nego nekoga ko je postigao vrhunski rezultat umetnosti Voditeq: Recimo Miki Dr [e{eq: Ja mislim, ali evo da vidimo koga jo{ politi~ara pamte iz vremena kada sam ja bio mlad a kada je Miki Jevremovi} bio na vrhuncu popularnosti Voditeq: Josipa Broza Dr [e{eq: Pa ajde da vidimo pamte Tita po zlu, koga jo{ pamte. Svi su zaboravqeni. I Tito je prili~no zaboravqen. Voditeq: ^i~a Dra`u pamte Dr [e{eq: Pa nije to iz tog vremena, dobro mo`e da ka`e i Marka kraqevi}a Jelena Jevremovi}: Malo malo Voditeq: Dobro, ne to, ja sam govorio {to se pamti danas nisam ba{ mislio na va{e vreme. Da li }emo do}i u vreme kada }e recimo kao {to je dosadno [vajcarskoj i u Italiji da ih ne interesuje ko je predsednik grada ili op{tine Dr [e{eq: To u Italiji nije tako dosadno. U Italiji je to veoma va`no. U [vajcarskoj je va`no na nivou kantona. Ali [vajcarska nije ozbiqna dr`ava u pravom smislu re~i. Ona je tampon dr`ava. Ona je svoju neutralnost stekla pre nekih 200 godina i to je bilo kompromisom tada{wih velikih sila. Naravno, i wenom voqom da ima takav status. Tako da se [vajcarska uop{te ne eks229

ponira u me|unarodnim odnosima ona je tek nedavno zatra`ila da bude ~lanica Ujediwenih Nacija i mislim da je 180 ~lanica po redu. I to nam nije reper na osnovu koga mo`emo da izvla~imo ovakve zakqu~ke. Ali u svakoj dr`avi u pravom smislu re~i veoma va`no ko vam je i predsednik op{tine ko vam je predsednik vlade, predsednik republike itd. S tim {to su `ivotni problemi qudi razli~iti. Mi se borimo jo{ uvek za goli opstanak, za golo pre`ivqavawe dok neki drugi razmi{qaju o tome da li }e sve ku}e da uklone ogradu oko dvori{ta pa }e dvori{te biti zajedni~ko ili }e svako imati svoju ogradu ili ho}e li posebna staza postojati za {etawe ma~aka i ku}i}a ili }e itd. Dakle, razli~iti su `ivotni problem koji preokupiraju pa`wu qudi. Ali na~in na koji se re{avaju ti `ivotni problemi svakome je veoma va`no. Voditeq: Ta~no. Ajmo sada jedan mali hop pred kraj emisije da svako postavi pitawe svakom gostu. Miki kreni Miki Jevremovi}: Evo prvo bih gospodina [e{eqa pitao obzirom da jo{ uvek postoji funkcija i postoji jo{ uvek i Savez estradnih muzi~kih udru`ewa Jugoslavije, na ~ijem sam ~elu ja eto izabrale su me kolege ve} sada je ~etiri godine jo{ malo pa mi isti~e mandat a verovatno }e na `alost da se ukine i taj naziv nego moj mandat, ali ipak obzirom da me kolege vrlo ~esto prozivaju i tra`e od mene da se i daqe borim za neka ta na{a prava. Imam li ja mogu}nosti i prava ako postanete predsednik na{e republike da do|em kod vas sa na{im problemom. Dr [e{eq: Po{to je sada izborno }utawe {to se ti~e dolaska sa va{im problemom vrata }e vam naravno uvek biti otvorena i pre toga i u srpskoj radikalnoj stranci i posle toga itd. Ali to je problem koji re{ava Vlada i za Vladu ne vredi ovo izborno }utawe, o vladi mo`emo da govorimo. Vlada taj problem mora da re{i, a vlada je taj problem potpuno zapostavila. Potpuno je zapostavila umetnost kulturu uop{te. Potpuno je zapostavila nauku, a vidimo da nam je i prosveta u katastrofalnoj situaciji mnogo goroj nego {to je bila ranije. Naravno takvo je stawe u zdravstvu. Takvo je stawe u socijalnoj politici. Imamo jedan organizovani haos sada. Ranije je bilo spontanih haoti~nih situacija sada imamo organizovani haos. Neko je hteo da bude takav haos. Interes ove vlade nije da se unapredi na{a kultura nego da se udari namet na vilajet i da se svi redom oporezuju stvaraoci, bilo da je re~ o kwi`evnicima. Ova vlada je uvela porez na kwige, na sve kwige. To pod komunizmom nikad nije bio slu~aj. Voditeq: To nema nigde u svetu Dr [e{eq: Meni su zabrawivali kwige pod komunizmom ja sam svetski rekorder, meni je sedam kwiga zabraweno 80-godina, ali mi se nikad nije desilo da mi neka kwiga ne bude oslobo|ena pla}awa poreza na promet. A sada ako imam u naslovu kwige dosmanlije, dosmanlijski teror itd. Odmah odbijaju da oslobode od pla}awa poreza. Voditeq: Jelena, prvo tatu pitaj ili gospodina [e{eqa kako ho}e{ Miki Jevremovi}: Jelenu }u kod ku}e da pitam mnoge stvari Jelena Jevremovi}: Ja bih pitala gospodina [e{eqa ukoliko bude bio tre}i izborni krug i ukoliko bude bio izabran za predsednika Voditeq: Izborno }utawe Jelena Jevremovi}: Dobro ja moram zanima me ukoliko bude izabran za predsednika {ta bi bilo prvo {to bi on promenio vezano za na{u politiku uop{te 230

za na{e dr`avne probleme kojih imamo zaista mnogo Dr [e{eq: Prvo, ovo je izborno }utawe za drugi izborni krug za tre}i izborni krug nema }utawa. [to se ti~e tre}eg izbornog kruga ja bih odmah opsmewivao sve ove policijske generale koji su povezani sa mafijom. Predsednik nema mnogo ovla{}ewa, ali tamo gde ima ja bih ta ovla{}ewa maksimalno iskoristio. Obra~un sa mafijom i sre|ivawe u pravnom smislu stawe u dr`avi. A onda vlada treba da re{ava sve ostalo. Jelena Jevremovi}: Hvala. Voditeq: Vojo Dr [e{eq: Pitao bih prvo Mikija Jevremovi}a {ta misli o umetni~koj nostalgiji kako se kod wega manifestuje umetni~ka nostalgija. Da li je to nostalgija prema starim pesmama, prema vremenima u kojima su te pesme izvo|ene ili qudima za koje je najradije pevao ili koji su ga okru`ivali u vreme kada je pevao u mladosti. Miki Jevremovi}: Vi stalno govorite o toj mladosti i toj nekoj popularnosti me|utim, na neku moju sre}u ja sam 40 godina na sceni i jo{ uvek ose}am da me qudi po{tuju i vole Dr [e{eq: Ja sam u startu rekao da ste vi jedan od retkih koji je sa~uvao popularnost do kraja, ali ja govorim sada o Miki Jevremovi}: Nostalgiji Dr [e{eq: O vremenu kada ste se probili kada ste postali slavan i op{te poznat Miki Jevremovi}: Vidite, nekada sam davno rekao da sam mnogo sre}an ~ovek {to sam se posvetio ba{ ovom, mogao sam zbiqa mnogo toga kao provincijalac koji do|e u Beograd da eksplodiram u nekom drugom pravcu. Bio sam napuwen kao top trebala je samo iskra i da eksplodiram. Oti{ao sam prema muzici eksplodirao sam u tom pravcu i sre}an sam. Mnogo je lepo biti to jer imam utisak da kao indijanski poglavica, znate kada indijanski poglavica re{e da umru i ka`e sada idem da umrem ono dosta je bilo `ivota i ode i stvarno umre. Tako }u jednog dana kada budem odlu~io da odem sa ovog sveta da uzmem svoje stare pesme da se zabijem u neki }o{ak da po~nem da ih pu{tam da mi se vrate sve one divne uspomene te nostalgi~ne i polako }u da legnem i uz te pesme }u da mo`da zavr{im. Nije morbidno to je naprotiv vrlo optimisti~ki me|utim ta nostalgija peva~ka se ne vezuje za pesme toliko ja te pesme i dan danas pevam koliko ba{ za doga|aje, za neke trenutke, recimo ruske turneje tamo po pet {est meseci sam obi{ao ceo Sibir ono {to Rusima nije po{lo za rukom. Kada smo se vra}ali sa Barunska to je bila ta~no za novu godinu do`iveo sedam novih godina, sedam puta smo pucali, ta~no smo prelazili vremensku zonu. To su te divne, i logi~no ~ovek kada se seti toga zasuze mu o~i Voditeq: Vojo Dr [e{eq: Sada me je podsetio Miki na jedan detaq iz neke od pripovetki Branka ]opi}a. Kako je on zami{qao smrt svoga dede dok je bio mali de~ak. On je zami{qao da wegov deda uzme {tap u ruku stavi kap~e nag lavu i od{eta sam na grobqe. Voditeq: Da to je to. Jelena Jevremovi}: Lepo Voditeq: A sada za Jelenu jo{ jedno pitawe 231

Dr [e{eq: Za Jelenu pitawe da li voli borbu i {ta za wu zna~i borba u `ivotu. Jelena Jevremovi}: Ja sam jako vaqda po prirodi to moram da priznam toliko da me ponekada to i obije o glavu, i u `ivotu sam mnogo rizikovala. Ali uglavnom sam imala sre}e, mislim da ~ovek mora da rizikuje da bi Dr [e{eq: Jeste li hazarder Jelena Jevremovi}: Pa na neki na~in mo`da jesam. Ali, borba je po meni `ivot je jedna velika borba sam po sebi. Sve zavisi sa koje strane se gleda, ja sam u principu po prirodi veliki optimista i uvek sve gledam na optimisti~ki na~in, ali sam toliko borbena da ~ak idem glavom kroz zid kada je to potrebno. Miki Jevremovi}: Ovan, tatin ovan. Moj brat Zoran ume da ka`e `ivot je borba, a Borba ko Politika 20 dinara. Voditeq: [ta mo`emo da o~ekujemo u bliskoj budu}nosti Miki Jevremovi}: Samo malo da me kijavica pro|e ja ulazim u studio zavr{avam vrlo brzo album, to je isto moje obe}awe davno ~ekao sam malo da se ra{~isti na estradi taj neki muq o kome sam pri~ao i ra~unam da negde do polovine decembra najdaqe iza|e novi album sa 10 novih pesama u mom maniru, a ~etiri jo{ stare pesme }e biti kao bonus. Voditeq: Sjajno. Jelena Jevremovi}: Ja sam eto CD mi je iza{ao u prodaju u izdava{tvu haj faj centara, wima se zahvaqujem od sveg srca jako su, dosta su mi pa`we posvetili i jako su me lepo promovisali za sam po~etak s obzirom na to da mi se i spot i CD tj. reklama vrti nepunih pet dana po televizijama i radiju. Od mene se o~ekuje slede}e da kao {to mi je gospodin dr Vojislav [e{eq postavio pitawe {to se ti~e borbe, ja }u se boriti da na ovom na{em estradnom nebu jednostavno se izdvojim na neki sebi svojstven na~in. Ne o~ekujem uspeh preko no}i iskreno zna~i o~ekujem samo da imam neko svoje mesto i da se poka`em u najboqem mogu}em svetlu i na naboqi mogu}i na~in. Tako da u bliskoj budu}nosti sledi promocija mog CD-a i eto moj neki po~etak ulazak koji se nadam da je lep sam po sebi. Voditeq: Vojo, tre}i krug ~ekamo to je pod br. 1. Dr [e{eq: Pa da, ali ja se sada spremam rekao sam ve} da sam zavr{io kwigu do koje sam najvi{e dr`ao. Sada se spremam na put u Kinu za nedequ dana putujem u Kinu i ostajem nedequ dana tamo na zvani~an poziv kineske vladine asocijacije za me|unarodno razumevawe. Posle toga }u raditi na drugom delu uybenika Politi~ki sistem. I planiram negde do prole}a da to zavr{im. To je mnogo lak{i posao to pisawe uybenika jer dosta tu ~ovek pi{e iz svoje glave, iz akumulisanog nekog znawa Voditeq: Iz prakse Dr [e{eq: Za razliku od ovoga {to sam do sada radi gde je trebalo zaista ogromnu koli~inu literature da obradim. Voditeq: To je to Dr [e{eq: Ja sam prvi deo tog uybenika ve} objavio negde pre nekih godinu i po dana. I on je nai{ao na zapa`en interes javnosti ~ak dosta me|u politi~arima. Ne samo iz Srpske radikalne stranke nego i iz drugih stranaka. Bio je ba{ zapa`en interes. Imam sklonost da pi{em jednostavno, lakim nekim stilom i ono {to izgleda na prvi pogled najkomplikovanije uspevam da po232

jednostavim i da u~inim pristupa~nim i onome ko nema neko posebno predznawe. Voditeq: Da li vam je bilo prijatno ve~eras Dr [e{eq: Veoma mi je bilo prijatno prvo mi je bilo prijatno zbog ovako lepe devojke ne zna se da li lep{e izgleda ili lep{e peva. A naravno mo`da }e se opet Miki Jevremovi} naqutiti ali ja kad god ~ujem Miki Jevremovi} ja se ipak setim wegove faze kada sam ja bio mlad, mo`da zato {to me u ovim godinama pesma vi{e ne mo`e poneti kao nekada. Ali to zaista nema razloga za qutwu ipak Miki Jevremovi} iz vremena kada sam ja bio mlad je neprevazi|en Miki Jevremovi}. Voditeq: Tako je Miki Jevremovi}: Niste me razumeli Vojo Dr [e{eq: Mo`da sam ja suvi{e kratko bio mlad Miki Jevremovi}: Kao {to vi ka`ete ne umete da mrzite, logi~no ni ja nikad nisam ni pomislio lo{e nekome taman posla da u~inim, tako ja ne umem ni da se naqutim. To je samo trenutno i gotovo. Jelena Jevremovi}: Ja moram da ka`em da je meni bilo jako prijatno i da mi je veliko zadovoqstvo {to sam upoznala gospodina dr Vojislava [e{eqa i eto nadam se ako budemo bili pozvani jo{ koji put ovde kod vas u goste mi }emo se rado odazvati. Voditeq: Miki Miki Jevremovi}: Hvala puno na pozivu, Dra{ko ti i ja smo na ti tako ja mislim 20 i vi{e godina, Dra{ko pravi sjajne kontakt emisije i hvala ti puno na pozivu. Siguran sam da }u imati puno materijala kada budem zavr{io CD i da }e{ me pozvati ponovo Voditeq: Tako je Dr [e{eq: Meni je Dra{ko ve~eras neobi~an moram da vam priznam. Ovo je ve} tre}a emisija na{a zajedni~ka. U prvoj emisiji se mnogo sporio samnom i bilo je dosta ovako sudara. Pa i u drugoj emisiji. Ve~eras se sve sla`e {ta se to sa Dra{kom promenilo Voditeq: Dobro, bo`e moj ~ovek se mewa. Mo`da iskustvo vi{e, mawe. Jelena Jevremovi}: Sada pod stare dane Voditeq: Pa da ta~no. Hvala vam {to ste bili moji gosti ja nadam se da }emo se jo{ dru`iti i promovisati. Pa nadam se da }e nas se setiti kada do|e na funkciju koju `eli gospodin [e{eq pa ne}e da bude uobra`en da nas se ne seti. Hvala, a za kraj }ete u`ivati u jednom zajedni~kom duetu sa novog albuma jelene, zna~i tata i k}erka kao nekada Frenk Sinatra i Nensi Sinatra. A posle }ete ~uti najslu{aniju pesmu veka to je kraj s moje strane. U ime cele ekipe mlade, lepe, zgodne, poletne tv “Sveti \or|e” puno pozdrava od moje malenkosti Dra{ka A}imovi}a, sutra je novi dan u`ivajte i {to ka`e u zdravqu se videli.

XIV NAS TV “Sveti \or|e”, U fokusu, In|ija, 15. oktobar 2002. godine Vesna Rivas: Dobro ve~e dragi moji evo nas u jo{ jednom izdawu emisije u 233

fokusu. Moje ime je Vesna Rivas i dru`i}u se sa vama naredna dva ~asa. Kako sa vama tako i sa na{im ve~era{wim gostima. Verujte ve~era{wu dosta }utati jer imam vrlo elokventne goste koji imaju puno toga da vam ka`u. S toga predla`em da odmah krenemo na pesmu, ta~nije da vam zapevam jer }e drugi malo vi{e pri~ati u ve~era{wem dru`ewu. Pripremite neko lepo pi~ence, ne{to slatko, uvalite se ovako udobno u va{e foteqice i pripremite se za ve~era{we dru`ewe. Bi}e i nagradica, bi}e i radio hita sve ve} {to ste navikli u ovoj emisiji a za po~etak predla`em kao {to rekoh da zapevam jednu lepu pesmu i da vam prenesem pozdrave na{e bra}e i sestara sa Kosova ta~nije Gra~anica. Pesma “Ko da sam pastor~e” i jo{ jednom `elim vam lepo i ugodno ve~e sa nama. Evo nas u studiju ponovo i mislim da je red da {to predstavim na{e ve~era{we goste. Po{to dame uvek imaju prednost tako }e biti i ove ve~eri, prva na{a go{}a je pisac, tekstopisac i direktorka Kulturnog centra ^ukarice gospo|a Mila Jankovi} je ve~eras sa nama. Mila dobro ve~e Jankovi}: Dobro ve~e Vesna drago mi je da sam u tvojoj emisiji. Moram da ka`em da sam bila veoma iznena|ena kada sam ~ula da ima{ jednu autorsku emisiju i vrlo rado sam do{la kod tebe. Zna~i kod tebe. Vesna Rivas: Hvala, hvala Mila prvi put u In|iji u televiziji “Sveti \or|e” Jankovi}: Pa da prvi put u televiziji, moram da priznam da veoma malo znam o televiziji ali ovo }e biti dobar povod da se potrudim pa da pone{to vi{e i saznam. Vesna Rivas: U redu ja sam vas predstavila kao prvo ho}emo li na “ti” ili na “vi” Jankovi}: Mi smo na “ti” Vesna Rivas: Dobro, tri kwige za mene novitet jer se jedno vreme nismo videle, nismo se dru`ile ina~e drago moji za va{u informaciju Mila Jankovi} je uradila fantasti~ne pesme u mom pro{lom albumu, pesma koja je definitivno i daqe neki hit kako u Crnoj Gori tako i u Subotici pesma Vu~ijada koju sam otpevala sa S. Polumentom. Mila {ta se de{ava na tom poqu po{to vidim da ste nam oti{li kompletno i pisce. Prva kwiga je”^ekawe je tu`na re~” Jankovi}: Jeste to je moj prvi roman koji je pro{ao veoma dobro i od kritike i od ~italaca, upravo }e iza}i drugo izdawe. Ta kwiga je bila u naju`em izboru za nagradu @ensko pero 2002. godine izdala je izdava~ka ku}a “Evro”. Potom je do{lo”Putovawe sa Sofijom”, roman koji je objavio grafi~ki ateqe Dereta, i moja posledwa kwiga “Ubistvo na Bo`i}” pre mesec dana se pojavila, imala sam ve} i jednu promociju u biblioteci Grada Beograda koja je bila veoma dobro i pose}ena i potom u medijima propra}ena. Moram da ka`em da jeste veoma interesantna iako sam je zavr{ila 2000. godine `ao mi je {to nisam poslu{ala svoju intuiciju i napisala tamo negde na kraju da se nastavqa jer se doista radi o jednom ubistvu zapravo ono jeste sto`er oko koga se de{ava sve ostalo, a ubistvo je jedno iz onog opusa tu`nog i jo{ uvek nerasvetqenog. Prema tome naravno u pitawu je fikcija a nikako stvarnost. Vesna Rivas: Naravno ne{to vi{e }emo o tome pri~ati u toku ve~eri. Mislim da su na{i gledaoci nestrpqivi ko su na{i ostali gosti ve~eras. Prvi gospodin iz oblasti folka, zna~i folk peva~ koji je ve~eras sa nama je ~ovek koga bih ja mogla da predstavim kao {mekera, kao estradnog {mekera, ~oveka 234

koji je zaista jako dugo peva gaji srpsku muziku i srpska muzika jeste tema ove ve~eri, a da ne bih puno odugovla~ila opisima jer imam puno re~i i hvale za wega va{ i na{ ve~era{wi gost Andrija Era Ojdani}. Ero dobro ve~e Ojdani}: Dobro ve~e drago mi je da sam ve~eras tvoj gost naravno i drago mi je da sam u ovoj divnoj televiziji. Mnogo puta su me qudi zvali stvarno nisam imao vremena, ali kada si me ti pozvala nisam mogao da odolim da ne do|em. Vesna Rivas: Mi smo stari drugari zaista ~esto se dru`imo, pa kako na na{im popularno re~eno tezgama gostovawima raznim proslavama, isto tako i na nekim drugim lepim manifestacijama koje se organizuju kod tebe Ojdani}:Kao {to su recimo Lipova~ki dani, no}i itd Vesna Rivas: Bravo Ojdani}:Ti si moj dragi gost, moja draga koleginica, moja drugarica i sve {to ide uz to. Vesna Rivas: I uvek sam bila i prisutna i davala podr{ku manifestaciji. Ojdani}:Jeste, {to jest jest. Vesna Rivas: Malo kasnije }e{ nam ispri~ati kako je to izgledalo ove godine. A kao {to sam vam i obe}ala kada je krenula ovako prva emisija U fokusu rekla sam vam da je osnovna tema emisije muzika, muzika na raskr{}u, velika degradacija nacionalnog zvuka i rekla sam vam da }emo uvek u goste pozivati zna~i autore, kompozitore, tekstopisce, peva~e kako folka tako i pop zvuka i drugih segmenata zabavne muzike. Ali isto tako sam vam rekla da }emo ponekad bar jednom mese~no pozvati i nekog od politi~ara da sa wima porazgovaramo na tu temu. Koliko je politika donela pozitivnog koliko negativnog koliko podr`ala i koliko je odmogla nama peva~ima pogotovo narodne pesme. Va{ ve~era{wi i na{ gost predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Vojo dobro ve~e Dr [e{eq: Dobro ve~e. Vesna Rivas: Za{to ste me tako pogledali ~udno rekla bih ~udno Dr [e{eq: Za{to ~udno ja kad god te pogledam ti ka`e{ ~udno. Vesna Rivas: Pa dobro morala sam ovako da jedan kra}i uvod dam na{im sagovornicima Dr [e{eq: Nisam `murio, nisam namigivao, nisam Vesna Rivas: Niste bili ste vrlo pristojni Dr [e{eq: Nikakve kon… radwe pokazivao, {ta je onda bilo ~udno Vesna Rivas: Nekako ste me ~udno pogledali dok sam pri~ala Dr [e{eq: Vidim ja da }u imati problema kada se vratim ku}i ve~eras. Dr [e{eq: Ne verujem. Ne verujem s obzirom da sam upoznala va{u suprugu koja evo ovom prilikom je i pozdravqamo svi ovako kompletno, ekipa televizije”Sveti \or|e”, je jako lepa, lepa `ena. Mislim i vi ste lep ~ovek ali imate jako lepu suprugu Dr [e{eq: Nisam ni najlep{i Vesna Vesna Rivas: Za mene da Dr [e{eq: Pa samo da Era ~uje Vesna Rivas: Dobro, vidim ja da }e nama biti vrlo interesantno ve~eras Ojdani}:Takvi smo mi radikali Vesna Vesna Rivas: Da 235

Ojdani}: [armantni maksimalni `estoki momci, neodoqivi itd. Vesna Rivas: [to jes jes, veliki pozdrav. Pri~a}emo kasnije u toku ve~eri malo vi{e, red je da predstavimo i na{eg ~etvrtog ve~era{weg gosta. ^ovek koji u svakom slu~aju zaslu`uje najve}e pohvale od strane kako publike tako i nas kolega iz oblasti narodne muzike, folka zovite kako ho}ete sada u XIX veku ~ovek koji postoji jako dugo na na{oj estradi kome mo`emo da zahvalimo o~uvawe i postojawe prelepe, prelepe zaista izvorne srpske pesme. Kao {to sam vam i najavila u pro{loj emisiji znate ko je u pitawu Nikola Uro{evi} -Geya. Nikola dobro ve~e Uro{evi}: Dobro ve~e. Vesna Rivas: Kako je za sada Uro{evi}: Drago mi je {to si me pozvala u emisiju, jer srpska pesma bez mene nije ni emisija. Vesna Rivas: Ta~no. Kada smo se ~uli pre neki dan ne{to lepo ste progovorili ustvari samo ste potvrdili jednu repliku s kojom sam `elela da po~nem ve~era{we dru`ewe, a to je da kompletna srpska opozicija i ta muzi~ka strana wihovih nastupa da nije bilo va{e pesme ja mislim da ne bi imali Uro{evi}: Da nije bilo mene ne bi mali {ta da pu{taju na ovim promocijama i uop{te na … Vesna Rivas: Na promocijama, mitinzima. Dobro mo`emo li sada ovako za po~etak malo da podsetimo na{u publiku koje su to pesme koje ste vi fantasti~no otpevali, to je u interesu ovih mladih Uro{evi}: Na Vojinim promocijama, na Otaybinskoj wihovoj po~iwe sa”Spremte se, spremte”, pa onda opozicija ja sam pevao”mar{irala kraqa Petra garda”, to je na ovim protestima, a Bora ^orba je pevao”Baba juli”. Pa smo se mewali i”Bo`e pravde” to isto ja pevam. Ustvari ima tu mnogo Vesna Rivas: Ima vi{e verzija ali vi ste prete~a u svakom slu~aju Dr [e{eq: Jeste ta~no tako. Dobro, ja predla`em da sada napravimo s obzirom da smo se malo zapri~ali, samo jednu kratku pauzu da se zahvalim na prvom mestu na{im sponzorima, na{im dragim prijateqima i drugarima koji su se potrudili i ove ve~eri da nam bude ukusno i mirisno ovde u studiju. Naravno veliki pozdrav na{im prijateqima iz cve}are”Simpo” koja se nalazi u ul. Kraqa Petra Prvog broj 36. nude veliki izbor i saksijskog i rezanog cve}a, te posetite ih Ojdani}:Name{taj”Simpo” Vesna Rivas: Ne, ovo je”Simpo” cve}ara. Potom tu su na{i drugari iz mesare Banija koje su se i ove ve~eri potrudili da nam pristigne ovako lepa {unkica i salamica i pr{utica Ojdani}: O, ba{ fino, fino Vesna Rivas: Jeste i veliki pozdrav za vlasnika Nikolu iz Starih Banovaca Dr [e{eq: Ovi matoriji mu{karci su samo zainteresovani da se najedu a ja o drugom razmi{qam. Vesna Rivas: Dobro, samo vi Vojo razmi{qajte a ja da pozdravim mesaru”Baniju” Ojdani}: Da, ti si mla|i od nas Vojo Dr [e{eq: Nije to mnogo 236

Ojdani}:Osam godina si od mene mla|i i od wega Vesna Rivas: Mesara”Banija” se nalazi u Starim Banovcima ul Pavla [a{i}a br. 3. nude veliki izbor mesa i mesnih prera|evina. Kao i mogu}nost odlo`enog pla}awa na 60 dana. krenu}emo mi u toku spota malo da konzumiramo to je ve} i obi~aj ovde u studiju Ojdani}: A {ta to odlo`eno rekoste Vesna Rivas: Na 60 dana mo`ete da pazarite wihove proizvode i naravno za kola~i}e, ve~eras imamo i slano, Ojdani}:Evo {to je slano tu je Vesna Rivas: Jeste ali je stigla jedna fantasti~na torta Ojdani}: Ja ove imam Vesna Rivas: Ero imam i takve specijalitete za tebe Ojdani}: Tako kod mene to ima u motelu u Meqaku ovo je samo u izuzetnim situacijama, kada su Lipova~ki dani i no}i jer ove moje misice vole ovako malo Vesna Rivas: [areno Uro{evi}:Salate Ojdani}:[areno Vesna Rivas: Bitno da je lepo upakovano Ojdani}:Sjajno Vesna Rivas: Primetila sam da voli{ Ojdani}:Mislim i da je ukusno proba}emo posle Vesna Rivas: I torta nam je ovde pristigla iz poslasti~arnice Sabo koja je zaista ve~eras originalna pi{e u fokusu. Puno hvala Aleksandri Grdini} koja je vlasnica ove fantasti~ne poslasti~arnice”Sabo” koja se nalazi u Starim Banovcima ul. Pere ^edanovi}a br, 7. Kontakt telefon za sve naruybine je 022 353-213 nazovite obratite se naru~ite mo`da ovako divnu tortu a mo`e ne{to i od slanih peciva. Oni su u svako doba tu za vas. Predla`em da pogledamo jedan kratak spot po{to je vrlo, vrlo sladak mesare”Banija” na{ih novih drugara kroz emisiju fokus. Ja predla`em da mi zapevamo ovako dok se jo{ raskravqujemo na neki na~in pripremamo za glavnu pri~u Uro{evi}: Zbog atmosfere Vesna Rivas: Zbog atmosfere, ja predla`em da to bude upravo Nikola tvoja pesma i pesma koja je meni li~no najdra`a s obzirom znam da si se bunio na samom po~etku nemojmo to, ima i boqih. Mi znamo kako ti peva{ ali ja bih volela opet u interesu na{ih mladih i prvenstveno eto i mog sina i wegove generacije da malo poslu{aju poruku iz pesme muzika je tako nebitna, ali Srbine brate treba da se ~uje i Uro{evi}:Jeste, ali ja sam tu pesmu napravio za dva minuta jer falila mi osma pesma rekoh pa {ta }u na brzinu napravim za dva minuta Vesna Rivas: Svaka ti ~ast za dva minuta a mi slu{amo i gledamo Nikolu Uro{evu}a i pesmu Srbine brate treba da se ~uje Ojdani}: Koja traje tri i po minuta Uro{evi}:Jeste a ja je napravio za dva minuta. Vesna Rivas: Mila interesuje me {ta se de{ava u Kulturnom centru trenutno ili ta~nije od kada si ti do{la na mesto direktora na ^ukarici 237

Jankovi}: Sada pitawe je za dva minuta koliko pretpostavqam isuvi{e zahtevno je li tako. Me|utim ja }u poku{ati kratko da odgovorim na wega. Kulturni centar ^ukarica bar tako ka`u nije lepo da i ja to tvrdim ali doista je tako po~eo je definitivno da biva mesto na kome se doista i de{avaju neke zna~ajne stvari i to stvari visokog kvaliteta. Posledwe {este muzi~ke sve~anosti Jesen na ^ukarici prvi put su okupile veliki broj qudi a to zna~i da je mala scena Kulturnog centra bila prepuna pa ~ak na pojedinim koncertima bilo je i onih koji su morali da stoje. Dakle imali smo jedan kvalitetan program i trudili se naravno da to ne bude samo klasi~na muzika nego da ponudimo i pone{to novo, da u~inimo sve~anosti raznovrsnim. Pa smo tako ove godine imali i peva~ku grupu Moba koja je izazvala veliko interesovawe imaju}i u vidu da je re~ o jednoj rahai~noj muzici, zna~i o autenti~noj srpskoj muzici koja u tim vremenima svoga nastanka naravno da nije imala samo zabavnu funkciju nego je ona verovatno bar tako istra`iva~ki ka`u imala je itekako jednu drugu funkciju a to je da qudima olak{a te{ke poslove koje su morali da rade. Dakle, u pitawu je muzika na{em sluhu i mom ako ho}ete ne tako bliska ali su svakom slu~aju interesantna. Na wu se ~ovek mo`e navi}i i treba da je poznaje takvu kakva jeste. A bilo je to ve~e interesantno i jo{ zbog ne~ega, naime u tom ansamblu”Moba” solisti su devojke i `ene koje su zavr{ile etno muzikologiju, `ene koje dakle poznaju tu muziku u punom smislu te re~i i svaku numeru su posebno obrazlagale govore}i naravno o ~emu se radi i kojom prigodom, u kojim prilikama su se te pesme pevale. Vesna Rivas: Na neki na~in edukacija Jankovi}: Jeste, kulturnu centar ^ukarica podr`ava i neguje sve ono {to je dobro, sve ono {to je kvalitetno i tako }e biti i na daqe. Vesna Rivas: Hvala Mila, a ovo {to dr`im trenutno u rukama to je izdawe na{e bra}e iz Republike Srpske a izvo|a~ke grupe Srpski talibani i”Si|o Ra{o s planine”. za{to sam ovo pokazala da bude korpus delikt da sam predala po{iqku ta~nije poklon gospodinu Voji [e{equ, pozdravio vas je puno Sini{a Kajmakovi}, direktor renomea iz Bijeqine i dao mi je ove kasete jo{ pre Dr [e{eq: On je bio moj student na Fakultetu politi~kih nauka pre vi{e godine Vesna Rivas: Evo izvolite Ojdani}:Kakav je vio |ak Vesna Rivas: Kakav je bio |ak Dr [e{eq: Bio je dobar student. Bio je odli~an student. Lepo Vesna Rivas: Ja sam vam predala nisam imala ranije prilike Dr [e{eq: Ho}emo li posle zajedno da slu{amo Vesna Rivas: Pa mo`emo mada }emo kasnije malo i pri~ati i o toj pesmi recimo ~u}emo jedan segment Dr [e{eq: Ja mislim da ove pesme imaju posebnu simboliku vrlo zna~ajnu. Vidite na ovoj kaseti su Milo{evi}, Karayi} i Mladi}. Ovo je Karayi} si|i Ra{o sa planine, ove pesme su nikle u jednom posebnom vremenu kao izraz prkosa srpskog naroda. Ovo su pesme i ponosa i prkosa u isto vreme. I kao {to nekad neko re~e pesma nas je odr`ala, zaista ona pokazuje da je srpski nacionalni duh nesalomqiv, i da u najte`im isku{ewima mo`e da uzvrati prkosnom pe238

smom. Ja sam se malo bavio i pitawem muzike naravno, i kao svaki ~ovek koji se bavi politikom mora u sve stvari okvirno da se razume, naravno ja nisam stru~wak za muziku. Ne znam da pevam, ne znam da komponujem i ne bi vaqalo da sev znam. To bi zna~ilo da ne znam ni{ta. Ojdani}:[ta bih ja radio Dr [e{eq: Ali, Vesna Rivas: Da, {ta bismo mi Dr [e{eq: Ali ono {to je veoma zna~ajno po pitawu muzike muzika je jedan oblik izra`avawa nacionalne svesti, kao najvi{eg oblika kolektivne svesti. I sve ono {to je vredno stvoreno u srpskoj muzici itekako odi{e nacionalnim duhom. I svi veliki muzi~ki stru~waci koje smo imali u istoriji bavili su se etno muzikom i na tome gradili svoja dela. Josif Marinkovi}, Stevan Mokrawac, Stevan Hristi}, Miloje Milojevi}, Petar Kowevi}, da ne nabrajam. To su vrhunska srpska muzi~ka dela. Ona se zasnivaju na tradiciji srpske narodne muzike. Ona je obra|ena muzi~ki, ona je i modernizovana ~esto, ali wen duh je sa~uvan. Miloje Milojevi} se bavio i teorijskim radom on je stvarao negde u prvoj polovini XX veka najzna~ajnija su mu dela su mu nastala do Durnog svetskog rata o napisao je nekoliko studija veoma uspe{nih studija o muzi~kom nacionalizmu. I uspeo da do~ara taj nacionalni duh koji nadire iz narodne muzike. Naravno u muzici postoje univerzalne teme. Univerzalne teme su prili~no apstraktne i retko predstavqaju vrhunsku vrednost. Kod nas Srba u muzici niko univerzalnim temama nije dostigao vrhunsko delo, a da nije izrazio du{u svog naroda. Ja mislim da }e se slo`iti gospo|a Jankovi}, tako je ne{to sli~no i u kwi`evnosti. Da bi ste postigli vrhunsko delo u kwi`evnosti morate na kwi`evni na~in prikazivati i raspravqati ne{to {to vam je najbli`e ~emu pripadate. Vesna Rivas: Mila Jankovi} je uradila jednu fantasti~nu pesmu koja se dosta slu{a i dan danas na radio stanicama i na neki na~in nekima sam, po nekima je to moja li~na karta to je Ju`na pruga na jug kreni prema meni. Taj tekst je isto uradila Mila Jankovi}. Mila da li je lak{e uraditi jedan tekst za narodnog peva~a ili ispisati pola romana Jankovi}: Pa sada naravno, mada mnogi poku{avaju da banalizuju pisawe tekstova prosto predstavqaju}i to kao ne{to {to se radi usput, dok se kuva ru~ak itd. Ja ne sporim mo`da neko tako i radi. Vesna Rivas: Kao {to se na{ali Ge|a pa ka`e uradio sam za dva sata Jankovi}: Ja razumem {ta je gospodin Uro{evi} hteo da ka`e Vesna Rivas: To je verovatno nekakav trenutak do{lo mu je prosto ve} gotovi tekst, nekakvu melodiju Dr [e{eq: Nadahnu}e Jankovi}: Jeste. Me|utim moram da vam ka`em da je meni veoma te{ko to da radim, ja ve} dosta dugo, nekoliko godina unazad uop{te ne radim. Radim samo ako me neko od prijateqa prosto natera da to odradim. Jer to jeste jedna vrsta tro{ewa. Vi da biste napravili jedan tekst Vesna Rivas: Kao ja recimo i Rade Jorovi} koji ti upravno na|emo `icu Jankovi}: Da upravo tako. Vi morate o tome najpre da razmi{qate. Znate morate biti u tom fazonu, morate dosta misliti o tome. I ako to ne ~inite prosto da uzmete da sednete pa da nekome ne{to odradite ja to jednostavno ne mo239

gu. Vesna Rivas: Ero kako ti bira{ pesmu, reci mi koliko ti treba, da li te pripremaju, da li Ojdani}:Ja imam kompozitora gospodina Star~evi}a pa onda Rade Vu~kovi} dok je radio itd. Oni uglavnom znaju teme za Eru Ojdani}a. Recimo”Rado lepa Rado” kao {to moj predsednik re~e 1979. godine to je pesma koja je pobedila na Iliyi na jedinom festivalu za vreme stare Jugoslavije, evo i dan danas je na svim medijima, na radiju i televiziji itd. Nego ostavimo”Rado lepa Rado”, ja moram malo da se nadove`em ovde dve kasete {to je moj predsednik dobio od gospodina, jer dosta ima pesama tekstova o Radovanu Karayi}u, te Ra{ko si|i s planine, nisi si{o ~etiri godine itd. Ja moram da ispri~am jedan mali vic, ali vrlo kratko Vesna Rivas: Mo`e Ojdani}:Ka`e radovanu dojadilo gore negde po {umama, planinama, dolinama itd. I on ka`e svom obezbe|ewu i wegovim devojkama slu{aj ja ovde }u da podivqam ja vi{e ne mogu ho}u da malo si|em dole u selo kod naroda da se ispri~am sa narodom i gotovo. Ja kraj. Nego dajte vi meni obezbe|ewe one devojke tamo {to ga spremaju malo da promenim neki imiy itd. Oni ga srede i Ra{ko polako niz planinu uz poto~i} neki si|e dole i nai|e na jednu banku ide iz C marketa. Dobro jutro bako, ona ka`e”Bog ti sre}u dao Ra{o”. Ovaj poludi ka`e, kako me baka prepozna. Vrati se ponovo gore i ka`e zna{ {ta na prvu staricu nai|oh prepozna me Oni sutrdan ga spremaju ponovo. Stavili mu neku drugu garderobu, pa neku periku tamo, e ka`e sada nema problema. Ode ra{o malo kasnije nai|e na istu baku nosi kantu sa vodom. Dobar dan bako. Dobar dan ra{ko moj. Radovan poludi i vrati se ponovo gore i ka`e obezbe|ewu svi napoqe i devojke ove {to spremaju kompletno drugu ekipu. I oni dovedu drugu ekipu i oni namontiraju ka`e slu{aj mora da me niko ne prepozna i gotovo. Ja }u da poludim ovde. Oni mu nameste silikone, pa najlon ~arape, pa sandale recimo visoka {tikla itd. {minka, ru`, trepavice itd. Dr [e{eq: Pa niz potok Ojdani}:Pa niz potok. Dr [e{eq: U {tiklama Ojdani}:U {tiklama Dr [e{eq: A lepo pri~a Si|e Ra{o dole i nai|e na istu baku. Dobro jutrio bako. Bog ti sre}u ra{o dao. Pa reci mi je li ti negde ovde stanuje{ kada se svaki dan mi sre}emo. Ona ka`e ne. A on pita je li kako si me prepoznala. Ka pa`e ja sam Ratka Mladi} sunce ti kalaisano. Vesna Rivas: Bravo Ero. Svako svoga namiri{e kako se ka`e, {to ne mo`e tu|in sa strane. Predla`em da napravimo jednu kratku pauzu i da vas podsetimo dragi moji da mo`ete da se javqate putem telefona 022 561-200 i da postavqate sva mogu}a i nemogu}a pitawa koja vas interesuju na{im ve~era{wim gostima. Na wima je da vam daju ili da vam ne opru`e odgovor. Zna~i slobodno se javqajte. Isto mo`ete glasati za hit, ve~eras imamo tri pesme u radio hitu. Pesme za sva vremena ve~eras su to Ana Bekuta i pesma”Crven konac”, drugi predlog je Bora Drqa~a i”Oti{la je Danijela”, i tre}i predlog je Bijelo Dugme onako u starom sastavu o pe240

sma”\ur|evdan”. Predla`em da odmah krenemo na prvi predlog slu{amo i gledamo Anu Bekutu i pesmu”Crven konac”. Vesna Rivas: Nikola znate li vi tako nemi vic interesantan narodski {to bi se reklo Uro{evi}: Ja }u jedan kratak ovi novokomponovani biznismeni Vesna Rivas: Mo`e Uro{evi}: Jedan pita koliko je jedan i jedan, ovaj ka`e dva. Malo mamo mu jebem. Vesna Rivas: Sjajno. I meni se dopada malo. Nikola {ta se de{ava kod vas, da li radite, da li snimate, da li ne{to pripremate s obzirom da znamo koju muziku pevate, snimate Uro{evi}: Nisam snimao ni{ta ~etiri godine. Sada se spremam ne{to, imam ja materijal odavno nego toliko je zavladala ova turska muzika, da ve} mi je, ne ulazi mi se u studio ve} vi{e. Ja vi{e ne slu{am”Pink” uop{te. Era ka`e tamo peva ja nemam pojma. On je moj drug, tamo nema ulaza za mene. A i ne mora. Vesna Rivas: A za{to mislite da nema? Uro{evi}: Ja se tretiram kao jedan peva~ ekstreman. Ja nisam ustvari ekstreman Vesna Rivas: A po ~emu vas smatraju Uro{evi}: Smatraju zbog ~etni~kih pesama. Pazi Ranki} glumac, on je igrao Kalaji}a je li tako, no je mnogo popularan ~ovek. Onaj Puzi} igrao Dra`u Mihailovi}a bio mnogo popularan, zna~i oni su profesionalci ja nisam. Ja sam profesionalac. Te su pesme dozvoqene da se snima i ja sam to snimio Vesna Rivas: A pri tom i volite Dr [e{eq: Da li bi snimao da nisu dozvoqene, to je kqu~no pitawe Uro{evi}: Ja sam pevao kada nije dozvoqeno bilo Jankovi}: Mogu li ja da se ume{am Uro{evi}: Jer {ta da snimam ako ne}e da dozvoli, onda nema potrebe Vesna Rivas: Mo`e Jankovi}: Ja }u vas podsetiti napravila sam jedan analiti~ki tekst pre nekih mo`da 9 ili 10 godina pa sam vas zvala da mi ispri~ate kako ste pro{li i posle koga razgovora ste snimili pesmu”Povedi kolo Miloje”. Ja }u vas podsetiti ispri~ali ste mi tada da je pokojni Ivan Stamboli} zapravo vama dao na jednoj proslavi znak da vi to lepo snimite i da Uro{evi}: Ne, ja sam to snimio 1974. godine. I kako sam je snimio od tada me skidaju sa radija i televizije. Ali me snimaju samo zbog refrena Jankovi}: Ali interesantno je da ispri~ate Vesna Rivas: Ali za{to, zbog ~ega {ta je tu lo{e. Upravo je pesma po{to ipak ja ure|ujem ovu emisiju, ja sam Uro{evi}: Zna{ za{to {to se pomiwu Milo{ i Lazar, Vesna Rivas: Ja sam izabrala tu pesmu Jankovi}: To je bilo vreme godina 1974. vrlo izvesno za{to je to tako bilo. Pevali ste prvi put javno na jednoj proslavi na kojoj su bili tada visoki dr`avni funkcioneri izme|u ostalog i Ivan Stamboli} Uro{evi}: Ja sam ~esto pevao Ivanu Stamboli}u, bio je to jedan divan ~ovek 241

Jankovi}: Ho}ete vi da li se se}ate ili ja da Dr [e{eq: Da li je to bilo 1984. ili 1974. Uro{evi}: 1974. godine sam ja snimio pesmu, tada su me skinuli i posle sam na jednom zatvorenom u Rubinu gore na Ko{utwaku pevao, ja mu pevam na uvce Miloje Radoje, Milo{e, Vidoje, Lazare, Stanoje, Blagoje to je jedno kolce ustvari tu je napravio Buca Jovanovi} jedan genije {to je bio bog da mu du{u prosti, te ka`e Ivan Stamboli} Ge|o {to ti je to lepa pesma. Pa tvoje je komuware skinuli brate. Ko skino. Ka`e presnimi. Ja presnimim i prodam 70.000 odmah. Jankovi}: Samo presnimi i ne brini, tako ste mi rekli Uro{evi}: Meni su uvek ~in snimim oni me skinu. Pa me nema jedno izvesno vreme pa me vrate kao. Ja sam bio kao po potrebi. Kako kojoj politici mene vrate, pa me skinu. Eto i oti{ao sam u penziju pevaju}i vra}en skinut. Vesna Rivas: Da ali ste sve vreme bili u narodu i `iveli sa narodom Uro{evi}: Jesam `alosno je na primer {to sam ja popularniji na Novom Zelandu nego {to sam u Beogradu. Na primer u emigraciji nema ko ne zna Nikolu Uro{evi} Ge|u. Nema. A evi u Beogradu sada po{to me nema nigde na tim televizijama ovim Vesna Rivas: Kako nema pa evo ima na televiziji”Sveti \or|e”, ceo Beograd gleda Uro{evi}: Pustite vi sada ovo. Ali kada nije postojao”Sveti \or|e” kada sam su me skinuli posle kada sam snimio za Vuka Dra{kovi}a kasetu nije me bilo {est godina na televiziji. ^im te nema misle da si zavr{io pevawe ili su umro. Je li ta~no Vojo Vesna Rivas: Oh Dr [e{eq: Ja ne znam ja jo{ nikad nisam umirao. Uro{evi}: Ne, ali ka`em ~im te nema ili si zavr{io sa pevawem ili si umro. Ja nisam ni jedno ni drugo jo{ sam u dobrom stawu Vesna Rivas: Da, to sam htela da vas pitam da li vi planirate da propevate vidim va{e kolege politi~ari, kolege ne zamerite ja sam ipak neko sa estrade pa eto termin pristan kolega Dr [e{eq: To bi sme{no bilo ja mislim da svaki ~ovek treba da se bavi onim za {to ga je bog stvorio Vesna Rivas: Ali dobro {ta da imate taj dar Dr [e{eq: Da se bavi profesionalno, ako ~ovek ne{to odredi kao svoju profesiju mora u celini da se tome posveti. Vesna Rivas: Kako vi gledate na ovaj anga`man Borislava Pelevi}a on je snimio materijal, potom pevawe Nenada ^anka, zatim koncerti Mla|ena Dinki}a, monetarni udar itd. [ta mislite o tome Uro{evi}: To je monetarni udar Dr [e{eq: Znate {to se ti~e Nenada ^anka na je apsolutno neuspe{an u politici mo`da je morao mnogo ranije da proba sa pevawem Vesna Rivas: Da propeva Dr [e{eq: A {to se ti~e Pelevi}a ja ~ujem da se tek sprema da propeva. Najavqivali su neki organi wegovo pevawe Ojdani}: Ja sam bio predsedni~ke na promociji Pelevi}a pozvao me Pelevi} i Dragan Markovi} iz Jagodine, bilo je jedna lepa zabava jedna lepa `urka na promociji Pelevi}a u Beogradu i {ta ja znam ono je meni sve simpati~no iz242

gledalo Vesna Rivas: A kako si ti to Ero do`iveo promociju nekog kolege peva~a nego promociju kod politi~ara Dr [e{eq: Kod ~ega, Ojdani}: Promociju kod jednog Dr [e{eq: Pa ~ekajte polako da razjasnimo to prvo da vidimo {ta je nije on politi~ar. Je li ga vi smatrate gospo|o politi~arem Jankovi}: On jeste politi~ar Dr [e{eq: A on jeste politi~ar Jankovi}: Svejedno kako ga ja smatram Dr [e{eq: ^ekajte nemojte, da razjasnimo {ta je mafija, {ta je politika, {ta je muzika pa da onda te stvari kada ih jasno defini{emo onda mo`emo da izvedemo {ta je {ta Vesna Rivas: Dobro, ali Dr [e{eq: [to niste postavili pitawe kako izgleda mafija{ kada propeva ili gangster kada propeva. Vesna Rivas: Dobro sada, Dr [e{eq: Sme{no je nazivati politi~arem, ja sam vam ve} rekao za ^anka nema ^anak veze sa politikom, on }e meni dokazati da je politi~ar kada iza|e sam na izbore i osvoji odre|en broj glasova, a ovako wega je Ko{tunica doveo na ono mesto na kome se sada nalazi predsednika Skup{tine Vojvodine i sada se Ko{tunica hvata za glavu {to je to uradio, ali to je wegov problem. Vesna Rivas: Dobro, eto Ko{tunica ima peva~a Jankovi}: … Dr [e{eq: Ima i predsednika Skup{tine Vojvodine i peva~a u isto vreme. Vesna Rivas: Odli~no Dr [e{eq: Od ~ega mu se vi{e di`e kosa na glavi to pitawe treba wemu direktno postaviti Vesna Rivas: Vojo, imam pitawe za vas. Primetila sam da jedino vi niste kao predsednik Srpske radikalne stranke pozivali na ove mitinge predizborne itd nikog od nas peva~a sa estrade. Za{to takav stav ima Srpska radikalna stranka Dr [e{eq: Prvo mi nemamo takav stav. [to se ti~e mitinga Srpske radikalne stranke ti su u~estvovala, bila si na jednom na{em mitingu Vesna Rivas: Bila sam, kako da ne niste me videli 25-og ispred Skup{tine bila sam u Italiji Dr [e{eq: I to je lepo da sam te video ja bih te popeo na binu. Ali na mitinzima se dr`e politi~ki govori Vesna Rivas: Bravo Dr [e{eq: I tamo treba da nastupe politi~ari. Znate nema smisla raditi ono {to je sada radio Labus {to je ranije radio Arkan, organizovati koncert pa na taj na~in privla~iti narod. Vesna Rivas: Jeste Uro{evi}: Ja sam pevao Arkanu na mitingu Dr [e{eq: Ja da sam tebe pozvao na taj miting mo`da bi bilo mnogo vi{e qudi, ali {to ja sada sam sebe da zavaravam ako je ve}ima qudi do{lo da ~uje le243

pu pesmu a ne politi~ke govore. Te dve stvari treba razjasniti. Naravno, kao {to se ja interesujem za muziku i zaista se interesujem i volim lepu muziku svih `anrova, lepo mi jeo no {to mi uvu prija, sve mi je lepo {to mi prija uhu, interesujem se za muziku, i qudi koji se bave muzikom treba da se interesuju za politiku. Politika je na{a sudbina.jer qudi su politi~ke `ivotiwe zov politikom kako nas je jo{ Aristotel definisao. Samo se idioti ne bave politikom, ne interesuju za politiku. Ali te stvari treba jednostavno razlu~iti bavite se politikom posvetite se tome maksimalno, profesionalno. To podrazumeva da morate imati op{te obrazovawe iz svih sfera. Ali ne mo`ete biti stru~wak u svemu. Tako isto ~ovek koji se posveti muzici mora da zna sve drugo. Znate ne mo`ete vi da se posvetite muzici pa sada pi{ete tekst za neku pesmu, a ne znate neke elementarne stvari pa pobrkate pojmove. Ko Vladan Bati} {to nije znao kada je done{en Du{anov zakonik i ja iza|em za govornicu i ka`em u saveznoj skup{tini je to bilo i ka`em ajde iz tri puta Vladan Bati} da ima pravo da poga|a kada je done{en Du{anov zakonik. Znate on je za 19 godina proma{io. Posle je oti{ao u nekoj kwizi verovatno na{ao rekli mu qudi, e onda je samostalno proglasio taj dan za praznik pravosu|a u Srbiji. On je trebao pre toga da zna Vesna Rivas: [ta mislite mene `ivo interesuje kada biste se ovako na{li zajedno u jednom restoranu vi, Vladan Bati} a sa druge strane ta~nije za mikrofonom ja i moj kolega Era, mene `ivo interesuje ko bi ovako u cugu vi{e od vas dvojice znao nazive pesama da nari~i da vam otpevamo Dr [e{eq: Ja to ne znam mo`da bi on znao. Vesna Rivas: Da li znate jeste li informisani mo`da ipak je on va{ kolega Dr [e{eq: Mo`da po{to sam primetio da ne zna kada je done{en Du{anov zakonik da ne zna mnoge stvari iz politi~ke i pravne teorije, mo`da je vi{e zapamtio naslova pesama. Moram da priznam da ne pamtim mnogo naslova pesama. Ja sam se setio malo pre pre ove emisije i Erine pesme od pre 20, 30 godina 1979., 23 godina. A nisam znao naziv te pesme Vesna Rivas:”Rado, bela rado” Dr [e{eq: Ali sam se setio nekog stiha iz te pesme. A nazive pesama retko pamtim. Ali kada ~ujem setim da tad i tad mi se svidelo u nekoj prilici itd. Ojdani}: S obzirom da je Bati} Obrenov~anin tamo ima dosta muzikanata. Uro{evi}: I to dobrih Ojdani}: Sigurno Dr [e{eq: Dobro Bati} ima veoma izra`eno ~elo ko zna koliko su mu lepili nov~anica na ~elo {to se toga ti~e ne bi me iznenadilo. Vesna Rivas: Samo da vam prenesem pozdrave pa da pre|emo u jedan kraj Beograda da vidimo kako su tamo glasali slu{aoci Radio bontona, ali imate i jedan srda~an veliki pozdrav od Zorice Brunclik i moja je du`nost da vam prenesem taj pozdrav i od na{e koleginice koja na `alost eto nije mogla ve~eras da bude ovde sa nama jer je morala da otputuje, ali nam je obe}ala da }e se u nekoj slede}oj emisiji dru`iti upravo sa nama kroz emisiju fokus, a to je Nada Top~agi}. Odu{evila se kada je ~ula da ste ve~eras ovde kod nas u studiju i razo~arala {to nije mogla da do|e Dr [e{eq: Era ili ja 244

Vesna Rivas: Vi Dr [e{eq: Dobro da se zna da ne bude zabune Vesna Rivas: Da vidimo kako su verni slu{aoci Radio bontona ove nedeqe glasali 10. oktobra. Idemo na yingl. Ove nedeqe zvani~na top lista Radio bontona glasi ovako pomerawa je bilo, novih imena je ve} evo vidim od 10 mesta. Na 10 mestu nalazi se bato, novo izdawe Mjuzik star produkcije i pesma lutaju}a srca. Na 9 mestu isto novitet, [ako Polumenta i pesma Eh {to nisam sunce. Na 8 mestu Osman Hayi} i pesma Ti mene ne voli{ 7. mesto pripalo je ove nedeqe, pro{le nedeqe na 10 mestu Ameliji Haris pesma Kapija 6 mesto Goca Bo`inovska i Ako ho}e{ da me voli{ 5 mesto Marko Bulat i prijateqi Bra}o kumovi 4 mesto Simnan Saki} Pijem na eks Na 3 mestu ove nedeqe je Jeca Krsmanovi} i pesma Pla~i srce pla~i Na 2 i 1 mestu kao i pro{le nedeqe, na 2 mestu Sale Mati} pesma Neudata I 1 mesto ~ovek koji je u subotu 12. oktobra napravo koncert a mi ga danas videli u na{oj specijali koju smo pripremili upravo za vas drago gledaoci televizije”Sveti \or|e” Aca Lukas i pesma Dijabolika. Reci Nikola ne{to si hteo da prokomentari{e{ za Acu Uro{evi}: Da li je bilo Aca Lukas je Vesna Rivas: Nije to televizija to je samo emisija Uro{evi}: Ne znam ja da li je tu sam ja slu~ajno video ga i ka`e jedino kada bih poludio ja bih gostovao kod Vesne Revas ka`e, ja i Era i Voja smo ovde zna~i budale {to smo do{li Dr [e{eq: Nisam ja za vas dvojicu ne znam Vesna Rivas: Ne samo da ra{~istimo Ojdani}: Ja sam to tako razumeo i verujem da je to tako bilo Vesna Rivas: Jeste a zna{ za{to, ti zna{ da smo mi bili u velikom sukobu Uro{evi}: Ne znam ja {ta je bilo Vesna Rivas: Bilo je veliki, veliki sukob izme|u Mire [kori} i Ace Lukasa koga je mira Uro{evi}: Ja sam citirao to Vesna Rivas: Ako si citirao ja sam prihvatila tvoj citat zato sam i rekla sada ponovi ovako glasno javno jer ja nemam {ta da krijem u `ivotu. Uro{evi}: I ja nemam {ta da krijem, to sam ~uo Vesna Rivas: Ja sam i sada {ta se desilo. Desilo se da je Aca prokomentarisao da nikad kod mene ne bi gostovao jer se pla{i nekih direktnih pitawa. Eto desilo se da upravo sam ga ja intervjuisala ta~nije moja ekipa, moj glavni saradnik …i bilo mu je jako neprijatno jer ta emisija snimala dan pre nego {to }emo da mi ovde kroz moju emisiju i promovisati zna~i ja u dogovoru sa direktorom Mjuzik star produkcije ne wega kao wega, jer wega nikad ne bih promovisala. Samo sam dokazala da sam profesionalac Uro{evi}: On je srpski peva~ pravi Vesna Rivas: Dobro sada to wemu na du{u, ali mi smo u interesu publike koja violi Acu Lukasa to uradili snimili emisiju. Tako sam se ja malo izdigla iznad nekih situacija 245

Ojdani}: Ja volim da slu{am Acu Lukasa Vesna Rivas: Ima svoju publiku u za{to ne treba mu zameriti Uro{evi}: Pa glupo bi bilo da sada ne{to pri~am protiv wega nego je postao velika zvezda sa ukradenim pesmama Vesna Rivas: Ali bio je u emisiji i kasnije }ete videti prilog tako da to {to je rekao samom sebi je pqunuo u lice jer je bio u mojoj emisiji. Pitawe za gospodina Vojislava [e{eqa koje je pristiglo da li }ete se opet kandidovati pita Teodora iz Iriga Jankovi}: To je vrlo muzi~ko pitawe Vesna Rivas: Dobro, gledaoci pitaju, da li }ete se kandidovati, ali stvarno kratko nije politi~ka Dr [e{eq: Da me pitaju za neku muzi~ku Vesna Rivas: Pa dobro da li biste se kandidovali na neki muzi~ki kviz Dr [e{eq: ^ekaj o ~emu je re~ da li za predsednika Republike ili za Vesna Rivas: Verovatno, da li }ete se opet kandidovati, evo pogledajte Teodora iz Iriga Dr [e{eq: Verovatno se odnosi na tu funkciju. To ne znam unapred, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava vrlo skoro, mo`da ve} kroz 10 dana Vesna Rivas: Za Eru pitawe da li se se}a kada je ~ekao da iz zatvora iza|e [e{eq kao najve}i be…, Borka radikalka Ojdani}: Jeste ja sam vratio se iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava recimo danas a moj predsednik je izlazio iz Centralnog zatvora kao sutra, ja sam bio pred kapijom i pozdravio sam ga i rekao sam Vojo sav srpski narod u Americi, Kanadi je za vas. Prenosim pozdrave od Srba iz Amerike i Kanade. I naravno otpratio sam ga do francuske ulice, ali me to ko{talo posle debelo. Dr [e{eq: I tako mene Era gane do suza i Vesna Rivas: I Dr [e{eq: I ja ka`em koliko te je Ero ko{talo ajde da to izmirimo Ojdani}: To se zove {ala mala Vesna Rivas: Specijalan pozdrav svima u studiju pogotovo za Ge|u i pi{e”Oj Srbijo lepotice” da otpeva tra`i Smiqa iz In|ije. Smiqo za kraj smo ostavili taj spot, ali da li bi moglo Uro{evi}: Po{ti je to najlep{a pesma neka bude kao {lag Dr [e{eq: Neka bude kao {lag naravno a da li mo`e za Smiqu bar deli} u`ivo Vesna Rivas: Pozdrav [e{equ od wegove slatke podvu~eno dva puta ~lanice Dr [e{eq: Koja li je to dvostruko slatka Uro{evi}: To je Dragana sa Banovog brda pretpostavqam Ojdani}: A nije platila ~lanarinu sigurno Dr [e{eq: Ero ve} pet {est godina ne pla}a ~lanarinu Vesna Rivas: Da, {ta je sa tom ~lanarinom Ojdani}: Bi}e, kamate su tu pa sve Uro{evi}: Ima kamate neke Ojdani}: Ima Uro{evi}: Mora da se plati 246

Dr [e{eq: Izgleda od kada sam ja iza{ao iz zatvora on nije platio ~lanarinu skupo ga ko{talo pa ko veli da nadoknadi Ojdani}: Nema problema Vesna Rivas: Nemojte zameriti era ima jednu fantasti~nu pesmu koju upravo slu{amo”Idem pe{ke iz grada” pa me interesuje Ero da li je to istina da su ti u jednom malo, malo pa kradovisali {to bi rekli klinci ili ti krali automobile, je li bila tu neka crna serija Ojdani}: Mislim, ukrali su eto da kucnem ne ponovilo se. Vesna Rivas: Ne daj bo`e Ojdani}: Da, ukrali su ali nisu vratili Vesna Rivas: Nisu Ojdani}: Ne Vesna Rivas: Meni vratili i tra`ili pare Uro{evi}: I meni, Askonu su mi ukrali nikad je nisam na{ao Vesna Rivas: Ne da li je to bio motiv za ovu pesmu”Pe{ke idem iz grada” Ojdani}: Uglavnom, pe{ke idem sa ^ukarice do magistrale tamo Uro{evi}: Pre~icom Ojdani}: Pre~icom Vesna Rivas: Idemo dragi moji na pesmu, peva nam Era Ojdani}”Idem pe{ke iz grada” Ojdani}: Posle kra|enog automobila Vesna Rivas: Ero za{to malo ~e{}e i vi{e ne slu{amo ovu pesmu, evo ovo je snimak recimo sa novogodi{we proslave na satelitskom programu, koju gledaju na{i {irom Evrope i Azije Ojdani}: [ta ja znam ovo je prilika evo neka je emituju ovde na ovoj televiziji. Jedna prava narodna pesma koju sam ja snimio negde pre desetak godina. Prava narodna pesma. Fantasti~na je prava narodna, a Vojo kako ste vi proslavili ro|endan u petak Dr [e{eq: Ja ne slavim ro|endane Vesna Rivas: Dobro, to smo ~uli ali kao ste mora neka tortica da je pala Dr [e{eq: Ako ne slavim kako sam pre slavio. Vesna Rivas: Ne slavite mo`da u krugu prijateqa, ali u krugu porodice je li pao neki poklon}i} Dr [e{eq: Dobio sam i nekoliko poklona, ali uglavnom od qudi koje nikako ne mogu da ubedim da ne slavim ro|endan Vesna Rivas: A to Dr [e{eq: Da. Ali u mojoj ku}i se obele`avaju de~iji ro|endani i to na taj na~in {to deci dolaze druga deca. Meni je malo sme{no kada odrasli slave de~iji ro|endan. Ali, kada moja deca slave ro|endan onda im do|u wihovi drugari Vesna Rivas: Za one koji ne znaju vi imate ~etiri sina Dr [e{eq: Imam ~etiri sina i jednog unuka Vesna Rivas: Sjajno Dr [e{eq: Ja sam deda ve} i nije na dedi da slavi ro|endane sopstvene. Vesna Rivas: Unuk se zove Vojislav Dr [e{eq: Ja sam deda ali sam mnogo mla|i i od Ere i od Ge|e 247

Ojdani}: Ne}emo sada predsedni~e Uro{evi}: Punih osam godina Vesna Rivas: A ina~e sinovi su kog starosnog doba Dr [e{eq: Najstariji sin Nikola je u 19 godini, i on je dobio sina Ali je napredan vrlo radikalno Moj imewak Da Nikola. A Aleksandar, Mihajlo i Vladimir su mla|i, Aleksandar je sada navr{io devet godina, Mihajlo {est, a Vladimir ~etiri godine. Vesna Rivas: Sjajno. A unuk Vojislav je li tako, koliko je unuku sada Dr [e{eq: Da, a unuku je sada ne{to malo vi{e od mesec dana, 11. septembra se rodio. To je bila jedna {ala kada se rodio 11. septembra da ga nazovemo Bin Laden. Vesna Rivas: ^udo niste Miladin. Dr [e{eq: Od ove godine 11. septembar je vrlo zna~ajan datum u mojoj porodici. Vesna Rivas: Pa ajmo u to ime da napravimo jo{ jednu muzi~ku pauzu pre nego {to nastavimo daqe da ~askamo Jankovi}: Ne ja sve ~ekam kada }e{ ovo pitawe isto je neke muzi~ke problematike Vesna Rivas: Ovo {to sam odvojila, zato {to smo se dogovorili ovo je ipak muzi~ka emisija pa sve izbegavam pitawa, jer ako u|em sa doktorom Vojislavom [e{eqem u ovakvu polemiku onda }e ovo promeniti potpuno konotaciju emisije, a mogu da pro~itam. Je li insistirate Jankovi}: Pa ne}u, ovako Vesna Rivas: Za [e{eqa, kada }e da smeni DOS mile iz [abca Dr [e{eq: Uskoro, evo DOS se sam smewuje ve}, gotov je, propao je, rasturili su se me|usobno, pora`en je i \in|i} i Ko{tunica na ovim izborima, slede}i izbori su moji je li tako Ojdani}: Predsedni~e to je ve} sve gotovo Vesna Rivas: A za{to ne razmi{qate ovako mo`da je narodu dosta politike pa ne}e vi{e ni da izlazi Dr [e{eq: Ne mo`e nikad narodu da bude dosta politike, Vesna Rivas: Ne}e da glasaju vi{e Dr [e{eq: Nije to ta~no vide}emo na slede}im izborima, glasa}e. Ovoga puta u drugom krugu narod nije imao za koga da glasa zato je ve}ina qudi prihvatila apel, molbu srpskih radikala da ne iza|e na drugi krug Vesna Rivas: Dobro. Ne}emo o tome Dr [e{eq: A slede}i put }e imati za koga da glasa i izbori }e uspeti. Vesna Rivas: Dobro. A mi }emo ovako svi zajedno da ~estitamo ro|endane Dr [e{eq: To vam je klada glasate izme|u Labusa i Ko{tunice kao kada bi vas neko pitao {ta biste lak{e podneli streqawe ili ve{awe. Vesna Rivas: Dobro ne}emo sada. Ja bih volela ovako u ime kompletne ekipe fokusa i naravno svih na{ih gostiju ve~eras da ~estitamo ro|endane nekim na{im dragim prijateqima, na{im dragim vagicama. U ~etvrtak 17-og drage kolege da okrenete telefon~i} i ~estitate ro|endan na{oj Biqani Jefti}. Biqi je ro|endan. U petak 18-tog je kompozitoru Futi. U subotu 19. oktobra ro|endan slavi Marina @ivkovi} 248

Ojdani}: Moja velika qubav iz Ciriha ta {to mi krade karte avionske, lopovka, mora}u i}i da je izqubim ne vredi Vesna Rivas: Mora}e{ Ojdani}: I}i}emo predsednika i ja zajedno Vesna Rivas: To }e jako te{ko da ti padne Dr [e{eq: Ne}u ja Uro{evi}: Ni ja ne}u Ojdani}: Onda }u ja sam nema problema Vesna Rivas: Voja je imao neke bliske susrete sa Marinom Dr [e{eq: Ne, nikad se u `ivotu nisam sreo Vesna Rivas: A onoliko je trajalo po novinama Dr [e{eq: [ta je trajalo po novinama Vesna Rivas: Pa ne{to komplimenti i ku|ewe Dr [e{eq: Jednom su me pitali za neku wenu izjavu rekao sam da ne sme da kudi kowa koga jo{ nije jahala i samo je to bilo, ja ne znam ja se ne se}am ni~eg drugog. Mo`da ja ne pratim Uro{evi}: Ja se se}am za Margit Savovi} Dr [e{eq: Ne{to je drugo bilo za Margit Savovi}, osam godina sam joj obe}avao a nikako da realizujem obe}awe to je bilo. Ne ja u petak putujem i Kinu, ne mogu biti u isto vreme na dva mesta. Ili to mo`da mogu, mo`da je to kod Ere mogu}e kod mene jo{ nije Ojdani}: Ne ja }u ipak da ~estitam Marinici mojoj drugarici Dr [e{eq: Mo`e u moje ime da to obavi Ojdani}: Nema problema, predsedni~e bi}e sve u redu Dr [e{eq: I na kraju da napomene da sam ja bio li~no da bi to ispalo mnogo boqe Vesna Rivas: A u nedequ }e dragi moji ro|endan proslaviti glumac Mrako Nikoli} i naravno Lepa Brena. Ojdani}: E pa sre}an im ro|endan Vesna Rivas: Da to je tvoja {efica Ojdani}: Pa nije ona moja {efica, moja koleginica Vesna Rivas: Kako nije Grand, u Grandu jeo na {efica Ojdani}: Dobro moj je direktor Sa{a Popovi}, {ta oni imaju izme|u sebe da li su Vesna Rivas: I ko je tu kome {ef Ojdani}: Ja nemam pojma i ne me{am se u to, a ina~e jo{ jednom sre}an ro|endan Breni. Vesna Rivas: Va`i, Ero predla`em da mi poslu{amo na{e drugara i prijateqa Nikolu i pesmu koju smo malo pre spomiwali kao spornu na neki na~in, pesmu Uro{evi}: Od tada su moje muke po~ele Vesna Rivas: A od tada po~iwu tvoje muke. Zna~i ranije nije bilo tolikog progona ali od te pesme ustvari kre}e Uro{evi}: Pa kud }e{ vi{e to je 28 godina, 1974. godina Vesna Rivas: Slu{amo pesmu koja je zna~i napravqena pre 28 godina”Povedi kolo Miloje”. Uro{evi}: Vidi{ kako su dobri ti stari i dobri adeti, od tih adeta meni 249

su o~i isko~ile Vesna Rivas: Ti osta bez kadeta. I kvadrata kojekakvih. Reci mi Ge|o u tim momentima kada si bio medijski, zna~i pod blokadama ignorisan sa svih strana da li je bilo posla, da li si radio. Od ~ega si ti `iveo jer ti si peva~ Uro{evi}: Ovako emigracija samo iskqu~ivo ina~e ovde ja nemam posla. Malo su me ovde povratili mogu da im zahvalim Zorica Brunclik i Kemi{, oni su izdali Miroqub je jedan genije, on mi je izabrao ove moje napravio kompilaciju pesama onda sam u to vreme bio dosta na televiziji pa su me povratili. Ja sam zahvalan do groba svaka ~ast. Ojdani}: Ina~e da nije emigracije bila bi penzija od gospo|e Vesna Rivas: A reci mi gde je ta kada ka`e{ emigracija da li Australija, Amerika zapadna Evropa Uro{evi}: Najvi{e Australija jer tamo sada ne{to treba da idem za Ameriku, i u Kanadu eto to su ta tri mesta {to ja jo{ onako Ojdani}: Amerika, Kanada, Australija Uro{evi}: Jeste ta tri mesta. Vesna Rivas: Ero gde tebe najvi{e ima kada ode{ van zemqe, gde peva{ otprilike Ojdani}: Uglavnom smo po Evropi i po sveti, Amerika, Kanada, Australija, ja i Ge|a uglavnom kada radimo Australiju to su centri gde pevam ja i on u istim centrima. Recimo Bonering u Sidneju, Uro{evi}: Ima radi se Narodna odbrana, Uro{evi}: Brizban, Kambera Ojdani}: Onda sam bio, Vesna Rivas: Ima li dosta na{ih Srba u Australiji Ojdani}: Ima kako da nema Uro{evi}: I meni se dopada mnogo Australija Vesna Rivas: Koliko mladi znaju te stare srpske pesme Ojdani}: Boqe znaju tamo nego ovde Uro{evi}: Oni ne znaju ovo {to pevaju ovde {to je popularno, a ovo {to mi pevamo oni sve znaju I boqe igraju narodno kolo deca u Australiji nego ovde u srcu [umadije Uro{evi}: Tu`no je Vesna Rivas: ^ula sam da svi imanu narodne no{we Ojdani}: Svi kompletno svi Uro{evi}: Ja sam odu{evqen to mi je neka satisfakcija da se bavim jo{ tim poslom, jer pravo srpstvo je tamo Vesna Rivas: A kako se snalaze za srpsku rakijicu Uro{evi}: Srpsku rakijicu, ja sam Vaqevac, gde ima boqe rakije nego u Vaqevu Ojdani}: Ima uvek ubacimo, nemoj Uro{evi}: Pa ne mo`e{ meni da pri~a{ o rakiji ja sam bre, ja vino ne pijem u `ivotu samo rakiju Vesna Rivas: Jeste li probali jednu `ensku rakiju, ja sam ove godine zajedno sa mojim tetkama, babama Dr [e{eq: Je li se `ene peku ili `ene peku rakiju Vesna Rivas: @ene pekle rakiju, naravno pomagali su tu i Paja i Milan moj 250

dobar kum, Uro{evi}: Mo`e gledaju policija sada da popijem pa da me sa~ekaju dole negde Vesna Rivas: Pogledaj kako lepa ~uturica i to sam spremila samo za vas, da vas poslu`im sa rakijicom Ojdani}: Pa posle da duvamo usput Vesna Rivas: Nemojte da duvate Ojdani}: Nemoj da nas slu`i{ qubim te, ja i Ge|a po{to smo stru~waci za rakiju malo }emo da promu}kamo i da vidimo taj ven~i} molim kameri da kadrira, nije lo{a izgleda. Uro{evi}: ^ekaj ja da je primiri{em Ojdani}: Nemoj da pije{ qubim te Uro{evi}: Ne, ne Vesna Rivas: Evo imamo i ~a{icu, slobodno, malo Ojdani}: Odmah 1.500 dinara Vesna Rivas: Ka`u da je mnogo jaka iako je `enska da je mnogo jako ispe~ena, u}io me moj pokojni Nikola mnogo ~emu Uro{evi}: U ime boga Vesna Rivas: @iveli Ojdani}: Za pobedu Vesna Rivas: Ho}e li jo{ neko, Mila Jankovi}: Hvala Vesna Rivas: Vojo Dr [e{eq: Ne, hvala Vesna Rivas: Malo gutqaj Dr [e{eq: Ne pijem Uro{evi}: Dobro, znam ali ovo je mnogo mlada rakija i jaka Ojdani}: U ja volim mlade Uro{evi}: [to je starija sve je klempavija Vesna Rivas: Ero ajde probaj Ojdani}: Ne}u duvao bih do Meqaka ja garantujem, nema to ne}u Vesna Rivas: Ero za tebe pozdrav od Bobe iz Stare Pazove ka`e, kako uspeva da uvek bude vedrog duha Ojdani}: Tako sam ro|en od oca Ranislava i majke Radine Uro{evi}: Takav si po celom telu Ojdani}: Da Vesna Rivas: Za Ge|u i Eru da otpevaju ne{to zajedno, Mihajlovi} Nova Pazova. Ajmo na brzinu jo{ par pitawa da idemo na prilog koncert Ace Lukasa da vidite {ta se sve de{avalo u subotu uve~e. Mira iz In|ije pozdravqa Eru i ka`e kada po~iwu nove emisije Grad {oa Ojdani}: Ovih dana, radi se na tome. Do sada {to je bilo to je bilo montirano iz pro{lih emisija, sada ovih dana }e da krene i Grand {ou i Grand plus i Grand parada. Vesna Rivas: Ge|i, Mica iz In|ije ka`e da li bi mogao da otpeva neku ~etni~ku pesmu Uro{evi}: Ne znam da li bi mogao 251

Dr [e{eq: Ajde da ~ujemo Ojdani}: Od Topole, od Topole (posle zajedno) Uro{evi}: Dosta je Vesna Rivas: Ne}ete da odate {ta je bilo daqe Ojdani}: Tako se spremio kao bokser kada proma{i u ringu Vesna Rivas: Ka`e za [e{eqa pozdrav Vesni i gostima i da Era otpeva [e{equ neku pesmu, Petrovi}. Nemoj Ge|i nego Voji Ojdani}: Da podupre, (Mar{irala kraqa Petra garda) dosta koliko je platio toliko Uro{evi}: Nije to Vojina pesma Vesna Rivas: Nije Voja mi je jednom prilikom rekao”drma mi se, drma mi se” Dr [e{eq: Drma mi se na {ubari cve}e Uro{evi}: Moja planino, tugo, planino moja Srpska mu truba zatrubi Iz toga sela Drenova Dr [e{eq: I Ge|u }u da u~lanim ve~eras, zaslu`io je Ojdani}: Nemoj, ako ~uje va{ kum predsedni~e on }e da se naquti Uro{evi}: Naquti}e se Dr [e{eq: On mi je rekao da nije ~lan ni u jednoj stranci Uro{evi}: Ne dao bog vi{e tu sam sebi zakopao na~isto Dr [e{eq: Ja sam samo ~uo da je Ge|a rekao da nije ~lan ni jedne stranke ve~eras da ga u~lanimo Uro{evi}: Ni jedne Ojdani}: Ge|o na{ si od ve~eras Uro{evi}: Ne volim vi{e politiku Dr [e{eq: A ni mawe Uro{evi}: A ni mawe, samo }u da pevam Ojdani}: Ge|o nemoj da ti nude kasno da nas moli{ da te primimo Dr [e{eq: Mi primamo jo{ samo do izbora, posle vi{e ne}emo, {to posle da primamo Ojdani}: Gotovo pozdrav Dr [e{eq: Ne}emo mi ko oni iz DSS-a posle izbora nagrnulo 100.000, 200.000, 300.000 Vesna Rivas: Jeste a nagrnuli su glasovi na{ih gledalaca, znate ko je dobio Ana Bakuta samo da vas podsetim drago moji koji su u predlogu za hit Ana Bekuta”Crven konac”, Bora Drqa~a”Oti{la je Danijela”, i Bijelo Dugme”\ur|evdan”. Opet kao pro{li put za Mitra Miri}a ~etiri crtice pa ovako kao tarabice, pet glasa za Boru, kasnije }u pitati vas kome dajete glas. Ojdani}: Taj matorac je ~udo jedno, ~i~a se ne da Vesna Rivas: Ne da, kada dolazi u Novi Slankamen Sini{a pita Voju Dr [e{eq: Uskoro Opet za vas pitawe kada }ete ponovo posetiti Ub, gledalac iz Uba Dr [e{eq: Je li za Eru ili za mene Vesna Rivas: Za vas Dr [e{eq: Uskoro idem da istra`ujem ovog Caneta @abca Stanka Suboti}a 252

Vesna Rivas: A {ta }e on tamo Dr [e{eq: Balkanskog kraqa duvanske mafije Uro{evi}: On je od Uba Dr [e{eq: Imam tako neka wegova ubistva da istra`im, ve} sam prikupio dokumentaciju sada ozbiqno govorim ne {alim se. Idem u Ub uskoro. Vesna Rivas: Pa i vi ste multimedijalna li~nost i politi~ar, i doktor nauka, i kwi`evnik, kasnije }emo malo Dr [e{eq: Ne ja sam koncentrisan kao onaj svoj osnovni poziv ja sam hteo da budem iskqu~ivo politi~ki teoreti~ar, to mi je bila mladala~ka ambicija. Oti{ao sam u aktivnu politiku morao sam da `rtvujem nau~ni teorijski rad, ne u potpunosti nastavio sam ali ne i onim intenzitetom kojim sam `eleo. Ja se koncentri{em samo na politi~ku sferu. Naravno da bi ~ovek mogao time da se bavi mora da poznaje pravnu teoriju, mora da poznaje filozofiju, sociologiju, psihologiju, antropologiju ~itav niz dakle teologiju, postoji politi~ka teologija to su qudi ovde malo znali u na{oj zemqi ali smo u ~asopisu”Srpska slobodarska misao” objavili pre dve godine delo veoma zna~ajnog pravnog i politi~kog filozofa Karla [mita, politi~ka teologija. Prema tome ja se koncentri{em na ono {to mi je osnovni ciq to je realizacija srpskog nacionalnog projekta. Uro{evi}: I ni{ta ovo {to mi pevamo Vesna Rivas: Jeste, to za kasnije imamo pitawe Dr [e{eq: A to {to bi pevate ide u prilog Vesna Rivas: To }emo kasnije malo mi da pitamo Dr [e{eq: To poja~ava potencijal Krvnu sliku Dr [e{eq: Srpski nacionalni napon Vesna Rivas: Ta pitawa vam spremamo kasnije da vam postavimo mi peva~i, Dr [e{eq: Posle se meni prispava Vesna po`uri ti sa tim pitawima Vesna Rivas: Ne}e vam se prispavati dragi moji pripremili smo prilog specijalno za vas sa koncerta Ace Lukasa koji je odr`an u subotu, na{a ekipa je bila tamo, stoga predla`em da napravimo ovako mi ja, Era i Ge|a jednu pu{ pauzu po{to dr Vojislav [e{eq ne voli u wegovom prisustvu da se pali cigareta. A vas dragi moji Dr [e{eq: [to se mene ti~e mo`ete da pu{ite do mile voqe meni to ne smeta Ojdani}: Dok vi pu{ite ja }u da mezim polako. Vesna Rivas: Upravo smo pri~ali viceve, Mila vi ne pamtite viceve, volite da slu{ate Jankovi}: Da mi nepamtimo viceve Vesna Rivas: Izvini molim te Jankovi}: Nema problema to sam se na{alila ali to se obi~no de{ava voditeqima koji poku{avaju da budu tako oficijelni zvani~ni, i onda prosto u tom nekom tesnacu izme|u jedne situacije gde se qudima obra}aju sa ti sada treba da pre|u sve mi je jasno Vesna Rivas: Ne ja bih samo zbog onog dela gledala{tva da mi ne zamere {to privatizujem kao neke momente jer sam dobila tako zamerku jednom prilikom Jankovi}: Pa ja ne smatram tako, da je komunikacija ove vrste privatizaci253

ja, viceve volim da ~ujem, dobar vic zaista volim da ~ujem, ali ja ne znam {ta je to samnom zaista zaboravqam veoma brzo, ~ak ni vic koji sam ~ula ju~e veoma mi se recimo dopao, poku{avam da se setim Vesna Rivas: Priseti se Mila, Vojo Dr [e{eq: [ta ja Vesna Rivas: Vicevi [ta vicevi, Vesna Rivas: Ho}ete da slu{ate ili da pri~ate i da slu{ate Dr [e{eq: Ho}e{ jedan najkra}i vic na svetu Vesna Rivas: Mo`e Dr [e{eq: Ho}e{ jo{ jedan Vesna Rivas: Ne}u vi{e, ne `elim Ojdani}: Pozovi Lepu Luki} u emisiju onda ima viceva da emisija viceva. Vesna Rivas: Ne vas }u zajedno pozvati u jednu emisiju da nam odate nove dogodov{tine sa putovawa i ono gledawe iz hotelskih soba itd. Ge|o Ojdani}: Ona negira to da sam ja to slagao da Era lupeta itd. Uro{evi}: Skoro smo bili za novu godinu u Australiji i ka`e podelila je mu{karce po godinama, oni od 17 -25, kako se zovu od 25- 35, ovi od 17-25 zovu se @eqko, a od 25-35 Tvrtko, a od 45-45 Nedeqko, a od 45-55 je Mirko, a preko 55 Spomenko. Dr [e{eq: Koliko vas dvojica imate godina kako ono be{e Uro{evi}: Nas dvojica 110 Dr [e{eq: Zajedno Uro{evi}: Zajedno. Ojdani}: [ali se Ge|a predsedni~e nije. ^uti bre Uro{evi}: 13. decembar, 19. decembar Ojdani}: Strelci Uro{evi}: 1947 Vesna Rivas: Da ovde imamo dve strelice Uro{evi}: Va`no je kako se ose}a{ nemoj da krije{ godine Dr [e{eq: Osetqivi ste u posledwe vreme Vesna Rivas: Dobro pod kojim ste nadimkom, tvrtko ili Mirko ili Ojdani}: Ja sam tvrtko Uro{evi}: Ja sam Mirko jo{ uvek i on je jo{ Mirko Ojdani}: Ja sam tvrtko bre nemoj da mi sada ti da mi kumuje{ ovde Dr [e{eq: Spomeni~ari I Aca T. iz Stare Pazove je poslao pozdrav svima u studiju posebno Voji [e{equ Ivana iz Banovaca veliki pozdrav Vesni, hvala Ivana, qubiteq `ivotiwa i ~estitka na izbori gostiju i posebno wenom predsedniku stranke Vojislavu [e{equ. Hvala Ivana Uro{evi}: Ja i ti nismo trebalo da dolazimo uop{te Ojdani}:Ma ne to Dr [e{eq: I ja sam se ~udio kada sam vas video Uro{evi}: Ja i ti smo zalutali ovde Vesna Rivas: Da, a ja sam pa planirala da sa na{om go{}om Milom Jankovi} malo popri~amo i o romanima, i ajmo samo ukratko da spomenemo glavna tema, glavna su{tina {ta je to {to je mila htela da nam poru~i kroz ova tri ro254

mana, Putovawe sa Sofijom Jankovi}: Mislim meni je veoma te{ko da sada pogotovo kada su u pitawu tri kwige ispri~am u jednoj re~enici, a rekla sam da }u poku{ati to jesu neke godine koje su iza nas, godine sa svim onim {to se de{avalo obi~nom ~oveku. I posebno kada je u pitawu posledwa kwiga Ubistvo na Bo`i} zaista razmi{qaju}i najpre o toj kwizi kako da je napravim, kako da je koncipiram odlu~ila sam se za taj hajde da ka`em dokumentarni oblik, formu iako je u pitawu ~ista fikcija. Smatraju}i da }u na taj na~in mo`da ponajpre da privu~em ~itala{tvo odnosno da podsetim qude na vreme ili svejedno ja mislim da to vreme jo{ uvek nije pro{lo, da je qudski `ivot vredeo mawe od paklice cigareta. Vesna Rivas: Da. Dragi moji pozivam vas sada i podse}am na na{ kontakt telefon 022 561-200 da nam se prikqu~ite, naro~ito vi koji volite da u~estvujete u na{oj nagradnoj igri, ta~nije pitawu za vas. Va{ zadatak za ve~eras ~u}ete koji je, a pitawe da pogodite ta~no ime peva~ice koja peva ovu pesmu, a sada }emo ~uti i koju. Slu{amo. Da li to nekoga ve} imamo na liniji, halo Gledalac: Dobro ve~e Vesna Rivas: Koga mamo na liniji Gledalac: Gordana ovde iz In|ije, Vesna Rivas: Gordana da li nas pratite celo ve~e Gledalac: Pa iskreno da ka`em malo prebacujem ali gledam dosta sam vas gledala Vesna Rivas: [ta to jo{ ima interesantno na drugim kanalima Gledalac: Film ima jedan dobar Dr [e{eq: Na Pinku Vesna Rivas: Dobro, Gordana ~uli ste pesmu va{ odgovor je Gledalac: Jovana Vesna Rivas: Jovana ta~no, za uzvrat od nas dobijate najnoviji CD Ace Lukasa. Mo`e li Gledalac: Hvala lepo. Mo`e Vesna Rivas: Goco ~eka}e vas Cd ovde u prostorijama na{e televizije tako da mo`ete u toku sutra{weg dana da do|ete i preuzmete va{u Ojdani}: 25 maraka biv{ih, bog mi lepo, fino Vesna Rivas: Ka`i, a da li se sla`ete samnom pre nego {to nastavimo ima jako puno pitawa, jako puno pozdrava za Vesnu da li }e u goste pozvati Cecu Ra`watovi}, Milica sa Novog Beograda. Da. Ceca je trenutno odsutna van dr`ave tako da nismo u situaciji ve} je trebalo da bude gost, ali }emo se potruditi u nekoj od narednih emisija ~im se vrati u Jugoslaviju. I za [e{eqa {ta mili o Je{i}evoj izjavi da je [e{eqa isterao Je{i}evog oca iz bawe u Slankamenu, Milo{ In|ija Dr [e{eq: Neki sme{an, ima ~ovek koji je ovde predsednik op{tine u In|iji zove se Goran Je{i} i on je mene negde optu`io na nekoj televiziji da sam kriv {to je wegov otac dobio otkaz. A wegov otac je vaqda vozio sanitetska kola bolnice iz Starog Slankamena i uhvati ga negde policija kako vozi kerove u tim sanitarnim kolima i zbog toga je dobio otkaz. A ovaj umislio da sam ja zbog toga kriv, pojma nisam imao dok nisam ~uo za tu glupost. Ali zamislite vi sada kakav je ~ovek predsednik op{tine u In|iji ovo je stra{no. Ova poplava do255

smanlijska kada se desila 2000. godine najgori, najsmrdqiviji muq sa dna reke zbacila na povr{inu i taj muq je preuzeo vlast. E sada se taj muq polako vra}a opet na dno reke, voda }e da se izbistri i taki poput Je{i}a i sli~nih dosmanlije sve redom }e nestati sa politi~ke scene. Je li tako Ero Ojdani}: Tako je predsedni~e Dr [e{eq: Je li to u na{em programu zapisano krajwe jasno i odlu~no Ojdani}: Jeste Vesna Rivas: Dobro Ojdani}: To uskoro se doga|a Vesna Rivas: Ceca iz In|ije nas je sve puno pozdravila i za Ge|u pitawe ako mo`e da otpeva Plovi barka. Pozdrav svima posebno Eri. Obo`avam ga zato {to je tako blesav, Zuska iz Kova~ice. Za Vesnu da li je dobila pismo od grupe gra|ana, grupa gra|ana i Milenko. Jesam malo pre su mi drugari sa televizije uru~ili va{e pismo. Ali mislim da je iluzorno da uop{te bilo {ta komentari{emo i da pri~amo jer ~im nema potpisa nema rukopisa nema kontakt telefona, mene znate i vidite znate gde mo`ete da me na|ete, a to sakrivawe izme|u otkucanog {tiva ja to ne priznajem. I tako da ne bih mnogo sada komentarisala. [ta vi{e mislim da je to delo nekoga ~ak i ovde bliskog samog televiziji, ako nekog ugro`avam ja se zaista izviwavam ali ja }u postojati i daqe. Pozdrav svima od Milice iz In|ije. Ivan iz In|ije ka`e napravite pauzu da se Era o~e{qa. Dr [e{eq: Ili da otvorimo prozor malo promaje Vesna Rivas: Da te nije ra{~upao sada Geya Evo je, tako fino Ne vredi Boqe da si mu skinuo kosu pa je onda o~e{qao Kao [aban [auli} Era ratkapnu da Vesna Rivas: [ta mislite o predlogu da malo oslu{amo na{ drugi hit i na{eg drugara boqu drqa~u i pesmu koju pretpostavqam vi uvek pevate i tra`e vam na nastupima Oti{la je Danijela Gde je oti{la Era Preselila se kod nekog kom{ije tu preko puta Vesna Rivas: Je li ti peva{ ero da li ti tra`e na nastupima Era Tra`e svuda ali ti mnogo skupa pesma ja takve izbegavam Koliko 1000 Toliko i tebe ko{ta, je li Vesna Rivas: Idemo na pesmu. Drugi predlog Bora Drqa~a i Oti{la je Danijela. Ojdani}:Nemoj Boru da mi neko dira od vas Uro{evi}: Nemojmo qudi Ojdani}:Nikako Vesna Rivas: Ne, nikako. Milica iz Surduka misli da ti ipak ima{ malo vi{e godinica da bi tako samo pri~ao o devojkama i {ta sada mi da ka`emo Milici Ojdani}:Mico da te pita tvoj Era da li ti pamti{ Tita ili ne pamti{ odgovori Vesni u slede}oj emisiji, }ao 256

Vesna Rivas: Dobro. E sada ovo je verovatno za mene Dr [e{eq: Era je mislio na Gertrudu Muniti} Vesna Rivas: Dobro to imam za vas posebno pitawe, kako Dr [e{eq: A ne vezano za Gertduru Vesna Rivas: Pa vi ste spomiwani u jednom interjuu sada skoro jedne dame, ali to }emo kasnije. Kako komentari{ete weno obla~we totalan proma{aj u ~asopisu Svet Sini{a iz In|ije. To je verovatno za mene pitawe po{to sam videla da u zadwem Svetu bila sam u nekom apavom drapavom yempreu na promociji Ojdani}:Kakvu sada bluzicu ima{ Vesna Rivas: Laganu. [to si se uhvatio za srce odmah Dr [e{eq: Samo ~ovek da skikne Ojdani}:Stvarno bi, preznojio sam se izvini Vojo molim te Vesna Rivas: Dobro Ojdani}:Hteo sam da ti namestim bubicu Vesna Rivas: Nemoj bubicu pusti sve je to pod kontrolom, Uro{evi}: Mirno spavaj nano Vesna Rivas: Mirno Dr [e{eq: Zbog bubice se mogao da podlegne{ na licu mesta Vesna Rivas: Jeste. To je komentar u svetu, jeste ima onaj modni `iri itd. Gde obi~no sve nas ispquju tako da nemam {ta tu da komentari{em. Jednostavno tim modnim kriti~arima se nije dopao moj ~upavi rundavi yemper i sivi yepmer i za{to mislim, imaju pravo da komentari{u i da kritikuju. Znate {ta najgore je kada nema apsolutno nikakvog komentara, da li pozitivnog ili negativnog. Kada ste siva bezli~na masa, to je mnogo gadno. Kada vas nigde ne sopmiqu. Za [e{eqa koliko ima dece, da li planira jo{ da ih ima i ko je od wih najvi{e voli, Milka i Sasa. Dr [e{eq: Imam ~etiri sina, planiram da imam jo{, da li }u biti u stawu to je sada drugo pitawe. Uro{evi}: Mlad ~ovek Dr [e{eq: Svu ~etvoricu volim podjednako to je apsolutno nemogu}e razlikovati, nemogu}e razdvojiti. Uro{evi}: Skvaki prsti Dr [e{eq: Ne mo`e ni na prste ruke da se posmatra Uro{evi}: Ne kada se pose~e svaki prst boli Dr [e{eq: Da ali apsolutno svakog podjednako volim Vesna Rivas: Vojo kod vas u familiji evidentno se ra|aju sva mu{ka deca, imate li vi sestru ili ima li `enskih Dr [e{eq: Ja imam sestru, ali kod mene se ra|aju samo mu{ka deca poku{avam ja i `ensko ali ne ide mi od ruke jo{ uvek. I sada moram da Uro{evi}: Ja sam dame majstor Dr [e{eq: Ali mogao bi bar savet Ge|a neki da ponudi Vesna Rivas: Da to }emo kasnije, Ojdani}:Ja sam univerzalac bato, Uro{evi}: Ja sam obi~no mamuran dolazio ku}i. Vesna Rivas: Dobro sada slu{amo Eru i peva nam pesmu za sva vremena Ku}e male pa okre}ene u belo, je li mo`e Ero 257

Ojdani}:Mo`e Vesna Rivas: Da li {eva{ ~esto to na nastupima i daqe Ojdani}:Pevam i dan i no}. Vesna Rivas: Slu{amo Eru. Za [e{eqa pozdravi iz Kablara I da li je pozdravio majku i suprugu, Zorka Mihajlovi} Banovci, Dunav. Dr [e{eq: ^iju majku i suprugu Vesna Rivas: Pa va{u majku i suprugu Dr [e{eq: Pa {to da ih pozdravqam preko televizije Vesna Rivas: Pa da, ne znam Dr [e{eq: Ja wih obilazim. Vesna Rivas: Ne znam mo`da pita da li ste pozdravili u weno ime. Ojdani}:A u weno ime Dr [e{eq: Mo`da se javqala u pro{lu emisiju kada sam gostovao kod Dra{ka A}imovi}a Dr [e{eq: Mogu}e Ojdani}:Sigurno ste to vi predsedni~e zaboravili Dr [e{eq: Izgleda. Vesna Rivas: Za Eru da li se se}a Dr [e{eq: Mo`e{ misliti tek kada u tvoje godine do|em kako }u biti zaboravan Ojdani}:Jaooooooooo Uro{evi}: Vidi{ sada je to problem veliki Vesna Rivas: Za Eru da li se se}a Jusine kafane pozdrav svima posebno [e{equ ~lanica SRS Ka}a. Ojdani}:Jusa, jusine kafane kako da ne ja sam ~ovek koji dosta vremena provodim po restoranima i kafanama, diskotekama Uro{evi}: U biblioteku ne ide{ Ojdani}:Oti}i}u kod kom{inici gore mojoj na ^ukaricu, malo u kulturni centar da vidim da li su pomerili one butike iz kulturnog centra Jankovi}: Izvolite. Nema toga Ojdani}: Nema vi{e toga sve je skloweno Jankovi}: Sada je tamo jedan ekskluzivni bioskop koji se zove [umadija i koji ovih dana ka`u prepun jer su premijere doma}ih filmova. Mrtav ladan je sino} bio i ka`u da je bilo prepuno. Posle toliko vremena Ojdani}:Ja moram da priznam da sam jedne prilike sam svratio gore, nisam mogao da pro|em od butika Jankovi}: To je bilo skandalozno zaista znate da biste u{li u bioskop morate da pro|ete pored ve{a, ~arapa Ojdani}:Uvek sam se kod ve{a zadr`avao, verujte mi Uro{evi}: Verujem Vesna Rivas: I daqe voli{ te butike Ojdani}:Obo`avam Dr [e{eq: Jesi li mewao ve{ u bioskopu ili Ojdani}:Svega je bilo predsedni~e ne}emo ovde pred kamerama o tome da pri~amo Vesna Rivas: Ero na{a predstavnica na izboru za mis sveta mala Ana [arbi} koliko znam bila jednom izabrana kod tebe na lipova~kim danima i no}i258

ma za mis Ojdani}:Nije jednom nego prvu lentu koju je ponela Ana [arbi} ona je ponela na toj mojoj manifstaciji lipova~ki dani i no}i gde je bio u `iriju Ge|a. Ina~e to je Vaqevka. Devojka je sjajna. Ja sam video ustvari Ge|a je video da od we mo`e da bude ne{to i uporna je iz fine je porodice i drago mi je {to je uspela. Ja sam bio u sava centru kada je ona pobedila. Znao sam da }e da pobedi. One devojske sve koje sam video, video sam da seo na izdvaja od svih ostalih. Ali me iznena|uje {to Vesna Jugovi} vr{i pritisak na devojku da ona ne priznaje pred novinarima, medijima da je ona nekada ponela lentu na lipova~kim danima i no}ima. Lipova~ki dani i no}i Vesna ti zna{ da je to tradicija, manifestacija jednako ja traje 17 godina. Narodni obi~aji, muzika i lepota. Eto to je. Devojka super izgleda i `elim da bude i mis sveta. Dr [e{eq: Ja to vi{estruko `elim Ojdani}: Fino Vesna Rivas: Jeste zaista mi smo u pro|loj emisiji malo odgledali deo snimka ti si bio u Sava centru. A mi smo posle Sava centra u Ko{utwaku bili tako da smo na{im gledaocima preneli deli} atmosfere. Vojo da li ste vi nekada bili na izborima za mis i tako, da li u nekom `iriju Dr [e{eq: Dva puta sam bio u `iriju. Pre nekoliko godina sam bio kod Ere u jednom `iriju, a bio sam kao student prodekan Pravnog fakulteta bio sam u `iriju za izbor mis bruco{ke ve~eri. Vesna Rivas: Sjajno {ta vi mislite o tome, koliko su se vama dopale uop{te te misice da li su one lep{e na slici ili u prirodi Dr [e{eq: Sve je to individualno, zaista. Ali za{to to je jedna lepa stvar za{to da se `ene ne takmi~e i u lepoti. Ali, postoji ne{to {to je tu veoma zna~ajno lepota duha uvek proviri kroz tu fizi~ku lepotu i ako se ne mo`e razaznati lepota duha sama po sebi fizi~ka nije dovoqna. Mo`e na trenutak da vas op~ini na neki na~in i tako, mora tome da sledi {arm, inteligencija, izvesno obrazovawe naravno ne tra`i se da bude genije, ali da zna elementarne neke stvari i tako. Vesna Rivas: Naro~ito na svetskim takmi~ewima kada ode i predstavqa na{u zemqu, zna~i mora ipak Dr [e{eq: Obi~no idu veoma mlade devojke i ne mo`ete sve to od wih o~ekivati, ali otprilike se ne{to ve} da naslutiti. Mi smo imali tih izbora za mis Jugoslavije one prethodne, one {ire Jugoslavije nekoliko decenija se to odr`avalo. Neke od tih koje su ponele lentu su posle bile sasvim uspe{ne na estradi, u kulturnom `ivotu itd. A neke su potpuno nestale zaboravqene. Dakle samo po sebi to moglo je da doprinese br`oj afirmaciji, br`em uspehu itd. Ali nije predstavqalo sam uspeh. Mogla je to da bude odsko~na daska mnoge su iskoristile, a mnoge i nisu su odsko~nu dasku. Vesna Rivas: A da li se sla`ete sa Jelenom Karleu{om koja ka`e da se snaga mu{karca ogleda u koli~ini novca koji ima, a snaga `ene u koli~ini lepote koju poseduje Dr [e{eq: Ja se ne sla`em da je mu{ka snaga u koli~ini novca. Jer kada mu{karcu novac preostane kao snaga te{ko wemu. Ja mislim ne{to drugo da je prevashodno va`no kod mu{karca, tra`i se inteligencija, tra`i se pamet, umna sposobnost. 259

Dr [e{eq: Naravno Vesna Rivas: A {to se `ena ti~e pametna `ena zna da vlada mu{karcem. Da. Mila, kada su dolazili peva~i po izbor pesama, slu{ali i preslu{avali sa kime je bilo te`e kome je bilo te`e napraviti pesmu, da li `enskim ili mu{kim peva~ima. Za sve one koji ne znaju Mila Jankovi} je napisala eto sada da se vratimo unazad mada je Mila iza{la iz te pri~e, mada joj ne}emo dati da skroz iza|e. Mnoge velike hitove je napisala za Draganu Mirkovi}, za Rade Jorovi}a, za Sne`anu Babi} Sneki, za Marinka Rokvi}a itd. Sa kim je bilo te`e raditi da li sa mu{kim peva~em, ko je zahtevniji, ko je neodlu~niji, ko ne mo`e da se na|e prepozna. I ko kako bira Mila Jankovi}: Meni uop{te nije bilo te{ko da sara|ujem iako sam se ja uvek trudila da qudima skrenem pa`wu ukoliko smatram da ne{to nije dobro, da treba od neke svoje prvobitne zamisli da odustanu. Dobar deo wih je to uva`avao i prihvatao, ali bilo je i onih koji su prosto `eleli da im odradim ne{to po naru|bini. Naravno da se mo`e i to raditi ja sam to u nekim vremenima, naro~ito kada sam imala vi{e vremena radila. Me|utim jedan od qudi koji je moj prijateq zaista veliki prijateq, Rade Jorovi} on je uvek bio spreman da saslu{a moje mi{qewe iako je dolazio sa nekakvom ajde da ka`em inicijalnom idejom, imao je neku svoju fiziru svake pesme ponaosob, ali on je ina~e zahvalan ~ovek ima istan~an ukus za pesmu, dakle ~ovek koji se ina~e trudi da dosta toga pro~ita, i to govorim o pravoj poeziji, mo`da mnogi koji ga ne poznaju ne veruju da je to tako, ali to jeste tako. ^ak i on sam vrlo ~esto ne{to napi{e, pa onda tra`i od mene da mu pomognem da to malo ulep{am i doteram itd. [to ja ina~e vrlo rado ~inim i kada si malo pre rekla ne}emo je dati, eto on je jedan od tih koji prosto ne da da iz svega toga iza|em. Ali ka`em za to je potrebno i punio vremena i mnogo razmi{qati o tome jer ja nikada nisam pravila Ojdani}: Marinko Rokvi} ovako ne da Bosanac lovu a hteo bi dobru pesmu, ajde malo prokomentari{ite Mila Jankovi}:Ne bih ja o tome nikada nisam imala neku direktnu komunikaciju tim povodom. Moram da ka`em jednu stvar i nadam se da }e to profunkcionisati i na daqe i da su to bila najboqa vremena, a to je kada su autorski honorari dolazile preko autorskih agencija, kada je najpre funkcionisao Sumaji pa potom Sokoj, sada je ostao samo Sokoj, to je ako mi dozvoli{ vremena, ho}u da ka`em da moramo neke stvari ponovo uvesti u red prosto jer smatram da je i to jedan od preduslova da se sada{wa nekakva situacija na toj estradnoj sceni koju ja apsolutno ne mogu da sagledam vi{e. Ja jednostavno ne znam ni ko tu peva, ni ko je mu{ko, ni ko je `ensko. Ovo zaista nije fazon nego istina Ojdani}: Da ja vama gospo|o ka`em Mila Jankovi}: Samo da zavr{im niti malo pre ili na samom po~etku emisije gospodin [e{eq je rekao {ta zna~i muzika za jednu naciju, za nacionalno bi}e, za identitet molim vas sem ~asnih i retkih izuzetaka koji imaju priliku da se pojave na nacionalnoj televiziji da ne{to od toga poka`u i otpevaju. Vi }ete prosto videti da mi imamo jedan onako konglomerat svakakve muzike koju ja ne znam gde da svrstam. Ne znam ni te pojave kako da nazovem, da li su oni peva~i. Dakle iako smatram da sam osoba koja hajde da ka`emo u globalu sva neka zbivawa mogu da pratim i jednoj meri za koju smatram da je neophodna tu se 260

apsolutno ne snalazim. Zna~i ni{ta sada da me pitate i Ana, Bisa, Meri itd. Nemam ja pojma ko je ko. Ne uspevam to da pratim. Ja se nalazim i u Upravnom odboru jednog udru`ewa koje se zove”Koreni” koje je osnovano sa ciqem da se za{titi muzika u duhu narodne ili autenti~na narodna muzika na `alost nemam mnogo vremena da se i sama li~no anga`ujem kao {to mogu neki qudi, ali iskreno verujem da tamo ima mnogo entuzijasta iz razli~itih profesija koji evo bar za sada istrajavaju na tome. Koliko }e me|utim da uspeju naravno da ne zavisi samo od wih, zavisi i od ima nekih drugih qudi koji se nalaze u vlasti koji bi trebalo da imaju jedan ispravniji odnos prema narodnoj muzici. Narodna muzika je na `alost, kod mnogih qudi ne{to ~emu se treba izrugivati, ne{to ru`no, ne{to {to nas podse}a ili bar oni tako misle na neku pro{lost koje se treba stideti zato {to je ona seqa~ka itd. Ja moram da vam ka`em da vrlo ozbiqni qudi upravo na taj na~in posmatraju narodnu muziku i {ta da vam govorim. Vesna Rivas: Upravo ste dali divan Ojdani}: Da ja vama ne{to ka`em Mila Jankovi}: Francuska je donela zakon da se na programima televizije nacionalne mora emitovati 70% nacionalne muzike. E nismo uspeli to da uradimo. Ojdani}: E to je nama obe}avano, kada mi do|emo na vlast da }e to biti sve u redu. Ovim {to su sada u Sokoju tamo ja }u wih da po{aqem na Golo Otok sve. Da se razumemo. Ovu Ednu Peri} }emo da proteramo Dr [e{eq: Ero, ~ekaj prvo da osvojimo vlast pa }emo onda nemoj unapred Ojdani}: Pa to je gotovo Vesna Rivas: Dali ste mi jedan divan reper jer to je ina~e bila tema na{e pro{le emisije kada sam ja pro~itala citat iz jednog ~asopisa koji izlazi u Crnoj Gori jednog intervjua koji je dao Stani{a Sto{i} i tra`ila sam komentar gostiju u studiju bili su moje kolege peva~i, i Stani{a je lepo to podvukao Francuska je ve} donela odluku da 70% i ve} primewuju tu odluku i 70% programa je podr|eno nacionalnoj muzici. Hrvati i Makedonci 80% i to ve} upra`wava, a mi samo 3-4% Ojdani}: A koliko mi Vesna Rivas: 3-4% je zastupqena ~ak nema ni toliko Ojdani}: Vesna molim te saslu{aj mene Vesna Rivas: Ja sam za to, to je glavno pitawe na{em gostu Vojislavu [e{equ zna~i politi~aru koji treba da nam da odgovor koliko }e politika po~eti malo da ide na ruku nama u za{titi nacionalne muzike, koliko vi mo`ete zna~i iz va{eg ugla. @elim komentar na ovu temu jer ne prihvatam samo da ne}emo pri~ati na tu temu da ova dana{wa vlast ni{ta nije odradila itd. Pirati, pucawe po {avovima {to se ka`e po muzici je krenulo mnogo ranije i pirati su ustoli~eni jo{ pre 10, 12 godina. Recite mi ima li {ansi kome da se obratimo da bi se izborili upravo za ovu stvar. Da sa 3-4% sko}imo kao Hrvati, Makedonci Dr [e{eq: To je celi konglomerat pitawa, ja sam prvo protiv toga da dr`ava propisuje muzi~ka pravila, oblike stvarala{tva, na~in izvo|ewa itd. Osnovna je stvar da se muzika prepusti umetnicima. Kwi`evnost kwi`evnicima itd. Dakle da se tu politika direktno ne me{a. A onda suptilnim metodama podsticawem, da se ne desi, mi imamo sada ministra nauke koji {aqe Ita261

lijanima na recenziju nau~no istra`iva~ke projekte iz oblasti srpske nacionalne istorije. I dvojica koji spadaju u najistaknutije srpske istori~are Slavenko Terzi} i Rado{ Qu{i} su odbijeni recenzijom italijanskog nekog pazite nau~nika pod izgovorom da su fa{isoidni. Dakle, dr`ava mora suptilno da pomogne ko {to }e na dr`avnoj televiziji ili dr`avnim televizijama forsirati nacionalnu muziku, a privatnike prepustiti neka svako bira. Nisam ja ni protiv moderne muzike, znate ja ne mislim ja nisam toliko staromodan da bih sada terao svu omladinu da slu{a samo nacionalnu muziku. Ali kada slu{a modernu muziku da to bude komponovano na nacionalan na~in, to Rusi rade Mila Jankovi}:Pa postoji moderna, nacionalna muzika Dr [e{eq: I veoma intenzivno to rade. Ja sam putovao u vi{e navrata u Rusiju, se}am se kada sam prvi put bio to je negde jo{ 1979. godine i{ao sam po nekim wihovim tamo lokalima, disko klubovima itd. Vrlo malo je bilo muzike sa zapada, na engleskom jeziku. Bila je ista vrsta muzike ali na ruskom jeziku. Dakle, mo`e se afirmisati na{a muzika u novim nekim stilovima Vesna Rivas: Ali da je na na{em jeziku i na{ih izvo|a~a Mila Jankovi}:O tome je re~ Dr [e{eq: Na na{em jeziku i naravno da bude. Ja sam u nekoliko navrata neke pesme koje su na zapadu bile najpopularnije svojevremeno da sada ne pomiwem, jednostavno sam uzeo tekst i prevodio i ~udom se ~udio kako neke gluposti mogu da postanu toliko popularne. Zaista ima idiotski sadr`aja, ima ne{to. [ta je onda to {to qude natera, ritam Vesna Rivas: Ritam Dr [e{eq: Za{to izbegavati taj ritam. Ne smemo biti orijentisani samo na jedan ritam, moramo dkale ja volim nekada ja volim da slu{am i ozbiqnu muziku, Vagnera, Baha ~ak, Betovena, ^ajkovskog posebno, Vesna Rivas: A volite da slu{ate Vendi Dr [e{eq: [ta zna~i slu{ati Vendi, Vendi je bila veoma lepa za gledawe nekada a za slu{awe nisam ba{ ~uo ne{to {to bi uhu prijalo, Vesna Rivas: Dobro pitam vas to iz prostog razloga Dr [e{eq: Ali je bila veoma lepa za gledawe pre 11 godina Vesna Rivas: Samo komentar va{, a i tvoj ero po{to shvati}e{ iz konteksta, komentar kratka izjava citiram dovoqno je pogledati {e{eqevi glasa~ko telo to su sve asocijalni qudi kojima ne smeta to {to su krezavi. Ona je nazvala sve vas 800.000 ili vi{e koliko vas ima da ste krezavi i asocijalni Ojdani}: Jedan kadar Vesna Rivas: Jednog od prvih ipak do ju~e glavnog generala u na{oj Jugoslovenskoj vojsci a to je general Pavkovi}, Pavkovi}a je nazvala jednog vojnog mutanta, sme{no je kada gleda ko se kandidovao pa ka`e jedan vojni mutant koji je kampawu vodio pod sloganom pobednik, a do sada je pobedio samo gradsko gra|evinsko zemqi{te na Dediwu Dr [e{eq: Da, ali mene iznena|uje {to ti to toliko pa`we poklawa{ wenim izjavama. Vesna Rivas: Kako ne poklawam kada ona svaki ~as ne{to izjavquje i narod ve} puno komentari{e Dr [e{eq: Ja wu delimi}no razumem, ja nikada nisam hteo da odgovaram na te izjave. Nekih 11 godina ja je nisam sreo ne se}am se da sam je uop{te sreo. 262

Ona s vremena na vreme da neku izjavu to je wen na~in da izazove pa`wu javnosti u `utoj {tampi. E sada Vesna Rivas: Mnogi su me pitali kada su ~uli da }ete danas biti gost Dr [e{eq: Te novine koje dr`i{ u rukama su `uta {tampa Vesna Rivas: Jeste, `uta {tampa Dr [e{eq: Te novina uglavnom samo takve stvari objavquju ne dolikuje nama ozbiqnim qudima da se bavimo `utom {tampom. Ona je u takvoj situaciji da mora ne~im da izazove pa`wu javnosti i ona nekada ve{tije to odabere, nekada mawe ve{to, nekada je to mo`da na zgra`avawe. Ja znam i neke druge slu~ajve. Na primer ta Isidora Bjelica ona uporno nekih 20 godina pa`wu javnosti privla~i iskqu~ivo skandalima. To je wen stil `ivotni koji je izabrala za{to bi to meni smetalo. Nekada sam ja predmet mo`da takvog nekog izrugivawa itd. Za{to bi to meni smetalo. Vesna Rivas: Meni sada kao `eni Srpkiwi, majci itd. jeste li videli pona{awe u ovoj emisiji Isidora Bjelica koja se predstavqa za veliku Srpkiwu ona bruka na{u `enu Srpkiwu, baca u studiju onu ~a{u lomi, stra{no Dr [e{eq: Vesna nauka je izmislila daqinski upravqa~ fala bogu imamo mnogo kanala na raznim na{im televizijama, imamo razne programe i je li te neko mo`e prisiliti da to gleda{. Ali je problemati~no kada ja vidim da si ti celu emisiju gledala do kraja. Vesna Rivas: Jeste problemati~no je Dr [e{eq: Malo se preispitaj za{to si. Vesna Rivas: Ne mogu da verujem Ojdani}: Ja mislim predsedni~e Dr [e{eq: Pazite ne mo`ete sada do}i u situaciju da krojite jedan obrazac kulturnog pona{awa. Ko god je poku{ao obrazac pona{awa da nametne narodu, naciji zastranio je, stra{no je zastranio. Bilo da je re~ o Hitleru, o sli~nim. To ne treba nametati. Prave vrednosti isplivaju. Evo, ako ja pamtim pesme vas obojice od pre nekoliko decenija Uro{evi}: 30 godina i kusur Dr [e{eq: A nisam ba{ neki qubiteq ni kafanskog `ivota niti se kre}em po estradi itd. Zna~i da te pesme predstavqaju vrednost. Evo ja sam malo pre, pre po~etka emisije Eri bio u stawu da skoro sve stihove iz te pesme koja mi ostala u se}awu iznesem. Pazite i to je ona satisfakcija koja se pru`a ~oveku, ulo`io je svoj `ivot u stvarala~ki rad, postigao je ne{to po ~emu }e ga qudi pamtiti kada ga vi{e ne bude. Znate ja se sada setim nekoliko pesama Silvane Armenuli} Uro{evi}: Tome Zdravkovi}a Dr [e{eq: I Tome Zdravkovi}a pogotovo po{to je on umro nedavno, a Silvana ve} je pro{lo koliko ima godina. ^emu se onda uzbu|ivati zbog ovakvih stvari. Uro{evi}: Nije va`ni ko {ta ka`e nego ko ka`e Dr [e{eq: Ja se se}am Vendi je izvanredno lepo izgledala svojevremeno Ojdani}: Ja mislim Dr [e{eq: Mo`da je proma{ila, mo`da nije trebala da peva mo`da je trebala ne~im drugim da se bavi bila bi mnogo Ojdani}: Ja mislim da je Vendi zaqubqena u vas maksimalno, nemojte da mi 263

zamerite Dr [e{eq: Ja sam ube|en da su sve lepe `ene zaqubqene u mene ero, Vesna Rivas: Da ali u to vreme je Voja bio slobodan sada je o`ewen ~ovek Dr [e{eq: [alu na stranu dakle treba pustiti da to ide svojim tokom ne treba se mnogo uzbu|ivati. Vesna Rivas: Samo jo{ jedno kratko pitawe jer ve} polako se i bli`imo kraju na{e emisije ~ak eto nismo stigli neke stvari koje smo planirali da oslu{amo, ali trudi}emo se bar u nekoj kra}oj formi. I novinarka Dubravka Rodi} je dosta pisala o vama i recite nam da li je to istina i {ta tu ima, jeste da je to bilo davno, zna~i kada ste bili slobodni mom~i} onako da ka`emo, raspisivawe konkursa za vojvotkiwu. Je li se to zaista desilo Dr [e{eq: To je sve bila jedna {ala Dubravke Rodi}, ona je samnom radila intervju pa na kraju tog intervjua ne{to je pomenula taj konkurs, ka`e ba{ bi vi mogli da raspi{ete. I u slede}em broju mislim da je to bila radio TV revija Vesna Rivas: Jeste 1990. godine Dr [e{eq: Ona raspi{e konkurs. Vesna Rivas: I javi se 500 `ena Dr [e{eq: Vi{e, nekoliko hiqada se javilo. Koliko ona pi{e u svojoj kwizi Vesna Rivas: Nije navela cifru ali u razgovoru Dr [e{eq: Nekoliko hiqada se javilo sigurno. Vesna Rivas: Boga mi, a jo{ pri tom ste dali Dr [e{eq: Posle vi{e nije vredelo demantovati. Iza{lo u novinama i gotovo. Vesna Rivas: Da. Pogotovo kada ste rekli da ste patrijarhalno vaspitani, da ste verni. Je li to istina Dr [e{eq: Otaybini, narodu Vesna Rivas: Dobro. U svakom slu~aju konkurs je zatvoren zna~i vojvotkiwa se vi{e ne tra`i vojvotkiwa je na svom mestu bogu hvala, rodila je troje de~ice. Tako da }emo zatvoriti tu pri~u `ensku vezanu za vas i u pozitivnom i u negativnom kontekstu, a ja predla`em bar malo jedan deli} da oslu{amo himnu na{e Televizije \ur|evdan, tre}i predlog, slu{amo Bijelo dugme. Vesna Rivas: Ja ~ujem da je Erna kriva za sve ko je Erna Ojdani}: Znate {ta evo na{i gledaoci verovatno to ne znaju ali mi iz ovog sveta znamo. Recimo do ju~e ta Erna bila je glavni i odgovorni urednik Filigram emisije jedne zabavne na televiziji u Sarajevu. Sve srpske peva~e na{e je progawala i nije htela da pozove u emisiju itd. Da bi onda danas bila glavna i odgovorna urednica na RTS-u narodne muzike itd. Ojdani}: A ko je doveo Uro{evi}: Ja nisam Ojdani}: Ja bih Dr [e{eq: A {to se vi ~udite Srbija je pod okupacijom. To je okupatorska dr`avna televizija, dr`avni radio. Mnogo je gora sada ure|iva~ka politika na dr`avnoj televiziji Srbije, nego ure|iva~ka politika Gestapo-a u toku drugog svetskog rata na radio Beogradu. Kada je Gestapo kontrolisao Radio Be264

ograd on je pu{tao nacionalne pesme i to veoma ~esto. Ovi koji sada kontroli{u dr`avnu televiziju gori su od Gestapo-a u kr{ewu srpskih nacionalnih interesa. I tu ne treba imati nikakvih iluzija. Po|ite od Bojane Leki} pa na daqe vidim da se malo upla{ila Vesna nije to ni{ta stra{no Vesna, to je istina, istina nikad nije stra{na istinu uvek treba izneti do kraja. Vesna Rivas: Ne nisam se upla{ila imamo jo{ nije ona usamqena Dr [e{eq: Oni koji su ih doveli {ta vam je taj Crkvewakov, {ta je Bojana Leki} koja ih je vlada dovela, koja vlast, koji re`im. Dosmanlijski re`im oni su ovde produ`ena ruka onih istih koji su nas bombardovali, oni koji su 1999. godine ubijali srpsku decu, istresali tovare bombi i raketa na na{u zemqu, oni danas vladaju Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom oni isti. Nemojte to da vas ~udi. U takvoj smo situaciji da razmi{qamo kako da iza|emo iz takve situacije Vesna Rivas: Da, nas interesuju pev~e kako da iza|emo i kako da qude koji se apsolutno ne bave muzikom a koji su trenutno na uredni~kim mestima kako da sredimo svoje stawe. Zato sam vam rekla ve~eras ne}emo o politici nego ho}emo o muzi~koj politici na{ problem peva~a ko }e o nama odlu~ivati Ojdani}: Le~i} ministar kulturu Dr [e{eq: Narkoman Ojdani}: Nije hteo da primi predsednika udru`ewa estradnih Branimira \oki}a koji je jedini na{ ~ovek, na{ predsednik koji zastupa nas pred bogom i narodom. Do danas dan, molili smo i pismeno i usmeno Dr [e{eq: Kako je ono Le~i} imao neke peru{ke oko nosa duvao koku {ta je ono bilo, je li to kod Le~i}a bilo. A ne smete u emisiji da pri~ate Uro{evi}: Ja ~oveka ne poznajem Dr [e{eq: Pa jesu li wemu na{li te peru{ke oko nosa Jankovi}: Nije to ba{ tako nemojte ba{ tako, gospodin ministar je posetio, bio je prisutan na jednom koncertu u domu sindikata koji je organizovao udru`ewe koreni i qudi su se zaista hvalili da je do{ao da je to podr`ao, da je tu i nekakav novac ministarstvo obezbedilo itd. Nije to ba{ tako, ali ja ne ka`em da ministarstvo kulture ~ini dovoqno da bi stvari bile onakve kakve treba da budu. Ojdani}: [ta ~ini dovoqno Ministarstvo kulture, molim vas, {ta ~ini Jankovi}: Ja ka`em da ne ~ini dovoqno Uro{evi}: Ni{ta ne ~ini Ojdani}: ^ini, ono zato {to je skinulo preko 150 estradnih umetnika kojima je dodeqen status estradnih umetnika Jankovi}: Vi zaista verujete da su svi oni ba{ zaslu`ili status umetnika Dr [e{eq: Ali je problem {to su jednom stekli ko je taj ko mo`e da pravi reviziju ste~enog statusa. Ojdani}: Da li neko mo`e vama da uzme titulu estradnog umetnika ko vam je dodeli narod i ostavili ste na{to narodu, ne govorim za sebe govorim za moje starije kolege koji su legende ostali u ovom svetu Jankovi}: Ja ne mogu na~elno da govorim znate Ojdani}: Zato vam ja govorim zato {to znam Dr [e{eq: Gospo|o Jankovi} mo`da nije pravi argument potegao, vi ka`ete da li su zaslu`ili taj status. Uvek je u proteklih vi{e decenija, ne znam 265

ta~no 40. 50 godina uvek je esnafsko udru`ewe samostalno odlu~ivalo ko zaslu`uje taj status ko ne. Ja znam ja sam kao ~lan udru`ewa kwi`evnika Srbije regulisao Jankovi}: OK Dr [e{eq: Ne znam {ta vam zna~i to OK Jankovi}: Prosto pa`qivo vas pratim Dr [e{eq: Ali ne znam {ta zna~i ta re~ pa zato sam Jankovi}: U redu, izvolite Dr [e{eq: Pas sam regulisao radni sta` mogao sam pod povla{}enim uslovima sam sebi da upla}ujem svakog meseca itd. [to mi je mnogo zna~ilo dok se nisam zaposlio kao politi~ar u Narodnoj skup{tini Tako je bilo u svim esnafskim udru`ewima slobodnih stvaralaca. Onaj ko je stekao taj status stegao ga je voqom svojih kolega na skup{tini udru`ewa. Ne mo`e jedna vlast koja je poput najsmrdqivijeg muqa isplivala na povr{inu pre dve godine sada da opovrgava i status koji je neko stekao pre 20 godina voqom esnafskog udru`ewa. Postao je estradni umetnik, zna~i samostalan umetnik imao je pravo da dr`ava u~estvuje u pla}awu, delimi}nom pla}awu, Ojdani}: Penzijsko i invaalidsko osigurawe itd. Dr [e{eq: Stekao je to pravo. stekao ga je nekim zaslugama. Ako ima kriminala u tome, ako je neko stekao korupcijom, podmi}ivawem onda treba prvo utvrditi krivi~no delo pa posledica osude za krivi~no delo da bude i ukidawe statusa. Ne mo`e sada novi sistem vrednosti da opovrgne neki stari sistem vrednosti. Mo`da su oni koji su pevali o Titu naj~e{}e dobijali taj status, ali takav je bio neki sistem vrednosti. Ne mo`ete vi sada kao {to ne mo`ete sada bora~ke posmenice ukidati, ne mo`ete ukidati mnogo toga, ne mo`ete ni ovde dovoditi u pitawe status koji je neko stekao pre 10, 20, ili 30 godina. I biti bukvalno sada izba~en na ulicu zbog toga. Ojdani}: Estradni radnici su u ovo vreme, slu{ajte Jankovi}: Ja ne dovodim u pitawe to. Ja upravo znam da su odre|eni qudi iz va{e bran{e postavili to pitawe i tra`ili prosto osporavali, ja verujem da je tu bilo i ovakvih i onakvih Ojdani}: Gospo|o estradni radnici ne mogu da overe kwi`icu ne mogu da registruju svoj automobil, do{li su pla~u u udru`ewu ne znaju qudi gde }e i {ta }e. Ovi iz op{tine tra`e potvrdu da se pojave tamo nemaju ovi ih isteraju iz Urgentnog centra jer nije overena kwi`ica. Dr [e{eq: Imate taj problem i kod kwi`evnika Ojdani}: Verujte mi da je to tako, da je to prava istina Dr [e{eq: I kod kwi`evnika vlast nije spremna da qudima, znate {ta je bio uslov za u~lawewe u udru`ewe kwi`evnika, najmawe jedna objavqena kwiga. To je bio minimalni uslov. Pa znate vi mo`ete sada preispitivati sve kwige koje su objavqene pre 30 i 40 godina, a {ta to zna~i. Te kwige su objavqene u ono vreme. Bilo je predsednika srpske akademije nauka ~ija nau~na dela danas stru~waci cene kao diletantska, i kako se zvao, taj se vaqda Milo{ Milojevi} ili tako ne{to on je pisao istoriju Srba na osnovu bujne ma{te svoje, ali je bio jedno vreme predsednik akademije nauka. Koliko mi je ostalo u se}awu. Ne mo`ete vi sada novim kriterijima osporavati ono {to je postignuto. Vesna Rivas: Jeste, nikola hteli ste ne{to jo{ Erna nije jedini problem, 266

je li tako trenutno Uro{evi}: Ne ja sam da se vrati, nisam ja taj ~ovek koji gleda u pro{lost. Ja gledam u budu}nost, ali da vam ka`em mora neka recenzija da postoji Ja kao peva~ imam toliko poena, tekstopisac toliko poena itd. Ali svako, znalo se gde je ko i uvek je bilo zovete telefonom imam pesmu za tebe. Onda su boqe prolazili kompozitori, ovo sada {to uzme ka`e 10.000, 15.000, onda je na primer mi{a Markovi} on je uzima po 100.000 maraka ~ovek na tatjeme Ojdani}: ]u}e ga |eli} nemoj pri~ati o tome Uro{evi}: To je bilo ranije Ojdani}: Ajde, Uro{evi}: Ali jo{ jednom bitni su muzi~ki urednici. Ne mo`emo mi ovom narodu {to ka`e malo pre Voja ritam. Na{i muzi~ki urednik kada se uhvati za neke pesme evo jedan divan peva~ Stani{a Sto{i} odli~an peva~, ali ~ovek 30 i kusur godina peva ~etiri pesme na televiziji. On je opasan peva~ mo`e da peva {ta god ho}e i to je gre{ka. Snimili smo toliko pesama svaka na{a pesma mo`e da se igra isto kao i ova turska nego da se vrati ono vreme sve bi to moglo da se vrati korektno da neko ho}e, ali izgleda da ne}e, kod nas je ispala sada glavna muzika Biqana Krsti}, nemam ni{ta protiv we i ovi teofilovi}i, Dr [e{eq: Ge|o ima tu jo{ jedan problem koji je va`an Uro{evi}: Ali ovo je opasan problem Dr [e{eq: Kod nas posledwih godina ne postoji muzi~ka kritika. Izrasla ozbiqna muzi~ka kritika. Za urednike koji ure|uju programe na dr`avnim medijima pre svega trebala bi i re~ stru~ne umetni~ke kritike da ne{to predstavqa. To je kod nas potpuno nerazvijeno. Uro{evi}: Neka recenzija je li tako Dr [e{eq: Ne bih to zvao recenzijom u pravom smislu re~i. Recenzija je ocena i preporuka Uro{evi}: Ne ovo mo`e ovo ne mo`e Dr [e{eq: Ne bih ja to time nazvao ovo mo`e ovo ne mo`e. Mo`e u principu sve ali sada {ta je ono kako probrati ono {to zaslu`uje i potporu i podstrek i pomo} itd. Tu treba dr`ava da {koluje kadar koji }e se time baviti. Dr`ava to ne radi. Na `alsot imamo problem da nam glavnu re~ u kulturnoj sferi vode potpuno anacionalni tipovi da se pojavio homoseksualni lobi koji presu|uje o mnogim stvarima. Da su tu razni soro{i i sli~no Uro{evi}: Zato mene nema na televiziji Dr [e{eq: Sve je to pristuno na `alost sve je to krajwe dekadentno. Sve je to anacionalno, sve je to nezdravo. E sada nema ~arobnog {tapi}a kojim }e se to jednom potezom sve razre{iti. Vesna Rivas: Gde vidite re{ewe da skratimo pri~u stigli smo do kraja Dr [e{eq: Ja znam i ranije je tu bilo problema, ja sam se zgra`avao nad postupcima Nade Popovi} Peri{i} dok je bila ministar kulture, i ona je, ja sam vi{e puta problematizovao u Vladi Srbije to weno pona{awe, jednom sam joj vratio onako brutalno neke wene ideje uzimawu pod za{titom raznih objekata itd. [to je bilo besmisleno potpuno. Finansirala je antisrpske filmove dr`avnu potporu davala. Vesna Rivas: Samo mi recite da li verujete u boqe sutra za na{u nacional267

nu muziku. Dr [e{eq: Ja sam optimista po prirodi i ja verujem. I mislim da je neuni{tiva na{a nacionalna muzika. Da }e se ona daqe granati, da }e se daqe razvijati pod najte`im mogu}im uslovima ona }e opstati. Mo`da }e najboqa dela i nastajati pod najte`im uslovima. Uro{evi}: Vojo ja sam snimio 126 srpskih pesama, zamisli da sam snimio {est hrvatskih pesama. Ja bi bio zvezda velika. E to je tu`no Dr [e{eq: Ja malo pre ka`em na{a zemqa je pod okupacijom. Uro{evi}: To je tuga u cela pri~a je to Dr [e{eq: Oni koji nam ure|uju dr`avnu televiziju gori su od Gestapo-a Vesna Rivas: Dobro, dragi prijateqi, dragi drugari ja sam vam zaista zahvalna u svoje i u ime kompletne ekipe na{e televizije Sveti \or|e i svih na{ih gledaoca videli ste koliko je stiglo pitawa, ~ak i neke nismo stigli da pro~itamo nadam se da vam je prijalo ovde kod nas Dr [e{eq: Veoma Uro{evi}: Veoma, ali ne{to kratko ovo Ojdani}: Dva i po sata Vesna Rivas: Mi smo ve} i probili termin ba{ prili~no, a nismo stigli ni sve pesme da oslu{amo Uro{evi}: Vreme je i mi da probijemo ne{to bar termin. Vesna Rivas: Ako ni{ta, bravo Ge|o, ja mislim da smo puno toga rekli, da li postoji jo{ ne{to {to mislite da smo trebali da ka`emo a nismo Dr [e{eq: Neko glasawe si najavila Vesna Rivas: Jesam glasawe, interesuje me kako ste vi glasali za na{|u to listu Ojdani}: Drqa~a Uro{evi}: Ja za Eru Ojdani}a Dr [e{eq: Era je bio na spisku Ojdani}: Nisam ja na spisku Dr [e{eq: Ja glasam za Boru Drqa~u i Danijelu, vaqda }e se i vratiti danijela Uro{evi}:Kaki je taki je moj je Vesna Rivas: E sada sa va{im glasovima Bora Drqa~a je pre{ao u vodstvo u odnosu na Draganu Mirkovi} Jankovi}: ^ekaj ja nisam glasala Vesna Rivas: Izvini Mila molim te Uro{evi} i Ojdani}: Za Boru Drqa~u Vesna Rivas: Bravo, ja }u tek u slede}oj emisiji da glasam Dr [e{eq: Za koga ste glasali Jankovi}: Za Anu Bekutu Vesna Rivas: Za Crven konac jednu od retko dobrih srpskih pesama Uro{evi}: Svilen konac ili crven konac Vesna Rivas: Crven konac. Da li postoji jo{ ne{to {to bi mogli da ka`emo, ako ne da se pozdravimo sa na{im gledaocima Ojdani}: Da pozdravimo publiku, nadam se da im je bilo zabavno Ojdani}: I da im nismo dosadili Dr [e{eq: I po{to vas dvojica niste uspeli sve da pojedete da im se za268

mota. Uro{evi}: Da ponesemo ku}i Vesna Rivas: Za pomneti. Do{li smo do samog kraja izvinite ako smo pomali bili ozbiqni u nekim temama, ali moramo ra{~istiti na{a muzika je definitivno na raskr{}u. Imali smo eto i pitawa za politi~ara, za dr Vojislava [e{eqa i wegovo posmatrawe i vi|ewe na{e muzike iz wegovog ugla, iz ugla lidera Srpske radikalne stranke. ^ulismo i Milu Jankovi} fantasti~nog pisca, fantasti~nog teskstopisca i nekoga k oje na ~elu kulturnog centra na ^uakrici. Mila mo`}emo li jo{ ne{to poru~iti na{im gledaocima Jankovi}: Evo ako ih put navede a nisu sa ^ukarice neka svrate u Kulturni centar dosita ima izuzetnih zbivawa imamo pozori{ne predstave, uvek je ne{to atrakrtivno u pitawu, kwi`evni susreti, promocije tribine, muzi~ke nastupe, bioskop ponovo radi. Prema tome ima svega. Vesna Rivas: Odli~no, Vojo jo{ neka poruka na{im gledaocima Dr [e{eq: Je li ovo predizborna neka propaganda, {ta da poru~im gledaocima Vesna Rivas: Pa na temu muzike i ove teme zbog koje ste ve~eras prisutni Dr [e{eq: Ne mo`emo mi u toku ovog razgovora koji je na mohove bio ozbiqan na mahove {aqiv da apsolviramo pitawe srpske nacionalne muzike. Vesna Rivas: A da li }ete razmi{qati o tome Dr [e{eq: Pa ja razmi{qam, ja nisam sasvim neupu}en u to i ~itao sam neke stvari iz literature, ~itao sam najvi{e Miloja Milojevi}a, ~itao sam Petra Kowevi}a Vesna Rivas: Dobro a da li vi ~itate u zadwe vreme {ta se nama de{ava to me interesuje Dr [e{eq: Ja znam osnovne stvari koje se de{avaju upoznat sam sa ovim problemom statusnih prava estradnih umetnika kao i umetnika uop{te. I nikada nije bila mawa briga dr`ave za umetnost. Vesna Rivas: Nikola, Uro{evi}: Sve je re~eno, ali se nadam boqem, vaqda }u do`iveti da sa~ekam to vreme. Na zapadu ima svako svoj pla}a sat vremena turski program, sat vremena srpski program, ali nacionalna muzika je prva. A nas nema nigde. To je cela pri~a. Vesna Rivas: Dragi gosti puno vam hvala u ime kompletne ekipe koja radi na realizaciji i ove ve~era{we emisije. Vama kraj malih ekrana ako smo vam se dopali bili simpati~ni interesantni pogledajte nas u repriznom terminu u nedequ popodne, a ja vam zakazujem novi susret slede}eg utorka za sedam dana u isto vreme 21 ~as, na istom mestu. Ostanite na kanalu televiziji Sveti \or|e. Laku no}.

XV NAS “TV Melos “ 29. oktobar 2002, godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e i dobro do{li u jo{ jedno premijerno izdawe emisije “U ~etiri oka” na radio televiziji “Melos”, ja sam Mi269

wi gost i sagovornik ove emisije je lorad Vuka{inovi} a na{ i va{ ve~era{w predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao Voditeq: 021/624504 po{tovani gledaoci telefon je otvoren za va{e pozive i pitawa iskoristite priliku i u dobroj meri kreirajte sadr`aj na{e ve~era{we emisije i razgovora. Gospodine [e{eq mnogi politi~ki analiti~ari u Srbiji smatraju da je posle neuspeha prvog kruga predsedni~kih izbora Srbija zapala u jednu duboku da tako ka`em institucionalnu krizu koju je jedino mogu}e razre{iti vanrednim parlamentarnim izborima. Kako ocewujete te analize upravo zavr{enih predsedni~kih izbora Dr [e{eq: Ovi predsedni~ki izbori su pokazali da je osmanlijska vlast nelegitimna. Promenio se odnos snaga bitno u odnosu na 2000. godinu. Kada se na saveznim izborima 2000. godine videlo da je promewen odnos politi~kih snaga u narodu mi srpski radikali smo odmah pristali da se ide na vanredne republi~ke izbore bez obzira {to smo znali da nam to u tom trenutku nije u interesu. Mi smo po{tovali voqu naroda i rekli jasno je idemo na vanredne republi~ke izbore. Ovoga puta se videlo da DOS ima mnogo, mnogo mawe glasova nego {to je imao 2000. godine i to je razlog sam po sebi da se ide na vanredne parlamentarne izbore. Jer postoji o~igledna kriza legitimiteta sada{we vlasti. A pogotovo iz tog razloga {to sada{wa vlast nije ni legalna posle svega ovoga {to se desilo u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Ako Narodna skup{tina nije legalna i legitimna ne mo`e biti ni vlada. Jer vladu bira skup{tina i kontroli{e. I ne samo da bi trebalo da idemo na vanredne parlamentarne izbore nego bismo morali da idemo na izbore na svim nivoima. Tu kao jo{ jedan argument dodajem ~iwenicu da je done{e novi zakon o lokalnoj samoupravi i da je tu uveden proporcionalni izborni princip. Naravno uz jedan te`ak proma{aj, jednu veliku gre{ku koja }e pokazati negativne posledice ako se na vreme ne promeni {to je uvedeno direktno birawe gradona~elnika. I on je prakti~no postao nesmenqiv, a suvi{e vlasti ima u svojim rukama. Dakle umesto da se ja~aju demokratski principi pre{lo se u izgradwu autoritarnih. Voditeq: Dobro predla`em da u prvom delu ili uvodnom delu razgovora za trenutak dva analiziramo neuspeh drugog izbornog kruga odnosno neuspeh drugog kruga predsedni~kih izbora. Javnosti je poznato Da je Srpska radikalna stranka pred drugi izborni krug pozvala bira~e i simpatizere da drugi izborni krug bojkotuju, prosto kada se analizira va{e politi~ko delovawe bojkot je zaista ne{to {to je do sada bilo makar neobi~no u politi~kom delovawu Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Mi nikada nismo bojkotovali gde smo mogli da u~estvujemo. Ali drugi zborni krug na predsedni~kim izborima za nas nije neuspe{an, za nas je itekako uspe{an. Voditeq: Da Dr [e{eq: Ve}ina gra|ana Srbije je poslu{ala predlog, molbu, apel, sugestiju, mi{qewe, stav da se ne izlazi na glasawe. Jer nismo imali izme|u koga da biramo. Pred nama su bile dve negativne opcije Ko{tunica i Labus. Ta~no je da ja Labus mnogo, mnogo lo{ija varijanta od Ko{tunce, ali je i Ko{tunica lo{a varijanta. I zato nije trebalo glasati ni za jednoga. Na novim izbo270

rima novo me{awe karata vide}emo kakva }e biti situacija. Voditeq: A dobro nije vam u politi~kom smislu da tako ka`em zasmetalo {to ste se u prosto jednom politi~kom trenutku na{li na nekom istom politi~kom fonu sa recimo Demohri{}anskom strankom Srbija koja je zagovarala aktivan bojkot izbora Dr [e{eq: [ta je to Demohri{}anska stranka Srbije, postoji li to igde. Postoji jedan Vladan Bati} koga je \in|i} postavio za ministra pravde da bi izvr{ava \in|i}eve naloge a Demohri{}anska stranka nigde u Srbiji ne postoji. Ona ima {aku jada nekog ~lanstva tog Milana S. T. Proti}a, Aleksandra Stefanovi}a, Radu Trajkovi} vi{e je to stranka za neki psihijatrijski kru`ok nego {to je za srpsku politi~ku scenu. To apsolutno ne postoji. I za{to bih ja sada o tome razmi{qao {ta je Bati} rekao, za {ta se Bati} zalagao ko jo{ u Srbiji slu{a Bati}a. Mi imamo svoju politiku koju utvr|ujemo na rukovode}im organima stranke, polazimo od interesa srpskog naroda i Srbije u celini ali i od interesa Srpske radikalne stranke Voditeq: I va{ je politi~ki interes bio da ovi izbori ne uspeju Dr [e{eq: Da izbori ne uspeju jer izme|u dve lo{e varijante mi nismo hteli da se opredequjemo. Znate to je kao kada biste se opredeqivali izme|u streqawa i ve{awa. Mo`da je streqawe ovako sa nekog epskog etosa prikladniji metod, ali ka`u da je ve{awe lak{e podneti. Ali oboje je vrlo, vrlo lo{a varijanta i oboje ima veoma lo{ ishod, tako i u ovom slu~aju mo`da bi Srbija lak{e podnela Ko{tunicu nego Labusa, ali i jedan i drugi donose u krajwoj istanci veoma lo{ ishod. Vi ste videli, za Labusa znamo da je kriminalac, da je mafija{, kandidat mafije na ovim izborima, da je izdajnik, da je rasprodao sve {to se moglo rasprodati, da je glavni krivac za sada{wi ekonomski pad, za lo{u situaciju. On je kandidat Zorana \in|i}a i Mla|ena Dinki}a bio na ovim izborima. A i za Ko{tunicu znamo da je pogazio savezni Ustav, da je `rtvovao srpske nacionalne interese, Ko{tunica je glavni krivac {to je DOS do{ao na vlast. On se odrekao me|unarodno pravnog kontinuiteta jugoslovenske dr`ave. Prihvatio sa solanom da radi tzv. Ustavnu povequ koja rastura na{u dr`avu, `ena mu pi{e novi Ustav Srbije kojim predvi|a da Srbiju cepa na {est regiona zapravo {est federalnih jedinica. I on je sam priznao na dr`avnoj televiziji da se zala`e za taj koncept. Da sam glasao za Ko{tunicu osu{ila bi mi se desna ruka. Naravno imate u vidu da za Labusa ni u jednoj varijanti ne bi mi palo na pamet da glasam. Voditeq: Dobro, ali ~iwenica je da je u drugom izbornom krugu Vojislav Ko{tunica ipak dobio gotovo milion glasova vi{e od Miroquba Labusa Dr [e{eq: To je ta~no Voditeq: I `elim prosto da pitam da li imate neku analizu ili povratnu informaciju o tome koliko je toj razlici doprineo neko a da ka`em uslovno re~eno bira~ko telo Srpske radikalne stranke Dr [e{eq: Pa verovatno od onih 850.000 gra|ana koji su glasali za mene u prvom krugu da je bio izvestan procenat onih koji su glasali za Ko{tunicu u drugom krugu boje}i se da Labus slu~ajno ne pobedi. Bilo je takvih. Ali ne zaboravite da je 16% gra|ana u prvom izbornom krugu glasalo za ostale politi~ke partije koje nisu pozivale na bojkot. Dra{kovi} je dobio oko 4, 5%, ne{to je dobio Bata @ivojinovi} 3% i ne{to, Branislav Ivkovi}, Pavkovi} 271

Voditeq: Pelevi} Dr [e{eq: I Pelevi} itd. I me|u tim qudima je bilo mo`da najvi{e onih koji su iza{li u drugom krugu i glasali za Ko{tunicu. A sa druge strane tu je interesantno pona{awe bira~kog tela Socijalisti~ke partije u prvom krugu bira~ko telo Socijalisti~ke partije je bilo podeqeno, mo`da tragi~no podeqeno. Jedan procenat je glasao za mene, ja ne mogu ta~no da ka`em mo`da ~etvrtina, te{ko je to precizno odrediti, jedan procenat mo`da ~etvrtina glasali su batu @ivojinovi} i Branislava Ivkovi}a, mislim da je najve}i broj glasao za Ko{tunicu ili je najve}i broj bojkotovao izbore. Oni su tako bili podeqeni. Vi ste videli ovde u Novom Sadu ovaj Du{an Bajatovi} predsednik SPS-a za Vojvodinu koji se sastao kako sam pouzdano informisan i sa ameri~kim ambasadorom u Beogradu Vilijamom Mongomerijem, vodio je samo kampawu protiv Srpske radikalne stranke i protiv mene, ne znam da li ste gledali tu wihovu televiziju “Most” tamo umesto da bude kampawa protiv DOS-a i obojice dosmanlijskih kandidata i Ko{tunice i Labusa, kampawa je najvi{e vo|ena protiv mene. On je takav zadatak dobio od svog gazde Mongomerija. Jedan deo socijalisti~kih glasa~a je bio razo~aran i oni su apscinirali ve} u prvom izbornom krugu. Ali ta~no se mo`e odrediti gde su oni glasali za mene, gde su glasali za Ko{tunicu, ako je ve} to ako su to ve} dva faktora polarizacije. Na jugu Srbije u Vrawu, Leskovcu, Topoli~kom kraju i delu pirotskog okruga ve}ina socijalista je glasala za mene. U Vojvodini ve}ina socijalista je glasala za mene, mada je bilo i onih koji su glasali za Ko{tunicu ali ubedqivo je ve}ina glasala za mene. U centralnoj Srbiji je to bilo podeqeno izme|u mene i Ko{tunice, ne{to vi{e za Ko{tunicu nego za mene. U Beogradu su socijalisti listom glasali za Ko{tunicu i tamo su bili najboqe organizovani da tako postupe. Veoma je malo glasalo za mene. Voditeq: Da 18% ste dobili u Beogradu Dr [e{eq: Da i to pokazuje, taj pokazateq ukazuje za koga su se zapravo socijalisti opredeqivali. I ja iz toga izvla~im zakqu~ak otprilike od ovih nepunih 24% 23 koma ne{to, koliko je otprilike bilo socijalista koji su glasali za mene. Ako je realno to glasa~ko telo socijalista izme|u 20-25%, a mislim da ima toliko onih koji su sledbenici Slobodana Milo{evi}a u Srbiji otprilike jedna ~etvrtina je tada glasala za mene. Socijalisti su, ovi iz Glavnog odbora su vr{ili propagandu da to nije Milo{evi}evo pismo, da me Milo{evi} zapravo nije podr`ao itd. Jedan broj qudi je mo`da tu bio u velikoj nedoumici. Ja mislim za slede}e izbore da }e stvari biti mnogo jasnije i da }e verovatno biti mawe kandidata. I ovoga puta je bilo samo pet regularnih kandidata pored mene to su bili Ko{tunica, Labus, Dra{kovi} i Bata @ivojinovi}. Imali smo {est falsifikovanih kandidatura, kandidata koji nisu imali, koji nisu ispuwavali zakonske uslove. To su Pelevi}, Branislav Ivkovi}, Neboj{a Pavkovi}, Dragan Radenovi}, Tomislav Lalo{evi} i Vuk Obradovi}. Wima su falsifikovani potpisi gra|ana. Kod Borislava Pelevi} je bilo ~ak gra|ana Crne Gore koji su mu potpisivali, bilo je mnogo onih koji su mu dva puta potpisivali on je imao oko 2000 falsifikovanih potpisa. Pavkovi} oko 5000 i svi ovi ostali su imali odre|en procenat falsifikovanih potpisa nisu ispuwavali uslove. Ali je \in|i} verovatno smislio da ih na silu ubaci na listu kako bi do{lo do osipawa opozicionih glasova. Opravdano se mo`e pretpostaviti da 272

niko od onih koji je glasao za ovih osam kandidata odnosno ovih {est koji su na osnovu falsifikovane dokumentacije postali kandidati ne bi glasao ni za Ko{tunicu ni za Labusa. Bilo je tu jo{ nekih faktora, Srpska radikalna stranka je pune dve godine bila apsolutno blokirana u re`imskim medijima, pogotovo na beogradskim televizijama i plasirana su la`na istra`ivawa javnog mwewa koja su nam davala veoma mali procenat 4, 6, 8 najvi{e 12% a mi smo imali skoro 24%. I ra~unam da je zbog toga jedan procenat glasa~a glasao za Ko{tunicu ra~unaju}i, misle}i da ja nemam nikakve {anse. A ja mislim da }e se Ko{tunica zaprepastiti ako se kandiduje na slede}im izborima koliko }e mawe dobiti nego sada u prvom krugu. Voditeq: Dobro, ali ~iwenica je da su ne znam da li se sla`ete samnom, ali evo naravno odmah prilike i da me demantujete, ~iwenica je da su ovi izbori zaista pokazali izvesnu dozu apatije bira~kog tela. Jer je ne znam u prvom izbornom krugu iza{lo 55% od ukupnog broja Dr [e{eq: Ne mislim ja da je to apatija Voditeq: Ne mislite Dr [e{eq: To je jedan vid protesta ogor~ewe naroda, nezadovoqstvo Voditeq: Ali i poruka svim politi~kim strankama Dr [e{eq: To je pitawe. Kako je poruka svim politi~kim strankama to jednostavno nije ta~no. Radikali nisu bojkotovali. Glasa~ko telo Srpske radikalne stranke uglavnom nije bojkotovalo. [to bi to bilo nama poruka. Voditeq: Mo`da biste dobili vi{e glasova da je ve}i broj qudi iza{ao na izbore Dr [e{eq: Dobio bih vi{e glasova da je ovo standardno glasa~ko telo Socijalisti~ke partije u celosti iza{lo, oni su u solidnom procentu bojkotovali, mo`da ~ak i 10% te{ko je sada ta~no proceniti. Ali je bojkotovalo mnogo wih koji su 2000. glasali za DOS oni su najvi{e bojkotovali, to je o~igledno. Ako smo imali 70% izlaska 2000. godine, je li tako oko 70% Voditeq: Da Dr [e{eq: Mo`da i vi{e od 70% a sada 55% onda je o~igledno da je tu dobar broj onih koji su glasali za DOS razo~arani, oni se jo{ nisu opredelili za koga }e slede}i put glasati. Me|utim o~igledno je da im vi{e ne pada na pamet da glasaju za DOS za{to bi to bilo upozorewe svim strankama. Nema nikakvog razloga da Srpska radikalna stranka bude nezadovoqna rezultatima Voditeq: Da vi ste i rekli da se ose}ate kao morali pobednik Dr [e{eq: Mi imamo dobar rezultat. Sa druge strane oko 5% glasova je falsifikovano u korist Labusa toliko smo sra~unali Voditeq: Na koji na~in Dr [e{eq: Preko bira~kog spiska, nije postojao opet jedinstven bira~ki spisak iako je to sada zakonska obaveza imali su dve godine da srede jedinstven bira~ki spisak nisu to uradili. Namerno to nisu uradili jer su koristili star mehanizam falsifikovawa izbornih rezultata tako {to na dan izbora nekoliko hiqada qudi putuje od op{tine do op{tine i glasa na vi{e bira~kih mesta. Teorijski je mogu}e da jedan ~ovek u 30 op{tina glasa, 16 beogradskih i jo{ doda 14 okolnih u toku jednog dana sedne u auto i ide od jednog do drugog bira~kog mesta i glasa, kada nema jedinstvenog bira~kog spiska vi to ne mo`ete da doka`ete. I mi smo na te stvari ukazivali, borili se Ko{tunica je }u273

tao. Tek kada je progla{ena propast drugog izbornog kruga onda je i wegova stranka po~ela na to da ukazuje, i oni su po~eli da dokazuju da je oko pola miliona bira~a vi{e upisano u bira~ki spisak nego {to ih realno postoji. Da ali sada je kasno Voditeq: Ali ~iwenica je da Dr [e{eq: Znate i da mu je Vrhovni sud prihvatio te `albe posledica je mogla biti samo poni{tavawe izbora Voditeq: A ne progla{ewe Ko{tunice Dr [e{eq: Pa kako to mo`e, on navikao da ga progla{avaju nelegalno za predsednika kao {to su ga 2000. godine proglasili Voditeq: Ali ~iwenica je da ste i vi dakle i Srpska radikalna stranka i vi li~no kao predsedni~ki kandidat izlaskom na izbore dali odre|en legitimitet tim izborima bez obzira na ove nepravilnosti o kojima govorimo Dr [e{eq: Jeste zato {to je to bio jedinstveni racionalni izlaz iz svega toga. Mi smo se borili za zakonitost ali smo u~estvovali. Dakle, mi smo u~inili ono {to je u datom trenutku bilo najracionalnije da se uradi. Voditeq: Dobro, pred nama je ponovqeni je da tako ka`em odnosno pred nama je novi dakle izborni ciklus ili ponavqawe izbora za predsednika Republike Srbije i ~iwenica je da se u politi~koj javnosti dosta {pekuli{e oko promena samog izbornog zakona, ~ak je najavqeno da }e na slede}oj redovnoj sednici Republi~ke skup{tine biti izmewen izborni zakon. Da li mislite da je nekom politi~kom smislu korektno i legitimno u toku izborne utakmice mewati pravila igre. Dr [e{eq: Vidite novi izbori su morali da budu raspisani onog trenutka kada je progla{en pravosna`no neuspelim drugi izborni krug. Neki dosmanlijski tuma~i prava koji stalno defiluju na na{im televizijama a velike su neznalice, ka`u nije ni ustavom ni zakonom predvi|en rok u kome se moraju ponovo raspisati izbori. ^iwenica da ustavom i zakonom nije predvi|en rok u kome se moraju ponovo raspisati predsedni~ki izbori nakon neuspeha prvog turnusa, prvog ciklusa ne ukazuje da su tu vlastima odre{ene ruke i da to mogu beskona~no prolongirati. ^iwenica da nema roka ka`e da se izbori moraju odmah raspisati, mo`da istog dana kada se proglasi ili bar sutradan kada se proglasi da prvi turnus nije uspeo. [to se ti~e promena zakona ima razloga da se to u~ini i zaista je tako u civilizovanom svetu Voditeq: Znam prakti~no se ponovila situacija iz 1997. godine je li tako Dr [e{eq: Da, meni su jednom tako opet malverzacijama sa glasa~kim listi}ima na Kosovu i Metohiji oteli predsedni~ku pobedu. Tada je progla{eno da ima 7, 500.000 glasa~a ja sam pobedio Zorana Lili}a to je ~iwenica potpuno jasna, ali su nekim malverzacijama dokazivali da je falilo 0, 9% ~ak ni jedan celi procenat izlaznosti. Voditeq: Da Dr [e{eq: Da bi mi oteli tu izbornu pobedu. Voditeq: Da li }ete podr`ati promenu Dr [e{eq: Ima razloga da se mewa taj izborni zakon i ne mo`emo biti protiv toga znate, to je jedna racionalna promena. I ne mo`e se sada re}i da se ne mo`e mewati zato {to su izbori u toku. Po{to je prvi turnus propao da se to brzo uradilo uo~i drugog turnusa i u trenutku ponovnog raspisivawa izbo274

ra, da je to stajalo u zakonu onda bi sve bilo u redu. Me|utim vidite {ta se de{ava, zaka`e se Narodna skup{tina pa se otkazuje, pa je veliko pregawawe oko toga ko ima legitimitet da glasa zbog stawa u Republi~koj skup{tini ja ne verujem da }emo mi za to glasati, da }emo glasati “za”, ali kada budemo vodili raspravu mi }emo principijelno govoriti o tome Voditeq: I podr`ati jednu takvu inicijativu Dr [e{eq: Ne}emo podr`ati inicijativu znate izne}emo svoj stav. Ne mo`emo mi podr`avati inicijativu nelegalnoj skup{tini. I drugo, oni su napravili ~udo od te skup{tine uvode}i dan za glasawe. Mi taj dan ne}emo ni da do|emo to je nama sme{no. Voditeq: Dobro ve} su naravno po~ele odre|ene politi~ke procene oko tzv. pregrupisavawa politi~kih snaga u Srbiji vi ste neposredno ako sam vas dobro razumeo posle zavr{etka drugog izbornog kruga najavili razgovore sa predstavnicima relevantnih opozicionih stranaka, pa ste tu pomenuli ako se ne varam Srpski pokret obnove i Socijalisti~ku partiju Srbije. Imaju}i u vidu ~iwenicu da do sada pregovori unutar sada{we srpske opozicije nisu bili uspe{ni pretpostavqam da tu ne}ete da tako ka`em punio gubiti vreme, i sa druge strane koliko }e opet u celoj toj pri~i oko pretpostavqam va{e ponovne kandidature ulogu imati ~iwenica da vas je Slobodan Milo{evi} podr`ao u ovom izbornom ciklusu. Dakle, da li }e Milo{evi} biti adresa sa kojom }ete pregovarati kada je o SPS-u re~? Dr [e{eq: Pored Srpske radikalne stranke postoje jo{ dve relevantne opozicione politi~ke partije to su Socijalisti~ka partija i Srpski pokret obnove. Ja sam sa Dra{kovi}em imao nekoliko telefonskih kontakata, komentarisali smo zajedno izborne rezultate itd. Razgovarali na razne teme, ali wihov je zvani~an stav da slede}i put ne}e ni isticati svog kandidata. Da li }e biti mogu} dogovor da oni podr`e nekoga zvani~no ili ne o tome }emo jo{ videti. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a u posledwe vreme sam s wim imao nekoliko telefonskih razgovora, posledwi razgovor smo vodili dok sam bio u Moskvi pre nekih nedequ dana, nedequ i ne{to Voditeq: Ja se izviwavam da li vam je gospodin Milo{evi} ~estitao na izbornim rezultatima Dr [e{eq: Pa on je izrazio zadovoqstvo {to su rezultati bili solidni i izrazio je `aqewe {to je Socijalisti~ka partija pokazala takav haos u svojim redovima i tako, nisu to doslovno wegove re~i, on zaista iskreno `ali {to se takve stvari de{avaju u partiji i {to je objektivno spre~en da te stvari br`e ra{~isti, br`e razre{i. A odmah smo ~uli izjave nekih funkcionera Socijalisti~ke partije preko wihovog glasnogovornika onog Ru`i}a da su oni spremni da razgovaraju. Ne}u ja sa wima da razgovaram, ne}u ja sa Mongomerijem i Du{anom Bajatovi}em da razgovaram, niti sa Ru`i}em, niti sa Ivicom Da~i}. Ja razgovaram sa predsednikom partije Milo{evi}em. Za mene Milo{evi} predstavqa Socijalisti~ku partiju ili ~ovek koga on ovlasti. A ti wegovi otpadnici koji poku{avaju da mu otmu partiju za ra~un Amerikanaca ili Zorana \in|i}a mene ne interesuju. Naravno ja ne}u ni da se me{am unutra{we partijske odnose niti }u da im te stvari unutar partije re{avam, ali bih `eleo da Milo{evi} to re{i. Voditeq: Dobro, ali niste spre~avali recimo Bogoquba Bjelicu da pri275

sustvuje va{im predizbornim skupovima, naprotiv Dr [e{eq: [to da ga spre~avam on je zamenik Slobodana Milo{evi}a regularan. Milo{evi}evom odlukom postavqen na to mesto, on je bio na zavr{nom mitingu Srpske radikalne stranke u Beogradu i govorio. Voditeq: Dobro, evo pristi`u nam i pitawa gledalaca Dr [e{eq: Ali bih spre~io i Du{ana Bajatovi}a i wegovog mentora Valijama Mongomerija da do|u na miting Srpske radikalne stranke i da se popnu na govornicu. Imali su i jedan i drugi svoje qude dole u publici, znate i Mongomeri je poslao {pijune da izveste, pa su veoma zabrinuti {to je na na{em mitingu bilo mnogo vi{e qudi nego i kod Ko{tunice i kod Labusa. Voditeq: Dobro sti`u nam ve} brojna pitawa gledalaca, ja moram da ka`em po{tovani gledaoci da je interesovawe za ovu emisiju bilo izuzetno veliko, na{ telefon 624-504 i daqe je otvoren za va{e pozive i pitawa emisija traje do 21, 30. Mnogo se ovih dana u {tampi {pekulisalo oko va{eg, kada ka`em ovih dana mislim na period od zavr{etka drugog kruga predsedni~kih izbora evo i jedno pitawe koje je ovako sli~no, pro~ita}u ga, ali oko va{eg odnosa prema DSSu i DS-u. Vama je poznato da se u {tampi, najpre }u vas to pitati pojavile informacije da ste izme|u dva izborna kruga navodno tajno pregovarali sa Vojislavom Ko{tunicom da ste tra`ili u nekoj budu}oj preraspodeli odnosa snaga u srpskom parlamentu mesto premijera, i da vas je opet navodno gospodin Ko{tunica odbio. Dr [e{eq: Vi vaqda znate kako je la`qiva na{a {tampa. Ja nisam imao nikakve kontakte ni sa Ko{tunicom ni sa \in|i}em ni sa wihovim qudima, apsolutno nikakve. I to vam je jedina istina. E sada ako }ete vi verovati “Nacionalnu” {ta oni lansiraju ili nekim drugim novinama onda deplasirano je ozbiqno o tome razgovarati. Voditeq: Dobro prosto sam du`an da vas to pitam jer evo jedno pitawe Dr [e{eq: Prvo je iz \in|i}evog tabora lansirano da se dogovaram sa Ko{tunicom da radim ovo, da radim ono, ~ak da sam glasnogovornik Ko{tunicin. To su otvoreno govorili to ste najvi{e mogli da ~ujete iz usta ^edomira Jovanovi}a. A onda iz Ko{tunicinog tabora da se dogovaram sa \in|i}em, da odgovara i \in|i}u i meni bojkot drugog kruga. Mo`da nam to odgovara ali mi nismo ni u kakvom dogovoru povodom toga. \in|i}u odgovara iz nekih drugih razloga, ali sada je ne{to tu novo na delu. Videli ste da \in|i} preko svog ~oveka ovog Neboj{e Mandi}a koji je zamenik Mom~ila Peri{i}a, da lansira drugu ideju, da nudi Ko{tunici da mu vrati mandate u Republi~koj skup{tini da ga podr`i celi DOS kao kandidata DOS-a ponovo Ko{tunicu na predsedni~kim izborima, a da se Ko{tunica obave`e da do kraja mandata ne}e obarati \in|i}evu vladu. ^ak ~ujem da su spremni da ponude Ko{tunici i mesto Ministra unutra{wih poslova, da to bude Ko{tunicin ~ovek Dragan Jo~i}. Dakle stvari se de{avaju u tom krugu me|u wima Voditeq: A ne izme|u vas i \in|i}a Dr [e{eq: A nama su i \in|i} i Ko{tunica politi~ki protivnici mi `elimo obojicu da oborimo sa vlasti Voditeq: Da, evo ne}emo o Nacionalnu ali prosto da bismo ispo{tovali gledaoca Andrija iz Novog Sada vas najpre puno pozdravqa smatra da ste veliki Srbin i pita kako komentari{ete natpise iz Nacionala da sara|ujete sa DOS276

om, a povodom Ha{kog tribunala Dr [e{eq: To su budala{tine svoje vrste. Prvo su objavili da sam pobegao u Kinu jeste li i to primetili. Da sam oti{ao u zvani~nu posetu Voditeq: Da naslov je bio Karla de Ponte u Beogradu [e{eq u Pekingu Dr [e{eq: Da to je prvo bilo u Svedoku pa je onda u Nacional objavio da sam pobegao u Kinu da se raspitujem tamo za azil. Meni to ne pada na pamet ja sam oti{ao u zvani~nu posetu predvode}i delegaciju Srpske radikalne stranke. A {to se ti~e Ha{kog tribunala ja jedva ~ekam da odem tamo u bilo kom svojstvu. Dobro govori}emo i o tribunalu, Ja prosto zavidim Milo{evi}u {to mu se ukazala takva prilika da odigra izvanrednu istorijsku ulogu. Da li postoji mogu}nost gospodine [e{eq pita vas tako|e Andrija iz Novog Sada da neko organizuje TV duel [e{eq - Ko{tunica ili [e{eq - \in|i}. Malo pre ste govorili Dr [e{eq: Ja sam spreman na bilo kojoj televiziji sa \in|i}em i Ko{tunicom. Ko{tunica sigurno ne sme, a mislim da ne sme ni \in|i} iako se ranije usu|ivao, ja sam imao nekoliko puta duele televizijske sa \in|i}em i naravno redovno pobe|ivao mislim da smo imali tri televizijska duela i jedan radio duel. Voditeq: Da posledwi TV duel koga se ja se}am je bio u Jagodini je li tako, Dr [e{eq: I Jagodini negde u prole}e 2000. godine Voditeq: Da. Jo{ jedno pitawe iz Novog Sada gledalac vas pita kada mislite da u Novom Sadu odr`ite miting ili neku tribunu mimo predizborne kampawe jer je to kako konstatuje preko potrebno za svest va{ih potencijalnih bira~a. Ovo je vi{e jedna preporuka, mada ~esto dolazite u Novi Sad Dr [e{eq: Ja mislim uskoro }e biti u Novom Sadu odr`ana promocija moje najnovije kwige “Ideologija srpskog nacionalizma” i to }e biti kroz nekih nedequ ili 10 dana zakazano u Novom Sadu, re~ je o kwizi koju sam pisao oko pet godina, a materijal sam prikupqao 20 godina i re~ je o prvom naslovu iz te oblasti koji se uop{te kod nas publikuje. Kwiga je veoma obimna preko 1000 strana Voditeq: I do}i }ete dakle u novi sada za 10 dana Dr [e{eq: Pa ta promocija }e biti ovde zakazana verovatno }u i ja do}i da u~estvujem u promociji Voditeq: Dobro, puno je pitawa otprilike si`e svih tih pitawa glasi da li }ete se kandidovati za predsednika Srbije ponovo, to vas pitaju i Svetlana Dr [e{eq: O tome }e u nedequ da se izjasni centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, da ja ni{ta tu ne prejudiciram. Postoji visok stepen verovatno}e da }e se to desiti ali ne mogu unapred da vam ka`em sigurno }e to biti, o tome se glasa na na{oj sednici. Voditeq: Da ali u nedequ }e sve biti poznato Dr [e{eq: U nedequ da Voditeq: Dobro, po{tovani gledaoci dakle u ovom trenutku bih vas jo{ jednom pozvao da nam postavqate {to vi{e pitawa mi }emo se naravno potruditi da na sva va{a pitawa odgovorimo, kratak EPP blok pa se vra}amo u stu277

dio. Radio televizija “Melos” emisija “U ~etiri oka”, na{ ve~era{wi gost je predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq puno pozdrava najvi{e iz Novog Sada Svetlana, Jovan, Marija, Stevan itd. To su sve pozdravi i jedno pitawe Jovan iz Novog Sada osim pozdrava vas moli da prokomentari{ete izjavu predsednice parlamenta Nata{e Mi}i} o nastavku rada skup{tine koja je najavqena za petak i istovremeno vas pita {ta mislite o oduzimawu 45 mandata DSS-u? Dr [e{eq: To pretpostavqam da je ve~eras javqeno, je li Voditeq: Da Dr [e{eq: Da }e biti u petak sednica, je li to zvani~no javqeno Voditeq: Opet su neke {pekulacije u pitawu, u petak }e biti koliko jaz nam sednica Ustavnog suda Dr [e{eq: Mi nismo dobili pozive na tu sednicu Voditeq: Ustavnog suda Dr [e{eq: Mo`da je sednica Ustavnog suda, mi nismo dobili pozive za novu sednicu Narodne skup{tine i ne znam kada }e biti ta sednica, mada je Narodna skup{tina morala da po~ne sa radom 1. oktobra, nije ba{ morala da ima sednicu 1. oktobra ali je trebalo da se po~ne sa radom Voditeq: To je tzv. Redovno zasedawe Dr [e{eq: Da o~igledno provo|eno skoro celo redovnog zasedawe bez ikakvog rada. [to se ti~e oduzimawa mandata Demokratske stranke Srbije ono je nelegalno, potpuno neregularno. Pogotovo je te{ka sviwarija napravqena u onom prvom poku{aju oduzimawa mandata kada je oduzeto 23 mandata zbog nedolaska na sednicu. Ne mo`e narodni poslanik da ostane bez poslani~kog mandata zbog nedolaska na sednicu. Ne mo`e narodni poslanik da se tretira kao lice koje je u radnom odnosu i koje mora da radi u skup{tini. I svojim nedolaskom narodni poslanik izra`ava politi~ki stav. Ako on ne dolazi zbog aqkavosti, lewosti, zato {to je preokupiran drugim poslovima problem je politi~ke partije koja ga je uop{te stavqala na listu, ali to je wen problem a ne problem konkurentskih stranaka. Ja ne mogu da dozvolim da neko iz DOS-a ceni da li su poslanici Srpske radikalne stranke dobro ili ne. Mi smo jednom na{em poslaniku odobrili da se retko pojavquje na sednicama treba da zavr{i fakultet to je Stevo Dragi{i} i ostavili smo mu rok da zavr{i fakultet. Ra~unamo po{to je mlad ~ovek da u politici ne mo`e mnogo posti}i ukoliko ne stekne visoko obrazovawe na primer. I sada neko iz DOS-a kritikuje {to on retko dolazi na sednice, {ta to briga dosovce. To se pitawe wima ne postavqa. Voditeq: Da ali ~iwenica Dr [e{eq: Ali ovo {to se desilo posle ono je sa pravnog aspekta problemati~no. Koalicija DOS je izbacila Demokratsku stranku Srbije i oduzela im mandate. Da li je mogla to da uradi. Zakon ka`e da mandat narodnom poslaniku prestaje prestankom ~lanstva u politi~koj partiji to je jedan od razloga. Ti poslanici nisu prestali da budu ~lanovi Demokratske stranke Srbije. Postavqa se sada pitawe {ta je wihova koalicija je li ona politi~ki subjekt trajnog karaktera. Da li je registrovana kao koalicija. Kakav je koalicioni sporazum, {ta je tamo re~eno. Koliko ja znam u wihovom koalicionom sporazumu stoji kvota po kojoj }e deliti mandate i posle vi{e ni jedna stranka ne mo`e 278

se me{ati drugoj u wenu kvotu. S tog aspekta nisu mogli da oduzmu mandate. Mi smo imali ranije slu~aj oduzimawa mandata pojedinim poslani~kim grupama. Desilo se to da su Socijalisti~ka partija i JUL oduzeli mandate Novoj demokratiji nakon {to je su izbacili iz koalicije, ali je Nova demokratija koalicionim dogovorom pristala da do|e na milost i ne milost socijalistima i julovcima. Jer je tamo nosilac poslani~ke liste mogao da o tim pitawima odlu~uje i wemu je prepu{teno da raspore|uje mandate posle izbora. To je priroda wihovog dogovora i tu Nova demokratija nije mala mogu}nosti da se `ale. Imali smo drugi jedan slu~aj koji je bio povezan i sa nekim krajwe nemoralnim radwama, Koalicija Vojvodina tamo su se udru`ili Dragan Veselinov, Nenad ^anak i Mile Isakov. I naravno kakvi su oni qudi pokazalo se i kako im je funkcionisao wihov koalicioni dogovor. Radili su jedan drugome o glavi i tu je Dragan Veselinov bio najpokvareniji. Dragan Veselinov je bez znawa ^anka i Isakova registrovao kao posebnu partiju koaliciju Vojvodina i na osnovu te registracije on je iskqu~io i ^anka i Isakova iz te koalicije, iz te svoje stranke koja se zove koalicija Vojvodina i to je sa ~isto formalno pravnog aspekta bilo ispravno. Sa moralnog aspekta to je bilo na najni`em mogu}em nivou, ali to je wihov problem {to su se udru`ivali. Voditeq: Dobro ali kako kao pravnik komentari{ete situaciju upravo vezanu za ovih 46 mandata DSS, dakle imamo privremenu meru saveznog Ustavnog suda Dr [e{eq: Ma mi nemamo Narodnu skup{tinu i na `alost nemamo ni ustavni sudove, o~igledno da je Savezni Ustavni sud pod Ko{tunicinom kontrolom, a Republi~ki Ustavni sud pod \in|i}evom kontrolom Voditeq: Dakle mislite da su i jedan i drugi sud Dr [e{eq: Ko{tunica i \in|i} imaju svoje Ustavne sudove a {ta }emo mi ostali gra|ani koji nemamo nikakav Ustavni sud evo to je na{ problem. U proteklih 12 godina mi takvu situaciju nikada nismo imali Voditeq: Mislite da su i jedan i drugi sud pod uticajem politike Dr [e{eq: Potpuno su instrumentalizovani Voditeq: A kako komentari{ete teze da ne znam od odluke Republi~kog Ustavnog suda zavisi zakazivawe sednice parlamenta Dr [e{eq: Pa ne mo`e jer prvo nije u nadle`nosti republi~kog Ustavnog suda da ispituje pojedina~ne pravne akte, on mo`e da ispituje ustavnost op{tih pravnih akata. Da li je izborni zakon saglasan sa ustavom to mo`e da utvr|uje ustavni sud, . Da li je poslovnik u saglasnosti sa ustavom i zakon i to mo`e da utvr|uje Ustavni sud Voditeq: A pojedina~na re{ewe ne mo`e Dr [e{eq: Ne mo`e nema u svojoj nadle`nosti Voditeq: To je nadle`nost saveznog Ustavnog suda Dr [e{eq: E sada pitawe je da li je i Saveznog Ustavnog suda, za{to. Mi smo imali ranije slu~ajeve ustavne `albe na primer kada smo proterani iz Crne Gore podneli smo ustavnu `albu. Ustavni sud se proglasio savezni Ustavni sud se proglasio nenadle`nim. A nismo imali kome drugom da se `alimo. Zatim, podnosili smo ustavne `albe povodom poslovni~kih odredbi u kojima se poslanici nov~ano ka`wavaju odbijeni smo zbog nenadle`nosti. A sada se odjednom pojavquju nadle`ni u jednom konkretnom slu~aju. Ako moje proteriva279

we i zabrana ulaska u Crnu Goru nisu direktno kr{ewe qudskih prava i gra|anskih sloboda, gde je nadle`an savezni Ustavni sud jer ustavne `albe se podnose po konkretnom pitawu ga`ewa gra|anskih sloboda i prava. Ako nov~ano ka`wavawe poslanika nije ga`ewe tih gra|anskih sloboda i prava i ~itav niz drugih stvari vezanih za status narodnih poslanika onda ne mo`e biti ni pitawe oduzimawe mandata. Postavqa se pitawe ko je tu, koji je tu dr`avni organ nadle`an da odlu~uje u drugom stepenu. Tu bi po prirodi stvari po{to je re~ o upravnom postupku, me|utim specifi~nom upravnom postupku jer ga ne vodi organ dr`avne uprave nego skup{tina uprava, parlamentarna uprava organ zakonodavne vlasti koji tako|e ima svoju administraciju onda bi drugostepeni organ, prvostepeni organ ne mo`e biti skup{tinsku odbor to je sigurno. Prvostepeni organ ne mo`e biti skup{tina. Sa pravnog aspekta je problemati~no pitawe konstatacije prestanka mandata. Da li je to pojedina~ni pravni akt ili ne. Ona bi morala da bude jedna vrsta pravnog akata iako se mo`da ne glasa. Me|utim, drugostepeni organ onda mo`e biti samo vrhovni sud nema drugog drugostepenog organa. Voditeq: Ukoliko odnosi unutar Dr [e{eq: To ima izvesnih pravnih praznina, ali su{tinski onog trenutka kada se izbace poslanici ko{tunicine stranke iz Narodne skup{tine makar to bilo u potpunosti u skladu sa zakonom skup{tina gubi legitimitet. Jer ta grupacija DOS je iza{la na izbore imaju}i u svom sastavu Demokratsku stranku Srbije kao va`nu ~lanicu koalicije. Imala je Ko{tunicu kao nosioca liste, Ko{tunica je ve} u to vreme bio savezni predsednik. Onog trenutka kada ga izbace iz koalicije oni gube legitimitet. ^ak da je ispravna wihova odluka o oduzimawu mandata posle toga moraju da slede vanredni parlamentarni izbori. Voditeq: A {ta }e se desiti ukoliko odnosi u parlamentu ostanu u sada{wem nekom stawu, dakle ukoliko DOS reforme Srbije bude imao i daqe apsolutnu i komotnu ve}inu, da li smo onda bli`e ili daqe vanrednim izborima Dr [e{eq: Ali odavno taj parlament donosi protivustavne zakone, ja mislim da smi mi svakim danom sve bli`i vanrednim izborima jer nema drugog na~ina da se ova kriza re{i ako ne `elimo da se re{ava na ulici, ako ne `elimo da se re{ava u gra|anskim nekim sukobima, u nemirima itd. Voditeq: O~igledno je da sada ulazimo u jednu fazu da tako ka`em izbora. Odr`ani su dakle predsedni~ki izbori u Srbiji, slede verovatno novi predsedni~ki mo`da vanredni parlamentarni, ali su se u me|uvremenu desili i izbori na Kosovu i Metohiji, izbori u Crnoj Gori koji su mo`da u politi~kom smislu bili va`ni. Pa evo samo kratko izbori na Kosmetu Dr [e{eq: Tamo su Srbi bojkotovali izbore i bili su u pravu i dobro je {to ovoga puta nisu poslu{ali ~elnike dosmanlijskog re`ima i odazvali se kao {to su to uradili pro{li put za parlamentarne izbore. Srbi ni pro{li put nisu smeli da iza|u na glasawe morali su da uslove svoj izlazak na izbore realizacijom u potpunosti Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih Nacija smo onaj izrazito antisrpski deo te rezolucije je realizovan ono {to bi bilo u srpsku korist posebno povratak prognanih Srba i drugih stanovnika Kosova i Metohije koji su delili srpsku sudbinu Roma, Goranaca, Turaka, Musli280

mana, Egip}ana itd. I drugo, morala se ispuniti odredba o povratku na{e vojske i policije do 1000 vojnika i policajaca, toliko je moralo biti vra}eno Srbi bi se ose}ali mnogo sigurnijim. Posebno u tim srpskim enklavama gde su opkoqeni sa svih strana {iptarima. Dakle, bila je velika gre{ka izlazak na parlamentarne izbore sada ta gre{ka nije napravqena. O~igledno je da je to mnogo smetalo Mihajlu [tajneru predstavniku zapadnih sila koje dr`e pod okupacijom Kosovo i Metohiju vide}emo kako }e se daqe stvari razvijati, ali o~igledno je da kosovskometohijski Srbi vi{e nemaju nikakvog poverewa u dosmanlijsku vlast Voditeq: Evo jednog zanimqivog pitawa vezano za izbore na Kosovu i Metohiji dakle kao {to vam je poznato a i gledalac vas to pita najavqena je decentralizacija vlasti na Kosmetu {ta mislite o toj decentralizaciji i kako ocewujete Dr [e{eq: Jo{ na `alost nije najavqena decentralizacija nego samo razgovori o eventualnoj decentralizaciji Voditeq: Koje je ujedno i odlo`eno Dr [e{eq: Pa naravno to je samo bilo bacawe mamca Srbima da iza|u na lokalne izbore i ni{ta vi{e. [to bi to ~ekalo odr`avawe izbora pa da se o tome govori, {to nije pre izbora o tome govoreno. Pa da se prvo provede ta decentralizacija pa da se onda ide na lokalne izbore. [to sve naopako. Naravno da je to u srpskom interesu da se te srpske enklave konstitui{u kao posebne op{tine to bi bilo veoma va`no za severni deo Kosovske Mitrovice, ali to bi bilo va`no za Gora`devac u Pe}koj op{tini to bi bilo veoma va`no za Veliku Ko~u u orahova~koj op{tini to bi bilo veoma va`no za Gra~anicu u pri{tinskoj op{tini itd. ^itav niz mesta gde jo{ uvek `ive Srbi trebalo bi konstituisati posebne op{tine kako bi Srbi tamo mogli da razvijaju sopstvenu lokalnu samoupravu. Voditeq: Gospodine [e{eq kako komentari{ete rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Mnogi su zaista skloni posle zavr{enih crnogorskih izbora da tvrde kako je to zapravo bio svojevrstan referendum pre referenduma i kako posle ovih izbora u Crnoj Gori od zajedni~ke dr`ave vi{e nema ni{ta. Dr [e{eq: Pa ja mislim i pre toga da je zajedni~ka dr`ava bila pod velikim znakom pitawa. Ti crnogorski parlamentarni izbori po tom osnovu nisu ni{ta bitno promenili. Meni je sumwivo da li je na izbore iza{lo 80% stanovni{tva Voditeq: 77% vaqda ta~no Dr [e{eq: Rekli su oko 80% koliko se se}am, ~im je toliko veliki procenat on izaziva sumwu. U svetu se izlazi izme|u 60-70% maksimalno. ^im imate 80% tu je ve} 10% sumwivo u svakom slu~aju. Drugo u Crnoj Gori se desila polarizacija koja je i{la na {tetu ove na{e patriotske koalicije koju smo mi pravili savez sa strankom Momira Bulatovi}a Narodnom socijalisti~kom strankom, me|utim narod nije imao izme|u koga da se opredequje kada je re~ o Milu \ukanovi}u i Predragu Bulatovi}u. Milo \ukanovi} je ovoga puta opet dobio glasove pripadnika svih nacionalnih mawina. Muslimani su `rtvovali svoju Stranku Demokratske Akcije i listom su glasali za \ukanovi}a. Drugo, \ukanovi} se poslu`io jednim trikom koji datira od pre nekoliko godina 281

on je pripadnicima albanske nacionalne mawine garantovao dva mesta u Narodnoj skup{tini koliko god glasova da dobiju na izborima. I onda su pripadnici albanske nacionalne mawine potpuno li{eni potrebe da glasaju za svoje stranke pa su i oni masovno glasali za mila \ukanovi}a. To je dakle jedan trik koji je \ukanovi}u doneo mo`da najmawe dva mandata jo{. Mo`da je to bilo presudno da on dobije apsolutnu ve}inu. Ali nije to toliko va`no koliko je va`no stawe u suprotnom taboru kod Narodne socijalisti~ke partije, Narodne stranke i Srpske narodne stranke oni su se mnogo blamirali za ove dve godine. Prvo, Narodnu socijalisti~ku partiju je Slobodan Milo{evi} zajedno sa SPS-om dr`ao u `ivotu. Pomagali su ih i materijalno, finansijski, politi~ki itd. Oni su ga posle septembarskih izbora 2000 godine izdali i umesto da prave koaliciju sa Milo{evi}evom Socijalisti~kom partijom oni su napravili koaliciju sa DOS-om. Smenili su tada Momira Bulatovi}a. Zatim glasali su za onaj protivustavni zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Olako su pre{li preko isporuke Slobodana Milo{evi}a ha{kom tribunalu. Glasali su za sve dosovske protivustavne zakone. Pogazili su savezni Ustav i ukqu~ili se u izradu tzv. Ustavne poveqe. Blokirali su usvajawe Izve{taja o radu Anketnog odbora povodom ubistva Ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Predrag Bulatovi} se ve} javno po~eo susretati sa Vilijemom Mongomerijem i sa wim dogovarati o politi~kim potezima. Pa se qudi pitaju kakva je razlika izme|u wega i Mila \ukanovi}a. Mo`e on biti adekvatna alternativa Milu \ukanovi}u. I jo{ jedan faktor je tu bitan {to je Crna Gora toliko malo glasa~ko telo, a tamo bukvalno dobar deo tog glasa~kog tela mo`ete da potkupite. 10, 20 evra po glasa}u, ako na|ete 30.000, 40.000 takvih oni vam ve} zna~e prevagu na izborima. Voditeq: Pa za 10 evra Dr [e{eq: Kao {to su problemati~ne velike dr`ave kada je re~ o demokratiji gde se jedan gra|anin pojedinac kao glasa~ gubi, Indija je na primer jedna od najve}ih demokratija ona ima milijardu stanovnika, od tih milijardu stanovnika najmawe ima pola milijarde glasa~a, je li tako. Problem je i sa suvi{e malim dr`avama ispod milion stanovnika, jer se tamo na drugi na~in mo`e manipulisati glasa~kim telom. Tamo gde vi mo`ete dobar deo bira~kog tela potkupiti na jedan jednostavan na~in, nekada su to delili `ivotne namirnice, sada se govori o podeli novca o kupovini glasova na drugi na~in. Znate ima iz srpske istorije tu jedan adekvatan primer iz XIX veka, me|utim tada su izbori bili ve}inski. Desio se slu~aj kandidata Radikalne stranke koji se kandidovao u nekom ve}em selu, bio bogat ~ovek i kupio za svakog seqaka mu{karca, samo su mu{karci imali pravo glasa a bio je imovinski cenzus, pravo glasa su imali samo oni koji pla}aju porez tako da siroma{ni seqaci koji nisu pla}ali porez nisu imali pravo glasa. A i ti koji su pla}ali porez znate imali su ne{to zemqe nisu bili u nekom bogatstvu. I ovaj bogati koji se kandidovao na izborima kupio je za svakog glasa~a po jedan par opanaka to se kao anegdota prepri~ava imate i u politikolo{koj literaturi. I pred izbore svakome podelio levi ili desni opanak i rekao ako pobedim na izborima do|iti da}u ti onaj drugi. I tako je dobio izbore. Ne{to se sli~no tu desilo i u Crnoj Gori jedan deo bira~kog tela u maloj izbornoj jedinici mo`e da se potkupi. Voditeq: Dobro, ali ~iwenica je da su predstavnici koalicije Zajedno ili kako se zovu ili ove koalicije biv{e Za Jugoslaviju 282

Dr [e{eq: Zajedno za promene tako su se Voditeq: Da, zajedno za promene dosta o{tro kritikovali upravo politi~ki nastup gospodina Vu~i}a i Srpske radikalne stranke smatraju}i da zapravo oni defakto rade za gospodina \ukanovi}a kako su oni tvrdili napadaju to tzv. Projugoslovensko bira~ko telo u Crnoj Gori Dr [e{eq: Prvo, ne mogu oni biti projugoslovensko kada su se potpuno odrekli savezne dr`ave i ovo za {ta se oni zala`u ne li~i na dr`avu. Drugo, mi srpski radikali smo kritikovali podjednakom o{trinom i Mila \ukanovi}a i Predraga Bulatovi}a i wihove koalicije. Problem je u Predragu Bulatovi}u {to je kritikovao samo nas a nije i Mila \ukanovi}a Voditeq: Da ali i on vas je ako se ne varam dva tri meseca pre tih izbora pozvao na koaliciju Dr [e{eq: [ta }emo mi sa wim u koaliciji, {ta }u ja u koaliciji sa Vilijamom Mongomerijem. Znate ono {to je Bajatovi} ovde u SPS-u to vam je Predrag Bulatovi} u Crnoj Gori. [ta }u ja sa wima u koaliciji. Ja da sam hteo u koaliciju i{ao bih ovde odmah u ameri~ku ambasadu sklapao koaliciju sa Mongomerijem a ne sa Mongomerijevim slugom u Crnoj Gori je li tako, ali ja ne}u tu koaliciju. Ja ne}u koaliciju sa onima koji su bombardovali moju zemqu. Voditeq: U kolikoj meri }e izborni rezultati u Crnoj Gori uticati na usvajawe Ustavne poveqe, vidimo da dogovora nikako nema stalno se prolongira, stalno se odla`e Dr [e{eq: Ja se nadam da nikad ta Ustavna poveqa ne}e ni biti izglasana. Ja mislim da je najboqi na~in da se mi vratimo saveznom Ustavu pa da vidimo {ta je to ako ima ne{to jo{ lo{e u saveznom Ustavu da to mewamo, a da mewamo po ustavnoj proceduri. Mi smo 2000. godine napravili kvalitetne izmene saveznog Ustava, promenili smo neke stvari koje nisu bile dobre, ako se se}ate ukinuli smo kancelarski princip. Pre toga predsednik Savezne vlade je imao apsolutnu mo}. On je mogao da postavi ministre i da ih smeni bez parlamenta. Preko no}i je to mogao da uradi. Se}ate se na~ina na koji je Momir Bulatovi} smeni Vuka Dra{kovi}a, Vuk je preko televizije ~uo da je smewen. Voditeq: Da Dr [e{eq: 1999. godine. Voditeq: Tokom bombardovawa Dr [e{eq: Da mi smo to ukinuli. Tako da je izbor ne samo premijera nego cele vlade stvar parlamenta, ka i za razre{ewa vlade odnosno pojedinih ministara. Prvo zapravo jo{ nije prilago|en savezni poslovnik savezne skup{tine po pitawu Razre{ewa ministara pa nema mogu}nosti pojedina~nog razre{ewa ministara nego samo razre{ewe cele vlade. Daqe, mi smo promenom tog Ustava uveli diskretne izbore, neposredne zbore za Ve}e republika ranije je to bilo po delegatskom principu. Dakle i to je jedna demokratska tekovina. I tim ustavnim promenama mi smo uveli neposredne izbore za predsednika republike i ciq nam je bio, to je bio jedini na~in gde su Srbija i Crna Gora mogle da budu jedinstvena izborna jedinica, zbog toga smo za to glasali zbog toga smo to prihvatili. Da vidimo da li jo{ ima ne{to da se promeni. Ja mislim da ima po~ev{i od himne i grba i zastave pa daqe. Evo grb i ne treba da se mewa lep je samo bih malo mewao ovaj {titi, nije ba{ estetski dobro izveden. Ali zastavu treba promeniti, sme{no je da Srbija i Crna Gora imaju identi~nu zastavu, 283

a da se savezna zastava razlikuje. Jer ovo sada ve{ta~ki tra`e razliku izme|u zastave Srbije i Crne Gore kao sredwa boja u zastavi Srbije je plava a u Crnoj Gori je plavetna. Mo`da je avetna a ne plavetna, {ta to zna~i. Izvorna zastava je svetlo plava, bli`a dana{woj ruskoj zastavi, to je stara ruska zastava, srpska zastava je nastala na osnovu ruske zastave tako {to su srpski izaslanici koji su i{li u Carigrad da tra`e dozvolu od sultana zaboravili koja je boja gorwa koja je dowa, pa umesto da bude belo, plava, crvena ispalo je crveno, plavo, bela i sultan je svojim fermanom propisao negde 1833. godine, verovatno srpsku zastavu. Mi Srbi pre toga nismo imali zastavu, mi smo imali nacionalnu zastavu imali smo krsta{e, barjake, imali smo raznorazne ustani~ke zastave itd. ^ak jedna od ustani~kih zastava u Srbiji Prvog ustanka u Kara|or|evoj Srbiji bila je sviwska glava. Glava divqeg vepra nacrtana na zastavi probodena strelom itd. Neko se dosetio vepra da stavi na zastavu da iritira Turke i tek od sultanovog fermana imamo propisanu srpsku zastavu. Ali srpski narod je vrlo brzo zavoleo tu srpsku zastavu i sama ~iwenica da je re~ o ruskoj zastavi samo obrnutoj delovala je kao podsticajni faktor i srpski narod se identifikovao sa tom zastavom. Nema Razlike, ne mo`e biti razlike izme|u zastave Srbije i Crne Gore Voditeq: Dobro vama ina~e ne smeta i to moram da vas pitam dakle za ovu pri~u o Crnoj Gori na izvestan na~in apsolviramo i ~iwenica da se mnogo polemika vodi oko izbora za budu}i parlament dr`avne zajednice. Dr [e{eq: Ti izbori moraju biti neposredni ina~e nema izbora. [ta to zna~i da neko delegira. \ukanovi} nas je posebno motivisao da idemo na promenu saveznog Ustava svojevremeno i da uvedemo neposredne izbore za Ve}e republika, onda kada je hteo da samo iz wegove partije budu predstavnici u saveznoj dr`avi. Jer kada bi tako bilo onda je dovoqno jedan da bude iz Srbije jedan iz Crne Gore za{to da imamo parlament od 100 qudi ili vi{e qudi ili 80 itd. Ako }e biti stvar izvr{ne vlasti u svakoj od federalnih jedinica ko }e je zastupati na saveznom nivou. Onda jedan iz Srbije jedan iz Crne Gore. Voditeq: Dakle vi ste za neposredne izbore Dr [e{eq: Pa naravno, jedino su neposredni izbori demokratski Voditeq: Dobro mi }emo na ovom mestu ponovo zastati, dakle kratak EPP blok pa se ponovo vra}amo u studio. Radio televizija “Melos” nastavqamo emisiju u ~etiri oka, na{ telefon o21/624504 otvoren je i daqe za va{a pitawa iako je broj pitawa izuzetno velik, ali evo dogovorili smo se i pristao je i gospodin [e{eq da emisija ako bude potrebno produ`ena nekoliko minuta. Gospodine [e{eq Ustav Srbije aktuelna vlast naj~e{}e i to dono{ewe novog Ustava naj~e{}e isti~e kao jedan od svojih politi~kih prioriteta. Stav Srpske radikalne stranke po tom pitawu je Dr [e{eq: Dosmanlijska vlast jo{ ni jednom nije rekla {ta je to {to je lo{e u postoje}em Ustavu pa on mora da se mewa. Najvi{e o promeni Ustava govori Ko{tunica i wegov je jedini argument da je sada{wi Ustav doneo Milo{evi}. Ko{tunica nema ni jednog drugog argumenta. Ja se sla`em da sada{wi Ustav Srbije treba da se mewa i re}i }u vam pet razloga za wegovu promenu. Prvo treba da se iz Ustava izbaci kategorija dru{tvene svojine jer ta kategorija nigde na svetu ne postoji. Jer ono {to je dru{tvena svojina da se podrazumeva da je dr`avna svojina. Drugo, iz sada{weg Ustava treba da se izbaci ograni~e284

we da gradsko gra|evinsko zemqi{te mo`e da bude samo u dr`avnoj svojini. To je pogre{no treba da bude i u privatnoj svojini. I treba definisati himnu Srbije, zastavu i grb. Evo iz tih pet razloga Ustav mo`e da se mewa, dovoqna su tri ustavna amandmana da se te promene izvr{e. [ta je jo{ {to treba da se mewa u Ustavu, da vidimo. Za{to i}i na pisawe novog Ustava ako niko nije u stawu da defini{e {ta je to toliko krupno, lo{e u sada{wem Ustavu. Ali je interesantno na koji na~in Ko{tunica `eli da mewa ovaj Ustav on je svestan da ne mo`e da dobije dvotre}insku ve}inu u Narodnoj skup{tini i on bi na protivustavan na~in da mewa. A to ne}emo dozvoliti. Voditeq: Dakle vi ste ako sam vas dobro razumeo i ranije bili i sada ste apsolutno protiv koncepta regionalizacije itd. Dr [e{eq: Apsolutno protiv, da. Voditeq: A kako komentari{ete pro{lonedeqnu raspravu u pokrajinskoj skup{tini o tzv. Konstitutivnom aktu Vojvodine Dr [e{eq: O~igledno ovde glavnu re~ vode u Vojvodini separatisti. A ti separatisti su na vlast u Vojvodini do{li zahvaquju}i Ko{tunici. Prvi slede}i izbori zbrisa}e separatiste sa politi~ke scene. I Nenada ^anka, i Mileta Isakova, i Dragana Veselinova, i sve ove druge grupacije koje vode takvu politiku. Sada{wi sastav Pokrajinske skup{tine ne odgovara odnosu snaga u narodu to su pokazali predsedni~ki izbori. Voditeq: A otkud onda rasprava o konstitutivnom aktu i najava dono{ewa takvog akta Dr [e{eq: Pa oni mogu da donose {ta god ho}e, ali to im ne}e pro}i, to im narod ne}e prihvatiti. [ta zna~i to dono{ewe konstitutivnog akta – ni{ta. Praznu proklamaciju. Mi smo protiv promena republi~kog Ustava po tom pitawu, mi smo protiv toga da se pokrajinama daju ve}e nadle`nosti, ve}a ovla{}ewa od onih koja sada{wi Ustav propisuje. Voditeq: Da. A da li ste za to da se makar zate~eno stawe na izvestan na~in legalizuje da tako ka`em Dr [e{eq: Koje zate~eno stawe? To {to kr{e Ustav sada Voditeq: Ne, nego sada{we stawe pokrajina, niste za ukidawe pokrajina Dr [e{eq: Pa u principu sam za ukidawe, ali po{to sam svestan da sada ne mo`emo pro}i sa tom ustavnom promenom onda po{tujem ono kako je sada regulisano ustavom, apsolutno nema razloga uop{te da postoje pokrajine. Voditeq: Dobro, puno je pitawa mi }emo naravno svim gledaocima odgovoriti do zavr{etka emisije Dr [e{eq: Mi srpski radikali smo za ja~awe ingerencija lokalne samouprave Voditeq: Za decentralizaciju Dr [e{eq: Da, to je istinsko demokratsko zalagawe, a to da li }e feudalci iz Beograda ili feudalci iz Novog Sada da deru ko`u narodu po Vojvodini kao {to deru celoj Srbiji to je potpuno deplasirano. Voditeq: Dobro. Po{to nam je pristiglo puno pitawa ja }u naravno opet izdvojiti sasvim dovoqno vremena da na sva pitawa odgovorimo ili u najve}oj mogu}oj meri odgovorimo svima vama po{tovani gledaoci ali pre toga gospodine [e{eq jo{ dve bitne teme koje su ovih dana posebno prisutne u srpskim medijima jedna se ti~e afere oko tzv. Jugoimporta, izvoza oru`ja u Irak, pomi285

we se i va{e ime i u doma}oj i u inostranoj {tampi. ^iwenica je da ste vi dva puta tokom ove godine boravili u Iraku pa prosto prilike da sve ta navode prokomentari{ete Dr [e{eq: Ja sam u toku ove dve godine tri puta bio u Iraku. Prvo sam predvodio delegaciju Srpske radikalne stranke u zvani~nu posetu Iraku, a onda sam dva puta u~estvovao na Bagdadskoj konferenciji. Sada u septembru zbog predizborne kampawe ja nisam mogao da idem ali je na Bagdadsku konferenciju i{la Maja Gojkovi}. Maja Gojkovi} je ve} nekoliko puta bila u Iraku, Bo`idar Vu~urevi}, Paja Mom~ilov i drugi funkcioneri Srpske radikalne stranke. Mi veoma bliske veze odr`avamo sa ira~kom Bas partijom. Voditeq: A zbog ~ega odr`avate veze sa ira~kom Bas partijom? Dr [e{eq: Zato {to podr`avamo borbu ira~kog naroda za nezavisnost, za potpun dr`avni suverenitet, teritorijalni integritet. Postoji tradicija prijateqskih veza na{e zemqe sa Irakom, Irak se veoma principijelno po{teno, korektno i prijateqski pona{ao u vreme agresije na na{u zemqu, za sve vreme postojawa jugoslovenske krize. I sa druge strane imamo itekako mnogo ekonomskih interesa za saradwu sa Irakom. A {to se ti~e trgovine oru`jem, znate {tampa plasira sva{ta i ja kada bih redovno demantovao sve la`i koje se plasiraju putem {tampe protiv mene, meni bi `ivot pro{ao u pisawu demantija. Mene to ne interesuje. To su gluposti. Ja kada bih raspolagao oru`jem, ozbiqnim oru`jem ja bih ga Iraku poklonio u `eqi da se {to efikasnije Irak odbrani od eventualne ameri~ke agresije. Ja se nikada nisam bavio nikakvim biznisom, nikakvom trgovinom osim trgovinom kwigama i to svojim kwigama ni~im drugim. Ali to i nije toliko bitno. Bitno je razmotriti zbog ~ega se ba{ u ovom trenutku stvara ta afera. Postoje me|unarodno politi~ki razlozi. Amerikanci konstruisawem ove afere `ele jo{ jedan dodatni argument da imaju protiv Iraka. Kao Irak proizvodi krstare}e rakete uz na{u pomo}. Pa mi da smo mogli sami bi proizveli krstare}e rakete. Nije to tako jednostavno proizvesti. Drugo, ta afera ima i unutra{wu politi~ku konotaciju. Ja jo{ nisam definitivno zakqu~io da li je to \in|i} lansirao protiv Ko{tunice ili je to Ko{tunica lansirao protiv \in|i}a ali kroz tu aferu isprepletani su wihovi me|usobni odnosi. Ima elemenata koji mi daju za pravo i jednom i drugom zakqu~ku. Ve} pune dve godine Zoran \in|i} vodi akciju protiv Vojske Jugoslavije, posebno protiv vojne slu`be bezbednosti. Jer je Vojska Jugoslavije jedina ozbiqna poluga mo}i u rukama Ko{tuni~inim. A sa druge strane ~iwenica da se Neboj{a ^ovi} ovako direktno eksponirao u toj aferi, a Neboj{a ^ovi} je Ko{tunicin ~ovek od nedavno i jedna od wegovih uzdanica govori da je mo`da re~ o napadu na \in|i}eve qude Du{ana Mihajlovi}a koji je predsednik Upravnog odbora Jugoimporta sdpr i Zorana @ivkovi}a koji je potpredsednik Upravnog odbora. U svakom slu~aju afera je veoma interesantna i evo pred na{im o~ima verovatno }emo uskoro videti rasplet Voditeq: Da mada sam danas pro~itao mo`da niste ~uli za tu izjavu biv{eg saveznog ministra finansija Jovana Rankovi}a koji je tako|e u Upravnom odboru sdpr Jugoimporta koji je rekao da nikakvog izvoza oru`ja koliko on zna nije bilo. Dr [e{eq: Verovatno nije ni bilo. Na{a zemqa je ranije bila poznati svetski izvoznik oru`ja i proizvodili smo kvalitetno oru`je tenkove, pe{adij286

sko oru`je itd. Na{ tenk T-84 bio je jedna usavr{ena verzija poznatog ruskog tenka T-72. i taj tenk se pokazao veoma dobrim na mnogim rati{tima i taj tenk je bio veoma tra`en u svetu. Me|utim, odavno mi nismo u stawu da u potpunosti proizvedemo taj tenk jer su neki proizvodni kapaciteti ostali pod hrvatskom ili muslimanskom kontrolom. Kapaciteti za proizvodwu odre|enih delova tenka i ta proizvodwa nije kompenzovana nekim na{im ovde naporima. Drugo, vi znate kod nas su rasturene te fabrike naoru`awa, one se postepeno ukidaju tzv. namenska industrija. A da li je sada ne{to zaista izvo`eno ili ne ja ne znam nisam u to verziran, ali u svakom slu~aju da je bilo {ta ra|eno na tom planu morao je da zna Upravni odbor. Morali su bar da znaju predsednik i potpredsednik Upravnog odbora. Voditeq: Dobro, vi ste ina~e, malo pre ste to i potvrdili u posledwe vreme tri puta bili u Iraku. Me|utim, za va{u vezu sa Irakom se daklem nogi novinari se se}aju neke 1991. godine kada su predstavnici ili nekih od pristalica Srpskog ~etni~kog pokreta, da li je to istina, demonstrirali pred ameri~kom ambasadom u znak podr{ke Pustiwskoj oluji. Vi ste ~ini mi se vi{e puta komentarisali to pitawe, ali prosto moram i ovoga puta to da vas pitam. Dr [e{eq: Da. To je bilo 1990. godine Voditeq: Da li ste vi bili na tim demonstracijama Dr [e{eq: Sada }u vam ja detaqno ispri~ati o ~emu se radi. 1990. godine negde krajem juna po~etkom jula cela Liberalna stranka iz Vaqeva je proklamovala da se ukqu~uje u Srpski ~etni~ki pokret. Na ~elu te stranke bio je Aleksandar Stefanovi} a onda nekoliko dana posle toga on je na svoju ruku zakazao u Vaqevu konferenciju za {tampu i saop{tio negde je to bilo pred jesen mo`da, ne znam ta~no koji datum, saop{tio da je organizovao grupu dobrovoqaca koja je spremna da se stavi na raspolagawe Amerikancima za rat protiv Iraka i rekao da }e do}i u ameri~ku ambasadu da se ta prijava podnese. I sada znate to je tek bio po~etak formirawa na{e stranke, tada je stranka funkcionisala pod tim nazivom svako moje suprotstavqawe to mi se apsolutno nije svidelo, ja se nisam eksponirao ni jedne re~i to tom pitawu ni jednog govora ni{ta. Me|utim da sam se tome suprotstavio odmah bi do{lo do rascepa, ina~e nam je re`im te godine jedan rascep poku{avao da iscenira itd. I po{to ve} po{to je to Stefanovi} uradio na svoju ruku ja sam ga li~no ovako kritikovao u ~etiri oka, nagrdio zbog toga, ali sam onda oti{ao pred ambasadu samo da ne bi do{lo do nekog incidenta. I dr`ao sam se po strani nisam ulazio u ambasadu. U ambasadu su u{li Aleksandar Stefanovi} i @elimir Markovi} obojica odavno nisu na{i ~lanovi, izba~eni su jedan je sam oti{ao drugi je izba~en. Sada je Aleksandar Stefanovi} kqu~na li~nost u Bati}evoj Demohri{}anskoj stranci, referent za prqave poslove. Voditeq: A bio je kod vas ako se ne varam generalni sekretar Dr [e{eq: Da, ali smo ga smenili po~etkom 1995. godine. 1997. godine smo ga skinuli sa liste kandidata za narodne poslanike jer je tako napravio jednu sviwariju u Narodnoj skup{tini pred novinarima izjavio kako je on poru{io spomenik Dra`i Mihailovi}u na Ravnoj Gori {to nije bila istina. On je to rekao tako u nekoj neozbiqnoj atmosferi verovatno ili hvalisao ko zna kako ali nama je naneo politi~ku {tetu. Sva sre}a pa to niko `iv nije poverovao. I mi smo tada odlu~ili da ga ne stavqamo vi{e na listu kandidata za narodne 287

poslanike. Ubrzo Zatim on je napustio na{u stranku, onda je oti{ao kod Dodika, wemu je slu`io neko vreme i Biqani Plav{i}. Pa je onda i{ao u Crnu Goru slu`io je Milu \ukanovi}u i kasnije se skrasio kod Vladana Bati}a wemu slu`i za najprqavije poslove. To vam je potpuna istina. Voditeq: Ira~ani vam to nikada nisu zamerili Dr [e{eq: Ne, pa oni znaju te detaqe, ali znate u politici treba znati graditi prijateqstva i stvarati prijateqe a ne biti zlopamtilo. Posle pro{lo je nekoliko godina nismo prvo shvatili pravu prirodu ameri~kog rata u Zalivu, saznali smo da je zapravo Kuvajt bio sastavni deo Iraka pa su ga oteli od Iraka Englezi u procesu dekolonizacije po{to je Kuvajt deo najbogatiji naftom, ali je to ina~e ira~ka teritorija i sasvim je legitimno ira~ko pravo na tu teritoriju. A onda smo imali i mi veoma, veoma lo{e iskustvo sa Amerikancima i to nas je nateralo da sasvim drugim o~ima gledamo na to. Znate u prvo vreme sva na{a javnost je bila protiv ira~kog ulaska u Kuvajt je li tako, se}ate se toga Voditeq: Kako da ne Dr [e{eq: Me|utim, posle smo shvatili o ~emu se radi Voditeq: Gospodine [e{eq ovo sam vas pitao stoga {to `elim jo{ ne{to da vas pitam, na{oj javnosti je poznato da ste vi disident jo{ iz perioda titoizma, da li ste i vi po~etkom 1990. godine patili od jedne rekao bih disidentske boqke op{te ra{irene u tom svetu antikomunista da ste zaista verovali u nekakve principe zapadne demokratije, pravednog zapadnog dru{tva itd. Pa ste vremenom i vi u nekom politi~kom smislu sazrevali Dr [e{eq: U odre|enoj meri sam verovao ne ba{ potpuno. Znate tema moje doktorske disertacije bila je Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma, prilog analizi marksisti~ke kritike gra|anskih oblika politi~ke autokratije. Ja sam dosta izu~io su{tinu zapadnih politi~kih sistema posebno wihovih autokratskih oblika. Tako da naro~ito velikih iluzija nisam imao, ali sam mislio da se ipak veruje u osnovne demokratske principe, da ti principi postoje na me|unarodnoj sceni, da su iskrena zalagawa ua qudska prava i gra|anske slobode itd. Voditeq: Dobro, kako vam sa ove distance Dr [e{eq: I jo{ }u vam jednu stvar re~i, ja sam tri puta bio u Americi predposledwi put 1989 i posledwi put 1990. godine, meni godinama komunisti~ki re`im ovde nije davao paso{, a kada sam dobio paso{ po~etkom 1989. godine imao sam poziv da gostujem u Americi, dobio sam poziv od Srpskog narodnog univerziteta Vuk Karayi} iz Klivlenda ja sam tada imao veliku turneju po Americi, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi, te godine sam dr`ao ukupno 97 predavawa. Oti{ao sam u ameri~ku ambasadu da izvadim vizu, viza se ~ekala mesecima , redovi su bili pred ambasadom meni su vizu dali za 10 minuta. Kada sam u{ao tamo odmah su me ponudili da u|em u drugu kancelariju nisam ni ~ekao redu, odmah kafa, sok, poslu`ewe i viza je bila gotova za 10 minuta. Viza je glasila na godinu dana, neograni~en broj ulazaka i izlazaka u Ameriku. 1990. godine isto tako. Dakle, oni su veoma pozitivno gledali na moje disidentske antikomunistik~e aktivnosti i mo`da na odre|en na~in ra~unali na mene. Mada nikad nije bilo nikakvog vrbovawa, nikad nije bilo ali su ra~unali. Cenili su i tu upornost u mojoj disidentskoj borbi, po`rtvovawe itd. Me|utim 1991. 288

godine kada je ve} izbio rat negde u jesen do{ao je ameri~ki kongresmen D`im Mudi u Beograd on je razgovarao sa mnogim srpskim funkcionerima ~ak i{ao u Srpsku Krajinu ako se se}ate sastao se sa Arkanom u Erdutu. D`im Mudi je posebno tra`io susret samnom, ja sam ga primio u zgradi Narodne skup{tine. Ja sam hteo po svom obi~aju da i novinari prisustvuju samnom ja u{la grupa novinara tamo on je insistirao da svi novinari iza|u, da ostanu samo ~lanovi ameri~ke delegacije i ja. I tada je po~eo ovako ultimativno da tra`i da se sledi ameri~ka politika ovako, ja mu tada o~itam lekciju. Ka`em sve {to mislim o ameri~koj politici na Balkanu, protiv Srbije i srpskog naroda, posebno sam potencirao pona{awe tada{weg ameri~kog ambasadora Vorena Cimermana. I D`im Mudi je vidno qut oti{ao sa tog razgovora. Onako korektno smo se opet pozdravili ali je bio pun qutine, gor~ine. Do te 1991. godine ja sam bio u dobrim odnosima i sa vojvodom Mom~ilom \uji}em. Kada se Mudi vratio u Ameriku \uji} mewa potpuno stav. [to zna~i da je i tu neka veza postojala. D`im Mudi je bio ameri~ki kongresmen iz oblasti ^ikaga iz Ilinoisa. Voditeq: Gde je velika srpska zajednica Dr [e{eq: Da, i ra~unao je na srpske glasove ali nije on do{ao po nalogu srpske emigracije on je do{ao po nalogu va{ingtonske administracije. On je do{ao sa sasvim jasnim nalogom da tra`i upori{te za ameri~ku politiku. Amerika je na{la upori{ta u mnogim prozapadnim politi~kim partijama u Srpskoj radikalnoj stranci Amerika nikad nije mogla da na|e upori{te niti bilo koja spoqna sila koja je radila protiv srpskih nacionalnih interesa. E tada su svi na{i kontakti prekinuti. Voditeq: Dobro, a kako vam sa ove vremenske ili prostorne distance izgleda Ha{ki tribunal. Vi ste puno toga izrekli o tribunalu Dr [e{eq: To je jedna izrazito antisrpska institucija nema nikakve sumwe. Vidite sudi se najvi{im srpskim liderima, dr`avnicima, a sa druge strane kada je re~ o muslimanima i Hrvatma, muslimane bezna~ajno, a o Hrvatima tu idu qudi druge, tre}e ili ~etvrte kategorije. To je smi{qeno da bi se sudilo Srbima, srpskoj nacionalnoj svesti, srpskoj dr`avotvornoj tradiciji i zbog toga sam u startu bio protiv ha{kog tribunala. Protiv isporuke Srba. Ali u startu sam insistirao da ja idem tamo u bilo kom svojstvu, evo do sada mi nikad nije po{lo za rukom. Voditeq: Da, istina je da se u ovoj drugoj fazi uslovno re~eno postupka protiv Milo{evi}a va{e ime vrlo ~esto pomiwe i tokom samog postupka Dr [e{eq: Neki dan je Milo{evi} pro~itao moje pismo koje sam mu uputio, ali to je bilo na zatvorenom zasedawu. Vidite {ta su uradili povodom onog Jovana Dulovi}a onog izdajnika iz lista Vreme i ameri~kog {pijuna. Kada je on optu`ivao Milo{evi}a i kada ga je saslu{avao tu`ilac su|ewe je bilo otvoreno, kada je do{ao na red Milo{evi} da ga ispituje zatvorili su su|ewe. Ka`e wegov, Dulovi}eva porodica je dobila pretwe. A pretwe }e i daqe dobijati kakve to veze ima, ve} ako je otvoreno su|ewe, ako se on pojavio {ta sada to zna~i. Tako da su o~igledno na zapadu shvatili koliko je Milo{evi}u koristio direktan televizijski prenos da uspe{nije brani srpske nacionalne interese, da raskrinka la`ne optu`be, falsifikovane dokaze i la`ne svedoke. A dobro koliko je realno da zbog nesaradwe sa tribunalom u Hagu, na{a zemqa opet bude predmet razmatrawa u savetu bezbednosti, da mo`da budu uvede289

ne nove sankcije itd Dr [e{eq: [ta zna~e nove sankcije, kod nas se lak{e `ivelo pod sankcijama nego pod dosovskom vla{}u. Gorih sankcija od dosmanlijskog re`ima ne mo`emo dobiti i besmisleno je o tome razmi{qati. Ja ne verujem u uspostavqawe, bar ne zvani~no, novih sankcija. Voditeq: Dobro, vi ste li~no malo pre ste rekli ja }u parafrazirati ono {to ste rekli dakle li~no ste vrlo mirni iako se pred predsedni~ke izbore opet pomiwalo va{e ime i zvani~no iz tribunala re~eno da ste pod nekom vrstom istrage. Prosto moram da vas pitam Dr [e{eq: Istraga protiv mene traje 10 godina Voditeq: Javnosti radi ~esto se pomiwu dobrovoqci Srpske radikalne stranke dakle, vi ste ~uli odre|ena svedo~ewa koliko su ona verodostojna nije naravno Dr [e{eq: Ja sam ponosan na dobrovoqce Srpske radikalne stranke kojih je bilo negde oko 10.000 koji su se borili na mnogim frontovima u sastavu Jugoslovenske Narodne Armije ili Srpske Vojske Srpske Krajine odnosno Srpske Vojske Republike Srpske i nekada u policijskim jedinicama tih zapadnih srpskih republika. Nikada jo{ ni jedan dobrovoqac nije optu`en za neki konkretan ratni zlo~in. To me najvi{e ispuwava ponosom. Niko od onih koji su preko Srpske radikalne stranke oti{li na front da se bore za slobodu srpskog naroda nije optu`en za neki konkretan ratni zlo~in. Ja sam ponosan na tu na{u borbu, na na{ doprinos. A to {to me pomiwu i na to sam ponosan i drago mi je {to me pomiwu. Ali `eleo bih napokon da me pozovu a ne samo da me pomiwu. Voditeq: A dobro, kako komentari{ete sve ve}i broj svedoka Mesi}a, Ku~ana ne znam najava nekih svedoka iz sr bije i svedo~ewe iz Srbije itd. Dr [e{eq: Vidi se da su to la`ni svedoci pogotovo Mesi}, i videli ste kako ga je pregazio prosto Milo{evi}. Onaj ko je rasturao prethodnu Jugoslaviju koji je najvi{e doprineo rasturawu sada se pojavquje kao svedok. Vaqda je starije pravo jedne dr`ave da se bori za svoj opstanak nego pravo wenog dela da se bori za separatisti~ke ciqeve. Tako je uvek do sada bilo u me|unarodnom javnom pravu. Voditeq: I kako mislite da }e se postupak protiv Milo{evi}a okon~ati Dr [e{eq: Ako Milo{evi} izdr`i do kraja i ako se ovako bude branio on }e pobediti Ha{ki tribunal ube|en sam. Jo{ ni{ta nisu uspeli da na|u {to bi ga realno teretilo. Voditeq: Dakle ne mislite da }e postupak preokrenuti eventualno neka nova svedo~ewa Dr [e{eq: [ta mo`e. Ja sam apsolutno ube|en da Milo{evi} nikada nikome nije nare|ivao niti je nekoga podsticao da vr{i ratne zlo~ine. Ne mo`e se borba za slobodu, borba za o~uvawe Kosova i Metohije ili pomo} zapadnim Srbima u Republici Srpskoj i republici srpskoj krajini tretirati kao ratni zlo~in. [ta oni ho}e da doka`u da je Srbija pomagala Republiku Srpsku Krajinu. Jeste Srbija je pomagala Republiku Srpsku Krajinu, svaki ~astan Srbin je maksimalno u granicama svojih mogu}nosti pomagao Republiku Srpsku Krajinu je li tako. Samo su ne~asni qudi bili protiv oslobodila~kih napora 290

Srba iz Republike Srpske Krajine. Ali, jedno je boriti se za slobodu svoga naroda a drugo je ~initi ratne zlo~ine. Treba da vidimo koji su to ratni zlo~ini, kada ih sve saberete bilo je u ovom ratu ratnih zlo~ina, neke ratne zlo~ine su i Srbi po~inili, ali pojedina~no i grupno, male grupe su to vr{ile. Pomiwu se Beli Orlovi po pitawu … u zapadnoj Slavoniji, ti Belih Orlova nije bilo nikad vi{e od 20 koliko sam ja informisan. Kada se sve to sabere to je ispod proseka, daleko ispod proseka u ratnim zbivawima na drugim delovima sveta. Ne mo`ete vi apsolutno izbe}i da se desi neki zlo~in, znate negde se desi neki vojnik pijan pa ubije nekoga, neko zbog pqa~ke ne{to uradi itd neko iz osvete. Nekada je to i razumqivo znate ako je neprijateq ~oveku pobili ~lanove najbli`e porodice, on te`i da se osveti pa je ta osveta slepa pa se nekad osveti nad civilima. To mo`e da se desi u svakom ratu. To se desilo i u ovom ratu. A kada se to sve sabere vi vidite da zapravo tu nije bilo organizovanog ratnog zlo~ina. Kada sve civilne `rtve koje su pale na hrvatskoj strani saberete vide}ete da tu nije bilo organizovanog ratnog zlo~ina. Tako isto po pitawu muslimana u Bosni i Hercegovini to {to se desilo u Srebrenici o~igledno da je to francuska obave{tajna slu`ba organizovala. Tu vi{e nema nikakve sumwe. Voditeq: Dobro, e sada }emo posledwi deo emisije dakle nekih desetak minuta ako se sla`ete da produ`imo emisiju, da li se sla`ete Dr [e{eq: Kako da ne Voditeq: Poku{ati da odgovorimo na zaista brojna pitawa gledalaca, ja sam du`an da evo pred sam kraj ovog razgovora se i zahvalim gledaocima i na brojnim i na vrlo inspirativnim pitawima. Kratko }emo i da krenemo redom. Dakle nismo ovako tematski izdvojili pitawa nego ako se sla`ete odgovara}emo redom. Gledalac iz Novog Sada vas pita da li politi~ki poku{avate da rehabilitujete Vuka Dra{kovi}a ~iwenicom da ste najavili razgovore o nekoj mogu}oj koaliciji Dr [e{eq: Ma ne za{to bih ja wega rehabilitovao. Wega mogu rehabilitovati ili ne rehabilitovati wegovi glasa~i. Wegovo bira~ko telo. Me|u na{im strankama postoje velike ideolo{ke razlike. Ali u svakom slu~aju ja cenim to {to je trenutno Vuk Dra{kovi} protiv Zorana \in|i}a i protiv DOSa uop{te, on je protiv \in|i}a i protiv Ko{tunice. Voditeq: Gospodine [e{eq, Darko iz Novog Sada vas pita da li je gospodin Vu~eli} kako on ka`e uba~en u SPS sa ciqem da upravo vama oduzme deo glasova. Dr [e{eq: Ma ne da meni oduzme deo glasova nego da socijalisti~ku partiju Srbije podvede pod \in|i}evu kontrolu. Milorad Vu~eli} je direktni produ`etak Jovice Stani{i}a, on je Stani{i}ev ~ovek. Tako isto i Aleksandar Vulin Voditeq: Gledalac iz Novog Sada vas pita {ta bi bilo sa Romima kada ne bi bilo kako ka`e vas. Dr [e{eq: Ne znam, ne mogu ja ba{ tako da se busam u prsa da sam neki spasilac Roma itd. [ta bi bilo. Ali Srpska radikalna stranka se trudila da maksimalno doprinese politi~koj emancipaciji romskog naroda. Prvi ministar u istoriji romskog naroda bio je srpski Radikal Jovan Damjanovi}, Rom iz Zemuna. Mi smo na to ponosni. U na{oj partiji ima prili~an broj Roma i imamo 291

prili~an broj romskih glasa~a itd. Mi se dakle borimo da Romi u pravom smislu re~i budu ravnopravni gra|ani na{e zemqe kao i svi drugi gra|ani. Dakle, da se na odre|en na~in socijalno i politi~ki emancipuju. Voditeq: Milan iz Novog Sada interesantno pitawe, pomalo i provokativno da li je ta~ko da ste 4. jula zajedno sa suprugom bili pozvani od ameri~kog ambasadora Mongomerija na proslavu ameri~kog nacionalnog praznika. Dr [e{eq: Znate {ta mi nikada nismo srpski radikali i{li na proslavu ameri~kog nacionalnog praznika u ameri~ku ambasadu i{li smo na proslave nekih drugih zapadnih zemqa na primer [panije Italije itd. Ali i to smo prestali kada su zavedene sankcije protiv na{e zemqe. A nismo ni obnavqali odlaske iako smo imali vi{e poziva ne idemo na proslave u ambasade zemaqa koje su u~estvovale u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije niti zemaqa koje su pomagale to bombardovawe. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada vas moli da u najkra}im prokomentari{ete tajne ha{ke optu`nice i ~iwenicu da je deo su|ewa u Hagu odr`an i odr`ava se u tajnosti. Dr [e{eq: Pa taj Ha{ki tribunal i pravila po kome se odvijaju procesi na tribunalu su u direktnoj suprotnosti sa elementarnim na~elima me|unarodnog javnog prava, ali su u suprotnosti sa principima krivi~nog prava i krivi~nog zakonodavstva koje civilizovano ~ove~anstvo ne vekovima nego milenijumima izgra|ivalo. Voditeq: Slobodan iz Novog Sada vas pita ovo je vi{e konstatacije, da li je za vas sre}na okolnost {to 1997. godine na izborima niste pobedili jer bi ste kako on ka`e u tom slu~aju umesto Milutinovi}a vi bili u Hagu Dr [e{eq: Sada Milan Milutinovi} ide umesto mene u Hag. Ja bih voleo da nije do{lo do falsifikovawa izbornih rezultata 1997. i da sam preuzeo predsedni~ku funkciju na koju sam bio izabran, mi smo se borili svim politi~kim sredstvima osim izlaskom na ulicu za te izborne rezultate. Me|utim tada su Amerikanci uputili poruku Beogradu da su sva sredstva protiv [e{eqa dozvoqena da se spre~i preuzimawe te funkcije. To je bila 1997. godina. Da sam se na{ao na toj funkciji 2000. godine ube|en sam da ne bi bilo dosmanlijskog pu~a, da ne bi taj pu~ uspeo i da ne bi niko mogao da vrbuje policijske generale da u~estvuju u pu~u. Mnoge od tih generala bih blagovremeno smenio. Voditeq: Da, kako komentari{ete trenutnu situaciju u Vojvodini i politi~ko delovawe gospodina ^anka Dr [e{eq: Nenad ^anak je separatista i on je to od po~etka i nama Nenad ^anak sam po sebi nije veliki problem. Nama su problem \in|i} i Ko{tunica koji su ^anka doveli na vlast u Vojvodini, koji su od ^anka u~inili glavnog politi~kog faktora Vojvodine danas. Dakle u wima je problem. ^anak sutra ako iza|e sam na izbore pitawe je da li }e i cenzus da osvoji. Voditeq: Marija iz Novog Sada ne{to {ire pitawe ali parafrazira}u, kako komentari{ete ~iwenicu da je oko afere Jugoimport ume{ano i vi{e fabrika iz Republike Srpske a pomiwu se i neke fabrike iz Bosne i Hercegovine Dr [e{eq: Pomiwu se sve na{e fabrike koje proizvode oru`je i o~igledno je ciq Amerikancima da se te fabrike uni{te, da se likvidiraju. Voditeq: Stevan iz Novog Sada vam postavqa pitawe kako komentari{e292

te ~iwenicu da pojedini politi~ari iz muslimansko-hrvatske federacije i Me|unarodne zajednice vr{e `estok pritisak na vlast Republike Srpske radi promene naziva Republika Srpska. Dr [e{eq: Pa ciq je nekih zapadnih sila da se potpuno ukine republika srpska, na `alost ima i srpskih izdajnika koji u tome pripoma`u. Mi smo `estoko kritikovali rukovodstvo Srpske demokratske stranke koje je prihvatalo protivsrpske ustavne promene i donelo ~itav niz sistemskih zakona me|u wima i Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom. Nisu morali za to da glasaju. Voditeq: Marija iz Novog Sada da li gospodine [e{eq znate za kalendar nastave u {kolama u Vojvodini da }e 1, novembar biti neradni dan za {kolarce jer se na{a deca spremaju da proslave ili obele`e, kako gledateqka ka`e, dan mrtvih koji je katoli~ki praznik Dr [e{eq: Prvi put za to ~ujem i mislim da je to nedopustivo da to bude neradni dan za {kolarce, ali se mo`e doneti odluka da to bude neradni dan za decu rimokatoli~ke veroispovesti ili ako je to zaista ne znam, ako je to i protestantima dan mrtvih za{to da ne. Ja bih onda doneo jednu principijelnu odluku, da Voditeq: Neradni dan za sve Dr [e{eq: Ali da bude neradni dan za sve to je apsolutno nedopustivo. Voditeq: Sr|an iz Novog Sada vas pozdravqa kao budu}eg predsednika Srbije kako on ka`e i pita vas kako poboq{ati natalitet srpskog naroda. Konkretno pitawe. Dr [e{eq: Ja mislim da tu treba voditi dr`avnu propagandu u ciqu poboq{awa nataliteta i treba dr`ava sa svoje strane maksimalno da poma`e porodice sa decom i porodice sa vi{e dece. Na `alost sada{wa vlast je smawila prava porodica sa vi{e dece ukidaju}i odre|ene beneficije. Neki ka`u ne mo`e se pove}ati natalitet dok se ne popravi ekonomska situacija nije to ta~no. Zemqe koje imaju najvi{i `ivotni standard najvi{e su ugro`ene slabim natalitetom. Voditeq: I obrnuto Dr [e{eq: Zemqe koje imaju najni`i `ivotni standard imaju najve}i natalitet. A mi smo da paradoks bude ve}i zemqa sa niskim `ivotnim standardom i sa niskim natalitetom. U principu treba qudima objasniti, treba imati {to vi{e dece. Ne vaqa kada porodica ima samo jedno dete obi~no je to dete razma`eno, veoma te{ko prilagodqivo i ~esto nesposobno za samostalan `ivot. Dete mora u porodi~nom domu ve} da shvati {ta je to konkurencija i da se bori za svoje mesto pod suncem. I boqe kada se deca otimaju oko jedne ~okolade nego kada jedinac razma`en samo izmi{qa `eqe a roditeqi se trude da mu ih ispune. Voditeq: Savo Joki} iz Novog Sada evo pozdrav i meni i pitawe za vas da li smatrate da je general Neboj{a Pavkovi} kako gledalac ka`e izdao vojsku Dr [e{eq: Da izdao je i vojsku, i dr`avu Voditeq: Olgica iz Novog Sada vas pita kada }e se vratiti policajci koji su otpu{teni za vreme vladavine Milo{evi}a Dr [e{eq: Ja ne znam da li svi treba da se vrate ili za{to bi se vra}ali itd. U svakom slu~aju treba razmotriti za{to je ko otpu{ten. Voditeq: Maja iz Novog Sada 293

Dr [e{eq: Ne verujem da je tu bio, mo`da je prema nekome u~iwena nepravda, ali bez te{ke muke da su otpu{tani masovno ~isto sumwam Voditeq: Maja iz Novog Sada vas pita da li mislite da smo mogli da `ivimo onako kako smo `iveli za vreme va{e vlasti i da li zaista verujete da bi iko pristao na povratak na staro Dr [e{eq: Pa ne bi to ni bio povratak na staro nemogu}e je i vratiti se na staro. Ali se lak{e `ivelo do 2000. godine nego posle 2000. Pogledajte napravite ~istu ra~unicu, pogledajte kolika vam je danas plata, koliku ste platu imali 2000. godine. Re}i }ete sada vam je plata ve}a jeste ali sada za tu ve}u platu mnogo mawe roba mo`ete da kupite. Sada je samo struja skupqa {est puta nego 2000. i jo{ na sada{wu cenu planiraju poskuqpewe od 50% i to je samo pitawe kada }e to da sprovedu da li pre nove godine ili neposredno posle nove godine. Zatim pogledajte ostale cene, pogledajte komunalije, pogledajte cenu hrane, pogledajte cenu prevoza, pogledajte cenu ode}e i obu}e. Pod dosmanlijskom vla{}u i nema~ka marka je devalvirala. [to ste mogli da kupite za 100 maraka 2000. godine danas ne mo`ete za 400 maraka. Voditeq: Branko Brankovi} iz Oyaka pitawe kada }e se ozbiqnije u ovoj zemqi govoriti o procesu privatizacije odnosno kada o~ekujete da }e srpska privreda krenuti napred Dr [e{eq: Na `alost ona ovako ne mo`e da krene napred vi vidite kakav se kriminal de{ava oko privatizacije. ^uli ste pretpostavqam za slu~aj da je Miodrag Kosti} vlasnik MK firme iz Novog Sada kupio {e}eranu u Kova~ici za 3 evra. To je ~isti kriminal. Imamo ~itav niz drugih privatizacija te vrste. I to se mora zaustaviti. ^ujem sada i veliku fabriku iz Be~eja da je kupio za bagatelu Stanko Suboti} Cane @abac preko posrednika. Zatim, Voditeq: Da ali vi ste zagovornik privatizacije Dr [e{eq: Jesam ali ne na ovaj kriminalan na~in. Nenad ^anak je priznao u emisiji na dr`avnoj televiziji u Novom Sadu na RTS-u u novosadskom studiju da je ukradeno 50 miliona maraka kroz privatizaciju Beo~inske cementare. Odnosno da je zvani~na cena koja je postignuta prodajom Beo~inske cementare 50 miliona maraka ni`a od cene koja je ugovorena dok smo mi bili u Vladi i dok su postojale sankcije i blokada na{a zemqe. Voditeq: Aleksandar Pavkov iz Novog Sada pitawe, kako komentari{ete ne znam da li vam je to poznato, situaciju u Novom Sadu oko dela alma{kog grbqa i odnos gradskih vlasti prema tom problemu Dr [e{eq: ^uo sam da se preorava to grobqe da se uni{tava upravo pravoslavni deo grobqa, navodno zbog izgradwe neke saobra}ajnice koji je razlog ne znam ba{ detaqe, to pokazuje odnos sada{we vlasti u Novom Sadu prema srpskoj nacionalnoj tradiciji, prema pijetetu, prema preminulim gra|anima itd. Voditeq: Marija iz Novog Sada ka`e da ve} 11 godina `ivi u Srbiji da je Srpkiwa iz Hrvatske koja je proterana i vi{e konstatacija ka`e da ova vlast ni{ta ne ~ini da joj se wena imovina vrati odnosno da se ona pravedno obe{teti. Kada }e taj trenutak do}i gospodine [e{eq Dr [e{eq: Ova sada{wa vlast je potpuno nezainteresovana u pogledu sudbine prognanih Srba, ~ak im ukidaju i ona socijalna davawa na koja su imali pravo bez obzira koliko ona bila mala i nedovoqna. Oni te prognane Srbe shvataju kao neki teret koga bi najradije da se {to pre otarase. 294

Voditeq: Da li mislite pita vas gledalac iz Novog Sada da }e za tri godine do}i do istovremenog otcepqewa Crne Gore i Kosova i Metohije. Verovatno ima u vidu Beogradski sporazum koji je oro~en na tri godine Dr [e{eq: Pretpostavqam da na tome rade zapadne sile i ova Ustavna poveqa nam se i podme}e da bi se kosovo ubacilo kao tre}a konfederalna jedinica, pa ili da se preko Crne Gore i Kosova vlada Srbijom ili u trenutku raspada da odu i Crna Gora i kosovo i Metohija. Voditeq: Radomir iz Zenice izbeglica pita vas {ta }ete u~initi sa qudima iz Bosne i Hrvatske da im se da pravo glasa, ako do|ete na vlast naravno. Dr [e{eq: Treba svima da se da dr`avqanstvo. Mi bismo odmah svima dali dr`avqanstvo. Tu ima krivice i prethodne vlasti dosta oko tog sporog na~ina dodele dr`avqanstva to moram da priznam. Voditeq: Qiqa iz Novog Sada vas pita da li ste tajno oru`je zapada i da li ste srpski kako ona ka`e Arijel [aron Dr [e{eq: Da ja sam proizvo|a~ tajnog oru`ja Voditeq: Ne da li ste tajno oru`je zapada pitawe glasi Dr [e{eq: Znate {ta sada odgovoriti na to pitawe. Voditeq: Dobro niste. Radmilo iz Novog Sada vas pozdravqa i pita da li je mogu}e iza}i iz aktuelnog medijskog mraka. Dr [e{eq: Mogu}e je promenom vlasti. Voditeq: Da li mislite da }e Alija Izetbegovi} do}i u na{u zemqu odnosno u Novi Pazar Dr [e{eq: Ne znam da li }e do}i vide}emo Voditeq: Milena iz Novog Sada kako komentari{ete rezultate posledwih izbora, to ste rekli na po~etku i opet pitawe vezano za medijsku situaciju, imam utisak da je u unutra{wosti medijska slika Srbije ipak ne{to malo povoqnija u odnosu na Beograd Dr [e{eq: Pa povoqnija je u Novom Sadu nego u Beogradu Voditeq: Da Dr [e{eq: Ja sam u Novom Sadu mogao do sada tri puta da gostujem na dr`avnoj televiziji na studiju Novi Sad. Zatim vi{e puta na lokalnim privatnim televizijama. A u Beogradu nisam mogao. U Beogradu jedini je izuzetak YU info televizija i {to sam u BK televiziji bio dva dana pred izbore pred prvi izborni krug dve godine nisam mogao na toj televiziji da gostujem. Na dr`avnoj televiziji ni na jednom programu apsolutno nikada od decembarskih izbora 2000. godine Voditeq: A dobro da li je ta~na teza da je Bogoqub Kari} delimi~no finansirao rad va{e politi~ke stranke svojevremeno Dr [e{eq: Pa nije ta~na ta teza da je delimi~no finansirao rad na{e stranke, s vremena na vreme se pojavio kao sponzor za odre|ene na{e aktivnosti. Na primer pomogao nam je {tampawu reprinta starih brojeva lista Velika Srbija iz XIX i s po~etka XX veka. List Velika Srbija sedam puta je izlazio pre ove na{e serije koja izlazi ve} 12 godina od 1888 do 1893. zatim 1903, pa 1914. bila su dva izdawa vaqevsko i ni{ko, pa je 1916, 1917, 1918 bilo solunsko izdawe tada je Velika Srbija izlazila kao dnevni list, pa izme|u 1920 – 1926 opet dva paralelna izdawa lista Velika Srbija. I mi smo u tri debela toma objavili sve sa~uvane primerke Velike Srbije kao reprint, tvrdo ukori~en re295

print i tada je Bogoqub Kari} bio sponzor tog izdawa. On se nekoliko puta kasnije pojavqivao kao sponzor za novine velika Srbija itd. Ali to je bilo sve bogami poprili~no davno, odavno nije. Voditeq: Davno nije, dobro. Gospodine [e{eq kada }e prema va{oj proceni pita vas Dragica iz Novog Sada pasti vlada i kada }e biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori Dr [e{eq: Ja se nadam u najskorije vreme, vide}emo kada. [to se Vlade ti~e ona je pala onog trenutka kada je postala nelegalna i nelegitimna Republi~ka skup{tina Vlada je pala. Vlada nema ni autoritet Voditeq: Kako komentari{ete svedo~ewe beogradskih novinara protiv Milo{evi}a u Hagu Dr [e{eq: To nisu novinari to su {pijuni. I postoje u Beogradu dva ~isto {pijunska lista to su Vreme i Danas. I postoji {pijunska televizija to je B-92. to je ~ista {pijuna`a privezak, produ`etak ameri~ke obave{tajne slu`be. Voditeq: Vera iz Novog Sada vas pita da li strah od va{eg uspeha na predstoje}im izborima razlog za sve ~e{}e pri~e o podizawu optu`nice protiv vas od strane ha{kog tribunala Dr [e{eq: Da. Voditeq: Zoran iz Novog Sada vas pozdravqa i pita kako komentari{ete pobedu \ukanovi}a, to ste ve} rekli. Imate i pozdrave iz Futoga. Milorad iz Novog Sada vas pita kako }e biti regulisana isplata devizne {tedwe izme|u dve republike Crne Gore i Srbije da li imate nekih saznawa Dr [e{eq: Znate ta devizna {tedwa je u podeqenoj nadle`nosti Centralne banke Jugoslavije i republi~kih vlada. I postoji savezni zakon o izmirewu stare devizne {tedwe ali po{to Crna Gora ne po{tuje savezne zakone ona se oglu{ila i odre|ene obaveze iz tih zakona. Voditeq: Jelena iz Sremske Kamenice zanimqivo i aktuelno pitawe, da li mislite da je iza teroristi~ke akcije u moskovskom pozori{tu stoje vlade zapadnih zemaqa na ~elu sa Amerikom Dr [e{eq: Ne mogu da ka`em ba{ iza te konkretne akcije da stoje vlade zapadnih zemaqa, ali vi{e je nego sigurno da je i Amerika i druge zapadne zemqe poma`u ~e~enske teroriste koje vode oru`ane separatisti~ke teroristi~ke aktivnosti. Voditeq: A evo Rusija je prekinula ne znam da li ste ~uli tu vest diplomatske odnose sa Danskom zbog odr`avawa nekog kongresa Dr [e{eq: Pa morala je ovo je bilo neverovatna demonstracija osionosti Danske za vreme te teroristi~ke akcije u Moskvi dozvoli ~e~enskim teroristima da dr`e svoj kongres na wihovoj teritoriji. Voditeq: U slu~aju pobede na budu}im izborima kome }ete pita vas Milanko iz Novog Sada ustupiti eventualno predsedni~ko mesto u Srpskoj radikalnoj stranci Dr [e{eq: Ne}u ja nikome da ustupam to mesto po na{em Statutu se zna ako ja postanem predsednik Republike srpsku radikalnu stranku }e voditi zamenik predsednika Tomislav Nikoli}. Voditeq: Da li ste svojevremeni ustupili predsedni~ko mesto Milutinovi}u i za koju nadoknadu 296

Dr [e{eq: To je izmi{qotina dosmanlijska to su gluposti, mi smo objavili 16 brojeva Velike Srbije u kojima smo `igosali falsifikovawe tih predsedni~kih izbora. Voditeq: Ana iz Novog Sada pitawe kako poboq{ati standard gra|ana Dr [e{eq: Pa promenom vlasti Voditeq: Da pozdrav od Marije iz Novog Sada i pitawe za{to ministar spoqnih poslova Svilanovi} ni{ta ne ~ini na povratku izbeglica u Hrvatsku Dr [e{eq: Goran Svilanovi} je najobi~niji izdajnik on se dogovarao sa Hrvatima da im pred i levu obalu Dunava u Ba~koj. Voditeq: Puno pozdrava iz Savinog sela i `eqa da uspete na izborima od gospodina Bubawe. Milan iz Sombora student Pravnog fakulteta da li bi gospodin [e{eq bio voqan da organizujemo tribinu na Pravnom fakultetu povodom wegove kwige. Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom. Voditeq: Milica Savi} iz Novog Sada kako komentari{ete opet ono pitawe da u petak deca u Novom Sadu ne idu u {kolu zbog dana mrtvih, dakle evo prilike da mo`e jo{ jednom prokomentari{ete Dr [e{eq: Pa odgovorio sam na to pitawe, ja mislim da bi trebalo ako se ve} na tome radi da pravoslavna deca na Zadu{nice ne idu u {kolu, rimokatoli~ka ako je to i protestantima Dan mrtvih da ne idu na Dan mrtvih. Ali da to bude neradni dan za sve je nedopustivo, to je skandalozno. Voditeq: Mira iz Novog Sada kakva je razlika izme|u va{eg i nacionalizma Vojislava Ko{tunice Dr [e{eq: Pa ja sam pravi srpski nacionalista a Ko{tunica niko `iv ne zna ni {ta je. On je tako mlitav neodlu~an, mekan, nesposoban da bi me bilo sramota da ga neko u pravom smislu re~i nazove srpskim nacionalistom. Pogledajte sve srpske nacionaliste istaknute u na{oj pro{losti nijedan nije li~io na ko{tunicu Voditeq: Da ali ~iwenica je da je gospodin Ko{tunica dobio dva miliona glasova, to se mora po{tovati Dr [e{eq: To je ta~no. On je dobio milion glasova, u drugom krugu ne mo`e on da ra~una da je tih dodatnih milion wegovo. To su bili glasovi protiv Labusa. Naravno da ja to po{tujem ali ja vam iznosim svoje mi{qewe o wemu. Ne}u ja ni za jotu, mo`e dobiti sto miliona glasova ja svoje mi{qewe o wemu ne}u na osnovu toga promeniti. Voditeq: Dobro i po{to smo evo na samom kraju razgovora nismo produ`ili za 5 nego 25 minuta, za kraj ovog razgovora gospodine [e{eq pitawe koliko vas je svih ovih godina politika promenila. Dr [e{eq: Verovatno me je promenila, ali ne na gore nego na boqe, ube|en sam. Samo se idioti ne mewaju Voditeq: Da li se politikom i daqe bavite da bi ste kako ste svojevremeno rekli u{li u neku istoriju iz slave Dr [e{eq: Slava mi je osnovni motiv bavqewa politikom. Voditeq: A dobro da li ste postali bogatiji ~ovek u nekom materijalnom smislu Dr [e{eq: Zbog bavqewa strana~kom politikom ne. Jer strana~ka politika zahteva stalno neko ulagawe novca. Ja sam najvi{e svog li~nog novca ulo297

`io u rad Srpske radikalne stranke pune dve godine sam iskqu~ivo ja finansirao tu stranku. Ali da li mi je politika donela novac, bavqewe politikom jeste. Jer ja sam se politikom bavio kao profesijom, a ne samo strana~kom politikom nego i teorijom politike, politi~kom naukom i pravnom naukom. I novac koji ja posedujem i od koga sam svojoj porodici uspeo neki solidan materijalni status da izgradim stekao sam prodajom mojih kwiga u inostranstvu i dr`awem predavawa 1989. godine u Kanadi, Americi, Australiji, Zapadnoj Evropi ukupno 97 predavawa. Dakle moje bavqewe politikom mi je donelo novac, ali na ovaj na~in ne strana~ka politika. Strana~ka politika mi nije donela nikakav novac, osim {to imam platu kao savezni poslanik. Imao sam ranije kada sam bio kao republi~ki itd. Voditeq: Dobro i na kraju ovog razgovora pitawe {ta je sa va{im profesurom Dr [e{eq: Pa kada obori dosmanlijska vlast ja }u se vratiti na pravni fakultet, ispuwavam sve uslove i to niko normalan ne dovodi u sumwu, a o~igledno je to bio jedan osvetni~ki akt protivustavan i protivzakonit dosmanlijske vlasti, \in|i}eve vlade, ministra prosvete Ga{e Kne`evi}a, Gra|anskog saveza itd. Srpskih izdajnika i neprijateqa. Voditeq: Dobro gospodine [e{eq hvala vam puno na ve~era{wem razgovoru. Mislim da ste bili kao i uvek vrlo atraktivni, vrlo otvoreni da ste odgovorili na sva na{a pitawa. Po{tovani gledaoci vama vala na velikom interesovawu i pre i tokom emisije. Repriza je sutra od 16, 30 sati. Do narednog utorka svako dobro, prijatno i laku no}.

XVI NAS TV Rusija, Sedi{te Srpske radikalne stranke, 30. oktobar 2002. godina Voditeq: Gospodine [e{eq, kako vi ocewujete hhhhhhhhhhhh rusko-srpske, odnosno, rusko-jugoslovenske odnose? Dr [e{eq: Rusko-srpski odnosi imaju dugu, vi{evekovnu tradiciju. Mi smo poreklom jedan narod i istorijska sudbina nas je uvek povezivala. Kad je Rusija bila jaka i mo}na, Srbi su imali perspektivu, ostvarivali prosperitet, kad je Rusija bila slaba Srbija je te{ko stradala. Mi upravo na`alost `ivimo u jednom takvom istorijskom periodu kada je Rusija slaba, a ruski neprijateqi se `ure da uni{te Srbiju, jer Rusija ne mo`e ve~ito ostati slaba. Srbija je bila vekovima rusko upori{te na Balkanu, i o~igledno je da }e to i ubudu}e biti, ako opstane uop{te pod pritiskom zapadnih sila. Mi Srbi danas stradamo {to smo ruski saveznici i prijateqi i {to identifikujem svoju dr`avotvornu ideju sa ruskim dr`avnim interesima. Odnosi rusko-srpski danas ne mogu se nazvati dobrim, narod ose}a prijateqstvo, bratstvo to je sigurno. Me|utim, ruska politika suvi{e ~esto nije vodila ra~una o svojim balkanskim interesima, ~ak je nekada i{la na ruku i srpskim i ruskim neprijateqima. Setite se Kozirjeva i glasawa u Savetu bezbednosti za sankcije protiv na{e zemqe. Setite se ^ernomirdina i wegove podvale srpskom narodu itd. A mi o~ekujemo u najskorije vreme da }e Rusija da se 298

vrati na Balkan, da }e biti jaka i mo}na i da }e znati da za{titi svoje interese, u tome mi vidimo `ivotnu {ansu srpske dr`ave. Voditeq: Va{a stranka se zove Srpska radikalna stranka, ali u srpskim novinama ~esto vas nazivaju nacionalnom partijom. To podrazumeva va{u vezu sa nacionalnim partijama, kako bi vi sami okarakterisali karakter i program svoje partije? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ima dugu tradiciju, ona je formirana prvi put 1881. godine. Formirao je Nikola Pa{i} veliki srpski dr`avnik i Srpska radikalna stranka je formirana na tradicijama ruskih narodwaka 19. veka. Mi jesmo nacionalisti i mi smo najve}i nacionalisti, ali mi nismo {ovinisti i mi nismo totalitaristi. Mi smo za demokratiju, za parlamentarizam, za vi{epartijski sistem, za qudske slobode i prava, ali smo iskreni srpski patrioti i nacionalisti. Na{ je ciq jedinstvena srpska dr`ava koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, jer ne `elimo tu|e teritorije, ali ono {to je srpsko ne damo nikome. Voditeq: Koja bi politi~ka partija bila najpodudarnija va{oj sa politi~ke scene u Rusiji? Dr [e{eq: Pa ja bih te{ko mogao na}i partiju koja nam je u potpunosti pandam u Rusiji po ideolo{kom opredeqewu, ali mi odr`avamo prijateqske veze sa svim ruskim partijama osim sa Savezom desnih snaga i Jablokom. Sa svim drugim partijama mi imamo prijateqske veze i to je {irok dijapazon, na levoj strani to su komunisti, na desnoj strani sve patriotske partije ukqu~uju}i LDPR, i sve ostale. Dakle, ~itav dijapazon politi~kih partija, jer ovo nije vreme ideologije, nije vreme podele na levicu i desnicu, ovo je vreme gole borbe za opstanak. Voditeq: Rekli ste da partije koje su sada na vlasti su pratije prozapadnog tip, za{to ih nazivate prozapadnim partijama i... Dr [e{eq: Suvi{e je blag termin partije prozapadnog tipa, nisu to samo prozapadne partije, kad ka`ete prozapadna partija mislite na partiju koja bi zapadna neka politi~ka ekonomska iskustva htela da ugradi u na{oj zemqi, to su kvinsli{ke partije, to su izdajni~ke partije, to je peta kolona. Srbijom danas upravqaju isti oni koji su nas bombardovali 1999. godine, to su agenture zapadnih obave{tajnih slu`bi i oni redovno prenebregavaju sve srpske nacionalne interese i slepo ispuwavaju naloge sa zapada. Voditeq: Da li bi vi sebe mogli nazvati narodnom partijom i kako bi ste ukratko okarakterisali svoje bira~e? Ko su oni? Dr [e{eq: Pa ja sam vam ve} rekao da izvorno na{a partija po~iva na tradicijama ruskih narodwaka devetnaestog veka. I zaista se mo`e re}i da smo partija naroda, obi~nog naroda. Na{i glasa~i pripadaju najsiroma{nijim slojevima dru{tva, radnici, nezaposleni, seqaci itd. to ~ini na{e ~lanstvo, na{e simpatizere i na{e glasa~e. Voditeq: U tom smislu drugo pitawe, kolika je snaga va{e politi~ke partije u Srbiji? Dr [e{eq: Pa mi smo najve}a opoziciona partija sa velikim {ansama da uskoro postanemo vladaju}a, jer sada{wa prozapadna vlast ni{ta dobro nije donela Srbiji. I oni }e na slede}im izborima pasti sa vlasti. Srpska radikalna stranka se pojavquje kao predvodnik svih patriotskih snaga i o~ekujemo po299

bedu. Voditeq: Dugo vreme ste bili u svojevrsnoj koaliciji sa Milo{evi}em. Dr [e{eq: Da. Voditeq: U va{im politi~kim odnosima bilo je raznih etapa, hhhhhhhhhhhh kao Ko{tunica? Dr [e{eq: U proteklih ~etrnaest godina Milo{evi} i ja samo imali periode saradwe i periode me|usobnih sukoba. Kad god smo imali periode saradwe jednom smo i koaliciju imali koja je trajala dve i po godine mi smo se uvek na patriotskoj osnovi nalazili, nalazili smo zajedni~ke interese. Ideolo{ke razlike su me|u nama bile poprili~ne, ja sam do sada {est puta bio u zatvoru uvek iz politi~kih razloga, ~etiri puta u Milo{evi}evom zatvoru u vreme na{ih me|usobnih sukoba. Ali kad je otaybina u opasnosti Milo{evi} je uvek mogao samo u nas da se uzda. I nismo pokazivali li~nu mr`wu i netrpeqivost itd. Da nije do{lo da na{eg sukoba mesec dana pred izbore dvehiqadite mo`da zapadne partije nikad ne bi do{le na vlast. Danas su na{i odnosi dobri, mi smo stranka koja se najvi{e bori i za Slobodana Milo{evi}a i pod`ava ga, a i Milo{evi} je podr`ao moju kandidaturu na prethodnim izborima. Mi o~ekujemo da Milo{evi} pobedi Ha{ki tribunal da se vrati u otaybinu, a o~ekujemo da }emo mi ovde pobediti prozapadnu vlast i uspostaviti narodnu. Naravno da li }e ta na{a vlast opstati to }e opet morati po meni zavisiti od Rusije. Ako Rusija bude skr{tenih ruku posmatrala nemo na{u tragi~nu sudbinu, mo`da ne}emo mo}i dugo da opstanemo. Ali ako Rusija povrati interesovawe za Balkan i ako bude svesna svojih geostrate{kih interesa, ube|en sam da }e Rusija da se zalo`i za jednu nezavisnu i slobodnu Srbiju koja }e biti ruski prijateq i saveznik. Ali na{a partija je bila inicijator pristupawa Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije to je na{a dugoro~na orjentacija. Mi `elimo jedan jedinstven blok, jedan savez isto~noevropskih, slovenskih, pravoslanih naroda koje omogu}e i zemqe koje nisu slovenske. Ali da taj savez obuhvati i Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Srbiju, odnosno Jugoslaviju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju to su zemqe istog kulturnog kruga, to su zemqe koje imaju komplementarne privrede, to su zemqe koje zaista mogu da na|u sna`an zajedni~ki interes oko koga bi se okupqale. Voditeq: U tom smislu Zapad i Istok, ili kako vi ka`ete Sloveni i Evropa, da li oni mogu na}i neke dodirne ta~ke sa Amerikom po odre|enim pitawima koje bi bila napravqene u saradwi sa drugim partijama? Dr [e{eq: Mo`da isto~ne zemqe i Evropa mogu na}i zajedni~ki jezik po ~itavom nizu pitawa, ali da mogu na}i sa Amerikom ~isto sumwam. Ameri~ki je plan da se uni{ti Rusija, da joj se otme Sibir, da joj se granica uspostavi na Uralu i Amerika to otvoreno pokazuje. Amerika je opqa~kala Rusiju, Amerika je ve} u{la sa svojom vojskom u centralno-azijske republike. Ona ne ugro`ava samo Rusiju nego i Kinu s tog mesta, Amerika nam ne `eli dobro. A mi ra~unamo da je mogu} sporazum izme|u Rusije i Evrope ili bar Rusije i Nema~ke koji bi doveo do novog stawa stvari u Evropi. Voditeq: Malo pre vam je zvonio telefon sa koga se ~ula divna melodija himne Sovjetskog Saveza ili dana{wa himna Rusije, za{to ba{ ta melodija? Dr [e{eq: Pa to je demonstracija na{eg politi~kog stava i to je na~in 300

da nerviram politi~ke protivnike iz prozapadnih partija ovde i to radim svesno i namerno. Voditeq: Problemi na Kosovu, kako vi gledate to {to Srbi sada te{ko `ive na Kosovu u tom, mo`ete li re}i ko je odgovoran za to, Milo{evi}, ili NATO, ili su to u~inili neki drugi faktori? Kako vi gledate na tu situaciju? Dr [e{eq: Vidite, NATO je jedna velika mra~na sila, mi smo poku{ali da mu se suprotstavimo. Ja mogu imati primedbu {to Milo{evi} nije istrajao do kraja u tom suprotstavqanu, a tu je najprqaviju ulogu odigrao ^ernomirdin ako se se}ate 1999. godine. Mi, Srbi, smo bili usamqeni u vreme agresije, iz Rusije je dolazila moralna podr{ka, ruskih patriota, ali efektivne pomo}i nije bilo ni sa jedne strane. [to se ti~e Kosova i Metohije nikada srpski narod ne}e odustati da povrati pod svoju kontrolu celu teritoriju Kosova i Metohije. Kad }emo to uspeti, to je sad drugo pitawe. Voditeq: Kakve su va{e pozicije u re{avawu problema Kosova i Metohije? Dr [e{eq: Mi smatramo da Albanci kako nacionalna mawina mogu imati izvesnu autonomiju, ali ne mogu da terori{u Srbe. Mi nismo protiv wihovih gra|anskih prava i sloboda oni u uvek imali te gra|anske slobode i prava, ali oni su se odali terorizmu i mafija{kom poslovawu i postali su instrument zapadnih sila. Na civilizovan jedan na~in mogu da posignu sva prava, a da ne dovode u pitawe dr`avni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Voditeq: Da li postoji varijanta za mirno re{avawe problema na Kosovu i Metohiji? Dr [e{eq: Postoji varijanta da se to re{i mirnim putem ako do|e do promena odnosa snaga me|u velikim silama, ili ako se promeni ameri~ka politika u protivnom ne vidim kako bi se to moglo re{iti. Vidite, da Amerikanci gaze brutalno Rezuluciju Savete bezbednosti 1244, jo{ se nije vratilo hiqadu na{ih vojnika i policajaca na Kosovu a po Rezuluciji je bilo predvi|eno. Jo{ nisu vra}ene srpske izbeglice a po Rezoluciji je bilo predvi|eno da se neodlo`no vrate. Ne samo Srbi, nisu se vratili ni Romi, ni muslimani, ni Goranci, ni Turci, svi oni koji su `iveli na Kosovu. Voditeq: Mirna varijanta najverovatnije postoji, ali mo`da }e temperatura unutar samog naroda porasti do usijawa? Dr [e{eq: Mirna varijanta postoji, ali treba staviti do znawa jasno i otvoreno Albancima da nema ni govora o otcepqewu. Sve {to sada rade zapadne sile na Kosovu vodi otcepqewu, nemogu}e je mirno otcepqewe. Mi to nikad ne}emo zaboraviti, nikad ne}emo pristati, nikad ne}emo pristati, nikad ne}emo priznati. A gnev narodni raste iz dana u dan, to ste dobro konstatovali. Voditeq: Da li ste bili na Kosovu i Metohiji? Dr [e{eq: Da, ja sam bio vi{e puta, hteo sam da odem u predizbornoj kampawi, ali mi nisu dozvolili da u|em, zaustavili su me na granici, vojska i policija NATO pakta. Voditeq: Koliko ste glasova dobili tamo? Dr [e{eq: Ja sam najvi{e glasova dobio me|u Srbima Kosova i Metohije. Ja sam tamo imao 60-70% glasova, oni jedino veruju u na{u politiku. Svi drugi su ih razo~arali. Voditeq: Prema stawu u dana{woj politi~koj situaciji, {ta mislite da 301

li }e Kosovo ostati u sastavu Srbije i Jugoslavije ili }e politika prozapadnih partija dovesti do toga da Kosovo postane ~isto albanska teritorija? Dr [e{eq: Prozapadne partije bi htele {to pre da `rtvuju Kosovo i saglasile bi se sa nezavisno{}u ali se boje reakcije naroda. Ameri~ki je plan da Kosovo bude konfederalna jedinica i zajedno s Crnom Gorom da slu`i za upravqawe nad Srbijom da Kosovo i Crna Gora sa prozapdnim re`imom mogu uvek da nadglasaju Srbiju i da nam tako kontroli{u vojsku i diplomatiju. Na{a partija se s tim ne sla`e, ne prihvata to. Voditeq: Ka`ite mi, molim vas, koja je sada realna politi~ka sila u Srbiji koja mo`e da postavi pitawe nepravilnosti i ukazati na gre{ke i Srbije i me|unarodne politike? Dr [e{eq: Veoma je te{ko o tome govoriti u sada{wem trenutku, postoji jaka opoziciona snaga koja mo`e da ugrozi sada{wu prozapdnu vlast, ta snaga je Srpska radikalna stranka, ali protiv nas se sistematski vodi kampawa od strane zapadnih zemaqa, one se boje na{e pobede, na{eg dolaska na vlast. Oni znaju da se sa nama ne mo`e manipulisati i verovatno bi tu bilo mnogo problema. Na drugoj strani imate republi~ke partije bez sopstvene voqe, bez sopstvenog identiteta koje su puke marionete zapadnih sila. Mi nemamo ovde sredwih re{ewa, nemamo prelaznih oblika, i ta polarizacija }e biti sve izra`enija u srpskoj politici. Voditeq: Vidite li perspektivu u progresu politi~kih partija koje mogu da poprave situaciju, po va{em mi{qewu, u skorije vreme? Dr [e{eq: Ja mislim da }emo mi imati jo{ ve}u polarizaciju u predstoje}em vremenu i da }e Srpska radikalna stranka kao predvodnik patriotskih i nacionalnih snaga biti jedan pol, a drugi pol prozapadne partije. One }e biti neprekidno sve slabije i slabije, ali }e opet Zapad naterati i Ko{tunicu i \in|i}a da se udru`uju da se ujediwuju jer }e se i jedan i drugi ose}ati ugro`enim. Voditeq: U mnogim sredstvima informisawa i kwigama kada se govori o srpsko-albanskom problemu na Kosovu ka`e se da se te`i ka ostvarivawu ciqa Velike Albanije ili Velike Srbije vojnim putem. Velika Srbija pripada ideologiji va{e partije i {ta po vama podrazumeva pojam Velike Srbije? Dr [e{eq: Velika Srbija to je jedinstvena srpska zemqe, dr`ava koja obuhvata sve srpske zemqe. Mi ne tra`imo ni{ta {to nije srpsko, mi ne ugro`avamo susedne narode i druge dr`ave. Velika Albanija podrazumeva osvajawe tu|ih teritorija i pripajawe velikoj Albaniji, mi od Albnije ne tra`imo ni{ta. Tamo ima dosta srpskih teritorija, Skadar naprimer to je stari srpski grad, ali mi smo ga izgubili pre vi{e vekova sad je tamo etni~ka struktura stanovni{tva druga~ija on je u sastavu Albanije. Mi od Albanije ni{ta ne tra`imo, ni od Gr~ke ni{ta ne tra`imo, ni od Bugarske ni{ta ne tra`imo, od Rumunije ni{ta ne tra`imo, od Ma|arske ni{ta ne tra`imo, a Hrvatsku ne priznajemo dok traje okupacija Republike Srpske Krajine, jer je Republika Srpska Krajina nastala u istom trenutku kad i Hrvatska. Hrvatska je {ti}enik Zapada, a Republika Srpska Krajina je `rtvovana i sada je okupirana, srpsko stanovni{tvo je proterano, s tim se ne}emo slo`iti. U Bosni i Hercegovini `ive Srbi pravoslavci, Srbi muslimani, i Srbi katolici, me|u wima je sukob izazvan sa zapada. Ako Muslimani `ele da `ivi302

mo u zjedni~koj dr`avi onda mo`e cela Bosna i Hercegovina da se vrati u sastav Jugoslavije. Ako ne `ele onda se Bosna mora podeliti i ne}emo na silu da ih teramo da `ive s nama. Ali `eqa srpskog naroda Republike Srpske je da `ivi sa svojom maticom, i to je prirodna `eqa. Bosna i Hercegovina nikad kao dr`ava nije postojala. To vam je krajwe jednostavno. Voditeq: Verujete li u Veliku Srbiju? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Kakva }e ona biti? Dr [e{eq: Velika Srbija }e biti demokratska, progresivna, samostalna, nezavisna. Voditeq: [ta }e obuhvatati Velika Srbija? Dr [e{eq: Samo srpske teritorije, Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, dana{wa Srbija, dana{wa Crna Gora i ako bude `elela Makedonija. Ako `eli makedonski narod `eli, ako ne `eli nek imaju samostalnu zemqu, nek rade {ta ho}e. Znate, ne mo`ete re}i da su Makedonci u potpunosti Srbi, ali su veoma, veoma bliski Srbima. Mi nikog bli`eg nemamo od Srba, to je jedan prelaz izme|u Srba i Bugara. Nacionalna svest kod wih je izgra|ivana tek posle Drugog svetskog rata, ranije nije postojala, a mi priznajemo to stawe. Da su nam iskreni prijateqi oni su pokazali u vreme rata, po`rtvovano su se borili i demonstrirali protiv NATO trupa, narod makedonski. Prema tome, wima je otvorena mogu}nost, `ele, ne `ele. Crnogorci su Srbi, imamo Srbiju, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, to vam je Velika Srbija. Voditeq: Kako stanovnici Makedonije gledaju na va{e politi~ko opredeqewe? Dr [e{eq: Kako ko, u po~etku je bilo `estokih politi~kih prepucavawa u vreme raspada Jugoslavije i verovatno tada nisam bio popularan u Makedoniji. Danas je siutacija mnogo druga~ija, mislim da je na{a partija veoma ugledna u Makedoniji u narodu, ne u re`imu, u narodu. Voditeq: Postoje mi{qewa hhhhhhhhhhhhhhhhhhh Dr [e{eq: Mo`da je to za makedonce krajwe radikalno danas, sutra mo`da ne}e biti jer Makedonija je ugro`ena od Albanaca tako|e, Makedonija je ispuwavala sve ameri~ke zahteve i opet joj je dr`avnost ugro`ena. Ako makedonci `ele zajedni~ku dr`avu sa Srbima i federalni status te dr`ave, onda su im vrata otvorena, ako ne `ele ja ih ne}u na silu terati, ne moraju razumete. Nemam agresivnih aspiracija prema Makedoniji, ne `elim ni{ta da uradim na silu protiv voqe makedonskog naroda. Ako `ele da budu s nama kao {to pretpostavqam, evo Rusi su veoma bliski Belorusima, razlika izme|u Srba i Makedonaca vam je otprilike kao izme|u Rusa i Belorusa, jo{ mnogo mawa. Ako Belorusi `ele sa Rusima `ele, ako ne `ele ne}e ih Rusija na silu terati tako vam je sa Makedoncima, ako `ele s nama dobro su do{li, ako ne `ele nek `ive samostalno nek budu gospodari svoje sudbine. Ali mislim da je wihov interes da `ivimo zajedno, jer smo veoma bliski, samo je politika zava|ala. A to kako na{a partija, znate ja ne idem na makedonske izbore ja ovde iznosim svoj interes i interes svoje partije, stav, mi{qewe, politiku. I ja osvajam glasove u srpskom narodu, i gra|anim Srbije. Voditeq: Kako ocewujete dve varijante razvitka Srbije i va{e partije unutar Srbije, optimisti~ki ili pesimisti~ki? 303

Dr [e{eq: Optimizam pru`a samo eventualna pobeda na{e partije i na{ih saveznika i simpatizera na slede}im izborima, to pru`a {ansu Srbiji za oporovak, za stabilizaciju unutra{wih prilika, za izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede, ako jo{ nekoliko godina ostane prozapadna vlast onda }e nama situacija biti gora od Rumunije i Bugraske. Pa vi znate kako se `ivi u Rumuniji i Bugarskoj. Voditeq: Vi znate {ta je o vama pisala ruska “Izvestija” imate li takve informacije? Dr [e{eq: Ja znam pone{to, neke novine pi{u dobro, neke lo{e. I u Rusiji ima novina koje su instrument zapadnih obave{tajnih slu`bi “Komersant” naprimer, “Novaja izvestija” oni pi{u po nalogu zapadnih obave{tajnih slu`bi. Oni mrze Rusiju, pa moraju da mrze i Srbiju, ali postoje i novine koje su patriotske, koje pi{u objektivno, koje pi{u istinito itd. Tu vam je “Sovjetskaja Rusija”, “Zaftra” i jo{ neke novine, ne znam sve. Voditeq: hhhhhhhhh Dr [e{eq: Da, “Komersant” je prozapadni i izdajni~ki u odnosu na Rusiju, ~ak i ova “Komsomovskja pravda” i to je izrazito prozapadno. Dobijaju pare sa zapada ja to znam pouzdano, od Soro{a su dobijali novac, to i vi znate. Ili slu~aj RTV, to vam je sli~no. Voditeq: Kakva je Putinova politika prema va{em mi{qewu? Dr [e{eq: Mi smo Putina do~ekali sa ogromnim nadama, i nade nam nisu tako velike kao {to su bile pre dve godine kad je do{ao Putin. Me|utim, jo{ se nadamo. Dakle, ne mogu vam re}i ni apriori ni potpuno pozitivan stav, ali nije vreme ni da iznosim neku kritiku, jo{ ~ekamo da vidimo. Mnogo je boqa situacija u Rusiji nego {to je bila pod Jeqcinom, to je ~iwenica to svi vide. Da li }e biti jo{ boqa to }emo da vidimo. Voditeq: Da li }e se Rusija vratiti na Balkan kao velika sila? Dr [e{eq: Ako Rusija zaista bude ralana sila i ako se oporavi, bude sna`na ona }e se sigurno vratiti na Balkan, ona bez Balkana ne mo`e. Ako Rusija propadne ni nama nema spasa. Na{a sudbina je vezana sa sudbinom Rusije, s tim {to mi mo`emo mnogo lak{e da propadnemo nego Rusija i to su neke objektivne okolnosti na{eg `ivota koje mi ne mo`emo promeniti i kad bismo hteli. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo vam hvala na odvojenom vremenu za ovaj intervju. Dr [e{eq: (Kwiga “Ideolgija srpskog nacionalizma” poklowena) Kako se zovete? Voditeq: Jevgenij. Dr [e{eq: Jeste li Nemac? Voditeq: Jevrej. Dr [e{eq: Jevrej? Ovo je kwiga koja odr`ava na{u idologiju na woj sam radio pet godina, ona je nastala kao monografija na osnovu opusa nau~nog dela jednog na{eg veliko pisca. Ima jedan odeqak koji govori o odnosu Srba i Jevreja, to }e vam biti interesantno. Srbi su se uvek pozitivno odnosili prema Jevrejima, kod nas nikad nije bilo antijevrejske mr`we itd. Kod nas su uvek odnosi bili izuzetno dobri. Hrvati su kao Hitlerovi saveznci ubili oko {ezdeset hiqada Jevreja, Srbi nikad nisu progonili Jervreje. To znate? Voditeq: Da. 304

Dr [e{eq: Pa vam skre}em pa`wu samo na taj deo, strana 453. Verovatno }ete razumeti po{to je srpski. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo vam hvala. Mo`ete li mi jo{ ne{to re}i? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Vi imate `enu, decu? Dr [e{eq: Da, ja `ivim sa `enom i ~etiri sina i imam unuka. Voditeq: Dr [e{eq: Da, moj sin najstariji ima 19 godina, tri sina su mi mala, jedan ima ~etiri godine, drugi {est godina, a tre}i devet godina. Voditeq: Gospodine [e{eq, mnogo vam hvala ponovo u Srbiji. Dr [e{eq: Skoro. Voditeq: Hvala.

XVII NAS TV “Trstenik” 1. novembar 2002. godine Voditeq: Poma`e Bog, po{tovani gledaoci. Ovo je “Otvoreni studio” radio televizije “Trstenik”. Na{ ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq. Poma`e Bog i vama i dobro do{li. Dr [e{eq: Bog vam pomogao, boqe vas na{ao. Voditeq: Evo ovih dana, javnost potresaju razna hap{ewa, objavqivawe nadle`nih ministarstava da polako ulaze u mafiju, razbijaju je, a vi ste jedan od retkih qudi koji potpuno otvoreno govori o svim tim problemima. O wima ste govorili i ranije, danas ste imali jednu vrlo interesantnu konferenciju za {tampu, izneli masu podataka, ali na`alost, mi nismo imali prilike da do|emo do svega toga {to ste iznosili. Pretpostavqam da }emo ne{to ~uti ve~eras? Dr [e{eq: Da. Pa, na`alost, ta konferencija je blokirana u centralnim medijima, sistematski, nasilno je blokirana, i gotovo da se o woj ne izve{tava. U dr`avnom dnevniku nije bilo ni{ta, na Studiju B, na BK televiziji, Pinku i tako daqe. I za{to? Kad bi ova akcija hap{ewa kriminalaca, mafija{a, bila ozbiqna, dalekose`na i nepristrasna, mi srpski radikali bi je podr`ali iz petnih `ila, bez obzira ko je provodi. Ali mi moramo da sumwamo u to, jer se bojimo da }e biti veoma kratkog daha. Ta~no je da je @eqko Maksimovi} Maka ubio policijskog generala Bo{ka Buhu, wegovi qudi su to uradili i li~no je @eqko Maksimovi} Maka u tome u~estvovao. A ja sam to javno rekao jo{ po~etkom avgusta, i krenule su... Voditeq: Rekli ste i ovde, u otvorenom studiju. Dr [e{eq: I kod vas sam to izjavio. A onda su krenuli da me demantuju kroz medije, da govore da izmi{qam i tako daqe. Pojavili se portparoli mafije poput Marka Nicovi}a. Vi se se}ate, on je ranije bio policijski inspektor, i trgovao je drogom, drogu koju policija zapleni od narkomana i dilera, on je ponovo pu{tao u promet, i tako se bogatio. Nije se obogatio od policijske plate. Danas je jedan od najbogatijih qudi u Srbiji. Ali dobro, to je sad sporedna stvar u svemu ovome. 305

[ta se ovde de{ava? Ovde je do{lo do `estokog sukoba unutar mafije. Razni mafija{ki klanovi su se me|usobno zakrvili do istrebqewa. Zajedni~ko im je to da su svi u~estvovali u petooktobarskom pu~u 2000. godine. A onda su insistirali da u~estvuju i u podeli kola~a, posle preuzimawa vlasti. Neki su se ovajdili, neki su se, pri tome, dodatno obogatili, kao sur~inska mafija, Qubi{a Buha ^ume, Limun, ovaj Dragoqub Markovi} Krmivo produkt, Stakleni i tako daqe, Stanko Suboti} Cane @abac, ovaj Miodrag Kosti} iz Novog Sad, MK komerc, i sli~no. A neki su tu ostavqeni po strani, gurnuti u stranu, poput @eqka Maksimovi}a Make i jo{ nekih. I to nezadovoqstvo, ta me|usobna trvewa, su postepeno izazivala mr`wu i sukobe. Kad je eskalirao sukob izme|u \in|i}a i Ko{tunice, i to je bio osnov za diferencirawe unutar mafije, neki mafija{i su nastavili da slede \in|i}a a neki su se sve vi{e priklawali Ko{tunici. To ste mogli da vidite na zavr{nom Ko{tuni~inom mitingu u Beogradu, u septembru mesecu, tada su mu [quka i Guzijan bili {efovi obezbe|ewa. Kad je to javnost saznala, kad su neki novinari progovorili, onda su iz Ko{tuni~ine Demokratske stranke Srbije demantovali da imaju ikakve veze sa wima, rekli su: wih je doveo Velimir Ili} iz Nove Srbije, a Veqa Ili} posle ka`e da nije imao sa wima ni{ta, nisu bili ~lanovi wegove stranke i tako daqe. Ko je sad u pravu, ko govori istinu? Voditeq: Evo, kad ste malo~as pomenuli Maku i rekli smo da ste to izjavili i evo u ovom studiju, evo vidim, premijer vas u dana{wem “Glasu”, ja mislim, optu`uje da ste vi, iznose}i takva imena, prakti~no upozoravali kriminalce po Srbiji? Dr [e{eq: A kako ja mogu da upozoravam? Ja pozivam policiju da hapsi, ve} je bilo potpuno nesporno da je Maka ubio Buhu. [to ga nisu odmah uhapsili? [to su mu omogu}ili da pobegne iz zemqe? Drugo, Maka je bio pod za{titom crnogorske UDBE, pod za{titom Vuka{ina Mara{a, pod za{titom ~uvenog mafija{a, crnogorskog, funkcionera UDBE, Brane Mi}unovi}a. Avionom Stanka Suboti}a Caneta @apca on je pobegao iz Crne Gore, privatnim avionom. [ta to govori \in|i}? \in|i} govori gluposti. Da vidimo malo o tom spisku qudi odre|enih za likvidaciju. Vi se se}ate, pre nekoliko dana kad je objavqen taj spisak, da se i moje ime na{lo, a prva moja reakcija je bila da sam iznena|en otkud moje ime me|u tako “uglednim” qudima, kao {to su Zoran \in|i}, ^edomir Jovanovi} i Jovica Stani{i}. [to se ti~e plana za moju likvidaciju, on je pravqen jo{ 2001. godine. Ja sam i o tome obavestio javnost. Kad sam prvi put ~uo da Zoran \in|i}, Du{an Mihajlovi} i Vladan Bati} razgovaraju o mojoj likvidaciji, ja sam to izneo javno, to je bilo pouzdano, oni su za}utali. I oni su ve} logisti~ku pripremu napravili. Policija je na silu oduzela blindirani yip, vlasni{tvo Srpske radikalne stranke, koji smo potpuno regularno stekli. On je otet i bez re{ewa o otimawu. Dato je samo re{ewe o oduzimawu tablica i oduzimawu saobra}ajne dozvole. Nikad nismo ni dobili re{ewe da se oduzima vozilo. Na Vrhovnom sudu dobijem presudu u moju korist da je nezakonito izvr{eno oduzimawe tablica i nezakonito oduzimawe saobra}ajne dozvole. A Vrhovni sud ka`e, oduzimawe vozila nije ni predmet ovog spora po{to u re{ewu nigde ne stoji da je vozilo oduzeto. I u takvoj dr`avi `ivimo. Drugo, u velikoj policijskoj akciji razoru`ano je kompletno obezbe|ewe, 306

slu`beno obezbe|ewe Srpske radikalne stranke. Svi su imali uredne dozvole za no{ewe pi{toqa, pi{toqi i dozvole su im oduzete. Nekima je posle godinu dana trebalo da bude dat rok da prodaju te pi{toqe, ti pi{toqi su izgubqeni. Do{li qudi, ka`u, evo ho}u da prodam pi{toq, nema pi{toqa. Oni su, dakle, te dve stvari uradili da bi me pripremili za likvidaciju. Za{to ve} nije do{lo do poku{aja likvidacije? Pa, zato {to su doga|aji pristizali jedan drugi, bilo je hap{ewe Milo{evi}a, pa isporuka Ha{kom tribunalu, pa ubistvo Momira Gavrilovi}a. Ja sam odmah, ~im sam saznao, izneo u javnost ko je organizovao ubistvo Momira Gavrilovi}a. To su uradili tada{wi {ef UDBE, Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}. Posle su obojica najureni iz UDBE. Privatnom porodi~nom vezom sa Goranom Svilanovi}em, Goran Petrovi} se zaposlio kao {ef tajne slu`be, tajne policije Ministarstva inostranih poslova, takozvanog CID-a, Centra za informacije i dokumentaciju. Sada Qiqana Buha, supruga Qubi{e Buhe ^umeta, svedo~i u vi{e svojih pisama, da je ^ume bio izvr{ilac te likvidacije Momira Gavrilovi}a, a da je to bilo po nalogu Gorana Petrovi}a. Dakle, i te su stvari dokazane. Zatim, imamo, ako se se}ate, onu na{u inicijativu i rad Anketnog odbora po pitawu ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Tu smo saznali da je Ivan Deli} izvr{ilac tog ubistva, jo{ su ume{ani faktori vlasti iz Crne Gore. Ogromna pomama se digla protiv toga, po~eli su da me napadaju sa svih strana, nije ni izglasan taj izve{taj u Saveznoj skup{tini, a najve}a galama je bila {to sam objavio materijale Anketnog odbora. Ja sam na to ponosan. Objavio sam posle belu kwigu, sve materijale Anketnog odbora, kompletnu skup{tinsku raspravu i novinske izve{taje o tome. I za}utali su. Dakle, mo`da tu nije ni bilo prave prilike da to sve sprovedu, da me ubiju, u toj situaciji svi bi odmah rekli, evo ubili me zbog izve{taja Anketnog odbora. Ili kad sam pomenuo Maku, ubili me zbog toga {to sam pomenuo Maku. Mo`da je to bio na~in moje samoza{tite, iznesem {ta znam, u tom trenutku wima su ruke vezane, blokirani su u pogledu eventualne likvidacije. Ali, jo{ uvek nisu od toga odustali, i to je sigurno. E, sad, {to se ti~e \in|i}a, stvarno se wegovo ime na{lo na tom spisku za likvidaciju, i ja to znam. Oko sto qudi je bilo na spisku. Ali, {ta sve stoji iza toga, ko je jo{ bio u vezi sa @eqkom Maksimovi}em Makom? Neboj{a ^ovi}, tu vezu treba istra`iti, zatim, Mom~ilo Mandi}, poznati kriminalac iz Republike Srpske, koji sad `ivi u Beogradu, neki wegov prijateq [krba, iz Srpskog Sarajeva, koji je vr{io likvidacije po Republici Srpskoj, ~itav niz drugih qudi. Zamislite, Dragan Male{evi} Tapi je {ef masonske lo`e “veliki orijent”. A znate li ko je sekretar te lo`e? Slobodan Vuksanovi}, jedan od funkcionera je i Borisav Pelevi}, Franko Simatovi} Frenki je ilegalni komandant Stranke srpskog jedinstva. Sve su to qudi koji su povezani sa @eqkom Maksimovi}em Makom. A nije cela mafija ugro`ena ovom akcijom, ali su tri mo}na mafija{ka klana ugro`ena. To su arkanovci, mafija{ki gangsterski klan Stanka Suboti}a Caneta @apca i mafija{ki klan @eqka Maksimovi}a Make. [ta je u ovom slu~aju doprinelo da ta akcija bude uspe{nija? Taj Maka je potpuno lud ~ovek, te`ak psihopata i narkoman. On jede `ivo meso, znate. Pojede po kilogram, dva 307

`ivog mesa, nekuvanog, nepe~enog. Jo{ kao maloletnik je pucao u le{eve da bi ve`bao ga|awe iz pi{toqa i hladnokrvnosti pri pucawu u meso, u qude. Neverovatan ~ovek. U tom svom ludilu, on je postao neoprezan i tako je omogu}io policiji da lak{e u|e u trag svemu tome. [ta je bilo sa Tapijem? Tapi je ume{an u razne kriminalne radwe od ranije. Istaknuti arkanovac od po~etka. Voditeq: Je li se to znalo i ranije? Dr [e{eq: Pa, znalo se da je arkanovac, to su svi znali, znate. Za{to se ja nisam wim bavio? Nije mi bio u prvom planu. U prvom planu mi je bio Arkan, pa posle Pelevi}, pa Franko Simatovi} Frenki. Godinama, ako se se}ate, od 1993. godine, mi radikali wega tretiramo, ne mo`emo ba{ svakoga. Nije bio najistaknutiji, ali je bio va`an faktor u tome svemu. On je bio veoma blizak Bomboni, koji je likvidiran pre vi{e meseci. Ali vam skre}em pa`wu na to, da je pre nekoliko meseci poku{an atentat na ^umeta. Ja imam neke imformacije da je on sam to re`irao, da bi se time neke stvari pokrenule i tako daqe. Da li je to ta~no ili ne, ja jo{ ne znam pouzdano. Ali posle toga dolazi do ubistva [quke i Guzijana, tog Cunera. To je jedan veliki mafija{ iz Zemuna, zemunski mafija{ki klan. On je ~ak dr`ao Batajnicu, sve do Pazove i In|ije je reketirao mnoge qude i tako daqe. I mogu}e da je to u vezi sa svim ovim obra~unima izme|u dva glavna mafija{ka klana. I tad dolazi do ubistva [quke i Guzijana, onda kad su se pojavili na Ko{tuni~inom mitingu kao {efovi obezbe|ewa. A sam Veqa Ili} ka`e za [quku da je jedan od heroja petooktobarskog pu~a, ako se se}ate. Voditeq: Vi ka`ete da se ovde radi o jednom unutar mafija{kom obra~unu, me|utim, na{ premijer tvrdi da su nalogodavci u stvari qudi iz na{ih kom{ijskih regionalnih centara, pomiwu}i pri tom Republiku Srpsku, Hrvatsku i jo{ neke zemqe u okru`ewu? Dr [e{eq: Ima tu istine. Da vidimo ko to mo`e biti nalogodavac iz Crne Gore? Pomenuo je i Crnu Goru? Voditeq: Da. Dr [e{eq: To mogu biti qudi re`ima, UDBE crnogorske, Brano Mi}unovi}, Mara{ i tako daqe, ukqu~uju}i i samog \ukanovi}a. Ko to mo`e biti iz Republike Srpske? To mo`e biti Mom~ilo Mandi}, Milorad Dodik ili neko sli~an. Ko jo{? Da vidimo odmah, za{to se kriju imena? Ko to mo`e biti iz Hrvatske? Jesu li to qudi iz hrvatske policije, vlasti? Vrlo je mogu}e. Ili je to Stanko Suboti} Cane, koji ima i hrvatsko dr`avqanstvo. Da vidimo, da razjasnimo to. Voditeq: Da, ali sam premijer ka`e, hapse se izvr{ioci... Dr [e{eq: Ali naj~udnije je da ima i Jovice Stani{i}a na spisku odre|enih za likvidaciju. Ja ne verujem u to. Ja mislim da wegova pozicija mo`e biti sasvim suprotna. Ali evo, vide}emo. Stvari }e se daqe, vaqda, odmotavati. Ne}e se vaqda to desiti, tresla se gora, rodio se mi{. Mora se ovo izvesti do kraja. Voditeq: A, evo, pomiwete malo~as, taj spisak za likvidaciju na kome ste se i vi na{li, premijer, dakle, gospodin \in|i}, ka`e, mogu li samo da pro~itam, to je objavio “Glas javnosti”, ka`e, ubistvo [e{eqa nije ubistvo nekog ko je va`an, ve} je trebalo da poka`e da je vlast ubila glavnog opozicionara, re308

kao je premijer, dodaju}i, da bi u svakoj drugoj zemqi [e{eq bio u zatvoru, jer je upropastio dvomese~nu istragu, upozoravaju}i kriminalce? Dr [e{eq: Ja uop{te nisam va`an, \in|i} je izgleda najva`niji. Pa ja sam sam rekao, otkud ja u dru{tvu sa tako “uglednim” qudima. U mafija{kim krugovima, \in|i} je jedan od najva`nijih. U mafija{kim krugovima, ja uop{te nisam va`an. Ja sam problem mafiji, zato {to s vremena na vreme raskrinkavam pojedine mafija{ke delatnosti i aktere tih delatnosti. Zbog toga sam problem mafiji. Ja nigde mafiji nisam konkurencija, ja se ne bavim nikakvim biznisom. Ja se nikad nikakvom trgovinom nisam bavio a kamoli kriminalom. Jesam trgovinom svojim kwigama, trgovinom kwigama i to svojim kwigama. I to je sva trgovina kojom sam se ja u `ivotu bavio. Prema tome, ja tu naravno nisam mnogo va`an, ali, nisam ja upozorio mafija{e da se sklawaju, nego wihove veze iz policije, a onda kad sam video da re`im ne reaguje i da ne tra`i ubicu policijskog generala Bo{ka Buhe, onda sam prozvao qude iz re`ima i postavio pitawe za{to se ne hapsi @eqko Maksimovi} Maka i ostali. To je bilo po~etkom avgusta. To je bilo dva meseca posle ubistva policijskog generala Bo{ka Buhe. Voditeq: Da. Ali, evo i premijer tvrdi i nije ni poznato javnosti da postoje bilo kakvi dokazi ili indicije da je vlast u sprezi sa kriminalom? Dr [e{eq: U to }e me Zoran \in|i} ubediti kad uhapsi ^umeta, kad uhapsi celu sur~insku mafiju, kad uhapsi Dragoquba Markovi}a, vlasnika “Krmivo produkta”, kad uhapsi Miodraga Kosti}a iz Novog Sada, kad uhapsi Stanka Suboti}a Caneta i tako daqe. Da vidimo, neka ih uhapsi. Jer ima tu ne{to drugo {to je mnogo problemati~nije, mo`da vam nije pa`wu izazvalo. \in|i} ka`e da je on dao saglasnost, da je odobrio hap{ewe, policijsku akciju, jeste li videli to u izve{taju? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Kako to mo`e predsednik Vlade da odobrava? [ta ima predsednik Vlade s tim? Voditeq: Ko to treba da inicira? Dr [e{eq: Policija. ^im je neko osnovano sumwiv, bilo koji policajac, odmah privodi, odmah hapsi. Va`na je osnovana sumwa, policija ima pravo da uhapsi i predsednika Vlade, ako ga uhvati pri izvr{ewu krivi~nog dela za koje se mo`e izre}i vi{e od pet godina zatvora. Obi~an policajac, pozornik, ima pravo da uhapsi Zorana \in|i}a ako ga zatekne da \in|i} nekoga ubija, ili da obija neku radwu i tako daqe. Va`no je samo da se mo`e izre}i vi{e od pet godina zatvora. A nigde u civilizovanom svetu nema da predsednik Vlade odobrava hap{ewe ili daje nalog za hap{ewe i tako daqe. A predsednik vlade ne hapsi. Kako to objasniti \in|i}u, kad on nema pojma {ta je moderni pravni poredak, {ta je princip vladavine prava. Ali, sad ispada da predsednik Vlade odlu~uje ko }e biti hap{en. Ali na{e sudstvo je takvo, jer predsednik Vlade je odabrao koja mafija mo`e da se hapsi a koja ne mo`e. Ali, predsednik Vlade bi trebalo da krene protiv svih mafija{kih klanova. Ne postoje dobri i lo{i mafija{i, dobre i lo{e ubice. Ima li dokaza da je ^ume ubica? Ima. Evo, ro|ena `ena mu svedo~i da je ubica, i koga je sve ubio i opisuje ubistva. Ubio je neku dvojicu bra}e tamo, koji su tako|e bili kriminalci, oni su ranije wemu pomagali u nekom drugom ubistvu, i da bi zavarao trag on ubije tu dvojicu bra309

}e. Onda ode wihovom ocu na sau~e{}e, pa kupi mrtva~ke sanduke i tako daqe, koliko je to morbidno. Koliko je to morbidno. Ima indicija sada da je ovaj ~ovek koji je poginuo, kad je kao pucano na ^umeta, da je zapravo sve ^ume organizovao. ^ume je `rtva zato {to je mnogo pri~ao, ko zna u {ta je ranije bio ume{an. Ima tu mnogo raznih indicija. E sad, da vidimo koliko su policiji odre{ene ruke. Ja znam da u policiji ima i qudi koji su povezani sa mafijom, ali to nisu svi policajci. Osnovni problem policije je {to su im vezane ruke. Voditeq: Tu je problem pravosu|a. Dr [e{eq: To je problem pravosu|a. Vidite {ta se desi, istra`ni sudija oslobodi ~oveka kod koga je na|en pu{komitraqez, zoqe i ogroman broj komada drugog oru`ja. Pusti ga da se brani sa slobode, kako to mo`e? Pa znate, onaj Qubomir Jovanovi} Stakleni upucao je Petra Pani}a sa osam metaka, u poku{aju ubistva, jer se brani sa slobode? Svaka dva meseca ili ode na sud ili ne ode. Kako je to mogu}e? [to na to pitawe \in|i} ne odgovori? Ja sam to danas postavio. Imao sam veoma dugu konferenciju za {tampu, bilo je mnogo novinara, mnogo televizijskih kamera, ali posle sam potpuno blokiran, jer sam postavio nezgodna pitawa i izneo vrlo problemati~ne ~iwenice. ^iwenice koje formatizuju ulogu i Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice i mnogih drugih dosmanlija. Voditeq: Koliko je ta~no u ~itavoj ovoj pri~i, da je rad ove grupe, oni je nazivaju grupom, bila destabilizacija vlasti u ovoj dr`avi i kakve su eventualne ciqeve oni imali, ako su imali i nekakve politi~ke ciqeve? Dr [e{eq: Pa, to }e objasniti na sudu, jednoga dana, Neboj{a ^ovi}, na primer, i jo{ neki. Voditeq: Za{to, recimo, on? Dr [e{eq: Pa, zato {to je on ume{an, zato {to je u vezi sa ovim. Izgleda da se i kroz obra~un mafija{a, vr{i ovaj obra~un unutar DOS-a. I da vidimo {ta je sve bila ~ija pozicija i {ta je ko hteo kroz to da postigne. Da se to istra`i. Nema tu medaqe. Voditeq: Da li se bojite vi za svoj `ivot? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Kako vam je bilo kada ste saznali da ste na jednom takvom spisku? Dr [e{eq: Nije to prvi put. Ja sam 1992. godine zvani~no obave{ten od strane Slu`be dr`avne bezbednosti da se na mene sprema atentat, da je u woj neka grupa kriminalaca iz u`i~ke Po`ege. Zatim, bilo je nekoliko atentata na mene, setite se bombe u Podgorici, krajem maja 1992. godine. Brano Mi}unovi} je spremao atentat na mene u Crnoj Gori krajem te godine, pa onda je na mene ispaqena maqutka na terensko vozilo u kojem sam se nalazio sa najbli`im saradnicima na Powinama kod Sarajeva, pa je bilo mnogih drugih pretwi i najava. Jedan od razloga {to je dr`ava dodelila Srpskoj radikalnoj stranci blindirani yip, iz ratnog plena sa Kosova i Metohije, vi{e od pedeset takvih blindiranih yipova je zapleweno, jedan je dodeqen Srpskoj radikalnoj stranci zbog razloga moje li~ne bezbednosti. Na krajwe regularan na~in je to ura|eno, odlukom nadle`nih organa dr`ave. Dakle, nije dato meni u privatnu svojinu, nego stranci koje je pravno lice i subjekat politi~kog sistema. Bilo je poku{aja od strane Andrije Dra{kovi}a, kad sam po~eo da otkrivam qude koji su ume310

{ani, tad sam bio potpredsednik Vlade, kad sam po~eo da otkrivam qude koje su ume{ani u Arkanovo ubistvo. I mnoge od wih sam prvo ja prozvao a posle su bili likvidirani u Dra{kovi}evoj, u akciji Andrije Dra{kovi}a da se sakrivaju tragovi. On je ~ak i zasedu tu planirao, u ulici Teodora Drajzera, kad sam gostovao na televiziji “Palma”, ali ne{to ga je spre~ilo. Da li je tada gu`va bila na ulici ili sam ja krenuo u suprotnom pravcu, umesto da se vra}am uzbrdo prema @elezni~koj bolnici, ja sam krenuo nizbrdo prema Milo{evom konaku, a do{ao sam odozgo od @elezni~ke bolnice. Mogu}e da je to bio razlog {to nisu poku{ali da ispale, zoqu su bili pripremili. Ta zoqa je posle prona|ena kod neven~ane `ene Andrije Dra{kovi}a, Elene Rako~evi}, kako se ona zove, Elena Mijatovi}. Voditeq: Interesantno je bilo, da objasnimo na{im gledaocima, po{to ste potpuno upu}eni u sve ovo, na primer, mafija i weni poslovi obi~no se vezuju za cigarete, za trgovinu naftom ili ...... Dr [e{eq: Droga, oru`je, devize. Voditeq: Ako su ti putevi kanalisani u ovoj dr`avi, jer smo ozbiqna dr`ava, ~ime se sada bave? Dr [e{eq: Sa svim tim se mafija bavi. Nije to kanalisano. \in|i} je samo preuzeo monopol u uvozu nafte i naftnih derivata, i probrani mafija{i se time bave. A to nije oteto iz ruku mafije, nema tu sad slobodne konkurencije, ranije je svako mogao da uvozi naftu i naftne derivate, i tako je po Ustavu. Sad samo probrani. Droga je i daqe veoma aktuelna, vidite, sve vi{e je droga, raznih droga, na ulicama srpskih gradova, ali mafija je po~ela da dobija unosne poslove od dr`ave. Sve poslove, glavne poslove na asfaltirawu dobio je ^ume, na firmu koja je registrovana na wegovu `enu. Asfaltirawe autoputa, sad je to prestalo u posledwe vreme, mehanizacija, asfaltirawe Ibarske magistrale, a za asfaltirawe druge trake od Beograda do Novog Sada, na brzinu je formirana neka firma u Be~u. Na javnu licitaciju se prijavilo mnogo doma}ih gra|evinskih preduze}a, pa imaju reference, veliko iskustvo, mehanizaciju i sve ostalo, nijedno nije dobilo posao. Dobila je fiktivna firma iz Be~a, iza koje stoje beogradski mafija{i, sur~inski klan, i wihove veze iz Vlade Srbije, tu je ume{an i Beba Popovi} i jo{ neki qudi, a ta firma dobija od doma}ih banaka i stranih banaka, koje posluju u Beogradu, veoma povoqne kredite, a onda anga`uje kao podizvo|a~e doma}e firme. Umesto da doma}e firme direktno taj posao obavqaju, pa da profit ostane wima, glavni profit ostaje mafija{ima. Ove firme su sre}ne {to su dobile malo da obrnu para i {to }e wihovi radnici dobiti neke bedne plate. Evo, i to se sad de{ava. Daqe, mafija intenzivno u~estvuje u procesu privatizacije i za bagatelu kupuje veoma dobre firme. Poznat je slu~aj Miodraga Kosti}a, \in|i}evog kuma iz Novog Sada, vlasnika firme “MK komerc”, koji je tri {e}erane kupio za po tri evra. Ka`u sada neki, evo vidite, to nije bogat ~ovek. On je za samo devet evra kupio tri {e}erane. “Soja proteini” iz Be~eja na vrlo sumwiv na~in je privatizovan, tu su i sur~inski mafija{i u~estvovali, Stanko Suboti} Cane @abac i drugi. Vidite {ta se de{ava sad sa “Crvenkom”, ovom fabrikom iz Crvenke. Ovaj Dragoqub Markovi}, vlasnik “Krmivo produkta”, je kupio firmu “Vojvodina produkt” koja vredi oko dvadeset miliona maraka, za svega sedamsto, osamsto hiqada maraka. A imate slu~aj ovde u blizini, u Blacu. Neki kri311

minalac, mafija{ iz Kru{evca, hotel u Blacu koji vredi pet miliona maraka kupio je za 120.000 maraka. Taj hotel je stalno pun. U Blacu sad postoje neki fakulteti koji su izme{teni sa Kosova. Voditeq: Preme{teni? Dr [e{eq: Da. Stalno su studenti u tom hotelu. Stalno je pun hotel, i za 120.000 maraka ga je kupio. To se de{ava po celoj Srbiji. Voditeq: Vi ste rekli da svoje izvore informacija ne}ete otkriti, makar i po cenu `ivota. Dr [e{eq: Pa da ih pobiju, no}as bi ih pobili. Voditeq: Me|utim, ako dospete na sud, kao {to ovih dana, ~ini mi se da se nisam prevario, advokat Caneta Suboti}a podi`e.... Dr [e{eq: Ve} deset tu`bi je protiv mene podneo i nikako da se on pojavi na sudu. Jo{ mu advokat tvrdi da se nikad ne}e pojaviti na sudu. Imam dokaze, svaki put donesem ne{to novo. Sad sam doneo izvode iz spisa iz kojih se vidi da je Stanko Suboti} Cane organizovao ubistvo nekog policajca pre vi{e godina u Obrenovcu. Prosto se informacije lepe za mene, i to dokumentovane. Nema tu ni{ta napamet. I sve ~iwenice. Voditeq: I vi to donesete na sud? Dr [e{eq: Pa da. I napravim tamo {ou na sudu. [ta da radim? Iz toga }e velike kwige da iza|u. Voditeq: Neko je za vas rekao da volite da liznete taksenu marku i da volite sudove? Dr [e{eq: Ne volim da liznem taksenu marku i odavno se ne li`u te taksene marke, vi odavno niste bili u sudu, sve sudske takse se sad upla}uju po{tanskim uplatnicama. Vaqda, onaj ko tu`i pla}a taksu, a ne ja. Ja sam sad tra`io da Stanko Suboti} Cane ulo`i neki sudski depozit, ili }e moj od{tetni zahtev biti veliki zbog dangube, sudskih tro{kova i tako daqe. Voditeq: Pre nego {to prokomentari{emo posledwe izvore, ono {to je interesantno a to je, da odgovorite na{im gledaocima, ako vam je poznato, po{to definitivno mafija postoji i ima i kriminala, nemogu}e da je postala od ju~e. Gde su joj koreni? Dr [e{eq: Ona je postojala od ranije. Ve} 1980. godine po~iwe da se formira mafija. Pomenuo sam vam slu~aj tog Marka Nicovi}a. On je kao inspektor u odelewu za borbu protiv droge, po~eo sam da trguje drogom, preko svojih dou{nika iz kriminalnog podzemqa, i tako se obogatio. Zatim, tu je poznat slu~aj onog inspektora Bi`i}a, koji se tako|e pome{ao sa kriminalcima, bio pod istragom, pa oslobo|en i posle ubijen, i tako daqe. Dakle, ve} 1980. godine stvaraju se uslovi za pojavu mafije. Mafija je procvetala tek u periodu sankcija i blokada, jer su i{le na ruku te okolnosti. I tada je sprega izme|u mafije i dela policije bila sve intenzivnija. Me|utim, bilo je vi{e mafija{kih klanova u me|usobnim odnosima konkurencije i nisu ovladali dr`avnim institucijama. Petog oktobra, mafija izlazi potpuno na svetlost dana. I mafija ima veze u policiji. Policijski generali su u~estvovali u pu~u, po nalogu stranih obave{tajnih slu`bi. I tada mafija preuzima primat. Zoran \in|i} javno odaje priznawe mafiji za u~e{}e u petom oktobru. Ako se se}ate, objavio je onaj Dragan Bujo{evi} celu kwigu o tome. I \in|i}a je stvorila mafija. On je ~edo mafije. On je kao mafija{ko odoj~e preuzeo funkciju predsednika Vlade. Mo`da 312

bi on sad jadan `eleo da se iz toga i{~upa ali ne mo`e. To je nemogu}e. Voditeq: Vi ste oduvek tvrdili da imate re{ewe za mafiju i kada biste imali, vi biste to vrlo lako re{ili? Dr [e{eq: Re{ewe za mafiju je policija i zatvor. Evo Vladan Bati} je sad izgradio veliki olimpijski bazen u po`areva~kom zatvoru, u Zabeli. Misli da mu se na|e tamo, vaqa }e mu. E, ne}e, Boga mi. Mafija }e u izolaciju a ne u bazenu da se br~ka. Voditeq: Mislite da bi i on trebalo da se na|e? Dr [e{eq: Pa naravno. Setite se kad je sa automatskim pu{kama upao u “Galeniku”. A sad i dosovska vlast priznaje da je oko trista miliona Milan Pani} ukrao kroz razne svoje malverzacije. Se}ate se kad smo mi to dokazivali. Mi smo to objavili i celu dokumentaciju, u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”. Sedamdeset miliona dolara on je fiktivno uplatio na ra~un neke {vajcarske banke, kad je u{ao u “Galeniku”, samo vratio pare u Ameriku, mo`da nisu wegove, samo pozajmio od nekoga. A onda je obe}ao neka ~etiri skupocena jediwewa za proizvodwu novih lekova. Nikad nije do{lo do te proizvodwe, nikad nisu stigla ta jediwewa, hemijska jediwewa. Sad je sve isplivano na povr{inu. A mi smo na vreme govorili. A sad Vladan Bati} koji je, imamo tamo mno{tvo svedoka, do{ao sa automatskim pu{kama, mora da odgovara. Qudi Vladana Bati}a su upali i u “Zastavu” sa automatskim pu{kama, Miki Savi}evi} i jo{ neki. Mora da se odgovara za to. Voditeq: Evo, pre nego {to pre|emo na pitawa na{ih gledalaca, ona polako pristi`u, nismo imali priliku da ~ujemo od vas da prokomentari{ete rezultate posledwih izbora, da iznesete eventualne primedbe, ako ih imate? Dr [e{eq: Pa, mi srpski radikali smo u osnovi zadovoqni rezultatima izbora, osvojili smo solidan broj glasova. Ovde smo imali veoma dobar rezultat, u Trsteniku, oko 24%, tu smo veoma zadovoqni, ali izbori nisu bili regularni. Izbori nisu bili regularni iz vi{e razloga. Prvo, nije bilo jedinstvenog bira~kog spiska, po zakonu je morao da bude. Zbog nepostojawa jedinstvenog bira~kog spiska, oni koji su re`irali izbore, ukrali su oko pet procenata glasova u korist Miroquba Labusa, ina~e Labus je imao mawe od mene glasova na izborima, u to sam apsolutno ube|en. Zatim, samo pet je bilo regularnih kandidata bilo na bira~kom listi}u. Pored mene, tu su bili Vuk Dra{kovi}, Bata @ivojinovi}, Ko{tunica i Labus. Falsifikatima potpisa jo{ {est je uba~eno na spisak. Borisav Pelevi}, falilo mu je vi{e od dve hiqade potpisa, Neboj{a Pavkovi}, falilo mu je pet hiqada potpisa, Dragan Radenovi}, Tomislav Lalo{evi} i Vuk Obradovi}, niko od wih nije ispuwavao uslove. I jo{ je jedan bio, i ovaj Branislav Ivkovi}, i wemu je falilo skoro dve hiqade potpisa. I onemogu}en je rad Nadzornog odbora. To su tri razloga zbog koga su izbori ni{tavni. Ako se se}ate, mi smo sve to iznosili blagovremeno, posebno smo to potencirali posle prvog izbornog kruga, Ko{tunica je }utao, tek kad je konstatovano da je bojkot uspeo u drugom krugu, on je po~eo da kuka zbog nepostojawa jedinstvenog bira~kog spiska. Zna~i, da je on izabran, ne bi mu ni{ta smetalo, a sad, po{to nije izabran, sad mu smeta. Je li to principijelno pona{awe? Voditeq: Mislite li da je bio u pravu, kada bi se ukqu~ili, odnosno izbacili svi oni qudi koji nisu trebali da budu na bira~kim spiskovima, da bi pre313

bacilo pedeset procenata? Dr [e{eq: Verovatno. Iz tog aspekta je bio u pravu. A {to to nije na vreme govorio? [to je govorio posvesno. E sad, da mu se i uva`i ta `alba, posledica mo`e biti poni{tavawe izbora a ne da on bude progla{en za predsednika. On je navikao, jednom ga tako proglasili, 2000. godine, misli mo`e uvek. Ne mo`e. Jer onda nije bilo regularno ni 2000. godine. Znate, jer je Ustavni sud poni{tio glasawe na Kosovu, i nije mogla biti posledica Ko{tuni~in izbor nego ponavqawe glasawa. Ali objektivno, Ko{tunica je imao skoro 10 odsto vi{e od Milo{evi}a, pobedio bi on sigurno u drugom krugu, ja to ne dovodim u pitawe, 2000. godine. A sada je druga~ije. Vidite {ta se jo{ desilo ove godine. Imali smo ta la`na istra`ivawa javnog mwewa, kojima je javnost prosto obasipana, svakodnevno. Meni su davali ~etiri odsto, {est, osam odsto, najvi{e dvanaest odsto, i ube|en sam da je bilo mnogo glasa~a koji bi glasali za mene, ali su ra~unali da nemam nikakve {anse, pa su glasali za Ko{tunicu. I u drugom krugu je prili~an, iako smo mi pozivali na bojkot, prili~an broj qudi je iza{ao, koji su iskreni, ~asni i patriote, da glasaju za Ko{tunicu, boje}i se da, ne daj Bo`e, ne pobedi Labus. Labus kao apsolutno zlo. Voditeq: Dobro. Kakva su va{a saznawa, da li }e uskoro biti raspisani izbori i da li }ete na wima u~estvovati? Dr [e{eq: Evo, najavquju da bi moglo biti slede}e nedeqe, da bi ti izbori mogli biti raspisani. Sad u nedequ, mi imamo sednicu Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, na woj }e biti done{ena odluka ko }e biti na{ kandidat za predsednika Republike na slede}im izborima, pa }ete u nedequ saznati. Voditeq: Dobro. Ho}ete li ne{to mewati u taktici, o bilo kom kandidatu da se radi? Dr [e{eq: Mi }emo i daqe da iznosimo na{ program, kao i do sada. Na{ program je op{te poznat u javnosti, samo }emo osnovne ta~ke wegove da potenciramo i, naravno, sve {to imamo da ka`emo o protivkandidatima, mi }emo otvoreno izneti. Pa neka govore i o meni, ako budem kandidat ili o bilo kome drugom. Ja se iskreno nadam da }u biti kandidat. Voditeq: Ali s obzirom na ovaj va{, i vi ga nazivate izborni uspeh, u zadwim izborima, da li pri`eqkujete izbore na svim nivoima u ovom trenutku? Dr [e{eq: Da. Mi neprekidno to zahtevamo. I jedini izlaz iz sada{we situacije su izbori na svim nivoima. Nema drugog izlaza. I ovo je samo sve dubqi pad, truqewe. Vidite ovo {to se de{ava oko mandata DSS-a u Republi~koj skup{tini, sa blokadom rada vitalnih institucija sistema. Voditeq: Da li biste to mogli da prokomentari{ete? Dr [e{eq: Na`alost, pokazalo se na{oj zemqi da ne postoji ustavno sudstvo. Pokazalo se da je Savezni ustavni sud u rukama Ko{tunice, to je Ko{tuni~in ustavni sud a Republi~ki ustavni sud je u rukama Zorana \in|i}a, to je \in|i}ev ustavni sud. Vojislav Ko{tunica ima svoj ustavni sud, Zoran \in|i} ima svoj ustavni sud, a {ta }emo mi gra|ani koji nemamo nikakav ustavni sud? Od koga mi da o~ekujemo za{titu? Ovo je stra{no poigravawe sa institucijama sistema. Od vremena kraqa Milana, mi nismo ovakvo ru{ewe institucija sistema od faktora vlasti imali na delu. 314

Znate {ta je jednom uradio kraq Milan? Radikali su pobedili na izborima u svim izbornim jedinicama, skoro svim, napredwaci i liberali vrlo malo su poslanika osvojili, bili su ve}inski izbori, a posle izbora kraq Milan proglasi da ne mo`e biti poslanik onaj ko je imao najvi{e glasova nego onaj ko je bio drugi po broju glasova. Eto tako se kraq Milan poigravao sa parlamentarizmom. E, tako vam se sad \in|i} poigrava, jer sad 308 qudi prima poslani~ku platu na {alteru Republi~ke skup{tine. Neverovatno. Srbija – zemqa paradoksa. Za to vreme, narod tone u sve ve}u ekonomsku krizu i sve dubqu socijalnu bedu. Sve se te`e i te`e `ivi u Srbiji. Voditeq: Evo, da pre|emo na pitawa na{ih gledalaca. Neka sam primetio, namerno nisam hteo da ih ja postavim. Evo, gledalac iz Kru{evca vas puno pozdravqa, `eli vam da dugo `ivite i ka`e da }e vas opet glasati, i na osnovu svega {to ste rekli, ka`e na{ gledalac, da li mo`e policija da goni te qude, za{to to ne rade, ili ne smeju ili se ne{to drugo de{ava? Dr [e{eq: Pa, problem je Vlade. Da se promeni Vlada, onda bi policija bila vrlo efikasnija.. Evo, sam predsednik Vlade izlazi i ka`e, on je odobrio policiji da hapsi. Neverovatno ne{to. Voditeq: Katarina iz Kru{evca ka`e, imam 38 godina, 18 godina ~ekam na Zavodu za tr`i{te rada, imam peti stepen stru~ne spreme, da li je mogu}e da u Op{tinskom odboru va{e stranke dobije neki posao? Nije ~lan nijedne stranke, ka`e? Dr [e{eq: Pa, na`alost, mi nemamo vremena i kad bi zapo{qavali u Op{tinskom odboru, zaposlili bi iskqu~ivo ~lanove na{e stranke. Ne mo`emo u stranci zaposliti neke koji nisu ~lanovi stranke, je li tako. To nijedna stranka ne radi, koliko ja znam. Ali, nemamo mi novca da bismo mogli da zaposlimo qude da profesionalno rade u Op{tinskom odboru stranke u Kru{evcu. Voditeq: Gledalac iz Kru{evca, sa kojim argumentima raspola`ete kad ka`ete da je Slobodan Vuksanovi} u masonskoj lo`i? Dr [e{eq: Pa, imam pouzdane podatke da je sekretar te masonske lo`e, a treba wemu postaviti pitawe da se izjasni je li ili nije. Voditeq: Sa{a iz Kru{evca ka`e doslovce, ~estiti vojvodo, pogledajte u kameru i recite nam slede}e, kada bi se Milo{evi}u sudilo u Beogradu zbog tragedije srpskog naroda, da li biste bili svedok wegove odbrane ili optu`be i na koji na~in biste delovali? Dr [e{eq: Znate, ne postoji krivi~no delo tragedija srpskog naroda. Qudima se pred sudom mo`e suditi samo za konkretno krivi~no delo, a to krivi~no delo mora unapred biti propisano krivi~nim zakonom, a ne kao pred Ha{kim tribunalom, prvo ~oveka uhapse, dovedu tamo a onda donose propise i formuli{u krivi~na dela. I to je jedan od razloga zbog koga je taj sud nelegalan. Imamo krivi~ni zakon Jugoslavije, imamo krivi~ni zakon Srbije. Tamo su precizirana bi}a krivi~nih dela. Krivi~no delo ubistva, krivi~no delo kra|e, krivi~no delo klevete, krivi~no delo ovo, krivi~no delo silovawa i tako daqe, prevare i sli~no. Dakle, kad `elite nekome da sudite, pre nego {to ga optu`ite, morate ta~no formulisati koje krivi~no delo je u~inio, po va{em mi{qewu. Ne mo`ete nekome suditi zato {to ga ne volite. Ne mo`ete politi~aru suditi zato {to, po va{em mi{qewu, nije bio uspe{an, ili po mom mi{qewu nije bio uspe{an. Ne mo`e se politi~aru suditi za gre{ke, mogli su to Staqin, 315

Hitler i {ta ja znam, u civilizovanoj dr`avi to ne mo`e. Sankcija politi~aru za gre{ke je smena, gubitak vlasti, poraz na izborima i tako daqe. Ali ako politi~ar napravi neko konkretno krivi~no delo, onda ga mo`ete goniti. Milo{evi} je bio tri meseca u zatvoru u Beogradu, nisu bili u stawu da mu pripi{u nijedno krivi~no delo. Ne mo`e on biti osu|en zato {to je neko izjavio da je deo novca od carine i{ao za nabavku neke specifi~ne opreme za Ministarstvo unutra{wih poslova, na primer. Kakvo je to krivi~no delo? Ako je bilo ne{to u manipulisawu sa novcem, onda onaj ko je konkretno to radio mo`e odgovarati? [to to nije bilo po zakonskoj proceduri? Tako da, tu su stvari sa pravnog aspekta sasvim jasne, sasvim ~iste. Voditeq: Isti gledalac pita, da li ste dovoqno doprineli u rabijawu komunisti~kih la`i, kako ka`e, o ~etnicima, jer su predstavqani kao zveri i sli~no, da ne navodim sve? Dr [e{eq: Ne znam da li sam doprineo dovoqno, ali sam ube|en da sam doprineo najvi{e, jer u vreme kad je to bilo veoma opasno, ja sam se javno isprsio i rekao ja sam srpski ~etnik. Ja mislim da je to mo`da bio najve}i moj doprinos. A onda smo posle godinu, dve dana imali situaciju da su se svi srpski borci za slobodu nazivali srpskim ~etnicima. I {to je najva`nije, kad smo obnavqali ~etni~ke tradicije, mi nismo te`ili da obnovimo gra|anski rat me|u Srbima, niti da se svetimo partizanima, partizanskim porodicama, sinovima i tako daqe, nego smo odmah rekli bratska sloga, jedinstvo, pomirewe i sli~no. Drugo, znate, u mojoj porodici, ja sam pro{ao kroz tu fazu pomirewa. Do 1943. godine, po maj~inoj strani, svi su bili ~etnici. U septembru 1943. godine, kad je kapitulirala Italija, svi su pre{li u partizane, mnogima posle izgra|eni spomenici. Po o~evoj liniji, neki su bili u partizanima, neki u ~etnicima, ali u tom kraju, gde su moji o~evi, srodnici moga oca `iveli, bar se nisu me|usobno ubijali partizani i ~etnici. A bilo je krajeva gde su se ubijali do istrebqewa, gde je brat na brata udario, gde je brat brata ubijao i tako daqe. Ja ne `elim da se ikad vi{e ne{to tako ponovi u Srbiji, takva tragedija, takva omraza me|u bra}om, i sve zbog ideologije. Koje ideologije? Videlo se da je ta komunisti~ka ideologija proma{ena, a ova druga nije imala daha da se odr`i, da istraje. I sad obnavqamo slobodu, demokratiju, u veoma te{kim uslovima i vrlo mukotrpno to radimo, sa velikim problemima to posti`emo, nekada i korak unazad pravimo, ne smemo nikad dozvoliti da Srbin udari na Srbina. To je najva`nije. Voditeq: Milo{ iz Doweg Stepu{a ka`e, sada{wa vlast, dok nije to postala, {to jeste, tvrdila je da godina ima dvanaest meseci, da }e penzioneri primati dvanaest penzija, me|utim, primili su skoro prvi deo za maj, ka`e, i daqe tvrdite da penzioneri primaju penzije redovno, obra}a se vlasti, i moli va{ komentar? Dr [e{eq: Pa, ja kad sam bio potpredsednik Vlade, mi smo uspeli da nadoknadimo. Mi smo zatekli u Vladi da kasne tri i po penzije. To je na{a ideja bila, mi smo tri penzije nadoknadili u bonovima za struju. Penzioneri su imali mesecima da pla}aju struju, mogli su da plate svojim sinovima, }erkama i svojim najbli`im srodnicima. A struja je bila najjeftinija u Evropi, sad je struja {est puta skupqa, a penzije opet kasne tri meseca. [ta to zna~i? I penzije su umawene u odnosu na prose~nu platu za nekih 12, 13%. Zna~i, ovo je konkret316

no nazadovawe. Voditeq: Evo, jo{ uvek malo oko penzija. Gledalac iz Vrwa~ke bawe, qudi su zainteresovani, naravno, da li biste hteli i mo`ete li ne{to da preduzmete da se isplate sve penzije do kraja godine, jer u isto vreme, ka`e taj gledalac iz Vrwa~ke bawe, u domovima zdravqa nemaju dovoqno recepata za prepisivawe lekova, {ta mo`e da se uradi, da se to stawe popravi? Dr [e{eq: Kad sam bio potpredsednik Vlade, vodio sam taj resor privrede i finansije, i dovijao sam se kako sam znao i umeo, i da se nadoknade penzije, nismo stigli da nadoknadimo i zemqoradni~ke penzije. to je bilo u slede}oj fazi, hteli smo prethodno de~ije dodatke i i{li smo na one dr`avne obveznice, ako se se}ate, i nova vlast je morala da ispla}uje te dr`avne obveznice. To je bila jedna dobra ideja i pokazala se uspe{nom, solidnom. Sad je ova vlast po~ela da ukida prava na osnovu de~ijih dodataka i tako daqe. Imali smo mnoge druge probleme. Morali smo da obnavqamo infrastrukturu u Srbiji, posle bombardovawa, morali smo da finansiramo policiju na Kosovu i Metohiji, u vreme gu{ewa {iptarske teroristi~ke pobune i tako daqe, ~itav niz problema. I nekako smo uspevali. Nije to bilo dovoqno brzo koliko je narod `eleo, koliko je narod o~ekivao, i tu razumem narodno razo~arewe iz onoga vremena. Sad mogu samo da kritikujem postoje}u vlast, sad smo opozicija, i dok ponovo ne do|emo na vlast, a nadam se da }emo do}i u najskorije vreme, mogu samo da kritikujem postoje}u vlast, i sve wene slabosti, i sve wene propuste, proma{aje, gre{ke, negativne osobine, kriminalne radwe i sli~no. Voditeq: Gledalac iz Kru{evca ka`e, mafija nije od ju~e, za{to o svemu ovome niste govorili kad ste bili potpredsednik Vlade? Dr [e{eq: Pa, govorio sam. Evo, raskrinkavao sam, odmah da vam konkretno ka`em, raskrinkavao sam sve one koji su ume{ani u Arkanovo ubistvo. Ne sve, veliki broj. I ja na televiziji, dr`avnoj, ka`em Skole Uskokovi}, posle nekoliko dana ubijaju Skoleta Uskokovi}a. Pre toga su ubili ovog Lainovi}a Dugog, ]andu, Mirka Bosanca, Batu Trlaju i tako daqe. Jesam, ali mi to, nisam sad, nije mi to bila osnovna preokupacija. Bavio sam se drugim, bio sam zadu`en za privredu i finansije, to mi je bio resor u Vladi. Bio sam resorni potpredsednik Vlade za privredu i finansije. Ratko Markovi} je bio za pravni sistem, Milovan Boji} za dru{tvene delatnosti. Nas trojica smo kao potpredsednici imali tu resornu podelu rada, i jo{ su bila dvojica potpredsednika Vlade koji nisu imali tu vrstu resora. Voditeq: Gledateqka iz Trstenika, {ta mislite o ^edomiru Jovanovi}u i Sr|anu Milivojevi}u? Misli na Sr|ana Milivojevi}a iz Otpora? Dr [e{eq: Sve najgore mislim i o ^edomiru Jovanovi}u i o Sr|anu Milivojevi}u. Kao da se istom drogom drogiraju, tako mi deluju. Pa znate, qudi bez morala. [ta mo`ete da mislite o wima. Sr|an Milivojevi} mi deluje priglupo, mislim da je vrlo glup mladi} a ^edomir Jovanovi} nije glup, on ima prirodnu inteligenciju. Na`alost, neka `ivotna sudbina, mo`da neki uslovi kroz koje je pro{ao, su ga okrenuli stranputicom, pa je bio najgori |ak u sredwoj ekonomskoj {koli, padao na popravne, samo je dvojke imao, nikad trojku da dobije i tako. Studira vi{e od deset godina, ko zna koliko, ne mo`e da zavr{i fakultet, dramsku re`iju mislim da je upisao i tako daqe. Dakle, on je imao izra`enu iteligenciju, da je bio vredan, da je bio marqiv, da je bio po{ten, mo`da bi 317

mnogo postigao. Taj Sr|an Milivojevi} nema ni pameti, nema ni inteligenciju, lupeta gluposti najgore vrste i tako daqe. Greota ga je gledati. Voditeq: Gledalac iz Vrwa~ke bawe, {ta mislite o aferi SDPR i izvozu oru`ja za Irak? Dr [e{eq: Mi smo sa Irakom imali veoma uspe{nu saradwu, deceniju. Kroz tu saradwu mi smo daqe razvijali na{u vojnu industriju i veliku zaradu ostvarivali. Meni se sad name}e pitawe, ko je lansirao tu aferu? Da li Ko{tuni~ini qudi da napakoste \in|i}u, ili \in|i}evi qudi da napakoste Ko{tunici. U prvi mah imao sam argumentciju i za jednu i za drugu tezu. \in|i} je ina~e mnogo radio na razbijawu Vojske Jugoslavije, na diskvalifikaciji istaknutih oficira, posebno {efa vojne Slu`be bezbednosti, generala Ace Tomi}a, koji va`i za Ko{tuni~inog ~oveka. Ko{tunica, kao vrhovni komandant, kontroli{e Vojsku Jugoslavije. Svojevremeno je \in|i} uspeo da vrbuje Pavkovi}a da promeni tabor, ako se se}ate. To je u~inio uz pomo} sur~inske mafije. Preko no}i je Pavkovi} postao najbli`i prijateq ^umeta i Krmivo produkta, i svih ostalih mafija{a iz Sur~ina. A s druge strane, kad pogledate ko su predsednik i potpredsednik Upravnog odbora “Jugoimporta SDPR-a”, to su Du{an Mihajlovi} i Zoran @ivkovi}, \in|i}evi qudi, onda mi se name}e misao da su to Ko{tuni~ini qudi lansirali protiv \in|i}a. Vidite sad, pritisci iz Amerike, sa Zapada, ako do|e do daqeg raspleta, tu moraju da padnu onda i Du{an Mihalovi} i Zoran @ivkovi}, republi~ki i savezni ministar unutra{wih poslova. I ta logika mi se name}e tu kao dominantna. I verovatno je, jer je sa Ko{tuni~ine strane i{ao udar na \in|i|a, kroz obarawe Du{ana Mihajlovi}a i Zorana @ivkovi}a, a \in|i}evi qudi mu uzvra}aju ovom aferom sa @eqkom Maksimovi}em Makom, koja posebno kompromituje Ko{tunicu, ali direktno kompromituje Neboj{u ^ovi}a, a delimi~no i Dragoquba Mi}unovi}a. Voditeq: A, evo na{ gledalac, upravo sam izdvojio to pitawe, iz Trstenika, `eli da prokomentari{ete izjavu ^ovi}a da ste vi ume{ani u prodaju oru`ja i da ste izneli veliku sumu novca iz zemqe? Dr [e{eq: Ja iz zemqe izneo? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Pa, vaqda bi uneo novac u zemqu, ako sam izvozio oru`je. Ne mo`e, koji je to trgovac koji nosi odjednom i pare i oru`je. Ja jesam izvezao vrlo ozbiqno oru`je u Irak. Izvezao sam jednu srpsku oficirsku sabqu, koju je izradio “Inkom” Zemun. Tu sabqu sam poklonio svom prijatequ Sadamu Huseinu, a on je onda meni poklonio jednu pozla}enu arapsku sabqu. Voditeq: Otkud va{e prijateqstvo? Dr [e{eq: Pa, ono se postepeno, vremenom stvaralo, proteklih desetak godina. Voditeq: Na kojim osnovama? Dr [e{eq: Pa, po tome {to su na{e zemqe i na{i narodi delili identi~nu sudbinu, {to smo imali iste neprijateqe. Naj~e{}a su prijateqstva koja se stvore u su~eqavawu sa zajedni~kim neprijateqem. Neprijateq moga neprijateqa moj je prijateq, to je stara arapska poslovica. Izvezao sam sabqu i {ta sad? Sabqa je mo}no oru`je. [alio sam se malo kroz neke medije, oko tajnog oru`318

ja i tako daqe. I videli ste kako je to ispalo. Ja se nikada nisam bavio nikakvom trgovinom. Posledwi put kad sam bio u Iraku, u maju mesecu, poveo sam dvojicu biznismena iz Srbije, u delegaciji. To su na{a dva narodna poslanika iz Srpske radikalne stranke, Lazar Marjanski, direktor velike zrewaninske firme “Naftagas monta`a” i Miroquba Veqkovi}a, velikog proizvo|a~a i izvoznika hrane iz Vrwa~ke bawe. U izgledu su bili zna~ajni poslovi, ako ne do|e do rata u Iraku, izgledan je posao vredan sto miliona dolara za “Naftagas monta`u” iz Zrewanina. A mislim da je na putu i Miroqub Veqkovi} da napravi velike izvozne aran`mane, da proda velike koli~ine hrane Iraku. I to je sve {to sam ja o biznisu, konkretnom, razgovarao. A u Iraku sam tri puta bio, i Maja Gojkovi} je vi{e puta bila. I{li su i Bo`idar Vu~urevi}, Paja Mom~ilov i tako daqe. Voditeq: Kakav je Sadam Husein u tim li~nim kontaktima? Dr [e{eq: Pa, vrlo prijatan ~ovek, vrlo pametan, vrlo obrazovan, stalo`en, fascinira me wegova stalo`enost, mirno}a. Voditeq: Uprkos velikim pretwama? Dr [e{eq: Jeste. Uprkos svemu ovome {to se de{ava. Voditeq: Evo, gledalac iz Kru{evca pita, za{to }utite ako znate o kriminalizovanom vrhu Otpora? Da li vam je to poznato? Dr [e{eq: Pa ja ne znam sad da Otpor u~estvuje u nekom velikom kriminalu, da je ume{an u mafija{ke poslove. Ne bi me iznenadilo, ako se negde desi da je neko i ume{an. Ali, koja je to osnovna vrsta kriminala kojom se bavi Otpor? Otpor je primao pare od zapadnih obave{tajnih slu`bi da bi delovao protiv svoga naroda. To su funkcioneri Otpora primali. Ja razumem mlade qude koji su, onako poneseni svojim mladala~kim iluzijama, ambicijama, poletom, ukqu~ili se u te aktivnosti. Uvek je moderno biti protiv re`ima, uvek opoziciona delatnost privla~i mlade qude a ne re`imska i tako daqe. Tu zaista razumem omladinu koja je volela da ide na demonstracije. Vidite ove studente koji suse smrzavali po ci~i zimi, tukli se sa policijom, sad kad su im propisali ovolike {kolarine, kako to wima sad sve izgleda. Sad {trajkuju gla|u, ne mogu da plate {kolarinu. A ranije, {kolarina je bila simboli~na. Pla}awe studentskog doma i menze je bilo simboli~no, hrana nije bila lo{a, garantujem vam da im nije bila lo{a. Nije ne{to ekstra, ali je bilo podno{qivo, bilo je dovoqno za mlade qude, bilo je veoma, veoma jeftino. A da vidimo sada, sad imaju kapitalizam u najbrutalnijoj varijanti. Voditeq: Ima nekoliko pitawa koja se odnose na privatizaciju. Evo, Slobodan iz Kru{evca vas pita, da li znate ne{to oko privatizacije “Merime” i “Rubina”? Dr [e{eq: Video sam negde da je neko postavio i za “@upu” iz Aleksandrovca. Voditeq: Jeste. Pa, da li mafija stoji iza takvih poslova? Dr [e{eq: U principu sve mi je sumwivo dok je ova vlast u Srbiji. Ne mogu sad, znate, da licitiram, tu je ova, tu je ona mafija. Ali, sve mi je sumwivo. Sve mi je sumwivo kad se obara realna vrednost firme. Za{to prodati “@upu” ako “@upa” i tako uspe{no posluje, poslovala je do 2000. godine, je li. Voditeq: “@upa” iz Aleksandrovca ne, ali ako je re~ o “@upi” iz Kru{evca, koja se bavi...? 319

Dr [e{eq: “@upa” iz Kru{evca je dobro poslovala, koliko ja znam. “Rubin” je isto solidno poslovao do 2000. godine, je li tako. “Merima” je dobro poslovala. U Kru{evcu je bio problem sa “14. oktobrom”, ali smo i taj problem s vremena na vreme re{avali, naruybom pojedinih poslova. Vlada je nalazila novca, ako se se}ate, naru~ivali smo poslove i opet je ne{to funkcionisalo. Sad sve propada. Svuda mi je sumwivo, gde firma prvo propada, otpu{ta radnike, pa se onda privatizuje za bagatelne pare. Svuda je mafija u pitawu. Za{to otpu{tati radnika u firmi koja mo`e solidno da posluje. Za{to uop{te prvo wu privatizovati? Razumem, privatizuje se ne{to {to ve} godinama ne mo`e da radi. A za{to privatizovati dobru firmu odmah? I to za sitne pare. ^iji je tu interes? Tu je sasvim mogu}e radni~ko akcionarstvo. Voditeq: Gledalac iz Stopawe, kad sve dobro znate, da li znate da odgovorite {ta je bilo sa Petrom Stamboli}em? Verovatno je mislio na Ivana Stamboli}a? Dr [e{eq: Sa Petrom Stamboli}em, ~ujem, da vi{e ne zna za sebe, da je u veoma te{kom stawu. To je pitawe za Petra Stamboli}a? ^ujem da je ovako, ona stara~ka demencija i ne znam koja jo{ bolest da je. Voditeq: Ja sam ~uo da je isku{enik u nekom od manastira? Dr [e{eq: Ja ne verujem da je to istina. Mislim da je prili~no izgubio svest. A {to se ti~e Ivana Stamboli}a, Ivan Stamboli} je otet i verovatno ubijen, mesec dana pred izbore 2000. godine. Ko je imao koristi, kad se ve} znalo ~vrsto, sigurno, odlu~eno, kandidovan Ko{tunica, kao zajedni~ki kandidat prozapadnih politi~kih partija? Ko je imao interese, ko je imao motiv da otme Stamboli}a? Onaj ko je hteo da napakosti Milo{evi}u. Najefikasniji na~in da mu se napakosti, da se otme Stamboli}, mesec dana pred izbore, je li istina? Mi, koji smo tad bili u vlasti, nismo stigli da to razjasnimo. Posle mesec dana do{lo je do sloma i sve je bilo gotovo. Ali {to ovi za dve godine nisu to razjasnili? I sve znaju, garantujem, ali }ute, zato {to su wihovi qudi to uradili. Takav vam je slu~aj sa Ibarskom magistralom, takav vam je slu~aj i sa budvanskim atentatom na Vuka Dra{kovi}a. Kome je najvi{e smetao Dra{kovi}? Ubistvo svaka policija na svetu prvo poku{ava da razre{i tako {to }e proceniti eventualni motiv. Je li tako? Retka su ubistva bez motiva. To su luda~ka, krajwe psihopatska ubistva. Najve}i broj ubistava iza sebe krije motiv. Otkrijte motiv, lako }ete do}i do ubice. Ovde treba malo analizirati mogu}e motive. Znate, da Milo{evi} ~eka dvanaest godina od obra~una sa Stamboli}em, i da ga otme i likvidira mesec dana pred septembarske izbore 2000. godine. Vi mo`ete o Milo{evi}u da mislite {ta god `elite, ja sam imao faze sukoba i faze saradwe sa wim, ali evo gledajte ga u Hagu, on nije glup ~ovek, je li tako? On je veoma inteligentan i obrazovan, ne verujem da je sebi mogao tako ne{to da napravi mesec dana pred izbore. Voditeq: Evo, upravo jedan gledalac pita, da li se spremate za put u Hag, kod svog, ka`e, duhovnog vo|e? Dr [e{eq: Ja sam spreman. Nemam ja duhovnog vo|u u Hagu. Nemam nijednog `ivog duhovnog vo|u, moje duhovne vo|e su me|u mrtvim srpskim velikanima koji su se isticali srpskim nacionalizmom kroz protekle vekove, ali sam spreman u svakom trenutku da idem u Hag u bilo kom svojstvu. Voditeq: A niste dobijali vizu? 320

Dr [e{eq: Ne daju mi vizu. Ka`u, opasan sam po nacionalnu bezbednost Kraqevine Holandije. Voditeq: Pomenuli ste, ka`e jedan gledalac iz Vrwa~ke bawe, da ima raznih mafija, i pomiwemo cigarete, oru`je, drogu, ali niste pomenuli mafiju, energetsku, ka`e, struja i nafta i pita, {ta je sa naftovodom, koji treba da pro|e iz Rusije u Srbiju, a odatle se grana za Gr~ku i Hrvatsku, za{to taj plan do sada nije ostvaren, a ja koji `ivim u inostranstvu, ka`e, vi{e znam o tome nego qudi koji `ive ovde? Dr [e{eq: Ranije sam govorio o toj energetskoj mafiji, u vreme onih velikih poskupqewa struje. Sad znam da planiraju novo poskupqewe od 50% u odnosu na sada{wu cenu. Samo vrebaju momenat kada }e to da urade. A po pitawu uvoza nafte, naftnih derivata i gasa, smewen je Novakovi}, biv{i ministar energetike u Vladi Srbije. Do{ao je u sukob sa \in|i}em. U pitawu je bila neka podela provizije u nekom poslu sa Rusijom. O tome sam govorio ranije i o toj energetskoj mafiji. Kad je do{lo do smene vlasti 2000. godine, sve su one kriminalce, koje smo mi ranije postepeno smewivali u Elektroprivredi Srbije, vra}ali na du`nost. Voditeq: Da. Evo, jedan gledalac iz Aleksandrovca vas pita, da li ste vi trebali da budete uhap{eni onda kada ste vadili pi{toq na studente? Dr [e{eq: Nikada ja nisam vadio pi{toq na studente. Ja sam samo u nekoliko slu~ajeva vadio pi{toq na ruqu. I student je student dok je na fakultetu, dok studira, poha|a predavawa, u~i, sprema ispite, pola`e ispite i tako daqe, a onaj ko raskalo{no, razulareno, atakuje na mirne qude na ulici, to nije student, on je pripadnik ruqe. Ruqa je uvek sastavqena od kukavica. Ja se isprsim pred ruqom a ruqa be`i. Hteli su da me lin~uju. Ja sam se odbranio, samo sam zapretio, nije mi ni prst bio na obara~u a oni su be`ali. Setite se one ruqe u oktobru mesecu pred Narodnom skup{tinom, kad su hteli da nas lin~uju. Jedan metak u vazduh, be`i ruqa. Ruqa je sastavqena od kukavica, isfrustriranih tipova, psihopata, i ko zna jo{ ~ega. Voditeq: Opasni su oni koji idu jedan na jedan, je li? Dr [e{eq: Zna se koji su qudi opasni. Ruqa nije opasna. Ruqa nije opasna za ~oveka koji zna da joj se suprotstavi i koji je spreman da se suprotstavi i koji se ne boji. Ali je ruqa veoma opasna kad vidi strah u o~ima. Zakon ruqe, to je lin~. Voditeq: Ka`e, tokom emisije pomenuli ste mafija{a iz Kru{evca, on ka`e, koji je kupio hotel u Blacu, da li znate wegovo ime? Dr [e{eq: Evo, trenutno mu ne znam, imam negde zapisano. Da vam iskreno ka`em, nije mi palo na pamet da se podsetim pred polazak, ne mogu ba{ sva mafija{ka imena da zapamtim, ali zna se dobro, pretpostavqam, u Kru{evcu, ko je kupio hotel u Blacu. Voditeq: Gledalac iz Trstenika, da li znate ne{to o aferi “Orao” i eventualnom u~e{}u gospodina Tomislava Tro{i}a u woj? Dr [e{eq: Ne mogu da ka`em ni{ta konkretno, znate, i ne znam koliko je tu sad realnih ~iwenica a koliko je izvikano. Ako je zaista taj posao obavqan, ja ga opravdavam. Za{to da “Orao” ne zaradi, {ta }e drugo “Orao” da radi, {to bi bio zabrawen remont ve} postoje}ih aviona, to nije isporuka novih aviona. [to bi nekome bilo spre~eno da popravi ira~ke avione. Ali, ne znam detaqe, 321

zaista. Voditeq: Gledalac iz Rataja, {ta mislite o Miloradu Mikiju Savi}evi}u? Dr [e{eq: Pa, imam o wemu lo{e mi{qewe. Izrekao sam ga jo{ kad smo se su~eqavali, ako se se}ate, 2000. godine na dr`avnoj televiziji, izneo sam nekoliko detaqa o wemu. On je jedan od funkcionera Bati}eve stranke, on je u~estvovao u zauzimawu “Zastavine” fabrike. “Zastava” je imala 30.000 radnika kad sam ja bio potpredsednik Vlade, “Zastava” sad, koliko znam, ima ne{to oko 4.000 radnika. A {ta bi ste vi onda mislili o wemu, eto? Voditeq: Gledalac iz Jagodine ka`e, kada vam je postavqeno pitawe na televiziji “Palma plus” da li ste crveni, [e{eq je rekao da je to ludorija, da li je gledalac tada bio u pravu, po{to je gospodin [e{eq na ovim izborima pokazao da stoji na ~elu Milo{evi}evih qudi? Dr [e{eq: Ne. Prvo, {ta zna~i to crveni? To treba razjasniti. Drugo, pogledajte vi ve}, kad razmatrate o raznim ideolo{kim pravcima, razlikovawe na levicu i desnicu je izgubilo svaki zna~aj i svrhu i smisao. Ono {to vam se u~ini levica, nije levica u tradicionalnom smislu, ono {to vam se u~ini kao desnica, nije desnica u tradicionalnom smislu. I to je sad besmisleno. Na ovim izborima ja sam bio kandidat srpskih patriota, srpskih radikala i ostalih srpskih patriota. I zna~ajan broj socijalista je za mene glasao, to je ~iwenica. Zahvaquju}i pozivu Slobodana Milo{evi}a su za mene glasali. Meni je Milo{evi}eva podr{ka bila dragocena u tom smislu. Nisu svi socijalisti glasali za mene. Voleo bih da su svi. Neki su glasali za Ko{tunicu, na nekim mestima vi{e za Ko{tunicu nego za mene, neki su glasali za Batu @ivojinovi}a i Ivkovi}a, a neki su bojkotovali izbore. Velika je zabuna bila u wihovim redovima. U Vojvodini i na jugu Srbije, najve}i broj socijalista je glasalo za mene. Pretpostavqam da je i u Trsteniku mnogo glasalo. U Topli~kom okrugu je glasalo, najvi{e za mene, i u delu Pirotskog okruga. A u centralnoj Srbiji je vi{e glasalo za Ko{tunicu socijalista, nego za mene. A u Beogradu su skoro svi socijalisti listom glasali za Ko{tunicu. Voditeq: Gde ste imali najboqe rezultate, kad ve} govorimo? Dr [e{eq: Najboqe rezultate sam imao u Sremu, u celoj Vojvodini i na jugu Srbije, vrawanski okrug, leskova~ki okrug, zatim topli~ki okrug. Voditeq: I imamo vremena za jo{ samo jedno pitawe. Da li }e biti jo{ jedna nacionalizacija u Srbiji, jer je u Kru{evcu od 1990. godine niklo oko sto privatnih firmi a radnici ostaju li ostaju bez posla? Dr [e{eq: Pa, ja sam protiv nacionalizacije, ali treba goniti kriminal i gde se doka`e da je neko na osnovu kriminala stekao bogatstvo, posledica krivi~ne presude mora biti otimawe onoga {to je nelegalno ste~eno. Voditeq: Gospodine [e{eq, malo smo probili termin, ali ne smeta. Hvala vam puno {to ste bili na{ gost. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Po{tovani gledaoci, bio je ovo “Otvoreni studio” televizije Trstenik, hvala vam na pa`wi i `elimo vam prijatno ve~e.

XVIII 322

NAS TV Ko{ava, “Svet Plus”3. novembar 2002. godine Voditeq: Dobar dan po{tovani gledaoci... …da vam predstavim svoje dana{we goste. Tim pre {to je svako od wih ponaosob veoma interesantan i sigurna sam da ih mnogi vole ili bar ne ostaju ravnodu{ni kada su u pitawu isti, a kao {to red nala`e ja }u naravno prvo da najavim dame. @ena koju }u prvu predstaviti nadam se da mi ne}e zameriti {to }u je predstaviti onako kako je ja li~no vidim, ona je jedna izuzetno talentovana `ena, jedna multimedijalna li~nost, jedna `ena koja ima tanana divna ose}awa koja preta}e u svoje kwige. Jedna `ena koja ima ose}aj za lepo, `ena koja ~itavog `ivota ~eka da joj se dogodi ona prava ve~na qubav. Ja se iskreno nadam da }e joj to uskoro po}i za rukom, a weno ime je Jelena Tinska. Tinska: Zdravo Voditeq: ^ao, draga jesam li dobro rekla Tinska: Ne, zna{ {ta meni sada jedno ostaje da te zaprosim Voditeq: Mo`e Tinska: Molim te udaj se za mene jer ovako niko nikad nije lepo govorio o meni kao ti. Voditeq: Drago mi je, ja to zaista tako mislim i ti zna{ da sam ja vrlo iskrena i da bih svakako rekla ne mislim druga~ije. Tinska: Naravno, meni je jako drago {to smo se ponovo sreli i {to ponovo idemo daqe je li tako, ne ka`e se tako ali o tome se radi ja zato moram to da ka`em, zna~i ponovo idemo daqe. Voditeq: Jeste i jako mi je drago. Smesti se ovde do mene sa desne strane pa }emo sve pri~ati u toku emisije. Dama koja je napravila pravi r{um na na{oj estradnoj sceni pre svega svojim jezikom. Kada ka`em jezikom zaista to mislim u pozitivnom smislu jer je ona jednostavno osoba koja na istim nema dlaku, dakle ka`e ono {ta misli bez obzira da li }e to zaboleti neke druge ili mo`da ~ak i wu samu. Dakle `ena koja gde god se pojavi u svom peva~kom `anru napravi pravi haos. @ena koja je od nedavno postala i moja koleginica. Dakle radi na jednoj televiziji top {ou emisiju, o svemu tome pri~a}e nam u toku emisije Vesna Rivas. ]ao draga Rivas: Zdravo, veliki pozdrav svima Voditeq: Izgleda{ divno dobro mi do{la Rivas: Boqe vas na{la, malo sam bole{qiva. Ne zamerite ako ne budem u svom elementu kako ina~e umem da budem. Onako pri~am, pri~am i da sam puna energije, ali pro}i }e Voditeq: Mislim da ti to uop{te ne}e smetati po{to po osmehu vidim da si dobro raspolo`ena. Rivas: Da, malo sam ka`em, mo`da je to samo premor Voditeq: Da, naravno opusti}e{ se ti u toku emisije, mi }emo se {aliti i pri~ati o svemu i naravno u`ivati u muzici. Naravno. Izvoli sedi, mo`e{ evo ovde sa ove strane. A sada, jedna koleginica iz redakcije mi je rekla kada je ~ula da }e doti~ni gospodin biti danas moj gost, vidi ja }u umreti, moram da ga vidim. Dakle, to je gospodin koji apsoltuno ima svoje i obo`avaoce i obo`avateqke, ima i one 323

sigurno koji to nisu, ali mu se svakako ne mo`e osporiti briqantan um, elokvencija, izvestan {arm, a posebno harizma. Gospodin dr Vojislav [e{eq. Dobar dan Dr [e{eq: Dobar dan Voditeq: Dobro mi do{li Dr [e{eq: Boqe vas na{ao Voditeq: Jeste li dobro Dr [e{eq: Pa nisam ba{ najboqe Voditeq: Za{to Dr [e{eq: Nazovete me u novinama papu~arem i onda o~ekujete da budem dobro. Kako ~ovek mo`e biti dobro Voditeq: Nije vaqda da ste se na mene naqutili Dr [e{eq: Nisam se naqutio nego se preispitujem sada Voditeq: Gospodine [e{eq meni su rekli da sam vam nezaslu`eno podigla rejting. Dr [e{eq: Jeste li mi podigli rejting? Voditeq: Pa ka`u tako dr~an, glasan, sna`an, vidite koliki ste veliki i sve, a u ku}i miran, tih kao jagwe, ov~ica, divan Dr [e{eq: Ko vam je to pri~ao Voditeq: Pa svi koji vas poznaju Dr [e{eq: Ispade da ja negde u toru `ivim. Voditeq: U svakom slu~aju hvala vam {to ste do{li pri~a}emo o svemu u toku emisije. Izvolite smestite se ako vam nije problem do Vesne. A ja }u vam sada predstaviti ~oveka koji ima bo`anstven glas, koji je na{eg porekla. Kada je gostovao kod mene u emisiji “Svet Plus” u pro{lom ciklusu nismo hteli da ga nazovemo punim imenom i prezimenom ~isto da bi ta malo misterija i magija du`e trajala, ovog puta }u to u~initi ~ovek je poreklom iz Kule zove se Du{ko Ka}anski. Nije poznat pod tim imenom poznat je pod jednim drugim imenom pod kojim je napravio mogu slobodno re}i svetsku karijeru. Svoje glasovne mogu}nosti dokaza}e vam i u ovoj emisiji Hoze Fereiras. Nadam se da se ne quti{ {to sam kona~no otkrila kako se zove{ Ka}anski: Uop{te se ne qutim i todos puqos notjenes mucacos homostedes, to zna~i ni jedno selo na ovom svetu nema takve prijateqe kao nas dvoje. Voditeq: Bravo svaka ~ast. Ti upravo izdaje{ zapravo album za PGP RTS je li tako Ka}anski: Jeste i to mi je vrlo drago da najzad na{a divna publika dobije ono {to `eli u tom smislu latinske muzike. Voditeq: Sjajno, mi }emo naravno posle tvoje latinsko ume}e ne samo {to se muzike ti~e videti danas u emisiji. Hvala ti {to si do{ao sedi pored Jelene. Nadam se da su se moji gosti udobno smestili, je li sve pod kontrolom. Ti kontroli{e{ tvoju desnu stranu, Jelena svoju levu stranu, de~aci }e biti dobro u roku emisije Dr [e{eq: Ko vas kontroli{e Voditeq: Ja kontroli{em samu sebe, ali nemam ni{ta protiv da me vi malo iskontroli{ete u toku emisije ako budete Dr [e{eq: A mo`e li posle emisije Voditeq: Mo`e i posle zavisi kakva vam bude inspiracija. E ovako gospo324

dine [e{eq da elaboriramo to oko papu~ara, ja zaista nisam mislila ni{ta negativno, ja ne znam za{to ste se uvredili. Dr [e{eq: Ja se uvredio? Voditeq: Pa da ka`u mi tako da ste jako quti Dr [e{eq: Ja sam se samo preispitivao. Ko vam je rekao? Voditeq: Pa ka`u va{i u stranci, kada sam zvala da pitam ka`u ne znam da li }e pristati da vam bude gost posle onih va{ih izjava. Ja ka`em taman posla nisam Dr [e{eq: Ko vam je rekao Voditeq: Pa Qiqa i tako neki ovaj Dr [e{eq: Tako vam rekli Voditeq: Pa da Dr [e{eq: Ne verujem Voditeq: Pa ja ka`em taman posla Dr [e{eq: Malo izmi{qate Voditeq: Ne, ne nisam ja ni{ta lo{e rekla Dr [e{eq: Bar 70% Voditeq: Do 60%.Ne ozbiqno gospodine [e{eq da li se desi, sada zaista, recimo da u ku}i povisite ton Dr [e{eq: Kako da ne Voditeq: Desi se Dr [e{eq: Pa da Voditeq: I na decu i Dr [e{eq: Kada dobijem batine onda jau~em Voditeq: Dobro, zna~i ipak je istina da ste u ku}i tako fini, stalo`eni, mirni Dr [e{eq: Ja sam uvek fin, stalo`en i miran Voditeq: Sve slu{ate Dr [e{eq: Jeste li me nekad videli u drugom nekom izdawu Voditeq: Taman posla daleko bilo. U le`e}em polo`aju sam vas videla u vise}em kada Dr [e{eq: Gde ste me videli u le`e}em polo`aju Voditeq: Pa u skup{tini kada su vas iznosili Dr [e{eq: Da li biste opet da me vidite u le`e}em polo`aju Voditeq: Ne bih Dr [e{eq: Zbog ~ega Voditeq: Pa ima ko treba da vas gleda u tom polo`aju Tinska: A za{to mora to da se radi u le`e}em polo`aju Dr [e{eq: Ovo je stvar `eqa a ne du`nosti. Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq da li }ete se kandidovati na skorim ponovnim izborima predsedni~kim, to vas pitam zaista ozbiqno Dr [e{eq: Danas je sednica Centralne otaybinske uprave, danas }e se sve znati. Voditeq: Dobro pretpostavqam da }e vas Otaybinska uprava kandidovati po{to nema Dr [e{eq: Pa evo da vam iskreno ka`em i ja o~ekujem, ali ne zna se sve sto posto sigurno. 325

Voditeq: Da li ste zadovoqni ovim rezultatom koji ste imali na pro{lim izborima Dr [e{eq: Da Voditeq: Jeste Dr [e{eq: Pa u prvom krugu ba{ i nisam pobedio mada je rezultat bio siguran, dobar. A u drugom krugu sam ubedqivo pobedio. Voditeq: Je li tako, dobro. Vesna ti koliko znam mada u ovoj emisiji ne pri~amo ba{ mnogo o politici, ali znam neke tvoje politik~e stavove Rivas: Sve zavisi od politike za{to ne bi pri~ali, sve nam danas diktira politikam, sve zavisi od politike muzika pogotovu. Voditeq: Je li tako Rivas: Pa vidi{ i svet zabave i nema vas na Pinku to je zzbog politike Voditeq: Je li tako, to zato {to si ~lan Srpske radikalne stranke zato ti zatvaraju vrata Rivas: Ne taman posla, meni niko ne zatvara vrata sa nekima obostrano zatvorimo {to se ka`e vrata, a to {to sam ja ~lan Srpske radikalne stranke samo `alim {to mnogo ranije nisam posla ~lan Srpske radikalne stranke i `alim {to se po pitawu nekih delova, nekih segmenata nisam anga`ovala. Jer mislim da bih mogla da dosta toga dobrog dam od sebe. Voditeq: A {ta radi{, mislim {ta ti tamo rade tako lepo Rivas: Nema {ta da mi rade Dr [e{eq: [to vi ne do|ete da i vama malo radimo Voditeq: Neka hvala ja sam totalno apoliti~na, ne bih ja Rivas: Da ti ka`em ja smatram i to sam se uverila u Srpskoj radikalnoj stranci ima izuzetno puno lepih momaka, izuzetno dobrih yentlmena, gospodina, jakih momaka, `estokih momaka Voditeq: Pa to je Rivas: Pravih faca Voditeq: Je li tako Rivas: Da Voditeq: A predsednik posebno Rivas: Pa predsedniku se sve vidi Voditeq: Vidi{, nedavno je bila anketa, da li ste videli tu anketu gospodine [e{eq u Svetu Dr [e{eq: Ne Voditeq: Bila je anketa da javne li~nosti pri~aju o va{em seksipilu koliko ste seksipilni i da li ste seksipilni Dr [e{eq: [ta ka`u javne li~nosti Voditeq: Ka`u da ba{ i niste Dr [e{eq: Ko? Jesu li to mu{karci ili `ene Voditeq: @ene, `ene Dr [e{eq: Samo `ene Voditeq: Samo `ene. Dr [e{eq: Lagale su vas sigurno. Voditeq: Je li tako. Mu{karce nisam pitala Rivas: Da, zbog onih svojih polovina Dr [e{eq: A `ene su vas lagale ako sz vam tako rekle 326

Voditeq: Pa da, pokaza}u vam ima tu ~ak taj svet kasnije u toku emisije. Jeleta ti misli{ da je gospodin [e{eq seksipilan Tinska: Da Voditeq: Je li tako Tinska: Kako da ne Voditeq: Ima ba{ harizmu Dr [e{eq: Ja veoma cenim mi{qewe gospo|e Tinske Tinska: Ja sam ~ak u tom istom svetu dala svoju izjavu u vezi sa gospodinom [e{eqem, to je bilo u vezi sa wim, sa Ko{tunicom i sa onim gospodinom koji lo{e govori srpski jezi, kako se zove Voditeq: Labus Tinska: Da, Labus Dr [e{eq: Zar mogu wih dvojica samnom da po tom pitawu da mere Tinska: Takva je bila anketa. Voditeq: Hoze, kako se ti snalazi{ ovako sa nama, samo slu{a{ i Ka}anski: Slu{am kao prvo, a sada mogu ne{to i da ka`em. Voditeq: Da, slu{amo Ka}anski: Seksepil gospodina [e{eqa, upoznali smo se prvi put u `ivotu pre par minita i posmatrao sam gospodina i gospo|u nije prol{o ni par minura zbario je gospo|u Jelenu bez problema. Zna~i da ima totalni seksipil. Voditeq: Je li tako Ka}anski: Jeste. A druga stvar ja dolazim, mislim ja `ivim zna{ gde `ivim na severu Nema~ke od Hamburga 70 km na Tinska: Izvinite {ta na nema~kom zna~i zbario, nisam primetila da sam puno zbarena, da Ka}anski: Dovoqno je da sam ja primetio, mislim u redu. Tinska: A ne zato {to `ivite u Nema~koj Ka}anski: Jeste, a {to se ti~e druge stvari seksipil gospodina [e{eqa Voditeq: I ti si oestio Ka}anski: Ne, mogu da doka`em, mi gledamo u Nema~koj sve to {to se doga|a na televiziji i normalno Ko{tunica je na tre}em mestu, nemojte da se qutite \in|i} je na prvom mestu seksipila Dr [e{eq: Zbog ~ega Ka}anski: [to ste vi na drugom mestu Dr [e{eq: Hvalite vi i daqe \in|i}a po tom pitawu Ka}anski: Ne, ja ne ja nisam `ensko, ali mislim ja govorim {ta Nemice govore, Tinska: Nemice {ta one znaju Voditeq: Ali Ko{tunice nema nigde, gospodin [e{eq je na listi seksipila. Je li tako Ka}anski: Jeste molim lepo Tinska: Pa ~ekajte ne takmi~e se oni za predsednika javne ku}e Voditeq: Dobro i to je va`no kako budu}i predsednik izgleda i kako na wega reaguju `ene. Da li vi znate koliko `ena ima u va{em bira~kom telu u procentima Dr [e{eq: Ima mnogo, mo`da i vi{e nego mu{karaca, me|utim trebate 327

tu dve stvari jasno razgrani~iti. [ta se tu ceni. Da li se u mu{karcu tra`e izvorne mu{ke odlike ili se tra`e neke `enske odlike, neka `enstvenost itd. Voditeq: Vi ste u ovoj prvoj grupi pretpostavqam Dr [e{eq: Ne da pretpostavqate nego ste sigurni garantujem Voditeq: Da, da sigurna sam Dr [e{eq: Sigurni ste dobro. Dakle, svako onaj ko daje takve ocene na izvestan na~in daje i sud o sebi. Voditeq: Da u pravu ste. Da li ste ~uli novi vic vezan za vas gospodine [e{eq Dr [e{eq: Ne, o sebi slu{am samo stare viceve Voditeq: Ka`e nov je, nova pitalica koja kru`i po Beogradu glasi za{to dr Vojislava [e{eqa zovu Draga Ma{in Dr [e{eq: Zbog ~ega Voditeq: Zbog la`ne trudno}e. Dr [e{eq: Ko vam je to pri~ao. Voditeq: Hoze ti si se proslavio u svetu sa malagewom i ti si ja bih te molila samo da objasni{ i mojim gostima koji su i muzi~ki obrazovani, neki koji su muzi~ki neobrazovani poput mene recimo, da ti ima{ zapravo tvoj kuorizitet je izvestan ton u muzici koji ne mo`e svako da otpeva. Je li tako Ka}anski: Tako je. Ta Malagewa zahteva jedan veliki kapacitet plu}a i tu tehniku da bi se Malagewa otpevala onako kako je nekada pevao ~ovek koji je tu takore~i stvorio od Los Paragvajasa Luis Alberto del Parana koji je ve} na `alost davno ga nema na ovom svetu, a mi smo se dobro poznavali ja sam wemu pokazao {ta ja znam od te Malagewe i on mi je rekao jednog dana kada bude{ mogao uzmi tu Malagewu u svoja usta i pevaj je. I tako je to i bilo i jednog dana kada je do{lo do toga da se treba ne{to novo dati svetu u muzici jer mislim ta muzika koja ve} jedno desetak godina vlada svetom je jednostrana, mislim taj haus-dens itd. I sada trebalo se ne{to dati novo, a poznato je da Hoze Fereras ime donosi uvek u muzici ne{to novo, novitet i tako sam ja mislio da tu Malagewu stav na repetoar svetske liste sa tim najdu`im tonom na svetu. Voditeq: Ja }u te zamoliti da to sada otpeva{ samo da ~ujem da li znate o kojoj je pesmi re~ Rivas: Da Voditeq: I ti zna{ Jeco Tinska: Kako da ne Voditeq: Ajde da ~ujemo ali onako od po~etka Ka}anski: Dabome. Po{to smo svi nekako ovihzadwih dana bili malo bolesni ja sam isto bio ali to mislim nema problema ja sam se potrudio da se {to pre izle~im da to ide, pa }emo da krenemo. Voditeq: Bravo, {ta ka`ete Rivas: Pro{li put je bilo i du`e Voditeq: [ta ka`ete gospodine [e{eq Dr [e{eq: Odli~no Tinska: Ne prvi put uvek izgleda du`e, mogu}e Voditeq: Ta~no. Sada }emo mi malo da se opustimo na brzinu samo da odradimo muzi~ki kvizi}, onda imam sva{ta jo{ da vas pitam, Rivas: Reagovala sam zato {to u posledwe vreme samo slu{am iskqu~ivo 328

na{e izvo|a}e zabavwake, narodwake. Nemam ja ni{ta protiv stranaca ali ovde ho}u da se promeni ne{to Voditeq: Ho}e{ da pomogne{ u ovoj igrici gospodinu [e{equ Dr [e{eq: U ~emu, u ~emu U mulawu Dr [e{eq: U mulawu Da pevamo Da li vam ja na medveda li~im Taman posla. To nije ta pesma Nije Ona se improvizuje Ja volim tu pesmu Voditeq: Dobro ali sada ovu, koja je pesma Tinska: Ne znam Dr [e{eq: Spremte se spremte Voditeq: Ne bi pogodili pa naravno, dobro ajmo sada vi wima, koja je pesma Klasika Klasika, ali koja, Neku [ubert jeste Gospodine [e{eq Dr [e{eq: [ta se od mene o~ekuje Voditeq: Da pogodite samo o kojoj je numeri re~ vi volite i klasiku to ste izjavili Da, zamalo da pogodite, da Betoven draga, za Elizu, jeste 00 Istina, ali krenula je da ka`e za Elizu Istina. Dobro pola boda wima. Sada }e{ ti gospodinu [e{equ da objasni{ ali da on ne vidi dakle naziv poznate pesme, to je lako Ja prvi put, ~ekaj ovo je pesma Naravno mog zemqaka Novosa|anina, kant autora dosta sam ti rekla, ajde Dr [e{eq: ^etvrta re~: koleno, noga, druga re~: drvena noga Voditeq: Veznik Dr [e{eq: I, ili, za, sa putovawe sa drvenom nogom. [ta, {ta Ona je je li mu{ko, `ensko, hermafrodit, `aba, {ta je @ensko, `ena, `ena sa krivim nogama Sa kakvim nogama, Ma|arska pa tu sever pa oni igraju, imaju svoju igru neku Dr [e{eq: Brzim nogama, staklenim nogama Tinska: Auuuuuuuuuu Dr [e{eq: Staklenom nogama. ^arda{ Voditeq: Bravo Dr [e{eq: Sa ~arda{ nogama Voditeq: Devojka sa ~arda{ nogama peva \ole Bala{evi} Dr [e{eq: Jesam li pogodio Voditeq: Da. Bravo. Ka}anski: Pla~e 329

Voditeq: Ta~no Ka}anski: Iznena|ewe Voditeq: Ne, ne Ka}anski: Pla~em, gledam, E Dr [e{eq: Pla~em i pokazujem, po{to sam slepac I odjednom {ta radim Dr [e{eq: Progledam Bravo, i dakle plakao sam i Dr [e{eq: Progledao Ne, plakao sam, kako se zvala ta kao {to je progledala u seriji {panskoj sapunici Ka}anski: E to ne bih znao re~i Esme… Ka}anski: Esmeralda Rekao je dajte mu, ovo je bilo mnogo te`e. I evo dakle vrlo kratko Veki u zabavnom fazonu otpevaj ovu strofu i u narodnom fazonu otpevaj ovu. Vrlo brzo. Rivas: Ajde vi smislite da ne gubimo vreme pevajte vi Ka}anski: Zna~i u narodnom fazonu, po{to je ovo mislim nema problema “Drska `ena plava P oludela mi glava Udara{ u grudi pravo Ajde do|i sada Lepa si mlada [ta }u kada volim plavo.” Bravo, vidi{ kako zna. Rivas: Lak{e mu je, pazi ~uj okove da pevam, kako da repujem “Nosim tugu ko okove Zar se ovo `ivot zove Malo sre}e to je sve Zar tra`im previ{e.” Eto, brate rep. Vesna oprobala si se i u repovawu. Gospodine [e{eq jeste li imali priliku da upoznate Bobicu i Bekija? Dr [e{eq: Ne Ali ste ~uli za ~uvene ~ivave Dr [e{eq: ^uveni heroji Je li tako. Je li oni mogu, da li `ivotiwe mogu da u|u u prostorije Srpske radikalne stranke Dr [e{eq: Pa do sada nikad nisu ulazile A da li biste dozvolili, da recimo va{i ~lanovi povedu sa sobom ku}ne qubimc Dr [e{eq: U stranku U stranku Dr [e{eq: Pa ne bih Ne bi je li tako, dobro Dr [e{eq: Ali ja volim pse, ja imam tri {arplaninca kod ku}e 330

Stvarno Dr [e{eq: Da mu`jaka `enku i jedno mladun~e. Divno Dr [e{eq: Imao sam vi{e mladun~adi, bilo je ukupno {estoro ali sam podelio prijateqima, a jedno smo zadr`ali. Divno Dr [e{eq: Samo te ~ivave ne bi mogle da se pojave kod mene u dvori{u jer bi ih {arplaninci pojeli Da, ta~no ali i oni mnogo balave ka`u Dr [e{eq: Ko [arplaninci Dr [e{eq: Ne, apsolutno ne balave Ne, to bernandinci Dr [e{eq: To su po mom mi{qewu najzdraviji najotporniji kerovi i najboqi za ku}no dvori{te. Jelena da li ho}e{ da ka`e{ gospodinu [e{equ koliko pasa trenutno ima{ Tinska: Ne, zato {to }e odmah sutra da me zovu inspektori da do|em i da odgovaram, to mi stalno rade. Imam nekoliko pasa Da, dobro ne}emo otkriti wihov broj Tinska: Ne}emo Ali tebi je vrlo dinami~no Tinska: Meni je vrlo neobi~no Ali otkud ta qubav prema tolikim `ivotiwama, mislim ja imam utisak ti koju god napu{tenu `ivotiwu vidi{ na ulici da je odnese{ ku}i Tinska: Ne odnesem ku}i ali se krvavo borim protiv toga da je ne odnesem ku`i zato {to ustvari imam veliko sa`aqewe prema napu{tenim `ivotiwama. Po{to su to mawe vi{e psi ma~ke su snala`qivije naravno, onda ima mnogo pasa lutalica a nema nikakvog plana i programa za to da se to re{i na human na~in nego A imaju kod koga da odu ma~ke Tinska: Ma~ke, da. Imaju kod koga i ku~i}i ja prosto volim `ivotiwe, ali doghodilo se sada da nemam ja pse nego oni imaju mene. Mislim a nisam ni ru`na ni glupa, i ne hodam ta{majdanom i ne tresem glavom. Imam i decu i unuka ali dogodilo mi se da se sada eto tako vlasnica nekolicine lutalica i da prosto se ose}am odgovornom za wih, a {to je najva`nije da ih volim. Gospodine [e{eq vi ste rekli da je politika boqa od seksa Dr [e{eq: Jesam li Da li stvarno tako mislite Dr [e{eq: Zar sam to rekao ^ini mi se ne{to u tom smislu Tinska: Jeste, da je zamena za seks Dr [e{eq: Jesam li to vama rekao Tinska: Meni Dr [e{eq: Pa jesam li vam nudio politiku kao zamenu ili, {ta je tu bilo u pitawu Tinska: Rekli ste mi da je politika zamena za seks Dr [e{eq: Morate me podsetiti 331

Tinska: Ne ja sam vas pitala kako to da jedan ~ovek koji u glavi ima toliko mnogo kao {to imate vi koji je uradio mnoge stvari na tom planu svoga uma, verovatno ima u planu da jo{ uvek uradi mnoge stvari kako taj ~ovek mo`e da se li{i `ivota koji je tako dragocen time {to se bavi politikom 28. sati na dan, vi ste mi rekli da je to strast, da je to kao seks, da je to boqe od seksa. Dr [e{eq: Zar sam tako rekao Tinska: Jeste teko ste rekli Dr [e{eq: Ako sam tako rekao onda je to bilo vaqda u intimnom razgovoru Tinska: I da je zamena za seks Dr [e{eq: A ne za javnu pri~u Jelena Tinska: Pa rekli ste da je to zamena za seks, ja sam odmah videla kako ste me vi doveli svojoj ku}i, skinuli me golu i sada pri~ate o politici. A gospodin [e{eq koliko je puta prema va{im saznawima da ka`em da politika mo`e da budei zuzetno opasna, mislim da zbog we mo`e i `ivot vrlo lako da se izgubi, prema va{im saznawima koliko ste vi puta bili u takvoj opasnosti. Dr [e{eq: Najmawe pet puta. Jednom je to bilo negde 1992. godine kada sam zvani~no obave{ten od slu`be dr`avne bezbednosti da se sprema atentat i da je neka grupa u U`i~koj Po`egi formirana da to uradi. Zatim, jednom je ba~ena bomba na mene u Podgorici, ta bomba sre}im eksplodirala je ispod automobila. Jedan od qudi iz moje pratwe bio je dovoqno priseban da je {utne pod automobil tako 662 qudi je raweno, ali niko nije te`e. Uglavnom su ti geleri po nogama se na{li i mene je jedan pogodio i to s leve strane stopala noge. Zatim, jednom je ispawena maqutka na automobil u kome sam se nalazio, jedan yip u kojem sam bio sa Tomislavom Nikoli}em, Nikolom Popla{enom, Vasilijem Vidovi}em i jo{ jednim na{im dobrovoqcem na Poqinama iznad Sarajeva. Saznao sam prili~no pouzdano da su neki sa srpske strane ispalilu tu maqutku. Da je re~ upravo o ovome Qubi{i Beari, da je on to organizovao, o kome je sada u posledwe vreme dosta re~i. Zatim, zvani~no sam obave{ten da Anrdija Dra{kovi} sprema moje ubistvo 2000. godine. I evo ovo je sada peti put, mada sam ~uo jo{ i pro{le godine da se sprema moje ubistvo i tada je ministarstvo unutra{wih poslova ve} neke pripremne radwe obavio. Otet je blindirani yip Srpske radikalne stranke kojim sam se vozio i kompletno je razoru`ano obezbe|ewe Srpske radikalne stranke iako su svi imali uredne dozvole za no{ewe oru`ja. Dakle, logistika je ve} bila obavqena. Dr`ava je u~inila svoje i isturila me kao neza{ti}enu metu tim koji su bili zadu`eni da me ubiju Ali, kako vi `ivite sa tim, to je ono {to mene interesuje Dr [e{eq: Ja `ivim veoma lepo stim, na{ narod ka`e nema smrti bez sudwega dana. A sa druge strane ~ovek ne sme takvim stvarima da se optere}uje. Jer ako se optere}uje onda sam sebi upropa{}ava `ivot. Tinska: Da, ali je nemogu}e da se ne optere}ujete kada uvek oko vas idu ~etvorica Rivas: Da Dr [e{eq: Jeste li videli uvek ~etvoricu Tinska: Pa barem Dr [e{eq: Pa danas niste videli ~etvoricu 332

Danas nije Tinska: Jesam, ja kada vidim vas odmah vidim ~etvoricu Dr [e{eq: Samnom je do{ao jedan Ona duplo vidi Dr [e{eq: Kada vidite mene vidite ~etvoricu Pa da. Dr [e{eq: Ja nekad vredim i za petoricu, ako mo`ete Tinska: A znate {ta je fantasti~no, fantasti~no je {to je to vrlo komi~na situacija. Kada idete vi sa tom ~etvoricom to ja uvek vidim, evo za{to, idu wih ~etvorica i vi virite, pa {ta }e vam ondao ni Dr [e{eq: Ja virim Tinska: To je sme{no Pa da najve}i ste, uvek se isti~ete Tinska: Vi ste visoki oni idu oko vas za{to, {ta vam {tite genitalije, mislim, pa stvarno treba da na|ete ~etvoricu vi{ih. Jeste, pa zar nisam u pravu Dr [e{eq: Delimi}no Tinska: Dobro Dobro Jelena Dr [e{eq: Onda bismo morlai da raspravqamo koji je organ najva`nije za{tititi u tom slu~aju. Tinska: Tako je Voditeq: Jelena, ove nedeqa je nedeqa mode u Beogradu o modi se pri~a, Tinska: Je li Voditeq: Da. kao nisi ~ula, N. Radojevi} direktor modne agencije Klik, bio je qubazan da ti postavi dva pitawa u na{oj rubrici poznati pitaju poznate pa da ti poslu{a{ i odgovori{. Mo`e. Radojevi}: Prvo pitawe za Jelenu Tinsku bi bilo kom dizajneru bi dozvolila da je obu}e za neku glamoruznu sve~anost tipa neki bal ili mo`da ~ak neka dodela oskara i sli~no. A drugo pitawe da li se se}a kome se posledwi put upisala u spomenar? Tinska: Romanti~no to za somenar, toga se stvarno ne se}am ne znam, ne se}am se i to je ba{ tu`no {to se ne se}am. A naravno dozvolila bih Tjeri Migleru da me obu~e Voditeq: Divno, a obrnutu radwu ne bi Tinska: Kako Voditeq: Mislim da te svu~e Tinska: Ne, mislim da on to ne bi `eleo po{to je peder. Voditeq: Dobro. Da li su svi kreatori {ta misli{ Tinska: Kako? Voditeq: Da li su svi kreatori to Tinska: Nisu, naravno da nisu svi ne mo`e to da se uop{tava, ali definitivno Rivas: A ko nije? Tinska: Molim Rivas: A koji nije? Tinska: Ne znam verovatno mnogi nisu ja ne znam ba{ tako mnogo kreatora, ali poenta je u tome da to nije ni{ta lo{e. Fredi Merkur je bio gej pa je bi 333

car. Tako da meni ne smeta Voditeq: I umro je od side Tinska: Pa dobro umro od side, umrla je i jedna baba {to je bila nevina u 60 godina, pa oti{la kod pedikira i posekli je no`em koji nisu sterilisali tako da to nema veze. Od side umiru i drugi ne samo gej populacija. I ja protiv whi nemam ba{ ni{ta, ni{ta. Ja ih ba{ vrlo volim imam prave prijateqe me|u wima. To je samo wihov izbor. Vi{e volim pedere nego kurve. Dr [e{eq: Ouuuuuuu Voditeq: I vi ih volite gospodine [e{eq Dr [e{eq: Koga? Voditeq: Mislim ovu prvu kategoriju Dr [e{eq: Ja smatram da je to bolest i to je zaista bolest. I ne mogu da ka`em da ih mrzim, nisam spreman da se i`ivqavam na wima, da ih progonim, maltretiram itd. Ali postoje neke dru{tvene delatnosti u kojima ne bi smeli da se pojavquju. To je prosveta, dakle u~iteq, nastavnik ne bi smeo da bude Tinska: Opasno je da Dr [e{eq: Ne bi smeo da bude sve{tenik i mo`da jo{ ima tako nekoliko zanimawa koja ne bi smela da im budu dostupna. Ali, mislim da bi dr`ava svakome morala da omogu}i da se le~i ako `eli da se izle~i. Ali kao pojava sigurno ne mo`e biti zdrava ni za jedno dru{tvo. Voditeq: Evo na primer da pogledamo deli} sa revije Darka Kosti}a Prilog: U `eqi da saznamo {ta to tera lepe a nesre}ne, dobre ali povre|ene, zaqubqene a nezvra~ene dive da puste suzu u nedequ 27. oktobra u vili Jelena na Dediwu posetili smo XII Delta lajf fe{in vik i dobili Darka Kosti}a. Da }e sve biti spektakularno videlo se na samom po~etku kada je na pistu iza{la Sandra Nikoli} i zvani~no otvorila reviju. Reprezentativne beogradske zvanice ~inili su Jelena Karleu{a, Leontina, Romana, Sne`ana Stojkovi}, Marija Ma~i}, Aleksandra Mobidik, i drugi. Pravi skandal izazvao je dolazak Dejana Mili}evi}a koji je u crvenom odelu prevodio slovena~ku grupu Sestre i tako zajedno sa wima izmamio aplauz prisutnhi. A evo kakav je utisak ostavila Darkova kolekcija na na{e pro{lonedeqne goste tj. go{}e. Da ~ujemo komentare Darkove revije, kako vam se sve ovo dolpao? Mislim da ako ka`em sa jednom re~ju da smo odu{evqene to je to. Jer, kona~no da su i modeli, manekenke pokazale da treba i biti glumica kada si na stej|u ne samo da {e}e{ gore i dole. Bravo svaka ~ast. Za{to ti najmawe pri~a{? ^uj, Iako si najstarija Imam drugog posla Ja mislim da nije bitno ako si najstariji i mlade smo jako iskustvene. Nemoj tako blizu da snimi{ ovo majke ti. Pored ve} gore pomenute Marije Ma~i} koju u najskorijoj budu}nosti o~ekuje titula mame, reviji je prisustvovala i manekenka Sandra Lazeti} koja je 1. oktobra na scet donela malog Luku. Svi pri~aju pogledaj Sandru porodila se pre par dana, a linija ve} savr{ena. 334

Sandra: Ne znam eto imam tu sre}u stvarno se nisam ugojila u trudno}i ono ostao mi je stomak porastao i kako se bebica, kako je bebica dola na svet tako je stomak nestao. Kako je bebica Sandra: Bebica je super, do sada je jo{ uvek dobar nezadaje nam neke ve}e probleme Da li je slu~ajnost ili je to mo`da tako da lepe `ene odnosno manekenke ra|aju mu{ku decu, Nina Mori}, ti evo sada Marija Ma~i} o~ekuje sina Sandra: Ne znam mora da je neki spoj zvezda i planeta U `eqi da dobijemo odgovor na darkovo pitawe zamolili smo na{e javne li~nosti da iznesu svoje mi{qewe o tome za{to dive pla~u I ja bih pustio po koju krokodilsku suzu kada bi bio diva, kada bi imao toliko para, kada bi imao Darkove modele, pa eto ~isto radi reda da se poka`e kako su i one `iva bi}a da eto iscuri po koja kap krokodilskih suza. Dive ne pla~u stvarno. Dive pla~u kada su usamqene. Ja mislim da one najvi{e pla~u zato {to im fali qubavi Pa pretpostavqam da pla}u zato {to su samo retki qudi ertki i uspe{ni, a mnogo je onih koji to nisu i pretpostavqam da zato ~esto pla~u ako su iole normalni. Skupo, glamoruzno, druga~ije, orginalno re~i su kojima se u najkre}e mo`e opisati ovaj modni doga|aj. Darko kosti} je sa punim pravom poneo naziv srpskog galijana, a wegovu kolekciju visoke mode ocewujemo visokom ocenom pet. Voditeq: Vesna za{to dive pla~u Rivas: Kako ne bi plakale, sve {to je dobro mu{ko je sada trenutno, ili zauzeto u dobrim stabilnim porodi~nim odnosima na druga polovina jei zginula u zadwem ratu ili po raznim rati{tima i ona tre}a grupa su gejovci koje mi `ene ne interesujemo. I mislim same smo, ne da mi se pla~e nego mi se vr{iti. Veruj mi. Voditeq: Dajte qudi pomagajte. Pa nemojte da mi se `ena, ima li tu koji mu{karac. Evo Rivas: Nemojmo sada karikirati, Voditeq: Dobro mislim Rivas: Ali procenat je tako mali uvukli se u rupice, bre, uvukli se, kriju se Voditeq: ^ekaj Vesna sada si mislim povukla si me za jezik a nisi trebala. Mislim Vendi je nedavno u Svetu izjavila da ti kuka{ zato {to ne smem da izgovorim tu re~ ja nisam ba{ tako, zato {to gospodin, imam neke afinitete prema gospodinu [e{equ, da li je to ta~no Rivas: Nisam ja Vendi, mislim pa~enica da to iznosim javno. Ja sve {to treba da odradim to se radi diskreno, ~ovek je dokazao da je fantasti~an, porodi~an ~ovek. Pri tom ako se toliko bavi politikom a pri tom je uspeo toliko da ostvari u smislu porodice ~etvoro dece, ~ak i unuka, zamisli tek da ima malo vi{e vremena za qubav i seks. Voditeq: [ta bi to bilo, ova Srbija bi bila bogata, je li tako Rivas: Ova Srbija bi bila prepuna. Voditeq: [ta ka`ete gospodine [e{eq, a k}erku nikako ka`u da samo do335

bri qubavnici prave k`}erke Dr [e{eq: Ko vam je to pri~ao? Voditeq: Ka`u, ovi koji prave `ensku decu Dr [e{eq: Pa mo`da ste i u pravu ali to bi trebalo proveravati. Voditeq: I tu ste vi u pravu, da a to bi ve} bilo malo te`e. [ta ti ka`e{ Jelena ti ima{ k}erke Tinska: Da imam dve k}erke, ali mislim da je to glupost. Da. Voditeq: Hoze Ka}anski: O plakawu ne bih mogao ni{ta mnogo da ka`em jer Voditeq: A o seksu Ka}anski: O seksu jako mnogo Voditeq: Mogao bi, dobro. Ti ima{ jednu `enu Ka}anski: Jeste Voditeq: Zakonitu Ka}anski: Jeste, ta~no Voditeq: Dobro Ka}anski: Jednu zakonitu. Dr [e{eq: Ovo bi i nauka mogla da objasni znate nije to tako jednostavno re~i Voditeq: Mu{ka `enska deca je li to Dr [e{eq: Da, tu postoji jedan biolo{ki mehanizam. Kada je mu{karac suvi{e aktivan u tome, veoma aktivan u tome biolo{ki neki mehanizam odmah signali{e da je mawak mu{karaca, jer da je vi{ak mu{karaca ne bi on morao toliko mnogo da bude aktivan. Znate treba da se ra|aju mu{karci. Ako mu{akarc suvi{e retko to radi onda neki biolo{ki signal nagove{tava da je mawak `ena onda treba da se ra|a {to vi{e `ena. U populaciji je obi~no to izjedna~eno. Tako da onaj ko ima do sada samo `ensku decu mora da intenzifikuje da da sve od sebe, a onaj ko ima samo mu{ku decu treba malo da smawi intenzitet da zumeri, pa }e po~eti `enska deca da se ra|aju. Naravno ako mo`e da se savlada, ja izgleda nisam bio u stawu. Voditeq: Dobro, svaka ~ast. A da li bioste voleli da imate k}erku Dr [e{eq: Da voleo bih Voditeq: Pa ho}ete Dr [e{eq: Nadam se da jo{ nije kasno, {ta vi mislite Voditeq: Mislim da nije Dr [e{eq: I ja mislim Voditeq: Koliko mi se ~ini u dobroj ste formi Dr [e{eq: Ali voleo bih zaista bih iskreno voleo Voditeq: Bravo. Hose Sne`ana Raki}, dama koju smo videli malo pre u prilogu je modni novinar, ina~e poznaje {pansku jezik i ona je pristala da ti postavi dva pitawa u na{oj rubrici poznati pitaju poznate, mo`e Ka}anski: Mo`e Voditeq: Malo smo se igrali malo te je pitala na {panskom Ka}anski: Ja kada sam u Jugoslaviji ja poku{avam da zaboravim sve jezike samo Voditeq: Sada se priseti molim te Ka}anski: Samo se koncentri{em na na{ srpski jezik 336

Voditeq: Skoncentri{i se sada na {panski Ka}anski: Da ~ujemo ({panski) Ka}anski: [to se ti~e wene mode to je sve u redu, svi|a mi se, a {to se ti~e Voditeq: Ali ona je pitala da li neko radi za tebe modni stajling Ka}anski: Normalno da radi, ali momentalno {to se ti~e moje li~ne mode to kreiram ja sam momentalno, jer sam, to treba da se zna, da kao producent ne samo moju muziku {to sam kreiram nego i modu kreiram sam, a re{io sam zbog toga {to pre dok su se za mene brinuli bilo je svega i sva~ega {to mi se nije svi|alo. Otkad radim sve sam svi|a se i mojoj publici, a svi|a se i muzika i moda kako se obla~im i kako se pona{am i {ta nudim svojoj publici. Zna~i sve im se svi|a od kada to sam radim. Voditeq: A drugo pitawe. Ka}anski: A drugo pitawe favorit Voditeq: U {panskoj muzici Ka}anski: U {panskoj muzici, tu bi se mo`da moglo re~i da je i to malo s te{kim, mislim ne bih znao da ka`em isto u dana{we doba koji su mi favoriti. Jer u dana{we doba nemam tih favorita oni koji su bili koji su mi dali ideju koju muziku da gajim od te latinske muzike, dobro to su bili nekada{wi Los Paragvajs i Hujilo E… sa wegovim programom. A ove stvari koje produkcije ideje te muzike opet stvaram uglavnom sam Voditeq: Sve sam, sve najboqe Ka}anski: Sve sam stvaram i ne dozvoqavam vi{e niko da mi se ono {to ka`e me{a, niko da mi se pa~a u moje poslove. Voditeq: Zna~i ko med. Ti si nam danas doneo spot za pesmu Kukurukuku. Ne}emo da ka`emo gde je sniman po{to }emo to da saznamo u na{oj nagradnoj igri, dakle gledamo i slu{amo Hosu Fererasa i pesmu Kukurukuku Prilog: Gale recite nam kojim povodom ste se danas okupili ovde Gale: Danas snimamo na{u malu redakciju Novi serijal Gale: Zna~i novi serijal koji ide na bk televiziji u 19, 30 svake subote. Recite mi kako ste uspeli da u seriji okupite ba{ vrsne glumce na{e Gale: Zna{ kako Jesu li se rado odazvali pozivu Gale: Mi smo svi ne{to godinama glumili na sitno pisali na sitno, re`irali na sitno i ~ekali smo neko vreme kada }e najzad da se pojavi neka privatna produkcija da nas skupi da napravimo ne{to svi zajedno. Tako da smo mi ustvari jedno dru{tvo koje se vi|alo tu i tamo decenijama i koje je ma{talo da napravi ne{to eto tako u nekom na{em krugu. Zna~i dobri qudi, fantasti~ni glumci, talentovani pisci i talentovani rediteqi +++Samo da iskqu~im mobilni nervira me znate kada dajem intervju Ne daj mu da ode Otkud vi Zalutao stvarno le~im komplekse po{to me nisu primili na glumu onda 337

sam odlu~io malo da otimam otimam hleba glumcima i da gumatam. Evo me ovde u seriji, posle ovog snimawa idem na drugo snimawe, imam jednu epizodicu, samo glumim ne}u da pevam uop{te. Ovde igram prodavca novina Da mi se potpi{ete, evo imam kwigu kasetu, ja obo`avam Kako se zovete Ja sam An|elija, An|a Recite mi u ovoj seriji pojavqujete se kao Bora ^orba Da, ovde igram sebe {to mi nije te{ko palo da se identifikujem sa likom. Jeste li davali intervju iz glave ili ste imali tekst Neke naznake smo imali, ali ispalo je ko {e}er. Bi}e gostiju koji su lukovi u epizodi recimo kao {to }e recimo u 12 biti Bodan Ninkovi}, a bi}e i li~nosti sa estrade kulturnog javnog `ivota, ~ak i politi~kog. To vam ne mo`emo re}i po{to wih te{ko navatati, ali imam obe}awa dva tri vrlo zna~ajna ~oveka, zna~i u 13 Bora \or|evi}. U planu su normalno Dragan Stojni}, neka zvezda novokomponovane narodne muzike, ako Vlasta Valdisavqevi} uspe da nagovori gospo|u… bilo bi divno itd. U prgovorima smo i tako. Oni }e svi igrati sami sebe Sami sebe. Dr [e{eq: Da otvorim jaje Voditeq: Slobodno Jeco, izvolte. Pisala sam }irilicom da mo`ete da pro~itate Dr [e{eq: Ono pro{li put Voditeq: Da po{to znam da latinicu te{ko ~itate, pi{e Dr [e{eq: Napraviti avion od papira i pustiti ga da leti. Voditeq: Eto lepo. Je li te{ko Dr [e{eq: Napravi}u vam dva aviona od papira. Voditeq: Mo`e ja sam i mislila da vi vredite za dva, dvojicu, {ta Rivas: Ispe}i pala~inke i prevrtati ih u vazduhu Voditeq: Jeste, qubavi sve }e{ dobiti i tigaw i kutla~u i smesu Dr [e{eq: I jaja Voditeq: I re{o, sve, ne smesa je ve} napravqena. Rivas: Ne pravim ja pala~inke Voditeq: Pa sada }e{ praviti Rivas: Pa ne pravim Voditeq: Pa pravi}e{. Jelena Tinska: Moram da odaberem partnera u u~estvovawu u igri ko pipa napipa. Voditeq: Sjajno. Tinska: Evo ja sam izabrala gospodina [e{eqa Voditeq: Odli~no Dr [e{eq: A {ta }ete da pipate Tinska: Ne znam {ta budem morala, {ta budu tra`ili od mene Voditeq: Ni{ta ne ujeda, Hose Ka}anski: Namotavati klupko na ruke {to br`e za 30 sekundi Voditeq: Radovi su utoku, gospodin [e{eq pravi avion i to vrlo znala~ki radi 338

Dr [e{eq: I to projektujem tajno oru`je Vidim da to znala~ki radite, i sami ste izjavili nedavno povodom Huseina da ste ekspert za oru`je Dr [e{eq: A jesam li ekspert za tajno oru`je, pa da. Je li vi ne verujete Voditeq: Verujem ja da ste vi ekspert Dr [e{eq: I posedujem tajno oru`je Voditeq: Pretpostavqam Dr [e{eq: Dao sam izjave za neke crnogorske novine emitovali su na onoj televiziji “In” kada su me pitali kog je tipa to tajno oru`je ja sam odgovorio, tajno oru`je se zove [e{eq K-23, 8 u hladnoj vodi. Voditeq: Stra{no u hladnoj vodi, jesi li ~ula Jelena kako, to je ono hvali me Dr [e{eq: Objavili su to na podgori~koj televiziji “In” Voditeq: To je gospodine [e{eq kao ona stara hvalite me usta da vas ne pocepam 23, 8 u hladnoj vodi Dr [e{eq: [to se ti~e te ubojitosti tog oru`ja, mo`e petodinarka s kolena da se obori. Voditeq: Je li tako. Dobro verujem vam na re~. Ako koji tip aviona pravite Dr [e{eq: Dobro vi se opredelite da li ste za miga ili za mira`a Tinska: Napravite vi K-23, 8 neka se tako zove Dr [e{eq: Malo mi je papir ba{ Voditeq: [ta sada papiru fali, papir normalan A4. Dr [e{eq: Da li }e da poleti Voditeq: Ho}e 100% Dr [e{eq: Jeste li sigurni Voditeq: Da, samo ne znam gde }ete ga Dr [e{eq: Gde }u ga Voditeq: U kom pravcu, da Dr [e{eq: [ta biste vi najeradije Voditeq: Ne, tamo negde Dr [e{eq: Tamo negde. Evo tamo negde. Voditeq: Bravo. Dragi moji ja }u biti Hosev pomo}nik on ima zadatak da za 30 sekundi {to br`e i {tvo vi{e namota klup~e, vreme. Sada. Bravo, kako to znala~ki radi, jesi li to radio nekad Ka}anski: Morao sam da poma`em mami kada je to nekad bilo aktuelno, {trikala je i {ta sve nije tradila da bi nas tatu i mene dobro izdr`avala, da ne bi slu~ajnoi se desilo da nemamo {ta da obui~emo, to su godine bile kada se sva{ta radilo da bi se pare zaradile. Voditeq: Lepo i vidim to ti odli~no ide, evo odbrojavawe 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1 boga mi lepo klupko, bravo. Svaka ~ast. Evo ovako dragi moji ko pipa napipa, sada se takmi~e gospodin Vojislav [e{eq i Jelena Tinska. Prvi predmet stavqam ja. Izvolite, pipajte slobodno ne}e, ni{ta ne grize, ni{ta ne ujeda. Da li mo`ete da pretpostavite {ta je ovo Tinska: Peraje Voditeq: Bravo jelena 1: 0, gospodine [e{eq ~ulo dodira vam ba{ nije ne{to, nije ajde mo`e ovo je drugi predmet 339

Rivas: Gospode {to je odvratno Dr [e{eq: Yigerica Voditeq: Nije, nije ali ste na dobrom putu, ti ~uti Dubravka jer nema smisla Tinska: Ja mislim da su {kembi}i Voditeq: Jesu, bravo 2: 0. Tinska: Odvratno, obri{ite mi ruku Voditeq: Evo sada }emo ~ekaj ne bri{emo jo{ e ja }u okrenuti ovako mo`e, gospodine [e{eq tu je evo ga Dr [e{eq: Ovo li~i na Voditeq: Bravo 2: 1 evo izvolite salvete. Jelena je ipak pobednik u ovoj igri Dr [e{eq: Lepo mi obri{ite ruku Voditeq: Evo obrisala sam Dr [e{eq: Lepo, lepo, taj prst posebno Voditeq: Ovaj, dobro. Sada }e Vesna Rivas da vam pe~e pala~inke prvi put u `ivotu. Ako me poklopi sa vrelom pala~inkom ne}ete idu}e nedeqe da gledate Svet Plus, ali nema veze. Ajde. Vesna dr`im {ipke dakle za sve postoji prvi put pa i za ovakve stvari. Rivas: Da je li ovoliko dosta, Voditeq: Malo }e biti debela ali nema veze, ovo }e malo biti kako na{ narod ka`e le`babane pala~inka, ali ajde, ne mora{ je drmati pusti je da se zape~e, pa }e{ malo da je okrene{ Rivas: Ne znam kako }u da je odlepim a kamo li da je prevrnem. Jao moja Jelena Voditeq: Mo`da se i uda{ Vesna. Sada kada vide ti zna{ da kod na{ih obi~no srpskih mu{karaca sve ulazi na usta Rivas: A za to znam Voditeq: Pa i qubav tako sada kada vide kako pe~e{ pala~inke ne verujem da }e ti neki odoleti, ajde draga sada je obrni, ajde Rivas: Pa ~ekaj ne}e, Tinska: Drmni malo Voditeq: E to, bravo. Ajde jo{ jednom. Odli~no svaka ~ast. Vesna po~ela si da mi pri~a{ vic, ajde sada da svi ~uju Rivas: @ensko politi~ki, mislim ja sam malo pomno ~utala, ~utala nemojte pogre{no shvatati Voditeq: Neka ovo za gospodina [e{eqa Rivas: Op{ti je vic, qubavno politi~ki. Do|e nevina gospo|a od 50 svojih godina kod ginekologa na pregled. Ginekolog je posmatra ka`e izvinite gospo|o ovako {to ja to malo direktnije moram da vam postavim pitawe vi ste kamda nevini. Ona kao da doktore. Pa kako gospo|o 50 godina, vi se nikada niste udavali. Ka`e, pa jesam doktore evo i ~etvrti put sam u braku. Pa. E moj doktore prvi put se ja udam za julovca. Ka`e i. e, s wim sam sve vreme braka braka bila na drug drugarica, dru`e drugarice. Razvedem se {ta }u nema leba. Ka`e i {ta se odna desilo: drugi put se udam za radikala. [ta je bilo onda. Kako ni{ta, on je stalno i{ao u osvajawe zemqe, stalno u neka nova osvajawa nikako da se sastavimo. Ka`e i. Tre}i put udam se ja za socijalistu. Kada sko~i doktor verovatno socijalista, a mora da je bilo ne{to. Ka`e ma kakvi, 340

on je stalno obe}avao, obe}avao, obe}avao. I ka`e {ta je sada. Evo sada sa, se udala za dosovca. Ka`e, pa. Pa ebvo dve godine sedim i ~ekam, on sedi i jo{ uvek se ~udi {ta ova trojica napravi{e. Voditeq: Dobar je, a Jelena ti priprema{ i muzikl Tinska: Da ja ustvari sada po~iwem da radim u Gimnosu u Novom Sadu po{to sam po~ela da radim u Beogradu u Cetiwskoj ulici. Zna{ kada sam posledwi put bila kod tebe bila sam izgubila svoj studio pod neobi~nim okolnostima, a sada sam dobila svoj studio u Cetiwskoj ulici br. 3, to je dowi ulaz Politike i tu sada radim tri puta nedeqno. Dakle ponedeqkom, sredom i petkom, tu radim svoje ve`be. A, u Novom Sadu }u da radim subotom i nedeqom, ali }u pre podne da radim sa decom, sprema}emo mjuzikl jedan koji se zove, a ne}emo kazati kako Voditeq: Re}i }emo kasnije Tinska: A popodne }u da radim svoje ve`be sa `enama i mawe vi{e }u onda provoditi vikende u Novom Sadu Voditeq: Je su li to kalenetiks ve`be Tinska: Jesu bazirane na kaleneteksu, ali je ne{to {to je ustvari zove se tinetiks zato {to je kalenetiks ne{to je Kalenina etika, jer je ona Kalen Pingvej, a po{to i mi kowa za trku imamo ja sam Tinska onda je ovo tinetiks, moja etika. Ono {to ja smatram da je najdelotvornije za `enu koja `ivi na na{em podnebqu i koja je rasprostrawena Voditeq: Drage moje ako }ete da prona|ete za sebe par~e malo mawe ili malo ve}e zavisi kvalitetne mekane, podatne ko`e oti|ite u Koton koji se nalazi u ^umi~evom soka}etu u Beogradu i Dunavskoj ulici broj 3 u Novom Sadu tamo je i i veleprodaja. Gledamo spot. Voditeq: Ka`i mi Vesna da li zna{ crnogorsku grupu Perper Tinska: Perper, da Voditeq: ^ula si Rivas: Li~no ih ne poznajem, ali ~ula sam Voditeq: Zabavni, vrlo su veseli i jedan momak koji se zove Popaj, nadimak mu je Popaj, a koji je vo|a te grupe, pristao je da ti postavi dva pitawa. Mo`emo li da ~ujemo Rivas: Mo`e Popaj: Prvo sve da vas pozdravim, vi ste divni zaista ste divni i pitawe zna~i za Vesnu, Vesna po{to znam da si krstila tvoje … u Crnu Goru reci mi za koga su glasali na predsedni~kim izborima. Ajde reci mi to. Drugo pitawe po{to ja sam sada pod nekim uticajem alkohola nisam ba{ narnormalniji, pita}u te malo indiskretno pa ti vi|i ho}e{ li mi odgovoriti, neko seksualno iskustvo koje je bilo potpuno nenormalno ili zna~i |e vas je neko uhvatio na delu. Jade, ajde reci. Rivas: [ta ajde, ajde Voditeq: Seksualno iskustvo koje si imala koje je bilo najneobi~nije on ka`e potpuno nenormalno, a da te mo`da neko i uhvatio na delu Rivas: Ne, ne dopu{tam ja da budem marnuta na delu, bilo je nije da nije bilo mislim ja sam lavica {korpija to se podrazumeva. Kada proradi {korpija da tu ima fantazirawa ima egzibicija, ali ne}u da vam ka`em. Voditeq: Je li tako. [to 341

Rivas: Pa ne}u da vam la`em. Voditeq: Ve{ ma{ina i to Rivas: To je stereotipno, to je bez veze Voditeq: A koje su Rivas: [inobus itd. To su ve} Voditeq: U {inobusu Rivas: Da, nisi probala Voditeq: Ne. Rivas: Jao probaj Voditeq: A je li bilo publike, mislim putnika Rivas: Pa bila je jedna bakica ona je bila u predwem delu, bila sam mla|a, lu|a. Nemoj molim te jao ovo slu{a i moja majka i moje dete Voditeq: Jedna baba i vas dvoje Rivas: Da, nas dvoje Voditeq: I {inobus Rivas: Da, moj biv{i mu` Voditeq: A ma{inovo|a Rivas: Ne on je bilo daleko Voditeq: Dobro Rivas: [ta zna dete on je, moj biv{i suprug je Vojino godi{te i {ta zna dete zna{ po~elo da ~apka, pipka, a mi na putu za Kekendu i on ka`e aman smiri se malo. Ja rekoh daj da probamo i tako. A {ta me je jo{ pitao, pitao me za ~ivave za koga su glasale Voditeq: Da Rivas: One glasaju uvek kao i ja me|utim sada je bila polemika zna{, po{to je bilo indicija vidi{ kako su svesrdnoi radili ovi iz Ko{tuni~inog kabineta, pa iz Labusove, pa su mojim ~ivavama obe}ane mace, zna{ Ko{tuni~ine tako da su oni glasali za wih. Moje ~i~ave. Voditeq: On ima mace je li Rivas: Da Voditeq: Dobro, lepo. Jelena jesi li i ti tako kasno izgubila nevinost Tinska: Ja se ne se}am. Voditeq: To je bilo tako davno Tinska: To je bilo, u Bosni kada ho}e da budu fini onda stave h ispred svake re~i pa ka`e tako se dugo znamo ni himena joj se ne se}am. Hose da li pamti{ svoje prvo qubavno iskustvo i da li je istina to pitawe obojici gospoda danas u studiju, da li je istina da mu{karci kao po pravilu uvek svoje prvo seksualno iskustvo imaju sa starijim `enama Ka}anski: Izgleda da je to istina. Mogu da ispri~am to nije nikakva tajna, normalno ta devojka je bila starija od mene par godina, ali to prvo seksualno iskustvo je bilo da ka`em ono najobi~nije u kukuruzima. Voditeq: Stvarno Ka}anski: Jeste i ni{ta nisam primetio, ni{ta nisam osetio nego kasnije Tinska: Nego ste }uli, jelda, javilo vam se Ka}anski: Ne kasnije se ne{to drugo desilo. Da je jedna devojka koja je bila mnogo mla|a od mene a mnogo iskusnija ne znam zbog ~ega mislim to nije ni 342

tako bitno, e tamo sam osetio sve ona prva iskustva. A to nije bilo u kukuruzima nego to je bilo na Tisi. [ta sam osetio komarci su nas izujedali. Voditeq: Zna~i ba{ nije bilo dobro. Rivas: To je zaista bio seks do bola Voditeq: Da. Gospodine [e{eq Dr [e{eq: O ~emu je re~ imate bolove neke Voditeq: U Sarajevu ste zavr{ili pravni fakultet i magistrirali Dr [e{eq: Ne, magistrirao sam i doktorirao u Beogradu Voditeq: A u Sarajevu ste zavr{ili pravni fakultet. Da li vas za Sarajevo vezuju i neka druga iskustva Dr [e{eq: Pa i uspomene, iskustva i tako Voditeq: Jeste li mislim za vreme fakulteta ili mo`da malo ranije bili toliko aktivni Dr [e{eq: Pa mnogo ranije mo`da Voditeq: Mnogo ranije, dobro po{to je va{ otac bio vozovo|a, eto mo`da ste imali neko sli~no iskustvo kao Vesna Rivas Dr [e{eq: U {inobusima nema vozovo|e Voditeq: Dobro, ali tu mislim na pruzi Dr [e{eq: [ta na pruzi? I{la je neka poznata pesma u vreme kada sam ja bio mlad po~iwala je Moja kobila Suzi rado hoda po pruzi da li se se}ate te pesme Voditeq: Se}am se, da samo {to nisam tako mlada kao vi. Ti nema{ to prvo iskustvo tako neobi~no kukuruzi, komarci, {inobusi Tinska: Ne, vrlo, vrlo komforno Voditeq: U krevet Tinska: Ne krevet, ne. Ivica kade Voditeq: Ooooooo Dr [e{eq: Najva`nije je da ~ovek do|e do kreveta, na tome je najlep{e da legne i da spava Tinska: Je li tako Voditeq: Da sve zavisi {ta }e se dogoditi Dr [e{eq: To Bata @ivojinovi} u onom filmu, da li se se}ate obe}awa, obe}awa Voditeq: Sada }u da te karam, to Dr [e{eq: Obe}awa obe}awa na kraju lepo ~ovek zaspo Voditeq: A to, a ja sam mislila na ono da mislite tigraste ga~e po{to je u jednoj Dr [e{eq: Jeste li glasali za Batu Voditeq: Naravno da nisam Dr [e{eq: O~ekivao sam da glasate za wega Voditeq: Za{to pa je li vi mislite da meni to fali Dr [e{eq: Nisam rekao da vam to fali nego sam o~ekivao da }ete za wega glasati Tinska: Mene nije sramota da ka`em, ja nisam iza{la na izbore zato {to nisam imala za koga da glasam Dr [e{eq: Da ovog puta se nije kandidovao Paro{ki, kada Paro{ki iza|e onda Srbija ima za koga da glasa. 343

Voditeq: Misli{ sada u ovom posledwem drugom krugu je li tako Tinska: Ni u prvom ni u drugom Dr [e{eq: Jelena je li vas jo{ sramota da priznate za koga ste glasali Voditeq: Nije me uop{te sramota ali ja u principu na mu{karcu volim tvrdo usko malo Dr [e{eq: Tvrdo, usko, malo za to ste glasali na izborima Voditeq: Ja ne volim {iroke zadwice, eto sve sam vam rekla. Dr [e{eq: Ko vam, je taj tvrdo, usko, malo bio? Je li Pavkovi} Voditeq: Ne sa~uvaj bo`e. Vesna du{o koji }emo spot videti danas u emisiji Dr [e{eq: Danas je jelena zbuwena. Voditeq: Eto vidite gospodine [e{eq kako me zbuwujete. Dr [e{eq: To je zato {to se kajete {to ste tako glasali Voditeq: Ne, ne kajem se ja Dr [e{eq: Sramota vas je da ka`ete Voditeq: Da ~ujemo. Rivas: Elaboria}ete mi do kraja jo{ Voditeq: Naravno Rivas: A ja }u pevati svejedno {ta se pripremi u re`iji. Voditeq: Gospodine [e{eq poznato je da vi volite lepe `ene, jedna takva lepa `ena koja je bila i mis univerzuma postavila vam je dva pitawa u ovoj na{oj emisiji, a zove se Danica Prvulovi}. Mo`emo da je ~ujemo Dr [e{eq: Kako da ne. Prvulovi}: Prvo pitawe za gospodina [e{eqa ko se brine o va{em stajlingu. Po{to od kako ste do{li na politi~ku scenu stalno vam upu}uju kritike? Drugo pitawe po{to u posledwe vreme vas stalno povezuju sa raznim damama sa na{e estrade, da li vam to smeta kao jednom intelektualcu? Dr [e{eq: Prvo ja ne znam {ta to zna~i stajling i zaista ne volim, odvratne su mi te Voditeq: Strane re~i Dr [e{eq: Novokomponovane strane re~i i izrazi koji apsolutno nisu u duhu srpskog jezika. Ja volim na jedan skromniji pristojan na~in da se obla~im i da tako delujem u dru{tvu. Ne volim ni{ta napadno, ne volim ni{ta skupoceno, ne volim nikakav nakit. Mu{ki nakit to je meni odvratna stvar bilo o ~emu da se radi. I na taj na~in ~ovek pokazuje jednu crtu svog karaktera. Voditeq: ^ak ni burmu ne nosite Dr [e{eq: Ne. Ne nosim i nikad nisam nosio u trenutku ven~awa i posle vi{e nikad. Ja mislim da to mu{karcu ne dolikuje. [to se ti~e te `ute {tampe i pisawa zbivawa na estradi, raznih izjava itd. Meni to apsolutno ne smeta Voditeq: Ali vas Vendi ne vadi iz usta odnosno va{e ime Dr [e{eq: Slu{ajte {ta ona vadi i ne vadi iz usta to je wena stvar ja u to ne ulazim. Postoji ja nikada ni{ta ne bih lo{e `eleo da ka`em o woj nikad ja i ne reagujem na to, mo`e da pri~a {ta god `eli iako je to u jednom trenutku donosi neku pa`wu javnosti neka to radi i daqe. Ali ja moram ipak iskreno da vam priznam da me nikada niko nije pitao za{to je ta veza zaista tako kratko trajala. 344

Tinska: [ta vam bi? Dr [e{eq: [ta meni bi ili {ta woj bi svejedno je to, nije to uop{te bitno Tinska: Kakav yentlmen jeste li videli Dr [e{eq: Ali, to su stvari koje se posle izvesnog vremena zaborave potpuno Voditeq: Stvarno ste yentlmen ko bi rtekao gospodine [e{eq Tinska: Svaka vam ~ast Dr [e{eq: Toliko ubedqivo delujete kada to ka`ete Voditeq: Dragi moji od ove emisije kao {to sam u pro{loj najavila rubrika moja tajna gde se takmi~e moji gosti i naravno po dvoje iz publike sa svakim gostom. Onaj ko odnese pobedu u prvom krugu dobija 10.000 dinara, ~ek Meridijan banke. Meridijan banka je ina~e u Novom Sadu ima 32 filijale {irom Srbije ako pogodi zna~i na pitawa sada vezano za gospodina [e{eqa ide u drugi krug i duplira svoju sumu. Ukoliko u drugom krugu pobedi opet za 10.000 i tako sve do premije koja iznosi 40.000. dinara. Gospodine [e{eq molim vas izvucite dva papiri~a tu su nam prijavqeni gosti u publici. Dakle da vidimo ko }e se zakmi~iti broj 18 Biqana Vukov~i} i Ba{kalo Svetlana broj 4. Kako zna nepogre{ivo gospodin [e{eq `ene. Tako Biqana izvolize Dr [e{eq: Meni bi se ruka osu{ila da sam mu{karca Voditeq: Ta~no, Biqana izvolite. Svetlana da li poznajete lik i delo gospodina [e{eqa Svetlana: Da Voditeq: Vi Biqana: Da Voditeq: Mislite da znate. Dobro idemo na prvo pitawe slu{ajte pa`qivo. Ovako: Gospodin Vojislav [e{eq se za predsednika Srbije kandidovao a) Jedanput b) Dva puta c) Tri puta d) Nijednom Imamo odgovor c i ovde c. Obe su odgovorile tri puta i obe imaju po jedan poen. Bravo. Vrati}emo tastere nazad. Gospodin Vojislav [e{eq ima a) dva sina b) tri sina c) ~etiri sina d) dva sina i k}erku Dr [e{eq: Nema do{aptavawa Voditeq: Nema {aptawa iz publike. Svetlana odgovor je pod Svetlana: C Voditeq: Vi Biqana Biqana: C Voditeq: Dobro. Gospodine [e{eq Dr [e{eq: Pod c Voditeq: Bravo opet dva dva, izjedna~ene. Ovo }e biti te{ko. Izgleda da 345

stvarno poznaju lik i delo gospodina [e{eqa. Gospodinu [e{equ se najvi{e dopadaju pod a) crnke b) plavu{e c) brinete d) sve `ene bez obzira na boju kose Voditeq: Biqana je odgovorila sa D. Svetlana isto sa D, gospodine [e{eq isto sa D neverovatno. Neverovatno dva dva moramo upotrebiti dopunska pitawa. A dopunska pitawa se po{to moramo dobiti jednog pobednika, dakle ovako politi~ki, ja vas molim da iskqu~ite tastere ukoliko niste, dopunsko pitawe politi~ki idol vojislkava [e{eqa je: a) Le Pen b) Sadam Husein c) @irinovski d) Slobodan Milo{evi} Biqana je odgovorila pod C, Svetlana je odgovorila pod B, a gospodin [e{eq B. Bravo, dakle, Biqana, Svetlana hvala lepo, svetlana ostaje i takmi~i se sa jo{ nekim iz publike i sa Jelenom Tinskom. Dr [e{eq: Ja sam zavr{io Voditeq: Gospodine [e{eq hvala vam puno. Sada je na{a zvezda Jelena tinska dakle svetlana je u prvom krugu osvojila 10.000 dinara. Ukoliko pobedi u ovom krugu ta nagrada se duplira, a jelenu }u zamoliti da izvu~e wenog protivnika u ovom krugu broj 2. Jovanka Jovi}. Jovanka izvolite stanite ovde, potrudite te se da porazite Svetlanu, dakle idemo. Moja tajna Jelena tinska prvo pitawe, k}erke Jelene Tinske zovu se obratite pa`wu a) Qubica Jenkl Tinska i Milica Zelda Tinska b) Qubica Petrovi} Tinska i Milica Petrovi} Tinska c) Qubica Teri{~enko Tinska i Milica Teri{~enko Tinska d) Qubica Alfonsina Tinska i Milica Vilhamina Tinska Idemo, imate malo vremena da razmislite, ore nego {to date odgovor, ajmo isteklo vreme, Svetlana je odgovorila pod C, a gospo|a Jovanka pod A. Odgovor pod A je ta~an odgovor. Dakle jedan nula za vas idemo na drugo pitawe. Drugo, koliko kwiga je Jelena Tinska do sada objavila a) dve kwige b) tri kwige c) ~etiri kwige d) pet kwiga Zna~i objavqenih kwiga. Svetlana je odgovorila pod C, Jovanka je odgovorila pod D, a ta~an odgovor je odgovor C. Jedan - jedan, izjedna~eno izme|u vas dve. Tre}e pitawe, Jelena trenutno radi na mjuziklu za decu koji se zove a) Negde iza duge b) Vi{e od igre c) Prosjak i princeza d) Mali princ Ovde je odgovor C i ovde je odgovor C, a ta~an odgovor je A. Zna~i opet imamo izjedna~enu situaciju i moramo pr5e}i da dopunska pitawa. Dobro vratite tastere ovde je jedan jedan, obratite pa`wu dopunska pitawa moramo dobiti po346

bednika u ovom krugu. Idemo, Jelena Tinska se do sada udavala a) dva puta b) tri puta c) ~etiri puta d) pet puta Jovanka je odgovorila pod D, Svetlana je odgovorila pod D, jelena je odgovorila pod B. Ne mislite vaqda da se `ena pet puta udavala. Opet nere{ena situacija, imamo samo jo{ jedno dopunsko pitawe. Obratite pa`wu, Jelna Tinska ima a) polusestru b) polubrata c) sestru d) brata Ajmo, nadam se da }emo sada dobiti pobednika. Svetlana je odgovorila pod C, Jovanka je odgovorila pod D i oba su odgovora neta~na. Ne mogu da verujem. Jelena ima naravno polusestru, je li tako odgovor je A. Jelena sada }u morati tebe po{to sam i dopunska pitawa ispucala da im postavi{ bonus pitawe da bismo dobili pobednika. Tinska: Ja wima da postavim pitawe Voditeq: Da Tinska: Ne{to o sebi Voditeq: Da naravno, moramo bonus pitawe Tinska: Koliko sam video kaseta sa svojim sistemom ve`bawa snimila? a)1 b)2 c)3 d)4 Voditeq: Taster B i taster d. Gotovo je Svetlana ide u drugi krug. Po{to je Jelena oti{la, sklonila se do{la nam je nova zvezdica a to je Vesna, zaboravila je Jelena da ka`e za sve vas koji ste zainteresovani da vas ona oblikuje mo`ete se javiti na 063 8607999, a ja }u Vesnu sada da zamolim da izvu~e slede}eg takmi~ara, dakle Svetlana je osvojila 10.000 dinara. Po{to u drugoj igri nemamo pobednika apsoltuno, zna~i niti je ona pobedila niti gospo|a Jovanka, ona ostaje na tom iznosu i takmi~i se daqe. A Vesna je Radomira Bari}a izvukla pod rednim brojem 12, Radomire izvolite. Dobar dan, jeste li spremni, da vidimo koliko poznajete Vesnu Rivas. Svetlana o~igledno prati de{avawa estrada, evo i Vesna da vidi svoja pitawa. Dakle idemo prvo pitawe. Vesna Rivas je svoj posledwi album izdala a) Zam produkciju b) Grand produkciju c) Juvekomerc d) Diskos Radomir je odgovorio pod B, Svetlana je odgovorila pod C, a ta~an odgovor je C. Bravo. Svetlana vodi, idemo na drugo pitawe. Vesna Rivas je dobila plaketu za a) najelegantniju damu Grand produkcije b) najre~itiju damu Grand produkcije 347

c) najboqu peva~icu Grand produkcije d) najtira`niju peva~icu Grand produkcije Svetlana je odgovorila pod B, Radomir je odgovorio pod A, ta~no je pod A. Bravo Radomire. Dakle sada je jedan jedan je li tako. Opet neverovatno. Dobro idemo na tre}e pitawe. Slu{ajte pa`qivo vesna najvi{e voli da jede a)kara|or|evu {niclu b) gibanicu c) {kembi}e d) sladoled Svetlana je odgovorila pod A, Radomir je odgovorio pod B, a Vesna B. Bravo, dajte aplauz. Dakle Svetlana dobija ~ek Meridijan banke na 10.000 dinara, vratite tastere, Radomir ostaje i prelazi tako|e dobija ~ek Meridijan banke od 10.000 i ostaje za slede}eg gosta i da vidimo sa kime }e se takmi~iti. Svertlana ovako izgleda taj ~ek, samo ostani posle naravno da se upi{e suma i tvoji podaci. Dakle Meridijan banka iz Novog Sada koja ima 32 filijale {irom Srbije. Versna qubim te hvala ti puno, a Rivas: Molim, da vam ~estitam Voditeq: A dolazi Hose. Hose }e sada odgovoriti na neka svoja lip~na pitawa, ma pre nego {to to u~ini nek izvu~e jo{ jednog gledaoca iz publike koji }e se takmi~iti sa Radomirom koji je osvojio 10.000 dinara, ovo je broj 3 Igor Pantovi}. Igore smestite se ovde jeste li spremni. Dakle kada ukqu~ite tastere i date svoj odgovor vratite taster na mesto. Idemo prvo pitawe. Gde je snima video spot za pesmu kukurukuku a) U Venecueli b) Na Sej{elima c) U Grand Kanariji d) U Bawa Luci Radomir je dao odgovor D, a Igor je dao odgovor pod A, a ta~an odgovor je C. Dakle nemamo ovde pobednika. Idemo na slede}e pitawe. Hose ima a) jednog sina b) dva sina c) tri sina d) sina i k}erku Radomir a, ovde je odgovor C, a ta~an odgovor je A. Bravo Radomire. Vratite tastere i kona~no pitawe koje }e trebalo bi da odlu~i pobednika u ovoj igri, Hose se `enio a) jedanput b) dva puta c) tri puta d) nije se nikada `enio Radomir je odgovorio pod D, a Igor je odgovorio pod A, i naravno A je ta~an odgovor i opet izjedna~eno ne mogu da verujem dakle idem na dopunsko pitawe, gde je snima video spot za pesmu Malagewa a) U Parizu b) U Madridu c) U Londonu d) U Beogradu 348

Radmoir je odgovorio D, a Igor je odgovorio C i ta~an odgovor je C. Bravo. Dakle Radomire vi ste osvojili ~ek na 10.000 dinara, izvolite Meridijan banka. Ostanite da sredimo iznos. A Igor je osvojio ~ek na 10.000 dinara i ide u slede}u emisiju Igor: Hvala Voditeq: Dakle takmi}i se u slede}oj emisili i ima {ansi da mu se taj iznos duplira ili da bude tristruko ili ~etvorostruko ve}i, Hose hvala puno. Vi znate drago moji da vas Svet svake nedeqe nagra|uje, dakle svake nedeqe po pet na{ih ~itaoca i gledaoca emisije Svet Plus dobija vredne nagrade mobilne telefone, bicikle, skutere, kozmeti~ke preparate itd. A svi kuponi koji se po{aqu u na{u redakciju do 8. decembra u~estvuju u velikoj premiiji, a to su do~eci novih godina u svetskim metropolama i naravno da vas podsetim da je novi broj Sveta u prodaji, na naslovonoj strani Jelena Doki} ka`e qubavna drama Jelene Doki} tama daqe prste od moje qubavi. Dakle, ne da joj da se zabavqa sa de~kom voza~em formule jedan Bernoldijem, a tu je i Tijanak oja se posva|ala ka`u sa mu`em Milanom. Leontina koja je na{la novog de~ka i svakakve jo{ pikanterije pro~itajte u najtira`wem tabloidu od Vardara do triglava, a ja }u naravno da izvu~em ovonedeqnih pet nagrada. Miodrag Kamiyara Kamiyorac, Kraqevo. Dakle Miodra`e ~estitam javite se redakciji lista Svet kako biste se dogovorili oko preuzimawa va{e nagrade. Sla|ana Ostoji} Beograd, dakle Sla|ana tako|e i za vas va`i javite se da preuzmete va{u nagradu u dopisni{tvo u Kosovskoj ulici br. 26 u Beogradu, Borbina zgrada. Idemo na tre}u Zlokac Katarina E~ka, dakle katarina i vi se molim vas javite da preuzmete va{u nagradu. ^etvrta nagrada je Sawa Soldo, ka`e Bulevar Nikole Tesle, ali ne pi{e pi{e i telefon ne pi{e koje mesto. Sawa molim vas javite se kako biste nam rekli codakle ste i da preuzmete va{u nagradu. I jo{ jedan kupon a to je Ne{i} Vladan 026, isto ne pi{e koje je mesto u pitawu. Vladane molim vas javite se kako biste preuzeli nagradu. Sre}nim dobitnicima ~estitamo i pozivamo vas naravno da i daqe u~estvujete u na{oj nagradnoj igri. Dakle svi kuponi u~estvuju i u premiji, a ja naravno da se zahvalim svojim sponziroma, a to je modni studio Vog i Paparaco koji imaju ekskluzivnu italijansku garderobu i modni studio Jelena koja pravi sjajve fantasti~ne italijanske ~izmice, cipele i ovakve ta{nice, dakle ne morate da idete u Italiju. Italija vam je tu u ^umi}evom soka~etu u Beogradu i u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici, dakle hvala sponzorima. Da li ste potpisali peticiju za hap{ewe Sa{e Popovi}a koji je sproveo G-17 plus Rivas: Ne ja nisam potpisala, rekla sam da su prokleti svi koji su to potpisali jer niko nas nije terao da dajemo pare Sa{i Popovi}u, svi smo dobrovoqno to uradili. Ne zbog Sa{e Popovi}a i ne zbog prostora nego zbog li~nog reklamirawa i samo reklamirawa u jednoj ipak najlep{oj izdava~koj ku}i, sa najlep{om scenografijom itd. Tako da nisam potpisala krivi~nu tu`bu, ali {to ne zna~i da }u nastaviti i daqe da pri~am iako je Sa{a Popovi} rekao da se slatko nasmejao na tone izgovorenih la`i, ja evo ponovo ponavqam svoje re349

~i da sam rekla sve {to sam rekla da jer istina i da jo{ ima deset puta toliko a to po{to me ovako nervira tek }u izneti. Tek }u sada krenuti jo{ od Milana i {ta se zaricao u Italiji da }e mi uzeti sve pare koliko god da imam, a ne}u sigurno ostvariti ni{tza po pitawu estrade jer mi je sada stvarno digao `ivac, i tek }emo sada izlaziti sa istinama, Sale Popovi}u. Voditeq: Za Hosea, da li poznajete neku od ovde popularnih {panskih glumica. Ka}anski: Ovde u Jugoslaviji Voditeq: Ne mislim ovde {to se emituju ove serije Ka}anski: Ne zato {to su to meksikanske serije to nisu {panske, to je Mehiko. Rivas: I moje su ~ivave bile mehiko sada su srpske Ka}anski: Da, i zato ih i ne poznam i mogu da ka`em mislim to nije tajna sve te serijice to su onako mislim, nisu to skupe serije pa prema tome nisu ni skupi glumci koji u~estvuju u tim serijama. Voditeq: Dobro, za Vesnu za{to ste quti na Dra{ka A}imovi}a Rivas: Izvinite, ali moram tako da ka`em i rekao kako je on mene kresnuo s opro{tewem jebo onako narodski, da izvinite Vojo Voditeq: Nije vam dobro gospodine [e{eq uzmite malo vode Rivas: Izvinite Dr [e{eq: Pozlilo mi je, ho}ete da mi dodate malo vode tresu mi se ruke. Voditeq: Pa mo`ete vi i sami, evo Jelena }e, evo Rivas: Ja se stvarno izviwavam ali sa prostacima mo`e{ samo, sa prostacima ~ovek mora da se spusti na wihov nivo jer samo taj jezik razumeju. I meni je to preneto ja sam jako razo~arana jer prvo meni Dra{ko A}imovi} nikad ni{ta nije u~inio, a i ono {to je jedanput ili dva puta za mene pisao ja sam wemu platila ru~ak, po{to on voli to da mu se plati na takav na~in ili da uzme pare ili da mu se plate ru~kovi i pi}a, ja sam ga po{teno isplatila kao i svi drugi gde se o~e{ao za klopu i za pi}e, tako sam i ja wemu platila pi}e i klopu i nikad vi{e u `ivotu i volim {to evo ne pi{e ve} dve tri godine Dra{ko A}imovi} uop{te o meni. Voditeq: Za Vesnu {ta su Zlata Petrovi}, Goca Bo`inovski, Suzana Jovanovi} radile u jednoj dediwskoj bolnici Rivas: Ulep{avale se sre|ivale se, poslao ih Sale Popovi} da mu budu ribice tako lepo sre|ene. Dobro, pa znate pa to i ptice na grani znaju. Znate {ta u toj bolnici rade od ~ista~ice do doktora, znate koliko qudi neka svako od wih iza|e i prepri~a po deli} formirate celu pri~u. A moji Zemunci su ko za vraga svuda raspore|eni, tako da sam propratila ceo tok sam dobila informacije kako je pro{la operacija Zlatina, kako je Suzana to se se}am i to je bila ba{ frka, bila sam kod jedne prijateqice kada je pozvano da je Sa{a bio sav izbezumqen u {oku tresao se bo`e, bo`e nosi}u na savesti celog `ivota, jo{ se nisu bili ven~ali, samo da se povrati iz kome, samo da se povrati iz kome i bogu hvala povratila se. Mislim, pazite nemojte me pogre{no razumeti ja o Suzani Jovanovi} u smislu peva~ice mislim sve najlep{e i ona se nalazi kod mene u radio hitu i to je `ena koja stvarno evo i sada na Moravskim biserima sam joj dala sve desetke ona je fantasti~an peva~ i Zlata Petrovi} i ta Goca Bo`inov350

ska, nemojte, znate stvorio se na neki na~in ose}aj kao da sam ja wih pqunula itd. Ustvari smo realno pri~ali o plasti~nim operacijama, ja sam rekla dame moje ako `elite da narod ne zna o tome izvolite, budite prave zvezde oti|ite u Nema~ku, Italiju odradite na sebi sve {to mo`ete, vratite se Voditeq: To nije toliko bitno u krajwoj liniji ko je {ta Rivas: Nije ni bitno, pri tom Voditeq: Evo na primer gospodin [e{eq da ode da operi{e nos to bi se videlo, a na wima se ne vidi Dr [e{eq: ^ekajte za{to da operi{em nos Voditeq: Ne, ka`u neki da vam je velik Dr [e{eq: Znate {ta ako bih operisao nos morao bih jo{ neki deo tela da operi{em da bih to opet uskladio, a ovako sam potpuno harmoni~an Voditeq: Verujem, gospodine [e{eq Dr [e{eq: Mo`ete da proverite Voditeq: Hvala vam Tinska: Gospodin [e{eq {to ima u izlogu ima i u radwi Voditeq: Dakle za gospodina [e{eqa, da li ste kona~no objasnili Margit Savovi} {ta zna~i “ono” kako ona ka`e Dr [e{eq: Jo{ je nisam objasnio i trudim se da prolongiram Dobro. Za Jelenu {ta mislite o ^kaqinoj unuci glumici Jovani Petrovi} Tinska: Ne znam, kao glumica nikad je nisam videla, nisam gledala ni{ta {to je ona radila, a ona je jako lepa devojka, svi|a mi se i ne li~i na ^kaqu {to je sre}a. Voditeq: Dobro. Nadam se da vam je bilo prijatno, nije vam bilo neprijatno gospodine [e{eq Dr [e{eq: Meni je uvek sa vama prijatno Voditeq: I meni sa vama Dr [e{eq: Dok se ne pojavi qubomorni mu` negde s pi{toqem Voditeq: Ne brinite pre bih se ja trebala pla{iti va{e `ene Dr [e{eq: Za{to Voditeq: Moj mo`e samo da vas privede i ni{ta drugo Dr [e{eq: Da me privede. Gde? Voditeq: Da. Hose nisi mogao da do|e{ do izra`aja, to je stra{no Ka}anski: Neka to je vrlo interesantna pri~a bila i ja sam sada do{ao na red. Voditeq: Za PGP kada izlazi plo~a bar to da ka`emo Ka}anski: Za PGP izlazi plo~a sredinom januara, to smo re{ili nova godina dolazi, ne{to novo na jugoslovensko tr`i{te i ono {to sam rekao {to }u da ka`em, da pravu latinsku muziku koju jugoslovenska publika zaslu`ila da ima dobi}e od mene li~no koju sam ja stvarno CD koji tebi poklawam, Voditeq: Hvala Ka}anski: Producirao samo za jugoslovensko tr`i{te i ovde nema nikakvih klasifikacija politi~ari svi su za mene merodavni da svi svoje mi{qewe ka`u o tom CD-u, i svi }e da stvarno ka`u da je ta mzika ona prava latinska muzika koju svi vole. Voditeq: Dobro mada gospodin [e{eq ne voli da ple{e, tako da ne}emo mo}i da ga vidimo u nekim ritmovima, alo bo`e moj 351

Ka}anski: I za wega je to ne{to vrlo lepo {to ne treba da ple{e nego lepo da se uvali u svoju fotequ kod ku}e i da u`iva u muzici bez plesawa Voditeq: Je li vama bilo lepo Dr [e{eq: Meni je uvek sa vama lepo Voditeq: Dobro, meni je to drago. Jelena Tinska: Meni je uvek s tobom lepo Voditeq: I meni je s tobom uvek lepo. Hose dobro dru{tvo Ka}anski: Vrlo lepo i egzoti~no dru{tvo to je najva`nije, to je najva`nije egzoti~no dru{tvo Voditeq: A ko je u ovom dru{tvu egzoti~an Ka}anski: Pa gospodin [e{eq mislim politi~ari svi vode neku politiku, a gospodin [e{eq to vodi egzoti~no i svaka mu ~ast. Dr [e{eq: Ja se jedino ozbiqno bavim politikom Tinska: To zna~i da gospodin [e{eq trebalo bi da bude predsednik jedne banana dr`ave. Voditeq: E ta~no, Vesna Rivas: Da, sasvim je bilo OK pogotovo {to sam u dru{tvu ovako fantasti~nih qudi Jelene i Hosea, a pogotovo Voje. Voditeq: Bo`e moj. Qubim ja vas i vidimo se za sedam dana, gledate hit sveta Gose Tr`an.

XIX NAS Radio televizija «In”, Kragujevac, 03. 11. 2002. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Pratite program u`ivo iz studija radio televizije’’In’’. Moj ve~era{wi gost je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, jo{ u avgustu mesecu saop{tili ste javnosti da je ubica generala Bo{ka Buhe @eqko Maksimovi} Maka. Recite, kako ste tako dobro obave{teni, ne{to vam u to vreme nisu poverovali da je to prava informacija? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da mi je ve}ina gra|ana Srbije poverovala, jer ja nikada nisam obmanuo u tim izjavama i ja nikada ne dajem nikakve izjave napamet, bez dokaza, bez zaista upu}enosti u tome. Ja sam se u protekle dve godine intenzivno bavio prou~avawem mafije u Srbiji i do{ao sam do zna~ajnih rezultata, otkrio sam pozadinu mnogih ubistava, konkretne izvr{ioce. Samo da vas podsetim, zimus sam, kao predsednik Anketnog odbora Savezne skup{tine, otkrio ubicu ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, zatim, podneo sam dokaze Ministarstvu unutra{wih poslova oko ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, Slavka ]uruvije i Momira Gavrilovi}a. Oko generala Bo{ka Buhe mo`da sam najranije uspeo da otkrijem, naravno, treba imati u vidu da su te stvari prili~no dobro poznate kqu~nim policajcima u ovoj zemqi, ali re`im je takav da sputava policijsku akciju i da policajci, jednostavno, imaju vezane ruke, ne mogu da reaguju i ne mogu da krenu u kona~an obra~un sa mafijom, iako bi to `eleli. Ima, 352

naravno, jedan procenat policajaca koji je povezan sa mafijom, ali ve}ina policajaca su ~asni i po{teni qudi i jedva ~ekaju da maksimalno savesno obave svoj posao, da za{tite dru{tvo od najgorih oblika kriminala. Da nije do{lo do sukoba izme•u \in|i}a i Ko{tunice i pocepawa mafije po toj osnovi, verovatno bi se i ovo i daqe zata{kavalo, ne bi uop{te policija provela akciju hap{ewa Makine grupe, jer Makina grupa sada pripada protivni~kom klanu, Makina grupa je preko Neboj{e ^ovi}a vezana za Ko{tuni~in klan. Zbog toga se na{la na udaru, da je ostala verna |in|i}evskom krilu DOS-a, verovatno ih glava ne bi zabolela. Da je \in|i} hteo obra~un sa svim mafija{kim klanovima, onda bi prvo krenuo od Sur~ina, naravno, sur~inska mafija je i daqe pod za{titom re`ima... Znate, za ove dve godine, Ko{tunica koji ranije nije bio ume{an ni u kakve mafija{ke poslove, sad je uvu~en u to. Setite se, kad je ubijen [quka, Sredoje [quki}, on je ve} saop{tio da je [quka bio {ef obezbe|ewa na zavr{nom mitingu Vojislava Ko{tunice u Beogradu. Pa je posle toga ubijen i ovaj Guzijan iz Zemuna, jedan od velikih trgovaca drogom i ubica. Kad je to saop{teno javnosti, Ko{tuni~ina stranka je po~ela da se pravda, nemaju oni sa wima ni{ta, doveo ih je Veqa Ili}. Pa, Veqa Ili} je prvo po~eo da hvali [quku kao junaka petooktobarskog pu~a, pa je onda po~eo i on da ga se odri~e, da tvrdi da on nikada nije bio ~lan wegove stranke. Sad mo`emo da istra`imo i [qukinu vezu sa generalom Pavkovi}em, ~iwenicu da je [quka dobio ~in rezervnog podoficira, da wegova sprega sa Pavkovi}em i jo{ nekim oficirima, po~iwe iz perioda rata, da je nastavqena i posle rata i tako daqe. Voditeq: Ide pri~a da je teroristi~ka organizacija koju predvodi @eqko Maksimovi} poku{ala da destabilizuje dr`avu, da se osnovano sumwalo da je planirana likvidacija brojnih javnih li~nosti i da je upravo zbog toga policija obustavila svoju petomese~nu istragu i iza{la u javnost sa ovim podacima da se to ne bi dogodilo? Dr [e{eq: To je su{ta pri~a. [ta to zna~i, policija je obustavila svoju istragu da se to ne bi dogodilo, jer sad \in|i} bio najugro`eniji? Pa, ja sam odmah dao izjavu za javnost da sam iznena|en otkud moje ime na spisku sa tako uglednim qudima kao {to su Zoran \in|i}, Jovica Stani{i}, ko jo{ be{e, ^edomir Jovanovi}, Sreten Luki} i tako daqe. Otkud moje ime sa tako uglednim qudima? Deluje mi prili~no sme{no. Ta~no je da je ta grupa, nije to klasi~na teroristi~ka organizacija znate, teroristi~ka organizacija uglavnom ima politi~ke motive, i sve je teror iz nekih politi~kih razloga, ovo je, pre svega, mafija{ka organizacija koja se koristi teroristi~kim metodama, ali oni jo{ nisu po~eli da ubijaju nasumice. Teroristi se od mafija{a razlikuju po tome {to teroristi ubijaju nasumice da bi izazvali strah, da bi izazvali nespokojstvo. Ovi teroristi koji su napali Wujork i Va{ington, napali su na unapred neidentifikovane qude, wima je ciq da se pobije velika grupa qudi da bi to izazvalo odre|ene politi~ke efekte. Ovo je mafija{ka organizacija, jer je ubila sasvim konkretne qude poimeni~no, i imao je odre|ene motive, jer sad bi bilo veoma va`no da nam ministar unutra{wih poslova ka`e koji su bili motivi @eqka Maksimovi}a Make i wegovog gangsterskog klana, da eventualno ubiju \in|i}a, da ubiju Sretena Luki}a, da ubiju ^edomira Jovanovi}a i tako daqe. Hajde \in|i}a kao predsednika Vlade, a {to ^edomira Jovanovi}a? Wega malo predoziraju i sam je gotov. [to bi sad wega ubili, koji je on faktor? Je 353

li to ne{to u vezi sa politikom, {ef poslani~ke grupe? O~igledno da nije u vezi sa politikom, mo`e biti u vezi sa ne~im drugim. A da vidimo {ta je to. Koji im je bio ciq koji su `eleli da postignu ubistvom Zorana \in|i}a, zna~i destabilizacija Srbije. Ne mo`e Srbija biti nestabilnija nego {to je danas. Srbija je ve} u haosu. A i drugo, {ta bi to bilo, {ta je u pozadini, ja znam {ta je u pozadini. Svi ti qudi su u~estvovali u petooktobarskom pu~u, veoma, tu je bila sprega oko ovih policijskih generala, koje su vrbovali strane obave{tajne slu`be, i mafije, i svi ti mafija{ki klanovi, i sur~inski, i arkanovci, i Cane @abac, i Maka i tako daqe, i mnogi drugi, svi su u tome u~estvovali. I `eleli su posle da u~estvuju u podeli plena. Voditeq: Dakle, ho}ete re}i da je wima ne{to obe}ano? Dr [e{eq: A, pa nije wima tek tako ne{to obe}ano, nego ovo, mewa se vlast, vi }ete biti glavni. Kad je do{lo do te podele plena, prvo i nisu svi u~estvovali, privilegiju u podeli plena imaju sur~inska mafija i ova novosadska koju predvodi Miodrag Kosti}, MK komerc, koji je kupio sad tri {e}erane za ukupno devet evra. I sad se to na dr`avnim medijima predstavqa kao ne{to {to je veoma zna~ajno za Srbiju, {to donosi Srbiji mleko i blagostawe, za devet evra kupio tri {e}erane. Pa da se sru{e te tri {e}erane, samo gra|evinski materijal koji mo`e da se iskoristi, je ogromne vrednosti, je li tako. U svim tim privatizacijama u~estvuje sur~inska mafija, ... lokalne biznismene, ... pa ~ak poslova koji su bili ugovoreni, za koje je pla}en avans, da bi oni to kupovali za jeftine pare sve {to je najprofitabilnije. \in|i} ne pomiwe da je \in|i}eva vlada, on je preoteo monopol ... iako je to protivustavno, protivustavni su takvi monopoli i samo wegovi qudi mogu ... drugi su iskqu~eni, Makina grupa je iskqu~ena, Stanko Suboti} Cane @abac je jo{ neko vreme... U javnosti je... Prvo, koja je tu sprega izme|u arkanovaca, Make i Caneta @apca, da se to razjasni. Po{to su ostali kratkih rukava u raspodeli uticaja i mo}i, monopolskih poslova u procesu privatizacije i tako daqe, oni su postepeno po~eli da se preusmeravaju prema Ko{tunici, oni su `eleli Ko{tuni~inom pobedom to da postignu, {to su bili izigrani od strane \in|i}a, i po~eli su da pola`u karte. Tu dolazi do prestrojavawa prema Ko{tunici, Neboj{e ^ovi}a koji je bio direktna veza sa @eqkom Maksimovi}em Makom, zatim, Dragoquba Mi}unovi}a koji je, evo sad imam podatke, mese~no dobijao zna~ajne nov~ane iznose od Stanka Suboti}a Caneta @apca za finansirawe stranke, Slobodan Vuksanovi}, sekretar Tapijeve masonske lo`e, u toj lo`i je zna~ajnu funkciju imao i ovaj la`ni profesor Borislav Pelevi}, to su sve stvari od kojih se ... Srbija je izgleda postala prva mafija{ka dr`ava u svetu, kod nas mafija sve kontroli{e. Na svu sre}u na{eg naroda, do{lo je do tog obra~una u mafiji, da taj obra~un nam nekako pola`e da neku nadu ponovo stvaramo. Pogledajte sad, ... mo`da mu je neko stavio najlon kesu na glavu, on je ina~e bio sr~ani bolesnik, visok pritisak, najlon kesa na glavi, umre za nekoliko minuta u nedostatku kiseonika, i ne mo`e da se utvrdi zbog ~ega je umro, mo`da je od sr~anog udara. To je vrlo jednostavan metod da se likvidira neko ko je veoma opasan. [teta je {to je umro Tapi, jer je on mogao da peva o mnogim stvarima, ionako ih je tako mnogo znao, mnogo je znao. On tu deluje godinama, decenijama i vezan je za sve mafija{ke krugove, za sve, i za mnoge politi~are, sad je odjednom nestao. Ne mo`e da nam svedo~i o tim stvarima, ali, pretpostavqa se, 354

svedo~i}e drugi, svedo~i}e i, pretpostavqam, Slobodan Vuksanovi}, da vidimo i to. Voditeq: Tu informaciju su mediji danas objavili... Dr [e{eq: ... ja sam imao ... konferenciju za {tampu, i onda je embargo stavqen na tu konferenciju na izve{tavawe, i samo ... krajwe redukovana. Ja sam do{ao u situaciju da mediji, koji su pod \in|i}evom kontrolom, rado objave sve {to iznesem protiv Ko{tunice i wegovog klana, ili Ko{tuni~inim medijima, gde je takvih jako malo, ono {to objavim protiv \in|i}a, a kad udarim i po jednom i po drugom, onda sam potpuno blokiran, onda niko ni{ta ne objavi. Evo, takva je situacija, ja }u nastaviti da udaram i po jednom i po drugom. Tu nema ispravne strane... Voditeq: ... novinar nedeqnika’’Vreme’’, izjavio je pre par dana, da uop{te ne mo`e da shvati za{to bi neko hteo da ubije istovremeno i [e{eqa i Stani{i}a, i ^edu Jovanovi}a, i Miroquba Labusa, to je suvi{e krupan zalogaj, ka`e gospodin ... to ~ak ni najstarije ni najuglednije nevladine organizacije, kao {to je ... ne radi. Dr [e{eq: Pa dobro, da ubiju sve wih, i \in|i}a, i Stani{i}a, i ^edu Jovanovi}a, i Sretena Luki}a, i tako daqe, ali {to mene? Ja sam dobar. Mene su hteli da ubiju jo{ pro{le godine, ja sam alarmirao u javnosti, da je o tome bilo razgovora me|u Zoranom \in|i}em, Du{anom Mihajlovi}em i Vladanom Bati}em. Trebalo je da me likvidira neka banda kriminalaca, a ostali prqavi posao obavila je dr`ava. Policija je dobila nalog da se Srpskoj radikalnoj stranci oduzme blindirani yip, koji je legalno ste~en, registrovan na stranku. Taj yip poti~e iz ratnog plena, oko 50-60 takvih yipova je na{a policija u toku rata zaplenila od {iptarskih terorista kojima je to ostavio Vilijam Voker, i najve}i broj tih yipova danas koristi policija. Jedan je, odlukom Ministarstva unutra{wih poslova, dodeqen Srpskoj radikalnoj stranci, registrovan na Srpsku radikalnu stranku. Sad su opet po~ele da dolaze informacije da se sprema moja likvidacija. Prvo je to u nekoliko slu~ajeva pripremano, ja sam obavestio javnost kad je to Andrija Dra{kovi} pripremao svojevremeno, kad sam po~eo da otkrivam sve ume{ane u Arkanovo ubistvo, ako se se}ate, negde po~etkom 2000. godine. Taj yip je otet 2001. godine bez ikakvog sudskog naloga, potpuno protivpravno, dato nam je re{ewe da se poni{tava registracija, da se oduzima saobra}ajna dozvola i registarske tablice. Uop{te nije dato re{ewe da se oduzima yip, i yip se ne mo`e oduzeti bez sudske presude, ako neko osporava na{e svojinsko pravo, da to doka`e na sudu, onda da se, eventualno, yip oduzme. Mi smo se `alili Ustavnom sudu, Vrhovni sud je presudio u na{u korist, da je izvr{eno nelegalno oduzimawe tablica, da je nelegalno poni{tavana registracija, vrati na ponovni postupak, a {to se ti~e yipa, on ka`e, to ne bi bila stvar Vrhovnog suda jer ne postoji re{ewe o oduzimawu yipa. Nama je na razbojni~ki, mafija{ki na~in policija oduzela yip, pa nije dala ni potvrdu o oduzimawu yipa. A vi ste videli, mi smo napravili spektakl oko tog oduzimawa, nismo hteli mirno da predamo, pa smo... to spre~avali, dobili smo televizijski publicitet, pa pretpostavqam da je to ostalo u se}awu javnosti. To smo i radili da bi dobili taj publicitet, jer da to nismo radili, ne bi doveli novinare, ne bi se skupile televizijske ekipe i sve bi pro{lo bez javnosti. I drugo, u sklopu logisti~kih priprema za moju likvidaciju, pro{le godine je oduzeto naoru`a355

we svim ~lanovima slu`benog obezbe|ewa Srpske radikalne stranke, koji su svi imali uredne dozvole za no{ewe oru`ja, pi{toqa, samo pi{toqa. Sve im je to oduzeto, oko tri, ~etiri sata no}u je upadala policija u wihove stanove i to im oduzimala, vr{ili pretres i tako daqe, nisu ni{ta na{li osim toga. Na{li su kod jednoga, negde tamo, jednu ru~nu bombu, i to vlasni{tvo wegove `ene, `ena ~uvala da se brani ako slu~ajno negde ne{to zatreba i tako daqe, i ni{ta vi{e. To je prava i potpuna istina. E sad, {ta ih je spre~ilo da to obave? Znate, ja sam odmah alarmirao javnost ~im sam ovo saznao, taj razgovor je negde i snimqen izme|u \in|i}a, Du{ana Mihajlovi}a i Vladana Bati}a, o eventualnoj likvidaciji, onda je bila isporuka Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, pa se desilo ubistvo Momira Gavrilovi}a, koji im je bio urgentniji, pa sam ja, ~im sam saznao da su to ubistvo organizovali Goran Petrovi}, tada{wi {ef Slu`be dr`avne bezbednosti i wegov zamenik, Zoran Mijatovi}, odmah obavestio javnost. Evo sada, ^umetova `ena, Qiqana Buha, svedo~i u vi{e svojih pisama raznim medijima, u koja je sve ubistva ume{an wen suprug Qubi{a Buha ^ume, i sa kim je sve u sprezi iz organa vlasti, iz \in|i}evog klana. I on je direktni izvr{ilac tog ubistva Momira Gavrilovi}a. Pa sam onda bio u centru pa`we javnosti oko rada Anketnog odbora koji je istra`ivao ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, tako da sam stalno bio u `i`i nekih kriminalnih afera koje sam razotkrivao, i verovatno nije bilo pogodnog momenta za likvidaciju. Pa samo iz tog razloga, ne mogu vi{e tu likvidaciju da sprovedu. ^iwenica je da sam po~etkom avgusta obavestio javnost da je @eqko Maksimovi} Maka ubio Bo{ka Buhu, verovatno je u tom mesecu, spremao, tako|e, neku akciju protiv mene, jer da sam odmah posle toga likvidiran, sve bi bilo jasno {ta se de{ava u dr`avi, je li tako. A moj na~in samoodbrane je, tako|e, otkrivawe, s vremena na vreme, neke kriminalne afere, informisawe javnosti, izno{ewe ~iwenica i odjednom, onda su, ti koji bi `eleli da nestanem sa politi~ke scene, u situaciji da sami sebe brane, da se {tite, da zata{kavaju, da prekidaju lance tih informacija, da uklawaju nezgodne svedoke i tako daqe. Voditeq: I daqe se spekuli{e o motivima ubistva generala Buhe, neki izvori ka`u to je to ubistvo, pre svega, to ubistvo se dogodilo zbog Buhinog poznavawa beogradskog podzemqa, a ima i onih koji su ovo ubistvo dovodili u vezu sa studijom o organizovanom kriminalu, o kojoj se u jednom trenutku govorilo, pa sad...? Dr [e{eq: Pa {to ne objave tu studiju? Za{to bi ta studija bila tajna, ako je ta studija zasnovana na istinitim ~iwenicama? Za{to je tajna? Drugo, Bo{ko Buha je sam bio ume{an u neke kriminalne poslove, kao {ef gradske policije Beograda. Ja sam izneo u javnost nekoliko od tih wegovih krupnih kriminalnih radwi, jo{ dok je bio u Sopotu, u stanici milicije, na~elnik SUPa u Sopotu. Jednog trenutka on je sklowen, eliminisan, ... raspola`e Ministarstvo unutra{wih poslova, zapravo vi{e ni{ta nije radio tamo, ali imao je malo du`i jezik, nastavio da se dru`i sa kriminalcima, i zasmetao je, po~eo je da pri~a. Znate, neko ko u~estvuje u tim kriminalnim radwama, jedno vreme u~estvuje i u podeli plena, i onda ga izbace iz svega... E sad, pogledajte pod kojim okolnostima je on ubijen. Do{ao je na taj splav, gde se okupqaju kriminalci, policijski general u tri sata no}u, organizovane su mu neke devojke iz agencije za poslovnu pratwu, ~iji je vlasnik ovaj Ayemovi}, ... Ayemovi}, Ayim ga zovu, ta356

ko|e, jedan od poznatih kriminalaca, ... i popije rafal. Za{to policija sve te ~iwenice...? Zoran \in|i} sad ka`e, da sam saop{tavaju}i javnosti, da je @eqko Maksimovi} Maka ubio Bo{ka Buhu, unazadio istragu za dva meseca. Pa {to nisu istog momenta uhapsili @eqka Maksimovi}a Maku? [to ga nisu onoga momenta kada je stvorena osnovana sumwa da je Maka ubio Bo{ka Buhu, {to ga nisu uhapsili? Voditeq: Znate da oni ka`u da imaju saznawa ali da nemaju dokaza? Dr [e{eq: Pa pazite, lak{e se dokazi nalaze ako se neposredni organizator i izvr{ilac uhapsi, ~im se na|e u zatvoru, lak{e pevaju wegovi saradnici, i oni koji su verzirani u tome. ... i onda ga se boje, wega se i danas boje, ... lak{e bi pevali. Za to ubistvo, ~etrdeset godina zatvora mo`e da se ide, pogotovu ako se ima u vidu da je Maka najmawe trideset qudi likvidirao. Nedostaje indicija da je on li~no ubio, upucao generala policije Radovana Stoj~i}a Bayu po nalogu Stanka Suboti}a Caneta @apca. Ka`e se i da je visoki policijski funkcioner u to ume{an, ko to mo`e biti osim Jovice Stani{i}a, hajde vi mi ka`ite. Da li je zaista Jovica, to daqe treba istraga da poka`e, ali je sigurno Stanko Suboti} Cane @abac, i imam svedo~ewe generala Radomira Markovi}a pred Anketnim odborom, koji to potvr|uje. To je zvani~no svedo~ewe. Raspisana je bila poternica za Canetom @apcem. E sad, daqe, Maka je izgleda ubio i Zorana Todorovi}a Kundaka, ali je u to, o~igledno, ume{an i Neboj{a \or|evi}, koji je bio direktor republi~ke, kako se to zove, republi~kog Zavoda za zdravstveno osigurawe, tu je velike pqa~ke i prevare po~inio, i na{ao se u zatvoru. On je osumwi~io Kundaka da stoji iza wegovog hap{ewa, da mu je on kriv za otvarawe te afere i ovom Maki je verovatno platio ve}u sumu novca da taj prqavi posao obavi. To je o~igledno sada. Maka je ~isti ubica, prili~no je inteligentan ali te`ak psihopata, ka`u. Znate {ta je radio, i kao maloletnik je i{ao onamo u mrtva~nicu Gradske bolnice u Beogradu i upucavao le{eve, da bi trenirao sebe za te najodvratnije i najprqavije poslove. Ka`u da je te`ak narkoman, kao {to su sve te ubice. I Ivan Deli} je narkoman. Vidite {ta se desilo sad u Crnoj Gori, i }uti crnogorska policija. Desila se eksplozija u ku}i porodice [urina, poginuli su brat i sestra [urina, Ivan i Marija, vaqda su se tako zvali. Ta Marija [urina je bila neven~ana `ena Ivana Deli}a, u poodmakloj trudno}i, skoro pred poro|aj, trebali su letos i da se ven~aju, me|utim, poku{an je atentat na Ivana Deli}a. Letos je neko poku{ao da ubije Ivana Deli}a i tako sakrije tragove koji bi vodili ka naru~iocu ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. U ku}i su ih, bile su velike koli~ine eksploziva, tempirane bombe, koje su namewene Beogradu, i taj [urina je, kao narkoman, po~eo da se igra sa upaqa~em i izazvao eksploziju, koja je wega ubila, i ku}u mu razru{ila i sestru, tako|e ubila. Gradske vlasti Budve progla{avaju dan `alosti u Budvi, zamislite, dan `alosti zato {to je poginuo jedan kriminalac, koji je sam sebe ubio, barataju}i nestru~no eksplozivom. I samo mo`e, izgleda, kod nas da se de{ava. Nekoliko je tih tempiranih bombi ve} postavqeno u Beogradu. Jedan od tih kriminalaca, ovaj Milan Tomi}, je poginuo postavqaju}i pod tu|i automobil tempiranu bombu. Nije znao da rukuje. Ili, znate {ta je opasno sa tim tempiranim bombama? Ako mu slu~ajno u tom trenutku, kad name{ta upaqa~, zazvoni telefon, frekvencija koju izazove zvowava telefona mo`e da aktivira eks357

ploziv. Ako je wegov telefon u yepu u tom trenutku zazvonio, ili ne~iji drugi u neposrednoj blizini, i to mo`e odmah da izazove eksploziju, mogu}e da ga je to ubilo. Voditeq: Znate, ka`u, u [paniji, a da je tamo prema medijima, uz pomo} qudi iz Dr`avne bezbednosti Crne Gore pobegao, me|utim, ka`u, bez znawa crnogorskih vlasti. Dr [e{eq: Pa, kako mogu mediji da znaju da je to bez znawa crnogorskih vlasti? Hajde mi vi ovo objasnite. Slu`ba dr`avne bezbednosti Crne Gore pomogne @eqku Maksimovi}u Maki da pobegne iz Crne Gore u [paniju a da to ne zna Milo \ukanovi}, Filip Vujanovi}, Vuka{in Mara{ i tako daqe. To mi deluje malo neverovatno. Pa znate ~ijim je avionom, privatnim, pobegao? Avionom Stanka Suboti}a Caneta @apca. Pobegao je u [paniju. Voditeq: U [paniju? Dr [e{eq: U [paniju, u [paniju. Sa Kiprom je verovatno bila namerno lansirana dezinformacija, ja nisam ~uo iz pouzdanog izvora da je oti{ao na Kipar. Mogu}e da je Kipar bio usputna stanica i da se tako zavaravaju tragovi. Znate, to je mali avion, i mogao je da sleti negde pre [panije, koliko ja znam. Da sad...................... na istoku, verovatno bi jo{ imao neku usputnu stanicu, mo`da Malta i tako daqe. Voditeq: Ministar srpske policije, Du{an Mihajlovi}, izjavio je da policija o~ekuje povratni udarac mafije i ministrova preporuka je da }e ovaj slu~aj, da bi ovaj slu~aj trebalo da upozori, kako on ka`e, naivne pojedince u politici i vlasti da ni na koji na~in ne {uruju sa podzemqem, ma koliko im se, kako ka`e ministar, wihove donacije i prilozi ~inili primamqivim? Dr [e{eq: Pa {to ne ka`e Du{an Mihajlovi} koji su to pojedinci iz vlasti, iz politike, koji {uruju sa mafijom. Evo ja sam rekao. Rekao sam za Neboj{u ^ovi}a, i za Dragoquba Mi}unovi}a i za druge. Od ranije, neprekidno govorim o sprezi Zorana \in|i}a i sur~inskog mafija{kog klana. I problem je, {to u ovoj vlasti nema besprekorno ~istih qudi koji su u stawu do kraja da izvedu borbu protiv kriminala. Nema ih jednostavno. Svi su na neki na~in kompromitovani. Kakav }e biti uzvratni udarac, ostaje da vidimo. Voditeq: Pre|imo na neke druge teme. Centralna otaybinska uprava procewuje da ste jedini ~ovek koji mo`e da pobedi kandidata DOS-a, pretpostavqam ve} u prvom krugu, na predstoje}im ponovqenim predsedni~kim izborima za mesto prvog ~oveka Republike? Dr [e{eq: Pa i ja tako mislim. Znate, ja sam imao veoma dobar rezultat u prvom izbornom turnusu, u prvom izbornom krugu, negde oko 24 procenta. Sad ako se ima u vidu, da je kroz nepostojawe jedinstvenog bira~kog spiska, bilo mogu}e da se izbori falsifikuju, tako da se najmawe 5 procenata pripi{e Labusu, o~igledno je da sam ja u prvom krugu imao vi{e od Labusa. Mi smo to alarmirali u javnosti, blagovremeno. Ko{tunica je }utao. Ko{tunica je po~eo da govori o izbornom spisku tek kad je propao drugi izborni krug, i on je hteo sad da mu neko dosudi da je on predsednik. I kad bi uspeo to na sudu, posledica ne bi mogla da bude wegovo progla{ewe, on je ve} jednom tako progla{en, 2000. godine je trebalo da se ide u drugi krug. Ko{tunica nije imao 50 odsto u prvom krugu. Pa je onda otpisano celo Kosovo i Metohija, svi glasovi su tamo izbrisani kao da ih nije bilo, kao da nije bilo glasa~a, pa je progla{ena Ko{tuni358

~ina pobeda. Jeste on imao skoro 10 odsto vi{e od Milo{evi}a, i sigurno bi Ko{tunica pobedio u drugom krugu, tako da ja ne dovodim u pitawe legitimitet te wegove pobede, ali legalitet je feleri~an. I on je hteo i ovog puta. Konstatacija da izbori nisu bili regularni, ne mo`e wega da proglasi za predsednika, nego da izazove poni{tavawe izbora i zakazivawe novih. Kako bilo, mi idemo na nove izbore. E sad, za{to smo mi jo{ ve}i optimisti nego {to smo bili ranije? Vi se se}ate u kakvim smo okolnostima vodili predizbornu kampawu. Potpuna medijska blokada, morali smo bukvalno da idemo od mesta do mesta po Srbiji, da dr`imo veliki broj mitinga, da obilazimo sela, mawe gradove, op{tine i tako daqe. Lansirana su neprekidno la`na istra`ivawa javnog mwewa, prvo su mi davale 4 odsto, 6 odsto, 8 odsto, najvi{e 12 odsto a ja sam imao skoro 24 odsto. I na{a je pretpostavka da je mnogo qudi u prvom krugu glasalo za Ko{tunicu veruju}i da ja nemam nikakvih {ansi da pobedim. Ono {to je Ko{tunica dobio u drugom krugu, to nisu wegovi glasovi, to su glasovi iskrenih srpskih patriota, koji su se upla{ili da slu~ajno Labus ne pobedi, pa su zbog toga glasali za Ko{tunicu, i da oni iza|u na izbore i glasaju za Ko{tunicu, nateralo ih je la`no istra`ivawe javnog mwewa kako Labus vodi, i ni{ta vi{e. I Labus je u drugom krugu za pedeset hiqada glasova mawe dobio nego u prvom. Voditeq: Je li to zna~i da vas nisu poslu{ali? Dr [e{eq: Ne. Poslu{ali su me, mnogo ih je bilo koji su me poslu{ali, u prom krugu je iza{lo 55%, u drugi krug 45%, dovoqno me je poslu{alo. Ali naravno, iskrenih radikalskih, i odanih radikalskih glasa~a je bilo iz tog razloga koji su iza{li da glasaju za Ko{tunicu. Jo{ ne{to imam sada u vidu, bilo je osam drugih kandidata, od kojih {est sa falsifikovanom kandidaturom i nisu ispuwavali uslove, koji nisu imali deset hiqada sudski overenih potpisa, Borislav Pelevi}, Neboj{a Pavkovi}, Branislav Ivkovi}, Tomislav Lalo{evi}, Dragan Radenovi} i Vuk Obradovi}. Wih je \in|i} ubacio na spisak da zaludi narod, atmosferu na izborima. Ukupno ovih osam kandidata je dobilo 16 odsto glasova. Sve su to potencijalni glasovi, sve su to glasovi koji nisu ni za \in|i}a ni za Ko{tunicu. Ja ra~unam da bi te glasove sada mogli pridobijemo, pogotovu {to je Dra{kovi} izjavio da se ne}e kandidovati, a on je od ovih osam kandidata imao najvi{e, skoro 5 odsto, oko 4,5 odsto glasova. Daqe, o~ekujem da }e mi neki od onih koji su glasali za Ko{tunicu u prvom krugu iz ovoga razloga, sada da se predomisle. ...................................................... Ko{tuni~in, oko u~e{}a u mafija{kim poslovima, sada ga predstavqa u sasvim novom svetlu, za koje ranije nismo znali. Ja sam iskreno verovao da Ko{tunica sa tom mafijom nema ni{ta, sad se ispostavilo da ima. Neka se to objasni. Prvo neka se odrekne tih qudi. Ne mo`e on ruku pod ruku sa Veqom Ili}em, sa Neboj{om ^ovi}em, sa ovim, sa onim, a glumiti po{tenog ~oveka. Ne mo`e ~ovek koji ima veze sa mafijom da bude po{ten ~ovek, nikako. Voditeq: Kako komentari{ete to {to je Demokratska stranka Srbije odbila ponudu DOS-a da u zamenu za podr{ku vlade, dobije natrag svoje mandate? Dr [e{eq: Ko{tuni~ini poslanici su nelegalno i nelegitimno izba~eni iz Narodne skup{tine, i na{a Narodna skup{tina danas nije ni legalna ni legitimna. Ja sam to obja{wavao pro{li put, u predizbornoj kampawi .................. i jedini izlaz u ovoj situaciji su vanredni izbori. Ne mo`e se trgovati sa tim mandatima, vrati}emo ti mandate ako }e{ podr`ati Vladu do kraja mandata. Pa 359

gde to u svetu ima? Jesu li to wegovi mandati ili nisu wegovi mandati. Pa kako mo`e \in|i} da ka`e ^umetu i sur~inskoj mafiji da}u vam 50 poslani~kih mandata, ali podr`avajte ga do kraja, je li tako? Na {ta to li~i? Nema drugog izlaza iz sada{we situacije osim vanrednih parlamentarnih izbora. Voditeq: O~ekujete li da }e ih biti istovremeno sa predsedni~kim? Dr [e{eq: Pa, nisam ba{ siguran. Voditeq: Sednica Narodne skup{tine je za tri, ~etiri dana. Dr [e{eq: O~ekujemo da se zaka`e ove nedeqe. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Pa vaqda }e biti. Ne bi me iznenadilo da ne bude. Nisam ba{ siguran da }emo odmah sada imati parlamentarne izbore istovremeno sa predsedni~kim, ali }emo uskoro imati parlamentarne. Bilo kad, na svim nivoima. Vi{e ne mo`e da se funkcioni{e. Ovo je op{ti haos. Nikada ovakvu situaciju nismo imali za proteklih jedanaest godina. Voditeq: Zasta}emo na trenutak. EPP. Voditeq: Nastavqamo sa emisijom. Po{tovani gledaoci, podse}amo da je gost ve~eras dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. U nastavku, naravno odgovaramo na va{a pitawa. Jakovi} iz Kragujevca, da li je @eqko Maksimovi{ Maka bio kriminalac i dok ste vi bili na vlasti ili je to postao nakon 5. oktobra? Dr [e{eq: Ja nisam za wega ranije znao. Ja sam za wega ~uo tek onda kada sam saznao da je ubio Bo{ka Buhu, a ranije je bio kriminalac, o~igledno. ^ulo se ranije za wega, kada je ubio policajca, negde 1995. godine, ja mislim, u Pionirskom parku, i posle je na vol{eban na~in oslobo|en. Prikazano je to kao ubistvo iz samoodbrane. Kad sam bio na vlasti, ja sam u~estvovao u razotkrivawu nekih kriminalnih afera, mada mi to u Vladi Srbije nije bila du`nost, ja sam u Vladi Srbije vodio resor privrede i finansija. Ja sam bio zadu`en za obnovu i izgradwu zemqe, za snabdevawe Srbije u vreme rata, bio sam zadu`en da iznalazim na~ine da se nadoknade zaostale penzije, i tako daqe. To je ono ~ime sam se ja bavio u Vladi. Ali, kada se desilo Arkanovo ubistvo, ja sam se malo vi{e pozabavio mafijom, i onda sam po~eo javno da prozivam qude koji su ume{ani u to ubistvo, kako ja koga prozovem tako ga likvidiraju. Se}ate se, Skoleta Uskokovi}a sam prozvao na dr`avnoj televiziji, posle deset dana ode Skole. Dakle, nije mi to bila prevashodna du`nost, ali sam povremeno te stvari radio. Ja se se}am na koji smo na~in smewivali Jovicu Stani{i}a, kakvih je tu problema bilo. Voditeq: Ze~evi} iz Kragujevca, zbog ~ega niste na vreme obavestili policiju da se priprema Buhino ubistvo, s obzirom da ste rekli da ste odavno imali podatke o tome? Dr [e{eq: Nisam znao da se priprema. Tu informaciju nisam imao, da se priprema ubistvo. Ja sam samo dva meseca posle ubistva saznao ko je ubio Bo{ka Buhu, i onda to javno saop{tio. Voditeq: Paji} iz Smedereva, otkada Jugoslavija izvozi oru`je Iraku, da li je to bio slu~aj i 1990. godine, kada ste hteli da branite ameri~ke interese u Zalivskom ratu? Dr [e{eq: Pa, nismo `eleli tamo da branimo ameri~ke interese, niti uop{te `elimo da ih branimo. Desilo se, ta scena koju je priredio Aleksandar 360

Stefanovi} iz Vaqeva, on je u Vaqevu dr`ao konferenciju za {tampu, on je, samo {to je pre{ao sa celom svojom Liberalnom strankom, zna~i nekoliko ~lanova, u Srpski ~etni~ki pokret, on je odr`ao konferenciju za {tampu gde je napravio takvu jednu javnu paradu, i zakazao pred Ameri~kom ambasadom... Ja nisam ni ulazio tada u ambasadu, i tako daqe. Distancirao sam se na odre|en na~in, ali nije bilo snage da se zbog toga Stefanovi} o{trije kazni. Ali nismo ni bili informisani o svemu {ta se de{ava u Iraku i oko Iraka. Posle kad se na{a zemqa na{la u sli~noj situaciji, po~eli smo malo i da prou~avamo taj problem i da gradimo prijateqstvo sa Irakom. [to se ti~e izvoza oru`ja, na{a zemqa je decenijama bila ugledni svetski izvoznik vrlo kvalitetnog oru`ja, pe{adijskog, oklopnog, i tako daqe, i razne sofisticirane tehnike i sli~no. Sada{wa afera je ve{ta~ki naduvana, i to je jedna vrsta obra~una izme|u \in|i}a i Ko{tunice. I izgleda da je to ovo {to je Ko{tunica lansirao protiv \in|i}a, lako mu je bilo da se otarasi Jovana ^ekovi}a, on ni za koga nije bio zna~ajan. Po{to General{tab nije direktno verziran za poslove ovog javnog preduze}a “Jugoimport SDPR”, ali po{to su Du{an Mihajlovi} i Zoran @ivkovi} predsednik i potpredsednik Upravnog odbora, to je afera koja je prethodila ovoj aferi uzvra}awa udarca Ko{tunici kroz raskrinkavawe mafija{kih klanova koji su wemu bliski. Voditeq: Kova~evi} iz Kragujevca pita, na osnovu ~ega tvrdite da je Slobodan Vuksanovi} ~lan masonske lo`e i pita da li mislite da i on ima veze sa Buhinim ubistvom? Dr [e{eq: Slobodan Vuksanovi}, ja ne mogu da ka`em da je on vezan za Buhino ubistvo, ali mogu da ka`em da je sekretar Tapijeve masonske lo`e, i tu imam pouzdane informacije. Voditeq: Vasiqevi} pita, ako u Srbiji ne postoji sloboda informisawa, kako to da vas mediji stalno citiraju? Dr [e{eq: Pa citiraju me dozirano. Biraju {ta }e da saop{te, {ta ne}e. Nikada ne saop{tavaju celokupnu istinu. Kad sam bio na dr`avnoj televiziji, kad sam bio gost? Pune dve godine nisam bio i niko iz Srpske radikalne stranke. Ne samo na dr`avnoj, nego i na Studiju B, na televiziji Politika, na BK samo sam jednu emisiju dobio neposredno pred izbore. Voditeq: Jovovi} iz Kragujevca vas pita, zbog ~ega se bojite Zorana \in|i}a? Dr [e{eq: Uop{te se nikog ne bojim. Da sam se bojao Zorana \in|i}a, ne bih se odmah sa wim uhvatio u ko{tac neposredno posle petooktobarskog pu~a. Voditeq: Jawi} iz Smederevske Palanke, zbog ~ega nikada niste `eleli da sru{ite Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: @eleo sam. Znate, `eleo sam u vreme sukoba sa Milo{evi}em da sru{im Milo{evi}a, ali ne da bude posledica da prozapadne partije do|u na vlast, nego mi srpski radikali. I uvek smo tu bili rastrzani. Znali smo neprekidno da su prozapadne partije mnogo gore od socijalisti~ke. Hteli smo mi vlast i hteli smo promenu vlasti, ali ne promenu na gore. Na`alost, desila nam se ta promena na gore. Voditeq: ............ iz Kragujevca pita, zbog ~ega se stalo sa aferom Peri{i}? Dr [e{eq: Zato {to se namerno blokira rad pravosudnih organa, znate, 361

i tu je Ko{tunica suvi{e mlitav i neodlu~an, nije u stawu da to istera do kraja, vojska je pod pritiscima, posebno vojno pravosu|e. Peri{i}a nije uop{te trebalo pu{tati iz zatvora nakon hap{ewa, to {to on ima imunitet, ne zna~i mu ni{ta ako je zate~en u izvr{ewu krivi~nog dela za koje se mo`e izre}i vi{e od pet godina zatvora. Voditeq: Rade iz Kragujevca pita da li }e skoro biti objavqena imena ubice Slavka ]uruvije? Dr [e{eq: Ja sam to objavio. To su Jorga i ]anda. ]anda vi{e nije `iv ali je Jorga jo{ `iv, ................................................., ne znam ta~an naziv, ne mogu sve da pamtim, sva imena. Ja sam to podneo pismeno Ministarstvu unutra{wih poslova, i svi }ute, niko ni{ta ne preduzima. Voditeq: Jovanovi} iz Kragujevca, postoji li osim @an Mari Le Pena, jo{ neki zapadni politi~ar sa kojim biste sara|ivali i pita gledalac da prokomentari{ete ~iwenicu da su se dobrovoqci iz Nacionalnog fronta borili na strani Hrvata u Sloveniji, u Slavoniji, pardon? Dr [e{eq: Spreman sam da sara|ujem sa svima koji ne}e da se me{aju u na{e unutra{we poslove, i koji ne}e da prete sankcijama i blokadama na{oj zemqi, i da nas maltretiraju i gaze na{e nacionalne interese. Nije istina da su se dobrovoqci Nacionalnog fronta Francuske borili na strani Hrvata u Slavoniji, to nije istina. Ako je bio neki Francuz tamo, mo`da i ~lan, on nije organizovano i{ao ispred Nacionalnog fronta Francuske. I to su izmi{qotine. Voditeq: Marinkovi} iz Kragujevca, za{to ste bili u koaliciji sa SPSom i JUL-om a sada ih kritikujete? Dr [e{eq: Ja ih sada ne kritikujem, ja sam ih ranije kritikovao. Za{to bih ih sada kritikovao? Za{to bih ja sada kritikovao JUL i SPS? Ja sada kritikujem dosmanlije, i jedno i drugo krilo. Nekad smo jednom periodi~no bili u koaliciji, to je ne{to po dve i po godine, ranije smo bili u `estokim sukobima, i tako daqe. Voditeq: Rade iz Kragujevca pita, odakle vam sve te informacije, i zbog ~ega MUP nije reagovao na izjave supruge Bo{ka Buhe? Dr [e{eq: Nije reagovao jer ne sme, jer su te izjave i pisma Qiqane Buhe uperena direktno protiv Zorana \in|i}a i wegovih qudi, koji su povezani sa sur~inskom mafijom, ali se mnogi sada trude da prona|u Qiqanu Buhu, i kad bi je prona{li odmah bi je likvidirali. Ja se nadam da se ona dobro sakrivena i za{ti}ena, i da ne}e do}i do te likvidacije. A {to se ti~e od koga saznajem, ja kad bih otkrio svoje izvore, no}as bi ih ve} uklonili. Ja to nikad ne}u otkriti, meni je va`no da su izvori pouzdani i da su to ~asni qudi koji imaju u mene poverewa, to su nekad qudi iz policije, nekad iz vojske, nekad iz drugih dr`avnih struktura, koji mi daju te pouzdane informacije, znaju da }u ja odmah izneti u javnost, znaju da ja nisam vezan sa mafijom, znaju da se ne bavim nikakvim kriminalom, da se ne bavim i nikakvim biznisom i da nemam nikakvih drugih interesa osim borbe za istinu i pravdu. Voditeq: Kakva koincidencija, Pani} iz Smedereva pita, da li je neko iz vrha Srpske radikalne stranke ume{an u kriminalne radwe? Dr [e{eq: Niko nije. Kad bih slu~ajno saznao da je neko ume{an, odmah elimini{em iz stranke. 362

Voditeq: Krsti} iz Kragujevca, treba li politi~ar da zvecka oru`jem? Dr [e{eq: Ne. Politi~ar nikad ne treba da zvecka oru`jem, ali ako ga ruqa napadne na ulici, treba da se brani i ne sme da be`i pred ruqom. Treba da poka`e hrabrost i da se brani. Voditeq: Mladen iz Kragujevca, kako komentari{ete to {to je MUP priveo oko stotinu qudi povodom Buhinog ubistva a samo su dvojica u zatvoru? Dr [e{eq: Pa, ja se nadam da }e ih biti vi{e u zatvoru. Ne mo`ete o~ekivati da svi privedeni odu u zatvor. Da li postoji sumwa, ............ je rekao ko se nije mnogo ogre{io, pristane da svedo~i, za{to bi bio u zatvoru. Najva`nije je ove krupne pohvatati, ali ja sam isto skeptik u pogledu dalekose`nosti te policijske akcije. Voditeq: Tamara, na{a gledateqka, konstatuje, dok se vi otimate oko vlasti, mafija se otima oko para, a oko ~ega bi gra|ani trebalo da se otimaju? Dr [e{eq: Pa znate {ta, mi politi~ari i postojimo da bi se otimali oko vlasti. To je su{tina politike, borba za vlast. Gra|ani treba da prona|u onakvu vlast kakva im odgovara. A dok postoje politi~ari, traja}e borba za vlast. Gra|ani treba da se izbore da dobiju vlast koja je u stawu da re{ava wihove `ivotne probleme, koja }e imati poverewe, koju }e po{tovati. Zna~i, izvr{avati wihov interes. Ova sada{wa sigurno nije takva, daleko je od takve. Voditeq: Gledalac iz Kragujevca, za{to nije uhap{en Milorad Ulemek Legija? Dr [e{eq: To pitawe treba postaviti Zoranu \in|i}u. Voditeq: Savi} iz Velike Plane, mislite li da je Ko{tunica prikrivena prevara srpskog naroda? Dr [e{eq: Da, to je velika obmana svih Srba. Voditeq: Steva~i} iz Mladenovca, da li je ipak ta~no da ste ume{ani u posao izvoza oru`ja Iraku? Dr [e{eq: Jesam, ume{an sam. Izveo sam veoma opasno naoru`awe, izveo sam srpsku oficirsku sabqu i poklonio je Sadamu Huseinu, a onda je on meni poklonio pozla}enu arapsku sabqu, koja visi kao ukras u mom radnom kabinetu u sedi{tu Srpske radikalne stranke u Beogradu. Voditeq: Zaista poku{avam da skratim, Mitrovi} iz Kragujevca, na kakav ste prijem nai{li prilikom susreta sa Sadamom Huseinom? Dr [e{eq: Na veoma lep, srda~an, bratski prijem. Voditeq: Vukovi} iz Aran|elovca, zbog ~ega niste dozvolili Tomislavu Nikoli}u da bude predsedni~ki kandidat? Dr [e{eq: Zato {to je upravo predlog Tomislava Nikoli}a bio da ja budem predsedni~ki kandidat. Voditeq: Nikoli} iz Kragujevca, mislite li da }e Demokratska stranka Srbije prihvatiti ponudu DOS-a da Vojislav Ko{tunica bude predsedni~ki kandidat te koalicije na izborima, da li u tom slu~aju mo`ete da ra~unate na broj glasova koje ste osvojili na septembarskim izborima? Dr [e{eq: Pa, ve~eras smo ~uli da je Demokratska stranka Srbije odbila ovu ponudu za kompromis, da im vrate mandate a da oni podr`e \in|i}evu vladu do kraja mandata. I taj povratak mandata ne zna~i ni{ta, sva vlast ostaje kod \in|i}a. Zna~i, opet nisu ni{ta dobili. Ne znam {ta }e se desiti oko toga, mene ne interesuje. Ko }e biti glavni dosmanlijski kandidat, nastoja}u 363

da ga pobedim i dobijem. Voditeq: Maksimovi} iz Topole, verujete li i da je pokojni Tapi zaista bio ume{an u ubistvo Bo{ka Buhe? Dr [e{eq: On je vezan za poslove mafije. Kakva je uloga u Buhinom ubistvu, to tek istraga treba da poka`e. Ne znam ja tu sve detaqe, ali znam da je Tapi kriminalac i da je vezan sa raznim mafija{kim klanovima, a najintenzivnije je bio arkanovac. Voditeq: Ratkovi} iz Velike Plane, budite iskreni pa priznajte, koliko je ~lanova Srpske radikalne stranke, posle 29. septembra, pre{lo u DSS? Dr [e{eq: Ja ne znam ni za jedan slu~aj. [to bi prelazili u DSS? To mo`e samo ~ovek koji je mnogo pijan pa poludi naprasno. Voditeq: Jefti} iz Kragujevca, va`ite kao ~etni~ki vojvoda a predstavqate nekog ko je protiv monarhije? Dr [e{eq: ^etni~ki vojvoda nema nikakve veze sa monarhijom. Niko ozbiqan, niko normalan, niko pametan, danas nije za monarhiju. To je jedna pre`ivela stvar. A ~etnici nisu monarhisti nego borci za slobodu srpskoga naroda. I u Drugom svetskom ratu, me|u ~etnicima bilo je monarhista i republikanaca. Dragi{a Vasi}, predsednik Dra`inog nacionalnog komiteta, pre rata je bio predsednik Republikanske stranke, @ivko Topalovi}, visoki funkcioner Ravnogorskog pokreta, bio je predsednik... Voditeq: .... sa svojim nekada{wim mentorom, Dobricom ]osi}em? Dr [e{eq: Moral u politici postoji, mora da postoji i svaki ozbiqan politi~ar se dr`i moralnih principa, na`alost, ima mnogo politi~ara koji su nemoralni. Dobrica ]osi} meni nikada nije bio politi~ki mentor. Jesmo bili u dobrim odnosima, prijateqskim odnosima, nekada sam i mnogo verovao, nekada mi je, mo`da bio, na izvestan na~in, uzor, u vreme kad sam bio mlad, disident, 70-ih i 80-ih godina, me|utim, mi se vrlo brzo politi~ki razi{li jo{ 1986. godine, kad sam ja `estoko napao Predsedni{tvo Jugoslavije, on se tada distancirao od tog mog napada, na veoma nekorektan na~in, i tada su prekinuti na{i prijateqski, ono {to je bilo 1986. godine, dakle, pre {esnaest godina, me|utim, 1992. godine, Milo{evi} i ja smo stvorili uslove da Dobrica ]osi} bude izabran za predsednika Republike. Ja moram priznati, ideja je bila Milo{evi}eva, ali u dogovoru sa wim, ja sam napravio fintu u Saveznoj skup{tini, spre~io sam izbor Svetozara Mandi}a za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, za drugog predsednika, iako je Milo{evi} tom crnogorskom rukovodstvu obe}ao, u vreme dono{ewa takozvanog “@abqa~kog Ustava”. Mi radikali smo lansirali da }emo predlo`iti Branka Kosti}a, iako to nismo ozbiqno nameravali, ~ak se i Branko Kosti} u`iveo u tu ulogu, misle}i da to ozbiqno mislimo. I kad smo mi najavili tu kandidaturu, ovi su se iz Crne Gore upla{ili, tra`ili odlagawe sednice. Toliko je trebalo vremena Milo{evi}u da precizira dogovor sa Dobricom ]osi}em oko wegove kandidature, i Dobrica ]osi} je postigao tu neki uslov, jedan od uslova mu je bio da Milan Pani} bude predsednik Vlade, drugi uslov je bio da se nijedna partija ne pojavi kao formalni predlaga~ wegove kandidature, nego Udru`ewe Srba iz Bosne i Hercegovine i Udru`ewe Srba iz Hrvatske, koliko me se}awe slu`i. Voditeq: Markovi} iz Velike Plane ka`e, izjavili ste da vas Zapad najvi{e ceni od svih srpskih politi~ara, kako to da oni te simpatije ne pokazu364

ju javno? Dr [e{eq: Nisu u pitawu simpatije, oni me ne vole ali me cene. Najvi{e mene cene. I danas na srpskoj politi~koj sceni najvi{e mene cene. Znaju da sam dosledan, da iskreno govorim ono {to mislim, da sam ~vrst u svojim ideolo{kim opredeqewima, da nisam ume{an ni u kakav kriminal i da nisam u sprezi sa mafijom. Voditeq: Qubisavqevi} iz Kragujevca, boli li vas ~iwenica da, kao doktora nauka, da za va{ program glasaju qudi sa mawim, odnosno, ni`im stepenom obrazovawa? Dr [e{eq: Ne. Ja sam na to ponosan. Najsiroma{niji gra|ani Srbije danas su glasa~i Srpske radikalne stranke. Voditeq: Markovi} iz Kragujevca, da prokomentari{ete navode iz medija da ste sklopili pakt sa Zoranom \in|i}em? Dr [e{eq: Pa to su gluposti. Vi vidite, mi radikali imamo politiku ekvi distanci i prema \in|i}u i prema Ko{tunici. Raspaqujemo i prema jednom i prema drugom, ali samo argumentovano. Voditeq: Mijanovi} iz Lapova, kakav je bilans Vlade narodnog jedinstva u kojoj ste vi u~estvovali? Dr [e{eq: Pa, relativno dobar. Na`alost, u toj Vladi je do{lo do sukoba mesec dana pred izbore, ne u samoj Vladi, nego me|u koalicionim partnerima koje su ~inile tu Vladu, tako da je to olak{alo pobedu dosmanlijskih stranaka. Mi smo mnoge stvari uspeli da uradimo, znate. Isplatili smo tri zaostale penzije, posle rata je vrlo uspe{no i{la obnovai i izgradwa zemqe, re{ili smo i neke druge probleme. Po~eli smo intenzivno da sre|ujemo stvari u dr`avi, nije to bilo dovoqno brzo prema narodnim o~ekivawima, narod je bio suvi{e nestrpqiv, ali sad tek narod vidi kakve su posledice petooktobarskog pu~a. Voditeq: Lazarevi} iz Kragujevca, objasnite narodu za{to u vreme dok ste bili potpredsednik srpske Vlade, niste uradili ni{ta za penzionere, obe}avali ste kule i gradove? Dr [e{eq: Kako ni{ta nisam uradio? Isplatio sam tri zaostale penzije bonovima za struju. Imali smo najjeftiniju struju, sad ispada {est puta skupqa. Isplatili smo te bonove za struju, penzioneri su mesecima tim bonovima, kao gotovim novcem, mogli da pla}aju struju, ne samo oni, nego i ~lanovi wihove najbli`e porodice. Sad opet penzije kasne tri meseca. Voditeq: Neko ko se nije predstavio pita, kada se o~ekuje dono{ewe novog zakona o penzionisawu i kada }e se u obra~unu penzija uzimati ceo radni vek? Dr [e{eq: Pa, ja mislim kada se promeni vlast u Srbiji, jer ove dosmanlije su donele svoj zakon o penzijama i prestali su da uskla|uju penzije prema platama, sad penzije negde 12, 13 odsto zaostaju za platama sa tendencijom daqeg zaostajawa. Voditeq: Mari} iz Kragujevca, mislite li da Srbija ima snage da podnese jo{ jedne sankcije, u slu~aju da do|ete na vlast? Dr [e{eq: Ne bi bilo nikakvih sankcija i blokada. Nema gorih sankcija od dosmanlijske vlasti. Voditeq: Medi} iz Kragujevca, zbog ~ega radikali nikada nisu imali jako upori{te u Kragujevcu, misli pre svega na broj odbornika u gradskoj sup{ti365

ni? Dr [e{eq: Zbog ve}inskog izbornog zakona. Ali vidite, na ovim izborima, u Kragujevcu smo mi imali, koliko me se}awe slu`i, 21 procenat, to je solidan rezultat. Mo`emo jo{ boqe. Voditeq: Pro~anovi} iz Kragujevca vas pita, kako komentari{ete uspon desnice u zapadnoevropskim zemqama? Dr [e{eq: Pa, to je prirodan proces suprotstavqawa mondijalizaciji i globalizaciji. Mislim da 21. vek biti vek probu|enog nacionalizma, patriotizma i da }e taj proces zahvatiti sve evropske zemqe. Voditeq: Podpitawe koje se odnosi na Ha{ki tribunal, Obradovi} iz Kragujevca, ukoliko bi to od vas zatra`io, da li biste branili Milo{evi}a u Hagu? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Mirkovi} iz Kragujevca, zbog ~ega niste dobili holandsku vizu? Dr [e{eq: Zato {to, kako su mi napisali u pismu Ministarstva unutra{wih poslova Holandije, predstavqam opasnost za nacionalnu bezbednost Kraqevine Holandije. Voditeq: Veselinovi} iz Kragujevca vas pita, da li o~ekujete poziv za odlazak u Hag? Dr [e{eq: Vrlo bih ga rado do~ekao, a da li }e se desiti, ostaje da se vidi. Jedva ~ekam da odem u Hag. Voditeq: Isti gledalac, dakle Veselinovi}, kako }ete se braniti, kao Milo{evi} ili ne? Dr [e{eq: Pa, jo{ mo`da sme{nije. Voditeq: Bojite li se da }e vas Hag pozvati pred izbore za predsednika Srbije? Dr [e{eq: Ne bojim se. Voditeq: Smatrate li da funkcioneri biv{eg re`ima imaju tajne ra~une u inostranstvu, Sre}kovi} iz Kragujevca pita? Dr [e{eq: Pa neki imaju, ali to treba istra`iti, ta~no ko ima a ko nema. Voditeq: Petrovi} iz Bato~ine, smatrate li i daqe da su u JUL-u...................., mislim na Boji}a, Ivana Markovi}a i sli~ne? Dr [e{eq: Pa za Ivana Markovi}a nikako ne mogu re}i da je patriota, imam veoma lo{e mi{qewe o wemu. Mislim da je karakter lo{ u pitawu, zao ~ovek, i tako daqe, i nikad mu ni{ta nisam verovao. A za Milovana Boji}a mislim da je iskreni patriota. Voditeq: Mati}, kako to da gra|ani Zemuna nisu znali da cene to {to ste u wihovom gradu napravili radikalsko ~udo? Dr [e{eq: I ja se to jo{ danas pitam. Ali u Zemunu smo imali veoma dobre rezultate, u Batajnici, Sur~inu, ~ak u Sur~inu sam imao 38%, Ko{tunica je imao 30%, a mafija{ki kandidat Labus 20%. 38 odsto. Voditeq: Laki}, da li ste napravili ijednu gre{ku u svom politi~kom delovawu od 1990. godine pa do danas? Dr [e{eq: @iv ~ovek neprekidno pravi neke gre{ke, ali nisam naro~ito veliku gre{ku, a pogotovu nisam napravio neku gre{ku koje bi se danas stideo. 366

Voditeq: Kati} iz Kragujevca, zbog ~ega li~nim primerom niste branili svete srpske zemqe i znate li koliko ima Srba na Kosovu? Dr [e{eq: Pa, li~nim primerom sam i branio. U toku rata za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku vi{e puta sam izlagao `ivot opasnosti jer sam bio na prvim linijama fronta, nikad pancir nisam nosio. Voditeq: Risti} iz Kragujevca, mislite li da }e vam narod ikad oprostiti saradwu sa Slobodanom Milo{evi}em? Dr [e{eq: Pa, prvo, narod me uop{te i ne krivi za tu saradwu, narodu je tek sada potpuno jasno za{to je ta saradwa bila nu`na, kad je iskusio ovu prozapadnu dosmanlijsku vlast. Sad je sve narodu jasno. I drugo, Milo{evi} sada strada, ne zbog svojih gre{aka i svoje krivice, strada {to je Srbin i {to je bio na ~elu Srbije. Ovo nije proces Milo{evi}u, nego proces celom srpskom narodu u Hagu. Voditeq: Simi} iz Kragujevca, koliko bi qudi na va{ poziv iza{lo na ulicu i zatra`ilo prevremene izbore i ostavku Vlade? Dr [e{eq: Mnogo. Videli ste kakvu smo masu imali u Kragujevcu, videli ste, pretpostavqam, ako ste imali snimak, kakvu smo masu qudi imali u Beogradu, ja sam ube|en, mnogo, ali mi jo{ poku{avamo parlamentarnim putem i izborima, da ta pitawa razre{imo. Ako bude moralo da se iza|e na ulicu, ne}emo be`ati od toga. Voditeq: Slavkovi}, ko u Srbiji dr`i poslove sa naftom i cigaretama? Dr [e{eq: Sve dr`i \in|i}. Voditeq: Jovi}, da su vas izabrali za predsednika, u koju biste zemqu osim Belorusije, Iraka i Kine, mogli da otputujete u zvani~nu posetu? Dr [e{eq: U mnoge zemqe. Voditeq: Babovi} iz Kragujevca, za{to kona~no ne napravite neku koaliciju sa strankama sli~ne orijentacije, jer je to jedina {ansa da pobedite na izborima? Dr [e{eq: A sa kojim strankama sli~ne orijentacije? Ja ne znam nijednu stranku sli~ne orijentacije poput Srpske radikalne stranke. Voditeq: Ivi} pita, koje su programske razlike izme|u Srpske radikalne stranke i Stranke srpskog jedinstva? Dr [e{eq: Apsolutno ogromne razlike. To je stranka gangstera. Stranka srpskog jedinstva je stranka gangstera, mafija{a, ubica. Mi apsolutno ni{ta zajedni~ko nemamo. Voditeq: Jerkovi} iz Kragujevca, koje ciqeve i programe Srpske radikalne stranke ste uspeli da ostvarite za dvanaest godina postojawa? Dr [e{eq: Pa, ostvarili smo dosta ciqeva, ali kqu~ne jo{ nismo. Tek }emo ih ostvariti. Nikoli Pa{i}u je trebalo vi{e od trideset godina da ostvari osnovne ciqeve oda dana formirawa Srpske narodne radikalne stranke. Voditeq: Risti} iz Kragujevca, da li je ta~no da Gradski odbor Srpske radikalne stranke ima tesnu saradwu sa Gradskim odborom Demokratske stranke? Dr [e{eq: To je apsolutno izmi{qotina. Voditeq: Savkovi} sa aerodroma pita, zbog ~ega nadle`ni u Gradskom odboru Srpske radikalne stranke ne `ele da komuniciraju sa gra|anima aerodroma i zbog ~ega se ~elnici Gradskog odbora pona{aju kao da su va{i zamenici, 367

u stvari su samo ~elnici Gradskog odbora? Dr [e{eq: Pa, moram priznati da mi to pitawe nije sasvim jasno. Ja mislim da ~lanovi, funkcioneri na{eg Gradskog odbora, odnosno Op{tinskog odbora iz Kragujevca, treba da kontaktiraju sa svim gra|anima Kragujevca, ~lanovi Okru`nog odbora sa svim gra|anima [umadijskog okruga. Ako tu ima nekih smetwi, ja mislim, koliko sutra to treba da se re{i u na{em Op{tinskom odboru. Voditeq: Rekli smo ve} u toku ve~era{we emisije da je Centralna otaybinska uprava procenila da ste vi jedini predstavnik te stranke koji mo`e ravno tome da se nosi, odnosno da pobedi predstavnika DOS-a, na predstoje}im predsedni~kim izborima. Rekli smo da u ovom trenutku jo{ ne mo`emo da pretpostavimo kada }e predsedni~ki izbori biti raspisani, kada po~iwe va{a predsedni~ka kampawa? Dr [e{eq: Evo, ve~eras je po~ela. Voditeq: Zvani~no? Dr [e{eq: Ovde, sa vama u studiju. Voditeq: Kako }e izgledati va{a predsedni~ka kampawa, ~ujem da su na Centralnoj otaybinskoj upravi rekli da je ova bila skromna, najjeftiniija od svih kampawu koje ste vodili? Dr [e{eq: Pa, bi}e jo{ skromnija. Nisam siguran da }e sadr`ati toliko veliki broj mitinga. Poku{a}emo opet gostovawima na raznim lokalnim emisijama da dobijemo {to vi{e termina, ne{to mawi broj izdawa na{eg lista “Velika Srbija” }emo {tampati, a mislimo da smo dosta obavili ve} u prethodnoj kampawi, i da zapravo nije ni nephodno da se ponovi sve to {to je ura|eno. Verovatno }emo nekoliko mitinga imati, ali ne mnogo. Mo`da beograd, Novi Sad i Ni{, i jo{ nekoliko gradova, preostaje jo{ da vidimo. Voditeq: Da se operativno dogovorite. Koga o~ekujete u drugom krugu, po{to sam iz ve~era{weg va{eg nastupa......? Dr [e{eq: Prvo, o~ekujem pobedu u prvom krugu. Voditeq: Dobro, a ako ste ga ve} dobili? Dr [e{eq: A svejedno }e mi biti koga }u pobediti u drugom krugu, ako je dosmanlijski kandidat. Voditeq: Hvala vam na va{em vremenu, koje ste odvojili za na{e gledaoce. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali.

XX NAS TV “Belami”, Ni{, 4. 12. 2002. godine Voditeq: Ovo je emisija “Kultura dijaloga”, mo`da }e gledaocima i dobro da bude tako, izgledati da smo na kraju, gde je onaj klasi~an kontradikcioni dijalekt, jo{ jednom ka`em, dr Vojislav [e{eq u emisiji “Kultura dijaloga”. Ne}u biti duga u najavi, naprosto da bih vama dala vreme i da ga vi boqe koristite. Dijalog je ne{to {to vam, {to ne ide uz vas, naro~ito kada ste u pojedinim ulogama, ali po{to znam da ste i profesor univerziteta, verovatno se koristi368

te dijalo{kom metodom. Dr [e{eq: Pa, prvo, iznena|uje me va{a konstatacija. A u kojoj ste to ulozi videli da mi dijalog ne ide od ruke? Voditeq: Ne vama, nego vas drugi do`ivqavaju, pa evo i sada, naprosto, vrlo ~esto iskqu~ujete mogu}nost da i mi mo`da razli~ito mislimo ili druga~ije govorimo o onome {to mislimo. Ho}u da ka`em, ubedqivi ste kad ste protivnik, ubedqivi ste kad ne{to promovi{ete, prosto ne dajete mnogo prostora drugome. Dr [e{eq: Evo, ja vam dajem maksimalan prostor i to, ja mislim, da vam nije ta~no. Prvo, morate da defini{ete {ta je to dijalog. Dijalog mo`e biti me|u istomi{qenicima, on je dosadan i neproduktivan, retko produktivan, i dijalog me|u protivnicima. Sad, da biste u{li u dijalog sa protivnikom, morate se za to spremiti, morate biti sposobni da vodite dijalog, morate biti kompetentni i morate biti nekompromitovani. Ne mo`ete vi sa mnom u}i u dijalog oko nekih ozbiqnih pitawa, a da ja znam neke va{e slabe ta~ke koje vas u startu diskvalifikuju. Kako se onda usu|ujete da idete u dijalog? Ja }u odmah te va{e slabe ta~ke da iskoristim, jer dijalog je borba. Ja moram da vas pobedim. Nije moj ciq da vas uni{tim nego da vas pobedim. Ako `elim da vas pobedim, onda vas dobro prou~im. Neprijateqa treba upoznati, je li tako. Protivnika treba upoznati. Voditeq: Da li su uvek neprijateqi u dijalogu? Dr [e{eq: Nekad je protivnik, nekad neprijateq, zavisno sa kojih ideolo{kih pozicija nastupa. Onaj ko je protivnik samog naroda i moje zemqe, on je neprijateq, a onaj ko nastupa sa aspekata neke druge ideologije, on je protivnik. Treba ga pobediti. Da bi se pobedio, treba mu prona}i sve slabe ta~ke. E sad, {ta je problem bio sa qudima sa kojima sam ja bio u televizijskim duelima? Nisu bili kompetentni, nisu bili dovoqno obrazovani, nisu bili ve{ti, nisu bili talentovani i imali su suvi{e mnogo slabih ta~aka. [to se mene li~no ti~e, svi mogu da mi tra`e slabe ta~ke, imam ih kao svaki ~ovek, ali su veoma male, bezna~ajne u odnosu na neke koji su kriminalci, koji iza sebe imaju razne mafija{ke afere, koji za sobom imaju neke ne~asne postupke, koji su poznati po sudstvu hrabrosti u onim mutnim ranijim vremenima i tako daqe. Znate, ne mo`ete o~ekivati, ako postoji duel izme|u slona i mi{a, da se svakog trenutka mi{ `ali, te slon ga nagwe~io, te slon ga ugrozio, te slon ovako, te slon onako. Voditeq: O~igledno su gramacije, dobro. Ali, ja sam htela da vas naprosto iskoristim, {to svi novinari rade, i vi ste sami dali dobru... Dr [e{eq: Ja sam odmah izrazio spremnost da me iskoristite. Voditeq: Ja mislim sada u dijalo{kom smislu. Dakle, hajde da se vratimo anti~kom poimawu dijaloga. Sada govorimo o politi~kom dijalogu, pa ste vi ~ak spomenuli i duel, taman ste mi oduzeli pravo da vam postavim pitawe o mogu}oj razlici izme|u dijaloga, duela ili diskusije, ali verujem da }ete vi to poklopiti kad budete dali obja{wewe. Dakle, dijalog je jedna metoda, jedna dobro definisana metoda razgovora. Ne mora uvek biti borba, dozvolite, mo`e biti tra`ewe istine, mogu}e istine, govorim o dijalogu kao op{toj kategoriji, kao op{toj metodi u pronala`ewu istine, govorim o dijalogu u kulturi, nauci, ja vas molim da govorite malo o dijalogu u nauci, vi ste doktor pravnih na369

uka, govorimo o dijalogu u medijima, tu mo`ete opet i molim vas da govorite koliko ste imali pravih elemenata i koliko su mediji, zapravo, bili kadri, kako ka`ete vi, kompetentni i spremni i moralno ~isti, da vode dijalog sa vama? Dr [e{eq: Prvo, mi smo po~eli razgovor o politi~kom dijalogu. Javni dijalozi su politi~ki dijalozi. Znate, televizija nije pogodno mesto da se vodi nau~ni dijalog. Voditeq: Ali u nau~nom programu? Dr [e{eq: Nije ni u nau~nom programu. Nau~ni program mo`e biti popularizacija nauke, a nije mesto da se vodi nau~ni dijalog. Nemogu}e je. Nau~ni dijalog se vodi na nau~nim skupovima, u nau~nim ~asopisima i tako daqe. To su mesta gde se mo`e voditi nau~ni dijalog. On se vodi po drugoj metodologiji. Tamo imate raspravu samo o idejama, o nau~nim ~iwenicama, o dokazima, o argumentima i tako daqe. A u politici, vi raspravqate i o argumenima i o li~nostima. Nije samo u politici argument va`an, va`na je i li~nost koja iznosi argument. Nekada mo`da mo`ete imate slabe kontraargumente, ali zato imate pred sobom kompromitovanu li~nost pa }ete poraziti li~nost, nekada lo{a li~nost mo`e da diskvalifikuje i kompromituje najboqi argument. To su dve razli~ite stvari. Politika je stalni proces borbe. Vi govorite o anti~kom dijalogu. To je, pre svega, dijalog me|u filozofima. Kad filozofi vode dijalog, kad filozofiraju, onda je to u nekom stawu nirvane, onda su maksimalno opu{teni. Voditeq: Osim {to ponekad popiju otrov. Dr [e{eq: Ne. Oni u tom svom me|usobnom dijalogu ne piju otrov, nego mo`e vlast da ih natera da popiju otrov, kad su u vlastima. Sokrat je popio otrov, zato {to ga je vlast osudila da ga popije a nisu ga drugi filozofi ubedili da to uradi. On je mogao da izbegne otrov, mogao je a nije hteo. Voditeq: To je bio wegov izbor. Dr [e{eq: To je bio wegov izbor. Dakle, on se pot~inio vlastima u tom nekom svom filozofskom miru. Ja nisam filozof, ja se ne pot~iwavam vlastima, ja se borim. Politika je stalna borba i u politici, ako se ve} bavite ozbiqno politikom, morate biti spremni na to da puca sa svih strana, da nema ni trenutka predaha. Politika je stalna borba i politi~ki dijalog ne mo`e biti isto {to i filozofski i isto {to i nau~ni dijalog. Dijalog u kulturi je ne{to sasvim drugo. To je dijalog, pre svega, stru~ne prirode, a on mo`e, tako|e, da se uvede u vode politike i ideologije, jer kultura se ne mo`e tako striktno odvojiti od ideologije. ^im u|ete u dijalo{ku sferu, onda je to politi~ki sukob. Pa mo`e biti na kulturnom poqu. Svi na{i kulturni sukobi u pro{losti, setite se velikih politi~kih sukoba me|u na{im kwi`evnicima, izme|u dva svetska rata. Setite se velikog sukoba izme|u realista i nadrealista, koliko je dugo trajao taj sukob, do kakve je mr`we doveo. Mrtvi su qudi ubijeni u toku rata od strane komunista zato {to su zastupali jednu ili drugu stranu na odre|en na~in. Imali smo i takve slu~ajeve. Dakle, svuda tamo gde postoji ideologija i gde postoji politika, postoji i stalna borba. U borbi morate ili da pobedite ili }ete biti pobe|eni. Veoma su retki nere{eni rezultati, i kad su nere{eni, onda je to samo privremeno stawe. To su razli~ite stvari jednostavno. E sad, na`alost, mi smo pola veka bili pod komunisti~kim re`imom, gde se politi~ka borba nije vodila u javnosti. Do 8. sednice, mi nikad nismo imali po370

liti~ku borbu u javnosti. Javnost je obave{tavana tek kad je politi~ki sukob zavr{en. Setite se 21. sednice u Kara|or|evu. Tek kad je ona zavr{ena, kad je sve bilo re{eno, onda je javnost obave{tavana, na primer, ili Brionskog plenuma i tako daqe. Dakle, nismo imali pravi politi~ki proces. Sad ga imamo, sad je on jo{ defektan, jo{ se nisu stvorili uslovi za neku ozbiqniju selekciju, jo{ uvek je mogu}e da oni najgori budu na vrhu i progone najboqe, jo{ je to mogu}e, zato {to jo{ nemamo zdravo politi~ko dru{tvo, ali ono jednog dana mora ozdraviti, po mom mi{qewu. Voditeq: Dijalogu kao kategoriji i kao metodu, ste na po~etku razgovora a mislim, ispravite me ako gre{im, dali jednu i eti~ku kategoriju, jednu eti~ku komponentu, da u dijalog mogu, a drugi naziv za dijalog je i borba mi{qewa, mogu u}i oni koji su moralno ~isti ili oni koji to nisu, treba da o~ekuju da budu ba{ na tom planu i napadnuti? Dr [e{eq: Ako imate sa jedne strane ~oveka koji ulazi u politi~ki dijalog, u politi~ki sukob, nikad nije ubio, nikad nije ukrao, nikad ni~im nije kompromitovan, nikad nije slu`io neprijateqima svoga naroda, bio uvek besprekoran, i s druge strane imate nekoga iza koga stoje kra|e i afere, koji je mo`da ume{an u ubistva, koji je ume{an u poslove sa srpskim neprijateqima, koji je slu`io stranim silama, koji je tako i tako, vi mislite da to mo`e biti ravnopravan dijalog. Ko uvek tu kuka? Kuka onaj ko je u startu hendikepiran, i uvek kuka zbog tog svog hendikepa. Za{to su srpski radikali danas, ve} dve godine, potpuno blokirani na mnogim televizijama u Srbiji, pogotovu dr`avnim televizijama? Zato {to smo nepodno{qivi zbog na{e argumentacije koju iznosimo smelo i otvoreno, i zbog toga {to ni~im nismo kompromitovani. Zbog toga smo nepodno{qivi. Ja kad ka`em da je Bojana Leki} {pijun CIE, ja odmah imam podatak da je nekoliko meseci provela na {kolovawu tamo u nekoj {koli CIE, u Americi, i da je osposobqena za svoj {pijunski posao, ili kad iznesem za nekog petog ili desetog sli~ne podatke, za ono {to se zove Narodni pokret otpor. Da su im sve vo|e dobijale pare od zapadnih obave{tajnih slu`bi, i kakav tu dijalog mo`e postojati onda. Imam nepobitne ~iwenice, imam izve{taj ameri~kog Kongresa, koliko je para Amerika svake godine dodeqivala pojedinim opozicionim partijama u Srbiji, takozvanim nezavisnim sindikatima, takozvanim nevladinim organizacijama, takozvanim nezavisnim medijima i tako daqe. Kakav tu dijalog mo`ete da o~ekujete? Oni su u startu ve} diskvalifikovani, jer su krajwe nemoralni, oni ne mogu da pro|u ni u jednom dru{tvu. Zamislite da se u Americi u dijalogu pojavi neko za koga se zna da ga je pla}ala ruska obave{tajna slu`ba, ili neke arapske zemqe i tako daqe. Je li on odmah u startu diskvalifikovan? Jeste. A za{to se bune kod nas takvi isti kad ih u startu diskvalifukujemo. ^im imam dokaz da je neko primao pare od zapadne vlade da deluje protiv svoje zemqe i svoga naroda, ho}u odmah da ga diskvalifikujem, {to da vodim dijalog sa wim. Ho}u da ga `igo{em, da bih odvratio svakog potencijalnog koji je, tako|e, eventualno spreman da slu`i nekome kome ne sme da slu`i, i neprijatequ, protivniku, agresoru i tako daqe, jer se to ne isplati, da }e kad-tad ta izdaja biti `igosana. Voditeq: Je li 20. vek, naro~ito druga polovina 20. veka, bez obzira {to smo se neprekidno pozivali na demokratiju, to je opet anti~ki pojam i anti~ki san, pa ga sawamo i sada, zapravo doba, moderno doba organizovane, konden371

zovane organizovane mr`we? Dr [e{eq: 20. vek je vek totalitarizma, komunizma, fa{izma, mondijalizma, ili globalizma kako ga nazivaju. Postoje ta dva izraza, oni su sinonimi. Voditeq: Opomiwu nas oni koji nisu za dijalog da prekinemo, je li vama interesantno, je li mo`emo jo{ malo da popri~amo? Dr [e{eq: Mo`emo da prekinemo odmah {to se mene ti~e, ali meni je interesantno. Prvo, kad imam lepu, simpati~nu i inteligentu i obrazovanu sagovornicu, onda me to inspiri{e da razgovaram. Vidite, svi oni koji su najvi{e, naj`e{}e gazili demokratiju, uvek su se pozivali na demokratiju, i nigde ne mo`ete na}i komunistu koji }e za sebe re}i da je protiv demokratije. Svaki }e da ka`e da je demokrata i to se zala`e za neki specijalni, najvi{i oblik demokratije. Kod fa{ista je bilo veoma ~esto pozivawe na demokratiju i jo{ ~e{}e na socijalizam, na socijalizam kao socijalno dru{tvo, dru{tvo socijalne pravde, ne mislim na ovaj ideolo{ki smisao koji su mu pridodali komunisti. Dakle, oni imaju potrebu neku da se predstave u sasvim druga~ijem svetlu. Mondijalisti, odnosno globalisti, sada se najvi{e pozivaju na demokratiju, oni su u ime demokratije bombardovali na{u decu 1999. godine, oni u ime demokratije sad spremaju agresiju na Irak, oni u ime demokratije pqa~kaju dve tre}ine ~ove~anstva. Voditeq: Da, to je Noam ^omski jo{ 1945. godine... Dr [e{eq: Noam ^omski je u velikom broju svojih kwiga, nedavno je kod nas iza{la wegova kwiga “Svetski poredak – stari i novi”, zatim jedna mala bro{ura “[ta to u stvari ho}e Amerika”, ~itav niz wegovih drugih kwiga... Voditeq: Ali oprostite profesore, 1945. godine ve} sasvim, zaista, da ka`em i po{teno nau~ni~ki a i istra`iva~ki rekao da ne mo`e Amerika raspolagati sa vi{e od 50% svetskih resursa, to }e ve} stvoriti... Dr [e{eq: Pa, videlo se da mo`e. Voditeq: Videlo se da mo`e, ali do ~ega je dovelo, {ta nam donosi to zlo iz 20. veka? Dr [e{eq: Ko zna {ta nam donosi 21. vek. To je sad veliko pitawe. Donosi nam mo`da jo{ ve}e zlo od ovoga koje nam je doneo Hitler, jer Amerika ima savr{eniju ma{inu za ubijawe i spremna je da je primeni. Ona ve} zvecka atomskim oru`jem u slu~aju Iraka, i to su stvari sa kojima mo`da ne mo`emo kao politi~ari da se adekvatno suprotstavimo i da spre~imo, ali mo`emo kao intelektualci da se suprotstavimo, ako ne mogu da ih spre~im, bar mogu da im javno ka`em svoj revolt, svoje nemirewe, svoje suprotstavqawe. Voditeq: I kona~no sam dobila ono da govorite kao intelektualac, a ne kao politi~ar. Dr [e{eq: Pa, ja uvek govorim istovremeno i kao intelektualac i kao politi~ar, izvinite vi to. Voditeq: A znate za{to vas to pitam? Dr [e{eq: Prvo, pazite jednu stvar, i kao intelektualac i kao politi~ar, te dve stvari ne mogu ovde da se razdvoje. Voditeq: Kao u va{em slu~aju? Dr [e{eq: Pa, ne bi smeo ni u jednom slu~aju. Na`alost, razdvaja se. Voditeq: Onda otvaramo novu temu. Dr [e{eq: Pazite, danas je pomodno slu`iti Amerikancima i priklawa372

ti im se, i sad, oni su jaki, hajde sad }emo svi. Ja ne}u, ja ne}u da slu`im, ho}u uvek da ka`em svoje mi{qewe. Ja idem svojim putem, kako je rekao Dante Aligijeri, a svet neka misli {ta ho}e. I sve dok idem svojim putem, ja imam miran san. Ja sam vi{e puta bio u zatvoru, uvek sam u zatvoru imao miran san, znate. Dakle, verujem u taj svoj put i spreman sam da se `rtvujem za taj put, a da se ponizima na taj na~in {to }u postati ne~iji sluga, {to }u delovati protiv svoga naroda, {to }u se priklawati jakim i mo}nim. Ja kad sam bio malo dete, ja se nisam priklawao jakima i mo}nima, ako me ugrozi neki sileyija, {~epam najbli`i kamen, udarim ga i be`im, ili pojuri me neko ko je stariji nekoliko godina, stanovao sam kao dete u prizemnoj nekoj zgradi na `elezni~koj stanici, koja je, do mojih vrata su bila tri, ~etiri stepenika, pa me pojuri pa do|em do vrata, ne ulazim u ku}u, nego se uhvatim za kvaku, pa imam prednost od ta tri, ~etiri stepenika pa udaram nogama. Voditeq: Dakle, taktiku? Dr [e{eq: Pa, jeste. Ali se ne mirim, ne prihvatam. Ne udaraj na slabije ali se suprotstavi se mo}nim i osionim. Voditeq: Malo~as sam rekla profesore, prosto to mi daje inspiraciju, htela sam ina~e da vas pitam, koliko dugo niste na fakultetu i kako ste radili sa studentima? Dr [e{eq: Pa, ve} vi{e od godinu dana nisam na fakultetu, ali ja sam i daqe profesor i osta}u do kraja `ivota profesor. Vi{e puta su me izbacivali sa fakulteta pa mi ni to nije ne{to novo. Znate, mislim da sam imao veoma korektan odnos prema studentima i uvek kad bi me negde uklawali sa fakulteta, iz ideolo{kih ili politi~kih razloga, studenti su bili na mojoj strani, i nikada nisam prisiqavao studente da mi dolaze na predavawa, nisam vodio evidenciju, nikad nisam mewao aktuelnu politiku sa predmetom mog predavawa, sa predmetom iz koga sam izvodio nastavu, a uvek su mi dolazili studenti drugih generacija, ~ak studenti sa drugih fakulteta da slu{aju ta predavawa, to je za mene velika satisfakcija, ja sam zbog toga iskreno ispuwen ponosom. Voditeq: I, naravno ste se, sigurno neophodno slu`ili dijalo{kom metodom dopu{taju}i i mladim qudima da u|u. Dr [e{eq: U svakom trenutku, da mi prekine predavawe da zapo~ne razgovor na neku temu koja mu je interesantna iz toga. Voditeq: I kad vam novinari to rade? Dr [e{eq: To mi je va`nije od predavawa, i kad mi novinari to rade. Voditeq: Samo ne volite {upqe pri~e, ka`ete? Dr [e{eq: Pa znate {ta zna~e te {upqe pri~e. Na`alost, na{i mediji su prepuweni tom {upqom pri~om, i vi vidite, ve} dve godine dijalog istomi{qenika. Gledate televizijske dijaloge pa svi iz DOS-a, i vode dijalog. Kakav je to dijalog? Voditeq: Oduzeta je osnova, odnosno obele`je dijaloga? Dr [e{eq: Pa nemamo osnove ni demokratskih prava, nemate mogu}nosti da se izrazite. U proteklih dvanaest godina nikad nije bilo lo{ije danas. Voditeq: Evo, opomiwu me malo iz re`ije a malo i kolege kojima sam zahvalna, jer su zahvaquju}i wima i tome {to ste gostovali na ovom programu, ja uspela i da napravim ovaj razgovor, pre svega, zahvaqujem se vama na strpqewu. Nekako, moram da se vratim na mitolo{ki po~etak. Hercegovina, onaj kras, oda373

kle je va{ otac, hercegovci su sloj srpskog naroda, malo govore, za razliku od vas. Dr [e{eq: Ja mislim da gre{ite, mnogo govore. Voditeq: Oni o{tro govore, brzo govore, kondenzovano, za vas ka`u da ste brz, ima mi{qewe da vas ~ovek ne mo`e da uhvati. Dr [e{eq: Ma mo`e, ako se potrudite. Voditeq: Ako se potrudi i ako ima dovoqno argumenata. Htela sam da vas pitam, je li, dakle, ni{ta aktuelno, naprosto, to je ve} i devalvirano pomalo, imate li neku viziju za ovaj prostor i za srpski narod, za jugoslovensku zajednicu, zajednicu Srbije i Crne Gore, va{u viziju kao ~oveka, kao intelektualca, a jasno i ne mo`ete druga~ije, i kao politi~ar, a vi ste, pre svega, i predsednik jedne zna~ajne srpske nacionalne stranke? Dr [e{eq: Pa, otkad znam za sebe, moja vizija je velika Srbija, dakle, jedinstvena srpska dr`ava koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Ja dok sam `iv od toga ne}u odustati i ne}e ni moji sinovi, ni moji unuci. Voditeq: Ima li dijaloga sa vama? Dr [e{eq: Pazite, ja od toga nikada ne}u odustati. [ta zna~i dijalog? Da `rtvujem otaybinu i naciju? Nikada. Sve dok se ~ovek bori, on ima {ansi. Ako se skr{tenih ruku pomirimo sa sudbinom, propa{}emo, nesta}emo. Na{i preci se nikad nisu mirili sa sudbinom, i zato su nam sa~uvali nacionalnu svest i obnovili dr`avu. Sad nam je dr`ava u krizi, u egzistencijalnoj krizi. Moramo je sa~uvati. Da bi je sa~uvali, moramo se boriti. Znate, postoji jedna kwiga koja je objavqena od pre nekih petnaest godina pod naslovom “Za{to se niste ubili?”. To je kwiga koja govori o nacisti~kim logorima, i govori o qudima koji su bili logora{i ali su slu`ili nacistima i ubijali druge logora{e. Oni su, dakle, pristajali na tu ulogu, a nisu morali, a znali su da ih ~eka smrt posle toga. Za{to su onda dozvolili da im se ubije qudskost, pre nego {to im se uni{ti telo. Voditeq: I dostojanstvo, recimo. Dr [e{eq: Pa, ubijawe qudskosti je ubijawe dostojanstva. Qudskost je dostojanstvo, pre svega, i moral. Za{to su to dozvolili, kad su svakako znali da ih ~eka smrt? Zbog jednog dana nade vi{e, mo`da? Pogre{no je. Pogre{no je pomagati svojim neprijateqima koji `ele da vas uni{te. Treba im se suprostaviti. Kad im se suprotstavite, uvek imate neku {ansu. Kad se unapred pomirite sa sudbinom, nemate nikave {anse. To je su{tina. Voditeq: I za kraj, je li politika strast, je li politika ima mo`da ve}u mo} nego erotika, to vas pitam zbog toga {to ste malo~as kritikovali i s pravom, pre svega mislim na sebe, medije i kolege na medijima, ~esto vas vi|amo sada u emisijama, popularnim emisijama tok {oua, gde ste vrlo interesantni, naro~ito `enama, sagovornicima va{im, i gostima koje su obi~no `ene, tu vam neko komplimentira, neko ne, ~ini mi se da i tu ulogu prihvatate sa autenti~no{}u imanentnoj vama i va{oj li~nosti? Dr [e{eq: Svaki ~ovek koji se ozbiqno i predano bavi svojom profesijom, ima strast prema tome. Hirurg koji se ozbiqno posvetio svom poslu, ima strast prema hirurgiji, nau~nik koji se posvetio istra`ivawu kosmosa, strastven je u tome, samo vas strast mo`e dovesti do uspeha. Dakle, ako ste se opredelili za jednu profesiju, ako zidate ku}u, u vama postoji neka strast da ta ku374

}a bude {to stabilnija, {to boqa, {to lep{a, i tako daqe. Voditeq: Gospodine [e{eq, je li i vlast strast? Dr [e{eq: I vlast je strast, naravno. Voditeq: Koliko ona mo`e da dr`i ~oveka u tom nekom akutnom stawu. Dr [e{eq: Vidite, tu postoje dva aspekta. Vi ste pomenuli ovaj erotski ili seksualni, ili kako ste ga ve} nazvali. Voditeq: Ne, erotski. Dr [e{eq: Ja mislim da je tu primarna voqa za mo}. Za{to to mislim? Poznato je iz vizantijske istorije i istorije nekih drugih naroda, ali meni su upe~atqivi ti primeri iz vizantijske istorije, jer sam to vi{e prou~avao, ali toga ima u kineskoj istoriji. Postoje evnusi, kastrirani qudi, na dvorovima vizantijskih careva, koji su bili istaknuti dr`avnici, ~ak je i vojskovo|a bilo. Dakle, oni su bili sasvim li{eni erotskog ose}aja. Voditeq: Da bi mogli da usmere energiju, verovatno? Dr [e{eq: Ne, ne. Pazite, nisu se oni dobrovoqni kastrirali. Oni su na sili bili li{eni iz odre|enih razloga, nekad ove prirode, nekad one prirode, nije to uop{te bitno, bitna je priroda wihove li~nosti posle tog kastrirawa. Dakle, posebno operisani od erotike, apsolutno ih to nije interesovalo, ali voqa za mo} je postojala. Mo`da je kod nekih od wih bila i sna`nija nego kod prose~nih qudi. Dakle, postoji i s jedne strane ta asublimacija seksualne energije, kad je ~ovek savlada, kad se posveti ne~emu, i tako daqe. Poznat je slu~aj Nikole Tesle, u tom smislu. Voditeq: I Leonarda da Vin~ija. Dr [e{eq: Za Leonarda da Vin~ija postoji neka druga pri~a. Pri~a koja ba{ nije povoqna, da ne ulazimo sad, nije bitno. Ali, postoji ovde, kod qudi koji nemaju {ta da sublimiraju, jer im je to odstraweno. Ta vrsta energije je odstrawena kastrirawem, a postoji voqa za mo}. Dakle, voqu za mo}, psihologija jo{ nije do kraja objasnila, a ona postoji u qudima. U svakoj populaciji mo`da pet procenata, mo`da jedan procenat, uvek neko iska~e i pokazuje vi{i stepen te voqe za mo}. Ta predvodni~ka voqa za mo} postoji u svakom dru{tvu. Voditeq: No, dobro. Bli`imo se finalu razgovora, opet neka mogu}a prognoza ovoga prostora, na{ega naroda, u smislu postoji li mogu}nost da prona|emo nekakav svoj autohroni put, recimo, to se mo`e re}i za vas, ~itav va{ `ivot od studentskih dana je bio sa potpisom Vojislav [e{eq, ma kakav on ocewivan. Dr [e{eq: [to bi na{ narod rekao, ne treba da se bojimo, jer nam ne}e biti lako. Bi}e nam mnogo te{ko i sa tim ra~unamo, a dok se borimo, imamo {ta da sa~uvamo. Voditeq: Imate li neku ideju o borbi? Dr [e{eq: Imamo ideju, imamo {ta da sa~uvamo, imamo {ta da postignemo, i imali smo i ranije kroz istoriju veoma te{ke trenutke, pa smo ih pre`ivqavali. Dakle, istorijsko iskustvo nas u~i da moramo izdr`ati i ube|en sam da }emo izdr`ati. A sad, kako }e se ti istorijski doga|aji razvijati, ja mislim sve ubrzanijim tempom i rasplet }emo vrlo brzo sagledati. Dakle, ne bih neke konkretizovane vizije ovde davao, nisam vizionar te vrste. Voditeq: Jo{ jednom vam se zahvaqujem. Dr [e{eq: Hvala vama. 375

Voditeq: Evo, jedan mogu}i segment sa dr Vojislavom [e{eqem, mogu}i dijalog ako uspemo da se dohvatimo daha i da sa svojim argumentima skrenemo na tren pa`wu i sasvim uveli pri~u na wegov na~in. Hvala vam jo{ jednom u ime gledalaca “Belami” televizije, i nadam se da }emo se videti opet nekim povodima. U ovom slu~aju sa mnom, ne ba{ politi~kim, ali vi ste osoba sa kojom mo`e da se i treba da se razgovara i o nekim drugim stvarima. Hvala i prijatno. Dr [e{eq: Hvala vama i prijatno.

XXI NAS TV “Bel ami” Ni{ “Cirkus M”, 04. 11. 2002. godine. Voditeq: Dobro ve~e, dobri qudi. Vi gledate emisiju “Cirkus M” na ~ist ju~wa~ki kwi`evni jezik. Ja sam Mija Kuli}. Specijalan pozdrav za svi gledasoci koji nas gledaju preko one snimqene kasete. To nisu piratske nego doma}e Pozdrav i za bra}u Crnogorci koji nas gledaju preko televizije”El Mag”, pa pozdrav svim gledaocima koji nas prete preko Kvanta, “Bel ami” satelita. I po{to je televizija “Bel ami” prva po~ela borbu protiv ki~i i {und, ja sam nekako provukao, do du{e vrlo tesno, i od taj ciq nema vi{e obi~ni vicevi, oni prizemni {to se pri~aju na ulicu, po javni klozeti. Od sad samo kalsika, {to da se ja zameram na ovi nau~nici iz Beograd, mada ga ima i po Ni{. Dakla klasika. De{ava se u ni`u muzi~ku {kolu, opet ja prizemno, ne u ni`u u sredwu muzi~ku {kolu se de{ava. I sad, nastavnica da |acima zadatak da nacrtaju kako do`ivqavaju muziku, kako je ose}aju, to je direktan dodir dve umetnosti muzika i slikarstvo. I sutra dan svi, ono blokovi na klupe, pri|e nastavnica kod jednog bucmastog de~ka, on je ina~e bio najboqi |ak u razred, pogleda ka`e, da vidim {ta si ti nacrtao du{o, a on nacrtao onog Rodenovog mislioca. Ka`e, nastavnice ovo je kamerna muzika, jao du{o bravo, svaka ~ast, izvanredno. Pri|e tu kod jednu devoj~icu, tu blizu isto bucmastu, kao najboqu devoj~icu u razred. Da vidimo du{o {ta si ti nacrtala, ona nacrtala pun list cve}a, pa ovo , {ta je to, ka`e to je nastavnice Pastorala, jao divno, divno jao du{o fantasti~no ja sam prosto o~arana, i do|e kod Pericu, a Perica na dva spojena lista od blok , nacrtao ovoliku onu mu{ku stvar, i sad zaprepasti se u~itewica, {ta je ovo Perice? Za Elizu. Gospodo biznismeni i za prodavawe semenki treba reklama da ne bi bilo blama. A po{to znate ja sam dipl. za marketing, 218 godina svi piju wihovo pivo, pivara Ni{. [to bi rekla drugarica ma|arica , a {ta po najvi{e svi|a meni se kad pivo peni se, peni se peni se, pivara Ni{. za dug i sre}an `ivot ba{ taj Amer ~aj kompanija Amer pro Vlahovo. Da ste wihove ~ajeve na vreme pili ne bi vas urovili to jest, sahranili. Jedno kratko i ekskluvivno obave{tewe za sviju vas, svetlost i energija su stigli kod nas Osam i Rajevak. Sijalice i baterije grom odmah ispred Aerodrom, kolor 2002. Obratite pa`wu, ne{to skroz novo kod nas ~arobni osve`avaju}i napitak Spid koh.Mo`e da se pije svuda, na vrh planinu pa i na spfi, Spid kofi. Kompanija iz Kwa`evac.Ima restorani i kafane sa i bez ba{te, oni su ba{ sa renome, a oni {to stoje za jedno ekstra mesto gde se pravi gurmani gnezde, a to je “Kvins” restoran sa pet zvezde. Da po376

zdravim bra}u kelneri, od wih najvi{e zavisi, kuvarice, kuvarima normalno gosn’ Mi{u. Restoran “Kvins”, tradicionalan srpski restoran, koji }e od glad i od `e| da vas spasi da se gde se nikad ne gasi. Klasi~na nacionalna kujna, restoran “Kvins” kad odemo posle emisiju tamo samo sa mog gosta, }e da napravimo genocid. E sad }e te sve ovo da vidite u slici. (reklame) Vi gledate emisiju “Cirkus M” na ~ist ju`wa~ki ju`wa~ki jezik. Ja sam Mija Kuli} i zbivovi. Po{to se i daqe ni{ta ne de{ava u ovu dosadnu dr`avu, osim {to je mafija u paniku, a grupa koja se ne zove Gej 17 nego nego DOS, a isto ih ima 17. Imali su istorisko zasedawe, i do posledwi trenutak se nije znalo gde }e to zasedawe da se odr`i, tako da su razni atentatori i snajperisti taj dan na~isto odlepili. A i gosn’ Ko{tunica nije bio obave{ten. A DOS ina~e nije mogao da se sastane u Jajce, po{to su ve} oti{li u Moravi}. E, {ta se tamo desilo ~uli ste. Ponu|ena je novi ko~ni~ari na Reforme istorisko pomirewe ono da padne celivka i gore i dole. Ovi rekli, onaj s’one kese wet vas mo`no,non pasa ran. I po{to je mafija u paniku, oni sitni lopovi ne treba da se pla{e, mene je u petak stigla jedna poruka na mobilni. Ka`e, kakva li }e tek hap{ewa da nastanu kad se otkrije ubica Save Kova~evi}a. I po{to se kod nas ni{ta ne zbiva, da pre|emo mi na zbivovi iz inostranstvo. Pre neki dan bio, ~ujem, onaj praznik No} Ve{tica, Karla Del Ponte uop{te nije trebala da se maskira. E, kad sam ve} pomenuo doti~nu gospo|u ka`e, oti{la Karla Del Ponte kod doktora za plasti~nu hirurgiju, ka`e, dobar dan, dobar dan, ka`e ja bih da operi{em lice, pa mo`e evo to }e da vas ko{ta 100.000 dolara, auuuuu, pa skupo znate li vi ko sam ja jel’ bi moglo za mene jeftinije, ka`e mo`e da stavite kesu na glavu. I da izbu{i prorezi za o~i. Dakle No} Ve{tica, re`ija . Pa opet inostranstvo, ali ovo je bli`e inostranstvo u Pri{tinu, desio se jedan sre}an doga|aj. Zahvalni Albanci su na ednu ulicu dali ime Bil Klinton. I [ok Rugova, se u pozdravni govor od srca zahvalio na ovod dobri~inu Bila, sa}ete da vidite zavr{ni deo od taj sve~an govor. (pesma) E, tako Monika. Ko Monika, ali neznam dal’ znate {to on ne skida ono {al~e, ka`e ako ga skine }e se iskr{i {al~e, uko~ilo se. A ove dane, svetska {tampa bruji kako smo mi na bratski Irak podavali oru`je, te neke avionski delovi, te raketni delovi, te nuklearna tehnologija drn, drn, drn. Sad }e te vi po{tovani gledaoci da vidite o kakvom tajnom oru`ju je re~, a u pitawu je ~uvena srpska raketa. (pesma) Te na{a ova raketa se izuzetno pokazala, efikasno naro~ito su je koristili ovi branioci mostova. A od strane 583,292 gledaoca i gledateqke, zamoqen sam da repriziram zbiv kao je nastala ona `uta ta~ka, kao simbol Demokratske stranke. Po{to su gledaoci za mene zakon ide repriza. (prilog) To {to svi znate, i daqe je u toku na{a akcija, snajka za Cajka. Opet stile mnogo pisma, stigle ponude ima fotke, dostavqen je spisak sa miraz. U ovo propratno pisamce, ka`e ovako da bude{ samo na{ mili Cajko dragi Bog da}e, je bez tebe smo ko bez ga}e. Mnogo si bre mr{av pa nas za tebe vrlo strah, a mi }e te nakqukamo sa guz grah. Jedan na{ kom{ija onomad na~iso lipsa, a mi }e te 377

mili Cajko sve ranimo sa ~ipsa. U potpis samo tvoje Zorka i Zlatiborka. Sad }emo mi da izvidimo. One su istetovirale na{eg Cajka, a sad }e rubrika (muzika) Eto ,one su istetovirale na{eg Cajka, a sad }e rubrika uspomene na na{e Supermene. Sad }emo mi da vidimo, kratak prilog. (prilog) I za kraj zana se, Bog ~uva Srbe. (pesma) To su bili zbivovi, a moj ve~era{wi gost je gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e, izvoli. Crvena na radost. Vrlo spontano. Ba{ mi ka`u Mijo, tvrda stolica reko, ako Voja izdr`i sat ipo na wu mo`e i da bude predsednik. Dr [e{eq: Tvrda, ali crvena. Voditeq: Tvrada ali cravena.. Vrlo spontan je bio aplauz, dogovorili smo se kra}i ali dobro. Da vidite, po{to Voja nije mogao da vidi, da vidi kako smo ga najavqivali da }e da bude gost. (pesma) Dr [e{eq: Spontano. Otkud latinica? Voditeq: Kompjuter iz inostranstva. Dr [e{eq: Pa {to niste na telefon to izveli? Voditeq: Pa mogli smo, ali bio je veze zapu{ene. Zna{ kad treba da mi do|e tako zna~ajajn onda se dese telefonski ~epovi takozvani, zapu{e se linije. Po{to Vojo, na ti }emo boqe na ti, boqe zvu~i. Po{to su ove, nemam sa wima iskustva, OZNA, KOS, DOS Dr [e{eq: UDBA, CIJA Gej 17 plus Voditeq: Sada agencije. Po{to su oni svojevremeno imali svoje dosijee.Gej 17 plus. [ta zna~i to plus? Dr [e{eq: Plus je {pijunski centar. Voditeq: Jeli to krsti} ili plus? Dr [e{eq: To je pqus, Gej 17, pa pqus. Voditeq: Pa, po{to su svi oti{li... Dr [e{eq: Jel ti pla}a{ ove aplauze? Voditeq: Mi smo ovo namestili ko u “Grand” Dr [e{eq: Jeli se to isti aplauz ponavqa? Voditeq: Samo mu du`inu skra}ujemo. Jeli Cajko, jel’ ima{ ti ne{to za gosn’ Voju? Cajko: Samo ~as. Voditeq: [ta ti je to Cajko? Dr [e{eq: Ko telefonski imenik. Cajko: Ovo je hiqaditi deo od wegov dosije. Voditeq: Hiqaditi deo od wegov dosije? Cajko: Da. Ali ja nisam mogao da na|em slobodan {leper, da doteram sve po{to su ne{to doterali , oduzeli cigarete... Voditeq: Ne}e{ vaqda sve da ~ita{? Cajko: Pa da pomremo od dosadu. Voditeq: Veseo milicajac, veseo milicajac. Cajko: Po{tovani gledaoci, a posebno... Voditeq: Jel’ se nije ~uo? Mogli ste da mu ~itate sa usana on je izra`ajan. 378

Cajko: Po{tovani gledaoci, a posebno gledateqke. Voditeq: Stara {kola. Cajko: Kraj va{i male~kih te-ve ekrana, sad }e jo{ ne vi|en dokumentarni materijal. Ja bih zamolio re`iju za prvo klip~e. (pesma) Voditeq: Nevi|eni dokumentarni materijali. Cajko: Molim drugo klip~e. (pesma) Cajko: Daqe. (pesma) Cajko: A gospo|ica Vesna Rivas, koja je bila na{ dragi gost. Posla nam je jedan video materijal, a u pisamce ka`e: Cajko, pozdravi mi Voju, i prenesi mu da ona jo{ ve`ba. Re`ija. (prilog) Dr [e{eq: Pa dobro, jesam li ja ovde do{ao u Dnevnik ili na su|ewe? Voditeq: Pa ne znam ja . Cajko jel ima kraj pesme? Cajko: I za kraj. ^uveni radikalski strana~ki ples. Re`ija. (pesma) Voditeq: Vojo, jel’ ima ne{to ta~no? Dr [e{eq: Pa vaqda je sve ta~no. Voditeq: Pa pitam da proverim, to je stara milicija stari kadar, nije to ova nova {kolovana. Dr [e{eq: Ovi nisu izmi{qali kao ovi novi Voditeq: A ja samo da ka`em, po{tovano gledaoci, mo`ete da postavqate pitawa. Brojevi telefona 018/710-666i 710-777. Na sva pitawa odgovaramo, nema tabu-teme. Jel’ tako? Vojo? Za po~etak da pantonimom poka`e{ u kom si znaku ro|en. Dr [e{eq: Pantomimom!? Voditeq: Zna~i nema tekst, nema ni{ta. Cajko: Ajde opet. Dr [e{eq: Policajsu treba malo du`e. Cajko: Vaga. Voditeq: Ne on se sad... Slu{aj Cajko, pa ti pazi. Vojo, skoro si bio u Kinu jel’tako? Dr [e{eq: Da. Voditeq: I ono kad se pomena Kina ja uvek se setim jednog mog prijateqa to je deda Paj~e On je svojevremeno rekao, ka`e: kako smo mi i Kinezi poznati smo i dobri za kujnu, ka`e, mogli bi da se udru`imo. Recimo, oni ti daju recept, a mi }e damo patku, i eto ti Kineska patka. Kakvi su utisci? Dr [e{eq: [to se patke ti~e? Voditeq: Kineskiwe ? Dr [e{eq: Pa sad je nova srpska poslovica na delu. Nas i Kineza milijardu i trista miliona. Voditeq: To je boqe nego nas i Rusa. Dr [e{eq: Malo vi{e. Voditeq: Kinezi nemaju gusle, ali imaju... Dr [e{eq: Imaju, imaju. 379

Voditeq: Imaju gusle!? Ajde dobro, zna{ neku kinesku re~? Dr [e{eq: Znam. Voditeq: Koju? Dr [e{eq: [e{ej.^ekaj te, ~ekaj te. Do|em ja tako u Kinu, i izvedu nas u Pekingu prvo ve~e u restoran. Voditeq: Ne izvedu u Mekdonalds. Dr [e{eq: Ne, ne , ne. Kineski nacionalni restoran. Tamo se skoro celu no} slu`i, i tamo neka nova Voditeq: A po malo, po malo. Dr [e{eq: I oko mene sve {e{ej, {e{ej, mislim razgovarju o meni, pa se ~udim otkud me poznaju, kako tako poznat. Voditeq: A nisi Bata @ivojinovi}. Dr [e{eq: A nisam Bata @ivojinovi}. I posle saznam to {e{ej zna~i hvala. Kako ko obrati konobaru, tako se ja trznem. Voditeq: Pa odakle te znaju, nisi vaqda tolko propao kao Bata. Ja znam, dobar dan se ka`e wn-hao, ozbiqno, wn-hao ju`na varijanta bi bila klaskao. A dovi|ewa se ka`e sai-|e, a moj prijateq se ka`e vaga pawa za [e{eqa dobar ko pawa, to kao prijateq dobar Kinez. Ima jo{ za Kineze. Ka`e se da kineski jezik napisao neki ... Kako se ka`e porez? Dr [e{eq: \in|i}. Voditeq: Ne to je za one... to je ranije bilo zna{ kako da na pla`u pozna{ JUL-ovca u kupa}e ga}e, kako na pla`u ili bazen on kad pliva to je bilo. To su stari oni... Dr [e{eq: Kako ovi sad plivaju? Voditeq: E, porez se ka`e Bo -`in. kako se na kineski ka`e, kad ’o}e{ qubezno da se obrati{ Amerikancu? ^u-kam. Vojo, jel’ ta~no da su Kineske `ene vrlo, vrlo najprakti~nije `ene? Dr [e{eq: Prvo, vrlo, vrlo su lepe, simpati~ne, prijatne uvek nasmejane. Voditeq: Za razliku od ovaj... Dr [e{eq: Mo`e{ misliti, ujutru se probudi{ a `ena pored tebe nasmejana. Umesto namrgo|ena, tera te da ide{ u kupovinu, tera te po novine, tera te da joj kafu skuva{. Voditeq: I ovamo nasmejane. Ka`u da su mnogo zgode, male pa sve ti pri ruku ono. Isto kad smo ve} u Kinu, {ta se desi kad se onaj kamion {leper, ajde {leper je sad modernije. Kad se {leper pun sa konzerve, pa ka`e kad se izvrne ono... Dr [e{eq: [leper pun patki, poneka i guska. Voditeq: I po neka... Dr [e{eq: Jeli vi{e voli{ patke ili guske? Voditeq: Guske. Dr [e{eq: Pa dobro. Voditeq: Guske su... Dr [e{eq: ^ekaj da se da se prevrne {leper Voditeq: A pa, ne ustvari ne znamo mi {ta }e da bude na meniju. Dr [e{eq: ^ekaj da se prevrne {leper Voditeq: E kad se prevrne {leper, pun sa konzerve desi se kineska narod380

na pesma. To tako odjekne sve ono i onda ka`e tako komponuju. Pa kao na{i peva~i koji su ... Dr [e{eq: Kinezi imaju veoma melodi~ne pesme. Voditeq: U kineski restoran pu{taju tu muziku. Dr [e{eq: Pa, vrlo su melodi~ne. A slu{ao sam u [angaju, koncert na otvorenom prostoru muzi~ki instrumenti su svi bili od porcelana. To je izvanredno ne{to Voditeq: Zna~i pun utisaka. Dr [e{eq: Mene ovako muzikalnog. Voditeq: Da,pa to sam ~uo da, to je ranije jo{ dok si bio, to su horovi bili. Dr [e{eq: Horovi i horori. Voditeq: Jedini `ivi Bog Dalej Lama, wemu je ime okean mudrosti. [ta ti misli{ koji bi na{ Dalej Lama mogao da ponese ime okean gluposti? Dr [e{eq: Okean gluposti? Pa ovaj va{ Zoran @ivkovi}, bez premca. Voditeq: [to na{, samo on. Dr [e{eq: Pa znam, ali eto {ta da biram preko belog Sveta kad tu ~ovek Voditeq: A nema konkurencija malo ja~a? Dr [e{eq: Ovde u Ni{u konkurencije nema. Voditeq: Nema konkurencije. A Beograd je pun. Dr [e{eq: A tamo bi se na{lo. Voditeq:Tamo Boga mi Du{ko Mihajlovi}. Dr [e{eq: Pa u Beogradu, bi mogao biti konkurencija . U Ni{u je neprikosloven. Voditeq: Zoran!? Sad }u da ga pozovem u goste pa }u ga pitam da li je tako. E ka`e, jedno pitawe stiglo, znali da }e{ da bude{ gost. Ka`e, Markovi} iz Leskovac,pozdrav ka`e: kad ste bili u posetu kod Sadama Huseina, da li ste izuvali obu}u? Dr [e{eq: Ne. Za{to da izuvam obu}u? Voditeq: Da je Cajko slu~jno bio tamo, wega bi uapsili ko atentatora jer on kad se izuje truje. Dr [e{eq: Bojni otrovi. Voditeq: Ja se ~udim samo, {to ga Rusi nisu zvali za ovaj bioskop. Nisu trebali, jel’ tako Cajko? Cajko: Jeste. Voditeq: [ta bi to kod wega je usmeren, na koga ga|a toga pogodi. Ka`e ovako, jo{ jedno pitawe za, Tijana iz Malog... Poseban pozdrav za gosn’ [e{eqa, jeste li ~uli da nam Francuzi tra`e da im vratimo Bo`u \eli}a je od kad je kod nas slabo im radi “Diznilend”. Jeste ~uli? Jeste pa palo interesovawe nema Miki Mausa, oti{o otuda. E sad ima jedan paket, poklon paket. Vojo, {ta misli{ {ta je? Dr [e{eq: [ta je to? Guma neka. Voditeq: Sad }emo da vidimo. Ka`e, uradi sam Srbija za pocetnik. A zna{ kakav potcetnik? Dr [e{eq: [ta? Voditeq: Pa ka`e Cajko, daj da pomognem malo. Ovo je Srbija, kao. Vaqda tako stoji, jeste. Sad ka`e, ovde je Karlobag, i onda Virovitica. Ka`e uradi sam, 381

pa lepota kolko ko stigne. Evo sad, recimo, Srbi i Crnogorci prave kako }e da bude. Pitawe, {ta }e da ispadne posle potpisivawa? Pa ne}e ni higijenska guma da nam pomogne. Za poklon ka`e, uradi sam. E, evo Vojo moram jedan stari vic, al’ moram da ga ispri~am. Sad ne znam mo`da si ga ~uo svojevremeno. Ka`e, kad su svojevremeno putovali her Tu|man, dok je bio jo{ `iv. Pitaju {ta bi on uradio, da mo`e u {ta bi pretvorio [e{eqa. A znate kaj ja bi ga pretvoril u kap vode. I sad ovi isti do|u, pitaju za{to? A pa ka`e, tak bi lak{e isparil. I sad do|u oni kod Voje u Beograd. Gosn’ Vojo, gosn’ [e{eq u {ta bi ste vi pretvorili Tu|mana? Pa ja bih ga pretvorio u litru vode. Pa dobro, Tu|man vas u kap vode, a vi wega u ceo litar za{to?Pa da bi Izedbegovi} mogo s’wim guzicu da opere.Jesi znao taj? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Nisi znao!? Pa moram da evociram... E sad, po{to jo{ nisu pitawa samo da pitam Voju. Sutra je Skup{tina, vi }e te radikali da odete, da sednete i ? Dr [e{eq: U smawenom sastavu. Voditeq: U smawenom!? Dr [e{eq: Po{to ... Voditeq: Jo{ ste ka`weni ? Dr [e{eq: Jo{ nam ne daju da se svi vrate u salu. Dolazimo samo Toma Nikoli}, Vu~i}, Gordana Pop-Lazi} i ja Voditeq: Pa dosta. Dr [e{eq: Dovoqno za onu {aku jada. Mi }emo sutera da sednemo, i da posmatramo pozori{nu predstavu. Sutra}e biti ili op{te grqewe i qubqewe izme|u Ko{tunicinih i \in|i}evih ili op{ti haos. Voditeq: A vi }e te da sedite. Dr [e{eq: A nama je interesantna i jedna i druga varijanta. Mi u svakoj varijanti dobjamo. Voditeq: Ponovo kandidatura tvoja za predsednika ... Dr [e{eq: Da, da. Voditeq: Izbori su pro{li fino, zadovoqan rezultatima? Dr [e{eq: Pa malo mi je u Ni{u, ovde bio lo{iji rezultat sad moram da popravim. Voditeq: Malo je bio lo{iji, ali bio je dobar u... Dr [e{eq: Dobar je, ali malo lo{iji u odnosu na prosek u Srbiji. Voditeq: U odnosu na prosek u Srbiji. Pa dobro ali sad }e da promene, verovatno }e te da promenite Zakon Dr [e{eq: Mo`da }e da promene. Voditeq: I finale Voja, Voja. Dr [e{eq: Pa vide}emo. Meni je svejedno koga }u imati kao protiv kandidata. Ko{tunicu, Mi}unovi}a, ^ovi}a Voditeq: A \in|i}a? Dr [e{eq: \in|i} bi bio najopasniji. Voditeq: Pa mo`da se i kandiduje. Dr [e{eq: Najomiqeniji ~ovek u Srbiji. ^itam danas “Svedok”, intervju sa onim, glumcem ^edomirom Pertovi}em, ^kaqinim sinom. Voditeq: A ^kaqin sin. 382

Dr [e{eq: Veliki intervju, jo{ ve}i naslov. Ka`e, od Nikole Pa{i}a nismo imali takvog dr`avnika kakav je Zoran \in|i}. Ma ne od Nikole Pa{i}a, takvog dr`avnika nije bilo od Kaligule na ovamo. Voditeq: Kaligula je imao kowa. Dr [e{eq: I \in|i} ima kowa. Voditeq: Malo vi{e. Dr [e{eq: Ergela. Voditeq: Ergela. Dr [e{eq: Na ~elu sa drugom ^edom Voditeq: Jel’ ^eda voli kowe ? Dr [e{eq: I kowi vole ^edu Voditeq: Pa uzajamno je to. Ka`e, radikali iz Ni{ke bawe, kad }e Voja [e{eq da dr`i sastanak u Ni{koj Bawi, mo`e li da urgira da dobijemo prostorije za sastanak. Kako da ne mo`emo da urgiramo. Dr [e{eq: Pa ova nova op{tina u Ni{koj bawi, izgleda nije ba{ po~ela... Voditeq: To moj prijateq sad }u ja da razgovaram, ja }u da urgiram. Dr [e{eq: Da funkcioni{e, treba svim parlamentarnim strankama da odezbedi prostor. Voditeq: Ta~no. Politika je sport. Jel’ tako? Dr [e{eq: Politika je umetnost. Voditeq: Umetnost!? Dr [e{eq: Ume}e, ve{tina. Voditeq: A, dobro sad. Za Voju, kojim automobilom si do{ao? Dr [e{eq: Do{ao sam Volvom Voditeq: Volvom. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Jedamput sam ja ina~e bio bodi-gard Voji [e{equ, u Lebane. Dr [e{eq: Bodi-Gard!? Voditeq: Bodi-gard. Mi smo i{li napred kolima Dr [e{eq: Nisam primetio. Voditeq: Pa neprimetni smo mi, bodi-gard i treba da se ne vidi, mi smo kr~ili put. Dr [e{eq: Ja sam mislio da si bio tehni~ki sekretar. Voditeq: Ne. E, vreme za muziku. Daj muziku da ne pri~amo mnogo.Muzika to je Grad-orkestar, samo da ka`em Laza sa najlep{i nadimak Maza, milo moje. Pa onda Sini{a Nikoli} Pavke, klavijatura i harmonika Levinski, Bo`a, zvani [e}erko. (muzika) Voditeq: Vi gledate emisiju “Cirkus M”, na ~ist ju`wa~ki kwi`evni jezik. Moj gost je gospodin Voja, Voja [e{eq, Mo`e “Dijana” pivara Ni{. Soki}i od kojih rastu zubi}i, to su mi rekli da ka`em.Cajko uvek uspe da pusti brkove svakog ponedeqka, neverovatno Vrlo brzo. Dr [e{eq: Jel’ mu se nekad odlepe? Voditeq: Pa ne. Jedino kad ono francuski kad .... Kad ima ~asovi francuskog. Sad Bo`e mili, mora da u~i sve svetske jezike, otvorili smo se prema Svetu. 383

Dr [e{eq: A {to je stariji mora sve ~e{}e na ~asove. Voditeq: Ta~no. Zbog, hajde Cajko, slobodno. Ka`e, za{to ste se odrekli svog simbola Vojvoda, zbog ~ega su zas mnogi obo`avali i pri{li, nisu pri{li Komunisti. [to je nepojmivo kao benzin i vatra i zbog toga nisu uspeli na izborima. Dakle, neko misli da si se odreko .... Dr [e{eq: To nije simbol nego zvawe. Voditeq: Zvawe, dabome. Dr [e{eq: I tog se zvawa nikad ne}u odre}i ... Voditeq: Niti si se odrekao? Dr [e{eq: Ni posle smrti. Posle smrti mi ostaje to zvawe. Nikad nisam prilazio Komunistima, ali sam uvek... Voditeq: Dobro, osim ono... Dr [e{eq: Polako, polako, stani. Voditeq: Osim ono triput sam video Tita. [to je bilo na po~etku onaj dokumentarni materijal. Dr [e{eq: E, ali Tito se mene ne se}a. Voditeq: Neverovatno Dr [e{eq: Da, izgubio je se}awe Voditeq: Nije mogao da se seti nikako. A pa on je znao sve generale, vojvode nije znao. Dr [e{eq: Kad je Tito umirao, ja sam slu`io vojsku Voditeq: Ba{ te 1980-te Dr [e{eq: Da. To je gardiska kasarna, kasarski sektor broj dva, specijalna jedinica veze Savezne Vlade. I u to jedinici mi se tri puta ne{to desilo zbog ~ega sam mogao u ono vreme te{ku robiju da zaradim. Voditeq: Bilo nezgodno. Dr [e{eq: Prvi put, bio sam ~lan Saveza komunista i ~lan Sekretarijata partiske organizacije u svojoj jedinici. Voditeq: U Vojsci? Dr [e{eq: I kad je Tito bio bolestan, svaki dan vojni~ki sastanci, partiski sastanci do besvesti. I jednim sastankom kojim ja predsedavam po~iwem uvodno izlagawe sa drugovi na `alost stawe zdravqa druga Tita se poboq{alo. Ono kad su javili da mu je malo boqe. I ja tako potpuno nesvestan ka`em i svi }ute. Niko ni{ta, zavr{i se taj sastanak posle se istraga povede i obavestio me o istrazi Bo`a Andreji}, on je sada direktor ili glavni urednik lista “Danas” iz Beograda, zajedno smo slu`ili vojsku na Top~ideru. I on mi saop{ti, po{to je on tamo bio blizak sa nekim oficirima radio zidne novine, i on ~uo da se o tome razgovara. Mene zove oficir bezbednosti kapetan prve klase Paunovi}, na razgovor. Me|utim bio je vrlo korektan ~ovek, a i ja snala`qiv, tako da sam to uspeo, da se izvu~em. Voditeq: Zna~i streqawe nije bilo. Dr [e{eq: Da. Drugi put, bio sam zamenik de`urnog ~ete, {to zna~i da sam de`urao od pono}i do ujutru. Neki Den~i}, iz Velike Plane ili Lapova, ne mogu ta~no da se setim. Ovako bio mangup veliki, nije mogao da spava iza|e da meni pravi dru{tvo. A to ve~e za~epi se jedna kabina u ve-ceu, to su oni ve-cei sa kaubojskim vratima, sa pola kaubojskih vrata Voditeq: Da se klacka ono. 384

Dr [e{eq: Da, da. I meni de`urni oficir ka`e da zakucam, ja uzmem eksere i ~eki} i zakucam. Posle ka`e, napi{i na komad papira ve-ce ne radi, {to da pi{em kad je ve} zakucan. I ja sad uzmem veliki dvolist papira i napi{em krupnim slovima ve-ce ne radi i zalepim na vrata. I ovaj sa mnom tamo provede jedan sat na hodniku, tamo gde stoji oru`je i tako daqe, gde sedi de`urni i ode do ve-cea. I cr~e tamo od smeha, ja idem da vidim {ta mu je sme{no ono {to sam ja napisao, i on uzme olovku i dopi{e u potpisu lekarski kozilijum. I meni sme{no, smejemo se tako on ode da spava ja zaboravim da skinem to. Ujutru u pet sati ustajawe, vojska nagrne u ve-ce, u kupatilo i neko prijavi, istraga se povede. Ja ka`em ni{ta nisam video, jer ko da vidi stotinu vojnika i vr{ili su grafolo{ku analizu, ali nisu uspeli da saznaju ko je. Voditeq :Zna~i vr{ili su... Dr [e{eq: Tre}i put, umro Tito, izaberu sad nas trojicu iz cele jedinice, odabru nas trojicu bio je i onaj ko{arka{ Kecojevi} ... Voditeq: Interesantno prezime. Dr [e{eq: Iz “Metalca” Vaqeva~kog. Metalac je bio u prvoj ligi, on je bio prvotimac. Bio je Dragan Nini} iz Gorweg Milanovca, Stankovi} iz Vrawa je i{ao sa nama, ovaj desetar Du{an Babi} iz U`ica, pet nas je bilo. I prikqu~imo se koloni ispred hotela “Moskva” koja treba da oda po~ast. Tih dana nije bilo izlazaka u grad ni kasarne nego odabrani vojnici.... Voditeq: Op{ta `alost Dr [e{eq: Iz pojedninih jedinica da se pojave pred odrom i da odaju po~ast. Mi smo morali ranije da napustimo kasarnu, nismo ru~ali taj dan, i sporo je ta kolona i{la mnogo delegacija i stalno su prekidali kolonu kako koji dr`avnik do|e. Iza|emo pred Kasinu, iza|emo iz kolone u kupimo burek i sladoled i vratimo se u kolonu i jedemo u koloni. Odajemo po~as Titu i jedemo burek. Sad ispred nas bile neke devojke, mlade i zabavqamo se, razgovaramo, {alimo se i po{to sam u tom zabavqawu ja bio najaktivniji, sporo sam jeo burek, ovi na brzinu pojedu ve} su zavr{avali sladoled, naleti major vojne policije sa patrolom i vidi mene jedem burek a u drugoj ruci dr`im sladoled. Izvede me iz kolone, odmah tamo kako, {ta, ovo, ono, ka`em nismo ru~ali , vadim se. Voditeq: [ta ti ka`e? Dr [e{eq: On me zapi{e, vojnu kwi`icu izvadi podatke i vrati, pusti me u kolonu, i on vaqda bio tako od milosti. I o~ekujem da stigne prijava i da se onda vodi postupak. I pro|e nekih mesec dana, zove mene komandir ~ete, kapeten prve klase Damjanovi} na raport, i ja ~izme odmah, ulazim u kancelariju i dru`e kapetane vojnik taj i taj javqa se na raport i ka`e sedi Vojkane, ja vidim, dr`im mu politi~ku nastavu to je tre}ina ukupne nastave bilo u vojsci. Posla sam kao desetar dr`ao nastavu iz svih predmeta. Voditeq: Dobio si tamo ~varke!? Dr [e{eq: Da, da ~varke. Oficiri jedva ~ekaju da im neko, da do|e neko ko je u stawu da umestio wih dr`i tu nastavu. I posla ne{to razgovaramo, ve} je boi kraj obuke, o ispitivawu testirawu sve je uredu i na kraju razgovora ka`e {ta je stigla neka prijava protiv tebe, {ta si ovo radio, gleda tamo zapisnik, jeo na javnom mestu. Ovaj oficir je imao pred sobom formular, pa je upisivao vojnike, vojnik bez dozvole, vojik pijan, nepristojnog pona{awa, neuredno obu~en, jeo na javnom mestu je jedna rubruka i to je za mene i on ono samo ta385

mo {tiklira. A ovaj ne pogleda datum, kog dana sam jeo na javnom mestu. I jo{ se jednom ne{to desilo interesantno. Sad smo ve} bili na desetarskom kursu, dobili smo razvodnike, ~inove, mo`da smo i postali desetari, a dolazi mlada vojska. E, sad nas je ostalo nekoliko desetara, a ostali su bili raspore|eni da rade u Vladi i da rade u Saveznom, tada se to zvalo Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. I oni su svi radili do pono}i i oko pono}i su dolazili u kasarnu na spavawe, a nas nekoliko bilo, ~etvoro, petoro desetara imali primali smo mladu vojsku. I sa mi wih u~imo kakao se name{ta kaseta, kako se raspore|uje sve ono {to dobije u rancu i {atorskom krilu. Ja tako jednom, uveka tra`im na~in da napravim ne{to interesantnije od svega toga i vidim, primetim jednog onako koji je sav ostao boja`qiv smu{en, zavr{io fakultet ne snalazi se u `ivotu i ka`em gde je tebi ki{obran, gledam tamo ima ga}e, ima bluze poligonke, nisam dobio. Voditeq: A nije dobio ki{obran. Dr [e{eq: Idi, ka`em kod de`urnog, on iza|e kod de`urnog ~ete i ovaj cr~e od smeha. Voditeq: A da to nije bio ovaj iz Skup{tine Bo`ovi}? Dr [e{eq: I sad pove~erje bilo veoma rano u devet sati se spavalo u pet se ustajalo isad ih mi u~imo kako se name{ta odelo na kaseti, u {irini vojni~ke kape mora sve da bude slo`eno. I kad smo ih to nau~ili, mi obla~imo piyame i po dogovoru svako od nas stavqa uprta~e i opasa~e i tako le`emo u krevet. A mladi vojnici gledaju, a jo{ nisu svi do{li nego do{lo jedno desetak-prenaest mo`da po{to su u dva tri dana dolazili. Gladaju onako ~ude se poeki se ne{to i na{ali, ali na kraju svi uprta~e i opasa~e i u krevet. Voditeq: Moglo je i {lemove. Dr [e{eq: Nikome nije palo na pamet, ali interesantana ideja. Posle pola sata kad su svi pozaspali, mi skinemo uprta~e i opasa~e. Ujutu u 5 sati bu|ewe, odmah ide de`urni oficir ulazi u spavaonice i kod nas zati~e mlade vojnike sa opasa~ima i uprta~ima i odmah mene prozove... Voditeq: Pa koga }e drugog!? Dr [e{eq: Kao da sam ja za sve kriv Voditeq: Pa nisi ti kriv. Dr [e{eq: Pa nemam ni uprta~e ni opasa~e. Voditeq: Vojo... Dr [e{eq: To je sve bilo u vreme dok je Tito bio bolestan i neposredno nakon wegove smrti. Voditeq: Jeli se se}a{, dok je Tito bio bolestan. pa je stalno u “Politici” izlazilo... Dr [e{eq: Izve{taj lekarskog konzilijuma Voditeq: Jeste. Pa posle ~etiri meseca ka`e, lekarski konzilijum umro. E ovako, ima dva pitawa. Ceca iz Kru{evac, kakve `ene volite i imate li qubavnicu? Dr [e{eq: Au kakva pitawa! Voditeq: Kakve `ene voli{? Dr [e{eq: Kakve `ene volim!? Voditeq: Kqakve `ene voli{, pita. Dr [e{eq: @enstvene pre svega. 386

Voditeq: Pre svega `enstvene, kao ove sestre iz Slovenije, ona grupa? Dr [e{eq: Lepa, pametna. To }e{ ti, ovi sa ovima Gej 17 plus. Voditeq: Ja ne znam dali ih je @arko Kora} primio, ove? Dr [e{eq: @arko Kora}, ima ih jo{. Pokojni Vlajko Stoiqkovi} ih je sve pore|ao tamo i... Voditeq: Nije vaqda! Dr [e{eq: I Labusa ima na tom spisku. Obqavqeno je u celosti Vlajkovo pismo u “Vlikoj Srbiji”. Ja mislim da ~ovek koji se sprema za smrt ne}e da la`e, nema razloga da sla`e. Ima i Bo`idara \eli}a na tom spisku. Voditeq: Pozadinci! Dr [e{eq: Pozadinci. Voditeq: Grobari iz Ni{, {ta bi ste uradili kada bi do{li, ne kada bi do{li, kada bi se vratili na ?????????? sa homoseksualcima, travestitima i Kinezima? Nerazumem!? Dr [e{eq: Pa pitawe ni ja ne razumem, ali {ta bih radio!? Ne bih ni{ta radio. [to se ti~e homoseksualizma, da je to jedna vrsta bolesti, kao i svaka druga bolest. Kao tuberkuloza, kao rak, kao... Voditeq: Ako je bolest {to prave parade? Dr [e{eq: Pa znate {ta meni izgleda kad neko pravi paradu od te svoje bolesti homoseksualizma. Isto kad bi neko pravio paradu od neke najte`e bolesti, velikih bogiwa, gube, kuge... Voditeq: Oni su bolesni. Dr [e{eq: Pa iza|u na ulice. Qudi treba da se le~e. E sad, postoji zarazna bolest i bolest koja nije zarazna, a ovi su tu negde izme|u. Voditeq: A politika? Dr [e{eq: A {to se politike ti~e, treba za svakoga re}i ako postoje podatci, pa onda neka narod odlu~i za koga }e ili ne}e glasati. Da se zna za Kora}a, \eli}a, za Labusa. Pa onda neka re{ava ... Voditeq: Nek se zna, recimo Voja ima ~etiri sina i unuka. Dr [e{eq: Nek se zna. Onaj ko se bavi ozbiqno politikom treba da zna da se ni jedna tajna ne mo`e sa~uvati pred narodom i ne treba da se sa~uva. A sad kad se postavi pitawe dali imam qubavnicu, ko }e iskreno odgovoriti na to pitawe. Voditeq: Niko, vi{e wih. Dr [e{eq: Ili }e da se hvali ili upla{eno da negira. Voditeq: Ja imam jednog prijateqa, ~uvena mu{ka re~enica, po{to mu{karci vole da se hvale, da pri~aju mnogo okolo ko koliko. Izraz za seks u na{im krajevima je onodi. Pa koliko onodi, ja onodi i ne nodim, ali kad odem na more ja se slatko iskupam. Sa koji ste prosekom zavr{ili fakultet ? Dr [e{eq: Pa ja nisam imao neki naro~it prosek na kraju studija, ne{to je bilo oko 8, 8,02 , 8,03 otprilike. Imao sam na prvoj godini veoma visok prosek... Voditeq: Ali najbr`e. Dr [e{eq: A onda sam ubrzano polagao ispite, imao sam onaj privilegovani status, stekao sam pravo pre vremena. Zavr{io sam za dve ipo godine. Voditeq: Ekonomski? Dr [e{eq: Ne, nego Pravni. 387

Voditeq: Pravni! Dr [e{eq: Da. I zbog toga nisam mnogo vodio ra~una o proseku, i imao sam jednu {esticu iz Obligacionog prava. Voditeq: Pa to je matematika. Dr [e{eq: Desilo mi se da nekoliko ispita na blef polo`im. Na primer ... Voditeq: Na prepisivawe? Dr [e{eq: Ne, usmeno sam polagao Voditeq: Ono jedan na dva Dr [e{eq: Da, to sam na blef polo`io. po jedan dan sam spremao. Onda Pravnu medicinu, ~etiri od pet dana. I Radno pravo, bio mator profesor preko sedamdeset godina i senilan. Pa sam vi{e na {upqu pri~u uspeo taj predmet da polo`im, nego {to sam ga tada temeqito savladao. Me|utim sve te stvari ~ovek mora posle da savlada, tako da na gubitku nisam bio. A desilo mi se da pola`em Autorsko pravo... Voditeq: Autorsko pravo!? Dr [e{eq: Posle sam po~eo da otkrivam ove plagijate od Brane Miqu{a do Stevana Lili}a, ovog profesora Beogradskog Pravnog fakulteta. Voditeq: Prepisivali su ? Dr [e{eq: Prepisivali su, ali sam tu stekao teorisku podlogu. I pola`em ja tako, ide mi fino, a pre toga sam polagao Me|unarodno privatno pravo, koji je jedan od najte`ih ispita. I sad profesorka slu{a mene gleda indeks, po{to su svi znali da idem ubrzano, i vidi pre tri dana polagao Me|unarodno privatno pravo. Sad nisam teoriske {anse imao da temeqito spremim taj predmet i uhvati se za glavu, ovako, pa ka`e crni Vojo za tri dana i sedmicu dobijem. Voditeq: I sad se mnogi hvataju, crni Vojo. Za Voju, Zoran iz ### kad dolazite u @itora|e? Dr [e{eq: Pa, bio sam u predhodnom izbornom turnusu... Voditeq: Sad }e novi izbori. Dr [e{eq: Vide}emo kako }emo sad da organizujemo kampawu, jer planira se verovatno mnogo kra}a kampawa. Voditeq: Skra}ena... Dr [e{eq: A opet ako smo pre dva meseca tako temeqito obi{li celu Srbiju, postavqa se pitawe imali svrhe da se to u celosti ponovi. A mora}emo ako opet kao pro{li put ovde u Ni{u budemo blokirani na svim televizijama. Ovde nijednom nismo mogli da dobijemo termin, u celoj Srbiji samo u Ni{u. Voditeq: Ba{ me ~udi, otvoren grad... Dr [e{eq: Otvoren grad izgleda samo za one masone i kako se zovu oni {to re~e malopre? Voditeq: Pozadinci! Dr [e{eq: Nisam na te mislio. Voditeq: Nadica, da li planirate da dobijete jednu }erku pored ~etiri sina ? Dr [e{eq: Da. I jo{ uvek se trudim. Voditeq: Za [e{eqa, kad }e te biti predsednik dr`ave? Dr [e{eq: Pa vaqda u decembru. 388

Voditeq: Ja ka`em prosto, glasajte. Dr [e{eq: Sad sve od Ni{a zavisi. Voditeq: Glasajte, jer imaju ono olovko... Dr [e{eq: U ostalim delovima Srbije sam postigao ve} u septembru dobar rezultat. U Ni{u je to zastalo, na nivou Srbije je bilo skoro 24 procenata u celosti. A u Ni{u 16,17 da bi... Voditeq: Problem struje re{avamo odmah. Dr [e{eq: Problem struje re{avamo preko Zorana @ivkovi}a, jer on je rekoa cepajte ra~une. Jeli rekao cepajte ra~une? Onaj ko je rekao cepajte ra~une, preuzeo je va{e dugove jeli tako? I onda mora va{e dugopve da isplati. Voditeq: Moram da ispri~am pri~u, vezano za Cirkus. Ma|ioni~ar, hipnotizer i izdvoji on jednog i popne ga na binu, sedne preko puta wega i ka`e tedi je hladno, tebi je vrlo hladno. Ovaj po~ne da se trese, tebi je u`asno hladno, ovaj se sav trese. Pqesne rukama ovaj se probudi, publika aplauz. Izvede drugog tipa, tebi je toplo, ovaj po~ne da se znoji, tebi je mnogo toplo i ovaj pone da se skida, pantalone ovaj pqesne rukama i publika aplauz. I on sad vidi tipa tre}i red sa bradom fino zalizan, ka`e do|ite vi ovamo gore, do|e on. Vi ste Vuk Dra{kovi}, on po~ne da se smeje, vi ste vrlo inteligentan ~ovek, on sav bla`en, vi ste predsednik Srbije, kad istra~ava Danica Dra{kovi},nemoj neko da je pqesno. Trenutak za muziku. Sad }e “Grand” orkestar, nije” Grand balet” mada li~i na one balerine iz Grand balet. Naro~ito Laza milo moje Slavi{a Nikoli} Pavke, klavijature i Bo`a zvani [e}erko od devoj~ice. Koju }emo pesmu da ~ujemo ? Ajde. (muzika) Voditeq: Vi gledate emisiju “Cirkus M”, male ku}ne magije. Sad }emo ~arolije ajde cajko. Cajko: ]iri bu, }iri ba, }iri biri ritiki, hokus pokus |okus, Samanta Fokus, Oyir Sanela, Anderson Pamela, ~orbica gusta u Monikina usta, obizu dinke srpske Merlinke, ~as ga ima, ~as ga nema \ulijano \ema. Voditeq: Evo ga, [e{eq i Cajko. Voja nema obi~aj da se slika sa s’ milicajci, oni ga privode. Ovo je prvi snimak onako srda~no, lisice mu se ne vide. Vojo, pogledaj slike. (reklame) Dr [e{eq: Ovo je sve za mene? Voditeq: Pola i za mene. Dr [e{eq: Kako pola!? Da cepamo po pola onda?Kako druga~ije? Voditeq: Ko Aleksandar Makedonski, re{ava probleme nema ~vorovi , nema mrsi{ se~e{. Jesam li rekao foto pres “Bel ami”, foto pres “Bel ami”... Dr [e{eq: Evo ti ova jedna Voditeq: Samo jedna za mene? Dr [e{eq: Evo ti jo{ jedna. Voditeq: Nema vi{e? Dr [e{eq: Bratski, meni ~etiri tebi dve. A daj kesu Voditeq: Ko Srbi i Crnogorci ko bra}a, a ne vala mi smo pola pola. Ne to su za Cajka. Dr [e{eq: Daj mi drugu kesu, pogre{nu kesu si mi dao. Voditeq: (~ita pesmu). Za uspomenu na Cirkus M Goran Dejanovi}, Ni{li389

ja tekstopisac. Tu je u prvom redu, ovo mu je ~etrdeseta, jubilarna emisija. A lepo pi{e pesme. Dr [e{eq: Na kraju da{ 100 evra, pa da idem. Voditeq: To }emo posle puta dva. Mnogo pitawa je stiglo, prosto neverovatno koliko ste pitali. Ka`e, za Voju, da li biste glumili u filmu sa Batom @ivojinovi}em? Dru{tvo iz Bele Palanke. Dr [e{eq: Ne. Pa Bata mi je drag kao glumac i ~ovek... Voditeq: On bi sigurno bio partizan, {ta bi ti bio? Dr [e{eq: Pa {ta bih ja da budem u `ivotu nego ~etni~ki vojvoda. Mislim da svaki ~ovek treba da se bavi svojom profesijom. Ja bih sigurno u filmu delovao kao Bata za predsedni~ke izbore. Voditeq: Simona iz Ni{, da li idete u teretanu? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Ne tereti se on. Dr [e{eq: Jo{ sam da se teretim. Znate onog Amerikanca koji je po~eo prvi da yogira, 70-tih , 78-e ili koje ve}. Zapalio je celu Ameriku, umro je u 50oj godini. ^ovek mora da radi ono u ~emu ose}a zadovoqstvo. Ako se bavi sportom mora da na|e zadovoqstvo. I}i u teretanu nije samo po sebi neko zadovoqstvo. Voditeq: Naprezawe. Dr [e{eq: Naprezawe. Ali sve vrste sporta ko{arka, fudbal, plivawe, {etwa ono {to ~oveku prija to treba da radi ako `eli da mu bude lepo u `ivotu. Sve ono {to stvara ### u `ivotu pored ovako mu~nog i te{kog `ivota, samo prekra}uje muku. Rastu`ih te ja Voditeq: Vidim, vidim tu`na pri~a. To ko ona u Skup{tinu, tu`na pri~a al’ kraj je mnogo tu`an. Rale sa Palilule, {ta }e te da uradite za penzionere, kako bi oni glasali za vas? Dr [e{eq: Pa predsednik Republike ne mo`e da uradi ne{to za penzionere, nije mu u nadle`nosti. Ako bude neki novi Zakon donet od strane ove ili neke druge vlasti ,pa taj pogor{ava polo`aj prnzionere . Kao predsednik Republike mo}i }u jedino da ga vrati na ponovno glasawe u Skup{tinu sa svojim primedbama. To je sve {to mo`e da uradi... Voditeq: Ovde jedno pitawe ka`e, koliko kila imate? Dr [e{eq: Koliko kila imam? Voditeq: Cajko koliko kila ima? Cajko: Devedeset devet. Voditeq: Malo vi{e ,malo vi{e, preko sto sigurno. Dr [e{eq: Malo vi{e od sto Voditeq: Nesme da ka`e. Za{to ne volite ^edu Jovanovi}a? Cajko tebe pita neko. Cajko: Odvratan mi je. Voditeq: Kada }e te poslati kartice novim ~lanovima? Ceca, ne znam {ta je vaqda radikalna stranka. Dr [e{eq: Pa to treba Stamenkovi} da re{i. Voditeq: Stamenkovi}u, ~uo si Stamenkovi}u. Dr [e{eq: Stamenkovi}. Voditeq: Stamenkovi}. E ovako, mo`e li gost da izgovori, riba ribi gri390

ze rep? Dr [e{eq: Mogu samo o kojoj je ribi re~, morskoj ili re~noj. Voditeq: Som,som,som. Mo`e bre qudi, samo se pretvara on namerno... Dr [e{eq: Ne,ne to je druga vrsta ovo kod mene je aristokratski. Voditeq: A da, to da ... Dr [e{eq: Ono drugo je kotrqaju}e, kao kod Mila \ukanovi}a. Voditeq: Kao Roling Stounsi. A slu{am bre, svi u \ukanovi}ev kabinet, svi imaju to ... Dr [e{eq: Svi imaju da ,da, ali kod wih je kotrqaju}e . Kod mene je prili~no ne kotrqaju}e. Voditeq: Pa to je Crna Gora, visoko pa kotrqa, zna{ mora. Ka`e... Dr [e{eq: A samo nizbrdo kotrqaju? Voditeq: Nizbrdo! A dobro sad je ubedqivo pobedio, koliko 200.000 glasova? Dr [e{eq: Pa problem je tamo gde su male dr`ave upitawu, mo`e se potkupiti pola bira~kog tela. Po 10, 20 evra, navali narode. Demokratija te{ko uspeva u ogromnim zemqama sa mnogo stanovnika, a uspeva u malim i minijatrurnim dr`avama. Voditeq: Verica, pozdrav budu}em predseniku Srbije i `elim mu puno uspeha. Radikali ni{ta! Mislima radikali evo to je dokaz da su pola radikali. Jeli pola? Za [e{eq, gospodine [e{eq ... Dr [e{eq: A gde sakriva{ tu drugu polovinu? Voditeq: Ka`e Mirjana, gospodine [e{eq imate jo{ jedan glas od demokrata. Opa. Za{to putovawe u Peking i koja je svrha toga? Dr [e{eq: Pa prijateqski odnosi. Voditeq: Pa dabome Dr [e{eq: Izme|u srpskih patriota i Narodne Republike Kine, wihove Asocijacije za me|unarodno razumevawe, i tako daqe Kina je ogromna sila, za 20 godina Kina }e biti centar Sveta. To {to smo videli u Kini, to je ~udo nevi|eno. Voditeq: Vi ste dobro informisani? Dr [e{eq: Veoma smo dobro informisani. Kina je u tako ubrzanom razvoju, a u takvoj egzistenciji da to jo{ ni jedna Zemqa na Svetu nije Voditeq: Kad je Vu~i} bio gost ovde to je isto rekao za Irak, da ustvari malo mi znamo o Iraku ustvari. Dr [e{eq: Malo, malo, vrlo malo znamo o Iraku. Irak ako se oslobodi sankcija i blokada i on }e vrlo brzo da se povrati i da bude veoma, veoma razvijena. Voditeq: Za [e{eqa ... Dr [e{eq: ... u medijima naziva elita ja ne smatram elitom, to su uglavnom samozvanci. Elita postoji u svakoj profesiji, i u svakom dru{tvenom sloju. Me|u poqoprivrednicima postoji elita, to su oni koji su najuspe{niji. Me|u mesarima, me|u kroja~ima, me|u frizerima. Elita su uvek oni najboqi i najsposobniji. Svaka profesija ima svoju elitu i me|u politi~arima postoji elita. Ona se ne odre|uje prema tome da li je neko na vlasti ili nije trenutno, elita se tu procewuje na neki drugi na~in po sistemu inteligencije, politi~kog talenta, znawa, obrazovanosti, sposobnost, po{tewa i tako daqe. 391

Voditeq: Sad vidim dragi gledaoci kako bi bilo interesantno [e{eqevo predavawe. Dr [e{eq: Pa razlikovao sam se od mnogih mojih kolega, jer nikada nisam vodio bilo kakvu evidenciju o poha|awu predavawa. Voditeq: Bio je pun anfi teatar, uvek? Dr [e{eq: Uvek je bilo puno, dolazili su iz drugih generacija. Pa ^eda nije i{ao na predavawa, nije on glup ~ovek samo je apsolutno ne obrazovan. Voditeq: Nije glup ali je neobrazovan. Dr [e{eq: Ja mislim da jednu kwigu jo{ nije u `ivotu pro~itao. Voditeq: A jeste, one bojanke je popuwavao. Bane Ugqe{a, kafana “Devet Jugovi}a” Ni{ka bawa. Kako je nastao toraw u Pizi? [e{eq se naslonio na wega. Ja miislim da je sada na redu ovaj Grand orkestar, nije Grand balet ... Ja mislim da je ovo najlep{a srpsla pesma, koja je tako Kosovska, koja je nastala sad za vreme ovog zlo~ina~kog , da se ne se}amo. (muzika) Voditeq:: Vi }e te jo{ malo da gledate emisuju “Cirkus M”. Moj gost ,gospodin Voja [e{eq. Gile skakavac, jeli Mihajlovi} dao pare? Dr [e{eq: Mora}e. Voditeq: Mora}e !? Dr [e{eq: Vodi se sudski postupak, podneo sam tu`bu. Sudija je proglasio su|ewe tajnim, zato {to su mi podatci veoma ozbiqni ... Voditeq: Koliko para? Dr [e{eq: Pa ne mnogo 900,000 maraka ili 27 miliona dinara. Voditeq: Malo, sitnica je to. Dr [e{eq: Odmah sam tamo nalo`io sve da ide na ra~un Srpske radikalne stranke. Voditeq: Pa da. Dr [e{eq: [tampa}emo “Veliku Srbiju” u milionskim tira`ima. Voditeq: [to ne od{tampate jednu zahvalnicu Mihajlovi}u? Dr [e{eq: Ili zahvalnicu. Voditeq: ... [e{eq nije navikao da ga privode brz lisica, nismo mogli da n|emo broj za Voju. Dr [e{eq: Posledwi put kad sam bio u zatvoru, to je bilo negde od kraja ‘ 94 do kraja januara ‘95 ... Voditeq: To je bilo protiv juga Srbije? Dr [e{eq: Ne, ne to je bilo u Gwilanu, dva meseca u leto ‘95 ovo je bilo ranije. I pred kraj tog zatvora treba da me izvedu na su|ewe po privatnoj tu`bi generala @ivote Panti}a. ja sam ranije razotkrio wegovu aferu, generalski sin, @ivotin sin liferent za vojsku krompira, toalet papira, nema ~ega ~ega nije. I zbog te afere on je morao da bude smewen, krenuli smo mi Srpske radikalne stranke u Skup{tini izglasavawe Saveznog buyeta ako ne smene @ivotu Panti}a, i morali su da ga smene .I sad on mene tu`i, i dolaze po mene u }eliju u onu istu u kojoj je bio Milo{evi} posle. Voditeq: Ista }elija? Dr [e{eq: Ista }elija samo je bila u lo{ijem stawu, mnogo lo{ijem stawu ranije sad je adaptirana, sre|ena. Ka`u ide{ na su|ewe po tu`bi @ivote Panti}a, a ja ka`em mo`e ali da mi stavite lisice na ruke. I sad ja planiram, 392

ovi moji iz stranke su obavestili verovatno neku televiziju, novinare oni }e do}i na su|ewe, bi}e neko da kamerama snimi ... Voditeq: Marketing. Dr [e{eq: Me|utim ovi mangupi iz suda promene sudnicu, tako da novinari nisu nisu znali. Meni stave lisice, i ja sa lisicama u sudnicu. Ja ulazim a @ivota Panti} se onako unervozio malo. I sad, mi skinu lisice i ja po~iwem neki iskaz i odmah po~nem da protivam @ivotu Panti}a, kao kriminalca. Brzo smandrqa{e to su|ewe, i on posle povu~e tu`bu. Voditeq: Zna~i to je bilo. Dr [e{eq: Da. Voditeq: I ranije su sa lisicama tako... Dr [e{eq: Kao posebna ~ast, te lisice do|u kao odlikovawe Voditeq: Odlikovawe! Dr [e{eq: Znak priznawa. Voditeq: Evo Kosta, biv{i milicajac, {to se svi pla{e da vi budete Ministar policije ... Dr [e{eq: ... Voditeq: Zoran Ni{, ne znam da li je @ivkovi}. U Bukvaru je za slovo “Y” bila re~enica, Yafer nosi yak. Po onom u Skup{tini, sad bi za slovo “R” moglo, Redari nose radikale. Gosin Vojo, ti mo`e{ da se pohvali{ ko politi~ar koji je najvi{e no{en na rukama . Dr [e{eq: Na juna~kim rukama. Prvi tut su me nosili u Crnoj Gori. Voditeq: A tamo su te nosili. Dr [e{eq: Imali smo veliki miting u Herceg Novom, posledwih dane jula ‘94-te. Na tom mitingu ja raspalim po Milu \ukanovi}u, raspalim po drugima iz crnogorskog vrha, i u tri sata nao}u do|u u Perast. U vili Perast sam letovao sa svojima najbli`im porodicama i na{i porodicama. To je jedna stara zgrada koju smo mi zakupili, i bila je veoma zgodna nas 36 je ukupno letovalo. Bili smo svi na okupu, i bilo nam je prili~no jeftino tu i bilo je veoma pogodno tako za neko porodi~no letovawe. I u tri sata. pola ~etiri no}u, kucaju na vrata i ja se probudim. ustanem ko je? policija Crne Gore. [ta ho}ete? ka`e, gospodine [e{eq otvorite vrata i ja otvarim, imamo nare|ewe da vas odvedemo u na razgovor sa Munistrom unutra{wih poslova Nikolom Pejakovi}em, u Kotor. Ja ka`em, u ovo doba ne sa svojom `enom nisam spreman da razgovaram, a kamoli sa va{im ministrom i ne}u da idem. Ka`u, morate sa nama po}i, ja po}i ne}u a vi mo`ete samo da me nosite. Onaj ode tamo na motorolu, javi se , morate po}i ili }emo vas nositi. Ka`em,nosite me. Prvo pri|u dvojica i uhvate me ispod ramena, a ja se opustim 120 kila i ~ervoro nih su me nosili do yipa. Dovezu me u Kotor, iznesu me iz yipa i onda na prvi sprat policiske stanice nose posade me tamo na neki trosed i tamo Ministar unutra{wih poslova Nikola Pejakovi}, i {ef UDBE Bo{ko Bojovi}... Voditeq: Sve ih zna, neverovatno! Dr [e{eq: Sat vremena. Posle sam saslu{avao kad je ra|ern Anketni odbor za ubistvo Pavla Bulatovi}a. A Nikola Pejakovi} je bio Ambasador u Belorusiji, kad sam ja predvodio delegaciju Savezne skup{tine, u zvani~nu posetu. Molio da ide sa nama avionom, po{to smo dobili avion Savezne vlade, molio da krene samnom. Pa se nije usu|ivao meni da se javi, nego preko neke spo393

redne veze, pa kako da ne. Voditeq: Tad je Stanko, bio zauzet, wegov avion. Dr [e{eq: Wegov avion je tada bio zauzet, on je razvozio Maku od jednog do drugog mesta gde su ubijali. I kad su oni seli da razgovaraju samnom, da na|u neki kompromis, ja }utim sat vremena. Ja ni jedne re~i nisam progovorio, ponekad nisam izdr`ao da se ne nasme{im kroz zube sam se smejao. I onda me odnesu na Aerodrom, moju porodicu spakuju `enu i dva sina sam tada imao u avion Vlade Crne Gore za Beograd. Posle toga i Tomislava Nikoli}a i wegovu porodicu, a sve ostale moje saradnike kolima uz policisku pratwu do granice Srbije i Crne Gore. Kad su do{li u Beograd ### Pavla, voze avionom, a ~etnike kamionom. E, objavio sam posle kqigu “Na juna~kim rukama kroz srpsku boku”. Voditeq: Ima jedno pitawe, nisi {valer, ho}ete li izdati kwigu o va{im seksualnim avanturama? Dr [e{eq: Ma ne. Voditeq: To bi bila kwiga ko Cajkov imenik, i to samo za predigru, neverovatno. Milovan~e iz Ni{, ima li neko da vas mrzi? Dr [e{eq: Retko se na|e. Voditeq: Retko?! Ni meni ne{to nije poznato. Sawa sa Bulevara, koliko je bilo ponuda na konkursu za `enidbu? Dr [e{eq: Hiqadu ipo, dve je bilo. Ja bih se javio na neka od tih pisama, nego u to vreme sam ve} bio sa sada{wom suprugom nismo se ven~ali ali ... Voditeq: I onda bez veze je bilo, ali zapamtio si brojeve telefona? Dr [e{eq: I fotografije sam sa~uvao. Voditeq: Gore na tavan, pa kad do|u unuci a do{ao je unuk, do|i kod dede da vidi{ {ta je deda bio Za Cajka, objasni gostu pantomimom naziv kwige. Ajde Cajko (pantomima) Voditeq: Kako obja{wava, ja znam pa ne mogu da pogodim. Dobro kalendar. Dr [e{eq: Poklawa{ mi kalendar? Voditeq: Cajko kako obja{wava{ godine? Dr [e{eq: Godine raspleta. Voditeq: Kad }e{ da poseti{ Slobu? Dr [e{eq: Pa ve} nekoliko puta sam poku{avao, ali mi nedaju vizu, opasan sam po naconalnu bezbednost Kraqevine Holandije. Ne znam kako ja mogu biti opasan, jedino ako se boje da im ne ugrozim Holandsku kraqicu. Voditeq: Pla{e se za lale. Dr [e{eq: Za lale!? Voditeq: Za wihove lale, ne za na{e (reklama) Voditeq: Sa ~ime je bio burek, onaj {to ste ~ekali u red za ... Dr [e{eq: Pa ti vaqda zna{ da burek mo`e biti samo sa mesom, ostalo su pite. Voditeq: Kako se na kineskom ka`e sekretarica, nije na kineskom na japanskom, nakitu |i|i. Me{aju jezike. Jelena iz Vrawe, za{to mislite da ste mnogo boqi od \in|i}a? Dr [e{eq: Pa ne mislim da sam mnogo boqi. Mislim da je \in|i} najgori, a ja najboqi. 394

Voditeq: Jao mi nemamo vremana za jo{ jednu pesmu ili da to ubrzamo? Da pitam re`iju kako stojimo sa vremenom, koliko minuta? Nemamo vremena. Dr [e{eq: Pa produ`i. Voditeq: Pa da produ`im, ali }e da mi se naqute ostale televiziske stanice, malo nas da gledaju Mijo. Pokloni, prvo kwiga “Cirkus M” 270 strana, humor ~ist ju`wa~kiVoja nije mogao da donese svoje kwige da mi pokloni, treba mu {leper. Uspomena na “Cirkus M”, onda idemo daqe ... Dr [e{eq: Hvala, A baterisku lampu? Voditeq: Sad }e mo i baterisku, sve }emo redom. Koju boju? Dr [e{eq: Qubi~astu. Voditeq:Qubi~astu i naravno baterije. Majica pivo i “Dijana” sokovi, po{to za tebe nemam broj, pa za suprugu ... Dr [e{eq: Pa kako moja `ena da nosi `uto preduze}e? Voditeq: Nije `uto preduze}e, to je `uta boja “Dijana” sokovi. Kafa spid kofi ... Dr [e{eq: Kao sladoled. (reklame) Dr [e{eq: Ina~e jeli smo u Kini pohovani sladoled Voditeq: I ja sam jeo, neverovatno ali istinito. Pohovano vru}e, a unutra sladoled. (reklame) Voditeq: Kraj.

XXII NAS TV “Santos”, Zrewanin, 8.11.2002. Voditeq: Dobro ve~e, dragi gledaoci radiotelevizije “Santos”. Ta~no je 21 ~as i 20 minuta, pravi trenutak da se pogledamo o~i u o~i. Ve~eras imam posebno zadovoqstvo i ~ast da vam predstavim gospodina Vojislava [e{eqa. Dobro ve~e, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Dobro do{li na televiziju “Santos”. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Kad smo se dogovarali za ovu emisiju, gospodine [e{eq, nismo znali da }e biti u me|uvremenu raspisani predsedni~ki izbori, pa se nekako ponovilo da kampawu upravo po~iwete iz ovog studija, da li }e vam doneti vi{e sre}e? Dr [e{eq: Pa, ne mogu ja da se po`alim ni na sre}u, ni na rezultat, ni u pro{lom izbornom ciklusu. Mnogi su iznena|eni dobrim rezultatom, prema tome, nije tu bilo ni{ta na {ta bih ja mogao da se `alim. Naravno, ja sam govorio da o~ekujem vi{e {to je normalno da predsedni~ki kandidat ispoqava {to ve}i optimizam u predsedni~koj kampawi, u predizbornoj kampawi, ali taj izborni ciklus je bio dobra odsko~na daska za ovaj sada{wi. Sad je sa strane opozicije sve jasno. I ja nisam sad samo kandidat Srpske radikalne stranke, nego i svih patriota i celokupne opozicije, ~ak priznavali neki to ili neprizna395

vali. A s druge strane, velika je pometwa u dosmanlijskim redovima, ko }e biti wihov kandidat. Ja o~ekujem Ko{tunicu i mislim da }e ovi izbori biti direktan sudar izme|u mene i Ko{tunice. Voditeq: Kad ste ve} rekli da su ovi izbori, da je va{ izborni rezultat mnoge iznenadio, ja mislim da je posebno iznenadio Vojvodinu, i desila se jo{ jedna stvar, mesta komunisti~ka i starosedela~ka su gotovo jednako glasala, {to ranije nije bio slu~aj, obi~no se tu delilo po politi~kim opcijama. [ta mislite da je razlog za to? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je sazrelo shvatawe u srpskom narodu da su sve mogu}e podele pogubne i da qudi danas, jednostavno, trezvenije razmi{qaju nego ranije, veoma su razo~arani sada{wim re`imom i tra`e neku sigurniju, ozbiqniju, ~asniju i po{teniju opciju i spremniju, ako ni{ta. To je {to se ti~e srpskog glasa~kog tela. [to se ti~e glasa~kog tela nacionalnih mawina, oni su najvi{e glasali za Labusa, to je ta~no, ali ja sam ponosan {to je i prili~an broj i za mene glasao. Ja bih `eleo da mnogo vi{e pripadnika nacionalnih mawina sada glasa za mene, nego pro{li put, ali ne mogu da ka`em da sam nezadovoqan i pro{li put, i to je variralo od mesta do mesta. Imao sam 10% Makedonaca, u Ka~arevu je glasalo za mene, i u jo{ jednom selu tamo. Dakle, nemam ja tu razloga da budem nezadovoqan, ali bih `eleo da taj procenat bude mnogo ve}i nego {to je bio, i `eleo bih da u glasa~kom telu, podjednak procenat i Srba i pripadnika nacionalnih mawina, glasa za mene. Ja jesam srpski nacionalista, ali se smatram ~asnim ~ovekom i, pre svega, iskrenim ~ovekom, koji uvek otvoreno govori ono {to misli i koji se iskreno zala`e za potpunu gra|ansku ravnopravnost. I to sam oduvek radio. Prema tome, bilo bi veoma va`no da i na tom poqu postignem jo{ boqi rezultat nego pro{li put. Voditeq: Mnogi smatraju da je va{ dobar rezultat u Vojvodini i plod delovawa, vrlo agresivnog delovawa autonoma{kih stranaka, vojvo|anske predinijencije, posebno, izgleda da }e posle promocije novog Ustava Vojvodine, Aleksandra Fire, to se mo`da i pove}ati. [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da takav ustav nikad ne}e biti usvojen. O~igledno da u srpskom narodu postoji jedan procenat, nije to neki veliki procenat, ali postoji odre|eni procenat izdajnika, koji bi da rasture Srbiju. Mi nemamo nikakvih problema sa nacionalnim mawinama. Nacionalne mawine imaju svoje partije, ili glasaju za druge politi~ke partije, u ovih dvanaest godina uvek su se lojalno dr`ale prema Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. I zaista tu nikakvih ozbiqnih problema nije bilo. Ja mogu da u|em u sukob sa nekim politi~kim predvodnicima iz raznih grupacija, iz srpskog naroda pa i me|u pripadnicima nacionalnih mawina. To je sve normalno u politi~kom `ivotu, ali me|unacionalnih tenzija jednostavno nije bilo, nije bilo nijedne ozbiqnije. I ja mislim da ne treba ni u budu}nosti da bude, ali {to se ti~e tih autonoma{a ili separatista, koji su Srbi po nacionalnosti ali izdajnici srpskog naroda, zarad svojih li~nih i grupnih interesa. Oni gde imaju svoj feud, ma koliko on mali bio, ali {to se ti~e gra|ana Vojvodine, bilo koje nacionalnosti, wima je svejedno, da li }e im ko`u derati birokratija iz Beograda ili iz Novog Sada, a najgore im je ako do|u u situaciju da im i jedna i druga birokratija sve vi{e dere ko`u velikim poreskim obavezama, taksama, doprinosima i tako daqe. 396

Voditeq: Da li ste imali prilike kao doktor prava da se upoznate sa re{ewima koje Aleksandar Fira predvi|a u ustavu? Pravni stru~waci veruju da se ponovo priprema ustavni kqu~ za Srbiju? Dr [e{eq: Da, ali ja mislim da to nema nikakve {anse da pro|e, pogotovo bez parlamenta Srbije ne mo`e da se usvoji. Drugo, mi }emo, ube|en sam, skoro imati nove izbore i mislim da }e ti izbori da zbri{u autonoma{ku i separatisti~ku opciju u Vojvodini sa politi~ke scene, jer oni nemaju nikakvog upori{ta. Wih je sve Ko{tunica na svojim ple}ima izvukao 2000. godine i sad on sam najvi{e ispa{ta zbog toga, politi~ki. Mislim da }e na tim izborima potpuno da nestanu. Voditeq: Znamo onu ~uvenu sintagmu “nikada ne reci nikad” i da to posebno va`i u politici, ali ipak, da li vas je iznenadio ovaj novi sporazum DOSa i Demokratske stranke Srbije, posle onih dosta te{kih re~i u izbornoj kampawi? Dr [e{eq: Nije. Oni imaju jednoga gazdu i kad za{kripi taj gazda se pojavi i natera ih da se dogovore. I ovoga puta, Ko{tunica je pokazao svoju neprincipijelnost do kraja i razo~arao svoje bira~e. Setite se, na po~etku izborne kampawe u pro{lom izbornom turnusu, glavna ta~ka wegovog predizbornog programa je bila da se konfrontira sa \in|i}em, je li se se}ate toga? Pa je zavr{io kampawu obe}awem da }e sara|ivati sa \in|i}em, sad se opet slizao sa \in|i}em. On }e mo`da sada dobiti ne{to \in|i}evih glasa~a, ali je vrlo malo uop{te \in|i}evih glasa~a u Srbiji, a izgubi}e sve patriote koji su pro{li put glasali za wega. Voditeq: 510-333 je telefon, dragi gledaoci, na koji mo`ete postavqati pitawa za predsednika Srpske radikalne stranke i, do sada, jedinog predsedni~kog kandidata u ovom ponovqenom izbornom ciklusu. Vi ste rekli, imaju jednog gazdu. Da li mislite na ambasadora Montgomerija i da li on ima ulogu u ovom pomirewu? Dr [e{eq: O tome se otvoreno govori, da je to sve organizovao, da ih je on prinudio na taj sporazum, na pomirewe. O tome i {tampa pi{e. To ste mogli da ~itate ovih dana u {tampi. Voditeq: Vi{e puta ste dokazali da ste izuzetno informisana li~nost. Posebno me interesuje ova posledwa afera koja nam se namakla na glavu kao Damoklov ma~, ova trgovina oru`jem sa Irakom. Da li ste o tome ne{to znali i da li uop{te takva trgovina postoji ili se radi o poku{ajuda se oduzme i to malo suvereniteta Republici Srpskoj i Srbiji? Dr [e{eq: To je naduvana afera iz vi{e razloga. Prvo, afera je trebala Amerikancima da bi u me|unarodnim medijima istakli jo{ jedan kvaziargument protiv Iraka i jedan kvazidokaz za opravdanost svojih agresivnih namera prema toj zemqi. Drugo, ovde je kroz tu aferu provejavao obra`un izme|u \in|i}a i Ko{tunice. Ko je kome vi{e sme{tao, to je sad drugo pitawe i mo`e biti stvar neke podrobnije analize. Bilo kako bilo, prva `rtva je bio general ^ekovi}, koji je smewen, general \oki}, ali je doveden ovaj Nik~evi} za generalnog direktora, koji je veoma, veoma kompromitovan, ~ak i u~e{}em u likvidaciji Slavka ]uruvije 1999. godine. Zapadnim silama je u interesama da uni{te na{u vojnu industriju, i to je ~iwenica. Mi smo imali nekada veoma jaku vojnu industriju i bili smo ugledni izvoznik oru`ja na svetu. Imali smo mnogo ti397

pova pe{adijskog naoru`awa, oklopnog naoru`awa, posebno je bio poznat na{ tenk T-80, zatim proizvodili smo neke druge tipove oru`ja, pre svega, za protivvazdu{nu borbu i tako daqe. Posle raspada biv{e Jugoslavije i gra|anskog rata, ta proizvodwa je mnogo ote`ana a u nekim aspektima onemogu}ena. Proteklih godina neke naro~ito velike trgovine nije ni bilo, pogotovo ne sa Irakom, jer je veoma ote`ano i poslati neku robu. [ta smo mi mogli sada da ponudimo Ira~anima {to oni nisu imali. Mi smo ovde oborili veliki broj krstare}ih raketa, neke od tih raketa nisu eksplodirale, mogli smo to da prodajemo na svetskom tr`i{tu, ali to su imali i Ira~ani. Tamo je jo{ vi{e krstare}ih raketa palo a ranije eksplodiralo. Drugo, na{i sposobni piloti bili su u stawu da obore takozvani nevidqivi ameri~ki borbeni avion F117 stelt. Mi smo mogli sastavnim delovima tog aviona da trgujemo. [ta smo najozbiqnije da ponudimo Ira~anima? Mogli smo da im ponudimo svoja iskustva u ratu sa Amerikancima. Amerikanci i ceo NATO pakt su danima bombardovali javnost la`nim saop{tewima da su uni{teni stotine na{ih tenkova. Kad se zavr{io rat, videlo se da su nam uni{tili ukupno trinaest oklopnih vozila, a me|u wima sedam tenkova. Te`i gubici su bili minimalni. Oni su ga|ali po na{im papirnim, kartonskim tenkovima od lesonita, od dasaka i tako daqe. Ako je nas ko{talo nekoliko stotina dolara da napravimo takav tenk od lesonita, Amerikanci su morali da ispale rakete vredne milion i vi{e dolara. Zatim, na{i vojni eksperti su se dosetili da obi~ne mikrotalasne pe}nice koriste kao aparat koji }e emitovati talase sli~ne radarskim i te mikrotalasne pe}nice vrede otprilike mo`da dvesta dolara, mo`da ni toliko, a Amerikanci su skupocene rakete koristili da bi ih ga|ali. Dakle, ti oblici pokazane ratne ve{tine, dosetqivosti, mo`da su bili dragoceni, ali to nije zabraweno ni~im na svetu. To {to smo mi proizvodili kartonske tenkove i od lesonita, i {to smo znali da u wih postavimo neki ure|aj koji }e isijavati talase kao da je re~ o pravom tenku, za senzore u ameri~kim avionima, kako to mo`e biti problem. Vide}ete iz svega ovoga, tresla se gora, rodio se mi{. Ni{ta se zapravo, nijedna se ozbiqnija konsekvenca ne}e povu}i, ali }e na{a vojna industrija biti upropa{}ena. Ona je ve} upropa{}ena pod novom vla{}u, mo`da }e potpuno nestati. Voditeq: Vi{e puta se sreli, imali prilike da upoznate ira~kog predsednika Sadama Huseina, koji je, moram priznati, jedno vreme za nas ovde bio sinonim autolitarne vladavine, diktatorske vladavine. Kakav je to ~ovek? Dr [e{eq: Pa, mene je impresionirao. Sadam Husein je jedan veoma obrazovan ~ovek, pametan, inteligentan, smiren, strpqiv, stalo`en, dr`avnik u pravom smislu re~i i ja mislim, ja se nadam, da }e on uspeti da odbrani svoj narod i svoju dr`avu od ameri~ke agresije, ako slu~ajno do we do|e. [to se ti~e oblika politi~kog sistema u Iraku, pokazalo se, kad god se u zemqama Bliskog istoka, u Aziji, u Africi, poku{ava nakalemiti evropski tip politi~kog sistema, da on propada. Taj svet ima svoje kulturne tradicije, svoje nacionalne i moralne vrednosti i treba ga pustiti da odabere onakav oblik politi~kog re`ima koji tamo mo`e da funkcioni{e i koji wemu odgovara. Ira~ani imaju politi~ki sistem koji nije jednopartijski. Ima ve}i broj partija. Vladaju}a je BAAS partija. Ona je i nacionalisti~ka i socijalisti~ka u isto vreme. Zatim, tamo deluje komunisti~ka partija, {to je mene iznenadilo. Ja sam sreo profeso398

ra univerziteta, na jednom univerzitetu u Bagdadu sam dr`ao predavawe i sreo sam profesora univerziteta koji mi se odmah deklarisao kao ~lan rukovodstva komunisti~ke partije Iraka, a znao sam od ranije za `estoke sukobe izme|u vladaju}e BAAS partije i komunisti~ke partije. I tamo deluje kurdska partija i jo{ nekoliko mawih partija. E sad, oblik politi~kog sistema, naravno, je takav da ne podse}a na klasi~ni evropski pluralizam, ali se postavqa pitawe {ta bi se desilo kad bi sad neko ve{ta`ki poku{ao da nakalemi takav sistem, ili da ga nakalemi u Kini, na primer, ili nekoj drugoj zemqi, gde su kulturne tradicije druga~ije. Treba svakom narodu principijelno, svakoj dr`avi, omogu}iti da razvija onakav politi~ki sistem kakav mu odgovara. [to se ti~e vi{epartijskog politi~kog sistema, on je u srpskoj tradiciji, mi smo ga imali u 19. veku, nekad je bio u dubokoj krizi, a nekad i uspe{no funkcionisao. To je ono {to nama odgovara, i to verovatno odgovara celoj Evropi, ali ne ba{ sasvim celoj. Videlo se da to ne mo`e da funkcioni{e u Albaniji, ne mo`e u jo{ nekim zemqama. Voditeq: Kad smo ve} kod informisanosti, dok vam se sudi po optu`nici za klevetu, sa druge strane dobijate priznawe da ste prvi identifikovali izvr{ioce novih organizovanih atentata po Srbiji. Bi}e da je te`e sakriti kriminalca od vlasti nego od policije? Dr [e{eq: Da. Pa, ja sam se ove godine maksimalno anga`ovao na otkrivawu i razre{ewu nekih kriminalnih misterija, raksrinkavawu kriminalnih afera. Imao sam solidne rezultate. Ja sam time zadovoqan. To je sve po~elo mojim anga`manom u radu Anketnog odbora Savezne skup{tine, ~iji sam predsednik bio po pitawu ispitivawa ~iwenica i okolnosti vezanih za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. I, ja sam tada te{ko uzdrmao dosmanlijski re`im, nastavio sam tim putem i rezultati su bili sve impresivniji. A {to se ti~e ovih tu`bi, wih naj~e{}e podnosi ovaj kriminalac, mafija{, gangster, Stanko Suboti} zvani Cane @abac, koji je najbli`i saradnik Jovice Stani{i}a. I wih dvojica su ogrezli u najgorim ubistvima. Sva ta, do sad, nerazja{wena ubistva, na neki na~in su za wih povezani. Naj~e{}e su oni direktno organizatori, nalogodavci i finansijeri. Voditeq: ^esto se govori o raspisanoj nagradi, koja je na vol{eban na~in povu~ena. Ho}ete li insistirati da vam se isplati? Dr [e{eq: Pa, ja sam podneo tu`bu. Pa znate, to je jedan vid i politi~ke igre, ali ja }u to terati do kraja. Meni nije ciq da ja taj novac dobijem, jer kad ja to isteram, tamo sam ve} napisao, u tu`bi, da se novac uplati na ra~un Srpske radikalne stranke. [tampa}emo “Veliku Srbiju” od toga, {tampa}emo kwige, ne{to }emo uraditi, ali ho}u taj princip da isteram do kraja. Da je Ministarstvo unutra{wih poslova raspisalo nagradu, poslu`ilo se institutom javnog obe}awa nagrade za slu~ajeve koje je moglo sasvim lako i jednostavno i brzo da re{i. Oni nisu o~kivali da }e biti nekog pomaka u tome. Kad su iznena|eni videli da sam u tome bio prili~no uspe{an, onda su br`e-boqe povukli javno obe}anu nagradu, ali kasno, za bar tri slu~aja. Za slu~aj ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, to ubistvo je finansirao Stanko Suboti} Cane @abac, nalog je dao Jovica Stani{i} @eqku Maksimovi}u Maki, i preko Jovice Stani{i}a je dat novac Maki. Zatim, ubistvo ]uruvije, ja sam razjasnio, jo{ pre vi{e od godinu dana sam izneo u javnosti imena dvojice qudi, dvojice krimina399

laca koji su u~estvovali u tom ubistvu. To su Jorga i ]anda, a pre dva dana sam izneo i novo ime, to je izvesni Kurak, koji je vlasnik striptiza u “Metropolu”. On je ranije bio za neko ubistvo osumwi~en, pre godinu, dve dana. I tre}e ubistvo koje sam razjasnio, a bilo je na tom spisku Ministarstva unutra{wih poslova, je ubistvo vi{eg oficira policije Momira Gavrilovi}a. Wegovo ubistvo su organizovali Goran Petrovi}, tada{wi {ef Slu`be dr`avne bezbednosti i wegov zamenik Zoran Mijatovi}, a o~igledno sad se vidi iz pisama Qiqane Buhe, supruge Qubi{e Buhe ^umeta, jednog od vo|a sur~inskog gangsterskog klana, da su sur~inski mafija{i zapravo bili direktni izvr{ioci u tom ubistvu. Ali, ja sam razjasnio i ko je ubio Pavla Bulatovi}a, ostalo je da se razjasni ko su naru~ioci ubistva i, naravno, policijskog generala Bo{ka Buhu. A videli ste proteklih dana da sam izneo u javnosti ~itav niz drugih informacija koje te{ko kompromituju neke ~elnike re`ima. Sad sam posebno mnogo materijala na{ao za Neboj{u ^ovi}a i wegove veze sa mafijom. On besni danas, vidimo tamo, ali na kraju priznaje da imam veoma jake veze u policiji. Imam, ali to nisu moje policijske veze koje mene instrumentalizuju, nego su to qudi u policiji koji u mene imaju poverewa da }u odmah izneti u javnost te podatke, koje oni ne smeju na drugom mestu da obelodane, jer je wima spre~eno da vode istragu, ali meni ne mo`e niko spre~iti da javno govorim, bar dok sam `iv. Voditeq: Ujedno, da li mislite da se rabijawem ili provaqivawem ove Maksimovi}eve grupe, u stvari polako staje na put organizovanom kriminalu i da li o~ekujete da }e biti i uzvra}enog udarca, posebno vas to pita gledateqka iz Zrewanina, naravno, pro{iruje, da li se pla{ite za sebe i svoju porodicu? Dr [e{eq: Pa, ja se ne pla{im, ali postoji mogu}nost da me likvidiraju. I ve} sam saznao da je Jovica Stani{i} nalo`io Franku Simatovi}u Frenkiju da se to izvede. Ono {to ja mogu da radim je da to saop{tim javnosti. Mene je vlast onemogu}ila da se za{titim, protivzakonito je otet blindirani yip Srpskoj radikalnoj stranci, koji nam je dr`ava dodelila iz ratnog plena, dakle, to dr`avu ni dinara nije ko{talo. Vi{e od pedeset takvih yipova, koje je Vilijam Voker ostavio {iptarskim teroristima, zaplenila je na{a policija na po~etku rata na Kosovu i Metohiji. Najve}i broj tih yipova je raspore|en policiji, jedan broj je dat nekim drugim institucijama, i jedan blindirani yip je dat Srpskoj radikalnoj stranci radi moje bezbednosti. I kompletno obezbe|ewe Srpske radikalne stranke je razoru`ano, opet u jednoj nezakonitoj akciji policije, oteli su im pi{toqe i regularne dozvole za no{ewe oru`ja. Jo{ pro{le godine je planirano, dakle, moje likvidirawe. Za{to do toga nije do{lo, drugi su sad neki razlozi. Me|utim, ja }u ovu borbu nastaviti, mene tu niko ne mo`e zaustaviti. Dok imam daha, ja }u nastaviti. Voditeq: Pored finansijskog lobija, pod znacima navoda, naravno, mislim na lobije {verca i nelegalne trgovine, kao eventualni organizatori zlo~ina po Srbiji sve se vi{e spomiwe i svetska masonerija, posebno posle slu~aja hap{ewa, privo|ewa, sada ve} pokojnog, Dragana Male{evi}a Tapija. Ima li tu istine? Dr [e{eq: U na{oj masoneriji, koja je uz pomo} svetske, nema~ke, francuske, engleske, formirana, prevladali su kriminalci, goli kriminalci. Znate, masoni postoje u mnogim dr`avama sveta ali wih prevashodno interesuje politi~ka mo}, uticaj, da steknu {to ve}e pozicije, a ovi na{i ovde su prevashod400

no goli kriminalci. Interesuje ih samo novac. Ali dobro je {to je po~elo raskrinkavawe aktivnosti tih masonskih lo`a i {to }e wihov rad biti `igosan u javnosti. Izno{ewe ~iwenica o kriminalnoj delatnosti wihovih ~elnika. Voditeq: Vi, gospodine [e{eq, kod novinara izazivate veliku pa`wu upravo zbog brojnih informacija sa dnevnopoliti~kim temama, me|utim, ja bih voleo da malo govorimo i o onoj va{oj drugoj intelektualnoj crti koja je nesporna. Pro{li put smo govorili o demokratskom nasle|u u Srbiji, sada bih voleo da ne{to vi{e ka`ete o ideji velike Srbije, velikosrpskom hegemonizmu, za koji nas optu`uju gotovo ~itav 20. vek? Dr [e{eq: Ja sam pre nekoliko dana objavio kwigu koja predstavqa moje `ivotno delo. Tako je ja smatram, tako je ja tretiram. Kwiga se zove “Ideologija srpskog nacionalizma”. Ima vi{e od hiqadu strana, na woj sam intenzivno radio pet godina, materijal sam prikupqao oko pedeset godina. Veliku srpsku ideologiju, koncept velike Srbije, nespojiv je sa bilo kakvom optu`bom o srpskom hegemonizmu. Prvi put je istorijski izraz “velika Srbija” upotrebio i taj koncept zastupao, grof \or|e Brankovi} 1673. godine u Memorandumu austrijskom caru. On je tra`io da se sve srpske zemqe uejdine a da to bude pod austrijskom krunom. Zatim, susre}emo termin “velika Srbija” kod Nikanora Gruji}a 1803. godine, kod Mitropolita Stratimirovi}a 1804. godine u Memorandumu ruskom caru, tajnom Memorandumu ruskom caru, imamo polovinom 19. veka poznato Gara{aninovo “Na~etanije”, zatim, od 1888 do 1893. godine u Beogradu je izlazio nedeqni list “Velika Srbija”, koji je izdavao na{ veliki, poznati pesnik Stevan Ka~anski, stari bard, kako su ga zvali, posle wegove smrti nastavio je wegov sin. 1903. godine “Velika Srbija” u Beogradu izlazi mesecima kao dnevni list, 1914. godine izlaze dva izdawa “Velike Srbije”, u Vaqevu i u Ni{u, 1916, 1917 i 1918. godine izlazi “Velika Srbija” kao dnevni list u Solunu. Od 1920 do 1926. godine izlazila su dva izdawa opet lista “Velika Srbija” uporedo, posle Drugog svetskog rata, jedna grupa omladinaca, pripadnika Udru`ewa “Beli orlovi”, {tampala je {afirografisano izdawe, negde {esnaest ili sedamnaest brojeva “Velike Srbije” je iza{lo. 1915. godine, francuski istori~ar Ernest Deni izdao je kwigu na francuskom jeziku “Velika Srbija”. Mi smo tu kwigu preveli ove godine na srpski jezik, tek ove godine je prevedeno na srpski jezik, i objavili u ~asopisu “Srpska slobodarska misao” broj 13. Zatim, 1918 i 1919. godine u Wujorku izlazi kwiga “Velika Srbija”, kao zbornik ratnih reporta`a sa srpskog fronta, Vladimir ^orovi} objavquje svoju kwigu “Velika Srbija”. Srpski kulturni klub je razre|ivao velikosrpski koncept, kao i posle wega ravnogorski pokret. Negde 1941. godine i jugoslovenska kraqevska vlada u emigraciji, u Londonu, pisala je o konceptu “velika Srbija”, ali sad se postavqa pitaw, ja sam pratio i ovaj nau~ni skup u Akademiji nauka, ja mislim da tu uva`eni akademici nisu do kraja prodrli u problem. Oni su se zadr`ali samo na analizi austrijske antisrpske propagande, s kraja 19. i po~etka 20. veka, koji je velikosrpski koncept nazivala hegemonisti~kim. Srbi nikad nisu `eleli hegemoniju, Srbi su iskqu~ivo `eleli da sve srpske zemqe budu ujediwene u jedinstvenu dr`avu, i to je velika Srbija. Velika Srbija je dr`ava koja objediwava sve srpske zemqe, mi ne tra`imo ni{ta tu|e. Ni od Ma|ara, ni od Rumuna, ni od Bugara, ni od Albanaca, ni od Grka, ni od koga ne tra`imo ni{ta tu|e. Tra`imo samo ono {to je na{e, da bude u jedinstvenoj 401

dr`avi. Voditeq: Upravo postaknut trodnevnim predavawem u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ~ulo se i ovo, to jest, jedan broj intelektualaca zamera, u intelektualnim krugovima, Srpskoj radikalnoj stranci, {to je veliku Srbiju unela u svoj politi~ki program, smatraju}i da se time direktno gura prst u oko me|unarodnoj zajednici? Dr [e{eq: Pa, ja nisam ~uo da je to neko zamerao, to nije bilo u {tampi. Ja, na`alost, nisam mogao da u~estvujem na tom nau~nom skupu, jer sam bio u poseti Kini, ja sam se vratio u petak nave~e a skup se zavr{avao u subotu. Ali, o~ekujem da bude objavqen zbornik nau~nih radova sa tog skupa, pa }u to temeqito da analiziram. Ne mo`e niko nama odre|ivati na{ politi~ki program. Mi sledimo pa{i}evski politi~ki program, i on je za nas tu nesporan. A ko smatra da mo`e napraviti boqi politi~ki program, neka ga napravi, neka formira politi~ku partiju i neka ga zastupa. Mi nikome ne guramo prst u oko, mi se borimo samo za ono {to je srpsko, da sa~uvamo, da odbranimo. Voditeq: Iz posledwih naslova ha{kih optu`nica, pojam “velika Srbija” se koristi kada se navodi dominacija ili uticaj Beograda na Kosovu i u Vojvodini. Zna~i to da je Srbija ona, bez apostrofa, velika, samo predkumanovska? Dr [e{eq: Pa, o~igledno bi zapadne sile `elele da Srbiju svedu na beogradski pa{aluk. Kako mi mo`emo ostvarivati hegemoniju na Kosovu i Metohiji, kad je to srpska zemqa? Srpsko stanovni{tvo je odatle proterano da bi bilo naseqeno albansko. [to se ti~e Vojvodine, ovde je ve}insko srpsko stanovni{tvo. Na prostoru Vojvodine, vekovima, Srbi `ive u simbiozi sa Ma|arima i sa pripadnicima nekih drugih nacionalnosti. Ranije sa Rumunima, ne{to kasnije sa drugim nacionalnostima, koje su naseqavane u raznim periodima austrijske monarhije, posebno nakon osloba|awa po~etkom 18. veka cele Vojvodine. Me|utim, ta srpsko-ma|arska simbioza bila je veoma ~vrsta, i ne samo sa Srbima, Ma|ari su imali simbiozu i sa Hrvatima, i sa Slovacima, sa ^esima i sa Rumunima, toliko izra`enu simbiozu, da su oni promenili svoje geneti~ko bi}e kroz te vekove, od doseqavawa na Balkan do danas. Ma|ari su do{li kao azijatski narod, a svi su se ovde neprekidno me{ali, ovde nema ~istih naciona, ~istih etni~kih grupa, kao {to to retko gde u prirodi postoji. Dana{wa ma|arska nacija u svojim venama ima krv mnogih slovenskih naroda, sa kojima se stapala, me{ala, koje je asimovala i tako daqe, i to zakqu~ju istaknuti ma|arski nau~nici. Po tome smo mi i bliski Ma|arima, jedan od najve}ih ma|arskih pesnika [andor Petefi je srpskog porekla, to je istorijska ~iwenica. Drugo, kad pogledate Rumune, dana{wi Rumuni su narod koji je nastao me{awem starog romanskog stanovni{tva, Latina, balkanskih starosedelaca sa doseqenim Slovenima, otprilike mo`da odnos 45% slovena, 60% tog starog romanskog stanovni{tva. To je dana{wa rumunska nacija, i po tome su nam bliski. Ne mo`e se re}i da su oni Sloveni, kao {to se ne mo`e re}i i za Ma|are da su Sloveni, ali imaju u sebi slovenske krvi, kao {to mi Srbi imamo u sebi krvi drugih stanovnika Balkana sa kojima smo dolazili u dodir. Znate, Srbi su zatekli ovde ne{to romanskog elementa kad su do{li i wih su asimilovali, promenili su sopstvene karakteristike asimilacijom. Zato je besmisleno insistirati na nekoj potpunoj diferencijaciji nacionalnosti koje `ive u Vojvodini. A Srbi nikada u Vojvodini nisu nikakvu hegemoniju poku{avali da ostvare. Otkad je Voj402

vodina u sastavu Srbije, Jugoslavije, ovde su svi gra|ani bili ravnopravni i to se nije dovodilo u pitawe. I ja mislim da ravnopravnost svih gra|ana Vojvodine mogu biti primer za ugled u celom svetu. Voditeq: ^im smo spomenuli Hag, evo stigla su pitawa na{ih gledalaca, da li se spremate za odlazak u Hag, kako je va{e mi{qewe o su|ewu u Hagu, ja bih samo primetio da se va{a optu`nica pokre}e uvek kad se pokrenu neki izbori u Srbiji. Da li vam to poma`e ili odma`e? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da poma`e. Veliki broj qudi iz inata onda glasa, jasno im je sve to. Ja se spremam godinama da idem u Hag, ali ne daju mi vizu. Ja ne}u be`ati od Haga. Prva prilika koja mi se uka`e, ja idem , u bilo kom svojstvu, svedok, optu`eni, turista i tako daqe. Naravno, Ha{ki tribunal je jedna antisrpska institucija, izrazito antisrpska, ali to je za mene veliki izazov. [to se Milo{evi}a ti~e, ako ovako nastavi, on ima {anse da pobedi Ha{ki tribunal. Sve {to su mu do sad zamerali, palo je u vodu. Pokazalo se kao neozbiqno. Me|utim, pitawe je samo wegovog zdravstvenog stawa, jer je ono ozbiqno naru{eno, po svoj prilici, i kako }e on to izdr`ati. Voditeq: Interesuje me va{ komentar pojave novinara kao svedoka za su|ewe za ratne zlo~ine, urednik BBS-ja, Hegi Prajs Yons ka`e da je ovo otvoreni poziv zara}enim stranama u bilo kom sukobu da izve{ta~e sa rati{ta ni u kom slu~aju ne ostavqaju u `ivotu? Dr [e{eq: Pa znate {ta, ovi su jadnici koji su se tamo pojavili, pokazali da zapravo nisu novinari u pravom smislu re~i, nego {pijuni. A ovo je sad zaista opasan presedan. [ta treba da radi novinar? Da izve{tava istinito o ratnim zbivawima, ako se ve} negde desi rat, ili da {pijunira, i da se pojavquje na su|ewu nekoj od strana, obi~no na su|ewu pora`enoj. U ovim ratovima na Balkanu, pora`eni smo svi mi koji `ivimo na Balkanu, neko vi{e neko mawe, a pobednici su zapadne sile. Da, i sad pobednici sude pora`enima, najvi{e Srbima, jer smo mi bili glavni protivnici, a da zama`u malo o~i, sude i Hrvatima i muslimanima, sporadi~no. Ali, sad se vi{e reporteri, izve{ta~i, ne mogu tretirati kao novinari na ratnom popri{tu, nego kao {pijuni, a {pijune ne {tite ni ove me|unarodne konvencije, izvori ratnog prava. To je veoma opasno {to je ura|eno. Voditeq: U Hagu je na pomolu jo{ jedan spor protiv nas, ali sada u Me|unarodnom sudu pravde i to po tu`bi Bosne i Hercegovine za genocid. Kako vam se ~ini manevar dr Tibora Varadija, koji nas tamo zastupa? Dr [e{eq: Pa, ja ne znam detaqe tog manevra, ali mislim da je bilo ispravno da se ospori tu`ba, me|utim, problem je na koji je on na~in osporio tu tu`bu. On je to prakti~no osporio tvrdwom da na{a zemqa nije postojala kao ~lanica Ujediwenih nacija u vreme toga rata. To je, po mom mi{qewu, pogre{no. Kqu~ni stav je morao da bude da nije u pitawu sukob me|u dr`avama, nego sukob unutar jedne dr`ave, gra|anski rat. U tom slu~aju, Me|unarodni sud pravde ne bi imao nikakve nadle`nosti. Ne mo`e se on me{ati u gra|anski rat unutar dr`ava. Prethodna Jugoslavija, SFRJ, bila je me|unarodno priznata, bila je ~lanica Ujediwenih nacija. Sva ratna zbivawa su bila koncentrisana na wenoj teritoriji. Drugo, vi{e je pravo onoga ko se bori za opstanak postoje}e dr`ave, nego onoga ko se bori za otcepqewe i formirawe nove dr`ave. Ne mo`e se suditi onome ko se borio da opstane Jugoslavija, u korist onoga ko se borio da se 403

raspadne Jugoslavija. Genocida tu nije bilo, bilo je ratnih zlo~ina, ali ti ratni zlo~ini se de{avaju u svakom ratu, i ratne zlo~ine treba objektivno istra`iti. Ovde niko ne mo`e biti li{en odgovornosti za ratne zlo~ine, ali se krivica mora individualizovati. I tre}e, u Bosni i Hercegovini je vo|en gra|anski rat i onda kad je me|unarodno priznata. Tamo su ratovali lokalni Srbi, muslimani i Hrvati. To {to je Srbija pomagala svoje sunarodnike, {to to nekome mo`e da smeta, je su li Amerikanci i Zapad, i arapske neke zemqe pomagale muslimane, je li Hrvatska direktno pomagala bosanske Hrvate, ~ak je Hrvatska svoju regularnu vojsku slala, {to Srbija nije radila. Imamo ~itav niz tu argumenata. Bojim se da je Tibor Varadi pogre{an argument uzeo kao osnov. Voditeq: Dragi gledaoci, nadam se da se sla`ete da je dr [e{eq zaslu`io malo predaha, zato idemo na jedan EPP blok, pa se vra}amo va{im pitawima. Ponovo smo u studiju, prvo pitawe koje je stiglo od gledaoca iz Zrewanina za gospodina [e{eqa, gledalac moli komentar o tome {to srpska deca nisu i{la u {kolu 1. novembra u Vojvodini za Sve svete? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je to jedan nepotreban incident bio i da je nepromi{qenost qudi koji su o tome odlu~ivali, zapravo dovela do uznemiravawa javnosti koje apsolutno nije bilo potrebno. Ako je re~ o verskim praznicima, postoji republi~ki zakon, koji je ta pitawa na, mislim, principijelan na~in re{io, ako treba dodatno {kolsku decu rasteretiti od {kolskih obaveza, na neke verske praznike, onda tu treba to raditi zavisno od wihove konfesionalne pripadnosti. Ako je re~ o prazniku koji slave gra|ane rimokatoli~ke veroispovesti, mislim i protestantske da imaju isti dan, nisam ba{ sasvim siguran, onda wima taj dan treba omogu}iti kao slobodan dan da se posvete svojim duhovnim potrebama, se}awu na preminule srodnike i tako daqe, a onda to isto u~initi gra|anima pravoslavne veroispovesti, islamske veroispovesti, onda kad do|e wihov praznik koji je posve}en mrtvima. To bi bilo ispravno i to bi bilo svima razumqivo i to niko ne bi mogao da dovodi u pitawe. A ovako kad se to uradi administrativnim aktom, na silu, i kada taj dan moraju da praznuju pripadnici razli~itih veroispovesti, napravi se, izazove se odre|ena nervoza, pometwa, qudi se ose}aju neravnopravnim i tako daqe. Otvara se jedno pitawe koje u principu ne treba nikada otvarati bez neke te{ke nu`de. Za{to uop{te voditi raspravu o tom pitawu, ako se to re{i na jedan normalan na~in. Ja mislim da nema tog pravoslavnog gra|anina ili muslimana, koji bi se qutio {to deca rimokatoli~ke veroispovesti na dan mrtvih ne dolaze u {kolu i opravdan im je izostanak. Kao {to ne treba ni suprotno da se qute ako pripadnici pravoslavne ili islamske veroispovesti u odre|en dan ne do|u i zbog odre|enih verskih potreba, duhovnih potreba ili po{tovawa prema mrtvim precima. Jedna krajwa nespretnost, arogancija, aqkavost, neozbiqnost, a mo`da i zla namera da se iza toga krije, mo`da je neko hteo da se tu delimi~no uznemiri javnost. Voditeq: Pitaju gledaoci iz Zrewanina da li znate ne{to o smrti Stamboli}a, ja bih pre rekao nestanku? Dr [e{eq: Pa, po svoj prilici, Ivan Stamboli} je mrtav. Vidite, niko me ne mo`e ubediti da sada{wa vlast nije imala vremena i mogu}nosti, da to pitawe rasvetli, do kraja istra`i. Ona je nezainteresovana da to uradi, zna~i da je upoznata {ta je bilo i nije zainteresovana da se te stvari razjasne i obe404

lodane. Kad je re~ o ubistvima, svaka istraga prvo polazi od motiva. Koji je to bio motiv, ~iji je to bio motiv, da se Ivan Stamboli} otme 25. avgusta, mawe od mesec dana pred septembarske izbore 2000. godine? ^iji je to mogao da bude motiv? Po mom mi{qewu, to je bio motiv nekoga ko je `eleo da napakosti Milo{evi}u te 2000. godine, jer Milo{evi} te`i udarac nije mogao da dobije, neposredno pred izbore. Stamboli} apsolutno nije smetao Milo{evi}u, jer je bilo jasno da je Ko{tunica kandidat, on je ve} kandidovan, sve je bilo zavr{eno, liste zatvorene, Stamboli} se uop{te nije mnogo eksponirao u javnosti i tako daqe. Mo`ete li vi da mi ka`ete neki drugi mogu}i motiv? Ja ne mogu da ga prona|em. Tih mesec dana nije bilo mogu}e da se razjasni, ali ve} je proteklo vi{e od dve godine od nestanka. [ta je policija radila te dve godine, {ta je vlast radila, {ta je radio ovaj dosmanlijski re`im? Ko je onda odgovoran? Jasno je. Voditeq: Jo{ jedan gledalac iz Zrewanina, kad }e se stati sa prodajom preduze}a? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da se ne mo`e potpuno stati sa prodajom preduze}a, ali se ne smeju preduze}a prodavati na ovaj na~in kako to dosovci rade. [e}eranu celu za tri evra. U tome je problem. Ina~e, mi srpski radikali smo za jednu racionalnu privatizaciju, ali prvo radnici preuzmu svoj deo akcija, koji im po zakonu pripadaju, pa svi gra|ani na osnovu godina radnog sta`a, pa da se ide onda na prodaju i doma}im i stranim kupcima, ali po realnoj vrednosti a ne za bagatelu. Voditeq: Pitawe od Oqe iz Novog Sada, vi{e je konstatacija i pozdrav gostu u `eqi da se sve opozicione partije sa vama udru`e i da sklonite dosovski re`im, ka`e, samo vi to mo`ete. Ja bih ovome dodao, primetno je da u prvom izbornom ciklusu govorilo se o dva kandidata, vas gotovo nisu ni spomiwali u tim nekakvim analizama, me|utim, sada kao da je utrkivawe da se upravo proceni va{a politi~ka snaga. Odakle mislite da je taj rezervoar glasova i to u velikom interesovawu? Dr [e{eq: Vidite, svima je jasno da su uo~i pro{lih izbora tendenciozno lansirana i neprekidno lansirana la`na istra`ivawa javnog mwewa, wihovi la`ni rezultati, koji su umawivali na{u realnu politi~ku snagu. Meni su davali 4 odsto, 6, 8 odsto, najvi{e 12 odsto glasova. Ja sam imao skoro 24 odsto. Opravdano je o~ekivati da su mnogi qudi, opravdano je zakqu~iti da su mnogi qudi na septembarskim izborima glasali za Ko{tunicu, jer nisu verovali da ja imam {ansi. To je taj rezervoar glasova. Drugi rezervoar glasova su apstinenti iz prvog izbornog ciklusa, koji bi iza{li i glasali da nisu bili pod utiskom la`nog istra`ivawa javnog mwewa da se bitka vodi iskqu~ivo izme|u Labusa, kao \in|i}evog pretendenta i Ko{tunice. Zatim, verovatno ne}e biti toliko mnogo kandidata malih stranaka, pro{li put je bilo {est kandidata sa falsifikovanom dokumentacijom, nadam se ovog puta da se ne}e rasuti socijalisti~ko bira~ko telo na vi{e kandidata, da }e biti koncentrisano, a svi patrioti koji su glasali za Ko{tunicu u pro{lom izbornom ciklusu, sada }e se preispitati posle ovog novog Ko{tuni~inog pomirewa sa \in|i}em i obnove koalicije. Voditeq: Interesantan je va{ odnos sa mla|om populacijom na, mislim onu sa univerziteta, 80-tih godina su va{e kwige tajno ~itali i citirali vas, 90tih ~esto osporavali i napadali, kakav je odnos danas? 405

Dr [e{eq: Pa, mi u na{oj stranci, u Srpskoj radikalnoj stranci, imamo veliki broj mladih qudi. Sude}i po stawu na univerzitetu, tamo nam je popularnost sve ve}a. Moje kwige se i daqe tra`e, ~itaju, mo`da ne ba{ u onoj meri kao ranije, ali {to se ti~e ove najnovije kwige “Ideologija srpskog nacionalizma”, za wom je velika potra`wa i pri kraju je ovaj prvi tira`, koji je {tampan. Mi smo zadovoqni rastom popularnosti Srpske radikalne stranke u svim slojevima populacije, i po pitawu starosne strukture, profesionalne strukture, obrazovne strukture, nacionalne strukture i tako daqe. Voditeq: Po nekim analizama, ipak najve}u podr{ku dobijate od socijalno najugro`enije kategorije stanovni{tva, po ~emu ta kategorija, posebno izbegli~ka i socijalno ugro`ena, vidi spas u Srpskoj radikalnoj stranci? Dr [e{eq: Pa, qudi se se}aju, prvo, {ta smo mi uradili u Vladi Srbije po pitawu re{avawa nekih nagomilanih socijalnih problema. Setite se one na{e ideje da se tri zaostale penzije isplate kroz bonove za struju, zatim, dr`ali smo jeftinu cenu struje, bile su jeftine osnovne `ivotne namirnice, komunalije i sli~no. [to se ti~e izbeglica, setite se {ta smo sve u Zemunu uradili svojevremeno za izbeglice. Nekoliko novih naseqa smo podigli, oko {est hiqada placeva isparcelisali i po bagatelnim cenama svim gra|anima podelili, i izbeglicama i onima koji nisu izbeglice i tako daqe. I to je veliko poverewe izgradilo kod pripadnika upravo najugro`enijih dru{tvenih slojeva. Qudi nam veruju, znaju da ne}emo slagati, znaju da nismo ume{ani ni u jednu kriminalnu aferu, da se ne}emo koristiti, da ne}emo zloupotrebiti polo`aj i tako daqe. Voditeq: Ja se se}am da je u pro{loj emisiji bilo postavqeno pitawe kad }ete do}i u Se~aw, vi ste tad obe}ali i do{li ste u Se~aw. Gledalac iz Me|e, kada }ete do}i u Me|u? Dr [e{eq: Pa, pretpostavqam da }u do}i i u Me|u. Voditeq: Verovatno podstaknuti pro{lim obe}awem, pa `ele da to iskoriste. Jo{ jedno pitawe od mene, interesantno je, od gledaoca iz Zrewanina, kakve su {anse antiglobalisti~kih pokreta u svetu? Dr [e{eq: Sve ve}e su, i upravo su ti antiglobalisti~ki pokreti najmo}niji danas u najrazvijenijim zemqama u svetu, u Americi i zapadnoj Evropi. I ja ra~unam da }e se taj veliki zamajac sve vi{e ubrzavati, pogotovu ako slu~ajno do|e do ameri~ke agresije na Irak, da }e mnogi qudi da se priklone antiglobalisti~koj koncepciji, a mislim da je upravo pred nama bu|ewe evropskog nacionalizma i patriotizma. Voditeq: Jo{ jedno pitawe uz sli~an komentar, moli se da komentari{ete rezultate izbora u Turskoj. Dr [e{eq: Pa, meni je drago {to je tamo pobedila jedna autohtona politi~ka partija. Ona ima mnogo vi{e klerikalnih verskih elemenata, nego {to bi bilo po mom ukusu. Ja sam u principu protiv me{awa vere u strana~ku politiku, me|utim, bitno je da }e ta stranka, tako bar o~ekujem, raditi na obnovi turske nezavisnosti i da }e svoju zemqu li{iti ameri~ke dominacije, i da Turska vi{e ne}e mo}i da bude kori{}ena kao ameri~ki nosa~ aviona za trazne ratne intervencije u tom delu sveta, za agresivne namere protiv susednih dr`ava. Voditeq: Jedno pitawe, da vam nije postavio gledalac iz Novog Sada, ja bih 406

vam sigurno postavio, {ta mislite o ponovnom neuspehu Ustavne komisije Srbije i Crne Gore? Dr [e{eq: Pa, neozbiqni qudi rade taj posao. Ja mislim da bi to trebalo odmah prekinuti, vratiti se na ustavno stawe, postoji Savezni ustav, i ako neko `eli da ga mewa, mora da pokrene inicijativu za promenu, na ustavom propisan na~in, a da se prvo vidi da li ima ne{to {to u Ustavu nije dobro, pa da se mewa ili {ta je problem i u ~emu je razlog. Voditeq: Jedno pitawe od Vesne iz Zrewanina, {ta mislite o Mili Ale~kovi}-Nikoli}? Dr [e{eq: Pa, ja sam je nekoliko puta sreo. Ona je }erka poznate pesnikiwe Mire Ale~kovi}, o kojoj imam dobro mi{qewe. ]erku slabije poznajem, moram da priznam, Mira Ale~kovi} je patriota, dobar pesnik, mislim da se ni~im nije kompromitovala, i posebno interesantno, da je, koliko ja znam, ona je izvorno muslimanka po poreklu, ali je veliki patriota i odana svojoj zemqi i tako daqe, ja je cenim i po{tujem, mo`da jo{ vi{e zbog te ~iwenice. [to se ti~e wene }erke, vidim ponekad, s vremena na vreme, se pojave neki weni tekstovi u novinama, vidim da se i ona sa nekog patriotskog aspekta, anga`uje pa i to po{tujem, mada je ba{ ne poznajem tako dobro. Voditeq: Gledateq iz Zrewanina, za{to ste izgubili u Zemunu? Dr [e{eq: Pa, to pitawe me i daqe mu~i. Toliko smo uradili mnogo dobrih stvari u Zemunu, ona bujica, ona kosmi~ka kataklizma, koja se desila u septembru 2000. godine, i nas je tamo zbrisala. Ali, nama se vra}aju glasa~i, ja sam u Zemunu sad imao veliki broj glasova na izborima. U Batajnici 38%, u Sur~inu 38%, srcu sur~inskoj mafiji, a u nekim drugim selima preko 50%, u Ugrinovcima, na primer, Be~menu, 40 i ne{to odsto u Petrov~i}u, Jakovo i tako daqe. U jednom trenutku su qudi tako reagovali, stihija ih je neka ponela, posle je do{lo osve{}ewe i vra}aju se pravim vrednostima. De{ava se to u politici. Voditeq: Da. Da se vratimo malo ovom sporazumu \in|i}-Ko{tunica. Ko je tu, po vama, dobio a ko izgubio? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je apsolutni gubitnik tu Ko{tunica. Da on ni{ta nije dobio. Vratio mu je mandate \in|i}, koji su mu i tako pripadali. A {ta je \in|i} dobio? Garanciju da se ne}e obarati Vlada do isteka mandata. Zna~i, jo{ dve godine da sedi na to mesto. Ako se opet ne posva|aju me|usobno, mo`da }e se opet posva|ati, vide}emo. Malo }emo ih i mi zavaditi, u me|uvremenu. Voditeq: Da. Ali ima i onih koji smatraju da ste upravo vi produ`ili `ivot i DOS-u i premijeru Srbije, apstinencijom drugog kruga? Dr [e{eq: Pa vidite, svoju predizbornu kampawu, Ko{tunica je po~eo obe}awem da }e konfrontirati \in|i}u, a zavr{io je obe}awem da }e sara|ivati sa \in|i}em. To je uo~i prvog izbornog kruga Ko{tunica na dr`avnoj televiziji izjavio, vi se se}ate te wegove izjave. I {ta sam ja onda tu wima produ`io `ivot. Ne, ja sam ih stavio sada na nove muke, sad wih najvi{e ujediwava opasnost da }u ih pobediti na predsedni~kim izborima. Sve mra~ne sile su se sada zaverile i poku{avaju da spre~e pobedu srpskih radikala. Voditeq: Postoje procene koje govore o tome da opet mo`e do}i do neuspeha izbora i pored ove kozmeti~ke izmene zakona, gde se u drugom krugu ne tra407

`i cenzus. [ta bi se u tom slu~aju dogodilo? Dr [e{eq: Pa, izbori mogu biti neuspe{ni ako 50% ne iza|e u prvom krugu, onda se moraju ponovo zakazati. Po novom zakonu, u roku od dva meseca, predsednik Narodne skup{tine mora da zaka`e nove izbore. Voditeq: Gledateqka iz Zrewanina, jedno su{tinsko, globalno pitawe, {ta mislite da }e ovi izbori foneti na{em narodu? Dr [e{eq: Pa, ako pobedi kandidat Srpske radikalne stranke, izbori }e predstavqati zna~ajno osve`ewe, promenu, i postoja}e jedna zna~ajna poluga unutar dr`avnih institucija, sa koje }u mo}i da kritikujem izvr{nu vlast, delimi~no i zakonodavnu, u odre|enoj meri i sudsku, ali najvi{e izvr{nu vlast. Dakle, ta vlast ne}e biti tako svemo}na kao do danas. Ne treba ni preterivati u isticawu zna~aja predsedni~ke funkcije. Nije to naro~ito mo}na funkcija, ali je dovoqna da predstavqa ko~nicu samovoqi Republi~ke vlade, da se ubrza obra~un sa kriminalom, da se stabilizuje Vojska Jugoslavije i tako daqe. Voditeq: Gospodine [e{eq, vi{e od sat vremena je proteklo na{eg razgovora, gledateqka iz Zrewanina samo vas pita, odakle vam tolika hrabrost i energija, koju posedujete? Dr [e{eq: Pa, ja verujem u ovu ideju za koju se borim, iskreno verujem. Ja sam se tome posvetio u vreme kad je bilo veoma opasno, kad se zbog toga odlazilo na dugu robiju, i ja }u istrajati u tome do kraja, dok imam daha. Voditeq: Nama ostaje, gospodine [e{eq, na samom kraju, da vam u tome po`elimo mnogo sre}e, koliko sre}e u politici, toliko i u li~nom `ivotu i zdravqu. Dr [e{eq: Hvala vam, i ja vama `elim sve najboqe. Voditeq: Hvala vam {to ste bili na{ gost.

XXIII NAS TV “Panonija”, “Bez cenzure”, 12. novembar 2002. godine Voditeq: Dragi gledaoci, dobro ve~e. Gledate emisiju “Bez cenzure” iz studia 2, televizije “Panonija”, u kojoj je va{ i moj ve~era{wi gost prof. dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Posledwih meseci, mogao bih da ka`em, dva stuba oko kojeg se pomiwu va{e i ime va{e stranke, su mafija u Srbiji i, u posledwe vreme, va{e prijateqstvo i bliski odnosi sa Irakom, odnosno sa Sadamom Huseinom, pa ho}ete li da krenemo prvo od pri~e o mafiji, jer vi ste prvi, nakon ubistva generala policije Bo{ka Buhe, ukazali i izgovorili javno ime Make i ozna~ili ga kao ubicu? Dr [e{eq: Da. Pa, ja bih vas malo ispravio. Nije to stub oko koga se pomiwe ime Srpske radikalne stranke, tu se pomiwu i imena nekih drugih stranaka i strana~kih lidera, ali mi smo ukqu~eni u borbu protiv mafije. Mi smo tu borbu zapo~eli odavno, ako se se}ate, u ovih deset, dvanaest godina, vrlo ~esto smo u javnosti raskrinkavali razne kriminalne afere. Setite se da je na na{u inicijativu, svojevremeno, smewen na~elnik General{taba, @ivota Pa408

ni}, jo{ negde 1992, 1993. godine, kad je to bilo. To je jedna od velikih afera koju smo raskrinkali. Raskrinkavali smo i mnoge druge. Me|utim, u proteklih godinu i po dana smo se najvi{e posvetili tom poslu, jer je i mafija postala krajwe nepodno{qiva i imali smo dosta zna~ajne rezultate. Ja bih vas podsetio da je nakrupniji rezultat koji smo postigli, otkrivawe ubice ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, ovog Ivana Deli}a i to je otkrivawe izazvalo bes vlasti, i u Srbiji i u Crnoj Gori. A kako je akcija krenula dawe, tako smo raskrinkavali konkretna ubistva. Otkrili smo ko je ubio Radovana Stoj~i}a Bayu, ko je organizovao ubistvo, ko je naru~io, to je Stanko Suboti} zvani Cane @abac, najve}i mafija{, mafija{ki kraq, i wegov najbli`i partner Jovica Stani{i}, a izvr{ilac je bio, tako|e, @eqko Maksimovi} Maka. Tu postoji nekoliko bandi ~istih ubica, kao {to je banda @eqka Maksimovi}a Make, kao {to je banda Ivana Deli}a, kao {to je Arkan svojevremeno imao jednu svoju bandu, kao {to je bila banda, svojevremeno, ako se se}ate, Voje Rai~evi}a zvanog Amerikanac, i tako daqe. Ali, oni su samo puki izvr{ioci. Kqu~ni mafija{i sada su podeqeni u dva tabora. Jedan tabor je ostao blizak sada{wem re`imu, i wih smo ~esto prozivali, to je sur~inska mafija, to su mnogi drugi, a ovaj drugi mafija{ki tabor je po~eo sve intenzivnije da se prestrojava prema Ko{tunici i Ko{tuni~inim qudima, kao {to su Neboj{a ^ovi}, Veqa Ili}, ~ak i Mi}unovi} tu ima neke veze, mada to nisu toliko intenzivne veze. On je dobijao za finansirawe svoje stranke odre|ene nov~ane iznose, nemam podataka da je u~estvovao u mafija{kim aktivnostima, da me odmah razumete, ali ^ovi} je tipi~ni kriminalac. Voditeq: Vi ste povezali te dve grupe i, zapravo, i sa dve masonske lo`e i dva masonska ogranka. U jednom je, kako ste izjavili, vodio ga je pokojni Dragan Male{evi} Tapi i u wegov tim ste uvrstili i jo{ neke qude, i pomiwali ste i drugi? Dr [e{eq: U Beogradu postoji nekoliko masonskih lo`a i u tim lo`ama su i politi~ari i kriminalci i qudi razli~itih drugih profesija, ima i glumaca, i kwi`evnika, i najraznovrsnijih profesija. Ova lo`a u kojoj je bio veliki majstor Dragan Male{evi} Tapi je tipi~na kriminalna lo`a. Znate, mafija{i su uvek neka konspirativna organizacija sklona kriminalnoj raboti, `ele da postignu mo}, vlast, uticaj, ali to uglavnom ~ine u belim rukavicama, vode ra~una da ne isprqaju ruke u javnosti. Ova Tapijeva je specifi~na {to je do kraja isprqala ruke i najgroznijim ubistvima, najgorim pqa~kama, falsifikatima i drugim sli~nim krivi~nim delima. Ove druge poku{avaju da ostanu van uvida javnosti, da ostanu do kraja konspirativne, ali i me|u masonima je do{lo do velikih sukoba. U ovoj masonskoj lo`i u kojoj je Tapi, bio je i @eqko Maksimovi} Maka, ali tu nalazimo i Slobodana Vuksanovi}a, na primer. Voditeq: Vi ste ~ak rekli da je on sekretar te lo`e? Dr [e{eq: On je jedan od sekretara, jedan od visokih funkcionera te lo`e. Tu je i Borislav Pelevi}, ovaj la`ni profesor, tu je negde i ovaj Franko Simatovi} Frenki, i tako daqe. Ne mogu ja ta~no sada da vam identifikujem ko je u kojoj lo`i, postoje qudi koji se kre}u u raznim lo`ama, znate. Postoje qudi koji koordini{u izme|u lo`a, ali mogu da govorim o qudima koji su zara`eni tom bole{}u masonstva, masonerije. Voditeq: Koliko ste sigurni u taj podatak, da je Vuksanovi}, Slobodan Vuk409

sanovi}, da je jedan od sekretara masonske lo`e, kako ste vi rekli, ba{ te Tapijeve, jer negde sam pro~itao da je na takvu va{u izjavu, kada je to ~uo, da se samo nasmejao? Dr [e{eq: Nije negirao? Nije direktno negirao. Ja sam dobio precizne policijske izve{taje. Policija je to pratila, Slu`ba dr`avne bezbednosti, i imam wihove precizne izve{taje. Znate, na{ je problem {to su policiji vezane ruke. Policija ne mo`e da obavqa svoj posao onako kako bi trebalo, u skladu sa Ustavom i zakonom. Policija je ~e{}e instrument raznih politi~kih ili kriminalnih faktora, nego {to je ~uvar zakonitosti, javnog reda i mira, ustavnog poretka i sli~no. I u policiji postoji mnogo ~asnih i po{tenih qudi, koji iskreno pate {to su dovedeni u ovakvu poziciju, {to ne mogu da obavqaju svoj posao onako kako bi trebalo. Ti qudi u mene imaju poverewa, jer znaju da nikad ni~im nisam bio kompromitovan, ne samo da se nikad nisam bavio nikakvim kriminalom, nego se nikad nisam bavio nikakvim biznisom, mo`e ^ovi} da la`e do mile voqe, ja nikad ni{ta u `ivotu nisam prodavao osim svojih kwiga. To je jedina trgovina u kojoj sam u~estvovao, tako da me ni~im ne mogu kompromitovati. Mogu da pri~aju gluposti koliko `ele. Zbog toga mi daju te informacije, ja te informacije, naravno, prvo studiozno proveravam, ja nikad ne idem napamet, sad posledwih dana imam ogroman priliv informacija. Kad bih ja sve u javnosti izneo ono {to dobijem, to bi bilo stra{no, ali ja vr{im selekciju. Ja u javnosti izlazim samo sa onim u {ta sam apsolutno siguran da je ta~no. I priznao je Du{an Mihajlovi} da imam dobre informacije i sada je hajka u policiji ko mi daje te informacije, sad se traga za tim qudima koji mi daju, i to je osnovni problem i Neboj{e ^ovi}a, i on je upozorio i \in|i}a i Du{ana Mihajlovi}a da treba da istra`e ko to meni daje informacije. Mene da peku na vatri, ne bi mogli da me prinude da im ka`em od koga sam dobio, tako da na to ne ra~unaju. Voditeq: Nastavi}emo ovo, iz re`ije javqaju da imamo gledaoca na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam najboqu televiziju, po{to jako dugo ~ekam, i vas kao najboqeg voditeqa, i kona~no mi se ispunila `eqa da posle dvanaest godina postavim par pitawa gospodinu [e{equ, ako mo`e? Voditeq: Izvolite. Gledalac: Prvo da mi odgovori, ako bude, po{to je i predsedni~ki kandidat, da li odobrava da mi svi poreski obveznici, bednici, vra}amo kockarske banke, Dafinu, Jezdu i Kari}e, koje niko ne dira, Mitrovi}e i tako daqe, i kako tuma~i naglo boga}ewe onih ratnih profitera dok smo mi gladovali. Kada }e se kona~no oporezovati qudi koji izdaju po pet, {est stanova, bude iskqu~ivo u devizama, normalno, izbeglicama i na{oj deci, a primaju pomo} i na birou rada, i socijalnu pomo} i tako daqe, a kao pravnik, morala bih da govorim iskreno, da li smatra da je u redu da u to nasledno pravo zapo{qavawa, po{to ovde konkretno u Novom Sadu Elektrovojvodina, PTT, ove male postoje}e organizacije, da ~itave porodice, pokolewa rade u tim firmama? Mnogo pozdrava i zahvaqujem se. Voditeq: Hvala vam puno i prijatno. Dr [e{eq: Dakle, idemo redom, to su ~etiri pitawa bila. Voditeq: Da. 410

Dr [e{eq: Prvo, {to se ti~e ovih privatnih banaka, ja se sla`em da su to bile kockarske banke, u izvesnom smislu re~i, ali je problem u tome {to je iza tih banaka objektivno stajala dr`ava i imale su dozvolu Narodne banke Jugoslavije, bar “Jugoskandik” i “Dafiment banka”. Bilo je nekih malih banaka koje nisu imale dozvolu i gde su ulozi definitivno propali, ali “Jugoskandik” i “Dafiment banka” su sa aspekta zakona regularno poslovali. E sad, niko qudima nije objasnio koliko je to rizi~no kad ula`ete svoj novac u banku koja vam mese~no daje 12 ili 14 odsto kamate. Koliko je to stra{no rizi~no, jer se malo ko na Zapadu odlu~uje da u takve banke ula`e novac. U jednom trenutku su te banke uspevale da servisiraju kamatu, zahvaquju}i ogromnom profitu koji su ostvarivali uvozom nafte. Kad je uspostavqena blokada, to je bilo negde polovinom 1992. godine, naftni embargo, krenula je nafta {vercerskim kanalima i nafta se prosto kupovala u svetu, mo`da, za trideset centi ili trideset feninga litar, a ovde se u jednom trenutku prodavala tri i po marke, i Jezdimir Vasiqevi} se bavio uvozom nafte. I on je uspevao da to servisira, a onda u jednom trenutku Milo \ukanovi} mu je zaplenio ogromne koli~ine nafte, i tu naftu mu obra~unao po nabavnoj ceni a ne po ceni po kojoj bi to Jezda ovde prodavao, i iz tih para delimi~no obe{tetio {tedi{e u Crnoj Gori. Razliku u ceni je {~epao sebi. Koji je bio problem sa Dafinom? Dafina nije imala problema kad je ulagala novac u takve poslove koji donose odmah profit, ali re`im je tra`io od we da finansira izgradwu `elezni~kog ~vora, pedeset miliona maraka, da finansira izgradwu nekih drugih stvari koje ne mogu da donesu profit, koje ne mogu da donesu toliku kamatu, a na stranu to {to su i Jezdimira Vasiqevi}a i Dafinu reketirali kriminalci poput Neboj{e ^ovi}a. Je li se se}ate kad je ^ovi} jednom vra}ao pare, kad je u javnost iza{ao podatak koliko je para primio na ruke od “Jugoskandika” ili “Dafiment banke”? Voditeq: Mislim da je bilo od “Jugoskandika”. Dr [e{eq: Sva {tampa je o tome pisala, pa je on tvrdio da je to za stranku, da je bilo u najlon kesi, pa i{ao da vrati. ^ovi} je trebao da ode u zatvor a ne tako da vra}a pare. A {ta je sa onim parama koje je dobio a nije vratio? [ta je sa onim parama koje su drugi dobijali? Dakle, nije ovde samo problem u Jezdimiru Vasiqevi}u ili Dafini Milanovi}, nego je problem u sistemu i problem je u qudima od mo}i i uticaja, koji su omogu}ili rad i koji su im otimali pare. Evo, niko ne da Jezdimiru Vasiqevi}u da progovori. On je bio u zatvoru, su|ewe se wegovo stalno odla`e i tako daqe. On bi imao mnogo toga da ka`e. Je li se se}ate nedavno wegove izjave, od svih politi~kih partija samo srpskim radikalima nikad ni{ta nije dao. A mi smo jedini imali principijelan odnos prema tome. 1993. godine, na na{e insistirawe je formiran Anketni odbor u Saveznoj skup{tini, koji je istra`ivao poslovawe i Narodne banke Jugoslavije, po pitawu stare devizne {tedwe, po pitawu hiperinflacije, i ovih privatnih banaka. Nikada nije izve{taj tog Anketnog odbora usvojen u Saveznoj skup{tini. Voditeq: A ko je to spre~io? Dr [e{eq: Pa, spre~ila je parlamentarna ve}ina. Ne samo tada{we vladaju}e partije, nego i tada{we opozicione partije. Voditeq: Ali, mislim da znate da je to morao da do|e ovaj... 411

Dr [e{eq: Kad je formiran Anketni odbor, opozicija je imala ve}inu u Saveznoj skup{tini. Predsednik Anketnog odbora je trebao da bude iz Srpske radikalne stranke, Zoran Krasi}, i tada su qudi vezani za mafiju i kriminal, iz tada{we UDBE, ~ak je mo`da i Jovica Stani{i} bio direktno u to ume{an, preko svog ~oveka, Strahiwe Kastratovi}a, koji je i tada radio za UDBU, iscenirali da na glasawu na sednici odbora, umesto Krasi}a kao jedinog kandidata, bude kandidat i Strahiwa Kastratovi}, kandidat opozicije, podele se opozicioni glasovi i Vuka{in Jokanovi} je izabran za predsednika Anketnog odbora. Vuka{in Jokanovi} je sistematski ko~io rad, spre~avao intenzivan rad Anketnog odbora. To su ~iwenice. Taj Strahiwa Kastratovi} je posle instrumentalizovan i za ru{ewe Vuka Dra{kovi}a unutar Srpskog pokreta obnove, a sad se pojavquje kao glavni advokat Franka Simatovi}a Frenkija, biv{ih tih udba{kih funkcionera, i evo Milanu Marti}u ga je Jovica Stani{i} nametnuo kao branioca pred Ha{kim tribunalom. Te{ko onome koga Strahiwa Kastratovi} bude branio. Dakle, to je {to se ti~e tih banaka, te stvari nisu do kraja ni razja{wene ni istra`ene, ali dr`ava ima izvesnu obavezu, i ona tu obavezu mora da po{tuje. I ja mislim da je to sad napokon regulisano, da je {tedwa u “Jugoskandiku” i “Dafimentu”, devizna {tedwa, izjedna~ena sa starom deviznom {tedwom u dr`avnim bankama. Ti qudi koji su {tedeli, gledali su svako ve~e na televiziji reklamu tih banaka. ^ak kad bi do{lo do sumwe neke u javnosti da li su te banke solentne, odmah se pojavi Dafina Milanovi}, na dr`avnom dnevniku pokazuje gomile novca, pokazuje sefove i tako daqe. E, tu dr`ava snosi odgovornost i moralo je na ovaj na~in da se to razjasni. [to se ti~e ekstraprofitera, wih je mnogo i sve su glasniji. Znate, postoji jedna stara ameri~ka poslovica, ne mo`e se na po{ten na~in, za `ivota jednog ~oveka, zaraditi milion dolara. Jedan ~ovek pojedinac za svog `ivota ne mo`e po{teno da zaradi milion dolara. Mo`e, ako se prenosi sa kolena na koleno, prvi je zaradio deset hiqada dolara, drugi sto hiqada dolara, pa sa oca na sina, na unuka i tako daqe. Ali u jednoj generaciji, od ni~ega krenuti pa zaraditi milion dolara, to ne mo`e. Mo`e ne{to ispod te sume, ali celi milion ne mo`e, bar je moralo da se desi utaja poreza, ako ve} nije bilo ne{to drugo. Kod nas se dugo nije ni pla}ao porez. Kod nas su kriminalci postali ugledni gra|ani. Vi{e se ne govori kriminalac i lopov, nego ugledni biznismen, vi{e se ne ka`e gangster, nego `estoki momak, vi{e se ne ka`e ubica, nego `estoki momak. Kod nas su mnogi mediji, kao pozitivne junake, plasirali najgore kriminalce, po~e}i od one emisije “Crni biseri”, kako se ono zvalo, pa nadaqe. Umesto da se zgra`avamo nad tim, kako mo`e pozitivan publicitet da dobije kriminalac i ubica, i da kad strada u kriminalnom obra~unu, da se jadikuje nad wegovom sudbinom. Kod nas je moral u velikoj krizi. Voditeq: Da li ste mogli ne{to da u~inite kada ste bili u vlasti, kada je u pitawu emisija “Crni biseri”, pa je posle pre{la u “Bisere”? Dr [e{eq: Pa, nisam ja mogao time da se bavim. Znate, ne}u ja da ulazim u slobodu medija na taj na~in. Ja mogu da se protivim, da ka`em nemoralno je, ali ne mogu da zabranim to, ali kao vlast, ako ste vlasnik televizije, vi razmi{qajte da li to treba da radite ili ne, jer ja ne mogu da zabrawujem tu emisiju, ali treba da vidite koga }ete pozivati u tu emisiju, koga ne}ete. Ako pozovete kriminalca, postavite se prema wemu onako kako on zaslu`uje, pa mu raskrinkaj412

te to. Kako mo`ete to? Kako mo`e `iv ~ovek da bude lopov tog kalibra, ili ubica i tako daqe? A ne, dovesti ga u studio, pa ga malte ne hvaliti, pa mu se diviti zbog toga, i onda prosto jedan broj mladih qudi `eqni afirmacije, po~nu da zavide, znate, u bedi i nesta{ici, neko ko zvecka ogromnom koli~inom novca, ko se razme}e, ko vozi besna kola, ko sebi dozvoqava luksuzan `ivot, postaje uzor, primer za ugled. Re~ je tu o krizi morala. Mi smo imali slu~aj da su mnogi u ovom ratu pqa~kali. Evo, jedan od tih glavnih ekstraprofitera, najve}i kriminalac iz Republike Srpske je Mom~ilo Mandi}. Sad sam ga vezao kroz ovu aferu i sa ovim klanom, Ko{tuni~inim, i ^ovi}em i tako daqe. Izneo sam ta~ne podatke, imam jo{ tih podataka da iznesem, ne mogu sve odjednom, ne mogu qudi sve da zapamte. Voditeq: Ho}ete li jo{ ovo pitawe posledwe, da li je u redu da se posao nasle|uje? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da sam odgovorio, koliko se se}am. Voditeq: Odgovorili ste, to je bilo da li odobravate oko Dafinine banke, zapravo je to u jednom pitawu. Dr [e{eq: [to se ti~e nasle|ivawa, vidite, mi idemo u procesu privatizacije. Ta privatizacija se zahuktava na jedan lo{ na~in, ali ona }e se zavr{iti. Problem je {to ona nije na vreme ura|ena i {to nije ura|ena na pametniji na~in, {to radnici nisu preuzeli svoj deo besplatnih akcija. Pa {to se onda u privatizaciji sad `uri, pa imamo situaciju da se {e}erana proda za tri evra, umesto da se fabrike prodaju po realnoj ceni, pa da dr`ava od toga ima koristi i da se za{tite radnici, ali kad sve bude privatizovano, besmisleno je onda postavqati pitawe {ta }e se gde nasle|ivati. Vlasnik odlu~uje. Nije kapitalizam lek. Voditeq: Gledateqka je pitala ba{ za Elektrovojvodinu i za dr`avna preduze}a? Dr [e{eq: To je {to se ti~e dr`avnih preduze}a, dr`avnom problematikom. To je sad problem onoga ko je na vlasti. Mi, srpski radikali, smo se uvek suprotstavqali nepotizmu. Imamo slu~aj, iznosio sam to javno, nepotizam je veliko zlo, i on ne sme da se pojavquje u sferi politike, u sferi dr`avne vlasti i u sferi javnih preduze}a, ali se suzbija energi~no. Neko ko zaposli svog srodnika u javnom preduze}u, treba odmah da leti sa funkcije i da odgovara, to je zloupotreba polo`aja, krivi~no da odgovara. Ako je neko direktor javnog preduze}a, on u tom preduze}u ne sme da zaposli ni svoju `enu, ni svoju majku, ni svoga oca, ni svoga brata, ni svoju }erku, ni svoga sina, ni druge bli`e srodnike. Ne sme. Drugo je u privatnoj firmi. U privatnoj firmi sve sme {to se toga ti~e. Mo`e biti sva firma u rukama jedne porodice i samo srodnici da se zapo{qavaju, ali u javnom preduze}u ne sme. Voditeq: Molim re`iju da pusti blok reklama, pa }emo da nastavimo emisiju. EPP Voditeq: Po{tovani gledaoci, jo{ jednom dobro ve~e iz studia 2, televizije “Panonija”, vi gledate emisiju “Bez cenzure” u kojoj je va{ i moj gost, za one koji su se kasnije ukqu~ili, prof. dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Iz re`ije mi javqaju, ako se sla`ete, da ~ujemo jo{ jednog gledaoca. 413

Dr [e{eq: Kako da ne. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Javqam se iz Futoga. Jedna penzionerka ho}e da vas pozdravi, i pozdravqa voditeqa a gospodina [e{eqa da ga pita, samo jedno pitawe da postavim, za{to ga toliko mrzi, posebno ovaj ^ovi} i psuje, kad god je na televiziji, on ga psuje, on se bori da bude predsednik za ovaj jadni narod {to je bedan, jeste li ~uli? Pozdrav i svako dobro. Voditeq: Svako dobro. Dr [e{eq: Neboj{a ^ovi} se prosto izbezumio, po{to sam mu raskrinkao mnoge kriminalne afere, i on jednostavno vi{e ne zna {ta govori. On ne zna kako iz toga da se iskobeqa, pa onda po~ne da la`e, kako sam zaradio sedam miliona dolara izvozom oru`ja za Irak, apsolutno se time nikad nisam bavio, ja da sam imao sedam miliona dolara, ja bih ovo zbrisao sve. Voditeq: Ima li va{eg me{eteqstva uop{te u tom poslu? Dr [e{eq: Apsolutno nema. Znate, ja sam jednom vodio dvojicu biznismena sa sobom u `eqi da im pomognem da neki posao tamo obezbede. To je Lazar Marjanski, direktor “Naftagas monta`a”, ako ne bude rata, on je na putu da sklopi posao vredan sto miliona dolara sa Irakom, vaqda da postavqa naftovod, dve hiqade radnika na{ih bi bilo zaposleno. Vodio sam Miroquba Veqkovi}a, na{eg poslanika iz Vrwa~ke bawe, koji je veliki proizvo|a~ i izvoznik hrane, i on je na putu da sklopi neki ugovor, naravno, ako ne do|e do rata, u velikom izvozu hrane za Irak. Apsolutno se nikad nisam bavio nikakvom trgovinom, ni~im, mogu, imam veliki ugled tamo, imam veliki autoritet. Voditeq: Jeste li prijateq sa Sadamom Huseinom? Dr [e{eq: Prijateq sam sa Sadamom Huseinom i ponosan sam na to. Voditeq: Kako ste se upoznali i kako je do{lo do tog prijateqstva? Dr [e{eq: Pa, to je postepeno i{lo. Voditeq: To je kao bomba odjeknulo da ste prijateqi? Dr [e{eq: Vidite, to je postepeno i{lo. Mi smo bili pod zabludom, pod uticajem ameri~ke propagande i krajem 80-tih godina, koja se obru{ila na Irak, na{e javno mwewe je bilo protiv ulaska Ira~ana u Kuvajt i tako daqe. Mi nismo znali, ve}ina qudi nije znala, ogromna ve}ina, da je Kuvajt bio deo Iraka i da su ga Britanci oteli u vreme dekolonijalizacije, jer je najbogatiji naftom. Kao {to je nama oteta Srpska Krajina, privremeno, jednom }emo je povratiti, kad-tad, i na{e javno mwewe je sledilo tu ameri~ku politiku. Znate, u ono vreme borbe protiv komunizma, svi disidenti su bili zagovornici ameri~kog koncepta demokratije i tako daqe, dok nismo na svojoj ko`i iskusili {ta zna~i ameri~ka demokratija, od 1990. godine pa nadaqe. Drugo, videli smo {ta se de{ava sa ira~kim narodom, koga ameri~kim bombama, kako strada, kako pati i tako daqe, na{e simpatije su prema ira~kom narodu bile sve ve}e i ve}e. Mi, srpski radikali, smo prvi otvoreno u srpskoj javnosti po~eli o tome da govorimo. I onda je tu bilo nekog ispipavawa pulsa, prvi kontakti sa ira~kom ambasadom, prvi pozivi na diplomatske prijeme. To je trajalo nekoliko godina, dok je tu atmosfera otoplila, dok se uspostavilo neko prijateqstvo i tako daqe. Ja kad sam bio potpredsednik Vlade, moja vrata su uvek bila otvorena, ne samo za ira~ke, nego i za sve arapske ambasadore, mi imamo veliki interes da sa~uvamo tradicionalna prijateqstva, da sklapamo poslove, da sara|ujemo i sli~no. I tako je 414

to postepeno raslo, imao sam vrlo rano poziv da posetim Irak, me|utim, kao i poziv za Kinu, morao sam stalno da odla`em realizaciju. Trebao sam da idem 1998. godine, imali smo ovde veliku akciju gu{ewa {iptarske teroristi~ke pobune na Kosovu i Metohiji, bio sam anga`ovan da obezbedim {to vi{e novca za tu akciju, jer velike koli~ine novca je trebalo obezbediti u Vladi Srbije, ja sam vodio taj resor za privredu i finansije, i to smo uspevali da nabavimo, ta akcija je bila privedena kraju, trebao sam onda da putujem u Kinu u martu 1999. godine, izbio je rat, posle rata smo imali obnovu i izgradwu zemqe, tu je opet trebalo mnogo novca da se na|e, te{kom mukom smo sve to obezbe|ivali, trebalo je nalaziti novca i za socijalna davawa, nadoknadili smo one tri zaostale penzije, ako se se}ate, i tako daqe. Stalno je, dakle, bilo ne{to {to me je spre~avalo. Trebalo je da putujem krajem 2000. godine, me|utim, desili su se ti izbori, desio se petooktobarski pu~, tako da sam ja u Irak putovao tek negde krajem januara, u februaru 2001. godine. Ali sam tamo izvanredno lepo primqen, iako sam tada ve} bio opozicioni politi~ar, dakle, nisam vi{e bio potpredsednik Vlade. Imao sam po~ast kao najvi{i strani dr`avnici, primio me je predsednik Sadam Husein, veoma srda~no, vi{e od dva sata smo ostali u razgovoru, pokazao ba{ veliko prijateqstvo, iskreno prijateqstvo, ube|en sam u to. Posle je do{la i ova poseta Kini, videli ste, pre nekoliko dana se realizovala posle toliko vremena. Dakle, neki splet okolnosti je uticao da ne odem dovoqno rano koliko sam `eleo, u te prijateqske zemqe, a onda posle tog boravka u februaru 2001. godine, dva puta sam u~estvovao na Bagdadskoj konferenciji. Bagdadske konferencije se dr`e obi~no svakog maja i svakog oktobra. Ovog puta je dr`ana ne{to ranije, pa je sad u septembru bila Maja Gojkovi}, na Bagdadskoj konferenciji. Maja Gojkovi} je do sada vi{e puta putovala u Irak, i uvek lepo primana, kao potpredsednik Srpske radikalne stranke, i{la je i kao potpredsednik Savezne vlade, i mnogi drugi istaknuti radikali. Sa mnom je putovao prvi put Aleksandar Vu~i}, Bo`idar Vu~urevi} je i{ao, dr Paja Mom~ilov i neki drugi na{i funkcioneri, tako da mi imamo veome razgranate odnose sa vladaju}om ira~kom BAAS partijom. Ali mislimo da je interes na{e zemqe da se obnove sve stare trgova~ke i privredne veze sa Irakom, jer su mnoga na{a preduze}a tamo imala ogromne poslove, a Irak ima ogromno bogatstvo u nafti, najve}e svetske zalihe, to je zaista za nas i velika privredna {ansa. S druge strane, znate, vi mo`ete prema nekim narodima, prema nekim dr`avama imati nekad neke predrasude dok ih ne upoznate. Ja nikad ranije nisam putovao u arapski svet i ono {to sam znao o arapskom svetu, bilo je iz kwiga, bilo je iz novina, po~ev{i od onih kwiga Karla Maja, avanturisti~kih romana koje sam ~itao kao {kolarac pa nadaqe, ali tek kad sam svojim o~ima video, kad sam upoznao du{u tog naroda, i tako daqe, kad sam, na svakom mestu, ako ka`em da sam Srbin ili da sam iz Jugoslavije, s kakvom me prijateqskom pa`wom primaju. Voditeq: I pored toga {to ste vrlo ~esto, tokom ovih deset godina rata, i Bosni i Hrvatskoj, vrlo ~esto ste ukazivali na muyahedine, zapravo qude, borce koji su dolazili iz arapskog sveta? Dr [e{eq: Prvo, ja sam ukazivao na te verske fanatike, kao na jedno veliko zlo, ja i danas mislim o wima kao velikom zlu, samo apsolutno ne verujem da je ikada ijedan iz Iraka do{ao, ili iz Sirije, Libije, Al`ira, tih prijateqskih zemaqa. Me|utim, strani pla}enici u muyahedinima, po~elo je wihovo an415

ga`ovawe, prvo, kad su Srbi osloba|ali Isto~nu Slavoniju, Hrvati su anga`ovali veliki broj Kurda, i ~ak ih lagali, i koristili wihovo neznawe, nepismenost, neupu}enost, pa im plate ispla}ivali u starim Paveli}evim kunama, ili u Hitlerovim nema~kim markama, ili ~ak onim nema~kim markama iz vremena pre Hitlera, u vreme one velike inflacije u Nema~koj, jer se zna, kad bi neko poginuo od tih kurdskih pla}enika, na{i vojnici su mu u yepovima nalazili takve nov~anice. To je zaista jedan vid i`ivqavawa prema tim jadnim, bednim qudima, koje je neka `ivotna neda}a naterala i da se pojave u ulozi stranih pla}enika. Na podru~ju Bosne i Hercegovine su delovali pravi verski fanatici. Oni su i{li u Yihad, ali pogledajmo ko je u~vrstio te teroriste, verske fanatike, islamiste i tako daqe. Amerikanci. Oni su po~eli da ih podr`avaju i podsti~u kad su se suprotstavqali Sovjetskom Savezu u Avganistanu. Amerikanci su stvorili Al Kaidu. Mi smo u “Velikoj Srbiji” objavili jednu kwigu Sadama Huseina, prevedenu na srpski jezik, gde je on upravo objasnio taj slu~aj, da Amerika, zapravo, `awe ono {to je sama posejala. Irak nikad nije bio fanati~no islamizovana zemqa, Irak ima sekularan re`im. Naravno, tamo religija, kao u svakom civilizovanom narodu, ima veoma istaknut zna~aj u `ivotu, ali sve dr`avne institucije su strogo odvojene od verske organizacije. Potpuno je to sekularna dr`ava, kao i Sirija, kao Al`ir, kao Libija i tako daqe. Drugo, ja sam bio tamo, bio sam o~evidac da su to zemqe pune pravne sigurnosti, apsolutne bezbednosti gra|ana. Tamo ne preti opasnost da vam neko ukrade nov~anik na ulici, da vas neko opqa~ka, i tako daqe, potpuno ste sigurni, u svakom delu Bagdada, u svakom trenutku ste potpuno sigurni da vas neki kriminalac ne}e napasti. U Damasku, devojka sa mini sukwom, sa najlep{im telom, najlep{im licem na svetu, mo`e bukvalno sama u tri sata no}u, po najmra~nijim ulicama, da {eta da joj ne preti opasnost od silovawa ili napada i tako daqe. Veoma, veoma visok stepen bezbednosti gra|ana, i veoma su organizovane te zemqe. I mislim da nam je prijateqstvo sa wima iz vi{e razloga dragoceno, zato {to oni imaju velike simpatije prema nama, zato {to mi uvek mo`emo dobre poslove da dobijemo u tim zemqama, i {to saradwa sa tim zemqama podrazumeva za nas veliku {ansu za izlazak iz sada{we krize. Bukvalno sve koli~ine hrane mo`emo tamo da plasiramo, da prodamo, i mnoge druge proizvode. Voditeq: Da ~ujemo jo{ jednog gledaoca. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam gospodina [e{eqa i htela bih sam malo da ga vratim na doma}i teren, po{to me interesuje problematika vezana za obrazovawe, odnosno, da li gospodin [e{eq zna da Ministarstvo prosvete priprema jedan zakon o osnovnom obaveznom obrazovawu, u du`ini, osnovna {kola ne bi bila osmogodi{wa nego devetogodi{wa, u isto vreme, predmet istorija ne bi bio bazi~ni predmet i pitawe je da li bi uop{te na{ao mesto u osnovnoj {koli, jer ta strategija nije u potpunosti razra|ena, a Ministarstvo ubrzano radi na reformi. Gospodin [e{eq i druge politi~ke partije trebalo bi da se zainteresuju malo i za institucije, i ako postoji odre|ena razmi{qawa u okviru wegove stranke, volela bih da ~ujem pogled i stav radikalne partije po ovom pitawu, i, naravno, da izrazim stav svojih kolega koji se ne sla`u sa takvim na~inom vo|ewa ove reforme, koja se jako ubrzava, i gde javnost uop{te nije ukqu~ena u dosada{wi tok, mislim na {iru javnost, ne na stru~nu, i smatram da tu postoji odre|ena blokada. Naravno, politi~ke stranke se za to ne in416

teresuju, jer se bave politikom i bave se, naravno, drugim ekonomskim stvarima, koje wima predstavqaju prioritet, pa bih htela da ga vratim na taj teren, i, naravno, da nije zgodno sad posle ove pri~e o politici koja je bila vezana za Irak, ali ja sam sad dobila vezu, pa se izviwavam i dajem do znawa da bi ova problematika vezana za institucije, za obrazovawe, za kulturu, trebala da zauzme mesto kako u radu radikalne stranke, tako i ostalih politi~kih partija. Da ovaj politi~ki vakuum sada koristi postoje}a vlast da sprovede svoje zamisli, a iza ove reforme, koliko smo mi dobili u tekstovima, stoji navodno svetska banka i neke druge asocijacije iz inostranstva. Hvala puno. Voditeq: Hvala vam puno. Dr [e{eq: Sve to {to ste vi govorili, gospo|o, sve je to politika. Mi, srpski radikali, ne ispu{tamo iz vidokruga svoje pa`we te probleme. Mi smo pre vi{e od godinu dana, godinu i po dana, podneli zahtev za izglasavawe nepoverewa ministru prosvete i sporta, Ga{i Kne`evi}u, zbog raznih wegovih ne~asnih ili protivzakonitih, protivustavnih rabota. Jedan od razloga je i taj {to Ga{o Kne`evi} provodi plan denacionalizacije kroz sistem vaspitawa i obrazovawa. Oni tendenciozno falsifikuju na{e uybenike istorije. Sve ono {to je najboqe, najlep{e u srpskoj istoriji, oni izbacuju. Ovaj projekat pretvarawa osnovnih {kola u devetogodi{we je potpuno idiotska, besmislena. [ta se time posti`e? Haos samo, u glavama qudi. Mi jesmo za reformisawe {kolstva, ali kvalitativno reformisawe, koje bi zna~ilo mnogo vi{e znawa, mnogo mawe u~ewa napamet, tahografije, ali mnogo vi{e znawa, da se |aci u~e logi~nom razmi{qawu, a ovde je re~ o ispirawu mozgova, ovde bi hteli da na{u mladu generaciju onesposobe u pogledu logi~kog razmi{qawa, da slede neke kvazikulturne obrasce, holivudske, kakve god. Ali, izgleda da taj problem ne}emo re{iti dok se ne promeni vlast u Srbiji, zato nam se `uri da {to pre promenimo vlast. Voditeq: Da ~ujemo jo{ jednog gledaoca. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, da li se ~ujemo. Voditeq: Da, da. Gledalac: Hteo bih gospodinu [e{equ da postavim jedno pitawe, u stvari da ka`em ne{to. Na ovim prostorima, na kojima mi `ivimo, svesni smo da je posejano mnogo zla, a jedno od najve}eg zla je ta droga, koja je ovde prodrla u posledwe vreme na ove teritorije i na ove prostore, da nam stradaju omladina, deca nam strada, pa hteo bih gospodina [e{eqa da pitam, kao budu}eg predsednika Republike, da li mo`e i da li ima toliko mo}i, kao {to je izjavio na mitinzima, da se suprotstavi tom zlu? To je zlo broj jedan ovde. Lako je sve ostalo re{iti, nama strada omladina, nama strada ono {to treba da ostane iza nas. Dr [e{eq: Kao kandidat za predsednika Republike, ja ne dajem nikakva la`na obe}awa i ne obe}avam ni{ta od onoga {to nije u nadle`nosti predsednika Republike, u ustavnoj i zakonskoj nadle`nosti. Me|utim, po ovom pitawu, kao predsednik Republike, bih mogao da u~inim poprili~no, jer po zakonu predsednik Republike raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i unapre|uje u ~in generala. Ja bih tom kadrovskom politikom u policiji doprineo da borba protiv narkomanije bude efikasnija, kao i borba protiv svih drugih oblika kriminala. To bih `eleo da postignem. Dakle, predsednik Republike ne mo`e da odlu~uje o platama, penzijama, ekonomskom razvoju, 417

o prosveti, zdravstvu i tako daqe, nije mu u nadle`nosti, ali u policiji ima zna~ajnu nadle`nost. Ja bih tu nadle`nost iskoristio da proberem qude koji }e biti u stawu da su~ele sa ovim zlom, a s druge strane da raskrinkaju do kraja sve politi~are koji su povezani sa kriminalom. Ne mo`ete vi uni{titi tu bandu {vercera droge, tu mafiju, koja se bavi i {vercom droge i nafte, i duvana, i svega ostalog, sve dok ne obustavite, dok ne raskinete vezu dr`avnih institucija sa wima. Voditeq: [ta biste radili sa tim politi~arima, jer, podseti}u vas, vi ste neke iz sada{we vlasti optu`ivali svojevremeno, ili kako ho}ete da nazovemo, da su dr`avni izdajnici, da rade za strane vlade, sada se nalazite sa wima u skup{tinskim klupama, ako se sla`emo da je izdaja dr`ave krivi~no delo, niste podneli nijednu krivi~nu prijavu? Dr [e{eq: Jeste, ali sad su izdajnici na vlasti. Imate jednog kriminalca, okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, Radeta Terzi}a. ^istog mafija{a. Drugo, evo sva {tampa je objavila da je u Beogradu pre nekoliko dana bila promocija kwige Tima Mar{ala, jednog ameri~kog publiciste, koji je dokazao da su zapadne obave{tajne slu`be izvele petooktobarski pu~ i da je Ko{tunica izabran od strane zapadno-obave{tajnih slu`bi kao najpogodniji za ru{ewe Milo{evi}a. On iznosi podatke o novcu koji je za to upotrebqen. Nema tu nikakve sumwe. Zapadne obave{tajne slu`be su iskoristile doma}e politi~ke partije, zapadwa~ke orijentacije, zatim mafiju, zatim takozvane nevladine organizacije, mnoge takozvane nezavisne medije, mnoge takozvane sindikate. Svi oni koji su dobijali novac iz inostranstva, u~estvovali su u subverzivnim aktivnostima protiv svoje zemqe. Mene ne trebate ube|ivati da je bila nu`na promena prethodne vlasti. Ja sam `eleo tu promenu, ali ne na taj na~in da ona bude izvedena na gore, nego ako mo`e da se izvede promena na boqe. Ovo {to sada imamo je mnogo gore od onoga {to smo imali do 2000. godine. Mnogo, mnogo gore. U svim aspektima `ivota. Voditeq: Ankete upravo govore druga~ije. Dr [e{eq: Koje ankete? Voditeq: Ankete raznoraznih agencija za istra`ivawe javnog mwewa. Dr [e{eq: Pa, vidite koliki su oni la`ovi. To se pokazalo pred pro{le izbore. Meni su davali 4 odsto, 6 odsto, 8 odsto, najvi{e 12 odsto, je li tako? Sve one glavne. Sr|an Bogosavqevi}, pa onda Srbobran Brankovi}. Voditeq: Agencija “Skala” vam je dala bogami, neposredno pred izbore, zna~i, ono pred izbornu }utwu, vam je dala otprilike procenat koji ste i osvojili. Dr [e{eq: Mo`da to nisam video, ali ja vam govorim o Srbobranu Brankovi}u i Sr|anu Bogosavqevi}u, koji su lagali neprekidno javnost. I to je bio vid kampawe protiv nas, srpskih radikala. Sad, vaqda, pred ove izbore, svi su na~isto. Ja sam ube|en da je mnogo glasova oti{lo Ko{tunici u prvom krugu, zato {to su qudi iskreno verovali da ja nemam nikakve {anse, ali ube|en sam i da sad Ko{tunica ne mo`e ra~unati na te glasove, ako bude kandidat. Zbog toga se Ko{tunica ovoliko i koleba. Jo{ nije odlu~io da li da se kandiduje, ne sme, boji se, jasno mu je sada da je druga~ija situacija. Znate, dve godine potpune medijske blokade i svi govore on nema nikakvih {ansi, svi nam daju zanemarqiv procenat glasova, i mnoge qude ubede da je to istina. Sto puta ponovqena la` 418

na kraju postaje istina, zato {to svi veruju da je to istina, to vam je staro pravilo gedosovske propagande. Ali su tu stvari druga~ije. A oni koji su tako grdno omanuli u la`nom istra`ivawu javnog mwewa, ne bi vi{e smeli nikad da se bave tim poslom. Taj posao je nauka, istra`ivawe javnog mwewa je nauka, to mora da se radi po striktnoj nau~noj metodologiji, to rade qudi koji su obu~eni za taj posao, koji su se usavr{ili u tom poslu, kao stru~wak, ~ovek koji je na tome magistrirao, doktorirao, nema tu mesta za {eprtqe, nema tu mesta za improvizatore, jer ono {to je rezultat mora da bude nau~no fundirano, nau~na ~iwenica. Na Zapadu kad se ozbiqno rade te stvari, nema proma{aja, zapravo retko se desi ali u malom procentu. A kad to rade hoh{tapleri i prevaranti, onda mo`ete samo da se krstite kakvi su im rezultati. Pa, do zadweg momenta Sr|an Bogosavqevi} je tvrdio da }e Labus imati vi{e i od Ko{tunice, je li se se}ate? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Jedan bar procenat vi{e od Ko{tunice. I sad taj ~ovek ima obraza da se pojavi na televiziji, i sad on ne{to pametuje, on ne{to obja{wava. Pa, kome? Voditeq: Da pogledamo jo{ jedan blok reklama i nastavqamo sa emisijom. EPP Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, i jo{ jednom vas pozdravqamo iz studia 2, televizije “Panonija”. Gledate emisiju “Bez cenzure” u kojoj je va{ i moj gost ve~eras prof. dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Iz re`ije mi javqaju da jo{ uvek imamo gledaoca na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. @eleo bih da pozdravim vas a po najvi{e gospodina Vojislava [e{eqa, jednog od najve}ih patriota, Srbina u ovoj sada{oj Jugoslaviji, i najpo{tenijeg ~oveka, i `elim vam, gospodine [e{eq, da pobedite ove, ne}u da budem vulgaran, ali ovu mafiju, i `eleo bih da se vratim samo na pitawe pro{log gledaoca za drogu. Ja sam bio voza~ u Iraku 1981. godine, kad je bio rat sa Iranom, i stvarno nema uop{te kriminala, nije bilo, i ne znam da li ste i{li prema Ramali, u centru grada ~etiri le{eva ima. Ja mislim da bi trebali kod nas, ako vi do|ete na vlast, smrtnu kaznu za dilere koji diluju drogu. Jedino, ja mislim, da se tako mo`e to zlo uni{titi. @elim vam sve najboqe i da {to pre u Novi Sad do|ete na miting, i ja sam va{ radikal. Sve najboqe, prijatno. Voditeq: Hvala vam puno. Dr [e{eq: Pa, mi miting Srpske radikalne stranke u Novom Sadu imamo 22. novembra, u 17 ~asova, to po{to je gledalac pomenuo, da iskoristim malo kao politi~ki marketing, dakle, 22. novembra u 17 ~asova. A ja }u va{eg gledaoca sada mo`da malo razo~arati. Ja sam u principu protiv smrtne kazne i dvadeset godina imam takav stav, javno sam ga saop{tavao. Znate, i ja se ponekad naje`im kad vidim ta najgroznija krivi~na dela, ubistva, otima~ine dece i tako daqe, i ja bih tada po`eleo da se osvetim onome ko u~ini takvo krivi~no delo, za wega nema mo`da druge kazne osim smrtne, {to se ti~e emocija koje u tom trenutku ispoqim. Me|utim, po tom pitawu treba uvek razmi{qati trezvene glave. Dovoqna je ~iwenica da je mogu}e u sto kriminalaca, koji zaslu`uju smrtnu kaznu, da se na|e jedan nevin, pa da ~ovek bude principijelno protiv smrtne kazne. Li~no mislim, kao ~ovek koji je vi{e puta robijao, da je kazna od ~etrdeset godina zatvora mnogo te`a od smrtne kazne, ne od ~etrdeset, od dvadeset 419

godina zatvora. Pogledajte ovog Vu~ka Manojlovi}a, koji je osu|en na smrt i osamnaest godina je ve} u zatvoru. Sad mu je kazna, vaqda, pretvorena u ~etrdeset godina robije, ali i ovih osamnaest godina ni{ta gore mu se nije moglo desiti. Ja mislim da mu je bla`a kazna bila smrtna, nego ovih osamnaest godina {to je proveo u zatvoru. On nije vi{e isti ~ovek. Voditeq: Svojevremeno ste Mikuli}a opomiwali, kada ste pisali ona otvorena pisma va{a Mikuli}u, pa ste ga podse}ali kako je. Dr [e{eq: Mikuli}a, Pozderca, Staneta Dolanca i tako daqe. Uvek mi je bio izazov da te najmo}nije dovedem poznaniju prava, da im prkosim i da im se suprotstavim onda kad su na vrhuncu mo}i. [to se ti~e dilera droge, ja mogu da obe}am, ako budem predsednik Republike, da im nikad ne}u dati pomilovawe, ni krupnim mafija{ima, ubicama krvo`ednim, trgovcima drogom i tako daqe, i onima koji su silovali. Ja nikad ne}u dati pomilovawe. Ja pomilovawe mogu da dam sirotiwi, koji je bedan, nevoqa odvela u zatvor. Voditeq: [ta }e biti sa policajcem koji je u~estvovao u poslu oko trgovine droge, a poznato je da ima iz policije qudi...? Dr [e{eq: Predsednik Republike ne osu|uje. Voditeq: Jasno, jasno. Dr [e{eq: On ima jednu mogu}nost kontrole sudske vlasti, kroz naknadnu reviziju same kazne. Ako sud ka`e da neko zaslu`uje petnaest godina zatvora, predsednik Republike mo`e da ga pomiluje potpuno, mo`e da mu smawi kaznu, da mu smawi za pet, za sedam godina i tako daqe. Dakle, to je oblik kontrole sudske vlasti, u sferi penalne politike, kaznene politike, ne mo`e, dakle, da se me{a u samu presudu, ne mo`e predsednik Republike da zakqu~uje da li je presuda ispravna ili nije, ali mo`e da zakqu~i da postoje odre|eni razlozi da se izrekne pomilovawe. E, ja }u tu da budem veoma striktan, odlu~an i pomilovawe }e mo}i da dobija ta sirotiwa, pre svega qudi koji su prvi put ka`weni, za neka krivi~na dela koja nisu ovako te{ka, za nerazum u tom te{kom krivi~nom delu, krvo`edno neko ubistvo i tako daqe. Znate, mo`e se desiti u afektu neko, ali zavisi kakav je to afekat. [ta to zna~i, e sad, u afektu ho}u da ubijem? [ta to zna~i? To, dakle, mo`e da bude zaista pod nekim krajwe specifi~nim okolnostima. Neko ko trguje drogom da od mene tra`i pomilovawe, ne treba ni da pomi{qa. Neko ko je silovao, tako|e, ili ko je otimao decu, taj ne treba da pomi{qa na pomilovawe. Kazna od ~etrdeset godina zatvora je prakti~no do`ivotna kazna i, ja mislim, da je ona te`a od smrtne kazne. Za onoga ko je ka`wen tom kaznom, to je te`e od smrti, to vam garantujem. Znate, oti}i u zatvor na tako dugo vreme, ~ovek gubi svest, gubi osnovne svoje karakteristike. Ako jednog dana neko iza|e posle dvadeset godina robije, nije to onaj ~ovek koji je oti{ao u zatvor, ni po ~emu to nije vi{e taj ~ovek. Voditeq: Jo{ jednog gledaoca imamo. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. @eleo bih da vas pozdravim, gospodinu [e{equ bih hteo da postavim dva pitawa. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Gospodine [e{eq, imam `equ da vas pitam ve} osam godina, mislim da je osam godina, vi }ete to boqe znati, jedna rasprava u skup{tini, Mi}unovi} vas je ne{to provocirao, i vi ste iza{li za govornicom i rekli ste: pitajte Mi}unovi}a za{to je rekao, naredio vojsci da se povu~e iz Osijeka? Re420

plika, Mi}unovi} ka`e: ja nisam rekao da se vojska povu~e iz Osijeka, nego da se ne sme razoriti Osijek. Pa sam hteo da pitam kakve je imao veze Mi}unovi} sa vrhovnom komandom? Drugo pitawe, {ta vi mislite, pogledajte molim vas, {ta Hrvati govore kako su svi oni norci, kako su oni bobetke, a, molim vas, da se niko ne ogla{ava kad se tako govori, pogrdne re~i protiv Srba, niko iz vlasti da se nije usudio da bilo {ta se suprotstavi protiv toga {to se pri~a o Srbima, u Hagu, pogotovu, u vezi gospodina Milo{evi}a? Puno vas pozdravqam i `elim vam da budete predsednik, mada nisam va{ ~lan, ja sam slu{ao svog predsednika pa sam glasao za vas. Puno vam hvala. Dr [e{eq: Evo, o ~emu se radi. Verovatno ste imali u rukama moju kwigu. Ja sam objavio sve svoje skup{tinske govore, to je u kwizi, mislim “Narodni tribun”, u toj kwizi da sam to objavio, pa je va{ gledalac verovatno to video. O ~emu se tu radi? Kada je oslobo|en Vukovar, krajem 1991. godine, i na{a vojska u{la u Vukovar, onda je Mi}unovi} javno nastupio da ni po koju cenu na{a vojska ne sme da ulazi u Osijek. Mi}unovi} je tu pronosio stav nekih zapadnih sila, pre svega, Amerikanaca. Mi}unovi} je priznao nedavno, u Saveznoj skup{tini, ne znam da li ste gledali taj prenos, da je i on vo|en, kad sam ja izneo podatak da imam pouzdana saznawa, dokaze, da sam to saznao kao potpredsednik Vlade, da je Mom~ilo Gruba~ radio za CIU, ja sam insistirao kod Milo{evi}a da se povede postupak zbog toga, Milo{evi} je odgovorio boqe je kad znamo da on radi pa mo`emo da ga pratimo, nego da sad wega uklonimo, pa }e nekog drugog vrbovati, mo`da ne}emo znati da radi. Ja sam to izneo sa skup{tinske govornice, a onda je Mi}unovi} na to reagovao, po{to je Gruba~ iz wegove stranke, da je ostvario uvid u svoj policijski dosije, pa je video da i wega dvadeset godina vode kao agenta CIE. I ja sam tada napravio jednu duhovitu dosko~icu, ali to sad nije toliko bitno. Mi}unovi} je tad javno nastupio, u svim medijima je to objavqeno, da na{a vojska ni po koju cenu ne sme da ulazi u Osijek, a Osijek je ve} bio prazan, Hrvati se nisu uop{te spremali da brane Osijek. Osijek je mogao biti oslobo|en za pola dana. Evo, na to sam mislio kad sam o ovome govorio. Ne treba da se ~udimo zbog postupaka sada{we vlasti, jer je ovo izrazito antisrpska vlast i ta vlast slu`i neprijateqima srpskog naroda. Umesto da poma`e Milo{evi}evu odbranu pred Ha{kim tribunalom, ona poma`e Milo{evi}eve tu`ioce i istra`iteqe i tako daqe. Vidite {ta se de{ava kod nas i kako nas poni`avaju ove dosmanlije. Vojna slu`ba bezbednosti uhapsi {efa ameri~ke {pijuna`e za Balkan, Dejvida Neibora, u trenutku kad mu je potpredsednik Republi~ke vlade, Mom~ilo Peri{i}, predavao poverqiva vojna dokumenta. Neibor je zadr`an nekoliko sati u vojnoj Slu`bi bezbednosti a onda je pu{ten, po{to je imao diplomatski imunitet, i umesto da Goran Svilanovi} uputi deman{ Americi, zbog nedozvoqene delatnosti wihovog diplomate u Beogradu, nema nijedne me|unarodne konvencije o imunitetu diplomata koja dozvoqava {pijuna`u, on se izviwavao Amerikancima, ako se se}ate toga. Voditeq: Da, da. Dr [e{eq: A {to se ti~e ovog Mom~ila Gruba~a, evo, otvorena je velika afera, samo sad ovi koji su pokrenuli aferu }ute. Aferu su mu pokrenuli kad je, protivno voqi \in|i}eve vlade, zauzeo stav u Saveznom ustavnom sudu u prilog Ko{tunici i Ko{tuni~inoj stranci, po pitawu mandata Demokratske stran421

ke Srbije u Republi~koj skup{tini, i tad se razotkrilo. Po Ustavu, sudija ustavnog suda ne sme da se bavi nikakvom drugom profesionalnom aktivno{}u, osim radom u ustavnom sudu. Mo`e da dr`i predavawa, ali samo po ugovoru o delu, autorskom ugovoru o delu po predavawu. [ta je uradio Mom~ilo Gruba~? Kad je pre{ao u radni odnos u Savezni ustavni sud, on je sklopio ugovor sa Pravnim fakultetom u Novom Sadu, da svakog meseca onaj nov~ani iznos koji je ranije dobijao na ime plate kao redovni profesor, sad prima kao autorski honorar. I on je za godinu dana tako dobio {esto hiqada dinara. ^ak je taj novac dobijao i u letwim mesecima kad nije imao ni predavawa, ni ispite. I posle toga ne bi smeo da ostane sudija ustavnog suda. Na{li smo za Ga{u Kne`evi}a jo{ ne{to gore. A Ga{o Kne`evi} je 2000. godine sklopio ugovor sa Fakultetom politi~kih nauka u Beogradu, kao profesor pravnog fakulteta, sklopio je ugovore i na drugom fakultetu, dr`i predavawa na odseku diplomatije, iz predmeta me|unarodno privatno pravo. Ga{o Kne`evi} nije tamo nijedno predavawe odr`ao i nijedan ispit nije obavio. Wegova asistentkiwa je sve to radila. Asistentkiwa se potpisivala na zapisnik o obavqawu ispita, asistentkiwa je potpisivala ocene u indeksu, {to je apsolutno sve protivzakonito, po svim zakonima o visokom {kolstvu, koje smo imali, to je bilo apsolutno nedozvoqeno. Ja sam to neki dan izneo na konferenciji za {tampu, imam fotokopije, dokaz da je wegovo ime u nastavnom planu i programu, da je wegovo ime na rasporedu ~asova a da se asistentkiwa potpisivala, koja na to nema pravo, u zapisnik o vo|ewu ispita, da je dr`ala predavawa i da je potpisivala indeks. Fotokopije indeksa imam, i posle toga, umesto da odmah padne Ga{o Kne`evi}, svi }ute. Voditeq: Sli~no kao i kad je Jovo Todorovi} , i za wega je bilo otkrivano, pa nikom ni{ta? Dr [e{eq: Pa ne, on je morao da ode sa te funkcije, ako se se}ate. Voditeq: Da, ali dosta je potrajalo. Dr [e{eq: Pa, znate, ne mo`e sve odjednom, ali je oti{ao vrlo brzo posle toga. A ovde je pro{lo ve} vi{e od godinu i po dana kako smo podneli zahtev za smenu, pa jo{ nije stavqeno na dnevni red, uprkos Ustavu, uprkos zakonu, uprkos Poslovniku. Voditeq: Da ~ujemo jo{ jednog gledaoca. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Ja sam hteo da pozdravim mog biv{eg kolegu i velikog prijateqa, voditeqa ove emisije, gospodina Jovi}evi}a, i znam ga kao jako dobrog novinara i jo{ boqeg pesnika, i briqantnog kantautora, pa me jako zanima i kopka, kako to wemu da se desi da dovede u studio tog {to sedi preko puta wega, kad je poznato da u boqim vojvo|anskim ku}ama, wegovo ime je i sramota spomenuti, jer je najve}a nesre}a u istoriji srpskog naroda? Dr [e{eq: Vi }ete }utati ali ja }u reagovati na ovu izjavu. Znate, tu nikako ne mo`e biti re~ o boqim vojvo|anskim ku}ama. Mo`e biti re~ o ku}ama probisveta, hoh{taplera, prevaranata, izdajnika i tako daqe, jer jedino takvi pokazuju ovakvu mr`wu prema srpskim radikalima uop{te. Nije u pitawu {to je to moje ime, meni li~no to ne smeta. Bilo bi me sramota da me neko ovakav podr`ava. [ta to zna~i? Misli da mene mo`e da uvredi? Ne mo`e. Ali, ne mo`e me ni sputati da ubudu}e govorim istinu, i raskrinkavam razne kriminalne afere u koje je vlast ume{ana, upravo ona vlast koju podr`avaju ovakvi kao {to je ovaj gledalac koji se upravo javio. 422

Voditeq: Dobro, princip je moj da ne polemi{em sa gledaocima. Dr [e{eq: A moj je princip da polemi{em. Voditeq: Nemam ni{ta protiv, vi ste gost. Da ~ujemo jo{ jednog gledaoca, imamo vremena. Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Zovem iz Novog Sada, pozdravqam gospodina [e{eqa, podr`avam ga, glasala sam za wega, nisam u wegovoj stranci, ali kao i onaj prethodni gledalac, na insistirawe mog predsednika, ja sam glasala za wega. @elela bih samo da postavim pitawe gospodinu [e{equ, da li je upoznat sa slu~ajem Alma{kog grobqa kod nas, i kako reaguje na to da u ovoj demokratiji mi telima sutra moramo da {titimo ekshumaciju na{ih najmilijih. U osam ujutru idemo na grobqe da bi telima {titili, da nam ne diraju na{e srpske grobove vi{e. Hvala vam lepo, dovi|ewa. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, smo se po tom pitawu vi{e puta javno izjasnili, i ja sam na jednoj od novosadskih televizija, pre nekih mesec dana, o tome govorio. To je neverovatno skandalozan ~in gradske vlasti Novog Sada. Znate, i u najve}oj nu`di, ozbiqni qudi vode ra~una da ne skrnave grobqe, nikakvo grobqe, ni~ije grobqe. U ovom slu~aju je re~ o jednom starom grobqu, koji je na izvestan na~in i ukras Novog Sada. Mnogi veliki qudi, koje je Novi Sad dao proteklih decenija i vekova, sahraweni su na Alma{kom grobqu, koliko sam ja informisan, i to Alma{ko grobqe je moralo da se ~uva, da se neguje, da se odr`ava, a ne da se na taj na~in poka`e neverovatna neka neodgovornost prema precima. Voditeq: Zna~i, protivite se? Dr [e{eq: Da. Ja mislim da apsolutno takve stvari nigde u Srbiji ne treba da se de{avaju, o bilo ~ijem grobqu da je re~. Ako nije neka velika nu`da sad, znate, ali ovde zaista nije o tome re~. Problem se mogao re{iti adekvatnim nekim na~inom, promenom gra|evinskog projekta i tako daqe. Voditeq: Evo, za kraj da ~ujemo jo{ jednog gledaoca. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Samo sam hteo da vas pozdravim, prvo da vam ka`em da iako vam slika igra, slab je program i malo {u{ti, a ja mislim da }emo se ~uti, i pozdravqam gospodina [e{eqa, jako dobro ga razumem, i molio bih ga ako me on ~uje dobro, da ga zamolim, po{to sam ~itao danas novine, vidim svu konkurenciju koji su odustali, da ne bi, mislim ve}a bi mu ~ast bila da ih ne pobedi ovako, boqe da se konkuri{e sa wima, protiv wih, nego ovako. Oni sad svi odustaju, a on da ispadne pobednik bez wih, jer ve}a je konkurencija kad su oni protivnici, jer oni su sad napustili sve, a sve upropastili, da ne bi sad on ~ovek ispao na prazno, mislim, ako me razume, jer nema konkurencije da se bori protiv we. Ja~i je kad ima konkurenciju, nego ovako, a on je za nas izbeglice, pobednik kako ga znamo. Voditeq: Hvala vam puno. Dr [e{eq: Pa, ima}u ja sigurno konkurenta iz vlasti. Da li }e to biti Ko{tunica ili Mi}unovi}, to }ete znati, koliko sutra, ja mislim. Voditeq: Pa treba do kraja nedeqe. Dr [e{eq: Jedan od wih dvojice }e sigurno biti kandidat, ube|en sam u to. A koji od wih dvojice, meni u principu je svejedno. Svejedno mi je koga }u od wih dvojice pobediti, je li tako. Voditeq: Da vas pitam, da li imate informaciju kako ste pro{li u Zemu423

nu? Dr [e{eq: U Zemunu sam pro{ao odli~no. Ne ba{ u centru Zemuna, tamo je Ko{tunica najboqe pro{ao. Me|utim, po perifernim delovima, ali to su velika mesta, Batajnica sa {ezdeset hiqada stanovnika, Sur~in, 38% sam imao, i u Batajnici i u Sur~inu. U Ugrinovcima preko 50%, u Petrov~i}u preko 50%, u Be~menu skoro 50%, Boqevci, Jakovo, Progar, zbrisao sam potpuno. U Sur~inu, koji je centar mafije, ja sam dobio 38%, Ko{tunica 30% a Labus, kao kandidat mafije, 20%. Voditeq: I {ta vam li~no zna~i, kada vidite posle glasawa, posle izbora, da je jedan dobar deo od desetak, a {to nije zanemarqivo, pripadnika nacionalnih, desetak odsto pripadnika nacionalnih mawina je glasalo za vas? Dr [e{eq: Ja sam na to ponosan. Vidite, Srpska radikalna stranka je u ovih dvanaest godina pra}ena raznim predrasudama, koje su nam neki svesno lansirali preko medija. Da imamo negativan stav prema nacionalnim mawinama, da }emo progoniti, da }emo proterivati. Viceve su neki izmi{qali kome }emo dati jedan sendvi~, kome dva sendvi~a i tako daqe. Me|utim, mi smo uvek imali skrupulozan, principijelan stav prema pripadnicima svih nacionalnih mawina, uvek se iskreno, potpuno, bez ostatka, zalagali za wihovu gra|ansku ravnopravnost, sva gra|anska prava i qudske slobode, i ja sam ponosan {to je prili~an broj Ma|ara glasao za mene, Buwevaca, Rumuna, Rusina, Slovaka, pripadnika svih drugih nacionalnosti, Makedonaca u Ka~arevu je 80% glasalo za mene. I ja bih `eleo jo{ vi{e glasova pripadnika nacionalnih mawina. Znate, nacionalna struktura Vojvodine je takva da srpsko bira~ko telo preovla|uje. Sad je skoro 70% Srba, jo{ nam nisu precizno objavili podatke novog popisa stanovni{tva, ali je o~igledno i o tome je bilo re~i, da je veliki pad nataliteta na delu u celoj Srbiji, najve}i u Vojvodini, a promena strukture stanovni{tva je do{la zbog ogromnog broja izbeglica. Dakle, tu nema nikakve sumwe, nemam ja razloga da se dodvoravam bilo kojoj nacionalnoj mawini i tako daqe. Ali sam ponosan na to i `elim jo{ vi{e glasova, i to govorim svuda gde se pojavim, pripadnicima nacionalnih mawina, te postavim pitawe, kome vi{e mo`ete verovati, vi Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Buwevci, pripadnici svih drugih nacionalnosti, da li vi{e mo`ete verovati jednom iskrenom, ~asnom, po{tenom srpskom nacionalisti, koji uvek otvoreno govori o svemu, koji vas nikada, ni u ~emu nije slagao, koji nikad od tih svojih principa nije odstupio, koji po{tuje i va{u naciju, i va{u mati~nu dr`avu, i tako daqe, ili mo`ete verovati kriminalcima, mafija{ima, bez obzira koje su nacionalnosti i kojim politi~kim partijama pripadaju. I to je ono pitawe koje svaki gra|anin treba da postavi kad iza|e na izbore. I mi smo dosledni bili, u Srpskoj radikalnoj stranci, po tom pitawu. Mi imamo u ~lanstvu mnogo pripadnika svih nacionalnih mawina. Mi smo imali i narodnog poslanika ma|arske nacionalnosti, potpredsednika Narodne skup{tine Bugarina, imali smo prvog ministra u istoriji romskog naroda, Roma ili kako se to popularno ka`e Ciganina, ne mislim ni{ta uvredqivo pod tim nazivom, ako je ~ovek ~astan, ni{ta ga ne mo`e uvrediti, Jovana Damjanovi}a. On je bio ministar u Vladi, srpski radikal. Dakle, strogo o tome vodimo ra~una. Imali smo Buwevce, savezne funkcionere, Slovake, imamo Slovakiwu, urednicu na{eg lista “Velika Srbija”, Marina Toman, iz Kova~ice je. Prema tome, mi smo tu do kraja dosledni. Imamo muslimana ~la424

nova, Sulejman Spaho, bio je na na{oj listi, poslani~koj, iz Loznice je, iz ~uvene porodice Spaho i tako daqe. Dakle, tu smo uvek vodili ra~una da budemo maksimalno principijelni i dosledni, za punu ravnopravnost a, naravno, podrazumeva se i da pripadnici nacionalnih mawina budu lojalni dr`avi u kojoj `ive, i po pitawu te lojalnosti nikad nije bilo problema. Voditeq: I ako mo`ete, kratko, po{to se kraj emisije ba{ opasno bli`i, mogu li vam Hrvati u Vojvodini verovati, ako se zna da ka`ete da }ete povratiti, da }ete se boriti za to, istrajno, do kraja `ivota, da se povrati Republika Srpska Krajina, koja je sada sastavni deo Hrvatske? Dr [e{eq: Pa sad, da li }e mi verovati ili ne}e, to je sad druga stvar. Srpska Krajina nije u sastavu Hrvatske, nego je pod okupacijom Hrvatske, i mi, srpski radikali, nikad ne}emo priznati hrvatsku dr`avu, dok traje okupacija Republike Srpske Krajine, to je na{ definitivan stav. Srpska Krajina jednog dana mora biti slobodna. A {to se ti~e Vojvodine, znate, tu nema pravih Hrvata. Bilo ih je ne{to u Sremu, {to je Paveli} naseqavao u toku Drugog svetskog rata. Ali, u Vojvodini `ive Buwevci i [okci. Komunisti~ki re`im je gotovo nasilno, prinudio te qude da se nekoliko decenija izja{wavaju kao Hrvati. Katoli~ka crkva se trudi da ih nagovori da se tako izja{wavaju, ali ovoga puta, u najve}em broju, Buwevci su se izjasnili kao Buwevci. Ja mislim da im treba pomo}i da reafirmi{u tu svoju etni~ku grupu, tu svoju malu naciju, da imaju ~ime da se ponose, svojom kulturom, svojim tradicijama. Treba da se reafirmi{e wihova najve}a kwi`evnica, Maja Malugarska, ona je bila veoma popularna izme|u dva svetska rata. Ne zaboravite, buweva~kim glasovima su Srbi dobili ve}inu na Velikoj narodnoj skup{tini, koja je 1918. godine, donela odluku da se Vojvodina pripoji direktno Kraqevini Srbiji. Buwevci, Buwevci su jedan veoma dobar narod, velike du{e, {iroke du{e, narod koji je prijateqski naklowen svim svojim susedima. Znate, Buwevci su mo`da najpitomiji narod koji `ivi na Balkanu, i sad treba neko da ih na silu tera da se odri~u svoje posebnosti i da pripadaju nacionalnosti koja je toliko i geografski udaqena od wih. Sa wom nikada nikakve veze nisu imali. Ja mislim da to ne treba i ne sme da se radi, mada vidimo, sada{wa vlast se mnogo ogre{ila o Buwevce, i Buwevci su i protestvovali u nekoliko navrata, ~ak ih iskqu~uju iz ovih posledwih pravnih akata, kojima se reguli{e pitawe nacionalnih mawina i tako daqe. Zaista ih, na neki na~in, pretvaraju u gra|ane drugog reda. Mi }emo, srpski radikali, to promeniti ~im do|emo na vlast, i postara}emo se da Buwevcima bude omogu}eno da se u potpunosti afirmi{u, kao nacionalna posebnost, i zajedno sa drugim nacionalnostima da `ive u punoj ravnopravnosti, ali da imaju pravo na svoje kulturne institucije, na negovawe specifi~nosti svog kwi`evnog izraza, svoje tradicije, svoje istorije na kraju krajeva. Voditeq: Hvala vam. Po{tovani gledaoci, bila je ovo jo{ jedna emisija “Bez cenzure” u kojoj je va{ i moj gost ve~eras bio prof. dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.

XXIV NAS TV “Jesewin” Novi Sad, “Po{teno re~eno”, 21. novembar 2002. godine 425

Voditeq: U susret predsedni~kim izborima gost emsije “Po{teno re~eno” je kako smo vas i obave{tavali tokom dana dr Vojislav [e{eq predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{equ dobro ve~e, dobro do{li u studio televizije “Jesewin”. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Ovoga puta odstupi}emo od uobi~ajenog koncepta emisije, po{teno re~eno, umesto ~etiri politi~ara i jednog novinara ovoga puta u emisiji u~estvuju ~etiri novinara i jedan politi~ar. U na{em studiju su moja kolegenica i moje kolege, gospo|a Jovanka Simi} {ef dopisni{tva “Ve~erwih novosti”, gospodin Aleksandar Grube{a novinar “Dnevnika” i gospodin Sa{a Adamovi} novinar “Nacionala”. Dobro ve~e, dobro do{li i hvala {to ste se odazvali pozivu da u~estvujete u ovoj emisiji. Gospodine [e{eq, kada je re~ o zna~aju predstoje}ih izbora u javnosti su prisutna dva stava. Prvi da, ovi izbori nemaju zna~aja, ta~nije da ni{ta su{tinski ne}e promeniti zbog malih nadle`nosti predsednika Republike, i drugi da su izbori izuzetno va`ni za Srbiju i srpski narod. Kako vi ocewujete zna~aj predsedni~kih izbora, predstoje}ih predsedni~kih izbora i verujete li da }e ovoga puta u ponovqenom izbornom ciklusu gra|ani Srbije dobiti predsednika? Dr [e{eq: Oba ta stava predstavqaju preterivawe u izvesnom smislu. Ja mislim da je tu istina negde na sredini, nisu ovi izbori bezna~ajni, ali nisu ni preterano zna~ajni. Oni su zna~ajni u onoj meri u kojoj su zna~ajna ustavna ovla{}ewa predsednika Republike i zna~ajni su u pogledu li~nosti koja }e narednih pet godina obavqati tu funkciju. Ustavna ovla{}ewa nisu velika, to nije operativna funkcija, to nije funkcija na kojoj se donose odluke i sprovode itd. Predsednik Republike ne mo`e da naredi nikome ni{ta osim u uslovima vanrednog stawa, jedne od varijanti vanrednog stawa. Me|utim, predsednik Republike ima kontrolnu funkciju, on mo`e da kontroli{e izvr{nu vlast na taj na~in {to mo`e da saslu{ava ministre, celu Vladu da zahteva da se izjasne odre|enim pitawima iz okvira svojih nadle`nosti itd. delimi~no mo`e da kontroli{e parlament koji ima pravo da svaki zakon vrati na ponovno glasawe u Narodnu skup{tinu ako smatra da zakon nije dobar. I u vrlo maloj meri mo`e da kontroli{e sudsku vlast tako {to ima pravo da daje pomilovawa, amnestiju, aboliciju. Na taj na~in se mogu korigovati odre|ene sudske presude u krivi~nim procesima, mogu se umawiti. To je na~in na koji predsednik Republike mo`e da kontroli{e sudsku vlast, ali ovi izbori su najva`niji jer bi pobeda opozicionog kandidata zna~ila po~etak sloma dosmanlijskog re`ima. Izbori bi pokazali da je odnos snaga u narodu bitno promewen, oni su to ve} pokazali u septembru mesecu, ne toliko upe~atqivo kao {to bi to sada bilo. I da je nu`no da se ide pod hitno na vanredne parlamentarne izbore, odnosno izbore na svim nivoima. U pogledu li~nosti presednika Republike veoma va`no da to bude kompetentna li~nost, ~ovek koji se razume u taj posao, ~ovek koji ima elementarnu hrabrost da se suprotstavi svima onima koji kr{e Ustav i zakon, ~ovek koji je u stawu da se nosi sa nosiocima izvr{ne vlasti, zakonodavne vlasti, sudske vlasti u skladu sa ustavnim i zakonskim nadle`nostima predsednika Republike. I to treba da bude neko ko }e uspostavqati novu ravnote`u u odnosu na ove insti426

tucije u kojima dosmanlije vode glavnu re~ jo{ uvek parlament, vlada, pravosu|e, pogotovo Vrhovni sud, odnosno Vrhovni savet pravosu|a jer su sada qudi po izboru ove koalicije koja upravo vlada Srbijom. Veoma je va`no ko }e biti predsednik Republike Srbije s obzirom da nadle`nost po Zakonu o unutra{wim poslovima je predsednik Republike raspore|uje i visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje generalske ~inove. Veoma je va`na li~nost predsednika Republike s obzirom da }e se za odre|eno vreme re{avati pitawe Kosova i Metohije i va`no je da na ~elu Srbije bude ~ovek koji ne}e potpisati odlazak Kosova i Metohije iz sastava Srbije. I ta funkcija je va`na zbog komandovawa vojskom Jugoslavije jer predsednik Republike je po funkciji kolektivni ~lan Vrhovnog saveta odbrane koji se sad predvi|a kao kolektivni Vrhovni komandant. Voditeq: Gospodine [e{equ o~ekujete li da }ete i u ovom izbornom ciklusu dobiti ekskluzivnu podr{ku biv{eg jugslovenskog predsednika Slobodana Milo{evi}a? Da li ste se ~uli sa wim ovih dana tim povodom? Dr [e{eq: Posledwi put smo razgovarali u ponedeqak. Pa znate, nismo direktno o tom razgovarali mada se nekako kroz taj razgovor podrazumevalo i ja o~ekujem da ona stigne, ta podr{ka pisana. On me ve} jednom podr`ao, nikad to nije opozvao, a ovoga puta i cela socijalisti~ka partija staje iza moje kandidature, {to je za mene veoma povoqna okolnost jer ovoga puta socijalisti~ki glasovi, glasovi socijalisti~kog bira~kog tela ne}e biti fatalno podeqeni kao {to je to bilo u prvom izbornom turnusu. Ja sam tada dobio prili~an broj glasova, simpatizera Socijalisti~ke partije i nekih drugih levi~arskih patriotskih partija, ali nisam dobio sve wihove glasove. Jedan broj simpatizera SPS-a je glasao za Batu @ivojinovi}a, neki ~ak i za Branislava Ivkovi}a negde jedan koma ne{to. Jedan broj simpatizera Socijalisti~ke partije je glasao za Ko{tunicu i to vrlo zna~ajan broj on se ne sme potcewivati. Ja mislim da su oni bili pod uticajem la`nih istra`ivawa javnog mnewa da ja nemam nikakvih {ansi, a upla{ili su se eventualne Labusove pobede, jer Labus je bio ~isti kandidat mafije na pro{lim izborima, tako da su glasali za Ko{tunicu kao za mawe zlo. A jedan broj simpatizera Socijalisti~ke partije je bojkotovao septembarske izbore, ba{ zbog razli~itih stavova u rukovodstvu te partije po pitawu kandidata na izborima za predsednika Republike. Ovoga puta su se stvari dosta sredile u rukovodstu Socijalisti~ke partije i to je ono {to je za nas povoqno. Znate mi ne mo`emo sada pretendovati da osvojimo celo wihovo bira~ko telo pa da nas ne interesuje kava je situacija u wihovim redovima, ~ak naprotiv to bi bilo krajwe pogre{no. Na{ je interes da se oni konsoliduju i da ako se do kraja konsoliduju budu zaista vrlo ozbiqna partija na politi~koj sceni i u na{em je interesu da oni budu za sva vremena protiv ove dosmanlijske vlasti. Dakle, da se spre~i svaki poku{aj da \in|i} ili Ko{tunica ili neko tre}i ovlada tom partijom, da je podvede pod svoju kontrolu, svoje okriqe da je uvede itd. Ja mislim ovoga puta da }e do}i do ujediwavawa kompletnog patriotskog bira~kog tela i sa levice i sa desnice, da }e se ujediniti ~etnici i partizani itd. ako ta podela danas uop{te ne{to vi{e ne{to zna~i. Ja mislim da je to stvar istorije, a ne stvar sada{weg nekog politi~kog opredeqivawa. Ovde se opre427

dequjemo na patriote i na izdajnike i tu nema druge, na po{tene qude i na kriminalce. Kriminalci su u okviru ovoga re`ima sad je do{lo i u mafiji do diferencijacija, jedno krilo mafije je pod \in|i}evom kontrolom, drugo krilo je pod Ko{tunicinom kontrolom itd. Voditeq: Gospodine [e{eq da li vam smeta kad neki ka`u da ste kandidat Mire Markovi}, za koju ste vi nekada govorili da je “Crvena ve{tica” bogami ni ona vama nije ostajala du`na? Dr [e{eq: Pa i Mira Markovi} je za mene govorila da sam tur~in, da nisam mu{karac, da ovo da ono, znate {ta to sad zna~i? Ho}emo li se mi rukovoditi na{im li~nim sujetama, i na osnovu toga oprdeqivati u politici, da se opredequjemo na osnovu toga {ta je ko kome rekao u uzavreloj politi~koj borbi pre vi{e godina. To bi bilo besmisleno, to je neozbiqno. Politi~ari ne smeju da budu sujetni qudi i ne smeju da budu zlopamtila u pogledu tih verbalnih prepucavawa, sukoba itd. Gledajte ja sam nekoliko puta bio u Milo{evi}evom zatvoru, \in|i} nije nijednom, Ko{tunica nije nijednom, {ta to sad zna~i? Ja sad treba da budem zlopamtilo i samo taj svoj zakon u prvi plan da guram. Bilo je drugo vreme, ja mislim da smo posle svega ovoga {to se desilo u Srbiji i jedan i drugi sazreli u pogledu nekih okolnosti koje su se ranije de{avale i da bismo se drug~ije postavili u tim situacijama na dobrobiti Srbije. Znate niko se nije potpuno nau~en i pametan rodio, nego ~ovek iskustvom sti~e odre|ena znawa, osposobqava se na odre|ene stvari itd. Jer da je sve to bilo boqe pre vi{e godina nikada dosmanlije ne bi preuzele vlast u Srbiji. Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq imaju}i u vidu to {to se nekad govorilo o Slobodanu Milo{evi}u i Miri Markovi}, kako u promi{qawu politi~ke budu}nosti gledate na mogu}nost da sara|ejete i sa qudima iz DOS-a o kojima danas govorite sve najgore, jer }e se mo`da i sutra oni na~i u poziciji da ne budu mo}ni kao {to su danas? Dr [e{eq: Pa ja bih to malo druga~ije postavio. Ja bih rekao {ta smo mi jedni o drugima me|usobno govorili, Milo{evi} dodu{e nije. Milo{evi} se nikad nije upu{tao u polemike te vrste, ali jesu qudi iz wegove partije. Znate to se tako mora posmatrati. [to se mene ti~e, a mislim i wih tu nije bilo nikave li~ne mr`we, nikakvih animoziteta, to je bilo politi~ko prepucavawe, po sasvim konkretnim pitawima. Me|utim, sad je Srbija u takvoj situaciji da mi jednostavno ne smemo da se vra}amo na to {ta je ko kome rekao, ali kakvu je ko strategiju ranije zastupao, sad smo svi pred zajeni~kom opasno{}u. Srbiji preti propast ako dosmanlije dugo ostanu na vlasti, Srbija nestane. [to se ti~e perspektive skorog sloma dosmanlijskog re`ima, wihovog obarawa sa vlasti, ja nisam osvetoqubiv ~ovek, ja nikad ne mislim da progonim ~oveka zato {to mi je politi~ki protivnik, zato {to druga~ije misli, niti se mislim me{ati u rad prvosu|a. Kome se doka`e konkretno krivi~no delo, ne krivi~no delo politi~ke prirode, nego konkertno krivi~no delo, prekr{io konkretnu zakonsku normu, prekr{io ustav itd. da mu sudi sud. Moje je da stvorim uslove da sudovi slbodno i nezavisno sude u skladu sa Ustavom i zakonom, ja se nikome ne}u svetiti. Po prirodi nisam osvetoqubi ~ovek, mislim da politi~ar ne sme da bude osvetoqubiv, ne sme da bude ~ovek mr`we. Znate, ja se i na{alim s tim dosmanlijama u Narodnoj skup{tini, na pauzama su sasvim normalni neki kontakti, sad je mnogo tolerantnija atmosfera 428

nego ranije. Znate shtvatili su oni da im se bli`i silazak sa vlasti. Kad su se tek do~epali vlasti bili su nepodno{qivi. Voditeq: Gospodine [e{eq ako sam dobro razumela nije dakle iskqu~ena saradwa u... Dr [e{eq: ...ne niste dobro razmeli. Saradwu sa nekima ne `elim ko je sara|ivao sa neprijateqima srpskog naroda Srbije, Savezne Republike Jugoslavije, ko rastura sada Jugoslaviju. Znate ne mogu ja da sara|ujem sa nekim ko `eli da pocepa Srbiju na {est regiona, ili ko je pogazio savezni Ustav i ko je uni{tio saveznu dr`avu. Po kom pitawu da sara|ujemo? Znate kad je re~ o Milo{evi}u i meni, istori~ari }e re}i svoj sud kako se ko pona{ao u konkretnoj situaciji, ko je na nekom mestu pogre{io, ko je bio uspe{niji, ko je bio dalekovidiji itd. Ali Milo{evi} danas strada ne zato {to mi nismo uspeli da spasimo Srpsku Krajinu, Repbuliku Srpsku, Kosovo i Metohiju koji su pod okupacijom. On danas strada {to je uop{te poku{avao da brani srpski narod, a ovi koji su sada na vlasti uvek su pomagali srpske neprijateqe. Prema tome {to se ti~e politi~ke saradwe u smislu koalicije, ja mislim da je to iskqu~eno. Postoji jedno pravilo u politici “nikad ne reci nikad”, ali znate {ta trebala bi wihova politi~ka orjentacija da se za stoosamdeset stepeni promeni da bi se stvorili uslovi za eventualnu saradwu. Voditeq: Hvala vam gospodine [e{eq, kolege izvolite, kolegenice ho}ete vi. Jovanka Simi} (Ve~erwe novosti): Jedno pitawe ili vi{e? Dr [e{eq: Koliko vi `elite ja sam spreman celu no}u da ostanem. Jovanka Simi} (Ve~erwe novosti): Gospodine [e{eq kako vi komentari{ete odluku DOS-a da podr`i jednog kandidata, da to bude gospodin Ko{tunica, a ipak da ta podr{ka samo vladaju}e koalicije nekako uzdr`ana. Da li to vama ide u prilog i kako bi se to moglo tuma~iti zarpavo? Dr [e{eq: Pa svim srpskim patriotama ide u prilog taj haos unutar DOSa, wihovi me|usobni sukobi, wihovi li~ni animoziteti, wihova nesposobnost da upravqaju dr`avom, wihova kompromitacija itd. Ko{tunica je na ovim izborima jedinstveni kandidat celog DOS-a svih prozapadnih partija i to je jasna ~iwenica. E sad unutar DOS-a postoje odre|ene politi~ke grupacije koje su po voqi Ko{tunici, za koje Ko{tunica zakqu~uje da mu mogu mnogo doprineti wegovom izbornom uspehu, a postoje neke politi~ke grupacije za koje Ko{tunica smatra da mu mogu naneti samo {tetu. To i Ko{tunicini mentori zapa`aju, neke zapdne diplomate, zapadne obave{tajne slu`be itd. I onda su pojedini ~lanovi DOS-a lideri kako oni vole da se nazivaju dobili konkretna zadu`ewa, Bati}eva podr{ka bi samo {tetila Ko{tunici, Bati} je dobio zadatak da proglasi bojkot izbora, i celi kombi wegovih ~lanova }e mo`da stvarno da bojkotoje, a mo`da }e iza}i a to je bezna~ajno to je desetak, petnaest qudi. Bati} nema vi{e ~lanova, ja ne verujem da postoji u Novom Sadu ogranak wegove partije. Jeste li ~ukli da postoji? Koliko ih ima? Koliko? To je sm{no koliko ih ima, je li tako? Dakle, to ne mo`e da {kodi Ko{tunici ali bi mu Bati}eva podr{ka kod nekih ~asnih i ozbiqnih qudi koji jo{ ne znaju dobro Ko{tunicu koji ga nisu prozreli smetala. Podr{ka Nenada ^anka otvorena Ko{tunici bi sigurno smetala i zato je ^anak dobio zadatak da se izjasni protiv Ko{tunice. Ali se sad 429

name}e drugo pitawe, za{to Ko{tunici smeta ^anak, a ne smeta mu Mile Isakov? Ima li principijelne razlike izme|u ideologije i politi~ke orjentacije Nenada ^anka i Mileta Isakova? Apsolutno nema. I jedan i drugi su separatisti, vojvo|anski autnoma{i najgore vrste hteli bi da otcepe Vojvodinu od Srbije. To je wihov projekat tu razlike nema. Me|u wima mogu biti samo neke li~ne surevwivosti koje dovode do odre|enih sukobqavawa. [to se ti~e Zorana \in|i}a da on sada iza|e u javnost i iz petnih `ila podr`i Ko{tunicu sve ~asne i po{teno patriotsko iz Ko{tunicinog dosada{weg glasa~kog tela bi odmah \in|i} rasterao. Zato su wihovi mentori smislili da wegova pogre{ka bude na~elna, a da se mnogo ne anga`uje. Danas je \in|i} rekao da on `eli da budu uspe{ni izbori itd., to je sve smi{qeno na taj na~in, na isti na~in na koji je dvehiqadite godine smi{qeno da Ko{tunica predstavqa najboqe re{ewe za prozapadne partije, to je kompijuter izbacio na auspuh {to ka`e na{ narod. Zapadne obave{tajne slu`be posebno ameri~ke su to pitawe prou~avale. Prvo su na nau~no promi{qen na~in do{li do foto-robota idaelnog predsedni~kog kandidata koji bi predvodio koaliciju prozapadnih partija, zakqu~ili da taj ~ovek treba da bude bar na re~ima nacionalista, da bude ~ovek koji do tada nije primao novac od zapadnih obave{tajnih slu`bi, da bude ~ovek koji se nije naro~ito kompromitovao po pitawu srpskih nacionalnih interesa, a uz to da bude nesposoban za samostalno politi~ko delovawe. Ko{tunica je bio idealan, u jednom trenutku kad je nestrpqewe naroda u Srbiji dostiglo neki maksimum, kad su qudi `eleli promene, prosto su `eleli po svaku cenu promene, dozlogrdio im je na~in `ivota pod sankcijama, izgubqeni ratovi itd. Tako vrewe je nastalo u Srbiji dvehiqadite godine, zato smo mi pora`eni na tim izborim, mi koji smo bili u vladi do septrembra dvehiqadite. Ko{tunica je iza{ao u prvi plan. Ko{tunica je doveo na vlast i Zorana \in|i}a, Nenada ^anka, Mileta Isakova, Gorana Svilanovi}a, Ga{u Kne`evi}a, Jo`efa Kasu, Dragana Veselinova, Bo`idara \eli}a, Mla|ena Dinki}a, Miroquba Labusa sve je wih Ko{tunica doveo na vlast i oni su ga izigrali. Ko{tunica je danas kao kraq .... zemqe, niti ga ko {ta pita, niti ima bilo kakve ingerencije. Jedino {to ima tu neku delimi~nu kontrolu nad vojskom Jugoslavije i ni{ta vi{e, tu se pokazala wegova potpuna nesposobnost. Sada je u narodu shva}eno ko je zapravo doveo Ko{tunicu na vlast, ~iji je on bio izbor. Iza{la je kwiga Tim Mar{ala “Igra senki”, ta kwiga se sad citira u raznim medijima, tamo je to sve ~ovek, stranac nepristrasan koji je bio u toku svega sve to prikazao. Tu je do kraja demaskirana Ko{tunicina uloga, me|utim, Ko{tunica nije ~ovek na koga se ra~una na dugu stazu. Amerikanci bi najradije da na smetli{te istorije gurnu Ko{tunicu i \in|i}a, a da qudi iz G17 preuzmu sve funkcije u svoje ruke, Labus, Dinki} i sli~ni. Jovanka Simi} (Ve~erwe novosti): A je li mo`ete jo{ jedno pitawe, rekli smo da novi predsednik Srbije }e predlagati premijere, i generale. Ko bi u slu~aju da vi postanete predsednik bio va{ kandidat za premijera? Dr [e{eq: Pa za generale to odmah mogu da vam ka`em }u birati samo ~asne i po{tene policijske oficire, koji se nisu kompritovali vezano sa mafijom. A {to se ti~e premijera, tu su ruke predsedniku Republike vezane odnosom snaga u Narodnoj skup{tini. Ne mo`e predsednik Republike da mandat poveri bilo kome, u principu mo`e, ali ako taj ne uspe da sastavi Vladu koja }e do430

biti poverewe parlamenta, onda je to politi~ki i moralni poraz predsednika Republike. Imali smo mi slu~ajeve da je dobijao mandata za sastav vlade neko ko nije raspolagao parlamentarnom podr{kom. Na primer Milorad Dodik u Republici Srpskoj, svojevremeno Borislav Mikeli} u Republici Srpskoj Krajini, Mikeli} nije ni imao nikakvu partiju. A Milan Marti} kao predsednik Republike mu je poverio mandat. Ali oni su procenili da mogu na razne na~ine da pridobiju ve}inu partiju, da mu naknadno daju podr{ku u parlamentu kad se Vlada predstavi, razumete. E sad, ukoliko se tako ne{to proceni mogu}e da mandat dobije i neko ko u startu nema podr{ku pa stekne za deset, petnaeset dana kansultacija. Ali u principu u redovnim okolnostima uvek se mandat poverava predstavniku najja~e politi~ke gruapcije u parlamentu ili nekome za koga se opravdano pretpostavqa da mo`e da formira vladu. Jer se mandat poveri jednom, dva, tri puta u vrh glave ja ne znam za slu~aj da se vi{e od tri puta poverava mandat. I onda se ide na nove izbore ako je neuspe{an izbor Vlade. Dakle, da bi se formirala nova vlada nije potrebno samo izabrati samo predsednika Republike, nego iza}i na nove parlamentarne izbore. Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): Gospodine [e{eq ka`ete da je uloga Vojislav Ko{tunica dmaskirana, da li je mogu}e da su uvek oni koji su na suprotnim pozicijama od va{e potpomugnuti stranim silama i u tom kontekstu kako posmatrate kada pojedini analiti~ari Vojislava Ko{tunicu nazivju ‘[e{eqem u fraku”? Dr [e{eq: Ja se nadam da ste vi ~itali tu kwigu Tim Mar{al “Igra seniki” i dakle nema potreba da vas posebno uveravam. Je li vama ta kwiga ubedqiva? Sve je smi{qeno... Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): Nije ba{ posebno ubeqiva. Dr [e{eq: [ta nije ubeqivo u toj kwizi? Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): To pitawe je bilo postavqeno vama. Dr [e{eq: Pa dobro, ali da vodimo jedan dijalog. Dakle de mask nisam ni ja demaskirao, demaskirali su je oni isti koji su Ko{tunicu doveli na vlast, a mi znamo u Ma|arskoj u Segedinu u Budimpe{eti da su bili centri za spemawe pu~a u Srbiji. To je ~iwenica. To {to su ga nazivali “[e{eq u fraku” ne zna~i ama ba{ ni{ta. Naziv je dobio tako {to je s vremena na vreme istupao u javnosti sa ponekom patriotskom izjavom, koja je bitno odudarala od izjava politi~ara iz otvoreno prozapadnih partija, on se po tom pitawu razlikovao i od Zorana \in|i}a i od Vuka Dra{kovi}a i od mnogih drugih. Ali ne zaboravite kad je formirana Ko{tunicina stranka, to je bilo devedesetdruge godine, to je bila partija srbijanskog separatizma, Srbija ali striktno do Drine i posle Drine ni{ta ga ne interesuje. Posle izvesnog vremena on je po~eo da obnavqa veze sa Radovanom Karyi}em itd. ~ak da dobija i finansijsku pomo} iz Republike Srpske. On nije sa zapada dobijao bar koliko ja znam do dvehiqdite godine finansijsku pomo}, ali jeste iz Republike Srpske i to je ~iwenica. A sad se odri~e Karyi}a. Ja nisam sa Karayi}em nisam nikad bio naro~ito blizak, Krayi}u je uvek smetala Srpska radikalna stranka kao konkurentska i kao stranka koja nije bila kompromitovana jer je u SDS-u bilo razli~itih qudi, ali mi smo uvek podr`avali Karayi}a u strate{kim politi~kim pitawima, pitawima o~uvawa Republike Srpske itd. Kad mu je bilo najte`e jedini smo 431

se mi eksponirali da smo na wegovoj strani Ko{tunica ga je zaboravio i \in|i} ga je zaboravio, to govori o wihovom moralu. [ta to zna~i “[e{eq u fraku”? Neko ko }e zastupati moju ideologiju a biti mnogo, mnogo, ~ak preterano prefiwen u izdr`avawu tih politi~kih stavova. A {ta to zna~i? Ne mo`e ~ovek neprekidno da bude u fraku, samo idiot mo`e stalno da bude u fraku, frak je sve~ano odelo, nosi se samo u izuzetnim prilikam, mo`da jednom godi{we ili jednom u deset godina. Ja jo{ nisam bio u tako sve~anoj prilici u kojoj bi obla~io frak, u nekim zemqama je to ne{to malo ~e{}e na primer u Engleskoj itd. sa druga~ijom tradicijom. To je izve{ta~en vid obla}ewa, ja ne `elim da budem izve{ta~en, ja `elim da budem maksimalno prirodan u svakoj situaciji. Naravno do}i }u u situaciju da obu~em frak ako mi narod uka`e poverewe postanem predsednik Republike, ali to nekoliko puta u toku mandata u nekim ba{ najsve~anijim prilikama na nekim mestima gde se to ne mo`e izbe}i. Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): Zar funkcija potpredsednika Republi~ke Vlade nije bila dovoqna za takav stil obla~ewa? Dr [e{eq: Nije bilo prilike da se to obu}e, jer na{a vlada koja je trajala dve i po godine nije imala nijednu tavku sve~anost gde je moralo da to se obu~e gde bi se pojavili neki strani suvereni itd. ka`u kad se krunisane glave pojave da je to obavezan oblik obla}ewa. Mi smo bili vlada koja je devedestosme imala pred sobom gu{ewe {iptarske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, devedesetdevete smo imali rat, dvehiqadite smo imali obnovnu i izgradwu zemqe. Dakle, mi smo bili Vlada u stalnoj napetosti u akciji i mislim da nam rezultati tu nisu bili lo{i, da se u takvoj situaciji obla~i frak ne bilo umesno. Ali nije u pitawu sad bukvalno obla}ewe fraka nego vam obja{wavam ovo sa aspekta nekih qudskih manira. [ta to zna~i kad imate pred sobom ~oveka koji nikad ne zna da se nasmeje, niko u ovoj zemqi Ko{tunicu nije video nasmejanog. Je li to “[e{eq u fraku”, “[e{eq uko~en” ili kad bi trebalo da se nasmeje on se nekako nabrboti, napravi neki kiseli izrazi lica ili cini~an neki poluosmeh itd. to nije prirodno pona{awe. Meni to smeta, ja volim da se i nasmejem kad je smeh umesan, volim i da povisim ton ako to neke okolnosti zahtevaju, volim da budem potpuno prirodan. Naravno, ali da se uvek strogo kontroli{em. A biti u{togqen do kraja u svakoj situaciji itd. ne volim taj stil `ivota. Wegov stil `ivota je no}ni, mra~ni stil, on i radi no}u, on spava do podne, do dva sata poslepodne itd. Ja ustajem u {est sati, nekad i u pet i svako jutro ustajem u {est sati, moj radni dan po~iwe sa jutarwim vestima od pet do {est BK, pa RTS u {est, pa u {est i deset ide “Jutarwi program”, pa jo{ ponekad prebacim u {est sati na BBS to daje televizija Politika, pa u pola sedam obi~no gledam “Glas Amerike” pa u pet do sedam BK, za to vreme i prelistavam dnevnu {tampu, jer u {est i petnaest imam dnevnu {tampu u rukama. To je moj stil, ja sam dnevni ~ovek, ~ovek svetlosti. A on ustaje u dva popodne kod wega je sve no}u. Od kada je on do{ao na funkciju predsednika mi imamo sad sesije DOS-a kasno u no} do tri do ~etiri sata itd. To je pitawe ~ovekovog karaktera, kao kad pravite razliku kakav je kome ku}ni qubimac. Ko{tunica ima devet ma~aka, ja imam tri {arplaninca, ja imam mu`jaka, `enku i malo ku}e {arplaninca koji `ive u dvori{tu. On ima devet ma~aka u svom stanu. Znate, nemam ja ni{ta protiv toga da ~ovek voli `ivotiwe, to je lepo, ali kad mu{ka432

rac vodi ma~ke nije to ba{ najprimereniji karakter. Izjasnio se nedavno u nekom intervju da od svih ptica najvi{e voli sove, to je malo ~udno. Znate ja volim da slu{am slavuja, kanarinca, ~itav niz drugih ptica, nije mi palo na pamet da me neko pita koja mi je omiqena ptica da ka`em sova, to su razlike u karakterima. Sa{a Adamovi} (Nacional): Gospodine [e{eq zna~i u {est i petnaest ve} imate “Nacional”? Dr [e{eq: Sve dnevne novine koje izlaze u Beogradu, {to se ti~e vojvo|anskih novina, dnevnih i “Gra|anski list” nemam, ali po{to “Gra|anski list” i ne dolazi u beogradske prodavnice preko Skup{tine Srbije to nabavqam. Ovih osam dnevnih listova koje izlaze u Beogradu imam odmah u {est i petnaest ~itam. Sa{a Adamovi} (Nacional): Hteo sam da vas pitam da li vam je sada posle dve godine na neki na~in `ao {to je Srpska radikalna stranka bila prva koja je proglasila pobedu Vojislava Ko{tunice u prvom izbornom krugu na tim izborima? Jer ako se dobro se}am tada je ^edomir Jovanovi} mahao tim rezultatima koje je prezentovala Srpska radikalna stranka i kao da su mu bili dra`i nego rezultati CeSID-a? Dr [e{eq: Mi nismo proglasili pobedu Vojislava Ko{tunice, mi smo po{teno iz sata u sat priznavali realne izborne rezultate. Ja sam i danas na to ponosan. Ja }u uvek re}i istinu, pa makar ta istina bila na moju {tetu. Naravno, ~ovek najitimnije stvari ne otkriva pred javno{}u, ali istina koja se ti~e politi~ke sfere, mora uvek svima da bude dostupna. Mi srpski radikali smo poznati po tome {to imamo najboqi partijski izborni {tab, mi prvi imamo rezultate, imali smo sad i na septembarskim izborima, imali smo i dvehiqadite, na{i izborni rezultati su pouzdani, mi smo to saop{tili. Znate posle dva dana ja sam Ko{tunici ~estitao. Znate kako je izlgedala moja ~estitka? Otprilike doslovno ne ba{ svaka re~: “U~inio sam sve {to je u mojoj mo}i da spre~im tvoju pobedu na predsedni~kim izborima, ipak prkos mom protivqewu ti si uspeo da pobedi{ iskreno ti ~estitam i `elim da obavqa{ svoju funkciju u skladu sa Ustavom i zakonom”. To je bila otprilike moja ~estitka, ja mislim da je to stvar politi~ke korektnosti, pogotovo u ono vreme kad ja on opozicionar krenuo na te izbore. I naravno kad nisam znao za ovo {to je objavio Tim Mar{al, da sam znao za to, u pogledu wegove li~nosti, druga~ije bih se verovatno ophodio. Ali mi nije `ao {to sam rekao kakvi su stvarni izborni rezultati koji su do{li sa bira~kih mesta i to bih opet u~inio. Opet }e na{ izborni {tab da radi 8. decembra nave~e, i opet }emo re}i kakvi su izborni rezultati bili oni povoqni ili nepovoqni za mene kao kandidata Srpske radikalne stranke i svih srpskih patriota to posebno nagla{avam jer ja ovde nisam na ovim izborima samo kandidat jedne stranke nego svih patriotskih politi~kih partija i svih patriotskih orjentisanih pojedinaca u ovoj zemqi. Sa{a Adamovi} (Nacional): Kad ste ve} govorili o podr{ci SPS-a va{oj predsedni~koj kandidaturi i odluci, koju je u tom smislu doneo wen Izvr{ni odbor ipak je poznao da su se tri potpredsednika Socijalisiti~ke partije Srbije prvo izjasnila protiv va{e kandidature, Ivica Da~i}, Du{an Bajtovi} i Branko Ru`i}. 433

Dr [e{eq: Ja ne}u da ulazim u to kako je izgledalo wihovo izja{wavawe na Izvr{nom odboru, na Izvr{nom odboru odluka je donesena ubedqivom ve}inom glasova. Vi ste mogli danas da ~ujete Branko Ru`i} je vaqda dr`ao konferenciju za {tampu i saop{tio da Socijalisti~ka partija stoji iza moje kandidature. [ta sad ja da ulazim kako je ko glasao? Oni su odluku doneli, ja o~ekujem da }e me podr`ati i oni koji su glasali za i oni koji su glasali protiv. Ali treba jednom da se naviknemo u partijama demkratskog karaktera da qudi imaju razli~ite stavove, da se ti stavovi usagla{avaju, da je kona~ni vid usagla{avawa glasawe i da prevagu odnosi ve}ina i da mawina po{tuje odluku ve}ine. Sad ja da istra`ujem kako je ko glasao to bilo besmisleno. Ja sad o~ekujem da cela partija Socijalisti~ka partija bude uz moju kandidaturu na ovim izborima i svi wihovi ~lanovi simpatizeri da glasaju za mene, i ja se trudim dodatno da ih u~vrstim u tom opredeqewu ili da doprinesem da to opredeqewe bude maksimalno. Drugo mi }emo sutra u Beogradu u deset ~asova imati sastanak rukovodstvo Srpske radikalne stranke sa predstavnicima svih politi~kih partija koje su se oglasile da podr`avaju moju kandidaturu, ja o~ekujem ispred Socijalisti~ke partije da na taj sastanak do|u i oni koji su glasali za podr{ku moje kandidaturi i oni koji budu glasali protiv. I mi treba i neke druge stvari da dogovorimo, znate tu }e morati da do|e i do neke strate{ke saradwe u ciqu obarawa dosmanlijske vlasti. Ta saradwa je bila prili~no dobra, posebno je dobro funkcionisala u Saveznoj skup{tini, mi smo jedni drugima uvek potpisivali inicijative za stavqawe odre|enih tema na dnevni red, sad imamo zajedni~ku incijativu za izglasavawe nepoverewa saveznoj Vladi, saradwa je bila prili~no uspe{na i u Republi~koj skup{tini dok se Branislav Ivkovi} nije odmetnuo od Socijalisti~ke partije i sad se ta saradwa obnovqa od kada on nije {ef poslani~ke grupe. Dakle, mislim da su tu odnosi maksimalno korektni, a ja sam i u pro{loj predizbornoj kampawi nagla{avao da ne}u da se me{am u wihove unutra{we odnose. Ja `elim da oni ostanu jedinstvena partija, `elim otvoreno i iskreno da i Milo{evi} ostane predsednik i `elim da se spre~i da bilo ko tu partiju dovede pod kontrolu bilo da je re~ o zapadnim silama, bilo da je re~ o DOSu itd. To je ono {to ja otvoreno i iskreno `elim kad je re~ o toj partiji. Ona mo`e nama biti nama konkruntska u odre|enim pitawima, ali nije sada vreme da mi se cepidla~imo po pitawu na{ih ideolo{kih razlika ili po pitawu konkurencije u nekom nadmetawu oko lokalih, republi~kih izbora itd. Pogotovo {to je sada done{en i taj novi Zakon o lakolnoj samoupravi gde se gradona~elnik u svim op{tinama bira direktno jer je predsedni~ki sistem na lokalnom nivou, taj gradona~elnik ima ogromna ovla{}ewa. Nas je vlast jednostavno dovela u situaciju da moramo da sara|ujemo ~ak i ja sam spreman da razgovaram i sa Vukom Dra{kovi}em da to bude i neka vi{epartijska saradwa ako `elimo da pobedimo dosmanlije na prvim lokalnim izborima. Sad }e biti izbori u pet op{tina u Leskovcu, Ubu, Barajevu, Ra`wu i Despotovcu, mislim da }emo uspeti da se dogovorimo da socijalisti podr`e kandata Srpske radikalne stranke u nekim od ovih op{tina, a da mi srpski radikali podr`imo wihovog kandidata u nekim drugim op{tinama kako bismo u svih pet op{tina pobedili. Ja sam ube|en ako mi tu budemo sara|ivali da }emo pobediti. E sad, ja bih tu otvorio vrata za u~e{}e nekih drugih stranaka, naravno ako se zajedni~ki oko toga do434

govorimo kako bi na{a budu}a pobeda na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima nad DOS-om bila potpuna. Sa{a Adamovi} (Nacional): Hteo sam posledwe pitawe u ovom segmentu, spomenuli ste i Vuka Dra{kovi}a, iako postoji neki pre}utni sporazum o nenapadawu izme|u Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, pa ~ak i saradwe na nakim lokalnim izborima ipak su re~i po kolume Danice Dra{kovi} tu u “Nacionalu” i po naslovnoj strani “Srpske re~i” na kojoj predsednik Ko{tunica sa kala{wikovom, a vi u uniformi gde pi{e birawe istog, izgleda da Srpski pokret obnove ne}e vam pru`iti podr{ku na ovim izborima? Dr [e{eq: Pa ja mislim ja imam korektne odnose i sa Vukom i sa Danicom Dra{kovi} i mislim da nema razloga da mi ponavqamo svoje stare sukobe, apsolutno nema rzloga. Na{i sukobi nikad nisu bili li~ne prirode, uvek politi~ki i ideolo{ki. [to se ti~e wihove sada{we politi~ke pozicije ona je o~igledno u prilog eventualnom bojkotu izbora ili javnome izja{wavawu oko toga koga }e podr`ati. [to se ti~e kolume Danice Dra{kovi} ona meni zamera {to i ne {erim ovaj krug kriminalaca, mafija{a koje prozivam. A ja moram da preko va{e televizije da joj odgovorim, ja iznosim u javnost samo ono za {ta imam konkretne podatke, za {ta imam dokaze. Ne mogu ja sad po wenim `eqama da odre|ene li~nosti prozivam i jednostavno je to i ni{ta drugo. Za qude za koje me ona sada proziva za{to o wima ne govorim, ja sam govorio ranije, imam dokaze u mojim kwigama o tome. Na mojim konferencijama za {tampu u mojim intervjuima, tako da mislim da wena kritika nije umesna, ali ta kritika nije bila ni uvredqiva, ne znam kakav ste vi utisak stekli, meni nije izgledalo uvredqivo, nije ona ni pokazivala neki animozitet prema meni. [to se ti~e naslovne strane u “Srpskoj re~i”, da vam odgovorim kontra pitawem. Kome smeta ta naslovna strana, meni ili Ko{tunici? [to bi meni smetala? Ja sam ponosan na svoju ulogu u ratu, apsolutno ponosan. Ona je objavila moju fotografiju u uniformi sa automatom u ruci kako obilazim prve linije fronta u Vukovaru i fotografiju Ko{tunicinu sa automatskom pu{kom negde na Kosovu. Ko{tunica bi sad sve na svetu dao da nestanu te fotografije, on se pravda jadan kako mu je neko slu~ajno stavio pu{ku u ruke itd., a ja sam ponosno obilazio prve linije na skoro svim fontovima gde se branilo srpstvo, da kura`im srpske borce, da pru`im podr{ku svojim izlagawem nekim rizicima, da im pru`im neki primer, ja sam uvek bio na prvim linijama, nikad nisam nosio pancir, nikad i svuda sam i{ao na prvu borbenu liniju. [to nisu nikad radili dr`avnici u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini sa izuzetkom Milana Marti}a, nikad ih nije bilo na prvim linijama. Ja sam i{ao, ja sam na to ponosan. Prema tome meni tu {tetu nisu mogli naneti, ~ak kad bi me sad neko pitao da li `elim da se ponovi ta fotografija rekao bih da `elim, jer ovo mo`e samo da neke koji su glasali ranije za Labusa sad demotivi{e da glasaju za Ko{tunicu {to bi meni odgovaralo. Nikoga ko je glasao za mene ta fotografija moja u uniformi sa automatom qude ne}e demotivisati da i daqe glasa za mene. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala vam najlep{a prvimo pauzu i gledamo prvi reklamni blok u emisiji “Po{teno re~eno”. U nastavku emsije pogledajmo anketu na koju gra|ni Novog Sada odgovaraju na pitawe: “[ta misle o predsedni~kom kandidatu dr Vojislavu [e{equ”? 435

Anketa Gra|anin: [e{eq je isravan, dobar, na putu je ako mo`e da pro|e. Gra|anin: Ima li smo i leba besplatno kad nismo imali {ta da jedemo, bilo je uqe jeftinije, bio je {e}er, bilo je sve jeftinije i bilo nam je lijepo, sad samo neko bude predsednik. Gra|anin: Sve najboqe. Gra|anin: Sve najlo{ije. Previ{e radikalan prava re~. Gra|anin: Pa momentalno nemamo mi li~nost za predsednika za na{u zemqu, nemamo nijednog, |abe obe~avaju mnogo {ta, ali ni{ta od obe}awa. I povodom [e{eqa {ta imam da ka`em? Ono {to pri~a ni{ta nema od toga da udovoqi ni{ta, ba{ naprotiv. Gra|anin: @elim da pobjedi i sve mu najlep{e `elim i wemu i wegovoj partiji, ja verujem u wega. Gra|anin: Uop{te mi se ova politika dana{wa ne dopada bez obizra ko je. Ja bih probao sa wime, ja mislim da je [e{eq po{ten ~ovek, iskren, ne znam, stvarno kome }u dati glas. Gra|anin: Ja li~no ni{ta ne mislim lo{e, svako ima pravo da se kandiduje, sve zavisi ko nam nudi boqi program. Gra|anin: Nisam za wega, previ{e je radikalan i uvek sam bila protiv. Gra|anin: Ja verujem, verujem u wega ne znam zbog ~ega, posle toliko godina, ba{ sam bila protivnik wegov, ali sada verujem u wega, maksimalno verujem i verujem da }u glasati ~ak za wega. Voditeq: Gospodine [e{eqa evo {ta ka`u gra|ani Novog Sada, a niko ne pomiwe tajni sastanak sa \in|i}em ima li istine u tome da se se... Dr [e{eq: Pa to je izmi{qotinva iz Ko{tunicinog izbornog {taba, to je plasirala Qiqana Nedeqkovi} siva eminencija Ko{tunicine vlasti, wegove dvorske kamarile, ne bih to nazvao ni partijskom kamarilom, nego dvorskom jer o~igledno je da kod wega postoje dva centra mo}i, jedan je wegovo okru`ewe, wegovi savetnici, wegov kabinet, a drugo rukvodstvo partije. Rukovodstvo Demokratske stranke Srbije je podre|eno tom kabinetu u kome glavnu re~ imaju Qiqana Nedeqkovi} i Aleksandar Tijani} i oni su smi{qali kako bi meni mogli da nanesu {tetu u predizbornoj kampawi i do{li su do dva zakqu~ka. Prvo da lanisiraju da sam u tajnoj sprezi sa \in|i}em protiv Ko{tunice {to je besmislica, ja se sreo nisam sa \in|i}em od dvehiqadite godine, mi nismo ni o ~emu razgovarali osim {to mu sa govornice Skup{tine ka`em {ta imam. Evo sad sam objavio kwigu “Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije”, gde udaram `estoko i po samom Zoranu \in|i}u. Ko{tunica nikad nije rekao ni pet posto protiv \in|i}a od onoga {to sam ja rekao. I sad on meni, a on doveo \in|i}a na vlast, on s wim sklopio ponovo sporazum vratio mu \in|i} poslanike da ne bi bio protiv \in|i}eve vlade, izglasava mu zakone, ne}e da pokrene inicijativu za obarawe \in|i}eve vlade to je krajwi bezobrazluk. I drugo ta Ko{tunicina bulumenta plasira to su radili i u pro{loj kampawi i sada kad je protiv mene podignuta ha{ka optu`nica, da je donesena u Beograd u tajnosti to je glupost. Ja sam do~ekao to da kancelarija Ha{kog tribunala demantuje da protiv mene postoji optu`nica. Danas sam zvao telefonom kancelariju Ha{kog tribunala i ka`em: “Nemojte mi to plasirati preko Doj436

~e vele”, saznao sam to je Aleksandar Tijani}e preko Milana Be~evi}a plasirao za “Doj~e vele” kao saznaje se iz poverqivih izvora. To je jedna politi~ka kuhiwa, krajwe nemoralna i ta Ko{tunicina kamarila ve} je po prqav{tinama dostigla \i|i}evog ministra za prqave poslove Vladimira Popovi}a Bebu, ve} je dostigla. Voditeq: A da li ste sa gospodinom Ko{tunicom sreli pred drugi krug predsedni~kih izbora u proteklom ciklusu? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Na proteklim izborima. Dr [e{eq: Ne, nismo se sreli odavno... Voditeq: Pri~a se da ste tra`ili mesto premijera? Dr [e{eq: Nije istina i to je besmisleno da ja sad tra`im od Ko{tunice mesto premijera. Mi smo se u ove dve godine, nikad se nismo sreli, jesmo dva puta razgovarali telefonom i to smo razgovarali negde u aprilu mislim ove godine kad smo usvajali onu Rezulociju o Kosovu, tad smo dva puta razgovarli telefonom i to je bilo sve. Od dvehiqadite godine mi nemamo nikakav susret, i nikavu komunikaciju ja to ne `elim. Za mene su isto i \in|i} i Ko{tunica, ranije sam pravio razlike... Voditeq: Pred izbore u prvoj kampawi vi{e ste napadali kud i kamo, je li? Dr [e{eq: Koga? Voditeq: Pa napadali ste premijera \in|i}a. Dr [e{eq: Jeste, ali sad }u ih napadati podjednako. Voditeq: Mawe ste govorili negativno o Ko{tunici. Dr [e{eq: Napadao sam samo \in|i}a, a sad }u strogo voditi ra~una da kritika bude podjednaka i prema \in|i}u i prema Ko{tunici i da bude `estoka i u jednom i u drugom pitawu. Znate bi}u veoma ubedqiv jer imam jake argumente, moja ubedqivost uvek po~iva na argumentima, na otvorenosti i iskrenosti. Prvo ranije sam napadao samo \in|i}a za vezu sa mafijom i napadao wegov Sur~inski mafij{ki klan, Dragoquba Markovi}a vlasnika “Krvmivo produkata” {efa mafija{kog klana iz Sur~ina, zatim Qubi{u Buhu ]umeta, Qubomira Jovanovi}a Staklenog, Limuna itd. Napadao sam Stanka Suboti}a Caneta @abca, Jovicu Stni{i}a, Franka Simatovi}a Frenkia, ovog Miodraga Kosti}a iz “MK Komerca” kako mu se zove firma iz Novog Sada koji sad {e}erane za po tri evra otkupquje itd. koji je o~igledno prote`iran... (jak signalsmetwe) Mo`da nas ovo Miodrag Kosti} ometa. [ta bi? Mo`da on ima neki ure|aj za ometawe. ^im wegovo ime pomenuh odmah smetwe u programu, dakle sve sam ih napadao neprekidno. A u posledwe vreme sam saznao pre nekoliko meseci, da je do{lo do razdora unutar mafije, da je sad mafija po~ela da se diferencira, da nisu sad svi mafija{i uz \in|i}a, pravi se sad mafija{ki plan pod Ko{tunicinim pokroviteqstvom. Simtomati~no mi je bilo kad se ovaj Sredoje [quki} [quka pojavio kao {ef obezbe|ewa na Ko{tunicinom zavr{nom mitingu na septembarskim izborima u Beogradu. Posle toga [quka ubijen. Videli ste sad u Saveznoj skup{tini kad je govorio Veqa Ili} izlazi Labus i napada ga za [quku, ja odamh iza|em i pitam Labusa. A ko je ubio toga [quku, kad vam je toliko smetao? Jeste [quka bio kriminalac i mafija{ i ganster, ali ga je neko ubio. Ko ga je ubio? Onaj kome je [quka smetao, tako da su tu sad stvari krajwe problemati~ne. Drugo sad raskinkavam aferu oko @eqka Maksimo437

vi}a Make. Po~etkom avgusta ja sam javno saop{tio da je on ubio generala policije Bo{ka Buhu, a onda sam raskrinkao kriminalne afere Neboj{e ^ovi}a. Neboj{a ^ovi} je sad jedan od naj`ustrijih sledbenika Ko{tuni~inih, otkrio sam sad veze Neboj{e ^ovi}a sa mafijom, sa trgovcima oru`jem i sa trgovcima cigareta, {vercerima cigareta, sa ovom mafijom koja vlada u sportu, sa {iptarskom mafijom je povezan, sa Mom~ilom Mandi}em glavnim mafija{em iz Republike Srpske, ina~e glavnim finasijerom lista “Nacional” itd. i nije slu~ajno {to se takve stvari plasiraju preko “Nacionala” i mnoge druge stvari. Voditeq: Dobro va{i politi~ki protivnici ka`u da vam gospodin Du{an Mihajlovi} poma`e... Dr [e{eq: Da pa zato napadam i Du{ana Mihajlovi}a... Voditeq: ...on vas mawe napada u posledwe vreme. Dr [e{eq: ...ali me je dvehiqadepreve godine pripremao za likvidaciju, kad je pala odluka o vrhu mafije, politi~kog kriminalnog podzemqa da budem likvidiran, Du{an Mihajlovi} je naredio da mi se otme blindirani yip vlasni{tvo Srpske radikalne stranke, sasvim legalno ste~en, dr`ava je dodelila Srpskoj radikalnoj stranci u vreme kad su bile ili veoma ozbiqni nagove{taji da mi se sprema atenta. Yip je iz ratnog plena tako da dr`avu ni dinara nije ko{tao. Pa mi je oteto i razoru`ano kompletno obezbe|ewe Srpske radikalne stranke, imali su uredne dozvole za no{ewe oru`ja, oduzeti su im pi{toqi i odeuzte dozvole. Spremili su me za likvidaciju, ja sam sad potpuno neza{ti}en. [ta je srpe~ilo izvo|ewe te likvidacije do sada ube|en sam pre svega bo`ja voqa. A drugo ja sam stalno otvarao neke nove afere i uvek im je bilo nepovoqno da me ba{ u tom trenutku likvidiraju. Ja mislim da su to razlozi, prema tome pustite vi Du{ana Mihajlvoi}a da ja wega redovno napadam, sad sam iznosio podatke raznorazne. Voditeq: Da pogledamo sad anketu na koju gra|ani Novog Sada odgovaraju na pitawe: Da li veruju podacima koje dr Vojislav [e{eq iznosi o mafiji? Anketa: Gra|anin: Pa dobro ja se sla`em u tome da bi trebalo da se pomogne o{trije povodom mafije i {ta ja znam znate ubistva i to {to ona pri~a, ~isto sumwam. Gra|anin: Pa dobro ~ovek mnogo zna, ja mislim da i o tome mnogo zna [e{eq. Gra|anin: Da li mu verujem? Pa verujem mu, ~ak mislim da je \in|i} prvi mafija{. Gra|anin: Po meni ni{ta, jednostavno gleda samo svoj interes, jako ima uske poglede, nisam ba{ ne{to odu{evqena, imam neko svoje mi{qewe, poglede neke svoje, ne verujem wemu sve ba{. Ne verujem nikom {to je najva`nije. Gra|anin: Mislim da }e se izboriti. Gra|anin: O{tar i pravedan. Gra|anin: Sve je to mo`da ta~no, oni su gore u vrhu oni to znaju, ja sam obi~an penzioner, ja se ne me{am vi{e ni u {ta. Najverovatnije da bi ako bi se zavelo strogo, ja ne verujem da }e mu se dozvoliti da on do|e na povr{inu. 438

Gra|anin: Ja mislim da nije ba{ to sve tako kako se pri~a i kako se iznosi, mislite da li bi to moglo da se bori. Mislim da je to samo pri~a, mislim da ne bi mogao. Gra|anin: Pa ne mo`e kao jedinka ne bi mogao ni{ta s time da u~ini, treba ve}a anga`ovanost, ve}a snaga. Gra|anin: So obizrom da onako relativno pratim politiku mislim da ih on proziva imenom i prezimenom. Ne~ujem qude koji su kasnije se obistinilo da su bili u nekim radwama, da ne ka`em mutnim tako da mislim da ima dobre informacije. Gra|anin: Pa pobedio je sto posto. Voditeq: Gospodine [e{eq {ta ka`ete na ovo {to ka`u qudi? Dr [e{eq: Pa uglavnom qudi veruju, znate nije sad to pitawe veruju, znate nije to sad pitawe verovawa, nego pitawe ubedqivosti argumenata. A uostalom pokazalo se u mnogim slu~ajevima, sad je Ve}e republika savezne skup{tine prihvatilo izve{taj Anketnog odbora objavqen u posledwem broju Slu`benog lista Savezne Republike Jugoslavije, izda}emo izve{taj Anketnog odbora kompletan materijal, kompletan materijal Anketnog odbora jer smo temeqito preveli tu istragu. Ja sam veoma ponosan. Zatim ja @eqka Maksimovi}a Maku sam ve} po~etkom avgusta govorio, pa su me mnogi demantovali i tvrdili da izmi{qam podparoli mafija, mafije se pojaviqivali u javnosti, Bo`o Prelevi}, Marko Nicovi} i svi ti koji su ume{ani u te mafija{ke poslove, izmi{qotina ka`u ~ista itd. Voditeq: Niste dobili nagradu? Dr [e{eq: Pa mora}u da dobijem nagradu, znate ja ne `elim li~no taj novac, ja sam tamo naveo nagrada mora da se uplati na `iro ra~un Srpske radikalne stranke. Voditeq: I {ta bi, ukinuli su nagradu. Dr [e{eq: Ali vodi se sudski postupak i mora}e to javno obe}awe nagrade, to je veoma strog institut gra|anskog prava. To vam je kao da ste potpisali ugovor. Voditeq: Hvala vam gospodine [e{eq, izvolite. Jovanka Simi} (Ve~erwe novosti): Gospodine [e{eq, ~iwenica je da je u vreme kad ste vi u~estvovali u vlasti sa prethodnim re`imom mafija imala prili~na krila, de{avala su se i politi~ka ubistva, zameraju vam va{i protivnici politi~ki da tad niste bili tako glasni kao sad kad ukazujete na centre mafije i uzroke. Da li je to zaista tako i {ta vas je spre~avalo u prethodnim ovim godinama da budete tako efikasniji? Dr [e{eq: Bilo je mafije, mafija je stasavala krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina to je ~iwenica. Ja sam i ranije govorio o toj mafiji, ali mafija nije kontrolisala vlast u potpunosti, mafija je imala spregu sa odre|enim qudima iz vlasti, ali nije dominirala nad vla{}u kao {to je to danas slu~aj. Danas mafija sve kontroli{e i drugo ja sam i tada ako se se}ate kad je ubijen Arkan, ja sam iznosio podatke kako ja ~ije ime pomenm tako ga posle nekoliko dana likvidiraju. Setite se Skoleta Uskokovi}a, na dr`avnoj televiziji sam rekao da je on jedan od glavnih koji su u~estvovali u Arkanovom ubistvu. Ovaj Lajnovi} Dugi pa onaj ^anda, Mirko Bosanac itd. do{ao sam do Andrije Dra{kovi}, pa je Andrija Dra{kovi} posle uhap{en kada je ubio Ple}a439

{a iz Zemuna, pripadnika zemunskog klana, s le|a ga upucao u kafani. Zatim odmah posle Ibarske magistrale sam rekao da mi je to sumwivo, dok je zvani~na verzija bila saobra}ajni udes ja sam odmah rekao da mi je to sumwivo, nisam imao sve podatke, tragao sam za motivima. Znate kome je bio motiv da nestane Vuk Dra{kovi} u oktobru devedesetdevete. Moram priznati da mi je u jednom trenutku bilo neubeqivo ono Budvi da je na dva mesta rawen Dra{kovi} da su to dva uva okrznuta, malo mi je bilo ~udno. Posle sam shvatio da je to ponovqeni atentat. Ko je stajao iza tog? Dra{kovi} je uvek imao policijsko obezbe|ewe, i kad je bio u Budvi u Crnoj Gori crnogorska policija ga ~uvala, to ve~e policija oti{la. Ostavili ga samog da bude upucan. Je li to o~igledno? Kome je bio motiv da Dra{kovi} nestane? Onima koji su pripremali pu~ u Srbiji. Smetao je Dra{kovi} jer su znali da Dra{kovi} ne mo`e nikad da se usaglasi sa \in|i}em, sa Ko{tunicom, sa jo{ nekim, smetao im. Drugo Dra{kovi} je hteo da on bude kanidat za predsednika, nije prihvatao nikakvo drugo re{ewe, neko je hteo da ga ukloni. Sad ostalo je da se to do kraja razjasni, evo vidite danas, ju~e na su|ewu, danas gledam u {tampi. Ju~e je svedo~io Milorad Lukovi} Legija izneo podatke da je Goran Petrovi} tada{wi {ef Udbe re`irao sve oko navodnog otkrivawa izvr{ilaca atentata na Ibarskoj magistrali. Ali su u sud donseni la`ni paso{i koji su pripremqni za porodicu ove dvojice koji su priznali. Sad bi trebao Goran Petrovi} da ide u zatvor, pa da vidimo kakva je uloga Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a u ubistvu politi~kog pukovnika Momira Gavrilovi}a, ja sam odmah izneo podatke da su oni organizovali to ubistvo. Tek je klupko otpo~elo da se odmotava, mnogo }e jo{ biti senzacionih informacija grantujem. Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): S obzirom da ste i sami naveli motive ~ak i mnoge qude koji su u~estvovali u kriminalu, a jo{ do sada niste postali predsednik Srbije sti~em utisak da ste mo`da boqi kriminolog nego politi~ar. Interesuje me koliko vremena odvajate da otkrivate takve stvari u Srbiji, da li vam u tome neko poma`e, i za{to uvek qudi na kraju krajeva do}i do informacije dolaze do vas, kako to da qudi uvek vama poveravaju tako ne{to? Dr [e{eq: Pa i malo pre je bilo pitawe za{to se ranije nisam vi{e tim bavio. Dok sam bio u Vladi u Srbije vodio sam resor privrede i finasija, pa sam bio odgovoran na primer dok je trajao rat da sve u Srbiji bude dobro snabdeveno, sva mesta, i ja sam ponosan {to je u ratnim uslovima snabdevawe bilo boqe nego u mirnodobskim. Ja sam za to bio zadu`en, ja sam to vodio. Ja sam bio zadu`en da tra`im pare za obnovu i izgradwu Srbije, za popravke mostova itd., ja sam ponosan {to smo uspeli da na|emo te pare, ja sam to vodio, ali nisam sam radio. Mi smo tu bili solidarni u vladi i to je vrlo dobro funkcionisalo. Imali smo i nekih sporewa, ali uglavnom po sporednim pitawima, dakle, to mi je bilo osnovno opredeqewe. Sad sam se posvetio borbi protiv kriminalaca, celu ovu godinu ja najvi{e na tome radim. Pogotovo posle onog velikog uspeha koji sam imao u radu Anketnog odbora ubistva Pavla Bulatovi}a, objavio sam kwigu od hiqadu strana o tome. Uspeh je bio toliko dobar da je i mene iznenadio. Tre}e kad sam krenuo u javnost tako otvoreno i odlu~no u borbu protiv kriminala stekao sam poverewe ogromnog broja policajaca, policijskih oficira, nekih generala imaju poverewe. Prvo da ne}u da otkriti izvor, drugo da }u hra440

bro i odlu~no iza}i u javnost ~im mi daju verodostojne podatke. Sve {to sam izneo je dokoumentovano, zbog toga mi ni{ta ne mogu, ne podnose krivi~ne prijave protiv mene i niko ni{ta ne pokre~e povodom toga. Voditeq: Koliko ima? Dr [e{eq: Pa ko zna kolika ima evo vodi se istra`ni postupak povodom moje tvrdwe da su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a od septembra pro{le godine. Godinu i dva meseca se vodi ista`ni postupak dvanaest puta Du{an Mihajlovi} izbegava da se pojavi pred istra`nim sudijom. Voditeq: Vi se niste pojavili? Dr [e{eq: Kako nisam, pa pojavio sam se nego on bio u neko zakazano pripremno ro~i{to i nisu mi poziv uputili. Voditeq: A kako komentari{ete to {to ste osu|eni na dve godine uslovno? Dr [e{eq: Pa evo to samo pokazuje da mafija jo{ ima svoje qude me|u sudijama. Znate za{to sam osu|en? Zato {to sam pred Anketnim odborom saslu{avao qude u vezi ume{anosti Stanka Suboti}a Caneta @abca u ubistvo policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye i {to sam to objavio u ~asopisu “Srspska slobodarska misao”, materijale Anketnog odbora. A Ve}e republika posle tri dana usvojilo potpuno taj izve{taj i sve materijale. Evo u Slu`benom listu pogledajte, to mora da padne to je ludost. Sad }u podneti zahtev Vrhovnom savetu pravosu|a da se taj ludak koji je doneo takvu presudu odmah razre{i sudijske funkcije on ne mo`e ostati na tom mestu. On meni u odsustvu saop{tava presudu, nije ni saslu{an Stanko Suboti} Cane @abac, mi i nemamo taj presedan u na{oj sudskoj praksi po privatnoj tu`bi da je neko osu|en, a da tu`ilac nije saslu{an na sudu. To ne postoji u na{oj sudskoj praksi. Voditeq: Gospodine Aadamovi}u izvolite. Sa{a Adamovi} (Nacional): Posle re~i gospodina [e{eqa mo`e da neko razume da gospodin [e{eq stoji iza “Nacionala” s obzirom da sve {to on odlu~no iznese u javnost, “Nacional” tako|e odlu~no objavi na svojim naslovnim stranama. Ali hteo sam ne{to drugo da pitam, va{e otkrivawe afere oko ubistva generala Buhe i kasnije smrti u policiji Tapijeve pokrenulo je pitawe masonerije, vi ste kasnije obelodanili mnoga imena iz masonskih lo`a. Po va{em mi{qewu kakva je funkcija zapravo masonerije u svim tim doga|ajima? Dr [e{eq: Prvo {to se ti~e “Nacionala”, “Nacional” objavquje samo kad ne{to plasiram protiv \in|i}a, a kad radim protiv Ko{tunice ili Aleksandra Tijani} onda }ute, onda ne daju publicitet. “Nacional” nije objektivan, “Nacional” je pristrasan kao {to su mediji mnogi pristrasni u prilog \in|i}u, tako je “Nacional” u prilog Ko{tunici. [to se ti~e masona ja sam malo prou~avo to pitawe, ali nisam neki eksprt za masone da vam iskreno ka`em. Ta~no je da su mnoga istaknuta imena iza na{e istorije pripadala masoneriji, ~ak se tvrdi i za Dositeja Obradovi}a na primer i mnoge druge. Ali dana{wa masornerija nije isto ono {to je bila masonerija pre deset godina. Ono {to mi je apsolutno neprihvatqivo u masoneriji to je wihova konspirativnost, onda wihovo insistirawe na nekim parapsiholo{kim fenomenima, na ezoferiji itd. Znate, verovatno tu negde ne{to ima, nauka to jo{ nije sve razjasnila, ali kao {to su masoni zaslu`ni za neka isto441

rijska dostignu}a ~ove}anstva, tako su i krivi za mnoge zlo~ine. Posledwih decenija masonerija se transformisala u kriminalnu organizaciju, setite se velike afere sa masonskom lo`om, P 2 i \eli kako se zvao. Sa{a Adamovi} (Nacional): Li~o \eli. Dr [e{eq: Li~o \eli, da, {ef te masonske lo`e. On je be`ao iz Italije pa isporu~ivana, ekstradiran, ~uda su se de{avala po pitawu masonerije. Kod nas je tu masoneriju po~eo da obnavqa jedan ~ovek koji po mom mi{qewu nije lo{, to je Zoran Nemezi} i on je kod nas objavio najboqu kwigu o istoriji masonerije. Masonstvo Jugoslavije prou~avao, celoj Jugoslaviji ja ga li~no poznajem i on zna da sam ja protivnik masonerije, ali mi smo u nekim korektnim odnosima, kad se slu~ajno negde sretnemo itd. Me|utim, wemu je oteta ta masonska lo`a od strane kriminalaca i on je najuren iz masonske lo`e koju je formirao. To je pruzela mafija u potpunosti, mafija i neki politi~ari politikanti. I o~igledno kod nas te masonske lo`e su kriminalna organizacija. Marko Nicovi} i on je neki, “Vitozovi templari”, “Malte{ki vitozevi” kako se to zove? Sve su to kriminalci. Voditeq: Vi ste rekli da je gospodin Slobodan Vuksanovi} mason, on je to demantovao? Dr [e{eq: Da, nije demantova, a nije damenatovao. Pogeldajte vi to malo boqe, niste vi to dobro ~itali. Voditeq: Za{to mislite? Dr [e{eq: Nije to on tako kotegori~ki demantovao, nego je rekao da se on uvek nasmeje kad ~uje moje izjave, pa je to wemu uvek interesantno, pa mu to donosi popularnost, itd. On to nije otvoreno decidno demantoavao i on jeste jedan od sekretara te masonske lo`e tada bio, tu je i Borislav Pelevi}, tu su jo{ neki. Voditeq: Gospodine Adamovi}u ho}ete jo{ jedno pitawe da postavite? Dr [e{eq: Jo{ samo jednu stvar moram da vam ka`em pre slede}eg pitawa. Moram da vam ka`em pre tog va{eg pitawa. Za{to je do{lo do raskrinkavawa ovog mafij{kog plana @eqka Maksimovi}a Make i za{to je saop{teno da je Maka hteo da ubije Zorana \in|i}a i Jovicu Stani{i}a, ^edomira Jovanovi}a i mene. Voditeq: Da ~ujemo kako glasi odgovor. Dr [e{eq: Mafija{ki klan @eqka Maksimovi}a Make je sada raskrinkan, zato {to je on u me|uvremenu postao blizak sa Ko{tunicinim krugom qudi, sa Ko{tunicinom kamarilom. Da nije tako policija bi daqe ~utala, i mininstar unutra{wih poslova Du{an Mihajlovi} se ne bi trudio da to sprovede do kraja. Oni su raskrinkani, jer su se povezali sa Ko{tunicinim qudima, samo iz tog razloga. Voditeq: Upravo zato vas ne optu`uju da iznose}i podatke sa tom aferom ho}ete da dovedeset Ko{tunicu u vezu sa mafijom? Dr [e{eq: Ne dovodim ja to je dovedeno, to je o~igledno to su ~iwenice nepobitne o kojima Ko{tunica ~uti. Voditeq: Da li ste vi dali svoj doprinos tome? Dr [e{eq: Nisam ja dao svoj doprinos, ja sam dao doprinos raskrinkavawu, nisam ja wega dovodio u vezu sa mafijom, on je sam sebe doveo u vezu sa mafijom preko Qiqane Nedeqkovi}, preko Aleksandra Tijani}a, Gradimira Na442

li} i ostalih, i Slobodana Vuskanovi}a i Neboj{e ^ovi}a da ne zaboravim. A ja samo to javno raskrinkavam na osnovu dokaza i ~iwenica. Daqe, ~im su sao{tili, ~im je Du{an Mihajlovi} rekao da je @eqko Maksimovi} Maka sa svojom bandom hteo da likvidira Zorana \in|i}a, Jovicu Stani{i}a, ^edomira Jovanovi}a i mene. Ja sam dao izjavu a {to mene, otkud moje ime me|u tako uglednim qudima. Samo se postavqa pitawe {to? Znate to je meni nevravatno da je hteo \in|i}a, ne znam zbog ~ega bi, da je hteo Jovicu Stani{i}a to je na~in pokrivawa Jovice Stani{i}a u svemu ovome, jer Jovica Stani{i} nekad bio najbli`i sa mafijom. Mo`da je @eqko Maksimovi} Maka sad zaista toliko qut na Jovicu Stani{i}a da `eli da ga ubije, to je sad drugo pitaw, ali to mi je bilo krajwe neupodqivo. Postoji spisak od sto qudi koji su hteli da likvidiraju, prvo sam ja to saop{tio, pa je onda potvrdio Du{an Mihjlovi}, sto qudi je bilo na tom spisku i nije bila destabilizacija re`ima u pitawu, nego preotimawe vlasti. Ko{tunicin klan je hteo policijskog genrala Mileta Puzovi}a velikog jednog mafija{a da dovede na mesto na~elnika sektora javne bezbednosti u MUP-u. Bo{ka Radowi}a velikog kriminalca, mafija{a hteli su da dovedu, [quka je bio wegov ~ovek, hteli su da dovedu za ministra policije, a [quku za {efa gradske policije Beograda. To je bio wihov plan, dakle nije ~ista destabilizacija, ne usmerava vlast jedna mafija se najuri, druga mafija zasedne. Voditeq: U Sur~inu koji ~esto pomiwete moje pitawe glase, poznajete vi neke od tih qudi, odnosno javnosti je poznato da je Dragoqub Markovi} od vas dobio titulu po~asnog gra|anina Zemuna. Dr [e{eq: Od mene nije dobio. Voditeq: Dobro dobio je od op{tine Zemun. Dr [e{eq: Ja sam mu to uru~io. Voditeq: Vi ste sigurno tome niste suprotstavqali? Dr [e{eq: Pazite, za{to bih se ja tome suprotstavqao? Prvo to je bilo devedesetsedme godine, kad sam ja bio predsednik op{tine, kad on nije bio eksponiran u toj meri u javnosti kao mafij{ i kad sam ja tek upoznavao neke stvari, drugo op{tina je imala vi{e partijsku komisiju koja je predlagala skup{tini op{tine kandidati za dodelu zvawa zaslu`nog gra|anina Zemuna i medaqe i deset je tih zvawa dodeqno. Bilo je iz Demokratske stranke, bilo je iz Socijalisti~ke partije, mislim iz Socijalisti~ke partije da je jedan general koji je bio odbornik odbio da primi, ali su zato neki drugi istaknuti, bio je jedan julovac koji je bio direktor doma zdravqa Joksimovi}, zatim dva sve{tenika su dobila to priznawe, vladika Filaret i jo{ jedan paroh, iz svih stranaka. ^ak nije bio nijedan radikal me|u wima jer smo rekli po{to smo mi vladaju}a ve}ina nema smisla sad na{ da bude. Hteli smo da to bude vi{epartijsko, i bilo je vi{epartijsko. Prema tome to je bio konsenzus me|u partijama. Iz Demokratske stranke je jo{ jedan dobio... Voditeq: ...a gospodina Buhu da li poznajte? Dr [e{eq: Iz Demokratske partije je dobio doktor koji je na~elnik Reumatolo{ke klinke i on je to dobio, dvojica iz Demokratske stranke. [to se ti~e Qubi{e Buhe ja sam ga jednom samo sreo, u nekom obilasku tamo u Sur~inu, mi smo radili veliki poslove po svim zemunskim mestima, selima itd. i zatekao sam ga negde da igra u jednom velikom objektu u centru Sur~ina kako igra 443

{ah, izazvao me da samnom odigra, ja sam rekao mo`e po sto maraka. I pobedim ga prvu partiju, on ne da sto marak, ja napravim frku tamo, mora{ da da{ ovo ono, kakav si ti ~ovek on me gleda zaprepa{}eno, vaqda mu se prvi put u `ivotu desilo da neko tako odmah agresivno nastupi. I on izvadi sto maraka, igrali smo jo{ nekoliko partija i bio je rezultat ~etiri dva i ja uzmem dvesta maraka i odem daqe za svojim poslom. To su bile one blic partije cugerice takozvane. Voditeq: A u vezi opklade... Dr [e{eq: Dakle to je bio taj moj susrete koji sam za “Svedok” jednom rekao sad ka`e Dragoqub Markovi} da sam ga reketirao jer je jednom kupio kwiga u vrednosti od tridesethiqada dinara. Mo`ete zamisliti ja reketiram mafija{a za tridesethiqada dinara, tridesethiqada dinara to vam je hiqadu maraka. Kakav je to reket? Takvog krupnog mafija{a, je li to reket? Nego je kupio te kwige, bile su mu ponu|ene posle aktivisti na{e stranke koji prodaju te kwige i koji tako obilaze te imu}nije qude biznismene nude na prodaju i sami ne{to pritome zarade imaju jedan procenat od svake prodate kwige to je na{ na~in finasirawa stranke, najilegalniji mogu}i na~in finansirawa stranke, zbog toga sam ja {tampao toliki broj izdawa, toliko kwiga, to je jedan od razloga. Voditeq: Jesu li vas i oni tu`ili u vezi informacija koje ste iznosili? Dr [e{eq: Ne nikada, me nijedan od wih nije tu`io, i ne}e nikada Neboj{a ^ovi}a da me slu`i zbog ~ega najvi{e `ali. A vidite ovaj mafija{ iz Crne Gore Vuka{in Mara{ prvo je najavio da }e da me tu`i. Voditeq: Objavqeno u medijima. Dr [e{eq: A izgleda nije me tu`io, iznenada da je odustao od tu`be, pa kao podnosi sad krivi~nu prijavu, sad podnosio javnom tu`iocu pa da javni tu`ilac ocewuje ho}e li on da podi}i ili ne}e. Upla{io se. Voditeq: Gospodine [e{eq za kraj ove na{e pri~e o mafiji, koliko je prema va{im saznawima informacija, a o~ito da ih imate, puno mo}na mafija u ovoj dr`avi? Dr [e{eq: Mafija je veoma mo}na, ali ~im po~nete u javnosti da raskrinkavate wenu delatnost, ona naglo slabi, nastaje panika u mafija{kim krugovima, izazivaju se novi sukobi me|u wima, ja mislim da ovo moje insistirawe na otkrivawu novih afera da }e dovesti me|u wima do novih likvidacija i ja to o~ekujem u naredna dva tri meseca. Voditeq: Da li se pla{ite za sopstvenu bezbednost gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Pa ja sam glavu u torbu stavio, pre vi{e od dvadeset godina, kad sam se aktivno maksimalno do kraja anga`ovao u politici. I ja zato nemam vi{e razloga da se bojim, drugo ako je dr`ava odlu~ila da me likvidira ja mogu da se trudim da joj u tome pomognem, a ne da joj odma`em. Voditeq: Kako to mislite? Dr [e{eq: Da joj odem, pomognem da se kre}em svuda slobodno, po{to su razoru`ali obezbe|ewe Srpske radikalne stranke oteli blinidirani yip, sad vi{e nemam o ~emu da brinem. Je li tako? Sada imamo pred sobom qudi koji su kukavice po prirodi, ako se i na|e neki hrabar nije to zato {to je hrabar po prirodi nego {to je psihopata, {to je manijk. Evo ovaj @eqko Maksimovi} Maka, ja mislim da sad mnogi ga tra`e da ga likvidiraju, ja najvi{e `elim da on osta444

ne `iv, da se pojavi pred sudom i da peva, ali ~isto sumwam. Voditeq: Gospodine [e{eq ostalo nam je jo{ desetak minuta do kraja emsije, da progovorimo koju re~ i o Vojvodini. Vojvodina je tradicinalno upori{te Srpske radikalne stranke u prilog toj ~iwenici svedo~i rezultat koji ste postigli u prvom ciklusu predsedni~kih izbora, pitawe Vojvodine od petog oktobra do dana dana{weg veoma aktuelno, ovih dana tema je osnovni zakon Vojvodine. Kako vi ocewujete taj dokument i uop{te... Dr [e{eq: Kakav je to dokument? To je jedan panflet, to su budala{tine, to }e sve da propadne na slede}im pokarjinskim izborima. Znate ta ksmi~ka kataklizma koja je zadesila Srbiju, ta istorijska stihija, ta poplava donela je najgori muq i olo{ na povr{inu. Taj olo{ je preuzeo vlast i on bi da uni{ti Srbiju, na prvim izborima to }e se sve raspr{iti. Vidite da dosmanlije ne smeju ni da idu na izbore, ni za saveznu tu su se dogovorili sa \ukanovi}em da se uop{te ne ide na izbore, nego da Republi~ke skup{tine delegiraju poslanike, pa kao za dve godine }e biti izbori. Oni ne smeju na izbore, mislite da }e ovi isti pobediti na novim pokarjinskim izborima? Voditeq: Kako mislite da }e pro~i Srpska radikalna stranka na izborima za pokrajinski parlament? Dr [e{eq: Ja mislim da }e pobediti, da }emo osvijiti vlast u Vojvodini i na{e je da sa~uvamo sada{wi Ustav Srbije. Znate mi bismo u principu i ukidali autnomije, mislimo da je to besmisleno, mi bismo ja~ali ingerencije lokalne samouprave, autnomiju imaju smisla eventualno tamo gde u ve}ini `ive pripadnici nacionalnih mawina. U Vojvodini `ivi sedamdeset posto Srba po sada{wem popisu ~ije podatke jo{ nisu saop{tili ali kako sam ~uo od prilike sedamset posto Srba, ne znam da li ste vi to saznali, i vi{e od sedamdeset posto. Dakle, ovde ni Ma|ari ni Slovaci ni Rusini, ni Rumuni, ni buwevci ne mogu biti zainteresovani za autnomiju Vojvodine ne{to posebno. Za{to bi im to trebalo? Ali mogu biti zainteresovani da se ja~a ingerencija lokalne vlasti, pa u op{tinama gde su u ve}ini da imaju ve}e nadle`nosti. Slovaci na primer u Ba~kom Petrovcu i u Kova~ici, jer su ve}ina zainteresovani su da op{tinska vlast ima ve}e ingerencije, a to da li }e birokratija iz Beograda ili birokartija iz Novog Sada vi{e da dere ko`u narodu sasvim je bezpredmetno. Ako se ja~a ingerencija, vlasti i birokratije iz Novog Sada ne}e se smawivati birokratija u Beogradu samo to da znate, pa }e ko`a biti dvostruko derana i ni{ta vi{e. Voditeq: Kolegenice ho}ete vi. Jovanka Simi} (Ve~erwe novosti): Gospodine [e{eq kako bi po va{em mi{qewu trebalo re{iti prava nacinalnih mawina u Vojvodini? Neki se zala`u za reciprocitet, dakle za mawine u na{oj zemqi odnosno u Vojvodini pravac kad su u pitawu Srbi u drugim dr`avama, a neki poput akademika ^edomira Popova smatraju da ne mo`e se primeniti reciprocitet konkretno na primeru Ma|ara, kojih recimo u na{oj zemqi ima oko tristahiqada, a u Ma|arskoj samo pethiqada. Dr [e{eq: Pa ja veoma cenim profesora akademika ^edomira Popova koji je veliki istori~ar zaista, zna~ajno ime na{e kulture iako nismo ideolo{ki istomi{qenici koliko ja znam. Ali ga cenim i kao intelektualca i kao ~asnog ~oveka. Ja isto mislim da tu pitawe reciprociteta ne dolazi u obzir, 445

mislim da svi ozbiqni politi~ki faktori stoje iza na~ela potpune ravnopravnosti svih gra|ana Srbije, pogotovo u Vojovdini gde na postoji problem nacionalnih mawina, tog problema nema. Nikada nacionalne mawine u Vojvodini od Drugog svetskog rata na ovamo nisu dovodile u pitawe integritet Srbije. Namerno ka`em od Drugog svetskog rata jer pred kraj Drugog svetskog rata i odmah posle rata do{lo je do proterivawa Nemaca koji su u toku rata u velikoj meri, ne mo`e se nikad re~i apsolutno svi, ali u velikoj meri su podr`avali Hitelerovu soldatesku i u~estvovali u woj. Mislim da je ova “Princ Eugen” divizija mobilisana bila od vojvo|anskih {vaba je li tako? Pa ~ak tad nazvana “Vra`ja divizija” jer je najve}e zlo~ine ~inila u ratu. Posle drugog svetskog rata nikada nije bilo problema ni sa Ma|arima, ni sa Slovacima, ni sa Rumunima, ni sa buwevcima, nikada tih problema nije bilo. Oni su uvek svi lojalni bili Srbiji, u ovome ratu bili su lojalni. Bilo je dosta Ma|ara koji su poginuli brane}i Srbiju i srpski narod, bilo je Ma|ara koji su poginuli brane}i Republiku Srpsku Krajinu, ~ak dobrovoqaca me|u Ma|arima koji su i{li na front, mi to nikad nesmemo zaboraviti. Prema tome ja sam iskreno za apsolutnu ravnopravnost pripadnika svih nacionalnosti. Naravno podrazumeva se lojalnost prema dr`avi i ona nije bila dovo|ena u pitawe, a Ma|ar je oborio ovaj nevidqivi ameri~ki avion F117L u toku bombardovawa Srbije. Dakle, ima mnogo argumenata u prilog tezi da kod nas mawine nisu nikakv problem, niti se Srbi postavqaju prema mawinama na neki nedopu{ten ili nemoralan na~in itd. Atmosfera je veoma tolerantna, ima dosta me{ovitih brakova. Nigde ne izbijaju incidenti na nacionalnoj osnovi, ima sukoba me|u politi~arima, ima sukoba izme|u Jo`efa Kase i mene, ali ja kad napadam Jo`efa Kasu ja ne napadam pripadnike ma|arske nacionalne mawine, ili kad Kasa napada mene ne napada vaqda celi srpski narod. Je li tako? Ja ne mogu sa Kasom da na|em mo`da zajedni~ki jezik, ali mogu sa [andorom Palom, nekad i malo polemi{emo, nekad, ali mislim u dosta tih pitawa se sla`emo. Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): Gospodine [e{eq malo ~as ste spomenuli potrebu ja~awa lokalne samouprave, s druge strane zala`ete se osnosno niste za to da je Republi~ki ustav potrebno mewati, ~iwenica je da ste svojevremeno izjavili da je potrebno izbrisati dru{tvenu svojinu, promeniti grb, zastavu i himnu i da bi to bilo {to se ti~e kozmetike Republi~kog ustava mada je jaka lokalna sampouprava, odnosno promena Ustava jedan od preduslova za jaku lokalnu samoupravu. Dr [e{eq: Ja mislim da nije, {to se Ustava ti~e one ne spre~ava ja~awe ingerencija lokalne samouprave. Jo{ bi jedan ~lan Ustava po mom mi{qewu trebalo mewati, to je ograni~ewe da gradsko-gra|evinsko zemqi{te mo`e biti iskqu~ivo u dr`avnoj svojini. Za{to ne bi bilo i privatno? Evo to je pet mojih zamerki na sada{wi Ustav i to bi se sa tri ustavna amandmana moglo razre{iti. Za{to u celosti donositi novi Ustav. Aleksandar Grube{a (novinar Dnevnika): Zar je to zbiqa dovoqno za ovu zemqu? Dr [e{eq: Mo`da ima jo{ neki ~lan Ustava koji treba mewati, ali vaqda je normalno da se prvo pogleda sada{wi tekst Ustava i da se zakqu~i {ta u wemu nije dobro, ili {ta je sporno, pa da se onda ide na pisawe novoga, a ne kao {to radi Ko{tunica on bi potpuno odbacio, pogazio sada{wi Ustav jer je Mi446

lo{evi}ev. Vidite koliko je to iracinalno, a sutra da ka`e ovaj Ko{tunicin pa }emo i to da bacimo. Ne mislite vaqda da je Ko{tunica pozitivnija li~nost od Milo{evi}a, apsolutno nije. Mo`da je to neko mislio dvehiqadite godine, mnogi su to mislili dvehiqadite godine, ali posle ove dve godine kad se Ko{tunica iskazio u svim svojim negativnim osobinama to vi{e niko noramalan u ovoj zemqi ne misli, da je Ko{tunica boqi od Milo{evi}a. I sad on ka`e Ustav je Milo{evi}ev ne mo`e se tako diskvalifikovati Ustav, Ustav se mo`e diskvalifikovati jednom pametnom, promi{qenom stru~nom pravni~kom analizom. Sada{wi Ustav Srbije nema toliko velikih slabosti po mom mi{qewu da mi moramo donositi novi. Ovaj sada{wi mo`emo sa nekoliko ustavnih amandamana poboq{ati. Voditeq: Oprostite kolega Adamovi}u u vezi Vojvodine mo`e pitawe. Sa{a Adamovi} (Nacional): Kako obja{wavate uspeh va{ na proteklim presedni~kim izborima i mo`da i {ire Srpske radikalne stranke ovde u Vojvodini gde ste pobedili i predsednika Ko{tunicu za razliku od ne{to slabijeg va{eg izbornog uspha u [umadiji? Jer istra`ivawe javnog mnewa ~esto poka`u da je Srpska radikalna stranka pojedina~no najja~a vojvo|anska stranka. Kako to obja{wavate? Dr [e{eq: Pa zato {to imamo najboqu strana~ku organizaciju u Vojvodini, najvi{e smo dakle truda tu ulo`ili. To je objektivna ~iwenica, to mo`ete videti kako funkcini{u na{i odbori, na{a mre`a mesnih odbora, op{tnskih itd. Drugo, {to je Vojvodina trentuno najugro`enija u od ovog dosmanlijskog re`ima. Tre}e {to su pre svega Srbi u Vojvodini prvi shvatili pravu prirodu toga re`ima. Kako su regaovali Srbi u Vojvodini kad su ~uli i ne samo Srbi nego i buwevci u Somboru, u Apatinu itd. kad su ~uli da je Goran Svilanovi} dogovorio sa Hrvatima da im preda dvanaesthiqada hektara zemqe sa leve obale Dunava, pa [arengradsku adu itd. Kako se ispame}uju qudi ovde kad ~uju nastupe Nenada ^anka ili nekih drugih koji su ovde na vlasti. Taj razlog znate, ne{to smo mawe imali glasov u [umadiji nego u Vojvodini na ranijim izborima zato {to je tamo tamo jo{ bila ta monarhisti~ka tradicija kod izvesnog procenta stanovni{tva koja u Vojvodini nikad nije postojala. Tre}e stanovni{tvo Vojvodine je najvi{e izme{ano, u etni~kom pogledu `ive razne nacionalnosti, ali kad je re~ o Srbima to su razne generacije starosedelaca ili doseqenika. Zna~i ipak je ta sredina u tom pogledu raznovrsnija. Drugo ona je u ekonomskom, civilizacijskom pogledu ne{to i naprednija, a {to se ti~e [umadije tamo smo mi imali dobre rezultate na pro{lim izborima. Najboqi su bili u Vojvidini i na jugu Srbije, Srem i jug Srbije, Leskovac i Vrawe, odnosno Jablani~ki i P~iwski okrug su se najboqe pokazali. Ali ja mislim da }emo sada imati jo{ boqe pokazateqe na ovim izborima nego na pro{lim, jer otpadaju la`ni razultati falsifikovanih iste`ivawa javnog mnewa koja mi nisu dala nikakve {anse pa su mnogi qudi glasali za Ko{tunicu ra~unaju}i da ja ne mogu ni{ta da postignem na izborima, a bojali su Labusa, zato on na ovim izborima ne postoji. Tu }e Ko{tunica da izgubi mnogo glasova, ve} u startu. Drugo protiv mene su lansirali neke la`ne izmi{qotine da sam protiv nacionalnih mawina itd. mislim da to vi{e na pali, ni kod jedne nacionalne mawine. Ja sam na pro{lim izborima imao prili~an broj glasova pripadnika nacionalnih mawina, ne u svim mestima ali imao sam solidan broj glasova od 447

Ma|ara dobio na izborima od buwevaca od pripadnika drugih nacionalnih mawina. Osamdeset posto Makedonaca u Ka~arevu je za mene glasalo, ja sam na to ponosan. Ja `elim na ovim izborima da dobijem glasove i Srba, Ma|ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Buwevaca, Makedonaca i svih veroispovesti i pravoslavacam, rimokatolika, protestanata, musimana itd. Ja mislim da oni mogu imati vi{e poverewa u jednog iskrenog i po{tenog srpskog nacionalistu koji najvi{e na svetu voli svoj narod i svoju otaybinu ali po{tuje i ceni sve druge narode, nego u preverante hoh{taplere, mafija{e, kriminalce, politikante svejedno koje su nacionalnosti. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala vam da emitujemo jo{ jedan EPP-e blok. Gospodine [e{eq za kraj emsije pitawe da li je lak{e biti u vlasti ili opoziciji? Dr [e{eq: Mnogo je lak{e biti u opziciji, ali svi... Voditeq: Ka`u da vi dobijate na popularnosti kad ste opozicija a da... Dr [e{eq: ...ali svi mi koji se bavimo politikom `elimo da do|emo na vlast i to {to pre. Ciq je biti na vlasti, a ne biti ve~ito u opoziciji. Lak{e je sticati popularnost u opoziciji, ali mi se nismo ni obrukali kad smo bili u vlasti. Narod je bio nestrpqiv, narodu je dozlogrdilo, o~igledno je promeweno raspolo`ewe naroda i `eli ponovo da nas vidi na vlasti. Ja bih pozvao po{to pretpotavqam da smo pri kraju emisije. Voditeq: Apsolutno. Dr [e{eq: Pozivam sve gra|ane Novog Sada, sve gra|ane Vojvodine i Srbe, Ma|are, Slovake, buwevce, Rumune, Rusine, rome i sve ostale da sutra u sedamnaest ~osova, dakle u pet ~asova posle podne do|u na veliki miting Srpske radikalne stranke u Novom Sadu kod spomenika Svetozara Mileti}a da sutra zajedni~ki svojom masovno{}u demonstriramo nemirewe sa dosmanlijskim re`imom i `equ za promenama vlasti za uspostavqawem slobode i demokratije u prvom smislu re~i ka stvarawu uslova za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu. Dakle sutra u Novom Sadu u sedamnaest ~asova... Voditeq: ...gospodine [e{eq ovo }emo morati sad da obra~unamo kad iza|emo iz studija besplatni politi~ki marketing. Dr [e{eq: ...miting... Voditeq: Da. Dr [e{eq: ...svih patriota i po{tenih i ~asnih qudi. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala {to ste bili gosti televizije Jesewin, emisije “Po{teno re~eno”, kolege hvala vam puno {to ste pomogli da pro|e ova emisija. Po{tovani gledaoci vidimo se slede}e nedeqe u ~etvrtak u 20 ~asova, prijatno i dovi|ewa.

XXV NAS TV RTS, prvi program 21. 11. 2002. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Ovo je predstavqawe kandidata Srpske radikalne stranke za predsednika Republike Srbije, prof. dr Vojislava [e{eqa. Dobro ve~e vam `elim. 448

Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Kao prvo, koliko je za Srbiju va`no da na predstoje}im izborima dobije predsednika? Dr [e{eq: Pa, za Srbiju bilo bi va`no da sve institucije vlasti koje su Ustavom predvi|ene, da te institucije vlasti izabere adekvatne politi~ke nosioce funkcija, me|utim, za Srbiju nije va`nije da ima predsednika Republike a od toga koja }e li~nost obavqati tu funkciju. Vi ste mogli da vidite proteklih nekoliko meseci da oni koji su Srbiji naneli najve}e zlo, neprekidno insistiraju u javnosti da }e, malte ne, Srbija propasti ako se predsednik ne izabere. To su gluposti. Mi imamo danas takvu situaciju u Srbiji, i u institucijama vlasti, da bi nama bilo boqe te institucije nisu nikad konstituisane, mawe bi se {tete nanelo narodu i otaybinu . Srbiji je va`no da izabere predsednika, ukoliko taj predsednik odgovara interesima dr`ave, interesima naroda, svih gra|ana Srbije, ukoliko taj predsednik mo`e, u skladu sa Ustavom i zakonom, da izvr{ava svoje predsedni~ke nadle`nosti. U sada{woj strukturi vlasti, pod dominacijom DOS-s, dosmanlijskog re`ima, veoma bi bilo va`no da funkciju predsednika Republike obavqa neko ko je politi~ki protivnik DOS-a. I to obe osnovne dosovske grupacije, i \in|i}eve i Ko{tuni~ine. Zato se funkcija predsednika Republike, u pravom smislu re~i, mo`e afirmisati kao kontrolna funkcija, koja shodno u odnosu na izvr{nu vlast, ali i u odnosu na zakonodavnu vlast, pa delimi~no i u odnosu na sudsku vlast. Ukoliko }e funkciju predsednika Republike obavqati neko ko pripada strukturi dosmanlijskog re`ima ili ko je bio nosilac izborne liste na svim prethodnim izborima poput Ko{tunice, ili neko ko nije sposoban, ko nema elementarne sposobnosti za obavqawe te funkcije, onda je i besmisleno na tome insistirati. Ako }e neko poput Milana Milutinovi}a obavqati tu funkciju predsednika Republike, da do kraja to uprostim, onda ta funkcija nema nikakvog smisla. Onda je to samo jedan dodatni prilepak re`imu, jedna poluga preko koje re`im gubi legalnost i legitimitet a zapravo ne poseduje ni jedno ni drugo. Mi smo ve} imali jedan izborni okr{aj, jedno nadmetawe, koje se zavr{ilo neuspehom po Ko{tunicu i Labusa, a kona~ni ishod je bio uspe{an i za mene i za Srpsku radikalnu stranku i za sve srpske patriote, jer ti izbori nisu bili regularni. Prvo, na listi od jedanaest kandidata, {est je bilo na osnovu falsifikovane dokumentacije. Pored mene, samo su Ko{tunica i Labus, Bata @ivojinovi} i Vuk Dra{kovi} ispuwavali zakonske uslove. [est kandidata je protivustavno i protivzakonito, uz ~iwewe krivi~nog dela, stavqeno na izbornu listu. Zatim, nije uop{te funkcionisao Nadzorni odbor, vlast je spre~ila wegov rad, i to na brutalan na~in. Daqe, kandidati su bili krajwe neregularno i nejednako tretirani u re`imskim medijima, dvojica su forsirani iznad svakog ukusa, dobrog ukusa, i Ko{tunica i Labus, a mene i ostale kandidate su namerno nipodo{tavali u raznim medijima, i posle se ~ude {to su ti izbori bili neuspe{ni. Dakle, mo`da su oni uspeli da destimuli{u gra|ane Srbije da iza|u na izbore, ali nisu uspeli da gra|ane Srbije ubede da u ve}ini glasaju za dosmanlijske kandidate. Ovi izbori koji su pred nama, su najva`niji upravo s tog aspekta konfrontacije, svega onog {to je patriotskog u Srbiji, zdravog i naprednog, svega ono449

ga {to logi~no razmi{qa, svih po{tenih qudi, s jedne strane, i dosmanlijskog kandidata s druge strane. Zato je va`no pobediti dosmanlije na ovim izborima. Kao drugo, va`nije i od same predsedni~ke funkcije, jer ako dosmanlije propadnu na ovim izborima, ako izgubi dosmanlijski kandidat Ko{tunica, to }e biti po~etak kraja dosmanlijske vlasti, onda }e se kroz koji mesec sru{iti ve} sama od sebe, mi }emo imati vanredne izbore na svim nivoima, i parlamentarne, i savezne i republi~ke, i pokrajinske, i lokalne, odnosno, op{tinske i tako daqe. Zbog toga je va`no pobediti na ovim izborima. A {to se ti~e samih predsedni~kih nadle`nosti, ona nije mnogo va`na, ovo nije operativna funkcija sa koje mo`e da se odlu~uje o odre|enim va`nim stvarima, ili da se provode te odluke, ve} predsednik Republike, u okviru svojih nadle`nosti, ima mogu}nosti da kontroli{e parlament, tako {to mu Ustav daje pravo da svaki zakon, pre progla{ewa, vrati Narodnoj skup{tini na ponovno glasawe, ako smatra da zakon nije dobar. To je jedan oblik delimi~ne kontrole rada parlamenta, to je jedna vrsta suspenzivnog veta rada na odluke parlamenta, odnosno zakona. Drugo, predsednik Republike ima pravo da tra`i izja{wewe cele Vlade ili svakog ministra pojedina~no o odre|enim pitawima iz okvira wegove nadle`nosti. To je oblik javne kontrole rada vlade, ali predsednik Republike ne mo`e da naredi ministru da uradi to i to, ili da naredi celoj vladi. Predsednik Republike ima mogu}nosti, delimi~ne, vrlo male kontrole sudske vlasti, na taj na~in {to mo`e da dodeli pomilovawe, amnestiju i aboliciju u sasvim odre|enim slu~ajevima, to je vid ispravqawa sudskih odluka, odnosno, presuda u krivi~nim procesima, mo`e, dakle, da ubla`i te krivi~ne sankcije koje pravosna`nom presudom izreknu sudovi, redovni sudovi. To je, dakle, taj jedini vid wegove kontrole rada sudske vlasti. Za Srbiju je va`no da tu funkciju obavqa ~ovek koji je sposoban, koji je dovoqno obrazovan, koji je hrabar, koji je u stawu da se argumentovano konfrontira i Vladi i parlamentu, koji je u stawu da izdr`i to breme na svojim ple}ima. Ako }e Srbija umesto jednog Milana Milutnovi}a dobiti novog Milana Milutinovi}a, bez obzira kako }e se on zvati, onda ta predsedni~ka funkcija postaje potpuno bezna~ajna i besmislena. Ta funkcija ima smisla ako je obavqa jaka li~nost, koja }e se striktno dr`ati Ustava i zakona, ali }e te svoje nadle`nosti do kraja ispuwavati i obavqati, izvr{avati i ne}e prezati od mo}i, snage, sile onih koji dr`e poluge izvr{ne vlasti u Srbiji. Voditeq: A za{to biste vi bili najboqi izbor za Srbiju? [ta je to {to vi nudite druga~ije od ostalih kandidata? Dr [e{eq: Ja nikada nisam ni rekao da sam ja najboqi izbor. Ja sam samo najboqi od ove trojice kandidata koji su se kandidovali. To vam mogu garantovati. A ovako, Srbija ima mnogo boqe potencijalne kandidate od mene, ali oni nisu `eleli da se kandiduju, ili nisu politi~ki anga`ovani i tako daqe. Ja nikada nisam rekao da sam najboqi u Srbiji, ali od ova tri kandidata, sigurno sam najboqi, u sada{woj politi~koj strukturi. Dakle, ja mogu to, sasvim otvoreno, bez la`ne skromnosti, da ka`em. A svakako da ima boqih, samo ti boqi, verovatno, nekada `ele da se bave nekim drugim poslovima a ne politikom. Mo`da neko vi{e voli da se bavi medicinom, ili nuklearnom fizikom, ili biologijom, ili kwi`evno{}u, ili filozofijom i tako daqe. 450

Voditeq: Kao prioritet u va{em predsedni~kom programu najavili ste odlu~nu borbu protiv mafije. Tvrdite da ste jedini sposobni da se suprotstavite. Na koji na~in? Dr [e{eq: Pa, od onih koji su se do sada eksponirali na srpskoj politi~koj sceni, ja sam bio najuspe{niji u suprotstavqawu mafiji. Prvo, mafija ne mo`e da me upla{i, ne mo`e da me uceni, ne mo`e da me potkupi, ja sam apsolutno nepotkupqiv ~ovek, ne mo`e ni~im da me kompromituje, jer se nikada nisam bavio nikakvim kriminalom, ne samo da se nikada nisam bavio nikakvim kriminalom, ja se nikada nikakvim biznisom nisam bavio, ja sam prodavao ali kwige, samo svoje kwige, prodaja mojih kwiga bila je moj jedini biznis u `ivotu. Prema tome, apsolutno je nemogu}e da me ne~im kompromituju. Znate, ako se ~ovek, ne mislim ja sada da je kompromitantan, ali ako se bavi biznisom mo`e negde da do|e u neko isku{ewe, mo`e ponegde i da se kompromituje, i da neko za to sazna i da ga uceni. Po{to se ja nikada ni~im nisam bavio, u pogledu biznisa, a pogotovu nikada nisam bio ume{an ni u kakav kriminal, meni ne mogu ni{ta, meni mogu samo da prete, da iznose la`i, klevete, da se takmi~e u svojim izmi{qotinama, ja se samo na to osmehnem i idem daqe. Vidite, mafija je u na{oj zemqi uzela toliko maha, da je potrebna ogromna hrabrost da joj se slomi ki~ma. I to o~igledno nije mogla nijedna vlast i qudi koji su bili zadu`eni za borbu protiv mafije, a ova sada{wa, ne samo da ne mo`e, nego je do gu{e ume{ana u mafija{ke poslove. Sad imamo ne{to novo, pred o~ima na{im, {to ranije nismo razaznavali. Kako je do{lo do polarizacije u okviru DOS-a, tako je do{lo do polarizacije u mafiji. Ja sam ~esto govorio o mafija{kim klanovima, koji su vezani direktno za Zorana \in|i}a. Naj~e{}e sam govorio, neprestano, o sur~inskoj mafiji, o Dragoqubu Markovi}u-Krmivoproduktu, onda o Qubi{i Buhi ^umetu, o Qubomiru Jovanovi}u Staklenom, o Limunu, ko zna o kojima jo{, pa sam pomiwao i ovog Miodraga Kosti}a-MK iz Novog Sada, pa sam pomiwao mnoge druge, pogotovu Stanka Suboti}a Caneta @apca, Jovicu Stani{i}a i druge. Ali, kao da sam malo zapostavqao i ovaj drugi mafija{ki klan koji se postepeno izdvajao, diferencirao i koncentrisao oko Ko{tunice. Ja sam znao od ranije da Ko{tunica nikad nije bio ume{an u nikakav biznis, ni u kakav kriminal, mafija{ke poslove, znate, to je i nespojivo bilo sa strukturom wegove li~nosti. On je, onako, ~ovek koji voli da spava do podne, voli da sedi po celu no}, poput sove, malte ne, ali je mekan, nesposoban za neko prakti~no delovawe i tako daqe. Ali za ove dve godine, oko Ko{tunice se formirala jedna bulumenta, prava dvorska kamarila, raznoraznih mafija{kih tipova, gde glavnu re~ vode Aleksandar Tijani}, Qiqana Nedeqkovi} i polako neki od kqu~nih mafija{kih vo|a, nezadovoqni podelom plena nakon 5. oktobra, prestrojavaju se prema Ko{tunici. To je ovaj Sredoje [quki}-[quka, koji je nedavno ubijen, wega su planirali, koliko ~ujem, za {efa gradske policije Beograda, onaj general Mile Puzovi}, koga su planirali za na~elnika sektora Javne bezbednosti, Bo{ka Radowi}a su planirali za ministra unutra{wih poslova i tako daqe, sve su to krupni mafija{i. Me|u tim qudima iz Ko{tuni~inog klana, Ko{tuni~ine dvorske kamarile, jednu od najzna~ajnijih uloga ima Neboj{a ^ovi}, poznat kao kriminalac jo{ u vreme kad je bio gradona~elnik Beograda, unutar Socijalisti~ke partije je raznorazne afere pravio, ukrao ~ak fabriku ~epova iz Belog Manastira, ~i451

tav niz wegovih afera smo do sada obelodawivali javnosti, i on je glavna kop~a izme|u Ko{tuni~inog klana, Ko{tuni~ine kamarile i ove mafija{ke gangsterske vlasti koju i ~iju delatnost policija upravo raskrinkava, na ~ijem se ~elu nalazio @eqko Maksimovi} Maka. Ta sprega je sada sve o~iglednija, ja sam i o woj obavestio javnost. E, sad, ja sam imao i konkretne rezultate otkad se bavim antimafija{kom delatno{}u, i ti rezultati se apsolutno ne mogu ignorisati. Kada sam bio predsednik Anketnog odbora Savezne skup{tine koja je istra`ivala ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, rezultati rada tih Anketnih odbora su bili fantasti~ni. Ve}e Republika je usvojilo izve{taj Anketnog odbora, Odluka o usvajawu izve{taja Anketnog odbora je objavqena u “Slu`benom listu” Savezne Republike Jugoslavije, taj zvani~ni dr`avni dokument i sve je usvojeno, i na{ izve{taj i sva ostala dokumentacija, mi smo to i objavili, prvo smo objavili u ~asopisu “Srpska slobodarska misao”, a ne dugo zatim, ja sam to sklopio i kwigu “Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a”, u kojoj sam objavio kompletan materijal Anketnog odbora, kompletne skup{tinske rasprave po izve{taju, i novinske komentare, reagovawe javnosti i tako daqe, i mislim da je ta kwiga jedno vrlo upe~atqivo dokumentarno svedo~anstvo u vremenu u kome `ivimo. Sve ove godine, ja intenzivno raskrinkavam glavne mafija{ke poslove, to sam radio i pro{le godine, ako se se}ate, odmah posle ubistva novinara Momira Gavrilovi}a, ja sam javnosti saop{tio da su ubistvo organizovali tada{wi {ef Slu`be dr`avne bezbednosti Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}. Supruga Qubi{e Buhe ^umeta, Qiqana Buha, svedo~i u nekoliko svojih otvorenih pisama javnosti, da je wen suprug bio direktni izvr{ilac tog ubistva, da su i ovi banditi to sproveli. I to su nesporne ~iwenice. Tu`ila{tvo }uti, znamo i da je okru`ni tu`ilac u Beogradu, Rade Terzi}, ume{an u mafija{ke poslove, da je bio u direktnoj sprezi sa Goranom Petrovi}em, oko name{tawa nekih raznih afera i tako daqe. Potrebno je, dakle, jedno veliko ~i{}ewe u tom delu dr`avne administracije, koja je zadu`ena po Ustavu i zakonu da se bori protiv kriminala. Tu dr`ava danas najvi{e {kripi. Ja ne mogu u okviru svog predsedni~kog programa sada, obe}avati velike plate, velike penzije, punu zaposlenost, dobro zdravstvo, dobro {kolstvo i tako daqe, to obe}avaju prevaranti koji ne znaju koje su ustavne nadle`nosti predsednika Republike. Ja mogu obe}ati da }u samo raditi ono {to je u okviru ustavne i zakonske nadle`nosti, i zaista imam nameru, ukoliko mi narod uka`e poverewe, da se tome do kraja posvetim. Voditeq: Predstavnici DOS-a isti~u da vi predstavqate opasnost za Srbiju, i da je od presudnog zna~aja da vi ne pobedite na izborima. Mi}unovi} je nagla{avao da svi treba da se ujedine da Vojislav [e{eq ne bi pobedio. Na neki na~in poku{avaju da o`ive atmosferu od 5. oktobra, i tada{we izja{wavawe protiv Milo{evi}a. Za{to? Dr [e{eq: Pa, dosmanlije prvo sebe izjedna~uju sa Srbijom, potpuno se identifikuju sa Srbijom. Srbija, to su oni, u nekoj wihovoj vizuri. Oni nemaju nikakve veze sa Srbijom. Oni su strano tkivo koje Srbiji sputava `ivotne sokove, oni su rak rana Srbije, i moramo hirur{kim putem da ih odstranimo. U ovom slu~aju hirurg je narod, ako je narodu dozlogrdila ta dosmanlijska vlast, on ima 452

pred sobom predsedni~ke izbore i mo`e da se otarasi te vlasti. Ja se tu ne smatram hirurgom, hirurg je narod, ja mogu samo da budem instrument u narodnim rukama, ja sam spreman da se stavim u slu`bu naroda i da izvr{im takvu narodnu voqu. Da Srbiju ratosiqam dosmanlijske vlasti, ako narod vi{e ne `eli da se otarasi te vlasti, ja im stojim na usluzi, ja svojom kandidaturom proveravam da li zaista narod vi{e ne `eli da se oslobodi dosmanlijske vlasti. Ako pobedim na izborima, to vam je dokaz da je narodu ta vlast zaista dozlogrdila, i da narod `eli da je se {to pre otarasi. Ako narod glasa za dosmanlijskog kandidata, jer o~igledno je da se na ovim izborima trka vodi izme|u Ko{tunice i mene, onda je narod to `eleo, ja ne}u imati ni{ta protiv narodne voqe. Meni je samo va`no da se narodu omogu}i sloboda izja{wavawa, bez obzira koliko su nepovoqni medijski i svi drugi uslovi, da narod treba da bude gospodar svoje sudbine, narod i svi gra|ani Srbije. Voditeq: A mogle su da se ~uju tvrdwe da imate gazdu u vlasti i da ste \in|i}ev kandidat? Dr [e{eq: Pa vidite, ko se pojavquje sa tim tvrdwama. Prvo Neboj{a ^ovi}, koji je \in|i}ev potpredsednik Vlade, jedan od najistaknutijih dosmanlija, a onda se te tvrdwe pojavquju od \in|i}evog dvogodi{weg poslu{nika u parlamentu Srbije, Borislava Pelevi}a. Borislava Pelevi}a, koji nikad nije napao Zorana \in|i}a, da li se vi se}ate nekog wegovog napada na \in|i}a? Nikada. Dajte prvo da Borislav Pelevi} progovori o kriminalnim aferama, neka on ne{to ka`e o sur~inskoj mafiji, neka ne{to ka`e o @eqku Maksimovi}u Maki, svom prijatequ, i o mnogim drugim. Ja sam se dokazao kao izrazit, naj`e{}i protivnik Zorana \in|i}a, ali, ja nisam protivnik samo Zorana \in|i}a, ja sam `estoki protivnik i Vojislava Ko{tunice, za razliku od Borislava Pelevi}a. Ali wemu ne treba posve}ivati pa`wu, besmisleno je o wemu govoriti, re~ je o jednom notornom gangsteru, Borislav Pelevi} je ume{an, najmawe u tri ubistva. U ubistvo Isa Lere, u ubistvo Riste \oge, u ubistvo Voje Rai~evi}a, zvanog Amerikanac. A ima dosta indicija, i policija raspola`e tim indicijama da je on ume{an u ubistvo poznate novinarke Dade Vujasinovi}, koja je pisala seriju vrlo kriti~kih tekstova o Pelevi}evim pajta{ima. [ta imam o wemu da govorim, la`no se predstavqa. Sad, evo, “Politika” na naslovnoj strani objavquje, da je zavr{io Ekonomski fakultet, da je magistar ekonomije. Gde je zavr{io fakultet? La`ni profesor. Ja sam i te stvari malo istra`io, koliko sam imao slobodnog vremena da se wemu posvetim, ro|en je 1956. godine, a na Fakultet politi~kih nauka u Beogradu se upisao 5. septembra 1975. godine, na smer socijalni rad i socijalna politika. Drugu godinu je upisao 1976. godine, 1977/78. {kolske godine je obnovio drugu godinu, pauzirao do 1985. godine. Kad je pre{ao na vanredne studije, ispisan sa fakulteta 1988. godine, nikad vi{e nigde nije studirao. Polo`io je samo ~etrnaest ispita od ukupno {esnaest za dve godine studija, nije polo`io filozofiju i socijalnu za{titu slede}e godine. Prose~na ocena mu je bila 6,92. U toku studija pao je na {est ispita. Crno na belo, ovo su informacije sa Fakulteta politi~kih nauka, iz fakultetske arhive. I sad on tamo, mo`da, je negde kupio neku diplomu, treba mu postaviti pitawe gde je to magistrirao, gde je to zavr{io ekonomski fakultet. Besmisleno je, znate, da se o wemu govori. Treba istra`iti i pitawe ubistva novinara Milana Panti}a u Jagodini, nema ko da ubije tog novinara osim Draga453

na Markovi}a Palme ili Fermana. To su dva jedina ~oveka koja imaju iza sebe kriminalne gangove u Jagodini. Nema tre}e mogu}nosti za ubistvo ovoga Milana Panti}a. I sve stoji, po{to oni imaju pipke u lokalnoj vlasti, u lokalnoj policiji, za{titnik Dragana Markovi}a Palme, je biv{i ministar policije Radmilo Bogdanovi}, on mu je tamo i obavqao tu kampawu, i socijalisti~ko glasa~ko telo naveo da glasa za tu Stranku srpskog jedinstva. Uostalom, se}ate se emisije, prepostavqam, Du{ana Mihajlovi}a na dr`avnoj televiziji, gde je on otvoreno rekao za Borislava Pelevi}a da je on ~lan mafije, da su mu ruke umazane krvqu, da je ume{an u mnogo ubistava. Pa se postavqa sad pitawe, za{to se policija ne anga`uje da se to do kraja sve razotkrije. Zato {to je Pelevi} koristan u Narodnoj skup{tini, kad vi{e ne bude koristan, on ide u Hag, on je koristan sad. Ali da ne tro{imo vi{e vremena na Pelevi}a, zaista je besmisleno, moj protivkandidat na ovim izborima je Ko{tunica, i mislim da bi bilo pametnije da se malo posvetimo Ko{tunici. Voditeq: Pa, evo, recite {ta mislite o tom va{em protivkandidatu? Dr [e{eq: Pa vidite, Ko{tunica je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. I na polovini mandata on be`i sa te funkcije. Za{to? Zato {to je upropastio dr`avu, za ~ijeg je predsednika voqom naroda, izabran 2000. godine. Bilo je tu nekih neregularnosti, nekih nepravilnosti oko wegovog progla{ewa za predsednika. Ali je nesporno da je on dobio ubedqivu ve}inu glasova, i da je bio drugi krug on bi pobedio, tako je bilo raspolo`ewe naroda, tako da ja nikada sam wegov izbor ne dovodim u pitawe. Ali ~im je polo`io zakletvu, zakleo se na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, i on je pogazio taj Ustav. Odrekao se me|unarodnog pravnog kontinuiteta jugoslovenske dr`ave, ovlastio Gorana Svilanovi}a, iako nije formirana nova Savezna vlada, staru su ukinuli, protivustavno, da ide da tra`i prijem u Ujediwene nacije kao da smo novoformirana dr`ava. Ko{tunica je `rtvovao na{e interese u pogledu sukcesije, on se po svim tim pitawima u potpunosti slagao sa Labusom. I Ko{tuni~ina stranka je glasala za sve te nepovoqne me|unarodne sporazume koje je Labus potpisivao, posebno ove velike kredite, na koje smo se zadu`ivali, a koji uop{te nisu dolazili u Saveznu Republiku Jugoslaviju, nego su i{li direktno na isplatu kamata za stare dubiozne Titove kredite. Sve je to Ko{tuni~ina stranka prihvatala. Za ove dve godine, osim ovog jednog intermeca leto{weg, kad je Skup{tina bila blokirana, Ko{tuni~ina stranka je glasala za sve protivustavne, i antinarodne zakone \in|i}eve Vlade, za sve je glasala. A samo se malo kao buni, s vremena na vreme, ne{to se ne}ka, ne{to se mr{ti i tako daqe. Na po~etku pro{le kampawe, Ko{tunica obe}ava konfrontaciju sa \in|i}em, na kraju kampawe obe}ava saradwu sa \in|i}em. Sad je sklopio sporazum sa \in|i}em, da se \in|i}eva Vlada ne obara do 2004. godine, da bi mu \in|i} vratio nezakonito oduzete poslani~ke mandate. Eto, kakav vam je ~ovek Ko{tunica. Drugo, Ko{tunica se upleo u izradu takozvane Ustavne poveqe, on je pogazio Savezni ustav, on je krenuo putem ozakowewa svih separatisti~kih aktivnosti \ukanovi}evog re`ima u Crnoj Gori i rastura saveznu dr`avu. I posle tog, ne daj Bo`e, usvajawa Ustavne poveqe, savezna dr`ava ne}e postojati. Ima}emo jednu nakaradnu dr`avnu tvorevinu, koja ne}e nikako mo}i da funkcioni{e bez stalnog prisustva zapadnih tutora. Mi }emo biti dr`ava pod starateq454

stvom. Kad je upropastio saveznu dr`avnu, Ko{tunica `uri da na republi~ki nivo, on bi da upropasti i Srbiju, on je taj projekat smislio, to je regionalizacija Srbije. Podela Srbije na {est regiona. Taj ustavni projekat je pisala wegova supruga Zorica Radovi}. Ja celoj Srbiji mogu garantovati da se moja supruga nikad ne}e baviti pisawem Ustava. Ko{tuni~ina pi{e Ustav a Ko{tuni~ina partija provodi taj wen antisrpski projekat, da se Srbija podeli na {est regiona, da svaki region ima svoju vladu, svoju skup{tinu, svoje sudstvo, svoju policiju. Zato Srbiju pretvara u nekada{wu SFRJ, kako bi posle mogla, po tim {avovima, Srbija potpuno pocepa i podeli. To vam je Ko{tuni~in projekat. Voditeq: ^elnici re`ima, ve} dve godine, iznose optu`be na va{ ra~un, me|utim, ni{ta ne preduzimaju po tom pitawu. Koliko su wihove optu`be utemeqene i ima li istine u wima? Dr [e{eq: Sve wihove optu`be su potpune izmi{qotine. One apsolutno nikakav argument protiv mene ne mogu da imaju. ^ovi} govori o nekih petnaest dosijea, govori ovome, govori onome, sad najavquje da idem u Hag i tako daqe. Sve su to dimne zavese, podnositi krivi~ne prijave kad sam raskrinkao neko od tih ubistava, i evo istra`ni postupak traje vi{e od godinu dana povodom ubistva Momira Gavrilovi}a. Ja sam podneo podatke i zvani~no Ministarstvu unutra{wih poslova, ko je organizovao ubistvo Momira Gavrilovi}a, i Slavka ]uruvije, i Radovana Stoj~i}a Baye. I vi nekako be`e od toga, i sad mi neke la`ne, poku{avaju, optu`be ipresude da serviraju, da me u odsustvu osu|uju uslovno, za ne{to {to predstavqa zvani~ni dokument Savezne skup{tine, Ve}e Republika zvani~no usvojila izve{taj Anketnog odbora, koji je objavqen u “Slu`benom listu” Savezne Republike Jugoslavije, a mene osu|uju uslovno na tri meseca zatvora zato {to sam objavio taj materijal. Evo u kakvoj mi zemqi `ivimo. Obe}ao mi je i Vuka{in Mara{ da }e me tu`iti, preko mafija{kog advokata Borivoja Borovi}a, pa onda br`e-boqe odustao od tu`be, pa podnosi krivi~nu prijavu. Zna kakav ga spektakl o~ekuje na su|ewu, on ako podnese prijavu, onda pada u zaborav, onda se to ote`e u nedogled. Tako da, tu apsolutno protiv mene nemaju ni{ta. A sva{ta su poku{avali, izmi{qali da sam ukrao 50 miliona maraka, pa 30 miliona, pa Neboj{a ^ovi} da sam zaradio u izvoz oru`ja 7 miliona dolara, i tako daqe. Ja da sam imao sedam miliona dolara, oni nikad ne bi do{li na vlast. Ja vam to garantujem, ali te wihove la`ne optu`be vetar nosi, kad ja wih optu`im onda je sve dokumentovano. Zbog toga se Neboj{a ^ovi} sav trese i sav je van sebe, nije se tako potresao ni \in|i}. Trese se sad i Ko{tunica. Istra`i}u ja sad i Ko{tuni~inog glavnog savetnika Aleksandra Tijani}a. Prvo, wega je mogao postaviti za savetnika a nema zavr{en fakultet, to je protiv akta o sistematizaciji radnih mesta u saveznoj administraciji. Tog Tijani}a, koji je stalno mewao gazde, se}ate se tog Tijani}a kad je pisao tekstove protiv Milo{evi}a, u zagreba~kom listu “Danas” pod pseudonimom Ratko Rodi} i razne antisrpske izmi{qotine plasirao. Pa je sara|ivao za “Slobodnu Dalmaciju” i mene napadao kad sam bio optu`en na osam godina zatvora, zbog neobjavqenog rukopisa, koji mi je policija zaplenila u akt ta{ni. Pa se onda priklonio JUL-u, pa postao perjanica JUL-a, pa je skakao do neba od radosti, pri~ala mi Mira Markovi}, kad su levi~arske partije pobedile na izborima 1996. godine, radovao se beskrajno. Pa je onda kad je mislio da je Milo{evi}eva vlast uzdrmana podneo ostavku na funkciju ministra informisawa 455

u Vladi Mirka Marjanovi}a, tamo je bio julovski ministar. I posle se priklonio Ko{tunici. Sad obavqa za Ko{tunicu najprqavije poslove, u sprezi je sa nekim mafija{ima iz Bosne, sa Alijom Delimustafi}em, sa mnogim drugim, u razne prqave rabote je ume{an, dr`i pod kontrolom i ovaj beogradski “Nacional”, koji finansira krupan kriminalac iz Republike Srpske, tako|e Ko{tuni~in prijateq, Mom~ilo Mandi}. O kriminalnim aferama Mom~ila Mandi}a na{iroko smo govorili jo{ pre pet {est godina, na mitinzima po Republici Srpskoj, sad }u ja te stvari osve`iti u javnosti, da mnoge nove podatke iznesem. Ne}u im sigurno ostati du`an. Znate, do sada sam vodio iskqu~ivo borbu protiv \in|i}a i wegovog klana i wegove mafija{ke grupacije, malo sam zapostavqao Ko{tuni~ine i wegove. A sad politika ekvidistance. Raspaqujem podjednakom `estinom i po \in|i}u i po Ko{tunici, jer izme|u \in|i}a i Ko{tunice velike, ozbiqne ili principijelne razlike, jednostavno, nema. Voditeq: Va{e ime se ~esto povezuje sa Ha{kim tribunalom, zvani~no, optu`nica protiv vas nije podignuta, me|utim, va{i politi~ki protivnici, nekako ba{ u vreme predizborne kampawe vole da aktuelizuju tu temu? Dr [e{eq: Pa, oni to rade ve} nekoliko godina. Sve im je to {upqe, kad su nemo}ni da mi bilo kako pariraju u javnosti, oni lansiraju glasine, tajna optu`nica, idem u Hag i tako daqe. To su radili i pro{le godine, ako se se}ate. I ja podnesem zahtev holandskoj ambasadi da mi se izda viza, da idem u Hag, ne daju mi vizu. Ja jedva ~ekam da odem u Hag. I svejedno mi je kako idem, mogu da idem kao svedok, mogu da idem kao optu`eni, mogu da idem kao turista, ali `elim {to pre da odem u Hag. Mene Hagom ne mo`e niko da upla{i. Znate, istra`ivali su ovi i ovaj re`im je pomagao, ovaj savezni ministar pravde, ovaj izdajnik iz Crne Gore nalagao je na raznim televizijama u Srbiji, i RTS-u, i novosadskom studiju, da daju za Ha{ki tribunal sve video zapise mojih aktivnosti u toku rata, mojih obilazaka frontova, slawa dobrovoqaca i tako daqe. Meni je drago {to to rade, pa }e skupiti na jednom mestu svu dokumentaciju o mom `ivotu, moju biografiju }e, dakle, imati celovitu i sre|enu, ali wihova je muka {to mi ne mogu na}i nikakav zlo~in, nikakvu ume{anost u bilo kakav zlo~in,, bilo kakvo nagovarawe drugih da ~ine zlo~ine. To je wihova muka. A zbog ideologije, zbog mog sistema moralnih vrednosti, ne mogu da mi sude, nema tog suda. Tako da me~ku pla{e re{etom, ali se me~ka ne da upla{iti re{etom. Voditeq: Pita}u vas ne{to {to prevazilazi ovla{}ewa predsednika., pretpostavqam da ~ini su{tinu va{e politi~ke borbe Kako vi vidite Srbiju u budu}nosti? [ta je, po va{em mi{qewu, prioritet, {ta je ono {to bi moralo prvo da se uradi? Dr [e{eq: Ja mislim da Srbija mora imati moderan pravni poredak. Da bi to postigla, mora se uni{titi mafija, koja je najkrupniji kriminal. I mora se svaka veza izme|u vlasti izme|u mafije prekinuti. Mnogi iz vlasti koji su bili ume{ani u mafija{ke poslove, primerno da budu ka`weni, najstro`e kazne nosiocima vlasti koji su ume{ani u mafija{ke poslove. A onda Srbija mora biti demokratska. Mora biti parlamentarna, mora biti republika, mora imati vi{epartijski sistem, nezavisno sudstvo, slobodu {tampe. To je moj ideal Srbije, po unutra{woj organizaciji politi~kog sistema. Srbija mora imati kao svoj ciq, da objedini sve srpske zemqe. Ja se nikada ne}u pomiriti sa definitivnom okupacijom Republike Srpske Krajine. Mi }emo kad-tad oslobo456

diti Republiku Srpsku Krajinu, ali to ne zna~i da kad postanem predsednik, da }u ja sad povesti rat. Ne. Ja sam protiv rata. Protiv ratne politike uop{te. Ali, ~iwenica je da Republika Srpska Krajina postojala, da je formirana kad i Hrvatska, s tim {to su Hrvatsku priznali a Republiku Srpsku Krajinu nisu priznali, ~iwenica je da je Srpska Krajina bila pod za{titom Ujediwenih nacija, da je hrvatska agresija ukinula za{titu Ujediwenih nacija i proterala celokupno srpsko stanovni{tvo. To su nesporne ~iwenice, jednog dana kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama, stvari }e do}i na svoje, mi }emo povratiti Republiku Srpsku Krajinu. Okupacija Republike Srpske ne mo`e biti ve~na. Jednom mora da prestane. Republika Srpska privremeno te`i da se ujedini sa Srbijom, celokupan tamo{wi srpski narod. I tu te`wu srpskih glava niko ne mo`e da izbri{e. Naravno, mi imamo tu i {iru varijantu, koju `ele muslimani, da se cela Bosna i Hercegovina vrati u sastav zajedni~ke dr`ave. Mi smo spremni da o tome razgovaramo. Ja mislim da bi to za wih bilo najboqe re{ewe. Ima na{a parola iz vremena raspada Jugoslavije, da svi Srbi u jednoj dr`avi, hrvati i muslimani u jednoj dr`avi. I muslimani `ive tamo gde `ive pravoslavni Srbi. Nema ih ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji. Jer tamo gde je srpsko pravoslavqe dominantno, tamo su qudi tradicionalno tolerantni u verskom pogledu, tamo gde je katoli~ko stanovni{tvo dominantno, tamo nikad nije bilo verske tolerancije. I to su neke istorijske ~iwenice koje treba imati u vidu. Naravno, ja se nikad ne}u pomiriti sa definitivnom okupacijom Kosova i Metohije, ili izlaskom Kosova i Metohije iz sastava Srbije, ako budem izabran na ovu funkciju, ja garantujem da niko u ime Srbije ne}e smeti da potpi{e odlazak Kosova i Metohije iz sastava Srbije. O tom pitawu je veoma va`no da ka`emo nekoliko re~i. Vidite, sada dosmanlijski ~elnici re`ima zahtevaju da se ubrzano re{ava pitawe Kosova i Metohije. To nije pametno. I ako se sad re{ava definitivno to pitawe, sigurno }e biti na srpsku {tetu. Moraju postojati neki preduslovi. Mora se potpuno realizovati Reozlucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244, pa onda da se odlu~uje o definitivnom re{ewu. A to zna~i da se vrate sve izbeglice, prognani Srbi, muslimani, Goranci, Turci, Romi, Egip}ani, svi koji su prognani sa Kosova. Da se vrati do hiqadu na{ih vojnika i policajaca, 999 je dovoqno, da se vrate tamo, to predvi|a Rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Za{to nikada nijedan ~elnik dosmanlijskog re`ima, ni Ko{tunica, ni \in|i}, ni ^ovi} nisu tra`ili da se vrate kontigenti na{e vojske i policije na Kosovo i Metohiju, iako je to zapisano u Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Nikada nisu tra`ili. Zato {to bi dosmanlije najradije da se odreknu Kosova. I Ko{tunica, i \in|i} i ^ovi}. Wima je to preoptere}ewe, wima je to balast, za wihov mentalni sklop. Tu mi zato moramo imati strpqewa. Ako budem predsednik Republike, ja }u na tome insistirati, da se do kraja sprovede Rezolucija Saveta bezbednosti. Ja nisam bio za tu Rezoluciju kada je ona done{ena, ali su stvari sada mnogo lo{ije nego {to je Rezolucija predvi|ala. Vi se se}ate, jedino je Srpska radikalna stranka glasala protiv prihvatawa plana ^ernomirdin-Ahtisari. A oni koji su sada na vlasti, oti{li su daleko dubqe u lo{iju varijantu od onoga {to je taj plan predvi|ao i Rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija utemeqena. Mi sada, dakle, treba da imamo strpqewa u pogledu definitivnog re{ewa, a da pomognemo preostalim Srbima da opstanu u srpskim 457

enklavama, da pomognemo prognanim Srbima i drugim nacionalnostima da se vrate na Kosovo, da im tamo bude lep{i `ivot, i protiv toga sam da se na brzinu donosi novi Ustav Srbije, na ~emu Ko{tunica najvi{e insistira, ~ak mu je to i Labus, ako ste gledali wihovo direktno su~eqavawe u “Medija centru”, gde je to bilo, ~ak mu je Labus to zamerio i ponovio argumente na kojima mi radikali neprestano insistiramo. A Ko{tunica smatra da se Ustav Srbije mo`e na protivustavan na~in mewati, ka`e to je Milo{evi}ev Ustav, pa }emo sutra re}i to je Ko{tuni~in Ustav da ga pogazimo, pa kako koji dolazi da ima svoj Ustav, svako svoj Ustav. Na {ta to li~i? To je cirkusijada od dr`ave. Ovaj Ustav, koji smo svi priznali, koji se bavimo politikom, i izlazili vi{e puta na izbore po tom Ustavu. Taj Ustav mo`e da se mewa samo po Ustavu propisanoj proceduri. Nema nikakve svrhe da se sa tim `uri. Za{to? Da vidimo koje su to slabosti u tom Ustavu? To mogu re{iti amandmani. Za{to mewati Ustav? Mo`e da se ukine dru{tvena svojina, jer to nigde na svetu ne postoji, i da se pretvori u dr`avnu svojinu, da se tako formuli{e. Da se ukine odredba po kojoj gradsko gra|evinsko zemqi{te mo`e biti samo u dr`avnoj svojini, za{to ne bi moglo biti u privatnoj. I jo{ jedna odredba o zastavi, himni i grbu. To je mo`da mojih pet primedbi na taj Ustav. To mo`e sa tri ustavna amandmana da se re{i. ^emu novi Ustav, da bi se Srbija bacila pod noge, da bi je pocepao na regione, i da bi se iza{lo srpskim neprijateqima u susret po pitawu Kosova i Metohije. Zbog toga to mi srpski radikali to ne prihvatamo. Voditeq: Jo{ jedno pitawe koje izlazi iz okvira predsedni~kih nadle`nosti, ali ~esto vas prozivaju zbog va{eg zalagawa u sferi spoqne politike. Recite prvo, {ta mislite o te`wama vlasti za ulazak u Savet Evrope, Evropsku uniju, Partnerstvo za mir, sa jedne strane i uslovqavawa i ucewivawa od strane Zapada, sa druge strane. A prokomentari{ite to i u kontekstu koji vam se pripisuje da ste politi~ar kome Zapad nije naklowen i da bi u tom smislu dolazak radikala na vlast, bio poguban po na{u zemqu? Dr [e{eq: Meni samo srpski neprijateqi nisu nakloweni. Oni me mrze iz petnih `ila. Srpski prijateqi imaju velikih simpatija prema meni. I to vam je krajwe jasno u politici. Dakle, tu nema prelaznih te`ih re{ewa. Jer je moja politika jasna. Nisam ni~ija ulizica, nisam ni~iji poltron i tako daqe. ^elnici Evropske unije jasno nam stavili do znawa, nekoliko na{ih listova preneli su wihove izjave, da nikad ne}emo biti primqeni u Evropsku uniju. Nismo planirani, nismo predvi|eni, ni mi ni Rumunija, ni Bugarska, ne treba o tome razmi{qati, ni Moldavija, ni Ukrajina, ni Belorusija. Oni zavr{avaju proces u~lawewa sa ^e{kom, Slova~kom, Poqskom, Ma|arskom i Slovenijom. I gotovo je. Tu se staje. Zato ne treba narod zavaravati iluzijama. Ja se sla`em da dosta na{ih pravnih normi treba da bude prilago|eno zakonodavstvu Evropske unije, tamo pogotovo gde su oni napravili pomak napred, a ne treba sve mi slepo da kopiramo. Drugo, ja sam za saradwu sa svim dr`avama i narodima sveta na principu ravnopravnosti neme{awa u unutra{we poslove, iskrenog prijateqstva, saradwe i obostranu korist, sve su toprincipi koje po{tujem. I imam dosta prijateqa u svetu. U Rusiji, u Kini, u arapskom svetu, U Siriji, u Iraku, Libiji, Al`iru i tako daqe, u mnogim drugim dr`avama. Ja kad sam bio u Americi, 1989. godine, sa neverovatnim po~astima, od ameri~kih zvani~nika sam do~ekan. Mene je primio ministar Darvinski, tada{wi 458

ministar Edvard Darvinski, zatim, posetio sam Senat, Predstavni~ki dom, Helsin{ki odbor, koji je tamo jedna zvani~na institucija, zvani~nog karaktera, primio veliki broj senatora, kongresmena, u dr`avi Ohajo, na zgradi Senata, u moju ~ast je izvr{ena bila wihova dr`avna zastava i ta zastava mi je posle sve~ano uru~ena sa gramatom. Gradona~elnik Klivlenda, Yory Vojnovi}, sada{wi senator, izdao mi je po~asnu gramatu kao borcu za qudska prava i tako daqe. Dakle, i tamo postoje qudi koji itekako cene moj rad i moj anga`man. Ali postoje, naravno, i oni koji su sad, trenutno, vrlo uticajni, koji vode antisrpsku politiku. Ali imajte uvek u vidu da i tamo nisu svi qudi isti, da postoje razne grupacije, razli~itit interesi i tako daqe. Prema tome, to kad se ka`e generalno, ne}e ga Zapad, ne}e ga ovaj, ne}e ga onaj, ne}e ga trenutni mo}nici kojima je u interesu da se uni{ti Srbija, ali ko wih pita. Drugo, ne}e se ni me{ati u te stvari, neprekidno nagla{avaju da se ne}e me{ati, jedan jedini koji je javno pomenuo da je protiv mog izbora, je onaj koji nas je bombardovao, Havijer Solana. Je li on ovde optu`en za ratni zlo~in? A sada ga sa po~astima prima i Ko{tunica i svi ostali. Sve je to relativna stvar. Voditeq: Socijalisti~ka partija Srbije je u dogovoru sa Slobodanom Milo{evi}em, vas podr`ala kao kandidata opozicije. Da li vam je ta podr{ka zna~ajna? Dr [e{eq: Da. Pa, ja na ovim izborima ne nastupam samo kao kandidat Srpske radikalne stranke, nego kao kandidat svih patriotskih partija, kao kandidat narodnog jedinstva, u pravom smislu re~i. I, naravno da je zna~ajna ta podr{ka Socijalisti~ke partije, jer se sada ne}e deliti wihovo bira~ko telo. Pro{li put je bilo, rekao bih, totalno podeqeno.Deo socijalisti~kih glasa~a je glasao za mene, deo za Ko{tunicu, deo za Batu @ivojinovi}a i Ivkovi}a, a jedan poprili~an deo je bojkotovao izbore. Ja se sada nadam da }e oni svi jedinstveno iza}i i glasati kako im je preporu~io Slobodan Milo{evi} i kakvu je odluku doneo wihov izvr{ni odbor. Ali ja o~ekujem i podr{ku svih drugih mawih politi~kih partija, bez ikakve, dakle, diskriminacije u pogledu te veli~ine, meni je va`na wihova podr{ka, va`no je samo da su to patriotske partije koje se principijelno bore za dobrobit Srbije, za opstanak Srbije, za slobodu i demokratiju. Ja mislim da }e se i ovoga puta pojaviti ve}i broj tih partija koje }e mi javno iskazati podr{ku. Nastupam kao kandidat narodnog jedinstva i mislim da su svi gra|ani Srbije, ogromna ve}ina, danas ujediweni u suprotstavqawu dosmanlijskoj vlasti. Imaju jo{ mnogo zabluda u pogledu Ko{tunice, ali tih zabluda je svakim danom sve mawe. Drugo, ja na ovim izborima ne o~ekujem podr{ku samo gra|ana srpske nacionalnosti, nego i pripadnika svih nacionalnih mawina. I Ma|ara, i Slovaka, i Rumuna, i Rusina, i Roma i svih ostalih. I svih verskih konfesija , i pravoslavaca, i muslimana, i rimokatolika, i protestanata i tako daqe. I svi smo mi podjednako ugro`eni ovim nakaradnim dosmanlijskim re`imom. I ja jesam srpski nacionalista, znate, zato {to volim svoj narod, ali cenim i po{tujem i sve druge narode. I Ma|are, i Slovake, i Rusine, i Rome i tako daqe. Mi smo u pro{lom mandatu imali Bugarina, srpskog radikala, potpredsednika Narodne skup{tine Srbije. Imali smo prvog ministra u istoriji romskog naroda, Roma srpskog radikala, Jovana Damjanovi}a. Imali smo Ma|aricu narodnog poslanika, imali smo mnogo buwevaca, Slovaka, u raznim strukturama vlasti, u partiji i tako daqe. Pripadni459

ka svih nacionalnosti, i svih veroispovesti. Iz jedne od najslavnijih muslimanskih porodica, Sulejman Spaho, je ~lan Srpske radikalne stranke, i samo neka imena da navedem, mo`da imena, u principu, ne treba i navoditi. Kod nas ima mnogo Goranaca, pogledajte listu gra|ana koji su potpisali moju kandidaturu, pogledajte tu listu od skoro 15.000 qudi, ili pogledajte onu sa pro{lih izbora od skoro 14.000, pa }ete videti da su tu gra|ani svih nacionalnosti i svih konfesija. I ~oveku koji je nacionalista, ali je ~astan i po{ten, i iskren, pre wemu mo`ete verovati, nego nekome koji ne dr`i ni do svoje nacije, jer je to samo proforme, ovako, posmatra kad mu je korisno, jer on }e slagati i vas, i muslimana, i protestanta i Ma|ara, i Slovaka, i Rusina, i Roma i svakoga. U na{oj politici, koja je oduvek bila principijelna, tu se jednostavno ni{ta ne mewa. Voditeq: Pa, kako ocewujete sada{wu medijsku situaciju? Dr [e{eq: Pa, ona je veoma lo{a pod dosmanlijskom vla{}u. Nikad gora nije bila u proteklih dvanaest godina. Ali ne samo da skoro svi mediji, vode prore`imsku politiku, nego vode izrazito antisrpsku politiku. Na{a dr`avna televizija danas kao da je li~no Ante Paveli} ure|uje ili Artukovi}, ili Mile Budak. Pogledajte B92, pogledajte list “Danas”, list “Vreme”, {pijunske agenture, primali su novac iz inostranstva ve~ito, pojavquju se sad kao la`ni svedoci u Hagu, poput onog Milana Dulovi}a, i onog pre wega i tako daqe. @alosna je situacija u medijima. Apsolutna blokada Srpske radikalne stranke se nastavqa. Od 2000. godine, nijedan srpski radikal nije gostovao ni na jednom kanalu dr`avne televizije. Imali smo unapred snimqenu emisiju, samo ono {to je bilo obavezno da 45 minuta u okviru predizborne kampawe pro{li put. Na televiziji “Politika” nikada, na Studiju B nikada, na BK dve godine blokade pa nam onda dado{e jednu emisiju u predizbornoj kampawi.Takva vam je medijska slika, ali narod se ne da prevariti. Voditeq: Kakve su va{e procene, da li }e izbori uspeti, da li }e iza}i dovoqan broj gra|ana? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da ho}e, jer je na ovim izborima, za razliku od pro{lih, sada sve jasno. Potpuno je jasna pozicija na kojoj se nalazi Ko{tunica, potpuno je jasna moja pozicija. Potpuno je izvedena polarizacija me|u gra|anima Srbije, ovo su izbori za ili protiv DOS-a. Ko je nezadovoqan dosovskom vla{}u, glasa}e za mene, ko je zadovoqan dosovskom vla{}u, glasa}e za Ko{tunicu. I qudi se vi{e ne daju zbuniti tim stalnim ko{kawima i razmiricama izme|u Ko{tunice i \in|i}a. Qudi sad shvataju da je to samo povr{inska neka farsa a u su{tini oni su vezani pup~anom vrpcom, oni su kao sijamski blizanci, jedan bez drugog ne mogu opstati, a imaju zajedni~kog gazdu. Nedavno je iza{la kwiga Tima Mar{ala, prevedena je kod nas, mo`e se kupiti u Beogradu, kwiga se zove “Igra senki”. Tim Mar{al je jedan zapadni novinar, koji je proteklih nekoliko godina, mnogo vremena proveo u na{oj zemqi, i do kraja je razgolitio su{tinu petooktobarskog pu~a. I {kolovawe opozicionih lidera, po Ma|arskoj i mnogim drugim agenturnim centrima Zapada, i finansirawe wihovih aktivnosti, vrbovawu mafije za prqave poslove i tako daqe. Ta strana agentura, obuhvata prozapadne politi~ke partije, takozvane nezavisne medije, takozvane nezavisne sindikate, takozvane nevladine organizacije. I oni su svi imali jedan zadatak, da sru{e Srbiju. Tim Mar{al posebno podrobno obja{wava kako je, kad je re~ o radu zapadnih obave{tajnih slu`bi, posebno ameri~kih, iz460

bor pao na Ko{tunicu. Oni su nau~no, kompjuterski, prvo pritisli politi~ara koji bi bio predvodnik prozapadne opozicije na izborima 2000. godine, i do{li do Ko{tunice kao najpogodnijeg. Za{to? Do 2000. godine, Ko{tunica, po svemu sude}i, nije primao novac iz inostranstva, Ko{tunica nije naro~ito bio anga`ovan na antisrpskim delatnostima. Va`io je za srpskog nacionalistu, govorili su, umerenog. Nazivali su ga [e{eqom. On onako mlitav, smotan, nesposoban, ne bi mogao ni{ta da pokvari u pogledu planova zapadnih obave{tajnih slu`bi. On je bio idealan za wima, i nisu se prevarili, i evo {ta mi danas imamo, zahvaquju}i toj wihovoj projekciji. Voditeq: Najavili ste se svoju pobedu u prvom krugu, da li je ta ocena jo{ uvek aktuelna? Dr [e{eq: Pa znate, to }e vam svaki politi~ar koji se kandiduje odmah re}i, ne}u ja sad re}i ne}u pobediti u prvom krugu, bi}e drugi krug i tako daqe. Ja moram da isijavam optimizam u tom pogledu, evo ja vam otvoreno o tome govorim, ali ja verujem da postoji mnogo mogu}nosti, ima mnogo mogu}nosti da zaista pobedim u prvom krugu, ali nisam apsolutno siguran. [ta sad to zna~i apsolutno siguran? Mo`da treba biti siguran do 70%, neko ko vam ka`e da je sto posto u pravu, ili da je sto posto siguran i tako daqe, taj vas sigurno la`e. Postoji stara narodna izreka u tom pogledu. Ja se nadam da }u pobediti u prvom krugu i imam {ansi da pobedim u prvom krugu. Da li }e se to zaista desiti, zavisi od narodne voqe. Znate, kad bih ja sad garantovao da }u pobediti, mo`da neki gra|ani iz inata ne}e hteti da glasaju. Evo kako je samouveren, ba{ ne}u za wega. Je li tako? Za{to bih ja sad provocirao tako raspolo`ewe gra|ana? Moj zadatak ovde je da gra|anima do kraja razjasnim svoju politi~ku poziciju. Da im ka`em iskreno, otvoreno {ta mislim o dana{woj politi~koj situaciji u Srbiji i da ih pozovem da glasaju, neka glasaju gra|ani Srbije prema svojim opredeqewima, prema svojim interesima, neka glasaju za onoga u koga imaju poverewa, u onoga za koga su sigurni da ih ne}e prevariti. To je moj stav po tom pitawu. Voditeq: Kampawu ste zapo~eli mitingom u Ni{u, da je jo{ neki miting u planu i kako }e sad izgledati kampawa? Dr [e{eq: Imali smo veliki miting u Ni{u, koji je bio mnogo ve}i nego onaj u septembru mesecu. Imamo sada miting u Novom Sadu, u petak, 22. novembra, za 29. novembar smo zakazali miting u Kosovskoj Mitrovici. Pro{li put su me spre~ili da do|em na taj miting, i saop{tili mi da je to iz razloga moje bezbednosti. Nikad nikakav papir nisu dali, samo mi saop{tili na administrativnoj granici. Ovog puta ponovo smo zakazali, podneli su na{i aktivisti iz Kosovske Mitrovice sva potrebna dokumenta, u raznim, tamo, stanicama, pa }emo da vidimo. U svakom slu~aju, ja sam veoma zainteresovan da se pojavim me|u kosovsko-metohijskim Srbima tamo. Na svetoj srpskoj zemqi. I na{ zavr{ni miting, 4. decembra, u 17 ~asova, na Trgu Republike u Beogradu. Pro{li put smo imali pred Saveznom skup{tinom, imali smo ogromnu masu naroda, imali smo mnogo vi{e qudi nego Ko{tunica i Labus zajedno. A mo`da na onom prostranstvu da takav utisak ba{ nije ste~en. Sad }emo ta~no da namontiramo na Trgu Republike, da qudi mogu da porede i sa Ko{tuni~inim i Labusovim mitingom, pa da se vidi koliko je zaista iskrena ta podr{ka. Naravno, masovnost na mi461

tingu sama po sebi ne zna~i mnogo. Najva`niji su glasovi na izborima, ali pokazuju koliki je intezitet poverewa qudi koji su za nas, da zaista budu za nas. To je ono {to je u ovom slu~aju veoma va`no. Voditeq: Gospodine [e{eq, ako mo`e kratko, za kraj, poruka gra|anima? Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Srbije da iza|u na izbore i da glasaju za onog kandidata kome veruju. Ako za mene glasaju, ja im garantujem da se ne}e pokajati. Voditeq: Hvala vam na gostovawu.

XXVI NAS Televizija “Sveti \or|e” In|ija, 23.11.2002. godine Voditeq: Dobro ve~e, ovo je televizija “Sveti \or|e”, emisija “Svet zabave”, kao i svake subote, jedanaest puta smo zajedno, u ovom serijalu. Ja se izviwavam za malo ka{wewe, ali mislim da }emo nadoknaditi ono propu{teno, malo kasnimo, mislim da su gosti dovoqno zanimqivi da emisija bude uspe{na i da se vi javite i da pitate {ta god `elite na{e goste, ali da nema lake ruki, sve govori se bez dlake na jeziku, vide}ete, nadam se da }e re`ija uskoro da stavi novi telefon, pa se javite i predla`ite i razgovarajte sve {ta god po`elite. E, moramo da ka`emo da sve ono {to se de{ava u na{oj emisiji, prati “Identitet”, nova revija koja preti da tira`om nadma{i mnoge poznate revije, i najavquje rat crnogorske i srpske tajne policije, pod kojim policija je mati, [e{eqeva krtica, iz Nove demokratije, onda atentator bio prepla{en itd, bavi se estradom, politikom, sport, erotika i sve zajedno, u “Identitetu” svakog utorka za vas, a meni je izuzetna ~ast i zadovoqstvo da predstavim mog prvog ve~era{weg gosta, koji je, po mnogima, to ~ujem ovih dana, ka`e, skoro budu}i predsednik Srbije, dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Kako se ose}ate? Dr [e{eq: Pa dobro, kao budu}i predsednik. Voditeq: Je li tako? Pa dobro, lepo, fino. Odmah da ka`em, ovih dana ste izneli jednu vrlo zanimqivu stvar, da Srpska radikalna stranka, ide i kwiga “Neboj{a ^ovi} mafija{ka pudlica”. Dr [e{eq: Nije, nego “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, tako se kwiga zove. Voditeq: Onda su napisali gre{ku u novinama. “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}” zna~i. Da ~ujemo sada o sadr`aju te kwige, veoma je zanimqiv naslov i provokativan. Dr [e{eq: Pa, ja sam posledwih nekoliko meseci intezifikovao svoju borbu protiv kriminala, protiv mafije, i postigao ve} krupne rezultate. Najkrupniji rezultat je bio istra`ivawe ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, ali pre toga, mi, srpski radikali, smo raskrinkali ubistvo Momira Gavrilovi}a i saop{tili javnosti da su tada{wi {ef Slu`be dr`avne bezbednosti, Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}, organizovali ubistvo pukovnika policije Momira Gavrilovi}a, vidimo sada i svedo~ewa Qiqane Bu462

he, supruge Qubi{e Buhe ^umeta, jednog od vo|a sur~inskog mafija{kog klana, da su ^umetovi gangsteri bili izvr{ioci tog ubistva. Kod ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, u slu~aju wegovog ubistva, digli smo veliku pra{inu, raskrinkali mnogo toga {to se krilo u pozadini. Nastavio sam sa raskrinkavawem jednog od glavnih mafija{a Stanka Suboti}a Caneta @apca i upravo objavio kwigu, koja predstavqa kombinaciju sudskih spisa, mojih govora na nekoliko zakazanih ro~i{ta po wegovim tu`bama, i konferencija za {tampu. Kwiga se zove “Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije”, i sad sam zaokupio Neboj{u ^ovi}a, tako|e, jednog krupnog kriminalca, za veliki broj wegovih afera. Imam ih dosta, policijskih dokumenata, sutra }u ih pokazati na konferenciji za {tampu. Sutra }u ih umno`iti i podeliti novinarima, jer je ju~e ministar unutra{wih poslova rekao da ta dokumenta nisu tajna, pa kad nisu tajna ja }u ih sad umno`iti i podeliti. Voditeq: Sva dokumenta, zna~i, to je dokazni materijal, kompletno? Dr [e{eq: To je samo nekoliko dokumenata koji se odnose na ume{anost Neboj{e ^ovi}a, a {to se ti~e same kwige, tu }u kombinovati razni materijal, zato {to su kwige dokumentarnog karaktera. Voditeq: A je li iza{lo to o Stanku Suboti}u? Dr [e{eq: Jeste, iza{lo je. Voditeq: A {to niste doneli da to prika`emo ovde? Dr [e{eq: Pa, trebali ste to da mi ka`ete, ne znam da li vas interesuje ta kwiga, pokazivali su na{i poslanici u Republi~koj skup{tini. Voditeq: Pa dobro, ja ne znam... Dr [e{eq: Da, da, iza{la je ta kwiga i velika je potra`wa, zato {to tim kwigama odre|ujemo veoma nisku cenu, popularnu cenu, tako da gra|ani mogu zaista da najpovoqnije da ih nabave, jer nama nije ciq nikakva zarada od tih kwiga, ciq nam je i da kroz izdavawe kwiga, dokumentarne sadr`ine, nastavimo na{u politi~ku borbu protiv kriminala, protiv mafije. Voditeq: Dobro. Vojo, rekli ste pre neki dan vas tu`i svaka fukara. Dr [e{eq: Pa da. Stanko Suboti} Cane je ve} dvanaest tu`bi, koliko znam, ima jo{ po neko, ovaj urednik lista “Danas”, Grujica Spasovi}, ja jedva ~ekam to su|ewe, ali ro~i{te je zakazano tek 27. decembra. Voditeq: Koliko ve}, dvanaest, trinaest? Dr [e{eq: Pa mo`da ve} ima oko tridesetak. Voditeq: Za klevetu, ne znam, za... Dr [e{eq: Pa, kako kome padne na pamet. Ima, i \in|i} podneo krivi~ne prijave, preko javnog tu`ioca, za moje skup{tinske govore i tako daqe. Ali, napravi}u im pravi sudski vatromet, garantujem vam. Voditeq: Zna~i, da li }e{ pored toliko tu`bi, imati vremena za bavqewe teku}om politikom? Dr [e{eq: Pa, na|em ja vremena za sve, jer svoje vreme znam da organizujem. Voditeq: Ovako, kad bi trebalo da se bira, da li bi `eleo da postane{ predsednik Republike Srbije ili da ode{ u Hag? Dr [e{eq: Pa, ja sam rekao, gotovo da bih vi{e voleo da putujem u Hag. Znate, naravno da `elim da budem predsednik Republike i mislim da bih na toj funkciji mogao, u skladu sa Ustavom i zakonom, da doprinesem da se Srbija izbavi 463

iz sada{we situacije, nisu te predsedni~ke funkcije naro~ito velike i ja ne preterujem nikakvim la`nim obe}awima, javnost ne obasipam u predizbornoj kampawi, to nisam radio ni pro{li put, ali mislim da bi moj izbor predstavqao uno{ewe novog faktora stabilnosti u politi~ki sistem, stabilnosti u smislu stabilizacije dru{tvene pozicije, polo`aja qudi i gra|ana, naravno, to bi ozna~ilo po~etak sloma dosmanlijskog re`ima i pada \in|i}eve vlade, jer je moj glavni ciq {to pre, izbore na svim nivoima u Srbiji, da zaka`emo. Moja ubedqiva pobeda na predsedni~kim izborima jednostavno bi otvorila put tim vanrednim izborima. [to se ti~e Haga, sad su opet iz Ko{tuni~inog izbornog {taba plasirali, to rade wegovi, Ko{tuni~ini ministri za prqave poslove, Qiqana Nedeqkovi} i Aleksandar Tijani}. Oni su to radili i u pro{loj predizbornoj kampawi. Do~ekao sam to da kancelarija Ha{kog tribunala u Beogradu izdaje saop{tewe da je to opet predizborna ujdurma, da nikakva optu`nica protiv mene nije podignuta kao {to i nije. Deset godina oni istra`uju moju ulogu u ovim ratnim zbivawima, ali kao {to do sada nisu mogli da na|u nikakav dokaz o mojim eventualnim zlo~inima, tako ne}e ni u narednih sto godina, ja sam apsolutno u to siguran. Ja sam ponosan na svoju ulogu u ovome ratu, koliko sam mogao ja sam doprineo borbi srpskog naroda za opstanak, za slobodu, za pravdu i za istinu, na`alost, Srbi su u tom ratu pora`eni, ja sam ube|en da je definitivno zbog zapadnih sila koje su neprekidno dr`ale stranu srpskih neprijateqa, i Slovenaca, i Hrvata, i bosanskih muslimana, i kosovskometohijskih Albanaca i tako daqe. Voditeq: Dobro. Evo, videli ste, dr Vojislav [e{eq, narodni poslanik u oba parlamenta, lider radikala, predsedni~ki kandidat na izborima koji slede i na kojima }ete, verovatno, iza}i u dovoqnom broju, a sada idemo ... Dr [e{eq: Sad ne pozivamo na bojkot, je li tako? Voditeq: Pa, ne pozivamo. Dr [e{eq: Sad pozivamo gra|ane da iza|u, pro{li put smo uspeli sa bojkotom, sad moramo uspeti pobedom. Voditeq: Normalno. Videli ste, dr Vojislav [e{eq, nadam se da }e re`ija kona~no staviti na ekrane brojeve telefona, na koje mo`ete da se javite, a mi idemo sa jednom lepom pesmom, ~ija je promocija u emisiji “Svet zabave”, pa idemo daqe. PESMA Voditeq: Nadam se da ste zadovoqni sa ovom lepom pesmom koja je promocija produkcije “Renome” i moja ve~era{wa go{}a za koju, ja mislim ovako, da }e ru`niji ili sna`niji pol biti itekako zadovoqan, Sla|ana Risti}. Sla|ana, dobro ve~e, kako se ose}a{ ovde? Sla|ana Risti}: Dobro ve~e Dra{ko, hvala na pitawu. Ose}am se ovde predivno, naravno kad ima{ tako divnog gosta, zadovoqstvo je i ~ast da budem pored wega, nadam se da }e biti budu}i predsednik a mo`da ja ne}u biti tu kad je glasawe. Dr [e{eq: Ali, za{to mo`da, Sla|ana? Sla|ana Risti}: Pa, ja ne znam. Nismo bili dovoqno pametni pro{log puta, sad ja ne znam... Dr [e{eq: Sve se mewa. Sla|ana Risti}: Daj Bo`e, na boqe. Ja se ose}am ovde lepo, ve} sam tre}i 464

put u studiju. Voditeq: U ovoj emisiji prvi put. Sla|ana Risti}: Vrlo mi je lepo ovde u In|iji, u televiziji “Sveti \or|e”, a u tvojoj emisiji prvi put. Voditeq: E, ba{ mi je drago. [ta ima novo, kako to da snimi{ ba{ u Bijeqini a ne ovde, snimala si za PGP? Sla|ana Risti}: Jeste, ja sam jedno beogradsko gradsko dete, oti{la sam u Bosnu, i ne `alim. Voditeq: To je Republika Srpska ne Bosna. Sla|ana Risti}: Jeste, Republika Srpska, hvala. Oti{la sam tamo zato {to su mi ponu|eni mnogo boqi uslovi i ja mislim da nisam pogre{ila, vide}ete rezultate. Voditeq: Jel’ tako? Zna~i, zadovoqna si? Sla|ana Risti}: Jeste, zadovoqna sam. Gospodin Sini{a Kajmakovi} i moj glavni urednik Pe{a, stvarno su se potrudili da lepo ispromovi{em moj novi CD, jako sam zadovoqna za po~etak, tako da ne pri~am ne{to... Voditeq: Ti si, koliko znam, bila na festivalu, da li si donela taj snimak? Sla|ana Risti}: Jesam, donela sam, u re`iji je, ~u}emo jo{ jednu pesmu. Pre nedequ dana bila sam na Festivalu gradske, narodne i zabavne muzike u Bawa Luci, “Viqamovka” 2002. godine. Dakle, bio je to festival u organizaciji Radio televizije Srbije i... Voditeq: Radio Televizija Republike Srpske, vaqda? Sla|ana Risti}: Republike Srpske, hvala, hvala. Voditeq: Po{to ovi ni{ta nisu uradili za festival ovde, RTS, nisu ga najavili, nisu ga reklamirali, tako da... Sla|ana Risti}: Nije bilo do mene, zna~i, ja imam razloga {to nisam snimila za PGP, ba{ ta, nekako, mawka je reklama, zna~i, problem je, ako nemate vi{e reklama, zato sam oti{la lepo u Republiku Srpsku. Voditeq: Dobro. Sla|ana Risti} je tu, tu je dr Vojislav [e{eq, telefon znate, zovite, idemo daqe. Moji naredni gosti sti`u, a ovo ve~e sti`u ba{ iz Mladenovca. O kome se radi, vide}ete. Grupa “To je to”, a u me|uvremenu, neko ~eka na vezi. Dobro ve~e. Halo, da li nas ~ujete? Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam sve u studiju, posebno gospodina [e{eqa, iskreno se nadam da }e biti predsednik Srbije, da li }e i on da radi kao i ovi dosada{wi, da postavi sve nepismene na rukovode}a radna mesta ili }e radi sa adekvatnim qudima koji su pismeni, koji mogu da obra|uju bar pravosu|e? Voditeq: Kako vi mislite, otkud znate da su svi nepismeni? Gledalac: Pogotovo u ovoj na{oj staropazova~koj op{tini. Voditeq: U kojoj op{tini, izvinite? Gledalac: Staropazova~ka op{tina. Od predsednika op{tine pa nadaqe. Voditeq: Auuu, Vojo, izvolite, odgovorite. Dr [e{eq: Pa, to samo u dosmanlijskoj vlasti mogu nepismeni da do|u na odgovorne funkcije. Po{to sam ja veliki qubiteq kwige i pisawa, takvi kod mene jednostavno ne prolaze. Znate, na svim dr`avnim funkcijama moraju biti kompetentni i sposobni qudi, ali ne `elim gospo|u da razo~aram, predsednik Republike ne vodi kadrovsku politiku u dr`avi, on samo posle izbora odre|uje mandatara za sastav vlade, na osnovu snaga u Narodnoj skup{tini. Dakle, 465

sve ono gde ja mogu da vodim kadrovsku politiku, svodi se na predsedni~ki kabinet, u kome radi veoma mali broj qudi, i naravno, predsednik Republike mo`e da u~estvuje u vo|ewu kadrovske politike u Vrhovnom savetu odbrane, kadrovske politike u vojsci, i postoji jo{ jedna nadle`nost predsednika Republike, to je vo|ewe kadrovske politike u policiji, jer po zakonu, predsednik Republike raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje ~in generala. Voditeq: Ti dobro poznaje{, ima{ dve i po godine zatvorski sta`. Dr [e{eq: Imam zatvorski sta`, imam jo{ ve}i sta` u borbi protiv mafije. Voditeq: E, pa to je najva`nije. Dr [e{eq: I ja }u probrati najsposobnije policijske oficire i naravno, one koji nisu povezani sa mafijom, a podrazumeva se da budu obrazovani. Voditeq: Ta~no. Gospo|o, da li ste jo{ na vezi? Niste. Dobro. E, ~uli smo grupu “To je to” iz Mladenovca, frontmena grupe. Vojo, dobro ti ve~e. Voja: Dobro ve~e, Dra{ko. Voditeq: Evo, to je to. Evo, Vojo, va{ album, ova va{a pesma sa “Moravskih bisera” {to je dobila nagradu najhit, je li tako? Voja: Jeste, ovo je pesma sa “Moravskih bisera” koja je pobedila, od strane medija, akreditovanih novinara i televizijskih stanica, radio stanica, dakle, pesma “Malo je ~a{a” za boeme, koja }e se pojaviti na na{em novom CD-u. Voditeq: Zna~i, boemi }e biti zadovoqni? Voja: Da, svi boemi. Voditeq: Nadam se, kamera malo ovako da se pribli`i i da nam predstavi{ svoje ~lanove grupe “To je to”. Voja: Pa, ~lanovi grupe “To je to”, ja i moj kolega Panti} Slobodan smo frontmeni, onda gitarista Vlada Lali}, na dugmima Vladan Simi}, kontrabas ve~eras, ina~e klavijaturista, Darko Jovanovi} i harmonika{, Milan Raki}. Voditeq: Zna~i, to je ta ubita~na postava. Voja: Ubita~na postava. Sla|ana Risti}: Mu{ka, moram da priznam. Voditeq: Kad }e kona~no taj album? ^ekali ste, kao nemoj sad izbori, sad }e opet izbori, pa opet da ~ekate. Voja: Uvek se ne{to oko izbora de{ava, pa hajde i mi ne{to da izdamo. Ne{to novo, dakle, po~etkom decembra bi trebalo da iza|e. Voditeq: A izbori? Voja: Pa dobro. Voditeq: Da li znate kad su izbori? Voja: Pa, za dve nedeqe. Voditeq: Evo, neka ka`e Voja, kad se izlazi na birali{ta. Dr [e{eq: 8. decembra. Voditeq: Ti ne}e{ do osmog, te{ko. Voja: Pa, zavisi od PGP-a. Voditeq: Zna~i, grupa “To je to”, i oni su tu. Ve~eras nama, evo, stiglo je nekoliko pitawa. Jovan sa Zvezdare ovako pita, koliko je realno obe}awe izgradwe dvesta hiqada stanova i da li mo`emo o~ekivati ponovo pokretawe te akcije posle pada dosovske vlasti? 466

Dr [e{eq: Ja moram otvoreno da ka`em svim gra|anima, dosovska vlast je toliko zla nanela Srbiji, da }e posle wenog pada biti mnogo gora situacija nego {to je bila 2000. godine. Ja ne bi suvi{e optimisti~ka obe}awa davao u vezi te stambene izgradwe, jer u me|uvremenu je otpu{teno ve} oko trista, tristapedeset hiqada radnika a dosmanlije planiraju da otpuste jo{ ~etrsto hiqada, i vi ste videli, prema wihovoj poreskoj politici, {ta oni sve smi{qaju sada da oporezuju, po{to su prethodno ubili poreske obveznike, uni{tili poreske obveznike. Voditeq: Koliko ti pla}a{ porez? Dr [e{eq: Pa, ja ne pla}am porez, jer je moji jedini prihodi su moja plata saveznog poslanika. Ja pla}am onaj redovan porez koji se od plate odbija svakog meseca, poreze i doprinose. Ja nemam ukupni godi{wi prihod koji podle`e dodatnom oporezivawu. Voditeq: A kolika je cena poreza? Dr [e{eq: Pa, bilo je, ja mislim, za pro{lu godinu {esto hiqada dinara godi{we. Voditeq: A kako si uspeo da skupi{ {esto hiqada? Dr [e{eq: Pa, nisam, pa ja sada od svih prihoda imam samo svoju poslani~ku platu, me|utim, ja sam od ranije imao neku u{te|evinu, sa kojom sam racionalno raspolagao. Voditeq: Govorilo se da si svojevremeno prevario vojvodu \uji}a, da si ga izigrao, zato vi{e nisi vojvoda. Da li je to istina? Dr [e{eq: To su sve izmi{qotine koje plasira dosmanlijska {tampa, niti sam ga {ta izigrao, niti je mogao da mi oduzme to zvawe, dodu{e, na{i su odnosi bili poreme}eni posledwih godina wegovog `ivota i to je u svemu tome jedina istinita ~iwenica, ali ja mislim da je do toga do{lo zbog toga {to je on tamo `iveo u posebnim uslovima, svaka moja konfrontacija sa ameri~kom zvani~nom politikom remetila je na{e me|usobne odnose. Ja sam imao veliku turneju po Americi, Kanadi, Australiji, zapadnoj Evropi, 1989. godine. Odr`ao sam 97 predavawa koja su bila veoma, veoma dobro pose}ena, zatim, nekoliko mojih kwiga je {tampano u prekomorskim zemqama na srpskom jeziku i tako daqe. Ali to je sve bilo pre organizovawa politi~kih stranaka u Srbiji. Ja sam kao pojedinac na te turneje i{ao. Voditeq: Malo }emo efektnije da skratimo odgovore. Vreme leti, ukratko, evo sad jedan Jovan sa Zvezdare ka`e, ukratko da se osvrne na svoju posetu Kini i kako vidite u su{tini na{u zemqu? Dr [e{eq: Pa, poseta delegacije Srpske radikalne stranke koju sam predvodio u Narodnoj Republici Kini, bila je veoma uspe{na. Mi smo produbili odnose sa kineskom vladaju}om Komunisti~kom partijom i mi, srpski radikali, smatramo da na{i odnosi sa Kinom treba neprekidno da ja~aju, ova dosmanlijska vlast je o~igledno protiv toga. Oni su ukinuli dvoavionsku liniju Beograd – Peking, nisu zainteresovani za ekonomsku saradwu a ube|en sam da }e Kina za nekih dvadesetak, najvi{e trideset godina biti centar sveta u pravom smislu re~i. Kina je ostvarila ekonomsko ~udo, treba videti Peking, treba videti [angaj... Voditeq: Koliko si dana bio, Vojo, tamo? Dr [e{eq: Pa, bio sam nepunu nedequ dana. Bio sam dva dana u Moskvi, u 467

Rusiji, i {est dana u Kini. Voditeq: Kakve su Kineskiwe? Dr [e{eq: Lepe `ene. Voditeq: Jesi li upoznao neku? Dr [e{eq: Pa, upoznao sam ve}i broj Kineskiwa, ali ako ti misli{ na ne{to bezobrazno, onda tu gre{i{, jer sam ja bio u zvani~noj poseti. Voditeq: Tim pre. Dr [e{eq: Jer je strogi protokol na delu. Voditeq: Pa dobro, to je ono {to ste vi, a posle, iza kulisa... Dr [e{eq: Pa, nisam tamo i{ao kao glumac, prema tome, nije bilo... Voditeq: Dobro, dobro. Dr [e{eq: Imali smo veoma iscrpan program, po{to su Kinezi tra`ili da na{a poseta traje mnogo du`e, a mi nismo mogli da odvojimo u sada{woj situaciji u zemqi vi{e od nedequ dana ukupnog odlaska iz Beograda, i onda kad sam oti{ao u Kinu, ovde su dosmanlijske novine po~ele da pi{u da sam pobegao u Kinu zbog Ha{kog tribunala, da se ne}u ni vra}ati. Voditeq: Ma, to su gluposti. Dr [e{eq: Pa, ne znam, pune su im novine gluposti raznoraznih. Voditeq: To je wihov problem. Neko ~eka na vezi, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo sam da pitam budu}eg predsednika Srbije, da li }e nam pomo}i da zemqoradni~ka zadruga Vojka dobije trideset hiqada litara nafte, koje je upla}eno gospodinu Vu~urevi}u? On je bio poslanik Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Pa, ja prvi put ~ujem za taj slu~aj, da vam iskreno ka`em, to je o~igledno stvar gra|anske neke parnice, i tu postoje nadle`ni sudovi. Voditeq: Sawa iz Koceqeva pozdravqa sve u studiju i pita Voju {ta misli o Margit Savovi}? Dr [e{eq: Pa, o Margit Savovi} imam dobro mi{qewe. Ona je jedna inteligentna `ena koja ima svoj li~ni na~in javnog nastupa, koji je mnogim qudima simpati~an, meni je simpati~an, moram da ka`em da lepo peva onu pesmu na ma|arskom jeziku kojom se nekoliko puta pojavila na televizijama, {armantna je u dru{tvu, voli {alu, i stalno se na mene `ali kako joj osam godina ne{to obe}avam i nikako da ispunim. Voditeq: Dobro. Evo pozdrav svima u studiju, ka`e Marija sa Zvezdare, da li se dr [e{equ ~ini da na{u zemqu vode Jevreji, na vlasti? Dr [e{eq: Ja nemam nikakvih predrasuda prema Jevrejima. Na{ je problem {to na{u zemqu vode kriminalci, mafija{i, izdajnici srpskog naroda, a {to se Jevreja ti~e, upoznao sam u svome `ivotu dosta ~asnih, po{tenih Jevreja, kao {to sam upoznao i one koji su ne~asni i nepo{teni, kao {to postoji u svakom narodu, tako da apsolutno tu nikakvih predrasuda nemam. Ja ne mogu da zaboravim koliko su neki istaknuti Jevreji zadu`ili na{u istoriju i kulturu, kwi`evnik Isak Samokovlija, zatim, kwi`ar Geca Kon, kompozitor Oskar Danov i tako daqe, to su sve ~asni, po{teni qudi, vrhunski stvaraoci, ne mogu ja sada zbog nekoliko qudi lo{eg karaktera poput Filipa Davida, na primer, da mrzim celi jevrejski narod, ja }u na svakom mestu re}i da je Filip David nula od ~oveka, da je lo{ ~ovek, da je nikakav ~ovek, da je izdajnik, da je pokvaren i tako daqe, ali s druge strane, na svakom mestu }u da ka`em koliko cenim i po{tu468

jem neka istaknuta jevrejska imena, i me|u `ivim Jevrejima, ne govorim samo o onima koji nisu me|u nama. Ja imam nekoliko dobrih prijateqa. Voditeq: @eqko iz In|ije ka`e, pozdrav za Voju [e{eqa, da li ima vizu za Hag i da li je Dra{ko A}imovi} u kontaktu sa Marijanom Risti~evi}em? Dr [e{eq: Mo`da }e Dra{ko A}imovi} pre mene u Hag, mada nisam zvani~no ni obnavqao zahtev od septembra pro{le godine, osim {to sam sada javno pred novinarima zvao kancelariju Ha{kog tribunala i rekao ima li vi{e te optu`nice, ho}e li to da stigne, obezbedite mi vizu da idem bez optu`nice. Voditeq: Ja }u ~im me Holan|anke pozovu u Hag, evo mene odmah. A o kontaktu sa Marijanom Risti~evi}em, je li to onaj iz Seqa~ke stranke, Marijan Risti~evi}? Dr [e{eq: Ja ne znam, to je pitawe tebi postavqeno, ti odgovaraj narodu za svoje kontakte, nepromi{qene, sa Marijanom Risti~evi}em. Voditeq: Nisam sa wim u kontaktu, neko ~eka na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Voditeq: Izvolite, sa kim pri~amo i odakle zovete? Gledalac: Pozdravqam sve vas u studiju, pogotovu na{eg budu}eg predsednika, najomiqeniju li~nost Srbije, dr Vojislava [e{eqa. Voditeq: Odakle zovete? Gledalac: Iz In|ije. Voditeq: Dobro. Da li imate neko pitawe? Gledalac: Evo, htela bih da pitam na{eg budu}eg predsednika, konkretno, u ime svih nas mladih, u ovoj celoj na{oj zemqi, da nam ka`e koja je na{a perspektiva u ovim vremenima koja su sada i da li mi mladi imamo zaista perspektivu i od ~ega da `ivimo u ovoj propaloj dr`avi? Unapred zahvaqujem. Dr [e{eq: Pa, na{a situacija je veoma, veoma te{ka, ali nije bezperspektivna, nije beznade`na. [to pre oborimo dosmanlijski re`im, to }emo pre stvroti {ansu za izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede, ali ja moram odmah da ka`em, i posle obarawa dosmanlijskog re`ima, posle obarawa Ko{tunice i \in|i}a, situacija }e jo{ dosta vremena biti prili~no te{ka, te{ka je bila i pre wihovog dolaska na vlast. Oni su sve upropastili. Znate, nama }e trebati vreme da vratimo na ono pre|a{we stawe, pa da onda opet krenemo daqe. Naravno, to ne zna~i bukvalno vra}awe na pre|a{we stawe, jer je i ranije bilo mnogo problema, mnogo propusta, slabosti i tako daqe, sve to moramo u perspektivi izbe}i. Ali, ja mislim, da ono {to nedostaje Srbiji i {to mo`emo da ponudimo mi, srpski radikali, to je optimizam, to je vera da }emo uspeti da se oporavimo, da se uspravimo, da `ivimo dostojanstveno `ivotom savremenog ~oveka. Traja}e to du`i neki vremenski period i treba}e mnogo truda i znoja. Te{ko je govoriti o godinama, koliko }e to trajati, ali vidite, sada nam je situacija takva, da je svaki dan sve gore i gore, {to ovo du`e traje, treba}e nam vi{e vremena da se oporavimo. Voditeq: Dobro. Evo, videli ste, vi znate sve ko su moji gosti, grupa “To je to”, Sla|ana Risti}, dr Vojislav [e{eq. Idemo daqe sa jo{ jednom lepom pesmom i jednim prijatnim iznena|ewem ko je moja ve~era{wa go{}a. PESMA Voditeq: Videli ste, ono {to ka`u, jedno prijatno iznena|ewe, nova tinejyerska zvezda folka, Jelena Krsmanovi}, poznatija kao Jeca. Jeco, kako si? 469

Jelena: Evo, fino, Dra{ko. Dobro ve~e vama, gospodinu dr Vojislavu [e{equ, Sla|ani, grupi “To je to” i naravno, svim gledaocima kraj malih ekrana. Voditeq: Ti, kao ro|ena Beogra|anka, a pogre{nu su pesmu pustili? Jelena: Jesam, ali nema veze. Voditeq: [ta su pustili? Jelena: “Mangupe”. Voditeq: Pesma je dobra ipak, nego sam ~uo, ka`u da neodoqivo podse}a na Cecu, kad je pevala na po~etku. Jelena: Pa jeste. Ja moram da ka`em da mi je izuzetno drago zbog toga, s obzirom da znamo ko je Ceca Ra`natovi} i {ta je postigla u svojoj muzi~koj karijeri, a ja ipak stojim pri tome da svako od nas na estradi treba da ima ne{to svoje po ~emu }e biti prepoznatqiv, tako i ja, vreme je predamnom, nadam se da }u izgraditi sebe, po ~emu }u biti prepoznatqiva. Voditeq: To je ta~no. Neko ~eka na vezi, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ovde je Mileta, ina~e ~lan Srpske radikalne stranke. Voditeq: Odakle zovete? Gledalac: Iz In|ije. Veoma mi je drago {to je na{ predsednik ve~eras ovde i ja se nadam da }e uskoro i na{a doktorka Ru`a Alovi} verovatno biti predsednik op{tine. Htela bih predsedniku da postavim jo{ jedno pitawe, da li smatra da invalidi nikada nisu bili potceweniji nego sada u ovoj, kako ka`e na{ predsednik, dosmanlijskoj vlasti? Dr [e{eq: Sada{wa vlast je apsolutno nezainteresovana da re{ava probleme najugro`enijih slojeva stanovni{tva, pogotovo invalida i penzionera. Ona ih jednostavno smatra nekim otpisanim slojevima, ona pokazuje odsustvo elementarnog humanizma. Voditeq: Nedavno je, ne znam da li si pro~itao, Sini{a Vu~ini}, lider Srpske levice, ka`e ovako, izjavio da zapadnoevropske zemqe potajno `ele [e{eqa za predsednika Srbije, iako se ta slika ovde ~esto krivi u javnosti, i predstavqa da Zapad u stvari `eli Ko{tunicu. Pa ka`e Vu~ini}, da Zapad to ~ini, jer [e{eq kao predsednik Srbije, obezbedio bi red u zemqi i sigurnost za zapadnoevropske investitore, ka`e, Evropska unija ne sme to javno da ka`e zbog straha od Amerike, iako znaju da bi [e{eq bio jedini ravnopravni partner ponosne Srbije. Kako tuma~i{ ove Vu~ini}eve re~i? Dr [e{eq: Pa, ja ne bih da tuma~im Vu~ini}eve re~i, ali tim povodom mogao bih ne{to drugo da ti ka`em. Od svih dana{wih srpskih politi~ara, i Amerikanci i zapadni Evropqani najvi{e cene mene, u to sam ube|en. Znaju da nisam apsolutno ume{an ni u kakav kriminal, znaju da nemam nikakve veze sa mafijom, da ni~im nisam kompromitovan, da uvek iskreno govorim ono {to mislim i {ta mi se naj~e{}e ne svi|a, ali iskreno verujem u ono {to govorim, prema tome, to su neke karakteristike politi~ara koje se cene svuda na svetu, nije re~ samo o zapadnom svetu. A drugo, Zapad }e morati da po{tuje voqu srpskog naroda i svih gra|ana Srbije na ovim izborima, meni je bitno da ubedim gra|ane Srbije, da na neki na~in zaslu`im to poverewe, a {to se ti~e inostranstva, {to se ti~e zapadnog sveta i tako daqe, moj eventualni izbor za predsednika Republike tu sigurno nikakve probleme ne}e stvoriti. Sla|ana Risti}: Da li ja mogu ne{to da pitam gospodina [e{eqa? 470

Voditeq: Nemoj da zapitkuje{ Voju. Sla|ana Risti}: Ne, samo imam pitawe. Voditeq: A to je ne{to drugo. Dr [e{eq: I ja ne{to zapitkujem, ali vi{e malo. Voditeq: To }ete kasnije malo, kad se ugasi svetlo u studiju. Dr [e{eq: Ja nisam mislio ni na {ta bezobrazno, nemoj ti da gasi{ svetla, ja sam ~ovek u godinama, ako se ugasi svetlo mogu da posrnem i da padnem. Sla|ana Risti}: Evo, malo, malo, pa u novinama se pojavquju razni natpisi, pri~a se o tome da iza va{e kandidature stoji Zoran \in|i}. Kako to tuma~ite? Dr [e{eq: Pa, to sve plasira Ko{tuni~in {tab za prqave poslove, Aleksandar Tijani} i Qiqana Nedeqkovi}, jer oni jednostavno sad ne znaju kako da re{e elementarni Ko{tuni~in problem. Ja mislim da se Ko{tunica ve} iskreno pokajao {to se uop{te kandidovao, on na ovim izborima ne mo`e da pobedi. Narod je shvatio ko je Ko{tunica, kakva mu je uloga, kakvu politiku vodi i koje katastrofalne poteze povla~i. I sad vidite, Ko{tunica je doveo na vlast Zorana \in|i}a, Ko{tuni~ina stranka, Demokratska stranka Srbije je glasala za sve \in|i}eve protivustavne zakone, Ko{tunica \in|i}u obezbe|uje ve}inu u Narodnoj skup{tini i u dogovoru sa Ko{tunicom, \in|i} mu je vratio otete poslani~ke mandate. Vi{e sam ja branio, u pro{loj predizbornoj kampawi, otete Ko{tuni~ine mandate nego sam Ko{tunica. Ko{tunica se u `ivotu nije usudio da ka`e ne{to ozbiqno protiv \in|i}a {to se ti~e povezanosti sa mafijom, sa sur~inskim klanom, pogotovo sa Stankom Suboti}em Canetom @apcem, da bi se usudio da ka`e ovo {to ja ka`em za ovog kriminalca Miodraga Kosti}a, MK komerc i Novog Sada, koji kupuje {e}erane za tri evra, koji je \in|i}ev kum, najbli`i prijateq i privilegovan od strane vlasti i tako daqe, to nikad Ko{tunica nije rekao, i sad on poku{ava da plasira, kroz medije pod wegovom kontrolom, la`ne informacije da ja imam bilo {ta sa \in|i}em. Ja se sa \in|i}em od 2000. godine nigde nisam sreo niti razgovarao. Ono {to se vidimo u Skup{tini, ~ak se nismo ni pozdravqali, ali nisam se video ni sa Ko{tunicom. Za mene danas, izme|u \in|i}a i Ko{tunice nema nikakve razlike, pogotovo otkad sam do{ao do podataka da je do{lo do razdora u mafiji, da jedno mafija{ko krilo i daqe sledi \in|i}a a drugo mafija{ko krilo se priklonilo Ko{tunici. Sla|ana Risti}: Hvala lepo. Voditeq: Neko ~eka na vezi. Dr [e{eq: Prvo da vidimo da li je Sla|ana zadovoqna odgovorom. Sla|ana Risti}: Hvala lepo, jesam. Voditeq: U potpunosti. Halo, da li nas ~ujete? Gledalac: Dobro ve~e. Htela bih da pozdravim gospodina [e{eqa i samo da ga pitam, da li ima nade da }e Slobodan Milo{evi} se vratiti na le~ewe ku}i? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da svi ~asni qudi u Srbiji treba da nastave sa insistirawem u institucijama sistema, u medijima, na svakom javnom mestu, da se Milo{evi} pusti radi adekvatnog medicinskog tretmana, dakle, da se brani sa slobode. A sada se i Ha{ki tribunal na{ao u neprilici, jer je Milo{evi} do sada uspeo da suzbije sve la`ne svedoke, da obori glavnu optu`nicu i po471

bedi Ha{ki tribunal, po pitawu kosovske optu`nice, sad po pitawu Republike Srpske Krajine, kako oni ka`u, po pitawu Hrvatske, mada mi sa Hrvatskom nemamo ni{ta. Mi Srbi smo samo branili Republiku Srpsku Krajinu. Oni Milo{evi}u ne mogu da doka`u nikakav ratni zlo~in, i ovo sada {to saslu{avaju, ~itam ju~e ili danas, u “Glasu Crnogorca”, da je ovaj svedok, ovaj tajni svedok, koga sad saslu{avaju, to pi{e u novinama, Milan Babi}, biv{i predsednik Vlade Republike Srpske, po{to je i mene nekoliko puta pomiwao, i ja sam shvatio iz tog konteksta da se radi o Milanu Babi}u. On, prvo, izmi{qa mnoge stvari a drugo, {ta mo`e da ka`e, da je Milo{evi}, me|u ostalim Srbima, pomagao Srbe iz Srpske Krajine. A vidite, mi smo ostali bez Srpske Krajine, delimi~no i srpskom krivicom. Jeste velika svetska ala, neman, se digla protiv nas, ali da je bilo vi{e srpske sloge, promi{qenosti, pameti, mi bi sa~uvali Republiku Srpsku Krajinu, ali se ne sudi Milo{evi}u {to mi nismo uspeli da sa~uvamo Republiku Srpsku Krajinu, nego mu se sudi {to je uop{te ikada pomagao zapadne Srbe u wihovoj pravednoj borbi. Amerikanci su svoje penzionisane generale poslali u Tu|manov usta{ki general{tab da pripreme operaciju osvajawa Republike Srpske Krajine i progona srpskog stanovni{tva. Ovaj proces Slobodanu Milo{evi}u, pred celim svetom je raskrinkao antisrpsku zaveru i Milo{evi} samo da izdr`i, da ga zdravqe poslu`i, on }e sigurno pobediti Ha{ki tribunal, da istraje u ovakvom na~inu odbrane. Voditeq: Dobro, neko ~eka na vezi. Dobro ve~e. Halo, da li nas ~ujete? Hajte, ja~e malo, ja~e malo. Jeste li vi malo nagluvi? Izvolite, da li vam treba slu{ni aparat? ^ovek malo nagluv, vi{e sre}e slede}i put. Da ~ujemo, Sla|ana, ti si u~estvovala na festivalu u Bawa Luci, je li tako? Sla|ana Risti}: Da, u~estvovala sam pre nedequ dana, bio je festival u Bawa Luci, u ve~eri gradske pesme, ja sam prvi put u~estvovala na festivalu ali gradskih pesama, ranije sam u~estvovala na festivalima narodne pesme, jedna moja zapa`ena pesma je ... Voditeq: Dobro, to }emo ~uti, nego ja sam te pitao drugo, bio je jedan, desio se jedan me|unarodni skandal? Sla|ana Risti}: Jeste. To je bilo slede}e ve~eri, ve~eri narodne pesme. Voditeq: Dragan Panti} Smederevac je otpevao pesmu, ka`e, “Drina Srbiju razdvajati ne}e”, i onda je odmah, ka`e, reagovali su nacionalno. Sla|ana Risti}: Trebalo je tu, smenili su gospodina Pokraj~i}a, direktora festivala... Voditeq: To je me|unarodni hor, je li tako? Sla|ana Risti}: Ne, ... Dr [e{eq: Ho}emo li ~uti tu pesmu? Voditeq: Sad }e{ ~uti. Sla|ana Risti}: Oni su procenili da je to pesma koja ima neku drugu poruku, ne onu kao, zna~i da je jedna lepa, fina pesma, nego da postoji neka pozadina u vezi te pesme, {to, naravno, uop{te nije istina. @ao mi je {to je uop{te do{lo do incidenta, nije trebalo da do|e, nije imalo uop{te nikakvog razloga, pogotovo.... Voditeq: Ali je do{lo? Sla|ana Risti}: Jeste. Voditeq: I do dan danas ni{ta nije emitovano, nijedno ve~e na televizi472

ji... Sla|ana Risti}: Nijedno ve~e, ~ak nije bilo uop{te direktnog prenosa, kad je bilo moje ve~e, zna~i, prvo ve~e gradskih pesama, to je emitovano u nekom terminu u pola jedan, jedan, ne{to no}u. To je bilo jedino tad i posle uop{te nije bilo nikakvih informacija u medijima o festivalu, {ta se tu de{avalo, mnogo mi je `ao, jer je tu bilo mnogo lepih pesama, mislim da nije u redu da se jedan takav festival koji je stvarno izuzetno bio organizovan sa strane Republike Srpske i sa strane RTS-a, da nema medijsku zastupqenost i da uop{te, te ve~eri, pesme i izvo|a~i. Voditeq: Nadam se da je u re`iji spreman snimak koji smo dobili, malo je lo{ snimak, ~u}emo prvu strofu, refren te sporne pesme, to je jedan spoti} Panti}a Smederevca, koja je... Dr [e{eq: [to ne pusti{ celu? Voditeq: Malo je lo{ snimak, ali ~u}emo, mo`e da ide cela, ~u}emo reklame, pa se vra}amo u studio. (Pesma) Voditeq: Emisija “Svet zabave”, nadam se da vam je lepo u ovom prijatnom, ba{, subotwe ve~e, da vam je lepo sa mojim gostima i, ja mislim, neko ~eka na vezi. Dobro ve~e. Odakle zovete? Gledalac: Dobro ve~e, sa Umke. Hteo sam da pozdravim gospodina budu}eg predsednika Vojislava [e{eqa, ~lan sam Srpske radikalne stranke, da li me ~ujete? Voditeq: Kako da ne, ~ujemo vas odli~no. Je li vi pijuckate ne{to tamo? Gledalac: Ho}u, `elim da ga nagradim sa kwigom “Sedma banijska divizija”, po{to on mnogo ~ita kwige i veliki je qubiteq kwiga, a ina~e sam ~lan stranke... Voditeq: Imate li neko pitawe? Gledalac: Nemam pitawe, ja znam da }e sve biti u redu kad do|e on na vlast. Voditeq: E, odli~no, onda mu vi do|ite u stranku pa mu poklonite lepo kwigu. Videli smo ovu festivalsku ujdurmu, da pitam, da krenemo ovako Vojo, kako je mogu}e da jedan Beograd uop{te nema nijedan festival, jedini evropski grad koji nema nijedan muzi~ki festival, ~ak ima i Tirana? Voja: Pa, na{a dr`ava je po~ela da gubi identitet, tako isto i festivali i muzika, polako po~iwu da gube svoj identitet. Ja se nadam, mi smo zapeli, ono {to ka`u, iz petnih `ila da povratimo na na{e korene, i da te pesme koje su nekad bile, vratimo na{em narodu, na{im slu{aocima, sad sve zavisi od medija koliko }e to da propagiraju, da pu{taju narodu da to slu{a, da se manemo tu|ih pesama vi{e. Jelena: E, ovako, {to se ti~e festivala, moram da ka`em da sam do sada bila na dva festivala. To je festival “Moravski biseri”, prvi glas Vojvodine, gde sam pobedila na oba festivala. Sada smatram, evo, tu je na{ budu}i predsednik, smatram da }e po pitawu toga ne{to da uradi, {to se ti~e nas. Voditeq: To nije wegov posao. Jelena: Ali, predsednik je... Dr [e{eq: Pa, ako mi Jeca obe}a da }e glasati za mene, sigurno. Jelena: To }emo videti. Dr [e{eq: Sla|anu sam ve} ubedio. 473

Sla|ana Risti}: Ja bih rado u~estvovala na festivalu. Voditeq: Ne, ne, ne u~estvovati, nego nema festival, to je pitawe. Ja pitam jedno, vi drugo odgovarate. Nema festival, kako, za{to, zbog ~ega? Sla|ana Risti}: Ima razloga, mnogo je tu razloga, mnogo je tu nekih razloga, i politi~kih, i nekih drugih, ja mislim da su materijalni uslovi toliko va`ni, mo`e da se na|e sredstva i sponzori, da bi se to i medijski pokrilo, ali politika je u pitawu... Voditeq: Zbog politike? Sla|ana Risti}: Pa, zbog toga {to se slu{aju tu|e pesme, zna~i, na{a deca prisvajaju tu|e, pesme koje mla|e generacije vi{e ne znaju ni pesmu “^uvam ovce kraj zelene jove”... Voditeq: Dobro. Sla|ana Risti}: Da, ali to je na{ izvor, na{ folklor, zna~i, treba da se zna... Voditeq: [ta je na{e? Sla|ana Risti}: Jeste, ali izvorna muzika, narodna muzika, ne{to {to treba i {to }e svako, ko po~ne da se bavi muzikom, da se zna, zna~i, {ta je lepa, prava izvorna muzika, nemam ni{ta protiv ostalih... Voditeq: Da li su zadovoqni radom, recimo ministar kulture, koji je direktno zadu`en za to? Sla|ana Risti}: [to se ti~e ministra Le~i}a, on je ne{to poku{avao... Voditeq: On nije ni{ta poku{ao, 14 udru`ewa je... Sla|ana Risti}: Ne{to, ali, mogu da ka`em za predsednika, novog predsednika beogradske estrade, gospodina Branimira \oki}a, da se trudio i da se trudi svim silama da ne{to uradi, da ne{to napravi... Voditeq: Ti nisi obave{tena, pre dva dana, svih 14 udru`ewa umetnika Srbije je bilo u Me|unarodnom pres centru i tra`ili smenu Le~i}a i Gorice Mojovi}. Sla|ana Risti}: Ja nisam obave{tena, ja sam bila u inostranstvu, nisam bila u kontaktu sa mojim kolegama, ali {to se ti~e muzike, ni{ta se tu ne{to naro~ito nije desilo, na moju veliku `alost, nadam se da }e biti neko mnogo boqe vreme i da }e, bez obzira ako bude predsednik, da obrati pa`wu malo na umetnost, kulturu, jer je kultura vrlo va`na i vrlo su bitni umetnici koji predstavqaju i svoju kulturu, umetnost i svoju zemqu. Voditeq: Da li ste vi zadovoqni ministrom Le~i}em? Voja: Pa, ne znam {ta da vam ka`em, nisam toliko kompetentan, mi smo skoro u{li u ove estradne vode, sad wega da grdim ne{to ili da ga hvalim, mislim, nemam nikakvog direktnog kontakta sa ~ovekom... Voditeq: Ne pitam te da li ima{ kontakt, nego {ta je on uradio, da li je i{ta uradio, zato ja pitam? Voja: Pa, ni{ta mi svi nismo uradili .... Voditeq: [ta ka`e gospodin Voja. Dr [e{eq: Ovde poziva{ umetnike i tra`i{ da se izjasne o ministru, ako ti ka`u iskreno, sutra im ve} mogu napakostiti, ko zna gde. Voditeq: Tu ste u pravu. Dr [e{eq: A o~igledno izbegavaju da ti odgovore, jer da misle druga~ije, ve} bi ga hvalili na sva zvona, a ja mislim da spasim malo ovu situaciju u raz474

govoru, da nikada Srbija nije imala omrznutijeg ministra kulture od Branislava Le~i}a, omrznutijeg i nesposobnijeg nije imala. Nikad se nije desilo da sva umetni~ka udru`ewa nastupe slo`no protiv jednog ministra. Neverovatno {ta radi. Sad ukida, umetnicima ukida mogu}nost pla}awa socijalnog osigurawa, dakle, ima jedan broj qudi koji mogu sami sebi da priu{te, ve}ina ne mo`e. Dakle, oni koje bi on morao da {titi, sada su najogor~eniji ministrovim pona{awem, i ministar Le~i} je jedan od prvih da bude smewen. Voditeq: Kad je wegova struka, glumci Svetlana Bojkovi} i... Dr [e{eq: Ali upozoravali smo, ne sme narkoman da postane ministar, evo, u tome je, ja mislim da je to jedan od osnovnih problema. Voditeq: Ko je narkoman? Dr [e{eq: Taj Le~i}. Voditeq: Jel’? Dr [e{eq: E, sad Dra{ko folira da ne zna. Dra{ko, to je javna tajna. Voditeq: Nisam ja znao. Dobro. Jecu ne}emo da pitamo {ta misli. Nekog imamo na vezi, dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Pozdravqam prvo sve u studiju. Voditeq: Dobro. Odakle zovete? Gledalac: Zovem iz, ja sam ro|eni Bosanac ali `ivim sad u Sarsama. Ho}u da pozdravim budu}eg predsednika dr Vojislava [e{eqa. Dra{ko, svaka ~ast, ima{ tako uvek, gledam tvoju emisiju non stop. Voditeq: E, hvala na podr{ci. Gledalac: Ja se zovem @eqko Kova~. Mo`da Vojislav zna, mi smo pre deset godina sedeli, on je ~im je do{ao, pre deset godina, 1992. godine do{ao iz Kanabe, kad je bilo zabraweno. Mo`da Vojo zna, sedeli smo u Beogradu i {ta ja znam, samo da ka`em da je Du{an Kova~. Voditeq: Zna Voja, sve je u redu, hvala Du{ko. Ima}e prilike i drugi da ka`u {ta misle o tebi, je li tako. Samo jo{ ne{to da ka`em, rekao si sve o Ko{tunici, samo sam hteo jedno pitawe, {ta misli{ o protivkandidatu Pelevi}u? Dr [e{eq: Nisam jo{ sve rekao o Ko{tunici, ali bi}e prilike. Voditeq: Dobro, bi}e prilike. Dr [e{eq: [to se Pelevi}a ti~e, o wemu sam zaista rekao sve {to sam imao. Nemam ni{ta pozitivno da ka`em, znate. To je re~ o podlom gangsteru i za sve ovo {to za wega ka`em, imam jake argumente i besmisleno je da to vi{e puta ponavqam, uostalom, on je totalni statista, autsajder na ovim izborima. Ovi izbori su direktno sukobqavawe izme|u Ko{tunice i mene, celog DOS-a s jedne strane, s vi{e ili mawe iskrene podr{ke Ko{tunici, to me ne interesuje, i s druge strane, iz svih patriotskih partija, ne samo srpskih radikala, nego i svih ostalih patriota, svih ~asnih i po{tenih qudi. Voditeq: Dobro. ^uli smo {ta ka`e gospodin [e{eq, da ~ujemo vas, vidim da ste u formi ve~eras i za javqawe i za razgovor. Sad se vra}amo rubrici “Humor na malom ekranu”, scene iz na{ih kultnih filmova, pa }e na radost mu{kog pola, zapevati opet Sla|ana Risti}. EPP Voditeq: ^uli smo jednu lepu pesmu sa Festivala gradske muzike u Bawa Luci. Sla|ana, otkud ti u novogradskim vodama? 475

Sla|ana Risti}: Pa, to je vrsta muzike koju volim da pevam, meni je izuzetno draga i {to da ne, oprobala sam se u ne~emu {to mislim da jako dobro pevam. Voditeq: Dobro. Evo, sad jedno pitawe. Ka`e, pozdrav gospodinu [e{equ od srpskih radikala iz Minhena, gospode Mandi}a i ^udi}a, da li ih znate? Dr [e{eq: Pa, Mandi}a ba{ ne mogu da se setim, ali se se}am ^udi}a, pretpostavqam da je to unuk kapetana, da je to sin kapetana ^udi}a, Maneta ^udi}a iz Minhena, koji je umro pre nekih desetak godina, sa kojim sam bio blizak prijateq u vreme, dva puta za vreme turneje po zapadnoj Evropi. Bio sam wihov gost, re~ je o Vladi ^udi}u, koji je bio kapetan vojske Kraqevine Jugoslavije, u toku rata je bio istaknuti borac antifa{isti~kog pokreta otpora, dakle, ~etnik Dra`e Mihajlovi}a, po{to je taj pokret pora`en u gra|anskom ratu, oti{ao je u emigraciju i tamo ostao veran srpstvu, za svoj narod mnogo radio, anga`ovao se oko pomo}i svim Srbima koji su tamo pristizali, i staroj generaciji emigranata i onima koji su ranije oti{li. Voditeq: Dobro, da ne pri~amo, neko ~eka na vezi, dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, gledalac iz In|ije, ina~e prognano lice. @eleo bih da pozdravim gospodina predsednika Vojislava [e{eqa i da ga ne{to upitam. Gledam ovo za poreze i ovo {to se de{ava u Skup{tini, voleo bih da znam, da mi niko, do sad nije, a wegova, mislim da }e to uraditi na slede}im izborima i da {titi prognana lica koji su do{li ovde i ostali bez svog ogwi{ta, i mislim da je ~inio puno, ~ini}e verovatno jo{ dosta za nas a ne znam kako misle gospoda tamo, ostaviti narod bez i~ega, ako se ne~im bavi, da ga oporezuju na osnovu toga, i kako misli taj narod da `ivi kad pla}a kiriju, stanarinu i bilo {ta? Dr [e{eq: Pa, to predsednik Republike ne mo`e da re{i kao problem, i ja sa aspekta te funkcije, na koju poku{avam da do|em na predstoje}im izborima, ne mogu da dajem prazna obe}awa. Problem koji postavqate je problem koji mo`e re{iti Vlada, zbog toga nam je stalo da {to pre oborimo \in|i}evu vladu i uspostavimo novu Vladu Srbije, i taj problem mogu re{avati organi lokalne samouprave. Mi tamo gde smo imali vlast na lokalnom nivou, mi smo svojevremeno imali vlast i u In|iji, i u Temerinu, posebno u zemunskoj op{tini smo uspe{no re{avali problem izbeglih i prognanih lica, koliko se to, naravno, moglo, mi smo ga maksimalno re{avali, ~ak potpuno nova naseqa podizali, Busije, Grmovac, Plavi horizont. U Busije smo uveli struju, ova vlast dve godine stoji, ono {to je uvedeno struje, uvedeno, iako su vodovi kroz cele Busije provedeni, oni ne}e da im pove}aju kapacitet trafo stanica, da bi zaista svi dobili struju, i asfalt i vodovod, do centra naseqa. Sa Grmovcem je sve stalo, sa Plavim horizontom je sve stalo i tako daqe. Ova sada{wa vlast je apsolutno nezainteresovana za narod, za gra|ane, pogotovo za izbeglice. Voditeq: Ta~no. Jedna gledateqka iz Karlov~i}a ima pitawe za gospodina [e{eqa. Da li }e, kad postane predsednik Srbije, prodati Srbiju kao {to je prodao Zemun? Dr [e{eq: Ja nisam prodao Zemun nikome, ali verovatno je to pitawe {to smo pretvarali takozvane seoske utrine u gradsko gra|evinsko zemqi{te, odlukom skup{tine op{tine, i {to smo to zemqi{te isparcelisali i po najpovoqnijim uslovima qudima davali da podi`u ku}e. To zemqi{te je bilo apsolutno neiskori{}avano. Re~ je o Petrov~i}u, koje je susedno selo sa Karlov~i}em, ali va{a gledateqka bi trebalo da zapamti da smo mi asfaltirali i put 476

od Be~mena do Petrov~i}a, koji je bio u o~ajnom stawu, koji je bio rizi~an za svaki prolaz i da smo u samom Petrov~i}u skoro sve ulice asfaltirali. Da smo doveli vodovod i u Be~men, Petrov~i}, Jakovo, Boqevce, Progar i tako daqe. Voditeq: Dobro. Neko ~eka na vezi, dobro ve~e, odakle zovete? Gledalac: Dobro ve~e, iz Nove Pazove. Htela bih da pozdravim sve u studiju, da postavim pitawe budu}em predsedniku. Da li }e on imati vladu kao {to ima i gospoda iz DOS-a, ako }e i wegova vlada biti kao {to je ova gospode u DOSu, onda najboqe da bojkotujemo izbore? Dr [e{eq: Pa vidite, ja ne mogu da imam moju vladu, svaka vlada treba da bude vlada Srbije, vlada svih gra|ana, ali da bi se nova vlada dobila, moramo i}i na vanredne parlamentarne izbore, jer sada{wi odnos snaga u Republi~koj skup{tini je nepodno{qiv, i kad bi sad pala \in|i}eva vlada, opet bi se morali praviti truli kompromisi sa dosmanlijama da se uspostavi nova vlada. Moj je ciq vanredni parlamentarni izbori a onda }e gra|ani odlu~iti ko }e uspostaviti novu vladu. Ja }u samo poveriti mandat predstavniku najve}e parlamentrane frakcije. To nije, dakle, moja vlada, to treba da bude vlada svih nas, posle ovih predsedni~kih izbora mora}e da do|u parlamentarni. Parlamentarni, koji su mnogo va`niji od predsedni~kih, jer rezultat parlamentarnih izbora odre|uje kakav }e biti sastav budu}e vlade. Voditeq: Halo, dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Quba iz Golubinaca, pozdravqam Vojislava [e{eqa i da postavim pitawe, {ta misli {to mu ovaj Pelevi} ka`e da je povezan sa kriminalom, i kome da se `alim kad su izbori, nikad ne mo`emo dobiti a veliki smo radikali, puno nas iz Golubinaca ne dobije glasa~ke listi}e, i `alili smo se, ovamo u mesnoj zajednici nas ima a kad do|emo na glasawe tamo nema i ka`e, nema uop{te na spisku, pa da li negde da se `alimo daqe? Dr [e{eq: Pa, trebali bi {to pre da uputite primedbu, da proverite da li ste u bira~kom spisku, ako niste da interveni{ete da budete uneseni u bira~ki spisak. Na pro{lim izborima su veliki broj gra|ana u Srbiji tako izbacivali sa bira~kih spiskova. Voditeq: Pa, tu bi radikali mogli da pomognu svojim ~lanovima? Dr [e{eq: Pa znate, mi agitujemo da se qudi obrate dr`avnim organima, ne mogu da se obrate politi~kim partijama. Voditeq: Dobro. Da vas pitamo, Jeco, tvoja generacija, {ta mislite, ko }e da bude predsednik? Jelena: Pa, ja moram da ka`em da ne znam {ta moja generacija misli, ali ja sam eto, ina~e ti neki moji domeni su vezani samo za muziku i u muzici sam totalno, sad ko }e biti predsednik... Voditeq: Ba{ te briga. Jelena: To }emo videti. Dr [e{eq: Ina~e, mla|a generacija za mla|eg da glasa. Ja sam deset godina mla|i od Ko{tunice, ta~no deset godina. Voditeq: Ta~no. Vi ste najmla|i? Dr [e{eq: Ko je posle namla|i. Izme|u Ko{tunice i mene, ja sam mla|i i to deset godina. Voditeq: A Pelevi}, koliko je on? Dr [e{eq: Pa, besmisleno je da govorim o Pelevi}u. \in|i} je od mene 477

stariji dve godine, i govorim, vaqda, o ozbiqnim politi~arima na politi~koj sceni. Voditeq: Dobro, imamo nekoga na vezi. Halo, halo, neko se izgleda zavitlava. Idemo daqe, da malo skratimo pri~u i idemo lepo sa novom pesmom. Jo{ jedna promocija nove pesme grupe “To je to”, sa wihovog novog albuma, pa se vra}amo u studio. PESMA Voditeq: ^uli ste, nova promocija sa novog albuma, koji uskora treba da, pre izbora ili posle izbora, jo{ se nismo dogovorili kad }e da iza|e. E sad, idemo ovako, svaki gost postavqa pitawe drugom gostu. Vojo, kreni. Voja: Ja bih, po{to je centralna li~nost ve~eras, dr Voja [e{eq, ja bih ga priupitao ovako iskreno, koliko ste vi ube|eni, gospodine Vojo, da }ete pobediti na izborima, da li verujete iskreno u to? Dr [e{eq: Ja verujem, ali ne mo`e ~ovek da bude apsolutno ube|en. Ja poku{avam da budem intelektualac i da se rukovodim sumwom, slede}i Dekarta, sumwam, dakle postojim. U sve treba sumwati, u sve oko sebe, u svet oko sebe treba sumwati. Naravno, ali poku{avam racionalno da sagledam neke okolnosti u kojima provodim ovu izbornu kampawu, ose}am svuda u Srbiji da je dosmanlijska vlast dozlogrdila, vidim svuda oko sebe da je narod sada napokon prozreo Ko{tunicu do kraja, Ko{tunica je bio velika podvala srpskom narodu, iza{la je nedavno iz {tampe i na srpskom jeziku, kwiga Tima Mar{ala, engleskog publiciste, “Igra senki”, koji je pokazao kao o~evidac i u~esnik, da je Ko{tunica izbor zapadnih obave{tajnih slu`bi, koga su programirali za to mesto, dakle, na osnovu svih tih objektivnih pokazateqa, ja zakqu~ujem da imam veoma dobre {anse, a sve je sad stvar narodne voqe, narod odlu~uje. Voditeq: Da ~ujemo drugo pitawe, pitaj Vojo, hajde, pitaj Sla|anu ne{to, nemoj sad ~ekati. Voja: Sla|u, pa evo, pitao bih je, Sla|o, ~ula si dve pesme na{e, da li ti se dopadaju, ali iskreno, sa na{e umetni~ke strane, ovako, kolegijalne? Sla|ana Risti}: ^ula sam jednu lepu, finu muziku, koja je malo zapostavqena i malo zaboravqena, na`alost, ali nadam se, vi }ete se potruditi da mla|oj generaciji prenesete i, ne zna~i staru pesmu, nego na{e izvorne, doma}e zvuke, snimili ste ba{ lepe pesme, i da se omladina obrazuje na pravi na~in, u kulturi, mislim... Voditeq: A za Jecu? Voja: Za lepu Jecu, ovako, pitawe, da li bi `elela da radi sa orkestrom “To je to”? Jelena: Pa, mi smo jednom imali prilike da nastupimo zajedno. Voja: Pa nismo u`ivo, mi smo ipak orkestar koji `eli da... Voditeq: Evo, jednu }ete pesmu za kraj otpevati. Sla|ana Risti}: Evo, ja sam pitala za{to nemaju peva~icu. Voditeq: Kako ne... Voja: Zato {to nam je mogu}nost posle velika, mo`emo da radimo sa Sla|om, sa Jecom, sa Sla|om smo ve} radili na “Fanu” u Kovinu, pa ja u to ime, zato i ka`em, pitam Jecu da li bi radila sa ... Voditeq: Jeco, sad si ti na redu. Jelena: Centralnu li~nost? 478

Voditeq: Ne znam, vidi kojim ho}e{ redom. Jelena: Ja ne bih ni{ta pitala, eto, jednostavno bih vam po`elela puno sre}e na izborima i volela bih da, po{to ste rekli, dovoqno mla|i od Vojislava Ko{tunice, da eto, moja generacija, po{to ste mla|i deset godina, da glasaju za vas. Dr [e{eq: Iako nisam ba{ mlad, va`no je da sam mla|i. Jelena: Pa, Sla|anu bih pitala {ta o~ekuje od materijala koji je iza{ao za “Renome”? Sla|ana Risti}: Ja o~ekujem da bude zapa`en, da predstavim svoje pesme, po{to ja pevam u inostranstvu, pevam u Bosni, Makedoniji, imam jednu makedonsku pesmu sa festivala, pobedni~ku, koju sam pevala pre par meseci u Skopqu, da bude lepo zapa`eno, da se dopadne svim gledaocima, da bude jedan lep CD, koji }e biti ba{ milina slu{aju}i. Jelena: Hvala, a za grupu “To je to”, pitala bih i vas, tako|e, {ta o~ekujete i sa kime }ete jo{ raditi, koliko imate pesama, imate sve odra|eno? Voja: Odra|eno je sve, PGP je ve} to napravio, zna~i, dvanaest pesama, ali dve su, ovako, od tih dvanaest. Jelena: Recite mi, {ta vi o~ekujete od va{eg prvog, drugog materijala i gde trenutno nastupate? Voja: Trenutno u restoranu jednom nastupamo, ja mogu samo da ka`em svim gledaocima, po{to je Nova godina sada aktuelna, da sviramo u jednom na{em renomiranom hotelu u Mladenovcu, hotelu “Sarter”, zna~i, do~ek Nove godine, tamo sviramo, u restoranu, dakle, ne radimo nigde sad pred novu godinu, radimo, zna~i, ta veseqa, svadbe i ispra}aje, a po{to smo tek ovako uleteli na ovu veliku scenu, `eleo bih da radimo sa svim kolegama i koleginicama, naravno. Sla|ana Risti}: [ta da pitam gospodina Voju? Voditeq: Pitala si ga ve~eras ve} dva puta, onda pitaj sad drugog Voju. Sla|ana Risti}: Evo, za moje kolege da postavim jedno pitawe, otkud naziv “To je to”? Ko je bio kum? Voja: Kum je bio Vlada Lazi}, gitarista, pa }e vam, ako kamera mo`e tamo wega da prika`e. Sla|ana Risti}: Ba{ je upe~atqivo ime, lepo se pamti i imate lepe zvuke. Vlada: Pa, slu~ajno, spontano, to je... Sla|ana: To je bila neka pesma? Vlada: Pa, bila je jedna asocijacija na jednu starogradsku grupu, ako se se}ate, “Kako ko” se zvala grupa, ta asocijacija, to je u tom trenutku bilo moderno da ka`em, desilo se, oni su bili, dobro su svirali, ja sam mislio da i mi prakti~no takvu vrstu muzike sviramo i onda je jednostavno. To je re~ koju mi jako ~esto koristimo, kad ka`emo da je ne{to kvalitetno, to je to, to je prava stvar... Sla|ana: Lepo. Evo, Jecu da pitam, po{to je mlada, slatka i `elim joj puno uspeha na novom materijalu, da li ima, sem {to znam da Cecu obo`ava, koju vrstu muzike slu{a, sem narodne, da li slu{a zabavnu muziku, {ta slu{a{ i koga voli{? Jelena: Pa, slu{am zabavnu muziku, stranu, doma}u vi{e, a {to se ti~e tih zabavnih umetnika i peva~ica koje najvi{e volim, to je Ceca Slavkovi}. Sla|ana: Da postavim Voji pitawe. 479

Voditeq: Opet, tre}i put? Sla|ana: Tre}a sre}a. ^ime biste se vi bavili da se ne bavite politikom? Dr [e{eq: ^ime bih se bavio? Da se ne bavim politikom, bavio bih se naukom mnogo intenzivnije nego {to se sada bavim. Sla|ana: Zna~i, nauka nam je ostala uskra}ena za neko va{e slobodno vreme? Dr [e{eq: Pa, nije nam nauka ostala o{te}ena, ja sam, mo`da, ostao uskra}en za jednu drugu vrstu zadovoqstva, jer se ne bavim naukom onoliko koliko bih `eleo, a da li je nauka ostala o{te}ena, deplasirano je o tome razgovarati, to se nikad unapred ne zna. Mo`da je to sre}a za nauku {to se ja nisam bavio intenzivnije naukom, ne zna~i to u kona~nom ishodu, kako bi to izgledalo. Voditeq: Vojo, hajde pitaj ne{to. Dr [e{eq: Da ja pitam? Prvo da pitam Voju i grupu “To je to”, da nema neke veze izme|u vas i Nove demokratije, oni su imali parolu to je to? Voja: Pa, to je sve posle nas. Dr [e{eq: Da vam nisu ukrali ideju? Voja: Mi smo nastali ranije. Dr [e{eq: A vi ste nastali ranije? Voja: Pre sedamnaest godina. Dr [e{eq: Dakle, plagijatori. Du{an Mihajlovi} plagijator, oteo vam ime, parolu. A kako vam ide ono “Sprem’te se sprem’te”? Voja: Dobro nam ide, uglavnom dobro ide. Dr [e{eq: A da pitam Jelenu, da li bi mogla da otpeva pesmu “Raslo mi je badem drvo”? Jelena: Mo`emo zajedno. Voditeq: Kako da ne. Dr [e{eq: Bojim se ja da ja lepo pevam ali da je gadno slu{ati. A imam i jednu `equ i kad je Sla|ana u pitawu, muzi~ka `eqa. Sla|ana, jedna stara, narodna, izvorna pesma “Niz poqe idu, babo, sejmeni” o~ekujem da bi to mogla onako iz du{e da... Sla|ana: Emotski mi nije ba{ blizu. Voditeq: Mo`da ne mo`e, mo`e neku drugu? Dr [e{eq: Otkud ti, Dra{ko, zna{ da li Sla|ana mo`e ili ne mo`e? Voditeq: Znam je vrlo dobro, znam je du`e nego ti, sveznalica sam. Dobro, neko ~eka na vezi. Izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, Dragana iz Bari~a kod Obrenovca. Kod Milan~eta Radosavqevi}a, va{eg gosta, to je to mesto. Voditeq: Nije nam gost Milan~e Radosavqevi}. Gledalac: Pa, nije sad, ali dolazio je u va{ studio. Voditeq: A to nam predla`ete da ga zovemo? Gledalac: Pa, bio je, ali nema problema, opet. Voditeq: A, nije bio kod mene u emisiji. Izvolite, pitajte, nije bitno. Gledalac: @elim puno sve da vas pozdravim, prvo da vas pohvalim da ste najboqi, pa, `elim vam puno sre}e... Voditeq: @elimo i mi vama isto puno sre}e i puno zdravqa. Sve najboqe, laka vam no}, fino se odmarajte i u`ivajte u na{oj emisiji. Gledalac: @elim samo ne{to da vas pitam? Muzi~arima `elim sve najlep480

{e i za legendu, ako smem da ka`em, [e{eqa, da je legenda i da svi mi, kad pogledamo, kad je ta Skup{tina, da posle svakog koji ne{to ka`e, da legenda ima, mislim, da je ~ovek, doktor je za sve wih, da ih uvek ispravqa, a ~ak i one {to sede u prvom redu. Voditeq: Tako je. Odli~no, hvala vam. E, sad za one koji vole pravi moderan folk, da vidimo jo{ jednu lepu pesmu odna{e drage go{}e Jece, pa idemo daqe. PESMA Voditeq: Ovo je `iva emisija, vidite, i da ni{ta nije name{teno, i nadam se da vam nismo dosadni i da lepo u`ivati uz dr Voju [e{eqa, drugog Voju koji vodi grupu “To je to”, i ove na{e dve lepotice, Sla|anu i Jecu. Prvo da ~ujemo, Vojo, mi znamo, sad da te pitam za planove i budu}nost, sve se zna? Dr [e{eq: Sve moje planove zna{. Voditeq: Sve planove tvoje znam i nema {ta, samo jo{ jedno kratko pitawe, ali kratak odgovor, {ta }e{ prvo uraditi ako postane{ predsednik? Dr [e{eq: Polo`iti zakletvu. Voditeq: Posle? Dr [e{eq: Preuzimam funkciju. Voditeq: I onda? Dr [e{eq: Bi}e sve u plavom. Voditeq: Sve u plavo? Dr [e{eq: Sve u plavo. Voja: To je ve} tre}e pitawe. Voditeq: Sla|o, planovi? Sla|ana: Planovi? Promovisawe mog novog CD-a u produkciji izdava~ke ku}e “Renome”, gostovawe, organizovawe promocija i ugovorawe novogodi{weg programa. Voditeq: Ja rekoh ogovarawe, ono ugovarawe. Jeco, da ~ujemo {ta }e{? Jelena: Ovako, po{to je ovo moj prvi materijal iza{ao pre osam meseci za produkciju “Grand”, ja eto planiram da polako po~nem da prikupqam neke nove pesme za taj novi album, posle jo{ tih par meseci do kraja promovisawa ovog albuma, i tako polako kre}em sa radom. Voditeq: Dobro. Vojo? Voja: Pa, planovi orkestra “To je to”, ja moram da pri~am u ime grupe, zna~i, ne u li~no, a planovi su nam da sa ovim drugim CD-om narodnim masama, uz neku ja~u propagandu, poka`emo da treba slu{ati te pesme na{e, srpske i izvorne, ovo je sad u fazonu malo novije gradske pesme, da ka`em, usred turbo follka i {ta ja znam, eto, i da `ivimo i radimo daqe, ono {to ka`u, da se dru`imo ovako. Jelena: Ja moram da se nadove`em na to, da narodu treba davati ono {to tra`e. Voja: Pa dobro, govorili smo malopre da je narod izgubio malo identitet, ne{to je nametnuto narodu. Jelena: Pa jeste, da se dosta toga name}e, ali narod to prihvata, bilo to starogradska, narodna ili ovaj turbo folk. Dr [e{eq: Ja se sla`em sa Jelenom, imamo vrlo lepih pesama iz ovog `anra turbo folka. Ja ne bih nijedan `anr unapred osu|ivao i odbacivao. Pazite, 481

u muzici je lepo ono {to prija uvu, {to volite da slu{ate, ukusi su i po tom pitawu razli~iti. Drugo, o nacionalizmu u muzici pisao je na{ veliki muzi~ki stru~wak, kompozitor i teoreti~ar, Miloje Milojevi}, i on je zapravo otkrio tu izvornu narodnu du{u kroz muziku, narod to prepoznaje i narod to ceni, a naravno, ne mogu neke stvari da se nametnu ako nema izbora i sad nam upravo name}u, sad nam name}u vi{e nego ikada. Ako je kod nas nikao turbo folk, i ako postoji ve} vi{e godina, zna~i, ima neku vrednosti i oni brzi zaboravqaju da nema, treba ga pustiti da konkuri{e svim drugim `anrovima, a naravno, kad nam sada name}u tendenciozno, ~ak kad progla{avaju da su pobedili u nekim na{im anketama, tu|inske neke pesme koje nikako ne odgovaraju narodnom duhu na{em i narod i ne voli da ih slu{a, onda je to ve} re~ o sistematskom kvarewu elementarnog umetni~kog ukusa. Voditeq: Da se vratimo sa re~i na pesmu, za kraj }emo ~uti jedan, ovako, mali koktel, grupa “To je to” sa Sla|anom, Jecom, ja i Voja }emo da u`ivamo. Dr [e{eq: Ti jo{ nisi propevao, Dra{ko? Voditeq: Nisam, to prepu{tam tebi, ^anku i kompaniji... Dr [e{eq: Oni imaju o ~emu da pevaju. Voditeq: Vojo, hvala ti {to si bio ve~eras gost i `elim ti puno uspeha u izbornoj kampawi i nadam se da }emo se jo{ puno puta promovisati, i vi i sve ono {to rade radikali... Dr [e{eq: Ja ne mogu vi{e od dva mandata. Sad pet godina, pa jo{ pet godina. Voditeq: Onda }emo promovisati kwige, Bo`e moj. Duguje{ nam kwigu o Suboti}u, to je jako zanimqivo.

XXVIII NAS BK, Nije srpski }utati, 24. novembar 2002. godine. Voditeq: Vi gledate nije srpski }utati ja sam Dragan Vujo{evi}. Na po~etku svoje karijere moj dana{wi gost je bio stra{ni fin i dobri bata. Atif Purivatra, Fuad Muhi} i sli~ni, giganti samoupravnog islama napadali su ga iz sve snage ru`ili su ga svim mogu}im i nemogu}im imenima on im je odgovarao {to bi se reklo mirno, dostojanstveno, argumentima bez ru`nih re}i. Kasnije je ovaj vitez dijaloga se okrenuo nekoj svojoj suprotnosti, svaki svoj duel politi~ki koristio je da onako dobro o`e`e svoje protivnike i da ka`e o wima sve i sva{ta. ^esto je kod wega ne{to {to je bilo u po~etku na nogama stavqeno na glavu u tom wegovom politi~kom `ivotu. Najboqi primer za to je Slobodan Milo{evi}. Bili su prijateqi, neprijateqi, pa prijateqi, pa neprijateqi pa na kraju Slobodan Milo{evi} re{io da mu pomogne da ne bude samo vi{e jedan od najva`nijih figura u politi~kom `ivotu Srbije nego da postane i predsednik Srbije. Gospodin Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke i kandidat za predsednika Srbije. Dobro do{li u nije srpski }utati Dr [e{eq: Boqe vas na{ao Voditeq: Ho}ete prvo da malo o Hagu popri~amo. Vas ne{to kao stalno pro482

zivaju za Hag, vi ka`ete idem tamo dobrovoqno. [ta biste vi tamo radili? Dr [e{eq: Mene uop{te ne prozivaju nego evo dva puta u predizbornoj kampawi iz ko{tunicinog izbornog {taba plasiraju informaciju kao stigla za mene tajna optu`nica. Do{ao sam ~ak u situaciju da kancelarija Ha{kog tribunala mora da demantuje ko{tunicine savetnike, {efove kabineta Aleksandra Tijani}a, Qiqanu Nedeqkovi} itd. Voditeq: [ta biste vi radili tamo Dr [e{eq: Ja iskreno `elim da odem u Hag u bilo kom svojstvu. Kao optu`eni, svedok ili turista, potpuno mi je svejedno a `elim da odem u Hag Voditeq: Pa zadr`ali bi vas tamo mo`da Dr [e{eq: A {ta to zna~i zadr`ali bi me. Voditeq: Ne znam mo`da na neko neograni~eno vreme Dr [e{eq: Ne bi me zadr`ali sigurno na neograni~eno vreme mo`da bi se moglo desiti da me zadr`e par godina, ali ja iskreno zavidim Slobodanu Milo{evi}u {to mu se desilo ovo, {to je dobio priliku da zapravo na jednom upe~atqivom mestu odbrani srpske nacionalne interese i raskrinka ovu zaveru protiv srpskog naroda koja traje vi{e godina i u kojoj su na Srbima proveli genocid i oteli nam mnoge teritorije, sankcijama i blokadama uni{tili nam ekonomiju, izazvali socijalnu bedu i jo{ nas okrivquju da smo glavni uzro~nik svih ovih zala na Balkanu Voditeq: A da li to zna~i da ovo sada {to vi ka`ete da vi verujete da je ha{ki sud, sud pravde ako mo`ete tamo da poka`ete istinu da doka`ete neku istinu Dr [e{eq: Ne, nije uop{te u pitawu vera u ha{ki sud to je sud nepravde to je antisrpski sud, me|utim ono {to je dragoceno to je javnost koja je prisutna, direktni televizijski prenosi sudskih sesija Voditeq: A u svetu je to iskqu~eno to niko ne gleda Dr [e{eq: Pa pustite vi to {to niko ne gleda, postoji veliki broj stru~waka, pravnika koji to gledaju i odavno se ve} zgra`avaju onim {to vide. To je ono {to je bitno. Naravno, ja bih `eleo da Milo{evi} sa~uva zdravqe i da izdr`i do kraja u tom su|ewu. Jer ako on do kraja nastavi ovako da se bori on }e pobediti Ha{ki tribunal. Voditeq: A {ta mislite da li }e on iza}i odatle iz tog Ha{kog tribunala, ho}e li biti oslobo|en ili ga ~eka do`ivotna robija, {ta vi mislite Dr [e{eq: Vi od mene tra`ite da budem sada prorok. Ja o~ekujem wegovu pobedu, a koji }e biti ishod to ostaje da vidimo. Ne}u ja sada da izmi{qam stvari kao ovi ko{tunicini {to su izmi{qali kremensko proro~anstvo ponovo pisali itd. Voditeq: Da, to je za one izbore bilo, dobro Dr [e{eq: To je za one izbore, Voditeq: To tvrdi Du{an Kova~evi}, ne znam nismo proverili Dr [e{eq: Za ove to vi{e ne vredi. Krivci su priznali. Du{an Kova~evi} i Branislav Le~i} Voditeq: Dobro. Imate sada neki poklon za mene to ste mi obe}ali Dr [e{eq: Da, doneo sam vam moju najnoviju kwigu kwiga se zove ideologija srpskog nacionalizma, Voditeq: Nije zabrawena 483

Dr [e{eq: Pa nije, odavno moje kwige ne zabrawuju Voditeq: Dobro Dr [e{eq: A ovu sigurno ne}e zabraniti ovo je jedna nau~na monografija studija koju sam pisao intenzivno proteklih pet godina, a materijal za ovu kwigu sam pripremao oko 20 godina. Ova kwiga u pravom smislu re~i predstavqa moje `ivotno delo ako nije pretenciozno tako da se ka`e. I mislim da }e vam biti interesantna. Voditeq: Hvala ~ita}u. Izvolite sedite. Bre, ogromna kwiga. Da iskoristim odmah priliku ovde pi{e velika Srbija izme|u Visle i Labe Dr [e{eq: Da Voditeq: Malo vam {to ono Karlobag Karlovac Virovitica ni{ta nego sada Visla i Laba Dr [e{eq: Pa vi sada mo`da malo karikirate to ali to je postojbina srpskog naroda i toj staroj srpskoj istoriji najzna~ajnija dela je napisao na{ poznati istori~ar Reqa Novakovi}. I on je dokazao na osnovu velikog broja stranih dokumenata istra`ivawa mnogih svetskih nau~nika da su zaista Srbi `iveli izme|u Visle i Labe negde do po~etka VII veka, a tada se desilo da su avari potpuno opusto{ili Balkan i pobili sve starosedeoce vrlo malo je ostalo. I vizantijski car Iraklije je je ~uo za veliku srpsku pobedu nad avarima, srpski vladar Dervan je izvojevao tu i on je ponudio Dervanu da se Srbi sa severa sa Balti~kog mora presela na Balkan. Dervan je doneo odluku da jedan wegov sin otprilike pola naroda preseli na Balkan, druga polovina da ostane da `ivi na Baltiku, i ti Srbi koji su tamo ostali do`iveli su nekoliko istorijskih genocida od severnih naroda, od Nemaca, Danaca, [ve|ana u periodu nasilne hristijanizacije. Srbi su imali veliko svetil{te boga vida, Svetog vida na ostrvu Rigen u Balti~kom moru. Ogwen i ma~em su germanski narodi pobili najve}i broj Srba, i ostaci tih Srba su dana{wi lu`i~ki Srbi me|utim oni su u me|uvremenu do`iveli uticaj okolnih le{kih naroda Poqaka i ^eha Voditeq: Ono {to je politi~ki va`no mi ne tra`imo te teritorije Dr [e{eq: Ne mi ne tra`imo te teritorije i besmisleno je znate, u modernoj nauci odavno se pitawe nekih istorijskih prava ne postavqa kao zna~ajan pravni argument. Voditeq: Da se vratimo mi na Milo{evi}a koliko mislite da je ta podr{ka Slobodana Milo{evi}a vama koristila, a koliko vam mo`da nije koristila, tu su podeqena mi{qewa Dr [e{eq: Mo`e samo da koristi. Jer i oni koji su nekada bili najve}i najogor~eniji protivnici Slobodana Milo{evi}a danas ga cene i po{tuju zbog wegova odlu~ne odbrane srpskih nacionalnih interesa u Hagu O~igledno je svima da Milo{evi} svima da Milo{evi} tamo ne brani sebe nego brani srpski narod. Wemu i ne sude, sude svima nama Srbima. Tako da ta podr{ka donosi zaista mnogo. Drugo, na ovim izborima stvari su sada do kraja jasne postoje dva ozbiqna kandidata kandidat dosmanlija, svih dosmanlija neki su ga iskreno podr`ali neki mu ba{ ne `ele dobro, ali su u situaciji da moraju da ga podr`e je Ko{tunica. Voditeq: Nisu ga ba{ svi podr`ali Dr [e{eq: Pa skoro da su ga svi podr`ali samo oni ~ija bi mu podr{ka mogla ve}u {tetu doneti nego korist su javno saop{tili da ga ne podr`avaju, 484

na primer Nenad ^anak ili Dragan Veselinov. \in|i} igra s wim igre ma~ke i mi{a Voditeq: Dobro rekao mi je ako Dr [e{eq: U toj igri }e Ko{tunica opet biti izigran na kraju krajeva. Ko{tunica je do{ao u poziciju da opet podr`ava |in|i}evu vladu i da mu obe}a da mu vladu ne}e obarati do 2004. godine, pod uslovom da \in|i} Ko{tunici vrati mandate u Republi~koj skup{tini Voditeq: Ali to ka`u da nisu obe}ali tvrdi DSS Dr [e{eq: Da, ali su sve Voditeq: DSS tvrdi svuda, ne mi ru{imo vladu ako bude tako i tako daqe Dr [e{eq: [to onda glasaju za sve |in|i}eve zakone. Za sve zna~ajne protivustavne |in|i}eve zakone glasala je ko{tunicina stranka Voditeq: Tek su sada po~eli da glasaju Dr [e{eq: Glasali su i ranije, recite mi koji je zakon tamo donesen da nije ko{tunicina stranka glasala. Za sve protivustavne zakone o ekstraprofitu, poreske zakone, zakone o penzijama kojima su uskra}ene prava penzionera itd. Za sve tu to glasali Voditeq: Dobro. Pove}ane penzije Dr [e{eq: Gde su pove}ane nisu pove}ane. Penzije kasne za platama negde 13% u proseku Voditeq: Dobro u va{e vreme je kasnila malo vi{e Dr [e{eq: Ne, u moje vreme su penzije nadokna|ene. Tri zaostale penzije su nadokna|ene, bile su u realnom iznosu mnogo vi{e od dana{wih i ja sam se dosetio da penzije nadoknadimo bonovima za pla}awe struje. A imali smo najjeftiniju struju u Evropi a sada penzije opet kasne tri meseca. Voditeq: A da li je ta~no da ste iz penzionog fonda kupili stanove Tomi Nikoli}u i Aleksandru Vu~i}u Dr [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina Voditeq: Energoprojekt je dugovao penzionom fondu Dr [e{eq: Nije ta~no nije dugovao za penzije imao je druge dugove prema vladi Srbije nemogu}e je prebijati tako dugove penzijskom osigurawu ili zdravstvenom osigurawu. Jer te pare nisu na raspolagawu vladi Srbije oni su dali nekoliko stanova vladi Srbije zato {to su dugovali nisu imali novac da plate i ti stanovi su prvo pripali vladi, a onda u raspodeli Voditeq: Dugovali su vladi a ne penzionom fondu Dr [e{eq: Ne penzionom fondu Voditeq: Da. Da se vratimo mi na ovu podr{ku. Da li mislite da }e svi oni tvrdi komunisti kod Milo{evi}a koji su bili u SPS-u glasati za vas Vi{e se ovde ne postavqa pitawe ideologije. [ta zna~i tvrdi komunista, {ta zna~i tvrdi antikomunista. Ovde je do{lo do neke nove polarizacije na patriote i izdajnike. Na one koji `ele da sa~uvaju Srbiju da je obnove, da je usprave, da u woj ostvare prosperitetu privredu, da dovedu do socijalne pravde i na one koji sve rasproda{e budza{to koji {e}erane prodaju za 3 evra, koji otpu{taju radnike. Ve} je vi{e od 350. 000 otpu{teno, planira se otpu{tawe jo{ 400. 000. O tome se otvoreno govori itd. Ta ideolo{ka podela na levicu i desnicu odavno ne va`i ni u svetu a kamoli kod nas. Niko `iv vi{e ne mo`e da vam objasni {ta je danas levica {ta je desnica i besmisleno je o tome govori485

ti. Ovde je re~ samo o tome da li je ~ovek patriota ili nije. Posle ove kwige Tima Mar{ala Ko{tunica koji je do sada imao mnogo patriotskih glasova na prethodnim izborima po mom mi{qewu vi{e ne mo`e ra~una ni na jedan patriotski glas. Tim Mar{al engleski publicista koji je objavio kwigu Igra senki prikazao je pripreme 5. oktobarskog pu~a, sve ono {to im je prethodilo i ono {to se desilo neposredno posle 5. oktobraskog pu~a. On je upe~atqivo dokazao da je Ko{tunicu kompjuter zapadnih obave{tajnih slu`bi izbacio na auspuh, da su oni unapred Voditeq: Ama narod glasa za wega to je problem Dr [e{eq: Narod je glasao to je ~iwenica. Pa pazite ko je prvi to priznao na izborima u septembru 2000. godine Voditeq: Vi ste priznali tada dakle, Dr [e{eq: Mi }emo uvek priznati izborne rezultate, ali se uvek trudimo da se istina sazna Voditeq: Da ali to je Dr [e{eq: Narod odlu~uje na osnovu raspolo`ivih ~iwenica, na osnovu odre|enih saznawa. Nekada ta saznawa ranije do|u do naroda nekada kasnije. I ovoga puta ono {to smo mi znali ne{to ranije mi srpski radikali, sada se svedo~i iz usta nekih qudi za koje se ne mo`e re}i da su pristrasni, da su protiv Ko{tunce da su za radikalsku politiku Voditeq: Dobro, a {ta je tu stra{no ako neko ka`e da su oni mislili da je Ko{tunica najboqi kandidat, oni mogu da misle {ta god ho}e, mislili su ranije da je vuk Dra{kovi} najboqi kandidat pa nije nikad izabran Dr [e{eq: Dve stvari su postojale, veliko nezadovoqstvo naroda i organizovani pu~ Voditeq: To je bitno Dr [e{eq: Vrbovawe mnogih policijskih generala, vrbovawe mafije i novac Amerikanaca i zapadnih Evropqana, ogromne koli~ine novca koje su tu ulo`ene. Voditeq: E pa da ste vi bili boqa vlast vi biste kontrolisali i policiju i vojsku i sve ostalo. Dr [e{eq: Sada je to drugo pitawe. Znate postoji jedna Hegelova uzre~ica sve {to je kroz istoriju propalo zaslu`ilo je da propadne zato {to nije vaqalo. Ne `alim ja za onim {to je propalo, ja `alim {to je ovo novo {to je do{lo mnogo gore od onog starog. [to mi nismo ostvarili napredak nego nazadak. U tome je problem. Voditeq: Dobro to je va{a procena. Da se vratimo na patriote i izdajnike. Vi ste bili u vlasti negde do 1993. godine pa od 1997. godine na daqe. Za to vreme onoliki Srbi do|o{e ovde izgubi{e onolike teritorije, sve se desilo. Ko je onda patriota. Dr [e{eq: Prvo u vreme kada smo mi bili na vlasti desila se agresija bombardovawe i otimawe Kosova i Metohije. Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja se suprotstavila planu ^ernomidin Ahtisari, jedina. Voditeq: Jeste i rekli ste kada neka strana ~izma zgazi na teritoriju Kosova mi izlazimo iz vlade Dr [e{eq: I mi smo iza{li iz vlade, podneli smo ostavku. Vratili smo se u rekonstruisanu, 486

Voditeq: I vratili ste se Dr [e{eq: Ali nismo rekli da se nikada ne}emo baviti politikom, mi smo podneli ostavke u vladi a ne ostavke na bavqewe politikom. Voditeq: Ne morati da se bavite politikom samo da budete u vladi Dr [e{eq: I drugo posle na{ih ostavki vo|en je novi ciklus pregovora izme|u vladaju}ih i opozicionih politi~kih partija, u tome je u~estvovao Jo`ef Kasa sa Savezom vojvo|anskih Ma|ara u~estvovao je Srpski pokret obnove sa Vukom Dra{kovi}em, zapravo na pregovorima su bili Milan Komneni}, Mikovi} i jo{ neki. I prvi su prihvatili da u|u u rekonstruisanu vladu i Saveznu i republi~ku pa su se u me|uvremenu predomislili. Mi smo odlu~ili da se vratimo u vladu, da sklopimo novi koalicioni sporazum kada su prozapadne politi~ke partije iza{le na ulicu. Kada je \in|i} sav zapenu{an govorio ne}emo izbore ho}emo vlast odmah. On je tada obelodanio da `ele vlast bez izbora. Voditeq: Dobro dobili su izbore Dr [e{eq: Dakle to je bio motiv. Najva`nije {to se nas srpskih radikala ti~e da je ta vlada u kojoj smo bili bila relativno uspe{na i da se ni~im nismo obrukali. To jeo no {to je najva`nije. A kada pogledamo kakva je sada{wa vlada i kakva je situacija u Srbiji mi smo ispuweni ponosom. Narod je bio nestrpqiv 2000. godine, bio je kivan, bio je nezadovoqan, dozlogrdile su mu i sankcije i blokade izgubqeni ratovi itd. Ali niko `iv nije ni sawao da je mogu}e da se desi ovo {to danas do`ivqavamo. Danas je mnogo, mnogo gore u svakom segmentu `ivota i zbog toga se i raspolo`ewe Voditeq: Moje subjektivno mi{qewe je da je mnogo, mnogo boqe Dr [e{eq: Mo`da je vama boqe, mo`da su va{i pobedili pa vam je boqe, ali vrlo je malo onih koji kao vi smatraju da im je sada boqe. Ogromnoj masi naroda je sada mnogo gore. Kome je boqe, pre svega mafiji. Ne dovodim ja vas u vezu sa mafijom nemojte odmah da se upla{ite toga, samo je mafiji danas boqe. I ranije je postojala mafija, mafija je stasavala pod starim re`imom, ali sada je mafija zauzela sve konce odlu~ivawa u svoje ruke, Voditeq: Ho}ete da vas podsetim kada ste govorili da je prvi ~ovek mafije u Srbiji Slobodan Milo{evi}, pa da uz pomo} ne znam ovih i onih mafija vlada, pa sada opet mafija vlada Dr [e{eq: Ja sam to malo druga~ije rekao, ali ste vi to zaboravili i sada mislite da Voditeq: Citiram jedan odeqak Dr [e{eq: Ja znam {ta sam rekao, ali na su|ewu kada sam oti{ao u zatvor Voditeq::Jeste Dr [e{eq: Ja sam prkosio Milo{evi}u i wegovom re`imu u vreme na{eg sukoba, i najvi{e sam prkosio izlaze}i iz zatvora. Znate ne mo`e se izbe}i istorijska odgovornost {to je ta mafija po~ela da stasava u to vreme, ali mafija nije ovladala svim dru{tvenim procesima krila se. Bilo je qudi iz re`ima koji su u sprezi sa mafijom i tada delovali, ali danas je mafija do{la na vlast instrumenti mafije vladaju. Za{to mi u posledwe vreme imamo uspeha u obra~unu sa mafijom. Ne zato {to smo dovoqno hrabri, odlu~ni, uspe{ni u istra`ivawu itd. Nego {to je do{lo do sukoba unutar same mafije i do wene polarizacije. U po~etku je sva mafija podr`avala \in|i}a i koncentrisala u toj 487

podr{ci, me|utim u me|uvremenu se ta mafija raspala, do{lo je do obra~una unutar mafije i jedno krilo mafije sada se svrstalo uz Ko{tunicu Voditeq::Imam dva pitawa. Jedno pitawe je vi ste stalno govorili o kako se zove Stanku Suboti}u Dr [e{eq: Da Voditeq::Stalno ste govorili o wemu on je mafija on je ovo ono, povezan sa \in|i}em i sve ostalo. Onda do|ete na sud i sud vas osudi {to nemate dokaze za sve to Dr [e{eq: Nije mene sud osudio {to nemam dokaze Voditeq::Nego za{to Dr [e{eq: Sud je osudio u odsustvu zato {to sam u Saveznoj skup{tini u toku rada anketnog odbora rekao da je Cane @abac ubio, organizovao ubistvo Radovana Stoj~i}a Baye. To je, ta presuda mora da padne ni pod dosmanlijskim re`imom to ne mo`e da ostane. Sudija je tu podmi}en, nare|eno mu je da to uradi, sudija je time sebe upropastio za sva vremena. Voditeq: A znate da je Dr [e{eq: Ve}e republika Savezne skup{tine je usvojilo izve{taj anketnog odbora, sve materijale i sve stenograme. Odluka koju je potpisao @arko Kora} objavqeno je u Slu`benom listu, je li to znate i sada ne}u ni da se `alim, tra`i}u da mi kazna bude bezuslovna i da bude tri godine, da bude pove}ana. I dostavi}u im samo fotokopiju iz Slu`benog lista da je to usvojeno. Ja ho}u za taj izve{taj i za odluku Ve}a republika Savezne skup{tine i da idem na tri godine u zatvor ne treba da bude, da vidimo da li smeju to da urade Voditeq: A da li znate da je Pukani} u ku}nom pritvoru da mu se sudi u Zagrebu za {verc i oru`ja i cigareta. To jeo naj ~ovek koji je u Nacionalnu pisalo Dr [e{eq: Kakva ja veze imam sa Pukari}em Voditeq: Ne, podse}am samo po{to je on krenuo tu celu aferu sa Suboti}em Dr [e{eq: On to nije sam pokrenuo on je dao tome veliki publicitet, afera je pokrenuta ovde. Ovde se vodila istraga protiv Stanka Suboti}a Caneta @abca i bio je pod sumwom da je organizovao ubistvo radovana Stoj~i}a Baye, i be`ao je iz zemqe i tada je kupio hrvatsko dr`avqanstvo. Voditeq: Vi ste tada bili u vlasti je li tako be{e Dr [e{eq: Dodu{e policija je kada je raspisivala poternicu za wim, nije navela zbog ubistva Baye nego neke bla`e stvari da bi ga se nekako do~epala. Ali je poternica bila, ja sam tada bio u vladi. Prema tome to nikakve veze nema sa Pukani}em. Ako je re~ o mafiji koja deluje u hrvatskoj tu mogu biti konkurentski odnosi i dolazi do sukoba me|u wima na konkurentskim relacijama. Zahvaquju}i konkurenciji izme|u raznih mafija{kih klanova mi uspevamo mnogo tih stvari da saznamo i da razbijemo Voditeq: A {to vi tada niste kada ste bili u vlasti uhapsili tog Caneta ako je Dr [e{eq: Pa be`ao je, raspisana je bila bio je u Hrvatskoj i kupio je hrvatsko dr`avqanstvo, nije bio dostupan. Moja je velika zasluga {to sam ulaskom u vladu omogu}io da se smeni Jovica Stani{i} koji je bio glavni pokroviteq Caneta @abca, Milo{evi} se nije usu|ivao tolika je bila mo} Jovice Stani488

{i}a da se nije usu|ivao da ga smeni dok se ja nisam pojavio u vladi. I tajno smo ga smenili. Na sastanku su bili Milo{evi}, Mirko Marjanovi}, evo Mirko Marjanovi} je ovde mo`ete da ga pitate, i ja. I Milo{evi} izneo neke podatke o raznim poslovima, aktivnostima Jovice Stani{i}a ja sam tra`io odmah da idemo na smenu u tajnosti smo to dogovorili nismo smeli da obavestimo ni @ivku Kne`evi} generalnog sekretara vlade nego smo zvali Miru \urekovi} wenu zamenicu da nam ona otkuca odluku u jednom primerku, ministri do sednice nisu znali o ~emu se radi, jer smo pretpostavqali da je sve ozvu~eno, da je to Jovica dr`ao pod kontrolom Voditeq: Da ne govorimo mnogo o Stani{i}u , jer je on ~ovek koji ~uti Dr [e{eq: Ne, vi pitate za{to tada nismo uradili Voditeq: Caneta da Dr [e{eq: Ja vam ka`em da smo jedan od najkrupnijih poslova ve} tada uradili, smena Jovice Stani{i}a je bio najkrupniji posao u borbi protiv mafije. Voditeq: On tvrdi ~ovek ina~e kada bi neko dokazao jednu jedinu akciju {verca cigareta da bi se odmah ubio da je bilo pod wegovim patronatom Dr [e{eq: Ko? Voditeq: Jovica Stani{i} Dr [e{eq: Gde je to rekao Voditeq: Rekao ~ovek Dr [e{eq: Kome, vama Voditeq: Da Dr [e{eq: Vama privatno Voditeq: Privatno Dr [e{eq: [ta vi s wim {urujete privatno ne{to, {to ne ka`e javno Voditeq: Razgovaram ja sa svima Dr [e{eq: [to ne ka`e javno. Obe}ao je da }e me tu`iti pre nekoliko meseci u avgustu, jo{ nema wegove tu`be. Voditeq: Da ostavimo sada Stani{i}a Dr [e{eq: Kao ni tu`be Vuka{ina Mara{a. Znam ali {to da ga ostavqamo on je kqu~ svega ovoga Voditeq: Imate va`nije qude, reklame pa }emo nastaviti. Ono drugo pitawe koje sam rekao da }u vam postaviti jeste oko mafije vezano, vi do ju~e niste prime}ivali da uop{te postoji ne{to {to je kao mafija oko gospodina Ko{tunice, sada odjednom imate te neke primere neke Mandi}e, ne znam koga ste tu uvek ne{to prozivali maka, ne znam koga ste ve} prozivali sve. Kako to odjednom da uvek kada vi imate te politi~ke duele odjednom vezujete svoje protivnike za mafiju nekada \in|i}a sada Ko{tunicu, nekada Milo{evi}a, sada Ko{tunicu Dr [e{eq: \in|i} mi je bio najve}i problem sve ovo vreme. I jo{ mi je veliki problem, wemu se posve}ujem i daqe, i ova kwiga Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije usmerena je pre svega protiv \in|i}a. Me|utim ne mogu ja sada da za`murim pred ovim prestrojavawem unutar mafije. Ja sam morao i ko{tunicine mafija{e da raskrinkavam. I ovu vezu Aleksandra Tijani}a sa nekim muslimanskim mafija{ima iz Bosne i Hercegovine, i ko{tunicinu vezu sa Mom~ilom Mandi}em i ko{tunicinu vezu sa Neboj{om ^ovi489

}em, a naravno i raspola`em podacima o kriminalnoj aktivnosti Neboj{e ^ovi}a ovo {to je demantovao Du{an Mihajlovi} da ne postoji sada me je oslobodio obaveze ~uvawa dr`avne tajne. Ka`e nije tajna. Nije, evo sada }emo vam evo vam za Mom~ila Mandi}a policijski materijal od 11. jula 2001. godine i wegova veza sa muslimanskim mafija{ima iz hrvatsko muslimanske federacije. Evo vam za neboj{u ^ovi}a ovde policijski dokumenti da u~estvuje u reketirawu direktora poznatih fabrika u Srbiji Voditeq: A da pitam kako ja sada vama da verujem da je ovo ta~no Dr [e{eq: Oti|ite kod Du{ana Mihajlovi}a i pitajte ga sada je li ovo ta~no je li ovo original dokument ili je ovo izmi{qen dokument. Da vidimo {ta }e sada da ka`e. Du{an Mihajlovi} ka`e to nije dr`avna tajna, ako nije dr`avna tajna ja obelodawujem, … ka`e ne postoji, ove pod brojem na|ite kod wih pod ovim brojem Voditeq: Dobro ovde nema nikakvog broja tu ima, ovde ima, da Dr [e{eq: Pazite ovo vam je ovde slu`bena bele{ka, a ovo su informacije koje su Voditeq: Ovo je poverqivo ja ovo ne smem ni da gledam Dr [e{eq: Vi nemojte da gledate Du{an Mihajlovi} je rekao nije dr`avna tajna, ja nisam du`an da ~uvam. Je li rekao jeste li ~uli da je rekao, nije dr`avna tajna Voditeq: A da li vi mislite da recimo neko iz policije vama ovo namerno daje pa da manipuli{e vama Dr [e{eq: Prvo, ne mo`e se samnom manipulisati, meni to daju qudi ~asni, po{teni qudi iz policije visoki policijski funkcioneri jer imaju poverewa u moju hrabrost da to javno iznesem. Meni je najva`nije da sam ube|en da je pouzdano da su ovo ta~ne informacije. Evo vam ovde Neboj{e ^ovi} podaci da sa nekim [iptarima mafija{ima ima poslove, da u~estvuje u reketirawu, da se dru`i sa kako policija evo na jednom ovom dokumentu policija pratila nekog drugog velikog kriminalca i registrovali mu susret sa ^ovi}em {ta }e ^ovi} s wima. Evo i wihovih razgovora, evo vam i sa generalom Krsti}em neke stvari koje su u vezi vojske itd. Danas sam na konferenciji za {tampu izneo podatke kako Qubi{a Buha ^ume u~estvovao u izvozu oru`ja za Liberiju itd. ^itav niz informacija evo ~itajte ostavi}u vam to, kada pro~itate kwigu ~itajte i ovo. Voditeq: Hvala Dr [e{eq: Ali nemojte sada ostaviti kwigu a ~itati odmah ovo. Vrednije vam je da pro~itate kwigu Voditeq: Mislite prvo kwigu da ~itam Dr [e{eq: Da Voditeq: Dobro. Je li ima nekih dokaza da ste vi ne{to trgovali sa Irakom po{to ste ono tri puta bili kod Sadama Ja ni{ta nisam trgovao sa Irakom, ja sam iskreni prijateq ira~kog predsednika Sadama Huseina. Ja jesam izvozio oru`je u Irak izvezao sam u Irak vrlo Voditeq: Jednu sabqu ho}ete da ka`ete Dr [e{eq: Vrlo mo}no i ubojito oru`je srpsku oficirsku sabqu poklonio je Sadamu Huseinu i nadam se da }e mu ta sabqa doneti sre}u da odbrani svo490

ju zemqu i svoj narod od bilo ~ije agresije. Ja se trgovinom nikada nisam bavio. Jesam, ali samo trgovinom kwigama i to svojim kwigama i ni~ijim vi{e Voditeq: A onaj neki Veqkovi} va{ ~ovek tamo ne{to trguje Dr [e{eq: Ne on treba da ugovori sada velike poslove oko izvoza hrane u Irak, ja sam ga vodio pro{li put kada sam putovao i mislim da }e to biti uspe{an posao. A na putu smo da dobijemo posao i za Nafta-gas monta`a iz Zrewanina Voditeq: To je isto va{ ~ovek tamo Dr [e{eq: Jeste i to mo`e da bude posao ako ne do|e do agresije, posao vredan sto miliona dolara, ali to je za na{e firme privatne, akcionarska dru{tva. Nafta gas monta`a i akcionarska dru{tva, ovo je privatna firma ja imam tamo uticaj u arapskom svetu u mnogim zemqama meni su sva vrata otvorena i `elim da stvorim neke uslove {to vi{e na{ih firmi da tamo radi i da zarade na{i radnici Voditeq: A da li vas je pitao Sadam kada ste razgovarali s wim, a kako si ono brate Vojislave pozivao dobrovoqce da ratuju protiv Iraka Dr [e{eq: Nisam ih ja pozivao nego Aleksandar Stefanovi} ovaj sada{wi veliki hri{}anin {to tu~e poslanike po skup{tini Voditeq: Ma i vi ste ne{to malo tamo Dr [e{eq: Nije istina, pazite kada se spremate za emisiju tra`ite preciznu informaciju. Aca Stefanovi} je u Vaqevu dr`ao konferenciju za {tampu i saop{tio da }e ponuditi ameri~koj ambasadi i do{ao u Beograd sa jednom grupom qudi. Ja sam se tu po{to je prethodno nekoliko dana pre toga ispred Liberalne stranke kolektivno se prikqu~io srpskom ~etni~kom pokretu vodio ra~una samo da ne do|e do incidenta. Nisam ulazio u ameri~ku ambasadu, naravno Voditeq: Niste, to je ta~no Dr [e{eq: Naravno, na~elno sam u to vreme bio pod uticajem ameri~ke propagande, politike Ujediwenih Nacija itd. Dok nisam razumevao situaciju dok nisam znao da je Kuvajt otet Ira~anima da je bio sastavni deo ira~ke teritorije u vreme dekolonizacije su ga oteli da bi najve}a nalazi{ta nafte zapadne kompanije za sebe prisvojile. Me|utim, na{e prijateqstvo sa Ira~anima razvijano je postepeno, postepeno je sticano poverewe. Ja nikad nisam krio taj podatak, ja sam ga javno izneo pre vi{e godina ovde i Ira~ani to znaju. Prema tome u na{im prijateqskim odnosima nema ni{ta sporno. Voditeq: Da li vi mislite, vra}amo se malo na ono pitawe tog nekog poverewa ili tako ne~ega da ka`emo, ono {to vi govorite, kao i ove papire i sve ostalo, vi u jednom pismu Slobodanu Milo{evi}u ka`ete ustvari da sve te `estoke re~i koje se koriste u politi~koj utakmici u politi~kog bitci, da ne mogu biti putokaz otkrivawa istine. Dr [e{eq: Ne mogu biti putokaz za otkrivawa istine u smislu sudskog dokumenta. 1993. godine do{lo je do velikog sukoba izme|u Milo{evi}a i mene Voditeq: Jeste Dr [e{eq: I ja sam se u tom sukobu smatrao razo~aranim sa mnogim aspektima Milo{evi}eve politike Voditeq: Jeste vi ka`ete on je {ef mafije Dr [e{eq: Ja sam ga bukvalno terao da me uhapsi jer meni je politi~ki tre491

balo da me on uhapsi da bih neke politi~ke posledice prethodnog perioda saradwe s wim na taj na~in u o~ima naroda Voditeq: Obrisao Dr [e{eq: Ne, ne mo`e se nikada ni{ta potpuno obrisati Voditeq: Zaboravi Dr [e{eq: Ali bi te posledice uklonio. Negativne posledice. Ja sam prosto provocirao Milo{evi}a do septembra 1994. godine da me uhapsi Voditeq: Da li ste i tada govorili istinu ili niste Dr [e{eq: Pazite, e sada gledajte {ta je tome prethodilo. Prethodilo je saop{tewe Socijalisti~ke partije da sam ja ratni zlo~inac, ludak, alkoholi~ar, itd Voditeq: Sve su vam lepili, tako je Dr [e{eq: To vam je kao kada se s nekim posva|ate pa se sada nadme}ete koje }ete sve uvrede razmeniti. To vam je dakle ta vrsta javnog sukoba. I ne mo`ete vi sada to koristiti znate ja sam provocirao tada i Jovicu Stani{i}a iako ja wega nikad nisam video na frontu, ja sam ga provocirao za mnoge stvari prozivaju}i ovog wegovog Frenkija Simatovi}a zato {to se UBD-a sva posvetila pra}ewu Srpske radikalne stranke otimawu na{ih poslani~kih mandata, vrbovawu itd. To vam je jedan `ar politi~ke borbe. Gde nekada i pretpostavku plasirate nekada ovo nekada ono. To vam je taj vid politi~kog Voditeq: To zna~i da to {to vi govorite nije sve onda istina Dr [e{eq: Ne, ne mo`ete to tako posmatrati Voditeq: A-ha nego kako Dr [e{eq: Ne mo`e to biti istina na sudu. Ne mo`e politi~ka ocena da se smatra istinom. Politi~ka ocena je subjektivna kategorija, stvar je ideologije Ja mogu Voditeq: Ako vi ka`ete da je neko mafija{, recimo Milo{evi} mafija{ broj jedan po wegovom nare|ewu Dr [e{eq: Ma gde vam je nije to ta~no druga~ije je to re~eno pogledajte podsetite se, Voditeq: Sada }u da vadim, ajte da prona|emo neke papire Dr [e{eq: Podsetite se. Na|ite, sve to pretresite dobro pa se podsetite Voditeq: Ops, izviwavam se. Evo prona}i}emo Dr [e{eq: Re~ je o su|ewu pred beogradskim op{tinskim sudom, ja sam na tom su|ewu odbio da govorim o bilo ~emu, i{ao direktno uvredio Milo{evi}a rekli da je glavni kriminalac i za}utali smo. Svi koji su samnom bili optu`eni wih ~etiri pet, isto su to ponovili i svi smo }utali i su|ewe je i{lo svojim tokom bez na{eg u~e{}a. [ta je to sada zna~ilo. To je stvar jedne `estoke politi~ke diskvalifikacije i jedne uvrede na kraju krajeva, najte`e uvrede za {efa dr`ave i sli~no. Jedno je dakle kada zalepite etiketu, kada diskvalifikujete a drugo je kada iznosite konkretne podatke taj i taj je, ja ne moram uop{te da ka`em da je Neboj{a ^ovi} kriminalac, ja samo iznesem podatke te i te radio to i to Voditeq: Dobro a dali je konkretan podatak da su Dafina i Jezda ustvari uz blagoslov Milo{evi}a pqa~kali narod je li to konkretna optu`ba Dr [e{eq: Prvo, Dafina i Jezda su imali dozvolu za rad svojih banaka od 492

dr`ave od re`ima Voditeq: Dafina, Jezda nije Dr [e{eq: I Jezda je imao samo crnogorskog re`ima, wegova firma je bila registrovana u Crnoj Gori Voditeq: Tamo dole Dr [e{eq: Polako, nema ni{ta tamo dole mi smo vaqda jo{ jedna dr`ava. Oni su imali dozvolu za rad svojih banaka Voditeq: Daj bo`e Dr [e{eq: Drugo, oni su imali uspeha u svom radu i jezda i dafina su sav prikupqeni novac od {tedwe plasirali pre svega u nabavku nafte. Cena nafte je u jednom trenutku bila 3, 5 marke. Ogromni su se profiti sticali, me|utim {ta se onda de{ava, dolazi do reketirawa mnogi qudi iz vlasti, ali i iz opozicije otimaju prosto velike koli~ine novca. Setite se Neboj{e ^ovi}a iz tog vremena kao predsednik Gradskog komiteta Socijalisti~ke partije Beograda reketirao Jezdimira Vasiqevi}a i Dafinu Milanovi} i kada je deo toga provaqeno u javnosti on je u najlon kesi kao nosio da vrati deo novca. Je li se se}ate toga. Voditeq: Bila je pri~a, ali nisam video dokaze Dr [e{eq: Ne, tu dokazi postoje. Postoje izjave i Dafine Milanovi} i Jezdimira Vasiqevi}a. E sada {ta je tu problem kada se pojave qudi iz re`ima koji onemogu}e odre|en posao. Ne mo`ete vi davati kamatu mese~no 12 ili 14% a tra`iti od te banke da finansira projekat koji ne mo`e godi{we da donese 2-3% kamate ~ak i kada se pusti u funkciju. 50 miliona maraka ili dolara je tada oti{lo za beogradski `elezni~ki ~vor ako se se}ate i za mnoge druge investicije. E tu je taj problem {to je ta onda kula morala da se razru{i kao da je od karata. Postoji Voditeq: Da li je za to znao Milo{evi} ili nije Dr [e{eq: Pa on je tu za mnoge stvari znao, pretpostavqam da nije znao za sve. Jer za{to to pretpostavqam. Zato {to je Milo{evi} najvi{e vodio spoqnu politiku, on je primao svaki dan dr`avnike, emisare itd. i ti razgovori su nekada trajali po 12 sati. A, {ta je svaki pojedinac radio to je saznavao naknadno, on je naknadno saznavao za kriminalne afere Neboj{e ^ovi}a Voditeq: Ali ste ga vi prethodno optu`ivali Dr [e{eq: Pazite to su bila na{a me|usobna politi~ka ma~evawa, ali on u tom trenutku, posle smo razgovarali jednom o Neboj{i ^ovi}u on nije imao pojma da je Neboj{a ^ovi} ukrao celu fabriku ~epova iz Belog manastira Voditeq: Taj vam se ne{to zamerio Dr [e{eq: Ko Voditeq: Taj ^ovi} o~igledno Dr [e{eq: [ta mi se zamerio Voditeq: Pa ne znam {ta Dr [e{eq: Ni{ta mi se nije zamerio, evo on tvrdi sada on uzvra}a da zna podatke o mojim navodnim aferama. Neka sve iznese, neka sve iznese u javnost. Neka tih 15 kriminalnih dosijea obelodani, evo {to se ti~e Voditeq: Odakle vam bazen recimo Dr [e{eq: Pa pazite evo da vidimo koliko to ko{ta prvo. Voditeq: Koliko ko{ta taj bazen 493

Dr [e{eq: Mawe od jedne sobe. Otprilike 20.000 maraka je ko{tao, ali da vidimo gde sam zaradio novac. Kod mene sve postoje tragovi, na{le su ove dosmanlije da u Kanadi imam ra~un sa 42.000 dolara, ali su na{li Voditeq: Kanadskih ili Dr [e{eq: Kanadskih, imam ja na nekoliko ra~una jo{, a {to bi morao sve da ka`em. Ali, ja tvrdim Voditeq: Nisam istra`ni sudija Dr [e{eq: Ja tvrdim da nikad novac iz ove zemqe nisam iznosio. To {to sam ja zaradio u Kanadi, Americi, Australiji, zapadnoj Evropi 1989. godine i {to sam deo novca doneo, a deo u tom trenutku nisam smeo da donesem mislio sam mo`da }e me uhapsiti na aerodromu pa }e mi sve oteti, pa sam otprilike pola doneo. Od toga kupio ku}u, materijalno se obezbedio, nekoliko godina finansirao stranku, a pola ostavio tamo na nekoliko ra~una to je stvar moje promi{qenosti. Oni su do jednog tog podatka do{li, ali su i sami konstatovali da od 1990. godine nije bilo nikakve promene na ra~unu. To je vaqda ono {to je najva`nije. Nije sramota zaraditi novac, sramota je ukrasti, oteti, proneveriti itd. Voditeq: A da li je ta~no da ste to zemqi{te na kome je ku}a 5. oktobra pripisali svojoj majci Dr [e{eq: Nije isitna. Prvo nisam pripisao svojoj majci nego kada sam kupovao ku}u kupio sam na ime majke jo{ 1989. godine. A otkupio sam od kom{ija jo{ tri ara placa, dakle nisam dobio od op{tine besplatno. Nego sam nadoknadu kom{ijama dao ne{to u naturi, ne{to malo i novca, nije bitno. Kom{ije su dale saglasnost da op{tina od wihovog placa izdvoji tri ara i prikop~a placu moje majke. I to je sve zavedeno kroz zemqi{ne kwige uredno blagovremeno ni{ta sporni nije bilo. Ja sam tim kom{ijama uradio ogradu oko ku}e, jednom kom{iji koji je imao objekat u dubini dvori{ta izgradio, po{to on uzgaja kerove na primer, pse, ja sam mu izgradio drugi objekat od zidane cigle iako je ranije bila samo neka metalna mre`a itd. Dakle maksimalno sam bio korektan prema kom{ijama. Ja u Batajnici `ivim od 1989. godine, ja sam svoju ku}u samo dogra|ivao nisam novu kupovao. Ja sam potkrovqe pre nekoliko godina dogradio tamo `ivi moj sin sa porodicom. On se o`enio ima dete, oni imaju izdvojeno doma}instvo u tom potkrovqu moje porodi~ne ku}e. Dakle sve je kristalno ~isto, jasno da nemam razloga ni jedan detaq da krijem. Za razliku od ovih drugih da razmatramo sada kako je Neboj{a ^ovi} Voditeq: Dodu{e ima onoliko krivi~nih prijava protiv va{ih ministara Dr [e{eq: Protiv koga Voditeq: Pa protiv svih ministara iz vlade Dr [e{eq: Za{to. Ma kojih ministara, koga radikala i zbog ~ega Voditeq: Se}ate se ono Dr [e{eq: Pa gde je to {ta je sa tim Voditeq: U sudovima negde stoji ne znam Dr [e{eq: Pazite pod ~ijom su kontrolom ti sudovi. Jesu li pod radikalskom kontrolom Voditeq: Nisu ni pod Bati}evom, Bati} ka`e da sudovi nisu pod wegovom kontrolom 494

Dr [e{eq: Oni stalno govore protiv mene nekih 30, 40 krivi~nih prijava i sve stoji i {ta sada. Oni mogu da ka`u {ta god `ele, ali nemaju ni jedan dokaz, ni jedan apsolutno dokaz nemaju. A ja protiv wih imam dokaze. I jedno je dakle, na~elna neka politi~ka osuda kada se vi sa nekim sva|ate pa ko }e kome majku opsovati. To je takmi~ewe uvredama na kraju krajeva. Ali drugo je Voditeq: [to nije lepo je li tako Dr [e{eq: To nije lepo, pazite ali do|ete u takvi situaciju ako mi otmu 11 poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini , 4 mandata u Republi~koj skup{tini nema onda {ta im ne}u re}i. Jer ne mogu me te`e pogoditi od otimawa onoga {to je moja partija na izborima dobila od gra|ana Srbije. Ali sa druge strane kada idete u konkretne optu`be onda mora sve biti dokumentovano. Evo moje je dokumentovano da vidimo kako }e se sada Neboj{a ^ovi} izjasniti i kako }e se sada wegov glavni {ef Ko{tunica izjasniti po tom pitawu. Pa onda Ko{tunicina veza sa [qukom [quka glavni {ef obezbe|ewa na ko{tunicinom zavr{nom mitingu u septembru mesecu. Pa da vidimo ovo sa Mom~ilom Mandi}em da mu i to razmotrimo. Voditeq: To }ete vi podnositi dokaze za to i daqe u va{oj kampawi, da se mi vratimo na ove izbore ka`u da je kqu~na stvar da dovoqan broj qudi iza|e na izbore, . Dakle da iza|e polovina plus onaj jedan ~ovek na izboru u prvom krugu Dr [e{eq: Pa postoji veoma lagan na~in da obezbedimo da ve}ina gra|ana iza|e na izbore, ali to Ko{tunica izbegava. Ja mu garantujem da odr`imo nekoliko televizijskih duela va{a televizija se prva ponudila ja sam pristao, mo`e i na RTS-u, mo`e na drugim televizijama, nekoliko televizijskih duela izme|u Ko{tunice i mene ja vam garantujem da }e vi{e od 50% qudi iza}i. Ovako vlast, qudi vlasti me|u wima i Ko{tunica prosto ubijaju prigu{uju kampawu, vi na osnovu re`imskih medija uop{te ne mo`ete zakqu~iti da se vodi kampawa za predsedni~ke izbore. Mi radikali kada 30.000 qudi skoro skupimo u Novom Sadu na mitingu dobijemo vrlo mali publicitet. Nemate dakle spoqnih pokazateqa Voditeq: Plati se Art televiziji onda ima ceo snimak Dr [e{eq: Znate {ta, platimo Art televiziji jer tamo je to najjeftinije na va{oj televiziji platimo, mo`da ne bismo imali ni dovoqno novca za toliko vremena Voditeq: Ne znam koliko ko{ta, verujte Dr [e{eq: Pa dobro, ali Art televizija je tu najjeftinija {to se ti~e cene zbog toga smo tamo uplatili i tamo emitovali celi tok mitinga. Mogu vam re}i koliko je to ko{talo sve je preko ra~una pla}eno. Voditeq: Nisam poreski kako se zove to istra`iteq, ne}u vas pitati za prognozu izbora jer to jednostavno nije umesno u ovakvim situacijama, ali kada bi vi postali predsednik {ta biste uradili. Dr [e{eq: Ja bih maksimalno radio na obnovi pravnog poretka. Striktno bih izvr{avao ustavne i zakonske nadle`nosti i zato ne dajem nikakva la`na obe}awa kao ovi {to obe}avaju velike plate, penzije, punu zaposlenost, dobru poqoprivredu itd. To nisu nadle`nosti predsednika Republike i ne treba narod lagati tim povodom. Ja bih radio ono {to je nadle`nost predsednika Republike. Predsednik ne mo`e da odlu~uje osim u nekim od varijanti vanred495

nog stawa. Predsednik mo`e da kontroli{e izvr{nu vlast, ja bih to radio. Bio bih strah i trepet za ministre to vam garantujem. Voditeq: A kako Dr [e{eq: Mo`e da ih poziva da tra`i od wih da se izjasne o raznim pitawima iz okvira svojih nadle`nosti to Ustav dozvoqava Voditeq: Jeste, ali ne mo`ete da ih dirate smewujete i to Dr [e{eq: Ne mogu da smenim ministra, ali ministar po Ustavu mora da do|e i da se izjasni o onome {to ga pitam i cela vlada. Ako je pozovem da se izjasni. Daqe, mogu da delimi~no kontroli{em rad Narodne skup{tine jer imam pravo da vratim svaki zakon na ponovno glasawe. Voditeq: I oni posle sedam dana glasaju i ka`u isto Dr [e{eq: Jeste ali ima i snaga samog ~ina vra}awa i obrazlo`ewe. Ne bih ja jednostavno vratio nego obrazlo`io Voditeq: Vi biste ovako kwigu debelu napisali Dr [e{eq: Nekad i kwigu debelu za{to da ne Voditeq: U redu. Dr [e{eq: Za{to da ne. Ako treba ne{to da doka`em i da argumentujem do kraja. Ja sam to ~esto radio. Zatim vrlo mala kontrola rada pravosudne vlasti, sudske vlasti tako {to predsednik Republike mo`e da ispravi sankcije u krivi~nom postupku. Pomilovawima, amnestijom, abolicijom itd. Odnosno pomilovawem i abolicijom amnestija se donosi zakonom za neimenovane qude za odre|ene kategorije. To je {to predsednik mo`e da radi. Predsednik je ~lan verhovnog saveta odbrane, tu bih mogao mnogo da doprinesem stabilizaciji na{e vojske i za{titi ~asnih i sposobnih oficira Voditeq: Moram da vas prekinem izviwavam se Dr [e{eq: Predsednik Republike ono {to je najve`nije po meni u ovom trenutku jer nam je borba protiv mafije sada pitawe `ivotno pitawe opstanka po zakonu predsednik Republike u republi~kom zakonu raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje ~in generala. E tu bih bio u situaciji da malo pro~istim policiju da dovedem sposobne qude na generalske polo`aje i zajedno sa wima sa obra~unam sa mafijom. Voditeq: Kada ste pomenuli vojsku podsetili ste me ne{to {to je meni delovalo na neki na~in iznena|uju}e za vas, rekli ste partnerstvo za mir {to da ne. Malo mi je bilo ~udno obzirom na ono {to vi govorite o NATO paktu Dr [e{eq: Zar sam ja nekada bio protiv partnerstva za mir Voditeq: Pa ako ste protiv NATO pakta Pazite jedno je ~lanstvo u NATO paktu drugo je partnerstvo za mir. Rusija je u partnerstvu za mir, Belorusija je u partnerstvu za mir, iako Luka{enku sada nisu dozvolili da ide u prag da u~estvuje na skupu NATO pakta. Nemam ni{ta protiv. Ali protiv ~ega sam. Protiv toga da se na{a vojska koristi za prqave poslove u Avganistanu na primer, protiv bilo koje druge zemqe protiv toga sam da na{i vojnici idu da obavqaju prqavu policijsku slu`bu kao okupatori da ~iste minska poqa i sve ostalo. Protiv toga sam da nam neko nametne sada da kupimo wegovo naoru`awe a da sve na{e bacimo u staro gvo`|e. Ali pod uslovima pod kojioma je Rusija, Ukrajina, belorusija u{la u partnerstvo za mir za{to bi mi to izbegavali. Znate partnerstvo za mir vam nije obaveza da u~estvujete u agresivnim akcijama. Ali ako }e NATO sutra da ratuje protiv Ru496

sije, Kine, Indije arapskog sveta itd onda u tome ne}u da u~estvujem. Ne}u dakle agresivnu politiku, ako treba i}i u pravcu smirivawa stabilizacije stawa u Evropi Voditeq: Ali partnerstvo za mir je predsobqe za NATO pakt Dr [e{eq: Nije to ba{ tako definisano kao predsobqe, to je partnerstvo da se ~uva mir. Ja sam za ~uvawe mira. Ja sam za miroqubivu politiku u svetu. Ali da u~estvujem u agresivnim akcijama nisam. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Pazite, mo`da }e jednog dana u Rusija postati ~lan NATO pakta, mo`da }e i Kina znate mo`da }e to biti, mo`da }e se transformisati Voditeq: Pa }e ukinuti NATO pakt Dr [e{eq: Pa na taj na~in bi se i ukinula wegova agresivna funkcija NATO pakt postoji skoro vi{e od pola veka da bi na kraju samo bombardovao Srbiju okupirao Kosovo i Metohiju, bombardovao Republiku Srpsku i okupirao celu Bosnu i Hercegovinu. Je li NATO pakt svih ovih 50 godina samo zbog te svrhe uzgajan. E to je ono {to ne mogu da prihvatim. Prema tome, ~uli ste mo`da u javnosti da sam vi{e puta rekao da od svih srpskih politi~ara na zapadu najvi{e mene cene. Ba{ zato {to otvoreno iskreno ali kompetentno govorim o svemu tome. Voditeq: A da li vi mislite da recimo kada bi postali, to ono {to se stavqa kao jedna od velikih zamerki vama to je ka`e kada bi [e{eq postao predsednik Srbije onda bi Srbija ponovo bila u nekoj izolaciji, je li vi mislite recimo da biste mogli da odete u posetu ne znam [iraku, Bleru, Bu{u ili da bi oni do{li ovde Dr [e{eq: Prvo mislim da je vrlo mogu}e da putujem u zapadne zemqe {to da idem [iraku u posetu. To je nadle`nost Savezne vlade i saveznog predsednika. [irak nije ~ovek koji mi odgovara kao li~nost, u~estvovao je u bombardovawu moje zemqe, ali da idem u posetu i Francuskoj za{to da ne. Mo`da razgovaram sa wihovim predsednikom vlade, za{to ba{ sa [irakom. Drugo, u nadle`nosti republi~kog predsednika nije vo|ewe spoqne politike i po ovoj ustavnoj poveqi koju tako dugo spremaju planira se da to bude iskqu~iva nadle`nost Savezne dr`ave, odnosno Savezne vlade i saveznog predsednika. Za{to da se ja Voditeq: Saveznog predsednika koji je istovremeno i premijer i predsednik Dr [e{eq: Za{to da se ja na taj na~in upli~em u tu|e poslove. Ako budem predsednik Republike ne}u ja be`ati od kontakta na me|unarodnom planu, ~ak }u prihvatati sve mogu}e kontakte prijateqske prirode na principu neme{awa u unutra{we poslove, na principu ravnopravnosti, uzajamne koristi itd. Voditeq: Sada }u da vam postavim ovo isto pitawe na drugi na~in, da li mislite da }e vam svi oni koje sam sada pomenuo, koji su{tinski vladaju na Kosovu dozvoliti da dr`ite miting u Kosovskoj Mitrovici Dr [e{eq: Jo{ se nisu izjasnili iako smo pre nekih desetak mo`da i 15 dana podneli na{ okru`ni odbor iz Kosovske Mitrovice podneo je zahtev prema svim tim propisima Umnika tamo, nisu se izjasnili. Pro{li put uop{te nije bilo pisane zabrane do{ao sam na granicu jedan pukovnik [ve|anin, iza{ao je pored mene bio vrlo qubazan, salutirao pozdravio se samnom, i rekao da mu je javqeno iz Pri{tine iz kabineta Mihajla [tajnera da iz razloga moje li~497

ne bezbednosti ne mogu da u|em na Kosovo i Metohiju. To je rekao pred grupom novinara Voditeq: To je lep na~in da vas ne puste Dr [e{eq: Pazite, ali je bio lep na~in. Dakle to je ne{to {to vas onda razoru`a, ka`e iz razloga tvoje bezbednosti imamo informaciju da }e ti `ivot biti u opasnosti i zbog toga. Znate to mo`e ~oveku ovde da se desi, mo`e neko sutra da ka`e kada ulazite ovde u televiziju iz razloga va{e bezbednosti danas Voditeq: Nemojte Dr [e{eq: Nemojte da ulazite ne mo`ete da u|ete dok mo`da vam je neko ne{to podmetnuo itd. Prema tome tu je bilo nekog stila koji je mene razoru`ao da ne mogu sada najte`im re~ima da uzvratim zbog toga i toga. Voditeq: Da budete onaj fini ~ovek kao na po~etku va{e karijere politi~ke Dr [e{eq: Ja sam uvek fin ~ovek i na po~etku i u sredini, daleko mi je jo{ od kraja karijere. Ja sam uvek bio fini ~ovek. Ali naravno u `estini nekog sukoba, nisam u stawu da trpim nepravdu i onda mogu da uradim najte`im sredstvima. I na po~etku mog aktivnog bavqewa politikom ja sam pisao krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca vi ste to zaboravili to je po Beogradu bio glavni hit, pisao sam otvoreno pisma Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u Voditeq: Ama prodavao sam vam ja kwige znam sve to Dr [e{eq: I to one zabrawene kwige. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Prema tome ni ja tada nisam {tedeo qude koji su zaslu`ivali najte`u mogu}u kvalifikaciju Voditeq: Imamo jo{ jedno pitawe po{to nam je vreme potpuno iscurelo, imate zavr{ni miting u Beogradu. Pro{li put su tu bili oni ortodoksni {to se ka`e komunisti i pevali samo spremte se spremte ~etnici. Ho}e li sada recimo do}i Mira Markovi} ili Marija Milo{evi} koja je va{ ~lan na taj miting Dr [e{eq: Ko god do|e dobro je do{ao svi patrioti i Srbi i Ma|ari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Romi, Bugari, pripadnici svih nacionalnosti, svih veroispovesti i muslimani Voditeq: Vi zaboravqate ne{to Dr [e{eq: Ka`em veroispovesti i muslimani i pravoslavci i rimokatolici, protestanti itd. Pripadnici svih veroispovesti svih ideologija, svih politi~kih orijentacija koji `ele spas Srbiji. Mi smo stranka koja vodi politiku nacionalnog pomirewa, a ja nisam na ovim izborima samo kandidat srpskih radikala nego svih srpskih patriota. Ja sam na ovim izborima kandidat svih srpskih patriota u pravom smislu re~i kandidat narodnog jedinstva. Voditeq: Dobro zvani~no SRS i SPS Dr [e{eq: Ko god `eli, ne ima jo{ stranaka Voditeq: A ima Dr [e{eq: Ima jo{ stranaka najve}e stranke koje me podr`avaju su Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije , ali me podr`ava i JUL i Republikanska unija i Ujediwena penzionerska stranka Srbije i ~itav niz drugih stranaka i pove}ava se taj broj. Ja sam kandidat narodnog jedinstva svih ko498

ji `ele brzi kraj dosmanlijskog re`ima odlazak na smetli{te istorije i Ko{tunice i \in|i}a na ovim izborima glasa}e za mene. Koji `ele spas Srbije ekonomski prosperitet, socijalnu pravdu, moderni pravni poredak onaj ko `eli uni{tewe mafije, ne}emo vaqda mi rovove gra|anskog rata ponovo da iskopavamo u Srbiji. Voditeq: Ne}emo. Gospodine [e{eq hvala {to ste govorili u emisiji nije srpski }utati Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: Ja sam Dragan Vujo{evi} vi ste na dobrom mestu ostanite uz Bk televiziju.

XXIX NAS Televizija Novi Sad, 26. novembar 2002. godine. Voditeq: Dobro ve~e, ovo je “Vanredni klin~” televizije Novi Sad, u kome je na{ ve~era{wi gost dr Vojislav [e{eq. Doktore [e{eq, dobro do{li u televiziju Novi Sad. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: U petak, 29. decembra, tako|e u “Vanrednom klin~u”, gost }e biti gospodin Borislav Pelevi} a u utorak, 3. decembra, gost }e biti predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav Ko{tunica. Gospodine [e{eq, okosnicu va{e kampawe u ovom krugu izbora ~ini mnogo pri~e o kriminalu. Zbog ~ega? Dr [e{eq: Okosnicu moje kampawe ~ine ustavne nadle`nosti predsednika Republike i zakonske nadle`nosti. Besmisleno je u kampawi davati prazna obe}awa koja predsednik Republike ne mo`e da realizuje sa svoje funkcije. Mi smo imali tu praksu u prvom izbornom turnusu, raznorazni kandidati su zasipali gra|ane praznim obe}awima, i Labus, i Ko{tunica i ostali. Prosto su se nadmetali ko }e vi{e takvih obe}awa lansirati. Me|utim, ja sam i tada insistirao iskqu~ivo na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. Mogu da vam obe}avam smo ono {to je u okviru ustavne odredbe pod nadle`nostima predsednika Republike. Ustav je tu jasan, predsednik Republike nema operativnu funkciju, ima kontrolnu, ima operativnu funkciju u uslovima neke od varijanti vanrednog stawa, pa se nadamo da ne}e do}i do tog vanrednog stawa, vaqda. Ne ra~unamo unapred na neku varijantu vanrednog stawa. U redovnim okolnostima, predsednik Republike mo`e da kontroli{e izvr{nu vlast, delimi~no zakonodavnu i vrlo malo sudsku vlast. Po Zakonu o unutra{wim poslovima, predsednik Republike ima zna~ajne nadle`nosti u policiji, po zakonu, predsednik Republike raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje ~in policijskog generala. To je funkcija, dakle, sa koje bih mogao intenzifikovati borbu protiv kriminala, tako {to bih vodio boqu, promi{qeniju kadrovsku politiku u policiji. Voditeq: Ali, vi prozivate, konkretno imenima, mnoge qude u Srbiji koji tvrde da te prozivke nisu utemeqene na nekim realnim ~iwenicama. Dr [e{eq: Ko ka`e? Samo prozvani. 499

Voditeq: Pa, na primer, gospodin ^ovi}. Dr [e{eq: Za sve {to iznesem u javnosti imam dokaze. Ja sam sad izneo dokumenta o ume{anosti Neboj{e ^ovi}a u kriminal. Je li neko rekao da ta dokumenta nisu verodostojna, je li neko rekao da su falsifikati, je li bilo nekog saop{tewa ministra unutra{wih poslova, je li bilo nekog saop{tewa na~elnika Dr`avne bezbednosti, ili BIE, kako se to sad zove, Bezbednosno-informativne agencije? Nije bilo, zato {to su to izvorni policijski dokumenti. Ja dokazujem da je uni{tewe mafije mogu}e, ako vlast `eli da uni{ti mafiju, mafija se mo`e uni{titi. Voditeq: Pa, zar nije vlast po~ela uni{tavawe sa ovim pronala`ewem ubice gospodina Buhe? Dr [e{eq: Ne, ne. Uop{te nije po~ela, zato {to je do{lo do sukoba unutar mafije. Vlast u Srbiji, \in|i}ev re`im, po~eo je da hapsi pripadnike onog mafija{kog klana koji se odvojio i pristao uz Ko{tunicu, i to je istina i ni{ta vi{e. To je taj sukob unutar mafije. I ~im uprete prstom u Jovicu Stani{i}a, na primer, ili sur~insku mafiju, odmah se re`im narogu{i, koristi raznorazna sredstva da bi vam se suprotstavili, da bi vas spre~ili da govorite, od medijske blokade pa nadaqe. U ovom slu~aju je do{lo do sre}ne okolnosti, jer se mafija pocepala, do{lo do unutra{weg sukoba unutar we, mafija se po~ela svrstavati na \in|i}evu i Ko{tuni~inu stranu, i to nam sada otvara {iri prostor da udaramo i po jednoj i po drugoj strani. Voditeq: Vi ka`ete da organizovani kriminal nije odvojen od vlasti? Dr [e{eq: Ne, nikako nije odvojen od vlasti. I ranije je on imao izvesnu spregu sa qudima iz vlasti. Me|utim, sada kriminal vlada, sad su organi vlasti instrumenti u rukama mafije. To je na{ problem. Voditeq: A dok ste vi bili na vlasti? Dr [e{eq: Tako nije bilo. Bilo je i tada mafija{a u vlasti. Voditeq: Kako nije bilo kada se, na primer, tvrdi da je u posledwih deset godina svaki iole ja~i kriminalac u Beogradu imao legitimaciju Dr`avne bezbednosti? Dr [e{eq: Vidite, mafija tada nije vladala svim institucijama politi~kog sistema. Naravno, veliki deo Slu`be dr`avne bezbednosti je bio upleten u kriminal. Od kad je Jovica Stani{i} bio na ~elu Slu`be dr`avne bezbednosti, po~iwe vrbovawe kriminalaca i tako daqe, me|utim, mafija tada nije bila u stawu da ovlada u potpunosti institucijama, a o tome najboqe svedo~i ~iwenica da smo mi 1998. godine uspeli da smenimo Jovicu Stani{i}a, kad je bio na vrhuncu mo}i, i to je veliki doprinos nas, srpskih radikala, jer na{ ulazak u Vladu, u koaliciju sa socijalistima i Milo{evi}em, stvorio je takav odnos snaga u kome je bila mogu}a smena Jovice Stani{i}a. Toliko se on bio infiltrirao u razne strukture da je predstavqao opasnost za ~elne funkcionere dr`ave. Me|utim, ta wegova smena nije bila dovoqna, pokazalo se kasnije. On je i daqe ostao u mogu}nosti da vlada veoma zna~ajnim strukturama politi~ke policije, policije uop{te i nekim institucijama sistema, i odigrao svoju ulogu u petooktobarskom pu~u, koja je sada svima op{te poznata. Mafija je bila jedna od nose}ih snaga petooktobarskog pu~a. Voditeq: A jeste li ~itali kwigu gospodina Mar{ala, o ulozi stranih slu`bi? 500

Dr [e{eq: Da, pro~itao sam tu kwigu i ta kwiga je samo potvrdila ono {to mi, srpski radikali, ve} du`e vreme govorimo. Ovde je bilo nesporno nezadovoqstvo naroda, nezadovoqstvo je potencirano daqe odbijawem vlasti da prizna izborne rezultate i poku{aje da se ti izborni rezultati na neki na~in relativizuju i tako daqe. Ali, strane obave{tajne slu`be su sve organizovale, i one su pripremale taj pu~, one su odabrale Ko{tunicu kao svog kandidata, najpogodnijeg kandidata na izborima, kompjuter CIE ga izbacuje na auspuh. Ba{ im je takav trebao. Voditeq: Otkud vama tako dobre veze u policiji, takve informacije? Dr [e{eq: Trudim se da saznam, ali {to je najva`nije, veliki broj policijskih oficira u mene ima poverewa. Prvo, znaju da li~no nisam nikad bio ume{an ni u kakav kriminal, apsolutno ni u kakav, ni u biznis a kamoli u kriminal. Drugo, znaju da nikada ne}u odati izvore, da ne}u nikada otkriti onoga ko mi je dao informacije, tu su potpuno sigurni. Tre}e, znaju da }u odmah izneti te stvari u javnost, samo kad me ubede da su istinite. Znate, bilo je poku{aja sa nekih strana da mi la`ne neke papire doture, ali nikad na to nisam naseo. Sve prvo proverim. Voditeq: A za{to onda niste dobili pare, onih 450.000 evra? Dr [e{eq: Tu`io sam, dobi}u. Ve} je bilo drugo ro~i{te, sud je veoma ozbiqno to uzeo u postupak, javnost je iskqu~ena zbog osteqivosti informacija kojima se tamo operi{e, a predstavnici Ministarstva unutra{wih poslova su izbegli da se pojave na sudu, ~ak ni Republiku Srbiju nije zastupao republi~ki javni pravobranilac. Upitajte se za{to. I, ja mislim, u najskorije vreme da }e i policija javno obelodaniti sve {to zna o ubistvu vi{e tih qudi, po~ev{i od onih za koje sam ja podneo informacije policiji. Zahtevam sad tu nagradu, kao {to je ubistvo Radovana Stoj~i}a Baye. Voditeq: A {ta bi vi radili sa tom nagradom, ako je dobijete? Dr [e{eq: Ja sam ve} tamo napisao. Ja taj novac li~no ne}u, ja sam rekao da se uplati na ra~un Srpske radikalne stranke. [tampa}emo list “Velika Srbija”, {tampa}emo ~asopis “Srpska slobodarska misao”, dakle, ne{to {to smatramo da je op{te dru{tveno korisno. Ja taj novac li~no ne `elim, ali ho}u ovaj princip da isteram do kraja, jer kad je Ministarstvo unutra{wih poslova raspisivalo nagradu, oni su to uradili da postignu izvestan efekat u javnosti, propagandni efekat, oni su raspisivali nagradu za mnoga ubistva za koja su znali po~inioce i organizatore i nalogodavce, a pravili su se da ne znaju, i jo{ uvek se prave da ne znaju. Drugo, oni su o~ekivali da se niko ne}e javiti, da se niko ne}e usuditi, i oni su se br`e boqe pokajali, ako se se}ate, nedavno su opozvali tu nagradu, ali to im ne vredi, taj institut javnog obe}awa nagrade je veoma sna`an u gra|anskom pravu, u obligacionom pravu. To je kao da ste potpisali ugovor. Vi javno saop{tite da nudite nagradu za to i to i neko to ispuni i vi morate da mu date tu nagradu, kao da ste sa wim sklopili ugovor. To je toliko jako u obligacionom pravu. To Du{an Mihajlovi} verovatno, i ti wegovi pravnici, nisu znali, nedou~eni pravnici. Voditeq: Dobro, kad toliko puno stvari znate, da li ste sigurni i da li pretpostavqate za{to vas ne}e u Hagu? Dr [e{eq: Pa, mo`da }e me jednog dana hteti, nemojte tako da budete malodu{ni, mo`da }e, ja se nadam da }e me hteti jednog dana, u bilo kom svojstvu. 501

Voditeq: I vi smatrate da vi previ{e toga znate da bi bio nezgodan svedok u Hagu? Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da u Hagu ne mogu da na|u ni{ta ~ime bi me mogli teretiti, ni{ta kompromitantno. Ne mogu da na|u nijedan ratni zlo~in za koji bi me mogli vezati. Ja nikada nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam nare|ivao drugima da ~ine, niti sam bio u mogu}nosti da spre~im negde eventualni ratni zlo~in a da nisam spre~io. Voditeq: A po onoj komandnoj liniji, kao predsednik Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: ^ekajte, je li Srpska radikalna stranka neka divizija, brigada, bataqon, {ta je to? Voditeq: A da li ste imali svoje formacije? Dr [e{eq: Ne, mi svoje formacije nikad nismo imali nigde. Voditeq: Ni u Hrvatskoj, ni u Bosni? Dr [e{eq: Uvek su dobrovoqci srpske, prvo, mi nikad nismo ni i{li u Hrvatsku, mi smo imali svoje dobrovoqce u Republici Srpskoj Krajini u Republici Srpskoj. Uvek su na{i dobrovoqci bili u sastavu Jugoslovenske narodne armije ili teritorijalne odbrane ili Vojske Republike Srpske, odnosno Vojske Republike Srpske Krajine, nekada jedan mawi broj i u sastavu wihovih policijskih snaga, ali uvek u regularnim jedinicama. Mi nikad nismo imali nikakve jedinice koje su bile van sastava regularnih formacija. Prvi na{i dobrovoqci, u Borovu selu, koji su u~estvovali u ~uvenoj bici, mislim da je to bilo 2. maja 1991. godine. Voditeq: I onda ste vi ne{to pri~ali da o~i ispadaju kad ih “tomson” pogodi? Dr [e{eq: Kad “tomson” pogodi u ~elo, o~i ispadaju, to je sigurno, i to }e vam re}i svaki vojni stru~wak, jer “tomson” ima veoma sna`an kalibar i kad pogodi veliki pritisak izazove. I to je, kad se u jednom trenutku pojavila sumwa da je neko skrnavio le{eve, zaista to nikada nisu, ja ne znam ni za jedan podatak da se to desilo. I ako se desilo nekom ko je poginuo tamo, od hrvatskih policajaca ili tih wihovih rezervista, ko zna ko je tu sve bio, da su mu ispale o~i, to je od udarca metka iz “tomsona” u glavu, u lobawu, zbog toga se to desilo. Ja sam to nekoliko puta obja{wavao. Voditeq: Zna~i, vi smatrate da ako u Hag i odete, da }ete vrlo brzo iza}i iz [eveningena, ako bi oti{li? Dr [e{eq: Pa, {ta zna~i to vrlo brzo? Mo`da bi me zadr`ali neko vreme, godinu, dve, tri, ali ja bih pobedio tamo, apsolutno sam u to siguran. Voditeq: Vi ste ih neki dan i zvali i tra`ili? Dr [e{eq: Pa, evo zvao sam sad kancelariju u Beogradu, rekao sam ako imaju bilo {ta, da mi odmah daju, ja `elim da idem, u bilo kom svojstvu, kao optu`eni, kao svedok, kao turista, u bilo kom svojstvu ja `elim da idem u Hag. Voditeq: U [eveningen? Dr [e{eq: Da idem u Hag, sad ako zaglavim u [eveningen, zaglavim. Ali ja se toga ne bojim, ja `elim i na tom mestu da se ogledam. Voditeq: A da li se mo`da neko drugi boji? Dr [e{eq: Pa, mnogi se boje. Voditeq: Va{eg odlaska u Hag? 502

Dr [e{eq: Pa, mog odlaska u Hag mogu da se boje samo ovi iz Ha{kog tribunala. Ja ne idem u Hag kao cinkaro{, prema tome, niko nema razloga da se boji. Drugo, ja nisam bio ni o~evidac nekog zlo~ina u ovom ratu. Tamo gde sam se ja kretao u ovom ratu, pred mojim o~ima se zlo~ini nisu odvijali, ja ne mogu da svedo~im taj i taj izvr{io zlo~in. Ja nisam video nijedan zlo~in, ja jesam video poginule qude u ratu, ali nisam video trenutak kad neko nekoga ubija. Znate, postoje qudi koji su poginuli na prvoj liniji fronta, iz nekog eventualnog artiqerijskog dejstva i tako daqe, a postoje civili koje je neko ubio. Bilo je i takvih slu~ajeva, to se mora priznati, ali tu se odgovornost mora individualizovati. Taj i taj ubio toga i toga i da vidimo zbog ~ega je ubio, je li iz mr`we ili iz koristoqubqa. Ja }u vam re}i jo{ jednu stvar, u ratu je veoma malo bilo ubistava civila iz mr`we. Ako je bilo ubistava civila, onda je to bilo uglavnom iz koristoqubqa. I bilo je pqa~ke, bilo je negde nedostatka discipline. Voditeq: Zna~i, ova pri~a koja se ~uje ovde po Srbiji, da se skupqaju materijali, neka dokumenta o vama, vas uop{te ne pla{i? Dr [e{eq: Ne. Pa vidite, ja sam dobio informaciju da su pre izvesnog vremena tra`ili od Televizije Beograd i Televizije Novi Sad sve materijale o mojim posetama frontu, o mitinzima, o ovome, o onome, sve {to imaju da im dostave. To je samo dokaz vi{e da oni nemaju ni{ta protiv mene, pa su saslu{avali ve}i broj dobrovoqaca, ~uo sam neke u ^a~ku, neke u Loznici, neke u Beogradu, na raznim mestima. I moji qudi sad obave{tavaju, saslu{avaju tamo, saslu{avaju tamo, rekao sam neka saslu{avaju. Ja sam apsolutno siguran da niko istinito ne mo`e da svedo~i bilo {ta protiv mene, apsolutno. Voditeq: Da se vratimo izborima 8. decembra. Mnogi tvrde da }e biti pravo ~udo ako ti izbori uspeju. Kakve su va{e procene? Dr [e{eq: Pa, vide}emo. Ja `elim da ti izbori uspeju i da pobedim. Ja to `elim, a sve zavisi od naroda, od gra|ana Srbije, kako oni glasaju. Ja se trudim da ubedim gra|ane da iza|u i da glasaju za mene, ja ih pozivam neprekidno. Voditeq: A kako mislite da ih ubedite u Vojvodini? Dr [e{eq: Pa, najboqi bi bio na~in da ih privu~emo da pristane Ko{tunica na nekoliko televizijskih duela. Jedan, na primer, na dr`avnoj televiziji Srbije u Beogradu, jedan mo`e kod vas, jedan mo`e na BK televiziji, mo`e jo{ na nekoj televiziji. Sa nekoliko tih televizijskih duela... Voditeq: Pa ima i tre}i kandidat, niste samo vi i gospodin Ko{tunica. Dr [e{eq: Pa slu{ajte, o~igledno je da je ovo borba izme|u Ko{tunice i mene. Moglo ih je biti jo{ jedanaest, ali se zna taj odnos snaga, je li tako, i ono {to bi privuklo gra|ane da iza|u na izbore, to bi bili televizijski dueli izme|u Ko{tunice i mene. I koji je smisao da mewamo te televizije, da mewamo voditeqe? Svaki bi sa svoje strane uneo ne{to novo, vaqda, u ta su~eqavawa. Ali Ko{tunica od toga be`i, apsolutno od toga be`i. Voditeq: Dobro, ako bude drugog kruga, bi}e i duela. Dr [e{eq: Pa, evo jo{ nigde nije rekao da }e pristati u drugom krugu na duel. Voditeq: A kako vi mislite da pobedite u Vojvodini, na primer, danas je predsednik Skup{tine Vojvodine, gospodin ^anak, pozvao i svoje ~lanstvo i demokratsku Vojvodinu da na ove izbore ne iza|e, jer ka`e da Vojvodina ne mo`e sesti za sto gde se nalaze dva kala{wikova i jedan dobrovoqac? 503

Dr [e{eq: Prvo, da vas pitam je li Nenad ^anak pozvao samo dva autobusa svojih pristalica ili sva tri autobusa? Koliko ima on pristalica? Kad iza|e sam na izbore, to }emo znati. On sad uzima privilegije vlasti koje mu je na tacni poklonio Ko{tunica, a vide}emo kolika je ^ankova snaga, ako sam iza|e na izbore sa svojom partijom. Znamo kolika mu je bila ranije, zajedno sa Veselinovim i sa Isakovim, jedva su cenzus pro{li i to kad je bilo vi{e izbornih jedinica. Voditeq: Vi mislite da mo`ete, Srem ste dobili u pro{lim? Dr [e{eq: Wegov poziv u ovom slu~aju ne zna~i prakti~no ni{ta. Ovde je sada sukob izme|u Ko{tunice i mene. Da vidimo kako stoje stvari u tom sukobu, {ta je bio moj hendikep pro{li put? Moj osnovni hendikep pro{li put bila su la`na istra`ivawa javnog mwewa, koja su me omalova`avala, ~iji su autori tvrdili da imam veoma malo {ansi na izborima, 4 odsto, 6 odsto, 8 odsto, najvi{e 12 odsto. Oni su preuveli~avali {anse Ko{tunice i Labusa. To su sistematski radili skoro svi istra`iva~i javnog mwewa. Mislim da su najkorektniji bili neki istra`iva~i iz Novog Sada, ako me se}awe slu`i. Ko{tunica je tada dobio mnogo glasova koji bi bili moji da me la`na istra`ivawa javnog mwewa nisu na ovaj na~in diskvalifikovala. Ja mislim, na te glasove Ko{tunica sada ne mo`e da ra~una. Ti glasovi }e se vratiti meni. Voditeq: Zna~i niste do`iveli vrhunac sa ovih 900.000? Dr [e{eq: Ne. Drugo ili tre}e, sada je cela Socijalisti~ka partija stala iza moje kandidature. Voditeq: Odnosno, Slobodan Milo{evi}? Dr [e{eq: I Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka partija. Voditeq: Je li to za vas, smatrate li to kao uspeh ili kao hendikep? Dr [e{eq: To je za mene uspeh, mislim uspeh... Voditeq: To {to je Slobodan Milo{evi} stao iza vas? Dr [e{eq: I Slobodan Milo{evi} i cela wegova partija. Pro{li put je stao Slobodan Milo{evi} ali nije cela partija, pa su se glasovi socijalisti~kog bira~kog tela podelili na one koji su glasali za mene, na one koji su glasali za Batu @ivojinovi}a i Branislava Ivkovi}a, na one koji su glasali za Ko{tunicu i na one koji su bojkotovali izbore. Ta~no se po Srbiji mo`e videti gde je koliko kojih bilo. Sad ra~unam da }e svi glasati za mene, i oni koji su pro{li put glasali za Ko{tunicu da }e sad glasati za mene. E sad da vidimo... Voditeq: Zna~i, va{ kala{wikov je otprilike boqi nego Ko{tuni~in? Dr [e{eq: Moj kala{wikov je najboqi na svetu, pa sam ga pre nekoliko godina ve} sklonio na sigurno mesto ako mi slu~ajno policija upadne u ku}u da ne mo`e ni{ta da na|e. ^etvrto, pro{li put smo imali veliki broj opozicionih kandidata koji su skupqali opozicione glasove, ukupno ih je bilo 16 odsto. Oni po prirodi stvari ne mogu da pripadnu Ko{tunici, da li }e svi pripasti meni, to je sad veliko pitawe, vide}emo, ali ja mislim da }e ih mnogo vi{e pripasti meni nego Ko{tunici i peto, imamo faktor Labusovog glasa~kog tela. Voditeq: I vi verujete da neko od Labusovog glasa~kog tela mo`e glasati za vas? Dr [e{eq: Da. Evo za{to. Zato {to mnogi od wih, ako je re~ o pripadni504

cima nacionalnih mawina koji su glasali za Labusa, glasali su za wega iz raznoraznih razloga. Ja u te razloge ne ulazim, ali nikad nisam omalova`avao to glasa~ko telo zato {to je glasalo za Labusa, kao {to je to radio Ko{tunica. Ko{tunica i wegova stranka prosto su te glasa~e, pripadnike nacionalnih mawina, omalova`avali posle prvog kruga, ako se se}ate. Ja to nikad sebi nisam dozvolio. Ja po{tujem te Ma|are, Rusine, Rumune, Slovake, Buwevce, koji su glasali za Labusa. Ja `elim sad wih da ubedim da je dobro da glasaju za mene. Voditeq: A ne mislite da se oni pla{e vas, posle va{ih izjava da neke treba staviti u autobus? Dr [e{eq: Kad sam ja to izjavio? Voditeq: 1992. godine? Dr [e{eq: Nije istina. Za koga sam izjavio? Voditeq: Za Hrvate, kad su be`ali iz Hrtkovaca. Dr [e{eq: Mi smo sa Hrvatima bili u ratu i jo{ imamo nerazja{wene ra~une, jer traje okupacija Republike Srpske Krajine, ali nikada nije bilo sporewa sa Ma|arima, sa Slovacima, Rusinima, Buwevcima, [okcima, Rumunima i tako daqe. Voditeq: [to se ti~e gospodina [e{eqa, oni mirno mogu da spavaju? Dr [e{eq: Pa, oni su uvek mogli mirno da spavaju {to se ti~e i mene i Srpske radikalne stranke, i imamo prili~an broj ~lanova Srpske radikalne stranke pripadnika nacionalnih mawina. Mi smo prora~unali da je oko deset odsto Ma|ara na ovim izborima ve} glasalo za mene. Voditeq: Deset odsto `ivqa u Vojvodini ili? Dr [e{eq: Da, da. Od vojvo|anskih Ma|ara, oko deset odsto je glasalo za mene, dakle, vi{e je za mene glasalo nego za Ko{tunicu. Oko osam odsto smo sra~unali... Voditeq: Je li vi to, zna~i, verujete u pobedu u Vojvodini, Srem ste dobili? Dr [e{eq: Prvo ovo da vam ka`em, oko 8 odsto Slovaka je glasalo za mene, 80 odsto Makedonaca u Ka~arevu je glasalo za mene, e sad, ne mogu precizno da vam ka`em koji procenat Buwevaca i tako daqe. Ja `elim jo{ mnogo vi{e da ih pridobijem. Mnogi su ih pla{ili ranije srpskim radikalima, sa mojim imenom i tako daqe, postepeno, ako je i bilo nekog straha, on je nestajao. Ovde sad biraju izme|u mene i Ko{tunice. Imaju jednog ~asnog, po{tenog srpskog nacionalistu koji... Voditeq: Zar niste obojica ~asni i po{teni srpski nacionalisti, i gospodin Ko{tunica i vi? Dr [e{eq: Ne, ne obojica. Sad }u vam re}i. Ja nikad nisam krio da sam srpski nacionalista i ponosan sam time {to sam srpski nacionalista. Voditeq: A niste {ovinista? Dr [e{eq: Nisam nikad bio {ovinista, ali ja po{tujem i Ma|are, ja sam sad objavio jednu kwigu, svoje `ivotno delo, ja sam tu pisao i o srpsko-ma|arskim odnosima kroz istoriju, na osnovu dela nekih na{ih najve}ih intelektualaca, i o Buwevcima i o drugima. Ja sam, dakle, u ne~emu {to }e mo`da jedino ostati posle mene, jasno izrazio do kraja taj svoj stav, ja sam ga ponavqao uvek na svakom mestu, kad je bila prilika i kad je trebalo o tome da se govori. Ja mislim da mogu imati poverewa. 505

Voditeq: Kao srpski nacionalista? Dr [e{eq: Kao srpskog nacionalistu. I ja volim svoj narod najvi{e na svetu i svoju otaybinu, i po{tujem sve druge narode i `elim prijateqstvo sa wima, a pogotovu prema onima koji `ive u na{oj zemqi i koji su lojalni dr`avqani, vojvo|anski Ma|ari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Buwevci, [okci, dokazali su nebrojano puta u proteklih pedeset godina da su itekako lojalni na{oj zemqi, i nikad to nisu dovodili u pitawe. Ja mogu da se sukobqavam politi~ki sa Kasom, na primer, ili sa nekim drugim, na{e partije su konkurentske, u sukobu, on pripada DOS-u, ja sam u opoziciji i tako daqe, ali ja nikada nisam dozvoqavao da ti na{i me|usobni sukobi prerastu u me|unacionalne, nemate nijednog slu~aja da sam ja uvredio i Kasu i bilo koga, bez obzira {to me on napadao da sam ga vre|ao zato {to je Ma|ar. Ne bi mi palo na pamet, apsolutno mi je strano ne{to takvo. S druge strane, imate Ko{tunicu koji je ovako mlitav, nikakav, danas ovako, sutra onako. Voditeq: A znate {ta, svi obe}avaju, ko god je seo od vas predsedni~kih kandidata sa mnom, obe}ava sve lepo? Dr [e{eq: A setite se kako je reagovao posle izbornog kruga pro{li put, kad je u Vojvodini bio tre}i. Da li se se}ate te reakcije? To je u wegovoj stranci, po~eli su da nipoda{tavaju Labusove glasa~e na nacionalnoj osnovi. To meni nikad ne bi palo na pamet. Voditeq: Dobro, da se vratimo malo u Beograd. Beogradom kru`i jedan, uslovno re~eno, politi~ki tra~, da je jedan od ambasadora velikih zapadnih sila postigao dogovor da Ko{tunica pobe|uje na izborima, \in|i} ostaje do kraja isteka mandata Vlade, a [e{eq u Hagu. Dr [e{eq: [to se ti~e mene u Hagu, daj Bo`e. Ja `elim da odem u Hag, vaqda smo to ra{~istili. A {to se ti~e va{e konstatacije da Beogradom kru`i pri~a, fama, tra~ ili kako god da to nazovete, ima tu ne{to istinito. Ta~no je da je ameri~ki ambasador, Montgomeri, posredovao izme|u \in|i}a i Ko{tunice, i dogovor je postignut. I Ko{tunica i \in|i} su pristali na taj dogovor. Voditeq: Zna~i, nemate onda {ansi? Dr [e{eq: Imam ja veoma mnogo {ansi. To je ra~un bez kr~mara, taj wihov dogovor. Ko{tunica bi da taj dogovor do kraja ostane u tajnosti, a \in|i} ga provocira da se po tom pitawu javno izjasni. Dogovor je sadr`an u ovome: da \in|i} Ko{tunici vrati poslani~ke mandate u Republi~koj skup{tini, {to je u~iweno, da Ko{tunica se obave`e da do 2004. godine ne}e obarati \in|i}evu vladu i da \in|i} i ostatak DOS-a podr`e Ko{tunicu na izborima. Prva ta~ka sporazuma je ispuwena, druga ta~ka je u tajnosti obezbe|ena ali \in|i} bi hteo da to Ko{tunica javno potvrdi, a Ko{tunica se ne}ka jer smatra da }e mu to smetati na ovim izborima, pa sve nekako izbegava, a onda \in|i} ka`e ne}emo ga otvoreno podr`ati dok to ne ka`e. I sad je tu neko pregawawe u javnosti koje }e se okon~ati za koji dan, ja mislim, dva, tri dana pred izbore da }e ostatak DOS-a javno da saop{ti da podr`ava Ko{tunicu, kao wihovog kandidata. Voditeq: E, onda vi nemate {ansi? Dr [e{eq: Onda tek ja imam {ansi. Voditeq: Kako? 506

Dr [e{eq: Onda svi oni koji su u prvom turnusu glasali za Ko{tunicu, bi}e veoma razo~arani. Voditeq: Zbog DOS-ove podr{ke? Dr [e{eq: Jeste. Onda ja imam mnogo ve}ih {ansi, i onda se mo`e desiti da zaista iza|e preko 50 odsto i da ja pobedim, {to bi bila najboqa varijanta u sada{woj situaciji za Srbiju. Sla`ete se sa time, nadam se. Voditeq: Pa, ja li~no se ne sla`em. Dr [e{eq: Je li mene i Ko{tunice? Voditeq: Ali to je moja privatna stvar. A da li }ete vi, ako pobedite, na primer, kao jedan srpski nacionalista, da li }e totalitarni komunisti~ki jedan sistem zameniti totalitarni jedan nacionalisti~ki? Dr [e{eq: Ne. Prvo, ja sam uvek bio iskreni demokrata, to se mo`e, tako|e, videti iz cele moje biografije i svih mojih nau~nih radova, iz oblasti politi~kog sistema. Ja sam iskreni demokrata. Kod mene nema ni{ta kao autokratskog, kod mene nema ni{ta reakcionarno, kod mene nema ni{ta desno ekstremno, vi{e }ete toga... Voditeq: A, je li mo`ete dobiti vizu, na primer, za Holandiju? Dr [e{eq: Pa, za Holandiju iz sasvim konkretnih razloga mi ne daju zbog Ha{kog tribunala. Voditeq: A vize, je li dobijate, za Italiju, za Nema~ku? Dr [e{eq: Jo{ nisam tra`io. Ako zatra`im, mislim da }u dobiti, jer moga imena nema nigde na spisku onih kojima je zabraweno putovawe. U jednom trenutku, dok je trajao rat, sankcije, dok smo bili u Vladi Srbije, moje ime je zvani~no skinuto sa svih tih lista. Voditeq: Zna~i, ne}e ga zameniti nacionalisti~ka ideologija, nacionalisti~ki totalitarizam, ako vi pobedite? Dr [e{eq: Pa, vidite sada, ko je skloniji totalitarizmu nacionalisti~kom, Ko{tunica ili ja? I, naravno, bez ikakve argumentacije ste skloni da zakqu~ite da sam ja, a ja }u vam izneti najmawe dva argumenta da je to bli`e Ko{tunici nego meni. Ko je sve ove godine nastojao da ume{a crkvu u politi~ki `ivot, u strana~ku politiku i borbu? Imate li igde dokaza da sam ja to radio? Je li to Ko{tunica jo{ uvek radi? Je li to ~iwenica? Dakle, po prirodi stvari je klerikalac, svaki je klerikalizam opasan, ne samo rimokatoli~ki, i pravoslavni, i muslimanski fundamentalizam, sve je to podjednako opasno. Ja nikada to nisam radio. Ja po{tujem Srpsku pravoslavnu crkvu, po{tujem sve druge konfesije, ja sam li~no umereno religiozan ~ovek, ja svoju religioznost ispoqavam u onoj meri u kojoj to sam `elim i ose}am za potrebu, vi{e je to stvar tradicije nego nekog verskog dogmatizma, ja nisam za tu caniren da sve neke crkvene dogme pripadam, moje je osnovno `ivotno na~elo da treba u sve sumwati, ja se rukovodim Dekartovom devizom, dakle, vaspitavan sam na principima liberalne politi~ke filozofije, slobodarske. Drugo, Ko{tuni~ina stranka je zvani~no monarhisti~ka, mi, srpski radikali, nikad nismo bili za monarhiju. Voditeq: A bili ste neko vreme? Dr [e{eq: Nikad nismo bili. Voditeq: A onaj gospodin iz [panije? Dr [e{eq: Taj gospodin iz [panije je bio voqan da pomogne Srbima u nekim stvarima, i anga`ovao se u svetskom javnom mwewu i tako daqe, a nikad ni507

je bilo govora o tome da bude na{ pretedent na prestolu. Ako se slu~ajno se}ate mog prvog pojavqivawa na dr`avnoj televiziji u decembru 1990. godine... Voditeq: Kad ste iza{li iz zatvora i tad ste sto hiqada glasova osvojili. Dr [e{eq: Ja sam tada rekao da smo mi za to da se narod slobodno izjasni da li je za republiku, da li je za monarhiju i po{tova}emo narodnu voqu. Deplasirano je vi{e sad i neko izja{wavawe po tom pitawu, jer o~igledno je da narod nije za monarhiju. Ja nikada nisam bio za monarhiju, apsolutno nikada. Ja sam republikanac, izvorni republikanac, ~ak, ja mislim, da republika nije mogu}a bez demokratije vi{epartijskog sistema. Voditeq: A {to se onda ovi lideri svetskih sila i evropskih toliko pla{e vas? Dr [e{eq: Zato {to nisam smotan, nesposoban, pla{qiv kao Ko{tunica i tako daqe, zato {to uvek otvoreno svima ka`em {ta mislim. Voditeq: A ne mislite da je zbog toga {to sumwate u sve i ne idete na neku, kako se ovde govori, filozofiju palanke, to je onaj strah od drugih, zatvarawe, patrijahalno mi{qewe i mi smo najboqi, mi sve najja~e, evo svet je protiv nas? Dr [e{eq: Ne, to nikada nije bio moj koncept razmi{qawa. Ja sam samo realista u politici. Ja znam da su zapadne sile jo{ uvek protiv nas, me|utim, desilo se sad ne{to novo u politici. ^uli ste za ovaj londonski sastanak o borbi protiv kriminala u jugoisto~noj Evropi. Voditeq: Da, na Balkanu. Dr [e{eq: Jeste. I {ta je posledica toga? Diskretna podr{ka mojoj koncepciji borbe protiv kriminala. Vi vidite {ta je sad uradio, {ta je uradila ova krizna grupa. Ona je u izve{taju dezavuisala i Ko{tunicu i \in|i}a i mnoge druge ~elnike vlasti u dosmanlijskom re`imu, afirmisala moju borbu protiv kriminala. Voditeq: A bore se protiv kriminala i... Dr [e{eq: Na Zapadu je jasno da, osim mene, trenutno na politi~koj sceni nema niko drugi koji je u stawu da zaista uni{ti mafiju u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, i tu je do{lo do sad odre|enih prelamawa. Desilo se nedavno, bio je prijem nigerijskog ambasadora, pri{ao nema~ki ambasador Tomislavu Nikoli}u, on je vi{e od pola sata ostao sa nama u razgovoru, a on je bio izuzetak, posvetio nam se to ve~e zapravo, u vrlo interesantnom razgovoru. Stvari se tu mewaju. Naravno, ja sam spreman na te promene samo u nekom principijelnom pravcu, ja nisam spreman nikome da slu`im protiv interesa svog naroda i dr`ave, ali objektivno, najvi{i interes na{eg naroda danas je... Voditeq: Protiv onih koji `ive u toj dr`avi a ne samo svog naroda. Dr [e{eq: Kad ka`em narod, mislim na populus, u ovom slu~aju, populus, ne mislim samo na jednu naciju. Videli ste ve} da je najvi{i interes na{eg naroda i dr`ave, svih gra|ana Srbije, da se uni{ti mafija, nema nam tre}eg zadatka. Po pitawu potrebe da se uni{ti mafija, mi, srpski radikali, najvi{e smo danas na zajedni~kom koloseku sa zapadnim silama. Ako one iskreno `ele da se uni{ti mafija, tu smo na{li itekako zna~ajnu dodirnu ta~ku. Oni ne mogu zajedno sa Ko{tunicom da se obra~unaju sa tom mafijom, pogotovu ne mogu sa \in|i}em. Voditeq: A zbog ~ega ne mogu? 508

Dr [e{eq: Pa, zato {to se sad deo mafije, prvo, Ko{tunica je nesposoban da to uradi a deo mafije se sad priklonio wemu, stoji pod wegovom kontrolom preko Ko{tuni~inog kabineta, i znate da u Ko{tuni~inoj partiji postoji dvojstvo vlasti. Postoji rukovodstvo Demokratske stranke Srbije koje je sve nezadovoqnije odnosom snaga, i postoji Ko{tuni~in kabinet, dvorska kamarila, gde glavnu re~ vode Qiqana Nedeqkovi} i Aleksandar Tijani}, i Gradimir Nali} i jo{ neki, neki Rade Bulatovi} i tako daqe, kako se on zove. I oni su oko sebe ve} po~eli da okupqaju zama{an deo mafije. Po{to sam sad prozivao Mom~ila Mandi}a, deo uz Ko{tunicu, jedan od najve}ih kriminalaca iz Republike Srpske, imam sad dokaz... Voditeq: U vezi “Nacionala”, da dr`i “Nacional”? Dr [e{eq: Ne samo da dr`i “Nacional”, nego da je povezan sa muslimanskom mafijom iz Muslimansko-hrvatske federacije, imam tu dokaze, sa nekim Mali}em Agi}em, Makom Agi}em, sa Naserom Ori}em, to zna na{a policija, to je dokumentovano. Da vidimo, da to razjasnimo. Ovaj [quka {to je nedavno ubijen, [quki}, Sredoje [quki} zvani [quka, bio je {ef obezbe|ewa na posledwem Ko{tuni~inom mitingu u Beogradu, da vidimo, da to malo razjasnimo. Ja ni sa jednim mafija{kim krilom nemam vezu, nemam saradwu, nemam bilo {ta. Ja sam dokazao da sam protiv svih mafija{kih klanova i da `estoko prozivam ova dva glavna. Voditeq: Pa, ispada da ste vi jedini ~isti u Srbiji, od politi~kih aktuelnih ~elnika? Dr [e{eq: Od ovih vode}ih politi~ara u Srbiji, ne da ispada nego je zaista tako. Voditeq: A ovi su svi drugi povezani sa nekom mafijom, jedino Srpska radikalna stranka nije? Dr [e{eq: Pa, ako sad pogledate, imate Ko{tuni~in klan, imate \in|i}ev klan, imate srpske radikale. Voditeq: A nema [e{eqevog klana? Dr [e{eq: Jedino smo mi, pa nema klana, ima Srpska radikalna stranka. Naravno, ima i drugih politi~kih partija koje su sad opozicione i koje nisu trenutno u sprezi sa kriminalom. Bilo je ranije. Voditeq: A je li mo`ete vi bar jednu stranku, sem va{e, da navedete, koja je, po va{em mi{qewu, nije u sprezi sa kriminalom u Srbiji? Dr [e{eq: Evo, ove politi~ke partije koje me sad podr`avaju na izborima. Bilo je kriminalaca koji su bili... Voditeq: Mislite da SPS nije? Dr [e{eq: Pazite, bilo je kriminalaca koji su bliski bili SPS-u, koji su bili ~lanovi SPS-a, koji su bili u rukovodstvima i tako daqe. Me|utim, posle 5. oktobra, svi su pre{li u DOS. Voditeq: Zna~i, posle 5. oktobra, naj~istije stranke su u stvari one koje su bile do 5. oktobra na vlasti? Dr [e{eq: Koje su opozicija. Voditeq: SPS, JUL, radikali? Dr [e{eq: Pre svega, Srpska radikalna stranka. Voditeq: ^ist, naj~istiji? Dr [e{eq: Naj~istiji. Mi ni ranije, kad smo bili u vlasti nismo imali 509

mafija{e u svojim redovima, nijednog, a ove je DOS pro~istio. Posle 5. oktobra, sve je to, kao da je... Voditeq: Sve je oti{lo u vlasti i zna~i vama, prakti~no, pomoglo da se vi o~istite? Dr [e{eq: Pa, da. Voditeq: I SPS, i JUL? Dr [e{eq: Znate, mi smo zahvaquju}i Milo{evi}u pro{li mnogo ranije kroz to ~i{}ewe. Onaj sukob 1993, 1994. godine, sve {to je bilo lo{e u na{oj stranci, sve je otpalo, kad smo mi i{li po zatvorima, kad smo maltretirani i tako daqe, sve je odavno pro~i{}eno u na{oj stranci. Voditeq: A, gospodine [e{eq, za{to se vi bavite politikom? Dr [e{eq: Iz ideala. Voditeq: Vi imate, ovaj, pi{ete kwige, materijalno ste sre|eni, za{to se bavite onda politikom? Dr [e{eq: Moja prvobitna `ivotna preokupacija je bila da se bavim iskqu~ivo naukom. Ja sam u tome bio prili~no uspe{an, vrlo rano sam zavr{io Pravni fakultet, bio sam rekorder u tom pogledu, bio sam najmla|i doktor nauka, dakle, predamnom je bila perspektiva ozbiqnog nau~nog radnika. Me|utim, uslovi su bili takvi da sam silom prilika oti{ao u politiku. Ja nisam hteo da se pokorim nekim nosiocima vlasti iz onda{weg titoisti~kog perioda, hteo sam da govorim istinu, da javno iznosim istinu, to je tada bilo apsolutno nedozvoqeno, do{ao sam u sukob sa re`imom i krenuo u aktivnu politiku. Voditeq: Na onim mitinzima ispred RTS-a, ako se se}am. Dr [e{eq: Bilo je i mnogo pre toga, od 1976, 1977, 1978, 1981. godine, kad sam se definitivno pobunio i sli~no. Dakle, to ve} traje du`e vreme, nekoliko decenija. Politika je sa jedne strane strast, politika u ~oveku probudi voqu za mo}. Voditeq: Je li vi `elite, volite mo}? Dr [e{eq: Pa, to je u prirodi svakog ~oveka da voli mo}, ali ja... Voditeq: A do mo}i se dolazi preko vlasti. Dr [e{eq: Ali ja iskreno poku{avam da nikad ne zloupotrebim tu mo}. Ja sam imao realnu politi~ku mo}, nije ona bila nikad apsolutna, ali je bila realna, bila je zna~ajna, ja je nikad nisam zloupotrebio, ja nemam prqavih tragova, i to je ono {to je najva`nije. Ja nikad nisam isprqao ruke obavqaju}i neku funkciju u vlasti, i to mi je dovoqna satisfakcija. Drugo, ja imam neke politi~ke ciqeve, `ivotne ideale u koje verujem, ideologiju koju sledim, ja se za to borim, ja sam spreman da se za tu svoju ideologiju `rtvujem, i ja sam to dokazao vi{e puta do sada. Voditeq: A, recite, zbog ~ega je ta va{a ideologija toliko bliska nekim re`imima za koje ceo svet ka`e da su... Dr [e{eq: A kojim? Voditeq: Pa, na primer, re`imu Sadama Huseina u Iraku, re`imu dole u Libiji, gospodina Gadafija? Dr [e{eq: Pa {ta ka`e ceo svet? Voditeq: Pa, vidi se {ta se sada, o ~emu se govori. Dr [e{eq: Nije ta~no. Ceo svet se sada mobili{e protiv eventualne ameri~ke agresije na Irak. Stotine hiqade qudi izlazi na demonstracije u zapad510

noevropskim zemqama. Voditeq: Uh, u svetu `ive milijardu qudi i vi{e, ali u Ujediwenim nacijama, ona rezolucija jasno... Dr [e{eq: Znate, ali tu je sad stvar ameri~ke politi~ke mo}i. To je zasnovano na vojnoj snazi. Voditeq: Ne, ali zbog ~ega ste vi toliko bliski, na primer, Iraku. Ja sam ~uo danas jednu informaciju, mo`ete li re}i da li je ta~na, na primer, da je zahvaquju}i vama, jedan “Naftagasov” deo, re~ je o zrewaninskoj “Monta`i”, dobio neke poslove u Iraku? Dr [e{eq: Nije dobio. Nadam se da }e dobiti, ako to rat ne spre~i, eventualni. U izgledu je posao vredan sto miliona dolara. Voditeq: I ka`u da ste to vi obezbedili? Dr [e{eq: Jesam. Ja sam posledwi put kad sam... Voditeq: Razgovaraju}i sa gospodinom Huseinom? Dr [e{eq: Da. Poveo sam Lazara Marjanskog, direktora “Naftagas monta`e” i poveo sam Miroquba Veqkovi}a, vlasnika jedne privatne firme iz Vrwa~ke bawe, koji se bavi izvozom hrane, jednostavno to su qudi od mog li~nog poverewa, znam da me ne}e obrukati u tom poslu. Voditeq: I ~lanovi va{e stranke? Dr [e{eq: I ~lanovi stranke, naravno. Ne mogu sad da povedem neke hoh{taplere, pa da me obrukaju. Voditeq: A {ta, svi su hoh{tapleri van stranke? Dr [e{eq: Nisu svi, ali u ove qude imam poverewa, a drugi bi tek trebali na neki na~in da steknu moje poverewe. Ne mogu da povedem ovog Miodraga Kosti}a iz MK komerca, koji kupuje po Vojvodini {e}erane po tri evra. Voditeq: Ali dugove od sedamnaest miliona... Dr [e{eq: Pustite vi to {to kupuje dugove pa mnogi ne mogu nikako da naplate, ne}e da im se javi ni na telefon kad tra`e da im se isporu~i ne{to. To je ve} druga strana medaqe. Ili da povedem nekoga iz sur~inske mafije, ne mislite, vaqda, da bih to u~inio. Voditeq: I vi ste ugovarali tamo, do{lo do nekog posla u Iraku, predugovora? Dr [e{eq: Najmawi razgovori su vo|eni i veoma su veliki izgledi. Ako ne bude agresije, ja sam siguran da }e ovi poslovi biti obezbe|eni, i to su veoma zna~ajni poslovi. Voditeq: A pla}awe, koliko ja znam, Ira~ani su nama i dan danas debelo du`ni? Dr [e{eq: To su raniji dugovi. ovde }e postojati sve potrebne garancije, dakle, tu nikakvog rizika ne}e biti, tu se deponuje novac u strane banke, ispla}uje se po odre|enim tran{ama, na osnovu obavqenih poslova, avans se daje i tako daqe. Voditeq: I sad dolazimo do onoga, uglavnom se vi predsedni~ki kandidati, kritikujete jedni druge, vi{e pri~ate o onom va{em konkurentu, nego sami o sebi, dolazimo do onoga, {to se ka`e, od ~ega se `ivi i kako se `ivi, to su ovi poslovi, konkretno, na primer, “Monta`a”, neke druge firme. Zbog ~ega je politika u Srbiji, ~ini mi se, si{la u podrum i samo se razgovara o politici, a malo o onome od ~ega se `ivi? 511

Dr [e{eq: To {to se mi sukobqavamo kao predsedni~ki kandidati, to je normalno u svim demokratskim sistemima, i Bu{ i Gor su se sukobqavali sve vreme kampawe, je li tako. Normalno je da se Ko{tunica i ja sukobqavamo. Ja bih `eleo i televizijske duele. Voditeq: A zar nije normalnije da vi govorite o svom programu a ne o lo{im stranama, o lo{im stranama gospodina Ko{tunice? Dr [e{eq: Ja sam vi{e puta govorio. Moj program je tu poznat. Voditeq: Pod broj jedan, bitka protiv mafije. Dr [e{eq: I striktno zasnovan na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. Kontrola Vlade i ministara, izvr{ne vlasti, kontrola parlamenta kroz mogu}nost vra}awa zakona na ponovno glasawe, tu nisu velike nadle`nosti, neke ve}e fakti~ke nadle`nosti predsednika Republike su u sferi policijske slu`be, i tu vidim {ansu da na kraju uni{tim mafiju. I to mi je kqu~no obe}awe pred ove izbore. Ne mogu ja kao predsednik Republike sad obe}avati punu zaposlenost, kao {to su neki radili pro{li put, ne mogu obe}avati sad uspe{nu poqoprivredu, kakve to ima veze sa predsednikom Republike, ne mogu obe}avati dobre penzije. Meni se ne bi desilo da onakav penzijski zakon tako olako pro|e, ja bih ga bar vratio jednom na ponovno glasawe, gde su penzije umawene u odnosu na plate, pa ve} sad kasne, bogami, odnosno zaostaju poprili~no za platama, sad ka`u negde i 30 odsto da ve} zaostaju, mo`da i vi{e, i kasne opet tri penzije. To je ono, dakle, u {ta ja ne mogu sad da se upu{tam ako to nije ustavna nadle`nost predsednika Republike. Najlak{e je narodu obe}avati med i mleko, to predsednik Republike ne mo`e. Da bi se davala takva obe}awa i da bi se ona ispunila, treba osvojiti parlamentarnu ve}inu i formirati vladu. Voditeq: A {ta vi obe}avate, ako sednete u fotequ? Dr [e{eq: Ja obe}avam da }u vrlo ~esto tra`iti od cele Vlade i svakog ministra pojedina~no da mi se izja{wavaju o odre|enim pitawima iz oblasti svoje nadle`nosti. Ja }u to uraditi pred novinarima, ja }u biti strah i trepet za ministre, da }e se bojati svakog su~eqavawa sa mnom, a po Ustavu su du`ni da mi se izjasne kad tra`im izja{wewe, ~ak da mi se usmeno izja{wavaju. Voditeq: A zna~i, ne}e vam biti prvi ciq ru{ewe Vlade? Dr [e{eq: Pa, ne mo`e se Vlada sru{iti bez parlamenta, ne mo`e predsednik Republike da sru{i vladu. Voditeq: Pa dobro, zna~i nije vam prvi ciq? Dr [e{eq: Pa, meni bi to bio ciq, ja bih to `eleo. Pzite, da bi se oborila vlada, treba imati 126 glasova protiv Vlade. Voditeq: Je li imate vi to u parlamentu? Dr [e{eq: Bez Ko{tuni~ine stranke, nema. Voditeq: A je li postoji mogu}nost, bar makar teoretski, da vi sara|ujete sa Vladom gospodina \in|i}a, ako, na primer, vi do|ete? Dr [e{eq: Ako Vlada napravi neki pozitivan potez, ja }u ga podr`ati, ako je lo{ potez, ja }u ga kritikovati. Saradwa mo`e biti na delu da svako ostvaruje svoje ustavne nadle`nosti. Wihovo je da rade u skladu sa Ustavom i zakonima, a moje je da ih propitujem kako {ta rade, i to vam je saradwa. Kad ih ja pozovem, da oni do|u, ako odbiju da do|u da se izjasne, onda kr{e Ustav, ako po{tuju Ustav, do}i }e. Ja ih pitam, ja ih lepo pitam, za{to ste to tako uradili, oni mi obja{wavaju. 512

Voditeq: Pa ne}ete sti}i ako pobedite, ovaj predsednik }e biti kratkog daha. Dr [e{eq: Ko to ka`e? Voditeq: Pa, zbog regulisawa odnosa izme|u Srbije i Crne Gore, usvajawa Ustava Srbije. Dr [e{eq: Kad }e biti, niko nije ni po~eo da pi{e taj Ustav Srbije, ima ovaj projekat Ko{tuni~ine `ene, koji je o~igledno neprihvatqiv za bilo koga ozbiqnog u Srbiji. Voditeq: Vi verujete da }e to potrajati? Dr [e{eq: Pa naravno. Pa, nadam se da ne}e ni biti novog Ustava, nego da }emo amandmanima pone{to promeniti u sada{wem Ustavu. Voditeq: Zna~i da ostaje Milo{evi}ev Ustav? Dr [e{eq: Pa, {ta sad treba da bude Ko{tuni~in ili \in|i}ev, {to diskvalifikujete Ustav na taj na~in {to ga vezujete za li~nost. Voditeq: Ne, ne, ja vas samo pitam. Dr [e{eq: Taj Ustav je u su{tini kvalitetno napisan. Voditeq: Ovaj sada{wi na{? Dr [e{eq: Sada{wi. Ima tu nekih stvari koje bi trebalo mewati. Ja bih vam sad pet nabrojao stvari. Na primer, da se ukine kategorija dru{tvene svojine jer ona nigde na svetu ne postoji, da se ukine ograni~ewe da gradsko gra|evinsko zemqi{te ne mo`e biti u privatnoj svojini nego samo u dr`avnoj, {to bi postojalo to ograni~ewe, da se utvrdi himna, grb, zastava, evo ve} pet stvari gde bi se taj Ustav mogao promeniti, to mo`e da se uradi sa tri amandmana, {to da se mewa celi Ustav. Voditeq: A je li vi verujete da }ete biti predsednik dr`ave Srbije koja }e biti u sastavu neke tvorevine koja }e se zvati Srbija i Crna Gora, ili kako, mislim kako vi gledate na ovu, na usvajawe Ustavne poveqe, ovo Srbija i Crna Gora? Dr [e{eq: Ja sam za to da se sa~uva sada{wi Savezni ustav, ako {ta treba da se mewa i u Saveznom ustavu, da se mewa amandmanima. Ko{tunica se grdno ogre{io o principu ustavnosti i zakonitosti, on se zakleo na taj Savezni ustav, onda ga pogazio. Prvog dana, ~im je polo`io zakletvu, pogazio i odrekao se me|unarodnog pravnog kontinuiteta, iako je to Ustavom propisano. On poslao Svilanovi}a bez ikakvog svojstva, kao svog emisara, u Ujediwene nacije da tra`i prijem u ~lanstvo. Voditeq: A gde bi mi bili da smo insistirali na tom kontinuitetu, gde bi bili danas? Dr [e{eq: Dobili bi to. Koliko je tada Zapad bio odu{evqen Ko{tuni~inom izbornom pobedom i obarawem Milo{evi}a, da je to tada Ko{tunica mogao da dobije, jer da se on polakomio praznim slatkore~ivim obe}awima, kao Gorba~ov svojevremeno. I tu mu je stravi~na gre{ka. Mogao je da dobije priznawe kontinuiteta i da ka`e, evo mora}u da podnesem ostavku za nedequ dana ako mi ne priznate taj kontinuitet. Dobio bi. Voditeq: A {ta bi mi dobili, {ta bi dobila Jugoslavija? Dr [e{eq: Ogromne prednosti bi dobila. Voditeq: Mislite ovo na tu`bu Bosne i Hercegovine? Dr [e{eq: Na sve. Po pitawu sukcesije i tako daqe. Ko{tunica je bacio 513

pod noge na{e interese u pogledu sukcesije, isti je bio kao Labus. Wegova stranka je glasala za te Labusove zakone o ratifikaciji sporazuma o sukcesiji. Zatim, na~in pravqewa Ustavne poveqe je protivustavan. Voditeq: Ovo {to se sada radi? Dr [e{eq: Pa da. Mi smo imali Ustavnu komisiju Savezne skup{tine koja je formirana jo{ u oktobru 2000. godine, nikad se nije sastala ta Ustavna komisija, oni formirali neku novu, fal{, i oni umesto da rade u skladu sa Ustavom na promeni Ustava, na{ sada{wi Ustav dozvoqava i dono{ewe novog Ustava, ali po ustavnoj proceduri. Oni su ga potpuno odbacili kao da ne postoji i rade ne{to nakaradno {to nikad nigde na svetu nije postojalo i ne mo`e da opstane. Voditeq: I sad, dobro, o tome nakaradnom, nalazimo se u Vojvodini, u televiziji Novi Sad, autonomija. Kako vi mislite da ponovo dobijete Vojvodinu na izborima, kakav je va{ pogled na status Vojvodine, na usvajawe, odnosno predlog konstitutivnog akta Vojvodine? Dr [e{eq: Ja sam u principu protiv bilo kakve autonomije, ali po{tujem ono {to sad postoji u Ustavu. U Ustavu Srbije odre|eno je da postoje dve autonomne pokrajine, Vojvodina i Kosovo i Metohija, i to je za mene ne{to {to mora da se po{tuje. Voditeq: Zna~i, ne mewati ovo? Dr [e{eq: Ne mewati. Voditeq: Za vas je to dovoqno? Dr [e{eq: Ako bi se ne{to mewalo, onda bi svakako pove}avao nadle`nosti autonomije, i ja mislim da nikome u Vojvodini nije u interesu da se ja~aju nadle`nosti autonomije. To ne mo`e biti u interesu Srba u Vojvodini. Srba ve} ima skoro 70 odsto u Vojvodini, kako ~ujem, po novom popisu stanovni{tva, pogotovu to ne mo`e biti u interesu pripadnika nacionalnih mawina. Svejedno je Ma|arima, Slovacima, Rusinima, Buwevcima i ostalima da li }e ko`u narodu, gra|anima, derati birokratija iz Beograda ili birokratija iz Novog Sada. Sad najvi{e dere iz Beograda, vrlo malo mo`e iz Novog Sada, zapravo direktno ne mo`e ni malo, je li tako. [ta se mo`e desiti, da se samo udvostru~i birokratija, da nastave da deru ko`u narodu birokrate iz Beograda a da sada deru ko`u narodu i birokrate iz Novog Sada. Ko tu ima koristi? Nema niko. Stvarawe ve}eg broja institucija vlasti, centara mo}i, samo se pove}avaju buyetske stavke, odnosno porezi, takse i ostalo. To treba izdr`avati na svojoj grba~i, ko izdr`ava narod, gra|ane. [ta je interes svih u Vojvodini, kao i svih drugih gra|ana Srbije, i Srba i pripadnika nacionalnih mawina? Ja~awe ingerencija lokalne samouprave. Voditeq: Zna~i, vi ste za tu lokalnu autonomiju? Dr [e{eq: Za lokalnu autonomiju, za lokalnu samoupravu. To je demokratski princip. Autonomija, ovako kako je smi{qena, nema veze sa demokratijom, i federalizam nema veze sa demokratijom, ~ak ote`avaju demokratiju. Voditeq: A regionalizam? Dr [e{eq: I regionalizam. Regionalizam je podvarijanta federalizma. Oni ote`avaju demokratiju, lokalna samouprava ja~a demokratiju. A onda je to dobro i za pripadnike nacionalnih mawina, Slovaci su ve}ina u Ba~kom Petrovcu, wima odgovara, {ta wih briga sad ho}e li \in|i} vladati iz Beogra514

da ili ^anak iz Novog Sada, ili \uki}, ili {ta ja znam, ali ako dobiju ve}a prava lokalne samouprave, od toga }e imati konkretne koristi, ili Slovaci u Kova~ici, gde su ve}ina, ili Ma|ari u op{tinama gde su ve}ina, ima osam, koliko ima op{tina na severu Vojvodine gde su Ma|ari u ve}ini, tu onda imaju konkretnu korist. Voditeq: A za{to ste onda toliko protiv one {to je bila mini regionalizacija ovih op{tina gde su Ma|ari ve}insko stanovni{tvo? Dr [e{eq: Kako mini regionalizacija? Voditeq: Pa, ovo {to je bila saradwa ovih osam op{tina sa severa? Dr [e{eq: Nisam ja protiv saradwe, ja sam samo protivnik institucionalizacije sad nove podele u Vojvodini, a me|uop{tinska saradwa je sasvim prirodna stvar, pazite, ali sam protiv etatizacije, jer ako se razvija saradwa, podrazumeva se da je to stvar sad privatne inicijative u sferi privrede, je li tako, a ne etatizacija privrede. E sad }e to biti jedan zatvoreni koral sada, oivi~en sa svih strana. Protiv toga sam. Ja sam za otvoreno... Voditeq: A niste vi tako radili dok ste bili na vlasti u Zemunu? Dr [e{eq: [ta sam radio? Voditeq: Mislim zatvarawe, ne vi, nego ova... Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog zatvarawa. Voditeq: Nije bilo zatvarawa Zemuna? Dr [e{eq: Ne, mi smo ja~ali privatnu inicijativu, to nam je bio ciq. Mi smo privatizovali svo op{tinsko gra|evinsko zemqi{te. Voditeq: A {to vam sad ru{e ono... Dr [e{eq: Gde ru{e? Voditeq: Na beogradskom keju, tamo do hotela “Jugoslavija” do zemunske pijace? Dr [e{eq: To je bilo bez dozvole. Mi smo to zatekli, ali smo tolerisali. Oni su sve nemilosrdno poru{ili. Znate, nismo mi sad u situaciji da treba ru{iti te bespravne objekte, ali op{tina nije, kad sam ja bio predsednik op{tine, op{tina tu nije dala nijednu dozvolu. Voditeq: Ali je izgra|eno u va{e vreme? Dr [e{eq: Ne, ne, izgra|eno je mnogo ranije, ne{to je dogra|eno u na{e vreme, tolerisano je, ali je bilo mnogo ranije. Voditeq: A oko marine “4. juli”, tako|e? Dr [e{eq: Ranije, ranije je to bilo gra|eno, sigurno ranije, pa je i dogra|eno i u na{e vreme. Tamo gde je op{tina dala, ni{ta nije poru{eno. Op{tina je po konkursu davala, u skladu sa zakonom, lokacije za privremeno postavqawe objekata, privremenih objekata, takozvanih kioska, pa neko napravi zidani, a to je sad ne{to drugo, i op{tina je imala pravo po zakonu da daje za individualnu stambenu izgradwu op{tinske parcele. Mi smo to davali po najni`im cenama. Voditeq: I radikali tu nisu imali nikakve interese, li~no? Dr [e{eq: Pa, li~nih interesa nije bilo. Znate, kad vi odmah omogu}ite gra|anima da kupe {est hiqada placeva za individualnu stambenu izgradwu, vi uni{tavate korupciju, a kad op{tina to daje na ka{i~icu, deset, dvadeset placeva godi{we, onda se pojavquje korupcija, a ovako kad je svima dostupno, preko javnog konkursa, kad svako mo`e da dobije plac povoqno, onda nema mogu}515

nosti za korupciju. To vam je na~in da ukinete korupciju, da smawite broj privilegija. Korupcija se pojavquje tamo gde postoji veliki broj privilegija, gde je te{ko do}i do nekog interesa. Kad je lako svima do}i, zavisno od mogu}nosti, neko je u prigradskim naseqima kupovao plac koji je bio najjeftiniji, 15 dinara kvadratni metar, a neko u centru Zemuna gde je bilo 300 ili 500 dinara, ne mogu sad da preciziram. Voditeq: Ne, ne, ne, jel’ nikakvih zloupotreba tu nije bilo? Dr [e{eq: Nigde ni{ta nije gra|eno, nijedna jedina zlouptreba. Voditeq: A da li ste vi danas, posle toliko bavqewa politikom, bogatiji nego Vojislav [e{eq pre nego {to je po~eo da se bavi politikom? Dr [e{eq: Ja imam mawe sada, nego 1990. godine. Voditeq: Osiroma{ili ste se? Dr [e{eq: Ja se nisam osiroma{io, ja nisam siroma{an ~ovek. Voditeq: Ne mislim to, nego mawe imate? Dr [e{eq: Mawe imam danas, nego {to sam imao 1990. godine. Voditeq: Niste zloupotrebili dok ste bili i u Vladi? Dr [e{eq: Apsolutno nigde. Ja sam, od 1989. godine ja `ivim u Batajnici, ja sam svoju ku}u samo pro{irivao, dozi|ivao. Voditeq: Zna~i, one pri~e o morskoj vodi, o oduzimawu... Dr [e{eq: To su gluposti. Hajde vi poku{ajte cisternu morske vode da dovezete, ukvari se do pola puta. To je besmisleno. Kupite morsku so, ako vam zatreba. Od kom{ije sam otkupio tri ara. Znate {ta su tri ara? Voditeq: Trista kvadrata. Dr [e{eq: Trista kvadrata placa, dvori{ta i ni{ta vi{e. Voditeq: Sve legalno? Dr [e{eq: Sve legalno. Prvo, ja sam wima to nadoknadio, neke sam im objekte izgradio u wihovom ostatku dvori{ta, da bi oni meni to ustupili. Ustupili su mi preko op{tine, jer ne mo`e to direktno da se prodaje, znate. Oni su dali saglasnost, op{tina prenela na ime moje majke, oni su poku{ali od toga da prave aferu, sve im je palo u vodu. Sve je krajwe ~isto, sve je zavedeno u zemqi{nim kwigama, besprekorno ~isto. Voditeq: Zna~i, vi garantujete da Vojislav [e{eq ono {to je imao... Dr [e{eq: Ja ostajem da `ivim u Batajnici. Voditeq: ...od materijalnog bogatstva 1990. godine, da sada, prakti~no, 2002. godine ima mawe, nego {to je imao? Dr [e{eq: Sada imam mawe nego {to sam imao, jer ja sam zna~ajnu sumu novca zaradio 1989. godine. Voditeq: Predavawima po Americi? Dr [e{eq: Po Americi, Kanadi, Australiji, zapadnoj Evropi, predavawima, a nekoliko mojih kwiga je tamo objavqeno i tako daqe, i ja sam bio u prilici da kroz ove godine to postepeno tro{im. Ja nisam rasipan ~ovek, ja se ne razme}em, ja skromno `ivim, i od toga sam... Voditeq: A u ~emu se sada vozite? Dr [e{eq: Vozim se u automobilu marke “volvo”, koji je ve} pre{ao trista hiqada kilometara. Voditeq: A onaj poklon gospodina Le Pena? Dr [e{eq: Koji poklon gospodina Le Pena? 516

Voditeq: Onaj, {ta je, “pe`o” ili “reno”? Dr [e{eq: Izmi{qali su. Prvo, to nije bio nikakav Le Penov poklon, to je vozilo carina dodelila skup{tini op{tine Zemun, na kori{}ewe. Voditeq: Nije bilo u Srpskoj radikalnoj stranci? Dr [e{eq: Ma, nije uop{te, nema veze sa Srpskom radikalnom strankom, izmi{qotina je. Evo kako je to bilo, sad }u vam sve re}i do kraja, do zadweg detaqa. Ja sam saznao, i to mi je rekao sada{wi predsednik op{tine Zemun, mislim da se zove Jani}ijevi}, kako ve}. Voditeq: Dobro, nije bitno. Dr [e{eq: Nije bitno. Mo`da }e se on toga setiti. Bio sam u Sur~inu, on je tamo lekar bio i rekao mi da je ~uo na carini da postoje ova terenska sanitetska vozila, i da to carina daje odre|enim ustanovama iz oblasti zdravstva i tako daqe, i ja sam oti{ao kod Kertesa, op{tinskom nekom “askonom”, starom i u dotrajalom stawu i jedva se kretala, i zamolio ga da dodeli za na{e... Voditeq: A Kertes je poznat, delio je tih vozila... Dr [e{eq: Sad }u vam re}i striktne detaqe, ja nemam {ta da krijem, vi procewujte to kako god ho}ete. Ja sam zamolio za zemunski Dom zdravqa, koji ima svoja dva isturena odeqewa u Batajnici i u Sur~inu, dva sanitetska vozila da se dodele na kori{}ewe, i on je pristao, to je bilo 1997. godine, i video me kako dolazim tom “askonom”, cr~e od smeha, i ka`e dodeli}e i op{tini Zemun tog jednog “pe`oa”, vlasni{tvo carine, na kori{}ewe. Dodeqen je “pe`o” na kori{}ewe op{tini Zemun. Voditeq: Zna~i, gospodin Le Pen sa tim nema ni{ta? Dr [e{eq: Jo{ nekoliko vozila. Pa, Le Pen bi vaqda poklonio meni ili Srpskoj radikalnoj stranci, mi nikad nismo imali to u vlasni{tvu, i apsolutno nije na{e, i kad sam oti{ao sa te funkcije, vozilo je ostalo u op{tini Zemun. Nekoliko vozila je, kad je do{lo do smene vlasti, nekoliko vozila koje je pribavqeno na taj na~in, bilo je u op{tinskom voznom parku. Nijedno nismo odneli sa sobom. Tu je stvar do kraja ~ista, to je carina davala i drugim op{tinama, i drugim dr`avnim institucijama i tako daqe, i najispravnije je, ako carina zaplewuje neka vozila zbog carinskih prekr{aja, trgovine drogom i tako daqe, da se ta vozila daju dr`avnim institucijama na raspolagawe. Dok smo bili u Vladi Srbije, ja sam u Vladi vodio sektor privrede i finansija, i nisam dozvoqavao nijedno novo vozilo da se kupuje, ili su vozila uzimana tako od carine ili su kupovana “Zastavina” vozila, sa wenog programa, nijedno vozilo nije, ako je kriju}i neko od mene to uradio slu~ajno, onda je napravio krivi~no delo i mora da odgovara. Za te dve i po godine, dok sam ja bio potpredsednik Vlade, Vlada Srbije nije kupila nijedno novo vozilo strane proizvodwe, to vam garantujem. Nije legalno kupqeno. Nijedno ministarstvo bez moje saglasnosti nije moglo da kupi. To nam je bio princip. Voditeq: Gospodine [e{eq, predla`em da pre|emo na pitawa. Gledateqka iz ^uruga pozdravqa gospodina [e{eqa, ka`e, vi ste jedina svetla ta~ka u ovom politi~kom haosu i mi }emo glasati za vas. Gledateqka iz Subotice, vi ste se uvek borili za penzionere i {ta vas je sad navelo da nas ostavite po strani, dok mi ~ekamo od vas najvi{e, uzeli su nam penzije za struju i da li }emo mi to dobiti? Nije mi jasno, ali, za{to su penzioneri sa strane? Dr [e{eq: Pa, nismo penzionere ostavili na strani, znate, ne mogu ja sad 517

da obe}am, ako pobedim na izborima za predsednika Republike, pove}a}u penzije. Ja bih bio sme{niji i u svojim o~ima, je li tako, i vi bi mi se smejali, pretpostavqam. Neki su to obe}avali, ali ja to ne mogu, ali kao stranka, mi nismo penzionere ostavili po strani. Mi smo se `estoko suprotstavqali ovom novom Zakonu o penzijama, mi neprekidno kad kritikujemo dosmanlijsku vlast, ukazujemo na to da penzije opet tri meseca kasne, mi o tome neprekidno govorimo. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada, da li mo`ete re}i za sebe da imate morala, kao politi~ara, a da vas ne bude sramota pred samim sobom? Dr [e{eq: Da. Mogu re}i, ja najvi{e dr`im do morala. Voditeq: Gledalac iz Karlovaca, verovatno Sremskih, da li to {to ste radili u posledwih deset godina mo`ete podvesti pod poltronstvo, jer ste se vi ipak okoristili u pro{lom re`imu? Dr [e{eq: Nikad nisam bio poltron i nisam se li~no okoristio pod pro{lim re`imom, nikad se li~no nisam okoristio. Voditeq: Goran Markovi} iz Novog Sada vas pita, ako pobedite na izborima, koji }e biti va{ prvi potez, zna~i, danas pobedili a... Dr [e{eq: Polagawe zakletve. Voditeq: A posle zakletve, verovatno prepotstavqa, posle zakletve? Dr [e{eq: Posle zakletve, odmah }u po~eti da pozivam ministre, da tra`im da se izja{wavaju o odre|enim pitawima iz okvira svoje nadle`nosti, posebno ministra finansija, ministra za privatizaciju i ministra za penzijsko osigurawe, ministra prosvete, ministra kulture i tako daqe, ministra zdravstva. Zatim, ja }u po~eti da vra}am Narodnoj skup{tini zakone na ponovno glasawe, ako smatram da zakoni nisu dobri, odmah }u sazvati sve policijske generale, videti kakva je tamo struktura, odmah po~eti da radim na dovo|ewu novih policijskih funkcionera na generalske polo`aje i tako daqe. Voditeq: A, ja bih se na ovo pitawe nadovezao, a {ta ako izgubite, {ta }e biti va{ prvi potez, ho}ete li ~estitati pobedniku? Dr [e{eq: Kome? Voditeq: Pa, ako vas neko pobedi? Dr [e{eq: Pa, ja o~ekujem da }u ja pobediti. Voditeq: A ako izgubite, {ta }e vam biti prvi potez? Dr [e{eq: Pa, vide}emo. Pod prvo, ne mo`e ~ovek da sad ra~una na poraz, nada se pobedi, je li tako. Voditeq: O tome i ne razmi{qate, zna~i? Dr [e{eq: O tome i ne razmi{qam. Voditeq: ]osovi} Zora iz Be~eja, da li su lepu ~estitku poslali gra|anima iz Skup{tine, jer su podigli sebi 10 odsto, misli na ovo {to su u Skup{tini Srbije danas podigli 10 odsto plate, a penzioneri neka umiru od gladi? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, u tome nismo u~estvovali. Voditeq: Ovo pove}awe od 10 odsto? Dr [e{eq: Nismo za to glasali, nismo u tome u~estvovali, niti ima ijedan na{ ~lan u tom odboru koji je doneo to. Voditeq: Da li vi mislite da je u redu ovo? Dr [e{eq: Ja mislim da nije u redu. Voditeq: Kolike su sada zarade va{ih poslanika, va{e zarade uglavnom idu na one kazne? 518

Dr [e{eq: Da. Mi dosta pla}amo tih kazni, tako da su na{e plate mnogo mawe u odnosu na ostale poslanike, a tu smo solidarni, pa oni koji nisu ka`weni solidarno pla}aju deo kazne za one koji su ka`weni. Voditeq: Kolike su sada zarade? Dr [e{eq: Ja primam platu u Saveznoj skup{tini, moja plata je 41.000 dinara. Voditeq: U Saveznoj skup{tini? Dr [e{eq: Tolika je plata svih saveznih poslanika. Voditeq: A u Republi~koj? Dr [e{eq: A u Republi~koj su ne{to mawe plate, ali ja u Republi~koj skup{tini primam samo poslani~ki pau{al. Voditeq: A zna~i, primate i u Saveznoj i u Republi~koj? Dr [e{eq: Primam pau{al u Republi~koj skup{tini. Voditeq: A za{to primate pau{al? Dr [e{eq: Pa, zato {to je tako propisano. Voditeq: Pa, za{to se ne odreknete pau{ala? Dr [e{eq: Pa, taj pau{al obi~no ode na pla}awe ovih kazni, ide potpuno na pla}awe ovih kazni. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada, prokomentari{ite izjavu gospodina ^ovi}a, da se ne pla{imo da }e [e{eq u}i u drugi krug, po{to se on sprema na put, gde se vi to spremate? Dr [e{eq: Pa, mo`da to mene ^ovi} negde sprema na put. Voditeq: A vi ne znate? Dr [e{eq: Ali, ja }u raskrinkati wegov kriminal do kraja. Voditeq: A Qubica Proti} iz Novog Sada vas moli da prokomentari{ete izjavu ministra Bati}a, da je bio Stefanovi} u pravu {to je udario poslanika SPS-a, misli na ovaj incident na odboru? Dr [e{eq: Vidite, u principu, incident mo`e da se desi, ali ne sme da se opravdava takav udarac u Narodnoj skup{tini. Voditeq: Vi to sad tako ka`ete, a kako ste komentarisali kada je va{ poslanik udario? Dr [e{eq: Nisam ni onda opravdavao. Voditeq: Gospodin Vaki}, mislim. Dr [e{eq: Ja sam {titio Vaki}a od kazne, od suvi{e o{tre kazne, a nisam opravdavao udarac. Voditeq: Zna~i, niste za fizi~ki obra~un? Dr [e{eq: Nisam za fizi~ki obra~un, ja sam za verbalne obra~une. Voditeq: Ni za ~upawe kablova? Dr [e{eq: Pa, jesam za ~upawe kablova, ako se time ne nanosi materijalna {teta Skup{tini, ako se time demonstrira nemirewe sa nedemokratskim pona{awem onoga ko predsedava Narodnoj skup{tini. Je li se vi se}ate {ta sam ja ~upao? Voditeq: Neke kablove tamo u Saveznoj skup{tini. Dr [e{eq: Ne, ali treba znati. Voditeq: Na televiziji se videlo to. Dr [e{eq: ^upao sam onaj prekida~ koji je omogu}avao Radovanu Bo`ovi}u da iskqu~uje struju govorniku, samo to, i tu je materijalna {teta bila mo`da 519

jedan do dva dinara. Voditeq: Toliko oko fizi~kih. Lukovi} ^edomir iz Siriga, pita vas, kakva je razlika izme|u va{ih i Pa{i}evih radikala? Dr [e{eq: Pa, ima mnogo sli~nosti, ali ima i pone{to razli~itih stvari, razli~itih osobina. Prvo, mi smo sledbenici ideologije Nikole Pa{i}a. Nikola Pa{i} je bio nacionalista, bio je istaknuti demokrata, radikali su bili izvorni republikanci, umalo da proglase Republiku 1903. godine, ~ak je princ Petar Kara|or|evi} bio spreman da do|e za prvog predsednika Republike ali ga velike sile nisu dale. Imate to kod Dragoquba @ivojinovi}a u kwizi o kraqu Petru Kara|or|evi}u, zatim, srpski radikali su uvek bili rusofili, i Pa{i}evi i mi smo. Voditeq: I vi isto? Dr [e{eq: Da. Prema tome, ima veoma mnogo sli~nosti. Voditeq: A gledalac iz Kamenice, {ta je za vas moral, pita vas? Dr [e{eq: Za mene je moral po{tovawe osnovnih normi me|uqudskog pona{awa, opho|ewa, ja se dr`im Kantovog kategori~kog imperativa o moralu, postupaj tako da princip tvoje voqe mo`e biti istovremeno zakon za sve qude. Voditeq: Toliko o moralu, a gledalac iz Ka}a, {ta smatra svojim najve}im uspehom? Dr [e{eq: Pa, uspe{an sam na raznim poqima. Mislim da sam, pre svega, uspe{an u porodi~nom `ivotu, ja sam ponosan na to {to sam otac ~etvoro dece, zatim, mislim da sam relativno uspe{an u nau~nom radu, uspe{an sam u aktivnom bavqewu politike, izgradio sam, li~no sam doprineo izgradwi, nisam sam izgradio, jednu veoma ozbiqnu politi~ku partiju, bez koje se jednostavno ne mo`e zamisliti politi~ki `ivot u Srbiji, i u protekloj deceniji, i u narednim decenijama, ube|en sam u to. Voditeq: A mo`e li va{a stranka bez vas da pre`ivi? Dr [e{eq: Ja sam ube|en da mo`e. Voditeq: Bez [e{eqa, srpski radikali ostaju isto {to su i sa [e{eqom? Dr [e{eq: Ja mislim, od svih politi~kih partija, da Srpska radikalna stranka najlak{e mo`e bez mene da pre`ivi na politi~koj sceni. Voditeq: Zna~i, vi niste liderska stranka? Dr [e{eq: Ne. Mi smo najmawe liderska stranka. Pa pogledajte, pogledajte sve politi~ke partije u Srbiji i wihove lidere, i ko jo{ osim wih postoji. Zamislite da sad neko ukloni iz Demokratske stranke \in|i}a. Da li bi opstala ta stranka? Rasula bi se kao kula od karata. Pogledajte da sad neko iz Demokratske stranke, {ta, koga imate tamo? Voditeq: Pa, imate gospodina Vesi}a, gospodina @ivkovi}a, gospodina Pajti}a? Dr [e{eq: Mo`ete li zamisliti Demokratsku stranku kako na wihovim ple}ima opstaje? Voditeq: Pa, vaqda bi bio izabran novi. Dr [e{eq: Ne mo`ete, priznajte da ne mo`ete. Mo`ete li zamisliti Demokratsku stranku Srbije bez Ko{tunice? Na [amiju, na Mar{i}aninu, mo`ete li? Voditeq: A na ~emu radikali ostaju bez vas? Dr [e{eq: Koga sve imaju srpski radikali? Tomislava Nikoli}a, Maju 520

Gojkovi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Jorgovanku Tabakovi}, Zorana Krasi}a. Voditeq: Tako mogu i ovi drugi? Dr [e{eq: Pa, koga mogu da nabroje. Voditeq: Pa, mislim tako imena wihovih potpredsednika. Dr [e{eq: E sad, pogledajte kad je sednica Centralne otaybinske uprave, pored mene sede Tomislav Nikoli}, Maja Gojkovi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, pogledajte Glavni odbor Demokratske stranke, pored Zorana \in|i}a sede Zoran @ivkovi}, ^edomir Jovanovi}, Gordana ^omi}, Boris Tadi}. Voditeq: I u ~emu je razlika? Dr [e{eq: Gde je tu ja~a struktura? Po li~nosti, po sposobnosti i tako daqe. Vi ne vidite tu razliku? Voditeq: Ne. Dr [e{eq: Evo, u ovom trenutku sigurno niste iskreni. Voditeq: Pa dobro, to je va{e mi{qewe. Dr [e{eq: Potpuno sam u pravu, ali ne}u daqe da vam, da insistiram. Voditeq: Nisam siguran da ste u pravu. Dr [e{eq: Ne}u da vam prisedam na muku. Voditeq: Ne na muku. Gledalac iz Siriga, da li }e zemqoradnici imati neka ve}a pove}awa u odnosu na sada, ako vi pobedite? Dr [e{eq: Pa, ja opet ne mogu da dajem prazna obe}awa ni zemqoradnicima. Ne mo`e predsednik Republike da poboq{a situaciju zemqoradnicima. Ja mogu da kritikujem Vladu {to ne radi dobro. Voditeq: Mo`ete da vra}ate zakone. Dr [e{eq: I da vra}am zakone, naravno, ali ne mogu da im poboq{am. Da bi im se poboq{ao polo`aj, moramo i}i na parlamentarne izbore, da se promeni Vlada Srbije, pa onda nova vlada da im poboq{a to. Voditeq: A ako ostane ista ova i na novim parlamentarnim izborima? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je to apsolutno nemogu}e, zapravo, oni be`e od tih novih izbora kao od kuge. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada, dali mo`ete za sebe re}i da ste po{ten politi~ar, pogotovo ako se osvrnete u pro{lost? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Po{ten ste politi~ar? Dr [e{eq: Da, to mogu re}i sa punom sigurno{}u. Voditeq: Sivi} iz Novog Sada, pozdrav gospodinu [e{equ, a za voditeqa pitawe, za{to omalova`ava gospodina [e{eqa, kada je na mitingu 22.11. bilo preko 30.000 pristalica? Ja ne bih ovo da komentari{em, ako vas omalova`avam... Dr [e{eq: Tad je bilo mnogo gra|ana. Bilo je oko 30.000 sigurno, ali ni ja nisam primetio da me omalova`avate. Ba{ mi je prijatan razgovor sa vama. Voditeq: Pitawe, kako ocewujete... Dr [e{eq: Ja mislim da ste se vi i dobro spremali za ovu emisiju. Voditeq: Pa, kao i za svaku drugu. Dr [e{eq: Jer meni ne odgovara sagovornik koji }e mi laskati ili podilaziti, nego koji }e poku{avati da na|e slabe ta~ke, koji }e polemisati i tako daqe. 521

Voditeq: Kao i za svaku drugu emisiju, kao i za gospodina Ko{tunicu, i za Pelevi}a u petak, odnosno u utorak. Kako ocewujete poreske zakone u Srbiji i {ta mislite o \eli}evom bahatom pona{awu, i drugo, da li je situacija u Srbiji boqa sada ili pre revolucije, pod navodnicima “revolucije”? Dr [e{eq: Sada je mnogo te`a situacija nego pre petooktobarskog pu~a, iako je i ranije bilo te{ko, a sad je mnogo, mnogo gore. Drugo, ja mislim, da je to \eli}evo pona{awe infantilno. Voditeq: Da oporezite zakone u Srbiji? Dr [e{eq: Ne znam da li ste videli kako ska~e preko klupa u Skup{tini, kad izlazi za govornicu, to je bilo neverovatno. [to se ti~e poreskih zakona, delimi~no su prihvatili sad na{u kritiku od pro{le godine i ispravqaju, ali bojim se da je to mnogo kasno u odnosu na odre|en broj poreskih obveznika. Sad ve} imaju odre|ena poreska osloba|awa, smawivawa poreskih stopa i tako daqe, a mi smo im na vreme govorili, da su nas poslu{ali bila bi mnogo mawa {teta u privredi. Voditeq: Da. Gruji}, ovde je verovatno {tamparska gre{ka, izbeglica iz Ukrajine, pozdrav za gospodina [e{eqa, kako obja{wava da su dosovci u Skup{tini Srbije, neprihvataju nijedan amandman Srpske radikalne stranke, iako su amandmani konstruktivni, i drugo pitawe, Hrvatima, kao gruntovnim vlasnicima, vratila se Prevlaka, a mo`da }e se i [arengradska ada i pola Apatina na Dunavu, misli, a za{to }e se zauzvrat Srbima, izbeglim iz Republike Srpske Krajine, kao gruntovnim vlasnicima, koji se nikada ne}e vratiti u Krajinu, ne bi vratio deo Srema ili Barawe? Eto dva pitawa. Dr [e{eq: Pa vidite, {to se ti~e Republike Srpske Krajine, ja se nikad ne}u pomiriti sa wenom definitivnom okupacijom, i mi }emo jednom to da povratimo. Kada, ja vam ne mogu re}i sada. Voditeq: I to je stav Srpske radikalne stranke? Verujete da je to realno? Dr [e{eq: Verujem da je realno. Promeni}e se odnos snaga me|u velikim silama, mo`da }e neke velike sile promeniti politiku, to je pitawe. Voditeq: A kako }ete presko~iti Bosnu? Dr [e{eq: To je pitawe koje }e se re{avati, ne u tako bliskoj budu}nosti, ali negde je pred nama. Voditeq: I mislite da }e... Dr [e{eq: Francuzi su ~ekali 48 godina da povrate Albas i Loren, koji im je Bizmark oteo u francusko-pruskom ratu, 1870. godine, u vreme Luja Bonaparte Napoleona Tre}eg. Voditeq: Zna~i, i Srbija mo`e da ~eka? Dr [e{eq: Prema tome, ja ne verujem da }emo ~ekati toliko dugo, da }emo ~ekati 48 godina. ^eka}emo mnogo mawe od toga, ali ne znam danas da va, ka`em koliko, ali od toga se ne odri~emo. [to se ti~e gruntovnog vlasni{tva, Hrvati nemaju nikakvo gruntovno vlasni{tvo nad Prevlakom, nijedno par~e zemqe na Prevlaci nije bilo u privatnoj svojini. To je bilo vlasni{tvo vojske. [to se ti~e leve obale Dunava i [arengradske ade, to je u sastavu Srbije. Voditeq: A granica ide maticom? Dr [e{eq: Ide maticom. Goran Svilanovi} je hteo da to preda Hrvatima, i kad se digla velika povika u javnosti, onda se u}utao. Ja mislim da je to osuje}eno na vreme. 522

Voditeq: Da. ^omi} iz Gajdobre, za{to se }uti o vojnicima koje su pobili Slovenci, za{to oni ne odlaze u Hag i {ta mislite o paritetu uvoz-izvoz Slovenija-Srbija? Dr [e{eq: Hag je izrazito antisrpska institucija. Voditeq: Pa, ~im ne}e vas da pozovu. Dr [e{eq: A bila bi prosrpska kad bi mene pozvali. Voditeq: Pa, tako vi ka`ete, vi bi voleli tamo a oni ne}e da vas zovu. Dr [e{eq: Ne, ne, ali ste dve nespojive stvari sad doveli u istu ravan, kao kad biste spajali babe i `abe, znate. Ja mislim da se mene boje u Hagu, ja mislim da je to jedini razlog. [to se ti~e Slovenaca, ja mislim da je ovaj re`im na{ i tu poveo veoma lo{u politiku. Slovenci su navikli da podmi}uju mnoge qude u Srbiji i na osnovu toga se ve} u Srbiju uvozi ~etiri puta vi{e raznih roba, nego {to se iz Srbije izvozi u Sloveniju, ~etiri prema jedan je, ja mislim, sada odnos, i to je veoma lo{a politika. Voditeq: A ovo prvo pitawe je interesantno, ovo {to su pobijeni pripadnici Jugoslovenske narodne armije? Dr [e{eq: Mi, srpski radikali, to nikad ne zaboravqamo, a {to Hag ne}e ni{ta tu da istra`uje, to je samo dokaz vi{e da je Hag antisrpska institucija. Voditeq: Milovanovi} iz Zrewanina, da li je gospodin [e{eq upoznat sa izdavawem li~nih karata za Ma|are u Vojvodini i {ta mislite o tome? Dr [e{eq: Ja mislim da to nisu li~ne karte, nego da su to neke legitimacije ma|arske nacionalnosti, kako sam ja ve} upoznat o tome. Ali, {ta ja znam, ja u principu ne bih imao ni{ta li~no protiv toga, to vam do|e kao neka ~lanska karta, u nekoj partiji, u nekom udru`ewu, asocijaciji i tako daqe, to nema status li~ne karte u pravom smislu re~i. Ja sam za politiku otvorenih granica prema Ma|arskoj i ja mislim da }e se desiti veliki problem kad Ma|arska postane i formalno ~lan Evropske unije, ako uvede vize. Samo, tu ima jo{ jedan problem. Ne}e mo}i Ma|ari da uvedu vize za Srbe a da ne uvedu za Ma|are. Voditeq: Reciprocitet. A mislite za Ma|are odavde iz Vojvodine? Dr [e{eq: Jeste. Vize }e morati za sve da postoje, ili da tra`imo varijantu da se za sve ukinu vize, jer znate, i na{ policajac i na{ carinik pregleda da li na{ dr`avqanin ima vizu kad putuje u Ma|arsku, je li tako. Voditeq: Da. Dr [e{eq: I ne}e pu{tati pripadnike jedne nacionalnosti bez vize a pripadnika druge nacionalne sa vizom, i ja mislim da bi na vreme trebalo povesti pregovore sa ma|arskom vladom, da se tra`i najboqa varijanta, bar da Ma|arska bude potpuno otvorena za sve na{e gra|ane, da posotji re`im bez viza, pa ako treba da se ide daqe da se tra`i {engenska viza za druge zemqe Evropske unije. Ja mislim da je u interesu i Jugoslavije, odnosno Srbije, i Ma|arske, da ostaje bezvizni re`im na granici, da granica bude prema svima otvorena, a mo`da }e postojati neke mogu}nosti da se bez viza ide u Evropsku uniju, ako ja uspem ovde da uni{tim mafiju, mislim da }e se stvoriti uslovi da nam Evropska unija ukine vize. Voditeq: Gospodine [e{eq, po{to ima jo{ dosta pitawa, imamo samo jo{ desetak minuta do kraja emisije, predla`em ako mo`emo bar svima da odgovorimo. Jovanovi} iz Beograda vas pita, da li znate kolika su primawa vojnih li523

ca i {ta mislite da preduzmete oko tih primawa, ako postanete predsednik? Dr [e{eq: Mislim da su veoma mala primawa i oficira, i podoficira i profesionalnih vojnika u odnosu na odgovornost posla, u odnosu na ono {to vojni poziv sam po sebi predstavqa, i ja mislim da se to pitawe mora podhitno re{avati, na`alost, ova nije vlast nije pokazala ni voqu ni `equ da se polo`aj oficira, podoficira i vojnika popravi. Voditeq: Marija Vlahovi} iz Novog Sada, ne znam da li ste upoznati sa ovim slu~ajem, prokomentari{ite zbivawa oko Alma{kog grobqa, ne znam da li ste upoznati, oko masovnih grobnica? Dr [e{eq: Ja sam ve} jednom govorio, to je jedan veliki skandal koji je proizvela novosadska vlast, znate, na tom Alma{kom grobqu su sahraweni mnogi ugledni Novosa|ani, zatim, tu su i kolektivne grobnice poginulih u Drugom svetskom ratu, mislim ~ak i ruskih vojnika i tako daqe, i mislim da je skandalozno {to gradska vlast nije pokazala dobru voqu da se sa~uva netaknuto Alma{ko grobqe, a da se ti urbanisti~ki problemi na drugi na~in re{e. Voditeq: Petrovi} Qiqana iz Novog Sada, da li predsednik koga treba da biramo 8. decembra mo`e da uti~e na dono{ewe penzionog zakona? Dr [e{eq: Pa, ne mo`e da uti~e u skladu sa svojim nadle`nostima, da bi se doneo novi zakon, treba osvojiti skup{tinsku ve}inu. Voditeq: A Slobodan iz Bogati}a vas pozdravqa i bez obzira da li postanete predsednik ili ne, na koji na~in mogu da vam se obratim za odre|enu pomo} i savet? Dr [e{eq: Pa, preko op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Voditeq: Po{tovalac istine, predstavio se gledalac tako, kako se na vlasti nalaze kumrova~ki |aci, koji sprovode bur`oasku revoluciju, da li }e biti prikqu~ene i na aerodrom, da li }e kase biti prikqu~ene na aerodromu, da bi se proverili odakle im novci? Dr [e{eq: Pa, to je sad jedno duhovito pitawe. Vidite, sa ovim kasama su zaista preterali i to je neprovodivo u praksi, i jo{ to da insistiraju da gra|anin pri izlasku iz samousluge mora da nosi ra~un i ka`wivo je ako slu~ajno taj ra~un zagubi ili baci. To je sme{no. Ne sme ozbiqna dr`ava da donosi zakone koji se ne mogu primeniti u praksi. E sad, ~ovek da ode da kupi veknu hleba i litar mleka i da ~uva ra~un. Voditeq: Nedeqkovi} iz Beograda, iz kojih razloga vas zapadni imperijalisti, hegemonisti na ~elu sa Amerikom, nazivaju ultranacionalistom, za{to se toliko pla{e vas, to misli na vas, i kako da se u}utkaju Nata{a Kandi}, Sowa Biserko, Biqana Vu~o, kada vas stalno napadaju i sli~no? Dr [e{eq: [to se ti~e wihovih napada na mene, meni to uop{te ne smeta. A ovaj naziv ultranacionalista mi, tako|e, ne smeta. Ja jesam ultranacionalista. [ta to, je li to ne{to lo{e? Ja sam najve}i `ivi srpski nacionalista, po svom li~nom ube|ewu. Voditeq: A tvrdite da niste {ovinista? Dr [e{eq: Jeste. Ja mislim da od mene ve}eg srpskog nacionaliste me|u `ivim Srbima nema. Voditeq: Au, tu ba{ nisam siguran. Dr [e{eq: Ko je ve}i nacionalista? Voditeq: Pa, ima ih mnogo, mislim. 524

Dr [e{eq: Ko? Voditeq: Ne znam, ali ne bih... Dr [e{eq: Ka`ite jednog bar. Voditeq: Ja ne znam, ali verujem da vam mnogi to ne bi prihvatili. Dr [e{eq: Evo, ja sam nedavno objavio kwigu “Ideologija srpskog nacionalizma” od hiqadu strana. Nikad niko nije objavio kwigu na tu temu. Voditeq: A onda ste najve}i srpski nacionalista? Dr [e{eq: Ja sam i teorijski potkovan srpski nacionalista. Voditeq: A, evo Ma|arica, predstavila se kao Ma|arica iz Novog Sada, [e{eq ka`e da nikada nije govorio protiv drugih nacija a pri~ao je da svi Ma|ari idu iz Srbije i da }e dobiti po jedan sendvi~, dok je Slovacima pripalo i dva sendvi~a, jer putuju, po [e{equ, daqe. Mi to nismo zaboravili. Dr [e{eq: Ali ja to nikad nisam rekao, to je neko izmislio. Neko ko je mislio da je to duhovito, a mislio je da mo`e, plasiraju}i to, da mi nanese neku {tetu. Ja to nikad nigde nisam rekao, a ~uo sam za tu pri~u, pre nekoliko godina, ali kao neku duhovitu dosko~icu. Voditeq: Odgovorili ste i Mariji iz Mu`qa, koja isto to pita, koliko sendvi~a kome treba da pre|e granicu, a gledateqka iz Novog Sada, kad smo ve} oko sendvi~a, koliko bi sebi sendvi~a dodelio da se vrati odakle je do{ao? Dr [e{eq: A za{to bih se ja vra}ao? Voditeq: Pa, ne znam, gledateqka iz Novog Sada vas pita, koliko sendvi~a vama? Dr [e{eq: Pa, koliko je spremna da ponudi, pitajte je. Voditeq: Pa, ne mo`emo sad tako... Dr [e{eq: I kakve sendvi~e pravi? Voditeq: Ili {ampite? Dr [e{eq: Danas su me, danas su se `alili ovi iz Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore da wih zbijamo u neki sendvi~. Ja sam rekao da su oni potpuno nepodesni za neki sendvi~ koji bi meni odgovarao, i po mirisu, i po ukusu i po izgledu. Voditeq: A, evo opet oko sendvi~a, ovo se stvarno nastavqa sa sendvi~ima, Slovakiwa iz Novog Sada, ipak mislim da bi nam bilo malo dva sendvi~a, Slova~ka je daleko a mi Slovaci smo navikli da jedemo puno i kvalitetno, ne zaboravite na na{ kulen, pozdrav za gospodina [e{eqa, Slovakiwa iz Novog Sada? Dr [e{eq: Slova~ki kulen je, po mom mi{qewu, najboqi kulen i jednom sam dobio na poklon nekoliko slova~kih kulena, kad sam boravio u Ba~kom Petrovcu. Voditeq: Gledalac iz Kisa~a, ako postanete predsednik Srbije, da li ima {anse da se vrati Kosovo Srbiji i koliko nas sada ko{ta to Kosovo, dnevno, mese~no? Dr [e{eq: Ja garantujem, ako budem predsednik Republike, da niko ne}e smeti u ime Srbije da potpi{e definitivno odvajawe Kosova i Metohije. A {to se ti~e krajweg re{ewa, ne smemo da `urimo, po mom mi{qewu, jer sad nisu povoqne okolnosti da se to re{ava, da bude u srpsku korist. Voditeq: Jovan Meji} iz Novog Sada, pozdrav za [e{eqa i pitawe, da li zaista misli da mo`e iskoreniti mafiju koja postoji, od najni`eg organa vla525

sti do najvi{eg? Dr [e{eq: Ja sam ube|en da mogu. Evo, da malo objektivno o tome razmislimo. Ako slu~ajno ja ne mogu, a ko je to onda u stawu da uradi? Od dana{wih srpskih politi~ara koji su aktivni na politi~koj sceni? Ko to drugi mo`e ako ja ne mogu? Voditeq: Gledalac iz Vrbasa, ukoliko postanete predsednik Srbije, {ta }ete u~initi povodom nezakonitog otkupa deonica u “Dijamantu” u Zrewaninu, da li ste upoznati sa time? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da sada dosmanlijski re`im vodi veliku akciju da otme “Dijamant”. Ja ne znam sve detaqe oko svojevremene privatizacije “Dijamanta”, mogu}e je da je tu bilo ne{to neispravno i tako daqe, ali mislim da je wihova namera da otmu “Dijamant”, jer “Dijamant” veoma uspe{no posluje. Vi vidite {ta rade oko “Soja proteina” u Be~eju, i mi smo, srpski radikali, vi{e puta alarmirali javnost oko toga, pa onda, {ta rade u Crvenki, {ta su uradili sa “Vojvodina produktom” u In|iji, to je ovaj Dragoqub Markovi} Krmivo produkt {~epao. Dragoqub Markovi} sad uzima ogromne koli~ine soje iz “Soja proteina” a ne pla}a ih i tako daqe. Sva{ta se de{ava pod ovom vla{}u. Voditeq: Gledateqka iz Novog Sada, za{to je voditeq politi~ki opredeqen i gra|anin Subotice poru~uje [e{equ, poku{avate na psiholo{ki na~in da uti~ete na bira~e a voditequ bih preporu~io da ga u{tine toliko da ne sawa. Dr [e{eq: Koga da u{tine? Voditeq: Pa, ne razumem ovo. Gledalac iz Novog Sada, koliko god budete imali bira~a na slede}im izborima, to su, sad ovo, sve umno poreme}eni qudi, i optu`uje vas da ne govorite istinu, jer ste najve}i demagog na Balkanu? Dr [e{eq: Pa dobro, ima pravo gra|anin da me optu`i da sam najve}i demagog na Balkanu, nemojte ga vi nazivati umno poreme}enim. Voditeq: Ne, ne, ne. Pitawe je takvo, koliko god budete imali bira~a na slede}im izborima, to su sve umno poreme}eni qudi, jer je [e{eq najve}i, govori neistinu i demagog na Balkanu. Dr [e{eq: Pa dobro, to je sad uvredqivo sa strane va{eg gledaoca, ali meni to ne smeta. Voditeq: Vi ka`ete da ~itamo. Qubica iz Novog Sada, ako postanete predsednik, {ta }ete uraditi sa `enama koje danas imaju 50 godina `ivota a 31 godinu radnog sta`a, a trenutno su bez posla, na ulici? Dr [e{eq: Pa, predsednik Republike tu ne mo`e ni{ta da uradi, ali ako promenimo Vladu, uspostavimo novu Vladu, onda to pitawe mo`e da se mewa. Voditeq: Qubica iz Ka}a pozdravqa [e{eqa, puno sre}e a voditequ da se pona{a sa vi{e respekta prema vama. Je li treba vi{e respekta prema vama? Dr [e{eq: Pa, meni ne treba. Voditeq: Nada iz Novog Sada, da li }e gospodin [e{eq, ako postane predsednik dr`ave, i daqe pored sebe, na ~elu stranke, imati Mir~i}a i Mirovi}a? Dr [e{eq: Pa, {ta hvali Mir~i}u i Mirovi}u? Ja mislim da su se oni dokazali kao sposobni i kao po{teni qudi. Voditeq: Qiqana iz Novog Be~eja pozdravqa, dok je gospodin [e{eq ta526

kav kakav jeste, bi}e nade za srpski narod. Dragan iz Kule, pozdrav za [e{eqa, ne dajte Srpsku Krajinu i pozdravqa vas cela Vojvodina, Nada iz Ba~ke, tako|e, pozdravqa gospodina [e{eqa, ako postanete predsednik, da li }ete zaustaviti maltretirawe carinika iz Ba~ke Palanke od strane direktora Begovi}a i upravnika carinarnice Mirka Poleksi}a? Dr [e{eq: [to se ti~e direktora Carine, Begovi}a, s wim }emo se posebno pozabaviti u narednom periodu, ali predsednik Republike tu nema neke nadle`nosti. To mo`emo kao stranka, kroz parlament, da postavimo kao problem. Predsednik Republike, znate, nema nadle`nost, to je savezna nadle`nost. Voditeq: Mima iz Titela vas pita, {ta }e se desiti sa gospodom koja su sada u Titelu na vlasti i sa gospodinom Marjanovim, koji je bio va{a desna ruka a sada je u redovima DOS-a? Dr [e{eq: Koliko ~ujem, Steva Marjanov je duboko zaglibio u kriminal i verovatno }e se na}i u zatvoru, ~im se promeni vlast, ode on u zatvor. Voditeq: Mirjana iz Be~eja vas pita, za{to ogovarate politi~are, a on je, po wenom mi{qewu, u vezi sa najve}im mafija{ima, a to su Milo{evi} i Mira Markovi}? Dr [e{eq: Prvo, ja ne ogovaram nikoga, ja kritikujem, ja napadam, kad nekoga ogovarate, to radite tajno a ne javno. Nema javnog ogovarawa. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a, on danas strada, zato {to je Srbin i {to je bio na ~elu Srbije, {to je poku{ao da se suprotstavi srpskim neprijateqima, i danas se u Ha{kom tribunalu ne sudi Slobodanu Milo{evi}u, sudi se Srbiji i celom srpskom narodu. Ja izuzetno cenim i po{tujem Slobodana Milo{evi}a, najvi{e zbog toga {to uspe{no u Hagu {titi srpske nacionalne interese. Voditeq: Gledalac iz Bukovca, da li ste direktno pretili glavnom in`eweru preduze}a “Vodovod i kanalizacija”, da u Bukovac u kanalizaciju ugradi lo{ije cevi, ona zbog toga nije tehni~ki primqena a u to vreme je na vlasti bio va{ radikal, Zoran Zeqkovi}? Dr [e{eq: Ja nemam pojma o ~emu se radi. Voditeq: Gledalac iz Petrovaradina vas pozdravqa, i posledwe pitawe, do sada niste puno pri~ali o planu razvoja Srbije i Vojvodine, molim vas da malo to prokomentari{ete? Dr [e{eq: Pa, ne mo`e predsednik Republike da planira razvoj. To radi Vlada, to je Vladina nadle`nost, privreda, finansije, poqoprivreda, kultura, zdravstvo, prosveta i tako daqe, dr`avna uprava, sve su to nadle`nosti Vlade. A ja mogu sada da ka`em, da govorim o svojoj nekoj viziji, kao ~ovek pojedinac, kao predsednik Srpske radikalne stranke i kao narodni poslanik, i tako daqe, mogu viziju da imam i kao predsednik Republike, ali ne mogu da je realizujem s te funkcije, ne mogu ja nadle`nosti predsednika Republike, to jednostavno nije predvi|eno. Voditeq: I posledwe pitawe, gledalac iz Be~eja vas moli da prokomentari{ete aferu oko “Soja proteina”. Je li znate ne{to? Dr [e{eq: Da. Pa, otkad je uspostavqena ova nova vlast, napravili su haos u “Soja proteinu”. Tamo su doveli novo rukovodstvo, to novo rukovodstvo je korumpirano, Dragoqub Markovi} Krmivo produkt iz Sur~ina i jo{ jedan, trenutno mu ne znam ime, ali imam zapisano, iz [apca, prosto opqa~ka{e “Soja protein”, podmi}uju}i tamo{we funkcionere, izvla~e svaki dan hiqade tona 527

sojine sa~me, uop{te ne pla}aju, potpuni je haos, rasulo. Opqa~ka{e sve. Voditeq: Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste bili gost u “Vanrednom klin~u”.

XXX NAS Studio B, 3. decembar 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e u posledwoj nedeqi predizborne kampawe ponovqenih izbora za predsednika Srbije ve~era{wi gost je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e gospodine [e{eq Dr [e{eq: Dobro ve~e Voditeq: Imate li tremu Dr [e{eq: Ne Voditeq: Mislim na predsedni~ke izbore Dr [e{eq: Se}am se samo jednom u `ivotu da sam imao tremu. Kada sam polagao metodologiju pravnih nauka kod prof. Radomira Luki}a to je bilo 1977. godine. To je jedan jedini put da sam u `ivotu imao tremu, a da se se}am te treme. Voditeq: Mislila sam na tremu pred 8. decembar kada se izlazi na glasawe jer agencije pokazuju odnosno mnoga istra`ivawa da izbori najverovatnije ne}e uspeti, a da gospodin Ko{tunica ima ipak ve}u prednost u odnosu na vas. Dr [e{eq: Ja mislim da ja u svakom slu~aju pobe|ujem na ovim izborima. Ako izbori budu uspe{ni pobedi}u Ko{tunicu. Ali i ne iza|e 50% ja sam opet pobednik. U obe varijante Ko{tunica je pora`en. Voditeq: Bez obzira {ta ka`u agencije, da je po wima 60% Dr [e{eq: A je li vi ne{to verujete tim agencijama. Je li se se}ate {ta su govorile agencije u avgustu i u septembru mesecu. Ja mislim oni koji su se u avgustu i septembru mesecu takmi~ili u obmawivawu javnosti la`nim istra`ivawima javnog mwewa poput ovog Sr|ana Bogosavqevi}a, Srbobrana Brankovi}a i sli~nih. Da vi{e nikad ne bi trebali da se bave tim poslom. Istra`ivawe javnog mwewa je nauka, samo nau~nici mogu da rade i da se striktno rukovode metodologijom koja je ve} toliko usavr{ena da u nekim zapadnim zemqama mo`e precizno da predvidi bukvalno u svaki glas skoro. A kod nas to rade qudi koji ne znaju da to rade. Voditeq: Ali sama ~iwenica recimo da niste u{li u drugi krug u onim prvim izborima zar to dovoqno ne govori da ipak gospodin Ko{tunica ima prednost u odnosu na vas Dr [e{eq: Ne, to ni{ta ne govori {ta je bilo pro{li put za ove izbore ne}e imati nikakve posebne posledice. Vidite, dosta gra|ana je pod uticajem la`nih istra`ivawa javnog mwewa. Dosta onih koji bi glasali za mene da nije bilo tih la`nih istra`ivawa glasalo je za Ko{tunicu ra~unaju}i da ja nemam nikakvih {ansi. Sada oni vi{e nemaju nikakvog razloga da glasaju za Ko{tunicu. Voditeq: Ali da li mo`ete da tvrdite po{ti ste dobar pognozer da }e iz528

bori uspeti. Kako tu stojite sa prognozom Dr [e{eq: Ne mogu da tvrdim nadam se, kako da tvrdim to ko to sada mo`e da tvrdi. Voditeq: Vi ste uvek bili dobar prognozer Dr [e{eq: Ti }e izbori za mene biti uspe{ni u svakoj varijanti. Da li }e biti zaista izabran predsednik u nedequ ili ne ostaje neizvesno do posledweg momenta ja mislim. Se}ate li se 1997. godine kada sam ja pobedio Lili}a falilo je prema Republi~koj izbornoj komisiji 0, 8 ili 0, 9% glasa~a da iza|e. Ali tada je upisano bilo 7, 500.000 gra|ana i bira~ke spiskove. Pa je trebalo da iza|e negde oko 3, 750.000. ja sam po svim pokazateqima tada ve} pobedio a po{to sam nau~io da pobe|ujem i ova pobeda mi dolazi kao ne{to sasvim normalno. Ali kada vi sagledavate i ove izbore u septembru mesecu ja sam i tu bio pobednik. Gde je sada Labus nema ga. Ko{tunica je bio pora`en samim tim {to je i u drugom krugu dobio mnogo mawe glasova nego 2000. godine. Ko{tunica je na zalasku. On na te glasove i ne mo`e ra~unati trajno, jer u drugom krugu su bili iskqu~ivo glasovi protiv \in|i}a a ne za Ko{tunicu. A ovoga puta Ko{tunica nastupa ipak kao milom ili silom |in|i}ev kandidat Voditeq: Dobro da prepustimo ipak odluku gra|anima Srbije koji o tome odlu~uju 8. decembra. Mene zanima po~etkom recimo 1990. godine Slobodan Milo{evi} je izjavio da ste mu vi omiqeni opozicioni lik. Je li ta qubav kulminirala wegovom podr{kom koju ste danas ponovili na konferenciji za novinare sa gospodinom bjelicom Dr [e{eq: Tako lepoj `eni ne dolikuje da bude maliciozna. Prvo Milo{evi} nikad nije rekao da sam mu najomiqeniji opozicionar i tu nema nikakve qubavi. Onaj ko unosi takve emocije Voditeq: On je to izjavio 1990. godina u jednom intervjuu u “Ilustrovanoj politici” Dr [e{eq: Nije tako rekao. Slobodan Milo{evi} je na direktno novinarsko pitawe, a to mo`ete da proverite u va{oj arhivi, kog opozicionog politi~ara najvi{e ceni odgovorio da najvi{e ceni mene zato {to ja ne mewam politiku iz dana u dan, zato {to se moja partija ne finansira iz inostranstva itd. To je wegov odgovor. Onaj ko unosi te kategorije emocija u politiku qubav i mr`we taj sigurno gubi. Politika ne trpi qubav te vrste. Naravno podrazumeva se qubav prema otad`bini, prema svojoj naciji itd. ali qubav te vrste u politici nema mesta za wu. Niti politika trpi mr`wu. Ja se ne rukovodim takvom qubavqu o kojoj vi govorite niti sam se ikada rukovodio mr`wom u politici. Te vrste strasti samo negativne efekte mogu proizvesti. Voditeq: Dobro, ali prija vam podr{ka u svakom slu~aju Dr [e{eq: A podr{ka mi je veoma korisna. To je najzna~ajnija podr{ka koju u`ivam i na ovim izborima. Jer Slobodana Milo{evi}a danas po{tuju i cene i oni koji nikad nisu bili za wega zbog wegove uspe{ne odbrane pred Ha{kim tribunalom a svima je ve} odavno jasno da se tamo ne sudi Slobodanu Milo{evi}u nego celom srpskom narodu. I Milo{evi} ne brani sebe, brani sve Srbe i srpsku dr`avu. Zbog toga je wegova popularnost opet ogromna i zbog toga wegov uticaj i wegov autoritet mnogo zna~e na srpskoj politi~koj sceni. Ovoga puta ja imam podr{ku i Slobodana Milo{evi}a i cele Socijalisti~ke partije Srbije. Pro{li put nije bio taj slu~aj. Znate i Socijalisti~ka partija je ima529

la, Glavni odbor je imao svog kandidata, Milo{evi} podr`ao mene, zabunu unosio Ivkovi} itd. Ovoga puta tu vi{e nema nikakvih zabuna podr{ka je jedinstvena, ja na ovim izborima nastupam kao kandidat svih srpskih patriota i svih gra|ana Srbije koji `ele pad dosovskog re`ima, koji `ele uspravnu Srbiju, koji `ele ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu, pravni poredak, uni{tewe mafije Voditeq: A da li mislite da je ta podr{ka sa Milo{evi}eve strane krajwe iskrena ili je po principu da kom{iji crkne krava s obzirom Dr [e{eq: A kom kom{iji sada da crkne krava Voditeq: To je srpska narodna pa ukoliko vas podr`ava da li to Dr [e{eq: Ja }u vas podsetiti moju izjavu mislim da sam je izrekao i sa va{e televizije pre vi{e godina u vreme naj`e{}ih sukoba izme|u nas srpskih radikala i Milo{evi}a i socijalista i u to vreme kada smo bili u naj`e{}im sukobima, kada su varnice prcale na sve strane i te{ke re~i i zatvor itd. ja sam izjavio da Milo{evi} i daqe mene najvi{e ceni od svih opozicionih politi~ara. Znate, mi smo imali prilike da se me|usobno upoznamo, posebno za ove dve godine koalicione saradwe, znamo jedan drugome i sve pozitivne osobine i slabe ta~ke itd. nema idealnih qudi. Ne postoje qudi kojima vi ne mo`ete na~i ni jednu manu. Ali ono {to nas sada ujediwuje to je iskrena zabrinutost za opstanak Srbije za opstanak srpskog naroda i tu nalazimo i zajedni~ki interes u ovoj saradwi. Voditeq: Ali da vas podsetim vi ste gospodinu Milo{evi}u svojevremeno 1995. godine na{li ve}i broj mana. Pa ste tako rekli da kompletnom strukturom svoje li~nosti Slobodan Milo{evi} izra`ava psihopatolo{ke osobine. Najo~iglednija je paranoja Dr [e{eq: Da li se se}ate u kojim je to okolnostima bilo Voditeq: To pi{e u listu “Velika Srbija” 1995. Dr [e{eq: 1995 Voditeq: Da Dr [e{eq: U kom broju Voditeq: Ne znam ta~no u kom broju Dr [e{eq: Taj tekst koji sam ja pisao iz zatvora, ja odlazim u zatvor krajem septembra 1994 i ja iz zatvora bombardujem Milo{evi}a najte`im mogu}im izrazima i da na taj na~in prkosim. Ja pokazujem da me zatvor ne mo`e slomiti, da ne mo`e posti}i nikakav efekat tako {to }e me uhapsiti itd. A prethodno sam ga prinudio da me strpa u zatvor. Ja sam prosto to hteo zbog onog perioda saradwe 1993, pa `estokog sukoba itd koji je izbio. Meni je politi~ki bilo neophodno da u tom periodu odem u zatvor. Ja sam iznudio taj zatvor, to je bilo ta ~etiri meseca. Ono posle dva meseca u Gwilanu to nisam iznudio. Ali ovo sam bukvalno iznudio. I ja sam tada objavio i nekoliko kwiga protiv Milo{evi}a te kwige su na va{oj televiziji reklamirane dok sam ja bio u zatvoru ako se se}ate. I ta “Velika Srbija” je iza{la dok sam ja u zatvoru, to je moj zatvorski intervju koji sam pro{vercovao na neki na~in koji ne}u nikome da saop{tim iz zatvora. Ja sam to tajno u zatvoru pisao i poslao. Dakle, to je jedan period u kome smo bili u najdubqem mogu}em sukobu. Imali smo i razli~ite poglede na najozbiqnija politi~ka pitawa i sukob je nastao iz toga. Milo{evi} je mislio da mo`e da se nagodi sa zapadnim silama, da mo`e da prona|e neko kompromi530

sno re{ewe. Pokazalo se posle da to nije mogu}e. Jer zapadne sile se nisu zaustavile kada su otele Srpsku Krajinu, nisu se zaustavile kada su nam otele Republiku Srpsku nisu se zaustavile kada su nam otele Kosovo i Metohiju. I one nastavqaju daqe. Voditeq: Dobro to su bile te{ke uvrede pretpostavqam da danas ne mislite tako. Dr [e{eq: Ne, ne mislim, naravno da ne mislim. Drugo te uvrede su bile uzajamne. Je li se vi se}ate i saop{tewa Socijalisti~ke partije prvo je wihovo saop{tewe i{lo, da sam psihopata, kriminalac, alkoholi~ar itd. Ja koji mo`da godi{we dva tri puta ne okusim alkohol. To je u jeku politi~kog sukoba. Iz ove perspektive kada razmatramo o tom sukobu, kada razmatramo i Milo{evi} i ja i radikali i socijalisti itd. mi mo`emo da izvu~emo pouke, na `alost za neke pouke pokazalo se da je kasno. Jer da smo znali {ta }e se sve desiti ne bi do{lo ni do sukoba verovatno izme|u nas i avgustu 2000. godine, taj sukob je iznenada buknuo. Mi prvo nismo mogli da se dogovorimo oko zajedni~kog nastupa na izborima. Mi radikali smo hteli da podr`imo Milo{evi}a kao zajedni~kog kandidata bili smo i u koalicionoj vladi, ali za uzvrat da socijalisti pristanu da podelimo odborni~ke kandidate u svim op{tinama na osnovu odnosa snaga sa parlamentarnih izbora 1997. godine. Socijalisti su smatrali da mi previ{e u tom smislu zahtevamo, to je posle rekao i Milo{evi} ako se se}ate wegovog intervjua mislim za “Palma” televiziju posle 5. oktobra. Mi se nismo dogovorili pa nije problem {to se nismo dogovorili nego {to je ubrzo posle toga izbio opet sukob me|u nama. Zavr{nica predizborne kampawe 2000. godine bila je u znaku na{eg me|usobnog sukoba, a ne na{eg zajedni~kog sukoba sa prozapadnim opozicionim partijama. I ja mislim da nam je to svima nanelo ogromnu {tetu. Nekada su tu ideolo{ke varnice frcale me|u nama, znate nekada se tu videlo na delu suprostavqawe tradicionalnih levi~arskih i desni~arskih ideologija, nekada je to nekome moglo izgledati kao i obnavqawe sukoba partizana i ~etnika, mada smo mi to neprekidno izbegavali jer smo 1990. godine ve} proklamovali politiku narodnog jedinstva, pomirewa svih Srba itd. Nema bezgre{nih qudi, pogotovo ih nema me|u politi~arima, ali se politi~ari dele na one koji su u stawu da trezveno preispituju sve politi~ke poteze i iz toga izvla~e pouke i one koji neprekidno srqaju kao [vabo tra la la uvek istu pri~u pri~aju itd. Jedan pametan politi~ki mislilac je jednom rekao da se samo idioti ne mewaju, svaki normalan ~ovek se neprekidno usavr{ava na osnovu svog iskustva gradi neke nove postavke, neke nove puteve otvara itd. E sada, da li je tu re~ o doslednosti ili ne, to sagledavamo sa drugog nekog aspekta. Da li ~ovek ima pred sobom jedan ciq u koji iskreno veruje, za koji je spreman i po`rtvovano da se bori itd ili je ~ovek spreman za qubav nekih sitnih priznemnih interesa da se proda bilo kome, da se prikloni ja~em itd. Ono {to je u ovom slu~aju najzna~ajnije ja se nikada nisam prilawao ja~em. U periodima saradwe Milo{evi} i ja smo bili partneri, bila su dva perioda saradwe. Pa mo`e se re}i i tre}i mada ga tada nisam poznavao, jer ja sam u~esnik onih prvih minitnga iz 1988, prvo novosadskog mitinga mislim 8. jula 1988. godine, ne primer tamo sam optu`en bio kao da sam jedan od kolovo|a, mada mi ba{ nije toliko va`na uloga bila, ali nije bila ni bezna~ajna. Voditeq: Dobro, ali slo`i}ete se da u va{em slu~aju su ipak neke drasti~531

ne promene, imate sada i podr{ku gospo|e Mire Markovi} a svi se se}amo {ta ste za wu izjavqivali Dr [e{eq: I ona za mene i ja za wu samo tu malo da vas ispravim je li tako Voditeq: Pa dobro, ali va{e su nekako re~i bile upe~atqivije, zna~i “Crvena ve{tica” sa Dediwa je li tako bilo Dr [e{eq: E sada, da dve stvari tu razmotrimo. Re~ je o uvredqivim izrazima i re~ je o politi~kim etiketama, je li tako. I to me|u politi~arima je uobi~ajeno i na zapadu i u Americi etiketirawe. Jedno je kada nekoga napadate optu`ujete o{tro pa iznosite ~iwenice, kao {to to radim sada trenutno za Neboj{u ^ovi}a i kao {to sam to radio za mnoge druge dosmalnije ukqu~uju}i Zorana \in|i}a itd. A drugo je kada u jednom ma~evawu koje dobije i drasti~niju formu lepite etikete pa ko }e kome vi{e etiketa zalepiti. To su dve razli~ite stvari. Voditeq: A da li to prili~i jednom ozbiqnom politi~aru, recimo ja vas podse}am te izjave za Miru Markovi} “Prokleta Jerina”, “Crvena ve{tica” sa Dediwa, Dr [e{eq: I samo da vas jo{ dopunim i ona meni da sam Tur~in, da nisam mu{karac itd. Lepo je podsetiti javnost na, jeste to se sve desilo Voditeq: Je li to prili~i recimo jednom ozbiqnom politi~aru ili mislite da tako ne{to ne bi trebalo da postoji na politi~koj sceni Dr [e{eq: To mo`e u odre|enoj situaciji da bude u politici neophodno zavisi sve od politi~kog ciqa, {ta `elite da postignete. Na{ sukob je bio toliko o{tar on je izbio povodom ratnih okolnosti to sve mo`e da se rekonstrui{e 1993. godine, a po~eo je na{im odbijawem Vens Ovenovog plana ako se se}ate. Kada smo rasturili ovu Svesrpsku skup{tinu u Sava centru. I onda se to sve vi{e zao{travalo. U jednom trenutku je poprimilo nekontrolisane neke razmere. To je kada je do{lo do hap{ewa nekih na{ih dobrovoqaca u Sremu i onda vi{e nije bilo oklevawa. Moje qude vlast je po~ela da hapsi bez razloga. Ja sam moramo da iznudim da i ja idem u zatvor, meni je bilo nepodno{qivo da se moji qudi hapse a ja na slobodi, ja savezni poslanik ili republi~ki itd. A na pravdi boga su bili hap{eni. Tada je Jovica Stani{i} vrbovao ako se se}ate Ljubi{u Petkovi}a, ja sam Petkovi}a i saslu{avao pred televizijskim kamerama, va{a televizija nije tada htela da emituje, emitovala je televizija “Politika”. Kada smo na{li kod wega da je dobio od UBD-e vozilo. E sada u takvoj jednoj situaciji ja moram da iznudim da podelim sudbinu ~lanova Srpske radikalne stranke koji su na pravdi boga stradali. Ja sam to iznudio. [ta sam ja time postigao. Mo`da je to nekome moglo izgledati neukusno, mo`da neko nije mogao to da svari, pogotovo jedan malogra|anski mentalitet se uvek u`asava nad takvim stvarima kada se malo dubqe razmisli nije to ba{ tako stra{no kako izgleda. Ali ja sam morao da iznudim jer sam na taj na~in ne samo u~vrstio, sa~uvao autoritet u Srpskoj radikalnoj stranci nego ga vi{estruko potvrdio, u~vrstio jer sam pokazao prvo da to za mene nije ne{to, to je bilo uhap{eno 10, 15, 20 qudi svi su posle pu{teni bez posledica nijedan nije bio osu|en, ali ja sam morao da demonstriram da se sa wima solidari{em, da delim wihovu sudbinu i posle toga imali su jo{ ve}e poverewe u mene. Voditeq: Dobro tako izjavqivawa, a onda u|ete sa wima u koaliciju pa me532

ne zanima je li vam to opro{teno sada od strane mire Markovi}, gospodina Milo{evi}a i da zavr{imo sa tim. Dr [e{eq: Prvo nema tu {ta da se opra{ta ili ne opra{ta. Vidite jednu stvar ja sam Miru Markovi} sreo svega dva tri puta od 5. oktobra 2000. godine u vladi Srbije, na nekom prijemu i tako, dva do tri puta. Ne verujem da je bilo pet puta. Posle 5. oktobra ja sam se sasvim normalno prema woj ophodio, ~ak blagonaklono, prijateqski. Onda kada su je svi mrzeli onda kada su weni najve}i poltroni po~eli da je napadaju oni od kojih nije mogla da `ivi koji su joj svaki dan odlazili tamo, laskali itd. Jer ja sam takav ~ovek. Ja kada vidim da nekoga progone ja se nikada ne}u prikqu~iti progoniteqima. Ako mogu da pomognem progowenom rado }u mu pomo}i. A ako slu~ajno ne mogu da mu pomognem efikasno sigurno se ne}u prikqu~iti onima koji ga progone. E to je jedan ~isto qudski odnos. I ja mislim da taj odnos razumeva i Milo{evi} da taj odnos razumeva i Mira Markovi}. Znate u onom trenutku kada je Milo{evi} izgubio vlast onda je tek mogao do kraja da upozna sve qude oko sebe. Ja koji sam imao razloga da mu se svetim i da na neki na~in trijumfujem itd. ja tu nisam osvetoqubivost nikada pokazao. Ja sam pokazao i elementarnu solidarnost jer sam u prvom trenutku ve} bio svestan da su ovi koji su do{lo posle Milo{evi}a mnogo, mnogo gori od wega. Da su neuporedivo gori od bilo koje varijante re`ima u proteklih 12 godina. A mnogi od onih kojima je najvi{e verovao izdali su ga okrenuli }urak naopako itd. Dakle, ta jedna katastrofa je otre`wuju}e delovala na mnoge qude na politi~koj sceni, pa i na nas u mnogim stvarima. Ali, za razliku od nekih drugih politi~ara ja sam spreman uvek otvoreno da o tome razgovaram. Tu meni nema tabu tema Voditeq: Vi se ne kajete zbog takvih izjava i ne kajete se {to ste bili u vladi sa Socijalisti~kom partijom Dr [e{eq: Pazite, {to se ti~e kajawa tu ima jedna na{a narodna poslovica koja je veoma lepa i primewiva ~ak i u ovoj prilici mo`da nije ba{ primerena televizijskoj emisiji. [ta zna~i to kajati se. Politi~ar se preispituje, mo`da da se ponove one okolnosti opet bi na isti na~in postupio. Videli ste u ove dve godine dosovske vlasti da su bile razli~ite faze zao{tre odnos prema nama primene represiju mi udarimo iz sve snage. Pa ne izbegavamo ni incidente u skup{tini i bilo {ta drugo. ^im je malo normalnija atmosfera nema incidenata i daqe se nastavqa verbalni okr{aj ali nema incidenata. Uvek incidente izazove bar kada smo mi u pitawu, onaj ko dr`i vlast pa se suvi{e osiono pona{a. [to se ti~e ove vlade u kojoj smo u~estvovali nema uop{te razloga da se kajemo mi smo ponosni na to dvoipogodi{we u~e{}e u Vladi Srbije i ne{to oko pola godine u Saveznoj vladi mi ni{ta lo{e nismo uradili. Mi smo ponosni konkretnim u~incima. Ta vlada je delovala u najte`oj situaciji. Prvo kada smo u{li u vladu onog momenta kada su Amerikanci krenuli sa otvorenom {iptarskom pobunom na Kosovu kada su se one tran{eje, rovovi otkrili itd. Kada je krenula ta pobuna. Tu vi{e nije bilo razmi{qawa ko je {ta kome rekao, ko je {ta kome opsovao itd. Ko {ta o kome misli. Voditeq: Dobro, ali da vas podsetim da ste tako|e izjavqivali da ni u jednu vladu u kojoj sedi jedan jedini socijalista Srpska radikalna stranka ne}e u}i Dr [e{eq: To je bilo malo druga~ije. Ako se se}ate Voditeq: Rekli ste uvek je politika Srpske radikalne stranke bila suprot533

na SPS-u Dr [e{eq: Da, samo polako ja }u vas podsetiti kako je to do{lo, ja }u vam to i op{ti kontekst dati. Kada je do{lo do saradwe opozicionih politi~kih partija kada smo formirali tzv. Paralelni parlament i to je po~elo da funkcioni{e i to je ve} uzdrmalo `estoko bilo socijalisti~ku vlast po~etkom 1995. godine koliko me se}awe slu`i. Onda je do{lo do sukoba me|u nama. Onda su ove druge opozicione partije htele da nas privole da prihvatimo neki projekat trostepene autonomije u Vojvodini s kojim je Ago{ton nastupio. I tu je propao Paralelni parlament na tome. I onda je do{lo do one polemike izme|u mene i Vuka Dra{kovi}a kada sam ja tra`io da se zakunemo svi predsednici opozicionih stranaka da posle izbora niko ne}e u}i u koaliciju sa socijalistima. Pa je Dra{kovi} meni pisao pismo pa sam ja odgovarao na pismo i ta pisma su bila i prili~no duhovita, pretpostavqam da se se}ate toga. Dakle to je bilo u toj situaciji, pou~eni iskustvom Nove demokratije koja je odmah posle vanrednih izbora 1993. godine utr~ala iz opozicionih redova u koaliciju sa socijalistima i ~etiri godine omogu}ila socijalistima daqe da vladaju. E to je bilo u takvim okolnostima. Dakle, tra`ili smo da jedni drugima da bi bilo ve}e poverewe garantujemo i u formi zakletve da niko to ne}e jednostrano da uradi. To su te okolnosti u kojima smo ovakvu izjavu dali. Znate u politici postoji jedan princip nikad ne reci nikad. Ne zna ~ovek {ta ga mo`e navesti u odre|enoj situaciji da se postavi na jedan na~in koji ranije nije mogao predvideti. Voditeq: A koliko to uop{te onda deluje ozbiqno na{im gra|anima ukoliko ste ne{to izjavqivali nekada, pa ste to prekr{ili kako mo`emo da znamo da ono Dr [e{eq: Deluje veoma ozbiqno. Prvo ne mo`e se prekr{iti ono {to se izjavi mo`e se prekr{iti zakletva Voditeq: Prekr{ili ste neka obe}awa da ne}ete u}i Dr [e{eq: To je bilo obe}awe te vrste u takvom kontekstu. Drugo, znate gra|ani nas uvek ocewuju. Ovaj broj glasova koji sam dobio na septembarskim izborima i o~igledno daqi rast to svi priznaju ~ak i ovi la`ni istra`iva~i priznaju nam taj rast glasova, govori da narod ceni pozitivno sve ove poteze koje pravimo u protekle dve godine. Kada }e ta ocena, ta pozitivna ocena dosti}i onaj nivo koji }e omogu}iti brzu promenu vlasti ostaje sada da vidimo, mo`da }e to biti u ovu nedequ. Mo`da }e to biti jo{ za koji mesec. To je ono {to je sada sve neizvesno. I tre}e, nema bezgre{nih qudi u politici. Takvi ne postoje. Ali, ja mogu da vam garantujem da u toku svog aktivnog bavqewa politikom nikada ni{ta ne~asno nisam uradio. Ni{ta nisam uradio ~ega bih se stideo. I to je ono {to mene ispuwava ponosom. Zbog toga mi je savest mirna, ~ista Voditeq: Dobro da se vratimo na to vreme dok ste bili u vladi, tada ste rekli ne}emo dozvoliti ni predsedniku Srbije ni predsedniku vlade ni ministrima ni dr`avnoj upravi da prima platu dok posledwi penzioner i radnik ne bude namiren. Kako ste vi to namirili penzionere i radnike u to vreme dok ste bili potpredsednik vlade Dr [e{eq: Kada sam postao potpredsednik vlade preuzeo sam resor privrede i finansija. Tri potpredsednika vlade su imali resore, ja sam imao resor privrede i finansija, Ratko Markovi} resor pravnog sistema, a Milovan 534

Boji} resor dru{tvenih delatnosti. I ja sam zatekao da penzije kasne tri i po meseca i odmah sam primenio jedan metod kojim smo nadoknadili za tri meseca ka{wewe penzija. I to je moja ideja bila li~na koja je u vladi prihva}ena i provedena. Mi smo tri zaostale penzije isplatili kroz bonove za struju, struja je tada bila najjeftinija u Evropi, {est puta jeftinija nego danas, i penzioneri su tim bonovima neki ~ak po godinu dana mogli da pla}aju struju. Voditeq: A da li mislite da im je to bilo dovoqno da prevazi|u neke socijalne probleme sa kojima su se suo~avali u to vreme Dr [e{eq: To je bilo jedino re{ewe bilo je adekvatno re{ewe jer bonovi za pla}awe struje su isto {to i novac, mogli su ~ak i svojim srodnicima da plate struju, bra}i, sestrama, deci svojoj itd. To su mogli da urade. E sada Voditeq: Ali slo`i}ete se da nisu mogli da kupe hleb i osnovne namirnice od kojih se `ivi Dr [e{eq: @ivi se i od struje bez struje se ne mo`e. Struja vam je kao hleb. Drugo, da smo mi {tampali te pare {ta bi mi time u~inili sve bi upropastili, stropo{toalo bi se sve je li tako. Nismo smeli da {tampamo taj novac, dr`ava to je ogroman iznos novca, dr`ava nije imala drugog na~ina da do|e do tog novca. Mi smo akonto toga oslobodili elektroprivredu od odre|enih obaveza prema dr`avi, onda smo investirali izvesnu koli~inu novca u opravke elektroenergetskih postrojewa itd. I struje je uvek bilo dovoqno, i to vas podse}am. Dakle to je jedan konkretan rezultat. Sada pod dosovskom vla{}u opet kasne tri penzije Voditeq: A da li vi sada kao predsedni~ki kandidat mo`ete da obe}ate ne{to drugo da pomognete penzionerima, a da se ne svede na bonove za struju Dr [e{eq: Nisam ja Ko{tunica da obmawujem penzionere Voditeq: Evo recite {ta bi vi uradili i ponudili Dr [e{eq: Ne mo`e predsednik Republike ni{ta da uradi za penzionere. Mogu ako do|e do slede}eg zakona o penzijama pa ne bude dobar da ga vratim na ponovno glasawe. To je sve {to mo`e da uradi predsednik Republike, mogu kao gra|anin pojedinac da kritikujem sa predsedni~ke funkcije moja kritika da ima ve}i autoritet i to je sve. Ja sam zaprepa{}en ovim {to radi Ko{tunica kod wega defiluje neko ko obe}ava penzije, pa defiluje Zaharije Trnav~evi} ne{to za poqoprivredu, pa mnogi drugi nema predsednik Republike takve nadle`nosti. To su nadle`nosti vlade, ne mo`e predsednik Republike da preuzme nadle`nosti vlade. Mo`da se mnogima ne}e ovo svideti ali ja ne mogu da obe}avam ono {to mi ne}e biti nadle`nost. Voditeq: A {ta mo`ete da obe}ate Dr [e{eq: Mogu da obe}am da }u kontrolisati izvr{nu vlast, da }u biti strah i trepet za ministre. Predsednik Republike po Ustavu ima pravo da poziva celu vladu ili svakog ministra pojedina~no da se izjasne o odre|enim pitawima iz svoje nadle`nosti. Ja mogu da propitujem ministre, ja bih to radio pred novinarima, pred televizijskim kamerama. Ali ne mogu da smenim ministra. A po Ustavu ministar je du`an da mi se odazove kada ga pozovem da se izjasni. I to je sve {to je Ustav dao predsedniku. Nema predsednik neka velika ovla{}ewa nije to operativna funkcija. Ima ve}a ovla{}ewa u uslovima neke varijante vanrednog stawa, ali nadamo se da do toga ne}e do}i. Zatim predsednik Republike kontroli{e Narodnu skup{tinu tako {to ima pravo da svaki zakon 535

vrati na ponovno glasawe ako nije dobar. I mo`e da kontroli{e sudsku vlast u smislu revizije krivi~nih sankcija. Mo`e da da pomilovawe ili aboliciju itd. I predsednik Republike po zakonu raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje ili dodequje ~in generala. I predsednik Republike kako se to planira i po ustavnoj poveqi, po sada{wem Ustavu ~lan Vrhovnog saveta odbrane. To su predsedni~ke nadle`nosti. Uz to jo{ daje odlikovawa, mi nemamo ni zakon o odlikovawima. I sve {to van toga sada obe}avate vi pokazujete da unapred smi{qeno obmawujete javnost, gra|ane. Ne mo`e neko ozbiqan ko je kandidat za predsednika Republike da sada obe}ava dobre plate, dobre penzije itd. To radi vlada. Mi treba da promenimo sada{wu vladu zato je to moj ciq, {to pre vanredni izbori na svim nivoima. Pa nova vlada da re{ava probleme da bude boqa od sada{we. Voditeq: Kada bi bili u mogu}nosti da promenite vladu ko bi recimo po vama bio iz va{ih redova premijer i recimo navedite par ministara, recimo kada bi postojala mogu}nost da budu iz radikala Dr [e{eq: Imamo sposobnih qudi u Srpskoj radikalnoj stranci verovatno to ne bi bila strana~ka vlada nego koaliciona iz raznih politi~kih partija. Videli bismo kojih. Re}i }u vam jo{ jednu stvar posle ovoga koja }e vas mo`da iznenaditi, ali u Srpskoj radikalnoj stranci imamo Tomislava Nikoli}a koji bi bio idealan na funkciji predsednika vlade, sposoban, izuzetno obrazovan, dokazan. Zatim imamo mnogo qudi koji bi mogli biti ministri raznih resora. Imamo Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Maju Gojkovi}, Gordanu Pop Lazi}, ~itav niz drugih qudi koji su se dokazali kao sposobni. Imamo spreman kabinet za sve resore. Voditeq: Ja sam to pitala i gospodina Pelevi}a predsedni~kog kandidata i on je rekao kako bi izgledala wegova vlada po wegovom ukusu, a vas pitam recimo ko bi bio ministar zdravqa ili ministar prosvete Dr [e{eq: Ja, nemojte prvo sada insistirati da vas podse}am na Pelevi}a zaista nema smisla. Ko bi bio ministar zdravqa videli bismo imamo dobre qude za to, imamo u Beogradu najboqeg ginekologa dr Paju Mom~ilova na primer koji radi u Gaku. On je bio ministar bez portfeqa u pro{lom mandatu. Imamo Branislava Bla`i}a iz Kikinde uglednog hirurga. Koji su se dokazali. Prema tome imamo te qude. Sada je besmisleno licitirati. Jo{ postoji jedna stvar koja }e vas mo`da iznenaditi ne bi mi be`ali kod formirawa vlade ni od Demokratske stranke Srbije. Jer vidite {ta se de{ava kada je re~ o na{im odnosima. Mi prili~no dobro sara|ujemo u Republi~koj skup{tini ali kod, ja nisam siguran da je Ko{tunica uop{te znao za ovo {to }e se danas desiti u Republi~koj skup{tini kod wih postoji neko dvojstvo untar strana~ke vlasti. Postoji regularno rukovodstvo Demokratske stranke Srbije ima dobrih sposobnih ~asnih qudi s kojima lepo sara|ujemo i ima ova Ko{tunicina dvorska kamarila Aleksandar Tijani}, Ljiqana Nedeqkovi}, Rade Bulatovi} i ovaj Gradimir Nali} oni zapravo komanduju nad partijom i nad dr`avom itd. Dakle tu postoji neko dvojstvo. Verovatno da su oni znali nikad ne bi do{lo do ove dana{we jedinstvene akcije opozicije da smo oborili i bud`et i zavr{ni ra~un i sve ostalo, {to bi opozicija trebalo da radi. E sada kakve }e to biti posledice u wihovoj partiji ostaje da se vidi i koji }e strani faktor da interveni{e. Taj strani faktor ne mo`e direktno da uti~e na rukovodstvo ko{tunici536

ne partije na wegovu poslani~ku grupu u skup{tini, ali mo`e da zavrne samom Ko{tunici ruku na le|a i da on onda pristane na razne druge varijante kao {to je i do sada pristajao. Voditeq: Po{to ste rekli da biste sa DSS-om mogli da sara|ujete mene zanima pod pretpostavkom recimo kada bi se DOS raspao i svaka stranka u republi~kom parlamentu na neki na~in formirala svoj poslani~ki klub s kim bi mogli da budete koalicioni partner Dr [e{eq: U parlamentu Voditeq: [to se ti~e DOS-a Dr [e{eq: [to se DOS-a ti~e, pa ima tu jo{ nekoliko Voditeq: Da, mislim stranaka koje su u DOS-u Dr [e{eq: Ima tu jo{ nekoliko stranaka za{to bismo sada licitirali. Znate tu postoje korektni na{i odnosi dakle sa poslani~kom grupom DSS-a jedino {to }e Ko{tunica pod uticajem dvorske kamarile ili stranih faktora sada da pravi novu nagodbu sa \in|i}em, pa }e to dana{we propasti dugoro~no gledano. Jer, Ko{tunica ne sme da obara \in|i}evu vladu i on je ~ak i obe}ao ako bude izabran za predsednika Republike do 2004. godine da se ne}e mewati vlada nego }e se on baviti sa pisawem Ustava na osnovu ovog projekta koji je sa~inila wegova supruga Zorica Radovi}. U tome je problem. Ima tu i drugih partija sa kojima imamo korektnu saradwu za{to sada da licitiramo Voditeq: Dobro, recimo mislila sam da ka`ete bar jednu Dr [e{eq: Mogu nekome naneti, pa evo sa ovom Novom Srbijom imamo korektne odnose, pa s vremena na vreme s demokratskim centrom korektne odnose, ima jo{ partija. Vidite, kada posmatrate na{e zajapurene skup{tinske sednice, pogotovo kada vladaju}a koalicija izazove neke incidentne situacije mogli biste mo`da da pomislite da se mi tamo mrzimo i da se me|usobno za vratove hvatamo. ^im se iskqu~e televizijske kamere uglavnom su tu normalni odnosi, ~isto me|uqudski, ima neka {ala, dosko~ica, razgovara se. Postoje qudi koji su vam prijatni za neko intenzivnije dru`ewe, postoje i oni s kojima se ba{ ne dru`ite, ali nema na hodnicima ono {to mo`ete da vidite kada je neka uzavrela atmosfera. A pogotovo kada spadne ta tenzija vlasti, kada je vlast osiona onda se pojavquju tenzije. ^im vlast shvati da nema osnova za svoju osionost da joj ~ak nije ni preporu~qivo da se pona{a bahato i osiono, odmah se situacija normalizuje. Voditeq: Da se odmorimo malo uz reklame. Dr [e{eq: Jeste li umorni. Voditeq: Nastavqamo razgovor u studiju evo gospodine [e{eq rekli ste malo pre da ustvari predsednik Srbije nema neka velika ovla{}ewa i neke velike ingerencije a mene recimo zanima po{to imate jo{ dva protivkandidata gospodina Ko{tunicu i gospodina Pelevi}a, da mi navedete recimo pet va{ih kategorija u kojima ste u prednosti recimo nad Vojislavom Ko{tunicom kada je u pitawu trka za predsednika Srbije Dr [e{eq: Evo, ja prvo nemam nikakvog gazdu van zemqe. Nikakvog gazdu nemam. Niko na mene ne mo`e da uti~e i da iznudi neku odluku koja je protiv interesa naroda i dr`ave za razliku od Ko{tunice Voditeq: Imate podr{ku van zemqe od Milo{evi}a Dr [e{eq: Ne samo od Milo{evi}a, imam i od mnogih drugih prijateqa. 537

Vidite {ta se desilo u Rusiji vi{e 80 deputata dr`avne dume ve} je potpisalo apel, ogroman broj intelektualaca, profesora univerziteta, akademika, generala, mar{ala, admirala itd. Rusija za [e{eqa i potpisivawe i daqe traje. U Rusiji se stvara prosto jedan pokret podr{ke. Imam prijateqe u mnogim drugim zemqama sveta. Nedavno sam bio u zvani~noj poseti Kini, uspostavili smo me|upartijske odnose. Srpska radikalna stranka i Komunisti~ka partija Kine. Imamo mnogo prijateqa u arapskom svetu, posebno u Iraku, Siriji, Libiji, Al`iru itd. Voditeq: Dobro ne{to kasnije }emo {ta je sa Dr [e{eq: Dakle {to se ti~e tih prijateqa, ali na{i odnosi su na principu ravnopravnosti i ne me{awa u unutra{we poslove. Ja nemam gazde nikakve. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: I to je ono {to je najva`nije. Drugo, ja sam u stawu da se nosim sa Zoranom \in|i}em a Ko{tunica nije. Ko{tunica nije sposoban. Kako recimo Ko{tunica je mnogo slabiji kao li~nost od \in|i}a Ko{tunica je pla{qiv, ako se se}ate televizijskog duela izme|u Labusa i Ko{tunice, Ko{tunica u jednom trenutku pomenu Sur~in. Labus wemu uzvrati [quka i Ko{tunica za~epio ni re~ vi{e na tu temu. Ka`e pi{u novine, on predsednik Republike on se informi{e o Sur~inu iz novina, o sur~inskoj mafiji je re~. A mene tu ne mogu upla{iti. Ja dakle nisam kompromitovan ni~im. Ko{tunica je kompromitovan. Ne li~no, ja nikad nisam rekao Ko{tunica je mafija{, znate to je i ne spojivo s wegovom li~no{}u on nije sposoban za mnoge stvari pa nije ni za to, ali qudi oko wega, dvorska kamarila doveli su ga u veoma ~vrst kontakt sa mafijom. Pogotovo sada kada je do{lo do polarizacije unutar mafije, kada vi{e kompletna mafija ne sledi \in|i}ev re`im, nego se podelila. Pa su i sukobi unutar mafije po osnovu te podele, po tom {avu. Voditeq: Da se vratimo zna~i vi ste u stawu da pobedite \in|i}a Dr [e{eq: ^etvrto, ~ekajte nisam vam nabrojao svih pet Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Jesam li rekao tri ili ~etiri do sada Voditeq: Rekli ste dva, ja sada ~ekam tre}i Dr [e{eq: Tre}i, moja `ena nikad ne}e pisati projekat Ustava Srbije za razliku od ko{tunicine ja vam to garantujem. I ne}e se me{ati u aktivnu politiku. Ne zato {to sam ja protiv u~e{}a `ena u politici ~ak naprotiv Srpska radikalna stranka je afirmisala najboqe `ene politi~are u Srbiji mi smo za potpuno ravnopravnost polova, ali `ena predsednika Republike ne sme da se me{a u politiku pogotovo ako se ranije nije bavila aktivnom politikom. Ona }e da obilazi bolesnike po bolnicama, napu{teni decu po siroti{tima itd. [to rade normalno supruge predsednika Republike. ^etvrto, kod mene ne}e biti nikakve dvorske kamarile Voditeq: Ne}ete imati savetnike Dr [e{eq: Uze}u savetnike od normalnih qudi, {ta }e meni Aleksandar Tijani} kao savetnik najkompromitovanija li~nost mo`da na srpskoj politi~koj sceni, pogotovo u novinarstvu. Da li se sla`ete samnom Voditeq: Dobro mislim nije gospodin Tijani} sada tu i nema smisla 538

Dr [e{eq: Pa {ta i ja nisam bio u mnogim va{im emisijama pa su me pomiwali itekako Voditeq: Nisu vas ba{ mnogo pomiwali, sigurno Dr [e{eq: Pa jesu, nemojte gledao sam va{e emisija najvi{e volim da gledam Voditeq: Jel te ba{ mi je drago. Dr [e{eq: Daqe, qudi poput Gradimira Nali}a Ljiqane Nedeqkovi} Radeta Bulatovi}a toga ne}e biti. Voditeq: Ko bi recimo bili va{i savetnici je li qudi iz stranke ili bi anga`ovali mo`da neke eksperte koje cenite Dr [e{eq: Anga`ovao bih nekoliko eksperata, bilo bi tu qudi iz stranke i qudi iz prijateqskih stranaka, bilo bi tu qudi koji nisu strana~ki zavisno za koje potrebe, za{to trebaju savetnici predsedniku Republike ne da rovare da spremaju intrige, da preuzimaju wegove nadle`nosti, da mu se me{aju u partijske stvari kao {to to radi ova Ko{tunicina dvorska kamarila. Meni bi savetnici pomagali kada dobijem zakonski projekat iz Narodne skup{tine da mu tra`imo slabe ta~ke i da procewujemo treba li zakon vra~ati na ponovno glasawe ili ne treba. To je ono za {ta bi mi trebali savetnici. Moji savetnici ne bi smeli da nastupaju u javnosti kao savetnici predsednika Republike, {ta to zna~i to je prvi put uveo Dobrica ]osi} ako se se}ate wegov specijalni savetnik Svetozar Stojanovi} u dr`avnoj nominklaturi imao je vi{i polo`aj od ministra inostranih poslova. I kada su po protokolu navodili funkcionere koji su i{li u pratwi ]osi}a prvo je bio Svetozar Stojanovi}, pa onda tada{wi ministar bio je ovaj \uki} {to je nedavno umro kao ambasador Kine, ako se se}ate. To ne mo`e. Jer ta savetni~ka funkcija nije funkcionerska to su qudi kabineta, oni svoj posao trebaju u toj anonimnosti kabineta da obavqaju. A ne da oni nastupaju u javnosti i da tuma~e moje mi{qewe. To je ne{to besmisleno, nezamislivo. Dakle tu bi mi wihova stru~na pono} bila dragocena. Ja imam takve savetnike u Srpskoj radikalnoj stranci Zorana Krasi}a i Vericu Radetu, istaknute pravnike. Zoran Krasi} je bio ministar trgovine u pro{lom mandatu, Radeta je bila sekretar ministarstva za lokalnu samoupravu na primer. Izvanredni pravnici i takvi su mi potrebni kao savetnici. Imao bih mo`da jo{ nekoliko takvih to je ono {to treba predsedniku Republike. Voditeq: A da li su ti savetnici u prednosti va{i savetnici u prednosti nad ko{tuni~inim savetnicima ili je to, ja sam vas pitala za va{e prednosti u odnosu na Ko{tunicu Dr [e{eq: Pa evo rekao sam to je prednost, to je konkretna prednost. Moji savetnici bi radili savetni~ki posao, stru~ni. Njegovi savetnici se bave intrigama prave haos na politi~koj sceni, uvla~e ga u veze sa mafijom, sa kriminalom itd. Voditeq: Da ~ujemo i broj pet pa da ukqu~imo jednog gledaoca Dr [e{eq: [to se ti~e broja pet ja ne bih nikada kao Ko{tunica izjavqivao da mi je ciq da sru{im postoje}i Ustav na protivpravan na~in. On ho}e po svaku cenu novi Ustav a jo{ nije rekao {ta je to {to ne vaqa u postoje}em Ustavu osim {to ka`e to je Milo{evi}ev Ustav. Pa mo`e li se Ustav tako diskvalifikovati prema tome u ~ije je vreme done{en ili ko je u~estvovao u pisawu. Nikada od Ko{tunice niste ~uli da vam jasno stavi do znawa {ta je to {to on 539

smatra lo{im u sada{wem Ustavu Srbije pa zbog toga Ustav treba mewati. On ho}e da cepa Srbiju na {est regiona, da federalizuje Srbiju. Moja je prednost {to ne samo da ne bih to radio nego bih se tome o{tro suprotstavqao. Voditeq: A {ta bi uradili po pitawu Ustava Dr [e{eq: Po{tovao bih Ustav, striktno bih ga po{tovao Voditeq: Takav kakav je Dr [e{eq: Pa da Voditeq: Ne bi ga mewali Dr [e{eq: Ne mo`e predsednik da mewa Ustav, mo`e na protivustavan na~in ali tako je Ko{tunica polomio savezni Ustav pogazio ga. [ta ima predsednik sa ustavom osim {to mora da ga po{tuje. Ja bih insistirao ako treba da se mewa Ustav da se mewa striktno na ustavom propisan na~in. To je su{tina. I znate ima tu jo{ prednosti u odnosu na Ko{tunicu ho}ete daqe da vam nabrajam Voditeq: Evo sada }emo da ukqu~imo jednog gledaoca, pa mo`emo da ~ujemo i {esti, ali vi{e ne}emo po{to ka`ete ima dosta prednosti. Dr [e{eq: Nadam se da sam vam delovao ubedqivo da }ete za mene glasati Voditeq: Sada }emo da vidimo do kraja emisije. Da ~ujemo gledaoca Gledalac: Dobro ve~e. Ja imam neke nedoumice za gospodina [e{eqa ne}u glasati sigurno, nije mi jasno u vezi wega i gospodina Ko{tunice on je tu ju~e sedeo na istom mestu gde i on nije mi jasno ko la`e od wih dvojice. Ju~e jedan gledalac pitao Ko{tunicu da li su wegovi predstavnici bili na Bagdatskoj konferenciji u Iraku zajedno sa [e{eqem SPS-om i JUL-om, sve novine su pisale o tome, Ko{tunica je rekao da to nije ta~no. E sada mene interesuje ko tu la`e da li vi ili on, jer sve novine su pisale da je DSS bio kod Sadama Huseina na toj konferenciji i vi, sada ne znam ko tu la`e da li la`e Ko{tunica ili vi. Dr [e{eq: Jedan pod nas dvojice sigurno la`e, a to nisam ja. Ako je Ko{tunica to zaista tako rekao onda on la`e. Kada sam ja bio na Bagdatskoj konferenciji bio je predstavnik wegove partije mislim da se preziva Aksentijevi}, da je ~lan glavnog odbora do{ao je sa Kipra u Bagdad. Sedeo je u prvom redu pored nas, objavili smo fotografiju u “Velikoj Srbiji”. To je Bagdatska konferencija na kojoj sam ja u~estvovao to je bilo u oktobru pro{le godine. To vam garantujem, bio je i u prvom redu je sedeo. Mi iz Srbije smo imali po~ast da smo sedeli svi u prvom redu. Prvo ja, pa predstavnik Socijalisti~ke partije, predstavnik JUL-a i predstavnik ko{tunicine stranke. ^lan je Glavnog odbora. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: I tako je figurisao zvani~no u svim tamo dokumentima. Drugo bio je i predstavnik ko{tunicine partije u poseti ira~koj Bas partiji, mislim da se zove Aleksandar Popovi}. Za{to Ko{tunica sada izbegava to, vaqda treba da se ponosi prijateqskim odnosima sa Irakom, ira~kim narodom ira~kom Bas partijom itd. Ja se time ponosim. Za{to on to sada krije. Sramota je ako to krije. Za{to nipoda{tava tog svog ~oveka koji je tamo bio kao predstavnik partije na Bagdadskoj konferenciji. Objavili smo fotografiju u “Velikoj Srbiji” Voditeq: Dobro, vi insistirate na toj saradwi ukoliko postanete predsed540

nik Srbije sa Rusijom, Kinom i Irakom je li tako Dr [e{eq: Ja ho}u saradwu sa svim zemqama sveta. Drugo, pogledajte sada londonska konferencija o kriminalu u jugoisto~noj Evropi inplicite je meni iskazala podr{ku. To je pod okriqem Evropske unije ko u ovoj zemqi mo`e da se bori protiv organizovanog kriminala Ko{tunica, \in|i} ili ja samo ja. Ja sam to dokazao. Prvo nikad nisam bio ume{an ni u kakav kriminal, nikakvu aferu nisam imao, nikada nikakve mafija{ke poslove a dokazao sam da imam i hrabrosti da se obra~unavam sa tim vrhunskim kriminalcima. Voditeq: Da ostavimo da ste to shvatili kao neku indirektnu podr{ku, a mene zanima da li stvarno mislite da bi dobili podr{ku zemaqa Evrope ukoliko bi postali predsednik Srbije Dr [e{eq: Siguran sam Voditeq: I da bi mogli da odete u zvani~nu posetu, ko bi vas recimo primio Dr [e{eq: Pa primili bi me mnogi. Prvo bih odmah i{ao u Hag nije va`ni ko bi me primio obi{ao bih sve zato~ene Srbe, morali bi da mi daju vizu. [to se ti~e drugih zemaqa negde bih i{ao negde ne bih {to bih morao da idem u sve. Voditeq: Svojevremeno ste izjavqivali da bi raketirali koliko se ja se}am Rim, je li tako kada su bile krize na ovom podru~ju pa me zanima zna~i da nam ka`ete da li bi Dr [e{eq: Mislim da bi Italija bila jedna od prvih zemaqa u koju bih oti{ao. U to sam ube|en. Voditeq: I mislite da bi oni prihvatili Dr [e{eq: A drugo, naravno, da li se vi se}ate u kakvim je okolnostima ta izjava izre~ena. Ta moja izjava je bar za {est meseci odlo`ila bombardovawe Republike Srpske i {ta to sada zna~i ako iz te zemqe pole}u avioni koji istresaju smrtonosni tovar na moj narod ja ne smem da uzvratim pretwom, gde to ima u svetu. To izgleda samo vama ovde smeta, to Italijanima nije smetalo, mada je izazvalo strah i zabrinutost kada je izre~eno, pa posle olak{awe kada je do{ao na vlast Berluskoni i ja mu ~estitao i izrazio nadu da }e on da popravi na{e me|udr`avne odnose itd. Voditeq: [to se recimo Londona ti~e, Amerike Dr [e{eq: Jeste li vi to }uli od mene Londona, ~ime da se ga|a London Voditeq: Ne, ne nisam mislila, nisam rekla za London, rekla sam za Rim, nego mislim da se Dr [e{eq: To ste mo`da mogli da ~ujete od nekog drugog. Ja znam dokle je to bilo realno mogu}e dokle nije i gde mo`e da se izazove efekat jednom propagandnom pretwom gde ne mo`e. Voditeq: Ne tu kod Rima sam stavila ta~ku, ja mislim sada {to se ti~e va{e zvani~ne posete recimo Londonu Dr [e{eq: Znate, kada sam bio u Americi 1989. godine ja sam tamo obasut nevi|enim po~astima, primio me ministar Darvinski, primqen sam i u senatu i u predstavni~kom domu, veliki broj senatora i kongresmena, prire|en je ru~ak u moju ~ast u Va{ingtonu, gradona~elnik Klivlenda D`ord` Vojinovi} koji je sada guverner dr`ave Ohajo izdao mi je sve~anu gramatu kao borcu za qudska prava. Na senatu dr`ave Ohajo u Kolumbusu u moju ~ast je izve{ena zastava 541

dr`ave Ohajo i ta zastava mi je poklowena na kraju ceremonije sa sertifikatom da je to izvr{eno u moju ~ast. To je neki wihov obi~aj nekim istaknutim gostima to prirede kao borcu za qudska prava. Ovaj Rod Blagojevi} koji je izabran sada za guvernera u Ilinoisu dolazio je na moja predavawa, tamo imali smo bliske odnose, srda~ne itd. Voditeq: Dobro ja sam mislila na ameri~ke zvani~nike, zna~i kako bi oni gledali na to i kako bi vi Dr [e{eq: To }emo da vidimo, jesu li jednim gestom sada pokazali da se me{aju da imaju voqu da se me{aju u na{e predsedni~ke izbore – nisu. Mnoge se stvari tu mewaju. Znate promenila se i administracija, promenila se. Ja }u vas podsetiti na po~etak 1998. godine kada je Obrad Kesi} koji radi sa CIA-u, ~uli ste za Obrada Kesi}a Voditeq: Jesam Dr [e{eq: I jo{ nekoliko qudi iz ameri~ke administracije ~ija imena nisam zapamtio, ameri~ka su imena, objavio je na{ list “Danas” ovde u Beogradu wihove izjave da Amerikanci ra~unaju na mene, da `ele savez samnom protiv Milo{evi}a, ja to nisam hteo. Ja sa stranom zemqom ne}u u savez protiv nekog politi~kog suparnika ovde. I ne}u da osvajam vlast Voditeq: A kako bi recimo sara|ivali u interesu Srbije Dr [e{eq: Sara|ivao bih prvo na ravnopravnim osnovama, kao kompetentan partner, kao neko ko se ne}e poni`avati , ko prou~i svaki problem pa {to se ka`e teorijski potkovan stupi u razgovore a ne improvizuje, ja nikad ni{ta ne improvizujem, takvog ~oveka cene. Svuda na zapadu cene ~oveka koji ima svoj stav, svoje mi{qewe, za koga znaju da nije kriminalac, da nije povezan sa mafijom itd. Takvoga svuda cene. Vi mislite da Gorana Svilanovi}a neko ceni u Americi pa nikad mu Amerika ne}e zaboraviti ameri~ki {pijun, {ef ameri~ke {pijuna`e za Balkan Dejvid Nejbor uhva}en na delu dok je preuzimao poverqive materijale od generala Peri{i}a potpredsednika Vlade Srbije i davao mu novac za to. Umesto da se uputi demar{ ameri~koj vladi, Amerika odmah povukla tog {pijuna priznala da je {pijun, goran svilanovi} se izviwava Americi. Pa vi mislite da to Amerika ceni, da to neko normalan Voditeq: A vi se ne bi izviwavali Dr [e{eq: Ne bih se izviwavao ja bih uputio zvani~ni demar{ ne bih prekidao odnose zbog toga, jer je {pijuna`a uobi~ajena u svetu, ali neko ko ima diplomatski imunitet nema pravo da se bavi prema be~kim konvencijama {pijuna`om. Jer tada se diplomata proteruje ako se uhvati u {pijuna`i. Voditeq: Kao predsednik Srbije kako bi vi sara|ivali recimo sa biv{im jugoslovenskim republikama na primer sa Hrvatskom Dr [e{eq: Prvo predsednik Republike nema nadle`nosti u spoqnoj politici. Sa Hrvatskom ne bih sara|ivao dok se ne obustavi okupacija Republike Srpske Krajine ta okupacija jednom mora prestati. Ja od toga nikad ne}u odustati. Republika Srpska Krajina bila je pod za{titom Ujediwenih nacija uz ameri~ku pomo}, uz direktno u~e{}e ameri~kih generala navodno penzionisanih ali generala koji su zvani~nu podr{ku ameri~ke administracije tada{we to je klintonova administracija, Hrvati su pogazili rezoluciju Saveta bezbednosti pogazili su protektorat Ujediwenih nacija nad Srpskom Krajinom i okupirali Srpsku Krajinu proteruju}i srpski narod. To nije zavr{ena stvar. Ja }u 542

to pravnim argumentima da izborim. Voditeq: I kako bi vi to recimo regulisali Dr [e{eq: Mora prvo da se obustavi, mora da se vrati u pre|a{we stawe, mora da se obnovi protektorat ujediwenih nacija nad celom teritorijom Srpske Krajine i tek kada se obnovi protektorat ujediwenih nacija da se vrate svi prognani Srbi, jer prognani Srbi se sigurno ne}e vratiti pod hrvatsku vlast. Voditeq: I vi zaista mislite da je to mogu}e Dr [e{eq: To je mogu}e. Da vas je neko pitao je li mogu}e i gra|anski rat da se desi na podru~ju biv{e Jugoslavije da vas je pitao 1989. godine bi biste rekli da nije mogu}e, je li tako. Pazite u politici je sve mogu}e. Samo morate biti spremni na to, morate dakle raspolagati adekvatnom argumentacijom. Morate prou~iti problem. Ja sam studiju napisao o tom problemu, nisam je jo{ zavr{io. Tu su stvari besprekorno jasne sa aspekta prava. U trenutku kada je Hrvatska priznata kao nezavisna dr`ava poga`eno je me|unarodno pravo jer nije se smelo priznati da se Hrvatska prote`e na onu teritoriju koja nije pod kontrolom centralne vlasti iz Zagreba u trenutku priznawa. Mnoge }e se stvari tu preispitivati. Tek po~iwe veliko Voditeq: Zar ne mislite da je nerealno govoriti sada o Srpskoj Krajini Dr [e{eq: Nerealno {ta to zna~i nerealno Voditeq: Pa vi{e ne postoji Dr [e{eq: Kako ne postoji, kako ne postoji Voditeq: I kada ste kao realan ~ovek svesni situacije Dr [e{eq: Kako ne postoji Srpska Krajina - postoji. Srpska Krajina je za{ti}ena zona pod pokroviteqstvom Ujediwenih Nacija ona je okupirana. Hrvatska je prekr{ila me|unarodno pravo tom okupacijom i progonom srpskog naroda. Pogazila je pravni poredak Ujediwenih Nacija jer su Ujediwene Nacije dozvolile da Hrvatska vojska u|e na teritoriju Republike Srpske Krajine, nikad nisu dozvolili. E sada da vidimo treba imati strpqewa. Najgori su ovi koji sada po`uruju da se odmah re{i kosovsko metohijsko pitawe, ne tu treba imati strpqewa. Prvo tra`iti da se do kraja realizuje Rezolucija 1244 jer je iz te Rezolucije realizovano je samo ono {to je na u{trb srpskih interesa. Ono {to je u srpskom interesu i u interesu drugih prognanih lica sa Kosova i Metohije mislimana, roma, goranaca, Turaka, Egip}ana itd da se vrate sva prognana lica. To nije ispuweno. I nije ispuweno da se vrati u ograni~ni kontigent na{e vojske i policije do 1. 000 vojnika. Dakle 999, to mora da se ispuni. To niko iz sada{we vlasti ne tra`i, to nikad niste ~uli Ko{tunicu da je tra`io, a to pi{e u rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih Nacija Voditeq: Vi }ete to tra`iti iako ne}ete pregovarati sa hrvatskom Dr [e{eq: Kako ja da pregovaram sa hrvatskom kao predsednik Republike Srbije to nije ustavna nadle`nost predsednika Republike spoqna politika je u nadle`nosti savezne dr`ave. Ali vi ste meni po~eli pitawe da postavqate o kontaktima sa zapadom, o saradwi. Naravno sa ove funkcije ja mogu da ostvarujem kontakte i saradwu, ali ne mogu da pregovaram u ime dr`ave. Jer nisam ovla{}en za to. Ali mogu da poboq{avam op{tu atmosferu, da nalazim ta~ke razumevawa, da se zala`em za mir u svetu itd. To mogu. Ali, nema mojih nadle`nosti koji se ti~e spoqne politike, spoqna politika ostaje u nadle`nosti Savezne vlade i po sada{wem Ustavu i po toj ustavnoj poveqi koju sada konsti543

tui{u na krajwe nakaradan na~in. Voditeq: Dobro, po{to ka`ete da Srpska Krajina mo`e da se vrati ja samo da vas podsetim na va{ program iz 1992. godine kada ste obe}avali srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Baniju, srpsku Barawu, srpski Kordun, srpsku Liku, je li tako Dr [e{eq: Sve je to srpsko, vaqda biste i vi `eleli da se to na|e u granicama srpske dr`ave. Ube|en sam mo`da ne}ete priznati u ovoj emisiji, ali to svaki ~astan i po{ten Srbin `eli. To je srpsko to je oduvek srpsko Voditeq: Razlika je u tome {to ste vi tako ne{to i obe}avali Dr [e{eq: Jeste i obe}avam i daqe. A {to se ti~e Bosne i Hercegovine ovakva Bosna i Hercegovina kakva je sada ne mo`e trajno opstati. Ovakva dr`ava ne mo`e da funkcioni{e ili }e se potpuno podeliti na srpski muslimanski i hrvatski deo, pa raspasti. Ili druga varijanta koja mi izgleda verovatnija da }e biti voqa zapadnih sila da se vrati u sastav jedinstvene dr`ave kako }e se ona zvati mo`da }e se zvati Srbija, Crna Gora i Bosna ili }e na}i neki drugi naziv nije bitno. Dakle, pred nama su tu dve varijante ovakva kakva je sada ube|en sam da ne mo`e opstati. Ne mo`e jer ~im bi prestala okupacija ona bi se raspala, mo`da bi opet gra|anski rat izbio. Ali je mogu}a trajnija neka varijanta, mogu}e je i Makedonija da se vrati u tu dr`avu za{to da ne. Ja mislim da je to iskrena `eqa makedonskog naroda i nama bi to odgovaralo. Kao ravnopravna ~lanica federacije. Opet }emo se vratiti na ono {to smo `eleli na po~etku, ako nismo mogli da spre~imo razbijawe Jugoslavije `eleli smo da svi Srbi `ive u jednoj dr`avi, da ostane ta skra}ena Jugoslavija ne mora se zvati Jugoslavija uop{te ja nisam zainteresovan za taj naziv nemojte me tu pogre{no shvatiti. Ali mislim da imamo interesa da `ivimo u toj dr`avi. Da svi Srbi budu u jednoj dr`avi. Vidite, muslimani su nahu{kani sa zapada da u|u u gra|anski rat princip svi Srbi u jednoj dr`avi zna~io je i svi muslimani u jednoj dr`avi. Jer muslimani `ive samo tamo gde `ive pravoslavni Srbi nema ih tamo gde su Hrvati i Slovenci, ima po neki ali nema ih kao izvornog autohtonog stanovni{tva. Voditeqka:Da vas podsetim jo{ jednom na va{a obe}awe koje ste rekli u jednom danu kupa}ete se u srpskom moru kod srpskog Dubrovnika srpskog Splita, srpskog Zadra. Dr [e{eq: Da Voditeqka:Ali mene zanima koliko }e ta va{a obe}awa biti na snazi s obzirom da su evo ve} 10 godina u opticaju ili je to va{ program iz 1992. godine Dr [e{eq: Prvo da je to srpsko more to nije moje obe}awe, to je srpsko more od vajkada. Kada su Srbi do{li na Balkan kada su Hrvati do{li na Balkan Voditeqka:Kod srpskog Dubrovnika srpskog Splita, srpskog Zadra. Dr [e{eq: Granica izme|u srpske i hrvatske dr`ave bila je na reci Cetini. Znate gde je reka Cetina, te{e kroz Omi{ to je granica. Tu granicu priznaje i najve}i hrvatski istori~ar Vjekoslav Klaji}. To je nesporno u nauci. To je izvorna srpsko hrvatska granica. Dubrovnik je uvek bio, Voditeqka:Samo mi odgovorite koliko }e va{a obe}awa biti na snazi Dr [e{eq: Ona }e uvek biti na snazi ja u to iskreno verujem, mo`da ja to ne}u uspeti da ostvarim, ali }e moji sinovi, unuci to mora biti srpsko jer je srpsko izvorno. Ali, nije to obe}awe ja }u sa ove predsedni~ka funkcije da ostva544

rim tako. Ne mo`e sa te funkcije da se ostvari. S ove funkcije mogu samo relativno efikasno da kontroli{em |in|i}evu vladu i da predstavqam strah i trepet za \in|i}a i wegove ministre. To jeo no {to ja mogu da obe}am gra|anima s ove funkcije. Ja gledam ove spotove na va{oj televiziji nadme}u seo na dva tamo konkurenta sa nebuloznim obe}awima. Obe}avaju ovo, obe}avaju ono gde je tu u nadle`nosti, jesu li ~itali Ustav nema te nadle`nosti. Ne mogu ja sa ove funkcije predsednika Republike da ovo realizujem. Ali ja na va{e pitawe ali i bez va{eg pitawa na svakom mestu, ja sam sada objavio kwigu koja je moje `ivotno delo ideologija srpskog nacionalizma, znate ja od toga nikada ne}u odustati. Ja sa ove funkcije to ne mogu da realizujem to nije ustavna nadle`nost pre svega. Drugo, nisu ni me|unarodne okolnosti povoqne da se to realizuje. Ne mo`emo mi sada srqati u ovakvoj situaciji oja|eni, bedni, iskomadane teritorije sada }emo mi srqati Da to realizujemo. To ne mo`e. Ali ukaza}e se prilika. Voditeqka:Dobro, jo{ jedna reklama pa da ~ujemo gledaoca. Nastavqamno razgovor u studiju na{ gost je kao {to imate prilike da vidite predsedni~ki Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Evo da malo ukqu~imo i gledaoce, da ~ujemo pitawa. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Ja imam za gospodina Ko{…, imam puno za gospodina [e{eqa pitawa, ali samo tri }u postaviti. Ko{tunicin savetnik Tijani} je pre dva dana na ni{koj rekao da ste vi ubili Slavka ]uruviju, i da je Tomislav Nikoli} va{ zamenik 1991. uhap{en od strane MUP-a zato {to je zajedno sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke pqa~kao po Slavoniji. Vi ste koliko znam bili zajedno u vladi, da li je tijani} tada bio opozicija ili je slu{ao Miru Markovi}. To je prvo pitawe. Drugo, da li je ta~no da ve}ina ko{tunicinih savetnika je bila u staroj vlasti. I da li ste svesni da mi kao studenti kada bi do{li na vlast momentalno iza{li iz zemqe. Hvala vam puno. Dr [e{eq: Ne znam kako Voditeq: Da krenemo od ovog posledweg pitawa Dr [e{eq: Da kako vi mo`ete sebe da identifikujete sa svim studentima. To mi je zaista sme{no. Ja }u vam re}i kada sam bio profesor na pravnom fakultetu da su na moja predavawa dolazili i studenti iz moje grupe i sa drugih godina studija, pa ~ak sa drugih fakulteta, sa elektrotehni~kog koji ej u blizini na primer. Tako je bilo na mojim predavawima. To gde biste vi i{li to je va{a stvar, to mene znate, ne interesuje. Jer, o~igledna je va{a orijentacija iz svega toga. [to se ti~e Tijani}a on je poznat na srpskoj politi~koj sceni kao jedan notorni la`ov i ~ovek bez ikakvog morala. Podseti}emo se wegove biografije, Tijani} je svojevremeno pod pseudonimom Ratko Rodi} pisao tekstove za zagreba~ki “Danas” drvqem i kamawem se bacaju}i na srpski narod. Zatim je pisao za “Slobodnu Dalmaciju” i mene napadao kada sam osu|en na osam godina zatvora Tijani} me napadao u toj “Slobodnoj Dalmaciji” bio je neki wegov tekst Alibaba [e{eq i 40 razbojnika itd. Pa je onda se Tijani} priklonio JUL-u pa je bio, da li je formalno bio ~lan to nije bitno, ali bio je jedna od najzna~ajnijih li~nosti u JUL-u i kao JUL-ovac je u{ao u vladu Srbije, postao ministar informisawa. Pri~ala mi je Mira Markovi} kada su socijalisti i JULovci pobedili na izborima 1996. godine na saveznim izborima, socijalisti i JUL i Nova demokratija skakao je do plafona Tijani} raduju}i se Miro pobe545

dili smo, pobedili smo itd. A onda je sada Ko{tunicin savetnik. Naravno {to se ti~e ]uruvije ja sam razotkrio ko su ubice, ~etvorca qudi ^anda, Jorga, Miki Kurak i ovaj Romi}, to je sada jasno samo da se vidi jo{ ko je dao nalog i koji su motivi. [to se ti~e Tomislava Nikoli}a on je besprekorno po{ten ~ovek i Tijani} to, to su gnusne la`i kao i mnoge druge koje se sada pojavquju, kao ovo {to sada plasira ^ovi}, izmi{qa sve nema ni jedan papir, nema ni{ta. Te da sam izvozio oru`je, te da sam nekih 36 miliona maraka ukrao, te sedam miliona dolara dobio, te ovo, te ono. To su gluposti. Voditeq: Ja sam htela da vas pitam jednu stvar po{to se javio student kao na{ gledalac, Dr [e{eq: Ko zna ko se javio {ta zna~i to student? [ta zna~i to Voditeq: Pa dobro predstavio se tako eto da po{tujemo to ako je tako, ali mene zanima koliko vi uop{te o~ekujete na ovim izborima podr{ku studenata kao glasa}a ako se setimo da ste u julu 1992. godine potezali pi{toq na beogradske studente. Dr [e{eq: Mislim da }e studenti najvi{e za mene da glasaju. Ja nikad nisam potezao pi{toq na studente. To nije ta~no. Ja nikad s oru`jem nisam dolazio na fakultet. Ja sam u nekoliko navrata potezao pi{toq na ruqu koja me napadala na ulici. Vi znate ruqi poka`ete zube ruqa be`i jer je ruqa uvek sa~iwena od kukavica. Ne zaboravite da su u toj ruqi bili kao vode}i onaj Bo`ilovi} koji je ubio prodava~icu u zlatari Majdanpek u terazijskom prolazu tu je bila ona Sne`ana Raj{i} koja je osu|ena kao wegov sau~esnik jer je skrivala ukradeno zlato ona je bila student prodekan Pravnog fakulteta to je ta ruqa bila. Oni nemaju veze sa studentima Voditeq: Dobro mo`da to tako nije shva}eno Dr [e{eq: Gde Voditeq: Da ka`em primernim studentima koji su bili u Dr [e{eq: Kada sam do{ao prvi put na Pravni fakultet do~ekali me studenti aplauzom. A onda je sada ~ujem sada u septembru, oktobru neko je pogre{io pa je pomenuo moje ime mislim da je to prodekan Lubarda sada{wi, bilo je isto tako otvarawe {kolske godine pa su bili bruco{i, bilo je mnogo studenata iz starije generacije kao {to je to uvek, pa je on predstavqao nekoga ko je do{ao predsednik Advokatske komore Beograda se vaqda zove [e{jila, a prodekan Lubarda pogre{io i rekao [e{eq i izazvao feneti~an aplauz u sali. Voditeq: Dobro zna~i vi o~ekujete wihovu podr{ku. Dr [e{eq: O~ekujem, mislim da }u najvi{e od svih kandidata najvi{e glasova dobijem studentskih, ali ne samo studenata nego i svih ostalih koji su nezadovoqni dosmanlijskom vla{}u. Voditeq: Dobro. ^ini mi se da imamo jo{ jednog gledaoca na vezi. Dobro ve~e izvolite. Gledalac: Dobro ve~e. Imam kratke komentare samo odnosno Voditeq: Ja vas samo molim da postavite pitawe Gledalac: Naravno, kako komentari{e gospodin [e{eq prebijawe ~lanova Demokratske stranke Srbije po{to je najavio koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije pa me prosto zanima. Drugo, kako komentari{e Dr [e{eq: A ko je prebijen izvinite Gledalac: Prebijawe ~lanova Demokratske stranke Srbije 546

Dr [e{eq: A gde su prebijeni Gledalac: U Beogradu Dr [e{eq: Gde, kada Gledalac: Pre neki dan pisale su novine danas o tome. I drugo pitawe kako komentari{e prebijawe ~lanova Gra|anskog saveza Srbije od strane supruga Gordane Pop Lazi} on ih je tuko to je i policija saznala. Hvala vam puno i prijatno. Dr [e{eq: Niste dobro ~itali te novine. Taj mladi} koji je tvrdio da ga je neko maltretirao pojavio se i u udarnom dnevniku dr`avne televizije kada je poslanik opozicije udaren pesnicom u republi~koj skup{tini nije palo na pamet urednicima dr`avne televizije da ga pozovu u studio da i on ne{to ka`e. A pojavquje se mladi} koji ka`e da su ga maltretirali, nije rekao da su ga tukli nego maltretirali aktivisti Srpske radikalne stranke kako ih je prepoznao nije objasnio niti zna wihova imena. Negde gde je to bilo u okolini Beograda. A pojavilo se u pro{loj predizbornoj kampawi informacija da su pretu~ena tri ~lana Gra|anskog saveza Srbije mladi}i izme|u 20-30 godina sportisti. A onda su la`no optu`ili i privodili u policiju supruga Gordane Pop Lazi} koji ima skoro 60 godina, 55 otprilike tako ima. Koji ve} ima problema i sa o~ima i sa vidom i sa sluhom itd. I sada je on sam pretukao tri mladi}a u punoj snazi. Pa je li vam to uverqivo. I naravno policija nije imala nikakav dokaz saslu{ali su ga izvinuli se i nikakav se ni postupak ne vodi, kako je mogu}e da je on, niti je on imao na sebi neku ogrebotinu ni bilo {ta drugo is ada on pretukao tri mladi}a. To je ipak sme{no. Voditeq: Imamo jo{ jedno gledaoca na vezi da ~ujemo, dobro ve~e Gledateqka: Dobro ve~e. Hvala lepo ja pozdravqam voditeqku i gospodina [e{eqa htela bih samo dva pitawa, a to je kada je ako bi gospodin [e{eq po{to predsednik da li bi se slo`io sa zakonom o denacionalizaciji ili bi bio protiv kao {to je bio nekada, a {to su uzeli komunisti qudima ku}e, imovine i tome sli~no. A drugo pitawe kako bi se poneo gospodin [e{eq i kako bi reagovao ako bi gospodin Pelevi} dobio vi{e brojeva glasova od gospodina [e{eqa i od gospodina Ko{tunice samo toliko i hvala. Prijatno i laku no}. Voditeq: Hvala i vama Dr [e{eq: Mislim ovo drugo pitawe gospo|o da vam je zaista besmisleno, da je to apsolutno nemogu}e. I kako sada na to, kako uop{te komentarisati. Ja ne verujem da }e iko ozbiqan u ovoj zemqi glasati za Pelevi}a. Voditeq: Pozovite se na agnecije, u agnecijama 4% Dr [e{eq: A {to da se, ma ne}e biti ni 4%, evo garantujem vam 1-2% to je ona statisti~ka gre{ka. To mo`e da dobije niko ozbiqan ne mo`e za wega glasati. To je besmisleno, ~ovek koji je ogrezao u kriminalu koji je iz stranke koju su mafija{i organizovali i ko je predsednik te stranke itd. To je stranka koja se dru`i sa Interpolom od danas osnivawa. Voditeq: Zakon o denacionalizaciji Dr [e{eq: [to se ti~e zakona o denacionalizaciji ja }u tu biti do kraja iskren, ja mislim da je taj zakon nemogu}e doneti a da se ne napravi haos u dr`avi. A mi srpski radikali smo jedini otvoreno govorili qudima da je besmisleno da se to donosi da je to nemogu}e. Jeste napravqena nepravda a ta neprav547

da je napravqena pre 50 godina, 45-50 godina ne mo`ete vi sada promenom vlasti stvoriti uslove da se sve istorijske nepravde isprave. Pazite nacionalizaciju je vr{io i kraq Aleksandar on je oteo ogromne povr{ine poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i on je provodio agrarnu reformu. Mnogo je vi{e zemqe Srpskoj pravoslavnoj crkvi oteo kraq Aleksandar nego komunisti posle Drugog svetskog rata. Taj podatak mnogima nije poznat, nemogu}e je to sada. u na{em pravnom poretku postoji princip apsolutne zastarelosti od 20 godina. Taj princip se ne odnosi jedino na ratne zlo~ine, na sve ostalo se odnosi. Ako ubijete ~oveka pa se uspe{no krijete, pa vas policija ne otkrije 20 godina posle 20 godina mo`ete slobodno javno da priznate da ste ubili ~oveka ne mo`e vam niko ni{ta. Zastarelo krivi~no delo. Znate sada kopali su jednu ulicu u Zemunu ugra|ivan je toplovod, i na|en je kostur. I policija je do{la na uvi|aj i eksperti su ustanovili da je re~ o kosturu starijem od 20 godina i uop{te se istraga nije vodila. Voditeq: Dobro, zna~i vi ste protiv tog zakona Dr [e{eq: Prema tome {ta je sada ovde va`no da naglasim. Sve stranke DOS-a su obe}avale taj zakon pre nego {to su do{le na vlast kada su do{le na vlast shvatile su da je to nemogu}e provesti. I vi{e ga ne pomiwu. Ili s vremena na vreme kada ih neko pritisne pa ne{to neodre|eno ka`u. Sada jedino to Demokratska stranka Srbije obe}ava. Kada bi ona preuzela potpunu vlast ni ona to ne bi mogla da sprovede. Za{to. Zato {to je ta imovina ve} u me|uvremenu mewala vlasnika, zato {to je negde izgubqena evidencija. Nepravda je to otimawe ali je ve}a nepravda {to su neki qudi ubijeni. Vi ne mo`ete vratiti `ivote a vra}a}ete imovinu. Pa boqe su pro{li oni koji su sa~uvali glavu a ostali bez imovine. Ako ne mo`ete da vratite svima onda je boqe ne vra}ati nikome, jer sada jo{ ve}a nepravda nekome vratiti nekome ne vratiti. I kqu~ni argument ako se to vra}a onda se mora vratiti i vojvo|anskim Nemcima tzv. Folksdoj~erima kojih je bilo pola miliona u kraqevini Jugoslaviji koji su proterani kojima je oteta imovina. Ako bi se doneo zakon o denacionalizaciji mora se i wima vratiti, a {ta }e onda qudi kolonisti koji su naseqeni bili na wihovim imawima koji su legalno stekli svojinska prava. Tako da je to apsolutno nemogu}e. Onaj ko bi se odva`io da to radi nevi|eni haos bi napravio u dr`avi. Voditeq: Dobro jo{ jedna reklama. Nastavqamo razgovor u studiju, i evo da ukqu~imo jo{ jednog gledaoca koji je na vezi. Dobro ve~e Gledalac: Dobro ve~e i vama. Pozdravqam vas, ali ne i ovog ~oveka preko puta vas. Voditeq: Mo`ete samo kratko da postavite pitawe Gledalac: On je spomenuo milion i po penzionera, svojevremeno pre 4, 5, 6 godina star sam pa ba{ ne pamtim toliko godine Voditeq: Je li mo`ete pitawe gospodine, ja se izviwavam Gledalac: Odmah }e dobiti pitawe, on je obe}ao pre izbora kada su tamo bili neki izbori kada je postao potpredsednik da }e on da sredi odnose penzionera vizavi dr`ave. Kada su mu penzioneri pred Skup{tinom grada postavili pitawe {ta je sa onim wegovim obe}awem on je rekao samo jo{ budala veruje obe}awima datim pre izbora. Eto samo toliko. Hvala vam Voditeq: Hvala 548

Dr [e{eq: To jednostavno nije istina. Ja to nikada nigde nisam rekao. I to je neko izmislio da li u “Vreme”-u da li u “Danas”-u, u novinama tog tipa i lansirao tako da samo budale veruju predizbornim obe}awima i tako. To jednostavno nije istina. Voditeq: Ali vi ste rekli da je sasvim normalno u toj politi~koj kampawi predizbornoj davati obe}awa, da je to prosto svojstveno politi~arima Dr [e{eq: Koja obe}awa? Ne mogu se davati nesuvisla obe}awa. Ja mogu da dajem obe}awa koja su u okviru ustavne nadle`nosti predsednika Republike pa kada po~nem da obavqam tu funkciju da vi pratite da li ja odr`avam ta obe}awa ili ne. Da li sam ja zaista strah i trepet za \in|i}a i wegovu vladu ili nisam. Da li ja efikasno u granicama Ustava kontroli{em skup{tinu ili ne. Da li pravedno dajem pomilovawa i abolicije ili ne. To mo`ete. A davati obe}awa koja nemaju nikakve veze sa nadle`nostima te funkcije je zaista besmisleno. [to se ti~e penzija, mi smo uspeli da uradimo ne{to {to niko nije verovao da }emo uspeti. Bez do{tampavawa novca da namirimo tri zaostale penzije, sada penzije opet kasne tri meseca. I sada su penzije smawene u odnosu na plate. Sada je to ve} smawewe veliko po~elo je sa 13% i sada je uznapredovalo, neki ka`u ve} 30% da su penzije umawene u odnosu na plate. To je ono {to je katastrofalno. Znate penzije nisu bile velike, ali im je kupovna mo} tada bila mnogo ve}a nego danas, vi{e se od jedne penzije moglo kupiti hrane, platiti komunalija, platiti struje nego danas i to je ~iwenica. I to svi znaju svi ose}aju svi vide. Voditeq: Ja moram da zamolim re`iju da pusti jo{ jednu reklamu, vi ste o~igledno interesantan gost, pa vidite reklamiraju se u na{oj emisiji. Reklame dakle. Evo imamo jo{ jednog gledaoca na vezi, dobro ve~e, izvolite Gledalac: Dobro ve~e. Imam dva pitawa. Imam jedno pitawe za vas kao predstavnika televizije Studio B na neki na~in. Ovaj put Studio B nema svog kandidata na izborima, pa me interesuje ako izbori uspeju da li }ete i kao u ranija dva slu~aja izbora da organizujete izborno ve~e gde }ete da dovodite razne likove iz bati}eve stranke i razne marginalce uop{te. Voditeq: Samo da vas podsetim da sam ja voditeq ove emisije a gost je gospodin Vojislav [e{eq, izvolite postavite pitawe Gledalac: Imam i za wega jedno pitawe interesuje me sudbina onih ogromnih stanova koje su wegovi ministri prvih dana svojih mandata uzeli kada su postali ~lanovi vlade Srbije Voditeq: Hvala vam Dr [e{eq: Prvo nije istina da su ti ministri dobili stanove prvih dana nego kada su ve} poodmakli sa svojim sta`om na tim funkcijama. I drugo, te stanove vlada nije kupovala nego je te stanove stekla na razli~ite na~ine, neke je stekla u kompenzaciji a jedan stan ovde na Slaviji je dobijen tako {to je umrla udovica Marka Risti}a, koja je sama `ivela u stanu od 160 kvadrata. I stan nije otkupqen u dru{tvenoj svojini i tako je vra}en vladi Srbije. Prema tome mi te stanove nismo pla}ali. Ti stanovi su morali da budu po{to su u dru{tvenoj svojini nekome dodeqeni. Dodeqeni su onima koji su imali najvi{e uslova. Vi u vladi Srbije imate qude koji su od dr`ave dobijali 300 i vi{e kvadrata u dana{woj vladi Srbije ima. Pogledajte ^ovi}a kako je sa 35 godina dobio 549

vilu u ko{utwaku od 300 kvadrata, Neboj{u ^ovi}a. Da ne govorim generala Peri{i}a i mnoge druge. Ovo je bilo sve ~isto. [ta je bilo posle Tomislav Nikoli} nije mogao da plati to {to su mu odrezali protivzakonito kao ekstra profit on je morao da proda taj stan i da kupi neki drugi. Voditeq: Dobro o tome je pisalo u novinama, mi se pribli`avamo kraju emisije ja bih htela da vas pitam ovako na {ta ste ponosni u svojoj politi~koj karijeri a ~ega se stidite, ako mo`e onako kratko Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao da apsolutno nemam ni{ta u politi~koj karijeri, moja je politi~ka karijera po~ela poodavno jo{ iz gimnazijskih dana, ne postoji ni{ta ~ega bih se stideo. Nikada nisam nikome zagor~ao sudbinu nekim svojim nesavesnim postupkom, nikada nisam atakovao na slabije nikad se nisam i`ivqavao nad onim ko je slabiji od mene. Ako sam napadao, napadao sam na ja~e, nikada nisam qudima nanosilo zlo iz pakosti. Nikada nisam razmi{qao o tome da im nanesem zlo. @igosao sam samo ono {to je nemoralno, {to je kriminalno, {to je izdajni~ko itd. Nemam nikakvog razloga da se stidim bilo ~ega u to sam potpuno siguran. I garantujem vam da vi ne mo`ete na}i ni{ta u mojoj biografiji ~ega bih se ja danas stideo. Ne samo vi nego bilo ko drugi. A ~ime se ponosim pa ponosim se {to nikada nisam odstupao od svojih osnovnih moralnih principa ideolo{kih uverewa. [to i ako sam nekad pravio neku gre{ku u politi~kom radu znao sam da je preispitujem, da je korigujem itd. Ponosan sam {to smo izgradili {to je tu moja uloga bila zna~ajna jednu veliku mo}nu politi~ku partiju koja }e trajno ostati na srpskoj politi~koj sceni. Ponosan sam {to sam u najte`im trenutcima za srpski naroda pru`io maksimum koliko su mi moje mogu}nosti dopu{tale u toj borbi, {to sam pomagao najugro`enijim delovima srpskog naroda. @ao mi je {to ta borba nije bila uspe{na, ali znate u svakoj borbi mo`ete da pobedite ili da budete pora`eni. Nema dakle, retka su sredwa re{ewa. To vam je u osnovi sve. Voditeq: Dobro. Hvala vam gospodine [e{eq {to ste ve~eras bili gost televizije Studio B Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: Po{tovani gledaoci pratili ste emisiju predsedni~ki izbori 2002. godine, na{ gost je bio predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq. Prijatno. RTS, 4. decembar 2002. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e, ovo je `rebom utvr|en termin za predstavqawe predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Gospodine [e{eq dobro ve~e i dobro do{li u studio Televizije Beograd Dr [e{eq: Dobro ve~e Voditeq: Ovaj va{ termin koji }e trajati 45 minuta, dogovor je da vodimo razgovor. Vi ste se prema mojim podacima ve} evo ~etvrti put upustili u trku za predsednika Republike Srbije. Neke analize s kojima se sigurno sada ne}ete slo`iti prognoze o tome da nemate {anse i u ovom izbornom krugu govore o tome da je ve} pobednik poznat, ali je pitawe da li }e dovoqno bira~a iza}i. Kakva su va{a istra`ivawa, da li ste ih pravili, kakve su va{e procene. Na }emu zasnivate optimizam i kolike su procene da mo`ete osvojiti ovoga puta glasova. 550

Dr [e{eq: U svakom slu~aju pokaza}e se i ovoga puta da }e izborni rezultati biti mnogo druga~iji od onoga {to vi najavqujete u va{im informativnim emisijama. Jer ste i pro{li put narod obmawivali rezultatima la`nih istra`ivawa javnog mwewa, gde su mi ti la`ni istra`iva}i poput Sr|ana Bogosavqevi}a, Srbobrana Brankovi}a i sli~nih davali 4%, 6% najvi{e 12%, a ja sam imao skoro 24%. Prema tome ako ste jednom tako kardinalno obmanuli trebali bi da se jednostavno tim poslom prestanete da bavite. Nemojte da se bavite onim poslom za koji cela nacija zna unapred da }ete opet obmanuti. Da vam se ne mo`e verovati. I besmisleno je uop{te o tome da razgovaramo. Prvo, ovde se ne zna pobednik unapred. Ja mislim da nema vi{e niko normalan u Srbiji ko bi bio spreman da glasa za Ko{tunicu znaju}i kako se Ko{tunica pokazao na svojoj funkciji. Kada vas neko pita {ta je on to dobro uradio za ove dve godine vi ne}ete znati da odgovorite na to pitawe, jer jednostavno ni{ta nije uradio dobro. Uradio je samo lo{e stvari, izme|u ostalog rasturio saveznu dr`avu, odrekao se kontinuiteta, pogazio Ustav na koji se zakleo, doveo na vlast \in|i}a i wegovu vladu i sve ovo {to Srbija danas ispa{ta ispa{ta zahvaquju}i Ko{tunici. I besmisleno je potpuno da ga najavqujete kao pobednika. Voditeq: Ja nisam najavio gospodina Ko{tunicu kao pobednika Dr [e{eq: Vi ste rekli da se zna Voditeq: Prema analiti~arima Dr [e{eq: Ma kojim analiti~arima, to su va{i dvorski analiti~ari koji rade za novac i uvek prema rezultatima wihovog istra`ivawa unapred mo`e da se zna ko je platio to istra`ivawe. Niko kod nas jo{ nije po~eo ozbiqno da se bavi istra`ivawem javnog mwewa po nau~noj metodologiji. Ali besmisleno je, ja sam ovde do{ao da govorim o svom predsedni~kom predizbornom programu, a ne da se bavim va{im prognozama i da komentari{em ono u }emu }ete i ovoga puta omanuti kao i mnogo puta do sada. znate nije vam pomoglo to {to ste Srpsku radikalnu stranku dve pune godine blokirali na ovoj dr`avnoj televiziji koja je uzurpirana, koja je automatskim pu{kama oteta od gra|ana Srbije. Te dve godine blokade su se pokazale kao krajwe kontraproduktivne. Mislili ste da }e to uni{titi Srpsku radikalnu stranku mi smo kao ptica feniks koja se iz pepela preporodila i ja~i samo vi{e nego ikada. Zaquqao se re`im kome ste verno slu`ili ove dve godine, i nema smisla da se sada bavimo izbornim prognozama. Ja bih vam saop{tio radije {ta je moj predizborni predsedni~ki program, da vam poka`em u ~emu se razlikujem od svojih konkurenata koji daju neumerena ili la`na obe}awa gra|anima obe}avaju ono {to nema nikakve veze sa ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. Moj predsedni~ki program je zasnovan striktno na ustavnim nadle`nostima. Ja ne mogu da obe}avam sada odmah velike plate, velike penzije, dobru poqoprivredu, prosvetu, zdravstvo itd. {to radi moje konkurencija pre svega Ko{tunica, jer kada ka`em konkurencija mislim na wega. On daje ta obe}awa. Niko `iv se jo{ nije na{ao u emisijama sli~nog tipa da ga pita kako vi to mo`ete da postignete sa predsedni~ke funkcije ako znamo koje su ustavne nadle`nosti predsednika Republike. To je dakle besmisleno. Voditeq: Dobro vi ka`ete da Dr [e{eq: Ustavne nadle`nosti su prili~no uske Voditeq: Ograni~ene 551

Dr [e{eq: Ograni~ene ja bih striktno po{tovao Ustav i zakon i radio samo ono {to je Ustavom i zakonom predvi|eno kao nadle`nost predsednika Republike. Predsednik Republike ima mogu}nost kontrole izvr{ne vlasti on ne mo`e da smewuje Vladu i ministre, bar ne mo`e u redovnom nekom stawu. Nadam se da ne}e biti potrebe da se uvodi neka varijanta vanrednog stawa gde to predsednik mo`e. Voditeq: Da li ste vi najavqivali na pet minuta uvo|ewe vanrednog stawa u Dr [e{eq: Da nije re{eno ovako pitawe odlukom Ustavnog suda mandata Demokratske stranke Srbije ja bih konstatovao da skup{tina ne postoji i ona zaista nije postojala. Ta dva tri meseca kada su wima uskra}eni mandati kada su poslanici odstrawivani iz skup{tine zato {to ne dolaze uredno na sednicu parlament nije postojao. Sada je Ustavni sud parlament relativno vratio u redovno stawe. Ja mogu sada da imam mnoge primedbe na strukturu parlamenta na na~in rada itd. ali parlament postoji, on dva tri meseca nije postojao. Da je ostalo takvo stawe da nisu vratili ja sam se vi{e borio za te Ko{tunicine mandate nego sam Ko{tunica, to je bilo o~igledno u javnosti. Jer ne mogu da se pomirim da se na protivustavan i protivzakonit na~in jedna poslani~ka grupa ~iji je predsednik bio nosilac liste cele dosovske koalicije izbaci iz parlamenta. Sada je to stawe relativno normalizovano i ne postoje ti uslovi da se ka`e da se proglasi da se dekretom proglasi da ne postoji Narodna skup{tina. Da je ostalo ranije stawe ja bih rekao ne postoji Narodna skup{tina moramo na nove izbore. I gotovo. Voditeq: Dozvoli}ete mi jedno pitawe, svesni ste i sami ka`ete da ustavna ovla{}ewa ingerencije predsednika Republike nisu velika, vi va`ite za politi~ara koji se ne zadovoqava da tako ka`emo malim stvarima. Ka`u da `elite da budete glavni. Za{to se kandidujete na tu funkciju koja nije toliko operativna i koja mo`e da bude vrlo bitna. Dr [e{eq: Ona nije operativna, ali je va`na. I drugo, ja bih intimno, iskreno vi{e, mnogo vi{e voleo da budem predsednik vlade nego predsednik Republike jer u vladi je koncentrisana sva politi~ka mo}, egzekutivna mo}, izvr{na mo}i. Predsednik Republike ima funkciju kontrolora, kontrolora izvr{ne vlasti, delimi~no kontrolora zakonodavne vlasti i u vrlo maloj meri kontrolora sudske vlasti. Me|utim ovo su jedini izbori koje sada imamo, pobeda na ovim izborima po na{oj proceni zna~ila bi skri slom dosovskog re`ima, pobeda na ovim izborima bi zna~ilo da }e se u mojim rukama na}i jedna bitna poluga kontrole izvr{ne vlasti, vlade. Ja bih sigurno bio strah i trepet i za \in|i}evu vladu u celini i za svakog ministra pojedina~no, jer bih striktno ostvaruju}i svoje ustavne nadle`nosti neprekidno pozivao i celu vladu i svakog ministra pojedina~no da se izja{wavaju o odre|enim pitawima iz okvira wihove nadle`nosti. I to bih radio pred novinarima, pred televizijskim kamerama. Svaki bi ministar strepeo od su~eqavawa samnom. Ja sam u to ube|en. Voditeq: I kako ka`ete Dr [e{eq: I to je glavna ta~ka mog predsedni~kog programa Voditeq: I kako ka`ete bili bi strah i trepet za ministre Dr [e{eq: Bio bih strah i trepet jer ja sebe smatram kompetentnim ~ovekom, kod mene nema improvizacije za svaki javni nastup ja se temeqito spre552

mam. Konsultujem stru~nu nau~nu literaturu, eksperte iz te oblasti. Ne mo`e meni ni jedan ministar tako olako da pro|e kroz jednu bujicu kompetentnih direktnih pitawa o raznim slabostima u okviru wegovog resora. Voditeq: Naravno, vi bi u slu~aju da budete izabrani za predsednika predlo`ili predsednika vlade naravno na osnovu skup{tinske ve}ine Dr [e{eq: Da i zbog toga je mnogo va`nija pobeda na parlamentarnim izborima koja sledi. Predsednik Republike odre|uje mandatara za sastav vlade ali je vezan odnosom snaga u Narodnoj skup{tini ne mo`e predsednik Republike bilo koga da predlo`i za mandatara. Mo`e ali ako mu nekoliko puta taj mandatar propadne na glasawu u Narodnoj skup{tini onda se gubi predsedni~ki autoritet. Dakle, jednom probam s jednim mandatarom ako skup{tina odbije drugim, tre}im. [ta onda posle. Kakav je to predsednik kome skup{tina ne prihvati mandatare. Dakle, uvek predsednik Republike mora da vodi konsultacije sa {efovima svih poslani~kih grupa i da proceni ko bi mogao da dobije apsolutnu ve}inu poslani~kih glasova u skup{tini. Dakle poverewe Narodne skup{tine. Zbog toga su mnogo va`niji parlamentarni izbori. Nadam se da }e DOS biti pora`en na tim izborima i da }e mandatar za sastav vlade biti iz patriotskih politi~kih partija, iz Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ke partije, Srpskog pokreta obnove ko zna koja }e sada tu stranka imati najvi{e glasova. Ja se nadam da }e to biti Srpska radikalna stranka ali nadam se da }emo mo}i da pro{irimo bitno blok patriotskih snaga, ~ak i sa nekim partijama koje su trenutno u DOS-u. Voditeq: Naravno, po{to insistirate to je logi~no da se govori o ustavnim nadle`nostima predsednika i govorite o tome da su va`ni parlamentarni izbori da je za o~ekivati da Srpska radikalna stranka po vama bude ona ve}ina u skup{tini. Evo na primer pitawe koga bi vi predlo`ili za premijera vlade. Dr [e{eq: Da sa~ekamo te parlamentarne izbore, ja bih najradije ako Srpska radikalna stranka bude najja~a politi~ka partija Tomislava Nikoli}a predlo`io. Me|utim da sa~ekamo te parlamentarne izbore, ja tu ne bih ni{ta prejudicirao. Znate u DOS-u }e biti jo{ lomova, mi o~ekujemo da }e tu neke partije potpuno koje nisu kompromitovane, koje nisu ogrezle u kriminalu, poslovawu s mafijom itd. da se preusmere, da se prestroje i da }e se pojaviti jedan vrlo {irok dijapazon razli~itih politi~kih snaga s kojima }e mo}i da se razgovara na patriotskoj platformi, ali i stru~noj, kompetentnoj platformi koja bi dovela do izlaska iz ekonomske krize i socijalne bede. Voditeq: Ukazom predsednik progla{ava zakone Dr [e{eq: Da, i tu predsednik Republike ima mogu}nost kontrole delimi~ne kontrole zakonodavne vlasti rada Narodne skup{tine. Jer predsednik po Ustavu ima pravo da svaki zakon vrati na ponovno glasawe ako smatra da zakon nije dobar. Voditeq: Ali tako|e mo`e da usvoji odnosno proglasi zakon ako ga skup{tina ponovo usvoji Dr [e{eq: To je ta~no, jer ovo je jedna vrsta suspenzivnog veta. Ja bih svaki zakon temeqito prou~avao, ja ne bih pravio dvorsku kamarilu od svojih savetnika kao {to to radi Ko{tunica, pa mu savetnici upravqaju i partijom, Tijani}, Qiqana Nedeqkovi}, Rade Bulatovi}, Gradimir Nali} itd. Ja bih zai553

sta anga`ovao stru~ne i kompetentne savetnike iz oblasti prava, ekonomije, finansija, prosvete, zdravstva, socijalne politike itd. koji bi mi pomagali u tom poslu. I ja bih svaki zakon koji vra}am propratio jednom studijom, jednom nau~nim i stru~nim elaboratom za{to zakon nije dobar i obavestio javnost. I ta kritika sa predsedni~ke funkcije ima vi{i autoritet od kritike svakog poslanika pojedina~no u Narodnoj skup{tini na primer ili pojedinih opozicionih partija. A kada se to tako temeqito obradi, pa Narodna skup{tina ponovo izglasa lo{ zakon onda je krivica na Narodnoj skup{tini znate onda se taj zakon proglasi. Ali ja imam da u~inim svoje. Ja bih to ~inio. Zato ka`em da je mogu}nost kontrole zakonodavne vlasti od strane predsednika Republike delimi~na nije to potpuna kontrola kao kod rada vlade. Nije ni kod rada vlade ba{ potpuna, sasvim potpuna, apsolutna jer predsednik ne mo`e da smeni ministra, ali mo`e da ga re{eta gotovo svakodnevno raznim pitawima stru~nim, kompetentnim itd. Kod Narodne skup{tine kod zakonodavne vlasti taj suspenzivni veto je jedina mogu}nost kontrole. S tim {to jo{ predsednik Republike mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu ali samo na obrazlo`en predlog vlade. Voditeq: Po{to insistirate i moja je obaveza da govorim o tim ustavnim nadle`nostima i pravima predsednika Republike u jednom stavu ~lana 83. ka`e se da predsednik obavqa poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim dr`avama i me|unarodnim organizacijama u skladu sa zakonom. U zagradi ne vodi spoqnu politiku. Kakvi bi va{i odnosi bili sa drugim dr`avama i me|unarodnim organizacijama. Dr [e{eq: To nema u Ustavu u zagradi to vam je neko zagradu dodao, mo`da niste to direktno preuzimali iz Ustava, u Ustavu ne postoje zagrade. To bi trebali da znate Voditeq: Ali predsednik dr`ave ne vodi spoqnu politiku Dr [e{eq: Prvo, na{ Ustav sada{wi ra|en je 1990. godine i on implicira sadr`i dve mogu}e varijante. On je predvi|en da mo`e da funkcioni{e i ako je Srbija samostalna dr`ava jer se nije moglo predvideti kako }e te~i daqi sled doga|aja u biv{oj Jugoslaviji, SFRJ. A sa druge strane savezni Ustav svojim odredbama je stavio de fakto van snage one odredbe republi~kog Ustava koje Srbiju ozna~avaju kao nezavisnu i suverenu dr`avu. Dok postoji savezna dr`ava u bilo kom obliku i dok ona ima ingerencije u spoqnoj politici te ingerencije nema ni Republi~ka vlada ni republi~ki predsednik. Predsednik Republike Srbije mo`e da stupa u kontakte i po`eqno je da stupa i ja bih stupao sa svim prijateqskim dr`avama, sa wihovim {efovima, sa wihovim istaknutim politi~arima, liderima Voditeq: A koje su to za vas prijateqske dr`ave Dr [e{eq: Sve dr`ave koje su spremne da prihvate me|usobne odnose na principu potpune ravnopravnosti, ne me{awa u unutra{we poslove, po{tovawa nezavisnosti suvereniteta teritorijalnog integriteta na{e zemqe. Postoje Voditeq: Ja znam koje su to dr`ave po vama, ali recite i za gledaoce ponovo Dr [e{eq: Postoje dr`ave koje su to uvek do sada striktno po{tovale to su Rusija, Kina, arapske zemqe pre svega Irak, Sirija, Libija, Al`ir, Indija 554

itd. I postoje, postoji tu i zapadnih dr`ava koje su to vi{e ili mawe po{tovale, neke su gazile. Nadamo se da }e se ta politika mewati,ja bih u~inio ono {to je u mojoj mo}i da dovedem do promene te politike,ali nikad ne bih dozvolio da neko poni`ava moju zemqu da je baca pod noge,ili se ne bih snishodqivo odnosio poput Gorana Svilanovi}a,ovde se otkrije ameri~ki {pijun umesto da savezni ministar uputi demar{ ameri~koj vladi,ameri~kom predsedniku zbog toga on se izviwava {to je ameri~ki {pijun uhva}en na delu. Znate to jedno poltronstvo i snishodqivost prema zapadnim silama je nepodno{qivo. Na zapadu takve qude ne po{tuju, od svih srpskih politi~ara najvi{e po{tuju mene. Zato {to uvek iskreno govorim {to mislim,zato {to imam ideologiju koju sledim,zato {to znaju da nisam povezan sa mafijom. Da nikad nisam bio ume{an u kriminal itd. I nemojte vi da brinete da }e sa zapada da stignu sankcije,blokade itd to dosmanlije pogovoto sada ovi oko Ko{tunice lansiraju [e{eq }e izazvati rat,sankcije ovo,ono. Prvo ja nikad nisam bio za rat. Ja sam porodi~an ~ovek,ja imam ~etvoro dece,~etiri sina,ja imam jednog unuka,ja ne mogu biti za rat. Ali,ja svojim porodi~nim `ivotom,svojom decom,svojim unucima svedo~im da sam itekako zainteresovan za budu}nost Srbije. To je ono {to treba da bude u prvom planu. I drugo, videli ste sada ova me|unarodna konferencija u Londonu za borbu protiv kriminala u ju`no isto~noj Evropi mi je implicite ukazala podr{ku. Uni{tewem mafije je kqu~ni preduslov za ulazak Srbije u evropske integracije. Pre svega u Evropsku uniju i Srbije i Savezne Republike Jugoslavije ili kako }e se zvati Srbija i Crna Gora Voditeq: Borba sa kriminalom i mafijom je okosnica va{eg izbornog programa,do}i }emo i do we,ali kada govorite o prijateqskim zemqama koje po{tuju na{ integritet i prijateqske odnose, gotovo da me to podse}a na na{to {to je bilo u vreme Josipa Broza Tita nesvrstani pokret. Da li vi gospodine [e{eq znate da Srbija `ivi i srpski narod `ivi u Evropi, da li ste u toku sa najnovijim analizama prema kojima ogromna ve}ina gra|ana za ulazak u savet Evrope evropsku uniju,parnterstvo za mir i u ne{to mawem obliku… Dr [e{eq: Okanite se vi va{ih analiza,te va{e analize nisu egzaktne Voditeq: Vi ne priznajete ni jednu analizu Dr [e{eq: Na{a zemqa je zainteresovana za saradwu sa svim dr`avama sveta na principima ravnopravnosti. A znate kada }e na{a zemqa biti primqena u Evropsku uniju 2246. godine. Nemojte da zavaravate narod ne}e tursku da prime u Evropsku uniju koja je ~lanica NATO pakta negde od 1953 ili 1955. godine koliko me se}awe slu`i Voditeq: A da li vi zavaravate narod sa podatkom o toj godini Dr [e{eq: Ja ne zavaravam narod. Znate kada se ka`e tako jedna drasti~na,izraz jedna tako drasti~na razlika u godinama onda se izra`ava jedna neverica. Ta obe}awa su na dugom {tapu,nama je potrebna konkretna saradwa odmah,ekonomska saradwa na ravnopravnim osnovama. Nama su potrebna tr`i{ta za na{u robu,a ne da mi budemo ve}iti izvoznik sirovina a da nam sklapaju tako neravnopravne ugovore na primer,Slovenci ~etiri puta vi{e robe sada izvoze na srpsko tr`i{te nego {to iz Srbije uvoze. To ja ne `elim da nam se desi,da ponovo budemo u takvim ropskim odnosima. Treba da sara|ujemo sa svima s kojima ima konkretnog i politi~kog i ekonomskog interesa da se sara|uje. Sa onim zemqama koje ne postavqaju takve uslove. Ja mogu da shvatim uslov koji se 555

postavi morate da uni{tite mafiju ja podr`avam taj uslov. Ja sam sada po tom pitawu najbli`i politici Evropske unije,ja podr`avam to da mi moramo potpuno da uni{timo mafiju da bismo mogli da sara|ujemo sa ~itavim svetom. Ali da nas neko natera da se odreknemo Kosova i Metohije ili da pocepamo Srbiju na {est regiona {to nam sprema Ko{tunica po ustavnom projektu svoje supruge Zorice Radovi}, to mene ne mo`e niko da natera. Znate meni je va`na ova predsedni~ka funkcija ali mi je opstanak Srbije neuporedivo va`niji. Voditeq: Ka`ete da je tr`i{te koje `eli na{u robu,da li je to Irak,afera sa oru`jem Dr [e{eq: U tu aferu sa oru`jem mene ne mo`ete da ume{ate ni na koji na~in. Vidimo po izve{taju Voditeq: Ne,ne `elim ja da vas ume{am,mnogi su govorili Dr [e{eq: [ta su govorili mnogi Voditeq: Da ste boravili u Iraku,da ste dobili zadatak da posle sloma i pada Slobodana Milo{evi}a obnovite patriotske veze i napravite tzv. Blok patriotizma Dr [e{eq: Od koga sam dobio zadatak Voditeq: Verovatno od Milo{evi}a Dr [e{eq: Dragi,gospodine va{a televizija dobija zadatke, vi ste strana agentura vi delujete, va{a televizija cela,vi ste uzurpirali dr`avnu televiziju Srbije,vi ste qudi zadataka, vi ovde provodite dve pune godine izrazito antisrpsku politiku. Ovde sve {to je protiv interesa srpskog naroda mo`e da se izrazi sa velikom pompom uz va{e neskriveno zadovoqstvo. Ni{ta patriotskog dve godine sa ove televizije nije emitovano u etar. Voditeq: Vi ste pratili sve programe Dr [e{eq: Va{ glavni i odgovorni urednik je bio na {kolovawu u Cijinom tamo institutu u Americi Bojana Leki},vama je to poznato pre nego {to je do{la ovde za glavnog i odgovornog urednika. Vi ste instrument antisrpske politike. Moj je ciq da se to pod hitno promeni. To se ne mo`e promeniti mojim izborom za predsednika Republike,ali se sigurno mo`e promeniti pobedom na parlamentarnim izborima. Vi biste da vam narod pla}a televizijsku pretplatu. Ne}e je pla}ati. Ja sam pozvao sve gra|ane Srbije da vam to ne pla}aju,ja prvi ne}u. Ne}u da finansiram to {to vi radite protiv Srbije i srpskog naroda. Te va{e analize mo`ete da bacite ma~ku pod rep. Voditeq: Da li ste bili u Iraku Dr [e{eq: Ja sam bio u Iraku i i}i }u opet,i}i }u skoro. Irak je nama prijateqska zemqa Voditeq: Da li ste ugovarali izvoz oru`ja Dr [e{eq: Prvo ja ne mogu da ugovaram izvoz oru`ja jer nemam oru`je. Ja da imam oru`je da imam najmo}nije oru`je na svetu ja ga Iraku ne bih prodavao ja bih ga poklonio ira~kom predsedniku ira~kom narodu da se uspe{no brani od bilo kakve agresije. Ja sam odneo jedno mo}no ubojito oru`je u Irak,srpsku oficirsku sabqu i poklonio ira~kom predsedniku i `elim da mu donese sre}u i uspeh u eventualnoj agresiji,da odbrani svoj narod i svoju dr`avu. Dakle ja sam iskreni prijateq ira~kog naroda. Kao {to su Ira~ani na{i iskreni prijateqi. Mi `elimo Voditeq: [ta bi uradio u slu~aju napada Amerike na Sadama Huseina i Irak 556

Dr [e{eq: Ja bih o{tro protestvovao,ja ne mogu da spre~im ako do|e do tog napada,ja }u ga o{tro osuditi,ja }u zbog toga protestvovati. To je sve {to ja mogu. Ja nisam mo}an da odbranim Irak,ali mogu da izrazim nemirewe sa bilo kojom agresijom. Kao {to izra`avam neprekidno nemirewe i izra`avam osudu izraelsskog genocida nad palestinskim narodom,kao {to sam bio protiv bombardovawa Avganistana,kao {to sam protiv agresije na bilo koju nezavisnu i suverenu dr`avu. To je moj principijelni stav. Jer ja se u politici rukovodim moralom,ja nisam spreman za malo koristi da pogazim moralne principe. Voditeq: Zna~i niste dobili sedam miliona dolara za proviziju Dr [e{eq: Ako sam dobio tih sedam miliona dolara mogao bih da kupim i vas i va{e kolege i saradnike ovde za bak{i{ za sitninu Voditeq: Nismo potkupqivi Dr [e{eq: Jeste,vi ste itekako potkupqivi i to je ve} dokazano,jer ne bi ste radili protiv interesa svoga naroda i dr`ave da nije tako. A {to se ti~e sedam miliona dolara,dajte neka to doka`u. Pazite to je ogroman novac,to ne mo`e da se sakrije. To nigde ne mo`e da se sakrije. To ako je u nov~anicama od 100 dolara to vam je celu sobu da napunite. Neka to doka`u,to je izmislio ^ovi}. Lansirali preko nekog nema~kog lista Veltam zontag itd. To su besmislice Voditeq: I jo{ zavr{i}emo pri~u oko Iraka, da li je ta~no da Srpska radikalna stranka imala svoj biro u Bagdadu Dr [e{eq: Ne. Nikakav biro ne postoji na{ u Bagdadu. Da ima biro bili bi slu`benici vaqda tog biroa, bila bi neka kancelarije,bilo bi bilo {ta. Biro ne postoji,ali postoji saradwa sa ira~kom Bas partijom i mi }emo tu saradwu nastaviti. Mi smo iskreni prijateqi ira~kog naroda. A {to se ti~e {verca,pazite glavni {verc oru`ja je bio za Liberiju, u to je ume{an ovaj Qubi{a Buha ^ume iz Sur~ina,predstavnici wegove firme su i{li JAT-ovim avionom uz grupu oficira to je sa Pavkovi}em ugovorio,tu je ume{an dr`avni vrh. ^iji je Qubi{a Buha ^ume - \in|i}ev. Evo sada je ~ak i neko pismo uputio ~ujem Qubi{a Buha ^ume optu`uje me da sam ubio i [quku i [krbu i da sam na wega spremao atentat itd. ~itav niz nebuloza. Ja sam u to zadro, ja sam po~eo da raskrinkavam i mafiju koja se bavi {vercom oru`ja jo{ kroz rad anketnog odbora Savezne skup{tine koji je istra`ivao ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a,pa smo zakucali na vrata Filipa Ceptera,pa ove firme Target koja se sada pomiwe i u izve{taju krizne grupe Vlahovi}a itd. Za Ceptera dodu{e jo{ nismo dokazali,ali ima dokaza ima me|unarodna krizna grupa za wega dokaza Voditeq: I ta istra`ivawa u anketnom odboru ste unov~ili,{tampaju}i Dr [e{eq: Kako sam unov~io? Voditeq: [tampali ste izve{taj anketnog odbora Dr [e{eq: I kako sam unov~io? Voditeq: Prema mojim informacijama prodavali ste Dr [e{eq: Za koju cenu Voditeq: Ne znam Dr [e{eq: To je bila kwiga od 500 strana Voditeq: Je li kupovana Dr [e{eq: Srpska slobodarska misao 557

Voditeq: Je li kupovana Dr [e{eq: Tira` 1000 primeraka,a cena je bila 300 dinara. I {ta je tu unov~eno? Je li se vi razumete u te {tamparske tro{kove. Poku{ajte vi da {tampate kwigu od 500 gusto slo`enih strana za 300 dinara,na|ite tu {tampariju,na|ite u Beogradu Voditeq: Da li ste odali dr`avnu tajnu Dr [e{eq: Kako mo`e biti kriminal dr`avna tajna,pod dosmanlijskim re`imom,pod |in|i}evim i ko{tunicinim re`imom kriminal jeste najstro`e ~uvana dr`avna tajna, to i jeste na{ najgori problem. Ja }u svaku kriminalnu aferu koju otkrijem odmah izneti u javnost,pa neka me tu`e za otkrivawe dr`avnih tajni. Vidite {ta je sada BIA uradila. Uputili su pismo Okru`nom javnom tu`iocu informaciju povodom mojih izno{ewa u javnost itd. niko ne ka`e {ta stoji u toj informaciji. [to ne obelodane tu svoju informaciju. Ja sam dokazao vezu Neboj{e ^ovi}a sa @eqkom Maksimovi}em Makom,preko @eqka [krbe. Nekoliko dana posle toga ubi{e [krbu. Ode [rkba ni sarmu probao nije. Znate mogu da se na{alim i na taj na~in po{to te qude ne po{tujem,to su kriminalci ubice,profesionalne ubice [krba je ubio vi{e qudi,nije mi ga ni malo `ao,kao {to mi ne}e biti `ao ni @eqka Maksimovi}a Make. @ao mi je samo {to [krba nije pre`iveo pa da svedo~i o svojim vezama sa Neboj{om ^ovi}em na primeri `eleo bih da Maka pre`ivi,samo zbog toga da bi mogao da svedo~i pred sudom s kim je sve bio povezan i u vrhu dosmanlijske vlasti. Voditeq: Kada govorite o va{em `estokom otporu i spremnosti da se jedini razra~unate sa kriminalom i mafijom,ka`ete da informacije dobijate od ~asnih i po{tenih qudi visokih policijskih i vojnih funkcionera, i ka`ete da ste nepotkupqivi,da se nikada niste bavili kriminalom,ali zar nije malo ~udno da ih sve poznajete. Dr [e{eq: Koga Voditeq: Sve kriminalce Dr [e{eq: Kako ih poznajem Voditeq: Znate svako ime Dr [e{eq: Ja nikad nisam u `ivotu sreo ni @eqka [krbu,ni @eqka Maksimovi} Maku ni mnoge druge. Ja [quku nikad u `ivotu nisam sreo,^umeta sam jednom u `ivotu sreo itd. Nikoga nisam video,ne znam kako izgledaju ti qudi. Sutra kada bi ih sreo na ulici ja ih ne bih poznao Voditeq: Ali znate sva~iju biografiju Dr [e{eq: Imam podatke o wima,podaci su pouzdani. [ta ja jo{ ovim svedo~im da ja nisam li~no motivisan da nekog od wih prozovem. Dok ja nisam prozvao `eqka [krbu mo`da vi nikad niste ni ~uli za wega Voditeq: Ne nikada Dr [e{eq: A ja ga nikad nisam video. Koji bi bio motiv moj da prozovem ~oveka koda nikad u `ivotu nisam video,ni{ta mi na `ao nikad nije u~inio osim taj motiv {to sam do{ao do pouzdanih informacija da je re~ o ubici. I da je on vrlo blizak Mom~ilu Mandi}u. Taj Mom~ilo Mandi} je jedan od glavnih finansijera Vojislava ko{tunice. Ja ne mogu da ka`em da je Ko{tunica mafija{, to nikad nisam rekao,on je nesposoban za to kao {to je nesposoban za bilo {ta drugo. Ali ja imam dokaze da su qudi iz wegovog najbli`eg okru`ewa povezani sa tim qudima. Otkud sada Ko{tunici ovoliko novca za tu feneti~nu 558

kampawu po svim medijima po Srbiji bilborde,{tampawe plakata itd. Mi nemamo ni za {ta,mi smo se istro{ili u septembru i to malo {to smo imali,imali smo najskromniju kampawu. Otkuda to. Pretpostavqam da nije iz dr`avnog buyeta jer bi procurelo ne bi moglo da se sakrije. Ko su ti sponzori. Ko je taj Drakuli} wegov koji ga najvi{e finansira. Ja znam u {ta je sve ume{an. Ovaj [vowa {to se predstavqa da je predsednik udru`ewa Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine Voditeq: A ko je taj [vowa? Dr [e{eq: Evo sada je bio sa Sandom Ra{kovi} Ivi} na konferenciji za {tampu Ko{tunicinoj,taj [vowa on ima ogromno bogatstvo i ovde u Srbiji,u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. U Obrovcu, u Srpskoj Krajini sada je nakon progona srpskog naroda velelepnu palatu izgradio. Veliki kriminalac,{vercer. On mu je sada glavna uzdanica tu i preko tog [vowe koji je ratni dezerter i {vercer najgore vrste,kriminalac on dokazuje Ko{tunica dokazuje da ga podr`avaju izbeglice iz Republike Srpske Krajine,Republike Srpske,izbeglice iz Hrvatske itd. To su stvari koje ~oveka zaprepaste kada ih prvi put ~uje. Ali toliko se takvih zaprepa{~uju}ih stvari kod nas nagomilalo da su qudi izgleda oguglali da to vi{e nikoga ne iznena|uje. Voditeq: Pa za{to posve}ujete toliko pa`we Dr [e{eq: Pa posve}ujem pa`wu zato {to sam ube|en da bez uni{tewa mafije nema oporavka Srbije. Miodrag Kosti} vlasnik MK komerca iz Novog Sada tri {e}erane za tri evra otkupio. Fabriku Vojvodina produkt koja vredi iz In|uje,koja vredi preko 20 miliona maraka Dragoqub Markovi} Krmivo produkt kupio za 700.000 – 800.000. toliko je ta frima bila uspe{na da je prose~na plata iznosila 50.000 dinara,sada on kao novi vlasnik smawuje im plate na 8.000 ili 10.000 dinara. Takve se stvari de{avaju u Srbiji. Ne ka`em i ranije je bilo kriminalnih afera,mafija{a Voditeq: I u vreme kada ste vi bili potpredsednik vlade Dr [e{eq: Naravno, Voditeq: A za{to se tada niste obra~unali sa mafijom Dr [e{eq: Pa hap{eni su,setite se Nenad \or|evi} je bio u zatvoru,pa je pu{ten da se brani sa slobode Voditeq: Ko ga je uhapsio? Jeste li ga vi kao potpredsednik vlade uhapsili Dr [e{eq: Ja nisam hapsio kao potpredsednik vlade jer ja nisam imao tu nadle`nost ja sam bio nadle`an za privredu i finansije. Voditeq: Za{to se niste tada sa mesta potpredsednika vlade Dr [e{eq: ^im sam u{ao u Vladu Srbije nisu pro{la ni dva meseca izvr{ena je velika policijska racija u Sur~inu,pohap{eni su svi vode}i sur~inski mafija{i Voditeq: I gde su zavr{ili Dr [e{eq: Neko im je iz policije dojavio pa su sklonili drogu,tra`ili smo drogu i onda su samo krivi~no goweni za lak{a krivi~na dela,za nelegalno posedovawe Voditeq: Zna~i va{a akcija nije imala efekta je li tako Dr [e{eq: Nije bila uspe{na,naravno imala je efekta. Shvatili su da vi{e ne mogu kako su ranije navikli. Zatim,smenili smo Jovicu Stani{i}a to je 559

bio veliki uspeh. Dok ja nisam u{ao u Vladu Srbije niko se nije usu|ivao da Jovici Stani{i}u stane na rep. Toliko je bio opasan i osamostaqen ~ovek. A on je glavnu spregu imao sa stankom Suboti}em Canetom @abcem. Kada sam ja bio u vladi Srbije raspisana je poternica za Stankom Suboti}em Canetom @abcem zbog ume{anosti u likvidaciju policijskog generala Radovana Stoj~i}a Ba|e. To su sve ~iwenice. Daqe,kada je ubijen Arkan,ja sam se isprsio i po~eo da prozivam qude za koje sam saznao da su ume{ani u Arkanovo ubistvo,ja sa Arkanom nisam bio u prijateqskim odnosima,mi smo bili u `estokom sukobu,ja sam o Arkanu imao lo{e mi{qewe dok je bio `iv. Ali sam jedini smeo javno o Arkanu da ka`em lo|e mi{qewe dok je bio `iv. A to {to sam ja o wemu mislio lo{e ne zna~i da je trebao da bude ubijen. Ja sam o ]uruviji mislio sve najgore a to ne zna~i zato {to je neko lo{ ~ovek mora da bude ubijen. Ali sam otkrio svu ~etvoricu koji su direktno izvr{ili wegovo ubistvo. ^anda Jorga Niki Kurak i ovaj Romi} koji je radio jedno vreme i u UDB-i. Ko je naru~ilac neka to istraga sada otkrije. Ni jednog trenutka nije iza{ao Du{an Mihajlovi} da ka`e nije istina ono {to sam rekao. Vidite jo{ jednu stvar. Znate kako je pla{qiv ~ovek taj Du{an Mihajlovi}. Va`i za pla{qivog ~oveka,opreznog Voditeq: Ne znam to vi znate Dr [e{eq: Ustru~ava se o neke direktne politi~ke ocene itd kada se on usudio na va{oj televiziji pre nekoliko meseci za Borislava Pelevi}a da ka`e da su mu ruke umazane krvqu,da je ume{an u ubistvo mo`ete misliti dokle je dogorelo. E sada }ete odmah postaviti pitawe za{to se ni{ta ne preduzima. Zato {to je Pelevi} va`an dosmanlijama zbog tih 14 glasova u kriti~nom momentu }e se na}i na raspolagawu u Republi~koj skup{tini. To je jedan od vidova povezanosti dakle mafije sa politi~kim establi{mentom. Ali, ono {to je ovde kqu~ni problem mafija je direktno anga`ovana u petooktobarskom pu~u. U va{u televiziju ovde Neboj{a ^ovi} je sa svojom mafija{kom bandom sa gangsterima upao sa automatskim pu{kama. Ovde je [quka bio prvih dana. Ja znam kada sam do{ao da gostujem oni su bili raspore|eni i po zgradi i van zgrade ovde. Dakle,to su ~iwenice koje se ne daju sakriti. Postoji svedo~ewe Tima Mar{ala kwiga “Igra senki” Voditeq: Postoji dosta sporewa o toj kwizi Dr [e{eq: Pustite vi sporewa,to je ~ovek koji je nepristrasan,koji je izneo,pa postoji kwiga Dragana Bujo{evi}a i ona je izvanredno svedo~anstvo Voditeq: 24 sata prevrata Dr [e{eq: Ta kwiga je nastala na ~iwenicama kojima je on bio o~evidac,na izjavama vode}ih qudi dosmanlijskog re`ima o svemu onome {to se de{avalo. Evo sada Nova demokratija ponavqa ono {to smo mi rekli pre dve godine da je Mla|en Dinki} sa automatskim pu{kama upao u Narodnu banku Jugoslavije, Du{an Zabunovi} sa automatskim pu{kama u Saveznu upravu carina. Kapetan Dragan sa svojom bandom sa pu{kama u Studio B. Neboj{a ^ovi} sa svojim gangsterima u dr`avnu televiziju. Otkud svakom od wih po jedna banda kriminalaca. I sada vidite,dobro mo`ete da ka`ete e oni su hteli da u~ine ne{to pa su morali da ove anga`uju,ali je problem kada ~ovek u|e u kontakt sa mafijom mafija ima odre|en interes,mafija posle kuca na vrata. U~inili smo ti to i to,sada ti za nas mora{ da uradi{ ovo i ono. Tu se kompromituju ti qudi vrha re`ima. I svi su kompromitovani. A uni{tewe mafije je nemogu}e bez promene vla560

sti. Voditeq: Ako se sla`ete da zavr{imo ovu pri~u o kriminalu,mafiji,i korupciji, Dr [e{eq: To je kqu~na ta~ka mog izbornog programa Voditeq: Vi ka`ete da ste uspe{no se borili protiv te mafije,ali koliko znam i va{e obezbe|ewe i vi imali ste podosta naoru`awa. Dr [e{eq: [ta smo imali Voditeq: Pi{toqe koje ste slu`beno dobili Dr [e{eq: Prvo,pi{toqi su bili sa urednim dozvolama. Kada su \in|i} i Du{an Mihajlovi} po~eli da me pripremaju za likvidaciju to je bilo pro{le godine,pre godinu i po dana,onda su oteli slu`beni yip vlasni{tvo Srpske radikalne stranke koji je bio blindiran,koji je stranka dobila od dr`ave iz ratnog plena. Dakle nije ni dinara to ko{talo dr`avu. Kada je policija do{la do saznawa da se sprema atentat na mene,to je jo{ iz onog vremena to su pouzdane informacije koje su i posle potvr|ene,zatim razoru`ano je celo obezbe|ewe Srpske radikalne stranke ali na{e obezbe|ewe nije razoru`ano zato {to je re~ o kriminalcima. Ti qudi nikakva krivi~na dela nisu po~inili. Ono je razoru`ano da bi ja ostao bez za{tite i posledwe {to su u~inili pre pet {est dana uklonili su dva le`e}a policajca u ulici gde ja stanujem. Voditeq: Za{to su postavqeni Dr [e{eq: Postavqeni su pre ~etiri godine iz razloga moje bezbednosti da ne mo`e neko u velikoj brzini da projuri tom ulicom i rafalima da saspe po mojoj ku}i Voditeq: Koliko znam za sada pored {kola se postavqaju le`e}i policajci Dr [e{eq: Pogledajte malo na Dediwu gde se sve postavqaju Voditeq: Ne idem u taj kraj Dr [e{eq: Ne idete,a {to nekada ne pro{etate malo Voditeq: Dobro posle ove emisije }u Dr [e{eq: [to ne idete pe{ke sa Ko{utwaka kroz Dediwe,ali idite po dano no}u nije preporu~qivo Voditeq: Pribli`ava se emisija kraju,tvrdite da ste najboqi od sva tri kandidata. U prvom krugu odnosno 29. septembra niste u{li ni u drugi krug a sada ste optimista. Ka`ete da bi vi{e voleli da odete u Hag nego da budete predsednik Srbije Dr [e{eq: Nisam ba{ tako rekao. Gotovo da bih vi{e voleo da odem u Hag nego da postanem predsednik to je moja izjava na konferenciji za {tampu,niste dobro pro~itali Voditeq: Za{to Dr [e{eq: Gotovo `elim da odem u Hag,`elim da poka`em da se ne bojim Haga, Ha{kog tribunala `elim da doka`em i na taj na~in da me ne mogu ni~im, apsolutno ni~im da terete. Mada su prekopavali i va{a televizija im je davala snimke sa na{ih mitinga 1991,1992,obilazaka frontova itd vi ste to uradili po zahtevu Ministarstva pravde,Saveznog ministarstva pravde,Kali~anin sekretar tog ministarstva Voditeq: Vi nas u Televiziji Beograd stavqate sve u isti ko{ Dr [e{eq: Va{a televizija, {ta to zna~i vi koji ovde, svi ste vi za mene,mi561

slim ima tu verovatno ~asnih qudi pretpostavqam ovi snimateqi da su ~asni qudi,da su {minkerke ~asne,da su {ankeri ~asni Voditeq: Mo`da je neko od wih snimao te materijale Dr [e{eq: Ovi sudi koji stoje na vratima da su,pa {ta ima veze ko je {ta snimao,vi ste dobili od Kali~anina pismo koje je dobila i televizija Novi Sad, da sav materijal koji imate isporu~ite saveznom ministarstvu pravde,da oni proslede Ha{kom tribunalu i vi ste to savesno uradili. Ali, da ste vi ba{ bili potpuno savesni vi biste bar napravili po jednu kopiju pa i meni dali da i ja imam u svojoj dokumentaciji,ako ve} toliko slu`ite Ha{kom tribunalu da budete korektni prema gra|anu ove zemqe da ka`ete poslali smo sve to,jer je tra`ilo ministarstvo pravde,ali evo da biste i vi bili informisani dajem i vama. Znate meni bi mnogo zna~ili ti snimci. Ovako ba{ bih voleo jednom da odem u Hag pa preko Ha{kog tribunala da do|em u posed tih snimaka. Oni su dragoceno svedo~anstvo Voditeq: Gospodine [e{eq gotovo da se ne zna da li ste vi kandidat Srpske radikalne stranke, Slobodana Milo{evi}a ili Dr [e{eq: To se sve zna va{ cinizam ne mo`e nikakav efekat u javnosti da izazove. Ja sam kandidat i Srpske radikalne stranke i Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije i svih drugih politi~kih partija koje me podr`avaju i JUL-a i Republikanske unije i Penzionerske partije Srbije, i Patriotskog saveza i ~itavog niza jo{ partija. Znate kada ~ovek nabraja uvek se o nekoga ogre{i neku partiju ne navede Voditeq: ^udna me{avina od ekstremnog nacionaliizma do komunizma Dr [e{eq: Prvo ovde nema ni{ta ekstremno,{ta je za vas ekstremno Voditeq: Izviwavam se kako ste do pred godinu dve dana gospo|u Miru Markovi} nazivali Dr [e{eq: Do pred godinu dve dana Voditeq: Tri godine Dr [e{eq: Kako vam je slabo se}awe Voditeq: Pa dobro Dr [e{eq: [to ne ka`ete sedam osam godina Voditeq: Dobro, kako ste je nazivali Dr [e{eq: Ili devet godina Voditeq: Dobro,kako ste je nazivali Dr [e{eq: Kakve to veze ima Voditeq: Pa sada ste u qubavi sa wom Dr [e{eq: Pazite ja sam bio i u zatvoru Mil{evi}evom a Milo{evi} me sada podr`ava,promenile su se stvari. Mi smo bili u jednom `estokom politi~kom sukobu nismo ni u kakvoj qubavi tu qubavi nema. Jer onaj ko unosi takve vrste emocija u politiku taj gubi u politici. Ni qubav ni mr`wa u politici ni{ta mu ne koriste. To je pogre{no. Ko{tunica dodu{e unosi mr`wu,po{to je za qubav nesposoban. Ali,u politiku ja ne unosim ni jednu emociju te vrste. Voditeq: A postoji li neki drugi interes osim politi~kog Dr [e{eq: Mi smo qudi razli~itih politi~kih koncepata,razli~ite ideologije. [ta nam je zajedni~ko. Patriotizam. Briga za sudbinu Srbije, danas Srbijom vladaju isti oni koji su nas bombardovali 1999. godine 562

Voditeq: A za{to vi pola`ete jedini prava na i tapiju na patriotizam Dr [e{eq: Pa ja dokazujem svakodnevno svoj patriotizam. Jer patriotizam mora da se dokazuje. Otaybinu neprekidno treba ne{to da se pru`a,od otaybine ne sme ni{ta da se tra`i. A ovi su patriote ali nekih stranih nama neprijateqskih sila,oni wima slu`e. Pazite kako su se oni pona{ali u vreme bombardovawa. Je li \in|i} i{ao u Nema~ku da tra`i da se nastavi bombardovawe dok ne kapitulira Srbija. Kako su se ovi drugi pona{ali. Kako se pona{a Goran Svilanovi},hteo je Hrvatima da preda 12.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta s leve obale Dunava. Hteo je [arengradsku adu da im preda. Ugovara sa Hrvatima da im vrati Prevlaku. Da se Prevlaka preda Hrvatima a onda da se gradi zajedni~ki hotel koji bi bio i crnogorski i hrvatski itd. Kakvi su to qudi. Kako mo`e Prevlaka,kada se preda Prevlaka kao da je predata cela Bokokotorska,celi zaliv. On je bezvredan u strate{kom pogledu Voditeq: Gospodine [e{eq danas vam je Milo{evi} dao podr{ku pismo je ve} pro~itano,nekada ste bili najomiqeniji Milo{evi}ev opozicionar Milo{evi} je Dr [e{eq: Kada Voditeq: On je to izjavio Dr [e{eq: A gde je izjavio,{ta izmi{qate. Kakav ste vi to ~ovek kada izmi{qate to nije istina Voditeq: Ne,istina je Dr [e{eq: Na|ite vi tu Ilustrovanu politiku Voditeq: Ne Ilustrovana politika to je u Ninu objavqeno Dr [e{eq: Nije u Ninu nego u ilustrovanoj politici je bio intervju Slobodana Milo{evi}a Voditeq: Dobro zna~i sla`ete se da ste Dr [e{eq: Ne sla`em se,na|ite vi to sutra pa u va{im informativnim emisijama ~itajte kako je ta~no Milo{evi} izjavio. Na direktno novinarsko pitawe kog opozicionig politi~ara najvi{e ceni,Slobodan Milo{evi} je dogovorio da najvi{e ceni [e{eqa zato {to se na{a partija ne finansira iz inostranstva i zato {to ne mewamo politi~ku orijentaciju od danas do sutra Voditeq: Zna~i izme|u najvi{e ceni i najomiqeniji je za vas razlika Dr [e{eq: Pazite,ali ~emu vam taj cinizam. Ta mr`wa }e rasturiti vas iznutra Voditeq: Mene Dr [e{eq: Pa i vas,znate vi ste ovde jedan instrument ja mogu da razumem va{u poziciju,ali ne mogu da je opravdam. Vi ste ~ovek jednog zadatka,{to je zadatak prqaviji vi ste verovatno i zadovoqniji {to ga izvr{avate,ali to mene uop{te ne interesuje Voditeq: Vi novinarstvom uop{te niste zadovoqni Dr [e{eq: Ma kakav ste vi novinar. Ne mogu strani pla}enici oni koji rade protiv svoga naroda da budu novinari Voditeq: Ja mislim da vi ne mo`ete da procewujete rad novinara Dr [e{eq: Mogu sama ~iwenica da dve godine blokirate Srpsku radikalnu stranku kao jednu od najve}ih parlamentarnih politi~kih partija pokazuje da vi niste nikakav novinar. Vi ste strani agent koji izvr{ava odre|ene zadatke protiv interesa svoga naroda. 563

Voditeq: To su optu`be koje treba da doka`ete Dr [e{eq: Pa vi ni~im ne mo`ete objasniti za{to ni jedan srpski radikal pune dve godine nije gostovao ni na jednoj emisiji dr`avne televizije. Ni~im to ne mo`ete objasniti. Zato {to nas mrzite,zato {to smo vam nepodno{qivi Voditeq: Ne,ne Dr [e{eq: Zato {to vam je na{a ideologija nepodno{qiva. Zato {to se naje`ite od istine. Vi ste bojite na{ih istinitih re~i,na{ih istinitih izjava Voditeq: Ne naje`imo se mi ali za da manipuli{ete nacionalnim interesima Dr [e{eq: Ja ni~im ne manipuli{em,apsolutno ni~im ne manipuli{em. Ja otvoreno govorim ono {to mislim,{to iskreno mislim. I tajna mog uspeha u politici bez ikakve podr{ke sa strane,bez ikakvih para srpskih neprijateqa itd {to iskreno verujem u ono {to govorim. [to sledim ideologiju,za tu ideologiju ja sam u stawu da stradam. Ja sam za tu ideologiju osu|en na osam godina zatvora,jo{ pre nekih 18 godina. Ja sam spreman za wu da se `rtvujem i zbog toga qudi imaju poverewa u mene. Znaju da ne}u izdati,znaju da se ne}u prodati. Znaju da nisam korumpiran itd. A qudi koji svoju politi~ku karijeru grade slu`e}i neprijateqima svoga naroda ili pqa~kaju}i Srbiju. Vidite {ta je donela ova vlast {est puta je skupqa struja,penzije ve} kasne 30% u odnosu na plate,kupovna mo} im je neuporedivo mawa nego ranije. Ve} 350.000 radnika je otpu{teno. Otvoreno re`im saop{tava, ministar Vlahovi} je to rekao, najavquje otpu{tawe jo{ 400.000. Seqake su dotukli,upropa{}avaju se doma}e firme da bi se uvozila strana roba. Voditeq: Gospodine [e{eq ovo je posledwi minut. Ako `elite poruku ili da vam ja postavim pitawe Dr [e{eq: Pa vi ste mi postavili dosta pitawa,ja pozivam gra|ane Srbije sve gra|ane Srbije i Srbe i Ma|are i Slovake i Rumune i Buwevce i [okce i muslimane i rimokatolike i pravoslavce i protestante i ateiste da iza|u u nedequ na izbore da glasaju za ~asnog,iskrenog srpskog nacionalistu koji uvek otvoreno govori {to misli,koji nema nikakve veze sa mafijom i koji je u stawu da obnovi pravni poredak u Srbiji jer to je ono {to je Srbiji najva`nije da bi iza{la iz ekonomske krize i socijalne bede. Neka qudi iza|u na izbore,neka glasaju po svojoj savesti. Ako za mene glasaju ja im garantujem da se ne}e pokajati. Voditeq: Da li ste pravili gre{ke u politici Dr [e{eq: Svaki `iv ~ovek pravi gre{ke,bezgre{ni qudi ne postoje. Samo je bog bezgre{an. Voditeq: Da li znate kako izgleda predsedni~ka zakletva Dr [e{eq: Da,predsednik se zakliwe na Ustav i ja }u se zakleti na Ustav i striktno }u po{tovati Ustav i ne}u kao Ko{tunica da pogazim Ustav na koji sam se zakleo. Ja }u pomenuti boga kada budem polagao zakletvu na Ustav,Ko{tunica ga nije pomenuo ~udili smo se mi koji smo znali koliki je bogomoqac onako prividni,paradni,koliko se poku{ava predstaviti kao pravoslavac i ~udili smo se {to ne pomenu boga kada je polagao zakletvu, a posle smo shvatili ~im je pogazio savezni Ustav. Prvi akt odricawe me|unarodno pravnog konti564

nuiteta. Upropastio je saveznu dr`avu. Voditeq: Termin je iscureo,jo{ jedno pitawe Dr [e{eq: Izgleda da ste mi dali produ`etak neki Voditeq: Za{to ste se odlu~ili ovoga puta da do|ete u RTS Dr [e{eq: Kako za{to sam se odlu~io Voditeq: Pro{li put ste poslali Dr [e{eq: To je moje zakonsko pravo da do|em u RTS Voditeq: Da li postoji razlika izme|u 29. septembra i evo danas Dr [e{eq: Postoji zato {to smo u septembru imali svakodnevne mitinge po unutra{wosti Srbije i nisam hteo da `rtvujem ve} zakazani miting da bih do{ao na va{u televiziju,pa smo unapred snimili intervju. A ~uo sam i ju~e kako ste bili u velikim problemima kada ste videli da vam nismo dostavili unapred snimqen materijal nego }u se direktno pojaviti u va{oj televiziji Voditeq: Ne odmah }u vam odgovoriti Dr [e{eq: Da li ste vi to meni dali produ`etak. Niste vi ovde da meni odgovarate,vi ste ovde samo da meni postavqate pitawa. Voditeq: Moram da odgovorim na va{e optu`be Dr [e{eq: A vi odgovarajte kada pro|e ova emisija Voditeq: Ja nisam bio u problemima Dr [e{eq: Vi odgovorite na pitawe za{to dve godine ni jedan srpski radikal nije pozvan da gostuje na RTS-u,na to pitawe odgovorite ako ste u stawu da date bilo kakav osdgovor Voditeq: To }e odgovoriti kolegijum Dr [e{eq: Ko, koji kolegijum Voditeq: I glavni i odgovorni urednik i Dr [e{eq: Vi ste privatizovali ovu dr`avnu televiziju i mislite da }e vam narod pla}ati pretplatu,ne}e. Niko vam u Srbiji to ne}e platiti mora}ete ponovo da se finansirate iz buyeta i mora}ete da do|ete pod parlamentarnu kontrolu. I mora}e budu}e rukovodstvo RTS-a da apotekarskom vagom meri prisustvo u informativno politi~kom programu svake parlamentarne stranke zavisno od wene snage u parlamentu. Kao {to se to radi u civilizovanom svetu. A ne da i daqe budete instrument antisrpske politike i da samo srbomrzsci mogu da gostuju u va{im programima i da se prosto Nata{e Kandi}ke i Sowe Biserko i Biqane Kova~evi}-Vu~e i sli~ne nadme}u ko }e vi{e besa i mr`we protiv srpskog naroda da iznese. Voditeq: Ne}u odgovoriti Dr [e{eq: [ta imate meni da odgovarate Voditeq: Zato {to ste izneli neistinu Dr [e{eq: Razmislite malo {ta vi da odgovarate Voditeq: Ja vam se zahvaqujem Dr [e{eq: Ko ste vi da odgovarate Voditeq: Ja se zahvaqujem na gostovawu Dr [e{eq: Bilo mi je veliko zadovoqstvo Voditeq: Tako|e i meni. Po{tovani gledaoci izviwavamo se {to smo malo produ`ili termin, nadamo se da ostali predsedni~ki kandidati ne}e imati primedbe na ovo zbog mo`da neravnopravnih uslova. Hvala vam na pa`wi i prijatno ve~e. 565

XXXI NEKO MORA DA POBEDI Radio Indeks, 5. decembar 2002. godine Voditeq: Dobar dan po{tovani slu{aoci, ovo je emisija neko mora da pobedi, kao {to znate danas je ~etvrtak 5. decembar posledwi dan pred predizbornu ti{inu. U ovoj emisiji smo do sada smo glasali odnosno birali ste predsednika. Danas malo druga~ije s obzirom da jedan od predsedni~kih kandidata je gost u studiju Radio Indeksa to je dr Vojislav [e{eq kandidat Srpske radikalne stranke. Dobar dan ili dobro jutro i dobro do{li u program radio indeksa Dr [e{eq: Dobar dan i boqe vas na{ao Voditeq: Slu{aoce samo da podsetim, tokom ove nedeqe imali smo prilike da ~ujemo i Borislava Pelevi}a i dragana Mar{i}anina iz izbornog {taba Vojislava Ko{tunice, tako da gostovawe Vojislava [e{eqa zaokru`uje tu pri~u. I ono {to smo mogli da primetimo i kroz na{u emisiji i u javnosti da se vi+e pri~a o tome ho}e li ovi izbori uspeti nego ko }e na wima pobediti. Kakve su va{e procene. Videli smo jedno od istra`ivawa ustvari jedino istra`ivawe koje se pojavilo govori, prognozira tri miliona bira~a i {to zna~i nedostaje 350.000 qudi, kakve su va{e prognoze Dr [e{eq: Ja se ne bih usudio tako olako da dajem prognoze ove vrste jer o~igledno qudi koji se bave istra`ivawem javnog mwewe to kod nas ne rade po nau~noj metodologiji, ne rade stru~no kompetentno. Re~ je o diletantima Sr|anu Bogosavqevi}u, Srbobranu Brankovi}u i drugima krajwe neozbiqnim qudima i vi uvek na osnovu rezultata wihovog istra`ivawa javnog mwewa mo`ete precizno da pogodite ko je finansirao to istra`ivawe. To je decenijama ve} istra`ivawe javnog mwewa je nauka, egzaktna nauka ima usavr{enu metodologiju i ne trpi diletante. Kada ih pitate gde im je Voditeq: Je li ima kod nas neka institucija kojoj biste verovali Dr [e{eq: Vidite nepodno{qivo je da vam neko objavi rezultate istra`ivawa a da vam ne saop{ti i metodologiju koju je koristio. Istra`iva~ki uzorak itd. To je nepodno{qivo. Kako vi da to proverite, on iza|e i ka`e evo toliko i to sada rade jo{ ve}i diletanti u raznim novinama u “ Nacionalu” , u “Ninu”, u ovome, onome, vidim jutros i u “Novostima”. Razbacuju se prosto ciframa. I kompromituju jednu ozbiqnu disciplinu unutar sociologije oni je kompromituju na taj na~in. Ja ne znam da li }e iza}i 50% ili ne}e, nadam se da ho}e. Kao kandidat verujem u svoju pobedu {to je sasvim normalno. A ostaje da sa~ekamo nedequ i da vidimo. Ako ve} nema neko ko se nau~nim metodom bavi ovim poslom onda ne treba uop{te da se time operi{e, da se manipuli{e. Svaki put objavqivawe rezultata istra`ivawa ove vrste kod nas je predstavqalo predizbornu manipulaciju. To je i ranije radio re`im to i sada radi re`im, uvek prote`ira nekoga. Zato se i prave kardinalne gre{ke. Voditeq: Dobro videli smo tokom prethodnih izbora da ste imali velike zamerke na sam izborni proces, ne na sam dan izbora ve} na stvari kao {to su bira~ki spisak, skupqawe potpisa za pojedine kandidate. Da li ste uspeli da otklonite u saradwi sa DSS-om pre svega u Republi~koj izbornoj komisiji neke od stvari koje su se prethodni put pojavile kao problem. 566

Dr [e{eq: Ne{to je ura|eno i to zna~ajno, ovoga puta nema nijedan kandidat koliko ja znam koji ne ispuwava uslove zakonske. Pro{li put je bilo {est kandidata koji nisu ispuwavali zakonske uslove. Pored mene zakonske uslove su ispuwavali samo Ko{tunica, Labus, Bata @ivojinovi} i Vuk Dra{kovi} nas pet, {est nisu ispuwavali imali su falsifikovane potpise. Po~ev{i od Neboj{e Pavkovi}a koji je imao 5. 000 neregularnih potpisa pa do Pelevi}a koji je imao oko 2000 neregularnih. Tu su bili Branislav Ivkovi} i Tomislav Lalo{evi} i Dragan Radenovi} i Vuk Obradovi}. Mi smo dokazali da su wihovi potpisi falsifikovani, me|utim komisija se na to oglu{ila. Ovog puta koliko ja znam nema ni jedan kandidat sa falsifikovanim potpisima, zapravo svi ispuwavaju uslove. To {to su Ko{tunici smawili sa 18.000 na 15.000 to sada mo`e da govori o wemu i wegovoj stranci i onima koji su to podnosili, ali on je ispunio uslov. Voditeq: A bira~ki spisak Dr [e{eq: [to se ti~e bira~kog spiska pretpostavqam da se se}ate da smo jedini mi srpski radikali pred prvi krug prethodnog izbornog turnusa neprekidno govorili o neregularnom bira~kom spisku. Ko{tunica je }utao. Ko{tunica je po~eo da govori o odsustvu jedinstvenog bira~kog spiska tek posle neuspelog drugog kruga predsedni~kih izbora i on sada o tome govori. Mi smo govorili kada je bilo vreme sada mo`emo jednostavno i da }utimo to je ~iwenica da ne postoji regularan bira~ki spisak i da se po tom pitawu kr{i zakon. Postoji jo{ jedno bitno kr{ewe zakona to je odsustvo nadzornog odbora. Nadzorni odbor postoji on je formiran 2000. godine konsenzusom svih parlamentarnih politi~kih stranaka i DOS-a Voditeq: To je 24. decembra Dr [e{eq: Jeste i wemu je bio onemogu}en rad pro{li put, nisu mogli da dr`e sednice u Narodnoj skup{tini, predsednica tog Nadzornog odbora nije mogla ni konferenciju za {tampu da odr`i u zgradi Narodne skup{tine, morala je da dr`i ispred zgrade itd. To je ve} ne{to {to dovodi u pitawe regularnost izbora. I naravno i neravnopravan tretman u medijima pojedinih predsedni~kih kandidata, pogotovo u dr`avnim medijima je pri~a svoje vrste. Ona svedo~i su{tinski o neregularnim predizbornim uslovima, ali to nije ne{to {to mene naro~ito zabriwava jer smo na takav vid medijske blokade odavno oguglali. Voditeq: Zna~i, ba{ sam hteo da se osvrnem na pri~u o medijima, vi ste rekli da je RTS instrument antisrpske propagande. Da li se to odnosi samo na ovaj deo predizborne kampawe ili ste tu mislili na kompletno izve{tavawe teku}e Dr [e{eq: To se odnosi na ukupnu ure|iva~ku politiku RTS-a u protekle dve godine. Pogledajte sve {ta se tamo emituje, pogledajte ko su redovni gosti wihovih emisija. Ili su to qudi re`ima, redovni qudi re`ima ili tzv. Nevladinih organizacija koje se direktno finansiraju iz inostranstva, koje finansiraju zapadne obave{tajne slu`be i razne vladine i ne vladine agencije ali sve su one usmerene na vo|ewe propagandnog subverzivnog rata protiv na{e zemqe. Ni{ta patriotsko na toj dr`avnoj televiziji pune dve godine nije emitovano. Nikada ni jedan srpski radikal nije pozvan da u~estvuje u nekoj od emisija. Oni su znali da organizuju emisije o nama ~esto, da o nama govore, a nikada 567

nikoga nisu pozvali da i on u~estvuje, da se ~uje druga strana. Takva situacija je nezabele`ena od Tita na ovamo. Voditeq: Zna~i, a {to se ti~e same kampawe tu imali ste one zakupqene termine, a kako ste zadovoqni ovim delom obave{tavawa javnosti o predizbornim aktivnostima vas kao predsedni~kog kandidata Dr [e{eq: Mi smo zakupqene termine imali na nekim televizijama u unutra{wosti. Toga nije bilo naro~ito mnogo. Problem je {to negde i pored na{e spremnosti da platimo odre|en termin lokalne televizije nam to ne omogu}avaju, a negde su cene tako visoke da jednostavno ne mo`emo to da platimo. Najve}i problem je po tom pitawu u Beogradu. Na RTS-u su saop{tili da mi imamo neki dug prema wima i zbog toga nam uop{te ne prihvataju naru|bu za emitovawe spotova. Taj dug je izmi{qen, taj dug ne postoji. Oni apsolutno nemaju nikakvog dokaza o nekom na{em dugu. To su oni izmislili na jedan podla~ki, pokvaren na~in da bi onemogu}ili Srpsku radikalnu stranku da adekvatno Voditeq: A koliki je taj dug ako nije Dr [e{eq: Oni izmi{qaju neke desetine miliona, 30, 40 miliona dinara, ko zna koliko. [to je apsolutno nemogu}e i nema nikakvog ugovora, nema nikakvog pravnog osnova za neki dug. Voditeq: Dobro, videli smo sada kandidati ste vi Vojislav Ko{tunica i Borislav Pelevi} i sada opet prema nekim istra`ivawima javnog mwewa Vojislav Ko{tunica je najozbiqniji kandidat, a od wega smo ~uli da u slu~aju neuspeha izbora {to je jedna od mogu}nosti, neko morati za to da odgovara ali prvenstveno Vlada Srbije i da }e u slu~aju neuspeha do}i do mo`da do pokretawa za smenu Vlade. Ali je to bilo dogovora sa vama i da li biste vi to podr`ali Dr [e{eq: Nije bilo nikakvog dogovora sa nama po tom pitawu i od kada je formirana \in|i}eva vlada insistiramo na wenoj smeni. Samo je malo nemoralna Ko{tunicina motivacija. Mi jedva ~ekamo mi ho}emo inicijativu da se smeni \in|i}eva vlada, mi smo podnosili u nekoliko navrata takve inicijative, pa su je skidali na protivustavan na~in sa dnevnog reda. Ali, vidite kakav je ~ovek Ko{tunica on ne ide na ru{ewe vlade Zorana \in|i}a zbog lo{e situacije u zemqi, zbog ekonomske krize, socijalne bede, protivustavnih zakona, protivustavnih uredbi, kriminala, sprege vlasti i mafije itd. Ni jedan od tih kqu~nih razloga ne iznosi, on sve vezuje za pitawe svog uspeha ili ne uspeha da se do~epa predsedni~ke funkcije. Ako se do~epa predsedni~ke funkcije dakle vlada ne mora da se ru{i, \in|i} ostaje jo{ dve godine. Ko{tunica }e da pi{e novi Ustav Srbije po projektu svoje supruge Zorice Radovi} da cepa i deli Srbiju na {est regiona itd. a \in|i} }e neometano da radi sve ono {to je radio do sada. A ako Ko{tunica ne uspe u svom naumu da postane predsednik Srbije e onda neka se \in|i} ~uva. Kud }ete ve}i razlog da Ko{tunica propadne na izborima, jer on }e odmah biti spreman na ru{ewe \in|i}eve vlade, ja }u mu u tome pomo}i ako budem predsednik Republike, svesrdno }u se zalo`iti |in|i}eva vlada }e vrlo brzo pasti, idemo na vanredne parlamentarne izbore. To je ono {to `eli ogromna ve}ina gra|ana Srbije. To je jasno. Voditeq: Zna~i {to se vas ti~e postoji vi{e razloga da Vojislav Ko{tunica ne pobedi na ovim izborima Dr [e{eq: Da Voditeq: A {ta bi bio va{ prvi potez recimo nakon progla{ewa za pred568

sednika, to je jedno od uobi~ajenih pitawa Dr [e{eq: Moj prvi potez bi bio polagawe zakletve Voditeq: Dobro, osim toga Dr [e{eq: Pa ja bih od prvog dana po~eo da radim sve ono {to su moje ustavne nadle`nosti Voditeq: Da, po{to ~esto se oni koji su kritikovali predsedni~ke kandidate govorili su da govore o stvarima koje nisu u nadle`nostima Dr [e{eq: To govore i Ko{tunica i Pelevi}, ali to od mene nikad niste mogli da ~ujete. Ja sam uvek striktno govorio samo o onome {to predstavqa moj predsedni~ki program, a u okviru je ustavnih nadle`nosti predsednika Republike. Dakle, ja bih delovao kao kontrolor izvr{ne vlasti, Vlade. Pozivao celu vladu, pojedine ministre da se izjasne o odre|enim pitawima iz okvira svoje nadle`nosti, to je ono {to mi Ustav daje pravo. Zatim bio bih delimi~no kontrolor rada zakonodavne vlasti, Narodne skup{tine. Ustav mi daje pravo da vratim sve zakone na ponovno glasawe ako smatram da nisu dobri, pre nego {to ih eventualno proglasim. I delimi~na kontrola sudske vlasti. Ustav bi mi davao mogu}nost u okviru nadle`nosti da dodequjem pomilovawe ili aboliciju. Ja bih to radio veoma restriktivno samo za odre|ena krivi~na dela, krvo`edne ubice, trgovci drogom, mafija{i od mene ne bi mogli da o~ekuju milost. Oni koji su silovali, otimali decu itd. Voditeq: Da ste bili predsednik Srbije u proteklih godinu ili dve dana, koje zakone ne biste potpisali Dr [e{eq: Vi{e zakona ne bih nego {to bih, mnogo vi{e. Skoro svaki bih vratio pogotovo zakon o penzijama jer su ojadili penzionere, vi{e se penzije ne uskla|uju sa platama, sada ve} kasne penzije u odnosu na platu zaostaju oko 30% na primer. Zatim, Zakon o radiodifuziji ne bih potpisao vratio bih ga na ponovno glasawe jer je potpuno protivustavan i remeti osnovno na~elo podele vlasti, Zakon o ekstraprofitu, mnoge poreske zakone bih vra}ao na ponovno glasawe. Zakon o univerzitetu bih vratio na ponovno glasawe i ~itav niz drugih zakona demokratske Voditeq: A da li bi onda uop{te bilo mogu}e funkcionisawe dr`ave ukoliko bi uz takav raspored snaga, zna~i da vi budete predsednik, a da vlada bude, nekako vi uop{te ne podr`avate koja ima potpuno druga~ije vi|ewe re{avawa problema Dr [e{eq: Vidite, ova ustavna nadle`nost predsednika Republike i mogu}nost da on vrati zakon na ponovno glasawe je suspenzivni veto. Ja imam pravo da vratim Narodnoj skup{tini na ponovno glasawe i ja bih to obrazlagao uvek temeqito, stru~no. A skup{tina bi se opet o tome izja{wavala. I ako skup{tina ponovo izglasa zakon onda moram da ga proglasim. Tako Ustav ka`e. Dakle, ja sam kao predsednik Republike ako se zamislim u toj funkciji o~evidac jedne odluke Narodne skup{tine. Narodna skup{tina je odlu~ila da donese jedan zakon, ja nalazim slabosti u tom zakonu ja ga vra}am na ponovno glasawe i ka`em skup{tini razmislite jo{ jednom, pogre{ili ste tu, tu, tu. To je su{tina takvog suspenzivnog vra}awa Voditeq: [to je prakti~no odlagawe Dr [e{eq: [to je izvesno odlagawe samo. Voditeq: Dobro, videli smo da ste vi ovoga puta ne samo kandidat svoje stran569

ke ve} i kandidat Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Slobodana Milo{evi}a, po{to ima vi{e socijalisti~kih partija Dr [e{eq: I jo{ tu ima ve}i broj partija Republikanske unije, Ujediwene penzionerske stranke, Patriotskog saveza, mnogo romskih udru`ewa ~itav, niz drugih udru`ewa gra|ana. Voditeq: Ono {to je qudima interesantno {to vas verovatno ~esto pitaju u toku ove kampawe, to je kako vam se svi|a to {to vas podr`ava izme|u ostalih i Mira Markovi}, a i Slobodan Milo{evi} s obzirom da ste proteklih 10 godina izvesno vreme bili saradnici ali i izvesno vreme i o{tri politi~ki protivnici sa ne ba{ birawem re~i u tim sukobima. Dr [e{eq: Meni je wihova podr{ka dragocena jer na ovim izborima mi moramo da objedinimo snage svih srpskih patriota i svih gra|ana Srbije koji `ele spas na{e zemqe, koji `ele ekonomski preporod, socijalnu pravdu, moderan pravni poredak itd. To {to se ranije de{avalo re~ je o ideolo{kim, politi~kim sukobima. Tada smo bili politi~ki protivnici bili smo `estoki u me|usobnim okr{ajima. Ja sam na raspolagawu imao samo verbalna sredstva politi~ke borbe, a re`im je tada i prebegavao drugim vrstama progona, zatvorima itd. Me|utim to je sada sve sitno i bezna~ajno u odnosu na ove opasnosti u kojima se na{la otaybina. Ja ne smem da budem sujetan ~ovek i sada zlopamtilo e on je meni to i to rekao, on je meni to i to uradio, sada ja treba da se svetim. Takva osvetoqubivost u politici je krajwe {tetna. Voditeq: Da, meni samo ne{to nije jasno, vi ste vi{e puta ~ini mi se rekli za Slobodana Milo{evi}a da je kriminalac Dr [e{eq: Pazite, ali tu je sada Voditeq: A sada prihvatate podr{ku od wega, nije tu stvar pitawa li~ne uvrede Dr [e{eq: Morate da vidite kontekst koji je to bio. Da li se vi se}ate kada je to bilo kada sam ja to izjavio Voditeq: Ne mogu da se setim ta~no Dr [e{eq: To je bilo u toku su|ewa. Mene su sudili i osudili na tri meseca zatvora u tom procesu, to je povodom onog incidenta koji je u Saveznoj skup{tini izazvao Radoman Bo`ovi}, kada su hteli da izbace Dra{ka Mrakovi}a i mi savezni poslanici nismo hteli da se sklonimo da policija do|e do Dra{ka Mrakovi}a i onda je nas {est izvedeno pred sud. I mi nismo hteli uop{te da se branimo pred sudom, svaki od nas je izjavio to. To je bila jedna etiketa da poka`ete maksimalnu odva`nost. Na{a je `eqa bila da ga maksimalno iritiramo itd. Voditeq: Ali ste rekli da je kriminalac, a ne da je ru`an ili da je ne{to Dr [e{eq: Pa ja vam ka`em to je politi~ka etiketa za koju smo procenili da }e ga najvi{e zaboleti u tom trenutku. I mi smo hteli da isprovociramo i hap{ewe i odlazak u zatvor. To nam je bio politi~ki ciq. Ja sam iz zatvora jo{ gr|e pisao protiv Milo{evi}a, ja sam pri izlasku iz zatvora na zatvorskoj kapiji odr`ao jedan `estok govor gde sam ga napao najte`im mogu}im izrazima i kvalifikacijama odnosno diskvalifikacijama. To je sada jedan element politi~ke borbe znate kada `estina prevazi|e ono {to je u politici po`eqno, e sada gledajte {ta je te`e da li je te`e oti}i u zatvor ili nekoga opsovati. Ja mislim da je te`e u zatvor oti}i nikad pretpostavqam niste bili u zatvoru 570

Voditeq: Nisam hvala bogu Dr [e{eq: Ali i zatvor je za qude va`no je da ~ovek ne ode zbog ne~asnih stvari u zatvor. E sada to je etiketa to nema nikakve veze sa dana{wim mojim obra~unom sa mafijom i sa kriminalcima iz vlasti jer ja za wih sada iznosim konkretne dokaze, ~iwenice a ono je bilo etiketirawe. Znate zalepite ga on mene zalepi nekom etiketom preko svoje partije, mada se Milo{evi} li~no nikada u tome nije eksponirao. To je radila wegova partija aparat i mediji pod kontrolom re`ima. Oni meni zalepe etiketu, ja uzvratim jo{ `e{}e itd. To je politi~ko etiketirawe gde ~esto ima preterivawa. Ali, i kada do|e do tog preterivawa znate politi~ari posle izvesnog vremena se pona{aju kao da toga nije ni bilo, tako vam je na ameri~kim predsedni~kim izborima. Nema {ta jedan od drugom ne ka`u predsedni~ki kandidati, me|utim posle tih izbora sasvim normalna situacija. ^ak kada se vodi kampawa unutar jedne partije u Americi kada se vodi kampawa za predsedni~ku nominaciju unutar demokratske ili republikanske stranke, tu u po~etku ima obi~no nekoliko kandidata, dva tri obi~no, nema {ta oni jedni o drugima ne ka`u, a kada do|e do partijske konvencije jedan pobedi i ponudi drugome po snazi da bude potpredsednik bez obzira {ta je, to je stvar etiketirawa. Ja nikad nisam imao za Milo{evi}a dokaz da je u bilo kakvom kriminalu, ja taj dokaz nisam imao. Ja sam mogao da napadam konkretne wegove qude po~ev{i od Jovice Stani{i}a itd. a za Milo{evi}a nikakav dokaz nisam imao. Za ove koje sada napadam ja imam sasvim konkretne dokaze. Evo pogledajte za Neboj{u ^ovi}a pogledajte za sve ostale, ja sada vi{e ne moram ni da dajem nikakvu etiketu, ja govorim samo jezikom ~iwenica i oni se `este, polude{e. E tu je ta bitna razlika. Voditeq: Dobro 361-2127 je na{ broj telefona od 10, 30 ~asova mo`ete da se javite i ukqu~ite u program i postaviti gospodinu [e{equ neko pitawe, a ja bih se vratio malo na istoriju, vi ste tre}i ili ~etvrti put sada kandidat za predsednika Srbije, svaki put ste osim ~ini mi se prvog puta, bili me|u najboqima na tom odmeravawu snaga, s tim {to mnogi misle da ste jednom i pobedili na izborima. Da ste pobedili mo`da ~ak i dva puta ali u jednom izbornom ciklusu i Zorana Lili}a i Milana Milutinovi}a, tada ja sam izve{tavao sa Kosova izbornog dana i sva{ta sam tamo video u tom drugom krugu. Mnogi su bili razo~arani zbog toga {to ste tako lako pre{li preko tih brojnih izbornih malverzacija. Dr [e{eq: Zavisi kako brojite, ja sam vi{e puta bio kandidat i uvek sam bio uspe{an kandidat. Prvi put je to bilo 1990. godine ja sam se kandidovao iz zatvora. I imao zapa`en rezultat. I taj rezultat mi je bio dragocen u daqem politi~kom radu, anga`ovawu. Pa onda 1997. godine dva turnusa smo imali i evo sada imamo dva turnusa. To je dakle pet puta kada sve saberete ili tri puta ako to druga~ije ra~unate, ako su ovi prethodni bili neuspe{ni pa tek sada idemo na neke za koje o~ekujemo da bi eventualno mogli biti uspe{ni. Da se zavr{e fakti~kim izborom predsednika Republike. [to se ti~e te 1997. godine ja sam pobedio Zorana Lili}a. Ja sam trebao da postanem predsednik Republike. Jednom izbornom manipulacijom meni je ta pobeda oteta jer je Republi~ka izborna komisija konstatovala da fali ispod 1% glasa}a. A tada je progla{eno da Srbija ima 7, 500.000 glasa}a Voditeq: To je milinon vi{e nego sada 571

Dr [e{eq: 1, 500.000 nego sada, ja sam tada pobedio. Zatim na ponovqenim izborima ja ne mogu da se zakunem da sam pobedio Milana Milutinovi}a da sam imao vi{e od wega glasova, ali je wemu pripisano izme|u 300.000-500.000 glasova, to glavu dajem to je sigurno i mi smo to dokazali. Mi smo zato na drugo odmeravawe sa Milanom Milutinovi}em poslali vi{e od 1000 kontrolora mo`da i 2000 na Kosovo i Metohiju iz unutra{wosti Srbije oni su tamo hap{eni, maltretirani, u 7 sati ujutru su nalazili pune glasa}ke kutije itd. Mi smo sve to izneli u javnost mi smo 16 raznih specijalnih izdawa “Velike Srbije” objavili `igo{u}i to. Kada je Milan Milutinovi} polagao zakletvu ako se se}ate, na{i poslanici su ustali demonstrativno vikali mu “Lopove, lopove” i napustili nisu hteli da prisustvuju polagawu zakletve. [ta mi nismo uradili, nismo jedino iza{li na ulicu. Je li se se}ate da je tada Gelbard do{ao u Beograd Voditeq: E sada detaqa se ne se}am Dr [e{eq: Tada je Gelbard hteo krvoproli}e u Srbiji, gra|anski rat, rekao je Milo{evi}u protiv [e{eqa su sva sredstva dozvoqena. To je jo{ 1997. godina kada je Milo{evi} imao poprili~an uticaj na zapadu. Malo uzdrman zimskim demonstracijama 1996 na 1997. godinu, ali jo{ poprili~an uticaj. Da li se se}ate 1996. godine kada je Neboj{a ^ovi} otimao Studio B niko sa zapada prstom nije mrdnuo, do{ao je tada{wi ameri~ki ministar Kristofer u Beograd i podr`ao otimawe Studija B. Studio B je tada ve} bio potpuno privatizovan. Po onim ranijim zakonima. Mo`ete vi da ka`ete lo{i zakoni ali po zakonu obavqeno. Onda je Neboj{a ^ovi} upao sa naoru`anim qudima oteo Studio B i podr`avio ga na protivustavan na~in. Dakle, to je bila takva situacija. Mi smo smatrali da ta predsedni~ka funkcija nije vredna krvoproli}a, a shvatali smo {ta je ameri~ka namera tada bila. I, obistinilo se na `alost to {to smo mi o~ekivali tek u martu mesecu kada su Amerikanci krenuli sa otvorenom pobunom {iptarskih terorista na Kosovu i Metohiji mi smo popravili odnose sa Milo{evi}em, sa SPS-om i tada u toku dva sata mi smo dogovorili koalicionu vladu. Kada su propali Milo{evi}evi pregovori sa Dra{kovi}em koji su trajali skoro {est meseci, za dva sata mi smo tu koalicionu vladu ugovorili. [ta se daqe desilo, nisam ja zaboravio oko predsedni~kih izbora Voditeq: Ne upravo to me zanima Dr [e{eq: Milan Milutinovi} je, mi smo u{li u vladu 24. marta, Milan Milutinovi} je za 31. mart zakazao prijem u Predsedni{tvu Srbije i do{lo su na{i ministri, na{i poslanici on je stajao tamo na ulazu sa suprugom i gosti su se pozdravqali s wim. Ja sam do{ao sa suprugom pro{ao pored wega kao da ga nema, nisam hteo ni da se pozdravim. To je dr`avni praznik Republike Srbije, ja sam potpredsednik Vlade moje je da do|em na obele`avawe tog praznika, a on za mene nije predstavqao predsednika Republike ja sam ga potpuno ignorisao. Znate kada sam prvi put po~eo sa wim da kontaktiram, u vreme rata. Znate kada je sve ostalo bilo neva`no, kada je bilo va`no samo da u dr`avi sve funkcioni{e da bi odbrana bila {to uspe{nija da bi snabdevawe gra|ana bilo {to uspe{nije, da bi se otklawale posledice bombardovawa itd. Do rata, dakle to je ve} mart 1999. godine mislim da nisam imao ni jedan kontakt sa Milanom Milutinovi}em tek tada sam nekako pre{ao preko toga, ali opet u {ali ~esto spo}itavao i na nos nabacivao. 572

Voditeq: Dobro sada je 10, 30 pozvali smo slu{aoce da se jave i jedan od wih je upravo na vezi, pa da ~ujemo pitawe za gospodina [e{eqa. Dobar dan u programu ste Slu{alac: Dobar dan Dane ovde iz Kote`a Voditeq: ^ujemo vas Slu{alac: Puno pozdrava gospodinu [e{equ divim se wegovoj hrabrosti svaka mu ~ast zaista Voditeq: Imate neko pitawe Slu{alac: To i `elim mu puno sre}e na predstoje}im izborima i zaista ovi koji su trenutno na vlasti koji se izviwavaju i kle~e pred usta{ama i pred [iptrima trebaju {to pre ali zaista {to pre da odu u tamo zaista gde im je mesto, samo toliko ni{ta drugo. Voditeq: Dobro, hvala ovoga puta podr{ka i konstatacija bez pitawa. Tako da mo`emo da se vratimo samo za trenutak na ovu temu, ono {to je mene zanimalo to je da li se mo`e desiti da vi za tri godine budete u nekoj, da vas podr`ava Zoran \in|i} a da vi ka`ete da je ovo sada bilo politi~ko etiketirawe. Jer tada je to izgledalo kao ozbiqan sukob i isto je izgledalo kao da vi govorite jezikom argumenata, a ne kao da je to pozori{na predstava Dr [e{eq: Ne, to nije bila pozori{na predstava i to je bio jezik argumenata ali uz argumente koji su bili politi~ke prirode ideolo{ke prirode, Milo{evi} i ja smo se razi{li direktno sukobili oko prihvatawa odnosno ne prihvatawa Vens-Ovenovog plana za Bosnu i Hercegovinu ako se se}ate, kada smo mi radikali rasturili onu Svesrpsku skup{tinu zakazanu u Sava centru to je bila zajedni~ka sednica Savezne skup{tine, skup{tine Srbije, Crne Gore, Republike srpske i Republike Srpske Krajine bez na{ih poslanika ta skup{tina nije mogla da ima kvorum. Dakle, mi smo u{li u jedan politi~ki sukob, koncepcijski sukob. A {to se ti~e \in|i}a, znate on nikada nije poku{avao da brani srpske nacionalne interese Milo{evi} je poku{avao itekako poku{avao. Mo`emo sada da procewujemo koliko je bio uspe{an u toj odbrani i da li je uvek prave poteze povla~io, kao {to mo`emo sada problematizovati da li sam ja uvek prave poteze povla~io, ne postoje bezgre{ni qudi, to }e istori~ari sada da utvrde ko je gde pogre{io, kako je gre{io, {ta je bio boqi potez u adekvatnoj situaciji itd. Ali \in|i} je uvek bio politi~ki na strani srpskih protivnika, u toku rata on je u Nema~koj tra`io da se nastavi bombardovawe Srbije dok se ne kapitulira ovde. Zatim, ovo {to je \in|i} uradio za ove dve godine to je neoprostivo. Ja mogu opet nekad mo`da sa Milo{evi}em da polemi{emo da li je trebao ovakav ili onakav zakon, ali ovo {to je \in|i} uradio jeste li ovo ikada imali ranije. Voditeq: Da ~ujemo jo{ jednog slu{aoca koji ~eka na vezi. Dobro jutro u programu ste Slu{alac: Dobro jutro, ja `elim da pozdravim gospodina [e{eqa i htela sam prvo da mu se zahvalim {to je izdao onaj ~asopis sve o Putinu to je bilo vrlo lepo s wegove strane. A drugo smem li da dam jedno mi{qewe gospodinu [e{equ obzirom da sam dosta wegovih stvari pro~itala. Voditeq: Mo`e Slu{alac: E ako mogu, ne znam da li bi se slo`io gospodin [e{eq ali ja mislim da je on sasvim druga~iji uz vlast, a sasvim bi bio druga~iji kada bi bio 573

u vlasti. Niti je on fa{ista, niti je komunista i ja ne verujem da }u do~ekati da vidim to, ali on jo{ to nije pokazao. A da li se on sla`e samnom ja ga to pitam. Voditeq: Hvala vam {to ste se javili Dr [e{eq: Pa znate normalno je da ~ovek ima jednu politi~ku taktiku kada je u opoziciji drugu politi~ku taktiku kada je na vlasti. Ja }u vam dati jedan primer. Dok sam bio u opoziciji mogao sam da napadam politi~ke konkurente, da kritikujem, da ovako, da onako. Kada sam bio na vlasti samo u direktnom duelu sam to mogao. Znate kako to izgleda kada ~ovek iz vlasti ide i samo napada opoziciju. ^ovek iz vlasti mora da se brani, kada sam bio opozicionar uvek sam napadao. Obavqaju}i funkciju potpredsednika vlade uvek sam bio u prilici da branim vladinu politiku, svoje pona{awe, svoje postupke itd. I to je sasvim normalno. Sme{no je kada ~ovek vlasti napada opoziciju. S vremena na vreme ja sam imao razloga da napadnem qude iz opozicije zbog kardinalnih nekih proma{aja ili lo{ih postupaka itd u odbrani srpskih nacionalnih interesa. Ali {to se ti~e ukupne unutra{we politike vlast je uvek tu da se brani. Sme{no je kada vlada napada. Sme{no je kada \eli} napada opoziciju {to su mu pali buyetski zakoni. To je suludo. Voditeq: To je ova stvar od pre dva dana u republi~koj skup{tini Dr [e{eq: [to nas nije ubedio da glasamo za. Ne mo`e on nas napadima motivisati da glasamo za. E to je ono {to je potpuno besmisleno u wihovom pona{awu. Mi svi koji se bavimo politikom `elimo da budemo vlast, mnogo je te`e biti vlast nego opozicija. Opoziciji je na izvestan na~in lagodno, samo kritikuje, napadate, tra`ite gre{ke vlasti i isti~ete ih u prvi plan i nastojite da vlast zasko~ite nekim svojim boqim konceptom, boqim sagledavawem problematike, boqom percepcijom osnovnih ciqeva i sli~no. Ali kada ste na vlasti onda bije sa svih strana odgovorni ste za sve postupke, za sve poteze itd. Ali u prkos tome {to je lak{e biti opozicija nego vlast svi mi koji se bavimo politikom `elimo da budemo vlast. Postoji ta voqa za mo} kao li~na motivacija svakoga ~oveka postoji slavoqubqe {to je sasvim prirodno za svakog normalnog ~oveka da `eli da stekne slavu, da se istakne i to su prirodne ~asne motivacije. Naravno kod nekih qudi postoji i ono {to je ne~asna motivacija da vlast iskoriste mo} i uticaj da se obogate da pqa~kaju itd. To sa nama srpskim radikalima nikad nije bio slu~aj. Voditeq: Da ~ujemo i slede}eg slu{aoca, ~eka na vezi. Dobar dan. Da li vi imate pitawe za gospodina [e{eqa Slu{alac: Dobar dan. Prvo da pozdravim va{eg demagoga stvarno je pravi demagog. Ono {to radi radi vrhunski. A na nama je da prihvatimo ili ne prihvatimo. Voditeq: A pitawe Slu{alac: @eleo bih da ga pitam da li ima konkretne neke dokaze da je Ko{tunica u ne{to ume{an ili ako ima neka iznese, a ne da pri~a tu pri~e ovo Dr [e{eq: Ho}ete malo sa~ekati na vezi gospodine Slu{alac: Ho}u Dr [e{eq: [ta vi mislite pod tim kada ka`ete demagog, {ta zna~i taj izraz demagog Slu{alac: Evo vi ste malo pre pomiwali Milo{evi}a, prebacivali ste 574

mu, prozivali ne samo Milo{evi}a nego Dr [e{eq: Objasnite mi ovaj termin {ta je to demagogija Slu{alac: Pa to je Dr [e{eq: [ta je demagog Slu{alac: Bacawe pra{ine u o~i, eto Dr [e{eq: Ne bih ja ba{ bio zadovoqan takvom definicijom Slu{alac: To je u su{tini tako Dr [e{eq: Nemojte gospodine, objasnite mi {ta to zna~i Slu{alac: Rekao sam to je bacawe pra{ine u o~i to ste vi radili 10 godina, bacali ste samo pra{inu u o~i Dr [e{eq: Je li vi ose}ate pra{inu u va{im o~ima Slu{alac: Ose}am itekako ose}am Dr [e{eq: A {to ne operete o~i Slu{alac: Ne mogu da operem to malo ide Dr [e{eq: Lavor vode zagwurite glavu i isperte o~i kamilicom i tako Slu{alac: Dobro hvala vam Dr [e{eq: [ta zna~i to dobro. Malo sam se na{alio ne}ete da zamerite nadam se po{to Voditeq: Koristili ste i profesorsko iskustvo Dr [e{eq: Po{to ni ja vama ne zameram na etiketi, ali sam evo ustanovio da vi ne razumete {ta zna~i demagog. I ne}u ni zloupotrebiti ovu emisiju da dr`im predavawe o demagozima i demagogiji. [to se ti~e Ko{tunice to je su{tinsko pitawe bilo ovog slu{aoca ja nemam nikakve dokaze da je Ko{tunica nekada neki mafija{ki posao obavqao. Da je neko kriminalno delo uradio, {to se ti~e klasi~nog kriminala. Na stranu to {to je po meni kriminalno delo {to je pogazio savezni Ustav {to se odrekao kontinuiteta itd. To je stvar politi~kog kriminala ali i za to de odgovara. [to se ti~e mafije stvar stoji malo druga~ije, za razliku od \in|i}a koje je mafija{ko politi~ko ~edo, koga je mafija stvorila izbacila na povr{inu i dovela na vlast, a mi imamo vi{e dokaza o ulozi mafije u 5. oktobarskom pu~u, o tome postoje brojna svedo~anstva od Dragana Bujo{evi}a do Tima Mar{ala. Ko{tunica takvu vezu sa mafijom nije imao, koliko ja znam nikada. Ko{tunica nije i sposoban za tako ne{to. Vrlo je malo stvari za koje je on sposoban. Mo`e da napi{e politi~ki esej, znate, mo`e, on se uspe{no bavio naukom, on nije mnogo napisao ali tih nekoliko kwiga koje je napisao one su solidne. Ja imam pozitivan stav prema wima, posebno ona kwiga koju je objavio sa ^avo{kim negde 1982. godine, “Strana~ki monizam i pluralizam”, tako se zvala ako me se}awe slu`i to je jedna kvalitetna kwiga i u ono vreme bila zabrawena. To je ono {to cenim kod wega. Me|utim on je za neke prakti~ne `ivotne stvari apsolutno nesposoban. On je nesposoban za aktivno bavqewe politikom i to je pokazivao godinama tavore}i na srpskoj politi~koj sceni s jednom malom partijicom, koja je vrlo malo glasova na izborima osvajala. A onda je, i nije bio vrbovan koliko ja znam od zapadnih obave{tajnih slu`bi, nikad nisam imao dokaz da je primao novac iz inostranstva do 2000. godine takvog dokaza nisam imao. Te 2000. godine on je odabran upravo kao takav nekompromitovan da bude istaknut kao zajedni~ki jedinstveni kandidat prozapadne opozicije na predsedni~kim izborima. Ameri~ki kompjuter ga na auspuh izbacio kako ja volim da se na{alim. 575

Voditeq: [to na auspuh Dr [e{eq: Pa evo, to je sada jedna stilska figura na primer, kako da nazovete kompjuterski {tampa~, ubacite sve podatke, kompjuter napravi analizu, da vam rezultat i taj rezultat da stavite na papir morate kroz {tampa~ da to provedete. Eto taj {tampa~ mo`emo da nazovemo auspuhom. Dakle, tamo gde kompjuter izduvava iz sebe ono {to je rezultat sagorevawa. Voditeq: Tu je zna~i iza{ao Ko{tunica Dr [e{eq: I Ko{tunica je o~igledno bio dobar izbor i to sada svi priznaju da je wega odabrala ameri~ka obave{tajna slu`ba. To vi{e nije sporna ~iwenica. [ta se posle desilo. Na stranu svi Ko{tunicini pogre{ni potezi, napravio ih je ogroman broj. Vi ne mo`ete na}i ni jedan pozitivan wegov potez, ni{ta dobro da je on za ove dve godine uradio u politici, apsolutno ni{ta. Ali, on je kroz ove dve godine potpuno `rtvovao svoju stranku na taj na~in {to je oko sebe formirao pravu dvorsku …, kamarilu. Koju ~ini wegov savetni~ki tim Aleksandar Tijani}. Aleksandar Tijani} je decenijama pojam svega nemoralnog i pokvarenog u srpskom novinarstvu, nadam se da }ete se samnom slo`iti. Nema ozbiqnog ~asnog novinara u Srbiji, bez obzira {ta taj novinar misli o meni, koji se ne}e samnom slo`iti da je Aleksandar Tijani} pojam svega pokvarenog i nemoralnog u srpskom novinarstvu. [ta }e on wemu kao savetnik. [ta }e wemu Qiqana Nedeqkovi} koja je ranije radila za Jovicu Stani{i}a i tu postoje pouzdani podaci. [ta }e mu Rade Bulatovi}. [ta }e mu narkoman Gradimir Nali}, le~eni narkoman dodu{e. On je i svoju stranku ponizio jer strana~ku politiku ne vodi strana~ko rukovodstvo nego ova dvorska kamarila. I u Demokratskoj stranci Srbije ovo ~etvoro savetnika ima zna~ajniju ulogu nego legalno izabrani strana~ki funkcioneri. Drugo, Ko{tunica je ponizio Vojsku Jugoslavije jer je dozvolio svojim savetnicima da se me{aju u vojna pitawa. [to je apsolutno nedozvoqivo, to kod Milo{evi}a nikad nije bio slu~aj. Predsednik Republike ima vojni kabinet, ima civilni kabinet. Ovo su civilni savetnici i oni se mogu baviti savetovawem predsednika Republike odre|enim civilnim politi~kim pitawima u okviru wegove nadle`nosti. U vojnom kabinetu moraju biti samo vojna lica. Jedini civil u vojnom kabinetu mo`e biti sam Ko{tunica. Tamo ne smeju biti partijske li~nosti, pogotovo ne smeju biti li~nosti vezane za kriminal. Tu au aktivni profesionalni oficiri, generali, pukovnici koji mu stoje na raspolagawu zbog stru~no vojnih pitawa i bez obzira iz koje partije predsednik Republike, kakva mu je ideologija, Ustav podrazumeva da se on stara u odbrani zemqe on je vrhovni komandant po sada{wem Ustavu, Ustav to nije formalno tako definisao ali su{tinski je vrhovni komandant jer komanduje, poverena mu je vrhovna komanda nad vojskom Jugoslavije i on to mora raditi na stru~an na~in bez ikakvog partijskog upliva. A kod wega se de{ava u vojnom kabinetu da Rade Bulatovi}, Qiqana Nedeqkovi} izdaju nare|ewa generalima {ta treba da urade, koje poteze da povuku itd. To postoje svedo~ewa raznih. Voditeq: Dobro da se sada opet vratimo, da ~ujemo jednog slu{aoca koji ~eka na vezi, a ovo je bio odgovor nas pitawe prethodnog slu{aoca Dr [e{eq: Ovo {to se ti~e samog kriminala, ti wegovi savetnici su wegova veza sa kriminalom i wegovi saveznici pre svega Neboj{a ^ovi} oni su ga upleli u kriminal. I nije slu~ajno {to je [quka nedavno likvidirani Sre576

doje [quki} zvani [quka jedan od vrhunskih mafija{a bio {ef obezbe|ewa na Ko{tunicinom septembarskom mitingu na Trgu Republike Voditeq: Idemo na slede}eg slu{aoca. Dobar dan izvolite Slu{alac: Dobar dan. Jedno pitawe za biv{eg vojvodu gospodina [e{eqa. Da li je ta~no gospodine [e{eq da vi tajno sara|ujete sa \in|i}em i da li se se}ate da je gospodin Vojislav Ko{tunica 1973., 1974. godine potpisao protiv onog katastrofalnog Ustava iz 1974. godine, koji je sada zavr{io kako je zavr{io, a vi ste bili u vlasti sa Milo{evi}em. I da li je ta~no da je to mutav ~ovek koji je tada video ono {to vi niste videli 1999. godine i mnogo toga. I interesuje me jo{ i ovo kako ba{ da je Slobodan Milo{evi} vas i Vuka Dra{kovi}a pozvao kao qute opozicionare kada je u{ao u Beli dvor. Koja je to va{a zasluga bila kod wega. Voditeq: Dobro hvala vam na pitawima Dr [e{eq: Ja nisam nikakav biv{i vojvoda, ja sam vojvoda i osta}u vojvoda do kraja `ivota, pa ~ak i posle smrti. I to zvawe mi niko ne mo`e oduzeti, ~ak i kada bi hteo. Drugo, Ko{tunica je od mene stariji 10 godina ta~no je da je Ko{tunica na jedan relativno blag i umeren na~in, kritikovao Ustav iz 1974. godine i zbog toga izba~en sa Pravnog fakulteta. A kada sam ja krenuo protiv re`ima ja sam osu|en na osam godina zatvora. Zna~i ni na{e stradawe pod komunisti~kim re`imom nije bilo identi~no. Ja sam stradao mnogo vi{e jer sam bio i mnogo ozbiqniji protivnik tog re`ima. To je {to se ti~e tog starog vremena i nisam ja bio 1974. godine ni u vlasti, ja sam tada tek bio student prve godine pravnog fakulteta. Bruco{. Niti je Milo{evi} tada bio u vlasti. Kada je Milo{evi} izabran za predsednika Republike on je pozvao predsednike svih politi~kih partija u audijenciju pa i Dra{kovi}a i mene kao predsednike opozicionih partija, i to je sasvim normalno. Voditeq: Pretpostavqam da je slu{alac mislio na neke samostalne posete Dr [e{eq: Ni{ta tu nema nenormalnog. Tre}e, ja nikada konspirativno niskim nisam sara|ivao apsolutno niskim. U fazama kada sam sara|ivao sa Milo{evi}em to sam radio javno i kada sam bio u sukobu i taj sukob je bio javan. Koji su moji periodi saradwe sa Milo{evi}em. Ja sam prvi put Milo{evi}a sreo 1992. godine u maju mesecu ovde u Predsedni{tvu Srbije na wegov poziv sam oti{ao tamo i razgovor je bio o predstoje}im saveznim izborima. Tada su druge opozicione partije bojkotovale te savezne izbore jer je progla{ena Savezna Republika Jugoslavija, ako se se}ate, pa su tek posle {est meseci na ponovqene izbore iza{le i sve druge opozicione partije. Prethodno se nikad nisam video sa Milo{evi}em. Ja sam bio aktivni u~esnik 1988. godine u onom bu|ewu srpskog naroda, demonstracijama, mitinzima. Bio sam od strane novosadske televizije optu`en kao glavni kolovo|a novosadskog mitinga 8. jula 1988. godine mada nisam bio glavi, nije moja uloga bila bezna~ajna, ali nisam bio ni jedan od ~etiri pet glavnih na kraju krajeva. Tu su bili [olevi}, @ivkovi} i jo{ neki, ali i ja sam u tome u~estvovao i nije mi bila uloga bezna~ajna, ja sam ponosan na tu svoju ulogu. Ali ja tada nikakvu vezu sa Milo{evi}em nisam imao. Voditeq: A sa \in|i}em to je tako|e pitao slu{alac 577

Dr [e{eq: Ovo ostalo znate kako je i{lo s Milo{evi}em, kada je period saradwe i kada je period sukoba. Sa \in|i}em ja nikada nisam imao konspirativnu vezu Voditeq: Po{to je Vojislav Ko{tunica optu`io vas i \in|i}a da me|usobno sara|ujete da biste wega Dr [e{eq: Ja \in|i}a poznajem od 1986. godine. Mo`da sam ga upoznao i 1882, 1883. ne mogu precizno da se setim iako smo se upoznali nismo se dru`ili. 1986. godine sam ga upoznao koliko me se}awe slu`i, i poznavali smo se ovako. Dru`ili smo se sa tim krugom praksisovaca, filozofa, filozofskom dru{tvu itd. Nismo bili bliski nikada. Taj period opozicione borbe tako|e je poznat. Znate do{lo je, Srpska radikalna stranka je na izborima 1990. godine, po{to smo mi bili zabraweni podr`ali smo Demokratsku stranku, javno, zvani~no pismom proglasom, intervjuima u novinama i na televizijskom predstavqawu kao predsedni~ki kandidat ja sam na parlamentarnim izborima podr`ao Demokratsku stranku i na{i odnosi sa demokratskom strankom su bili prili~no solidni iako smo bili quti {to je u vreme raskola izme|u nas vuka Dra{kovi}a Mi}unovi} dr`ao stranu Dra{kovi}u iako je Dra{kovi} ostao u mawini. Pa je do{lo do jednog incidenta na mitingu opozicije u junu 1990. godine, ako se se}ate mlad ste ~ovek mo`da to ne pamtite. Voditeq: Tada sam bio u vojsci pa Dr [e{eq: Me|utim, tada je ^avo{ki napustio Demokratsku stranku i na{u odnosi su popravqeni. Ja sam bio po~asni gost na velikoj skup{tini Demokratske stranke 1990. godine. 1991. godine na{i odnosi su tako|e bili prili~no solidni do rakovi~kih izbora gde sam ja pobedio. Kada sam u{ao u Republi~ku skup{tinu do~ekali su me na no` i \in|i} i Ko{tunica i dobili svoju porciju. Pobedio sam ih u direktnom verbalnom duelu za skup{tinskom govornicom. 1992. godine ti odnosi nisu bili dobri, 1993. su se u nekoliko popravili, 1994. smo Ko{tunica, \in|i} i ja potpisali ili je to bilo 1995. tzv. tehni~ku koaliciju i po~eli da pobe|ujemo na svim lokalnim dopunskim izborima, radikalski kandidat u Rakovici, iz DSS-a na Vra~aru, \in|i}ev je negde pobedio ne znam ta~no gde u nekom mestu u unutra{wosti Srbije, i to se zahuktalo. A onda je \in|i} jednostrano raskinuo tu na{u koalicionu saradwu. Kada je Neboj{a ^ovi} oteo Studio B mi smo poku{ali zajedni~ku akciju da se brani Studio B, demonstracijama. Me|utim na demonstracije su iza{li samo radikali, ostali su bojkotovali i Studio B je bio prepu{ten na milost i nemilost Neboj{i ^ovi}u, o~igledno je tada strani faktor delovao da se ne ide na te demonstracije, da se ne spa{ava Studio B itd. To je 1996. godina, nije bilo nikakvih kontakata ni saradwe. 1997. godine \in|i} je oteo dva odborni~ka mandata Srpskoj radikalnoj stranci u Skup{tini grada Beograda i to je obnovilo na{ `estoki sukob i mi smo krenuli tada otvoreno odlu~no na \in|i}a na dan kada je izabran, . Kada je polagao zakletvu kao gradona~elnik ja sam ga `estoko napao u Gradskoj skup{tini a posle u saradwi sa Vukom Dra{kovi}em smo ga i oborili negde krajem septembra ili po~etkom oktobra 1997. godine sa mesta gradona~elnika Beograda. Kada sam postao potpredsednik vlade imao sam jedan susret sa \in|i}em imao sam nekoliko televizijskih duela, kada su ga mnogi bojkotovali, blokirali ja sam na svaku inicijativu da iza|em s wim na televizijski duel prihvatao. Jednom je to bilo u bioskopu Reks, pa je to emitovano pre578

ko Studija B i svih radio stanica koje su sa wima sara|ivale, B-92 i nekih televizija jer je snimano. Pa sam s wim i{ao na Palmu plus u Jagodinu na televizijski duel. Pa smo imali jo{ negde koliko se se}am televizijski duela. Pa sam pristajao i sa drugim opozicionarima na televizijske duele sa Nenadom ^ankom, Vladanom Bati}em, Veqom Ili}em na televiziji Palma. Dakle kao potpredsednik vlade nikad nisam izbegavao direktno televizijsko su~eqavawe sa predstavnicima opozicije. Od kada su oni preuzeli vlast nikad niko od wih nije smeo samnom da iza|e na direktni televizijski duel osim Nenada ^anka na novosadskoj televiziji. Pa vi sada pogledajte kako to izgleda. Od kada je \in|i} formirao vladu ja sa wim nisam imao nikakav susret, nikakav razgovor. Sve {to imam da mu ka`em ka`em mu preko skup{tinske govornice ili kroz medije. Ali nisam ni sa Ko{tunicom imao nikakav susret, jesmo se dva puta ~uli telefonom na wegovu inicijativu kada je skup{tina raspravqala o onoj deklaraciji po pitawu Kosova i Metohije, samo tada i nikad vi{e. Ja ni sa Ko{tunicom ni sa \in|i}em nemam ni{ta zajedni~ko do sada uvek sam mnogo `e{}e napadao \in|i}a nego Ko{tunicu, jer sam imao mnogo vi{e dokaza protiv \in|i}a, me|utim sada vodim politiku ekvidistance, podjednaka distanca i \in|i} i Ko{tunica i podjednaka porcija naravno u javnom obra~unu. Voditeq: Imamo jo{ tri ~etiri minuta do kraja emisije da ~ujemo posledweg slu{aoca za danas. Dobar dan. Izvolite ~ujemo vas. Slu{alac: Dobar dan. @elim da pozdravim va{eg gosta gospodina [e{eqa da ka`em da ne}u u nedequ iza}i na izbore, ali mu `elim sve najboqe i `elim da dobije {to vi{e glasova Voditeq: Pretpostavqam da bi on rekao ako mu `elite sve najboqe treba da iza|ete da glasate za wega Slu{alac: Pa dobro pretpostavqam ali evo i ovako mislim da nije lo{a pomo}. Ali `elim da ga pitam jednu stvar interesuje me da li se ne kao politi~ar ve} kao ~ovek na neki na~in kaje za sve ono {to je govorio 1997, 1998, 1999. godine o vuku Dra{kovi}u s obzirom gledaju}i iz ove perspektive i na ~iwenicu da je tim svojim izjavama na neki na~in zaista dosta doprineo da se stvori jedna slika o gospodinu Dra{kovi}u, a gospodin [e{eq sigurno zna da on nije takav ~ovek ni pribli`no i da ne zaslu`uje takav imiy u javnosti. Pa me interesuje naravno to je bilo pretpostavqam i u sklopu politi~ke borbe, ali me interesuje da li, kada bi sada mogao da se vrati u to vreme da li bi se isto tako pona{ao i da li bi iste takve stvari pri~ao o wemu, i da li je na neki na~in misli da je to {to je govorio o wemu bilo sa politi~kog stanovi{ta pravedno i u interesu wegove politike. Voditeq: Hvala na pitawu imamo vremena i za odgovor Dr [e{eq: Prvo ja nisam nikada imao sa Dra{kovi}em li~ne sukobe, privatne sukobe. Na{i sukobi su uvek bili politi~ki. Ja sam i danas ube|en da su uvek ti sukobi po~iwali tako {to je ih je Dra{kovi} inicirao. Mo`da kada Dra{kovi}a sutra pitate mo`da }e on re}i da sam ja bio krivac za te sukobe. To mo`emo da prepustimo istoriji. Ja sam li~no i danas ube|en da je on uvek prvi to inicirao. Mi danas imamo vrlo korektne odnose i nekada u {ali govorimo i o ranijim tim prepucavawima itd. Ko je vi{e gre{io ako po|emo od pretpostavke da bezgre{ni qudi ne postoje to ne mogu ni ja da sudim to ne mo`e ni Dra{kovi} to mora neko ko je objektivan, nepristrasan i ko to posmatra sa stra579

ne i verujem sa izvesne istorijske distance. Za razliku od svih drugih srpskih politi~ara ja se ne kajem za te stvari, za bilo {ta u mojoj politi~koj pro{losti ja se ne kajem. Naravno danas sa zrelo{}u koju imam, sa nagomilanim iskustvom mo`da bih mnoge poteze na pametniji na~in povukao, ne mo`da nego pretpostavqam sigurno, ne{to se dobija sa iskustvom, ne{to se dobija sa zrelo{}u. Me|utim, za razliku od drugih politi~ara ja nikada ne prepravqam nefalksifikujem ono {to sam bilo kada izjavio. Ja se prvo ne stidim ni jednog svog napisanog teksta ni iz najranije mladosti. Nema ni{ta komprtomitantno, ja sam sve to objavio u svojim kwigama. Ja sve svoje emisije objavim u kwigama, sve novinske intervjue, sve skup{tinske govore. Ja se toga ne stidim to je sve u jednom kontinuitetu. Ja mislim da se iz toga mo`e sagledati da sam uvek isti ideolo{ki pravac zastupao, uvek identi~an politi~ki koncept, da se taj koncept nije bitno mewa nego se samo usavr{avao. Politi~ki ciqevi da su mi neprekidno ostajali isti. A sada je stvar politi~ke taktike povu}i ovaj, povu}i onaj potez. Za razliku od drugih koji bi rado sakrili mnogo toga iz svoje pro{losti kod mene {to bi ovaj blentavi \eli} rekao sve je transparentno. Mislim na ovog Bo`idara \eli}a koji jadikuje {to opozicija ne}e da mu glasa za buyetske zakone. Pazite nenormalan ~ovek potpuno. Gde to na zapadu mo`e ~ovek vlasti, ministar finansija da jadikuje {to opozicija ne}e da mu glasa za buyetske zakone, pa glasawe o buyetu je glasawe obra~un izme|u vlasti i opozicije. Po glasawu o buyetu se u datom trenutku vidi ko je vlast ko je opozicija. Nikad opozicija ne glasa za buyet, nikada. Voditeq: Sada je ta~no 11 sati na{e vreme je prakti~no isteklo i samo jo{ za kraj po{to imamo do kraja pedizborne kampawe jo{ 12 sati, 13 otprilike {ta }ete vi jo{ raditi danas da biste animirali bira~e iza|u i glasaju za vas Dr [e{eq: Ja danas imam u 13 ~asova posledwu konferenciju za {tampu pred izbore u sedi{tu stranke u Zemunu, i ve~eras u 22. ~asa imam emisiju na Yuinfo televiziji. Posle podne mislim posle Telefakta u 15, 55 na BK Televiziji emituje se jedan na{ propagandni film, propagandni film Srpske radikalne stranke i jedan na{ propagandni film se emituje na Art televiziji ve~eras u 23 ~asa pred izborno }utawe i to su sve na{e aktivnosti za danas u Beogradu. Mislim danas da }e i svi preostali primerci na{ih strana~kih novina lista “Velika Srbija” da budu podeqeni na beogradskim ulicama i to je sve. Mi smo kampawu prakti~no s tim zavr{ili. Voditeq: Hvala vam na ovom gostovawu. Ovo je bila emisija da li se ~ujemo posledwa u ovom izbornom ciklusu. Moje ime je Jovan Palavestra pozdravqam vas i prijatno.

XXXIII NAS YU info, 5. decembar 2002. godine Voditeq: Dobro ve~e u okviru predizbornog programa YU info kanala ve~eras vam predstavqamo predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke gospodina Vojislava [e{eqa. Dobro ve~e o dobro do{li Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao 580

Voditeq: Gospodine [e{eq do izborne ti{ine ostalo je eto ne{to mawe od dva sata a ~ini se da medije, ali i qude izgleda vi{e zanima rec8imo dana{we otvarawe Merkatora nego izbori u nedequ 8. decembra. Dr [e{eq: Ja mislim da qude ne zanima otvarawe Merkatora ne zanima gra|ane Beograda gra|ane Srbije. Zanima neke qude iz re`ima koji su krajwe snishodqivi, poltronski orijentisani prema Sloveniji i Slovencima probudile su se u wima prave kmetske du{e. Ja sam sa ga|ewem danas posmatrao Gorana Svilanovi}a na otvarawu Merkatora, ta wegova shnishodqivost, slugerenski mentalitet, korumpiranost, prevr{ila je svaku meru. On je kao ministar inostranih poslova oti{ao da reklamira Merkator i slovena~ku robu. A ve} za ove dve godine dosmanlije vlasti ~etiri puta je ve}i slovena~ki izvoz u Srbiju nego uvoz iz Srbije. Vra}aju nam se stari odnosi uspostavqeni u vreme Tita u vreme Kardeqa da se Srbija opet izla`e potpunoj eksploataciji, da se za bagatelu kupuju na{e robe uglavnom sirovine i da nam Slovenci svoju robu prodaju po najskupqoj mogu}oj ceni. Slovena~ka bela tehnika je skupqa od simensove, od bo{ove, od mnogih drugih renimiranih proizvo|a~a. Slovenci su nau~ili kako da podmi}uju u Srbiji qude od uticaja u sferi vlasti qude od uticaja u sferi privrede i oni nastavqaju tamo gde su stali pre nekoliko godina. Pre jedne decenije na primer ili vi{e. Voditeq: Sve analize pred izbore u nedequ pokazuju da je veliko pitawe da li }e iza}i dovoqan broj bira~a. Kakva je va{a procena Dr [e{eq: Ja bih voleo da iza|e vi{e od 50% i `eleo bih da pobedim na ovim predsedni~kim izborima, ali na gra|anima je da sami odlu~e. Mi srpski radikali pozivamo sve gra|ane da se odazovu i da glasaju. Ali, ne treba nikome zameriti ako ne iza|e na izbore, to je pravo svakog gra|anina. Kao {to je pravo svakog gra|anina da glasa za koga god ho}e, wegovo je pravo da tog dana iza|e ili ne iza|e na izbore. Mi ne osu|ujemo one koji bojkotuju izbore, to je wihovo demokratsko pravo. Oni procewuju na osnovu svojih interesa. Mene ~ude ove ko{tunicine jadikovke, te ovaj mu bojkotuje, te onaj ne poziva, te onaj iskreno ne vodi propagandu da se iza|e na izbore itd. To je zaista sme{no. Nama je najva`nije da svaki gra|anin ima bira~ko pravo i svaki }e gra|anin tog dana da razmisli da li neki od kandidata zaslu`uje wegov glas. Na{e je da se trudimo da pridobijemo te gra|ane da iza|u i {to vi{e glasova da osvojimo. Ali ako neko ne}e pa {ta Voditeq: Da, ali postoji opasnost da se ne ispuni taj cenzus i u tom slu~aju ponovni krug izbora, ponovno tro{ewe novca kako bi neki rekli Dr [e{eq: Samo onaj ko nema uop{te smisla za su{tinu demokratije, ko ne ose}a {ta je to demokratija govori o izbornim tro{kovima. [ta to zna~i da treba da ukinemo izbore zato {to izbori ko{taju. Kao da su to velike pare, to nisu velike pare. 800 miliona dinara za slede}u godinu predvi|eno za nevladine organizacije, za Nata{u Kandi}, Sowu Biserko, Biqanu Kova~evi} Vu~o i sli~ne koji rade protiv Srbije i srpskog naroda 800 miliona dinara mo`emo tri ~etiri puta jo{ organizovati predsedni~ke izbore za te pare. Jednostavno da se to u bud`etu preusmeri. Mi }emo to kritikovati kada do|e na dnevni red bud`et, videli ste sada smo ga oborili nije ni usvojen dnevni red u Republi~koj skup{tini. [ta to sada zna~i izbori ko{taju, pa naravno da ko{taju. Ali jo{ niko u demokratskom svetu nije ukinuo izbore zato {to izbori ko581

{taju. Voditeq: Da ali niko u demokratskom svetu i ne pamti da neki izborni krug nije uspeo Dr [e{eq: Da sagledamo zbog ~ega je to Voditeq: Zbog ~ega Dr [e{eq: Zbog toga {to je dve tre}ine glasa~a glasalo 2000. godine za DOS, i oni su apsolutno razo~arani dosmanlijskom vla{}u, a jo{ nisu u sebi preboleli da vi{e za wih ne glasaju nego da glasaju za nekog drugog. Oni su shvatili da ne treba glasati za DOS, mo`da imaju nekih predrasuda prema meni zbog dosmanlijske propagande itd mo`da su i kivni na neki na~in na sebe {to su glasali 2000. za DOS, {to su bili prevareni, bili su prevareni glasa~i do sada su grdno prevareni. I sada jednostavno izgubili su voqu za glasawem. Ali to je prirodno to je qudski. Za{to da se qutimo na gra|ane Srbije koji su jednom bili prevareni ne}e vi{e da glasaju za DOS, a jo{ nisu u sebi prelomili za koga bi slede}i put glasali. Ja se uop{te ne qutim na te qude, ja poku{avam da ih ubedim da glasaju za mene. Ako ne uspem da ih ubedim onda je krivica na meni a ne na wima. Voditeq: Da ali ne pomiwu se qudi pomiwu se bojkot, pomiwu se re~i kao {to je “tihi bojkot” recimo Dr [e{eq: [ta je to tihi bojkot? Da razjasnimo to {ta je tihi bojkot. Kako je mogu}e sprovesti tihi bojkot. Mi radikali smo pro{li put bojkotovali drugi krug i bili smo uspe{ni. Voditeq: Nije uspeo Dr [e{eq: Nije uspeo drugi krug i mi smo zadovoqni. Mi smo time pobedili. I nisu nas svi poslu{ali, nisu svi oni koji su za mene glasali u prvom krugu bojkotovali drugi krug, dosta ih je u drugom krugu glasalo za Ko{tunicu boje}i se Labusa kao gore varijante od Ko{tunice. Realno gore varijante od Ko{tunice ali su neki poslu{ali i nisu iza{li i to je na{e demokratsko pravo. Kao {to je demokratsko pravio iza}i na izbore tako je demokratsko pravo ne iza}i. Kao {to je demokratsko pravo agitovati da gra|ani iza|u na izbore, tako je demokratsko pravo agitovati da gra|ani bojkotuju izbore. Moramo se nau~iti jednom demokratiji. Ne smemo se qutiti na one ~iji je politi~ki interes da gra|ani ne iza|u na izbore. Dodu{e oni koji otvoreno bojkotuju uglavnom pripadaju malim, marginalnim politi~kim grupacijama poput Bati}eve stranke ili ^ankove itd. To su stranke koje samostalno na izborima ne mogu ni cenzus da postignu. I nisu oni toliki problem. Ko{tunica problem vidi u \in|i}u zapadne sile su naterale \in|i}a i Ko{tunicu da se izmire, da sklope neki kompromis. Nikad se oni ne mogu potpuno izmiriti jer su u pitawu wihove sujete, a ne principijelni razlozi sukoba. Obojica su oni meni isti. Ja `elim obojicu da na smetli{te istorije oteram. Naterali su \in|i}a da vrati Ko{tunici mandate u Republi~koj skup{tini koje je protivzakonito oteo, a naterali su Ko{tunicu da ne obara |in|i}evu Vladu do 2004. godine. To je taj kompromis koji je postignut. I tu }e biti i daqe jo{ suokba, ko{kawa ali Ko{tunica ne sme ni da pomisli da obara |in|i}evu Vladu. Sada bi on hteo da dobije |in|i}eve glasa~e a da se sakrije od naroda da su zapadne sile naterale \in|i}a da podr`i Ko{tunicu a i \in|i} onako malo poku{ava kao koketa da izvu~e malo vi{e, da izvu~e maksimalno iz te eventualne podr{ke. Za{to da mi 582

ulazimo u ta wihova sporewa i wihove me|usobne odnose. \in|i} i Ko{tunica za nas srpske radikale su podjednako lo{i. Mi tu sada vi{e nikakvu razliku me|u wima ne vidimo. Voditeq: Dobro da prokomentari{emo malo analize pred izbore u nedequ, analiti~ari i anketari procewuju da }e za gospodina Ko{tunicu glasati 60, 2% to su neke Dr [e{eq: Ko su ti Voditeq: Neke posledwe, to je sada }u vam re}i Medijum indeks galup interne{enal, ka`e ovako Dr [e{eq: Ko to vodi? Srbobran Brankovi} Voditeq: Jeste tako je, gospodin Ko{tunica 60, 2% vi 33, 5%, i Borislav Pelevi} 4, 2%, samo da prokomentari{ete Dr [e{eq: Ja sam mislio da vi mene zovete na neki ozbiqan razgovor ovde. Voditeq: Pre}i }emo i na Dr [e{eq: Da li se vi se}ate {ta su govorili taj Srbobran Brankovi} i Sr|an Bogosavqevi} pred septembarske izbore. Da li se se}ate wihovih proma{enih prognoza. Voditeq: Kakve su va{e prognoze Dr [e{eq: Nije to da proma{e u procenat dva, pa ajde da se ka`e ne mo`e nikakva nauka potpuno da sagleda voqu gra|ana unapred precizno. Oni su omanuli katastrofalno, oni se nikad nisu ozbiqno bavili nau~nim istra`ivawem javnog mwewa. Nikad se ozbiqno nisu bavili nau~no fundiranim predizbornom prognozama, to je nauka. To mora da se radi po odre|enom metodolo{kom postupku. Mora odgovaraju}i metodolo{ki obrazac da se primeni u odre|ivawu ispitanika. Ne mo`e to telefonom da se radi. Nijedan nau~nik u svetu se ne bavi empiriskim istra`ivawem telefonom, ni jedan. To rade diletanti za nauku itd. Uvek su im rezultati proma{eni. Uvek na osnovu wihovih istra`ivawa javnog mwewa vi mo`ete da zakqu~ite ko je to finansirao. Meni su davali 4%, 6%, 8% najvi{e 12%, a imao sam skoro 24%. Kako ih nije sramota da se uop{te bave istra`ivawem javnog mwewa posle takvih proma{aja. I {ta se sada oni pojavquju {ta oni znaju {ta }e biti u nedequ. Pitate me kako ja prognoziram. Pa prvo ja sam tu zainteresovana strana na tim izborima, ja `elim svoju pobedu i moja prognoza mo`e samo da bude takva, subjektivna. ^ak i da u meni ima bojazni da mo`e ne}u pobediti ja bih tu bojazan sakrivao od javnosti, je li tako. [to je sasvim prirodno i qudski. Imate vi jednog Pelevi}a koga mo`ete na nivou statisti~ke gre{ke o~ekivati da se pojavi u brojawu glasova, pa i on sada tvrdi da se nada pobedi. I to je sasvim prirodno. Predsedni~kog kandidata kad god pitate o o~ekivanim rezultatima po prirodi stvari on treba da vam ka`e da o~ekuje da }e ba{ on da pobedi. Pro{li put vam je i Bane Ivkovi} govorio da }e da pobedi i Pavkovi} i {ta je znam ko se sve nadmetao. Voditeq: Recite mi milom vas premijer \in|i} nedavno je rekao ovako da bi eventualna va{a pobeda ili pobeda gospodina Pelevi}a bila kako ka`e protivustavna jer to je rekao ne bi mogli da obavqate funkciju predsednika ne priznaju vas u svetu, na to se svodilo otprilike Dr [e{eq: Zoran \in|i} nema pojma {ta je to ustavnost i zakonitost on gazi Ustav svakodnevno, on donosi protivustavne zakone, protivustavne ured583

be. On se autokratski pona{a. On ne zna {ta je to pravni poredak. Kako mo`e moja pobeda biti protivustavna a kandidatura nije bila protivustavna. [ta uop{te govori Zoran \in|i}, to je nebuloza. Mi imamo predsednika vlade koji sa nebuloznim izjavama istupa u javnosti. I to je jo{ jedan od razloga {to takvog predsednika vlade moramo {to pre da oborimo. To je ~ista nebuloza. Voditeq: Da, ali nije korak ka obarawu predsednika vlade izbori su za predsednika a ne za parlament Dr [e{eq: Zavisno od rezultata izbora, ako ja pobedim vrlo brzo }e pasti \in|i}eva vlada Voditeq: Kako Dr [e{eq: Tako {to }e ta vlada imati predsednika Republike jednog mo}nog kontrolora koji }e biti strah i trepet za ministre. Ja }u odmah po~eti konsultacije sa raznim parlamentarnim strankama da {to pre obezbedim ve}inu za obarawe vlade u parlamentu. Ja ne mogu pod ovim uslovima, da nije vratio ko{tunicine mandate ja bih samo proglasio da ne postoji, ja bih ukazom proglasio da ne postoji Narodna skup{tina. Da se raspala Narodna skup{tina da ne postoji i morali bi da idemo odmah na nove izbore. Po{to je po{tovao odluku Ustavnog suda, nije \in|i} po{tovao odluku Ustavnog suda koliko svoje strane mentore, znate jedan ambasador je ovde obojicu prinudio na me|usobne ustupke. Po{to su po odluci Ustavnog suda formalno su{tinski pod pritiskom sa strane, Ko{tunici vra}eni mandati ja ne mogu sada to da uradim {to bih uradio i {to sam najavqivao u pro{loj predizbornoj kampawi, ali predsednik Republike poziva predsednike poslani~kih grupa, predsednike parlamentarnih partija, ja bih odmah po~eo {iroku aktivnost na tom planu da {to pre padne ova vlada da se ide na vanredne izbore. Sam Ko{tunica je rekao ako on ne bude predsednik i}i }emo na vanredne izbore. Ako on bude predsednik onda }emo pisati novi Ustav Srbije na osnovu projekta wegove supruge Zorice Radovi} pa }emo na izbore tek 2004. godine. Pazite vi {ta on govori. To najavquje. To je nekoliko puta ponovio. Mo`da ja malo karikiram ali to je su{tina wegovih re~i. Voditeq: Dobro, pomenuli ste to je verovatno va{ prvi korak ukoliko pobedite, obarawe vlade. Recite mi brojni su problemi u Srbiji da po~nemo ono {to qudi uo~avaju kao verovatno kqu~ni problem po wih, a to je ekonomija. Kakav je to plan radikala po{to je ovo ujedno Dr [e{eq: Evo ja sam ve~eras gledao ko{tunicin plan on ima neki plan za ekonomiju. Kako on mo`e da provede taj plan kada to nije ustavna nadle`nost predsednika Republike. Mi kao partija, Srpska radikalna stranka imamo ekonomski program, ali ja ne mogu sada da ma{em tim programom na predsedni~kim izborima, jer ekonomija ne predstavqa ustavnu nadle`nost predsednika Republike. Najvi{e {to mo`e da uradi predsednik Republike je da vrati na ponovno glasawe neki zakon za koji smatra da nije dobar pre nego {to ga proglasi. Ili da poziva celu vladu ili svakog ministra pojedina~no da se izjasni o odre|enim pitawima iz okvira svoje nadle`nosti. Ne vodi predsednik Republike ekonomsku politiku, ni socijalnu politiku. To nije operativna funkcija i svaki govor u predizbornoj kampawi na predsedni~kim izborima na temu ekonomskog programa je obi~no obmawivawe glasa~a. Mi smo imali prilike da gledamo mnogo tih obmana, na primer Ko{tunica je svaki dan dr`ao konferen584

ciju za {tampu wegova stranka i tu su defilovali razni qudi iz oblasti ekonomije, iz oblasti prosvete, zdravstva, komesar za izbeglice ~ak obe}avali, obe}avali brda i dolove. To nikakve veze nema sa predsedni~kom funkcijom. Ko{tunica je sada zloupotrebi i dva sindikata najbrojnija vaqda, Savez samostalnih sindikata Srbije onog Smiqani}a nesre}nog i ovog Branislava ^anka tzv. Sindikat nezavisnost. On je time pokazao da jo{ u Srbiji ne postoji sindikalni pokret. Jer da postoje sindikati u Srbiji wihovi {efovi ne bi dozvoqavali da bilo ko sindikatima manipuli{e u politi~ke svrhe. Vi se se}ate jednom je Savez samostalnih sindikata krenuo bio u ozbiqnu akciju u po~eo sa {trajkovima, i predstavqao pretwu Vladi Srbije i odjednom su tom Smiqani}u kako se zove Voditeq: Smiqani} Dr [e{eq: Kako mu be{e ime ne znam ta~no, odjednom su tom Smiqani}u na{li neku wegovu kriminalnu aferu iz vremena kada je `iveo i radio u Subotici i on se u}utao. Mawi od makovog zrna, nema vi{e ni {trajkova ni najava protesta ni ni{ta. Branislav ^anak godinama je zapravo vodio politi~ku propagandu po nalogu zapadnih sila koje su pla}ale taj tzv. Sindikat nezavisnost. To je bila ~isto politi~ka organizacija ne sindikalna. I oni svoj politikantski karakter pokazuju na ovaj na~in, sindikat je morao da ostane po strani. Sindikat nije smeo da se me{a. Sindikat samo ovako mo`e da izgubi. Na `alost mi jo{ nemamo sindikat u pravom smislu re~i. Videli ste seo na tre}a grupacija sindikalna, kvazi sindikalna Asnos, kako se zove, wihov predsednik ministar u |in|i}evoj vladi, ministar za ugwetavawe radnika. Umesto da se bori za radni~ka prava on je glavni u vladi za ugwetavawe radnika. Ministar Milovanovi} je li se tako zove Voditeq: Tako je. Pomiwali ste kriminalne afere. Va{a kampawa velikim delom se zasnivala upravo na objavqivawu informacija do kojih ste vi do{li vezano za neke qude iz vrha vlasti. Kako dolazite do informacija Dr [e{eq: Ja time demonstriram da sam u stawu da se obra~unam sa kriminalom. Prvo da me niko ne mo`e kompromitovati iako ^ovi} sada svakakve gluposti plasira u javnost, ja nikad nisam imao nikakvu vezu sa mafijom, sa kriminalom, iza mene nema nikakve kriminalne afere. Ja demonstriram da se ne bojim mafije i da sam spreman do kraja da se borim protiv mafije. I demonstriram javnosti da sam u tome prili~no efikasan, da }u biti jo{ efikasniji ako postanem predsednik Republike. To jeste zakonska nadle`nost predsednika Republike jer po zakonu predsednik raspore|uje visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje i dodequje ~in policijskog generala. Kako dolazim do informacija. Sa izvora, ~asni, po{teni policijski oficiri u ovoj zemqi samo u mene imaju poverewe i daju mi vrlo pouzdane informacije kojima niko ne mo`e opepeliti. Vidite zbuwenost, vidite Ministra unutra{wih poslova odaje mi javno priznawe da sam veoma dobro informisan, pa i kada ne{to poku{avaju da demantuju to rade nespretno, krajwe nespretno. Sve su pouzdane informacije. Voditeq: Da li se samo informacijama borite protiv kriminala koji je verovatno jedan od najve}ih problema u Srbiji Dr [e{eq: Protiv kriminala se treba boriti policijom i sudovima, ja se ne kandidujem sada za policajca niti se kandidujem za sudiju ja se kandidujem 585

za predsednika Republike koji }e mo}i da podr`i maksimalno i policiju i sudove u obra~unu s kriminalom. A mogu maksimalno da ih podr`im jer sam nisam ume{an u kriminal. Vidite ovu aferu u Crnoj Gori koja se desila, dr`avni tu`ilac Republike Crne Gore wegov zamenik ume{ani u jedan od najgorih oblika kriminala, u trgovinu belim robqem. Naravno i tamo su mnogi funkcioneri ume{ani u duvansku mafiju i mnoge druge mafija{ke delatnosti, kao i u Srbiji, u Srbiji jo{ ni jedna afera nije izbila na povr{inu koja se ti~e belog robqa, ali imamo duvanske afere, imamo nafta{ke afere, afere sa drogom, sa zloupotrebama slu`benog polo`aja itd. Imamo ~itav niz dr`avnih funkcionera koji su povezani sa mafijom. Posledwi koga sam maksimalno potencirao Neboj{u ^ovi}a. Ja sada kwigu objavqujem o tome, “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}a” Voditeq: Da to je bilo skoro Dr [e{eq: Sa konkretnim dokazima wegove mafija{ke delatnosti, celu wegovu biografiju smo izu~ili. Voditeq: Pomiwe i on vas Dr [e{eq: On mene pomiwe ali s glupostima nekim, izmi{qotinama, a ja samo sa ~iwenicama. On nema ni jedan dokaz, ~uo sam u nekoj emisiji negde izvukao neki papir pa ga vrati u d`ep, on glumi i to vrlo neve{to glumi. Ja kada iznesem papire ja podelim novinarima kopije. Tim papirima se ne mo`e ni opepeliti. Tu je veoma bitna razlika. Voditeq: Da pre|emo na temu Kosovo. Prvo me interesuje kada ste zadwi put bili na Kosovu? Dr [e{eq: Na Kosovu sam posledwi put bio mislim 1999, krajem 1998. godine i 1999. godine pre rata. Voditeq: Svi znamo da je veliki problem kako re{iti to Dr [e{eq: Hteo sam sada da idem u septembru do{ao sam do administrativne granice, okupatori su me vratili. Rekli su iz razloga moje li~ne bezbednosti. Jer mi je `ivot tamo bio u opasnosti. Sada su opet najavili da me ne}e pustiti pa nisam ni probao da odem na Kosovo iako je na{a stranka odr`ala uspe{an miting u Kosovskoj Mitrovici na kome je bio prili~an broj kosovskometohijskih Srba. Postoje dva aspekta tretirawa problema Kosova i Metohije, mi mo`emo sada da pravimo detaqnu analizu za{to se desilo sve ovo {to se desilo oko Kosova i Metohije to bi bila jedna duga analiza. I mo`emo da razgovaramo {ta i kako daqe Voditeq: [ta i kako daqe Dr [e{eq: Oni iz srpske politike koji su prethodnih dana i nedeqa poku{ali da ubrzaju definitivno odre|ivawe statusa Kosova i Metohije nanosili su {tetu srpskom narodu. Mi ne smemo da `urimo sa kona~nim re{ewem. Jer ako se sada odmah re{ava status Kosova i Metohije sigurno }e to biti na srpsku {tetu. Mi tu moramo imati malo strpqewa da sa~ekamo da se promeni politika zapadnih sila, mo`da }e se kod nekih od wih i br`e mewati ta politika, da se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Ko zna {ta }e se jo{ desiti narednih godina na svetskoj sceni {to mo`e i}i u prilog nama Srbima. Za to vreme mi moramo pomagati preostalim Srbima i muslimanima i gorancima i romima i turcima i egip}anima koji jo{ `ive na Kosovu i Metohiji da opstanu u tim tzv. Srpskim anklavama i svi prognani da se vrate u srpske en586

klave, ne da se vra}aju pod {iptarsku vlast. Tamo im opstanka nema. Tamo im `ivota nema. Mnogo je vi{e qudi poginulo na Kosovu i Metohiji od ulaska okupatora nego u vreme rata i ginu samo Srbi poneko jo{ ali uglavnom Srbi. [ta je tu razlog? I ono {to ja ako budem predsednik Republike mogu garantovati i to je sastavni deo mog predsedni~kog programa i ja samo to mogu da ka`em i{~ekuju}i da mi narod poveri predsedni~ku funkciju, ako ja budem predsednik niko ne}e smeti u ime Srbije da potpi{e definitivni odlazak Kosova i Metohije van sastava Srbije to ja mogu da garantujem sa te funkcije. Sve drugo bilo bi samo davawe praznih obe}awa, bar {to se ove predsedni~ke funkcije ti~e. Voditeq: Neki pomiwu podelu Kosova i Metohije kao varijantu za neko re{ewe tog problema Dr [e{eq: Ja sam protiv podele Kosova koja bi prouzrokovala stvarawe i nezavisne nove nezavisne albanske dr`ave. Ali bih pristao na kantonizaciju Kosova. Da se odrede samostalni srpski kantoni u kojima bi `iveli pripadnici drugih nacionalnosti koje su tako|e na udaru, albanskih separatista i terorista itd. To se mo`e kroz ja~awe autonomnih prava lokalnih zajednica posti}i. To bi moglo biti jedno adekvatno re{ewe. Dakle, da Srbi u tim srpskim enklavama na severu Kosova i Metohije u Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u, Zubinom Potoku, zatim Srbi koji `ive u Gra~anici i oko i u drugim mestima oko Pri{tine, Srbi koji `ive u [trpcu koji `ive u op{tini Orahovac odnosno Velikoj Fo~i Srbi koji `ive u Gora`devcu, Srbi koji `ive na podru~ju Gwilanskog okruga u Kosovskoj Vitini, Kosovskoj Kamenici, Novom Brdu, samom Gwilanu itd. u okolnim selima budu teritorijalno povezani u odre|ene enklave i da imaju visok stepen samostalnosti. To bi dakle moglo da bude jedno adekvatno re{ewe dakle da se da autonomija Albancima na Kosovu i Metohiji ali da isti stepen autonomije imaju i Srbi na kosovu i Metohiji a ne da ti Srbi budu podre|eni Albancima po~iweni Albancima i albanskoj vlasti. Nego da na na~in na koji je albanska autonomija pod suverenitetom Srbije da autonomija kosovsko metohijskih Srba i drugih nacionalnosti bude pod suverenitetom Srbije, direktnim suverenitetom. To je jedino adekvatno ispravno re{ewe. A ovako da Srbi glume u albanskoj skup{tini Kosova i Metohije. Tamo su oti{li najgori mogu}i Srbi tamo, ova koalicija povratak kako se zove, predvodi ih Rada Trajkovi} mo`ete misliti Voditeq: Pa va{ biv{i ~lan Dr [e{eq: Jeste, ali ona je izba~ena iz na{e stranke zbog korupcije to je afera jednako ju smo u javnosti raskrinkali. Mo`da je to za druge politi~ke partije sitna stvar gde je ona iskazala svoje korupciona{ko delovawe, kod nas je to bilo krupno i dovoqno da bude smewena, ona je htela da prote`ira mimo pravila, mimo propisa svoga brata sa mesta sudije op{tinskog na mesto sudije okru`nog suda. I zbog toga je ona i smewena i izba~ena iz stranke. Nije bilo drugog razloga. Me|utim, kada neko moralno padne onda pada sve dubqe i dubqe. ^im je oti{la u Bati}evu stranku jasno vam je odmah kojim se motivima rukovodila. Voditeq: Je li to {to ste pomiwali nevezano za gospo|u Trajkovi} nego vezano za Kosovo to va{e vi|ewe situacije da li to zna~i da vi ne bi sara|ivali sa me|unarodnim snagama koje s?ada upravqaju prakti~no Kosovom i Meto587

hijom Dr [e{eq: Ja bih sara|ivao sa svima Voditeq: I sa NATO Dr [e{eq: I sa NATO, ali ne bih slu`io protiv interesa svoga naroda . je li vi mislite ovo {to radi Goran Svilanovi} da je saradwa ova snishodqivost. Na{a vojna policija otkrije ameri~kog diplomatu {efa {pijuna`e u {pijunskoj aferi kako preuzima dokumentaciju od potpredsednika Vlade Srbije biv{eg, generala mom~ila Peri{i}a i za to mu daje novac. Inflagranti su uhva}eni i umesto da Goran Svilanovi} uputi protestni demar{ ameri~koj vladi on se izviwava. Amerikanci sami odmah povuko{e svoga diplomatu. Videli normalno, mnoge se diplomate u svetu bave {pijuna`om kada se koji otkrije wegova zemqa ga povi~e ili biva proteran i gotovo. On se izviwava {to smo otkrili wihovog {pijuna. Be~ka konvencija koja {titi diplomate i wihova prava iskqu~uje mogu}nost da se diplomata bavi {pijuna`om. Nema za{tite kada je uhva}en u {pijuna`i on se proteruje. Ima delimi~na za{tita {to se ne vodi krivi~ni postupak, {to mu se ne sudi, ali se proteruje odmah automatski. To postoji u normama me|unarodnog javnog prava vrlo detaqno obra|eno. On ne sara|uje on izdaje, on je snishodqiv, on je kmetska du{a, on nanosi {tetu svom narodu. Vidite sada Goran Svilanovi} ugovara predaju Prevlake da bi se javnost prevarila posebno crnogorska kao gradi}e se zajedni~ki crnogorsko hrvatski hoteli tamo Voditeq: Ka`u prihva}en je crnogorski plan za Prevlaku Dr [e{eq: Ma koji crnogorski plan, separatisti~ki, izdajni~ki. Kakav je vide}emo. On jo{ nije obelodawen. Po mojim informacijama to zna~i predaju Prevlake Hrvatima. Goran Svilanovi} je ugovarao Hrvatima da se preda 12. 000 hektara zemqe sa leve obale Dunava u Ba~koj. I pregovarao da im preda [arengradsku adu na Dunavu. Iako po me|unarodnom pravu granicama me|u dr`avama ide maticom reka, ako reka deli dr`ave, ako je reka granica. A Hrvati bi pozivaju}i se na neki stari tok Dunava od vajkada ko zna kada je Dunav tekao tim ranijim koritom da dobiju sa leve obale Dunava 12.000 hektara. [arengradska ada je s na{e strane matice Dunava, ne mogu je Hrvati nikako dobiti nema te me|unarodne arbitra`e, nema tog me|unarodnog suda gde oni to mogu dobiti. Voditeq: Ali oni imaju vlasni{tvo nad zemqom Dr [e{eq: Ne, ne oni imaju samo jednog usta{oida u Saveznoj vladi koji se zove Goran svilanovi} i taj usta{oid vodi ovde usta{ku hrvatsku politiku na srpsku {tetu. I taj usta{oid se danas deklarisao javno u~estvuju}i u otvarawu Merkatora svojim izjavama, propagira slovena~ki sir ovde. Ej iz Slovenije da uvozimo sir, jeste li vi ~uli za neki kvalitetan slovena~ki sir. Srbija, [umadija, Vojvodina, Pe{teqska visoravan, jug Srbije najboqi sir u `ivotu jeo sam u Gwilanu, najboqi sir. Mi da uvozimo iz slovenije sir. Voditeq: Dobro da Dr [e{eq: Sada }e i raednsku onu Tri srca da nam uvoze ovde umesto kwaz Milo{a, Kara|or|a i svih drugih vrsta mineralne vode iz Srbije sada }e radensku Tri srca da nam prodaju. Voditeq: Pomenuli smo NATO pri~a se o ulasku u partnerstvo za mir, kakvo je va{e vi|ewe toga 588

Dr [e{eq: [to se ti~e tog partnerstva za mir nemam ni{ta protiv na na}in na koji je u{la Rusija, Ukrajina, Belorusija, Moldavija za{to da ne. Voditeq: Daqi ulazak u NATO, ulazak u Evropsku uniju Dr [e{eq: [to se ti~e ulaska u Evropsku uniju znate tu ne treba narod zavaravati ne}e nas primiti. Ne}e nas primiti, ne}e primiti ni Rumuniju ni Bugarsku, od Evropske unije nema ni{ta. Ne}e ni Tursku koja je od 1955. godine ~lanica NATO pakta, ne}e nije im to plan. Pribli`avawe da, ali pod ravnopravnim uslovima. [to se ti~e partnerstva za mir ako su mogle ove zemqe za{to ne mo`emo mi, ali sam protiv toga da se na{a vojska {aqe van granica Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i osvaja~ke misije u Avganistan ili neku sli~nu zemqu da obavqa prave poslove. Poslove okupatorske policije ili ne{to sli~no, ili da ~isti minska poqa. E protiv toga sam. Na{e vojnike ne bih nigde slao gde ne nala`e na{ nacionalni interes. Ne mo`e biti na{ nacionalni interes da na{i vojnici popu poqaka, ~eha ili sli~nih idu u Avganistan da ugwetavaju avganistanski narod ili neki drugi narod na svetu. Voditeq: Pomenuli ste Avganistan, trenutno je aktuelan Irak vezano za eventualni napad kontrolu naoru`awa da li ste vi jo{ uvek u kontaktu sa Sadamom Huseinom, znamo da imate i sabqu koju vam je poklonio Dr [e{eq: Sa predsednikom Sadamom Huseinom mislte Voditeq: Sa Sadamom Huseinom Dr [e{eq: Ne{to mu se obra}ate sa Sadame Voditeq: Izviwavam se Dr [e{eq: Kao da je sa vama ovce ~uvao, to vama ne prili~i Voditeq: Naravno izviwavam se Dr [e{eq: Ja sam neprekidno u kontaktu, mi smo prijateqi, vi{e puta sam bio u Iraku Voditeq: ^ak i sada Dr [e{eq: Tek sada najve}i prijateqi. Sada kada im je otad`bina u opasnosti Ira~anima sada }e tek moje prijateqstvo da do|e do izra`aja. Prijateqi se ne ostavqaju u nevoqi, kao {to ni oni nas nisu ostavqali u nevoqi. Bili su nam prijateqi za sve vreme blokada, sankcija, bombardovawa itd. Iskreni prijateqi. Ja na `alost ne mogu da im pomognem vojno Voditeq: Kako mo`ete Dr [e{eq: Ali mogu svojom solidarno{}u, svojim re~ima ohrabrewa, svojim javnim nastupima i osudama eventualne agresije itd. To je sve {to mogu vi{e od toga ne mogu. Mofu da odem tamo svojim prisustvom da izrazim solidarnost i tako Voditeq: Ho}ete li i}i Dr [e{eq: I}i }u verovatno, ako dobijem poziv oti}i }u Voditeq: Vezano za spoqnu politiku aktuelno je pitawe saradwe sa Hagom vi ste kako se pri~alo na nekim optu`nicama. Jednom smo i radili intervju pomiwali smo da li je to mo`da posledwi intervju pred odlazak u Hag, kakva je sada situacija Dr [e{eq: To svaki put pred predsedni~ke izbore izmisle ovi iz Ko{tunicinog izbornog {taba to smi{qa Ko{tunicina dvorska kamarila Aleksandar Tijani}, Qiqana Nedeqkovi}, Rade Bulatovi}, Gradimir Nali} i plasiraju pre svega preko medija koji su pod wihovom kontrolom. [to se mene ti~e 589

jedva ~ekam da odem u Hag. Mene Hagom niko ne mo`e upla{iti, niko `iv. Ali, protiv mene nema optu`nice to su potvrdili ~ak ha{ki istra`iteqi i rekli su zvani~no su saop{tili da je ovo neka predizborna ujdurma opet ovde kada su objavili da postoji tajna optu`nica. U mom slu~aju nema ni potrebe za tajnom optu`nicom. Prvi put kada budem pozvan ja idem u Hag. Ne}e da me zovu, ne daju mi ni holandsku vizu. Ako budem predsednik Republike bar }e morati da mi daju holandsku vizu jer kao predsednik Republike idem da obi|em zato~ene Srbe u Ha{kom tribunalu. Moj stav prema Ha{kom tribunalu je krajwe negativan. Ja smatram da je to antisrpska institucija protivpravno konstituisana, krajwe pristrasna neobjektivna, maksimalno }u se zalagati za ukidawe Ha{kog tribunala. A ako slu~ajno mene pozovu odmah idem Voditeq: ^ak i kao svedok Dr [e{eq: U bilo kojoj varijanti odmah idem Voditeq: Svedok optu`nice recimo protiv biv{eg predsednika Dr [e{eq: Nije uop{te bitno ~ega }u biti svedok ja }u svedo~iti istinu, moja istina }e biti u srpsku korist na {tetu srpskih neprijateqa i ha{kih istra`iteqa itd. Jer ja mnogo toga znam {ta se zbivalo u ovom ratu i ja znam da su Srbi vodili opravdani oslobodila~ki rat, da su branili svoja ogwi{ta, svoje gole `ivote pred novim genocidom koji im se spremao. Voditeq: Dobro vratio bih se na pitawa iz same Republike, da dana{woj konferenciji za novinare pomiwali ste program denacionalizacije i va{e vi|ewe tog problema Dr [e{eq: To je bilo jedno novinarsko pitawe, znate tu denacionalizaciju niko u ovoj zemqi ne mo`e da sprovede. Mnogi su je obe}avali, Srpska radikalna stranka to nije obe}avala, mada sam i ja moram vam priznati negde 1990. godine smatrao da to treba da se uradi i verovatno ima nekih mojih javnih nastupa u tom smislu. To otimawe imovine je bila velika nepravda, ne ba{ u svim slu~ajevima agrarna reforma je bila u nekim slu~ajevima negde i nu`na. Tu agrarnu reformu prvi put je provodio kraq Aleksandar posle Prvog svetskog rata. Kraq Aleksandar je mnogo vi{e poqoprivrednog zemqi{ta i {uma oteo Srpskoj pravoslavnoj crkvi nego komunisti posle Drugog svetskog rata, mo`da vam taj podatak nije dovoqno poznat. On je egzaktna ~iwenica. Me|utim, mnogi qudi su ostali bez onoga {to su generacije stvarale, mnogi su oja|eni, uni{teni itd. Ali je mnogo qudi i ubijeno bez razloga protivpravno. Ako mi ne mo`emo da nadoknadimo `ivote onda je besmisleno nadokna|ivati imovinu. Onaj ko je spasao `ivu glavu pa mu oduzeta imovine sada }e dobiti potpunu satisfakciju, onaj ko je ostao bez glave ba{ briga vlast. To je ve} prvi potencijalni element nepravde ako se to bude radilo. Drugo, niko `iv vi{e ne mo`e da utvrdi ta~nu evidenciju {ta je sve oduzeto i pod kojim okolnostima. Nekome vratiti a nekome ne vratiti i to je nepravda. Tre}e, imovina je u velikom broju slu~ajeva ve} promenila vlasnika. Ne mo`ete vi sada zemqu koja je agrarnom reformom oduzeta veleposednicima i dodeqena seoskoj sirotiwi bezemqa{ima itd. otimati tim nekada{wim bezemqa{ima ili wihovim potomcima i vra}ati veleposednicima. To je sada nova velika nepravda. ^etvrto, u na{em pravnom poretku rok apsolutne zastarelosti je 20 godina. Ako vi ubijete ~oveka pa se krijete od policije prikrivate itd. kada istekne 20 godina mo`ete slobodno na televiziji da ka`ete da ste vi ubili toga i toga ~oveka, da poka`ete gde su wego590

vi ostaci, da opi{ete ako ste ga ubili i sve ostalo i niko vam ni{ta ne mo`e. Je li vi znate za to niste znali pretpostavqam Voditeq: Nisam Dr [e{eq: Tako vam je to u pravu. To je apsolutna zastarelost 20 godina. Ta zastarelost ne va`i samo za ratne zlo~ine i ni za {ta drugo. Za zlo~in genocida na primer. Ni za {ta drugo vi{e ne va`i, za ubistvo va`i zastarelost 20 godina. Na primer desi se kada se izvode neki javni radovi u Beogradu kada se kopa kanalizacija, telefonski kablovi kada se ukupoavaju, toplovodi itd. Desilo se u Zemunu kopan je toplovod i radnici su nai{li na qudski kostur. Do{la je policija, policijski ve{tak je utvrdio da je kostur stariji od 20 godina i gotovo zavr{ena stvar nije se ni vodila istraga. Dakle kod najte`ih krivi~nih dela zastarelost 20 godina, pa i kod otima~ine. Ako vama neko ne{to ukrade da opet vas ne dovodim u ulogu izvr{ioca nego mo`da i `rtve odre|enog krivi~nog dela, neko vam ne{to ukrade ili otme i vi 20 godina ne uspete da do|ete do toga i posle 20 godina saznate taj i taj vam je ukrao milion dinara ili kilogram zlata, ili automobil nema tog suda na kome vi mo`ete naterati toga ko vam je pre 20 godina ne{to ukrao da vam vrati. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: E sada, to je {to se ti~e zastarelosti. Peti najva`niji razlog zbog koga je nemogu}e provesti denacionalizaciju u Vojvodini je do kraja drugog svetskog rata `ivelo oko pola miliona Nemaca tzv. Folskdoj~era oni su odlukom komunisti~ke vlasti proterani i oteta im je imovina. I ta imovina je podeqena srpskim kolonistima, kolonistima i nekih drugih nacionalnosti itd svaki zakon o denacionalizaciji koji bi se ovde doneo morao bi da previdi i vra}awe imovine koja je pripadala Voditeq: Nemcima Dr [e{eq: Nemcima. Ne mo`ete praviti razliku. Ne mo`ete praviti razliku po nacionalnoj pripadnosti. Neko sada mo`e da ka`e jeste ali ovi su ovde dr`avqani ovi nisu dr`avqani, ne mo`ete ni takvu razliku da pravite oni su silom prilika morali da promene dr`avqanstvo jer su proterani. A mnogi biv{i vlasnici wihovi potomci koji su ovde imali fabrike odavno su emigranti i dr`avqani Amerike, Engleske, Francuske, Nema~ke i ko zna koje zemqe. I tu se pojavquje jedan konkretan problem da li vra}ati samo na{im dr`avqanima ili i drugima ne mo`ete, to ne}e niko na svetu da vam prizna da pravite takvu razliku. Svi koji su obe}avali denacionalizaciju obe}avali su je dok ne do|u na vlast to je obe}avao i \in|i} i partije koje wega slede, ~im su do{li na vlast shvatili su da je to nemogu}e i }ute Voditeq: Vi ne obe}avate Dr [e{eq: Sada to obe}ava jedino Ko{tunica ne daj bo`e kada bi mu partija do{la na vlast i on bi shvatio da to ne mo`e, a sada obe}ava jer smatra da je to korisno u predizbornoj kampawi. Ja ne obe}avam zato {to smatram da je to nemogu}e i ne}u nikoga da obmawujem. Kada bih ja sada imao negde u zalihama 30, 50 milijardi dolara pa ka`em nadoknadi}emo svima, da vidimo neka svako zapi{e koliko mu je oteto ajde da mu se vrati. A to je nemogu}e vratiti da sada ne otmete `ivim qudima. Nema dr`ava taj novac, ne mo`e se u novcu vratiti. Kada biste to vra}ali ne biste imali za penzije, ne biste imali za zdravstvo, za {kolstvo, a i ovako nema ni{tan i za zdravstvo ni za {kolstvo ni za 591

penzije ni za kulturu. Ovo {to ka`u jedan procenat od privatizacije se ostavqa u fond za vra}awe, to su gluposti to je isto zamajavawe javnosti. Koliki je to procenat, {ta mo`e od toga da se vrati. Voditeq: Da pomenemo jo{ neke teme pre nego {to, po{to je ostalo jo{ malo vremena, problem regionalizacije koji je dosta ~esto pomiwan ovde, kako bi gledate na to. Pomiwali ste kantonizaciju Kosova, {ta je sa Srbijom Dr [e{eq: Ko{tunica se najgovorqivije zala`e za regionalizaciju, mi srpski radikali smo protiv toga i sve patriotske partije koliko ja znam su protiv toga. Region je jedna varijanta federalne jedinice. U politi~ko pravnoj teoriji ne{to ni`i status od federalne jedinice, ali u praksi vrlo te{ko razdvojiti region od federalne jedinice. Nema~ka je na primer prvobitno ure|ena kao regionalna dr`ava ona ima pokrajine, ali one su odavno izrasle u federalne jedinice. Nema~ka je sada ekonomski mo}na zemqa, ako sutra do|e u ekonomsku krizu bude imala velike unutra{we probleme, pocepa se i ona po {avovima. Regionalizacijom ili federalizacijom vi stvarate zametke budu}ih novih dr`ava, nezavisnih dr`ava raspada postoje}e dr`ave. Sve federacije koje su do{le u krizu raspale su se, Sovjetski Savez, ^ehoslova~ka, biv{a Jugoslavije SFRJ. Kriza je pogubna za federaciju Voditeq: Ali zar to nije u koliziji sa va{om idejom vezano za kantonizaciju Kosova, i ne regionalizaciju Srbije Dr [e{eq: Ne, jer bi ta kantonizacija Kosova bila vezana za centralnu vlast u Beogradu umesto jedne autonomne pokrajine kao {to je to kosovo i Metohija od rata na ovamo, mi bismo prakti~no imali dve autonomne pokrajine srpski deo Kosova i Metohije i albanski deo Kosova i Metohije direktno vezane prema centralnoj vlasti na isti na~in kako je autonomna pokrajina Vojvodina vezana. E sada nas }e pritiskati sa zapada da Albancima na Kosovu damo mnogo {iru autonomiju nego {to je u sada{wem Ustavu mi tu mo`emo posti~i kompromisna re{ewa, da imaju {iru autonomiju da imaju mo`da i svoju policiju i svoje sudstvo do odre|enog stepena pod uslovom da Srbi u svojim kantonima imaju svoju policiju i svoje sudstvo i vezano direktno sa Vrhovnim sudom Srbije, ne dakle da je Kosovskoj Mitrovici kao srpskoj enklavi u severnom delu Kosovske Mitrovice centrala albanska vlast u Pri{tini nego im je centrala u Beogradu, kao {to je i albanskoj vlasti iz Pri{tine centrala u Beogradu to bi bio taj koncept na kome bih ja insistirao. Voditeq: Da, ali kako naterati Albance da sara|uju sa Beogradom. Oni prakti~no nemaju nikakav kontakt sem preko me|unarodne zajednice Dr [e{eq: Ako se ovakav koncept usvoji oni }e morati da sara|uju. Nema im druge. Pazite oni nisu u stawu sami sebe da izdr`avaju na Kosovu ekonomski, oni se stranim novcem trenutno izdr`avaju. Ranije se ih izdr`avale sve Republike u biv{oj Jugoslaviji najvi{e Srbija je li tako Voditeq: Bio je deo Srbije i sada je Dr [e{eq: Jeste ali je i cela Jugoslavija u tome u~estvovala biv{a ona velika. Ne mogu nemaju dovoqno resursa da toliko stanovni{tvo samostalno izdr`avaju. Oni ne mogu opstati bez neke pomo}i. Voditeq: [ta je sa saradwom sa ostalim zemqama biv{e SFRJ Dr [e{eq: Rekao sam vam ve} {to se ti~e Slovenije mi smo uvek o{te}ena strana u nekoj prisnoj privrednoj saradwi. Zato {to imaju metode korumpi592

rawa, usavr{avali su ih decenijama. Mi smo za maksimalnu saradwu sa Makedonijom, ukqu~uju}i i otvorenu mogu}nost da se Makedonija vrati u zajedni~ku federaciju sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosna i Hercegovina tako|e. Bosna i Hercegovina kao samostalna dr`ava ne mo`e opstati dugoro~no. Ona }e trajati dok traje wena okupacija, dok su tu trupe zapadnih sila. Onoga trenutka kada okupatori napustili Bosnu i Hercegovinu Bosna i Hercegovina bi se opet raspala ili u{la u gra|anski rat ko zna {ta bi se desilo. Trajno re{ewe je mogu}e u dve varijante definitivna podela Bosne i Hercegovine na srpski, muslimanski i hrvatski deo ili druga varijanta cela Bosna i Hercegovina sa dva entiteta ili sa tri entiteta da se vrati u federaciju sa Srbijom, Crnom Gorom i Makedonijom. To su jedine dve varijante koje iskqu~uju rat. Vaqda `elimo da izbegnemo neki novi rat u budu}nosti, nismo ni ovaj `eleli. I ovaj rat je bio nametnut srpskom narodu. A mi smo upozoravali blagovremeno da se bosna i Hercegovina ne mo`e otcepiti od Jugoslavije a da to ne izazove gra|anski rat. [to se ti~e Hrvatske i mene li~no ja nikada ne}u priznati nezavisnost Hrvatske dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina je bila samostalna teritorija sa svojom vla{}u sa svojom vojskom sa svojom policijom u vreme progla{ewa nezavisnosti Hrvatske i centralna hrvatska Vlada iz Zagreba nije mala nikakve ingerencije nad Republikom Srpskom Krajinom. Po me|unarodnom pravu u trenutku priznawa hrvatska je mogla biti priznata samo na onim teritorijama koje kontroli{e centralna vlast iz Zagreba. Republika Srpska Krajina bila je pod za{titom Ujediwenih Nacija, protektorat. Vojska Ujediwenih Nacija je bila raspore|ena. Uprkos tome Hrvatska je uz pomo} ameri~kih penzionisanih generala ali zvani~ne Amerike Klintonove administracije izvr{ila okupaciju Republike Srpske Krajine i prognala kraji{ke Srbe na najzverskiji na~in. To se jednostavno ne mo`e priznati. Mora se vratiti u prvobitno stawe. Jo{ nikada Ujediwene Nacije nisu ukinule taj protektorat nad Republikom Srpskom Krajinom. Voditeq: Da, ali kako sada nema toliko qudi tamo, qudi se ne vra}aju u kolonama nego se vra}aju kako mogu i koliko ko mo`e Dr [e{eq: Qudi se nikad ne}e vratiti pod hrvatsku vlast, vrati se po neko uglavnom stariji qudi. Vrate se i ovi kriminalci koji nikada nisu ni napu{tali kao ovaj {to je sada zajedno sa Sandrom Ra{kovi} Ivi} podr`ao Ko{tunicu kako se zove [vowa, Voditeq: Petar La|evi} Dr [e{eq: I ovaj drugi [vowa Voditeq: Ne znam Dr [e{eq: Zaboravih mu ime, tako ne{to [vowa ogromno bogatstvo ima tamo, {vercovao sve vreme. ^udo ga danas Ko{tunica nije doveo da ga podr`i jo{ jednom. Samo takvi, kriminalci. ^asni qudi ne mogu da se vrate odmah ih Hrvati maltretiraju, progone itd. Ko je god bio u regularnim snagama kraji{ke vojske ili policije izlo`en je progonu. To pitawe se mora jednog dana re{iti. Kada ja to ne znam sada, ovog trenutka ja ne mogu da procenim to }e kad tad do}i na dnevni red. Voditeq: Pri kraju smo emisije ja }u vas zamoliti da preostalo vreme iskoristite da objasnite na{im gledaocima zbog ~ega u nedequ da glasaju za vas, a ne za gospodina Ko{tunicu ili gospodina Pelevi}a 593

Dr [e{eq: Ja pozivam sve gra|ane Srbije da iza|u na izbore, ako glasaju za mene ja }u raditi na obnovi modernog pravnog poretka, uni{ti}u kriminal u Srbiji bi}u strah i trepet za vladu i ministre, kao kontrolor izvr{ne vlasti. Kontrolisa}u parlament onoliko koliko mi Ustav daje za pravo kao i sudsku vlast u sferi korigovawa sudskih presuda u krivi~nim procesima kroz pomilovawa i abolicije. To su ustavne nadle`nosti. Zatim, nastoja}u da za{titim na{u vojsku kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane kojoj preti ukidawe, otpu{tawe svih sposobnih i u ratu dokazanih oficira i podoficira i profesionalnih vojnika. Otera}u iz policije korumpirane generale povezane sa mafijom poput Gorana Radosavqevi}a Gurija komandanta `andarmerije i jo{ neke. To su razlozi zbog kojih mislim da mi gra|ani Srbije mogu kazati poverewe na nedeqnim izborima i ako mi zaista uka`u to poverewe ube|en sam da se ne}e pokajati. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala na razgovoru Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: A vama po{tovani gledaoci laku no} i prijatno do izborne ti{ine ostalo je jo{ svega sat vremena.

XXXIV NAS TV Leskovac, 15. decembar 2002. godine. Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e Va{ i moj ve~era{wi gost je u posledwe vreme ~esto se deklari{e kao predstavnik patriotskih snaga. U studiju televizije Leskovac je gospodin Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Moram malo da vas ispravim ja se u posledwe vreme ne deklari{em ~esto da sam predstavnik svih patriotskih snaga. Ja sam na pro{lim predsedni~kim izborima bio kandidat svih patriotskih snaga u Srbiji Voditeq: To je bilo u posledwe vreme Dr [e{eq: Pa dobro, ali to je bilo na predsedni~kim izborima, ja sada nastupam kao predsednik Srpske radikalne stranke koja nastoji da objediwava sve patriotske politi~ke snage za dobrobit Srbije. Ne mogu ja ve~ito biti predstavnik svih patriotskih snaga Voditeq: Zbog toga na po~etku da vam postavim pitawe {ta je to patriotizam. Sude}i po tome da ga u nekim enciklopedijama nema, da bi mla|e generacije mogle to da ~uju Dr [e{eq: Nema ga u leksikonu politi~ke kulture koji je nedavno {tampan, ali morate da pogledate i ko su autori politi~kog leksikona i ko je finansirao izdavawe. Od kada su Soro{evci po~eli da vode glavnu re~ u na{im kulturnim zbivawima i u oblasti dru{tvene nauke nastoje da potisnu sve ono {to je nacionalno i patriotsko i `ele da jednostavno kolektivnu nacionalnu svest izbri{u na{im qudima iz mozga. A patriotizam je jedna najvrednije rekao bih kolektivna osobina qudi kao dru{tvenih bi}a. Svaki ~ovek ima svoju individualnu svest, ne~ija svest je vi{e ne~ija mawe razvijena. Nije nas Bog 594

u~inio jednakima, obdario nas je razli~itim talentima itd. Ali, nas je bog u~inio dru{tvenim bi}ima ~ovek kao ~ovek postoji samo u dru{tvu, ~ovek ne mo`e da opstane van dru{tva. Postoje razli~iti oblici dru{tvenih zajednica. Najrazvijenija dru{tvena zajednica je nacija. Ta nacija podrazumeva postojawe najvi{eg oblika kolektivne svesti to je nacionalna svest. Nacionalna svest je usmerena prema realizaciji nekih kolektivnih interesa, a osnovni kolektivni interes jedne nacije je da stvori dr`avu, da ~uva tu dr`avu. Da ima otaybinu. Patriotizam je qubav prema otaybini ili prema domovini zavisno koji se izraz upotrebi. Kod Rusa postoje dva izraza postoji rodina {to bi mi mogli da prevedemo kao domovina i postoji ota~enstvo {to je ne{to stariji termin, {to bi mi mogli da prevedemo kao otaybina. To je patriotizam. Patriotizam je jedna najpozitivnija qudska odlika. Voditeq: Pomenuste naciju {ta je danas srpski nacionalni interes po vama Dr [e{eq: Danas je srpski nacionalni interes isto ono {to je bio i u vreme Svetog Save, rodona~elnika ideologije srpskog nacionalizma, {to je bio u Srbiji Nemawi}a, {to je bio u Srbiji pred Nemawi~kog perioda, {to je bio u vreme borbe srpskog naroda za osloba|awe od turskog ropstva, austrougarskog ropstva, mleta~kog ropstva, nema~kog ropstva itd. I {to je danas srpski nacionalni interes Voditeq: A to je Dr [e{eq: Da svi Srbi `ive u jednoj dr`avi jedinstvenoj dr`avi, da ta dr`ava bude demokratska da ima moderan pravni poredak, vi{epartijski sistem, parlamentarizam, princip podele vlasti, nezavisnost sudstva, vladavinu prava. Da svi gra|ani budu slobodni i ravnopravni. To je srpski nacionalni interes danas. Voditeq: S obzirom da se, da va{a doktorska disertacija pomiwe su{tinu nacionalizma i fa{izma, militarizma i fa{izma da li nacionalizam ima neke veze sa militarizmom i fa{izmom i gde se oni dodiruju ako se dodiruju Dr [e{eq: Pa sve politi~ke kategorije se me|usobno dodiruju. Nacionalizam ima dodira sa svim politi~kim kategorijama. Nacionalizam postoji u demokratiji postoji u autokratiji. Dakle nacionalizam sam po sebi nije osnovna odrednica da li }e jedan re`im biti demokratski ili autokratski. To se odre|uje po nekim drugim pokazateqima. Postoji nacionalizam koji je u svojoj biti demokratski. Srpski nacionalizam u posledwa dva veka uvek je bio izrazito demokratski. To }u vam pokazati na osnovu mnogih ~iwenica. Kada su se Srbi oslobodili iz turskog ropstva posle prvog, posebno posle drugog srpskog ustanka, iako je nekim ustani~kim predvodnicima padalo na pamet da se obnavqa feudalni sistem, da se progla{avaju grofovima, knezovima, baronima itd. To nije moglo da pro|e u srpskom narodu. Wegova du{a je ve} bila sazrela na demokratski na~in u demokratskom smislu re~i. Dakle nije dolazilo u obzir iako su sve okolne dr`ave bile feudalne, iako su sve velike sile bile feudalne, iako je to vreme evropske reakcije protiv Napoleona ubrzane obnove feudalizma, feudalizam u Srbiji nije bilo mogu}e obnoviti. Zatim, Srbi su imali svoje vladare koje su progonili obarali sa vlasti, ubijali. Nisu se lako mirili sa wihovim despotizmom, autokratijom itd. Srbi su najvi{e vladara mo`da mewali na neustavan na~in u XIX i XX veku jer su ~uvali tu slobodu i demokratiju. 595

Voditeq: Da se vratimo sada{wim temama, da se osvrnemo na izbore a da pre toga ka`emo gledaocima da ukoliko imaju pitawa mogu da ih postave na telefone 242-155 i 252-127 vi ste izrazili `equ da odgovorite na ta pitawa. Nedavno su bili ponovqeni predsedni~ki izbori, tako|e neuspe{ni. Izjavili ste da ste zadovoqni rezultatima koje ste postigli s obzirom na to da ste osvojili negde oko 200.000 glasova vi{e je li tako. Dr [e{eq: Da. Pa u ovom novom izbornom turnusu do{lo je do ve}e koncentracije patriotskih glasova nego pro{li put. I to je dovelo do bitnog poboq{awa mog izbornog rezultata. Ja mislim da tu postoji jo{ mogu}nosti za daqi napredak jer Ko{tunica je uspevao i na proteklim izborima da obmane jedan zna~ajan deo bira~kog tela u pogledu svoje politi~ke orijentacije. On i daqe nastoji da se predstavi patriota iako nema nikakvog dokaza, nikakvog argumenta za takvo predstavqawe, ~ak naprotiv. Ima veoma mnogo argumenata kojima bi se mogla osporavati takva wegova ideolo{ka orijentacija. Ali u svakom slu~aju pokazalo se da je na delu taj proces ujediwavawa patriotskih snaga i taj proces je bio najizrazitiji na jugu Srbije. U Jablani~kom i P~inskom okrugu, najvi{e u Jablani~kom. Voditeq: Kako komentari{ete taj podatak Dr [e{eq: Ja sam ovde u svim op{tinama imao vi{e od 50% glasova. Kako komentari{em, mislim ju`waci su qudi poznati po svojoj bistrini, po svojoj natprose~noj inteligenciji. Drugo, ju`waci u Srbiji imaju veoma izra`en ose}aj za dr`avu. Na jugu je patriotizam uvek bio najizra`eniji. I ~etvrto, i ekonomska situacija je ovde katastrofalna bukvalno se gladuje. Dakle sve su to elementi koji su doveli do zgru{wavawa patriotskog glasa~kog korpusa do ujediwavawa u podr{ci kandidatu koji autenti~no zastupa patriotizam. Voditeq: [ta mislite zbog ~ega ovi izbori nisu uspeli po drugi put Dr [e{eq: Ima tu mnogo problema i sa bira~kim spiskovima, tu ima mnogo problema i sa namernim minirawem izbora. Znate {ta na televiziji nije bilo predizborne kampawe skoro nikako. Nije bilo ba{ mnogo ni na lokalnim medijima. Vidite na dr`avnoj televiziji su na minimum sveli mogu}nosti predstavqawa predsedni~kih kandidata. Na lokalnim televizijama su naj~e{}e tra`ili ogromne nov~ane iznose da bi se zakupio termin ili za spotove ili za emisije predstavqawa. I na kraju po{to nije bilo Labusa i wegovih neiscrpnih finansijskih mogu}nosti koje su bile neprekidno u prvom planu u prvom izbornom turnusu, on se prosto razmetao parama na sve strane, nije se oko od wega moglo otvoriti na svim televizijama. Ta predizborna kampawa kao da je bila na odre|en na~in prigu{ena. I na kraju na{i qudi razumeju da ta predsedni~ka funkcija po sebi nije naro~ito zna~ajna, ona ne donosi neka naro~ito velika ustavna ovla{}ewa. Najva`niji izbori tek treba da do|u, to su parlamentarni izbori i ja se nadam da }emo ih mi sigurno imati naredne godine, mo`da ve} pre leta. Voditeq: [ta mislite za{to su bira~i u toj meri apstinirali Dr [e{eq: Ja mislim da je to bio razlog. Drugo, \in|i}ev re`im je bojkotovao izbore o~igledno. Pa to ne{to {to ~ini bira~ko telo {to wima pripada to je otprilike Labusovo bira~ko telo, uglavnom nije iza{lo. Ja mislim da oko 50% Labusovih glasa~a iza{lo i glasalo za Ko{tunicu. To je ono {to predstavqa Ko{tunicin rast od wegovih izvornih 1, 100.000 koliko je ima u pr596

vom turnusu u prvom krugu je li tako. Voditeq: Ko{tunica Dr [e{eq: Da oko 1, 100.000 je imao, 1, 150.000 koliko je imao Voditeq: Ne, imao je vi{e Dr [e{eq: Koliko Voditeq: 2, 000.000 skoro 2, 000.000 Dr [e{eq: U prvom krugu Voditeq: Da Dr [e{eq: Nemojte molim vas. Kako 2, 000.000 u prvom krugu. U prvom krugu prvog turnusa, Voditeq: Prvog turnusa Dr [e{eq: Vi govorite o drugom krugu Voditeq: Dobro. Mo`da Dr [e{eq: Labus je imao skoro 2, 000.000 u prvom krugu nije imao nemogu}e. Dakle upravo taj bojkot je mo`da prouzrokovao neuspeh izbora, ali znate ne vredi sada jadikovati oko toga. Postoji jedna ~iwenica mi smo uspeli da privu~emo ve}i procenat qudi da iza|e na izbore, to je ta~no . . . (snimak nije dobar) . . . . . . .Ja sam zadovoqan brojem koji sam uspeo da privu~em. Voditeq: Rekli ste da funkcija predsednika Republike nije tako zna~ajna u ovom slu~aju. Kako bi izgledala politi~ka scena u Srbiji sa postoje}om vladom, sa postoje}im sastavom parlamenta i sa vama ~elu Dr [e{eq: Ja bih se izborio vrlo brzo da imamo parlamentarne izbore, vanredne. To je bio osnovni smisao mog kandidovawa. Ja bih bio strah i trepet za vladu Zorana \in|i}a, za sve wegove ministre. Striktno bih, iskqu~ivo izvr{avao ustavne nadle`nosti. Neprekidno postavqao pitawa ministrima tra`io da se izjasne o onome, ovome itd. Ja tu unosim ogromnu energiju. Kod mene tu nema vrdawa. Voditeq: Niste u~estvovali u radu Skup{tine odnosno predstavnici va{e stranke prilikom usvajawa buyeta. Dr [e{eq: U~estvovali smo mi u radu Skup{tine Voditeq: Ali prilikom glasawa niste Dr [e{eq: Hteli smo da oborimo buyet. U prvom glasawu smo uspeli, a onda je \in|i} uveo nepostoje}u poslani~ku grupu Branislava Ivkovi}a koji su ukradeni poslani~ki mandati SPS-a, Branislav Ivkovi} je instrument Zorana \in|i}a on je formirao novu stranku nije u~estvovao na izborima a ima pet mandata u republi~koj skup{tini. Kako. Protivzakonito. I \in|i} je o~igledno potkupio tri poslanika Nove Srbije Veqe Ili}a na nelegalan na~in je izglasan buyet. Potpuno nelegalno. Voditeq: Da li takav buyet koja je wegova najve}a mana po vama, {ta jeo no {to bi Dr [e{eq: Buyet je preglomazan i na{a privreda ne mo`e da ga izdr`i. Jo{ }e vi{e privrednih subjekata da podlegne, da nestane da se ugasi. Suvi{e su velika optere}ewa i suvi{e je rasipni~ki taj buyet. Svakom ministru je davana na raspolagawu ogromna suma novca da sa wom raspola`e kako sam misli. Neboj{i ^ovi}u sada milijarda i dvesta miliona koliko me se}awe slu`i. On nikome ne pola`e ra~une, nema izve{taja za 2001. godinu gde je potro{io petsto miliona. Nemamo ni jednog izve{taja za 2002. godinu gde je potro{io te pa597

re. I sada milijardu i dvesta miliona. Ga{i Kne`evi}u 285 miliona samo da bi mogao da sklapa ugovore o delu sa raznim tamo probisvetima koji mu kao neke projekte rade, koji ga edukuju kako treba da funkcioni{e ministarstvo. To je op{ta kra|a. Voditeq: ^esto govorite o vezi dr`ave i mafije. Sa druge strane javnosti nije ba{ sasvim jasno odakle vama te informacije koje se ti~u povezanosti qudi iz sveta biznisa sa mafijom Dr [e{eq: Istra`ujem tragan za informacijama neprekidno. I sve vi{e uspevam do wih da do|em. Ja sam prvo raskrinkao celokupan mafija{ki klan koji je svio gnezdo oko Zorana \in|i}a, posebno sur~insku mafiju. ^imeta, Limuna, Staklenog, Krimvoprodukta i kompaniju. Onda ovog Miodraga Kosti}a iz Novog Sada EK Komerc koji kupuje {e}erane za po tri evra. A posebno Stanka Suboti}a Caneta @abca kraqa duvanske balkanske mafije i wegovog najbli`eg saradnika Jovicu Stani{i}a. A sada je do{ao na red i na mafiju koja se svila oko Ko{tunice tu je glavni mafija{ Neboj{a ^ovi} raskrinkavam wegovu spregu sa @eqkom Maksimovi}em Makom ubicom policijskog generala Bo{ka Buhe. Zatim ^ovi}evu spregu sa @eqkom [krbom jednim likvidatorom iz srpskog Sarajeva koji je nedavno ubijen u Beogradu. I ~itavim nizom drugih qudi. Ja imam orginalne izvorne policijske dokumente i to iznosim u javnost. Ja sam sada objavio dve kwige na tu temu. Jedna kwiga ima naslov stanko “Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije” krcat dokumentima. A druga kwiga “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, ja sam tu za proteklih 12 godina koncentrisao sve mafija{ke afere u koje je ume{an Neboj{a ^ovi}. Voditeq: Evropska banka za obnovu i razvoj je nedavno ocenila da su reforme u Srbiji najboqu u odnosu na jo{ 36 zemaqa koje su upore|ivali. Kako to komentari{ete Dr [e{eq: Operacija uspela pacijent podlegao. Koja evropska banka, kako ona to zakqu~uje na osnovu kojih pokazateqa. Voditeq: Verovatno ima neke svoje kriterije Dr [e{eq: Po tome {to su kod nas ukinute nacionalne banke i dovedene strane banke, skupqaju deviznu {tedwu gra|ana i plasiraju i inostranstvo. Gde su to kod nas uspe{ne reforme. Koja firma uspe{no posluje zahvaquju}i tim reformama. Znate li jednu? Znate li ovde u Leskovcu ijednu firmu ~ija se situacija poboq{ala jednu ve}u firmu ~ija se situacija poboq{ala u protekle dve godine. Ne znate. Priznajte da ne znate. Voditeq: Ne, ovda ja postavqam pitawa vi odgovarate Dr [e{eq: ^ekajte moram i ja da postavim neko pitawe Voditeq: E ne mo`ete vi meni da postavqate pitawe Dr [e{eq: Garantujem da ne znate ni jednu. Voditeq: Znam, ali ja ovde postavqam pitawa Dr [e{eq: Ne znate. Ka`ite jednu bar Voditeq: Re}i }u vam posle emisije Dr [e{eq: Nemojte posle emisije jer ne znate. Voditeq: Znam Dr [e{eq: I nemojte da branite proma{enu ekonomsku politiku kada takva firma ne postoji Voditeq: Ja ne branim nikoga razgovaramo ovo je va{ pla}eni termin i pri598

~amo o svemu, rekli ste da mo`emo da sve teme Dr [e{eq: Naravno, a ka`ite mi jednu firmu pa da o tome govorimo Voditeq: Re}i }emo kada iza|emo iz studija Dr [e{eq: Za{to Voditeq: Zato {to ja odgovaram tamo vi odgovarate ovde Dr [e{eq: Zato {to ne postoji ni jedna firma koja sada uspe{nije posluje. (ima smetwi) Voditeq: Recite mi {to se ti~e privatizacije ona je ~esto predmet rasprave u posledwe vreme, smatra se, smatraju va{i u stranci da ona nije adekvatna da se ne radi na pravi na~in Pa za{to nije adekvatna zato {to se najvrednije fabrike prodaju za bagatelu. Evo “Zdravqe” Leskovac koliko sam ~uo za tri i po miliona maraka se prodaje, je li tako. Toliko vredi samo vozni park ni{ta vi{e. Onda koji je interes da se proda ako se tako jeftino prodaje. Koji je interes za{to bi se prodavalo. Voditeq: Na koji na~in bi recimo Srpska radikalna stranka radila privatizaciju Dr [e{eq: Pa mi bismo isto i{li ali to ne sme da se radi preko no}i. Prvo da radnici dobiju svoj procenat akcija to je po pro{lom zakonu bilo oko 60%.da se zavr{i dakle sve to na osnovu godina radnog sta`a, to je sada ukinuto. Pa onda da se tra`i povoqan kupac. Ako se ne na|e povoqan kupac za{to prodavati. Imamo jednu firmu iz Vladi~inog Hana mislim da se Sloga zove ili Sloboda, Voditeq: Ne znam na koju mislite Dr [e{eq: Ovu {to su nedavno radnici {trajkovali pa su zatvorili novog direktora nije mogao dve nedeqe da iza|e iz kancelarije itd. To je firma koja izvanredno dobro posluje i `ele da je prodaju budza{to. I In|iji je postojala firma “Vojvodina produkt”, u kojoj su prose~ne plate iznosile 50.000 dinara, ta firma vredela oko 20 miliona maraka. Za 800.000 maraka je kupio \in|i}ev kum Dragoqub Markovi} Krmivoprodukt iz Sur~ina i sada su plate pale na 10.000. dinara. Evo {ta se de{ava za{to bi se “Zdravqe” Leskovac prodalo za bagatelu ako nema ozbiqnog kupca, neka velika farmaceutska kompanija da to plati onoliko koliko vredi, pa da u|e sa tehnologijom, da razvije fabriku itd. Za{to bi se prodavalo budza{to. Kome se `uri da se to {to pre raskr~mi to je su{tinsko pitawe. Voditeq: Poku{ali ste u prethodnim, onim prvom neuspelim izborima da odr`ite miting u Kosovskoj Mitrovici nije vam bilo dozvoqeno. Nije ni po drugi put ako se ne varam sada za ove izbore Dr [e{eq: Da ali nikakav papir nismo dobili samo je re~eno nije zabrawen miting, miting je odr`an i jedan i drugi put, samo je re~eno da ja ne mogu da u|em na podru~je Kosova i Metohije iz razloga moje li~ne bezbednosti. I to na jedan vrlo qubazan na~in, do~ekao me je neki {vedski pukovnik na administrativnom prelazu i to mi saop{tio. Ja sam tra`io napismeno nisu ni{ta hteli da mi daju. Samo ka`u iz razloga va{e li~ne bezbednosti. To vam je kao kada idete ovde ulicom pa vas policajac zaustavi i ka`ete ne mo`ete da pro|ete ovim trotoarom mo`e da vam padne ne{to na glavu, iz razloga va{e li~ne bezbednosti ne mo`ete da pro|ete kroz ovu ulicu e tako se pona{aju. 599

Voditeq: Kako bi Srpska radikalna stranka re{ila pitawe Kosova u ovoj situaciji Dr [e{eq: Pa to pitawe je jo{ uvek veoma te{ko re{iti, ali ono {to bih ja garantovao ako bi bio predsednik Republike to je da niko ne bi smeo da potpi{e saglasnost za nezavisnost Kosova i Metohije za otcepqewe Kosova i Metohije od Srbije. A {to se ti~e definitivnog re{ewa to ne bi smelo da se `uri, re`im u Beogradu tu pogre{no insistira da se to {to pre re{i. Jer sada odnos snaga me|u velikim silama ne ide nama u prilog. Ako bi se sada odmah re{avalo kosovsko metohijsko pitawe onda bi to sigurno bilo na srpsku {tetu. Ono za {ta bih se ja zalagao to je da se omogu}i {to pre povratak svih prognanih Srba i ne samo Srba, Roma, Muslimana, Goranaca, Egip}ana, Turaka itd. i da se oni koncentri{u u tim srpskim enklavama, da im se tamo podi`u ku}e i stanovi. Da se oja~aju srpske enklave. A da se to pitawe re{i onda kada se promeni politika velikih zapadnih sila ili kada se promeni odnos snaga me|u velikim silama. Voditeq: Stigla su neka pitawa gledalaca, `elite da odgovorimo sada ili na kraju emisije Dr [e{eq: Ja sam tu da odgovaram na sva pitawa Voditeq: Jasmina iz Leskovca pita {ta se doga|a u skup{tini Srbije Dr [e{eq: \in|i}eva vlada je izgubila skup{tinsku ve}inu i ona se odr`ava na nelegalan na~in. \in|i} kao od kuge be`i od vanrednih parlamentarnih izbora, ali ti izbori moraju do}i u najskorije vreme na dnevni red. \in|i} nema ve}inu, nema 126 poslanika koji ga podr`avaju. To {to je kupio tri poslanika Nove Srbije Veqe Ili}a to je jednokratno. Velimir Ili} ih je sada iskqu~io iz stranke oni moraju ostati bez poslani~kog mandata po zakonu. A ova grupa Branislava Ivkovi}a ona je potpuno nelegalno, oni su morali odavno da ostanu bez poslani~kih mandata. Danas je Branislav Ivkovi} ono {to je nekad bio Jovan Glamo~anin Skup{tini. Voditeq: Da li gost u studiju zna da pri~ao ne~em drugom osim o patriotizmu i \in|i}u i za{to se nije pokazao kao potpredsednik Republi~ke vlade i dakle mu ku}a u Batajnici Dr [e{eq: Ja sam ku}u u Batajnici kupio 1989. godine eto odakle mi. Kupio sam je svojim parama koje sam po{teno zaradio. Nikad se nisam bavio biznisom. Ja sam svoje pare zara|ivao svojim kwigama i dr`awem predavawa po emigraciji. A {to se ti~e |in|i}eve vlade pa ona je sada aktuelna. To je jedina vlada koju sada Srbija ima i zato wu moramo da sru{imo. O ~emu drugom da govorim ako ne}u o \in|i}evoj vladi. Naravno i o \in|i}evom potpredsedniku ^ovi}u Voditeq: Ivan iz Leskovca vas pozdravqa i pita kako je \in|i} uspeo da nagovori socijaliste Baneta Ivkovi}a da glasaju buyet i koliko su pla}eni Dr [e{eq: Oni su svesni da su protivzakonito u Narodnoj skup{tini ja nisam siguran da je on wima dao novac, on je dao novac samo ovim Veqinim izdajnicima, a ovima je samo rekao odmah }emo vas razdu`iti osta}ete bez mandata po zakonu. I oni su onako poslu{no, skru{eno u{li i glasali. To je dakle razli~it nivo korupcije. Ivkovi}eve socijaliste odnosno navodne poslanike ~lanove Ivkovi}eve stranke je korumiprao obe}awem da }e ostati narodni poslanici protivzakonito. A Veqine korumpirao novcem. 600

Voditeq: Mo`emo li da ispravimo granice Ogulin Karlovac Dr [e{eq: [to da ih ispravqamo, da ih zaposednemo. Jednom }e to biti sigurno granice srpske dr`ave, ja sam u to ube|en. Samo je pitawe kada mi smo ve} bili na tim granicama kada nam je oteta Republika Srpska Krajina Voditeq: Ho}e li se na{a srpska vojska vratiti na Kosovo kao {to je i bila Dr [e{eq: Morala bi da se vrati ali ve} dve godine re`im u Beogradu ni savezna vlast ni republi~ka uop{te ne postavqa to pitawe. Nikada niste mogli da ~ujete Vojislava Ko{tunicu, Zorana \in|i}a, Neboj{u ^ovi}a ili bilo kog drugog ~elnika re`ima da zahteva da se striktno po{tuje rezolucija 1244 Saveta Bezbednosti Ujediwenih Nacija koja predvi|a povratak svih prognanih i raseqenih Srba i povratak na{e vojske i policije do 1000 vojnika, zna~i 999. toliki bi morao da bude taj na{ kontigent. Niko to pitawe u Beogradu ne postavqa. Voditeq: Ho}e li se popraviti standard penzionera jer su i oni u te{koj krizi, pita penzioner Dr [e{eq: Standard penzionera se ne}e popraviti pod sada{wom vla{}u to je sigurno. Vi se se}ate malo pre jedan gledalac re~e da ni{ta nisam uradio kada sam bio potpredsednik vlade, to nije ta~no. Nadoknadili smo tri zakasnele penzije penzionerima i mnoge druge stvari, ali ovo je tu posebno bitno kada je ve} re~ o toj najugro`enijoj kategoriji stanovni{tva. Sada opet dva i po meseca kasne penzije. A realni iznos penzija u odnosu na plate je smawen po~etno 13% sada je to stiglo i do 30% u odnosu na plate. Kupovna mo} penzija je danas mnogo mawa nego {to je bila 2000. godine. Voditeq: Aca iz Leskovca pita kako ocewujete rad nevladinih organizacija i ako do|ete na vlast {ta }e biti sa wima? Dr [e{eq: To je najobi~nija strana agentura razne Sowe Biserko, Biqane Kova~evi} Vu~o, Nata{e Kandi} i sli~ne utrkuju se ko }e vi{e podilaziti srpskim neprijateqima, ko }e vi{e izdavati Srbiju Voditeq: Kako to da pet ili {est puta izlazite i stalno gubite na izborima, a Ko{tunica izlazi tri puta i dobija a vi izjavqujete da ste pobednik po kojim kriterijumima pita gledaoc Dr [e{eq: Pa vidite Ko{tunica je imao na svojoj strani funkciju saveznog predsednika vladaju}e strukture, medije i sve ostalo i nije uspeo. Ja svaki put imam sve vi{e glasova. I to pokazuje da se mewa odnos snaga u Srbiji da ja~aju patriotske snage, a da dosmanlije propadaju, odlaze na smetli{te istorije. Voditeq: Zoran iz Leskovca pita za{to ste dobijene izbore predali gospodinu Milutinovi}u Dr [e{eq: Nisam predao nikome ni{ta. Vi se se}ate da sam obedio Zorana lili}a imao sam 35 glasova vi{e od wega, me|utim tada je konstatovano da nije iza{lo 50% gra|ana na izbore. Tada je bira~ko telo bilo 7, 500. 000 {to zna~i da su ti bira~ki spiskovi bili la`irani. A {to se ti~e Milana Milutinovi}a za wega su pokradeni glasovi na Kosovu i Metohiji vi{e stotina hiqada, a izgleda da je to bila i bo`ija voqa jer sada Milan Milutinovi} umesto mene ide u Hag. Da sam se ja zatekao na toj funkciji sigurno bih ja ve} odavno oti{ao, a ovako jadni Milan Milutinovi} mora mesto mene u Hag, mene ne601

}e meni ne daju ni vizu da odem da obi|em druge Srbe u Hagu a Milan Milutinovi} pakuje kofere. Voditeq: Izrazili ste `equ odnosno izjavili ste da vam je `ivotna `eqa da odete u Hag Dr [e{eq: Da Voditeq: Za{to Dr [e{eq: Pa `elim da odem u Hag Voditeq: Da biste posetili gospodina Milo{evi}a ili Dr [e{eq: I da posetim Milo{evi}a, da posetim druge zato~ene Srbe i da doka`em da se ne bojim Ha{kog tribunala, da doka`em na licu mesta da mi je savest potpuno ~ista da nemam od ~ega da strepim itd. Voditeq: Periodi~no se u javnosti manipuli{e sa optu`nicom koja je navodno postoji Dr [e{eq: To je sada iz Ko{tunicinog izbornog {taba dva puta plasirano pred same izbore. ^ak sam do{ao u situaciju da kancelarija ha{kog tribunala u Beogradu demantuje da ka`e da su to predizborne ujdurme. Voditeq: Mirjana iz Leskovca ina~e raseqeno lice sa Kosmeta vas pozdravqa i ka`e obe}avano je da }e za Srbe sa Kosmeta biti ponu|en poseban program za re{avawe problema nezaposlenih koji ne primaju li~ni dohodak a koji su radili u dru{tvenim organizacijama. Da li gospodin [e{eq ima re{ewe za ove probleme. Dr [e{eq: Ova sada{wa vlast tu ni{ta ne}e da uradi to je sigurno. Mi smo ne{to poku{avali i neki nov~ani iznosi su dodeqivani, posebno su bili za{ti}eni oni koji su radili u dr`avnom sektoru. Ali sada{wa vlast jednostavno to breme obaveza poku{ava na sve na~ine da zbaci sa svojih ple}a. Voditeq: Kako mo`ete objasniti bira~ima da ste zadovoqni rezultatima izbora a ne pobe|ujete da li mislite da budete ve~iti kandidat Dr [e{eq: Pa ako ovim tempom nastavim da stalno poboq{avam rezultat uskoro }u sigurno biti predsednik Republike Voditeq: Toma Nikoli} iz Leskovca pita po{to je SPS podr`ao [e{eqa za predsednika Srbije da li }ete vi pozvati va{e bira~e da u leskovcu 22. decembra glasaju za kandidata SPS-a Du{ana Cvetkovi}a za predsednika op{tine Dr [e{eq: Da. Op{tinski odbori Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije su se dogovorili da na{ zajedni~ki jedinstveni kandidat svih patriotskih snaga u Leskovcu na lokalnim izborima bude Du{an Cvetkovi}. To su dogovorili prvo na{i op{tinski odbori, mi smo se u Beogradu u centrali stranke s tim slo`ili. Najva`nije je da Du{an Cvetkovi} nikad ni~im nije bio kompromitovan u pro{losti da ima ugled jednog ~asnog ~oveka. Ja ga poznajem i kao republi~kog poslanika, dakle tu ni{ta sporno nema. I mi bismo mi ra~unamo da }e Du{an Cvetkovi} da pobedi ve} u izbornom prvom krugu da }e da porazi sve protivkandidate, a na{e stranke idu posebno sa odborni~kim listama svaka za sebe, trudimo se da svaka osvoji {to vi{e kandidata. Ra~unamo da }e patriotske politi~ke partije posle izbora imati toliku snagu u Skup{tini op{tine da }e zajedni~ku vlast mo}i da formiraju. Mi smatramo da je najva`nije da se dosmanlije oteraju sa vlasti ova sada{wa prinudna uprava koja ne li~i ni na {ta, i da se Leskovac na odre|en na~in relaksira bar u po602

gledu tih osnovnih komunalnih nadle`nosti koje ima skup{tina op{tine. Mi pozivamo sve druge patriotske partije da podr`e na{eg zajedni~kog kandidata ina~e mi smo imali veoma dobru saradwu i na predsedni~kim izborima. Za razliku od nekih drugih mesta u Srbiji socijalisti su svuda u jablani~kom okrugu podr`ali moju kandidaturu, glasali za mene i ne samo socijalisti nego i JUL i mnoge druge patriotske partije i moj rezultat je zato ovoliko impresivan. Kre}e se od preko 50 do skoro 70% glasova od op{tine do op{tine u Jablani~kom okrugu. Po{to je ta saradwa bila tako korektna nama je najva`nije da smo … da su na{e liste kandidata za odbornike potpuno ~iste. Mislim da ta saradwa mo`e da se nastavi. Sada }emo se mi me|usobno nadmetati ko }e imati vi{e odbornika u skup{tini op{tine i to je sasvim prirodno. Ali po{to su izbori za predsednika op{tine na ve}inskom principu po{to se direktno bira tu je bilo veoma potrebno da iza|emo sa jedinstvenim kandidatom. I u Leskovcu je to bio kandidat iz SPS-a, u nekom drugom mestu }e biti kandidat iz Srpske radikalne stranke i tako, mogu}e i druge partije da se u to sve ukqu~e. Mi ako budemo pokazali ovakav stepen jedinstva mo`emo DOS da zbri{emo sa vlasti u svim op{tinama u Srbiji. Voditeq: Lokalni izbori se sada prvi put odr`avaju po novom zakonu, Leskovac i jo{ neke op{tine su na neki na~in eksperiment u ovom slu~aju. Kako komentari{ete veliki broj lista koje su dale svoje kandidate i veliki broj relativno veliki broj kandidat za predsednika op{tine Dr [e{eq: Ja mislim da su tu ovi suvi{e niski kriteriji za podno{ewe lista kandidata. 31 lista je preterano mnogo. Bilo bi prirodno 5, 6, 7 lista. Ali to }e gra|ani da selekcioni{u na samim izborima. Odborni~ka lista Srpske radikalne stranke je pod brojem 22. I nadam se da }e veliki broj gra|ana glasati za na{u odborni~ku listu. A i za zajedni~kog kandidata patriotskih stranaka Du{ana Cvetkovi}a. Voditeq: Kako komentari{ete nadmetawe ovolikog broja stranaka to je upravo to {to ste sada govorili, i da li mislite da }e ipak na kraju do}i kraq na vlast Dr [e{eq: Nadam se da ne}e nikada jer to bi bilo krajwe glupo to bi bilo najglupqe. Zar onaj {to ne zna ni srpski jezik sme{no bi to bilo. Pro{lo je vreme kraqeva i monarhija. Voditeq: Za{to Dr [e{eq: Prvo nije demokratski Voditeq: Za{to je Srbija posve}enija Jugoslaviji nego samoj sebi Dr [e{eq: Ja mislim da Srbija nije posve}ena Jugoslaviji, Srbija bi htela da sa~uva zajedni~ku dr`avu sa Crnom Gorom. Me|utim, tu stvari sada pucaju ta zajedni~ka dr`ava propada pred na{im o~ima. Jer ni \in|i}ev ni \ukanovi}ev re`im ne `eli iskreno da se to sa~uva. A ni Ko{tunica nije `eleo on je gledao da se toga ratosiqa misle}i da }e se lako prebaciti na funkciju predsednika Srbije, e tu se pre{ao, tu se preigrao. Voditeq: Gordana li Leskovca pita u posledwe vreme stalno obave{tavate javnost da vam je moj predsednik Slobodan Milo{evi} davao podr{ku, {ta }ete vi uraditi za wega i ho}ete li brzo zaboraviti socijaliste i wihovog predsednika koji su vam dali glasove Dr [e{eq: Ja se trudim da uradim sve {to je u mojoj mo}i da bih pomogao 603

Milo{evi}u, ja bih `eleo i {to pre da ga posetim Srpska radikalna stranka je bila najglasnija u osudi dosmanlijskog re`ima koji je protivustavno kidnapovao i isporu~io Milo{evi}a, mi smo objavili u ~etiri broja ~asopisa na oko 2. 500 strana teksta kompletno Milo{evi}evo su|ewe do jula meseca, sada spremamo u tri kwige wegovo su|ewe do kraja decembra meseca. Na taj na~in dajemo doprinos informisawu javnosti o sadr`aju tog su|ewa. Pokazujemo da se tamo ne sudi Milo{evi}u nego celom srpskom narodu i da Milo{evi} ne brani sebe nego celu Srbiju Voditeq: [ta vi o~ekujete na krajwi ishod Dr [e{eq: [to se ti~e socijalista ja se nadam prvo da }e oni sa~uvati tu svoju partiju da }e ostati jedinstveni, da }e Milo{evi} ostati predsednik a i da }emo mo}i da sara|ujemo na patriotskoj osnovi protiv dosmanlijskog re`ima. Pa kada pobedimo dosmanlije onda }emo me|usobno razigravati ko je ja~i i ko je boqi. Ali sada je glavni zadatak svih patriotskih snaga da se otarasimo dosmanlija. A vidite da smo ovde bili veoma korektni ovde nije bilo, ovde smo vrlo lako postigli dogovor u leskovcu oko zajedni~kog kandidata za lokalne izbore. To {to smo mi tako brzo pristali da to zaista bude socijalista bilo je u odre|enom smislu i posledica ~iwenice da su nas socijalisti zaista korektno podr`ali na predsedni~kim izborima ovde. Da su u najve}em broju glasali za mene. I to su ~iwenice to pokazuje i rezultat na izborima. Voditeq: Milija iz Leskovca vas moli za komentar da li vam Ko{tunica li~i na Stipe Mesi}a koji je rasturio onu Jugoslaviju i seo u hrvatsku stolicu, a Ko{tunica je rasturio ovu Jugoslaviju i `eli da se prebaci u srpsku stolicu na mesto predsednika Srbije Dr [e{eq: Pa ima odre|ene sli~nosti, ta sli~nost je na delu. Voditeq: Kako da Trgopromet opstane i {ta }e biti sa wegovim radnici, re~ je o dr`avnoj firmi ovde u Leskovcu Dr [e{eq: Ja mislim da su sve firme u veoma te{koj situaciji i Trgopromet i sve ostale, ja ne bih sada mogao da ka`em ne{to konkretno o Trgoprometu, ali se nadam da ga ne}e likvidirati ili da ga ne}e budza{to prodati. Problem je sa ovim dosmanlijskim re`imom {to su oni potpuno zanemarili tu kategoriju radni~kog akcionarstva. Voditeq: Goran iz Leskovca pita po{to tako dobro poznajete kriminal, mafija{ke veze interesuje me kada }ete razoru`ati kriminalce u kada }ete skinuti poreze na oru`je po{tenim qudima Dr [e{eq: Kada se promeni vlast. Voditeq: Vuka{in iz Leskovca pita kada }e Srbija postati dr`ava srpskog naroda i da li }e to pisati u novom Ustavu, trebali se za ovo izboriti po svaku cenu. Dr [e{eq: Nije to najva`nije pitawe. Vidite u vreme kraqa Petra Srbija je bila definisana kao dr`ava gra|ana, nije to bitno. Bitno je da nam Srbiju ne pocepaju na {est regiona {to je Ko{tunicin projekat. Taj projekat je napisala wegova supruga Zorica Radovi}. To je sada najva`nije da se ne cepa Srbija na {est regiona. Jer Ko{tunica je zamislio da svaki od {est regiona ima svoju vladu, svoju skup{tinu, svoje sudstvo, svoju policiju, itd. To je najva`nije da sa~uvamo ovo od Srbije jo{ {to je preostalo. Jer preti opasnost da se i to pocepa. 604

Voditeq: Penzioner Milo{evi} pita da li }e gospodin [e{eq ako do|e na vlast poboq{ati status penzionera odnosno da raspon u penzijama bude mawi. Ne{to sli~no ste ve} odgovorili Dr [e{eq: To je na{a stara programska politika. Mi smatramo da je najva`nije da se penzije uskla|uju sa platama, pa onda da se smawuju rasponi. Sada je jo{ ve}i problem nego {to smo imali ranije. Ranije su penzije pratile plate a sada zaostaju sve vi{e za platama. Voditeq: Da li }e Srpska radikalna stranka u}i u koaliciju sa DSS Dr [e{eq: Pa pod izvesnim okolnostima ne bih to apsolutno iskqu~io u sklopu neke {ire koalicije na primer. Ali, ako oni budu sledili dana{wu Ko{tunicinu politiku onda za to ne bi bilo {anse. Mo`da negde na lokalnom nivou bude mogu}a saradwa. Vide}emo ovde u leskovcu da li }e radikali sa socijalistima imati sami dovoqno da formiraju op{tinsku vladu ili }e trebati jo{ neka partija da se prikqu~i itd. Vide}emo kakav }e biti ishod izbora ovde. Voditeq: [ta generalno mislite o koalicijama, koliko su one principijelne Dr [e{eq: Ja mislim da koalicije ne treba praviti pre izbora osim kada su izbori ve}inski. Tamo gde su izbori ve}inski onda smo i prinu|eni da idemo u koaliciju. Tamo gde su izbori proporcionalni ne treba praviti koalicije pre izbora nego posle izbora kada se vidi kolikom ko snagom raspola`e. Voditeq: [ta }e gospodin [e{eq u~initi za brdske predele koji su posebno na jugu Srbije opusteli od naleta [iptara i kada }e jug biti bli`i severu po standardu. Dr [e{eq: Prvo }emo se otarasiti Neboj{e ^ovi}a koji ogromne dr`avne pare koristi za svoj li~ni biznis i za prote`irawe [iptara. I niko ga u tome ne kontroli{e. Evo i ovde videli ste u Leskovcu ^ovi} ima svog kandidata nekog Deni}a. To je bio neki sitni privatnik radio prvo u Zdravqu koliko ja znam, je li tako, pa je onda kupovao u Bosni negde, esenciju pa je ovde prepakivao u boce od litra, i na tome stekao odre|en kapital i tako sitnim biznisom se bavio. Kada mu je ^ovi} postao potpredsednik vlade u protekle dve godine wemu naglo krenuli svi poslovi. Je li to privredni sistem za koji }emo se zalagati. Koji nudi budu}nost Srbiji, dale ko je blizak ^ovi}u taj mo`e da dobije sve poslove, ko mu nije blizak taj ne mo`e ni{ta. Voditeq: Kako bi Srpska radikalna stranka organizovala rad malih i sredwih preduze}a u kojoj meri bi ona bila zastupqena u privredi Dr [e{eq: Nije na vlasti da organizuje rad malih i sredwih preduze}a. Na nama je Voditeq: Koje bi uslove omogu}ila Dr [e{eq: Mi bismo im smawivali poresku stopu i to je dovoqno. I davali druge olak{ice, lak{e do placeva za izgradwu pogona itd. Nije na{e da wih organizujemo na{e je da im damo {to povoqnije uslove da se sami organizuju i da opstanu na tr`i{tu. Voditeq: Da li im postoje}i poreski sistem omogu}ava to Dr [e{eq: Ne. Imamo najvi{u poresku stopu u Evropi. Sad a su ne{to i smawivali bar kod poreza na promet. Mi smo ih upozoravali pro{le godine da sa takvom poreskom stopom smawuju broj poreskih obveznika i do toga su danas 605

doveli. Ogroman broj privatnika je odjavio firme, zatvorio radwe i sli~no. Treba smawivati poresku stopu da bi stalno rastao broj poreskih obveznika, pa bi dr`ava imala ve}e prihode. Voditeq: Miroslav iz Leskovca vas pozdravqa i pita da li se bojite mafije Dr [e{eq: Ne. Ne bojim se mafije. Voditeq: To je sve, imali smo ovde jo{ jedno pitawe jednog studenta samo trenutak, da li znate da jedan student koji uspe{no zavr{ava prvu i drugu godinu ne mo`e dobiti studentski kredit jer nije ~lan vladaju}ih stranaka Dr [e{eq: To ne uop{te ne iznena|uje. Vidite kako su se oni grozno poigrali sa sudbinom studenata. U proteklih 10 godina najvi{e su manipulisali studentima, izvodili ih svaki ~as na demonstracije, smrzavali se jadni ti studenti po ci~i zimi na beogradskim ulicama, tukli se s policijom itd. I kada se promenila vlast digli im {kolarine do neba. Evo {ta se sada de{ava i lepo im ka`u ne treba svako da studira ko nema para ne treba da studira. [ta to zna~i, {to im to nisu onda rekli. Voditeq: Poznati ste kao rusofil u Dr [e{eq: Ja mislim da je svaki Srbin rusofil i vi ste nadam se Voditeq: Ja }u da odgovorim na pitawe nakon emisije Dr [e{eq: Posle emisije Voditeq: Ovde jo{ uvek vi odgovarate, u posveti svoje kwige “Ideologija srpskog nacionalizma” posvetili ste va{im roditeqima koji su vas kako ste rekli vaspitavali u duhu veliko srpskog nacionalizma i rusofilstva. Da li nacionalizam ovde mo`e ponovo dovesti do ratova i `rtava kao {to je Dr [e{eq: [ta zna~i to ponovo dovesti, nacionalizam ovde nikad nijem doveo do ratova i `rtava. Nacionalizam je srpski narod uvek dovodio do slobode, do pravde Voditeq: Dobro ali su nacionalne povede dovele do razdora Dr [e{eq: Nije ta~no, nacionalne podele nisu stvar nacionalizma nacionalne podele su Voditeq: [ta je sa stvarawem nacija Dr [e{eq: Pa pazite nismo mi stvarali druge nacije Voditeq: Ali su one imale `equ da se kao takve deklari{u i da se izdvoje Dr [e{eq: Ko Voditeq: Pa narodi koji su `iveli na prostoru biv{e Jugoslavije da se osamostale Dr [e{eq: Nije to tako kako vi to predstavqate, nije to tako jednostavno. Srbi su napravili gre{ku Posle prvog svetskog rata {to su u{li u Jugoslaviju kada smo mogli da imamo veliku Srbiju kraq Aleksandar se zaleteo i u{ao u zajedni~ku dr`avu sa Hrvatima i Slovencima. I tu je po~ela na{a propast. Kada smo imali sve po~eli smo da gubimo. Sa Hrvatima i Slovencima nikad ni{ta zajedni~ko nismo imali to je bila gre{ka. A onda su nam komunisti izmi{qali nove nacije crnogorsku, muslimansku, pa i makedonsku. Da nije bilo Jugoslavije svi bi Makedonci danas bili Srbi jer smo toliko bliski. Me|utim, komunisti su hteli da Srba bude {to mawe po zvani~nim statistikama i forsirali su konstituisawe makedonske nacije. Nekih razlika ima, znate ali 606

razlike su toliko male da bi bile besmislene. Makedonci koji su ostali, deo Makedonije koji je ostao da `ivi u Bugarskoj potpuno je bugarizovan. Kao i Makedonci u Gr~koj {to su pogr~eni ili su proterani posle onog neuspe{nog ustanka. Voditeq: Ustavna poveqa koja je nedavno usvojena kako komentari{ete sa pravne strane Dr [e{eq: Uop{te nije usvojena gde je usvojena Voditeq: Prihva}ena, nije usvojena u parlamentima ali su usagla{eni Dr [e{eq: Samo ovi hoh{tapleri koji su je pisali oni su se me|usobno usaglasili. To jo{ nigde nije usvojeno. Ba{ me interesuje na koji }e na~in to usvajati. To mo`e da se usvaja jedino na onaj na~in koji je propisan za promenu Ustava, oni o~igledno `ele da to zaobi|u. To … Ustav je najka`wiva rabota. Vide}emo kako }e to izgledati. A po toj ustavnoj poveqi kako su koncipirali zajedni~ku dr`avu Srbije i Crne Gore nikad ni jedna dr`ava u istoriji ~ove~anstva nije egzistirala. Kako je to onda mogu}e ovde primeniti. Voditeq: Da li treba mewati srpski Ustav Dr [e{eq: Postoje neke stvari koje bi se mogle mewati, ali amandmanima. Za{to novi Ustav donositi. Za{to svaki ~as novi Ustav. Treba pitati Ko{tunicu {ta je to {to je lo{e u sada{wem Ustavu Srbije pa ga treba mewati. Ko{tunica jo{ nikad nije izrekao ni jednu konkretnu primedbu na taj Ustav samo ka`e Milo{evi}ev Ustav, Milo{evi}ev Ustav. Ho}emo sutra Ko{tunicin Ustav, Ko{tunicin Ustav. Ne mo`e kako koji predsednik da do|e da se mewa Ustav. Ima odre|enih stvari koje treba mewati na primer da se dru{tvena svojina defini{e kao dr`avna po{to dru{tvena svojina nigde na svetu ne postoji. Pa onda da se izbaci iz Ustava ograni~ewe da gradsko gra|evinsko zemqi{te mo`e biti samo u dr`avnoj svojini. Za{to ne bi moglo biti i u privatnoj. Pa da se odredi grb, zastava i himna. Evo ja imam ve} pet stvari koje bi trebalo promeniti u Ustavu, to ne treba novi Ustav sa tri ustavna amandmana se ovo re{ava. Voditeq: Student vas pita za{to ste mahali pi{toqem na studente Dr [e{eq: Nikada na studente nisam mahao pi{toqem, samo kada me ruqa napadne na ulici onda sam u nekoliko navrata potezao oru`je da upla{im ruqu i ruqa je uvek be`ala. Jer ruqa je sastavqena o kukavica. Ko je sve bio u ruqi mene ne interesuje, mo`da je bio i neki student mo`da je bilo i drugih profesija. Ja nikad kada sam bio profesor na Pravnom fakultetu nikad s pi{toqem nisam dolazio na nastavu. Voditeq: Za{to Srpska radikalna stranka ne iza|e na javni tender i kupi recimo fabriku Zdravqe ili bilo koju drugu i da nam poka`e kako se provodi na delu program Srpske radikalne stranke Dr [e{eq: Kako kada nemamo para da to kupimo. Mi bismo to mogli i u Zdravqu da demonstriramo, ali mi nemamo pare da kupimo Zdravqe. Ali smo protiv toga da se Zdravqe proda za tri i po miliona maraka kada mu samo vozni park toliko vredi. Za{to prodati celo Zdravqe, prodati vozni park pa eto tri i po miliona maraka. Razumete. Ne sme se za bagatelu rasprodavati ono {to je decenijama stvarano mukom, znojem, trudom gra|ana Voditeq: [ta }e biti sa leskova~kim tekstilnim fabrikama konkretno sa Leteksom 607

Dr [e{eq: Vidite da su ih planirali za likvidaciju potpunu Voditeq: [ta mislite kada }e nameti za struju biti mawi pita gledalac Dr [e{eq: Oni se spremaju da opet povise cenu struje. Sada je struja {est puta skupqa nego {to je bila 2000. godine, wihov je plan do 2003. godine da bude 10 puta struja skupqa Voditeq: Da li je to realna cena ili nije Dr [e{eq: [ta zna~i realna cena. Voditeq: Struje, proizvodwe struje Dr [e{eq: [ta zna~i realna cena. Mi smo imali 2000. godine realnu cenu. Cena je bila najni`a u Evropi, ali od te cene moglo se finansirati javno preduze}e Elektroprivreda Srbije i tada su imali najboqe plate u Srbiji zaposleni u elektroprivredi, dr`ava je pomalo pomagala oko popravke kapaciteta i funkcionisalo je. To je bila realna cena za onda{we na{e uslove. Ova cena ne mo`e biti realna. Za wih je izgleda realna cena cena koja je identi~na nema~koj ceni. E to ne mo`e kod nas biti realna cena. Voditeq: Branko iz Leskovca vas pita gde ste bili za vreme rata na Kosmetu Dr [e{eq: Bio sam u Beogradu u Vladi sam vodio resor privrede i finansija. Ja sam bio zadu`en u Vladi Srbije da snabdevawe u Srbiji funkcioni{e kako treba. Ja sam na to ponosan. Snabdevawe u ratnim uslovima je bilo mnogo boqe nego u mirnodopskim. Bilo je svih namirnica u prodaji po najni`im mogu}im cenama. Vrlo brzo smo popravqali Elektroenergetske potencijale. Vrlo brzo smo popravqali saobra}ajnice poru{ene u NATO bombardovawu. Vrlo brzo smo sanirali mnoge druge {tete. Ja sam za to bio zadu`en u Vladi Srbije i ja sam ponosan {to sam tu svoju du`nost obavqao savesno i mislim maksimalno efikasno. Voditeq: Janko iz Leskovca vas pita da li se ose}ate kao crveni vojvoda ili crveni SKOJ-evac Dr [e{eq: Ja SKOJ-evac nikada nisam bio, ja sam suvi{e mlad da bih pro{ao kroz tu SKOJ-evsku fazu. Ali naravno razumem i one koji su bili SKOJevci takvo je bilo vreme poneti su bili odre|enom ideologijom, `eleli su najboqe svom narodu, ve}ina wih.kada me nazovu crvenim vojvodom ja se uvek nasmejem, to mi je simpati~no, to me uop{te ne vre|a. Voditeq: Gde mo`e da se kupi kwiga o ^ovi}u i koliko ko{ta pita gledalac iz Leskovca Dr [e{eq: Pa jedna koli~ina je ve} isporu~ena i razgrabili su je narodni poslanici iz svih partija u zgradi Narodne skup{tine. Cena je 300 dinara, to je simboli~na cena koja pokriva samo tro{kove {tampawa. Ja nikakav autorski Voditeq: Samo za poslanike ili za sve Dr [e{eq: Za sve }e biti tolika cena, ja nikakav autorski honorar ne o~ekujem niti bih ga uzeo. A bilo mi je bitno da se ta kwiga objavi da se mafiji zada jo{ jedan udarac i da se ^ovi} temeqito na jednom mestu raskrinka. Koliko ja znam samo jedan primerak danas postoji ovde u na{em Op{tinskom odboru u Leskovcu ali slede}e nedeqe }e biti vi{e primeraka. Voditeq: Slobodan vas pita za{to ni jedan kandidat za predsednika Srbije ili kandidat za odbornika ne obe}a skidawe kamata sa penzijskog poqopri608

vrednog osigurawa Dr [e{eq: Ja mislim prvo da treba doneti novi zakon o poqoprivrednim penzijama da se poqoprivredni penzioneri moraju izjedna~iti sa svim ostalim, da mora biti jedinstven penzijski fond. A drugo, da penzijsko osigurawe poqoprivrednika ne sme biti obavezno. Nego ko `eli da se taj osigura. I da se ne napla}uje nikakva kamata nego ako neko tri meseca ne uplati osigurawe da se podrazumeva da je odustao od tog osigurawa. I to bi bilo najjednostavnije. A ovako znate {to dr`ava ne obra~unava iste tave kamate gde ona kasni sa pla}awem. ja sam protiv tih enormnih kamata. Voditeq: Kako da pla}amo TV pretplatu mi koji imamo mala primawa i gledamo crno-beli televizor, da li bi mogli da nam poklonite jedni kwigu o ^ovi}u pita Zoran Jovanovi} iz Velike Biqanice Dr [e{eq: To treba da vide u op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke Voditeq: Ina~e i drugi gledaoci pitaju gde mogu da nabave va{u posledwu kwigu Dr [e{eq: [to se ti~e pla}awa pretplate ja je ne}u pla}ati. Ja sam to javno rekao u Narodnoj skup{tini ja }u i}i i na sud i svuda ja pozivam sve gra|ane Srbije da kategori~ki odbiju pla}awe bilo kakve televizijske pretplate. Pla}awe televizijske pretplate imalo je smisla kada je u Srbiji postojala samo dr`avna televizija. Sada kada mamo ogroman broj televizija kada mo`emo da biramo program koji `elimo, kada zapravo nemamo {ta da gledamo na dr`avnoj televiziji osim antisrpskih programa, ne treba to da se pla}a. Dr`avna televizija treba da bude na buyetu i pod kontrolom Narodne skup{tine a ne samostalni izdajni~ki servis pod kontrolom raznih ne vladinih {pijunskih organizacija, a da gra|ani to pla}aju. Ja pozivam sve gra|ane da svi odbiju da pla}aju, sada je to 210 dinara mese~no, oni nameravaju da to pove}avaju sukcesivno. Naboqe je da se svi dogovorimo da niko ne pla}a i onda }e im to propasti. Oni }e odabrati nas nekoliko najistaknutijih agitatora da goni sudski, ali ja }u i to izdr`ati. Znate ja sam izdr`ao u skup{tini da me ka`wavaju da mi po vi{e plata otimaju itd. pa }u izdr`ati i to. Drugi ne treba da agituju samo da odlu~e da ne pla}aju i da }ute. I kada ih neko pita da ka`u nemamo televizor. Ne mogu oni i}i od ku}e do ku}e pa svuda proveravati da li qudi imaju televizore. Voditeq: Kada ste posledwi put gostovali na programu televizije Leskovac rekli ste da se samo u lokalnim medijima jo{ mo`ete pojaviti i tu i tamo na medijima u Beogradu, da li se situacija promenila da li se sada mo`ete ~e{}e pojaviti na medijima koji su u Beogradu i pokrivaju teritoriju Dr [e{eq: Pa promenila se samo na BK televiziji tamo sam imao prilike da u jedno dva navrata gostujem i na Studiju B sam imao jednu emisiju. Nije se dakle ba{ mnogo promenila ali delimi}no. [to se ti~e lokalnih medija znate problem je {to moraju da se ~esto pla}aju te emisije, pogotovo kada su predizborne kampawe onda su ti iznosi previsoki i na mnogim mestima nismo mogli da platimo. Tamo gde je cena umerena nekako i mo`emo, sakupimo novac, na{i aktivisti prodaju kwige pa tim parama plate itd. Me|utim, tamo gde su cene ve}e od normalnih jednostavno nismo u stawu ni da platimo. Tamo gde nemaju obraza da nas otvoreno blokiraju dosetili su se velikim cenama da nas one609

mogu}e. Voditeq: Va{e vreme je isteklo, dakle termin, pla}eni termin za ovu emisiju je istekao, nadam se da se niste ose}ali lo{e u studiju televizije Leskovac Dr [e{eq: Pa evo na kraju ja pozivam sve gra|ane Leskovca da u nedequ 22. decembra iza|u na lokalne izbore, da glasaju po svojoj savesti, da glasaju po svom opredeqewu i svojim interesima. Ako glasaju za izbornu listu Srpske radikalne stranke i na{eg zajedni~kog kandidata za predsednika op{tine Du{ana Cvetkovi}a ube|en sam da se ne}e pokajati. Voditeq: Hvala vam. Po{tovani gledaoci vama hvala na pa`wi hvala na saradwi i prijatno ve~e.

XXXV NAS TV5, Ni{, “Replika” 23. januar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Jo{ jedna “Replika”, emisija visokog rizika, moram da priznam, emisija za koju vlada veliko interesovawe, zato uz pozdrav svim gledaocima Televizije 5, pozdrav i mojim navija~ima sa televizije “Ko{ava” u Beogradu, koji }e imati priliku da vide ovaj tv duel. Polako se zavr{ava januar i ulazimo u jedno zgusnuto vreme februara i marta, do 31. marta bi}e svega i sva~ega, usvajamo Ustavnu povequ, biramo nove funkcionere, da li }emo raspisati izbore za predsednika Srbije, to }emo videti, hapsimo neke qude i kad pro|e 31. mart, dolazi onda onaj 1. april, dan {ale, jer tad se {alimo opet do tamo slede}e nove godine i svih onih praznika, pa opet jovo nanovo. Nadamo se da }e se ove godine zavr{e sve te na{e nevoqe i, dakle, da ne}emo ~ekati novi 31. mart dvehiqade i neke tamo slede}e godine. U svakom slu~aju, `urim da predstavim goste, moji gosti su po mnogo ~emu sli~ni qudi, dugo su bili obojica u opoziciji, bili su gradona~elnici, jedan je, moram da priznam, jo{ uvek gradona~elnik, jedan je bio potpredsednik Vlade Srbije, drugi je u nekoliko navrata bio vi|en na tom mestu, pa nije to postao, imaju interesantne stranke, umalo da se sukobe na predsedni~kim izborima, pa je jedan od wih u zadwem trenutku odustao, porodi~ni su qudi, nacionalisti, imaju brojne porodice i brojno potomstvo, po ~etiri, pet deteta i obojica su deke. Imaju oni jo{ po ~emu se razlikuju. Jedan od wih je bio omiqeni opozicionar Slobe Milo{evi}a, kasnije i wegov saradnik a ovaj drugi nije nikada sa Slobom sara|ivao, nasuprot, pravio je smicalice stalno Slobi, ~ak je 5. oktobra dovezao i buldo`er i doveo jo{ neke svoje drugare, ~ak i naoru`ane i oterao Slobu. E, o svemu onome {to se zbija na politi~koj sceni, ve~eras pri~amo sa gospodom Velimirom Ili}em, dobro ve~e, dobro do{li. Velimir Ili}: Dobro ve~e. Voditeq: Predsednik Nove Srbije, gradona~elnik ^a~ka i, do skoro, lider DOS-a, sad je u opoziziji u DOS-u, je li tako? V. Ili}: Naravno, sad `estoka opozicija u DOS-u. Voditeq: Pa, ve~eras je onaj politbiro DOS-a i vas tamo nema, jesu li zavr{ili onaj posao oko disciplinske komisije? V. Ili}: Pa, ne znam, ovaj berija va{ iz Ni{a, vaqda je odustao od toga sve610

ga, Zoran. Zvao me je jednom da mu dam izjavu, ja ga pitam da li si normalan, kakve izjave, pa ka`e, mora{ da do|e{ na tu komisiju, kakvu komisiju, pa ka`e, ja sam predsednik komisije, koje komisije, pa mora{ da objasni{ neke stvari. Rekoh, Zorane, nemoj vi{e da me zove{ po tom pitawu, ako treba ne{to da se objasnimo, ima drugih na~ina, ali taj ne postoji, ta va{a komisija... Voditeq: Nemojte samo da nam vre|ate na{eg ministra, jer ~ovek }e ponovo biti ministar, i to vojni... V. Ili}: Evo, ja mu `elim na nekim narednim izborima da bude ministar, nemam ni{ta protiv, ali ja mislim da je ovo posledwe ministarstvo koje je imao, ja mislim da ne}e imati {ansu vi{e. Voditeq: Dobro, nemojte baksuzirati. V. Ili}: Dobro, mo`da bude ministar vojske, ovako, ako se to ovih dana odradi, vidim da se bore i rukama i nogama. Voditeq: To je ve} zavr{ena stvar. Dobro ve~e `elim i gospodinu Vojislavu [e{equ, dobro nam do{li, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ja ne znam na koga ste mislili, kad ste rekli malopre omiqeni opozicionar Milo{evi}ev. Niste mogli da to za mene ka`ete, po{to sam ja... Voditeq: Nisam ja to rekao, to je rekao Sloba. Dr [e{eq: Nije ni on to rekao, nemojte da izmi{qate. Ja sam imao periode saradwe sa Milo{evi}em i periode `estokih sukoba. Kad sam sa wim sara|ivao, to sam radio otvoreno, javno, nije bilo nikakvih tajni. A kad smo bili u sukobima, ti sukobi su bili najve}eg mogu}eg inteziteta. U na{oj politi~koj praksi, taj intezitet gotovo da nije prevazi|en, ali kad je re~ o omiqenim opozicionarima Milo{evi}evim, onda je glavni me|u wima bio Zoran \in|i}, jer je Slobodan Milo{evi} 1993. godine, preko tajne policije organizovao smewivawe Dragoquba Mi}unovi}a sa funkcije predsednika Demokratske stranke i dovo|ewe Zorana \in|i}a, pa je Zoran \in|i} bio prote`iran u predizbornoj kampawi na onim vanrednim izborima, ja sam u avgustu 1993. godine saznao za taj plan i odmah obavestio javnost. Plan je realizovan tek negde u januaru, februaru 1994. godine, pa je Socijalisti~ka partija 1994. godine prihvatila takozvani \in|i}ev zakon o povratku u privatizaciju u pre|a{we stawe. Sad vidimo za{to je taj zakon done{en. Do 1994. godine, ogromna ve}ina firmi u Srbiji je bila privatizovana, skoro 80%, sigurno vi{e od 70%, tako {to su radnici preuzeli najve}i deo akcija, onda je \in|i}evim zakonom to sve anulirano, pa vidimo danas kako se kr~me firme budza{to. Pri~ala mi Mira Markovi}, posle 5. oktobra, jer sad svi oni koji su bili weni poltroni, ulizice, be`e od we kao od kuge. Ja sa wom normalno kontaktiram u Saveznoj skup{tini, sednemo, porazgovaramo i tako daqe. Voditeq: Je li to zna~i da mo`e da bude na va{oj listi za novi parlament? Dr [e{eq: Ne mo`e da bude na na{oj listi, jer nije bila ni na na{oj listi 2000. godine i nije ~lan na{e stranke… Voditeq: Ako se u~lani u stranku, kao wena }erka? Dr [e{eq: Ne mo`e, i za to je kasno, ni wena }erka ne}e biti na listi, jer u na{oj stranci se vodi kadrovska politika koja zavisi i od li~nog anga`ovawa, ~iji orjentiri su od li~ne anga`ovanosti u strana~kom radu i tako daqe. Pri~ala mi je Mira Markovi} da je Zoran \in|i} vi{e od pedeset puta kod we 611

dolazio na razgovore, koji su trajali po dva, tri sata. Prvi put je 1993. godine Nenad \or|evi}, to je onaj koji je bio direktor Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, pa u zatvoru zbog kriminala osu|en ~etiri godine, be`ao u Crnu Goru i tako daqe, prvi put je on doveo Zorana \in|i}a, a onda su se i kasnije sastajali. Pri~ala mi je to sve, i kad su bili intelektualni razgovori, nekad su to bili razgovori na svakodnevne politi~ke teme i tako daqe, ali je u svakom slu~aju, bio je du`e vreme omiqeni opozicionar i to... Voditeq: Ali Sloba za wega to nije rekao? Dr [e{eq: Pa, ne mo`e za wega da ka`e kad je ~ovek takvih moralnih kvaliteta, mislim Zoran \in|i}, da jednostavno ne mo`e da ima prijateqe, ne mo`e da ima iskrenog prijateqa, ne mo`e da ima saveznika, ne mo`e da ima saradnika i tako daqe. On je rekao jednom prilikom, ko `eli moral neka ide u crkvu, da ga ne tra`i u wegovoj politi~koj partiji. [to se ti~e Milo{evi}a, ta~no se znaju faze, ta~no se mogu ome|iti faze na{e saradwe, na{ih sukoba. Ja kad sam bio u Vladi Srbije, ja sam bio korektan partner u Vladi, mo`da je i bilo nekorektnosti, ali nije bilo tih nekorektnosti s moje strane ni sa strane Srpske radikalne stranke. I ja mislim da ~ovek mora da dr`i do nekih ideala, ~asti, principa, obraza, bave}i se politikom. Ja sam `estok politi~ki borac. Ulazim u `estoke politi~ke okr{aje, ali se dr`im odre|enog moralnog kodeksa... Voditeq: Znamo da ste korektni, zato da malo damo re~ i gospodinu Veqi Ili}u. Gospodine Ili}u, rekli smo, ve~eras je ovaj politbiro DOS-a, jesu li vas obavestili o ~emu se pri~a tamo, {ta se zbiva, imate li nekih informacija? V. Ili}: Pa, nemam pojma {ta su odlu~ili ovi. Jedna je tema vrlo interesantna. Oni `ele ve~eras da donesu jednu odluku koja je katastrofalna, koja }e ubiti i posledwe, posledwu onu iskru demokratije u Srbiji, a to je da poslanici raspola`u svojim mandatima a ne stranke. To je pri~a sada, da }e postati poslani~ka berza veoma cewena, veoma jaka i da poslanici sada budu, ko bude dobar trgovac od poslanika, mo`e da postane milioner, svako glasawe, vidite, i sami vi{e ne znamo ko nam je poslanik, imamo jednu listu, imamo neku rezervnu listu, evo Vesi} je poslanik pod ostavkom, do{ao drugi, on glasa kad zatreba, Veselinovi} ovaj, iz Privredne komore, glasa kad zatreba, zna~i, vi{e ne znamo ni ko je poslanik. Ja imam grupu poslanika iz ^a~ka, na primer, koji po|u ujutru za Beograd, jedni su rezervni, sede u hodniku, tu nisu u igri, ako oni pravi ne}e ne{to da izglasaju, onda se da pauza, onda u|u rezervni, to se izglasa... Voditeq: To je ne{to kao u hokeju na ledu i ko{arci? V. Ili}: Pa naravno, vidite i sami da taj parlamentarizam nije za`iveo, vidite jedna kriza Vlade, Vlada ne mo`e, nema ve}inu, nema pravu ve}inu, Vlada ima jednu ve{ta~ku na{timovanu ve}inu, kupuju, uceweni su qudi, to je krivi~no delo, ucewivati, vrbovati poslanike, kupovati i tako daqe. Prema tome, Vlada, evo vidite i sami, je jedina neka institucija u ovoj dr`avi, sve su institucije ubijene. Srbija nema uop{te, kao dr`ava, nijednu vi{e instituciju, jedina institucija je Zoran \in|i}, Zoran \in|i} je jedina institucija u dr`avi a radi {ta ho}e. On mewa poslanike, dovodi, uvodi, mewa, smewuje, raspu{ta partije, dovodi nove lidere, odr`ava glavne odbore, ja vi{e ni{ta ne razumem. 612

Voditeq: Srbi izgleda vole ~vrste vo|e, kako je po~eo to da radi... V. Ili}: Evo, nije ni ~udo, evo sad [e{eq re~e da je bio dobar u~enik kod Slobe, da je redovno odlazio kod Mire, da je to sve radio, i sigurno, vidite i sami, vratio je sve one koji su imali pare, nazad u igru. Evo sad vra}a i Kari}e, vidite, gospodari televizijom, okrenete kviz Zoran \in|i}, neko takmi~ewe Zoran \in|i}. Voditeq: Pa dobro, i vi ste bili na BK televiziji, pre neki dan. V. Ili}: Pa dobro, ja budem u nekoj emisiji, dovedu me tamo da me urni{u, postave me na optu`eni~ku klupu, pa za{to ste ono, za{to ste ovo, a kad do|e Zoran \in|i}, naravno... Voditeq: Pa, i wega su strogo propitivali, koliko ima dr`ava u Evropi… V. Ili}: Videli ste jednu situaciju sme{nu. Vi znate da je Pink bio glavna televizija protiv koje smo se mi borili, kao opozicionari, vidite kako je Zoran zagospodario Pinkom. Voditeq: A {to niste odveli bager tamo, 6. oktobra? V. Ili}: Pa znate kako, mi smo mi verovali da }e vaqda biti nekog morala, da ne}e se to dogoditi, ali vidite i sami da nema, da je jednostavno u igri sve, da su qudi vra}eni, zna~i, koliko imate novca, platite reket, se}ate se Mi{kovi}a, oteli su ga kad je prihvatio sve uslove koji su postavqeni, sad je glavni bankar, zna~i, nema vi{e problema da vas neko dira, evo videli ste, jedna gu`va oko Kari}a, evo sad su Kari}i opet u igri i vra}aju se na velika vrata, prave industrijalce, putuju, razvijaju, dali su televiziju na uslugu, prema tome, sve je u ovoj dr`avi na prodaji i vidite i sami, samo {to razli~ito cene, naravno, ovo sve {to je, to je trenutno, anarhija, totalna. Cela pro{la godina je bila predsedni~ka, izborna godina, i na kraju je iza{ao premijer i rekao, evo narod nije zainteresovan da izabere predsednika, a uostalom ne treba nam predsednik, i to je jedna konstatacija koju je, kao, narod to prihvatio, kao ne{to normalno, pa dobro ne mora, mo`e i Mi}i}ka da sedi tamo, niko ne zna ko je `ena, do{la je Kori Udovi~ki, niko ne zna ko je, odakle je, ko je poslao, ko je doveo, prema tome, sve mo`e i sve ne mo`e, naravno, ako ste u sukobu, direktor, odnosno predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj, Zoran \in|i}, sve {to vam treba, to je Zoran \in|i}. Voditeq: Hajde da se vratimo, ja mislim da smo na po~etku ove emisije napravili gre{ku pa ste vi zamenili mesta, vi govorite kao, vi kritikujete Vladu kao gospodin [e{eq. Po{tovani gledaoci, primamo va{a pitawa, a kroz 10 minuta na wih odgovaramo. Gospodine [e{eq, niste rekli... Dr [e{eq: Zna~i, ja moram da branim \in|i}a, je li? Voditeq: Pa vidim da ste okrenuli uloge, moram da priznam, sutra su dve godine od kako je inaugurisana Vlada Srbije. Dr [e{eq: Pa, ja mislim da su te dve godine op{teg propadawa. Imali smo mi i ranije lo{e vlade, nema nikakve sumwe, imali smo lo{u vlast. Voditeq: Je li ona va{a bila boqa Vlada od ove? Dr [e{eq: Bila je mnogo mawe lo{a od ove. Ja ne mogu nikako da se hvali{em da smo bili dobra Vlada. Delovali smo u krajwe te{kim uslovima, neke dobre stvari smo uradili, mnogo vi{e stvari nismo uspeli da postignemo i tako daqe. Ja sam spreman na sve kritike one Vlade u kojoj sam u~estovao. Naravno, ako su te kritike zasnovane na argumentima, spreman sam i da branim od613

re|ene pozicije Vlade ukoliko argumenti nisu ubedqivi ili nisu zasnovani na istinitim ~iwenicama, a ovo {to se sada de{ava, ovo je op{te rasulo. Prvo, ranije smo imali problema sa funkcionisawem pravnog poretka, sad uop{te nema pravnog poretka, sad niko ne dr`i do Ustava. Ustav se po{tuje onda kad to slu`i \in|i}u i wegovoj vladi, ako su wihovi interesi protivni normama Ustava, Ustav je Milo{evi}ev, Ustav je ovakav, Ustav je onakav, ne postoji Ustav. Zatim, nije ni ranije bilo ba{ pravog nezavisnog sudstva, bilo je mnogo problema sa ostvarivawem tog principa, sad su sudovi potpuno instrumentalizovani. Desio se pre neki dan sudski zlo~in. Vrhovni sud je potvrdio presudu Dragoqubu Milanovi}u na deset godina zatvora kao da je on bombardovao dr`avnu televiziju, kad je poginulo 16 qudi. Ja ne}u da branim Dragoquba Milanovi}a ni za {ta {ta je uradio dok je bio direktor dr`avne televizije. Televizija je bila o~ajna i dok je on bio direktor, ja sam iznosio mnogo kritika na wegov ra~un, a ne mo`e biti kriv za ubistvo 16 qudi... Voditeq: A ako je znao da }e biti bombardovan, pa je mogao da ih spre~i? Dr [e{eq: Ko je to znao? Ja sam bio potpredsednik Vlade i znam da nije znao. Da se to znalo, ne bi majka Aleksandra Vu~i}a te no}i bila u smeni. Ja sam do{ao odmah posle bombardovawa tamo, zvao me sav usplahiren Aleksandar Vu~i}, majka mu u smeni, i zatekli smo je tamo u zgradi, i wu i moju dugogodi{wu prijateqicu Branku \uri} i tako daqe. Mislite da bi Aleksandar Vu~i} svoju majku `rtvovao na taj na~in. Nemojte da pri~ate to. Ko je znao? Kako su obave{teni? Naga|alo se u javnosti, preko medija, da bi mogli da nam ga|aju televiziju i tako daqe, ali da je televizija bila preseqena u Ko{utwak, tamo bi je mnogo lak{e ga|ali, nema okolo stambenih zgrada, mogu komotno da je ga|aju, ovde je bar postojala mogu}nost da }e se predomisle, ne}e ga|ati zato {to okolo ima stambenih zgrada, pa da ne stradaju civili. Voditeq: Ko je instrumentalizovao sud? Ka`ete da je instrumentalizovan Vrhovni sud, kad je do{lo...? Dr [e{eq: Prvo, saznao sam pouzdano da je ve}e Vrhovnog suda presudilo da se poni{tava prvostepena presuda, a onda kad je krenula ta presuda u pisarnicu, neko je intervenisao spoqa, preko Zorana Ivo{evi}a, sudije Vrhovnog suda, koji je tamo siva eminencija, i ponovo je pisana presuda. I vr{i se pritisak preko medija, preko dr`avne televizije i tako daqe. To je, dakle, {to se ti~e pravosu|a. Idemo daqe. Voditeq: To i oni sami priznaju da stawe nije dobro. Dr [e{eq: Imali smo problema u privredi, mnogo problema, mnogo nezaposlenih, male plate i tako daqe. Voditeq: Plate sko~ile, 10, 14 odsto. Dr [e{eq: Nije istina da su sko~ile plate. Ali nekako je to funkcionisalo, nekako su se qudi snalazili, pa smo pu{tali da se qudi sami snalaze, takozvana siva ekonomija, nije kriminal, ali jeste neko izbegavawe poreza, ali qudi su mogli da pribave kako tako ne{to {to je dovoqno za `ivot. Sad je ve} otpu{teno vi{e od trista hiqada radnika, planiraju jo{ ~etrsto hiqada da otpuste, skoro da imamo vi{e nezaposlenih nego zaposlenih u Srbiji. Plate su malo porasle u odnosu na 2000. godinu, ali je struja osam puta skupqa, sa ovim poskupqewem {to je sad najavqeno, 25 odsto, to je osamsto procenata u odnosu na cenu struje 2000. godine. 614

Voditeq: Kako se vi grejete? Je li se grejete na struju? Dr [e{eq: Ne, ja se grejem na naftu. Voditeq: Pa, {to se ne greju drugi na drva i naftu? Dr [e{eq: Pazite, pa i nafta je skupa, stra{no je skupa, ne zna se {ta je skupqe, struja ili nafta, da vam iskreno ka`em. I osam puta je skupqa, za{to plate, nije poenta u tome na {ta }e se qudi grejati, nego za{to plate nisu osam puta ve}e nego 2000. godine, pa da bar bude isti standard kakav je zate~en. Pogledajte ostale cene. Pogledajte kakva je situacija sa penzionerima, done{en je novi zakon o penzijama, penzije su odmah u startu kasnile, odnosno zaostajale 13 odsto u odnosu na prose~ne plate. Ranije su stalno uskla|ivane penzije sa platama. Kakve su takve su, ali su uskla|ivane. I sad je ve} to stiglo negde do dvadeset i ne{to procenata, mo`da i trideset procenata, i penzije opet kasne tri meseca. Ja sam kao potpredsednik Vlade na{ao varijantu da se nadoknade one ranije tri zakasnele penzije koje smo zatekli, i onda je penzija i{la iz meseca u mesec. Voditeq: Pa i ova Vlada je zatekla dosta dugo ka{wewe? Dr [e{eq: Nije ta~no. Nije bilo ka{wewa, mo`da petnaest dana, sad te penzije kasne, spremaju se tek da isplate prvi deo penzija za novembar. Kasne ta~no tri meseca. Voditeq: Vi ste takav da mo`ete do kraja emisije da kritikujete Vladu. Dr [e{eq: Pa moram, kad mi upadnete sa ovim nekim sitnim komentarima, pa mi... Voditeq: Pa mora neko i da brani Vladu ve~eras. Dr [e{eq: Pa, i vi malo branite Vladu, da vidimo da li imate ijedan argument, ja mislim da nemate nijedan jedini. Voditeq: Zato vas ja podpitujem. Dobro, da damo malo i Veqi Ili}u prostora. Gospodine Ili}u, pa je li imate vi neki argument, kad ste ono planirali da u|ete u Vladu, kad su vas zvali, kad se o tome pri~alo, vaqda ste imali neki argument koji potvr|uje da je Vlada ne{to barem napravila? V. Ili}: Sigurno. Ja sam `eleo da se u Vladi napravi ne{to dobro. Ja sam ~ovek koji nije bio u Vladi i imao sam dobre rezultate u onom poqu gde sam radio, i `eleo sam da se ne{to uradi ozbiqno, i napravio sam jedan jako dobar projekat. Taj projekat je odli~an i meni je drago da Evropska banka za razvoj, Investiciona banka za razvoj, Svetska banka, svi su prihvatili moj projekat u{tede energije 30 odsto, projekat za javne radove, izgradwu autoputa, zapo{qavawe qudi, to su odli~ni projekti, prema tome, \in|i} nije hteo da prihvati projekte. On je hteo da ja budem neki tamo potr~ko u Vladi, dobijem neku kancelariju, da sedim, naravno, da se zabavqam i da eto, ka`u, evo Ili} je u Vladi... Voditeq: Ali kad treba da glasate za Vladu...? V. Ili}: Naravno. E, wima su trebali glasovi. Ja sam trebao tamo da budem kao vaga i da glasam. Ja to nisam hteo. Evo, i sad su sklonili maske. On je kupio par poslanika mojih, kupuje iz drugih stranaka, sad se to ofiralo, oni su uvek, ono, glasali ispod `ita, i Vlada je kako tako prolazila. Kad smo ga sad pritisli, on je morao javno da poka`e te qude koji glasaju, samo da pro|u odre|eni zakoni i da, naravno, dobija ve}inu, i da Vlada kako tako opstaje. Ne mo`e \in|i} da uzurpira firmu DOS-a. DOS je bio dobro zami{qen. On izbaci Ko{tunicu, mene, ne znam koga je sve tamo, evo sad su neki drugi na putu da ih izbaci, 615

i neki samo }ute da bi opstali u toj igri, i on je uzurpirao tu firmu, koja je bila jako velika firma, i radi {ta ho}e. Wegovo bira~ko telo u Srbiji, ja mislim da je sad 12 odsto. Dr [e{eq: Pitawe je da li bi cenzus pro{ao. V. Ili}: Devedeset odsto, devedesetdevet posto vlasti. To je nemogu}e. On je ispqunuo Gra|anski savez, dao gradona~elnika Beograda, to je oteto meni, ja sam imao gradona~elnika Beograda, oteo mi je saveznog poslanika, Proti}a, kad je oti{ao za ambasadora, dao ga je drugom, da bi ga kupio, oteo mi je mandat u Republi~koj skup{tini da bi dao Momi Trajkovi}u, jer wemu nije dodeqeno, meni rekao zna{ tvojih devet, da}emo ti osam, hajde jednog progutaj, ja stalno hajde da se ne sva|amo, hajde ovo, naravno, gradona~elnik Beograda je oti{ao, doveo Hrustanovi}ku, kupio Gra|anski savez. To je jedna firma Gra|anski savez koja, malte ne, ne postoji, predsednik Skup{tine, vd vr{ioc predsednika dr`ave, gradona~elnik Beograda, ministar prosvete, da ne nabrajam sad, kompletna spoqna politika. Voditeq: Hajde malo da pri~amo o, vaqda je Vlada ne{to dobro napravila? V. Ili}: Pa znate kako, Vlada je imala snage da napravi jako puno, ~itav svet je hteo da pomogne toj Vladi. Imalo je i kredita, i donacija, i svega, to je moglo da se krene, ali stara na{a boqka, dolazi jedna ekipa, upli}e se mafija u ceo posao, po~iwu raznorazne kombinacije i naravno, ne idemo onim putem gde smo trebali da krenemo. Kada sam video to sve, ja, naravno, ne}u da u|em u Vladu da gubim vreme i da mi neko zalepi etiket da sam bio u toj Vladi, ja sam hteo da do|em ali da napravimo rezultat, da imamo svoje resore, ovi ministri, ne vidim nijednog ministra koji ima neku kqu~nu ulogu u bilo ~emu. Da li ste ~uli da neko iza|e od ministara, da ka`e ja imam projekat taj i taj... Voditeq: A gospodin \eli}? V.Ili}: Ma kakav \eli}. Voditeq: On ima projekat da oporezuje i ove na buvqaku, da kupi kase… V. Ili}: Pa dobro, on je oporezovao sve `ivo, ali ne mo`e, pazite, jedna pri~a, ovo o ~emu je [e{eq govorio, bez proizvodwe nema `ivota, bez zapo{qavawa qudi nema opstanka, i svaki dan dobijamo nove nezaposlene, sad je 900.000 nezaposlenih u Srbiji. Voditeq: To }emo proveriti kad bude novi ovaj propis, kad ih budu otpu{tali svakodnevno. V. Ili}: Pa slu{ajte, i tu }e da napravi jedan haos. Ovo malo sirotiwe i bede radi negde na crno, uzme neki dinar da pre`ivi, i sad kad to budemo uveli, kada budu izba~eni, jer su velike kazne za one koji zapo{qavaju qude na crno, onda }emo tek propasti. Prema tome, ja jesam za to da se uvede red, ali mora da se otvore radna mesta, mora da se prave fabrike, mi smo rekli prodava}emo firme, to je bila ideja, i od toga otvarati nove firme, zapo{qavati qude. Koje su to nove firme? Koji su to qudi zaposleni, koji veruju, koji su to radovi koji su krenuli? Prema tome, ovo je sve jedna ... Voditeq: Hajde da se dr`imo reda i u emisiji, pa da vratimo loptice gospodinu [e{equ, pa da bude fer igra. Gospodine [e{eq, u ponedeqak je zasedawe parlamenta Srbije, Ustavna poveqa famozna, klonirali smo dr`avu, vreme je da se porodi ta nova dr`ava, je li? 616

Dr [e{eq: Pa, nikakva se nova dr`ava ne pora|a, uni{tava se ve} postoje}a. Ona je imala odre|ene slabosti, velike slabosti, i koja nije funkcionisala kako treba, ali sada se ovom Ustavnom poveqom omogu}ava \ukanovi}u da zapravo na najelegantniji na~in izvede otcepqewe Crne Gore, na {tetu Srbije. I ja mislim, ako jo{ ima pametnih qudi u toj Republi~koj skup{tini, ako bi se mogla tu skupiti neka ve}ina, da bi najve}a dobrobit za na{ narod bio da se obori ta Ustavna poveqa, takozvana Ustavna poveqa. Voditeq: Pa mislite da nam onda ne}e postati gore? Dr [e{eq: To je {to se ovde prihvata ne{to {to Solana po{aqe. Ustav treba da bude akt samoorganizovawa jedne dr`ave a ne ne~ega {to }e biti spoqa nametnuto, onda to nije ustav. Kad neko iznutra nametne, onda je to oktroisani ustav, a kad neko spoqa nametne, to je kvazipravni diktat. Drugo, {ta se sa ovim de{ava? Ako se uspostavi ure|ewe po Ustavnoj poveqi, ne}emo imati saveznu dr`avu, posledica je samo da Srbija ne}e imati diplomatiju i vojsku. Voditeq: Kako ne}e, na{i qudi }e biti na ~elu ministarstava? Dr [e{eq: Koji na{i qudi? Voditeq: Pa, Svilanovi} i @ivkovi}. Dr [e{eq: ^iji je Svilanovi} ~ovek? Voditeq: Znamo da je Zoran @ivkovi} na{ ~ovek, a Svilanovi} tako|e na{ ~ovek. Dr [e{eq: [to se ti~e @ivkovi}a, znate, mnogo je lepo to {to je on kandidovan za ministra odbrane, samo je problem {to vojsku nikad nije slu`io. [ta mislite, mo`e li @ivkovi}, u Titovom Velesu, mo`e li to Veqo, @ivkovi} u Titovom Velesu sad da dopisno zavr{i i vojsku kao {to je onu vi{u {kolu. V. Ili}: Pa mo`e. Dr [e{eq: Jedino to ako mo`e. Voditeq: Hajde, nije tema @ivkovi}. A ho}ete li glasati u ponedeqak za Ustavnu povequ? Dr [e{eq: Mi ne}emo glasati, vide}emo kako }e se druge partije pona{ati, da li }emo ostati da glasamo protiv ili }emo napustiti odmah nakon {to ka`emo {ta imamo. Voditeq: A je li imate spremne qude za taj novi parlament, da li je to malo diskutabilno da glasate a imate qude za parlament? Dr [e{eq: Prvo, mi jo{ ni{ta to nismo spremali, nego da vidimo kako }e to izgledati. Mi ne pravimo ra`aw dok je zec jo{ u {umi, i daqe, da li }emo uop{te u~estvovati u toj igranci. Ali u svakom slu~aju ne}emo glasati za Ustavnu povequ. Na{ }e biti ciq da se ta Ustavna poveqa jo{ kod usvajawa dnevnog reda, iz proceduralnih razloga, odbije. Voditeq: Gospodine Ili}u, {ta }e raditi va{a stranka? V. Ili}: Glasa}emo protiv isto, jer mi smo glasali protiv Beogradskog sporazuma. Voditeq: Protiv Poveqe i protiv zakona ili samo protiv jednog? V. Ili}: I protiv jednog i protiv drugog. Mi smo glasali protiv Beogradskog sporazuma. Smatramo da je to nametnuto, da mi nismo imali ni{ta da se dogovaramo, da je ovo samo gubqewe vremena, da Srbija treba da krene ka jednom svom projektu, da postavi zdrave temeqe, da donese dobar ustav, da sredi svoju dr`avu, da se vrati institucijama, da se izabere {ef dr`ave, a, naravno, posle 617

da razgovaramo sa Crnogorcima. Uostalom, ja sam vi{e puta govorio, Crna Gora je toliko minorna, evo, ja sam neki dan gledao pokazateqe, ekonomske, kao jedna, dve na{e op{tine, kompletno. Zna~i, ne treba mi toliko vremena da gubimo. Voditeq: [to niste podr`ali gospodina Bati}a, pa lepo mi referendum o samostalnosti Srbije? V. Ili}: Nema tu referendum. Nemamo mi vremena, za{to da gubimo vreme, kakav mi referendum? Voditeq: Pa kad smo mogli tri puta da imamo predsedni~ke izbore. V. Ili}: Za{to mi da pravimo referendum? [ta nas interesuje Crna Gora. Ako ho}e sa nama, dobro do{li, pravila igre za sve. Lepo izlo`e, pravila igre su slede}a, ho}ete sa nama, izvolite, ne}ete sa nama, sre}an put. Mi imamo na{a posla, na{e probleme, na{u privredu, da zaposlimo qude, da ne{to radimo. Za{to mi tolike godine gubimo, tobo`e, da re{avamo probleme sa Crnom Gorom i tako daqe? Bati}, on je prvi ~ovek koji je po{pricao \in|i}a, a ovamo radi, svakog vikenda je sa Milom na Svetom Stefanu, ovamo, tobo`e, odvaja Srbiju. To je pri~a da se elegantno Crna Gora, po{to kod we referendumom ne mo`e Milo da dobije ve}inu da se odvoji, i ovaj elegantno da im kao Srbija izbaci i da odu svojim putem, jer to je Milo obe}ao dole, naravno, ovim nacionalnim mawinama koje su ga podr`avale. Prema tome, Bati}eva igra je igra, on da `eli dobro nad Srbijom, iza{ao bi iz ove Vlade, bio bi van, kao {to sam iza{ao ja, i rekao, evo gospodo, ja ne `elim da u~estvujem u tome svemu. On }e sutra glasati za ustavni zakon, ako zatreba, on }e glasati i za Povequ, ako zatreba, da}e jedan, dva glasa ispod `ita, poturi}e... Voditeq: Je li spremate poslanike za novi parlament? V. Ili}: To je lakrdija sa novim parlamentom. Otimaju se poslanici, na{ princip je da glasamo protiv, i Ustavne poveqe i zakona. Za{to? Ova ve}ina koja se pravi u parlamentu, otimawem poslanika, kupovinom, stvarawem, danas se prave poslani~ke grupe, to nigde na svetu nema. Takav na~in otimawa poslanika, takav na~in da {est policajaca obezbe|uje svakog poslanika, danono}no im ~uvaju ku}e, spavaju kod wihovih kola, ~uvaju poslanika od naroda, koji ga izabrao, narodni poslanik se ~uva policijom, kola Dr`avne bezbednosti ~uvaju 24 sata narodnog poslanika, da ga ne bi izgubili, da ga ne... Voditeq: Dr`avna bezbednost ~uva narodnog poslanika umesto da juri neke qude za Hag. Hajde da promenimo plo~u. Gospodine [e{eq, opet je ono vreme 31. mart, Hag... Dr [e{eq: [to Dr`avna bezbednost da juri qude za Hag? Voditeq: Pa rekao je gospodin \in|i} da... Dr [e{eq: Svi oni koji su u~estvovali u hap{ewu Srba, isporuci Srba Ha{kom tribunalu, kad-tad }e odgovarati pred na{im sudovima i na}i }e se u zatvoru, jer to je protivustavno, ilegalno, bez obzira {to su oni naknadno, posle Milo{evi}eve isporuke, kao doneli neki Zakon o saradwi, taj zakon je protivustavan. Ustav zabrawuje isporuku bilo kog na{eg dr`avqanina, bilo kome. Voditeq: Strane dr`avqane, vaqda… Dr [e{eq: A {ta je Ha{ki tribunal? Instrument me|unarodne organizacije. [ta je me|unarodna organizacija? Skup dr`ava. I jedan i drugi Ustav 618

su tu potpuno jasni. To {to se na ovakav na~in Ameriknaci poigravaju sa \in|i}em i wegovom vla{}u, to je sad pri~a za sebe. Wima \in|i} treba jo{ jedan prqavi posao da obavi, da uhapsi Mladi}a i jo{ ponekog do 31. marta i onda je \in|i} slobodan. Voditeq: Jeste li vi na tom spisku? Dr [e{eq: Ja bih voleo da jesam ali me niko niti zove, niti mi daju vizu, niti imam {ansu da otputujem i tako daqe. Voditeq: Zna~i, druga~ije izgleda va{a izjava nego ranije? Dr [e{eq: Gde izgleda druga~ije? Letos su me zvali iz crnogorskih novina, “Publika”, pa sam ja rekao, putujem odmah u Hag, a onda }u se na roterdamskom aerodromu braniti kapom, {tapom, kaputom i prutom. Ima jedna de~ja pesmica, do{ao deda Petar da zaustavi vetar, kapom, {tapom, kaputom i prutom, ja sam se malo na{alio, znate, novinari koji nisu ni te de~je pesmice ~itali, dakle, koji su potpuno neobrazovani, zalepe se za takvu izjavu, i plasiraju je na naslovnoj strani “Publike”, ali to ve} nije, podgori~ka “Publika”... Voditeq: Vi ste dobro obave{teni, uvek ste dobro obave{teni, ~udo da sada nemate informaciju, ima li vas na spisku, nema vas, to je ipak neka {ala? Dr [e{eq: Pa, meni je to pitawe samo po sebi sme{no. Ima li me na spisku? Pa, svakako da me ima na nekom spisku, oni ve} 12 godina prevr}u i zemqu i nebo, ne bi li mogli da na|u ne{to na ~emu bi temeqili? Voditeq: A {ta sad, ova pri~a, da su snimali va{e razgovore i sa Marti}em, da ste tra`ili bombardovawe Zagreba, u novinama...? Dr [e{eq: Ja bih i danas bombardovao Zagreb vrlo rado, samo kad bih se do~epao neke dobre rakete. Voditeq: Je li to istina, da ste vi izjavili da ste... ? Dr [e{eq: Jeste, ja sam znao da su bile rakete zemqa-zemqa dislocirane na Petrovoj Gori na Kordunu, i dok su tamo bile te rakete, Hrvati nisu smeli da napadnu na Srpsku Krajinu. Neko je te rakete izvukao sa Petrove Gore, dok sam ja bio u gwilanskom zatvoru, a taj navodni razgovor sa Marti}em, ako je i uop{te i bilo tog razgovora, bio je 4. avgusta, ja sam tog dana izlazio iz gwilanskog zatvora, da li 3-eg ili 4-og, uglavnom sam tih dana izlazio iz gwilanskog zatvora, mislim 3. avgusta da sam iza{ao. Prema tome, nisam mogao u~stvovati u uklawawu tih raketa, ali ako mogu Hrvati da ga|aju Knin, da ga bombarduju iz svih sredstava, iz svih oru|a, za{to ne bi mogli Srbi da ga|aju Zagreb. Je li Knin prestonica? Jeste. Je li Zagreb prestonica? Jeste. Voditeq: Nas su ga|ali ameri~kim bombama... Dr [e{eq: A mi smo mogli samo ruske bombe, i iz doma}e proizvodwe. Je li u tome problem, onda? Nema tog mesta na svetu gde ja ne}u oti}i da zastupam srpske nacionalne interese i vrednosti srpske oslobodila~ke borbe i u ovom ratu, na svim frontovima. A {to se ti~e ratnih zlo~ina, ja smatram da treba osuditi sve koji su po~inili ratne zlo~ine, i trebalo bi da se sudi pred na{im sudovima, za svakoga ko je ubijao civile, ubijao ratne zarobqenike, pqa~kao, silovao, otimao, sve ih treba izvesti pred sud i suditi primenom i sa Ustavom i sa zakonom. I one koji su im nare|ivali da to rade, i one koji su znali da su to uradili pa nisu poku{ali da spre~e a mogli su, i one koji su znali da je neko tako ne{to uradio a nije ga prijavio. Voditeq: Da li pratite su|ewe ovoj grupi otetih muslimana iz Sjeverina? 619

Dr [e{eq: Pa, pratim onoliko koliko to novine objave, ali ja mislim da jo{ uvek re`im u Beogradu nije spreman da malo dubqe u|e u problematiku. Jo{ negde krajem 1993. godine, ja sam javno izneo podatke, do kojih sam tada do{ao, to je, dakle, nepuna godina dana po otmici i likvidaciji tih qudi, da je otmicu organizovao Savez komunista pokret za Jugoslaviju. Ne{to po tom sam prozvao pukovnika Qubi{a Bearu, kao glavnog organizatora. Tog pukovnika, Qubi{u Bearu, niko ovde nije pozivao na odgovornost, a i Ha{ki tribunal je wegovo ime pomenuo negde pre pola godine samo jednom, koliko ja znam. Qubi{a Beara je ume{an i u ubistvo muslimana kod Srebrenice, zarobqenih muslimana, ubijeno je, po holandskim izvorima, negde do hiqadu qudi. Qubi{a Beara je pod svojom komandom imao 10. diverzantski odred Vojske Republike Srpske, u kome je, pored Srba, bilo i Hrvata, onaj Erdemovi}ev Hrvat, koji je priznao da je u~estvovao u ubistvu vi{e od sto qudi, osu|en samo na pet godina zatvora, bilo je muslimana, i bilo je stranaca. Ja mislim da je kqu~ tih likvidacija, zapravo Qubi{a Beara. Kad bi Qubi{a Beara bio uhap{en, izveden pred sud, mislim da bismo saznali ko je su sve strane sile u to ume{ane. Voditeq: Kad pri~amo o ovom segmentu o Hagu, kratko, va{ prijateq Dobrica ]osi}, biv{i predsednik, je li treba da ide u Hag da svedo~i ili ne? Dr [e{eq: Jo{ bih vam rekao za ovog Qubi{u Bearu. To je toliki zlikovac i ubica, da je ubio i na{a dva dobrovoqca, Gvozdenovi}a iz Ni{a i ]uka iz Qubiwa, bez ikakvog posebnog razloga, zato {to ih je komanda poslala u drugu kasarnu, negde kod Herceg Novog, da dovuku neki yip. I on se obru{io na wih u kasarskom klubu, neko od wih dvojice mu je ne{to odgovorio, i on je zbog toga organizovao zasedu i ubio ih. Voditeq: Jeste li vi prijavili tog Bearu nekad organima gowewa? Dr [e{eq: Da, i osu|en je na zatvor, pa je posle pu{ten iz zatvora, i oti{ao u Republiku Srpsku. Voditeq: A va{ prijateq Dobrica ]osi}? Dr [e{eq: [to se ti~e Dobrice ]osi}a, znate, velika je sramota {to se neki mediji u Beogradu sada poigravaju Dobricom ]osi}em, jer da je on na nekoj funkciji, da je na funkciji vlasti, i ja bih ga mo`da danas napadao, kao {to sam ga napadao ranije dok je bio predsednik, zahvaquju}u meni je, na odre|en na~in, izabran na tu funkciju predsednika, ali zahvaquju}i meni je i smewen sa te funkcije. To je politika. Me|utim, Dobrica ]osi} sada ima 82 godine, vrlo je lo{eg zdravqa, {to se ono ka`e... Voditeq: Evo,da se u ne~emu sla`ete sa\in|i}em i Ko{tunicom. Dr [e{eq: Dobrica ]osi} nikad nije ume{an ni u kakav zlo~in. O Dobrici ]osi}u mo`e se govoriti kao o velikom srpskom kwi`evniku, {to je bez ikakve sumwe, i mo`e se kao o neuspe{nom politi~aru, {to je tako|e bez ikakve sumwe, ali da je ]osi} ume{an u neki zlo~in, to je sme{no. Voditeq: Ja }u biti neuspe{an voditeq ako ne dam re~ gospodinu Ili}u. Gospodine Ili}u, da li je zaista mogu}e da ovi qudu budu tu, {etkaju se, idu na hipodrome, ru~kaju ovde, slave Bo`i} ovde, to Karla Del Ponte sve zna a mi ne znamo, i {ta u stvari da radimo u ovoj te{koj situaciji? V. Ili}: Znate kako neki na{i politi~ari `ele da udenu neke poene kod Amerikanaca, mi samo prijavqujemo jedni druge, cinkarimo sami sebe, ali to je bilo i sa vojnom industrijom, fabrikama, izvoz i neki na{i politi~ari su 620

se smu~ili tom Zapadu, tr~karaju}i svaki ~as sa nekim poluinformacijama, kad ne{to na~uju da prijave. Ja bih voleo da iznesu gde se krije Mladi}, ako ve} znaju. Ja ne mogu da shvatim da neki na{ ozbiqan politi~ar, na primer, ministar inostranih poslova ili potpredsednik Vlade, iza|u i ka`u, uhapsi}emo Mladi}a do tog dana. Prvo, Mladi} nije dr`avqanin Srbije, drugo, ... Voditeq: A ako ima prebivali{te? V. Ili}: Ako znaju gde se on nalazi, za{to to ne ka`u javno. Oni dovode dr`avu, dovode Srbiju u jednu te{ku situaciju. Oni nam stavqaju neku obavezu, mo`e da im padne sutra na pamet da ka`u uhapsi}emo Sadama Huseina. [ta }emo mi ako oni odu u Ameriku pa nemaju {ta da ka`u i ka`u, evo mi }emo da budemo odgovorni. Oni dovode nama bedu na vrat. Za{to? Oni znaju gde je onaj [qivo. U Crnoj Gori. Sad se oni izuvaju pre broda. Oni ka`u mi }emo uhapsiti. Ko su oni da uhapse? I drugo, na{a politika, na{i politi~ari, ja sam zato glasao protiv Zakona o Hagu, javno. Za{to? Ako nema nijedan [iptar u Hagu, Hag je besmislen. Molim vas, ako Ta~i tamo nije, ja ne vidim svrhu postojawa, ako nijedan [iptar nije zlo~inac, ja razumem, sla`emo se potpuno, ako je neko imao zlo~ine da odgovara, neka odgovara, i mi smo ovde ti koji treba da ~ujemo optu`nice... Dr [e{eq: Tu je u principu individualna odgovornost. V. Ili}: Tako je. ^ovek je napravio zlo~in, ubio ne~ije dete, pobio decu, zapalio {kolu punu dece, neka odgovara. To je ludilo. Ali, da li je mogu}e da [iptari koji su izvodili roditeqe, mu{karce i streqali pred decom, iz autobusa, to je dokaz i postoje snimci, niko od wih ne odgovara. Gde je ta na{a diplomatija? Gde je ta na{a politika? Gde su na{i politi~ari da ka`u, bre, pa ovo je sramota. Da nema nijedan [iptar u Hagu. Postali su politi~ari, obavqaju najve}e dr`avne funkcije, niko ih ne pomiwe. Voditeq: Izvinite, i vas rado primaju u svetu, i u Americi, u Va{ingtonu i tako daqe, {to im to niste rekli? V. Ili}: Ja sam stalno potencirao to pitawe i rekao sam, ja nikada ne}u glasati i podr`ati Hag dok ne ~ujem da je tamo i Ta~i i celo to dru{tvo. Da li je mogu}e da oni nisu uradili nijedan zlo~in? [ta je sa Srbima koji su bili uhap{eni? I najve}a je bruka i sramota da smo mi sve [iptare koje smo imali u zatvorima, najve}e zlo~ince, koji su naneli jade ovom srpskom narodu na Kosovu, pustili tako hladno a znamo {ta su to radili pojedini advokati, pojedini na{i politi~ari, po glavama se pla}alo od deset do sto hiqada maraka. To je jednostavno evidentno... Voditeq: Ko je uzeo novac? V. Ili}: Pa, ja ne znam, vaqda }e se nekad ispitati ko je uzeo, ko je potpisivao, ko je pu{tao. Da li je mogu}e pustiti, nijedan, svi se Srbi vode kao nestali, koji su u zatvorima, a imali smo wihove qude i mi smo ih hladno pustili, oslobodili bilo kakve odgovornosti, setite se, najve}e ubice, koji su postojali, qudi koji su masovno ubijali, pustili neke na slobodu. To je nekorektno, to nije qudski, to je ne{to {to je nezapam}eno u istoriji Srbije, to je izdaja jednog naroda, koji je proteran sa svojih vekovnih ogwi{ta. Ja sam nedavno obi{ao celo Kosovo. Ja sam jedini koji je bio u [trpcima bez pratwe, bez i~ega, i sreo se sa tim qudima. Vi da vidite Kosovo, to je sad kao Las Vegas. Ja sam pro{ao pored Lipqana, Uro{evca, to bqe{ti, to sija, a Srbi u [trpcima imaju 621

dva sata dnevno struje, samo dva sata. Voditeq: Da razaramo tu temu, da ja pomenem ne{to drugo, da li je veliki broj problema koji imamo sada na politi~koj sceni posledica toga {to, neki ka`u, nije svanuo 6. oktobar, jo{ uvek smo u 5. oktobru. Nismo napravili lustraciju, nismo se suo~ili sa pro{lo{}u, gospodine Ili}u, hajde malo da kritikujemo gospodina [e{eqa i wegov re`im? V. Ili}: Prvo se krenulo ka promenama, ja sam bio prvi za promene i izuzetno sam se zalagao da do|e do promena, ali odigrao se 5. oktobar, do{lo je do promena i, naravno, jedna grupica, ja sad, evo ve~eras ~ujem, da je to bilo iz {kole i jedne kuhiwe, da se vlast preuzme, zna~i, treba skloniti Milo{evi}a i par wegovih a sve ovo drugo ostalo isto. Ja, u sudu sede sudije koje su meni sudili. Ja sam osu|en pet meseci zatvora, i sada mi se smeje sudija, koja je to uradila, moji neki de~aci koji su digli predajnik na Kablaru, SPS-ov, su osu|eni i robijaju ovde u Ni{u. Robijaju sada a doveli su na vlast ove qude. Ministar pravde ka`e, to je terorizam, znate kako, i sec, a onda su svi slavili kad se podigao taj predajnik i zvali me, kao bravo, jesu li to tvoji uradili? Ja ka`em, to su ovi momci, ^a~ani na{i, neki de~aci i tako daqe. Drugo, ja sam osu|en pet meseci zatvora i sada mi sude da platim od{tetu onome koga sam uvredio, pa sam dobio pet meseci zatvora. Da li verujete? Ja sam nedavno imao sukob... Voditeq: Ko je tu kriv, zar niste vi krivi, za{to nije radio? V. Ili}: Znate {ta, ja sam u prethodnoj kampawi Lili}a, dao jednu izjavu, zbog koje sam dobio zatvor, a posle su me optu`ile sudije da im platim od{tetu. Sada{wi sudija, koji je bio ~elnik SPS-a, koji je i daqe sudija i koji je, ja mislim iz Bati}eve, mislim da mu je ~lan partije, on sada mene tu`i, kao sudija suda, da mu platim od{tetu zato {to sam ga uvredio, i sad idu na procenu koliku od{tetu da mu platim. Voditeq: Dobro. Zar nije bilo pri~e pre izbora, mislimo da pohapsimo ovoga, onoga, glavne kriminalce, [e{eqa i ostale... Dr [e{eq: Evo, ja jedva ~ekam. Ne}e. V. Ili}: Znate kako je to Bati} grmeo sa onih bina, se}ate se. Voditeq: Nije samo Bati}, ima i drugih. V. Ili}: Ali ne, on je ministar pravde, ipak je to u wegovim rukama, me|utim, sve je isto ostalo samo wega nema, to je dobro, to narod ka`e, zna~i, sklowen jer Milo{evi} i jednostavno svita je nastavila da te~e svojim tokom. Evo, svi su sad pre{li, evo gazda Pinka je rado vi|en gost, stalno je u Vladi, tu su direktori banaka, tu su sve qudi pro{log re`ima. Evo, ko kupuje firme? Sve julovci, ovi na{i koji kupe.... Voditeq: Ja bih rado da kupim malo vremena za ovu emisiju............. gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ovo pitawe lustracije je vrlo interesantno, i ja mislim da bi dobro bilo da se proba. Da se provede ta lustracija, nemogu}e je to provesti u celom dru{tvu, da se ide samo na ove najva`nije funkcionere. Na primer, ako bi se doneo Zzakon o lustraciji, prvi bi morao da bude lustriran Zoran \in|i}. Voditeq: Kako \in|i}, zar ne prvi vi i ovi ostali, Baki An|elkovi}, koji su bili na vlasti... Dr [e{eq: Ja sam 2000. godine lustriran na izborima, kad je moja stranka 622

izgubila vlast, je li tako, sad se borim ponovo da dobijem poverewe naroda... Voditeq: Zabranu da se deset godina kandidujete za predsednika Srbije. Dr [e{eq: A zbog ~ega? Voditeq: Pa,ako ste se ogre{ili, raspirivali mr`wu? Dr [e{eq: Nisam raspirivao ni mr`wu nit sam se ogre{io o zakon. Da vidimo Zorana \in|i}a. Sara|ivao je sa UDBOM deset godina, bio je blizak prijateq Jovice Stani{i}a, Jovica Stani{i} mu na slavu dolazi... Voditeq: Pa, to nije krivi~no delo, dola`ewe slavu? Dr [e{eq: Jeste, ali je radio za UDBU, bio je ~edo UDBE. Voditeq: Imate li dokaze? Dr [e{eq: Imam, iznosio sam jo{ 1993. godine da UDBA sprema smenu Mi}unovi}evu i dovo|ewe Zorana \in|i}a. Onda, ima taj zakonski projekat kojim je anulirana privatizacija, radnici postali vlasnici akcija, i on im oteo vlasni{tvo, oteto im je vlasni{tvo, i sad govori ne{to o denacionalizaciji. Da vidimo ovo {to je najsve`ije. Da se vrati vlasni{tvo radnicima koje su imali do 1994. godine, pa onda da podvedemo pod lustraciju Neboj{u ^ovi}a, bio je predsednik Gradskog komiteta Socijalisti~ke partije Beograda i gradona~elnik Beograda, da vidimo sve kriminalne afere iz tog vremena. Ja sam organizovao demonstracije ispred Studija B kada ga je otimao, kad je kao privatnu medijsku ku}u, Neboj{a ^ovi} otimao Studio B da bi podr`avio 1996. godine. A onda da lustriramo Du{ana Mihajlovi}a. Du{an Mihajlovi} je bio jedan od posledwih komunisti~kih predsednika op{tine Vaqevo, pa je bio u komunisti~koj UDBI, pa je bio potpredsednik posledwe komunisti~ke Vlade Srbije, Vlade Stanka Radmilovi}a... Voditeq: A stranka gospodina Ili}a, ona im je pomogla da do|u na vlast… Dr [e{eq: To je posledwa komunisti~ka Vlada Srbije, je li tako, Vlada Stanka Radmilovi}a, pre parlamentarnih izbora 1990. godine, pa je onda bio u Vladi Srbije od 1994. do 1997. godine, kad su najgore stvari ura|ene na srpskoj politi~koj sceni, pa da vidimo. On je prodavao “Telekom”, nisam ja. Pa, onda da vidimo, da lustriramo Gorana Svilanovi}a. Rade Markovi}, kao {ef UDBE, pokazao je Vojislavu Ko{tunici najmawe {ezdeset konspirativnih dojava koje je podneo Goran Svilanovi} kao udba{ki dou{nik. ^ovek za vezu u UDBI mu je bio Goran Petrovi}, on mu je vaqda i baya i ne{to su u srodstvu nekome, a onda kad je Gorana Svilanovi}a vrbovala CIA, onda je uzela zajedno sa wim i Gorana Petrovi}a. Ima i dokumenta, ima sve, pa da vidimo, da krenemo od vrha sa tim lustracijama pa dokle stignemo. Mo`da }e mu na}i neko pogre{no parkirawe ili da se vozio ........ Voditeq: Gospodine Ili}u, da li ste svesni opasnosti,, da ako ne napravite lustraciju i ovako DOS nastavi da se pona{a, da sutra mo`e gospodin [e{eq zaista da vas lustrira? Dr [e{eq: A {to Ili}a da lustriram? Voditeq: Wega je \in|i} doveo na vlast. Dr [e{eq: Wega nisam pomenuo me|u onima koje }emo lustrirati. V. Ili}: Znate, ja sam se borio za demokratiju, ja sam mislio da do|u neki ~estiti qudi. Ja sam 5. oktobra saznao da je Goran Svilanovi} radnik UDBE i to je bilo meni dojavqeno sa najvi{eg policijskog vrha, i zato smo mi, on je krenuo sa U`i~anima i cela UDBA srpska je bila sa wim. Trebali su u Prelina623

ma da se spoje sa nama, ^a~anima, i da nas do Beograda pohapse, spre~e, zablokiraju, da ne u|emo u Beograd. Mi smo dobili tu dojavu, onda smo uzeli iz Jelendola materijal, mermerni kamen, zatrpali tunel u Lu~anima. Goran Svilanovi} je zvao da hitno damo vozila, a nije znao da smo mi natrpali tunel pun kamena i zatvorili da nisu mogli da pro|u, i U`i~ani su do{li tek popodne u Beograd, kad je bila zavr{na pri~a, i tako smo mi izbegli UDBI, koja je trebala da zavr{i posao. To su meni rekli qudi najvi{eg ranga iz policije, i zato sam se ja tako i pona{ao. \in|i} je bio u U`icu i rekao, evo Ili} je vas zatrpao da bi uzeo slavu. Nije ta~no. Da bi uspeo ceo projekat koji smo mi napravili i smislili, Goran Svilanovi} je trebao samo da se spoji u Prelini, da sednemo zajedno u jedan auto i da me lepo negde }ape usput, na Rudniku tamo, pokupe, sklone... Voditeq: Da li je istina, gospodine Ili}u... V. Ili}: Samo da zavr{im ovu pri~u. Ja sa gospodinom [e{eqom se nisam slagao politi~ki. Ja sam bio predsednik op{tine kad je on bio potpredsednik Vlade, me|utim, komunicirali smo. Nismo imali nekih problema. Dr [e{eq: I to korektno. V. Ili}: Ja sam wemu javio, [e{equ, ho}e da mi ovo urade, zatvore deponiju, uradi ne{to. Korektno smo sara|ivali, ................... i tako daqe. I drugo, mora da ste vi sada o~ekivali da mi ne{to po~nemo i tako daqe. Ja nisam lopov, ja nisam kriminalac, ja nikad nisam ni{ta uzeo. Ni stan, ni kredit, ni{ta, ni lokaciju, ni dnevnicu, niti avionsku kartu, ni{ta nisam uzeo, nema nigde papir. Sve su mi tra`ili i na{li da govorim jezikom mr`we, da psujem vrlo ~esto. Ba{ me briga ako je to jedina moja mana. [e{eqa nikada nisam napadao. Za{to? [to nije lopov, mo`da mu ka`u da je bio ovo tamo i tako. Voditeq: A {to ka`e gospodin ^ovi}? V. Ili}: Molim vas, poka`ite, ja nisam, ja ne pratim {ta ka`e gospodin ^ovi}, ja imam dobre informacije, i dobro sam informisan u tom smislu, ali, dok je bio na funkciji, nije uzeo za sebe ni{ta. @ivi normalno sa porodivom, porodi~na ku}a, ovo, ono, i svi smo mi, ja cenim qude koji nisu zloupotrebili funkciju, koji nisu bili pqa~ka{i, koji nisu uprqali obraz, koji nisu radili za neke slu`be ispod `ita, pa ono, tap{em vas, sa vama sam prijateq, iza|ete na ulicu, ja vas ispratim i tamo vas neko sredi, razumete. Ja nisam takav i nisam voleo nikada takve qude. On je bio, ja ga ne hvalim, ali je pri~a slede}a. Ne mogu da napadnem ~oveka koji se u Srbiji nije bavio lopovlukom. Ja sam mi{qewa, da je ovu dr`avu upropastio lopovluk i nesposobni politi~ari koji nisu znali da rade svoj posao. Mi smo radan narod, narod koji je imao prespektivu, ali smo imali uvek lo{e politi~are. Voditeq: Dobro, ali vi niste videli da su ti politi~ari nesposobni ili su oni nametnuti kao {to pi{e onaj Tim Mar{al, da ste vi glumili, recimo, Ri~arda Bartona, ili oni drugi svi su glumili, a da je svet dao novac i organizovao taj 5. oktobar? V. Ili}: Kamo sre}e, qudi, bre, do{li moji seqaci, bre, to su, imate tamo imena i prezimena qudi, kakav svet, nije nam dao ni{ta, neka ka`u da su nam dali deset litara benzina. Mo`da su dali \in|i}u, dodu{e, on je bio menayer DOSa, pazite, ^eda je napla}ivao sve one proteste dnevno, obezbe|ewe, automobile, vozila i lepqewe plakata a mi nismo dobili ni{ta. Da li vi shvatate? Mi 624

smo to srcem uradili, mi smo hteli promene, mi smo hteli jednu novu dr`avu, jednu novu organizaciju, nove politi~are, nove qude, i to je bio na{ ciq, novi qudi i smewivi qudi. Onaj ko izgubi, ne uradi ni{ta, mo`e da ode. Prema tome, to smo mi `eleli, ali smo se sad debelo razo~arali u one koje smo doveli, isto rade, goru metodu i ovi bar nisu prodavali. Voditeq: Da zavr{imo na brzinu deo ove emisije. Na ovom mestu, odjavqujemo gledaoce televizije “Ko{ava”, emisija “Diskusija” traje toliko dugo, hvala vam na pa`wi i ostanite uz na{u televiziju a ja }u u ovom trenutku malo da najavim EPP-a i onda odgovaramo na va{a pitawa. Petnaest je, mo`da i mawe, minuta do kraja, i ogroman broj pitawa, ja vas molim da se vi{e ne javqate, slu{ajte pa`qivo odgovore, a moje goste molim da ekspresno odgovore. Velibor Petrovi} za Vequ Ili}a, izdao je Vuka, izdao je i \in|i}a, da li planira da izda i Ko{tunicu? V. Ili}: Pa, zavisi kako bude radio. Ako bude radio kao \in|i} i wega }u izdati... Voditeq: A ako bude radio ovako kako je po~eo? V. Ili}: Pa, nije ba{ najboqi rezultat. O~ekujem mnogo boqe rezultate. Ja cenim rezultate. Vuk je bio, kako ka`u, sterilan politi~ar, nije mogao da uradi ni{ta, ja sam pet puta govorio, Vu~e, hajde da sru{imo, bre, ovaj re`im. Mi krenemo, on ka`e stop, ne daqe i tako daqe. Prema tome, \in|i}u smo rekli pravi reformu, pravi posao, novi qudi, sposobni qudi, eskperti, sve ono {to smo se dogovorili, nema kra|e, nema lopovluka. Voditeq: I wemu ste rekli da promeni malo politiku? V. Ili}: Naravno, Voji, malo da postoji kurs, ekonomija, politika, ako mislimo da gubimo vreme, da sedimo, ja nisam zaqubqenik u politi~ara, ko napravi rezultat, mora da ode. Voditeq: Da li }e, ka`e, gospodin Vu~i} biti do`ivotno sekretar ili }e napredovati? Dr [e{eq: Aleksandar Vu~i} je generalni sekretar. E sad, on... Voditeq: Zna~i, jedino da bude predsednik stranke? Dr [e{eq: Mo`e da napreduje, potpredsednik, predsednik i tako daqe, ali kad Kongres odlu~i. Samo, ima tu jedna stvar koja je bitna. Znate, wegova je funkcija generalnog sekretara, u unutar strana~koj mo}i, u strukturi mo}i politike, unutar stranke je ja~a od potpredsedni~ke funkcije. Voditeq: Pa, zato i ka`em, jedino preostaje da bude predsednik/ Dr [e{eq: Prema tome, sve mogu}nosti su otvorene i pred wim i pred ostalim ~lanovima stranke. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci vodimo politiku forsirawa mla|ih kadrova, mladih qudi, svakome ko se iska`e kao sposoban, inteligentan, obrazovan, mi odmah pru`amo {ansu, i tu nema ~ekawa. Voditeq: Pitawe od Bogoquba za Vequ, da li mu je poznata srpska izreka “ko s |avolom tikve sada” i da li on sebe vidi u toj izreci? V. Ili}: Znate, ja nisam bio u Vladi, ja nisam bio ni jedan minut, ja nisam hteo da u|em. Video sam u po~etku, naravno, o ~emu se radi i odmah sam se iskqu~io. Mo`da sam bio prvi koji je kritikovao i mo`da najve}i opozicionar, od svih, ona najve}a opozicija u samom DOS-u, od prvog dana. Voditeq: Jeste li bili u Savezu komunista? V. Ili}: Ma, kakav Savez komunista. Znate ja, nemojte \in|i}evo, mislim 625

ovo, kritika \in|i}eve Vlade i tako daqe, ja ne `elim da sa \in|i}em sara|ujem ni jedan minut. Kada sam video imena koje je on doveo u Vladu, kad sam video da tu nema nijedan privrednik, nijedan operativac, ~ovek koji se godinama bavi privrednom proizvodwom, i to je bio moj, ovako, posao. Ja sam mislio da su to neki ozbiqni qudi, da }e uraditi projekte, pa krenuti, pa krenuti Srbijom, pa do}i u svako mesto. Skoro sam video da su tamo nacrtali, qudi pola iz pro{log re`ima, ni{ta se bitno promenilo nije, zna~i, glupo je gubiti vreme. Voditeq: Mnogo ima pitawa, moram da vas prekinem. Boban Mirkovi} se `ali, tu`io je distribuciju pre godinu dana, jo{ ga ne pozivaju na ro~i{te, ka`e, da li je to transparento, verovatno nije, ali to je posebna tema za struju. Dr [e{eq: Pa, ovde je DOS pozivao gra|ane da ne pla}aju struju. Zoran @ivkovi} organizovao miting pa su javno gra|ani ubacivali u neki ko{ tamo... Voditeq: Nije dokaz.... Dr [e{eq: A posle im do{lo da plate i ra~une i kamatu. Voditeq: Borislava Petrovi} pita vas, kada je bio i kako je bio u sprezi sa SPS-om? Pa, to je, vaqda, istorija. Dr [e{eq: Nisam ja bio u sprezi. Ja sam u{ao u koalicionu vladu u martu 1998. godine, i sasvim korektno, po jednom planu, po jednom programu, neke stvari iz tog programa mi smo realizovali, neke nismo. Nismo mogli, za neke, mo`da, nismo bili sposobni, bio je rat, bile su sankcije, blokada i tako daqe. I sve je bilo javno, i, zna~i, neslagawa unutar Vlade i kad ihje bilo, iznosili smo ih javno, ali nije bilo ni{ta konspirativno. Nikada nisam nekome iza le|a pravio neke konspirativne dogovore i tako daqe. Voditeq: Da. Zorica ka`e, pozdrav voditequ, ja bih preneo ovde pozdrav za moje goste i pitawe, kako mislite da poboq{ate `ivot penzionera, primam ispod pet hiqada dinara, ra~un za struju dve hiqade, dve hiqade pla}am lekove i hiqadu komunalije, {ta da jedem? Stra{na pri~a. V. Ili}: Mi smo ih i kritikovali zbog toga, zbog tih penzionera, zbog problema, da qudi ne mogu da pre`ive, da se prehrane, da izmire obaveze, ne mogu {kolovati dete danas, platiti studentu studentsku sobu i tako daqe, zna~i, jednostavno mi ho}emo da krene br`iji, nekim, tokovima, da to po~ne, da se ne{to doga|a, da se qudi zaposle. Na{ ~ovek ho}e jednu stvar, da radi. Voditeq: Slavko pita, gde vam je predstavni{tvo u Ni{u, da qudi mogu da idu da se `ale va{im qudima u Ni{u, gde je to? V. Ili}: Ovde, iza Narodnog pozori{ta, ulica levo, pi{e Nova Srbija. Voditeq: Dragi gledalac zna, verovatno. V. Ili}: Da. Voditeq: Qubomir Petkovi} za gospodina [e{eqa, da li smatra da ga skupo ko{ta koalicija sa Milo{evi}em i da li misli da je izgubio rejting kod naroda? Ja sam biv{i radikal i vi{e ga, ka`e, ne podr`avam. Dr [e{eq: Pa, ne mislim da nas skupo ko{ta ta koalicija. Mi se nismo pokajali {to smo u{li u tu koaliciju, ali bili smo svesni da }e nam to stvoriti probleme na prvim narednim izborima, i tak se desilo, mada je rezultat te 2000. godine bio lo{iji nego {to smo mi o~ekivali, to moram da vam priznam. A bio je lo{iji zato {to smo kao koalicioni partneri, mesec dana pred izbore, u{li u me|usobni sukob, pa je bio mnogo ve}i sukob izme|u nas radikala i 626

socijalista, nego izme|u socijalista i DOS-a, u tih posledwi mesec dana. Ali mi se ne kajemo, mi smo pokazali {ta znamo, pokazali smo da Srpska radikalna stranka ima sposobne qude za ministarske funkcije, pokazalo se da imamo veoma po{tene qude, ~asne qude, nijedan na{ ministar se nije obrukao, nijedan nije u{ao ni u kakvu kriminalnu aferu, iako su poku{avali, i iz \in|i}eve vlade je bilo {ta da napakuju, sve je to palo u vodu, apsolutno nije ostalo ni{ta... Voditeq: Pa{}e u vodu i moja funkcija, ako ne ispucamo sve do kraja. Dr [e{eq: Pa, naravno da }e va{a funkcija pasti u vodu i zbog toga {to ste nas dvojicu ve~eras pozvali kao goste, ali {ta ja sad tu mogu, to je neki profesionalni rizik. Voditeq: Ne}e zbog toga... Dr [e{eq: Ako niste neka kukavica od novinara, onda treba i da se izla`ete riziku. Voditeq: Kakvu vi kaficu pijete? Dr [e{eq: Pa, obi~no ne pijem kafu. Voditeq: A vi, gospodine Ili}u? V. Ili}: Uvek gor~u. Voditeq: Vukota Petrovi}, gospodine [e{eq, da li znate koliko ko{ta ova Poveqa? Dr [e{eq: Pa, ovo, ~ujem, da je ko{tala oko milion evra. Samo to pisawe, naklapawe, stalna putovawa, tro{kovi, viski koji se tamo to~i. Voditeq: A {ta }emo izgubiti? Dr [e{eq: Me|utim, ona nas ko{ta dr`ave. Ja mislim da je bio boqi na~in da se ide na vanredne parlamentarne izbore, na saveznom nivou, da se omogu}i \ukanovi}evoj stranci da iza|e na te izbore, po{to je \ukanovi} bojkotovao izbore 2000. godine, pa ako treba ne{to da se mewa u ustavnom ure|ewu, da se to radi na Ustavom propisan na~in. Ovo je najgora mogu}a varijanta. Ako nema nikakve {anse da se zadr`i Crna Gora, onda neka ide svojom jednostranom odlukom o otcepqewu. Ja nisam za to da mi {aqemo vojsku iz Srbije da na silu zadr`avamo Crnu Goru. Ja nisam za to. Ja nisam da se proliva krv da bi se zadr`ao neko ko ne `eli da ostane u zajedni~koj dr`avi, ali onda je \ukanovi} u situaciji da se suo~i sa sopstvenim stanovni{tvom, jer \ukanovi} na svim izborima, u srpskom bira~kom telu, dobija uvek ubedqivo mawe od polovine glasova. On se odr`ava na vlasti u Crnoj Gori zahvaquju}i glasovima nacionalnih mawina i, naravno, tim me{etarewima izbornim rezultatima. Ja ne potcewujem glasove nacionalnih mawina. Naravno, svaki gra|anin ima podjednako pravo glasova, ali tamo gde je gro naroda… Voditeq: Za vas su glasali u Vojvodini, te nacionalne mawine? Dr [e{eq: Naravno, ali tamo gde je deo naroda koncentrisan, \ukanovi} nema ve}inu, i on bi se suo~io i sa gra|anskim ratom u Crnoj Gori. Protiv sam toga da mi poma`emo \ukanovi}u da elegantno otcepi Crnu Goru. Ovom Ustavnom poveqom, wemu je otvoren put za otcepqewe. Voditeq: Pitawe je bilo za gospodina Ili}a oko referenduma u Srbiji, vi ste na to odgovorili, ali da vidimo slede}e pitawe. Milica, kome da se obratim za mali, ka`e, primam osamsto dinara, kao radnik “Beoprometa”, kome da se `ale qudi, gospodine Ili}u, ima li pomo}i? 627

V. Ili}: Pa evo, ja }u pomo}i, neka se gospo|a javi na op{tinu ^a~ak, pomo}i }emo. Voditeq: Zenifa sa Kosova, pozdrav [e{equ, ima li {anse da se vratimo na Kosovo? Dr [e{eq: Pa, ja se nadam da ima, ali ako ne promenimo vlast u Srbiji, ako nam Neboj{a ^ovi} tamo nastavi sa me{etarewem, bojim se da }emo sve izgubiti. Vidite sada, kao \in|i} se zala`e da se odmah re{ava problem, kao ^ovi} je protiv, Ko{tunica je protiv i tako daqe, ali kqu~na je stvar {to niko iz struktura vlasti nije insistirao da se vrati ograni~eni odred na{e vojske i policije, do hiqadu vojnika, {to je predvi|eno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i niko nije insistirao da se pre parlamentarnih i lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji vrate izbeglice, prognani Srbi, Romi, Goranci, muslimani, Turci, Egip}ani, svi ostali koji su prognani. To je su{tina. Zabrqali su stra{no a sad se prepucavaju oko nekih sporadi~nih ~isto formalisti~kih pitawa. Voditeq: Pavlovi}, bravo Veqo, govori{ kao pravi radikal, ohoho. Qubomir, nije lepo da blatite Zorana \in|i}a ako nije u mogu}nosti da se brani. V. Ili}: Evo, neka do|e u emisiju, jednom prilikom, bi}e nam drago pa da mu u lice ka`emo, ja }u mu sigurno re}i ovo {to sam sada rekao. Otimawe poslanika, ja ne mogu Zoranu \in|i}u da oprostim, da nosi jedno ime neke Demokratske stranke, da se pod tom demokratijom krije jedna tolika centralizacija, sve je sada toliko centralizovano, a pri~ali smo o nekoj decentralizaciji, kao prvom projektu DOS-a, da je sve toliko centralizovano da sad partije nisu vlasnici mandata, svojih poslanika. Molim vas lepo, policija ~uva poslanike od svojih stranaka. To ide na {tetu nama, samo mo`e da uradi Zoran \in|i} i najve}i lopovluk, to je kra|a. Voditeq: Gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Biti radikalan, zna~i zahvatiti stvari u korenu, to je radikalizam. Drugo, kad sam ja bio potpredsednik Vlade, Zoran \in|i} mo`e da ka`e da je wegova stranka bila prili~na zanemarena na dr`avnim medijima i tako daqe, ali nije na lokalnim i nije naprivatnim, pa je nekako mogao da pliva, ali {to je najva`nije, i ja nisam bio kriv za eventualnu wegovu blokadu, jer je i Srpska radikalna stranka bila protiv ure|iva~ke politike dr`avne televizije i na{i ~lanovi upravnog odbora, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, su demonstrativno podneli ostavku na ~lanstvo zbog takve ure|iva~ke politike. Kao potpredsednik Vlade, ja sam nekoliko puta i{ao na javni televijski duel sa \in|i}em. Prvo dole u onaj “Reks” bioskop, to je B92 organizovao, pa je to i{lo {irom Srbije, po lokalnim televizijama, verovatno je iu ^a~ku... Voditeq: Gospodine [e{eq, isti~ne nam vreme. Dr [e{eq: Pa sam bio na “Palmi plus” u Jagodini i tako daqe. Evo, se}a se gospodin Ili}, imali smo jedan duel i on, i Vladan Bati}, i Nenad ^anak, protiv mene na televiziji “Palma” i tako daqe. Gde je za mene bilo mesta, ja sam pristajao na dijalog sa opozicijom. Ja izazivam ve} dve godine Zorana \in|i}a na javni televizjski duel, on }uti, on odbija, on blokira celu Srpsku radikalnu stranku na svim beogradskim medijima. Dve godine, mi smo apsolutno blokirani. 628

Voditeq: Ali, dolazite na “Ko{avu”, naravno? Dr [e{eq: Na “Ko{avu” dolazim, da, jer “Ko{ava” je privatna televizija, ali na dr`avnoj televiziji, prvom, drugom, tre}em programu, zatim, na Pinku, koji je dosovizija, koji Vladimir Popovi} Beba i Goran Vesi} direktno kontroli{u, na BK televiziji samo sam jednu emisiju imao u predizbornoj kampawi, zatim, na televiziji Politika, na televiziji Studio B samo jedna emisija u predizbornoj kampawi, apsolutno smo blokirani vi{e od dve godine. Voditeq: Hajde da vas molim ovako, da samo zvirnemo {ta su qudi pitali, jer neke stvari, o~igledno, mi ne bi ni mogli da odgovorimo. Ka`e, ispred radnika iz Pe~ewevca, preduze}e je prosto u haosu, da li ne{to znate? Da}emo pitawe da se obavestite. Slavi{a iz sela Azbestnica, Jovanovi}, da li Veqa Ili} zna za firmu “Poqopromet” i tako daqe? Da}emo da se obavestite. Vesna Bosanac je najve}i ratni zlo~inac a najavqena je kao svedok u Hagu, da li vam je to poznato? Da li znate ne{to, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Ja bih rekao i Stipe Mesi} je veliki ratni zlo~inac, i on se pojavio kao svedok. Voditeq: Za{to samo Srbi idu u Hag, o tome smo pri~ali, Slobodanka, pozdrav za gospodina Ili}a i ka`e da se boqe `ivi, Malina iz Leskovca, a narod jedva sastavqa kraj sa krajem. Pa, vi ste prvo i kritikovali Vladu. V. Ili}: Jesam, jesam. Voditeq: Pozdravqa goste i ka`e, volim {to tako rade kao da nemaju dlake na jeziku ali su i oni kao i ostali iz DOS-a, ka`e, glavni krivci ovakvog stawa, haralampije, pa mo`da i jesu, pozdrav za voditeqa i za goste, i, naravno, za TV5, vrlo demokratsku televiziju. Punih devet godina, do 4. marta, uporno tra`im da se rasvetli ubistvo svoje }erke, Dragoslav \eli} iz Mao~i{ta, to }u vam dati, gospodine [e{eq, to va{i znaju. Dr [e{eq: Ja sam ve} upoznat. Voditeq: Za [e{eqa, rekao je, ka`e da nije znao kada }e biti bombardovawe televizije, a za vreme rata je svoju decu {etao na Trgu Republike, dok su na{i sinovi bili u rovovima, Dobrivoje iz Panteleja. Dr [e{eq: Pa, moji sinovi nisu mogli da budu u rovovima, jer najmla|i moj sin je imao mawe od godinu dana kad je po~eo rat, a najstariji je imao petnaest godina kada je po~eo rat, nepunih petnaest godina, prema tome, nisu mogli da idu na front. Moji sinovi ne bi be`ali od fronta, sin Tomislava Nikoli}a bio je sve vreme na frontu, ali moji sinovi su bili sve vreme rata u Beogradu, i ja sam namerno, mene retko neko mo`e videti sa decom da {etam, ja jednostavno nemam vremena, ali skoro svaki dan kad sam imao vremena, ja sam sa svojom decom {etao ulicama grada Beograda, da poka`em narodu da ja svoju porodicu nisam sklawao u inostranstvo kao neki drugi. Voditeq: Po{tovani gledaoci, nismo stigli da svima odgovorimo, nemojte se qutiti, da}emo pitawa na{im dragim gostima. Ovde je bilo pitawe kad }ete napraviti neku koaliciju, kad }ete bar jednom za Beograd, vremena nema da odgovorimo, ostaje samo da vam se zahvalim i do neke slede}e prilike da vam po`elim puno uspeha u va{em radu. Hvala vam jo{ jednom.

XXXVI 629

NAS Sremska TV, [id, 24. januar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ovo je emisija “Licem u lice”, moje ime je Nikola Vojakovi}, a moj gost ve~eras je, kako smo najavili, gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i dobro do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Evo, ovo je prva prilika da se mi na ovaj na~in vidimo, bilo je nekih ranijih prilika, drago mi je da }emo ovom prilikom mo}i da sastaviti i neke aspekte va{e li~nosti, koje gledaoci nisu imali prilike do sada da ~uju. Nije sporono, dakle, va{a politi~ka popularnost ovde, u ovom kraju, stoji. Vi ste, zapravo, u tri kruga predsedni~kih izbora ovde ubedqivo pobedili, mada izobri nisu uspeli, i vrati}emo se kasnije na tu temu, ja bih samo voleo da gledaoce podsetim i da mi vi, naravno, u tome pomognete, poreklo va{e politi~ke pri~e poti~e sa po~etka 80-tih godina. Odmah nakon smrti Josipa Broza, vi ste bili prakti~no prvi disident, politi~ki, u biv{oj Jugoslaviji, i zahvaquju}i wemu, spektakularnom su|ewu protiv vas, prakti~no to je bio delikt mi{qewa, tako se to podvelo i, ako se ne varam, bio je onaj ~uveni ton 133, koji je vas sankcionisao zbog nekog va{eg delikta mi{qewa? Dr [e{eq: Ne mo`e se re}i da sam ja bio prvi disident u Jugoslaviji. Prvi je bio Milovan \ilas, tu nema nikakve sumwe, pa onda Mihajlo Mihajlov, pa ova grupa taksis filozofa iz Beograda, Mihajlo Markovi}, Qubomir Tadi} i ostali, Beograd je u to vreme imao prili~an broj disidenata. Ja sam prvi koji se otvoreno deklarisao kao antikomunista, ovi ostali nisu. Oni su kao bili slobodnomisle}i intelektualci, ostajali su marksisti, komunisti i tako daqe, ja sam se prvi eksponirao kao antikomunista. I ja sam vrlo mlad krenuo u te disidentske politi~ke vode, i vrlo brzo stekao ogroman publicitet, pa je to jedno vreme u javnosti kotiralo kao neka posebno zna~ajna stvar. Godine 1981, sam se pobunio otvoreno protiv re`ima, mada sam i ranije dosta tako pokazivao sklonosti za neposlu{nost, buntovni neki duh i nemirewe sa nepravdom. Jo{ kao gimnazijalac, pa kasnije kao student, mlad asistent, i tako daqe. Kad sam se otvoreno pobunio, iskqu~en sam iz Saveza komunista i znate kako je to vreme bilo, nekad su najboqe |ake u {kolama ukqu~ivali u Savez komunista, u kampawskim akcijama, i to je bio jedan na~in `ivqewa, i drugo, celi na{ vaspitno-obrazovni sistem je bio takav, {to su svi vaspitavani u marksisti~kom duhu. Sve {to smo ~itali, sve {to smo u~ili, svi ispiti koje smo polagali, odisali su marksizmom, svaki predmet, ~ak i u medicini, biologiji, u fizici i tako daqe, sve je to bilo pro`eto marksisti~kim pogledom na svet i on je bio jedini Ustavom dozvoqen pogled na svet, u vaspitno-obrazovnom sistemu. Me|utim, u `ivotu svakog ~oveka do|e do jedne faze sazrevawa, kad sve vi{e ne po{tuje autoritet i samo zato {to ih je neko nazvao autoritetima, nego se tra`i argumentacija za svaki sud, za svaki politi~ki stav. I ja sam krenuo tim putem 1981. godine, ve} sam i bio doktor nauka, dve godine sam ve} bio doktor nauka, bio sam docent univerziteta, na predmetu me|unarodni odnosi, odslu`io sam vojsku i tako daqe. Voditeq: Ja bih samo na trenutak skrenuo pa`wu gledaocima na ove pozna630

te telefone, dakle, tokom emisije da postavqaju pitawa, pa }emo u jednom bloku ove emisije dozvoliti gledaocima da nam malo ure|uju emisiju. Ali, s obzirom da postoje ta dva perioda disidentstva, zna~i, onaj do Titove smrti i onaj posle Titove smrti, ja uzimam da je ovaj burniji period, je li, onaj bio nakon Titove smrti? Dr [e{eq: Pa, to do Titove smrti je imalo neke svoje dra`i. Nije to bilo pravo disidentstvo. To je bilo u toj meri disidentstvo da sam, na primer, kao |ak gimnazije dobio partijsku kaznu, izre~ena mi je partijska kritika, glasawem, bilo je predlo`ena opomena pa moji drugari to nisu prihvatili i jedna grupa profesora. Znate, to je ve} bio prvi `estoki sukob u `ivotu, jer sam terao pravdu onako do kraja, ne obaziru}i se na eventualne pretwe ili `rtve. Tada su mi izglasali, jer sam na sastanku saveta {kole napao direktorku gimnazije, da preti, da la`e, da kriminalne neke radwe provodi i tako daqe, ja sam kao |ak bio ~lan saveta i predsednik {kolskog komiteta omladine i tako daqe. I onda se organizuje grupa profesora i na nastavni~kom ve}u mi izglasaju jedinicu iz vladawa, keca iz vladawa. Voditeq: Kojim povodom? Dr [e{eq: Zbog toga {to sam uvredio direktorku {kole na sednici saveta gimnazije. Voditeq: Preciznim kvalifikacijama? Dr [e{eq: Da, i savet giumnazije to posle poni{ti i onda, zavr{io sam gimnaziju sa trojkom iz vladawa, nisu hteli potpuno da poni{te, na{li su kompromisno re{ewe da to ne bi omogu}avali izlazak na maturu, a posle student prodekan sam imao sukob na Pravnom fakultetu sa Fuadom Muhi}em, koji je nekad bio svemo}an u Sarajevu, jedan veliki progoniteq intelektualaca, i ja sam se kao student prodekan suprotstavio wegovom izboru za dekana u narednom mandatu. I uprkos mom suprotstavqawu on bude izabran, a mene su spre~ili da postanem asistent na Prvnom fakultetu, gde sam bio demonstrator, Pravni fakultet sam zavr{io za dve i po godine, bilo mi je obe}ano na ustavnom pravu, znate, svaki profesor dobre studente poku{ava na neki na~in da ih usmeri na nau~ni rad, ja sam kao student ve} imao jedan nagra|en nau~ni rad i objavqen u ~asopisu “Lica”, me|utim, po{to je Fuad Muhi} postao dekan, meni vi{e nije bilo mogu}nosti za zaposlewe na Pravnom fakultetu, pa sam oti{ao na Fakultet politi~kih nauka. Tamo je bio veliki sukob sa Atifom Purivatrom, Hasanom Su{i}em, Omerom Ibrahimovi}em, grupom tih nastavnika neke muslimanske nacionalisti~ke orjentacije, koja je poku{avala da ostvari taj koncept muslimanske Bosne, to je ve} tada bilo prepoznatqivo. Pa sam onda posle u{ao u sukob kad je pokrenuta afera Nenada Kecmanovi}a, jer sam na strani Kecmanovi}a, {titio sam Kecmanovi}a, raskrinkao sam plagijatorsku aferu Brane Miqu{a, sekretara Gradskog komiteta Saveza komunista, ~iji je recenzent bio Hamdija Pozderac, pa sam onda udario na Branka Mikuli}a, na bra}u Dizdarevi}e, digla se pra{ina do neba, gu`va, izbacili su me sa nastavni~ke katedre, bio sam sme{ten u Institut za dru{tveno istra`ivawe, ja sam nastavio sa pisawem teksta, imao sam veoma malo mogu}nosti za objavqivawe, pa sam onda i{ao na nau~ne skupove, sociolo{ke, filozofske u Beograd, Zagreb, Portoro` i jo{ na Risu je bila, mislim, jedna {kola, u~estvovao sam u potpisivawu peticija u odbranu mnogih intelektualaca koji su na odre|ene na~ine bili progoweni, i 631

te 1994. godine su me uhapsili, kad sam im postao nepodno{qiv. Sudili su mi za neobjavqen tekst koji je policija kod mene zaplenila, u kabinetu, u stanu, u akten ta{ni i osudili su me na osam godina zatvora. Voditeq: To je ona ~uvena preinaka na ~etiri...? Dr [e{eq: Pa posle na ~etiri godine to smawili na Vrhovnom sudu i na Saveznom sudu na godinu i deset meseci, koliko sam odle`ao u Zenici. Voditeq: Nakon toga, sledi ono va{e ~uveno pismo Hamdiji Pozdercu? Dr [e{eq: E, onda sam ja uhvatio Hamdiju Pozderca u plagijatu. Nisam ga ja uhvatio, uhvatio ga je neko drugi. Prepisao je nekog Petra Mandi}a. Prepisao je iz wegove kwige mnoge delove, pa naveo kao svoje, i onda sam mu ja pisao otvoreno pismo. I to otvoreno pismo je izazvalo veliku pa`wu, nastavio sam da pi{em tu vrstu literature, to su tako ti kratki politi~ki pamfleti, koji izazovu pa`wu javnosti, to nisu ni kratki, to je bilo po desetak strana, bogami. Ako se se}ate kad je to fotokopirano, umno`avano, deqeno, napisao sam ukupno tri otvorena pisma Hamdiji Pozdercu, jedno otvoreno pismo Branku Mikuli}u i jedno Rajku Dizdarevi}u, Bo{ku Kruni}u i dva puta sam podnosio krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca, i ~ak sam tu`io Staneta Dolanca i vodio sam sudski spor sa wim, dodu{e presudili su da ja gubim taj spor, pa sam ga naterao da anga`uje advokata, da se brani od mojih tu`bi i tako daqe. Voditeq: Zna~i, bio je, ipak je bio...? Dr [e{eq: Jeste. Tih 80-tih godina, ja sam se preselio u Beograd i po~eo sam da objavqujem svoje kwige u privatnom izdawu. Sedam kwiga je zabraweno, ali ja sam zahvaquju}i tome `iveo. Voditeq: Da li se se}ate koja je prva kwiga zabrawena? Dr [e{eq: “Hajka na jeretika”. Prva je “Hajka na jeretika”, to je kwiga mojih polemika protiv ovih islamskih fundamentalista iz Sarajeva, protiv Mikuli}a i drugih, i druga je kwiga “Veleizdajni~ki proces”, to je kwiga o mom su|ewu, kad sam osu|en na osam godina. Voditeq: To su stenogrami, pretpostavqam? Dr [e{eq: Da, da. Pa, nisu bili stenogrami, nego presude, zapisnici i tako daqe. Onda mi je zabrawena kwiga “Disidentski spomenar”. Tu sam objavio peticije i protestna pisma najistaknutijih doma}ih i svetskih intelektualca, koji su stali u moju odbranu. Pa mi je zabrawena kwiga “Demokratija i dogma”, koju sam objavio 1987. godine i u woj sam ponovo {tampao taj svoj tekst “Odgovori na pitawa” i anketu “[ta da se radi”, gde sam tra`io ukidawe Saveza komunista, ukidawe dve federalne jedinice, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, rekomponovawe jugoslovenskog federalizma, napao Titov kult li~nosti i tako daqe. Kad su te ~etiri kwige zabrawene, ja sam petu kwigu objavio od dokumenata o zabrani te ~etiri kwige. To je kwiga “Kwige za loma~u”. Voditeq: Aha, “Kwige za loma~u”. Dr [e{eq: ”Kwige za loma~u” je tako|e zabrawena kwiga, kao peta zabrawena, onda sam imao kwigu “Osvajawe slobode”, u kojoj sam objavio ta otvorena pisma i jo{ neke tekstove kriti~ke prema komunistima. Voditeq: To je ona parabola na mrku izjavu na naslovnoj strani? Dr [e{eq: Da, i sedma moja zabrawena kwiga je “Pledoaje za demokratski Ustav”, gde sam se zalagao za vi{epartijski sistem, za parlamentarnu demokratiju i tako daqe, i zbog toga je ta kwiga zabrawena. To je posledwa kwiga koja 632

mi je zabrawena 1988. godine, a u Beogradu nisam imao mogu}nost da svoje tekstove objavqujem u novinama, ~asopisima. Objavio sam u nekoliko navrata u Sloveniji, dva puta su slovena~ke novine zabrawivane zbog mojih tekstova. Zabrawena je “Mladina” i “Katedra” mariborska. A qubqanska “Tribuna”, kad su ih upozorili da }e biti broj zabrawen ako objave moj intervju, onda su izbacili tekst intervjua a objavili su ~etiri, pet praznih stranica i moju fotografiju i naslov. Bio je wihov komentar da su morali da izbace moj intervju da ne bi novine bile zabrawene. Tako da je to jedan kuriozitet svoje vrste. Voditeq: Recimo da je u tom periodu negde bio predsednik, one savezne Jugoslavije, biv{e, bio, ako se ne varam, ~ovek kome ste, koji vam je izdao paso{, ovaj, i mislim da je tu... Dr [e{eq: Ko mi je izdao paso{? Voditeq: Vi ste bili bez paso{a, po{to je Bosna i Hercegovina vama ne{to... Dr [e{eq: Ja sam bio bez paso{a do 1989. godine. Voditeq: E, tako je. Dr [e{eq: Prvo sam podneo zahtev kad sam iza{ao iz zatvora, u Sarajevu da mi se izda paso{ i odbili su me, kad sam se preselio u Beograd, onda sam se obratio beogradskom MUP-u i odbijen sam, pa sam se `alio republi~kom MUPu Srbije, odbili su me, pa sam podneo tu`bu Vrhovnom sudu Srbije, pa su me odbili, pa sam podneo `albu Saveznom sudu na presudu Vrhovnog suda, po presudi Saveznog suda ja sam dobio paso{. Ja sam sve te sudske procese objavio u svojim kwigama. Posebnu sam kwigu objavio “Veleizdajni~ki proces” na hiqadu strana, ona sadr`i kompletan taj proces i sve peticije, protestna pisma i tako daqe, napisana povodom toga. A objavio sam i kwigu “Fenomenologija balkanskog despotizma”, i u woj sedamanest, osamnaest mojih raznih procesa sudskih. Sve ove zabrane kwiga, onda su|ewe povodom paso{a, meni su oteli bili voza~ku dozvolu prilikom hap{ewa, u fioci radnog stola mi bila voza`ka dozvola, i oni je ponesu, posle ka`u nisu mi oduzeli, jer sam vodio sudski spor sa wima oko toga, i dobio sam taj sudski spor ali nakon {to je isteklo pet godina od izdavawa voza~ke dozvole. Pa su rekli mora{ ponovo da polo`i{, evo ti voza~ka dozvola, ne va`i, mora{ ponovo da pola`e{ voza~ki ispit. Hteli su da mi napakosti, me|utim, ja odem u Kaliforniju i tamo za jedan dan polo`im voza~ki, nisam dozvolio da me maltretiraju, jer sam tad vezao bio paso{. To su interesantni dani bili, ja ponekad kad, na`alost, retko imam slobodnog vremena, kad malo prelistam te stare kwige i... Voditeq: Koliko je bilo ukupno procesa, ja se izviwavam, koliko ukupno procesa je vo|eno protiv vas? Dr [e{eq: Au, mnogo, te{ko da bih mogao sad to. Sad imam nekih dvadeset, trideset aktuelnih. Voditeq: Aktuelnih? Dr [e{eq: Pa, da, ali sve }u da ih dobijem. Ovo {to su podneli krivi`nu prijavu kad sam prozvao Gorana Petrovi}a, biv{eg {efa UDBE i wegovog zamenika, Zorana Mijatovi}a, da su organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a, 2001. godine, u avgustu mesecu. Podneli su krivi~nu prijavu protiv mene, vodili istragu, i jo{ nije zakazano su|ewe. Evo, godinu i po dana, ne smeju, boje se. Mnogi se odva`e da podnesu tu`bu protiv mene ali se brzo pokaju. 633

Voditeq: Interesantan je jedan, kako da ka`em, jedno istra`ivawe, jednog plagijata, bilo va{e, i ne tako davno, ako se ne varam, mo`da nekih par godina, nepunih... Dr [e{eq: I od toga je nastala kwiga od hiqadu strana. Re~ je o profesoru Pravnog fakulteta, Stevanu Lili}u, profesoru upravnog prava. Voditeq: [ta je tu ukradeno, u toj kwizi? Dr [e{eq: Ja sam spremao za {tampawe sabrana dela profesora Laze Kosti}a, to je najve}i srpski emigrantski pisac, veliki srpski nacionalista, i ja sam dvadeset godina prikupqao wegova dela i ovde i u emigraciji, obi{ao sam celi svet, Kanadu, Ameriku, Australiju, zapadnu Evropu, uspeo sam sve da prikupim i {tampao sam u deset tomova po hiqadu strana. Spremaju}i ta wegova sabrana dela, pro~itao sam sve, prou~io, i poseban interes mi izazvalo wegovo administrativno pravo u tri toma, ukupno hiqadu strana. Ja sam malo gledao posle te uybenike sada{wih profesora Pravnog fakulteta, kako oni pi{u o upravnom pravu, administrativno i upravno, to su dva termina za istu nau~nu materiju, i na~uo sam bio tako malo da je taj Stevan Lili} sklon prepisivawu i da je on koristio Lazu Kosti}a. To me motivisalo da mu se malo vi{e pozabavim, jedno deset, petnaest dana sam, moram iskreno priznati, izgubio na tome, i{ao stranu po stranu i na{ao veliku koli~inu materijala koju je prepisao od re~i do re~i, pokrao. Voditeq: Doslovno? Dr [e{eq: Doslovno. Ja sam tada napisao pamflet “Univerzitetski profesor Stevan Lili}, kao podli i podmukli plagijator”. Stevan Lili} je tad bio ~lan Gra|anskog saveza, posle je pre{aso u Mi}unovi}evu stranku, Demokratski centar, sad je wegov poslanik u Republi~koj skup{tini. Ja sam to {tampao u hiqau primeraka, podelio profesorima, svima na fakultetu, studentima, pustio ovako u opticaj, besplatno sve i digla se velika gu`va, i on me tu`i. I ja jedva do~ekam taj sudski spor, pa sudski ve{taci doka`u da sam u pravu, pa smo se tu pregawali, a onda kad je do{lo do 5. oktobra, onda su pokrenuli akciju na Pravnom fakultetu da me izbace, i taj fakultet je godinama bio pod dominacijom Gra|anskog saveza, i danas, i kroz tu akciju ta kwiga se gomilala, gomilala, Ga{o Kne`evi} donese odluku o izbacivawu, protivustavno, protivzakonito, ja tu`bu, ovo, ono, to pregawawe je trajalo. Direktnim me{awem re`ima, Vrhovni sud je presudio na moju {tetu, me|utim, svi koji su u~estvovali u toj presudi su se stra{no obrukali, ukqu~uju}i Zorana Ivo{evi}a, sudiju Vrhovnog suda, koji se pokazao kao najobi~nija bitanga i koji je glavni kriminalac u toj aferi bio. Ja sam objavio kwigu od hiqadu strana “Dosmanlijski semeni na Pravnom fakultetu”. E, sad }ete me mo`da pitati za{to sve kwige od po hiqadu strana. Ranije sam ja to objavqivao na mawem broju strana, ali se nagomilao broj tih kwiga, pa je negde do{lo do brojke 86, i sada i zbog nekih u{teda i zbog lak{eg rada s tim velikim materijalom, ja mislim da taj materijal zaslu`uje da bude sa~uvan za budu}nost, da je interesantno svedo~anstvo na{eg vremena, i onda su to sad jednostavno, tipski, promuvali, 27 je ve} iza{lo i nastavqa se daqe, borba se nastavqa i te kwige se same pi{u, na odre|en na~in. Voditeq: Ja bih se vratio, ponovo se vra}am na jedan interesantan period a to je uo~i po~etka rata u Bosni i Hercegovini. Mo`da godinu ili par godina, vi }ete me ispraviti ako ja gre{im, ali radi se zapravo o onom poku{aju Mir634

jane Bobi} i Aleksandra Tijani}a da naprave sa vama intervju na televiziji Sarajevo, iz ~ega je iza{lo {ta? [ta se zapravo dogodilo tamo? Dr [e{eq: Nije ni{ta iz toga iza{lo, samo su Aleksandar Tijani} i Mirjana Bobi} Mojsilovi} dobili lekciju koju }e pamtiti ~itavog `ivota. To je bilo na \ur|evdan 1991. godine. Ja sam krenuo na Romaniju, pozvao me Radovan Karayi} na \ur|evdanski uranak, i kad sam do{ao nadomak pe}ine Starine Novaka, do~ekali su me romanijski Srbi i za mene su spremili jednog osedlanog kowa. Ja sam posle mo`da petnaest, dvadeset godina, prvi put seo na kowa, od detiwstva ja nisam jahao, tako sam na tom kowu iza{ao do pe}ine Starine Novaka, i tamo je bilo tako jedno veseqe narodno, \ur|evdansko, a istovremeno su mi, kad su ~uli da dolazim na Romaniju, Tijani} i Mirjana Bobi} su mi zakazali emisiju na sarajevskoj televiziji, oni su oti{li iz Beograda jedno vreme u Sarajevo i tamo su vodili neku emisiju, gde su imali po tri gosta u svakoj, ja nisam gledao nijednu tu emisiju i ne znam kako to izgleda. I oni su mislili da je Sarajevo neka demokratska sredina, bio im Beograd tesan, bio im Beograd nekako sku~en, bio im dogmatski, {ta su oni to sve u svojim glavama imali, i oti{li tamo Sarajevo, u slobodnu jednu sredinu, kao {to je Tijani} i{ao u Zagreb, kao {to je i{ao u Split, on je pisao za “Slobodnu Dalmaciju”, pisao za zagreba~ki “Danas”, pod pseudonimom Ratko Rodi} i tako daqe. Me|utim, ispostavilo se da su to slobodne sredine, i Sarajevo i Zagreb, dok se napada Srbija i Beograd. Oni su bili rado do~ekani, rado vi|eni u Sarajevu, i Tijani} i Bobi}ka, dok su napadali Milo{evi}a, napadali srpski nacionalizam, napadali Beograd, me|utim, sad poku{ali da izvedu jednog srpskog nacionalistu da demonstrira televiziji, u Sarajevu je bila pometwa, demonstracije, Muhamed Filipovi} zakazao demonstracije pred Narodnim pozori{tem, jedno deset hiqada demonstranata je bilo. Ja to sve ~ujem {ta se de{ava u Sarajevu i si|em sa Romanije, si|em sa Pala u Sarajevo, do|em na par koraka od ovih demonstranata, mnogi su me videli, me|utim, ne reaguju, zaprepa{}eni i zapaweni, ali }ute, ne reaguju, dodu{e, ja sam sobom imao jedno desetak momaka spremnih na sve, vide oni koliko je sati, bio sam, dakle, u Sarajevo, oti{ao sam na o~ev grob taj dan, oti{ao sam kod moje sestre, koja je stanovala na Grbavici, bio u wenom stanu i onda saznam da je emisija otkazana, i da je organizovana neka grupa sa namerom da me uhapsi i da me otmu, da me isporu~e Hrvatima. Voditeq: Ko je bio tada nosilac, Alija Delimustafi} je bio? Dr [e{eq: Alija Delimustafi} je bio {ef, ministar wihov. Voditeq: Da, ministar je bio. Dr [e{eq: A u Hrvatskoj je bila neka poternica protiv mene raspisana, zbog krivi~nog dela neprijateqske propagande ili tako ne{to. Ja sam bio nekoliko sati u stanu moje sestre i odatle sam oti{ao na Pale, i nismo mi imali mnogo oru`ja, imali smo po jedan pi{toq, znate, bilo je to ovako, prili~no zategnuta situacija, i onda smo od qudi iz SDS-a dobili neki automatski pi{toq, onaj {korpion, i na Palama je jedan deo bila sa mnom Maja Gojkovi}, bili jo{ neki, oni su ostali da spavaju u ku}i jednog srpskog doma}ina na Palama, a mi smo spavali u nekoj vikendici van Pala, kao za svaki slu~aj, ako slu~ajno no}u neko upadne da smo spremni da se borimo a i da ne mogu tako lako da nas prona|u. Me|utim, ni{ta nije bilo, mi smo se taj dan zadr`ali jo{ neko vreme na Palama, onda smo krenuli za Beograd, preko Bratunca, putem sve, nije bi635

lo nikakvih problema. Dakle, da nije tu bilo ne{to dramati~no, oni demonstriraju, demonstriraju, samo, ja mislim da im je bila to velika gre{ka, jer su muslimani u svemu tome bili izigrani od strane Hrvata, a ja sam 1990. godine pisao jedno otvoreno pismo gde sam ih upozorio da sebi ne smeju dozvoliti da postanu ponovo oru|e u hrvatskim rukama, kao {to su bili u Drugom svetskom ratu. Me|utim, to upozorewe nije stiglo do dovoqnog broja u{iju ili nije izazvalo onu reakciju kakvu sam ja pri`eqkivao, i muslimani su zaista bili hrvatske `rtve, u onim rukama Hrvata u ovom ratu, Hrvati su iskoristili kao oru|e u svojim rukama protiv Srba, a onda su ih udarili s le|a, pa su dvostruko stradali. Voditeq: Interesantan je recimo, ja se ne se}am, na primer, evo posledwih nekoliko godina, da je neko, da se setio da vas pita uop{te o toj ideolo{koj nekoj podlozi Srpske radikalne stranke, ali, da budem konkretniji, vas je posetio jedan @an Mari le Pen, koji je vo|a francuske desnice, nedavno je na JU info kanalu, mo`da jedno pre pola godine, jedan intervju koji je Zoran Petrovi} Piro}anac sa wim pravio u Parizu, osvetlio tog ~oveka sa sasvim druge strane, potpuno van stereotipa koji je ovde poznat. Kako je va{e iskustvo bilo sa tim ~ovekom, to je jedno pitawe, a drugo, mo`ete li vi, recimo, ne{to progovoriti uop{te o evropskoj desnici, o tome se }uti, to je tabu tema? Dr [e{eq: Znate {ta, ja mislim da je deplasirano govoriti o levici i desnici. Koga god danas pitate, od politi~ara i od nau~nika, {ta je to levica, {ta je to desnica, i kakve su razlike izme|u wih, svako }e vam dati druga~iji odgovor, ili ne}e znati da vam odgovori. Deplasirano je to, to su zastareli pojmovi u politici. I oni su i slu~ajno nastali, levica, desnica, na slu~ajnom rasporedu nekih francuskih politi~ara u francuskoj revoluciji, u Konventu, gde li je to bilo. To je danas izgubilo politi~ku i ideolo{ku vrednost. Koga danas u Americi smatraju levi~arem? Homoseksualca, onaj ko se zala`e za liberalizaciju droge, za legalizaciju prostitucije, to su levi~ari, kod nas su retki levog tipa. Ko su to desni~ari? Kako }ete ih razlikovati? [ta je to, {to im je svojstveno? To je izgubilo tradicionalno zna~ewe. @an Mari le Pen je francuski nacionalista, to je ono gde su godine ta~ke. On je na{ prijateq, bio je na{ gost, qudi iz wegove stranke su nekoliko puta dolazili u Beograd, wegov potpredsednik je bio u vreme bombardovawa u Beogradu da izrazi solidarnost sa srpskim narodom, to su na{i iskreni prijateqi, i ja se spremam 21. aprila da putujem u Francusku, na Kongres Nacionalnog fronta, naravno, ako dobijem francusku vizu. Vide}emo da li }e tu biti nekih problema. Voditeq: Pa, to }e biti interesantno. Dr [e{eq: Interesantno, da. [to se Evrope ti~e, partije mo`ete vrlo jednostavno podeliti, na patriotske i globalisti~ke, one koje su pod kontrolom Amerikanaca. Onaj ko nije pod kontrolom Amerikanaca, on se satanizuje, kroz me|unarodne medije, kroz javno mwewe, i to vam je su{tina. Voditeq: ^iwenica je, ~ak i ~asopis “Vreme”, koji je potpuno netipi~an za ovu pri~u, objavio je... Dr [e{eq: Potpuno je u ameri~kim rukama, Amerikanci ga finansiraju. Voditeq: Objavili su sad ne{to {to je disenantno, recimo, sa ovom matricom, koji mi, kako mi poznajemo, vezano za wih, objavili su, recimo, jedan obiman tekst o zabrani jednog, jedne emisije, emisiju koja je govorila kriti~ki o 636

ovome {to se zove novi ameri~ki patriotizam. Vidi se sasvi, kad se jedan ~ovek iz Amerike vratio, a ime mu je Momo Seli}, onaj koji je napisao sedam strana protiv Tita i dobio sedam godina za svaku stranu po godinu dana, pisao je jedan feqton negde 1990. godine, koji je nosio naslov “Nova ameri~ka desnica”, naravno, opet u stereotipu o levici i desnici, ali on je anticipirao, recimo, doga|aj koji }e se zbiti 11. septembra u Wujorku. Kako sada vi, recimo, vidite, kao ~ovek koji je mnogo godina kritikovao, dakle, ta stereotipna uverewa o apsolutnoj demokratiji? Kako vi sada vidite, recimo, neke lupinge biv{ih demokrata ka nacionalizmu? Dr [e{eq: Nema tu lupinga. U vreme komunisti~ke diktature u na{oj zemqi, kad zaista slobode nismo imali, i kad se za jednu re~ moglo oti}i u zatvor, kad su qudi zbog izjave u kafani, zbog pesme, odlazili u zatvor, mi smo bili skloni da idealizujemo tu zapadnu demokratiju i wene vrednosti. Me|utim, to je bila samo jedna strana medaqe. Uskoro smo na svojoj ko`i osetili {ta zna~i druga strana medaqe, na ~emu se sve zasniva ta navodna zapadna demokratija. A {to se ti~e nacionalizma, znate, svaki ~ovek, svako qudsko bi}e, ima dva nivoa svesti, dva elementa svesti, koja ga ~ine ~ovekom. Jedna je individualna svest, svest o sebi, o svome egu, svojim `eqama, htewima, ambicijama, interesima i tako daqe, i postoji kolektivna svest, svest o pripadnosti jednoj dru{tvenoj zajednici. ^ovek je dru{tveno bi}e, ~ovek van dru{tva nije ~ovek, sam ~ovek na usamqenom pustom ostrvu za odre|eno vreme prestaje da bude ~ovek. Dakle, to su dva elementa koja ~ine ~oveka. Od svih dru{tvenih zajednica, od osnovne, kao {to je porodica, roda, plemena, politi~kih partija, interesnih grupa, udru`ewa gra|ana i tako daqe, najrazvijeniji oblik je nacija, najrazvijeniji oblik dru{tvene zajednice, i ona ima najja~e izra`enu kolektivnu svest, svest o pripadnosti. Nekad se mo`e desiti da verska zajednica bude dominantnija, u islamskom svetu ~esto se de{ava da je religjiska svest iznad nacionalne svesti, ali ne uvek, ne svuda, u arapskom svetu to je izuzetak. U arapskom svetu je ja~i arapski nacionalizam. ^ovek se identifikuje sa jednom dru{tvenom zajednicom. Koja je to zajednica? To je zajednica srodnosti po poreklu, po krvi, zajednica iste kulture, istog jezika, iste istorije, istih kolektivnih pre`ivqavawa ovog mukotrpnog `ivota, iz generacije u generaciju. To je nacija. Voditeq: Zna~i, re~ je o pam}ewu? Dr [e{eq: I o kolektivnom pam}ewu. Voditeq: Otuda pri~a o uverewu o naciji. Dr [e{eq: E sad, da bi ~ovek bio kompletan, mora imati izra`enu li~nu svest, li~no dostojanstvo, li~ni integritet i ego nagla{en, naravno, ali mora imati kolektivnu svest, svest o pripadnosti jednoj dru{tvenoj zajednici, grupi qudi, da delimo dobro i zlo, s kojim imamo isti pogled na svet, to je ta nacionalna ideologija. Zahvaquju}i toj nacionalisti~koj ideologiji, srpski narod je opstao, srpski narod ima najstariju nacionalisti~ku ideologiju u Evropi. Srpska nacionalisti~ka ideologija starija je i od ruske, i od nema~ke, ili italijanske, Italijani tu ideologiju nisu imali u vreme rimske imperije, rimska imperija je bila u pravom smislu re~i imperija. Vidite, kod Srba je prvi Sveti Sava refirmisao nacionalnu ideologiju, te`wom za nacionalnom dr`avom, nacionalnom crkvom. Srbi su do{li na Balkan kao narod izra`ene nacionalne svesti, oni nisu do{li ovde da pqa~kaju, da pale, `are, kao {to su neki 637

drugi Sloveni, bilo je Slovena koji su do{li sa Alvarima i `arili i palili po Balkanu, vizantijski car Iraklije, kako pi{e Konstantin Porfiogenit, u svom znamenitom delu o upravqawu imperijom, vizantijski car Iraklije nakon {to su Alvari opusto{ili celi zapadni deo Balkana, nije ostao kamen na kamenu, skoro ni{ta `ivo nije ostalo, ~uo da je srpski vladar Deron na severu Evrope, izme|u reke Labe i Visle, to je ta prvobitna Srbija, bela Srbija ili velika Srbija, da je u nekoj velikoj bici se proslavio pobedom nad Alvarima, i on je pozvao Derona da se sa svojim narodom preseli na Balkan, na ispra`wen Balkan, ovde je ne{to ostalo malo Vlaha na Balkanu, koji su se povukli u visoke planine, pred alvarsko gnezdo, svo civilno stanovni{tvo je bilo pobijeno, i taj srpski vladar Deron, odlu~i da jedan wegov sin sa delom naroda ode, nauka nije utvrdila da li je to ve}i ili mawi deo, da ode na Balkan. Vizantijski car Iraklije, to je bilo negde izme|u 620. i 640. godine, vizantijski car Iraklije im je odredio mesto Servia, koje se i danas zove Servia, oblast Servia, na severu Gr~ke. Ne{to su Srbi bili tu nezadovoqni, verovatno i malo prostora, i oni odlu~e da se vrate, i taman se pognu preko Dunava, a onda se predomisle, tra`e od cara drugu zemqu, i on ih je tada naselio prema Jadranskoj obali, od Morave prema Jadranskoj obali, od reke Cetine na severu do reke Lima na jugu. I tu je formirana prvobitna Srbija. Ona je nekoliko stotina godina `ivela `ivotom srpskih `upa, sklarunija, koje su imale veoma visok stepen unutra{we autonomije i priznavale vrhovnu vizantijsku vlast. Trista godina je trajalo pokr{tavawe Srba, do|u vizantijski misionari ili do|u papski misionari, preobrate Srbe u hri{}anstvo, odu, Srbi se opet vrate svojoj staroj veri, svojim starim svecima, svom Bogu, Svetom Vidu, i tako daqe. Tek posle 300 godina, taj proces hristijanizacije Srba je zavr{en, ~ak kod Srba, tako da su istorijskim spisima neretvqanska kne`evina naziva i paganijom, jer nisu uporno primali hri{}anstvo a bili su poznati kao gusari. Neretvqanski gusari su bili ~uveni u celom Sredozemqu, strah i strepet za mleta~ke galije u Jadranskom moru i tako daqe. Taj srpski nacionalizam nas je sa~uvao i mi bismo nestali kao narod kroz 500 godina turskog ropstva. Voditeq: Dobro, o tome dovoqno govore neke druge vrste integrizma. Dr [e{eq: E sad, {ta se tu de{avalo? Protiv Srba su bili razni faktori. Srbi su u po~etku ve}inom bili katolici i prvi srpski kraq Stefan Prvoven~ani se krunisao katoli~kom krunom, Stevan Nemawa je prvo kr{ten po katoli~kom obredu a posle po pravoslavnom. I tada je Nemawin najmla|i sin Rastko kao monah preduzeo svoj misionarski rad i delovawe, dobiv{i mogu}nost i da formira autokefalnu srpsku crkvu, dakle, samostalnu, nacionalnu crkvu, koja }e sama birati svoje episkope i ubedio je svoga brata Stefana Prvoven~anog da se ponovo kruni{e i po pravoslavnoj kruni. I to je bio taj prelom, onda je masa Srba pre{la na pravoslavqe, katolici su ostali da `ive uglavnom samo u srpskom primorju, na srpskom moru, Bokokotorskom zalivu, u Dubrovniku i na Dalmatinskim ostrvima, jer Srbi su naselili po dolasku na Balkan odmah Dra~, Hvar, Kor~ulu, Vis, Mqet i Peqe{ac. Sve su to bila srpska ostrva, sve ispod reke Cetine, reka Cetina se ulica u Jadransko more, u gradu Omi{u, sve ispod reke Cetine bilo je srpsko, iznad reke Cetine je bilo hrvatsko. Reka Cetina je bila prva poznata istorijska granica izme|u Srba i Hrvata i to priznaju i hrvatski istaknuti istori~ari, i Vjekoslav Klaji}, i Fedo [i638

{i} i svi ostali. E sad, to srpsko orjentisawe prema istoku, prema pravoslavqu, navuklo je veliku mr`wu rimokatoli~ke crkve, od definitivnog hri{}anskog raskola 1054. godine, ta mr`wa postaje sve o~iglednija a u 16. veku po~iwe velika vozelinska akcija koju su sve pape, jedan za drugim, sledili i to je dovelo do velikog razarawa srpskog nacionalnog bi}a, Srbi su poneseni svojim hri{}anskim ube|ewima stajali na stranu svih evropskih vojski koje su ratovale sa Turcima, to im se o glavu razbijalo, velike su `rtve pre`ivqavali, a kad su se sklawali pod okriqe tih katoli~kih careva, onda su bili izlagani najgorim mogu}im pritiscima da se odreknu svoje vere i da prime katoli~anstvo. Jedan veliki procenat Srba je primio katoli~anstvo kroz istoriju, to su svi katolici koji `ive na podru~ju Slavonije, to su takozvani [okci, zatim, to su katolici koji `ive na podru~ju Bosne i Hercegovine, na podru~ju Like, Banije, Korduna, taj proces pokatoli~avawa kretao se kroz nekoliko vekova, kad su Turci nagrnuli u centralnu Evropu, Hrvati su se bukvalno pred wima razbe`ali, posle Grbavske bitke vi{e niko od Hrvata nije bio u stawu da pru`a neki ozbiqniji otpor Turcima. Kompletna Slavonija je ostala prazna, kompletna Lika, kad su Turci u{li u Liku, Turci su vladali Likom vi{e od sto godina, nikog `ivog nisu zatekli. Tamo gde su Turci, Turci su vladali celom Slavonijom, sve do tamo granica takozvanog “Vara`dinskog generalata”, po{to su Hrvati izbegli iz onih podru~ja gde su nekada `iveli, Turci su na napu{tenu zemqu, na napu{tena imawa, naseqavali Srbe, pravoslavne, a s druge strane, Austrija se trudila da privu~e {to vi{e pravoslavnih Srba na svoju teritoriju da gradi temeq prema Turskoj. Tako je nastao “Vara`dinski generalat”, kasnije nastao “Karlova~ki generalat”, kao dve vojne krajine u sastavu Austrije gde su koncentrisani Srbi, da kao slobodni grani~ari brane carevine. Posle je jedan deo izdvojen, takozvana Banska krajina, to nije bilo pod direktnom vla{}u austrijskog cara nego pod vla{}u hrvatskog bana, to je jedan uzak pojas izme|u Vara`dinskog i Karlova~kog generalata, ali tako|e su i tamo bili naseqeni Srbi, samo {to su ti Srbi bili pod ingerencijama hrvatskog bana. E sada, da bismo skratili ovu dugu istorijsku pri~u, vi ste sami u{li u to... Voditeq: Da, interesantno je to. Dr [e{eq: Da. Samo }emo jednu stvar, za{to je mo`da i dobro tako jedan du`i uvod napraviti. Kada su zavr{ene te velike austrijske borbe protiv Turaka, posebno kada je osloba|awem te male Srbije, nakon uspe{nog Drugog srpskog ustanka, bilo jasno da je turska dominacija u Evropi kratkog veka, Austrija je tra`ila varijantu kako da obezbedi svoju carevinu pred nabujalim srpskim nacionalizmom, i kako da te Srbe koje je imala pod svojom kontrolom denacionalizuje, ili kako da na neki na~in da ih politi~ki onemogu}i. Najte`e joj je bilo na podru~ju Vojvodine, po{to je tu srpska koncentracija bila najja~a, a tu je bilo najmawe prela`ewe u rimokatoli~ku veru, ovde je bilo u Sremu, u nekim selima prelaska na rimokatoli~ku veru, u okolini Petrovaradina i u Ba~koj, tamo prema Dunavu, otprilike jedan broj qudi je prelazio, jedan broj Srba je prelazio na rimokatoli~ku veru, to su takozvani [okci. Buwevci su se doselili sa reke Bune, iz Hercegovine, oni su srpskog porekla, ali su kroz celu istoriju razvijali neku svoju posebnost, neki svoj individualitet, oni su ve} do{li kao katolici, tu nikad nikakve veze sa Hrvatima nisu imali, i oni su jed639

na zaista posebna, samostalna, etni~ka grupa, koja ima svoj individualitet. U celom 19. veku, prave se projekti kako da se {to ve}i deo Srba odvoji od srpske nacionalne matice, i austrijski dvor to radi preko Qudevita Gaja, koji je Nemac poreklom, koji po~iwe sa takozvanim Ilirskim pokretom me|u Hrvatima, i koji prihvata srpski jezik kao hrvatski kwi`evni jezik. Hrvati su Srbima ukrali kwi`evni jezik, predstavili ga kao svoj, a onda po~eli uporno da ga kvare novokomponovanim re~ima. Hrvati nikad nisu govorili {tokavski, izvorni Hrvati govorili su ~akavski, i kajkavski ako su Kajkavci uop{te Hrvati, ali neka to Hrvati rasprave sa Slovencima. Nikad Hrvati nisu bili {tokavci, tako da je dana{wa hrvatska nacija ve{ta~ka, politikantska tvorevina, a ne nacija u etni~kom pogledu. Pravi Hrvati su kajkavci i ~akavci. Ali, danas se ta novokomponovana hrvatska nacija sastoji velikim delom od biv{ih Srba, pokatoli~enih, denacionalizovanih, i instrumentalizovanih da se bore protiv svoje pravoslavne srpske bra}e. Zbog toga je tolika mr`wa, zbog toga tolika osvetoqubivost, zatucani rimokatolik, svestan te izdaje tog konvertipa, najvi{e mrzi one od kojih je postao jer sve dok oni postoje, podse}aju ga na to prela`ewe, na to napu{tawe nacionalnog korpusa i tako daqe. Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo par~e, moramo da dr Vojislava [e{eqa, niste imali prilike da... Dr [e{eq: Mi vodimo neki dijalog, vi mi postavqate pitawa, ja se trudim da vam odgovorim na pitawe a onda me vi kritikujete za monolog. Voditeq: Naprotiv, naprotiv, ovo je odli~no bilo, zbog toga {to vas publika ovde svakako nije videla, barem ne u komunikaciji sa nekim istorijskim aspektima svega ovoga. Naravno, ovo je emisija “Licem u lice”, gost je dr Vojislav [e{eq, ja }u jednu kratku pauzu, zamoliti re`iju da napravimo sa jednom reklamom, i vide}emo u sklopu toga kako je predizborna kampawa tekla, va{a predsedni~ka, ovde kroz promo materijal Srpske radikalne stranke. Molim da to vidimo. EPP Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovo je emisija “Licem u lice”, za one koji su se kasnije ukqu~ili, ovo je, dakle, emisija u kojoj gostuje dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i mi ga ve~eras vidimo iz jedne prespektive, na koji nismo navikli, malo akademski, ali vrati}emo se, naravno, ovim goru}im pitawima i gledaoci su se ve} ukqu~ili, ogroman broj pitawa je stigao jo{ pre emisije, pa vas ja sada molim da se malkice pozabavimo i na{im gledaocima i da to odgovorimo onako kratko i jezgrovito. Evo, stiglo je mno{tvo pitawa i izme|u ostalog... Dr [e{eq: Idite redom, nemojte... Voditeq: Evo, ka`e grupa gledalaca iz Vukovara sa Mitince pita, da li zna ne{to o hrvatskim penzijama koje nisu ispla}ene od 1991. godine? Dr [e{eq: Pa, re`im u Beogradu je nezainteresovan da ta pitawa postavqa, ovi izdajnici koji danas vladaju Srbijom i nad srpskim narodom, koji se dodvoravaju Hrvatima, videli ste kako su jedva ~ekali da tr~e u Beograd, i Zoran \in|i}, i Goran Svilanovi} i Nenad ^anak i tako daqe, na dodvorewe usta{kom poglavniku, Stipi Mesi}u, a jo{ nismo ~uli nijedne o{trije re~i, nijednog o{trijeg zahteva za Srbe koji su prognani sa svoje zemqe ili Srbe koji su obespravqeni u pogledu wihovih osnovnih statusnih prava. 640

Voditeq: Evo, gledalac iz [ida pita, kako ocewujete haubice, pi{e, Vojislava Ko{tunice u li~nostima Dejana Mihajlova i Dragana Mar{i}anina? Dr [e{eq: Pa, to su mu stra{ne haubice. Ja, kad god one opale, ja se upla{im. Voditeq: Dobro, ka`e ovako, gledateqka iz [ida pita, kad misli ove da istera sa vlasti? Dr [e{eq: Pa, uskoro, ~im narod to bude dovoqno `eleo. Sve zavisi od voqe naroda. [to se mene li~no ti~e, ja `elim da pobeda nad dosmanlijama bude na izborima, naravno, ako oni budu bez izbora, mora}emo narod da izvedemo na ulice i da im zapretimo, narodnom voqom, ali najboqe bi bilo da svaka promena vlasti u Srbiji bude iskqu~ivo na izborima. Voditeq: Jedan gospodin, koji se potpisao kao Va{~anin pita, na koji na~in je zarobqen u Hrvatskoj i kako je oslobo|en? Dr [e{eq: Ko, ja? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ja nisam zarobqen u Hrvatskoj, ja sam zarobqen u Srpskoj Krajini, u Barawi, u aprilu, jo{ nije rat po~eo, u aprilu 1991. godine, kod Belog Manastira bio je miting srpski, ja sam govorio na tom mitingu, to je u selu Jagodwa kod Belog Manastira. Na povratku, na{u kolonu vozila zaustavila je hrvatska policija, kod mosta na Dunavu, kod Bezdana, i napravili su gre{ku jer su blokadu napravili kod samog mosta, pa nisu imali kuda da me izvedu, jer moje je auto bilo na ~elu kolone, pri{li su mom autu, rekli mi da iza|em iz auta, ja sam iza{ao veoma mirno, bili su naoru`ani automatskim pu{kama, bilo je mnogo civila sa oru`jem s wima, sa pu{kama na gotovs, odveli me do policijske matice. Za mnom je tr~ala Maja Gojkovi} i zajedno sa mnom u{la u maricu odmah, imala je advokatsku legitimaciju neke internacionalne advokatske organizacije. U tom su pristigli drugi ovi na{i Srbi koji su u~estvovali na mitingu, blokirali put sa suprotne strane i nisu dozvoqavali da me izvedu. I posle izvesnog vremena, tu je bio ovaj {ef policije iz Osjeka, Kiv, koji je posle ubijen, koga je Glava{ ubio. Voditeq: Zbog toga {to je bio veliki Jugosloven, je li tako? Dr [e{eq: Pa, da li je on bio veliki Jugosloven, ja ne znam, ali sam ~uo da je bio li~no po{ten ~ovek i da nije bio kriminalac, a da ga je Glava{ najvi{e ubio zato {to je smetao u nekim wegovim kriminalnim radwama, a jedan od razloga javne zamerke bio je i taj {to je mene pustio, a da me nije pustio, bilo bi veliko krvoproli}e, on je jednostavno morao da me pusti, jer su i ti na{i qudi imali oru`je. Voditeq: To se uglavnom zavr{ilo brzo, nije bilo nekih...? Dr [e{eq: To se brzo zavr{ilo. Voditeq: Dobro. Evo ovako, Sre}ko iz [ida pita, pozdrav za gospodina [e{eqa, da li se mo`e stati na put ovim lopovima, pita Milena Lukas iz [ida? Dr [e{eq: Mo`e, da ih oborimo sa vlasti. [to se ti~e jo{ ovog hap{ewa, vodio se protiv mene krivi~ni postupak, ja sam u odsustvu bio osu|en na ~etiri i po zatvora, za ~etiri i po godine zatvora. Voditeq: To u Osjeku? Dr [e{eq: Da, da, u Osjeku i ta kazna je posle zastarela, posle vi{e godina, ne znam kad. 641

Voditeq: Rade Svilokos iz Brkasa vas pita, da smo imali sisteme S300 za vreme bombardovawa, da li bi se odbranili i za{to nam Rusi nisu isporu~ili taj sistem? Dr [e{eq: Ja jo{ nisam uspeo do kraja da istra`im taj problem, dobio sam uveravawa u Rusiji da smo mi mogli da dobijemo te sisteme, ali na{i nisu tra`ili, nisu hteli, pokazali invalentnost, ovde su neki qudi govorili da nismo mogli da dobijemo i tako daqe. Ja jo{ tu nemam definitivan stav, jesmo li mogli ili nismo da dobijemo sisteme S300. Ali, da smo imali sistem S300, pitawe da li bi Amerikanci se usudili da nas napadnu. To je toliko mo}an protivavionski sistem. Voditeq: Evo ovako, Steva iz Brkasa vas pita, kakva je situacija u radikalnoj stranci Republike Srpske i podpitawe, da li se gospodin Vojislav [e{eq sprema za Hag? Dr [e{eq: Ja sam uvek spreman za Hag. Jedva ~ekam da odem u bilo kom svojstvu. Nedavno je zagreba~ki “Globus” objavio navodni snimak mog razgovora sa Marti}em, od 4. avgusta 1993. godine. To je krenula akcija okupacije Republike Srpske Krajine i tamo pi{u da sam ja tra`io da se ga|a Zagreb, raketama, lunama, ja bih i danas ga|ao Zagrebm samo kad bi se do~epao neke dobre rakete. [to se ti~e ga|awa Zagreba, ja sam uvek otvoren za tu opciju i tu sam opciju spreman da zastupam i pred Ha{kim tribunalom. Ali me oni nikako ne zovu, to je moja nesre}a, nikako mi ne daju ni da odem, ni vizu, ni ni{ta. [to se ti~e Republike Srpske, tamo je Srpskoj radikalnoj stranci bilo zabraweno nekoliko godina u~e{}a na izborima, mi smo imali tamo jaku politi~ku partiju, me|utim, okupator nije uspeo da pod svoju kontrolu dovede tu partiju i pro{le godine je posledwa ucena da trojica na{ih funkcionera podnesu ostavku na sve funkcije, da stranka mo`e iza}i na izbore. To su bili Nikola Popla{en, zatim Simi} iz Bratunca i Nikoli} iz Srbiwa, iako je moj stav bio da ne podnose ostavke, pa da izdr`imo i daqe, da ne idemo na izbore, wih trojica su podneli ostavke i onda je izabran novi predsednik stranke, i stranka je iza{la na izbore. I znate, posle nekoliko godina neaktivnosti, stranka polako zamire, ta organizacija se gubi i tako daqe, ni stranka nije ostvarila neki veliki epohalni, senzacionalni uspeh ali je zna~ajan uspeh postigla i osvojili smo ~etiri mandata u Skup{tini Republike Srpske, jedan mandat u zajedni~koj Skup{tini Bosne i Hercegovine. A onda su stupili na scenu neki kriminalci iz Srpske demokratske stranke, predvo|eni Mom~ilom Mandi}em, zatim wegovim bratom, koji je zamenik ministra pravde Republike Srpske, jedan kriminalac koji je bio ~lan na{e stranke, pa smo ga izbacili, Pantelija Damjanovi}, zatim upravnik Carine Republike Srpske, koji je tako|e u krupnom kriminalu, oni su prvo po~eli da vr{e pritisak da na{a stranka u potpunosti podr`i SDS. Mi to nismo hteli, hteli smo da dosledno imamo nezavisnu opciju i onda su uspeli da potkupe trojicu na{ih qudi i tamo wih su naveli da glasaju za Vladu SDS-a i Mladena Ivani}a, me|utim, oni zu izba~eni iz Srpske radikalne stranke i nikad vi{e ne}e biti weni ~lanovi, oni poku{avaju da nam otmu registraciju u Republici Srpskoj, preko brata Mom~ila Mandi}a, kao zamenika ministra pravde, vodi se sudski postupak, vide}emo kakvi }e biti ishodi. U svakom slu~aju, ~lanstvo za tim izdajnicima ne}e oti}i. Voditeq: Gledalac iz [ida, ja moram da vam pro~itam, ovo nije pitawe, ali 642

ka`e ovako, ogroman pozdrav za sve u studiju i samo da vas obavestim, gra|ani [ida su ispred malih ekrana i gledaju emisiju “Licem u lice”, ulice su prazne. Kako vi reagujete na ovakvu popularnost ovde? Dr [e{eq: Ja mislim da su ulice u [idu prazne, pre svega, zato {to je velika beda pritisnula narod, velika je hladno}a, nezaposlenost, vidite kakav je haos u [idu, kako ne funkcioni{e lokalna samouprava. Ovu veliku firmu “Srem [id” su pritisli kriminalci, `ele da je upropaste kako bi je za {to sitnije pare kupili, i ja mislim da je svaki dan najve}i broj gra|ana kod svojih ku}a, ne mislim ja sad da je ne{to privla~na ova moja emisija, nisam ja toliko interesantan gra|anima, niti im je ovo prvi put da me gledaju, pa da sad samo to bude razlog. Ja mislim da je ova velika tuga i nevoqa, u kojoj se nalaze i gra|ani [ida i gra|ani cele Srbije, doprinosi tome da qudi jednostavno vi{e nemaju voqe ni za neki dru{tveni `ivot, niti imaju mogu}nosti, niti imaju novca ni za kulturne delatnosti, aktivnosti bilo koje vrste, jednostavno sede kod ku}e, ako imaju gde imaju, ako nemaju, skaku}u, i neku kulturu, zabavu jo{ mo`e da im pru`i televizijski ekran. To je na{a velika tragedija, naravno, bilo je i ranije lo{e, bilo je mnogo te{ko, ali od 2000. godine na ovamo imamo sunovrat, evo struja sad treba da bude osam puta skupqa nego {to je bila ranije, da li su plate osam puta ve}e, da su penzije osam puta ve}e, ne. Voditeq: E, ovako, Slobodan Grubani} iz [ida pita, dokle }e na ~elu Vlade biti ~ovek koji je tra`io od NATO pakta da nas jo{ vi{e bombarduje u 1999. godini? Dr [e{eq: Pa, NATO pakt je Zorana \in|i}a i doveo na vlast. Srbija je pod okupacijom, samo to je prikriveni oblik okupacije, Srbijom vladaju isti oni koji su nas bombardovali. Moramo {to pre da ih oborimo sa vlasti. Znate, Srbija je bila prevarena 2000. godine, mnogo obe}awa, velike plate, velike penzije, puna zaposlenost, sve jeftino, ovo, ono, otvorena sva vrata Evrope i tako daqe. I na{ jadni narod, izmu~en kroz desetogodi{we sankcije, blokade, ratove, krvarewa, mislio je, bio je nestrpqiv, {to pre promene i Vlada u kojoj smo mi u~estvovali nije bila dovoqno brza u odnosu na narodne `eqe, da mewa stvari, da popravqa, znate, imali smo rat, pa smo imali obnovu i izgradwu zemqe i tako daqe. Neke probleme smo re{ili, nismo uspeli sve i narodu dozlogrdilo te 2000. godine, promene, promene odmah po svaku cenu. Na`alost, promene su bile nagore, na mnogo gore nego {to je bilo ranije. Voditeq: ^lan Srpske radikalne stranke, Nenad Petrovi} iz [ida pita, {ta }e biti sa mesnom industrijom “[id” i ko su gospoda, evo navode se neka imena iz firme “Paksel vizard”, ko ih podr`ava da upropaste mesnu industriju? Dr [e{eq: Ja mislim da je to sve jedna mafija koja otima i “Soja protein” i “Karneks” i mnoge druge firme. Ja mislim da iza te mafije stoje, u velikoj meri, Stanko Suboti} Cane @abac, koji sad svoje prste me{a i u prehrambenu industriju, zatim Dragoqub Markovi}, vlasnik Krmivo produkt iz Sur~ina, zatim ovaj Miodrag Kosti} iz Novog Sada, MK komerc, ja mislim da su oni ki~ma te mafije, ja ne bih mogao sve poimeni~no da ih nabrojim ali su{tina je u tome da oni imaju ogromnu podr{ku Zorana \in|i}a i wegove vlade. Voditeq: Pozdrav doktoru [e{equ od prijateqa i simpatizera, da li se se}a ru~ka u Vukovaru, u kafani “Taksi” 1992. godine, 19. novembra na godi{wi643

cu oslobo|ewa Vukovara, Lazar Savi} iz [ida? Dr [e{eq: Da, se}am se, i ja sam ube|en, i dok krv te~e u mojim `ilama, ja }u se za to boriti i ostaviti u amanet i svojim sinovima i svojim unucima, da se cela Republika Srpska Krajina kad-tad mora osloboditi. Vukovar je srpski grad, Osjek je srpski grad, Slavonija je srpska, cela Slavonija je srpska, sve do Virovitice, i ona opet mora biti u srpskim rukama, varaju se Hrvati ako misle da su definitivno s tim pitawem zavr{ili. Oni su uvek uz sve srpske neprijateqe pristajali, bore}i se protiv srpskog naroda, kao {to su pristajali uz Hitlera 1941. godine, tako su sad pristali uz Amerikance, ali ne}e ni ameri~ka goreti do zore. Voditeq: Stvari ovako stoje, pitawa pristi`u u ogromnim koli~inama, pa }emo ne{to malkice napraviti samo kratak tajm aut, mi smo napravili danas jednu anketu, neformalno, malo vezano za popularnost va{eg lika u ovom gradu, pa ja sad molim re`iju da tu anketu koju `eqno i{~ekujemo da vidimo, da pogledamo, dakle, kako je to danas izgledalo na ulicama [ida. Anketa [ta mislite o Vojislavu [e{equ kao politi~aru? Gra|ani: 1. Mislim da je dobar politi~ar, dokazao se do sad dosta dobro i za sad je najboqi. 2. Pa, mislim da je dobar politi~ar, za mene bar, i da je na vlasti mo`da bi bio puno boqi od ovih. 3. Pa, mislim da je dobar, i dobar borac i sve skupa, politi~ar, jak. 4. Ni{ta ni o kom ne mislim. 5. Mislim o wemu sve najlo{ije, godinama, ali mo`da gre{im, ukoliko bi on napravio reda sa svojim obe}awima u ovoj op{tini [id, sa svojom lokalnom vla{}u, naravno, i na nivou dr`ave, ja bih ga rado podr`ao i wegovu vladu. 6. Kao politi~aru, super! Ina~e sam ~lan Srpske radikalne stranke i ba{ mi je drago {to ve~eras dolazi, ~u}emo {ta misli o [idu. 7. Ni{ta posebno ne mislim. 8. Da je dobar. 9. Dobar politi~ar, samo je malo nagrub ali je dobar. 10. Sve najboqe. 11. Jedini pametan ~ovek {to mo`e biti u ovoj dr`avi, ja to ka`em, to je moje mi{qewe. 12. [ta mogu da mislim, ni{ta naro~ito, svi su oni isti, ni{ta posebno ne mislim. Svi su isti i svi su da Bog sa~uva, i svi se bore za sebe. 13. Volim taj wegov radikalizam. 14. Poznaje svu politiku, i svetsku i na{u, sve. 15. Pa, ja li~no protiv tog ~oveka nemam ni{ta, politi~ari su ti koji znaju vi{e o wemu. 16. Pa ~uj, ~ovek ko i svi qudi, sa manama i sa vrlinama, ima on i dobrih ideja a onako malo, kako bih kazao, ne{to prolongira {to i nije realno, ali ja mislim da on ima klikera. 17. Sve najboqe. 18. Pa, ne izgleda kao dosadan politi~ar, zala`e se za neku svoju ideju ali 644

te wegove ideje su mnogo zla nanele ovom narodu. 19. Najboqi, za sada, a kako }e daqe biti, ne znam, ~u}e se. 20. Sve najboqe. 21. Ne znam ni{ta. Stvarno ne znam, ja sam totalno apoliti~na. Voditeq: Evo, ostalo je jo{ nekakvih pet minuta koji }emo mi znala~ki iskoristiti. Ja bih, naravno, osim {to sam pustio gledaoce da pitaju, makar delom ova pitawa, ja se usput izviwavam svima onima koji ne}e sti}i ve~eras na red da ne{to pitaju dr Vojislava [e{eqa, pitam vas ne{to sasvim li~no, kako vi danas, recimo, nakon vi{e od dvadeset godina neke politi~ke borbe, funkcioni{ete, imate li tu disfunkciju privatnog i profesionalnog, jeste li uspeli da sa~uvate privatni `ivot od politike? Dr [e{eq: Pa, ne mo`e se privatni `ivot potpuno sa~uvati od politike. Znate, i moji najbli`i prijateqi su qudi sa kojima sam vezan i politi~ki, Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, Maja Gojkovi}, to su mi najbli`i prijateqi, ja se sa wima i privatno dru`im, jedni drugima idemo na slave, provodimo dosta vremena zajedno, sa Vu~i}em sam i kum, ven~ao sam wega i wegovu suprugu, krstio sam oboje dece i tako daqe. A porodi~ni `ivot strada zbog intenzivnog bavqewa politikom, ali ja s druge strane sam nekako na{ao varijantu da racionalizujem svoje vreme maksimalno. Ja sam se odrekao bilo kakvog zabavnog `ivota, ja ne idem po kafanama, po restoranima, na utakmice, na priredbe i tako daqe. Ja za to nemam vremena. Za{to? Zato {to se bavim politikom a i radim mnogo, pi{em. Voditeq: Da, to verovatno oduzima puno vremena? Dr [e{eq: Ja svoje zadovoqstvo najve}e nalazim u pisawu, oduzima to mnogo vremena, ali dok pi{em, ja imam radnu sobu kod ku}e, znate, i u posledwe vreme ja ne radim u radnoj sobi nego u dnevnoj sobi. Meni ne smeta de~ja galama, de~ija vriska, ~ak i neke wihove sva|e, svakodnevne i tako daqe. Meni je to jedan kompenzacioni faktor za ono {to s druge strane ja wima nikad ne priu{tim, nikad ne idemo na more, {to ih ne odvedem u zoolo{ki vrt i tako daqe, jer nemam tih mogu}nosti. Najve}i deo odgovornosti porodi~ne vrste, preuzela je moja supruga. Ona brine o porodici, o domu, o svemu ostalom a ja sam tu, sedim, pi{em. Voditeq: Dobro, evo, ja }u za kraj stvarno, po{to imam tu neku vrstu odgovornosti prema mojim gledaocima koji su se jako trudili da ovu emisiju, kako da ka`em, servisiraju urednim pitawima, i{~ita}u samo ukratko ko je {ta sve pitao. Josip iz [ida je pitao, od 1991 do 1995. godine iz {idske op{tine oti{lo tri ~etvrtine hrvatskog stanovni{tva, da li gospodin [e{eq misli da su svi oti{li dobrovoqno? Dr [e{eq: Ja mislim da su svi oti{li dobrovoqno, da su mnogo boqe prolazili Hrvati u zamenama imovine nego Srbi, i rimokatoli~ka crkva je tu veoma uspe{no posredovala i nikad se nije desilo da se sklopi neki ugovor o razmeni imovine, dok katoli~ka crkva nije proverila na podru~ju Srpske Krajine ili na podru~ju Hrvatske da li je imovina tog Srbina, koji mewa imawe, ostala ~itava ili je tamo upropa{}ena, uni{tena, opqa~kana ili tako daqe. Voditeq: Evo ovako, tu je grupa gledalaca, veliki pozdrav gostu, u`iva veliku popularnost i vreme je za ovakvog gosta i tako daqe, Nikola Gvozdenovi} iz [ida je postavio pitawe u vezi Stevana Prvoven~anog i katoli~anstva. 645

Dr [e{eq: [ta u vezi Stevana Prvoven~anog? Voditeq: Pa, eto, gde je pro~itao da je Stevan Prvoven~ani bio katolik? Dr [e{eq: Da, da, i krunisan je prvo katoli~kom krunom. Pa, to je op{tepoznata stvar iz istorije, to mo`e gospodin da vidi u svim istorijskim kwigama koje se odnose na taj period. To je kraj 12, po~etak 13. veka, to upravo na prelomu vekova, i sukob izme|u Stevana Prvoven~anog i Vukana, kao najstarijeg Nemawinog sina i tako daqe, Vukan je ~ak i du`e ostao katolik, ali bilo je jo{ jedno kolebawe kod Nemawi}a po pitawu prihvatawa katoli~anstva u vreme kraqa Milutina. Kraq Milutin je tu pokazivao izvesnu slabost, me|utim, narod je bio toliko odlu~an da se suprotstavi bilo kakvom pokatoli~avawu, da je kraq Milutin morao da odustane, uostalom, najjednostavnije je da se to pogleda u istoriji srpskog naroda. Voditeq: Evo ovako, ja imam samo to kratko, gledalac iz Gibarce je ne{to pitao, da da komentar o proslavi 1. novembra, bilo je jo{ jedno pitawe na tu temu. Dr [e{eq: Nemam ja ni{ta protiv proslave 1. novembra, ali to ne sme biti dr`avni praznik, nema nikakvog osnova da se progla{ava neradnim danom, ali {to se ti~e verskih praznika, svako ima pravo da slavi svoje verske praznike na na~in kako to wemu najvi{e odgovara. Zakonom je jasno precizirano koji verski praznici mogu biti dr`avni praznici, koji verski praznici se mogu praznovati kao neradni dani. Ne mo`e sad neko tu dodatno da izmi{qa i inauguri{e. Voditeq: Evo ovako, po{tovani gledaoci, vi ste prisustvovali ve~eras jednom sasvim neformalnom razgovoru u emisiji “Licem u lice” sa dr Vojislavom [e{eqom, predsednikom Srpske radikalne stranke i ja volim da ka`em, prvim disidentom nakon smrti Josipa Broza, jer sam delio po kategorijama, na disidente do smrti Broza i na disidente posle Broza. Hvala vam {to ste posetili studio Sremske televizije i hvala vam {to ste na neki na~in kroz jednu edukativnu ovako, jedan edukativni ~as posvetili malo i nekoj istorijskoj strani ove stvari. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Eto, i drugom prilikom izvolite do}i. Po{tovani gledaoci, ovo je bila emisija “Licem u lice”. Vi i slede}eg petka budite uz 34. kanal i Sremsku televiziju, siguran sam da se ne}ete pokajati. Laku no}.

XXXVII NAS Radio “Kim”- intervju (telefonom), 29. januar 2003. godine, Novinar: Dobro jutro gospodine [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Dobro jutro. Novinar: Jeste mi dobro? Dr Vojislav [e{eq: Kako ste vi? Novinar: Evo raduckamo koliko mo`emo. Evo da krenemo odmah po{to smo na telefonskoj liniji. Mi smo danas u ovakvoj situaciji na Kosovu i Metohiji mnogi iz srpskih prostora odavno vi{e nema, da li ste jo{ na liniji Karlo646

vac, Karlobag, Ogulin, Virovitica? Dr Vojislav [e{eq: Da. I osta}u do kraja `ivota i u tom duhu u~im i moje sinove i unuke, a ideologija Srpske radikalne stranke to ima kao jedan od svojih osnovnih principa, ja sam ube|en za moga `ivota da }emo mi ostvariti granice jedinstvene srpske dr`ave koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. [to se ti~e situacije na Kosovu i Metohiji ja mislim da je najve}a gre{ka napravqena prihvatawem plana ^ernomirdni-Ahtisari. Mi srpski radikali smo poku{ali to da spre~imo ali smo bili preglasani u Narodnoj skup{tini Republike Srbije jer su sve druge politi~ke partije i vladaju}e i opozicione glasle za taj plan. Da taj plan nije bio prihva}en situacija bi bila sasvim druga~ija, ali sad {ta je tu je, sad postoje novi problemi. Novi re`im u Srbiji, izdajni~ki, kvinsli{ki, dosmanlijski re`im slu`i srpskim neprijateqima i dodatno je ote`ao polo`aj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i polo`aj prognanih Srba, Roma, Muslimana, Goranaca, Turaka, Egip}ana, svih onih koji su stradali pred albanskim teroristima. Kako su pogor{ali polo`aj? Tako {to su u dva navrata pozvali kosovsko-metohijske Srbe da iza|u na okupatorske izbore, na republi~ke, odnosno pokrajinske, ali to ve} deluje kao izbori za nezavisnu dr`avu po{to je Hans Hakerup proglasio ustavne okvire za Kosovo i Metohiju, a plan je zapadnih sila da se u prvoj fazi Kosovo proglasi Republikom da bude dr`ava ~lanica dr`avne zajednice zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom i da to bude put u nezavisnost jer jo{ uvek nema drugog pravnog osnova da se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija jo{ nikad do sad nisu dobili status republike ili dr`ave, oni bi to prethodno da pribave Kosovu uz saglasnost sada{weg re`ima u Beogradu. Nije se smelo iza}i ni na pokrajinske, ni parlamentarne, ni na lokalne izbore dok se ne provede do kraja Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, a posebno wena dva najva`nija dela. Prvi je da se obezbedi povratak svim prognanim licima na podru~je Kosova i Metohije, a drugi je da se omogu}i povrataka ograni~enog kontigenta na{e vojske i policije do hiqadu vojnika i policajaca. Bez toga nije se smelo izlaziti na izbore, sad je situacija za Srbe mnogo nepovoqnija nego {to je bila zbog takvog pona{awa izdajni~kog re`ima u Beogradu. Novinar: Dobro, da ste vi sada na vlasti {ta biste prvo i konkretno uradili kada je Kosovo u pitawu? Dr Vojislav [e{eq: Ja bih insistirao na striktnom sprovo|ewu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i ni na {ta drugo ne bih pristajao dok se ta Rezolucija ne sprovede. Dodatno je Ko{tunica napravio veliku gre{ku {to je pustio sve albanske teroriste iz na{ih zatvora, a za uzvrat nije obezbedio da se puste zatvoreni Srbi iz teroristi~kih ruku ili da se sazna {ta je sa sudbinom qudi koji su oteti od kojih je ve}ina kako stvari sada stoje verovatno pobijena. Novinar: ^esto se ~uje mi{qewe da je pored SPS-a ovde glavni problem bila i Radikalna stranka, da li mo`ete da povu~ete paralelu recimo izme|u Milo{evi}a koji vas je hapsio u Gwilanu i ovog dana{weg iz Ha{kog tribunala? Dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam {ta vam to zna~i da je tu problem bila Radikalna stranka. Ne postoji nikakva Radikalna stranka, postoji Srpska radikalna stranka i mi nikada nigde nismo bili problem, mi smo uvek bili faktor 647

stabilnosti i o~uvawa ustavnog poretka. Naravno da postoji ogromna razlika izme|u Slobodana Milo{evi}a koji me je devedesetpete godine hapsio u Gwilanu i zajedno sa mojim saradnicima dr`ao dva meseca u Gwilanskom zatvoru i Slobodana Milo{evi}a kome se danas sudi pred Ha{kim tribunalom. Milo{evi} je imao jednu politiku devedesetpete, ta politika je bila lo{a, ali sada je Slobodan Milo{evi} srpski nacionalni junak jer pred Ha{kim tribunalom ne brani sebe nego brani celi srpski narod i srpsku dr`avu. Tamo se uostalom i ne sudi Milo{evi}u nego svima nama Srbima. I zbog toga sam i du{om i telom danas na strani Slobodana Milo{evi}a i koliko god mogu trudim se da doprinesem uspe{nosti wegove odbrane. Novinar: A mislite li da }e ne{to uraditi na va{em hap{ewu i da }e vas odvesti u tribunal i da }e biti protiv vas pokrenuta optu`nica? Dr Vojislav [e{eq: Ma to mene ne interesuje, ja jedva ~ekam da odem u Hag u bilo kom svojstvu. Novinar: Da li biste se branili na ovakav na~in na koji se brani Milo{evi}? Dr Vojislav [e{eq: Pa ja mislim da bih bio jo{ interesantniji i uspe{niji u tome. Novinar: Na koji na~in, zna~i da imate dokumentaciju? Dr Vojislav [e{eq: Pa i dokumentaciju i argumente itd. Novinar: Va{ komentar Ustavne poveqe i dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore? Dr Vojislav [e{eq: Ustavna poveqa uni{tava saveznu dr`avu, legalizuje sve dosada{we \ukanovi}eve separatisti~ke akte i olak{ava mu otcepqewe Crne Gore za tri godine. \ukanovi} sad ne bi uspeo da otcepi Crnu Goru, jer bi izbio gra|anski rat, a za tri godine on }e to elegantno mo}i da uradi. Novinar: Mislite da su ti mehanizmi toliko slabi da }e \ukanovi} zaista uspeti? Dr Vojislav [e{eq: Nema nikakvih mehanizama u Ustavnoj poveqi. Novinar: [ta mislite o radu Koordinacionog centra i Neboj{e ^ovi}a na Kosovu i Metohiji? Dr Vojislav [e{eq: Neboj{a ^ovi} jedan od najve}ih kriminalaca i mafija{a u Srbiji, on prodaje srpske nacionalne interese, prodaje srpske zemqe a povezao se sa albanskom mafijom, s wima trguje ostvaruje ogromne profite. Wemu je ciq samo wegovo li~no bogatstvo da pove}a, a uop{te ga ne interesuje ni srpska zemqa ni srpski narod. Novinar: Kada su srpski politi~ari sa Kosova u pitawu, koga biste istakli kao nekog ko mo`e uraditi ne{to za Kosovo i Metohiju? Dr Vojislav [e{eq: Pa na`alost svi ovi koji su pristali da idu na okupatorske izbore pre nego {to je sprovedena u `ivot u potpunosti Rezolucija 1244 po mom mi{qewu nemaju nikakav ugled nisu dokazali sposobnost i nisu dokazali principijelnost. Od kosovsko-metohijskih politi~ara mislim da su se najboqe poneli politi~ari Srpske radikalne stranke Qubomir Kragovi} i svi ostali. Novinar: Bli`i se po svemu sude}i napad na Irak, mo`e li to promeniti odnose u svetu? Dr Vojislav [e{eq: Pa ako slu~ajno do|e do te ameri~ke agresije ja mi648

slim da }e se ubrzati rasplet sada{we svetske krize, meni je `ao {to }e ira~ki narod u tom slu~aju te{ko stradati, ali ja se nadam da }e Ira~ani pobediti, a i krajwe je vreme da se ova jedna jedina supersila koja dominira celim svetom ostvaruje planetarnu hemogoniju nau~i pravilima pristojnosti demokratskog pona{awa. Novinar: Gde smo mi u toj kompletnoj pri~i danas? Dr Vojislav [e{eq: Pa {to se ti~e te pri~e u woj ne vidim neku na{u posebnu ulogu, ne mo`emo mi u svakoj pri~i igrati neku ulogu nismo mi centar sveta. Novinar: Dobro gospodine [e{eq toliko od nas hvala vam {to ste se odazvali, `ivi bili. Dr Vojislav [e{eq: Hvala vama, dovi|ewa.

XXXVIII NAS YU info, Stav, 29. januar 2003. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e, gledate emisiju stav, a svoj stav o nekim aktuelnim pitawima izne}e odbornik u Skup{tini Beograda, savezni i republi~ki poslanik i predsednik Srpske radikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq ja sam i{ao od najmawe funkcije pa do one partijske je li tako. Gospodine [e{eq da vas pitam da li ste vi i daqe profesor Pravnog fakulteta Dr [e{eq: Ja sam izba~en samovoqom dosmanlijske vlasti sa Pravnog fakulteta na krajwe protivzakonit na~in. Me|utim po{to }emo uskoro ugledati kraj dosmanlijskog re`ima ja }u se uskoro vratiti na Pravni fakultet ali }u najuriti sve profesore ~lanove Gra|anskog saveza ne samo sa Pravnog fakulteta nego sa Beogradskog univerziteta u celini. Voditeq: To je revan{izam onda Dr [e{eq: Nije to revan{izam nego jednostavno to je jedna mera lustrativne prirode. Mi }emo primeniti lustraciju prema svim izdajnicima, a najgori izdajnici u svoj dosada{woj istoriji srpskog naroda su upravo ~lanovi Gra|anskog saveza predvo|eni Goranom Svilanovi}em, jednom apsolutno amoralnom figurom. ^ovekom bez ikakve ~asti, bez ikakvog obraza, bez ikakvog karaktera, izdajnikom najgore vrste. Koji je Hrvatima predao Prevlaku, hteo da im preda levu obalu Dunava na podru~ju ba~ke, hteo da im preda [arengradsku adu, ovde urgirao da Slovenci mimo svih na{ih ekonomskih interesa dobiju izvanredno dobru lokaciju za wihov Merkator robnu ku}u, da bi svoju `enu zaposlio kao komercijalnog direktora, a on li~no i{ao na otvarawe itd. Dakle tu gwidu treba jednostavno zgaziti nogama. Gwida se zove Goran Svilanovi} Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq mnogi }e zameriti jednom takvom re~niku Dr [e{eq: Nema {ta tu da se zameri ja moram da govorim jezikom istine. Ja sam to govorio i u parlamentu te gwide nigde nema da mi odgovori. Voditeq: Da, evo gospodine [e{eq kako vi komentari{ete kada jedan verovatno se i vi sla`ete ugledni i ozbiqan list kao {to je Nin ima naslov [e649

{eq na, ovo je posledwi broj, podnaslov “[ta se krije iza najave da se lider radikala nalazi na ha{kim optu`nicama” i da }e do kraja marta zavr{iti u Hagu. Dr [e{eq: Prethodno samo jedno pitawe da ne zaboravim vi ste pomenuli da sam odbornik Gradske skup{tine Beograda, ali Gradska skup{tina Beograda jo{ nije konstituisana posle izbora iz 2000. godine Voditeq: Ali vi ste izabrani je li tako Dr [e{eq: Ja sam izabran za odbornika ali jo{ nisam dobio poziv na konstitutivnu sednicu. Prema tome ve} dve i po godine ja ~ekam na tu konstitutivnu sednicu ona jo{ nije zakazana. Neki kriminalci su se tamo skupili s koca i konopca proglasili se funkcionerima Gradske skup{tine i ar~e Beograd. Jo{ konstitutivna sednica nije zakazana. Verovali ili ne. A meni su po~eli da {aqu pozive tek tamo negde za ~etvrtu ili petu sednicu. Ja ~ekam poziv na konstitutivnu sednicu. [to se ti~e Ha{kog tibunala nije prvi put da se pojavquju takve {pekulacije u javnosti. To se pojavquje uvek uo~i nekih ozbiqnijih politi~kih doga|aja. Ovoga puta pasirano je od strane re`ima, iz krugova re`ima. Mada je bilo demantija od nekih zapadnih politi~ara, me|utim ja mislim da nije nemogu}e da me vrlo brzo pozovu u Hag, da li da dignu optu`nicu ili da me pozovu kao svedoka, ovako, onako uop{te nije bitno to svojstvo, ja mislim da postoji dosta {ansi da }e se to desiti jer zapadne sile su upla{ene za sudbinu ovog dosmanlijskog re`ima, bli`i se prole}e, narodni revolt je na pomolu. Ogromno nezadovoqstvo, socijalni nemiri. A sa druge strane ovaj re`im je pristao da isporu~i Ratka Mladi}a, Veselina [qivan~anina, majora Radi}a i jo{ neke qude koje tra`i Ha{ki tribunal, tu su Jovica Stani{i}, Stanko Simatovi} Frenki Milorad Likovi} Legija, general Sreten Luki}, general Goran Radosavqevi} Guri i mnogi drugi. O wima se do sada }utalo. Me|utim, s obzirom da Amerikanci na \in|i}a ne ra~unaju na dugu stazu oni bi ga jo{ iskoristili za jedan prqavi posao i pustili niz vodu. Da u tom revoltu narodnom na ulice, jednostavno \in|i} bude odba~en, a da se pojavi neka nova garnitura, Amerikanci tu najvi{e igraju na G-17 plus, na Labusa, Dinki}a u kombinaciji sa Ko{tunicom. Ja mislim da je to scenario. E sada ja bi im bio koristan van Beograda nego vreme, par meseci mo`da nekoliko godina nije uop{te bitno koliko. Ja sam apsolutno siguran da ne mogu da mi na|u nikakav realni ratni zlo~in, ~iwenicu da sam zaista po~inio ne{to {to je ka`wivo po me|unarodnom pravu niti da sam nagovarao druge da ~ine ratne zlo~ine. I ne mogu da mi na|u da sam znao za neke ratne zlo~ine a da ih nisam prijavio. I {to se mene li~no ti~e ja moram iskreno da vam ka`em jedva ~ekam neki poziv te vrste ili optu`nicu ili bilo {ta drugo, ja `elim {to pre da putujem u Hag u bilo kom svojstvu. Za mene je to jedan veliki izazov. Ja sam ~ovek koji se ba vi i politi~kom teorijom i politi~kom praksom. Taj veliki svetski cirkus da pro|e bez mog u~e{}a u bilo kojoj ulozi u~inilo bi me duboko nesre}nim. Voditeq: Vi ste rekli da mislite da }ete ipak i}i, rekli ste malo pre Dr [e{eq: Ja mislim da }e to Voditeq: Da li kao optu`eni ili kao svedok Dr [e{eq: Ne nam ja to, znate tu postoje neki nagove{taji, neke pri~e. U posledwe vreme te pri~e su iz nekih ozbiqnijih izvora, ali ukoliko se to de650

si realno je o~ekivati od 1 do 15 februara da }e se ne{to znati po tom pitawu, ja }u odmah obavestiti Ha{ki tribunal da dolazim, jo{ }u postaviti pitawe ko mi pla}a avionske tro{kove, putne tro{kove. Voditeq: Ho}ete li vi tra`iti ako eventualno budete, ne, ne ako budete i{li tamo kao optu`eni ho}ete li vi eventualno tra`iti garancije od na{e dr`ave da se branite sa slobode Dr [e{eq: Od ove dosmanlijske gamadi ne{to da tra`im ne pada mi na pamet. Apsolutno ni{ta. S prezirom }u se odnositi prema wima Voditeq: Gospodine [e{eq Dr [e{eq: Ja sa wima nemam ni{ta i wihovu garanciju ne bih ni prihvatio ja bih s prezirom odbacio takvu wihovu garanciju. Oni mene ne interesuju ni kao qudi ni kao politi~ari. Jer Srbija u svojoj dvestogodi{woj istoriji moderne dr`ave nikad ovakav re`im nije imala. Jednostavno ja se gnu{am tog re`ima i po tom pitawu nikakve saradwe sa wima ne}u imati. Voditeq: Da, vi ste rekli da eventualno ako odete kao optu`eni to je pretpostavka naravno, da ne}ete tra`iti garancije. To vam ne ide u prilog jer gospodine [e{eq vi ako odete tamo dok oni doka`u da ste vi krivi ili niste krivi vi }ete provesti izvesno vreme tek da prvi put iza|ete u sudnicu kao recimo ju~e danas Marti}, a ve} je skoro godinu dana u Hagu, pa ko zna koliko mo`ete taj proces da traje to mo`e da traje dve tri godine. Ho}ete li vi upravqati strankom iz Haga Dr [e{eq: Kada sa ja svojevremeno osu|en na osam godina zatvora Voditeq: Posledwi put ste bili u Gwilanu u zatvoru Dr [e{eq: To je posledwi put bilo, prvi put sam bio osu|en na osam godina Hamdija Pozderac je nudio preko beogradskog sociologa Bo`idara Jak{i}a da napi{em samo u jednoj re~enici molbu za pomilovawe da }e me odmah pustiti iz zatvora. Pa ako ne}u ja da napi{em moja porodica. Bo`idar Jak{i} je zamolio advokata Sr|u Popovi}a da do|e u Zeni~ku robija{nicu da mi to predlo`i, da mi to prenese. Ja sam tu pred zatvorskom upravom, pred stra`arima nagrdio Hamdiju Pozderca i rekao da mi ne pada na pamet. Prema tome duboko bi moje qudsko dostojanstvo bilo povre|eno da |in|i}ev i ko{tunicin re`im sada meni ne{to poma`e. Pazite Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi} su 2001. godine spremali moju likvidaciju, ve} logistiku obavili. Oteli mi na protivzakonit na~in blindirani yip vlasni{tvo Srpske radikalne stranke, razoru`ali obezbe|ewe srpske radikalne stranke. Oni su hteli iz nekih razloga nisu stigli to da urade, ozbiqno su planirali da me likvidiraju. Ja sada od wih da tra`im garancije za Ha{ki tribunal ne pada mi na kraj pameti. Sto godina bih radije bio u Hagu nego {to bih od qudi kao {to su \in|i}, Ko{tunica, ^ovi}, Mihajlovi} bilo {ta prihvatio Voditeq: Dobro, ali gospodine [e{eq vi odete kao optu`eni u Hag ~ekate su|ewe, po~ine su|ewe vi ste fakti~ki niste u zemqi, vi ste na neki na~in izba~eni iz politi~kog `ivota ove zemqe. Dr [e{eq: Ni to nije ta~no. Voditeq: Mislite da mo`ete iz Haga da imate ve}i uticaj Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je veoma jaka politi~ka partija, kompaktna. Tomislav Nikoli} }e obavqati du`nost predsednika stranke za vreme mog osustva. Stranka }e funkcionisati kao da sam ja tu. Drugo, Hag nije pre651

ko belog sveta, pretpostavqam da }e neki moji najbli`i prijateqi mo}i da me pose}uju tamo. Vidim Slobodan Milo{evi} mo`e da se javqa telefonom vaqda }u i ja mo}i vaqda ne}e za mene biti tamo stro`iji kriterij nego za Milo{evi}a. Tako da tu ne vidim neki naro~ito veliki problem. Drugo, znate qudi niskog nivoa duhovnog `ivota strepe od zatvorenog prostora, od uslova u kojima ne mogu da pru`e sebi neka elementarna materijalna zadovoqstva itd. Ja sam celog `ivota voleo kwigu, voleo da ~itam, ja }u svaki dan eventualnog boravka u Hagu iskoristiti na najpametniji na~in. Ja sam u vreme robijawa u zeni~koj robija{nici pro~itao vi{e od 100 kwiga iako sam {est i po meseci proveo u samici gde ni{ta nisam mogao da ~itam. Tako da {to se toga ti~e ja nisam uop{te zabrinut, to je naravno jedno veliko `ivotno isku{ewe ja sam ube|en da }u to izdr`ati. I da ne}u pokleknuti Voditeq: Kada tako govorite vi kao da ste gotovo sigurni da }ete i}i u Hag Dr [e{eq: Nisam ja siguran ja ra~unam na tu varijantu ja sam za wu spreman. Vi ste meni to pitawe postavili nisam ja na wemu insistirao. Voditeq: Da. Gospodine [e{eq jedno pomalo li~no pitawe imate familiju kako va{a supruga ili va{a deca reaguju eventualno na ovakve optu`be, ne zamerite mi Dr [e{eq: Moja porodica mora da izdr`i to. Bi}e ponosni na mene {to se tamo dr`im dostojanstveno, ~asno, ponosno, da ne}u izgubiti obraz ni po koju cenu itd. Voditeq: Gospodine [e{eq sve ove informacije koje se pojavquju o va{em eventualnom putu u Hag neki tuma~e kao upozorewe vlasti vama da postanete mada iz ranijih razgovora znam da vi ne prihvatate taj termin, konstruktivna opozicija Dr [e{eq: Namerno sam vam sve ovo u startu sasuo sve {to mislim o dosmanlijskom re`imu, ovoga puta najvi{e Goranu Svilanovi}u po{to je on najnemoralniji ali sve isto mislim o Zoranu \in|i}u, Neboj{i ^ovi}u i Vojislavu Ko{tunici i svim ostalim, ja tu neku veliku razliku me|u wima ne pravim. Voditeq: U zagreba~kom Globusu ne znam koliko je to ta~no pomiwu se neki va{i razgovori sa Marti}em o bombardovawu Zagreba itd optu`nicama protiv Milo{evi}a tako|e se vi pomiwete, neki opet iz Haga postavqaju pitawe kako to ~etiri srpska predsednika da tako ka`em ako ra~unamo i Biqanu Plav{i}, Milo{evi}a, Marti}a i Milutinovi}a, oni su u Hagu, gospodin Odjani}, [ainovi} ka`u nemogu}e je da ne bude i gospodin [e{eq, kako gledate na te procene Dr [e{eq: Prvo Hag je izrazito antisrpska institucija zato se tamo sudi samo srpskim liderima. To {to se moje me sve ~e{}e pomiwe dokaz je da moja uloga u ovom ratu nije bila bezna~ajna. Ja sam ponosan na svoju ulogu u tom ratu i `alostan sam ujedno {to nismo uspeli da odbranimo sve srpske zemqe. [to su Srbi u prvoj fazi pretrpeli poraz, ja sam ube|en da }emo mi jednog dana ipak uspeti da povratimo sve ono {to je srpsko. [to se ti~e zagreba~kog Globusa ja ne znam da li je pouzdan taj wihov navodni snimak mog razgovora sa Marti}em, ali u pogledu bombardovawa Zagreba ja bih i danas Zagreb veoma rado bombardovao samo kada bi se do~epao neke dobre rakete. I to ja ne bih {krtario kao {to su {krtarili Amerikanci kada su bombardovali Srbe, pa nas ga|ali bom652

bama sa osiroma{enim uranijumom, ja bih Zagreb ga|ao sa oboga}enim uranijumom onako bio bih {iroke ruke. Voditeq: Gospodine [e{eq ne biste vaqda ubijali civile itd Dr [e{eq: Ne ja bih ga|ao Zagreb u znak odmazde {to je hrvatska ga|ala Knin, {to je ga|ala Vukovar, {to je ga|ala mnoge druge srpske gradove u Republici Srpskoj Krajini. Hrvati koji su prvi zapo~eli taj rat i obnovili genocid nad srpskim narodom morali su o tome da misle. Ako mogu Amerikanci da ga|aju civile pa {to ja ne bih mogao. Nije to vaqda privilegija samo Amerikanaca. Ja bi, dodu{e ne bi ih ga|ao bez upozorewa, ja bi im dao jedan rok da se povuku sa kompletne teritorije Republike Srpske Krajine nedequ dana, 15 dana do data i tada morate potpuno da se povu}ete sa kompletne teritorije Republike Srpske Krajine ili ga|am. Ako se ne povuku onda bi ih ga|ao. Evo gospodine [e{eq da pre|emo i na drugu temu borba protiv kriminala. Mnogo je optu`bi, kontraoptu`bi, pomiwu se i va{e ime itd. Kako vi gledate celu ovu situaciju optu`be, kontraoptu`be Legije i ^umeta i vi se tu pomiwete da ste igrali svojevremeno {ah sa ^umetom itd. U celoj toj situaciji gde ste vi kako vidite tu situaciju Dr [e{eq: Pa borba protiv kriminala u Srbiji je nemogu}a bez promene re`ima. Sada{wi re`im u Srbiji vlada Zorana \in|i}a i sam Zoran \in|i} su mafija{ko politi~ko ~edo. Wih je mafija dovela na vlast. Svi mafija{i u Srbiji svi ozbiqni kriminalci u~estvovali su u 5. oktobru. I u to nema nikakve sumwe. Nijednog jedinog kriminalca od tog negativnog javnog renomea ne mo`ete da na|ete da se tada zatekao u Srbiji da nije u~estvovao u 5. oktobru na strani \in|i}a Voditeq: Imate li vi konkretne dokaze Dr [e{eq: Pa imam gospodin \in|i} je to potvrdio, evo vam sa policijom Voditeq: To su neke pau{alne ocene ili Dr [e{eq: Kakve pau{alne ocene Voditeq: Ne ja pitam Dr [e{eq: Je li sada policija na{la u ^umetovoj ku}i oru`je ukradeno iz beogradskih policijskih stanica 5. oktobra, je li to Du{an Mihajlovi} saop{tio ministar policije. Je li to isitna je li to ~iwenica, to je oru`e oteto 5. oktobra beogradskim policijskim stanicama, zna se po brojevima to su automatske pu{ke, nekoliko zoqa itd. To su ~iwenice. E sada za{to je do{lo upravo u ovom trenutku do tolike gu`ve. Kod nas je mafija bila kompaktna. Mafija je obuhvatala klasi~ne kriminalce, bila je u sprezi sa re`imo i sve su to bile me{ane policijske strukture, a videli smo na slu~aju generala Pavkovi}a i vojne strukture. Sve je to bilo upetqano u taj ~vor. Nakon {to je do{ao na vlast Zoran \in|i} je mnogim istaknutim qudima iz srpske policije garantovao ako se slobodan Milo{evi} uhapsi da }e svi ostali biti za{ti}eni da niko ne}e i}i u Hag pa ni sam Milo{evi}. Pa kada je isporu~io na protivustavan na~in Milo{evi}a ha{kom tribunalu onda ih je umirivao, moram sam to da uradim isporu~io sam Milo{evi}a da niko od vas ne bi bio isporu~en. Me|utim, Amerikanci idu daqe, sada postavqaju uslov za Mladi}a, [qivan~anina i majora Radi}a, a posle toga na red Dolaze Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Milorad Lukovi} Legija, general Sreten Luki}, general Go653

ran Radosavqevi} Guri i mnogi drugi. ^ak je spremqen logor u Bugarskoj za 2000 na{ih vojnih i policijskih oficira koji }e tamo biti sme{teni Voditeq: Moram vam postaviti jedno podpitawe odakle vam sve te informacije Dr [e{eq: E pa odakle mi, pa da pobiju qude koji me informi{u Voditeq: Da nagovestite. Ne morate da ka`ete ime i prezime Dr [e{eq: Vi znate dobro da su sve moje informacije pouzdane, ja sam na va{oj televiziji saop{tio dva meseca ranije ime @eqka Maksimovi}a Make kao ubice generala Buhe, jel i istina Voditeq: Ta~no, se}am se Dr [e{eq: Pre nego {to je to priznao javno, prema tome moje su informacije ta~ne videli ste kako sam s lako}om skoro do kraja razre{io misteriju ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, videli ste kakvu sam aferu terao Stanka Suboti}a Caneta @abca. Predamnom su sada jo{ dve velike afere po{to sam malo zapostavio Filipa Ceptera odnosno Milana Jankovi}a, koji je za 10-15 godina stekao bogatstvo od 25 milijardi dolara {vercom oru`ja, glavni evropski {vercer oru`ja. Ovde se dodatno obogatio trguju}i ovim Cepter posu|em bez pla}awa opreza, carina tim po{tanskim naru|bama. Zatim ovoga Peconija isto tako moram da pretresem on mi je sada na tapetu Voditeq: Ko je sada pa to Dr [e{eq: To je ovo {to stalno vidite na raznim televizijama reklamu prodaje se na kiosku a nisu novine, ovaj vlasnik Fast cigareta koje imaju tretman pod \in|i}evim re`imom kao da su doma}e proizvodwe. Apsolutno ni{ta nema doma}e sve je uvozno samo se ovde pakuje i prodaje se, ima dakle privilegovan status. Pa }emo te stvari da istra`imo do kraja, ja imam vremena i strpqewa i nerava da se time bavim. E sada, za{to je do{lo do \in|i}evog sukoba sa nekim mafija{ima i sa nekim funkcionerima biv{im i sada{wim policije, UDB-e itd. Zato {to ni jedan ~astan policajac ne}e da u~estvuje u Mladi}evom hap{ewu. JSO to je jedinica za specijalne operacije odbila je da u~estvuje u Mladi}evom hap{ewu i ne}e da hapsi ni jednog Srbina koga tra`i Ha{ki tribunal oni su bili prevareni krajem 2001. godine kada su uhapsili bra}u Banovi}e saop{teno im je bilo da je re~ o opasnim kriminalcima. Oni su ih skembali negde na pijaci vaqda u Obrenovcu, posle su ovi bili isporu~eni Hagu i tada je do{lo do prvih policijskih pravih demonstracija u Srbiji. Zatim, SAI specijalna antiteroristi~ka jedinica odbila je da u~estvuje u tome, `andarmerija se malo kolebala Goran Radosavqevi} Guri kada je bio siguran da wemu ne}e pretiti opasnost bio je spreman da hapsi druge. me|utim `andarmerija od ove dve specijalne policijske jedinice. Me|utim, sada kada je shvatio Goran Radosavqevi} Guri da se wemu radi o glavi i on je izgleda odlu~io da ne u~estvuje u tome a indikativno mi je to {to je Qubi{a Buha ^ume napao i Gorana Radosavqevi}a Gurija iako su donedavno bili skoro nerazdvojni prijateqi svakodnevno su se dru`ili. Voditeq: Gospodine [e{eq kada ovo sve ka`ete meni se name}e jedno podpitawe pomenuli ste premijera \in|i}a kako biste vi reagovali u ovoj situaciji da ste premijer i da imate ogroman pritisak me|unarodne zajednice kada je u pitawu saradwa sa Ha{kim tribunalom Dr [e{eq: Prvo, ja nikad ne bih u `ivotu u~inio ne{to ne~asno ~ime bih 654

osramotio i sebe i sve svoje potomke. Nikada. ^ovek uvek ima izlaz. Ako nema ni{ta drugo ima samoubistvo. Dakle niko ne mora da radi protiv svoje savesti, protiv svoje ~asti. \in|i} ne mora ni samoubistvo da provede ako nema drugog izlaza podnese ostavku. Ako on ne na kako da iza|e iz svega toga podnese ostavku i ka`e evo od mene zahtevaju da isporu~im ove ~asne Srbe, srpske junake, ja ne}u to da uradim podnosim ostavku ne mogu da se nosim sa pritiscima iz Amerike. Da vidimo ima li neko ko mo`e da se nosi s pritiscima. Dakle, niko ne mo`e da ka`e morao sam da uradim to ne~asno delo. Mi imamo iskustvo koncentracionih logora me|u logora{ima koji su unapred znali da }e biti ubijeni uvek se nalazila jedna grupacija koja je pristajala da ubija svoju sabra}u, svoje sapatnike na ra~un logorskih vlasti znaju}i da }e i oni na kraju biti likvidirani samo da bi produ`ili taj period da bi dobijali malo boqu hranu itd. Takva vam je danas \in|i}eva vlada i \in|i}u su dani odbrojani. Amerikanci jo{ ho}e za ovaj prqavi posao da ga iskoriste i puste niz vodu. Voditeq: Gospodine [e{eq gotovo da nema vode}eg politi~ara u ovoj zemqi vode}eg biznismena koga vi niste optu`ili za kriminal Dr [e{eq: Ajde recite mi jednog biznismena koga sam ja optu`io, nikad ni jednog jedinog nisam. Nemojte kriminalce nazivati biznismenom. Evo, gospodin ^ume je bio ugledni gra|anin, prijateq Zorana \in|i}a, generala Neboj{e Pavkovi}a, ^ede Jovanovi}a, Vladimira Popovi}a Bebe sada ispade i on kriminalac. Evo \in|i} priznao ve}. Da vidimo prvo oko tog ^umetovog asfaltirawa ko mu je dao taj posao. Ko je suvlasnik ove ^umetove firme koja je registrovana u Be~u. Voditeq: Ja ne znam Dr [e{eq: Vladimir Popovi} Beba ja znam istra`io sam. Na brzinu su sklepali firmu u Be~u registrovali je i ta firma ovde dobije privilegovan posao asfaltirawa autoputa od Beograda do Novog Sada posao koji je oduzet Borovici. I Borovica je ranije to nelegalno stekao, nije meni `ao Borovice, me|utim ve} su velike poslove izveli po Srbiji i posva|ali se oko podele profita. Ta sva|a oko podele profita izazvala je prvi ve}i sukob u mafiji i velike likvidacije. Voditeq: Imamo jo{ nekoliko minuta zaista do kraja emisije molim vas samo kratko ve} ste dovoqno govorili o tome i u skup{tini, ~ini mi se crnogorski parlament je usvojio ja mislim Zakon o sprovo|ewu Ustava kako komentari{ete Dr [e{eq: Re~ je o razbijawu zajedni~ke dr`ave. Nema vi{e ni{ta od te zajedni~ke dr`ave to je sve ura|eno na jedan protivustavan na~in. Svi oni koji su u tome u~estvovali stide}e se pred istorijom, bi}e sramotnim `igom upisani u na{e istorijske ~itanke u budu}nosti. Nema jednostavno ni{ta vi{e od zajedni~ke dr`ave. To je propala stvar. To }e sada da se mu~i, da kilavi godinu dve eventualno tri, ali na `alost kroz sve ovo zapad planira da nam otme Kosovo i Metohiju da se stvori pravna osnova za progla{ewe kosovske nezavisnosti. To je tako|e u pozadini. I{li su na ruku Milu \ukanovi}u, sve wegove protivustavne akte sada su naknadno legalizovali sada ispade da jeo n bio u pravu koji je kr{io Ustav a ne mi koji smo poku{avali da sa~uvamo savezni ustav. Voditeq: Evo gospodine [e{eq na samom kraju pre nekoliko dana ~ini mi se odr`an je miting podr{ke ira~kom narodu. Ceo zapadni svet ne ka`em ceo 655

svet nego celi zapadni svet osu|uje Sadama Huseina, kakav mi imate utisak o wemu Dr [e{eq: To nije ta~no da ceo zapadni svet osu|uje Sadama Huseina, sve vi{e qudi na zapadu podr`avaju Irak, podr`avaju Sadama Huseina i suprotstavqaju se ameri~kim agresivnim namerama. Voditeq: Oni su protiv rata ali ne zna~i da Dr [e{eq: Pa pazite ima mnogo vi{e qudi na zapadu koji po{tuju i uva`avaju Sadama Huseina nego koji ga osu|uju me|u obi~nim gra|anima. Wemu prete wega napadaju nosioci novog totalitarizma nove varijante fa{izma pod nazivom globalizam koja ostvaruje nevi|enu hegemoniju i dominaciju nad celim svetom. Ira~ki narod se bori za svoju slobodu, za svoju nezavisnost, za svoj teritorijalni integritet, dr`avni suverenitet i za svoje prirodno bogatstvo. I svi slobodoqubivi narodi sveta danas su na strani ira~kog naroda. Ja sam ponosan {to je tako uspe{an bio miting solidarnosti u organizaciji Srpske radikalne stranke 25. januara, mi smo time pokazali da zaista Srbi iako su pod okupacijom pripadaju slobodoqubivom ~ove~anstvu i ako se masovne demonstracije dr`e u ameri~kim gradovima u engleskim, francuskim, nema~kim, pokazali smo da je to mogu}e i u Beogradu. Da je slobodarska du{a srpskog naroda iza{la do punog izra`aja podr{kom ira~kom narodu. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala vam na razgovoru Dr [e{eq: Hvala vama Voditeq: Po{tovani gledaoci gledali ste emisiju stav, gost je bio gospodin Vojislav [e{eq, a u 20 ~asova gost koleginice Zvezdane Kova~ je potpredsednik Savezne vlade Miroqub Labus. Hvala na pa`wi i prijatno.

XXXIX NAS TV “In” Podgorica, 6. februar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci, umesto u ambijentu uobi~ajenom televiziji “In” ve~eras smo u sjedi{tu Srpske radikalne stranke u Zemunu na radnom mestu na{eg ve~era{weg gosta dr Vojislava [e{eqa, predsednika te partije. Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste se odazvali pozivu za ovaj intervju. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste do{li u Beograd zbog tog intervjua. Voditeq: [to i nije bila ba{ mala `rtva s obzirom na to kakvo je vrijeme napoqu. Dr [e{eq: Pa ja sam hteo na va{ poziv da do|em u Podgoricu ali onda se u me|uvremenu desilo ovo sa Ha{kim tribunalom i ja zaista sad ne bih mogao dva dana koliko mi treba za taj put da izdvojim. Voditeq: Je li problem vrijeme ili rizik koji bi podrazumijevao... Dr [e{eq: ...pa ne verujem ja da bi tu bilo nekog rizika, ne znam kakav bi to bio rizik. Ja sam kontaktirao sa kancelarijom Ha{kog tribunala i saop{tio im da sam ve} rezervisao avionsku kartu, ne verujem da bi se sad neko u Crnoj Gori blamirao iz vlasti dodatno i ovako su se ve} blamirali u mnogim drugim stvarima pa da me tamo hapsi i isporu~uje. 656

Voditeq: Ali mo`da bi bio rizi~an ovaj dio puta od Zemuna do Beograda... Dr [e{eq: Ne, ne sad su svi rizici po mom mi{qewu pro{li, rizik je postojao u petak, izme|u petka i subote 31. janaura i 1. februara kad je \in|i}ev vlast htela u toku no}i da me na brizinu pokupi i isporu~i vladinim avionom i da predstave javnosti da sam dobrovoqno oti{ao. Voditeq: Zna~i priredili vam taj fini uga|aj da vas vladinim avionom... Dr [e{eq: Jeste, ali {ta je wima ciq? Wima je ciq da ja odem bez parade, a ja to ne}u, ja ho}u da idem sa pompom velikom. Mi imamo kongres Srpske radikalne stranke 22. februara, 23. veliki miting ispra~aja, pre toga imam mogu}nost medijske, parlamentarne promocije itd. Ja uvek razmi{qa kao politi~ar i ne}u da im u~inim tu uslugu. A oni po saveznom zakonu uop{te ne mogu da me isporu~e, jer savezni zakon se odnosi samo na lica koja su optu`ena pre dana dono{ewa tog zakona. Druga lica ne mogu ni da se privode ni da se isporu~uju iako je u celini taj zakon protivustavan. Voditeq: Mada moram priznati ostalo je i daqe malo nelogi~no da bi vlast ulazila u takav rizik koji u nekoj varijanti ~ak podrazumjevali, ne daj bo`e, prolivawe krivi, a dakle, da bi se u Hag poslao ~ovjek koji ve} godinam skoro bukvalno moli da mu se omogu}i. Dr [e{eq: A gledajte sad ovo. Oni su hteli u potpunoj tajnosti da no}u izme|u tri, ~etiri sata no}u upadnu u moju ku}u, da me pokupe i odvedu i onda na sva zvona preko svih medija da objavquju kako sam oti{ao dobrovoqno. A postoje moje vi{estruke najave da jedva ~ekam da odem, oni bi bili prili~no ubedqivi. A ja ne bih imao mesec dana mogu}nosti iz Haga bilo kome da javim da sam zapravo otet. Voditeq: Iz MUP-a Srbije me|utim, tako|e su demantovali da je bilo uop{te poku{aja? Dr [e{eq: Pa to su la`ovi, to su la`ovi najobi~niji, ja imam vrlo pouzdane informacije iz vrha BIA. Oni su sad napravili veliku smenu u BIA tragaju~i za qudim koji me informi{u. Voditeq: To je Bezbejednosna informativna agencija... Dr [e{eq: Da to je biv{a Udba. Voditeq: ...mi u Crnoj Gori ba{ i ne znamo te skra}enice. Dr [e{eq: To je Udba kojoj su sad promenili ime na jedan nespretan na~in, da vrlo sme{no zvu~i, a izdvojili su je MUP-a i direktno podredili Zoranu \in|i}u. Sad je izvr{ena smena, smewen je na~elnik Andreja Savi} odnosno direktor kako su novu funkciju uveli i wegov zamenik Milorad Bracanovi}. Milorad Bracanovi} je smewen pod sumwom da je on taj koji meni dostavqa informacije. Smewen je jo{ i pukovnik Mi{a Viloti} za koga su tako|e sumwali da mi daje informacije, a ja ga nisam video negde od februara, marta devedesetdevete godine kad je bila sednica Vlade u Pri{tini pred sami rat. Voditeq: A niste se ~uli ni telefonom. Dr [e{eq: Ne apsolutno nikakvog kontakta nije bilo, a Milorada Bracanovi}a nikad u `ivotu nisam ni video ni telefonski s wim razgovarao, apsolutno ne znam kako izgleda taj ~ovek. A mog ~oveka nisu otkrili i ja sam dobio sve`u informaciju pre dva dana od wega i opet sam zadao jedan te`ak udarac mafija{kom re`imu u Srbiji, i raskrinkao sam ovu aferu oko nafte. Oni su prvo monipolisali uvoz nafte, onda dele me|usobno. Zoran \in|i} preko 657

svojih qudi Gorana Novakovi}a i Vuka Hamovi}a, zatim Neboj{a ^ovi}a tu poku{ava da se ubaci i to je sad glavni predmet spora izme|u wega i \in|i}a, a i Du{an Mihajlovi} tra`i svoje u~e{}e pedeset posto u~e{}a preko svoga ~oveka Tahira Hasanovi}a. Hvalili su se u nekom dru{tvu Goran Novakovi} i Vuk Hamovi} da su pro{le godine, na monopolu u uvozu nafte, zaradili pedeset jedan milion dolara. I to je sad ta najnovija afera, oni sli~an monopol sada poku{avaju da ozvani~e i oko proizvodwe trgovine duvanom. Voditeq: To je sad, gospodine [e{eq, zanimqiva situacija. Vi na svojoj konferenciji za novinare iznesete more tih, da ih defini{emo kao optu`be, je li tako, ali nikom jo{ nije dlaka sa glave zafalila, zbog toga {to ste vi rekli na konferencijama za novinare. Mogu}e i zbog toga jer, koliko ja pratim to u Podgorici, nijeste te optu`be ispratili adekvatnim neoborivim dokazima. Dr [e{eq: Nije to ta~no. Prvo, ja sam bio predsednik Anketnog odbora Savezne skup{tine za istra`ivawe oko ~iwenica i okolnosti vezanih za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Prvo smo tamo razotkrili ime ubice, Ivana Deli}a, za koga niko ranije nije ~uo, ni u srpskoj, ni u crnogorskoj javnosti, mo`da je bio poznat u podzemqu Crne Gore, i u politi~kim krugovima, novine nikad ni{ta o wemu nisu objavqivale, sad se o wemu sve zna, zatim smo utvrdili saslu{awem biv{eg {efa UDBE, generala Markovi}a, da je Stanko Suboti}, zvani Cane @abac, organizovao ubistvo policijskog generala, Radovana Stoj~i}a Baye, jer su zajedno bili u kriminalu oko cigareta, onda su se posva|ali jer je Baya tra`io ve}i udeo u plenu nego {to mu je do tada pripadalo. To su samo neki od detaqa. Ja sam utvrdio jo{ 2001. godine da su Goran Petrovi}, tada{wi {ef UDBE, i wegov zamenik, Zoran Mijatovi}, organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a, posle se ispostavilo da su izvr{ioci tog ubistva bili qudi Qubi{e Buhe ^umeta, sur~inska mafija. Podneli su protiv mene krivi~nu prijavu, vodile su se istra`ne radwe, i evo ve} je pro{lo godinu i po dana, nikakvo su|ewe nije zakazano. Ovde su svi mawi kriminalci pod za{titom, pre svega, \in|i}evog re`ima, neki su pod za{titom Neboj{e ^ovi}a a jedan dobar deo je bio pod za{titom Vojislava Ko{tunice, mada su mu mnogi sada pobijeni a neki su morali da pobegnu iz Beograda. Pobijeni su mu Sredoje [quki} [quka, pa onda onaj Guzijan, Cuner, a Mom~ilo Mandi}, glavni kriminalac iz Republike Srpske, koji je ovde na{ao uto~i{te, je bio jedan od glavnih Ko{tuni~inih finansijera. Pobegao je, ~ujem da je opet u Republici Srpskoj i da se krije. Posledice tih mojih javnih optu`bi su veoma upe~atqive. Mnogi od tih koje sam javno prozvao posle su likvidirani, ovaj @eqko [krba, jedan od najistaknutijih ubica iz Republike Srpske, ^ovi}ev ~ovek, od koga je ^ovi} razne kriminalne afere pravio. Dakle, konkretne posledice su tu, ali dok ne padne \in|i}eva vlada, nemogu}e je ovde izvesti obra~un sa mafijom. Voditeq: Da vas pitam, gospodine [e{eq, otkad se ti qudi bave kriminalom u Srbiji, otkad datiraju, dakle, ti korijeni mafije na ovom prostoru? Dr [e{eq: Pa, mafija je po~ela negde da se javqa krajem 80-tih, uglavnom po~etkom 90-tih godina, kada je do{lo do raspada Jugoslavije, i kada je do{lo do sankcija i blokade, i dobar deo policijskih struktura je bio u to ukqu~en, qudi re`ima i tako daqe. A ja sam se neprekidno, sve ovo vreme bavio raskrinkavawem mafije. Voditeq: Samo da vas pitam, gospodine [e{eq, ho}ete li nas podsetiti 658

samo, kada je ubijen Pavle Bulatovi}, kada je Radovan Stoj~i} Baya, jo{ jedno, ne mo`emo re}i ubistvo, jer jo{ se ne zna, zar ne, o ~emu se radi, kada je nestao Ivan Stamboli}, koje je to vrijeme bilo? Dr [e{eq: Baya je ubijen 1997. godine, negde u prole}nim mesecima, ne znam ta~no u kom mesecu, mart, april mo`da, a 1998. godine je za Stankom Suboti}em Canetom @apcem raspisana poternica zbog ubistva Baye, ja sam tad bio potpredsednik Vlade i to znam pouzdano. Ministar odbrane Pavle Bulatovi} je ubijen u februaru 2000. godine, a Ivan Stamboli} je otet i verovatno ubijen, mesec dana pred septembarske izbore 2000. godine. Krajem 1999. i po~etkom 2000. godine, krenula je jedna velika serija likvidacija, po mom dubokom ube|ewu, u sklopu priprema za petooktobarski pu~. Celokupna mafija u Srbiji je u~estvovala u petooktobarskom pu~u. Mafija{i su tada preuzeli kontrolu nad dr`avom, mafija{i su u sklopu oru`anih bandi upadali u glavne dr`avne institucije i zauzimali ih, evo i danas vam pi{e {tampa u Beogradu da je banda Kapetana Dragana, 5. oktobra, zauzela Saveznu upravu carina i Televiziju Studio B, a ja o tome govorim ve} vi{e od dve godine. Voditeq: Ja moram da vas pitam, otkad do do kad ste vi bili potpredsednik Vlade Srbije? Dr [e{eq: Od 24. marta 1998. godine, negde do oktobra 2000. godine. Voditeq: Da li je to bilo dovoqno vrijeme da rije{ite makar slu~aj ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, koji se desio, dakle, prije toga i ~itava formada potpredsednika srpske Vlade, imali ste da rije{ite makar to ubistvo? Dr [e{eq: Prvo, ja sam u okviru svog mandata potpredsednika Vlade, jer ja sam bio resorni potpredsednik za privredu i finansije. U toku rata ja sam organizovao snabdevawe Srbije, ja sam iznalazio novac za obnovu i izgradwu zemqe, najvi{e sam ja, naravno, ne{to i iz Narodne banke je i{lo, mada je to guverner tada{wi, Vlatkovi}, demantovao, kada sam ja rekao deo primawa misije ide za obnovu i izgradwu zemqe. Kako bismo druga~ije? Vi se verovatno se}ate te afere, ja nisam hteo mnogo vi{e posle toga da ga ~a~kam, jednostavno sam pre}utao a znam dobro {ta se sve tu radilo, ali kao potpredsednik Vlade, ja sam ukazivao na mnoge kriminalne afere. Ja sam javno, kao potpredsednik Vlade, mada sam se na taj na~in sukobqavao sa drugim mo}nim qudima u strukturi re`ima, obelodanio da policija i tada{wi ministar prodaju zaplewene cigarete preko kompanije “Politika” i da se na to nepla}aju nikakve akcize, nikakvi porezi, ni{ta. Ministar trgovine, Zoran Krasi}, iz Srpske radikalne stranke, je slao vi{e puta inspekciju, pa toj inspekciji nisu dozvoqavali da u|e u objekte a policija nije htela da pru`i asistenciju. Voditeq: Kako ste vi mogli da budete u Vladi sa takvim qudima? Dr [e{eq: Znate, uvek postavqate pitawe {ta vam je glavni politi~ki ciq. Moj je glavni politi~ki ciq bio da se spase Kosovo i Metohija. Mi smo, kada je re`im kapitulirao, kada je Milo{evi} prihvatio plan ^ernomirdinAhtisari i proveo to kroz Narodnu skup{tinu Srbije i Saveznu vladu, mi smo napustili Vladu Srbije, pa smo u oktobru te godine ponovo u{li u rekonstruisanu Vladu, da bi spre~ili dolazak na vlast prozapadnih partija. Iz tog razloga, mi smo bili u situaciji da nekada i {krgu}emo zubima a progutamo neke stvari koje nam se nisu svi|ale, ali smo bar o wima otvoreno govorili. Voditeq: Da li je Milo{evi} znao za ono {to vi znate, odnosno {to tvr659

dite...? Dr [e{eq: Ja sam mu za ovo rekao. On je poku{ao to da smiri, pa vide}e se, pa ovo, pa ono, ali znam da mu je Hayi Dragan Anti}, tada{wi predsednik Kompanije “Politika”, bio jedan od najbli`ih saradnika. Ja sam znao na koja vrata tu udaram, kad pokre}em tu aferu. Drugo, kada se desio atentat na Ibarskoj magistrali, prva zvani~na verzija je bila da je re~ o saobra}ajnoj nesre}i, i to je prvi zvani~ni izve{taj koji je dobio Milo{evi}, koji je dobio Mirko Marjanovi}, tada{wi predsednik Vlade. Ja sam opet izrazio sumwu. Prvo {to je wima policija podnela, saobra}ajni udes. Voditeq: Da li ste bili zainteresovani da otkrijete ubistvo Slavka ]uruvije? Dr [e{eq: Da. Vidite, da, da, ali ne naro~ito. Voditeq: Da li potpredsednik Vlade mo`e takvu izjavu da da, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: Kad se ovo desilo, mo`e da da, jer ni to nije, bio sam zainteresovan kao svaki gra|anin ove zemqe i posebno kao potpredsednik Vlade, ali ne toliko zainteresovan da se prevashodno tim bavim, niti mi je bila nadle`nost, niti sam ikada u `ivotu imao dobro mi{qewe o Slavku ]uruviji. Ja i danas mislim da je on bio ~ovek bez ikakvog morala, bez ikakvog po{tewa, krajwe ne~astan, beskrupulozan i tako daqe. Voditeq: Ali imao je pravo na `ivot, saglasi}emo se? Dr [e{eq: Pa, imao je prvo na `ivot. Ja nikad nisam opravdavao wegovo ubistvo i uvek sam se zalagao da se to ubistvo istra`i, i prvi sam ga istra`io. Prvi sam javnosti saop{tio ko su ubice, ]anda, Jorga, Miki Kurak i ovaj Romi}, kako se zva{e, {to je radio u UDBI. Za{to sada{wi re`im }uti? Koliko je puta Du{an Mihajlovi} izjavio da zna ko su ubice ]uruvije i ni{ta? Treba im, ka`u, novi zakon o krivi~nom postupku, da bi lak{e sprovodili istragu. Evo, dobili su taj zakon. [to ne sprovode istragu? [to ne hapse ubice? Zato {to su ubice dovele na vlast \in|i}ev re`im, to je su{tina. Ja sam se odmah u startu ve} po~eo baviti pitawem ubistva Pavla Bulatovi}a i danas ostajem pri tome da postoji neki inostrani faktor koji je u to sve ume{an. Ja nisam u stawu da doka`em. Ako se se}ate kad je Arkan ubijen, kako sam koje ime, ume{ano u wegovo ubistvo, saznavao, ja sam iznosio u javnosti, i kako koga ja pomenem, toga ubiju, u akciji sakrivawa tragova. Voditeq: Da li vam je nekad bilo drago zbog svega? Dr [e{eq: Pa, nije mi bilo drago, ali {ta ja da `alim kriminalce, znate, nisam u tome u~estvovao, nisam ih ja ubijao niti sam nekog drugog inspirisao da to uradi. Voditeq: A da li ste bili sto posto sigurni u informacije koje dobijate, i u ta~nosti? Dr [e{eq: Da, da. Skole Uskokovi} je jedan od organizatora tu bio, glavni organizator, ko stoji i daqe iza toga, koji politi~ki faktor, jo{ nije istra`eno. Ali Andrija Dra{kovi}, ja sam wegovo ime saop{tio, da je Andrija Dra{kovi} po~eo da sprema atentat na mene i jednom su hteli da izvedu to, kad sam bio na televiziji “Palma”, u Teodora Drajzera, organizovali su mi zasedu posle emisije, me|utim, ja sam iz jednog pravca do{ao u tu televiziju, a vra}ao se u drugom pravcu, i tako im je to omanulo. Spremili su zoqu da me ga|aju. To 660

je ~iwenica, i onda je to potvrdio, u toku rada Anketnog odbora, tako|e, general Markovi}. Oni su zvani~no saop{tili, Slobodan Milo{evi} i general Markovi}, da Andrija Dra{kovi} sprema atentat na mene, ~ak su nekog ~oveka slali u neke akcije izvi|awa, taj je trebao da im logisti~ku podr{ku pru`i, neki Todor Garda{evi} iz Crne Gore, a onda je u me|uvremenu taj Todor Garda{evi} ubijen u me|umafija{kom obra~unu. Voditeq: Da li ste vi nekad pomogli nekom od qudi za koje ste sumwali da bi mogli spremati ili atentat na vas, dakle, da li ste im nekad pomogli preko tre}ih lica da umru? Dr [e{eq: Ne. Nikad u `ivotu nisam bio ume{an ni u kakvo ubistvo. Voditeq: Otkuda vam, gospodine [e{eq, ovo {to, dakle ja... Dr [e{eq: A, imate li vi neku indiciju u tom pogledu? Voditeq: Apsolutno mislim da to mo`e na osnovu ove pri~e zvu~ati pomalo ~ak logi~no, da ~ovjek, makar ra~unaju}i da samoodbrana posrijedi dozvoqava... Dr [e{eq: A moja najboqa, najefikasnija samoodbrana je bila izno{ewe u javnost sve {to saznam. Ja time, uglavnom, razoru`avam politi~ke protivnike. Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi}, u prole}e, u martu mesecu 2001. godine, planirali su moju likvidaciju. Prvo su mi na potpuno protivzakonit na~in oduzeli blindirani yip, vlasni{tvo Srpske radikalne stranke. Voditeq: Je li ta~no da je taj yip ustvari bio ukraden, jer ste ga dobili na poklon od Milo{evi}a? Dr [e{eq: Ne, nije bio ukraden, taj je yip iz ratnog plena, taj yip je pripadao Vokerovoj posmatra~koj misiji, ukupno preko pedeset takvih yipova, kad se Voker povla~io, ti yipovi su ostavqeni {iptarskim teroristima i wima su zapleweni, i mnogo tih yipova je i daqe u upotrebi u policiji na{oj, mo`ete ih videti na ulici. Voditeq: Pretpostavqam da ste i vi bili za taj Vokerov, malo i ovako sentimentalno vezani, ne volite Vokera? Dr [e{eq: Nije to, nemam ja podatak da se ba{ li~no Voker u wemu vozio, nego je to jedan od tih pedeset koji su zapleweni od {iptarskih terorista, nakon {to im je to Voker ostavio. To je iz ratnog plena, dakle, nije bio ukraden. Voditeq: Ono {to sam ja mogao pro~itati, to je da, osim javne rije~i, za koju tvrdite da vas vi{e od svega {titi, tu je i jedna, gotovo, vojska obezbe|ewa, telohraniteqa, dakle, qudi koji su uz vas i koji brinu o va{oj bezbjednosti? Dr [e{eq: Nema tu nikakve vojske. Postoji slu`ba obezbe|ewa Srpske radikalne stranke i da znate, ona je sva razoru`ana, tako|e, u sklopu ove akcije pripremawa moje likvidacije. Po~etkom 2001. godine, policija je jedne no}i upala u sve wihove stanove i otela im oru`je, pi{toqe, sa urednim dozvolama za no{ewe. Niko od wih nema oru`je. Voditeq: Gospodine [e{eq, ako ste razoru`ani vi i va{a vojska, ako nemate blindirani automobil, a va{u smrt `ele... Dr [e{eq: Ja nisam razoru`an, ja imam tri pi{toqa sa dozvolom. Voditeq: Ali nije ne{to specijalno... Dr [e{eq: Ja sa ta tri pi{toqa ra~unam da mogu da pobijem bar jedno deset, petnaest napada~a. Voditeq: Ali, ako je na drugoj strani... 661

Dr [e{eq: Nikad mi ruka ne zadrhti, dobar sam strelac, bio sam najboqi u svojoj ~eti u vojsci. Voditeq: Nijeste nosili nao~are tada? Dr [e{eq: Nosio sam nao~are, ja sam znao da mi one smetaju. Voditeq: A dobro ste ga|ali tada? Dr [e{eq: Dobro sam ga|ao, jer to ne zavisi od nao~ara, nao~arima isprave dioptriju, imate normalnu dok nosite nao~are, imate normalnu dioptriju, je li tako. Voditeq: Ja ih nosim ako igram lo{ije fudbal, ina~e ih ne nosim. Dr [e{eq: E, to fudbal, je pitawe starosti. Ni{aniti i igrati fudbal nije isto. Da biste dobro ni{anili, treba da budete mirni, stalo`eni, da vam ruke ne drhte. Voditeq: To }emo za kasnije, a sad, ~ini mi se logi~no pitawe. Dakle, u va{oj pri~i stoji, va{e obezbe|ewe koje je razoru`ano a na drugoj strani, najmo}niji qudi u Srbiji `ele va{u smrt. Kako ste onda jo{ uvijek `ivi? Dr [e{eq: Zato {to sam ja uvek na neki na~in to predupre|ivao. Prvo sam digao veliku dreku u javnosti kad su mi razoru`ali obezbe|ewe i oteli yip, pa smo imali nekoliko afera, koje smo onako ve{ta~ki napravili u Republi~koj skup{tini, ono izno{ewe, znate, mnogi su se mo`da ~udili za{to to radimo. Sve je to imalo svoga smisla. Voditeq: A, je li vam bilo neprijatno da vas nose? Dr [e{eq: Za{to bi mi bilo neprijatno. Pa, prvi put su me u Crnoj Gori nosili na juna`kim rukama, kroz srpsku Boku, je li se se}ate, {estorica junaka, specijalaca, ~etni~kog vojvodu nose u rukama, od Perasta do Kotora. Voditeq: Toliko su vas nosili? Dr [e{eq: Ne, nosili su me do yipa, pa su me izneli iz yipa u Kotoru, pa me popeli na rukama na prvi sprta u kotorskom MUP-u, gde su me ~ekali tada{wi ministar policije, Nikola Pejakovi} i {ef UDBE, Bo{ko Bojevi}. Voditeq: Da li ste iscenirali i onaj sukob sa gospodinom Krapovi}em, iz SNP-a, u Skup{tini? Dr [e{eq: Ne. To nije bilo iscenirano, nego on je poludeo u trenutku, mo`da je bio i pijan. Kad iza|em za govornicu, ja volim da se na{alim tako, ja wega nikad lo{e nisam poznavao tog ~oveka, nikad u `ivotu nismo me|usobno razgovarali, i prozvao ga ovaj, re~ ima ministar Slobodan Krapovi}, a ja: “~ega ministar?”, i on prilazi govornici i ja opet: “~ega si ti ministar?”, on se okrete, po|e prema meni, ja sam prvo mislio da }e ne{to da mi ka`e, iznenada zamahnu u posledwem trzaju, ja se izmaknem i on me taknuo, samo okrznuo, pesnicom, lako, i ja sam onda iza{ao iz klupe, on je pobegao. Posle, kad se opet pojavio, bilo je sve na televiziji, ne znam ja za{to vi sada vrtite glavom... Voditeq: Pa, zato {to ja nisam video da je on pobjegao. Dr [e{eq: A, bilo je na televiziji prikazivano, niste vi videli to, vi samo novine ~itate. Opet kad se pribli`io Mi}unovi}u, ja sam po{ao iz klupe prema wemu, opet je be`ao. Voditeq: Reagovali ste kao pravi Crnogorac, zna~i, da vratite {amar, iako to u Skup{tini nije dozvoqeno? Dr [e{eq: Pa znate, nije to bio {amar. To je bio udarac. Ja sam daqim poreklom iz Crne Gore, Rov~anin, moji su sa Rovaca poreklom, ja slavim Svetog 662

Luku, ali Srbin iz Crne Gore, naravno, kao {to su svi pravi Crnogorci Srbi, po{to ta ve{ta~ka... Voditeq: Oni jo{ nijesu odustali od... Dr [e{eq: ... ne, ne, pa ta nacija ne postoji. Ja nikad u `ivotu nisam sreo nijednog ~asnog ~oveka koji je za sebe rekao da je Crnogorac po nacionalnosti. Ali }u vam ne{to drugo re}i. Voditeq: Dakle, zna~i, ovde imate pred sobom mene i dvojicu snimateqa... Dr [e{eq: Znate, niste vi predmet mog razgovora, vi se izja{wavajte kako god ho}ete, ja znam, ja imam op{ti sud. Ja nisam pozvao vas ovde u Beograd da bi vam sad ne{to rekao {to bi vas uvredilo, ili biste vi rekli da ste uvre|eni. Ja vam dajem generalni stav, a vi izvla~ite iz tog generalnog stava, u pogledu sebe, zakqu~aka kakvih god `elite. Ja sam hteo da vam ispri~am jednu anegdotu koja je... Voditeq: Ali, to je pogre{an... Dr [e{eq: Ma kakvi pogre{an. Ja sam ~ovek koji je to nau~no prou~io, ja sam napisao prvi uybenik “Ideologije srpskog nacionalizma” od hiqadu strana, prema tome, sa mnom raspravu o tom pitawu ne mo`ete kompetentno voditi, to vam garantujem. A mo`emo o tome. Nego da vam ispri~am jednu anegdotu koja se ovoga ticala. Krapovi} posle vi{e nije smeo da dolazi u Saveznu skup{tinu, bez velike pratwe “Kobri”, ovih specijalaca Vojske Jugoslavije, po dvadeset, nekad i trideset su dolazili. Ja sam gostovao na nekoj emisiji Pink televizije, kod Minimaksa, to je “Grand {ou”, i on je insistirao oko toga {to me je Krapovi}, {to me je udario, kad }u ja da uzvratim, ja sam rekao strela je odapeta i tako. Onda smo imali tu inicijativu za smenu cele Vlade zbog tog incidenta a ovi iz Socijalisti~ke narodne partije poku{ali su sa mnom da tu stvar izglade. Razni su poku{avali, na kraju je Dragi{a Pe{i} rekao: “[ta treba da uradi sada, pa da ja tu stvar zaboravim, da to vi{e ne potenciram?”, a ja ka`em: “Po na{oj crnogorskoj tradiciji postoji instrument potkupa krvi, je li tako? Lepo, kupi}e{ kwiga za deset hiqada maraka u izdawu Srpske radikalne stranke”, to je bilo trista hiqada dinara i ja to vi{e ne}u nigde ni pomiwati, osim ako me neko pita. Voditeq: Jesu li kupili? Dr [e{eq: Uplatili su nekom urednom uplatnicom tu trista hiqada dinara, ja sam im isporu~io kwige u kabinet Dragi{e Pe{i}a. Voditeq: To je ova kwiga od hiqadu strana? Dr [e{eq: Ne, ta jo{ nije iza{la tada bila. A tu je bilo kwiga Laze Kosti}a. Voditeq: Oni su odnijeli u Crnu Goru a da nijesu pro~itali. Dr [e{eq: Pazite, tu je bilo kwiga Laze Kosti}a i mojih kwiga. Evo, mo`ete da proverite kod Dragi{e Pe{i}a. Voditeq: Ja vam vjerujem na rije~. Sad }emo se prebaciti malo u vrijeme sada{we, da se vratimo opet ovoj va{oj tvrdwi da je spremana otmica. Rekli smo, dakle, da je MUP Srbije to demantovao kao i britanski ambasador, ^arls Kroford je to citirao, dakle, ovde nema potrebe da se izviwavam, nazvao glupo{}u. Glupo{}u, dakle, prije svega, tvrdwu da su sasovci, britanski specijalci, u~estvovali u tom poku{aju. Dr [e{eq: Ja nikad nisam rekao da su oni u~estvovali u tom poku{aju ot663

mice. Ovde su neki re`imski prozapadni mediji falsifikovali moje re~i, ne svi, samo neki, jer sam dr`ao konferenciju za {tampu i rekao da je policija poku{ala moju otmicu. Bila su tri policajca u uniformi, naoru`ani automatskim pu{kama, i ve}i broj u civilu, kad smo osujetili tu akciju, a paralelno s tim sam dao izjavu da su do{li sasovci, u sklopu akcije hvatawa generala Ratka Mladi}a, pukovnika [qivan~anina, majora Radi}a i tako daqe. To su dve odvojene stvari, jer za mene wima nisu trebali sasovci. Za{to? E, sad kakvu je izjavu dao Kroford, vi vidite to s wim, to mene ne interesuje, znate. On je za mene predstavnik okupatorske sile u Srbiji, Srbija je pod okupacijom. Voditeq: Dok se prise}amo o Hagu, vi ste kupili kartu za Hag... Dr [e{eq: Samo sam rezervisao, do 17. februara treba da je platim. Voditeq: Dakle, rezervisali ste kartu za Hag, me|utim, osim te izjave Mileta Isakova, koliko ja znam, dakle, jo{ nema zvani~ne potvrde da je podignuta optu`nica. Da li ima uop{te nekog zvani~nog poziva da idete u Hag? Florens Artman, portparol glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala, Karle del Ponte, je, dakle, nije to potvrdila, nije dodu{e ni demantovala? Dr [e{eq: A jeste li tu primetili jednu stvar. Kad su ranije qudi re`ima ovde lansirali glasine da je protiv mene podignuta optu`nica, da }u dobiti poziv i tako daqe, uvek su demantovali iz Haga ili kancelarije u Beogradu ili Florens Artman, ili neko drugi od zvani~nika. Ovo je prvi put da oni ne demantuju, samo ka`u da nemaju komentare. Voditeq: I kad vi o~ekujete da je podignu? Dr [e{eq: Ja mislim da je to mogu}e ve} danas, najdaqe sutra. Voditeq: To ne bi vaqalo, {to bi nam, po{to ovu emisiju snimamo i dakle, ne bi vaqalo da dok ovo bude u monta`i, obelodani se ta optu`nica, pa da ispadne da... Dr [e{eq: Pa, za{to ne bi vaqalo. Vi }ete onda imati eksluzivni intervju sa mnom. Za{to? Ja mislim da tome trebate ~isto kao profesionalac da pri|ete. Voditeq: Vi ste ~ak tvrdili da preko nekihizvora imate informacije ~ak i o sadr`aju te optu`nice. Da li je to ta~no? Dr [e{eq: To je i{lo preko diplomatskih kanala a to ne bih mogao ba{ pouzdano da vam potvrdim. Nekoliko stvari se tu pomiwe ali nije to kompletno, miting u Jagodwaku kod Belog Manastira, neka televizijska emisija na RTSu iz 1995. godine, i vaqda pomiwu Vo}in, mada u Vo}inu, u tom incidentu, uop{te nisu u~estvovali dobrovoqci Srpske radikalne stranke i tako. [to se ti~e tih konkretnih stvari, to }u ja vrlo lako tamo da demantujem i svo moje izlagawe pred Ha{kim tribunalom odnosi}e se na tu op{tu optu`nicu. Voditeq: Da li je ta~na informacija da ste rezervisali kartu u jednom pravcu? Da li, dakle, planirate da ostanete tamo du`e ili je prosto tehni~ka stvar? Dr [e{eq: Pa, ako odem, osta}u najmawe mesec dana, ra~unam. Voditeq: Vjerujete li u objektivnost Ha{kog tribunala i da li to {to idete uop{te tamo, zna~i da priznajte za razliku od gospodina Milo{evi}a? Dr [e{eq: Ne. Vidite, ja idem tamo jer se postavqam ~isto kao jedan profesionalni politi~ar, prema tome, a i kao istaknuti srpski nacionalista. Ja sam apsolutno ube|en da sam najve}i `ivi srpski nacionalista, da ne postoji ve}i srpski nacionalista, ve}i od mene, me|u `ivim Srbima. Ha{ki tribunal 664

je za mene, dakle, dvostruki izazov. Ja sam li~no ube|en da mogu da pobedim Ha{ki tribunal. Voditeq: Kako? Argumentima ili? Dr [e{eq: Argumentima. [ta mene briga kakva }e biti presuda. Ovaj Ha{ki tribunal bi}e predmet prou~avawa najuglednijih svetskih pravnika u narednih hiqadu godina, ja vam to garantujem, ako ~ove~anstvo toliko bude postojalo. Ovo je ~udo nevi|eno. Jedan svetski spektakl. Ja bih bio duboko nesre}an ~ovek da taj svetski spektakl pro|e bez ikakvog mog u~e{}a. Drugo, ja sam apsolutno siguran da nikad nisam u~estvovao u nikakvom ratnom zlo~inu, na bilo koji na~in. Voditeq: Ako vas pitaju da li je Srbija, na bilo koji na~in, u~estvovala u ratu u Bosni i u ratu u Hrvatskoj, {ta }ete re}i? Dr [e{eq: Vidite, jedno je u~estvovawe u ratu a drugo je ratni zlo~in. Srbija, kao federalna jedinica, SFRJ i Savezna Republika Jugoslavija u ratu nije u~estvovala, ali su u~estvovali Srbi, srpski narod, deset hiqada dobrovoqaca samo je Srpska radikalna stranka upu}ivala na razne frontove, uostalom, u~estovali su i Srbi iz Crne Gore. Voditeq: Za {ta su se borili ti qudi, tih deset hiqada dobrovoqaca Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Za srpski narod i za srpsku zemqu. Spa{avali su srpski narod od novog genocida. Na`alost, ta borba nije bila uspe{na jer su sve zapadne sile stale na stranu tradicionalnih srpskih neprijateqa. Jesu li iz Crne Gore Srbi i{li na front? Samo u sastavu vojske? Je li Milo \ukanovi}, kao predsednik Vlade Crne Gore, slao specijalne jedinice crnogorske policije na front? Ja sam zajedno sa wima i{ao na Ravno, u Popovu poqu, ja sam se sa wima vi|ao u Trebiwu. Voditeq: ^ini mi se da je neko drugi potpisao taj dokument, ali... Dr [e{eq: Koji dokument? Voditeq: O anga`ovawu crnogorske policije. Dr [e{eq: Pa, ja znam. Prvo, crnogorsku policiju mo`e da anga`uje ministarstvo i Vlada. Je li tako? Da li je ne{to potpisivao i Momir Bulatovi}, kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, to je drugo pitawe. Voditeq: .. teritorijalne odbrane? Dr [e{eq: Ali, vidim sad da crnogorski re`im samo proziva Momira Bulatovi}a, koji vi{e nije na vlasti, ali meni su jo{ interesantniji oni koji su na vlasti, nemojte to da mi isecate iz emisije. Voditeq: Ne}u ja ise}i ni{ta i vide}e to ve~eras, a i da ne bi do{li u situaciju sad da ja branim neke stvari koje se ti~u crnogorskog re`ima i da ispadnem lukav... Dr [e{eq: Ali, ja ga ne napadam zbog toga. Pazite, ja hvalim Mila \ukanovi}a kao mog ratnog saborca iz vremena rata u Hercegovini, mi smo ratni saborci. Voditeq: Za{to onda Ha{ki tribunal ne tra`i Mila \ukanovi}a? Dr [e{eq: Zato {to je u me|uvremenu Milo \ukanovi} izdao srpske nacionalne interese, ja nisam. Zato {to se Milo \ukanovi} javno izviwavao najve}im zlo~incima, usta{kom poglavniku Stipi Mesi}u. Voditeq: . ...da Crnogorac ne mo`e izdati srpske nacionalne interese... 665

Dr [e{eq: Kako ne mo`e? Pa, mo`da mo`e. Voditeq: Recite mi, kolika je va{a koncepcija, va{ politi~ki projekat stvarawa Velike Srbije sa sjevernom, odnosnom sa zapadnom granicom Karlovac-Karlobag-Virovitica-Ogulin, bio razlog da na tom prostoru, do te granice, pogine nekoliko stotina hiqada qudi? Dr [e{eq: Prvo, to nije moj projekat, to je projekat celog srpskog naroda, veliki je procenat inteligencije u kome sam ja u~estvovao, dodatno, ali to je otprilike granica po Londonskom paktu iz 1915. godine, to su velike sile garantovale Srbiji za juna{tvo iskazano u Prvom svetskom ratu. Na nesre}u, onaj idiot, kraq Aleksandar Kara|or|evi}, nas je uveo u Jugoslaviju i time sve upropastio, od prethodnih oslobodila~kih ratova srpskog naroda, celog 19 i po~etka 20. veka. To je jedna stvar. Druga, to je granica iza koje stoje svi Srbi, i Vuk Dra{kovi}, dok se nije preusmerio u drugom pravcu i dok nije po~eo da slu`i zapadnim silama, i on je tu granicu objavio na naslovnoj strani svojih novina, “Srpske re~i”. Je li se se}ate? ^ak je pokazivao Stipi Mesi}u u onom razgovoru u Palati federacije. Je li se se}ate toga? Voditeq: Ne, ali vam moram priznati da vam vjerujem na rije~. Dr [e{eq: To je na svim televizijama bilo. Voditeq: Ali znam, dakle, apsolutno da je bio zagovornik takve ideje. Dr [e{eq: Prema tome, svi zdravorazumski Srbi su bili za taj projekat. Ako ne mo`e da opstane Jugoslavija, onda Srbi treba da ostanu da `ive u jednoj dr`avi. Drugo, Hrvatska nije postojala od 1102. godine, ta federalna jedinica Hrvatska, avnojevska Hrvatska nije dr`ava u pravom smislu re~i, to je komunisti~ka tvorevina. Voditeq: Za{to svijet onda nije imao razumijevawa za te argumente? Dr [e{eq: Zato {to su ovde prevagnuli prvo vatikanski i nema~ki interesi, a onda se Amerika ume{ala na antisrpskoj strani, jer mi Srbi smo u o~ima Zapada mali Rusi. Ovo je sukob civilizacija. Voditeq: Da li je za vas, gospodine [e{eq, Vojislav Ko{tunica Srbin? Dr [e{eq: Pa, i ako to svojim pona{awem ne pokazuje, on je po ro|ewu Srbin, kao i Milo \ukanovi}, uostalom, po ro|ewu je Srbin a sve mawe to svojim pona{awem pokazuje. Voditeq: Kako onda obja{wavate, gospodine [e{eq, da je Vojislav Ko{tunica, po ro|ewu ili zaista u potpunosti Srbin, dobio nagradu, ovako moramo priznati, vi{e estradnu, za dr`avnika godine 2000, i to u sred Amerike? Dr [e{eq: Zato {to je pogazio srpske nacionalne interese. Voditeq: Ako su ga Srbi izglasali, onda... Dr [e{eq: To je drugo, to je stvar politi~ke mawine. Voditeq: .. ono {to je rekao gospodin Dra{kovi}, toliko lud narod pa da glasaju za ~ovjeka koji gazi wihove interese? Dr [e{eq: Dana{wi Crnogorci, oni koji se izja{wavaju da pripadaju crnogorskoj naciji, najboqi su dokaz da smo mi Srbi zaista lud narod, jer samo lud ~ovek bi mogao da se odrekne svoje nacije i predstavqao bi se javno da pripada nekoj novokomponovanoj naciji, ili ~ovek koji nema nikakvog karaktera, nikakvog obraza, nikakve ~asti. Prema tome, u pravu ste vi Srbi, mi Srbi smo lud narod. Voditeq: Ja vas molim na pristojno pona{awe, i ukoliko `elite da nasta666

vimo ovaj intervju, vi{e ne}ete nijednu takvu uvredu izgovoriti na ra~un bilo kog Srbina. Dr [e{eq: Ako se ovaj intervju nastavi, ja }u da govorim samo o Crnogorcima. Voditeq: Dakle, .... Dr [e{eq: A vi mo`ete da prekinete. Voditeq: Ja predla`em da se... Dr [e{eq: Ali meni, kao Srbinu, koji je ponosan na to, nije nikakva uvreda kad vi ka`ete da smo mi Srbi lud narod, ali vi koji se izja{wavate kao Crnogorac po nacionalnosti, rekli ste koliko je to, bez ikakvog osnova, bez ikakvog upori{ta, i vi kao neka uvredqiva seoska sna{a koja prve no}i izgubi nevinost, odmah sva ustreperi i polomi se, `ali se kako je to moglo da joj se desi. Ne postoji crnogorska nacija, ni u kom osnovu. Poku{avam, kao profesionalni profesor univerziteta, da vam i ubedqivom gestikulacijom i argumentovanim re~ima, {to upe~atqivije... Voditeq: Meni to li~i na ube|ivawe. Dr [e{eq: Pa, vi niste slu{ali neko ozbiqno predavawe na univerzitetu. Kod vas, ~ujem, u Podgorici na Univerzitetu, najvi{e je onih profesora koji donesu papire pa ~itaju studentima. Voditeq: Lo{e ste informisani, kao i o... Dr [e{eq: Bilo je ranije takvih najvi{e. Znam da je jedan do{ao iz Nik{i}a ovde da predaje na ~etvrtoj godini, ali nije iz va{e partije, nego je iz SNPa, kako se zove onaj iz Nik{i}a, jedan onako mali crni, sav je ispijen, nema dvesta grama mesa na wemu... Voditeq: Nemojte tu da mi zamerite, ali ne}u da vam pomognem, ne znam ~oveka, ne interesuje me kako se zove. Dr [e{eq: E, toga postavili ovde za profesora na ~etvrtoj godini, studenti navikli da im profesori dr`e predavawa na ruskom jeziku i to usmeno, bez papira, a on doneo papire pred sobom na srpskom jeziku i ~ita im predavawa. Voditeq: [ta je bio problem? [to nije tako lijep, plav i visok kao vi, nego {to je fizi~ko ovako malo? Dr [e{eq: Ne, {to nije dorastao kao intelektualac. Voditeq: [to ste ga onda takvog pustili na Univerzitet? Dr [e{eq: Pa {to? Nisam ja ni pu{tao nikog. Voditeq: Koje je on godine bio na Univerzitetu ovde? Dr [e{eq: Pa, bio je negde 1999 ili 2000. godine. Voditeq: Ko je bio na vlasti tada, gospodine [e{eq? Dr [e{eq: ^ekajte, je li mislite da je vlast ovde... Voditeq: Jeste li vi bili potpredsednik Vlade Srbije i Zakon o univerzitetu napisali? Dr [e{eq: Pazite, ja sam podr`ao taj Zakon i to je bio dobar zakon. Voditeq: I po tom zakonu je gospodin Koprivica do{ao da predaje tim studentima. Dr [e{eq: Pazite jednu stvar, on je ispuwavao zakonske uslove. Voditeq: Ali nije bio dovoqno visok? Dr [e{eq: Ne. Nije ispuwavao stru~ne, formalne zakonske je ispuwavao, 667

jer ga ne bi mogli dovesti, a stru~ne ne ceni sam zakon nego komisija koja ga je tu dovela. Voditeq: Gospodine [e{eq, za petnaestak dana, dvadeset, bi}e deset godina od otmice u [trpcima, od zlo~ina nad dvedesetak qudi. Jedan je bio Hrvat, ostali muslimani, i vas su pomiwali u tom kontekstu, kao jednog od qudi koji je umije{an... Dr [e{eq: Ko me pomiwao? Voditeq: U nekim novinama se to moglo pro~itati. Dr [e{eq: Kad? U Crnoj Gori? Voditeq: Ako vas u Hagu budu pitali o tome, da li }ete vi mo}i da saop{tite neke nove informacije? Dr [e{eq: Ja mogu vama da saop{tim informacije koje ovde ve} saop{tavam deset godina, a u Hagu ne mogu o tome da govorim jer nisam bio o~evidac. Voditeq: Niste bili o~evici ni ovih ubistava, pa govorite o tome. Dr [e{eq: Jeste, ali ja mogu kao politi~ar da vam govorim ono {to sam posredno saznao, ~ak mogu da vam govorim o dovoqno ubedqivim sumwama, a kad svedo~ite na sudu, mo`ete da svedo~ite samo o onome gde ste bili neposredni o~evidac. Ne mogu ja da ka`em: “pri~ali mi ti i ti, pri~ao onaj u kafani, pri~ao onaj u brija~nici, pri~ali tamo o tome i tome”, je li tako? Jedno je svedo~ewe na sudu a drugo je kad do|ete do nekih informacija raznim na~inima. Voditeq: I {ta tim povodom imate meni da ka`ete, odnosno gledaocima? Dr [e{eq: Pa, ja sam vi{e puta saop{tio javnosti da je sve te otmice organizovao pukovnik Qubi{a Beara, na~elnik Slu`be bezbednosti Vojske Republike Srpske i visoki funkcioner Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Jedan od qudi koji su se posle odmetnuli od legalne vlasti Republike Srpske i otkazali poslu{nost Radovanu Karayi}u kao predsedniku Republike. Znam za ~etiri zlo~ina Qubi{e Beare. Prvi wegov zlo~in za koji znam, to je ubistvo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, Dodenovi}a i ]uka, kod Herceg Novog, u Humboru, kad su se spore~kali oko nekog terenskog vozila, on ih je sa~ekao u zasedi, ubio, i onda spalio yip u kome su bili. Je li se se}ate tog doga|aja? On je su|en ovde u Beogradu, osu|en, pa se onda kao pokajao, tra`io da se iskupi na frontu, da se doka`e u borbi za srpske nacionalne interese, kako bi iskupio taj zlo~in, pa je oti{ao u Republiku Srpsku, pa je organizovao ove otmice i ubistva. Prva namera mu je, vaqda, bila da te otete qude razmeni za zarobqene srpske borce, kako je to propalo, ti borci su ranije bili raweni i likvidirani, onda je nalo`io da se ovi muslimani pobiju. Ja sam to vi{e puta ovde javno saop{tavao, nikada niko se nije usudio da mi to demantuje. Tre}e, pukovnik Qubi{a Beara je organizovao likvidaciju ve}e grupe muslimanskih zarobqenika u Srebrenici. On je bio komandant 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske u kome je pored Srba, bilo i Hrvata i muslimana i stranaca. Onaj Dra`en Edemovi} koji je osu|en na pet godina u Hagu, bio je Hrvat, to vam je vaqda poznato, on je priznao zlo~ine, priznao je da je u~estvovao u ubistvu vi{e od sto qudi, dobio samo pet godina zatvora. Qubi{u Bearu jo{ niko javno nije prozvao, kao ratnog zlo~inca, a ja sam vi{e puta javno postavqao pitawe za{to on nije prozvan, i ako u svedo~ewu koje sam ~itao, generala Krsti}a pred Ha{kim tribunalom, naj~e{}e se pomiwe ime Qubi{e Beare i taj Qubi{a Beara je zbog mojih javnih optu`bi poku{ao i moju likvidaciju negde 668

1995. godine, na Powinama kod Sarajeva. Ispaqena je maqutka na yip u kome sam se ja nalazio sa Tomislavom Nikoli}em, Nikolom Popla{enom, Vasilijem Vidovi}em i jo{ jednim dobrovoqcem. Maqutka je omanula za svega pola metra, zabola se u zemqu ispod puta. Maqutka je ispaqena, izgledalo je da je ispaqena sa muslimanskih polo`aja, zapravo ispaqena je sa srpskih polo`aja, jer smo kasnije ustanovili da ne bi bilo dovoqnog dometa sa muslimanskih polo`aja. A bilo je sve spremno, samo jedna maqutka je ispaqena, i onda je sa srpskih polo`aja artiqerijom raspaqeno po Sarajevo da je Sarajevo svo bilo u dimu i pra{ini, dakle, sve je bilo pripremqeno, ali omanuli su za pola metra. Voditeq: Dakle, i tu ste bili indirektno krivac? Dr [e{eq: Nisam bio, kako mogu da budem krivac? Voditeq: [alim se. Dr [e{eq: Ne razumem va{u logiku. Voditeq: [alim se, naravno, zato {to je maqutka koja je pucala na vas, poslu`ila kao razlog da se puca... Dr [e{eq: Nije ona poslu`ila kao razlog, nego to {to su pucali po Sarajevu, trebalo je da bude maska, i na kraju, pre godinu i po dana, posvedo~io mi je jedan pukovnik, koji je sad u penziji, `ivi u Beogradu, a bio je pri {tabu Vojs k e Republike Srpske, da je sve to organizovao Qubi{a Beara. Evo, to je {to ja o wemu znam. Voditeq: Vi ste govorili Qubi{a Buha a ono Beara, ali ste... Dr [e{eq: Nisam rekao Buha vaqda, na Bearu sam mislio, da, mo`da sam pogre{io po{to sam posledwih meseci najvi{e govorio o Qubi{i Buhi. Voditeq: Kakvo je mi{qewe va{e, gospodine [e{eq, o Ratku Mladi}u i Radovanu Karayi}u? Dr [e{eq: Ja veoma cenim i po{tujem i Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a. Najvi{e ih cenim i po{tujem zbog toga {to ih sada naj`e{}e progone srpski neprijateqi. Ja sam s wima solidaran. Ja sam Ratka Mladi}a svega dva puta u `ivotu slu~ajno sreo, u Beogradu, bio je u civilu. Voditeq: Kada je to bilo? Dr [e{eq: Pa, to je bilo 1992, 1993. godine, tih ratnih godina, i to su bili vrlo kratki razgovori, u prolazu. Prvi put on se meni predstavio, predstavio mi ga ~ovek koji im je bio u dru{tvu, ja ga nisam ni poznao. Po{to sam ga vi|ao na slikama, izgledao mi je mnogo krupniji, kad sam ga video u prirodi, video sam da je izra`eno niskog rasta. Jednom smo se ~uli telefonom, kad je on bio pukovnik u Kninskom korpusu, a ja sam se tamo zatekao krajem 1991. godine, i{ao sam da spre~im pu~ koji je Kapetan Dragan organizovao protiv Milana Babi}a. Tad sam imao sukob, o tome su javile sve televizije, s Kapetanom Draganom na prvoj liniji fronta kod Benkovca. Voditeq: Koji je ju~e, koliko sam pro~itao... Dr [e{eq: Oti{ao u Hag da dobrovoqno svedo~i protiv Milo{evi}a. Voditeq: [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Ja ne znam. Ja ho}u da vidim prvo svedo~ewe, ne}u unapred da prejudiciram, a znam da je to kriminalac koji je upao ovde sa oru`anom bandom od sto ~etrdeset mafija{a, u Saveznu upravu carina i u Studio B. E, da vam ovo ispri~am do kraja. Mislim da }e vam biti interesantno. 669

Voditeq: Mogu}e ali nam vrijeme neumitno te~e a ja ne bih da bilo {ta... Dr [e{eq: Samo ovo, ovo }e vam biti interesantno. Dakle, to je {to se ti~e Mladi}a. Kad se glavni {tab Vojske Republike Srpske pobunio protiv civilne vlasti, ja sam ~vrsto stao uz civilnu vlast, javno i dr`ao oko ~etrdeset mitinga u Republici Srpskoj protiv tih oficira koje je predvodio general Milan Gvero, jedna mra~na li~nost iz tada{weg glavnog {taba. A {to se ti~e Radovana Karayi}a, mi smo bili, reklo bi se, u dobrim odnosima, za sve vreme rata, nismo bili bliski prijateqi. On je bio mnogo bli`i prijateq sa Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom. Oni su mu onako bili pravi prijateqi, prijateqi prve klase. Voditeq: Kako mo`e biti prijateq s wima obojicom istovremeno? Dr [e{eq: U to vreme je moglo. To je bilo 1991, 1992, 1993 do negde tamo 1997, 1998. godine. Voditeq: I dr`ale govore na Palama? Dr [e{eq: I govore na Palama, i Radovan Karayi} je finansijski pomagao stranku Vojislava Ko{tunice i tako daqe. Voditeq: A Vojislava [e{eqa? Dr [e{eq: Ne, nikada. Nikada apsolutno. ^ak je meni slao izaslanika, Olega Golubovi}a, koji je sad u Vuksanovi}evoj stranci u Beogradu, bio je u {tabu Radovana Karayi}a, sa molbom 1996. godine, iz petnih `ila se trudio da sklopimo koaliciju sa Ko{tunicom da bi ga mi uneli u Saveznu skup{tinu. Voditeq: Ako se u koaliciji na|u Vojislav [e{eq i Vojislav [e{eq u pragu, ~uli ste da vas tako zovu? Dr [e{eq: Jeste, ali ja mislim da to ne odgovara, jer on je pokazao vrlo visok stepen nesposobnosti, drugo, najve}u {tetu je naneo srpskim nacionalnim interesima. On je najve}a zabluda srpskog naroda. Voditeq: Odosmo daleko oko ovog pitawe, dakle, o va{em mi{qewu o Radovanu Karayi}u i Ratku Mladi}u... Dr [e{eq: Pa, op{irno sam vam svoje mi{qewe izneo. Voditeq: Jeste, ali niste precizno. Dakle, ako... Dr [e{eq: [ta nije precizno? Voditeq: Ako vi, dakle, idete u Hag sa `eqom da tamo odbranite svoje vi|ewe srpskih nacionalnih interesa i onoga {to se de{avalo u proteklim decenijama, konkretno, za{to onda i Radovan Karayi} i Ratko Mladi}, ako nijesu krivi, ne odu tamo i ne ka`u to {to imaju u svoju odbranu? Dr [e{eq: Vidite, wima mogu insistirati na nekom principu posredne odgovornosti koja ne postoji u na{em pravnom poretku a oni su je ve{ta~ki ubacili u pravilnik Ha{kog tribunala. Voditeq: Je li i za Srebrenicu Ratko Mladi} posredovao? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da nije odgovoran ako nije mogao da spre~i, a ako je znao pa nije poku{ao da spre~i, onda bi bio odgovoran. Ja tu ne mogu da vam budem pravni svedok. Kad se sve to de{avalo u Srebrenici, ja sam bio u zatvoru u Gwilanu. A ja mislim da je to... Voditeq: Iako ste bili najdra`i opozicionar gospodina Milo{evi}a, ipak...? Dr [e{eq: Nikad mu nisam bio najdra`i opozicionar. Voditeq: Pa, on je to rekao. 670

Dr [e{eq: Ma nemojte da izmi{qate. [to izmi{qate? Voditeq: Jeste li ikad pro~itali tu izjavu Milo{evi}evu, nikad ni u komentarima nijeste pro~itali da se o vama govori kao o najdra`em opozicionaru? Dr [e{eq: U komentarima? Ja sad biram sla|e komentare. 1991 ili 1992. godine, daju}i intervju za “Ilustrovanu politiku”, na direktno novinarsko pitawe koga od opozicionih lidera najvi{e ceni, Slobodan Milo{evi} je skoro doslovno odgovorio: “Najvi{e cenim [e{eqa, zato {to se wegova stranka ne finansira iz inostranstva i zato {to ne mewa politiku od danas do sutra”. A to najdra`i opozicionar, jeste li vi izmislili ili neki drugi novinar, sli~nih pogleda na svet. Voditeq: Ja nisam. Dr [e{eq: [to se ti~e Ratka Mladi}a i Srebrenice, tako vam stoje stvari. Ubistvo muslimana je organizovao Qubi{a Beara. [to se ti~e Radovana Karayi}a, on o tome pojma nema, ja ne verujem da je Radovan Karayi} ikada ikome naredio da po~ini ratni zlo~in, ne verujem ni da je Ratko Mladi} naredio ijedan zlo~in, jer da je Ratko Mladi} imao nameru da ubija muslimanske zarobqenike, ne bi on vi{e ulazio u Srebrenicu, ne bi muslimanskoj deci delio ~okolade pred televizijskim kamerama najve}ih svetskih televizijskih agencija. Voditeq: Vi od toga ne prepoznajete da je pre cinizam, nego... Dr [e{eq: Ne. Taj bi cinizam bio previ{e bolestan, a ja mislim da Ratko Mladi} nije bolestan ~ovek. Voditeq: ^ovek koji ne zna da wegova vojska ubije preko {est ili sedam hiqada qudi, pa ne mo`e se re}i da je svejedno, ali gotovo da je u ovom slu~aju svejedno. Da li se mo`e... Dr [e{eq: .......... pet, {est hiqada qudi, po zvani~nim holandskim izve{tajima, pet hiqada qudi, ...... ali ja znam da su mnogi qudi koji su bili na spiskovima kao ubijeni, da su se posle pojavili kao glasa~i na izborima. Voditeq: Neka bude hiqadu. Dr [e{eq: Jeste, ali je veliki broj qudi ubijen i to je zlo~in. Sla`emo se tu. E sad, ja vam govorim ko je to organizovao. Evo, ja sam ube|en da }e se za koju godinu to detaqno istra`iti, da vidimo koje su strane obave{tajne slu`be u tome u~estvovale. Bilo je suludo ubistvo sa aspekta srpskih nacionalnih interesa tih muslimanskih zarobqenika. Posle pada Srebrenice i @ev~e, srpska vojska je trebalo da u|e u Gora`de. Bilo je zami{qeno da svi muslimanski zarobqenici, civili, mirno, bez ikakvih incidenata, iza|u iz Srebrenice i prebace se u Tuzlu. To bi ohrabrilo gora`danske muslimane da se i oni predaju i iza|u u Sarajevo. Gora`de je bilo od velikog strate{kog interesa za Republiku Srpsku, mnogo ve}eg nego Srebrenice. Me|utim, kad se desilo ubistvo velikog broja muslimanskih zarobqenika u Srebrenici, gora`danski muslimani su bili spremni da se bore dop posledweg jer su videli da nemaju alternative. Tu likvidaciju je organizovao onaj ko je hteo najvi{e Srbima da napakosti. Voditeq: Na`alost, vrlo malo, malo vremena, {est, sedam minuta i puno pitawa, ono {to bih ja `eleo da znam sada, ali, dakle, da ovu temu zaokru`imo pitawem da li poslije svega ovoga, u ovom trenutku, za dana{wi dan, uo~i najavqenog odlaska u Hag, sebe smatrate uspje{nim ili neuspje{nim politi~arem? Dr [e{eq: Nije se moj `ivot okon~ao. 671

Voditeq: Ja ka`em za dana{wi dan. Dr [e{eq: Ja jo{ nisam dostigao vrhunac politi~ke karijere. Voditeq: Nemojte se izvla~iti sad na to, ja vas pitam ono u vezi onoga {to ste do danas uradili? Dr [e{eq: Postoje aspekti koji govore da sam i uspe{an i postoje oni koji govore da nisam bio uspe{an. Za{to sam bio uspe{an? Bio sam li~no uspe{an jer sam li~no do`iveo najvi{i stepen politi~ke afirmacije. Izgradio sam veoma ozbiqnu politi~ku partiju, najve}u politi~ku partiju na svim srpskim prostorima. Bez sumwe, daleko najja~a od svih drugih, partiju koja se nikad nije finansirala iz inostranstva, koja se sama suo~avala sa svim neda}ama, problemima i sve to izdr`ala. Dakle, tu sam pokazao veliku uspe{nost, s obzirom da jo{ nije realizovan moj `ivotni ciq ujediweewe svih srpskih zemaqa u jedinstvenoj srpskoj dr`avi, ja se jo{ ne smatram, u pravom smislu re~i, uspe{nim, ali se nadam i gr~evito se borim da taj uspeh postignem. Jedna od borbi koja je predamnom je ta borba sa Ha{kim tribunalom, jer danas je Ha{ki tribunal poligon gde se najodlu~nije brane srpski nacionalni interesi, gde se pokazuje ~ovek da je ~ovek u pravom smislu re~i ili da je izdajnik, poput Biqane Plav{i} i sli~nih. Voditeq: Ako ostanete suvi{e dugo u Hagu i nemognete da pomognete Sadamu Huseinu, da li }e vam biti `ao zbog toga? Dr [e{eq: Pa, ja ne znam ni kako bih ovako pomogao Sadamu Huseinu osim svojom solidarno{}u, iskrenim prijateqstvom. Ali ja se nadam da }e Sadam Husein i ira~ki narod uspeti da odbiju sve eventualne agresivne napade na svoju zemqu i da }e pobediti u borbi za odbranu ira~ke nezavisnosti. A {ta je to suvi{e dugo u Hagu? To se ne zna unapred, znate. Vide}emo kakav }e biti kraj, kako }e se ta bitka okon~ati, vide}emo ko }e trijumfovati na kraju. Voditeq: Gospodine [e{eq, u utorak je... Dr [e{eq: Dakle, kad kad pobedim u Ha{kom tribunalu, onda sam zamislio da se vra}am preko Crne Gore trajektom iz Barija i dignem prvo Crnu Goru na noge, pa sve onda ostale srpske zemqe. Voditeq: Obavezno svratite u Podgoricu, u televiziju “In”, ja bih imao jo{ jedan intervju, ekskluzivan, sa iskustvom iz Haga. Dogovoreno? Dr [e{eq: Dogovoreno. Voditeq: Sad mi recite, da iskoristimo jo{ ovih ~etiri, pet minuta, u utorak je, dakle, stavqena ta~ka na SRJ i formirana je, vi{e nije budu}a, nego samo dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora, ina~e, nijeste bili u ekipi onih koja je poku{avala da tom ~inu da sve~anski karakter, naprotiv, rekao bih? Dr [e{eq: Ja mislim da je to jedna velika zabluda, da je to unapred osu|eno na propast i sve sam ve} javno rekao {to sam imao o toj Ustavnoj poveqi, to su neznalice pisale, qudi bez ikakvog morala, ~asni qudi u tome nisu u~estvovali. Pred nama su prdsedni~ki izbori u Crnoj Gori, na tim izborima u~estvuje Srpska radikalna stranka, imamo vrlo dobrog kandidata... Voditeq: Ina~e, kao posledwi koji idete u Hag... Dr [e{eq: Da ne zaboravite slu~ajno. Mi imamo veoma dobrog, mladog, sposobnog, perspektivnog kandidata, Aleksandra Vasilijevi}a iz Berana, koji se ve} afirmisao u mnogim radio i televizijskim emisijama u Crnoj Gori, pokazao svoje li~ne vrednosti i ja o~ekujem da }e svi patriotski orijentisani gra672

|ani Crne Gore, prvenstveno svi gra|ani Crne Gore srpske nacionalnosti, na ovim izborima glasati za Aleksandra Vasilijevi}a. Ja pozivam gra|ane Crne Gore da glasaju za kandidata Srpske radikalne stranke, Aleksandra Vasilijevi}a, i da shvate veliku zabludu srpskog naroda u pogledu orijentacije Socijalisti~ke narodne partije. Socijalisti~ka narodna partija je u~estvovala aktivno u uni{tewu zajedni~ke dr`ave. Ona je, na`alost, uludo potro{ila ogromnu srpsku nacionalnu energiju u Crnoj Gori. Ta energija je bila velika, dominantna, najboqi dokaz je ~iwenica da re`im u Crnoj Gori nije smeo ni pro{le ni pretpro{le godine da organizuje popis stanovni{tva, jer bi se pokazalo da je mnogo vi{e Srba u Crnoj Gori nego svih ostalih nacionalnosti i verskih grupa, Srbi bi bili na prvom mestu u etni~koj strukturi, pa muslimani, Albanci, katolici s primorja koji se izja{wavaju kao Hrvati, najmawe bi bilo Crnogoraca. Crnogorci, po nacionalnom opredelewu bi bili najmawa nacionalna mawina u Crnoj Gori, zbog toga re`im nije smeo da ide na taj popis. Ali nije to bitno, bitno je to {to Socijalisti~ku narodnu partiju, koja se busala u la`ne srpske grudi, predvode qudi koji se izja{wavaju kao Crnogorci po nacionalnosti, Predrag Bulatovi}, Zoran @i`i}, Dragi{a Pe{i} i kompanija. Ja pozivam... Voditeq: Oni ka`u da su branila~ka partija, oni ne ka`u da su srpska. Dr [e{eq: Slu{ajte, oni }e stotinu vera promeniti me|usobno, samo da se dodvore Krofordu, da se dodvore ovom Vilijamu Montgomeriju i tako daqe, pogotovo Predrag Bulatovi}. Voditeq: Zar i vi niste bili sa wima u koaliciji nekad? Dr [e{eq: Ja sa wima, jesmo, ali smo se grdno razo~arali. Pa, ja ni s kim iz rukovodstva Socijalisti~ke narodne partije ne govorim od kad su me podstakli da do kraja istra`im ubistvo Pavla Bulatovi}a, tap{ali me po ramenima, grlili i qubili {to sam bio uspe{an a onda na sednici Skup{tine glasali protiv izve{taja. Niko iz Srpske radikalne stranke sa wima ne govori, nema kontakta. Ja pozivam sve Srbe iz Crne Gore i sve druge patriote, gra|ane Crne Gore, koji `ele zajedni~ku dr`avu, da glasaju za kandidate Srpske radikalne stranke, da ne ukazuju vi{e nikada poverewe onima koji sede na dve stolice, patriotizam im je uvek bila prazna floskula, uvek su se krivo zakliwali i uvek su u osudnom momentu izdavali. Voditeq: Gospodine [e{eq, 55 minuta predvi|enih za ovaj intervju isteklo je, ja vam zahvaqujem i `elim vam udoban let do Haga. Dr [e{eq: Hvala vama i ja vama `elim udoban let do Podgorice, pa ko boqe pro|e. Voditeq: Sve najboqe jo{ jednom. Dragi gledaoci, vama hvala na pa`wi i vidimo se opet.

XL NAS KTV Zrewanin, 6. februar 2003. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e, ovo je jo{ jedno dru`ewe u okviru emisije “Tok {ou” i nadam se da }e vam i ve~eras biti prijatno i interesant673

no. Ima}ete mnogo toga, novog, nadam se, da saznate o na{im gostima, pre svega, tri dame i jednim gospodinom, koji }e biti bla`en me|u `enama, no, ne{to kasnije o tome. Najpre da ka`em ko su sponzori ove emisije, qudi koji su nam pomogli da se u okviru we i dru`imo. Mega sponzori: Industrija uqa “Dijamant” iz Zrewanina i Fabrika ~okolada i bombona “Pionir” iz Subotice, dijamantski sponzor Kompanija “Progres” iz Beograda, sponzori emisije “Alko banka”, “Grejs kozmetika” iz Beograda, PVC stolarija “Viti}”, “Ineks Radula{ka” iz Beograda i prodavnica alata i {rafovske robe “Duga”. Zahvaqujemo se i cve}ari “Evergrin” koja svojim cvetnim aran`manom uvek ulep{a ovaj na{ ambijent i naravno, frizerskom salonu “Beba”. Predstavqawe gostiju zapo~e}u od moje koleginice, nismo se dugo videli, ona je od po~etka svoje karijere do dana dana{weg promenila vi{e medijskih ku}a, trenutno radi u najgledanijoj ku}i na ovim prostorima, tako barem pokazuju ispitivawa javnog mwewa, i svoju neku prepoznatqivost stekla je po tome {to jako brzo pri~a. Stari imaju obi~aj da ka`u mo`e li da izbaci titl, ni{ta ne razumemo, ona je Ines Gavrilovi}. Ines, dobro ve~e. Ines G: Dobro ve~e `elim svim gledaocima tvoje emisije, drago mi je to {to si rekla da se vidimo posle jedne du`e pauze, mi smo lepo sara|ivali i lepo se dru`ili i nadam se da }emo to u~initi i ve~eras. Voditeq: Rekoh ja, puno i brzo pri~a. Ines G: Pa, to sam ja. Voditeq: To }e se uveriti i ve~eras. Tu je jo{ jedna dama, ona je pu`ica, ako vam ka`em da je pu`ica, onda je mnogima ve} jasno o kome se radi, jedna od najaktuelnijih dama iz politike, ako tako mogu re}i, naime, dama koju najvi{e prate paparaci, `uta {tampa, interesantna po mnogo ~emu, kada sam rekla ve} pu`ica, dakle, predsednica organizacije “Pu`”. O ~emu se radi, sazna}emo tokom ve~era{we emisije, ona je Margit Savovi}, dobro ve~e. Margit S: Dobro ve~e. Voditeq: Kako se na ma|arskom ka`e dobro ve~e? Margit S: Jue{te. Voditeq: Kako? Jue{te. Uzima}u ja privatne ~asove, ko zna za{ta }e to biti dobro. Jo{ jedna dama ve~eras sa nama i to dama koja je, znate kako ka`u, oti{la da kupi cigare i vi{e se nije vratila, ona nije oti{la da kupi cigare, oti{la je na gostovawe u Australiju na dva meseca i vratila se posle gotovo ~etiri godine, ali sre}om, vratila se. Volela je i voli dan danas da peva, ~itav `ivot daje za samo jednu {aku qubavi, Mira Kosovka. Miro, dobro ve~e i dobro nam do{la. Mira K: Dobro ve~e i boqe vas na{la. Voditeq: Drago mi je da si se vratila iz zemqe kengura. Mira K: To je sigurno, po{to znam koliko me gotivi{, a i ja tebe, veoma mi je drago, nisam uop{te znala da si ti voditeq ove emisije a sad mi je posebno drago {to sam i wu srela ovde, moje najdra`e voditeqke sa radia Pink i televizije Pink. Voditeq: Hvala ti puno. Dru`i}emo se i pri~a}emo o tome gde si bila sve ovo vreme i {ta ti se u `ivotu de{avalo. Gospodin koji }e, nadam se, ve~eras biti bla`en me|u `enama, gospodin koji je svoju kartu za inostranstvo rezervisao, e sad, da ga mi malo, pre nego {to ode, za svaki slu~aj rezervi{emo, zna674

te o kome se radi, ~ovek rezervisao kartu za Hag i to samoinicijativno, naravno, u pitawu je predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e. APLAUZ Voditeq: Kakva podr{ka. Dr [e{eq: Pa, mo`da to kod mene ne}e tako dugo trajati kao kod Mire Kosovke, mo`da }u ja malo se pre vratiti nego ona iz Australije. Voditeq: Mo`da vi ne}ete oti}i da kupite cigarete nego }e vam donositi cigarete. Dr [e{eq: Nego, ne{to mi ovde nije bilo jasno, moram odmah da pitam moju staru prijateqicu Margit. Kad je re~ o ovim pu`evima, koja je to vrsta pu`eva, jesu li to pu`evi sa {koqkom ili pu`evi gola}i? Margit S: Pa, ovako, zimi su sa {koqkama, preko leta gola}i. Dr [e{eq: Zimi sa {koqkama a leti se sun~aju? Margit S: Naravno. Dr [e{eq: A ko nam je ove mikrofone dao, ovako ba{ raznovrsne? Voditeq: [to, jel’ vam se ne svi|a? Dr [e{eq: Ko ima ve}i mikrofon, Margit ili ja? Voditeq: Da prostite, dobili ste najmawi i najtawi. Evo kakve `ene sve imate, jeste li videli, doktore? Dr [e{eq: Ali je zato vezan. Voditeq: I to na kratko. Dr [e{eq: Ove dame mogu da odu sa mikrofonom posle emisije a ja moram da ostavim ovde mikrofon. Voditeq: Vezani ste i to na kratko, ne mo`ete daleko odavde. Za koji trenutak ~u}emo kako su va{i i na{i ve~era{wi gosti zapo~eli svoje karijere, svako svoju naravno, “Rani radovi”. Predstavqawem “Ranih radova” zapo~e}emo upravo od gospodina koji je vezan na kratko, dr [e{eq. Klinci, dok su klinci, vole, kada su mu{karci u pitawu, da se bave fudbalom, nekim sportom kojim }e impresionirati devoj~ice, otkud vi u politici i da li je ta neka qubav prema politici od ranih dana, s obzirom da ste najmla|i doktor nauka bili svojevremeno na ovim prostorima, zavr{ili fakultet odbrane i za{tite, ako se ne varam, dakle opet ne{to? Dr [e{eq: Pa, varate se stra{no. Voditeq: Varam se, jel’? Dr [e{eq: Da. U to vreme nije ni postojao takav fakultet. Voditeq: Nego? Ka`ite, gde sam pogre{ila? Dr [e{eq: Ja sam pravni diplomirao. Voditeq: Pravni, ja se izviwavam. Dakle, opet ste se spremali za jedno takvo zanimawe koje bi vas ali ne toliko dovodilo... Dr [e{eq: Ja se nisam bavio sportom da bih privukao devoj~ice, jer kad sam se bavio sportom, jo{ nisam ni po~eo da se zabavqam sa devoj~icama, bar ne u onom ozbiqnom smislu. Kao osnovac sam voleo da igram fudbal, voleo sam da tr~im, posle sam prestao, nisam imao vremena niti nekog naro~itog interesa. Voditeq: Da tr~ite za devoj~icama ili? 675

Dr [e{eq: Znate, vrlo sam rano saznao da devojke nisu tramvaj, da ne treba za wima tr~ati, jednu propustite, druga naleti i tako daqe, ~ovek ostane brzo bez glave ako tako jurca. A od sportova, od sredwe {kole, od gimnazije pa nadaqe, voleo sam plivawe i planinarewe. To sam zaista voleo, i bio sam ferijalac, bio sam akcija{ na radnim akcijama, nekako su to bili na~ini, metode, gde je dru`ewe mladih qudi intenzivnije, gde se lak{e upoznaju devojke, gde je to sve nekako bilo pristupa~nije i efikasnije. Voditeq: Dakle, bilo je svega i sva~ega i vi na kraju u politici? Dr [e{eq: Pa, mislim da onaj ko nije pro{ao kroz ferijalne kampove u ranoj mladosti ili ko nije pro{ao kroz radne akcije, ja pripadam toj generaciji, ostao je uskra}en za jednu bitnu dimenziju u mladosti koja se nikada ne zaboravqa. Voditeq: Sla`em se sa vama, po{to sam pro{la tu turu ferijalnu. Dr [e{eq: ^ak i partizanske mar{eve, znate ono, kao gimnazijalac sam i{ao i kao student, pa se ide po selima, po planinama, spava na slami, po salama osnovnih {kola seoskih i tako daqe, ali sve to ima neke dra`i, danas mo`da u ovim godinama to ne bih podneo ali su lepe uspomene ostale. Voditeq: Ka`ite mi, ta qubav prema politici, uop{te `eqa da se brani neka svoja ideologija, kada se javqa? Dr [e{eq: Pa, u najranijoj mladosti. U najranijoj mladosti sam... Voditeq: U vreme puberteta, kada su oni neki pubertetski buntovi? Dr [e{eq: Pre toga. Ja sam od petog razreda osnovne {kole, ja sam redovno svaki dan ~itao “Politiku”, na primer. Pre petog razreda sam po~eo da ~itam i neke kwige iz istorije, ne{to {to me je interesovalo i tako daqe, tako da, nekako sam u najranijoj mladosti odredio svoj put i sledio ga. Koliko uspe{no, to }e drugi da ocewuju, to ja nisam u stawu objektivno da procenim. Voditeq: Naravno, vreme }e pokazati. Nadam se da }ete u ovome {to radite i za{ta se trenutno borite, uspeti da se izborite, da izborite neke najboqe rezultate po vama. Dr [e{eq: Ako budete za mene navijali, obe}avam pobedu. Voditeq: Umete da vrbujete, moram da priznam, ali ja }u biti apoliti~na i neutralna. Miro, qubav prema muzici kada si ti u pitawu, kada se javqa? Traje ve} dosta dugo, a kada se javqa? Mira K: Pa, javila se, kako je rekao gospodin [e{eq, ba{ tako, iz ranih dana mladosti, iz detiwstva, u stvari. Se}am se da su me moja bra}a, koja su starija od mene, jedan devet drugi dvanaest, terala da igram tvist kad su pravili `urke, ja sam u stvari prvo volela da igram, kasnije se pojavilo ne{to drugo, da me teraju da pevam, pa onda u horu u {koli, ali kad je trebalo da zapevam stvarno, onda su mi dugo branili, po{to su Crnogorci, specijalno dole sa Metohije, iz \akovice, `enska deca ba{ nisu imala toliku slobodu, pa sam tek u nekoj 27 godini po~ela da se bavim ovim ~ime ja volim da se bavim a to je moja muzika i moje pevawe. Voditeq: I qubav prema muzici traje do dana dana{weg? Mira K: Od ’77. Voditeq: Ih, i nisi prestala nikako? Mira K: Ne. Voditeq: Nadam se i da ne}e{. Gospo|o Savovi}, `ena u politici danas ima 676

znatno vi{e nego {to ih je bilo ranije, na radost gospodina [e{eqa, nadam se i wegovih kolega. Sad ne znam, nisu ba{ uvek blagonakloni... Dr [e{eq: Najvi{e radikalki ima eksponiranih u politici. Voditeq: Nisu oni ba{ blagonakloni prema `enama u politici. Dr [e{eq: To nije ta~no. Veoma smo blagonakloni. Voditeq: Ne, ne, vi konkretno, jel’ se uvek sla`ete sa onim {to `ene, koje se bave politikom, ka`u? Dr [e{eq: Pa pazite, to nije stvar blagonaklonosti. Voditeq: Prihvatate tu|e mi{qewe? Dr [e{eq: @ena koja se profesionalno bavi politikom, ona mora da trpi sve pozitivne i negativne posledice tog bavqewa. Ne mo`e ona da o~ekuje sad neki privilegovani odnos zato {to je `ena u politici. Mo`e, nakon {to se iskqu~e kamere u skup{tinskom prenosu, nakon {to se zavr{i sednica, tad mo`e o~ekivati da joj se mu{karci politi~ari posvete kao `eni, ali dok traje parlamentarna rasprava, ra~una se snaga argumenata a ne lep izgled, {arm, dopadqivost i sli~no. Voditeq: Da ~ujemo mi, Margit, kako ste se vi obreli u politici, dakle `ena u politici u dana{we vreme? Margit S: Dakle, ja nisam, moji rani radovi nisu imali po~etak u politici, ve}, ja sam se bavila drugim stvarima. Prvo sam razmi{qala o tome da budem matemati~ar, pa sam zavr{ila matematiku, kasnije sam ipak shvatila da to nije moj fah i treba ne{to drugo da radim, pa sam tako postala pedagog i to sam i danas, a politiku sam u{la tada kada sam trebala da prihvatim moje prvo zaposlewe u jednoj osnovnoj {koli, ja pre nego {to sam potpisala ugovor o zaposlewu, morala sam da potpi{em jedan drugi ugovor koji se zvala pristupnica u Savez komunista, a kada sam ipak pro~itala o ~emu se radi, onda sam shvatila da ta ideja itekako odgovara i anga`ovala sam se u svim op{tinskim okvirima, {to se ti~e politike, a u onu ba{ anga`ovanu politiku, me uveo tada{wi predsednik op{tinskog odbora, Radoman Bo`ovi} i... Dr [e{eq: I ostavio. Margit S: Onda smo mi i{li zajedno da tamo diferenciramo odatle nepodobne osobe, i kasnije kada je ve} do{lo do vi{epartijskog sistema, onda sam se ja anga`ovala, ali moram priznati da je to na po~etku bilo na osnovu takozvanog nacionalnog kqu~a, koji je bio veoma poznat, ali kasnije sam i to shvatila da politika je jedna sfera koja meni odgovara i u kojoj mogu da iska`em sve to. Voditeq: I u kojoj dobro plivate, je li tako. Ines, s obzirom na to kako brzo pri~a{, bila bi idealna za aukcije. Kako si krenula u ove vode? Ines G: Ja nisam nikada do sad dobila ponudu za aukcije, ali vidi{, nisam o tome ni razmi{qala, to je izuzetno dobra ideja, o tome }u da razmi{qam. Ali, moji rani radovi, kako re~e Margit, pa to su mi u stvari mo`da neke najlep{e mo`da uspomene, to je tako u prirodi stvari ili je jednostavno meni tako bilo. Ja sam silom prilika bila primqena od strane jedne na{e ku}ne prijateqice na konkurs RTS-a u to vreme za voditeqe, i mislim, to je mawe-vi{e poznata pri~a, ja nisam gajila nikakve nade, ja se se}am da sam tada do{la s nekih ve`bi na fakultetu, a mislim, na fakultet se ne ide nikako nego onako, farmerke, patike, obi~na neka garderoba, i kad sam se ja tamo obrela me|u svim tim 677

kandidatkiwama, ja sam gotovo sto posto bila sigurna, ne da ja ne}u pro}i, nego da ja nemam nikakve {anse uop{te, me|utim, ispostavi se da sam pro{la, ali sve to nije toliko, meni bar, interesantno za pri~u, koliko je ova prva emisija koju sam radila. Bio je u pitawu kviz, to je tad bio, mislim da je i sada, “Muzi~ka slagalica”, i ja se se}am, ja sam tu o~ekivala neke improvizacije, pa stalno ne{to mogu kao da gestikuliram, me|utim, stalno su mi to zabrawivali i morala sam da stojim u stavu mirno, nosila sam uvek garderobu od ~etiri do {est brojeva ve}u od sebe sa ~izmama, {to nije ni neki problem, ina~e, ja imam ovako mali broj, na de~ijem odeqewu se obla~im, i najinteresantnije je bilo, ja sam morala da stanem iza nekog pulta i da ka`em: “sko~ko, sko~ko, duga, duga, bravo, Omere, jo{ pet poena za vas”. On je bio ~ovek koji je stvarno sjajan, on je pobe|ivao iz emisije u emisiju, i onda sam ja za kratko vreme shvatila da ako ja budem nastavila tako: “sko~ko, sko~ko, duga, duga”, ja ne}u ba{ daleko da doguram, u me|uvremenu se ispostavilo da sam dobila ponudu od televizije Pink i zvani~no tad i kre}e neka, uslovno re~eno, hajde, ako mo`e ova moja karijera da se nazove bitnijom, ali je ona slu~ajna. Voditeq: O ~emu to novine pi{u, kada su va{i i na{i gosti u pitawu, odnosno ona takozvana `uta {tampa, sazna}emo za koji trenutak. Rubrikom “[u{ka se, {u{ka”, zapo~e}emo od Mire Kosovke, vrlo kratko. Ja obi~no, jedan od ~asopisa koje sam listala da bih se pripremila za ovu emisiju, je ~asopis “Antena”, sa kojom ova emisija ima uspe{nu saradwu, pa jedan od ~lanaka na koji sam nai{la jeste da je Mira kona~no na{la qubav svog `ivota, i to ni mawe ni vi{e nego u dalekoj Australiji, da je ~ovek Nikolaj i kom{ija nam, iz Rumunije. Tra~ ili istina? Mira K: Istina je. Voditeq: Trebalo je da ode{ u Australiju da bi na{la ~oveka svog `ivota, zar je mogu}e da ih nema ovde? Gospodine [e{eq, {ta je sa mu{karcima, vidite, `ena je oti{la u Australiju po ~oveka svog `ivota? Dr [e{eq: Pa, verovatno je bila mnogo probirqiva. Voditeq: Mislite da je to? Ima li kod vas u stranci onako nekih momaka koji su? Dr [e{eq: Kod nas ima najvi{e. Jeste li vi zainteresovani? Voditeq: ^ekajte, polako, posle }emo, u ~etiri oka, da niko ne zna. Mira K: ^ovek mog `ivota je ustvari, to niko ne mo`e da ka`e, niti ja sam, to se nikad ne zna kad }e i da li }e biti, ostati do kraja ili ne, za sad je vrlo lepo i divno, sve {to je bilo pre toga, a to ~ovek mog `ivota, to je meni ipak malo, Mira na{la ~oveka svog `ivota. To ne mo`e nikad da bude sigurno. Voditeq: Vi ste sporazumevali iskqu~ivo pogledima a opstali do dana dana{weg, dovoqno govori da ne{to ipak ima? Mira K: Pa, daj Bo`e, ja ne bih se bunila uop{te. Bilo bi lepo. Voditeq: Ines, iako sam poku{avala da na|em neki tra~ o tebi, o tebi se malo pisalo u nekoj negativnoj konotaciji. Ti i dan danas uspeva{ uspe{no da sakrije{ svoj privatni `ivot, iako se, izme|u ostalog, i za voditeqkama jako traga na pla`i, u samoposluzi, da li si oti{la da baci{ sme}e na{minkana ili ne, da li si na nudisti~koj pla`i bila i sa kim, i tako daqe. Na koji na~in se brani{ od paparaca, ako se uop{te brani{? Ines G: Pa, ne, nemam razloga da se branim, ja pretpostavqam da ja uop{te 678

nisam, taj neki izraz, tabloidan tip, uop{te. Prvo, zato {to, imam utisak da u posledwe vreme, iskqu~iv{i naravno qude koji to s razlogom svoje profesije imaju razloga da se na|u u takvim listovima, u stvari se na taj na~in trude da grade karijere, i uglavnom su, po meni, koliko sam ja uspela da shvatim, to neke izmi{qene pri~e, a ja se ne{to nisam trudila da pravim od sebe ne{to {to nisam, `ivim nekim potpuno normalnim `ivotom, kao i svaki drugi ~ovek, i ne mislim da }e mi ne{to mnogo bitno u karijeri pomo}i to {to }e tabloidi pisati o meni, ili }e neko da me slika, ja sam re{ila da idem ovim putem u `ivotu i u poslu, i za sad je to ~ak i zadovoqavaju}e, a privatni `ivot, kad se ~ovek bavi opet javnom profesijom, mislim da je to jedina sveta stvar koja ti ostaje i u koju uvek mo`e{ da se vrati{ kao u neko svoje uto~i{te, i jednostavno to je moja odluka i ja mnogo ne patim zbog toga, mada ne zna~i da ne volim da pro~itam po koji tra~. Voditeq: Pusto `ensko. Ines G: Da, da, to je to. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li je tra~ ili istina da kada po`elite da pro~itate ne{to pametno, vi sednete za pisa}i sto i napi{ete, recimo, ne{to poput ovoga? Dr [e{eq: I posle ~itam do mile voqe. Voditeq: Jeste. Tra~ ili istina? Dr [e{eq: Ja celog `ivota mnogo ~itam. Voditeq: Ovo je kwiga “Ideologija srpskog nacionalizma”. Dr [e{eq: Pa, ta kwiga je moje `ivotno delo. Ja sam je pisao punih pet godina a materijal za tu kwigu sam skupqao oko dvadeset godina, i obi{ao sam celi svet prikupqaju}i taj materijal, pokazao sam u me|uvremenu i da je zemqa okrugla, jer sam krenuo preko Evrope za Ameriku, pa iz Kalifornije za Australiju i vratio se preko Singapura i Bahrina u Beograd. Kwiga je nastala, dakle, prvo mojim prou~avawem nau~nog i publicisti~kog dela profesora Laze Kosti}a, najve}eg srpskog emigrantskog pisca, i prvi deo monografije o wemu sam objavio pre nekoliko godina, a nastavio sam posle da radim na problematici srpskog nacionalizma i napisao ovu kwigu u formi specifi~nog uybenika, s obzirom da nikada u srpskoj nauci i srpskoj publicistici nije objavqeno sli~no delo. Voditeq: Kojoj populaciji je otprilike kwiga namewena? Dr [e{eq: Kwiga je namewena qudima raznih obrazovnih nivoa, ja sam se trudio da bude svima veoma razumqiva i pristupa~na, dakle, ja nemam obi~aj da se suvi{e koristim stranim re~ima i izrazima, poku{avam {to jednostavnije da se izra`avam, kako bi me mogli svi qudi bukvalno razumeti. Vi ste mo`da videli ju~e u Narodnoj skup{tini, predsednica Narodne skup{tine i vr{alica du`nosti predsednika Republike, ne mo`e da me razume, ali me zato razumeju radnici, seqaci, |aci, studenti i tako daqe, dakle, obi~ni qudi koji mo`da nemaju neko veliko obrazovawe ali imaju inteligenciju. Voditeq: Kwiga je, dakle, namewena wima i vrlo ozbiqna kwiga je u pitawu. Ovo su dve, tako|e, va{e kwige. O kakvim kwigama je re~? Dr [e{eq: Da. Pa, vidite ve} po izgledu koliko se te kwige razlikuju. Ova kwiga je napisana sa ozbiqnim nau~nim pretenzijama, dakle, predstavqa ozbiqan nau~ni rad, koji ve} podle`e oceni i nau~nih krugova, ve} je nekoliko pri679

kazano, napisano, promocija odr`ano, a ovo su politi~ki pamfleti. Ovo su kwige kroz koje se ja obra~unavam sa aktuelnim re`imom. Ovo je kwiga “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, koja sadr`i sve wegove kriminalne afere do kojih sam ja do{ao donedavno, sad spremam novo izdawe, i Neboj{i ^ovi}u }e u tom novom izdawu jezik biti jo{ du`i, po{to tu dodajem nove wegove afere koje sam nedavno istra`io. Voditeq: Po{to je ovo rubrika “[u{ka se, {u{ka”, otkrijte nam tajnu, kako otkrivate afere? Dr [e{eq: Pa, dobijam od raznih qudi koji su informisani, dobijam podatke, ja to proveravam, nikad ni{ta ne uzimam neprovereno i to je tajna mog uspeha, i ^ovi} mi preti stalno tu`bama, jo{ nijednu tu`bu nije podneo, nijednu jedinu. A ovo je sli~na kwiga “Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije”. Ova kwiga sadr`i kompletan sudski proces izme|u Caneta @apca, koji je protiv mene podneo petnaest tu`bi do sada, jedan sudija mafija{, potkupqen, ~ak mi je u odsustvu izrekao kaznu tri meseca zatvora uslovno na dve godine, a ja sam pobedio na Okru`nom sudu, to mu je poni{teno a on je kroz tu drugostepenu presudu omalova`en, ja mislim, da ima imalo karaktera, da se nikad vi{e u `ivotu ne bi bavio sudijskim poslom, koliko je glupu presudu napisao. I za ovu kwigu ja sada spremam novo izdawe. Vidite, ovde sa Canetom @apcom su Jovica Stani{i} i Vuka{in Mara{, svi kepo naoru`ani pi{toqima, svi spremni na akciju u svakom trenutku. Sa ovim sam zadao te`ak udarac mafiji, pre svega duvanskoj mafiji, mislim da sam jo{ te`i udarac zadao kwigom o ubistvu ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, koja je potekla od materijala Anketnog odbora, ~iji sam bio predsednik u Saveznoj skup{tini. Dakle, ovo je jedna vrsta politi~kih pamfleta, dokumentovanih, sa dokazima, sa delovima sudskih spisa, a naravno, ne spada u ozbiqni nau~ni rad, a mo`e predstavqati itekako va`nu nau~nu gra|u za nekoga ko se u budu}nosti bude bavio prou~avawem aktuelne situacije iz na{eg vremena. Voditeq: Margit, i o vama se dosta pisalo, paparaci su vas jurili gde god su mogli, da li ste obukli kratku sukwu, da li imate {lic, da li imate dekolte, poznati ste kao jako emotivna osoba i posledwe {to smo mogli da pro~itamo o vama, jeste da ste i vi kona~no na{li svog Romea. Istina ili tra~? Margit S: Pa, to se vi{e ne mo`e nazvati {u{kawem niti pri~awem, nego je brujawe. Sve je to istina i mislim da se tu mo`emo zaustaviti i ne bih se slo`ila sa Mirom da se to nikad ne zna, ovo se zna i ta~ka. Dr [e{eq: A i ja tu moram ne{to da ispri~am, ako imam malo vremena, vrlo je va`no. Voditeq: Ka`ite, ako }e nama `enama pomo}i. Dr [e{eq: Ve} osam godina mene Margit napada, na svakom mestu gde se sretnemo.. Margit S: Jao, kako la`e. Dr [e{eq: Pa ka`e, stalno obe}ava{, kad }emo da radimo ono. Jednom, na nekom diplomatskom prijemu, ja se pojavim sa `enom, a meni Margit prilazi i ka`e “ajde, {ta me la`e{ vi{e, kad }emo da radimo ono”, dolazim ja ve~eras u Zrewanin, Margit sa svojim mladi}em, ja o~ekujem opet isto da pita, Margit }uti, uozbiqila se, onda ja po~iwem: “Margit, sad sam spreman”. Voditeq: Margit ima repliku, izvinite doktore, Margit ima repliku. 680

Margit S: Prvo, ovo je gnusna la`, drugo, gospodin [e{eq je ogrezao u lova~kim pri~ama a tre}e, on, ja nisam wega napadala nego on mi preti osam godina i ~ak znam da je bio prozvan od svoje stranke, po{to radikali ispuwavaju sva svoja obe}awa i pretwe, da je to jedino {to nije nikad ostvario. Dr [e{eq: Desilo se ne{to novo, ve~eras je Margit sve~ano saop{tila, pred qudima, pred svedocima, da vi{e nikad ne moram to obe}awe ni da ispuwavam, je li istina? Margit S: Rekla sam da su ovo posledwi tvoji trzaji. Voditeq: Jao, bruka, obrukali ste se. Margit S: Da je vama definitivno odzvonilo. Za kim zvone zvona. Dr [e{eq: Ali moram priznati da me nijedna `ena du`e od Margit nije ~ekala, punih osam godina. Margit S: Ja nisam ~ekala, ja sam strepila. Voditeq: Pitali smo vas, po{tovani gledaoci ne{to o na{im gostima, za koji trenutak ~u}ete i videti {ta ste odgovorili. Rubriku zapo~iwemo upravo od Margit Savovi}. Pitali smo vas, kakav tip mu{karca bi pristajao Margit Savovi} a vi ste odgovorili, da vidimo {ta? 1.Otkud znam, nemam pojma, uop{te ne razmi{qam. 2.Treba sama da ga tra`i da zna kakav joj odgovara. 3.Pa, mislim vi{e komedija{ nego politi~ar. 4.Neki mla|i, neki politi~ar. 5.Margit Savovi}, dobra `enska, dobra sportista, sve najboqe o woj. Pa, poput \in|i}a. 6.Margit Savovi}? Pa, [ekil O’Nil. Voditeq: I, evo da ~ujemo mi reakciju Margit Savovi} na ove va{e komentare. Margit S: Mislim da je fotorobot napravqen. Voditeq: Je li tako? Imamo ga zna~i. Kratko i jasno. Dr [e{eq: Ako je u pitawu robot, onda to podrazumeva da mo`e da se iskqu~i i ukqu~i po potrebi, je li tako. Voditeq: Kuku, doktore. Volite li vi pesme Mire Kosovke i va{e mi{qewe o wima, dakle, da ~ujemo anketu posve}enu na{oj go{}i, Miri Kosovki. 1.Najmawe to. 2.Pa, volimo, ne naro~ito tu muziku, ali ona je dobra. 3.Sve narodne pesme ne volim. 4.Super, kao peva~ica mnogo dobra. 5.A izme|u ostalog, zna da peva, ima glas, zna~i, kvalitet glasa i to. 6.Pa, ona je generacija koju sam ja slu{ao i mislim da je dobar peva~, jo{ boqi zabavqa~. Voditeq: Evo, da ~ujemo i Mirin komentar. Mira K: Pa, moj komentar da nema komentara, zato {to je istina, dugo me nije bilo, da dugo nisam snimala ni{ta novo, u pravu je da sam najvi{e, moji najve}i uspesi su ustvari balade, i u tome mi nema premca, mislim da su ostale za sva vremena, {to je meni drago i da ih ne moram vi{e nikad snimiti, da imam balade koje ostaju iza mene. 681

Voditeq: I govore u tvoje ime. Slede}e pitawe indirektno je vezano za Ines Gavrilovi}, a glasi, {ta mislite koliki su honorari voditeqa na TV Pink? 1.Pa, ba{ ne mislim da su pla}eni naro~ito. 2.Slabi. 3.Mislim da su oni i previ{e pla}eni. 4.Stvarno ne znam, pa recimo, petsto evra. 5.Ne znam, nemam nikakvo mi{qewe, mo`da, {ta ja znam, pet, {est, sedam hiqada dinara, nemam pojma. Voditeq: Evo, da pitamo i Ines, kako komentari{e, ho}emo li da ka`emo kolika su primawa? Ines G: Pa, za po~etak ovako, ja ne radim za ili na TV Pink, kako kome je voqa, ja trenutno radim, ~ini mi se tri godine, za Grand produkciju, ali malo je nezahvalno, obzirom da ja sad treba da pri~am u ime qudi koji se bave ovom profesijom. Pa, u mom slu~aju je daleko od ovih honorara, ja bih rekla iz wihovih usta u Bo`je u{i, bilo bi fino da su, bar u mom slu~aju, to te pare, a za{to prelaze na Pink, to pitajte one koji rade tamo, ja radim za Grand, ja sam zadovoqna sopstvenom odlukom o mogu}no{}u koju su oni meni ostavili da se bavim konkretnim poslovima. Voditeq: I pitawe vezano vezano za gospodina [e{eqa. [ta mislite, ukoliko ode u Hag, da li }e [e{eq vi{e nedostajati u politi~kim ili u emisijama zabavnog karaktera? U slu~aju da [e{eq ode u Hag, {ta mislite, da li }e vi{e nedostajati u zabavnim ili politi~kim emisijama? 1.Uop{te }e nedostajati, u svakoj. 2.Najvi{e u ozbiqnijim, zato {to je to jedan ozbiqan ~ovek. 3.Mislim da }e nedostajati u nekim ozbiqnijim. 4.Pa, u Skup{tini, zato {to tamo jedino pravi neke scene i to je ono {to ovako. 5.Srbiji }e nedostajati sigurno. 6.Pa, ja smatram da je on srpski lider. Voditeq: I evo, gospodine [e{eq, da ~ujemo i va{e mi{qewe. Dr [e{eq: Pa, kao neki posmrtni govor. Kao da sam na svojoj komemoraciji. [alim se. Pa, ne verujem ja da }u dugo ostati u Hagu, izme|u dvadeset dana i tri godine, otprilike. Voditeq: Pa, nije ba{, vrlo je rastegqiva kategorija. Dr [e{eq: Pa dobro, ali ako je Miri pro{lo tako brzo tri godine u Australiji, {to ne bi meni u Hagu. Voditeq: Ali, ona je bila sa ~ovekom svog `ivota, a vi? Dr [e{eq: Pa, ja sam ve} u tim godinama kad ~ovek polako smiraje do`ivqaja, {to se ti~e tih biolo{kih potreba, ~itam, pi{em, spavam, igram {ah sa kompjuterom. Voditeq: E, lepo, ~uli ste kako je mi{qewe gospodina [e{eqa. Dr [e{eq: Znate, nije bitno koliko }u ja tamo ostati, meni je va`no, ja sam time preokupiran, menije va`no da pobedim Ha{ki tribunal. Voditeq: Mislite li da mo`ete u tome uspeti? 682

Dr [e{eq: Ja mislim da mogu. [to je to te`i izazov, {to je ve}i izazov, meni je borba sla|a, lep{a. Znate, ja kao profesionalni politi~ar tu razmi{qam, a s druge strane, i kao pravnik. To mi je dvostruki izazov, i ja mislim da sam u stawu, a nagomilao sam ogromno iskustvo po doma}im sudovima, i kad nekad u prvom trenutku nije izgledalo da sam pobedio, ja sam osu|en bio pre devetnaest godina na osam godina zatvora, svi su mislili gotov je, me|utim, ja sam na kraju tu pobedio. Pobedi}u i Ha{ki tribunal, garantujem. Aplauz Voditeq: Koliko se god u ovom trenutku mi ovako smejuqili, u pitawu je zaista vrlo ozbiqna stvar, a da mi sada malo pre|emo na ne{to onako sme{nije, sme{nu stranu profesije, svako od na{ih gostiju je imao po neku anegdotu, pa da ~ujemo, {ta je koga snalazilo u karijeri. Sme{nom stranom profesije kre}emo od moje koleginice, Ines Gavrilovi}. Ines, sigurna sam da ih je bilo, dakle, tih interesantnih, sme{nih momenata, mo`e{ li da izdvoji{ barem jedan? Ines G: Bilo ih je, samo {to, ja ne znam da li ja mo`da ne umem dobro da ih prezentujem, pa ne}e biti toliko duhoviti, koliko su oni sami po sebi u tom trenutku sme{niji, nego kada se iznova i iznova prepri~avaju, ali ne{to {to mi je ostalo, ja sam svojevremeno radila jednu nagradnu igru, ne{to nalik lotou, nije bitno ni kako se zvala, u svakom slu~aju, radila sam sa mojim kolegom Dekijem Panteli}em, ja mislim da smo tada svi zajedno bili, sve kad se to de{avalo, taj bubaw je radio na najobi~niji usisiva~, sad da ga malo modifistikujemo na televiziji... Voditeq: To su one loptice koje... Ines G: Jeste, da, da, koje su izlazile na sve strane, me|utim, jo{ tokom dekoracije, videv{i usisva~ kako stoji sa strane, s obzirom da studio ba{ nije preterano ~ist, pa ja to usisam, me|utim, usisva~ uop{te nije imao kesu i onda se sva prqav{tina vremenom zapalila. E sad, dok se ona palila, razvijala je neverovatnu temperaturu gore gde su izlazile te kuglice, i onda sam ja razmiqa{la {ta da radim, emisija ide u`ivo, kad je do{ao kolega iz tehni~ke sobe, rekao mi je: “znate {ta, ovo mo`e da se zapali svakog trenutka, ispod toga, recite ne{to veselo, idemo na neku muziku, a mi }emo posle da gasimo po`ar”, tako da, mislim, nije bilo toliko sme{no koliko je bilo u isto vreme i rizi~no, a drugom prilikom, ono {to se nije meni desilo, ali sa tim nesre}nim bubwem, to nam je najgore `ivotno iskustvo koje smo imali vaqda, od stresa i od svega, i prestao je da radi, sad on ~ovek nesre}an, ne znaju}i kako da ga popravi, on ga {utnuo iza kamere, i to ga je {utnuo u nekim novim cipelama u kojima se toliko hvalio, i tada ih je upropastio. Ne znam koliko je ovo duhovito zvu~alo, mene je u tom trenutku dovelo do suza. Qudi koji se bave ovim poslom znaju da kad radite tako neke ozbiqne i odgovorne stvari, gde se novac deli, ba{ nije uputno da se smejete, posebno ne do suza. Voditeq: I to je deo profesije zvane voditeq. Gospodine [e{eq, mnogi se smeju svemu onome {to se de{ava u Skup{tinia trebalo bi da bude krajwe ozbiqno. ^emu se vi smejete, odnosno {ta se vama sme{no de{ava u va{oj karijeri, ~emu se slatko nasmejete? Dr [e{eq: Pa, mene nije te{ko zabaviti i razonoditi, i ja se trudim i u najte`oj `ivotnoj situaciji da `ivotu pri|em sa one humoristi~ke strane. Re}i }u vam neke specifi~ne doga|aje iz pro{losti, kad sam bio u zeni~kom za683

tvoru, kad sam bio osu|en na osam godina robije. I tamo sam {est i po meseci proveo u samici, nisam hteo ni{ta da radim u zatvoru, pozivao sam se na prava koja su imali komunisti u zatvorima Kraqevine Jugoslavije, i po{to sam ja sad kao antikomunista insistirao da imam isti takav tretman kad su komunisti na vlasti, nisam hteo i jednom su me i tukli u zatvoru, nisu uspeli da me slome, posle su digli ruke od mene, smestili me u biblioteku, sedeo sam, ~itao kwige i ni{ta nisam radio. Svaki mesec dana su me izvodili pred upravnika zatvora, i on je poku{ao fino, i odredio mi neki lagan posao, i gde se zaradi prili~no novca i tako daqe, i onda on meni obja{wava: “pa za{to ne}e{, pa evo na kontaktima, lagan posao, nema naprezawa, nema pra{ewa, nema ni{ta a lepo se zara|uje, zara|uje dvostruko vi{e nego ovi drugi koji rade u livnici ili u brusioni”, a ja wemu: “pa, upravni~e, nisam ja do{ao u zatvor da se obogatim”. Slede}i put me tako izvode pred upravnika i on opet poku{ava da me ubedi i ja ka`em ne samo da sad ne}u ni{ta da radim, nego i slede}i put kad do|em u zatvor, ne}u ni onda ni{ta da radim. Jednom se desilo tako da je poku{ao malo da povisi ton... Voditeq: A stalno ste i{li u isti zatvor? Dr [e{eq: Ne, nisam stalno i{ao, nego sam unutar zatvora na mesec dana upu}ivan u samicu, pa kad mi istekne mesec dana, po{to je propisano najvi{e mesec dana samice, mene su na jedan dan pu{tali pono na raport, i ponove me vra}ali. To je ne{to stravi~no, samica je ne{to najgore {to mo`ete da do`ivite u `ivotu, i ne{to on kao poku{ava da pripreti, ja ka`em: “e, vide}e{ ti kad jednog dana promenimo uloge, kad ja tebe budem slao”, i digli su na kraju ruke od mene, nisu uspeli da me slome, nisu uspeli da me savladaju, i zato su to ostale lepe anegdote u mom se}awu. Voditeq: Da pitamo kakva je situacija kada je u pitawu Margit Savovi}, {ta se to sve interesantno, duhovito de{avalo u wenoj karijeri? Margit S: Pa naravno, i u mome `ivotu je bilo mnogo sme{nih doga|aja, ali jedan pamtim zaista veoma `ivo. Naime, priredila sam ja jo{ dok sam radila u Vladi, me|unarodni dan deteta u sve~anoj sali Savezne vlade, i tamo su svi `ivi do{li, zna~i, i politi~ari i uop{te poznate li~nosti, diplomatski kor, i kao da je po martiju, znala sam da }e se ne{to desiti. Ja tog dana obukla jednu jedinu moju haqinu koja je ispod kolena, i kada sam htela da pri|em mikrofonu da odr`im sve~ani govor, a ona pala, onako klizav ona patos, ja celom du`inom i {irinom, noge, i kako ja ho}u da ustanem, ja vidim neki se ovako gledaju. Voditeq: Lepo, ~isto mu{ki. Dr [e{eq: A moram da vam ka`em kako sam kao opozicionar branio Margit Savovi}. Voditeq: Bilo je i toga? Dr [e{eq: Da. Posle izbora 1996. godine, formirala se nova Savezna vlada i Radoje Konti} izbaci Margit Savovi} iz novog sastava. Ina~e, su Margit neki napadali da je ministar za ugwetavawe nacionalnih mawina i tako daqe, ja iza|em za govornicu i napravim {ou u Saveznoj skup{tini, i celu Vladu ispreturam, pa jedina `ena me|u wima, samo su wu odstranili, pa lepu `enu izbace a ove ru`ne tame ubace u Vladu, pa pokazujem na wih, pa evo kako je ona ru`na, kako je ova, pa onda, kako je Vlada nestru~na, pa po~nem da ih tumbam, tum684

bao sam ih tako da je Zoran Sokolovi}, pokojni Zoran Sokolovi}, evo, nadam se da nije ni{ta uvredqivo pa da mi zameri oko toga, po{to cenim to {to je uradio i ~asno je okon~ao `ivot, iako smo bili politi~ki protivnici, do{lo do je da wega kao ministra unutra{wih poslova raspore|ujem za ministra poqoprivrede, je li tako, po{to je zavr{io poqoprivrednu {kolu. E sad, mnogi su to sa osmehom prihvatili a vidim on sedi tamo negde u posledwim klupama, uozbiqio se, smrkao se, gleda pred sebe i tako, kao da }e eksplodirati, tako da sam ja svojski branio Margit Savovi}, kad niko drugi nije hteo. Voditeq: I pored toga {to ka`ete da je lepa `ena i branili ste je, ona osam godina ~ekala i nedo~eka. Margit S: Ja nisam ~ekala, jo{ jednom moram da vas ispravim, ja sam strepela. Voditeq: Strepili ste, bravo, tako je. Miro, u tvojoj karijeri, karijeri peva~a? Mira K: Bilo je sme{nih situacija, vrlo sme{nih i raznoraznih, kad su mi upale {tikle na sceni, na podijumu, na bini, se}am se toga, kad je ona ki{a bila, a po meni je bila, najsme{nije mi je bilo kad sam putovala, kad sam trebala da do|em u Borovo a ja putujem za Bor. I odjedanput, ja zovem telefonom, kao ja malo kasnim, pa ka`u za{to kasni, koliko sati putuje{, pa ka`em ve} tri sata, pa {ta ti je Miro, na koju stranu ti ide{, pa rekoh u Bor, pa koji Bor, treba u Borovo da do|e{. Voditeq: I jesi li stigla na taj nastup? Mira K: Nisam stigla, po{to je ve} bilo prekasno. Voditeq: Da mi vidimo {ta zvezde predvi|aju na{im gostima u onoj najbli`oj perspektivi, kako se to ka`e, “Zvezdana `urka”. I evo, da krenemo i sa prvim horoskopom, horoskop radi ina~e profesionalni astrolog, Zorica Vida~i}, svi }ete dobiti na poklon natalnu kartu, kre}emo od Margit Savovi}, 08.01, godina je nebitna, va`no je da je u pitawu kombinacija Jarac-Blizanac... Dr [e{eq: Ne mo`e, ne mo`e da se preska~u godine. Voditeq: Pa, doktore, nemojte da ste takvi, 1951. godine. Osoba ste veoma humanog i pravednog karaktera, ose}awa su vam dosta hladna i racionalna ali vi posedujete jednu modernu lepotu i u sebi nosite prijateqsku orjentisanost. @ivot vam donosi radost i ekspanziju, posebno u inostranstvu, emotivne zanose, me|utim, neizbe`ne su i qubavne avanture. Ovaj period je povoqan za razgovore, igru, pesmu, zbog va{eg dobrog raspolo`ewa ali budite obazrivi, jer svi qudi koji su oko vas, nervozni, posebno }e vas u ovom periodu prozivati i napadati. Oprez s novcem. [to ste se tako namr{tili? Upla{i{e li vas ovi {to }e vas napadati ili taj novac? Margit S: Novac je uvek problem. Voditeq: Ne, ja vidim da vi tu volite i da pevate, i da igrate i da se veselite, okrenite se tom segmentu, mo`da je najboqe. Dr [e{eq: A za novac neka se drugi postaraju. Voditeq: Doktore, ne}emo i va{u godinu da ~itamo. Dr [e{eq: Samo {ta sam bio u pro{lom `ivotu, ako imate. Voditeq: Vaga-[korpija ste bili, 11. oktobar je u pitawu, u svakom slu~aju. Dr [e{eq: Koje godine? 685

Voditeq: Pa, ne}emo da ka`emo. Dr [e{eq: [to? Voditeq: Ho}ete da ka`em, ho}ete li vi da ka`ete? Dr [e{eq: Pa za{to, je li to neka tajna? Voditeq: Pa, je li ne krijete godine? Dr [e{eq: Pa, ja sam mlad za svoje godine. Voditeq: Pa jeste, odli~no izgledate, nego `ene su jedno vreme krile godine, sad vidim da je to popularno i kod mu{karaca, iako ne kriju, oni obi~no smawe, ne znam, to je sad neka moda. Ne krijete godine? Re}i }ete nam koje ste godi{te? Dr [e{eq: Naravno. Voditeq: Koje? Dr [e{eq: 1954. Voditeq: Ta~no ste odgovorili, ro|eni ste 1954. godine. Dr [e{eq: Kao \in|i} u onom kvizu, i on je ta~no odgovarao. Voditeq: Mo`da i vi dobijete milion. Vi ste osoba koja je okrenuta javnom `ivotu, imate potrebu za otvorenim nastupima, politikom i ekonomijom, u koju }ete imati uspeha, jer ste sposobni da re{ite mnoge probleme. Na neplanirani poslovni put u inostranstvo ne}ete i}i, jer }e se planovi izjaloviti, s toga, avionsku kartu, koju, ako ste kupili, odnosno rezervisali, otka`ite ili poklonite nekome kome je neophodna. Na qubavnom planu ni{ta novo. Svojim seksepilom i daqe pobu|ujete veliko interesovawe kod `ena, {to vama, naravno, imponuje. Opustite se i u`ivajte. Slatko se nasmejao i ne komentari{e, wegov horoskop je bio najinteresantniji. Dr [e{eq: A {ta je bila u pro{lom `ivotu? Voditeq: O tome }emo posle emisije, doktore, kad krenemo da analiziramo tu natalnu kartu, ovo je samo da znate, ne idete, zna~i, vratite kartu. Dr [e{eq: Da vratim kartu? Ne bih je vratio niza{ta na svetu. Voditeq: Pa, ka`e, ako ima nekom kome treba a ima takvih, verovatno. Dr [e{eq: Ne, ne. Idem ja za Hag, a ovo se neko na{alio. Voditeq: E, vide}emo koliko je na{ astrolog u pravu, vreme }e pokazati. Dr [e{eq: Ka`e, pi{e ti na qubavnom planu ni{ta novo. Voditeq: Mira Kosovka, dupli Bik, 3. maj. Osoba ste sa posebnim smislom za umetnost a to je bazirano na va{oj ma{ti, inspiraciji i sna`nim impresijama, volite lagodan `ivot i u`ivawe u raznim `ivotnim zadovoqstvima. Period koji je bio te`ak za qubav, polako vas napu{ta i u ovom periodu }e do}i do interesantnih susreta na emotivnom poqu sa osobom iz inostranstva. Mogu}a su iznenadna ulagawa u nekretnine, ali i nagli uspon u karijeri. U svakom slu~aju, period je promena u finansijskom i poslovnom planu. Mira K: Je li na plus ili na minus? Voditeq: Na plus, zna~i u akciju. Mira K: Auu, fino. Voditeq: Ines, srce milo, 21. avgust, Lav-Devica, uh lavice su opasnice, divne su ali kad podvuku crtu, tu je podvu~eno `utim, nema daqe. Ines G: I to je ta~no. Voditeq: Posebno ste emotivni, ma{toviti i ose}ate veliku qubav prema masama, posedujete visok unutra{wi moral i volite eleganciju, modu, {to 686

se vidi, zabave i festivale. Period te{ko}a vas polako napu{ta, i na poqu posla i na poqu qubavi, po~etkom marta desi}e vam se promene i u finansijskom i u poslovnom planu. Na emotivnom poqu, od aprila izuzetno vam predstoji lep period, pun lepih de{avawa. Spojte lepo i korisno. Ines G: I da sam po`elela ovakav horoskop, ne bi bio boqi. Ako je to tako, mogu samo da se radujem i da ~ekam te mesece koje prethode. Voditeq: E, pa dakle, ~uli ste {ta kome predstoji u narednom periodu, kada su zvezde u pitawu, a {ta }e ko od wih da radi sada po na{em nalogu, po zadatku zvanom “Fota”, da pogledamo. Ho}ete li vi, doktore? Dr [e{eq: Da me{am? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Pa, ne ide mi ba{ od ruke. Voditeq: Pa, ide vam odli~no, da vidimo jo{ malo. Dr [e{eq: Da vidimo ko }e boqe. Voditeq: Ide vam. Publiko, kako me{a doktor, mislim fote. Ide vam, bogami, ide vam od ruke. Da vidimo, ova prva fota }e biti za na{u dragu Miru, koja nam dugo nije bila na ovim prostorima. Miro, ja se nadam da ti ne}e biti te{ko, opet je vezano za pevawe, ali ne{to {to nije u ba{ tvojoj bran{i, zna~i, potrebno je da jedan narodwak prepeva{ u zabavnu. Evo ti tekst. Ho}e{ li da izrecituje{ prvo pa da prepeva{, ili }e{? Ho}e{ da se pripremi{ malo? Hajde, dok se ti pripremi{, da ja vidim koji je zadatak za Margit Savovi}. Margit, {ta sve volite da radite u ku}i, od tih nekih `enskih poslova? Kako je doktor gleda, pazite, obratite pa`wu. Margit S: Ja }u da govorim o jednom doga|aju. Naime, jednom novinari me pitali {ta najradije radite u ku}i, koliko ~esto usisavate. I onda sam ja rekla, pitajte me koliko retko, to je lak{e. Dr [e{eq: Pa, je li toliko pra{wavo? Margit S: Veoma. Voditeq: Ka`ite vi meni, da li se vi snalazite sa ovim igricama? Margit S: Taman sam mislila da sam se re{ila... Voditeq: Malo klot, malo frket, mi zapo~eli. Dr [e{eq: Ovo si uvek najboqe radila. Voditeq: Zna~i, mi smo zapo~eli, va{e je da bar malo ovaj red privedete kraju. Doktore, ho}ete li mi pomo}i, da joj dodate? Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom. Voditeq: Hvala puno na asistenciji. Mira se raspevala. Ho}emo li da ~ujemo, Miro, tebe. Polako, jel’, jo{ da sa~ekamo? Margit }e da {trika a Ines, da vidimo {ta }e Ines. Ines, pa ti mo`e{ sve, ovo je ne{to {to je i ovako svojstveno, izme|u ostalog, i voditeqima. Hajde mal~ice, molim te, da ti na{im gostima poka`e{ pantomimom, u pitawu je film, ja }u ti pokazati naslov filma, Miro, nemoj da viri{, pogledaj kako se film zove. PANTOMIMA Voditeq: A sad va{a fota, da vidimo {ta }ete vi da radite. Je li posedujete jo{ neki talenat, onako umetni~ki? Dr [e{eq: A, to kad se reflektori ugase }u vam pokazati. Voditeq: E, sad }emo mi da proverimo, doktore, koliko vi dobro slikate. Je li mo`e? 687

Dr [e{eq: Koliko dobro slikam? Voditeq: Da. Spremili smo vam i modela, ne crtate akt. Je li mo`e? Dr [e{eq: Ako ho}ete ne{to da vam slikam... Voditeq: E, a mi ho}emo da nam ne{to konkretno crtate. Dr [e{eq: Hajde da vam Vladana Bati}a crtam. Voditeq: E, ne}u. Jel’ mo`e ne{to lep{e? Evo, pogledajte to lep{e, jel’ mo`e, to je dama. Dr [e{eq: Pa, Vesnu Rivas da crtam. Voditeq: Zato {to }emo napraviti krajem godine jednu lepu izlo`bu, vi }ete morati da je nacrtate i da se potpi{ete, ja }u prihvatiti va{u... Dr [e{eq: Ne. Hajde posle emisije da crtam Vesnu Rivas, a da vam sad Bati}a crtam. Voditeq: A je li mo`ete po pola, svakog po pola. Dr [e{eq: Bati}a }u, toliko dobro crtam da Bati}eva lepota mo`e do}i do izra`aja, ali nedovoqno dobro crtam da bi Vesnina lepota do{la do izra`aja. Voditeq: Dogovorili smo se, doktore, onda vi nacrtajte Bati}a, a model }e nacrtati vas. Taj mali mikrofon }u da prihvatim, da pripomognem, a za to vreme, da bi vas inspirisali, doktore, da taj Bati}ev portret bude {to lep{i, da ~ujemo Miru kako }e da prepeva. Ines }e da izrecituje a Mira da prepeva. PESMA Dr [e{eq: Evo Bati}a. Voditeq: A potpis? Otkud da znamo da ste vi slikali? To umetni~ko delo mora biti potpisano. Dr [e{eq: A ovo, koliko li~i na Bati}a, da ne moram da pi{em “ovo je Bati}”. Voditeq: Ne morate, samo da se potpi{ete. Dr [e{eq: Ako se potpi{em, mo`e neko mene da... Voditeq: Ne, ne, znate kako slikari, u uglu, znate ono kao va{ potpis. Dr [e{eq: Na pole|ini. Voditeq: Dobro, mo`e i na pole|ini, dogovoreno. A onda }emo prepustiti Vesni Rivas ovaj blok, da vidimo kako }e Vesna vas da do~ara. Dr [e{eq: Evo, je li pqunuti Bati}? Voditeq: Ho}ete li biti qubazni da Vesni dodate blok? Veco, ti slikaj dr [e{eqa, a Miro hajde molim te da ~ujemo, pa da zavr{imo sa fotama. Margit, pa ceo red. Bravo. Pa pogledajte, doktore, molim vas, za udaju apsolutno spremna, snajka spremna. Miro, da ~ujemo kako }emo pevati na nekoj, nadam se, svadbici. PESMA Voditeq: Bravo. Ti bi mogla da se bavi{ operom. A mi sad idemo na na{u nagradnu igru, da proverimo mi znawe gostiju, naravno, iz oblasti filma. Da krenemo mi sa na{om nagradnom igrom, dakle, tu je moja {armantna saradnica, koja }e zavrteti rulet i da vidimo, ekipa A i ekipa B, nemojte da suflirate jedni drugima, mo`ete pogre{no, jer ukoliko ka`ete ta~no, onda }ete izgubiti mogu}nost da preotmete suparni~koj ekipi, da preotmete ta~an odgovor, odnosno poen, odnosno mogu}nost da dobijete nagradu. Broj 3, a pod rednim brojem 3, pitawe za ekipu A. 688

Dr [e{eq: Mi smo A. Voditeq: Vi ste A. Peko Bandi} je bio glavni junak doma}e serije “Osma ofanziva”, doktore, mora biti da ste pratili, snimane pre dvadeset leta, u {iroj okolini Zrewanina. U ~ijim romanima je {aqivyija Peko prvi put ugledao svetlost dana? Dr [e{eq: ....................................... Voditeq: Niste ni sa~ekali da vam dam alternativu, dali ste ta~an odgovor, bravo, 1:0 za ekipu A. Vrtimo rulet, iza kog broja ste krije... Dr [e{eq: Ali ovde nije name{teno kao kod \in|i}a {to je bilo, morate da priznate gledaocima. Voditeq: Pa, gledaoci gledaju, pa mislim, oni su tu. Je li dvojka, jeste, broj2, pitawe pod rednim brojem dva za ekipu B, vas dve mo`ete da se konsultujete, ako Vivijen Li glumi kapricioznu, ju`wa~ku lepoticu Skarlet O’Haru, ko onda glumi {armantnog Reta Batlera? Lesli Hauard, Yejms Mejsn, Klerk Gejbl ili Yek Nikolson? Ines G: Klerk Gejbl. Voditeq: 1:1, izjedna~eno. Idemo mi sada i na pitawe broj dva za ekipu A, a krije se pod rednim brojem 7. Pitawe pod rednim brojem 7, sredinom oktobra, u doma}im bioskopima se pojavilo najnovije celiloidno ~edo re`isera Dejana Ze~evi}a, koja je naslov posudilo od ~uvene Mocartove kompozicije. Koje? Figarova `enidba, Amadeus, Mala no}na muzika ili Rekvijem? Treba li da ponovim, mo`ete da se konsultujete slobodno. Ines G: Mi znamo odgovor. Voditeq: Vi }utite, vi ~ekajte mogu}nost. Treba li da ponovim pitawe. Dr [e{eq: Hajde. Voditeq: Sredinom oktobra, u doma}im bioskopima se pojavilo najnovije celiloidno ~edo re`isera Dejana Ze~evi}a, koje je naslov posudilo od ~uvene Mocartove kompozicije. Koje? Figarova `enidba, Amadeus, Mala no}na muzika ili Rekvijem? Dr [e{eq: A, “Mala no}na muzika”, pa nisam ~uo malopre. Voditeq: [apnuli su. Dr [e{eq: Ko je {apnuo? Voditeq: Posle ka`ite da nije name{teno. Dr [e{eq: Kakvi su ovo cinkaro{i, pa ovo je stra{no. Voditeq: Jel’ da im priznam poen ili? Mira K: Pa, priznajte im. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: E, sad ne}emo. Ponovo, ponovo. Voditeq: Ne}emo ponovo. Hajde da vrtimo rulet i da vidimo drugo pitawe za ekipu B. A krije se iza rednog broja 2a. Dva najgledanija filma ove godine su, odnosno sada su pro{li, “Spajdermen” ili “Klonovi napadaju”. Kom `anru oni pripadaju? Ratni film, melodrama, nau~na fantastika, krimi film ili komedija? Ines G: Mo`emo li na tri-~etiri, mi se ne konsultujemo, nau~na fantastika. Voditeq: Bravo, jeste, 2:2, nere{eno. Mi }emo, dok ne pogledamo drugi krug ove igre, da predahnemo uz malo muzike, i to muzike Mire Kosovke. 689

PESMA Voditeq: Vesna, ide li to? Au, podmladila si ga, to }emo kasnije da pogledamo, nemoj jo{ da poka`e{. Da pogledamo mi i drugi krug takmi~ewa u ovom na{em filmskom kvizu. Vrtimo opet rulet, Miro }uti, pazi sad, obrati pa`wu, broj {est, pitawe broj {est za ekipu A. U predivnom fantazmagori~nm mjuziklu “^arobwak iz Oza”, devoj~icu iz Kanzasa, koja prolazi iza duge, otelotvorila je na velikom ekranu nepoznata sedamnaestogodi{wakiwa, postav{i preko no}i jedna od najkomerijalnijih holivudskih glumica tog doba. Ona je Lajza Mineli, Barbra Strejsend, Yudi Garland ili Helen Bonam Karter? Dr [e{eq: Yudi Garland, to sam znao. Voditeq: Pazite, uop{te se ne konsultuje sa koleginicom. Dr [e{eq: To nisam mogao da pogre{im, kao Branka ]opi}a je znam. Voditeq: Jedan poen za ekipu A. Vrtimo rulet, dobri ste u ovom kvizu,ne znam kako da, pitawe za ekipu B pod rednim brojem 1, a pitawe glasi: koju borila~ku ve{tinu je proslavio mali zmaj, Brus Li, u svojim megauspe{nim akcionim ostvarewima, karate, kung fu, tekvondo i boks? Ines G: Kung fu. Voditeq: Bravo, 1:1. Sad smo i wima malo, doktore, pa tako 1:1. Drugo pitawe za vas u drugom krugu krije se iza broja 3. U kultnom doma}em filmu “Mar{ na Drinu”, glavni glumac u samrtnom rovcu izgovara psovku ru{e}i i posledwi cenzorski tabu. Ne}emo vas pitati koja je psovka, ve} ko je izgovara, Qubi{a Samaryi}, Quba Tadi}, Bata @ivojinovi}...? Dr [e{eq: Quba Tadi}. Voditeq: Doktore, izlazite li vi iz bioskopske dvorane? Dr [e{eq: Pa kako, taj film sam gledao sigurno dvadesetak puta. Voditeq: Kod ku}e ili u zatvoru, mislim, je li ima tamo video i to? Dr [e{eq: Ho}ete li da probate, da vidite kako je tamo? Voditeq: Ne daj Bo`e. Da zavrtimo rulet. Pitawe pod rednim brojem 5 za ekipu B, a pod rednim brojem 5, pitawe za vas. U trenutno najve}em video hitu, u na{im video i DVD klubovima, gluma~ki par ~ine Antonio Banderas i An|elina Yoli. O kom filmu se radi, “Bezgre{ni”, “Pogre{ni”, “Prvi greh” ili “Drugi greh”? Dr [e{eq: A, ja znam. Ne}u nikom da ka`em, ho}u da vas pobedim, ne}u da vam ka`em. Ines G: Evo, mi }emo da poku{amo, “Prvi greh”. Voditeq: Definitivno? Ines G: Da. Voditeq: Pogodile su, doktore, pogodile su. Izjedna~eno, bogami, ja ne znam, sad }emo videti {ta }ete i kako odgovarati u tre}em krugu. Dok ne krenemo u taj tre}i krug, Veco, mo`emo li da vidimo kako izgleda to remek delo. Doktore, kako vam se ~ini? Dr [e{eq: Pa, ispao sam mnogo lep{e nego u prirodi, ustvari, nisam ja takav nego tako me Vesna zami{qa u svojim snovima. Voditeq: A prizna}ete da delujete mla|e. E, da vidimo mi i tre}i krug, Veco, sad }e{ se ti nama pridru`iti, srce milo, samo da mi vidimo jo{ ovaj tre}i krug, sad ne}ete imati alternative, sad }ete morati odmah da dajete ta~an odgovor. Pitawe za ekipu A pod rednim brojem 3. Prvi ameri~ki film Romana 690

Polanskog bio je snimqen davne 1967. godine i nosio je dva naslova. Du`i je glasio: “Oprostite ali va{i zubi su na mom vratu”, kako je glasio kra}i ujedno i mnogo poznatiji naslov? Konsultujte se sa Margit. Dr [e{eq: Nema ona vremena za filmove, ona samo plete, usisava, mesi. Voditeq: Je li znate odgovor, doktore, da li se predajete? Dr [e{eq: “Vampir”? Voditeq: Nije. Da li se predajete? Dr [e{eq: Polako, polako. Voditeq: Ovo mo`e da potraje, to nije pantomima, doktore. Ho}ete li da ponovim jo{ jednom? Dr [e{eq: Hajde, hajde. Voditeq: Prvi ameri~ki film Romana Polanskog bio je snimqen davne 1967. godine i nosio je dva naslova, du`i je glasio: ”Oprostite ali va{i zubi su na mom vratu”, i taj biste vi znali jer je du`i, kako je glasio kra}i naslov? Da li prepu{tamo wima da probaju? Dr [e{eq: Ne, ne, ~ekajte malo. Voditeq: Borac, pogledajte borca. Dr [e{eq: “Ve{ta~ka vilica”? Voditeq: Ne, ajmo, ekipa B, je li znate ta~an odgovor? Ines G: Da, naravno da znamo, kao i uvek, ta~an odgovor je “Bal vampira”. Voditeq: Bravo, i ekipa B vam je preotela odgovor na prvo pitawe, zna~i 1:0 za wih. Vrtimo rulet i da ~ujemo pitawe za wih, mo`da }ete vi sad uspeti, ako one ne budu znale, da odgovorite na wihovo pitawe, a pitawe se krije iza rednog broja 6, je li tako, {estica za vas, drage moje dame. Ako su filmovi “Zaseda”, “Majka”, “Kad budem mrtav i beo” ili “Dezerter”, ko je bio wihov tvorac? Dr [e{eq: E, sad ja znam. Voditeq: ^ekajte, ~ekajte, doktore, pro~itao je. Dr [e{eq: Nisam pro~itao, pa @ivojin Pavlovi}, znam da nabrojim sve wegove romane i pet filmova bar. Ines G: Pa dobro, opet je nere{eno, {ta sad. Voditeq: Niste stigle ni da predahnete. Mira K: Zato {to je pro~itao. Dr [e{eq: Ma, nije. Voditeq: 1:1, po{teno. Vrtimo rulet, odmah ste ih presekli, samo `estoko, `ustro, nema mnogo da razmi{qaju, `ene, mo`ete misliti, ~etiri. Pitawe pod rednim brojem 4 za ekipu A. Proslavio se kao muzi~ar buntovnih pesama 60-tih godina, debitovao je na filmu 1973. godine, “Pat Garet i Bili Kid”, napisav{i i pored svega i saundtrek. Posledwi film koji je radio 1987. godine, sa tada{wom suprugom Yoan Bajers, nije uspeo, sada se posle 15 godina ona ponovo vra}a filmu, a on je? Mala pomo}, ja mislim da je on ipak poznatiji kao muzi~ar, nego kao glumac. Jao, ~ujte, pomo} iz publike. Ines G: Mira je ovo znala, ona je prva rekla. Voditeq: Prerano je rekla. Dr [e{eq: Pa ~ekajte, mi sporije mislimo, ne mo`emo mi tako brzo. Prerano ste rekli. Voditeq: Vesna, hajde, sudija si, ka`i. Vesna R: Pa, ja sam rekla da je ona pre ~ula. 691

Voditeq: Ti si {aptala, Vesna. [ta }emo sad, kome }emo poen? Zna~i, ovaj poen nikome. Vrtimo rulet, mo`da one jo{ uvek imaju {ansu, ni{ta ovde, ni{ta onde, ali one imaju mogu}nost da vas pobede, ako ta~no odgovore, jer imaju pravo na jo{ jedno pitawe, koje se krije iza {estice, ako se ne varam, 6a, po{to smo {esticu ve} imali. Dr [e{eq: Kako one imaju jo{ jedno pitawe? Voditeq: Pa, tako lepo, vi ste imali dva i wima je ovo sad drugo pitawe. Film u boji je nastao me{awem triju primarnih boja. Me{awem crvene, `utozelene i? Dr [e{eq: Plave. Voditeq: Pa, doktore, pa kako, pa dobro, 2:1, jaoj, {to ste na kraj srca, morate mu{ki podneti poraz. Da mi podelimo i nagrade na{ih sponzora. Naravno, u pitawu je Industrija uqa “Dijamant” iz Zrewanina i Fabrika ~arapa “Udarnik”, tako|e iz Zrewanina za pobedni~ku ekipu. Mira K: Mi smo wih pobedili. Dr [e{eq: Pa, vi onda nas zovete na pala~inke, imate dovoqno uqa. Voditeq: Margit mo`e da ve`ba, da bi Margit ve`bala, mi smo izdejstvovali i ute{nu nagradu za vas, zna~i, i vi kao ekipa ste se stvarno onako trudili. Dr [e{eq: A {ta }e ona sa ovoliko uqa? Margit S: Ja ti poklawam, po{to ja ne}u. Voditeq: Ho}emo li kod doktora na pala~inke onda? Ho}emo li, Margit, kod doktora na pala~inke? Mo`e li? Margit S: Mo`e, mo`e. Voditeq: Doktore, je li spremate, volite li kuhiwu? Dr [e{eq: Pala~inke? Voditeq: Pa {ta fali? Margit S: Ume da baca u vazduh. Voditeq: Je li lepite za plafon? Dr [e{eq: Umem da bacam u vazduh. Voditeq: Da mi skratimo ovo, daleko }emo sti}i. Pitalice, da vidimo ko }e izvu}i najkra}i {tapi}, jer ko izvu~e najkra}i {tapi}, ima pravo da postavi pitawe iz svoje karijere vama, po{tovani gledaoci. I, evo, kre}emo i sa na{om pitalicom, naime, rekoh ja, naizgled ~etiri identi~na {tapi}a, identi~ne du`ine, samo je jedan kra}i. Doktore, da li }ete se uhvatiti ba{ za taj? Dr [e{eq: Za kra}i? Ne}u sigurno. Voditeq: Ne znam, ali ako uzmete kra}i {tapi}, vi }ete postavqati pitawe. Da li vam se javqa koji je kra}i? Ne znam da li je taj kra}i, to }emo videti kada svo ~etvoro izvu~ete {tapi}e. Dr [e{eq: Je li treba du`i ili kra}i? Voditeq: Kra}i, samo je jedan kra}i. Uporedite, nisu svi isti, jedan je kra}i. Ines G: Da li je mogu}e da je meni zapao kra}i. Voditeq: Ines, tvoj je kra}i. Tvoje pitawe }e{ postaviti na{im gledaocima, samo da ka`em da svoje ta~ne odgovore mo`ete slati na adresu TV KTV, Cara Du{ana 23, 23000 Zrewanin, izvla~ewe je prvog dana prole}a, ima jo{ vremena, a va{e ta~ne odgovore o~ekujemo na pitawe, koje, Ines? 692

Ines G: Pa hajde, da ne komplikujemo, po{to su ve} nagrade u pitawu, kako se zove emisija koju ja trenutno radim za Grand produkciju? Voditeq: Lako pitawe, odgovore, dakle, {aqite na adresu TV KTV, Cara Du{ana 23, 23000 Zrewanin a mi }emo sad kao u {kolici opet na{e goste {to{ta da pitamo. Evo, da krenemo sa pitawima, poja~ani smo, Vesna nas je poja~ala. Veco, ti si svoje odradila, tebe ne}emo, ti si svoje {kolsko odradila. Gospodine [e{eq, i vi ste va{e dok ste bili u {koli odradili, a mi vas sad pitamo, ko ne dr`i korak sa vremenom? Dr [e{eq: Korak sa vremenom ne dr`i Ko{tunica, vidite da ga je vreme pregazilo, izabran ~ovek za predsednika na ~etiri godine, izabra{e ga za ~etiri godine a on sti`e na dve godine. Voditeq: I to je to. Hvala. Dr [e{eq: To vam je bilo kad je Du{an Mihajlovi} formirao Novu demokratiju u Vaqevu, to mu je bio slogan, “To je to’. Voditeq: To ste vi rekli. Pitawe za Ines, {ta je alternativno pozori{te? Ines G: Pa, hajde da budem i ja duhovita, dakle, alternativno pozori{te je kada je narod na sceni a politi~ari u publici. Voditeq: Pa, recimo da bi to bilo alternativno pozori{te. Dr [e{eq: Da vi ne prizivate 6. oktobar? Ines G: Ne, za{to? Je li to tako zvu~alo? Voditeq: Miro, kada se ka`e pojeo vuk magarca? Mira K: Pa, kada ga pojede. Voditeq: Margit, {ta je po vama crni petak? Margit S: Pa, kad je petak 13-ti. Voditeq: A je li vam to nesre}no? Margit S: Ne, tako se govori. Voditeq: A vama li~no? Margit S: Ne znam. Petkom, kad je 13-ti, ne ulazim u ku}u. Voditeq: Doktore, pozva}u vas ja jednom ovde da vi budete voditeq neke od emisija. Dr [e{eq: Kad se vratim iz Haga. Voditeq: Dogovoreno. A mi sada gledamo muzi~ki rulet. PAUZA. Voditeq: Sad }emo videti ko }e i kako da peva, ~ijim grlom. Da zavrtimo rulet. Vesna mo`e da poma`e. Mira je pod rednim brojem 4. Miro, mo`e li jedna pesma tvoje koleginice Lepe Brene, “Ja nemam drugi dom”? PESMA Voditeq: Bravo. Doktore, {ta ka`ete? Blago mu{karcu kome dama ovako peva. Dr [e{eq: Kome Mira peva. Voditeq: Vrtimo daqe. Sada zadatak za moju Ines, pod rednim brojem 6. Ines G: Ja se svima unapred izviwavam, jer ja ne znam da pevam. PESMA Voditeq: Bravo, svaka ~ast. Vrtimo rulet jo{ jednom, da vidimo {ta }e nam Margit Savovi} pevati. Margit S: Ja }u samo ono {to znam. Tu jednu jedinu pesmu. Voditeq: Nema {ta znate, nego {ta vam padne sad. Da vidimo, ~etvorka, i 693

to 4a, pod ~etiri, vi stvarno ne mo`ete da pobegnete od pesme “Besame mu~i”. Margit S: Otkad sam propevala, ja znam tu jednu jedinu pesmu. Dr [e{eq: I samo joj se ona na ruletu ukazuje. Margit S: Nisam jo{ uspela da pro{irim repertoar, i to na ma|arskom. Voditeq: Ka`ite mi samo, pre nego {to zapevate, koliko je ma|arski melodi~an, koliko uop{te mo`e da se peva na ma|arskom? Margit S: Evo, sad }ete da ~ujete. PESMA Voditeq: Bravo. Da zavrtimo rulet, da vidimo, doktore, {ta }ete vi, slatko ste gledali, slatko se smejali... Dr [e{eq: Ne, ne, to }e Vesna umesto mene da peva. Voditeq: ^ekajte, da vidim ja sad. Dr [e{eq: “Spremt’te se, sprem’te, ~etnici”. Voditeq: ^ekajte, pobogu, doktore. Ba{ vam to i pi{e ovde. Od doktora ne tra`iti da bilo {ta peva ovde, peva}e u Hagu. Dr [e{eq: Ko je to rekao? Voditeq: Pa, mislim, ne znam, tako pi{e pod rednim brojem 7. Ho}ete li pevati tamo? Dr [e{eq: Da pevam tamo? Voditeq: Na plejbek, ka`e Margit. Dr [e{eq: Ja tamo kad zapevam, ja mislim da }e se Ha{ki tribunal raspustiti. Voditeq: Gleda}emo direktan prenos. Dr [e{eq: Ako ga bude. Voditeq: Pa, vaqda ho}e. Dr [e{eq: Vide}emo. Voditeq: Zavisi koliko platimo. Dr [e{eq: Koliko pla}ate? Voditeq: Pa, mislim ne ja. Dr [e{eq: Platite odmah, pa }u vam ja to obezbediti. Voditeq: Dobro, i polako ali sigurno da privedemo kraju i ovo izdawe tok {oua, da se malo me|usobno na{i gosti propitaju, koga {ta interesuje, ko je o kome ne{to `eleo da sazna do sada a nije imao prilike da ga pita. Evo sad prilike da se na{i gosti me|usobno propitaju. Margit, hajde da krenemo od vas, evo prilike da svog politi~kog, je li vam on protivnik? Dr [e{eq: Kako kad. Voditeq: Pitajte ga sad {ta god ste imali `equ a niste imali priliku. Margit S: Ja }u gospodina doktora pitati da li planira uskoro, posle ove silne literature, da napi{e kwigu koja }e nositi naslov “Osam godina moga srqawa”? Dr [e{eq: Ali ja nisam doktor za te stvari, Margit. Margit S: A ko to ka`e, ko to la`e. Voditeq: Doktore, ne mo`ete protiv `ene. Doktore, evo prilike da vi pitate Ines sve ono {to eventualno moglo da vas interesuje vezano za wu. Dr [e{eq: Kakav imate utisak kad ste u dru{tvu sa nekim matorim mu{karcem koji jo{ misli da `ivi a zapravo mu je `ivot odavno pro{ao? Ines G: Uh, to je doktorsko neko pitawe, za neku tezu, pa, ne znam, slabo sam 694

u dru{tvu starijih qudi od sebe. Dr [e{eq: Volite dru{tvo samo mla|ih. Ines G: Pa, svoje generacije, par godina dole, gore. Dr [e{eq: Ja kad sam bio u va{im godinama, pa ~ak i kad sam bio mla|i, jer ja sam, verovali li ili ne, nekad davno bio i mla|i od vas. Ines G: Da li je mogu}e, je li to bilo ikad? Dr [e{eq: Ja sam uvek voleo dru{tvo starijih. Ines G: Pa dobro, ako pri~amo o nekim starijim qudima koji bi mogli da mi budu kao moj deda, recimo, onda svakako volim da ~ujem neka wihova iskustva. Dr [e{eq: Pa, nisam ba{ mislio na toliko stare. Ines G: Pa, ja pretpostavqam da va{a ma{ta ide u onom drugom pravcu, sve vreme poku{avam da vam... Dr [e{eq: Ne, {to se ti~e moje ma{te, u odre|enim godinama ~ovek se oprosti sa ma{tom. Margit S: Vidim ja da }e biti ne daj se Ines. Voditeq: Evo prilike i da ti pita{ Miru, dugo je nije bilo na ovim prostorima, nije imala prilike ni da snima za... Dr [e{eq: [to joj sugeri{ete pitawa? Voditeq: Ne sugeri{em, ima prilike da je pita... Ines G: Sad sam pomislila da ka`em ba{ kako mi Lidija ~ita misli, a vaqda je to profesionalna deformacija, i mene, naravno, zanima kad }e novi Mirin album i da je obave`emo Lidija i ja, po{to smo prirodom posla slu{ale wene pesme, da budu bar dve balade, jedna za Lidiju i jedna za mene. Voditeq: I jedna za [e{eqa. Mira K: Pa, ne znam da li on voli balade. Dr [e{eq: Balade najvi{e volim, Miro. Margit S: Wegova balada je balada otpisanih. Mira K: Pa, ako Bog da, bi}e do prole}a, tamo do pred po~etak leta. Voditeq: Dakle, sa cve}em jedan muzi~ki cvet. Miro, evo prilike da ti pita{ Margit Savovi}. Mira K: Pa, Margit pitam jedno ba{ li~no pitawe, da li stvarno gotivite gospodina [e{eqa i da li u dubini du{e ose}ate naklonost prema wemu? Margit S: Pa evo, to je sad ve} pro{lost a ~itav taj slu~aj mo`e da se nazove kao optimisti~ka tragedija. Dr [e{eq: Ali, tako to taj slu~aj mo`e ve~eras iznenada da se okon~a ovde. Mira K: Ne znam da li ste prijateqi ili neprijateqi, da li ste u sva|i, apsolutno sam apoliti~na, ali vrlo se dopuwujte i izgledate kao veliki prijateqi. Mo`da me o~i varaju, mo`daje to ipak neka tajna veza. Margit S: Neka ostane tajna. Dr [e{eq: Najstro`e ~uvana tajna. Voditeq: Bi}e para za `utu {tampu. Vesna Rivas nije samo peva~ica, ona je od skora i odli~an voditeq, na jednoj lokalnoj televiziji, koja se gleda poprili~no i u Beogradu, moram re}i. Vesna, evo prilike da ti malo preuzme{ moju ulogu i da svakom od gostiju postavi{ po jedno pitawe. Prilika, kao da si kod sebe u emisiji, ne{to {kakqivo. Vesna Rivas: Miro, prvi javni nastup koji si imala u Jugoslaviji po povrat695

ku, bio je u Domu vojske, koliko ja znam, da li postoji neki odre|en razlog za{to si upravo tamo prvo zapevala? Mira K: Pa, s obzirom da sam tek bila do{la, bila sam u konfuziji nekoj, u gu`vi, frci, trci, me|utim, dobila sam poziv... Vesna Rivas: U Jugoslaviji posle tri i po godine. Mira K: A kako sam se ose}ala, mislim da se ti dobro se}a{, ba{ je bilo onako lepo dru`ewe, ose}ala sam se ba{ onako prelepo. Samo {to je to na`alost bio zadwi koncert za Jugoslaviju, za jugoslovensku vojsku, to nisam znala. Vesna Rivas: Po{to se ovde javqaju veliki skandali i finansijska policija u svojoj ku}i za koju radi{, Grand produkciji, ako u slu~aju prestane sa radom, da li razmi{qa{ gde }e{ u preme{taj. Ines G: Ne, ja mislim da imam jedan veliki `ivotni problem, u ovom poslu je mo`da najboqe misliti korak unapred i sebi osiguravati mesto, ja to nikad nisam radila i ~ini mi se da je mene sre}a pratila, ako se to uop{te pripisuje sre}i ili sudbina, tako }e i ovaj put, nadam se. Vesna Rivas: Jedno podpitawe. Da li ti je {ef Lepa Brena ili Sa{a Popovi}? Ines G: Pa, ja u su{tini najvi{e kontakata imam sa Sa{om Popovi}em, po{to se on direktno bavi snimawem emisija, sa Brenom naravno, ali mnogo ~e{}e sa Sa{om. Vesna Rivas: Lidija, pitawe za tebe. Da li je lak{e biti novinar radijskog medija ili televizijskog? Voditeq: Po meni, mnogo lak{e televizijskog, jer televiziju prati i slika i ton a radio samo ton, prema tome, ako negde pogre{i{, ako negde zastane{, ako ne{to ne zna{, svaki sekund na radiu je kao ve~nost. Vesna Rivas: Doktore Vojo, ako slu~ajno odete, mada ne `elimo sumwamo da }ete oti}i, u me|uvremenu, koje su pesme koje nam preporu~ujete da mi koji ostajemo u Srbiji, koje pesme da pevamo? Dr [e{eq: Najboqe bi bilo ono “Drma mi se na {ubari cve}e”. Vesna Rivas: A recite mi, za kraj, mog pitawa vama, da nam bar odrecitujete deli} neke pesme, srpske, koju najvi{e volite, ne morate da pevate, ali odrecitujte bar jednu strofu. Dr [e{eq: Najlep{a od svih srpskih pesama je “Sprem’te se, sprem’te, ~etnici”. Svaki pravi Srbin zna tu pesmu. Vesna Rivas: Ne}ete nikako da nam se pridru`ite ni u pevawu ni i recitovawu. Dr [e{eq: Pa, ne}u u pevawu i recitovawu, mo`da bih se u ne~em drugom prikqu~io. Margit S: Ja sam htela da ga pitam koje mu se to cve}e drma? Ru`a? Voditeq: Koje vam se cve}e drma, doktore? Dr [e{eq: Ne, na {ubaru se ne stavqa ru`a, stavqa se ne{to drugo, vide}e{, polako. Vesna Rivas: Dobro. Margit, sad jedno ozbiqno pitawe, a to je, {ta se definitivno de{ava sa Partijom uspe{nih `ena, da li ta partija uop{te vi{e postoji ili smo stvarno postali onako partija takvih `ena? Voditeq: U kojoj je i Vesna Rivas, moramo da ka`emo, i ti si pu`ica. Vesna Rivas: Nisam postala pravi ~lan i automatski sam potpisala pri696

stupnicu Srpske radikalne stranke. Voditeq: Jaoj, doktore, ve} si je maznuo. Sve ste `enske maznuli. Margit S: Posle osam godina }e vas napustiti. Doktor [e{q bi rekao “oni su jedna kombi stranka”, ali iskreno da vam ka`em, mi sad, malo smo se pritajili i o~ekujemo da se ra{~isti ovaj haos u zemqi, u politi~kom `ivotu, da se raspi{u izbori, i onda }emo pokazati da ipak nas `ena u zajednici Srbije i Crne Gore ima 52 odsto, zna~i, da smo mi ve}ina. Vesna Rivas: Da li mo`da vas ne sklawaju dok ne pro|u svi ovi izbori, neke stvari koje moraju da se izde{avaju u zemqi, pod navodnicima? Dr [e{eq: Znate, nije to mo`da na~in da ovaj put malo uznapredujem na politi~koj scni. Voditeq: Ma, ja, koliko vidim, vi }ete postati, ako ni{ta drugo, barem dopisni ~lan, ali ~ekajte lep{e vreme da se taj pu`i} razgoli... Dr [e{eq: Kako da budem dopisni ~lan? Voditeq: Pa, ne mo`ete, u pitawu je partija uspe{nih `ena. Dr [e{eq: Dobro, ali ja mogu biti samo `rtva te partije, je li tako. Margit S: Ti to ve} jesi, samo jo{ ne zna{. Voditeq: Dragi moji, hvala vam mnogo.

XLI NAS Alternativna televizija Bawa Luka, 7. februar 2003. godine Voditeq: Gospodine [e{eq kad ste saznali prvi put za postojawe ili navodno postojawe ha{ke optu`nice protiv vas? Dr [e{eq: Pa saznao sam negde posledwih dana januara i ta informacija je vrlo pouzdana. Ha{ka optu`nica je potpisana, a koliko ju~e ili danas trebalo je da bude potvr|ena da bi se obelodanila. Voditeq: Javno objavqena? Dr [e{eq: Pa prvo, to neki sudija potvr|uje, pa se onda javno objavquje. Informacija je i{la preko vrha vlasti u Beogradu, a i nekim diplomatskim kanalima sam saznao. Voditeq: I ranije se pri~alo o mogu}nosti podizawa ha{ke optu`nice protiv vas? Dr [e{eq: To je lansirano uglavnom iz Beograda, lansirali su moji politi~ki protivnici nekad iz \in|i}evog tabora, nekad iz Ko{tunicinog. Ja sam uvek znao pouzdano ko lansira i odmah sam to obelodawivao. Ja sam osumwi~en ve} nekih desetak godina, ali za mene nikad nisu uspeli da prona|u nikakav ratni zlo~in, nikakvo krivi~no delo, ni pozivawe drugih na ratne zlo~ine, ni prikrivawe po~inilaca nakon po~iwenog ratnog zlo~ina. A ovo sada {to rade ja mislim da je vi{e jedna politi~ka igra, oni bi bilo {ta mogli da napi{u u toj optu`nici. Kad god bi neko od zapadwaka u protekle dve godine dolazio u Beograd, \in|i}, Goran Svilanovi}, Neboj{a ^ovi} i jo{ neke dosmanlije su i nogama i rukama upiwali se iz petnih `ila, vukli za rukav, kumili i molili da se bilo {ta protiv mene preduzme samo da nisam ovde jer sam nepodno{qiv toj kvinsli{koj vlasti. 697

Voditeq: Je li vam poznat sadr`aj optu`nice ili barem wegovi delovi? Dr [e{eq: Pa to {to sam saznao nije prili~no pouzdano. Znate, pomiwe se miting u Jagodwaku, neka izjava navodna devedesetpete godine na dr`avnoj televiziji Srbije, pomiwu Zapadnu Slavoniju i Vo}in, mada tamo to {to se desilo nema nikakve veze sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke itd. Voditeq: Da li je definitivno to da optu`nica protiv vas postoji? Na osnovu ~ega ste to... Dr [e{eq: Pa rekao sam vam ve}, dobio sam iz vrlo pouzdanih izvora. Voditeq: Iz Haga? Dr [e{eq: Da. Onda to je potvrdio Mile Isakov, a to je potvrdio i beogradski list “Danas” koji je ~ista ameri~ka agentura, to je novina CIA. Voditeq: Vi ste na jednom su|ewu skoro zakazali, rekli da ne mo`ete ro~i{te da odr`ite 24. februara i najavili svoj povratak na su|ewe krajem marta ili po~etkom aprila. To zna~i da }ete vi oti}i u Hag i da znate da }ete se vratiti za mesec dana? Dr [e{eq: Pa ne znam, ja pretpostavqam. Znate, ja sam tu odredio vrlo {irok raspon, ako odem u Hag osta}u izme|u dvadeset dana i tri godine otprilike, tako ja to procewujem. Za{to, {ta imam u vidu? Nemaju oni nikakav dokaz protiv mene i ja tamo ne mogu biti osu|en, ~ak ni pred takvim sudom ja ne mogu biti osu|en. Me|utim, postoji problem sudske procedure krivi~nog postupka koji se tamo vodi. On je mnogo lo{iji nego u na{oj zemqi, kod nas ako nekog uhapsite, dr`ite u zatvoru i posle {est meseci niste u stawu da ga izvedete pred sud morate ga pustiti iz zatvora, morate podi}i optu`nicu i zakazati su|ewe. A ovde je mogu}e kao u slu~aju Mom~ila Kraji{nika da ~oveka uhapse, da ga otmu na krajwe brutalan na~in, upotrebom eksploziva, mada nije imao nikakvo ni obezbe|ewe u svojoj ku}i na Palama, da ga odvedu u Hag i da tri godine ~eka su|ewe. Voditeq: [ta ako vam se to desi, to ho}u da vas pitam? Dr [e{eq: Pa ja sam spreman i na tu varijantu, ja }u i to izdr`ati, ako sam mogao da izdr`im Zeni~ki zatvor, Zeni~ku samicu od {eset i po meseci, ako sam u Sarajevu mogao da izdr`im }eliju smrti i {trajk gla|u od 48 dana, pa vaqda mogu i ha{ki zatvor [eveningen da izdr`im. Koliko ja vidim tamo su uslovi sme{taja neuporedivo boqi nego u bilo kom drugom zatvoru na Balkanu. Voditeq: Da, ali jedan od va{ih glavnih oru`ja komunikacije sa javno{}u u tom slu~aju }e biti onemogu}en? Dr [e{eq: Komunikacija sa javno{}u je onemogu}ena, ali nije komunikacija sa porodicom, sa mojim prijateqima i sa Strankom. Sude}i po ovome kako Slobodan Milo{evi} svakodnevno kontaktira, pretpostavqam da }u i ja imati tu mogu}nost. Voditeq: Putem poluanonimnih pisama? Dr [e{eq: Ne, telefonom. Pa mene je zvao desetak puta telefonom, svojoj porodici se koliko ja znam skoro svaki dan javqa. Voditeq: ^ak iz wegove stranke sumwaju da su to anonimna pisma? Dr [e{eq: Pa nisu to anonimna, sasvim normalna pisma potpisana wegovim potpisom. Voditeq: Vi ste rekli da ste ve} kupili ili rezervisali... Dr [e{eq: Rezervisao sam treba da je do 17. februara kupim. A sad ~ekam da stigne optu`nica da pitam u kancelariju Ha{kog tribunala ko }e to da pla698

ti ja ili oni, po{to to ko{ta dvestapedeset dolara. Voditeq: Do pre nekoliko meseci vi ste najavqivali da biste vrlo rado oti{li u Hag ako bi vas pozvali? Dr [e{eq: Vrlo rado idem u Hag. Voditeq: Rekli ste da ste i poku{ali da odete u posetu Slobodanu Milo{evi}u, oni su vam uskratili vizu? Dr [e{eq: Tamo ve} negde devedesettre}e, ~etvrte, pete godine neki politi~ari sa zapada, neki zapadwa~ki novinari pa ~ak i ovda{wi najvi{i funkcioneri Socijalisti~ke partije u vreme onog `estokog sukoba sa srpskim radikalima s vremena na vreme su me optu`ivali da sam ratni zlo~inac. Ja sam u decembru devedesetpete godine tri puta telefonom zvao Ha{ki tribunal i rekao “ako imate bilo {ta protiv mene ja odmah dolazim, samo mi ka`ite” i oni su mi rekli tada da nemaju ni{ta, ja sam rekao pa vidim pi{u ovi politi~ari, novinari, wih ne interesuje {ta izjavquju politi~ari, {ta pi{u novine, takav je bio odgovor. A onda sam u januaru devdeset{este podneo zahtev Holandskoj ambasadi da sam o svom tro{ku kao turista putujem u Hag, nisu mi dali vizu. Dvehiqadeprve godine u septembru mesecu sam podneo zahtev na ~elu delegacije Srpske radikalne stranke putujem u Hag da obi|em Srbe zato~ene u Hagu, navode}i poimeni~no Slobodana Milo{evi}a, Mom~ila Kraji{nika, generala Gali}a i druge. Neki su to izvrtali u Tali}a kad su objavqivali novinama, verovatno novinari nisu pravili razliku izme|u Gali}a i Tali}a. Ja generala Gali}a veoma cenim i po{tujem, a nisam ba{ imao dobro mi{qewe o generalu Tali}u, ali ne bih imao ni{ta protiv ni da ga posetim u Hagu tamo ukoliko bi se i on s time slo`io. Ja nikad s wim nisam imao neku komunikaciju pa da mu sad name}em svoju posetu. A Mom~ila Kraji{nika smatram i li~nim prijateqem. [to se ti~e Slobodana Milo{evi}a bili smo u nekoliko navrata i politi~ki partneri i kad je ta na{a saradwa funkcionisala ona je bila korektna, se tim {to je nekada i pucala, prerasla u sukobe to je sad stvar srpske politi~ke scene a ne Ha{kog tribunala. Ja cenim i po{tujem i Slobodana Milo{evi}a za sve ovo {to radi pred Ha{kim tribunalom, on tamo ne brani sebe, nego brani Srbiju i celi srpski narod. Voditeq: Vi dakle idete dobrovoqno? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Da li je pro{le nedeqe u Beogradu, odnosno u Batajnici u va{oj ku}i bio poku{aj kidnapovawa vas? Dr [e{eq: Da, ja sam saznao u petak oko ~etiri sata popodne da se te no}i sprema moje hap{ewe da to organizuje BIA na ~elu sa ovim novim na~elnikom i wegovim zamenikom po nalogu \in|i}eve Vlade. Oni su o~ekivali da }e ta optu`nica biti ve} tada saop{tena i oni su hteli da ja ve} budem u Hagu kad optu`nica bude saop{tena, takav je vaqda dogovor bio. Oni su hteli da me na brizinu {~epaju, po{aqu na aerodrom u Vladini avion, otpreme za Hag i da ka`u da sam oti{ao dobrovoqno jer sam ja vi{e puta, stotiwak puta sam ja izjavqivao za razne medije da idem dobrovoqno u Hag. Oni su hteli da to bude bez ikakve parade. Voditeq: A vama je parada potrebna? Dr [e{eq: Meni je to najpotrebnije, pa ja sam pre svega politi~ar. I vi699

dite ja sam sad sve pripremio, mi imamo sutra Centralnu otaybinsku upravu, zakazujemo 22. februara kongres Srpske radikalne stranke, 23. februara na Trgu Republike imamo miting ispra}aja, 24. februara ujutro u 6.45 ja JAT-ovim avionom putujem za Amsterdam. Voditeq: I teme i kongresa i Otaybinske uprave i svega bi}e va{ odlazak u Hag i va{ boravak u Hagu? Dr [e{eq: Pa sednica Centralne otaybinske uprave je posve}ena pre svega zakazivawu kongresa, ovo je na{ redovni kongres. Mi smo u{li u ~etvrtu godinu od odr`avawa posledweg Petog otaybinskog kongresa koji je bio u januaru dvehiqadite. Nismo ba{ planirali da ga dr`imo sad u februaru nego smo razmi{qali da li da to radimo najesen, nekoliko meseci pred istek tog roka od ~etiri godine kao {to se to obi~no radi, ili o~ekuju}i izbore na svim nivoima najesen da to uradimo negde u maju, junu mesecu, a mo`da ~ak i u aprilu. Ali s obzirmo na ovu najavu optu`nice protiv mene dogovorili smo se da predlo`imo Centralnoj otaybinskoj upravi da kongres odr`imo ve} 22. februara. Kongres je dakle radni, redovni, na kongresu }e se birati novo rukovodstvo i sve ostalo mislim da je va`no da i taj posao zavr{imo da bi stranka bila jo{ stabilnija. [to se ti~e Centralne otaybinske uprave mi imamo dve teme na dnevnom redu, jedna je zakazivawe kongresa, a drugo je podno{ewe izve{taja radne grupe koja je ispitivala stawe u Srpskoj radikalnoj stranci Republike Srpske, pu~ koji je tamo izveden uz u~e{}e vlasti i mafija{kih krugova oko vlasti SDSa u Republici Srpskoj i ukoliko se ispostavi da je Nikola Popla{en u svemu tome u~estvovao mislim da }e sutra biti iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. Voditeq: Evo samo malo vrati}emo se kasnije Radikalnoj stranci u Republici Srpskoj i Nikoli Popla{en. Sad da pitam {ta preporu~ujete, {ta savjetujete bilo kome kad je u pitawu Hag je u istoj poziciji ili sli~noj kao vi, dakle mo`da postoji optu`nica, mo`da ne postoji, evo kod vas postoji. Kako neko da se pona{a? Dr [e{eq: Ja mislim da niko ne treba dobrovoqno da ide. Voditeq: Osim vas? Dr [e{eq: Osim mene. Voditeq: U ~emu je razlika? Dr [e{eq: Razlika je u tome {to sam ja dovoqno ve{t da se tome suprotstavim da se borim i da pobedim, pretpostavqam da drugi qudi nisu. General Mladi} je ratni komandant, ali nije politi~ar, on ne mo`e da se nosi sa politi~arima, a taj tribunal je ~isto politi~kog karaktera. Voditeq: Ako je on ~isto politi~kog karaktera i ako znamo kakav je odnos zapadnih zemaqa prema Srbiji, prema Srbiji u vreme dok ste vi bili u vlasti prema va{oj stranci, na koji na~in vi tamo mo`ete da pobedite? Pravno ne mo`ete, ako je to politi~ki sud. Dr [e{eq: Kako ne mogu pravno da pobedim? Voditeq: Pa rekli ste da je politi~ki sud? Dr [e{eq: Ja mislim da dovoqno ve{t pravnik mo`e da iza|e na kraj i sa politi~kim sudom, ja sam to ovde dokazao vi{e puta jer mi je su|eno pred politi~kim sudovima. Po~ev{i od one prve presude na osam godina zatvora u Sarajevu, pa nadaqe, ja sam uvek pobe|ivao, samo je bilo pitawe vremena kad }u de700

finitivno pobediti. Drugo ja polazim od toga, znate, bez obzira {to je to politi~ki sud jo{ niko tamo nije osu|en a da mu nisu na{li konkretnu krivicu. Ne ra~unam ja tu Biqanu Plav{i} i wenu izdaju i weno priznawe, ni sama jadnica ne zna {ta je priznala jer su joj obe}ali da }e je pustiti preko [vedske itd. to je jedna gwida u pravom smislu re~i o kojoj ne vredi razgovarati. Me|utim, od onih koji su do sada osu|eni ja jo{ ne znam nijednoga koji iza sebe nema konkretan ratni zlo~in. Voditeq: Dakle, Srba krivih za ratne zlo~ine ima? Dr [e{eq: Srba ima, ali sam ja protiv toga da im sudi ovaj antisrpski sud, ja sam za to da se sudi pred na{im sudovima. Jo{ dok je rat trajao ja sam mnoge prozivao za ratne zlo~ine za koje sam znao. Znate, ja sam \in|i}evog potpredsednika, potpredsenika Zorana \in|i}a u Demokratskoj stranci i predsednika \in|i}eve stranke za Republiku Srpsku Qubi{u Savi}a Mauzera prozivao za wegove ratne zlo~ine dok je on bio zamenik ministra unutra{wih poslova Republike Srpske. Je li se vi se}ate toga? Voditeq: Da, da. Dr [e{eq: Kad je opqa~kao Jawu, kad je vi{e od hiqadu onih malih kamiona “Tamovih” tamo oteo, ko zna koliko traktora, ko zna koliko novca. Voditeq: Ali nije bio jedini? Dr [e{eq: Pa ne mogu ja sve znati, on je bio jedan od najistaknutijih. Drugo, on je otimao muslimane pa za otkup ih isporu~ivao u Tuzlu, pa ~ak poku{ao da otme neke muslimane koji su se kao dobrovoqci borili u srpskoj vojsci Republike Srpske sve vreme rata, ~ak neke isporu~io u Tuzli. I ja sam to javno govorio dok je on bio na vrhuncu mo}i, a on je \in|i}ev potpredsednik bio sve vreme. Prema tome ne samo da nisam prikrivao ni~ije ratne zlo~ine, nego kad bi za neki saznao ja samo to javno govorio, govorio sam i za druge. Voditeq: Ka`u da va{a Stranka, barem pedeset odsto u svojoj mo}i, svog uticaja, svog polo`aja ovde u Srbiji duguje va{oj harizmi, va{oj ve{tini opho|ewa sa medijima, agresivnosti u Narodnoj skup{tini u opho|ewu sa ostalim politi~arima. [ta kada vas ovde ne bude? Dr [e{eq: Ja u to ne verujem. Voditeq: Ali mnogi veruju. Dr [e{eq: Ja verujem da moja nekakva harizma apsolutno ni~emu posebno ne doprinosi, u pitawu je na{a ideologija, idologija srpskog nacionalizma, i na{a iskrena vera u tu ideologiju. Mi smo jedina politi~ka partija na svim srpskim prostorima koja od osnivawa, od po~etka nikada ni{ta bitno nije mewala u svom programu, a drugi su pravili tako vrtoglave zaokrete da se ~lanstvu u glavi vrtelo. Voditeq: Je li pojam srpskog nacionalizma isti osamedesetosme, devete, devedesete i danas? Dr [e{eq: Za{to da ne bi bio? Voditeq: Su{tinski. Dr [e{eq: Srpski nacionalizam u svojoj organizovanoj i ideolo{ki koncipiranoj formi datira od Svetog Save. Voditeq: Kakve su wegove konkretne namere? Dr [e{eq: Osnovni ciq srpskog nacionalizma je formirawe jedinstvene srpske dr`ave koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. 701

Voditeq: Iako je to u skoroj pro{losti pokazalo se kao nemogu}e? Dr [e{eq: To je bilo mogu}e nego smo na`alost imali lo{e qude na ~elu dr`ave pre svega Aleksandra Kara|or|evi}a posle Prvog svetskog rata, tad smo sve mogli da ostvarimo. Po londonskom paktu zapadna srpska granica je bila pribli`no na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. A onda je on hteo jo{ ve}u dr`avu imao megalomanske ambicije, mislio je da }e kao daqi ro|ak ruske carske porodice mo}i u odre|enom momentu da se pojavi kao pretendent na ruski carski presto itd. i tako nas je uveo u dr`avu sa Hrvatima i Slovencima {to je upropastilo sve tekovine stogodi{wih oslobodila~kih ratova srpskog naroda. I sad smo mi opet na po~etku. Voditeq: I na po~etku smo bili tokom posledwih ratova u Srbiji? Dr [e{eq: Jeste, ali tu je bilo dosta nesnala`ewa, dosta nesposobnosti, dosta gluposti i ja mislim da smo mi mogli mnogo pametnije da za{titimo srpske nacionalne interese. Me|utim, raspad Jugoslavije nas je do~ekao potpuno nespremne, slom komunizma nas je do~ekao iznena|ene i to nesnala`ewe i nesposobnost qudi koji su dr`ali u rukama vlast i vojsku devedesete i devedesetprve godine nam je ve} u startu ogromnu {tetu nanelo. Voditeq: Kad govorite o ideji “Velike Srbije” o wenoj stvarnosti u praksi, `elim da vas pitam kako ste ose}ali avgusta, po~etkom avgusta devedesetpete godine kada je ~etristohiqada qudi iz Hrvatske napustilo svoje domove? Dr [e{eq: Osedeo sam tih dana, do tih dana ja skoro nijednu sedu dlaku nisam imao, tad sam osedeo za nekoliko dana. Ja sam tad izlazio iz Gwilanskog zatvora, bio sam dva meseca u Gwilanskom zatvoru. Re`im u Beogradu me je hteo skloniti dok se spremala predaja Republike Srpske Krajine. Ja sam izlazio iz Gwilanskog zatvora autobusom se vra}ao za Beograd, a Hrvati su uz pomo} Amerikanaca krenuli na srpski Knin. Voditeq: Jeste li se ikada pokajali zbog bilo ~ega {to ste uradili u svojoj pro{losti? Dr [e{eq: Ne. Voditeq: Da li biste ne{to uradili druga~ije? Dr [e{eq: Uradio bih sve mnogo boqe, sa dana{wim iskustvom i sa dana{wim znawem i pame}u, sve bi bilo boqe. Zamislite da se vi sad vratite u detiwstvo sa sada{wim iskustvom i sada{wom pame}u. Tako da bi briqirali i u osnovnoj {koli u sredwoj {koli i na fakultetu i sve ostalo. Voditeq: Da li biste ~e{}e komunicirali sa biv{im predsenikom Republike Srpske Nikolom Popla{en predsednikom Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj u trenutku kad je va{a partija u Republici Srpskoj bila na prakti~no imala ~ovjeka na prvom mjestu u dr`avi. Vi ste tada tvrdili da vi sa wim dakle da ne vr{ite polit~ki pritisak na wega za vreme obavqawa te funkcije? Dr [e{eq: Ja nikada na wega nisam vr{io politi~ki pritisak. Voditeq: Da li biste sada? Dr [e{eq: Dok je obavqao funkciju? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Pa znate on je tu funkciju obavqao svega dva- tri meseca i nijednu gre{ku za to vreme nije napravio, nijednu gre{ku za to vreme nije napravio. Bilo je i ranije nekih sporewa, znate on je u nekoliko navrata {to bi se 702

reklo gubio glavu u nekim kriti~nim situacijama. Kad je do{lo do muslimansko-hrvatske agresije na zapadni deo Republike Srpske Krajine posle bombardovawa devedesetpete godine on je u panici potpisao neko pismo zajedno sa Socijalisti~kom partijom Republike Srpske {to je bilo protiv na{e strana~ke politike u to vreme. I tada je ka`wavan partijski i smewivan sa funkcije itd. me|utim, posle je rehabilitovan jer je na{ stav bio da svaki ~ovek mo`e da pogre{i ako posle shvati tu gre{ku, ako je ispravi nema razloga da mu stranka ne uka`e poverewe. Me|utim, sad se desilo ne{to sasvim drugo, Nikola Popla{en se polakomio u wemu se stvorila neka neverovatna pohlepa, on se sad povezao sa mafija{kim krugovima, wemu je sad u interesu da {to vi{e {~epa materijalnog bogatstva na sve strane. Voditeq: Kako ste vi izgubili kontrolu, da ne ka`em nad wima? Dr [e{eq: Pa nisam ja imao kontrolu, znate, mi smo dve odvojene politi~ke partije, Srpska radikalna stranka u Srbiji je registrovana po Republi~kom zakonu, na saveznom nivou kao savezna stranka, na{ ogranak u Crnoj Gori je registrovan posebno kao posebna politi~ka partija, tamo su nam oteli svojevremeno bili registraciju, pa smo formirali novu Stranku koj sad nosi moje ime u nazivu. Voditeq: Svaki ~lan Srpske radikalne stranke Republike Srpske }e vas sada demantuje kad vi ka`ete da su to dve odvojene organizacije. Dr [e{eq: Polako, ne}e mi nijedan demantovati jer je Srpska radikalna stranka Republike Srpske registrovana u Bawa Luci po Zakonu Republike Srpske... Voditeq: ...da bi mogla da u~estvuje na ovim izborima. Dr [e{eq: Jeste i ona je tamo pravno lice s aspekta Zakona Republike Srpske. Voditeq: Ali s aspekta kancelarije u kojoj sedimo ona je deo va{e partije? Dr [e{eq: S aspekta ideologije i programa mi smo potpuno jedinstveni, a postoji zajedni~ki organ koordinacionog karaktera Centralna otaybinska uprava to je organ i Srpske radikalne stranke ovde u Srbiji i Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq iz Crne Gore i Srpske radikalne stranke Republike Srpske i Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine. Leto kada je, da li je to OEBS ili ovaj guverner okupacione uprave ne znam ko je posledwi saop{tio te najni`e uslove za u~e{}e na{e stranke na izborima, jer na{oj stranci tri- ~etiri godine nije dozvoqavano u~e{}e na izborima, ucewivali su na{u Stranku odlaskom mnogih qudi sa funkcije i posledwi taj uslov bio je da se samo tri ~oveka udaqe sa svih funkcija, Nikola Popla{en, Simi} iz Bratunca i Nikoli} iz Srbiwa. I oni su mene konsultovali, ja sam bio mi{qewa da ne treba da se popusti, da treba Stranka da izdr`i, ja sam znao {ta je na terenu, neu~e{}e na izborima dovodi do odre|enog rastrojstva Stranke, znate do demotivisanosti do pasivnosti itd. Stawe u stranci nije bilo nimalo ru`i~asto, Stranka postoji da bi izlazila na izbore. Ako Stranka ~etiri godine ne mo`e da iza|e na izbore vi imate ve} veliku unutra{wu krizu i neaktivnost. ^ak smo ostali i bez velikog broja kancelarija. Voditeq: Ko su sada qudi... Dr [e{eq: Da vam ovo do kraja ispri~am, mislim da }e vam biti intere703

santno. I moj stav je bio da se ne popusti kad smo izdr`ali toliko da izdr`imo do kraja. Voditeq: Zna~i li to glavom kroz zid? Dr [e{eq: Pa nekad se mo`e i glavom kroz zid, ako vam je glava dovoqno tvrda i zid dovoqno mekan. Voditeq: Zid je obi~no tvr|i. Dr [e{eq: Ne zna se to, nikad se to ne zna. Moje `ivotno iskustvo govori da mi je glava ~e{}e bila tvr|a od zida, probajte i vi jednom u `ivotu. Znate, ako uspete to vas ispuwava ogromnom energijom, ponosom itd. zbog toga vredi `iveti. Ina~e, ako ~ovek `ivi da bi umro u mekoj posteqi i da ni{ta iza wega ne bi ostalo, pita se za{to je uop{te `iveo. Ja sam tada imao takav stav, me|utim, oni su tamo odr`ali sastanak gde je sam Nikola Popla{en insistirao da se on povu~e iz te funkcije, odmah su se solidarisali i Simi} i Nikoli} i podneli su ostavke tako da je stranci omogu}eno da iza|e na izbore. Mi smo onda ovde na Centralnoj otaybinskoj upravi doneli Odluku da se Nikola Popla{en premesti u Beograd u pogledu svoje strana~ke aktivnosti i da ovde bude na na{oj listi za o~ekivane savezne parlamentarne izbore, da bude pri vrhu liste kako bi sigurno bio savezni poslanik. Ne znam koliko je vama poznato, Vlada Srbije jo{ negde devedesetdevete ili dvehiqadite godine Nikoli Popla{enom kupila jedan komforan stan ovde u centru Zemuna od 115 kvadrata on je tu stambeno situiran jer je pretila opasnost da ga izbace iz stana u Bawa Luci. Pretila opasnost da bude izba~en, nagove{tavali su mu. Pa je ovde Op{tina Zemun wegovom starijem sinu dodelila stan u Boqevcima jer je bio zaposlen u op{tini u Javnom preduze}u i to je dobio stan ispuwavaju}i uslove, dakle, nije bilo protekcije na osnovu broja ~lanova porodice itd., a wegov mla|i sin je dobio i besplatno plac. Tako da smo na neki na~in tu... Voditeq: ...Nikolin sin ima deset godina? Dr [e{eq: Jeste, ali smo na taj na~in hteli da mu tu neku egzistencijalnu situiranost obezbedimo... Voditeq: ...sa dva stana i placem? Dr [e{eq: ...nije sa dva stana, nije Nikola dobio dva stana, wegov sin koji je ovde radio. Voditeq: Govorim o wegovoj porodici. Dr [e{eq: Govorim o wegovoj porodici, jer on je tamo bio progowen, maltretiran, smewen sa funkcije. Znate, svi drugi iz Republike Srpske svojevremeno su ovde od vlasti dobijali mnogo vi{e i Biqana Plavi{i} i Dragan Kaleni} i mnogi drugi. Voditeq: Ka`u i Mom~ilo Kraji{nik? Dr [e{eq: Za Mom~ila Kraji{nika ne znam, ali znam za Dragana Kaleni}a pa wega pitajte za{to je on dobio stan u Beogradu? Voditeq: [ta mislite evo da vas pitam. [ta mislite, {ta Nikola Popla{en ovog momenta dok vi ovo govorite i dok se ovo emituje misli o vama? Dr [e{eq: [ta me to briga {to on misli o meni. Voditeq: [ta mislite? Dr [e{eq: On je izdao Srpsku radikalnu stranku, {ta mene briga {ta jedan izdajnik misli. Ne razumem va{e pitawe. Voditeq: To je ~ovek iz bliskog okru`ewa vas. 704

Dr [e{eq: [ta mene briga {ta Biqana Plav{i} o meni misli, {ta mene briga {ta Dragan Kaleni} o meni misli. Jesu li to srpski izdajnici? Jesu. Kao kad biste me pitali... Voditeq: Je li vam Nikola Popla{en ikada bio prijateq? Dr [e{eq: Da, bio mi je prijateq. Voditeq: Pa zar vam zbog toga nije stalo? Dr [e{eq: Meni je veoma `ao {to je do ovoga do{lo, ali nakon {to je on izdao uop{te mi ni{ta nije stalo. Voditeq: Kakva je budu}nost Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Ona }e opstati. Sad poku{avaju da nam otmu registraciju i to su proveli preko brata Mom~ila Mandi}a koji je zamenik ministra pravde i mislim da se zove Ne|o Mandi}. I prvostepena sudska presuda glasi da se priznaje Mihaqica, Pantelija Damjanovi} i kompanija kao predstavnici na{e Stranke tamo, iako Stranka stoji iza Kaweri}a, Tadi}a i Mirka Blagojevi}a. Borba ja znam za registraciju da }e biti te{ko, ali oni ne mogu otimawem registracije da otmu strana~ko ~lanstvo. Nikola Popla{en je pred dva- tri dana pokazao za{to se prodao, wegov kum neki Novakovi} je postao direktor fabrike duvana. Nikola Popla{en je zbog novca to uradio i u toliko je moje ogor~ewe ve}e prema wemu. Voditeq: Jeste li ikad sumwali da bi on tako ne{to mogao da uradi? Dr [e{eq: Mene iskustvo u~i i u nekim drugim slu~ajevima da ~ovek mo`e da do`ivi razo~arawe, da veruje u neke qude, pa ti qudi izdaju, pa ti qudi u nekom kriti~nom trenutku padnu na kolena itd. Voditeq: O~ekujete li recimo da bi mlad advokat u po~etku karijere Ogwen Tadi} mogao jednom uskoro da odoli nekim isku{ewima i da se kako vi ka`ete kompromituje? Dr [e{eq: Pa pitawe vam je besmisleno, svaki ~ovek je neprekidno dok mu traje `ivot na raznim isku{ewima... Voditeq: ...da vas pitam nije besmisleno zato {to rekli ste da na te qude ra~unate? Dr [e{eq: Pa ja ra~unam na te qude, a sad da sumwam u te qude. Prvo nikad do sad Ogwen Tadi} u svom `ivotu ni{ta nije uradio ~ime bi kod mene stvorio sumwu, uvek je bio ~astan, po{ten, vredan, marqiv itd. Ali ja ni za koga ne mogu staviti ruku u vatru {ta }e desiti za deset, dvadeset godina itd. Ja Nikolu Popla{ena znam jo{ od Sarajeva, on mi je pomagao kad sam pokretao aferu Brane Miqu{a on mi je pomogao da prikupim sve materijale o plagijatu, pa sam ga za{titio, nikad wegovo ime nisam pomenuo ina~e bi on tada stradao, takva se kampawa protiv mene vodila. Ja wega poznajem skoro trideset godina. Voditeq: Postoji li politi~ka partija u Repbulici Srpskoj koja bi vama mogla vama da bude saveznik? Dr [e{eq: Pa trenutno ne. Voditeq: Sa SDS-om ste prije pet godina izlazili na izbore? Dr [e{eq: Jeste, ali ovo je sad neki drugi SDS, ovaj SDS je potpuno napustio za{titu srpskih nacionalnih interesa, ovaj SDS je u~estvovao u nelegalnoj promeni Ustava Republike Srpske i usvajawu Platforme za utapawe Republike Srpske u unitarnu Bosnu i Hercegovinu. Ovaj SDS sada javno poziva 705

Radovna Karayi}a da se preda, ovaj SDS iskqu~uje Radovana Karayi}a iz svog ~lanstva i Mom~ila Kraji{nika iskqu~uje itd. Vi se se}ate kad je svojevremeno SDS saop{tio da vi{e nisu ~lanovi ni Radovan Karyi}, ni Mom~ilo Kraji{nik, da smo mi javno izdali saop{tewe gde smo pozvali i Radovana Krayi}a i Mom~ila Kraji{nika i Ratka Mladi}a i Milana Marti}a da se u~lane u Srpsku radikalnu stranku ovde su im vrata {irom otvorena. Dakle, to nije SDS s kojim smo mi nekada sara|ivali, i ranije je bilo problema u na{oj saradwi sa SDS-om, nije to s wihove strane bila naro~ito korektna saradwa. Devedeset{este godine u vreme velike krize u SDS-u i velikog pada SDS-ove popularnosti i u vreme kad se vojno rukodstvo odmetnulo od civilnog kad je bila vojna pobuna... Voditeq: ...krajem devedeset{este... Dr [e{eq: ...kad nisu priznali naredbe vrhovnog kamandanta ja sam odr`ao vi{e od ~etrdeset mitinga {irom Republike Srpske podr`avaju}i i Krayi}a i SDS i suprotstavqaju}i se ovima vojnim pu~istima koje je predvodio general Milan Gvero, on je bio glavni mozak akcije, mada je u tome u~estvovao i Mladi} i mnogi drugi. I dok sam ja vodio tu akciju oni nam nikakav publicitet nisu dali na televiziji Republike Srpske i izborni rezultati su bili falsifikovni, se}ate se, to su oni izborni rezultati gde su prikazali da je 103% glasa~a iz{lo na izbore. I nas su sveli na 8% iako smo po svim istra`ivawima imali preko 20%. Voditeq: Kad }ete ponovo dr`ati mitinge po Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Pa meni je od strane okupatora zabraweno ulazak u Republiku Srpsku. Prvi put u vreme izborne kampawe devedesetosme godine mi je zabraweno kad sam ve} odr`ao pola mitinga u Republici Srpskoj da nastavim sa u~e{}em na mitinzima zatekao sam se u Bawa Luci. Ve} sam obi{ao celu Hercegovinu, Drinsko podru~je, Romaniju i Semberiju i trebalo je dakle da podru~je Vrba{kog i Prijedorskog okruga jo{ obi|em u svim op{tinama da dr`imo zakazane mitinge. Tad je ultimativno zabraweno moje daqe u~e{}e na mitinzima i ja sam se vratio u Beograd posle nekoliko dana. Ali onda devedesetdevete godine jednom mom prijatequ u Br~kom poginuo je sin u sabora}ajnoj nesre}i, ja sam krenuo iz Beograda na sahranu i na Ra~i su me vratili rekli su mi da je zabrawen moj ulazak u Republiku Srpsku da je to saop{tio ministar Stankovi} po nalogu predsednika Vlade Milorada Dodika. Zatim kad je Nikola Popla{en izabran za predsednika Republike on je organizovao prijem sve~ani u Bawa Luci i mene je pozvao i ja sam sa velikom delegacijom Srpske radikalne stranke s velikim brojem ministara iz Vlade Srbije, Savezne vlade krenuo u Republiku Srpsku, bio sam u Bawa Luci bio sam na tom sve~anom prijemu i negde oko pono}i sam proteran iz Bawa Luke. Celi bataqon Engleza je opkolio, ~etiri helikoptera su neprekidno nadletala kolonu tu ima jedan karakteristi~an detaq kad smo do{li negde izme|u ~etiri i pet ujutro u Bijeqinu tamo smo se zaustavili i ja sam rekao na{im momcima da odu, po{to u Bijeqeini najboqi burek prave u celoj Republici Srpskoj poslao sam ih po burek. I mi smo mirno jeli burek, dr`ali papire na haubi automobila, jogurte, a iznad nas sve vreme su tutwala ~etiri borbena helihoptera i vaqda se ~udom ~udili kako mi imamo takve nerve da jedemo burek dok oni prete}i ni{ane na nas. 706

Voditeq: Je li biste vi voqeli da odete u Bawa Luku? Dr [e{eq: Voleo bih {to pre da odem i u Bawu Luku i sve druge delove Republike Srpske. Znate u me|uvremenu od kad mi je zabrawen ulazak u Republiku Srpsku u nekoliko navrata neko je prenosio glasine da treba da se pojavim u Zvorniku u Bijeqini itd. i odmah su velika poja~awa okupacionih trupa slata na grani~ne prelaze, da spre~e moj eventualni ulazak, a jednom mi se obratio pismom Pedi E`daun, pismo koje je po~elo “Dragi gospodine [e{eq, ~uo sam da nameravate da do|ete pa vas upozoravam da zabrana va{eg ulaska jo{ uvek je na snazi”. Voditeq: Jeste li mu odgovorili? Dr [e{eq: Ne, nisam ni mislio da idem, jednostavno mi ovde iz ambasade Bosne i Hercegovine prosle|eno to wegovo pismo. Vidite... Voditeq: Koja je cena koju vi mo`ete platiti ako u|ete u Republiku Srpsku? Dr [e{eq: Pa mogu da me proteraju, {ta drugo mo`e da bude, ne znam {ta da bi drugo moglo biti? Mislite da bi me ubio neko? U me|uvremenu mi je umro ro|eni stric u Trebiwu, o~ev brat, pa mi je umrla tetka, maj~ina sestra ja nisam mogao da idem na sahranu. Voditeq: Je li biste voqeli u Sarajevo da idete? Dr [e{eq: Voleo bih da idem u Sarajevo, naravno, nadam se da }e celo Sarajevo opet jednog dana biti srpsko. Voditeq: A zar kad je u pitawu ta zabrana va{eg ulasaka u Republiku Srpsku zar ne mo`e da se primeni ta strategija glavom kroz zida? Dr [e{eq: Pa ja sam nekoliko puta ulazio, ali sam proterivan, znate, {ta to sad treba svaki dan da krenem pa da me vra}aju, evo dva puta sam poku{ao na Kosovo i Metohiju pa mi nisu dozvolili jo{ u predizbornoj kampawi. Ja sam poku{ao, ja sam bio, probao sam i jednom }u sigurno u}i i jednom }u opet trijumfovati. Drugo, svima je ve} odavno o~igledno da Bosna i Hercegovina ne mo`e opstati kao nezavisna i samostalna dr`ava onog trenutka kad prestane okupacija ona }e se ili raspasti ili }e se prikqu~iti jedinstvenoj srpskoj dr`avi i zato su na{a vrata otvorena bosansko-hercegova~kim muslimanima koji su srpskog roda, srpskog porekla, razlikuje nas religija, ali Srpska radikalna stranka je uvek bila u religioznom pogledu veoma tolerantna, mi u na{oj stranci imamo i dosta muslimana, me|u na{im dobrovoqcima na Majevici je bilo muslimana, a iskreno smo `alili {to je do{lo do tog obra~una izme|u pravoslavnih Srba i muslimana jer to su izazvali srpski neprijateqi da se mi me|usobno iscrpqujemo me|usobno ubijamo na radost na{ih neprijateqa. Voditeq: Po{to ste pomenuli taj raspad u Bosni i Hergcegovini ho}u da vas pitam da li }e se Bosna kako vi ka`ete raspasti, zato {to je vi{enacionalna ili zato {to nije demokratska zemqa? Dr [e{eq: Ona ovako ne mo`e nikako, demokratska ne mo`e da bude jer je pod okupacijom. Gde vam je tu demokratija kad okupator mo`e da naredi politi~koj partiji taj i taj ti ne mo`e biti predsednik, ili gde okupator mo`e da otima mandate ministrima i poslanicima, demokratije nema, postoji okupacija. Postoji vi{e kompresija, jednom je to Stotenberg lepo izrazio pa su ga posle toga smenili. U Bosni `ive Srbi samo Srbi, Srbi pravoslavci, Srbi muslimani i Srbi katolici i to je jedina istorijska istina, verska mr`wa je ta707

mo ve{ta~ki projektovana. Apsolutno sam siguran da ne mo`e da ostati kao nezavisna dr`ava, ali mogu}a je druga varijanta, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Republika Srpska Krajina da formiraju jednu federaciju. Na{ princip kad se raspadala Jugoslavija da treba svi Srbi da ostanu u jednoj dr`avi zna~io je istovremeno i svi muslimani u jednoj dr`avi, jer muslimani `ive samo tamo gde `ive Srbi u Hrvatskoj i Sloveniji ih nema, vrlo ih je malo. Ali ako su razbijeni ti muslimani koji su srpskog porekla, na one koji `ive u fedaraciji, na one koji `ive u Ra{koj oblasti ili Sanyaku na one koji su `iveli na Kosovu i Metohiji pa je ve}ina proterana, na one koji `ive u Makedoniji, na one koji `ive u Crnoj Gori, u Beogradu koji `ive i ovde ih ima prili~an broj. Voditeq: [ta je Republika Srpska Krajina i gdje se to nalazi? Dr [e{eq: Republika Srpska Krajina je okupirana od devedesetpete godine. Voditeq: Je li ona postoji? Dr [e{eq: Da ona postoji kao okupirana... Voditeq: [ta na to ka`u srpske izbjeglice iz Hrvatske koji po beogradskim gradili{tima rade za dvanaest maraka na dan, ona postoji je li? Dr [e{eq: Ogromna ve}ina se nada da }e Srpska Krajina jednog dana biti oslobo|ena, ona postoji u na{im srcima, u na{im `eqama, u na{im htewima, na{im politi~kim projekcijama, pravno kako stoje te stvari. Republika Srpska Krajina... Voditeq: ...kakva je vremenska udaqenost tih projekcija, za koliko? Dr [e{eq: To ne mo`e niko `iv da ka`e za koliko godina. Ko vam odgovori na to pitawe odmah vidite da imate posla sa neozbiqnim ~ovekom. Kad se promeni odnos snaga me|u velikim silama, bitno je ovo... Voditeq: ...je li bitno da li }e to biti za pet ili dvadeset godina, da li je to bitno? Dr [e{eq: To je bitno {to pre to boqe to je mnogo bitno, ali ozbiqan ~ovek ne mo`e da vam to sa sigurno{}u prognozira kad }e biti. Republika Srpska Krajina je bila teritorija, samoupravna teritorija pod za{titom Ujediwenih nacija, samoupravna teritorija to nagla{avam. U trenutku me|unarodnog pravnog priznawa nezavisnosti Hrvatske, dr`ave Hrvatska, Republika Hrvatska, Republika Srpska Krajina su nastale u istom momentu. Kad se Hrvatska odvajala od Jugoslavije Republika Srpska Krajina se izdvajala iz Hrvatske AVNOJ-ske federalne jedinice. U trenutku me|unarodno pravnog priznawa Hrvatske dr`ave, Republika Srpska Krajina nije bila pod efetkivnom kontrolom centralne Vlade iz Zagreba, {to je osnovni uslov da bi ona bila priznata kao sastavni deo te novoproklamovane nezavisne Hrvatske dr`ave. Bila je pod za{titom Ujediwenih nacija, Hrvati su jednostrano uz ameri~ku podr{ku i direktnu pomo} ameri~kih instruktora uz ameri~ku vojnu pomo}, ameri~ko vojno u~e{}e izvr{ili okupaciju Republike Srpske Krajine i progon srpskog stanovni{tva. Voditeq: [ta bi trebalo da se desi, prije novog nastanka reobnove Republike Srpske... Dr [e{eq: ...vide}emo {ta }e desiti, u svakom slu~aju mi nikad od toga ne odustajemo, to pitawe je otvoreno, ali {ta }e desiti to je stvar istorije, to je 708

stvar Bo`je voqe. Nisam ja vidovwak... Voditeq: ...i politi~kog umje}a. Dr [e{eq: ...ja se nadam, ja se trudim, ja se borim i politi~kog ume}a naravno, ali nemojte od mene tra`iti da budem vidovwak. [ta }e se sve desiti? Desi}e se sva{ta, na celom svetu, ali ne sme nas nada napustiti, kao {to nas nije napu{tala posle kosovskog poraza, kao {to nas nije napu{tala u vekovnoj turskoj okupaciji, kao {to nas nije napu{tao ni u Prvom ni u Drugom svetskom ratu. Voditeq: [ta je cijena toga Prvi i Drugi svjetski rat, nakon Kosovskog? Dr [e{eq: Vi ta pitawa postavqate kao neki... Voditeq: ...generacije qudi su umirale van svojih zavi~aja u siroma{tvu? Dr [e{eq: Znam ali bilo je nekih koji su od svega toga be`ali, pa su danas neki od wih pretvoreni u Turke, neki u Austrijance, neki u Ma|are, neki u Amerikance itd. Znate nacionalna svest je najvi{i oblik dru{tvene svesti, a ~ovek kao qudsko i dru{tveno bi}e ima dva nivoa svesti, i mi imamo svest, mi se trudimo da nam je {to razvijenija kolektivnu svest. Ako ~oveku otmete jednu od te dve svesti onda ubijate qudsko bi}e u wemu. Ravnote`a idividualne i kolektivne svesti nas ~ini ~ovekom. Na zapadu insistiraju iskqu~ivo na individualnoj svesti, totalitarni re`im iskqu~ivo na kolektivnoj svesti, a zapravo istina je negde u Srbiji. Voditeq: Koliko godina ste imali kad ste shvatili da ste srpski nacionalista? Dr [e{eq: Ma ja sam to veoma rano shvatio, ja sam poreklom iz nacionalisti~ke porodice. Voditeq: [ta vam se desilo, ~uli ste neki razgovor, pri~itali neku kwigu, videli ne{to u novinama i shvatili... Dr [e{eq: Pa znate taj razvoj je i{ao postepeno, ja sam srpsku nacionalnu istoriju intenzivno jo{ kao osnovac prou~avao, vaspitavao se na epskim narodnim pesmama, na usmenoj tradiciji itd. Koliko je ko mogao u uslovima komunisti~ke diktature, naravno, ja sam bio zadojeni i tom marksisti~kom ideologijom koja je bila op{teobavezna jedini dozvoqeni po zakonu jedini dozvoqeni pogled na svetu. Me|utim, vrlo rano sam po~eo da sumwam u ranoj mladosti, najranije sam posumwao u Tita i wegov re`im, ali je moja prva kritika Tita u internim onako krugovima bila s aspekta wegove izdaje marksizma i komunisti~ke ideologije. Voditeq: Jeste li nosili Titovu {tafetu? Dr [e{eq: Jesam, sedamdesetdruge godine, na obali Vojvode Stepe negde izme|u Pravnog fakulteta i po{te tako je to bilo. Pravni fakultet, pozori{te pa po{ta. Je li tako ili obratno? Voditeq: Obratno. Dr [e{eq: Obratno da. Tako jednu onu deonicu koliko je to bilo odre|eno. Tad sam bio |ak drugog razreda gimnazije ili tre}eg, odabran sam bio. Voditeq: Jeste li tada imali tu svest o nacionalnom? Dr [e{eq: Imao sam svest o nacionalnoj ona me nikad nije napu{tala, ali moja nacionalisti~ka svest nije nikad bila {ovinisti~ka, ja sam za sve vreme svog `ivota u Sarajevu i kao disident imao mnogo iskrenih prijateqa muslimana. 709

Voditeq: Ho}u da vas pitam da li je ta nacionalisti~ka svest iskqu~ivala mogu}nost da nosite {tafetu? Dr [e{eq: Pa nije ona iskqu~ivala znate, ne mo`ete vi o~ekivati od ~oveka koji ima sedamnaest godina da bude svestan svega, a bila je i neka ~ast, mene niko nije pitao ho}u li biti pionir u prvom razredu osnovne {kole, to je bila i obaveza. Majka je morala da mi kupi crvenu maramu i da mi sa{ije belu kapu sa petokrakom. Voditeq: Ho}u za kraj razgovora da vas pitam... Dr [e{eq: ...mada je moj otac bio uvek prema tome rezervisan, nije hteo mnogo da pri~a protiv re`ima u mom prisustvu boje}i se da ja to negde na nekom drugom mestu sve ne ponovim, i mnogo se na mene naqutio kad sam se sedamdesetprve godine sa radne akcije u Bawa Luci vratio sa crvenom partijskom kwi`icom. Ja sam prvi put u~estvovao na radnoj akciji u Bawa Luci posle onog poznatog Bawalu~kog zemqotresa, bili smo sme{teni u Poqahonovom parku na izlazu iz Bawa Luke mislim prema Jajcu. Je li tako? I ja sam imao neprekidno krvave `uqeve na rukama, ja sam svojski radio. Nas trojica iz brigade kao vid najvi{eg priznawa smo bili uz logorsku vatru sve}ano primqeni u Savez komunista i otac mi se naqutio i otac mi nikad nije bio ~lan Saveza komunista. Tako da je to pripadni{tvo u Savezu komunista bio neki vid moje mladala~ke pobune protiv oca, a ona se ispoqavala na politi~kom poqu. Nije na nekom drugom jer ja nikad nisam bio sklon kriminalu, nekom lo{em asocijalnom pono{awu itd. ona se u toj politi~koj sferi, me|utim, otac je posle imao strpqewa i ja sam sazreo {to se toga ti~e. Voditeq: I prestali biti komunista. Na kraju da vas pitam da li ta dva imena se vrlo ~esto pomiwu Radovan Krayi} i Ratko Mladi}, treba na isti na~in da se ophode sa Hagom kao i vi? Dr [e{eq: Ne, ja se nadam da nikada niko ne}e uspeti da uhvatiti ni Radovana Karayi}a ni Ratka Mladi}a oni su danas izrasli u velike veli~anstvene simbole srpske nacionalne borbe, srpskog patriotizma. Bez obzira kakvi su oni ovako svaki `iv ~ovek je od krivi i mesa ima i pozitivne i negativne osobine. Ja danas ne}u da govorim o nekim eventualno wihovim negativnim osobinama koje znam. Ja od Mladi}a nisam dobro ni poznavao, dva puta smo se u `ivotu slu~ajno sreli i jednom telefonom razgovarali jo{ dok je bio u Srpskoj Krajini, bio je vaqda u Kninskom korpusu bio na~elnik {taba ili tako ne{to. Sa Radovanom Krayi}em sam se mnogo boqe poznavao, nisam mu bio najbli`i prijateq, jer uvek je bila izvesna surevwivost izme|u SDS-a i Srpske radikalne stranke, uvek nas je Srpska demokratska stranka smatrala nekom smetwom, konkurencijom, poku{avala da potisne itd. Voditeq: U ~emu je razlika zbog toga {to se oni kriju, a vi idete? Jedna samo razlika, u va{oj sposobnosti? Dr [e{eq: Ne samo u tome. Voditeq: Nego? Dr [e{eq: Ja mislim da bih se ja najuspe{nije nosio tamo sa Ha{kim tribunalom. Drugo znate Radovan Karyi} je bio predsednik Republike Srpske, a ja nisam nikada bio visoki dr`avni funkcioner tog ranga. Bio sam ovde potpredsednik Vlade Srbije u vreme rata na Kosovu, ali ja sam u Vladi bio zadu`en za finansije i ekonomiju, ja sam se bavio snabdevawem, opravkom, elektro710

energetskim instalacija, saobra}ajnica itd. sve vreme rata, tako da me niko ne mo`e dovesti u vezu s bilo ~im. A Radovan Karayi} je bio predsednik Republike Srpske i srpski narod ne bi smeo da dozvoli da se wemu sudi jer bi se sudilo Republici Srpskoj, ako se meni sudi ne sudi se ni Srbiji ni srpskom narodu ni Republici Srpskoj, a ja }u se veoma usp{eno s tim nositi. Ratko Mladi} je bio komandant glavnog {taba vojske Republike Srpske, kad se sudi Ratku Mladi}u tako|e se sudi Republici Srpskoj, oni }e wima napakovati, oni }e wima namestiti, ali ciq je da se wihovom presudom presudi Republici Srpskoj. Voditeq: Ja sam dr`avqanin Republike Srpske, i ja smatram da ako se sudi Karayi}u da se ne sudi meni i Republici Srpskoj {ta vi mislite o meni? Dr [e{eq: Znate, {ta mene briga {ta vi smatrate, vi ste ovde do{li kao novinar da razgovarate samnom o mom mi{qewu, a ne ja da sad razgovaramo o va{em mi{qewu, malo je to pretenciozno. Voditeq: Mnogo qudi misli kao ja. Dr [e{eq: Mlad ste ~ovek, pa to su qudi koji ne znaju ni{ta ukqu~uju}i i vas. Vi mislite, daj malo udarite se ovako po glavi kako ja to mislim, otkud meni pravo da ja tako suvereno mislim. Pa nemojte molim vas. Voditeq: Svesti. Dr [e{eq: Pa doka`ite malo to, doka`ite nekim delom. Voditeq: Imam dvadesetosam godina. Dr [e{eq: [ta to zna~i imate dvadesetosam godina i mo`ete da uhvatite... Voditeq: ...mogu da... Dr [e{eq: ...ma hajte molim vas... Voditeq: ...mogu da imam stav. Dr [e{eq: Pa imate stav, ali nemojte se previ{e hvaliti va{im stavom, preispitujete ga, rukovodite se sumwom pre svega prema sopstvenom mi{qewu, pro~itajte Dehajta malo, sumwajte u sopstveno mi{qewe. Vi mislite bi}e vam lep{e presta}e pritisci, ne}e bi}e ukinuta Repbulika Srpska. Voditeq: To sam vas pitao. Dr [e{eq: Ako se osude Karayi} i Mladi} u Hagu posledica }e biti ukidawe Republike Srpske jer }e proglasiti genocidnom tvorevinom, to je su{tina. Mojom osudom u Hagu ne mogu ni{ta da proglase, mogu samo meni da priu{te jedan veliki spektakl koji }e se pamtiti hiqadu godina u pravni~koj istoriji. Karayi}u i Mladi}u ne sme da se sudi u Hagu, moraju da se sa~uvaju, da izbegnu to su|ewe. Voditeq: Kraji{nik? Dr [e{eq: Ja da sam i u jednom trenutku pomislio da je mogu}e da uhapse Kraji{nika ja bih mu ovde polomio nogu da ne mo`e da ode u Republiku Srpsku jer smo se u to vreme vi|ali maltene jednom nedeqno. Imali smo konsultativne sastanke kod Slobodana Milo{evi}a. Predsednik Narodne Skup{tine u {ta je on ume{an, {ta se to mo`e pripisati Mom~ilu Kraji{niku? Voditeq: Ho}e li se on odbraniti? Dr [e{eq: [to se ti~e rata, ratnih dejstava, za to ka`em, mo`da }e mu se, mo`da bi mu se moglo na}i neka {valeracija ili ne{to sli~no, {alim se naravno. Ja se nadam da }e se on uspe{no tamo braniti, ne znam kad }e mu po~eti su|ewe. Ali Mom~ila Kraji{nika uvek cenim kao velikog patriotu, ja mislim 711

da se ne mo`e desiti da izda, ali {ta ja znam sad. Voditeq: Hvala na razgovoru. Dr [e{eq: Hvala vama. (Neformalan razgovor) Dr [e{eq: Nemojte da se~ete ove, nek puste ovo {to sam vas napao to je za vas najboqa odbrana tamo. Voditeq: Narvno da ne}emo sje}i. Dr [e{eq: Da vas neko ne napadne zbog ovoga. Voditeq: Ne}e. Dr [e{eq: Kad }e to biti emitovano? Voditeq: U ~etvrtak. Dr [e{eq: Kako je odjeknula ova Popla{enog izdaja u Bawa Luci? Je li se zna za to? Voditeq: Ja mislim da se to ve} kristalizuje, ali mislim da je jasno da je u to umje{an kako Dodik tako i SDS. Dr [e{eq: Da su oni iskoristili kad je Mirko Blagojevi} i{ao na taj konstuativni sastanak on je imao podr{ku ovde, ja nisam bio u Beogradu, bio je Tomislav Nikoli}, ja sam bio u Kini. Tomislav mu je rekao razgovaraj da ~uje{ {ta misli, {ta }e ti re}i i gotovo, ali paralelno je razgovarao i sa SDS-om, da li sa [arovi}em ili Keleni}om ne znam s kim. Prema tome oni su ve{ta~ki to vukli da bi olak{ali pu~, kao on je ne{to {urovao sa Dodikom, a SDS je sve konce vodio, sve je SDS izveo. Voditeq: Mislim da termini izdaje nije pomenut. Dr [e{eq: Evi sad }e biti. Voditeq: Je li mogu}e? Dr [e{eq: Nikola }e sutra biti izba~en iz Stranke. Voditeq: Sutra, subota. Dr [e{eq: Vaqda ne sumwate da }u imati dovoqnu ve}inu da se ta Odluka donese? Voditeq: Jer Popla{en tako|e popularan, a vama donekle ne ide na ruku to {to vas nema u medijima tamo. Jo{ jednom hvala na razgovoru bilo mi je zadovoqstvo. Dr [e{eq: Hvala vama. Ovu mi je sabqu Sadam Husein poklonio. Voditeq: A to je ta ~uvena sabqa. Kakav je li~no utisak na vas ostavio? Dr [e{eq: Vrhunskog intelektualca veoma obrazovanog ~oveka, stalo`enog, ~oveka koji zna {ta ho}e, iskrenog srpskog prijateqa. Voditeq: Je li on ovako musliman, je li... Dr [e{eq: Ira~ki re`im je bio poznat po sekulaizmu u evropskom svetu, on jeste musliman kao {to sam ja pravoslavac. Voditeq: Ima li ne~eg te neke komunisti~ke... Dr [e{eq: Ne, on je nacionalista. Voditeq: Ne, ali mislim da kad posmatra svoju zemqu ravnopravnost imaju... Dr [e{eq: ...svi imaju ravnopravnost, ja sam se iznenadio koliko hri{}anskih crkvi ima u Bagdadu, izvorni hri{}ani u Iraku su nestorijanci, to su ... kao Jermeni, Kohti, Etiopqani itd. ima jo{ nekih hri{}anskih zajednica. Verska tolerancija je veoma izra`ena i nas u arapskom svetu, 30% hri{}ana. Na712

{a srpska tragedija je {to smo mi sa islamom do{li u dodir posredstvom Turaka, {to je islam ovde doneo okupator, pa je okupator doneo islam, i okupator je vrbovao (ovo ne ide sad za javnost)... Voditeq: Ne, ne nije tonski. Dr [e{eq: Okupator je vrbovao srpske izdajnike i prevodio ih na islam, pa je prelazak na islam zna~io za to izdaju i denacionalizaciju. Voditeq: Srbi i Hrvati izvorni... Dr [e{eq: ...oni su iz Opuzena, oni poti~u od nekog Jove [e{eqa koji ubio Tur~ina u Zavali u Popovom Poqu i pobegao u Opuzen od osvete. Wegovi potomci su pre{li na katoli~anstvo, oni su dakle od iste loze. Oni su sve donedavno slavili Svetog Luku.

XLII NAS TV “In”, Kragujevac, 9. februar .2003. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e vam `elim, ovu emisiju, znate ve}, mo`ete pratiti u`ivo iz studija radiotelevizije “In”, svake nedeqe od 21 ~as. Ja sam Sowa Rado{evi}, moj ve~era{wi gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e, dobro nam do{li. Dr [e{eq: Dobro ve~e i boqe vas na{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, u no}i izme|u 31. januara na 1. februar, izjavili ste da je poku{ana va{a otmica, sa ciqem da budete izru~eni Ha{kom tribunalu. Republi~ki MUP je odmah to demantovao, tu informaciju kao i informaciju da su u Beograd pristigle britanske elitne vojne jedinice SAS, tako|e je re~eno da vi takvom izjavom `elite da izazovete nemir u bezbednosnim slu`bama i haos u Srbiji. Dr [e{eq: Pa, toliko su do sad puta slagali Du{an Mihajlovi} i wegovi saradnici, cela Vlada Srbije, ti qudi jednostavno ne zaslu`uju nikakvo poverewe. Sve ~iwenice koje sam ja izneo apsolutno su ta~ne, 27. januara je potpisana optu`nica protiv mene u Ha{kom tribunalu i dogovoreno je bilo sa \in|i}evom vladom da me izme|u 31. januara i 1. februara kidnapuju, isporu~e u Hag, da u Hagu ve} budem prvog ujutru, da se ovde predstavi kao da sam oti{ao dobrovoqno, a tamo onda da se eventualno obavi potvr|ivawe te optu`nice ili prvo moje saslu{awe, pa da mi prete time, da me ucene ili ne{to sli~no da izvedu. Ja sam u petak, 31. januara, u 16 ~asova popodne, dobio pouzdanu informaciju iz vrha BIE da se te no}i sprema moja otmica, alarmirao sam svoje saradnike iz stranke, i mi smo tu otmicu spre~ili. Do{la su bila trojica policajaca u uniformama sa automatskim pu{kama i ve}i broj u civilu. Kad su videli da se ispred moje ku}e nalazi ve}i broj qudi, da su oni uz ogradu i uz kapiju postavili stara neka vozila, jedan kombi, rasklimatani, i neku starudiju, neki trabant star dvadeset i ko zna koliko godina, ali sa rezervoarima punim goriva i kad su videli da imam u dvori{tu nekoliko kanistera benzina, odustali su od te akcije, shvatili su da to ne mogu da izvedu bez velike buke. Sutradan sam ja obavestio javnost o svemu o ~emu sam saznao, me|utim, wihovi odgovori su bili krajwe neubedqivi. Raskrinkao ih je Mile Isakov, koji je izjavio da je zai713

sta ~uo u Savetu Evrope i on, da je protiv mene spremna optu`nica. Svi u vlasti znaju da je to istina, od Zorana \in|i}a, Vojislava Ko{tunice, Neboj{e ^ovi}a, Gorana Svilanovi}a pa do ostalih, istina je i to da su do{li sasovci, i drugi neki strani pla}enici sa Zapada, da u~estvuju u hvatawu generala Ratka Mladi}a, pukovnika [qivan~anina, majora Radi}a, mislim zajedno sa mojom optu`nicom da }e u Beograd da do|e i optu`nica protiv Jovice Stani{i}a, a posle toga, negde u martu mesecu, optu`nica protiv Franka Simatovi}a Frenkija i Milorada Lukovi}a Legije, s tim {to \in|i} planira da wih dvojicu likvidira, kako ne bi napustili Beograd, kako se ne bi na{li u Hagu, jer \in|i} ima veoma negativno iskustvo sa Qubi{om Buhom ^umetom. Qubi{a Buha ^ume je bio veliki \in|i}ev prijateq, prijateq i ^ede Jovanovi}a, i Gorana Vesi}a, i Zorana @ivkovi}a, Vladimira Popovi}a Bebe, generala Neboj{e Pavkovi}a i mnogih drugih politi~ara, mafija{a, kad je do{lo do obra~una u mafiji, kad su uni{tene ma{ine za asfaltirawe Qubi{e Buhe ^umeta i wegovog bekstva u inostranstvo, on je oti{ao u ameri~ko okriqe i CIA ga priprema sada kao svedoka protiv Milo{evi}a, pod {ifrom M1, to je nova {ifra koja je uba~ena. Wegov je zadatak da tvrdi pred Ha{kim tribunalom kako je on o~evidac da je Slobodan Milo{evi} li~no davao nare|ewa Frenkiju i Legiji da vr{e progon nad albanskim civilima i tako daqe. S druge strane, ono {to je za \in|i}a sada krajwe neprijatno, {to je ^ume Amerikancima ispri~ao sve {to zna o \in|i}u. Ja sam danas imao konferenciju za {tampu u Beogradu, izneo sam mnogo novih podataka. Voditeq: Kao i da je ^anak raspolo`en da svedo~i u procesu protiv Milo{evi}a? Dr [e{eq: Ja sam danas pro~itao sa`etak, kako oni to zovu, svedo~ewa Nenada ^anka pred ha{kim istra`iteqima, razne nebuloze, ja sam dobio original tog dokumenta, preveden na srpski jezik. Zatim, raskrinkao sam la`no svedo~ewe generala Aleksandra Vasiqevi}a, izneo sam ~itav niz podataka o wemu koji ga kompromutuju kao ~oveka i kao oficira, i kao {efa Vojne obave{tajne slu`be, on je u~estvovao u minirawu jevrejskog grobqa na Mirogoju u Zagrebu, da bi se to podmetnulo Tu|manovom re`imu, to je vreme kada je JNA bila u potpunosti u rukama Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju, kad su admiral Branko Mamula i general Veqko Kadijevi} bili glavni qudi, kad armija nije imala nikakvu civilnu vlast iznad sebe, pa je ~ak u jednom trenutku zatvorila celo predsedni{tvo SFRJ u zgradi General{taba. Raskrinkao sam i pitawe tih ubistava u Vo}inu, izneo ~iwenicu da je general Vasiqevi} ukrao ~itav yak para iz vukovarske banke, koji su bili ukqu~eni u Narodnu banku Jugoslavije, i neke druge sam ~iwenice izneo tim povodom, zatim, dao sam nove detaqe o ubistvu Momira Gavrilovi}a, koji je izvr{io Qubi{a Buha ^ume, na podsticaj Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, tada{weg {efa i zamenika {efa UDBE. To je, dakle, ~itav niz novih detaqa, izneo sam i neke detaqe o ovoj bandi kriminalaca koja je proizvodila ve{ta~ku drogu, Zarubica i kompanija, izneo sam podatak da su oni radili pod okriqem Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a Frenkija, da pripadaju istoj masonskoj lo`i u Beogradu, i da su svojevremeno finansirali Zorana \in|i}a i wegove kompawone, jer ta fabrika ilegalna, droge, radi vi{e od tri godine. Ta ~iwenica te{ko kompromituje sada{wu Vladu Srbije i potvr|uje da u na{oj zemqi mafija neposredno upravqa, 714

i tu Vladu moramo {to pre da sru{imo. [to se ti~e eventualnog odlaska u Hag, ja sam rezervisao kartu za 24. februar, ostvario sam nekoliko puta kontakte sa kancelarijom Ha{kog tribunala, ja sam im rekao da sam spreman da odmah idem, da jedva ~ekam tu optu`nicu, da sam rezervisao kartu ali da ne `elim da imam nikakvog posla sa re`imom u Beogradu, ni sa \in|i}em, ni sa Ko{tunicom. Voditeq: Za{to ne `elite garancije? Dr [e{eq: Pa, {to }e meni kriminalci da daju garancije i izdajnici. [to }e meni garancije od kriminalaca i izdajnika? Ja ih prezirem, oni se meni gade, i Zoran \in|i}, i Vojislav Ko{tunica, i Neboj{a ^ovi}, i Goran Svilanovi}, i Du{an Mihajlovi}, toliko mi se gade da bih radije poginuo nego {to bih prihvatio neku wihovu garanciju, wihovu ispru`enu ruku, neku pomo}, bilo kakvu, i tako daqe. Voditeq: Da li bi oni ponudili garancije? Dr [e{eq: Da, jedva bi ~ekali. Voditeq: Za{to mislite? Dr [e{eq: Pa, zato {to bi oni na taj na~in sebe u javnosti predstavqali u nekom povoqnijem svetlu, kao ja sam oti{ao dobrovoqno, oni su tu da mi pomognu, da mi se na|u pri ruci i sve ostalo, kao oni su korektni. Vidite, oni se sad upiwu iz petnih `ila da glume neke patriote, i Zoran \in|i} potencira pitawe Kosova i povratka na{e vojske i policije, se}ate se kako su }utali kad smo mi, srpski radikali, to pitawe potencirali, ja sam i u va{oj emisiji jednom o tome govorio. Pa, onda Neboj{a ^ovi} sad kao sprovodi akciju hap{ewa {iptarskih mafija{a na jugu Srbije, godinama se zna za te mafija{e da proizvode drogu, {to to ranije nije ura|eno. Dve godine se vijori ta {iparska zastava u Velikom Trnovcu, za{to ba{ sad? E, sad su ugovorili sa svojim zapadnim gazdama, postigli to da ne bi li povratili malo patriotskog ugleda u javnosti, ali suvi{e im je za to kasno. Voditeq: Na sajtu Srpske radikalne stranke jo{ uvek mo`e da se pro~ita poziv koji je upu}en pristalicama va{e stranke da 3. februara, dakle, do|u u 19 ~asova 30 minuta ispred ku}e u kojoj vi `ivite, iza toga se nalazi adresa u Batajnici, gde }e se, dakle, pristalice li~no uveriti u re{enost srpskih radikala da spre~i bilo kakav poku{aj otmice predsednika stranke, dakle, vas i da Srpska radikalna stranka upozorava re`im da ne}e dozvoliti bilo kakvu otmicu predsednika svoje stranke? Dr [e{eq: Ogromna masa qudi se te ve~eri skupila u Batajnici... Voditeq: U 19 ~asova 30 minuta, ka`ete da ste dobili dojavu iz BIE i da ste dobili ... Dr [e{eq: Pazite, to je 3. februar, to je nekoliko dana kasnije. Voditeq: Pre toga, da, upravo vas zbog toga pitam. Dr [e{eq: To je bila jedna politi~ka desertacija, tad su do{li mnogi novinari, ja sam odr`ao ispred ku}e konferenciju za {tampu, sad se svake no}i oko moje ku}e skupi i bez obzira na ovu hladno}u ve}i broj qudi, nekad trideset, nekad pedesetak, nekad i stotinu, oni jednostavno provedu jednu no} ispred ku}e, jer takva je akcija provedena kroz op{tinske odbore Srpske radikalne stranke u Beogradu, wihov je ciq da se onemogu}i re`imu da sprovede ovo {to je naumio. Ja ho}u da idem u Hag, ali ja ho}u da idem sa pompom, meni stranka spre715

ma sve~ani ispra}aj, miting 23. februara na Trgu Republike, u 18 ~asova. Imamo Kongres 22. februara, redovni Kongres, [esti otaybinski kongres, dakle, ja ho}u da obavim sve te poslove, da se lepo i sredi stawe u stranci, znate {to, najboqe ideja da odr`imo Kongres i da strana~ki organi donesu odluku ko }e rukovoditi strankom u mom odsustvu i sve ostalo, dakle, ne}u na pre~ac, ne}u u wihovoj re`iji, i mislim da sam to ve} prakti~no uspeo da spre~im. Zada}u im jo{ nekoliko udaraca, imam i nekoliko su|ewa, u ~etvrtak u 9 ~asova je su|ewe... Voditeq: Krivi~nu prijavu MUP Srbije je podneo upravo oko izno{ewa va{e otmice. Dr [e{eq: Te krivi~ne prijave podnose, sto krivi~nih prijava su mi podneli, nikakva su|ewa mi ne zakazuju. To su prevaranti, ne smeju sa mnom da iza|u na sud. U ~etvrtak imam su|ewe po mojoj tu`bi protiv Ministarstva unutra{wih poslova i Vlade Srbije, protiv Republike Srbije, jer su odbili da mi isplate 900.000 maraka javno obe}ane nagrade, nakon {to sam im dostavio podatke ko je ubio generala Radovana Stoj~i}a Bayu, ko je ubio Slavka ]uruviju i ko je ubio Momira Gavrilovi}a, i ja sam zakazao u 8 i 30, u ~etvrtak, konferenciju za {tampu pred Palatom pravde, ja }u novinarima dati ~itav niz novih dokaza da sam izuzetno dobro informisan o svim zbivawima u policiji i u podzemqu. Sa mnom tako lako ne mogu iza}i na kraj, i ovaj izdajni~ki re`im u Beogradu, jo{ mawe Ha{ki tribunal. Tek }e videti na koga su se namerili, garantujem vam. Voditeq: Rekli ste da imate informaciju da je 27. januara potpisana optu`nica protiv vas i ka`ete da 24. februara planirate da putujete tamo, da li to zna~i da se iskqu~uje mogu}nost da budete uhap{eni i odvedeni, pogotovu imaju}i u vidu ~iwenicu da Zakon o saradwi sa Ha{kim tribunalom defini{e da, u ~lanu 39, Zakon, dakle, predvi|a da ne mogu biti uhap{ene one osobe protiv kojih nisu podnete potpisane optu`nice do trenutka kada je Zakon stupio na snagu? Dr [e{eq: Taj Zakon se vi{e na mene ne odnosi, oni sad mo`da mogu doneti novi zakon, bez takve odredbe, ali dok to donesu, znate, do}i }e 24. februar, oni po tom zakonu ne mogu da me isporu~e, iako je taj zakon protivustavan, ni po wemu ne mogu da me isporu~e. Oni nemaju pravnog osnova da me uhapse i isporu~e Hagu, ranije nisu hteli da me javno hapse, nego da mi upadnu u ku}u, da me skembaju na brzinu, odvedu na avion i da ka`u javnosti oti{ao dobrovoqno, po{to sam ja ve} vi{e od sto puta javno rekao da jedva ~ekam da odem, pa }e javnosti biti ubedqivo, je li to, jeste, evo, oti{ao je, niko ne bi poverovao sad u pri~e otet, a pro{lo bi najmawe mesec dana dok bih ja imao prilike negde da javno ka`em pa da se ovde ~uje kako su me oteli. Tad bi ve} bilo kasno, znate, to vi{e ne bi bilo ni bitno, u odnosu na ~iwenicu da sam ja tamo, a sad je itekako bitno, i sad su dobili jedan udarac i {to se toga ti~e. Voditeq: Da li vi znate zbog ~ega biste mogli da budete optu`eni? Izjavili ste, neka izjava na dr`avnoj televiziji Srbije, miting u isto~noj Slavoniji, obilazak frontova u zapadnoj Slavoniji i tako ne{to, zapravno nigde ni{ta, eventualno malo verbalnog delikta sa aspekta wihovih pogleda na svet? Dr [e{eq: Jeste. Za{ta meni mogu da sude kad nikad u `ivotu... Voditeq: To toliko neozbiqno deluje za jednu ha{ku optu`nicu? 716

Dr [e{eq: Pa, neozbiqno je, oni }e verovatno ne{to napakovati, ne{to podmetnuti, ali ja }u to vrlo lako oboriti. Vaqda ja najboqe znam da nikad nikakav zlo~in nisam po~inio, ni ratni ni mirnodopski. Ja nikada nikoga nisam ubio, nikada ni{ta nisam ukrao, opqa~kao i tako daqe. Ja nikada nisam ubio nijednog civila, ni jednog ratnog zarobqenika, niti sam ih ugwetavao, maltretirao, progonio, nikada nisam u~estvovao ni u kakvoj pqa~ki. Za{ta mogu da mi sude? Znate, ne bi oni ni `urili sa su|ewem, nego bi gledali da me zadr`e jedno dve, tri godine bez su|ewa, jer Kraji{nika ve} pune tri godine dr`e tamo, a da mu nije bilo su|ewe. To je wihova zamisao, nema me ovde, nema me u politi~kom `ivotu, a ovde sam nepodno{qiv, i Zoranu \in|i}u, i Vojislavu Ko{tunici, i Neboj{i ^ovi}u, i Goranu Svilanovi}u, i Du{anu Mihajlovi}u, svima wima sam nepodno{qiv, ne mogu da `ive zbog mene, ne mogu mirno da di{u zbog mene, jer ih bombardujem neprekidno raznim ~iwenicama koje ih beskrajno kompromituju, kao kriminalce, kao mafija{e, kao izdajnike, kao prevarante, i oni upropa{}uju na{u dr`avu, nekom malo vi{e jedna argumentacija je prikladna, nekom malo druga vi{e, i tako daqe. Voditeq: Apropo optu`nice, vi svakako znate da postoje neke tvrdwe da ste u optu`nicama protiv Slobodana Milo{evi}a navedeni kao jedan od u~esnika, kako se ka`e, u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, i to zajedno sa Borom Jovi}em, Frenkijem Simatovi}em i Jovicom Stani{i}em? Dr [e{eq: Nema ni{ta konkretno. Stoji da sam organizovao dobrovoqce Srpske radikalne stranke, takozvane [e{eqevce, i da su se oni borili, i da su navodno ~inili ratne zlo~ine a nema ni{ta konkretno. Ja znam pouzdano da dobrovoqci Srpske radikalne stranke nigde nisu ~inili ratne zlo~ine, nijedan do sada dobrovoqac, koji je preko Srpske radikalne stranke upu}en u JNA, u teritorijalnu odbranu, u srpsku vojsku Srpske Krajine, srpsku vojsku Republike Srpske, ili u policijske formacije zapadnih srpskih republika, nigde nije optu`en za ratni zlo~in, oni su imali veoma strogu disciplinu, mi smo izbacivali qude i zbog najobi~nije kra|e. Vi se vaqda se}ate kad smo Sre}ka Radovanovi}a izbacili zato {to je sa rati{ta dovezao neku pr`ionicu kafe, to je bilo pre vi{e godina, ~ak verovatno nije ni ukrao nego mu je neki tamo teritorijalac, predsednik op{tine ili neko potpisao da mu se to poklawa za zasluge, mi smo ga izbacili iz stranke zbog toga, to zna celi Kragujevac. Toliko smo strogi bili. Ja nemam nikakav dokaz da je Sre}ko Radovanovi} bilo gde nekoga ubio i tako daqe, ali zbog jedne sitnice mi smo izbacivali, jer je to bacalo qagu na na{u stranku, ali je bio istaknuti borac, zaslu`an i tako daqe, i komandant u ratu i sve ostalo, ali tu je poklekao, nije smeo i gotovo. Voditeq: Izjavili ste da }ete, ukoliko odete u Hag, da }ete se tamo braniti sami, uz pomo} ekspertskog tima, kojim }e rukovoditi gospodin Tomislav Nikoli}? Kako }e to funkcionisati? Dr [e{eq: Da. Taj ekspertski tim je ve} formiran, ima petnaest qudi, tu ima uglednih pravnika i advokata, ima qudi drugih profesija, wihov je zadatak da poma`u moju odbranu, da mi ovde tragaju po arhivama i po bibliotekama, po novinskim ise~cima, kompletima novina i tako daqe, dakle, sve ono {to meni bude trebalo da oni pronalaze i da me na vreme snabdevaju s tim materijalom. Voditeq: Ukoliko vi otputujete za Hag, kako }e funkcionisati Srpska radikalna stranka? 717

Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} }e preuzeti u potpunosti vo|ewe stranke, funkcionisa}e kao kad sam ja ovde, mo`da i boqe. Voditeq: Izjavili ste da je Ustavna poveqa doneta neregularno, da je re`im saop{tio da je za Zakon o sprovo|ewu Ustavne poveqe glasalo 130 poslanika, Srpska radikalna stranka je izbrojala 12 mawe, odnosno za 12 poslanika je reklo da miruje status poslanika, zapravo, da su doneli zakon po~etka razgradwe dr`ave sa ciqem da se Kosovo i Metohija i Crna Gora odvoje od Srbije i tako daqe? Dr [e{eq: Da, to je ta~no. Ja sam sve {to mislim o Poveqi, rekao ve} u Narodnoj skup{tini. Poveqa je jedan antisrpski akt, protivustavnog karaktera, nama je sru{ena savezna dr`ava, uni{teno ustavno ure|ewe, izvr{en je jedan vid pu~a ili dr`avnog udara, u tome su u~estvovali visoki dr`avni funkcioneri. Za Povequ je bilo ne{to vi{e glasova, ne{to oko 160, ali je neregularno bilo sazivawe sednica, potpisima qudi koji nisu poslanici, i zakon je potpuno neregularno usvojen jer je bilo dvanaest, trinaest qudi koji nisu narodni poslanici. Re~ je o qudima koji su nekad davno bili narodni poslanici, pa su u junu pro{le godine podneli ostavku, samostalno, pa je Narodna skup{tina konstatovala wihovu ostavku, pa sad Administrativni odbor ka`e oni su bili u zabludi kad su podnosili ostavku, mi smo im te ostavke anulirali. Kako to mo`e? Neverovatne se stvari de{avaju u ovoj dr`avi. Pod komunizmom nije bilo ovakvog kr{ewa ustavnosti i zakonitosti. Tada se vodilo ra~una o nekoj pravnoj formi. Ovde kako padne na pamet, \in|i}, evo \in|i} je rekao Nata{i Mi}i} da ne raspisuje izbore, kr{i Ustav, kr{i zakon, ona se konsultovala, ona je odlu~ila. Stra{no! Neverovatno stra{no. I ube|en sam da to ne mo`e tako dugo trajati. Voditeq: Apropo poslanika, vi ste konkretno na tom zasedawu, skup{tinskom, u vi{e navrata izlazili za govornicom i postavqali pitawe? Dr [e{eq: Ja joj postavim jedno pitawe, ona mi odgovara drugo. Voditeq: Dobro. Na kraju ste dobili odgovor da im miruje status poslanika, precizno je predsednik Skup{tine tako rekla? Dr [e{eq: Da. I {ta sad? Voditeq: Ja vas pitam. [ta sad? Niko ni{ta ne... Dr [e{eq: Ja iznesem ~itav niz dokaza da nemaju status. Ona ka`e “Ja sam odlu~ila”. Podneli smo Ustavnom sudu, Ustavni sud }uti, jer nema pravnog poretka u ovoj zemqi. Kako oni mogu imati status poslanika kad su podneli ostavke? I ostavke konstatovane. Kako mogu? Kako je to mogu}e? Apsolutno je nemogu}e. A kod wih je sve mogu}e, dakle, wih ~eka 29. maj, tako je sve bilo mogu}e kod Obrenovi}a, i Milana i Aleksandra, na kraju im se desio 29. maj, {ta da radimo sad. Ne mo`e se neograni~eno kr{iti Ustav i zakon. Voditeq: Gospo|a Mi}i} je izjavila pre par dana, prvo Ustav pa tek onda izbori, i da je to stav ve}ine stranaka u parlamentu, pretpostavqam da to nije ta ve}ina u parlamentu, za{to ih onda nisu ...? Dr [e{eq: [ta me briga ~iji je to stav. To mo`e biti stav deset miliona qudi u Srbiji, ali ako pi{e u Ustavu druga~ije, mora da se po{tuje Ustav. Voditeq: Dobro. Sad vas stvarno pitam, koji je va{ mehanizam da doka`ete da je to tako? Dr [e{eq: Pa evo, vi{e nema nikakvog mehanizma, 29. maj }e se desiti. Ne718

ma vi{e mehanizma. Koji mehanizam, kad su uni{tili Ustavni sud, uni{tili parlament, Vlada preuzela sve ingerencije, mafija vlada dr`avom, uni{tena savezna dr`ava, kriminalci na svim poqima preuzeli sve u svoje ruke. Koji mehanizam? Koji mehanizam kad vam ukinu i Ustav i zakone i pravni poredak i sve ostalo? Mora narod da pokuqa na ulice i da to zavr{i. Voditeq: Vi mislite da u ~etvrtak, dakle, kada }e Ustavni sud Srbije raspravqati o odluci, da se ni{ta epohalno ne}e dogoditi, zakqu~iti? Dr [e{eq: Ustavni sud je najavio samo da se izjasni o raspisivawu predsedni~kih izbora, ali da u ~etvrtak po~ne raspravu po tom pitawu, ~ak nije ni izvesno da }e izraziti svoj stav u ~etvrtak. A {to se ti~e ovih drugih stvari, Ustavni sud }uti. U Ustavnom sudu mi nemamo pravih sudija, tamo su poltroni i ulizice koncentrisani, sve ih je \in|i} odabrao, od Slobodana Vu~eti}a pa nadaqe. Nemate nijedno ugledno pravni~ko ime. Dodu{e, nije bilo ni ranije, ali sad je jo{ gora situacija. Voditeq: Evo ovako, predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skup{tine, gospodin Pajti}, ka`e da ~lan po kome je doneta odluka da }e prvo biti napisan srpski Ustav pa tek potom raspisani izbori, ne odstupa od Ustava, jer Ustav ne poznaje takvu situaciju a i ne odre|uje rokove za raspisivawe izbora, a stoji jedan drugi stav da je Mi}i} prekr{ila zakon ali na ovaj na~in je gra|anima zapravo poslata poruka da nemamo pravo raspisivati izbore, kada je neizvesno da bi bio izabran predsednik, ukoliko bi se dogodilo da predsednik bude izabran, da bi on jako kratko bio na toj funkciji, te da je nama boqe ovako? Dr [e{eq: Pi{e u Ustavu, ~im se uprazni predsedni~ka funkcija, ustavne norme podrazumevaju da se odmah raspisuju izbori, a zakonom se sve precizira u kojim rokovima. Zakon ka`e u roku od 60 dana po prethodnim neuspelim izborima. Taj rok je istekao 6. februara, ona je morala da raspi{e, dodu{e, u zakonu stoji formulacija da ona odlu~uje o raspisivawu izbora. Ta }urka misli da sad mo`e da odlu~i da raspi{e i da ne rspi{e izbore. Pa gde joj je sada akt o neraspisivawu izbora? Vaqda je morala da donese odluku, odlu~ila sam da ne raspi{em izbore, i da tu odluku objavi u “Slu`benom glasniku”, a kako to woj objasniti kad ona mozga nema. Nemogu}e joj bilo {ta objasniti. Kakve god ~iwenice imate, iznesete pred wu, ona ka`e ja sam odlu~ila. [ta vi mo`ete idiotu koji ka`e ja sam odlu~io? Takvih su pune ludnice. Ja moram ovako o{tro da se izrazim, tu jednostavno nemate na~ina. I svi pravnici ka`u moraju se raspisati, evo i ovaj CESID. On je bio upregnut ranije u wihov dolazak na vlast, i ona odlu~ila. Ne bih joj sad poverio dve ovce da ~uva, i onda odlu~ila. [ta da radite? Tragi~no je to {to nije to prvi slu~aj da imamo takve kreature na va`nim dr`avnim funkcijama. Sli~an je bio i Milan Milutinovi}. Ali, kad }emo vi{e iza}i iz toga? Kako ona mo`e to odlu~i? Postoji Ustav, dok postoji taj Ustav mora striktno da se po{tuje. Postoji zakon koji precizira kako se provodi Ustav u delo, dok postoji taj zakon, on mora da se po{tuje. Ne mo`e ona svojom namerom da pokrene inicijativu za promenu Ustava, da devalvira odredbe ve} postoje}eg Ustava. [ta mene briga wena inicijativa, kad i svi qudi u ovoj zemqi, {to nije ta~no, kad bi svi `eleli da se mewa Ustav, to nije dovoqan razlog da se pogazi postoje}i Ustav, to je su{tina. Ne sme se gaziti Ustav, ako se gazi Ustav, sve je poga`eno, Ustav je sveto pismo, imamo ministra pravde koji ka`e, koji je iza{ao za govornicu i rekao, {ta ima veze, nije Ustav sveto pismo. 719

Je li se}ate vi toga? Kad ja iza|oh da mu odgovorim na to, vi{e to nikad da nije ponovio. To je bilo jo{ pre godinu i po dana. Najgori mogu}i su do{li na vlast, najgori muq sa dna dru{tva do{ao je na vlast, niti imaju znawa, niti imaju pameti, {to je najgore, nemaju nikakvog morala. Izlaze za govornicu, pa lupetaju, boqe bi bilo ovome Pajti}u da se obesio, nego {to je u ime Zakonodavnog odbora izneo ovakav stav kakav je izneo. Pa ta sramota ostaje wegovim potomcima, wegovi sinovi, wegovi unuci, sramota }e ih biti da ka`u jednog dana da je wihov deda ili otac bio taj i taj poslanik koji je stao iza takve i takve odluke. Cela zemqa ima ogroman broj pravnika koji sve to razumeju. O tome }e se kwige pisati jednoga dana, to je stra{no {to oni rade, nema nikakve istorijske svesti, oni rade samo ono {to im je korisno, i \in|i} je glavni ideolog takve politike. On radi samo ono {to je wemu korisno. \in|i} je sebi obezbedio ku}u u Ju`noj Americi, i vi{e od dvesta miliona dolara koje je ve} zdipio ovde. On se sprema da pobegne, ako on uspe da pobegne, ovi ovde wegovi ostado{e, zatvori }e biti puni, sre}an }e biti onaj ko se do~epa zatvora. Ovo {to se sad de{ava, ni pod Titom nikad nismo imali od 1945, Tito to {to je pobio, pobio je 1944, 1945, posle je i on vodio ra~una o pravnoj formi, i ona wegova izjava ga skupo ko{tala: “Ne}e se vaqda sudije dr`ati zakona kao pijan plota”. A sad haos, potpuni haos u dr`avi, mafija preuzela kontrolu nad duvanom, nad naftom, nad drogom, nad dr`avnim institucijama, nad javnim preduze}ima, nad svim unosnim poslovima, sve ono gde dr`ava ima monopol, poskupquje cene do neba, najavili su sad poskupqewe struje 25-30%, komunalije do neba cene sko~ile, pa oni ube|uju narod kako je sad potro{a~ka korpa jeftinija nego {to je bila. Pa, tu nema cene struje u potro{a~koj korpi. Mi ranije kad smo obra~unavali potro{a~ku korpu, iskqu~ili smo cenu struje i komunalije, jer je to bilo najjeftinije, pa smo se merili po ceni onoga {to je skupqe na tr`i{tu. Kakva vama korist {to je vama potro{a~ka korpa sad jeftinija u odnosu na platu, kad vam je struja sada skupqa {est puta nego {to je bila a trebala je da bude sad osam puta skupqa nego {to je bila. Imate li vi neke koristi sad od toga? Da vidite {ta sad mo`ete sa svojom platom da platite, {ta ste mogli ranije, i to je jedino merilo, narod nema hleba, stravi~na je beda u Srbiji, nikad nije bilo gore, i to jednom mora da pokuqa iz naroda, i to }e se desiti uskoro. Od ove vlasti, gora se zamisliti ne mo`e. Voditeq: Izjavili ste: “Nema ni{ta glupqe nego pristupiti dono{ewu novog Ustava, da niko ne napravi analizu {ta je to {to ne vaqa u postoje}em Ustavu, wima je jedini argument {to je taj ustav doneo Milo{evi}”? Dr [e{eq: I to je ta~no. Jeste li ~uli od nekoga da vam je rekao {ta ne vaqa u sada{wem Ustavu? Neko kompetentan? Predsednik Vlade, ministar, predsednik Narodne skup{tine, jeste li negde nekad ~uli? Niste. Nisu ni napravili analizu tog Ustava. Ne sumwam, ima stvari koje bi trebalo da se promene, mogu vam bar {est navesti, ali ne mo`ete zbog kile mesa ubijati vola. Za{to novi Ustav? Za{to ne promeniti amandmanima postoje}i? Svesni su narodi koji vrlo retko mewaju Ustav, Amerikanci ve} vi{e od dvesta godina imaju jedan Ustav i dvadesetak amandmana na wega, malo, malo pa novi Ustav. Vidite {ta se sad desilo, taj Ko{tunica nesre}ni, jadikuje kako je prekr{en Ustav neraspisivawem predsedni~kih izbora, ~uli ste tu wegovu izjavu, a ne jadikuje {to je on pogazio Savezni ustav na koji se zakleo i uni{tio saveznu dr`avu, a sam 720

Ko{tunica je nedavno izjavqivao da treba na protivustavan na~in mewati Republi~ki ustav. Jel’ se se}ate te wegove izjave? Tamo gde je wegov interes pogo|en, on di`e galamu na sva zvona, kr{i se Ustav, a tamo gde wegov interes nije povre|en, on se zala`e otvoreno za kr{ewe Ustava, i za protivustavnu proceduru promena. Ima li tu morala? Nema ga, nema nikakvog morala, a protivpravno je pona{awe na delu. Voditeq: [ta mislite, za koliko }e biti napisan novi srpski Ustav? Dr [e{eq: Pa, {ta to zna~i, novi srpski Ustav za koliko }e biti napisan? Znate, malo vam je to pitawe neprimereno. Ne mo`e se Ustav pisati. Voditeq: Nego? Dr [e{eq: Ustav se usvoji, dok se ne{to ne usvoji kao Ustav, nije Ustav, mo`ete da pi{ete {ta god ho}ete. Voditeq: Pretpostavqam da ovog ~asa kako }e biti napisan, da }e biti usvojen? Dr [e{eq: Naravno, pod ovim okolnostima ima napisanih raznih projekata. Voditeq: Ili predloga? Dr [e{eq: Pa, jeste. Ali, {ta zna~i bi}e napisan novi Ustav? Voditeq: To je ve} realizovano? Dr [e{eq: Pazite, ne sme se to nazvati Ustavom, dok se ne usvoji po ustavnoj proceduri, dvotre}inskom ve}inom glasova u Republi~koj skup{tini i referendumom. A mogu oni da napi{u {ta god ho}e, a to {to napi{u to je, znate, za cirkus a ne za ozbiqnu raspravu. Ovi dosada{wi kvaziustavni pisci poput Pavla Nikoli}a i sli~nih, oni prodaju gluposti, zala`u se za monarhiju, za ~uda, van zdrave pameti, ali na to ne treba da se obaziremo. Ja sam to gledao, listao malo, ~itao neke delove, to je sme{no, jer ozbiqnom pristupawu ustavnih promena bih bio. Rad nek ima svoju ustavnu komisiju, zatim, postoje razna pravni~ka udru`ewa, pravni fakulteti, instituti, da se organizuje skup pravnika, svih uglednih pravnika iz te oblasti, da se napravi analiza postoje}eg Ustava, da se konstatuju sve slabosti postoje}eg Ustava i da se iznesu mi{qewa {ta bi trebalo da se mewa, pa da se vidi {ta je to, da se to dobro pretrese sa stru~ne strane, da se ~uje glas stru~waka a ne da nam se dese ove nebuloze kao u Ustavnoj poveqi, znate, to se desi i to je usvojeno. Ja sam se upiwao iz petnih `ila da im na to uka`em u Republi~koj i Saveznoj skup{tini. Tri predsednika su vrhovni komandant vojske, savezni predsednik, predsednik Srbije i predsednik Crne Gore, oni su vrhovni komandant, kolektivni, {to je nebuloza, jer postoji princip jednog stare{instva u svim armijama sveta. Od rimskih trivorijata, ovo se nije desilo u istoriji vojske i dr`ave. Ali dobro. Ministar odbrane rukovodi, ministar odbrane, koji je ni`i po funkciji od predsednika dr`avne zajednice, predsednik dr`avne zajednice je ujedno predsednik ministarskog saveta, dakle, predsednik vlade, on obavqa ni`u nadle`nost od ministra odbrane, koji je wemu podre|en u ministarskom savetu, obavqa vi{u nadle`nost, jer rukovo|ewe je iznad komandovawa. U hijerarhijskoj mestituri, onaj ko rukovodi je iznad onoga ko komanduje, onaj ko rukovodi donosi odluke a onaj ko komanduje izdaje naredbe, naredba nekad mo`e biti op{ti pravni akt, a naj~e{}e izdaje nare|ewa, naredbe i nare|ewa. Evo, to se nama desilo zato {to su krajwe nestru~ni qudi pisali tu Ustavnu povequ, nepismeni qudi, pravno nepismeni i to je 721

stra{no, nemate nijednog ozbiqnog pravnika u ovoj zemqi koji je izneo pozitivno mi{qewe o sadr`aju Ustavne poveqe. Ili }ute, ili je tako lak{e, ne me{aju se, ili su to kritikovali. Da se to ne bi desilo sa republi~kim Ustavom, treba pre svega re~ stru~waka da se ~uje. Za{to qudi studiraju prava? Za{to zavr{avaju pravne fakultete? Za{to idu na postdiplomski? Za{to postaju magistri i doktori pravnih nauka? I sad ti qudi koji su izuzetno stru~ni i kompetentni da ostanu po strani i da nam sad neki Pajti}, ili onaj, kako se zove onaj Risti} iz Ni{a, da nam oni to tuma~e. Da vam se di`e kosa na glavi od wihovog tuma~ewa, ili Nata{a Mi}i}. Ima li ikoga u ovoj zemqi koji mo`e da ka`e za Nata{u Mi}i} da se razume u pravo i da je inteligentna? Na|ite mi takvog, evo, a ne daj Bo`e u wene ruke do}i, ona je advokat vaqda u U`icu bila, ne daj Bo`e da vas ona zastupa negde na sudu. Stra{ne se stvari de{avaju. Selekcija qudi koji danas upravqaju dr`avom i najnegativnija mogu}a. Ja ne hvalim ono {to je ranije bilo, i ranije je bilo lo{e, ali ovo sada je neverovatno lo{e, nezamislivo lo{e. Voditeq: U toku ve~era{weg razgovora u vi{e navrata ste pomenuli Qubi{u Buhu, da li je ta pri~a ve} gotova i da li se zapravo zavr{ava tamo gde je po~ela, u medijima? Dr [e{eq: Pa, ta pri~a je tek po~ela. Taj Qubi{a Buha je sad ratosiqan, {to se ti~e wegovog `ivota, ima}e mnogo toga da pri~a. On je ne{to po~eo da pri~a o drugima pa za}utao, me|utim, tek }e morati da pri~a o svojim zlo~inima, ono {to je on li~no radio i on }e biti meni mnogo ubedqiviji kad govori o tu|im zlo~inima, kad prethodno ispri~a ono {to je on u~inio, da vidimo {ta je sve tu bilo. Znate, re~ je o ~istim zlo~inima, to je bila stvar suda i policije, ne bi se ja u to me{ao, mene ovde najvi{e interesuje sprega vlasti sa wegovim zlo~inima i zlo~inima drugih qudi, zbog toga se ja sa ovolikom energijom upiwem iz petnih `ila da to {to vi{e istra`im, da {to vi{e doprinesem da se ~iwenice saznaju u javnosti. Ina~e, da sam ja hteo da budem policajac ili istra`ni sudija, moja profesionalna karijera bi oti{la u sasvim drugom pravcu. To su moji motivi, politi~ki motivi, da se to sve do kraja razjasni. Voditeq: [ta mislite da }e se dogoditi sa istragom o nestanku Ivana Stamboli}a? Evo, kolumnista je pro{le nedeqe, “Blic wuza”, zabele`io i zakqu~io da nema policijske voqe da se taj slu~aj re{i? Dr [e{eq: \in|i} sve zna, i ko je oteo Stamboli}a i ko ga je ubio u zbog ~ega. I on je sam izjavio jo{ pre dve godine da to zna, kao {to je Du{an Mihajlovi} izjavio da sve zna o ubistvu ]uruvije. Pa, za{to }ute? Zato {to su izvr{ioci wihovi bliski prijateqi, verovatno i inspiratori i nalogodavci. Ja nisam uspeo da razjasnim sva ubistva, mnoga sam razjasnio, ubistvo Pavla Bulatovi}a, ]uruvije, Momira Gavrilovi}a, Radovana Stoj~i}a Baye i tako daqe, ne mogu sve i nemam informacije za sve, ali govorim o stvarima koje su o~igledne. Sada{wa vlast {titi ubice Ivana Stamboli}a i to je ~iwenica. Voditeq: Pre izvesnog vremena u javnosti se pomiwao tr`ni centar “Kotobawa” koji je prema ne~ijim podacima trebao da bude sru{en jo{ 1995. godine kao nelegalno podignut objekat, me|utim, prona{li su neke podatke, vi }ete mi re}i da li su ta~ni, da je taj tr`ni centar legalizovan u vreme kada je Srpska radikalna stranka bila na vlasti u Zemunu? Dr [e{eq: Pa, to je izmi{qotina. 722

Voditeq: Vi niste to legalizovali? Dr [e{eq: Pa, znate za{to nisam? Mo`da bih ja to legalizovao, jer ja bih u principu sve legalizovao {to nije podignuto na tu|oj zemqi i {to ne ugro`ava `ivot drugih qudi, to nije bilo mogu}e legalizovati jer to nije nadle`nost op{tine Zemun. Op{tina Zemun, i sve druge op{tine u Beogradu, nisu op{tine u pravom smislu re~i, to su gradske op{tine, za legalizaciju je nadle`an grad Beograd a ne op{tina Zemun. Onaj koji je to pisao i pakovao, nije znao tu ~iwenicu, izgubio je iz vida. Op{tina je nadle`na samo za individualne stambene objekte a ne za privredne objekte, ni za individualne stambene objekte nije u potpunosti nadle`na, jer op{tina mo`e da izda gra|evinsku dozvolu za ku}u tek kad grad izda urbanisti~ku dozvolu. Urbanisti~ka dozvola, vaqda znate, tako je i u Kragujevcu, i to op{tina Kragujevac izdaje i urbanisti~ku i gra|evinsku dozvolu, urbanisti~ka dozvola prethodi gra|evinskoj, gra|evinska dozvola ne mo`e da se izda dok se ne izda re{ewa o ispuwavawu urbanisti~kih uslova, prema tome, da bi op{tina bilo {ta legalizovala, mora prethodno da grad izda urbanisti~ku dozvolu, odnosno re{ewe o ispuwenosti urbanisti~kih uslova, tako da je to jedna ~ista izmi{qotina. Ja sam jednom obilazio taj deo Sur~ina, to je ogroman jedan objekat, ogromna zgradurina, me|utim, ja to ne bih ru{io, ja sam ina~e protiv tih ru{ewa, taj objekat ne smeta nikome da bi bio sru{en, ja bih samo istra`io kako je ^ume do{ao do novca za taj objekat, ako je do{ao prodajom droge, {to je istina, ili kra|om automobila, ili raznim otmicama, ucenama, ubistvima i tako daqe, onda bi pravna posledica osude bila da mu se oduzme taj objekat, nelegalno ste~eni novac a ne ru{iti. To su ove dosmanlije po~ele da ru{e, poru{i{e qudima po Beogradu ~uda i {ta su onda od toga postigli, ni{ta, samo su ojadili qude, osirotili ih jo{ vi{e i ni{ta, ja nisam pristalica ru{ewa. Ako, naravno, negde na saobra}ajnici ne{to napravi ili na elektri~noj mre`i, na gasovodu, na nekom vitalnom podzemnom objektu, ili ako je neko uzurpirao tu|u zemqu, neko podigne ku}u na va{oj zemqi, ja sam za to da mu se sru{i, jer nije smeo na va{oj zemqi da podi`e, a ako je podigao na dr`avnoj, pa dr`ava nije reagovala ~im je primetila da on gradi, onda treba da mu to legalizuje, da mu ponudi da kupi plac, da plati sve da`bine dr`avi i da mu se legalizuje, ja sam za to. Voditeq: Pro{le nedeqe izre~ena je presuda optu`enima za slu~aj “Ibarska magistrala”, ta presuda je izazvala zaista burne reakcije, i kod qudi iz struke i generalno? Dr [e{eq: Mislim da je nemogu}e, ako su ti qudi organizovali atentat na Ibarskoj magistrali, onda su morali da dobiju maksimalne kazne, sad mo`emo voditi pravni~ku raspravu koja je to maksimalna kazna, da li dvadeset godina zatvora ili ~etrdeset godina, to je ve} stvar stru~ne rasprave, jer ranije nije postojala kazna od ~etrdeset godina, postojala je smrtna kazna. Postavqa se sad pitawe {ta je stro`a kazna. ^etrdeset godina zatvora ili smrtna kazna? Qudi koji nemaju zatvorskog iskustva, koji se nisu bavili kriminologijom ili enologijom, na prvi pogled bi odmah bili za stav da je ~etrdeset godina zatvora mawa kazna, mi koji smo bili u zatvoru a i prou~avali krimonologiju i enologiju, mi{qewa smo da je smrtna kazna bla`a od ~etrdeset godina zatvora. Ja sam li~no mi{qewa da je smrtna kazna bla`a od ~etrdeset godina zatvora. To je stvar stru~ne rasprave. Osu|eni nisu dobili maksimalnu kaznu a pripisano 723

im je to delo atentata, to je skandal, to je pravni~ki skandal. Ako su krivi, kazna je morala biti najmawe dvadeset godina, i za ovu dvojicu izvr{ilaca i za onoga koji im je pomagao, makar samo pomagao u prikrivawu, jer je i prikrivawe tako stra{no krivi~no delo, po na{em zakonu mo`e se kazniti kao i samo delo, to stoji u na{em krivi~nom zakonu, ako to nisu u~inili, onda su morali biti oslobo|eni, a ovde je done{ena jedna kompromisna odluka, pod pritiscima sa dve strane. S jedne strane su pritiskali oni koji su tvrdili da ovi nisu krivi a s druge strane su pritiskali oni koji su tvrdili da su krivi. A {ta je tu su{tinski problem? [to Ibarska magistrala jo{ nije detaqno rasvetqena, {to su glavni organizatori i nalogodavci jo{ van doma{aja suda. [to je \in|i} odbio da svedo~i? \in|i} zna sve detaqe o atentatu na Ibarskoj magistrali, svojom glavom ja vam garantujem da Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi} znaju sve o Ibarskoj magistrali, kao {to znaju i o likvidaciji Ivana Stamboli}a. Tu je tajna i dok su oni na vlasti, ne}e se do kraja raspetqati ni klupko Ibarske magistrale, ni otmica Ivana Stamboli}a ili mnogi drugi zlo~ini. Voditeq: Kakva vam je to kwiga? Dr [e{eq: Ovo je kwiga, moja kwiga, “Ideologija srpskog nacionalizma”. Ova kwiga je moje `ivotno delo u pravom smislu re~i. Pisao sam je punih pet godina a dvedeset godina sam prikupqao gra|u za ovu kwigu. Kwiga je nastala kao moja monografija o nau~nom i publicisti~kom delu najve}eg srpskog emigrantskog pisca, prof. dr Laze Kosti}a, koji je u emigraciji objavio osamdeset pet kwiga o srpskoj nacionalnoj istoriji i srpskim politi~kim problemima. Ta obrada intelektualnog opusa Laze Kosti}a otprilike ~ini dve tre}ine ove kwige. Jedna tre}ina su moja daqa istra`ivawa u tom pravcu, obrada vrhunskih nau~nih dometa iz te oblasti, metod koji sam koristio u ovoj kwizi je sinteti~ki, dakle, ja se nisam bavio istra`ivawem, istoriografskim istra`ivawem po arhivama, po raznim dosijeima i tako daqe, ja sam istra`ivao, odnosno obra|ivao ve} objavqenu nau~nu gra|u o toj problematici, najboqa, najkvalitetnija dela iz istorije, iz pravne teorije, iz politi~ke nauke, sociologije, psihologije i tako daqe, futurologije i o na{oj pravnoj politi~koj misli do sad nije bilo nijednog dela koje je sistematski obra|ivalo ideologiju srpskog nacionalizma. Bilo je mawih tekstova koji su se ovla{ osvrtala na pojedine delove ove problematike ali nijedno sistematsko delo. Ja sam se prihvatio tog posla, ulo`io sam ogromnu energiju u to, s voqom sam radio i mislim da ova kwiga zaslu`uje pa`wu nau~ne javnosti. Mislim da je izazvala veliki interes gra|ana, prvo izdawe je rasprodato za mawe od mesec dana, sad je iza{lo drugo izdawe. Ja, naravno, nastavqam da se bavim ovom problematikom, sada upravo radim na kwizi “Srpski narod i novi svetski poredak” ~iji sam prvi deo objavio pre tri godine, sad ide dopuwena verzija, koja }e, tako|e, biti oko hiqadu strana i ako me `ivot i zdravqe poslu`e, nameravam jo{ dve kwige napisati na sli~nu problematiku, i prva je “Nesre}a jugoslovenstva i zlo komunizma”, a druga je “Tradicija srpskog rusofilstva”. Time bih ja sa teorijskog aspekta nekako svoj `ivotni put do kraja doveo. Naravno, u uslovima u kojima se aktivno bavim prakti~nom politikom, mnogo mawe vremena mogu da posvetim nau~nom radu nego {to bih to ina~e radio da se zatvorim u kabinet i da se samo time bavim, ali svaki trenutak slobodnog vremena ja koristim za ~itawe, za pisawe, ja zapravo nemam nekog slobodnog vremena na raspolagawu, osim prakti~nog bavqewa 724

politikom i nau~nog rada. Obi~no prepodne se bavim partijskim i parlamentarnim poslovima, popodne, ako ne gostujem negde na nekoj lokalnoj televiziji, sedim kod ku}e, ~itam i pi{em. Subota i nedeqa po celi dan ja sedim, ~itam i pi{em. Odavno uop{te ne odlazim nigde u kafane, u neke druge instituje kulture, zabave ili bilo ~ega drugog, dakle, posvetio sam se u potpunosti politi~koj teoriji, politi~koj praksi, i srpskom nacionalnom pitawu posebno. Voditeq: Napravi}emo kratku pauzu, epp, pa odgovaramo na va{a pitawa. EPP Voditeq: Televizija “In”, gost dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, rekoh malo~as da u nastavku odgovaramo na va{a pitawa ali pre toga komentar vesti koju smo upravo primili da ponovqeno glasawe za predsednika Crne Gore najverovatnije nije uspelo, jer je do 20 ~asova glasalo 46,2 odsto bira~a, i prema dosada{wim procenama, na osnovu izlaznosti bira~a, sat pre zatvarawa bira~kih mesta, ne mo`e se ispuniti zakonski cenzus da bi izbori bili uspe{ni. Ponavqa se situacija iz Srbije i u Crnoj Gori? Dr [e{eq: To meni dokazuje da Milo \ukanovi} nema apsolutnu ve}inu gra|ana Crne Gore iza sebe i svoje politike, i bilo je krajwe pogre{no povla|ivati mu u kr{ewu saveznog Ustava i konstituisawu ovakve nakaradne dr`avne zajednice. On nije imao {ansi da pobedi na referendumu i ako nije iza{lo dovoqno qudi da glasa za wegovog kandidata za predsednika Republike, jo{ bi mu mawe iza{lo na referendum o otcepqewu Crne Gore. Na`alost, i Ko{tunica i Predrag Bulatovi} su mu i{li na ruku po pitawu separatisti~ke politike a jo{ preko ovih izbora pokazuje koliko je on slab, kao {to je neuspeh izbora u Srbiji pokazao koliko su slabi i \in|i} i Ko{tunica. Ja nisam uspeo da pobedim Ko{tunicu, ali se videlo i da Ko{tunica nema ve}inu naroda iza sebe, nema ~ak ni ~etvrtinu naroda u Srbiji iza sebe. Voditeq: Stojanovi}, da li }ete zaista oti}i u Hag? Dr [e{eq: Pa, ja se nadam da ho}u. Voditeq: Zoran iz Aran|elovca, zbog ~ega ste vi igrali {ah sa ^umetom, ako ste ve} znali da je kriminalac? Dr [e{eq: Pa, znate {ta, {to ne bih igrao {ah s nekim i za koga znam da je kriminalac? Prvo, ja sam toliko vremena proveo po zatvorima, u zatvorima sam uglavnom sa kriminalcima igrao {ah. Drugo, ja sam obilazio, to je bilo 1997. godine, obilazio Zemun, neprekidno, i na mnogim mestima u Zemunu ja sam imao velike radove, u Sur~inu na vodovodu, na asfaltirawu i sli~no, i u toku jednog od tih obilazaka, mislim da sam obilazio ulicu Bratstva i jedinstva i Mirnogradsku ulicu, koju smo asfaltirali, on se na{ao, iza{ao ispred tog velikog objekta i pozvao me da u|em. I ja u|em, za{to da ne, i on je tamo s nekim igrao {ah, i prekinuta je partija, i ja razgledam taj objekat, ogroman objekat, on ponudi da odigramo partiju {aha. Da li je pre toga bio onaj moj spektakularni me~ sa Karpovom, ni imena mu se sad ne mogu setiti, mo`da je to bio wegov razlog da mi ponudi. Ja ka`em mo`e ali po sto maraka, i on prihvati, i prvu partiju ga ja pobedim i on po~e da name{ta figure za drugu partiju, ka`em daj prvo sto maraka, on me gleda razroga~eno, vaqda mu se nikad tako nije desilo, on se izgubio, “Daj sto maraka”, “Pa, posle }emo”, ja ustanem sa stola “Daj prvo sto maraka”, i on zabezeknut mojim pona{wem izvadi sto maraka i da, i ukupno smo odigrali {est partija, ja sam ga pobedio 4:2, i sa dvesta maraka oti{ao iz te “Ko725

tobawe”. [ta tu ima sporno? I u Hagu ako se na|em, ili nekom drugom zatvoru, ja }u igrati opet {ah, ja retko igram {ah, ja ne igram zapravo {ah, vrlo retko, posledwih godinu dana mo`da sam sa Aleksandrom Vu~i}em odigrao nekoliko partija i sa mojim najstarijim sinom Nikolom i to je sve, ja volim {ah ali nemam vremena za wega, i kad se desi ovako neki izazov. Jednom zamalo sa Karpovom da remi izvu~em. Voditeq: Neko ko se nije predstavio pita, da li bi “Rembas” mogao da pro|e kao Majdanpek i Bor? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je i “Rembas” u veoma te{koj situaciji. Mi smo ~esto govorili kakve se sve kriminalne afere oko “Rembasa” zbivaju. Prvo, ta ugqena mafija koja sav profit za sebe prisvaja, ja sam iznosio podatke i o tom Dragoqubu Markovi}u Palmi, koji zakupi po bagatelnim cenama celu proizvodwu, i to neki du`i vremenski period, i onda je monopolista na tr`i{tu ugqa, i umesto da vojska, i o tome sam govorio i iznosio kad je radio ovaj na{ Anketni odbor u Saveznoj skup{tini, potvr|ivali su mi oficiri koje sam saslu{avao, generali i pukovnici, umesto vojska direktno da kupi ugaq od rudnika, ona kupuje od Dragoquba Markovi}a Palme. To je jedna vrsta mafije. Voditeq: Petrovi} iz Para}ina, kako je mogu}e da u ovoj zemqi niko ne vaqa a samo ste vi dobri i da li postoji ijedan politi~ar koga vi niste kritikovali? Je li bilo takvih? Dr [e{eq: Pa, nema ni{ta normalnije nego da se politi~ari me|usobno kritikuju, najboqi politi~ari su u Srpskoj radikalnoj stranci, svi ostali nama su konkurencija, ali o{trina moje kritike zavisi od koli~ine wihovih slabih ta~aka. Nisam ja kriv {to su oni meni dali toliko obiqe materijala da ih mogu `estoko kritikovati sa svih strana. Voditeq: Rajko, da li biste oprostili Ko{tunici gre{ke koje je po~inio, ukoliko bi on krenuo u ru{ewe vlasti? Dr [e{eq: Pa, nemam ja {ta da mu opra{tam. Tu je srpski narod da razmisli ho}e li mu ne{to oprostiti ili ne i tu je na kraju Bo`ja kazna za sve ono {to je u~inio. Ali ko god krene da obara \in|i}evu vladu, mi smo spremni na saradwu, ali samo da oborimo \in|i}evu vladu, ne za neke druge stvari. Voditeq: Todorovi}, da li se se}ate {ta ste sve govorili za porodicu Milo{evi} i ~ime ste zaslu`ili da Milo{evi} iz Haga zahteva da narod, odnosno wegovi glasa~i biraju vas? Dr [e{eq: Svega se se}am {to sam govorio u jeku tih `estokih obra~una izme|u Milo{evi}a i mene, se}am se {ta sam govorio o wemu i o Miri Markovi}, druge ~lanove porodice nikad nisam pomenuo, ni sina, ni }erku, ni bilo koga drugog a jesam Miru Markovi}, jer je wegova supruga bila lider jedne politi~ke partije i to partije vlasti, a i ja sam bio vi{e puta u Milo{evi}evom zatvoru a Milo{evi} je sve to znao, {ta je ranije bilo, kad me podr`ao za predsednika Republike, prema tome, ni kod wega nije preovladala sujeta, sve to {to je bilo ranije izme|u nas bilo je toliko bezna~ajno u odnosu na situaciju u kojoj se danas nalazi zemqa i Milo{evi} je zakqu~io da je u interesu Srbije da me podr`i na predsedni~kim izborima. Voditeq: Jovanovi} iz Kragujevca, {ta mislite o odlasku Kapetana Dragana u [eveningen? Dr [e{eq: Pa, da vidimo prvo kako }e se pona{ati a ina~e o Kapetanu Dra726

ganu imam veoma lo{e mi{qewe. Ja sam ga `estoko napadao i u vreme kad je bio na vrhuncu popularnosti, a sad ne bih ne{to prejudicirao dok ne vidimo kako }e se tamo pona{ati, ako se bude pona{ao kao Aleksandar Vasiqevi}, ima i wega da raspalim i da iznesem sve {to znam protiv wega. Voditeq: Perovi} iz Kragujevca, za{to `alite za Milo{evi}evim vremenom, da li zbog toga odlazite u Hag? Dr [e{eq: Nikad nisam rekao da `alim za Milo{evi}evim vremenom, ja ne `alim za tim Milo{evi}evim vremenom ali mislim da je ovo sada{we mnogo, mnogo gore, nisam ja nikad rekao da je ranije bilo dobro, ali je mnogo, mnogo gore nego {to je bilo ranije. Voditeq: Milica iz Aran|elovca, da li je u redu da pla}amo dugove za struju Albancima kad i sami ne mo`emo da platimo svoje ra~une? Dr [e{eq: Pa, to je ^ovi} sve tamo izveo, da se Albancima oproste dugovi, da se novcem iz buyeta plate ti stari ra~uni, a {to se ti~e sirotiwe po Srbiji, ba{ ga briga. Voditeq: Petar iz Smedereva, tvrdite da imate dosta podataka od policije i kriminalnih grupa, pita vas ko je stvorio Frenkija Simatovi}a, Obrada Stevanovi}a, Vlastimira \or|evi}a? Dr [e{eq: Frenkija Simatovi}a stvorio je Jovica Stani{i} a Vlastimira \or|evi}a i Obrada Stevanovi}a Milo{evi}, oni su wegovi policijski generali. Voditeq: Milan iz Kragujevca, za{to ste pristali da idete u Hag, kada }ete tako omogu}iti aktuelnoj vlasti da nastavi da vlada bez problema? Dr [e{eq: Ja mislim da im ne}u omogu}iti da vladaju bez problema, Srpska radikalna stranka }e nastaviti svoju politi~ku delatnost kao da sam ja ovde. S tog aspekta, moj odlazak se ovde ne}e ni osetiti, ne upadam ja u neki suvi{e dubok bunar ako odem tamo, imam mogu}nosti da telefonom razgovaram sa svojim prijateqima iz stranke, sa svojim saradnicima, porodicom i tako daqe, a ose}a}e se moje prisustvo i daqe na srpskoj politi~koj sceni. Voditeq: \or|evi} iz Kragujevca, {ta mislite o tome {to Neboj{a ^ovi} polako ali sigurno preuzima SPS, uz pomo} Zorana An|elkovi}a i Milorada Vu~eli}a? Jel’ se to de{ava? Dr [e{eq: Pa, Neboj{a ^ovi} ve} du`e vreme ima nameru da uzme pod svoju kontrolu SPS. Da li ba{ uz pomo} An|elkovi}a ili nekih drugih qudi iz stranke, ne bih mogao pouzdano da vam odgovorim. Ne mislim ja ni da je Vu~eli} suvi{e blizak ^ovi}u, ja mislim da Vu~eli} `eli pod svoju kontrolu da uzme SPS, da su to dva suprotna tabora, mislim da je Vu~eli} blizak Jovici Stani{i}u i Zoranu \in|i}u, a neko drugo krilo `eli ^ovi} da do|e na ~elo partije. Mislim da izme|u ta dva krila je i do{lo do glasawa. Voditeq: Aleksandar iz Velike Plane, {ta znate o Filipu Cepteru? Dr [e{eq: Da je veliki kriminalac, mafija{, stekao je ve} bogatstvo dvadeset pet milijardi dolara, najve}i je trgovac oru`jem u Evropi a i ovde se dodatno obogatio prodaju}i to cepter posu|e, bez pla}awa ikakvih carina, poreza i sli~no, i \in|i}ev je blizak prijateq i finansijer. I daqe nastavqa svoje prqave poslove pod \in|i}evom za{titom. Voditeq: Neko ko se nije predstavio ka`e da se javqa iz Kragujevca, pita, zbog ~ega vi tvrdite da ratnici nisu pqa~kali po Slavoniji, kada poznajemo qu727

de koji su svakodnevno iz Slavonije dovozili prikolice ukradene robe? Dr [e{eq: Ja nisam rekao da ratnici nisu pqa~kali, ja tvrdim da dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu pqa~kali, i voleo bih da ~ujem neko ime, da je ~ovek oti{ao preko Srpske radikalne stranke, da je ne{to opqa~kao, da smo mi za to saznali a da ga nismo izbacili iz partije. Ja ne mogu da se zakunem da neko nije zdipio ne{to {to je moglo u rukama da se odnese i u yepove da se stavi i tako daqe, ali sistematske pqa~ke nije bilo od srpskih radikala. A {to se ti~e ovog Sre}ka Radovanovi}a, je li se tako zove, on je dovezao tu pr`ionicu kafe i, koliko sam ja ~uo, on je dobio neki papir za to od predsednika op{tine ili komandanta teritorijalne odbrane, ne znam ta~no ni od koga, ali time je obrukao stranku i zbog toga smo ga izbacili. Voditeq: Mirko iz Kragujevca, ko su zapravo Legija i ^ume? Dr [e{eq: Milorad Lukovi} Legija je policijski pukovnik i bio je du`e vreme komandant jedne specijalne policijske jedinice, to je jedinica za specijalne operacije Slu`be dr`avne bezbednosti, a Qubi{a Buha ^ume je notorni kriminalac. Voditeq: Uro{evi} iz Po`arevca, ukoliko u Hagu po~ne su|ewe protiv vas, da li }ete tra`iti da bude objediweno sa Milo{evi}evim, Milutinovi}evim, [ainovi}evim i Ojdanovi}evim? Dr [e{eq: Ne. Prvo, ne}u tra`iti da bude objediweno, ono i ne mo`e da bude objediweno, i Milo{evi}evo su|ewe je toliko odmaklo a objediwavawe bi zna~ilo da mora sve da po~ne iz po~etka, jer ja ne bih pristao uop{te da sad iza|emo tamo, zdravo za gotovo da prihvatim, a Ojdani}u i Milutinovi}u i [ainovi}u sude za Kosovo, a meni ne bi sudili za Kosovo nego za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, jer u vreme rata na Kosovu i Metohiji, odnosno u vreme bombardovawa SRJ, ja sam u Vladi bio zadu`en za privredu i finansije, dakle, nisam se bavio pitawem vojske i ratovawa, nego pitawem snabdevawa, popravqawa poru{enih objekata i tako daqe. Ja sam na to ponosan i nikad boqe snabdevawe u Srbiji nije bilo nego u ratnim uslovima, i vrlo brzo smo i popravqali poru{ene energetske objekte, posle rata proveli akciju obnove i izgradwe zemqe, dakle, nema tu ne{to {to bi na bilo koji na~in mogli da mi pripisuju. Voditeq: Miroslava iz Kragujevca, zbog ~ega neprestano kritikujete Vladu Srbije, do sada niste nijednom zvani~no u Skup{tini pokrenuli inicijativu za weno obarawe? Dr [e{eq: Kako nismo, dva puta smo pokretali inicijativu za obarawe Vlade Srbije, nisu hteli da nam stave u dnevni red, a i pojedina~no smo podnosili za smenu ministara Vladana Bati}a, Du{ana Mihajlovi}a i Ga{e Kne`evi}a, u dnevni red su nam uvrstili samo za Vladana Bati}a a ovo drugo nikad nisu hteli ni u dnevni red da uvrste, posebno smo podneli za smenu Neboj{e ^ovi}a, na vi{e stotina strana ali ne}e ni da stave u dnevni red, i to je protivustavno i protivzakonito pona{awe. Voditeq: Goran iz Kragujevca pita, da li ste dobili holandsku vizu? Dr [e{eq: Ne, pa ne treba mi viza ako sad dobijem optu`nicu. Voditeq: Milica iz Kragujevca pita, koliko }e trajati dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore, po va{em mi{qewu? Dr [e{eq: Pa, mislim vrlo kratko, da }e se to brzo raspasti i da ne}e ni mo}i da funkcioni{e, ako se ba{ ne{to ne desi ~udesno. 728

Voditeq: Neko ko se nije predstavio pita, da li mo`da znate ko stoji iza ju~era{weg bomba{kog napada na ku}u @ivka Selakovi}a, nekada{weg poslanika Stranke srpskog jedinstva u Skup{tini Srbije? Dr [e{eq: Pa, ne znam ko stoji ali poku{avam logi~ki o tome da razmi{qam. Desila su se dva zlo~ina, prvi zlo~in koji se desio je otimawe poslani~kih mandata u Republi~koj skup{tini, a drugi zlo~in je bacawe bombe na ku}u @ivka Selakovi}a. Da vidimo koji je zlo~in ve}i. Po mom mi{qewu, mnogo je ve}i zlo~in kad se posle izbora ve{ta~ki prekraja voqa, izborna voqa gra|ana, otimawem poslani~kih mandata parlamentarnim strankama nego bacawe bombe na bilo ~iju ku}u a da niko nije povre|en i poginuo. E sad, to je kako ja to cenim, ja se zgra`avam nad oba zlo~ina, mnogo se vi{e zgra`avam nad otimawem mandata nego nad bacawem bombi. Ko je to uradio? @ivko Selakovi} je sve ove protekle dane bio pod policijskom za{titom, policija ga je pratila na svakom koraku, ~ak i u Republi~koj skup{tini, jer je navodno dobijao pretwe od Pelevi}a i wegovih kompawona. Zna~i li to koga god policija {titi da }e mu sigurno bomba eksplodirati u ku}i. Imali su u roku od nedeqa dana Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi} da sve to detaqno ispitaju i da saop{te ime bomba{a, ili }u ja biti siguran da su oni to organizovali, nemogu}e je da neko podmetne bombu ~oveku koji je pod policijskom za{titom a da se to ne razotkrije. Ja ne znam, mo`da su to Pelevi}evi uradili a mo`da i nisu. Policija mora da razjasni, ako ne uspe da razjasni, e onda su \in|i} i Mihajlovi}. Ako su preuzeli ~oveka pod svoju policijsku za{titu, oni su preuzeli potpuno odgovornost za wegovu bezbednost. Oni sada ka`u ne znam. Voditeq: Milutinovi} iz Kragujevca, kako spre~iti vlast da izru~i Karayi}a i Mladi}a Hagu? Dr [e{eq: Pa, ja se nadam da ova izdajni~ka vlast to ne}e biti u stawu da uradi. Prvo, Karayi} je u Republici Srpskoj negde i tamo postoji opasnost da ga ova izdajni~ka vlast, u kojoj u~estvuje i Srpska demokratska stranka, uhvati i isporu~i i na tome se sada radi. Kalini} je putovao kod Bu{a na ovaj molitveni doru~ak i time ponizio srpski narod kao i ovi iz Beograda koji su putovali, tamo mu je saop{teno da se upravo o~ekuje od wegove stranke da uhapsi Karayi}a. Vide}emo {ta }e biti. [to se ti~e Mladi}a, ne znam gde je ali se nadam da je dobro ~uvan, da je na sigurnom mestu, da ovi srpski izdajnici ne}e uspeti da do|u do wega, ni uz pomo} sasovaca. Voditeq: Dragana, da li ste va{im odlaskom u Hag smawio {anse za razotkrivawe sumwivih poslova aktuelnog re`ima? Dr [e{eq: Ne. To }e jo{ Srpska radikalna stranka nastaviti da radi. Ja }u Tomislavu Nikoli}u prepustiti sve ove moje pouzdane i poverqive izvore. Voditeq: Evo, Ninkovi} pita, odnosno konstatuje, kada ste bili u vlsti ni{ta niste uradili za gra|ane Srbije, tvrdili ste da to nije bilo mogu}e zbog Milo{evi}a, tvrdili ste tako|e da ne}ete dozvoliti ameri~ku ~izmu na Kosovu. Sini{a iz Aran|elovca ka`e, {ta ste vi uradili za sve ono vreme dok ste bili na vlasti a Dragan, da li biste dozvolili da Kosovo ode u tu|e ruke, da ste bili na vlasti umesto Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: Mnogo smo uradili, samo treba imati u vidu da je i na{a Vlada bila koalicionog karaktera. U toj koalicionoj Vladi, radikali su bili mawinski partner. Me|utim, ja sam ponosan na ono {to smo uradili, i ako se}a729

te, nadoknadili smo tri zaostale penzije bonovima za struju a zadr`ali smo najjeftiniju cenu struje u ~itavoj Evropi. Struje je uvek bilo dovoqno po najni`oj mogu}oj ceni, plate nisu bile visoke ali je jeftina bila hrana, jeftine komunalije, sve je bilo jeftino. Fabrike nisu dobro poslovale ali su nekako poslovale, ja sam znao da na|em pare, da naru~imo proizvodwu “Zastavi”, u “22. decembru”, u “Filipu Kqaji}u”, kako se zove jo{ ovo preduze}e {to je snabdevalo Kragujevac i tako daqe, ne mogu da zapamtim sva imena, nekako je funkcionisalo, ne{to se radilo. Dok sam ja bio potpredsednik Vlade, nijedan ministar nije smeo da kupi strano vozilo, vozilo strane proizvodwe, koristili smo neka vozila sa carinskog lagera, ono {to carina zapleni kriminalcima i obavezali se da naru~uju “Zastavina” vozila, kome je trebalo vozilo u dr`avnoj slu`bi. Ne{to je funkcionisalo, ja mislim da vi kao gra|ani Kragujevca morate da priznate dok sam ja bio potpredsednik Vlade, u Kragujevcu je ne{to funkcionisalo, sad ne funkcioni{e ni{ta, i to vidi svaki drugi gra|anin Kragujevca. To su ~iwenice. Setite se obnove i izgradwe zemqe, ne daj Bo`e da je DOS do{ao na vlast odmah posle bombardovawa, jo{ bi se plivalo na putu do Beograda preko Morave, mi smo uspeli to da podignemo, da popravimo, kako smo znali i umeli, s te{kom mukom ali smo uspevali, a ovi ni{ta ne uspevaju. [to se ti~e Kosova, da sam ja imao toliku mo}, ja bih spre~io predaju Kosova, me|utim, mi srpski radikali smo preglasani u Narodnoj skup{tini, i socijalisti i sve opozicione partije su glasali za prihvatawe plana ^ernomirdin-Ahtisari. Sve partije, osim srpskih radikala. I {ta mi tu mo`emo onda. Narodna voqa je bila da takav bude odnos snaga u Narodnoj skup{tini, da smo imali 126 poslanika, nikad ne bi bio prihva}en plan ^ernomirdin-Ahtisari. I Kosovo bi danas bilo u srpskim rukama, vidimo da Amerikanci nisu imali {anse da krenu u kopnenu ofanzivu protiv na{ih snaga, bombardovawe bi moralo da prestane za deset, petnaest dana. Me|utim, desilo se ovako kako se desilo, ne vredi sad kukati, treba izvla~iti neke pouke i te pouke koristiti u budu}nosti. Voditeq: Jovanovi} iz Topole pita, da li je Marija Milo{evi} i daqe ~lan va{e stranke? Dr [e{eq: Pa, ona se u~lanila u Srpsku radikalnu stranku i wena strana~ka aktivnost je bila samo taj akt u~lawewa, i takvih ~lanova mi imamo trista osam hiqada, qudi koji se jednom u~lane i ne dolaze, koliko ja znam, ona nikad nije dolazila nigde na strana~ke sastanke, ve} du`e vreme `ivi u Crnoj Gori i tako. Ja sam i shvatio weno u~lawewe kao jednu demonstraciju li~ne ugro`enosti i revolta prema sada{wem re`imu a i revolta prema Socijalisti~koj partiji koja, po wenom mi{qewu, nije dovoqno u~inila da za{titi svog predsednika. I mi smo se tako i ophodili prema tom wenom u~lawewu, mi joj ne postavqamo nikakve strana~ke zadatke niti ako ona da neku izjavu koja nije u saglasnosti sa ideologijom Srpske radikalne stranke mi reagujemo, ne, nije ni pokazala neke partijske ambicije. Voditeq: Jovanovi} iz Kragujevca pita, {ta mislite o inicijativi Veqe Ili}a, organizovawe 6. oktobra na Vidovdan u Beogradu? Dr [e{eq: Pa, za{to bi to bio 6. oktobar, mogao bi biti 28. jun, ako bude takvog raspolo`ewa kod ve}ine opozicionih stranaka i mi srpski radikali bismo sigurno u~estvovali. Ne bih ja to zvao 6. oktobrom, jer ja ne cenim ni 5. oktobar, ali ako je taj datum pogodan, Vidovdan, za sve, nemamo ni{ta protiv. Ali 730

je lep{i datum 29. maj, on ima mnogo ve}u simboliku, tad se Srbija otarasila jedne velike tiranije pre sto godina. Naravno, ne zala`em se ja za prolivawe krvi, daleko od toga, mnogo je lak{e te kriminalce i mafija{e, i lep{e, strpati u zatvor nego ih ubijati. Ja nisam za ubijawe, ja mislim da svi treba pred sudom da odgovaraju za svoju krivicu. Voditeq: Ja vam se zahvaqujem na vremenu koje ste odvojili za na{e gledaoce iako smo tokom proteklih godina odradili dosta emisija, pretpostavqam da }emo se videti ponovo. Dr [e{eq: Sa zadovoqstvom. Voditeq: Hvala jo{ jednom, vama hvala na pa`wi. Po{tovani gledaoci, ponovo se vidimo za sedam dana slede}e nedeqe u 21 ~as, budite tu.

XLIII NAS TV “Politika”, “Problem”, 10. februar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci ovo je emisija problem gledate televizije “Politika”. Kao {to znate u prethodnim emisijama pa`wu smo posvetili levici i to u dva navrata razgovarali smo o polo`aju levice u na{oj zemqi i wenom doprinosu demokratizaciji Srbije. U prethodnoj emisiji napravili smo prelaz razgovaraju}i o kosovu i Metohiji, a danas razgovaramo o desnici i wenom odnosu prema demokratiji, polo`aju zemqe u svetu i ostalim pitawima koja }emo pomenuti u toku emisije. Tim povodom samnom u studiju su dva da tako ka`em za sada najpoznatija srpska desni~ara gospodin Velimir Ili} predsednik nove Srbije i gospodin Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke. Dobro ve~e i hvala vam {to ste se odazvali pozivu da gostujete u emisiji Problem TV “Politika” . Dr [e{eq: Hvala vama, ja sam ve} bio siguran da me nikad u `ivotu vi{e ne}ete pozvati, me|utim posle Voditeq: Koliko godina Dr [e{eq: Jedno dve i po godine ja mislim Voditeq: Nadam se da se ne iskupqujemo na taj na~in nije nam to ciq, ali evo pozvali smo vas tematski da pri~amo Dr [e{eq: I ne kajete se je li tako zbog blokade Voditeq: Ja nisam blokirao ni{ta, pravo da vam ka`em nisam bio u poziciji Dr [e{eq: Ja mislim va{a ku}a va{a televizija, ne optu`ujem ja vas li~no Voditeq: Dobro ne tra`im da ne optu`ite ni da me hvalite niti na{u ku}u, bila su druga vremena, evo ne mo`emo da ka`emo da su svi mediji zatvoreni ipak ima prostora, je li tako. Gospodine Ili}u vi ste ve} biti u emisiji Problem, razgovarali smo i tada konstruktivno nadam se da }emo i ve~eras. Prvo pitawe mo`emo da postavimo Ili}: Evo ja se nadam da ne}e biti problema, kao {to nikad nije ni bilo Voditeq: Ve~eras }emo da krenemo sa jednim pitawem koje }emo postaviti na kako da ka`em teoretskom nivou mo`da neo~ekivano za profil gostiju, 731

ali krenu}emo tako da vas pitam, {ta o~ekujete i koji je polo`aj desnice u Srbiji. Naj~e{}e kada se govori o desnici govori se u ekstremnim pojmovima, o ekstremnim varijantama, govori se da su one suprotstavqene, govori se da imaju razli~ita polazi{ta, da desnica promovi{e nacionalizam, iskqu~ivost, da promovi{e neke vrednosti koje nisu sada u modi u Evropi i svetu. Pogotovo u Evropi jer na vlasti je levica. Koliko ste u stawu da se izborite sa tim stavovima i koliko ste u stawu da to tako osmatrate kao op{ti stav. Kao op{te mesto. Dr [e{eq: Ja prvo mislim da je naziv va{e emisije pomalo pretenciozan, neadekvatan. Voditeq: Dobro to je va{ stav Dr [e{eq: Jer, odavno niko u oblasti politi~ke teorije nije u stawu da jasno razgranili {ta je to levica {ta je desnica. Levica i desnica su slu~ajni pojmovi u politi~koj teoriji nastali u vreme francuskog revolucionarnog konventa, jednostavno iz prozai~nog razloga na osnovu toga kako je ko sedeo u konventu. Levi~ari su bili jakobinci, ekstremni levi~ari Montawani, a Montawani su tako nazvani jer su sedeli u vrhu one sale, ako vidite sada unutra{wost sale francuskog parlamenta mislim da je ona verna onoj sali kakva je postojala pre vi{e od 200 godina u vreme francuske bur`oaske revolucije, nisam sto posto ube|en, ali mislim da je to skoro identi~no. E Montawani su bili negde na vrhovima tih sedi{ta i zbog toga su prozvani Montawarima kao s planine su, jer su oni ~esto dobacivali, upadali u re~i, na glasno komentarisali burno negodovali itd. [to se ti~e razvoja levi~arskih i desni~arskih politi~kih projekata u narodnih 200 godina za levicu je uvek vezana izvesna asocijalnost, dovo|ewe u pitawe osnovnih dru{tvenih vrednosti. U dana{woj Americi levi~arima se nazivaju homoseksualci, lezbejke, razne verske sekte, sve ono {to dovodi u pitawe institucije sistema. Voditeq: Dobro ipak ima tamo i sistem koji brani prava tih grupa, mawinskih grupa Dr [e{eq: Pazite nisu to mawinske grupe to su dekadentne pojave u dru{tvu. Ne mo`e se to nazvati mawinskim grupama. [to se ti~e desni~ara opni su bili skloni konzervativnim vrednostima, nisu `eleli suvi{e nagle promene. Nisu `eleli revolucionarne prevrate. To je jedna krajwe op{ta definicija levi~arstva i desni~arstva. U srpskoj tradiciji desno je ono {to je svesno, ono {to je pametno, {to je bogu ugodno. Jo{ u staroj srpskoj veri postojali je pravilo da se uvek preko ku}nog praga prvo prelazi desnom nogom. Da jeo no {to je desno ispravno, da je ono {to je levo zlo itd. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Deca su koja bi se rodila kao levoruka na silu terana da nau~e da se slu`e desnom rukom kao primarnom upravo zbog jednog takvog verovawa jo{ iz stare srpske vere. Postoji u obi~nom narodnom `argonu za ~oveka koji je onako malo na svoju ruku, malo kao udaren, malo kao ~aknut ili nesposoban levak. To bi dakle bilo neko osnovno razgrani~ewe. Na konkretnoj politi~koj sceni u Srbiji apsolutno sam siguran da ne mo`ete da klasifikujete stranke prema tome da li su leve ili desne. Ta klasifikacija ne postoji. Voditeq: Dobro nije bio ciq kona~ne definicije, ali je bio ciq na neki na~in da se politi~ki defini{emo. Gospodine Ili}u sli~no pitawe za vas evo 732

izvolite Ili}: Ja mislim Srbija je bila uspe{na dok je bila doma}inska, dok se znao red. To su bili desni~ari. Sve {to je bilo progresivno, napredno, kvalitetno, radno to je bilo na desnoj opciji uvek u Srbiji. Levica je uvek bila neki deo, ovo o ~emu je gospodin [e{eq sada govorio ne{to {to je uvek smetalo, htelo da se provla~i negde na neki specifi~an na~in. Malo vi{e da se ne{to dobije sa {to mawe rada itd. Me|utim, ovde je levica bila jako dugo na vlasti i sada evo videli ste i posle ovih promena od kojih smo svi o~ekivali mnogo a do wih nije do{lo, opet se grupi{e tobo`e neka levica. Nisu oni neki levi~ari, ti koji su sada oti{li u internacionalu, oni su tr~karali i kod Karayi}a i na desnicu i kod patrijarha i kod prestolonaslednika oni su ti koji ne znaju gde su ni {ta su. Oni nisu definisani. Oni tr~e gde god osete da ima ne{to. Znate ako osetite da ima negde ne{to da se zaka~i da je to sada mo`da i moderno u Evropi biti kao levi~ar, biti neka gra|anska opcija ili ve}, oni tr~e tamo. Me|utim nigde u svetu odnosno u Evropi ne postoje te gra|anske dr`ave, dr`ava gra|ana. Odete u Nema~ku ka ka`ite mi smo svi isti, mi smo gra|ani, vi ste gra|ani itd. Oti|ite kod Francuza, Italijana oni svi imaju svoje obi~aje, svoju veru, svoju kulturu, svoju tradiciju itd. Evo vidite Francuzi na primer, a mi stalno tr}imo, tr}imo na neke te gra|anske opcije nedefinisane, a dajemo prostora nekim nacionalnim mawinama u na{oj tobo` gra|anskoj dr`avi, koju mi poku{avamo da pravimo, da oni prave te izuzetno nacionalne mini dr`avice. Mi smo to omogu}ili. Na{i politi~ari ne znaju {ta }e sa sobom. Videli ste tr~e u Bujanovac kod [iptara tra`e poklowewa da bi dobili neki glas na… Voditeq: Dobro ali ipak su neki pohap{eni tamo sa oru`jem u Bujanovcu ovih dana Ili}: Slu{ajte mora, ima toga ali shvatite toliko jednostavno i ne treba ni{ta [iptarima da damo ni mawe ni vi{e nego {to oni daju Srbima na Kosovu ja sam bio Voditeq: Gospodine Ili}u moram da vas pitam, izviwavam se {to vas prekidam, sada }e neko prigoviriti da nazivate qude {iptarima a oni su albanci Ili}: Pa evo albanci. Dr [e{eq: Oni sami sebe tako nazivaju. Voditeq: Znam to je stara pri~a da ih vre|amo tako. Ili}: Ja sam nedavno, evo ne}u da ih vre|am nedavno sam bio u [trpcima i Albanci su doneli odluku da Srbi imaju dva sata struje dnevno. A kada si|ete sa [arplanine dole, bqe{ti kao ono San Francisko, Monte Karlo itd. Razumete. Prema tome za{to se neko tamo ne suprotstavi, za{to na{i politi~ari ne iznesu taj problem. Prema tome ja mislim da je sada to moderno i ovi na{i politi~ari tr~e tobo`e ka levici, tr}karaju tamo da ih prime a ne znaju ni oni gde }e ni {ta }e sa sobom. Nisu se ni definisali, niti imaju svoj program, ni projekta, wihov je jedini program da {to du`e ostanu na vlasti da ovo malo iskr~me, prodaju {to ima, da uzmu neki dinar i jednostavno svi oni koji }e im to omogu}iti bar jedan dan du`e oni }e biti uz wega. Voditeq: Evo naj~e{}e je teza kada se govori o desnici moram to da ka`em u postkomunisti~kim dru{tvima da su ve}inom najve}i desni~ari oni koji su bili zagovornici ~vrste ruke i ~vrstog komunisti~kog sistema o~uvawa tog pro733

jekta. Kao primer se naj~e{}e navodi Rusija gospodin @irinovski koji je bio ~ovek vojske ili kgb ili ne znam ~ega i drugi qudi se navode kao takvi kod nas pogotovo tvrdi se da su najve}i desni~ari proiza{li iz, da su bili najve}i vernici komunizma. Gospodine [e{eq i vi se pomiwete u tom smislu Dr [e{eq: Postoji jedna duhovita izreka jednog umnog ~oveka ~esto citirana i u na{oj javnosti huqa je svako onaj ko u mladosti nije bio levi~ar kao {to je huqa svako onaj ko u zrelim godinama ostane levi~ar. A mladost puna poleta, `eqe za promenama ne zrela nije u stawu da shvati kompleksnost dru{tvenog `ivota htela bi odmah da sve mewa preko no}i itd. To je ono {to bi mogla da bude karaktesristika levi~ara. Zrele godine donose stalo`enost, promi{qenost, a to je uvek bila karakteristika desni~ara. Po uslovnoj nekoj definiciji. Kakva je situacija u Srbiji gospodin Ili} je pomenuo da je Srbija uvek napredovala cvetala pod desni~arskom vla{}u. Me|utim, Srbija je najnaprednija bila u vreme vladavine Nikole Pa{i}a i wegove Srpske narodne radikalne stranke. Ali trebamo imati u vidu da je i Pa{i} u mladosti bio levi~ar i to anarhista sledbenik Bahuqina, pa je wegov pokret izrastao kao jedna frakcija Socijalisti~kog pokreta Svetozara Markovi}a. Na tekovinama u~ewa Svetozara Markovi}a razvijali su se paralelno radikali i socijaldemokrati s tim {to su socijaldemokrati oti{li slepim kolosekom istorije, a radikali su izrasli u najsna`niju politi~ku partiju. U osnovi im je bio nacionalni i socijalni program. Voditeq: To se zove Dr [e{eq: Ja mislim da danas na osnovu toga, na osnovu ovoga {to predstavqa srpsku tradiciju i na osnovu ovoga {to nam pokazuje dana{wa svetska scena mi mo`emo mnogo umesnije politi~ke partije i pokrete deliti na patriotske odnosno nacionalisti~ke i globalisti~ke kao tome suprotstavqene. Jer, biti danas desni~ar ne zna~i negirati principe socijalne pravde bar ne u Srbiji. Nikada u Srbiji desni~ari pogotovo radikali nisu negirali principe socijalne pravde. Uvek su se za to borili, za to zalagali, to im je bila jedna od su{tinskih karakteristika, ali su bili nacionalisti najve}i nacionalisti Voditeq: Ali su Vas provezivali upravo zbog toga i ne povezivali nego upravo navodili ~esto tezu da je to u su{tini naciosocijaliszam. Nacionalno i socijalno tu je bila ~esta teza moram da vam to ka`em Dr [e{eq: Prvo znate to je opet suvi{e Voditeq: Upro{}eno Dr [e{eq: Neutemeqeno i upro{}eno. Za{to. Nije u pitawu sam naziv. Hitler je mogao svoj pokret da nazove pravdoqubivim, slobodarskim. Ima i partija koje se nazivaju slobodarskim a slede wegov ideolo{ki put. To kako }e sebe neko da nazove to ni{ta ne zna~i. Va`no je ono za {ta se bori i ono {to sprovodi kada do|e na vlast. Radikali su uvek bili odani principima parlamentarizma, vi{epartijskog sistema i nikad se po tom pitawu nisu kompromitovali. Danas osnovu podelu mo`ete praviti izme|u politi~kih partija i pokreta jesu li demokratske ili nisu. [ta je demokratsko ne ono {to se nazove demokratskim. Imamo slu~aj u Srbiji imamo dve Demokratske stranke koje su sada vladaju}e a nemaju ni “D” demokratije. \in|i}eva Demokratska stranka otima mandate konkurentskim politi~kim partijama, gazi Ustav gazi zakone. Progoni politi~ke protivnike itd. Ko{tunicina Demokratska stranka uni{ti734

la saveznu dr`avu, usvojila jednu kvaziustavnu povequ koja sa pravnog stru~nog stanovi{ta ne mo`e uop{te da opstane. Oni sebe nazivaju demokratama, a nemaju nikakve veze sa demokratijom. Voditeq: Da damo re~ Dr [e{eq: Prema tome kako se ko naziva to ni{ta ne zna~i. Va`no je ono {to radi u praksi. Da li se u praksi dokazuje kao borac za demokratske principe ili kao neko ko ru{i te principe. Voditeq: Evo ja moram da vas pitam i za vas ka`u da se u praksi niste ba{ dokazivali kao borac za demokratske principe Dr [e{eq: Uvek sam se dokazivao od kada znam za sebe. Imate li jedan primer da nisam Voditeq: Primer Dr [e{eq: Da, garantujem da nemate ni jedan Voditeq: Evo na primer ima vi{e primera koji govore Dr [e{eq: Nijedan nemate Voditeq: Ima vi{e primera koji govore o va{im incidentima na primer pred Saveznom skup{tinom dizawe pi{toqa, pucawe u vazduh nakon 5. oktobra ispred Republi~ke skup{tine, mo`da smo vas i napali tada ja ne ka`em da nismo Dr [e{eq: Za{to vam je to primer Voditeq: Idemo daqe, primer je na primer eventualno mo`emo da ga nazovimo to kao primer va{e sporewe sa studentima, va{e sporewe sa profesorima Dr [e{eq: Kojim studentima Voditeq: Sa taksistima Dr [e{eq: Kojim profesorima? Voditeq: Jeste li se sporili sa taksistima Dr [e{eq: Ne Voditeq: Niste Dr [e{eq: Nije istina Voditeq: U vreme {trajka ispred Savezne skup{tine Dr [e{eq: Nije istina Voditeq: Nikada Dr [e{eq: Nikada Voditeq: Ja gre{im Dr [e{eq: E sada ja da vam odgovorim na to Voditeq: A da vas pitam ne{to jo{ Dr [e{eq: Vi ste postavili ~etiri pitawa ja vam odgovaram. Pitajte jo{, Voditeq: Evo, zavr{i}u sada niste imali problem, niste nikad imali problem incident sa Nikolom Barovi}eem Dr [e{eq: Pa {ta kakve to veze ima sa demokratijom? Voditeq: Pa dobro jel to nije demokratija? Dr [e{eq: Koje Voditeq: Sukob sa gospodinom Barovi}em odnos prema wemu, pa mislim Dr [e{eq: To je krajwe demokratski Voditeq: Pad od kore od banane je li tako? Dr [e{eq: Pa da. Pazite kora od banane je uzdanica demokratska oduvek 735

bila. Voditeq: Kora od banane Dr [e{eq: Pa da Voditeq: Ja ne verujem Dr [e{eq: Da ja odgovorim na va{a pitawa Voditeq: Ali recite da li je stvarno gospodin pao od kore od banane Dr [e{eq: Ne Voditeq: Nije Dr [e{eq: On je pao ali sud ni do danas posle {est godina nije utvrdio ko ga je udario. Jednostavno ne mo`e da se do|e do ~oveka koji ga je udario, slu~ajno ga neko udario. I kakve to veze ima sa demokratijom. Voditeq: Pa ima Dr [e{eq: Nema to nikakve veze, vi ne razumete {ta je to demokratija Voditeq: A vi ste morali to da spre~ite kao predsednik stranke, vi ste morali da ga za{titite bez obzira {to je va{ politi~ki protivnik Dr [e{eq: Pa za{titio sam ga. Dreknuo sam dosta. Drugi neko bi dreknuo dosta i ovaj prestade da ga udara. Tako je bilo. Ima svedoka. Svedoci su do{li na sud da je tako bilo. Ja sam zaista rekao dosta. Svedo~ili qudi koji su bili u kancelariji. Ali to je sada drugo pitawe nema veze sa demokratijom. Prvo, {ta zna~i to pucati pa vidite ovi `ele svetski rat da izazovu koji se nazivaju demokratama. Jesam li ja narodni poslanik bio 2000. godine Voditeq: Jeste Dr [e{eq: Jesam li bio na zasedawu Narodne skup{tine Voditeq: Jeste Dr [e{eq: Je li ja treba da posle zasedawa iza|em iz zgrade Narodne skup{tine Voditeq: Treba Dr [e{eq: Je li treba mene da do~ekuje na izlazu ruqa koja `eli da me lin~uje Voditeq: Ja kao demokrata mislim da ne treba Dr [e{eq: E jesam li ja demokrata samim tim {to sam se suprotstavio ruqi. Demokrata je svaki ~ovek koji se suprotstavqa ruqi. To vam je jedno odre|ewe demokratije. Jer ruqu treba dovesti poznavawu prava, metak jedan u vazduh ruqa se razbe`ala. Ruqa je uvek sastavqena od kukavica. Nikad nisam imao sukob sa taksistima. Kada sam prelazio preko bulevara i{ao u saveznu skup{tinu taksisti koji su {trajkovali srda~no su me pozdravili. Sa velikim brojem sam se rukovao. A onda se na{la grupa huligana koja je izazvala incident i ~ovek koga smo udarili tapetar iz Mirijeva glumio taksistu. Iz koje partije mogu i to da vam ka`em Voditeq: Nije va`no Dr [e{eq: Ali nije uop{te sada bitno. Voditeq: Dobro ja sam pitao prosto jer se to navodi u javnosti kao Dr [e{eq: Daqe, nisam imao nikakav incident sa profesorima. Opet me napala neka ruqa tamo. Ti koji su glumili profesore i studente ispostavilo se jedan je bio iz Opova zemqoradnik ga|ao jajima. Uhvatili ga policajci uveli ga u predvorje skup{tine samo ga legitimisali. Nisu me tamo napali kamewem, fla{ama punim vode. Ja sam ~ovek kome niko ne mo`e zabraniti da se po736

javim na bilo kom mestu u Beogradu ba{ zato {to iskreno verujem u demokratiju. Moje je demokratsko pravo da branim i svoj li~ni integritet i integritet qudi koji su oko mene, i da branim prava svih gra|ana. I time sam se dokazao kao demokrata Voditeq: Ja sam morao da vas pitam Dr [e{eq: Ja sam se tako dokazao kao demokrata Voditeq: Ja ka`em u va{oj biografiji se to navodi kao incidenti, evo na primer to vezuju za vas, ja to moram da vas pitam prosto ne mo`emo da ka`emo, evo vi ste odgovorili kako ste odgovorili Dr [e{eq: Incident bi bio Voditeq: Da ste vi napali Dr [e{eq: Da sam ja organizovao napad na nekoga pred zgradom skup{tine Voditeq: Na Nikolu Barovi}a ili nekoga, je li tako Dr [e{eq: On nikad nije bio poslanik i ne}e izgleda biti ne}e ga narod na izborima. Voditeq: Dobro ali bio je sa vama u emisiji pa je napadnut ~ovek Dr [e{eq: Napadnut pa {ta. Voditeq: Ali dobro Dr [e{eq: Je li se vodi sudski postupak Voditeq: Vodi se Dr [e{eq: I ne mo`e sud da utvrdi ko ga je napao i {ta sada Voditeq: Dobro bilo pa pro{lo Dr [e{eq: Ja sam video ~oveka, ali s obzirom da su i mene tamo sumwi~ili ne}u da ka`em ime. Voditeq: Dobro evo i za gospodina Ili}a i za vas vezuju neke incidente ka`u napali ste neke novinare u nekoj televiziji ^a~ak pa ste pretili wima, pa Ili}: Nema to veze Voditeq: Ja ka`em {ta vidim i {ta ~ujem, {ta ~itam, ne ka`em da je ta~no bilo {ta Ili}: Ja ne `elim vi{e da komentari{em te gluposti, jer oni koji nemaju {ta da rade ne znaju ni{ta da rade a trenutno su na vlasti moraju bilo sa ~im da zabavqaju ovaj narod. I naravno oni kada sretnu nekoga ko radi i ko pravi izuzetno dobre rezultate, oni onda naravno naprave neki incident. Ne mogu da vam ka`u da ste lopov, da ste prevarant, da ste uzeli ne{to, da ste ukrali, da ste uzeli plac, lokaciju, podigli kredite, bavili se nedozvoqenim radwama i onda vam na|u da govorite jezikom mr`we. Taj incident u izbornoj kampawi predsedni~koj na dan predsedni~kih izbora je izazvan bez veze. Pozvao me je direktor televizije na kafu i ja sam do{ao kod wega u trenerci, svratio i onda je napravqen incident i za vreme izbora kompletno i{lo Ili} upada u televiziju sa obezbe|ewe, to nema veze. Pa evo neka jedan zaposlen na televiziji to potvrdi, ali ceo dan u vreme izborne kampawe je i{lo to konstanto dok su se Voditeq: Da li je to za vreme prvih ili drugih predsedni~kih izbora Ili}: Prvih izbora predsedni~kih, zna~i {ta je tu poenta bila. Poenta je bila stalno govoriti narodu evo jeste on dobar sve ali pravi incidente, pravi gluposti itd. To nije ta~no. I tu ne treba ni komentarisati to se na kraju otkrilo da direktor televizije sada izdao, pre{ao je na \in|i}evu stranu, vi737

di se odakle su vetrovi duvali. Da je to napravqen incident namerno, da je ura|en jedan projekat Ili}a ru{iti u ^a~ku, da je taj projekat bio konstantno u realizaciji itd. Najpoverqiviji \in|i}evi saradnici, saborci, mnogi su mi napisali pisma i potpisali se imenom i prezimenom. Zatim kada su ono snimali ~ovek, novinar sa Studija B, napisao mi je pismo da prave ve{ta~ki neki snimak da montiraju, da rade. On ka`e ja se stidim {to sam novinar itd. Zna~i pustimo wih neka rade svoj posao, oni su uzeli dr`avnu bezbednost {ta }e da radi Vesi} on samo zna to da radi. ^eda samo zna to da radi. Beba samo zna to da radi. Oni ne znaju ni{ta drugo da rade. Voditeq: Dobro o wima }emo kada Ili}: Naravno mora ne{to Voditeq: Moram da postavim jo{ jedno pitawe za{to sam ovo sada pokrenuo ovu temu naj~e{}e se za desnicu vezuju incidenti, ekstremizmi. Gospodine [e{eq u svim izve{tajima, izviwavam se {to sam prekinuo Ili}: Ali nismo zavr{ili temu {to ste rekli da su na desnici levi~ari, ja nemam veze sa levi~arima niti moj neko u familiji ima veze sa levicom prema tome nije to, to je pri~a ali pogledajte vi sada{wu levicu ovu koja se profilisala, to su sve deca vrhunskih komunista, biv{ih obave{tajaca, ministara. Pogledajte Dr [e{eq: Dou{nika Voditeq: Dobro moraju oni da `ive, mislim ne mo`emo sada Ili}: Izdajnika itd. Prema tome desnica je zdrava. Pazite zdrava i ova Srbija jedino ima budu}nost ako desnica pobedi. Ina~e sa ovima ovo je sve {kart roba, razumete Voditeq: Dobro gospodine Ili}i Ili}: Oni su, evo gospodin [e{eq sigurno zna on je bio potpredsednik vlade neki sada vode}i politi~ari bili su stalni konsultanti u prethodnom sistemu. Dolazili su na svaki poziv, sara|ivali. Ko je bio najboqi saradnik Mire Markovi} evo gospodin [e{eq Dr [e{eq: Zoran \in|i} Voditeq: Dobro to je sada mislim, Dr [e{eq: Polako, polako Voditeq: Napali ste ~oveka koji nije ovde i ne mo`e da se brani Ili}: Neka do|e Dr [e{eq: Ne mo`e da se brani Zoran \in|i} Voditeq: Pa dobro Dr [e{eq: Nemojte molim vas Voditeq: A vi ste bili gospodine [e{eq najve}i kriti~ar gospodina Milo{evi}a i gospo|e Mire Markovi} govorili ste da je on najve}i kriminalac u dr`avi Dr [e{eq: Kada su bili na vrhuncu mo}i Voditeq: Samo malo, i govorili ste da Mira Markovi} crvena ve{tica sa Dediwa onda ste u{li sa wima u vlast. Da li sada kritikom \in|i}a ili nekog drugog nudite wima da u|ete u vlast Dr [e{eq: Polako, prvo ja sam napadao Slobodana Milo{evi}a i Miru Markovi} u vreme kada su bili na vrhuncu mo}i Voditeq: I branili ih na vrhuncu mo}i 738

Dr [e{eq: Ne, ne ve} nisu bili na vrhuncu mo}i. Ja sam u vladu u{ao tek kada su Amerikanci krenuli da nam otmu Kosovo i Metohiju. I to je istorijska ~iwenica. E vidite, dok sam ja Slobodana Milo{evi}a i Miru Markovi} napadao naj`e{~om verbalnom artiqerijom Zoran \in|i} je vi{e od 50 puta se tajno sastajao sa Mirom Markovi}. Na prvi sastanak ga je odveo Nenad \or|evi}. To mi je li~no Mira Markovi} pri~ala. Voditeq: Dobro ko zna da li Mira Markovi} govori istinu Dr [e{eq: Govori sigurno istinu Voditeq: To je pitawe Dr [e{eq: Pa pazite sada ona nema razloga da la`e i da meni ka`e, ona sama to javno nije izjavqivala Voditeq: A zar nije normalno da se u jednoj dr`avi politi~ari sastaju Dr [e{eq: Polako Voditeq: Pa moram da vas pitam Dr [e{eq: Ima ovde ne{to drugo {to nije normalno. Ja sam u avgustu 1993. godine na konferenciji za {tampu saop{tio javnosti i mnogi mediji su to preneli da se slu`ba dr`avne bezbednosti sprema da izvede pu~ u Demokratskoj stranci i Srpskom pokretu obnove da u Demokratskoj stranci umesto Mi}unovi}a za predsednika dovedu Zorana \in|i}a u Srpskom pokretu obnove umesto Vuka Dra{kovi}a Slobodana Rakiti}a. Posle nekoliko meseci usledili su ti pu~evi. Zoran \in|i} je oterao Mi}unovi}a i jo{ uz pomo} Gorana Vesi}a koji je falsifikovao izbore. Voditeq: To ne znamo Dr [e{eq: Vesi} je, zna se to su istorijske ~iwenice. Vesi} je drugi put falsifikovao izbore Voditeq: Znamo, ali ne}emo se vra}amo na \in|i}a i Vesi}a, mi pri~amo o desnici u Srbiji Dr [e{eq: Molim vas za{to ste nas ovde doveli ne}emo mi ovde da glumimo me~ke Voditeq: Niste me~ke Dr [e{eq: Da li vas podse}amo na me~ke. Pazite ali me~ka voli nekad i da zaigra i da se razigra i da zakuca na vrata Voditeq: Jeste tako je ali dobro mislim Dr [e{eq: Po{to vi mene ne}ete u slede}ih dve i po godine opet nikada pozvati da ja ka`em ono Voditeq: Jeste li vi sigurni u to, pozva}emo vas. Mo`da vi ne}ete mo}i da do|ete Dr [e{eq: To je {to se ti~e Zorana \in|i}a. Zoran \in|i} je bio prote`iran najvi{e na va{oj televiziji u predizbornoj kampawi 1993. godine, wemu je bilo obe}ano ulazi u vladu, posle je hteo da bude predsednik pa se tu malo prera~unao. Zoran \in|i} je bio inicijator onog |in|i}evog zakona o povratku privatizacije u pre|a{we stawe. Ve} su radnici preuzeli oko 70% akcija u Srbiji, on je to sve radnicima oteo da bi sada budza{to mogao da prodaje najboqe firme. Me|utim, ovo sam hteo da vam ka`em. Desila su se sada upravo pre nekoliko dana dva velika zlo~ina. Jedan zlo~in je bacawe bombe na ku}u @ivka Selakovi}a, a drugi zlo~in je oduzimawe poslani~kih mandata parlamentarnim strankama. Oba su te{ka zlo~ina ja sam li~no ube|en da je mnogo te`i zlo739

~in kada se posle izbora prekraja ve{ta~ki izborna voqa gra|ana kroz otimawe poslani~kih mandata parlamentarnim strankama nego bacawe bombe na ne~iju ku}u pogotovo {to nije bilo povre|enih i poginulih Voditeq: Ali navedeno je da je i DSS dobio svoje mandate natrag po pravu kako se ka`e poslanika koji su osvojili mandat Dr [e{eq: Nisu svi dobili mandate natrag Voditeq: Svih 45 ~lanova DSS-a je vra}eno u skup{tinu Dr [e{eq: Jeste ali su zato uzetu mandati gospodinu Veqi Ili}u i wegovoj partiji Voditeq: Ja ne znam, ja znam da se deo poslani~ke grupe odvojio koji je iskqu~en iz stranke Dr [e{eq: Pazite, Voditeq: Neka gospodin Ili} to ka`e mo`da je boqe Dr [e{eq: To vam je isto kao kada kriminalac ka`e ukrao sam ovo, ukrao sam ovo, ukrao sam ovo, ukrao sam ovo. Ovo sam vratio pa mi oprostite {to ove ~etiri stvari koje sam ukrao nisam vratio. Gde vam je tu logika. Voditeq: Gospodine [e{equ Dr [e{eq: Nemate logike tu, e sada ovde je bitna Da ~ujemo gospodina Ili}a malo Dr [e{eq: Samo da ovo zavr{im, znam ~im vam je ne{to neprijatno vi Voditeq: Nije, ne Dr [e{eq: Gospodin Ili} se ne}e qutiti ja }u wega pustiti da ka`e sve {to `eli nikada ga ne prekidam. Policija je dr`ala pod za{titom @ivka Selakovi}a. Neprekidno ga pratila u skup{tinu, na svako mesto. Ko je mogao da mu baci bombu. Ili }e do kraja ove nedeqe policija da istra`i ko je podmetnuo tu bombu ili }u ja biti apsolutno siguran da su to organizovali Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi} Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Nema tre}e varijante je li bio pod policijskom za{titom. Je li to ~iwenica. Jeste. Svi su znali, policija ga u VC pratila Voditeq: Gospodine [e{equ ako je neko li~no pod policijskom za{titom to ne zna~i da je ne~ija ku}a pod policijskom za{titom Dr [e{eq: Pazite Voditeq: To nemojte mislim Dr [e{eq: To kada je neko li~no pod policijskom za{titom pre svega mu je ku}a pod za{titom jer ~ovek je najbespomo}niji kada spava u svojoj ku}i Voditeq: Javqaju mi iz re`ije da imamo reklame treba na{to da zaradimo i vra}amo se Dr [e{eq: Mo`da \in|i} zove da interveni{e Voditeq: Ne verujem da zove ne bi trebao da interveni{e mislim va{a pri~a je va{a, ali \in|i} nije tu mislim lako je napadati ~oveka Ili}: Dobro, ali mi moramo Dr [e{eq: Lako je napadati predsednika vlade nemojte molim vas Voditeq: Lako je, vi ste napadali lako i Milo{evi}a Dr [e{eq: Koliko puta ste za ovde dve i po godine napadali mene sa ove televizije nikad nisam bio prisutan i niste pomenuli taj argument. Voditeq: Dobro ja sam pomenuo. 740

Dr [e{eq: Gde Voditeq: U svojoj emisiji Dr [e{eq: Stvarno Voditeq: Jesam, niste gledali Dr [e{eq: Nisam gledao tu emisiju Voditeq: Rekao sam evo gospodin [e{eq nije ovde u stawu da se odbrani ali dobro Ili}: Ali ovo pitawe mandata malo da razjasnimo. \in|i} nije naivan. On je veoma opasan politi~ar i naravno nije on hteo da oduzme mandate DSS-u jer oni ne bi glasali za povequ. Naravno prekr{ili bi ono obe}awe koje su dali, ali zato je oduzeo mandate socijalistima, srpskom jedinstvu, meni, i svima i napravio ve}inu. Od 91 46, zna~i wemu je trebala apsolutna ve}ina. On je to ostvario Voditeq: Dobro Ili}: Pa pogledajte to nema nigde na svetu da vam neko pokrade mandate, da vam neko Dr [e{eq: To nije dobro to je veoma lo{e Voditeq: To {to vi ka`ete to je jedno ja govorim {ta kako se to pravno realno Ili}: Saslu{ajte samo pri~u. Da vam neko oduzme poslanike da vam neko postavi dr`avnu bezbednost da brani ku}u, poslanike da vodi na posao, de`ura ispred vrata, da im zabrani kontakt sa strankama, to nigde nema na svetu. To nigde nema i to je parlamentarizam. To nema veze sa parlamentarizmom. Prema tome \in|i} u srpskom parlamentu nema ve}inu. Ova vlada nema ve}inu. Ovo je skupqeno s koca i konopca, vi{e se ovde ne zna ni ko je poslanik, ni ko radi za koga. Ja ne znam zna i neko da nabroji koliko mi imamo poslanika. Ko je tu poslanik. Pa kako je mo`e molim vas lepo Voditeq: Ja ne znam jel i vi znate Ili}: Da li vi znate ko je Orli}eva partija na kojim izborima se ona pojavila Voditeq: Pojavila se u okviru DOS-a Ili}: Na kojim izborima Dr [e{eq: Ma nije istina, Vuku Obradovi}u je presudio Vrhovni sud da je on predsednik partije, Ili}: Da Dr [e{eq: Vuk Obradovi} je na silu izba~en iz parlamenta. Ili}: Setite se svi lideri DOS-a su potpisali koalicioni sporazum oni koji nisu potpisnici kako mogu sada da dobiju mandate. ^iji su to poslanici? Voditeq: Dobro Ili}: A pogledajte prirodno kada vi udru`ite sada naprimer tri desni~ara iz Nove Srbije, jednog iz srpskog jedinstva i dodate i nekog Risti~evi}a ne znam koja je on partija, pa to nema veze Dr [e{eq: A i on je izba~en iz koalicije Vojvodina Ili}: Da, pa koja je wihova ideologija. Voditeq: Javqaju mi iz re`ije imamo, moramo da pustimo reklame ne{to moramo i da zaradimo, a imamo i gledaoca ne vezi verovatno. U studiju smo ponovo da li imamo mo`da gledaoca na vezi 741

Gledalac: Imamo Voditeq: Dobro ve~e izvolite Gledalac: Pa evo ovako ja sam \or|e, imao bih tri pitawa jedno za gospodina [e{eqa drugo za gospodina Ili}a i jedno za obadvojicu. Evo gospodina [e{eqa da pitam ako je ve} sve znao ovo vezano sa drogom, za{to je do sada }utao. Za gospodina Ili}a da pitam, svi znamo kako je DOS oduzimao direktorske pozicije kako je mewao raznorazne stvari a sada ~itam u novinama da se to isto desilo u Leskovcu kako mi se ~ini smewen, promenom politi~ke strukture promeni se kompletno sve pa onda ~ak i qudi koji nemaju tako pi{e u novinama adekvatnu {kolsku spremu odjedanput postaju direktori itd. Ja mislim da tako nikada ne}emo na zelenu granu po{to ili qudi znaju ne{to da rade onda treba i da ostanu tu gde su uspe{ni ako ne to je to. I jedno pitawe za obadvojicu, ~isto ovako da pitam da li neko zna gde je sada gospodin Karleu{a. Hvala Voditeq: Ko je gospodin Karlau{a ne razumem ovo zadwe pitawe Dr [e{eq: Ja nikad nisam rekao da sam znao ranije ako je re~ o ovoj sada{woj aferi sa drogom. Ja sam samo kada je otkrivena ta fabrika saznao da su glavnu u tom poslu bili Jovica Stani{i} Franko Simatovi} Frenki i to sam javno saop{tio. I imam izvor iz vrha BIA od koga sam to dobio Voditeq: Dobro, mogu jedno potpitawe ako dozvolite Dr [e{eq: Kako da ne Voditeq: Evo ovako, bili ste ~lan vlade Srbije, u to vreme, dobro niste se toliko borili protiv kriminala kao sada kada ste u opoziciji, moram Dr [e{eq: Kako mo`ete tako da ka`ete Voditeq: Evo pitam ne znam Dr [e{eq: Pa kako mo`ete Voditeq: Nisam ~uo, nisam video Dr [e{eq: Kako niste videli. Od 1986. godine bezbroj kriminalnih afera sam do sada razgolitio, 1986 ili 1987. godine dva puta sam podnosio krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca zato {to je organizovao da UDB-a likvidira emigrante po Evropi optu`io ga da je dao nalog Arkanu da ubije \urekovi}a, Arkan ga isekao sekirama jer je \urekovi} po~eo da otkriva tajne vezane za Titovog sina Aleksandra Broza. Setite se tih afera sa Dolancem, Pozdercom, sve su bili na vrhuncu mo}i. Pa setite se onda afere mog sukoba sa Arkanom. Pa afere sa `ivotom Pani}em, pa naterao sam vlast na smenu Pani}a prosto ucewuju}i da ne}e biti usvojen buyet u Saveznoj skup{tini. Setite se svih afera koje smo potencirali. Pa Neboj{u ^ovi}a oko onih konzervi kada je Dragan Todorovi} doneo pokvarenu ^ovi}evu konzervu za govornicu Narodne skup{tine, kada je ^ovi} bio gradona~elnik Beograda i drugi ili tre}i ~ovek u rangu u Socijalisti~koj partiji. Kako te stvari zaboravqate. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Setite se kao potpredsednik vlade da sam raskrinkavao ume{ane u Arkanovo ubistvo. Da sam ovde va{u kompaniju napadao jer je tada{wi direktor dobijao od policije zaplewene cigarete, prodavao ih bez akciznih markica itd. Kao potpredsednik vlade nisam mogao da do|em zbog toga na va{u televiziju i bojkotovali ste nas, niste dolazili na konferencije za {tampu itd. Mogao bih da vam navedem bar stotinu krupnih afera koje sam raskrinkavao za svih ovih 12 godina 742

Voditeq: Ako mo`e gospodin Ili} ne{to da ka`e kao odgovor Ili}: Evo pitawe je jednostavno, direktori se mewaju dovode se strana~ki poslu{nici i to je sada ne{to {to je postalo hit u posledwe vreme. Dolaskom DOS-a imali smo one krizne {tabove koje su dovele na vlast poslu{nike i smeweni su mnogi direktori uspe{ni direktori Voditeq: U Leskovcu se pomiwu qudi koji su sada smenu vlasti na lokalnom nivou Ili}: Uvek je to bilo svi `ele, ja mislim da politika ne treba da ulazi u preduze}a u privredne subjekte, da ne treba da se vodi politika u privredi naopaka. Da se postavqaju poslu{nici bilo koje stranke. Ve} treba sposobni qudi, qudi koji prave rezultate itd. Ja mislim da }emo mi kona~no ukapirati da u Srbiji mora da dovodimo qude koji prave rezultat i da }e oni ostajati na politi~koj sceni. Evo vidite ekonomija je u petnaestom planu da ne ka`em u drugom planu, sve je mi smo toliko preplavqeni aferama, da okrenete novine afere, pustite televizor afere, gluposti, tajne slu`be, prislu{kivawa, oslu{kivawa, pra}ewa, snimci itd. Nigde nemate neku ozbiqnu privrednu temu. Niko ne pri~a {ta }e biti sutra sa nama od ~ega }emo `iveti Voditeq: Ve}ina ka`u ekonomija je dosadna pa onda Ili}: Dosadna je ali to je `ivot. Voditeq: [alim se na neki na~in Ili}: Kako punimo buyet Dr [e{eq: Politi~aru ne sme da bude dosadna ekonomija Ili}: Jedno pitawe, kako punimo sada buyet od kakvih sredstava nerealnih sredstava. Ovo je otima~ina za puwewe buyeta. Narod je nazvao gospodina \eli}a Bo`a deriko`a, pravo gde god po|ete oni deru za{to. On mora ~ovek da puni taj buyet ali kako Voditeq: Dobro on je ipak uveo ka`u neke reforme u tom fiskalnom sistemu Ili}: Pa pogledajte sve to stoji ali mi se bavimo glupostima. Pi{emo ra~un za `vaka~u gumu, pi{emo ra~un za olovku, a za gumicu na trafici, sate gubimo u tome a vozovi prolaze. ^uli ste fabrika proizvodi drogu, ne znam koliko zaposlenih. Ko je nabavio sirovine za drogu ko je dao saglasnost da se uvezu te sirovine. Te sirovine su pod specijalnom kontrolom vlade i raznih slu`bi koje su zadu`ene konstantno Voditeq: Moglo je to da se nabavi Dr [e{eq: Ne mo`e, ajte probajte vi da nabavite Voditeq: Ja ne mogu ni{ta ali ne govorim o sebi, ja govorim Ili}: Gospodine ja sam se bavio, ja sam se 23 Voditeq: Nije moralo preko vlade da se nabavqa Dr [e{eq: Moralo je Ili}: Da li }ete me saslu{ati ja sam se 23 godine bavio proizvodwom imao sam nekoliko sirovina koje sam koristio u proizvodwi boja koje su na specijalnom re`imu inspekcija je kontrolisala svaki kilogram. Oni imaju recepture i ta~no znaju koliko vam izlazi iz proizvodwe Voditeq: Da gospodine Ili}u jedno pitawe pre neki dan je sadam sela u ^a~anskoj op{tini odr`alo protest zbog toga {to se planira izgradwa deponije na mestima koja su iskqu~ivo wive koja slu`e malte ne 1000 godina za pre743

hranu tog stanovni{tva i tu se planira preseqewe deponije kako ka`u iz va{e mesne zajednice na to mesto. Za to ste dobili saglasnost u vreme, svojevremeno i od Vlade Srbije {ta je sada problem mislim moram da vas pitam to Ili}: Problem je jednostavan. Qudi su u pravu. I nenormalno je praviti deponiju na najplodnijem zemqi{tu pored Morave, nenormalno je. I treba praviti tamo gde smo mi odlu~ili i gde tra`imo od vlade saglasnost da tu napravimo. Me|utim Voditeq: Ali oni se bune protiv vas ka`u da vi ho}ete ba{ tu deponije Ili}: Ma nije ta~no oni mene vole ja kada do|em kod wih oni ne}e re~ da ka`u, ja ne dam tamo da se napravi, ja ih {titim. Voditeq: Ja sam dobio informaciju ka`e Veqa ho}e da iz svoje mesne zajednice preseli deponiju kod nas na na{e wive Ili}: Ma nije ta~no. Slu{ajte Dr [e{eq: Jeste li to od ^ede Jovanovi}a Voditeq: Nije ta~no od ^ede Jovanovi}a Dr [e{eq: Od Gorana Vesi}a Voditeq: Nije ni Goran Vesi} Ili}: U mojoj mesnoj zajednici Voditeq: Gospodine [e{equ mogli ste i vi da mi informi{ete ne radi se o tome ~itam novine i ~itam {tampu i poznajem qude Ili}: Samo da Dr [e{eq: Ja bih mogao samo istinito da vas informi{em Voditeq: Istinito ja i ka`em Dr [e{eq: Ne bih mogao nikad da vas sla`em Ili}: Samo da zavr{imo pri~u u mojoj mesnoj zajednici je otvorena deponija posle rata, znate kada je to bilo 47, 48, 49 to je sada grad i nenormalno je u gradu da bude deponija. Sve inspekcije su dale nalog jo{ pre dve godine da se mora iseliti, Voditeq: Da se iseli Ili}: To je stav i vlade i ministra, [e{eq zna kada je bio potpredsednik vlade wegov ministar ekologije je dao {est meseci za iseqewe. Ja ne `elim da … moja mesna zajednica je gradska mesna zajednica ne mo`e da bude deponija u gradu. To je prvo. Drugo, tamo gde se qudi bune u pravu su mi smo na{li sada lokaciju izvanrednu gde }e to da se uradi Voditeq: I nije to isto je li tako Ili}: A znate za{to {to se do{ao kupac da kupi to i vlada prote`ira, ali taj kupac kada je do{ao da kupi ne da da bude tamo deponija nego ga gurne seqacima u selo. Neka dozvole deponiju u Jelendolu, spqionicu u Jelendolu i otpadna toplota se koristi za proizvodwu kre~a, to je izvanredan projekat Voditeq: Moram da ka`em od koga sam dobro informaciju to je moj kolega iz ~a~ka novinar koji me je danas obavestio o tome Ili}: Koji novinar Dr [e{eq: [to ne ka`ete ime Voditeq: Ne}u da Ili}: Nema veze Voditeq: Ka`e da je u sukobu sa vama i da ne smem da ga pomiwem ali je novinar i boji se kao Veqe 744

Ili}: Nije ta~no nema ni jedan novinar da je u sukobu samnom Voditeq: Imamo gledaoca na vezi, ja se izviwavam Dr [e{eq: ^ekajte za Karleu{u da vam odgovorim Ili}: Nemojte Voditeq: Ne znamo gde je ne}emo to Dr [e{eq: Kako ja znam gde je Voditeq: Znate gde je Dr [e{eq: Je li gledalac pitao Voditeq: Ajde recite Dr [e{eq: [to me po`urujete, polako Voditeq: Ne po`urujem nisam shvatio da `elite Dr [e{eq: Jeste li nam skratili emisiju nema veze Voditeq: Nisam skratio ni{ta Dr [e{eq: Policijski kapetan Dragan Karleu{a je u nemilosti pod jednim vidom suspenzije tihe jer je uhva}en u velikom kriminalu, kapetan Karleu{a godina mo`da ve} i decenijama pripada onom ogranku mafije koji se bavi {vercom na{eg arheolo{kog blaga. Ja imam dokumentaciju da je u~estvovao u kra|i ogromne koli~ine zlatnika koji su nala`eni na jugu Srbije u Ra{koj oblasti negde u okolini Vrawa itd. On je samo iskori{}en za onaj prqavi posao podmetawa le{eva oko Batajnice i tako daqe, a mora}e pred sudom da odgovara i ja o~ekujem da bi on u naredno vreme mogao biti uhap{en i izveden pred sud. Mora}e kad tad da iza|e pred sud po{to su dokazi protiv wega brojni Voditeq: I vi }ete dati dokaze koje imate je li tako Dr [e{eq: Ja evo ~ekam da mi zaka`u ovo su|ewe nikako mi ne zakazuju, znate ono kada sam razotkrio ubistvo Momira Gavrilovi}a Voditeq: Znam to ~itali smo u {tampi Dr [e{eq: Ja sam izneo podatke, ~ekajte vaqda je to ne{to sada veoma va`no Voditeq: Jeste ali imamo gledaoca na liniji Dr [e{eq: Goran Petrovi}, Zoran Mijatovi} su organizovali to ubistvo izvr{ilac je bio Qubi{a Buha ^ume i wegovi qudi su sam ~in ubistva izveli Voditeq: To }emo na Dr [e{eq: A onda kada je pukla ta bruka podneli su protiv mene krivi~nu prijavu jo{ nije bilo su|ewa pro{lo je vi{e od godinu dana Voditeq: Evo protiv vas podneta krivi~na prijava Dr [e{eq: Ima ih stotinu Voditeq: Ne, ne ovo je sada novo Ministarstvo unutra{wih poslova je protiv vas podnelo krivi~nu prijavu zbog {irewa la`nih vesti Dr [e{eq: Jedno stotiwak krivi~nih prijava Ministarstvo unutra{wih poslova je protiv mene podnelo Voditeq: Vi {irite la`ne vesti ja Dr [e{eq: Ne ja iznosim samo istinite ~iwenice Voditeq: Imate podatke za sve to Dr [e{eq: Imam podatke jedva ~ekam su|ewe nema su|ewa. Voditeq: Ali Veqa bi hteo ne{to da ka`e Dr [e{eq: Goran Svilanovi} je Gorana Petrovi}a zaposlio kao {efa taj745

ne slu`be Ministarstva inostranih poslova Voditeq: To je svima poznato Dr [e{eq: A vama nije poznato garantujem da nije Voditeq: Jeste to ste ve} govorili Dr [e{eq: Garantujem da nije. Goran Svilanovi} je Gorana Petrovi}a zaposlio za {efa tajne slu`be ministarstva inostranih poslova a ranije kada je Goran Petrovi} radio u slu`bi dr`avne bezbednosti na vezi je dr`ao kao policijskog dou{nika Gorana Svilanovi}a sada{weg ministra inostranih poslova. Ili}: Pa zar je to mogu}e Dr [e{eq: Svedok je Vojislav Ko{tunica vi{e od 60 pisanih izve{taja dou{ni~kih Gorana Svilanovi}a general Rade Markovi} je krajem 2000. godine pokazao Ko{tunici, Ko{tunica je u rukama to dr`ao. Voditeq: Da li vama qudi mogu da veruju kada tako inkrimini{ete politi~ke protivnike Dr [e{eq: [to me ne tu`i Goran Svilanovi}, pa bio je policijski dou{nik to je op{te poznata ~iwenica, pitajte Du{na Mihajlovi}a potvrdio mi je kada sam bio predsednik anketnog odbora kada smo ga u zatvoru saslu{avali Rade Markvi} taj podatak Voditeq: Dobro evo ja predla`em Ili}: Dobro {to mi ne ka`ete ime tog novinara ba{ me interesuje Voditeq: Re~i }u vam ne bih hteo sada Ili}: Evo kada ste me optu`ili recite neka ka`e istinu o ~emu se radi Voditeq: Ne on je, nije vas optu`io, on je naveo slede}e da je bio Dr [e{eq: Vi ste ne{to nestrpqivi da prekratite ovu emisiju Voditeq: Nisam uop{te, evo imamo gledaoca na vezi Ili}: Znate kako ova vlada radi jednu pogre{nu taktiku vidite {ta su u radili do{li su u moju op{tinu. podigli seqake u jednom delu op{tine tobo`e vlada, direkcija za puteve pravi kamenolom jer ima materijal koji je zavr{ni sloj zna~i za asfaltirawe puteva. I pobunili mi pet sela. Dali nalog u drugom kraju op{tine da se pravi deponija to je isto vlada odre|ena ministarstva i ho}e da okrenu ~itavu op{tinu seqake. Ali ne pali ne pije vodu Voditeq: Da vam ka`em ~ovek nije ~ak ni upu}en u potpunosti rekao mi je ne znam o ~emu se konkretno sve radi i ne znam ko je u pravu to je prva stvar. Nisam vas ni napao samo sam rekao da sam ~uo da je odr`an miting Ili}: Kakve veze ima, ja sam im dao podr{ku Voditeq: Evo danas o istoj stvari sam obave{ten i od gospodina Neboj{e Popova da je isto bio miting tamo neki oko ekologije Ili}: [ta zna Neboj{a Popov o tome `ivota mi Voditeq: Pa ~ovek je isto to ~uo Ili}: To je stari UDB-a{ on sve zna Voditeq: Nemojte Dr [e{eq: Neboj{a Popov je ekspert za deponiju Voditeq: Nemojte molim vas, vi ste u koaliciji ve~eras niste u duelu Dr [e{eq: Neboj{a Popov vam je ekspert za deponiju i za pomije Ili}: Znate {ta kada ~ujem Neboj{u Popova meni je muka Voditeq: Molim vas gledalac je na vezi i kratke reklame 746

Ili}: Jo{ da se javila i Kandi}ka onda }emo sve da razumemo Voditeq: Pa dobro mora neko i da vas kritikuje ne mogu svi da vas hvale Ili}: Dobro, a {ta ka`e Kandi}ka na sve to Voditeq: Ne znam Ili}: A ne znate Voditeq: Da li imamo gledaoca ne vezi. Gledalac: Ima Voditeq: Molim vas postavite pitawe Gledalac: Dobro ve~e. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Ja sam Tomislav i imao bih pitawe prvo pozdrav za sve prisutne u studiju, vidim da se rasplamsala diskusija i ja bih rekao prvo jednu re~enicu o sebi da sam i ja borac za demokratiju jo{ od 1968. godine Voditeq: Samo brzo bli`imo se kraju emisije Gledalac: [to br`e Voditeq: Poje{~emo vreme gostima Gledalac: Da, po{to je krenulo tako u emisiji da nije pozivan dugo gospodin [e{eq ja bih rekao da su mediji otvoreni za wih to sam primetio odmah i `elim obojici da budu otvoreni i direktni uz sve ume~e uz elegantno izbegavawe direktnog odgovora ponekad. Je li tako. Pa bih postavio konkretno pitawe gospodinu Ili}u wega ~ak i poznajem po malo, hteo bih da ga pitam u kojoj meri je upoznat sa obimom privrednog kriminala u ^a~ku, ja znam da postoji. I koji su preleta~i iz stranke u stranku koji su ovih dana pod lupom javnog tu`ioca i istra`nog sudije. Konkretno pi{e “Blic” o tome od 18. 1. 2003. godine, u izdawu za unutra{wost. Voditeq: Dobro hvala vam evo je li znate ne{to o tome Ili}: Pa znate {ta preleta~i, imamo mi jednu garnituru koja, ko je u vladi on je u paradi, odmah do|u tamo, evo sada su svi u Demokratskoj stranci. Voditeq: Dobro Ili}: Verujte bili su u JUL-u sada su svi do{li tamo naravno imaju te firme ja znam o ~emu gospodin pri~a i to sam pratio. Imali smo direktora jedne firme koji je bio u SPS-u, pa ga uhapse on pre|e u JUL, pa ga oni puste da iza|e iz zatvora, sa da je naravno do{ao u Demokratsku stranku tamo je sebe uhlebio tra`e}i neku za{titu itd. Oni zna~i idu stalno gde dobijaju neki vid za{tite i to je sasvim normalno. To su qudi za sva vremena. Voditeq: Sla`em se Ili}: Za sve ideologije Voditeq: Je li kod vas neko pre{ao, nije. Imamo reklamu Ili}: Ne u Novu Srbije nije i mu tu ne damo imamo o{tre filtere, ove na{e izdajnike smo sklonili. Ja se nadam da }emo im kad tad suditi zbog ove izdaje jer oni su ti Voditeq: Zbog izdaje partije Ili}: Ne partije izdaje naroda. Oni ~ine ovo sve {to se sada otima oni daju ve}inu Dr [e{eq: I zbog korupcije Ili}: Korupcije, primili su Voditeq: Izdaja naroda je li 747

Ili}: Izdaja naroda ta~no Voditeq: Dobro Veqo, gospodine Ili}u i gospodine [e{equ evo moram tako da vas oslovim idemo na reklame. Vra}amo se u studio, pri~ali smo dosta ve~eras o~ekivali su gledaoci veliki duel izme|u veqe Ili}a i [e{eqa nismo ga videli ali moram da ka`em gospodine Ili}u vi ste gospodina [e{eqa sru{ili sa vlasti 5. oktobra ipak ste ga oborili na neki na~in i tu vlast kojoj je gospodin [e{eq pripadao, kako sada gledate na to vreme i na gospodina [e{eqa iz tog perioda is ada mislim, ~ini se da imate vi{e dodirnih ta~aka nekako nego ranije Ili}: Znate kako kada sam video da i od goreg ima jo{ tri puta gore onda Dr [e{eq: Od lo{eg jo{ gore Ili}: Od lo{eg jo{ gore pa mo`da smo i pogre{ili prema tome {alim se, ali to je bila jedna politi~ka borba to ne zna~i da mi u duelu treba sada da se sva|amo. Mi smo qudi koji iznosimo svoje stavove, svoja mi{qewa i to je sasvim normalno. Mi nismo neki primitivci da do|emo da se raspravqamo. Mi imamo svako iza sebe neku svoju i ma{ineriju i qude i bira~ko telo i neke rezultate. Ja sam Voditeq: Zna~i mogu}a je i koalicija Ili}: Pa dobro nemojte sada da pri~amo o koaliciji. Pogledajte jedno, mi se i u ne~emu razlikujemo, ja sam ~ovek koji se godinama bavi privredom gospodin [e{eq se bavio on pi{e kwige, ja vrlo rado kupio sam sve kwige je li tako bilo Dr [e{eq: Ovu ideologiju si pro~itao, Ideologiju srpskog nacionalizma Ili}: Kupim kwige ja ~itam, propratim Voditeq: Kakva je to ideologija da li mo`e da postoji ideologija srpskog ili bilo kog drugog nacionalizma. Nacionalizam je nacionalizam Ili}: Znate kako Dr [e{eq: Vi gospodine ne znate {ta je to ideologija Voditeq: Znam ja {ta je ideologija nego vas pitam Dr [e{eq: Kako onda ka`ete kako mo`e biti ideologija srpskog nacionalizma Voditeq: Ja vas pitam {ta je to Dr [e{eq: Sistem vrednosti srpskog nacionalizma Voditeq: E pa to je onda Dr [e{eq: Sistem ciqeva Voditeq: Vidite pogre{ili ste pretenciozni naziv kwige ste dali Dr [e{eq: Uop{te nije pretenciozan Voditeq: Jeste Dr [e{eq: Pro~itajte pa onda govorite o kwizi Voditeq: Niste mi doneli Dr [e{eq: Vi kao Vlado [egrt kada je Vlado [egrt ~itao jednu kwigu tamo 1982. godine ne kada je napadao jednu kwigu Voditeq: Ne napadam ja kwigu Dr [e{eq: Mislim da je bio “No`” Vuka Dra{kovi}a do{ao na sastanak Saveza boraca i iz petnih `ila napada kwigu na kraju ka`e ja tu kwigu nisam ~itao i ne}u da je ~itam, ali treba autora streqati. 748

Voditeq: Ne ka`em ja to Dr [e{eq: Ali, da vam ne{to drugo ka`em Voditeq: Evo na kraju smo emisije imate odjavnu re~ Dr [e{eq: Evo odmah samo da vam ka`em jednu plasti~niju razliku da vam poka`em izme|u Voditeq: Mene i Vlade [egrta je li Dr [e{eq: Desni~ara i levi~ara. Levi~ar je tipi~ni na primer Zoran \in|i}. On se izja{wavao kao ateista, ono “Ko je ko u Jugoslaviji” rekao da je atesita. Pa je onda svojima iz rukovodstva stranke govorio kome je do morala neka ide u crkvu. Po{to onaj ko je vaqda u wegovoj partiji ne sme da razmi{qa o moralu. A sada je spreman i oko Svetosavskog hrama da oble}e, da Voditeq: Samo ste naveli da ~ovek treba da mewa vrednosti i da od levi~ara treba da postane desni~ar Dr [e{eq: Jeste, zna~i levi~ar je ~ovek Voditeq: I sada ga optu`ujete zbog toga Dr [e{eq: Zna~i levi~ar je ~ovek koji uop{te ne dr`i do morala, kome je samo li~na i grupna korist va`na. A mi desni~ari smo u stawu da poginemo za svoje ideale. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Nama je najva`niji moral istina pravda sloboda, otaybina, nacija to jeo no {to nas rukovodi i za to smo spremni da se `rtvujemo. I zbog toga levi~ari u obra~unu sa desni~arima nikakvih {ansi nemaju. [to se ti~e gospodina Ili}a imamo mi oko ~ega da se sporimo, ali prvo da oborimo \in|i}a da isposlujemo vanredne parlamentarne izbore pa }emo onda nas dvojica ovako da se raspravqamo kada Srbija bude u mnogo boqoj situaciji. Voditeq: Ako budete Dr [e{eq: Ova \in|i}eva vlada pa mi nemamo pravo pred narodom da se me|usobno sva|amo dok \in|i}a ne oborimo Voditeq: Dobro, ako u|ete u koaliciju ne}ete se sporiti je li tako Ili}: Ne, ne, ne mora Voditeq: Jer ja vidim Ili}: Pazite jedno, ali ja bih sada objasnio ja sam bio predsednik op{tine kada je [e{eq bio potpredsednik vlade za vreme Milo{evi}a Voditeq: I sara|ivali ste lepo Ili}: Ne bilo je mnogo problema sa tom vladom, ja sam imamo mnogo problema progona itd. I nekako najbli`i mi je bio [e{eq kada ne{to ba{ do|e do kraja ja ga okrenem Dr [e{eq: Ja sam se trudio da pomognem Ili}: I ka`em [e{eq daj ovo mora da proguramo i on razumno shvati, prihvati, saslu{a me i ka`e u pravu si. I progura Voditeq: Drago mi je Ili}: Prema tome ne treba da zna~i da mi treba sada da Voditeq: Da se pobijete u studiju Ili}: Pa dobro Voditeq: Nije mi to bio ciq nego sam Dr [e{eq: Ali moramo mafiju u Srbiji da uni{timo. 749

Voditeq: Dobro to je sada drugo. Ili}: Mafija je zajedni~ki ciq. Voditeq: To je sada ne{to drugo, ja vam se zahvaqujem {to ste ve~eras bili gosti televizija Politika Ili}: I mi vama niste trebali da skratite emisiju Dr [e{eq: Hvala vama {to ste nam skratili za 10 minuta prosto ne znamo {ta bismo rekli za tih 10 minuta {to ste nam skratili Voditeq: Hvala Ili}: Mora da je neko zvao da se skrati emisija Voditeq: Mene nije ja nisam ni{ta ~uo Ili}: Nije vas, ali tamo Voditeq: Po{tovani gledaoci gledali ste emisiju Problem.. Ili}: Evo da me odjavi .

XLIV NAS Rojters, 11.februar 2003. godine Voditeq: Hvala vam za vreme koje ste odvojili za nas. Ja veoma malo govorim srpski, tako da }emo prevoditi. Ovaj intervju }emo zapo~eti samo sa par pitawa za koje znamo da ste ve} rekli na lokalnim medijima ovde, ali samo `elimo da potvrdimo da ste bili dobro i korektno citirani, dakle, zna~i, prvo pitawe, da li je istina da planirate da putujete u Hag, u Ha{ki tribunal, 24. februara? Dr [e{eq: Da. Ja sam ve} rezervisao kartu na redovnoj JAT-ovoj liniji. To je ponedeqak, 24. februara, 6 i 45 ujutru, let za Amsterdam. A ja o~ekujem sutra da od ha{ke kancelarije u Beogradu dobijem detaqne informacije. Pouzdano sam informisan da je ve} 27. januara optu`nica napisana i potpisana i ostalo je bilo samo da se potvrdi. Voditeq: Kako znate, odakle vam te informacije? Dr [e{eq: Ja sam to saznao od qudi iz samog vrha dr`avne vlasti u Srbiji, a uostalom, potpredsednik Vlade Srbije, Miodrag Isakov, javno je to potvrdio. ^elnici sada{weg mafija{kog re`ima u Srbiji, Zoran \in|i}, Neboj{a ^ovi} i Goran Svilanovi}, ve} pune dve godine insistiraju, svaki put kad do|e neki zapadni politi~ar, prosto mole, prekliwu, da me {to pre vode, jer sam im nepodno{qiv u Srbiji. Sad kad je bio ovaj Ri{ar Prosper u Beograd, ameri~ki ministar, Zoran \in|i} ga je prosto ucewivao, rekao je dok mene odavde ne odvedu da on ne mo`e da krene u akciju hap{ewa Mladi}a i ostalih. \in|i} je duboko svestan da je trenutno najomrznutija li~nost u Srbiji, ovde narod nikad nije mrzeo Milo{evi}a koliko sad mrzi \in|i}a. Voditeq: Samo `elim da vas pitam, zna~i vi, samo da potvrdimo i da razjasnimo jednu stvar, dakle, vi znate pouzdano da je optu`nica protiv vas podignuta i ono {to je va{a namera je da se prakti~no dobrovoqno predate Tribunalu? Dr [e{eq: Da, upravo tako. Voditeq: Mogu li da vas pitam {ta je razlog va{, zbog ~ega `elite da se 750

dobrovoqno predate? Dr [e{eq: Pa, postoje tri osnovna razloga. Danas je Ha{ki tribunal mesto gde se najintenzivnije mogu braniti srpski nacionalni interesi, jer je Ha{ki tribunal izrazito antisrpska institucija, uostalom, tamo se nalazi {ezdeset jedan Srbin, deset Hrvata i devet muslimana. Tamo nije nijedan Albanac i tamo nije nijedan zapadni dr`avqanik koji je izazvao rat u biv{oj Jugoslaviji. Drugi razlog je {to sam ja apsolutno siguran da nikad nisam po~inio nikakav ratni zlo~in, nikada nisam druge podstrekavao da ~ine ratne zlo~ine i nikada nikoga nisam prikrivao za koga bi saznao da je ~inio ratne zlo~ine. Srpska radikalna stranka je vi{e od deset hiqada dobrovoqaca uputila u rat koji se ovde vodio, ali na{i dobrovoqci nikad nisu predstavqali paravojne formacije, oni su uvek bili u sastavu regularne vojske i jo{ nikad se nije desilo da je makar jedan od na{ih dobrovoqaca optu`en za ratne zlo~ine bilo gde. I tre}i razlog, ja razmi{qam kao politi~ar i pravnik, ovo je za mene veliki izazov, ja sam ube|en da sam u stawu da pobedim Ha{ki tribunal i da raskrinkam ovu zapadwa~ku zaveru protiv srpskog naroda. Voditeq: Da li postoji neki poseban razlog zbog kog ste odabrali ba{ 24. februar, kao datum? Dr [e{eq: Da, 22. februara je [esti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke, do tog dana ja `elim da obavim sve svoje privatne i partijske obaveze, to je subota, u nedequ je zakazan veliki miting ispra}aja, u centru Beograda i 24. mi ostaje da putujem. Voditeq: Da li mislite da }ete se vratiti u Beograd, da li verujete, drugim re~ima, da }ete uspeti da se vratite nazad ili, da preformuli{emo pitawe, da li mislite i da li se mo`da pla{ite da }ete biti osu|eni? Dr [e{eq: Ja se ni~ega ne pla{im, ja sam u slu`bi svoga naroda i wegovih interesa, ja }u se sigurno jednoga dana vratiti, ako me tamo ne ubiju. Ve} su neke Srbe ubili, me|utim, kad }e se to desiti, to nije tako va`no, tri godine, pet godina, deset godina, dvadeset godina, trideset godina. Voditeq: Da li ste vi imenovali zamenika svog u va{em odsustvu, ko }e vas zamewivati kao predsednika stranke? Dr [e{eq: Rukovodstvo partije je odlu~ilo da Tomislav Nikoli} bude vr{ilac du`nosti dok se ja ne vratim. Verovatno }e ovaj izdajni~ki re`im u Beogradu poku{ati da razbije na{u partiju, kao {to su to uspeli sa Milo{evi}evom partijom, ali ja sam ube|en da kod nas ne}e uspeti. Mi imamo neuporedivo ~vr{}u, boqe organizovanu partiju nego {to je Milo{evi}eva. Milo{evi}eva partija je nastala iz dr`avnog birokratskog aparata, weni ~lanovi su motivisani iskqu~ivo li~nim i grupnim interesima. Srpska radikalna stranka je prekaqena dugom opozicionom praksom i nas rukovodi izuzetno sna`na ideologija. Voditeq: Pomenuli ste, dakle, da znate da je optu`nica protiv napisana, da li mo`da znate o ~emu je ta optu`nica, dakle, za {ta vas oni optu`uju? Dr [e{eq: Ja jo{ nisam to video. [ta god bude u woj, ne}e biti nikakvih korektnih dokaza, tako da mi ne}e biti te{ko da to opovrgnem, i sve se svodi na to da }e meni da sude zato {to me mrze, a mrze me zbog toga {to sam najve}i `ivi srpski nacionalista i {to sam najotvoreniji protivnik globalizma kao novog ameri~kog svetskog poretka. 751

Voditeq: Ka`ete da }e vam suditi zbog toga {to vas mrze, ko su oni? Dr [e{eq: Karla del Ponte ili neko drugi? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Del Ponte je samo puki egzekutor, mrze me zapadne sile, tradicionalni srpski neprijateqi, Amerika, Velika Britanija, ~iju vladu predvodi ratni zlo~inac Toni Bler, Toni Bler je u Beogradu bio osu|en na dvedeset godina zatvora, mrzi me Vatikan, mrzi me Nema~ka. Voditeq: Po{to ste u optu`nici protiv Milo{evi}a i vi pomenuti, dakle, u delovima optu`nice za Hrvatsku, pomenuti ste, dakle, u tim optu`nicama protiv Milo{evi}a kao jo{ jedan od u~esnika u zajedni~koj kriminalnoj zaveri, dakle, u ovoj optu`nici, u hrvatskom delu optu`nice, se ka`e, to je citat: “Vojislav [e{eq, kao predsednik Srpske radikalne stranke, najmawe od februara 1991. do vremena relevantnih za ovu optu`nicu, je regrutovao ili na drugi na~in omogu}avao va`nu podr{ku srpskim dobrovoqcima, koji su vr{ili zlo~ine, koji su navedeni u ovoj optu`nici”. Dr [e{eq: Za mene je to uvreda. Ja sam u~estvovao u ratu izme|u Srpske Krajine i Hrvatske, ali Milo{evi} u tom ratu nije u~estvovao. Za mene je uvreda {to sam sporedna li~nost u Milo{evi}evoj optu`nici, mnogo bi ubedqivije bilo da je glavna optu`nica protiv mene a da je Milo{evi} sporedna li~nost u woj. Voditeq: Po{to ste pomenuli ranije i tvrdili da niste krivi i odgovorni za bilo kakve ratne zlo~ine, pretpostavqam da bi va{ odgovor bio da odbijate. Dr [e{eq: Vidite kako je ovo neozbiqno napisano, kao kad bih ja vas optu`io da ste zaklali svoju babu, tu treba neke konkretne ~iwenice a ne apstraktna optu`ba, a konkretno nemaju ni{ta. To {to sam ja organizovao dobrovoqce, je li to ratni zlo~in? ^ak da je neko od wih negde i po~inio ratni zlo~in a je ne znam ni za jedan slu~aj, kakva je tu moja krivica? Jeste li vi ~uli za ameri~kog podoficira koji je silovao Albanku od deset godina i posle toga je ubio, na Kosovu? Je li za taj zlo~in kriv ameri~ki predsednik koji ga je poslao na Kosovo? Voditeq: Dakle, oprostite {to vas pitam, ali ja nisam bio u ovoj zemqi kada su bili ratovi u Bosni i u Hrvatskoj, dakle, ne znam i zaista me zanima, da li ste, dakle, tokom tih ratova vi fizi~ki u~estvovali u wima, jeste li vi bili tamo? Dr [e{eq: Ja sam obilazio mnoge frontove da bi podizao moral boraca. Bio sam na vrlo opasnim mestima, u nekoliko prilika sam sasvim slu~ajno pre`iveo ali u pravom smislu re~i ja nisam ratovao. Ja nisam stru~an da komandujem, ja bih mogao da budem vrhovni komandant i to sam `eleo i zbog toga sam se nekoliko puta kandidovao za predsednika Republike. Ali ja nisam vojni stru~wak da bih mogao da budem kapetan, major ili pukovnik. Voditeq: Dakle, pomenuli ste, opet }emo da se vratimo, da }ete dobrovoqno oti}i u Hag i kada se tamo budete pojavili, sasvim je sigurno da vi znate za mnoge i da posedujete mnoge informacije koje su relevantne za sve ovo {to se doga|alo u ratovima u biv{oj Jugoslaviji, a moje je pitawe, da li biste vi svedo~ili u su|ewu Milo{evi}u, ukoliko bi se to od vas zahtevalo, konkretno, ukoliko bi to optu`ba od vas zahtevala? 752

Dr [e{eq: Kako mo`e optu`ba od mene da zahteva da svedo~im? Ja idem tamo, {to zna~i da svesno svoju sudbinu prepu{tam u wihove ruke, ali ja idem da se borim protiv Ha{kog tribunala a ne idem da poma`em Ha{kom tribunalu. Voditeq: Kako se vi li~no ose}ate oko cele ove pri~e, da }ete za dve nedeqe oti}i odavde, da napu{tate Beograd i da, kako ste rekli, ipak ne znate sigurno kada }ete se vratiti? Dr [e{eq: Ja sam nestrpqiv da {to pre odem. Ja sam ve} nekoliko puta zvao kancelariju i pitao je li stiglo ne{to, ja ve} deset punih godina poku{avam da odem u Hag, dva puta mi je slu`beno odbijena holandska viza. Voditeq: Da li imate sada vizu? Dr [e{eq: Ne. Ako dobijem optu`nicu, onda mi ne treba viza. Sa optu`nicom sedam u avion, vaqda }e me tamo neko do~ekati. Vaqda }e mi neko iz Ha{kog tribunala pomo}i da premostim holandsku carinsku kontrolu. Voditeq: Kako ste sigurni da }ete ovu optu`nicu primiti do 24. februara? Dr [e{eq: Zato {to je re`im u Beogradu dobio garanciju da }e optu`nica sti}i izme|u 1. i 5. februara i zato {to su u no}i izme|u 31. januara i 1. februara, re`im je poku{ao moju otmicu, hteli su da upadnu u moju ku}u, da me odvedu na aerodrom, strpaju u vladin slu`beni avion i saop{te javnosti da sam oti{ao dobrovoqno. Oni su time hteli da postignu dve stvari, da izbegnu ovu veliku javnu paradu koju ja sad organizujem, posebno opro{tajni miting, a hteli su, vaqda su poku{ali da se na taj na~in ja upla{im, da eventualno pristanem na saradwu sa istra`iteqima, jer ja sam li~no ube|en da bi ha{ki istra`iteqi mnogo vi{e `eleli moju saradwu u optu`ivawu Milo{evi}a i drugih Srba, nego da meni li~no sude. Me|utim, ta varijanta jednostavno ne dolazi u obzir. Voditeq: Dakle, ostatak ove optu`nice protiv Milo{evi}a za Hrvatsku, ka`e, citat, misli se na vas: “on je otvoreno prihvatao i ohrabrivao stvarawe Velike Srbije putem nasiqa i drugih nezakonitih na~ina, i aktivno je u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu me|uetni~ke mr`we”, ka`e optu`nica koja, tako|e, navodi i petnaest drugih politi~kih lidera. Dr [e{eq: Pa prvo, gde je to ratna propaganda progla{ena ratnim zlo~inom? Gde je to nasiqe po sebi progla{eno ratnim zlo~inom? Onda su ve} Toni Bler i Yory Bu{ ratni zlo~inci, jer {ire mr`wu prema Ira~anima, sve mi se ~ini da }e se moje su|ewe u Hagu svesti na su|ewe Toniju Bleru i Yoryu Bu{u, ako nije ratni zlo~in politi~ki projekat Velike Britanije, kako bi onda projekat Velike Srbije biti ratni zlo~in. Velika Britanija je nastala nasiqem, tako {to su Englezi prvo pokorili Vels, pa su onda pokorili [kotsku, ratom, nasiqem, krvoproli}em, ubijawem, pa su onda nasiqem pokorili Irsku, pa posle toga su nasiqem osvojili skoro pola sveta. Osvajawe nikad nije bio ratni zlo~in. Po me|unarodnom pravu je vrlo jasno precizirano {ta je to ratni zlo~in. Ratni zlo~in je ubijawe civila, ubijawe ratnih zarobqenika, mu~ewe, maltretirawe civila i zarobqenika, organizovana pqa~ka imovine, progon, ja nikad u tome nisam u~estvovao. Ne mo`e, vaqda, moja ideologija da bude ratni zlo~in. Voditeq: Ali va{ politi~ki ciq jeste formirawe Velike Srbije? 753

Dr [e{eq: Jeste. Voditeq: I pretpostavqam da bi ona, dakle, Velika Srbija, trebalo da ukqu~i srpske delove Hrvatske, srpske delove Bosne i pretpostavqam Kosovo? Dr [e{eq: Ne postoje srpski delovi Hrvatske. Kad je Hrvatska priznata kao nezavisna dr`ava, wena vlada iz Zagreba nije imala nikakvu kontrolu nad Srpskom Krajinom. Srpska Krajina je srpska republika koju su Hrvati okupirali uz direktnu pomo} Amerikanaca. Republika Srpska Krajina je nastala u istom momentu kad i Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina su odvajkada srpske zemqe, tamo nikada nijedan narod nije `iveo osim Srba, tamo se nije vodio me|unacionalni rat, tamo je vo|en me|uverski rat, tamo su uz zapadnu pomo} me|usobno ratovali Srbi ortodoksi, Srbi muslimani i Srbi katolici, a Kosovo je i danas pravno sastavni deo Srbije, samo je pod okupacijom. Voditeq: Rekli ste {ta je definicija ratnog zlo~ina prema me|unarodnom pravu, rekli ste da je to mu~ewe civila, progawawe, pqa~ka. Kako vi komentari{ete optu`be koje navode, koje dolaze od brojnih aktivista za qudska prava i organizacija, koje ka`u da su srpske snage zaista po~inile neke od ratnih zlo~ina tokom rata u Bosni? Dr [e{eq: Prvo, sve to {to nazivate organizacijama za qudska prava, to je zapravo produ`etak zapadnih obave{tajnih slu`bi ovde u Beogradu. Oni dobijaju pare sa Zapada da vode antisrpski propagandni rat. U ovom ratu je bilo mnogo zlo~ina ali se odmah u startu name}u dva pitawa, ko je prvi po~eo sa zlo~inima. Prvo su Hrvati po~eli da ubijaju Srbe i probudili srpske uspomene na Drugi svetski rat, kad su Hrvati kao Hitlerovi saveznici ubili skoro milion Srba, skoro milion Srba, samo u Jasenovcu sedamsto hiqada Srba, {ezdeset hiqada Jevreja, i trideset pet hiqada Cigana. Ko je po~eo rat u Bosni? Prvi je ubijen Srbin, Nikola Gardovi}, pred srpskom crkvom u centru Sarajeva dok je sve~ano `enio sina. Dakle, prvi zlo~ini su po~iweni sa hrvatske, odnosno, muslimanske strane, i naravno sa albanske strane na Kosovu. Postavqa se pitawe onda ko je najvi{e zlo~ina ~inio, najvi{e Hrvati a i Albanci. To je kad je re~ o tome ko je prvi po~eo i o kvantitetu. Naravno, bilo je zlo~ina i sa srpske strane kod ubijenih, ali svaki zlo~in se mo`e vrlo jasno precizirati, ko je li~no po~inio i ko je naredio. Ja imam mnogo dokaza da sam jo{ dok je rat trajao prozivao neke kriminalce sa srpske strane koji su ~inili zlo~ine. Ja sam ovde imao javni, spektakularni sukob sa Arkanom, kad je on bio na vrhuncu mo}i i kad niko drugi `iv nije smeo da mu se suprotstavi. Ja sam javno prozivao Mauzera, Bearu i mnoge druge. Voditeq: Dakle, opet od strane od Ha{kog tribunala i agencija za qudska prava i jedan od najgorih zlo~ina koji oni pomiwu jeste zlo~in u Srebrenici i da li biste vi rekli, da li biste vi okvalifikovali taj zlo~in kao zlo~in po~iwen od strane srpskih snaga? Dr [e{eq: Prvo, kad se desio zlo~in u Srebrenici, ja sam u Milo{evi}evom zatvoru u Gwilanu na Kosovu, poku{ao sam da dr`im politi~ki miting, Milo{evi}eva policija me uhapsila i strpala u zatvor, i mene i moje najbli`e saradnike. Vaqda vam je jasno da ~ovek iz zatvora, sa petsto kilometara udaqenosti, ne mo`e da izvede ni da organizuje zlo~in. U srpskoj javnosti, jedini sam ja otvoreno, poimeni~no prozivao glavnog organizatora i naredbodavca tog zlo~ina, pukovnika Qubi{u Bearu, {efa Vojne slu`be bezbednosti Vojske Re754

publike Srpske, koji je neposredno komandovao 10. diverzantskim odredom. Oni su streqali oko hiqadu muslimanskih zarobqenika, holandski zvani~ni vojni izvori ka`u do hiqadu, mo`da je bilo i ne{to vi{e, ali sigurno nije bilo onoliko koliko se to u zapadnim medijima potencira, ali zlo~in veliki je po~iwen. Ja tu dve stvari ne gubim iz vida, da su ti streqani muslimani po~inili ogroman broj zlo~ina nad Srbima lokalnim, u toku dve godine, me|utim, ne mo`e se zlo~in pravdati prethodnim zlo~inom, to je ta~no, ali ima ne{to drugo, nikada niko nije tra`io pukovnika Bearu, zato {to je pukovnik Qubi{a Beara {pijun francuske obave{tajne slu`be, u wegovom 10. diverzantskom odredu bilo je i Srba, i muslimana, i Hrvata i stranaca. Jedan jedini u~esnik u tom zlo~inu do sad je osu|en, to je Dra`en Edemovi}, koji je u Hagu priznao da je ubio vi{e od sto qudi i osu|en je samo na pet godina zatvora. On je Hrvat po nacionalnosti. Jer vi mislite da je mogu}e da ~ovek koji je li~no, neposredno u~estvovao u ubistvu vi{e od sto zarobqenika, mo`e biti osu|en na samo pet godina zatvora. Sva ta kazna osim do`ivotne robije je isuvi{e blaga kazna. Zapadne sile srebreni~ki zlo~in poku{avaju da zata{kaju sa aspekta konkretnih pojedinosti. Oni `ele samo kao op{tom politi~kom parolom da ma{u tim zlo~inom. Taj pukovnik Beara organizovao otmicu muslimana iz autobusa kod sela Sjeverin, organizovao je otmicu muslimana iz voza u selu [trpce, hteo je da iskoristi te otete civile, da ih mewa za zarobqene srpske vojnike, ali po{to su muslimani pobili te zarobqene vojnike, pukovnik Beara je naredio da se pobiju muslimanski civili. Nikad niko nije hteo da mu sudi zbog toga. Prema tome, mnoge tajne iz ovoga rata tek }e se razotkriti, a ja mogu da govorim otvoreno o svemu, jer je moja savest besprekorno ~ista. Ja nikada nisam kompromitovan nijednim zlo~inom i nikakvom kriminalnom radwom. Zbog toga mogu ovako otvoreno da prozivam sve mafija{e u Srbiji. Meni ni{ta ne mogu, mogu samo da me ubiju, niti mogu da me izvedu na sud, ni da osude, ni{ta, nemo}ni su protiv mene. Ja sam ube|en da i Ha{ki tribunal ne mo`e protiv mene. Voditeq: Imam samo jedno li~no pitawe koje bih `eleo da vam postavim, koliko imate godina? Dr [e{eq: ^etrdeset deveta godina, 1954. godine sam ro|en. Voditeq: Hvala vam za va{e vreme. Dr [e{eq: Bilo mi je zadovoqstvo.

XLV NAS TV Trstenik, 13. februar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci, ovo je radiotelevizija Trstenik, na{ ve~era{wi gost, enigma za politi~ke analiti~are i prognozere, jedni ka`u dugogodi{wi ha{ki osu|enik, drugi budu}i predsednik Srbije, s obzirom da mu je aktuelna vlast otvorila takav prostor, u svakom slu~aju konstatacija koja je ta~na, da je to narodni poslanik i predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq. Poma`e Bog i dobro do{li. Dr [e{eq: Bog vam pomogao. Voditeq: Evo, ~uli ste na samom po~etku, jedna dilema mu~i politi~ke ana755

liti~are, mada ste vi ~esto izjavqivali kako oni nemaju ~esto ~asne namere. Dr [e{eq: Pa, nemaju, to je o~igledno. Ali {to se ti~e te wihove dileme, ona }e brzo biti prekra}ena, u narednih desetak dana. Voditeq: U smislu da li }ete dobiti optu`nicu ili ne? Dr [e{eq: Pa da. Mo`e to da se desi ve} u ponedeqak. Ja sam ve} nekoliko puta razgovarao sa {efom kancelarije Ha{kog tribunala. Posledwi razgovor je bio ju~e i rekao je ponovo u sredu da se javim, i oni ne{to i{~ekuju. Znate, ja to nisam izmislio, to je potvrdio i Mile Isakov, ako se se}ate. Voditeq: Kako da ne. Dr [e{eq: To je izve{tavao i ovaj list “Danas”, koji je ~ista ameri~ka {pijuna`a, CIA, onda B92, pa dr`avna televizija i tako daqe. Tu je ne{to napravqeno, napisano i \in|i} je poku{ao da izvr{i otmicu moju izme|u 31. januara i 1. februara. Hteli su na prepad da me uhvate u toku no}i u stanu, da me odvedu na aerodrom u vladin avion, koji je ~ekao spreman, da me voze u Hag a da ka`u ovde da sam dobrovoqno oti{ao. I ja sam najavqivao idem dobrovoqno, nema nikakvog razloga... Voditeq: Vi ste davno tra`ili vizu? Dr [e{eq: Da, da, i stotinak puta sam javno govorio da ho}u da idem. Ja ne bih imao prvih mesec dana mogu}nosti uop{te da se obratim javnosti, nikakvog dodira, da ka`em da sam zapravo otet, a hteli su na prepad da me odvedu, pa onda, verovatno, psiholo{ki da me pritisnu da pristanem da svedo~im protiv Milo{evi}a. Sad su shvatili iz ove moje reakcije da me ne mogu instrumentalizovati ni protiv Milo{evi}a ni protiv bilo kog Srbina kome tamo sude. Tu je do{lo do nekog kolebawa, jer u prvoj varijanti to je trebalo da bude obelodaweno izme|u 1. i 5. februara, sad }emo videti slede}e sedmice, sve }e se znati, vaqda. Voditeq: Vi ste tvrdili da i gospodin Milutinovi} nije dobrovoqno oti{ao? Dr [e{eq: Nije, odveli su ga. Voditeq: Mislite da bi se to dogodilo i sa vama, pod pla{tom da ste dobrovoqno oti{li? Dr [e{eq: Da, da. Voditeq: Kako ste vi provalili ~itavu stvar? Dr [e{eq: U petak, 31. januara, javio mi moj ~ovek koji je u vrhu BIE, ove UDBE, pod novim nazivom, ja sam obavestio qude iz stranke i okupilo se te no}i izme|u pedeset i sto qudi iz na{e stranke. Do{la su trojica policajaca u uniformama sa automatskim pu{kama i ve}i broj u civilu, do{li su do benzinske pumpe nadomak moje ku}e, jedan moj ~ovek koji je oti{ao tamo da ovako malo izvidi situaciju, ~uo je kako javqa jedan od policajaca da {e{eqevci dr`e sve pod kontrolom, da ih ima mnogo i da imaju mnogo benzina, a ti moji qudi su uz ogradu mog dvori{ta dovukli ve}i broj starih vozila, jedan stari kombi, jedan stari trabant, jo{ ne{to, sa punim rezervoarima i bilo je jo{ pet, {est kanistera benzina pripremqeno, i bili su spremni da naprave veliku buku. Ne bi to tako jednostavno bilo, onda su odustali, jo{ dve naredne no}i su izvi|ali i sad se vi{e ne pojavquju. Voditeq: Pratili ste verovatno natpise u {tampi i ~uli ste i li~no verovatno gospodina \in|i}a, evo, ja }u citirati, ja sam to vredno iz {tampe iz756

vukao, komentari{u}i izjavu [e{eqa, ovu koju ste upravo sada dali, gospodin \in|i} je rekao: “Da su to naj~istije gluposti, smi{qene da izazovu nemire, zamute situaciju i proizvedu haos, odgovorno tvrdim da nema nikakvih stranih policijskih formacija za privo|ewe [e{eqa, niti bilo koga drugog i nema nikakvih tajnih planova u tom smislu, to je jeftin poku{aj uznemiravawa javnosti i sejawa virusa nekim dezinformacijama”, izjavio je gospodin \in|i}? Dr [e{eq: \in|i} je najobi~niji la`ov. Ja nikad nisam rekao da su sasovci do{li, ja ne znam uop{te da li je bilo sasovaca me|u tim policajcima u civilu, ali ja znam pouzdano da je ve} vi{e od ~etrdeset sasovaca do{lo u Beograd. Biv{i, sada{wi, strani pla}enici, u svakom slu~aju, ovde su do{li da izvr{e kidnapovawe generala Mladi}a, pukovnika [qivan~anina i majora Radi}a, to je prva faza, trebalo je da se otpe~ati optu`nica protiv mene i Stani{i}a i da mi odemo, znali su da }u ja i}i dobrovoqno, samo su hteli na brzinu, da ne pravim ovu paradu ovoliku i da izvr{e neki prepad, da psiholo{ki poku{aju da uti~u na mene. A sprema se u martu optu`nica protiv Legije i Frenkija, s tim {to bi \in|i} hteo radije da ubije i Legiju i Frenkija, da ne bi svedo~ili {ta znaju o wemu, po{to je ^ume ve} izbegao u inostranstvo, nalazi se pod ameri~kom za{titom, nije on samo plasirao optu`be protiv Milo{evi}a, protiv Legije i protiv jo{ nekih, on je Amerikancima ispri~ao sve {to zna o Zoranu \in|i}u, to je velika \in|i}eva muka, i svi mafija{ki poslovi u proteklih dvanaest godina su na neki na~in vezani za \in|i}a. Ako i{ta, wegovi prijateqi su po~inili te zlo~ine, gospodin ^ume, gospodin Limun, gospodin Frenki, gospodin Cane @abac i tako daqe. Voditeq: Dobro, ali vi ste sami govorili da je \in|i} wihov ~ovek, za{to bi..? Dr [e{eq: On je mafija{ko ~edo. Voditeq: Za{to bi gospodin \in|i} sad..? Dr [e{eq: Zato {to \in|i} nema nikakvog morala, on samo tera svoje interese, \in|i} je odavno rekao u rukovodstvu Demokratske stranke kome je do morala neka ide u crkvu, {ta }e u Demokratskoj stranci. Je li se vi se}ate te wegove izjave? Nema on obzira ni prema kome. Jovica ga je doveo na vlast, Jovica Stani{i}, i Jovicu Stani{i}a treba da `rtvuje, gde sebe da `rtvuje, a za Legiju je govorio da je legenda 5. oktobra, sad se sprema da ga ubije. Nema tu milosti. Voditeq: Ali za{to, ako su to wihovi qudi, recimo, da li }e Amerikanci tako olako `rtvovati svoje qude? Dr [e{eq: Koje svoje qude? Voditeq: Pa, u bilo kom smislu? Dr [e{eq: Ne verujem ja da je Legija ameri~ki ~ovek, on je jednostavno odigrao tu ulogu 5. oktobra, zato {to je Jovica Stani{i} igrao za Amerikance. Kakvu }e oni varijantu praviti sa Jovicom Stani{i}em, da li }e Jovica Stani{i} u Hagu biti krunski svedok protiv Milo{evi}a ili optu`eni, to tek treba da vidimo, ja to ne znam. Amerikancima je u interesu da se uni{ti ova policijska jedinica, JSO, Jedinica za specijalne operacije, koja je bila u nadle`nosti UDBE, pa je sad pod direktnom \in|i}evom formalnom komandom. To je najozbiqnija, najspremnija jedinica ovde, neki qudi iz te jedinice su bili u kriminalu, verovatno je to istinita ~iwenica, ali kao jedinica u celini, oni 757

su najsposobniji na Balkanu, mo`da i u isto~noj Evropi, i oni zbog toga Amerikancima smetaju. Amerikanci bi da se uni{ti ta jedinica, oni zato spremaju preko svedo~ewa ^umetovog, protiv nekih pojedinaca, da se stvori osnov da se cela jedinica proglasi kao zlo~ina~ka organizacija i da se ukine, ako ne mo`e da se ukine onda da se uni{ti. Voditeq: Znam, ali vi sada dovodite qude u potpunu dilemu. Da li, oni su se i pre to pitali, da li Milo{evi}evi takozvani pretrojanci, kontroli{u aktuelnu vlast ili aktuelna vlast wih dr`i pod kontrolu? Dr [e{eq: Za sad je to nere{ena situacija. Sad je to ravnote`a straha. Oni su i demonstrirali, ako se se}ate, krajem 2001. godine, pod oru`jem, {to nigde u svetu nije zabele`eno. Voditeq: U oklopnim vozilima? Dr [e{eq: Oni su snaga po sebi u koju niko ne dira za sada, jer se svi boje da udare na wih. To je petsto qudi najboqe obu~enih i najboqe naoru`anih, i oni su se dokazali na svim frontovima, me|usobno su kompaktni i solidarni. Pomogli su \in|i}u, \in|i} zato ne sme otvoreno verbalno da ih napada, a ne usu|uje se jo{ ni da ih rasformira, da ih uni{ti, jer nema alternativnu snagu kojom bi to izveo. SAJ to nije u stawu, ova jedinica je mnogo ja~a od SAJ-a, `andarmerija tek u povoju, sad su `andarima udvostru~ili plate, da bi ih nekako motivisali a nisu u stawu da iza|u s wima na kraj. Vojska se dr`i po strani, ne me{a se, jer je vojska jo{ formalno pod Ko{tuni~inom kontrolom, Ko{tunica ne}e da se u ovo upetqava, znate, to je sad mnogo centara mo}i, dva, tri osnovna i odre|ena ravnote`a straha. Voditeq: A ko se koga vi{e pla{i u ~itavoj situaciji? Dr [e{eq: Ja mislim da se najvi{e \in|i} pla{i, da je dodatno neke kriminalce organizovao kao telohraniteqe, da je udvostru~io svoju li~nu gardu, da je van sebe od straha, a vidite ga kako se pojavquje na televizijama, sav izobli~en, nije to vi{e onaj \in|i} kojeg ste poznavali pre dve, tri godine. Je li tako? Je li prepoznajete tu promenu? Potpuno je izobli~en. Voditeq: Nisam obratio pa`wu, ali evo, ve~eras je stigla jedna... Dr [e{eq: Ko se ukqu~uje u poslove, mora da zavr{i kao mafija{, ne vredi, samo ko je ~istih ruku mo`e da bude spokojan. Voditeq: A vi ste potpuno spokojni? Dr [e{eq: Ja sam potpuno spokojan, bio u Srbiji, bio u Hagu, ili u slobodi ili u zatvoru. Ja sam uvek spokojan, jer mi je savest ~ista. Meni niko nikad nikakav kriminal ne mo`e da pripi{e, mislim mo`e, ali brzo ga raskrinkam i ja znam najboqe da nikad nisam bio ni u kakvom kriminalu, a to ho}e li mene neko ubiti zbog politike, ili hapsiti zbog politike, ja sam za svoju ideologiju spreman i glavu da `rtvujem. Ja sam to pokazao vi{e puta, ja sam se protiv komunizma pobunio kad je to bilo veoma opasno, kad ovi koji su sada na vlasti uglavnom nisu smeli, nema niko od wih zatvorskog sta`a iz komunisti~kog perioda, ni \in|i}, ni Ko{tunica, da ne govorim o ^ovi}u, Bati}u, Du{anu Mihajlovi}u i kompaniji, a Du{an Mihajlovi} je bio potpredsednik posledwe komunisti~ke Vlade Srbije, visoki udba{ki funkcioner, dok sam ja kao disident po Beogradu tamo vitlao, dok su mi kwige zabrawivali i progonili me, saslu{avali, hapsili, maltretirali. Ja, kad sam se pobunio protiv komunizma, niko nije ni sawao da }e za desetak godina komunizam sam od sebe da propadne. 758

Voditeq: Dobro, evo, kad pomiwete gospodina Mihajlovi}a, da ka`em, ovo je jedna faza, agencijska vest, dobili smo je nekih pola sata pre ove emisije... Dr [e{eq: Taze vest. Voditeq: Da, da. Ministar unutra{wih poslova Srbije, Du{an Mihajlovi}, je izjavio danas da wemu nije poznato da postoji optu`nica Ha{kog tribunala protiv lidera radikala, Vojislava [e{eqa, biv{eg {efa SDB-a, Jovice Stani{i}a i nekada{weg komandanta Jedinice za specijalne operacije, Milorada Lukovi}a Legije. Dr [e{eq: Ni{ta ne zna Du{an Mihajlovi}, ne znam da li ste ga gledali neko ve~e na Studiu B, ne znam da li se vidi Studio B u Trsteniku? Voditeq: Da, vidi se. Dr [e{eq: Imao intervju neki tamo, ako tim novinara ga propituju, i on sugeri{e novinarima da oni istra`uju ubistva, ka`e bavite se istra`iva~kim novinarstvom, da oni umesto policije otkrivaju. Du{an Mihajlovi} izgleda ni{ta ne zna. Je li se}ate kad je meni ~estitao da sam veoma dobro obave{ten? Koliko sam meseci pre wega otkrio da je @eqko Maksimovi} Maka ubio generala Bo{ka Buhu? On ni{ta ne zna. Danas nije smeo da do|e na su|ewe. Evo, ve} tre}e ro~i{te, nije smeo da do|e. Mora}e da mi isplati 900.000 maraka javno obe}ane nagrade. Razotkrio sam ko je ubio generala Radovana Stoj~i}a Bayu, razotkrio sam ko je ubio Slavka ]uruviju i razotkrio sam ko je ubio Momira Gavrilovi}a. Voditeq: Ali nemate dokaza? Dr [e{eq: Imam dokaze. Voditeq: A imate? Dr [e{eq: Danas sam sudiji predao dvadeset tri li~ne bele`nice Vlajka Stojiqkovi}a, sa raznih sastanaka iz raznih aktivnosti. Vlajko Stojiqkovi} je pred smrt meni predao svu svoju li~nu arhivu. Imam jo{ mnogo dokumenata koja nisam obelodanio, i to sad svi znaju. Ja sam pred televizijskim kamerama sve to pokazivao. Ja sam sad pred Hag te podatke prebacio na kompjuterske diskove, ~uvam ih na sigurnim mestima, nemam, u svojoj ku}i ne mogu ni{ta da mi na|u, u stranci nemaju ni{ta da mi na|u, a ja imam veliko iskustvo, dvadeset godina se ja borim protiv takvih re`ima. Voditeq: A za{to je ba{ vama predao? Dr [e{eq: Samo je u mene imao poverewa. Nijednog ~oveka nije na{ao iz svoje partije kome bi to poverio. Voditeq: Vi ste sara|ivali ranije ili...? Dr [e{eq: Ne. Bili smo stalno u sukobu, i u Vladi kad smo bili, sukobqavali smo se, jednom prilikom {est meseci nismo me|usobno govorili. Jednom sam ga psovao pri kraju sednice Vlade, onako pred svim ministrima, sva{ta mu rekao. Stalno smo bili u sukobu. Samo je u mene taj ~ovek imao poverewa. Setite se, i ono pismo je dao mom ~oveku, Filipu Stojanovi}u, u pismu naveo pozdravi {efa i neka ovo iskoristi kako najboqe ume, misle}i na patriotske interese i tako daqe. I evo, ja sam sad taj trenutak ocenio, i u strepwi su velikoj, a ako me neko ubije, zna se da je \in|i}, nema ko drugi. Voditeq: A ~ega se najvi{e boje? Dr [e{eq: Pa, boje se svega toga {to znam o wima, i ja to dozirano iznosim u javnosti, i o Zoranu \in|i}u, Neboj{i ^ovi}u, Du{anu Mihajlovi}u, ^e759

di Jovanovi}u, Goranu Vesi}u, svim, Vladimiru Popovi}u Bebi. Voditeq: Imate li mo`da neku ekskluzivnu, to jo{ javnost nije saznala a da mo`da evo iznesete po prvi put? Dr [e{eq: Ha, javnost je u principu ve} sve saznala, mo`da samo jo{ vi{e detaqa da se iznesu, znate. Evo, ja }u sutra na konferenciji za {tampu da poka`em dokument, povodom dana{weg su|ewa u Hagu. Tvrdi general Vasiqevi} da Jovica Stani{i} nije bio pod kontrolom Ministarstva unutra{wih poslova i Vlade Srbije, nego direktno pod Milo{evi}evom. Ja }u sutra novinarima pokazati dokument sa originalnim potpisom Vlajka Stojiqkovi}a, fotokopira}u, napravi}u za svakoga kopiju, da je Vlajko Stojiqkovi} 1998. godine formirao antiteroristi~ki {tab, u kome je bio Jovica Stani{i} i mnogi policijski generali i tako daqe, dakle, bio je podre|en Vlajku Stojiqkovi}u, do smene sve. On la`e, on je la`ov, Vasiqevi}. Voditeq: Vasiqevi}, on je, ako se ne varam, biv{i {ef Vojne obave{tajne slu`be. Dr [e{eq: Jedva ~ekam da odem, da pri~am sve {to znam o Aleksandru Vasiqevi}u i wegovoj generalskoj partiji, Savezu komunista Pokreta za Jugoslaviju. On napada Milo{evi}a za doga|aje iz 1991 i 1992. godine, kad Milo{evi} nije imao nikakve veze sa armijom, kad je vrh armije spremao neprekidno pu~ protiv Milo{evi}a i stvarao uslove da se u jednom naletu obore i Milo{evi} i Tu|man i ostali funkcioner, i obnovi komunizam u Jugoslaviji. Sve do raspada Sovjetskog Saveza oni su to planirali, znate. Nego, i Milo{evi} se ne{to ustru~ava da govori o toj generalskoj partiji, ja ga tu ne razumem. Ja bih sve rekao {to znam o toj generalskoj partiji. Ona je najve}e zlo nanela srpskom narodu, Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, dok nije negde 1993. godine smewen general Stevan Mirkovi}, ako se se}ate, tad su civili preuzeli kontrolu u toj partiji, tad je bio onaj Dragomir Dra{kovi}. Voditeq: I Kitanovi}? Dr [e{eq: Ne, ne. Kitanovi} nikad nije bio u toj partiji, on je Nova komunisti~ka partija. Voditeq: A on je Nova komunisti~ka partija? Dr [e{eq: Da. Branko Kitanovi} je komunista, ali i ~astan ~ovek. On je stradao i kao informbirovac i pod Titom i tako daqe. Ja pravim ogromnu razliku, ja cenim Branka Kitanovi}a, iako ne prihvatam wegovu ideologiju. On veruje u tu svoju ideologiju, sledi je, spreman je za wu da se `rtvuje, ja ga po{tujem, kao {to po{tujem i one komuniste koji su u Drugom svetskom ratu i{li na bunkere, bore}i se svoje ideale, po{tujem i one koji su stradali na Golom otoku, a ove jajare, izdajnike koji samo zbog vlasti, zbog li~nih interesa, zbog pqa~ke, gaze narod, to ne mogu da podnesem. Ta generalska partija je ojadila Srbiju. Voditeq: Ali, kad ve} pomiwete Aleksandra Vasiqevi}a, evo, da ka`emo na{im gledaocima, on je biv{i {ef... Dr [e{eq: Imam ja tu da pri~am i za generala Branka Mamulu, za Veqka Kadijevi}a. Ja sam kao narodni poslanik okura`io, na sednici Narodne skup{tine, bila je zatvorena za javnost, ali moj govor sam objavio u mojoj kwizi, tra`io sam da se pohapse ti generali, pretio sam streqawem Veqku Kadijevi}u i kompaniji, i nije uspela smena Veqka Kadijevi}a sve do 1992. godine, dok oni helikopteri evropske zajednice gre{kom nisu oboreni, ako se se}ate. 760

Voditeq: Da. Dr [e{eq: E, tad je tek uspela smena Veqka Kadijevi}a. On je ve{ta~ki, na vojni~kim uniformama zadr`avao crvenu petokraku da celi svet srpske vojnike optu`uje kao zadrte komuniste i da poma`e Hrvate i Slovence, koji se bore za slobodu i demokratiju. Kako je to podla~ki bilo smi{qano. Voditeq: Vi ste tvrdili da je on ameri~ki ~ovek? Dr [e{eq: Pa, ja i danas sumwam da je on radio za CIU, jer se {kolovao u Americi. On je generalsku {kolu zavr{io u Americi. Kome je to u Srbiji bilo u interesu da se na{a po{aqe da zauzima grani~ne prelaze u Sloveniji, 1991. godine, da izgine vi{e od ~etrdeset vojnika, i to bez bojeve municije da krenu. Nama je bio interes da Slovenija {to pre iza|e iz Jugoslavije. Je li tako? Jedan problem mawe. [ta smo imali nere{eno u pogledu teritorija sa Slovencima? Ni{ta. Sve bi druga~ije bilo u na{em su~eqavawu sa Hrvatima da je Slovenija na vreme iza{la. A taj izdajni~ki vojni vrh nije dozvolio. Kad se raspao Savez komunista 1990. godine, po federalnim jedinicama formirane su socijalisti~ke partije od biv{ih komunista, ako se se}ate. U Srbiji Socijalisti~ka partija, u Hrvatskoj, kako su se zvali, isto ne{to tako sli~no, u Crnoj Gori Demokratska partija socijalista i tako daqe, samo je ostao taj armijski krak i transformisao se u Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, preuzeo imovinu savezne partije, imao mo} u vojsci. Koliko su oni naoru`avali bosanske muslimane, ja sam to govorio, ja sam u duelu sa Stevanom Mirkovi}em iznosio to, u Jawi delili automatske pu{ke muslimanima. Oni su namerno ostavili vara`dinski korpus da Hrvati uzmu tenkove, umesto da se na vreme vara`dinski korpus, sa vi{e od stotinu najsavremenijih tenkova, izvu~e u zapadnu Slavoniju. To }e tek morati da se raskrinka. Ja ne znam sve podatke o tome ali znam mnogo. Znam mnogo zaprepa{}uju}ih podataka. Voditeq: Dobro, htedoh malo~as da vas pitam, kad pomiwemo gospodina Vasiqevi}a, svedoka u Hagu, on je i vas optu`io, evo “Politika” je to danas prenela, da ste vi odgovorni {to su dobrovoqci, kako on ka`e, va{i, u~estvovali u streqawu civila na Ov~ari? Dr [e{eq: Ali je “Politika” prenela da je tu`ilac Ha{kog tribunala izneo tamo da postoji dokument da je ta jedinica bila pod komandom gardijske brigade. To je odred Leva Supoderica. Tu jeste bilo najvi{e na{ih dobrovoqaca, a komandat je bio iz Vukovara, Milan Lan~u`anin Kameni, i nikad se ni~im nije ogre{io u ovom ratu. Nemaju oni nijedno ime, da ka`u taj i taj, [e{eq ga poslao iz Srbije, po~inio taj i taj ratni zlo~in. To se jo{ nigde nije desilo. Ja sam spreman i zbog toga da odmah idem, da raspravimo to, to nije istina. Zlo~in je po~iwen, ali su prsti Vojne obave{tajne slu`be u to ume{ani i samog Aleksandra Vasiqevi}a. Dosta je Milo{evi} tome kriv, znate. Smewen je Vasiqevi} zbog svojih prqavih rabota, Vasiqevi} je organizovao minirawe jevrejskog grobqa u Zagrebu, afera “Opera”, “Labrador”, vezano za wegovo ime sve, takve podvale je on pravio i Srbima, ciq im je bio takav, da se sva republi~ka rukovodstva posmewuju, da vojna hunta preuzme vlast i da obnove komunizam. To im je bio strate{ki ciq, koji je smewen zbog raznih kriminalnih radwi, bio u zatvoru, godinu i po dana u zatvoru, penzionisan prevremeno. I onda mu Milo{evi} oprosti posle nekoliko godina, aktivira ga u ratu i jo{ unapredi. Suvi{e je mek prema wemu bio, i sad mu se ovo razbilo o glavu. Sad ovaj la`no sve761

do~i protiv Milo{evi}a. Nije smeo tom kriminalcu da poveruje da se popravio, jednostavno nije smeo. Aleksandar Vasiqevi} je veoma inteligentan ~ovek, prili~no obrazovan, sve vojne {kole je zavr{io, koliko ja znam, ali je pokvaren, nema morala, nema karaktera, tipi~ni izdajnik. Voditeq: Dobro, evo, ako postoji optu`nica protiv vas, jedni ka`u da }e Karla del Ponte u ponedeqak doneti u Beograd, drugi ka`u da ne}e. Dr [e{eq: Daj Bo`e da donese. Voditeq: A za{to volite da donese? Dr [e{eq: Pa, zato {to smatram da bih znao da se nosim sa Ha{kim tribunalom. Zato {to ja o tome razmi{qam kao politi~ar i kao pravnik. U Ha{kom tribunalu se sad najefikasnije brani Srbija i srpski narod. Ja mislim da bi moj doprinos u tome bio zna~ajan. Raskrinkao bih mnoge stvari i Ha{ki tribunal u celosti. Ja sam li~no ube|en da imam {ansi da pobedim Ha{ki tribunal, ako ni{ta, drskiji sam i bezobrazniji od Milo{evi}a. Mogu da potegnem mnoge druge argumente koje se on ustru~ava da potegne. Voditeq: Ali uskratili bi nam direktne prenose? Dr [e{eq: Uskratili bi direktne prenose ali bi ostalo sve zapisano i snimqeno, znate, i ne bi mogli da mi prona|u nijedan zlo~in. Voditeq: To je najva`nije. [ta mislite, {ta sadr`i ta optu`nica, ako postoji? Dr [e{eq: Pa, ne znam. Mo`da sadr`i neki verbalni delikt, ne{to, otkud znam. Mo`da i ovako ove la`ne stvari, poput izjave Vasiqevi}a i tako. To }u ja lako sve tamo da opovrgnem. Drugo, i ako me osude, to nije opasno za Srbiju, opasno je ako osude Milo{evi}a, jer je bio predsednik Republike, pa nam mogu nametnuti pla}awe ratne od{tete, ako {to je opasno ako osude Karayi}a i Mladi}a, pa da proglase Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom i da je ukinu zbog toga. Za vreme rata za Srpsku Krajinu Republiku Srpsku ja nisam bio nikakav dr`avni funkcioner, ja sam bio predsednik opozicione partije. Moja osuda ne mo`e imati nikakve pravne posledice po Srbiju, zato ja mogu i da se `rtvujem a da Srbija zbog toga ne strada, ali bi za Srbiju bilo pogubno ako osude Milo{evi}a. Nametnu}e nam pla}awe ratne od{tete, desetine milijardi dolara, zbog toga su ovi zlo~inci ovde najve}e izdajstvo po~inili. Ovo je mnogo ve}e izdajstvo nego da su ubili Milo{evi}a. Voditeq: Ali svi tvrde da je to ve} gotova stvar, {to se ti~e presude? Dr [e{eq: Pa, ne znam, ja mislim da se tu treba boriti. Ja mislim da se tu treba boriti, Milo{evi} je do sad bio u tome uspe{an a i mi treba da doprinesemo koliko ko mo`e, jer ovde nije va`an Milo{evi}, va`na je Srbija. Voditeq: Znam, evo vi ka`ete da `elite da odete u Hag i da ~itavu stvar raskrinkate, ali {ta ako do`ivite sudbinu Kraji{nika, koji je evo ve} dve godine ili ne{to vi{e ~eka su|ewe, jednostavno oni imaju pravo na to? Dr [e{eq: Pa znate, ja sam strpqiv ~ovek, ja sam ~ovek od kwige, ~ovek od pera, ~ovek koji bi znao da osmisli to vreme, ja sam znao i ranije na svojim robijama da osmi{qavam, kad god nisam bio u samici, mene su mu~ili u Zenici {est i po meseci samice, nisam mogao slova dnevno da pro~itam ni da napi{em, ni sa kim da razgovaram i tako daqe, pa sam sve izdr`ao. Ja sam ve} sebi napravio program {ta }u da ~itam i {ta }u da pi{em. Znate, tri godine }e svima vama vrlo brzo da pro|en, svima nama su ove dve godine Milo{evi}evog hap{ewa br762

zo pro{le. Je li tako? Voditeq: Osim wemu. Dr [e{eq: Osim wemu, naravno. Ali ja }u gledati da osmislim to vreme da nije uzaludno. Ja sam kao mlad ~ovek bio osu|en na osam godina robije, pa sam izdr`ao i nisam pokleknuo nijednom. Jednom su me tukli i prebili, digli ruke od mene kad su videli da me ne mogu prevaspitati. Ja sam sad ~ovek uzrelim godinama, znate, nemam onih mlada~kih sad impulsa, instinkta, koji je najte`e obuzdati. Sad lepo sedim, ~itam, pi{em i ~ekam. O~igledno Kraji{nika mu~e na taj na~in. On je predsednik Narodne skup{tine, wega nemaju za{ta da osude, ali ga mu~e, maltretiraju, verovatno poku{avaju da ga iskoriste kao svedoka protiv Karayi}a ili ne{to sli~no. To je su{tina. Kod mene, tim faktorom, vreme ne mogu da pobede. Ja }u napisati dve, tri kwige dok sam tamo. Znate, ko god je uspevao u politici da mi probudi inat, nikad nije mogao da me pobedi. Ona iskonska srpska odlika, inat, iz inata sam spreman da svet prevrnem. Probudili su mi inat a imam da teram do kraja, dok imam daha. Pobedi}u i ako se `iv ne vratim, pobedi}u. Voditeq: Ho}ete li tra`iti garancije na{e Vlade? Dr [e{eq: Ne. Apsolutno, s prezirom odbacujem unapred to. Od ovih izdajnika da tra`im garancije. Voditeq: Pa, boqe vam je, nego da... Dr [e{eq: Nije mi boqe. Od izdajnika nikakvu pomo} ne tra`im i neka oni od mene ne o~ekuju nikakvu milost, kad-tad, kad se budu ra~uni podmirivali. Sa izdajnicima da razgovaram, i rekao sam ovima u kancelariji Ha{kog tribunala, nikakve veze \in|i}eva vlada ne mo`e da ima sa mojim odlaskom, ni Ko{tunica ni \in|i}, ja idem sam jer ho}u da odem. I meni da uru~e optu`nicu. Ovi svakako nemaju pravnog osnova. Nemaju nikakvog pravnog osnova da me isporu~e. Voditeq: I zakon? Dr [e{eq: I taj zakon je protivustavan, ali kakav je takav je, i on spre~ava moju isporuku, ali ja ho}u da odem, ako dobijem optu`nicu idem odmah. I ako me pozovu kao svedoka, idem odmah, u bilo kom svojstvu, idem odmah. A ja znam kako }u se tamo dr`ati. Voditeq: Mnogi na{i gledaoci verovatno ne znaju... Dr [e{eq: Meni je najva`nije da ne osramotim svoje sinove i svoje unuke i da me se Srbija po dobru se}a. [ta vredi ovom Vasiqevi}u {to }e wega li~no osloboditi, {to }e mu dati negde neku ku}u ili ne{to, {to }e ga skloniti negde, kad je obrukao i sebe i svoje potomke i s prezirom, ko god wegovo ime spomene, s prezirom }e pomiwati, ili onaj Dejan Anastasijevi}, novinar “Vremena”, ili onaj Jovan Dulovi}, ili onaj Milan Babi}, {ta ti izdajnici imaju vi{e da tra`e u `ivotu. Boqe je poginuti nego obraz izgubiti. Ja to iskreno mislim. Voditeq: Dobro. Evo, da sad pre|emo na neka druga pitawa. Imamo jedan akutni problem, to je jug Kosova, vidite {ta se doga|a ovih dana, mislite li da dr`ava preduzima dobre korake ili tu ne{to, li~i na scenario na kosovski? Dr [e{eq: Mi znamo decenijama da je Veliki Trnovac centar evropskog {verca drogom i ko zna ~ime jo{. Oni su sad bili primorani od strane Amerikanaca da raskrinkaju fabriku droge u Beogradu, iza koje stoji Jovica Sta763

ni{i} i Franko Simatovi} Frenki, ali \in|i} poku{ava wihova imena da izbegne u svemu ovome. On je uhapsio direktora fabrike ali nije glavnog organizatora posla. I oni su sad napravili tu raciju na jugu Srbije, uhapsiv{i nekoliko albanskih kriminalaca, i izazvali su revolt u Albancima. Prvo su im tamo dali ogromna prava, vlast u Pre{evu, vlast u Bujanovcu, sad su Albanci iza{li na ulice, \in|i} se juna~i, kao sad je on patriota, ^ovi} se juna~i, a vide}ete da }e biti posledica novi ameri~ki pritisak da Albanci dobiju jo{ vi{i stepen autonomije u Pre{evu i Bujanovcu i da se u perspektivi prese~e potpuna veza Srbije sa Makedonijom. Bez Bujanovca i Pre{eva mi nemamo vezu sa Makedonijom. Levo od te komunikacije su visoke planine, ne mo`emo za trideset godina probiti puteve kroz te planine, jedna jedina komunikacija, kojim ide sada{wi autoput, bila bi prese~ena. To je su{tina. Ameri~ki eksperti otvoreno govore, i ovaj Danijel Server, onaj Institut za mir, kako se zove, za politiku i mir, na{ je ~ovek. Sad se sprema ameri~ka verzija otcepqewa Kosova. Oni su zamislili kako. Prvo su nam rasturili saveznu dr`avu, konstituisali ovu takozvanu dr`avnu zajednicu Srbije i Crne Gore, jednu nakaradnu tvorevinu, kakva nikad nigde na svetu nije postojala a onda }e pritisak na vlast u Beogradu, da se prihvati da Kosovo bude tre}a dr`ava ~lanica, da bi steklo pravni osnov za progla{ewe nezavisnosti, jer Kosovo do sad nije bilo priznato kao dr`avna zajednica, nikada, iako je imalo Ustav i zakone, bilo je autonomna pokrajina. Amerikancima treba pravni osnov, oni `ele pravni osnov za progla{ewe nezavisnosti, i deluju u tom pravcu. Ja o~ekujem slede}u fazu da vr{e pritisak, ako `elite da Kosovo ostane u zajedni~koj dr`avi, da bude ravnopravna dr`ava ~lanica dr`avne zajednice, a posle kud koji. Voditeq: A {ta nam vaqa ~initi? Dr [e{eq: Pa, treba nam {to pre promeniti vlast u Beogradu, jer dok ovi izdajnici vladaju, Amerikancima {irom otvoren put da rasture Srbiju. [to pre da te izdajnike oborimo sa vlasti a da mafija{e strpamo u zatvor. Voditeq: Dobro. Hajde da promenimo i wih, pa {ta onda da radimo? Kakve korake da preduzmemo? Dr [e{eq: Pa, vidite, dok se borimo imamo {ansi. Na{ narod je bio u velikoj zabludi 2000. godine i izmu~en krizama, nesta{icama, blokadama, sankcijama i izgubqenim ratovima, i sa suprotne strane su im nudili obe}awa, ~im se promeni vlast, do}i }e pare, ima}ete ovo, evropski standard, setite se vi te prozapadne partije kakva su sve obe}awa davala. Da li se danas u Srbiji `ivi mnogo gore nego pre 2000. godine? Je li se sla`ete sa mnom? Da je sve gore, struja je skupqa {est puta, sad }e biti osam puta nego 2000. godine. Je li va{a plata {est puta ve}a ili osam? Nije. Ona jeste ve}a nego {to je bila, nominalno, ali kad pogledate {ta za wu mo`ete kupiti, mo`ete mnogo mawe roba da kupite i platite nego 2000. godine. Je li to istina? Odgovorite mi, evo. Voditeq: Da. Dr [e{eq: Istina je. Zna~i, sad se mnogo te`e `ivi. Nekako su fabrike funkcionisale, pomagali smo, ovo, ono, ne{to smo i za “Prvu petoletku” davali, za “Zastavu”, za ovo, za ono, ne{to se negde pokretalo, te{ko je bilo, ali nekako su se stvari dovijale. Ako ni{ta, pustili smo qude da se sami snalaze, a sad, sad je sve zamrlo, sve je stalo a op{ta pqa~ka i otima~ina. Kako to zaustaviti? Promenom vlasti. Ho}e li biti quti Amerikanci? Ho}e, jer oni `ele 764

da srpski izdajnik vlada Srbijom nego srpski patriota, ali ako to bude narodna voqa, mora}e da se pomire. [ta od wih ima da izgubimo? Krediti, gde su nam krediti? Koji krediti, oti{li su svi za pla}awe starih kamata za dugove koje nismo morali da vra}amo, jer je Labus dobio proviziju u svoj yep. Labus i ostali. Nametnuo nam novo breme na vrat. Jeste li vi osetili boqi `ivot od toga? Dodue{e, ne{to je bilo donacija ali sitno. Negde malo auta, negde ovo, negde ono, sitno. Ako su vam ovde doneli kontejnere za sme}e, jesu li? Voditeq: Nismo, nismo dobijali. Dr [e{eq: Mnogi gradovi u Srbiji su dobili, na svakom kontejneru pi{e “poklon Evropske unije”, i {ta smo jo{ dobili. U Zemunu izgoreli neki, napravqeni od plasti~ne mase. Voditeq: Slu~ajno izgoreli ili? Dr [e{eq: Pa, izgoreli. Qudi bace, qudi se jo{ ovde greju na ugaq i drva, i bace nekada sa pepelom ubacemalo `ara, i izgori, to u zapadnoj Evropi odavno nema, nemate takvu vrstu grejawa, i u te wihove kontejnere ovde ubace i kontejner se istopi. Ote`a mu pepeo. Dakle, nema tu {ta da se izgubi. Ako ima jo{ ne{to da se sa~uva, da to sa~uvamo. Onda }e morati da po{tuju voqu naroda. Voditeq: Dobro. Pre nego {to pre|emo na pitawa na{ih gledalaca, mada mi je poznat va{ stav, ali prepotstavqam da bi i na{i gledaoci to hteli da ~uju od vas, u ovom studiju, stav o novoj dr`avnoj tvorevini, Srbija i Crna Gora. Dr [e{eq: Pa, to ne}e biti dugogo veka, to ne mo`e da opstane, to je kvazidr`avna tvorevina, nakaradno je napisana i sa pravni~kog aspekta, Ustavna poveqa. To je samo na~in da Crna Gora {to mek{e stekne samostalnost a da je Srbija finansira sticawem samostalnosti, jer da je Milo \ukanovi} iza{ao sad na referendum, izgubio bi. Izgubio je dva puta i predsedni~ke izbore, vidite, nema vi{e od pedeset odsto da mu iza|e, nije mogao referendumom to da postigne. Pretio je gra|anski rat u Crnoj Gori, olak{an je izlazak Crnoj Gori, ali ne pi{e se dobro ni \ukanovi}u, i on }e biti otpisan, ~im se posao obavi, kao {to se ni \in|i}u ne pi{e dobro, Amerikanci ga imaju u {akama. Qubi{a Buha ^ume je ispri~ao Amerikancima i sve {to zna o \in|i}u. Voditeq: Mislite da }e ^ume biti svedok u Hagu? Dr [e{eq: Pa, planiraju ga kao svedoka da tamo izjavi kako je bio o~evidac da je Slobodan Milo{evi} li~no nare|ivao Arkanu i Legiji da ubijaju civile na Kosovu. Voditeq: I mislite da je on spreman? Dr [e{eq: Kriminalac je na sve spreman, kriminalac nema morala, on je profesionalni kriminalac, on se celog svog `ivota samo kriminalom bavio, ni~im vi{e, ubijawem, pqa~kawem, otimawem, {vercom droge, kra|om automobila. Sur~inska mafija je bila glavna za celi Balkan za kra|u automobila. Voditeq: On je izneo stra{ne podatke u javnost, policija na to nije reagovala? Dr [e{eq: Jeste. Ali meni bi bilo ubedqivo da on prvo ispri~a ubistva koja je sam po~inio i organizovao. Sve svoje kriminalne radwe prvo da iznese pa da onda pri~a o tu|ima, ovako, ovo je sve naru~eno. Mo`da tu ima istine, ja ne znam, ali.. Voditeq: Neke va{e tvrdwe se poklapaju sa wegovim? Dr [e{eq: Neke, ali ne sve, ima malo red istine, red la`i, red insinua765

cija. Voditeq: I to je to, jel’? Dr [e{eq: Pa, da. Voditeq: Evo, da vidimo {ta nas gledaoci pitaju. Ima podosta pitawa. Gledalac iz Trstenika, pozdrav gostu, on vam predla`e da idete u Irak, da nikako ne idete u Hag. Dr [e{eq: Pa, ja u Hag idem, ako stigne optu`nica, ako stigne bilo kakav poziv, ako slu~ajno ne stigne, ja }u biti duboko `alostan, ja planiram 2. marta da idem u zvani~nu posetu Iraku, na ~elu delegacije Srpske radikalne stranke. Voditeq: Kojim poslom? Dr [e{eq: Pa, jo{ jednom da iska`emo solidarnost sa ira~kim narodom, da se bar simboli~no, verbalno suprotstavimo eventualnoj agresiji. Voditeq: Da li }e to biti na korist na{oj dr`avi? Dr [e{eq: Da, ho}e. Voditeq: U kom smislu? Dr [e{eq: Pa, to na{oj dr`avi spa{ava obraz, pored ovih gwida iz Hrvatske, ^e{ke, Poqske vlade, albanske, slovena~ke, koje podr`avaju agresiju, da se vidi da Srbija nije za agresiju. [ta, mi treba da se dokazujemo Amerikancima koji su nas bombardovali, da navijamo da Amerikanci bombarduju sad ne~iji tu|i narod. Voditeq: Ne ka`em to. Dr [e{eq: A za{to bi? Ja sam protiv bombardovawa bilo kog naroda na svetu. Ja sam protiv nasilnog nametawa ameri~ke voqe bilo kome. A {ta Amerikanci tamo tra`e? Samo ira~ku naftu. Nikakvog drugog razloga nema, nego da opqa~kaju Irak, jer tamo je vi{e od deset odsto svetskih zaliha nafte, vi{e od deset odsto. Neverovatno bogatstvo. Voditeq: Ali, evo, i Nemci i Francuzi i Belgijanci su se ozbiqno suprotstavili? Dr [e{eq: Pa, zato {to su shvatili ameri~ke namere. Evropa }e da ispa{ta, ako Amerika {~epa sve izvore nafte na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji, vlada celim svetom, a nafta ve} poskupela vi{e od trideset dolara barel. Je li tako? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Ko ispa{ta? Amerika ima prili~ne svoje zalihe nafte a Evropa nema. Sad }e u Evropi recesija, ve} je pedeset odsto skupqa nafta nego {to je bila, vi{e od pedeset odsto, u celoj Evropi je recesija. Tu }e da padne i evro i sve, ovo je sad prividno ovo {to je pao dolar, bi}e ~im po~nu ratna dejstva, po~iwu nove vojnenaruybe u Americi, i ako Amerika slu~ajno okupira Irak, ona }e sve ratne tro{kove da naplati ira~kom naftom. Voditeq: Mislite da mo`e da ih okupira? Dr [e{eq: Pa, ako ne daj Bo`e uspe, ja bih voleo da se Ira~ani odbrane, ja verujem da }e se oni odbraniti, jer ako uvuku Amerikance u borbe u velikim gradovima, Amerikanci su gotovi. Amerikancima se ne gine, oni gledaju ovaj {qam i olo{ evropski da gine umesto wih. Voditeq: Dobro. Evo... Dr [e{eq: ^esi poslali neku jedinicu tamo, ve} deset odsto dezertira766

lo. Do{ao ~e{ki ministar odbrane da svoje junake obi|e u Saudijskoj Arabiji, u Kuvajtu, gde li su, a oni odmah po~eli da lele~u, da kukaju i to neka pozadinska jedinica, po~eli da kukaju, da lele~u i ve} deset odsto sa sobom vratio u ^e{ku. Jeste li ~itali u novinama? Voditeq: Da, da. Evo, jedan veliki pozdrav i podr{ka od grupe gra|ana iz Dowe Crni{ave i oni ka`u, ako odete u Hag, kad mislite da se vratite i ko }e da se nosi sa \in|i}evom mafijom dok ste vi u odsustvu? Dr [e{eq: Pa, ostaje Tomislav Nikoli} da predvodi Srpsku radikalnu stranku. On }e to podjednako dobro da radi kao {to bih ja radio, prema tome, ja mislim da se to ne}e ni osetiti. Ja imam apsolutno poverewe u Tomislava Nikoli}a i wegovu sposobnost. Voditeq: Mislite da ne}e padati rejting Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Ne, ne, mo`e samo da raste. Kad narod vidi kako se ja tamo dr`im, samo }e da raste rejting. Voditeq: Ako nam dozvole prenose? Dr [e{eq: Pa, ne mora ni da bude svaki dan prenos, ~u}e se, vide}e se. Ne mo`e potpuno to da se sakrije. Voditeq: Stevanovi} iz Tobolca ka`e, kako vas nije sramota da kao doktor pravnih nauka nazovete tako|e dr Vojislava Ko{tunicu i Labusa da su kowi iz iste ergele? Da li ste to negde izjavili? Dr [e{eq: Pa, da, mislio sam na trka~e kowe, to su plemeniti kowi. Dva kowa iz iste ergele iza{li na trke. To je bilo vaqda u onom drugom krugu predsedni~kih izbora, kad smo mi bojkotovali, kad nijedan nije dobio, je li tako, to je kao da su dva kowa iz iste ergele iza{li na trke. Voditeq: Zoran iz Stopawe, {ta je sa biv{im saradnikom Rajkom \ur|evi}em i za{to su se razi{li? Dr [e{eq: Pa, Rajko \ur|evi} se poneo ne~asno, tamo je bio potkupqen za neki stan u gradskoj skup{tini, mi smo ga iskqu~ili iz stranke. Napisao je tekst o nekim aferama a nije mislio da se potpi{e, me|utim, urednik novina “Velika Srbija” stavi wegovo ime, po{to je bio autor teksta, a teskt je napisao protiv tih svojih kompawona u nekim rabotama, znate. On je mislio da bude dobar u stranci a i da tamo ne{to, i me|utim, kad je to iza{lo u “Velikoj Srbiji”, onda se on na{ao u ~udu, po~eo da demantuje, ne{to, ovo, ono, i mi ga iskqu~imo iz stranke. Voditeq: Zorica Panteli}, pozdrav svima u studiju i gospodinu [e{equ, zatim pitawe jednog gledaoca, moli vas da razjasnite razlike izme|u Hitlerovog i dana{weg globalizma, nacionalnog socijalizma? Dr [e{eq: Hitlerov svetski poredak je bio suvi{e primitivan u odnosu na ovaj ameri~ki. On je bio u svemu otvoreno brutalan, i u ideologiji, i u pokretu, i u politi~kim metodama i u vojnim metodama, pogotovu. Amerikanci su mnogo perfidniji, oni glume demokratiju, u izvesnom smislu demokratije ime u Americi, ali nema je u me|unarodnim odnosima, apsolutno je ukinuta demokratija u me|unarodnim odnosima, ~ak i suverenitet dr`ava. Oni obnavqaju gra|ansku doktrinu ograni~enog suvereniteta, nijedna dr`ava vr{e nije suverena osim Amerike. Ujediwene nacije privezak Amerike, a pokazuju s vremena na vreme da su spremni i gorim Hitlerovim metodama da se slu`e, u slu~aju bombardovawa na{e zemqe, Iraka, pretwi Severnoj Koreji i tako daqe. Dakle, ame767

ri~ki globalizam, ameri~ki novi svetski poredak je mnogo savr{eniji od Hitlerovog i zato opasniji. Voditeq: U slu~aju da se Kosovo, isti gledalac pita, da se Kosovo osamostali i da u|emo, ne daj Bo`e, u rat sa wima, koje su nam {anse da se odbranimo, jer su svi pravi Srbi vojnici lin~ovani, ka`e ovaj na{ gledalac? Dr [e{eq: Pa znate {ta, mi mo`emo da se odbranimo od Albanaca, nama su problem Amerikanci i NATO pakt, mi smo Kosovo mogli da odbranimo 2000. godine, Amerikanci nikad ne bi smeli da u|u u kopnenu ofanzivu. To su i oni sami priznali, me|utim, sad smo mi van Kosova a oni su na Kosovu. Sad smo mi u mnogo te`oj situaciji i ne mo`emo oru`anim sredstvima da Amerikance oteramo sa Kosova, bar ne sad, dok nema nijedne velike sile da stane uz nas, jer sad Amerikanci mogu sve Albance regrutovati i obu~iti i upregnuti. Amerikanci su spremni da se bore do posledweg [iptara, ali mi ne smemo da prihvatimo bilo kakav akt nezavisnosti Kosova. Ko{tunica, \in|i} i ^ovi} su naveli kosovske Srbe da iza|u na pokrajinske izbore, na poslani~ke izbore i tako omogu}ili sad [iptarima da progla{avaju nezavisnost. Voditeq: To je danas trebalo da bude tema. Dr [e{eq: A Rada Trajkovi} je danas, to je danas progla{eno, bez glasawa, onako, Rada Trajkovi} je bila na toj sednici, ona prvo kao malo kritikovala ^ovi}a i onda ^ovi} uzeo iz Vlade Srbije ~etiri miliona dinara da kupi Radi Trajkovi} stan u Beogradu, i Rada Trajkovi} sad uz wega. To vam je su{ta istina, proverite da li je iz buyeta Vlade Srbije kupqen stan za Radu Trajkovi} u Beogradu. Voditeq: [to to niste rekli neki dan, bila mi je gost Rada Trajkovi}, mogao sam to da je pitam. Dr [e{eq: Pa, {to je niste pitali. Voditeq: Uh, trebao sam. Dr [e{eq: A mo`ete da proverite i kod ovog, jednog od lidera DOS-a, Mom~ila Trajkovi}a. Zovite ga sutra telefonom i pitajte ga da li je to istina. Ka`ite da sam ja rekao u va{oj emisiji, on je jedan od osamnaest lidera DOS-a. Je li tako? Voditeq: Da. Ali on je u sukobu sa Radom Trajkovi}. Dr [e{eq: On je lider DOS-a, pitajte wega, jer ako pitate ^ovi}a slaga}e vas sigurno. Pitajte Momu Trajkovi}a da li je to istina, da proverite odmah. Voditeq: Va`i. Za{to su gradona~elnika Vukovara, pokojnog Slavka Dokmanovi}a, dr`ali 74 sata u ku}nom pritvoru u Beogradu? Dr [e{eq: To nije istina. Slavko Dokmanovi} nikad nije uhap{en u Beogradu. On je na prevaru oti{ao u isto~nu Slavoniju na poziv @aka Klajna, ameri~kog generala, i onda jeuhap{en. U Beogradu je Veqko \akula uhap{en i dr`an tri dana, Veqko \akula je bio predsednik Narodne skup{tine Srpske autonomne oblasti Zapadna Slavonija, i na Milo{evi}evom su|ewu se pojavio kao la`ni svedok, inkognito. On je uhap{en pod sumwom da radi za hrvatsku obave{tajnu slu`bu, {to se ispostavilo kao ta~no, a on je “Bele orlove” doveo u Vo}in, u saradwi sa Aleksandrom Vasiqevi}em i KOS-om. “Beli orlovi” su prvo bili formirani unutar Srpske narodne odbrane Mirka Jovi}a. Mirko Jovi} je jedna marginalna politi~ka li~nost, neznalica, jedno vreme zbog onog pojavqivawa sa {ajka~ama na Milo{evi}evim mitinzima stekao neku popular768

nost, kad je narod video s kim ima posla, stranka mu je propala. Wemu su oteti ti “Beli orlovi”, Mirko Jovi} nikad nigde na frontu nije bio, wemu je Bokan po nalogu obave{tajne slu`be oteo “Bele orlove”, jer samostaldis, kao {to je Vojna obave{tajna slu`ba otela, odnosno Vojna slu`ba bezbednosti, otela srpsku gardu od Vuka Dra{kovi}a. Srpsku gardu je formirao Srpski pokret obnove, sa Gi{kom, Belim, to su sve bili kriminalci, ali su se kao priklonili stranci i formirana je srpska garda, i oni su oti{li na front kod Gospi}a, bilo ih je ne{to i u Zapadnoj Slavoniji, bilo ih je ne{to u Hercegovini i tako daqe, onda je Branislav Lainovi} Dugi organizovao ubistvo Gi{kino, svi su oni pokojni, ne treba ih `aliti, svima su bile umazane ruke krvqu. On je organizovao Gi{kino ubistvo da bi preoteo srpsku gardu od Srpskog pokreta obnove. ^im je Gi{ka ubijen, Lainovi} je preuzeo i onda se odmetnuo od Srpskog pokreta obnove, ~ak po~eo napadati Vuka Dra{kovi}a i Danicu Dra{kovi} i tako daqe. Je li se se}ate toga? I onda je delovao pod kontrolom Vojne slu`be bezbednosti, a likvidiran je izgleda, on je jedan od u~esnika u Arkanovom ubistvu 2000. godine, u osvetni~koj nekoj akciji ili akciji brisawa tragova. Voditeq: Evo, ve} ste govorili o ovome, mislim da se gospodin Panteli} poziva na natpis u “Politici” i pita, koliko je va{ih paravojnih jedinica bilo u Hrvatskoj i koliko ste zaista Hrvata streqali? Dr [e{eq: Prvo, mi nismo imali nikakve paravojne jedinice, mi smo imali dobrovoqce Srpske radikalne stranke koji su delovali iskqu~ivo u sastavu teritorijalne odbrane, Jugoslovenske narodne armije ili srpske vojske Srpske Krajine, odnosno Republike Srpske, nikad nismo imali nikakve samostalne formacije. Bilo je vi{e od deset hiqada dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, koji su ratovali na mnogim frontovima i proslavili se u borbi, kao junaci i nisu ume{ani uratne zlo~ine, ni u sistematski organizovane pqa~ke, koje su ponegde vr{ene. Voditeq: Jel’ niko do wih nije optu`en? Dr [e{eq: Niko jo{ nije optu`en, nijedan poimeni~no nije optu`en za ratne zlo~ine. Garantujem vam do sada da se nije desilo. Daqe, mi nikad nismo bili u Hrvatskoj, mi smo branili samo Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Nas Hrvatska ne interesuje, odbranili smo srpsku zemqu, koju su Hrvati kasnije okupirali uz ameri~ku pomo}, direktno ameri~ku pomo}. Ratni zlo~in nigde nijedan nije po~iwen. Voditeq: Dobro. Evo, isti gledalac, da li `ali ili provokativno pita, {ta je sa granicom Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica? Dr [e{eq: Vaqda svi zajedno `alimo za tom granicom. Svaki ~astan Srbin `ali za tom srpskom granicom, to je zapadna etni~ka granica, to je granica vojne krajine, nije to hrvatska teritorija. Tu je bio vara`dinski generalat i karlova~ki generalat i banska krajina, tu su sve Srbi `iveli, koji su prebegli i zzbog turske vlasti i slu`ili kao slobodni vojnici austrijski, kad su Hrvati odavno pred Turcima pobegli u dubinu Evrope i ispraznili to podru~je, nismo ih mi oterali, nego su oni sami glavom bez obzira pobegli. Voditeq: Dva pitawa iz Aleksandrovca, odnosno dva velika pozdrava... Dr [e{eq: To sam ja sve objasnio u svojoj kwizi “Ideologija srpskog nacionalizma”, koja je nedavno iza{la iz {tampe, koju smo ve~eras promovisali. Voditeq: Pita vas gledalac iz Aleksandrovca, ne}ete vaqda stvarno da ide769

te u Hag i drugi gledalac iz Aleksandrovca, sve najlep{e u `ivotu i da se ne predajete i da ne idete u Hag, ka`e on. Dr [e{eq: Ako dobijem optu`nicu ili poziv ili vizu, bilo {ta {to mi omogu}ava da putujem u Hag, ja idem u Hag, to je za mene pitawe ~asti. Voditeq: Vi ste kupili kartu? Dr [e{eq: Rezervisao sam, moram da je platim do 17. februara, do ponedeqka, mo`da }u je ve} sutra platiti. Voditeq: Ne}e vaqda da vam propadne? Dr [e{eq: Pa dobro, 250 dolara ako mi propadne bi}e mi `ao. Voditeq: Dobro. Du{an, da li postoji politi~ka voqa da se donese zakon o rehabilitaciji zatvorenika sa Golog otoka? Dr [e{eq: Pa, iako su oni najavqivali, o~igledno da jo{ ne postoji, mi radikali bismo glasali za taj zakon, ne samo sa Golog otoka, nego za sve politi~ke robija{e koji su stradali zbog svojih ube|ewa. Voditeq: Zoran iz Kru{evca, da li je \in|i} ume{ao prste u ha{ke optu`nice da bi vas sklonio sa politi~ke scne Srbije? Dr [e{eq: Pa, nego {ta je. Zoran \in|i}, Neboj{a ^ovi} i Goran Svilanovi} ve} dve godine se upiwu iz petnih `ila, kume, mole zapadne politi~are da me {to pre sklawaju odavde na bilo koji na~in. Nepodno{qiv sam dosmanlijskoj vlasti. Voditeq: A on pa ka`e, [e{eq je sam ~a~kao me~ku pa...? Dr [e{eq: Pa, ja ho}u da ~a~kam me~ku, ja }u uvek da ~a~kam me~ku. Meni je uvek izazov da napadam one koji su ja~i, koji su mo}ni i koji su silni. Ja nikad sabqu nisam o{trio na nemo}nim. Voditeq: Gledateqka iz Trstenika, pozdrav gospodinu [e{equ i ka`e vam da se juna~ki dr`ite i pita vas, da li je va{e mi{qewe da Hag ne sudi samo Milo{evi}u ve} celokupnom srpskom narodu i da je to hajka protiv srpskog naroda? Dr [e{eq: Da i srpskom narodu i srpskoj dr`avi. Voditeq: Gledalac iz Trstenika ka`e, za budu}eg pisca iz Haga, kada }e kona~no da ode tamo i napi{e sabrana dela o Slobodanu Milo{evi}u? Dr [e{eq: Jedva ~eka taj va{ gledalac da odem. Je li tako? Voditeq: Pa, o~igledno. Dr [e{eq: Ja se trudim da mu ispunim `equ {to pre. Ja sam o Slobodanu Milo{evi}u pisao kad je on bio na vrhuncu vlasti, kad se Zoran \in|i} tajno, pedeset puta, sastajao sa Mirom Markovi} i kad je izdavao ~ak i svoje saradnike u toku onih zimskih demonstracija, kad je Milo{evi} bio na vrhuncu mo}i, ja sam se prsio pred wim i sukobqavao se. Sad kad Milo{evi} strada zato {to je Srbin i {to je bio u nekom istorijskom momentu na ~elu srpske dr`ave, ja sam sa wim solidaran. Voditeq: Gledalac iz Kru{evca, pozdrav gospodinu [e{equ, `elimo da pomognemo da {to pre skine sada{wu vlast. Pa zatim, Milo{, da li su propale obveznice za preporod Srbije? Taj odgovor ve} dobro znamo. Dr [e{eq: Pa, znate, problem je sa onim dinarskim delom, on je nekoliko puta bio revalorizovan ali nikad dovoqno, a devizni deo nije propao, on }e morati da se isplati kad-tad. Voditeq: Evo, onda poruka jedna ovde za mene, ka`e, zamoli ga da ne ide u 770

Hag, ako treba, svi }emo da izginemo za wega. Dr [e{eq: Za mene ne treba niko da gine, ja sam odlu~io i ja idem. Voditeq: Ovaj gledalac misli da ste vi prozorqiv ~ovek pa vas moli da predvidite dokle }e DOS da nas ugwetava i poni`ava pred svetom? Dr [e{eq: Sve dok ga ne oborimo sa vlasti, a to zavisi od narodne voqe. Ako ne isposlujemo izbore ove godine, mora}emo na ulice. Voditeq: Nade`da iz Kru{evca, pozdrav svima u studiju, finansijski kriminal hara i u ovim krajevima, po~iwe u Sur~inu a taj krug se zove “Feniks” i ima svoje pipke svuda. Da li vam je to poznato? Dr [e{eq: Za ovaj naziv “Feniks” nisam ranije ~uo. Voditeq: Gledateqka iz Trstenika, da biste do{li u Trstenik ukoliko postanete predsednik Srbije? Dr [e{eq: Kako da ne, primer, va{a me televizija pozove i ja do|em. Voditeq: Dobro. Napomena, pitawe je u ironi~nom tonu, evo to su mi tamo obele`ili, da li ste upoznati da u Trsteniku nema goriva, da nema {e}era, uqa, lekova, grejawa, cigareta, osim kod dilera, da su restrikcije struje, {ta preduzeti u tom slu~aju? Meni zaista nisu poznati ovi navodi. Dr [e{eq: Pa, mo`da je tu ne{to ironi~no u tonu, koliko je sada {e}er skupqi nego {to je bio, koliko je uqe skupqe, koliko su lekovi skupqi, koliko je grejawe skupqe, koliko je struja skupqa. Znate, da je neko od nas 2000. godine digao cenu struje ovoliko koliko su dosmanlije, ja mislim da bi nas narod lin~ovao. Izgleda da su oni pokazali, ovi koji su sada na vlasti, da su granice narodnog trpqewa u Srbiji mnogo ve}e nego {to je bilo ko o~ekivao, ali da li bi narod za wih glasao da je znao {ta ga ~eka. Zato \in|i} i ne sme na izbore, pitawe je da li bi danas \in|i} i cenzus osvojio. Voditeq: Iz Vrwa~ke bawe, da li imate nekih informacija o predsedniku Izvr{nog odbora skup{tine op{tine Vrwa~ka bawa, Radetu Simi}u, da li mo`ete da pomognete u ru{ewu ove vlasti u Vrwa~koj bawi? Dr [e{eq: Pa, vaqda }emo vlast da sru{imo na izborima u Vrwa~koj bawi, sad konkretno da govorim ne{to o Simi}u, ne bih ba{ mogao, da sam namenski do{ao da govorim o wemu, meni bi tu pomogli moji qudi iz Vrwa~ke bawe i iz Kraqeva, pa bih saznao dosta podataka, ovako ne bih smeo napamet da govorim, ali gde god su dosmanlije na vlasti, lo{e je. Voditeq: Gledateqka iz Trstenika, da li vi imate konkretnih dokaza o zlo~inima u Ov~arima, o kojima ste malo~as govorili? Dr [e{eq: Nemam konkretnih, ali znate, za te zlo~ine odgovoran je Aleksandar Vasiqevi}, to su wegovi slu`beni izve{taji, iz onoga vremena. On je 1991. godine saznao {ta se tamo desilo. Ubijena je jedna grupa hrvatskih zarobqenika, to je ~iwenica, ali da vidimo ko je odgovoran. To je prvo wegov slu`beni izve{taj, za{to ne postoji, ako ne postoji, za{to to nije procesuirano, za{to nije vo|en sudski postupak, jel’ sam ja kriv {to nije vo|en, ja da sam igde bio ume{an u ratne zlo~ine, znate kakav je bio `estok sukob izme|u Milo{evi}a i mene 1994 i 1995. godine, pa tad bi sve to iza{lo na povr{inu, tad bi jedva ~ekali da me osude, sve je to tada ve} prekopano, temeqito prekopano, a kad tamo, a kad tada ni{ta nisu na{li, kad je sve bilo sve`e, gde sad da na|u. Voditeq: Evo, imate dosta pozdrava, ja zaista ne bih mogao to sve da ~itam, pozdrav [e{equ, patriota i tako daqe. E sada ima jedan set pitawa o priva771

tizaciji. Evo, sada }emo to da, {ta mislite o rasprodaji, takore}i poklonima dobrih preduze}a? Dr [e{eq: Sad mafija ima sve poslove po Srbiji. Voditeq: Za{to jo{ uvek postoji Vlada koja trenutno vlada, jer je koalicija mnogih partija iz kojih je isteran DSS a samim tim je jedna partija isterana iz koalicije, a koalicija mora da se raspadne a i Vlada da padne i mora da se bira nova Vlada? Dr [e{eq: \in|i} je odavno izgubio skup{tinsku ve}inu, i on sad otima poslani~ke mandate parlamentarnim strankama. Oteo je pet mandata socijalistima, jedan mandat ovim arkanovcima, oteo je Veqi Ili}u dva mandata, oteo je dva ili tri mandata Ko{tuni~inoj stranci, bavi se potkupqivawem poslanika. Voditeq: Dragan Petrovi} iz Kru{evca, da li neko mo`e da ispita poreklo novca kojim se kupuju firme po Srbiji? Dr [e{eq: Znate, ne bih se ja bavio ispitivawem porekla novca, jer ko god ima ogromno bogatstvo, nije ga stekao legalno, ne mo`e se za jednog `ivota zaraditi po{teno nekoliko miliona dolara, te{ko, retko ko. Je li tako? Ali, kad prodajete fabriku, vaqda je va`no da je prodajete po wenoj realnoj ceni a ne u bescewe. To je za mene problem, jer onaj ko kupi fabriku, onaj ko ho}e da kupi “Petoletku” i da onoliko para koliko ona objektivno vredi, to onda zna~i da taj zna kako }e upravqati “Petoletkom” i kako }e ona proizvoditi i kako }e funkcionisati, da ima dodatni kapital da ulo`i, a ako neko uni{tava fabriku, da bi je prodao budza{to, onda taj ko dobije za bagatelu, {ta wega briga za proizvodwu. Prodava}e zemqi{te, prodava}e to ma{ina {to ostane, prodava}e zgrade, to se kod nas de{ava u Srbiji. Uni{tili su ~etiri najve}e banke. Znate za{to? Nisu morali uop{te da ih uni{te, jer sve dubioze koje su postojale, prenete su na dr`avu. Te ~etiri banke su uni{tili da bi prodavali wihov poslovni prostor u Beogradu, da bi otvorili prostor za stranu banku, podmi}eni su. Te banke su imale samo umetni~kih slika u vrednosti po nekoliko miliona dolara, iz onog vremena kad su imale para pa su kupovale na sve strane. Voditeq: Evo, jedan gledalac pita, {ta mislite o kupovini “Go~a”, ne zna da li ste upoznati, to je ugostiteqsko preduze}e u Trsteniku, tamo je bilo osporeno vlasni{tvo zbog neizvr{ene denacionalizacije? Dr [e{eq: Pa vidite, tamo gde se zna ta~no {ta je nekome pripadalo, sad je besmisleno da se to prodaje novom kupcu, otmu vama pa sad nekome prodaju za pet odsto te vrednosti. To je stravi~na nepravda, ali oni su olako obe}ali tu denacionalizaciju, i wu je u celosti nemogu}e sprovesti, to bi zna~ilo vra}awe imawa za pola miliona Nemaca u Vojvodini, dokumentacija je kod mnogih stvari izgubqena u nepovrat, tako da je to novo vrzino kolo iz kojeg se ne}e tako olako iza}i. Tamo gde se jasno zna, nekome su nacionalizovali kafanu, objekat, ku}u, to nije te{ko, ali tamo gde su mnogo ve}e nacionalizacije bile, kako. Voditeq: Pa, {ta onda to zna~i, da imamo igranku bez kraja, je li tako? Dr [e{eq: Pa evo, tako vam je to. Imamo neuporedivo ve}i haos nego {to je ikad bio u Srbiji. Voditeq: Mirjana Jefti}, {ta mislite o bebi mafiji, kra|a beba, i kada biste do{li na vlast, kako biste vi to re{ili, recimo? Dr [e{eq: Moram da vam priznam da mi to jo{ nije do kraja jasno. Znate, 772

mnogo sam razmi{qao o tome, ima dosta upe~atqivih svedo~ewa roditeqa ili navodnih roditeqa i tako daqe. Neverovatno mi je da je to toliko masovno moglo da bude i da jo{ nigde nije do kraja raskrinkano, me|utim, za sve te slu~ajeve gde se sumwa i da neko tvrdi da je wegovo dete tu i tu, vrlo se lako ovom DNK analizom mo`e utvrditi. Ona je apsolutno pouzdana, to je u osnovu dezoksin, kiseline, koja nosi geneti~ku informaciju. Tu je analiza nepogre{iva, tako da ja mislim da je najboqe da se izvr{e odmah te analize, da se to utvrdi. Sumwivo mi je tamo gde neko odbija da se podvrgne tome, zna~i ne{to krije, ne~eg se boji, to je jednostavna analiza, to mogu od malo krvi da vam odmah utvrde, bez ikakvih problema. Voditeq: Te treba {to pre to u~initi, u svakom slu~aju. Dr [e{eq: Da. Gde god se sumwa, to odmah treba u~initi i ne bih mogao ni to da vam potvrdim, niti da ka`em nije istina, zaista ne znam {ta da vam ka`em. Voditeq: Tu se radi o stra{nim stvarima. Dr [e{eq: Ja razumem i jedne i druge, ali za to treba, gde god tu neka konkretna sumwa postoji, da se proveri. Voditeq: Da. Evo, brzo }emo, {ta je sa kumom Vukom Dra{kovi}em, pa i on se borio za srpstvo? Dr [e{eq: Pa, mi smo imali ~esto veoma te{ke politi~ke sukobe, do 1990. godine mi smo bili najbli`i prijateqi, sada me|u nama nema sukoba, iako su razlike ostale, znate, ove izjave koje je on sada davao o protektoratu nad Srbijom od strane zapadnih sila, ja to nikad ne bih mogao da prihvatim, ali nema razloga da se me|usobno sukobqavamo, jer smo i jedan i drugi protiv \in|i}a, {to bi se i sakrivali u me|usobnim sukobima. Voditeq: Dobro i, evo, na kraju, {ta je sa Ba~evi}em, funkcionerom Srpske radikalne stranke, koji se usprotivio prodaji [e{eqevih dobijenih izbora? Dr [e{eq: Ko se usprotivio? Voditeq: Ba~evi}, funkcioner Srpske radikalne stranke. Meni to nije poznato. Dr [e{eq: Prvo, nikad nismo prodavali izbore, funkcioner na{e stranke bio je Ba~evi} iz Kraqeva, ali on se preselio u Beograd, bio je zamenik ministra, preselio se u Beograd i tamo je na fakultetu dobio posao, on je profesor Univerziteta, ~lan je Centralne otaybinske uprave, sad je bio na sednici u pro{lu subotu, nikakav problem sa wim nije. Bio je poslanik u ovom mandatu, znate, ali mnogi nisu, jer smo osvojili mawe mandata na pro{lim izborima. Voditeq: Da. Evo ima jo{ mnogo ~estitki, ne bih sada to re|ao. Dr [e{eq: Pretpostavqam da je re~ o Milanu Ba~evi}u. Voditeq: Pa, pretpostavqam i ja, ali zaista ne znam. Dr [e{eq: Da, da, on je bio na{ predsednik Okru`nog odbora u Kraqevu, ali se preselio u Beograd. Znate, lako je biti prvi me|u radikalima u Kraqevu, ali nije u Beogradu, Beograd je skoro dvomilionski grad. Voditeq: Dobro. Dr [e{eq: Pa jeste. Voditeq: Gospodine [e{eq, evo, ja se nadam da se ne}emo dopisivati razglednicama Hag-Trstenik i tako, nego da }ete do}i uskoro. Dr [e{eq: Kad god me pozovete, a ja se zateknem u Beogradu, ja sam spre773

man, va{a televizija je ina~e u protekle dve godine redak primer objketivne televizije, koja je pru`ala mogu}nost i srpskim radikalima, kao opozicionoj politi~koj partiji, da nastupaju, {to u mnogim drugim mestima nije bio slu~aj. Voditeq: Hvala vam u svakom slu~aju {to ste bili na{ gost. Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali. Voditeq: Po{tovani gledaoci, bio je ovo otvoreni studio, hvala vam na pa`wi i saradwi.

XLVI NAS Bk televizija, Nije srpski }utati, 16. februar 2003. godine Voditeq: Vi gledate Nije srpski }utati, ja sam Dragan Vujo{evi}. Pesma ka`e ovako ko `ivi 12 godina kao KP Doma Zenica ili Zenca taj je pravi hayija. Moj dana{wi gost proveo je u KP Domu Zenica 14 meseci i reklo bi se da nije hayija ali je fakat da je zatvor deo wegove politi~ke karijere i wegove politi~ke sudbine. Ne znam ni ja sada ta~no koliko je puta bio u zatvoru, sada sam proveravao pred emisiju znamo da je jednom bio, da su ga poslali jednom u zatvor Mikuli} i Pozderci ako vam ta prezimena i{a zna~e, jo{ jednom je bio u zatvoru negde u to vreme kada je hap{en zajedno sa \ilasom i pod Milo{evi}em je otprilike bio tri puta ~ini mi se u zatvoru 1990, 1994, i 1995. godine. Mnogi wegovi protivnici ka`u da on ide u zatvor kada mu pada popularnost, me|utim ovaj posledwi slu~aj upravo pokazuje ne{to suprotno od toga. Dr Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke i otprilike 60 Srbin koji }e oti}i u Ha{ki tribunal. Dobro do{li u Nije srpski }utati. Dr [e{eq: Boqe vas na{ao. Voditeq: Ajte da malo samo popri~amo o tim va{im prethodnim zatvorima. Verovatno najte`i je bio taj u Zenici. Tamo ste bili 14 meseci, {est o po meseci u samici koliko sam ja to proverio neki podatke, {trajk gla|u 45 dana. Dr [e{eq: To je ukupno bio zatvor od 22 meseca. Kada se tome doda osam meseci istra`nog zatvora. A imao sam dva {trajka gla|u, jedan je trajao 48 dana jedan 16 dana. I 35 dana sam proveo u }eliji smrti, {est i po meseci u samici. Ali to je najte`e `ivotno iskustvo, ta samica je bila gora i od batina i od {trajka gla|u, {est i po meseci tri koraka napred tri koraka nazad {esnaest sati dnevno. Re~i ne mo`ete progovoriti pro~itati, napisati, ni{ta. Voditeq: Mrak Dr [e{eq: Dnevno svetlo kroz mali prozor je ulazilo, ali samo}a je ta koja ~oveku najte`e pada u takvoj situaciji. Voditeq: Onda idete 1990. godine pred izbore Dr [e{eq: U dva navrata, prvo 15 dana sam osu|en re{ewem sudije za prekr{aje zato {to sam upisivao dobrovoqce za odlazak u Knin. Voditeq: A onda je drugi put bio pred izbore 45 dana Dr [e{eq: A onda je bilo 20 plus 25 dana, ukupno 45 dana zbog organizovawa mitinga pred Saveznom skup{tinom i na Trgu republike u znak podr{ke kraji{kim Srbima. 1994. je bilo Voditeq: I tu ste pu{teni ne{to ranije iz zatvora 774

Dr [e{eq: Ne, zato {to sam se kandidovao za predsednika republike onda su me na silu izbacili ja nisam hteo da idem, rekoh imam jo{ 22 dana, me|utim zbacili su me iz zatvora. Voditeq: 1994. godine imate prvu presudu na mesec dana pa onda na tri meseca Dr [e{eq: Da mesec dana je bilo prekr{ajno na osnovu la`nih svedoka Voditeq: ^upawe kablova u skup{tini Dr [e{eq: Ne, ne to je da sam fizi~ki napao Radomana Bo`ovi}a {to nije bila istina. Ja sam ga samo pqunuo dva puta, a la`ni svedoci Voditeq: To nije napad, da Dr [e{eq: To nije napad to je uvreda. Voditeq: Dobro, uvreda Dr [e{eq: Ali to nije napad nije fizi~ki napad. Voditeq: Nije Dr [e{eq: E pa, to je bilo u zatvorenom prostoru u wegovoj kancelariji, dakle nije bilo ni na javnom mestu. I na kraju ja sam tada bio savezni poslanik, a poslanici ne bi nikako mogli prekr{ajno da se ka`wavaju. Jer prekr{ajne sankcije izri~e izvr{na vlast, a krivi~e sankcije sudska vlast. Voditeq: Da Dr [e{eq: Na `alost kod nas mnogi to nisu znali, kod wih je to bilo onako po potrebi Voditeq: I onda ste 1995. godine kada ste rekli da je Milo{evi} Dr [e{eq: 1994. godine onda jo{ tri meseca to je bilo zbog ovog incidenta u Saveznoj skup{tini pa mi je to prikop~ano sa prekr{ajnom kaznom {to isto bilo nemogu}e po propisima, ali je ura|eno Voditeq: Onda ste bili u CZ Dr [e{eq: U CZ-u ~etiri meseca i posle jo{ dva meseca u Gwilanu kada smo miting hteli da dr`imo pa Voditeq: Kada ste rekli da je Mira crvena ve{tica, Sloba kriminalac Dr [e{eq: Ne, to nije bilo u Gwilanu to je bilo ranije, jer u Gwilanu nije bilo ni vremena da se dr`i miting odmah je policija intervenisala. Mi smo {etali gradom samo. Kada smo zavr{ili tu {etwu ja sam se sa dve tri re~i obratio gra|anima, {to su nam zabranili miting da ne mo`emo da dr`imo. Upali su specijalci i sve nas pohapsili Voditeq: Vas i Tomu Nikoli}a Dr [e{eq: Ne, ne vi{e je bilo radikala Voditeq: Ali ste vas dvojica bili u zatvoru Dr [e{eq: Mi smo najdu`e bili Voditeq: Najdu`e ste bili Dr [e{eq: Drugi su bili od 10 do 40 dana, a nas dvojica po dva meseca. Voditeq: Da sednemo. Pretpostavqam da ste se dugo spremali za Ha{ki sud jer se va{e ime pomiwe ve} i u onoj prvoj optu`nici, presudi itd. Du{anu Tadi}u. Bojim se da ste vi tada rekli a Drugi svetski rat jo{ nije gotov, onda se u optu`nici Milo{evi}u vi pomiwete u 35 paragrafa otprilike. Dr [e{eq: Znate {ta u ovih posledwih 10 godina ja sam bio veoma zabrinut i upla{en da me slu~ajno ne mimoi|e taj veliki svetski cirkus. Kako to sve da protekne bez mog u~e{}a. Ja bih bio duboko nesre}an ~ovek. Drugo, to je za 775

mene jedan veliki izazov i kao pravnika i kao politi~ara. Ja mislim da }e se procesi pred ovim Ha{kim tribunalom prou~avati u narednih 1000 godina kao pravni kuriozitet u najmawem slu~aju. I ja mislim da u tome vredi u~estvovati. Tre}e, ja sam ube|en da }u pobediti. Ja sam uvek do sada pobe|ivao. Ja nikada u zatvor nisam i{ao iz nekih ne~asnih razloga uvek sam i{ao iskqu~ivo zbog politike i sada idem iz politi~kih razloga jer sam nepodno{qiv i Amerikancima i zapadnim silama uop{te, i nepodno{qiv sam ovom re`imu u Srbiji. Ovde su i Zoran \in|i} Neboj{a ^ovi} i Goran Svilanovi} i mnogi drugi za rukave vukli zapadne politi~are kume}i, mole}i da me {to pre nekako odavde odvedu. Jer sam nepodno{qiv. Voditeq: Da ne mislite li da ste recimo mo`da da je zapad odlu~io da vas skloni odavde kao recimo ono vi ste crna ovca kao {to je Le Pen kao {to su smenili Hajdera iz Austrije. Jer sama najava Karle de Ponte ima istraga protiv vas 15 septembra dakle pred po~etak predsedni~kih izbora Dr [e{eq: Nemojte vi molim vas, to je u dva navrata iz ko{tunicinog izbornog {taba plasirano u javnost da je protiv mene podignuta optu`nica, samo {to nije obelodawena itd. A istraga protiv mene je vo|ena 10 godina. I tada su dolazili demanti od zvani~nika ha{kog tribunala u pogledu tih tvrdwi ovde iznesenih preko raznih medija da je protiv mene podignuta optu`nica. Ovoga puta nije Voditeq: Ne, ne da je podignuta nego da se radi optu`nica protiv vas Dr [e{eq: Ma, radila se 10 godina {to ba{ u izbornoj kampawi ovde da se to preko medija plasira. Voditeq: Mo`da i sa zapada Dr [e{eq: Nije to mo`da nego iz ko{tunicinog izbornog {taba i ja sam to rasvetlio do kraja. Znate nemojte vi sada da ma navodite da ka`em ne{to {to nije istina ovo je bila istina. Kao {to je istina da su i nogama i rukama kopali da bilo {ta urade ovi sa zapada da bih oti{ao. Za{to ba{ u ovom trenutku. Zato {to se u Srbiji spremaju obra~uni. I to potencijalno vrlo krvavi obra~uni. Planirano je prvo bilo da se ti obra~uni zvedu do 31. marta, tada je odlukom ameri~kog kongresa taj rok pomeran na 15. juli. Ciq tog obra~una je da se isporu~e Ha{kom tribunalu Ratko Mladi}, general pukovnik [qivan~anin, major Radi}, a zatim Jovica Stani{i}, da se eventualno likvidiraju Legija i Frenki, da se isporu~e Sreten Luki} i Goran Radosavqevi} Guri. Jeste li videli sada da i za Gurija iznosi tvrdwe general Vasiqevi} da je on komandovao Arkanovim Tigrovima na Kosovu itd. Ja sam imao informacije jo{ u januaru mesecu da se to sve sprema i ja sam obavestio javnost. I Amerikanci `ele da specijalnu jedinicu JSO, Jedinicu za specijalne operacije koja je ranije bila u sastavu UDBe a sada je pod direktnom \in|i}evom komandom formalno u potpunosti likvidiraju. Da je uni{te. I mene uklawaju iz Beograda da ne predstavqam politi~ku smetwu svim tim wihovim namerama. Jer to }e izazvati ogromno nezadovoqstvo naroda to je sigurno, to }e izazvati otpor pretpostavqam ve}eg broja qudi ~ija je glava u pitawu, a jo{ jedan politi~ar koji je tako spreman na sve mogu}e na~ine da obori ovu sada{wu vlast koji bi mogao u tome da smeta uklawa se na vreme. Voditeq: A mislite da je recimo ima nekih koji tvrde da ustvari Milo{evi} kada vas je proglasio za svog naslednika da tako ka`em na neki na~in, kada 776

je rekao da ste vi wegov kandidat za predsednika da je time potpisao ustvari poziv va{ za Hag Dr [e{eq: Znate nema smisla da ka`ete da je Milo{evi} mene proglasio za svog naslednika. Milo{evi} je za svog naslednika proglasio Vojislava Ko{tunicu jo{ u oktobru 2000. godine. Kada mu je re~eno iz Ustavnog suda da je Ko{tunica pobedio na izborima. Mada oko jednog procenta glasova ta wegova pobeda ba{ nije bila besprekorna, falio mu je jedan procenat. Njega je Milo{evi} proglasio za svog naslednika. A mene je Milo{evi} u dva navrata podr`ao kao jedinstvenog kandidata opozicije na predsedni~kim izborima i septembru i decembru mesecu pro{le godine. To su dve veoma razli~ite stvari. Dakle, Ko{tunica je bio Milo{evi}ev naslednik, nedostojan ispostavilo se jer je za dve godine rasturio dr`avu na ~ije je ~elo do{ao. A {to se mene ti~e ja ovoga puta nisam uspeo da postanem predsednik Republike, uspe}u kada se vratim iz Haga. Ja znate, nisam mlad ~ovek ali nisam ni preterano star da bi se u meni ugasile sve politi~ke ambicije. Ja ovo su~eqavawe sa Ha{kim tribunalom smatram jednom veoma dobrom {ansom za daqu politi~ku afirmaciju. Voditeq: Ali ako vi ho}ete da proizvedete ovde politi~ki efekat za{to onda idete u Hag dobrovoqno, zakon ka`e da vi ne mo`ete da budete isporu~eni, za{to onda ne pravite Dr [e{eq: Mo`da ja ne bih i{ao dobrovoqno, ali znate postoji jedna basna koju mi je nekada davno ispri~ao moj dobar prijateq dr \or|e Nikoli}, ina~e predsednik Nadzornog odbora Srpske radikalne stranke, u toj basni zec je neprekidno obilazio lisi~iju jazbinu i izazivao mlade lisi~ine i obe}avao da }e ih, psovao im majku i mladunci se `alili lisici i ona jednom pojuri zeca, da ga uhvati i pojede da ga kazni zato {to je vre|ao. I juri zeca kroz {umu, juri zec pobegao i neki {iprag, lisica se negde zaglavi, zec sav sre}an pritr~i i po~ne da siluje lisicu. Lisica {krgu}e zubima, preti zecu {ta mi to radi{, a zec na to ma lijo ne bih ja nego obe}ao sam tvojim mladuncima. E tako sam i ja obe}ao Karli de Ponte pa moram da idem, ina~e mo`da i ne bih nekim drugim prilikama Voditeq: Ne mogli ste da pravite velike probleme vlastima ako ne idete dobrovoqno. Du{ko Mihajlovi} je rekao ne mogu da ga hapsim, ne mogu da ga isporu~ujem itd. Dr [e{eq: Jeste, ali ja ve} deset godina poku{avam da odem u Hag ne ba{ punih deset, ali osam sigurno. Ja sam u dva navrata zvani~no tra`io holandsku vizu pa mi nisu dali. E sada je za mene pitawe ~asti da se pojavim Voditeq: Zna~i 24.-tog idete Dr [e{eq: Izvadio sam kartu 24. ujutru u 6, 40 redovnom JAT-ovom linijom za Amsterdam Voditeq: I {ta nosite, {ta stavqate u kofer Dr [e{eq: Prvo da vam ka`em {ta je pre toga. Pre toga je 22. februara u subotu Voditeq: Kongres Dr [e{eq: [esti otaybinski kongres, redovni kongres dva tri meseca ga ranije odr`avamo zbog ovoga, ina~e nam je ovo kongresna godina, jer je prethodni bio u januaru 2000. godine. I 23. februara to je nedeqa, u 18 ~asova na Trgu Republike Srpska radikalna stranka organizuje miting mog ispra}aja. Mislim 777

da }e tu do}i mnogo ~lanova, simpatizera, mnogo srpskih patriota da }e to biti ovako jedna patriotska manifestacija. [ta }u poneti. Pored tih stvari koje pripadaju li~noj garderobi i za svakodnevne potrebe pone}u ve}i broj kwiga. I to odabrao sam sada kwige iz svoje bogate biblioteke, ja imam biblioteku od skoro 8000 kwiga, oko 7.500 kwiga. Odabrao sam sada kwige koje su napisane posledwih godina a ti~u se raspada Jugoslavije, i odabrao sam ve} objavqene kwige koje se ti~u Ha{kog tribunala. Pa mi je to prilika da u sklopu ovih priprema za proces te stvari malo temeqitije prou~im, a i osve`im uspomene na sveo no {to se zbivalo. Voditeq: Kartu ste kupili s rokom od godinu dana povratka Dr [e{eq: To je karta zapravo kojoj nije odre|en rok povratka, ali ja se nadam da }e mi taj novac nadoknaditi. Treba da je ne{to oko 300 i ne{to dolara, otkud znam. Voditeq: A za{to vi mislite da }ete tako brzo iza}i iz zatvora, kraji{nik tamo ~ami tri godine nije mu po~eo proces. Dr [e{eq: Ko vam je rekao da ja mislim da }u brzo iza}i Dr [e{eq: Vi ste imali neke izjave od dvadeset dana do tri godine Voditeq: Zar tri godine nije dug period, je li to kratak period Voditeq: Ovom jo{ nije po~eo proces za tri godine Dr [e{eq: Pa mo`da }e meni ranije po~eti proces, vide}emo. Ka`u da je sve spremno, to je neko saop{tio vaqda Florens Artman da je sve spremno za moj proces, ali koliko god bude trajalo pretpostavqam da to za mene ne}e biti uludo izgubqeno vreme. Ja sam uvek znao svoje zatvorske dane dobro da organizujem, da ~itam, ovde }u ~itati i pisati tako da mislim da mio ni jedan sat ne}e zalud pro~i Voditeq: Zdenko Tomanovi} misli, advokat koji ina~e pomo}nik, savetnik kako ve} Slobodana Milo{evi}a, on ka`e da }e otprilike jedno oko dve tri godine trajati su|ewe Milo{evi}u, vi mislite da }ete pre wega su|eni, ili }e se ~ekati kraj wegovog su|ewa Dr [e{eq: Ne znam ja to, otkud ja to znam Voditeq: Ne va{a pretpostavka naravno Dr [e{eq: [to bih sada naga|ao to, kad god bude. Niti }u ih ja u tome po`urivati niti i{ta, ja sam stari robija{. Prema tome znam psihologiju qudi koji su u zatvoru, pro{ao sam kroz sve to. Za mene tu nema nikakvih iznena|ewa. A drugo i znam psihologiju onih koji tu`e, onih koji sude i onih koji ~uvaju Voditeq: Vama tamo ne}e biti dozvoqeno dru`ewe pretpostavqam sa Milo{evi}em Dr [e{eq: Tamo su svi zato~enici podeqeni u blokove, ja ne znam gde }e me rasporediti, ali u svakom slu~aju ni to mi ne}e predstavqati neku smetwu. Obi~no su to qudi tamo visokog obrazovawa, qudi s kojima ima o ~emu da se razgovara. A ja sam se prilago|avao i zatvorskim uslovima gde sam se dru`io sa kriminalcima i tu sam nalazio ne{to interesantno da ~ujem tako razne zatvorske pri~e itd. Voditeq: Ne}ete imati televizor Dr [e{eq: ^uo sam televizor da se iznajmquje za novac, prema tome televizor ne}u imati jer da bacam pare na iznajmqivawe wihovog televizora to ne778

}u da radim. Voditeq: Rekoste da 22. ako sam ja zapamtio imate Kongres stranke, va{a stanka, Srpska radikalna stranka u Bosni je rasturena, sklowen je Popla{en onda se stranka sru{ila, da li se pla{ite da }e se to dogoditi ovde sa va{om strankom Dr [e{eq: Ne. Mi smo imali mnogo problema sa na{om strankom i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj Krajini problemi su svi bili sli~ni tamo, ali nikada na{a stranka u tim srpskim zemqama nije bila tako dobro organizovana kao u Srbiji i nikada nije bila toliko kadrovski jaka. Tako da ne verujem da }e se ovde ne{to sli~no desiti. Mislim da }e Srpska radikalna stranka ostati sna`na, kompaktna, jedinstvena. Na wenom ~elu su izuzetno sposobni qudi predvo|eni Tomislavom Nikoli}em. Voditeq: A je li vi ostajete predsednik formalno stranke Dr [e{eq: Vide}emo kako Kongres odlu~i, Kongresu }e kao {to vidim sada su zavr{eni, zavr{en je proces predlagawa po op{tinskim odborima, ja sam opet predlo`en od strane svih op{tinskih odbora za predsednika a Tomislav Nikoli} za zamenika predsednika, me|utim Tomislav Nikoli} }e preuzeti sve predsedni~ke prerogative u mom odsustvu Voditeq: A je li se ne pla{ite da do|e, recimo da se zaigraju Vu~i} i Nikoli} o tome ko }e biti prvi Dr [e{eq: Ne, to je nemogu}e. To je jednostavno nemogu}e ube|en sam. Tomislav Nikoli} je potpuni autoritet u stranci, a {to se ti~e Aleksandra Vu~i}a wegova lojalnost u stranci nikada nije dovo|ena u pitawe ja mislim da }e on biti lojalan, odan, veran ~lan stranke kao i ostali iz rukovodstva i Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi}, svi ostali. Voditeq: Kada je stigla ova optu`nica i pre toga ustvari bilo je ono razmatrawe zbog ~ega se sada to radi, pa je onda od teorija da se to sada radi iz prostog razloga {to Ha{ki tribunal poku{ava da doka`e sve delove optu`nice protiv Milo{evi}a a vi ste idealan slu~aj na kome se mo`e kao pokazati ona propaganda za ratno hu{kawe, pozivawe ne znam na versku i nacionalnu mr`wu i da ste vi ustvari zbog toga pre svega se na}i u Hagu Dr [e{eq: Ja }u se na}i u Hagu jer sam politi~ki nepodno{qiv ovde, a {to se ti~e te kqu~ne optu`be za udru`ivawa radi zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata JA ]U TO tako uspe{no raskrinkati kamen na kamenu ne}e ostati. I ja sam veliki optimista u tom pogledu. Na osnovu mog dr`awa u Hagu oni ne}e mo}i ni{ta da steknu {to bi teretilo Milo{evi}a ili bilo kog drugog Srbina kome se tamo sudi. Ali, od mog svedo~ewa treba da se boje ovi srpski izdajnici Aleksandar Vasiqevi}, Milan Babi} ^ak i onaj Dejan Anastasijevi} Voditeq: On je ju~e onoliko, pa onda o Milo{evi}u Dr [e{eq: On je do{ao tamo kao la`ni svedok, jer ja znam ta~no {ta je slagao. Pa onda ovaj Jovan Drulovi} za ~ije veze sa mafijom sam upravo saznao, znam od kojih je mafija{a primao novac. Ovaj Jovan Drulovi} iz “Vremena” znate, znam ta~no od kojih je mafija{a primao novac u vi{e navrata itd. Tako da }u mnoge od tih stvari raskrinkati. A mnogi odavde iz re`ima tako|e }e imati glavoboqu zbog mog pojavqivawa pred Ha{kim tribunalom Voditeq: Verovatno da sud ne}e ni vama dopustiti kao {to i ne dopu{ta predsedniku Milo{evi}u da govori o svemu, nego ga strogo kanali{e, ~ak ne do779

zvoqava evo svedoku Dr [e{eq: Opni }e morati meni da dozvoliti da odgovorim na optu`nicu toliko vremena koliko je tu`ilac bude izlagao optu`nicu toliko }u ja imati vremena da ka`em svoje. Pa posle kod saslu{avawa svedoka vide}emo kako }e to i}i. Voditeq: Zar vam se ne ~ini da }e to na neki na~in biti relativno lako dokazivati za vas ono {to pi{u u optu`nici ja sam to ju~e video u “Ve~erwim novostima”, oni su dali naj{iri izvod iz te optu`nice, ako se tamo ka`e recimo Vojislav [e{eq je rekao to i to, tog i tog dana, u tom i tom mestu. Onda jedino {to sud dokazuje, jedino {to mo`ete da dokazuje to je otprilike ovako, Vojislav [e{eq je u Hrtkovcima 6. maja rekao to i to. I eto dokazali smo. Dr [e{eq: Polako. Prvo, u me|unarodnom pravu nemaju utemeqewa da me sude za verbalni delikt, ~ak naprotiv. Mnogo je me|unarodnih deklaracija i drugih dokumenata koje kategori~ki zabrawuju su|ewe za verbalni delikt. Za verbalni delikt ne mo`e da se zatvorska kazna izrekne bilo kome. Posledwi su to dokumenti Evropske Unije, Saveta Evrope itd. To je jedna stvar. Druga stvar, {to se ti~e ovoga {to navode u optu`nici oni la`u, ja }u dokazati da la`u. Ja u Hrtkovcima nisam prozivao Hrvate koje treba proterati nego sam pro~itao spisak Hrvata iz Hrtkovaca koji su oti{li u Hrvatsku i slu`ili u usta{kom Zboru nacionalne garde. Proterivawa nije bilo. A {to se ti~e mojih izjava ja ih nisam iznosio kao ~ovek vlasti nego ~ovek opozicije ne mogu ja kao opozicionar podstrekavati Milo{evi}a na ne{to ili Milo{evi}eve qude iz vlasti. Razumete to je besmisleno. Kao kada opozicija napadne Tonija Blera u parlamentu {to mu god ka`e opozicionar, ne mo`e taj opozicionar da odgovara {to je podstrekavao premijera. Voditeq: A vi mislite da recimo ta va{a izjava, evo u Hrtkovcima pro~itate spisak qudi iz Hrtkovaca koji su sada zboru nacionalna garda kako se to ve} zvalo, mislite da posle toga niko nije oti{ao odatle Dr [e{eq: A {ta to mene briga ja bih se obradovao ako su ba{ zbog toga oti{li. [ta to mene briga. Trebali su da brinu ranije kada su wihovi sinovi ili mu`evi odlazili da slu`e usta{kom re`imu. Ne mo`e se biti dr`avqanin Srbije i poslati svoga sina da ratuje protiv Srbije i srpskog naroda. To neke posledice mora da izazove. Voditeq: A mislite da recimo nije Dr [e{eq: E sada ni jedan Hrvat nije proteran da mu je oteta imovine ovde. Svi koji su oti{li mewali su svoju imovinu u redovnim tim razmenama boqe prolazili, a redovno je posredovala rimokatoli~ka crkva. ^iji su sve{tenici proveravali da li Srbin koji je proteran ima tu imovinu zaista u Hrvatskoj ili nema Voditeq: Ho}ete li sada te sve{tenike zvati kao svedoke Dr [e{eq: E sada koga }u ja zvati kao svedoke ostavite da vidimo malo, polako, pratite su|ewe Voditeq: Dobro da li je recimo evo va{a izjava i ona se navodi u toj optu`nici ako se ne varam kada je Vukovar u pitawu da ne sme ni jedan usta{a ostane `iv. Mislite da to, oni to vezuju za Ov~aru, Dr [e{eq: Niste dobro ~itali ni optu`nicu. Oni su rekli da sam negde izjavio “da ne sme ni jedan usta{a `iv iza}i iz Vukovara”. Pa {ta. Je li tamo 780

stajalo ne sme ni jedan Hrvat ili Hrvatica, ili hrvatsko dete, ne usta{a. Ne sme ni jedan usta{a. Voditeq: Mislite da }e Ha{ki tribunal praviti razliku izme|u usta{e i Hrvata Dr [e{eq: [ta mene briga {ta }e on praviti razliku oni }e morati da na|u ta~no kako je izjava glasila. Mora}e da imaju zapisanu ili snimqenu ili tako daqe. Koliko mene se}awe slu`i ja sam se u dva navrata obra}ao preko srpskog radija tamo i pozivao usta{e na predaju, jer boqe da se predaju ne}e ni jedan `iv iza}i ako se ne predaju. Koliko se ja se}am to }e se setiti tamo Srbi, 10. 000 Srba je to ~ulo kada sam se obra}ao preko radija. To je jedino mesto gde sam se ja nekome obra}ao u vreme rata u Vukovaru i okolini Vukovara. Zna~i ja sam obilazio frontove, nisam dr`ao govore tamo. U toku rata ja nisam dr`ao govore, ja sam govore dr`ao na mitinzima van ratnih zona. Mislim da su dva ta obra}awa radijom ako je to zaista to onda }e morati da imaju snimak tog obra}awa. Iz snimka }e se videti {ta sam ta~no rekao. To su gluposti, znate ja nikada nisam pozivao ni na ~ije ubijawe osim ubijawe neprijateqa u borbi. Dok traje borba. Ja nisam pozivao na ubijawe ratnih zarobqenika ili civila itd. Niti sam u~estvovao u bilo kakvoj pqa~ki bilo kad u `ivotu a kamo li u ratu. Voditeq: Mislite da sve te va{e re~i koje ste izgovarali nisu recimo kod nekoga proizveli Dr [e{eq: [ta to mene briga kod nekoga proizvelo Voditeq: Ne, mislim da }e vas tako teretiti Dr [e{eq: Meni je bitno da }e oni meni sada pomo}i da svoje arhive obogatim i snimcima, i video snimcima, ise~cima iz novina itd. Ono {to ja nisam uspeo da prikupim oni su mi prikupili o~igledno. Pa }e me i podsetiti na mnoge detaqe verovatno iz moje biografije koje sam odavno zaboravio ili za koje nisam ni znao. Voditeq: I onda nove kwige {tampate na osnovu toga Dr [e{eq: [to bih to izbegavao. Voditeq: Za{to vi toliko verujete da }ete mo}i da pobedite taj sud ako je pretpostavka, sledi mi{qewe op{te mawe vi{e da je taj sud nepravedan, da je antisrpski da je on ne znam mimo pravde, prava i svega ostaloga. Dr [e{eq: Ja }u ih pobediti u su~eqavawu argumenata, a kakva }e biti wihova presuda ja o tome ne}u da razmi{qam uop{te. Znate posle 100 godina bi}e sasvim svejedno kako je ko od nas umro, da li je negde neko poginuo, umro u krevetu ili u tamnici itd. Va`no je ono delo koje ostane iza nas. Ja od toga polazim. Ja toliko verujem u svoj narod, wegovu istoriju, u ideologiju srpskog nacionalizma, ja sam spreman svoj `ivot da `rtvujem. Pa skoro 200 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u ovom je ratu poginulo na svim frontovima. Voditeq: Koliko je bilo dobrovoqaca koje ste vi poslali Dr [e{eq: Bilo je oko 10.000 koliko mi ra~unamo. [to bi moj `ivot bio dragoceniji od bilo kog dobrovoqca koji je polo`io `ivot za otaybinu. Za{to ja o tome da razmi{qam. Je li jo{ traje borba za spas otaybine, traje. Gde je sada mesto gde se najupe~atqivije mo`e braniti srpski nacionalni interes upravo Hag. Idem u Hag da branim srpske nacionalne interese bez obzira na li~ne posledice koje to mo`e imati za mene. I ube|en sam da }e se i moji partijski saborci ponositi mojim dr`awem u Hagu, moji sinovi, moji unuci itd. Vaqda 781

je to najva`nije. Zato ja ne}u kukumav~iti kao neki drugi Voditeq: Ne pla{i vas ta ~iwenica {to recimo su{tinski ovu optu`nicu koja je podignuta je ustvari potvrdio sudija i to je vrlo zna~ajno Dr [e{eq: [ta me briga ko je potvrdio, {ta je to zna~ajno. Pa imao sam ja takvih sudija i ovde u svojoj praksi koje je sada sramota {to su me ranije osu|ivali ili zabrawivali kwigu itd. [ta to sada zna~i, mislite li da je tja sudija koji je potpisao optu`nicu boqi od ovih ovde koji su mi do sada sudili za izmi{qene krivice. Voditeq: Zna~i vi sada idete u Hag da bi se upisali u istoriju Dr [e{eq: Ne ja sam se ve} odavno upisao u istoriju Voditeq: Dobro, ovo jo{ da overite Dr [e{eq: Da overim svoju istorijsku ulogu da je poja~am malo, da je naglasim Voditeq: Mislim da }e tu jedan od velikih problema biti jednostavno to {to to su|ewe ne}e imati medijsku pa`wu koju vi ovde izazivate, Dr [e{eq: Ja sa tim i ra~unam. To su|ewe meni ne}e imati takav publicitet kakvo je imalo su|ewe Milo{evi}u mnogo, mnogo mawe, ali sve ostaje zapisano, ~ak i snimqeno. Sve snimaju i po jednu kasetu daju osumwi~enim i optu`enim i ovi ovde u Beogradu koji saslu{avaju svakom koga saslu{aju odmah daju video kasetu, ~im se zavr{i saslu{awe. Prema tome trag o svemu {to se desi je neizbrisiv, meni je to najva`nije. Znate to {to sam ja spreman da se `rtvujem je jedna dimenzija. A druga je dimenzija {to to `rtvovawe sigurno ne}e biti uzaludno. Problem je kada se negde ~ovek za ne{to `rtvuje pa ta `rtva se ispostavi nije imala nikakvog smisla nije ni~emu doprinela pa je uzaludna. U ovom slu~aju sigurno ne}e biti uzaludna. Ona ve} ima itekako velike posledice. Pa da se na{ao jedan Srbin da se isprsi pre tim Ha{kim tribunalom da doka`e da se ne boji i da poka`e da s pesmom malte ne ide da se su~eli s wim itd. Voditeq: Mislite vi da }ete sve qude u Srbiji ubediti da ste radili sve radili sve najboqe za dobrobit Srbije, srpskog naroda i svega toga Dr [e{eq: [to da ih ube|ujem to zna cela Srbija. Samo srpski izdajnici imaju druga~iji stav po tom pitawu. I oni koji za mene glasaju i oni koji ne glasaju i oni koji su mi politi~ki saveznici i oni koji su mi politi~ki protivnici po{tuju moj nacionalizam i patriotizam. Samo srpski izdajnici pla}enici koji za novac slu`e Amerikancima i drugim srpskim neprijateqima javno izra`avaju druga~iji stav o tom pitawu. A {to bi mene brinulo izdajni~ko mi{qewe. Takvih izdajnika mi smo imali i pod turskom okupacijom, i pod nema~kom itd Voditeq: Dobro, ima tu qudi koji jednostavno misle Dr [e{eq: To je danas Sowa Biserko, Nata{a Kandi}, onda ova Biqana Kova~evi} Vu~o, takvih je bio pun Beograd u vreme nema~ke okupacije prostituisale su se onda sa nema~kim oficirima. Sada slu`e ameri~kim oficirima odnosno ameri~kim diplomatama i onima ko da vi{e para itd. Voditeq: Da ne Dr [e{eq: Pazite ta institucija je trajna, ali ona uvek zahvati jedan deo dru{tva onaj najbolesniji deo dru{tva, najbolesniji deo dru{tva upravo su Voditeq: Dobro imate li vi misle Dr [e{eq:To qudi koji slu`e neprijateqima svoga naroda 782

Voditeq: Da, ali imate qudi koji ajde da ka`emo ne slu`e neprijateqima svoga naroda to je malo te{ka optu`ba, ali imate qudi koji misle da va{a politika, politika Slobodana Milo{evi}a nije donela dobro ovom narodu da se izgubeqeni toliki `ivoti, tolike teritorije i sli~no tome, dakle jednostavno va{a politika nije bila uspe{na. Dr [e{eq: Prvo, ciqevi su neprikosnoveno srpski celog naroda. I Srbi ve} vekovima vode borbu da stvore jedinstvenu dr`avu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. To su ve} uspeli posle Prvog svetskog rata, pa svojom neozbiqno{~u nepromi{qeno|u kraq Aleksandar Kara|or|evi} je uveo u Jugoslaviju i bacio pod noge sve tekovine oslobodila~kih borbi. Ali ta srpska iskonska nacionalna te`wa nije na taj na~in izgubqena. Dakle ciqevi su nesporni, zajedni~ki. E sada je pitawe odgovornosti onih koji su poku{ali da ostvare ciqeve a nisu uspeli. Moja odgovornost ne mo`e biti velika jer nisam imao vlast sve ovo vreme i onda kada sam malo bio na Voditeq: Sali ste sara|ivali sa vla{}u Dr [e{eq: Polako, i onda kada sam malo bio na vlasti nisam imao potpunu vlast, bio sam mawinski partner. Ali sada Milo{evi}u ne sude u Hagu zato {to nije uspeo da odbrani srpske nacionalne interese nego {to je uop{te poku{avao da ih brani. Zbog toga je sada Milo{evi} i heroj i mu~enik i strada za srpski narod. Ne sudi se Milo{evi}u nego celoj Srbiji is vim Srbima to je su{tina. Istorija }e s jedne strane ocewivati kakav je bio doprinos svakoga od nas, kolika uloga. Moja uloga nije bila toliko zna~ajna ali je bila prili~no zna~ajna i ja sam na wu ponosan. Procewiva}e da li sam mogao da uradim jo{ ne{to pa da odbrana srpskih nacionalnih interesa bude uspe{nija iz nekog razloga sam propustio. Jer ja sam spreman za takav sudskih proces. Ali {to se ti~e posledica, posledice su ovako lo{e sada zato {to je preterano velika sila na nas udarila a {to nismo bili spremni na to. Dok su se Hrvati i Slovenci spremali decenijama za raspad Jugoslavije a Srbi su se uquqkivali u jugoslovenskim iluzijama. Voditeq: Zar to nije gre{ka politi~ara kada naprave lo{u procenu evo niste videli da su se Hrvati i Slovenci Dr [e{eq: Ja sam video i zato sam osam godina zatvora dobio {to sam video. Ja sam video, ali ve}ina nije. Voditeq: Ali ste onda podr`ali Milo{evi}a u tom nekom trenutku prvom Dr [e{eq: Ja sam podr`ao Milo{evi}a kada je po~eo da brani srpske nacionalne interese. [ta sam mogao da uradim. Nije tu bilo alternative ili podr`ati Milo{evi}a koji poku{ava da odbrani srpske nacionalne interese ili se prikqu~iti srpskim izdajnicima koji su se ve} stavili u slu`bu Amerikanaca Voditeq: Ili da ka`ete Milo{evi}u ajde da budemo realni ovo mo`emo da uradimo, ovo ne mo`emo da uradimo Dr [e{eq: Znate kada sam se ja sukobio sa Milo{evi}em samo u fazama kada je on bio blizak sa Amerikancima. Moj sukob s Milo{evi}em se desio oko Vens Ovenovog plana u maju 1993. godine, da li je bio maj Voditeq: Tako negde, prole}e je bilo Dr [e{eq: I sve dok je Milo{evi} bio u dobrim odnosima sa Amerikan783

cima ja sam bio po wegovim zatvorima. Kada su Amerikanci opet krenuli na Milo{evi}a smatraju}i da im vi{e nije potreban ja sam se onda udru`io s Milo{evi}em. I na to sam ponosan. Voditeq: Rekli ste malo pre da niste bili u vlasti, ali ako vi organizujete pozovete 10.000 qudi dobrovoqaca i predate ih ne~emu {to je vlast {to je vojska, {to je policija, {to je vlast vi onda u~estvujete u tome. Dr [e{eq: Nisam ja nikoga predao. Ja sam pomogao da se prikupe jedinice vojske, da se popuni itd. Voditeq: To vam se i stavqa na teret i u ovoj optu`nici Dr [e{eq: Dobro, a koje je to krivi~no delo. Koje je to krivi~no delo. Voditeq: Ne znam to }e Hag videti, ne znam stvarno koje je Dr [e{eq: To je toliko sme{no da je to za mene prava poslastica da to sve tamo raskrinkam. Prava poslastica. Voditeq: A zar vi ne mislite ako vas ve} pozovu da moraju da vas osude. Dr [e{eq: Pa {ta. I ovde svaki put kada su me hapsili sudije su morale da me osude od 1984. godine pa na ovamo, pa {ta. Jesam li na kraju pobe|ivao jesam. I svi sada znaju da sam uvek bio protivzakonito, protivustavno osu|en. Je li tako nepravedno osu|en na kraju krajeva. Jeli to sada svi znaju za sva moja ranija su|ewa. Da je sve bilo re`irano, da je sve bilo name{teno. Tako }e biti i za ovo. Voditeq: Ajte da pogledamo malo ono {to postoji u toj optu`nici. Postoji, jedna od optu`bi jeste da su va{i dobrovoqci, {e{eqevci, ~etnici kako ih oni tamo zovu streqali ove qude u Ov~ari. Dr [e{eq: To jednostavno nije istine. To apsolutno nije istina. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su bili u odredu Leva Suhoderica, wihov komandant je bio Milan … Kameni, on je me{tanin Vukovara i negde u toku rata se i u~lanio u Srpsku radikalnu stranku on je kapetan prve klase rezervni i bio je pod komandom gardijske mehanizovane brigade. Voditeq: Kojom je komandovao Mile Mrk{i}, je li tako be{e Dr [e{eq: Jeste. Ja kada sam obilazio tu jedinicu dva tri puta spavao sam u prvom linijama fronta u nekim ku}ama, pukovnik Milan Mrk{i} mi je priredio i ve~eru tamo, ~ak mi pokloni neki {lem. Jer sam se ja tamo pojavio sa nekim malim {lemom, nije {lem bio mali koliko mi je glava bila prevelika, pa mi je onda on poklonio od nekog svog pukovnika tamo koji je imao glavu poput moje, poklonio mi drugi {lem. Evo to je ne{to {to sam zapamtio. Ta jedinica je bila veoma disciplinovana, upoznao sam tada i pukovnika [qivan~anina, upoznao sam majora Radi}a on je tada kapetan prve klase, elitni oficir. Apsolutno sam siguran da ni Mrk{i} ni [qivan~anin ni Radi} nisu u~estvovali ni u kakvim zlo~inima. Apsolutno sam da Milan L… Kameni nije u~estvovao ni u kakvim zlo~inima. Ka`e ovaj la`qivi general Vasiqevi} da su i neki od tih bili, nije on rekao cela jedinica Leva Suhoderica, nego neki. Nije istina {to ne ka`e imena pa da odmah vidimo jesu li iz te jedinice ili nisu {ta zna~i neki. Jedinica nije Voditeq: On navodi da je Dr [e{eq: Vasiqevi} je bio u Vukovaru i ta~no zna ko je u tome u~estvovao. Vasiqevi} je o~igledno to i organizovao. Vasiqevi} je pokrao pare iz vukovarske banke. On je nekoliko yakova novca 784

Voditeq: Vasiqevi} ka`e Mrk{i} se zgrozio kada je sve to video ne bi dali te qude Dr [e{eq: Zgrozili su se svi, svi su se zgrozili kada se to desilo. Znate nije bilo te{ko probuditi kod nekih me{tana osvetni~ki naboj povodom toga, jer svi ti koji su ubijeni u~estvovali su u ratnim zbivawima. Nisu smeli biti ubijeni bez suda, ali ta kazna je postojala. Dakle, trebalo im je suditi pa za zlo~ine osuditi primereno kako zakon predvi|a. Zakon SFRJ je tada bio na snazi. E, oni su kao spontano pobijeni. Me|utim neko ko je podstrekao na to igrao je veoma mutnu ulogu. A to je tada{wa bila kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije tzv KOS. Jer oni su ve{ta~ki pravili zlo~ine koji }e se pripisivati Hrvatima i zlo~ine koji }e se pripisivati Srbima. Aleksandar Vasqevi} je organizovao minirawe jevrejskog grobqa na Mirogoju u Zagrebu da se to pripi{e tu|manovom re`imu. Na isti na~in je sa srpske strane nekoliko zlo~ina montirao da se to pripi{e Srbima, jer je tada generalska partija Savez komunista pokret za Jugoslaviju komandovao armijom. Predsedni{tvo Jugoslavije nije imalo nikakve ingerencije nad armijom. Da li se se}ate kada je Kadijevi} sve ~lanove predsedni{tva zatvorio dole u general{tab i ~itao mi lekcije, bio je na televiziji deo toga. Voditeq: Jeste Dr [e{eq: Sve do januara 1992. godine bilo je nemogu}e smeniti Veqka Kadijevi}a sa mesta ministra odbrane Voditeq: Ali ako vi Veqka Kadijevi}a i Savez komunista pokret za Jugoslaviju tu }ete optu`iti malo i gospo|u Miru Markovi} ona je bila {ef svega toga Dr [e{eq: Ne ona nije bila {ef toga, jer je ta generalska partija imala nekoliko civila u svom rukovodstvu me|utim ti civili nisu bili nikakve mo}i nikakvog uticaja, svi generali su imali komandu nad jedinicama. Nakon {to je smewen Kadijevi} dolazi do odre|enih potresa u toj partiji i na ~elo partije 1992. godine bio je jo{ Stevan Mirkovi} koliko me se}awe slu`i, zvali su ga Korba~ov ako se se}ate. Kada su se civili pobunili protiv wegove tiranije tamo prozvali su ga Korba~ov sa K Voditeq: Korba~ Dr [e{eq: Da. Pa tek 1993. godine koliko se se}am ti generali su ukloweni i na ~elo partije je do{ao Dragimor Dra{kovi} tek tada je ta partija postala civilna partija. Posle je Mira Markovi} uvela u JUL, do 1992. godine ta partija do maja meseca je poku{avala pu~ protiv Milo{evi}a, tek kada je @ivota Pani} do{ao za na~elnika General{taba Milo{evi} je po~eo ne{to sigurnije da se ose}a sa aspekta opasnosti koja mu preti od vojske. Ja tu imam ~itav niz dokaza Voditeq: Ho}emo li mi sada u Hagu ustvari imamo razmenu optu`bi vojska }e optu`ivati policiju da je policija kriva za zlo~ine, a vi }ete optu`ivati recimo vojsku Dr [e{eq: To neko montira. To neko sada svesno iz Beograda montira. ^ujem da je sada jedna grupa oficira zadu`ena da falsifikuje dokumente kako bi se sve prebacilo na policiju. U ratu se ~ine zlo~ini u svim ratovima se ~ine. I u ovom ratu je bilo zlo~ina nije ih bilo najvi{e sa srpske strane ali ih je bilo i sa srpske strane. Svaki zlo~in se mora identifikovati do kraja. Ko je 785

po~inio, i eventualno po ~ijem nare|ewu. I to je mogu}e izvesti. I vojska je imala podatke o tim zlo~inima, a za mnoge je imala i slu`ba dr`avne bezbednosti. Problem je {to ti zlo~ini nisu blagovremeno procesuirani. Za{to. Neko je hteo da igra politi~ku igru s tim, {to se mene ti~e da je bio ijedan dokaz o zlo~inima koje su po~inili dobrovoqci Srpske radikalne stranke 1993, 1994, 1995, 1996. godine Milo{evi} bi jedva do~ekao da me strpa u zatvor zbog toga. Tada su sve pre~e{qali i policija i vojna slu`ba bezbednosti i nigde ni{ta nisu na{li. Znate da je bilo preventivnog hap{ewe na{ih dobrovoqaca svi su posle pu{teni Voditeq: A zar nisu neki osu|eni “@ute ose” Dr [e{eq: Pa “@ute ose” nisu na{e. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su u~estvovali iz Bjeqine su u~estvovali u hap{ewu “@utih osa”. Taj @u~a je bio na{ dobrovoqac u Isto~noj Slavoniji, ali je oteran zbog kra|e nemojte da pokazujete nije to isto, on je oteran iz Slavonije i posle je oti{ao i u oblasti Zvronika tamo sam delovao sa nekih 10-15 qudi tzv. “@utim osama”.oni su maltretirali muslimane i Srbe, pqa~kali i jedne i druge. I to je besmisleno. [to se ti~e Zvornika, zvorni~ku operaciju je izvela Vojska Republike Srpske. Mi srpski radikali smo poslali dobrovoqce, u~estvovali su i arkanovi dobrovoqci. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu u~estvovali ni u kakvim zlo~inima. Je li bilo ubijenih muslimana. Jeste. Ta~no taj i taj ubio. Ovo je vrlo jednostavno dokazati. Voditeq: Vi tvrdite da od 10.000 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke nije po~inio ni jedan zlo~in Dr [e{eq: Ne mogu ja da se zakunem, ali ja jo{ nisam saznao ni za jedan. I ni jedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke jo{ nigde nije optu`en ili osu|en za ratni zlo~in. Ja sam na to ponosan. Niti su u~estvovali u nekim organizovanim pqa~kama. Ne mogu da se zakunem da neko nije negde ne{to zdipio i u yep stavio, u nedra. Ali organizovane pqa~ke nije bilo. Voditeq: A Vo}in Dr [e{eq: U O}inu uop{te nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke na{i dobrovoqci su bili u mestu 10. km udaqeni od O}ima. U O}imu su bili pripadnici “Belih orlova” i ne{to Srpske garde. Ali ve} u to vreme “Bele orlove” Mirku Jovi}u je oteo KOS i Vuku Dra{kovi}u KOS je oteo Srpsku gradu. Da li se se}ate Srpski pokret obnove je formirao srpsku gardu Voditeq: Jeste sa Gi{kom Dr [e{eq: Sa Gi{kom, paradirali su po Beogradu pravili veliku politi~ku pompu, u skup{tini govore da se ta garda proglasi srpskom vojskom itd. I prvi put su otil{i na front u Gospi}, tada je organiovano Gi{kino ubistvo. izveo ga kao Lainovi} Dugi u osmatrawe. Dva idiota bez ikakvog vojnog obrazovawa izlaze negde ispred prve linije da osmatraju. Dovezao ih oklopni transporter vaqda, i napustio ih odmah. I oni do{li da osmatraju. [ta da osmatraju. Mislite da se na frontu ne{to vidi. Mislite da sada neko se tamo name{ta da ga ga|ate ili tako ne{to. Voditeq: Ne bih rekao Dr [e{eq: Pa da, i oni beru {qive. I dok su brali {qive Gi{ku pogodi metak. I tada je Lainovi} Dugi oteo Srpskom pokretu obnove Srpsku gardu. Lainovi} ubija, ja sam javno to govorio vi{e puta radio je za KOS 786

Voditeq: Ovde se pomiwu jo{ neka mesta ima neki Hum ~ini mi se,neko selo na K… Dr [e{eq: Nisam ni ~uo za ta mesta, ja sam obilazio zapadnu Slavoniju u novembru 1991. godine, obi{ao sam mnoge linije frontova, dve tri no}i sam spavao u Zve}evu,ja sam bio u O}inu ali vrlo kratko vreme. A {to se ti~e na{ih dobrovoqaca kada je do{lo do evakuacije zapadne Slavonije oni nisu bili u O}inu nego u Ma{i~koj [agovini u jednom danu je poginulo 11 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke,mnogi su raweni i zarobqeni. Pa je vojska vr{ila razmenu posle {est meseci su razmeweni. I jo{ jednu stvar da vam ka`em kad god je poginuo neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke uvek je wegova sahrana bila po punom vojnom ceremonijalu. Ja sam i{ao na vi{e tih sahrana Voditeq: To ne mo`e bez odobrewa vojske Dr [e{eq: Pa nije odobrewe poginuo kao pripadnik vojske, prvo svakome je ratni sta` dobrovoqcu upisan u vojnu kwi`icu Voditeq: Jesu li va{i dobrovoqci bili u vojsci ili u policiji,gde Dr [e{eq: Bili su u vojsci retki su izuzetci koji su bili u policiji Republike Srpske ili Srpske Krajine po potrebi. Vidite pogine dobrovoqac na primer u Beogradu sahrana,dolazi vojna muzika beogradskog garnizona,dolazi po~asni odred da vr{i po~asnu pqavu,jugoslovenska zastava se stavqa preko kov~ega, mi smo se malo qutili hteli smo srpsku oni su tra`ili da bude striktan ceremonijal. Ja sam kao politi~ar dr`ao govore na nekim od tih sahrana. Dakle,uvek su imali status vojnika JNA dok je JNA bila u ratu. To je dakle do maja 1992. godine kada vi{e JNA nije postojala kada se rasformirala JNA i tada je formirana Vojska Jugoslavije. Posle su dobrovoqci i{li u sastav vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine. Do maja 1992. godine sve je bilo JNA. Osim one prve grupe dobrovoqaca vidite to se i ne pomiwe u optu`nici koja se borila u Borovu Selu 2. maja 1991. godine Voditeq: Pomiwe se i Borovo selo,da radikalna stranka,u “Novostima” koliko sam ja video Dr [e{eq: Nisu “Novosti” optu`nica, ima na Internetu optu`nica pogledajte malo znate li engleski Voditeq: Da, toliko mogu da ~itam na engleskom,ali Dr [e{eq: Ka`e se tamo Voditeq: Pomiwe se 20 nekih policajaca hrvatskih u Borovu selu da su ubijeni Dr [e{eq: Oni ka`u od avgusta, nisu ubijeni nego su poginuli u borbi, poginulo je vi{e 35, ali nisu svi bili policajci. Prvo bili su civili koji su dobili odmah policijske legitimacije i raznoraznim uniformama nastupali u Borovu selu i odmah pucali. Tamo je bilo 16, 17 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke kao ispomo} teritorijalnoj odbrani koje sam ja tamo poslao na poziv … i bio je jedan pripadnik Du{an Asimov, Srpska narodna obnova Mirka Jovi}a, Mirko Jovi} je tada dr`ao politi~ke tirade da ima 700 svojih boraca tamo itd. Bio je jedan jedini zvao se Vojislav Mili} i odmah je ubijen ~im su upali usta{ki policajci istr~ali iz autobusa nasumice otvorili vatru,wega zatekli bez oru`ja i ubili ga. Na{i dobrovoqci su se sna{li,uzvratili vatru i pobedili. I tu je vi{e od 35 boraca poginulo na hrtvatskoj strani,ali Hrvati nisu sve poginule prijavqivali jer je bilo i kurda i drugih stranih pla}e787

nika, na{i borci su kod pobijenih kudra nalazili stare nema~ke rajs marke iz vremena Hilera i pre Hitlera,zatim stare Paveli}eve nov~anice hune, po{to su ti qudi bili neuki nisu znali ni{ta ovi su im davali gomile neva`e}ih nov~anica Voditeq: Pomiwe se Bosanski {amac isto u ovim optu`nicama Dr [e{eq: Pa tamo me je pomiwao Iglerger za [amaci li za Br~ko itd 1992. godine,ja sam ga demantovao preko ameri~ke televizije Kanal siksti,ja uop{te od izbijawa rata pa do 1992. godine uop{te nisam bio u toj oblasti. To je isto jedna izmi{qotina Voditeq: A jesu li bili va{i dobrovoqci Dr [e{eq: Na{ih dobrovoqaca je bilo,ali vide}emo gde,ali ovo {to oni pomiwu uop{te nije identifikovano ni{ta ni kako. Ka`u lider neki iz Srpske radikalne stranke negde ubio jednog muslimana,koji lider {to ne ka`u ime Voditeq: Da,nema imena i prezimena to sam video u optu`nici Dr [e{eq: Sme{no,a lider. Voditeq: Da te ne misle na vas, ne misle Dr [e{eq: Ne misle na mene jer bi onda rekli da sam ja nego neki lider za koga znaju da je lider ali ne znaju ime. Voditeq: Zanimqivo. Ajde da se vratimo malo tom va{em boravku tamo u tom [eveningenu. Kako }ete vi to organizovati svoje vreme tamo Dr [e{eq: Pa ~ekajte prvo da vidim kako to tamo izgleda. Organizova}u lepo vreme ja sam ~ovek koji navikao na uredan `ivot,ja le`em rano,ustajem rano. Ja ovde u Beogradu ustajem u 6 sati,nekada i ranije. Le`em rano oko 22,23 ja ve} le`em ako negde nisam na putu gde imam neku emisiju ili drugu partijsku obavezu. Radim celi dan. Ja i ovde izvanredno dobro organizujem vreme,tamo }u jo{ uspe{nije. Tamo }e mi dijapazon obaveza biti su`en,pa }u se koncentrisati na ono {to Voditeq: [ta }ete da ~itate to ste ve} rekli na po~etku {ta }ete da pi{ete Dr [e{eq: Pa u prvo vreme }u pisati sve ovo {to se ti~e optu`nice, posle ako bude vremena pisa}i i ne{to drugo. Ja imam uybenik politi~ki sistem ~iji sam prvi deo objavio pre dve tri godine, to bih nastavio da do kraja napi{em prema ovom poslovnom konceptu. I zapo~eo sam tako|e pre nekoliko godina kwigu “Srpski narod i novi svetski poredak” ve} je nekih 300 strana objavqeno i tu kwigu mislim da }u do kraja da zavr{im. Posle ~oveku se znate pojavquju ideje. Za nekoga ko je navikao da radi Voditeq: Ne}ete gledate televiziju,ali }ete koristiti kompjuter i kako }ete praviti te kwige Dr [e{eq: Ne znam da li je to mogu}e,to jo{ nisam uspeo da saznam. Ja imam lab-top Voditeq: To je dobro i za komunikaciju Dr [e{eq: Ne mo`e se vr{iti komunikacija Internet je svakako iskqu~en. Da li je mogu}e dr`ati lab-top u }eliji ne ukqu~en u Internet to je ve} sada drugo pitawe,to }emo videti. Ja sam u vojsci izu~io slepo kucawe na teleprinteru,ja se slu`im sa svih deset prstiju, naslepo kucam Voditeq: A sa hranom {ta }e biti,~ujem da se general Ojdani} `ali da je hrana lo{a 788

Dr [e{eq: Ni{ta mi sme{nije nije bilo, znate ja sam navikao na najlo{ije zatvorske uslove i za mene lo{e hrane nema. Voditeq: Ne}ete tra`iti da vam iz Kluba kwi`evnika {aqu krempite Dr [e{eq: Zar sam nekada tra`io Voditeq: Pri~alo se da jako volite krempite da jedete Dr [e{eq: Ne,voleo sam da jedem u Klubu kwi`evnika,ali nisam nikad tra`io da mi donesu negde iz Kluba kwi`evnika. Voditeq: Pa dobro sada mo`ete Dr [e{eq: Nisam bio u klubu kwi`evnika ja mislim desetak godina. Ja nigde ne izlazim. Promenio sam na~in `ivota. Voditeq: Dobro gospodine [e{eq hvala {to ste gostovali u emisiji nije srpski ~itati Dr [e{eq: Hvala vama {to ste me pozvali, pa do|ite na miting Srpske radikalne stranke 23. februara u 18 ~asova,to je nedeqa. Voditeq: Da vidimo kako izgleda. OK. Ja sam Dragan Vujo{evi}, vi ste na dobrom mestu ostanite uz BK.

XLVII NAS TV “Ko{ava”, 17. februar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e predsedni~e, dobro ve~e svim gledaocima TV “Ko{ava” iz Beograda i Televizije “5” iz Ni{a, ja sam i daqe Mi{a Milanovi}, a ovo je nova Diskusija. Izgleda da su ira~ani dolijali oni inspektori uspeli da im na|u jednu dalekometnu raketu, izgleda da je rat sve izvesniji. ^itav svet demonstrira to su demonstracije mira, mi se uop{te nismo pretrgli ovde u Srbiji, ne znam. Postoje neke stvari koje su zanimqive, dobi}e narod zabavu, danas je predsednik Ko{tunica raspisao izbore, a izbori su uvek dobra zabava u ovoj zemqi bi}e i u Crnoj Gori i ovde za ovaj novi parlament. Ali sa druge strane ne mo`emo uvek da dobijamo zato }emo izgubiti zanimqive prenose iz parlamenta Srbije jer nekih od glavnih igra~a vi{e ne}e biti tamo. Gospo|ica Karla de Ponte ponovo je u Beogradu `alosno je to, istrpe}emo nekako i jo{ jedna vest gospodin [e{eq u suprotnom pravcu ide u Hag i vi{e ga zato ne}u zvati u svoje emisije, ali sam ga zato pozvao ve~eras da do|e. Dobro ve~e dobro do{li Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Predsednik Srpske radikalne stranke do subote Dr [e{eq: [to do subote Voditeq: Do kongresa Dr [e{eq: Ako me kongres opet izabere Voditeq: Pa to ka`em do tada pa ako vas izabere vi ste ponovo predsednik. Dobro nam do{li. Sa nama je gospodin Nenad Petri{evi} advokat Petru{i}: Pardon, Nenad Petru{i} Voditeq: Izviwavam se dobro do{li Petru{i}: Hvala boqe vas na{ao Voditeq: Eminentnki jugoslovenski advokat, ~ovek koji brani qude u Hagu, koji dobro poznaje situaciju tamo 789

Petru{i}: Pa advokat jesam, da sam eminentan Voditeq: Dobro ~im idete u Hag ne ide tamo bilo ko ka`u Petru{i}: Pa dobro idu advokati uglavnom Voditeq: Gospodine [e{eq vi ste dugo najavqivali taj odlazak u Hag mnogi nisu verovali, ka`u {ali se gospodin [e{eq i u petak otpe~a~ena optu`nica i potpisano mnogo ranije Dr [e{eq: Ja mislim da je ona potpisana 27. januara, sada me iznena|uje ovo {to ka`u da je 15. januara potpisana. A ja sam to saznao ve} posledwih dana januara, i pouzdano sam obave{ten kao i uvek mo`ete i u ovom slu~aju da se uverite, a poku{ana je i moja otmica u no}i izme|u 31. januara i 1. februara. \in|i}ev re`im je poku{ao da me otme, strpa u vladin avion i odveze u Hag a sutradan saop{ti kako sam oti{ao dobrovoqno. [ta su oni time hteli da postignu. Dve stvari. Da eventualno mene poku{aju da upla{e. Bilo je izgleda nekog oklevawa kod sudije Kvona oko potpisivawa oko potvrde optu`nice, pa vaqda je trebalo da se ka`e on je ve} stigao mora da se potpi{e. A drugo, \in|i} je hteo da izbegne ovu paradu koju ja sada pravim po Beogradu povodom tog odlaska u Hag Voditeq: A recite mi to, za{to vas optu`uju to }emo pri~ati tokom emisije, to su neke stvari od pre 10, 12 godina kako to da ba{ ovog trenutka se to desi Dr [e{eq: Nije u pitawu sada od kada su te stvari. Ako je u pitawu ratni zlo~in on nezastareva po me|unarodnom pravu. Me|utim ovo {to meni pripisuju apsolutno je zasnovano na izmi{qotinama, a kqune stvari uop{te nisu nikakav zlo~in. Oni meni pripisuju verbalni delikt u toku mog bavqewa politikom, a posle toga nabrajaju tamo ~itav niz `rtava s kojim ja nemam nikakve veze. Dakle, oni izvla~e ve{ta~ki vezu izme|u mog zalagawa za jedinstvenu srpsku dr`avu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe i zapadna joj granica biti na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica sa nekim konkretnim zlo~inima koji su se u ratu eventualno dogodili ili se nisu dogodili. Ja jo{ nisam stigao ni da proverim da li su se zaista se ti zlo~ini desili tamo gde se navodi u optu`nici da su se desili osim {to znam za zlo~ine iz Ov~are i Vo~ina. Voditeq: Pri~a}emo o samoj optu`nici ali niste mi odgovorimo na pitawe negde ste izjavili da to ima nekakve veze sa sada{wom politi~kom situacijom, da vi nekome smetate. Ako nekome smetate smetali ste i ranije za{to Dr [e{eq: Sada najvi{e smetam. Smetam |in|i}evoj vladi Voditeq: A {ta da ste pobedili na predsedni~kim izborima Dr [e{eq: Smetam Zoranu \in|i}u, Goranu Svilanovi}u, Neboj{i ^ovi}u, i ostalim dosmanlijama, a sada mnogo smetam i Amerikancima jer se u Beogradu sprema velika akcija hap{ewa generala Mladi}a, pukovnika [qivan~anina, majora Radi}a. Zatim hap{ewe Jovice Stani{i}a, likviacija Milorada Lukovi}a Legije i Franka Simatovi}a Frenkija. Nakon toga hap{ewe Sretena Luki}a i Gorana Radosavqevi}a Gurija. Amerikanci `ele pri tome da u potpunosti uni{te jedinicu za specijalne operacije koja je ranije bila u sastavu dr`avne bezbednosti Srbije a sada je direktno pod \in|i}evom formalnom komandom. Da bi se sve to postiglo oni glavnog politi~kog protivnika sada{we vlasti poku{avaju da izoluju na ovaj na~in i naravno uspe}e da me izoluju na odre|eno vreme, nekoliko godina. Ja ne znam unaped koliko }e to trajati 790

niti o tome razmi{qam da vam iskreno ka`em. A ovde mislim da je vrlo mogu}e da do|e do prolivawa velike krvi. Voditeq: To je zastra{uju}e {to ka`ete, ali dobro i u ovoj situaciji Dr [e{eq: Planirano je bilo do 31. marta da se to uradi, Amerikanci su odlo`ili do 15. juna. Voditeq: [to, zbog Iraka ili Dr [e{eq: Ne zbog Iraka nego zbog ove situacije u Srbiji. Drugo, ja sam im dosta poremetio te planove iznose}i u javnost ~iwenice i podatke upozoravaju}i qude o ~ijoj se glavi radi i {ta im se sprema. Tako da sada i oni eventualno imaju neki adut u svojim rukama, da se suprotstave ovoj groznoj sudbini koja im je pripremqena. Voditeq: Gospodine [e{eq mnogi su oti{li ovako ili onako, dobrovoqno u Hag, ali svi su neko vreme taktizirali razmi{qali, dogovarali se. Vi najdobrovoqnije {to se ka`e idete u Hag Dr [e{eq: Ja ve} osam godina poku{avam na sve mogu}e na}ine da odem u Hag ja uop{te nisam postavqao pitawe u kom statusu. Za mene je to veliki politi~ki izazov, ja sam u dva navrata podnosio zvani~no zahtev holandskoj ambasadi da mi se izda viza da putujem. Evo sada mi se ukazala ta {ansa, ja bih bio duboko nesre}an ~ovek da je taj veliki svetski cirkus koji se zove Ha{ki tribunal pro{ao bez mog direktnog u~e{}a. Kakvo god da bude moje u~e{}e. Voditeq: Da li vi priznajete Ha{ki tribunal Dr [e{eq: Ne, ja ne priznajem Ha{ki tribunal smatram da je to jedna nelegalna institucija, antisrpska, i politi~ka a ne pravna, ali ja razmi{qam i kao politi~ar i kao pravnik. [to je ve}i izazov to sam ja spremniji da tamo idem i da se suo~im sa tim izazovom. Voditeq: Dobro vi ste ozbiqan ~ovek sami ka`ete to je cirkus, a opet kao ozbiqan ~ovek i doktor nauka idete tamo Dr [e{eq: Znate, nekada ne{to {to je cirkus i nije tako neozbiqno. U curkusu postoje lavovi, tigrovi. Morate da se suo~ite sa lavovima i tigrovima. Ovo je neozbiqno sa pravnog aspekta, ali po konkretnim posledicama po sudbinu qudi itekako je ozbiqno. Tamo izri}u do`ivotne robije, izri}u kazne od 40 godina zatvora za izmi{qene krivice. Dakle, {to se ti~e qudi koji do|u pod `rvaw Ha{kog tribunala to je za wih itekako ozbiqno. Sa aspekta pravne nauke, sa aspekta pravne struke to je krajwe neozbiqno. Voditeq: Podr`ao vas je danas i gospodin Bati}, a da damo malo re~ i gospodinu Petru{i}u, recite mi molim vas vi ste branili generala Krsti}a u Hagu Petru{i}: Da. Voditeq: ^ovek se branio, branio vi ste mu pomagali i nije se odbranio dobio je 40 godina, ali dobro to je prvostepena presuda Petru{i}: Na`alost vi ste u pravu, ali svi koji su se branili svi koji su oti{li gore kojima je su|eno i gde su izre~ene prvostepene presude ja mislim sada koliko me se}awe slu`i da postoji samo jedna osloba|aju}a presuda a to je Dragana Papi}a, Hrvata iz Kowica ~ini mi se, koji je oslobo|en optu`bi i da li je bila jo{ jedna eventualno presuda isto prema nekom Hrvatu. A ina~e sve ove druge koje su izre~ene su osu|uju}e sa izuzetno visokim kaznama. Ono {to je moj motiv bio kao branioca, a mogu s pravom re}i da je to jedan od najte`ih 791

predmeta ako ne i najte`i, po pojedina~nim ta~kama optu`bi. Voditeq: Da ka`emo, to je Srebrenica u pitawu Petru{i}: Imaju}i u vidu da da su tu radi o Srebrenici da se radi o genocidu. Onda po meni a nadam se da nisam subjektivan nema dakle, dileme da je to vrlo, vrlo ozbiqna optu`ba. Ono {to je bio moj motiv a to je da ostavim traga u toj odbrani da }e neko jednog dana vr{iti reviziju tih procesa uz sva uva`avawa sudskih ve}a koja donesu takvu odluku izreknu takvu kaznu, to je u krajwem slu~aju oni sude to je wihovo pravo da izreknu, odrede i kvalifikaciju kroz presudu, naravno, i da izreknu kaznu, ali mislim da je odbrana u predmetu generala Krsti}a ostavila traga i da }e jednog dana to ipak se posmatrati iz jedne druge vizure, iz jednog drugog ugla. Uostalom, ovo je jo{ uvek prvostepena presuda, rasprava po `albi je zakazana Voditeq: Koliko je trajao proces gen. Krsti}u Petru{i}: Sam proces, samo su|ewe dakle sude}i dani bilo je negde oko 100 sude}ih dana negde oko godinu i po dana, ali morate znati da je gen. Krsti} uhap{en decembra 1998. godine, da je su|ewe po~elo marta 2000. godine, da je svo to vreme on bio u pritvoru dok je tu`ilac skupqao i prikupqao dokaze. Voditeq: Recite mi, prio~amo o samom sudu, da ne dajete neke politi~ke kvalifikacije tog suda, ali pri~a se o tome da su oni dosta neorganizovani da je tu`ila{tvo predugo skupqa dokaze, da nisu spremni za procese Petru{i}: Tu`ila{tvo je ja ~ak imam suprotno mi{qewe izuzetno dobro organizovano, to je jedan veliki tim u svaki predmet, svaki tu`ilac ima svoj tim od nekoliko mo`da i desetak istra`iteqa, savetnika, pomo}nika, analiti~ara, vojnih eksperata. [to procesi ne po~iwu opet je pitawe, koje treba {to se dugo ~eka na po~etak, pitawe koja treba uputiti tu`ila{tvu. Da li }e to sada u ovim predmetima koji su pred nama konkretno u predmetu gospodina dr. [e{eqa i}i ne{to br`e morali bi da idu jer zaista se predugo ~eka na po~etak su|ewa ostaje nam da vidimo. Voditeq: Gospodine [e{eq, gospodin Bati} ministar pravde ka`e danas, odnosno danas su mediji preneli, da su na{i sudovi akademija u odnosu na Ha{ki tribunal, a kada znamo da je pre nedequ dana izjavqivao ono o ibarskoj magistrali da na{i sudovi ne rade dobro, kako li je tek onda lo{e u Hagu Dr [e{eq: Ja sam mislio da ste vi ovu emisiju zamislili kao ozbiqnu i nema smisla da komentari{emo izjave Vladana Bati}a. Vladan Bati} je pokazao da se ne razume u pravo uop{te i {ta ja sada imam to da komentari{em. Voditeq: Ne. Hteo sam ne{to drugo da vas pitam. Za{to po{to imamo zakon koji ograni~ava va{ odlazak u Hag u onom ~lanu 39. ne sa~ekate da vam sude ovde. Ne bi li bilo boqe da vam sude ovde Dr [e{eq: Kako ograni~ava? Taj zakon zabrawuje moju isporuku Voditeq: Tako je Dr [e{eq: Ali ja ho}u da idem. Ne mo`e mene taj zakon da ograni~i u mom pravu da putujem iz Beograda. Voditeq: Fakti~ki vi kr{ite opet Zakon o saradwi sa Hagom Dr [e{eq: Nije ta~no, ne znam ako vam je bati} to tuma~io pa ste pod pogre{nim uticajem wegove pravne {kole. Ali ovde bih ja druge dve stvari rekao. Prvo {to se ti~e su|ewa gen. Krsti}a ja sam vi{e godina u vi{e navrata javno govorio ko je organizovao zlo~in u Srebrenici puk. Qubi{a Beara. Ko792

ji je u sprezi sa francuskom obave{tajnom slu`bom. Beari niko ne sudi, a Krsti}u sude i osudili su ga na 40 godina zatvora iako u tome nije u~estvovao. Voditeq: A {to niste svedo~ili u procesu na strani gen. Krsti}a Dr [e{eq: Niko me nije zvao. Znate ja sam ovde to javno govorio, ja sam politi~ar a ne profesionalni svedok. A to je istinita ~iwenica. Taj Beara je organizovao i otmicu muslimana u [trpcima, i otmicu muslimana iz Sjeverina i wihovu likvidaciju. A on je u sprezi sve vreme bio sa francuskom obave{tajnom slu`bom i apsolutno za{ti}en. Puni su Ha{ki spisi wegovog imena i u procesu Krsti}u se ~esto pomiwao Beara. Ja sam ne{to ~itao preko Interneta sam skidao delove stenograma sa su|ewa. Ali niko ni{ta ne preduzima. O~igledno zapad nije u interesu da se raskrinka pozadina Srebrenice. Drugo, {to se ti~e odlagawa po~etka procesa, ja mislim da je to jedna psiholo{ka igra sra~unata na psihi~ko iscrpwivaw3e optu`enih. Pogotovo ako je re~ o qudima koji se prvi put susre}u sa zatvorskim uslovima `ivota, koji nemaju iskustva te vrste. Dakle, te standardne policijske metode se primewuju na delu s tim {to su ovde one dovedene do apsurda. Voditeq: Da li se ne bojite da }e vas slomiti tamo Dr [e{eq: Ne. Mogu me ubiti ali me slomiti ne mogu. Voditeq: Govorio je jedan od advokata koji ide tamo pita}emo posle gospodina Petru{i}a, ka`e da oni koriste mnogo suptilnije metode nego {to se koriste ovde ili u bilo kom drugom zatvoru. Dr [e{eq: Ako budu primewivali neku hemiju to }e se videti to ne mo`e da se sakrije. Voditeq: A infracrveni zraci i druge stvari Dr [e{eq: Ne verujem ja u to da mogu tako da deluju infracrveni zracima, prvo ne mogu da deluju bilo kakvom hemijom na mene da la`no svedo~im protiv bilo koga. Ne mogu dakle, hemijom da mi u mozgu predo~e doga|aje koji se nisu desili pa o wima da govorim. To je nemogu}e. A sve ostalo {to budu eventualno primewivali odmah }e biti o~igledno. Ne mo`e se ~ovek zombirati pretvoriti u zombija da to okolina ne vidi. Oni mogu strahove da izazivaju, da upla{e qude, da iscrpquju na sve mogu}e na~ine, da ucewuju itd. To kod mene nikada nije palilo. Voditeq: A ova sada nova metoda o~itavawa mo`danih talasa, pa vam poka`u neke snimke Dr [e{eq: Vi ste ekspret za te metode. Otkud vi znate da kod mene uop{te postoje mo`dani talasi. Kod mene nema tog talasawa u mozgu. Voditeq: Vi se lepo {alite Dr [e{eq: Kod mene je to sve ~vrsto kao stena. Znate jednom je Bati} rekao koga ste pomenuli da treba mu}nuti glavom. Ti DOS-ovci mogu do mile voqe da mu}kaju glavom i oseti se to mu}kawe. [to se ti~e nas srpskih radikala mo`emo da mlatimo glavom iz sve snage a ne}ete }uti nikakvo mu}kawe. Voditeq: Da hvala. GospodinePetru{i}u je li se va{ klijent `alio na uslove tamo. Nisu ba{ tako lepi uslovi kako ka`e gospodin [e{eq Petru{i}: Da vam ka`em gospodin odnosno dr [e{eq govori iz svog ugla gledawa on je osamdesetih godina koliko ja znam, 1982, 1983 Dr [e{eq: 1984 Petru{i}: Proveo skoro dve godine {to istraga {to izdr`avawe kazne 793

za ovu neprijateqsku propagandu Dr [e{eq: To je bilo kontra revolucionarno ugro`avawe Petru{i}: Okru`nog suda, presuda be{e iz Sarajeva, proveo je poprili~no vremena u ja mislim da je to ipak najte`i zatvor sa najsurovijim uslovima u Zenici. I neka mi ne zameri ali ve} kada je re{io da ide u Hag taj pritvor odnosno pritvorska jedinica je na jednom visokom standardu, ali znate opet je to zatvor. ^im je ograni~ena sloboda kretawa tu nema nikakve dileme. Jeste da vi tamo u sobi imate i televizor, i mo`ete uneti lab top i {ta ja znam Voditeq: A mo`e lab top, Petru{i}: Da nema nikakvih smetwi, to vam ne daje Voditeq: A ne sme da se ukqu~i na Internet Petru{i}: Ne daje pritvorska jedinica nego va{a privatna stvar koju }ete da unesete. Ne mo`e naravno, komunikacija putem Interneta, ali sva ta tehni~ka pomagala da bi se kvalitet `ivota podigao na jedan visok nivo tu u toj pritvorskoj jedinici nema nikakvih smetwi oko toga. Voditeq: Da li vam se `alio klijent Petru{i}: Znate ono {to ja imam jednu generalnu primedbu da je tu u zatvoru najlo{ija ta medicinska usluga. Moj klijent ima i imao je ozbiqnih problema po{to mu je anputirana noga, pa vrlo ~esto stalno gotovo konstantno ima odre|ene procese ispod te podkolenice gde je izvr{ena anputacija, on interveni{e koliko mo`e da interveni{e. Nekada i trpi te bolove, a obi~no je to tako, sada su mu napravili oni protezu u tru{ku tribunala, i eto tako nekako podnosi kao i svi ostali. Voditeq: Gospodine [e{eq da ne pri~amo mnogo o detaqima optu`nice ona je dosta obimna, puno mesta, sela, nekih zaseoka se pomiwe, imena itd. Da pri~amo o ne~emu drugom. Po{to tamo po~iwe proces od osamdesetih godina ajde pre odlaska da ispri~ate na{em publikumu kako se to odvijalo. Ko je ustvari rukovodio ovom zemqom. Kako su nastali ti ratovi. Da li je neko mogao govorima poput vas, da izazove sve to {to se desilo ili Dr [e{eq: Mo`da raspad Jugoslavije, sve je pripremano decenijama. Prvo komunisti~ki Titov re`im je spremao odvajawe i Slovenije i Hrvatske i Bosne i Hercegovine i jednom perfidnom metodom u koju su bili ukqu~eni kao najobi~nije sluge izdajnici svoga naroda srpski komunisti. Srpski komunisti su tu bili najve}i zlikovci jer su pomagali Titu u svim wegovim antisrpskim aspiracijama. U jednom trenutku je do{lo i do sloma komunizma i do raspada Jugoslavije. Hrvati i Slovenci decenijama pripremani krenuli su odmah da ostvare svoje nacionalne ambicije a Srbi su to sve do~ekali nespremni, Srbi su jedini patili u prili~nom broju zbog raspada Saveza komunista, zbog ovoga, zbog onoga. Drugo raspad Saveza komunista po~etkom 1990. godine doveo je do pretvarawa wegovih republi~kih ogranaka u svojevrsne socijalisti~ke partije, samo je crnogorska sa~uvala komunisti~ki naziv koliko mene se}awe slu`i. A deo Saveza komunista Jugoslavije koji je bio organizovan u armiji u JNA odvojio se u posebnu partiju Savez komunista pokret za Jugoslaviju i ta generalska partija je upravqala armijom sve negde maja, juna 1992. godine. Sve do dolaska @ivote Pani}a za na~elnika General{taba pretila je opasnost da u Srbiji vojska izvede pu~. Taj pu~ je neprekidno planiran. Voditeq: Ko je planirao konkretno 794

Dr [e{eq: Generalska partija tu su admiral Branio Mamula, gen. Veqko Kadijevi} i ostali. Me|u wima je bio i ovaj Aleksandar Vasiqevi} on je bio jedan od {efova vojne slu`be bezbednosti. Voditeq: Tu partiju je kasnije preuzela gospo|a Markovi} Dr [e{eq: [ta je ta partija htela. Ta partija je htela obnovu komunizma i o~uvawe Jugoslavije u prethodnim granicama. Da bi komunizam obnovila putovala je delegacija te partije u woj je bio Veqko Kadijevi} u Moskvu i tra`ila pomo} Sovjetskog Saveza. O tome mi je pri~ao mar{al Jazov kada sam bio 1998. godine u Moskvi tada{wi na{ jugoslovenski ambasador u Moskvi priredio je prijem u ~ast parlamentarne delegaciju koju sam ja predvodio na Parlamentarnoj skup{tini saveza Rusije i Belorusije. I on mi je pri~ao o dolasku Veqka Kadijevi}a u Moskvu tom prilikom. Voditeq: Je li znao to Milo{evi} tada Dr [e{eq: Po{to se Sovjetski Savez raspao ta generalska partija je igrala na zapadnu kartu pogre{no procewuju}i da bi zapad hteo o~uvawe Jugoslavije, a oni su sawali san da obore, kako su govorili nacionalisti~ka rukovodstva u federalnim jedinicama u republikama, posebno u Srbiji i Hrvatskoj i da uz zapadnu pomo} sa~uvaju Jugoslaviju kao komunisti~ku diktaturu. Zbog toga vojska po naredbi Veqka Kadijevi}a bez odluke ijednog dr`avnog organa interveni{e u Sloveniji i {aqe na{e mladi}e bez bojeve municije da preuzimaju grani~ne prelaze. Po{to je ta akcija izvela velike `rtve oko 40 qudi je po0ginulo, zahvaquju}i tom wihovom zlo~ina~kom poduhvatu u kome su stradali prevashodno srpski mladi}i, vojska je bila prinu|ena da se povla~i iz Slovenije. Onda je i{la druga akcija hteli su da proizvedu zlo~ine ve{ta~ki na raznim stranama kako bi to izazvalo reagovawe zapada i podr{ku generalskoj partiji. Tako generalska partija organizuje minirawe jevrejskog grobqa u Zagrebu na Mirogoju. To je Aleksandar Vasiqevi} organizovao. Mene ~udi {to Milo{evi} mu ne postavqa to pitawe. Danas mu nije o tome ni{ta rekao koliko sam ja video. A sa srpske strane tako|e su negde provocirali zlo~ine ili omogu}ili da se dese zlo~ini posmatraju}i skr{tenih ruku. To vam je Ov~ara i to vam je Vo}in. To je radila generalska partija. Zatim oni su na silu zadr`avali crvene petokrake na vojni~kim oznakama sve do pada Veqka Kadijevi}a u januaru 1992. godine nakon obarawa onih helikoptera Evropske zajednice Voditeq: Da li je mogu}e da smo mi u~estvovali u obarawu nekih lidera u Sovjetskom Savezu, je li u~estvovala Dr [e{eq: [ta zna~i mi u~estvovali u obarawu lidera u Sovjetskom Savezu Voditeq: Pa ta partija koju pomiwete, je li nije u~estvovala u organizovawu pu~a protiv Gorba~ova i to Dr [e{eq: Ma ne kako ta partija mo`e odavde da u~estvuje u organizovawu pu~a protiv Gorba~ova, to je zaista sme{no. Voditeq: A da li je gospodin Milo{evi} imao neko uticaja na tu partiju ko je bio {ef te partije Dr [e{eq: Ne. Sada }u vam re}i Milo{evi} je neprekidno bio na udaru te partije. Wegova supruga je bila ~lan rukovodstva, bilo je nekoliko civila u rukovodstvu, ali {ta je wu navelo da bude ~lan tog rukovodstva verovatno je imala ideolo{ke neke odrednice koje su bile podudarne sa odrednicama gene795

rala iz te partije, a mislim da je na neki na~in poku{avala i da neutrali{e wihovu aktivnost protiv Milo{evi}a. Me|utim, ona u tome nije mnogo uspevala. Ja se se}am Kertes me je u maju 1992. godine odveo na sastanak kod Milo{evi}a u jednu vilu u Tolstojevoj ulici to je prva vila s desne strane kada se ide od Top~iderske zvezde mislim Tolstojeva 2 ili Tolstojeva 1 ne znam ta~no. I tu smo razgovarali o predstoje}im saveznim parlamentarnim izborima, ako se se}ate prozapadne opozicione partije su to bojkotovale, nama je izgledalo veoma va`no da se ti izbori odr`e hteli smo da se sa~uva zajedni~ka dr`ava Srbije i Crne Gore, i u jednom trenutku Kertes je pokazao Milo{evi}u raspakovanu novu maqutku iz tek pristigle po{iqke. Maqutke je spremala policija da zaustavi tenkove ukoliko vojska krene u pu~ izlaskom elitnih jedinica iz kasarni na Top~ideru, Dediwu odnosno na Bawici. Ja sam svedok za to. Voditeq: A ko je komandovao policijom Dr [e{eq: [to se ti~e policije ona je u nadle`nosti ministarstva unutra{wih poslova u ratnim uslovima policija je potpuno pod kontrolom armije, tako je bilo po zakonu SFRJ. Znate, po Titovom Ustavu i Titovim zakonima o narodnoj odbrani pripadnik oru`anih snaga je svaki gra|anin SFRJ koji se organizovano sa oru`jem u rukama bori protiv neprijateqa. Tu smo definiciju u~ili u sredwoj {koli, na fakultetu to je stajalo u zakonu, to je bilo u svim pravnim propisima. Niste morali da imate ni uniformu ni bilo {ta drugo. Ko je neprijateq. Onaj ko spoqa ugro`ava teritorijalni suverenitet i integritet zemqe i onaj ko iznutra ru{i ustavni poredak nasilnim putem. Vi se se}ate kao advokat iz tog vremena mislim da smo negde iste generacije, se}ate se da je to i na fakultetu u~eno dve godine, na svim fakultetima je to u~eno kroz poseban predmet. Voditeq: Dobro to je bilo na fakultetu, a u praksi Dr [e{eq: U praksi kad god dolazi do ratnih dejstava vojska je imala kontrolu i nad Teritorijalnom odbranom i nad policijom. Odnosno to je u zakonu bilo precizirano kada se vode frontalna ratna dejstva onda armija ima primat nad teritorijalnom odbranom i svim wenim komponentama. Policija je u ratnim uslovima jedna od komponenti Teritorijalne odbrane. Ako se vode gerilska dejstva onda primat ima Teritorijalna odbrana a slu~ajno odse~ene jedinice operativne armije nu`ne su da se prikqu~e Teritorijalnoj odbrani i nastave sa gerilskim dejstvima na privremeno okupiranoj teritoriji. To je dakle bilo veoma jasno precizirano u komunisti~kim zakonima Titovog vremena. Voditeq: To }e re}i da je ta partija generalska upravqala zemqom, ona je kontrolisala svu vojnu silu. Kada je Milo{evi} preuzeo vlast u zemqi Dr [e{eq: Nije ona sasvim upravqala zemqom, ali se odmetnula od Predsedni{tva Jugoslavije. Ja }u vas podsetiti na jedan dokaz. Negde po~etkom 1991. godine Veqko Kadijevi} je prakti~no uhapsio bio celo Predsedni{tvo Jugoslavije i dr`ao ga u zgradi General{taba. Nije im bilo dozvoqeno da iza|u. Vi znate za taj podatak Petru{i}: Da, to je bilo Dr [e{eq: I na televiziji su prikazali kako im Veqko Kadijevi} tamo ~ita lekciju na toj sednici. Me|utim, Veqko Kadijevi} iako je imao ambicije da to sve sprovede li~no je bio velika kukavica, wegovi su svi potezi kratkog 796

daha. On ne{to krene da uradi pa se upla{i i stane na pola puta. I takve su bile i armijske operacije pod wegovom komandom u tim prvim fazama rata. Drugo, rat se desio mimo voqe armije. Rat su izazvali Hrvati. Prvo uvozili su ogromne koli~ine naoru`awa preko Ma|arske, od wima savezni~kih zemaqa Nema~ke, ^e{ke i drugih. Drugo, rat je po~eo ubijawem Srba i napadom na armijske kasarne. Sve dok Hrvati nisu frontalno napali armijske kasarne vojska se nije me{ala u sukob, ona je samo izlazila negde da spre~i sukob izme|u lokalnih Srba i usta{a koji su ih napadali. Drugo, generalska partija je htela i `rtve na srpskoj strani. Generalska partija je namerno ostavila celi Vara`dinski korpus da wegovo naoru`awe i tehnika padnu u hrvatske ruke, oko 150 najsavremenijih tenkova i drugih borbenih vozila. Voditeq: Kada je gospodin Milo{evi} preuzeo vlast nad vojskom i policijom, nad oru`anim snagama Dr [e{eq: Milo{evi} je preuzeo vlast nad vojskom kada je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 1997. godine. Pre toga on je imao neposredne ingerencije nad vojskom ali je bio od 1992. godine od maja meseca po funkciji ~lan Vrhovnog saveta odbrane, Branko Kosti} je bio predsednik a Milo{evi} i Momir Bulatovi} su bili ~lanovi Vrhovnog saveta odbrane. Ono ako ste slu{ali {to govori Vasiqevi} u maju 1992, tek je krenula ta prava se~a generala koju je izveo Branko Kosti} i pose~eni su tada listom generali iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Tada smo mogli da danemo du{om i da se ta jedna velika avet neman sru{i na Voditeq: Ko je do tada do 1997. godine dr`ao oru`ane snage, ko je od te 1992. godine posle se~e generala do preuzimawa vlasti Milo{evi}a dr`ao vojsku i policiju Dr [e{eq: Dr`ao je po Ustavu vrhovni komandant je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Formalno pravno on je bio {ef vojske. Nije isti {ef i vojske i policije. Nemojte stalno da mi me{ate vojsku i policiju. Voditeq: Dobro Dr [e{eq: U ratnim uslovima policija ulazi u sastav vojske sa svim svojim efektivima. U mirnodobskim uslovima one su strogo razgrani~ene. Milo{evi} je imao uticaj samim ~lanstvom u Vrhovnom savetu odbrane, prvo je bio vrhovni komandant Dobrica ]osi}, pa Zoran Lili}, pa tek onda Slobodan Milo{evi}. Voditeq: Dobro, gospodine Petru{i}u pri~a se o zlo~inima, o su|ewu u Hagu nekih jo{ 35, 40 imena se pomiwe. Vi ste u~estvovali u su|ewu za neka od najte`ih zlo~ina, Srebrenice. Mo`emo li mi kao srpski narod da se odbranimo da priznamo krivicu, {ta da radimo. O~igledno neke zlo~ine nismo mogli da sakrijemo Petru{i}: Ja nisam pristalica priznawa krivice, nisam pristalica dobrovoqnog odlaska u Hag Voditeq: Gospodin [e{eq kr{i zakon zato {to sada ide Petru{i}: Pa wegova je to li~na stvar da li }e da ode ili ne}e Dr [e{eq: Ali ne kr{im zakon Petru{i}: Niko ga ne mo`e spre~iti da ne ode kao gra|anin ove zemqe, ako ga spre~avaju onda ograni~avaju wegova gra|anska prava. Ne mo`e ga niko na aerodromu zaustaviti da on ne u|e u avion sa uredno pla}enom kartom. Da li }e ga 797

tamo primiti ili ne, to je sada pitawe. Ako postoji nalog izdat od strane sudije onda opet nema dileme da }e ga tamo na aerodromu uhapsiti i odvesti u pritvorsku jedinicu. Ali ne{to drugo sam hteo da ka`em, odgovorio sam vam na to pitawe nisam pristalica bilo kakvih priznawa. Svako je Slobodan da iznese svoju odbranu na na~in na koji smatra da je to najboqe. Ali slu{aju}i ovaj razgovor dr [e{eqa palo mi je na pamet gledaju}i danas ovu optu`nicu da ~ini mi se paragraf 8 va{e optu`nice stoji kriminalno zlo~ina~ko udru`ewe. Pa izme|u ostalog da je to kriminalno zlo~ina~ko udru`ewe zajedno sa dr [e{eqem, Slobodanom Milo{evi}em ~inio i bio jedan od u~esnika general Kadijevi}. Znate dosta nelogi~nosti tu ima ako gospodin [e{eq iznosi ovakv stav kao {to iznosi u pogledu svog odnosa prema Veqku Kadijevi}u onda nema elementarne logike da on mo`e s wim praviti zlo~ina~ko udru`ewe. Jer zlo~ina~ko udru`ewe ne{to {to nije predvi|eno statutom na osnovu koga se sudi za pojedine kvalifikacije. Dakle, tu kvalifikaciju u samom statutu nemamo. Ali, tokom prakse stvoren je precedent od predmeta Tadi} pa na daqe, da postoji to zlo~ina~ko udru`ewe. Za postojawe tog zlo~ina~kog udru`ewa mora da postoji dogovor ili se pak iz objektivnih okolnosti koje se sagledaju na terenu mo`e izvesti zakqu~ak da postoji namera u~esnika da oni u~ine odre|eni zlo~in. I to se dakle mo`e podvesti pod neki ~lan vezano za individualnu krivi~nu odgovornost ili pak mislim da to kod vas nije slu~aj da imate i ovaj ~lan 7(3) komandne Dr [e{eq: Komandnu nemam Petru{i}: Nemate, dakle nema u tom slu~aju ni po~iwenih jedinica. I ka`em vam gledaju}i taj deo optu`nice ja ne mogu nikako da pove`em teoretske stavove i jednostavno stavove suda u pogledu zlo~ina~kog udru`ewa i ono {to je izneto u optu`nici. Da li }e se to daqe razra|ivati da li i kakve }e dokaze tu`ilac pru`iti na tu potvr|enu optu`nicu ostaje da vidimo. Ali ka`em vam onako {to se na prvi pogled mo`e videti prvim pitawem to je dosta, dosta tanko. Voditeq: Gospodine [e{eq kako to imali ste trupe negde sam video 10.000 dobrovoqaca, “{e{eqevaca” takozvanih, a nemate komandnu odgovornost. Imali ste trupe a niste im komandovali Dr [e{eq: Prvo, svi su ~asni Srbi “{e{eqevci”. Tako je bilo i u toku rata tako je i danas. Drugo, Srpska radikalna stranka je imala vi{e od 10.000 dobrovoqaca koji su ratovali na mnogim frontovima Voditeq: A ko je komandovao wima Dr [e{eq: Ali uvek u sastavu JNA ili teritorijalne odbrane ili srpske vojske Republike Srpske odnosno Srpske Krajine. Poginulo je blizu 200 dobrovoqaca koji su iz Srbije, dakle i{li u rat. Svaki put na sahrani je svirala vojna muzika garnizona, po~asna paqba jedinice garnizona Voditeq: Zastava sa petokrakom Dr [e{eq: Jugoslovenska zastava na`alost iako smo mi `eleli da bude srpska nije nikako moglo da pro|e. A svim dobrovoqcima je celokupan ratni sta` upisan u vojne kwi`ice. Bili su na vojnim platama. Dakle, {ta je bila na{a uloga u trenutku sloma dr`ave i antisrpskog delovawa prozapadnih posliti~kih partija svih, agitovawa na rasturawe vojnih jedinica, {irewu propagande da se ne ide u rat, da je Srbija samo do Drine itd. Na{e je bilo da ohrabrimo ma798

lo narod da pomognemo da se armijske jedinice osposobe, da budu spremne da sa~uvaju na{u zemqu. To je dakle na{a uloga Voditeq: [ta zna~i sa~uvati na{u zemqu Dr [e{eq: Sa~uvati na{u zemqu Voditeq: “Veliku Srbiju” Dr [e{eq: Da, ali “Velika Srbija” nije zemqa koja obuhvata bilo ~iju tu|u teritoriju nego samo teritoriju u na{oj radikalskoj projekciji, na kojoj `ivi srpski narod i ni{ta vi{e. Prema tome ja }u s ponosom zastupati ideju “Velike Srbije” u Ha{kom tribunalu s ponosom zastupati zapadnu srpsku granicu na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica to je moj politi~ki projekat. Ja }u s ponosom zastupati ideologiju srpskog nacionalizma. Ali }u Voditeq: Ali {to tamo u tim krajevima `ive i drugi narodi Dr [e{eq: Pazite na tim prostorima `ive Srbi. Srbi pravoslavci, Srbi muslimani, Srbi katolici. To {to su propagandom vatikana Srbi katolici na neki na~in naterani da se izja{wavaju kao Hrvati ili {to su komunisti~kom titovom propagandom Srbi muslimani naterani da se izja{wavaju kao novokomponovana muslimanska nacija, to je ve} stvar na{e nove istorijske tragedije. Ali naravno ja to imam besprekornu argumentaciju. Drugo, ima u Beogradu mnogo novinara koji su bili prisutni ispra}aju dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na front pre ulaska u vojne autobuse koji su ih vozili. Ja sam dr`ao govore i pozivao ih da se vite{ki bore za slobodu, da budu hrabri na frontu, da budu uvek vitezovi prema civilima, prema ratnim zarobqenicima, govorio da je neprijateq neprijateqa ako ne pobedimo na bojnom poqu ~im ga pobedimo prema wemu qudski humani odnos itd. ^itav niz je takvih mojih politi~kih govora. Ja sam to objavio u svojim kwigama. Ja imam intervjue Voditeq: A {to je objavio onaj govor, ka`e da niko ne iza|e od usta{a i tako ne{to Dr [e{eq: Jedno je da niko ne mo`e `iv da iza|e od usta{a, pazite imate protivnika i protivniku pretite. Ja sam preko radija pozivao usta{e da se predaju i garantovao ako se predaju da }e biti svi normalno tretirani kao ratni zarobqenici i pretio im ne}ete iza}i `ivi ako se ne predate. Re~ je o usta{ama, a ja nikad nisam pretio civilima, `enama i deci niti ratnim zarobqenicima itd. [to se ti~e toga {to se de{avalo na nekim mestima to ja mislim da }u sa velikom lako}om ve} u startu da odbijem od sebe i Ov~aru i Vo}in, o~igledno je ova moja optu`nica s brda dola napisana na brzinu, u woj nema ni{ta opipqivo. Ima}e veliku muku ako tu`ila{tvo Voditeq: A imena {to se pojavquju na Internetu ne znam koliko imena se pojavquje Dr [e{eq: Mogli su da navedu milione imena Voditeq: “[e{eqevci” ubili 352 ~oveka Dr [e{eq: Znate mogli su da navedu sva imena stradalih iz Au{vica i da ih pripi{u uz moje ime, ali to {to su oni tamo naveli ta imena nije dokaz. Ne mo`e to biti dokaz, mogli su sva mena `rtava iz ovog rata da pripi{u mom imenu Voditeq: Jeste li vi gospodine [e{eq u nekoj akciji od tolikih akcija u~estvovali li~no sa svojim dobrovoqcima, tamo ima gde su vas slikali sa oru`jem, jeste li nekad pucali negde 799

Dr [e{eq: Jesam na prvoj liniji fronta, ali to ne mo`e biti zlo~in. Na primer na frontu prema Mitrkovcima pucalo se i sa na{e i sa hrvatske strane, ja sam pucao iz te{kog mitraqeza. Hrvatska granata je tada ranila nekoliko Srba, eksplodirala maltene pored nas. U Vukovaru gde sam spavao na prvoj borbemnoj liniji no}u iz hrvatskog aviona poqoprivredne avijacije ba~en pun bojler eksploziva pored same ku}e u kojoj sam spavao. Samnom je bilo Mi{a Albijani} ako se se}ate iz Pri{tine ne znam gde je sada, spavao samnom jadan ~ovek ustao vi{e cele no}i nije mogao oka sklopiti. Ja sam se samo okrenuo na drugu stranu i nastavio da spavam. Voditeq: Ko je vama tada {ef bio od tih vojnih komandanata, ka`ete da ste uvek bili pod komandom nekog od komandanata vojske Dr [e{eq: Dobrovoqci Srpske radikalne stranke u Vukovaru su bili pod komandom komandanta gardijske mehanizovane brigade puk. Mileta Mrk{i}a, sada generala. Kada sam obilazio dobrovoqce obilazio sam i druge vojnike, obilazio sam sve prve linije. Tada{wi puk. Mrk{i} mi je priredio i ve~eru, znate onako improvizovanu ve~eru pod sve}ama, jelo seo no {to je bilo, otvorena i po neka konzerva itd. I se}am se dobro da sam do{ao sa jednim malim {lemom, nije {lem bio mali nego moja glava prevelika, i to je izazvalo {ale nekolicine oficira i onda mi je puk. Mrk{i} poklonio novi {lem od nekog svog oficira, potpukovnika koji se tamo zadesio. Tako da sam ja oti{ao s malim {lemom a vratio se sa komotnim {lemom za ovu moju veliku glavu Voditeq: Da li ste bili tamo kada su se dogodili zlo~ini u Ov~ari Dr [e{eq: Ne, kada se desilo to u Ov~ari ja sam bio u Kninu, ja sam prethodno obilazio linije fronta u zapadnoj Slavoniji i obi{ao sva mesta, spavao nekoliko no}i na Zve~evu. I u Bawa Luci sam imao miting, veliki miting u onoj dvorani Borik, 4.000, 5.000 qudi tamo staje i dok sam bio u hotelu spremao se za spavawe i povratak za Beograd do{li su mi predstavnici lokalnog rukovodstva Srpske demokratske stranke i saop{tili mi da je zamolio Milan Babi} da do|em u Knin, da se kapetan Dragan pojavio u Kninu i da je po~eo da agituje na prvim linijama fronta da puni vojsku protiv Milana Babi}a. Ja sam tamo oti{ao i sukobio se na prvoj liniji fronta, kod Benkovca, sa kapetanom Draganom. O tome je izvestila dr`avna televizija Srbije kapetan Dragan je poku{ao da organizuje mitinge protiv Milana Babi}a a ja sam se pojavio na lokalnom radiju Knin i na nekom omladinskom radiju i to sve razbijem. Govore}i da neke mutne snage stoje iza kapetana Dragana da ne `eli dobro srpskom narodu, da Republika Srpska Krajina odnosno tada je to bila Autonomna Oblast Srpska Krajina, tako se zvalo jo{ u to vreme posle je formirana Republika Srpska Krajina ujediwavawem isto~ne Slavonije Barawe zapadne Slavonije i Autonomne Oblasti Srpske Krajine. Voditeq: Gospodine Petru{i}u gospodin [e{eq time {to odlazi dobrovoqno nije sa~ekao promene zakona, ho}e li imati prava da se brani sa slobode, prava da dobije garanciju Vlade Srbije i tako te stvari Petru{i}: Pazite, koje su namere dr [e{eqa u pogledu kori{}ewa tog prava, ali ja mislim da je ovo primer parekselans dobrovoqnosti odlaska u Hag nakon saznawa da je podignuta optu`nica. Za razliku iako je to predstavqeno i tretira se kao dobrovoqan odlazak i ovo {to je bilo sa kako je oti{ao gospodin Milutinovi} i svi ovi prethodni primenom zakona, ali ka`em vam po mo800

jem nekom sudu ovo je ba{ parekselans primer dobrovoqnosti s jedne strane zakon vas spre~ava, ali on ka`e: “ne ja kao gra|anin ove zemqe idem tamo zato {to je podignuta optu`nica”. Ka`em vam u Beogradu da li }e to dr [e{eq koristiti ili ne, mislim da i bez obzira na bilo kakve politi~ke stavove u pogledu problema u kome se on nalazi odnosno wegovog odlaska, mislim da bi to ve}e koje bi odlu~ivalo o predlogu za privremeni otpust odnosno pu{tawe na slobodu ne bi imalo veliki i te`ak posao, ~ak ne bi imao ni tu`ilac {ta da ka`e. Voditeq: Dobro pri~amo o tome da su uglavnom Srbi tamo u Hagu da procedura traje ovako, onako. Imaju li na{i qudi tamo mogu li da o~ekuju fer su|ewe, mo`e li gospodin [e{eq da o~ekuje fer su|ewe. Kako to izgleda Petru{i}: Osnovna postavka statuta odnosno tog suda je da se okrivqenom omogu}i fer postupak i fer su|ewe u tom anglosaksonskom zapadnom sistemu se mnogo deklerativno vodi ra~una i pola`e na to. Koliko }e ono biti fer o tom otom, vide}emo. Sva prava koja su predvi|ena tim pravilnikom o postupku i dokazima mislim da }e biti dostupna dr [e{equ kako i na koji na~in }e ih on koristiti i to }emo biti svedoci, vide}emo. Voditeq: Gospodin [e{eq ne priznaje sud, ko }e da vas brani gospodine [e{eq Dr [e{eq: Ja ne o~ekujem fer su|ewe. Povodom ovoga {to je rekao advokat Petru{i} postoji samo jedna stvar {to se niko ne pu{ta da se brani sa slobode bez garancije vlasti mati~ne dr`ave, a ja tu garanciju ne}u da tra`im Voditeq: A ako oni ho}e da vam daju Dr [e{eq: Niti }u je prihvatiti u slu~aju ako bude izdana, ja }u sa prezirom odbaciti garanciju ovog dosmanlijskog re`ima jer meni izdajnici ne treba da daju nikakve garancije. Ja to ne}u, za mene bi bilo nepodno{qivo da \in|i}, Ko{tunica, ^ovi} ili Svilanovi} za mene ne{to garantuju. Voditeq: [ta nisu vada svi Petru{i}: [ta }e vam garancija vi idete mimo zakona, vi idete Dr [e{eq: Pazite oni zakon tretiraju kao da ne postoji {to se ti~e Haga Petru{i}: U redu Dr [e{eq: Zakon obavezuje vlasti u zemqi, zakon je protivustavan, ali na stranu i takav protivustavan zakon spre~ava moje eventualno izru~ewe. Ja idem tamo, ali oni nikome ne}e da daju da se brani sa slobode bez garancije. Do sada nije bilo takvog slu~aja. Do sada nije bilo takvog slu~aja je li tako Pazite ovo pravo Voditeq: Mo`e i druga dr`ava da vam da garancije Dr [e{eq: Pa evo ja bih rado prihvatio garancije ira~kog predsednika Sadama Huseina, ira~ke vlade pa bih oti{ao u Bagdad jedno mesec dana sada je tamo najkriti~nije, da izrazim svoju solidarnost. Voditeq: A {to niste oti{li u Bagdad sad, tamo Hag ne bi mogao da vas se do~epa Dr [e{eq: Zato {to moram u Hag. Pazite moj dolazak u Bagdad ne mo`e imati nekog velikog zna~aja niti ja mogu naro~ito efikasno doprineti ira~koj odbrani Voditeq: Ali tamo ne bi mogli da vas uhapse ovi iz Haga 801

Dr [e{eq: Ja ne be`im od tog hap{ewa. Ja se ne skrivam, ja ne be`im. Vidite, ima jo{ jedna stvar za{to sam ja protiv toga da se isporu~uju Srbi, a ja `elim da idem. Veoma je va`no da vam to objasnim. Ako se osudi Milo{evi} ako se osudi bilo koji visoki dr`avni funkcioner iz tog vremena posledice za Srbiju mogu biti stravi~ne. Voditeq: Pa i vi ste bili dr`avni funkcioner Dr [e{eq: Sa~ekajte malo {to tr~ite pred rudu. Mo`e se nametnuti pla}awe ratne o{tete. Ako se osudi Karayi} i Mladi} mo`e se ukinuti Republika Srpska da se proglasi genocidnom tvrevinom. Zbog toga `arko `elim da nikad ne uhvate ni Karayi}a ni Mladi}a, `arko `elim da se Milo{evi} odbrani tamo. [to se mene ti~e moja eventualna osuda ne mo`e nikakve negativne posledice Srbiji izazvati ni srpskom narodu jer ja nisam bio ~ovek vlasti, ~ovek re`ima, bio sam opozicionar. Voditeq: Bili ste potpredsednik vlade u jednom trenutku. Dr [e{eq: Ma kada sam bio potpredsednik vlade, nemojte molim vas da izmi{qate Petru{i}: Nema veze sa periodom odgovornosti Voditeq: Dobro Dr [e{eq: Period koji se meni tamo pripisuje period odgovornosti je avgust 1991 do septembra 1993. godine Voditeq: Oni ka`u va{a figura na politi~koj sceni Srbije Dr [e{eq: Ja sam najva`nija figura na politi~koj sceni Srbije od kada sam se rodio ne treba mene u to posebno ube|ivati. Ali, nisam bio formalno pravno nosilac najvi{e funkcije vlasti i ne mo`e moje eventualno kriminalno delovawe kako se to tamo sankcioni{e da izazove lo{e posledice po zemqu nad kojom sam upravqao. Nad kojom sam obavqao tu funkciju Petru{i}: Jeste Dr [e{eq: Dakle, zbog toga sam ja relaksiran. Ono negativno {to se tamo desi tica}e se mene, pogodi}e moju porodicu, pogodi}e moje prijateqe ali meni pru`a {ansu da ostvarim jednu ulogu kakvu pri`eqkujem u istoriji srpskog naroda, da se pamti kako sam tamo ~asno zastupao srpske nacionalne interese. A, relaksiran sam od mogu}ih negativnih posledica po svoju zemqu. I zato ja idem, ali sam protiv toga da bilo ko, smatram da je zlo~inac ko poku{a da isporu~i Mladi}a ili Karayi}a ili bilo kog drugog visokog dr`avnog funkcionera iz tog vremena. Vi se se}ate u kakvom sam ja `estokom sukobu i sa Jovicom Stani{i}em i sa Frenkijem i sa Legijom Voditeq: I sa Arkanom Dr [e{eq: I sa Sretemnom Luki}em, Arkan je pokojni ne mo`e mu se suditi, ja vas molim malo uozbiqite ovu emisiju. Voditeq: Ne, bili ste u sukobu Dr [e{eq: Dakle, u sukobu sam bio s tim qudima, javno se prepucavao itd. Ali taj sukob se ti~e na{ih unutra{wih politi~kih odnosa i pravnih odnosa, ali ja ne `elim da iko od tih qudi ode tamo jer bi to bilo stra{no za na{u zemqu. Voditeq: Gospodine [e{eq po{to ima vrlo malo vremena do kraja, a puno pitawa je bitnih ostalo, recite prvi put se pojavquje Vojvodina do sada niko nije 802

Dr [e{eq: To }e brezi da padne to ne mo`e da opstane ni sa aspekta, je li se sla`ete gospodine Petru{i}u Petru{i}: Sla`em se, sla`em se Dr [e{eq: To ne mo`e ni sa aspekta wihovih propisa u Vojvodini nije bilo sukoba, nije bilo rata, nema dve zara~ene strane to mora, ne}u na to ni da se osvr}em, to mora jednim potezom da se odbaci Voditeq: A ovo {to se pojavquje u optu`nici na najve}i broj mesta se ka`e dr`ao govor tu i tu ovakav, pa dr`ao govor onde, a svi govori su sa~uvani Dr [e{eq: Pa ja }u sada sve te moje govore lepo, pa }u objaviti jo{ nekoliko kwiga na osnovu tih govora, ja nisam uspeo da sa~uvam sve govore, oni imaju snimke, razne policije snimale tamo su prikupili i televizijske snimke s mog boravqewa na frontu me|u borcima, ja nemam te snimke sada }u ih imati. Znate ja kada sam do{ao da obilazim hercegova~ki front tamo su me odu{evqeno crnogorski rezervisti do}ekali na sav glas pevali od Nik{i}a pa do Splita vojvoda se [e{eq pita. Ja bih sve dao sada da dobijem taj snimak, snimala je i beogradska televizija ali nikad nisam mogao do toga da do|em. Sada }u vaqda to na}i u Hagu. Voditeq: Dobro oni tamo znaju da nude i neke dogovore, mo`e li da se desi da protiv nekog svedo~ite Dr [e{eq: [to se mene ti~e ne dolaze u obzir nikakvi dogovori. Voditeq: ^ak ni protiv onog tamo u Srebrenici {to je odgovoran, tako nekoga ko je pravio zlo~inac Dr [e{eq: Ovo {to ja sada javno svedo~im, ja svedo~im i dokazao nevinost generala Krsti}a, onaj ko je pravio zli~ine on je na~inio najve}u {tetu srpskom narodu i sa antisrpskih pozicija je to radio, ali ja ne mogu da budem svedok jer nisam gledao te zlo~ine. Moja saznawa su posredna, razumete. Petru{i}: Od druge ruke Dr [e{eq: Iz tre}e, ~etvrte ruke ko zna iz koje ruke, ja u `ivotu nisam ni video nikada tog Qubi{u Bearu, ne znam kako izgleda dakle ja ne mogu biti svedok, ali kao politi~ar mogu na{oj javnosti da ga politi~ki osu|ujem zbog toga {to je tamo uradio. Voditeq: Na samom smo kraju emisije gospodine Petru{i}u da li biste vi branili gospodina [e{eqa, ka`u moramo da mu nametnemo advokata i ostalo, i {ta bi tu u wegovoj optu`nici bilo za wega najopasnije Petru{i}: Dr [e{eq je samim tim {to je univerzitetski profesor kvalifikovan da pru`i odbranu i drugima, me|utim u ovom slu~aju }e morati imati advokata. Kako }e to re{iti sa sekretarijatom onog trenutka kada se pojavi Voditeq: To su Dr [e{eq: Ne moram da uzmem advokata, ja }u se sam braniti me|utim ima}u pravnog savetnika ima}u pravnog pmo}nika, ima}u svoje istra`iteqe i zahteva}u Ha{ki tribunal da plati wihov rad. Dakle, ima}u advokata pravnog savetnika i pravnog pomo}nika. Uglednog pravnika za drugu funkciju i ima}u istra`iteqe koji }e za mene da prikqupaju na terenu, dakle to je taj moj Petru{i}: Ne, morate imati, mislim da vam prikupqa tu odbranu Dr [e{eq: Naravno, to ima i Milo{evi} Petru{i}: Jasna stvar 803

Voditeq: Gospodine [e{eq da li o~ekujete tu pomo} dr`ava da vam pomogne da do|ete do nekih dokumenata Dr [e{eq: Ne, od ovog re`ima mi ni{ta ne treba. Voditeq: Kada }ete da objavite, obe}ali ste to ide pre odlaska, sprega organizovanog kriminala vlasti, ono {to ste obe}ali da }ete do kraja Dr [e{eq: kako, ja sam objavio na 200 strana neke Voditeq: Rekli ste da ima jo{ Dr [e{eq: Obave{tajne podatke, dao sam za neke novine, ali niko se ne usu|uje da objavi. Ja sam o~ekivao Petru{i}: Predato je i u sud koliko ja znam Dr [e{eq: I u sud sam predao pa da, deo arhive Vlajka Stoiqkovi}a koje je li~no meni poverio predao sam tako|e u sud da mi se ~uva. Jer ja to ne mogu da dr`im u svom stanu, ja sam stari disident ja znam kako je to kada upadne policija pa sve pretrese itd. Ne mogu u svom kabinetu u Srpskoj radikalnoj stranci ono {to je moglo da se skenira ja sam skenirao i sve je na kompjuterskim diskovima. Nisam mogao rukopisne bele`nice Vlajka Stoiqkovi}a da skeniram, ali sam ih predao sudu na ~uvawe. A ovo su|ewe po mojoj tu`bi za isplatu javno obe}ane nagrade je zatvoreno za javnost pa niko to ne mo`e da iznosi iz sudskih spisa, protivni~ka strana mo`e da ostvari uvid ali ne mo`e da nosi. Prema tome tu sam se ve{to dosetio da imam besplatno Petru{i}: ^uvawe Dr [e{eq: I pouzdano ~uvawe dokumentacije. Voditeq: Gospodine [e{eq, pro{ao je termin za ovu emisiju, ovo je sedma emisija koju smo radili. Bio je u planu jedan drugi ~ovek da gostuje umesto gospodina Petru{i}a koji bi se malo sva|ao i u zadwem trenutku je rekao pa ne mogu da napadam sada [e{eqa jer je to neprijatno Dr [e{eq: Toga koga ste hteli ne cenim kao pravnika {ta on ima da me napada, nego je u sprezi sa Voditeq: U svakom slu~aju Dr [e{eq: Gospodin Petru{i} je veoma dobar sagovornik znate, ugledni pravnik o~igledno veoma dobro barata i pravnom procedurom Ha{kog tribunala i koristan mi je bio razgovor s wim i pre ove emisije. Voditeq: U svakom slu~aju ni ja nisam hteo da vas ne{to posebno napadam ustvari vam `elim puno sre}e pred Ha{kim tribunalom i da se {to skorije vidimo opet u nekoj emisiji. Dr [e{eq: Hvala. Rezervi{ite termin. Voditeq: Zahvaqujem se i gospodinu Petru{i}u na saradwi, svakom vam dobro. Svako dobro i vama po{tovani gledaoci ostanite uz va{e omiqene televizije, Televiziju Ko{ava u Beogradu i Televiziju Pet iz Ni{a.

XLVIII NAS Japanska TV, 19. februar 2003. godine Voditeq: Vi ste opet u centru pa`we, za{to ste odlu~ili da odete tamo, u takozvani Ha{ki tribunal, pre nego {to oni podignu optu`nicu protiv vas, 804

za{to ste do{li do takve ideje? Dr [e{eq: Pa, ja sam ve} osam godina poku{avao da putujem u Hag. Saznao sam da je podignuta optu`nica pre nego {to je to objavqeno, ja jednostavno `elim da odem jer je to za mene veliki izazov kao politi~ara, ja nikada nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, nisam druge nagovarao da ~ine ratne zlo~ine i nisam nijedan ratni zlo~in prikrivao. Ovo je jedan politi~ki sud, politi~ko su|ewe srpskom narodu i ja sam spreman pred tim sudom da branim srpske nacionalne interese i svoju ulogu u ovom ratu. Voditeq: Kao {to se vidi u posledwe vreme, naro~ito, Ha{ki tribunal je na neki na~in, nije fer prema srpskom narodu, recimo po procentu takozvanih optu`nika tamo, koji se nalaze u Ha{kom tribunalu, zna~i, ve}inu ~ine Srbi, na`alost. Takva institucija, po va{em mi{qewu, {ta je ta institucija, ukratko? Dr [e{eq: Pa, to je jedna antisrpska politi~ka institucija, ~iji je ciq da slomi otpor srpskog naroda, globalizmom, kao novom svetskom poretku. Re~ je o poku{aju da se uspostavi ameri~ka dominacija nad celim svetom, mi smo se Srbi na{li na putu Amerikancima u tom wihovom pohodu, i zbog toga oni uni{tavawem Srba, `ele svim drugim narodima sveta da stave do znawa kako }e se provesti ako se suprotstave Americi. To je u osnovi su{tina. Voditeq: Mi ve} i znamo na koji na~in se brani biv{i predsednik, Slobodan Milo{evi}, da li }ete vi na sli~an na~in se braniti, zna~i, ne}ete tra`iti branioca? Dr [e{eq: Ja }u sam da se branim, jer ja sam pravnik, profesor sam pravnog fakulteta, dovoqno se razumem u to i ja sam apsolutno siguran da }u pobediti Ha{ki tribunal, bez obzira koliko bude trajao proces. Voditeq: Da li je ta informacija koja se pri~a po zapadnim zemqama, je li to demagogija, po pitawu dobrovoqaca va{e stranke? Dr [e{eq: Na{a stranka je okupila oko deset hiqada dobrovoqaca i uputila ih u rat, ali svi na{i dobrovoqci su bili u sastavu regularnih vojnih snaga, dakle, mi nismo imali nikakve paravojne organizacije, niti ja imam bilo kakvu komandnu ulogu u tome. U trenutku kad se dr`ava raspadala, kad je vojska bila u krizi, mi smo pomogli popuwavaju}i vojne redove i nijedan na{ dobrovoqac nigde jo{ nije osu|en za ratni zlo~in, nigde. Voditeq: Zna~i, {to se ti~e ratnih zlo~ina, navodnih, koji su u~inili dobrovoqci va{e stranke, to je potpuna demagogija? Dr [e{eq: Da. To je neistina. Voditeq: Jeste li ~uli vesti da je Ha{im Ta~i pobegao tra`e}i, da je protiv wega pokrenuta procedura u Ha{kom tribunalu? Dr [e{eq: Da, ali nije pokrenuta. On je pobegao misle}i da jeste ali jo{ nije. Ali su wegovi najbli`i saradnici pohap{eni. Voditeq: Da li vi ocewujete taj akt, zna~i, Ha{ki tribunal je po~eo taj proces rasvetqavawa ratnih zlo~ina koji su u~inili nesrbi? Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je to samo jedna maska za javnost, jer dok se ne sudi Bilu Klintonu, ameri~kom predsedniku, Toniju Bleru, britanskom predsedniku, dok se ne sudi @aku [iraku, francuskom predsedniku, dok se ne sudi genralu Klarku, komandantu NATO pakta, dok se ne sudi Havijeru Solani, nema pravog su|ewa ratnim zlo~incima, a Albanci su samo bili instrument u ame805

ri~kim rukama. Voditeq: Da li vam je poznat problem, to jeste, pripadnici OVK su kidnapovali nealbance, uglavnom sve, i recimo, u Beogradu postoji udru`ewe porodica kidnapovanih Srba? Dr [e{eq: Svi ti Srbi su ubijeni ve} odavno. Amerikanci znaju i ko ih je ubio i sve, i svi }ute, a vlast u Beogradu nije zainteresovana za to. Vi{e je Srba poginulo, vi{e je Srba ubijeno na Kosovu otkad su u{li Amerikanci, nego u toku, nego Albanca {to je poginulo u toku rata. Voditeq: Da li }ete vi pri~ati i o tom zlo~inu OVK u Ha{kom tribunalu? Dr [e{eq: Govori}u o svemu, o svemu {to znam. Voditeq: Kao na primer, kakve informacije, koje nisu jo{ saop{tene javnosti? Dr [e{eq: Pa, ja sam najve}i broj tih informacija izneo u javnost. Ja znam o ratnoj ulozi svih qudi sa ovog podru~ja, znam o raznim kriminalnim aferama, o mafija{kom delovawu Zorana \in|i}a, Neboj{e ^ovi}a, Gorana Svilanovi}a i ostalih. Zbog toga se re`im u Beogradu mnogo pla{i mog odlaska u Hag. Oni su prvo `eleli da odem a sad su upla{eni. Voditeq: Ina~e, da li vi primate ameri~ke ekipe iz zapadnih zemaqa? Dr [e{eq: Pa, ja proteklih godina nisam primao, primao sam samo iz prijateqskih zemaqa, izme|u ostalih, i japansku. Me|utim, u proteklih nekoliko dana dao sam nekoliko intervjua. Ina~e, ja nemam poverewa u zapadne novinare, oni su spremni da la`no izve{tavaju, da falsifikuju iskaze. Voditeq: A ina~e, gospodin je pro~itao i jednu kwigu koja se radi o tome, recimo, muslimani tamo u Bosni i [iptari dole na Kosovu, oni su napravili jednu novinsku agenciju u Americi, pa su na taj na~in ra{irili tu wihovu propagandu po celom svetu. Da li vi imate neke informacije? Dr [e{eq: Da. Pa, to je istina. To su radili i Hrvati i muslimani u Americi, i mnogo ameri~kih kongresmena je potkupqeno na taj na~in, poput Diogardija, Diogardi je najvi{e novca dobio na taj na~in. Vi znate, u Americi je sve na prodaju, i ~ast, i po{tewe, i istina, sve je na prodaju. Voditeq: Da li je poznato, jedan Amerikanac koji se zove Yim Hof, koji vodi agenciju u Wu Delhiju, on ima veliku ulogu u onom sukobu 1999. godine o Kosovu? Dr [e{eq: Li~no za wega nisam ~uo, ali znam za mnoge koji to rade. Voditeq: Zna~i, sigurno je bilo ukqu~eno vi{e takvih agencija u tom periodu? Dr [e{eq: Da, da. Voditeq: [to se ti~e va{e stranke, Srpske radikalne stranke, dok se vi budete nalazili tamo u Hagu, ko }e vr{iti du`nost? Dr [e{eq: Tomislav Nikoli}, moj zamenik. On }e biti {ef stranke dok sam ja u Hagu. Mi sada u subotu imamo Kongres, u deset ~asova, mo`ete da do|ete na na{ Kongres a 23. februara, u 18 ~asova, u nedequ, imamo miting ispra}aja, na Trgu Republike. Voditeq: ^uli smo da ste uzeli avio kartu u samo jednom pravcu? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Zna~i, to na neki na~in podse}a na kamikaze. Zna~i, da li biste 806

mogli ovako ispred kamera, na neki na~in da ispri~ate va{u budu}nost? Dr [e{eq: Ja idem da se borim za ponos i ~ast svoga naroda, borim se za istinu, i ja sam spreman da se `rtvujem za to. Mene ne interesuje kakva }e biti presuda, meni je va`no da mi se pru`i prilika da javno `igo{em veliki zlo~in nad mojim narodom. Voditeq: Kako vi ocewujete politiku koju vode Amerikanci po pitawu Iraka? Dr [e{eq: To je agresivna politika. Amerikanci su po~eli rat civilizacija i ameri~ki autor Semjuel Hartington, u svojoj kwizi “Sudar civilizacija”, zapravo je izlo`io kqu~ne ameri~ke strate{ke planove. Amerikanci `ele dugo da vladaju celim svetom, naravno, oni imaju jedan odnos prema zapadnoj civilizaciji, prema civilizaciji zapadnog hri{}anstva a drugi odnos prema svim ostalim civilizacijama, kineskoj, japanskoj, indiskoj, ruskoj, odnosno, isto~nohri{}anskoj, islamskoj, afri~koj, latinskoameri~koj, i oni vode neprijateqsku politiku prema svim tim zemqama. Sad su zapretili Ira~anima, zbog bogatih nalazi{ta nafte, ali, u opasnosti su i Rusija, i Kina a i Japan je, kao {to vidite, decenijama ve} pod ameri~kom dominacijom i Amerikanci ve{ta~ki smawuju ekonomski prosperitet Japana. @ele da ograni~e, da uni{te japansku ekonomiju. Amerikanci su protiv afri~kih zemaqa, protiv latinoameri~kih, jer dana{wi visok `ivotni standard zapadnog sveta, zasniva se na surovoj eksploataciji ostatka sveta. Ta wihova ideologija je rasisti~ka i nedemokratska. Amerikance hvale svojom demokratijom ali za{to onda nema demokratije u me|unarodnim odnosima. Dajte neka doka`u demokratiju u me|unarodnim odnosima a ne politikom sile, topovwa~a, osiroma{enog uranijuma i drugih savremenih sredstava za ubijawe qudi. Voditeq: ^uli smo da ste vi, ako se ne varam, dva puta bili kod predsednika Sadama Huseina, tamo u Iraku, u Bagdadu? Dr [e{eq: Tri puta sam bio. Voditeq: Kako vi li~no ocewujete wegov karakter? Dr [e{eq: Ja mislim da je on jedan vrlo ~vrst, stabilan ~ovek, koji voli svoj narod, koji je nacionalista, brine o wegovoj budu}nosti i `eli da sa~uva nezavisnost svoje zemqe. Ja veoma cenim i po{tujem predsednika Sadama Huseina i smatram ga svojim li~nim prijateqem. Voditeq: Wegov karakter, koliko je on ~vrst po pitawu suprotstavqawa Amerikancima, to jako podse}a na vas? Dr [e{eq: Ja sam veoma ube|en da je on ~vrst i odlu~an da brani svoju zemqu i da ne}e kapitulirati, da ne}e pokleknuti, i ja se nadam, ako do|e do agresije, da }e ira~ki narod pobediti. Voditeq: Koliko je ta~na informacija da sada{wa vlast jugoslovenska, je u saradwi sa Amerikancima, davala sve informacije koje su oni imali o ira~koj vojsci? Dr [e{eq: Da. Mi imamo izdajni~ku vlast u Beogradu i oni slu`e Amerikancima do kraja, ali ti izdajnici }e jednog dana da odgovaraju pred srpskim sudovima. Voditeq: Zna~i, vi sada kreirate sada{wu dosovsku vlast kao proameri~ku vlast? Dr [e{eq: Da. 807

Voditeq: U ~emu je tajna velike popularnosti koju u`iva va{a stranka me|u gra|anima Srbije? Dr [e{eq: Zato {to smo mi patriote, {to smo po{teni qudi, {to nismo ume{ani ni u jednu kriminalnu aferu, ni u jedan mafija{ki posao, i {to otvoreno rskrinkavamo i politiku srpskih neprijateqa i kriminalne poslove sada{we vlasti. Voditeq: U slu~aju da Amerikanci napadnu Irak, da li }ete vi opet poslati dobrovoqce tamo u Irak? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da mi to sada nismo u mogu}nosti da po{aqemo, ali mi }emo se solidarisati, politi~ari iz na{e stranke }e i}i tamo da budu solidarni. Znate, nemogu}e je sad poslati dobrovoqce u Irak, jer u tome bi nas spre~ili ovde u Beogradu, na aerodromu, to bi mo`da jo{ negde spre~ili, me|utim, i}i }e na{i politi~ari da uka`u solidarnost i da u~estvuju kao `ivi {titovi u za{titi civilnih objekata. Voditeq: Politi~ari iz va{e stranke, iz Srpske radikalne stranke, su spremni da odu tamo u Bagdad i da naprave `ivi {tit tamo? Dr [e{eq: Ja sam se spremao da putujem 2. marta, da nisam i{ao u Hag. Voditeq: U slu~aju da Amerikanci izazovu veliku humanitarnu katastrofu, kao {to je bila 1999. godine u Jugoslaviji, i u tom slu~aju da bi se ipak spremili da {aqete neku vojnu pomo} i oru`je. Dr [e{eq: Mi }emo pomo}i ira~kim prijateqima koliko god budemo mogli. Voditeq: Kad ste vi odlu~ili da postanete takav veliki patriota srpski? Dr [e{eq: Pa, od najranije mladosti ja sam patriota. Voditeq: Ali, pretpostavqam da je tada bilo mnogo te{ko}a od strane tada{we komunisti~ke vlasti? Dr [e{eq: Pa, ja sam vi{e puta bio u zatvoru iz politi~kih razloga. Jednom sam bio osu|en i na osam godina zatvora pod komunisti~kim re`imom, ali ja sam izdr`ao sve. Voditeq: Kako vi ocewujete politi~ki akt koji je u~iwen tamo u saveznom parlamentu 4. februara, to jest, usvajawe Ustavne poveqe? Dr [e{eq: Time je na{a savezna dr`ava uni{tena, ona vi{e ne postoji. Voditeq: Da li je taj akt ohrabrio separatisti~ki pokret u Crnoj Gori? Dr [e{eq: Da. Ne samo da je ohrabrio nego je i osna`io. Taj akt je legalizovao sve ono {to su nezakonito separatisti do sad uradili. Voditeq: U va{oj politici, politici va{e stranke, Crna Gora uvek mora biti, zna~i, sastavni deo? Dr [e{eq: Pa, zato {to su Crnogorci Srbi. Zamislite vi Japanci, sad kad bi vam neko otimao jedno po jedno ostrvo i progla{avao novu dr`avu, to Amerikanci upravo nama rade. Voditeq: [ta vi komentari{ete na politiku Pri{tine, {iptarskih politi~ara dole? Dr [e{eq: Ne postoji nikakva politika Pri{tine, postoji ameri~ka politika. Amerikancima je ciq da Kosovo iza|e iz sastava Srbije. Voditeq: Znate li, [iptari sad poku{avaju da usvoje deklaraciju takozvane nezavinosti? Dr [e{eq: Da. To je ameri~ka igra sve. 808

Voditeq: U slu~aju da ti [iptari usvoje tu deklaraciju u novom takozvanom parlamentu, da li }ete preduzeti neke mere? Dr [e{eq: Mi sad ne mo`emo preduzeti ni{ta, mi samo ne smemo dozvoliti da iko iz Beograda prizna taj akt nezavisnosti. Mi moramo ~ekati neki pogodniji istorijski momenat da povratimo kontrolu nad Kosovom. Voditeq: I na kraju, da japanskim gledaocima ka`emo, ne{to pre odlaska u Ha{ki tribunal? Dr [e{eq: Pa, ja `elim da Japan ostane nezavisan, samostalan, suveren, da se razvija wegova privreda, da bude solidaran sa svim civilizacijama, sa svim narodima koji su danas na udaru Amerike. Ja mislim da sve civilizacije treba da u~e od Japanaca a da Japanci treba qubomorno da ~uvaju sopstveni patriotizam i da ne dozvole da budu ameri~ki instrument za bilo kakve prqave posle {irom sveta, jer Japanu je mesto tamo gde su Rusija, Kina, Indija, arapski svet, afri~ke zemqe, Latinska Amerika. Ja mislim da Japan treba da ima {to boqe odnose i sa Kinom i sa Rusijom a isto tako mislim da treba sve da se uradi da bude mir na korejskom poluostrvu ida se mirno sprovede ujediwewe Koreje, i ameri~ke trupe da se povuku svuda iz Azije. [ta }e ameri~ki vojnici u Aziji? Ja mislim da svi azijski narodi treba da vode miroqubivu politiku me|usobnog prijateqstva, da Amerikancima nema mesta tamo. Japanska tehnologija, kineski i ruski potencijali, mogu dovesti do op{teg procvata celog sveta. Voditeq: Zna~i, {to se ti~e dobrovoqaca va{e stranke, oni su bili na svim terenima po Bosni i po Kosovu... Dr [e{eq: Na Kosovu ne, na Kosovu nije bilo potrebe, po{to je armija ve} bila dovoqno sna`na i jaka. Kad se raspadala armija, onda su na{i dobrovoqci bili aktivni. Voditeq: Zna~i, ono {to [iptari svaki dan ka`u da su dobrovoqci va{e stranke u~inili ovo, ono... Dr [e{eq: To nije istina. Na Kosovu nije bilo dobrovoqaca na{e stranke. Voditeq: Dok ne doka`ete da je srpski narod nevin ili miroqubiv, kako ka`u u Ha{kom tribunalu, vi imate nameru da se vra}ate ovamo? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Hvala vam puno. Dr [e{eq: Hvala vama.

XLIX NAS YU info, “Stav”, 21. februar 2003. godine Voditeq: Dobro ve~e gledate YUinfo kanal, ovo je emisija Stav. Na{ ve~era{wi gost predsednik Srpske radikalne stranke gospodin Vojislav [e{eq. Dobro ve~e i dobro do{li Dr [e{eq: Dobro ve~e Voditeq: U ponedeqak putujete u Hag i imam utisak da ste posledwih dana odgovorili gotovo na sva mogu}a pitawa osim na to kako se ose}ate vi, a kako se ose}a va{a porodica. 809

Dr [e{eq: Ja se lepo ose}am. A ne bih mogao da ka`em da je mojoj porodici prijatno, ali sve }e izdr`ati to sam ube|en. Voditeq: Je li ka`u ne{to deca Dr [e{eq: Pa pitaju kada }u se vratiti ali to je sve Voditeq: Sada pitali su vas ve} za{to idete u Hag kada vas vlasti ovde ne mogu uhapsiti zato {to po zakonu o saradwi sa Ha{kim tribunalom optu`nice donete posle stupawa tog zakona na snagu optu`enima }e biti su|eno u zemqi. Dakle koji je va{ razlog? Dr [e{eq: To je za mene veliki izazov i kao politi~ara i kao pravnika. Prvo kao politi~ar ja razumem da je to jedna antisrpska politi~ka institucija koja poku{ava da skr{i srpske nacionalne interese, i ja smatram da imam dovoqno snage i voqe da se sa tom institucijom uhvatim u ko{tac. Da za{titim srpske nacionalne interese. Kao pravnik da ogledam svoju sposobnost na onom poqu pravne nauke i prakse u kome do sada nisam imao nikakvog iskustva. Jer ti proseci se vode po proceduri koja je do sada nepoznata u pravu. Nije tu u pitawu sada razlika kontinentalnog i anglosaksonskog prava nego stvarawe novog procesnog prava koje je do sada bilo nepoznato. I vrlo se te{ko u tome i iskusnim pravnicima. Ja sam se u `ivotu mnogo vi{e bavio politikom nego pravom ali isku{ewe je tako|e veliko. I na kraju ja sam neprekidno insistirao da odem u Hag na sve mogu}e na~ine poku{avao Voditeq: Najzad su vam ispunili `equ. Ti ste stvari zna~i rekli, prvo to je za{tita srpskih nacionalnih interesna. Kako se to sada oni mogu {tititi u Hagu. Dr [e{eq: Oni se mogu {tititi istinom. Ja }u se boriti da pobedi istina. Da se la`ne optu`be protiv srpskog naroda i srpskih politi~kih predstavnika odbace, demantuju. Da se falsifikovani dokazi raskrinkaju. Da se razgolite la`ni svedoci. Voditeq: Kako }ete u svemu tome uspeti Dr [e{eq: Ja sam dosta informisan o svemu {to se zbivalo na prostoru biv{e Jugoslavije i znam koliko su sve optu`be protiv drugih Srba do sada podignute la`ne, da se ne mo`e suditi politi~kim funkcionerima Srbije za bilo {ta {to se de{avalo do 1992. godine. Jer je u ratu u~estvovala samo JNA, a nad JNA nije bilo nikakve dr`avne kontrole. Bila je politi~ka kontrola generalske partije Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju koja je organizovala minirawe jevrejskog grobqa u Zagrebu na Mirogoju, minirawe zgrade jevrejske op{tine u Zagrebu. Da bi se sve to pripisalo Tu|manu, a sa srpske strane je isto tako organizovala nekoliko zlo~ina da bi se to pripisalo Srbima, nacionalistima, ~etnicima itd. Ta generalska komunisti~ka garnitura se javqala sa aspiracijama da postane nezaobilazni kqu~ni politi~ki faktor na koga bi mogla da ra~unaju neke strane sile, `eqne da se odr`i Jugoslavija kako su oni prognozirali i spremne da se obra~unaju i sa srpskim i sa hrvatskim nacionalizmom podr`e jednu komunisti~ku opciju kao {to su podr`ali Titovu komunisti~ku opciju pred kraj Drugog svetskog rata. Ta generalska garnitura je bila prili~no glupa. Oni nisu znali jedno staro pravilo od Hegela i Marksa jo{ na ovamo da se stvari u istoriji ponavqaju, ali prvi put kao tragedija a drugi put kao farsa. To je bila farsi~na partija ta generalska partija Savez komunista pokret za Jugoslaviju. Ali oni su napravili mnogo zlo~ina, mnogo nepo810

dop{tina, mnogo kriminalnih afera imaju. Oni su naoru`avali muslimane u Bosni i Hercegovini, general Stevan Mirkovi} je naoru`avao muslimane u Jawi. A general Aleksandar Vasiqevi} je trgovao sa Delimustafi}em isporu~io ogromne koli~ine naoru`awa. Ja raspola`em tim ~iwenicama Voditeq: Mislite da li }ete to mo}i Dr [e{eq: Znam pouzdano {ta se de{avalo i u Zagrebu a uostalom general Ne|o Bo{kovi} biv{i {ef vojne slu`be bezbednosti dok jo{ nije smewen svojom rukom je napisao spisak kqu~nih aktivnih penzionisanih generala nekih beogradskih novinara koji su predstavqali jezgro Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju nakon povla~ewa admirala Branka Mamule i Veqka Kadijevi}a. To je negde bio april 1993. godine. Ja sam danas to novinarima podelio na konferenciji za {tampu Voditeq: To {to ovde ka`ete ve} ste rekli Dr [e{eq: Vidim da sam blokiran na svim medijima niko `iv to nije objavio Voditeq: Evo pri~ate sada. Dakle, dali ste ve}, to i ovde ka`ete samo na drugi na~in, optimisti~ku izjavu da }ete pobediti Ha{ki tribunal. Najavili ste da }ete se braniti sami na ~emu }e se ta odbrana zasnivati? Dr [e{eq: Pa prvo ja }u ve} u prigovoru na optu`nicu pokazati kolike su wene slabosti zbog ~ega optu`nica u pravnom smislu je neodr`iva. Vidite, postoji jedno pravilo koje je usvojio Rimski tribunal koji je kasnije osnovan ali je univerzalniji po pravnom zna~aju, da se nadle`nosti tribunala prote`e samo na one doga|aje koji su se desili nakon wegovog osnivawa. Po tom op{tem pravnom pravilu morali bi da se ravnaju svi pojedina~ni posredni tribunali. Dakle, Ha{ki tribunal i kada bi bio legalno utemeqena pravna institucija u me|unarodnom pravu mogao bi svoju nadle`nost da zasniva samo od trenutka osnivawa pa na daqe. To je jedan op{ti prigovor koji }u podneti ve} prvih dana, ali nije bitno kako }e reagovati na taj prigovor. Moje je da na sve slabosti odmah reagujem tako podno{ewem odre|enih sudskih prigovora, i naravno da insistiram na toj proceduri na tim formalnostima. Drugo, pitawe Vojvodine apsolutno ne mo`e biti tretirano jer Vojvodina nije bila u ratu. Nema rata gde ne postoje jasno definisane dve protivni~ke suprotstavqene strane. To mora da propadne. Zatim, mora da otpadne odmah to udru`ivawe radi zlo~ina~kih ciqeva ili zlo~ina~ka organizacija kako se to ve} mo`e nazvati, jer sa qudima skoj ima su me povezali ja nemam ni{ta zajedni~ko. Ja sam mnogo ~e{}e s wima bio u sukobu, sa nekim od wih sam neprekidno bio u sukobu, sa Veqkom Kadijevi}em apsolutno neprekidno u skobu. Sa Aleksandrom Vasiqevi}em neprekidno u sukobu. Sa Jovicom Stani{i}em osim dve tri faze primirja, neprekidno u sukobu. Sa Milo{evi}em nekad u sukobu nekad u saradwi ali nismo nikad bili jedna organizacije jedno udru`ewe. I nikada nismo imali iste ciqeve. “Velika Srbija” je moj politi~ki ciq. Zapadna srpska granica Karlobag Ogulin Kralovac Virovitica je moj politi~ki projekat. Ja to ne dam ni Slobodanu Milo{evi}u ni Radovanu Karayi}u ni Ratku Mladi}u ni Milanu Marti}u nikome ja to ne dam. Ne dam to autorstvo. Oni nikad za to nisu bili. Ja jesam, to su moji ciqevi ja }u da branim moje ciqeve i politi~kim i pravnim argumentima. To ne mo`e niko da mi spre~i. Ali ne dam da mi druge ubacuju u to koji u tome nisu u~estvovali. 811

Voditeq: Znate li ve} nekoga koga }ete zvati da svedo~i u va{i odbranu Dr [e{eq: Da, ja }u prvo da vidim koliko }e biti svedoka optu`be koliko bude svedoka optu`be ja }u toliko svedoka odbrane da anga`ujem. Voditeq: Da li ve} imate pripremqene svedoke Dr [e{eq: Prili~an broj Voditeq: Neko ime Dr [e{eq: Pa ne mogu vam sada govoriti imena za{to bih, znate Voditeq: Dobro. E sada pitawe koje ja uglavnom postavqam kada govorim o ha{kom tribunalu a govorili smo ovih godina o tome mnogo je slede}e. Vi ste, da li je hrabro ili kukavi~ki oti}i u Hag. Dakle vi ste svih ovih godina napadali vlast {to isporu~uje nekoga Hagu Dr [e{eq: Da Voditeq: Radovan Karayi} i Ratko Mladi} su re{ili da ne idu u Hag, vi ste sada odlu~ili da idete. E sada da li je to hrabro ili nije hrabro Dr [e{eq: Prvo, kada vlast nekoga isporu~uje onda je to akt veleizdaje i akt direktnog kr{ewa Ustava i saveznog i republi~kog. Na{e ustavno pravo zabrawuje isporuku bilo kog dr`avqanina stranoj sili, stranoj dr`avi, a ako su ujediwene nacije u pitawu onda je to organizacija dr`ava, onda je to grupa stranih dr`ava. Prema tome pravni princip je cisti. I oni koji su na silu isporu~ivali kad tad }e morati da odgovaraju i ~ekaju ih najstro`e kazne u okviru na{eg pravnog poretka, ja im to garantujem. [to se ti~e dobrovoqnosti odlaska postoje razli~ite pozicije, razli~iti statusi. Ja mogu da odem mirno ~iste savesti, bez ikakve opasnosti po svoj narod i po svoju dr`avu. Jer u onom periodu koji mi se pripisuje u optu`bi ja nisam bio nikakav dr`avni funkcioner. I mene mogu da osude na 14 do`ivotnih robija to ne}e imati nikakve pravne posledice za Srbiju i za srpski narod. Jedan mawe {ta ima veze ne}e se ni osetiti u Srbiji. Ali ako se osude srpski dr`avni funkcioneri iz tog vremena, Slobodan Milo{evi}, Nikola [ainovi}, general Ojdani} itd. onda Srbiju ~ekaju stravi~ne posledice. Nametawe ogromne ratne o{tete iz koje Srbija ne mo`e iza}i. Voditeq: Dobro i vi ste bili potpredsednik vlade dakle, Dr [e{eq: Kada sam bio potpredsednik vlade? Voditeq: Bili ste potpredsednik vlade kad Dr [e{eq: Nemojte molim vas ja sam mislio da ste se vi ozbiqno spremali za ovu emisiju. Voditeq: Dakle, mislite da }e Ha{ki tribunal Dr [e{eq: Ja sam bio potpredsednik vlade od 1998 do 2000. godine. Toga nema u mojoj optu`nici. Prema tome to {to sam bio u ovom periodu nema veze sa ovim. Meni se u optu`nici pripisuju neke stvari od avgusta 1991. do septembra 1993. godine. U tom periodu ja nisam bio nikakav dr`avni funkcioner. [to se ti~e Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a ja mislim da ih ne smeju po cenu `ivota uhvatiti. @ive ih ne smeju uhvatiti i Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a. Ako ih uhvate pa ih slu~ajno osude, to }e biti pravni osnov za ukidawe Republike Srpske i proglasi}e celu Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu. Ni po koju cenu se ne smeju ni Radovan Karayi} i Ratko Mladi} isporu~iti ne smeju dozvoliti da budu uhva}eni. Dakle na{e su pozicije razli~ite. Ja mogu da idem relaksiran. Neizvesna je moja li~na sudbina, neizvesno je kako }e 812

to sve pretrpeti moja porodica, ali to je jedna individualna `rtva pre svega. I za{to bih ja sada o tome razmi{qao. Ali moj odlazak Srbiji ne mo`e nikakvu {tetu naneti. Mo`e Srbiji i srpskom narodu biti korisno ako se tamo budem dobro dr`ao i ako budem zastupao srpske nacionalne interese. Ako ih uspe{no budem odbranio me|unarodnom javnom mwewu bez obzira kakvu }e oni presudu da saop{te, mo`da je presuda ve} napisana Voditeq: Da li }e to do}i do javnog mwewa uop{te, sada Dr [e{eq: Na izvestan na~in }e do}i. Ja znam da }e me ovde blokirati. Prvo ovde je ova {pijunska televizija B-92 preuzela potpuni monopol nad preno{ewem su|ewa iz Ha{kog tribunala Voditeq: O~ekujete da }e vas oni Dr [e{eq: O~ekujem da }e me oni potpuno bojkotovati, bojkotova}e me svi re`imski mediji u Srbiji ponekad }e ne{to informisati javnost, prenosa verovatno ne}e biti. Me|utim sve {to se tamo izgovori zapisano ostaje. Bi}e objavqeno. A {to se ti~e me|unarodne javnosti mo`da ne}e naj{ira svetska javnost biti upoznata ali ho}e stru~na, pravni~ka javnost i to je ne{to i to mnogo zna~i. Voditeq: A kada je re~ o lokalnoj politi~koj sceni Srbiji, Dr [e{eq: Pa pro~u}e se ovde sve. Znate ovde Srpska radikalna stranka ima svoje novine list “Velika Srbija” ima svoj nau~ni ~asopis “Srpska slobodarska misao”, imamo na{u izdava~ku kwi`evnu delatnost. Prema tome sve {to se bude tamo de{avalo u vezi mog su|ewa bi}e objavqeno. Pa mi smo objavili ve} u {est debelih kwiga dosada{wi proces Slobodanu Milo{evi}u, sve {to je izgovoreno u sudnici. Voditeq: E sada koliko interesovawe mislite da }e biti ovde za tim su|ewem uop{te koliko su preno{ewa ~ak i ovog Milo{evi}evog su|ewa bitna, jedan moj kolega je izjavio da je to kao sapunska opera koja se gleda uz peglawe i jutarwu kafu. Dakle Dr [e{eq: Ne znam koji vam je to kolega ali deluje mi kao vrlo nepristojan ~ovek, znate sapunska opera. Voditeq: Mislite li da }e qudi u Srbiji biti zainteresovani da prate to, i va{e su|ewe i uop{te su|ewe Dr [e{eq: A za{to bih ja o tome razmi{qao. Neko ho}e neko ne}e Voditeq: Vi ste politi~ar ovde Dr [e{eq: Jeste, neko ho}e neko ne}e. Meni je va`no kakav }u ja trag ostaviti iza sebe u tome sve, u. Voditeq: Dobro sada pri~amo opet o istoriji a {ta je sa sada strankom, {ta }e se sa strankom desiti Dr [e{eq: Stranka ostaje ~vrsta, jedinstvena, nepokolebqiva, istrajava}e na na{em programu, na na{oj ideologiji. Za razliku od svih drugih politi~kih partija u Srbiji jedino Srpska radikalna stranka nije liderska partija. Mi smo oduvek imali kolektivno rukovodstvo istaknute li~nosti u stranci. Moj odlazak se u srpskoj radikalnoj stranci u organizacionom pogledu ne}e ni osetiti Voditeq: Je li verujete stvarno u sve to Dr [e{eq: Apsolutno sam u to ube|en. Za{to. Pa evo pogledajte Voditeq: Pitam vas za liderstvo 813

Dr [e{eq: Pogledajte {ef stranke }e biti Tomislav Nikoli}. Recite mi jednog lidera dosovskih partija koji je od wega ugledniji, popularniji u narodu. Mo`da Ko{tunica trenutno ima ve}u popularnost ali Ko{tunica ide ubrzano nizlaznom linijom, a popularnost Tomislava Nikoli}a raste. Recite mi samo jednoga za koga mislite da je popularniji od Tomislava Nikoli}a, da je ugledniji, da je sposobniji kao politi~ar. Voditeq: Moram da priznam da sam se pitala danas da li ste bili vidoviti vi jedini imate zamenika predsednika stranke, dakle kako vam je to palo Dr [e{eq: Uspostavilo se da sam ja u mnogim stvarima bio vidovit. Voditeq: Ipak kada je stranka u pitawu odsustvo predsednika stranke vi ka`ete da stranka nije liderska, ja mogla bih da u|em u raspravu mislim da u Srbiji te{ko da ima neka stranka koja zaista nije liderska, mislim da je to jo{ uvek za na{e bira~e va`no Dr [e{eq: A to je Srpska radikalna stranka Voditeq: Verovatno i za stranke. Dakle Dr [e{eq: Recite mi jo{ jednu stranku u kojoj pored glavnog ~oveka predsednika imate jo{ zna~ajne politi~ke li~nosti kao u Srpskoj radikalnoj stranci ne postoji takva stranka. Kod \in|i}a postoji on pa deset praznih mesta pa mu se onda redaju ova tr~karala ^edomir Jovanovi}, Goran Vesi} i ostali. Kod Ko{tunice postoji on pa petnaest praznih mesta pa mu se onda pojavquje ova wegova ma{inerija. Kod nekih drugih jedan ~ovek predstavqa stranku Vladan Bati} on sam je stranka, Dragoqub Mi}unovi} on sam je stranka, Neboj{a ^ovi} on sam je stranka. Nenad ^anak on sam je stranka, Du{an Mihajovi} on sam je stranka. Neman ikoga. Voditeq: [ta }e biti na prvim izborima predsedni~kim na primer Dr [e{eq: Pa ja mislim da }e Tomislav Nikoli} biti na{ kandidat i da }e dobar rezultat posti}i. Da li }e pobediti vide}emo, ali vidite da ovi planiraju da nametnu novi Ustav Srbiji pa da ukinu direktne izbore za predsednika. Pitawe je da li }emo imati uop{te predsedni~ke izbore vi{e. Nije to toliko zna~ajna funkcija da bih ja oko toga razbijao glavu. Voditeq: Postavqa se ipak pitawe zna~i kako }e va{a stranka sa jedne strane organizaciono pitawe, s druge strane analiti~ari ve} najavquju da bi u perspektivi va{u glasovi mogli s jedne strane pre}i SPS-u eventualno, s druge strane Ko{tunici Dr [e{eq: Ni{ta sme{nije nisam ~uo od toga. Ko bi to od onih koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku sada mogao glasati za Ko{tunicu mogu}e je samo obratno. Oni koji su se razo~arali u Ko{tunicu da glasaju za nas. Mi narod ni~im nismo razo~arali. Ne znam za{to bi na{i glasa~i sada glasali za SPS apsolutno ne verujem. [ta bi ih to tamo privuklo. Ne mislite vaqda da Milorad Vu~eli} mo`e da ih privu~e. ^ovek Jovice Stani{i}a, ne verujem. Nemogu}e Voditeq: Ipak ste vi prepoznatqivi u Srpskoj radikalnoj stranci pre svega dakle potpuno ste bezbri`ni Dr [e{eq: Ja ostajem, ja ostajem u toj stranci i uz tu stranku. Vaqda }e i moj glas iz Haga ne{to zna~iti. Voditeq: Najavili ste da o~ekujete Dr [e{eq: Ne mislim ja tako brzo da umrem, 814

Voditeq: To ste rekli, da Dr [e{eq: A kada odete u Hag nije to isto kao kada upadnete u neki dubok bunar pa ne mo`ete Voditeq: Za SPS je prili~no bilo tako Dr [e{eq: Ali drugo je, druga~ija je situacija. Prvo SPS je bio u jednom {oku posle gubitka vlasti, znate, . Taj {ok kod radikala nije opstojao. Mi smo imali jedan veliki pad popularnosti 2000. godine, ali mi smo navikli na opozicionu politi~ku delatnost pod najte`im uslovima i u ranijem periodu. Mi smo se prekalili u svim ovim politi~kim borbama, a SPS se tek prekaquje. Voditeq: Izjavili ste da o~ekujete da }ete u Hagu ostati od dve nedeqe do tri godine, a spomiwali ste i te mogu}nosti smrtnog slu~aja. Dakle, odakle vam Dr [e{eq: Dobro to je bila jedna moja ovako duhovita primedba na neki komentar. To {to su podigli optu`nicu po svoj prilici zna~i da }u mnogo dugo tamo ostati. Optu`nica se sastoji od 14 ta~aka, za svaku ta~ku se mo`e izre}i do`ivotna robija. Zna~i teorijski mi mogu izre}i 14 do`ivotnih robija. Ali ja uop{te o tome ne razmi{qam koliko }e to dugo trajati. Dok budem `iv ja }u raditi, ja }u pisati ja }u to prou~avati, ja }u to napadati itd. Dakle ni jedan moj trenutak ne}u dozvoliti da pro|e uzaludno. Koliko }e trajati nije uop{te va`no. Va`no je kako }u se ja tamo dr`ati. I kakav }e utisak srpske patriote imati o tom mom dr`awu. To je ono {to je za mene zna~ajno. Vidite, svojevremeno kada sam osu|en na osam godina zatvora meni je pru`ena {ansa da se dreknem svojih tekstova i svojih veza sa beogradskim disidentima, pa su ponudili da mi oproste potpuno krivi~ni progon. Nije mi palo na pamet da to prihvatim. Kada sam bio u zeni~koj robija{nici Bo`idar Jak{i} sociolog iz Beograda koji je poznavao Hamdiju Pozderca, bili su bliski nekada u Sarajevu, poslao je advokata Sr|u Popovi}a u zeni~ku robija{nicu da mi prenese poruku Hamdije Pozderca da samo u jednoj re~enici napi{em zahtev za pomilovawe da }e me odmah pustiti iz zatvora. Ja sam to odbio. Pa da moja porodica napi{e samo u jednoj re~enici bez one molbe, bez obrazlagawa, bez poni`avawa itd. Ja sam to kategori~ki odbio. Ja sam to izdr`ao do kraja. U trenutku kada sam uhap{en i kada mi je su|eno i kada sam osu|en na osam godina zatvora svi su mislili da sam propao, da sam uni{ten, da sam pora`en. Ja sam jedini verovao u svoju pobedu i obedio sam na kraju. Gde su oni koji su me strpali u zatvor. Ostalo je svedo~anstvo o tom zatvoru i o tom mom dr`awu i na sudu i u zatvoru. ^ak i taj Sr|a Popovi} koji je tako antisrpski nastrojen neki dan daje intervju za Slobodnu Bosnu ili za Dane sarajevske ne znam ta~no gde to je bilo pre nekih {est meseci, pa me hvali da sam se kao heroj dr`ao u zatvoru. A znam {ta mi misli i {ta misli celoj Srbiji zalagao se za bombardovawe Srbije. Dakle, postoje neke stvari koje nisu na prodaju. Postoji ne{to {to je va`nije od `ivota. I ~ovek mora toga da se dr`i u odlu~nim nekim situacijama pogotovo ako se bavi politikom. Politi~ar mora biti spreman na mnogo ve}a odricawa i `rtve nego obi~ni normalni gra|ani koji nisu tako duboko zabrazdili u politi~ke vode. Voditeq: Na pitawe koje se name}e sada, ali posle ovoga {to ste rekli, da li vi na ovaj na~in `elite da u|ete u istoriju vi ste ve} odgovorili da ste vi ve} u{li u istoriju. E sada, Dr [e{eq: Vaqda ne sumwate u to 815

Voditeq: O~ekujete li da }ete se i vratiti iz istorije kada, i kako }e da izgleda taj povratak. Dr [e{eq: Iz istorije ~ovek ne mo`e da se vrati mo`e samo da bude izba~en iz istorije ili da ga istorija `igo{e, prikuca za neki stub srama itd. Voditeq: Znate {ta vas pitam, o~ekujete li da }ete se vratiti na politi~ku scenu Dr [e{eq: Ka`em vam da o tome sada ne razmi{qam. Ja na neki na~in dok sam `iv u Hagu ostajem na politi~koj sceni, ostajem prisutan. Ostaje ako ni{ta moja kwiga Ideologija srpskog nacionalizma. Voditeq: Dobro a nemate neku Mendelinu viziju Dr [e{eq: Pazite besmisleno je da ja sada o tome razmi{qam o mendelinoj viziji. Mendela je slu~ajno ostao `iv nije on znao da }e ostati `iv posle 20 godina robije je li tako, slu~ajno mu se desilo da ostane `iv. Ne optere}ujem se ja time, ne razmi{qam o tome zaista. Ja sada razmi{qam {ta }u od prvog dana tamo da radim, {ta }u koji }u prigovor da podnesem, koji zahtev, koje ovo, koje ono. Da tek vide s kime imaju posla. Voditeq: I mislite da tako mo`e da vam protekne ostatak `ivota. Dr [e{eq: Pa za{to da ne mislite da nije vredan takav ostatak `ivota, ja mislim da je vredan. Voditeq: Ve} su vas pitali {ta je to {to }ete tamo pisati, ~itati Dr [e{eq: Prvih godinu dana ne}u imati vremena ni{ta drugo da ~itam i pi{em osim te dokumentacije ha{kog tribunala, wihovih ovih procesnih pravilnika, statuta ~uda, pa }u morati malo da istra`im sve ranije presude, da se duboko unesem u taj postupak sudski. Kasnije kada budem imao vi{e vremena dovr{i}u svoju kwigu Srpski narod i novi svetski poredak. Dovr{i}u svoj uybenik iz Politi~kog sistema, napisa}u mo`da jo{ ne{to, Voditeq: Ne{to neo~ekivano to se sve o~ekuje od vas Dr [e{eq: A {ta neo~ekivano Voditeq: Pa ne znam ne{to, da nau~ite da kuvate tamo na primer Dr [e{eq: Da nau~im da kuvam. Ne, nikad nisam `eleo to da nau~im nikad nisam nau~io Voditeq: Na primer Dr [e{eq: Sve {to znam da uradim to je da napravim pala~inke iako ih nisam pravio 10, 15 godine, ali kad god bacim pala~inku u vazduh koliko god je visoko bacim nikad mi se nije desilo da proma{i tigaw, znate. I znam da skuvam jaja. Voditeq: Dobro. E sada ovih dana se postavqa pitawe uop{te da li }ete vi oti}i u Hag. Kartu imate Dr [e{eq: Ko to postavqa pitawe Voditeq: Pa po medijima je bilo Dr [e{eq: Oni isti koji su nogama i rukama kopali da {to pre odem u Hag sada su se odjednom upla{ili Zoran \in|i} Neboj{a ^ovi} i Goran Svilanovi} sada su oni zaprepa{}eni a sada sam ja obelodanio dobar deo svoje dokumentacije jo{ nisam sve, poslastice su ostale za kasnije, sada su upla{eni zbog mog odlaska. Sada bi na neki na~in da ne odem. Pa ka`u nemam vizu, pa ne mogu u}i u avion to su gluposti. Meni je fe{ kancelarije ha{kog tribunala rekao u lice da mi slu`beno ne treba holandska viza moraju me pustiti ovde u avion. Ne816

kim novinarima je danas i predstavnik holandske ambasade izjavio da mi nije potrebna holandska viza. Ja ne}u ni ulaziti u Holandiju ja }u direktno iz onog avionskog koridora da upadnem u {ake ovih iz [eveningena koji me ~ekaju. Ja ne}u ni prolaziti tamo kroz carinske kontrole i sve ostalo. Ne treba mi viza Voditeq: Dakle definitivno Dr [e{eq: Pazite to sada lansiraju oni koji bi `eleli da ja ne odem. Voditeq: Za{to Dr [e{eq: Mnogi bi `eleli da sam pobegao negde u inostranstvo, vidite ovo {to pi{e ovaj list Vreme to je isto {pijunska agentura ja sam saznao 1520 ranije da je za mene spremqena optu`nica, imao sam svoje izvore. Mo`da je mojim izvorima posao bio olak{an `eqom nekih qudi odavde iz Beograda da kada saznam da je podignuta optu`nica da be`im, da be`im glavom bez obzira gde bilo. Meni to nije padalo na pamet. Mo`da su hteli taj efekat da izazovu. Ne, ja idem tamo. Ja nigde ne be`im. Voditeq: Druga teorija koja je tako|e postoji u medijima i ne samo u medijima predstavnici nekih stranaka iz DOS-a su to rekli, dakle da vi tamo mo`ete oti}i kao svedok optu`be. Dr [e{eq: Mogu to je vrlo realna pretpostavka. Mogu da budem svedok optu`be protiv Neboj{e ^ovi}a. Mogu da budem svedok optu`be protiv Zorana \in|i}a. I mogu da budem svedok optu`be protiv Gorana Svilanovi}a. Za Neboj{u ^ovi}a danas sam novinarima pokazao zvani~ni originalni dokument da je ukrao fabriku ~epova iz Barawe. Vlasnik fabrike ~epova je bio Hrvat koji je morao da se preseli u Osijek. Uz pomo} tada{weg pukovnika Ninoslava Krsti}a dana{weg generala Neboj{a ^ovi} je ukrao fabriku ~epova. To je ratni zlo~in. U ratnim uslovima je ukrao fabriku. Ukrao je Hrvatu. Ja nikada ni jednom Hrvati nisam ni{ta ukrao, nijednom mislimanu, a nijednom Srbinu. Protiv Zorana \in|i}a mogu da svedo~im da ga je najve}i ratni zlo~inac iz Republike Srpske Qubi{a Savi} Mauzer godinama finansirao. Qubi{a Savi} Mauzer je bio i predsednik \in|i}eve Demokratske stranke ne treba je me{ati sa DSS u Republici Srpskoj. To su ~iwenice. A za Gorana Svilanovi}a mogu da svedo~im da je godinama radio kao tajni policijski dou{nik, radio za slu`bu Dr`avne bezbednosti {pijuniraju}i svoje opozicione kolege iz svoje partije i ostalih opozicionih stranaka. Evo, mogu da budem svedok optu`bi protiv wih troje Voditeq: Oni su pretpostavili Dr [e{eq: Protiv ovih koji su sada u Hagu sigurno ne}u svedo~iti. Nemogu}e je da svedo~im protiv ~asnih Srba. Voditeq: Dobro dakle idete u Hag svedo~i}ete protiv ovih koje ste naveli ne}ete svedo~iti Dr [e{eq: Neboj{e ^ovi}a, Gorana Svilanovi}a, Zorana \in|i}a Voditeq: Iz svega ovog ja zakqu~ujem da vi koji godinama napadate Ha{ki tribunal kao nepravedan sada verujete ipak da se tu pravednost mo`e pojaviti, pa ako vi budete svedo~ili bilo protiv koga sada da }e to ipak Dr [e{eq: Ne to nije ta~no niste to dobro ipak logi~ki izveli. Ja smatram da su i ovi sudovi koji su mi do sada ovde sudili bili nepravedni. Ja sam vi{e puta su|en za izmi{qene krivice, i odlazio u zatvor zbog izmi{qenih 817

krivica na re`iranim su|ewima. Meni je sedam kwiga zabraweno u drugoj polovini 80. godina. Potpuno protivustavno, na nedemokratski na~in itd. Zato {to sam u wima pisao istinu. Ali, i bez obzira na to {to sam ja znao da }e su|ewe biti nepravedno, da }e su|ewe biti re`irano ja sam se borio. Ja sam posle objavio stenograme sa tih su|ewa, zapisnike, dokumentaciju itd. To je jedno veoma upe~atqivo istorijsko svedo~anstvo na{eg vremena. Ja ne znam kakav }e biti ishod u Hagu, ali znam da }e sve to napisano ostati i da ne}u ~ekati 10, 20 godina da se stenogrami sa mog su|ewa negde objave, ili 50 godina kao {to se ~ekalo posle smrti Dra`e Mihajlovi}a. Nego kako se ta su|ewa budu odvijala u Hagu, moji prijateqi iz Srpske radikalne stranke u Beogradu }e te trans… da objavquju. Voditeq: Da li Srbi dugo pamte, ho}e li mislite li da }e to biti bitno qudima ovde Dr [e{eq: Srbi dugo pamte nemojte Srbe potcewivati. Imaju velikog politi~kog dara, srpski talenat za politiku je u Evropi poznat, a imaju veliko istorijsko pam}ewe. Naravno kroz istoriju se de{avalo Srbima da prevagu odnesu izdajnici, da se uspostavi kvislin{ka vlast itd. Kao {to je ova sada{wa dosmanlijska vlast, to ne mo`e dugo da traje. Srbija nije izgubila du{u, ponos, ~ast, obraz. Srbija jeste poklekla 2000. godine kao i ranije nekoliko puta u istoriji, ali Srbija }e se uspraviti. Voditeq: Sutra je kongres va{e partije Dr [e{eq: [to bi rekao Jovan Du~i} verujem u boga i u srpstvo. Voditeq: Sutra je kongres va{e partije, {ta }e se tamo de{avati i tu su u medijima bile pretpostavke da se mo`e desiti da kongres va{e partije od vas zatra`i da ne idete. Dr [e{eq: To je nemogu}e. Sutra je redovni [esti otaybinski kongres koji smo sazvali ne{to ranije nego {to smo prvo planirali. Ovo je na{a ~etvrta kongresna godina od prethodnog kongresa. Mi smo prvo mislili da to bude na jesen, pa smo razmi{qali ako na jesen budu izbori boqe da dr`imo u maju ili junu s obzirom da se vest o ha{koj optu`nici odlu~ili smo da kongres odmah zaka`emo za 22. februar. To je redovni radni kongres. Na wemu }e se birati novo rukovodstvo, vodi}e se rasprava o izve{taju o radu u prethodnom periodu i o planovima za naredni period. Voditeq: Ni re~ o Hagu Dr [e{eq: Pa bi}e re~i o Hagu, ali nemogu}e je da kongres donese odluku da ja ne idem u Hag, ne verujem. Mislim ne verujem da bi m e kongres doveo u takvu situaciju da napu{tam partiju ili da pogazim partijsku disciplinu Voditeq: To sam htela da vas pitam {ta biste uradili u tom slu~aju Dr [e{eq: Oti{ao bih sigurno. Onda bi morali da me izbace iz Srpske radikalne stranke, ja mislim da to stranka ne `eli. Da niko ozbiqan u Srpskoj radikalnoj stranci ne `eli da me izbaci Voditeq: Mada ste u {ali rekli mo`da jedva ~ekaju da vam vide le|a Dr [e{eq: Ma to je {ala pre emisije nemojte sada ono {to sam se na{alio pred emisiju da mi iznosite u emisiji Voditeq: Dobro, sada ako prekosutra za kada je zakazan miting, kako ste to vi nazvali miting ispra}aja, {ta o~ekujete da }e se tu de{avati Dr [e{eq: O~ekujemo da }e se okupiti mnogo qudi da }emo dr`ati tamo 818

nekoliko politi~kih govora, da }emo promar{irati kroz Beograd sa radikalskim pesmama i to je sve. Voditeq: Sada ste napravili izraz kao ni{ta specijalno Dr [e{eq: A {ta bi vi specijalno Voditeq: Pitam, da li se o~ekuje Dr [e{eq: Da li biste vi `eleli, izrazite `equ pa mo`da vam udovoqimo Voditeq: Pitam vas Dr [e{eq: Ako vi `elite jo{ ne{to osim toga, ajde da razgovaramo Voditeq: Pitam, rekli ste da u su{tini idete tamo branite srpstvo, ne zanima vas politi~ka scena u Srbiji u ovom trenutku, Dr [e{eq: Kako ne zanima me politi~ka scena Voditeq: Pa ne zanima vas ovde lokalna Dr [e{eq: Itekako me zanima, prati}u {to vi{e budem mogao sve {to se de{ava Voditeq: Dakle {ta o~ekujete Dr [e{eq: Ima}u telefonske razgovore sa svojim prijateqima iz stranke redovne kontakte. Vaqda }u znati osnovne stvari {to se ovde zbivaju. Evo, obe}ali su mi iz redakcije lista Frankfurtske vesti da }e me pretplatiti na svoje novine, da }u ih redovno svakog dana dobijati. Pa bi}u informisan Voditeq: Zna}ete {ta se de{ava, a samo to, utica}ete na svoju stranku naravno Dr [e{eq: Nekim save6tom ja ne}u voditi strana~ku politiku, ja ne mogu iz Haga da vodim strana~ku politiku, ali savetom, sugestijom, predlogom itd. Ja imam potpuno poverewe u Tomislava Nikoli}a da }e on na najboqi na~in da vodi Srpsku radikalnu stranku i da }e mu u tome pomagati svi na{i najistaknutiji ~lanovi Maja Gojkovi}, Aleksandar Vu~i}, Draga Todorovi}, Gordana Pop Lazi} i ostali Voditeq: Maja Gojkovi} }e biti va{ pravni savetnik i tu je i advokat pomo}nik, kako }ete organizovati Dr [e{eq: To je advokat koji je meni pravni pomo}nik Slavko Jerkovi}. Voditeq: Kako }ete to organizovati prakti~no Dr [e{eq: Vide}emo, polako treba tamo malo da se aklimatizujem, da vidim sve kakve su mogu}nosti, koji su uslovi. Nema tu razloga za `urbu. Predamnom je neograni~eno vreme, mogu sve lepo da osmislim. Voditeq: Kada o~ekujete da }e su|ewe po~eti Dr [e{eq: Evo vidite Milo{evi}u je relativno rano po~elo, Kraji{nik ~eka ve} pune tri godine i jo{ mu nije po~elo. To je sada neizvesno. Tamo se ni{ta ne zna. Tamo je sve gore nego kod nas pod najcrwim komunisti~kim re`imom. Ovde {est meseci je ~ovek mogao da bude u pritvoru morala je da se podigne optu`nica, a u roku od 15 dana posle podizawa optu`nice moralo je biti zakazano su|ewe. I ako koristi onaj rok za prigovor ne{to du`e ne mogu se sada ta~no setiti nije bitno. A ove, tamo ~ovek mo`e da le`i tri ~etiri godine da se ni{ta ne de{ava da nema su|ewa, nema ni{ta Voditeq: Vi komunicirate sa kancelarijom Ha{kog tribunala Dr [e{eq: Ja sam kontaktirao samo u proteklih 20 dana pa vi{e puta ne znam ta~no koliko je to bilo, mo`da pet {est puta ne mogu se ta~no setiti 819

Voditeq: Imate kako su mediji objavili insajdera, zbog toga vas pitam imate li neke informacije kada bi to ipak moglo Dr [e{eq: Ne mislite vaqda da vam sa da odam ovde insajdere Voditeq: Ne naravno nego neku informaciju Dr [e{eq: Ja imam veoma razgranatu moju li~nu obave{tajnu mre`u, ja sam se celog `ivota bavio prikupqawem informacija. Ja sam prou~io {ta su sve najve}i eksperti na tom poqu ranije radili. Ja sam uvek bio jedan od najboqe obave{tenih qudi u Beogradu Voditeq: Sada ne mo`ete da procenite kada }e po~eti su|ewe Dr [e{eq: To ne znaju ni u Hagu to jo{ niko ne zna. Voditeq: A da li }ete vi tra`iti da se branite sa slobode Dr [e{eq: Ne mogu da tra`im jer ne postoji ni jedna vlada koja bi mogla za mene da garantuje. Voditeq: Rekli ste medijima eventualno ira~ka Dr [e{eq: Dobro to sam se malo na{alio ja znam u kakvoj je situaciji ira~ka dr`ava, ira~ki narod i da to sada nije mogu}e. A pod nekim normalnim okolnostima bih verovatno prihvatio wihovu garanciju. Ali garanciju ovog izdajni~kog i mafija{kog re`ima u Beogradu sigurno nikad ne}u prihvatiti. Pa makar robijao 100 godina. Voditeq: Dakle ne}ete tra`iti da se branite sa slobode Dr [e{eq: Ne mogu da tra`im jer ne ispuwavam uslove da bi neko ko je tamo zato~en mogao da tra`i da se brani sa slobode, mora prvo dobiti granaciju vlade neke zemqe da garantuje za wega. Ne mora biti to mati~na zemqa. Za Biqanu Plav{i} koja je dr`avqanin republike srpske odnosno Bosne i Hercegovine garantovala je Srbija ali ja nemam koga da za mene garantuje. Ovaj mafija{ki izdajni~ki re`im u Beogradu ne mo`e da bude moj garant, mafija{ki re`im i izdajni~ki u republici srpskoj SDS-a i Mladena Ivani}a, tako da ja nemam od ko ga da tra`im garancije. Voditeq: Mislite da oni ne mogu da vam daju garancije, rekli ste da Dr [e{eq: Mogu preko moje voqe, ja bih to s prezirom odbacio Voditeq: Zato vas to pitam zato {to ste rekli da su neodlu~ni, vlast je u ovom trenutku neodlu~na da li `eli da vi idete ili ne `eli da idete u Hag Dr [e{eq: Da, sada su se tek na{li u ~udu, ali ne mogu oni protiv moje voqe da meni izdaju garancije. Ja }u to odbaciti tamo i onda {ta. Voditeq: Postoji i mogu}nost da vas iz Haga vrate da bi vam se sudilo u zemqi. Jer zapravo po tom zakonu koji je usvojen o saradwi sa Ha{kim tribunalom svima koji su ono {to sam na po~etku rekla optu`eni posle dono{ewa tog zakona trebalo bi da se sudi u zemqi Dr [e{eq: Ne oni se ne obaziru na taj na{ zakon ovde. Na stranu {to je i taj zakon protivustavan. Oni se uop{te na to ne obaziru ja mislim da takva mogu}nost ne postoji. Voditeq: Bli`imo se kraju emisije, jednu temu smo uglavnom zaokru`ili, ipak me zanima i moram na tome da insistiram sigurno imate neko svoje vi|ewe toga da }ete se vratiti ovde jednog dana i kako }e to tada izgledati Dr [e{eq: Otkud ja to znam. Znate sada da vam pri~am ovde bajke, ako se slu~ajno jednog dana vratim, vrati}u se na belom kowu o~ekujem. A da li }u se ikada vratiti to je sada neko drugo pitawe. Besmisleno je o tome razgovarati, 820

to je sve neizvesno. I Slavko Dokmanovi} kada su ga kidnapovali i odveli tamo verovatno je mislio da }e se vratiti. I ovaj lekar iz Bawa Luke i {ta ja znam. Sve je to neizvesno Voditeq: U medijima je opet ovih dana prisutno Dr [e{eq: Vrati se general Tali} bolestan od raka. Vratio se general Mrk{i} i on je bolestan od te{ke bolesti, da li je rak ili ne{to drugo ne znam ta~no. Voditeq: Vi ste imali optimisti~ku izjavu da }ete pobediti Hag Dr [e{eq: Ja se nadam da }u pobediti Hag, ube|en sam da }u pobediti. Kakve }e to posledice za mene imati li~ne ja o tome ne mogu da govorim. Neizvesno i postavqa se ovih dana i pitawe kako }e to izgledati u samom [eveningenu s obzirom na skup prisutnih Dr [e{eq: Bi}e vrlo interesantno Voditeq: Samo to. Dakle koga o~ekujete da }ete videti Dr [e{eq: Otkud znam znate podele qude u neka dva paviqona, svaki paviqon ima po tri sprata, me|usobno se dru`e samo oni koji su u jednom paviqonu na jednom spratu. Do deset otprilike ih mo`e biti u jednoj toj grupi. Voditeq: Ne mo`ete pretpostaviti Dr [e{eq: Ne, ne mogu to nikako pretpostaviti oni to po nekom svom kriteriju raspore|uju. Voditeq: Gospodine [e{eq hvala. Bila je ovo emisija Stav, na{ gost je bio predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Ja o~ekujem da vi do|ete u nedequ u 18 ~asova na miting ispra}aja na Trg republike u Beogradu. Nedeqa je dan odmora i zabave Voditeq: Evo posla}emo fakturu za marketing Srpskoj radikalnoj stranci, hvala vam po{tovani gledaoci jo{ jednom i vama gospodine [e{eq hvala.

821

DRUGI DEO I NAS 24. janura 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, uspe{an rad anketnih odbora Savezne skup{tine pokazao je da je mogu}e ispitati i rasvetliti sve politi~ke likvidacije ili likvidacije sa politi~kom prizvukom, koje su se de{avale u proteklih desetak godina u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na `alost, nije bilo ni dobre voqe, ni `eqe dr`avnih organa, ni pre promene vlasti, ni posle 5. oktobra, da se te stvari zaista istra`e. Ako qudi koji nisu stru~ni, kako ka`e Zoran \ini|i}, radi dvadesetak dana i postigne tako ozbiqne rezultate, {ta onda re}i za stru~wake, profesionalce koji za pune dve godine, ne mogu ni{ta da urade. [ta to onda zna~i? To zna~i da ih neko spre~ava u tom poslu. Ne da ih ometa, nego im zabrawuje da istra`uju slu~ajeve likvidacija. Daqe, {ta to zna~i? Logi~ki, kad razmi{qamo, postoji mafija, ona je nesporna ~iwenica. Ta mafija je jedinstvena i dobro organizovana i to su anketni odbori utvrdili. Ta mafija kontroli{e vlast. Nije mafija pod kontrolom vlasti, nije mafija izvr{ilac voqe vlasti, nego mafija kontroli{e vlast. Nije mafija po~ela da kontroli{e vlast posle 5. oktobra. O~igledno je i ranije kontrolisala, ali ne u ovoj meri, jer oni koji su poznati kao glavni mafija{i iz Milo{evi}evog vremena, 5.oktobra su se okrenuli od Milo{evi}a i priklonili \in|i}u. Oni su ostali na svojim pozicijama, ni jednome dlaka sa glave nije falila. [ta su u tom trenutku zakqu~ili? “Od ovog vi{e nema ni{ta, wega treba gurnuti u provaliju, prigrli}emo novoga i nastaviti da radimo kako smo i radili”. Ne samo da rade kako su radili, nego i mnogo intenzivnije, mnogo organizovanije i mnogo uspe{nije u svojim kriminalnim poduhvatima. Vi ste videli, dame i gospodo, da su anketni odbori bili sastavqeni od predstavnika svih poslani~kih grupa. Niko ni jednoj poslani~koj grupi nije ni poku{ao da nametne ko }e biti wen predstavnik u anketnom odboru. Anketni odbori su radili veoma uspe{no, u jednoj konstruktivnoj atmosferi. Nikad me|u ~lanovima anketnih odbora nije bilo nikakvih sporewa, nikakve polemike, nikakvog neslagawa. Prvo neslagawe se desilo prilikom glasawa o izve{taju i samo je jedan ~lan anketnog odbora Ve}a gra|ana bio protiv. Svi su ostali bili za. I to je ono {to ohrabruje u ovom slu~aju. 822

Me|utim, posle reaguju predstavnici wihovih stranaka - videli ste na koji na~in. \in|i} dosta oprezno, on zna da je to sve istina, i sad je zabrinut. ^eda Jovanovi} koji ni{ta ne zna niti razmi{qa svojom glavom, krene nabusito i potpuno ofira svoju poziciju, i poziciju svoje partije. Pred nama je jedna veoma ozbiqna parlamentarna rasprava, mi `elimo da do we do|e {to pre. Neki mediji poku{avju sa podvalama da nipoda{tavaju rad ovih anketnih odbora. Nije ovo ni [e{eqev, ni radikalski anketni odbor. Ovo su anketni odbori Ve}a gra|ana i Ve}a republika Savezne skup{tine, dakle, najvi{eg organa zakonodavne vlasti koja je u sistemu podele vlasti i u na{em ustavnom poretuku iznad izvr{ne, odnosno upravne i iznad sudske vlasti. I to tako treba posmatrati. Drugo, sve ono {to sadr`i na{ izve{taj re~eno je od strane najvi{ih funkcionera, policije, vojske i drugih nosilaca izvr{ne vlasti, biv{ih i sada{wih ministara. Ni{ta {to je u izve{taju nije napisano, a da prethodno nije re~eno, saop{teno, ili pokazano pred anketnim odborima. Mi nismo u izve{taj stavqali ono {to mi mislimo, ili {to mi znamo, ili {to mi pretpostavqamo, nego samo ona saznawa do kojih smo do{li radom anketnog odbora. Neki od nas znaju i mnogo vi{e od toga, ali nije sad bilo prilike da se to potvrdi i doka`e. Nadam se da }e biti jo{ prilika za to. Sve ono, dakle, {to je u izve{taju ima podlogu u stenogramu koji sadr`i oko hiqadu strana. Neki ka`u “preko devetsto”, ali ima i stenogram sa ove posledwe sednice kada je usvajan izve{taj anketnog odbora. Tu su sve stvari doslovno zabele`ene, i to sad iznosli oko hiqadu strana. Neki mediji koji su pod dosovskom kontrolom tvrde da je bilo incidenata na sednicama. Nikad nije bilo nikakvih incidenata. Desilo se ne{to {to je mnogo zasmetalo anketnim odborima, ali bez na{e krivice, bez na{e odgovornisti, bez na{e `eqe, bez na{e voqe. Mi smo se u anketnom odboru dogovorili da tri najmla|a ~lana, \idi} iz Demokratske stranke, @elidrag Nik~evi} iz Srpske narodne stranke Crne Gore i Igor Mirovi} iz Srpske radikalne stranke u ime oba anketna odbora preslu{aju sve trake sa snimcima na{ih razgovara, i uporede verodostojnost stenografskih bele`aka. Mi smo jednog dana doneli taj zakqu~ak da bismo sutradan saznali da je neko naredio da se izbri{u sve prethodno snimqene trake. E, tad sam ja rekao da i u Skup{tini postoji mafija. I zaista, kraci mafije, pipci weni, postoje i u Saveznoj skup{tini. Jer kako bi bilo mogu}e da neko iz administracije Savezne skup{tine da izjavu za “Glas” javnosti i za neke druge novine: “Ma, to je izve{taj koji obiluje insinuacijama, ko zna da li }e to biti usvojeno, da li }e to i}i na Skup{tinu...”. Videli ste, takvih izjava ima i danas u novinama, i ju~e. E, to je ta mafija. Prislu{kivali su na{ rad tamo. Prvi put kad je saop{teno ime Ivana Deli}a na sednici anketnog odbora, on je obave{ten. Posle toga je do{ao u Beograd, to su nam potvrdili iz vojne Slu`be bezbednosti. Do{ao je u Beograd, posle nekoliko dana je iz Beograda oti{ao za [vajcarsku. I sad neko pi{e, predstavqaju}i se kao Ivan Deli}, veoma pismeno, dodu{e, kao da je profesor Univerziteta. On kao demantuje, kao ima on svedoke, da je bio na drugom mestu. Znate kakvi su wegovi svedoci? To su oni sa zlatnim lancima od po dva kilograma. Vide}emo da li je ba{ tako pismen i re~it kad bude odgovarao pred sudom? 823

Mi o~ekujemo ve} oko 1. februara, da se zaka`e sednica, oba ve}a Savezne skup{tine, na kojoj }e savezni poslanici imati prilike da se posle {iroke i argumentovane rasprave izjasne o izve{taju. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Kad smo ve} kod ove teme, samo da preciziramo, upravo zbog ovih osporavawa koja se pomenuli u {tampi. Iz DOS-a je neko ju~e dao izjavu na televiziji kako je to nezvani~an izve{taj. Sad me zanima je li zvani~an i za{to je i kako do{lo do toga da se to odradi na ovaj na~in pre nego {to se na{ao u parlamentarnoj raspravi? Dr [e{eq: Svi oni koji su kivni zbog na{ih rezultata, zbog na{eg uspe{nog rada i koji su li~no ili grupno pogo|eni, na razli~ite na~ine, poku{avaju da to nipoda{tavaju. To je maksimalno zvani~an ize{taj da zvani~niji ne mo`e biti. To je izve{taj koji je jednoglasno usvojio Anketni odbor Ve}a republika i uz jedan glas protiv Anketni odbor Ve}a gra|ana. I jedan i drugi anketni odbor su imali kvorum za odlu~ivawe. Ni{ta zvani~nije od toga ne mo`e biti. Usvajaju}i taj izve{taj, anketni odbori su doneli odluku, zauzeli stav, da se s kompletnim materijalom na{eg rada mo`e upoznati javnost, i nau~na, i stru~na, i politi~ka. Svaki ~lan anketnog odobra imao je svoj primerak izve{taja i mogao je da ga poka`e svojoj partiji, novinarima, bilo kom gra|aninu. Ja sam dvema redakcijama, ~ini mi se Studija B i BK televizije, dao i oni to nisu emitovali. I {ta ja mogu ako nisu? Kako su drugi do{li do toga, ja ne znam niti je to va`no, niti mislim da se raspitujem. [to novinari ne bi mogli do}i do toga? To je zvani~an materijal sa koga je skinut bilo kakav embargo. Mi smo stavqali embargo na informacije dok su anketni odbori radili i vi morate priznati da dok su radili anketni odbori, niko `iv ni{ta nije znao o tome {ta se tamo de{ava. Tu su svi ~lanovi anketnih odbora, bili maksimalno korektni. I na taj na~in dakle nismo remetili onaj noramalan tok svog rada. Sad, kad je posao zavr{en, sad vi{e nema nikakviih tajni. Ne mislite vaqda da treba da bude vojna ili slu`bena ili dr`avna tajna to ko je ubio ministra odbrane? Ili motivi tog ubistva? Ili ko je ubio Radovana Stoj~i}a-Bayu i motivi tog ubistva? To nikad ne mo`e biti dr`avna tajna. Novinar: Rekli ste da su trake izbrisane, da li to zna~i da ti stenogrami vi{e ne postoje? Dr [e{eq: Ne, postoje stenogrami. Novinar: A samo su izbrisane trake? Dr [e{eq: Mi smo gledali te stenograme i, osim u nekoliko sitnih slu~ajeva, ne postoji sumwa da nam je neko mewao tekst, bar do sada. Ali mogu}e je da postoje delovi teksta koji nisu u stenogramu, jer smo primetili da jednog dela teksta nema, na nekih ~etiri, pet strana. Naknadno su nam i to ubacili u stenogram. Po{to je to ogroman materijal, jo{ nismo stigli da utvrdimo da li ima jo{ ne{to {to nedostaje. Ali i ono {to je sa~uvano, toliko je inspirativno da izbacivawe nekih detaqa, eventualno, u prinicipu ni{ta ne zna~i. Novinar: U va{em radu ko vam je najvi{e pomogao, od qudi..... Dr [e{eq: Pa prvo pomogli su svi qudi koji su se odazvali. Neko je pomogao vi{e, neko mawe, neko je bio do kraja konstruktivan, otvoren, a neko je poku{ao da sakrije {to vi{e ~iwenica. To se mo`e videti iz stenograma. Ja 824

vam sad tu ne bih pravio neku selekciju, mo`da bi bilo i nekorektno. O tome }e biti re~i na Saveznoj skup{tini. Mi smo pozvali sve poslanike da se upoznaju sa stenogramom pre sednice Savezne skup{tine i taj stav postoji u izve{taju anketnih odbora. Ali, oni koji se nisu odazvali, oni su najsumwiviji. Slobodan Krapovi}, biv{i ministar, nije se odazvao. Do{li smo do saznawa, {to nam je i potvr|eno i u radu anketnog odbora, da je pravio neki paralelni kabinet Ministarstva odbrane u Crnoj gori, da je drugi slu`beni stan za sebe dobio u Crnoj Gori u Herceg Novom i tako dr`ao dva slu`bena stana... Interesanto je, policijski general Sreten Luki} se nije odazvao iako smo ga nekoliko puta zvali i insistirali da do|e. Na{ je zakqu~ak da je on najvi{e kriv. Vi znate ko je Sreten Luki}, {ta da vam govorim. On kad propeva, tre{}e se dr`ava. Ima jo{ nekoliko generala: ovaj general Vuj~i} protiv koga se ve} vodi krivi~ni postupak nije do{ao, general Krgovi}, biv{i na~elnik sanitetske uprave nije do{ao i nije do{ao Vuka{in Mara{ iz Crne Gore, mada je {ef Dr`avne bezbednosti Crne Gore poslao neko pismo i rekao da oni rade na tome ali ne znaju ni{ta. Novinar: Kolika je podudarnost izme|u vojnih podataka koje su dala vojna lica, recimo generali, i MUP-ovih podataka? Dr [e{eq: Ispostavilo se da MUP ni{ta ne zna. A Vojska je imala prili~ne rezultate, ali Vojska je bila blokirana od strane MUP-a. Policija je onemogu}avala Vojsku, a sama nije htela ni{ta da radi. Vlajko Stojiqkovi} i Du{an Mihajlovi} obojica podudarno tvrde u odvojenim razgovorima da to uop{te nije wihova nadle`nost. I zamislite, mene petnest minuta ube|uje Du{an Mihajlovi} da to nije nadle`nost wegovog Ministarstva. Ja ga onda pitam {to je raspisivao nagradu od trista hiqada maraka za otkrivawe ubica Pavla Bulatovi}a ako nije wegova nadle`nost? I on odgovara: “Nemam komentara”. Kad sam ga pitao kako to da wegova firma radi ove nove policijske zna~ke i legitimacije, on odgovara: “Nemam komentara”. Kako to da su skembali i dali nekim kriminalcima na ~uvawe generala Vlastimira \or|evi}a, on ka`e: “Nemam komentara”. Du{an Mihajlovi} je kao neve{ta seoska mlada koja nije o~ekivala da izgubi nevinost prve bra~ne no}i pa ne}e selu da prizna {ta se desilo. E tako, tako vam je sa Du{anom Mihajlovi}em. Novinar: A {ta biste vi uradili, ja se izviwavam, da ste na wegovom mestu, recimo da ste vi ministar policije, da sad imate crno na belo zna~i jednu tako.... Dr [e{eq: Pa ja mogu biti ministar policije, ali ne mogu biti nikad na mestu Du{ana Mihajlovi}a. Ne mogu ja da budem kriminalac kao Du{an Mihajlovi}, ja se nikad ne bih bavio kriminalom, a on je istaknuti kriminalac. To je ~iwenica. ^uli ste za firmu “Lutra”. Novinar: Ho}ete tra`iti nagradu od trista hiqada maraka? Dr [e{eq: Za ovaj slu~aj ne, jer ovaj posao sam obavqao kao savezni poslanik Srpske radikalne stranke, kao predstavnik naroda u najvi{em organu zakonodavne vlasti. I ponosan sam na rezultate tog posla. A ve} sam podneo tu`bu, pre nekoliko meseci protiv Du{ana Mihajlovi}a {to mi ne ispla}uje nagradu od po trista hiqada maraka za otkri}e ubica Gavrilovi}a, ]uruvije i Radovana Stoj~i}a-Baye. Sad su potvrdili i policijski generali, i to nekolicina, da je zaista Stanko Suboti}-Cane osumiwi~en za ubistvo generala Radova825

na Stoj~i}a-Baye, da su zajedno Baya i Cane bili u najve}em duvanskom kriminalu da je u startu Cane bio {ef, a Baya doglavnik. U jednom trenutku Baya se toliko osilio da je mislio da on mo`e da preuzme kontrolu i zato ga je Cane ubio. Novinar: Ja samo sam htela u vezi onog, da pojasnite malo, kad ka`ete trag na pomen ovog Filipa Ceptera. Dr [e{eq: Da. Novinar: Opi{ite malo psiholo{ki ako mo`ete, kako se ragovali? Dr [e{eq: Znate, taj strah nije bio samo u slu~aju Ceptera, postojao je u jo{ nekoliko situacija. Ja pomenem: “[ta znate o Filipu Cepteru?” a on se blokira, kao da o{urite ~oveka vrelom vodom. To su primetili svi drugi ~lanovi anketnih odbora, samo \idi} iz Demokratske stranke tvrdi da on to nije primetio, ali je primetio u drugim slu~ajevima. Niko nam nije izri~ito potvrdio da je Cepter organizator ovog ubistva, ali smo dobili podatak, da je Cepterova banka bila pred likvidacijom zato {to je ogromne koli~ine dinara pu{tala na crno tr`i{te i tako forsirala inflaciju. To je potvrdio Vlajko Stojiqkovi}. A iz wega smo na jedvite jade izvla~ili izajve. Novinar: Ho}ete 29. januara, u sredu uo~i Savezne skupt{tine tra`iti da se uvrsti u dnevni red. Dr [e{eq: Ne, to je vanredno zasedawe, a po{to 1. po~iwe redovno zasedawe, nema potrebe. Va`na je i ova sednica. Tu je u dnevnom redu na{a inicijativa da se smeni guverner Narodne banke Mla|en Dinki}. To je veoma va`na sednica. Novinar: Da li ste dobili odgovor od Savezne vlade u vezi puta Zorana \in|i}a? Dr [e{eq: Ne, iako je taj odovor trebalo da se podnese u toku same sednice. Tako je po Poslovniku. Ministar inostranih poslova je prekr{io Poslovnik. Novinar: Zna~i vi smatrate da je gospodin Cepter imao najve}eg motiva ako sam dobro razumela? Dr [e{eq: Jedno je {to ja smatram. Ono {to sam smatrao, ja sam izneo u inicijalnom aktu. Po izve{taju vidite da to nismo uspeli da doka`emo. I ono {to nismo, mi priznajemo da nismo uspeli. Novinar: A je li mo`emo da ka`emo da postoji navi{e indicija, da postoji indicija? Dr [e{eq: Pa mi smo od tih indicija i krenuli u ovom radu, indicija koje smo imali kao savezni poslanici. Ali to aneketni odobri nisu potvrdili, nisu mogli da potvrde na osnovu onih ~iwenica i detaqa do kojih su do{li. On je, u ovom slu~aju, privremeno oslobo|en zbog nedostatka dokaza, kako se to ka`e u pravno-sudskoj terminologiji. Sad, ako nadle`ni dr`avni organi budu sproveli ozbiqnu istragu, kakvi }e biti rezultati, to tek treba videti. Mi smo ovde pokazali da smo u stawu da za dvadeset dana uradimo mnogo vi{e nego svi dr`avni organi koji su za to bili nadle`ni za dve godine. Novinar: Ja samo imam jo{ jedno pitawe, ostali ste mi du`ni prilikom prvog pitawa, onaj drugi deo. [ta bi ste vi uradili zna~i da ste na mestu nadle`nih organa, zna~i da treba pokrenuti istragu? Dr [e{eq: Pa prvo, oni koji su u to ume{ani, koji su ume{ani u zata{ka826

vawe, prvo bi trebalo da budu smeweni, a onda izvedeni pred sud. A vidite ovo: svi se oni brane, umesto da u|u u meritum problema. Slomi se `iv Du{an Mihajlovi} da doka`e kako Radomir Markovi} nije za wega li~no rekao da je dou{nik UDBE nego za wegove najbili`e sradnike. To otprilike odgovara istini, mada tu nije bio potpun stengram i ja sam to rekao na zavr{noj sednici anketnog odobra. Jer on je potvrdio i ovaj deo, mada je to bilo potvr|ivawe klimawem glavom, ali to sad nije bitno. Za Gorana Svilanovi}a je apsolutno sigurno. Oni se sad bune, oni sad nipoda{tavaju anketni odbor, nazivaju to radikalskom ujdurmom. Kakva radikalska ujdurma? Od trinest qudi, samo su dva radikala. Je li to mo`e biti “radikalska ujdurma”? Je li to mo`e neko da nipoda{tava bilo kakvim dnevno polti~kim motivima? Uostalom, ako je neko od ~lanova iz bilo koje stranke primetio u startu da je to neka ujdurma, {to nije odmah reagovao? Sam \idi} iz Demokratske stranke je rekao da se on sla`e sa osamdeset posto izve{taja. Na{ izve{aj je sastoji se od deset ta~aka. To bi se moglo prevesti, sla`e se sa osam ta~aka a sa dve se ne sla`e. On je rekao samo da se ne sla`e oko Filipa Ceptera. Novinar: Ko sad treba da preduzme korake? Dr [e{eq: Prvo treba Savezna skup{tina da usvoji izve{taj, a onda i Savezna i Republi~ka Vlada i Ministarstvo unutra{wih poslova, i vojni organi bezbednosti. Trebalo bi i ostavke da ne~ije da uslede. ^ije - vide}emo, raspravqa}emo na Saveznoj skup{tini. Novinar: A, ako se desi da Skup{tina ne usvoji izve{taj, {ta }e onda biti? Dr [e{eq: Pa onda treba neki potez da povuku ~lanovi onih stranaka koje ne prihvate izve{taj. Znate, ako poslanici Srpske radikalne stranke glasaju slu~ajno protiv ovog izve{taja na sednici skup{tine, ja }u odmah podneti ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci. Ja ne znam kako bih mogao da ostanem savezni poslanik ako mi stranka prilikom glasawa izrazi nepoverewe. Vaqda tako razmi{qaju i poslanici drugih stranaka. Pogotovo {to po svim izjavama vidite da smo mi zaista bili jednodu{ni u ovome. I niste na{li ni jednog ~lana anketnog odbora Ve}a republika ili Ve}a gra|ana sa disonantnim tonom osim \idi}a koji je korektno objasnio svoj deo neslagawa. Novinar: Izvinite, samo da preciziramo, kad ste govorili o ovom brisawu, odnosno nestanku traka, jesu li svi dokazi bili na trakama uni{teni, sve trake izbrisane ili samo deo? Dr [e{eq: Izbrisane su one trake koje su, po mom mi{qewu, bile najinteresantnije. E sad, mi osim tog jednog slu~aja da je falilo pet strana sa saslu{awa Momira Bulatovi}a i Bo{ka Bojovi}a nismo na{li ni{ta drugo. Ovaj slu~aj sam ja primetio i intervenisao sam i oni su to na{li u daktilo-slu`bi, taj nedostaju}i deo. Nismo jo{ uvek na{li da je ne{to drugo ispu{teno. Zato na to pitawe ne bih mogao zaista da vam sada direktno odgovorim. Ali to {to su nekima od vas rekli da je bio incident, nikakvog incidenta nije bilo. Samo se taj problem desio. I ja sam tada rekao da i u Skup{tini ima mafije. Novinar: Izvinite, je li mislite na Bo`idara Bojovi}a? Dr [e{eq: Ne, nego Bo{ka Bojovi}a koji je bio ministar, koji je bio na~elnik Slu`be dr`avne bezednosti Crne Gore pa je tamo smewen a onda je do{ao ovde za savetnika u Slu`bu dr`avne bezednosti Srbije. Sada je zamenik di827

rektora Savezne uprave carina. Tu je pet strana bilo ispu{teno. Novinar: Ko je bio najkooperativniji u saslu{avawu? Dr [e{eq: E za to bi trebalo da gledate stenograme, znate to je stvar subjektivne ocene. Ko je bio? Svi su oni kooperativni kad se pritisnu dokazima ili ~iwenicama, ali op{ti je sud da su predstavnici vojne Slu`be bezbednosti bili neuporedivo ozbiqniji i kooperativniji u radu i da su nam mnogo vi{e pomogli nego predstavnici Policije. Novinar: Ali, kako obja{wavate to {to je taj Ivan Deli} tako lagodno mogao da se izvu~e iz zemqe i da otputuje u [vajcarsku, da li je Policija toliko nesposobna, ili..? Dr [e{eq: Ne, wega je neko obavestio. Neko ko je ~uo o ~emu mi razgovaramo na anketnom odboru, i pre Nove godine ga je pozvao u Beograd. On se ovde zadr`ao nekoliko dana i posle toga je oti{ao za [vajcarsku. To je informacija koja nam je potvr|ena od strane najvi{ih funkcionera vojne Slu`be bezbednosti i za to postoji stenogram. A policijski generali su se pravili da o tome pojma nemaju, ovi aktuelni. Novinar: Kako da zakqu~im: da Policija spava dok im najve}i kriminalci be`e? Dr [e{eq: E sad, vi zakqu~ite kako ho}ete, ja vam dajem ~iwenice, a vi zakqu~ujte, komentari{ete ili izri~ite, po voqi. Novinar: Da li se ovo ime, da li se pojavilo prvi put na anketnom odboru ili ste vi znali za to ranije? Dr [e{eq: Pa ja sam ~uo ranije za to ime, ali ga nisam nigde u javnosti pomenuo do 3. sednice anketnog odbora. Novinar: Wemu se vezuje vi{e nekih kriminalnih radwi, je li tako? Dr [e{eq: On je bio blizak sa Vojom Rai~evi}em. To je onaj {to je ubio ]entu i pukovnika [ucu Arkanovog i vi{e drugih ubistava, petanestak. Vezuje se i za Andriju Dra{kovi}a koji je sada u zatvoru i koji je osu|en za ubistvo Zvonka Ple}i}a, a zna se da je ubio i [ijana i ko zna koga sve jo{ a ume{an je i u Arkanovo ubistvo. Veoma je blizak Brani Mi}unovi}u, glavnom kriminalcu crnogorskog podzemqa koji radi za Slu`bu dr`avne bezbednosti {to nam je potvrdio i Bo{ko Bojovi}. Glavni kriminalac ima legitimaciju Slu`be dr`avne bezbednosti. Ivan Deli} je bio veoma blizak Darku Raspopovi}u-Belom, visokom funkcioneru Slu`be dr`avne bezbednosti Crne Gore, koji je bio ume{an u poslove duvanske mafije i likvidiran je pre izvesnog vremena. To su ~iwenice koje smo potvrdili. Novinar: Da li je logi~no kada recimo MUP recimo Andriju Dra{kovi}a ili tog Rai~evi}a iz Crne Gore, mislim saslu{a ili ve} ne{t, da do|u do nekih podataka? Dr [e{eq: Ovde ni{ta nema logi~no jer se ovde vi{e ne radi o tome da policija manipuli{e mafijom, ovde je mafija ovladala policijom. To je su{tina. Novinar: Da li je tokom va{eg rada bilo poku{aja da neko usmeri rad u drugi pravac, u drugom pravcu? Dr [e{eq: Od ~lanova anketnog odbora, ne. Veoma smo ozbiqno radili, korektno, solidarno. S strane, od saslu{awa Du{ana Mihajlovi}a do podno{ewa izve{taja anketnog odbora, imao sam stalne telefonske pretwe. Mogu da 828

vam saop{tim nekoliko tih poruka i brojeve telefona. Od kad smo podneli izve{aj anketnog odbora, ve} tre}i dan nema nikakvih poziva te vrste. Je li vas interesuju poruke? Evo, da vidite i to. 22. januara, sa telefona 063/822-11-90 “Gde si, [eki, be`i{ od mene!””Ja vam sad unatrag ove poruke ~itam, kako su zabele`ene na telefonu, to vam je jasno. 21. januara sa telefona 063/8427-171, s ovog telefona su naj~e{}e zvali, “”Nemoj tako, [ele, oklizni}ue{ se””, zatim sa telefona 063/707-542 “”Zbog ukidawa poreza na ju`no vo}e postaje jako klizavo pa ga, radi op{te bezbednosti, DOStavqamo na ku}nu adresu””, zatim sa telefona 063/707-542 “Pazi se, pojeftinile banane”,” daqe, opet s onog telefona 063/8427-171 “”Okliznu}e{ se i ti na kovu od banane””, Imao sam vi{e ovakvih direktnih poziva i na ku}ni telfon i na ovaj telefon. Interesantno je, ve} tri dana nema ni jednog poziva. Znate {ta sam ja uradio? Ja se strpim, ne reagujem odmah nego sutradan ujutro, i ne zovem sa ovog telefona, ni sa ku}nog, nego sa telefona za koji pretpostavqam da ga oni ne znaju i javi mi se ~ovek. Po wegovoj zbuwenosti i poku{aju finog razgovora, ja vidim da to nisu oni obi~ni kriminalci nego slu`benici koji su to radili. I poku{avaju ne{to da obja{wavaju i tako daqe, i onda prekidaju vezu... A onda sam dao mojim prijateqima da zovu pa se to isto ponavqalo. Znate, krenuli su, oni su mislili da mogu i tako da izazvati strah neki. Tako mogu da upla{e Bubu Morinu, mene ne mogu. I kad su videli da od toga nema ni{ta, sve je prestalo, nema vi{e nijednog poziva, ina~e anonimnih telefonskih poziva nisam imao devet godina.

II NAS 7. februar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, danas se navr{ava dve godine od ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Dve godine dr`ava je nemo}na da kroz pravosudne institucije re{i misteriju tog ubistva i da kazni po~inioce i organizatore. Dr`ava je pala na ispitu. Postavqa se pitawe za{to? Zato {to je na{a dr`ava sistematski kriminalizovana, zato {to mafija upravqa na{om dr`avom. Nije na{a dr`ava kriminalizovana za vreme dosovske vlasti, proces kriminalizacije po~eo je mnogo ranije, negde sa po~etkom rata, na prostoru biv{e Jugoslavije, devedeset prve, devedeset druge godine. Me|utim, nikada do dolaska dosmanlija na vlast kriminalizacija nije uzimala tolikog maha. Sad vi{e mafija i ne krije svoje pravo lice. Sad mafija svoj pogled na svet i svoje ambicije izra`ava direktno kroz usta najvi{ih nosilaca dr`avnih funkcija. Oni koji su bili glavni mafija{i pod prethodnim re`imom i sada su glavni mafija{i samo {to su jo{ beskrupulozniji, jo{ otvoreniji i jo{ nemilosrdniji u provo|ewu svojih mafija{kih zamisli. Zamislite situaciju u kojoj bi na isti na~in na koji su dva anketna odbora Savezna skup{tine rasvetlili glavne okolnosti i ~iwenice vezane za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, da se ozbiqni politi~ki faktori pozabave i drugim spektakularnim ubistvima. Ne postoji tu nijedna tajna koja se mo`e definitivno sakriti. Za{to Du{an Mihajlovi} nije u stawu da rasvetli nijedan detaq otmice i likvidacije Ivana Stamboli}a? Zato {to Du{an Mi829

hajlovi} pripada mafiji koja je otela i ubila Ivana Stamboli}a. Nema drugog obja{wewa. Jer da neko iskreno `eli da rasvetli tu otmicu i to ubistvo, ve} bi to u~inio. [ta je sa novinarem Milanom Panti}em? U Jagodini ubiju novinara i ne mo`e policija da rasvetli ubistvo. To se grani~i sa fantastikom. Mo`e se rasvetliti to ubistvo. Ali, faktori vlasti ne `ele da rasvetle. Sli~an je slu~aj i sa nizom drugih ubistava. Mi smo rasvetlili ubistvo Radovana Stoj~i}aBaye, potpuno ga rasvetlili. Vrlo je jednostavno rasvetliti i ubistvo ]uruvije i @ike Petrovi}a i svih drugih, ali nema ni voqe ni `eqe da se to uradi. Kompletan na{ dr`avni sistem je u dubokoj krizi. Kako iza}i iz te krize? Samo novim izborima. Za vreme socijalisti~ke vlasti bilo je mnogo me{awa vlade, ministara i vladaju}ih partija u rad sudova, bilo je mnogo me{awa. Mnogi su u sudovima izvr{avali partijske naloge, politi~ke naloge, naloge izvr{ne vlasti. Zna se ta~no koje su to sudije, ali nikada, od Tita naovamo, nije bilo tako direktnog upliva na rad sudova kao pod dosvskim re`imom. Sad dosmanlije pi{u presude. Evo, imamo konkretan slu~aj koji se ti~e Srpske radikalne stranke. Ve} godinu dana dosmanlije poku{avaju da Srpsku radikalnu stranku isteraju iz ovih prostorija, koje smo po zakonu dobili na kori{}ewe, uredno po propisima uplatili zakup na trideset godina. Wima je palo na pamet da nas oteraju, Sudski to nisu mogli da rade, jer nisu imali pravnog osnova. I onda su po~eli s pritiscima na predsednika suda, na postupaju}eg sudiju, pa je sudija odlazio na bolovawe, pa je sudija izbegavao te pritiske na razne na~ine. I znate {ta se sad desilo? Naredili su sudiji odmah posle podno{ewa izve{taja anketnih odbora, da prekrati postupak, da odbije saslu{awe svih drugih svedoka za koje je re{ewem prethodno odlu~eno da se saslu{aju i da se donese presuda. Sudija je nateran na radno odsustvo, dati su mu pomo}nici iz Vlade Srbije, navodni pravnici, da u diskrecije pi{e presudu. Uop{te se presuda ne pi{e u prostorijama suda. I naravno, mo`ete i o~ekivati kakav }e biti sadr`aj te presude. Dobili smo presudu od Vrhovnog suda Srbije po pitawu oduzimawa yipa, koji je u vlasni{tvu Srpske radikalne stranke. Vrhovni sud Srbije ka`e: “Prihvata se na{ zahtev, za vra}awe saobra}ajne dozvole i na{ zahtev za vra}awe registarskih tablica. I nala`e se organu unutra{wih poslova po tom pitawu obnova postupka.” I u presudi se jo{ ka`e: “ A yip nije ni oduzet.” Jer zaista, u re{ewu na osnovu koga je oduzet yip ka`e se, ukida se saobra}ajna dozvola, oduzima se ta saobra}ajna dozvola, ukida se registracija i odbija se registracija tog yipa, to je re{ewe. Nigde ne stoji da se oduzima yip. A yip su na silu oduzeli i mnogi od vas su to posmatrali. I presuda sledi ovo re{ewe. Vra}a se na ponovni postupak po pitawu registracije, po pitawu saobra}ajne dozvole, po pitawu registarskih tablica. A u presudi stoji, {to se ti~e zahteva iz tu`be, da se tu`eni obave`e da tu`iocu vrati sporno vozilo. Mi smo tu`ioci, a tu`eni je Republi~ko ministarstvo unutra{wih poslova. Osporenim re{ewem, to je re{ewe na koje smo se mi `alili, isto vozilo nije ni oduzeto. To stoji u presudi Vrhovnog suda. E, sad vidite kakav nam je pravosudni sistem. Srpska radikalna stranka }e izdr`ati sve {to dosmanlijska vlast protiv nas smisli, sve }emo izdr`ati, mi mo`emo iz830

dr`ati i streqawe, i zatvore, i logore, i sve, ali ta dosmanlijska vlast ne mo`e dugo trajati, i ne}emo popustiti ni za pedaq. Nas ne mogu upla{iti, ne mogu nas uceniti, ne mogu nas kompromitovati, mo`da mogu i neku qubavnu aferu da lansiraju, u posledwe vreme jedino nama to ne rade, pa smo se ve} malo zabrinuli, ali nas kompromitovati ni~im ne mogu. Izvolite, imate li vi neko pitawe. Novinar: Da li je ta~no da poslanici Srpske radikalne stranke u Skup{tini daju izjave samo novinarima ~ije su televizijske ekipe na posledwe tri konferencije za {tampu bile prisutne? Dr [e{eq: Mi smo doneli odluku da ne dajemo izjave ni za kakve novine, ni za kakve medije, s obzirom da smo bojktovani, prvo u svim medijima pod dosovskom kontrolom, da smo pod potpunom blokadom, a da su novinari prestali da dolaze na na{e konferencije za {tampu. Odluku }emo verovatno u skorije vreme korigovati tako, {to }emo davati izjave samo onim redakcijama ~iji novinari dolaze na na{e konferencije. A {to se ti~e blokade Srpske radikalne stranke u medijima, ta blokada postoji i na va{oj televiziji. Od izbora naovamo, a to je ve} godina i dva meseca, nijedan srpski radikal nije gostovao ni u jednoj emisiji Studija “B”, osim Nata{e Jovanovi} koja je imala duel sa Zaharijem Trnav~evi}em i do nogu potukla u tom duelu. Nijedan drugi srpski radikal nije u~estvovao u va{im emisijama. Pogledajte sada televiziju Politika, od izbora na ovamo, nijedan radikal nije gostovao. Na dr`avnoj televiziji tako|e, na BK televiziji isto tako, na televiziji Pink ja sam dva-tri puta gostovao u zabavno-humoristi~kim emisijama, pa sam to poku{ao na odre|en na~in da iskoristim i za promociju izvesnih politi~kih stavova, sad je i to onemogu}eno. Mi smo pod potpunom medijskom blokadom. Novinar: A da li mislite da vi doprinosite toj medijskoj blokadi ako u Skup{tini ne}ete da dajete izjave? Morate priznati da u na{im vestima u sedam, va{a saop{tewa i va{e izjave vrlo ~esto idu. Dr [e{eq: Blokada na va{oj televiziji, moram priznati, ne{to je bla`a nego na dr`avnoj, ili na BK, ili na televiziji Politika i tako daqe, ali blokada postoji i kod vas. I kod vas su mi ~ak nedavno zakazivali jednu emisiju, to je trebalo da bude duel ili sa Zoranom @ivkovi}em ili ko je jo{ bio? A.. Vu~i}: Mi}unovi}em. Dr [e{eq: Sa Dragoqubom Mi}unovi}em i tako daqe i onda je to otkazano, iz meni ne razumqivih razloga. Novinar: Mo`da niko nije smeo sa vama da do|e? Dr [e{eq: Pa dobro, mogu ja sam sa sobom onda, nije to problem. Novinar: Dobro ,hvala vam. Dr [e{eq: Ali blokada postoji o~igledno, i kad gledate emisije politi~kog karaktera, na svim tim televizijama, tu dosovci sami sa sobom raspravqaju. Evo, sino} na dr`avnoj televiziji okrugli sto, otvoreni sudio o aferama. Petnaest – dvadeset minuta govore o izve{taju anketnog odbora, Zoran @ivkovi}, jedan od urednika dr`avne televizije, Milo{ Vasi} iz “Vremena” i ovaj vlasnik “Blic wuza” , Cvetanovi}, kako se zove, nije ni bitno. Maltene istomi{qenici, i oni sad raspravqaju o tome. Gora je sitacija u medijima nego i u jednom periodu Milo{evi}evog re`ima. Bilo je i mra~nih perioda {to se medijske 831

slike ti~e i u Milo{evi}evom re`imu, devedset ~etvrte, devedeset pete i devedeset {este godine, to je bio najmra~niji period. Bila je mnogo bla`a blokada opozicionih stranaka u medijima nego danas pod dosovskom vla{}u. Novinar: Dobro, ali morate znati da hiqadu puta ne postoje uslovi da se do|e na konferenciju za {tampu, ali ne mogu ja sada da budem sigurna da }u skupiti tri p~elice ili kako je to ve} gospodin Vu~i} rekao, da bih dobila izjavu u Skup{tini? Dr [e{eq: Znate vi mo`ete dobiti i celu ko{nicu, i radilice i trutove, i maticu kad po`elite, ali pod izvesnim normalnim okolnostima. Ne mo`ete o~ekivati da su vam politi~ari koje - va{a televizija bojkotuje uvek na dohvatu ruke. Ako je iko u proteklih deset, dvanaest godina bio uvek raspolo`en da razgovara sa novinarima, da da inforamacije, pa bio je jedan period kad su svi novinari imali i moj mobilni telefon i ku}ni telefon i mogli su da dobiju izjavu kad god `ele. Bez obzira iz kog medija. Ali su bile neke normalnije prilike. Ako smo mi blokirani, ako smo bojkotovani, a {to se onda ~udite {to nismo spremni da dajemo informacije. Znate onda bi za nas bilo pogre{no da dajemo takve izjave, jer se ubla`ava op{ta slika u javnosti o na{em bojkotu, o na{oj blokadi. Znate, koliko bi trebali predstavnici Srpske radikalne srpske da gostuju na va{oj televiziji? Deset posto u odnosu na sve druge politi~are koji se pojavquju, jer takva nam je zastupqenost u Repubil~koj skup{tini. Je li tako? I na dr`avnoj televiziji, i na BK, i na televiziji Politika i tako daqe. Sve dok se to ne postigne, traje blokada. Ona je sad ve}a nego u vreme Milo{evi}a. Devedeset pete i devedeset {este godine Milo{evi} nas je blokirao na dr`avnoj telviziji, ali smo zato imali mogu}nosti, sve dok Neboj{a ^ovi} nije preoteo Studio “B”, na Studiju “B” da se pojavqujemo. Na televiziji svojih politi~kih protivnika, jer se mi nikad nismo slagali sa ideologijom qudi koji su vodili tada Studio “B”. Neki od wih su i danas tamo. Ali je Studio “B” relativno bio otvoren. Danas nema nijedne otvorene televizije pod dosovskom vla{}u. Jedino {to je malo druga~ija situacija na JU INFO televiziji, po{to su oni pod ingerencijom savezne dr`ave i u upravqawu JU INFO televizije u~estvuju i qudi iz Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore i Srpske narodne stranke Crne Gore. Pa je malo situacija slobodnija, otvorenija. Ne mo`emo re}i ni da smo wima ba{ mnogi zadovoqni, ali je za razliku od ovih drugih medija ipak ne{to podno{qivije. Novinar: Administrativni odbor predlo`io je ju~e da sekretar Republi~ke skup{tine dostavqa spiskove poslanika koji prisustvuju zasedawu. Kako Srpska radikalna stranka komentari{e to, i naravno, odsustvo poslanika, i da li ste za neke represivnije mere? Dr [e{eq: Besmislene su bilo kakve represivne mere od strane parlamenta prema poslanicima, i to se pokazalo i ako istoriji srpskog parlamentarizma se ne pamti takva represivnost kakvu primewuje DOS prema svojim politi~kim protivnicima u parlamentu. Mi im nismo po voqi pa nas samo nov~ano ka`wavaju, a mi se ne osvr}emo na te wihove nov~ane kazne. Me|utim, problem je u samom DOS-u. DOS mora da obezbedi kvorum. Ako DOS ne mo`e da obezbedi kvorum to je dovoqan razlog da se ide na nove izbore. Nigde u demokratskim zemqama opozicija ne u~estvuje u stvarawu kvoruma, nigde ne poma`e vla832

sti u izglasavawu zakona, nego je uvek osnovni zadatak opozicije da spre~i vlast da donese zakone, to je su{tina postojawa opozicije. Kako ja da to objasnim Nata{i Mi}i}? Znate, ja mogu s wom da polemi{em na tu temu satima i satima, ona ni{ta ne}e razumeti i ona ka`e - Ja mislim. Mo`ete zamisliti situaciju u kojoj Nata{a Mi}i} ka`e - ja mislim. Stra{no. Naravno, postoje i neki weni kvaliteti, postoje oblasti u kojima ja s wom ne mogu nikako da se takmi~im. Ako bi se takmi~ili Nata{a Mi}i} i ja ko }e br`e da popije gajbu piva, ona }e sigurno pobediti i to za mnogo, mnogo kra}e vreme }e uspeti da uradi. Ona mo`e celu gajbu piva da popije i mirno da ode na spavawe, ja bi ve} posle tre}e fla{e verovatno bio pijan. Zna~i, i ona ima svoje kvalitete i ona je negde superiornija, ali u politi~ko-pravnim raspravama ona nema pojma ni o ~emu. Novinar: Da li mislite da je tri minuta dovoqno da poslanik obrazlo`i svoj amandman? Dr [e{eq: Pa kako mo`e biti dovoqno tri minuta? I za{to uop{te ograni~avati poslanike? Je l’ vidite, kad s vremena na vreme DOS ne uspe u Saveznoj skup{tini da nametne ograni~iwa, sednica u principu traje kra}e nego kad ograni~avaju poslanike, jer mi da im dosko~imo onda idemo po proceduralnim pitawima, onda ih maltretiramo raznim predlozima, insistirawem na povredi poslovnika i tako daqe. A kad se radi u jednoj normalnoj atmosferi niko nema voqe da se zamajava sa ne~im {to nije predmet dnevnog reda.

III NAS 14. februar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, su|ewe Slobodanu Milo{evi}u je zami{qeno kao su|ewe srpskom narodu. Ali to su|ewe se o~igledno pretvara u su|ewe NATO paktu. Planiran kao `rtva, postaje glavni tu`ilac, a zlo~inac je onaj koga mi odavno znamo u toj ulozi, zlo~inac je NATO pakt, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i dr`ave Evropske unije koje u proteklih dvanaest godina, sistematski rade na uni{tewu srpskog naroda i srpske dr`ave. Sve {to je izre~eno u optu`nici protiv Slobodana Milo{evi}a ne ti~e se li~no Milo{evi}a; ti~e se srpskog naroda u celini, ti~e se srpske dr`ave. Optu`nicom koja je dva dana prezentovana svetskoj javnosti u toku ha{kog procesa, na optu`eni~ku klupu stavqaju se srpski narod, srpska istorija, srpsko pravo na sopstvenu dr`avu. Srbi se progla{avaju krivim {to uop{te postoje, Srbi se progla{avaju krivim zato {to su se suprotstavqali svojim tradicionalnim yelatima. Sve ono {to je izre~eno protiv srpskog naroda, protv srpske dr`ave i protiv Slobodana Milo{evi}a najobi~inije su izmi{qotine. Milo{evi} ispravno postupa {to prelazi u napad i {to pokazuje gde su pravi zlo~inci. Tim pravim zlo~inicima mo`da ne}e suditi neki sudovi, ali }e im suditi istorija, jer wihova uloga u zlo~ina~kom poduhvatu protiv srpskog naroda ne}e mo}i da se izbri{e iz istorijskog se}awa, ne}e mo}i da se prikrije, ne}e mo}i da se falsifikuje. 833

Videli ste da Srbe optu`uju zato {to `ele da `ive u jednoj dr`avi, ali pre rata koji se desio voqom velikih sila na Balkanu, Srbi su zaista `iveli u jednoj dr`avi. Vaqda onaj ko brani ve} postoje}u dr`avu ima prednost u odnosu na onog ko dr`avu razbija. Kako su mogli Srbi da izvr{e agresiju? Jesu li napali Italiju, Austriju, Ma|arsku, Rumuniju, Bugarsku, Gr~ku, Albaniju? To je jedina mogu}a agresija. Nema agresije unutar sopstvene dr`ave, unutar sopstvene dr`ave mo`e biti samo re~i o gu{ewu separatisti~ke pobune i ni~emu vi{e. Nikakvih dokaza nema protiv srpskog naroda, protiv srpske dr`ave i protiv Milo{evi}a, i ~itana je jedna iskqu~ivo politi~ka optu`nica. U toj optu`nici i moje je ime vi{e puta pomiwano. A ne daju mi vizu da idem u Hag. Ja i daqe `elim da putujem u Hag. I ja saop{tavam celokupnoj svetskoj javnosti da sam spreman, ako me Slobodan Milo{evi} pozove kao svedoka odbrane, da sam spreman da idem. Imao bih i te kako mnogo toga da ka`em protiv zlo~inaca iz NATO pakta. Moje ime je pomiwano dvadesetak puta, kao ime ~oveka koji je u~esvovao u odbrani srpskog naroda, i ju~e jedna la`. Danas je “Politika” to prenela, ja sam bio u Saveznoj skup{tini pa nisam direktno slu{ao, ali “Politika” je najdetaqnije prenela koliko sam to dobro zapazio. Rekli su: “Da sam se u Vi{egradu 1992. u motelu posva|ao sa Radmilom Bogdanovi}em i da je Radmilo Bogdanovi} odgovorio da su nam dali pare, da su nam dali oru`je, sve {to smo tra`ili, pa {to ne radimo”. Neverovatna la`. Od 1987. godine do 1994. godine nikad nisam bio u Vi{egradu. Radmilo Bogdanovi} devedest druge nije bio ministar unutra{wih poslova, Radmilo Bogdanovi} je podneo ostavku u martu devedeset prvi, posle devetog marta. I Radmilo Bogadnovi} je posle toga bio samo republi~ki i savezni poslanik, nikakvu drugu dr`avnu funkciju nije imao. I nikada se sa Radmilom Bogdanovi}em u `ivotu nisam susreo nigde osim u Republi~koj skup{tini Srbije, u Saveznoj skup{tini, na nekoliko diplomatskih prijema gde smo se zajedno pojavili i jednom pre dve godine, ili pre tri godine u Jagodini, u televiziji Palma plus. Eto, to su la`i kojima se slu`e, naravno i za mene tamo ka`u da sam bio potpredsednik Savezne vlade, nikad nisam bio ni ~lan Savezne vlade. To pokazuje koliko im je ozbiqna optu`nica. To pokazuje koliko ne vode ra~una uop{te, rekao im ovo ovaj, rekao im onaj, pri~aju `ene u brija~nici. E, to je wihovo dokazno sredstvo i zbog toga }e ta oput`nica da padne. Koliko }e to jo{ trajati, te{ko je prognozirati, ali to ne mo`e da opstane i to ne}e opstati. Dame i gospodo, pao je i Mla|an Dinki}, moralno je pao u srpskom narodu. Pokazao je svoju pravu prirodu jedne {eprtqe, jednog kriminalca, ~oveka bez ikakvog moralnog skrupula i neznalicu. Videli ste, nijedan dosovac ga nije ozbiqno branio, odbranu nije imaom, osim malo Labus {to je trtqao po{to su wih dvojica me|usobno izukr{tali porodi~ne interese. Jedan drugom zapo{qava `enu i drugu rodbinu i tako ja~aju me|usobni kriminalni savez. O~igledno, unutar DOS-a jo{ nije sazrelo da se Diniki} pusti niz vodu, al’ vidite mnogi qudi iz G17 i G17 plus su svesni koliko je Dinki} zabrqao, koliko je {tete naneo narodu i dr`avi i sve vi{e javno istupaju protiv wega. 834

Prvo, Jovan Rankovi}, pa Qubomir Mayar, pa Neboj{a Medojevi} i mnogi drugi. Sve su to najuglednija imena u pogledu stru~nosti koje je okupqao G17 i G17 plus. On je tamo izgubio upori{te. Mi smo se potrudili da doka`emo celokupnoj srpskoj javnosti pogubnost wegove politike na mestu guvernera Narodne banke Jugoslavije. Mi rekosmo i spasismo svoju du{u, al’ da li }e se spasiti narod i dr`ava, to ostaje da se vidi. Jo{ sam hteo da vam ka`em povodom svih ovih razgovora oko opstanka zajedni~ke dr`ave. Srpska radikalna stranka, inisistira da se savezni Ustav mo`e mewati samo po Ustavu propisanoj proceduri u okviru Savezne skup{tine. To da nam neko drugi pi{e Ustav, da nam neko drugi usvaja Ustav, to ne mo`e da pro|e. Ustav se mo`e mewati samo po onoj proceduri koju sam Ustav propisuje. Naravno, u politi~ko-pravnoj teoriji postoji varijanta sazivawa ustavotvorne skup{tine, ali za sazivawe ustavotvorne skup{tine se tako|e donosi odgovaraju}i zakon kvalifikovanom ve}inom. Onom ve}inom koja je potrebna i za dono{ewe i mewewa Ustava, dakle dvotre}inskom ve}inom. Ako bi neko hteo da raspi{e izbore za ustavotvornu skup{tinu u Srbiji onda bi mogao da donese ystavni zakon o raspisivawu ustavotvorne skup{tine dvotre}inskom ve}inom glasova u Narodnoj skup{tini i tu ne bi bio potreban referendum, jer se podrazumeva da su ti izbori jedna vrsta referenduma. Na saveznom nivou nije potreban referendum za promenu Ustava, ali se Ustav mewa dvotre}inskom ve}inom glasova i zato i onaj pravni akt koji bi vodio usvajawu novog Ustava po nekoj proceduri koja nije predvi|ena u ve} postoje}em Ustavu mora biti done{en onom kvalifikovanom ve}inom koja je neophodna da se mewa sam Ustav. Dakle, ako neko `eli da saziva izbore za ustavotvornu skup{tinu na saveznom nivou, onda takva odluka mora biti done{ena dvotre}inskom ve}inom glasova i u Ve}u republika i Ve}u gra|ana, i ona treba da ima pravnu snagu posebnog ustavnog amandmana, i verovatno bi bilo najprimerenije da to bude ustavni amandman koji bi omogu}avao. Dakle, usvaja se ustavni amandman na ~lan taj i taj, kojim se omogu}ava i sazivawe izbora za ustavotvornu skup{tinu, i to u onoj grupi odredbi kojima se reguli{u promene Ustava. To je jedini na~in, sve drugo bi bilo protivpravno. Izvolite, imate li vi neko pitawe. Novinar: Uskokovi} iz RTS-a. Imali smo prilike da ~ujemo da su dobrovoqci na meti Ha{kog tribunala. S tim u vezi kako komentari{ete poziv premijera \in|i}a da se dobrovoqno neki qudi predaju Hagu, i mislite li da }e biti izru~ewa? Dr [e{eq: Mi smo protiv toga, da se bilo koji Srbin isporu~uje zlo~ina~kom Ha{kom tribunalu. Protiv smo toga da se bilo koji Srbin poziva da se dobrovoqno preda, a zato smo da se pod hitno Zoranu \in|i}u i svim ~lanovima Vlade Republike Srbije sudi zato {to su na protivustavan na~in doneli uredbu po kojoj su isporu~ili Slobodana Milo{evi}a na Vidovdan zlo~inacima iz Ha{kog tribunala. I jednog dana, kao {to }e se Mla|anu Dinki}u suditi {to je sa automatskim pu{kama upao u Narodnu banku Jugoslavije, sudi}e se sigurno i Zoranu \in|i}i i wegovim kompawonima {to su pogaziv{i Ustav isporu~ili Milo{evi}a Ha{kom tribunalu. [to se mene li~no ti~e ja sam uvek na raspolagawu, onog trenutka kad bu835

dem mogao da odem u Hag, ja idem. To je za mene toliki `ivotni i profesionalni i politi~ki izazov da tome jednostavno ne mogu odoleti, i{ao bih da pobedim Ha{ki tribunal. [to se ti~e dobrovoqaca, dobrovoqaca Srpske radikalne stranke samo smo lepe stvari o wima slu{ali. Jeste li ~uli za neki zlo~in koji su po~inili dobrovoqci Srpske radikalne stranke za sve vreme trajawa rata? Ja jo{ ne znam ni za jedan. Ne mogu da iskqu~imo mogu}nost da je neko od vi{e hiqada dobrovoqaca, negde kad mu se ukazala prilika, zgrabio ne{to tu|e {to je moglo u rukama da se nosi, u nedra da se strpa ili yepove, to se ne bih mogao zakleti. Ali kod dobrovoqaca Srpske radikalne stranke nikad nije bilo nigde ni organizovane pqa~ke, ni bilo kakvog nezakowa. I mi, srpski radikali, smo ponosni na na{e dobrovoqce. I drugo, mi nikad nismo imali nikakve paravojne formacije, svi na{i dobrovoqci su bili u sastavu regularnih vojnih snaga, bilo JNA, bilo srpske vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. A mi smo ponosni na na{e u~e{}e u ratu, ponosni smo na to {to smo svim sredstvima koja su nam stajala na raspolagawu pomagali na{u bra}u zapadno od Dunava i Drine u wihovoj svetoj borbi. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam {to ste do{li.

IV NAS 21. februar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dosmanlijski re`im u Srbiji sistematski spre~ava medije da izve{tavaju o najve}im kriminalnim aferama, izbegava se podno{ewe izve{taja aketnih odbora Saveznoj skup{tini, i rasrpava o tim izve{tajima, zato {to je glavni mafija{ u Srbiji Zoran \in|i} predsednik Vlade i zato {to je aketni odbor zapravo razotkrio ume{anost Zorana \in|i}a u sve likvidacije u Srbiji. Ko je Zoran \in|i}? Zoran \in|i} je direktni produkt najve}e mafija{ke kriminalne bande. Ko ~ini tu bandu? Stanko Suboti}-Cane, Filip Cepter, Jovica Stani{i}, Stanko Simatovi}-Frenki, Mihaq Kertes. \in|i} je wihovo ~edo, wihov produkt. Vi ste videli, pored inicijative da anketni odbori istra`e ubistvo Pavla Bulatovi}a, Srpska radikalna stranka je tra`ila da se ispita ubistvo Ivana Stamboli}a, da se istra`e ubistva mnogih drugih qudi u proteklih nekoliko godina, a dosmanlije su spre~ile usvajawe odluke o formirawu anketnih odobra. Dosmanlije sistematski prikrivaju ta ubistva. \in|i}eva banda je ubila Ivana Stamboli}a, \in|i}eva banda je organizovala atentat na Ibarskoj magistrali, \in|i}eva banda je organizovala atentat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi. Sve je to uradila \in|i}eva banda. ^iji je bio motiv da se ubije Vuk Dra{kovi}? To je iskqu~ivo mogao biti motiv Zorana \in|i}a, nikog drugog. ^iji je bio motiv da se otme i ubije Ivan Stamboli} mesec dana pred izbore, kad je svima bilo jasno da nema ni govora da }e Stamboli} biti bilo kakav kandidat. To je mogao biti motiv samo Zorana \in|i}a. Zoran \in|i} stoji iza svih mafija{kih ubistava u Srbiji. Dok 836

se Zoran \in|i} ne obori sa funkcije predsednika Vlade Srbije i ne strpa u zatvor, nijedno od tih spektakularnih ubistava ne}e biti do kraja razja{weno. Sad se u dosmanlijskoj {tampi vodi rasprava kako su objavqeni izve{taji anketnih odbora i stenogrami. Zna~i, problem je {to je javnost saznala deli} istine, a ne {to je do sada sva ta istina prikrivana. Srpsku radikalnu stranku ne mogu ni zastra{iti, ni uceniti, ni potkupiti, mi }emo se do posledweg daha boriti da se sva istina razotkrije. Izvolite, imate li vi pitawa. Novinar: Predsedni~e vi ste upravo izrekli vrlo te{ke optu`be na ra~un srpskog premijera. Pa je l’ imate i neke konkretne dokaze koje bi danas-sutra, ako bude pokrenut proces, a neki su ve} pokrenuti protiv vas, mogli da iznesete? Dr [e{eq: Za procese koji su pokrenuti u septembru mesecu, boga mole da nikad ne po~nu. Gde to ima da se podnese krvi~na prijava u septembru, evo ve} je mart mesec, a ne zakazuju su|ewe. Oni se boje tog su|ewa. Ja dokaze svakako imam, Jovica Stani{i} je ku}ni prijateq Zorana \in|i}a, Milorad Lukovi}-Legija je ku}ni prijateq Zorana \in|i}a, jedan od glavnih likvidatora. On je direktni izvr{ilac u slu~aju Ibarske magistrale. Oni se boje tih sudskih procesa. Ja sam tu, ja nigde ne be`im, ja ih ~ekam. Stanko Suboti}-Cane, je najbli`i prijateq Zorana \in|i}a, s wim je sada \in|i} i{ao i u arapske emirate. Filip Cepter mu je najbli`i prijateq, \in|i} je wihov kolektivni produkt. Ta mafija se razvila u vreme Milo{evi}eve vlasti i osamostalila. A onda se ta mafija otarasila Milo{evi}a, izbacila \in|i}a kao svog eksponenta. [to se ti~e mafija{ke dominacije, ni{ta se nije promenilo. Novinar: Ja bih htela da vas pitam ne{to u vezi sa Radmilom Bogdanovi}em, po{to nisam bila pro{le nedeqe, pa sam htela da vas zamolim pro{loj konferenciji za novinare. Dakle, va{a veza, kad ste se posledwi put s wim videli uop{te? Dr [e{eq: Kad sam se posledwi put video? To je bilo pre dve godine, ja mislim u Jagodini, kad sam imao emisiju na televiziji Palma. Ali to zbog ~ega je pitawe bilo postavqeno pro{li put na konferenciji za {tampu nije bilo povodom na{eg posledweg susreta, nego je “Politika” izvestila iz Ha{ke optu`nice da smo se navodno Radmilo Bogadanovi} i ja sreli u Vi{egradu, u toku rata, a to je ~ista neistina. U Vi{egradu se nikad u `ivotu nisam sreo sa Radmilom Bogdanovi}em od devedeset druge, devedeset tre}e. I u Vi{egradu nikad nisam bio izme|u osamdeset sedme i devedeset ~etvrte, mislim devedeset pete godine da sam prvi put oti{ao. Jednom, na stepenicama, pred televizijom u Doboju. Je li tako? N. Popla{en: Na ulici. Dr [e{eq: Na ulici, ja sam izlazio sa radio-emisije, on je bio u kampawi Socijalisti~ke partije. To je bilo devedeset {este. N. Popla{en: Leto devedest {este. Dr [e{eq: Leto devedest {este,. u predizbornoj kampawi. Dakle, apsolutno tog razgovora o kome oni govore nije nigde bilo. I drugo, {to je najva`nije, Radmilo Bogdanovi} je u martu devedeset prve podneo ostavku na funkciju ministra unutra{wih poslova. I od tada pa nadaqe je bio samo poslanik re837

publi~ki i savezni. I kao poslanici susretali smo se u republi~koj i Saveznoj skup{tini. Razgovarali smo mi i u Republi~koji i u Saveznoj skup{tini vi{e puta, dru`ili smo se u kuloarima na hodnicima, u restoranu i tako daqe. Ne pori~em ja da ga dobro poznajem i da smo se vi|ali, ali ovo {to se pomenulo u Hagu je ~ista izmi{qotina. Novinar: Ako mo`e vezano za po~etak ovog dokaznog postupka protiv biv{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a. Kako vi ocewujete samo izvo|ewe dokaznog postupka i posebno svedo~ewe biv{eg komunisti~kog lidera, Albanaca Mahmuta Bakalija? Dr [e{eq: To {to se de{ava u Hagu je tragikomi~no, to nije moglo tako da se radi ni pred komunisti~kim ni pred fa{isti~kim sudovima. Ni u Staqinovo, ni u Hitlerovo vreme. O~igledno je da u Hagu nemaju nikakvog dokaza protiv Milo{evi}a. Vidite koliko su im nepouzdani svedoci. Vidite da su im pripremani svedoci, i to veoma slabo pripremqeni. A kqu~no pitawe koje se name}e, zbog ~ega se sudi, {ta je to ratni zlo~in? Postoji veoma jasna definicija u me|unarodnom pravu ratnog zlo~ina, i zlo~ina protiv ~ove~nosti i zlo~ina genocida. U celoj optu`nici nijednog dokaza nije bilo za ratni zlo~in, za zlo~in genocida ili zlo~in protiv ~ove~nosti. Optu`nica je politi~ka, sudi se srpskom narodu, Slobodan Milo{evi} je samo jedan pojedinac koji se nalazio na najvi{im dr`avnim funkcijama, koji simboli~no tamo slu`i kao optu`eni da bi se sudilo celom srpskom narodu. Novinar: A kako komentari{ete tu ~iwenicu da va{a izjava od pro{li put da ste spremni da idete u Hag kao svedok Slobodana Milo{evi}a, apsolutno nije objavqena u na{im medijima? Dr [e{eq: Pa zato {to smo mi pod potpunom medijskom blokadom, i drugo, zato {to to ovde smeta dosmanlijskoj vlasti. Videli ste u septembru mesecu kako su spremali preko medija pod svojom kontrolom da nagoveste javnosti kao }e se i protiv mene dizati optu`nica. A kad sam se ja isprsio i tra`io da idem u Hag onda su svi za}utali, a vizu mi ne daju. Zar to nije upe~atqivo? Novinar: A ho}ete tra`iti ponovo vizu, po{to je pro{lo tih dva - tri meseca? Dr [e{eq: Pa {ta sad to zna~i, ho}u li tra`iti ponovo vizu, znate tra`io sam ve} dva - tri puta. Ali ako me Milo{evi} pozove kao svedoka, tra`i}u sigurno. Novinar: Da li }ete glasati za Zakon o saradwi sa Hagom u Saveznoj skup{tini? Dr [e{eq: Ne.. Takav zakon bi bio protivustavan. Novinar: Mene zanima jo{ ovaj predlog Evropske unije; de fakto se sad ispostavilo da zagovara savez dve republike uz postojawe nekog tehni~kog koordinacionog tela i rotiraju}u stolicu u Ujediwenim nacijama. ^ak i neke partije DOS-a, ju~e na primer DHSS je saop{tila da takav predlog nije dobar za Srbiju, vi ste ukazivali na to da nam se sprema konfederacija, po va{oj oceni da li je to {to vodi toj va{oj tezi, se dokazuje ili je to sada neko prelazno re{ewe? Dr [e{eq: Evropska unija i Amerika nastavqaju sistematski da vode izrazito antisrpsku politiku, wima je ciq da u celosti rasture na{u dr`avu, a ne samo da odvoje Crnu Goru. I oni planski na tome rade, a po stavu Srpske ra838

dikalne stranke nemogu}e je mewati Savezni ustav osim po proceduri koju je propisao sam Ustav. Zna~i, dvotre}inskom ve}inom poslanika i u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika, uz saglasnost Narodne skup{tine Republike Srbije i Skup{tine Crne Gore za odre|ene ustavne odredbe koje su taksativno nabrojane u ustavnom tekstu. Novinar: Oprostite, da li sam dobro razumela, ~ak i u slu~aju da ovakav predlog recimo bude stavqen, na primer odbijen od Srbije, ali bude stavqen na neki referendum u Crnoj Gori, da li to po va{em tuma~ewu zna~i da bi on bio nelegalan? Dr [e{eq: Pa naravno, jedan jedini na~in promene Saveznog ustava je po onoj proceduri koju je propisao sam Ustav. Sve ostalo je nelegalno i protivustavno. Novinar: A izvinite, da li se vi sla`ete onda sa kampawom DHSS da bude referendum i u Srbiji, da se i Srbija pita? Dr [e{eq: Pa iz svega ovoga {to sam do sada rekao mogli ste izvu}i zakqu~ak da je ta inicijativa Demohri{}anske stranke ~ista glupost. Znate, u DOS-u je mnogo neznalica, ali najve}e neznalice su koncentrisane u Demohri{}anskoj stranci. Kakve sve budala{tine oni sebi dozvoqavaju to normalan ~ovek ne mo`e ni da sawa. [ta zna~i to da se i Srbija pita? Srbija se uvek pita ako ima svoju Narodnu skup{tinu, svoju vladu, ali Srbija se pita tamo gde Savezni ustav ka`e da se pita federalna jedinica, a ne {ta kome padne na pamet. Savetujte prvo Vladanu Bati}u da nau~i kad je done{en Du{anov zakonik, da ne govori u Saveznoj skup{tini da je Du{anov zakonik done{en 1330. godine, tako je rekao, tu vam se dokazao Vladan Bati} kao neznalica. Nek prvo nau~i kad je done{en Du{anov zakonik, pa nek onda postepeno u~i druge stvari sa prve godine Pravnog fakulteta, pa sa druge, pa sa tre}e, pa sa ~etvrte, pa postdiplomskog studija i tako daqe. Sve ono {to je nekada zbrzao, i u ~emu nije nikakvo znawe stekao sad bi trebalo ne{to da nau~i. Lako je postati ministar pravde u dosmanlijskoj vladi, ali je te{ko nau~iti neke elementarne stvari iz pravne teorije, a neko ko ne zna ni kad je done{en Du{anov zakonik ne zna prakti~no ni{ta iz prava. Imate li jo{ pitawa, hvala {to ste do{li.

V NAS 22. februar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, \in|i}ev re`im je ju~e na sve mogu}e na~ine poku{ao da blokira obave{tavawe javnosti o ju~era{woj redovnoj konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke. Iako mnogi novinari nisu bili, verovatno su prenosili agencijske vesti, videli smo na dr`avnoj televiziji u devetnaest i trideset da je neka vest, (sad da ostavimo pitawe korektnosti, objektivnosti po strani) bila emitovana, na Studiju “B” u devetnaest ~asova; na JU INFO u osamnaest ~asova, posle je Goran Vesi} predvodio akciju u}utkivawa novinara. U dvadeset jedan ~as na JU INFO vi{e nije bilo te informacije, u dvadeset dva ~asa nije bilo na Studiju “B”, u dvadeset dva i trideset minuta ni 839

na devniku dr`avne televizije. [to se novina ti~e jedino su “Novosti” odolele i objavile kompletnu informacij, u “Glasu javnosti” delimi~no, a u ostalim novinama skoro ni{ta. [ta to zna~i? Zna~i, da istina stra{no poga|a Zorana \in|i}a, wegovu vlast i ovaj kqu~ni mafija{ki klan koji sve konce i daqe dr`i u svojim rukama. Postavqa se sada pitawe, kad je nastala ta mafija? Ta mafija je nastala po~etkom devedesetih godina. U vreme raspada Jugoslavije, prvih sankcija Evropske zajednice, pa blokada, pa sankcija Ujediwenih nacija. Na ~emu je izrastala mafija? Na trgovini duvana, nafte, oru`ja, droge. Ko ~ini tu mafiju? Prvo, trio navodnih biznismena, kqu~nih mafija{a. Stanko Suboti}-Cane, Filip Cepter, Dragoqub Markovi} “Krmivo produkt”, {ef sur~inske mafije i sur~inski navodni biznismen koji je ojadio devedeset druge godine Agrobanku. Agrobanka propala, on se obogatio. Na ~emu je mafija svoju mo} zasnovala? Na tajnoj policiji i krugu qudi oko tajne policije. Anketni odbori Savezne skup{tine su ustanovili, to su mnogi policijski generali potvrdili, da je Stanko Suboti}-Cane blisko sara|ivao sa generalom Radovanom Stoj~i}em-Bayom u {vercu duvana. I u sukobu koji je nastao iz tog {verca, Stanko Suboti}-Cane je likvidirao Radovana Stoj~i}aBayu. To je ~iwenica. Ko je jo{ u to upu}en? Jovica Stani{i}, tada{wi {ef Slu`be dr`avne bezbednosti, Franko Simatovi}-Frenki, prvi komandnat “Crvenih beretki”, Milorad Lukovi}-Legija, drugi komandnat jo{ uvek fakti~ki komandant, “Crvenih beretki”, glavni likvidatori. Organizator svih glavnih ubistava u Srbiji u proteklih desetak godina. Ko tome jo{ pripada? Mihaq Kertes i Dragan Vasiqkovi}, takozvani kapetan Dragan. To je taj mafija{ki vrh. Zoran \in|i} je wihovo politi~ko ~edo, wihov produkt. Zoran \in|i} je prvo vrbovan da radi za UDB-u. Devedeset tre}e godine ja sam u avgustu mesecu na konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke obavestio javnost da se tajna policija sprema da smeni Vuka Dra{kovi}a i Dragoquba Mi}unovi}a, i da Demokratsku stranku preuzme Zoran \in|i}, a Srpski pokret obnove Slobodan Rakiti}. To je bilo i ta konferencija za {tampu je objavqena. Postoji u mojoj kwizi konferencija iz tog vremena. Akcija je krenula paralelno, s tim {to je bila uspe{na u Demokratskoj stranci, u Srpskom pokretu obnove neuspe{na. Devedeset tre}e godine svi re`imski mediji su bili anga`ovani u \in|i}evoj kampawi. \in|i}u je bilo obe}ano i da }e biti potpredsednik Vlade. Posle su mu malo porasli apetiti pa se poko{kao-ne}kao. Nije u{ao u Vladu, ali je nastavio saradwu. Setite se zajedni~kog postizbornog fronta opozicije, kad smo spre~ili izbor predsednika Narodne skup{tine. Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove sa Srpskim pokretom obnove su bili Nova demokratija i Gra|anski savez u okviru DEPOS-a, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Socijalisti nisu mogli da izglasaju predsednika Skup{tine. Ali ni mi nismo imali sto dvadeset {est glasova da pro|e na{ kandidat. Prvo je bio Rosi} iz Srpskog pokreta obnove, kad je on propao kandidat je bila Jorgovanka Tabakovi} a onda je \in|i} ~etiri glasa poklonio socijalistima pa je izglasan Dragan Tomi}. Kako je pouzdano utvr|eno da je to \in|i} uradio? Na{e stranke su se me|usobno dogovorile da jedni drugima kontroli840

{emo glasawe. Uzeti su u sali glasa~ki listi}i, i{li smo sa glasa~kim listi}ima u strana~ke prostorije, na jednom mestu su zaokru`ivani i svaka stranka je imala predstavnika za vezu koji je do{ao da kontroli{e. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka Srbije su kontrolisali glasa~ke listi}e Srpske radikalne stranke. Predstavnik Srpske radikalne stranke i predstavnik Demokratske stranke Srbije je kontrolisao glasa~ke listi}e Srpskog pokrete obnove. Predstavnici Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove su kontrolisali glasa~ke listi}e Demokratske stranke Srbije. \in|i}eva Demokratska stranka nije dozvoqavala da se kontroli{u wihovi glasa~ki listi}i. Nije htela da u~estvuje u kontroli na{ih listi}a, nije dozvoqavala da se wihovi kontroli{u. Te devedeset ~etvrte socijalisti su izglasali i \in|i}ev famozni Zakon o retroaktivnom ukidawu ve} postignute privatizacije. \in|i}, to je javno, poznato, blizak je prijateq sa Jovicom Stani{i}em, sa Legijom, (on se zakliwao u Legiju), sa Kertesom, sa svima ostalima. Postavqa se sada pitawe ovih kqu~nih ubistava. O~igledno je da su Legijini qudi organizovali atentat na Ibarskoj magistrali, to nema nikakve sumwe. Je li mogu}e da to izvedu Legijini qudi, a da Legija ne zna? Nije mogu}e. Apsolutno nije mogu}e. Legijini qudi su izveli atentat u Budvi. Ume{ana je i policija Crne Gore, svakog dana su obezbe|ivali Vuka Dra{kovi}a tog dana nije bilo policijskog obezbe|ewa. Du{an Spasojevi} je u nekom srodstvu, da li kumovskom ili drugom, sa Legijom. Svi su kao crevo me|usobno povezani i kqu~ni je motiv atentata – kome je smetao Vuk Dra{kovi} krajem 1999. godine? Da odmah idemo sistemom eliminacije. Kome je bio najve}a smetwa? Najve}a smetawa je bio \in|i}u. Ko bi imao najvi{e koristi da je Dra{kovi} ubijen? Da li bi Milo{evi} mogao da ima koristi? Sigurno da ne bi. Sav odijum pada na wega. Da li bi srpski radikali imali korist? Nikako ne bi mogli da imaju koristi, jer Dra{kovi}evo bira~ko telo i tako za nas ne bi glasalo. Ko je mogao jedini da ima koristi od Dra{kovi}eve likvidacije? Samo \in|i}. Pogledajte otmicu Ivana Stamboli}a. Otet je i likvidiran nepun mesec dana pred izbore. Kad se ve} uveliko znalo da }e Ko{tunica biti kandidat. Ako je iz politi~kih razloga likvidiran postavqa se pitawe – {to nije likividiran Ko{tunica, {to nisam ja likvidiran jer sam tad ve} bio u `estokom sukobu sa Milo{evi}em. Za{to je odabran Stamboli} da bude likvidiran? Zato {to }e to biti najja~i udarac protiv Milo{evi}a u predizbornoj kampawi. Godina i po dana je pro{la od dosmanlijskog preuzimawa vlasti, nijedno od tih ubistava nije rasvetqeno. Za{to, ko spre~ava rasvetqavawe? Oni koji su izvr{ili ubistvo. Zoran \in|i} isporu~uje Srbe za Hag. [to Zoran \in|i} ne ide u Hag? Ko je ubijao i pqa~kao po Republici Srpskoj. Demokratska stranka, predsednik \in|i}eve Demokratske stranke u Republici Srpskoj bio je Qubi{a Savi}-Mauzer iz Bjeqine, veliki kriminalac i ratni zlo~inaca. Celu Jawu je opqa~kao, samo hiqadu malih kamiona Tamovih od tri i po tone je opqa~kao. Masovno hvatao muslimane i za otkup pu{tao u Tuzlu. Ne govorim o tome prvi put. Znate, trebalo je i nama vremena da mnoge stvari sazru, da se mnoge pojedinosti otkriju, saznaju i tako daqe. A {to se ti~e Qu841

bi{e Savi}a-Mauzera o tome smo svemu govorili i devedeset {este, i devedeset sedme dok je Mauzer bio `iv. U predizbornoj kampawi u Republici Srpskoj na ~etrdeset mitinga. I to je ~iwenica. I kako ba{ svi ti kriminalci u prijateqstvu da budu sa Zoranom \in|i}em? Stanko Suboti}-Cane s wim se vozika avionima u Ujediwene arapske emirate, gde stigne. Ko zata{kava aferu oko {verca oru`ja i Filipa Ceptera? Nedavno su uhapsili jednu slu`benicu gradske Slu`be dr`avne bezbednosti Beograda. maltretirali je. Mu` joj umro pre nekih {est meseci. Zato {to je provalila neku tajnu o Cepteru. Ko zna {ta je, ~uo sam pre dva-tri dana i da je pu{tena. Ali jadnica sva ispame}ena, upla{ena, bar nama nije uspelo da je privolimo da ne{to ka`e. Dokle }e trajati ta strahovlada koju je provela mafija nad Srbima? Srpske radikale ne mogu zaustaviti osim rafalima, nemaju oni dovoqno rafala koliko je srpskih radikala. Rad anketnih odbora Savezne skup{tine otkrio je samo vrh ledenog brega, ali veoma indikativan vrh, koji prodire u srce mafije. Ili }emo tu mafiju raskrinkati, privesti sudu i zakonu, ili }e nam dr`avu potpuno uni{titi. Srbija i Crna Gora su jedine mafija{ke dr`ave u svetu, gde mafija otvoreno vlada. Paralelan sistem postoji u Crnoj Gori. I tamo je bio Darko Raspopovi}-Beli, i ovaj Ivan Deli} i Brano Mi}unovi}. oni su jo{ uvek i te kako `ivi, svi sa legitimacijama UDB-e Crne Gore. U Republic Srpskoj to je Milorad Dodik. Znate li ko je ovaj Jawu{evi} koji je sad u \in|i}evom savetu, za kontrolu Slu`be dr`avne bezbednosti. Glavni ~ovek Milorada Dodika. Sad slu`i za vezu izme|u \in|i}a i Dodika, ogromno bogatstvo ima u Beogradu. Kako slu`benik Slu`be dr`avne bezbednosti mo`e tako da se obogati? Poslovni prostor, ku}e, stanove, ko zna {ta sve ima. Videli ste koliko su medijsku pra{inu digli oko slu~aja Delimustafi}. Sad sve splasnulo. Za{to? Prvo, glupost je bila optu`ivati Delimustafi}a za ratne zlo~ine. Ja nikad nisam ~uo za neke wegove ratne zlo~ine, ali da je u krimunalu - jeste, do gu{e. Ali ne mo`ete wemu suditi za kriminal, a ne suditi wegovim pajta{ima iz Beograda. Ko su wegovi pajta{i? Qudi najbli`i Zoranu \in|i}u. Tu je sve jasno. Medijska blokada nije dovoqna da nas spre~i da javnosti saop{timo istinu. Danas jedan medij blokiraju, sutra drugi, ali to vam je kao ona tajna zakopana u zemqu, pa kad zova izraste svaka svirala po~ne da bruji o woj. E, takav vam je slu~aj i s ovom srpskom mafijom. I koliki god da su bili sukobi re`ima iz Beograda, Podgorice i Bawa Luke mafija je uvek jedinstveno delovala. Jer mafija svoje sukobe za~as re{i. Zna se ko pije a ko pla}a, onaj ko plati vi{e nema vremena da pije. Ili ode betoniran u Dunav, ili na drugi na~in nestane, ili zatre{te rafali po Beogradu. I ba{ nijedno ubistvo da se ne raskrinka. E, sad }e se raskrinkati, sve }e se raskrinkati. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Gospodine [e{eq, o~igledno je, mislim, svi smo uo~ili da je bila radikalna blokada posle osamnaest ~asova ne svim medijima u Beogradu, ali proneli su se i glasovi da se vama sprema hap{ewe. Koliko ima istine u tome i da li vi to o~ekujete? Dr [e{eq: [to se ti~e hap{ewa ja stojim na raspolagawu. Ja nikad nisam 842

be`ao od hap{ewa i od policije, nikada. A sad, da li se ne{to drugo planira to }ete vi sami da vidite. Novinar: Da ne mislite mo`da na likvidaciju? Dr [e{eq: Ja ne znam, ja samo govorim o ~emu znam, a dovoqno znam da mogu da saop{tim javnosti. Novinar: A po{to ste, izvinite, udarili u osiwak, da li se pla{ite i toga? Dr [e{eq: Mi srpski radikali se ni~ega ne pla{imo. A na tu temu razgovori su vo|eni jo{ skoro pre godinu dana izme|u Zorana \in|i}a, Vladana Bati}a i Du{ana Mihajlovi}a u Vladi Republike Srbije. I kad sam za to saznao ja sam saop{tio novinarima na konferenciji za {tampu, neki od vas su bili, je li tako? E, tad sam ~uo da o tome razgovaraju i posle vi{e nisam, pa ne mogu da vam ka`em. Ali od takvih qudi ni{ta ne mo`e biti iznena|uju}e. Novinar: Imate li konkretne dokaze o ume{anosti Zorana \in|i}a u sve ovo o ~emu ste pri~ali? Dr [e{eq: Ja ne mogu da ka`em da je \in|i} tu davao naloge, i da je organizovao, ali je blizak sa svim tim qudima koji su takve stvari radili. Ja nemam nijedan dokaz da je Zoran \in|i} nekoga li~no ubio, ali on {titi ubice. Onaj ko ubicama pru`a pomo} i podr{ku u zata{kavawu krivi~nog dela kazni}e se kao da je i sam po~inio to krivi~no delo, a mo`e se i malo bla`e kazniti ako na vreme prizna. Ima li pravnika ovde? Je li tako stoji u zakonu? Nije ba{ tako, ali ovo je malo ulep{avawe teksta zakona. Sau~esnik odgovara kao po~inilac, na~elno. A sau~esnik je i onaj ko nakon izvr{ewa prikriva. Ali, o~igledni su motivi. Nije \in|i} glavni {ef te mafije, glavni {ef je Stanko Suboti}-Cane, i Filip Cepter, oni imaju me|usobno podeqene sektore, a ovi ostali su sau~esnici, izvr{ioci i pomaga~i klan. Mafija{ki klana. A kakva je konkretna uloga svakog od wih u tom klanu, to }e sudski organi da utvrde. Jednog dana sigurno. Novinar: Jo{ jedno pitawe. Rekli ste da je Ivan Stamboli} otet i likvidiran. Odakle vam saznawe da je likvidiran? Dr [e{eq: Pa to je javna tajna, to sad svi znaju. Vi{e niko odavno o Ivanu Stamboli}u ne govori kao o `ivom ~oveku. ^ak iz policijskih krugova je nedavno procurela vest da su i na|eni wegovi posmrtni ostaci, pa se ubrzo za}utalo na temu, ne znam koliko je pouzdano. I ovde niko ni{ta ne zna i videli ste niko ni za {ta nije nadle`an. Imali ste priliku da ~itate saslu{awe i Du{ana Mihajlovi}a i drugih policijskih generala pred anketnim odborima. Morali smo kao kle{tima da izvla~imo re~i iz wih, ali su kqu~ne stvari mnogi od wih potvrdili. Novinar: Na sudu pretpostavke uglavnom nisu dovoqne da bi se ~ovek odbranio. Kako }ete se vi na sudu braniti ako vas Suboti}... Dr [e{eq:... ~ekajte prvo da do|em do suda. Oni su krivi~nu prijavu protiv mene podneli u maju mesecu i jo{ nema su|ewa. Zoran \in|i} je organizovao ubistvo Momira Gavrilovi}a. Izvr{ioci su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi}. Je li Ministarstvo unutra{wih poslova podnelo krivi~nu prijavu protiv mene? Jeste, i kao neke istra`ne radwe su provodili. Ja sam oti{ao tamo u sud i rekao sve to, potvrdio, {ta ima jo{ sad oni da vode istra`ne radwe? [to ne di`u optu`nicu? Evo, zakazano je su|ewe za dvadeseti mart po tu`bi Stan843

ka Suboti}a-Caneta. Bi}e vrlo interesantno, ako ne pobegne Cane. [ta se ~eka sa tim? Umesto da oni `eqno i{~ekuju {to pre da po~ne su|ewe, ja `eqno i{~ekujem da do|e do tog su|ewa. Da vidimo, da ra{~istimo. Novinar: Ja sam mislila na konkretne dokaze? Dr [e{eq: Ja vama govorim o konkretnim dokazima, jer konkretan dokaz je da je Zoran \in|i} rekao da je Legija legenda petooktobarske revolucije. Je li to istina? Je li to istina? Novinar: Pa istina je. Dr [e{eq: Pa istina je. A ima li ikoga u ovoj zemqi ko ne zna da je Legija organizator i provodilac Ibarske magistrale, da li ima toga? A je li Legija za{ti}en od svakog suda i pravde u ovoj zemqi? Jeste, u na{oj zemqi nema sudova. U na{oj zemqi, kao u Titovo vreme, sudovi sude po nalozima centralnih komiteta. Nekad su to bili komunisti~ki centralni komiteti, a sada mafija{ki centralni komiteti. Ali priroda stvari se nije promenila. Oni su bar verovali u neku ideologiju, ovi sad veruju samo u novac. Novinar: Verujete li da }e Legija biti osu|en za u~e{}e u atentatu na Ibarskoj magistrali? Dr [e{eq: On }e morati jednog dana da bude osu|en. Jednog dana }e se sva istina razotkriti. Sa padom \in|i}eve vlade sve }e stvari iza}i na ~istinu. Jedini faktor za{tite ovog mafija{kog klana je Zoran \in|i}. Novinar: Dogodilo se ne{to vrlo ozbiqno, prinudna uprava na Kosovu, mimo nekih zvani~nih vlada, stavova vlada i Ujediwenih nacija dovela je u pitawe me|udr`avnu granicu izme|u Jugoslavije i Makedonije. Pa prvo, mo`ete li vi dati va{e tuma~ewe od kud to, i kako se uop{te ova zemqa mo`e ot toga odbraniti? Dr [e{eq: Dok je Milo{evi} bio na vlasti ~esto se u javnost izlazilo sa tezama da nas zapadne sile mrze zbog wega. I kad bi on oti{ao, da bi se politika za sto osamdeset stepeni promenila. I eto, on je oti{ao, a politika je ostala ista, samo se sa jo{ ve}im entuzijazmom ta antisrpska politika provodi. I tako isto po pitawu Kosova i Metohije. Na{a dr`ava sklopi sporazum sa Makedonijom o razgrani~ewu, a okupatori na Kosovu ka`u - e, to za wih ne va`i. Kako to mo`e? Zapadne sile nastavqaju politiku razbijawa srpske dra`ave. Novinar: Ho}ete li vi pokrenuti to pitawe u parlamentu i mo`e li se da se za{titi ta dr`avna granica i da se nepravi neka buka? Dr [e{eq: Pokreta}emo mi razna pitawa u parlamentu. Ve} je jedno pitawe koje se ti~e Kosova i Metohije pokrenuto uz potpis, izme|u ostalog i Srpske radikalne stranke, iza toga je stala cela opozicija, pa }emo videti. Ali vi vidite kako se to zavr{ava u parlamentu. Mi, naravno, imamo priliku da ka`emo ono {to mislimo, ali glasa~ka ma{inerija spre~ava da se te stvari usvoje. Zato su nu`ni novi izbori {to pre, i na saveznom i na republi~kom i na lokalnom nivou. Novinar: Da li }ete pozvati ~lanstvo da se pridru`i protestu koji je predvi|en za deveti mart u Kragujevcu? Dr [e{eq: Pa mi ne}emo pozivati na{e ~lanstvo da se prikqu~i tom protestnom mitingu, ali ako na{i ~lanovi `ele da u~estvuju onda to mogu slobodno da rade, stranka ne}e ni spre~avati u~e{}e. Prema mitinzima drugih opo844

zicionih stranaka, u ovom slu~aju Srpskog pokreta obnove, mi }emo imati isti stav kao i prema mitinzima Socijalisti~ke partije. Dakle, mi organizovano ne u~estvujemo na tim mitinzima, ali nema nikakvih smetwi s na{e strane da se na{e ~lanstvo pojavi, pa ~ak i kad nose strana~ke simbole. Poneko ponese i strana~ku zastavu, to nikakvu smetwu ne pravi. Srpska radikalna stranka samostalno kre}e od petnaestog marta sa mitinzima, petnaestog marta imamo miting u Pan~evu, dvadeset drugog marta u Ni{u i idemo daqe kroz unutra{wost Srbije. Novinar: Ju~e smo upravo dobili obave{tewe da }e delegacija Vlade, na ~elu sa premijerom, obilaziti u naredna dva meseca gradove i mesta po Srbiji i ono {to je najavqeno dosta li~i na izbornu kampawu koju o~igledno sprema Demokratska stranka na ~elu sa premijerom. Pa da li vi imate neke informacije o tome da bi to moglo zaista zna~iti da se Zoran \in|i} predomislio i da bi mogao ovaj dio opozicije, odnosno ~lanstva DOS-a koji je bio stalno protiv izbora, da se predomisli u ovom trenutku, budu}i da je pritisak javnog mnewa i opozicije veliki? Dr [e{eq: Pa ja ne verujem da }e se sam \in|i} predomisliti. Ali pritisak mo`e da postane u jednom trenutku toliko veliki da mora da pristane na izbore. I ukoliko se neki sporazum postigne na saveznom nivou, onda }e izbori biti nu`ni na svim nivoima. Vi znate, ove godine svakako moraju biti izbori za predsednika Republike Srbije. Glupo bi bilo dr`ati te predsedni~ke izbore, a odmah uz wih ne dr`ati i parlamentarne i tako daqe. Ima ~itav niz momenata koji ukazuju na to da }e ove godine do}i do izbora. Drugo, radni~ki revolt je sve ve}i {irom Srbije, nezadovoqstvo raste. Kriza se produbquje. Re{ewe za svaku krizu su vanredni izbori. Danas zvoni telefon u mojoj kancelariji i javqa se sekretarica na mobilni, sekretarica se javqa jer sam ja bio na nekom razgovoru. E ko je, Legija. Daje meni telefon. “[ta ho}e{ Legija?” Ja ga nikad u `ivotu nisam ni video ni sreo, ne znam prakti~no ni kako izgleda. “[to me napada{ u {tampi?” “Ho}u da te strpam u zatvor”, tako sam mu odgovorio i tako se razgovor zavr{io. Novinar: Ko je prekinuo vezu, vi ili on? Dr [e{eq: Pa mislim da je on prekinuo, mislim da je to posledwe bilo. Novinar: Da li imate broj sa koga je zvao? Dr [e{eq: Da. Neka Qiqa da broj telefona sa koga je zvao. Znate, da li se on javio, ili neko drugi, ali svejedno je, moj odgovor je uvek takav. Poku{avali smo preko Mobtela da saznamo ko je vlasnik, nismo uspeli, ali ostao je upisan broj. To je negde pre jedan sat bilo, mo`da i dva. 063/554-820. Ina~e, interesantno je, ja anonimnih poziva nisam imao jo{ tamo negde od devedeset prve, devedeset druge godine. I pojavilo se kad smo saslu{avali Du{ana Mihajlovi}a na anketnom odboru, tog dana su krenuli i stali su kad smo objavili izve{taj anketnog odbora, i onda od ju~e su ponovo po~eli. Tako, to mene ne nervira, ja opsujem, odbrusim ne{to. Jesam li vam rekao broj? Jesam, dobro. Imate li jo{ ne{to? Hvala {to ste do{li.

VI NAS 845

28. februar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, razbojni~ko pona{awe okupatora u Republici Srpskoj, dodatno je svedo~anstvo o tragi~noj sudbini srpskog naroda, ali okupator treba da zna, NATO pakt treba da zna, Amerikanci i Evropska unija, da je danas svaki ~astan i po{ten Srbin Radovan Karayi}. Ni Radovana Karayi}a ne gone zbog neke wegove eventualne krivice, nego da bi sudili srpskom narodu. Srpska radikalna stranka je ube|ena da okupator ne}e uspeti da se do~epa ni Radovana Karayi}a, ni Ratka Mladi}a, ni ostalih srpskih patriota koje progone. O~igledno je da ovaj kvislin{ki re`im u Srbiji ~ini sve {to od wega tra`e zapadne sile da pomogne wihovu antisrpsku akciju. Mediji pod re`imskom kontrolom prepuni su komentara i jadikovki {to se Milo{evi} uspe{no brani. A neki funkcioneri re`ima se pravdaju kako oni nisu dali materijal koji Milo{evi} koristi u svojoj odbrani, poput na~elnika General{taba Pavkovi}a. Umesto da se di~i i da se ponosi ako je slu~ajno ne{to Vojska dala, jeste dala, on se sad pravda na sve strane kako Vojna slu`ba bezbednosti ni{ta nije dala. Da je najgori kriminalac na{ dr`avqanin uhap{en u bilo kojoj zemqi sveta, na{a dr`ava je du`na da mu pomogne, da mu olak{a polo`aj, da se za wega interesuje, da mu u~ini sve {to tra`i da olak{a svoju odbranu itd., a ne kao u slu~aju kad je optu`en biv{i predsednik Republike, sada{wa kvislin{ka vlast poku{ava da pomogne tu`iteqima, tu`iocima, a odmogne i ote`a polo`aj i odbranu onoga ko je optu`en. Ii ne samo zato {to je on li~no optu`en nego {to se preko Milo{evi}a sudi celom srpskom narodu. Mo`ete da pogledate dana{wi prenos na Tre}em kanalu dr`avne televizije, sve vreme je titlovano pitawe: “Da li mislite da Milo{evi}u treba suditi u Jugoslaviji?”, i naravno, ~etiri petine qudi odgovara - u Jugoslaviji, a ne van Jugoslavije. A je li to pitawe na jedan krajwe pokvaren na~in formulisano? Jeste. [to nisu prvo postavili pitawe - da li uop{te treba suditi Milo{evi}u, a onda - gde treba suditi, ako je uop{te ve}insko raspolo`ewe da treba. Te metode kojima se slu`i dosovski re`im su iz onog najgoreg, najokrutnijeg, staqinisti~kog ili hitlerovskog perioda. Kad su Du{an Mitevi} ili Dragoqub Milanovi} upravqali dr`avnom televizijom mislili smo da niko gori od wih ne mo`e biti. Bojana Leki} je mnogo gora i od Du{an Mitevi}a i Dragoquba Milanovi}a. Ova pokvarenost koju manifestuje Bojana Leki} nezamisliva je ~ak bila i u Mitevi}evo i u Milanovi}evo vreme. Ali to nije lo{e, nek narod prosto upozna kakva je ta zapadna demokratija koju su ovde {pijuni, agenti raznih obave{tajnih slu`bi ,strani pla}enici promovisali, rasporediv{i se u svim dr`avnim institucijama, u svim medijima pod re`imskom kontrolom. Takve zatvorenosti medija nikad pod Milo{evi}em nije bilo. Ju~e smo bili svedoci u Saveznoj skup{tini da je savezni parlament stao u odbranu mafije. Savezni parlament voqom parlamentarne ve}ine, koalicionih partnera koji su sa~inili sada{wu Saveznu vladu, javno je poru~io mafiji - ubijajte i daqe svakoga ko vam stoji na putu, tu je parlament da vas za{titi kao krajwa instanca. Parlament sa sada{wom skup{tinskom ve}inom je garancija da mafija, dok se ta ve}ina ne promeni, ne}e odgovarati za svoje zlo}ine. 846

Mi smo jasno ukazali, posebno kroz rad anketenih odbora, ko stoji iza ubistva Pavla Bulatovi}a, Radovana Stoj~i}a – Baye, Momira Gavrilovi}a. Stvari idu do razotkrivawa pozadine ubistva Ivana Stamboli}a i mnogih drugih qudi. A onda je stra{na panika u re`imu zavladala i pritisak na medije da se to ne objavquje, pritisak na poslanike da glasaju za neke ogoqene beskrvne zakqu~ke, kao - na{a je `eqa da se rasvetli ubistvo. ^ak, nekog Miletu Bulatovi}a tamo u prvi plan isturaju, trebalo bi mu dati orden narodnog heroja jer se usudio da postavi poslani~ko pitawe povodom tog ubistva, umesto da govore o realnim ~iwenicama do kojih su do{li anketni odbori. Mafija je tolike pipke rasprostrla na sve strane da je to neverovatno i za nas koji nismo imali nikakvih iluzija u pogledu mafija{kog delovawa. Mafija skoro sve institucije sistema dr`i pod svojom kontrolom, razme}u se eksponenti te mafije, poput ^edomira Jovanovi}a i sli~nih. Oni obe}avaju unapred presude, kako }e koji sud presuditi, oni otvoreno rade u parlamentu. Jeste li svi mogli da ~ujete, da vidite? Ovakav mafija{ki re`im u svetskoj istoriji nije zabele`en. Srpska radikalna stranka se ne mo`e upla{iti i ne mo`e se pokolebati u svojoj odlu~nosti da se do kraja bori protiv mafije. Kqu~ obarawa mafije je u Zoranu \in|i}u, zato Zorana \in|i}a {to pre moramo oboriti sa funkcije predsednika Vlade, on je glavno mafija{ko ~edo. U wegovom okriqu mafija sad ima mnogo ve}u slobodu delovawa nego ikada ranije. I da bismo to postigli srpski radikali }e nastaviti svoju borbu u parlamentu, ali od 15. marta kre}emo sa velikim protestnim mitinzima {irom Srbije; 15. marta je prvi takav miting u Pan~evu, 22. marta u Ni{u i idemo daqe. Osnovni zahtev svih na{ih mitinga bi}e vanredni izbori odmah i to na svim nivoima. Izvolite imate li vi neko pitawe? Novinar (Uskokovi} iz RTS): Hteo sam da vas pitam da li ovi va{i posledwi nastupi u javnosti i u parlamentu zapravo predstavqaju mo`da va{u `equ da isprovocirate da vas izru~e Hagu? Dr [e{eq: Pa ne znam za{to bih ja to provocirao, i koga je jo{ to Hag tra`io zato {to ovde provocira u parlamentu. Mo`da je to neko novo krivi~no delo koje je uvedeno u statut Ha{kog tribunala, ne bi me iznenadilo i da se uvede krivi~no delo te vrste - ko ovde smeta Zoranu \in|i}u i wegovoj mafiji isporu~uju ga u Ha{ki tribunal, da tamo odle`i par godina dok pro|e opasnost po mafiju. Takvo krivi~no delo, formulisano na ovaj na~in na koji sam ja to izveo je sasvim mogu}e, nemogu}e je da se to uklopi, ali ovde postoji jedan dodatni element o kome treba svi da vodite ra~una - onog trenutka kad bih dobio holandsku vizu ja bih sam otputovao. Dakle, nikom nije problem ho}u li ja i}i ili ne}u u Hag, problem je {ta bi oni kad bih se ja slu~ajno u Hagu pojavio. [to mi ina~e ne bi dali vizu? I {ta ja imam tu da provociram, ja se borim protiv jednog nenarodnog mafija{kog re`ima koji predvodi Zoran \in|i} i to javno saop{tavam narodu, a ti mafija{i su zaprepa{}eni {to se uop{te na{ao neko da im saspe u lice tu istinu. Vidite da ne mogu sebi da do|u, ispame}eni su potpuno. Znate i po va{im redakcijama koliko puta zovu i kako doziraju informacije koje smeju da se objave. Videli ste sino} na RTS, samo izjava ^edomira Jovanovi}a, a sve {to je ^edomir Jovanovi} govorio posledwi put sino} govorio 847

je o sebi. On se izviwava zbog sopstvenog bezobrazluka. Zbog ~ega bi ina~e? A mi ne}emo stati dok ne oborimo \in|i}evu vladu, i dok \in|i}a ne strpamo u zatvor, i tu nema vi{e ni{ta nejasno, sve je do kraja jasno. Stojim na raspolagawu za na{e hap{ewe, hajde da vidimo, {to ne hapse, {to su se upla{ili? Mislite da }e nas upla{iti zato {to preko Borkine novine lansiraju kao pouzdanu informaciju “Hapse [e{eqa”. Ko je jedan Zoran \in|i}? Bednik jedan u odnosu na nekada{we mo}nike Dolanca, Mikuli}a, Pozderca itd. Ko je Zoran \in|i}? [aka jada, vi to svi znate, obi~ni koko{ar, yeparo{, krao neke ko`ne jakne, krao kwige iz kwi`ara, be`ao iz vojske preko granice, dru`io se sa Crvenim brigadama, sa teroristima, u~estvovao u wihovom prebacivawu u druge zemqe, posle izdao te teroriste nema~koj tajnoj slu`bi, od tada {pijun nema~ke tajne slu`be. Ko je Zoran \in|i}? ^ovek bez ikakvog morala, bez ~asti, bez obraza. ^ovek koji je sam rekao, i po tome ostao zabele`en u srpskoj istoriji, kome je do morala nek’ ide u crkvu, a ko ho}e u wegovu partiju, u wegovo `uto preduze}e, taj moral treba da ostavi pred vratima. Je li to istina? I po tome je poznat, i samo je po tome poznat. E, jadna je Srbija koja je do~ekala da joj takav bude predsednik vlade. I ja sam ube|en da joj ne}e dugo biti predsednik vlade Zoran \in|i}. Novinar (Gra|anski list iz Novog Sada): U kontekstu Haga, imamo informaciju da su vlasti predale ha{ki dosije ha{kim istra`iteqima, o novodnim zlo~inima negde u isto~noj Slavoniji; spomiwu se neka bacawa civila u bunar, da li znate ne{to o tome? Dr [e{eq: Ko da je bacao u bunar?Pa znate kakav sam ja ~ovek, doma}in, meni bi bilo `ao bunara, da zagadim bunar, da nekog bacim u bunar. To su dezinformacije koje smi{qeno plasira dosovska vlast. Na tome rade Vladimir Popovi}-Beba, onda Goran Vesi} i drugi. Znate ko je Goran Vesi}? To vam je kao Aleksandar Tijani} u minijaturi, mali, si}u{ni Aleksandar Tijani}, i to sve {to oni lansiraju i {to izmi{qaju to su takve nebuloze da se mo`ete samo nasmejati ni{ta vi{e. Novinar: Mo`e li jo{ jedno pitawe? Dr [e{eq: Mo`e koliko god `elite. Novinar: Imam tako|e informaciju da ste devedeset druge poku{ali dr`avni udar? Dr [e{eq: Ko, ja? Novinar: Zajedno sa nekolicinom oficira? Dr [e{eq: Ja da sam poku{ao ikada u `ivotu dr`avni udar ja bih sigurno uspeo. Garantujem vam. Novinar: A nastavak pri~e je da ste posle toga napravili sa Milo{evi}em. Dr [e{eq: ... i rekao: “Izvini, ne}u sad dr`avni udar, posle }u”. Novinar: A oficire poslali u zatvor? Dr [e{eq: Ja ih poslao u zatvor? A koji je to oficir oti{ao u zatvor tada zbog dr`avnog udara? Dajte jedno ime samo, recite? Ne znate, ali lepa je pri~a, lepo bi bilo da je istinita. Je li tako? Koji je to oficir oti{ao u zatvor zbog dr`avnog udara? Novinar: Zbog drugih razloga, a kao pravi razlog je bilo to, ja vam samo ka848

`em ono {to se pri~a. Dr [e{eq: Vrlo su vam interesantne pri~e, imate li jo{ neku od tih pri~a? Novinar: Nisam imala zle namere. Dr [e{eq: Pa ja uop{te ne sumwam u to. Novinar: Znam da vi volite interesantne pri~e. Dr [e{eq: Vrlo mnogo volim interesantne pri~e. Novinar (BK televizija): Da li bi mogli ne{to da ka`ete o privo|ewu nekoliko ~lanova va{eg obezbe|ewa? Dr [e{eq: Posledwih dana nijedan ~lan obezbe|ewa Srpske radikalne stranke nije privo|en. Ranije su im u vi{e navrata upadali u stanove, u ku}e, to je bilo tokom protekle godine, otimali uredno izdate dozvole na oru`je i samo oru`je, tako da je obezbe|ewe Srpske radikalne stranke na krajwe brutalan i nezakonit na~in potpuno razoru`ano. A ovo {to sad ovih dana dosmanlije lansiraju kroz medije je ~ista izmi{qotina. Neki listovi su 14. januara i to objavili, mislim “Glas javnosti”, “Blic”, “Novosti”, uhap{eno je pet qudi, zbog {verca eksploziva. Ti qudi su ve} osu|eni i danas ste videli u nekim novinama da su osu|eni, neki na dve i po godine, neki na dve godine, neki na godinu dana zatvora. I 14. februara su pu{teni iz zatvora, a posle dve nedeqa dosovci se dosetili da te qude i wihovu rabotu pripi{u Srpskoj radikalnoj stranci. Pa zar to nije najboqe svedo~anstvo o u`asnoj atmosferi koja vlada u DOSu i u mozgovima predvodnika DOS-a, zar to nije dokaz wihove velike panike i pometwe. Od tih pet qudi samo je jedan bio na{ ~lan, ~lan obezbe|ewa Srpske radikalne stranke do 14. septembra. Ja sam ju~e u Republi~ku skup{tinu donosio i papire, mislim da smo to ju~e nekim novinarima dali, dali smo za “Novosti” i jo{ neke. To je i generalni sekreaerijat u saop{tewu prosledio svim redakcijama. Dobio je otkaz 14. septembra, zakqu~ena mu je radna kwi`ica, dali smo kopije svih ovih doznaka, zavoda za socijalno osigurawe, itd. I sad na osnovu te ~iwenice da je on nekad kod nas radio cela grupa se vezuje za Srpsku radikalnu stranku, jer nemaju ni{ta drugo protiv srpskih radikala, to je najve}a muka dosmanlijska. Nikakvu kriminalnu aferu ne mogu da nam prikopHH~aju. Apsolutno ni{ta. I sad, ^edomir Jovanovi} je unapred najavqivao za prvostepenu presudu u pogledu ove zgrade. I sud deluje pod pritiskom, poku{avaju odavde da nas izbace, nikakvog argumenta nemaju. Ova je zgrada pod za{titom dr`ave kao spomenik kulture. Ali se zgrada ne koristi nenamenski, drugo zgrada je renovirana pre nego {to se uselila Srpska radikalna stranka, Op{tina je vr{ila renovirawe zgrade, s kojom je stranka posle potpisala ugovor o zakupu, kao i druge stranke {to su to radile pod istim kriterijima. Kako je Demokratska stranka dobila zgradu u Krunskoj ulici? Kod nas je to regularnije bilo, kod nas je potpuno ~isto bilo, kod wih pitawe da li je to preko DIPOS-a moglo da ide. Ova zgrada je poslovni prostor, i stranka je kao poslovni prostor dobili u zakup. I ka`e se - ne{to {to je staro dvesto godina ne mo`e se uzurpirati. A ko je uzurpirao, je li zakup uzurpirawe, je li zgrada treba da ostane prazna zato {to je stara dvesta godina, ili za koju bi se to boqu namenu zgrada mogla iskoristiti. Pre nekih dvanaest, tri849

naest godina je bila banka ovde, pa je zgrada bila u tako lo{em stawu da se banka iselila. Deset godina u zgradi nije ni{ta bilo, ru{evina je bila. E, to su dosovske metode. Te metode nisu nepoznate u istoriji, a ne mogu dugo da traju, i sve mogu kra}e da traju. Novinar (Damir Ko`a Beograd 202): Je li ova pri~a oko Anketnog odbora u Saveznoj skup{tini u vezi ubistva Pavla Bulatovi}a zavr{ena, s obzirom da ovi iz SNP-a poslanici imaju nekakav otpor, i kako uop{te komentari{ete wihovu poziciju u celoj pri~i, ne samo oko tog anketnog odbora? Dr [e{eq: Wihova je pozicija toliko bedna da je ne bih ni komentarisao. Tap{ali su me po ramenu zbog uspeha i to listom, od Predraga Bulatovi}a pa nadaqe, zbog uspeha. Anketnog odbora, zbog izve{taja, zbog objavqivawa stenograma itd. Masovno su wihovi poslanici taj ~asopis “Srpska slobodarska misao” nosili u Crnu Goru, a onda se u me|uvremenu ne{to desilo, ili im je DOS zapretio raskidom koalcije, ili je neki spoqni faktor na wih izvr{io pritisak. Znate, posledwih dana kod mene se opet pojavquje sumwa da je i strani faktor bio ume{an u likvidaciju Pavla Bulatovi}a i jo{ neke likvidacije u na{oj zemqi. To sam ju~e i rekao u Saveznoj skup{tini. Ju~e, dok sam govorio u Saveznoj skup{tini, JU INFO je iskqu~io prenos, a Mi}unovi} onda rekao, evo, mo`emo da toleri{emo, mo`e i malo du`e da govori ako `eli. To su te jajarske metode koje ne prili~e demokratskom dru{tvu i moralnim qudima, a kada je re~ o DOS-u tu moralnih qudi nema. Novinar: Na sajtu VVS pi{e da je [e{eq izjavio, Milo{evi} je sve organizovao, mi smo prikupili dobrovoqce, a on je dao oru`je, ako zavre|uje komentar? Dr [e{eq: Pa gde je to [e{eq izjavio? Novinar: Na sajtu VVS. Dr [e{eq: Ja za VVS godinama nikakve izjave nisam davao, godinama, e sad, ako oni znaju boqe, ne pamtim od puberteta da sam govorio u snu, to je bilo poodavno. Novinar: Ja bih jo{ jedno pitawe. Imamo prilike da ~ujemo reakciju u medijima o budu}nosti federacije, uglavnom od predstavnika re`ima, nikad opoziciju? Dr [e{eq: Pa ja se ba{ ~udim {to imate priliku samo od predstavnika re`ima da ~ujete. Od pro{lih izbora nikad nijedan radikal nije gostovao na dr`avnoj televiziji, nikad nijedan. A to je ve} skoro godinu i po dana. Ne{to malo mawe, ali tu je negde. I kako onda da ~ujete opoziciju kad organizujete na dr`avnoj televiziji okrugle stolove, u kojima u~estvuju samo qudi iz dosovskog re`ima. To vam je kao kad biste organizovali kowske trke, pa samo kowe iz jedne ergele pustili, pa ih onda nazvali kow jedan, kow dva, kow tri, itd. Novinar (Pe|a Milo{evi}, Nacional): Kako to da niste radili na razotkrivawu i razbijawu ove mafije dok ste bili u vlasti? Dr [e{eq: Ko ka`e da nisam, radio sam. [ta god bih saznao i bio ube|en da je istina odmah sam iznosio u javnost, setite se povodom Arkanovog ubistva. Kako sam ja koga prozivao tako su ga likvidirali. Je li tako bilo? Osim ovog Andrije Dra{kovi}a, wega jo{ nisu likvidirali, ali je u zatvoru. Iznosio sam i za druge, u startu sam odmah rekao da mi je oko Ibarske magistrale sve sumwi850

vo, me|utim, tada je bio onaj sukob sa Dra{kovi}em, znate, koji nije jewavao, i onda nisam se nekako mnogo u to upiwao, da ispadne u javnosti - evo sad se trudi da on ne{to istera, da doka`e, kako bi sa sebe ne{to... Znate, ja ne mogu pod prinudom nikad ni u {ta da se ukqu~ujem, ali u pogledu drugih qudi. Pa setite se devedeset tre}e, devedeset ~etvrte, devedeset pete koliko smo stvari izneli u javnost povodom Franka Simatovi}a Frenkija i mnogih drugih. Onda kad niko od vas nije smeo da ka`e nijednu re~ u medijima o Arkanu, ja sam tad najvi{e stvari iznosio. Me|utim, kad je Arkan poginuo nije vi{e moje da to iznosim. Kad su po~eli neki drugi na napadaju Arkana, posmrtno, ja vi{e ne}u nijedne re~i protiv wega da ka`em, za{to bih. Novinar: U vezi va{ih nastupa na medijima, evo, ja imam problem u Republi~koj skup{tini, kad god u posledewih, ne znam kolko mesec dana otprilike, zatra`im neku izjavu... Dr [e{eq: A za koga vi radite? Novinar: Beograd 202, to je sastavni deo Radio televizije Srbije. Dr [e{eq: A kad ste posledwi put bili na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke? Novinar: Ja li~no nisam odavno bio. Dr [e{eq: A novinari iz va{e redakcije? Novinar: Ne bih znao. Dr [e{eq: E pa, ako vi ne dolazite ovde na konferenciju za novinare, {to bi onda na{i poslanici uvek bili na “izvolite”? Znate, mediji koji `ele korektnu saradwu sa Srpskom radikalnom strankom moraju i da se pona{a korektno. Osnovni izvor informacija koje se ti~u na{ih aktivnosti, na{eg rada, je ova konferencija za novinare, redovna konferencija. Oni koji dolaze na na{e redovne konferencije i u tom pogledu korektno izve{tavaju, a takvih je veoma, veoma malo, skoro da ih nema, nemaju nikakvih problema. Kad god za`ele, imaju i broj mog mobilnog telefona, mogu da me zovu ku}i i tra`e informaciju. Ali ako vi bojkotujete na{e konferencije, a mislite da uvek treba da vam stojimo na raspolagawu onda gre{ite, tako ne mo`e. Jer imamo zajedni~ku `equ vaqda da javno obave{tavawe bude {to boqe. Ali onda i jedni i drugi treba korektno u tome da se pona{amo. I za{to bismo mi bili na usluzi medijima koji po vi{e od godinu dana blokiraju rad Srpske radikalne stranke, ako nijedan srpski radikal ne mo`e da do|e da gostuje na dr`avnoj televiziji na primer. Za{to bi mi davali izjave za dr`avnu televiziju onda kad to po`eli neki va{ novinar ili va{ urednik. Na pro{loj konferenciji za novinare je bila va{a ekipa, nije bilo nikakve informacije na dr`avnoj televiziji. Je li i to istina? Novinar: Mogu}e, ali nije novinar krivu? Dr [e{eq: Nije novinar kriv, ja ne optu`jem novinara. Ali je zna~i ekipa poslata da bi dosmanlije imale u`ivo {ta smo mi razgovarali na konferenciji, a ne zato da bi se to emitovalo na televiziji. Je li tako? Kol’ko ja znam, Tanjug nema problema sa informacijama, kad po`elite uvek dobijete izjavu od nas, je li tako? A vi ste jedini uporni u dolasku, ali retko vam objave to {to napi{ete. A ja znam da emitujete. Molim. Novinar: “Glas” ima problema, a redovno dolazi. 851

Dr [e{eq: “Glas” ima problema, ma nemojte? Novinar: Kad god vas pozovemo ne}ete da date izjavu. Dr [e{eq: Kad god nas pozovete? Novinar: Ne li~no vas, ali iz va{e stranke. Dr [e{eq: A kad izmislite ne{to, pa objavite? Novinar: Kako izmislimo, ne izmi{qamo? Dr [e{eq: Kako ne? Novinar: Zovemo vas da reagujete, vi ne}ete. Dr [e{eq: Da reagujem na izmi{qotine? Novinar: Ne na izmi{qotine, mo`da je istina. Dr [e{eq: Ne se}am se kad su posledwi put sa na{e konferencije objavili. Novinar: Ne ~itate “Glas”. Dr [e{eq: Ma ~itam. Novinar: Ne ~itate. Dr [e{eq: Izvolite. Novinar (Branka Stani{i}, Tanjug): Ju~e na konferenciji za novinare potpredsednik DHSS Predrag Stojanovi} nije iskqu~io mogu}nost va{eg hap{ewa i raspu{tawa Srpske radikalne stranke i priznao je da se ve} dva meseca o tome pri~a i u politi~kim kuloarima, a da ne postoje samo glasine u javnosti. On se pozvao i na izjave ^ede Jovanovi}a, za koga je rekao da ne veruje da nije ozbiqan ~ovek i da ima neke dokaze o va{em zlo~inima, a da ih nema. Po{to ste vi o{tro napali ^edu Jovanovi}a i uzvratili udarac, mene sad zanima da li vi imate dokaze za tvrdwe da je ^eda Jovanovi} povezan sa mafijom, kako tvrdite i sa kakvim dokazima mislite da on raspola`e o va{em zlo~inu? Dr [e{eq: Lepo oti|ite posle ove konferencije svi u Sur~in, i raspitajte se kod gra|ana Sur~ina: “ Je li ^edomir Jovanovi} skoro svakodnevno tamo u dru{tvu sa glavnim mafija{ima”? Ali vidite vi ste sami ovde izneli su{tinu odgovora. Jeste najve}i problem {to u dosmanlijskom re`imu qudi poput ^edomira Jovanovi}a, Zorana \in|i}a, Vladan Bati}a, Gorana Vesi}a odlu~uju ho}e li neko biti uhap{en i kad }e biti uhap{en i razmatraju varijante u kojima bi neko mogao biti uhap{en. I ne samo to, oni nisu razgovarali samo o mom hap{ewu, nego i o mojoj likvidaciji, i prvi razgovor te vrste je bio u prole}e pro{le godine. Zoran \in|i}, Vladan Bati} i Du{an Mihajlovi} su razgovarali kako da me ubiju. Ja slu~ajno za to saznam i obelodanim i oni se primire. Ti razgovori se obnavqaju u posledwe vreme, samo ne znaju kako to da izvedu. Ako to urade u Beogradu, svi }e znati da \in|i} stoji iza toga, e sad bi nekako zgodno bilo kad bih negde otputovao, pa slu~ajno me negde tamo neko ubije u Latinskoj Americi, ili u Africi, ili bilo gde, samo da to mo`e nekako da se pokrije, da direktna sumwa na wih ne padne. To je wihov problem. A {to se hap{ewa ti~e, znate, oni mogu mo`da upla{iti nekoga ko nikad nije bio u zatvoru. Nekoga ko ima ogromno robija{ko iskustvo pla{iti time - to vam je isto kao kad me~ku pla{ite re{etom. [to se ti~e zabrane stranke, razmi{qali su oni i o tome dugo, ali to je problem, kako da zabrane stranku, nema Ustavnog suda. A \in|i} se boji Ustavnog suda. Drugu su ideju imali po~etkom pro{le godine, hteli su da na|u grupu na{ih otpadnika, pa da izvr{e preregistraciju, kao da su oni pravi zastupni852

ci na{e stranke. Tu su jednu grupu iz Loznice da upotrebe, i neke qude iz ^a~ka i tako. Ali je vaqda neko shvatio koliko bi to grotesno izgledalo u javnosti. A u slu~aju Vuka Obradovi}a oni su ve} demonstrirali takav postupak. Iako je o~igledno da je ve}ina stranke oti{la sa Vukom Obradovi}em, oni su ministarskim dekretom registrovali onog idiota Orli}a, Slobodana Orli}a, kao predsednika stranke, iako on nema ~lanstvo, nema ni{ta, nema ih deset qudi. Ali u kojoj to zemqi na svetu ministar odlu~uje o sudbini stranke? To samo kod nas izgleda mo`e. U Crnoj Gori se desila jo{ gora stvar, tamo je policija registrovala kompletnu crkvu, raskolni~ku, satanisti~ku, takozvanu crnogorsku pravoslavnu crkvu. [ef policije na Cetiwu registrovao i crkva postoji. U grotesknim vremenima `ivimo. Ali sama ~iwenica da se pone{to od toga ~uje, na~uje, govori da se sve smi{qa u svrhu zastra{ivawa. I na osnovu kog bi argumenta mogli da zabrane stranku, {ta, zbog ~ega? Ove izmi{qotine mislite da ne{to vrede, da nas vezuju sa grupom qudi kod kojih je zaplewen eksploziv? [ta to zna~i? Novinar: Za ovaj sukob sa ^edom Jovanovi}em, on je zatra`io da se po slu`benoj du`nosti protiv vas digne optu`nica, pa kako tuma~ite to? Po kom osnovu to mo`e da se uradi, i za{to on ne digne li~nu tu`bu? Dr [e{eq: Znate, ^edomir Jovanovi} nikad nije bio inteligentan, u {koli je bio najgori |ak u razredu, u sredwoj ekonomskoj {koli u Zemunu, (je li sredwa ekonomska be{e?), na popravni i{ao, pa sve dvojke u kwi`ici, najgori |ak u razredu bio u svojoj generaciji, i vrlo rano po~eo da se drogira, i na maturskoj ve~eri je pao u neku krizu narkomansku ili je predozirao, {ta je bilo, hitna pomo} intervenisala, vozili su ga u hitnu pomo}. Wegov mozak je droga, i taj primitivni glupi mozak, odavno nagrizla. On jednostavno ne zna {ta govori. On svoju `equ projektuje kao realnost, on bi rado da mene nema, a sad ne zna kako. To je wegov problem, on podneo sad policiji. Pa neverovatno. A videli ste, tako se zaleteo i Du{an Mihajlovi} u septembru mesecu, podneo krivi~nu prijavu, vo|ena kao nekakva istraga i nikako da zaka`u su|ewe. [ta im je? [est meseci pro{lo. Ni{ta, ja jedva ~ekam to. Oti{ao sam kod istra`nog sudije, sve ponovio {to sam rekao i za ubistvo Momira Gavrilovi}a, i za ume{anost Du{ana Mihajlovi}a, i Gorana Petrovi}a, Zorana Mijatovi}a, sve sam ponovio i evo, niko da zaka`e su|ewe. Znate, nije se desilo u srpskoj istoriji u proteklih dvesta godina da jadniji qudi do|u na ~elo dr`ave. Qudi bez znawa, bez pameti, qudi bez po{tewa, bez morala. Petog oktobra kao da se desila velika poplava u Srbiji, potop, uskovitlao se najsmrdqiviji muq sa dna reke, isplivao na povr{inu. I sad polako voda se u velikoj {irokoj reci koja se zove Srbija polako bistri i muq mora opet da se slegne na dno. U kojoj to zemqi na svetu probisvet poput ^edomira Jovanovi}a mo`e biti zna~ajan faktor, ili Zorana \in|i}a? Zorana \in|i}a, koji je stariji od mene dve godine, nikad u `ivotu ni{ta radio nije i ni~im se nije bavio, ni{ta. Zato je navikao da otima, on se i pona{a kao Al Kapone. I spremio je ve}, ku}u je u Paragvaju kupio da be`i, u Paragvaju! To je novi podatak kojim raspola`emo. Novinar: Mo`ete li vi to dokazati? Dr [e{eq: Sve mogu dokazati, samo nek’ me tu`e, nek’ me izvode vi{e na 853

sud, da ne ~ekam, nestrpqivo ~ekam te sudove wihove. Novinar: Ako tu`e novinare ako ovo objavimo? Dr [e{eq: Pa neka i vas malo tu`e, za{to i vas ne bi tu`ili? Ja }u se svima vama pojaviti kao svedok ako vas tu`e. Novinar (Zoran Ba{evi}, Franfurtske vesti): Zna~i, Zoran \in|i} je kupio, rekli ste, ku}u u.... Dr [e{eq:... ku}u u Paragvaju. Novinar: [ta to zna~i ako izgubi na izborima eventualno? Dr [e{eq: Da be`i u Paragvaj. Zna da nigde u Evropu ne sme da be`i. Misli da je u Paragvaju najsigurniji. Vidite {ta je Srbija do`ivela. Dve mizerije, dva probisveta, me|usobno se zavade, i mi to sada gledamo u svim medijima, na svim televizijama, radio stanicama, u novinama. Jedan se probisvet zove ^edomir ^upi}, a drugi @eqko Mitrovi}, i jedan i drugi su u pravu za onog drugog kad vode me|usobno dijalog preko medija. Sve {to je ^edomir ^upi} rekao za @eqka Mitrovi}a sve je istina, sve {to je @eqko Mitrovi} rekao o ^edomiru ]upi}u sve je istina. ^edomir ^upi} je kao zakleti titoista progonio novinare, radio vaqda na Radio Beogradu. Je li tako? Tamo negde je radio. Progonio je, evo sad se javqa i `ena koju je li~no progonio, bio ba{ onaj ortodoksni hajka~ titoisti~ki. A sad krenuo na izdajni~ku stranu, za pare. On sad neki moral u Srbiji uspostavqa. Ali sve ono {to je rekao za @eqka Mitrovi}a, sve je istina. Mitrovi}eva Pink televizija najprqavija je u Srbiji. Kao li~ni servis Gorana Vesi}a i Vladimira Popovi}a-Bebe deluje. Zamislite koliko je kompleksa koncentrisano u tom si}u{nom Goranu Vesi}u. Zamislite kad bi neko sad nabio Aleksandra Tijani}a, onako sa svih strana ga nabijao, pa od wega napravio minijaturu. Dobili biste Gorana Vesi}a. I on te svoje komplekse plasira preko Pink televizije. A @eqko Mitrovi}, znate ga kao kriminalca odranije, koliko smo ga mi puta javno prozivali kao kriminalca. I kad smo bili u koaliciji sa levi~arskim strankama @eqka Mitrovi}a smo prozivali kao kriminalca. Je li tako? I svi znaju da je kriminalac. I svi znaju da je ogromne pare pokrao na raznorazne na~ine. Raznoraznim {pekulacijama. E, sad u ovoj zemqi se sirotiwi ru{e ku}e, kiosci itd. Po devizi “sirotiwo, i bogu si te{ka”. Evo, ovde su samo desetorici, dvadesetorici jadnika, koji nisu imali ni{ta drugo poru{uli objekte, a @eqku Mitrovi}u niko ne ru{i, on je podmazao {to li~no, {to zvani~no, i kao sad je za{ti}en, sad je on gospodin ~ovek. Tako je i Al Kapone mogao da se legalizuje, da plati jedan iznos dr`avi, reket na zaradu od kriminala, i onda je on ~ist. I u nedostatku dijaloga izme|u vlasti i opozicije mi imamo i dijalog tih mizerija koje jedne o drugima iznose istinu, su{tu istinu. Novinar: Imam jo{ jedno pitawe, po{to kolegi sa RTS ipak niste odgovorili o odnosima Srbija i Crna Gora. [ta vi mislite da }e se tu daqe dogoditi? Dr [e{eq: Pa ja nisam tako razumeo pitawe, ja mislim da sam odgovorio na ono {to je bila poenta, a {ta }e se tu desiti. Situacija je i daqe veom ate{ka i sve je neizvesno. Postoji jedan legalni aspekt, pravni, ustavni, po kome bi se svaka promena ustava mogla vr{iti samo na ustavom propisan na~in. Ali oni koji sad u~estvuju u pregovorima, pona{aju se kao da Ustav ne postoji. Kao 854

da nikakva dr`ava ve} ne postoji, nego se tek planira uspostavqawe eventualno neke dr`ave. A unijati bi hteli da tu bude unija. Ve} hiqadu godina katoli~ka crkva poku{ava da nas pounijati, nije uspela, sad se na{ao Havijer Solana da nam nametne uniju. Da bi sam izraz u{ao u narod, znate. I ako nam se dr`ava pounijati posle mo`e i crkva. Srpska radikalna stranka ne}e prihvatiti nijednu varijantu koja bude nelegalna s aspekta postoje}eg pravnog poretka. A i sad smo insistirali, Maja Gojkovi} je podnosila zahtev da se povede rasprava o odnosima u federaciji u Saveznoj skup{tini, me|utim to vladaju}e partije nisu prihvatile, ni srbijanske ni crnogorske, ni dosovske ni SNP. Novinar: No}as sam slu{ala Holbruka gde ka`e da ne mogu da re{e problem Kosova dok ne re{e politi~ki okvir Jugoslavije. Daqe, republiku je nazvao nekom strukturom DOS-a, nipoda{tavaju}eg smisla? Dr [e{eq: Plan Amerikanaca je da nam nametnu ~etvornu konfederaciju. Prvo sad da povoqan status izdejstvuju za crnogorske seperatiste, a onda da takav status iznude i za Kosovo i Metohiju, i za Vojvodinu. To vam je po teoriji domina. Padne jedna domina, ta jedna domina je status Crne Gore, onda pada i druga, i tre}a itd. I ovo im je jedinstvena prilika, oni su svesni da ovakva vlast ne mo`e dugo da traje u Srbiji. Zato se `ure da sve poslove brzo zavr{e, i po pitawu ru{ewa pravnog sistema, i razbijawa Srbije, i po pitawu rasprodaje u bescewe srpske imovine. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

VII NAS 7. mart 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, u mafija{koj dr`avi Srbiji, glavni mafija{ki vo|a ide od mesta do mesta i obe}ava borbu protiv kriminala. [to na{ narod ka`e: “Ko o ~emu, kurva o po{tewu”. Tako i Zoran \in|i}. On obe}ava borbu protiv kriminala u mawim mestima, jer tamo se zna ko je glavni mafija{. \in|i} obe}ava i borbu protiv alkohola i alkoholizma. Naravno, na udaru je doma}i alkohol. Zabrani}e, verovatno, proizvodwu {qivovice, lozova~e i svih drugih vrsta rakije, kako bi se viski boqe prodavao. A ko je monopolizovao uvoz viskija? \in|i}eva mafija. I po {leperu viskija otprilike se zaradi oko {ezdeset do osamdeset hiqada maraka. Ako pogledate u dr`avnim nadle{tvima, svuda gde rade dosovci to~i se samo viski. Nema ni{ta drugo da se to~i osim viskija. Viski se u ogromnim koli~inama pije od Savezne vlade pa nadaqe. Pogledajte ovde i u Zemunskoj op{tini, hektolitri viskija se piju. Kad do|ete tamo, svi pijani. Do~epali se dosmanlije vlasti i reke viskija nisu dovoqne da wihove apetite zadovoqe. Srpska radikalna stranka priprema zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi Zorana \in|i}a, koji }emo za nekoliko dana podneti Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Mi, srpski radikali, tra`imo da se Zoran \in|i} smeni zato {to je kriminalizacija dru{tva pod wegovom vla{}u dostigla nezamislive, nesagledive razmere, {to nikada ve}a nije bila u istoriji srpskog naroda, 855

{to je Zoran \in|i} glavni produkt mafije. Mafija je stvorila Zorana \in|i}a da bi neposredno upravqala dr`avom. I zato {to su glavni mafija{i Stanko Suboti} Cane, Filip Cepter i Dragoqub Markovi} – Krmivo produkt, najbli`i prijateqi Zorana \in|i}a, a mafija{ki tim za likvidaciju, u kome su Jovica Stani{i}, Franko Simatovi} Frenki, Popovida, Milorad Lukovi} Legija, Mihaq Kertes, Kapetan Dragan, odnosno Dragan Vasiqkovi} i tako daqe, izvr{ava sve prqave naloge tog mafija{kog centra. I sad je \in|i} spreman da se bori protiv sitnih yeparo{a, ovih uli~nih prevaranata, pa uveliko traje kampawa protiv gatara, vra~ara, ~arobwaka, vidovwaka itd. Jer oni su najve}a napast. U ovoj zemqi, dok vlada mafija prosperiteta nema, nema ni demokratije. Zoran \in|i} je ukinuo Ustavni sud i vlada pomo}u dekreta, vi{e od sto uredbi je wegova vlada donela. Vi se se}ate, u prethodnom mandatu vlada je imala dvetri uredbe kojima se popravqao polo`aj gra|ana, pre svega kontrolisao rast cena, pa je bila velika povika u javnosti od strane opozicionih stranaka {to viskija lada donosi uredbu. A sada, \in|i}eva vlada, iskqu~ivo uredbama vlada pa nikom ni{ta. Ta vlada je napravila i najve}u sramotu u istoriji srpskom narodu, isporukom Milo{evi}a na Vidovdan Ha{kom tribunalu, protivustavno, protivzakonito i to je tako|e jedan od jakih razloga za \in|i}evu smenu. Kqu~ni razlog je ipak sprega \in|i}eva sa glavnim mafija{kim centrima, yme{anost u sve kriminalne radwe i likvidacije. Ti qudi su likvidirali Ivana Stamboli}a i organizovali atentat na Ibarskoj magistrali i u Budvi, ubili Momira Gavrilovi}a itd. Dodu{e |in|i}evci prete tu`bama, i evo kako to kod wih izgleda. U avgustu mesecu ja sam ih optu`io za ubistvo Momira Gavrilovi}a, a oni se tek sada setili da podignu optu`nicu, na`alost, jo{ mi nije ni stigla ta optu`nica, jedva ~ekam da se zaka`e su|ewe. [to se ti~e ovih najnovijih izjava – javni tu`ilac uputio Prvom op{tinskom sudu, Prvi op{tinski sud vratio javnom tu`iocu i sve se tamo ne{to bez mene re{ava. Oni se boje su|ewa, ja `eqno i{~ekujem su|ewe sa Stankom Suboti}em Canetom dvadesetog marta koje je zakazano za dvadeseti mart. Nadam se da Cane ne}e pre povu}e tu`bu, tu bi me grdno razo~arao. A evo i vas novinare obave{tavam, spektakl vam garantujem na tom su|ewu. [to se ti~e ovih drugih, evo ~ekamo da stignu optu`nice pa da vam donesem i dokaze kako je kapetan Karleu{a krao antikvitete na|ene na podru~ju na{e zemqe, ogromne koli~ine anti~kih zlatnika i druge vredne predmete. Pa da vam poka`em kako je zaista za beskrupulozno, protivzakonito pona{awe general Bo{ko Buha dobio plac u Sopotu, a {to se ti~e Gorana Petrovi}a i Zorana Mijatovi}a, wihovog {efa Du{ana Mihajlovi}a, sva javnost u ovoj zemqi zna da su oni zaista organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a i da stvar bude jo{ interesantnija, dok su obavqane te istra`ne radwe, istra`ni sudija je nekoliko puta zvao Du{ana Mihajlovi}a na saslu{awe, Du{an Mihajlovi} nije smeo da do|e. Verovatno posle onog iskustva sa Anketnim odborom, Du{an Mihajlovi} vi{e ni na kakvo saslu{awe nigde ne}e smeti da ode. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Mene zanima va{a reakcija kao stranke na izjavu gospodina [taj856

nera, koji je poru~io vlastima u Beogradu da Beograd nije Pri{tina i Pri{tina nije Beograd i da tamo ne}e dozvoliti nikakvu paralelnu dr`avnu vlast Srbije, a da }e o u~e{}u Srba u novim organima vlasti na Kosovu razgovarati iskqu~ivo sa Koalicijom “Povratak”, to jest Srbima na Kosovu. [ta biste vi poru~ili na tu poruku gospodina [tajnera Beogradu, {ta biste vi wemu poru~ili? Dr [e{eq: Ja prvo ne}u ni{ta da poru~ujem, ja }u vam samo dati svoje mi{qewe. Ko je taj [tajner? Me|unarodna bitanga, probisvet jedan i ja sad da poru~ujem na wegove poruke, meni to ne pada ni na kraj pameti. Zoran \in|i}, predsednik Vlade Srbije, iz petnih `ila se trudio preko svojih nema~kih mentora da obezbedi da Mihael [tajner postane novi guverner okupacione uprave na Kosovu i Metohiji. \in|i}ev ciq je bio da istisne Neboj{u ^ovi}a, jer \in|i} se pribojava ^ovi}a kao konkurencije u prqavim mutnim radwama i unutar DOS-a. I to {to se de{ava oko Kosova je zapravo sukob izme|u Zoran \in|i}a i Neboj{e ^ovi}a. Tu je ^ovi} o~igledno potisnut. Kako }e se daqe stvari razvijati vide}emo, ali nama je ciq da po~istimo i jednog i drugog obaraju}i Vladu Republike Srbije. Novinar: Ako nema niko drugi, ja bih u vezi sa mitinzima koje ste vi najavili. Vidim da na mnogim konferencijama za novinare predstavnici vladaju}e koalicije DOS tvrde da ti mitinzi, ma kako masovni bili, ne mogu da iznude prevremene izbore, i da }e o odr`avawu izbora samo odlu~ivati oni koji imaju ve}inu u parlamentu, a to je DOS. Pa prosto me zanima va{e mi{qewe, jer vi niste jedini koji najavquju te mitinge, tu je i SPO, tu je i Narodna demokratska stranka. Ima li u opozicionim redovima dovoqno snage da iznude te izbore i da li su mitinzi taj na~in? Dr [e{eq: Na primeru te Narodne demokratske stranke, koja je vanparlamentarnog karaktera mo`ete se uveriti da ko god danas pozove gra|ane na miting mo`e o~ekivati nekoliko hiqada qudi da mu se odazove, najmawe. Dosovci se boje novih izbora, i oni tvrde da ne}e nove izbore raspisivati. Me|utim, ako se postigne kriti~na masa, ko }e ih onda pitati ho}e li ili ne}e nove izbore. I drugo, {to se ti~e dosovske ve}ine, i ona je vrlo problemati~nog karaktera. Vi znate da je propao dogovor izme|u Zorana \in|i}a i Velimira Ili}a oko ulaska Velimira Ili}a u Vladu Srbije. Kako sada stvari stoje od toga nema ni{ta, i opet je \in|i}eva parlamentarna ve}ina na klimavim nogama. On tu koristi, dodu{e, ovu stranku kriminalaca koja je se naziva Stranka srpskog jedinstva, oni su potpuno kupqeni od strane \in|i}a i uceweni. Borislav Pelevi} la`ni profesor, odnosno profesor za udarac nogom u glavu, kako ga je nazvao Bogdan Tirnani}, i svi ostali. \in|i} dr`i te kriminalce ali osipa mu se ostatak DOS-a, i ni ti kriminalci mu ne}e biti dovoqni da sa~uva parlamentarnu ve}inu. Ako se produbi sukob izme|u \in|i}a i ^ovi}a, onda je \in|i} gotov. Pitawe je kakvi su odnosi izme|u \in|i}a i Mi}unovi}a. Bili smo svedoci sukoba u Saveznoj skup{tini izme|u Mi}unovi}a i @ivkovi}a, koji je \in|i}ev poslu{nik, tako da od te \in|i}eve ve}ine sva je prilika ne}e ostati ni{ta u dogledno vreme. Osta}e \in|i} i stranka kriminalaca Borislava Pelevi}a da se bore. 857

Vidite kakvu su podvalu spremili. \in|i} se upla{io da bi Milan Milutinovi} zaista mogao da se dobrovoqno preda Ha{kom tribunalu, pa je poslao Borislava Pelevi}a da kao on ube|uje Milutinovi}a da se ne predaje. Javnost je ve} obave{tena preko mnogih medija da je Milan Milutinovi} prakti~no u ku}nom pritvoru. A onda je \in|i} poslao Pelevi}a, pa da to novine zabele`e, pa da se iz toga vidi – kao nije u ku}nom pritvoru, primio je Pelevi}a kao opozicionog lidera. Sad Pelevi} prvo daje izjavu da }e Arkanovi tigrovi da brane Milana Milutinovi}a, a onda opovrgava tu izjavu, ka`e ne}e ga braniti. Pravi galimatijas gluposti, la`i, izmi{qotina itd. Imate li jo{ pitawa? Hvala vam {to ste do{li.

VIII NAS 14. mart 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dosmanlijski re`im u Srbiji i \ukanovi}ev re`im u Crnoj Gori udru`enim snagama, uz pomo} Havijera Solane, rasturaju saveznu dr`avu. Sve ovo {to rade danima, nedeqama, mesecima je protivustavno pona{awe. Ustav ne poznaje ovakav vid rekonstrukcije savezne dr`ave. Ustav je u ovom pogledu krajwe jasan, pogotovo kad imamo u vidu da su neki neuki novinari i neznalice, poput Sowe Drobac na BK televiziji, na primer ve} po~eli u eufori~nom zanosu da objavquju da se od danas na{a dr`ava zove Srbija i Crna Gora. To je stra{no. Ovakva dr`ava, kakvu projektuje Solana sa Ko{tunicom i \ukanovi}em, nigde na svetu ne postoji, pa ne mo`e ni ovde da funkcioni{e. Ako je nemogu} opstanak zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore, ~emu onda ~ekati tri godine? Tri godine iscrpqivawa, tri godine nadmetawa u glupostima, tri godine iscrpqivawa Srbije je potpuno besmisleno. Ka`u da }e Srbija i Crna Gora imati dva ekonomska sistema i dve valute. Crna Gora }e imati evro, a Srbija dinar, a jednu stolicu u Ujediwenim nacijama, a Evropska unija ima petnaest dr`ava, petnaest stolica u Ujediwenima nacijama, a jedan ekonomski sistem i jednu valutu. Ovaj koncept je luda~ki. Apsolutno nikakvu racionalnu podlogu nema. Izrazito je antisrpski, naravno i protivustavan, i sad je jasno za{to su i Ko{tunica i \in|i} i \ukanovi} izbegavali da se raspravqa o eventualnim promenama ustavnog ure|ewa. To se obavqa na ustavom propisanom mestu, u Saveznoj skup{tini, ustavnoj komisiji. U toj ustavnoj komisiji oni su imali ve}inu, ni{ta to wih ne bi moglo da ugrozi po tom pitawu. Oni govore o nekoj ustavnoj deklaraciji, o ustavnim pravilima itd. Normalne dr`ave imaju ustav, a nenormalne imaju ustavne deklaracije, ustavna pravila itd. Jedini mogu}i na~in promene saveznog Ustava je dvotre}inska ve}ina glasova da se postigne u Ve}u gra|ana, dvotre}inska ve}ina u Ve}u republika i saglasnost Narodne skup{tine Republike Srbije i Skup{tine Crne Gore. Drugog zakonitog ustavnog na~ina promene nema. Sve drugo je kriminal najte`e vrste i dolazi pod udar Saveznog krivi~nog zakona. Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je do{la do veoma pouzdanih saznawa da su policijski generali Sreten Luki} i Goran Radosavqevi} Guri li~858

no inicirali, organizovali i proveli transport le{eva poginulih [iptara sa Kosova i Metohije i wihovo zakopavawe na odre|enim lokacijama u blizini Beograda i na drugim mestima. Neko je wima dao nalog da to urade, ali treba videti ko? Simptomati~no je da dosmanlijski re`im o tome }uti. Otkopavawe le{eva je bilo potrebno dosmanlijskom re`imu u fazi isporuke Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu, i kad je Milo{evi} protivustavno isporu~en zanemeli su dosovci. Za{to su zanemeli? Zato {to su ti isti qudi danas na visokim funkcijama, Sreten Luki} je pomo}nik ministra zadu`en za sektor Javne bezbednosti, dakle na~elnik Sektora javne bezbednosti, a general Goran Radosavqevi} Guri je komandat `andarmerije. Le{evi su wihovo delo. Znate, u svakom ratu ginu civili, nemogu}e je to spre~iti u potpunosti, ali postoje pravila kako se postupa sa le{evima civila u ratnim dejstvima, {ta podrazumeva sanacija terena. Zaista podrazumeva uklawawe le{ava. Kako se uklawaju le{evi? Svaki se le{ obele`i, sahrawuju se ili u kolektivne ili u pojedina~ne grobnice, ali za svaki le{ od neuni{tivog materijala mora biti privezana oznaka o kome se radi, ako se ne zna ime bar osnovni podaci o okolnostima gde se desila pogibija. A onaj ko je hteo politi~ki da manipuli{e le{evima onda je organizova o wihov transport, suludi jedan transport sa podru~ja Kosova i Metohije sve do Beograda. Ko je to inicirao, da li strane obave{tajne slu`be, da li neko iznutra, to }e istraga jednog dana sigurno da ustanovi. Ali prema zapadnim izvorima, u toku celog rata na Kosovu i Metohiji je poginulo samo devetsto Albanaca. To je mawe od broja poginulih Srba. Niko se ne uzbu|uje zbog poginulih Srba, a pogibuju za vreme tromese~nog bombardovawa devetsto Albanaca svi udaraju na velika zona. Mnogo je vi{e civila poginulo u Avganistanu od ameri~kog bombardovawa. Na Kosovu i Metohiji mnogo je vi{e Albanaca poginulo od ameri~kih bombi nego od dejstava na{e vojske i policije u sudaru sa {iptarskim teroristima i to je ~iwenica. I general Goran Radosavqevi} Guri i general Sreten Luki} mora}e da idu u zatvor i pred sudom da odgovaraju za svoj kriminalne radwe. Srpska radikalna stranka sutra u petnaest ~asova u Pan~evu organizuje veliki protestni miting sa jednim jedinim glavnim zahtevom “Vanredni izbori, odmah na svim nivoima”. Miting }e se u petnaest ~asova odr`ati u centru Pan~eva. Slede}e nedeqe dvadeset drugog marta miting organizujemo u Ni{u i tako redom kroz celu Srbiju. Srpska radikalna stranka je uredno podnela zahtev za izglasavawe nepoverewa Vladi Zorana \in|i}a, u ponedeqak. Zahtev je na dvanaest gusto slo`enih strana, po tom pitawu smo organizovali i vanrednu konferenciju za novinare u Republi~koj Skup{tini, novinarima smo podelili taj zahtev. Nata{a Mi}i} je odbila taj zahtev da uvrsti u dnevni red. Ona je ocenila da taj zahtev sadr`i ne{to {to je po wenom mi{qewu nedozvoqivo. Ona, ko je ona? Vidite kako se te dosmanlije pona{aju. Ona je sad neki faktor koji ocewuje. Ustav nam garantuje pravo da sa dvadeset potpisa odmah mora da se uvrsti u dnevni red, a ona je ocenila da to ne treba da se uvrsti, ona je iznad Ustava. Pa naravno, kad ministar pravde ka`e “da Ustav nije Sveto pismo”, Sveto pismo je Nata{a Mi}i}. Zavisi samo {ta ko na woj napi{e, neko spreda, neko poza859

di, a mogla bi se i{arati sa raznih strana. Naravno, mi smo odmah posle toga na jednom listu papira napravili novi zahtev, bez obrazlo`ewa, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom tra`imo, u dve tri re~enice je obrazlo`ewe, da bi izbili i taj kvaziargument iz ruku. I onda nije imala kud, uvrstila je u dnevni red. Od maja meseca izbegavaju dosovci da uvrste u dnevni red na{u inicijativu za smenu ministra prosvete Ga{e Kne`evi}a i ministra untra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a. Iako su na nekoliko stotina strana obrazlo`ewa za te zahteve podnesena. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar (Ve~erwe novosti, Danijela Ili}): Htela sam da vas pitam samo {to se ti~e ovog predloga Haga, odnosno koncepta nove dr`ave. Koje je va{e mi{qewe, da li }e taj koncept pro}i na verifikaciji u Skup{tini i koliko vi dajete vremena, da tako ka`em, ovoj specifi~noj konfederaciji? Dr [e{eq: Znate, to nije ni konfederacija ni dr`ava, to nije ni{ta. To je samo omogu}avawe \ukanovi}evom re`imu da i daqe eksploati{e Srbiju. Prestavnici Srbije i Crne Gore }e se izmewivati na raznim funkcijama, ministarskim na {est meseci, u ambasadorskim na {est meseci itd., a Srbija }e sve finansirati. ^emu to? Koji je motiv za tako ne{to?^ak }emo imati i posebne vojske, regruti iz Srbije }e u Srbiji slu`iti, regruti iz Crne Gore u Crnoj Gori. Takva nakaza od dr`ave nikad nigde na svetu nije postojala, nikad. [to uvek mi moramo ne{to prvi? [to ne prihvatimo neko ve} isprobano iskustvo, koje se pozitivnim pokazalo u praksi. To ne mo`e dugo trajati, a pitawe je da li }e uspeti uop{te da se inauguri{e. Da bi uspelo, moraju obezbediti dvotre}insku ve}inu u Ve}u gra|ana. Pretpostavqam da u Ve}u republika imaju dvotre}insku ve}inu ako im SNP bude glasao za to. U Ve}u gra|ana dosmanlijama i SNP-u, Socijalisti~koj narodnoj partiji Crne Gore fali pet glasova za promenu Ustava. Te glasove od srpskih radikala ne}e dobiti, a nadamo se da ne}e ni od socijalista i JUL-a, a vide}emo. Bez tih pet glasova nema promene Ustava. Pitawe je da li }e i svi me|u wima biti spremni da glasaju za tako ne{to. Devedeset dva glasa su neophodna u Ve}u gra|ana da bi se Ustav mewao. Bilo bi mnogo prirodnije da se prvo ide na izbore, pa da novi skup{tinski sastav o tom pitawu raspravqa. Uostalom to je {ansa da i \ukanovi}eva stranka bude zastupqena u Saveznoj skup{tini. On nije hteo na izbore, a u~estvuje u reformi savezne dr`ave, kao da mu je stranka parlamentarna na saveznom nivou. [ta to zna~i? Novinar: Da li }e Skup{tina Srbije i Skup{tina Crne Gore glasati za ovaj predlog? Dr [e{eq: Ja mogu samo da vam ka`em {to se ti~e Srpske radikalne stranke da mi za to ne}emo glasati. Da li }e glasati Skup{tina Srbije i Skup{tina Crne Gore, ostaje da se vidi, ali ovo su veoma ozbiqne stvari i boqe je poginuti nego se ogre{iti o sopstveni narod i istoriju. I nema tu izgovora - morao je zbog parijske discipline, to se ne mora. Ovo je veliki zlo~in i u wemu se ne mora u~estvovati. Boqe je poginuti nego u~estvovati u tako velikom zlo~inu, to je na{ stav. Novinar: Ja bih zamolila samo za politi~ku ocenu va{u o tome za{to je ovakvo re{ewe, otprilike izgleda da je nametnuto uz posredovawe me|unarod860

ne zajednice? Dr [e{eq: Da, to re{ewe je nametnuto od strane Amerikanaca, NATO pakta i Evropske unije i ono je smi{qeno kao prelazno dok se prinudi Srbija da Kosovu i Metohiji i Vojvodini da status republike. U najmawu ruku samo Vojvodini i Kosovu, a mogu}e i Ra{koj oblasti, odnosno Sanyaku, i ko zna gde sve jo{. A onda, za tri godine kad se bude raspala zajedni~ka dr`ava, da odu odjednom i Crna Gora, i Vojvodina, i Kosovo, i da ostane Srbija na nivou Beogradskog pa{aluka. Pitawe je da li da ostane i na nivou Beogradskog pa{ulaka, jer prema ovom projektu ustavnih promena koje je podnela Demokratska stranka Srbije planira se i cepawe te male su`ene Srbije na takozvane regione. Oni planiraju Srbiji da uvedu federalizam. Evo kako su zamislili. Ustav govori o federalizaciji Srbije. Svaki region je zapravo federalna jedinica sa svojom vladom, sa svojom skup{tinom, sa svojim sudstvom, i sa dvodomnim parlamentarnim sistemom na nivou Srbije, {to je odlika federacije. To je ili odlika federacija u demokratskim sistemima, ili odlika autokratskih sistema. Kad je kraq Aleksandar po Ustavu iz 1931. godine uveo dvodomni sistem u Jugoslaviji, uveo je Narodnu skup{tinu i senat. Funkcija senata, gde je najmawe jednu tre}inu senatora imenovao direktno kraq, bila je zapravo da se sputava zakonodavna inicijativa Narodne skup{tine. Umesto da se ja~aju ingerencije parlamenta kao najvi{eg organa zakonodavne vlasti, parlament se razbija na dva doma, i ometa u ostvarivawu svoje funkcije, kontrole izr{ne vlasti. To je su{tina. Parlament mnogo lak{e funkcioni{e kad je sastavqen iz jednog doma, mnogo se lak{e donose odluke i mnogo se lak{e stavqa na tapet izvr{na vlast. Kad imate dvodomni sistem onda se najvi{e energije tro{i na su~eqavawe dva doma. Novinar: Povodom ovog zahteva za smenu Vlade, da li tu o~ekujete podr{ku drugih opozicionih partija, ili jednostavno stranaka u okviru DOS-a? Dr [e{eq: Mi o~ekujemo da }emo dobiti ve}inu u Narodnoj skup{tini od sto dvadeset {est glasova. Kako }e se to desiti, vide}emo. Ako je to dvadeset prva ta~ka dnevnog reda, to negde krajem aprila ili po~etkom maja dolazi na red, a do tada }e se jo{ sva{ta desiti u na{oj zemqi. O~ekujemo da }e socijalisti svakako glasati za smenu \in|i}eve vlade, Stranka srpskog jedinstva je tako|e nagovestila da }e glasati za smenu, o~ekujemo da }e mnoge stranke iz DOSa glasati za smenu. Koje, ostaje da se vidi. A vidite, DOS se cepa ve} ubrzano iznutra, mnogi se distanciraju od \in|i}a, distancira se Dragoqub Mi}unovi}, distancira se Neboj{a ^ovi}, distancira se Du{an Mihajlovi}, distancira se Goran Svilanovi}, pa i Mile Isakov, verovatno i Rasim Qaji}, tako da se mo`e desiti da za nekih mesec dana \in|i} ode na smetli{te istorije. Mo`e se desiti da \in|i} izgubi i ve}inu unutar samog DOS-a. Vrlo lako se to mo`e desiti, jer se toliko kompromitovao i svi su svesni da je \in|i} mafija{. Toga je svestan i Du{an Mihajlovi}, koji mnogo ne zaostaje u kriminalu za \in|i}em, ali verovatno Mihajlovi} nije u~estvovao u ubistvima kao \in|i} u likvidacijama, a voli da ukrade {ta god mu se na|e pri ruci. Znate, smawio je policajcima osam ili deset posto platu da bi preko svoje firme “Lutra” i jo{ nekih srodnih firmi nabavqao yepne no`i}e, upaqa861

~e i sli~nu opremu. [ta }e to policajcima? Niko ne zna, ali je dobra zarada za Du{ana Mihajlovi}a. A \in|i}, ako pre`ivi ide u zatvor svakako, zbog otmice i ubistva Ivana Stamboli}a, i zbog zlo~ina na Ibarskoj magistrali, i zbog budvanskog atentata, i zbog ubistva Momira Gavrilovi}a i ~itavog niza drugih likvidacija. To su sve wegovi pajta{i po~inili. Novinar: Ja bih imao dva pitawa. Jedno je - kakve su realne {anse da uskoro do|e do izbora i na koji na~in se mo`e uop{te to izdejstvovati, s obzirom da tra`e to i Vuk Dra{kovi}, i SPS. Drugo pitawe - danas je za gospodina Nikoli}a pisalo u “Nacionalu” da je ekstraprofiter i da treba sto osamdest hiqada maraka da plati, pa bih zamolio odgovor. Dr [e{eq: Vidite, Srpska radikalna stranka je spremna na saradwu sa svim drugim opozicionim politi~kim partijama po pitawu realizacije na{eg zahteva - vanredni izbori odmah i na svim niovima. Ja li~no imam kontakte sa Mirkom Marjanovi}em, sa Vukom Dra{kovi}em, povremeno sa Vukom Obradovi}em, nemam ni{ta protiv eventualnih kontakata sa Slobodanom Vuksanovi}em, pretpostavqam da je on sa Dra{kovi}em bli`i, dosad nije bilo kontakata. Dakle, spremni smo na saradwu sa svim ozbiqnim politi~kim partijama po tom pitawu. Naravno, svaka od na{ih partija samostalno deluje. Svi odr`avamo samostalno mitinge, ti su mitinzi u principu dobro pose}eni. [to se ti~e ~lanova Srpske radikalne stranke, mi smo im svoj stav rukovodstva saop{tili. Svako mo`e da ide privatno kao gra|anin, bez ikakvih problema od strane stranke na miting bilo koje opozicione partije. Svima nam je u interesu da ti mitinzi budu {to masovniji. Da li }e biti nekih konkretnih oblika saradwe, ostaje da se vidi. Ostaje da se vidi i kako }e se stvari unutar DOS-a daqe razvijati. Ne treba tu mnogo `uriti, ne treba praviti ishitrene poteze, ali oko jedne ideje - vanredni izbori odmah na svim nivoima mislim da se mo`e okupiti cela opozicija. To, dakle, nije programska ideja, nije ideolo{ka ideja. Novinar: Nije novi DOS, ho}ete da ka`ete? Dr [e{eq: Ne, novi DOS, to nam ne pada na pamet da radimo, da formiramo. Srpska radikalna stranka ide samostalno na izbore, ako izbori ostanu po proporcionalnom principu. Jedini razlog koji bi nas natereo da se udru`ujemo s drugim strankama, da pravimo koalicije je ako slu~ajno promene proporcionalni izborni sistem u ve}inski. [to se ti~e zakona o ekstraprofitu, on je protivustavan. Ali \in|i} je prvo ukinuo Ustavni sud u Srbiji, pa je onda taj zakon donosio. I to je pokazateq kriminalne prirode \in|i}evog re`ima. Blokiran je i Savezni sud u pogledu progla{ewa tog zakona neustavno, ali i takav kakav je Zakon o ekstraprofitu se ne odnosi ni na jednog ~lana Srpske radikalne stranke. Qudi koji su bili ministri u Vladi Srbije ispred Srpske radikalne stranke i dobili stanove, te stanove su dobili na osnovu vladinog Pravilnika koji postoji vi{e od deset godina i objavqen je u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Mogu oni da donose bilo kakva re{ewa, ali zakon je, i wihov taj protivustavni zakon je jasan. Ekstraprofit }e se naplatiti ukoliko stan iznosi vi{e od devedeset kvadrata, osim u slu~aju da je nekim podzakonskim aktom predvi|eno da mo`e i ve}i stan. Srpski radikali, koji su najve}e stanove dobili, dobili su upola mawe stanove nego {to je predvi|ao taj zakon, jer taj zakon je predvi|ao stanove 862

trista, ~etiristo kvadrata. Mom~ilo Peri{i} je dobio trista kvadrata, i mnogi drugi. I postoji jo{ jedan momenat, Vlada nijedan od ovih stanova nije kupovala, nego ih je ve} dobila, na odre|en na~in s wima raspolagala i oni su dodeqeni srpskim radikalima jer su ispuwavali vi{e uslova od socijalista. Da radikali nisu hteli da uzmu, dobio bi neko drugi te stanove. Oni su ve} postojali. Dva stana je Vlada dobila nekim kompenzacijama u Ju-biznis centru, a jedan stan na Vra~aru, kad je umrla udovica Marka Risti}a. Ona nije otkupila stan, i stan je ostao u vlasni{tvu dr`ave. Marko Risti} je `iveo u tom stanu od sto {ezdeset kvadrata sa svojom `enom, bez dece. Dragan Todorovi}: Imao je k}erku. Dr [e{eq: A koja nije tu `ivela? Dragan Todorovi}: Umrla je. Dr [e{eq: Da, onda znate, ako useli neko ko ima ~etvoro poodrasle dece u taj stan, a ranije nije imao nikakav stan, je li to predstavqa neki problem u odnosu ne prethodno stawe? Novinar: Oko ovih izbora koji se najavquju na saveznom nivou, navodno da posle ovog dogovora bi trebalo da se ide na izbore i za Ustavotvornu skup{tinu i za savezne izbore. Pa kako se to tuma~i sad po vama, s obzirom na ovo {to ste ve} rekli? Dr [e{eq: Mogu}nost sazivawa Ustavotvorne skup{tine nije predvi|eno u Saveznom ustavu. Kako tu pravno stoje stvari? Da bi se eventualno mogla sazvati Ustavotvorna skup{tina potrebno je da se donese ustavni zakon o wenom sazivawu po proceduri koja je predvi|ena za promenu Ustava, ili amandman na Ustav, na sada postoje}i Ustav da se donese amandman, da se zakazuje Ustavotvorna skup{tina tada i tada. To je jedini na~in sazivawa Ustavotvorne skup{tine. Dakle, moraju obezbediti, kao za svaku promenu Ustava, dvotre}insku ve}inu u jednom i drugom ve}u. Ako se se}ate devedest druge godine, sada{wi Savezni Ustav je donesen u aprilu mesecu, u maju su bili izbori, u junu mesecu je konstitusana Savezna skup{tina, u jesen te godine postignut je politi~ki sporazum da se ide na vanredne izbore na svim nivoima; da bi se to ostvarilo na saveznom nivou promewen je Ustav, pa je uba~en ~lan da }e nakon {est meseci mandata prvog skup{tinskog saziva da se dr`e vanredni parlamentarni izbori, to vam je sad jedna slobodnija interpretacija sadr`aja tog ustavnog ~lana, ali su{tina je identi~na. Nije se moglo i}i na vanredne izbore u decembru devedeset druge godine dok nije promewen Savezni Ustav, tek done{en Savezni Ustav. Tako se ni sad ne bi moglo i}i na izbore za Ustavovotvornu skup{tinu dok se ne promeni Savezni Ustav u tom smislu, po odre|enoj proceduri. Novinar: A za to, kako ste rekli, nema dovoqne ve}ine? Dr [e{eq: Za to nema ve}ine. Znate kad bi to bio neki normalan projekt, ozbiqan projekata ne bismo imali ni{ta protiv toga, ali da nam neko na legalan na~in rastura dr`avu - s tim ne mo`emo da se slo`imo. Novinar: Ako sam vas dobro razumela vi se zala`ete za to, odnosno ne biste se protivili da Ustav bude mewan na taj na~in {to bi bili raspisani novi savezni izbori za, evenutalno, Ustavovotvornu skup{tinu, koja bi potom usvojila Ustav? 863

Dr [e{eq: Mi nemamo ni{ta protiv. Pazite, na{ Ustav ne poznaje instituciju ustavotvorne skup{tine, jer svaka redovna skup{tina po na{em Ustavu mo`e da ga mewa, mo`e da donosi novi Ustav, ali po predvi|enoj proceduri. Potrebna je dvotre}inska ve}ina, za{to sazivati Ustavovotvornu skup{tinu kad svaka skup{tina mo`e biti Ustavotvorna. O Ustavotvornoj skup{tini najvi{e govore oni koji nemaju pojma {ta to zna~i, poput Vladana Bati}a i sli~nih. Svaka na{a skup{ina mo`e da bude Ustavotvorna. U nekim sistemima ne mo`e svaki saziv parlamenta da mewa Ustav. Jedan saziv mo`e da dobije da izglasa nacrt Ustava, pa se onda taj saziv skup{tine raspu{ta, pa se sazivaju novi izbori, tako je bilo u Kraqevini Jugoslaviji. Inicijativa za promenu Ustava i{la je na Narodnu skup{tinu i na senat, pa ako prihvate i Narodna skup{tina i senat odmah se raspu{taju i Narodna skup{tina i senat, raspisuju novi izbori, pa novi skup{tinski sastav, ukoliko raspola`e odgovaraju}om ve}inom, donosi Ustav. Novinar: Ja vas u potpunosti razumem, ja vas samo pitam... Dr [e{eq: A vidite ovi dosovci ni{ta ne razumeju. Novinar: Zato {to je predlog gospodina Vojislava Ko{tunice bio vi{e... Dr [e{eq: Ni Ko{tunica tu ni{ta ne zna, treba malo da nau~i te stvari, odavno izgleda nije ~itao. Novinar: Dobro ali vi se ne biste protivili takvom predlogu, i takvom re{ewu? Dr [e{eq: Slu{ajte, svaka izmena Ustava iza koje stoji dvotre}inska ve}ina poslanika u Ve}u gra|ana, dvotre}inska ve}ina poslanika u Ve}u republika je legalna; svaka eventualna promena Ustava, iza koje ne bi stala dvotre}inska ve}ina u oba ve}a savezne skup{tine je nelegalna, protivustavna, kriminalni akt, ka`wiv po krivi~nom zakonu. Da se ide na izbore, neka svako svoj program iznese u predizbornoj kampawi. DOS ima jedan ustavni projekat, DPS drugi ustavni projekat, SNP tre}i ustavni projekat, Srpska radikalna stranka ~etvrti ustavni projekat, pa neka se narod izjasni. Ako oni tada dobiju dve tre}ine, neka donose Ustav kakav god `ele, a bez toga ne mo`e. Novinar: To zna~i ako bi sada, po ovom novom konceptu dr`ave kakav je danas potpisan, bili raspisani savezni izbori, vi biste u~estvovali sa va{im ustavnim projektom i sa va{im programom, bez obzira {to se ne sla`ete sa takvom dr`avom? Dr [e{eq: S kojom dr`avom? Novinar: Ovom koja se sada formira. Dr [e{eq: Sad se ne formira nikakva dr`ava. Novinar: Reformi{e recimo. Dr [e{eq: Ovo se sastavila grupa budala i tvrde da formiraju neku dr`avu. To je sve protivustavno, dr`ava postoji, i priznata je u Ujediwenim nacijama. U toj dr`avi je mogu}e mewati ustavno ure|ewe, ali samo na Ustavom propisan na~in. A ovo {to rade mimo Ustava, to je kriminalni akt. [to mi s kriminalcima o tome da raspravqamo, kriminalce treba u zatvor. Postoje duvanski mafija{i, oni \in|i}evi, postoji alkoholna mafija, ovog Zabunovi}a, isto \in|i}evog ~oveka, postoji nafta{ka mafija, isto \in|i}eva, postoji narkomanska mafija, isto bliska \in|i}u, sur~inski klan, sur~inska banda itd. I postoji sad i politi~ka mafija, koja bi na protivustavan na~in da nam 864

mewa Ustav. To je neformalna grupa qudi, ~vrsto iznutra organizovana, koja ispuwava nalog iz inostranstva da nam rasturi dr`avu i ve} progla{avaju, ka`u, od danas se na{a dr`ava zove Srbija i Crna Gora. To je danas Sowa Drobac u pet do dvanaest na BK televiziji rekla. Sva u histeri~nom nekom raspolo`ewu, eufori~nom. To je stra{no, neverovatno. Imate li jo{ pitawa? Hvala vam {to ste do{li.

IX NAS 21. mart 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je do{la do pouzdanih saznawa da re`im Zorana \in|i}a priprema u narednih nekoliko dana hap{ewe generala Ojdani}a, generala Mrk{i}a, Nikole [ainovi}a, Vlajka Stojiqkovi}a i, verovatno, pukovnika [qivan~anina i majora Radi}a. \in|i}ev re`im ima velikih problema u policijskim slu`bama jer je veoma te{ko na}i izvr{ioce za taj prqavi posao. Glavnog izvr{ioca su na{li u generalu Goranu Radosavqevi}u – Guriju, komandantu `andarmerije, koji je poznat po raznim drugim prqavim radwama i pitawe je sada da li }e on na}i dovoqno kriminalaca koji su spremni da ga slede u ovom prqavom poslu. Srpska radikalna stranka upozorava sve policajce da je izru~ewe bilo kog na{eg dr`avqanina protivustavan, protivzakonit akt i da podle`e krivi~nom gowewu i najstro`oj krivi~noj sankciji. Niko ko je u~estvovao u otmici i izru~ewu Slobodana Milo{evi}a, niko ko je u~estvovao u otmici i izru~ewu Milomira Staki}a ili bra}e Banovi}, i niko ko eventualno bude u~estvovao u nekim budu}im izru~ewima ne}e ostati neka`wen. Svi koji obavqaju va`nu dr`avnu slu`bu treba da budu svesni da }e izdajni~ki i kriminalni mafija{ki re`im Zorana \in|i}a vrlo brzo pasti, a svi oni koji su u~estvovali u kriminalnim radwama i mafija{kim poslovima iza}i}e pred lice zakona, pred sud. I neka strogo vode ra~una o propisima. Svi koji obavqaju dr`avnu slu`bu moraju da znaju da im je Ustav svetiwa, i da su obavezni da striktno po{tuju zakonske propise. Mi samo tra`imo da se po{tuju ustavne norme i zakonski propisi. Oni kojih budu kr{ili za wih milosti ne}e biti, oni }e morati u zatvor. Srpska radikalna stranka podr`ava {trajk `elezni~ara, podr`avamo sve zahteve `elezni~arskih sindikata i smatramo da je krajwe vreme da se dr`ava pozabavi poboq{awem wihovog socijalnog polo`aja. @elezni~ari su u veoma te{koj situaciji. Inoformacije koje DOS plasira o wihovim prose~nim platama ne odnose se na radnike, nego se odnose samo na malobrojnu vrhu{ku, a izvla~iti prosek izme|u generalnog direktora i radnika je zaista besmisleno u ovom slu~aju. Dosovski re`im manipuli{e `elezni~arima, otima im imovinu, ~ak i stambeni fond sakati na taj na~in {to se `elezni~arima oduzima stan, najvredniji stan, i dodequje ministarki Mariji Ra{eti-Vukosavqevi} na jedan nezakonit na~in. Mi zahtevamo da Vlada Srbije prihvati sve ono {to `elezni~ari tra`e i da radikalno mewa svoju socijalnu politiku. 865

Srpska radikalna stranka sutra u Ni{u dr`i u petnaest ~asova veliki protestni miting sa osnovnim zahtevom - “Izbori na svim nivoima, odmah”. Srpska radikalna stranka smatra da su krajwe besmisleni zahtevi upu}eni od strane nekih dosovskih stranaka za smenu qudi koji su u~estvovali u hap{ewu {pijuna Mom~ila Peri{i}a. Nije nimalo slu~ajno {to je jedna od glavnih parola koja se protekli dana ~uje u Beogradu i ispusuje u vidu grafita “dole DOS, `iveo KOS”. Celi narod, svi gra|ani Srbije odu{evqeni su uspe{nom akcijom vojne Slu`be bezbednosti u raskrinkavawu {pijunske delatnosti Mom~ila Peri{i}a. I Srpska radikalna stranka zahteva da se svi oficiri i podoficiri Vojske Jugoslavije koji su u~estvovali i dali svoj doprinos u raskrinkavawu {pijunske afere Mom~ila Peri{i}a odlikuju i unaprede u vi{e ~inove. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar (Davor Luka~ iz Tanjuga): Rekli ste u va{em saop{tewu da imate dokaze za {pijunsku delatnost Peri{i}a. Da li }ete to mo`da objaviti u vidu stenograma u nekoj “Velikoj Srbiji” ili “Srpskoj slobodarskoj misli”? Dr [e{eq: Da mi imamo dokaze? Ne dokaze imaju odgovaraju}e slu`be, a mi imamo saznawa. Niste to dobro pro~itali. Pisalo je saznawa. Novinar: Zna~i, da li }ete to objaviti mo`da? Dr [e{eq: Pa mi o tim saznawima ve} govorimo, ali ne mo`emo, znate, osnovne stvari smo vam rekli, mi smo blagovremeno rekli pre nego {to ste to ~uli od zvani~nih dr`avnih organa da postoje video i audio - snimci wegove {pijunske delatnosti. Ali, po{to odgovaraju}a dr`avna slu`ba radi svoj posao kako treba, ta dr`avna slu`ba je Vojna slu`ba bezbednosti, nema uop{te potrebe da se mi kao politi~ka partija u to me{amo. Mi dakle samo dajemo politi~ku ocenu sa na{e strane, wihovog rada, na {ta imamo pravo. Mi idemo sa konkretnim informacijama i dokazima onda kad neka dr`avna slu`ba ne obavqa svoj posao kako treba, kao {to je slu~aj sa Slu`bom dr`avne bezbednosti Srbije, koja umesto da goni kriminalce, {pijune, mafija{e s wima sara|uje i stavqa se u wihovu slu`bu. Mi tada nastupamo sa dokazima o kriminalnoj delatnosti dr`avnih organa. Tamo gde dr`avni organi rade svoj posao kako treba, kao {to je to re~ o Slu`bi vojne bezbednosti, mi izri~emo politi~ke pohvale i zala`emo se za unapre|ewe i odlikovawe qudi koji su doprineli da se taj posao uspe{no zavr{i. Novinar: Da li vi imate otprilike neka saznawa koji je krajwi datum za izru~ewe ovih qudi Ha{kom tribunalu? Dr [e{eq: Mi smo ~uli da oni spremaju ve} preko ovog vikenda akciju otmice i isporu~ivawa. Da li }e na{e javno saop{tavawe danas te informacije ne{to tu da poremeti ili ne, to ostaje da se vidi. Ali najboqe bi bilo da se obratite generalu Goranu Radosavqevi}u – Guriju, i da ga pitate da li je to istina ili ne? Bilo bi veoma interesantno da vam se izjasni. A vi znate, politika je dosovske vlasti da su svi javni funkcioneri dostupni javnosti, novinarima, i imate pravo da od wega dobijete informaciju. Nije on bilo ko, on je komandant `andarmerije, jedan od najvi{ih funkcionera policije. Novinar: Gospodine [e{eq, da li znate koji je status biroa Republike Srpske ovde i vile “Bosanke”, i kako komentari{ete upad policije u te prostori866

je i odno{ewe dokumentacije? Dr [e{eq: Nekada su te institucije imale zvani~ni status. Bile su politi~ko predstavni{tvo Republike Srpske. Ne znam ta~no kakav je sada pravni status, ali o~igledno ne nastavqaju da funkcioni{u i veliki je skandal kad policija upadne u te prostorije. One nisu za{ti}ene potpunim diplomatskim imunitetom, ali imaju delimi~an diplomatski imunitet, i bez naloga suda sigurno policija nije smela u wih da upada, ~ak da nemaju nikakav imunitet, jer policija ne sme nikoga da pretresa bez sudskog naloga. Videli smo u slu~aju vile “Bosanka” da nije postojao sudski nalog. I to su zvani~nici sudske vlasti i otvoreno saop{tili. To je krivi~no delo, ali na`alost u pona{awu funkcionera republi~ke policije Srbije i pona{awu kriminalaca odavno nikakve razlike nema. Novinar:Da li o~ekujete da }e do kraja redovnog zasedawa Skup{tine do}i na dnevni red va{ zahtev za smenu Vlade? Dr [e{eq: Pa trebalo bi da do|e, ali mo`e se desiti da \in|i}eva vlada padne i pre odr`avawe sednice Skup{tine, jer je veliki raskol unutar DOSa. Vi vidite, mnogi funkcioneri DOS-a se ve} otvoreno distanciraju od \in|i}eve vlade, i oni na koje je \in|i} najvi{e ra~unao. \in|i} ne mo`e vi{e da ra~una ni na Neboj{u ^ovi}a, ni na Du{ana Mihajlovi}a, ni na Nenada ^anka, mislimo i na Velimira Ili}a. \in|i} ide u zatvor. Pa da, vidim, iz du{e ste se ovog puta nasmejali, jer svi mislite i ose}ate na isti na~in na koji i mi. To ve} svi znaju u Srbiji, nema tu nikakvih tajni. Znate, politi~ar mo`e biti sposoban i nesposoban, ne mo`ete vi nesposobnog politi~ara goniti zbog wegove nesposobnosti. Ali kad je politi~ar otvoreni kriminalac onda je tu sve jasno. Ukoliko neko od vas `eli da putuje sutra za Ni{ mi smo u mogu}nosti da obezbedimo prevoz za neograni~en broj novinara, ali da se obratite Generalnom sekretarijatu posle konferencije za informacije, ujutro negde do deset ~asova bi bilo potrebno najkasnije da se obratite. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam {to ste do{li.

X NAS 28. mart 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Zoran \in|i} je sve nervozniji, krajwe usplahiren i sve glupqe poteze povla~i. Skandal koji se ju~e desio u Narodnoj skup{ini jo{ jednom pokazuje i \in|i}ev karakter i pravu prirodu dosmanlijskog re`ima. Ju~e su tako otvoreno pogazili ustavne norme, devalvirali sam Ustav da to u ranijim istorijskim periodima kao doga|aj, kao akt jednostavno nije zapam}eno jo{ od vremena kad je kraq Aleksandar ukinuo Ustav. \in|i} se boji rasprave o poverewu Vladi. \in|i}u je ne~ista savest, Zoran \in|i} strepi od rezultata glasawa, pogotovo ako bi bilo tajno glasawe, wegova vlada nikakvih {ansi ne bi imala. On, grozni~avo povla}i poteze kako da se sa~uva, ~ak pro~i{}ava i Stranku srpskog jedinstva, izbacuje qude koji su otvoreno protiv wegove vlade da bi ostali samo oni koji mu se dodvorava867

ju ili koji su pod wegovom kontrolom. \in|i}eva mafija je otela Miliju Babovi}a, mi ne znamo pouzdano koje krilo te mafije. Imaju tri krila, sur~insko, frenkijevsko, arkanovsko itd. Ne znamo ta~no koje krilo, ali ne postoji ~etvrti faktor koji je mogao tako ne{to da izvede. Kako se ~uje, kako je najnovija varijanta deset miliona evra tra`e kao otkupninu, u ponedeqak smo ~uli da je to deset miliona maraka, sad smo ~uli da je deset miliona evra. I policija je nemo}na, policija je uvek nemo}na kad je u pitawu delatnost mafije koja je pod kontrolom vlasti ili koja kontroli{e vlast.\in|i}ev re`im je potpuno u mafija{kim rukama i to je o~igledno. Srpska radikalna stranka nastavqa svoju borbu, \in|i} ne sme da zaka`e nijedno su|ewe. Obrukali su se sa privatnom tu`bom Stanka Suboti}a Caneta, a ovo {to goni javni tu`ilac po slu`benoj du`nosti uop{te ne zakazuju. Istra`ne radwe su odavno zavr{ene po pitawu krivi~ne prijave koja je podnesena u septembru pro{le godine povodom moje javne optu`be da su Zoran \in|i}, Goran Petrovi}, Zoran Mijatovi} i drugi organizovali ubistvo Momira Gavrilovi}a. Javni tu`ilac je podigao petog marta optu`ni predlog i jo{ se ne zakazuje su|ewe. Pa kad }e? Kad }e vi{e? Meni se `uri da se zaka`e su|ewe, a oni be`e od su|ewa i prave cirkus sa ovim istra`nim radwama kao da su istra`ne radwe potrebne. Jesam li rekao ono {to sam rekao u Skup{tini? Jesam. Jesam li rekao ono {to sam rekao na konferenciji za novinare? Jesam. Jesam li rekao ono {to sam rekao u intervjuima za razne novine? Jesam. Nema ni{ta sporno. ^emu istra`ne radwe? Ni{ta sporno nema. I {to ne zakazuju su|ewe? Boje se su|ewa, kukavice, bacam im rukavicu u lice, ne reaguju }ute. Jo{ malo pa }e i \in|i} i sva wegova mafija u zatvor, nema drugog izlaza za wih. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Ako nemate, hvala {to ste do{li.

XI NAS 4. april 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dosmanlijski re`im nastavqa posao na rasturawu, potpunom uni{tewu na{e dr`ave. Dr`ava se maksimalno poni`ava isporu~ivawem na{ih dr`avqana zlo~ina~kom Ha{kom tribunalu, zapravo velikim silama. Takozvani dosmanlijski lideri se nadme}u u pokazivawu nepoznavawa prava u svojim javnim nastupima, pa ~ak jedan od wih, Vladan Bati}, iznosi tvrdwu da isporuka Ha{kom tribunalu nije isporuka Ha{kom tribunalu, nije isporuka stranoj dr`avi. Oni ne znaju da je sve {to je inostranstvo - strana dr`ava. Postoji na{a dr`ava, i strana dr`ava. Da li su strane dr`ave grupisane, da li pojedina~no nastupaju, to je sasvim ilerevantno. I vr{i se pritisak, ima indicija da oni tom pritisku popu{taju, na Socijalisti~ku narodnu partiju Crne Gore da prihvati dono{ewe saveznog Zakona o isporukama Ha{kom tribunalu. To bi bio akt izdaje koji bi obesmislio postojawe zajedni~ke dr`ave, i ako to prihvate onda se name}e pitawe - za{to oni uop{te dolaze u Beograd? Da ov868

de za pare slu`e dosovcima, kao pla}enici, kao jawi~ari. Ako prihvate ulogu jawi~ara, onda vi{e nikad ne treba ni da dolaze. Za sada se srpska policija dr`i ~asno, i dosovci nisu mogli da na|u dovoqno qudi da izvr{e protivustavno i protivzakonito hap{ewe, iako su neki od wih, poput Sretena Luki}a i Gorana Radosavqevi}a Gurija, policijskih generala, bili spremni da se prihvate ovog ne~asnog posla. Mi i daqe upozoravamo sve vojnike i sve policajce, oni koji budu u~estvovali u kr{ewu Ustava i zakona odgovara}e kad - tad i strogo }e biti ka`weni. Odgovara}e svi oni koji su u~estvovali u otmici i isporuci Slobodana Milo{evi}a, Milomira Staki}a, bra}e Banovi}. Kakvo je tek poni`ewe za na{u zemqu da ovde elitne policijske jedinice spektakularno hapse bra}u Banovi} i jedan od te bra}e se sada vra}a u Beograd jer je tu`ila{tvo Ha{kog tribunala shvatilo da za wega nema nikakvog dokaza. Pitawe je da li za onog drugog bilo {ta imaju. Toliko spektakla, toliko poni`ewa, toliko brutalnosti, prebijawa, maltretirawa i na kraju onaj ko je tamo odveden pa se ispostavi da nije niza{ta kriv, vra}a se i {teta mu se ne nadokna|uje. Jer Ujediwene nacije nikome {tetu ne nadokna|uju. One su neodgovorne za {tetu koju po~ine wihovi organi. To je konvencija o imunitetima jo{ iz 1946. godine, koju primewuju i na Ha{ki tribunal. Srpska radikalna stranka je kategori~ki protiv bilo kakve isporuke Ha{kom tribunalu, ne postavqa se uop{te pitawe da li je isporuka na osnovu zakona, ili bez zakona. Nemogu}e je na ustavan na~in doneti zakon o isporuci, Ustav zabrawuje isporuku. I ne mo`e se zakonom mewati Ustav. Protivustavno isporu~ivati bez zakona, protivustavno isporu~ivati sa zakonom, eventualnim zakonom, i to }emo da saop{timo na zasedawu Savezne skup{tine ako do wega do|e, evo, najavquje se da bi mogla biti vanredna sednica hitno zakazana. O~igledno je da svi razumeju u srpskoj javnosti pogubnost ovog novog Solaninog projekta, rasturawa Savezne Republike Jugoslavije. Nije problem u mewawu dr`avnog naziva, dr`avni naziv odmah treba mewati, neka dr`avni naziv bude Srbija i Crna Gora. Mnogo bi lep{i bio Velika Srbija, ali mo`e Srbija i Crna Gora, nemamo ni{ta protiv, ali da nam se ne ukida dr`ava. Jer ovo {to oni nude umesto dr`ave, nije ni{ta. I oni koji se zala`u da Republi~ka skup{tina Srbije prihvati svesni su koliko je sve to pravno neutemeqeno. Ali kao - nisu mogli druga~ije. [ta to zna~i? Mogli su podneti ostavke. Niko u politici ni{ta ne mora da uradi, uvek postoji izlaz. Nekad je izlaz bilo samubistvo, sad hvala bogu to niko ne tra`i, dovoqna je ostavka. Nikom ne treba svileni gajtan. Ako ve} ne mo`emo da sa~uvamo zajedni~ku dr`avu, da se konstatuje da ne mo`emo, a {to onda moramo da glumimo kao da i daqe ~uvamo, a ona vi{e ne postoji. To vam je kao iz Wego{evog “Gorskog vjenca” kad je Janko branio Vladislava mrtva. On ga brani, brani, a ovaj odavno mrtav, ovde dr`ava odavno mrtva, a svi se ne{to upiwu da je brane, da je ~uvaju, u novoj formi. U kojoj formi? Kao pauk kad uhvati insekta, pa ga iznutra isisa, pa ostala samo qu{tura, i sad to je insekt; nije to insekt. Tako vam je i u ovom slu~aju. O~igledno je velika kriza u odnosima vladaju}ih partija u Srbiji, i to opet potencira potrebu skorog raspisivawa vanrednih izobra. Re`im je ogrezao u kriminalu, raznoraznim aferama, mafija kontroli{e celu dr`avu, a be`e od 869

izbora. Re`im stalno ne{to preti, stalno ne{to poziva na sud. A ne smeju. Evo vam konkretnih ~iwenica. U avgustu mesecu sam optu`io organizatore ubistva Momira Gavrilovi}a, \in|i}eve juri{nike Gorana Petrovi}a, Zorana Mijatovi}a, Du{ana Mihajlovi}a itd. Po~etkom septembra su podneli krivi~nu prijavu, po~ele istra`ne radwe i odugovla~e, jednom u dva meseca. Po~etkom marta je podignut optu`ni predlog, devetnestog marta sudija Milan Grkini} vra}a istra`nom sudiji na dopunu, prvog aprila predsednik krivi~nog ve}a Aleksandar Zlati} vra}a opet sudiji Grkini}u. Ni{ta se ne zakazuje, nema su|ewa, ne}e ni do septembra. Jedni drugima prebaciju samo, ne smeju, boje se su|ewa, pogotovo posle iskustva sa Stankom Suboti}em Canetom koji se neslavno proveo. Oni bi samo da niko ne talasa, da svi }ute. Misle da }e se neko sad upla{iti wihovih javnih pretwi preko dosmanlijskih televizija, krivi~na prijava bi}e uhap{en, bi}e su|en. Evo, gde? [to ne hapse, {to ne sude, {to ne rade ne{to? Boje se, kukavice, ne~ista im savest. Mafija{i su opasni samo kad im poka`ete strah, ako mafija{u poka`ete da ga se ne bojite, on je gotov, on je propao. Onda po~ne kao \in|i} da trep}e o~ima, samo mu istinu saspete u lice, on samo trep}e, uhvati ga ne{to, izgleda ne mo`e ni da kontroli{e. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Nema pitawa? Hvala vam.

XII NAS 9. aprila 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, na{om dr`avom, Saveznom Republikom Jugoslavijom, na`alost upravqaju krajwe neozbiqni qudi. U ~emu se ogleda wihova neozbiqnost? U neznawu, nemoralu i invalentnosti u odnosu na interese naroda i dr`ave. Samo qudi koji nemaju pojma o principima modernog pravnog poretka, na~elima ustavnosti i zakonitosti, principima slobode i demokratije mogu sopstvenu dr`avu da bace pod noge za qubav svojih vlastodr`a~kih ambicija slu`e}i stranim silama ~iji je o~igledan ciq da mi Srbi ostanemo bez dr`ave. Najnoviji slu~aj na kome se mo`e sagledati takvo pona{awe je inicijativa da se donese Zakon i isporuci na{ih dr`avqana Ha{kom tribunalu. Ti qudi koji ne znaju nemaju ni morala. Oni smatraju da po svaku cenu Srbe treba isporu~ivati i uop{te ne dovode u pitawe svoje opredeqewe, a onda tragaju za pravnom formulacijom za koju smatraju da bi ih mogla za{titi i politi~ki i moralnih i pravnih posledica u svemu tome. I mnoge od wih dr`avnih funkcionera otvoredno ka`u: ‘’ Treba da donesemo zakon da bismo isporu~ivali’’. I oni misle da je sve re{eno na taj na~in. Nikakav zakon se ne mo`e doneti u skladu sa Ustavom po kome bi se Srbi mogli isporu~iti. Instrumentalizacija pravnog poretka, na ovaj na~in na koji to `ele da postignu, govori da kod nas nema ni ustavnosti ni zakonitosti. Nije pravno sredstvo u rukama vladaju}e strukture politi~ke mo}i kojom }e ona ostvarivati svoj interes, to mo`e biti komunisti~ki ili fa{isti~ki kvazipravni princip, u demokratiji to ne posto870

ji. Demokratija ne dozvoqava unitaristi~ki princip niti princip koji iznosi, odnosno koji unosi u kreirawu pravnih normi. Ho}u takvu i takvu pravnu normu jer imam interes. Prvo treba razmotriti da li je takva i takva pravna norma mogu}a. Ona sa aspekta Ustava nije mogu}a. Ustav se mora po{tovati. Krajwe je, pri tom, nemoralno pona{awe Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore, ~iji ~elnici ka`u: ‘’Ho}emo zakon, ali da se po tom zakonu isporu~e samo oni koji su ve} osu|eni pred Ha{kim tribunalom, a oni koji jo{ nisu da ne mogu da se isporu~e’’. Kod wih logika dubi na glavi. Elementarna pravni~ka logika nala`e da oni koji su ve} optu`eni, a zakon nije va`io u to vreme, ne mogu biti isporu~eni, zakon kada bi bio ustavan mogao bi se odnositi samo na budu}e slu~ajeve podizawa optu`nice. To nala`e pravni~ka logika. Ovde nikoga ne interesuje pravni~ka logika, ni pravni propisi. I drugi argument, wima je va`no da se nijedan dr`avqanin Crne Gore ne isporu~i. Mogu se isporu~ivati dr`avqani Srbije do mile voqe, ba{ ih briga, samo da se nijedan dr`avqanin Crne Gore ne isporu~i. Kakvo je to pona{awe? Ima li tu morala? Ima li tu principijelnosti? Mi }emo sve to da saop{timo u debati na sutra{wem zasedawu ukoliko uop{te ta ta~ka stigne na dnevni red, a namera nam je bila da preko ove konferencije za {tampu stavimo do znawa na{oj javnosti o ~emu se tu radi. Drugo, sve vladaju}e partije zdu{no u~estvuju u ru{ewu Ustava. Svi su oni preuzeli vlast u skladu sa normama va`e}eg Ustava. Ako im se taj Ustav ne svi|a onda on mo`e da se mewa iskqu~ivo na onaj na~in na koji to sam Ustav propisuje. Postoji ustavna komisija Savezne skup{itne, svi koji su ovla{}eni da podnesu inicijativu za promenu Ustava treba da se obrate Ustavnoj komisiji, da napi{u amandmane ili kompletan tekst novog Ustava. Ko je wima dao za pravo, da ukidaju Ustav i da donose ustavu deklaraciju, odnosno, ustavnu povequ, kako su je nmazvali. [ta zna~i ta ustavna poveqa? Ne zna~i ni{ta. Ustavna poveqa bi eventualno mogla biti preambula nekog ozbiqnog Ustava i ni{ta vi{e. Poveqe u srpskoj sredwovekovnoj pravnoj istoriji su bile upravni akti i to pojedina~ni upravni akti kojima vladar daje odre|ene privilegije svojim plemi}ima pojedina~no, poimeni~no, ili odre|ene privilegije strancima, odre|ene privilegije Dubrov~anima, Dubrovniku, dubrova~kim trgovcima ili tako daqe. ^itava na{a pravna historija puna je tih sredwovekovnih pravnih poveqa. Sada nama neko, na po~etku tre}eg milenijuma, nudi ustavne poveqe. Ko je taj neko ko nama dekretom nudi ustavnu povequ? Sila van na{e zemqe, Evropska unija i mna taj na~in uspostavqa tutorstvo nad Srbijom i nad Crnom Gorom. Svima je jasno da to {to oni spremaju ne mo`e da funkcioni{e i iziskiva}e neprekidno prisustvo stranaca. Solana }e mo`da dva puta nedeqno da dolazi u Beograd, a ne bi me iznedadilo ni da se preseli u Beograd. Da postane guverner okupacione uprave, poput Petri~a ili wegovog prethodnika Vestendorpa u Bosni i Hercegovina i da govori, ovo mo`e, ovo ne mo`e, i ba{ ga briga za propise. Wegova voqa je propis. Postoji jo{ jedna okolnost koja iziskuje hitne prevremene savezne izbore. Savezna skup{tina je osramo}ena na prethodnom zasedawu. Savezna skup{tina Savezne Republike Jugoslavije se otvoreno stavila u odbranu mafije, u odbranu ubica. Ve}inskom voqom poslanika Savezna skup{tina je stavila do znawa mafiji i u Srbiji i u Crnoj Gori da mo`e slobodno da nastavi da ubija ko 871

joj kod joj stane na put, ko joj predstavqa smetwu, pod garancijom da mafija{ki likvidatori ne}e biti izvedeni pred sud. Srpska radikalna stranka je u septembru pro{le godine podnela inicijativu da se formira anketni odbor ve}a gra|ana, a zatim ve}a republika. Dosovske stranke su to odbijale po cenu incidenta, a onda se prelomila Socijalisti~ka narodna partija i podr`ala ovu na{u inicijativu, pa su anketni odbori formirani. Kada su anketni opdbori zavr{ili posao i podneli izve{taj nismo mogli vi{e pro}i skup{tinskim hodnicima da nas na svakom koraku ne susre}u poslanici Socijalisti~ke narodne partije Crne Goree koji su nas grlili, qubili, ~estitali, odavali priznawe zbog uspe{nog rada Anketnog odbora, jagmili se prosto za izve{tajem, za ~asopisom ‘’Srpska slobodarska misao’’ u kome smo objavili kompletan materijal. A kada je do{lo do same skup{tinske sednice onda su nam ograni~ili mogu}nost izlagawa, glasali protiv izve{taja Anketnog odbora. Da bi svoju ne~istu savest primirili izlazili su wihovi poslanici za govornicu i busali se u prsa kako je jedan od wihovih poslanika, Mileta Bulatovi}, negde pre {est meseci napravio juna~ko delo jer je postavio poslani~ko pitawe dokle je stigla istraga. Se}ate se verovatno toga, nekoliko puta su to ponavqali. Hajde da odlikujemo Miletu Bulatovi}a zbog tog juna~kog dela, pa da nastavimo raspravu i da istertamo na ~istac sve ~iwenice i okolnosti vezane za to ubistvo. I novi upravnik Vojno-medicinske akademije, general Stankovi}, otvoreno saop{tava javnosti sa kakvim se ucenama suo~ava, jer se nije uklopio u mafija{ke namere da se name}u nabavke odre|ene sanitetske opreme i lekova koja nije ni potrebna Vojno-medicinskoj akademiji. S tim {to se ne usu|uje da pojedina~no prozove te qude. Problem je na{eg Anketnog odbora {to smo poimeni~no prozivali i firme i qude do kojih smo do{li, koji su tu ume{ani. Ali sve to {to se de{ava govori koliko je mafija jedinstvena. [verc cigareta, i nafte, i droge, i oru`ja, i dr`avne liferacije, posebno liferacije za vojsku, tamo gde se tro{e najve}e buyetske stavke za vojsku i policiju, sve je pod kontrolom jedne jedinstvene mafije. [to se u Republici Srbiji ne provede istraga kako je preko svojih firmi Du{an Mihajlovi}, ministar unutra{wih poslova, vr{io nabavke za MUP, za Ministarstvo unutra{wih poslova. ^ak i policijske zna~ke, ~ak i neke no`i}e, peroreze, {ta li, legitimacije i sve ostalo. Kada sam mu to pitawe na sednici Anketnog odbora postavio rekao je: ‘’Nemam komentara’’. To ste mogli svi da vidite. O~igledno jo{ nismo u stawu da se izborimo sa mafijom. Ali {to se ti~e nas srpskih radikala mi nastavqamo borbu protiv mafije i u toj borbi ne}emo posustati. Novinar: Rekli ste da }ete ovo o zakonu sutra saop{titi ako on do|e na dnevni red? Dr [e{eq: Da. Novinar: Na osnovu ~ega mislite da mo`da sutra ne}e biti rasprave o tome? Dr [e{eq: Pa mi zvani~no nismo dobili materijal. Ja sam nezvani~no do{ao do teksta nacrta zakona koji je prosle|en u Crnu Goru Socijalisti~koj narodnoj partiji, preko nekih qudi koji su u rukovodstvu Socijalisti~ke narodne partije, ali se suprotstavqaju tome da wihova partija glasa za taj zakon. Vi znate da je do{lo do prave pobune u Op{tinskom odboru Socijalisti~ke narod872

ne partije Crne Gore u Podgorici po tom pitawu. Ali mi kao savezni poslanici jo{ nismo dobili materijal, {to je tako|e skandal svoje vrste ako se sutra to pojavi na sednici. I Kurta i Murta je ve} to video, a savezni poslanici, od ~ije voqe zavisi da li }e biti izglasan jo{ nisu. Novinar: Verovatno znate ne{to vi{e, izjavio je ministar pravde, Vladan Bati}, da je politi~ki ovo prihvatqivo, a pravno je pomenuo da }e biti problema oko dvostepenog postupka. Kakav je to problem oko dvostepenosti? Dr [e{eq: Ve} vi{e od 2.000 godinna razvija se princip dvostepenosti u svim vrstama sudskog odlu~ivawa i to ne samo sudskog nego i upravnog odlu~ivawa. Princip dvostepenosti je uveden da vu nebiste zavisili iskqu~ivo od slu~ajne voqe jednog faktora, jedne institucije, jednog organa koji presu|uje u va{em nekom slu~aju, u va{em nekom predmetu. Tasj princip dvostepenosti postoji u svim pravnim poredcima. Tamo gde nema principa dvostepenosti smatra se da nema vladavine prava. Mogu}nost apelacije na prvu odluku koja se ti~e nekog na{eg prava niko vam ne mo`e iskqu~iti. Morate imati mogu}nost suprotstavqawa, zahteva za preispitivawe i tako daqe. I princip dvostepenosti je ukqu~en u pravni poredak kroz redovne pravne lekove, alui u odre|enim slu~ajevima postoji princip trostepenosti, ~ak i ~etvrti stepen. To ste imali i do sada u na{em pravnom poretku, ako vas Op{tinski sud na ne{to osudi, vi imate mogu}nost da se obratite Okru`nom sudu, ili validnog pravnog leka mogu}nost priziva Vrohvnom sudu kroz zahtev za za{titu zakonitosti i zahtev za obnovu postupka. A imali smo odre|ene slu~ajeve gde je mogu}e i}i do Saveznog suda. Ja sam tako dobio paso{ po~etkom 1989. godine. Naime, op{tinski MUP nije hteo da mi izda paso{, pa gradski odbio, pa republi~ki odbio, pa sam tu`io Vrhovnom sudu Srbije, pa izgubio, tek na Saveznom sudu sam dobio paso{. Dakle, to je bio ~etvorostepeni princip, jednom upravnom organu, drugom upravnom organu, odnosno bio je tada MUP Beograda zadu`en za paso{e, pa ministarstvo, pa Vrhovni sud, pa Savezni sud i tek na ~etvrtom stepenu sam dobio. On mora postojati u okviru pravnog poretka da bi se garantovale gra|anske slobode i qudska prava. Ali se ovde postavqa pitawe {ta }e nam uop{te zakon kada se zna ishod. Ovde niko ne pomiwe mogu}nost da negde sud odlu~i da taj i taj ne mo`e biti isporu~en. Kakav je to onda zakon? Zakon kao puka forma, treba da zadovoqi formu, a sadr`ina se ve} zna. ^emu to onda? Kakva je onda razlika izme|u tog zakonskog postupka i ~istog kidnapovawa? Nema je. [ta biste vi pred nekim sudom ako unapred znate da nemate {anse da dobijete, ako ne postoji uslov za suprotni efekat? Onda ne}ete i}i na sud, {ta }evam onda taj sud? Da se ne~ija nemirna savest umiri, ni{ta vi{e. Novinar: S obzirom da ste rekli da zakon nije u skladu sa Uastavom i sada ste reklui da nema nikakve svrhe, da li }e ako zakon bude izglasan, Srpska radikalna stranka pokrenuti pitawe wegove ustavnosti pred Ustavnim sudom? Dr [e{eq: Da. To }emo odmah u`initi ako zakkon bude izglasan. Novinar: Koliko o~ekujete jo{ da se vodi rasprava u Republi~kom parlamentu o ovo sporazumu o ure|ewu odnosa? Dr [e{eq: Pa u principu, ta rasprava mo`e danas da se okon~a, mo`da ve} i pre podne, nema jo{ mnogo govornika, ali je problem o~iledno odlu~ivawe. Tu se u ~udu na{la Demokratska strankqa Srbije, ona bi glasala, ne}e da u~estvuje u raspravi, sama je sebe dovela u tu situaciju. [to se ti~e srpskih radi873

kala na{ stav je jasan, mi }emo glasati protiv, ali ne}emo im obezbediti kvorum za to glasawe. Da li }e sam \in|i} biti u stawu da obezbedi kvorum ili }e mu to obezbediti \demokratska stranka Srbije, to ostaje da se vidi. Jo{ dve informacije. Sura }e Srpska radikalna strana tra`iti dopunu dnevnog reda da se usvoji rezolicija kojom }e se zahtevati od velikih sila da striktno po{tuju Rezoliciju 1244 koja se ti~e Kosova i Metohije i da obustave progon tamo{weg srpskog naroda. I podne}emo predlog deklaracije solidarnosti sa palestinskim narodom nad kojim se sprovodi izraziota agresija i genocid zajhtevaju}i da se hitno postigne mirno re{ewe i da se oslobode palestinske teritorije.

XIII NAS 25. april 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, skandalozna zbivawa u vezi sa ukidawem Savezne Republike Jugoslavije pokazuju i pokvarenost i nesposobnost dosovske vlasti i dosmanlijskih koalicionih partnera. I ovo {to se sada de{ava, i ova paraliza rada Savezne skup{tine mogla bi da se razre{i na jedan jedini na~in. Da se odmah raspi{u savezni parlamentarni izbori, a ako Evropska unija zaista `eli dobro na{oj zemqi, onda weni predstavnici, weni emisari treba da ubede Mila \ukanovi}a da wegova partija iza|e na te izbore, i da sastav Savezne skup{tine proporcionalno odgovara odnosu snaga politi~kih partija u bira~kom telu, i u Srbiji i u Crnoj Gori. A onda svi koji `ele da mewaju savezni Ustav da pristupe jedinom ustavnom metodu izvo|ewa tih promena, a ne ru{ewem ustavnog sistema zemqe i zalagawem za diskontinuitet {to je otvoreno naglasio Vojislav Ko{tunica u obra}awu Saveznoj skup{tini. I ako se uvodi praksa ustavnog diskontinuiteta onda }emo vrlo brzo ostati bez ikakve dr`ave. Srpska radikalna stranka izra`ava ogromno zadovoqstvo dobrim izbornim rezultatima @an Mari Lepena u Francuskoj, mi se nadamo da }e ova kampawa globalista i mondijalista {irom sveta, naro~ito u Evropi, svih vrsta levi~ara u~vrstiti uverewe francuskog naroda da treba da se odupru spoqnim pritiscima, jer }e se probuditi francuski prkos, inat, da }e Francuzi ostati verni svojoj tradiciji i petog maja za novog predsednika republike izabrati @an Mari Lepena. Srpska radikalna stranka stavqa do znawa javnosti da je neverovatno da Izraelci koji vr{e genocid nad palestinskim narodom, u isto vreme osu|uju pobedu Lepena. Oni koji provode genocid, ono {to se de{ava sa palestinskim narodom je genocid, taj genocid sprovodi izraelska dr`ava uz podr{ku Amerike. Srpska radikalna stranka na lokalne izbore u Crnoj Gori izlazi u koaliciji sa Narodnom socijalisti~kom strankom, mi smo predali izborne liste, u svim izbornim jedinicama, u kojima se dr`e izbore i o~ekujemo solidne izborne rezultate. Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj drugog maja dr`i Skup{ti874

nu, izbornu Skup{tinu. Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj }e podneti svoju kandidaturu za predstoje}e izbore, ali ne}e dozvoliti da joj neko spoqa vodi kadrovsku politiku, i ne}emo prihvatiti nijednu ucenu da se na{i kandidati skidaju sa lista ili odstrawuju sa politi~kih funkcija kako to okupator poku{ava da uradi. Mi nismo ni pro{li put popustili i na{om partijom u Republici Srpskoj okupator ne mo`e manipulisati kao {to to radi sa SDSom, i svim drugim parlamentarnim strankama. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Ako mo`ete samo komentar ove dobrovoqne predaje Hagu? Dr [e{eq: Pa, znate {ta mi ne mo`emo, nemamo razloga, nemamo ni pravo da osu|ujem qude koje su se dobrovoqno predali. Mi razumemo da su oni prethodnih dana i meseci bili izlo`eni stravi~nim pritiscima re`imske tajne policije, ali smatramo da bi bilo boqe da se nisu dobrovoqno predali, jer s ovom dobrovoqnom predajom na izvestan na~in skinuli su odgovornost sa \in|i}evog re`ima, za sprovo|ewe jednog protivustavnog zakona. Skinuli odgovornost sa svih onih koji su taj zakon izglasali. Mi smatramo da nije trebalo da se predaju, a drugo, prevari}e ih u pogledu te odbrane sa slobode, jer mi ne o~ekujemo da }e ikoga od wih pustiti da se zaista brani sa slobode. Mi podr`avamo odluku Radovana Karayi}a i generala Mladi}a da se ne predaju ni po koju cenu. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Zbivawa u SPS-u, vidim da Goran Vesi} nije zakazao odbor za imunitet, poslani~ki, sad na konferenciji za {tampu saop{tavaju? Dr [e{eq: Mi se ne me{amo u unutra{we odnose drugih partija, ali je o~igledno da Zoran \in|i} i DOS poku{avaju da otmu registraciju Socijalisti~ke partije, oni su potpuno istrumentalizovali Branislava Ivkovi}a, i planiraju da wega na silu dovedu na ~elo te partije, zapravo da otmu registraciju, da otmu poslani~ke mandate. Kako }e se to daqe razvijati ostaje da se vidi, ali nema nikakve sumwe da je Branislav Ivkovi} do kraja instrumentalizovan i od strane Zorana \in|i}a i od strane zapadnih obave{tajnih slu`bi. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

XIV NAS 16. maj 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je veoma zadovoqna izbornim rezultatima koje smo postigli na lokalnim izborima u Crnoj Gori. U Patriotskoj koaliciji za Jugoslaviju sa na{im partnerima iz Narodne socijalisti~ke stranke, osvojili smo na nivou cele Crne Gore, odnosno tih devetnaest op{tina tri i po procenta, {to obezbe|uje ulazak u parlament, ukoliko bi u ovom trenutku bili parlamentarni izbori. A vi znate, jo{ devedeset pete godine Srpska radikalna stranka je proterana iz crnogorskog parlamenta na jedan brutalan na~in i tad nam je oteta registracija. Na isti na~in na koji je DOS oteo registraciju Vuku Obradovi}u 875

i Socijaldemokratiji, i na koji se sad sprema da otme registraciju Socijalisti~koj partiji, da bi instalisao Branislava Ivkovi}a na ~elo nove fantazmagori~ne stranke koja bi imala isto ime. To su nama uradili u Crnoj Gori, mi smo u Crnoj Gori morali ponovo da se registrujemo i tada je moje ime ukqu~eno u naziv stranke, da nam tu stranku vi{e niko ne bi mogao oteti, pretpostavqam da mi ime ne mo`e niko oteti, ako mo`e bilo {ta drugo. Na{a stranka je na ovaj na~in postala parlamentarna u deset op{tina u Crnoj Gori, u deset op{tina smo osvojili odborni~ke mandate. Naravno, to je mali broj odborni~kih mandata, ali u svakom slu~aju je pozitivan trend koji nam uliva optimizam i smatramo – na izborima koji }e u dogledno vreme biti u Crnoj Gori odr`ani i na republi~kom i na saveznom nivou da }e na{a stranka u~vrstiti svoj parlamentarni status. Na{a iskustva iz koalicione saradwe sa Narodnom socijalisti~kom strankom, koju predvodi Novica Vujo{evi} i koja ima ~vrstu podr{ku Momira Bulatovi}a su dobri, i mi }emo tu kaolicionu saradwu nastaviti. I {to se nas srpskih radikala ti~e, mi smo spremni pod identi~nim nazivom kao kalicija da idemo i na republi~ke i na savezne izbore u Crnoj Gori. Delegacija Srpske radikalne stranke je provela deset dana u zvani~noj poseti ira~koj BAAS partiji, u Bagdadu smo prisustvovali Bagdadskoj konferenciji, sedmom zasedawu Bagdadske konferencije u znak solidarnosti sa borbom ira~kog naroda, i konferenciji koja je posve}ena borbi protiv novog svetskog poretka, globalizma, hegemonizma, mondijalizma itd. Delegacija Srpske radikalne stranke na svakom koraku u toku tog boravka u Iraku, sa najvi{im po~astima je primana, sa najve}im uva`avawem, a u delegaciji pored mene bili su istaknuti ~lanovi na{e stranke, Lazar Marjanski, narodni poslanik i predsednik na{eg okru`nog odbora iz Zrewanina, zatim Miroqub Veqkovi}, predsednik Okru`nog odbora za Ra{ki okrug i narodni poslanik i Dragan Dun~i}, aktivista na{e stranke iz Novog Sada, bio je ranije ministar u gradskoj Vladi Novog Sada. Re~ je o qudima koji se bave i biznisom, tako da je ova prilika iskori{}ena i za uspostavqawe nekih oblika ekonomske saradwe za koju smatramo u budu}nosti da }e dati vrlo dobre rezultate. Stranka je zvani~no bila u poseti Iraku, to nije bio nikakav tajni boravak, kao {to su ovde izve{tavali neki mediji sa podru~ja `ute {tampe, ili neke la`ovizije poput Pinkove; to je bio boravak pod punim reflektorima javnosti, i delegacija Srpske radikalne stranke je, slobodno mogu re}i, imala najve}i publicitet. Ovoga puta na Bagdadskoj konferenciji je u~estvovao dvostruko ve}i broj delegacija, partijskih delegacija iz raznih zemaqa u odnosu na novembar pro{le godine. U novembru pro{le godine tako|e smo u~estvovali na Bagdadskoj konferenciji, i prethodnih godina, s tim {to su ranije na{u delegaciju predvodili Maja Gojkovi} tri puta, Bo`idar Vu~urovi}, dr Paja Mom~ilov itd. Ovoga puta pored delegacija koje se bile na pro{loj konferenciji, bile su delegacije iz jo{ nekih desetak zemaqa. Tu su bili predstavnici raznih partija, iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, zatim Francuske, Italije, [panije, Velike Britanije, Kanade, Malezije, mnogih afri~kih i mnogih arapskih zemaqa. Konferencija je postigla potpuni uspeh, i mi se na876

damo da }e na{a delegacija u~estvovati i u novembru ove godine na novoj sesiji, a verovatno i u Lisabonu }emo imati svoju delegaciju na evropskom delu konferencije, negde oko polovine juna, jo{ nismo odredili sastav delegacije. Mi nastavqamo intenzivne prijateqske veze sa ira~kom BAAS partijom, imli smo susrete na najvi{em nivou, primio nas je potpredsednik Republike Taha Jasin Ramadan, potpredsednik Vlade Tarik Azis, ministar odbrane general Sultan, zatim predsednik Narodne skup{tine doktor Hamadi i ~itav niz drugih visokih funkcionera. Srpska radikalna stranka smatra da je vlast na saveznom nivou i u Srbiji i Crnoj Gori do{la u jedan veliki }orsokak, da se batrga zbog nesposobnosti da re{i ekonomske i socijalne probleme, a pogotovo nije u stawu da redefini{e zajedni~ku dr`avu {to je bio osnovni plan i u {ta se upustila pod pritiskom Evropske unije. Mi smatramo da ono sve {to je do sada ra|eno na tom planu nema nikakav ozbiqan pravni ni politi~ki zna~aj i da je najboqi na~in, ukoliko neko `eli da zaista mewa savezni Ustav, da po{tuje ustavnu proceduru, da se raspi{u vanredni parlamentarni izbori na svim nivoima, {to ukqu~uje i savezni nivo. Da raspisivawe tih parlamentarnih izbora podrazumeva i u~e{}e stranke Mila \ukanovi}a, Demokratske partije socijalista Crne Gore na tim izborima, da odnos snaga i Ve}u gra|ana i Ve}u republika odgovara raspolo`ewu javnog mwewa, odnosu snaga u srpskom narodu Srbije i Crne Gore, me|u svim gra|anima Savezne Republike Jugoslavije, a onda da eventualno ustavne promene budu rezultat takvog odnosa snaga. I ako Evropska unija zaista `eli dobro na{oj zemqi, ona bi tu opciju podr`ala. Ali Evropska unija o~igledno ne `eli dobro, ona `eli da mi ostanemo bez dr`ave, da se improvizuje jedna tvorevina koja ne mo`e samostalno funkcionisati, kako bi stalno bila pod tutorstvom komesara Evropske unije Havijera Solane ili nekog sli~nog. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Bilo je najavqeno da }ete se u Iraku sastati sa predsednikom Sadamom Huseinom? Dr [e{eq: Pa o~ekivali smo taj susret, ali ovoga puta nije bilo mogu}nosti i ja pretpostavqam da je to zbog velikog broja delegacija, pa bi malo mo`da bilo neukusno da je predsednik Husein mene izdvojio iz tog obiqa delegacija, a nije bio ni u mogu}nosti da primi sve delegacije. Mislim da je to jedini razlog, ali se nadam slede}om prilikom da }e do}i do tog susreta. Novinar: Neki ha{ki optu`enici su se dobrovoqno prijavili i otputovali u Hag, neki to ignori{u, te pozive. [ta je po vama ispravnije? I da li o~ekujete da Ha{ki tribunal i protiv vas podnese optu`nicu, i kako biste se vi pona{ali? Dr [e{eq: Ispravno je da se niko ko je optu`en od strane Ha{kog tribunala dobrovoqno ne predaje, nego da mirno ~eka pa da ova vlast i na taj na~i ukaqa svoje ruke po{to ih je ve} u velikoj meri ukaqala izglasavawem jednog protivustavnog zakona. Vlast je svesna da je zakon protivustavan, svesna je opasnosti krivi~nog gowewa kad se promeni odnos snaga u zemqi, kad oni pre|u u opoziciju, svi oni koji su isporu~ivali srpske dr`avqane. Zato se trude raznim vrstama pritisaka da prisile sve Srbe koje tra`i Ha{ki tribunal, da se kao dobrovoqno predaju, da glume da tamo odlaze svojom voqom, kako bi tako oprali 877

ruke dosovskim kriminalcima. [to se mene li~no ti~e ja ponavqam da jedva ~ekam da idem u Hag, bio optu`en, ne bio, ~im bi mi dali vizu ja bih putovao, istog momenta i sve bih vas obavestio da putujem. Dakle ne bih u tajnosti oti{ao, nego bih vas sve obavestio, i pozvao. Novinar: Pa za{to, ako to nije ispravno, za{to biste vi oti{li? Dr [e{eq: Pa zato {to sam ja politi~ar, {to sam ja aktivan politi~ar, {to ja imam jo{ uvek velikih politi~kih ambicija, i {to je za mene Ha{ki tribunal jedan veliki `ivotni, istorijski izazov kome ja ne mogu odoleti. Ja prosto zavidim Slobodanu Milo{evi}u {to je on tamo, a ja nisam. I kad gledam prenos wegovog su|ewa, sve mislim kako bih ja u tom trenutku, {ta bih ja, da li bih neku dosko~icu imao, da li bih imao i ne{to {to bi mnogostruko poja~alo gledanost u svetskom javnom mwewu tog su|ewa. A ube|en sam da bih pobedio Ha{ki tribunal. Znate, najva`nije je {to je meni savest ~ista, ja nemam ~ega da se bojim, e, sad postoje qudi koji tome nisu vi~ni, ja ne verujem da je Milan Marti}, vi svi znate Milana Marti}a, on je jedna dobri~ina, ~ovek dobre du{e {to se ka`e, ali nije on sklon nekom politi~kom ma~evawu tamo, niti ima taj nivo obrazovawa da mo`e da se obra~una sa ovim a`dajama novog svetskog poretka koji su birani po odre|enom kriterijumu tamo. Ili ~ovek koji je profesionalni vojnik celog `ivota, sad ide u politi~ku arenu!? Znate, ja koji nikad nisam bio u areni gde se odr`ava korida, kad bih se na{ao o~i u o~i sa razjarenim bikom, ne bi znao da se snalazim kao neki profesionalni toreador. [to se ti~e ovih protagonista globalizma, novog svetskog poretka, ja se prema wima ve} deceniju i po odnosim kao toreador. Stalno im nekom crvenom maramom ma{em, oni juri{aju, nasr}u, kao bikovi prosto, samo ~ekam da zadam zavr{ni udarac, e, taj bi zavr{ni udarac zadao u Hagu. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

XV NAS 23. maj 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dosmanlijska vlast pravi sve ve}e gluposti na politi~koj sceni, ona ne samo da pokazuje svoju nesposobnost da upravqa dr`avom, da re{ava ekonomske, socijalne i politi~ke probleme, da {titi nacionalne interese, nego sam sebe prosto zapli}e u razno-razne afere, ulazi iz jedne afere u drugu, brukaju}i na taj na~in i na{ pravni poredak, i politi~ki `ivot uop{te. Kad vlast poku{ava da natera opoziciju da joj poma`e u o~uvawu dominantnog polo`aja, onda to pokazuje da je vlast izgubila svaki autoritet i svako upori{te. Mi imamo vlast koja ne razume da je zadatak opozicije da je ru{i, da joj smeta, da je onemugu}ava, da je ometa, da joj pravi prepreke. Imamo vlast koja vi{e nema ve}inu u parlamentu. Falsifikovali su rezultate glasawa ju~e i prekju~e u republi~kom parlamentu, nisu imali sto dvadeset {est poslanika prisutnih. To se videlo prilikom glasawa, kad se utvr|ivao kvorum ubacivali su 878

po nekoliko kartica. Jer, iako niko nije iza{ao osim opozicije u tom momentu, oni nisu imali dovoqan broj qudi za apsolutnu ve}inu glasova; onda se na monitoru videlo da deset ili jedanaest ili dvanaest nije glasalo. To je o~igledno. [ta se radi u takvoj situaciji? Ne kritikuje se opozicija, opozicija je tu da kritikuje vlast, a ne vlast da kritikuje opoziciju. Sme{na je svaka dr`ava u kojoj vlast kritikuje opoziciju. Raspisuju se novi izbori. Me|utim, dosmanlijska vlast o~igledno be`i od novih izbora kao od kuge. I oni su napravili neke varijante preko kojih misle da premoste sada{wu krizu. Imaju ve} dva plana, mo`da prave jo{ neki plan, ovako usmeno nagove{tavaju jo{ pone{to mada nisu formalno ni{ta jo{ preduzeli, ali prvi je plan da eventualno izbace Ko{tuni~inu stranku iz parlamenta, i da podele wene mandate, a drugi je plan da preotmu Socijalisti~ku partiju, da Ivkovi}a progalase za predsednika, da ga kao takvog registruju i da s wim uspostave komotnu ve}inu. Nije \in|i}u problem samo Ko{tunica, wemu je problem i Velimir Ili} Nova Srbija, wemu je problem i ova sada{wa Socijaldemokratska partija i svaka druga stranka koja pove}a sopstvene apetite i iza|e sa nekim zahtevima. Ovde se postavqa pitawe imamo li mi uop{te demokratski poredak. O~igledno je da nemamo. U Srbiji je uspostavqena diktatura. Gde su dokazi za diktaturu? Prvi dokaz – nema Ustavnog suda ve} godinu i po dana. Ustavni sud je veoma va`an dr`avni organ, bez wega ni ostale institucije dr`ave ne mogu da funkcioni{u, ne mogu normalno na ustavan na~in da funkcioni{u. Drugo, u parlamentu re`im progoni opoziciju. Gde to ima da se cela poslani~ka grupa odstrani sa skup{tinskog zasedawa, gde to postoji kolektivna krivica? Ju~e Steva Dragi{i} uop{te nije bio u skup{tinskoj sali, a wegovo ime je pro~itano posle pauze kao ime jednog od odstrawenih poslanika. To sve mo`ete da proverite. Gde to ima da se poslanici nov~ano ka`wavaju, gde to ima da se svim poslanicima onemogu}i da u~estvuju u na~elnoj raspravi o nekom zakonskom projektu? To mo`e samo da bude kod nas. Postavqa se sada pitawe – ko je `eleo da nama parlament bude takav? Onaj ko ne ceni su{tinu parlamentarizma, onaj ko smatra da mu je parlament samo neka smetwa, da je to suvi{an organ koji bi trebalo ukinuti, a ne zna kako da ga ukine. Zoran \in|i} je postavio onu glupa~u, alkoholi~arku i prostitutku Nata{u Mi}i} za predsednika Narodne skup{tine. Sve te tri stvari joj odgovaraju, to da je prostitutka to se odavno ve} zna, da je alkoholi~arka, to ste svi mogli videti dok je spavala u beogradskim hotelima u vreme skup{tinskih zasedawa, a koeficijent inteligencije joj je mo`da za dva, tri indeksna poena ve}i od onog koji ima koko{ka. Wu su postavili da obezvredi smisao parlamentarizma, evo vam dokaza. Uporedite wu i Dragoquba Mi}unovi}a. Dragoqub Mi}unovi} je tako|e spreman da neke stvari poku{a protivposlovni~ki da prilagodi dosovskim interesima, imamo i tamo slu~ajeve da onaj ko broji glasove u sali izbroji dva, tri glasa uvek vi{e, da ve{ta~ki namakne kvorum DOS-u itd. Ali ipak postoji jedna tolerantna atmosfera u kojoj se poslanici mogu i sukobiti, ili polemisati itd., i opet je sve u granicama neke normalne situacije koja je svima podno{qiva, i vlasti i opoziciji. I uporedite sad Saveznu skup{tinu i uporedite slu~aj jed879

ne glupa~e koja mozga nema, koja je shvatila svoju ulogu kao ulogu seoskog pandura, i na svaki mig ona kre}e u rat protiv opozicije. @ena koja nema apsolutno nikakvog morala, nikakvih moralnih skrupula; ona je operisana od svakog morala, i ona optu`uje poslanike opozicije da su ugrozili moralni dignitet Skup{tine. Ona ne zna {ta je moralni dignitet, jednostavno ne zna, to je daleko od wene svesti. Zoran \in|i} je i{ao u Ameriku da se `ali Amerikancima, `ali se na Ko{tunicu, na mene i na Dra{kovi}a. I rekao je Amerikancima da on vi{e ne mo`e da izdr`i, da wega ugro`avaju nacionalisti~ke snage, da ga ugro`avaju nosioci nekih antimondijalisti~kih, anitglobalisti~kih pojava itd., tra`io podr{ku. On je tra`io podr{ku i za svoju nameru da odstrani Ko{tuni~inu stranku iz Skup{tine, ne znam da li je dobio tu podr{ku, zna}emo za koji dan, i tra`io je podr{ku da zapadni svet za`muri na sve wegove protivustavne akte ovde. On se `ali da ne mo`e da uhapsi Mladi}a, zato {to ga opstruiraju snage starog re`ima, kako naziva sve one koji mu se suprotstavqaju. On se `ali na jo{ neke pojave, jadikuje kako Ko{tunica ho}e da mu smeni Pavkovi}a, zato {to Pavkovi} `eli saradwu sa Ha{kim tribunalom itd. To su vam najsve`iji izve{taji o \in|i}evoj poseti Americi. Kako Amerikanci na sve to gledaju, vide}ete za koji dan. Od toga }e zavisiti intenzitet \in|i}eve akcije u ovom pravcu. Naravno, po{to \in|i} sada ima monopol fizi~ke sile, mo`e da ukine parlament, kao {to je ukinuo Ustavni sud, da izbaci sve nepo`eqne opozicionare iz parlamenta, on sve to mo`e, ali }e mu se onda politi~ki proces odvijati na ulici. Kao uli~ar je do{ao na vlast, i ulica bi mogla i da ga zbaci sa vlasti. Jer, ako nema politi~kog procesa u parlamentu, ima}emo taj politi~ki proces na beogradskim ulicama. Srpska radikalna stranka poziva Ko{tunicu da napokon prekine sa stalnim povla~ewem, sa stalnim uzmicawem pred ovakvom \in|i}evom protivustavnom silovito{}u, ako `eli da sa~uva svoju partiju. Ako ne `eli, ako je odlu~io da `rtvuje svoju partiju, pa onda je red da svojim glasa~ima to javno saop{ti da ni{ta ne o~ekuju od wega. Srpska radikalna stranka je spremna na saradwu sa svim opozicionim strankama, sa svim politi~kim partijama koje `ele da se {to pre obori Vlada Srbije i da se raspi{u vanredni izbori na svim nivoima. Mi na tome instistiramo, mi }emo taj zahtev ponoviti i na sutra{wem mitingu u Vrawu, u petnaest ~asova, slede}e nedeqe u Ba~koj Palanci u sedamnaest ~asova, a preduze}emo i mere u samom Beogradu u dogledno vreme. Kada ta~no ne mogu vam jo{ re}i, to zavisi i od evenutalnog dogovora sa drugim strankama. Mi do kraja ove godine moramo imati izbore na svim nivoima, jer ovako Srbija samo propada i ni{ta vi{e. ^ega god se dosmanlije uhvate u wihovoj se ruci sasu{i. Videli ste Nata{u Mi}i} i ^edomira Jovanovi}a kako sade one borove u parku pred Saveznom skup{tinom, kedrovi su vaqda bili. Sve se sasu{ilo. Tako se pod dosovskom vla{}u su{i cela Srbija. Videli ste ovo kako su se izblamirali sa takozvanim uni{tavawem cigareta u Obrenovcu; ubacili su nekoliko kutija u pe}, a ostalo sa~uvali, a kad su ih novinari provalili, onda ka`u: “Pa nije moglo sve da stane u pe}, pa ugasila bi se pe}, pa nestalo bi Srbije u celoj Srbiji itd.” Sve glupqa opravdawa nalaze za svoje nepromi{qene poteze. I \in|i} preko svojih udba{kih medi880

ja, preko “Telegrafa”, plasira novu aferu. Naravno, verovatno su sve u potpunosti u pravu, i hrvatska vlast je ogrezla u kriminalu, i Mesi}ev re`im je ogrezao u kriminalu, ali to {to su oni i{~a~kali sad konkurentsku bandu, ne opravdava \in|i}evog Stanka Suboti}a Caneta. U pitawu su dve konkurentske bande koje se me|usobno bore za tr`i{te, ali kriminalci su i jedni i drugi. Nama je ciq da se otarasimo svih kriminalaca, a ne da jedna kriminalna banda potisne onu drugu, konkurentsku. To ne mo`e biti na{ interes. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Ja bih zamolila Tomu Nikoli}a za komentar o najavi tu`be zbog uvrede Nata{e Mi}i}? Dr [e{eq: [to se ti~e tu`bi mi dosmanlijskoj vlasti stojimo na raspolagawu, ne be`imo od sudova, i pred sudovima }emo sve da ponovimo {to smo rekli, i jo{ mnogo toga dodati. Nata{a Mi}i} jeste glupa~a, i prostituka, i alkoholi~arka, i to }e joj ponavqati svaki ~lan Srpske radikalne stranke od danas pa ubudu}e, dok je ne sklone sa tog mesta. Imamo dokaze za svaku od tih tvrdwi. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Zahvaquju}i {etwama po skup{tinskim hodnicima, mo`e se ~uti ne{to, {to se ranije najavqivali. Po{to ste vi dobro obave{teni, ne znam da li ste ~uli da postoji ideja da se preko Ustavnog suda zabrani Srpska radikalna stranka? Dr [e{eq: Pa ta im je ideja mnogo dobra, samo nemaju Ustavni sud. Ve} godinu i po dana ne postoji Ustavni sud, sad kad im je zatrebao Ustavni sud, nemaju. A kojim argumentom da zabrane? Ne svi|a im se stranka, smeta im, to je argument. Znate, nije \in|i}ev re`im prvi diktatorski re`im u istoriji, bilo je mnogo ve}ih i mnogo ja~ih diktatora od wega, pa nek’ se malo upita kako su oni zavr{ili. Znate, ne mo`e se zabranom jedne stranke ukinuti ~lanstvo te stranke, i qudi koji su iskreno odani ideologiji te stranke. [ta on mo`e time da postigne? Ima li on dovoqno zatvora da zatvori sve srpske radikale? [ta on misli, da }emo mi prestati da `ivimo posle jednog takvog akta sa wegove strane? Najglupqi qudi iz Srbije su se do~epali vlasti, i oni jednostavno ne znaju da tom vla{}u raspola`u. Najgori muq, najsmrdqiviji muq sa dna reke, u jednoj istorijskoj stihiji, kosmi~koj kataklizmi isplivao je na povr{inu. Gde bi u normalnoj dr`avi jedan notorni narkoman poput ^edomira Jovanovi}a mogao biti {ef poslani~ke grupe vladaju}e partije? Da li svi znate da je narkoman? I nije smeo da ide da se testira kad su neki mediji pozivali {efove poslani~kih grupa i druge istaknute politi~are da se testiraju da se vidi da li uzimaju drogu. Nije smeo. Gde to ima? Gde to ima da jedan Goran Vesi} mo`e da pretstavqa ozbiqan faktor u dr`avi? Da neko poput Zorana @ivkovi}a mo`e da bude ministar unutra{wih poslova? Vidite, Vladana Bati}a, ma to je stra{no, to je ne{to neverovatno, da se ~ovek naje`i. Vladan Bati}, kao ministar pravde, progla{ava dan pravosu|a Srbije i odlazi na plato Palate pravde da otkriva spomenik caru Du{anu. To je stra{no, to Hitleru i Staqinu ne bi moglo da se desi. Vladan Bati} misli da je on organ dr`avnog pravosu|a, on misli da je ministarstvo pravde organ pra881

vosu|a, vidite da on ni{ta ne zna. Prvo sam ga uhvatio u neznawu u Saveznoj skup{tini kad je tvrdio da je Du{anov zakonik donesen 1330, pa sam iza{ao za govornicu na{alio se i rekao: – Evo, tri puta da omogu}imo Vladanu Bati}u da poga|a koje je ta~no godine donesen Du{anov zakonik. Posle nedequ dana je negde prona{ao koje je to godine bilo, i sad progla{ava za praznik. A ima jo{ stotine takvih zna~ajnih datuma iz na{e istorije koje on ne zna, i nemojte slu~ajno da mu neko ka`e za neki od tih datuma, i to }e postati neki praznik. Pazite, on uop{te ne razume su{tinu sistema podele vlasti. Pravosu|e to nije ministarstvo pravde. Ko mo`e odlu~iti da neki dan bude uzet za dan pravosu|a? Mo`e Narodna skup{tina zakonom odrediti ili Vrhovni, odnosno Ustavni sud proglasiti za dan pravosu|a, najvi{a sudska istanca. A ministar pravde Vladan Bati} misli da je on najvi{a sudska instanca. Sutra u devet ~asova imam su|ewe sa Republikom Srbijom, tu`io sam Ministarstvo unutra{wih poslova, tra`im naknadu od devetsto hiqada maraka, jer sam otkrio ubice,Momira Gavrilovi}a, Radovana Stoj~i}a Baye. I koga ono jo{ be{e, Vu~i}u? Koga jo{? Novinar: Bulatovi}a. Dr [e{eq: Ne, to sam posebno, za to nisam tra`io pare. Slavka ]uruvije, da. Za Pavla Bulatovi}a – to je bila moja profesionalna du`nost, kao saveznog poslanika, ne mogu za to da tra`im pare. Ali ovo sam kao obi~ni gra|anin, to moraju da mi plate sutra u devet ~asova u Palati pravde, ako ste zainteresovani mo`ete da do|ete. Novinar: Gospodine [e{eq, kritikovali ste rad republi~kog parlamenta. Da li mislite da mo`da i funkcionisawe va{e poslani~ke grupe u tom parlamentu doprinosi takvom radu? Naime, iznete su i mnoge primedbe na nepristojnost? Dr [e{eq: A {ta je, recite mi jednu, {ta je nepristojno bilo? Novinar: Pa bile su, bile su, mislim da je tako pomiwano, nisam ba{ najsigurniji, da je to uvreda dr`avnog funkcionera? Dr [e{eq: Prvo, to nije nikakav dr`avni funkcioner, Nata{a Mi}i}. Ja sam vam rekao da je alkoholi~arka, prostitutka i glupa~a, i ona ne mo`e uop{te da bude ozbiqan dr`avni funkcioner. Drugo, ako ona izri~e Tomislavu Nikoli}u opomenu zato {to nije hteo da ubaci svoju karticu – {ta je ona drugo onda? Ona tera opozicionara da joj pravi kvorum na Skup{tini!? Ona je i luda povrh svega, i oni koji je na to navode. To je ~isto ludilo. Ona nije svesna svojih poteza, apsolutno nije svesna. Ona misli da mo`da – tako treba da radi. “Ja sam odlu~ila”, samo gledajte koliko puta dnevno ka`e “ja pa ja”. Vide}ete da nije normalna, “ja sam odlu~ila”, i tako je kako je ona odlu~ila. Kako jednom ne propadne u zemqu zbog toga. Ona je prva me|u jednakima u parlamentu. Kako mo`e poslanik da se nov~ano ka`wava? Kako mo`e, koji je to postupak?Kako je to mogu}e uop{te, da se poslanik nov~ano kazni? Novinar: Tako je po Poslovniku? Dr [e{eq: Pa znam, ali {ta zna~i to – po Poslovniku, ’ajde, osporite Poslovnik. Nema Ustavnog suda, ne mo`ete da osporite, i tako je po Poslovniku. To je kao kad biste mi sad rekli – u Titovo vreme postojali su zakoni, a ja vam tvrdim da nisu postojali zakoni, u Titovo vreme nije bilo zakona, jer je re`im 882

bio nelegitiman. Sad nema poslovnika, jer nemate instituciju na kojoj }ete osporavate poslovnika. Da bi jedan zakon bio kompletan vi morate imate mogu}nost priziva, zakon osporavate iskqu~ivo pred Ustavnim sudom, nemate gde drugo da osporavate. Poslovnik mo`ete jedino pred Ustavnim sudom da osporavate, i neko vam ukine Ustavni sud, nema Ustavnog suda. [ta to zna~i, je li to diktatura? Jedna veoma bitna institucija ne postoji. I ne mo`ete da osporavati, {ta da radite? Novinar: Ipak, zar ne mislite da su onakve uvrede i polivawe vodom malo nepristojne i malo preterane? Dr [e{eq: Ne, to je bilo veoma adekvatno reagovawe na{ih poslanika u datoj situaciji. Kako ona mo`e da ~ita spisak poslanika i da ka`e – svi su izba~eni sa skup{tinskog zasedawa? ^ekajte, {ta se na to radi? Ovo je suvi{e blaga reakcija, na to se di`e ustanak. Znate, u Obrenovi}evskoj Srbiji na takve postupke narod se dizao na oru`je. Jednom je uradio Milan Obrenovi}, kad su radikali pobedili, negde hiqadu osamsto osamdeset i neke godine u skoro svim izbornim jedinicama. Bio je ve}inski izborni princip, i radikali su dobili devedeset posto poslanika. Onda je on izdao dekret i rekao nije prvi po broju glasova poslanik, nego drugi po broju glasova. I tako su ubacili napredwake i liberale u parlament, ali zna se onda kako se na to reguje. Vi nemate mogu}nosti, svim poslanicima je oduzeta re~. Kako, zbog ~ega, na osnovu ~ega? Vidite koliko je puta mewan Poslovnik, i samo su restriktivne mere ubacivane. Poslovnik za progon opozicije, za onemogu}avawe opozicije da govori, a pogledajte medije. Je li ikad pod Milo{evi}em bilo ovakve medijske blokade u Srbiji? Nikad nije bilo. Pogledajte dr`avnu televiziju, od decembra dve hiqadite nikad nijedan srpski radikal nije gostovao tamo. Ona je instrument za progon srpskih patriota, opozicije itd. Pogledajte sve druge televizije u Beogradu. Jesu li sve iste? Pogledajte novine, ~ast za nekoliko izuzetaka, “Nacional”, “Blic”, “Novosti” ~as ovako, ~as onako, pogledajte sve druge novine. Jesu li ikada pod Milo{evi}em sve beogradske novine bile ovako uniformisane? Nije nikad to bilo. Bilo je perioda, jedne su bile vi{e vezane za re`im, neke mawe, ali nikada nije bilo sve uniformno. Bilo je perioda kad je “Politika” bila glavno opoziciono glasilo, devedeset druge, devedeset tre}e, devedeset ~etvrte, pa se onda prestrojila uz re`im, pa je onda “Borba” bila glavno opoziciono, pa “Novosti” su bile, pa se to sve na neki na~in mewalo, pa je bilo i nekoliko nezavisnih listova, opozicionih prema re`imu, i “Blic”, i “Novosti”, i “Glas javnosti” itd., “Danas”, pre wega “Na{a borba” itd. Sad je sve uniformisano. Kao u najgore komunisti~ko vreme. [ta je to, je li to diktatura? I kako na to sad reagovati? Kako? I na onaj na~in koji }e zaboleti re`im? I na onaj na~in koji }e srpskoj javnosti pokazati svu ozbiqnost situacije, jer je situacija krajwe ozbiqna. Novinar: Ja se izviwavam samo jo{ jedno pitawe? Sli~na sitacija je bila u republi~kom parlamentu i u vreme socijalista, mislim da je poslanik Srpske radikalne stranke za kravatu izvla~en iz skup{tinske sale? Dr [e{eq: Da. Novinar: I gospodin Nikoli} nije nosio kravatu posle toga na skup{tinskim zasedawima, jer je opasno. Tada nije bilo nikakve reakcije o~ito, ho}e li 883

takva reakcija biti i ovaj put? Dr [e{eq: Kako nije bilo nikakve reakcije? Novinar: Pa nikakve preterane, ~ak ste posle u{li i u kaoliciju sa SPSom. Dr [e{eq: Prvo, bilo je reakcije. Nije ta~no da nije bilo reakcije. To se desilo devedeset ~etvrte godine. Tada su socijalisti bili u prikrivenoj koaliciji sa Zoranom \in|i}em i Demokratskom strankom i taj icindent se desio upravo kad je izglasavan famozni \in|i}ev zakon o vra}awu privatizacije u prvobitno stawe. I tada je bilo problema u Skup{tini, ali nikada ovolikih, nikada ovakvih. Dakle, i tamo su poku{avali poslanike da spre~e da govore, pa da izbace itd., bilo je incidentnih situacija. Ali nikad nisu poslanike nov~ano ka`wavali, nikad niko nije doneo odluku da se cela poslani~ka grupa udaqi ili da se celoj poslani~koj grupi oduzme re~. Pogledajte poslovnik iz vremena socijalista a pogledajte sada{wi, pa vidite gde je bila ve}a demokratija, gde je bila ve}a sloboda. Dakle, bilo je i tada sva{ta. Ja ne hvalim socijaliste – socijalisti su bili lo{i, ali ovi su mnogo, mnogo gori od socijalista. A {to se ti~e koalicije, znate, mi smo sada u situaciji da biramo mawe zlo. Nije nama draga neka eventualna saradwa sa Ko{tunicom ili nekom drugom strankom, nego najve}e zlo \in|i} povodom svega ovoga {to radi.\in|i} i ubija, i likvidira, i prikriva ubice, i sve ostalo. Ko je ubio Momira Gavrilovi}a?Ko je ubio Ivana Stamboli}a? Je li vam je sad to jasno ko je ubio Ivana Stamboli}a? Da je bilo ko ko nije blizak \in|i}u, sve bi bilo odavno istra`eno. Ko je ubio Radovana Stoj~i}a Bayu? Stanko Suboti} Cane. To sad svi znate. Ko je organizovao ibarski atentat? Qudi bliski Zoranu \in|i}u. To je, vaqda, svima jasno. E, sad jedna takva situacija nas tera na saradwu sa strankama sa kojima ina~e ne bismo sara|ivali, jer nas mnogo toga deli od Ko{tunice, ili od Dra{kovi}a, ili bilo koga drugoga. A ovo je sada osnovno zlo, treba ukloniti \in|i}a i wegovu vladu, a posle }emo me|usobno da vidimo ko je ja~i, ko je slabiji. Evo, ovo je proteklih dvanaest godina nezapam}eno, nevi|eno. Sva{ta je bilo i pod Milo{evi}em, to je ta~no, ali znate, bilo je mnogo vi{e politi~ke tolerancije i nije bilo ukidawa Ustavnog suda, nije bilo ovakvih represivnih mera. Bilo je dosta drugih stvari naravno. Znate, ima i neke istorijske pravde i u tome {to sprema Zoran \in|i} socijalistima. Sprema se da im otme celu partiju, ali nekad su i socijalisti otimali poslani~ke mandate. Otimali su najvi{e nama, pa i jo{ nekim strankama. Ima tu izvesne istorijske pravde. Nije meni `ao socijalista, ali na ovaj na~in \in|i} pokazuje ne samo da je isti kao socijalisti {to su bili pre nekoliko godina, nego jo{ mnogo gori od wih, jer ovde socijalisti nikome nisu celu stranku oteli. Je li tako? A \in|i} je to demonstrirao na primeru Socijaldemokratije, tu je uve`bavao postupak; hteli su nama da otmu stranku pre godinu i po dana, ako se se}ate preko one grupe iz Loznice koju smo izbacili iz stranke, pa nisu uspeli da na|u nijedno ozbiqno ime. I sad idu na to socijalistima da otmu stranku. To je nama uradio Milo \ukanovi} u Crnoj Gori krajem devedeset pete godine. Tamo nam je oteta cela stranka, izba~eni na{i poslanici iz parlamenta 884

i dovedeni policijski dou{nici da glume da su poslanici Srpske radikalne stranke. Mi smo tamo morali ponovo da se registrujemo i u strana~ki naziv da ubacimo moje ime, jer ra~unam – vi{e mi ne mo`e niko ime ukrasti. Sad se tamo na{a stranka zove Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq. I evo, stranka se oporavqa; ve} u deset op{tina ima odbornike, mislim da }emo ste}i i parlamentarni status na slede}im izborima, jer zajedno sa na{im koalicionim partnerima imamo mnogo vi{e glasova od cenzusa. To je su{tina. Jer je \in|i}ev ciq sad da sve ono lo{e {to su uradili socijalisti i on radi. Pa on odavno to radi i mnogo ih je nadma{io. Ve} uveliko ih je odavno nadma{io. A drugo, da vidimo taj kriminal, da vidimo tih pedeset mafija{a {to je on rekao da postoje u Srbiji. Pa evo, glavni mafija{ iz Sur~ina dobija da asfaltira puteve kroz Srbiju. Imamo gra|evinske firme koje pola veka rade na izgradwi puteva ne samo kod nas nego u celom svetu, i nijedna od tih firmi nije dobila posao nego Dragoqub Markovi} – “Krmivoprodukt” iz Sur~ina, koji je sad nabavio neke ma{ine u Nema~koj, uvezao bez carine i ko zna kakvom mutqavinom. Eno, onaj wegov Zabunovi} koji je sa automatskim pu{kama upao u Saveznu upravu carine u oktobru dve hiqadite godine, sad mu je na|ena ogromna koli~ina falsifikovanog viskija. To vi{e nije ni {verc, to je mnogo te`e krivi~no delo, to je pu{tawe u promet opasnih materija. Niko te opasne materije ne sme da pusti u promet bez kontrole adekvatnih sanitarnih organa. Prepuno je dokaza da je sad situacija mnogo gora. Ne pada nam ni na kraj pameti da govorimo da je ranije bilo dobro, mi smo znali da pod \in|i}em ne mo`e biti boqe, ali nije znao narod u Srbiji. Sad je narod u Srbiji to shvatio, da mo`e jo{ gore biti od onog prethodnog. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Da li }e radikali u parlamentu pribegavati sli~nim situacijama, tipa ~upawa mikrofona, polivawa vodom i tako daqe? Dr [e{eq: Samo onda kad dosovska samovoqa i tiranija dosegne tolike razmere. Za{to se ne pitate {to takvih incidenata nije bilo u Saveznoj skup{tini, sada, mada ima vrlo `estokih rasprava? Ali nije bilo toga. Znate, tu je sad stvar i u li~nosti. Imate s jedne strane Mi}unovi}a, koliko god da nam je politi~ki protivnik, koliko god ga napadali javno, ipak je ozbiqan ~ovek, ima znawe, ima neko iskustvo, inteligentan je. S druge strane imate jednu glupa~u koja ni{ta ne razume i koja tera ono svoje, neverovatno. Pa jeste, to svi vidite. A kome je to palo napamet da ba{ sad, za{to nisu Gordanu ^omi} postavili za predsednika? Zar vam nije jasno – kad predsedava Gordana ^omi} ili Rodoqub [abi} mnogo je mawe incidentnih situacija, gotovo da ih nije bilo. Je li tako? A ova kad do|e, ona sve svoje frustracije u genima koje su joj ostale od pre trista, ~etristo godina iskaquje sad u ovom koncentrisanom nekom vremenskom rasponu. Do|e mamurna ujutro, nervozna, pa znate da je alkoholi~arka. Vaqda znate da je u stawu po gajbu piva nave~e da popije u hotelu, i posle toga na bahanalijama raznim. Imamo dokaze za to, izne}emo. Neverovatno je. Kad se bira predsednik skup{tine, onaj ko ima skup{tinsku ve}inu redovno nastoji da izabere ~oveka od najve}eg poverewa, od najve}eg ugleda, mora to da bude ~ovek koji 885

}e imponovati i opoziciji. Imali smo ranije Dragana Tomi}a s kojim smo ulazili u sukobe i bilo je raznoraznih situcija, ali opet je znao na izvestan na~in da se pristojno ophodi, sa izvesnim uva`avawem i prema opozicionim poslanicima itd. Pa znate, jedan dan se posva|ate, pa sutra opet sve normalno, pa pre podne se posva|ate, oko podne ru~ate zajedno, popodne kao da ni{ta nije bilo, to je parlamentarizam. To je prirodno u parlamentarizmu, a ne kad do|e neko ko vam li~i na o~erupanu koko{ku i po~ne da na sve strane kquca, to je neverovatno. A to neko smi{qeno radi. [to nisu Veselina Simonovi}a, postavili za predsednika parlamenta? Nije im palo na pamet, jer je ~ovek ugla|enog pona{awa, inteligentan, zna svoj posao, dostigao je ne{to u svojoj profesiji, i znao bi ovde. A i taj [abi}, on bi znao da predsedava tom sednicom, i Gordana ^omi}. Znate, mo`da nas nekad ubija op{irnom pri~om i obrazlagawima nekim, ali ipak vodi ra~una da se neka zategnuta situacija svede u naromalne okvire. Znate, onaj ko predsedava treba da vodi ra~una da ne do|e do incidenta, a ne onaj ko iza|e za govornicu. Mo`da opozicija ~esto provocira, i na{a stranka provocira, ali nama je ciq da provociramo. [to oni nasedaju na provokacije? Podneli smo zahtev za smenu vlade, u skladu sa Ustavom, i oni odlu~e – to ne mo`e da u|e u dnevni red jer mi nismo glasali za tu vladu. Kakav je to postupak? Je li to diktatura? Gde to u Ustavu pi{e da vladu mo`e obarati samo onaj ko je glasao za vladu, i drugo, da li }e vlada biti oborena to pokazuje glasawe, a mi imamo pravo da vodimo raspravu o poverewu vladi. Podneli smo pre godinu i po dana za Du{ana Mihajlovi}a, za Ga{u Kne`evi}a, vi{e od godinu dana sigurno. I nikad nije stavqeno na dnevni red. [ta to zna~i? Izvolite, imate li jo{ pitawa? Novinar: Rekli ste da imate dokaze da je Nata{a Mi}i} alkoholi~ar. Kakve dokaze imate? Dr [e{eq: Dokaze qudi koji su je videli u alkoholisanom stawu, koji su videli, i ~udili se i krstili se kako mo`e gajbu piva da popije za jedno ve~e. I napastvovala jednog na{eg poslanika, odvukla ga prosto u hotelsku sobu posle toga. Novinar: Ima li nekih boqih dokaza osim pri~a? Dr [e{eq: A {to se ti~e toga neka provere da li je sklona alkoholu, neka joj provere stawe jetre. Znate, nisu to pri~e, nego o~evici, nisu to neidentifikovane pri~e. Uostalom o wenom nemoralu svedo~i i weno pona{awe u samoj skup{tini. Neko ko dr`i do morala ne mo`e tako da se pona{a, ko dr`i do elementarnog ugleda. Uostalom, da je moralna ne bi bila ~lan Gra|anskog saveza, jer tamo se nikad niko moralan nije u~lanio. Nikad niko. Nijedan moralan ~ovek nikad nije postao ~lan Gra|anskog saveza, to vam garantujem. U drugim strankama i mo`e da se na|e, u nekoj vi{e, u nekoj mawe, tamo sigurno ne mo`e. Novinar: Dobro, ali uz to ste rekli da je prostituka. Imate li neki dokaz, osim toga {to je bio neki o~evidac koji je rekao? Dr [e{eq: Odvukla je na{eg poslanika u hotelsku sobu i posle mu tra`ila sto maraka. Imam dokaze. Ho}ete ime poslanika? Je li tu? Vi svi znate koji je to poslanik, je li tu? ’Ajde, ka`ite koji je to poslanik, evo da im ja ni{ta ne govorim. Ko zna? Ko je bio Cvetanovi}u? 886

Goran Cvetanovi}: Slobodan Jawi}. Dr [e{eq: Evo, da ne ispadne da sam ja. Prema tome, svedoci postoje, ja nisam bio o~evidac, ali ima qudi koji `ive u unutra{wosti, koji su bili u istom hotelu, po{to je i on `iv i zdrav. Novinar: Mo`da je hteo tako da poboq{ate saradwu u parlamentu? Dr [e{eq: Pa mo`da je. Pita}emo wega da se izjasni. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Gospodine [e{eq, po{to radimo jednu temu, nije vezana za ovo. Va{ komentar ja~awe desnice na evropskoj politi~koj sceni? Dr [e{eq: Ja to ne bih nazvao ja~awem desnice, jer {ta je desnica, {ta je levica, veoma je te{ko procewivati u sada{wim okolnostima. I postavqa se pitawe koji joj je kriterij procewivawa. Jer nazivi desnica i levica su sasvim slu~ajno u evropskoj parlamentarnoj tradiciji ustanovqeni na osnovu mesta na kojima su sedeli poslanici u revolucionarnom Konventu posle Francuske bur`oaske revolucije. [to se ti~e slovenskog sveta, u slovenskoj tradiciji, u tradiciji stare srpske vere, iz vremena pre hri{}anstva, za desno se smatralo ne{to {to je ispravno, pravo, tako da i danas u ruskom jeziku imate izraz “naprava” – desno zna~i. Pravo je desno. A levo je ne{to {to na{ narod ka`e levatorsko, ne{to {to je mimo ovog sveta ne{to {to je i{~a{eno. Desni~ari su oni koji dr`e do tradicionalnih vrednosti, do morala, do patriotizma. A levi~ari gaze svaki moral, levi~ari su skloni narkomaniji, homoseksualizmu, itd. Karakteristi~no je za levicu, da se hvali da ru{i tabue. Ona mo`da s jedne strane i da ru{i neke tabue, ali usput sru{i i moral. Znate, ako `elite da izbacite prqavu vodu iz korita morate da vodite ra~una da s prqavom vodom ne izleti i dete koje se kupalo u tom koritu. E, tako vam je sa levicom. Ja bih to na drugi na~in postavio. O~igledno, posle vi{edecenijske najezde, la`nih ameri~kih kulturnih obrazaca, i pre nekih deset, dvanaest godina proklamovanog novog svetskog poretka, globalizma, odnosno mondijalizma u Evropi se javqa rekcija na tu tendenciju i ta reakcija se ispoqava kroz obnovqeni patriotizam. Dvadest prvi vek }e o~igledno biti vek patriotizma, odnosno vek nacionalizma. I sve dr`ave sa razvijenom tradicijom, sa istorijskim se}awem, sa razvijenim kulturnim vrednostima, vra}a}e se na put nacionalizma. I to pokazuje Evropa. To pakazuje ne samo Francuska, nego i Portugalija, pa i Holandija, Austrija i druge zemqe. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala {to ste do{li.

XVI NAS 6. jun 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, u Srbiji nije izvr{en silovit spektakularan dr`avni udar, nego je za ovih godinu i po dana izveden ve}i broj mawih ograni~enih dr`avnih udara. Po definiciji iz pravne i politi~ke teorije, dr`avni udar je kad jedan dr`avni organ samovoqno preotme funkcije i nadle`nosti nekog drugog dr`avnog organa. Dakle, neko ko se ve} nalazi visoko u struk887

turi vlasti, preotima nadle`nosti nekih paralelnih organa koji mu nisu po prirodi stvari podre|eni. Na primer, kraq mo`e da izvr{i dr`avni udar obara vladu, raspu{ta parlament, zavodi li~nu diktaturu. Imali smo u na{oj istoriji takav dr`avni udar. Mo`e dr`avni udar, da izvede predsednik republike, mo`e vlada, mo`e neki sli~an dr`avni organ, dakle neko ko ve} ima visoke nadle`nosti po Ustavu i zakonu, preotima nadle`nosti drugih paralelnih organa koji mu po prirodi stvari nisu podre|eni, gaze}i ustavne norme i druge najvi{e zakone zemqe. To upravo radi Zoran \in|i}. On je ukinuo Ustavni sud. Mesecima, godinu i po dana mi neprekidno pozivamo da se formira Ustavni sud, da se kompletira Ustavni sud, godinu i po dana Srbija nema Ustavni sud. [ta to zna~i? Nema ko da kontroli{e op{te pravne akte u Srbiji. Pravni akti koji nisu podlo`ni kontroli, ne mogu biti demokratskog karaktera, jer demokratija uvek podrazumeva kontrolu. Dr`avni udar se sprovodi i kad se otvoreno, brutalno gaze odre|ena prava poslanika, pre svega opozicije. Kad opozicija, u ovom slu~aju Srpska radikalna stranka, strogo u skladu sa Ustavom i zakonom podnese inicijativu za izglasavawe nepoverewa vladi, a parlamentarna ve}ina ka`e ne mo`e, jer oni nisu ni glasali za vladu. Oni mewaju ad hok Ustav, nigde u Ustavu nema da o nepoverewu vladi mo`e da postavi pitawe samo onaj ko je glasao za vladu, nego je to pravo svih poslanika, ~im se dvadeset potpisa skupi. Dr`avni udar je kad se predsednik jedne parlamentarne stranke, koji je narodni poslanik, spre~i da do|e na sednicu Narodne skup{tine. Na stranu to {to je Poslovnik protivustavan, mi nemamo gde da ga osporavamo jer je ukinut Ustavni sud, ali po slovu tog protivustavnog Poslovnika oni nisu mogli da me spre~e da u|em na sednicu. I sad su zaveli jo{ restriktivnije mere. Ako se na wihov na~in ra~una tih devedeset dana koliko bi kaznili iskqu~enog poslanika, on do kraja mandata ne bi mogao da se vrati, ako je to samo onaj dan kad je sednica skup{tine. To je devedeset dana u roku mandata otprilike. Za{to se to radi? Zato {to je vlada nesigurna, nesigurna izvr{na vlast, `rtvuje zakonodavnu vlast, da bi stekla ose}aj neke ve}e sigurnosti. Zapravo to je varqiv ose}aj, jer izvr{na vlast mo`e biti sigurna samo kad ima stabilnu zakonodavnu vlast. Zakonodavna vlast koja parlamentarnu ve}inu posti`e nasiqem, golim nasiqem, nikako nije sigurna. Ju~e je ukinut kvorum u Skup{tini, prekju~e. Sad se vi{e ni za po~etak sednice ne tra`i da je prisutno vi{e od polovine poslanika. To nigde ne postoji u parlamentarnim sistemima; ima u nekim parlementarnim sistemima kad se vodi na~elna debata da ne mora u svakom trenutku da bude kvorum u sali, dakle ne mo`e da iza|e poslanik i ka`e – nema kvoruma, ako neko nekog ne}e da slu{a mo`e i pred praznom salom taj da dr`i govor, ali ~im se zatra`i glasawe po Poslovniku, po nekom pitawu mora da se obezbedi kvorum. Ja sam bio u ameri~kom senatu i predstavni~kom domu. Kad je generalna debata ne prisustvuju ni svi senatori ni svi kongresmeni, ali su u svojim kabinetima, prate prenos i kad je neko glasawe `ure u salu da glasaju. [to zna~i, ne bi morao poslanik da bude stalno u sali, ali mora biti u zgradi parlamenta, a ne u Solunu. Kad je skup{tinsko zasedawe, to je smisao, a ove neznalice kad to tuma~e, Goran Vesi}, ^edomir Jovanovi}, onda to izgleda krjewe groteskno. 888

Desilo se sada, i to je jedna vrsta dr`avnog udara, da Republi~ka vlada zaka`e vanredno zasedawe na kome }e prva ta~ka dnevnog reda biti promena Poslovnika. [to se ti~e Republi~ke vlade, kakav }e biti Poslovnik, to je apsolutno van wenih nadle`nosti. Dono{ewe Poslovnika je iskqu~ivo pravo parlamenta, i postoji samo ograni~ewe da taj poslovnik mora biti u skladu sa Ustavom. Ne sme vlada da predla`e kakav }e biti poslovnik Narodne skup{tine, kao {to ni Narodna skup{tina ne sme da predla`e vladi kakav }e biti poslovnik vlade. Skup{tina donosi zakon o vladi, poslovnik vlade mora biti u skladu sa zakonom o vladi, a koje }e druge finese imati to se skup{tine ne ti~e. Nema demokratije gde se striktno ne primewuje princip podele vlasti, gde su sve tri grane vlasti nezavisne, a jedna drugu kontroli{u. Ovde vlada nema nikakve kontrole, vlada je parlament pretvorila u instrument za sprovo|ewe svoje politike. Najve}e neznalice vode glavnu re~, i oni cene efikasnost skup{tine na osnovu brzine izlasavawa zakona koje vlada podnese, {to je glupost neverovatna. Parlament je efikasan kad obori vi{e vladinih zakonskih projekata, onda parlament dokazuje svoju ulogu. Vidite, u Americi kad zaseda Senat ili predstavni~ki dom, predsednik Amerike strepi od te sednice. Kad zasedaju parlamentarni odbori, tresu se ga}e i ministrima i {efu CIA i na~elniku General{taba i svim ostalim. Bez obzira koja je stranka vladaju}a i iz koje je stranke formirana izvr{na vlast u Americi, i kongresmen i senatori pre svega ~uvaju dignitet parlamenta, ne mo`e vlada da se oglu{i na odluku parlamenta. Kod nas se de{ava jo{ ne{to {to je neverovatno – da su narodni poslanici funkcioneri i ~inovnici izvr{ne vlasti. Goran Vesi} savetnik saveznog ministra unutra{wih poslova, ovaj [utanovac, novi predsednik Administrativnog odbora, on je i pomo}nik saveznog ministra unutra{wih poslova. I ~itav niz drugih qudi. Ne mo`e u parlamentu da sedi neko ko je zavisnik u materijalnom, finansijskom, profesionalnom u smislu od izvr{ne vlasti. U parlamentu samo ministar mo`e da bude poslanik, u nekim sistemima je ~ak obavezno – ako nije poslanik ne mo`e biti ministar, ali dr`avni ~inovnik ne mo`e da sedi u parlamentu, mora, ako ni{ta, tamo da mu miruje radni odnos, gde je do tada radio, da bi se posvetio poslani~kim du`nostima. Oni govore o radu parlamenta, kao da poslanik prima platu za svoj rad. To je neverovatna glupost, i to samo neznalice mogu da ka`u, po~ev{i od \in|i}a pa nadaqe, jer \in|i} nema pojma o tome. Poslanik je u radnom odnosu u parlamentu, i prima pare u parlamentu da ne bi morao ni{ta drugo da radi, da bude li{en obaveze da obezbe|uje sebi egzistenciju za svoju porodicu itd., da mo`e sav da se posveti politici. To je smisao plate koju prima poslanik. I ne mo`e wemu niko da meri rad osim wegovih glasa~a, ili partiji kojoj pripada, u proporcionalnom sistemu. Samo mu oni mere rad i u~inak; to nije radni u~inak, to je politi~ko-propagandni u~inak itd. Ni{ta oni to ne znaju, najgore neznalice Srbijom vladaju. Znate, socijalisti dok su bili jaki i mo}ni, bili su optere}eni komunisti~kom doktrinarnom sve{}u, to je ~iwenica, ali ovakve stvari im se uglavnom nisu de{avale. I oni su pravili brqotine, otimali poslani~ke mandate itd., ali ovakve im se stvari nisu de{avale nikad. Kad je formirana pretpro{la vlada svi poslanici koji su postali zamenici ili pomo}nici ministara odmah su podnosili ostavke na poslani~ki polo`aj. Mi smo imali iz na{e stran889

ke takvih desetak, petnaest koliko ih je bilo. Svi zamenici ministara su odmah podnosili ostavke na poslani~ki polo`aj, jer zamenik ministra je dr`avni ~inovnik, wega postavqa vlada, imenuje ga vlada, i on ne mo`e biti u isto vreme ~lan parlamenta. Kod nas je sve naopako. [ta se jo{ desilo? Vlada zakazuje vanredno zasedawe, s predlogom da se razre{e ~lanovi postoje}e izborne komisije i da se formira nova izborna komisija. Vlada apsolutno ne sme da se me{a u rad izborne komisije. Izbornu komisiju mora da bira parlament i to apsolutno nezavisno od vlade, i niko ko pripada vladi ne mo`e biti ~lan Republi~ke izborne komisije, a oni su u Republi~ku izbornu komisiju izabrali i sekretara vlade, i zamenika sekretara vlade i jo{ izvestan broj ~inovnika izvr{ne vlasti, sekretara za zakonodavstvo, i savetnike neke, @ivkovi}evu `enu. To je neverovatno, to su sve dokazi da je sproveden dr`avni udar, poga`en je parlamentarizam, poga`eni su osnovni prinicipi demokratije i podele vlasti. Mi se tome suprotstavqamo, i mogu da nas napadaju bilo kakvim re~ima, – ne}emo popustiti. I oni govore da neko parlamentarizam dovede u pitawe ko polije vodom predsednika parlamenta. [ta je gore, ukinuti Ustavani sud ili politi vodom predsednika parlamenta? [ta je gore, spre~iti da se na dnevni red unese po Ustavu i zakonu propisana ta~ka o izglasavawu nepoverewa vladi ili politi predsednika parlamenta, koji kr{i i Ustav i zakon i neda, {ta je gore od toga? To je kqu~no pitawe, o tom pitawu se u na{oj javnosti ne raspravqa, jer smo mi srpski radikali skoro apsolutno blokirani u medijima, u dr`avnim medijima smo potpuno blokirani. Videli ste kako neve{to Bojana Leki} obja{wava za{to radikala nema na dr`avnim medijima. Prvo personalizuje to pitawe samo na moj slu~aj, pa prvi put la`e da ona ne}e sa mnom da radi emisije zbog incidenta sa Barovi}em. Pet godina traje su|ewe i jo{ se ne zna ko je tukao Barovi}a i kako je Barovi} zadobio povrede, pet godina sud nije u stawu da utvrdi, a ona zna. Ali nije ni to va`no; posle incidenta sa Barovi}em ja sam tri puta gostavao u wenim emisijam na B92 i tad joj to nije smetalo. Ona dakle izmi{qa, ona nema odgovor. Ka`e – jezik mr`we. Kod radikala nema nikakvog jezika mr`we, kod nas je u pitawu iskqu~ivo jezik argumenata. [to ti argumenti razaraju wihov priglupi mozak, to je wihov problem, jer mi se ne bavimo neozbiqno politikom, mi se ozbiqno bavimo politikom. Na{i poslanici svaki dan u~e, ~itaju i spremaju se za sednice parlamenta, a ne dolaze onako raskala{ni i uspavani. Dosovcima je Tomislav Panajotovi} primer idealnog poslanika. Jedan idiot koji samo do|e na sednicu, }uti, glasa, on je idealan, jer je na svakoj sednici bio, ni kijavicu nikad nije imao, uvek je tu uredan, prvi sedne u klupu. Nikad nije iza{ao za govornicu da diskutuje o onome {to je na dnevnom redu, jeste dvatri puta i{ao po Poslovniku, proceduralno. Je li tako? Nikad nijedan amandman nije podneo. Dakle, idioti su idealni poslanici, jer oni aminuju sve {to vlada predlo`i. Neko ko ima svoj stav, svoje mi{qewe i ko je spreman na politi~ku borbu – on je nepo`eqan u parlamentu. Ju~e su lagali na dr`avnoj televiziji da Srpska radikalna stranka duguje ~ak, rekli su ~etrdeset dva miliona dinara. ^ista la`. Srpska radikalna stranka nijednog dinara ne duguje dr`avnoj televiziji. Nijednog dinara ne dugujemo ni Studiju B, iako su SE oni ponekad pojavqivali sa optu`bama, nijednog je890

dinog dinara. Evo, ja pozivam Bojanu Leki} da iznese dokaze da Srpska radikalna stranka duguje jedan dinar dr`avnoj televiziji. Ja }u se povu}i iz politike, podne}u ostavku na sve funkcije, a ako se ispostavi da ne dugujemo da ona podnese ostavku. Nema ni{ta po{tenije od toga. Nijednog dinara ne dugujemo, ne postoji nikakav ugovor, nikakva ugovorna obaveza, ni{ta. Ima samo neka faktura koju su oni napisali bez ikakvog osnova i kojom ma{u onako, tra`e da im platimo neku fakturu. Zbog ~ega? Znate {ta je bilo u pitawu? Pre predizborne kampawe dve hiqadite godine JUL je po~eo da objavquje na dr`avnoj televiziji spotove “JUL u julu”, i mi smo nadigli dreku kad smo ~uli da to JUL nije platio, i da bi nas primirili onda su i nama po~eli da emituju o Zemunu spot, se}ate se, onaj dugi spot o Zemunu. Eto {ta je bilo. Nikakvog ugovora nema, nikakve obaveze nema, ni{ta. A kad je trebalo da se emituju spotovi u predizbornoj kampawi, mi smo napravili na{e spotove, ponudili dr`avnoj televiziji i rekli da smo spremni da se dogovaramo oko iznosa. Oni su rekli – lako }emo, po~e}emo da emitujemo pa }emo se lako dogovoriti. Me|utim, posle nedequ dana, posle deset dana nazidali su neku cenu do neba, mi smo rekli da pod tim uslovima ne}emo da emitujemo spotove, i prekinuli su na{e spotove. Mesec dana pred izbore nije bilo na{ih spotova uop{te na dr`avnoj televiziji, to su ~iwenice, pretpostavqam da se svega toga se}ate. Kad smo u{li u sukob sa Milo{evi}em onda je Milanovi} ispisao neku fakturu do neba. [ta mene briga za wegovu fakturu? Znate, ja mogu svakom od vas da napi{em fakturu po sto miliona dinara da nam dugujete. Je li tako? Je li sme{no to? Gde je ugovorna obaveza, gde je pravni osnov potra`ivawa? Oni la`u. A vi znate koliko smo mi imali problema i kad smo bili u vladi sa dr`avnom televizijom. Dva-tri puta smo najurili ekipu dr`avne televizije sa na{e konferencije za {tampu zbog wihovog pona{awa. Je li tako? Kao potpredsednik Vlade Srbije sam, se}a se neko od vas toga, kao potpredsednik Vlade Srbije nisam im dozvolio da prisustvuju. Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} demonstrativno su podneli ostavku na ~lanstvo u Upravnom odobru dr`avne televizije zbog ure|iva~ke politike u Informativno-politi~kom programu. Je li i to ~iwenica? [ta je problem sa Bojanom Leki}? Zato {to je ona mnogo gora i od Du{ana Mitevi}a i Dragana Milanovi}a zajedno, i Komrakova naravno, mnogo gora, pravi tipi~ni dru{tveno-politi~ki radnik. Bojana Leki} danas ure|uje dr`avnu televiziju kao {to je Goradana Su{a ure|ivala osamdesetih godina, kao dru{tveno-politi~ki radnik. Znate {ta je radila Gordana Su{a krajem osamdesetih godina? Putovala je specijalno u Australiju da snimi spomenik Dra`i Mihajlovi}u ispred zgrade u kojoj su Vuk Dra{kovi} i Danko Popovi} imali predavawe i da udari na sva zvona na dr`avnoj televiziji, ja se se}am tog wenog priloga. I ona se slikala pored spomenika Dra`e Mihajlovi}a i rekla: “Dragi gledaoci, evo, to je taj spomenik Dra`e Mihajlovi}a pred zgradom ~etni~kom, gde su Dra{kovi} i Danko Popovi} dr`ali predavawe”. To je taj tip novinara koji danas `ari i pali u Srbiji, koji jednostavno ne sme dugo da opstane na tim mestima jer }e nam poputno pomra~iti medijsku sliku, potpuno. Izvolite, imate li vi neko pitawe? 891

Novinar: [ta o~ekujete od ovog su|ewa, u ponedeqak vam je zakazano sa Stankom Suboti}em Canetom? Dana{wi “Nacional” je pisao da neki svedoci optu`uju vas i Vojislava Ko{tunicu? Dr [e{eq: U ponedeqak bi morao na sudu da se pojavi Stanko Suboti} Cane, najve}i kriminalac Balkana, glavni {vercer, i ubica, mafija{ i da bude ispitan. I ja da ga unakrsno ispitam. Ako se slu~ajno ne pojavi onda su|ewe treba da bude zavr{eno, da se wegova tu`ba odbaci, jer ja sam vi{e puta dokazao da je on ubica i pre svega da je ubio Radovana Stoj~i}a Bayu, da je on organizovao wegovu likvidaciju. To {to je Stanko Suboti} Cane pod direktnom za{titom ovog mafija{kog \in|i}evog re`ima ne mo`e pomo}i ni Stanku Suboti}u ni Zoranu \in|i}u. Oni su iskori{}eni za prqave poslove od strane zapadnih sila i odo{e niz vodu kao Milo \ukanovi}. Mafija vi{e nikome ne treba na Balkanu i mafija{i moraju u zatvor, svi mafija{i. [to se ti~e vesti u dana{wem “Nacionalu” ona me obradovala, ja moram da budem iskren, nisam znao da Vojislav Ko{tunica ima tolike nacionalne zasluge da je bio komandant dobrovoqa~kih jedinica, a po{to sad vidim iz “Nacionala”, iz svedo~ewa nekih {iptarskih terorista da je zaista bio, poru~ite Vojislavu Ko{tunici da sam spreman da odam najve}e priznawe wegovoj ulozi u oslobodila~kom ratu srpskog naroda, u odbrambenom ratu, i da sam spreman da ga proglasim za srpskog ~etni~kog vojvodu, jer ja sam po zvawu najstariji `ivi srpski ~etni~ki vojvoda i imam pravo da progla{avam druge vojvode. I spreman sam i Vojislava Ko{tunicu da proglasim za ~etni~kog vojvodu i uka`em mu sve po~asti koje to zvawe sa sobom donosi. Novinar: Miting 28-og da li }ete organizovati sami ili sa nekom od stranaka? Dr [e{eq: Mi nikada nikakav miting nismo najavqivali za 28 juni. Novinar: Zna~i ne}e ga ni biti? Dr [e{eq: Izra`avali smo spremnost da dr`imo miting zajedno sa drugim opozicionim partijama ako se s wima dogovorimo. Me|utim nikakav dogovor po tom pitawu nije postignut. Oni su iza{li sa kontra idejom, prvo Srpski pokret obnove i Vuk Dra{kovi}, a onda i Socijalisti~ka partija Srbije i Mirko Marjanovi}. Da jedni dr`e miting pred Saveznom skup{tinom, drugi na Trgu republike, a nama predla`u na `elezni~koj stanici, na “{tajgi”, pa da se onda susretnemo negde u gradu. A nama je to sme{no, znate, na “{tajgi” bi miting trebala da dr`i Nata{a Mi}i}, s obzirom da se odavno u javnosti kao notorna prostituka iskazala. [ta }e srpski radikali na “{tajgi”? To je za nas neozbiqno, znate, ako }e opozicija zajedno da ostvari neku politi~ku akciju na to smo spremni, sa na{im velikim potencijalima smo spremni da se ukqu~imo. A ako se mitinzi dr`e odvojeno, mislimo da to nije dobro, i nikada do sada u jednom danu nisu dr`ana dva velika mitinga u Beogradu, to donosi izvesne rizike. Znate o ~emu sada \in|i} razmi{qa? Sto svojih batina{a da ubaci me|u Dra{kovi}eve qude, sto me|u socijaliste, i da izazove negde tu~u po ulicama. To je vrlo opasno, a on je toliko kriminalaca sad ukqu~io u Slu`bu dr`avne bezbednosti da jednostavno to postaje opasno. I sutrukturi \in|i}eve svesti odgovara jedna takva zavereni~ka akcija. Mi to ne `elimo. Ako }emo op{ti opo892

zicioni miting, onda ga moramo dobro organizovati, moramo udru`iti na{e slu`be obezbe|ewa, i ne sme nam ni{ta izma}i ispod kontrole, i spremni smo na takvu akciju sa drugim opozicionim partijama, ~iji bi iskqu~ivi ciq bio raspisivawe vanrednih izbora na svim nivoima odmah i ni{ta drugo. Mi nismo spremni za druga~ije koalicije osim posle izbora, ako se uka`e potreba. Pre izbora ne mislimo da pravimo druge koalicije. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, jo{ jednu informaciju za kraj. Srpska radikalna stranka izra`ava `aqewe {to su tri na{a istaknuta radikala predvo|ena Nikolom Popla{enom podneli ostavke na svoje funkciju. Vi znate, na{a stranka je odlu~ila u Republici Srpskoj da se ne prihvati okupatorski ultimatum o povla~ewu na{ih funkcionera sa funkcija kako bi stranka mogla da iza|e na izbore. Me|utim, ta na{a tri istaknuta predvodnika, me|u wima i Nikola Popla{en koji je bio predsednik na{e stranke za Republiku Srpsku i predsednik Republike pa ga je nasilno okupator zbacio sa tog polo`aja, smatrali su da treba da se povla~ewem sa svojih funkcija otvori put za u~e{}e na{e stranke na izborima. Ose}aj gor~ine ostaje kod nas zbog tog ~ina, ali mi izra`avamo priznawe i dokor Nikoli Popla{enu, i Zoranu Nikoli}u, i Miladinu Simi}u, jer taj wihov po`rtvovani ~in govori da oni pre svega vode ra~una o interesima na{e stranke i budu}nosti Republike Srpske i oni su se me|usobno dogovorili, solidarisali i podneli ostavku rukovodstvu na{e stranke. Ju~e je Republi~ka izborna komisija Bosne i Hercegovine donela odluku da na{a stranka u~estvuje na parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Republici Srpskoj. To su izbori za Narodnu skup{tinu Republike Srpske, za zajedni~ku Skup{tinu Bosne i Hercegovine, za predsednika Republike Srpske i za ~lana predsedni{tva Bosne i Hercegovine. U na{oj stanci je danas velika akcija davalaca krvi, i svi najvi{i strana~ki funkcioneri koji su u Beogradu u~estvovali su u toj akciji. To nije prvi put da se Srpska radikalna stranka odaziva na poziv Zavoda za transfuziju krvi, mi smatramo da je to jedan human, duboko human ~in i mi tim svojim primerom poku{avamo da uti~emo i na sve druge gra|ane Srbije, ko god to mo`e iz zdravstvenh razloga da se odaziva pozivima na davawe krvi. To je zdravo i za onoga ko krv daje, a posebno zna~ajno za onoga kome je krv potrebna. Svi najvi{i funkcioneri na{e stranke danas su dali krv, i dosta aktivista iz Beograda. Ekipa za transfuziju i daqe radi, tako da pozivam sve one koji `ele da to odmah u~ine. Imate li jo{ pitawa? Hvala vam.

XVII NAS 13. jun 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, nastavqaju se neverovatna zbivawa u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, produ`eni dr`avni udar niskog intenziteta. Skup{tina je poputno obesmi{qena i oni koji rukovode Skup{tinom vi{e ne znaju {ta rade. Jutros smo nas nekoliko narodnih poslanika Srpske ra893

dikalne stranke dobili telegram “urgent” da do|emo na sednicu Skup{tine, sa potpisom – Nata{a Mi}i}. Telegram smo dobili Stevo Dragi{i}, Gordana PopLazi} i ja, nekoliko poslanika iz po{te je obave{teno da do|u po telegram, a nekima je ostavqena poruka da ih telegram ~eka u po{ti, nisu u pitawu svi poslanici. I ja sam danas i{ao u Narodnu skup{tinu, poku{ao da u|em, obezbe|ewe me je zaustavilo na ulazu i ka`e da su dobili novo tuma~ewe, da je telegram gre{kom poslat, da sam ja samo obave{ten da }e biti skup{tinska sednica, a da se podrazumeva da nisam pozvan da prisustvujem. To govori da bi qudi koji upravqaju Narodnom skup{tinom trebalo da se malo podvrgnu i psihijatrijskom posmatrawu. Jer kriza je zaista tako duboka. Situacija je, pre svega za wih li~no, veoma opasna. Srbija nema Narodnu skup{tinu, posle svega ovoga {to se desilo, posle izbacivawa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, uvo|ewa nov~anog ka`wavawa poslanika, izbacivawa poslanika Demokratske stranke Srbije i izbora nove izborne komisije. Izvr{na vlast je pokazala odlu~nost da dominira i zakonodavnom i sudskom. \in|i} sebi dozvoqava pod maskom parlamentarizma da saziva predsednike sudova i da im ~ita lekcije. Posebno za ~itawe lekcija je zadu`en Vladan Bati}, ministar pravde, koji sebe smatra najvi{im pravosudnim organom, i me{a se u one stvari u koje ne bi smeo da se me{a. Optu`uju sudije {to su pustili neke najte`e kriminalce na slobodu, a ti isti dosovci su izglasali u Saveznoj skup{tini izmene Zakona o krivi~nom postupku, prema kome se svi oni koji su u pritvoru dve godine, a nije im izre~ena prvostepena presuda moraju pustiti iz zatvora. Taj zakon je stupio na snagu, sudije su ga primenile, i oni napadaju sudije {to su primenili wihov dosmanlijski zakon. Koja je poruka iz toga? [ta vas briga kakvi se zakoni donose, vi ima da sprovodite neposredno voqu DOS-a. Sad su sudije krive {to su postupile po zakonu, a ne oni koji su taj zakon izglasali. U politi~koj praksi civilizovanog sveta ne postoji slu~aj da su narodni poslanici tretirani kao najamni radnici, i da se ka`wavaju ako ne dolaze na skup{tinske sednice, to nigde nema. Poslanik prima pare od dr`ave, prima platu, da ne bi morao ni{ta da radi, a ne da bi mu neko kontrolisao radno vreme. Insistiraju}i na tome \in|i} pokazuje da mu je strana svaka demokratija, wegov uzor je Hitler. Hitleru je parlament slu`io za ove stvari dok ga nije sasvim ukinuo, dok ga nije dokraj~io. Javno manifestovawe voqe izvr{ne vlasti, to demokratija ne podnosi. U demokratiji parlament slu`i za kontrolu i ograni~avawe izvr{ne vlasti, da bi ministri strepeli od svakog pojavqivawa u parlamentu. U izbornu komisiju su ubacili ~elne qude izvr{ne vlasti, sekretara vlade, zamenika sekretara vlade i neke druge. To je apsolutno nedopustivo. A onda ta izborna komisija sprovodi nezakonitu odluku. Poslanicima je otet mandat, jer nisu dolazili na sednice, a nisu izba~eni iz politi~ke partije kojoj pripadaju. Zakon je jasan, mandat poslaniku protiv wegove voqe mo`e prestati samo ako je osu|en na kaznu vi{e od {est meseci zatvora, koja je pravosna`na, i ako je prestalo ~lanstvo u politi~koj partiji, bilo da je on sam napustio partiju, bilo da ga je partija iskqu~ila iz ~lanstva. Nema drugog na~ina, da posla894

nik izgubi mandat. Bilo bi podno{qivije da su oni celu Demokratsku stranku Srbije izbacili iz DOS-a, pod odre|enim uslovima, da je DOS registrovan kao koalicija, pa da je DOS u pravnom pogledu nosilac tih mandata. DOS nikad, kako ~ujemo, nije registrovan kao koalicija. DOS je dakle tehni~ko pitawe me|ustrana~ke saradwe, firma pod kojom se odvija jedan slobodan oblik me|ustrana~ke saradwe. Mi smo ranije kod formalnih koalicija imali slu~aj, po{to je koalicija Vojvodina bila registovana, da koalicija Vojvodina izbaci dve stranke iz svog sastava ili koalicija SPS-JUL-Nova demokratija izbaci Novu demokratiju. Pa kad je neka stranka izba~ena iz koalicije, ostane bez mandata. Da su oni to uradili, mawe bi bilo kr{ewe zakona. Gde bi se tu sad sadr`alo kr{ewe zakona? U ~iwenici da je Ko{tunica bio nosilac liste, ne mo`e se nosilac liste izbaciti sa liste, a ne mo`e se izbaciti iz koalicije koju ju predvodio na izborima. Nosilac liste je neprikosnovena li~nost unutar koalicije. On je zapravo najvi{i sudija unutar koalicije, ~iji bi potpis trebalo da zna~i da li je ne~iji mandat validan, da li nije ili tako daqe. To je poenta na kojoj se zasniva politi~ka funkcija nosioca liste na izborima.Oni izbacuju nosioca liste!? Oni time treba da izbace celu listu. Ako je nosilac liste izba~en iz koalicije ne postoji ni kolicija, onda moraju svi mandati da im se oduzmu, celom DOS-u. To bi bila prakti~na pravna reperkusija jednog takvog stava. Naravno, taj stav sad zadire i u neka teorijska pitawa kojima bi se danima mogao baviti nau~ni skup, ili pravni stru~waci. A ne{to drugo je ovde bitno. Oni sami iz Demokratske stranke Srbije izbacuju jednu grupu poslanika, a nude novoj grupi poslanika iz Demokratske stranke Srbije da u|u u parlament da preuzmu poslani~ke mandate. Pa ~ak name}u poslani~ke mandate i onim qudima sa liste koji nisu potpisali svoju spremnost da postanu poslanici, {to je tako|e protivzakonito. Jer nikome ne mo`e izborna komisija da dodeli poslani~ki mandat dok on ne potpi{e na odre|enom specijalnom formularu da prihvata da bude narodni poslanik. Te formulare smo svi potpisivali, bez toga izborna komisija ne mo`e da odlu~i. A oni su upravo takve qude u izbornu komisiju ubacili, koji su spremni da gaze i pravne principe, i obraz, i ~ast, i po{tewe, i sve da sprovedu voqu izvr{ne vlasti onako kako im se nala`e. Ovde ima elemenata krivi~nog dela, i za ovo }e morati da se odgovara. Srbiji je ukinut Ustavni sud i mnoge stvari ne mogu da se osporavaju tamo gde je mesto da se osporavaju, op{ti pravni akti mogu samo pred Ustavnim sudom da se osporavaju. Pojedina~ni pravni akti mogu pred Vrhovnim sudom. Ovo otimawe poslani~kih mandata sve su pojedina~ni pravni akti i protiv toga treba voditi upravni spor pred Vrhovnim sudom. A kako osporavati op{te pravne akte? Kad imamo ~itav niz protivustavnih zakona, imamo protivustavan Poslovnik. To mogu samo hitni novi izbori da razre{e. Izvolite, ako vi imate neko pitawe? Novinar: Okru`ni tu`ilac, kako sam ~itala, u U`icu je podigao prijavu protiv vas, zbog ovog nastupa va{eg na Televiziji “S”. Ako mo`ete to da nam prokomentari{ete i recite nam da li imate dokaz, ako do|e do su|ewa, za ovo {to ste rekli? Dr [e{eq: Hvala mu, gde ~uo i gde ne ~uo, nisam ni sawao da U`ice ima 895

tako glupog okru`nog javnog tu`ioca. Napravio mi je veliku uslugu, i ja }u na sudu dokazati sve ono {to sam izrekao o Nata{i Mi}i}, i da je alkoholi~arka, i za wene seksualne afere, itd. Mo`e izgledati sme{no. Jesam li ja prvi izneo bilo ~iju seksualnu aferu u javnom `ivotu? Ko je prvi ta pitawa pokrenuo kao kqu~na politi~ka pitawa? DOS, otvarali su seksualnu aferu Vuku Obradovi}u, otvarali su seksualnu aferu Draganu Mar{i}aninu, a {to bi se wene seksualne afere, koje su neuporedivo upe~atqivije od Mar{i}aninove i Obradovi}eve, sakrivale. Znate, Nata{u Mi}i} u U`icu zovu “stolova~a”, to je nadimak iz vremena kad je bila sudija u u`i~kom sudu, kad je zate~ena na delu na stolu u kancelariji. Od tada je zovu “stolova~a”, ~ak sam ~uo ne{to primereniji, malo arhai~an naziv, “astalka”. To sam ja u U`icu ~uo od qudi o~evidaca upu}enih itd. Ja }u veoma rado istinitost svake od tih tvrdwi dokazivati na sudu. Tamo je pitawe bilo principijelno. Za{to su uop{te pokretali seksualne afere, {to bih se ja me{ao u ne~iji privatni `ivot, nek’ se wegova partija u to me{a. Al’ ako su ve} nekima pokrenuli, a {to su ostali za{ti}eni, to je poenta mog izlagawa na U`i~koj televiziji. Imam ja ~itav niz primera ovde {ta je radila u Beogradu. I {to ne mo`e takva li~nost da bude predsednik parlamenta, bilo da je mu{ko, bilo da je `ensko. Veoma }u rado to sve na sudu dokazati, i ~ak mnoge svedoke dovesti da budu saslu{ani. I jedva ~ekam eventualno su|ewe. Vidite, kad ste ve} to pomenuli, saop{teno je javnosti da je Administrativni odbor doneo odluku da mi se uspostavi poslani~ki imunitet povodom tu`be Milana \uri}a, predsednika nekog penzionerskog sindikata. On me je tu`io jo{ pre ~etiri godine, ja sam se uredno odazivao, ali on nije. I kad on jednom tako nije do{ao na su|ewe sud je odbacio wegovu tu`bu zbog izostanka. A onda se Milan \uri} `alio Okru`nom sudu, i naveo tamo da je mnogo star, da ne vidi dobro, da ne ~uje dobro i da nije mogao da na|e sudnicu u kojoj je bilo zakazano su|ewe. Pa mu je jednom prigovor odba~en, pa mu je onda prigovor prihva}en, pa vra}eno ponovo Prvom op{tinskom sudu, ~ak mislim da je zakazano krajem ovog meseca su|ewe, i ja se spremam da idem na to su|ewe. A onda Administrativni odbor saop{ti u javnosti da mi je uspostavio imunitet, niti su me obavestili, da }e to biti na dnevnom redu, ni da je do{lo od suda, ni{ta. Iako sam ja na prethodnoj sednici Administrativnog odbora gde sam prisustvovao, jer sam bio obave{ten za neka druga imunitetska pitawa, izjavio, i u{lo je u stenogram, taj stenogram mo`ete dobiti u Narodnoj skup{tini, dok je DOS na vlasti da se nikad ne}u pozivati na imunitet, bilo za {ta da me neko tu`i. To je u{lo u stenogram. I oni mi tada nisu uspostavili, i to va`i vaqda za sve slede}e slu~ajeve. Kako neko mo`e protiv moje voqe da mi name}e imunitet, imunitet je moje pravo, a ne obaveza. Znate, mo`da }u se pozvati na imunitet ako me tu`i kom{ija zbog bu~ne muzike, ili zato {to mi `ena peva dok kuva ru~ak, ali kad me neko ko ne{to predstavqa u javnom `ivotu tu`i. U `ivotu se nikad ne bih pozvao na imunitet. Niti sam se ranije pozivao. I ne mo`e mi niko protiv moje voqe uspostavqati taj imunitet. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Izvinite, govori se o predsedni~kim izborima, kakav je va{ stav o tome, da li }ete vi imati kandidata? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka }e sigurno imati svog kandidata na 896

predsedni~kim izborima, ne be`imo od eventualnog dogovora sa drugim opozicionim partijama, kad bi to podrazumevalo da se sve opozicione partije objedine oko svima prihvatqive li~nosti. Ali po{to takvih razgovora uop{te nije bilo, nije ih bilo na ozbiqan na~in, Srpska radikalna stranka }e, ~im se raspi{u izbori, preko svoje Centralne otaybinske uprave doneti odluku ko }e biti na{ kandidat. Mogu vam re}i da je moje mi{qewe da bi najprikladnije bilo da na{ kandidat bude Tomislav Nikoli}, ali to je li~no moje mi{qewe, ja ne mogu da prejudiciram odluku Centralne otaybinske uprave. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

XVIII NAS 18. jul 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, s obzirom da su danas raspisani predsedni~ki izbori u Srbiji Srpska radikalna stranka jo{ jednom poziva sve opozicione politi~ke partije, ako je mogu}e, da prona|emo zajedni~kog jedinstvenog kandidata koga bismo kandidovali na ovim izborima, sa iskqu~ivim ciqem da se porazi kandidat srpskih izdajnika, kolaboranata, kvislinga, ~ovek koji je ve} mnogo u~inio da porazi srpske nacionalne interese, Miroqub Labus. On }e, o~igledno, biti prote`iran od skoro svih dosovskih stranaka i imati podr{ku srpskih neprijateqa iz inostranstva. Ogroman novac spremaju da ulo`e u wegovu kampawu, ima}e apsolutni prioritet na svim medijima, i dr`avnim, i takozvanim nezavisnim. Mi mislimo da bi opozicione partije trebale da kandiduju istaknutu javnu li~nost koja ne mora biti u ~lanstvu nijedne politi~ke stranke, ali nekoga ko se afirmisao kao nau~nik, stru~wak, patriota. Neko ko je bez sumwe principijelan, ~astan, dosledan, po{ten, iza koga nema nikakve kriminalne afere i mi smatramo da nije te{ko na}i takvu li~nost. Primera radi, nisam se uop{te konsultovao sa tim qudima pa da mogu da ve} sada ozbiqno govorim o tome, zato nagla{avam da vam to primera radi navodim. To bi mogli da budu Slavenko Terzi}, Mirko Zurovac i ~itav niz drugih istaknutih intelektualaca. Ukoliko to bude mogu}e Srpska radikalna stranka je spremna na dogovor sa svim ostalim opozicionim partijama. Ukoliko se slede}e nedeqe ispostavi da to nije mogu}e, mi }emo zakazati sednicu Centralne otaybinske uprave i doneti odluku ko }e biti predsedni~ki kandidat srpskih radikala. Dakle, pred nama su jo{ uvek dve opcije, mi razmi{qamo ozbiqno o obe opcije, a koja }e prevagnuti to zavisi i od drugih politi~kih subjekata koji su u opoziciji prema dosovom re`imu. Srpska radikalna stranka smatra da predsedni~ki izbori sami po sebi ne}e ni{ta ozna~iti u pogledu re{avawa duboke politi~ke, ekonomske i socijalne krize. Ne treba preuveli~avati zna~aj predsedni~ke funkcije. Samo oni koji nisu pro~itali Ustav Srbije smatraju da taj predsednik ima neka velika ovla{}ewa. Nema. Wegova ovla{}ewa se mogu ukratko nabrojati. Predsednik Republike donosi odluku o raspu{tawu Narodne skup{tine, na predlog vlade. Ako vlada ne predlo`i on ne mo`e da raspusti Skup{tinu. On imenuje mandatara 897

za sastav vlade procewuju}i ko ima {ansu da dobije ve}inu u parlamentu. Dakle, i tu je vezan odnosom parlamentarnih snaga. Predsednik Republike mo`e da odlo`i dono{ewe ukaza o progla{ewu zakona i zatra`i ponovno glasawe u Narodnoj skup{tini. Ako se ponovo zakon izglasa on mora da ga potvrdi. Predla`e sudije Ustavnog suda, ali i tu mora da obavi konsultacije bar sa parlamentarnom ve}inom, jer mora unapred da obezbedi izbor tih svojih kandidata. I tu su mu vezane ruke. Daje pomilovawa i dodequje odlikovawa. To su wegove funkcije. Ta funkcija ima simboli~ki zna~aj i naravno s te funkcije ~ovek mo`e s mnogo ja~im autoritetom, s mnogo ve}om te`inom javne re~i da saop{ti {ta misli o vo|ewu ukupne dr`avne politike i sli~no. Predsednik Republike je uz to ~lan Vrhovnog saveta odbrane. E to je ono {to je od najvi{eg zna~aja, ali to proizlazi iz saveznog ustava. Dakle, to nije funkcija po prirodi stvari gde mora neka politi~ka li~nost da se pojavi. To mo`e svaki ozbiqan, ~astan intelektualac, koji se dokazao stru~no, nau~no, na patriotskom poqu i tako daqe. Srpska radikalna stranka bi `elela da imamo izbore na svim nivoima i mi }emo nastaviti kampawu da bi prinudili vlast na raspisivawe tih izbora. Mi smatramo da se i iz ove krize unutar DOS-a ne mo`e druga~ije iza}i. Nama je drago {to su se \in|i} i Ko{tunica me|usobno sukobili sa najve}om mogu}om `estinom, raskrinkavaju}i na taj na~in jedan drugoga. I nismo daleko od pomisli da sve {to jedan za drugog ka`u da su potpuno u pravu. Uz neke izuzetke, ba{ ne bismo da im potvr|ujemo i one najprqavije stvari koje lansiraju. Ali oni su takvi zato {to su DOS, zato {to su pristali da budu DOS, zato {to su nosili DOS na svojim le|ima. To je ~iwenica, tako da se mi u tom sukobu ne opredequjemo ni za jednu ni za drugu stranu, a nastavi}emo dosledno da kritikujemo i jednu i drugu zavisno od argumentacije kojom raspola`emo. U to ste mogli da se uverite u toku rada Narodne skup{tine. Ako vam je jednog dana izgledalo da je Ko{tunica malo vi{e na tapetu od \in|i}a, slede}eg dana je \in|i} dobio poveliku porciju tako da se odmah taj utisak gubi. Takav }e biti na{ stav do kraja. Mi se nadamo da ostale opozicione stranke ne}e popustiti pritiscima i u~estvovati u nelegalnoj i nelegitimnoj Anketnoj komisiji, mada ima nagove{taja da su ti pritisci sve intenzivniji. Kod srpskih radikala pritisci nikakvi ne va`e. Novinar: Da li su oni podaci koje je Qubi{a Jova{evi} izneo o generalu Pavkovi}u, Vasiqevi}u, Simi}u, na toj komisiji na kojoj ste i vi bili u Saveznoj sku{tini ta~ni? Dr [e{eq: Mogli ste da pro~itate kompletan materijal Anketnog odbora Savezne skup{tine, to je objavqeno. I sve do ~ega je komisija do{la tamo je. Dakle, nijedna re~ nije ispu{tena. Mi smo potencirali tu firmu «Interkom» u toku rada komisije. I zaista je ogroman problem oko te firme «Interkom». Ali, znate {ta, i rad Anketne komisije, odnosno Anketnog odbora je pun problema, jer mi nismo istra`ni organi. Mi neke generale nismo uspeli da saslu{amo, jer su izbegavali do zadweg momenta, poput generala Sretena Luki}a. Tada{wi ministar odbrane, Slobodan Krapovi}, je odbio da se odazove na sastanak dva Anketna odbora u nekoliko navrata, a onda je podneo ostavku. Koliko je ovde novinara? Pet? Donesi pet komata kwige «Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a». 898

Novinar: Mogu li jedno pitawe vezano za aferu Pavkovi}? Da li postoji ikakva afera? Ako sam penzionisani general, Pavkovi}, ka`e da Ko{tunica nikada nije naredio upad u bilo koju zgradu, wegove re~i su bile, kada je saslu{ao Nali}a, koji je rekao {ta je rekao, citiram «Dobro, predsedni~e, ako je tako, ja onda idem da naredim da se jedinica spremi i da ispitamo to», a onda mu je Ko{tunica rekao: «Idi». To je to, a druga stvar, on je ju~e rekao na konferenciji za novinare, da nakon {to su saznali da je to zgrada Vlade Srbije, nakon tog saznawa, Ko{tunica nije prisustvovao uop{te razgovoru Nali}a i Pavkovi}a. Dr [e{eq: Vidite, ja ne mogu sad da ulazim u detaqe koje oni iznose, jedan drugoga optu`uju. [to se ti~e Ko{tunice to svi znate koliko je mlitav, nesposoban, kao usporeni film. Da postoji tendencija da wegovi savetnici preuzimaju neka ovla{}ewa koja im ne pripadaju, to je ~iwenica. Mi smo zbog bla`ih stvari, svojevremeno, smenili Dobricu ]osi}a, ako se se}ate. Ali s druge strane imate jednog krajweg pokvarewaka kakav je Neboj{a Pavkovi}, koji se s mafija{ima dru`i otvoreno i za novine ka`e da su mu to prijateqi. Tako da je tu te{ko procewivati detaqe nama koji nismo uop{te u tome u~estvovali, koji nismo bili prisutni, ali da zaista postoji potreba da se to temeqito istra`i nema nikakve sumwe. Ali ne da se unapred obezbedi kakav }e izve{taj biti. Jer anketni odbori i anketne komisije imaju smisla ako svojim sastavom, svojom strukturom prevazi|u odnos snaga u Narodnoj skup{tini. A ako }e Anketna komisija da ima isti odnos snaga kakav postoji u Narodnoj skup{tini, onda se postavqa pitawe {to to ne rade redovni skup{tinski odbori, {to se uop{te formira Anketna komisija. To je jedna stvar. Druga stvar, Republi~ka skup{tina uop{te nije regularna, nije ni legalna ni legitimna. Tamo je ve} bilo toliko protivustavnih rabota, da ona jednostavno nema ni politi~ke, ni pravne, ni moralne uslove da takav posao obavi. To je su{tina. E sada {ta je ko kome rekao, {ta je Nali}, Pavkovi}u, {ta je Pavkovi} Ko{tunici, {ta je Ko{tunica wemu, bilo bi malo sme{no da ja sad u to po~nem da ulazim. Vaqda }e se saznati jednog dana sve to detaqno. Nije nama ciq da branimo ni jednu ni drugu stranu, niti da se opredequjemo. Tu vam je kompletan materijal Anketnog odobra, zatim izve{taj Anketnog odbora, kompletne skup{tinske rasprave o izve{taju i svi novinski ise~ci od formirawa Anketnog odbora do odbijawa Ve}a gra|ana da prihvati izve{taj. Dakle, kompletan materijal, to smo objavili kao Belu kwigu. Novinar: Gospodine [e{eq, mo`e li samo jo{ jedno pitawe? Dr [e{eq: Izvolite. Novinar: Rekli ste da }e opozicija ukoliko prihvati kolektivno iza}i sa kandidatom, ukoliko ne prihvati radikali }e imati kandidata, ko je taj kandidat da li se pomiwe? Dr [e{eq: Ni{ta se ne pomiwe. Bi}e sednica Centralne otaybinske uprave i tada }emo da odlu~imo. Novinar: A u slu~aju Pavkovi}a mislili ste na bra}u Bakovi}? Dr [e{eq: [ta sam mislio na bra}u Bakovi}? Novinar: Pomiwali ste qude sa kojima se on dru`i... Dr [e{eq: Ne, mislio sam na sur~insku mafiju, na Dragoquba Markovi}a Krmivoprodukt, na Qubi{u Buhu, ^umeta i ostale i on je sada potvrdio u no899

vinama da su mu to prijateqi. Bakovi}i su iz Crne Gore.

XIX NAS 27. jun 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, sukobi me|u dosmanlijama, sukobi me|u doju~era{wim saveznicima toliko su eskalirali da prete mnogo te`im sudarima od klasi~nih politi~kih. Mnoge ~iwenice o kojima {ira javnost ni{ta nije znala isplivavaju na povr{inu, a one upravo svedo~e o dubini razdora i o mr`wi koja se pojavila u politi~kom `ivotu. Ta mr`wa je o~igledno sada mnogo ve}a nego i u jednom periodu od 1990. do 2000. godine. DOS nije bio sposoban da ozdravi na{u ekonomiju, da re{i socijalne probleme, da u~vrsti pravni poredak, da osposobi zdravstvo za wegovu dru{tvenu funkciju, da osavremeni na{ {kolski sistem, da suzbije mafiju i krupni kriminal, ali je i te kako sposoban da tolikom silinom uvede mr`wu u politi~ki `ivot da je cela Srbija jednostavno mr`wom preoptere}ena. Za takvu situaciju izbori su jedini lek, samo na izborima treba re{avati ovakvu krizu. Ako se zakasni u raspisivawu izbora, onda niko ne mo`e predvideti {ta se sve mo`e desiti na beogradskim ulicama. I nije to sada vi{e pitawe da li }e neka opoziciona partija da predvodi narod u pobuni protiv re`ima, nego koliko daleko vladaju}e partije mogu i}i u svojim me|usobnim obra~unima, pogotovo kad jedna kontroli{e vojsku, a druga policiju. To je sad glavno te`i{te politi~ke konfrontacije u Srbiji. Videli smo da se Ko{tunica zala`e za odlagawe izbora, i tra`i da se prethodno donese Ustav, novi ustav Srbije. A ko sada da donese novi Ustav? Imali smo primedbi u vreme dono{ewa postoje}eg ustava devedesete godine, {to ga ne donosi legitimna skup{tina. Jer komunisti~ka skup{tina ne mo`e biti legitimna. A zar je ova sada{wa skup{tina legitimna, zar je ova sada{wa skup{tina, legalna? Nijedan ustav ne bi bio legitiman koji bi donela sada{wa skup{tina u kojoj su poslanici jedne poslani~ke grupe brutalno trajno izba~eni, a poslanici druge poslani~ke grupe privremeno onemogu}eni da obavqaju svoje poslove. Zar ta Skup{tina mo`e da donosi ustav kao najvi{i pravni akt koji bi gra|ani Srbije po{tovali i za koje bi on predstavqao svojevrsno Sveto pismo? To nije mogu}e, zato su neophodni prvo izbori, pa onda eventualne ustavne promene, bilo amandmanima, bilo mewawem celokupnog teksta Ustava. Izbori su Srbiji trenutno najpotrebniji. Ni{ta joj nije od tolike `ivotne va`nosti koliko da se izbori {to pre zaka`u. Afera sa smenom na~elnika General{taba, general-pukovnika Pavkovi}a, pokazuje tako|e koliko je ta uzavrela atmosfera pretila i `e{}im obra~unom koji ne bi bio samo politi~ki. Posle du`eg vremena mi prvi put imamo situaciju da se neko ko je na ~elu vojske suprotstavi civilnim organima vlasti. Imali smo to ranije u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, ali u Srbiji i Jugoslaviji nismo. Sad imamo i ovde. Iznosi general Pavkovi} podatke kako mu je navodno Ko{tunica, ili su to radili qudi iz Ko{tuniinog kabineta, nalagali da specijalna jedinica voj900

ske upadne u zgradu Vlade Srbije, u Biro za komunikacije, i da tamo izvr{i pretres po{to se tamo nalazi centar za prislu{kivawe i za razne protivustavne rabote. Mi ne ulazimo u to da li je ta informacija ta~na ili ne, da li je taj sastanak bio ili nije bio, da li je od vojske tra`eno da interveni{e ili ne, ali ako je to zaisti istina onda je to samo po sebi dovoqan razlog da Pavkovi} bude smewen. Jer on je morao da izvr{i tu naredbu, i da izvr{i pretres u zgradi Vlade Srbije s obzirom da se direktno ugra`avao ustavni poredak zemqe. Sva javnost u ovoj zemqi zna da Biro za komunikacije Vlade Srbije vr{i prislu{kivawe politi~kih protivnika, konkurentskih politi~kih stranaka, i iz DOS-a i iz opozicije, i da kontroli{e skoro sve medije u zemqi, pogotovo elektronske. U tom birou za komunikacije vodi se pravi specijalni psiholo{ki rat, la`ima i klevetama protiv politi~kih protivnika. Na ~elu tog biroa za komunikacije je Vladimir Popovi} Beba, wegov najbli`i saradnik je Goran Vesi}. Goran Vesi} i Vladimir Popovi} Beba direktno dr`e pod kontrolom neke televizije, a nekima name}u sopstvene stavove i lansiraju raznorazne la`i, neistine, tako obmawuju javno mwewe i nanose udarce politi~kim protivnicima. To je ~iwenica. Nabavili su aparat za prislu{kivawe, i imaju ga na raspolagawu. Ako su ga proteklih dana premestili na drugo neko mesto to ni{ta ne mewa u su{tini, ta aparatura za prislu{kivawe paralelno je nabavqena i sur~inskoj mafiji. I u Sur~inu se nalazi jedan od centara za prislu{kivawe, to su prave parapolicijske organizacije. U onoj zemqi u kojoj se, pored zvani~ne policije ogrezle u kriminalu i pod kontrolom mafije, pojave i parapolicijske organizacije, neophodna je intervencija vojske po nalogu civilnih organa dr`ave, da bi se te stvari eliminisale iz politi~kog `ivota i kako bi se za{titio Ustav. To je do kraja jasno. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Da li Srpska radikalna stranka u~estvuje sutra na jednom od mitinga? Dr [e{eq: Ne, mi smo vam to saop{tili i ranije, mi nismo nikakav miting zakazali za Vidovdan. Bili smo spremni da pravimo zajedni~ki miting sa svim drugim opozicionim partijama. Me|utim, uslovi za zakazivawe jedinstvenog mitinga nisu bili zreli. Neke partije su predlagale da svako za sebe dr`i, pa da se posle mitinga{i ujediwuju, i sli~no, nama to nije izgledalo dovoqno ozbiqno, i po{to su ve} dve partije zakazale miting, odvojene mitinge na Vidovdan, mi nismo hteli da zakazujemo. Mi }emo nastaviti sa svojim samostalnim mitinzima ve} negde krajem avgusta, po~etkom septembra, a nadamo se i da }e sazreti uslovi za jedinstven miting opozicije negde u septembru ili oktobru mesecu. Mi `elimo partijama koje sutra organizuju mitinge uspeha; mi na{e ~lanove nismo pozivali da izlaze, na{i aktivisti ne}e u~estvovati, na{a strana~ka znamewa se ne}e iznositi, ali ako samoinicijativno neki ~lanovi u~estvuju mi nemamo ni{ta protiv toga, jer smataramo da nam je svima zajedni~ki, jedinstven ciq da se {to pre raspi{u vanredni izbori. Zbog toga `elimo da i mitinzi konkurentskih opozicionih partija sutra budu {to uspe{niji. Novinar (Dragana Savi} iz “Ve~erwih Novosti”): ^ini mi se da ste neka901

ko olako pre{li preko smene generala Pavkovi}a. [ta ka`ete, da se to dogodilo zato {to je general Pavkovi} bio sa Ko{tunicom, a posle sa \in|i}em? Dr [e{eq: Mi smo izdali saop{tewe pre nekoliko dana i wime smo saop{tili, obavestili javnost o svojim stavovima, i to jedno detaqno saop{tewe, tako da nisam smatrao za potrebno da se mnogo vi{e bavimo danas generalom Pavkovi}em. Ako se se}ate i kad smo bili u Vladi Srbije svojevremeno 2000. godine, kad se general Pavkovi} eksponirao na politi~kim skupovima JUL-a o{tro smo ga kritikovali, i u predizbornoj kampawi smo neprekidno najavqivali da }e posle septembarskih izbora Pavkovi} morati odmah da bude smewen. Dakle, i tada smo ga kritikovali zbog nedozvoqenog me{awa u politi~ki i u strana~ki `ivot. Posle petog oktobra Pavkovi} se priklonio Ko{tunici. Me|utim, treba imati u vidu da je Ko{tunica i po prirodi svoje funkcije nadre|en vojsci. Komandovawe Vojskom Jugoslavije je jedina wegova ozbiqnija nadle`nost na saveznom nivou. Ako tu nije bilo, ili je bilo problema u jasnom razgrani~ewu dr`avnih od strana~kih interesa, spremni smo da u~estvujemo u debati koja bi se vodila po tom pitawu. Mi smo proteklih meseci vi{e puta direktno napadali generala Pavkovi}a zato {to se eksponirao u mafija{kom dru{tvu. Postao je najbli`i prijateq ovog vlasnika “Krmivoprodukta” Dragoquba Markovi}a, zatim Qubi{e Buhe ^umeta, kad je ^umeta `ena otrovala i bio sme{ten u VMA skoro svaki dan ga je Pavkovi} obilazio, kao i mnogi drugi dr`avni funkcioneri ukqu~uju}i \in|i}a, ^edomira Jovanovi}a, @ivkovi}a i sli~nih, o Goranu Vesi}u da ne govorim. Sad izme|u subote i nedeqe Pavkovi} je bio sa sur~inskom mafijom, tamo su i vola nekog okretali na ra`wu u wegovu ~ast, sad izme|u ove subote i nedeqe, oko pono}i je sa `enom Glorijom do{ao tamo. Dakle, on se vi{estruko ofirao u javnosti tim dru`ewem sa mafijom i morao je svakako da ode. E sad, {to je on mewao tabor time je pokazao samo neke svoje karakterne osobine. Da je bio pravi general, pravi na~elnik General{taba, ne bi se priklawao nijednoj partiji, insistirao bi iskqu~ivo na profesionalnom obavqawu svoje du`nosti i verovatno tada ne bi bilo potrebe za wegovim smewivawem. Ali nedopustivo je da smeweni general polemi{e sa predsednikom republike i da odbija da preda du`nost. Znate, u civilizovanim demokratskim dr`avama je uobi~ajeno kad {ef dr`ave blago kritikuje generala da on odmah nudi ostavku, a ne da se suprotstavqa i polemi{e, i upada u re~. Nemamo mi visoko mi{qewe o Ko{tunici, ne mislimo mi dobro o Ko{tunici, ali nam je nepodno{qivo da se general, dok ne skine uniformu, me{a u politi~ki `ivot. Sad kad je penzionisan, sad mo`e da se u~lani u bilo koju partiju, da formira svoju partiju i mo`e da govori {ta ho}e. Dok nosi uniformu ne sme. Wegovo je da {efu dr`ave govori iskqu~ivo – razumem, i ni{ta vi{e. Tamo gde general koristi druge re~i osim “razumem”, odmah mora da bude smewen. Pa kad mu se i ne radi, da radi ne{to protivno zakonu, on sam podnosi ostavku i ka`e – ne}u to da radim protivno je zakonu i zbog toga podnosim ostavku, a ne sad general po~iwe politi~ku bitku sa civilnim strukturama vlasti, to nijedno demokratsko dru{tvo ne mo`e da podnese. I u ovom slu~aju Pavkovi} jednostavano apsolutno nije mogao biti u pra902

vu. A to {to je Ko{tunica oklevao, {to nije smeo odmah da ga smeni, {to je zakazivao Vrhovni savet odbrane iako po Ustavu i zakonu nije morao itd., to govori o Ko{tunici, to govori o wegovoj nesposobnosti. Da sam se na{ao na Ko{tuni~inom mestu, prvi put kad bi pisnuo Pavkovi}, dao intervju za javnost, odmah bi leteo kao kofer i gotovo, nema diskusije. Poni`avaju}e je i kad Ko{tunica zakazuje konferenciju za {tampu tim povodom. [ta on ima nekom da obja{wava za{to je smenio generala? Gde se to u svetu obja{wava? Gde je to ameri~ki predsednik nekad obja{wavao za{to je smenio nekog ameri~kog na~elnika General{taba, zna li se i za jedan slu~aj? Ne zna se. To je toliko mo}na i opasna funkcija da ~ovek koji se nalazi na toj funkciji mora biti veoma lako smewiv. Dre~ao je kao jarac svojevremeno i general Mom~ilo Peri{i} kad je smewivan, {est godina je proveo na toj funkciji. To je ne{to {to je nepodno{qivo u politi~kom `ivotu. A ako neko od wih ima politi~ke ambicije, skida uniformu i ulazi u politi~ku arenu. Novinar: Da li je pravilno da general bude na~elnik General{taba, ako postoji vi{i ~in od wega? Dr [e{eq: To nema nikakve veze, u na{oj srpskoj istoriji mi smo imali ve}i broj slu~ajava da je neko sa ~inom pukovnika postajao na~elnik Generl{taba. Zato {to je ta funkcija veoma jaka i mo}na, nekad se ide namerno da ~ovek koji obavqa tu funkciju bude s ni`im ~inom. Jer je funkcija sama po sebi veoma, veoma mo}na, nesagledivu mo} ima. Mi imamo iz srpske istorije ~itav niz primera da su pukovnici dolazili, bilo je i vojvoda naravno, to je general sa pet zvedica, ali je bilo i pukovnika koji su obavqali funkciju na~elnika General{taba. ^in s tim nema veze. Znate, u svakoj vojsci neko sa ni`im ~inom mo`e biti na vi{em polo`aju u odnosu na onoga sa vi{im ~inom. I to susre}emo i u praksi, komandnoj strukturi. Vidite, u nekim vojskama najvi{i ~in koji se mo`e posti}i u Slu`bi bezbednosti je pukovnik, zato {to je i to veoma opasna i veoma ozbiqna slu`ba. I ~in pukovnika Slu`be bezbednosti vredi kao najvi{i generalski ~in u drugim rodovima i slu`bama. I o tome se vodi ra~una. Jo{ se u javnosti polemika vodila oko toga da li je neko mogao da postane general ko nije zavr{io ratnu {kolu, povodom slu~aja Ace Tomi}a. Pa mo`e, u svim vojskama na svetu postoje ofciri koji su pro{li kroz rat, mo`e i bez ratne {kole da postane general, mo`e do bilo kog ~ina da do|e. I podoficir mo`e da postane oficir na osnovu svog ratnog iskustva, tako da je i to besmislena polemika. Tu polemiku vode qudi koji ne razumeju problem. U ratu se po pravilu mo`e do}i do svakog ~ina, bez obzira na vojne {kole, jer se smatra da je ratno iskustvo vrednije od svake vojne {kole. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

XX NAS 4. jul 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dok se u Srbiji ne promeni vlast nemogu}a je 903

efikasna borba protiv kriminala i mafije. Vi ste videli da je najnoviji sukob unutar re`ima, unutar dosmanlijskog re`ima izbio po pitawu javnog govora o mafija{koj delatnosti. Ministar unutra{wih poslova je hteo da parlament raspravqa o mafiji, predsednik Vlade neda. Vlada sino} saop{tava da nema nikakve potrebe da se o tome govori u parlamentu, nikakvih rezultata nema, nijedno ubistvo nije razre{eno, nijedna velika kriminalna afera, i nema potrebe da se govori u parlamentu, verovatno \in|i} sprema smenu Du{anu Mihajlovi}u. Imamo neke informacije da se sprema smena i ministra Vlahovi}a, a jo{ nije razre{ena ni afera oko smene ministra Gorana Novakovi}a. Goran Novakovi} je smewen zbog sukoba oko podele provizije u energetskom aran`manu sa ruskim firmama oko isporuka nafte i gasa, to sam ve} spomenuo u Narodnoj skup{tini. Dok ne ode ova vlada nema potreba uop{te da se govori o borbi protiv kriminala. Kriminal }e upravqati na{im sudbinama. Kod nas je mafija iznad vlasti, jer je mafija dana{we lidere DOS-a i dovela na vlast, da bi ispuwavali wene naloge, a ne da bi onda oni efikasno progonili mafiju. Otimawe posledwe kore hleba iz ruku naroda nastavqa se; struja je poskupela pedeset procenata, i pre toga smo imali najskupqu struju u Evropi, a planira se poskupqewe benzine i nafte. Ciq je dosmanlijske vlasti da benzin bude negde oko marku {ezdeset, marku sedamdeset feninga. I oni }e to da provedu u najskorije vreme. Smawuje se broj poreskih obveznika, smawuju se buyetske naplate, ali to smawuje apetite nosilaca mo}i, vlasti i uticaja. Wihovi apetiti su sve ve}i, i oni }e verovatno pred kraj godine po~eti da smi{qaju nove retroaktivne poreske zakone da bi pootimali jo{ ono {to je ostalo da se otme u Srbiji. To je jedina wihova ekonomska politika. Neuki qudi se bave pravnim normirawem, koncipirawem zakonskih tekstova, \in|i} je pre dva dana najavio da }e se mewati poreski zakon isti onaj u koji su se zakliwali i da }e opet biti razli~iti poreska stopa za pojedine proizvode. Prvo su uveli pre godinu i po dana jedinstvenu poresku stopu, sad opet izu na razli~itu, sve to govori da oni nemaju nikakvog ekonomskog koncepta. Srpska radikalna stranka podr`ava formirawe Anketnog odbora u Saveznoj skup{tini ili Anketne komisije, {to zna~i da }e zajedni~ki tu komisiju oba skup{tinska ve}a da formiraju. Mi smatramo da u tome treba da bude najmawe po jedan predstavnik iz svake politi~ke partije, to je su{tina rada Anketnih odbora, i da taj Anketni odbor treba ili Anketna komisija treba da istra`e sve okolnosti, sve ~iwenice objektivno, nepristrasno, i da pravu istinu saop{te javnosti. Svi ovi sukobi unutar DOS-a samo dodatno potvr|uju na{ stav da su neophodni vanredni izbori na svim nivoima i u Srbiji, u Crnoj Gori i na saveznom nivou. [to se pre odr`e ti vanredni izbori pre }e na{a zemqa dobiti {ansu da iza|e iz ekonomske krize i socijalne bede, da se oslobodi dominacije mafije, da stabilizuje politi~ke prilike i pravni poredak. Dosmanlijska vlast vi{e ni{ta nije u stawu da ponudi srpskom narodu osim dr`avne agonije. Imate li vi neko pitawe? Ako nemate, hvala {to ste do{li.

XXI 904

NAS Narodna skup{tina Republike Srbije, 2. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, ovla{}eni predstavnici Srpske radikalne stranke upravo su podneli moju kandidaturu za predsednika Republike Srbije na predstoje}im septembarskim izborima, a ja sam pred ~lanovima Republi~ke izborne komisije potpisao da prihvatam kandidaturu. Srpski radikali su ve} obavili veliki posao. Verovatno ste upoznati koliko je komplikovano, koliko je te{ko obaviti prikupqawe potpisa, za svaki potpis potrebna je pojedina~na overa u nadle`nom sudu. Mi smo taj posao obavili za tri dana. Toliko je bio neverovatno masovan odziv gra|ana na samu vest da srpski radikali skupqaju potpise da smo mi ube|eni, na osnovu takvog odziva, u sigurnu pobedu. Kada pogledate spisak gra|ana, ukupno 13.634 potpisa smo danas predali, ve}i broj potpisa je danas ostao u stranci, jer vi{e nismo imali vremena, po{to smo za danas zakazali predaju, da to sortiramo po azbu~nom redosledu, kada pogledate vide|ete da su za moju kandidaturu svoj potpis overili u sudu pripadnici svih nacionalnosti koji `ive u Srbiji. Najvi{e je tu Srba, ali i mnogo Roma, Ma|ara, Slovaka, Rumuna, Buwevaca, muslimana i tako daqe. Kada pogledate taj spisak vide}ete pored ~lanova Srpske radikalne stranke za moju kandidaturu potpise su dali pripadnici mnogih drugih politi~kih partija, wihovi aktivisti, ~ak anga`ovani ~lanovi dosada{wi, mnogi gra|ani su do{li da daju potpis koji nisu ~lanovi nijedne politi~ke partije. To je ono {to nas dodatnim optimizmom podsti~e da u~inimo maksimum u ovoj izbornoj kampawi da rezultat odgovara raspolo`ewu naroda. Na{a izborna kampawa ne|e biti skupa, ne}e biti luksuzna, mi }emo na{u kampawu provesti na krajwe skroman i jednostavan na~in, ali }emo se maksimalno kretati {irom cele Srbije, razgovarati sa qudima, gostovati na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Od 1. septembra kre}emo sa velikim mitinzima u svim ve}im gradovima u Srbiji, u svim okru`nim sedi{tima u Srbiji dr`a}emo mitinge i u nekoliko velikih gradova koji nisu okru`nicentri. Na{u kampawu vodi}emo i preko na{ih strana~kih novina lista “Velika Srbija”, putova}emo u sve op{tine u kojima i ne dr`imo mitinge, ali }emo razgovarati sa qudima, eventualno dr`ati lokalne tribine i tako daqe. Dakle, mi na{im maksimalnim anga`manom me|u gra|anima, u narodu, nadokna|ujemo ono za{to drugi imaju neograni~ene finansijske izvore na raspolagawu. Ova kampawa se vodi u posebno ote`anim uslovima, zato {to mi u Srbiji, na`alost, trenutno nemamo legalne institucije vlasti, nemamo legitiman parlament, mi `ivimo u uslovima jednog prikrivenog dr`avnog udara. Zbog toga Srpska radikalna stranka zahteva da se odmah, istog dana kada se dr`e predsedni~ki izbori, raspi{u i parlamentarni izbori. Parlamentarni izbori su jedini na~in da se iza|e iz sada{we krize. Izbacivawem ~itavih politi~kih partija iz parlamenta, protivustavno i protivzakonito, oduzimawe poslani~kih mandata, maltretirawe opozicionigh partija, kao {to sistematski maltretiraju srpske radikale, dovoqan su dokaz za na{u tvrdwu da zapravo parlament ne postoji. Parlament ne postoji kao najvi{i organ zakonodavne vlasti. Postoji ne{to {to glumi parlament i {to je puki privezak izvr{ne vlasi, Vlade Republike Srbije, wen instrument manipulisawa narodom i dr`avom. 905

Mi, srpski radikali, smo ube|eni da na ovim izborima ozbiqnog kandidata zapravo nemamo. I onda kada smo bili mnogo slabiji mi smo znali da pobedimo, otimali su nam izbornu pobedu. Ovoga puta nema te sile koja nam mo`e oteti izbornu pobedu. Srpska radikalna stranka ovim dana{wim podno{ewem kandidature demonstrira najvi{i stepen svoje unutra{we organizovanosti i discipline. Srpska radikalna stranka vam je i ranije dokazivala da ima najboqi izborni {tab. Mi }emo apsolutno kontrolisati sva bira~ka mesta u Srbiji, ptica ne}e mo}i da proleti. Iste izborne no}i ima}emo kompletne izborne rezultate. Na{ je strate{ki ciq da i pred sam dan izbora do nogu potu~emo dosmanlijskog glavnog kandidata Miroquba Labusa, da jednostavno obesmislimo wegovu kandidaturu, jer nezamislivo je da takav ~ovek postane predsednikk Republike Srbije. To bi bio veliki nazadak ~ak i u odnosu na Milana Milutinovi}a. Ako je mogu}e zamisliti goreg od Milutinovi}a to vam je Labus. [to se ti~e drugih kandidata, mi nemamo razloga da se sa wima politi~ki sukobqavamo, ~ak smo spremni sa drugim opozicionim politi~kim partijama, kada istaknu svoje kandidate da se dogovorimo o zajedni~koj kontroli glasawa. Srpska radikalna stranka je spremna taj svoj veliki potencijal, organizacioni potencijal, da stavi na raspolagawe i drugim politi~kim partijama kako bi izbori bili {to korektniji. I mi smo du`ni da upozorimo javnost da ovoga puta insistiramo da se objavi jedinstven bira~ki spisak za celu Srbiju. To je zakonska obaveza, na`alost ta zakonska obaveza nije po{tovana na decembarskim izborima 2000. godine. Ovoga puta ta zakonska obaveza bi morala striktno da se po{tuje. Jedinstven bira~ki spisak za celu Srbiju kako bi se izbeglo ono {to se ranije de{avalo da postoji odre|en krug gra|ana, nekoliko hiqada, 10.000 ili 20. 000, koji na dan izbora putuju po celoj Srbiji, pa glasaju na 10, 20 ili 30 bira~kih mesta. To je ono {to je bio osnovni problem ranijih izbornih ciklusa, ovoga puta to moramo da izbegnemo. Novinar: Nenad ^alukovi} - BLIC. Da li i daqe o~ekujete podr{ku Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: Pa, ne bih mogao da vam ka`em da o~ekujem, nemam jo{ prava na to, ali mogu da vam ka`em da bi me eventualna podr{ka Slobodana Milo{evi}a na predsedni~kim izborima u Srbiji veoma obradovala. Podr{ka Slobodana Milo{evi}a bi mi mnogo zna~ila i mislim ako bi me podr`ao Slobodan Mio{evi} da se mo`e vrlo lako desiti da pobedim ve} u prvom krugu. Milo{evi} je povratio, u ogromnoj meri, popularnost u srpskom narodu. Svi ~asni i po{teni Srbi sada u wemu gledaju branioca srpskih nacionalnih interesa srpskog naroda i dr`ave, jer on pred Ha{kim tribunalom ne brani samo sebe ve} ceo srpski narod. I dokazuje veoma uspe{no kroz sve ove mesece procesa da je optu`nica napakovana, da protiv wega nenaju nikakvuh dokaza i da je smisao Ha{kog tribunala da se srpski narod za ve~ita vremena prikuje uz stub srama, to srpski neprijateqi o~igledno ne}e uspeti. Novinar: [ta mislite da li }e kampawa prote}i u fer atmosferi? [ta mislite da je dovoqno da bi bilo tako? Dr [e{eq: To sve zavisi od vlasti. Mi ve} nemamo fer atmosferu. Prvo, Srpska radikalna stranka je ve} pune dve godine apsolutno blokirana u re`imskim medijima. Nikada nijedan srpski radikal nije gostovao ni u jednoj emisi906

ji dr`avne televizije Srbije, ni na prvom, ni na drugom, ni na tre}em kanalu. Nikada nijedan nije gostovao na “BK” televiziji, na televiziji “Politika”, jednam samo Nata{a Jovanovi} na “Studiju B”, a {to se ti~e ove “Pink” televizije dva, tri puta su mene zvali u humoristi~ke emisije, koje unapred snimaju, pa su isekli sve ono {to nije odgovaralo Vladimiru Popovi}u Bebi. Dakle, potpuno smo medijski blokirani, s vremena na vreme imamo mogu}nost za gostovawe na “JU INFO” televiziji, to moram da naglasim, ona se dosada dr`ava najkorektnije prema nama. [to se ti~e novina, postoje listovi koji su korektni poput “BLICA”, “N OVOSTI”, “NACIONALA”, a postoje listovi koji sqamo protiv nas sik}u la`ima, klevetama, izmi{qotinama, ali sve {to je dosada protiv nas poku{ano sve se raspalo kao kula od karata, jer srpski radikali nikada se ni~im kompromitovali nisu i nijedna la` eventualna protiv nas lansirana ne mo`e da prodre u narod, ne mo`e da bude prihva}ena od naroda. [to se ti~e medijske situacije u unutra{wosti Srbije postoje lokalne radio i televizijske stanice koje su jo{ iole slobodne pa imamo mogu}nost da na wima gostujemo, ali i tamo je zavladao potpuni medijski mrak na ogromnoj ve}ini lokalnih stanica nemamo pristupa. Blokirana je cela opozicija, ali od svih opozicionih stranaka najvi{e srpski radikali, jer mi smo najve}i problem za re`im. Re`im se do sada slu`io najprqavijim sredstvima u obra~unu sa politi~kim protivnicima, ali mi se nikada nikakvim prqavim politi~kim sredstvima nismo slu`ili, mi }emo se slu`iti samo istinom. Na{ jedini argumenti su istina. Istina i samo istina. I kada tu~emo, u politi~kom smislu, Labusa, tu~emo ga samo argumentima. I ako se kandiduje Ko{tunica i wega }emo da tu~emo razornim argumentima podjednako kao Labusa, tu za nas principijelne razlike nema. [to se ti~e ostalih kandidata, {to se nas ti~e mi idemo samostalno i nemamo razloga da se sa wima sukobqavamo. Uostalom, ako slu~ajno do|e do drugog kruga treba}e nam podr{ka u drugom krugu. Novinar: Zna~i vi o~ekujete pobedu ve} u prvom krugu. Dr [e{eq: Pa, ona je mogu}a ve} u prvom krugu. Mislim da bi eventualna podr{a Slobodana Milo{evi}a mojoj kandidaturi mogla da obezbedi pibedu ve} u prvom krugu, jer bi se onda svi patriotski glasovi koncentrisali za mene. Onda u patriotskom bloku u Srbiji, koji je veoma jak i mislim da obuhvata dve tre}ine bira~a u Srbiji ne bi bilo konkurencije. Novinar: Rekli ste, ako sma vas dobro razumela, da }ete dan pred izbore potu}i Labusa? Dr [e{eq: Dan pred izbore? Niste me dobro razumeli. Mnogo pre samog dana izbora, rekao sam. Novinar: Kako to planirate da uradite? Dr [e{eq: Pa, mo`da je ve} potu~en ova dva puta {to smo ga potukli u Saveznoj skup{tini, mo`da mu se ve} ogadila predizborna kampawa. Toliko je po nosu dobio. Novinar: Ako slu~ajno ne pro|ete u drugi krug, da li }ete mo`da pozvati ~lanstvo da glasa za nekog drugog kandidata? Dr [e{eq: Iskreno moram da vam priznam da prosto ne verujem u takvu mogu}nost. Apsolutno mi na pamet nije pala takva mogu}nost. Deluje mi nevero907

vatno, a ube|en sam da i svima vama to ne deluje verovatno.

XXII NAS Vr{ac, 3. avgusta 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo Srpska radikalna stranka je po~ela predizbornu predsedni~ku kampawu, i u prvoj fazi mi tu kampawu obavqamo gostuju}i na lokalnim radio i televiziskim stanicama. Qudi znajuda iz rukovodstva stranke o pravoj Srbiji, svuda tamo gde je mogu}e dobiti te emisije na ve}ini medija nije mogu}e ve}ina medija je blokirana dosmanliska vlast dovodi rigorozniju blokadu nego jedan re`im ranije u proteklih dvanaest godina. U drugoj fazi mi }emo dr`ati mitinge u svim ve}im gradovima, u svim okru`nim centrima i u gradovima koji nisu okru`ni centri, ali svojom veli~inom kao da jesu poput Vr{ca ili Loznice. To su dva osnovna oblika predizborne kampawe koje }emo voditi uz to }emo {tampati ve}i broj primeraka, ve}i broj izdawa na{eg strana~kog lista ”Velika Srbija” i tako se obra~unati sa politi~kom konkurencijom, sa na{im politi~kim protivnicima. Na{a kampawa je skromna po planiranim nov~anim sredstvima, po planiranim sredstvima za postizawe medijskih efekata. Vreme u kome provodimo tu kampawu je veoma te{ko mnogo, mnogo te`e u ekonomskom i socijalnom smislu nego pre dve godine, ali {to je najva`nije narod ve} odavno zna sve kandidate sve politi~ke partije tu nema nikakvih nepoznanica i dleko smo od vremena kad je neko ne{to naro~ito mogao da u~ini u samoj kampawi. [to se ti~e narodnog raspolo`ewa izbori bi ve} sutra mogli i da se odr`e. Dakle takva je situacija u kojoj `ivimo, da nema {ta novo da se ka`e u kampawi. Narod vi{e ne}e podlegati la`nim obe}awima, narod je eksperimentisao sa prozapadnom politi~kom opcijom ona je katastrofalno izgubila autoritet, ugled, poverewe i mi smo ube|eni da }e gra|ani Srbije ovoga puta glasati za proverenu opciju, opciju koja nije zasnovana na la`nim obe}awima opciju koja nudi stabilnost, red, disciplinu, ustavnost, zakonitost, moderan pravni poredak, politiku oslawawa na sopstvene snage i postepen izlazak iz politi~ke, ekonomske i socijalne krize. Izvolite, ja sam spreman da odgovorim na sva va{a pitawa, samo novinarska naravno. Po{to ve~eras na lokalnoj televiziji u 21 ~as, to je ”Lab” televizija, odgovaram na pitawa gledalaca. Novinar: Ja sam novinar ”Vr{a~ke kule” lokalnog lista i dopisnig Dana{weg tawuga. @elela bih da vas pitam, rekli ste da vam je kampawa skromna dali ste se dobro organizovali, dali imate neki program za predsednika Republike po{to mogo ima nekih programa, mi smo prakti~no navikli da u posledwe vreme su ti programi malo na nekoj margini da su va`niji od drugih stvari kad je predizborna kampawa u pitawu? Dr [e{eq: Da je Srpska radikalna stranka veoma dobrao organizovana mi smo to dokazali, prikupiv{i trinaest hiqada i {est stotina pojedina~no sudski overenih potpisa za svega tri dana, od toga je celi jedan dan trebalo da se ti potpisi srede, slo`e po azbu~nom redu i da se ukucaju u kompjuter. Ja mislim da nijedna druga politi~ka partija nema tako visok stepen unutra{we organi908

zacije i discipline. Govorio sam o skromnim medijskim sredstvima kampawe, na{a stranka ovoga puta ne}e uop{te {tampati predizborne postere-plakate, u koliko je ostalo ne{to starih iz ranijih kampawa to }e se sad izlepiti. Zatim ne}emo pridavati veliku pa`wu televizijskim spotovima, ima}emo svoje spotove ali oni se ne}e ~esto emitovati ali ja mislim da su i ti televizijski spotovi narodu dosadili. Ono {to je najva`nije to je politi~ki program sa kojim nastupam kao predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke. Rekao sam ve} on se zasniva striktno na po{tovawu principa ustavnosti i zakonitosti. Vi ste videli ve} Labusa kako obe}ava gluposti, koji nemaju nikakve vez sa Ustavnim nadle`nostima predsednika Repulike, on nije ni pro~itao {ta bi mu bile nadle`nosti kada bi nedaj Bo`e bio izabran za predsednika. Dakle osnovno {to jedan predsedni~ki kandidat mora da uradi Ustav, da vidi u ~emu se sastoji wegov posao, a {ta to zna~i, to zna~i da je moj politi~ki program sazdan na Ustavnim odredbama. Ja }u vam sada ta~ku po ta~ku re}i {ta }u ja raditi kao predsednik Republike. Po Ustavu predsednik Republike odre|uje mandatare za sastav Vlade, ja }u to raditi tako {to }u proceniti odnos politi~kih snaga u parlamentu. Mandat poveravati onome ko ima najvi{e {ansi da postigne parlamentarnu ve}inu. Ako jedna stranka ima ve}inu u parlamentu onda se to pitawe vi{e daqe ne postavqa toj stranci se poverava mandat odnosno wenom predstavniku za koga se on opredelio. Ako nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu, onda se posti~u strana~ki predstavnici, predsednici ili {efovi poslani~kih grupa da prave koaliciju onaj ko me prvi obavest da je postigao koaliciju, i da ima iza sebe vi{e od 50% poslanika on }e dobiti mandat za sastav vlade. Predsednik Republike predla`e sudije Ustavnog suda, to mora da se uradi na osnovu konsultovawa svih poslani~kih grupa. Mi smo videli neki dan da su sudije Ustavnog suda predlo`ene a da nisu konsultovane sve poslani~ke grupe, nego samo jedna i taj izbor nije legalan jer su predhodno izba~eni poslanici nekih drugih stranaka, privremeno poslanici Srpske radikalne stranke, a trajno poslanici Demokratske stranke Srbije, Socijaldemokratije Vuka Obradovi}a i nekoliko poslani~kih mandata oteto je Socijalistima. Takva ne regularnost meni ne}e mo}i da se desi. Predsednik Republike ima pravo da zahteva od cele Vlade ili pojedinih ministara da mu referi{u o kqu~nim politi~kim pitawima koja se ti~u wihovog resora, nadle`nosti wihovog resora. Ja }u taj Ustavni instrument ~esto koristiti, do sad on skoro nikako nije kori{}en Milo{evi} ga je koristio, ali daleko od o~iju javnosti. Nikada niste mogli da budete prisutni kao novinar sastanku gde wemu ministri referi{u i gde on svoje stavove po tom pitawu izra`ava. Svi sastanci te vrste bi bili, ako ja budem predsednik, otvoreni za javnost u prisustvu novinara i televizijskih kamera, propitivao bi ministre o pitawima iz wihove nadle`nosti. Ja nemam pravo da im naredim, po Ustavu predsednik Republike ne mo`e da nare|uje Vladi i ministrima ali imam mogu}nost da ih kontrolo{em, da ih kritikujem, da ih propitkujem, da tra`im obja{wewa za sve wihove postupke. To je dakle kontrolna funkcija predsednika Republike u odnosu na najva`nije organ izvr{ne vlasti kakav je Vlada. Zatim predsednik Republike po Ustavu progla{ava ukazom zakone koje glasa Narodna Skup{tina. Do sada smo samo jednom imali slu~aj u Milo{evi}e909

vo vreme da se jedan zakon vrati na ponovno glasawe, kod Milutinovi}a nijednog slu~aja nemamo. Ja bi ~esto koristio tu ustavnu mogu}nost vra}ao s’primedbama zakone na ponovno glasawe u Narodnu Skup{tinu ukoliko bi smatrao da izglasani zakoni nisu dobri, ako ih Skup{tina ponovo izglasa ja bi ih proglasio. Ustav predvi|a posebne nadle`nosti predsednika Republike u uslovima vanrednog stawa, ratnog stawa i stawa neposredne ratne opasnosti ja se nadam da takvo stawe ne}emo imati. Tu predsednik ima pravo da donosi ukaze sa zakonskom snagom mo`e da proglasi vanredno stawe samo pod uslovom da Skup{tina ne mo`e da se sastane. Dakle to su vanredne okolnosti, vanredna ovla{}ewa. Kao predsednik Republike bio bih ~lan Izbornog saveta odbrane tamo bi se zalagao, predvi|a se da taj Izborni savet odbrane bude kolektivni Vrhovni komandant, da se odluke donose konsenzusom. Do sada je predsednik Republike komandovao vojskom, a Vrhovni savet odbrane donosio odluke koje se ti~u odbrambene politike Zemqe. Sada se predvi|a komandna funkcija Vrhovnog saveta odbrane od tri ~lana, ja bi se tu brinuo da se sa~uva na{a vojska, da sa~uvamo dobre oficire i generale koji su se u ratu iskazali kao sposobni, NATO pakt poku{ava da ih sve elimini{e. Zatim starao bi se o `ivotnom standardu vojnika, podoficira, oficira, tehni~kom opremawu armije i sli~no. I predsednik Republike po Ustavu ima pravo da daje pomilovawa i dodequje odlikovawa. Pitawu pomilovawa prilazio bi ~isto restriktivno, dakle samo u slu~ajevima gde to priroda krivi~nog dela dozvoqava, kod te{kih ubistava, seksualnih delikata, otmica itd. osu|enici nebi mogli ra~unati na predsedni~ke milosti. Srbija jo{ nema zakon o odlikovawima, tako dok se nedonese taj zakon predsednik Republike nije u mogu}nosti da odlikuje bilo koga. To je moj predsedni~ki program. Novinar: To je va{ predsedni~ki program vezan na~in rada, a {ta svojim bira~ima mo`ete da ponudite, odre|eni boqitak koje su te stvari koje su urgentne i koje su prve na listi prioriteta koje bi trebale da budu re{ene. Dr [e{eq: Niste vi mene dobro shvatili, ovo nije na~in rada ovo je moj predizborni program. Ja bi to radio kao predsednik Republike, ako Vi mislite da predsednik Republike ne{to re{ava drugo ka`ite mi {ta? Ako vi mislite da predsednik Republike re{ava ekonomske probleme duboko gre{ite, ako mislite da predsednik Republike re{ava socijalne probleme gre{ite, ako mislite da predsednik Republike re{ava kulturne probleme gr{ite to re{ava Vlada. Predsednik Republike mo`e da kontroli{e Vladu u pogledu wenih nadle`nosti, na~ina vr{ewa tih nadle`nosti . Novinar: A verujem da i predsednik Republike ima neku svoju viziju? Dr [e{eq: Moja vizija je vizija Srpske radikalne stranke. I sa tom vizijom mi nastupamo na Parlamentarnim izborima, i moramo prvo da se izborimo da Srpska radikalna stranka bude vladaju}a partija, da formira Vladu ili da u~estvuje u Vladi pa tek tada moja vizija da do|e do izra`aja. Uprotivnom to nije mogu}e, mi bi smo ovde imali jednu vrstu podele vlasti u Srbiji, ukoliko ja kao predstavnik Srpske radikalne stranke pobedim na izborima i postanem predsednik Republike u {to duboko verujem do daqwega, do novih izbora Vlada bi bila dosovska. Predsednik Republike ne mo`e da mewa politiku Vlade, 910

ali mo`e javno da kritikuje wen rad i tako snagom javnosti uti~e na wu. Moja kritika te Vlade bila bi sa pozicija programa Srpske radikalne stranke, kao {to je moja kritika Vlade u parlamentu tako|e na tim pozicijama. Predsednik Republike mo`e da kritikuje Vladu,i da saslu{ava Ministre ali nemo`e da im nametne re{ewe, ne mo`e da umesto wih donosi odluke. E, to mnogi drugi predsedni~ki kandidati ne znaju i oni dovode javnost u zabludu, oni vam obe}avaju odmah }e oni da ugovore kredite, investicije itd. Onaj ko kao kandidat za predsednika Republike obe}ava investicije, kredite itd. predstavqa najobi~niju budalu on se nerazume u politiku. On unapred obe}ava da }e kr{iti Ustav, dok postoji Savezna dr`ava i diplomatija je na Saveznom nivou, spoqna politika iskqu~iva nadle`nost Savezne Vlade. Znate, treba qudima re}i {ta zna~i ta funkcija, neki se pojavquju iz dosovskih partija u javnosti sa tezom da su prevelika ovla{}ewa predsednika Republike. Znajte da je uvek re~ o qudima koji nisu ni ~itali Ustav i koji ne znaju {ta govore. Jednom je neko rekao prevelika ovla{}ewa imaju}i u vidu veliku mo} koju je imao Milo{evi} kada je obavqao tu funkciju, ali wegova mo} nije proistekla iz Ustavnih ovla{}ewa ngo iz ~iwenice da je wegova partija bila vladaju}a i na Republi~kom i na Saveznom nivou, i u to vreme imala vlast u skoro svim op{tinama dakle i na lokalnom nivou. Novinar: Dobro. Hvala Vam. Dr [e{eq: Imate li jo{ pitawa? Ako nemate onda jo{ nekoliko re~i. Dakle {ta je u ovome bitno, narodu netreba davati preterana obe}awa, neumerena obe}awa i nesuvisna obe}awa. Sa predsedni~ke funkcije ne mogu se re{iti svi dr`avni problemi, ali mo`e se ubrzavati wihovo re{avawe snagom javne kritike izre~ene sa tog polo`aja. To je su{tina, to bi bila jedna kontrola Vlade i parlamenta vi{e delimi~no i sudske vlasti ali ne toliko zna~ajno sudske koliko izvr{ne i zakonodavne. Predsednik Republike, dakle ima nadle`nosti da delimi~no kontroli{e zakonodavnu Vlast i ne{to zna~ajnije izvr{nu vlast dakle Vladu. I samo sa onda na tome baziramo, da ne pri~amo {upqu pri~u koja je bezna~ajna. Znate,kako neko ko nema ozbiqnu partiju mo`e ~ak da pri~a takvu pri~u on bi radio ovo, on bi radio ono to je bezveze. Ono {to se ovde mo`e posti}i to je da se uvede vi{e reda, vi{e Ustavnosti, vi{e zakonitosti. Umesto predsednika izabranog na falcifikivanom izborima kakav je Milutinovi} koji se sakrio u mi{iju rupu, Srbija bi imala predsednika koji bi gotovo svakodnevno izra`avao javno svoj politi~ki stav, nebi se nikoga ustru~avao i nikoga bojao. Ako nemate vi{e pitawa, ima izvolite. Novinar: Dragan Ra|enovi}, novinar televizije####### Po{to mislite da }ete postati predsednik Republike, dali postoji neko od kandidata ko bi po va{em mi{qewu predstavqao pravu konkurenciju? Dr [e{eq: Pa vidite da se jo{ niko drugi nije kandidovao. To neznam, ja }u se koncentrisati na kampawu protiv Labusa ako se on kandiduje, koncentrisa}u sa na kampawu protiv Ko{tunice, ako se on kandiduje. Ne znamo ko }e biti ostali kandidti, mislim ne znamo ni za ovu dvojicu, ne znamo jo{ ni za koga. [to se ti~e opozicionih kandiata, danas je odlu~eno da se Srpski pokret obnove nastupi, Pelevi} nije opozicioni kandidat, Pelevi} je \in|i}ev kandidat on glumi opoziciju svakog kriti~nog momenta on slu`i \in|i}u. Glasao je 911

za \in|i}evu Vladu, glasao je za sve protiv Ustavne \in|i}eve zakone i uvek mu davao ve}inu kada je potrebno tako da ga netreba tretirati kao opoziciju. Srpski pokret obnove je danas ~ujem odlu~io da se kandiduje Dra{kovi}. Za Socijaliste jo{ ne znamo {ta }e biti, jo{ se Milo{evi} nije definitivno izjasnijo mada je neko mi{qewe poslao u usmenoj formi pa }emo videti da se u to neme{amo to je i tako wihova stvar. Ja nemam razloga da se sukobqavam ni sa kandidatom Socijalista, ni sa kandidatom Srpskog pokreta obnove u toj kampawi, niti imam razloga da se sukubqavam sa Velimirom Ili}em ili Nadom Kosti} ako oni zaista budu kandidati. Moja kampawa }e se koncentrisati na politi~ke obra~une, sa Labusom,Ko{tunicom ili nekim tre}im iza koga bi stao DOS. Mislim da bi opozicione partije mogle da se dogovore da zajedni~ki kontroli{emo izbore, da sara|uju na{i izborni {tabovi, ~lanovi bira~kih odbora, kontrolori itd. Imate li jo{ pitawa? ######### : Ja sam va{ ~lan, pa bi `eleo jedno obja{wewe. Dr [e{eq: Ovo je konferencija za novinare, posle mo`emo kada odu novinari da razgovaramo po{to ja ~ekam emisiju u 21 ~as. Ovo je sad za novinare samo. Nemate vi{e pitawa? Hvala vam.

XXIII NAS Novi Sad , 4. avgusta 2002. godine Igor Mirovi}: Dame i gospodo, danas }e vam se, na konferenciji za {tampu u prostorijama Srpske radikalne stranke u Novom Sadu, obratiti kandidat na{e stranke za predsednika republike dr Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Dame i gospodo, na{a predizborna kampawa je ve} po~ela. Ona }e da bude skromna po svom karakteru, po metodama politi~ke borbe u ovoj kriznoj situaciji i odvija}e se u dve faze. Prva faza }e biti obele`ena gostovawem predstavnika Srpske radikalne stranke, na lokalnim radio i televizijskim stanicama gde je to mogu}e. Medijska blokada u Srbiji je veoma izra`ena, blokirana je sva opozicija, ali najvi{e Srpska radikalna stranka i ta blokada je najupe~atqivija na beogradskim medijima. Mi tu blokadu probijamo kroz preostale zaista nezavisne radio i televizijske stanice, kojih ima mestimi~no po Srbiji, u nekim delovima vi{e, u nekima mawe. U Vojvodini je ne{to liberalnija atmosfera, mi to moramo ista}i, nego u nekim drugim delovima Srbije, poput Timo~ke Krajine ili U`i~kog okruga na primer i sli~no. U U`icu, posle mog gostovawa na jednoj lokalnoj televiziji, odmah sutradan je ta televizija zabrawena. Toliko je okrutna lokalna dosmanlijska vlast. Me|utim, mi smatramo da ta predizborna kampawa nema toliko veliki zna~aj za same izborne rezultate, jer narodu je odavno sve jasno, narod dobro poznaje sve kandidate i u narodu je ve} prili~no formirano mi{qewe. Drugo, sama medijska blokada jasno stavqa do znawa qudima, kako se re`im pona{a i to po re`im mo`e biti kontraproduktivno. Tre}e, to {to spremaju za Labusovu kampawu ogromna finansijska sredstva 912

i neverovatnu medijsku podr{ku i wemu }e se vratiti kao bumerang. To narod ne}e ubediti da glasa za jednog lo{eg kandidata. [to se {tampanih medija ti~e, tu je situacija razli~ita. Postoje listovi koji su ne{to slobodniji i u kojima se mo`e do}i do publiciteta i postoje oni koji su potpuno zatvoreni. Mi }emo od{tampati ve}i broj na{ih izdawa strana~kih novina, lista ,,Velika Srbija,, i to }e biti jedan od vidova kampawe. Mi u ovoj predizbornoj kampawi odustajemo od {tampawa plakata i postera. Smatramo da bi to bilo pametno za sve druge politi~ke stranke da se sa tim ne ide, to neki veliki efekat u narodu ne izaziva, dovodi samo do rata plakata, pa se politi~ke partije me|usobno sukobqavaju koja }e kojoj prelepiti plakate, koja }e kojoj iscepati, a bilo je i slu~ajeva i me|usobne tu~e strana~kih aktivista. Smatramo da to nije potrebno i bilo bi dobro da sve ostale politi~ke partije od toga odustanu ... i da se postigne dogovor o medijskom predstavqawu, da svi predsedni~ki kandidati budu ravnopravni u tom medijskom predstavqawu i na dr`avnim medijima da svaki kandidat ima identi~nu kvotu politi~kih spotova, {to je uvedeno za decembarske izbore 2000. godine, dakle da svaka politi~ka partija, s obzirom da je re~ o medijima u dr`avnoj svojini, dobije besplatnu kvotu i da svi kandidati imaju podjednako ..., osimonih koji imaju neograni~ene finansijske izvore, a nekvalitetnog kandidata, da se na taj na~in zapravo obesmi{qava predizborna kampawa. Vide}emo jo{, kako }e sve to izgledati. Mi smo ispuweni optimizmom, kod nas je radna atmosfera i ova dva meseca stalnih putovawa, koliko god to naporno bilo, mi }emo to izdr`ati. Od 1. septembra kre}emo sa velikim politi~kim mitinzima u svim velikim gradovima u Srbiji, u svim okru`nim sedi{tima i pored toga jo{ u Vr{cu i Loznici, gradovima koji su veliki, iako nisu okru`na sedi{ta. Mi }emo obi}i i sva druga op{tinska sedi{ta i ve}a mesta po celoj Srbiji, me|utim tamo ne}emo dr`ati politi~ke mitinge. Mi smo planirali ukupno 25 mitinga. Pretposledwi miting }e biti 24. septembra u Novom Sadu. Posledwi miting }e biti 25. septembra u Beogradu pred Saveznom skup{tinom. [to se ti~e drugih opozicionih stranaka, mi smo odlu~ili da predizbornu kampawu vodimo protiv kandidata DOS-a, Ko{tunice, ako se kandiduje i pogotovo Miroquba Labusa. Ali uvek argumentovano kao i do sada. Mi nemamo razloga da vodimo politi~ki sukob sa kandidatima Srpskog pokreta obnove, Socijalisti~ke partije, Nove Srbije - Velimira Ili}a, protiv Nade Kosti} na primer i tako daqe. Mi smo spremni na saradwu sa drugim opozicionim partijama u pogledu, kontrole na bira~kim mestima {to je veoma va`an element izbora. Po{to Srpska radikalna stranka ima dokazano najboqu kontrolu i najboqi izborni {tab, mi smo pouzdane rezultate uvek prvi imali u toku izborne no}i. Mi smo spremni da po tom pitawu sara|ujemo i sa Srpskim pokretom obnove i sa Socijalisti~kom partijom, ....ali da se prijave pa }emo razmisliti da li jo{ eventualno neka druga stranka da se u taj vid saradwe ukqu~i. To je skica na{e predizborne kampawe. Izvolite, ako vi imate neko pitawe? Ja sam spreman da odgovaram i na sva druga pitawa koja se ne ti~u samo ovih izbora. Izvolite! Novinar: Slobo Kova~evi}, dopisnik agencije Srna iz Novog Sada. Kao predsednik Srbije kakav bi stav i kakav }ete ve} stav zauzeti prema pitawu Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u kontekstu nedavnih izjava u kojima 913

se ka`e, da je Bosna protektorat Evropske Unije, a opet gospodin Ra~an, hrvatski premijer tra`i povla~ewe vojske? Dr [e{eq: Za mene Hrvatska dr`ava ne postoji sa aspekta legalnosti, me|unarodno pravne legalnosti, sve dok ona vr{i okupaciju Republike Srpske Krajine. Srpska radikalna stranka nikada ne}e zaboraviti Republiku Srpsku Krajinu, nikada se ne}emo pomiriti, nikada ne}emo prihvatiti tu okupaciju. Kao predsednik Republike Srbije, nikakve kontakte ne}u sa hrvatskim predstavnicima uspostavqati, dok se hrvatska vojska ne povu~e sa celokupne teritorije Republike Srpske Krajine. Republika Srpska Krajina je nastala u isto vreme kad i Hrvatska. U vreme kada je Hrvatska dobila me|unarodno pravno priznawe, centralna vlada iz Zagreba nije kontrolisala teritoriju Republike Srpske Krajine. Svaki akt o priznawu Hrvatske na prostoru Srpske Krajine je nelegalan sa aspekta me|unarodnog javnog prava. Bosna i Hercegovina je zaista protektorat, to je teritorija pod okupacijom, ona ne mo`e da funkcioni{e kao nezavisna i samostalna dr`ava i takva tvorevina kakvu je inaogurisao Dejtonski sporazum je prakti~no nemogu}a. Pred Bosnom i Hercegovinom su dve mogu}e varijante: wena definitivna podela i u tom slu~aju prikqu~ewe Republike Srpske Srbiji, {to je `eqa tamo{weg srpskog naroda; ili povratak cele Bosne i Hercegovine kao ravnopravne ~lanice federacije, koja se mo`e zvati Savezna Republika Jugoslavija, a mo`e imati neki drugi naziv sa Srbijom, Crnom Gorom, eventualno Makedonijom, Republikom Srpskom Krajinom. Makedonija ako `eli, mi nemamo nameru Makedoniju da teramo na bilo koji na~in, da vr{imo pritisak da se vrati, ali ako je to `eqa makedonskog naroda, mi smo spremni da se Makedonija vrati u zajedni~ku federaciju. Mi priznajemo makedonski narod, smatramo da je to narod veoma blizak srpskom narodu, u etni~kom smislu mi nemamo nikoga bli`eg, oni su dokazali u vreme bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije da su nam iskreni prijateqi, bez obzira kakva je vlada u Skopqu. Ako se na|e re{ewe da se Bosna i Hercegovina vrati u zajedni~ku federaciju mi bismo prihvatili da ona bude ravnopravna federalna jedinica, da sa~uva, dakle i teritorijalni integritet, ali naravno da i daqe bude sastavqena od dva entiteta. Ni po koju cenu u tom slu~aju ne bi smela da se ukida Republika Srpska. Toje na{ trajan politi~ki stav. Mi po tom pitawu nikada nismo mewali svoju politiku. Za nas je to iznad svake politike. Dakle, Srpska radikalna stranka u~estvuje na parlamentarnim i predsedni~kim izborima u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini. Mi imamo svoga kandidata za predsednika Republike Srpske. To je Radoslav Kaweri} iz Bijeqine, a za ~lana predsedni{tva Bosne i Hercegovine je Ogwen Tadi} iz Bawa Luke. Imamo kompletne liste kandidata za Narodnu skup{tinu Republike Srpske i za zajedni~ku Skup{tinu Bosne i Hercegovine. Mi na te izbore izlazimo samostalno. Stranka izlazi i na parlamentarne izbore u Crnoj Gori i na predsedni~ke izbore i tamo izlazimo u koaliciji sa Narodnom socijalisti~kom strankom, ~iji je predsednik Novo Vujo{evi}, a ~iji je po~asni predsednik Momir Bulatovi}. ________ koalicioni partneri iza{li na nedavne lokalne izbore i tamo postigli dobre rezultate. Zadovoqni smo tim rezultatima i ti rezultati 914

pokazuju da }emo sigurno povratiti parlamentarni status koji nam je nasilno otet pre sedam godina. Novinar: Kakve garancije Srpska radikalna stranka ima ove godine na predsedni~kim izborima da se ne}e ponoviti nepravilnosti kao kad ste ve} predhodno bili kandidat za predsednika? Dr [e{eq: Sada je vreme druga~ije. Prvo, da niko iz inostranstva ne}e smeti ovoga puta da se direktno me{a na taj na~in u na{u predizbornu kampawu, kao {to su se amerikanci ume{ali 1997. godine. Ako se se}ate, tada je Gelbard do{ao u Beograd i saop{tio da su sva sredstva protiv [e{eqa dozvoqena. I tada je re`im slobodno falsifikovao izborne rezultate. Drugo, falsifikati su mnogo te`i, jer ovoga puta ne}e biti glasawa na podru~ju Kosova i Metohije kojim dominiraju [iptari. Glasa}e se samo u srpskim enklavama. Ni ranije nije bilo glasawa na prostoru sa albanskim stanovni{tvom, ali je la`no prikazano kao da su svi [iptari odu{evqeno izlazili na izbore i glasali 9o odsto za Milana Milutinovi}a, ~ak i u onim albanskim selima gde na{a vojska i policija 20 godina pre toga ni sa tenkovima nisu mogle da u|u. I tre}e, na ovim izborima je neophodno da postoji jedinstven bira~ki spisak. To je zakonom propisano, 2000. godine u decembru nisu stigli da ga urade, na na{e insistirawe je to u{lo u zakon. Vi znate, ovaj sada{wi izborni zakon rezultat je rada Srpske radikalne stranke, to je na na{ predlog usvojeno i zato je tako dobar. Bez jedinstvenog bira~kog spiska izbori ne}e biti legalni. Ako se uspostavi jedinstveni bira~ki spisak, ne}e mo}i onih 10.000 aktivista policajaca, udba{a i ko je sve tu bio da ceo dan na dan izbora putuju {irom Srbije i da glasaju na vi{e mesta, tako da je jedan ~ovek glasao na 200, 300 mesta. Procenili smo oko 300.000 glasova da je tako moglo da bude ukradeno. I ~etvrto, mislimo da }e opozicija ovoga puta da sara|uje, da ne}e re`im uspeti da izazove sukob, na primer izme|u mene i Dra{kovi}a, kao {to je to uspeo 1997. Ja sam i tada `eleo da glavni sukob bude izme|u mene i Lili}a, odnosno mene i Milana Milutinovi}a, ali re`im je uspeo da te`i{te sukoba bude izme|u Dra{kovi}a i mene. Ovoga puta, ja mislim, svi opozicioni kandidati treba da se bore protiv Labusa i Ko{tunice, ako se on kandiduje,to je jo{ neizvesno. To su nam, dakle, glavni protivnici. A sa druge strane, predpostavqam ako do|e do drugog kruga, da bi najve}e opozicione stranke mogle me|usobno da se dogovore i o podr`avawu kandidata opozicije koji u|e u drugi krug. O tome jo{ nije bilo razgovora, ovo vam iznosim, dakle, samo svoje mi{qewe. Bilo je nekih neformalnih razgovora o mogu}nosti jedinstvenog kandidata, ali na `alost nisu urodili plodom. Novinar: Ho}ete li bi pobediti na izborima ili neko drugi? Dr [e{eq: Predsednik republike ne mo`e da mewa Ustav, nije nadle`an. [to se ti~e Srpske radikalne stranke ~iji sam kandidat i {to se ti~e mog li~nog stava, mi smatramo da u najmawu ruku po tom pitawu sada{wi Ustav Srbije ne treba da se mewa. Mi smo protiv svake autonomije i mi bismo najradije izbacili autonomiju iz Ustava, ali s obzirom na ovu situaciju na Kosovu i Metohiji, nije vreme za to. Dakle, mi ne bismo izbacivali ukoliko budemo imali, raspolagali adekvatnom skup{tinskom ve}inom da mewamo Ustav, ne bismo iz915

bacivali autonomije, ali one bi imale status identi~an ovom sada{wem. Mi smatramo da vi{e od toga i nije potrebno. Ono {to je va`no za sve gra|ane Srbije, posebno za pripadnike nacionalnih mawina, to je ja~awe ingerencija lokalne samouprave i na tome bismo radili, {to ve}e nadle`nosti lokalne samouprave. Oni koji tra`e mnogo ve}u autonomiju Vojvodine, naj~e{}e kao argument, pozivaju se na iterese pripadnika nacionalnih mawina. Pedeset godina je u Vojvodini `ivelo 60 odsto Srba, sada ima 70 odsto. Jo{ nisu saop{tili rezultate popisa stanovni{tva, ali to je negde oko 70 odsto kako se ~uje, mo`da i 75 odsto. Dakle, u pogledu politi~ke snage etni~kih grupa, broja glasova na izborima, formirawa vlasti i tako daqe, na vlasti i u Novom Sadu opet bi dominirali Srbi, kao i u Beogradu. U celoj Srbiji je 30 odsto nacionalnih mawina. Sada je i u Vojvodini 30 odsto nacionalnih mawina. [ta briga pripadnike nacionalnih mawina ako je vlast feudalna, ho}e li feudalac da ga izabere iz Beograda ili iz Novog Sada. Ukoliko se ja~a politi~ki centar u Novom Sadu, to su samo dvostruki tro{kovi za dr`avu i ni{ta vi{e. I dve oligarhije mogu me|usobno da se politi~ki sukobqavaju kao {to je to bilo do 1988. godine i da se narod u tim sukobima iscrpquje. Novinar: Ako pobedi kandidat DOS-a {ta }e biti onda? Dr [e{eq: Ako pobedi kandidat DOS-a bila bi to definitivna propast za Srbiju. Ta~no da gra|ani nisu izvukli neke pouke iz izbornih rezultata 2000. godine. Mi razumemo da je narod bio tada ogor~en, revoltiran, da je hteo promene pa makar promene na gore, a sada je video da mo`e da postoji mnogo, mnogo gori re`im od onoga koji je oboren 2000. Videlo se, da oni, koji daju la`na obe}awa narodu o milijardama dolara bespovratne pomo}i sa Zapada, vi{e ne mogu nikoga da obmanu u Srbiji. Narod je shvatio da nema nigde ume{eno pa obe{eno i moramo se oslawati na sopstvene snage. [to se ti~e pripadnika nacionalnih mawina, wihov je najve}e interes, da se postignu {to ve}e nadle`nosti lokalne autonomije. Tamo gde su Ma|ari u ve}ini, ovih sedam ili osam op{tina: Subotica, Mali I|o{, Ba~ka Topola, Ada, Kawi`a Dobacivawe: Mol, Senta. Dr [e{eq: Senta i tako daqe. Wima je u interesu pove}awe nadle`nosti lokalne samouprave. E, ovde su Slovaci u ve}ini u Ba~kom Petrovcu, Kova~ici i tako daqe. To je dakle wihov izvorni interes. Da ih niko ne manipuli{e. Imaju ve}a ovla{}ewa, ve}e mogu}nosti da unaprede svoj dru{tveni polo`aj, svoj `ivot i tako daqe. Ve}a ovla{}ewa lokalnih samouprava podrazumevaju izdvajawe ve}ih buyetskih sredstava, preraspodelu buyeta. Mi ne smemo da pove}avamo tro{kove dr`ave. Ja~awe politi~kog centra u Novom Sadu, pove}ava tro{kove dr`ave. To je sigurno. Pove}awe nadle`nosti lokalne samouprave, ne pove}ava finansijske tro{kove dr`ave, nego vr{i preraspodelu buyeta. Ima li jo{ pitawa? Izvolite! Novinar: Da li bi mogli da nam ka`ete kao potencijalni predsednik ____________ Dr [e{eq: Na{ narod ka`e: ,, {to se jednom grbo rodi, vremenom se ne ispravi ,,.____________ i ne}e mo}i ni kod nas da postoji. I nama spremaju na taj na~in protektorat. Da nam izdvoje vojsku i diplomatiju, da ta dr`ava ne mo`e samostalno da funkcioni{e i da neprekidno dolazi komesar sa Zapada da da916

je naloge kako }e se odluke donositi, kako }e se usagla{avati. Pa da vidimo kako }e im to izgledati kad to napi{u. Sa~ekajmo! Mi }utimo. Novinar: Ho}ete li se vi boriti? Dr [e{eq: Mi smo protiv __________ ( prekid na kaseti ) Novinar: _________________ sedam puta vi{e, zna~i vi mo`ete uzeti glasove ili Ko{tunici ili Milo{evi}u, odnosno, ___________________ vi{e glasova povu}i, zapravo gde vi vidite tu rezervu va{ih glasa~a i drugo, u slu~aju da recimo, Labus i Ko{tunica u|u u drugi krug koga biste vi podr`ali. Dr [e{eq: O~ekujem, pre svega, svi oni koji su za mene glasali 1997, da }e i sada glasati. I mnogi novi. U prvom krugu protiv Lili}a 1997, imao sam 1.150.000 glasova, a u prvom krugu protiv Milana Milutinovi}a imao sam oko 1.300.000 glasova. Nema nikakvog razloga, da onaj ko je jednom za mene glasao, ne glasa ponovo. A mislim da }u pridobiti mnogo novih glasa~a. Ja nisam tako dobar kandidat, ali DOS-ovski je problem {to oni ne mogu da na|u boqega. Labus je o~igledno izdajnik potpuni, uvodi nam du`ni~ko ropstvo. Narod je za ove dve godine shvatio, koliko je Ko{tunica nesposoban, mlitav i ni u svojim najgorim snovima nije u stawu takvog predsednika da zamisli.Tako da, mislim da je apsolutno nerealno da se desi drugi krug, a da ja ne budem u wemu. To su toliko nerealne hipoteze da nisam u stawu o wima ni da razmi{qam. Novinar: _________ Slobodan Milo{evi} vas je i odr`ao ________ i drugo Marija Milo{evi} je va{ ~lan, ona je oti{la u Crnu Goru ___________________ da li biste ne{to rekli o tome? Dr [e{eq: Prvo, ona je obi~an ~lan Srpske radikalne stranke, mi imamo 300.000 registrovanih ~lanova i ja ne mogu u svakom trenutku da imam u vidu gde je koji ~lan. Ali u ovom slu~aju sam saznao da su neke crnogorske novine lansirale balonepo pitawu wenih navodnih izjava. Kako sam ja informisan od qudi koji je ~esto vi|aju i koji je dobro poznaju, koji su tako|e ~lanovi na{e stranke, ona je samo na odmoru u Crnoj Gori. I vra}a se u Beograd, bar je to moja informacija. A ne bih mogao jednostavno o tome ni{ta da govorim, neverovatno mi to izgleda, ali s obzirom da ti listovi, ti isti listovi su nedavno objavili, kako je vojska organizovala otmicu, na primer Milije Babovi}a i tako daqe. Re~ je o ovoj ,,Publici,,, Podgori~koj. Ona plasira mnogo balona, izmi{qotina i tako daqe i ne zaslu`uje tu vrstu komentara. Ne znam iz kojih ste vi novina? Novinar: ________________________ Dr [e{eq: Pa evo, ja }u vam re}i oko ove Milo{evi}eve podr{ke. Utorak, one pro{le nedeqe, pojavila se informacija u dnevniku, da me Milo{evi} podr`ava. Novinar dnevnika, ne znam koji ... Novinar: Ja sam vas zvala. Dr [e{eq: Vi ste me zvali. U ponedeqak ja sam rekao, da ni{ta o tome ne znam, a posle to niste objavili, je li tako? Novinar: Objavila sam. Dr [e{eq: Moju izjavu da ni{ta ne znam? Novinar: Objavila sam. Dr [e{eq: A to je iza{lo. Da. Ja zaista jo{ ne znam ni{ta o tome. Novinar: Mi smo takvu dojavu imali pa smo proveravali. Dr [e{eq: Pismeno se Milo{evi} jo{ nije izjasnio. On je poru~io po svo917

joj supruzi, koja se sada vratila iz Haga, da smatra da bi opozicija trebala da ima jedinstvenog kandidata. Iz tog wegovog zakqu~ka vi mo`ete da do|ete na onu tezu koju ste objavili, ali ona nije izri~ita i ja ne bih mogao da je koristim. Tako da bih vam samo mogao re}i da bi mene li~no obradovala wegova eventualna podr{ka, ali ne bih smeo da {pekuli{em o tome. Dakle, od onog na{eg telefonskog razgovora do danas, ni{ta se bitno, zapravo, nije promenilo. Ja razumem i Milo{evi}evu poziciju, on u tom pogledu verovatno ima problema u svojoj partiji. Kako }e ih on re{avati ja ne znam, a ne bih nijednim svojim stavom, nijednom svojom re~ju da komplikujem wihove unutar partijske odnose. Ne bih hteo ni da se me{am. Ako do|e do te podr{ke, ona je dobrodo{la. Ako ne do|e, mi nemamo razloga da se qutimo, svako ima svoju partiju, svaka partija ima pravo na svog kandidata na izborima. Dakle, nema nikakvog razloga {to, da mi sad, nikakvog prava mi nemamo da zahtevamo ne~iju podr{ku. Ona bi bila dobrodo{la, ako ne do|e, ne do|e. Znate, kod ve}ih partija postoji ta okolnost da svaka ipak vodi ra~una da ima sopstvenog kandidata, jer to donosi, sama kampawa donosi stranci ne{to i ako kandidat ne pobedi, mi to razumemo, i zbog toga nismo tu navalentni i to posebno forsiramo. Ja li~no mislim ako bi do{lo do te podr{ke, da bih mogao ve} u prvom krugu da pobedim. Milo{evi} sada ima veliku popularnost zahvaquju}i svom dr`awu pred Ha{kim tribunalom. On tamo ne brani samo sebe, nego celi srpski narod i srpsku dr`avu i to sad shvataju svi gra|ani Srbije. On je povratio popularnost u ogromnom procentu i ________________ veoma skloni da podr`e moju kandidaturu. Oni su ina~e skloni tome. Wih je Milo{evi} svojevremeno pre 14 godina, privukao na patriotsku liniju. Znate, ja sam to zbog vas ... Novinar: Bati} je, ministar Bati} je izjavio da su ovo ustvari privremeni izbori na godinu dana, da }e ponovo za godinu dana biti novi izbori raspisani, o ~emu je tu re~? Dr [e{eq: Pa to je onaj ministar pravde koji ka`e da Ustav nije Sveto pismo. Dobacivawe: Da. Dr [e{eq: Sme{no je wegove izjave komentarisati. On je izjavio u Saveznoj skup{tini da je Du{anov zakon done{en 1330. godine i ja iza|em za govornicu i ka`em: ,,Ajde da dozvolimo ministru Bati}u iz tri puta da poga|a kada je done{en, koje godine je done{en Du{anov zakon ,, ______________ . Predsednik se bira na 5 godina. Me|utim, ako se desi promena Ustava, mo`e Ustav i ukinuti predsedni~ku funkciju. Mo`e i odrediti da se predsednik bira u parlamentu i tako daqe. Ali, da li }e biti done{en novi Ustav? Mo`da }e se ovaj postoje}i mewati amandmanima. Da bi se mewao sada{wi Ustav, onaj ko `eli da ga mewa, mora raspolagati dvotre}inskom ve}inom u skup{tini i mora jo{ iza}i na referendum. Ovaj sada{wi skup{tinski sastav ne mo`e nikakav Ustav doneti, na{a skup{tina trenutno nije ni legalna, ni legitimna. Koliko je bilo pregawawa u javnosti i mnoge opozicione partije su na tome naro~ito insistirale, na @abqa~kom ustavu, pa su taj termin ,,@abqa~ki,, u pe`urativnom svojstvu koristili. Taj Ustav je imao falinku, {to ga je izglasala ona biv{a delegatska komunisti~ka skup{tina, koja nije bila legitimna. Ali ovaj Ustav je predhodno dobio dvotre}in918

sku ve}inu i u Parlamentu Srbije i u Parlamentu Crne Gore. _________ legitimnosti da nam neko daruje spoqa Ustav, grdno se varaju. Mi takav Ustav ne}emo prihvatiti. Mi }emo prihvatiti samo onaj Ustav koji se donosi dvotre}inskom ve}inom glasova poslanika, dvotre}inskih ali legalnih poslanika, ne neko da izbaci cele poslani~ke grupe, kao {to su izbacili Demokratsku stranku Srbije, Socijaldemokratiju - Vuka Obradovi}a, ili nekog ko otima poslani~ke mandate kao {to su oteli socijalistima. Iz ove krize nema vi{e nikakvog izlaza, osim vanrednih izbora. Sve da vrate sada Ko{tunici mandate ne vredi im sad to, obe{~a{}ena je skup{tina. Nije narodni poslanik yak cementa ili yak krompira, da sad neko mo`e da ga ubaci u kamion, odnosno u zgradu skup{tine, pa onda ga izbaci , pa ga opet ubaci. E, tako ne mo`e. ___________ sam, da raspusti Narodnu skup{tinu? Po Ustavu, predsednik Republike mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu na predlog republi~ke vlade. Instrument raspu{tawa Narodne skup{tine je oblik kontrole zakonodavne vlasti od strane izvr{ne. Svi demokratski sistemi provode striktnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Te tri grane vlasti su me|usobno nezavisne, ali svaka ima neki instrument da kontroli{e ostale dve. Oblik kontrole izvr{ne vlasti nad zakonodavnom je mogu}nost raspu{tawa parlamenta. I Ustav precizno ka`e:,,Predsednik republike mo`e da raspusti na predlog vlade,,. Dakle, mora \in|i}eva vlada da predlo`i. Mo`e i Narodna skup{tina da donese zakon o skra}ewu mandata, mi smo imali to u praksi jednom. To smo 1992. primenili. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Ako mo`ete ______________ Dr [e{eq: Sve mogu sad izjave da vam dam. Novinar: ___________________________ Dr [e{eq: Koja je to televizija? Novinar: Televizija _____________________ Dr [e{eq: Mo`ete ravnopravno sa drugima na konferenciji. Nikada tamo nismo gostovali, jel tako? Milorad Mir~i}: Trebalo je ali... Maja Gojkovi}: Pre nedequ dana, pa su ti zabranili, rekli su da ne mo`e. Dr [e{eq: Pa da. Je li neki ne mogu kandidati... Maja Gojkovi}: Nije istina zvala je novinarka, urednik rekla da direktorka neda. Novinar: Kako Lili}ev put u Hag komentari{ete, tu epizodu..........................? Dr [e{eq: Pokazalo se, bila je zakazana emisija, pa je otkazana. Novinar: Koleginica je na svoju ruku, bez konsultacije urednika i da je tra`ila pauzu....... Dr [e{eq: Nikada nijedan radikal nije gostovao. Novinar: Maja je gostovala, Igor je gostovao. Maja Gojkovi}: Da, ali nije direktor odobravao, nego me je zvao urednik. Dr [e{eq: Dobro, ali nastavqam konferenciju za {tampu. Nemam vremena za izuzetke, zaista... I ovog protivustavnog izdajni~kog zakona o saradwi sa Ha{kim tribunalom, da ima ~asnih qudi u ovoj zemqi koji odu u Hag, ali se i tamo ~asno dr`e. Radomir Markovi} se ~asno dr`ao. Onaj nesre}nik Karleu{a se ne~asno dr`ao. 919

Ja ne}u unapred da prosu|ujem kako }e se ko dr`ati i o svakome }u procewivati kad ~ujem svedo~ewe. Novinar: Po va{em, vlasti............. Dr [e{eq: Znate, mnogo se govorilo, u tome su se naro~ito eksponirali qudi iz sada{weg Dosmanlijskog re`ima. Mnogo se govorilo da }e Radomir Markovi} da svedo~i protiv Milo{evi}a, da mu je on krunski svedok, da }e ga upropastiti i tako daqe. [ta iz ovoga kao zakqu~ak mo`emo izvu}i? Ne treba verovati naga|awima. Da vidimo, svaki ~ovek je od krvi i mesa, svaki ima neki svoj moralni arbitus, li~ni, qudski kredibilitet dok ga sam ne kompromituje. Ja zaista ne znam kako }e se Lili} dr`ati. Ja sam ga sreo negde pre mesec dana na nekom prijemu. Bio je to prijem Ira~kog ambasadora u Beogradu, povodom nacionalnog praznika Iraka. I on mi je rekao da }e se ~asno dr`ati i da zapravo nema ni{ta kompromitantno da ka`e. Sve {to je ra|eno u pogledu upotrebe na{e vojske i policije, ra|eno je u skladu sa Ustavom i zakonom. To su wegove re~i izre~ene meni u privatnom razgovoru. Znate ja znam da je prili~no problemati~no iznositi javno {ta se ka`e u privatnom razgovoru, ali ovo iznosim, jer smatram da ne {kodi ni{ta Zoranu Lili}u i da ~ak predstavqa neko kontrirawe ovima koji najavquju da }e on tamo da se pona{a izdajni~ki, kao la`ni svedok i sli~no. Ja li~no ne verujem, da bi on mogao biti la`ni svedok, da bi mogao tako nisko da padne. A i on sam mi je rekao da }e on maksimalno korektno, po{teno, zapravo nema {ta kompromitantno da ka`e. Jo{ pitawa? Novinar: Samo dopuna, gde }e biti prvi miting? Dr [e{eq: U U`icu, 1. septembra. Idemo znate, jedan u Vojvodini, jedan u [umadiji, jedan u Timo~koj Krajini, jedan na jugu Srbije i tako pravimo kombinaciju sve do 25. septembra. Hvala!

XXIV NAS Savezna skup{tina Republike Jugoslavije, 6. avgusta 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka nastavqa svoju intenzivnu borbu sa mafijom koja je ovladala na{om dr`avom, i saveznim i republi~kim strukturama vlasti. Mafija danas kod nas predstavqa i zakonodavnu i izvr{nu vlast, a nastoji da u potpunosti preuzme i sudsku. Nikada ni u jednoj evropskoj zemqi mafija u ovoj meri nije kontrolisala sve politi~ke tokove, nije diktirala uslove `ivota, nije diktirala elementarne qudske delastnosti, nije kontrolisali i privredu i politiku i dru{tvene delatnosti i sve ono {to ~ini organizovan qudski `ivot. Jedan od najte`ih udaraca koji smo zadali mafiji ovde u Saveznoj skup{tini bio je rezultat rada Anketnog odbora povodom ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Bilo je velikih problema kada je formiran taj Anketni odbor. Sve dosovske stranke poku{ale su da spre~e wegovo formirawe, da spre~e i samo stavqawe inicijative na dnevni red. Tada smo, sre}om, imali podr{ku crnogorskih parlamentarnih partija, formiran je Anketni odbor, ali kao da ni920

ko nije o~ekivao da }e taj Anketni odbor uspe{no raditi. Kada smo uspeli da u velikoj meri raskrinkamo ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a, da utvrdimo sa veoma velikim procentom sigurnosti i ime neposrednog izvr{ioca toga ubistva, protiv nas su se okrenule sve vladaju}e partije i u Srbiji i u Crnoj Gori. Nisu uspeli da blokiraju objavqivawe rezultata na{eg rada. U tome su nam pomogli mnogi slobodoumniji mediji u Beogradu, dnevne novine koje su u nastavcima objavqivale stenogram sa sednica Anketnog odbora. ^asopis “Srpska slobodarska misao” je objavila u celini, a ja sam sada vama doneo belu kwigu o ubistvu Pavla Bulatovi}a, zbornik svih dokumenata o radu Anketnog odbora. Stenogram Anketnog odbora i izve{taj, skup{tinske rasprave u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika i sve novinske komentare, reagovawa politi~kih subjekata u na{im medijima i tako daqe. Ovo je optu`nica protiv dosovske vlasti. Ova bela kwiga pokazuje da je ta vlast u su{tini mafija{ka, kriminalska. Pokazuje metodologiju wenog delovawa. Dame i gospodo, nastavqaju se mafija{ki obra~uni {irom Srbije, u mafiji opet dolazi do odmeravawa odnosa snaga me|u onim glavnim. Videli ste u nedequ je pucano na Qubi{u Buhu zvanog ^ume, jednog od vo|a sur~inske mafije pored Dragoquba Markovi}a vlasnika Krmivoprodukta, koga sve vi{e zovu Krmivoje. Za{to je do{lo do tog obra~una? Znate, zato {to su oni suvi{e naglo izbili u sam mafija{ki vrh. Ranije se znalo ko je glavni, to je bio Stanko Suboti} Cane i drugi neki ~ak i policijski generali. Dolazak DOS-a na vlast legalizovao je mafiju u celini i doveo do promene odnosa snaga me|u mafija{kim {efovima, do promene wihovog polo`aja u mafija{koj hijerarhijskoj strukturi. Naravno, kada pucaju na jednog mafija{a onda dr`ava digne svu vojsku na noge, ~ak helikopetrske jedinice, a kada strada general policije onda idu pa ~izmama prevr}u seno po travwacima pored hotela “Jugoslavija”. Misle na}i }e negde ispod sena ubice generala Bo{ka Buhe. Ne `alimo mi generala Bo{ka Buhu, jer je i on bio upetqan u razne mutne radwe i kriminal, ali smo hteli danas da vam saop{timo ime wegovog ubice. Generala Bo{ka Buhu ubio je kriminalac, pla}eni ubica, pod imenom @eqko Maksimovi} Maka. On se sklonio u Crnu Goru. Du{an Mihajlovi} i na{a policija znaju da je @eqko Maksimovi} Maka ubio generala Bo{ka Buhu, ali uop{te ne reaguju, kao da je nekome drago {to je nestao Buha, zato {to je mnogo znao, {to je mnogo upetqan i {to je hteo verovatno o nekim stvarima i javno da govori nakon {to je smewen sa kqu~nih funkcija u policiji, nakon {to je sklowen sa polo`aja gde je moglo da se odlu~uje. Mi otvoreno pitamo - za{to se krije ime ubice? Dokle }e da se krije? I dokle }e Du{an Mihajlovi} obe}avati da }e prevrnuti i nebo i zemqu, a prevrne samo neki naramak sena, nije u pitawu ni plast bio, verovatno mu ni Guri, ni Sreten Luki} ne bi bili dovoqni da preokrene celi plast sena. Dame i gospodo, mi smo do{li do podataka o krupnim kriminalnim rabotama ministra inostranih poslova, Gorana Svilanovi}a u miniastarstvu na ~ijem se ~elu nalazi. Prilikom rekonstrukcije zgrade Saveznog ministarstva inostranih poslova, odnosno, rekonstrukcije drugog sprata, gde se nalazi kabinet ministra ugovorena je cena sa izvo|a~em radova “AS komercstanom” od 24.000.000 dinara. Izvo|a~ radova, mimo projekte dokumentacije je bez aneksa ugovora izveo dodatne radove, suprotno mi{qewu ministarstva gra|evine Srbije, vi znate da je ta zgrada i pod posebnom za{titom dr`ave kao kulturno dobro, a mi{qe921

we ministarstva gra|evine je veoma va`no zbog same strukture objekta i podno{qivosti objekta u pogledu novih dodatnih radova, optere}ewa temeqa, strukture zgrade i tako daqe. Tako da su obra~unati radovi na iznos od 43.000.000 S obzirom da nije bilo osnova za isplatu, podneta je krivi~na prijava Repuli~kom ministarstvu unutra{wih poslova odseku za privredni kriminal 24. juna 2001. godine. O svemu upoznat Goran Svilanovi}, on je vi{e puta obilazio izvo|ewe radova, sve se odvijalo pod wegovim neposrednim nadzorom, on je o svemu odlu~ivao, a postavqeno je i odve u Saveznoj skup{tini poslani~ko pitawe - da li }e rekonstrukcija kabineta ko{tati 1.000.000 maraka. Ispostavilo se da ta rekonstrukcija ko{ta 1.500.000 maraka. Bez ikakvog osnova izvo|a~u su 28. decembra 2001. ispla}ena sva sredstva sa nalogom koji je potpisao Danilo Vu~eti} vr{ilac du`nosti generalnog sekretara. Po krivi~noj prijavi ni taa ni{ta nije preduzeto od strane Republi~kog ministarstva unutra{wih poslova i Du{ana Mihajlovi}a kao resornog ministra, a radovi ni do danas nisu zavr{eni. Re~ je o 1.100 kvadratnih metara korisne povr{ine, u taj prostor ni danas nije useqen, ne koristi se za odgovaraju}e namene, ne koristi se trenutno nizakakve namere. U dane dr`anog praznika 2. i 3. januara 2002. godine, kada dr`avne ustanove nisu radile, bez javnog oglasa, sa uslu`nim ponudama izabran je “AS komerdstan” za adaptaciju pet spratova Saveznog ministarstva inostranih poslova, tako {to mu je odmah upla}eno 80 odsto avana (12.000.000), petog sprata. Re~ je o petom spratu. [to je nedozvoqeno i nezakonito, radovi nisu zavr{eni, a isplata je odmah obavqena. Goran Svilanovi} tri ~etvrtine radnog vremena, provodi na slu`benom putu gde napla}uje pune iznose deviznih dnevnica iako su mu svi tro{kovi pla}eni. To se tako|e mo`e proveriti u Ministarstvu inostranih poslova. Ovla{}eni slu`benici tamo pretpostavqaju da je on po tom osnovu nezakonito uzeo oko 30.000 evra, na osnovu tih la`nih dnevnica za one tro{kove koji su mu u potpunosti pla}eni od nekog drugog faktora. Od pripravnika od ambasadora kadrovi se u Ministarstvu inostranih poslova popuwavaju iskqu`ivo po partijskoj pripadnosti, po partijskoj liniji. Sada je u inostranstvo upu}eno 65 odsto kadrova iz Crne Gore u raznim kombinacijama dosovaca sa Socijalisti~kom narodnom partijom i me|usobnim prebijawem ra~una i interesa i tako daqe, koga treba uhvatiti, koga treba obezbediti, koga treba omogu}iti da na osnovu devizne plate sti~e neko ozbiqnije bogatstvo. Nijedan ambasador od 5. oktobra 2000. godine nije ispunio usloe za upu}ivawe na rad u inostranstvo pa je nalaz Upravnog inspektorata Savezne vlade progla{en slu`benom tajnom. Tra`ite od Savezne vlade nalaz wenog upravnog inspektora po pitawu ispuwavawa uslova na{ih ambasadora za obavqawe ambasadorskog posla. Tamo posle postoje podzakonski pravni akti kojima se reguli{e {ta koji ambasador treba da ispuni da bi mogao da bude poslat u inostranstvo, ~ak da poha|a {kolu ako nije re~ o profesionalnom diplomati. U Titovo vreme se i{lo na poha|awe diplomatske {kole, a kamoli sada kada je taj proces u osposobqavawu diplomatskih slu`bi uznapredovao i uspeh doiplomatije prevashodno zavisi od stru~nosti, sposobnosti, i obrazovanosti ambasadora, a ne od wegovog statusa u po922

liti~koj hijerarhiji. I danas vas obave{tavamo, dame i gospodo, da je Srpska radikqalna stranka, podnela krivi~nu prijavu protiv Gorana Vesi}a, savetnika saveznog ministra unutra{wih poslova, Vladimira Popovi}a Bebe, direktora Biroa za komunikaciju Vlade Republike Srbije, Gorana Petrovi}a, biv{eg na~elnika resora dr`avne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, a sada funkcionera Saveznog ministarstva za inostrane poslove i {efa obave{tajne slu`be Saveznog ministarstva inostranih poslova i Radeta Terzi}a, Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu, zbog krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, s obzirom da su gestapovskim metodama pripremali obra~un protiv ~elnika Srpske radikalne stranke, primewuju}i sredstva koja su apsolutno nedozvoqena, ucewuju}i qude da la`no svedo~e, da podnose falsifikovane dokaze i tako daqe o ~emu ste ju~e obave{teni na konferenciji za {tampu biv{eg ~lana Srpske radikalne stranke, Petra Pani}a. Taj tekst smo vam dali u celosti tako da nema razloga da vam govorim o sadr`aju, ali sam spreman da odgovorim na sva va{a eventualna pitawa i ona koja se ti~u ove ~etiri ta~ke dnevnog reda dana{we konferencije za {tampu, a i sva druga mogu}a. Novinar: Najavili ste skromu predsedni~ku kampawu, mo`emo li da znamo kako }ete je finansirati bez obzira {to je skromna? Dr [e{eq: Finansira}e se dobrovoqnim prilozima ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke. Mi ve} putujemo po unutra{wosti Srbije, u nekim mestima dobijamo besplatne termine na lokalnim televizijskim stanicama, negde to ve} treba da se plati, na{i op{tinski i okru`ni podbori prikupe taj novac i plate gde nije preteran iznos. Mi ovoga puta odustajemo od {tampawa predizbornih plakata i postera, uop{te to ne}emo imati. Od prvog septembra kre}emo sa mitinzima u svim ve}im gradovima Srbije, teret finansirawa tih mitinga pada na na{e okru`ne i op{tinske odbore. Dakle, ono {to je potrebno da se jedan miting organizuje to }e biti wihovi tro{kovi. Mi nastojimo da na{a kampawa bude {to jeftinija, ima}emo ve}i broj specijalnih izdawa na{eg lista “Velika Srbija” i to je sve. Dakle, veoma skromna kampawa, mi smo i ove dve godine `iveli od neke strana~ke u{te|evine, nismo sada u situaciji da idemo na neki skupqi oblik kampawe. A vi znate i ranije da mi nikada nismo imali neku skupu kampawu. Novinar: Gospodine [e{eq, mo`ete li ne{to vi{e da ka`ete o ~oveku za koga tvrdite da je ubio generala Buhu? Da nam ka`ete koje dokaze imate i da li je neko naru~io to ubistvo? Dr [e{eq: Da. Moji dokazi su iz policijskih izvora. Policija raspola`e svim podacima. Taj ~ovek @eqko Maksimovi} Maka je poznat po tome {to pripada gangsterskom mafija{kom klanu Stanka Suboti}a zvanog Cane @abac. Dakle, @eqko Masimovi} Maka je veoma blizak Stanku Sutovi}u Canetu @apcu. Ja jo{ nemam dokaz da mu je Cane @abac Stanko Suboti} nalo`io da ubije Bo{ka Buhu, ali znam pouzdano da su veoma bliski i da pripada tom mafija{kom klanu. Znate, mogu}e je da je neko drugi pozajmio pla}enog ubicu, i toga ima u mafiji, jedan klan posudi drugome. Tako kada je ubijan ministar odbrane, Pavle Bulatovi}, onda je verovatno beogradski mafija{ki klan pozajmio ubicu iz Crne Gore. Novinar: Mo`ete li da ka`ete ne{to vi{e oko ove krivi~ne prijave ve923

zane za avezno ministarstvo unutra{wih poslova? Ko je podneo tu prijavu? Dr [e{eq: Podneli su qudi koji su bili u to sve vrezirani, a krivi~na prijava je na nadle`nom mestu. Qudi iz Ministarstva inostranih poslova su podneli. Novinar: Niste kazali odakle su vam dokazi. Dr [e{eq: Rekao sam da su moji dokazi iz policijskih izvora. U policiji jo{ uvek ima ~asnih qudi. Tra`ite izja{wewe od Du{ana Mihajlovi}a. Neka Du{an Mihajlovi} odgovori na pitawe, da li zna da je @eqko Maksimovi} Maka ubio generala Bo{ka Buhu, pa da vidimo {ta }e da odgovori. I ako zna za{to je do sada to krio? Novinar: Da li mo`da znate kakav je motiv bio za ubistvo? Dr [e{eq: Bo{ko Buha je verovatno mnogo znao i bio je nezadovoqan svojim statusom, svojim polo`ajem. Vi znate, on je smewen pa je gurnut u Republi~ko ministarstvo na neki bezna~ajan posao, da se bavi nekim kancelarijskim poslom, koji je mo`da predvi|en za ~in poru~nika ili kapetana u najboqem slu~aju, nije generalski polo`aj. Bio je potpuno gurnut u stranu. Verovatno je zbog toga bio nezadovoqan i izra`avao to nezadovoqstvo. Ne mogu ja sada da govorim o stawu u kome se tada nalazio Bo{ko Buha, jer ja se ne se}am da sam ga ikada u `ivotu sreo, ali znam da je i on bio ume{an u neke prqave radwe i o nekima sam svojevremeno govorio, jo{ dok je bio komandir stanice policije u Sopotu, pa nadaqe. Znate, policijski general koji ide bez pratwe u tri sata no}u po beogradskim splavovima, gde se zna da se kre}u kriminalci, ve} izaziva sumwu svojim pona{awem. U tri sata no}u, {ta }e tamo policijski general? Ja izme|u 10 i 11 nave~e legnem da spavam, a on u tri sata no}u po splavovima. Ja razumem mlade qude, neo`ewene, koji u ta doba izlaze, ali {ta }e on mator u tri sata no}u po splavovima, jo{ mu iz neke agencije neke devojke dovedu da bi ga namamili da do|e. Ja sam vam pomenuo ime vlasnika te agencije na jednoj od konferencija za {tampu i tako daqe. Devojke koje su bile u dru{tvu s wim. Ne mogu ja da optu`ujem te devojke, ali o~igledno ga je neko namamio da bude u to vreme tamo. Novinar: Imam ja jo{ jedno pitawe. Da li znate ko je vlasnik ove firme koja renovira zgradu? Dr [e{eq: Pa, vi ste novinari uspe{ni u tome, vi }ete to vrlo brzo saznati. Bi}e vam vrlo interesantno kada saznate. Ne mo`emo mi sve da vam ka`emo na jednoj konferenciji za {tampu, ~ekajte polako, tek smo po~eli. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam. Ako neko nije dobio kwigu, a `eli, izvolite.

XXV NAS Vrawe, 8. avgusta 2002. godine Dragan Nikoli}: ... nalazimo se na konferenciji za {tampu okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, wen predsednik prof. dr Vojislav [e{eq. Ujedno da vas obavestim da se radi o kandidatu za predsednika Republike Srbije na izborima za 29. septembra zakazane u toku ove godine. 924

Gospodine predsedni~e, izvolite. Dr [e{eq: Dame i gospodo , ja sam ve~eras do{ao u Vrawe u okviru predsedni~ke predizborne kampawe, da gostujem na lokalnoj televiziji. Me|utim, konferencija za {tampu je zakazana, da bih vam i ovde u Vrawu saop{tio stavove Srpske radikalne stranke po pitawu situacije u ju`nim srpskim op{tinama, u Pre{evu, Medve|i i posebno Bujanovcu. Mi smo se vi{e puta u Beogradu izja{wavali po tom pitawu i na{ Op{tinski odbor u Bujanovcu tako|e, me|utim , usled medijske blokade javnost skoro uop{te nije obave{tena o stavovima Srpske radikalne stranke. Retko koje novine su objavile bar delimi~no ono {to smo mi naveli kao svoj osnovni stav. Srpska radikalna stranka ne priznaje upravo odr`ane op{tinske izbore u Bujanovcu, jer su su falsifikovani, jer su se odvijali po la`nim bira~kim spiskovima. Ameri~ki sluga, ameri~ki agent, Neboj{a ^ovi} zloupotrebio je funkciju potpredsednika vlade Srbije i funkciju predsednika vladinog biroa za Medve|u, Bujanovac i Pre{evo, kao i predsednika vladinog odbora za Kosovo i Metohiju, da bi proveo politiku srpskih neprijateqa i da bi definitivno odvojio, ove srpske op{tine od Srbije, a da bi onemogu}io opstanak Srba na Kosovu i Metohiji u onih nekoliko op{tina u kojima se jo{ odr`avaju. Videli ste danas, kakva poni`ewa do`ivqava srpski narod u Kosovskoj Mitrovici i kakve su o~igledne namere okupatora. Okupator `eli, da provociranim incidentima stvori takvu psihozu u kojoj }e se Srbi masovno iseliti sa Kosova i Metohije, to malo Srba {to je ostalo. Okupator, poku{ava da uhapsi Milana Ivanovi}a, srpskog lidera iz Kosovske Mitrovice, predsednika Srpskog nacionalnog ve}a zbog u~e{}a u demonstracijama, u kojima je krivicom okupatora do{lo do sukoba izme|u poqskih bandita i doma}eg srpskog stanovni{tva. U tom sukobu je bilo rawenika i na srpskoj strani, zbog nemoralnog, mangupskog i razbojni~kog pona{awa poqskih policajaca. Me|utim, wima je bitno, da su Poqaci tu raweni, a uop{te ih ne interesuje, {to su Srbi raweni. Nisu Srbi do{li u Poqsku, niti `ele da idu u tu odvratnu zemqu. Poqaci su do{li ovde na srpsku zemqu, da provode antisrpsku politiku, kao sluge Amerikanaca, Poqaci slu`e Amerikancima za prqave poslove. Neboj{a ^ovi} je po nalogu ameri~kog ambasadora u Beogradu, Vilijama Mongomerija, omogu}io da ve{ta~ki Albanci u op{tini Bujanovac dobiju na izborima ve}inu. U Bujanovcu ni danas ne `ivi vi{e Albanaca nego Srba, iako se u protekle tri godine dosta Srba iselilo. Prema podacima Gordane Pop-Lazi} koja je bila ministar za lokalnu samoupravu u predhodnoj Vladi Srbije, u Bujanovcu je 1999. godine `ivelo oko 60 odsto Srba. I pored ovoliko velikog iseqavawa nije mogu}e da se u toj meri smawi procenat srpskog stanovni{tva, a pove}a albanskog. Pogledajte {ta su sve radili, pripremaju}i ove izbore! Sve albanske teroriste su pustili iz zatvora i oslobodili od krivi~nog gowewa. Ubice, pqa~ka{e, pobuwenike, nasilnike i tako daqe. Veliki broj Albanaca je uvezen sa Kosova i Metohije, da bi se pojavili na izborima u op{tini Bujanovac. Do pet sati ujutru trajalo je glasawe na ve}em broju bira~kih mesta. Albanci su vi{e puta glasali, i{li su od jednog do drugog bira~kog mesta da bi glasali. I kada je, izborna komisija, Op{tinska izborna komisija konstatovala neregularnosti, onda je izlagana `estokim pritiscima, udarima od strane 925

re`ima iz Beograda, li~no Neboj{e ^ovi}a i od strane ameri~kih okupatora, koji stalno mar{iraju na podru~ju Bujanovca. Evo na ovome putu od Beograda do Vrawa dva puta smo preticali kola Ameri~ke ambasade, kola Kanadske ambasade i tako daqe. [ta je strate{ki ciq Amerikanaca? Da preotimawem vlasti od strane Albanaca u Bujanovcu i zahvaquju}i konstantnoj albanskoj ve}ini u op{tini Pre{evo, odseku Srbiju od Makedonije. Ovo je jedina kopnena veza izme|u Beograda i Skopqa. Isto~no od te komunikacije su visoke planine, neprohodne, kroz kojih je veoma te{ko probijati puteve i verovatno i kada bi se gradio neki ve}i put, ne bi mogao biti izgra|en za 10, 15 ili 20 godina, pogotovo u sada{woj te{koj finansijskoj situaciji, taj bi projekat bio nemogu}. Amerikancima je ciq da nas strate{ki izoluju sa juga. To je su{tina wihove politike. Zbog toga Srpska radikalna stranka priprema zahtev za smenu potpredsednika Vlade Republike Srbije, Neboj{e ^ovi}a. Taj na{ zahtev }e biti snabdeven obrazlo`ewem na oko 300 gusto slo`enih strana teksta. O~ekujem, da }emo zahtev podneti ve} slede}e nedeqe. Izvolite, ako vi imate neko pitawe?. Novinar: Da li za smenu ^ovi}a sa du`nosti predsednika Koordinacionog tela ili potpredsednika vlade? Dr [e{eq: Sa funkcije potpredsednika vlade jer odlazak sa funkcije potpredsednika vlade, smewuje ga sa svi drugih dr`avnih funkcija i Koordinacionog tela, ili agencije kako oni to vi{e vole da zovu u posledwe vreme, za ove tri ju`ne srpske op{tine i Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju. Oni su uveli u upotrebu termin ,,agencija,, za razne stvari, ~ak i za tajnu policiju i za upravni organ u radio-difuznoj sferi, jer time otvoreno stavqaju do znawa da je sve produ`etak ameri~ke obave{tajne agencije CIJ-e. Dobacivawe: Gospodine predsedni~e... Dr [e{eq: Ovo je konferencija za novinare. Izvolite! Novinar: Jedno pitawe, novinar radio _________. Da li Koalicija za opstanak, koja je u Bujanovcu, koja je delovala u Bujanovcu za lokalne izbore, ima izvesnu mogu}nost da bude i koalicija na drugim izborima u Republici Srbiji? Dr [e{eq: Na{a je politika, da sve srpske stranke treba da sara|uju i formiraju jedan jedinstven front opstanka. Spasa! Na`alost, ovoga puta, nije bilo mogu}e posti}i potpuno jedinstvo svih srpskih stranaka upravo zbog me{etarewa Neboj{e ^ovi}a. Jedinstvo je postignuto samo po pitawu izbora predsednika op{tine, po pitawu skup{tinskih izbora odnosno, izbora za Skup{tinu op{tinu, tog jedinstva nije bilo, ali to nije ni posebno problemati~no po{to je proporcionalni izborni princip, pa su sve koalicije koje su u~estvovale na izborima pro{le cenzus. Izbori moraju u celosti da se ponove, mora prvo da se pre~isti bira~ki spisak i da se obezbedi da niko ne mo`e vi{e od jednom da glasa, da niko ne mo`e da donosi tu|e li~ne karte i umesto drugoga da glasa i tako daqe. Svih tih slu~ajevima je bilo na ovim izborima u Bujanovcu. Zapravo, nikakve kontrole nije bilo i Albanci su mogli da pune kutije sa glasa~kim listi}ima kako su hteli. Da li ima jo{ pitawa? Novinar: Jo{ jedno pitawe. Da li je na bira~kim mestima u Bujanovcu, Me926

dve|i i Pre{evu bilo predstavnika Srpske radikalne stranke kao posmatra~a? Dr [e{eq: Mi smo imali posmatra~e na skoro svim bira~kim mestima u Medve|i, u Pre{evu nismo. Vi znate tamo je veoma mali procenat srpskog stanovni{tva i nismo imali na svim bira~kim mestima, a u Bujanovcu smo imali na bira~kim mestima gde je uglavnom srpsko stanovni{tvo izlazilo na izbore. Tamo gde je ve}ina Albanskog stanovni{tva, neke srpske partije su ponegde imale kontrolore, ali ti kontrolori su bili onemogu}eni u obavqawu svoje du`nosti. Novinar: Zahvaqujem. Dr [e{eq: Na slede}im ponovqenim izborima, mi }emo imati kontrolore i na tim mestima. Je li? Dragan Nikoli}: Da. Dr [e{eq: Ima}emo sada na svim tim mestima gde se ponavqaju izbori. Dragan Nikoli}: Da li jo{ imate pitawa? Dr [e{eq: Ako nemate pitawa, hvala vam, {to ste do{li.

rim NAS Vaqevo,9. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka ve} odavno obavqa predizbornu kampawu za izbore predsednika republike Srbije. Prvi deo na{e kampawe odvija se kroz gostovawe qudi iz naju`eg rukovodstva stranke na lokalnim radio i televizijskim stanicama, gde je to mogu}e. U Srbiji situacija nije svuda podjednako ista {to se ti~e pristupa opozicionim strankama na lokalne medije, ali mi smo navikli, u ranijim periodima na razne oblike medijske blokade tako da nam ova naj`e{}a pod dosmanlijskim re`imom ne}e uspeti da bitno omete na{u predizbornu kampawu. Drugi deo kampawe, odvija}e se od 1. septembra, putem mitinga u najve}im gradovima Srbije, u svim okru`nim centrima. U tom sklopu mi }emo negde oko 17 septembra imati i miting u Vaqevu. O~igledno se predizborna kampawa odvija u neregularnim uslovima. Re`im forsira li~nog \in|i}evog kandidata, Miroquba Labusa, na svim medijima, ~ak najavquju kad }e skupqati potpise, ~ak izve{tavaju kako mu ide skupqawe potpisa na gradskim trgovima i izveli su mu sudske pisare na ulicu, da mu overavaju potpise. To nikada ranije nije bio slu~aj, sudski pisari uop{te ne idu na ulicu, sudski pisari mogu da odu u ustanovu, organizaciju, preduze}e, ako ima neki veli}i broj overa da se obavi, ali na ulici taj posao u proteklih dvesta godina novije srpske istorije nikada nisu radili. U ovim uslovima naj`e{}a medijska blokada je u Beogradu, na Beogradskim medijima. Vi znate, od 2000. godine nijedan srpski radikal nikad nije gostovao ni na jednom programu dr`avne televizije Srbije, ni na prvom, ni na drugom, ni na tre}em. Nikad nijedan srpski radikal. Tako isto na BK televiziji, i na televiziji Politika, na Studiu B je samo jednom Nata{a Jovanovi} pre godi927

nu ipo dana, kada je porazila Zaharija Trnav~evi}a u televizijskom duelu. To je jedino radikalsko gostovawe na toj televiziji. Na ___________ i Pink televiziji se vodi najprqavija kampawa protiv na{e stranke. Jedino {to je ne{to objektivnija televizija JU info. Sada su predvideli navodni sporazum o medijskom predstavqawu, gde uop{te ne}e biti su~eqavawa predsedni~kih kandidata. Oni znaju, da wihov pretendent \in|i}ev kandidat Miroqub Labus nema apsolutno nikakvih {ansi u direktnom su~eqavawu sa kandidatom Srpske radikalne stranke i odlu~ili su da ga ne izla`u nikakvom riziku, samo jednom po ~etrdeset pet minuta mo}i }e predsedni~ki kandidati na dr`avnoj televiziji da se pojave i to je sve. I dva puta po dva minuta u izbornoj hronici, posle Dnevnika, informacije o toku predizborne kampawe. I nisu nas ni pozvali na sutra{wi sastanak, ~ujemo preko medija da je za sutra zakazan neki sastanak za potpisivawe tog sporazuma. Srpsku radikanu stranku uop{te nisu pozvali! Bilo je i ranije mnogo problema u raznim predizbornim kampawama i falsifikovawa izbornih rezultata i ometawe opozicije i neregularnosti druge vrste i ovo {to se sada de{ava ni ranije nije zabele`eno. Mi sad razmi{qamo, ako se dva meseca pred izbore ovakve stvari de{avaju, {ta }e tek biti na dan izbora. Ali, mi se spremamo, na{a kampawa je usmerena na afirmaciju predsedni~kog programa Srpske radikalne stranke i na osporavawe dosmanlijskog kandidata Miroquba Labusa, tako|e i Vojislava Ko{tunice, ako se kandiduje i onog la`nog profesora koji je tako|e paralelni dosmanlijski kandidat, da bi opoziciji otimao po neki glas, la`nog profesora Borislava Pelevi}a. [to se ti~e drugih opozicionih kandidata mi smatramo da me|u nama nema razloga za bilo kakva sporewa, mi smo ve} usmeno to dogovorili, ja sam u kontaktu ~e{}e sa Vukom Dra{kovi}em, povremeno sa Velimirom Ili}em, me|u nama nema nikakvih sporova, nema sukoba i mislim da }e na{i me|usobni odnosi u kampawi biti veoma korektni. Nemam ja razloga da napadam ni ovu Nadu Kosti}, ona mi je ulep{ala kampawu, tako jedna simpati~na, lepa `ena, a {to se ti~e drugih kandidata, vide}emo da li }e se jo{ neko pojaviti. Ne znamo da li }e socijalisti imati svoga, a me|u opozicijom nema nikakvog razloga da bude sporewa, mi }emo se dogovoriti sa svim opozicionim partijama o zajedni~koj kontroli na bira~kim mestima, a ne iskqu~ujem mogu}nost dogovora ako do|e do drugog kruga, da svi zajedno podr`imo opozicionog kandidata koji pro|e u drugi krug. Naravno, srpski radikali su ube|eni da bi to bio ja. Izvolite, ako vi imate neko pitawe! Pored, dakle ova dva osnovna vida kampawe, mi smo odustali od postera i plakata, odustali smo i od nekih masovnijih televizijskih spotova, ima}emo nekoliko na{ih spotova koje }emo sporadi~no prikazivati na onim televizijama gde je to mogu}e, besplatno ili uz neku malu naknadu, tamo gde se pla}a skupa cena mi ne}emo u tome u~estvovati. [tampa}emo ve}i broj izdawa na{eg strana~kog lista ,,Velika Srbija,, Izvolite, imate neko pitawe? Povod za moj dana{wi dolazak u Vaqevo je gostovawe na lokalnoj Vuji} televiziji. Izvolite! 928

Novinar: Dva pitawa, ja sam dopisnik Nacionala iz Vaqeva. Puno je ovih na{ih dopisa, nadpisa u Nacionalu da je Stani{i} podneo krivi~nu prijavu protiv vas. Da li vi sad, zna~i ovim predhodnim izjavama, da li se ne pla{ite slu~ajno da ipak oni pokrenu sudske postupke? Dr [e{eq: Oni protiv mene vode dvadeset sudskih postupaka i grdno su se pokajali {to su ih uop{te pokretali. Ja toliko imam dokaza, toliko ~iwenica, toliko dokumentacije dobro sakrivene da mi apsolutno ni{ta ne mogu. [to god poku{aju da urade samo }e mi i}i u prilog. [to se ti~e Stani{i}a, za wega imam more podataka, ovo je tek po~etak, ovo je vrh ledenog brega i silno me je obradovala vest da me je napokon i on tu`io posle toliko vremena, ja wega ~esto prozivam protekle dve godine. I ranije sam ga, a posebno u protekle dve godine. Milo{evi} nije smeo ni da ga smeni dok ja nisam do{ao u Vladu Srbije. Pa smo ga u najve}oj tajnosti smenili. Pripremili akt za Vladu, nikog nismo obavestili i na Vladi samo ko je za. Tako je bilo wegovo smewivawe. Milo{evi} ga se najvi{e pla{io. Vi znate da se srpski radikali nikoga ne pla{e, osim boga i suda svog naroda. Novinar: Koliko veze ima podr{ka Slobodana Milo{evi}a vama kao predsedni~kom kandidatu sa tim da je Marija Milo{evi} …? Dr [e{eq: Pa, mislim da to presudno ne deluje. Ja pretpostavqam da je Milo{evi} vrlo racionalan ~ovek. On je informisan o odnosu politi~kih snaga u Otaxbini, on uspe{no brani celi srpski narod i Srbiju pred Ha{kim tribunalom i wegova eventualna podr{ka bi bila motivisana iskqu~ivo patriotskim razlogom, a meni bi dobro do{la, meni bi prili~no koristila u predizbornoj kampawi. Ali on jo{ definitivno to nije saop{tio. Ja ose}am da }e on to uraditi do kraja meseca. Imate li jo{ pitawa? Izvolite! Novinar: Ja bih, ako mo`ete da prokomentari{ete ovu najavu va{e stranke da }ete pokrenuti u parlamentu inicijativu za smewivawe predsednika ^ovi}a, odnosno potpredsednika ^ovi}a. Ima li ne{to novo, osim ovoga {to ste izjavili ovih dana u novinama da danas ne{to novo ka`ete? Dr [e{eq: Imamo detaqne podatke kako je falsifikovao izbore u Bujanovcu. Prvo, nije svim Srbima dozvoqeno da glasaju, ~ak i onim Srbima koji su prijavqeni u Bujanovcu, gde im je stalno mesto boravka. Ako su neko du`e vreme odsutni iz Bujanovca pa rade u nekim drugim gradovima Srbije. Zatim, izbeglicama iz Republike Srpske Krajine, iako su stekli dr`avqanstvo i `ive u Bujanovcu godinama, nije dozvoqeno da glasaju. A organizovali su dolazak vi{e od pet hiqada [iptara sa Kosova i Metohije, koji su mo`da ro|eni u Bujanovcu, ali ko zna kad su se odselili pre deset, dvadeset, trideset godina. Na bira~kim mestima, gde su velike koncentracije [iptara glasawe je okon~ano u osam ~asova, a onda je Neboj{a ^ovi} li~no po nalogu ameri~kog okupacionog guvernera Srbije Vilija Mongomerija naredio da se ponovo otvore ta bira~ka mesta, pa je glasawe trajalo do pet sati ujutru. Pa su [iptari defilovali od jednog do drugog bira~kog mesta i svaki od wih glasao po deset, petnaest puta. Dakle, ti izbori su apsolutno neregularni, Srpska radikalna stranka ih ne priznaje i mi insistiramo da se u celini ponove, da se pro~isti tamo bira~ki spisak, da se vrate Srbi koji su neregularno izba~eni, da se eli929

mini{u [iptari koji imaju kosovske li~ne karte, koje im je izdao okupator, koji su sa tim li~nim kartama do{li i glasali u Bujanovcu. ^ovi} striktno izvr{ava ameri~ke naloge, ameri~ki je strate{ki ciq da se jedina komunikacija Srbije sa Makedonijom prese~e. To se preseca, ako [iptari upravqaju op{tinama Bujanovac, Pre{evo i ako se provede dosmanlijska odluka da lokalna vlast ima sopstvenu policiju. Planirano je povla~ewe i na{e vojske i `andarmerije i centralne policije, to onda definitivno ugro`ava ostatak Srbije. Novinar: Ho}ete li nam re}i, naravno ukratko, {ta smatrate svojim najja~im adutom ovako kad ulazite u ovu trku? Dr [e{eq: Svojim najja~im adutom smatram to, {to do sada nikad nisam bio kompromitovan, {to nikada nikakve veze nisam imao sa mafijom, {to se nikada nisam bavio kriminalom, {to imam dovoqno hrabrosti da svima u lice ka`em uvek ono {to mislim, ~ak onda i kad se narodu ne svi|a ta istina koju izgovaram, bilo je i takvih faza, pa narod posle shvati da sam bio potpuno u pravu i {to jedini ja s te funkcije mogu iznuditi vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Oboriti tako \in|i}evu vladu. Jer vi vidite, kako to Ko{tunicina stranka mlitavo vodi borbu protiv ostatka Dos-a i \in|i}a, koliko je Ko{tunica smotan i nesposoban. Socijaliste iznutra poku{avaju razbiti, razne frakcije im odvajaju, Pelevi} nije opozicija, on je \in|i}ev privezak, uvek u kriti~nom trenutku glasao je za \in|i}evu vladu i za protivustavne zakone, tako da kandidat Srpske radikalne stranke predstavqa jedinu ozbiqnu alternativu dosmanlijama. Sama ~iwenica da nas dve godine apsolutno medijski blokiraju u centralnim radiodifuznim medijima u Beogradu, najboqe svedo~i ko je prava alternativa Dos-u. I za razliku od nekih drugih, znate ja se profesionalno bavim ovim poslom, ja sam se posvetio ovome poslu. Ja sa nau~nog i stru~nog aspekta pristupam. Kod nas je na`alost mnogo diletanata u politici. Qudi koji ni{ta ne znaju. Ka`e ministar pravde nije Ustav Sveto Pismo. Ili ministar pravde u|e u prvu fudbalsku ligu. Takve stvari se kod nas de{avaju. Novinar: Dr [e{eq: Pa igra mafija{a! Novinar: Dr [e{eq: Sportskog mafija{a. I sportska mafija postoji. Vi znate kolike se tamo pare obr}u. Pa vaqda Aca Stefanovi}, on je ve} ogrezao u mutnim radwama. Kad smo ga izbacili svojevremeno, dotad nije bio u kriminalu, onako znao je da ne{to promuva da negde ne{to se onako zakulisno sna|e, ali nije bio kriminalac do tada. Mi smo ga izbacili kada je javno saop{tio novinarima da je on poru{io spomenik Dra`i Mihajlovi}u na Ravnoj gori, on je to u trenutku gluposti neke nedoli~nosti rekao u skup{tini, sve novine objavile. Mi smo ga tada kaznili, nismo ga izbacili iz stranke nego ga nismo stavili na listu. To je bilo 1995. godine, i nije bio na{ kandidat posle za poslanika. On je tada sam napustio stranku, i oti{ao da slu`i Biqani Plav{i}, Miloradu Dodiku, pa onda posle Milu \ukanovi}u, tako se povezao sa krupnim kriminalom i sada spada u jednog od najbogatijih dosmanlija. Referent za prqave poslove. Ovo je samo konferencija za novinare. Izvinite gospo|o, samo na novi930

narska pitawa }u odgovarati. Novinar: Mladenovi} sa Vuji} televizije. Recite, da li se ose}ate bezbedno, s obzirom da ste prozvali neke qude koji sami tvrde za sebe da su vrlo mo}ni? Dr [e{eq: Ja ih se ne bojim, a to je najva`nije. A pre vi{e od dvadeset godina kad sam po~eo aktivno da se bavim politikom, kao prvi antikomunisti~ki disident, ja sam svoju glavu svesno stavio u torbu. I ovih dvadeset godina ja `ivim, zapravo, iznad onoga {to je bilo realno o~ekivati u vreme kad sam se pobunio protiv titoisti~kog re`ima, dok je jo{ uvek snagu provodio. Oni mene ni~im ne mogu upla{iti. Apsolutno. Vidite da }uti policija povodom ove informacije da je @eqko Maksimovi} – Maka ubio generala Buhu. Apsolutno }ute. Neogla{ava se ministar, a li~no sam ga prozvao, i sam Maka se ne ogla{ava. Imate li jo{ pitawa! Ako nemate, hvala vam!

rim NASLOV Kru{evc, 10. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je ve} uveliko u predizbornoj kampawi za Republi~ke predsedni~ke izbore. Mi tu kampawu upravo obavqamo gostuju}i na lokalnim radio i televizijskim stanicama, gde je to mogu}e. Poprili~na je medijska blokada i retki su gradovi poput Kru{evca, u kojima mo`emo da obezbedimo emisiju na lokalnim televizijama i to je razlog {to sam ja u pet dana, dva puta u Kru{evcu, a {to u nekim gradovima uop{te ne mogu da se pojavim. Sve to zavisi od lokalne vlasti, odnosa politi~kih snaga i pritiska lokalne vlasti na medija. Danas su u Beogradu odglumili, potpisivawe nekog sporazuma o predstavqawu predsedni~kih kandidata u kampawi. Mi, uop{te nismo dobili poziv, za taj sastanak. Izgleda da nisu i druge partije. Oni su samo obave{tavali preko medija, da je danas taj sastanak u Skup{tini Srbije. Ju~e nam je u na{u poslani~ku grupu, dostavqen samo predlog sporazuma, bez ikakvog poziva. Taj sporazum, nije ni nalik na sporazume iz ranijih predizbornih ciklusa. Kao {to to obmawuje javnost, @arko Kora}, koji je to izgleda pisao. Ni{ta nije kao ranije. Predsedni~ki kandidati imaju samo ~etrdeset pet minuta da se predstave, na dr`avnoj televiziji. Ranije je uvek bilo ~itav sat, na svim izborima za predsednika republike.Uop{te nema su~eqavawa kandidata i su~eqavawa stranaka, ranije je uvek bilo. Neki su kandidati sami izbegavali su~eqavawa. Me|utim bila je mogu}nost su~eqavawa i 1997.godine na izborima i u ranijim izbornim ciklusima 1990.godine. Tre}e, 1990. su~eqavawa je bilo, sada ga nema nikako, {to zna~i da re`im {titi zapravo \in|i}evog predsedni~kog kandidata Miroquba Labusa, svim sredstvima. Wima je jasno, da Labus nema nikakvih {ansi u direktnom su~eqavawu sa opozicionim kandidatima, pogotovo, sa kandidatom Srpske radikalne stranke. Zatim, smawili su i broj besplatnih spotova na dr`avnoj televiziji. Oni ka`u da je to isto kao 2000. godine, me|utim 2000. godine je postojala mogu}nost emitovawa ve}eg broja besplatnih 931

spotova, sad su to sveli na jedan spot dnevno, 30 sekundi dnevno i samo dva puta nedeqno po dva minuta u takozvanoj izbornoj hronici, da se predstave strana~ke aktivnosti iz kampawe. Na televizijskom dnevniku dakle, uop{te nije predvi|eno, tamo su rezervisali iskqu~ivo vreme za prote`irawe Miroquba Labusa. To su razlozi {to mi ne bismo ni prihvatili da potpi{emo taj sporazum sve da smo uredno pozvani. Sporazum se potpisuje, kad se sa nekim o ne~emu sporazumete, a ne neko da vas pozove i ka`e, ovo je sporazum, mi smo to napisali, od vas se o~ekuje samo da potpi{ete. Onda to nije nikakav sporazum, to je diktat. Dosmanlijska vlast zaboravqa da je i ranije bilo medijskih blokada i uvek su se one razbijale o glavu onome, ko blokira opoziciju, ko blokira konkurentske partije, a ne onome ko je blokiran. Ja vas potse}am 1996. godine tako|e je Srpska radikalna stranka bila pod apsolutnom medijskom blokadom, pa smo postigi dobre, solidne rezultate. To im ne}e dakle mnogo pomo}i. Od 1. septembra, mi kre}emo sa mitinzima u svim ve}im gradovima u Srbiji, u svim okru`nim centrima. Miting u Kru{evcu dr`a}emo 7. septembra. Dobacivawe: 9. septembra! Dr [e{eq: 9. septembra! 9. septembra u 18 ~asova. Tog dana }emo obi}i sve ostale op{tine Rasinskog okruga, na{i Op{tinski odbori i Mesni odbori u ve}im selima organizova}e susrete i razgovore, spontane razgovore sa gra|anima, {etwe ulicama grada, ulicama sela, dakle krenu}emo od ]i}evca preko Varvarina, Trstenika do Aleksandrovca i Dobacivawe: Brusa Dr [e{eq: Brusa, pa }emo se vratiti onda u Kru{evac i odr`ati miting. Vi se predpostavqam se}ate, da smo imali jedan veoma dobar miting, proletos u Kru{evcu, iako po velikoj ki{i, po pqusku, naroda je bilo mnogo i narod se nije razilazio, dok miting nije zavr{en. Kisnuli smo, svi smo bili mokri posle tog mitinga, ali narod je uporno, strpqivo slu{ao govornike i pokazao velike simpatije prema Srpskoj radikalnoj stranci. Mi o~ekujemo, ako bude lepo vreme, da }e naredni miting 9. septembra biti mnogo, mnogo pose}eniji, od ovog proletos. Izvolite, ako vi imate neko pitawe, ja sam spreman da odgovorim? Novinar: ne ~uje se pitawe Dr [e{eq: Postoji mogu}nost da sudski ve{tak uz pla}awe posebne takse ode u zatvoreni prostor, u ustanovu, instituciju, preduze}e, dakle na bilo koje mesto na ulici. To je presedan koji je napravqen sa Labusom. Novinar: Radilo se podjednako i u kancelarijama G 17 plus... Dr [e{eq: One jesu. Dakle u strana~ke prostorije mo`e. U G 17 plus mo`e, mo`e u svaku instituciju, mo`e u svaku organizaciju, mo`e u svaku ustanovu, ali ne mo`e na ulicu, ne{to {to je registrovano kao pravno lice. To mo`e. Novinar: Jeli u izbornom procesu, da li }e biti nekih poku{aja da se la`ira ili ne{to, jel imate takvih informacija? Dr [e{eq: Mi }emo predlo`iti svim drugim opozicionim strankama u toku izborne no}i, odmah to sve da saznamo i obradimo. Mi bismo hteli i sa drugim strankama da sara|ujemo. Cela Demokratska stranka Srbije je protiv932

ustavno i protivzakonito izba~ena. Cela Socijaldemokratija, Vuka Obradovi}a je protivzakonito izba~ena, uprkos presudi Vrhovnog suda, socijalistima su oteli nekoliko poslani~kih mandata i ve{ta~ki ih tamo dr`e. Doneli veliki broj protivustavnih zakona, godinu i po dana nije radio Ustavni sud, nije funkcionisao, nije postojao. Novinar: Da, prokomentari{ite tok ovih dogovora izme|u na{e dve bratske Republike, {ta se tu doga|a? Dr [e{eq: Nema tu jo{ nikakvog dogovora, o~igledno. Na protivustavan na~in su pristupili izradi takozvane, Ustavne poveqe. To je direktno kr{ewe Saveznog Ustava. Ni{ta se ne ~uje. Dr [e{eq: ___________________ u startu se ve} pokazuju isti kao Milo \ukanovi}, znate kad bi tamo do{la na vlast ova koalicija SNP i liberali predvo|eni Predragom Bulatovi}em Dr [e{eq: Moramo se boriti. Osnovni kvalitet `ivota je borba. Novinar: Treba izdr`ati, treba imati snage za tu borbu nisu svi neumorni kao vi! Dr [e{eq: Izdr`a}emo, jer nemamo alternative.

XXVI NAS 13. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, podr{ka Slobodana Milo{evi}a ubrzano mewa odnos snaga srpskoj politi~koj sceni u korist srpskih patriota. Srpska radikalna stranka izra`ava zadovoqstvo tom podr{kom i mi sada o~ekujemo da se sve patriotske politi~ke partije i pojedinci koncentri{u oko jednog kandidata da se vodi jedinstvena predizborna kampawa i da se dosmanlijski protivkandidat do nogu potu~e ve} u prvom izbornom krugu. Mi smo ube|eni da je narodu dozlogrdila ova prozapadna pqa~ka{ka dosmanlijska opcija koju prezentuje \in|i}ev li~ni kandidat Miroqub Labus, a {to se ti~e Vojislava Ko{tunce za wega bi bilo najboqe da se uop{te ne kandiduje i ja mu danas zvani~no to poru~ujem u ime Srpske radikalne stranke. Izabran je na funkciju saveznog predsednika, ta funkcija po Ustavu ima vi{e ovla{}ewa nego funkcija republi~kog predsednika, da se okane ru{ewa saveznog Ustava, funkcija saveznog predsednika ima nadle`nosti u sferi diplomatije, va`ne nadle`nosti u sferi odbrane, vrhovne komande Vojske Jugoslavije itd. On apsolutno nikakvih {ansi nema na republi~kim izborima, a mo`e samo eventualno poremetiti trijumf patriotskih snaga ve} u prvom izbornom krugu protiv Labusa. Ovaj izborni turnus bi}e direktni obra~un izme|u mene i Miroquba Labusa, izme|u kandidata proisto~ne nacionalne patriotske opcije i kandidata prozapadne du`ni~ko robovlasni~ke i izdajni~ke opcije. U tom sudaru mi nemamo razloga da se sukobqavamo sa drugim opozicionim partijama i mi se nadamo ~im Vuk Dra{kovi}, Velimir Ili} ili jo{ neki kandidat iz opozicionih partija preda svoju kandidaturu da mo`emo posti}i sporazum o zajedni~koj 933

kontroli na bira~kim mestima. To je na{ jedinstven interes. [to se ti~e nas srpskih radikala ako slu~ajno do|e do drugog kruga u taj drugi krug vi{e iskreno ne verujemo, ali ako slu~ajno do wega do|e mo`emo da se dogovorimo sa drugim opozicinim partijama i o uzajamnoj podr{ci u tom drugom krugu. Ono {to je sada sasvim jasno to je da je i meni i Vuku Dra{kovi}u i Velimiru Ili}u pretpostavqam i Nadi Kosti} glavni problem Miroqub Labus i da nam je svima `eqa da se Miroqub Labus do nogu potu~e. Izvolite, da li vi imate neko pitawe? Novinar: Gospodin Pelevi} i Dra{kovi} nisu nai{li na takvu reakciju kao vi na pismo Slobodana Milo{evi}a, ne bi da se udru`uju osim JUL koji vas je podr`ao iz sve snage? Dr [e{eq: Prvo {to se ti~e tih qudi o kojima je re~ nije wih podr`ao Milo{evi} nego mene. To treba jasno razlu~iti. Drugo ja nisam ni o~ekivao da Vuk Dra{kovi} mene podr`i u prvom krugu, i ja vam nagla{avam da imamo me|usobno korektne odnose, da mo`emo sara|ivati u predizbornoj kampawi tako {to }emo zajedni~kim snagama kontrolisati izbore na bira~kim mestima, i {to nema razloga da se me|usobno napadamo u toj kampawi. A eventualno mogu} je dogovor o saradwi u drugom krugu ako uop{te bude drugog kruga. Tako isto sa Velimirom Ili}em. A ja vam tog Pelevi}a nisam pomiwao, ja wega ne smatram opozicijom. Pelevi} je dosmanlijski kandidat ~ija je uloga da poku{a neku zabunu uneti u patriotsko bira~ko telo i ni{ta vi{e. On je kandidat kriminalnih struktura, on poti~e iz kriminalnog miqea, on je ogrezao u kriminal, on je Arkanov general, vi ste to izgleda zaboravili. Znate li ko je bio Arkan? Pa znate onda vaqda {ta mo`e da predstavqa Arkanov general. Novinar: Dobro ali je predsedni~ki kandidat? Dr [e{eq: Pa predsedni~ki kandidat mo`e da bude bilo ko. Novinar: Zamolila bih vas ako mo`ete u tezama {ta }ete ponuditi tokom kampawe, kakva }e ta kampawa biti? Dr [e{eq: Ta kampawa u avgustu mesecu }e se odvijati kroz na{a gostovawa na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Od prvog septembra po~iwemo sa mitinzima u svim okru`nim centrima u Srbiji, u nekim ve}im gradovima koji nisu okru`ni centri, poput Vr{ca i Loznice i po~iwemo sa obilascima svih ostalih op{tina i ve}ih mesta sela u celoj Srbiji. Svaki dan imamo zakazane mitinge, mislim ve} koliko slede}e nedeqe da}emo vam i ta~an raspored tih mitinga. Prvi je prvog septembra u U`icu. Na{u kampawu }emo voditi i {tampawem specijalnih izdawa strana~kih novina lista “Velika Srbija”. Po{to je na{e dru{tvo u veoma te{koj ekonomskoj krizi i socijalnoj bedi, i po{to i na{a stranka deli sudbinu celog naroda svih gra|ana Srbije, mi ovog puta ne}emo imati nikakve postere ili plakate i veoma malo }emo emitivati spotova na nekim televizijama u unutra{wosti. Ovde su se dosmanlije toliko upla{ile da su nam zabranili spotove na dr`avnoj televiziji izmi{qaju}i da im dugujemo. Obmawuju javnost, la`u, jer nikakvih dugova nemamo. Dakle kampawa }e u materijalnom pogledu u pogledu anga`ovanih sredstava u pogledu finansija biti veoma skromna. Mi i tom skromno{}u kampawe `elimo da naglasimo kakve su razlike izme|u srpskih radikala i svih srpskih pa934

triota, u odnosu na dosmanlijskog pretendenta i \in|i}evog li~nog kandidata Miroquba Labusa. Novinar: Dobro {ta }ete ponuditi? Dr [e{eq: [to se ti~e programa? Novinar: Da. Dr [e{eq: Moj predsedni~ki program pre svega sadr`i insistirawe na striktnom po{tovawu Ustava i zakona. Ja }u kao predsednik Republike strogo da se pridr`avam odredbi Ustava Srbije. A Ustav Srbije ka`e – da predsednik Republike poverava mandat za sastav Vlade, naravno prethodno proceniv{i odnos snaga u paralamentu. Predsednik Republike predla`e sudije Ustavnog suda nakon {to postigne saglasnost najve}eg broja poslanika oko glasawa za taj predlog. Predsednik Republike ima pravo da vrati na ponovno glasawe zakon za koji smatra da nije dobar. Ja bih ~e{}e primewivao tu mogu}nost uz obrazlo`ewe, uz detaqno obrazlo`ewe za{to vra}am zakon na ponovno glasawe. Argumenti kojim bi se tada rukovodio su, argumenti iz programa Srpske radikalne stranke, patriotski interesi, pravni~ka logika, ekonomski principi, i ose}awe za socijalnu pravdu i pravi~nost. Novinar: Da li biste mo`da raspustili Skup{tinu? Dr [e{eq: Samo da vam jo{ ka`em {ta mi je sadr`aj tog predsedni~kog programa. Predsednik Republike ima pravo da poziva celu Vladu ili pojedine ministre da se izjasne o odre|enim politi~kim pitawima iz domena svoga resora, to dosad nije bila praksa. To je Milo{evi} primewivao ali bez prisustva javnosti, on je pozivao nekad predsednika Vlade, nekad pojedine ministre na razgovore te vrste. Milutinovi} koliko znam nije nikada, niti mu je ko odlazio. Ja bih to ~e{}e primewivao s tim {to bih sve te razgovore vodio pred novinarim, pred televizijskim kamerama, dakle apsolutnu javnost rada. Svaki ministar za svaki svoj postupak morao bi da o~ekuje da }e ga propitivati pred o~ima javnosti, a nadam se da nemoram da vas posebno uveravam da sam stru~an i kompetentan za sva ta pitawa koja se ti~u nadle`nosti Vlade i svih drugih grana vlasti. Predsednik Republike ima zna~ajno ovla{}ewe jer je ~lan Vrhovnog saveta odbrane. A predvi|a se sada i po toj novoj Ustavnoj poveqi kako je zovu da Vrhovni savet odbrane bude kolektivna komanda, kolektivni vrhovni komandant. Ja bih na toj funkciji {titio na{u vojsku, na{e oficire i podoficire posebno one sa ratnim iskustvom, koji su se dokazali a vi vidite da NATO pakt planira da nam vojsku uni{ti smawuju}i je na trideset pet hiqada ukupno personalnog sastava, i da `ele da penzioni{u ili odstrane na druge na~ine iz slu`be ~ak kao socijalne slu~ajeve sve na{e generale i oficire koji imaju ratno iskustvo. Predsednik Republike dodequje odlikovawa, i pomilovawa daje. To su dakle te ustavne nadle`nosti predsednika Republike. Izvolite {ta ste hteli da pitate? [to se ti~e raspu{tawa Narodne skup{tine predsednik Republike nema prava samovlasno da raspusti Narodnu skup{tinu. Ali na{a Narodna skup{tina je i nelegalna i nelegitimna. Ja bih prvo pozvao predsednika Vlade i predlo`io da Vlada podnese inicijativu za raspu{tawe Narodne skup{tine. Ja bih imao toliko ubedqive argumente da sam ube|en da }e Vlada na to pristati. Ako 935

Vlada ne pristane, ja bih i{ao prvo na konsultacije sa Ustavnim sudom i postoji u Ustavu odredba o vanrednom stawu. Kod nas zaista Skup{tina ne mo`e da se sastane jer nemamo Skup{tinu. Je li tako? Je li neko od vas misli da se Skup{tina mo`e sastati? Novinar: Zato vas i pitam. Dr [e{eq: Ne mo`e ona ne postoji. Ja bih i{ao lepim, ako ne mo`e lepo onda koristim ono krajwe sredstvo koje mi Ustav stavqa na raspolagawe i to bi trajalo svega pet minuta dok se raspusti Skup{tina i zaka`u izobri. Novinar: I samo jo{ jedno ja se izviwavam. Saradwa sa svetom, {ta biste tu ponudili? Dr [e{eq: Saradwa sa svetom je u nadle`nosti Savezne vlade i saveznog presednika. To je iskqu~iva nadle`nost Savezne vlade i spoqni poslovi, diplomatija, me|unarodni odnosi. Naravno, Srbija kao federalna jedinica ima mogu}nosti ostvarivawa me|unarodne saradwe, ali po konkretnim pitawima, uglavnom po ekonomskim poslovima. Moja je orjentacija pre svega prema istoku, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Rumuniji i Bugarskoj. To je na{e prirodno okru`ewe, to su ekonomije koje su kompaktibilne sa na{om i tu je saradwa mogu}a na obostranu korist. Posebno bismo koristili sporazum o carinskoj uniji sa Rusijom. Daqe insistirao bih na saradwi i tu bih dosta energije ulagao sa Kinom, Indijom, Arapskim zemqama, posebno Irakom, Sirijom, Libijom, Al`irom, afri~kim zemqama itd. Moj je princip da sa svima na svetu treba imati dobre odnose i sara|ivati ali kao ravnopravan partner. Nigde ne bih bio spreman da se poni`avam, ili da prihvatam strane ultimatume i diktate. Ni~iji sluga osim sluga svog naroda. Novinar: Ja se izviwavam, znam da ste ve} govorili u vi{e navrata o tome kako }e se finansirati va{a kampawa jedino vas molim da ako mo`ete ponovite jo{ jednom? Dr [e{eq: Na{a kampawa se bazira na dobrovoqnim prilozima na{ih ~lanova. Srpska radikalna stranka mese~no od dr`ave dobija ukupno izme|u osamsto i devetsto hiqada dinara. Taj novac ide za plate i za re`ijske tro{kove, struju, telefon, vodu, i sve ostalo. Upravo to pokriva minimalne plate i doprinose dr`avi i sve ostalo jer mi imamo oko {ezdeset pet stalno zaposlenih u centrali Srpske radikalne stranke i oni su svi na minimalnoj plati jer stranka ne mo`e vi{e da ih plati. S vrmena na vreme kad imamo neki ve}i priliv novca onda mi onima koji su se posebno anga`ovali kroz isplatu autorskih honorara poboq{amo polo`aj to su uglavnom oni koji se bave pisawem pripremawem na{ih novina ~asopisa itd. Dakle sva kampawa nam se bazira iskqu~ivo na dobrovoqnim prilozima. U sada{woj situaciji malo je tih dobrovoqnih priloga, mi smo prikupili ~lanarinu za ovu godinu, ukupno je oko osamdeset hiqada ~lanova platilo ~lanarinu, ili ta~nije osamdeset ~etiri hiqade, ~lanarina je trideset dinara godi{we, {to zna~i da je prikupqeno osamdeset ~etiri hiqade maraka na ime ~lanarine. Od toga novca mi }emo {tampati strana~ke novine i besplatno deliti. Ne{to novca {to dobijemo od prodatih kwiga jer smo mi ranije mnogo ulagali u {tampawe na{ih strana~kih izdawa mi }emo iskoristiti za pla}awe dru936

gih potreba u toku predizborne kampawe. To vam je dakle potpuna na{a finansijska konstrukcija po{to }e nam kampawa biti skromna mi smo uvereni da }emo pokriti na{e potrebe tim unutra{wim izvorima. Mi nikada nismo novac dobijali iz inostranstva, ni ovoga puta ni od kog ne}emo dobijati, niti tra`imo, niti nam neko nudi taj novac. Novinar: Da li o~ekujete da glavni odbor SPS-a prihvati Milo{evi}evo pismo i da ne kandiduje svog kandidata? Dr [e{eq: Pa ja mislim da }e prihvatiti, ali sad }emo videti to, ja ne}u da se me{am u unutra{we odnose Socijalisti~ke partije, ja sam ostvario sino} i jutros kontakte sa nekim wihovim ~elnicima, oni nisu imali ni{ta protiv tog Milo{evi}evog stava, neki od wih su pristali da budu ~lanovi mog izbornog {taba, u izborni {tab ina~e }e biti izabrani qudi koji nisu samo iz Srpske radikalne stranke nego iz ostalih opozicionih stranaka koje podr`avaju moju kandidaturu, i neke nezavisne li~nosti anga`ovani novinari, publicisti, qudi koji su dokazali svoje sposobnosti na tom planu. Novinar: Dijaspora, srpska dijaspora koja ima negde oko tri i po miliona do ~etiri po nekim procenama uporno tra`i pravo glasa i sada su zatra`ili od republi~ke Skup{tine da donese amandman kojim }e im biti omogu}eno da glasaju. [ta vi mislite o tome? Dr [e{eq: Izvinite za koga vi radite niste se predstavili samo? Novinar: Televizija Studio B. Dr [e{eq: Pa vidite ~esto se u javnosti izvikuju razne brojke, po~elo je od dva miliona Srba u dijaspori, pa je sad stiglo do tri i po ~etiri miliona. Novinar: Pa dobro principijelno da li se zna. Dr [e{eq: Da, pitawe je to jo{ niko nije izbrojao. Od srpskih politi~ara ube|en sam da ja najboqe poznajem srpsku dijasporu. Jer sam mnogo vremena tamo proveo, ogroman broj predavawa odr`ao i sa ogromnim brojem se qudi susretao i razgovarao. Kad je re~ o dijaspori postoje na{i dr`avqani i oni koji nisu dr`avqani. Me|u onima koji nisu dr`avqani uglavnom su generacije ro|ene, generacije Srba ro|ene u inostranim zemqama. Pogotovo u prekomorskim zemqama. Svi dr`avqani imaju pravo glasa na ovim izborima. Me|utim, da ne bi bilo zloupotreba da ne bi bilo falsifikovawa izbori se odr`avaju iskqu~ivo na regularnim bira~kim mestima, po zakonu koji je predlo`ila Srpska radikalna stranka dve hiqadite godine. A tada su ga podr`ale i sve opozicione i sve re`imske partije. Taj zakon je jednodu{no usvojen. Nema ni glasawa na brodovima ni u zatvorima ni u kasarnama, ni u diplomatskim predstavni{tvima, nema nigde glasawa gde nema strana~kih kontrolora, ne ide se ni po ku}ama da bi se glasalo. Samo na bira~kom mestu, jer samo na bira~kom mestu politi~ke partije koje u~estvuju na izborima mogu kontrolisati postupak glasawa. Vi znate Predrag Bulatovi} je nama radikalima oteo, ukrao dva poslani~ka mesta u Ve}u gra|ana i jedno poslani~ko mesto u Ve}u republika iz Crne Gore ubacivawem trideset hiqada glasa~kih listi}a u koverte. Mi smo osvojili dva poslani~ka mandata u Ve}u gra|ana i jedno u Ve}u republika on nam je to naknadno ukrao jer je nemilosrdno slao kovertama glasove za svoju partiju. To niko `iv ne mo`e da kontroli{e. To je apsolutno nemogu}e. Vi znate ranije je uvek bilo povika na raznim izborima kad stignu glaso937

vi iz vojske kad stignu glasovi iz zatvora, kad stignu drugi glasovi iz koverata, to niko `iv ne mo`e da u|e u trag. Ako `elimo po{tene izbore, ako `elimo ~iste izborne rezultate, onda glasawe mo`e biti samo na regularnim bira~kim mestima. Ja bih bio veoma radostan kad bi dijaspora mogla da glasa, a da se mo`e kontrolisati proces glasawa, jer bi Srpska radikalna stranka tamo najve}i procenat glasova osvojila. U dijaspori mi smo daleko najpopularniji. U jednom trenutku je zablistala Ko{utnicina zvezda ali se vrlo brzo ugasila. Dakle u principu ne bismo imali ni{ta da svi na{i dr`avqani glasaju gde god se zateknu, ali da se to mo`e kontrolisati u diplomatskim predstavni{tvima to bi kontrolisao Svilanovi}. Je li vi znate kakav je kriminalac Goran Svilanovi}? Znate, po smehu vidim da znate. Imate li jo{ pitawa? Izvolite. Novinar: Mo`ete mi samo da precizirate s kim ste razgovarali sino} i jutros iz SPS-a, odnosno ko je pristao da bude u va{em izbornom {tabu? Dr [e{eq: Pa ne bih to jo{ da vam ka`em to su ipak bili privatni razgovori mogu samo da vam ka`em da sam sino} oko osamnaest ~asova telefonski razgovarao sa Slobodanom Milo{evi}em. Jer smo tako ne{to du`e razgovarali, razmenili mi{qewa o raznim pitawima, on je jo{ jednom usmeno ponovio svoju podr{ku mojoj kandidaturi i izboru, onda smo razgovarali o wegovim uslovim i wegovoj odbrani u Hagu itd. Imate li jo{ pitawa? Hvala vam.

rim NAS Zaje~ar, 14. avgusta 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je ve} uveliko u predizbornoj kampawi za Republi~ke predsedni~ke izbore. Ovoga puta na{a kampawa, odvija se u prvoj fazi kroz gostovawa na lokalnim radio i televizijskim stanicama, gde je mogu}e da se dobije termin. Po tom pitawu, situacija je u Srbiji razli~ita, negde su mediji ne{to otvoreniji, negde su potpuno zatvoreni za opoziciju, potpuno dirigovani od strane dosmanlijske vlasti. U drugoj fazi mi planiramo mitinge od 1. septembra, u svim ve}im gradovima u Srbiji, u okru`nim centrima i obilazak ostalih op{tina i ve}ih mesta, sela i tako daqe. U Zaje~aru, miting je zakazan 3. septembra u 18 ~asova na Glavnom gradskom trgu, a togdana mi }emo obi}i Kwa`evac i Boqevac i Soko Bawu i jo{ nekoliko mesta, nekoliko sela u sve ove ~etiri op{tine. Mi smatramo, da je to najefektniji na~in vo|ewa kampawe u uslovima velike medijske blokade koja je u Beogradu najve}a i nikad u proteklih 12 godina nije bila takva i u uslovima jo{ dubqe ekonomske krize i socijalne bede, kad jednostavno nijedna ozbiqna stranka nije u stawu da ide na neku luksuzniju kampawu. Mi }emo {tampati nekoliko izdawa na{ih strana~kih novina lista ,,Velika Srbija,, i ovoga puta odustajemo od bilo koje vrste postera, plakata i odustajemo od skupih televizijskih spotova. Spotove }emo emitovati skromno i pre svega tamo gde je to mogu}e u okviru ove kvote besplatnih, ta kvota je pred938

vi|ena za dr`avne medije, pretpostavqamo da }e je slediti i lokalni privatni mediji. [ta su jo{ obele`ja ove kampawe? Prvo, da je jedan kandidat veoma prote`iran u odnosu na sve ostale, a taj kandidat nema nikakvih {ansi, ako pro|ete kroz Srbiju, vide}ete da je veoma te{ko na}i qude koji bi glasali za Miroquba Labusa. Ozlogla{en je po ponovnom zavo|ewa du`ni~kog ropstva, ozlogla{en je i po tome, {to je on li~ni kandidat Zorana \in|i}a, a te{ko se mo`e zamisliti od Zorana \in|i}a omrznutija li~nost. To govori da je dosmanlijska vlast izgubila svaki autoritet, obmanuli su gra|ane u pogledu svih predizbornih obe}awa i danas je u Srbiji mnogo, mnogo gore nego {to je bilo pre dve godine, po svakom osnovu. U svim sferama `ivota! Moja predsedni~ka kampawa, zasniva se na, obja{wavawu narodu sada{we situacije, perspektive wenih promena, predsedni~kih nadle`nosti i ukoliko voqom naroda budem izabran na tu funkciju, ja }u se striktno dr`ati Ustava i Zakona. Ono, {to je Srbiji najneophodnije, to je povratak ustavnosti i zakonitosti. I ranije je bilo problema, ne mo`e se re}i da smo imali idealnu demokratiju. Demokratija nije bila idealna, bilo je problema u funkcionisawu raznih dr`avnih institucija i Parlamenta i Vlade i Pravosu|a, ali ovo {to se sada de{ava ranije je bilo nezamislivo. Niko se ranije nebi ni usudio, ni pomislio da ovako ne{to radi. Mi godinu i po dana nismo imali Ustavnog suda, donose se protivustavni zakoni, ~ak poreski zakoni sa retroaktivnim va`ewem, {to ni jedna demokratska zemqa ne mo`e da podnese. Na{a vlast je ogrezla u kriminalu, u korupciji, izdajni~ka je, slugerawska prema Zapadu, ispuwava sve antisrpske naloge, istaknute borce za slobodu srpskog naroda zlo~ina~ki isporu~uje Ha{kom tribunalu, kr{e}i Ustav i zakone. Antisrpska propaganda vodi se protiv ve}ine medija i preko televizije, preko radija, kroz {tampu. Srbijom danas vladaju isti oni koji su nas bombardovali 1999. godine. Srbiji je ta vlast dosadila ve} na svaku meru, ve} na svaku granicu podno{qivog i Srbija ~ezne da se ta vlast {to pre mewa. Mi radikali smo, poku{avali da spre~imo dolazak prozapadnih partija na vlast, obja{wavali smo kako nema ~arobnog {tapi}a za izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede, kako se to mo`e samo strpqivim radom i dokazivali smo u praksi kako izgleda taj strpqiv rad, ako se setite obnove izgradwe zemqe posle bombardovawa, taj mali period vremena koji smo proveli u Vladi Srbije bio je optere}en raznim ~iwenicama, povrh svega, pobunom [iptarskom na Kosovu i Metohiji dirigovanom sa Zapada, zatim agresijom NATO pakta zlo~ina~kim bombardovawem, a posle obnovom i izgradwom zemqe. I u tim uslovima, mi smo pokazali solidne rezultate. Ne daj bo`e da su ove dosmanlije do{le na vlast odmah posle bombardovawa, jo{ bi se plivalo preko Morave nekoliko puta na putu za Beograd. Razne probleme smo uspeli da re{imo na primer, tri zaostale penzije, bonovima za struju, a imali smo najjevtiniju struju. Sad opet penzije kasne skoro puna tri meseca. To je u su{tini na{ pristup ovoj predizbornoj kampawi. Srpska radikalna stranka poziva sve druge patriotske politi~ke partije, povodom podr{ke koju mi je ukazao Slobodan Milo{evi} na ovim predsedni~kim izborima, da se okupe oko jedinstvenog kandidata opozicije, da tako lak{e savladamo DOS, da ga pobedimo u prvom krugu. 939

Sa nekim opozicionim partijama mi }emo sara|ivati u kontroli ovih izbora, dakle onima koje nam nisu ideolo{ki bliski, kao na primer, Srpskim pokretom obnove, mi se ne}emo sporiti, ne}emo se sukobqavati, a zajedni~ki }emo kontrolisati na bira~kim mestima izbore. [to se ti~e na{ih glavnih protivnika u ovoj kampawi, oni su, pre svega Miroqub Labus, po{to je ve} najavqen kao kandidat i Vojislav Ko{tunica, ako se slu~ajno kandiduje, ja mu i danas preporu~ujem da se uop{te ne kandiduje, da se mane tog }oravog posla. Izvolite, ako vi imate neko pitawe, ja sam ovde da odgovaram na va{a pitawa i smatram da vam zbog toga neki op{ti uvodi nisu ni potrebni? Novinar: Ja sam Vuksan Cerovi}, iz Politike Ekspres. Razli~iti su komentari ovoga pisma koje ste dobili od gospodina Milo{evi}a? Ima ocena da }e vam to naneti {tetu, a ima i ocena da }e vam doneti korist. [ta vi mislite? Dr [e{eq: Pa to mi nikako ne mo`e naneti {tetu. Ni jedan ~lan Srpske radikalne stranke, nijedan na{ simpatizer, nijedan na{ tradicionalni glasa~, ni za dlaku se ne}e pokolebati, zbog podr{ke Slobodana Milo{evi}a. A Milo{evi}eva podr{ka, done}e nam mnoge nove glasove, s obzirom da jedan broj glasa~a tradicionalno glasa za levi~arske partije, u prvom redu, za Socijalisti~ku partiju Srbije, ovoga puta ti glasa~i }e se prema Milo{evi}evim instrukcijama okrenuti kandidatu Srpske radikalne stranke, kao jedinstvenom kandidatu patriotske opozicije. Slobodan Milo{evi} je imao lo{e izborne rezultate 2000. godine. Mi smo bili u raznim fazama me|usobnih odnosa u proteklih dvanaest godina. Nekad su to bili odnosi saradwe, nekada `estoki me|usobni sukobi. Me|utim, Slobodan Milo{evi} sada strada u Hagu, zato {to Srpski neprijateqi, procesom Milo{evi}u `ele da sude Srbiji i celom Srpskom narodu. Uspe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom, Slobodan Milo{evi} je uveliko povratio popularnost u celoj Srbiji, ~ak i kod onih, koji su mu uvek bili ogor~eni politi~ki protivnici, sada izaziva po{tovawe i podr{ku. Kad se jedan Kosta ^avo{ki, koji ga nije mogao o~ima gledati, koji je i kwigu objavio o Slobodanu Milo{evi}u sada javno izja{wava wemu u prilog, podr`avaju}i Milo{evi}evu odbranu, ~ak poma`e svojom stru~no{}u, svojim znawem, svojim nau~nim potencijalom tu odbranu i predvodi tim pravnih stru~waka sa Pravnog fakulteta koji u tome zaista zdu{no u~estvuju, tu je i profesor Raki}, tu je profesorka Mirjana Stefanovska i tako daqe. Dakle, sve ono {to zdravo, patriotski misli u ovoj zemqi, danas podr`ava Slobodana Milo{evi}a i wegovu odbranu pred Ha{kim tribunalom. Samo, srpski izdajnici sa zlurado{}u gledaju taj proces, ali ve} posle prvih televizijskih prenosa wima se osmeh zaledio na licu. Sad samo kukaju, {to se uop{te prenosi. Dr`avna televizija je prestala da prenosi, jo{ B92, tra`e bilo kakvu varijantu da se spre~e prenosi, pa i onog nesre}nog Lili}a sada hu{kaju da svedo~i bez televizijskih kamera, moja mu je poruka ako je ve} tamo, da svedo~i iskqu~ivo pred kamerama, ako je mogao general Rade Markovi}, onda mo`e i Zoran Lili} i bilo ko drugi. I svi oni koji budu tajno svedo~ili bi}e pod sumwom izdaje u srpskom narodu, a znate, na{ narod nema ni prema ~emu gori odnos kao prema izdajniku. Onaj ko izda, taj treba da zna, da je ne samo sebe obrukao za sva vremena, nego i svoje potomke, ko zna koliko kolena. 940

Novinar: Kakva je va{a procena, da li }e Jugoslavija pristati na ovaj zahtev Sjediwenih ameri~kih dr`ava da se wihovi vojnici, da se potpi{e ovaj sporazum, da se wihovi vojnici izuzmu od ovog suda, me|unarodnog suda za ratne zlo~ine? Dr [e{eq: Dosmanlijska kvislin{ka vlast je sad na te{kim mukama i Ko{tunica se ve} izjasnio da je protiv toga, ali, znate vi wega, u po~etku ka`e ne}e, tako i povodom Ha{kog tribunala, pa posle pristane, a Goran Svilanovi} vreba priliku kako da to u~ini, ali zakulisno da mu ne izazove veliku politi~ku {tetu. Me|utim, moja pobeda na ovim predsedni~kim izborima, toliko bi zabrinula dosmanlije, toliko bi ih ugrozila, da im ne bi palo na pamet da ratifikuju takav sporazum sa Amerikancima. Goran Mati} tu kampawu o~igledno vodi po instrukcijama Zorana \in|i}a. Zoran \in|i} bi, po svaku cenu, u dogovoru sa Milom \ukanovi}em da rasture zajedni~ku dr`avu. Kqu~na je Ko{tunicina gre{ka, {to je pristao, da se o ustavnim promenama, uop{te raspravqa na protivustavan na~in. Savezni Ustav koji su birale sve politi~ke partije i po tom Ustavu vi{e puta izlazile na izbore, neke su ga priznale u startu, neke naknadno, al na kraju su ga sve priznale i na wega se Ko{tunica zakleo, propisuje jedini ispravan na~in svojih promena. Ovo {to sad igraju igru, takozvane Ustavne poveqe i {to se nadvodwavaju, to je protivustavna rabota. Imamo Ustavnu komisiju, ona se nijednom nije sastala od 2000. godine, ja to znam pouzdano, jer sam ~lan te Ustavne komisije, a formirali smo neku novu na nakaradan na~in, protivposlovni~ki i protivustavno. Novinar: Va{ stav je zna~i protiv takvog re{ewa? Dr [e{eq: Da, mi smatramo da prvo treba videti {ta nije dobro u ovom Ustavu, da se napravi takva analiza, to mi jo{ niko nikad nije rekao {ta ne vaqa u ovom Ustavu. Kao {to nam nikad niko nije rekao {ta to nije dobro regulisano u Ustavu Srbije.Ja bih znao da vam nabrojim nekoliko stvari. Ustav Srbije treba da precizira zastavu, grb i himnu, {to nije ranije precizirano. Ustav Srbije treba da bri{e kategoriju dru{tvene svojine. Ustav Srbije treba da iskqu~i zabranu da Gradsko gra|evinsko zemqi{te bude u privatnoj svojini. To su na{e primedbe na sada{wi Ustav. Sve ostalo, ne predstavqa neki zna~ajan problem. U Saveznom Ustavu, treba da nam ka`u, {ta je to problemati~no, tamo nismo videli ni{ta posebno problemati~no da bi morao da se donese novi Ustav. Osim, {to ka`u to je @abqa~ki. Pa da, sad }e Solanin biti boqi od @abqa~kog. [ta to zna~i @abqa~ki? Ako se grupa stru~waka i politi~ara na{la na @abqaku i tamo pisala tekst, treba Ustav nipoda{tavati. @abqak je izuzetno lepo mesto na Durmitoru. Mi smo protiv privatizacije prodajom ali, predhodno je trebalo u svim firmama po Zakonu, da radnici zaposleni i ostali gra|ani preuzmu akcije na osnovu svojih godina radnog sta`a, one besplatne akcije. A onda da se ide na prodaju i da se prvo prodaju firme koje lo{e posluju, da se tu eventualno na|e kupac koji bi sve`im kapitalom osposobio te firme. A ne, da se prodaju prvo one koje su najboqe i da se ve{ta~ki upropa{tavaju. Evo sad Karneks ve{ta~ki upropa{tavaju, izmislili su aferu, da su se deca neka pootrovala pa{tetama Karneksovim. I ja i moja deca jedemo vrlo ~esto te pa{tete i je{}emo ih 941

i daqe, to je izmi{qotina da bi se obezvrednila vrednost firme, da bi otkupio neko od \in|i}evih kriminalaca, poput ovoga, Dragoquba Markovi}a, Krmivoprodukta, ili neko sli~an. Ili onaj, kako se zove, onaj Kosti} iz Novog Sada, i ko zna kakvih sve takvih \in|i} ima. Znate, ja ne bih imao obraza ovako o{tro da kritikujem dosmanlijsku vlast, da je sad malo boqe nego {to je bilo pre dve godine. Sad je mnogo, mnogo gore. Pre dve godine su bar firme nekako radile, `ivotarile, bilo je nekih koje su bile uspe{nije, neke su bile skroz lo{e, ali dr`ava ih pomagala, bar one najve}e da neki proizvodni zamajac pokrenu. Sad je ciq ove vlasti, da se sve upropasti kako bi se za bagatelu prodalo. Vidite, kod Sartrida {ta rade? Na sva zvona su rekli ,,Dolaze Amerikanci, ameri~ki partner kupuje akcije, ulazi sve` kapital,, pre tri, ~etiri meseca. Pa sad, pre neki dan Sartrid ide pod ste~aj. [ta to zna~i? Pa prvo, da ga obezvrede, da izgubi svaku vrednost, pa onda da ga Amerikanac dobije za bagatelu. Pa da otpusti radnike, pa da onda radi {ta ga je voqa. Zastava je imala pre dve godine, Kragujeva~ka Zastava 30.000 zaposlenih, sad ima samo 8.000. U Kragujevu je glad, glad je u svim drugim ve}im mestima u Srbiji, te{ko onome ko `ivi od plate u fabrici. Onaj ko ima ne{to zemqe, mo`e da obezbedi najnu`niju hranu za svoju porodicu, nije ni wemu lako. A struja {est puta skupqa nego {to je bila, Labus sprema prodaju Elektroprivrede, koja vredi 60 milijardi maraka, on planira da je proda, toliko je ugovorio za tri milijarde maraka i da uzme proviziju u sopstveni xep. To radi Labus. [to bi sada mi privatizovali Elektroprivredu, {to bi Naftnu industriju, nema potrebe. To je uvek monopolska firma, kojoj je profit zagarantovan. Za{to bi to prodavali, Ili ako ve} prodamo da se proda do 49 odsto vrednost, bar da dr`ava uzme sve` novac za svoje potrebe, za socijalne fondove i tako daqe, ali da zadr`i svoju kontrolu, 51 odsto, kao kod Telekoma, 49 odsto to je bila milijarda ipo maraka, 800 miliona je oti{lo za penzije. To nekog opravdawa, mo`e da ima. Ovo {to sada rade, apsolutno nikakvog opravdawa nema. I ranije je bilo lopova i kriminalaca u vlasti. Ali ovi sada `ure preko no}i sve da opqa~kaju, kao da su ve} spakovali kofere da be`e. Smeh, dobacivawa Imate li jo{ pitawa, izvolite? Novinar: U va{im istupawima izneli ste veoma ta~ne i relevantne podatke dobijene iz va{ih izvora u policiji. Pokazalo se kroz va{e nastupe da je to ta~no. Da li mo`da, jedan od tih izvora je i na~elnik Zaje~arskog supa, Ilija Mati} koji je bio va{ potpredsednik Okru`nog odbora? Dr [e{eq: [to se vas ti~e, sve mi je on pri~ao. Jeste vi Oskar Klipa? Novinar: Ne, ja se zovem Dragan Vitomirov. Dr [e{eq: Kako ste se ranije zvali? Novinar: Oskar Klipa Dr [e{eq: E, sve mi je on o vama pri~ao. Ilija Mati}, sad ste u istoj partiji, zna~i isti ste i vi i on. Jeste u Novoj demokratiji? Jeste. I on je u Novoj demokratiji, sad ste isti, ranije dok niste bili isti, sve mi je o vama pri~ao, svu istinu znam o vama i kad ste radili za Udbu i va{ sin i aferu oko zlata, sve o vama znam. Sve sam od wega ~uo. Znam i ovo sad, {to ste ume{ani u afe942

ri izmi{qawa le{eva iz hladwa~e i sve ostalo, to ste po nalogu neke strane obave{tajne slu`be uradili, da se Milo{evi}u napakuje za Ha{ki tribunal. Na{li ste hladwa~u u komadi}ima, a nigde le{eva. [to ne proizvedete le{eve, ima sviwskih polutki ovde pa vozite u Hag. Novinar: Ja je nisam na{ao, ja sam samo preneo. Dr [e{eq: Da vi ste to po nalogu uradili. Sve mi je o vama rekao Ilija Mati}. Sve! Ilija Mati} dok je bio radikal, znate, nije on bio lo{ ~ovek, nije on nikada bio u nekom kriminalu dok je bio kod nas, jel tako? Bio je onako, ~ovek koji nije voleo da radi po terenu, da tr~i po selima, po mesnim odborima, da organizuje strana~ki rad, on je voleo negde da vodi kafansku politiku. I zato nam odbor nije napredovao, dok je on bio predsednik. Ali, nije dakle pokazivao energiju i to, ali sve {to mi je o vama pri~ao, sve je bila istina. Evo ja i ovu priliku koristim da ga pohvalim. Smeh Dobacivawe: Vito, boqe da si }utao! Dr [e{eq: Izvinite, da ja vas ne{to pitam? [to ste morali da mewate ime, Oskar Klipa, lepo ime! Novinar: To je moj otac promenio 1939. godine, kada su fa{isti Dr [e{eq: A, zbog toga! Dobro, kada je pro{ao fa{izam, mogli da vratite ime, zaista je lepo ime i prezime. Lepo ime i prezime, za{to? Imate li jo{ pitawa? Dr [e{eq: Naravno, sad kad je oti{ao Ilija Mati} u Novu demokratiju, sad vi{e ne mo`e da se ka`e da je ~astan, ni da je po{ten, jer u toj stranci nema niko ~astan i po{ten. Dobacivawe: Ni Mihajlovi}? Dr [e{eq: On se odrekao, Ilija Mati} se odrekao advokatske profesije, da bi bio sad ovde dosmanlijski lokalni pandur, Zaje~arski {erif. Novinar: To zna~i da i ministar nije po{ten? Dr [e{eq: Pa naravno, kako mo`e neko iz Nove demokratije biti po{ten. Novinar: A ~ekaj, samo zato {to je iz Nove demokratije, ili vi znate ne{to drugo? Dr [e{eq: Pa pazite, da vidimo ko je Du{an Mihajlovi}? Novinar: Ajd, ka`ite! Dr [e{eq: Prvo je radio u Udbi, kao i Oskar Klipa. Novinar: Ne Klipa, Kliper. Dr [e{eq: Kliper, dobro, to je mala gre{ka, mo`da se Iliji Mati}u potkrala ta gre{ka u jednom slovu kad mi je pisao ili ja nisam dobro pro~itao, nije bitno. Dobacivawe: Pisao! Dr [e{eq: Sve mi napisao. Dakle, prvo je radio u Udbi, vi znate kakva je bila Udba, nekada u Titoisti~ko vreme, strah i trepet. Lovila je slobodnomisle}e intelektualce, koliko sam imao posla sa Udbom, hapsili, pretili, ~uda mi radili. Pa je onda bio predsednik Op{tine u Vaqevu. Pa je kao predsednik op{tine izglasao i dodelio Slobodanu Milo{evi}u povequ po~asnog gra|anina Vaqeva. Pa su dosmanlije to ukinuli 2000. godine kad su do{li na vlast. Pa je bio potpredsednik posledwe komunisti~ke vlade u Srbiji, jel tako? To je vlada Stanka Radmilovi}a. Posledwa komunisti~ka vlada, ispred te komu943

nisti~ke vlade je, sa probranim opozicionim partijama pregovarao, o uslovima za izlazak na vi{estrana~ke izbore. Pa je onda Savez socijalisti~ke omladine, na nezakonit na~in transformisao u Novu demokratiju pokret za svoj xep, da bi neku imovinu od Saveza socijalisti~ke omladine prigrabio. Pa je onda, glumio opoziciju, pa onda kad smo imali me|uopozicioni dogovor da savladamo socijaliste i da uspostavimo kontrolu u parlamentu, on sa svoja ~etiri poslanika pre{ao iz DEPOS-a u levi~arski tabor. Pa je, ~etiri godine bio u vlasti, pa je posle opet bio u opoziciji , sad je opet na vlasti i tako daqe. Dobacivawe: Sad }e mo`da da do|e kod nas? Dr [e{eq: Mo`da }e. Imate li, jo{ pitawa? Novinar: niste pomenuli! Dr [e{eq: Koga? Novinar: Dr [e{eq: Govorio sam vi{e puta i u Skup{tini, ne mogu ja o svima sad da ka`em sve, mogu i gospodinu Kliperu da ka`em mnoge stvari, al ne mogu sve odjednom. Mo`da }u i u emisiji, ako me pita voditeqka. Lak{e }e podneti ako mu ne ka`em sve ovde pred vama ovako u lice, da malo ostavim i za emisiju. Jel tako gospodine Kliper? Kliper: Samo vi recite gospodine. Ja sam razgovarao sa vama, kako sam uradio intervju sa vama i u Negotinu i u Zaje~aru. Dr [e{eq: Jeste, i kada sam vam dao te intervjue i kad mi je doneo Ilija Mati} to u Beograd, onda mi je o vama pri~ao. I napisao mi sve. Ka`em, {to mi ne re~e ranije pa da znam, mo`da mu ne bih dao intervjue. Novinar: Ima li ne{to {to biste vi rekli, a da vas mi nismo pitali. Dr [e{eq: Ima, mnogo toga znate ali, ja sam tu da odgovaram na va{a pitawa, bi}e i u emisiji, bi}e i druge prilike. Ima}emo miting ve} 3. septembra, dakle, jedan od prvih mitinga u Srbiji je u Zaje~aru. Dobacivawe: Obi~no je do sada tako bilo. Dr [e{eq: Molim? Dobacivawe: Do sad je tako bilo, ~ini mi se da }e i sad. Dr [e{eq: Da, pa to nije ba{ prvi, prvi je u U`icu. Nekako nam je ta subota odgovarala, zato {to je u Pribojskoj bawi, taj dan slava, pa }emo da obi|emo celi Zlatiborski okrug i da budemo i u Priboju. Novinar: Kako procewujete svoj {anse na ovim izborima? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da su mi {anse veoma dobre i da sada mogu da pobedim ve} u prvom krugu. Dobacivawe: Daj bo`e! Dr [e{eq: Konferencija za novinare. Nemojte da sugeri{ete novinarima. Imate li jo{ pitawa? Dobacivawe: Dobro, pitawa ima mnogo ali ovo je konferencija {tampu. Kakvi su ovo novinari, vi{e vole da slu{aju nego da pitaju. Da li smem da vas zamolim da napravim jedan snimak Dr [e{eq: [to da vam ja reklamiram, platite pa mo`ete. Pa da, otkad su dosmanlije na vlasti, sve mora da se plati. 944

Hvala vam {to ste do{li!

XXVII NAS ^a~ak, 20. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, uprkos neverovatnoj medijskoj blokadi dosmanlijskog re`ima, kojoj je podvrgnuta Srpska radikalna stranka, na{a predizborna kampawa vrlo uspe{no se odvija. Od 1. septembra po~iwemo sa mitinzima u svim ve}im gradovima u Srbiji. Miting u ^a~ku smo zakazali za 10. septembar, u 18 ~asova. Tog dana, naju`e rukovodstvo Srpske radikalne stranke u kompletnom sastavu, obi}i }e i ostale op{tine Moravi~kog okruga, Gorwi Milanovac, Draga~evo, Ivawicu i poseti}emo ve}i broj sela, u okviru tih op{tina. Tamo ne}e biti mitinga i tribina, jednostavno }emo razgovarati sa narodom, razgovarati sa na{im ~lanovima, simpatizerima i obi}i mesta. Miting u ^a~ku, o~ekujemo da }e biti najve}i do sada odr`ani miting u ovom gradu. O~igledno je da je narodu ova dosmanlijska vlast dozlogrdila i da narod `eli ubrzano promene a izbori za predsednika Republike su {ansa da te promene po~nu. Naravno, samim izborom za predsednika Republike, niko ne mo`e odmah te stvari dovesti u red, kqu~na vlast je koncentrisana u Vladi, pa u parlamentu, ali sa funkcije predsednika Republike mo`e se zna~ajno kontrolisati Vlada i mo`e se delimi~no kontrolisati parlament. Ono {to je najva`nije, mojom pobedom na predsedni~kim izborima bi bili obezbe|eni vanredni parlamentarni izbori ve} negde do kraja godine. U mojoj predizbornoj kampawi, mi pred sobom imamo kao glavnog protivnika dosmanlijskog kandidata Labusa, koji nema popularnost u narodu, videlo se to ju~e u Beogradu, bedno mu je izgledao miting, prvi predizborni miting, nije bilo ni pet hiqada qudi. Svo nikakvo, ali uz ogromnu medijsku podr{ku, wegove gazde o~ekuju da }e mo}i da se obrate javnosti u Srbiji. Televizija jeste opako medijsko propagandno sredstvo, kad je monopolizovana, kad je pristrasna, kad je pod apsolutnom kontrolom, ali za razliku od centralnih televizija u Beogradu koje su apsolutno blokirane, mi jo{ uvek imamo {ansu, s vremena na vreme, da gostujemo na raznim lokalnim televizijama, koje su slobodnije, kao {to su bile i ranije slobodnije, mada ranije nikad takve blokade u Beogradu nije bilo. Na{a predizborna kampawa }e biti veoma skromna, bez postera, plakata, shvatili smo da to vi{e nema apsolutno nikakve svrhe. Ovo je konferencija za {tampu, nije tribina, i nemojte da aplaudirate, ovo je za novinare, a vi mo`ete, naravno, sve da slu{ate ali ne treba da u~estvujete i da ometate novinare i da ih terate da budu pristrasni. [to se ti~e drugih kandidata, mi nemamo razloga da se sa wima sukobqavamo, sa Vukom Dra{kovi}em, Velimirom Ili}em, sa socijalisti~kim kandidatom i tako daqe, to za nas nije razlog da ulazimo u me|usobne sukobe, naravno, usput }emo raskrinkati ovog mafija{a i ubicu, Borislava Pelevi}a, on je \in|i}ev kandidat, on glumi opoziciju, on je slu`io \in|i}u i slu`i mu i daqe, i naravno, ogroman broj ubistava iza wega stoji, {to je izjavio i Du{an Mi945

hajlovi} na televiziji, kao ministar unutra{wih poslova, i zbog toga ga i dr`e. Kad je on poku{ao malo da se oslobodi, oni mu samo nabace to {to je sau~estvovao kao Arkanov general. To bi bilo u najkra}im crtama na{a predizborna kampawa. Kao predsedni~ki kandidat, ja garantujem da }emo se dr`ati Ustava i zakona. To je osnova mog predizbornog programa, ustavnost i zakonitost, u ovim uslovima, kad svi gaze Ustav, kad ministar pravde ka`e da Ustav nije sveto pismo, kad \in|i} donosi protivustavne zakone, ukida Ustavni sud na godinu i po dana i tako daqe. Ustavnost i zakonitost je re{ewe za sve druge probleme. Labus obe}ava re{avawe ekonomskih pitawa, predsednik Republike tu nema nikakvih nadle`nosti. Sve {to on obe}ava, sve je {upqe, sve je prazno. O svemu tome Vlada odlu~uje, predsednik mo`e da propituje Vladu, da Vladu poziva na odgovornost, ali ne mo`e ni{ta da joj naredi, ni{ta da joj nametne. Labus na toj funkciji bio bi isto to i Milan Milutinovi}, iz \in|i}eve stranke je, \in|i}ev je kandidat, \in|i}ev potpredsednik, na tom mestu isto {to i Milan Milutinovi}. Tu treba ~ovek koji je protiv \in|i}a, da bi kritikovao \in|i}a i da bi ve} uspostavio neku ravnote`u vlasti. Naravno, kqu~na ravnote`a bi se uspostavila na vanrednim parlamentarnim izborima. Izvolite, ako vi imate neko pitawe. Novinar: Mislite li da, eventualno, SPS, ako iza|e sa svojim kandidatom... Dr [e{eq: Ja ne}u da se me{am u unutra{we poslove Socijalisti~ke partije, to je wihova stvar, oni imaju pravo da donesu odluku kakvu god `ele, meni je zna~ajna podr{ka Slobodana Milo{evi}a na ovim izborima, jer je on u narodu veoma popularan uspe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom. On tamo brani i Srbiju i celi srpski narod, zbog toga mi je wegova podr{ka veoma zna~ajna, a stvar je wegove partije ho}e li mene podr`ati ili }e ista}i nekog drugog kandidata, oni su gospodari svoje sudbine, neka rade {ta im je voqa, ko god bude wihov kandidat, Mrkowi}, @ivojinovi}, neko tre}i, ja nemam razloga da sa wima ulazim u sukob. Ako to slu~ajno budu qudi Jovice Stani{i}a, poput Milorada Vu~eli}a ili Aleksandra Vulina, naravno da }u ih raskrinkavati, javnosti izneti sve {to znam o wihovoj sprezi sa Jovicom Stani{i}em, biv{im {efom tajne policije i \in|i}evim najbli`im prijateqem, i najbli`im prijateqem balkanskog kraqa duvanske mafije, Stanka Suboti}a, zvanog Cane @abac. Novinar: Rekli ste da }ete u svojoj predizbornoj kampawi po{tovati prvenstveno Ustav i zakon, {ta mo`ete obe}ati gra|anima Srbije da bi oni glasali za vas? Dr [e{eq: Ve} sam rekao da sam obe}ao da }u kao predsednik Republike prvenstveno se pridr`avati Ustava i zakona i afirmisati ta dva kqu~na principa modernog pravnog poretka i demokratskog ure|ewa. Ja obe}avam gra|anima Srbije, ako postanem predsednik Republike, da }emo vrlo brzo imati vanredne parlamentarne izbore, i to je ono {to gra|ani najvi{e `ele, jer vanrednim parlamentarnim izborima i promenom odnosa snaga u Narodnoj skup{tini, legalizacijom Narodne skup{tine, obarawem \in|i}eve Vlade, mi stvaramo uslove za re{avawe ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih i drugih problema. Naravno, kako }emo ih re{avati, to zavisi od novog odnosa snaga u Narodnoj skup{tini. Ako pobedi na parlamentarnim izborima 946

Srpska radikalna stranka i osvoji apsolutnu ve}inu, primewivan bi bio iskqu~ivo program srpskih radikala. Ako bude nu`na neka koalicija, mi bismo `eleli da Srpska radikalna stranka bude najve}a stranka unutar koalicije, da li }e to biti koalicija sa Ko{tunicom, sa socijalistima, sa Dra{kovi}em, najboqa bi mo`da bila neka ~etvorna varijanta, mo`da i Velimir Ili}, mo`da jo{ neka stranka, mi smo u principu pristalice sivih koalicija ako ve} mora biti koalicija. Novinar: Postizborna ili predizborna? Dr [e{eq: Postizborna, naravno. To je za parlamentarne izbore. Novinar: Zna~i li iz ovoga da i daqe ostajete na stanovi{tu da je krajwe da se u Srbiji izra|uje jedan nacionalni program? Dr [e{eq: Srpski nacionalni program napravili su na{i dedovi i pradedovi. Nakon pada u tursko ropstvo, srpski nacionalni program je napravio grof \or|e Brankovi} 1683. godine, u referatu be~kom dvoru, on je napravio nacionalan program “Velika Srbija”. [ta mi tu imamo novo da pravimo u nacionalnom programu? Jedinstvena srpska zemqa koja }e obuhvatati sve srpske teritorije. Nacionalni program je napravqen, treba samo ovim neznalicama dosmanlijskim ~itati stvari koje su davno u pro{losti napisane. Taj nacionalni program, naravno, u okviru na{eg nacionalnog programa, i ekonomski prosperitet, i socijalna pravda, i pravni poredak, i vi{epartijski sistem, i demokratski parlamentarizam, bez svega toga nije mogu} moderan nacionalni program. Novinar: [ta mo`ete obe}ati radni~koj klasi, kao budu}i predsednik? Dr [e{eq: Mogu vam obe}ati vanredne parlamentarne izbore, koji bi rezultovali novom vladom, obarawem \in|i}eve Vlade, koja masovno otpu{ta radnike, koja obezvre|uje fabrike, prodaje ih u bescewe i Srbiju dovodi u onaj status koji su ve} iskusili i Rumunija i Bugarska i Ukrajina i mnoge druge zemqe. Mi to moramo zaustaviti podhitno. Kod nas je i nema~ka marka devalvirala, {to ste pre dve godine mogli da kupite za sto maraka, danas ne mo`ete ni za ~etrsto. To je problem. Ja gra|anima Srbije obe}avam politiku oslawawa na sopstvene snage i politiku saradwe sa svim dr`avama sveta na principima ravnopravnosti i neme{awe u unutra{we poslove. [to, da nam opet ovde rovare takozvane nevladine organizacije, kako to zovu \in|i} i ^edomir Jovanovi}, NVO, i sli~ne {pijunske agenture, to ne}e mo}i. Mi na ovim izborima `elimo da {pijunske stranke porazimo. Kandidat {pijunskih, izdajni~kih stranaka je Miroqub Labus. Ja ne}u poput Pelevi}a, jer Pelevi} namerno opozicionu platformu karikira i devalvira, da ka`em da je problem {to je Labus Jevrej, meni uop{te ne smeta {to je Labus Jevrej, meni smeta {to je Labus izdajnik, a na predsedni~kim izborima mo`e da se kandiduju Srbin i Jevrej, Ma|ar, ili Rumun, Slovak, Rusin i Rom, ako je nosilac na{eg dr`avqanstva, je li tako. Prema tome, nije problem wegova nacionalnost, problem je wegova izdajni~ka politika i to {to nam uvodi du`ni~ko ropstvo. Novinar: Jo{ jedno pitawe, {ta mladi mogu o~ekivati od vas? Dr [e{eq: Mogu o~ekivati trijumf pravnog poretka u zemqi koja }e stvarati perspektivu, politikom oslawawa na sopstvene snage, ali to tek posle parlamentarnih izbora. Dakle, ja ne dajem prazna obe}awa ~im postanem predsednik uradi}u to, to, to, kad je to nemogu}e. Kao predsednik, ja mogu isposlovati 947

vanredne parlamentarne izbore podhitno, to je kqu~ svega. A {to bih ja sad davao prazna obe}awa poput Labusa, kad ta obe}awa nisu ni vezana za ustavne nadle`nosti predsednika Republike. Ustavne nadle`nosti predsednika Republike su taksativno pobrojane, daje mandat za sastav Vlade, predla`e sudije Ustavnog suda, mo`e vratiti zakone na ponovno glasawe ako smatra da nisu dobri, mo`e da zahteva od cele Vlade i pojedinih ministara da se izjasne oko odre|enih aspekta politika iz oblasti wihove nadle`nosti, to bi bila kontrolna funkcija vlade, predsednik Republike je ~lan Vrhovnog saveta odbrane, predsednik Republike mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu na predlog Vlade, ja }u posebno \in|i}a privoleti, ako ne uspem da ga privolim, onda vanredno stawe, zna~i pet minuta vanrednog stawa, samo da raspustim Skup{tinu, ali ja }u sve poluge mo}i koje daje Ustav, Skup{tina }e morati da se raspusti i mora}e vanredni izbori da se zaka`u. Predsednik Republike daje pomilovawa i odlikovawa, mi jo{ nemamo zakon o odlikovawima. To su vam sve nadle`nosti predsednika Republike, i ne treba slu{ati {ta Labus la`e, on daje prazna obe}awa o platama, o penzijama, ovo, ono, ni{ta to predsednik Republike ne mo`e, apsolutno ni{ta, sve to Vlada radi. Moramo imati boqu Vladu da bismo se posvetili tim problemima. Novinar: ^ini mi se da ste na pro{lim izborima, 1997. godine, osvojili veliki broj glasova i ka`u da ste pri tom predali, da ste prakti~no prodali tada{we izbore i posle ulaska u Vladu sa socijalistima, da li }e za vas glasati isto glasa~ko telo koje je glasalo 1997. godine ili }e se mo`da ne{to promeniti? Dr [e{eq: To da sam prodao izbore je najobi~nija la`, i sad se to videlo na osnovu izjava Petra Pani}a, koga su naterali da lansira te la`i svojevremeno. Vi se se}ate, pre godinu i po dana su ga naterali da la`e da sam prodao izbore za pedeset miliona maraka, da imam neku sobu gde su pare naslagane do plafona, znate kolika je to koli~ina od pedeset miliona maraka u nov~anicama od sto maraka, to treba {leper da povu~e, sra~unajte koliko je to. Ako je deset hiqada maraka, ono je jedan bunt, pedeset miliona, koliko je to buntova, to je oko pedeset hiqada buntova, je li tako, ili pet hiqada buntova? To je taman jedan {leper da napunite. To su gluposti. Vi ste na va{oj televiziji, ~ini mi se, svojevremeno, emitovali snimak koji su na{i kontrolori snimili u vreme izbora na Kosovu, gde smo zatekli u sedam sati ujutru pune kutije glasa~kih listi}a, tamo su nam hapsili kontrolore, privodili, tukli, maltretirali i tako daqe, mi smo, dakle, raskrinkali tu izbornu kra|u i mi Milutinovi}a nikad nismo priznali, kad je polagao zakletvu, na{i su poslanici iza{li napoqe jer smo sva{ta rekli, da je lopov, da je ovo, da je ono, i toga se se}ate, to je preno{eno na televiziji. Dakle, niti je prodato, niti smo to priznali, a oni koji su glasali 1997. godine za mene, ja mislim da }e i ovog puta sigurno glasati, glasa}e i mnogi novi. Glasa}e svi oni koji su od DOS-a o~ekivali da ispuni predizborna obe}awa, pa sad vide da su prevareni. I ovoga puta }e glasati oni koji su glasali za mene i oni koji su glasali za Lili}a ili Milutinovi}a, postupaju}i sada po Milo{evi}evom pozivu da se glasa za mene, ja o~ekujem mnogo vi{e glasova. Ja sad o~ekujem pobedu u prvom izbornom krugu. Novinar: I Labus ka`e da o~ekuje pobedu u prvom izbornom krugu? Dr [e{eq: Pa dobro, po{to ja o~ekujem i on o~ekuje, {ta vi mislite o to948

me, {ta vi o~ekujete? Sude}i po wegovom bednom mitingu sino} u Beogradu, on je mogao da odustane i pre prvog izbornog kruga, to bi mu bilo pametnije. Novinar: Ukoliko na predsedni~kim izborima ide i Ko{tunica? Dr [e{eq: Pa, on mo`e to malo poremetiti za prvi izborni krug, ali ja mislim da on ne mo`e pobediti na tim izborima nikako, on od gotovine pravi veresiju. Funkcija saveznog predsednika ima ve}a ovla{}ewa nego republi~kog, jer savezni predsednik je vrhovni komandant vojske. Ako on to ispu{ta i rastura saveznu dr`avu, ko bi sad za wega ovde glasao, rasturi}e Srbiju na isti na~in, pogotovu kad mu `ena pi{e onaj Ustav gde deli Srbiju na {est regiona. Zamislite tih {est regiona kao federalne jedinice i po jedan Nenad ^anak, predsednik u svakom, {est Nenada ^anaka da upravqa tim regionima. Oni bi me|usobno rat izazvali. Novinar: Imali ste u vidu kad je sada{wa vlast, u vreme Milo{evi}a, insistirali da su to najprqaviji izbori, da li se mo`e o~ekivati sada da izbori budu ~isti? Dr [e{eq: Sad se mo`e o~ekivati da budu najprqaviji jer izgleda da oni odbijaju da objave jedinstven bira~ki spisak, iako svaki dan na{i predstavnici u izbornoj komisiji na tome insistiraju. Po zakonu, koji je usvojen 2000. godine, mora se objaviti jedinstven bira~ki spisak za celu Srbiju. Novinar: S tim u vezi, kako mo`ete o~ekivati zalagawa da se zakon... Dr [e{eq: Pa, tamo }e glasati Srbi samo, mi nemamo ni{ta protiv da se glasa na Kosovu, svuda tamo gde mo`e biti kontrola izbora, a to su srpska mesta. [to, da nam predstave da su [iptari iza{li na izbore, oni sigurno ne}e iza}i. Novinar: I da li ste spremni na takva o~ekivawa, kontrolisawe izbora... Dr [e{eq: Da, mi, srpski radikali, imamo najboqu kontrolu ali }emo sara|ivati i sa drugim strankama, sa Dra{kovi}em }emo sara|ivati, mi smo to ovako usmeno dogovorili, mogu}e da }emo sara|ivati i sa Velimirom Ili}em, mogu}e i sa socijalistima ako budu imali svog kandidata, mo`emo i sa Ko{tuni~inom strankom dogovarati zajedni~ku kontrolu, i ako neko bude krao, onda }e to krasti za \in|i}a i za Labusa, Ko{tunica tu nema mogu}nosti da ukrade, tako da je mogu}a saradwa i sa wegovom partijom u pogledu kontrole. Novinar: Nedavno ste rekli, odnosno pomenuli, da znate ko je ubio Bo{ka Buhu, generala, mo`ete li malo detaqnije? Dr [e{eq: Ubio ga je @eqko Maksimovi} Maka, koji je, ina~e, do sad ubio oko trideset qudi. On je bio blizak prijateq Arkanov, on je blizak prijateq Stanka Suboti}a Caneta @apca i Ministarstvo unutra{wih poslova zna da je on ubica, on se sklonio u Crnu Goru, niko ni{ta ne preduzima. On je ubica pod za{titom re`ima. Ovaj ubica Pavla Bulatovi}a, sad ste videli, poku{ali su da ubiju ubicu Pavla Bulatovi}a, ovog Ivana Deli}a, bio je neuspe{an atentat u Crnoj Gori, i to su poku{ali isto qudi Stanka Suboti}a Caneta @apca da izvedu, da uklone tragove. Mnogo je tih ubica likvidirano da bi se uklonili tragovi. Novinar: Da li gra|ani od vas, posle svega {to ste izjavili, naime, izjavili ste {to se ti~e kriminala i mafije, mo`e o~ekivati dru{tvo va{u borbu protiv toga? Dr [e{eq: A imate li vi jo{ nekog u Srbiji osim mene ko je dovoqno hra949

bar i sposoban da se suprotstavi mafiji? Ako imate, ka`ite wegovo ime pa }u i ja za wega glasati. Novinar: A, je li imate dokaze za ovo? Dr [e{eq: Za sve imam dokaze. Novinar: Mo`ete li da poka`ete? Dr [e{eq: Mogu da vam poka`em. Dvadeset sudskih procesa su protiv mene pokrenuli i sad sve stoji, sad su se pokajali {to su pokrenuli. Za sve imam dokaze. Novinar: Otkud vam hrabrost da ~inite te {to ~inite? Dr [e{eq: Znate, ka`e Petar Ko~i}, ko iskreno iznad svega voli otaybinu, pravdu i istinu, hrabar je i neustra{iv kao Bog. To je rekao Petar Ko~i}. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li.

rim NASLOV Smederevo, 21. avgusta 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Dragan ^oli}: Ti{ina malo, ti{ina malo! Dr [e{eq: Prva faza predizborne kampawe Srpske radikalne stranke za predsedni~ke izbore, uspe{no se odvija uprkos, dosad nezapam}enoj medijskoj blokadi dosmanlijskog re`ima koja je protiv na{e stranke provedena, najvi{e u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije. Mi prvi deo kampawe provodimo gostuju}i na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Od 1. septembra, po~iwu na{i veliki mitinzi u svim okru`nim centrima i obilasci op{tina i ve}ih mesta u okrugu na sam dan izbora. Kampawa je veoma zgusnuta, mi smo morali da pribegnemo organizovawu mitinga, iako smatramo da taj oblik politi~ke promocije i nije naro~ito zna~ajan u uslovima razvijene informativne tehnologije, medijska blokada zna~i, ogromno politi~ko nazadovawe za svaku dr`avu. Na svim re`ijskim medijima, prote`ira se dosmanlijski kandidat Miroqub Labus, on je najboqi koga je DOS mogao ista}i kao kandidata, samo ima jednu manu, ne}e ga narod. Smeh, aplauz. Dr [e{eq: Ovo je konferencija za novinare, molim vas, ovo je konferencija za novinare. Nemojte! Dragan ^oli}: Molim vas, molim vas! Dr [e{eq: Miroqub Labus, ima na raspolagawu, ogromna finansijska sredstva. Prema svedo~ewu jednog od ~lanova predsedni{tva Dos-a, Velimira Ili}a, dvanaest miliona dolara od Narodne banke Jugoslavije. Ima na raspolagawu sve poluge vlasti. Me|utim, toliko su katastrofalni efekti dosmanlijske vlasti u ove dve godine, da mu to, apsolutno ni{ta ne zna~i. U ovoj predizbornoj kampawi, mi }emo da doka`emo da Miroqub Labus ne sme da bude predsednik Republike Srbije. Is~ekujemo da vidimo, da li }e se Ko{tunica kandidovati. Ako se kandiduje, onda }e i on svoju porciju po zasluzi da dobije. Usput }emo raskrinkati ovog mafija{kog kandidata i \in|i}evog 950

miqenika koji glumi opozicionara, la`nog profesora Pelevi}a, Arkanovog generala i serijskog ubicu, a {to se ti~e opozicionih kandidata, mi smo ve} s nekim pre}utno, s nekim na~elno ugovorili nenapadawe u ovoj predizbornoj kampawi. ^im se zavr{i proces prijavqivawa i overavawa kandidatura, verovatno }emo posti}i i formalni, pismeni sporazum, o zajedni~koj kontroli na svim bira~kim mestima, o me|usobnom ne napadawu i nije nemogu}e, o uzajamnoj podr{ci u drugom izbornom krugu. Pored ovih gostovawa na lokalnim televizijama i organizovawa javnih skupova, na{u kampawu }emo provoditi i kroz specijalna izdawa strana~kih novina, lista ,,Velika Srbija”. Na{a predizborna kampawa je krajwe skromna, u skladu i sa ovim veoma te{kim uslovima `ivota, najte`im u proteklih dvanaest godina. Odustali smo od postera i plakata, odustali smo od skupih televizijskih spotova, mi }emo neke spotove imati, ali samo u okviru one kvote besplatnog emitovawa na pojedinim medijima, na radio i televizijskim stanicama. Ukoliko se, negde, u nekim sredinama na lokalnom nivou pojave sponzori, mogu}e i ne{to da se u tom smislu zakupi, ali u svakom slu~aju krajwe, krajwe skromno. Moj predsedni~ki program je, sadr`an u garanciji da }u se striktno dr`ati Ustava i Zakona. Vi ste videli, i Labus, a i neki drugi ve} la`u narod, u wegovo ime, u ime DOS-a u celini, kako }e uraditi ovo, kako }e uraditi ono. ^im vidite ~oveka, koji vam na predsedni~kim izborima mnogo obe}ava, znate odmah da je la`ov. Predsednik nema operativnu vlast. Predsednik ne mo`e da nare|uje, predsednik ne upravqa vladom, predsednik ne mo`e da re{ava ni ekonomske, ni socijalne, ni zdravstvene, ni prosvetne, ni kulturne probleme. To re{ava vlada. Predsednik mo`e da kritikuje vladu, da je kontroli{e. U tome je zna~ajna wegova uloga. I predsednik delimi~no mo`e da kontroli{e Narodnu skup{tinu, kroz mogu}nost vra}awe Zakona na ponovno glasawe, ako smatra da Zakon nije dobar. Ono {to je su{tina mog predizbornog programa je da }u se odmah nakon izbora, u vrlo kratkom roku, izboriti za raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. To je su{tina mog predizbornog programa. Dobacivawe: Ali \in|i} ne}e Dr [e{eq: Da padne \in|i}eva vlada, ustavne mogu}nosti postoje. Ja }u striktno koristiti samo ono {to Ustav dozvoqava predsedniku Republike, ali u tome ne}u dozvoliti da me bilo ko ometa. Ono {to je Ustav propisao predsedniku, to imam da koristim do maksimuma. Osnovni ekonomski, socijalni i nacionalni politi~ki interes na{eg naroda je, da padne {to pre \in|i}eva vlada. A onda nova vlada, zavisno od voqe naroda da realizuje novi ekonomski i socijalni program. Ako narod da poverewe iskqu~ivo Srpskoj radikalnoj stranci onda }e to biti radikalski program. Ako to bude koalicija nekoliko patriotskih stranaka, mi ne iskqu~ujemo mogu}nost posle tih parlamentarnih izbora koalicije srpskih radikala, sa Srpskim pokretom obnove, Socijalisti~kom partijom, Ko{tunicinom Demokratskom strankom Srbije i s wom, iako sada kritikujemo Ko{tunicu. Mi Ko{tunicu kritikujemo za konkretne gre{ke, pogre{ne poteze, nedostatke, nepromi{qenost i tako daqe. Ko{tunica je kriv {to je \in|i} do{ao na vlast, jer da nije bilo Ko{tunice \in|i} ne bi nikada do{ao na vlast. Ali za Ko951

{tunicu ne mo`emo da ka`emo da je kriminalac, da je mafija{ i tako daqe, jer tu nema apsolutno nikakvih dokaza. Mafija je koncentrisana oko Republi~ke Vlade, to su \in|i}evi prijateqi, Sur~inski mafija{ki klan, gospodin ^ume, gospodin Limun, gospodin ovaj, Cane - @abac i tako daqe. To je su{tina mog predizbornog programa. Bez la`nih obe}awa, bez preteranih obe}awa, pobeda na predsedni~kim izborima je samo prva faza, i tako je treba shvatiti. Predsednik republike ne mo`e sam da re{i nijedan problem u ekonomiji, u socijalnoj politici, u sferi penzija, u sferi zdravstva, u sferi {kolstva, to predsednik republike ne mo`e. Ali predsednik republike mo`e proizvesti nove parlamentarne izbore, pa da se mewa vlada koja je kriva za ovako te{ko stawe i da se uspostavi nova vlada koja }e to boqe re{avati. Ja sam ~esto govorio, da mojoj prirodi mnogo vi{e odgovara funkcija Predsednika Vlade, ja sam to `eleo. Me|utim, rukovodstvo na{e partije, Centralna otaybinska uprava, je odlu~ila da budem kandidat Stranke na ovim predsedni~kim izborima. Dakle, to nije operativna funkcija, ali je veoma zna~ajna jer se s we mogu kontrolisati izvr{na vlast u velikoj meri, delimi~no zakonodavna vlast i u izvesnoj meri sudska vlast, kroz predlagawe sudija Ustavnog suda i mogu}nost davawa pomilovawa, to su veoma male mogu}nosti uticaja na sudsku vlast. Izvolite, ako vi imate neko pitawe? Izvolite! Samo novinari! Novinar: Jelena Bogdanovi}, Nacional i radio Smederevo. Zanima me, zna~i ovaj program se prakti~no bazira na kritici Republi~ke Vlade i onome {to }e biti, zna~i ako budete izabrani za predsednika, padu vlade. Dr [e{eq: Pa to vam nije pad Vlade. Vlada mo`e pasti samo u parlamentu, a moje predizborno obe}awe je raspu{tawe parlamenta, jer nije legalan, nije legitiman i raspisivawe novih izbora. Novinar: Zna~i, na tome se zasniva va{ predsedni~ki program? Dr [e{eq: Pa to je su{tina mog predsedni~kog programa. Ja }u kao predsednik republike, dodeqivati mandat za sastav vlade, ali na osnovu odnosa snage u parlamentu, tu sam ograni~en. Vra}a}u Zakone na ponovno glasawe, ako smatram da nisu dobri, a ako se ponovno izglasaju moram ih prihvatiti. Zatim, predlaga}u sudije Ustavnog suda i tu sam ograni~en voqom parlamenta, moram da se usaglasim sa parlamentom. Ono {to je va`na predsedni~ka nadle`nost je da predsednik Republike ima pravo da pozove celu vladu, ili pojedine wene ministre da se izjasne o odre|enim pitawima iz sopstvene nadle`nosti. Ja bih to ~esto radio, i nebih bez prisustva javnosti, nego pred novinarima, pred kamerama. Va`na nadle`nost predsednika republike je {to je ~lan Vrhovnog saveta odbrane, a predvi|a se da to bude kolektivni vrhovni komandant. Tu bih {titio na{u vojsku, oficire, podoficire, vojnike sa ratnim iskustvom koje Nato poku{ava da otera. I predsednik republike daje pomilovawa, dodequje odlikovawa. Predsednik republike u uslovima vanrednog stawa ima i neke druge nadle`nosti. Moj predsedni~ki program mo`e se zasnivati samo na onome {to Ustav ka`e da su nadle`nosti predsednika republike. Ne mogu ja onome {to je Ustav zapisao kao nadle`nosti predsednika Republike, jo{ ne{to dodavati. Kao {to radi Labus, mo`da nije ~itao Ustav, ono {to je on napisao, to 952

su gluposti. Jer on s te funkcije apsolutno ni{ta nema o tim pitawima da odlu~uje, niti da deluje u okviru Ustava i Zakona. Ne mogu ja preuzimati funkcije drugih organa, ali mogu kontrolisati da drugi organi rade u skladu sa Ustavom i Zakonom. To je su{tina tog programa. U najkra}im crtama, naravno, o tome bi moglo da se govori satima uz razmatrawe svake pojedinosti posebno, ali to je su{tina. A ne kako mali \okica zami{qa funkciju predsednika republike. Izvolite! Novinar: Novinar Radio Beograda. Ho}e li opstati Kosovo i povratak Srba na Kosovo i spoqna politika, odnosno saradwa sa Zapadom? Dr [e{eq: Prvo {to se ti~e odnosa u Federaciji, tu predsednik republike nema nikakve nadle`nosti. Po Ustavu. Ovo {to se sada radi to je protivustavna promena Ustavnog ure|ewa. Predsenik Republike Srbije uop{te ne u~estvuje u vo|ewu spoqne politike. Spoqna politika je iskqu~iva nadle`nost Savezne vlade. Naravno, na toj funkciji ja }u se susretati sa predstavnicima stranih dr`ava, razmewivati mi{qewe, otopqavati op{tu klimu politi~ku, ali tu nema nadle`nost predsednik republike, nepotpisuje me|unarodne ugovore, ne postavqa ambasadore i tako daqe. Sve se to radi na Saveznom nivou. [to se ti~e Kosova, predsednik republike ne mo`e da mewa zate~eno stawe zasad tamo. Ne mo`e da uti~e bitno, presudno da se stvore uslovi za povratak Srba, ali ja bih se postarao da niko ne sme u ime Srbije da potpi{e otcepqewe Kosova i Metohije. To je garancija koju ja dajem. Dok sam ja na toj funkciji niko u ime Srbije ne}e mo}i da potpi{e odvajawe Kosova i Metohije od Srbije. Ni kao posebne federalne jedinice, ni kao nezavisne dr`ave. To je moja ingerancija povodom pitawa Kosova i Metohije. Novinar: U odvajawu i samostalnosti? Dr [e{eq: Nema ni odvajawa ni kao federalne jedinice, ni samostalnosti, ni nezvisnosti, ni{ta nema. Dakle, mora ostati Kosovo u ustavnom sistemu Srbije. To je ono {to ja mogu da garantujem kao nosilac te funkcije. Izvolite! Novinar: Ho}e li vas socijalisti podr`ati i mo`e li vam smetati ako to ne urade na ovim izborima, a ve} se pomalo ovako ~uje da }e imati svog kandidata? Dr [e{eq: Meni je va`no da me podr`ava Slobodan Milo{evi}. Podr{ka Slobodana Milo{evi}a donosi podr{ku skoro svih ~lanova, simpatizera i glasa~a Socijalisti~ke partije. Dali }e me wihovo rukovodstvo podr`ati ili ne}e, to za mene nije naro~ito va`no. Koga god oni odrede za svog kandidata ja ne}u ni napadati, niti }u se me{ati u wihove unutra{we odnose. Znate, ta partija gre{i ako misli da mo`e Milo{evi} da osvoji zna~ajan broj glasova na izborima. Milo{evi} je povratio svoju popularnost uspe{nom odbranom pred Ha{kim tribunalom, celom srpskom narodu je danas vi{e nego ikada jasno da se tamo ne sudi Milo{evi}u, nego se sudi Srbiji i srpstvu za izmi{qene krivice na osnovu la`nih optu`bi. I on ogroman nacionalni posao sada tamo obavqa uspe{no se brane}i, zbog toga mi je wegova podr{ka dragocena. A rukovodstvo Socijalisti~ke partije neka odlu~i kako god ho}e, ne}e mi to mnogo smetati, niti }u se me{ati u wihov proces odlu~ivawa. 953

Novinar: Da se nadove`em na ovo, ka`u istra`iva~i javnog mwewa da }e vam na neki na~in {tetiti podr{ka Slobodana Milo{evi}a i da }e deo ~lanstva biti razo~arano opet va{om saradwoj sa Socijalisti~kom partijom Srbije? Dr [e{eq: Pa evo, pitajte ovde na{e ~lanove u Smederevu, ja ne verujem da }ete na}i nijednog srpskog radikala koji je razo~aran Milo{evi}evom podr{kom mojoj kandidaturi. Nijednog jedinog. A to tako|e ne mo`ete da na|ete u celoj Srbiji. Ne verujte, tim la`nim istra`iva~ima javnog mwewa, uvek su do sada lagali, opet la`u i na osnovu toga, kakve vam rezultate prezentuju mo`ete nepogre{ivo da zakqu~ite ko im je naru~io i ko im je finansirao istra`ivawe. To kod nas rade diletanti a ne nau~nici, na`alost. Kod srpskih radikala uvek su omanuli, uvek su nam ~etiri, pet puta mawe glasova prognozirali, nego {to smo zaista na izborima dobijali. I apsolutno se na wih ne osvr}emo. Novinar: Da li ste vi tra`ili zna~i od neke agencije da istra`i javno mwewe kakav je zna~i odnos bira~a prema Dr [e{eq: Pa {to bismo mi tra`ili od neke agencije kad nema ni jedne sposobne i stru~ne agencije koja bi taj posao po nau~noj metodologiji obavila. Da verujemo diletantima koji se uhvate telefona ili ~iji istra`iva~i u kafani popune po pedeset ili sto anketnih listi}a, pa to predstave kao da su anketirali gra|ane po svom slu~ajnom uzorku ili po nau~noj metodologijom o dobijenom uzorku. To ne rade ozbiqni nau~nici. Po{to nema takvih qudi koji kod nas rade taj posao, mi nismo ni naru~ivali ni kod koga. Ali, mi se kre}emo kroz celu Srbiju i mi ose}amo kako narod razmi{qa, ose}amo narodno raspolo`ewe i to nas velikim optimizmom ispuwava. Novinar: Da li mislite da su Mrkowi} i Dr [e{eq: Jeste vi novinar? Novinar: i @ivojinovi} Dr [e{eq: Vi ste novinar? Novinar: Radim u Televiziji Srbiji Dr [e{eq: Jeste novinar? Novinar: Da. Dr [e{eq: [ta, da li su Mrkowi} i Novinar: Da li su Mrkowi} i @ivojinovi} prava konkurencija vama u kampawi? Dr [e{eq: Ne! Ko god bude kandidat rukovodstva Socijalisti~ke partije, ne}u ga smatrati nekom jakom i opasnom konkurencijom, ne}u ga napadati, ako Mrkowi} ili @ivojinovi} budu kandidati od mene ni jedne lo{e re~i o wima ne}ete ~uti, ja vam to garantujem. Bata @ivojinovi} je veliki srpski glumac, osta}e u istoriji zapam}en kao glumac, Milutin Mrkowi} je uspe{an menayer, dokazao se na svom poslu, nemam protiv nijednog ni{ta. I kao {to }emo imati korektne odnose sa, predpostavqam do kraja, sa Dra{kovi}em, sa Veqom Ili}em, tako mo`e biti i sa wima dvojicom, i ne verujem i jedan glas da mi mogu oni odneti, od onih koji bi ina~e dobili u ovoj predizbornoj kampawi. Novinar: Da li to smatrate slu~ajnim potezom ili Dr [e{eq: Koje? 954

Novinar: Kandidaturu ta dva kandidata Socijalisti~ke partije? Dr [e{eq: Ne zna se da }e biti neki od wih dvojice. Prvo je Mrkowi} izgleda odustao, danas se ~uje da ni @ivojinovi} nije ba{ spreman da pristane, to ~ujem ovako iz privatnih izvora. Novinar: Mo`da zna~i da ste vi jedini kandidat? Dr [e{eq: Pa, mo`da }e imati nekog tre}eg. Sad se ve} spomiwu neka druga imena. Uop{te u to ne ulazim. Izvolite! Novinar: Dragana Vitomirovi}, Radio stanica Smederevska Palanka. Ima dosta mi{qewa u javnosti, gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srbije zna~i novi rat. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: S kim novi rat? Kako? Novinar: Sa Zapadom. Dr [e{eq: Pa koja vam je to javnost, koja tako komentari{e? Novinar: Koja postoji u Srbiji. Dr [e{eq: Ne postoji takva javnost, to nigde nije bilo. Novinar: Postoji deo qudi Prvo, to ni ujednim novinama nije objavqeno. Novinar: Nije u novinama, ne moraju novine Dr [e{eq: A gde to postoji? @ene u brija~nici pri~aju ili ko? Novinar: U mwewu. Dr [e{eq: Dakle, to su besmislice,, jer se ne objavquje rat Srbiji, mo`e se objaviti rat Saveznoj Republici Jugoslaviji. To bi zna~ilo objavu rata Vojislavu Ko{tunici i Miroqubu Labusu. Ko{tunica je predsednik savezne dr`ave, a Labus je potpredsednik formalno, a fakti~ki predsednik Savezne vlade. I tako ni{ta besmislenije odavno nisam ~uo od ove va{e konstatacije da ima u javnosti takvog razmi{qawa. Kakva li je to javnost. Novinar: A za{to vas quti? Dr [e{eq: Uop{te me ne quti. Nego vi tvrdite da ima u javnosti, a ne mo`ete da ka`ete gde. Dobacivawe. Novinar: Ima straha,ima straha, u narodu. Dr [e{eq: [ta, {ta. Novinar: Koleginica je verovatno mislila da obi~no u ekonomskim i politi~kim krizama nacionalisti~ke struje ja~aju u neki ekstremizam. Dr [e{eq: Prvo, tu nema nikakvog ekstremizma. Ni{ta lep{e i pozitivnije nema od nacionalizma. Nema pozitivnije ideologije od ideologije nacionalizma. [ta zna~i nacionalizam? To je patriotizam, drugim re~ima. Drugim terminom. I kao {to su Francuzi veliki nacionalisti, kao {to su Nemci veliki nacionalisti, kao {to su Englezi ili Rusi ili Italijani ili Grci veliki nacionalisti, tako treba i mi Srbi da budemo veliki nacionalisti. A ne, dok sva Evropa budi nacionalnu svest, da mi budemo zalu|enici nekih {pijunskih, takozvanih, nevladinih organizacija, stranih pla}enika, otpora{a i sli~nih izdajni~kih elemenata. Novinar: Da li imate vi cenu za patriotizam? Dr [e{eq: Prvo, {to se ti~e cene, vi koji ste navikli da budete strani pla}enici samo o ceni razmi{qate. 955

Aplauz Izvolite! Novinar: Radio televizija Smederevske Palanke. Imam jedno pitawe, vi ste na pro{lim predsedni~kim izborima bili protiv kandidat gospodinu Milutinovi}u koji je sada predsednik Srbije. Stekao se utisak pro{li put bili naru~eni protiv kandidat jer ste prokr~ili put gospodinu Milutinovi}u, s obzirom da ste vrlo lako pre{li preko toga, iako ste, zna se pobedili na tim izborima, pa ste predali vlast gospodinu Milutinovi}u. Da li i sada niste neki naru~eni kandidat? Dr [e{eq: Prvo, kako ste vi stekli taj utisak. Ja sam pobedio Zorana Lili}a, izabran sam bio za predsednika republike, {pekulacijama sa bira~kim spiskovima, i sa navodnim {iptarskim glasa~kim listi}ima ta je meni pobeda osporena. Sa Lili}em, mi nismo imali kontrolore na svim bira~kim mestima na Kosovu i Metohiji. Imali smo u srpskim sredinama, u {iptarskim nismo imali. I nismo mogli da doka`emo da je iza{lo vi{e od polovine, falio je jedan odsto odprilike, nismo mogli da doka`emo, jer su oni koji su tamo provodili izbore prvo ubacivali {iptarske glasove, a kada se videlo da sam ja pobedio, onda su odvadili, a niko `iv nije mogao da utvrdi o kojim je koli~inama re~. To je sa Lili}em. Sa Milutinovi}em smo imali na Kosovu vi{e od hiqadu kontrolora na svim bira~kim mestima i u {iptarskim sredinama. Tamo su na{i kontrolori bili matretirani, policija ih je hapsila, privodila, tukla, snimili smo kamerom, na{i aktivisti iz ^a~ka, ne znam da li ste vi to na va{oj televiziji prikazivali, jeste li imali priliku, snimili su kamerom u sedam sati ujutru na bira~kom mestu u {iptarskom selu puna glasa~ka kutija listi}a. U sedam sati ujutru. Pa su je razbili pred kamerom, snimili su sve i prikazivali smo na televizijama. [esnaest specijalnih izdawa ,,Velike Srbije,, smo objavili povodom tog izbornog falsifikata i nikad Milutinovi}evu pobedu nismo priznali. Kada je Milutinovi} polagao zakletvu u Narodnoj Skup{tini, srpski radikali su ustali, po~eli da vi~u ,,lopove, lopove,, demonstrativno napustili salu i iza{li napoqe, ako se se}ate to je i televizija prenosila. Novinar: Ali, niste se ne{to mnogo kako da ka`em, `alili niti insistirali Dr [e{eq: Jesmo, `alili smo se i Ustavnom sudu. Novinar: Ali ste pristali na to. Dr [e{eq: Nije ta~no.Ogromna dokumentacija o tome postoji, ali je do{ao specijalni ameri~ki izaslanik Gelbrajt u Beograd i rekao sva sredstva protiv [e{eqa su dozvoqena. [ta je bio plan amerikanaca? Da radikali iza|u na ulice, da re`im upotrebi vojsku i policiju, da izbije krvoproli}e. Prvo, da mi budemo satrti na ulici, a onda oni da optu`e Milo{evi}a, pa jednim udarcem obojicu da elimini{u. Zbog toga na ulice nismo iza{li, od svih metoda borbe i suprotstavqawa.... Novinar: Za{to niste objavili ni{ta o tome? Dr [e{eq: Nije istina. Objavili smo dokumentaciju o tome, objavili smo Novinar: Niste se `alili! Dr [e{eq: Ma nije istina. @alili smo se i objavili smo sve te `albe. 956

Smete li da se kladite? Galama. Dr [e{eq: Novinar: Pa evo, u vrednost va{e televizije, u vrednost va{e televizije. Novinar: Da li }ete i danas, da li }ete na ovim izborima ukoliko se ustanovi da ste pokradeni br`e da odustanete od Dr [e{eq: Ne. Ovoga puta sutuacija je sasvim druga~ija. Ovoga puta ne}e biti podela u javnom mwewu Srbije. Ako pobedim na izborima, preuze}u funkciju, jer }e sav narod biti tada uz mene. Vlast je toliko kompromitovana, re`im ne mo`e ra~unati na podr{ku ni vojske ni policije, apsolutno, ne sme da se usudi da osporava nasiqe, izbornu pobedu i ne sme da upotrebi silu. Toliko je re`im slab, nema autoriteta. Novinar: Gospodine [e{eq, da li se se}ate Dr [e{eq: ^ekajte, polako, polako. Pa smirite se malo! Jel imate problema sa hormonima, s ~im imate problema? Izvolite! Novinar: Radio-televizija Smederevo. Izla`u}i svoj koncept, niste spomenuli da }ete intervenisti na Ustavu, odnosno da }e biti promena Ustava. Da li to zna~i da ste postoje}im re{ewem zadovoqni? Dr [e{eq: Prvo, da bi se mewao Ustav treba videti {ta ne vaqa u ovome Ustavu. Koga god dosovca pitate {ta ne vaqa u ovom Ustavu, on vam odgovara, to je Milo{evi}ev Ustav, i dokazuje svoju glupost. Ja vam odmah mogu re}i {ta ne vaqa u ovome Ustavu. U ovom Ustavu nije precizirana srpska zastava, srpska himna, srpski grb. U ovom ustavu postoji kategorija dru{tvene svojine, ona nigde na svetu ne postoji, trebalo bi da se mewa. I u ovom Ustavu je svo gradsko gra|evinsko zemqi{te u dr`avnoj svojini, a mi smatramo da to mo`e da bude i privatizovano, bar oni koji su ku}e izgradili da mogu da budu i vlasnici svojih placeva. Evo vam pet ta~aka gde bi Ustav trebalo da se mewa, znate li vi da mi ka`ete {estu. Ne znate! Pa zato {to je taj Ustav, ali taj Ustav je solidan. Taj Ustav nije problemati~an po svom sadr`aju, po pravnoj tehnici. Oni koji su pisali taj Ustav, vladali su pravnom tehnikom, bili su stru~ni. I {to da se mewa Ustav, zato {to ga je Milo{evi} donosio ni{ta glupqe od toga nema. Evo, mo`emo pet amandmana ili tri amandmana. Ove prve tri ta~ke mo`e jednim amandmanom, dr`avni simboli, dru{tvena svojina i gradsko gra|evinsko zemqi{te. I ne vidim jo{, {ta je to nu`no da se mewa u Ustavu. Ka`u prevelika su ovla{}ewa predsednika republike, nije istina. I to vam govore oni, koji nisu ~itali Ustav. Sve ovo {to sam vam malopre izneo, to su jedina ovla{}ewa predsednika republike. To je kao u Nema~koj, kao u Italiji. Kod nas je ~isti parlamentarni sistem, uz direktne izbore predsednika i taj sistem se mnogo razlikuje od ~istog predsedni~kog, kakav je u Rusiji, u Americi, u Francuskoj. Izvolite! Novinar: Predrag Joci}, Smederevski radio S, da li ste se nakon odluke socijalista, da vas ne podr`e zna~i na predstoje}im izborima, ~uli sa wihovim predsednikom Slobodanom Milo{evi}em, i ako ste se ~uli o ~emu ste pri~ali, i drugo pitawe, gde je zapelo, zna~i, vidim da se sada korektno pri~a o tim strankama desni~arske opcije, Veqa Ili}, Vuk Dra{kovi}, gde je zapelo zna~i da nemate recimo jednog kandidata? 957

Dr [e{eq: ^uo sam se sa Milo{evi}em, onaj dan kad je stiglo wegovo pismo i dva puta jo{ posle toga. On je neraspolo`en zbog stava rukovodstva Socijalisti~ke partije, ja vam ne mogu govoriti detaqe tog razgovora, ne bi bilo ni korektno jer to je razgovor privatne prirode, telefonski. Razmenili smo mi{qewe o ~itavoj situaciji u zemqi, o wegovom procesu pred Ha{kim tribunalom i tako daqe. [to se ti~e jedinstvenog kandidata, to je na{a prvobitna ideja bila, pokazalo se da ne postoje uslovi da se to postigne. I nije nama ciq da se desni~ari ovde udru`e, nego sve patriotske partije, i sa leva i sa desna, najboqe bi bilo da imaju jednoga kandidata. Po{to to nije mogu}e, onda bar da se ti kandidati ne iscrpquju u me|usobnim sukobima, da se koncentri{emo na glavnog protivnika, koga nam poku{aju nametnuti kao novog Milana Milutinovi}a. \in|i} forsira Labusa, da mu bude novi Milan Milutinovi}, da i daqe on sam dr`i apsolutnu vlast. To je su{tina. Labus je wegov potpredsednik, a nema nadle`nosti. Na toj funkciji treba da se na|e neko ko nije iz \in|i}eve partije i ko je dovoqno hrabar i odlu~an da se suprotstavi \in|i}u. Osim srpskih radikala takvih do danas...

XXVIII NAS 22. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, najnovije probleme u izradi takozvane Ustavne poveqe smatramo samo logi~nom posledicom neozbiqnosti osnovnog pristupa redefinisawu statusa savezne dr`ave i federalnih jedinica unutar we. Onog trenutka kad je Ko{tunica sa svojim prijateqem Gonzalesom krenuo u taj posao, svesno i otvoreno je pogazio Savezni ustav. Savezni ustav propisuje iskqu~ivi na~in svojih izmena. Ako se u startu pogazi Ustav po osnovnim odredbama koje se ti~u ustavnih promena, posle ne treba jadikovati {to ta kr{ewa uzimaju maha pa se de{ava da Ko{tunica bude i zaobi|en u tom poslu. Sad je Ko{tuni~in problem {to su \ukanovi} i \in|i} po~eli neposredno da se o tom pitawu dogovaraju i on ka`e kr{e sporazum. Pa nije taj sporazum sna`niji od Ustava, on prekr{i Ustav pa krene na sporazum. Sad se ~udi {to \in|i} i \ukanovi} ne po{tuju taj sporazum. Kako je to mogu}e? On ih je podu~io da kr{e, znao je od ranije kakvi su, da ne dr`e do svoje re~i, da je i \in|i}u i \ukanovi}u u interesu razbijawe zajedni~ke dr`ave kako bi svako od wih bio apsolutni gospodar na svom fudu. Sve je to u startu znao. Nije ga trebalo obave{tavati. To je bilo op{te- poznato. Sad su jadikovke o~igledno besmislene. Postoji samo jedan na~in da se to ispravi, da se raspusti ta nelegalna kvazi-ustavna komisija, da se sve uputi na Saveznu skup{tinu, da regularna komisija Savezne skup{tine, regularana ustavna komisija koja je formirana dvehiqadite godine preuzme to pitawe u svoje ruke i da se eventualnim promenama Ustava pristupi iskqu~ivo na onaj na~in na koji to Ustav propisuje. Da se prvo vidi {ta je to {to nije dobro u postoje}em Ustavu regulisano, ako postoje takve stvari, ranije su postojale, mi smo ih definisali i to smo pro958

menili dvehiqadite godine. Uveli smo neposredne izbore za Ve}e republika, dakle demokratski princip izbora, posredni izbori nisu demokratski, delegatski ili sli~no. Zatim, ukinuli smo kancelarski sistem i uveli ~isti parlamentarni gde je predsednik Vlade prvi me|u jednakima, a ranije je predsednik Vlade bio svemo}an, on je postavqao i smewivao ministre nije uop{te morao da tra`i saglasnost parlamenta. I uvedeni su neposredni izbori za predsednika Republike, a ako je to problem mi se mo`emo dogovoriti da se i predsednik Savezne Republike bira u Saveznoj skup{tini. Nikakav to problem nije {to se ti~e Srpske radikalne stranke. Da vidimo {ta jo{ ima {to nije dobro u tom Ustavu, ako ima. Niko ne ka`e {ta je to {to nije dobro u postoje}em Ustavu, a svi bi da ga mewaju i da pi{u ne{to novo, i kad neznalice po~nu da pi{u, kad to pi{u Bati}, [ami i ko zna ko jo{, onda je sasvim izvesno da od tog piskarawa nema ni{ta. Ni{ta ozbiqno. Dame i gospodo, u Srbiji se nastavqa predsedni~ka predizborna kampawa, i daqe \in|i} preko svih re`imskih medija prote`ira svog li~nog kandidata Miroquba Labusa, bez obozira {to ga narod ne}e, ho}e ga \in|i}. Labus je do`iveo fijasko na Trgu republike u Beogradu, ju~e je do`iveo fijasko u Smederevskom okrugu, gra|ani ga ignori{u, dobacuju mu razne pogrdne re}i, te{ko mo`e da organizuje i to malo navodnih pristalica koliko je potrebno da snime kamere dr`avne televizije i da to onda produkuju u svim svojim informativnim izdawima. Vi se se}ate i ranijih godina je bilo problema oko nepristrasnosti dr`avnih medija, ali ovoliki stepen pristrasnosti nikad nismo imali. Ovo je sad prevr{ilo svaku meru, a dobro bi bilo da je \in|i} pre isticawa kandidature Miroquba Labusa prvo utvrdio ~iji je dr`avqanin Miroqub Labus, ~ije paso{e ima, gde mu je sedi{te, gde mu `ivi porodica, neke ~lanove porodice je prikazao pred kamerama neke sakriva, a mi smo uspeli da saznamo i za te koje sakriva. Vi ste videli, dame i gospodo, kako je Goran Svilanovi} “vre~ao kao jarac” kad smo izneli podatke na jednoj od prethodnih konferencija za {tampu o wegovoj ume{anosti u finansijske malverzacije oko renovirawa prostora u Ministarstvu inostranih poslova. S obzirom da je on poku{ao da krivicu svali na svoje prethodnike, iskqu~ivo na svoje prethodnike, ja nemam nameru da branim wegove prethodnike da me pogre{no ne razumete, izne}u vam jo{ nekoliko podataka kojim }u dokazati da je Goran Svilanovi} glavni krivac, najvi{e odgovoran za te malverzacije, i da zbog toga ne bi vi{e mogao da ostane ministar inostranih poslova. Ja sam ve} u aprilu dvehiqadite godine postavqao poslani~ko pitawe koliko je ko{tala adaptacija kabineta Gorana Svilanovi}a, da li je ta~no da ko{ta milion maraka. Pa su oni odgovorili, onako na brzinu, da to nije ta~no da su to insinuacije, jer niko nije hteo da ulazi u samu su{tinu. Goran Svilanovi} sada ka`e da je vrednost radova izvedenih u pogledu postupka roka i kvaliteta od strane izrazito sumwive firme “As komerc stan” trideset osam milona {esto tri hiqade dinara. Vi iz toga vidite da je taj iznos ve}i od milion maraka. Ili Goran Svilanovi} ne zna koliko je jedna mar959

ka. Trideset osam miliona i {esto hiqada dinara je skoro milion i trista hiqada maraka. To vam je precizna cifra, ona glasi; trideset osam miliona {esto tri hiqade ~etristo trideset pet dinara.Kad je onda Goran Svilanovi} lagao? Da li je lagao u aprilu dve hiqade prve godine, ili sad u avgustu dve hiqade druge godine, on je tu uhva}en u o~iglednoj la`i. Zatim, {to se ti~e tog iznosa, iako je on pribli`an iznosu koji sam naveo, ~ak je ve}i za trista hiqada maraka od iznosa koji sam naveo, nije ni on potpuno ta~an. Za adaptaciju kabineta saveznog ministra od ukupno hiqadu ~etrdeset tri kvadratna metra, firmi “As komerc stan” ispla}en je ta~an iznos od ~etrdeset dva miliona i trista hiqada dinara. Jer, postojali su i razni dodaci ugovora za koje se sada Svilanovi} vaqda pravi da ih ne zna a te dodatke, anekse ugovora potpisivao je vr{ilac du`nosti generalnog sekretara Vu~eti}. Ovo su precizni podaci na osnovu dokumentacije kojom raspola`emo. Mi imamo i fotokopije nekih dokumenata pa smo u mogu}nosti to da pru`imo na uvid javnosti. Ugovor sa “As komerc stanom” zakqu~en je pod brojem 886/16, 23. aprila 2001. godine. Tada je ve} uveliko, vi{e od pola godina Goran Svilanovi} bio savezni ministar. Prvi iznos je bio dvadest pet miliona osamsto ~etrdeset dve hiqade, devetsto {est dinara i dvadeset para. ^lanom jedanaest tog ugovora je bilo predvi|eno da se cena radova ne mo`e mewati ni po kom osnovu. Dakle, ugovor je bio fiksiran na odre|eni iznos. Posle su taj iznos pove}ali za osamdeset osam procenata, to je ve} krivi~no delo, za to se mora odgovarati i Goran Svilanovi} }e sigurno krivi~no odgovarati. To se ne mo`e nazvati ni savesnim ni zakonitim pona{awem, ali se mo`e utvr|ivati kolika je provizija Gorana Svilanovi}a u tom poslu. To je kqu~no pitawe. Imamo na raspolagawu finansijski plan izvo|ewa radova, na drugom spratu minstarstava gde je kabinet ministra Svilanovi}a, koji je izvo|a~ sa~inio 24. septembra 2001. godine, na iznos od ~etrdeset miliona dvesta petnaeset hiqada osamsto sedamdeset osam dinara i ~etiri pare. Gde na|o{e ove ~etiri pare, to je za posebno pri~u. I ovaj iznos je kasnije vo|en za neizvedene radove u decembru. Trenutno se Svilanovi}ev kabinet nalazi na prvom spratu. On ka`e – ja ne znam gde mi je kabinet. Pa ne mo`e on biti u kabinetu koji se renovira, za wega se renovira kabinet koji je trenutno za wega neprohodan, neprolazan, neupotrebqiv. Trenutno mu je kabinet na prvom spratu, dok ~eka da mu taj od hiqadu kvadrata, vi{e od hiqadu kvadrata srede. A sada je Svilanovi} u kabinetu zamenika ministra, ranijeg zamenika ministra Novakovi}a. Upravo na Svilanovi}ev zahtev izvo|eni su svi ti radovi na drugom spratu, dakle, niko nije ume{an iz starog re`ima, mo`da su oni u ne{to drugo ume{ani, ali u ove Svilanovi}eve malverzacije o~igledno nisu. On ne mo`e jo{ da ga koristi zato {to nije zavr{en, a nije ni opremqen reprezentativnim name{tajem kakav on misli da wemu dolikuje. Ali, kako je mogu}e da on iza|e u javnost sa tako o~iglednim la`ima i glupim obja{wewima. Ka`e nije mu kabinet na drugom spratu, jer je trenutno na prvom spratu. Li~no je Goran Svilanovi} u prisustvu izvo|a~a tri puta obilazio izvo|ewe radova, li~no je sugerisao odre|ene stvari u izvo|ewu radova, toga se se}aju zaposleni radnici. Li~no je sugerisao kako da se neke stvari doteraju i da 960

se odustane od dela projektne dokumentacije, da se neka staklena ba{ta namesti, aran`ira, sredi itd. [to se ti~e wegove izjave da je preduzimao odgavaraju}e mere u pogledu odre|enih sumwi o zloupotrebama to je sve neistinito, nije ni{ta preduzimao, nije ni mogao da preduzima po{to je on sam ume{an u sve te zloupotrebe. On je neki dopis poslao pod brojem 1430, od 28. juna 2001. godine, dopis je poslao raniji generalni sekretar, po{to su mu se poslovi u~inili sumwivim. I krivi~nu prijavu je uputio Republi~kom ministarstvu unutra{wih poslova. Republi~ko ministarstvo unutra{wih poslova ni{ta nije preduzelo po toj krivi~noj prijavi. Treba pitati Du{ana Mihajlovi}a ministra za{to ni{ta nije preduzeo. I treba, napokon, da mu postavite to pitawe o ubistvu Bo{ka Buhe i o @eqku Maksimovi}u Maki, vidim niko ga to ne pita, svi }ute. Ako je i posumwao u osnovanost nesavesnog izvo|ewa radova od strane privatne firme “As komerc stan”, kako onda Goran Svilanovi} mo`e da objasni javnosti da je posle te sumwe toj istoj firmi poverio deo poslova na sre|ivawu ambasade Savezne Republike Jugoslavije u Sarajevu, toj istoj firmi. Ka`e, sumwivo poslovawe, sumwiva adaptacija, a daje joj novi posao u Sarajevu. I dao joj je da rade nove poslove na petom spratu Saveznog ministarstva inostranih poslova. Kada je u pitawu taj peti sprat, on je tvrdio u saop{tewu da je izvo|a~ radova izabran po pozivnom konkursu, ni to nije ta~no i to je wegova izmi{qotina, jer je “As komerc stan” dobio neposredno posao, a onda je predao dve uslu`ne ponude od krajwe nepoznatih firmi i to sa dopunama iz dve hiqade druge godine, a ugovor je zakqu~en dve hiqade prve godine. Dakle, da bi glumio da je pozvano vi{e firmi doneo je, pro forme, a dve ponude neke, nekih sasvim nepoznatih firmi, pitawe je da li i postoje. Da bi se samo ta zakonska obaveza pokrila na jedan krajwe neadekvatan i sumwiv na~in. Vidite, pored Gorana Svilanovi} u svim tim malverzacijama su u~estvovali {ef wegovog kabineta Vesna Petrovi} i vr{ilac du`nosti generalnog sekretara ministarstva Vu~eti}. Savezno javno pravobranila{tvo daje mi{qewe, M-1/2002 od 17. janura 2002. godine, i 11. februara 2002. godine kojima taj dr`avni organ ukazuje na nezakonitost i zloupotrebu slu`benog polo`aja od strane Gorana Svilanovi}a i wegovih saradnika, to je Savezni javni pravobranilac. Dakle, nosilac funkcije koji po Ustavu i zakonu {titi materijalne interese Savezne Republike Jugoslavije. Svilanovi} je daqe lagao da je po povrataku sa prazni~nih odmora nare|ivao ispitivawe postupka nadle`nih slu`bi itd. On, verovatno, poku{ava da pa`wu skrene na obi~ne ~inovnike, na obi~ne slu`benike, kako bi sa sebe skinuo odgovornost. Ali ni to se nije desilo posle novogodi{wih praznika, jer imam pouzdanu informaciju iz wegovog kabineta, nego znatno kasnije, 11. februara 2002. godine. On je to samo tako saop{tio, rekao, a nikakav postupak nije sproveden, jer je ugovor u pogledu finansija potpuno ispuwen i sve je pla}eno avansno. Sve je avansno platio, prema tome, besmisleno je da se te stvari preispituju. To mo`e biti onda samo stvar suda i krivi~ne odgovornosti. Radovi nisu obustavqeni, nisu ni zavr{eni, kako na drugom spratu tako i u amasadi u Sarajevu. Pismeno je Goran Svilanovi} o svemu tome upoznat. [to se ti~e smewivawa nekih radnika on i tu la`e, jer prema navodu kadrovske slu`be ne samo {to 961

nije proveo nikakve postupke je iz samo nekih razloga, koji su samo wemu poznati, preduzeo odre|ene mere stavio na raspolagawe dva radnika koja uop{te nisu u~estvovala u poslovima vezanim za ove adaptacije. I to je nezakonito uradio. Mene samo interesuje {to je Savezni javni pravobranilac sada stao i {to on to pitawe ne goni drugim sredstvima. A Goran Svilanovi} }e morati da ide u zatvor. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Socijalisti~ka partija Srbije je upravo kandidovala Velimira @ivojinovi}a za predsednika, kako vi to komentari{ete? Dr [e{eq: Pa dobro, to je wihovo pravo, smatraju da treba tako da postupe, ja nemam ni{ta protiv Velimira @ivojinovi}a, smatram da je veoma dobar glumac, imam s wim vrlo korektne privatne odnose i mislim da apsolutno nema razloga za na{e sukobqavawe. Partija mo`e tako da uradi kako joj je voqa, ja sam zadovoqan {to me podr`ao Milo{evi} u predizbornoj kampawi. Novinar: Kako on ka`e {to wega nije ni podr`ao, mada on ka`e da nije ni tra`io wegovu podr{ku? Dr [e{eq: Pa to je wegova stvar, to wega pitajte. Milo{evi} je smatrao da sam ja najpovoqniji kandidat ispred cele patriotske opozicije i da imam {ansu da pobedim, on je o~igledno mislio da niko iz wegove partije nema mogu}nosti da pobedi. Sad se odmah name}e pitawe; treba li pro forma nekog kandidovati da bi se samo u~estvovalo, ako se unapred zna da nema {ansu ili ne treba? To je stvar wihove unutra{we partijske ocene, ja se u tu ocenu ne bih me{ao. Novinar: Kako komentari{ete {to je Sini{a Vu~ini} odustao od kandidature, i podr`ao vas? Dr [e{eq: Pa znate {ta, za mnoge ka`u da su odustali od kandidature ili povukli kandidaturu. Neki dan su rekli da je i Nada Kosti} povukla kandidaturu, {to je meni sme{no. Kandidovao se samo onaj ko je podneo prijavu ko je skupio deset hiqada potpisa i kome je Republi~ka izborna komisija izdala re{ewe da je kandidat. On onda mo`e da povu~e kandidaturu da odustane itd. Sad je svako od vas mogao re}i da je odlu~io da povu~e kandidaturu. Je li tako? To sad, u principu, ne zna~i ni{ta, dok se to ne podnese republi~koj izbornoj komisiji. Mo`e da odustane samo onaj ko se kandidovao. Novinar: Da li vam prija wegova podr{ka? Dr [e{eq: ^ija podr{ka? Novinar: Sini{e Vu~ini}a? Dr [e{eq: Ja ne znam za tu podr{ku. Je li to objavqeno negde. Novinar: Ja sam tako ~ula. Dr [e{eq: Od koga? Novinar: Od mog {efa. Dr [e{eq: Ko je va{ {ef? Novinar: Urednik politi~ke... Dr [e{eq: U kojim novinama? Novinar: U Tanjugu. Dr [e{eq: U Tanjugu? Novinar: Da. Dr [e{eq: Ja to ni u jednim novinama nisam pro~itao, to nije bilo ni na 962

jednoj televiziji, i nisam pro~itao ni u jednim novinama, mo`da je bilo na onoj prqavoj Pink televiziji, ali, da prostite, ja to nikad ne gledam. Tamo Beba Popovi} i Goran Vesi} direktno ure|uju program. Tako da ja nemam pojma o tome {to vi sad govorite. Imate li jo{ pitawa? Izvolite. Novinar: Da li }e ovaj deo koji ste rekli kao jedino re{ewe da se re{i ova situacija sa Ustvnom poveqom, da li }ete s tim u vezi pokrenuti neku konkretnu inicijativu, dati neki konkretan predlog, a ako ni{ta ne bude uspelo, kako u krajwoj liniji vidite sudbinu Jugoslavije? Dr [e{eq: Bojim se da je svakim danom sve mawe {ansi da zaista sa~uvamo zajedni~ku dr`avu. [to bi bio te`ak udarac. Ako je ne sa~uvamo bio bi to te`ak udarac celom srpskom narodu. Ali, ne vidim koja bi to bila konkretna inicijativa osim ovog na{eg javnog istupawa, javnog ukazivawa na kr{ewe Ustava koje ~ine nosioci i savezne i republi~kih vlasti. Nemamo mi da podnosimo nekakvu konkretnu inicijativu kad mi ne znamo {ta bi to jo{ trebalo u Ustavu da se mewa. Ono {to smo mi smatrali da treba da se u Ustavu promeni, promenili smo dvehiqadite godine. Jo{ nam niko nije od dosovaca rekao koji je to jo{ problemati~an ~lan Ustava, niko. Oni imaju samo pred sobom ~iwenicu da Milo \ukanovi} ve} godinama gazi taj Ustav, i da fakti~ki otcepquje Crnu Goru. A da ima problema u samom tekstu Ustava to se jo{ niko nije izjasnio, ne bar stru~no, nije rekao koji je to problem, {ta bi to trebalo mewati. [to bismo mi onda pokretali inicijativu za promenu Ustava, a jo{ ne znamo ni {ta bi to trebalo mewati. Mi u ustavnom tekstu nismo na{li vi{e ni{ta sporno. Mo`da bi se mogla himna promeniti, to bi moglo. Mogla bi se dr`avna zastava promeniti, sme{no je da savezna dr`ava ima plavo-belo-crvenu zastavu, a dve federalne jedinice crveno-plavo-belu. Mi smatramo da i savezna zastava treba da bude identi~na zastavama Srbije i Crne Gore, jer je to jedinstvena zastava celog srpskog naroda, na primer. Smatramo da je deplasirana himna “Hej Sloveni” i da bi trebalo neka druga himna, “Bo`e pravde” ili “Onamo namo”, i to bismo prihvatili, to je veoma lepa pesma himni~kog karaktera koju je spevao kraq Nikola Petrovi}. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Mo`ete li samo da precizirate ako ve} niste, a da ja nisam ~ula kome je poslato ovo mi{qewe Saveznog javnog pravobranica? Dr [e{eq: Savezni javni pravobranioc je uputio svoje mi{qewe Saveznoj vladi. I to dva puta, 17. januara i 11. februara, gde ukazuje na nezakonitosti postupawa i zloupotrebu polo`aja od strane ministra Svilanovi}a. Novinar: Znate li da li je Savezna vlada uop{te raspravqala o tome? Dr [e{eq: Koliko ja znam nije, ali ne prisustvujem sednicama Savezne vlade, ne bih vam se mogao zakleti. Neko je to dobio u Saveznoj vladi i to je gurnuto u stranu. Ne znam, ne mogu se zakleti da nije bilo na sednici , to treba da pitate Pe{i}a. A zovite i Saveznog javnog pravobranioca, to ne bi bilo lo{e. Dok ga nisu smenili, jer oni su pripremili wegovu smenu na osnovu ovih mi{qewa i ove prijave, ali nikako da stignu da to provedu kroz Skup{tinu. Imate li jo{ pitawa. Ako nemate, hvala vam {to ste do{{li.

XXIX 963

NAS Kragujevac, 23. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, predizborna kampawa Srpske radikalne stranke u punom je jeku, mada se to ne bi moglo zakqu~iti po re`imskim, dosmanlijskim medijima, jer se nastavqa medijska blokada koja pokazuje koliki je strah \in|i}evog re`ima, do potpunog izbornog fijaska wegovog li~nog kandidata, Miroquba Labusa. Ova izborna utakmica se odvija pod najneregularnijim uslovima u proteklih dvanaest godina, sa tog aspekta, me|utim, i ranije se pokazivalo da medijska blokada ne mo`e biti efikasno sredstvo protiv Srpske radikalne stranke i da }e ta medijska blokada biti slomqena voqom naroda na sam dan izbora, s obzirom da su se gra|ani ve} uveliko opredelili, s obzirom da Srbija vi{e nije spremna da uka`e poverewe nijednom dosmanlijskom kandidatu, ni Ko{tunici, ni Labusu, da je dosmanlijska vlast pokazala svoju krajwu nesposobnost, neodgovornost, izdajni~ku politiku, pqa~ka{ki karakter i spregu sa mafijom. Kad ka`em spregu sa mafijom, onda je re~ o Vladi Srbije i wenom predsedniku Zoranu \in|i}u i wegovom predsedni~kom kandidatu Miroqubu Labusu, ali znate, Ko{tunica je za sve glavni krivac. Da nije bilo Ko{tunice, nikad \in|i} ne bi do{ao na vlast ili Vladan Bati}, ili Du{an Mihajlovi}, ili @arko Kora}, ili Goran Svilanovi}, ili Nenad ^anak, ili Jo`ef Kasa, ili Miodrag Isakov, i da ih vi{e ne nabrajam, nikad ne bi mogli ni da sawaju da se do~epaju vlasti. To je posledica Ko{tuni~ine nepromi{qene politike, on je upropastio saveznu dr`avu a sad bi verovatno i Srbiju da upropasti, cepaju}i je na {est regiona. Ko{tunica je polo`io zakletvu na Savezni ustav i odmah zatim ga pogazio. Sad je u antiustavnim poslovima spremawa takozvane Ustavne poveqe, i sad vapi, kuka, kako ga zaobilaze, kako je prevaren. Pa, kad je on zaobilazio Savezni ustav, trebalo je o tome da vodi ra~una, ne mo`e biti svetija ta wihova podloga koju su usaglasili na takozvanom Beogradskom sporazumu, taj po~etni akt od samog teksta Saveznog ustava. Onaj ko smatra da se Ustav mo`e mewati mimo na~ina koji sam Ustav propisuje za svoju izmenu, uvek gre{i, mogu mu biti namere najboqe ali }e sigurno posledice biti tragi~ne. Miroqub Labus je po~eo da obnavqa du`ni~ko ropstvo Srbiji prihvataju}i nebulozne strane dugove i kamate koje nikako nismo morali da pla}amo. On uni{tava fabrike, da bi se prodale u bescewe. Wihova ekonomska politika je bazirana na planirawu sedamsto hiqada novih otpu{tenih radnika. Kako izgleda dosovska ekonomska politika, to ste najboqe mogli u Kragujevcu da osetite, u “Zastavi” je 2000. godine radilo trideset hiqada radnika, koliko znam, sad nema vi{e od osam hiqada, je li tako, {est do osam hiqada. I ranije je bilo te{ko, ali je Vlada nalazila na~ina da se ipak s vremena na vreme neka finansijska injekcija doda “Zastavi”, da se naru~i proizvodwa, ne{to je ipak funkcionisalo. “Zastava” je krenula bila dobrim putem, bili smo u situaciji da se radnici vra}aju sa prinudnih odmora i ukqu~uju u proizvodwu. Sada, o~igledno, “Zastava” se uni{tava da bi se budza{to prodali weni objekti, weno zemqi{te, weni pogoni, a o radnicima niko brigu ni ne brine. Sve ostale firme koje deluju u Kragujevcu su u jo{ te`em polo`aju, slobodno se mo`e re}i. La`no se obe}ava posao, obe}ava plate i penzije, a treba ga pitati, ako ih nije ostva964

rio kao potpredsednik Savezne vlade, bave}i se ekonomijom, kako to mo`e da ostvari kao predsednik Republike, kad nema nikakvih ustavnih nadle`nosti u tom pogledu. Oni su navikli da daju prazna obe}awa, niti mo`e predsednik Republike da re{ava ekonomske, niti mo`e socijalne, niti mo`e diplomatske probleme, ni{ta on tu ne mo`e. Funkcija predsednika Republike ima ograni~ene nadle`nosti i koncentrisana je na kontrolu izvr{ne vlasti, delimi~no kontrolu zakonodavne vlasti, jo{ mawu kontrolu sudske vlasti, to je sve. Va`no je da se na toj funkciji na|e ~ovek ko mo`e biti dobra ravnote`a \in|i}u i wegovoj Vladi i wihovoj samovoqi. Labus je zato kandidat za novog Milana Milutinovi}a, on je \in|i}ev potpredsednik u Demokratskoj stranci, on je \in|i}ev kandidat, i ako bi, ne daj Bo`e, preuzeo tu funkciju, wegova bi uloga bila identi~na ulozi Milana Milutinovi}a. Ne mo`ete, vaqda, zamisliti Labusa kako se suprotstavqa \in|i}u s te funkcije. Danas Ko{tunica obe}ava konfrontaciju, a mi smo videli kako izgleda Ko{tuni~ina konfrontacija, mlitava, meka, neuverqiva. On je sve to pokazao na saveznom nivou. Mi na{u predizbornu kampawu obavqamo gostuju}i na lokalnim radio i televizijskim stanicama, gde je to mogu}e, a od 1. septembra kre}emo sa velikim mitinzima kroz celu Srbiju, u okru`nim centrima. Miting u Kragujevcu samo zakazali 11. septembra, u 18 ~asova, na glavnom gradskom trgu. Tog dana obi}i }emo sve ostale op{tine [umadijskog okruga, ve}a sela, razgovarati sa qudima, bez mitinga, bez oficijelnih tribina ali jednostavno pro}i kroz sva mesta, taj celi dan smo u [umadijskom okrugu. Odustali smo potpuno od predizbornih postera, lepqewa plakata, vide}emo samo nekoliko specijalnih brojeva na{eg lista “Velika Srbija”, odustali smo od skupih televizijskih spotova i drugih oblika predizborne kampawe, luksuznijeg karaktera, ne{to spotova }emo imati, ali uglavnom u ograni~enoj upotrebi, i to je sve. Izvolite, da li vi imate neko pitawe? Novinar: Mene interesuje dana{wa najava gospodina Ko{tunice da }e se ipak kandidovati za predsednika Srbije, koliko }e uticati, eventualno, na va{e bira~ko telo, a isto koliko i kandidovawe Bate @ivojinovi}a ispred SPSa mo`e da neutrali{e podr{ku koju ste dobili od Slobodana Milo{evi}a? Dr [e{eq: Pa, vi stavite na vagu, s jedne strane Milo{evi}a, s druge Batu @ivojinovi}a, pa vam se mo`e desiti da Bata odleti nebu pod oblake, tolika je wihova politi~ka te`ina. Meni je Bata @ivojinovi} drag ~ovek, ja nemam ni{ta lo{e o wemu da ka`em, nikad nisam ni ~uo ne{to lo{e o wemu, on je veliki srpski glumac, jedan od najve}ih `ivih, ali te{ko ga ko mo`e zamisliti u ulozi predsednika Republike. Kandidovali danas Batu, kandidovali ^kaqu, na isto vam do|e. To su qudi bar iz nekog starijeg vremena i ne o~ekuje se od wih u poznoj `ivotnoj dobi da pru`e ono {to nisu ranije dokazivali u politi~kom `ivotu. Naravno, od mene nijedne lo{e re~i ne mo`ete ~uti o Bati @ivojinovi}u, u pogledu wegove li~nosti, pravo je Socijalisti~ke partije da kandiduje koga ho}e, Milo{evi} je popularan u narodu a ne ta partija, iako je ta partija krenula protiv Milo{evi}a, ona mo`e sama sebe da ugasi, to mo`e biti jedina posledica, ne bi mo`da bilo pametno da to urade. Milo{evi} je sad opet na vrhuncu popularnosti, zbog veoma uspe{ne odbrane pred Ha{kim tribunalom, gde se ne sudi wemu nego se sudi Srbiji i celom srpskom narodu. On je do sad na 965

parampar~ad razbio sve la`ne optu`be, sve la`ne svedoke, sve re`irane dokaze i mislim da ima veoma ozbiqne {anse da pobedi Ha{ki tribunal. [to se ti~e Vojislava Ko{tunice, on }e biti predmet moje `estoke kritike u ovoj predizbornoj kampawi, jer je on kao dosovac do{ao na vlast, on je predvodio izbornu listu DOS-a, on je doveo Zorana \in|i}a za predsednika Vlade, on je doveo Bo`idara \eli}a za ministra finansija, on je doveo Nata{u Mi}i} za predsednika Narodne skup{tine, on je doveo Du{ana Mihajlovi}a za ministra unutra{wih poslova, doveo Vladana Bati}a za ministra pravde, doveo je @arka Kora}a za potpredsednika Vlade, doveo je Gorana Svilanovi}a za ministra inostranih poslova, doveo je Miroquba Labusa za potpredsednika Savezne vlade i fakti~kog wenog predsednika, doveo je Nenada ^anka za predsednika Skup{tine Vojvodine, sve ove najozlogla{enije dosmanlije, Ko{tunica je doveo na vlast. On na ovim izborima nema {anse, mo`da }e imati ne{to malo vi{e glasova od Labusa, ali to mu nije velika uteha, on je ve} imao funkciju predsedni~ku pa je prokockao, nije mu istekao mandat, nije ni pune dve godine proveo na toj funkciji. Novinar: Vi mislite da vi imate neke {anse? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da i vi to mislite, mada se mo`da ne}ete usuditi da to javno ka`ete. Novinar: Ne pomiwete druge kandidate, {to zna~i da su vam najozbiqniji Ko{tunica i Labus? Dr [e{eq: Da, oni su kandidati vlasti i zato }e biti svi na{i napadi koncentrisani na wih. [to se ti~e drugih kandidata, mi nemamo razloga da sa wima vodimo politi~ke sukobe, uop{te nam ne smeta wihova kandidatura, ~ak mislim da }emo sara|ivati u kontroli izbora, ~im svi oni zavr{e sa onim formalnostima oko prijave. Mi po tom pitawu imamo korektne odnose i sa Vukom Dra{kovi}em, i sa Velimirom Ili}em, ne znamo ko }e se jo{ pojaviti, ne ra~unamo na ovog gangsterskog kandidata, Borislava Pelevi}a, jer je on \in|i}ev igra~ u svemu tome, on je \in|i}ev ~ovek, apsolutno pod \in|i}evom kontrolom. Vi znate, on je Arkanov general, on je u potpunosti orijentisan prema Evropi, oni su po Evropi pqa~kali banke, po [vedskoj, po Nema~koj, po Holandiji, Francuskoj, Italiji, dru`ili se sa Interpolom, oni su stranka izrazito evropske orijentacije. Za Pelevi}em i kompanijom ostao je ogroman broj ubistava, kriminalne prirode, pqa~ki, mafija{kih poslova i tako da jednostavno na wega ne treba obra}ati pa`wu, wega je gurnuo \in|i} da malo glumi patriotu, da glumi opozicionara, ne bi li tako komplikovao situaciju na ovim izborima, i to je sve. Novinar: A {ta ako ipak do|e do drugog kruga, kojim slu~ajem, koga }e radikali podr`ati? Dr [e{eq: Ja vama da odgovorim retorskim protivpitawem, a {ta ako sutra bude smak sveta. Ja mislim da je apsolutno nemogu}e da ne u|emo u drugi krug, ja ~ak mislim da ima mnogo {ansi da pobedim ve} u prvom krugu, sigurno bih pobedio da se Ko{tunica nije kandidovao, ali drugi krug mi ne mo`e izma}i, ako uop{te bude drugog kruga. Novinar: Rekoste, sigurno biste pobedili da se Ko{tunica nije kandidovao, da li mislite da je on va{ najozbiqniji protivkandidat? Dr [e{eq: Ne, nego {to jedan deo bira~a koji bi sigurno za mene glasali 966

protiv Labusa da Ko{tunica nije kandidat, verovatno ide za Ko{tunicom. Ali zato }e, verovatno, Labus ostati ve} u prvom krugu pora`en. Novinar: Dakle, sigurni ste da ste vi i Ko{tunica u drugom krugu? Dr [e{eq: Ne, siguran sam samo da }u ja biti u drugom krugu. Novinar: Vi se bavite svojom partijom i svojim programom, {ta mislite, imate li neko mi{qewe o izbacivawu DSS-a iz koalicije? Dr [e{eq: Zbog tog izbacivawa i zbog mnogih drugih stvari, Narodna skup{tina Republike Srbije nije ni legalna ni legitimna, izba~ena je cela Demokratska stranka Srbije, iako je Ko{tunica bio nosilac liste, i nemaju apsolutno nikakvog pravnog osnova za izbacivawe, jer wihova koalicija je bila ugovornog karaktera, idu zajedno na izbore, ve} su predvideli {ta }e ko dobiti posle izbora, koliki procenat poslanika. A kod wih nema mogu}nosti da neka stranka bude izba~ena iz koalicije, kao {to je to ranije bio slu~aj sa Koalicijom Vojvodine ili sa Novom demokratijom. Nova demokratija je svojevremeno svoju sudbinu predala Milo{evi}u u ruke, da on ka`e koliko }e ko imati poslanika. Je li se se}ate toga? Imali su ~etiri, izba~eni su, ostali su bez ijednog. Na kvarno je Dragan Veselinov svojevremeno registrovao Koaliciju Vojvodine, dok Isakova nisu znali, i na osnovu te registracije on ih je izbacio, ali ko im je kriv kad su se sa wim hvatali u kolo. Kod Ko{tunice nema nikakvog pravnog osnova za izbacivawe, zatim, potpuno protivustavno i protivzakonito je oteta Socijaldemokratija Vuku Obradovi}u, iako je Vrhovni sud presudio da je on predsednik te partije, nisu mu vra}eni mandati, oteto je nekoliko poslani~kih mandata socijalistima, sa ovim Ivkovi}evim krilom, zatim, uvedeno je nov~ano ka`wavawe poslanika, ukinuta je parlamentarna rasprava, ukinut je kvorum u Skup{tini, dono{eni su protivustavni zakoni, ~ak poreski zakoni sa retroaktivnom snagom, godinu i po dana nismo imali Ustavni sud. Izlaz iz takvog nelegalnog i nelegitimnog stawa parlamenta jedino su vanredni izbori. To se vi{e ni{ta ne mo`e popraviti, ~ak da vrate sve Ko{tuni~ine u Skup{tinu, to je besmisleno. Skup{tina je toliko obe{~a{}ena da mora wen sastav da se mewa na izborima. Novinar: Va{a nova saradnica, gospo|ica Nata{a Jovanovi}, je nedavno izjavila na konferenciji za {tampu ovde u Kragujevcu da }ete vi dolaskom na mesto predsednika Republike, obezbediti strane investicije, pokrenuti proizvodwu i tako daqe? Dr [e{eq: Pa, ja ne verujem da je to Nata{a Jovanovi} mogla da izjavi, jer strane investicije i pokretawe proizvodwe mo`e da obezbedi Vlada, a s predsedni~ke funkcije to ne mo`e da se uradi. Ono {to je moj glavni ciq, kad budem izabran za predsednika Republike, to je da odmah raspustim Narodnu skup{tinu i zaka`em vanredne izbore, a kad osvojimo parlamentarnu ve}inu i kad formiramo vladu, tek onda }emo biti u prilici da re{avamo ekonomske, socijalne, zdravstvene, prosvetne, kulturne i druge probleme. Novinar: Mediji su za}utali posle onog sa Petrom Pani}em, nema novih detaqa, da li vi imate ne{to da ka`ete povodom toga? Dr [e{eq: Pa, ja sam to sve znao i ranije. Vi ste mi, vaqda, verovali kad sam rekao da su to sve la`i i klevete jo{ pre dve godine. To je toliko fantasti~no izgledalo da niko normalan nije mogao da poveruje. O~igledno je dozlogrdilo i samom Petru Pani}u, preterali su u svojim zahtevima i ucenama, on 967

je u jednom trenutku izneo u javnost sve {to se de{avalo s tim u vezi. I, ako se se}ate, Rade Terzi}, Okru`ni javni tu`ilac iz Beograda, je potvrdio da se zajedno sa Goranom Petrovi}em, tada{wim {efom UDBE, sastajao sa Petrom Pani}em u subotu, u 9 sati ujutru, u Milo{evom konaku na Ko{utwaku. Prema tome, sve je jasno, da mafija vlada u ovoj dr`avi, da mafija ima vlast i u sudstvu, i u policiji, da re`ira doga|aje, da re`ira izmi{qene ~iwenice i da na taj na~in poku{ava da se bori politi~kih protivnika. U slu~aju Srpske radikalne stranke, muka je dosmanlijska najve}a {to apsolutno ne mogu da nam na|u ni{ta kompromitantno, nikakvu kriminalnu aferu, ni{ta ne~asno, a i to {to su izmi{qali raspuklo im se kao mehur od sapunice. Novinar: O~ekujete li mo`da nepravilnosti na izborima i eventulnu kra|u glasova? Dr [e{eq: Pa, sad je kqu~no pitawe pitawe jedinstvenog bira~kog spiska. Mi smo zakonom, koji je usvojen op{tim konsenzusom, koji su pisali srpski radikali, ali su ga prihvatile sve vladaju}e i sve opozicione partije negde u oktobru 2000. godine, kona~no predvideli jedinstveni bira~ki spisak za celu Srbiju, 2000. godine, izborna komisija nije sa~inila taj jedinstveni bira~ki spisak, rekli su nisu imali vremena, sad su imali dovoqno vremena i sad neprekidno insistiramo na jedinstvenom bira~kom spisku. Jedini mogu}i na~in kra|e je preko bira~kih spiskova, ukoliko ne bude bira~kog spiska, nego sve samo, osnovni vid kra|e na izborima je kra|a kad se organizuje ve}a grupa qudi i kad celog dana ide od jednog do drugog bira~kog mesta i glasa, od op{tine do op{tine, na primer, neki qudi mogu tada po dvadeset, trideset puta da glasaju. Ina~e, na samim bira~kim mestima ima}emo dobru kontrolu, uvek je do sada Srpska radikalna stranka imala dobru kontrolu, mi smo prvi imali pouzdane rezultate u toku izborne no}i a sara|iva}emo i sa drugim opozicionim strankama u tom pogledu. Jedinstven bira~ki spisak je uslov bez koga se ne mo`e, ako `elimo regularne izbore. Po na{em mi{qewu, taj jedinstven bira~ki spisak treba emitovati preko interneta, kako bi svima bio dostupan. Tako bi se sada moglo proveravati da li se neki qudi pojavquju vi{e puta upisani u bira~kim spiskovima. Onda kompjuter izbaci, na osnovu jedinstvenih mati~nih brojeva. Imate li jo{ pitawa, ako ne, hvala vam {to ste do{li.

XXX NAS 29. avgust 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, zakqu~no sa sutra{wim danom mi zavr{avamo prvi deo kampawe za izbore za predsednika Republike Srbije, gostovawem na novosadskoj televiziji i od nedeqe kre}emo sa odr`avawem velikih mitinga u svim gradovima Srbije. U najnovijem broju “Velike Srbije” vi ste dobili spisak i satnicu tih mitinga. Ta faza predizborne kampawe bila je iznu|ena potpunom blokadom Srpske radikalne stranke u svim velikim re`imskim medijima. Vi vidite kakva je medijska scena u Beogradu, kakavo je stawe na dr`avnoj televiziji, na BK, na Pinku, televiziji Politika, Studiju B, B 92, na svim tim medijima prote`i968

ra se dosmanlijski i li~ni \in|i}ev kandidat Miroqub Labus. Miroqub Labus ima samo jednu manu {to ga narod ne}e. U toj drugoj fazi predizborne kampawe manifestova}e se realna politi~ka snaga Srpske radikalne stranke koja se ve} ose}a u svim mestima Srbije, i mi s punim pravom mo`emo re}i da srpski radikali nikad ranije nisu bili ja~i. Mi o~ekujemo podr{ku svih drugih patriotskih politi~kih partija, mnoge od tih partija ve} nam dostavqaju svoju zvani~nu podr{ku u jednom od slede}ih brojeva novina mi }emo sve to objaviti, a od nekih drugih partija o~ekujemo podr{ku u drugom izbornom krugu ako do drugog izbornog kruga do|e. U svakom slu~aju, Miroqub Labus za taj drugi krug ne}e imati nikakvih {ansi, a da li }u Ko{tunicu pobediti u prvom ili drugom krugu i nije toliko va`no, va`no je da }e pobeda biti ubedqiva. Novi zapleti se de{avaju oko takozvane Ustavne poveqe, i pokazalo se da je Ko{tunica izigran, ne samo od \ukanovi}a i \in|i}a nego i od Solane, koji sad prihvata da inicijatori poveqe budu \ukanovi} i \in|i} odnosno republi~ke vlade. Ko{tunica je sam krvi za sve {to mu se desilo jer nije nikako smeo da pristane da mimo ustavnih odredbi radi na izmenama ustavnog sistema, sam Ustav propisuje na~in svoje izmene i on je morao striktno toga da se dr`i. Ne mo`e ~ovek koji otvoreno gazi Ustav da se naziva legalistom. I on sad jadikuje {to \in|i} i \ukanovi} zaobilaze beogradski sporazum. Pa na isti na~in na koji je Ko{tunica zaobi{ao Savezni ustav, sad oni zaobilaze beogradski sporazum. [ta je va`nije? Beogradski sporazum, ili Ustav? Ko svojim primerom jednom pogazi ustavno ure|ewe posle mora do}i u situaciju da ga ni{ta ne sme iznenaditi. U Srbiji se produbquje i ekonomska kriza i socijalna beda, mafija intenzivno za bagatelu kupuje najboqa preduze}a, daqe se otpu{taju radnici, a pomalo i dr`ava poku{ava da obmane bira~ko telo najavom pojeftiwewa uqa od dva tri dinara i eventualno jo{ nekim predizbornim mu}kalicama koje su veoma kratkog efekta, dometa i veka trajawa. To, naravno, ne mo`e da obmane ni srpski narod ni sve gra|ane Srbije, dosmanlijska vlast je toliko dozlogrdila da joj je jednostavno do{ao kraj, to pokazuje i sam Zoran \in|i} onim svojim unezverenim televizijskim izgledom. Zoran \in|i} ka`e – ne mo`e predsednik Republike da raspusti Narodnu skup{tinu. Zoran \in|i} ne zna ni{ta. Mo`e predsednik Republike da formalno raspusti Narodnu skup{tinu i zaka`e vanredne izbore, ako uop{te ne postoji Narodna skup{tina. Ima li neko od vas ovde da misli da danas u Srbiji postoji Narodna skup{tina? Ovo {to \in|i} naziva Narodnom skup{tinom to nije paralament. Ne mo`e on da tvrdi da postoji Narodna skup{tina ako izbaci celu Ko{tunicinu stranku, ako izbaci celu Socijaldemokratiju Vuka Obradovi} uprkos presudi Vrhovnog suda, i ako otme nekoliko mandata socijalistima. Posle toga vi{e ne postoji Narodna skup{tina, jedini izlaz je raspisivawe vanrednih izbora i ja \in|i}u garantujem da }emo vanredne izbore imati vrlo brzo raspisane ~im preuzmem predsedni~ku funkciju, ako voqom naroda budem izabran. Izvolite, ako vi imte neko pitawe? Novinar (Jelena, “Glas javnosti”): Ja bih imala tri pitawa. Prvo je {ta vidite kao svoju osnovnu prednost u odnosu na druge kandidate, zatim koliko }e 969

ko{tati va{a kampawa i odakle }ete obezbediti sredstva, i tre}e vezano za ovo {to ste malo~as rekli, {ta }e biti va{ prvi korak ako pobedite? Dr [e{eq: Pa najboqe mo`ete sagledati pore|ewem mene sa glavnim protivkandidatima, ako me uporedite sa Miroqubom Labusom, odmah }ete videti da je Miroqub Labus povezan sa mafijom, ja nisam. On je kandidat Zorana \in|i}a ja sam kandidat srpskih patriota, on je sklon kriminalu u li~nom boga}ewu, ja nisam, on ima ku}u u Americi ja nemam, wegova deca su u inostranstvu moja nisu. Dakle, ~itav niz razloga koji idu meni u prilog a protiv wega, uostalom on ~ak pati i od tog kompleksa porekla po{to je iz me{ovitog braka, pa se sad slomi `iv qube}i sve{tenicima ruke i putuju}i po crkvama i manastirima a jo{ ni kr{ten nije. [to je zaista degutantno. Kao da neko wemu zamera ako je ateista i ako je neke druge vere ili ako je neke druge nacionalnosti kao da je to va`no. Ja mu to nikad ne bih zamerio. Meni uop{te ne smeta {to mu je jedan roditeq Jevrej, {to je ateista itd. Apsolutno smatram da pripadnik bilo koje nacionalnosti mo`e biti kandidat za predsednika Republike i ako je kvalitetan ~ovek ja bih za wega glasao bez obzira koje je nacionalnosti i veroispovesti. Ovo samo pokazuje da mu je ne~ista savest i on misli da se tako dobijaju izbori u Srbiji. To je besmisleno i to {to je pokazao da zna sva slova pa da pro~ita i neku molitvu negde tamo prilikom ve~ere ili ru~ka ili kako se to ve} radi. To je toliko degutantno da ne zavre|uje bilo kakav komentar. On obmawuje javnost i ka`e da }e se posvetiti ekonomiji, a u ustavnim nadle`nostima predsednika Republike nigde nema ekonomije, nigde nema socijalne politike, nigde nema zdravstva, nigde nema {kolstva. [to nije rekao da }e se posvetiti borbi protiv mafije? E tu postoje zakonske nadle`nosti predsednika Republike, jer predsednik Republike postavqa na generalske polo`aje {efove policije i dodequje ~in generala. Prema tome, od predsednika Republike zavi koji }e qudi voditi borbu protiv kriminala da li oni koji su i sami ume{ani u mafija{ke poslove ili oni koji su ~isti od svakog kriminala. [to se tome ne posveti? [to ne prozove gospodina Caneta @apca, gospodina ^umeta, gospodina Limuna, Jovicu Stani{i}a i te ostale \in|i}eve bliske prijateqe. Kad me poredite sa Vojislavom Ko{tunicom vide}ete da nisam takav mlakowa, nesposobwakovi}, da se ~vrsto dr`im Ustava i zakona, a i {to je najva`nije moja `ena nit se kad bavila pisawem Ustava nit }e se ikada baviti. I kad budem predsednik Republike moja `ena }e kod ku}e sedeti, ~uvati decu i obavqati druge porodi~ne obaveze koje je radila i pre moje kandidature. Moja `ena se ne}e me{ati nikada u dnevnu politiku. Ne}u nikad gaziti Ustav kao Ko{tunica i ne}u jadikovati kao Kalimero, ako mi neko u~ini neku nepravdu poput wega. Evo, ako pogledate ovog gangstera Pelevi}a, koji je izrazito proevropske orijentacije po{to su arkanovci pqa~kali i banke po [vedskoj, Nema~koj, Italiji, Holandiji. Gde su sve pqa~akli? Decenijama se dru`e sa Interepolom i to je najboqi dokaz wihove proevropske orijentacije. Oni su ume{ani u mnoga ubistva, u mnoge likvidacije, po beogradskom asfaltu, i to je op{tepoznata ~iwenica. Pelevi} je Arkanov general to vam sve govori i la`ni profesor, 970

la`ni magistar, profesor za udarac nogom u glavu, a za magistra ga je proglasio akademik Bogoqub Kari}. Kakav je Bogoqub Kari} akademik, takav je Pelevi} magistar. [ta je bilo drugo pitawe? Oko finansirawa, mi imamo veoma skromnu kampawu, vi ste videli prvi mesec kampawe nam je pro{ao kroz gostovawa na lokalnim radio i televizijama gde se to moglo, uglavnom se nije moglo. Uglavnom smo veoma te{ko dolazili do termina za na{e emisije. Mi ne}emo ovog puta imati nikakve postere, nikakve plakate, mi ne}emo imati skupocene tlevizijske spotove, ima}emo spotove koliko je to mogu}e u okviru ove besplatne kvote koje pojedine televizije dodequju, i ako negde budu pristupa~ne cene mogu}e u unutra{wosti da emitujemo na{e spotove. Ina~e, neku skupqu kampawu mi ne}emo praviti niti imamo novca za tako ne{to. Ima}emo nekoliko specijalnih izdawa na{ih novina lista “Velika Srbija” koji }e se besplatno deliti i to je sve. Novinar: Koji }e biti prvi korak ako postanete predsednik? Dr [e{eq: Prvi korak je polagawe zakletve, a drugi korak odmah zovem Zorana \in|i}a i saop{tavam mu da Narodna skup{tina nije ni legalna ni legitimna i sve mu to detaqno argumentujem i tra`im od wega da predlo`i u ime svoje Vlade raspu{tawe Narodne skup{tine i zakazivawe vanrednih izbora. On nije glup ~ovek, ja o~ekujem da }e on to odmah prihvatiti, bi}u dovoqno ubedqiv za wega. Ako slu~ajno ne prihvati odmah }u se obratiti Ustavnom sudu i tra`iti mi{qewe da li je Skup{tina legalna i legitimna, a posle toga imam pravo da proglasim vanredno stawe po{to nemamo Skup{tinu, to vanredno stawe mo`e trajati pet minuta, jednim ukazom progla{avam vanredno stawe, drugim ukazom raspu{tam Narodnu skup{tinu i zakazujem nove izbore. Sve ono {to mi Ustav propisuje u nadle`nost ja }u striktno po{tovati i optimalno izvr{avati. A ono {to mi Ustav nije stavio u nadle`nost tim se jednostavno na funkciji predsednika Republike ne}u baviti. Imate li jo{ pitawa? Novinar: Rekli ste da je funkcija presednika Republike dosta ograni~ena, ipak mnogi se pla{e nekih ve}ih va{ih aspiracija ako do|ete na vlast? Dr [e{eq: Kakvih aspiracija? Novinar: Pa da ne iza|ete sa ne~im novim, da li mo`ete da pojasnite? Dr [e{eq: Nemam ja s ~im novim da iza|em osim onim {to je zapisano u Ustavu. Predsednik Republike dodequje mandat za sastav Vlade na osnovu odnosa snaga u Skup{tini, tu su mu vezane ruke. Ne mo`e bilo koga da postavi za mandatara, nego samo onoga za koga se osnovano mo`e pretpostaviti da }e dobiti skup{tinsku ve}inu. Predsednik Republike predla`e sudije Ustavnog suda, i tu mora da se konsultuje sa parlamentom da obezbedi podr{ku za svoje predloge. Predsednik Republike, na predlog Vlade, mo`e da raspusti Narodnu skup{tinu i zaka`e vanredne izbore. Predsednik Republike mo`e da vrati parlamentu svaki zakon na ponovno glasawe ako smatra da nije dobar. I ja bih to ~e{}e radio. Predsednik Republike ima pravo da pozove celu Vladu ili pojedine ministre da se izjasne po odre|enim pitawima iz domena svog resora. Ja bih to veoma ~esto radio i to pred novinarima, pred kamerama. Predsednik Republike daje pomilovawa prema Zakonu o pomilovawima. Predsednik Republike daje odlikovawa, jo{ nemamo Zakon o odlikovawima a verovatno }emo ga ima971

ti i ja bih se ukqu~io u pripremu tog zakona. Zatim, predsednik Republike prema Zakonu o policiji postavqa visoke policijske funkcionere na generalske polo`aje, dodequje generalske ~inove i unapre|uje u ~in potporu~nika sve one koji zavr{e policijsku akademiju, dakle na kraju tog policijskog {kolovawa, sve te diplomirane akademce. To su vam sve nadle`nosti predsednika Republike. Uz to, predsednik Republike je, po funkciji, ~lan Vrhovnog saveta odbrane, to je prema saveznom Ustavu i to je veoma va`na nadle`nost. Ja bih to radio. Predsednik Republike mo`e da proglasi vanredno stawe ako Skup{tina ne mo`e da se sastane. Boqe je \in|i}u da sam predlo`i raspu{tawe Narodne skup{tine kad ve} ne mo`e da se sastane, jer to {to se \in|i}u sastaje to nije Skup{tina. Boqe mu je da predlo`i sam da idemo na vanredne izbore nego da ja moram progla{avati vanredno stawe. Predsednik Republike u uslovima vanrednog stawa mo`e donositi ukaze sa zakonskom snagom, ali ~im se sastane Skup{tina mora ih podneti na verifikaciju. Tako da predsednik nije svemo}an. I kad se proglasi vanredno stawe on je ograni~en i mora da razmi{qa {ta }e re}i parlament posle ukidawa vanrednog stawa. Dakle, predsedni~ke nadle`nosti nisu ni velike ali nisu ni bezna~ajne, za nas su one najzna~ajnije zbog toga {to moja pobeda na predsedni~kim izborima zna~i da }emo vrlo brzo imati vanredne parlamentarne izbore. I pokazalo se koliko se \in|i} boji tih vanrednih parlamentarnih izbora. Novinar: Da li mogu samo da vas pitam {ta o~ekujete u Crnoj Gori, kakve rezultate, ja sam li~no dobila neke ovako, vrlo spektakularne najave, tako da ~ak sam imala i neku izjavu povodom toga? Dr [e{eq: Ko vam je najavio spektakl tamo? Novinar: Pa ne bih o tome. Novinar: Kakve to ima veze sa predsednikom Srbije? Novinar: Pa ja sam za crnogorske novine, izviwavam se. Novinar: Ali on se kandiduje za predsednika Srbije? Dr [e{eq: Pazite, ovo nije moja li~na konferencija za {tampu, ovo je konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke, a Srpska radikalna stranka svoju organizaciju ima i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini. Prema tome sva pitawa su dozvoqena. [to se ti~e crnogorskih izbora tamo radimo na pro{irewu na{e koalicije sa Narodnom socijalisti~kom strankom. Verovatno }e i jo{ nekoliko patriotskih partija da se prikqu~i, vode se razgovori, ne}u vam saop{tavati imena dok se ti razgovori ne zavr{e. Ali, mogu}e je da se ta koalicija pro{iri na pet patriotskih partija i mi zaista o~ekujemo dobre rezultate na parlamentarnim izborima tamo. Novinar: Zna~i, trebao bi biti odr`an miting u nedequ, jedan takav veliki miting? Dr [e{eq: [to se mitinga ti~e, ja ne znam, ali ve~eras se u Podgorici odr`ava velika promocija moje kwige povodom ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. Mitinzi jo{ nisu zakazani, bar ne u na{oj re`iji, oni }e biti zakazani kad se zavr{e pregovori sa drugim opozicionim strankama. Ako mislite na stranku Predraga Bulatovi}a mi s wima ne}emo ulaziti u koaliciju. 972

Novinar: Meni je najavqeno da je pet pristalo a tri se jo{ kolebaju? Dr [e{eq: Oni bi rado da se mi ukqu~imo u wihovu koaliciju sa Liberalnim savezom ali mi ne}emo. Novinar: [ta ka`ete za Liberalni savez? Dr [e{eq: Pa ~ekajte vi kao crnogorski novinar znate da je Predrag Bulatovi} u koaliciji sa Liberalnim savezom i Slavkom Perovi}em vaqda. Ne ~ujete to prvi put od mene. Imate li jo{ pitawa. Ako nemate, hvala vam {to ste do{li.

XXX NAS 30. septembra 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, ja sam ju~e neposredno posle glasawa nagovestio da }u u svakoj varijanti biti pobednik ovih izbora i ja se zaista danas ose}am kao pobednik. Procenti glasova koje sam osvojio kao kandidat Srpske radikalne stranke su inpresivni, ako se sagleda kompletna situacija u kojoj smo vodili na{u predizbornu kampawu. Mi imamo i te kako razloga da budemo veoma zadovoqno. Me|utim, ovi izbori nisu bili regularni. I ovi izbori pokazuju ko je do nogu pora`en. Pora`en je Zoran \in|i}, pora`ena je wegova vlada, pora`ena je Demokratska stranka. Rezultati ovih izbora pokazuju da Narodna skup{tina Republike Srbije nije ni legalna ni legitimna. Ako Narodna skup{tina nije legalna ni legitimna, ni Vlada Srbije ne mo`e da bude ni legalna, ni legitimna. Vlada Zorana \in|i}a i po zvani~nim podacima ne mo`e da ra~una na podr{ku vi{e od 28 do 29 odsto bira~kog tela. Sastav Narodne skup{tine, wena struktura ne odgovara odnosu snaga unutar naroda, me|u gra|anima Srbije. To je u svakoj civilizovanoj zemqi u svetu razlog da se odmah ide na vanredne parlamentarne izbore. O~igledno, je da oni koji imaju ve}inu poslanika trenutno u Narodnoj skup{tini da nemaju toliko upori{te u narodu, me|u gra|anima. To je ono {to je najva`nija pouka ovih izbora. I Srpska radikalna stranka }e intenzifikovati svoje insistirawe da se pod hitno ide na vanredne parlamentarne izbore. Za{to su ovi izbori bili neregularni? Prvo, do{lo je do velikih izbornih kra|a. Otkrili smo dva sistema kra|e. Vi{e od sto hiqada qudi izba~eno je sa bira~kog spiska pod pretpostavkom da }e najverovatnije glasati za mene. CESID je potvrdio da je tre}ina bira~a sa Kosova i Metohije izba~ena sa bira~kog spiska. u unutra{wosti Srbije u mnogim mestima to se de{avalo. Ju~e u Beogradu ni sin Tomislava Nikoli}a nije mogao da glasa na bira~kom mestu gde je 2000. godine dva puta glasao. Ra~unamo da je oko 100.000 glasova tako ukinuto. Izme|u 100 i 200.000 glasova ve{ta~ki je dodato Miroqubu Labusu izmi{qenim glasa~ima. Ve}i broj qudi koje je instrumentalizovala Slu`ba dr`avne bezbednosti u toku ju~era{weg dana putovali su po Srbiji od op{tine do op{tine i na raznim glasa~kim mestima glasali. To je donelo Labusu izme|u 100 i 200.000 ve{ta~kih glasova. I to je razlog {to vlast nije dozvolila da se uvede jedinstven bira~ki spi973

sak iako je to zakon striktno propisao. Morali smo imati taj bira~ki spsak bez jedinstvenog bira~kog spiska izbori ne mogu biti regularni. ^ak kad je saop{teno da postoji jedinstveni bira~ki spisak ~lanovima Republi~ke izborne komisije nije dozvoqen uvid. Govorili su da je to tajna. Zbog ~ega bi bila tajna bira~ki spisak na kome su imena qudi, wihovi mati~ni brojevi i adrese? Za{to bi to bila tajna? Da smo imali uvid u jedinstven bira~ki spisak i da je uop{te postojao jedinstven bira~ki spisak mogli smo s wega da uklonimo sve one koji su vi{e puta upisani, u tome je tajna. Miroqub Labus nije pro{ao u drugi izborni krug. Ovo je na silu ura|eno kr{ewem izborne procedure, brutalnim kr{ewem zakona i falsifikovawem izbornih rezultata. Bez jedinstvenog bira~kog spiska izbori nisu regularni. Drugo, {est kandidata je uba~eno na bira~ki listi}, a da nisu ispuwavali uslove da budu kandidati. I to smo dokazali. Vi pred sobom imate posledwi broj lista “Velika Srbija”. On je posve}en samo obradi {est neregularnih kandidatura. Tomislav Lalo{evi}, Dragan Radenovi}, Vuk Obradovi}, Branislav Ivkovi}, Borislav Pelevi} i Neboj{a Pavkovi} nisu imali 10.000 sudski overenih potpisa. Neki od wih su imali samo pola od toga, nekima je falilo po hiqadu, dve. Pelevi}u je falilo 2.000, Pavkovi}u je falilo 4 do 5.000. Oni nisu mogli biti na bira~kom listi}u. Oni su protivzakonito uba~eni da bi se napravila zabuna i da bi se dovelo do rasipawa glasova. Vi mo`ete na osnovu wihovih imena i na osnovu podataka koliko im je glasova zalutalo zakqu~iti ~iji bi to ina~e bili glasovi da je lista kandidata regularno zakqu~ena. Ja ne mogu, daleko sam od toga da prisvajam sebi te glasove, mo`da bi pripali Ko{tunici, mo`da bi najve}i deo pripao Ko{tunici, nije to uop{te bitno, ali sigurno ne bi bili Labusovi i sigurno bi odnos snaga bio druga~iji. Mi smo blagovremeno sve primedbe uputili i `albu Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije, kao najvi{a sudska instanca instrumentalizovan je od strane Vlade Srbije. Na{i su prigovori odba~eni iako smo imali validne dokaze da su nam prigovori utemeqeni. Imali smo ~ak policijski izve{taj prema kome ovih {est kandidata nemaju dovoqno overenih potpisa. Nekima su isti qudi potpisivali po nekoliko puta kandidaturu i overavali u sudu, nekima su maloletnici potpisivali, nekima lica koja nemaju dr`avqanstvo i tako daqe. To je tako|e razlog {to ovi izbori nisu regularni. Pogledajte medijsku scenu Srbije. Ona nikad gora nije bila. Vlast je zabranila Nadzornom odboru, kao va`nom organu po Izbornom zakonu da uop{te obavqa svoj posao. Nadzorni odbor u nekoliko poku{aja uop{te nije uspeo da dobije prostoriju za svoj sastanak u Narodnoj skup{tini. Wegovi ~lanovi su izba~eni iz zgrade, predsednik Nadzornog odbora, Elena Bo`i} Talijan, morala je konferenciju za {tampu da dr`i pred zgradom Narodne skup{tine. Bez Nadzornog odbora ovi izbori ne mogu da budu regularni i ovi izbori moraju da se poni{te. Nadzorni odbor je izborni organ bez koga se izbori ne mogu organizovati. Medijska scena je bila katastrofalna. Na svim medijima sistematski su prote`irana samo dva kandidata. Mnogi mediji su mene otvoreno bojkotovali i saop{tavali javnosti da to rade. Predizborno }utawe uop{te nije po{tovano. Celog dana izbora i dva dana ranije neprekidno su se vrteli na re`imskim te974

levizijama spotovi Vlade Srbije u kojima se Vlada hvali{e za svoj rad. A Vlada je imala svog kandidata, Miroquba Labusa iza koga je ~vrsto stala i skoro svi vladini ministi su agitovali za wega. Qudi koji su u ~etvrtak bili na Labusovom mitingu u petak, subotu i nedequ su se neprekidno pojavqivali na dr`avnoj televiziji. To je nedopustivo. Apsolutno nedopustivo. Re`im je instrumentalizovao navodne agencije za istra`ivawe javnog mnewa. Mi nemamo nijednu ozbiqnu agenciju. Ali re`im je nestojao sugestijom na javno mnewe, na gra|ane Srbije da eventualno dvrati qude koji bi eventualno glasali za mene ili za nekog ~etvrtog kandidata, name}u}i la`nu sliku da se odnos snaga polarizuje na dva kandidata, kako su ih svuda u medijima nazivali glavnim kandidatima. Sve agencije za istra`ivawe javnog mwewa su nestru~ne, nekompetente, a qudi koji ih predvode najobi~niji hoh{tapleri i la`ovi, poput Sr|ana Bogosavqevi}a, Srbobrana Brankovi}a i sli~nih. To su najobi~niji la`ovi i ja mislim da oni vi{e nikada ne bi smeli da se pojave u funkciji navodnih istra`iva~a javnog mnewa posle svih ovih proma{aja koje su napravili. Ja sam imao dva puta vi{e glasova nego {to mi je najve}i optimista me|u wima davao. Postavqa se sada pitawe koliko je qudi pokolebano takvim la`nim istra`ivawima javnog mnewa glasalo za nekog dugog kandidata ra~unaju}i da onaj za koga bi ina~e glasali nema ozbiqne {anse. To je vrlo ozbiqno kr{ewe izborne regulative. I na{a Izborna komisija nije formirana na Ustavom i zakonom formiran na~in. Izborna komisija, koja je konsenzusom svih politi~kih partija formirana 2000. godine, imala je mandat ~etitri godine. Na formirawe te komisije jednom ~etvrtinom su u~estvovali radikali, jednom ~etvrtinom socijalisti, jednom ~etvrtinom Srpski pokret obnove, jednom ~etvrtinom DOS. Ona je po principu konsenzusa konstituisana 2000. U leto ove godine, na inicijativu Vlade Srbije koja ne sme da se me{a u izbornu proceduru, zakazano je vanredno zasedawe Narodne skup{tine da bi se razre{ila stara izborna komisija dve godine pre isteka mandata, skoro dve i po godine pre isteka mandata i formirala nova. U novu Izbornu komisiju u najve}oj meri ulaze slu`benici Vlade Srbije na ~elu sa generalnim sekretarom. Pripadnici izvr{ne vlasti ne mogu biti ~lanovi Republi~ke izborne komisije. Mogu pripadnici sudske vlati ili lica koja nisu u dr`avnim organima vlasti. To je osnovno pravilo. Izborna komisija nije regularna. Mi vidimo i po wenom pona{awu za{to je to sve izvedeno. Izbornoj komisiji ni{ta ne zna~i argument, Pavkovi}u fali 4, 5.000 potpisa ili Pelevi}u fale 2.000 potpisa. Mo`ete danono}no to da govorite, da ukazujete, da prebrojavate, oni na glasawe stavqaju. To da li neko ispuwava ili ne ispuwava uslove nije stvar glasawa nego objektivnih dokaza. Uslove nisu ispuwavali da se na|u na izbornoj listi i nisu smeli da budu na toj izbornoj listi. Ve}e za upravne sporove Vrhovnog suda je potpuno instrumentalizovano, sastavqeno od kriminalaca koje predvodi izvesna Milena Savati}. Kako im se ka`e iz Vlade Srbije oni takve presude pi{u i to nije prvi put. Ovde je mnogo krivi~nih dela po~iweno. Mi }emo, naravno, ne mire}i se sa ovim postupcima, a zadovoqni i odzivom bira~a i brojem glasova koje smo dobili, da tra`imo od svih nadle`nih dr975

`avnih instanci, da se ovi izbori poni{te, da se formira nova Izborna komisija u skladu sa elementarnom demokratskom procedurom i da se strogo po{tuje izborni zakon. Ovoga puta Izborni zakon je brutalno poga`en. Izvolite, imate li vi neko pitawe. Novinar: Ho}ete li ne{to sugeristavi svojim bira~ima za drugi krug? Dr [e{eq: To jo{ nismo odlu~ili u rukovodstvu Srpske radikalne stranke i po tom pitawu }emo se u ~etvrtak izjasniti na redovnoj konferenciji za {tampu u 13 ~asova. Novinar: Kako tuma~ite to {to ste na Kosovu dobili veliki broj glasova i da li mo`da imate pojedina~ne podatke iz Sur~ina? Dr [e{eq: Pa, ja bih vam odgovorio kontrapitawem, za{to je na Kosovu izba~ena tre}ina glasa~a iz bira~kog tela. Znalo se i o~ekivalo se da }u tamo imati najve}i procenat glasova i rezultat bi bio jo{ upe~atqiviji da tre}ina bira~a nije izba~ena. Izba~eni su samo srpki bira~i, to vam je jasno. Mnogo je mrtvih qudi na bira~kim spiskovima. Uop{te bira~ki spiskovi nisu a`urirani. Mnogo je mladih qudi koji su stekli punoletstvo u me|uvremenu za ove dve godine ~ija imena nisu uneta u bira~ki spisak. Bira~ki spisak u Srbiji zapravo ne postoji. [to se ti~e Kosovsko-metohijskih Srba i wihovog opredelewa ono je krajwe jasno svim gra|anima Sribje. Kosovsko Meothijski Srbi se smatraju najugro`enijim i oni su veoma razo~arani dosmanlijskom vla{}u i \in|i}em i Ko{tunicom i Labusom i svim ostalim. Oni imaju poverewa samo u Srpsku radikalnu stranku, jer ih Srpska radikalna stranka nikada nije izneverila i Srpska radkalna stranka se svojski zala`e za za{titu wihoih interesa. [to se ti~e Sur~ina, tamo sam ubedqivo pobedio. Pobedio sam u \in|i}evoj mafija{koj tvr|avi. Tamo sam pri po broju glasova, negde skoro 30 odsto, dok Labus katastrofalno zaostaje sa mo`da 20 odsto. Ja imam 37 odsto u Sur~inu, a Ko{tunica oko 30, a Labus oko 20 odsto. \in|i}e je pora`em u svojoj mafija{koj tvr|avi. Ni ^ime, ni Lumun, ni Stakleni, ni Krmivoprodukt mu nisu ni{ta pomgli, izgleda da je narodu ta mafija dozlogrdila. Novinar: Gospodine [e{eq, ukoliko ipak do|e do drugog kruga Novinar: Gospodine [e{eq, ukoliko ipak do|e do drugog kruga, ukoliko Republi~ka izborna komisija ne uva`i va{e osnovane ili neosnovane zahteve, da li }ete usmeriti va{e glasa~e da jednom od dvojice kandidata koji idu u drugi krug daju svoje glasove? Dr [e{eq: Ja sam ve} odgovorio na to pitawe. Izjasni}emo se u ~etvrtak, jo{ nemamo stav po tom pitawu, ima}emo ga u ~etvrtak u 13 ~asova i tada }e vam biti saop{teno. Novinar: Kako ste pro{li u Zemunu? Dr [e{eq: U Zemunu sam dobio u svim naseqima, u svim selima, osim centra Zemuna. U centru Zemuna pobedio je Ko{tunica. O~igledne su sada neke stvari ovde. O~igledno je u Beogradu da su rezultati Srpske radikalne strankwe odnosno wenog predsedni~kog kandidata, slabiji nego bilo gde u unutra{wosti Srbije i to je zato {to su socijalisti na podru~ju celog Beograda listom glasali najverovatnije za Ko{tunicu, jer Ko{tunica nije imao ranije nikakvo upori{te ni na podru~ju Zemuna, ni Novog Beograda, a sada je dobio solidan broj 976

glasova. To su nekada{wi socjalisti~ki glasovi. Na podru~ju cele zemunske op{tine mi smo dobili ono {to tradicionalno pripada radkalima. U centru Zemuna je to slab rezultat, ali po sim okolnim naseqima vrlo dobar. U Batajnici isto oko 38 odsto. Ugrinovci preko 55 odsto. I po sim dugim selima, tako|e veoma dobra rezultat. Novinar: Austrijska televizija. Imam dva pitawa. Vi ste osvojili dosta glasova iz Socijalisti~ke partije Srbije, da li to mo`e malo da promeni va{u strategiju u budu}im kampawama. I dugo pitawe, veliki problem u Srbiji, {to je ve} vidqivo, je naravno i izborni zakon {to se ti~e predsedni~kih izobra i da su po wemu ve} jedanput pristupili izbornoj kra|i, a s druge stane zakon o izboru poslanika nije dobar kada Zoran \in|i} mo`e da oduzme mandate Demokratskoj stranci Srbije. Da li mislite da je potrebno da se mewaju ovi zakoni? Dr [e{eq: [to se ti~e nekada{wih socijalisti~kih glasa~a, mi smo ve} pravili neke analize, u prili~nom broju, oni su sledili preporiku Slobodana Milo{evi}a da glasaju za mene na podru~ju Vojvodine. I na podru~ju Juga Srbije, Vrawe, Leskovac, P~iwski i Jablani~ki okrug. To je o~igledno. Tamo sam ja ubedqivo na prvom mestu. Me|utim, nije tako svuda, jer veliku zabunu su unele ~iwenice da je Socijalisti~ka partija Srbije svog kandidata, vi vidite on je imao negde oko tri i po odsto glasova, a i da je wihov disident Ivkovi} tako|e imao ne{to iznad jednog procenta, od jednog do jednog i po procenta. I o~igledno je u javnosti stvarana velika pometwa, jer su \in|i}evi mediji davali ogroman publicitet Milo{evi}evim disidentima i usled takve pometwe i stalnog insistirawa la`nih istra`iva~a javnog mnewa da ja imam osam odsto, 10 ili 12 odsto, u vrh glave, glasova, to nekada{we socijalisti~ko bira~ko telo je usmeravano zapravo u nekom drugom pravcu. Najvi{e prema Ko{tunici. Tamo gde su poslu{ali Milo{evi}a to se odmah vidi u broju glasova. [to se ti~e izbornog zakona mi imamo dobar izborni zakon. To je najboqi izboni zakon koji smi ikada imali i za predsedni~ke izbore i za izbore narodnih poslanika. Ovo o ~emu vi govorite, da je u drugom krugu potrebna apsolutna ve}ina, to je ustavna odredba, to nije zakonska odredba bez promene Ustava to ne mo`e da se elimini{e. Ja se sla`em da je to neprirodno i to retko gde u svetu postoji, u drugom krugu se ne tra`i da iza|e vi{e od polovine, koliko god da iza|e onaj ko ima najvi{e pobedio je. I mislim ako ikada do|e do promene Ustava da bi o tome trebalo voditi ra~una. Zakon je dobar, ovde je problem {to je zakon prek{en. Koja su najkrupnija kr{ewa zakona to sam vam rekao. Nema jedinstvenog bira~kog spiska koji bi bio dat na uvid svim u~esnicma u bira~kom postupku. Ako nemate jedinstvenog bira~kog spiska vi ne mo`ete da utvrdite ko je na falsifikovan na~in upisan, ko je upisivan vi{e puta u raznim mestima, pa mo`e vi{e puta da glasa. To je stari instrument koji je koristila UDBA. Po tom instrumentu Pelevi} je uba~en u Narodnu skup{tinu 2000. godine. To mi je priznao, jedan jedini put kada sam se sreo sa generalom, Radomirom Markovi}em, to je bilo posle decembarskih izbora 2000. godine u ku}i Milovana Boji}a. On je tamo u kom{iluku i navodno je slu~ajno nai{ao dok sam ja sa svojom suprugom bio u poseti kod Boji}evih. On mi je tada, pred Boji}ima, pri977

znao da je za Pelevi}a kori{}en taj instrument, da se ubaci ve{ta~ki u Skup{tinu la`nim glasa~ima. Ovoga puta taj instrument je o~igledno kori{}ena za Labusa. Da ni{ta drugo ne postoji to je dovoqan razlog da se izbori poni{te. Ne mogu se izbori sprovesti bez Nadzornog odbora. Vi znate, kao Austrijanac, kolko je va`na uloga medija u kompletnoj izbornoj proceduri i bez medijske nepristrasnosti nije mogu}e zamisliti demokratske izbore. Kod nas ne da nije bilo nepristrasnih medija, negu su mediji bili u toj meri pristrasni kao nikada ranije. U civilizovanom svetu nije dozvoqeno u posledwih mesec dana pred izbore objavqivati procene, istra`ivawa javnog mnewa. Nije kod nas porblem {to je to objavqivano da su to bila ozbiqna istra`ivawa. To su bila krajwe neozbiqna istra`ivawa, la`na istra`ivawa, i pla}enici su za novac i Sr|an Bogosavqevi} i Srbobran Brankovi} i svi ostali za novac su la`no predstavqali javnosti rezultate izbora kojih zapravo uop{te nije bilo. [to se ti~e Ko{tuni~nie stranke, ona je potpuno protivustavno i prtivzakonito izba~ena i Narodne skup{tine. S obzirom da je Ko{tunica bio nosilac liste wegovu stranku niko nije mogao da izbaci. Znate postoji u na{em zakonu to kad ~lan napusti stranku ili bude izba~en da ostai bez poslani~kog mandata i to je sasvim regularno, jer imamo proporcionalne izbore i neko ko se odmetne od stranke ne mo`e vi{e biti poslanik te stranke u Narodnoj skup{tini. Imali smo i u ranijoj praksi da se izbacuju strznke iz koalicije i da ostaju bez mandata. Obi~no je bilo re~ o malim srankama koje su ve}i partneri izbacivali iz razli~itih razloga. Ali se nikda nije desilo da se izbaci stranka nosioca liste, jer sama funkicja nosioa liste ne{t govori. Nosilac liste vaqda treba da potpi{e potvrdu da je neko izba~en iz stranke pa da ostane bez mandata, ne mo`e nosilac liste da bude izba~en. Ako je izba~en nosilac liste iz koalicije, onda cela koalicija treba da ostane bez poslani~ih mandata, jer ona vi{e ne postoji. Oni su zvani~no Ko{tuni~ino ime imali u svom nazivu, to je DOS – Vojislav Ko{tunica, i oni izbace Ko{tunicu. Nema onda ni DOSa. Znate, imate ime i prezime neko am zbaci prezime. Ali u zakonu je sve to dobro, ovde je re~ o brutalnom kr{ewu zakona. To brutalno kr{ewe zakona proveo je \in|i}. Kao {to se brutalno kr{i zakon {to se poslanicma opozicije uskra}uje pravo na re~, kada im se iskqu~uje struja, oduzima re~ ako kritikuju vlast. Nov~ano se ka`wavaju. Ukinut je kvorum u Narodnoj skup{tini. Mi vi{e nemamo uop{te kvorum za zasedawe Narodne skup{tine i slagali su javnost da je tako i u dugim evropskim zemqama. Ne mo`e drugde da zaseda Narodna skup{tina bez kvoruma, kod nas mo`e. Kod nas se falsifikuu rezultati glasawa. Vi znate za slu~aj da je ~ovek koji se nalazio u Solunu prikazan kao da je glasao za odre|en zakon. Veliki broj zakona je donesen falsifikovanim brojem glasova. To se de{ava i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini.To smo vi{e puta i utvr|ivali. Novinar: Fran~esko Batistini, Koriera dela Sera, mo`ete li re}i koje evropske, a posebno italijanske politi~are smatrate sebi bliskim? Dr [e{eq: Pa ja nemam nikoga u Italiji bliskog kao politi~ara, ali cenim Berluskonija. Ja nisam dosada imao nikakve kontakte sa Berluskonijem, ali ih ne bi izbegavao ili odbijao kada bi do wih do{lo. Sa italijanskim parti978

jama uglavnom nikakve kontakte do sada nismo imali. A {to se ti~e evropskih politi~ara ja cenim sve patriote, sve one koji se suprotstavqaju mondijalizmu i tom totalitarnom novom svetskom poretku. Novinar: Gospodine [e{eq, da li vas je neko protekle no}i kontaktirao iz Vlade Srbije, na primer Zoran \in|i} ili @ivkovi}, s obzirom na va{e odli~ne rezultate da porazgovara sa vama oko eventualne saradwe oko drugog kruga? Dr [e{eq: Niko me nije kontaktirao ni iz Vlade Srbije, ni iz Ko{tuni~inog izbornog {taba. Apsolutno nikakve kontakte nisam imao sa konkurencijom. A {to se ti~e na{eg stava po pitawu eventualnog drugog izbornog kruga on }e vam biti saop{ten u ~etvrtak. Novinar: Ja bih jedno pitawe na engleskom. Dr [e{eq: Samo ga vi prevedite na srpski, po{to ja ne volim engleski. Novinar: Da li su rezultati falsifikovani tokom izbora ili prilikom brjawa ili rezultati falsifikovani i pre toga u vreme predizborne kampawe? Dr [e{eq: Nemogu}e je falsifikovawe u toku samih izbora, jer smo imali kontrolore na svim bira~kim mestima. Mi imamo vrlo solidne rezultate sa sih bira~kih mesta. Ovo {to ste vi danas dobili ovo je ve} na osnou zapisnika, a ne na osnovu telefonskog javqawa. Mi smo na osnovu zapisnika be} 82 odsto bira~kog tela obradili. Mi }emo imati obra|eno 100 odsto. Na samom bira~kom mestu je nemogu}a kra|a. Kra|a se provodi kroz bira~ke spiskove. Zbog toga nam unapred nisu ni pokazali te bira~ke spiskove. Nismo imali uvida ni u kakav jedinstven bira~ki spisak. Bira~ki spiskovi su parcijalni od op{tine do op{tine. Svaka op{tina ima svoj bira~ki spisak i vi nemate na~ina da proverite da li je jedan ~ovek upisan u 20, 30 op{tina i tako daqe. Vlast je priznala da su takvih na{li 50.000. Ako su priznali da su na{li 50.000 osnovana je pretpostavka da ih ima mnogo vi{e, jer su tih 50.000 izneli u javnost da bi se predstavili da su kao pre~i{}avali bira~ki spisak. Novinar: Renata Kaprire – “Republika” Kakav je va{ stav prema Iraku? Dr [e{eq: Irak je prijateqska zemqa. Mi imamo sa Irakom tradicionalno dobre odnose i ekonomske i politi~ke, a Srpska radikalna stranka se energi~no protivi svakoj agresiji na Irak. Mi smatramo da ira~ki narod ima pravo da `ivi slobodno u nezavisnoj dr`avi i da ima onakvu vlast kakvu `eli, da niko spoqa nema pravo da se me{a u wegove unutra{we politi~ke odnose. Novinar: Bez obzira na to kako biste vi ocenili ovu Ustavnu povequ, da li uop{te mislte da je Narodna sku{tina, sada u Srbiji, ima legitimiteta da donese povequ, mada nije jasno koliko poslanika sada ima ta skup{tina? Dr [e{eq: Ta Skup{tina apsolutno nema nikakav legitimitet da donosi ni obi~ne zakone, a kamoli pravne akte ustanog karaktera. Pre odu~ivawa o bilo ~emu mi moramo i}i na vanredne parlamentarne izbore. Ja ne mogu da razumem kako se Ko{tunica sada zala`e prvo da se donese Ustav, pa onda da se ide na ibore. Ko da donese Ustav? Da li je wemu neko obe}ao da mu se vrate poslanici, {ta li? ^ak i da mu se vrate poslanici, ta Skup{tina je obe{~a{}ena, ona nema politi~ki autoritet. [ta to zna~i sada izbrojite 45 poslanika, pa ih vratite. Nije problem samo u Ko{tuni~inim poslanicima, cela Socijaldemokratija, Vuka Obradovi}a, je izba~ena iz Narodne skup{tine iako je Vrhovni 979

sud nedvosmisleno presudio u wegovu korist. Oteto je i nekoliko poslani~kih mandata socijalistima. To je ova Ivkovi}eva grupa, ona je neregularna u Skup{tini. Tako da ta Skup{tina ne mo`e apsoutno vi{e ni o ~emu da odlu~uje. Ni{ta o ~emu bi ona odlu~ivala nije regularno, nije legitimno, nije ni legalno. I besmisleno je da takva Skup{tina odlu~uje o promenama Saveznog ustava. Mi bi morali da idemo na kompletne i nove izbore i za Republi~ku i za Saveznu skup{tinu i za Republi~ku skup{tinu Crne Gore, pa eventualno onda da se odlu~uje o promenama Saveznog ustava, ako oni koji budu imali ve}inu u sve tri Skup{tine budu `eleli da se mewa Savezni ustav. Novinar: Kako vi komentari{ete neizlazak gra|ana Albanaca na jugu Srbije? Dr [e{eq: Pa to je wihova stvar. Mi smo za to da svi gra|ani Srbije koji imaju pravo glasa iza|u na izbore, a ako neko ne}e to je wihova stvar. O~igledno je da su tamo jo{ uvek jake separatisti~ke te`we i da oni svojim neizlaskom demontiraju svoj politi~ki stav prema Srbiji kao dr`avi. Ali ne mo`e se niko terati da iza|e na izbore. To je radio DOS u toku ju~era{weg dana po Beogradu i mnogim drugim gradovima u Srbiji. Oni su pravili paralelne spiskove i vr{ili pritisak nelegalan, vaninstitucionalni pritisak da se glas i kako da se glasa. Mi smo intervenisali na mnogim mestima i spre~ili ih da to rade. Dolazilo je do granice incidenta, ali su morali da prihvate na{e insistirawe da se to ukine. Novinar: Ukoliko zbog neizlaznosti propadnu izbori u drugom krugu, da li }ete da se kandidujete ponovo ako bude novih izbora? Dr [e{eq: O tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava. Vi znate da ja nisam `eleo da se kandidujem ni ovoga puta, da sam imao sasvim druga~iji stav, ali najvi{e rukovodstvo Srpske radikalne stranke je donelo odluku da ja budem kandidat. Novinar: Budu}i da ste izlo`eni mnogim kritikama u inostranstu, u Evropi, u Americi, da li se mo`da pla{ite da va{ dobar rezultat na ovim izborima mo`e dovesti do neke eventualne izolacije? Dr [e{eq: ^ega izolacije? Novinar: Zemqe. Dr [e{eq: Izolacije Italije, ~ega? Novinar: Ne, na{e zemqe. Dr [e{eq: Kako bi moji dobri rezultati izolovali na{u zemqu? Mo`da moji dobri rezultati mogu neku drugu zemqu izolovati. A ne verujem da bi to bila Italija. To bi bila neka zemqa u kojoj je re`im kvislin{ki ili marionetski i tako daqe. Ima i takvih zemaqa u Evropi. Ja Italiju ne smatram zemqom sa marionetskim re`imom. A {to se ti~e kritika, znate, ja ne mislim da ima ikakvih kritika protiv mene, ja nisam ~uo nijednu. Mo`e biti razli~itih emocija, da me mnogi ne vole, ili da me mnogi mrze, ali to je wihova stvar. Negativne emocije razaraju onoga ko ih iskazuje, a ne onoga ko je predmet mr`we. Novinar: Koji bi bio va{ recept za re{ewe Kosova? Dr [e{eq: Prvo, ne dolazi u obzir bilo kakvo izdvajawe Kosova iz sastava Srbije bilo kao nezavisne dr`ave, bilo kao posebne federalne jedinice. Drugo, Kosovo je na{im Ustavom regulisano kao posebna Autonomna pokra980

jina, kao i Vojvodina, uostalom. To je onaj status koji bi bio za nas prihvatqiv kao trajan, ali smo protiv toga da Kosovo i Metohija imaju svoju vojsku, da imaju dr`avne organe, oni mogu imati organe teritorijalne autonomije, a mogu imati organe i nacionalne autonomije, kao {to je to saveznim zakonom o nacionanim mawinama propsano za sve nacionalne i verske mawine i etni~ke grupe. Mogu organizovati svoja nacionalna ve}a, razne vrste asocijacija. Mi smo za apsolutnu gra|ansku ravnopravnost, za vladavinu prava, ali protiv odvajawa bilo kog dela teritorije od na{e zemqe. Novinar: Pomiwana je optu`nica Ha{kog tribunala, da li ima ne{to od te istrage? Dr [e{eq: Tu istragu Ha{kog tribunala pomiwao je samo Ko{tuni~in ministar za prqave poslove Aleksandar Tijani}i ~ak sam do~ekao da Florens Artman to demantuje, da ka`e da jesam sumwiv, ali nije podignuta nikakva optu`nica. Uostalom vi znate da sam hteo vi{e puta tamo da putujem i da qe }u insistirati. Sad sam hteo da idem u Kosovsku Mitrovcu, bio sam okru`en okupatorskim vojnicima i policajcima do zuba naoru`anim. Pukovnik koji je komandovao tom operacijom mog spre~avawa, qubazno me je ponudio da popijem s wim kafu, oti{ao sam sam, bez oru`ja, kod wega u kancelariju. Da je neko hteo da me uhapsi to je mogao vrlo jednostavno i lako da uradi. Sve je to bilo pred novinarima i televizijskim kamerama, zato je besmisleno takve pri~e daqe i pri~ati. Ili ta pitawa postavqajte ubudu}e Tijani}u a ne meni, po{to me~ku re{etom pla{iti ne vredi. Na kraju bih hteo jo{ jednom da vam skrenem pa`wu. Mi smo vam danas dali posledwe podatke do jedan sat, ali ovo nije poput no}a{wih podataka na osnovu telefonskih poziva u na{ Izborni {tab, ovo je ver} na osnovu pristiglih zapisnika sa bira~kih mesta. I ovo su veoma pouzdani i precizni podaci i ovaj trend uz odstupawe od jednog procenta zadr`a}e se do kraja. Ovo je ve} sa uzorka od 81,50 odsto ukupnog bira~kog tela. Ovo vam je dakle veoma, veoma blizu kona~nih zvani~kih rezultata prvog izbornog kruga. Novinar: [ta }ete o~ekivati ako Vojislav Ko{tunica zahaquju}i vama pobedi na izorima? Dr [e{eq: To pitawe je zaista deplasirano. Prvo, sa~ekajte na{ stav po tom pitawu u ~etvrtak u 14 ~asova.

XXXI NAS 3. oktobar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je izvr{ila temeqnu analizu izbornih rezultata, ali i svih politi~kih okolnosti u kojima su se odvijali ovi predsedni~ki izbori u Srbiji, i mi smo uz konsultacije na{ih okru`nih i op{tinskih odbora, kao rukovodstvo stranke, doneli odluku da Srpska radikalna stranka bojkotuje drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji. To je jednoglasan stav rukovodstva Srpske radikalne stranke. Prvo, izbori nisu bili regularni, zakon je brutalno prekr{en, nije bilo jedinstvenog bira~kog spiska, {est kandidata je stavqeno na bira~ki listi} 981

a da uop{te nisu ispuwavali uslove da se na|u na tom listi}u, nisu imali dovoqan broj overenih potpisa. Brutalno je nasiqem vlasti onemogu}en rad Nadzornog odbora. Sa ta tri elementa kr{ewa izbornog zakona izbori ne mogu biti verifikovani ni od Republi~ke izborne komisije, ni Vrhovnog suda, ni Narodne skup{tine a ni Saveznog ustavnog suda kome }emo uputiti ustavnu `albu, ukoliko ne uspemo na Vrhovnom sudu da oborimo kompletne izbore, s obzirom da znamo da su u Ve}u za upravne sporove u Vrhovnom sudu sve instrumentalizovane la`ne sudije koje slu`e re`imu Zorana \in|i}a. Mi nismo mogli, to vam je svima jasno, ni u jednoj varijanti da podr`imo Miroquba Labusa. Miroqub Labus je {pijun, kriminalac, mafija{, izdajnik. Miroqub Labus je kandidat sur~inske mafije, Miroqub Labus je li~ni kandidat Zorana \in|i}a. Glasati za Miroquba Labusa zna~ilo bi glasati za Zorana \in|i}a, za Stanka Suboti}a Caneta-@apca, za Jovicu Stani{i}a, za ^umeta, za Limuna, za Miodraga Kosti}a, za Dragoquba Markovi}a-Krmivoprodukt i tako daqe. Apsolutno nam nije padalo na pamet da podr`imo Miroquba Labusa. Mi ne mo`emo da podr`imo ni Vojislava Ko{tunicu, jer je Vojislav Ko{tunica glavni krivac {to su dosmanlije do{le na vlast u Srbiji. Vojislav Ko{tunica se pre dva dana i li~no hvalio, na televiziji, kako je on doveo na funkcije i Zorana \in|i}a i Miroquba Labusa i sve ostale i Gorana Svilanovi}a. Pa ne mo`e to biti zasluga, to mo`e biti velika istorijska sramota. U zavr{nici predizborne kampawe Ko{tunica je obe}avao da }e pogaziti Republi~ki ustav na sli~an na~in na koji je pogazio Savezni ustav. On i daqe tvrdi da Srbija nema ustava. [ta to zna~i? Pona{a se kao Tito. Pre wega nije bilo ni dr`ave, tek od onog momenta po~iwe i dr`ava i ustav i sve, kad on do|e na vlast. To Srpska radikalna stranka ne mo`e da prihvati. Na po~etku predizborne kampawe Ko{tunica je obe}ao da }e se konfrontirati sa \in|i}em ako pobedi, na kraju kampawe izjavquje da je spreman na saradwu sa \in|i}em. A {to bi mi podr`ali nekoga ko bi sara|ivao sa \in|i}em. I jo{ jedan kqu~ni razlog. Republi~ka izborna komisija je preksino}, protivzakonito, izbacila na{e ~lanove iz svog sastava, izbacila je i ~lanove ispred Srpskog pokreta obnove, Socijalisti~ke partije Srbije i drugih predlaga~a kandidata za ove izbore, i izba~eni su svi na{i ~lanovi bira~kih odbora, {to zna~i da se spremaju za falsifikovawe izbornih rezultata. Ko{tuni~ini kontrolori izbore sigurno ne mogu sa~uvati. Izbore bi mogli sa~uvati samo kontrolori Srpske radikalne stranke, tu bi mogli doprineti kontrolori Srpskog pokreta obnove, delimi~no SPSa, Ko{tuni~ini kontrolori izbore sigurno ne mogu sa~uvati. Ovoga puta je falsifikovano najmawe 5% glasova u korist Labusa i mi smo to ustanovili. Izbacivawem više od sto hiqada qudi sa bira~kog spiska koji su ranije vi{e puta glasali na tim bira~kim mestima, sad ih nije bilo, me|u wima i sina Tomislava Nikoli}a. CESID je priznao 30% bira~a da je izba~eno na podru~ju Kosova i Metohije iz reda Srba, muslimana, Goranaca, Roma, Egip}ana i tako daqe, a bira~ki spisak je naduvan jer ni prema popisu stanovni{tva nema {est i po miliona punoletnih gra|ana Srbije s pravom glasa kad se izuzme albansko stanovni{tvo Kosova i Metohije. Uporedite popis stanovni{tva koji je zavr{en, podaci su raspolo`ivi, i uporedite ovo {to je predstavqeno u bira~kom spisku, sve }e vam biti jasno. Zakon ka`e: mora postojati jedistven bira~ki spisak. Jedinstvenog bira~kog spiska nije bilo. Labus je falsifikatima u{ao u 982

drugi izborni krug i sad }ete videti kako su ti policijski dou{nici glasali. Ako se se}ate, prvi rezultati do 1,5%, do 2% pa ~ak do 3% bira~kog tela su govorili da je Ko{tunica na prvom mestu, ja odmah posle toga na drugom mestu, Labus je mnogo zaostajao. Kad je po~ela obrada Beograda i Vojvodine, tamo gde ti policijski dou{nici mogu u toku dana da glasaju u 10, 15, ili 20 op{tina, onda su brojke enormno rasle u Labusovu korist. ^ak nije ta~na ni tvrdwa da su nacionalne mawine glasale listom za Labusa. Mi imamo podatke, ja sam dobio solidan broj glasova pripadnika nacionalnih mawina. Bugari su za mene glasali 18% i u Bosilegradu i u Dimitrovgradu. Po celoj Vojvodini pripadnici svih nacionalnih mawina, negde 10%, negde 5%, negde 15%, nije uop{te bitan taj procenat. Ali, prili~an broj pripadnika nacionalnih mawina glasao je za mene, tako da su to izmi{qotine da su sve nacionalne i verske mawine glasale za Labusa. Mo`da je najvi{e glasova dobio tamo, to ne sporim, ali da su svi listom za wega glasali to je ~ista glupost. Mi sad imamo od jednog do drugog bira~kog mesta sve podatke. To su, dakle, razlozi koji nas, dame i gospodo, opredequju da bojkotujemo kao Srpska radikalna stranka drugi krug predsedni~kih izbora, s obzirom da je prvi krug bio neregularan i da u drugom krugu, sve da je prvi krug regularan, nemamo koga da podr`imo, nijedan nam kandidat nije prihvatqiv, i mi pozivamo sve gra|ane koji su glasali za mene u prvom izbornom krugu da se ne odazivaju na drugi izborni krug, da ni za koga ne glasaju, a pozivamo i sve one koji su glasali do sada za Ko{tunicu i Labusa, da odustanu od daqeg izja{wavawa jer oni hoh{tapleri i foliranti koji su glumili da istra`uju javno mwewe, poput Sr|ana Bogosavqevi}a ili Srbobrana Brankovi}a, oterali su, prosto, jedan broj glasa~a da eventualno glasaju za Ko{tunicu, smatraju}i da ja nemam nikakvih {ansi za dobar rezultat na ovim izborima jer su mi davali, prvo, 4% glasova, pa 6%, pa 8%, pa 10%, pa 12%. Najvi{i procenat koji su mi davali ti hoh{tapleri, poput Sr|ana Bogosavqevi}a i Srbobrana Brankovi}a, ti prevaranti i la`ovi, bio je 12% glasova. To su, dakle, sve dokazi neregularnosti. U {tampi se i u drugim medijima pojavquju raznorazne {pekulacije. Korijere de la Sera izmislio je intervju sa mnom. Ja nikakav intervju nisam davao za Korijere de la Sera. Ja sam imao u ponedeqak konferenciju za {tampu koju smo snimili, ta konferencija }e u celosti biti objavqena u Velikoj Srbiji, ono {to sam rekao na toj konferenciji, kojoj ste, gotovo, svi vi ovde danas prisutni, bili svedoci, to su mogli da prenesu a ne ne{to dodatno da izmi{qaju. Zatim, Studio B je izmi{qao izjavu Aleksandra Vu~i}a pa su posle wegov demanti objavili u drugoj informativnoj emisiji, danas, vidite, Nacional objavquje opet la`i i izmi{qotine. Ja nikakav kontakt nisam imao sa Vojislavom Ko{tunicom i nikim iz rukovodstva wegove partije, i nikakav kontakt nisam imao ni sa Zoranom \in|i}em i sa aktivistima dosmanlijske vlasti, Vlade, i tako daqe. Ni jedan jedini kontakt se nije desio. Sve kontakte koje sam imao, imao sam u okviru, pre svega, Srpske radikalne stranke, bilo je nekoliko intelektualaca sa kojima sam razgovarao i drugih qudi, ali nijedan nije blizak ni Ko{tunici ni \in|i}u. Sve konsultacije smo obavqali, iskqu~ivo, unutar svoje partije. Ne{to telefonski, ne{to usmenim razgovorima i tako daqe, ali to je preovla|uju}e raspolo`ewe u celoj Srpskoj radikalnoj stranci i moram jo{ jednu stvar da vam ka`em iskreno, koga god sam konsultovao iz Srpske radikalne stranke, nisam unapred saop{tavao svoj stav o ovome pitawu, nego sam 983

tra`io da se qudi izjasne kakav je wihov stav i to je jednodu{an stav Srpske radikalne stranke. Izvolite, imate li vi neko pitawe? Novinar: Va{a pozicija, za mene, je stvarno logi~na zato {to, kako vi ka`ete prvi krug je falsifikovan, da je jasan bojkot, s druge strane, produ`ava se agonija, verovatno Vlade. Da li vi mislite, na primer, ako Ko{tunica pobedi u drugom krugu i ako izlaznost bude dovoqna, da li }e vanredni parlamentarni izbori do}i ranije ako drugi krug nije validan? Dr [e{eq: Ko{tunica se uop{te ne zala`e za vanredne parlamentarne izbore nego za izradu novog ustava. A novi ustav da nam, na protivustavan na~in, donosi nelegalna i nelegitimna Narodna skup{tina. Ko da izglasa novi ustav? On sam li~no da ga proglasi? Kako? Pa vidite {ta nam rade sa saveznim Ustavom? Mi imamo Ustav Savezne Republike Jugoslavije, oni izmi{qaju kojekakvu ustavnu povequ. Oni su pogazili ustavne principe i izmene ustavnog teksta. Ko{tunica nije nikakva garancija da }e uop{te biti vanrednih parlamentarnih izbora, uostalom, on nagove{tava saradwu sa \in|i}em. Neuspeh drugog kruga predsedni~kih izbora otvara vrata hitnim izborima, vanrednim izborima, na svim nivoima. Mi zahtevamo vanredne izbore i na republi~kom, i na pokrajinskom i na lokalnom nivou. Uostalom, videli ste, izborni rezultati na lokalnom nivou govore da se promenio odnos snaga. Mi ho}emo vlast ponovo u mnogim op{tinama u Srbiji. Ja sam pobedio u Sur~inu, u \in|i}evoj mafija{koj dr`avi. Tamo je Labus tek tre}i. Ja imam skoro 38% a on svega 20%, Ko{tunica je na drugom mestu sa 30%. Zar vam to ne govori koliki je poraz \in|i}evog re`ima. Novinar:Da li ste imali vremena i prilike da pratite su|ewe u Hagu, po{to su vas tamo pomiwali, i va{ stav uop{te i pona{awe Biqane Plav{i}, da li bi imali komentar? Dr [e{eq: Pa Biqana Plav{i} je izdajnik, o~igledno, i nema nikakvih moralnih skrupula. Ona je jedna moralna olupina u pravom smislu re~i. Apsolutno me vi{e ne interesuje ni ona ni wena sudbina. [to se mene li~no ti~e, ja jedva ~ekam da putujem u Hag. Svi ste videli kako je Milo{evi} uspe{no razbio Stjepana Mesi}a, videli ste kako se re`iraju la`ni dokazi protiv Milo{evi}a, ja sam veoma zainteresovan, ako je ikako mogu}e, da se {to pre tamo pojavim, u bilo kom svojstvu. Ja mislim da bih bitno doprineo ru{ewu tih antisrpskih optu`bi, falsifikovanih dokaza i la`nih svedoka. Novinar: Da li biste se vi, onda, kandidovali, eventualno na predsedni~kim izborima, ako ovi ne uspeju? Dr [e{eq: Mi smo stopostotno sigurni da }e ovi izbori biti neuspe{ni, da ne}e biti pobednika a {to se ti~e slede}eg izbornog ciklusa, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ko }e biti na{ kandidat. Novinar: Da li imate komentar na to {to je telohraniteq gospodina Ko{tunice, na pojedinim mitinzima, bio {ef klana sa Zvezdare? Dr [e{eq: Pa do sada se znalo da su svi glavni mafija{i povezani sa \in|i}em i wegovim dosmanlijskim krugom, ne samo za \in|i}a, nego i za ostale dosmanlije, Du{ana Mihajlovi}a, Vladana Bati}a i tako daqe. Sad, o~igledno, imamo saznawa da je do{lo do prestrojavawa u mafiji i da ima mafija{a koji su se povezali sa Ko{tuni~inom strankom. Znate, ja nikada o Ko{tunici 984

nisam imao stav kao mafija{u ili kriminalcu, i apsolutno nikada nisam informisan da je u~estvovao u bilo kakvoj kriminalnoj ili mafija{koj delatnosti. Ali o~igledno je da je tu, me|u samim mafija{ima, do{lo do izvesnog pomerawa, a ne iznena|uje me to znaju}i da je jedan od glavnih savetnika Ko{tuni~inih, Aleksandar Tijani}, prema tome, ni te veze sa mafijom me ne mogu iznenaditi. Vi znate i za Tijani}eve veze sa Delimustafi}em i sa mnogim drugim iz ranijeg perioda, nema tu nekih, naro~ito, velikih iznena|ewa. Ali, ja mislim, da to ubistvo Sredoja [quki}a treba vezati sa poku{ajem ubistva Qubi{e Buhe ^umeta od pre nekih mesec i ne{to dana, skoro dva meseca, a da, tako|e, to treba posmatrati u ravni sa ubistvom Momira Gavrilovi}a pre vi{e od godinu dana, s obzirom da je Gavrilovi} neke informacije davao Ko{tuni~inom {tabu i o [quki}u i o ^umetu i o mnogim drugim. Mislim da su sve te likvidacije uspe{ne i neuspe{ne, me|u sobom, na odre|en na~in povezane, mada vam moram, iskreno, priznati ovih dana sam bio preokupiran drugim poslovima, pa nisam mogao sebi priu{titi da se malo preciznije tim pitawima pozabavim. A vi znate, ~im ja poku{am da istra`im, informacije se, prosto, lepe za mene. Novinar: Gospodine [e{eq, dokaze koje }ete, pretpostavqam, prezentovati kad budete poku{ali da osporite ovaj izborni krug, ove izbore, da li ne{to od dokaza koje }ete tamo predstaviti u vezi sa tvrdwom da su neki qudi glasali tako {to su {etali po Beogradu, instalirani od SDB-a, da li imate neke dokaze ko su po~inioci i da li }ete ne{to od toga prezentovati? Dr [e{eq: Da. Tu }e biti dokaza o kojima }ete na vreme biti upoznati, ali tri kqu~na elementa osporavawa izbora su i vama lako dokaziva. Ona toliko bodu o~i da je besmisleno i ulaziti u detaqe. Zakon ka`e mora biti jedinstven bira~ki spisak. Nije bilo jedinstvenog bira~kog spiska, jer samo jedinstvenim bira~kim spiskom se mo`e iz raznih op{tina izbaciti ono {to je vi{ak. Zbog toga i nema jedistvenog bira~kog spiska jer kada svaka op{tina vodi svoj poseban bira~ki spisak, onda jedan ~ovek mo`e biti upisan u 15, 20 op{tina i 15, 20 puta u toku dana ostvarivati to bira~ko pravo. Kojim konkretnim dokazima tu raspola`emo, na vreme }ete biti informisani, ali jedinstvenog bira~kog spiska nije bilo i to je dovoqan uslov za poni{tvawe izbora. Pro{li put smo vam dali konkretne dokaze, u specijalnom izdawu Velike Srbije, da je {est kandidata protivzakonito bilo na glasa~kom listi}u. Tih {est kandidata je osvojilo vi{e od 10% glasova. To sigurno nisu mogli biti Labusovi glasovi, je li tako. Mo`da najve}im brojem, potencijalno, moji, mo`da velikim brojem Ko{tuni~ini ili nekog tre}eg ali Labusovi nisu bili. ^iji je bio interes da se falsifikovane kandidature ozvani~uju na glasa~kom listi}u? Samo Labusovog izbornog {taba i onih koji ga podr`avaju a to je \in|i}ev re`im. I tre}e, svi ste o~evici i svedoci, da je onemogu}en rad Nadzornog odbora. Da je Nadzorni odbor brutalno izba~en iz zgrade Narodne skup{tine i da je predsednica Nadzornog odbora dr`ala konferenciju za {tampu pred zgradom Narodne skup{tine. I to, da su joj i tu zamutili, jer su neke novinare uveli u zgradu, neki ostali ispred zgrade, tako da su joj smawili broj novinara koji su prisustvovali, koliko znam, samo je Politika Ekspres izvestila s te konferencije za {tampu. Dobili su i nalog drugi mediji da ignori{u onemogu}avawe rada Nadzornog odbora. A bez Nadzornog odbora nema izbora. Nadzorni odbor je organ 985

paralelan, po zna~aju, Republi~koj izbornoj komisiji. S tim, {to se, Republi~ka izborna komisija bavi procedurom a Nadzorni odbor medijima. Dakle, ta tri dokaza svedo~e da izbori moraju pasti ako ima imalo ustavnosti i zakonitosti, ako postoji vladavina prava u na{oj zemqi. Mi }emo to temeqito tek za ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu napraviti, ukoliko ove druge instance koje imaju male kratke rokove, odbiju na{e primedbe. Novinar: Rekli ste da niste podr`ali Ko{tunicu zato {to nije garant za vanredne parlamentarne izbore a interesuje me, kako vidite, da }e neuspeh drugog kruga, biti garant za izbore na svim nivoima? Dr [e{eq: Mo`da vi mene niste dobro ~uli. Ja sam izneo ~itav niz razloga zbog kojih mi ne mo`emo da podr`imo Ko{tunicu. Od toga, da je on doveo na vlast sve dosmanlije i \in|i}a, i Labusa, i Gorana Svilanovi}a i sve ostale, do toga, da je on pogazio, ve}, savezni Ustav, kad se odrekao na, protivustavan na~in, me|unarodnog pravnog kontinuiteta savezne dr`ave, do toga, da je wegova partija u~estvovala u dono{ewu svih protivustavnih zakona u Skup{tini Srbije, ~ak i tri puta, na wihovu inicijativu, je mewan Poslovnik, uvo|ewem sve restriktivnijih odredbi za progon opozocije. Oni su bili inicijatori nov~anog ka`wavawa poslanika. Neuspeh drugog kruga }e stvoriti takvu situaciju u kojoj }e izlaz mo}i da bude jedino vanredni izbori. A ovako, kad bi, slu~ajno Ko{tunica, pobedio u drugom krugu, on bi se nagodio sa \in|i}em, \in|i} bi i daqe vladao a Ko{tunica bi glumio da obavqa predsedni~ku du`nost. Ko{tunica, u ovakvim okolnostima, ne mo`e imati zna~ajniju ulogu od Milana Milutinovi}a, u to sam ube|en. Jer Ko{tunica, u protivnom, ne bi be`ao sa savezne funkcije, koja ima mnogo vi{e nadle`nosti. On je tamo vrhovni komandant vojske, on tamo postavqa ambasadore, suvereno postavqa ambasadore. Tih nadle`nosti on nema na republi~kom nivou. Novinar: Milo{evi} je u pismu, u provm krugu, podr`ao va{u kandidaturu, o~ekujete li da }e sad podr`ati, mo`da, va{u odluku da bira~i ne iza|u u drugom krugu? Dr [e{eq: Ja nisam, moram da vam ka`em, imao nikakav kontakt sa Milo{evi}em od izbora. Stigla je jedna usmena poruka da on ima poverewa u to, kakav }u ja stav zauzeti po tom pitawu. Ali, zapravo, wegov stav jo{ nije saop{ten javnosti. Mogu}e je da }e biti saop{ten narednih dana. Da vam, iskreno, ka`em da tu nisam, ba{ najboqe, u toku. Ali, o~ekujem da }e i on svoj stav da saop{ti javnosti po tom pitawu. Ja mislim da }e se Milo{evi}, sad, najvi{e baviti sre|ivawem stawa u svojoj partiji. Jer wegova partija ne sme vanredne izbore do~ekati u ovakvom stawu. Vi vidite {ta se desilo u wegovoj partiji. Jer mora sad da odstrani \in|i}eve {pijune i sve ostale koji mu partiju razaraju. I ove koji su organizovali da se glasa za Ko{tunicu, i ove koji su organizovali bojkot i ove koji su organizovali da se glasa za Batu @ivojinovi}a i tako daqe. U Beogradu su socijalisti, ogromnim brojem, glasali za Ko{tunicu, mi to vidimo po Zemunu. U Zemunu je sve bilo organizovano, qudi su telefonima pozivani da glasaju za Ko{tunicu i tim je rukovodila Mirjana Draga{, predsednik op{tinskog odbora SPS-a. Ona je veoma bliska Ko{tunici i mislim da se i daqe nalazi pod wegovom za{titom na nekoj dr`avnoj funkciji, ali nisam sto posto siguran. Ali znam da je ona to organizovala na podru~ju Zemuna. Tako je bilo u celom Beogradu. Ta~no se mo`e videti gde su socijalisti glasali za mene, 986

gde su najvi{e bojkotovali, gde su glasali za Ko{tunicu. Socijalisti su za mene glasali u P~iwskom i Jablani~kom okrugu, to vam je Vrawe i Leskovac, zatim u Topli~kom okrugu, Prokupqe, i delimi~no u Pirotskom okrugu, Bela Palanka i Babu{nica. U centralnoj Srbiji velikim brojem su bojkotovali, velikim brojem glasali za Ko{tunicu, u nekom broju su glasali i za mene, u ne{to ve}em broju su za mene glasali u Vojvodini ali tamo su glasali i za Ko{tunicu i bojkotovali. U Beogradu sam imao veoma malo glasova socijalista, najve}im brojem su glasali za Ko{tunicu a poprili~nim brojem i bojkotovali. I tu se tra`e elementi bojkota, otprilike, 15% bira~kog tela koje nije iza{lo, a ta zabuna je ve{ta~ki napravqena i u samom SPS-u. Vi znate, tim me{etarewem re`ima, stvarawem frakcija, ubacivawem qudi Jovice Stani{i}a kao {to su Milorad Vu~eli} i Aleksandar Vulin i sli~ni. A on to mora sam sad da re{i u svojoj partiji jer mi se ne mislimo u to me{ati. U unutra{we odnose Socijalisti~ke partije Srbije radikali se ne}e me{ati. On mora da vidi {ta }e da radi sa Du{anom Bajatovi}em, Ivicom Da~i}em i sli~nima koji su mu rasturali partiju najvi{e. Novinar: Po nekim izvorima, DOS je priznao da je vama odneto 90.000 glasova, {ta mislite, kako bi uticali na kona~ne rezultate? Dr [e{eq: Pa ja sam vam ve} rekao, oko 5% je ukradeno u korist Labusa. Da nije bilo te kra|e, u drugi krug bismo i{li Ko{tunica i ja. To se videlo, to su pokazali svi izborni {tabovi, i ne samo na{. Na po~etnom procentu 1,5%, 2%, pa ~ak i 3%, to se videlo i kod Labusa, jer su svi za}utali, dugo nisu reagovali, to su i Ko{tuni~ini priznali. Nije to samo kod nas, mi smo imali prvi podatke, ali su odmah usledili i wihovi podudarni podaci, ne znam, da li je neko od vas pratio rad wihovih izbornih {tabova. Me|utim, mi smo to i o~kivali. Mi smo, pre izbora, rekli da bez jedinstvenog bira~kog spiska nema regularnih izbora. Novinar: Situacija je u SPS-, to je ~iwenica, {to je sada veliki deo bira~kog tela, koje je glasao za Milo{evi}a pre dve godine, na tr`i{tu, imamo podelu, jedan deo glasao je za Ko{tunicu, drugi za vas i tre}i je bojkotovao. Na koji na~in, za budu}nost, mo`ete da vodite ra~una o ovom bira~kom telu, da li bi mo`da jo{ vi{e mogli da dobijete glasova od biv{ih bira~a SPS-a? Dr [e{eq: Znate, mi se ne borimo da preotimamo tu|e bira~e. Mi bismo hteli da se te stvari, definitivno, razjasne. Da ne bi bira~i dolazili u zabludu, da glasaju za Milo{evi}a a prakti~no da glasaju i za \in|i}a. Onaj koji je glasao za @ivojinovi}a ili Ivkovi}a glasao je i direktno za \in|i}a i Labusa. Po kona~nim posledicama, to je tako. Mi bismo hteli da se to samo razjasni do kraja. I mi mislimo da to socijalisti moraju u svojim redovima da re{e, najkasnije, do 1. novembra, jer im, onda, preti opasnost samom opstanku partije. Ali to je sad samo wihov problem, mi se u wega ne me{amo. [to se ti~e na{e partije, ona, o~igledno, veoma dobro funkcioni{e. Mi jo{ obra|ujemo ove izborne rezultate, ali ih temeqito obra|ujemo, mogu}e je da }emo, do sutra, na}i neke zna~ajne gre{ke i u ovim rezultatima koje je dala Republi~ka izborna komisija. Jer ve} ima nekih nepodudarnosti. Sa 92% ja imam, pre{ao sam 24%. Znate, tu mo`e, oko 1%, biti odstupawa, ali mi imamo sve zapisnike, to mo`ete da vidite u na{em izbornom {tabu. I mi }emo i to da ispratimo do kraja. Prvi rezultati koje smo davali, u toku izborne no}i, bili su telefonski sa987

op{tavani, a onda od ponedeqka ujutru je po~ela obrada zapisnika. Mi }emo imati zapisnike, bukvalno, sa svih bira~kih mesta. Ve} je ovde 98%, 99% zapisnika done{eno. Ima li jo{ pitawa? Ako nemate, hvala vam.

XXXII NAS 14. oktobar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka izra`ava zahvalnosti svim gra|anima Srbije koji su pokazali najvi{i stepen patriotske, politi~ke i nacionalne svesti bojkotuju}i drugi izborni krug predsedni~kih izbora u Srbiji. Gra|ani Srbije nisu imali za koga da glasaju. U pitawu je bila utakmica izme|u dva kowa iz iste ergele i sasvim je bezna~ajno ko bi od wih dvojice pobedio da su, ne daj Bo`e, izbori zavr{eni sa odzivom ve}im od 50 odsto. Naravno, mo`e se sada govoriti Labus je gora varijanta, i on jeste gora varijanta. Labus je kandidat mafije, ~ovek bez morala, bez ~asti, uvodi nam du`ni~ko ropstvo. Kad ga vidite znate koliko je sati, imate ose}aj kao da je re~ o ~oveku koji svakog trenutka vreba da vam ukrade nov~anik. On svojim izgledom odaje takvog ~oveka, ali kod Ko{tunice je slu~aj mnogo opasniji, ba{ zato {to ga qudi smatraju mawim zlom kao sad on je dobar zato {to je nesposoban, zato {to je mlitav, zato {to je mekan. Samo je mnogima promaklo da je i u duelu sa Labusom Ko{tunica ponovio svoje zalagawe za regionalizaciju Srbije, za podelu Srbije na {est federalnih jedinica i on je sam tada priznao da izme|u regiona i federalnih jedinica ne mo`e se izvu}i neka potpuno jasna linija diferencijacije. I Ko{tunica je u tom duelu izjavio da bi ru{io Republi~ki ustav Srbije, da bi ga mewao na protivustavan na~in. Videli ste kako se Ko{tunica upla{io kada je po~eo razgovor o mafiji pomenuv{i Sur~ince, pa mu onda Labus pomene mafiju sa Zvezdare i tu se Ko{tunica uko~io. ^im se pomene [quka on pobesni. On pobesni na isti na~in kao Velimir Ili}, samo {to to Ko{tunica zna da sakrije, a ovaj eksplodira, a to je ista priroda besa. Po{to se mafija na taj na~in diferencirala na dva dosmanlijska klana va`no je bilo da i jedan i drugi budu pora`eni. Jeste Ko{tunica imao dva puta vi{e glasova od Labusa, me|utim, i on je do`iveo poraz. I taj poraz }e mu biti ubedqiviji u narednom izbornom turnusu, ako se uop{te usudi da se kandiduje. Srpska radikalna stranka smatra da izbore treba ponoviti, treba ih odmah zakazati. Videli smo u medijima razne neta~ne informacije kada je Milutnovi} polagao zakletvu. Milutinovi} je polagao zakletvu 29. decembra, a ne 5. januara kako to neki govore koji ne znaju, koji ne stignu ni Ustav da pro~itaju, koji ne stignu ni zapisnike da pogledaju, nego onako napamet provale. 29. decembra je Milutinovi} polagao zakletvu, to znam pouzdano, jer je na{a poslani~ka grupa tada demonstrativno napustila sednicu Narodne skup{tine uzvikuju}i Milutinovi}u: “Lopove, lopove, pokrao si izbore” i tako daqe. Mnogi od vas su to gledali pretpostavqam. Da bi se po{tovali ustavni i zakonski rokovi izbore bi trebalo zakaza988

ti najkasnije za 1. decembar, do 29. decembra 29 dana, mo`e se re}i mesec dana, po{to se druga~ije ne mo`e uklopiti da to bude u nedequ, jer je nedeqa 1. decembar. A da s ove strane imamo 45 dana kampawe pod uslovom da se izbori zaka`u najkasnije 16. oktobra. To zna~i prekosutra, sreda je 16. oktobar. Na ovim izborima pora`en je DOS u celosti. U najoptimisiti~kijoj varijanti, oni mogu da ka`u da je 45 odsto gra|ana Srbije glasalo za kandidate DOSa, ali ta varijanta nije ta~na. ^isti su samo Labusovi glasovi. To su ~isti dosmanlijski glasovi. Ko{tuni~ini glasovi nisu svi dosmanlijski. Jer za Ko{tunicu ovoga puta je glasao dobar broj bira~a koji je u prvom krugu bio za opozicione kandidate. Vi znate, ako izuzmete mene i onih nepunih 24 odsto glasova. Svi ostali kandidati zajedno su osvojili oko 16 odsto glasova. Neki od wih su saop{tili da bojkotuju izbore, neki su rekli da to ostavqaju svojim bira~ima i tako daqe. Nije nemogu}e i od onih 24 odsto na{ih da je izvestan broj qudi iza{ao da glasa pod utiskom nekog ve{ta~ki nametnutog raspolo`ewa, da je sve podno{qivije od pobede Labusove ili da su se qudi poveli ovim praznim pri~ama, demago{kim parolama kako su izbori skupi za dr`avu. Nema ni{ta skupqe od dosmanlijske vlasti za dr`avu. Ovo je sitnica {to dr`ava potro{i na izbore, koliko potro{i za odr`avawe ove nenarodne vlasti, nenarodnog re`ima. Ali to ne mogu po prirodi stvari biti dosmanlijski glasovi. Dosmanlijski glasovi su oni iz prvog kruga kada se sabere Ko{tuni~ini glasovi. Pa ni to nije sasvim ~isto dosmanlijsko ako imate u vidu da smo imali mnogo la`nih istra`ivawa javnog mwewa, mnogo falsifikovanih istra`ivawa koja meni nikave {anse nisu davala. Najvi{e 12 odsto, po~eli su od ~etiri, {est, osam odsto i tako daqe. I da je tada mnogo glasalo za Ko{tunicu ra~unaju}i da neko drugi ne bi imao {ansu. Na novim izborima sve }e biti jasnije. I sasvim je bespredmetno ko }e biti dosmanlijski kandidat da li Ko{tunica, da li Labus, verovatno }e dosmanlije ovoga puta da idu sa jedinstvenim kandidatom. Ali i toliko }e biti lep{e kada tog kandidata porazimo. Bilo kako bilo, ni republi~ki parlament vi{e nije legitiman, ni lokalne vlasti u svim op{tinama u Srbiji vi{e nisu legitimne. Pokazalo se da je promewen odnos snaga u narodu, da je bitno promewen, radikalno je promewen odnos snaga u narodu. I to je kqu~ni razlog na kome zasnivamo na{ zahtev da se odmah ide na vanredne izbore na svim nivoima. Videli ste kako su u petak brzo povukli sa dnevnog reda Gradske skup{tine, formirawe op{tine Sur~in. Oni su mislili, mafija koja je gurala taj projekat sur~inske op{tine, da }e imati svoju op{tinu. Kad, ispostavilo se, u Sur~inu koji je trebao po tom projektu da bude mafija{ka op{tina, ja sam osvojio 38 odsto, Ko{tunica 30 odsto, a Labus, kao kandidat mafije, svega 20 odsto. Oni su mogli da formiraju tu op{tinu i na prvim izborima da budu do nogu tamo pora`eni. I skinuli su sa dnevnog reda. Nema vi{e entuzijazma da formiraju sur~insku op{tinu. Uostalom, izgubili bi oni vlast u skoro svim op{tinama u Srbiji. Srpska radikalna stranka }e narednih dana intenzifikovati kontakte sa drugim opozicionim politi~kim partijama i mi }emo videti kroz te kontakte da li postoji {ansa da opozicija za slede}e izbore zaista ide objediwena sa jednim jedinstvenim kandidatom koji bi imao {ansu ve} u prvom krugu da pobe989

di dosmanlije. Ovi izbori nisu bili regularni i mo`da je ovo najpravi~niji na~in iz tog aspekta da budu zavr{eni neizborom predsednika Republike. Mi smo vam ve} dokazali za{to su bili neregularni. Prvo, zato {to nije bilo jedinstvenog bira~kog spiska, po zakonu je morao da bude jedinstven bira~ki spisak. Drugo, zato {to je {est kandidata ve{ta~ki uba~eno na spisak, iako nisu ispuwavali uslove, na falsifikovan na~in su do{li do potpisa. I tre}i razlog {to nije postojao Nadozorni odbor, zapravo brutalnom silom vlasti onemogu}en rad Nadzornog odbora. Samo smo mi, srpski radikali, na tome insistirali, Ko{tuni~ina stranka je }utala. E sada kada nisu zadovoqni izbornim rezultatima, sad i oni govore da izbori nisu bili regularni. Dok su o~ekivali da je Ko{tunica mogao da pobedi, ba{ ih briga {to nisu regularni, a sada i oni postavqaju pitawe bira~kog spiska. Jeste, oko pola miliona qudi je ve{ta~ku uba~eno na bira~ki spisak, a vi{e od 100.000 qudi je izba~eno sa bira~kog spiska me{etarewem vlasti. Ali da nisu malo zakasnili s tim? Mi, srpski radikali, se ose}amo kao pobednici. I mi smo pobedili. U najgorim mogu}im okolnostima osvojili mnogo glasova, a s druge strane pokazalo se da nam je i politi~ki autoritet u narodu porastao neposredno posle prvog izbornog kruga i da su gra|ani Srbije u velikom broju poslu{ali na{ apel, na{u molbu, na{ savet, da se ne izlazi na drugi izborni krug, jer nije imalo za koga da se glasa. Izvolite imate li vi neko pitawe? Izvolite. Novinar: Renato Kaprile, “Republika”, da li to {to nije iza{lo dovoqno bira~a je po va{em mi{qewu va{a zasluga ili i zasluga gospodina \in|i}a? Dr [e{eq: Pa, mo`ete jo{ da ka`ete da je to bilo zbog toga {to je ki{a padala. Ja nigde nisam primetio da se \in|i} zala`e za bojkot. Mo`e se re}i da nije imao mnogo entuzijazma u agitovawu da gra|ani iza|u, ali videli smo da je \in|i} glasao na ovim izborima. Za koga li je glasao? [ta vi mislite? Prema tome, ne mo`e se govoriti o \in|i}evoj zasluzi {to nije izabran predsednik Republike, apsolutno nikakvoj wegovoj zasluzi. Mo`da se on intimno predomislio u pogledu pord{ke nekom od kandidata, mo`da je razo~aran Labusom, to je sad wegova privatna stvar ili stvar wegove partije, to nas ne interesuje. Mo`da je on shvatio da je Labus lo{, a mi smo znali mnogo ranije da je Labus lo{. Ali od ozbiqnih politi~kih partija samo je Srpska radikalna stranka otvoreno pozivala na bojkot drugog izbornog kruga. Imate prostu ra~unicu pred sobom. Kada pogledate koliko smo mi osvojili glasova u prvom krugu, nepunih 24, 23 i ne{to odsto, kada pogledate koliko je to od bira~kog tela, to je otprilike 12, 13 odsto bira~kog tela, najvi{e 14 odsto, a 10 odsto je mawe iza{lo gra|ana na drugi izborni krug u odnosu na privi izborni krug. Bilo je i onih koji su glasali za mene u prvom izbornom krugu, pa su sada iza{li iz nekih razloga da glasaju, naravno. Ali od prilike to je to bira~ko telo. Novinar: Upravo ti rezultati, posledwi predsedni~ki izbori, pokazuju da ste dobili negde oko 24 odsto glasova, kao {to ste sada rekli. Ube|eni ste da }ete pobediti na novim izborima. Kako? Cifre govore jedno, a va{a ube|ewa su… Dr [e{eq: Kako mislite da }u pobediti, kao kandidat? 990

Novinar: Kao kandidat, da. Dr [e{eq: Pa ja vam jo{ nisam rekao ko }e biti na{ kandidat na slede}im izborima, ja sam rekao da }emo kao opozicija pobediti dosmanlijskog kandidata, a o tome ko }e biti na{ kandidat o tome }e odlu~ivati Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke. Novinar: O~igledno je da se sada u DOS-u tra`i neki kompromis. Na dana{woj konferenciji za {tampu [ami nije hteo da ka`e ako budemo imali glasawe o nepoverewu Vladi u Skup{tini na koji na~in }e glasati Demokratska stranka Srbije, ako budu ponovo u Skup{tini. S druge strane, o~igledno je da Demokratska stranka Srbije ho}e da se izme|u ovih i narednih izbora promeni ovaj izborni zakon. Da li vi mislite da je zakonito sada mewati izborni zakon, pre svega ovaj ~lan o kvorumu? I na koji na~in vi sada vidite ovaj odnos izme|u Demokratske stranke Srbije i DOSa? Dr [e{eq: Ja sam primetio da vi veoma dobro poznajete na{u politi~ku scenu, gledao sam vam i neki nastup na televiziji. Me|utim, mislim da ste pod uticajem politi~ara neznalica i iz Ko{tuni~ine stranke i iz ostatka DOSa i wihovih kvazi-eksperata, poput onog Vladimira Goatija i sli~nih koji ka`u problem je u zakonu. Nije problem u zakonu, problem je u Ustavu. Ustav tra`i u drugom krugu da iza|e vi{e od polovine, to je ustavna odredba. Novinar: Ali to je napisano i u zakonu. Dr [e{eq: Jeste, ali ne mo`ete vi promeniti zakon, pa da bude suprotan Ustavu. Ustav je stariji od zakona. To ne mo`e bez promene Ustava da se mewa. Mi se se}amo, taj problem se postavqao negde tamo i 1997. godine, ali ga nije bilo mogu}e re{iti bez promene Ustava. Ustav nije mewan u me|uvremenu. Dakle, oni mogu sada mewati izborni zakon, ali ne mogu na taj na~in da prekr{e odredbe Ustava. [to se ti~e drugog izbornog kruga potrebno je da onaj ko je izabran za predsednika Republike osvoji vi{e od polovine iza{lih pod uslovom da pola bira~kog tela iza|e na izbore. Novinar: Ali za{to to nije mogu}e. Mi imamo Zakon o saradwi sa Ha{kim trbunalom koji je protiv Saveznog ustava, mo`da to ne bi trebalo da se radi, ali mogu}e je. Dr [e{eq: Mogu}e je da se donese protivustavan zakon, e to je mogu}e. I to ne bi bilo prvi put u na{oj zemqi, ali to je protivpravno. Novinar: Jo{ jedno pitawe. Molim vas, o~igledno je da Demokratska stranka Srbije sada nije jo{ spremna da sru{i vladu Zorana \in|i}a. Dr [e{eq: Oni nikada ne}e biti spremni na to. Takva je to stranka. U toj stranci su svi onakvi kao Ko{tunica, nikakvi. Novinar: Ali na koji na~in vi ho}ete da dobijete vanredne parlamentarne izbore u Srbiji? Dr [e{eq: I parlamentarnim i vanparlamentarnim sredstvima politi~ke borbe. Sada imamo veoma jak argument da je neraspolo`ewe naroda prema vlasti izra`eno. Imali smo veoma masovne mitinge. Novinar: Goran Svilanovi} je sino} pomenuo tri mogu}e varijante. Jedna je da se sada ide krajem novembra, po~etkom decembra na novi izborni ciklus kao {to je bilo 1997. Druga varijanta je ova koju ste vi pomenuli kao mogu}u, ali nelegalnu, zna~i promena zakona bez promene Ustava. I tre}a varijanta je da se 991

ide na promenu Ustava posle Poveqe, zna~i da se srpski ustav uskla|uje sa Ustavom nove zajednice i da bi se u tom slu~aju predsedni~ki izbori odlo`ili, pa bi bili zajedno sa parlamentarnim za {est do 12 meseci. Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Vidite, ne mo`e se i}i na promenu Ustava na protivustavan na~in. Mo`e, ali to nije legalno, kao {to to rade na saveznom nivou. Ko{tunicu bije glas da je legalista, a on je naj`e{}e gazio Savezni ustav. On ne samo da nije nikav legalista, nego je antipod legalisti u pravom smislu re~i. Jo{ niko nije podneo inicijativu za promenu Republi~kog ustava. Novinar: ^eka se Poveqa pa onda. Dr [e{eq: ^eka se Poveqa, a pitawe je da li }e ta Poveqa biti usvojena. Da li }e oni imati dvotre}insku ve}inu u Saveznoj skup{tini za usvajawe poveqe. Oni bez neke od opozicionih stranaka u Srbiji ne mogu da postignu tu ve}inu. Ako Povequ usvoje bez dvotre}inske ve}ine, onda }e ona biti nelegalna, ne}emo je priznati. Savezni ustav mo`e da se mewa samo dvotre}inskom ve}inom glasova saveznih poslanika u oba ve}a i saglasno{}u republi~kih skup{tina bar za odre|ene ~lanove kako je to taksativno nabrojano. Wima fali najmawe pet glasova u Ve}u gra|ana da bi usvojili Ustavnu povequ dvotre}inskom ve}inom pod uslovom da svi wihovi iza|u, da im ~ak i Bati} glasa za povequ. Gde }e oni dobiti tih pet glasova to je sad pod znakom pitawa. Da li }e krasti drugim strankama mandate, da li }e potkupqivati poslanike, {ta }e raditi, ostaje da se vidi, ali to nije tako izvesno. Novinar: Svetlana Vukmirovi} Radio televizija Srije, Kako komentari{ete svedo~ewe novinara Dejana Aksentijevi}a u Hagu? Va{e ime je pomenuto nedavno u wegovom svedo~ewu. Dr [e{eq: Pa, o~igledno je re~ o jednom {pijunu koji se samo zaogrtao novinarskom profesijom da obavqa svoju {pijunsku delatnost. On je {pijun zapadnih obave{tajnih slu`bi. On je to i priznao govore}i za koga je sve radio i ko ga je finansirao. Me|utim, ja se ne se}am uop{te da sam mu dao neki intervju. Mogu}e je da su to bile neke moje izjave. Mogu}e je da sam takve izjave davao drugim novinarima i tako daqe. Ali besmisleno je da on svedo~i {ta sam eventualno nekome ja rekao i da na sudu neko tamo ka`e iz tu`ila{tva da ja nisam dostupan. Ja sam dostupan u svakom trenutku i ~im me pozovu spreman sam da putujem u Hag, bilo u svojstvu svedoka, bilo u svojstvu optu`enog, bilo u svojstvu posetioca. Ali da neko drugi tuma~i moje re~i to je u pravu nedopustivo. I tamo ima nekih izjava koje ja nisam izrekao. Ja se ne se}am da sam uop{te ikada s wim razgovarao. Vi znate, ja skupqam sve intervuje koje dam novinarima, onda ih objavim u svojim kwigama. Ja sam prelistao te svoje kwige iz 1995. godine, ja nisam na{ao nijedan intervju koji sam wemu dao, a koji sadr`i to {to on govori da sadr`i. Tako da je mogu}e da je on uzeo ne{to {to sam ranije dao nekom drugom novinaru. U svakom slu~aju ja sam bio spreman da idem tamo i da ne saslu{avaju druge ono {to bi eventualno trebalo da bude predmet mog svedo~ewa. Kao da se ne zna gde sam ja, ili kao da ja ne mogu da do|em, ili kao da ja ne}u da do|em. Ja ho}u da idem. Novinar: Imam jo{ jedno pitawe koje se ti~e izbora u Bosni. O~igledno je da je politi~ki sistem u Bosni jako slo`en i neefikasan. Ako samo progledamo koliko ko{ta taj slo`eni birokratski sistem. Po va{em mi{qewu, gde 992

bi bila budu}nost Bosne i unutra{we strukture Bosne, po{to ovaj birokratski politi~ki sitem mora da se promeni? Dr [e{eq: Bosna i Hercegovina ne mo`e sigurno opstati kao nezavisna dr`ava. To je nemogu}e i to je vaqda napokon svima jasno. Ona }e trajati dok su tamo okupatori. Postoje dve mogu}nosti za Bosnu i Hercegovinu, da se vrati u sastav Savezne Republike Jugoslavije kao federalna jedinica, a da bude podeqena na dva entiteta iznutra. Ako Srbija ima dve pokrajine, mo`e i Bosna i Hercegovina da ima dva entiteta, a da se vrati u okvire jedinstvene dr`ave sa Srbijom i Crnom Gorom i mogu}e bi bilo da se tu vrati Makedonija. To je jedna varijanta i ja mislim da bi ona bila optimalna i za pravoslavne Srbe i za muslimane. Jer otcepqewem Bosne i Hercegovine i muslimanski etni~ki korpus se na{ao podeqenim, ostalo je vi{e od 300.000 muslimana u Srbiji. Vaqda to nije wihov interes. I druga varijanta, ako nije mogu}e da se Bosna i Hercegovina vrati u sastav skra}ene Jugoslavije podela na srpski, muslimanski i hrvatski deo. I sve stvari na to ukazuju. S tim {to su tu muslimani najvi{e izigrani. Srbi imaju 49 odsto po odluci kontakt grupe, a onih 51 odsto koji ima Muslimansko-Hrvatska Federacija, 26 odsto pod svojom kontrolom dr`e Hrvati, a 25 odsto muslimani. Oni su izigrani od strane Hrvata i wihovih za{titinika, uvu~eni u rat protiv pravoslavnih Srba, najvi{e stradali u tom ratu, a onda prakti~ko ostavqeni na cedilu bez ikakve dr`ave. Ovo {to sada egzistira u Bosni, to nije nikakva dr`ava. Novinar: S kojim }ete konkretno opozicionim partijama razgovarati? Dr [e{eq: Pa, mi smo spremni da razgovaramo sa svim opozicionim partijama. Kada ka`em, opozicoinim partijama, mislim na socijaliste i na Srpski pokret obnove. Ima dosta malih vanparlamentarnih opozicionih stranaka, neke od wih su mene podr`ale u ovim izborima. Mi ne}emo izbegavati razgovore s wima, ali ono {to predstavqa realnu politi~ku snagu to su Socijalisti~ka partija Srbije i Srpski pokret obnove. Novinar: Zoran Glavowi}, Radio Slobodna Evropa, ukoliko opozicija bude imala jednog kandidata, ko bi bio najboqi kandidat koji bi mogao da pobedi kandidata DOS-a? Da li ste to vi ili neko drugi? Dr [e{eq: Ja znam ko bi bio najboqi kandidat, ali za{to sada prejudicirati to? Ako bi vam sada rekao mo`da bi me smenila Centralna otaybinska uprava {to neovla{}eno licitiram pre wenog stava. A i vi znate ko bi bio najboqi kandidat. Je li tako? Novinar: Fran~esko Batistini, Koriera de la Sera, {ta mislite o patrijarhu Pavlu koji je pre izbora pozvao na glasawe? Dr [e{eq: [ta vi mislite kako bih ja izgledao sad da u crkvi po~nem da dr`im liturgiju, da o~itavam molitve i tako daqe? Ka`u da su to negde naterali Labusa da radi i da je izgledalo veoma sme{to, po{to Labus nije nikda ni kr{ten, on je i neka druga veroispovest, ali to uo{te nije bitno. Znate, kao {to bi izgledalo sme{no da ja sad odjednom obavqam neku versku ulogu, versku funkciju, ja sam kao gra|anin vernik. Ja slavim krsnu slavu, meni dolaze sve{tenici vi{e puta godi{we u ku}u, slavim glavne verske praznike. Ponekad odem u crkvu, nisam ba{ mnogo revnosan, moram i to da vam prznam. Ali kao {to bi izgledalo groteskno da se ja me{am kao politi~ar u crkvene poslove, u crkvenu slu`bu, tako izgleda groteskno kad se najvi{i predstavnici crkvene hije993

rarhije me{aju u strana~ku politiku, oni tu moraju da izgube. Znate, niti se {kolovao za taj posao, niti ima politi~ku ve{tinu, niti je treniran, niti ima politi~ko iskustvo i kada ga neko gurne u to onda se politi~ki ugruva i nanese moralnu {tetu crkvi. Zbog toga smo mi protiv toga da se crkveni qudi me{aju u strana~ku politiku. Crkva mora da pripada svima, svim vernicima, bez obzira kakvo im je strana~ko opredeqewe. Na`alost, mi smo imali i ranije slu~ajeva da su se crkveni qudi me{ali u politiku i uvek je to bilo i na wihovu {tetu i na {tetu naroda i dr`ave. A nadam se da }e iz ovoga izvu}i neku pouku. [ta sada ako se ume{a na strani neke politi~ke opcije, ta je opcija pora`ena, da podnese ostavku? [ta sad to zna~i? A {ta sad to zna~i? Lepo smo ga upozoravali da se u to ne me{a i ne treba da se me{a, a ja se nikada nisam me{ao u unura{we crkvene stvari. Znate u onoj meri u kojoj se razumem u to u toj meri mogu privatno s qudima da razgovaram. Neka teolo{ka pitawa mi nisu strana bavio sam se i op{tim crkvenom istorijom i istorijom Srpske pravoslavne crkve. Uskoro }e iza}i moja kwiga gde sam sintetizovao nekoliko tih vrhunskih nau~nih istar`ivawa u tom smislu. Ali se ne me{am u crkvene poslove niti u kadrovsku politiku crkve. Crkva ne treba da se me{a u strana~ki `ivot. Crkva treba da se postavi iznad stranaka, bilo bi sme{no u Italiji, u Francuskoj, u Nema~koj da se crkva na taj na~in anga`uje. Ja mislim da bi Italijanima bilo nepodno{qivo da im papa sugeri{e {ta }e da rade, da iza|u ili ne iza|u na izbore, ili za koju }e stranku da glasaju, je li tako? Kao {to bi to bilo nepodno{qivo u Nema~koj koja je ve}inski protestantska da se wihovi crkveni poglavari na taj na~in me{aju. Dakle, te stvari treba razdvojiti, crkva ne sme u strana~ku politiku. Mo`e u strate{ka neka politi~ka pitawa, ali u strana~ku politiku ne sme da se me{a. Vi znate da sam imao vrlo neprijatno iskustvo, da li je to bila Koriere de la Sera ili Republika, neko mi je sa konferencije za {tampu preneo da sam dao izjavu i izvrnuo je smisao, a ja nikave izjave nisam davao mimo konferencije za {tampu. I ovde su svi mediji to emitovali, a nije odgovaralo su{tini i smislu mojih re~i sa konferencije za {tampu. Republika je to bila. Neke izjave sa konferencije za {tampu u pogledu predsedni~kih izbora. Ja samo `elim da me korektno citirate ako me ve} citirate. Ono {to sam zaista rekao na konferenciji za {tampu, a ne ono {to nisam rekao. Novinar: Da li ste spremni da pri~ate o zajedni~kom kandidatu sa Strankom srpskog jedinstva? Dr [e{eq: Ne. Vi znate {ta mi mislimo o toj stranci i mi ne `elimo ni{ta sa wima da imamo, jer bi to bilo krajwe kompromitantno. Ono {to smo za wih rekli to nije bilo u jeku predizborne kampawe, nego {to ina~e o wima mislimo i {to smo ranije o wima govorili. Dok je Arkan bio `iv ja sam mu u lice rekao sve {to mislim i o wemu i o wegovoj stranci. Kada je bio na vrhuncu mo}i, kada je bio najopasniji. Naravno, kao {to sam posle osudio i wegovo ubistvo, jer kakav je god on bio za `ivota nije zaslu`io na takav na~in da bude ubijen. I kada drugi nisu smeli u~estvovao sam u raskrinkavawu pozadine wegovog ubistva.

XXXIII 994

NAS 16. oktobar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, ovo je vanredna konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke koju smo zakazali zbog neverovatnog doga|aja koji se desio u Smederevu. U ~etvrtak, 10. oktobra, gostovao sam na lokalnoj televiziji Smederevo, u emisiji koju je vodio glavni i odgovorni urednik, gospodin Milan Blagojevi}, koji je danas gost na na{oj konferenciji za {tampu. Emisija je zakazana dva dana ranije, ja sam u nekoliko navrata gostovao na smederevskoj televiziji, vi{e puta, i moji strana~ki saradnici, nikad nije bilo nikakvih problema. Kada sam do{ao u Smederevo ~uo sam se odmah sa glavnim i odgovornim urednikom, gospodinom Blagojevi}em, i direktorom Televizije Smederevo, Vladicom Novakovi}em. Tad su mi saop{tili da imaju problema sa lokalnom vla{}u zbog mog gostovawa na wihovoj televiziji i ja sam im stavio do znawa da razumem u kakvoj se situaciji nalaze i da mogu da prihvatim svaku wihovu odluku. Gospodin Blagojevi} je insistirao da se emisija odr`i kako je zakazana, s obzirom da je wegovo pravo kao glavnog i odgovornog urednika da planira programsku {emu smederevske televizije a da je bilo i te kako razloga i da se sa mnom razgovara u sklopu predizborne kampawe za drugi izborni krug, rukovode}i se principom objektivnosti, da se ~uju svi politi~ki faktori, da svako izrazi sopstveno mi{qewe. Oni su tog dana imali u programu i emisiju kandidata Vojislava Ko{tunice i gostovawe predsednika Narodne demokratske stranke, Slobodana Vuksanovi}a, {to je, tako|e, bilo u svrhu potpore Ko{tuni~ine kandidature. De{avale su se neke nemile scene dok je emisija trajala, narodni poslanik Demokratske stranke Srbije iz Smedereva je do{ao u televiziju, napravio problem zbog mog gostovawa, ali najgore se desilo ve} sutradan. Milan Blagojevi}, glavni i odgovorni urednik Televizije Smederevo, koji je ve} deset meseci ~lan Demokratske stranke Srbije, dobio je otkaz, otkazan mu je ugovor o radu. I vi vidite iz ovog dokumenta da radni odnos prestaje istog dana kad je re{ewe doneto, da uop{te nema ni pouke o pravnom leku, {to je apsolutno protivzakonito, re{ewe stupa na snagu danom uru~ewa, apsolutno protivzakonito, a u obrazlo`ewu se ka`e da je glavni i odgovorni urednik, Milan Blagojevi}, samoinicijativno i bez odobrewa, ugovorio i omogu}io realizaciju emisije ~iji je gost bio dr Vojislav [e{eq. Kako je Blagojevi} blagovremeno bio upozoren da je termin u kom je gostovawe realizovano unapred, zakupqen za program druga~ije sadr`ine, o {ta se oglu{io, ugrozio poslovnu politiku ku}e i direktno prekora~io svoja ovla{}ewa. Ovim je u~inio te{ku povredu radne du`nosti. Pored ovog re{ewa, vi ste dobili kopiju izjave {efa ra~unovodstva Televizije Smederevo, Dragane Zdravkovi}, koja ka`e: ”Na osnovu programske ko{uqice od ~etvrtka, 10. oktobra, termin u 20.05 nije bio zakupqen kao ni finansijskim instrumentom obezbe|en, niti je unapred bio zakupqen”. Termin je bio potpuno slobodan i u tom terminu je zakazano moje gostovawe. Dakle, obrazlo`ewe je potpuno la`no. Moje gostovawe nije ugrozilo ni~iji tu|i, eventualno, zakupqen termin. Apsolutno ga nije ugrozilo. Problemati~no je, dakle, samo moje gostovawe. U Smederevu je na vlasti Demokratska stranka Srbije. Direktor televizije je, tako|e, aktivista Demokratske stranke Srbije. Ovakav slu995

~aj flagrantnog kr{ewa gra|anskih sloboda i prava, i ovakav slu~aj flagrantnog kr{ewa slobode javnog informisawa retko se mo`e zabele`iti i u na{oj praksi u kojoj smo navikli na raznorazne nezakonite radwe, medijske blokade, progone itd. Po ovom pitawu, mi zahtevamo da se li~no izjasni Vojislav Ko{tunica, kao predsednik Demokratske stranke Srbije i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, kako wegova partija i vlast koju dr`i wegova partija u Smederevu, mo`e da stoji iza ovakvih, nezakonitih akata. Kad ovako postupaju prema svojim ~lanovima, koji su u nekom trenutku, mo`da, neposlu{ni, ili koji nisu spremni da se odreknu svog profesionalnog morala, svoje ~asti i dostojanstva, zarad nekih sitnijih politi~kih ili kvazi-politi~kih interesa, name}e se pitawe kakvu to oni medijsku sliku Srbiji namewuju ukoliko preuzmu vlast u celoj Srbiji. Vi znate koliko mi imamo primedbi na sada{we stawe u medijima, pogotovo u medijima pod re`imskom kontrolom, a pogotovu ako ovakve stvari budemo tolerisali kako }e to stawe biti u budu}nosti. Mi zahtevamo da se odmah Vojislav Ko{tunica o ovome izjasni. Da li on stoji iza ovakvih postupaka lokalnog ogranka svoje stranke, ako mo`da ne stoji, da odmah interveni{e da se ova nezakonita re{ewa hitno povuku, anuliraju, i da prestane progon Milana Blagojevi}a, zbog toga {to je profesionalno, u skladu sa Ustavom i zakonom i Statutom Televizije Smederevo, ostvarivao svoju funkciju glavnog i odgovornog urednika. Pretpostavqam da gospodin Blagojevi} `eli, tako|e, da vam se obrati sa nekoliko re~i, i onda }emo biti spremni i da odgovaramo na va{a pitawa. Milan Blagojevi}: Dobar dan, dame i gospodo, po{tovane kolege novinari. Ja moram, zaista, pre svega, pre nego {to vam ka`em neke dodatne informacije u vezi sa ovim slu~ajem, ~iji sam direktni objekat, da se zahvalim, pre svega, gospodinu dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke {to je smogao snage da brani integritet novinarske profesije, nepristrasno obave{tavawe javnosti u jednoj vru}oj politi~koj situaciji kakva je ova u Srbiji. Sve {to je dr [e{eq rekao je ta~no ali on, naravno, nije mogao da do kraja sagleda pozadinu te stvari. I moja je du`nost da vam to saop{tim. Zna~i, taj pritisak je permanentan, pritisak na ure|iva~ku politiku, i po{to sam ja, zaista, nastojao da po{tujem i novinarski kodeks i koristio ustavno pravo slobode javne re~i i po{to sam se zalagao za stav da svoja politi~ka opredeqewa iskazujem u demokratskom parlamentarnom duhu na izborima, jednostavno sam se, veoma, trudio a i rezultati pokazuju, nepristrasno ure|ivao program u tom politi~kom informativnom segmentu, tako da je od 11 predsedni~kih kandidata bilo 8 u`ivo u Televiziji Smederevo. Dr [e{eq je veoma jasno i koncizno obrazlo`io, u stvari, pozadinu cele ove pri~e a ona je usmerena na to da se, apsolutno, svaki profesionalni i moralni integritet novinarskog ure|iva~kog programa, pozicije, dovede u pitawe, usled nekih lokalnih politi~kih kalkulacija. Jednostavno, to je veliki atak na ure|iva~ku politiku i ja, prosto, ne mogu da shvatim taj gest ni sa moralnog, ni sa profesionalnog, pa ~ak ni sa politi~kog stanovi{ta. Naime, da je gospodin direktor Novakovi} procenio da je moj ure|iva~ki potez da gospodin [e{eq gostuje u programu, ure|iva~ki proma{aj, on je imao na raspolagawu odre|ene mere putem opomene, suspenzije pa ~ak i smene. Me|u996

tim, sama argumentacija koja je ovde navedena, u obrazlo`ewu, a i ono {to je materijalni dokaz da je la`na, pokazuje da je su{tina sasvim druga. Jednostavno, nit bi se smelo tada re}i da je re~ o ure|iva~kom proma{aju, jer bi se i o tome dalo diskutovati i medijski i na svaki drugi na~in. Moj zadatak, kao glavnog i odgovornog urednika, i ponosan sam i ne smatram se u tom smislu `rtvom, jer ~ovek se ose}a `rtvom ako zaista misli da spor ne}e dobiti do kraja, a ja sam uveren da }u ovaj spor dobiti, jer su pravo i pravda na mojoj strani. Dakle, najve}a ~ast za jednog profesionalca je u tome {to je taj razgovor bio profesionalno nepristrasan, {to je bio dobro realizovan i {to je ta emisija bila gledana. Kao urednik u Televiziji Smederevo, koja pokriva oko tri i po miliona auditorijuma, ja sam ponosan sa tim ure|iva~kim potezom, i uvek bih bio spreman da u sli~noj situaciji to ponovim. Jednostavno, preduze}u sva pravna sredstva koja mi stoje na raspolagawu, bi}u veoma uporan, jer ovaj slu~aj pokazuje da su, apsolutno, objektivno, i u tom smislu, nepristrasno novinarstvo, i istra`iva~ko novinarstvo, zaista ugro`eni. U ime demokratije se sada rade takve stvari, ne dozvoqava se nikakvo nezavisno, samostalno i odgovorno ure|ivawe, i evo, ja sam od dobrih primera za to {ta se u medijskom prostoru, naro~ito u lokalnim medijima u Srbiji, doga|a. Novinar: Va{ komentar na pojavqivawe novinara kao svedoka u Ha{kom sudu? Dr Vojislav [e{eq: Znate {ta, postoje novinari, na`alost, koji bi trebalo da jasno razgrani~e svoju profesiju od {pijunske delatnosti. Ne mo`e se biti u isto vreme i novinar i {pijun. Ili ste novinar ili ste {pijun. Ali da budete u isto vreme i jedno i drugo, to je nemogu}e. To samo ovako, po{to ste ve} postavili pitawe, a detaqnije sutra, ako vas to bude sutra interesovalo. Novinar: A mo`e komentar na ovaj referendum u Iraku i da ka`ete da li su predstavnici va{e stranke bili tamo, na toj konferenciji? Dr [e{eq: Re}i }u vam samo da je Maja Gojkovi}, potpredsednik Centralne otaybinske uprave, u svojstvu me|unarodnog posmatra~a, bila na referendumu u Bagdadu a sutra na konferenciji za {tampu o tome op{irnije. Mi smo danas imali prijem za sve ambasadore arapskih zemaqa, imali smo zvani~nu audijenciju na{e poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini, na`alost, bilo je veoma malo novinara a nijedna televizija nije bila prisutna. Novinar: Izvinite, vi ste ve} deset meseci ~lan Demokratske stranke Srbije i niste imali neprijatnosti sem ove? Milan Blagojevi}: Da. Imao sam. Imao sam vi{e, u vi{e navrata u mom dosada{wem mandatu, dakle, pet meseci sam glavni i odgovorni urednik televizije, imao sam iz raznoraznih pobuda, ~etiri anonimna poziva i pretwi likvidacijom. ^ak za tekstove koje nikada nisam napisao, odnosno, otkako me,s obzirom na ukupnu situaciju u Televiziji Smederevo koja ni u materijalnom, i u svakom drugom pogledu nije sjajna, s obzirom da sam 15-16 sati dnevno koje sam proveo, obrazovan ~ovek i specijalista u poslu ulagao da stawe popravim, pratilo me je neprekidno to, ukqu~uju}i i tu negativnu klimu, ukqu~uju}i i to {to se zove pretwa. Novinar: Meni je to malo ~udno, znam da se te stvari de{avaju u Srbiji, ali, prosto, zar niste mogli to na neki drugi na~in da iznesete osim na ovaj, na ovoj konferenciji? 997

Milan Blagojevi}: Da. Da vam odmah dam odgovor. Zna~i, du`an sam da to ponovim. Ja sam izuzetno zahvalan, pre svega, gospodinu dr [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, jer upravo dr [e{eq dobro zna da se mi u nekim, kad ve} o tome moram da govorim, a vi, o~igledno na to ciqate, na moje ~lanstvo u Srpskoj radikalnoj stranci, zna~i, ja nisam ~lan Srpske radikalne stranke, i ja se zala`em za jedno drugo dr`avno ure|ewe, ali to nije predmet ove konferencije. Ho}u da vam ka`em da sam Srpskoj radikalnoj stranci i dr [e{equ zahvalan upravo zbog toga {to je omogu}io da ka`em istinu u smislu odbrane integriteta profesije. Da nastupim principijelno i da branim ovu profesiju koja je uni`ena, osaka}ena, qudi koji to rade, apsolutno slu`e kao meta. Zna~i, u tom smislu, ja sam smatrao za shodno da javnosti iznesem ovaj slu~aj, ne toliko kao moj, jer ja sam u `ivotu, kao novinar, prolazio kroz mnogo gore stvari i trpeo gore pritiske, nego zato {to je re~ o principu, po{to se u lokalnom medijskom prostoru Srbije, vi{e tako ne mo`e. Ni u jednom pogledu, ni sa jednog aspekta. Stvari moraju da se urade sistemski, zna~i, ne mo`e se normativno zagovarati jedna zakonska postavka, a upravo u ime legalizma raditi sasvim ne{to suprotno. I to je razlog zbog koga sam ja ovde. Dr [e{eq: Gospodin Blagojevi} me je obavestio da }e on da iskoristi sve zakonske mogu}nosti da istera pravdu i da svoje interese za{titi. I on to ima na raspolagawu, ta zakonska sredstva, a zakonske norme svakako wemu idu u prilog. Ovako re{ewe ne mo`e da opstane u pravnom prometu. Ali smatrali smo da je ovakav na~in alarmirawa javnosti potreban kao dodatno sredstvo suprotstavqawa politi~koj represiji koja nema upori{te ni u Ustavu ni u zakonu. A ja sam ose}ao moralnu obavezu, po{to sam na neki na~in bio uzrok ovog `ivotnog problema koji je zadesio gospodina Blagojevi}a, dakle, {to je mene pozvao da gostujem u emisiji, i ose}am se odgovornim. Novinar: Dobro, ja stvarno ne mogu da ih poredim, to je ono {to jesu, i to je ono {to jeste ~iwenica, apsolutno se tu ni{ta nije pomerilo, ali nadam se da ne bi trebalo da budu kori{}eni kao sredstvo, to je kao jedan komentar. Milan Blagojevi}: Hvala vam na komentaru i moram da vam ka`em, ako mi dr [e{eq dozvoqava, jer mislim da je ovo pitawe usmereno ostaje sinopsis emisije sa gospodinom [e{eqem, zna~i, prethodno nije ni pogledao. A ko je imao priliku da gleda oba nastupa gospodina [e{eqa, zna jednu stvar, ja sam veoma objektivno i temeqno za tv duel bio pripremqen, i postavqao veoma te{ka pitawa, tako da tu nemojte imati nikakve dileme, jednostavno, ka`em, re~ je o profesionalizmu i o povredi tog profesionalizma. Novinar: Da li mo`ete konkretno da nam ka`ete, zna~i, razlog je taj, {to ste vi dobili otkaz, to {to DSS nije `eleo da auditorijum od tri i po miliona gledalac TV Smederevo slu{a i gleda Vojislava [e{eqa? Milan Blagojevi}: Evo, poku{a}u da budem vrlo konkretan. Mislim da je deo razloga u tome, svakako. Upravo gostovawe dr [e{eqa u emisiji “Lider” TV Smederevo. Dakle, deo razloga se mo`e pripisati politi~kom faktoru. Mene niko ne mo`e da ubedi, u medijskom smislu, i da navedem taj argument, da je gospodin dr Vojislav [e{eq, neatraktivan gost, da ta emisija ne}e biti gledana, da }e u zavisnosti od kontinuirane ure|iva~ke politike, biti pristrasna, dakle, re~ je o jednom, verovatno, politi~kom strahu za koji ja nisam du`an da odgovaram. Kada je re~ o samom obrazlo`ewu ovog otkaza, ono je la`no, ono 998

je montirano, ono je falsifikat. Poenta problema je u slede}em, {to iz kabineta Vojislava Ko{tunice, nedequ uo~i ovog petka, stigao poziv sa pitawem da li je mogu}e da on gostuje u TV Smederevo. Kao glavni i odgovorni urednik, ja sam odgovorio, molim vas, ja moram da pogledam, to je bila nedeqa, ponavqam, da pogledam programsku {emu, ~u}emo se u ponedeqak, u svakom slu~aju, ima}u to u vidu. Zatim je pomenut spot, ja sam, dakle, i na to pristao, a finansijska strana stvari, to uvek ide, naravno, preko nadle`nih organa, Pomenuta gospo|a, a ja iz dobrog vaspitawa i prostojnosti, ne}u da ka`em, jednostavno, nije u redu da to ka`em, da se uop{te tokom cele nedeqe nije javila. Znate, to mo`e da bude indikativno, a lokalni politi~ari stranke su, jednostavno, i gospodin vr{ilac du`nosti direktora, i gospo|a zamenik urednika, doneli odluku da ta~no na dan gostovawa dr [e{eqa, koji je bio uredno najavqeno, u programsku {emu, preko naloga organizatora, uvrste sadr`aj koji su oni hteli, ~ime sam ja, de fakto, ve} tada bio sklowen sa tog mesta. Sutradan usledilo je i ovo nakazano, nezakonito i, zaista, u svakom smislu, fingirano re{ewe, kao pravna potvrda akta koji je ve} u~iwen. Novinar: Pomenuli ste da je tokom emisije do{ao poslanik DSS-a, volela bih da znamo o kome je re~, isto tako da ste vi i gospodin [e{eq ve} i razgovarali sa direktorom kad ste do{li, oni su rekli da su znali za taj neki politi~ki pritisak, da li mislite da je direktno do{lo nare|ewe da se, na taj na~in, zavr{i ta emisija? Milan Blagojevi}: Evo ja }u re}i svoj stav. Zna~i, naravno, da ni u kom slu~aju ne bih dozvolio da se emisija u`ivo prekine. Zna~i, nezavisno od bilo kakvog politi~kog pritiska, to ne bih dozvolio. Sem po cenu da me fizi~ki uklone, jer upravo dozvoqavawe jedne takve situacije, zna~i, apsolutno, pobijawe mog profesionalnog i moralnog integriteta. Emisija je redovno ugovorena, kao {to vidite, termin nije bio zakupqen, ja sam kao urednik, ponavqam, procewivao gostovawe, odlu~io se da uputim poziv gospodinu [e{equ, on se qubazno odazvao, mi smo dogovor ispo{tovali, emisiju zavr{ili. Svaki upad u televiziju, pokazivao bi najvi{e o onome ko je upao. To je poslanik Dragan [ormaz. Dr [e{eq: Vidite, kad sam do{ao i kad mi je gospodin Blagojevi} saop{tio da se vr{e pritisci na wega da se otka`e emisija, ja sam mu rekao, a on vam to mo`e i potvrditi, da ja potpuno razumem wegovu situaciju i da sam ja spreman da odem, da ne bi wemu to neke probleme stvorilo. On je insistirao da emisija bude, po{to je emisija zakazana, kako se to uobi~ajeno radi, i kako je to po nekim pravilima, propisima itd. I ja sam tako sa wim u{ao u studio. Dakle, tu nije bilo nikakve incidentne situacije, vrlo qubazno su me primili i gospodin Blagojevi} i direktor Vladica Novakovi}. Vladica Novakovi} se nije mnogo ni me{ao u na{ razgovor, pokazao je nelagodnost zbog te situacije. Znate, i u jednom trenutku izrazio zabrinutost za sudbinu gospodina Blagojevi}a i to moram da priznam, to je dok je gospodin Blagojevi} iza{ao iz kancelarije, ja sam ostao jo{ nekoliko minuta sa Vladicom Novakovi}em. Ja sam, zato, ube|en, da Vladica Novakovi} ovakvo re{ewe nije doneo svojom voqom. Ube|en sam da je nateran da donese to re{ewe, jer se se}am i kako je izgledao kad je emisija zavr{ena, on je mene i tada sa~ekao i qubazno se sa mnom pozdravio i bio zabrinut, zbog spoqa{weg faktora, ~ija se jo{ `e{}a intervencija o~ekivala. 999

I drugo, {to je va{a koleginica malopre rekla, nije nama namera, ovde, upotreba novinara. Vi znate kako se novinari ~esto upotrebqavaju, novinari koji nemaju svog li~nog integriteta itd, i takvih ima u novinarskoj bran{i kao {to ima i me|u politi~arima, i me|u svim drugim profesijama. Nama je, ovde, stalo da se `igo{e jedna lo{a pojava, jedno kr{ewe elementarnih qudskih prava. Elementarno kr{ewe je osnova pravnog poretka, to je nama ciq. Ovde mo`e biti, ako se ba{ insistira, upotreba `rtve. Znate, uvek se ne~ija `rtva isti~e kao primer da se takve `rtve ne bi ponavqale i to je jedna vrsta upotrebe `rtve ali u pozitivne svrhe. I mi nemamo, ovo je sad van predizborne kampawe, novi izbori jo{ nisu zakazani, mi `elimo da se ovaj slu~aj {to pre re{i u skladu sa Ustavom i zakonom. Ja sam vam, ~ak, rekao, na odre|eni na~in, da izra`avam nevericu da je li~no Ko{tunica ovo uradio, ali on mora da interveni{e. Ja zato wega javno prozivam ovde, pred svima vama, da se izjasni o ovom pitawu. Da li mo`e iko ozbiqan u ovoj zemqi da stoji iza ovakvog akta? Ja mislim da ne mo`e. Mo`da je postojao neki politi~ki interes wihove stranke da ja ne gostujem. Onda mo`ete pretpostaviti kakav je to politi~ki interes. Mo`da su mogli suptilnijim metodama da to urade. Ovako, brutalno su uradili, {to pokazuje apsolutno nepo{tovawe principa pravnog poretka. Znate, pokazuje visoku dozu beskrupuloznosti, da je bio neko skrupulozniji, pa dobio zadatak da politi~ki likvidira gospodina Blagojevi}a, da se strpi 10-15 dana, pa da mu po zakonu o radnim odnosima uru~i otkaz, ili da ga razre{e kao glavnog i odgovornog urednika. Ovo je toliko brutalno ura|eno da ja ne pamtim sli~an primer u proteklih 10-12 godina. Znate, i ranije su se de{avale sli~ne stvari, ali uz po{tovawe vi{e ili mawe zakonske procedure, tad nikome nije uskra}ivano pravo na `albu, sad, znate, gone vas zbog jedne stvari, a neprekidno tvrde da to rade zbog druge stvari, i tako daqe. To su dosta ~este pojave u na{em dru{tvu. A ovako brutalno da se pogazi i Ustav i zakon i da se ka`e, e od ovog momenta odlazi{ sa posla. Ja ne znam da li mo`ete jo{ na neki sli~an primer da mi uka`ete, da li se se}ate nekog sli~nog primera? Novinar: Da li je TV Smederevo ~lanica neke medijske asocijacije i da li ste vi li~no ~lan jednog od dva udru`ewa i da li ste ih upozoravali na ove probleme o kojima ste govorili, koje ste ranije imali? Milan Blagojevi}: Da. TV Smederevo je pridru`na ~lanica a ona je, ina~e, ~lanica Radio televizije Srbije, sedi{te u Hilandarskoj 3, naravno da je, to {to mene prati otkako sam glavni i odgovorni urednik, registrovano i u medijima. Ja sam rekao, u Smederevu postoji udru`ewe novinara i programskih radnika koje je od starta vr{ilo odre|enu politizovanu hajku na moj rad, jer ja sam do{av{i u TV Smederevo, kao glavni i odgovorni urednik, prosto, tra`io da radimo i pravimo program, da on bude boqi i tako daqe, tako da mi lokalni mediji, ba{, iskreno re~eno, nisu bili mnogo nakloweni, verovatno zato {to sam poku{ao da u televiziji napravim ne{to boqe nego {to je bilo. Drugi je razlog, kad me ve} pitate, svojinski status Televizije Smederevo, odnosno kapitala. Ja vas ne bih sada time zamarao, sve je to, dakle, bilo u igri, a indikativno, da pomenuto udru`ewe nije uop{te reagovalo bilo kakvim saop{tewem, dakle, u Smederevu govorim, to mnogo govori o na{oj kolegijalnoj i svakoj drugoj savesti. Novinar: Koliko dugo ste bili urednik televizije? 1000

Milan Blagojevi}: Pet meseci. Ovo je peti mesec. Novinar: A da li ste bili pre zaposleni na televiziji Smederevo? Milan Blagojevi}: Ne. Pre toga sam bio zaposlen na radiju. Nisam ~lan udru`ewa. Novinar: A da li je uslov da postanete urednik TV Smederevo, bio da, jedan od uslova, ~lanstvo u DSS-u? Milan Blagojevi}: Ne. Ja sam se javio po konkursu. Ja sam odgovarao uslovima konkursa. Znate {ta, sigurno je da je postojala neka politi~ka saglasnost. Jednostavno, moj program je prihva}en. Program TV Smederevo je prihva}en od strane osniva~a. Drugi deo osniva~a, to moram da ka`em, dakle, druga stranka koja je na vlasti u Smederevu, nije bila za ovakav potez. Dakle, ona je (Demokratska stranka), naravno, imala svoje razloge. Ona osu|uje takav postupak. Dr [e{eq: Jo{ samo ovo da imate u vidu, ovaj vremenski raspon. Gospodin Blagojevi} je pre deset meseci popunio zahtev za ~lanstvo u Demokratskoj stranci Srbije a pre pet meseci je postao urednik. Dakle, sam ~in u~lawewa ne mo`e da se vezuje za imenovawe na uredni~ko mesto. Pazite, u vo|ewu kadrovske politike, uobi~ajeno je da se to uzima u obzir, ali ne mo`e biti, formalno-pravni argument za izbor ili neizbor. Ali nije se u~lanio da bi postao urednik, jer je posle pet meseci raspisan konkurs za urednika. Ima li jo{ pitawa? Hvala vam {to ste do{li.

XXXIV NAS 17. oktobar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, vi ste dobili ovde kopiju pisma koje sam uputio danas Slobodanu Milo{evi}u, faksom. Samo vas jednu stvar molim, radi na{e budu}e uspe{nije saradwe, da pismo od sutra bude dostupno javnosti. Nadam se da }ete biti korektni, jer to pismo treba, ja ne znam da li }e danas popodne ili sutra ujutru biti tamo saop{teno, a taj deo su|ewa je sada zatvoren. Da li mo`ete to da mi obe}ate? Ovo je sada stvar korektnosti, dobili ste da mo`ete od sutra da objavite, ako neko prekr{i, onda je to nemoralan ~in. Novine izlaze sutra, zbog ovih elektronskih medija, imajte to u vidu, a sada, znate, ja ne mogu nikoga da na silu teram, ali to neke odre|ene konsekvence povla~i. O ~emu se ovde radi? Vi ste videli da je u slu~aju posledwa dva svedoka, u slu~aju Dejana Anastasijevi}a i Jovana Dulovi}a, do{lo do pozivawa na neke moje stvarne ili izmi{qene izjave od pre nekih pet, {est godina. Tu ne{to ima, da sam zaista tako izjavio, ne{to tako nisam izjavio, oni to sad prera|uju, a ne{to su i neistinito ubacili. Na svu sre}u, ja imam sve svoje intervjue i javne izjave, i javne konferencije za {tampu, objavqene u mojim kwigama. Prema tome, sve je to sa~uvano i ja to dosta savesno i pedantno radim, jer znam da je to, da to mo`e kad-tad biti veoma zna~ajno. [to se ti~e su{tine tog svedo~ewa, wihovog, ono je potpuno la`no. I to se vidi iz ovoga pisma, jer moj prvi susret sa Milo{evi}em je bio po~etkom 1992. godine i to na sednici Narodne skup{tine, 27. februara, samo rukovawe i upo1001

znavawe i ni{ta vi{e, on je ve} sedeo u klupi kad sam ja prolazio i tu smo se samo rukovali. A u maju 1992. godine prvi susret kod wega u kabinetu, prvi moj razgovor sa wim. I taj razgovor je u celosti bio posve}en saveznim izborima. A vi znate posle 1993, 1994, 1995. godine do{lo je do `estokog propagandnog rata izme|u Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije, u tom ratu i oni su protiv mene lansirali {ta im je god padalo na pamet, i da sam zaklao `enu Slobodana Jovi}a, i da sam ubio ovoga, ubio onoga i tako daqe, u tom parirawu i mi smo protezali najte`u artiqeriju, ko je imao bujniju ma{tu taj je kretao sa te`im argumentom, pogotovu izme|u dva zatvora. Vi znate, ja odem u zatvor, posle ~etiri meseca izlazim i na zatvorskoj kapiji dr`im jo{ o{triji govor protiv vlasti, protiv Milo{evi}a. Tako je bilo, stariji me|u vama se toga se}aju. Ali to ne mo`e biti dokaz na sudu. Dokaz na sudu mo`e biti samo ono {to je utemeqeno na ~iwenicama. ^iwenice su takve da je Srpska radikalna stranka imala veliki broj dobrovoqaca, wih je bilo oko deset hiqada. Iz propagandnih razloga mi smo to preuveli~avali na tridesetak hiqada, i to je ta~no, ali su svi na{i dobrovoqci bili u regularnim vojnim sastavima. Prva grupa dobrovoqaca je bila u teritorijalnoj odbrani Borova sela, i ona je u~estvovala u bici 2. maja u Borovu selu. Kad su hrvatski policajci napali selo, iznenada, autobusima do{li i ubili, ve} u startu, nenaoru`anog Vojislava Mili}a iz nekog sela iz okoline Vaqeva. Posle toga, kad su se na{i qudi i dobrovoqci, i me{tani, do~epali oru`ja, Hrvati su do nogu potu~eni, i tu ih je izginulo vi{e od trideset. Me|utim, predstavili su da ih je izginulo samo {esnaest, jer je toliko bilo poginulih hrvatskih dr`avqana, ostalo su bili strani pla}enici, mahom Kurdi i neki drugi. Nalazili su kod wih la`ne stare nema~ke marke, jo{ iz hitlerovog vremena, Paveli}eve kune, i ti jadni qudi, nepismeni, nisu znali, tako su im plate davali Hrvati, koji su ih anga`ovali da se za wih bore. I oni tako izginu, negde ga sahrane, zakopaju ko zna gde, i nestane ~ovek. Tim sredstvima su se slu`ili. Posebno bih hteo da vam uka`em na slu~aj Jovana Dulovi}a. On je bio novinar Ekspres Politike, i izba~en je, svojevremeno, iz Ekspres Politike, jer je krao iz sudskih spisa dokumente i koristio u nekoj svojoj rubrici u Ekspres Politici. Iskoristi nepa`wu sudije i ukrade mu deo spisa i odnese iz suda. Re~ je o takvom ~oveku o kome imam najupe~atqivije svedo~ewe wegovog brata, ambasadora Dulovi}a. On je bio dugo ambasador u Libanu. Kad sam prvi put bio u Iraku, po povratku iz Iraka, u Damasku, sam se sreo sa ambasadorom Dulovi}em, koji je specijalno do{ao iz Bejruta da se susretne sa mnom. On mi se najvi{e `alio na svog brata Jovana, zato {to je izdajnik, zato {to pi{e u antisrpskim novinama, {to vodi izrazito antisrpsku politiku, u~estvuje u antisrpskim naporima svih srpskih neprijateqa. To je bila ispovest ambasadora Dulovi}a pred desetak qudi. Tu su bili svi ~lanovi delegacije Srpske radikalne stranke, jedan arapski novinar i publicista, na{ prijateq koji ~esto putuje sa nama i kao prevodilac, i bio je generalni konzul, tada{wi, Jugoslavije u Damasku. Danas smo vam podelili ovaj broj Velike Srbije u kome u jednoj re~enici na 64. strani navedeno da smo se susreli sa na{im ambasadorom u Libanu, Dulovi}em, koji je u Damask do{ao da bi se video sa dr [e{eqem. Dakle, nije interpretiran detaqno taj razgovor, ali ovde vam je dokaz da 1002

je ambasador Dulovi} do{ao specijalno iz Bejruta u Damask da se sretne sa mnom. To je bilo, ovo je iza{lo u martu 2001. godine, a to se desilo negde u februaru 2001. godine, dakle, pre godinu i po dana. Za{to sam sa ovim po~eo dana{wu konferenciju za {tampu? U svemu ovome {to se de{ava, iskrsao je kqu~ni, krunski argument za na{u raniju tezu da su neki mediji puko sredstvo u rukama zapadnih obave{tajnih slu`bi. To je sigurno list Vreme. Ima ih jo{, ali mi smo to jo{ pre deset godina govorili. I to je istina. I vi vidite sada koliko je tamo {pijuna i ~ime su sve oni slu`ili, i kako sada slu`e. Pri~a Dulovi} kako je kroz poluzatvorena vrata slu{ao moj razgovor sa oficirima JNA u Vukovaru. I on sada interpretira {ta sam ja rekao u tom razgovoru. Zapravo, i ono {to interpretira u su{tini je ta~no, ali onda se doda pone{to {to bi moglo da vodi na neku drugu stranu. Vi se se}ate tih ratnih zbivawa, pogotovu starije va{e kolege, pijan dobrovoqac Srpske radikalne stranke bio je nezamisliv na bilo kom frontu. Srpske dobrovoqce iz Srpske radikalne stranke svuda su hvalili lokalni Srbi kao najdisciplinovanije, najhrabrije. Zbog toga smo mi uvek dobro prolazili na izborima i u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, jer su nas qudi cenili, zato {to na{i dobrovoqci nisu pqa~kali, nisu ubijali, nisu otimali, nisu se raskala{no pona{ali i zbog toga smo mi ponosni na na{e dobrovoqce, jo{ nijedno ime dobrovoqca Srpske radikalne stranke nigde nije pomenuto, u kontekstu nekog konkretnog ratnog zlo~ina. To {to }e meni poku{ati neko da pripisuje te samonikle bande, `ute ose, bele orlove, i sli~no, to su gluposti. Samoniklih bandi je bilo, vi znate, i `ute ose su razoru`ane kod Zvornika i su|eno je dvojici pripadnika, i tako daqe, mo`da je to trebalo `e{}e raditi, mo`da je trebala ~vr{}a disciplina, to je sad drugo pitawe. Ali te samonikle bande nisu imale veze sa regularnim snagama srpske vojske ili srpske policije. Dame i gospodo, okupatori se iz petnih `ila trude da privole kosovskometohijske Srbe da iza|u na predstoje}e lokalne izbore. Stav je Srpske radikalne stranke da se ti izbori, sa srpske strane, moraju bojkotovati, da je bila te{ka gre{ka {to su svi najvi{i dr`avni funkcioneri Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, svojevremeno, pozivali kosovsko-metohijske Srbe da iza|u i na parlamentarne izbore, dok nije u `ivot u potpunosti provedena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. I sad Srbima sva{ta obe}avaju da bi iza{li na izbore. [to sad, prvo, ne provedu decentralizaciju pa da se onda ide na lokalne izbore. Ima li smisla posle lokalnih izbora provoditi decentralizaciju? Srbi tra`e decentralizaciju. Srbi, pre svega, tra`e podelu Kosovske Mitrovice u dve op{tine, i ni{ta nema racionalnije od tog zahteva. Gde je srpska vojska i policija na Kosovu i Metohiji? Do hiqadu srpskih vojnika i policajaca je, ve} odavno, trebalo da bude tamo razme{teno. Za{to se ne ispune ti uslovi? Za{to nisu stvoreni uslovi da se vrate prognani Srbi, Romi, muslimani, Goranci, Turci, Egip}ani, pa tek da se onda ide na izbore? ^emu izbori dok je nekoliko stotina hiqada qudi jo{ u progonstvu? U nedequ se dr`e parlamentarni izbori, vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Srpska radikalna stranka nastupa na tim izborima u okviru patriotske koalicije za Jugoslaviju, i mi o~ekujemo da }e, patriotski orijentisana, gra|ani Crne Gore na{oj koaliciji ukazati zna~ajno poverewe, s obzirom da su veoma kompromitovane obe dominantne politi~ke snage, i ona koja 1003

sledi Mila \ukanovi}a, i ona koja sledi Predraga Bulatovi}a. Za \ukanovi}a smo odavno rekli sve {to smo imali, i za wegovu separatisti~ku politiku, i za povezanost sa kriminalom i tako daqe. I za Predraga Bulatovi}a smo rekli mnogo toga, a tek }emo imati {ta da ka`emo. Predrag Bulatovi} se sad pona{a najpokvarenije, poku{ava la`ne glasine da proturi kroz crnogorsku javnost, kako mi imamo kontakte sa \ukanovi}em, kako sa wim sara|ujemo i tako daqe. Sve zato {to je upla{en na{e snage i {to je svestan da je narod raskrinkao izdajni~ku politiku Socijalisti~ke narodne partije i wenog vo|e, Predraga Bulatovi}a. Srpska radikalna stranka ne}e nikada slediti ni \ukanovi}eve separatiste ni ove pokvarewake Predraga Bulatovi}a, koji su patriote samo na re~ima, a na delu uvek izdajnici. Vi ste videli kako su se pona{ali oko isporuke Srba Ha{kom tribunalu, kako su se pona{ali povodom izve{taja Anketnog odbora o ubistvu Pavla Bulatovi}a i tako daqe. Za sutra je zakazana sednica Narodne skup{tine Republike Srbije. Generalni sekretarijat Narodne skup{tine danas je, na zahtev Srpske radikalne stranke, odgovorio da poslanici Srpske radikalne stranke i daqe ne mogu da prisustvuju sednicama Narodne skup{tine, i to jo{ jedan dan, sutra }e na sednici biti prisutni samo Tomislav Nikoli} i Gordana Pop-Lazi}. Srpska radikalna stranka ne bi, u principu, bila protiv izmena Zakona o izboru predsednika Republike, jer bi bilo sasvim normalno da se ukine odredba, po kojoj je potrebno da u drugom krugu iza|e apsolutna ve}ina pripadnika bira~kog tela, me|utim, okolnosti u kojima se sve ovo odvija, su krajwe problemati~ne. ^uli ste reagovawe Saveznog ustavnog suda. A kad je Srpska radikalna stranka, nedavno, podnosila ustavnu `albu Saveznom ustavnom sudu, odbili su nas. Mi smo podnosili ustavnu `albu povodom nov~anog ka`wavawa narodnih poslanika, {to je potpuno protivustavno. Tada su se proglasili nenadle`nim i kaznili nas nov~ano zbog uvredqivog izra`avawa u ustavnoj `albi. A re~ je o kvalifikacijima takvog jednog ~ina, nov~anog ka`wavawa narodnih poslanika, od strane parlamentarne ve}ine, odnosno, od strane onih koji dr`e vlast u rukama. O~igledno je da je Ustavni sud Savezne Republike Jugoslavije, potpuno u rukama Vojislava Ko{tunice, da je instrumentalizovan. Kao {to je, sa druge strane, o~igledno, da je Ustavni sud Republike Srbije, potpuno u rukama Zorana \in|i}a, da je instrumentalizovan od strane Zorana \in|i}a. Ko{tunica ima svoj ustavni sud, Savezni ustavni sud, \in|i} ima svoj ustavni sud, Republi~ki ustavni sud, a {ta da mi radimo koji nemamo nikakav ustavni sud. [ta mi sada da radimo? Mi, ve}ina gra|ana Srbije, nemamo nikakav ustavni sud. Savezni ustavni sud, privezak Demokratske stranke Srbije, Republi~ki ustavni sud, privezak Demokratske stranke. A u na{oj zemqi, zapravo, ustavnog sudstva nema. Mi smo rekli sve {to mislimo o uklawawu Ko{tuni~nih poslanika iz Narodne skup{tine, ali to isto mi mislimo po pitawu otimawa Socijaldemokratije Vuka Obradovi}a, a Ko{tunica je u tome u~estvovao. Vi ste videli kako je Ko{tunica }utao kad smo mi podnosili `albe i tu`be, povodom nepostojawa jedinstvenog bira~kog spiska, i povodom na{e tvrdwe da je u bira~kom spisku mnogo nepostoje}ih gra|ana. Ko{tunica je }utao. A sad odjednom on pote`e taj argument. Da je dobio izbore, to ne bi bio problem, da je pobedio, onda bi bilo sve u redu, po{to nije dobio izbore, e sad je to problem. Je li to principijelno pona{awe? Je li to legalizam? Pa nije mu jedini problem to 1004

{to ne postoji jedinstveni bira~ki spisak, problem je i to {to je bilo {est falsifikovanih kandidata na izbornom listi}u, i to je bio problem. Problem je bio i to {to je onemogu}en rad Nadzornog odbora. On to ne smatra problemom, on bi samo sada da se ponovo to broji, kao {to je jednom dobio, na silu, predsedni~ku funkciju, on bi to ponovo, e to ne mo`e ponovo. Sada kada bi i dobio presudu Vrhovnog suda, na osnovu svoje tu`be, posledica ne mo`e biti wegovo progla{ewe za predsednika, nego poni{tavawe izbora, to je krupna nepravilnost, koja pokazuje da se mora po~eti iz po~etka. Dakle, vra}amo se na isto. Principijelno ne bi se smelo dozvoliti da se iza|e na nove izbore bez jedinstvenog bira~kog spiska. Ali to pitawe smo samo mi postavqali, drugi su }utali, drugi kukumav~e samo onda kad su li~no pogo|eni. Dame i gospodo, sutra delegacija Srpske radikalne stranke putuje u zvani~nu posetu Narodnoj Republici Kini, na poziv Svekineske asocijacije za me|unarodno razumevawe. Mi }emo u poseti Kini ostati skoro nedequ dana, pored mene, u delegaciji je Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i Zlata Radovanovi}, sekretar redakcije Velike Srbije. Mi }emo, prethodno, imati dosta zvani~nih susreta i u Moskvi, sa liderima ruskih politi~kih partija i parlamentarnih frakcija, dok smo na proputovawu, a u Kini o~ekujemo vrlo zna~ajne politi~ke susrete i na{a stranka je spremna da realizuje zvani~nu saradwu sa kineskom komunisti~kom partijom. Ovo je ve} tre}i put da sam dobio poziv da putujem u Kinu. Prvi put je bilo 1998. godine, pa je poremetio rat, trebalo je da idem negde krajem marta, tad je izbio rat, drugi put je trebalo da putujem nakon septembarskih izbora 2000. godine, a vi se se}ate {ta se tada desilo i evo sada, po{to je tre}i put obnovqen poziv, mi smo odlu~ili da putujemo, iako je kod nas i daqe politi~ka situacija zagrejana do usijawa. Srpska radikalna stranka ponovo upozorava javnost na veliku aferu koja }e tek eksplodirati svom silinom po pitawu mafija{kog i {pijunskog delovawa Aleksandra Radovi}a, donedavno {efa Republi~ke uprave javnih prihoda, koga je Ko{tunica doveo na tu funkciju, po preporuci generala Peri{i}a, on je u to vreme verovao, neograni~eno, generalu Peri{i}u a nedavno je general Peri{i} ovde raskrinkan kao {pijun. Saradwa Peri{i}a i Radovi}a datira jo{ iz vremena rata, sa prostora Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, a Aleksandar Radovi} je toliko kompromitovan raznim {pijunskim i kriminalnim poslovima, da je zbog toga uporno izbegavao da bilo gde bude fotografisan, da mu se fotografija pojavi u medijima, ~ak, apsolutno, nije dozvoqavao ni glas da mu bude snimqen. On je, videv{i da }e biti raskrinkan, pobegao iz zemqe, a kad po~ne uskoro su|ewe generalu Mom~ilu Peri{i}u, o~ekujemo da }e ta stvar sa Aleksandrom Radovi}em biti do kraja raskrinkana a ne bi me iznenadilo, i pre toga, da se dese i neke druge ostavke, i jo{ neki da pobegnu iz zemqe, i izdajnici i mafija{i. [to se ti~e samog Radovi}a, wegova {pijunska i kriminalna uloga je toliko izra`ena, da ga, verovatno, o~ekuje najte`a kazna robije. Izvolite, imate li vi neka pitawa? Novinar:Za sutra je zakazana ta sednica Skup{tine Srbije, me|utim, pre nekih pola sata je do{lo saop{tewe da je otkazana. Pretpostavqam da vi to ne znate. Dr [e{eq: Ne. Nismo dobili ni{ta zvani~no, sad }emo da vidimo u po1005

slani~koj grupi, da li je tamo ne{to stiglo. Novinar: Pitawe za Tomislava Nikoli}a. [ta mislite o predlogu premijera da predsednika Srbije bira parlament a ne narod? Dr [e{eq: Pa odgovori ti, tebi je pitawe postavqeno. To je sad deplasirano da ovoga trenutka o tome razgovaramo. Novinar: Ali kao o ideji? Dr [e{eq: A kao o ideji bi se moglo razgovarati, ako do|e do ustavnih promena. Ina~e, onaj ko vodi konferenciju, on odgovara na pitawa, takva je praksa. Znate, ideja je u skladu sa na{im programom i vi tu ideju mo`ete na}i u programu Srpske radikalne stranke, posle ove konferencije mo`ete da dobijete jedan primerak tog programa. A mo`da ga imate i od ranije, objavqen je u specijalnim izdawima Velike Srbije. Me|utim, Ustav sada propisuje ovako i ovi izbori moraju da se odr`e onako kako Ustav propisuje. Ako do|e do ustavnih promena, mi smo spremni da podr`imo tu opciju, ali nismo spremni da se ide na promenu Ustava zato {to nije na ovim izborima izabran predsednik Republike, jer to ne mo`e biti razlog za promenu Ustava. To {to narod nije hteo nijednog od ove dvojice kandidata, nije razlog za promenu Ustava. Ali Ustav mora da se mewa po Ustavom propisanoj proceduri, a ne onako kako zami{qa Ko{tunica, da se pona{a kao da ne postoji Ustav Srbije i da gazi, jednostavno, {to je rekao u zavr{nici svoje predizborne kampawe. Ustav se mora mewati na striktno Ustavom predvi|en na~in. Ina~e, po na{em mi{qewu, demokratskiji je kad parlament bira predsednika, nego kad se ide na neposredne izbore, jer je re~ o najvi{em funkcioneru izvr{ne vlasti. Predsednik Republike je, formalno, {ef izvr{ne vlasti. On je samo simboli~no {ef dr`ave. Formalno-pravno je {ef izvr{ne vlasti i dobro je da {ef izvr{ne vlasti bude pod striktnom kontrolom parlamenta, da mo`e parlament lak{e da ga smeni. Onda je to demokratskije, jer u predsedni~kim sistemima, gde se ide na direktne izbore predsednika republike, na{ sistem nije predsedni~ki, on ima samo ovaj element predsedni~kog sistema, direktan izbor. U predsedni~kom sistemu, predsednik ima mnogo ve}e nadle`nosti, pogledajte ameri~ki, francuski ili ruski sistem. Tamo su nadle`nosti predsednika mnogo, mnogo ve}e i to otvara put autolitarizmu, dakle, negaciji demokratije. Tamo gde parlament mo`e da smeni, na lak i jednostavan na~in, i vladu i predsednika republike, tamo je demokratija razvijenija, jer postoji, u sistemu podele vlasti, superiornost zakonodavne vlasti nad izvr{nom. Tako da mi sada tu inicijativu ne bismo prihvatali, ali ako se pristupi, na ozbiqan na~in, ustavnim promenama, mi ve} znamo nekoliko stvari koje bi trebalo mewati u Ustavu. Treba ukinuti institut dru{tvene svojine, treba ukinuti monopol dr`ave nad gradskim gra|evinskim zemqi{tem, dakle, propisati da ono mo`e biti u privatnoj svojini, jer ako ~ovek ima privatnu ku}u, logi~no je da i plac na kojoj je ku}u podigao bude i wegov, i treba uneti odredbe o zastavu, grbu i himni Srbije, to su ve} tri stvari koje bismo mi prihvatili da se mewaju u Ustavu, ali zbog toga nije nu`no donositi novi Ustav, on mo`e da se promeni ustavnim amandmanima, i niko pametan ne donosi novi Ustav, ako radi neke mawe izmene koje mo`e i ustavnim amandmanima. Amerikanci svoj ustav nisu mewali vi{e od dvesta godina, ali su imali, ve}, skoro, dvadeset ustavnih amandmana, do sada, na taj ustav. Mi imamo jedan 1006

na{ interni dogovor, znate, da onaj ko vodi konferenciju za {tampu, samo on odgovara, to ni{ta nije sporno. Slede}u konferenciju }e vam dr`ati Tomislav Nikoli} ili konferencije, ako ih bude nekoliko, po proceni, mo`da }e biti neka vanredna. Novinar: Posle 5. oktobra 2000. godine, bili smo svedoci velike medijske kampawe u kojoj se govorilo o slobodi i nezavisnosti sudstva, izme|u ostalog, pa {ta u tom kontekstu mislite o eksponirawu predstavnika Ustavnog suda Srbije, sudija Ustavnog suda Srbije, kao i okru`nog suda i drugih rukovodilaca u sudu. Naro~ito me interesuje {ta mislite o eksponirawu, ovih dana, Slobodana Vu~eti}a? Dr [e{eq: O eksponirawu Slobodana Vu~eti}a mislim sve isto {to mislim i o eksponirawu Mom~ila Gruba~a. Sve isto mislim. I jedan i drugi ne zaslu`uju da budu predsednici ustavnih sudova. I jedan i drugi se pona{aju kao puki politikanti, i sa pravni~kom strukom nemaju nikakve veze. Kao {to imam najgore mi{qewe o pona{awu Leposave Karamarkovi}, predsednika Vrhovnog suda Srbije, a pogotovu sudije Vrhovnog suda Zorana Ivo{evi}a, koji su prekr{ili svaku meru u zloupotrebi prava, koji su na{ sudski sistem u~inili nakaradnijim nego {to je ikad bio. A posebno mogu da apostrofiram jednog notornog kriminalca i mafija{a, kakav je Rade Terzi}, okru`ni javni tu`ilac. Takvog mafija{a, u organima sudske vlasti, nikad ranije nismo imali. On je direktno povezan sa glavnim mafija{kim klanovima. On direktno radi po wihovim nalozima, i kad treba nekog nevinog da optu`i, i kad treba nekog krivog da elegantno oslobodi. Novinar: Da li mislite da, va{ stav, da li je politi~ki korektno ili nekorektno, da jedna velika partija kao {to je Demokratska stranka Srbije, nema svoje predstavnike u Skup{tini? Dr [e{eq: Republi~ka skup{tina je i nelegalna i nelegitimna. Jedan od razloga, {to Narodna skup{tina Srbije nije legalna, i nije legitimna, je i to {to su, na protivustavan i protivzakonit na~in, izba~eni poslanici Demokratske stranke Srbije. Mi to ne prihvatamo. Od prvog dana mi se tome `e{}e suprotstavqamo nego sam Ko{tunica. Jer Ko{tunica sve ne{to i{~ekuje da mu neko drugi re{i taj problem, OEBS ili neko sli~an. Nije legalna Narodna skup{tina. Mi u tome ne u~estvujemo. Ali ona nije legalna ni iz mnogo drugih razloga. I sam Ko{tunica je mnogo doprineo nelegalnosti i nelegitimnosti Narodne skup{tine. Jer prve restriktivne odredbe kojima su su`avana prava opozicionih narodnih poslanika, potekle su iz Ko{tuni~ine stranke, na inicijativu Demokratske stranke Srbije su usvajane. Nas ne mo`ete naterati da se opredelimo, u sukobu izme|u \in|i}a i Ko{tunice, mi smo i protiv \in|i}a i protiv Ko{tunice. Tu za nas nema ispravne i pogre{ne strane. I jedni i drugi su lo{i. Mi imamo tu stav preuzimawa ekvi distanci, i prema jednima i prema drugima. Novinar: Da li ste imali ozbiqnije razgovore, proteklih nedequ dana, sa predstavnicima SPS-s i SPO-a? Dr [e{eq: Pa, imao sam ozbiqnije razgovore sa predstavnicima SPS-a, u proteklih nedequ dana imao sam ve} tri telefonska razgovora sa Slobodanom Milo{evi}em. On je, za mene, jedini regularni predstavnik SPS-a, ili ~ovek koga je on ovlastio da obavqa wegove poslove, Bogoqub Bjelica, u posled1007

we vreme sa Bjelicom nisam imao. Sa Dra{kovi}em sam imao neformalne telefonske razgovore, u vi{e navrata. Pa ne mislite, vaqda, kad bih hteo da razgovaram sa SPS-om, da bih razgovarao sa Brankom Ru`i}em, niti da Milo{evi} obave{tava Ru`i}a o kontaktima sa mnom. Sme{no, je li tako. I da Branko Ru`i} postavqa uslove za na{e me|ustrana~ke komunikacije. Glasovi SPSa idu tamo gde je Milo{evi}, mo`da ne idu svi, u situaciji ovakvog haosa u samom Glavnom odboru SPS-a, i to je ono {to je problem. Ali taj problem mora da re{i sam Milo{evi}, u svojoj partiji, mi ne mo`emo da u~estvujemo u re{avawu tog problema. O~igledno je da faktori \in|i}evog re`ima poku{avaju da tu partiju podvedu pod svoju kontrolu, ili da je rasture u celosti. I {to se ti~e konsultacija za naredne predsedni~ke izbore, te konsultacije }e biti direktno sa Milo{evi}em ili sa Dra{kovi}em, a ne sa petnaestim, osamdeset{estim ili stodevedeset~etvrtim funkcionerom u wihovoj strana~koj hijerarhiji. I jo{ bih jednu, samo, stvar hteo da vam stavim do znawa. Videli ste, ju~e, imali smo zvani~nu audijenciju devet ambasadora arapskih zemaqa u Saveznoj skup{tini, od strane na{e poslani~ke grupe, samo je BK televizija dala informaciju o tome, mislim i jedna novina, Politika, svi drugi su nas bojkotovali. Ima li jo{ pitawa? Hvala vam.

XXXV NAS Narodna skup{tina Republike Srbije, 13. novembra 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, predstavnici Srpske radikalne stranke, najistaknutiji ~lanovi rukovodstva danas su podneli moju kandidaturu za predsednika Republike Srbije u novom izbornom turnusu. Mi na ovim izborima o~ekujemo pobedu. Pokazalo se u prvom izbornom ciklusu {ta narod misli o dosmanlijskom re`imu. Uprkos dvogodi{woj medijskoj blokadi, urpkos la`nim istra`ivawima javnog mwewa mi smo postigli dobre rezultate i wima smo zadovoqni. Sada je ta medijska blokada na izvestan na~in probijena, ne u pogledu tih glavnih elektronskih medija u Beogradu koji su nam i daqe zatvoreni, nego {to se ti~e celokupne srpske javnosti. Pretpostavqamo da sada nikakvo la`no istra`ivawe javnog mwewa ne mo`e da ostavi onakav efekat kao {to je to bilo u prvom izbornom turnusu. Mi `elimo iznad svega, da ovi izbori budu regularni, ali videli ste ve} da opet ne postoji jedinstven bira~ki spisak iako je to zakonska obaveza. Mi smo i pro{li put unapred signalisali javnosti taj problem, a ne poput nekih konkurenata koji, tek nezadovoqni kona~nim rezultatima, postavqaju to pitawe. Medijska blokada protiv Srpske radikalne stranke se i daqe nastavqa, ali uprkos tome mi }emo na{u kampawu nastaviti ozbiqno, jo{ skromnije nego pro{li put sa svega ~etiri mitinga koja su zakazana, sada u petak 15. u Ni{u, 22. novembra u Novom Sadu, 29. novembra u Kosovskoj Mitrovici i 4. decembra u 17 ~asova u Beogradu na Trgu Republike. Samo ~etiri mitinga, smatramo da su dovoqna, ostali vidovi kampawe bi}e realizovani kroz gostovawe na lokalnim radio i televizijskim stanicama i {tampawem specijalnih izdawa na{eg li1008

sta Velika Srbija. Mi }emo pa`qivo pratiti da se opet ne desi kao pro{li put da se pojavi {est kandidata sa falsifikovanom dokumentacijom. Od ukupno 11 kandidata samo je 5 ispuwavalo zakonske uslove, a {estorici kandidata, kako je to potvr|eno i policijskom kontrolom, nedostajalo je od 1.000 do 5.000 regilarnih potpisa sudski overenih. I nadamo se da }e ovoga puta biti omogu}en rad Nadzornog odbora. Nadzorni odbor treba da po~ne sa radom ~im se utvrdi lista kandidata. Wegov je zadatak da kontroli{e ravnopravnu zastupqenost svih predsedni~kih kandidata u javnim medijima. Pro{li put je bio zabrawen rad Nadzornog odbora, ~ak ni konferenciju za {tampu predsednik Nadzornog odbora nije mogla da dr`i u zgradi Narodne skup{tine pa je dr`ala ispred zgrade Narodne skup{tine. Mi smatramo da samo striktno po{tovawe Ustava, zakona i ostalih propisa mo`e u~vrstiti principe modernog pravnog poretka u Srbiji, a ako se nastavi ru{ewe ustavnosti i zakonitosti, ako se opet budu grubo gazile zakonske norme, onda }e Srbija da upadne u jo{ dubqu krizu od ove dana{we. Mi `elimo da osvajawem ove funkcije u okviru politi~kog sistema uspostavimo novi vid ravnote`e prema institucijama dosmanlijske vlasti, jer sa funkcije predsednika Republike mo`e u zna~ajnoj meri da se kontroli{e rad vlade, kao najvi{eg organa izvr{ne vlasti, delimi~no mo`e da se kontroli{e rad Narodne skup{tine kao organa zakonodavne vlasti i u odre|enoj meri mo`e da se kontroli{e rad pravosu|a kroz mogu}nost predsednika Republike da koriguje, bar u krivi~nim postupcima, izre~ene kazne. Ina~e, mi smo skupili 14.836 potpisa, za vrlo kratko vreme. U petak smo dobili dokumentaciju, subotu, nedequ, ponedeqak, ju~e celi dan i danas do podne trebalo je qudima iz na{e stranke da srede prikupqenu dokumentaciju, jer dok samo ukucaju 14.000 imena i osnovnih podataka i da slo`e sve sudske overe po azbu~nom redu, to zahteva zaista mnogo, mnogo vremena. Na ovaj na~in mi smo demonstrirali vrlo visok stepen na{ih organizacionih sposobnosti i pokazali smo kako na{a stranka izvanredno dobro funkcioni{e. Izvolite ako imate neko pitawe. Izvolite. Novinar: Gospodine [e{eq, ka`ite mi za{to se danas niste pojavili na su|ewu listu Danas, ta~nije po tu`bi gospodina Spasovi}a? Dr [e{eq: Ja uop{te nisam dobio poziv ako je uop{te bilo zakazano to sy|ewe i iznenadili su me, ju~e, prekju~e, kada je to bilo, da je bilo jo{ neko ro~i{te sa Canetom @apcem. Kad god dobijem poziv ja se uredno odazivam i dolazim na sudsko ro~i{te, a ako sam slu~ajno spre~en ja pismeno obavestim kao kada sam putovao u Kinu, ili kada sam bio u jeku predizborne kampawe. Dosmanlijske sudove ja nikada ne izbegavam. Meni je zadovoqstvo da vodim procese protiv eksponenata re`ima, ~elnika mafije ili {pijunskih agentura kakav je Grujica Spasovi}. Koliko ~ujem on nije podigao krivi~nu tu`bu, on vodi neku gra|ansku parnicu, ne znam {ta je to sada, to je ne{to novo. Novinar: Ka`e da }e tra`iti od{tetu. Dr [e{eq: Pa, znam, ali kako mo`e da tra`i od{tetu dok me krivi~ni sud ne oglasi krivim. Od{teta mo`e biti posledica krivi~ne presude, a ne sama po sebi. Mora prvo neki sud da utvrdi da je re~ o kleveti, razumete. Kako }e on sad dokazati u gra|anskoj parnici da je to kleveta? Mora prvo krivi~no ve}e 1009

da presudi i da donese presudu da je re~ o kleveti, pa onda na osnovu te presude on mo`e da podnese od{tetni zahtev. Ovo sve naopakno ne{to, prvo tra`i od{tetni zahtev, pa }e onda vaqda da tu`i za kelvetu. O~igledno je da tu neko `eli da pravi samo zavrzlamu u predizborne svrhe. Kao {to je onaj ludi sudija Danko Lau{evi} uradio u Petom op{tinskom sudu u mom odsustvu izrekao presudu za ne{to {to predstavqa zvani~ni materijal Savezne skup{tine. Vi znate da po Ustavu poslanik ne mo`e da se osudi za ne{to {to izjavi u Saveznoj skup{tini, apsolutno ne mo`e da se osudi. Ali verovatno im je to sad malo trebalo, ubrzo }e se pokajati, jer ja koliko sutra predajem u {tampu moju najnoviju kwigu - Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije. Novinar: [ta ka`u va{i izvori koliko }e biti predsedni~kih kandidata i ho}e li DOS imati {anse i svog kandidata? Dr [e{eq: Vi ste pogre{no razumeli Du{ana Mihajlovi}a, Neboj{u ^ovi}a i ostale, ja imam dobre izvore u policiji, ali ti izvori su vam nemo}ni da procene ne{to {to zavisi iskqu~ivo od voqe naroda. Koliko }e biti protivkandidata, vide}emo. Meni je svejedno ko }e mi biti dosmanlijski protivkandidat, da li Ko{tunica, da li Mi}unovi}, da li Veqa Ili}, da li Nenad ^anak, sve jedno mi je sasvim. Neki iz nekih drugih stranaka su nagovestili da ne}e u~estvovati, a neki bi rado u~estvovali, ali ne mogu da skupe potpise. Mi }emo jo{ stro`e sada kontrolisati sve kandidate koji se eventualno prijave da li ispuwavaju zakonske uslove. Novinar: Da li o~ekujete uspeh ovih izbora? Dr [e{eq: O~ekujem mnogo ve}i uspeh nego na pro{lim izborima. Novinar: Ne va{ uspeh, nego uspeh izbora. Dr [e{eq: Pa, {to se mene ti~e i pro{li izbori su bili uspe{ni. Ja sam imao dobre rezultate u prvom izbornom krugu, a pobedio sam u drugom krugu, a sada se mo`e desiti da pobedim u prvom krugu. A uspe{ni }e biti izbori, naravno. Svi `ele da izbori budu uspe{ni, anga`ova}e se Vlada, anga`ova}e se ministarstva, svi dr`avni meidji, privatni mediji, svi }e neprekidno pozivati narod da iza|u na izbore. O~ekuje uo~I prvog kruga da }e se opet anga`ovati patrijarh I razni ambasadori I svi ovi koji su to radili uo~I drugog kruga pro{li put da }e sada ve} u prvom krugu da se anga`uju. Imate li jo{ pitawa? Ako nemate hvala vam {to ste do{li.

XXXVI NAS 16. novembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, u Srpskoj radikalnoj stranci, predizborna kampawa je u punom jeku. Vi ste ve} obave{teni da mi ne}emo dr`ati veliki broj predizbornih mitinga, ukupno smo ~etiri zakazali, od toga je, ve}, jedan sino} odr`an u Ni{u. Interesantno je da na ovom ni{kom mitingu bilo mnogo vi{e qudi nego na pro{lom, {to je ne{to {to i te kako ohrabruje u ovoj predizbornoj kampawi i {to pove}ava na{a o~ekivawa {to se ti~e `eqenog rezultata. Sada je sve jasno da }e na ovim izborima politi~ka borba da se vodi izme|u Ko{tunice i mene. Ko{tunica je kandidat svih dosmanlija, i onih koji ga 1010

vatreno podr`avaju, i onih koji ga preko voqe podr`avaju a i onih nekoliko koji glume da ga ne podr`avaju, jer je zakqu~eno, kod wihovih gazda, da bi mu, zapravo, ta podr{ka bila kontraproduktivna. Kad bi ga sad jo{ i Nenad ^anak podr`ao, samo bi mu to trebalo. Ne bi ni 50% glasova dobio koje je pro{li put osvojio u Vojvodini, u to sam siguran. Po{to je ovo sudar stranih pla}enika i patriota, po{to se na pitawu ovih izbora u zna~ajnoj meri re{ava sudbina Srbije, bez obzira {to predsedni~ka funkcija nema neka velika ustavna i zakonska ovla{}ewa, veoma nam je va`na pobeda i Srpska radikalna stranka poziva sve patriotske politi~ke partije, i sa levice i sa desnice, bilo kojom ideologijom da se rukovode, da se udru`enim snagama suprotstavimo dosmanlijskom kandidatu i da ovom pobedom otvorimo put za definitivan slom dosmanlijskog re`ima. Od Ko{tunice se ne mo`e o~ekivati ni ozbiqna konfrontacija sa \in|i}em a kamoli raspisivawe vanrednih izbora. Ko{tunica je ucewen od svojih gazda, da nakon ovih izbora, ako slu~ajno bude izabran, ne postavqa pitawe poverewa \in|i}evoj vladi u naredne dve godine. Ko{tunica ima zadatak da ~uva \in|i}evu vladu. Mi pozivamo sve politi~ke partije, koje `ele ru{ewe dosmanlijske vlasti, da zajedni~kim snagama iza|emo na ove izbore, da vodimo politiku nacionalnog jedinstva svih patriota i da rezultat te politike i te politi~ke borbe bude eliminacija dosmanlija sa srpske politi~ke scene kao vladaju}eg faktora. To je na{ javni poziv, mi o~ekujemo da }e se povodom na{eg javnog poziva izjasniti sve relevantne politi~ke partije, i parlamentarne i vanparlamentarne. Nekih zvaninkih razgovora na tu temu do sad nije bilo, bilo je nezvani~nih, nekada kuloarskih, nekadaprivatnih i tako daqe, ali mi o~ekujemo, u naredna dva-tri dana, da }e se sve relevantne politi~ke partije oglasiti i da }emo onda mo}i da dogovorimo {ta i kako daqe po tom pitawu. U ovom slu~aju, nama je ciq da potpuno raskrinkamo Ko{tunicu, da poka`emo ko je, {ta je, koji su mu ciqevi i koji su mu zadaci. U tom smislu, nama je veoma dragocena kwiga Tima Mar{ala “Igra senki”, koji autenti~no svedo~i da su Ko{tunicu odabrale zapadne obave{tajne slu`be, kao kandidata prozapadne opozicije na izborima 2000. godine, tu vi{e nema nikakvih sumwi. Govori se i o desetinama miliona dolara pomo}i prozapadnim partijama u vreme predizborne kampawe, mi znamo odavno da su one primale velike koli~ine novca. Ko{tunica je izabran upravo zbog toga {to do 2000. godine on, izgleda, nije primao, i {to u tom smislu nije bio kompromitovan, zato {to je bilo mogu}e da on u javnosti bude predstavqen kao neki umereni nacionalista, patriota i tako daqe. Me|utim, sad je ta maska skinuta sa wegovog lica, sad je ta la` do kraja demaskirana i sad je narodu u Srbiji, po na{em mi{qewu, sve jasno. Uostalom, Ko{tunica }e morati da nam objasni mnoge stvari koje su se de{avale u protekle dve godine, da odgovori na mnoga pitawa, a i na ovo pitawe podele unutar mafije, gde je ve} na delu polarizacija izme|u dva osnovna klana. O onom prvom klanu smo vam ve} vi{e puta govorili, koji se zakliwu u \in|i}a, a sad smo vam malo raskrinkali i ovaj mafija{ki klan oko Ko{tunice. Naravno, neki novinari {pekuli{u u javnosti pa postavqaju pitawa, sad kad napadamo Neboj{u ^ovi}a, ili ovaj mafija{ki klan oko @eqka Maksimovi}a Make, qude koje inkliniraju prema Ko{tunici, {to }utimo o sur~inskoj mafiji, {to ne pomiwemo vi{e ^umeta, Dragoquba Markovi}a i tako daqe. Pa pomiwali smo, 1011

ne mo`emo svaki dan o svima neprekidno da govorimo i neprekidno da ponavqamo iste stvari. Kad ne{to novo saznamo, mi vas obavestimo. I evo upravo danas, ja sam u mogu}nosti da vas obavestim o nekim novim podacima o kriminalnim radwama Dragoquba Markovi}a, glavnog kuma sur~inskog mafija{kog klana. Nastavqam, dakle, da raskrinkavam kriminalnu aferu oko “Soja proteina” u Be~eju. Nakon moje konferencije za {tampu od 1. novembra ove godine, tamo je nastala prava uzbuna, sumwi~e se zaposleni, ko mi je dao informacije, masovno se {pijuniraju, me|utim, ja sam dobio podatke o novim kriminalnim radwama. Tako, na primer, komercijalni direktor, Peter Gustav, svaki dan odobrava isporuku izme|u trista i petsto tona sojine sa~me firmama “Narcis” i “Krmivo-produkt”, ~iji su vlasnici Stanko Popovi} i Dragoqub Markovi}. Wih dvojica do dana{weg dana nisu platili ni dinara za tu sa~mu, kao ni garanciju, a izvu~eno je ve} preko pet hiqada tona robe, {to iznosi oko milion i petsto hiqada evra. To su celodnevne isporuke i skoro niko drugi ne mo`e da kupi sa~mu od “Soja proteina” iako je ima na lageru, izuzev ako ne podma`e qude koje rade na vagawu ili disponente, pa dobiju odobrewe, na primer, za jedan {leper. To je sitnica u odnosu na ono {to se zapravo izvla~i. Zbog takve situacije, ve} je i predsednik Upravnog odbora”“Soja proteina”, Stevan Stojkov, koji ina~e va`i za veoma po{tenog i ispravnog ~oveka, podneo ostavku. Sad ga u firmi maltretiraju, dodatno, i prete mu otkazom, ali pre tri dana na~elnik MUP-a Be~ej, Svetislav Hadnayev, je bio u sojari kod Zari}a. Zari} je tada, Zari} je generalni direktor, tada je od wega tra`io, od tog na~elnika Hadnayeva, da mu pomogne da hitno prona|e odakle cure informacije, ili }e leteti glave, kako se izrazio. Na~elnik je na sve pristao, po{to je on na ~elno mesto u policiji do{ao uz pomo} Zari}a. Zari} je ~lan Demokratske stranke i wenog rukovodstva, a u to sve su ume{ani Mihajlovi}, predsednik op{tinskog odbora Demokratske stranke, i Zoran Stoj{in, predsednik op{tine Be~ej. Interesantno je da su sva trojica notorni alkoholi~ari, i taj podatak nije zanemarqiv. Ina~e, Zari} je ovih dana imao dve proslave: uselewe u svoju novu ku}u, koju je po~eo da gradi kad je do{ao za generalnog direktora, i kupio je novi auto, negde pre nedequ dana, desetak dana, tako|e je, taj Zari}, kupio novi automobil tipa “omega” op{tinarima, a princu Aleksandru Kara|or|evi}u je uplatio milion i petsto hiqada dinara. To je, dakle, mafija bliska Zoranu \in|i}u. Hajdemo sad o mafiji bliskoj Vojislavu Ko{tunici. Da ove va{e kolege ne bi {pekulisali, jesam li na jednoj ili drugoj strani, sad }u, izgleda, svaki put morati da, kao na apotekarskoj vagi, va`em i za jedan i za drugi klan, podjednako informacija donesem. Ja sam ve} govorio mnogo o kriminalnim aferama Neboj{e ^ovi}a, sad }u vam izneti jo{ neke detaqe. Neboj{a ^ovi} je u sprezi i sa poznatim kriminalcem Acom Buli}em. Aca Buli} je sin jednog od najve}ih ubica, Juse Buli}a, koji je nedavno likvidiran. Aca Buli} je najboqi prijateq sa Neboj{om ^ovi}em danas. Oni dr`e fudbalski klub “@eleznik” zajedno, pripadaju fudbalskoj mafiji, ne samo da pripadaju nego ~ine srce fudbalske mafije, a dr`e i kladionicu “Lavovi”. Oni su vlasnici, Neboj{a ^ovi} i Aca Buli}, kladionice “Lavovi”. A i u mnogim drugim firmama se pojavquju kao interesenti za pri1012

vatizaciju, naravno, po kriterijumima koje sami raspisuju. Zahvaquju}i Neboj{i ^ovi}u, Aca Buli} je postao sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije, a poznat je i kao trgovac drogom. Da li je droga ve} na|ena i kod Neboj{e ^ovi}a, ja jo{ ne znam, ali }u i po tom pitawu istra`ivati. Ja sam ve} obelodanio javnosti za ~etvrtog ume{anog u ubistvo Slavka ]uruvije. To je Ratko Romi}, on je kum Mikija Kurka, i radio je, tako|e, u Slu`bi dr`avne bezbednosti. Sada na Zvezdari dr`i neki salon za mali fudbal. Interesantno je da ovi mafija{i i ubice i daqe imaju svoje portparole u medijima. Kao portparoli pojavquju se ~ak i tirke-cirke, Bogdan Tirnani}, ali mo`da wemu neko la`ne informacije servira, pa on u pijanstvu i ne zna {ta napi{e. Ali tvorac mnogih la`nih informacija je Aleksandar Tijani}, i on se pojavquje kao savetnik Mikija Kurka, i nagovorio je Mikija Kurka da nastupi u “Svedoku”, mada jo{ nema ni{ta od neke wegove eventualne tu`be, ali kao da mi obe}a zadovoqstvo da }e da me tu`i sudu. Treba postaviti pitawe Aleksandru Tijani}u za{to je wemu toliko stalo da se ne istra`i do kraja ubistvo ]uruvije. Samo da se izjasni po tom pitawu. Izvolite ako vi imate neko pitawe. Novinar: Pa {pekuli{e se u javnosti da, vezano za predsedni~ke izbore, postoji opasnost da ne iza|e dovoqan broj gra|ana u prvom krugu. Da li imate neke interne ankete i da li verujete da mo`e da se desi takva mogu}nost, zna~i da se ti izbori odr`e a da ne bude ispuwen cenzus? Dr [e{eq: Ankete te vrste nismo pravili, ali sa svoje strane mi }emo u~initi sve {to bude u na{oj mo}i da motivi{emo qude da iza|u na izbore i da ostvare svoje glasa~ko pravo, da se opredele za onoga kandidata koji im najvi{e odgovara, koji im je po voqi. A ja mislim da je najboqi na~in da zaista privu~emo glasa~e da iza|u na izbore, da {to pre zaka`emo televizijski duel izme|u Ko{tunice i mene. Evo, ja i danas ponavqam poziv Ko{tunici da {to pre idemo na televizijski duel. Sada je sve jasno, da smo nas dvojica glavni protivkandidati, da li }e se jo{ neko slu~ajno javiti ili ne, to ostaje da se vidi do nedeqe u pono}i, ali na to se i ne treba osvrtati, jer nijedna druga ozbiqna partija, o~igledno, ne}e imati kandidata, pa mo`emo i nekoliko tih duela da odr`imo, da ih tematski onako odredimo, da grupi{emo u svaki od tih duela sasvim odre|ene teme, ja mislim da bi to bio najboqi na~in zagrevawa gra|ana Srbije da se zaista pojave na izborima. Ako kampawa bude troma, mlitava, bez ve}ih aktivnosti, a o~igledno, vidite, ni mi nismo zainteresovani da sad dr`imo veliki broj mitinga, iako nam se narod odaziva, ali to je i mnogo iscrpquju}e, i morali bismo iste stvari da ponavqamo, jer su to mitinzi programskog karaktera, moj predizborni program je identi~an onome koji sam zastupao na septembarskim izborima. Dakle, nekoliko na{ih televizijskih duela bi, po mom mi{qewu, dodatno podstakla gra|ane da zaista iza|u na izbore. I ja pozivam Ko{tunicu da se {to pre izjasni, da li prihvata televizijske duele sa mnom. Novinar: Vreme odmi~e, da li ste se u me|uvremenu ~uli sa predsednikom Socijalisti~ke partije, Slobodanom Milo{evi}em, i da li o~ekujete podr{ku od wega, i drugo pitawe, ju~e je Vojislav Ko{tunica, prilikom saop{tewa javnosti da }e da se kandiduje, pomenuo i vas i rekao je da on jedini nije u~estvovao ni u kakvoj vladi, ni u prethodnoj vlasti, a Ko{tunica je za vas rekao da ste vi u~estvovali? 1013

Dr [e{eq: U raznim re`imima? Novinar: Da. Tako je ne{to pomenuo, da li imate neki komentar na to? Dr [e{eq: Ja sam u ~etvrtak razgovarao sa Slobodanom Milo{evi}em. Milo{evi} me je zvao telefonom, razgovarali smo du`e od pola sata, i da vam iskreno ka`em, mi nismo razgovarali o eventualnoj podr{ci na izborima, dakle, o wegovom javnom ogla{avawu tim povodom ponovo, mada ja li~no o~ekujem da }e se on oglasiti i da }e me opet nedvosmisleno podr`ati, kao {to je to uradio pro{li put. Najvi{e smo razgovarali o uslovima wegovog boravka u Ha{kom zatvoru, o wegovom procesu, a ja sam ga obavestio i o na{oj inicijativi da se ponovo, inicijativi opozicionih partija, da se ponovo na dnevni red Ve}a gra|ana Savezne skup{tine postavi pitawe izglasavawa Deklaracije kojom se tra`i wegovo pu{tawe na slobodu, da se brani sa slobode, kako bi mogao adekvatno da se le~i, po{to mu je zdravqe u opasnosti, i mi }emo to, ukoliko u ponedeqak,ponovo podneti Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, a imamo u vidu i da je ta Deklaracija ve} izglasana u Ve}u republika, pa bi bilo besmisleno da jedno ve}e, skup{tinsko, prihavti a drugo odbije tu Deklaraciju, pogotovu {to je ta Deklaracija podneta sasvim u skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima ove zemqe. Drugo, Srpska radikalna stranka }e pozvati sve svoje ~lanove da iza|u na miting koji organizuje Udru`ewe “Sloboda”, u utorak u 15,00 ~asova, na Trgu Republike, u znak podr{ke Slobodanu Milo{evi}u, na{em zahtevu da se izglasa Deklaracija da se Milo{evi} brani sa slobode, kako bi mu se olak{alo le~ewe, a i taj miting je “Sloboda” zakazala povodom dolaska generalog sekretara Ujediwenih nacija, Kofija Anana, u Beograd, pa je sam datum upravo zbog tog termina dolaska odabran. Ja se nadam da }e se veliki broj gra|ana, u utorak u 15,00 ~asova, pojaviti na Trgu Republike, a i vas bih zamolio da prenesete taj poziv preko medija za koje radite. [to se ti~e Vojislava Ko{tunice, mislim da on ve} mesecima deluje ispame}eno i ne zna {ta govori. Po~eo je u avgustu mesecu predizbornu kampawu sa kqu~nim obe}awem da }e se konfrontirati Zoranu \in|i}u, a kampawu je zavr{io sve~anim obe}awem da }e sara|ivati sa \in|i}em. On ka`e da sam ja u~estvovao u vlasti u okviru nekoliko re`ima. To nije istina, i Srpska radikalna stranka i ja smo u~estvovali u vlasti dve i po godine, u koaliciji sa Socijalisti~kom partijom i JUL-om, u vreme kad je otaybina bila u opasnosti, provode}i politiku narodnog jedinstva. I mi smo ponosni na taj period svog u~e{}a u vlasti, ni~im se nismo kompromitovali a u~inili smo zaista mnogo u korist naroda i dr`ave, tako da apsolutno nemamo razloga da se snebivamo da o tome govorimo. A {to se ti~e Ko{tunice, on ve} vi{e od dve godine pripada najgoroj vlasti koju je ikada Srbija imala. Ko{tunica je doveo na vlast i Zorana \in|i}a, i Rasima Qaji}a, i Jo`efa Kasu, i Vladana Bati}a, i Du{ana Mihajlovi}a, i Neboj{u ^ovi}a, i Gorana Svilanovi}a, i Ga{u Kne`evi}a, i Bo`idara \eli}a, i Mla|ana Dinki}a, i Miroquba Labusa, sve je wih Ko{tunica doveo na vlast. I za dve godine, Srbija nikada u svojoj istoriji nije toliko propala, kao u ovom periodu vlasti Vojislava Ko{tunice. Ja sam bio, dakle, nekada u vlasti, nisam bio u vi{e re`ima, a dobro bi bilo i da sam bio u vi{e re`ima, ali znam sigurno da nikad ne}u biti u vlasti u Ko{tuni~inom re`imu. I od svih 1014

re`ima koje je Srbija imala, Ko{tuni~in re`im je najgori. Novinar: Pomenuli ste te kuloarske razgovore o podr{ci va{oj kandidaturi, da li mo`ete da ka`ete vi{e o tome, recimo sa Srpskim pokretom obnove, konkretno? Dr [e{eq: Pa znate {ta zna~e kuloarski razgovori, kuloar je hodnik, na primer skup{tinski hodnik, u skup{tinskoj auli, u skup{tinskom bifeu, u na{im kancelarijama i tako daqe, a ~asni qudi to ne prepri~avaju. Zna~i, to su neki ad hok razgovori, nekada u slu~ajnim susretima, ali ovo je na{ dana{wi zvani~an poziv svim patriotskim politi~kim partijama, da udru`imo snage, da zajedni~kim snagama pobedimo Ko{tunicu i da to bude po~etak sloma dosmanlijskog re`ima. Mi namerno sada ne potenciramo koje su te partije, znate, ali o~ekujemo da se svaka ponaosob izjasni, neka }e se javno izjasniti, saop{titi svoj stav, neka }e mo`da odbiti, neka }e pre}utati i tako daqe. Ja o~ekujem sve politi~ke partije koje su me podr`ale pro{li put, da }e me podr`ati opet, a i neke koje me nisu podr`ale pro{li put, da }e me ovoga puta podr`ati. Po{to sam ju~e promukao na mitingu u Ni{u, danas vam nisam dugu konferenciju spremio. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li.

XXXVII NAS 2. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, predizborna kampawa za izbor predsednika Republike Srbije privodi se kraju ali da voqom vlasti i glavnog kandidata re`ima, mi zapravo nismo mogli da imamo kampawu u pravom smislu re~i. Ko{tunica je ju~e potvrdio da izbegava direktan televizijski duel sa mnom obrazla`u}i to, kako takav duel nema smisla, jer su svima jasne razlike me|u nama, a da smo sli~ni onda bismo trebali da idemo na duel, vaqda, po to wegovoj logici. Ko{tunica ne sme da iza|e na televizijski duel sa mnom, Ko{tunica se boji, Ko{tunica je kukavica. On ne sme da iza|e, i cela nacija sad vidi da Ko{tunica ne sme. Ja sam mu ponudio na bilo kojoj televiziji, gde on izabere, u bilo koje vreme koje on izabere, on nije smeo. Videli ste, Ko{tunica se slu`i i nekim la`ima, ka`e da smo mi radikali podr`ali neki zakon \in|i}ev. Mi nikad nijedan \in|i}ev zakon nismo podr`ali. Ni za jedan nismo glasali, ni za jedan jedini. Ako smo nekada sporadi~no rekli da u zakonu ima i pone{to dobro, u nekom od zakona, ali nikad ni za jedan nismo glasali. Ko{tuni~ina stranka je glasala za sve \in|i}eve zakone. Ko{tunica bi sad na neki na~in da se izmigoqi, da se odvoji, da se diferencira od \in|i}a. Me|utim, on jo{ jednu stvar pogre{no postavqa. Ka`e ako on pobedi na izborima onda se tek pi{e novi Ustav Srbije, pa posle toga parlamentarni izbori, ako on ne pobedi ili izbori propadnu, onda se odmah ide na parlamentarne izbore. Je li to korektan stav? Je li to ~astan stav, po{ten? [ta to zna~i? Je li ima ili nema potrebe za parlamentarnim izborima? Ako ima potrebe, idemo odmah. Mi srpski radikali smatramo da treba odmah da idemo na izbore na svim nivoima, kakav god bude ishod predsedni~kih izbora. To jednostavno ne zavisi od toga ko }e obavqati predsedni~ku funkciju. 1015

Koja logika stoji iza Ko{tuni~inog stava? Ako on ne bude izabran, ostade bez ikakve funkcije, e onda mu trebaju parlamentarni izbori. [ta mene briga {to }e Ko{tunica ostati bez ikakve funkcije. Ko{tunica je sam upropastio dr`avu za ~ijeg je predsednika izabran pre dve godine. On se slo`io, sa wegovim potpisom je ta dr`ava rasturena. I sad on planira da ustavnim projektom svoje supruge Zorice Radovi} rasturi i Srbiju na isti na~in. Mi na to ne mo`emo pristati. Mi se tome suprotstavqamo. Ko{tunica ne sme ni da sawa onako te{ke optu`be koje sam ja u vi{e navrata izneo protiv \in|i}a. Vi }ete ovde videti, u ovoj kwizi, “Dosmanlijski zulum nad Srbijom”, detaqno, u toku godinu dana, kako sam `estoko kritikovao i argumentovano, dosmanlijsku vlast i \in|i}evu vladu. Ali i Ko{tunicu, sve vi{e. Po~elo je blago. Znate, kad Ko{tunica onako jadan, nesposoban, mlitav, mekan, izazove sa`aqewe, izazove i kod nas srpskih radikala, a kamoli obi~nih gra|ana. Jadan, smotan, ne zna ni{ta, ne mo`e ni{ta. On ju~e ka`e da on nikad nije bio u nekom mafija{kom poslu. Pa ja mu verujem. Ja sam i ranije govorio, on je toliko nesposoban, da je nesposoban da se bavi i mafija{kim poslovima, ali on tako nesposoban i jeste problem, i za Srbiju i za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Drugi se bave mafija{kim poslom, wegovi politi~ki saveznici, wegovi savetnici, wegov kabinet. Wemu je sad glavni politi~ki saveznik Neboj{a ^ovi}. Neboj{a ^ovi} izlazi u ime Ko{tunice na konferenciju za {tampu i obe}ava boqu perspektivu Srbiji, vi{e svojih mafija{kih, pokvarewa~kih poslova. Ko{tunica potpuno zanemaruje ustavne nadle`nosti predsednika Republike. On vodi kampawu o poqoprivredi, o penzijama, o platama, o ovome, o onome. Kakve to veze ima sa predsedni~kom funkcijom, to nikako pitawe neko da mu postavi, jer kakvi mu snishodqivi novinari vode emisije i to je stra{no. Videli ste onog Dragana Bujo{evi}a, kako se pokvareno spremao za emisiju sa mnom i popio nokaut, a kako je snishodqivo nastupio u emisiji sa Ko{tunicom. To odavno nismo videli ni na jednoj televiziji. Je li to primer nepristrasnog novinarstva? Sramota za novinarsku profesiju. Takav novinar da vodi predizbornu emisiju. Ne ka`em, da je Ko{tunica zakupio tu emisiju, i da je to novinar kome je pla}eno, s wegove strane, da mu vodi emisiju u predizbornoj kampawi, pa onda pravo sam da odabere pitawa. Vaqda novinar treba da doka`e i sebe kroz svaku emisiju u kojoj mu gostuje politi~ar. Novinar sa snishodqivim pitawima sam sebe upropasti. Novinar koji zna da kritikuje, da napadne, taj se vaqda afirmi{e. Po{to ta kampawa nije bila mogu}a onako kako se u civilizovanom svetu i na dana{wem nivou tehnolo{kog razvoja odvija, mi na{e predizborne aktivnosti svodimo u naredna tri dana kroz tri gostovawa na beogradskim televizijama. Jedan termin imamo na dr`avnoj televiziji, to }emo jo{ videti kako }emo taj termin pokriti, po{to taj dan imamo i miting, i ja sutra imam emisiju, ako mi ne otka`u, na televiziji Studio B, u 20 ~asova, kod Tawe Vidojevi}, i na JU Info, u ~etvrtak u 22 ~asa. Nadam se, ti voditeqi, koji }e mi voditi emisije, da ne}e biti ni nalik na ju~era{weg voditeqa Ko{tuni~ine emisije na BK televiziji, na Dragana Bujo{evi}a, da }e se spremiti, da }e nastojati da me pobede u toj emisiji, {to i treba da poku{a svaki novinar, koji se prihvati takvog zadatka. Mi u sredu, u 17 ~asova, imamo veliki predizborni miting u Beogradu, da1016

kle u pet sati posle podne. Na ovim izborima, bitka se vodi izme|u Ko{tunice, kao kandidata re`ima, bez obzira {to wemu vi{e odgovara da se na spisku onih koji ga podr`avaju ne na|e \in|i}, on je kandidat svih dosmanlija. Ne mogu da shvatim kako nekome odgovara ^ovi}eva podr{ka, a ne odgovara \in|i}eva, kao da je ta eventualna razlika izme|u \in|i}a i ^ovi}a, da je mogu}a za iskazivawe u Ko{tuni~inu korist. Na ovim izborima se gra|ani izja{wavaju ko je za \in|i}evu vladu, taj }e glasati za Ko{tunicu, jer ako slu~ajno pobedi Ko{tunica, \in|i}eva vlada ostaje jo{ dve godine, i to je i Ko{tunica saop{tio, izbori se planiraju tek 2004. godine, ko je protiv \in|i}eve vlade, taj }e glasati za mene, i to je, ja mislim, svima jasno u Srbiji. Za razliku od Ko{tunice koji jo{ nije ni pro~itao ustavne nadle`nosti predsednika Republike, moj predsedni~ki program je iskqu~ivo zasnovan na tim ustavnim i zakonskim nadle`nostima. To je kontrola izvr{ne vlasti, delimi~na kontrola zakonodavne vlasti, i u vrlo maloj meri, kontrola sudske vlasti, ali onde gde predsednik Republike mo`e da da puni doprinos je borba protiv kriminala. Ove kwige smo vam danas podelili kao ilustraciju na{e odlu~ne borbe protiv dosmanlijskog re`ima, to mi nemamo kome da dokazujemo, to je o~igledno, to je svima jasno. Nijednu od mojih optu`bi koje sam javno izneo protiv \in|i}a, Ko{tunica ne sme ni da sawa. Izazovite ga negde da ka`e tako ne{to. Pomenu Sur~in i ugasi se potpuno. Neka poku{a da u|e u to, jeste opasno, ali vaqda se predsednik i mora razlikovati od drugih gra|ana, po tome {to se ne boji opasnosti i {to je spreman da se `rtvuje za otaybinu i narod. Izvolite ako vi imate neko pitawe. Novinar: Gospodin ^ovi} je negirao sve va{e optu`be i ka`e da sve {to imate su falsifikati. Imate ne{to konkretno protiv toga da ka`ete ili poka`ete? Dr [e{eq: Ja sam pokazivao mnogo toga, i podelio novinarima na pro{loj konferenciji gomilu materijala. Ali pa`qivo pro~itajte ^ovi}ev intervju ju~era{wim “Novostima”. ^ovi} ne negira istinitost ~iwenica, nego ka`e da su sami dokumenti falsifikati a onda postavqa pitawe odakle to [e{equ. Kako je on do{ao do tih podataka. Vidite da je on krajwe kontradiktoran u tom svom odgovoru. I drugo, on bauqa, kao guska kroz maglu, siroti ^ovi} potpuno je odlepio.On sad iznosi za mene nekakve nebuloze. Pa evo, ja ga pozivam da objavi sve {to ima za mene. Sla`em se, evo unapred, celi moj policijski dosije neka se objavi u svim novinama, neka ide u nastavcima. Deset godina obajvqujte u nastavcima sve iz moga dosijea. Ako , ne daj Bo`e, prona|u neku {valersku avanturu, to mo`e biti sve. Ja se nikad nisam bavio nikakvim biznisom, a kamoli kriminalom. Apsolutno je nemogu}e da tako ne{to kompromitantno na|u. I mo`e da izmi{qa do mile voqe, a kod nas su sve ~iwenice u pitawu. Novinar: Izvinite, jeste li vi to potvrdili da ste imali {valerske avanture? Dr [e{eq: Ne, ne. Rekao sam ne daj Bo`e da su to negde ne{to prona{li. Gde bih to potvrdio pred novinarima. Gde se to pred novinarima potvr|uje. Nemojte pogre{no da me interpretirate. Novinar: Smatrate li da DOS, odnosno, prvenstveno Demokratska stranka aktivno bojkotuje ove izbore i da li je istina da to mo`e da odredi neuspe1017

{nost izbora i na va{e rezultate? Dr [e{eq: Vidite, postavqa se sad pitawe kako neka stranka mo`e bojkotovati izbore. Mo`e tako {to }e pozvati otvoreno, javno svoje glasa~e da ne iza|u na izbore. Takvih stranaka je malo. To su Vladan Bati} i Nenad ^anak, koliko ja znam do sad, je li tako? Jedino su te dve stranke proglasile bojkot. A drugi, vi{e ili mawe, otvoreno podr`avaju Ko{tunicu, ili su delimi~no nezainteresovani. E sad, Ko{tunica jadikuje zbog nekih koji nisu ba{ odu{evqeni u toj podr{ci, a oni mu poru~uju podr`i i ti nas malo otvoreno pa }emo i mi tebe. A on bi sada, da svi wega podr`e, a on nikoga, bar ne javno. Ko{tunica je postigao saglasnost sa \in|i}em, uz posredovawe stranih ambasadora, da mu se vrate svi poslani~ki mandati u Narodnoj skup{tini, a da on do 2004. godine ne obara \in|i}evu vladu. Ko{tunica se obavezao da ne}e obarati \in|i}evu vladu, i sad \in|i} dobio krupan ulog, {to bi on sad od gotovine pravio veresiju. A sad bi Ko{tunica da ga \in|i} i zavoli, pa da ga ne podr`ava ba{ javno i otvoreno a da nagovori svoje ~lanove i svoje bira~e da iza|u i glasaju za Ko{tunicu. Ja ne znam kako je to izvodqivo. On bi da je i daqe u savezu sa \in|i}em a da se to ni po ~emu ne pozna u javnosti, a to nije mogu}e. Ko{tunica se predao na milost i nemilost \in|i}u. On samo jednom stvari preti \in|i}u, nemoj slu~ajno da ne budem izabran za predsednika i tad bi mogla da ti padne Vlada, ili da se ide na vanredne izbore. Ako slu~ajno, ne daj Bo`e, Ko{tunica bude izabran, e onda, niti }e padati \in|i}eva vlada niti }e biti vanrednih izbora, onda }emo se zamajavati ustavnim projektom Zorice Radovi}. To je sve ju~e Ko{tunica otvoreno rekao, ne znam da li ste gledali tu emisiju. Sve je kroz tu wegovu emisiju bilo jasno. Samo je va`no da on bude izabran. Ako on bude izabran, ima}emo dve godine talasawa o nebuloznom ustavnom projketu, za to vreme \in|i}eva vlada }e sve obavqati nesmetano, {to je i do sad obavqala. Ako slu~ajno Ko{tunica ne bude izabran, e on bi mogao da se naquti, narogu{i, pa bi \in|i} imao glavoboqe. Novinar: Novosadski Dnevnik. Imam dva pitawa za vas. Gospodin ^ovi} je izjavio da }e se, onim {to ste vi pokazali, baviti nadle`ni organi, on asocira na to da bi neko mogao da vas tu`i i tako daqe. Dr [e{eq: Pa ne sme ^ovi} da me tu`i, kukavica je. Ja jedva ~ekam da me tu`i. Ja sad razmi{qam da ja tu`im wega, pa da pravimo malo od toga cirkus u javnosti. Ali suvi{e su ozbiqne stvari za cirkus, znate. Evo vidite, ni Vuka{in Mara{ ne sme da me tu`i. Najavio je gromoglasno tu`bu, pa anga`ovao ovog mafija{kog advokata Borivoja Borovi}a, mafija{ki, zato {to je najpoznatiji po tome {to brani i mafiju, da vam odmah dam i tuma~ewe, a onda se predomislio, ne}e da me tu`i nego kao podme}e krivi~nu prijavu. Vi znate, kad se podnese krivi~na prijava, onda se to negde tamo arhivira i tako stoji. [to me ne tu`i? Novinar: Zna~i, nema najave? Dr [e{eq: Nema. Ne sme da me tu`i ^ovi}. Ja uskoro objavqujem kwigu, evo samo, ve} je slo`eno vi{e od dvesta strana kwige, pa ne mo`e tako brzo. Aleksandra, ne mo`e to ba{ tako brzo, svaki dan po jedna kwiga, to mora ipak malo. Problem je sa materijalom, kad se to {tampa, sla`u se strana na stranu, znate. Novinar: A drugo pitawe, evo na{a agencija za istra`ivawe javnog mwewa je ve} iza{la sa prognozama da nema sumwe da }e gospodin Ko{tunica do1018

biti izbore ali da je pitawe da li }e iza}i dovoqan broj bira~a? Dr [e{eq: Zar i vi ne{to verujete tim agencijama? Pa se}ate li se kako su slagali u avgustu i septembru. Besomu~no su lagali. I onaj Srbobran Brankovi}, pa onda onaj drugi, kako se zove, onaj Sr|an Bogosavqevi}, lagali su besomu~no, besomu~no su lagali. I sad da im neko veruje. Znate, kao neko ko ~esto la`e, pa nekad i mo`e i da ka`e neku istinu, niko mu ne}e verovati. Mi nismo pravili sad istra`ivawe javnog mwewa, ali ose}amo da je svaki dan, ne samo nezadovoqstvo celim dosmanlijskim re`imom, nego i nezadovoqstvo li~no Ko{tunicom, je sve ve}e, i zbog toga smo mi sve izra`eniji optimisti. Ali vide}emo, u nedequ su izbori, pa za{to se sad baviti tim beskorisnim prognozama, bez pravog nau~nog istra`ivawa. A da Sr|an Bogosavqevi} i Srbobran Brankovi} nisu u stawu da se, nau~nom metodologijom, bave istra`ivawem javnog mwewa, to je vi{e nego jasno. I onoliko veliki proma{aji su nezamislivi za ozbiqnog nau~nika. Kad toliko proma{i, on prestaje da se bavi tom naukom ili se ubije. A ovi nastavqaju i daqe. Novinar: Mo`ete samo da nam objasnite, za{to vi mislite da se Vojislav Ko{tunica vas pla{i ? Dr [e{eq: Ko? Novinar: Vojislav Ko{tunica. Dr [e{eq: Pa zato {to je nesposoban, zato {to je netalentovan kao politi~ar, zato {to nema argumenata, zato {to on sad svaki svoj govor mora da napi{e. Jeste li ga videli da nekada da govori direktno iz glave, da odr`i jedno predavawe? Ja ne znam kako su wegova predavawa na fakultetu izgledala, da vam iskreno ka`em, ja sam kao asistent, pripravnik dr`ao predavawa 45 minuta ili nekad sat i po bez ikakvog papira ispred sebe. A on svaki svoj govor mora da napi{e, nije ga za to Bog stvorio, mo`da je za ne{to drugo dobar, za uzgajawe ma~aka na primer, ja cenim tu wegovu qubav prema ma~kama. To meni nekako ne odgovara, znate, ma~ka je ipak ku}ni qubimac koji `enama vi{e prili~i nego mu{karcima, tako ka`u psiholozi. Ja svoje {ar-planince nikad ne bih mewao za wegove ma~ke, ali ako ~ovek ima qubav prema `ivotiwama za{to ne, neki dr`e pitone po stanovima, neki dr`e gu{tere, neki krokodile sve to.... Novinar: U zavisnosti ko koju `ivotiwu dr`i da je takav i gazda. Dr [e{eq: Pa to mnogo govori o karakteru vlasnika. Ku}ni qubimci otkrivaju karakter svog vlasnika. To su psiholozi odavno otkrili. Novinar: Samo da mi objasnite, po{to bi ta tema bili predsedni~ki izbori. Je li tako? Kandidati za predsednika? Dr [e{eq: Pa da, {ta bi drugo bilo, ne bi bilo o ma~kama. Novinar: Ko{tunica ne zna svoj program? Dr [e{eq: Pa evo izgleda da ne zna. Kako mo`e program za predsedni~ke izbore da mu bude, da dovede u svoja dva minuta ^ovi}a tamo, da mu dr`i predavawe o nekim nebulozama, ili {ta ja znam, ili da dovede Zaharija Trnav~evi}a da pri~a o poqoprivredi, Zaharija Trnav~evi}a koji je u Titovo vreme pri~ao o poqoprivredi i samoupravnom zadrugarstvu. Nema nikakav program, on ka`e da mi nemamo program, mi imamo. Moj predsedni~ki program je sazdan na Ustavnim nadle`nostima predsednika Republike, ja sam to potanko razjasnio {ta bih radio u okviru koje nadle`nosti. I samo to mo`e da radi predsednik Republike, ako on uvla~i u predsedni~ki program i poqoprivredu, i ^ovi}a, 1019

i ma~ke, kakav je to predsedni~ki program? Ne ide. Ka`e da sam ja prevrtqiv. Kako? Gde sam to bio prevrtqiv? Znate, ja sam na primer, sa Milo{evi}em bio i u periodima sukoba, i periodima saradwe, nikad za mene nije rekao da sam prevrtqiv. A mogao je da ka`e bilo {ta drugo, a to mo`ete pitati svakog ~oveka na srpskoj politi~koj sceni. Ako je sa mnom nekad ne{to dogovorio da li sam ga ikada slagao, prevario, obmanuo. To nikada niko nije vezivao za moju li~nost, a to {to neki strepe {to se boje, {to svakome saspem u lice, {to sam nekima neugodan i tako daqe, to je druga stvar, ali prevrtqiv nikad nisam bio. Ko je uvek bio naj stameniji, najstalo`eniji, naj~vr{}i u opredelewu, ja moju ideologiju nikad nisam mewao od kad sam na srpskoj politi~koj sceni. Ko{tunica po~eo svoju stranku, kao srbijanski separatista, Srbija samo do Drine, pa u onom DEPOS-u, kako se to zvalo, pa ovako, pa onako, pa sa Dra{kovi}em, pa sa \in|i}em, pa sa ovim , pa sa onim, pa ovako, pa onako {u}mur pa proli na kraju. I evo do{li smo u to vreme kad je, jednostvano Ko{tunicu lako proliti sa kofom prqave vode i gotovo. Mislite da nije? Jeste, jeste. Novinar: Vi do izbora vi{e ne}ete napadati ^ovi}a? Dr [e{eq: Ho}u, kako ne}u. [to? [ta ste vi o~ekivali i danas ne{to da ^ovi}u posvetim. Ne, danas sam hteo da posvetim Ko{tunici, inspirativne su mi bile wegove dve ju~era{we emisije, a sledi ^ovi}. Kwiga se sla`e, Svetlana da li sam vam pokazao kwigu slo`enu o ^ovi}u? Dvesta dvadeset strana je ve} slo`eno, prelomqeno. Radio sam kratak intervju za “Publiku” podgori~ku, pa sam pokazao va{oj koleginici, na stolu mi je prelomqena kwiga “ Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”. Izvolite. Novinar: Radio studio “B”. Informativna slu`ba DSS-a je ju~e objavila da je u Resniku napadnut aktivista Demokratske stranke Srbije. Dr [e{eq: A kako je napadnut? Novinar: Fizi~ki. Samo fizi~ki, ka`e da je on izjavio da je prepoznao dvojicu napada~a koji su ga napali Dr [e{eq: A kako su ga napali fizi~ki? Uybenikom fizike, il’ kako? Jel’ rekao kako su ga napali? Novinar: Samo fizi~ki. Odnosno, fizi~ki zlostavqali, tako je rekao. Dr [e{eq: Vidite, i {ta je onda uradila dr`avna televizija doveli ga u studio. Pred kamerama Aleksandar Stefanovi} udari pesnicom, kako se zove onaj? Rajka Barajli}a, narodnog poslanika, nikom nije palo na pamet da ga dovede u Dnevnik RTS-a, Rajka Barajli}a, kao `rtvu udarca pesnicom. A ovaj iz DSS-a navodno ka`e da ga je neko o{amario, jel’ tako rekao ? Rekao je da ga je o{amario. ili da ga je uvredio ne~im i tako daqe. Niti zna ko, nit kako, i {ta ja znam, mrko ga pogledao, jel’ vidite o ~emu je tu re~, a pro{li put su optu`ili jednog na{eg ~lana koji ima skoro {ezdeset godina, ima preko pedeset sigurno, da je premlatio trojicu mladih ~lanova Gra|anskog saveza, svi su mla|i od trideset godina, i neki sportisti tamo i {ta ja znam. Jedan radikal, mator ~ovek i privodila ga policija i on dokazao tamo, niti na wemu ima nekih tragova, niti i{ta. Evo vidite, to su isto radili i pro{li put, samo {to su pro{li put bile navodne `rtve iz Gra|anskog saveza, pa trojicu premlatio neki na{ snagator, mator ~ovek od {ezdeset godina, to je suprug na{eg narodnog poslanika Gordane Pop-Lazi}, koji ima pedeset pet, sigurno godina, skoro ne vidi. A sad neki nepoznati, na{i, jo{ nikog nisu priveli. Mrko, popreko pogleda1020

li na Ko{tunicinog nekog tamo, `enskastog verovatno, mo`da su mu i zvi`dukali kad je prolazio i tako. Pazite, ju~e je bio dan solidarnosti homoseksualaca, mo`da je to u pitawu, ko zna {ta je to bilo. Mo`da on nije dobro protuma~io taj zvi`duk , mo`da su ga iz Kora}eve stranke napali na ulici. Neverovatne se stvari de{avaju. Novinar: Recite mi, dali su vam odgovorili Ko{tunica i \in|i} povodom va{eg poziva da vam budu recezenti? Dr [e{eq: Ne. Ali ja sam wima to zvani~no poslao, wihovo ime izlazi na kwizi pa neka oni napi{u negativnu recenziju ako posle `ele. Jer sam im ja to korektno podneo, pa ne mogu ja sad da zaustave izdavawe moje kwige dva nesavesna recenzenta. Dok ne iza|e kwiga, ako pismeno ne obaveste da ne}e da budu recenzenti, wihovo ime izlazi. Jel’ tako? A u pristojnom roku trebali su odmah da me obaveste, oni znaju da je ta kwiga ve} pripremqena, ali mogu da napi{u negativnu recenziju posle, jer meni wihove recenzije trebaju za osloba|awe od poreza na promet, ni{ta drugo. Izgleda da ih ta logi~nost najvi{e i lomi, uni{tava ih prosto. Novinar: General{tab u jednoj od svojih kwiga delimi~no tvrdi va{u ocenu da Ko{tunica nije nikakav lider. Me|utim, Amerikanci, tvrde po nekim izvorima da su hteli da pripremaju ^ovi}a za predsednika Vlade, ali ste ih vi uni{tili, {ta mislite na koga su sad bacili oko, ko je sada pogodan Amerikancima? Dr [e{eq: Na koga su oni bacili oko, gospodine Migati, oti|ite na konferenciju za {tampu Vilijama Montgomerija, pa ga pitajte. Ja znam da je bio moj najve}i motiv da u|em u koaliciju sa Milo{evi}em u prole}e 1998. godine, kad je beogradski “Danas” objavio u dva teksta, u tri mo`da, izjave nekih Cijinih funkcionera, me|u wima i Obrada Kesi}a, ~uli ste za Obrada Kesi}a, da Amerikanci ra~unaju na mene i da se spremaju da sa mnom stupe u kontakt, da sa mnom prave kombinaciju. Kako su oni to saop{tili, to je za mene bio motiv da napravim koaliciju sa Milo{evi}em 1998. godine. A sad, na koga oni bacaju oko, ja ne znam, na mene o~igledno ne bacaju oko. Ja samo znam da mi je Evropska unija na Londonskoj konferenciji implicitnu podr{ku pru`ila, podr`ali su borbu protiv organizovanog kriminala, u Srbiji samo ja odlu~no i otvoreno vodim borbu protiv organizovanog kriminala. Svi drugi su, na neki na~in, u sprezi sa tim organizovanim kriminalom, je li to istina? Otkud [quka kao {ef obezbe|ewa na Ko{tuni~inom mitingu? Znate. {to se sad malo mawe pomiwe \in|i}, to su dva razloga, {to ve} svi u ovoj zemqi znaju za \in|i}evu spregu sa mafijom, i {to on slu~ajno sad nije predsedni~ki kandidat, pa se malo vi{e bavimo Ko{tunicom, ali mi smo vam najavili da tu pravimo striktnu ravnote`u, politika ekvidistanci i prema \in|i}u i prema Ko{tunici, jer izme|u wih dvojice nema dobrog re{ewa za Srbiju. Novinar: Jo{ jedno pitawe. Ako ste dobro obave{teni, {ta }e biti sa Milanom Milutinovi}em? Dr [e{eq: [ta }e biti sa Milanom Milutinovi}em? Novinar: Da, da li imate informaciju da li je spreman da ode u Hag? Dr [e{eq: Pa otkud ja znam da li je on spreman, ja znam da sam ja spreman u svakom momentu. Ja sam jedno kofer~e ve} spremio, piyamu sam stavio, ~etkicu za zube, aparat za brijawe, i lapa topa. Ja sam spreman. A {to se ti~e Mila1021

na Milutinovi}a, to wega pitajte. Novinar: A da li ga je neko spremio? Dr [e{eq: Znate {to zbog ~ega sad najvi{e Milan Milutinovi} pati? [to je on sad svestan da on umesto mene ide u Hag. Oteo mi je tu funkciju da bi umesto mene i{ao u Hag. Tako mu je ispalo. Da je znao ne bi oteo. Ne bi ga niko ni mrtvog naterao. E sad, wega vode a meni ne daju. Novinar: Zna~i, na vas je ipak neko bacio oko, iz Haga, na primer? Dr [e{eq: Od ovde prisutnih, izgleda mi da ste vi najvi{e. Novinar: Evo, ja priznajem. Dr [e{eq: E, znao sam. Znao sam i da }ete priznati. Morate me shvatiti, danas sam posebno dobrog raspolo`ewa, kad sam video glavni konkurent ju~e kako mi se predstavqa javnosti. Zacenio sam se od smeha ju~e. Neverovatno. Novinar: Kako komentari{ete {to je gospodin Mihajlovi} do{ao na va{u poziciju i rekao da je jedina wegova gre{ka {to nije uhapsio Dinki}a? Dr [e{eq: Pa svi }e oni jednog dana da do|u na moju poziciju, samo }e nekome biti kasno a nekome }emo oprostiti. Kad smo mi govorili da je Mla|an Dinki} sa bandom kriminalaca i sa automatskim pu{kama upao u Narodnu banku Jugoslavije, onda su ga svi iz vlasti branili i govorili nije istina. Branili su ga i \in|i}evi i Ko{tuni~ini, a sad odjednom ispostavi se istina. To smo rekli i za Vladana Bati}a kad je sa automatskim pu{kama upao u Galeniku i za mnoge druge, i za Zabunovi}a kad je upao u Saveznu upravu carina i u Studio B su sa pu{kama tamo, banda kapetana Dragana je upala u Studio B. Sve znamo, sve je registrovano. Do slede}e konferencije nadamo se da }emo biti u stawu da vam poklonimo i kwigu “Mafija{ka pudlica-Neboj{a ^ovi}”. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam.

XXXVIII NAS 5. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka danas zavr{ava predizbornu kampawu za predsedni~ke izbore u Srbiji. Ja ve~eras u 22 ~asa imam posledwu emisiju na JU Info televiziji. Ova na{a kampawa bila je mnogo skromnija, u materijalnom i tehni~kom pogledu, nego prethodna, me|utim, ra~unamo da je narodu ve} odavno sve jasno, da su se gra|ani opredelili, da na ovim izborima nema velikih dilema, ili mi, srpske patriote, ili dosmanlije. Ova borba se vodi izme|u Ko{tunice i mene, na gra|anima je da presude, da li je vreme da se otarasimo dosmanlijske vlasti, da oborimo \in|i}evu vladu, da idemo na vanredne parlamentarne izbore, ili tu Vladu treba ostaviti jo{ dve godine, {to sleduje ukoliko, ne daj Bo`e, Ko{tunica na izborima pobedi. Predizborna kampawa se opet odvijala u uslovima nepostojawa jedinstvenog bira~kog spiska i onemogu}avawa rada Nadzornog odbora, medijski tretman nije bio ni malo ravnopravan, ali ni to ne}e pomo}i Ko{tunici. Videli ste kako su mu dosadne emisije, {to ima vi{e emisija, to ve}u averziju stvara u javnosti, kad ga Bog nije stvorio za politiku, kad ga nije stvorio za neki ozbiq1022

niji posao, gde se stupa u kontakt sa qudima, gde treba ostvariti komunikativnost sa masom, sa gra|anima, to je ve} wegova stvar. Mi o~ekujemo na ovim izborima pobedu, i ta pobeda treba da bude tek prva u nizu, posle toga }emo insistirati na vanrednim parlamentarnim izborima, na izborima na svim nivoima, kako bi se u potpunosti dosmanlijska vlast oterala na smetli{te istorije. Moj predsedni~ki program nije sadr`ao nijedno la`no obe}awe, i po tome se, bitno razlikujem od Ko{tunice, moj predsedni~ki program je zasnovan iskqu~ivo na ustavnim nadle`nostima predsednika Republike. La`na obe}awa mogu samo da nerviraju narod u sada{wim uslovima, na{ narod je politi~ki obrazovan, politi~ki zreo, i na{em se narodu odavno rog za sve}u ne mo`e prodati. Ova predizborna kampawa pokazala je organizacionu sposobnost Srpske radikalne stranke, na{u politi~ku snagu, jedinstvo, disciplinu, a sa druge strane, mi smo postigli mnogo ve}i uspeh nego na septembarskim izborima, na planu okupqawa svih patriotskih snaga, politi~kih partija, pokreta, udru`ewa gra|ana, tako da ra~unamo da ovoga puta ne}e biti rasipawa patriotskih glasova, da }e se patriotski glasovi koncentrisati. Ovoga puta i mnogi koji su bili u zabludi da je Ko{tunica, tako|e, patriotski kandidat, pogotovu u su~eqavawu sa Labusom, nemaju nikakvog razloga da vi{e glasaju za Ko{tunicu i ube|eni smo da }e oni svoj stav promeniti 8. decembra. 8. decembra }u glasati u Batajnici, na stalnom bira~kom mestu, u osnovnoj {koli “Mitraqeta”, u 9 ~asova, i pro{li put je bilo u 9, je li tako? I ovoga puta u 9. Novinar: Malo ste kasnili? Dr [e{eq: Pa uvek kad kasnimo, ~ekamo neku televiziju. Sad smo kasnili samo zbog BK televizije i Studija B. Studio B je stigao a BK jo{ nije, ka`u na putu su negde. Mi smo uvek spremni, mi smo uvek na vreme, ako nekog ~ekamo onda je to neko od va{ih kolega. Izvolite, ako imate neko pitawe? Novinar: Yon Filips iz Tajmsa, londonskih novina. Gospodine [e{eq, da li o~ekujete da }ete pobediti na predsedni~kim izborima u Srbiji i ako pobedite, kakve promene o~ekujete na me|unarodnom planu? Dr [e{eq: Ja o~ekujem pobedu na predsedni~kim izborima a na me|unarodnom planu sam ube|en da }e na{a zemqa mojom pobedom ste}i mnogo vi{i ugled, mnogo ve}e po{tovawe i, ja mislim, i zapadnim zemqama, pogotovu, da su se smu~ili dosovski i srpski politi~ari, zbog svoje snishodqivosti, gluposti, i izdaje srpskih nacionalnih interesa. Politi~ari poput, na primer, Gorana Svilanovi}a. Kad na{a policija uhvati na delu ameri~kog {pijuna, Svilanovi} se izviwava Americi, umesto protestno pismo da {aqe.Takve qude niko na svetu ne ceni. Drugo, mislim da }e se poja~ati ugled na{e zemqe svuda u svetu mojom pobedom, jer na predsedni~ku funkciju dolazi ~ovek koji nije vezan sa mafijom, koji nema nikakvu kriminalnu aferu iza sebe, a vi vidite da Evropska unija posledwih meseci, kao osnovni problem na Balkanu i u Srbiji, tretira organizovani kriminal. Mojom pobedom, na predsedni~ku funkciju, koja je bitna kao poluga kontrole izvr{ne vlasti, delimi~no zakonodavne vlasti i u maloj meri sudske vlasti, dolazi ~ovek koji se iskreno zala`e za moderan pravni poredak, za principe demokratskog parlamentarizma, tolerancije vi{epartijskog sistema, slobodne medije i striktno po{tovawe gra|anskih sloboda i qud1023

skih prava. Novinar: Kako komentari{ete, gospodin Pelevi} je pre neki dan rekao da ste u koaliciji sa srpskim premijerom Zoranom \in|i}em i da na taj na~in vodite i predizbornu kampawu, i isto tako je rekao da je nekoliko tu`bi, koje je SSJ podneo protiv vas, gurnute u fioke, a da ste vi sa wima pregovarali o tome da povuku tu`be? Dr [e{eq: Sa kim sam pregovarao? Novinar: Sa Strankom srpskog jedinstva. Dr [e{eq: Kako to sme{no zvu~i kad ka`ete gospodin Pelevi}. Pa je l’ iko od vas, ovde prisutnih, iskreno misli da je Pelevi} neki gospodin? Pa vi svi znate da je Pelevi} gangster, najobi~niji, da je ume{an u mnoga ubistva. Pelevi} je predsednik Arkanove stranke. To je stranka koja se ve~ito dru`i sa Interpolom. Du{an Mihajlovi}, onaj pla{qivi Du{an Mihajlovi}, znate kako je pla{qiv Du{an Mihajlovi}, ~im {u{ne, on be`i, on se usudio na dr`avnoj televiziji da ka`e da su Pelevi}eve ruke umazane krvqu, da je ume{an u mnoga ubistva. Pelevi}a toleri{u zato {to im je potrebno wegovih 14 glasova. Vi se se}ate kada je birana \in|i}eva vlada, Pelevi}evi poslanici su glasali za tu Vladu, glasali su za mnoge \in|i}eve protivustavne zakone, i sad oni meni ne{to spo~itava tu. To je neverovatno. Kao kad bi se u Americi Al Kapone ume{ao u politi~ki `ivot. Nikakvih kontakata nismo imali povodom wegovih tu`bi, jedva ~ekamo te tu`be da i na sudu doka`emo da je re~ o gangsteru i ubici. Pa ja sam Arkanu dokazao ubistvo Ise Lere jo{ pre devet godina, pro~itao sam na televizijama pismo o~evica i dao policiji to, i to je policija negde arhivirala. Vi znate da su arkanovci ubili va{eg kolegu Rista \ogu, u motelu “Panorama” kod Zvornika, pa su arkanovci ubili Voju Rai~evi}a, na stranu to {to je i Rai~evi} bio ubica, ali ko je wima dao pravo da oni ubijaju, a i va{u kolegu Dadu Vujasinovi}, po svoj prilici, sve indicije kojima raspola`e policija, govore da su je arkanovci ubili. Na{ je problem {to policija jo{ nije u situaciji da mo`e nesmetano da vr{i svoj posao. Znate {ta sad radi BIA, ova biv{a UDBA, oni samo istra`uju ko je meni dao poverqive dokumente, i pre dvatri dana su razgovarali i dogovarali se da upadnu i u moju ku}u i u kabinet u stranci, da izvr{e pretres pa da na|u eventualno ta dokumenta. I to procuri do mene, ali nema nijednog dokumenta koji mogu da na|u, naravno, za neko vreme, ja }u sad do mog skladi{ta prestati da odlazim, dok se malo ta situacija ne stabilizuje. Samo se time bave, otkud mi podaci. Novinar: U o~ima nekih analiti~ara, oni vam prebacuju da ste nesmotreno dali izjavu, televiziji jednoj, da nacionalizovana imovina ne mo`e da se vrati, da }ete zbog toga izgubiti neke glasove. Da li ste vi to rekli ili oni to sad analiti~ki ocewuju? Dr [e{eq: Ni{ta ja tu nesmotreno nisam rekao. Niko ne mo`e da vrati imovinu koja je nacionalizovana pre pedeset godina. Onaj ko obe}a da }e vratiti, la`e narod. To ne mo`e da se vrati, u najmawu ruku zbog folksdoj~era, proteranih iz Vojvodine, jer ako bi se vra}ala imovina, moralo bi i wima sve da se vrati. Haos bi se, dodatni, napravio u dr`avi. I niko ozbiqan ne bi smeo u to da se upusti, samo onaj ko trenutno nije na vlasti, sebi dozvoqava da to obe}ava narodu, osim nas srpskih radikala. To je i \in|i} obe}avao dok nije do{ao na vlast. ^im je do{ao na vlast, shvatio problem, za}utao. To sad Ko{tu1024

ni~ini obe}avaju, po{to oni mogu da obe}avaju sve {to im padne na pamet, jer nemaju efektivnu vlast. To je besmisleno, to niko `iv ne mo`e da vrati, uostalom, nastupioje rok apsolutne zastarelosti, dvadeset godina je apsolutna zastarelost. I ako ubijete ~oveka, posle dvadeset godina, ne mo`e niko na krivi~nu odgovornost da vas podvede, a kamoli da se vra}a ne{to {to je oteto pre dvaedeset godina, a ovde je re~ o onome {to je oteto pre pedeset godina. To su stvari istorije, a ne aktuelnog pravnog poretka, jer ako se vrati ono {to je oteto pre pedeset godina, mora onda da se vrati ono {to je oteto pre sto godina, pre dvesta godina, pa }e onda morati sve da se vrati turskim begovima, jer su Srbi malo toga posedovali pod turskom okupacijom u Srbiji, kad je re~ o nekretninama. To samo neozbiqni qudi mogu da obe}avaju i oni koji se ne razumeju u osnovne pravne principe. Novinar: Da li strahujete da izbori ne}e uspeti, odnosno da izlaz ne}e biti dovoqan, po nekim istra`ivawima? Dr [e{eq: Ja nemam nikakvog razloga za strah. Sve zavisi od voqe naroda, ako gra|ani Srbije ve}inski iza|u, predsednik }e biti izabran, ako ne iza|e ve}ina gra|ana, predsednik ne}e biti izabran. Za{to bih se ja toga bojao? Novinar: [ta }e biti posle? Dr [e{eq: Pa, zna se {ta }e biti posle. Posle }e se zakazivati novi izbori, ali sad po novom zakonu, u roku od dva meseca moraju da se zaka`u, da se raspi{u, {to zna~i da bismo ih imali u vrh glave negde za tri meseca. Ja se nadam da }e uspeti ovi izbori i da }e iza}i vi{e od pedeset odsto, a ako slu~ajno ne iza|e, nije ni{ta tragi~no. To je mo`da tragi~no samo za Ko{tunicu, pa kako god okrene, ovo je za wega politi~ki tragi~no. Novinar: Mislite da je to potreban ili nepotreban izdatak? Dr [e{eq: Koje? Novinar: Ponavqawe izbora. To bi bili tre}i predsedni~ki izbori. Dr [e{eq: Kakav izdatak? Novinar: Za dr`avu? Dr [e{eq: Pa koji je to izdatak? Novinar: Pa, ja vas pitam, jeste ili nije? Dr [e{eq: Kad biste tako posmatrali stvari, onda biste ukinuli izbore uop{te, ukinuli demokratiju. Najve}i izdatak je sama Vlada, pa hajde da ukinemo Vladu. Evo, oni su smislili zbog tog izdatka da ukinu demokratiju na saveznom nivou, i tamo }e da delegiraju poslanike umesto da se biraju, i nema demokratije.Demokratija priznaje samo neposredne izbore. [ta to zna~i? Demokratija ko{ta, da ukinemo demokratiju. Tu logiku, mi srpski radikali, ne prihvatamo. Ina~e, ukupna suma, koliko ko{taju izbori, tro{kova izbora, je minimalno u odnosu na dr`avni buyet, zanemarqiva. Osamsto miliona dinara predvi|aju za slede}u godinu za nevladine organizacije, za ~iste parazite, za fiskalne kase petsto miliona. Osamsto miliona za nevladine organizacije, je li to bacawe para? ^isto bacawe para, za Sowu Biserku, za Nata{u Kandi}, za Biqanu Kova~evi} Vu~o, i za wihove bquvotine, dr`ava osamsto miliona. ^ovi}u je milijardu i trista predvi|eno za slede}u godinu, jo{ nije opravdao ni za pro{lu ni za pretpro{lu godinu. To je razbacivawe para. Ukinemo ^ovi}a i milijarda i trista u{tede. Mo`emo svaki mesec na izbore da idemo za te pare, samo ^ovi}a ukinemo. Ukinu}emo ga uskoro, politi~ki, naravno. 1025

Novinar: Izvinite, kad smo kod ^ovi}a, o~ekivali smo kwigu, ali niste uspeli, izgleda? Dr [e{eq: Pa, evo, iza}i }e kwiga za koji dan, slede}e nedeqe. Korice su gotove, jeste li videli? Neka se malo pr`i na tihoj vatri. Novinar: Da li planirate susret sa novinarima tokom no}i posle izbora? Dr [e{eq: Kao i svaki put. Ja mislim da se to podrazumeva, radi}e na{ izborni {tab do kasno u no}. Ovde ste svi dobrodo{li i va{e kolege, ko god do|e od novinara te ve~eri, bi}e na{ dragi gost. Vi znate da je uvek kod radikala najlep{e, je li tako? Jesu li radikali uvek najboqi doma}ini, {to se toga ti~e? Svi ste pozvani i ostali novinari, po{to je danas malo novinara iz dnevnih listova, mislim da }e biti obave{teni. Od 8 sati, u nedequ, po~iwe da radi na{ izborni {tab, za novinare. Novinar: U osam uve~e? Dr [e{eq: Vi mo`ete i ujutru da do|ete. Novinar: Gospodine [e{eq, dobili ste podr{ku od gospodina Milo{evi}a iz Haga, da li vas brine to {to je wegovo zdravstveno stawe veoma pogor{ano? Dr [e{eq: Da, i ja mislim da se namerno pogor{ava zdravstveno stawe Slobodana Milo{evi}a, da Ha{ki tribunal ne zna kako da iza|e iz ove situacije u koju je sam sebe doveo, da je posebno ugro`eno tu`ila{tvo. Milo{evi}u ne mo`e da se doka`e nijedan zlo~in, ni u~e{}e u zlo~inima, ni podstrekavawe, ni bilo kakva vrsta odgovornosti. I postoje indicije da su neki mo}ni faktori, koji diriguju Ha{kim tribunalom, smislili da je za wih najboqe da Milo{evi} ne iza|e `iv. Zbog toga mu daju namerno pogre{ne lekove i tamo{wi lekari sistematski pogor{avaju Milo{evi}evo zdravstveno stawe. A tendenciozno izbegavaju da na{e lekare ukqu~e u Milo{evi}evo le~ewe, jer kada je Milo{evi} pod nadzorom na{ih lekara, on nema, skoro, nikakvih zdravstvenih problema. Wemu se zdravstveni problemi, ozbiqni zdravstveni problemi, pojavquju kad nema lekarskog nadzora ili kad mu lekari namerno pogre{nu terapiju propisuju.Imate li jo{ pitawa, ako nemate, hvala vam {to ste do{li.

XXXIX NAS 9. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, definitivni rezultati predsedni~kih izbora u Srbiji, bez obzira {to predsednik Republike nije izabran, pokazuju da vlast sada{wa nema legitimitet ni na jednom nivou. ^ujemo da se u javnosti ogla{ava predsednik Narodne skup{tine, Nata{a Mi}i}, i neverovatno nakaradno tuma~i Zakon o izboru predsednika Republike. Ona je du`na u roku od dva meseca da raspi{e nove izbore i to se ne mo`e izbe}i, nije to stvar wene voqe, da ona odlu~i ho}e li ili ne}e. Neverovatno na {ta je Srbija spala, izbori se moraju zakazati u roku od dva meseca i to je jedino ustavno re{ewe. Mi smatramo da bi najboqe bilo da se tada, kad budu ponovo zakazani vanredni predsedni~ki izbori, zaka`u i parlamentarni i pokrajinski i lokalni. To je jedini izlaz iz sada{we krize. O~igledno je da se voqa naroda bitno pro1026

menila u odnosu na 2000. godinu, i sada{wa nelegitimna vlast nema poverewe naroda. Danas svu vlast dr`e u rukama oni koji imaju najmawe poverewa u narodu, najmawe upori{ta u bira~kom telu. To se pokazuje iz kompromisa koji su sklopile sve dosmanlijske stranke, \in|i} i Ko{tunica, re`im iz Crne Gore, vode}a opoziciona stranka iz Crne Gore, vladaju}a na saveznom nivou i tako daqe. Oni se boje naredne dve godine da dr`e i savezne izbore, oni su se dosetili kako da konstitui{u parlament bez izbora, ali to onda nije parlament, onda tu nisu narodni poslanici, onda oni tamo mogu da naguraju qude koji nemaju legitimitet i iza kojih ne stoji voqa naroda da ba{ budu u saveznom parlamentu, pa makar to bili i republi~ki poslanici, jer kad su birani za republi~ke poslanike, glasa~i su imali u vidu da ih biraju za republi~ku skup{tinu. Po toj osnovi mogli bi i gradski odbornici da se delegiraju za savezne poslanike, ili op{tinski odbornici. To je apsolutno protivustavno re{ewe, i protivno svim elementarnim demokratskim principima. Parlament ~ine samo neposredno od naroda izabrani predstavnici, sve drugo je karikatura parlamenta. Mi se vra}amo na, takozvani, komunisti~ki parlamentarizam, kad su partijski komiteti odre|ivali ko }e biti, navodno, narodni poslanik, ili delegatski sistem. To nijedna zemqa na svetu ne primewuje. Za parlament Evropske unije biraju se na neposrednim izborima poslanici, proporcionalno, a kod nas }e se, za dr`avu koja se zove Srbija i Crna Gora, delegirati. To je apsolutno neprihvatqivo re{ewe. Srpska radikalna stranka je posebno zadovoqna sve boqim izbornim rezultatima i to nisu samo u pitawu izborni rezultati na republi~kim izborima. Ja sam na ovim izborima bio kandidat svih srpskih patriota, jedini kandidat opozicije, i te{ko je sad tu proceniti koliko koja stranka u~estvuje u tom ukupnom glasa~kom korpusu. Me|utim, mi moramo danas da vam se pohvalimo, u izbornoj jedinici 50, u Rakovici, ju~e je Srpska radikalna stranka osvojila odborni~ki mandat. Tu smo na izbore iza{li sami. Radikali su dobili 325 glasova, na{ odbornik je Milisav Mili~kovi}, Demokratska stranka Srbije je dobila 135 glasa, socijalisti 63, DOS 261, SPO 19 i ova NDS, to je vaqda Vuksanovi}eva stranka, 13. Ovaj rezultat je za nas veoma zna~ajan, on pokazuje koliko se zaista promenila voqa gra|ana za ove dve godine i koliko su lokalni izbori, novi lokalni izbori, neophodni. Ko{tunica je, zajedno sa svojom strankom, neposredno pred predsedni~ke izbore poku{ao da javnosti uka`e na izvesnu distancu izme|u wega i \in|i}a. Sutra je prilika, na zasedawu Narodne skup{tine, da se poka`e da li je to stvarna distanca, ili samo gluma pred predsedni~ke izbore. Sutra se opet glasa o dnevnom redu, sutra }e svi poslanici Srpske radikalne stranke glasati protiv dnevnog reda u kome su Nacrt zakona o buyetu, Predlog Zakona o zavr{nom ra~unu i tako daqe. Da vidimo kako }e se sutra pona{ati Demokratska stranka Srbije. Da vidimo kako }e se pona{ati i druge politi~ke partije koje za sebe tvrde da su opozicione. [ta su tu osnovni pokazateqi? Ne samo kako }e ko sutra glasati, nego koliko }e poslanika do}i na sednicu i iz koje poslani~ke grupe, {to se ti~e Srpske radikalne stranke, mi garantujemo da }e sutra 23 na{a poslanika biti na sednici, bar na prvom delu sednice gde se izvodi glasawe. Da vidimo za ostale. Znate, pro{li put se desilo da iz nekih, navodno, opozicionih stranaka do{lo 1027

pola poslanika a pola nije do{lo, pa je ono pola {to je do{lo glasalo protiv dnevnog reda, neo~ekuju}i da }emo pobediti vladaju}e partije u glasawu, jer da su oni hteli iskreno da pobedimo vladaju}e partije, do{li bi kompletni. Izvolite, da li imate neko pitawe? Novinar: Smeweno je rukovodstvo radikala u Republici Srpskoj. Va{ komentar i da li podr`avate novo rukovodstvo? Dr [e{eq: To nije istina. To je izmi{qotina najobi~nija. Novinar: Da li podr`avate novo rukovodstvo? Dr [e{eq: A koje novo rukovodstvo? Novinar: Na ~elu sa Mihajlovi}em? Dr [e{eq: Pa to nije nikakvo novo rukovodstvo, to je jedna grupica otpadnika koji instrumentali{e Srpska demokratska stranka preko nekih mafija{kih krugova. Srpska radikalna stranka je raskrinkavala veliku kriminalnu aferu u koju je ume{an direktor carina Republike Srpske i tu je bio jedan na{ ~lan ume{an koji je zbog toga iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, re~ je o Panteliji Damjanovi}u, koji je vlasnik hotela “Bosna” u Bawa Luci. I on je sad grupu qudi od kojih su neki bili na nekim strana~kim funkcijama, uglavnom nisu bili, doveo tamo da glume neku skup{tinu, a koliko ih je bilo, 20, 30 ukupno, to je apsolutno nelegalno. Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj sasvim normalno i samostalno politi~ki deluje. Wen predsednik je Radoslav Kaweri}, predsednik Izvr{nog odbora Mirko Blagojevi} a generalni sekretar Ogwen Tadi}. To je jedino legalno i regularno rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Novinar: Gospodin Popla{en je podr`ao novo rukovodstvo? Dr [e{eq: Gde je to podr`ao? Novinar: Podr`ao je Mihajlovi}a. Dr [e{eq: Gde je to podr`ao? Novinar: Iskazao je svoju podr{ku u Republici Srpskoj. Dr [e{eq: Kako je to iskazao? Novinar: Rekao je da podr`ava. Dr [e{eq: A gde je to rekao? Je li rekao u medijima? Gde? Novinar: Da. Dr [e{eq: Na kom mediju? Novinar: Pa u Vijestima. Dr [e{eq: Je li li~no on to rekao? Novinar: Pa ne znam. Dr [e{eq: Ja to prvi put ~ujem. Zvu~i mi neverovatno, kad bi slu~ajno bilo ta~no, to zna~i da bi i on morao biti iskqu~en iz Srpske radikalne stranke. Ali ja u to ne verujem ba{, ja to prvi put sad od vas ~ujem. Po{to je ovde odluka donesena kada je Nikola Popla{en podneo tamo ostavku, jer je bio ultimatum visokog predstavnika da Popla{en mora dati ostavku na funkciju predsednika da bi stranka iza{la na izbore. I ako mu je stranka ukazala podr{ku, on je tu ostavku podneo, i onda smo doneli odluku na Centralnoj otaybinskoj upravi da Nikola Popla{en bude aktivista stranke u Srbiji. Vi znate, svojevremeno je Vlada Srbije wemu i wegovoj porodici kupila i stan ovde u Zemunu, i on je po~eo svoje aktivnosti u stranci ovde u Srbiji, on se ne me{a uop{te u aktivnosti stranke u Republici Srpskoj, jer su to formalno dve razli~ite 1028

partije, stranka u Srbiji je ovde registrovana po republi~kom i saveznom zakonu, stranka u Republici Srpskoj je registrovana po zakonu Republike Srpske i zakonu Bosne i Hercegovine. To su formalno dve posebne stranke i Nikola Popla{en uop{te nema nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom Republike Srpske. On je ovde aktivista stranke, u Beogradu, tako da me ta va{a tvrdwa iznena|uje, jer taj problem postoji, ali on je ograni~en ikqu~ivo na Bawa Luku, jer tamo postoji mafija{ki i finansijski uticaj Pantelije Damjanovi}a. Tamo se desilo da je grupa kriminalaca upala u na{e prostorije i pokrala sav name{taj i opremu, i intervenisala je policija, a onda je neko zvao telefonom policiju i policija je dopustila da se ta pqa~ka okon~a, {to govori koliki je uticaj mafija{a na lokalnu policiju u Bawa Luci. Ali mi o~ekujemo da }e to tamo sve biti dovedeno u redovno stawe, koliko ja znam, danas se podnosi krivi~na prijava protiv tih mafija{a u Bawa Luci. Novinar: Da li smatrate da mo`ete oboriti Vladu u parlamentu? Dr [e{eq: Vlada bi pala u parlamentu sigurno, ukoliko protiv Vlade budu sve opozicione partije, Ko{tuni~ina stranka i ovi Ko{tuni~ini saveznici, Veqa Ili}, Dragoqub Mi}unovi} i Neboj{a ^ovi}. U tom slu~aju Vlada ne mo`e da opstane. Ima vi{e od 126 poslanika koji bi glasali protiv Vlade, ali sad se postavqa drugo neko pitawe. Koliko su te partije jedinstvene, koliko svaka od wih mo`e da dovede svojih poslanika na sednicu i koliko su zaista ove opozicione stranke, opozicione a nisu u nekoj sprezi sa re`imom. Sve su to neizvesne stvari. Jedino je izvesno, jedino vam mogu garantovati da }e svi srpski radikali uvek u svvakoj varijanti glasati za obarawe \in|i}eve vlade. Novinar: Da li ste podneli takvu inicijativu? Dr [e{eq: Mi smo podneli tu inicijativu jo{ pre nekih dva meseca, ali ta inicijativa jo{ nije uvr{tena u dnevni red, i svi }ute. Ja sam u dva navrata intervenisao na po~etku sednice Narodne skup{tine, ~uli ste kakva nesuvi{na obja{wewa daje Nata{a Mi}i}, direktno se kr{i Ustav i Poslovnik, novo potpuno neregularno stawe u parlamentu. Novinar: Recimo, pretpostavimo da inicijativa uspe, da li bi vi i sa kojim strankama u{li u neku koaliciju za formirawe nove vlade? Dr [e{eq: Ne. Ne verujem da bismo u{li u novu koaliciju koja bi formirala novu vladu. Na{ je ciq da se \in|i}eva vlada obori da bismo i{li na vanredne parlamentarne izbore. To je razlog {to `elimo da oborimo \in|i}evu vladu. Novinar: Ni u neku prelaznu? Dr [e{eq: Ne bismo ni u prelaznu, jer mo`da bismo sa Ko{tuni~inom strankom i mogli da pravimo neku koaliciju, ali sa ^ovi}evom ne bismo sigurno. I {ta zna~i to prelazna vlada, pa ko koga pre|e. Novinar: Ne u tom smislu. Dr [e{eq: Ne, ne. Mi smatramo da \in|i}evu vladu treba oboriti i i}i na vanredne parlamentarne izbore. A posle vanrednih parlamentarnih izbora da vidimo kakav je odnos snaga i kakve su kombinacije mogu}e. A ne mislite vaqda da bismo sa Pelevi}em u{li u Vladu. To teorijski se mo`e desiti a sad zavisi kako }e se on pona{ati, jer pro{li put wegovih {est poslanika nije bilo na sednici, a sa wim u Vladu sigurno ne bismo u{li. Izbori su pokazali da je on samo statisti~ka gre{ka, a videli ste da se mrtva trka vodila izme|u Pe1029

levi}a i neva`e}ih glasa~kih listi}a. Vrlo lako se moglo desiti da neva`e}i listi}i zauzmu tre}e mesto. Pa ~ekajte, to su ~iwenice, da Pelevi} od tri kandidata bude ~etvrti. To se u Beogradu desilo. Od tri kandidata na podru~ju grada Beograda, Pelevi} je ~etvrti po broju glasova, najja~i je Ko{tunica, pa ja, pa neva`e}i glasa~ki listi}i pa tek onda Pelevi}. Pogledajte rezultate, tako glasi, a malo je falilo da tako bude u celoj Srbiji. Novinar: Rekli ste da biste mo`da sa DSS-om u{li u koaliciju, za formirawe neke prelazne vlade, prihvatate li jo{ neke stranke iz DOS-a, eventualno? Dr [e{eq: Niste vi mene dobro razumeli. Mi smo spremni sa svima da glasamo za obarawe \in|i}eve vlade. Tu ne postavqamo pitawe ko jo{ glasa za obarawe \in|i}eve vlade, svejedno nam je, samo da je {to vi{e glasova. Posle izbora, ako bismo pravili neku koaliciju, to bismo onda videli. Mi smo se vi{e puta izjasnili. Znate, problem je u samom Ko{tunici i wegovoj dvorskoj kamarili, ali u wegovoj stranci ima ozbiqnih qudi sa kojima bismo mi mogli razgovarati. Ali mi nismo spremni da se posle obarawa \in|i}eve vlade pravi nova vlada u parlamentu, nego insistiramo da se ide na vanredne izbore. A onda sam vam rekao, ~ak i kad bismo mogli sa Ko{tuni~inom, sa ^ovi}evom strankom ne bismo nikako da pravimo, nikakvu, ni tehni~ku koaliciju, ni sa Pelevi}evom nikakvu. Novinar: Ni sa kim iz DOS-a? Dr [e{eq: Pa nisam tako rekao. Novinar:Sa kim konkretno, da li bi tu mogao, hipoteti~ki, Veqa Ili} do}i u obzir? Dr [e{eq: Hipoteti~ki, ali to je sad malo i neozbiqno. Hipoteti~ki Veqa Ili} ili Dragoqub Mi}unovi}. Hipoteti~ki, ali te hipoteze su vam besmislene. Da vidimo, vanredne parlamentarne izbore pa posle toga da vidimo ko je u parlamentu. Sa ^ovi}em sigurno ne bi, sa Pelevi}em sigurno ne bismo, a za ostale {to sad da naga|amo. Da vidimo ko }e u}i u parlament. Novinar: Kako komentari{ete, poteze koje je najavio Ko{tunica u vezi sa rezultatima izbora? Dr [e{eq: Pa, on ima pravoda podnosi sve `albe u skladu sa izbornim zakonom. Me|utim, sve te `albe su sad deplasirane, ako su izbori neuspe{ni, jer i ako bi uspeo u svim svojim `albama, posledica bi mogla biti poni{tavawe ovih izbora i raspisivawe novih. Jedina tu `alba ima osnova, `alba koja se ti~e nepostojawa jedinstvenog bira~kog spiska, ~udi me {to Ko{tunica ne pomiwe onemogu}avawe rada Nadzornog odbora. To je, tako|e, veoma va`an prestup, kr{ewe izbornog zakona. Ali tu bi `albe imale smisla da je iza{lo vi{e od 50 procenata, pa da je neko pobedio na izborima pa onaj ko nije da osporava to, ali osporavati ~iwenicu da gra|ani nisu hteli da iza|u na izbore, to je besmisleno. ^uli smo ve} neke izjave gde se krive gra|ani {to Ko{tunica nije pobedio. Pa {to ne promeni narod, mo`da se kandiduje kod nekog drugog naroda, mo`da bi tamo bio uspe{niji. I tre}e, vi ste videli da je bilo mnogo kr{ewa izbornog }utawa. Ja nisam nikad prekr{io izborno }utawe, ali Ko{tunica jeste, i to na flagrantan na~in. Ko{tunica je na{ao ba{ u vreme izbornog }utawa da zaka`e sednicu Vrhovnog saveta odbrane, i da to sve televizije objave. Je li to kr{ewe izbornog }utawa? Kad su se ranije sli~ne stvari 1030

de{avale, onda su sve opozicione stranke reagovale, pa i na{a, a sad kao to normalno. I drugo, mnoge televizije su objavile i Ko{tuni~inu izjavu povodom postizawa sporazuma oko Ustavne poveqe. A da ne govorim {ta je radila Bojana Leki}, wena neka emisija gde je mene napadala i rekla da ja nikad dok je ona tamo ne}u do}i na dr`avnu televiziju da gostujem, to je objavqeno u petak, na dr`avnoj televiziji, a u nedequ je isto dr`avna televizija objavqivala ne{to u formi spotova, uz neke pesme, moje neke fotografije za koje su mislili da mogu kontraproduktivne, u politi~kom smislu i tako daqe. Kr{ewa izbornog }utawa je bilo mnogo. To su, dakle, tri elementa kojima bi se mogla dovoditi u pitawe regularnost ovih izbora, ali po{to izbori nisu bili uspe{ni, onda je to besmisleno. Treba sad insistirati da se bira~ki spisak sredi do slede}ih izbora, da se obezbedi jedinstven bira~ki spisak, i to jeste osnovni problem. Jedinstvenim bira~kim spiskom se definitivno izbacuju svi oni koji su vi{e puta upisani. A mi smo to ukazivali pre prvog izbornog kruga pro{li put, tad je Ko{tunica }utao, on je zalapio tek kad je propao drugi krug u pro{lom turnusu. Novinar: Gospodine [e{eq, mislite da nema nikakvih {ansi da pro|e predlog Demohri{}anske stranke da se predsednik bira u parlamentu? Dr [e{eq: Ne mo`e da pro|e taj predlog jer je nesuvi{an, besmislen je, glup je, to je nemogu}e bez promene Ustava. Ustav je odredio kako se bira predsednik. A vi znate kako se mewa Ustav. Potrebna je dvotre}inska ve}ina da se obezbedi u republi~koj skup{tini, pa da se ide na referendum. To je jedini na~in da se promeni republi~ki Ustav. A vi znate kako Bati} poznaje pravo, za devetnaest godina je omanuo u pogledu datuma dono{ewa Du{anovog zakonika, pa kad sam ga podu~io kad je done{en Du{anov zakonik, onda je na brzinu izgradio i spomenik caru Du{anu. Pa mogao je meni da izgradi spomenik po{to sam ga ja podu~io a ne car Du{an. Novinar: [ta mislite o mi{qewima da bi do novih izbora predsedni~kih trebalo promeniti zakon, i da bi zbog, ovako lo{eg, raspolo`ewa qudi da iza|u na izbore, trebalo ukinuti ovih 50% i u prvom krugu? Dr [e{eq: Pa, ne bismo u principu bili protiv toga, ali tu postoji jedan drugi problem, {to se onda jo{ o{triji uslovi za smenu predsednika Republika, koje propisuje Ustav, i u stra{noj disproporciji sa uslovima izbora, da je veoma lako izabrati predsednika a gotovo je nemogu}e smeniti ga. Tu onda ima mnogo pravnih nelogi~nosti. Vi znate, u principu mi se ne bismo tome suprotstavqali. Nismo se mi ni pro{li put suprotstavqali ovome, ali mi ne dolazimo na taj dan kad im je glasawe, znate. Odredili dan za glasawe, pa da do|emo mi i da di`emo ruke, ili da pritiskamo tastere ceo dan, obesmislili su Narodnu skup{tinu, ne}emo. I drugo, mo`da bi bilo najboqe da se izbori zaka`u ponovo za mart mesec. Sad treba malo predaha svim partijama koje su u~estvovale u ovim izborima, mnogo smo se istro{ili, iako nam je kampawa bila neuporedivo skromnija nego ranija iako smo tada mi imalo daleko najskromniju kampawu od ozbiqnih politi~kih paritja. Kad ka`em ozbiqnih, onda je to samo onih pet partija koje su imale regularne kandidate u pro{lom izbornom ciklusu. [est je kandidata tada bilo na osnovu falsifikovane dokumentacije podneseno. Samo nam je za overu potpisa trebalo oko 700.000 dinara, na ovim izborima, mi smo ima1031

li oko 14.000 potpisa, preko 700.000 dinara. Dakle, mi mislimo da bi mart mesec bio najprikladniji ali onda bi trebalo da se dogovorimo da idemo na izbore na svim nivoima. Tu smo spremni za razgovore sa drugim parlamentarnim politi~kim partijama. Imate li jo{ pitawa, ako nemate, hvala vam.

XL NAS Leskovac, 15. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka izra`ava posebno zadovoqstvo {to su izborni rezultati moji, kao kandidata celokupne patriotske opozicije, bili najboqi na podru~ju Jablani~kog okruga, u svim op{tinama mi smo do nogu potukli dosmanlijskog kandidata Ko{tunicu, {to pokazuje da su sve patriotske snage Jablani~kog okruga slo`ne, jedinstvene i da }e taj primer celoj Srbiji da poka`e da je mogu}e prili~no lako savladati nenarodni re`im, da je mogu}e u dogledno vreme promeniti vlast na svim nivoima. Pred nama su sada loklani izbori u Leskovcu, mi smo se dogovorili da na tim lokalnim izborima odr`imo saradwu patriotskih politi~kih partija, dogovorili smo se da zajedni~ki kandidat patriotske opozicije, po{to je Socijalisti~ka partija mene podr`ala na predsedni~kim izborima, za predsednika skup{tine op{tine, odnosno za predsednika op{tine Leskovac, bude Du{an Cvetkovi}, narodni poslanik Socijalisti~ke partije, jedan ugledan ~ovek, koji se nikad ni~im nije kompromitovao i koji se neprekidno pona{a kao patriota. Ja nikad o wemu ni{ta lo{e nisam mogao da ~ujem a razgovarao sam sa mnogim qudima o wemu, a upoznao sam ga i kao narodnog poslanika u Republi~koj skup{tini. Na{ je, dakle, ciq da na izborima za predsednika op{tine ne bude nikakvog rasipawa patriotskih glasova, svi ~asni i po{teni qudi da mogu da koncentri{u svoje glasove za jednog kandidata, Du{ana Cvetkovi}a. Srpska radikalna stranka pored toga, ima potpunu listu svojih kandidata za odbornike skup{tine op{tine, ukupno 75 kandidata, po{to su odborni~ki izbori ~isto proporcionalni, tu nije bilo potrebe da se rade bilo kakve pojedina~ne liste, na tim odborni~kim izborima, po proporcionalnom sistemu je mogu}e da svaka politi~ka partija i pojedina~no iska`e svoju snagu, i mi pozivamo sve gra|ane Leskovca da glasaju za izbornu listu Srpske radikalne stranke na odborni~kim izborima. Na toj listi smo ponudili ~asne, po{tene qude, qude koji sigurno na{e glasa~e ne}e izneveriti. Povod za moj dana{wi dolazak u Leskovac je emisija na lokalnoj televiziji, koja ima predizborni karakter, a na kojoj }u ja odgovarati na sva politi~ka pitawa bez ograni~ewa. Naravno, ja sam spreman da odgovorim i na sva va{a politi~ka pitawa, i koja se ti~u lokalnih izbora i zavr{enih predsedni~kih, naravno, i na sva druga. Izvolite, ako vi imate neka pitawa? Novinar: Gospodine [e{eq, vi ste bili profesor fakulteta u Sarajevu, interesuje me {ta za vas Sarajevo zna~i danas, kakvo je va{e vi|ewe dana{we situacije? Dr [e{eq: Sarajevo je jedan veliki srpski grad koji je trenutno okupiran, ali sam ube|en da }e opet jednog dana biti u potpunosti u srpskim rukama. Sa1032

rajevo je bio srpski grad jo{ u vremenu pre Nemawi}a, u vreme ^aslava, u vreme Podina, u vreme Stefana Vojislava. Sarajevo je tada imalo druga~iji naziv, ali je uvek bilo srpsko i bi}e u budu}nosti. Vojvoda Stepa je 1918. godine u{ao sa svojom vojskom u Sarajevo i odu{evqeno bio do~ekan od lokalnog srpskog stanovni{tva. Sarajevo je trenutno oteto a ta otima~ina ne mo`e ve~ito da traje. Novinar: Verujete li da }e radikali ponoviti rezultate sa predsedni~kih izbora sada na lokalnim i da li }e biti drugog kruga u lokalnim izborima? Dr [e{eq: Pa, s obzirom da imamo jedinstvenog kandidata za predsednika op{tine, ube|en sam da }e svim patriotskim glasovima, dakle, i glasovima srpskih radikala i socijalista i svih drugih politi~kih partija, da }e svi oni koji su glasali za mene na predsedni~kim izborima, sada glasati za Du{ana Cvetkovi}a na izborima za predsednika op{tine. Mi, pretpostavqam, ube|en sam, da }emo ve} u prvom krugu pobediti, a {to se ti~e odborni~kih izbora, mislim da }e Srpska radikalna stranka pokazati vrlo dobar rezultat i da }emo po broju glasova biti vode}a politi~ka partija. Da li }emo sami imati vi{e od pedeset procenata, to je sad te{ko prognozirati, pretpostavqam da to i nije ni naro~ito realno, ali da }emo jo{ sa nekim patriotskim partijama mo}i da formiramo lokalnu vlast posle izbora. Od trideset jedne strana~ke liste, mislim da }e se ipak sagledati posle izbora, da }e tri-~etiri, mo`da u vrh glave pet, da osvoji odborni~ke mandate, a mi }emo posle toga koaliciju praviti sa patriotskim partijama. Novinar: Kad o~ekujete raspisivawe novih izbora za predsednika Republike i da li }ete se vi kandidovati na tim izborima? Dr [e{eq: Novi predsedni~ki izbori se najkasnije moraju raspisati do 8. februara. Da li }u ja biti kandidat, o tome }e odlu~iti Centralna otaybinska uprava, ja to ne smem da prejudiciram. Novinar: Kako komentari{ete neke kvalifikacije da sara|ujete sa gospodinom \in|i}em? Dr [e{eq: To je izjavio Neboj{a ^ovi}. Stranka Neboj{e ^ovi}a je i glasala za \in|i}ev buyet a Srpska radikalna stranka je u celosti bojkotovala to glasawe i hteli smo da oborimo buyet, i to su ^ovi}eve izmi{qotine. Pre nego {to sam objavio ovu kwigu “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, gde sam raskrinkao mnoge ^ovi}eve kriminalne afere, ja sam objavio kwigu “Stanko Suboti} Cane @abac kraq duvanske mafije” a Stanko Suboti} Cane @abac je najbli`i prijateq Zorana \in|i}a. Ja udaram po mafija{ima, bilo da su u \in|i}evom taboru, bilo da su u Ko{tuni~inom taboru. To {to je ^ovi} jedno vreme bio u Ko{tuni~inom taboru, to mi je bio dodatni razlog da raskrinkam sve {to o wemu saznam, da iznesem u javnost. Novinar: Vas su optu`ivali da ste i u Ko{tuni~inom taboru? Dr [e{eq: Pa, te optu`be }e dolaziti ~as iz \in|i}evog, ~as iz Ko{tuni~inog, ali ja sam protiv \in|i}a i protiv Ko{tunice. Ko{tunica jo{ vaqda misli da je neka boqa varijanta od \in|i}a, to je wegov problem, za mene su \in|i} i Ko{tunica podjednako lo{i i treba obojicu oterati na smetli{te istorije. Ali se Ko{tunica nikad nije usudio da ka`e ono za \in|i}a {to ja govorim svakodnevno, i da je povezan sa mafijom, i duvanskom, i ovakvom, i onakvom, i sa Jovicom Stani{i}em, i sa Canetom @apcem i sli~no. To se Ko{tu1033

nica jo{ nije usudio nigde da ka`e. I drugo, Ko{tunica je \in|i}a doveo na mesto predsednika Vlade, Ko{tunica ga dovede na mesto predsednika Vlade a onda mene la`no optu`uje da sara|ujem sa wegovim politi~kim ~edom. Vidite koliko je to iracionalno. Novinar: Zna~i, ne sara|ujete? Dr [e{eq: Ne, apsolutno nikakve saradwe nema. Ja nikada sa \in|i}em razgovarao nisam od 2000. godine, ni privatno, ni dobar dan, jedino {to imam da ka`em, ka`em sa skup{tinske govornice, ni dobar dan mu nigde nisam rekao, to vam garantujem, ali nisam ni sa Ko{tunicom, osim {to sam sa wim dva puta imao telefonski razgovor kad je dono{ena ona Deklaracija o Kosovu i Metohiji, ako se se}ate, to je bilo proletos, dva telefonska razgovora smo imali i to je sve. Ni sa wim nikakve susrete nisam imao, ni privatne. Novinar: Da li je ta~no da su za ovu novu kwigu “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}”, recenziju pisali Ko{tunica i \in|i}? Dr [e{eq: Pa, ja o~ekujem da napi{u, ja sam obojici poslao pismo i zamolio ih lepo da budu recenzenti te moje kwige, wihove recenzije su mi potrebne da kwiga bude oslobo|ena poreza na promet. Vi znate da su ove dosmanlije zavele porez na promet i na kwige, {to ranije nije bio slu~aj nikada, ja o~ekujem da mi stignu wihove recenzije. Ja sam u kwizi naveo da su oni recenzenti, recenzenti dr Vojislav Ko{tunica i dr Zoran \in|i}, a i ovde je u celosti u predgovoru moje pismo koje sam wima dvojici uputio, jedno iskreno pismo sam im uputio. Nadam se do slede}e konferencije da }e vam gospodin Cvetanovi} obezbediti jedan broj primeraka kwige, po{to su ovaj prvi tira` prosto razjagwili narodni poslanici u petak na sednici Narodne skup{tine. Novinar: ^ime obja{wavate to da je va{a stranka osvojila na predsedni~kim izborima veliki broj glasova u Jablani~kom okrugu? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da tu ima vi{e faktora. Prvo, ja mislim da dolazi do izra`aja prirodna bistrina qudi ovoga kraja, wihov patriotizam koji je vekovima bio dokazivan neprekidno, wihov ose}aj za dr`avu, za dr`avne interese, i ~iwenica da je ekonomska situacija na jugu katastrofalna, da apsolutno, skoro nijedna firma ne radi, da vlada glad. Dakle, ~itav niz faktora, a vi znate da su ju`waci i svojim temperamentom, i svojim patriotizmom, neprekidno predwa~ili u svim srpskim oslobodila~kim ratovima, da su uvek bili najstabilniji politi~ki faktor u mirnodopskim vremenima. Taj dobar rezultat nas nije iznenadio, ali nas je silno obradovao. Novinar: Da li se zna gde su \in|i}ive optu`be i drugih stranaka na ra~un radikala, SPS, i jo{ nekih koalicija, da ...? Dr [e{eq: A ko je te optu`be izmislio? Novinar: Pa, to su va{i politi~ki rivali? Dr [e{eq: Rivali? Mnogo pogo|eni {to imamo zajedni~kog kandidata koji ima najozbiqnije {anse za pobedu, je li tako, to je wihov motiv. Novinar: Na va{ ra~un, SPS-a, DSS-a, zato {to su te dve partije odlu~ile o kandidatu na nivou centrale? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je, prvo, ovde nema nikakve trgovine i mi ovo nismo ugovarali tante za tante, nije bilo ni sa Socijalisti~kom partijom trgovine, jer da je bilo, onda bismo trgovali u svim op{tinama, a mi imamo dogovor o zajedni~kom kandidatu samo u Leskovcu i u Despotovcu, u Ubu 1034

svako ide sa svojim, u Barajevu svako sa svojim, u Ra`wu svako sa svojim. Ovde su na{i lokalni, op{tinski odbori, na{li lako zajedni~ki jezik i taj dogovor je postignut bez ikakvih problema, je li tako, i obavestili su centralu u Beogradu da je taj dogovor postignut i mi smo odobrili da se taj dogovor realizuje, jer mi smatramo da ne treba na{e dve partije sada, po{to su izbori za predsednika op{tine ve}inski, ne treba na{e dve partije da razdvajaju patriotske glasove pa da pobedi dosmanlijski kandidat, ne daj Bo`e, a gra|ani Leskovca su imali prilike da vide koliko je nesposobna dosmanlijska vlast za ove dve godine. Bilo je najracionalnije re{ewe da idemo sa zajedni~kim kandidatom. E sad, {to je taj kandidat iz SPS-a a ne radikal, mo`da je tu prevagnula ~iwenica da su socijalisti korektno mene podr`ali na predsedni~kim izborima, ali tu naro~ito nije va`na li~nost iz koje je partije, ako mi posle formiraju}i koalicionu vlast u op{tini budemo korektni i najboqe qude dovedemo na odgovaraju}a mesta. Va`no je da je u pitawu ~astan ~ovek, da nije kompromitovan, da ne mo`e ni{ta lo{e za wega u javnosti da se ka`e, ja sam se mnogo interesovao i zaista nikad nigde nisam ~uo lo{e za Du{ana Cvetkovi}a. Ne znam da li vi znate kao novinari ne{to da mi ka`ete, ne verujem. Novinar: Znamo. Dr [e{eq: [ta znate? Novinar: Ne}emo da ka`emo. Dr [e{eq: A, ne}ete da mi ka`ete, dobro, ~uvajte dobro va{u tajnu. Novinar: Da se mo`da radikali nisu upla{ili neuspeha, budu}i da na lokalnim izborima tradicionalno imate ovde lo{e rezultate? Dr [e{eq: Radikali se nikad ni~ega ne pla{e i mi nemamo lo{e rezultate na lokalnim izborima, problem je bio u ve}inskom izbornom sistemu. Sada kada su proporcionalni izbori, sad }emo videti koliko je koja stranka sna`na i na lokalnom nivou. Mi imamo dobre kadrove i dobre qude na listi odborni~kih kandidata. [to je najva`nije, po{tene qude, od 75 kandidata, ne mo`ete na}i nijednog koji je bilo ~ime kompromitovan. Na na{oj listi su kandidati razli~itih profesija, lekara, ekonomista, pravnika, radnika, zanatlija, tehni~ara i tako daqe, mo`ete, dakle, na}i qude svih profesija i svih starosnih struktura. Na{a lista odborni~kih kandidata izra`ava zapravo na jedan, rekao bih, skoro idealan na~in, strukturu stanovni{tva Leskovca. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li.

XLI NAS 19. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, na dana{wi dan, pre jedanaest godina, na Svetog Nikolu, 1991. godine, konstituisana je Republika Srpska Krajina, kao izraz voqe, `eqa, interesa srpskog naroda na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice, da ostane da `ivi u sastavu Jugoslavije, da `ivi sa svojom nacionalnom maticom. Srpski narod je bio konstitutivni narod i po Ustavu komunisti~ke Hrvatske, {to zna~i da se status Hrvatske, kao federalne jedinice, nije mogao mewa1035

ti bez saglasnosti Srba. Srbi imaju specijalni autonomni status na tom podru~^u, vekovima, u okviru, takozvane, Vojne Krajine, ili vojne granice. Srpska autonomija je bila pod direktnom nadle`no{}u be~kog cara, austrijskog cara. Nije imala nad sobom nikakvu hrvatsku vlast, vekovima je takav status trajao. Republika Srpska Krajina je bila fakti~ka dr`ava, ona nije bila meT)unarodno priznata, to je ta~no, me|utim, wena fakti~ka nezavisnost je priznata od strane Ujediwenih nacija, tako {to su Ujediwene nacije uspostavile protektorat, Vensovim planom, i Republika Srpska Krajina je potpisivala mirovne sporazume sa Hrvatima. Hrvatska je izvr{ila agresiju, okupirala celu teritoriju Republike Srpske Krajine, proterala srpski narod u genocidnoj akciji, kr{e}i me|unarodno pravo. To je bila teritorija pod za{titom Ujediqenih nacija i nije smela biti okupirana. Srpska radikalna stranka podse}a javnost na te ~iwenice, i mi }emo neprekidno insistirati da se stvari vrate u prvobitno stawe, da se prvo obnovi starateqstvo Uediwenih t-tacija nad celom teritorijom Republike Srpske Krajine, da se povu~e hrvatska vojska i policija, da se vrate svi prognani Srbi a onda da se me|unarodnim sporazumima reguli{e definitivni status Republike Srpske Krajine. Danas ste ~uli da je bio veliki po`ar u hotelu”Metropol”. Taj po`ar nije slu~ajan i mi o~ekujemo istra`ni organi da utvrde wegove uzroke i podmeta~e. Nije slu~ajno {to se po`ar desio upravo na prostoru koji je povezan za trgovinu belim robqem, za trgovinu devojkama, seksualnim uslugama i tako daqe, u {to je ume{an famozni Miki Kurak, prijateq Neboj{e ^ovi}a, o kome je ve} bilo govora povodom wegove ume{anosti u ubistvo Slavka ]uruvije. Mi zahtevamo da istra`ni organi temeqito rasvetle sve okolnosti u kojima se desio ovaj po`ar i da se krivci izvedu na sud pravde a da po~ne sistematska akcija razotkrivawa mafija{kog lanca koji se bavi trgovinom robqa u Srbiji. Ta akcija je ve} u Crnoj Gori `estoko uzdrmala i politi~ki vrh. Mi ne znamo unapred koga }e ovde ta akcija uzdrmati, ali insistiramo da se {to pre provede i da se zaustavi trgovina belim robqem. Po slovu Ustava i zakona, novi predsedni~ki izbori se moraju zakazati najkasnije 8. februara. Zoran \iEfi} ju~e saop{tava da izbori ne}e biti zakazani do 8. februara, jer on smatra da oni nisu potrebni, jer on pretpostavl^a kakav bi bio wihov ishod. Mi vidimo da je ranije Nata{a Mi}i}, svi smo se ~udili wenoj gluposti, zapravo bila sa wegove strane instrumentalizovana kad je govorila da ona i ne mora da zaka`e izbore. Izbori se moraju zakazati, to su saop{tili predsednici oba Ustavna suda, i republi~kog i saveznog, to su saop{tili predstavnici OEBS-a, a za{to uop{te neko treba da saop{tava kad je to o~igledno iz ustavnih i zakonskih normi. Izbori se moraju ponavqati sve dok Srbija ne izabere predsednika. Mo`da deset, dvadeset, pedeset puta, ali to mora, ne mo`e na osnovu \in|i}eve pretpostavke kakav }e biti ishod, da se odustaje od izbora. Srpska radikalna stranka jo{ jednom upozorava javnost da se na krajwe protivustavan na~in privodi kraju rad na, takozvanoj, Ustavnoj poveqi, i {to je najgore, da uop{te nije predvi|eno da narodni poslanici u republi~koj i saveznoj skup{tini imaju mogu}nost podno{ewa amandmana pre izglasavawa Ustavne poveqe. Kako smo saznali, oni su zamislili da oni to me|usobno usaglase i da sa1036

mo stave na glasawe ko je za, ko je protiv, eventualno na~elna rasprava da se vodi. Kako mo`e bilo koji op{ti pravni akt da se usvoji, ako narodni poslanici nemaju mogu}nost da podnesu amandman, i kako mo`e na protivustavan na~in da se to radi, i kako mo`e bez kvalifikovane ve}ine. Kvalifikovana ve}ina je potrebna i u Skup{tini Srbije i u Saveznoj skup{tini, i u Skup{tini Crne Gore, dvotre}inska ve}ina, jer tom Ustavnom poveqom mewa se i ustavni status Srbije. Ustavni status Srbije ne mo`e se mewati bez dvotre}inske ve}ine i bez referenduma. Kako ovi otvoreno upropa{tavaju sopstvenu dr`avu, ru{e sve dr`avne institucije, to istorija jo{ nije zabele`ila. Izvolite ako vi imate neko pitawe. Novinar: Ju~e je Neboj{a ^ovi} vas tu`io, podneo je tu`bu protiv vas? Dr [e{eq: Pa, stalno neki obe}avaju da }e da me tu`e ali mi tu`be ne sti`u. Koliko ja znam, Neboj{a ^ovi} jotp nije podneo tu`bu Jer se upla{io. Ja jedva ~ekam tu`bu Neboj{e ^ovi}a. Vuka{in Mara{ je najavio tu`bu protiv mene, ja jedva ~ekam tu tu`bu, i on se upla{io, nije podneo tu`bu, iako je pre vi{e od mesec dana to najavio. Evo i neki Simo Spasi} najavio je tu`bu, izgleda da se i on upla{io, nije podneo tu`bu. Ja jedva ~ekam tu tu`bu. Dajte vi{e neka podnose te tu`be. Nijedan od wih trojice nije podneo tu`bu. Ni Vuka{in Mara{, ni Neboj{a ^ovi}, ni Simo Spasi}, a samo najavquju. Oni podnose tu`be u va{im redakcijama, izgleda. Dajte Jednom da podnesu to. Ja se vrlo rado odazivam na sudske procese. Slede}e nedeqe imam su|ewe sa Canetom @apcem, slede}e nedeqe imam sudsko su~eqavawe sa Grujicom Spasovi}em, ovim Cijinim majorem, i tako daqe. Neboj{a ^ovi} do danas nije podneo nikakvu tu`bu, to vam garantujem. Simo Spasi} do danas nije podneo nikakvu tu`bu, i to vam garantujem. Vuka{in Mara{ do danas nije podneo nikakvu tu`bu, i to vam garantujem, bar {to se mene ti~e, nisu podneli protiv mene. A svaki dan najavquju. Novinar: Mijailovi}, Ju info. Da vas pitam, da li je iz MUP-a Srbije bilo ko pokrenuo nekakav postupak protiv ^ovi}a, na osnovu dokaza koje ste vi izneli i daqe iznosite? Dr [e{eq: Pa to treba da pitate ministra unutratwih poslova, Du{ana Mihajlovi}a. Ono {to ja znam, BIA, Bezbednosno informativna agencija, to je biv{a UDBA, kojoj su promenili naziv, samo traga za onim koji su meni dali poverqiva dokumenta. Ve} mesecima samo je to posao BIE, ko meni daje informacije, ko mi daje dokumenta, ni~im se drugim BIA ne bavi. Hteli su da mi upadnu u ku}u, hteli su da mi upadnu u stranku ovde, da tra`e ta dokumenta, da vide {ta jo{ imam i tako daqe. ^asni qudi su me na vreme upozorili. Nikada ni{ta ne}e prona}i. Ja ve} vi{e od dvadeset godina imam nagomilano iskustvo konspirativnog rada, moju dokumentaciju niko `iv ne mo`e da prona|e. Novinar: Kako to komentari{ete? Dr [e{eq: Pa to je najupe~atqiviji dokaz koliko je vrh vlasti povezan sa mafijom. Umesto da se obraduju kad im neko poma`e u razotkrivawu po~inilaca najte`ih krivi~nih dela, oni se u`asnu {to je uop{te do toga do{lo, i tra`e varijantu da se stvari zata{kaju. Videli ste, sad je Savezna skup{tina usvojila izmene i dopune Zakona o krivi~nom postupku. Namerno nismo hteli ni re~i da ka`emo, iako bi mo`da imali neku primedbu, da ne ispadne da se mi suprotstavqamo. Evo, usvojen je taj zakon. Sutra }e biti objavqen u”Slu`benom listu”. Hajde onda neka po~nu da hap1037

se. Ka`u, znaju ko je ubio ]uruviju. Hajde sad, kad su doneli taj zakon, neka sad hapse, neka sad uhapse ko je oteo Ivana Stamboli}a, neka sad to provedu do kraja, da vidimo da li su u stawu. Evo, imaju sve zakone koje su `eleli i koje su tra`ili, i neprekidno su govorili, nije izglasan taj zakon pa ne mogu ni{ta da urade. Jer ste to zapazili, taj zakon je izglasan, nismo hteli re~i da ka`emo, pustili smo da bude glatko izglasan, da vi{e nemaju nikakvog izgovora. Hajde sad da bar jednu krupnu mafija{ku asreru razjasne. Evo, odmah, od sutra mogu da po~nu da rade. Novinar: Ukoliko do^e do raspisivawa vanrednih parlamentarnih izbora, da li postoji mogu}nost koalicije sa nekom od stranaka? Dr [e{eq: Pa, ako budu parlamentarni izbori po proporcionalnom principu, besmisleno je praviti predizborne koalicijs. Svako ide sa svojom listom na izbore, parlamentarne, pa kad vidimo ko pre^e cenzus, onda vidimo kakve su kombinacije mogu}e. Novinar: Ja bih hteo va{ komentar o posledwem zbivawu u Ha{kom tribunalu, o svedo~ewu? Dr [e{eq: Pa mislite, verovatno, na svedo~ewe Biqane Plav{i}, je li? Novinar: Pa da. Dr [e{eq: Pa Biqana Plav{i} je izgubila svaki moralni kredibilitet. To je jedna qudska olupina, koja smatra da je wen `ivot najva`niji, koja je izdala sve ono za {ta se najvi{e zalagala, i u ~emu je bila najekstremnija godinama. Da bi spasla svoju ko`u, ona je spremna da upropasti i Republiku Srpsku i tamo{wi srpski narod i sve ostalo. Biqana Plav{i} zaslu`uje prezir, i ona se ve} svrstala u red najve}ih izdajnika srpskog naroda u celokupnoj istoriji, i ne zaslu`uje apsolutno nikakav komentar. Novinar: [to se ti~e onog {to ste na po~etku govorili, o Republici Srpskoj Krajini, i ono za {ta }ete da se zala`ete, kako mislite, {ta mislite, koje su {anse da se tako ne{to i desi? Dr [etpeq: Ja mcslim da su velike {anse da se oslobodi Republika Srpska Krajina, ali je pitawe kada. Ja o tome ne mogu da vam govorim, ne mogu da vam prognoziram. Ali, znate, treba ~uvati vatru, treba ~uvati `ar da se sasvim ne ugasi i mi smo, srpski radikali, tu, da iskru sa~uvamo, do onog trenutka kad }e se ona ponovo razgoreti i kad }e Republika Srpska Krajina o`iveti. Novinar: Malopre ste pri~ali o Ustavnoj poveqi, da li biste mo`da u~estvovali u radu komisije koja }e jednog dana, vaqda, biti srormirana za izradu Ustava Srbije, i da li ste, u stvari, {ta mislite o predlogu Vojislava Ko{tunice da nam ne treba referendum za promenu Ustava i da je dovoqna kvota ve}ine za usvajawe Ustava Srbije? Dr [e{eq: Ko{tunicije, o~igledno,potreban psihijatar. Ako razlozi nisu u wegovoj li~noj pokvarenosti i antisrpskoj mr`wi, ako zaista Ko{tunica ne `eli da uni{ti Srbiju, onda su wegovi problemi psihijatrijske prirode. Nema tog dr`avnika na svetu koji }e re}i da postoje}i ustav mo`e da se pregazi i da se donosi novi. Mi smo o~evici, danima, kako se razni glupaci pojavquju na televiziji i zala`u se za prekid pravnog kontinuiteta sa biv{im re`imom. To su ili krajwi pokvarewaci, izdajnici ili najobi~nije budale. Tito se borio da sa~uva prapni kontinuitet sa Kraqevinom Jugoslavijom, gr~evito, i uz pomo} zapadnih si1038

la, uspeo. Ni{ta vrednije u me|unarodnom pravu nema od pravnog kontinuiteta dr`ava. Ni{ta zna~ajnije. Oni bi olako da prekinu pravni kontinuitet sa biv{im re`imom. Pa ko je to uradio? To ni u Rusiji nije ura|eno, ni u jednoj isto~enoevropskoj zemqi. Svi poku{avaju da odr`e pravni kontinuitet dr`ave, prekida se politi~ki kontinuitet svakom smenom re`ima, jedna vlast padne, uspostavqa se nova i po~iwe novi neki politi~ki kontinuitet. Ali pravni kontinuitet je ne{to najdragocenije {to svaka dr`ava mora da ~uva. Oni tako olako, prekine se pravni kontinuitet. To su stra{ne stvari. [to se ti~e same Ustavne komisije, mi ne u~estvujemo u radu nijednog skup{tinskog odbora, nijedne skup{tinske komisije na republi~kom nivou, zato {to dosmanlije nisu pristale u startu da se mesta u skup{tinskim odborima podele proporcionalno. Mi smo to odmah na po~etku nudili, a oni su obe}ali, ako im omogu}imo da popune nekoliko skup{tinskih odbora odmah, da }e onda naknadtto svi ostali biti proporcionalno sazdani, a to ne mo`e tako da se radi. Principijelno, svaki skup{tinski odbor mora biti popjednake va`nosti. Mi politi~ki procewujemo gde nam je va`nije da imamo predstavnika a gde ne, i zbog toga nismo hteli ni da predstavnik nate stranke bude potpredsednik Skup{tine. To mesto je i daqe prazno i nismo ni u jednom skup{tinskom odboru, i ne}emo, ako se principijelno ne podele sva mesta i da dobijemo onoliko koliko nam pripada, skoro deset posto po u~e{}u na{e stranke u ukupnoj strukturi Republi~ke sku{ptine, onda ne}emo. Novinar: Ovo }e biti navodno specijalna komisija. Dr [e{eq: Nema ni{ta specijalno. Novinar: Ustavni odbor u Skup{tini Srbije nije kompetentan po mi{qewu Nata{e Mi}i}, da sam radi, ali }e biti specijalna komisija sa specijalnim predstavnicima. Dr [e{eq: Znate {ta, ja bih do{ao u situaciju da progutam i svoju doktorsku diplomu, i sve kwige koje sam napisao iz oblasti pravne teorije, ako }e mi Nata{a Mi}i} biti, i weno mi{qewe, kompetentan sud o pravnim pitawima. Jednostavno da sve to progutam i da se udavim na kraju. Da se zakoqem noktima, ili ne{to sli~no da uradim, ako }e mi weno mi{qeqe, za bilo {ta, biti kompetentno. Imate li jo{ pitawa, ako ne hvala vam {to ste do{li.

XLII NAS 26. decembar 2002. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, u ime Srspke radikalne stranke, svim gra|anima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i Republike Makedonije, `elim sre}nu Novu godinu, `elim da 2003. godina bude radosnija nego ove prethodne, da postignemo stabilnu politi~ku situaciju, da se u svim ovim zemqama uspostave stabilni narodni re`imi, da se Republika Srpska Krajina oslobodi okupacije, da se kona~eno krene putem ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Godina koja je za nama, za Srbiju je bila veoma te{ka, godina potpune kriminalizacije dru{tva, ovladavawa svim dru{tvenim procesima od strane ma1039

fije, godina u kojoj je pao `ivotni standard, narod potpnuo u siroma{tvo i ose}awe bezperspektivnosti se uvuklo u sve pore dru{tva. Srpska radikalna stranka ukazuje javnosti da se navrat nanos donose kvazi pravni akti, takozvana Ustavna poveqa i zakon o wenom sprovo|ewu, kako su ga nazvali Ustavni zakon, a partije koje u tome u~estvuju predvidele su da uop{te narodni poslanici nemaju mogu}nosti podno{ewa amandmana, {to je neverovatan presedan. Mi koji imamo pravo da podnosimo amandmane na svaki zakonski projekat, ne mo`emo da podnosimo amandmane na osnovni zakon. Ustav je osnovni zakon. Zakon od koga sve po~iwe. Zakon na kome se sve bazira. To je, dakle, jedan krajwe nedemokratski atak na su{tinu pravnog poretka, koji }e svaki pravni akt u~initi u startu feleri~nim. O~igledno je da partije koje su u tome u~estvovale `ele da izbegnu detaqnu javnu raspravu, oni su spremni da istrpe jedan ili dva dana polemike, opozicione kritike, a onda su pripremili ma{inu za izglasavawe i {to je najgore, predvideli su da glasaju obi~nom ve}inom u republi~kom parlamentu, ili apsolutnom ve}inom u saveznom parlamentu, Nigde nije predvi|ena dvotre}inska ve}ina, {to bi moralo da bude predvi|eno kad je re~ o ustavnim tekstovima. Srpska radikalna stranka zahteva od Zorana \in|i}a, Du{ana Mihajlovi}a i cele Vlade Srbije da se obrate Narodnoj skup{tini Republike Srbije, da saop{te koliki je stepen kriminalizacije dru{tva, {ta su do sad uradili u borbi protiv mafije i {ta nameravaju da urade. Ovo {to se desilo u Zemun poqu je kap koja je prevr{ila svaku meru. Prvo, nemogu}e je da Zoran \in|i} i Du{an Mihajlovi} ne znaju ko je izveo tu diverziju. To je toliko suptilno, precizno i stru~no ura|eno, da je vrlo mali broj qudi u igri. Znate, kad su u pitawu vrhunska umetni~ka dela, onda mo`ete da ka`ete da je vrhunska slika delo Mikelan|ela ili Leonarda i nema tre}ega. Nema {ta ovde mnogo da razmi{qa. Kad je re~ o plasti`nom eksplozivu, veoma je mali broj qudi koji mo`e precizno tako sa wim da rukuje. Videli smo tog stru~waka Deli}a i wegovog {uraka, koji je digao u vazduh i sebe i svoju sestru, jer nije znao da rukuje. To su toliko stru~ne i suptilne stvari, da tu nema nikakvih nepoznanica. Drugo, videli smo, na dr`avnoj televiziji, da Du{an Mihajlovi} obe}ava da ni ~elnici vlasti ne}e biti imuni na istragu povodom ove eksplozije u Zemun poqu. Zna~i, neki su ume{ani. Neko iz vrha vlasti je ume{an. To je Du{an Mihajlovi} priznao. Da vidimo ko je taj, da se javno iznese. Marija Ra{eta-Vukosavqevi} izjavquje da ^umetova firma “Difens roud” uop{te nije dobila na tenderu Ministarstva nijedan posao. A vi se, pretpostavqam, svi se}ate, kad sam postavio pitawe direktno Zoranu \in|i}u u Narodnoj skup{tini kako je ^ume mogao da dobije da asfaltira Ibarsku magistralu, autoput i tako daqe, da mi je \in|i} odgovorio da je ^ume imao najboqu ponudu. Ko je onda dobio te poslove i kako se desilo da ^ume obavqa te poslove? I tre}e pitawe, da li je firma “Difens roud”, da li su wene ma{ine osigurane, ko je vlasnik tih ma{ina, da li je vlasnik firma “Difens roud” ili neko drugi, gde su osigurane te ma{ine i da li u licenci osigurawa postoji klauzula za{tite u slu~aju teroristi~kog napada? To je kqu~no pitawe. Da li je tamo predvi|eno naknada {tete u slu~aju teroristi~kog napada? Na ta pitawa mora da se odgovori. Kakva je uloga mu`a Marije Ra{ete-Vukosavqevi} u to1040

me? Da li je i on jedan od vlasnika firme koja je navrat nanos registrovana u Be~u, takore}i na `elezni~koj stanici, da bi dobila asfaltirawe autoputa od Beograda do Novog Sada, koje je prethodno oteto Borovici? Da se vidi to i da se vidi kako je ta firma registrovana u Be~u, i kako je i ta firma kao podizvo|a~a uzela “Difens roud”. Da li je nekome bilo u interesu da se spali dokumentacija “Difens rouda”. Da se vidi kakva je uloga “Difens rouda” u izvozu naoru`awa u Liberiju. Mi smo vam dali podatke o qudima koji su putovali u Liberiju, svojevremeno, u martu mesecu, u dogovoru sa Neboj{om Pavkovi}em. ^itav niz se tu pitawa name}e. Vlast zna odgovore na sva ta pitawa, vlast zna ko je digao u vazduh “Difens roud” i wegove ma{ine, i vlast treba da saop{ti javnosti, i dosta je vi{e te igre skrivalica. Izvolite, da li vi imate neko pitawe. Novinar: Gospodine [e{eq, kako komentari{ete odluku bawalu~kog suda da Mihaqica ponovo bude predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj? Dr [e{eq: Ne mo`e Mihaqica ponovo biti predsednik, jer nikad nije ni bio predsednik Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj. Vi znate, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj je samostalna politi~ka partija, koja je u odre|enoj vrsti politi~kog saveza sa Srpskom radikalnom strankom iz Republike Srbije i Srpskom radikalnom strankom-dr Vojislav [e{eq iz Crne Gore. Na{e stranke, dakle, imaju istu ideologiju, isti politi~ki program, ali su potpuno odvojene politi~ke organizacije i na razli~ite na~ine su registrovane. Mi imamo jedan zajedni~ki me|usobni organ, u svrhu koordinacije na{ih zajedni~kih aktivnosti, tako da se mi iz Beograda ne me{amo u rad Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj. Me|utim, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj ima svoje legalno rukovodstvo. Predsednik te stranke je Radoslav Kaweri}, predsednik Izvr{nog odbora je Mirko Blagojevi}, koji je danas i gost na na{oj konferenciji za {tampu i glavni sekretar Srpske radikalne stranke U Republici Srpskoj je Ogwen Tadi}. Nakon {to smo ovde raskrinkali kriminalne afere Mom~ila Mandi}a, wegovu spregu sa Neboj{om ^ovi}em, @eqkom [krbom, koji je odmah posle toga ubijen, protiv udar je usledio na prostoru Republike Srpske. Brat Mom~ila Mandi}a je zamenik ministra pravde. Ministarka pravde je jedna `ena koja se ne me{a u svoj posao, kako joj be{e ime, Mirko? Mirko Blagojevi}: Biqana Mari}. Dr [e{eq: Biqana Mari}. Ona se uop{te i ne me{a u svoj posao. Glavne poslove tamo vodi brat, ro|eni brat Mom~ila Mandi}a, Mla|an Mandi}. On to sve vodi. On je dao nalog nadle`nom sudiji u Bawa Luci da izda jedno protivzakonito re{ewe i da pu~iste prihvati kao zvani~ne strana~ke predstavnike. Neki od ovih qudi koji u tome u~estvuju su podmi}eni. \uro Buli}, direktor carine Republike Srpske, tri puta po 15.000 konvertibilnih maraka je isplatio ovoj trojici glavnih, koji u~estvuju u tom prqavom poslu. To je sprega izme|u Mom~ila Mandi}a i Pantelije Damjanovi}a. Zahvaquju}i Mom~ilu Mandi}u, Pantelija Damjanovi} je svojevremeno ovde dobio i neki veliki plac na op{tini Vra~ar, pa ogromnu ku}u izgradio, pa druga struja dosovske vlasti mu to ru{ila i velikih komplikacija je bilo. On je preko Ko{tuni~ine stranke ovde postizao te stvari, sa kojom je u sprezi Mandi} i Mom~ilo Mandi} je je1041

dan od glavnih Ko{tuni~inih finansijera. U to je sve ume{an tamo SDS, a vi znate, sada{wa struktura Srpske demokratske stranke i wen vrh ogrezli su u kriminalu. Oni se odavno vi{e i ne bave politikom, nego ~isto mafija{kim poslovima. To je su{tina tih tamo{wih zbivawa. E, sad se postavqa pitawe, da li u Republici Srpsko uop{te postoji pravni poredak ili }e ona potpuno potonuti u mrak mafije i kriminala, ako ovakve protivzakonite presude ostanu na delu. Tamo }e stranka opstati, znate. Ne mo`e nama strana~ku infrastrukturu niko tamo oteti, s nekolicinom tih prodanih du{a, pla}enika, niko ni{ta ozbiqno ne mo`e da postigne. I ranije su poku{avali tamo da nam otmu stranku, i preko onog Dragana Jovanovi}a i preko onog, kako se zvao onaj, Mile Radovanovi}a, i to je sve bilo jednog daha, kratkog trajawa. Tako }e i ovo, jer to su qudi koji nemaju upori{te u narodu. Na{a stranka je uvek najgore rezultate postizala u Bawaluci, zbog Pantelije Damjanovi}a, jer narod tamo wega nije voleo, nije ga podnosio, znaju}i da je kriminalac. Tako da, mi se u to ne}emo me{ati, ali }emo principijelno svoj stav iznositi uvek, naravno, i odgovoriti. Na to pitawe, ja sam dao i neki intervju tamo za “Nezavisne novine” gde sam rekao na~elno {ta mislim o svemu tome. Ja vam i sad ka`em svoje mi{qewe. Mi }emo podr`ati legalnu i regularnu Srpsku radikalnu stranku Republike Srpske, ali Srpska radikalna stranka Republike Srpske, na ~elu sa Radoslavom Kaweri}em, treba pred dr`avnim i sudskim organima Republike Srpske da izbori svoja prava. Novinar: Niste komentarisali uop{te pitawe Kosova dole. [ta se zbiva, da li dolaze delegacije, verovatno znate vi{e o tome? I drugo, preksino} se dogodilo u Patrijar{iji, koje je dobilo veliki publicitet. Dr [e{eq: Odgovori}u vam prvo na va{e drugo pitawe, dok dobijem i materijal koje se odnosi na prvo pitawe, po{to imam jedan interesantan materijal, a mislili smo za sutra vanrednu konferenciju da dr`imo povodom toga, jo{ neke `elimo kriminalne afere da rasvetlimo, me|utim mo`emo danas to da vam saop{timo. [to se ti~e ovog doga|aja pred Patrijar{ijom, Srpska radikalna stranka principijelno od svog osnivawa se ne me{a u crkvene poslove, i moram odmah iskreno u startu da vam ka`em da mi apsolutno nismo skloni tolikoj religioznoj revnosti kakva se u toku tog doga|aja desila. Nama je stran svaki verski fanatizam, pa i pravoslavni. Svaki fundalentalizam nama je stran i mi smo protiv svakog verskog fundamentalizma. Drugo, nama je `ao {to je do toga do{lo, jer Srpska pravoslavna crkva nikada nije imala spornih pitawa sa Anglikanskom crkvom, i koliko sam ja informisan, zaista je kanterberijski nadbiskup, dakle, poglavar Anglikanske crkve, prvi posle monarha, po{to je tamo zvani~no monarh poglavar crkve, kanterberijski naadbiskup se suprotstavio bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije svojevremeno, i bio protiv agresije na na{u zemqu. To je ono {to smo mi onako ovla{, povr{no informisani. Me|utim, ovde se name}u i druga neka pitawa. Po svemu sude}i, ova afera je suvi{e naduvana. Mnogo vi{e mediji posve}uju ovoj aferi nego aferi eksplozija po Zemun poqu, a Zemun poqe je, malte ne, bombardovano bilo proteklih dana, proteklog vikenda. Drugo, crkveni poglavari su trebali ranije o tome da razmi{qaju. Oni su uvukli crkvu u politi~ke sukobe, strana~ke sukobe, demon1042

stracije, u mitinge, i sad se to isto wima de{ava. Ako mo`e Atanasije Rakita da demonstrira na beogradskim ulicama, pred Saveznom skup{tinom, govori na dosmanlijskom mitingu, {to se onda qute kad im se demonstracije dese i pred Patrijar{ijom. Sami pali, sami se razbili. Crkva je trebala striktno da se ~uva od takvog oblika politi~ke borbe. Nije smela u to da se upu{ta, i nonda bi crkvena hijerarhija bila apsolutno u pravu, u svom zahtevu da se spre~e demonstracij ei pred Patrijar{ijom. Ali ako }e Atanasije Rakita da demonstrira pred Saveznom skup{tinom, onda su sasvim normalne demonstracije i pred Patrijar{ijom. I na kraju, kqu~ni problem u tome svemu, sve{tenik koji je to organizovao, vi{e godina je strana~ki politi~ki anga`ovan i Crkva nikad nije poku{avala da ga u tome spre~i. Da li je on sada aktivni sve{tenik ili u penziji, uop{te nije bitno. On je nosilac sve{teni~kog zvawa. I kad je organizovao druge stvari po Beogradu, to crkvenoj hijerarhiji nije mnogo smetalo. E, sad odjenom zakuca i na patrijarhova vrata. Te stvari Crkva sama mora da re{i, crkvena hijerarhija, i to na taj na~in {to }e se striktno dr`ati van politi~kih sukoba, van strana~ke politike, {to }e principijelno ostvarivati sopstvenu dru{tvenu, kulturnu, civilizacijsku ulogu, kao i svaka druga moderna crkva. A me{awe crkvene hijerarhije u dnevnu politiku donosi i stra{ne negativne posledice. Dakle, mi ne bismo taj doga|aj preuveli~avali, `ao nam je {to je do wega do{lo, ali je krivica najve}a u onim delovima crkvene hijerarhije koji su se i do sada me{ali u strana~ku politiku i politi~ki svrstavali i u~estvovali u raznim politi~kim akcijama, nedostojnim wihovog sve{teni~kog zvawa. Ovde }u vam razotkriti jo{ jednu aferu u koju je ume{an Neboj{a ^ovi} i koja se ti~e Kosova i Metohije. Vi znate, on sada kao od kuge be`i od ideje da se u Kosovsku Mitrovicu i u Pri{tinu premesti sedi{te wegovog koordinacionog tela ili koordinacionog komiteta, kako mu se to zove, koordinacioni centar. Me|utim, nedavno je raspisano javno prikupqawe ponuda za asfaltirawe puta izme|u Doqana i Zub~e. To je posao za koji se javilo pet firmi: “Kosmet put in`iwering”, “Dinamit trejd” Zve~an, PP “Brest” Zve~an, “Minel emin” Kosovska Mitrovica, to su ~etiri firme iz severnog Kosova i Metohija, i Akcionarsko dru{tvo “Novi Pazar put” iz Novog Pazara. Najpovoqnija ponuda je bila “Minel emin” iz Kosovske Mitrovice, ne, “Dinamit trejd” Zve~an 86 miliona dinara, pa “Minel emin” 87 miliona dinara, a posao je dobio AD “Novi Pazar put”. Wegova ponuda je 88 miliona dinara plus porez. Ovo prethodno je bilo bez poreza. E, sad, mi imamo zvani~ni dokument “Minel emina” iz Kosovske Mitrovice, koji je potpisao generalni direktor Radomir Rojevi}, in`ewer ma{instva, koji je uputio Neboj{i ^ovi}u. Iz tog dokumenta se ispostavqa da je Neboj{a ^ovi} urgirao da posao dobije AD “Novi Pazar put”, zato {to je direktor tog preduze}a Izet Qaji}, brat Rasima Qaji}a. Sad }e to da dobije, dakle, neko ko nije uop{te bio na otvarawu pismenih ponuda. Predstavnici ove ~etiri firme lepo do{li na otvarawe, kad se videlo koja je najpovoqnija, lepo ~estitali tom ~oveku koji je predstavqao najpovoqnijeg ponu|a~a, a onda naknadno ovi donesu odluku da posao dobije Izet Qaji}. Ovde ima jo{ nekih problema. Taj Izet Qaji}, koga prote`ira Neboj{a ^ovi}, sad }e dobiti jedan veoma profitabilan posao, a radnici sa Kosova i Metohije osta}e bez mogu}nosti zarade. Wihove firme prakti~no mogu i da pro1043

padnu. To je, dakle, ne{to {to jo{ dodatno ilustruje mafija{ko delovawe Neboj{e ^ovi}a. Ovaj dokument koji }emo mi uskoro objaviti je samo jedan u nizu. Mi }emo se i daqe baviti Neboj{om ^ovi}em, i ona kwiga “Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}” }e sve vi{e da kvasa. Kad je ve} pomenut Neboj{a ^ovi}, moram ponovo da vam ka`em, Neboj{a ^ovi} ne sme da podnese tu`bu protiv mene. Ne sme, jer je kukavica, boji se direktnog sudskog su~eqavawa, i onda daje izjavu kako je podneo krivi~nu prijavu. Pa {ta, ta krivi~na prijava }e zavr{iti u nekom ko{u negde, glumi}e tu`ilac da preduzima neke radwe istra`ne, ovo, ono, gluposti. Ne sme ni Vuka{in Mara{ da me tu`i, iako je to najavio preko novinara. Najavio je i ^ovi}, ~ak ni Sima Spasi} ne sme da me tu`i iako je najavio, iako vas je bombardovao nekim svojim saop{tewima i pretwama. Ne sme nijedan da me tu`i. Objavite u va{im novinama da ne smeju da me tu`e. Ne sme Neboj{a ^ovi} da me tu`i, boji se, ne sme Vuka{in Mara{ da me tu`i, ne sme Sima Spasi} da me tu`i iako je najavio. Novinar: Gde je osiguran “Difens roud” ? Dr [e{eq: Pa pitajte. Pitajte Zorana \in|i}a, pitajte Mariju Ra{etuVukosavqevi}. Da vidimo gde je osiguran, na koji iznos je osiguran, koje su klauzule osigurawa, da li me|u klauzulama osigurawa postoji za{tita i od eventualnog teroristi~kog napada. Pa da vidimo. Novinar: Je li u inostranstvu ili kod nas osiguran? Dr [e{eq: Koliko ja znam, u inostranstvu. Ali pitajte wih, da vam se oni izjasne detaqno po tom pitawu. Dok ja ne po~nem svima da vam delim kopije ovde licenci. Nek vam se prvo oni izjasne. [to ja moram uvek prvi da saop{tavam ili ne{to ka`em. Novinar: Jedno hipoteti~ko pitawe, preneseno je da je glavni tu`ilac Ha{kog tribunala uputila Saveznom ministarstvu pravde jedan papir, da odmah po isteku mandata gospodina Milutinovi}a da se prebaci u Hag. Recite nam, kakvo je va{e mi{qewe, ukoliko gospodin Milutinovi} dobrovoqno ode u Hag? [ta bi se desilo po va{em mi{qewu? Dr [e{eq: Pa vidite kakav izdajni~ki re`im imamo. Oni }e ovde da kupe Srbe kao ze~eve i da isporu~uju. Nije meni `ao Milutinovi}a, znate. On je ove dve godine toliko verno slu`io dosmanlijskom re`imu, da me apsolutno wegova sudbina ne interesuje. S druge strane, zahvalan sam mu {to mi je ukrao tu funkciju pre pet godina, jer on sad umesto mene ide u Hag. Sad Hag ne mo`e nikako, ni na koji na~in da mene optu`i, Milan Milutinovi} ide umesto mene tamo. To je Bo`ija voqa bila. Znao sam ja, ~im su mi ukrali tu funkciju, da je i Bog tu ume{ao svoju voqu i da to za wih ne}e na dobro iza}i. Novinar: Da li biste prokomentarisali potez ovog re`ima koji dovodi u Beograd nekog italijanskog doktora da napravi ve{ta~ko dete jednoj Srpkiwi iz Bosne, i da se taj klon rodi u Beogradu? Dr [e{eq: Pa ne mo`emo to pitawe da komentari{emo, znate, po{to se to jo{ nije ni desilo. To je kao neki nagove{taj, kao neka vest i tako daqe. Mogu da vam izrazim svoj li~ni stav po pitawu tog klonirawa. Mislim da je veoma opasno da se taj postupak provodi na qudima, iz raznoraznih razloga. Dosada{wa klonirawa `ivotiwa su pokazala da se `ivotiwe ra|aju sa veoma velikim zdravstvenim defektima. Za tu ovcu Doli su rekli da pati od te{kih bo1044

lesti krvnih sudova, ~ak da ujeda i tako daqe. Znate, to je opet me{awe u Bo`ije poslove. Veoma je to opasno. Ne ka`em, kad bi nauka to sve savladala, pa onda da se ta~no mo`e re}i kakve }e biti posledice, kakve opasnosti prete i tako daqe. Ali se se}am, 1984. godine, kada su neki neozbiqni lekari srce majmuna ugradili malom detetu, tek ro|enom detetu, i to srce majmuna koje se bitno razlikovalo od qudskog srca, vaqda qudsko srce ima tri osnovna krvna suda koja dovode i odvode krv iz wega, a taj majmun, to je bio, mislim, pavijan, ili neka druga vrsta majmuna. ^ak ne spada u one majmune koji su najbli`i ~oveku, genetski. To je jedan eksperiment kojim se privu~e velika medijska pa`wa a izaziva tragi~ne posledice. Mo`da bi ta beba umrla i bez te lekarske intervencije. Mo`da mu je srce zaista bilo u tako te{kom stawu. Ali, bilo je krajwe neeti~ki s tim se poigravati. Tako i u ovom slu~aju. Nauka to jije dovoqno istra`ila da bi se moglo primewivati na qudima. Drugo, znate, to klonirawe je vid bespolnog razmno`avawa. Bespolno razmno`avawe je karakteristi~no za primitivna `iva bi}a, na stupwu bakterija. A bakterije pristupaju bespolnom razmno`avawu samo onda kad su usam`ene, kad nemaju partnera. To ste, vaqda, u~ili u {koli, iz biologije, ako se se}ate. Samo ako bakterija nema partnera onda ona po~iwe bespolno da se razmno`ava, da se deli i tako daqe. ^im ima partnera, ide na polno razmno`avawe. S druge strane, nauka je i tu utvrdila, tamo gde dolazi do polnog razmno`avawa, gde su biolo{ki suvi{e genetski bliske jedinke, da se ra|aju kreteni, da se ra|a potomstvo sa raznoraznim deformacijama i tako daqe. Priroda zahteva me{awe, priroda zahteva razli~ite genetske informacije, a ovde se to radi naopako. I na kraju, veoma je te{ko precizirati, da li su ti nau~nici koji to tako neodgovorno sada rade, u stawu ba{ da ostave neo{te}enu }eliju koju oplode, tako {to }e umesto prirodnog sredstva oplodwe ubaciti jedro iz neke druge }elije, ka`u, iz }elije uva da to uzimaju, ili {ta ja znam iz ~ega. Svako prodirawe u jednu }eliju, probija }elijsku membranu i ko zna koji se time tamo proces otpo~iwe, i {ta jo{ zajedno sa tom pipetom, sa tom iglom kojom se probija u }elijsku membranu, mo`e da u|e. Ako se sa ovim nastavi na ovako neodgovoran na~in, o~igledno da }e se ra|ati monstrumi. Dakle, nisam protiv toga da se obustavqaju nau~na istra`ivawa, u principu sam za to da se nau~na istra`ivawa obazrivo provode bukvalno u svim sferama `ivota, ali obazrivo. A obazrivo zahteva da se sve vi{e, mnogo, mnogo puta proveri na `ivotiwama, na laboratorijskim `ivotiwama, prvo na ni`im pa onda na vi{im, pre nego {to se primeni na ~oveku. A ovde zapravo, nije ni okon~ano istra`ivawe na `ivotiwama, a ve} se po~iwe sa eksperimentima na ~oveku. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li i `elim vam sre}nu Novu godinu.

XLIII NAS 9. januar 2003. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dok su vas zabavqali kqu~ni funkcioneri dosmanlijske vlasti, prave}i karikature od sebe, prave}i karikature od dr`ave, 1045

ne zna se {ta je bilo gr|e ili kad glume same sebe ili kad ih neko drugi glumi, mi smo obavili jedan zna~ajan posao. Temeqito smo istra`ili u dokumentaciji Narodne skup{tine Republike Srbije, i danas vam prezentujemo validna, nesporna, apsolutno proverena i sigurna dokumenta, koja svedo~e da Zakon buyetu Republike Srbije nije usvojen na regularan na~in i da uop{te Narodna skup{tina Republike Srbije ne funkcioni{e regularno. 12. juna 2002. godine, preda mnom je izvod iz stenograma Narodne skup{tine, Narodna skup{tina je konstatovala da je prestao mandat slede}im narodnim poslanicima: Radoslavu Veselinovi}u, mr Branislavu Pomori{kom, Goranu ]iri}u, Gorici Mojovi}, Goranu Vesi}u, Jo`efu Kasu, Petru Mi{i}u, Vi{wi Ne`i}, Aleksandri Joksimovi}, Alenu Selimovi}u, Stevanu Lili}u, Neboj{i Lekovi}u i @ivici Predojevu, jer su podneli ostavke na funkciju narodnog poslanika. Wima nisu poslani~ka zvawa oteta kao poslanicima Demokratske stranke Srbije, koje je Ustavni sud vratio u Narodnu skup{tinu. Ustavni sud se nije bavio narodnim poslanicima koji su samoinicijativno podneli ostavku. Gorana Vesi}a nije niko naterao da podnese ostavku ili Alena Selimovi}a, ili Goricu Mojovi}, ili Jo`efa Kasu, oni su svojom voqom, samostalno podneli ostavku i tu wihovu ostavku je konstatovala Narodna skup{tina. U stenogramu stoji da je dostavqena wihova ostavka narodnim poslanicima, pismeno je dostavqena, postoje sve te ostavke pismeno dostavqene, da je dostavqen izve{taj Administrativnog odbora, imamo izve{taje Administrativnog odbora za svaku od tih ostavki, {to zna~i da je Administrativni odbor razmatrao te ostavke i da Narodna skup{tina, na osnovu ~lana 88. stav 1. ta~ka 2. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata navedenim narodnim poslanicima. Onog trenutka kad je konstatovana wihova ostavka i prestanak mandata, oni su prestali da budu narodni poslanici, oni vi{e ni u jednoj varijanti nisu mogli da u~estvuju u bilo kakvom skup{tinskom odlu~ivawu, ni u radu Narodne skup{tine, ni u radu wenih parlamentarnih tela, apsolutno nisu mogli. Skoro svi oni su glasali za buyet. Taj buyet nije usvojen, niti je bilo kvoruma na sednici kad je izvr{eno glasawe. Nisu im vredeli ni oteti poslanici Socijalisti~ke partije, predvo|eni Branislavom Ivkovi}em, ni oteti poslanici Nove Srbije, ni{ta im nije vredelo. Mi nemamo i daqe Narodnu skup{tinu. [to se ti~e poslanika Demokratske stranke Srbije, oni su na istoj toj sednici ostali bez mandata, tako {to su im mandati oteti. Savezni ustavni sud se samo wima bavio. Bavio se poslanicima kojima su poslani~ki mandati uskra}eno protivno wihovoj voqi, nije imao {ta da se bavi Ustavni sud ovima koji su sami podneli ostavke. Mi zahtevamo, s obzirom na ovakvu situaciju, da se hitno raspi{u vanredni parlamentarni izbori, da se odr`e istog dana kad i predsedni~ki izbori u Srbiji. Predsedni~ki izbori svakako moraju da se raspi{u do 8. februara, to je krajwi zakonski rok. Ako se raspi{u i parlamentarni izbori, sigurno }e mnogo ve}i procenat gra|ana da se odazove i da iza|e na glasa~ka mesta, jer gra|ani su svesni koliki je zna~aj parlamenta a koliki je zna~aj predsedni~ke funkcije. Mi imamo dva neuspe{na izborna turnusa u izborima za predsednika Republike, jer ta funkcija sama po sebi nije naro~ito va`na, nije zna~ajna, nema neka velika ustavna ovla{}ewa, i zbog toga gra|ani nisu bili bog zna kako zainteresovani. Ako se raspi{u vanredni parlamentarni izbori, ube|eni smo da 1046

}e gra|ani itekako biti zainteresovani i da }e iza}i na te izbore, i da }emo istovremeno izabrati i novi sastav Narodne skup{tine i novog predsednika Republike. To je jedini izlaz iz sada{we parlamentarne krize. Mi imamo ustavnu krizu u Srbiji, jer Ustav uop{te ne funkcioni{e, vlast ga gazi i to otvoreno, brutalno, silovito, nasilno. Dame i gospodo, podnose}i ekspoze i odgovaraju}i na kritike opozicionih narodnih poslanika u Skup{tini Crne Gore, Milo \ukanovi} je izjavio da je ube|en da }e Crna Gora za tri godine biti suverena i nezavisna dr`ava. A {to je onda on uop{te potpisivao ovaj takozvani Beogradski sporazum? Za{to uop{te dosmanlije donose takozvanu Ustavnu povequ? Kako se oni mogu sporazumeti s nekim ko zna unapred da od tog Sporazuma nema ni{ta, da }e sve propasti? Gde je tu element racionalnosti? Gde je tu elementarna logika? [ta je ura|eno takozvanim Beogradskim sporazumom i ovom, nazovi, Ustavnom poveqom? Samo je ozakoweno sistematsko \ukanovi}evo kr{ewe Saveznog ustava kroz proteklih nekoliko godina. Umesto Milo \ukanovi} da odgovara zbog brutalnog ga`ewa Ustava, Beogradskim sporazumom i takozvanom Ustavnom poveqom se sada konstatuje da je on bio u pravu {to je gazio Ustav a ne oni koji su nastojali da Ustav odbrane. Dakle, ozakowuje se sve ono nelegalno, legalizuje se naknadno sve ono nelegalno {to je radio Milo \ukanovi}, i sprema mu se platforma sa koje }e za tri godine lepo da proglasi nezavisnost Crne Gore, bez ikakve muke, bez ikakve nemoqe, u samoj Crnoj Gori. To je su{tina takozvane rekonstrukcije savezne dr`ave. To je su{tina istorijske odgovornosti koja stoji i pred Ko{tunicom, i pred \in|i}em, i ^ovi}em, i Labusom, i Mi}unovi}em, i svima onima koji su u tom kvazipravnom projektu u~estvovali. Mi jo{ jednom upozoravamo javnost koliko je to ozbiqna stvar i koliko su negativne posledice nesagledive, veoma lo{e, u najekstremnijoj meri izra`ene po opstanak na{eg naroda i dr`ave. Mi zahtevamo da se odustane od usvajawa takozvane Ustavne poveqe, da se vratimo po{tovawu, striktnom po{tovawu Saveznog ustava i da po odredbama Saveznog ustava mo`emo doneti novi savezni izborni zakon da se ide na nove savezne izbore, na kojima bi u~estvovala i \ukanovi}eva stranka i neke druge stranke koje su bojkotovale pro{li put savezne izbore, i da novi sastav Savezne skup{tine, po{to se ovaj dosada{wi te{ko kompromitovao, proceni da li ima razloga da se mewa Savezni ustav ili ne. Ako je osnovna svrha dono{ewa takozvane Ustavne poveqe da Crna Gora za tri godine bude suverena i nezavisna dr`ava, pa {to uop{te mi to da donosimo i {to da se sa time maltretiramo, nek odmah onda postanu nezavisna i samostalna dr`ava. [to tri godine da se mu~imo i da patimo, i u la`noj nadi da `ivimo da je mogu} opstanak zajedni~ke dr`ave, kad o~igledno pod ovim okolnostima nije mogu}e. Dame i gospodo, na nekoliko konferencija za {tampu, mi smo vam skretali pa`wu na veliku internacionalnu aferu “Mercedes Benc”. Na`alost, veoma malo medija se usu|ivalo da tu aferu uop{te pomene, kao da je neko proveo embargo po svim redakcijama, i kao da je svim urednicima zapre}eno da se u to ne me{aju. Ta afera se i daqe odvija, i postoje neke nove ~iwenice o kojima `elimo danas da vas obavestimo. Prvo, nastavqa se nezakonita prodaja imovine i osnovnih sredstava firme “Mercedes Benc”, koju je svojevremeno formirao beogradski “Ineks”. Sve 1047

se to radi bez tendera i bez aukcija. Re{ewem Trgovinskog suda FI 14128/01 od 31. decembra 2001. godine, izvr{en je upis “Mercedes Benc” Jugoslavija, AD Novi Beograd, i tek ovim re{ewem “Mercedes Benc” sti~e status pravnog lica i pravo zakqu~ivawa ugovora a u periodu od 1996 do kraja 2001. godine, je zakqu~ivao fakti~ki ni{tavne ugovore. Ovim upisom, imovina “Mercedes Benca”, to jest, “Ineksa”, pre{la je u vlasni{tvo “Dajmler klajzera” iz [tutgarta, vlasnika mercedesa, za prodatih 9.900 akcija po hiqadu nema~kih maraka, iako stvarna vrednost imovine i robe prelazi vrednost od sto miliona nema~kih maraka, ili pedeset miliona evra, a vrednost akcija nije ispla}ena u novcu ve} u nezakonito lagerovanoj robi. Upis u registar Trgovinskog suda izvr{ili su sudije Du{an Mar~i}ev i Goran Kqajevi}, po nalogu Zorana Jawu{evi}a, savetnika u kabinetu Zorana \in|i}a. Tog Zorana Jawu{evi}a i ranije smo vam u vi{e navrata pomiwali, kao operativnu vezu sa mafijom iz Bosne i Hercegovine, kao ~oveka koji je ume{an u mnoge kriminalne afere. Po{to su vi{e puta upozoreni od strane lica o{te}enih zbog kupovine mercedesovih vozila druge i tre}e klase, sa nedostacima, koja su prodavana kao vozila prve klase, predstavnici “Mercedes Benca” su u no}i izme|u 28. i 29. decembra 2002. godine, napustili zemqu sa vi{e kontigenata putni~kih, dostavnih i teretnih vozila, pokupili ta vozila i pobegli, koja su bila lagerovana bez carinskog nadzora i pla}ene carine i konsignacione akcize, {to su bili u obavezi da urade u roku od 60 dana, a oni su ova vozila dr`ali lagerovana preko godinu dana. Zbog sprege “Mercedes Benca” sa pravosudnim organima, tu`ila{tvom, policijom, carinom i Vladom Srbije, dr`avni buyet je o{te}en za preko deset miliona evra, s obzirom da su predstavnici “Mercedes Benca” jo{ dva puta be`ali iz zemqe sa kontigentima vozila, i to avgusta 1997 i decembra 1999. godine. Krivi~na prijava protiv odgovornih lica “Mercedes Benca” podneta je jo{ 1997. godine, posle prvog nezakonitog napu{tawa zemqe, a 20. maja 2002. godine, republi~ki javni tu`ilac je spise predmeta prosledio Ministarstvu unutra{wih poslova na daqu nadle`nost. Od tada do danas nije preduzeta nijedna radwa u rasvetqavawu afere “Mercedes Benca”, iako je policija dobila sve relevantne podatke u krivi~noj prijavi KTP 1069/02. Glavni akter afere “Mercedes Benc” Jugoslavije Zoran Jawu{evi} i direktor “Mercedes Benca” AD Jugoslavija, Hartmund Majer, koji je proteran iz Rusije, svojevremeno zbog sli~nih kriminalnih afera. U okviru pravosu|a, u ovu aferu su direktno ume{ani sudija Gordana Milo{evi}, sudija \or|e Mirkovi}, sada predsednik ^etvrtog op{tinskog suda, sudija Vojkan Simi}, sada predsednik Prvog op{tinskog suda, sudija Dragan ]esarevi}, sada zamenik predsednika Prvog op{tinskog suda i sudija Vladan Stepanovi}, a u okviru tu`ila{tva, zamenik okru`nog javnog tu`ioca, Vesna Jawi}, koju je Rade Terzi} predlo`io za zamenika Republi~kog javnog tu`ioca, i Du{an Simi}, od skora zamenik okru`nog javnog tu`ioca. Sve su to qudi koji su direktno ume{ani u ovu kriminalnu aferu. U korumpirawu i podmi}ivawu sudija i tu`ilaca, u~estvovali su advokati “Mercedes Benca” Slobodan Milivojevi} i Emil Ja{arevi}. Ovaj Emil Ja{arevi} vaqda pripada G17 plus. Zbog sprege predstavnika “Mercedes Benca” sa najvi{im dr`avnim organima i organima pravosu|a, vode se montirani sudski sporovi protiv fizi~kih lica koji su se `alili na kvalitet kupqenih vozila, jer se u Jugoslaviji isporu~uju iskqu~ivo vozila druge i tre}e klase a uplate se primaju za vozila prve klase. 1048

Platite vozilo prve klase, dobijete druge ili tre}e klase. Vozila koja se isporu~uju u Jugoslaviji su bez atesta, carinskog nadzora i bez vaqane garancije. S obzirom na ovoliku medijsku blokadu, izgleda da }emo morati jednu kwigu da objavimo i pod naslovom “Internacionalna afera Mercedes Benc”. Ne znamo kako druga~ije da se za ovo izborimo. Vi se se}ate, pretpostavqam, mi smo svojevremeno podneli inicijativu i Odboru za pravosu|e Narodne skup{tine Republike Srbije da se ovo pitawe raspravi, Odbor je odbio, mi smo i jedan broj na{ih novina “Velika Srbija”, posvetili ovoj aferi, objavili ~itav niz detaqa, ~iwenica. Pre nekih mesec, mesec i po dana smo potencirali nove momente u toj aferi, me|utim, svi }ute, svuda zid }utawa. Taj zid }utawa mora}emo da sru{imo. Izvolite, ako vi imate neko pitawe. Novinar: Da li su poslanici Srpske radikalne stranke intervenisali u Narodnoj skup{tini ili pred nekim drugim nadle`nim telom, neku inicijativu u vezi ovih poslanika DOS-a koji su u~estvovali u rad Skup{tine, iako su im prestalli mandati, i druga stvar, kakav je va{ komentar na pisawa dana{weg “Blica”, da }e u saveznom parlamentu budu}e zajednice, na listi Srpske radikalne stranke biti i Mira Markovi}? Dr [e{eq: Pa ~emu uop{te komentar takve jedne gluposti. Kako mo`e na listi Srpske radikalne stranke biti neko ko nije ~lan na{e stranke i ko nije bio na toj listi na izborima 2000. godine, ~ak i u ovoj projekciji, kako to dosmanlije pripremaju za konstituisawe Savezne skup{tine, kad je to apsolutno nemogu}e. Znate, `uta {tampa lansira ne{to i onda tra`i od nas komentar. Besmisleno je to komentarisati. Kakav tu komentar mo`e da se da? O~igledno je ne{to drugo sada na tapetu. O~igledno se re`im sprema da preotme Socijalisti~ku partiju, i u tom pravcu je krenula kampawa politi~kog kompromitovawa Slobodana Milo{evi}a, uz izmi{qawe raznoraznih stvari, kako bi ta kampawa se uspe{no privela kraju, preuzimawem celog SPS-a od strane Zorana \in|i}a i wegovih poslu{nika, jer vidite, Zoran \in|i} nema apsolutno nikakvu ve}inu u Republi~koj skup{tini niti mo`e da do|e do te ve}ine, on mora da otme neku partiju celu, da li SPS, da li ove arkanovce, to }emo jo{ da vidimo. A da komentari{emo takve izjave, znate, neki astrolozi su najavili smak sveta, {to mi niste to pitawe postavili, pa da vam dam neki komentar. [to se ti~e Republi~ke skup{tine, postoji na{a inicijativa za smenu Vlade, nova inicijativa, od pre dva meseca, mo`d ima tri meseca, koja se uop{te ne uvr{}uje u dnevni red. Ona prva je, ako se se}ate, odba~ena, insistirawem ^edomira Jovanovi}a kako Srpska radikalna stranka nije u~estvovala u formirawu \in|i}eve vlade, pa nemamo, na osnovu toga, ni pravo da podnesemo zahtev za izglasavawe nepoverewa. Direktno kr{ewe i Ustava i Poslovnika. Novi na{ zahtev stoji, jednostavno niko ni{ta ne reaguje. Mi sve te stvari neprekidno iznosimo u Narodnoj skup{tini. [to se ti~e obarawa \in|i}eve vlade, mi }emo se prikqu~iti, postoji i na{a inicijativa, insistira}emo na svakoj sednici da se ta inicijativa uvrsti u dnevni red, u skladu sa Ustavom i zakonom i Poslovnikom, a podr`a}emo eventualnu inicijativu svake druge politi~ke partije. To se uop{te ne dovodi u pitawe. Nas uop{te ne interesuje koja }e partija podneti inicijativu za smenu \in|i}eve vlade, koja god podnese, mi }emo glasati za smenu. I na{ je ciq, naravno, {to pre vanredni parlamentarni izbori. Dakle, nije re~ o dogovorima da sa nekim drugim formiramo no1049

vu Vladu, u sada{woj strukturi Narodne skup{tine, to nas ne interesuje. Imamo samo jedan ciq, da se sru{i \in|i}eva vlada, da se ide na vanredne parlamentarne izbore. Novinar: Da li stoji va{ potpis, da li je ta~an va{ potpis kojim je Milo{evi} kupio ku}u za osam hiqada maraka? Dr [e{eq: Pa i to su gluposti, znate. Nije istina, to su la`i, najordinarnije la`i. Ja sam bio ~lan vladine Komisije, koja je dobila zadatak da ispita mogu}nosti da se Milo{evi}evom placu, u ku}u u kojoj je ve} `iveo, doda jo{ tri ara dr`avne zemqe, od susednog placa, iz razloga bezbednosti. Mi ispitali ~iwenice i dali mi{qewe Vladi da ta tri ara treba da se ustupe po odgovaraju}oj ceni, koju mi nismo utvr|ivali, Vlada je donela odluku, a posle je to provelo Ministarstvo finansija, stambena komisija, ko ve}. Prema tome, imamo tendenciju, s jedne strane zatvarawa medija za opozicione stranke, posebno za Srpsku radikalnu stranku, a s druge strane, lansirawa neverovatnih la`i na sve strane, i sad mislite da }emo se mi baviti stalnim demantovawem tih la`i, ne}emo. Mi }emo istra`ivati {ta radi vlast, i sa dokumentima izlaziti u javnost. A na te la`i, ho}e li “Blic” objaviti {pekulaciju da li }e Mira Markovi} biti na na{oj listi, ili ho}e li “Novosti” objaviti da sam ja dao Milo{evi}u ku}u na Dediwu, i tako daqe, znate, pisali ste vi i ranije kako sam svojim qubavnicama davao raznorazne stanove, i nagomilalo se toga poprili~no, kad je jedno vreme moj telefon neprekidno zvonio, javqale su se sve novije i novije, me|utim, kad su videle da nema stanova, neka oseka mi je nastupila. Novinar: Gospodine [e{eq, optu`ili ste Vladu Srbije zbog kupovine novih 25 luksuznih automobila, mo`ete li da mi ka`ete odakle vam te informacije? Dr [e{eq: Odakle? Pa da ubiju onoga ko nam je rekao. Nikada vam ne}emo re}i informacije, izvore informacija, nama je va`no da su informacije istinite. Kupqeno je 25 automobila marke “pasat”, za potrebe Vlade, u ovoj krizi, u ovoj nesta{ici, u nema{tini. [to nisu kupili “Zastavina vozila”? Kad sam ja bio potpredsednik Vlade Srbije, za dve i po godine, Vlada nije kupila nijedno vozilo strane proizvodwe, nijedno jedino. Novinar: U kom ste se vi vozilu vozili? Dr [e{eq: Vozio sam se u vozilu koji je Vlada dobila od carine, dakle kao polovno od carine, koje je zapleweno ko zna kome, mo`da nekim trgovcima droge ili nekome drugome, i tako daqe. Novinar: Koje marke? Dr [e{eq: To je bio “audi A6”, ali to auto je ostalo u Vladi. Nisam ga ja odneo ku}i. Novinar: Da li imate komentar povodom ovog isporu~ivawa biv{eg predsednika Milutinovi}a Hagu, i imate li neko vi|ewe, kontradiktorna su mi{qewa, da li }e i}i ili ne}e i}i u Hag, u me|uvremenu Bobetko tamo dobija do tri nedeqe, ho}e lekar da ga pregleda da li je sposoban? Dr [e{eq: Vi znate kakav je principijelni stav Srpske radikalne stranke. Mi smo protiv isporuke na{ih dr`avqana bilo kome. Ta isporuke je protivustavna. Zakon koji je done{en na saveznom nivou je tako|e protivustavan. Svi na{i gra|ani koji su do sada isporu~ivani protivustavno i na zakonom nedozvoqen na~in su isporu~eni. Mi smo protiv isporuke Milana Milutinovi1050

}a. Mi nemamo, apsolutno nemamo pozitivno politi~ko mi{qewe o Milanu Milutinovi}u, ali u ovom slu~aju to uop{te nije va`no. On vi{e ne obavqa nikakvu dr`avnu funkciju, on je obi~an gra|anin, mi smo protiv wegove isporuke. A li~no smatram da Milan Milutinovi} ne sme da nasedne dosmanlijskoj podvali, da poput Dragoquba Ojdani}a, Nikole [ainovi}a i Milana Marti}a, ode dobrovoqno, uz obe}awe da }e Vlada dati garanciju pa }e ga pustiti da se brani sa slobode. To su gluposti. Ja mislim da Milan Milutinovi} ne treba da se preda, ne treba da ide dobrovoqno, a naravno, ja mu ne savetujem ni da se brani, ako do|u pa ga uhapse, kidnapuju, neka izdr`i to i neka se bori. Ne svi|a mi se ba{ i kad cmizdri pred kamerama zbog toga, i kad jadikuje kako on nije u~estvovao u ratu, pa ga zovu, a ja u~estvovao pa mene niko ne}e. Mo`da je i u tome problem. Da je malo zasukao rukave, pa se borio, mo`da ga ne bi zvali u Hag. Novinar: Recite mi, molim vas, {ta mislite o nacrtu zakona, ako sam dobro informisan, koji propisuje da politi~ari ne smeju da primaju poklone vrednije od tri hiqade dinara? Dr [e{eq: Pa, ja mislim da je u principu taj zakon dobar. [to se ti~e srpskih radikala, na{i politi~ari ni kao poslanici, ni obavqaju}i druge dr`avne funkcije, u Vladi, u op{tinama, i tako daqe, ne smeju da primaju nikakav poklon. Ne znam da li se se}ate, ja kad sam bio predsednik op{tine, sve poklone koje sam dobijao kao predsednik op{tine, izlagao sam javnim licitacijama, na prodaju, i novac je odlazio za porodice palih boraca, ratne invalide, i tako daqe. Dakle, politi~ar ne sme nijedan poklon da primi privatno za sebe. To mogu biti simboli~ni pokloni, ako su to neke plakete, kao izraz priznawa, ili ako je to neka kwiga. Ja rado na poklon uvek primi neku kwigu koju nisam ~itao, ali volim da primim samo kwigu koju zaista nisam ~itao, dakle, nije mi va`no da je kwiga skupocena, nego da je jo{, {to se mene ti~e, nepro~itana. Sve druge poklone koje smo dobijali, i kao funkcioneri Srpske radikalne stranke, mo`ete videti u na{im strana~kim prostorijama, i umetni~ke slike, i ukrasne predmete i sve ostalo, dakle, mi smo za to da politi~ar ne sme privatno da primi nikakav poklon. Ali, ako primi obavqaju}i neku funkciju, onda je to dr`avna imovina. Mi smo za princip koji postoji u Americi, sve {to primi obavqaju}i odre|enu dr`avnu funkciju, to mora biti registrovano kao dr`avna imovina. Novinar: A s obzirom na ove novogodi{we praznike, verovatno ste dobijali neke poklone, primera radi, da li biste ne{to objavili? Dr [e{eq: Ne. Nisam nikakve poklone dobijao, osim kwiga, po neku fla{u viskija, ili kowaka, ili kineske rakije od pirin~a, ili al`irsko vino, i tako daqe. Ali, ako budete na{i dragi gosti na slavi Srpske radikalne stranke, 12. februara, ima}ete prilike da probate sva ta pi}a koja sam dobio, kao predsednik stranke. Novinar: A sli~no pitawe za gospodina Vu~i}a i gospodina Nikoli}a? Dr [e{eq: Pa i wihov odgovor je isti kao moj. [ta ima sli~nih pitawa. Novinar: Bez odgovora? Dr [e{eq: Nije bez odgovora, nego je to stav Srpske radikalne stranke. Ne o~ekujete vaqda druga~ije odgovore. Novinar: Dobro. Pitao sam za ove poklone u novogodi{wim praznicima koje ste dobili? 1051

Dr [e{eq: A koje smo poklone dobili? Novinar: Ne, pitam za gospodina Vu~i}a, mo`da je i on dobio? Dr [e{eq: Ne. Niko nije dobio poklone kao funkcioner Srpske radikalne stranke. Ako mu je neko do{ao ku}i, neki prijateq, ro|ak, i tako daqe, pa mu u wegovoj ku}i li~no ne{to poklonio, e, to je sad wegova stvar, ja u to ne ulazim. Ali, obavqaju}i funkciju, ko god do|e u wegovu kancelariju pa mu slu~ajno donese fla{u pi}a ili ne{to drugo, on to odmah prijavquje, stavqa se u magacin i nekom pogodnom prilikom se iskoristi. Znate, kod nas postoji i odre|ena recikla`a tih fla{a. Kad mi negde drugo treba da idemo, onda to ponesemo kao poklon, jer niko od nas ne pije. Mi pijemo samo jednom godi{we, i to malo, kad nam je slava. Kod nas niko nije ni do{ao u goste pa bio poslu`en alkoholnim pi}em. Kod nas se alkoholna pi}a slu`e samo na slavu strana~ku i u toku izborne no}i, za novinare, ali ne za ~lanove stranke. I to je na{ principijelni stav o tim poklonima. Politi~ar ne sme da prima privatno nikakav poklon dok obavqa tu funkciju. Novinar: Jo{ jedno pitawe, nemamo jasnu situaciju, {ta se zbiva u grupi, na Kosovu, vra}aju li se u skup{tinu, ne vra}aju se, {ta se to zbiva? Dr [e{eq: Pa, o~igledno da je tamo Neboj{a ^ovi} najvi{e zamutio tih stvari, ali mi osu|ujemo i pona{awe la`nih predstavnika srpskog naroda, koji glume da su narodni poslanici u takozvanoj Skup{tini Kosova, mi smatramo da je najve}a gre{ka bila da Srbi uop{te iza|u na parlamentarne izbore, dok se ne realizuje u celosti Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Mora u celosti da se realizuje, ukqu~uju}i i povratak do hiqadu na{ih vojnika i policajaca, wihovo raspore|ivawe na podru~ju Kosova i Metohije, pa da se tek onda re{avaju ova politi~ka pitawa. A vi znate, tamo gde je Neboj{a ^ovi}, tamo trava ne raste. Imate li jo{ pitawa, ako ne, hvala vam {to ste do{li.

XLIV NAS 17. januar 2003. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, o~igledno je da i mnogi pripadnici re`ima koji su u~estvovali u koncipirawu takozvane Ustavne poveqe, koji su bili potpisnici Beogradskog sporazuma, napokon shvataju da po tom obrascu nijedna ozbiqna dr`ava ne mo`e da funkcioni{e i da je osnovni ciq koji se time `eli posti}i, {to bezbolniji odlazak Crne Gore iz zajedni~ke dr`ave, tako {to bi Srbija finansirala crnogorsko otcepqewe, tako {to bi se izbegli drasti~ni politi~ki sukobi u samoj Crnoj Gori, tako {to bi se Srbija onemogu}ila, osujetila jo{ nekoliko godina u regulisawu sopstvenog statusa i ostvarivawu dr`avnih funkcija, a {to bi separatisti~ki re`im u Crnoj Gori od kvalifikacije odmetni~kog re`ima, dobio karakter potpuno legalnog i legitimnog. I mi pozivamo sve ozbiqne qude, ako ih jo{ uop{te ima u strukturama vlasti, na bilo kom nivou, da se odmah odustane od tog }oravog posla usvajawa takozvane Ustavne poveqe, da se vratimo striktnom po{tovawu Saveznog ustava, da se napravi gest dobre voqe prema \ukanovi}evom re`imu u Crnoj Gori tako {to bi 1052

se odmah raspisali vanredni parlamentarni izbori na saveznom nivou, kako bi i \ukanovi}eva stranka mogla da u~estvuje na tim izborima, i kako bi i ona adekvatno bila predstavqena u Saveznoj skup{tini, procentualno izra`enoj voqi naroda woj u prilog u Crnoj Gori, kao izbornoj jedinici. Mi smo za to da se i promeni Savezni ustav, ali da se promeni tek onda kad se jednom politi~kom i pravnom analizom sagleda {ta jo{ u tom Ustavu ne vaqa. Mi smo ga ve} jednom mewali 2000. godine, i mewali smo ga naboqe, da vidimo {ta jo{ ima sporno pa da i to mewamo. Evo odmah mo`emo da se slo`imo da se mewa zastava, da se mewa himna, spremni smo i na mewawe dr`avnog naziva, ali da vidimo, da se ozbiqno o tome razgovara, a ne da nam se kroji dr`avna zajednica kakva nikad nigde na svetu nije postojala. Interes je Srpske radikalne stranke da se sa~uva zajedni~ka dr`ava Srbije i Crne Gore. Mi smo za jedinstvo svih srpskih zemaqa, ali ne da se ta dr`avna zajednica ~uva tako da zapravo srpski narod u celini ne}e imati nikakvu dr`avu. To je osnovni problem iz svega ovoga. Jo{ nije kasno da se spre~i raspad dr`ave, jo{ nije kasno da se povuku pametni potezi, da se nova vlast konstitui{e proporcionalno odnosu snaga. [to se ti~e izbornog zakona, i tu smo za promene. Mi smo za to da Srbija bude jedna a Crna Gora druga izborna jedinica, ali smo i za to da se smawi izborni cenzus, kako bi razne mawine mogle da se predstave kroz posebne politi~ke partije i wihove predstavnike, ukoliko im narod uka`e poverewe na izborima. Mi smo protiv toga da se u izborni zakon ugra|uje odredba koja je ugra|ena u Crnoj Gori, da se bilo kojoj partiji, pa makar bila partija nacionalne mawine, unapred garantuje toliko i toliko mesta. Postoji boqa garancija, da svaka politi~ka partija koja iza|e na izbore, ima najmawe 20% na svojoj kandidatskoj listi, pripadnika nacionalnih mawina i od one kvote koju osvoji na izborima poslani~kih mandata, da 20% pripada kandidatima iz reda nacionalnih mawina. To je mnogo boqe re{ewe, ne da se unapred prekraja pretpostavqena voqa naroda, nego da voqa naroda bude neprikosnovena, ali, naravno, da se i taj princip ravnomerne zastupqenosti pripadnika svih etni~kih, verskih i drugih grupa do kraja ostvari. Mi smo vam, dame i gospodo, pripremili za dana{wu konferenciju za {tampu, uvod u jo{ jednu veliku aferu u koju je ume{an Neboj{a ^ovi}. To je afera sa cementarom “[ar” u \eneral Jankovi}u, na podru~ju Kosova i Metohije. Ta fabrika cementa je u aran`manu UNMIK-a, putem me|unarodnog tendera, juna 2000. godine, ustupqena u desetogodi{wi zakup “Holder banci” iz [vajcarske za deset miliona dolara. To je tada ura|eno bez saglasnosti srpskih vlasti. Pre okupacije Kosova i Metohije, u kombinatu “[ar”, bilo je zaposleno 1.800 radnika i to 1.300 Albanaca, 350 Srba, 100 Roma i 50 Makedonaca. Otkad je ta “Holder banka” kao zakupac obnovila proizvodwu, svi Srbi, Romi i Makedonci ostali su bez posla i izostavqeni su iz socijalnog programa. Srbi koji su ostali bez posla su iz [trpca, dakle, i daqe `ive na Kosovu i Metohiji. U cementari sada rade iskqu~ivo Albanci, a oni Albanci koji su, tako|e, ostali bez posla, nije ih bio veliki broj, dobijaju mese~no naknadu od 105 evra. Srbi, Romi i Makedonci ne dobijaju nikakvu naknadu. Zbog te o~igledne diskriminacije Srba i kr{ewa qudskih prava, tamo{wi Srbi su se tokom protekle dve godine obra}ali i tra`ili pomo} i od Ku{nera, i od ombudsmana Novickog, i od Mihajla [tajnera, i od raznih drugih funk1053

cionera okupacionog aparata, ali su se obra}ali i Ministarstvu za rad i zapo{qavawe i naj~e{}e su se obra}ali Neboj{i ^ovi}u, koji je apsolutno odbio da bilo {ta preduzme po tom pitawu. Neboj{a ^ovi}, u toku ove dve godine, {titi interese albanske nacionalne mawine, {titi interese “Holder banke” i kao da je u{ao i u neke poslove sa tom cementarom. On zapravo `eli da nijedan Srbin ne ostane u radnom odnosu u cementari u \eneral Jankovi}u. Nijednu re~ protiv te diskriminacije nije izgovorio, nijednim potezom se nije potrudio da zaustavi kr{ewe qudskih prava, niti ga uop{te interesuje re{avawe ekonomsko-socijalnog statusa Srba, ~ija je egzistencija dovedena u pitawe izbacivawem sa posla. I pripremili smo vam jo{ nekoliko podataka o poznatoj internacionalnoj aferi “Mercedes benc”. Mi vam s vremena na vreme mnogo toga dajemo na na{im konferencijama za {tampu, ali skoro niko ni{ta od toga ne objavquje, po{to je izgleda, po tom pitawu, najja~a medijska blokada. Mi raspola`emo kopijom pisma zamenika republi~kog javnog tu`ioca, Jovana Priji}a, koji potvr|uje da je povodom ove internacionalne afere “Mercedes benc” i protiv Slobodana [arenca, direktora preduze}a “Ineks” i ve}eg broja direktora preduze}a “Mercedes” AG [tutgart i “Mercedes benc” Jugoslavija, pokrenut postupak na osnovu krivi~ne prijave i da se celokupan predmet nalazi u kriminalisti~koj obradi Uprave kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Me|utim, tu se pojavquje faktor koji se zove Zoran Jawu{evi}, koji je jedan od najmo}nijih qudi u kabinetu Zorana \in|i}a i on sputava direktnom intervencijom, zastra{uje tu`ila{tvo, Republi~ko javno tu`ila{tvo, vr{i pritisak, i sputava policiju da bilo {ta ozbiqno preduzme po ovom pitawu. Nikada se nije desilo da su iz policije, da im mi damo svoje informacije kojima raspola`emo i tako daqe, apsolutno svi po tom pitawu }ute. Ja pripremam ubrzano kwigu pod naslovom “Internacionalna afera Mercedec benc”. U sklapawu te kwige mi poma`e ekspertski tim Srpske radikalne stranke, a obavestio sam i Du{ana Mihajlovi}a, ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, da sam ga imenovao za recenzenta, i on nijednom re~ju to nije odbio, li~no sam sa wim razgovarao. Do{li smo i do drugih vrlo interesantnih podataka. Vi znate da sva pravna lica, sva preduze}a, sve firme moraju da se registruju u Trgovinskom sudu, ranije se to zvalo Privredni sud, sada se zove Trgovinski sud. Mi smo vam izneli podatke kako je nelegalno izvr{ena registracija nove firme “Mercedes benc”, kojom je oduzeta ogromna vrednost osniva~u “Ineksu” iz Beograda, a sad smo do{li do originalnih dokumenata. Kad se vr{i registracija za svakog ko je ovla{}en za upravqawe firmom, potrebno je u tipski upitnik uneti sve potrebne podatke. To je, dakle, neophodno da se uradi. Za Hartmuta Majera nijedan podatak nije unesen osim wegovog imena. Za zamenika direktora, na primer, [ajmetat Verner Gerharda, unesno je i broj paso{a K9495492 i tako daqe, i ostali podaci, pa za sve ostale qude tako|e. Za Hartmuta Majera navedeno je samo ime i sve ostalo je ostalo prazno. E sad se postavqa pitawe da li uop{te taj navodni direktor Hartmut Majer postoji. Raspitivali smo se u Nema~koj, tra`ili smo Harta, rekli su nam da to zna~i snaga, tra`ili smo Muta, ka`u Mut zna~i hrabrost, Hartmut mo`e da bude ime, ali takvih imena ima ogroman broj u 1054

Nema~koj. Majer je jo{ ~e{}e prezime u Nema~koj. To ime Hartmut je jo{ poznato iz nema~kog velikog epa, odnosno epa severnih naroda “Mita o Nibelunzima”, ~uli ste, pretpostavqam, za taj ep. U dana{we vreme se ne{to re|e nego ranije pojavquje u upotrebi, ali po svoj prilici je re~ o pseudonimu ili umetni~kom imenu ili kako god ho}ete da nazovete, jer sudija Tatjana Vlaisavqevi}, koja je posle svih kriminalnih radwi Gorana Kqajevi}a, izvr{ila ovu registraciju, svojim potpisom overila, uvela je tog Hartmuta Majera bez navoda o ikakvim li~nim identifikacionim dokumentima. Bez ikakvog dokumenta, on se registrovao kao direktor firme. Posebno je za strana lica potrebno navesti broj paso{a i ostale podatke iz paso{a. Taj ~ovek je iz Rusije proteran trajno, svojevremeno smo vas o tome obavestili. Verovatno ovde obavqa iste poslove koje je tamo obavqao a o~igledno je ova afera trn u oku celom dosmanlijskom re`imu, posebno ovom \in|i}evom ~oveku od najve}eg poverewa, Zoranu Jawu{evi}u, koji je direktno ume{an. Re~ je o korupciona{koj aferi. Iako je republi~ki tu`ilac u nekoliko navrata podnosio zahteve da se ova pitawa istra`e, niko jo{ Hartmuta Majera nije zvao ni na informativni razgovor u policiju. Pa, vaqda je to osnovna stvar ako tra`i zamenik republi~kog javnog tu`ioca, da taj treba da bude pozvan na informativni razgovor, da se vidi da li uop{te postoji ne{to {to je problemati~no sa aspekta zakona ili ne. Nije nimalo jednostavno ni lako istra`ivati ovu veliku internacionalnu aferu, ali mi, kao {to vidite, korak po korak kopamo, saznajemo detaq po detaq, i ono {to je moj op{ti utisak po pitawu ~itave te afere, da smo mi do sada samo na~eli vrh ledenog brega, da mi zapravo ~a~kamo po povr{ini, da se mnogo ozbiqnih kriminalnih radwi krije ispod povr{ine, kojih mi jo{ nismo ni svesni. Izvolite, ako vi imate neko pitawe. Novinar: Pitam za ovu aferu u \eneral Jankovi}u, gde ste spomiwali ^ovi}a, interesuje me kakva je wegova direktnija veza u tome, vi ste naveli samo da su se Srbi obra}ali wemu i da on ni{ta po tome nije reagovao i da {titi interese albanske nacionalne mawine, pa me interesuje da li on ima neke konkretnije veze sa tom aferom? Dr [e{eq: Pa, mi to sad istra`ujemo da li on ima neke konkretnije veze, da li ima li~ne finansijske koristi, jo{ to nismo u stawu da doka`emo, znate, ali kud }ete ve}i stepen odgovornosti za nosioca visoke dr`avne funkcije od pokazane i dokazane indolentnosti. On je predsednik tog koordinacionog tela za Kosovu i Metohiju, prema tome, ako je iko morao ne{to da preduzme, morao je Neboj{a ^ovi}. Za{to nije? Mi poku{avamo da istra`imo da li on i posluje sa tom firmom, znate, on je u{ao sa {iptarima u razne kriminalne {vercerske rabote tamo, i ogromna koli~ina novca koja je u buyetu Srbije odre|ena za te svrhe, stavqena je potpuno ^ovi}u na raspolagawe. Niko drugi nema uvid kako se te pare tro{e, a kad je podno{en zavr{ni ra~un za 2001. godinu, samo je kroz jednu stavku navedeno, uop{te nema specifikacije kako je to potro{eno. To su ogromne pare. Sad je milijarda dinara, je li tako, milijarda i petsto dinara odobreno za ^ovi}a. To je pedeset miliona maraka, je li tako. Sve jednom ~oveku na raspolagawe, suvereno odlu~uje kako }e se tro{iti. Novinar: Ju~e je podneta inicijativa, Branislav Ivkovi} je, naime, u Vladi Srbije podneo inicijativu za pomo} na{im qudima optu`enim pred Ha{kim tribunalom i wihovim porodicama. Ne znam da li ste videli, danas je formi1055

ran u Vladi neki tim koji bi im pomogao {to dokumentacijom, {to na neki drugi na~in na koji im se mo`e pomo}i, a videli smo danas, da on ka`e da je kontaktirao sa drugim poslani~kim grupama, da li biste vi mo`da, da li je kontaktirao sa vama i da li }ete podr`ati takvu inicijativu? Dr [e{eq: Pa, vi ste rekli da je Branislav Ivkovi} pokrenuo inicijativu u Vladi Srbije, on je verovatno spoqni saradnik Vlade Srbije. Kako on mo`e da podnosi skup{tini inicijative? Mo`e kao gra|anin ali mora sto hiqada potpisa da prikupi. Svaki gra|anin koji prikupi sto hiqada potpisa mo`e iza}i pred Narodnu skup{tinu sa bilo kakvom inicijativom. On sad misli jeftino da se iskupi za nelegalno glasawe za buyet, kao glasao je protiv, on je glasao za, i samo prisustvo je zna~ilo glasawe za a nije narodni poslanik Republi~ke skup{tine. S tim {upqim inicijativama ne mo`e se osnovni problem zaobi}i, ni prikriti. Osnovni je problem {to niko `iv ne zna ko je narodni poslanik u Republi~koj skup{tini a ko nije. To niko `iv ne zna. Mi smo vam davali spisak deset, petnaest qudi kojima je konstatovana ostavka letos i ni po kom osnovu vi{e nisu narodni poslanici. Do{li su da glasaju za buyet i zahvaquju}i wihovim glasovima buyet je izglasan. I drugi su bili izabrani na wihovo mesto, sad i ti koji su izabrani umesto wih, i oni glasaju, i ovo i ono, sve mo`e. Evo vidite, po prvi put sam sad u prilici da se slo`im i sa Mla|anom Dinki}em, kad smo podneli inicijativu za smenu Mla|ana Dinki}a, ona je odmah regularno stavqena u dnevni red. Raspravqali smo o toj inicijativi, tri i po sata sam podnosio uvodno izlagawe, dva puta smo podnosili inicijativu za smenu republi~ke vlade, prvi put je stavqena u dnevni red, pa izba~ena na inicijativu ^edomira Jovanovi}a, jer po{to mi, srpski radikali, nismo glasali za tu vladu, kako on tuma~i, mi nemamo pravo ni da je pozivamo na odgovornost. Nemamo pravo ni da tra`imo wenu smenu. Evo, vidite kakva je to logika koja upravqa Srbijom danas. Evo, to je \in|i}eva logika. I samo je \in|i} mogao da ka`e Nata{i Mi}i} da saop{ti da ona u odre|enom roku odlu~uje da li }e raspisati izbore ili ne}e, pa kao ona jadna sad misli da mo`e i da ne raspi{e. Eto, to je ta su{tina, ili \in|i} obja{wava za{to na{a inicijativa nije stavqena na dnevni red, pa ka`e zna se unapred ishod. Pa {ta wega briga {to se zna unapred ishod. Na{e je ustavno pravo da vodimo raspravu o odgovornosti Vlade i o nepoverewu Vladi. A ona spre~ava da koristimo to ustavno pravo, jer on ceni {ta mi mo`emo a {ta ne mo`emo posti}i. Gde je tu demokratija? To mi ranije nismo imali u proteklih dvanaest godina, da vlada ceni {ta skup{tina mo`e {ta ne mo`e, da tako vlada instrumentalizuje skup{tinu. Bilo je raznih drugih problema, bilo je i Glamo~ana i Dereta i raznih, ali ovo je ba{ drasti~no {to se de{ava. Slede}a na{a inicijativa nikad nije uvr{}ena u dnevni red i tamo se negde kiseli, ko zna gde. Ali, evo, Bog nas je zbog ne~eg kaznio, da sad imamo jo{ mnogo goru vlast nego {to smo ranije imali, pa vaqda }e jednog dana i ta kazna Bo`ija, iste}i, narodnom voqom. Novinar: Ono {to pi{e dana{wi “Nacional” a objavio francuski radio da Stejt department tra`i neke lokacije na planini Kopaonik i na Radanu i u Sjenici, da bi iznajmio na 99 godina, ko bi to uop{te bio, ko treba, po Ustavu, da pregovara o tako ne~emu? Dr [e{eq: Pa, prvo, to je demantovano, koliko ja vidim, sa obe strane, pa nemojte sada da o takvim pretpostavkama raspravqamo, ali ovde je ~iwenica, 1056

tamo gde su Amerikanci `eleli da imaju vojnu bazu, oni su je odmah pravili nikoga ne pitaju}i. Takav vam je slu~aj sa Bonstilom, takav vam je slu~aj sa Krivolakom, takav vam je slu~aj sa Tuzlom i sa jo{ nekoliko mesta na podru~ju biv{e Jugoslavije. Sad }e oni da pitaju Dragi{u Pe{i}a, Ko{tunicu ili Gorana Svilanovi}a, ho}emo li da pregovaramo o bazi. Pa, jedno jutro samo saop{te tu i tu }e biti na{a baza i gotovo, takvu mi vlast imamo u ovoj zemqi. Sad }e onaj umni vizionar Dragi{a Pe{i} da malo i razmi{qa po tom pitawu, pa da proceni. Mi smo jadna, okupirana, nesre}na zemqa. Mi smo pod okupacijom i to da bismo bili jo{ vi{e poni`eni, sprovoditeqi okupacije su, izvr{ioci okupacije su na{i gra|ani koji glume da su politi~ari, to je su{tina. Na{a okupacija se sprovodi na na{ tro{ak, to su novi oblici okupacije. [to bi Amerikanci slali svoju vojsku da nas okupiraju, kad je ovako jednostavnije, svoju vojsku moraju da pla}aju, ove ne moraju da pla}aju, sad ovima napla}uju {to su ranije u wih ulagali, a okupacija se sprovodi mnogo efikasnije nego {to bi to one klasi~ne okupacione trupe mogle da urade. Imate li jo{ pitawa, ako ne, hvala vam {to ste do{li.

XLIVI NAS 21. januar 2003. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka, kao sastavni deo progresivnog ~ove~anstva, qudi dobre voqe, qudi koji se rukovode miroqubivom politikom u me|unarodnim odnosima, koji se zala`u za nezavisnost i ravnopravnost svih dr`ava na svetu, svih naroda, nacija, rasa, veroispovesti, prikqu~uju}i se op{tim naporima slobodnomisle}ih i zdravorazumski opredeqenih qudi, organizuje u subotu, 25. januara u 12 ~asova, u Domu sindikata, veliki miting solidarnosti srpskog i ira~kog naroda, u borbi za slobodu i me|unarodnu pravdu. Svesni opasnosti koje celom svetu prete od agresivnih namera Amerikanaca i wihovih saveznika da sa ogromnom vojnom silom udare na jednu nezavisnu dr`avu, da izazovu ogromna razarawa, milionske qudske `rtve, na{a savest progovara na ovaj na~in, mi nemamo nekih mogu}nosti da efikasno pomognemo Ira~anima da se odbrane, ali mo`emo pokazati da se ne sla`emo sa agresijom, mo`emo da poka`emo celom svetu da smo za miroqubivu koegzistenciju, mo`emo da doprinesemo da ~ove~anstvo moralno osudi agresiju bilo koje vrste, qudske `rtve i materijalna razarawa. O~igledno je da Amerikanci nemaju nikakav argument za agresiju, o~igledno je da nisu mogli da doka`u da Irak poseduje bilo kakvo oru`je za masovno uni{tavawe, navodno su na{li neke stare ~aure od pre skoro dvadeset godina. Kao kad bi vama neko na{ao ~auru od pu{~anog ili pi{toqskog metka pa vas optu`io da spremate atentat. To toliko groteskno izgleda, kad se negde na|e ko zna na kakvom otpadu, u kakvoj {upi, bilo gde, neka stara ~aura, prazna, i oni su sami priznali da je prazna, bez ikakvog puwewa, i sad optu`uju, evo, imate ~auru zna~i spremate se da ubijate, da uni{tavate. To ne mo`e biti osnov na kome }e se temeqiti me|unarodno javno pravo, na tome se ne mo`e zasnivati hegemonija i dominacija nad celim svetom, a da se jo{ toj hegemoniji i domina1057

ciji pribavi demokratski i liberalni politi~ki pla{t. Tamo su stru~waci Ujediwenih nacija, mesecima tragaju, ni{ta nisu na{li. Sve je otvoreno, ~ak su pretra`ivali i predsedni~ku rezidenciju. Pored toga, delegacija Srpske radikalne stranke, na zvani~ni poziv ira~ke BAAS partije, u toku februara meseca }e putovati u Irak da i tamo izrazi svoju solidarnost. Mi bismo krenuli i ranije, ovde ~ekamo rasplet ove situacije oko takozvane Ustavne poveqe i prate}ih dokumenata. ^im se to zavr{i, mi }emo krenuti na put. Delegacija }e biti u najreprezentativnijem sastavu. ^ini }e je na{i savezni i republi~ki poslanici. Ovaj vid manifestovawa na{e voqe, na{eg stava, na{ih moralnih kriterija, pokazuje koliko su svi srpski patrioti zainteresovani za obnavqawe, pro{irivawe i ja~awe prijateqstva srpskog naroda sa Ira~anima i sa svim drugim Arapima, i sa svim drugim narodima sveta koji se nalaze na udaru globalizma, odnosno mondijalizma. Agresivni globalizam danas je pretwa celom ~ove~anstvu kao {to je to tridesetih godina u Evropi bio hitlerovski nacizam. Razlike velike i nema, globalizam je samo prikrivena varijanta fa{izma, odnosno nacizma. Priroda im je ista i ciq im je isti, vladavina svetom. Mi na ovaj miting solidarnosti pozivamo pripadnike svih drugih politi~kih partija, dru{tvenih organizacija, udru`ewa gra|ana, svi koji su protiv politike rata dobrodo{li su a mi za taj miting spremamo i prigodno specijalno izdawe jedne moje kwige o novom svetskom poretku. Po jedan primerak }e dobiti svi prisutni na mitingu. Kwiga predstavqa elaboraciju su{tine novog svetskog poretka na osnovu sinteti~ke analize, radova najzna~ajnijih svetskih autora koji su se bavili tim pitawem. To je bio razlog da vas pozovemo danas na vanrednu konferenciju za {tampu, s obzirom da nemamo mnogo mogu}nosti kroz medije da oglasimo ovaj miting, da vam saop{timo da srpski narod ne}e ostati po strani od velike akcije patriota, demokratski orijentisanih qudi sa slobodarskim idealima {irom sveta koji ovih dana demonstriraju protiv rata i bilo kog oblika nasiqa. Demonstracije su zahvatile i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Kanadu, sve zapadnoevropske zemqe. Mi na ovaj na~in se prikqu~ujemo svim drugim narodima sveta u suprotstavqawu ratu i krvoproli}u. Izvolite, ako vi imate neko pitawe. Novinar: Mo`ete o Ustavnoj poveqi? Zna~i, u ~etvrtak, mislim, glasa}ete protiv, to ste ve} rekli? Dr [e{eq: Ne mo`emo mi u ~etvrtak da glasamo protiv, po{to jo{ sednica nije ni zakazana. U ~etvrtak, od svih na{ih obaveza, u ~etvrtak imamo samo redovnu konferenciju za {tampu koja je precizirana. Do ovog momenta, pre pet minuta sam razgovarao sa Tomislavom Nikoli}em, koji se nalazi u Republi~koj skup{tini, tamo su i Gordana Pop-Lazi} i Bo`idar Vu~urevi}, oni i{~ekuju da dobiju poziv i materijal, dakle, do iza dvanaest sati nikakav poziv i nikakav materijal nije uru~en. Sednica nije zakazana. Ne mo`e ^edomir Jovanovi} da zakazuje sednice Narodne skup{tine. Mo`e, ako ga izaberu za predsednika, ali jo{ ga nisu izabrali za predsednika Narodne skup{tine, niti politbiro DOS-a. Postoji procedura po kojoj se zakazuje Narodna skup{tina. Za sutra je bila zakazana sednica Savezne skup{tine, Ve}a gra|ana, ali je to odlo`eno, vaqda, kako nam je obrazlo`eno u telegramu, na zahtev crnogorskih poslanika za petak. Ali u dnevnom redu su 44 ta~ke, nije Ustavna poveqa, nego uglav1058

nom ratifikacije nekih me|unarodnih sporazuma i opet jedan veliki kredit, oko pedesetpet miliona evra, vaqda, zadu`uju nas do gu{e dok su jo{ na tom mestu, pa mogu. [to se ti~e Ustavne poveqe, mi smo protiv, ali najverovatnije uop{te ne}emo glasati. Vi znate da mi ne dolazimo na ta zakazivawa glasawa, prema tome, ne da }emo glasati protiv, nego jednostavno mi }emo re}i svoje {ta imamo o toj poveqi. Novinar: Jo{ jedno pitawe, ovo izlivawe ovog fenola, zna~i UNMIK je prihvatio odgovornost, preuzeo odgovornost da su oni krivi. [ta biste vi uradili, na primer, da ste vi u srpskoj Vladi, dakle, koji su koraci da se to sredi? Dr [e{eq: Ako je UNMIK preuzeo odgovornost, onda se vodi odgovaraju}i pravni postupak pa moraju da nadoknade {tetu. Odgovornosti podrazumeva nadoknadu {tete. Postoje me|unarodne institucije gde se to mo`e isterati, naravno, nije to lako, ali je mogu}e. Me|utim, vi znate da je dosmanlijska vlast blokirala i na{u tu`bu povodom bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije pred Me|unarodnim sudom pravde. Drugo, po pitawu Kosova i Metohije ina~e, dosmanlijski re`im pokazuje veliku indolentnost, nezainteresovanost, pokazuje da nije spreman da {titi srpske nacionalne interese. Upe~atqiv primer tog pokazivawa je ~iwenica da su sve dosmanlije, i \in|i}evi i Ko{tuni~ini, i wih dvojice, da su pozivali u dva navrata Srbe da u~estvuju u izborima. Prvo na pokrajinskim a onda na lokalnim, iako prethodno nisu ispuweni svi uslovi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Prvo su svi prognani morali da se vrate, morao je da se vrati ograni~eni kontigent na{e vojske i policije, do hiqadu vojnika, kako je to precizirano u Rezoluciji, da se ispune drugi uslovi, pa se tek onda ide na izbore. Ne mo`ete vi proterati deo stanovni{tva iz zemqe i re}i sad idemo na izbore. Kakvi su to izbori onda? Vaqda treba svi da se vrate pa da se onda odr`e izbori. Pozivaju}i kosovsko-metohijske Srbe da iza|u na te izbore, dosmanlije su najve}u nesre}u izazvali srpskom narodu posle okupacije. Vi vidite da je re`im potpuno nezainteresovan za sudbinu otetih Srba, mnogi od tih Srba su ve} odavno pobijeni, a s druge strane, pustili su na slobodu sve albanske teroriste, i Zakonom o amnestiji, i Ko{tuni~inim pomilovawima itd. I tre}e, vidite da su Neboj{i ^ovi}u poverili da bude {ef koordinacionog tima za Kosovo i Metohiju, a on to samo koristi za svoje enormno boga}ewe, za pqa~ku. Evo sad mu je nedavno Savezna vlada jo{ petsto miliona dinara odobrila za wegova me{etarewa. Niko `iv ne zna za {ta on tro{i te pare. Zna}e, zna se ve} prili~no, zna}e se, istraga }e pokazati. I svaka kriminalna afera na tom podru~ju vezana za wegovo ime. Mi smo vam govorili o ovoj aferi oko asfaltirawa, na primer samo. Novinar: Kakav je va{ stav o tom zaga|ewu vode fenolom? Dr [e{eq: Pa, kakav mo`e biti na{ stav. Znate, to je ekolo{ka katastrofa. Novinar: Da li eventualno sumwate da do tog izlivawa nije do{lo slu~ajno? Dr [e{eq: Pa, to nam je sumwivo zato {to UNMIK nedozvoqava da na{i stru~waci odu na lice mesta i da istra`e uzroke. Mi imamo stru~wake koji su sposobni to vrlo lako da ustanove, i najva`nije da ustanovi da li je to ura1059

|eno namerno ili slu~ajno. Ekolo{ke katastrofe se de{avaju slu~ajno u mnogim zemqama sveta. Se}ate se i ono {to se desilo u Rumuniji pre godinu dana, i tamo je velika koli~ina otrova dospela do Tise. E sad, i tamo gde se desi slu~ajno, postoji aqkavost, postoji neodgovornost i mora i to da se istra`i. A naravno, ako znamo sa kim imamo posla i kakvim se sve metodama slu`e albanski teroristi, da je opravdana i sumwa da je sve ura|eno namerno. Mi ne mo`emo da tvrdimo da je zaista bilo namerno, ali procenat sumwe je veoma visok. Novinar: Mo`ete li da prokomentari{ete ovaj dobrovoqni odlazak Milutinovi}a u Hag? Dr [e{eq: Pa, nisam ja siguran da je to bilo dobrovoqno. Novinar: Pa, ba{ zato pitam. Dr [e{eq: Milutinovi} je oti{ao pod sumwivim okolnostima, vladinim avionom, da nijedan novinar ne vidi. Za{to bi on be`ao od publiciteta? Da je on oti{ao dobrovoqno, oti{ao bi redovnom linijom, lepo seo u avion, mo`da i dao neku izjavu, kakva bi bila ta izjava, to je ve} drugo pitawe. Ali jo{ niko nije ~uo da je on oti{ao dobrovoqno, a ~uli smo ga ranije da izjavquje da ne}e da ide dobrovoqno, a da se ne}e ni opirati ako do|u po wega. Tako da je nama mnogo verovatnija varijanta da su oni do{li po wega i odveli ga. I ne bi im bilo prvi put. Pa vaqda }e jednom sam Milutinovi} o tome progovoriti. Znate, on je toliko upla{en da se ne usu|uje da progovori, a ne mo`emo ba{ ni mi da govorimo u wegovo ime ako on }uti. Imate li jo{ pitawa, ako ne, hvala vam {to ste do{li.

XLIVII NAS 23. januar 2003. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka ukazuje javnosti da je aktuelni re`im i u Srbiji i u Crnoj Gori, i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u haosu, oni nisu u stawu ni da donesu te kvazipravne poveqe i zakone, koje su usagla{avali skoro godinu dana. Sednica crnogorskog parlamenta zakazana je bila za danas, pa odlo`ena za utorak, u Srbiji uop{te nije ni zakazana, to je jo{ jedan argument vi{e da se prihvati zahtev Srpske radikalne stranke da se u potpunosti odbaci i Ustavna poveqa i Zakon o wenom sprovo|ewu, da se striktno po{tuje Savezni ustav i da se u skladu sa odredbama tog Saveznog ustava raspi{u odmah vanredni parlamentarni izbori na saveznom nivou, kako bi se omogu}ilo svim relevantnim politi~kim snagama da u~estvuju na tim izborima i da budu adekvatno predstavqene u saveznom parlamentu. A tek onda da se pristupi promenanama Saveznog ustava na Ustavom propisan na~in, ukoliko taj Ustav uop{te treba da se mewa. Zoran \in|i} je ju~e dao nekolilko vrlo problemati~nih izjava koje svedo~e u kakvom se psihi~kom stawu nalazi predsednik Vlade Republike Srbije, a i ne mogu nikako biti dokaz wegove eventualne ozbiqnosti ili du{evnog zdravqa. Zoran \in|i} ka`e da mafija ima svoju vojsku. Pa mi to govorimo dve godine. Mafija{ka vojska je Zorana \in|i}a dovela na vlast. Ko glavne odrede te vojske kontroli{e, mafija{ke vojske? Kontroli{e Neboj{a ^ovi}. Kod we1060

ga je bilo i skladi{te naoru`awa. On je najvi{e kriminalaca vrbovao da bi se izveo pu~. Za{to Zoran \in|i} ne mo`e da se obra~una sa mafijom? Zato {to bi u tom slu~aju morao da se obra~una sam sa sobom, ne da ka`e policijskim specijalcima idite uhapsite tog i tog, nego da im ka`e da wega odmah uhapse, jer bi u tom slu~aju mafija u potpunosti propala, a ne ovako, on misli da tra`e}i `rtvene jarce sa drugog, tre}eg, ~etvrtog, petog ili sedmog nivoa, u mafija{koj hijerarhiji, mo`e da okon~a borbu protiv mafije. Ne mo`e, ne mo`e se okon~ati borba protiv mafije a da se i ne zapo~ne protiv tih \in|i}evih najve}ih prijateqa. Oko ^umeta, wegovog skladi{ta firme “Difens roud”, pojeo vuk magarca. Nikom ni{ta. Za{to je do{lo do toga? Zato {to su se sukobile oko profita. Ko je sve bio profiter iz ^umetovog posla? Sve \in|i}evi qudi, po~ev{i od Vladimira Popovi}a Bebe pa nadaqe. Ko je formirao tu la`nu firmu u Be~u? Sve \in|i}vi qudi. Ta firma dobila posao da asfaltira autoput od Beograda do Novog Sada, a da ^umetova firma bude podizvo|a~. Ne postoji nikakva mafija u Srbiji mimo vlasti, koja nije u sprezi sa vlastima. Svi mafija{ki klanovi su direktno u sprezi sa vlastima. Naravno, mi smo vam ve} saop{tili pre vi{e meseci kako je do{lo do unutra{wih sukoba u DOSu, tako je do{lo i do raslojavawa u mafiji. Ali DOS je i daqe u celini na vlasti, i daqe je ta mafija celovita. Jedan klan nadja~a drugi, ponegde nekoga i likvidiraju i brzo zaborave na te likvidirane. Ono {to je najgore, sada{wa vlast nije u stawu da re{i nijedan ekonomski i socijalni problem. Na sve strane se de{avaju nova otpu{tawa, re`im je ve} priznao da ima preko devetsto hiqada nezaposlenih, po na{oj ra~unici ima ih mnogo vi{e, postavqa se pitawe da li ima uop{te neko ko efektivno radi u ovoj zemqi. Mi ve} imamo vi{e nezaposlenih nego zaposlenih. Najboqe firme se prodaju u bescewe a najavquje se poskupqewe struje jo{ 25%. Struja da bude ~etiri centa za kilovat, a 2000. godine je bila pola centa, dakle, osam puta }e ve}a sad cena struje biti. A da li su plate i penzije osam puta ve}e? Pogledajte, po|ite od svojih plata. Nisu. Vaqda bi bilo normalno ako su cene struje na svetskom nivou da i plate budu na svetskom nivou. Vaqda su te stvari povezane, one su direktno povezane svuda u norlanom svetu, a kod nas, kod nas samo cene rastu i to muwevitom brzinom, a plate, onako zaostaju}i, sve vi{e skaku}u. Penzije ve} kasne tri meseca, sad se sprema isplata prvog dela za novembar, je li tako. Tri meseca puna kasne penzije. Mi imamo danas da vas obavestimo o jo{ nekim pojedinostima koje se ti~u internacionalne afere “Mercedes benc”, o kojoj uporno najve}i broj medija odbija da izve{tava. Niko se ne usu|uje da se u to pitawe ume{a. Imamo pred sobom original pisma “Dajmler krajslera”, koje je potpisao wegov direktor i imamo i prevod na srpski jezik sa nema~kog, pa }u vas informisati o sadr`aju tog pisma. Povodom afere “Mercedes benc” Jugoslavija, oglasio se i “Dajmler krajsler” AG iz [tutgarta, proizvo|a~ za{ti}ene robne marke “mercedes benc”. Oni obave{tavaju da nisu ni u kakvom pravnom odnosu sa “Mercedes bencom” Jugoslavija, da je to preduze}e samostalno i nezavisno od “Dajmler krajslera” AG [tutgart, da nemaju nikakvog uticaja na odlu~ivawe “Mercedes benca” Jugoslavija, i da im nije poznato da postoje sporovi u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tu firmu su nekad formirali zajedno “Ineks” i “Mercedes benc”, firmu “Mercedes benc” Jugoslavija. “Ineks” je imao najma1061

we 51 odsto akcija. “Ineks” sad vi{e nije vlasnik, u malverzacijama u Trgovinskom sudu u Beogradu, kako smo vas ranije izvestili, vlasnici su postali neki drugi qudi i za neke se ne zna pouzdano ni da li postoje, nema nikakvih podataka o wima, od Majera pa nadaqe. To je velika kriminalna afera u koju je ume{ana Vlada Srbije, direktno do gu{e ume{an Zoran Jawu{evi}, i o~igledno je da su vlasnici zapravo qudi iz Vlade Srbije, o tome bi Zoran \in|i} morao da polo`i ra~une. U ovom pismu se ka`e: za sve eventualne sporove u vezi “Mercedes benca” Jugoslavija, odgovorni su iskqu~ivo wegovi osniva~i i neidentifikovani direktor, Hartmut Majer. Niko ne zna ko je taj Hartmut Majer. Mo`da je to \in|i}ev pseudonim, otkud znam. On je dugo `iveo u Nema~koj, mo`da je imao neko umetni~ko ime tamo. Znate, on se bavio jednim vrlo specifi~nim zanimawem u Nema~koj, a mo`da mu je to Hartmut bio nadimak od miqa, one babe kad ga zovu telefonom hajde za sto maraka obavi to i to, “dragi moj Hartmut”. [ta drugo da vam ka`em. A sve montirane sporove vodi da bi prikrivali, da bi se prikrivao organizovani kriminal “Mercedes benca” Jugoslavija, advokatski biro Ja{arevi} iz Beograda. Taj Ja{arevi} je poznati ~lan G17 plus. “Dajmler krajsler” AG [tutgart moli da se povodom osnivawa, poslovawa i sudskih sporova “Mercedes benca” Jugoslavija i sudskih sporova koje “Mercedes benc” Jugoslavija vodi protiv savesnih kupaca, kao montirane postupke, svi zainteresovani obrate samo “Mercedes bencu” Jugoslavija. Oni jednostavno ka`u da nemaju ni{ta sa tim. Ovaj odgovor proizvo|a~a za{ti}ene robne marke “mercedes” pokazuje da su nadle`ni organi du`ni da hitno ispitaju i utvrde ko je osniva~ “Mercedes benca” Jugoslavija, ko su akcionari, jer ni to se ne mo`e videti iz dokumentacija Trgovinskog suda a moralo bi to biti u dokumentaciji, kako je nastao, kako posluje, ~iju robu prodaje, ko je direktor Hartmut Majer, obzirom da je u sudskom registru upisan bez li~nih podataka i dokumenata, i ko {titi organizovani kriminal “Mercedes benca” Jugoslavija. I mi }emo vam ova pitawa na konferencijama za {tampu postavqati sve dok Zoran \in|i} na wih ne odgovori. Izvolite, da li vi imate neko pitawe? Novinar: Beograd 202. Evo opet se intezivira ova pri~a oko va{eg odlaska u Hag i ha{ke optu`nice, pa ima li ne{to novo? Dr [e{eq: Pa, ja vam, evo, predla`em ovako, da organizujete potpisivawe peticije svi vi koji `elite da ja odem {to pre u Hag, pa tu peticiju podnesite i holandskoj ambasadi, kancelariji Ha{kog tribunala i kome jo{ `elite, i {to vi{e bude potpisa, ja ra~unam da }e mi se omogu}iti ranije da putujem u Hag po bilo kom osnovu. Ja ne postavqam pitawe u kom svojstvu }u putovati, meni je stalo samo da {to pre putujem. Ovako, ovo vi{e nema smisla, ovo je nepodno{qivo, znate, dolazi ovaj Prosper, kako se zove, Ri{ar, Pjer, ne mogu sad, gde da zapamtim sva ta imena, to su ~inovnici iz administracije, ne mogu ja sve to da pamtim, nisam ja Goran Svilanovi} da se tim ~inovnicima do zemqe klawam. Dolazi u Beograd, tamo ga sale}u Zoran \in|i}, Goran Svilanovi} i ostali, mole, kume, prekliwu, dajte, optu`ite [e{eqa, zovite [e{eqa, vodite ga i tako daqe, i onaj ~ovek gleda tamo za~u|eno, pitaju ga novinari, on ka`e ne znam, ne mogu da potvrdim, ne mogu, je li tako, kako je bilo. Ko je od vas bio na toj konferenciji? To stvarno vi{e nema smisla. Dolazi Karla Del Pon1062

te u Beograd, mole je odmah, za{to wega ne prozivate, di`ite optu`nicu, nema to vi{e smisla. Napravite jednu peticiju, skupite par stotina hiqada potpisa, garantujem da ima toliko onih koji jedva ~ekaju da ja odem, pa vaqda }e to ubrzati postupak. Novinar: ^uli smo u {tampi, prenose neka sredstva informisawa, predsednica Skup{tine, Nata{a Mi}i}, poziva {efove poslani~kih grupa oko tih dogovora, me|utim, ne poziva va{u stranku, da li }ete uop{te da u~estvujete u tim razgovorima? Dr [e{eq: Ja sam ju~e dobio pisani poziv od Nata{e Mi}i} za 12 ~asova, da razgovaramo o novim predsedni~kim izborima i inicijativi za pisawe novog Ustava Srbije. [to se ti~e novih predsedni~kih izbora, {ta ima tu da razgovaramo. Ustav je jasan, zakon je jasan. Nata{a Mi}i} mora najkasnije 6. februara da raspi{e nove predsedni~ke izbore i to u zakonskom roku od {est meseci, dakle, 6. februara, najkasnije 6. aprila, {ezdeset dana, 6. aprila. [ta ima tu da razgovaramo? Jel’ da me podr`i na izborima, ili da me ube|uje da se ne kandidujem, {ta ona misli tu? A {to se ti~e novog Ustava, {to da pi{emo novi Ustav kad se jo{ ne zna {ta je lo{e u starom. Da se organizuje jedna rasprava, da vidimo koje su to slabosti postoje}eg ustavnog teksta, pa da nam se iz toga izvu~e jedan kompetentan, pravno-stru~an zakqu~ak, da li je boqe mewati postoje}i Ustav amandmanima ili pisati potpuno novi tekst. Ona sad, ~ujem ju~e, izjavila, s obzirom da Ustavna poveqa predvi|a da se u roku od {est meseci usaglase republi~ki ustavi, odnosno ustavi dr`ave ~lanice, sa tom Ustavnom poveqom. A Ustavna poveqa jo{ nije done{ena, mo`da i ne}e nikad, daj Bo`e da bude nikad. Kako mo`e ona da pravi ra`aw a zec jo{ u {umi. Stvarno je to besmisleno. Dodu{e, potpisala se kao predsednica Narodne skup{tine, pa po{to je ona sad i vr{ilac du`nosti predsednika Republike, trebala je da se potpi{e i kao vr{alica du`nosti, jer Ustav ne poznaje funkciju predsednice Narodne skup{tine, Ustav poznaje samo funkciju predsednika Narodne skup{tine, i zakon, i Poslovnik. A po{to je ona sebe pretvorila u predsednicu, mo`da se pretvori i u vr{alicu. Pa da, ne mo`e da bude na jednom mestu predsednica a na drugom vr{ilac, nego vr{alica, je li tako. Ako }e terati to kroz `enski rod do kraja dosledno. Novinar: A za kada vas je pozvala, rekli ste za 12 sati, ne i kog dana? Dr [e{eq: Ju~e u 12 sati. Novinar: I niste i{li? Dr [e{eq: Nisam. Da se potpisala kao vr{alica du`nosti, mo`da bih oti{ao, ovako ne. Ja vas molim jo{ jednom, s obzirom da smo o~igledno i po tom pitawu, medijski veoma blokirani, BK televizija nam je dala informaciju u Telefaktu u pet do ~etiri i to je posle skinuto, i u pet do sedam, i u svim ostalim emisijama, Studio B je jedini dao potpunu informaciju o na{em mitingu solidarnosti, {to se ti~e novina, uglavnom su u jednoj re~enici zabele`ili da odr`avamo taj miting, ali nisu rekli ni kad ni gde, tako je vaqda “Blic” napisao, je li tako, “Novosti” su onako stidqivo, sve stidqivije, o~igledno da re`imu nije u interesu da se zna za taj na{ miting, ali mi }emo se potruditi da miting bude uspe{an i da demonstriramo, na taj na~in, da na{ narod ne misli isto {to i ovaj slugerawski, kvinsli{ki, dosmanlijski re`im. Mi smo vam danas podelili po jedan primerak moje najnovije kwige o novom svetskom poret1063

ku, po j edan primerak }e biti podeqen svima koji do|u u subotu na miting. Miting je u subotu u 12 ~asova, u Domu sindikata u velikoj dvorani. Imate li jo{ pitawa, hvala vam {to ste do{li.

XLIVIII NAS 30. januar 2003. godine Dr [e{eq: Dame i gospodo, dosmanlijske stranke ne biraju na~in kako da izvr{e nalog svojih zapadnih gazda u ru{ewu savezne dr`ave, u ru{ewu dr`avnog jedinstva Srbije i Crne Gore. Mi smo javnosti pokazali koliko je nebulozna takozvana Ustavna poveqa, pokazali smo na prakti~nim primerima da takva dr`avna zajednica kakva se proklamuje, jednostavno ne mo`e da funkcioni{e, ali bi vam sada jo{ jednom potencirali pitawe na~ina dono{ewa ovih kvazipravnih akata. Mi smo ve} ukazivali na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije da je nemogu}e akte ustavno-pravnog karaktera donositi bez dvotre}inske ve}ine glasova, jer je tu i republi~ki Ustav izri~it, i Savezni ustav. Drugo, ako su ve} prekr{ili Ustav pa usvojili princip i to zakqu~kom komisije, sad nam je i zakqu~ak komisije izvor ustavnog prava, srpskog ustavnog prava. Onaj ko je studirao prava, ko se u to razume, mo`e kosa na glavi da mu se di`e. Ako je propisano drugi oblik kvalifikovane ve}ine, takozvana apsolutna ve}ina, ni to nije po{tovano. Re`im je saop{tio da je za Zakon o sprovo|ewu Ustavne poveqe glasalo 130 poslanika. Mi smo ustanovili da 12 qudi nisu poslanici. Ovde pred sobom imamo slu`beni izve{taj o glasawu za svako lice koje je glasalo. Glasao je Goran Vesi}, on nije ni po kom osnovu narodni poslanik, jer je sam u junu mesecu podneo ostavku i wegovu ostavku je konstatovala Narodna skup{tina, wega nije imao ko u me|uvremenu da vrati, ne mo`e on da povu~e ostavku, vi{e nije poslanik, on bez novih izbora, ili bez upra`wavawa poslani~kog mesta, pa da ga neko ponovo uzme sa liste i provede svu proceduru, ne mo`e da bude narodni poslanik. Zatim, glasala je Aleksandra Joksimovi}, isti slu~aj, ni ona nije narodni poslanik. Glasao je Jo`ef Kasa, Jo`ef Kasa nije narodni poslanik, glasao je Neboj{a Lekovi}, Neboj{a Lekovi} nije narodni poslanik, glasao je Stevan Lili}. Stevan Lili} je podneo ostavku kad je krenuo u inostranstvu, u Ameriku, na studijski boravak, ako se se}ate, i sad odjednom do{ao da glasa, verifikovana mu ostavku pre vi{e od pola godine. Petar Mi{i} nije narodni poslanik, Gorica Mojovi} nije narodni poslanik, Vi{wa Ne`i} nije narodni poslanik, Branislav Pomori{ki nije narodni poslanik, @ivica Predojev nije narodni poslanik, Alen Sellimovi} nije narodni poslanik i Goran ]iri} nije narodni poslanik. Ovo je o~igledan dokaz kriminala, kriminala najvi{e vlasti u dr`avi, za ovo mora neko da odgovara, kad-tad. Oni su lopovi, oni su pokrali poslani~ke glasove, ovo je gore nego kra|a glasa~kih listi}a na izbornim mestima, mnogo gore, i mi od ovog pitawa ne}emo odustati, neprekidno }emo ovo potencirati. Niko se ni na na{a postavqena pitawa u Skup{tini, niko se nije obazirao, osim one vr{alice du`nosti koja je rekla, to je tako jer sam ja od1064

lu~ila, kako ve} re~e. Vr{alica du`nosti, ne mo`e druga~ije. Ovo je kriminalni akt, nije ni ~udo {to se takav akt de{ava u dr`avi u kojoj kad do|e do sukoba u mafiji, quqa se sam dr`avni vrh, i predsednik Vlade izlazi na televiziju i ka`e: sad }e se sudski dokazati ako on nije u sprezi sa mafijom. Ima li jo{ nekog predsednika vlade u svetu koji bi dao takvu izjavu? Da li vi znate nekog? Sad on zna unapred da }e se sudski dokazati da nije u sprezi sa mafijom, a hvalio je ovu uglednu gospodu o kojoj je re~, zakliwao se u wih, govorio da su legende petooktobarske mafija{ke revolucije, uzgred budi re~eno, to je prva uspe{na mafija{ka revolucija u istoriji ~ove~anstva. Na Siliciji nikad do sad nije uspela mafija{ka revolucija, iako je bilo nekih ideja, nekih zamisli, nekih poku{aja. Evo, kod nas uspela mafija{ka revolucija, imamo mafija{ki re`im, ali sad su po~eli sukobi unutar tog re`ima, na sve strane optu`be i kontraoptu`be, a vide}emo ko }e `iv iz toga isplivati. Po svoj prilici, prava uzbu|ewa tek dolaze. Toliko je ova vlast ogrezla u kriminalnim radwama da, bez novih izbora i uspostavqawem nove Vlade Srbije, iz ovoga ne mo`emo da iza|emo. Vidite, kad po~nu mafija{i jedni druge da optu`uju, mnogo toga se sazna, a mnogo toga i prikriva, ali, ukazujemo na najva`niji momenat, Zoran \in|i} odavno zna ko je oteto i ubio Ivana Stamboli}a, Zoran \in|i} odavno zna pravu pozadinu Ibarske magistrale i budvanskog atentata, Zoran \in|i} zna ko je ubio Momira Gavrilovi}a, zna ko je ubio Pavla Bulatovi}a. Sve zna. A za{to ne}e nikome da ka`e? Mo`da ~eka da vidi ko }e vi{e da ponudi za wegovu izjavu, je li tako, ili {ta je, {ta je tu u pitawu? [ta je su{tina svega ovoga? Prvi motiv sukoba unutar mafije je bila podela plena, oko asfaltirawa, tu je ogroman plen bio, i tu su se me|usobno posva|ali glavni i posledica je pu{karawe, likvidacije, uni{tavawe imovine i tako daqe. Me|utim, sad se de{ava ne{to novo, {to je iz temeqa potreslo policiju. Najvi{im policijskim oficirima i generalima sam \in|i} je obe}ao, ako uhapse Milo{evi}a, ne}e niko u Hag, sve }e se smiriti, samo je va`no da se wima ovde sudi. Uhap{en Milo{evi}, prvo ga hapsila mafija, pa nije uspela, provalili smo tu akciju u Narodnoj skup{tini preko televizijskog prenosa, onda su do{le specijalne jedinice policije. Prvi dan do{li su obi~ni kriminalci sa automatskim pu{kama da izvr{e hap{ewe i tu nema nikakve sumwe, posle Milo{evi}a isporu~e u Hag i ka`u, wega smo morali, nikog vi{e ne}emo. Pa donesu zakon, u zakonu ka`u, moraju u Hag da idu samo oni za koje je objavqena optu`nica do dana dono{ewa zakona, se}ate se toga verovatno, to pi{e u zakonu, pa su kao ubedili one jadnike da odu dobrovoqno, mada su neki od wih oti{li na sili, ovaj posledwi je sigurno oti{ao na silu, Milan Milutinovi}. E, sad dolazi nova faza. Sad se saznalo da pored Milana Marti}a, pored [qivan~anina i Radi}a, Hag tra`i i Jovicu Stani{i}a, Franka Simatovi}a Frenkija, Milorada Lukovi}a Legiju, generala Sretena Luki}a, generala Gorana Radosavqevi}a Gurija i mnoge druge. [ta sad? E, da vidimo kako }e \in|i} odgovoriti na to pitawe. Mnogo me to interesuje. Ne mo`e se ve~ito sedeti na dve stolice, ne mo`ete ve~ito qude obmawivati i ne mo`ete ve~ito biti ne~iji sluga, izvr{ilac prqavih poslova, a pretendovati da sa~uvate ~ast i obraz, to je nemogu}e. To nikad kroz istoriju nije bilo mogu}e. Izvolite, ima1065

te li vi neko pitawe? Novinar: Danas su po~ele konsultacije kod premijera \in|i}a, tako je najavqeno, oko novog Ustava, kakav je stav Srpske radikalne stranke o novom Ustavu? Dr [e{eq: Mi ni{ta o tim konsultacijama ne znamo, nije nas niko ni zvao, kad je ona vr{alica zvala mi nismo hteli da idemo, jer je ona zvala na konsultacije povodom raspisivawa predsedni~kih izbora, {ta ima tu da se konsultuje. Zakon ka`e, u roku od dva meseca, najkasnije 6. februara, mora da raspi{e, maksimalni rok predizborne kampawe tri meseca, devedeset dana, do 6. maja izbori moraju biti odr`ani. [ta ima tu da se konsultujemo? Ni{ta. [to se ti~e Ustava, prvo je trebalo organizovati jednu, jedan politi~ki okrugli sto, gde bi bili predstavnici parlamentarnih stranaka, da se iznesu sve primedbe na postoje}i Ustav, pa da se organizuje jedan nau~ni okrugli sto, da nau~nici ka`u svoj sud. Nema ni{ta glupqe nego pristupiti dono{ewu novog Ustava a da niko ne napravi analizu {ta je to {to ne vaqa u postoje}em Ustavu. Wima je jedini argument {to je taj Ustav doneo Milo{evi}. Jeste li ~uli ikada neki drugi argument? Ono kad su vas lagali da predsednik ima prevelika ovla{}ewa, sad ste videli da nema, i da Srbija, toliko su mu va`na ovla{}ewa da Srbija i bez wega, evo, funkcioni{e tre}u godinu. Da se vidi {ta to nije dobro u postoje}em Ustavu. Ja bi vam mogao izneti nekoliko detaqa, od himne, zastave i grba, pa do ukidawa dru{tvene svojine. Pitawe je da li nam je Zakon o privatizaciji i ustavan, po{to Ustav garantuje ravnopravnost svojinskih oblika, nabrajaju}i te oblike i navode}i dru{tvenu svojinu. Zatim, u Ustavu je zabraweno da privatnik mo`e da raspola`e gradskim gra|evinskim zemqi{tem. Gradsko gra|evinsko zemqi{te po Ustavu mo`e biti samo u dr`avnoj svojini. To je, dakle, nekoliko tih pojedinosti koje su problemati~ne, zbog kojih bi trebalo mewati Ustav. Jo{ bi se mnogo stvari moglo popraviti. Treba prvo proceniti da li tu popravku treba izvr{iti amandmanima ili doneti novi tekst Ustava. Amerikanci ve} vi{e od dvesta godina nisu donosili novi Ustav a imaju dvadeset i kusur amandmana na taj Ustav. A kod nas su navikli u Titovo vreme da se igraju ustavima. U Kraqevini Jugoslaviji, dodu{e i kraq j jednom ukidao Ustav, u Kraqevini Srbiji isto tako, bilo je mnogo monarhovih samovoqnih akata kojim je Ustav ga`en, ali vaqda smo morali da sazremo i kao demokratija, i da vodimo ra~una da taj Ustav, kao osnovni i glavni zakon zemqe, mora biti krajwije vrednosti, i kad se mewa da se mewa na ozbiqan na~in. Ako }e nam ga na protivustavan na~in mewati, po~ev{i od Ko{tunice pa nadaqe, sam Ko{tunica je rekao da se zala`e da se na protivustavan na~in promeni Ustav. Pa, {ta onda ima da razgovaramo, o ~emu da se konsultujemo? Ne}emo na protivustavan na~in, jer taj Ustav, kao Ko{tuni~in ili \in|i}ev, bi}e jo{ vi{e ozlogla{en u javnosti, to vam garantujem, jer }emo mu na}i sve slabe ta~ke, kao {to smo ovu Povequ, na koju oni sad, sramota ih da ka`u da su zadovoqni, da su ponosni i tako daqe, nego ka`u, morali smo, nismo imali {ta drugo da izglasamo. \in|i} je rekao, znam da ne vaqa ali druga~ije nije moglo. Kako }emo imati poverewe u takve ustavne akte? Znate, oko Ustava se moraju posti}i konsenzusi, 1990. godine, mi smo imali primedbu, kao stranka, {to nije raspisana ustavotvorna skup{tina, i mi smo se neprekidno zalagali, to je jedan od razloga bio {to je na{a stranka tada bi1066

la stavqena van zakona, drugi se nisu ni obazirali, ali svi ugledni intelektuaci, od Dobrice ]osi}a pa nadaqe, su se zalagali, davali izjave u novinama da Ustav treba doneti pre izbora. I zbog toga je taj Ustav sa malom falinkom. Koja je falinka? [to ga je donela nelegitimna skup{tina, komunisti~ka skup{tina nije legitimna. Kako je on naknadno dobio legitimnost? Na dva na~ina, referendumom, jer na referendumu je zaista iza{lo da dovoqno da bude potvr|en, i dobio je na{im prihvatawem da iza|emo na izbore po tom Ustavu. To je jedan vid posrednog naknadnog legitimiteta. E, to je ta falinka koja ga prati. Ovi sada{wi ustavni akti u startu ve} imaju neuporedivo ve}e falinke i ne mogu biti pravni autoritet u o~ima qudi koji se u to razumeju. Novinar: Oprostite, va{ komentar, Rade Markovi}, stigla je vest, je osu|en na sedam godina zatvora, ova dvojica, Bujo{evi} i Ili} na petnaest, nisam sigurna, ~ini mi se da je Radowi} oslobo|en optu`be o Ibarskoj magistrali, koji je va{ komentar? Dr [e{eq: Pa, ja sam veoma iznena|en. ^uo sam malopre, vesti su u jedan sat objavile tu presudu, veoma sam iznena|en tom presudom. Mi smo bili svedoci sudskog ubistva Dragoquba Milanovi}a pre nekoliko dana. To je zaista sudsko ubistvo, da je osu|en na deset godina zatvora, kao da je on bombardovao dr`avnu televiziju, a Havijer Solana, koji je naredio bomabrdovawe, dolazi ovde kao drag i cewen gost. To je neodr`ivo. [to se ti~e presude Bujo{evi}u, Radetu Markovi}u i Ili}u, ona je jo{ ~udnija. Ako su oni po~inili ovaj zlo~in, onda je kazna preterano mala, ubiti ~etvoricu qudi u formi zavere, u formi zlo~ina~ke organizacije, zloupotrebiti dr`avni instrument sile, to ne mo`e ispod maksimalne kazne zatvora, a ako nisu krivi, onda nisu mogli biti uop{te ka`weni. Kao da je sud pravio neki kompromis. Ovo su, po mom mi{qewu, koliko se ja razumem u pravo, neke kompromisne kazne. Jedni priti{}u s jedne strane da budu oslobo|eni, drugi priti{}u da budu maksimalno osu|eni, i sudija sad re{ava da pravi kompromis. Za ~etvorostruko ubistvo ove vrste, ne mo`e ni{ta ispod maksimalne kazne da se izrekne, ali ako nisu oni po~inioci, onda nisu mogli biti ka`weni. E sad, osu|eni su qudi koji su navodno vozili kamion, i ~ovek koji im je, kako su sad formulisali, naknadno pomagao u prikrivawu, Radeta Markovi}a nisu optu`ili kao organizatora, je li tako. Jeste li ~uli vi to sad, {ta su rekli? Ali ko je organizator? Za{to Zoran \in|i} nije saslu{an, iako su advokati o{te}enih neprekidno na tome insistirali? Ko su organizatori? Ni u jednoj varijanti ovaj slu~aj nije zavr{en. Znate, ako sve, ako su u~inili to, ja, dakle, ne mogu da se izjasnim po tom pitawu, niti znam ove qude, niti mogu za bilo koga da stavim ruku u vatru, ako su Bujo{evi} i Ili} to izvr{ili, apsolutno je nemogu}e da su izvr{ili na svoju ruku. Da su oni toliko mrzeli Vuka Dra{kovi}a, da su se organizovali a Rade Markovi} im naknadno pomagao u prikrivawu, to je nemogu}e. Wima je neko nalo`io da to urade, wima ili nekim drugim. Ko? Na to pitawe sud nije dao odgovor i, izgleda, na to pitawe da ne}e biti odgovora dok se vlast ne promeni. Novinar: Je li mo`e jo{ jedno pitawe? Dr [e{eq: Mo`e, kako da ne. Novinar: Na kraju, sa kim ste igrali {ah, sa gospodinom Du{anom Spasojevi}em ili sa gospodinom ^umetom, koliko ste novca zaradili, ako jeste i... 1067

Dr [e{eq: Za koga vi radite? Novinar: Televizija Studio B je u pitawu. Dr [e{eq: Pa, ja sam i za va{u televiziju, koliko se se}am, davao tu izjavu i obja{wavao. Novinar: Htela sam jo{ jednu stvar da vas pitam, ako je to istina, onda je mogu}e da ste i vi, po{to je, ~ini mi se, ^ume upravo optu`io gospodina Spasojevi}a da cinkari, gospodin je znao za ubistvo Ivana Stamboli}a, ili ovaj Spasojevi}, ne znam sa kim ste igrali {ah, da li ste vi mo`da isto imali tu informaciju? Dr [e{eq: Ne. Ja sam vi{e puta u javnosti rekao da mi je najtajanstvenije ubistvo Ivana Stamboli}a, i zaista nisam znao detaqe, ali sam optu`ivao predsednika Vlade, Zorana \in|i}a, da je u najmawu ruku upoznat sa tim, i skretao sam pa`wu javnosti na neke logi~ke stvari. Kome je odgovaralo da mesec dana pred izbore 2000. godine, bude otet Ivan Stamboli}? Kome je to trebalo? ^iji je to bio interes? Mene ne mo`e niko ubediti da je po Milo{evi}evom nalogu otet, a da su onda otmi~ari zvali Stamboli}evog sina i da su mu pevali na telefon pesmu slave}i Milo{evi}a. Evo, videli smo izjavu Veqka Stamboli}a u nekoliko novina. Je li to vama logi~no? Znate, ako je Milo{evi} to uradio, onda bi trebao da sakrije, ne bi vaqda na taj na~in ofirao, ne bi dozvolio na taj na~in da odmah sumwa padne na wega, da ga ofira onaj ko je to izveo, zato mi je to neverovatno. Pitajte ministra policije, Du{ana Mihajlovi}a, je li policija po~ela da pretra`uje Avalu. Do jutros, ja imam informaciju da nisu ni prstom makli. Da sam ja ministar policije, da mi je neko ozbiqan rekao, Ivan Stamboli} je zakopan na Avali, ja bih danas sam prekopavao Avalu. Postoje razne vrste detektora na metal, postoje razne vrste ispitivawa, gde je to mogu}e, gde je pogodno, gde nije, razumete, postoje stru~ni qudi koji mogu da procewuju, ali ne{to bih radio na tome. Ne bih skr{tenih ruku ~ekao da se gospodin ^ume vrati sa slu`benog puta. [to se ti~e {aha, tu izmi{qotinu o {ahu je lansirao Neboj{a ^ovi}, kad nije mogao da odgovori na moje optu`be za wegove kriminalne rabote. Videli ste sada, da gospodin ^ume brani Neboj{u ^ovi}a i pomiwe opet taj {ah, a ja sam {ah igrao samo sa ^umetom, i ni sa kim vi{e, 1997. godine, u Sur~inu, u Kotobawi. Kao predsednik op{tine sam tamo skoro svakodnevno odlazio, nadgledao radove, radili smo vodovod, asfaltirali i tako daqe, i jednom se on zatekao tamo i ponudio da u|emo. Veliki objekat, ovo ono, i ja u|em, i bila je u prekidu, vaqda, neka partija, sa nekim je igrao, ponudi mene, ja pristanem ali u po sto maraka, i posle prve partije, koju sam ga pobedio, ka`e, hajde da igramo drugu, ja ka`em, daj prvo sto maraka. On gleda zapaweno, hajde, ka`e, posle }emo, ne mo`e, ka`em, prvo mora{ da plati{ ija ustanem onako sa stola, poluagresivno, i on zaprepa{}eno gleda u mene, izvadi sto maraka i plati. Jo{ smo odigrali nekoliko partija, na kraju je rezultat bio 4:2 za mene i ja sam sa dvesta maraka oti{ao iz Sur~ina. Novinar: A, oprostite molim vas, name}e se pitawe samo po sebi, 1997. godine ste, zna~i, isto u Kotobawi bili sa ^umetom? Dr [e{eq: Da. Novinar: Kao predsednik op{tine? Dr [e{eq: Da. 1068

Novinar: Pretpostavqam da je on i onda imao nekih poslova koje je obavqao mimo zakona? Dr [e{eq: Jeste, i ja sam te stvari tek tada saznavao. Ja, dok nisam postao predsednik op{tine, nisam ~uo za ^umeta. Ja sam ispitivao i razgovarao, i kretao se i saznavao, i ~im sam postao potpredsednik Vlade Srbije, 1998. godine, dva meseca nakon {to sam u{ao u Vladu, organizovana je velika policijska racija na moju inicijativu u Sur~inu. Na`alost, neko je unapred obavestio ^umeta, racija nije uspela, policija je uspela da na|e samo nekoliko pi{toqa a mi smo se nadali da }e prona}i i drogu, automobile ukradene i tako daqe. “Blic news” je ju~e objavio da je ^umetov objekat legalizovan dok su radikali bili na vlasti u Zemunu. To je neverovatna izmi{qotina. Do takvih stvari dolazi, zato {to ~esto se kod nas informativnim poslovima bave neobrazovani novinari. Novinar neznalica je samo tako ne{to mogao napisati. Op{tina izdaje gra|evinske dozvole samo za individualne stambene objekte, ali tek po{to grad Beograd izda urbanisti~ku dozvolu, a za privredne objekte, za sve je nadle`an grad, uop{te nije op{tina. Qudi koji to ne znaju tako mogu sva{ta napisati, papir sve trpi, izgleda, samo svoje novine treba onda na toalet papiru da {tampaju da gra|ani unapred znaju o ~emu se radi. Prema tome, on nije mogao da legalizuje objekat, ako je uzurpirao op{tinsku zemqu, mogao je to par~e op{tinske zemqe da otkupi po istoj ceni po kojoj su otkupqivali svi drugi gra|ani, ali za legalizaciju objekta, trebala mu je urbanisti~ka dozvola i trebala mu je gra|evinska dozvola. On to nije mogao da dobije u op{tini Zemun i nije mogao, i ja ne verujem ni do danas da mu je legalizovan objekat, kao {to ni mnogi drugi nisu legalizovani, kao {to ni ovom \in|i}evom kumu, velikom mafija{u, Dragoqubu Markovi}u-Krmivo produkt, nisu legalizovani objekti, kao {to u Beogradu ima vi{e od sto hiqada nelegalizovanih. E sad, moja `eqa da {to vi{e saznam, za {ta mo`e biti dokaz? O mojoj radoznalosti. A kako ti koji me optu`uju da igram {ah, da me ne optu`e za ne{to konkretno negde? Nema ni{ta, u tome je problem, tu je wihova muka. Novinar: Po{to su mnoge afere kod nas ciqano proizvedene, mislite li da je to slu~aj i sa ovim me|usobnim optu`bama ^umeta i Legije, ko stoji iza toga, ko je to organizovao i kako }e se stvar zavr{iti? Dr [e{eq: Ne mislim ja da je to re`irano. Tu neki qudi vuku konce, iza ^umeta stoji, to pouzdano znam, Vladimir Popovi} Beba i on mu to pi{e, i on ga usmerava u kom }e pravcu da to vodi. Ja ne znam da li je ovo istina {to ^ume govori o raznim ubistvima, ali da bi mene ubedio da govori istinu, ^ume bi morao prvo da ispri~a sve svoje zlo~ine, da doka`e da se kaje, prvo prizna sve svoje zlo~ine, a da onda govori o eventualnim zlo~inima drugih qudi. Pobe}i u Nema~ku, pa odaslati nekoliko krstare}ih projektila iz Nema~ke, znate, to nije mnogo ubedqivo, ali me ~udi {to na{i pravosudni organi jo{ nisu zatra`ili da se ^ume izru~i i da se vodi ta istraga. Na{ je interes da se sva ubistva rasvetle, i sve druge krupne kriminalne radwe. Pod ovom vla{}u, ne verujem da je to mogu}e uraditi, jer ova vlast je ve} prokockala vi{e od dve godine dana, da je stalno obe}avala, ni{ta nije postizala. Ali mi je interesantno ovo {to ^ume ka`e da ne zna ko je ubio Momira Gavrilovi}a, kad je on ubio, i jo{ nekoliko qudi koje je on li~no likvidirao. Evo, i za ]uruviju ka`e da ne zna. Pzite, pola beogradskog podzemqa zna da su ]uruviju buli ]anda, Jorga, Mi1069

ki Kurak i Romi}. Od wih ~etvorice, Romi} je radio u UDBI jedno vreme i pola beogradskog podzemqa to zna, a gospodin ^ume ne zna. Ali, na jo{ jednu stvar bih vam skrenuo pa`wu. Se}ate se verovatno, kad smo objavili materijale Anketnog odbora, kako je re`im pokrenuo kampawu protiv mene i protiv Srpske radikalne stranke zbog toga. Kako je pobesneo re`im zbog toga, a ispostavilo se da je sve istina. Za tog Ivana Deli}a niko do tada nije ~uo, ne verujem da je iko od vas ~uo do tada za Ivana Deli}a, tog neposrednog izvr{ioca ubistva, a kasnije smo videli da je po~inio i mnogo vi{e ubistava. Niste mi verovali, pretpostavqam, niko od vas, kad sam vam rekao da je @eqko Maksimovi} Maka ubio generala Bo{ka Buhu, posle potvrdi i sam ministar. Neboj{a ^ovi} je nekoliko puta obe}avao da }e me tu`iti, jo{ me nije tu`io, kukavica, ne sme da me tu`i. Znate {ta je uradio? On podnese krivi~nu prijavu i nikom ni{ta. [ta }e s tom krivi~nom prijavom? Ja, niti }u razgovarati sa istra`nim sudijom, niti sa tu`ioce, {ta me briga, i ode u ko{. [to me ne tu`i? Jer, ako me tu`i, zakazuje se su|ewe i idemo odmah na proces, jel’ sam govorio istinu ili nisam, nema tre}e varijante. A ovako, istraga, pa godinu i po dana istra`ne radwe i tako daqe, ve} ste zaboravili da su pokrenuli istragu protiv mene kad sam saop{tio ko je organizator ubistva Momira Gavrilovi}a. Zaboravili ste, je li tako? Evo, proteklo godinu i po dana, vaqda }e jednom zakazati su|ewe. Godinu i poo dana istra`ne radwe, dvanaest puta su pozivali Du{ana Mihajlovi}a dok nije do{ao da odgovori na pitawe istra`nog sudije, i to do{ao onaj dan kad su mu prethodno javili da ja i moj advokat nismo do{li, jer nismo o~ekivali da }e se on pojaviti, pa smo i{li na neko drugo mesto, i dao tamo izjavu, i ni{ta me nije ni tereio u toj izjavi, i Du{an Mihajlovi} promenio stav posle godinu i po dana, on ka`e, ja razumem, to politi~ar tako napada. Eto, to mu je izjava. Mo`emo vam dati kopiju. Sutra }emo vam dostaviti jedan vrlo interesantan sudski dokument, vrlo, vrlo interesantan. Novinar: Vi ste rekli, kapitalna stvar oko zbivawa, sva{ta se stvari de{avaju, govorili nam na prethodnim konferencijama, me|u kojima i, sve ~e{}e pose}ivane zato {to ste iznosili neke stvari, koje u prvi mah drugi nisu mogli da na|u. Sad se odmotava klupko, ali ima i zbuwuju}ih stvari, na primer, ^ume se sad javqa kao da je sportski reporter, ukqu~i se u emisiju, govori najneozbiqnije sad, najte`e stvari u zemqi, da vi tra`ite istinu, kao da javqa neko i tako daqe, to je ne{to, po{to qudi ~itaju, {ta je ovo? Da se ~ovek ukqu~i i da to govori, a ima iza sebe neke ba{ nepouzdanu biografiju. I drugo, ju~e je za{ti}eni svedok, koga su ~esto pokrivali i prekidali, pomenuo i vas u Hagu, na su|ewu, da vas je video u Borovu selu, va{ komentar? Dr [e{eq: Pa, i vi ste me videli vi{e puta u Borovu selu, vaqda? [ta tu ima ~udno? Novinar: Ne, samo je on pomenuo to, opet Hag, poku{avaju ne{to, pa vas zato pitam? Dr [e{eq: Da. Ja sam vam pre vi{e meseci najavio da je do{lo do velikog sukoba u mafiji. Mo`da tad niste poverovali, sad vidite da je to ta~no i da je taj sukob sve `e{}i. Drugo, ja ne mogu da znam sve. Ono {to saznam, ja vam saop{tim. Ja sam imao i prili~no neke pouzdane policijske izvore, me|utim, ti qudi su sad morali malo da prekinu dostavqawe tih dokumenata, jer se BIA ne bavi ni~im drugim, ve} pola godine, osim istragom ko mene obave{tava, ko mi 1070

daje informacije i ko mi daje dokumente. Svi oni dokumenti koje sam vam dao su originalni, ta~ni, istiniti, tako da moram malo da za{titim i te qude, ode im glava, ako se sazna da su mi oni to davali. Sve {to saznam, ja ka`em, ali ne nasedam na la`ne informacije, dakle, ono {to se li~no ne uverim, ne potvr|ujem. [to se ti~e Haga, ja sam tu, jedva ~ekam da putujem, prvi poziv koji dobijem, u bilo kom svojstvu, ja odmah idem, samo jo{ da re{imo taj problem putnih tro{kova. Novinar: Gospodine [e{eq, mo`emo li malo da se odmorimo od ovako malo te`ih tema. Dr [e{eq: Meni nijedna ova tema nije bila te{ka, nego nas dobro greju ovde, kao {to vidite. Novinar: U Ustavu ste rekli da ne vaqa himna, da li Srpska radikalna stranka ima neki predlog za himnu? Dr [e{eq: Nisam ja rekao da u Ustavu ne vaqa himna, nego Ustav uop{te nije predvideo koja je himna Srbije, o tome je vo|ena velika rasprava 1992. godine, ali konsenzus nije postignut. Srpska radikalna stranka se zala`e da srpska zastava ostane crveno-plavo-bele boje bez ikakvih drugih simbola, da srpski grb bude dvoglavi carski, beli orao Nemawi}a, sa ~etiri ocila i sa carskom krunom nad orlovim glavama, carskom krunom, i mi se zala`emo da himna Srbije bude sve~ana pesma “Bo`e pravde”, koja je i ranije bila himna Srbije, s tim {to bismo tekst malo doterali, u skladu sa zakqu~cima Udru`ewa kwi`evnika Srbije, na predlog velikog srpskog kwi`evnika Borislava Mihajlovi}a Mihiza, da se rediguje tekst, da vi{e nema kraqa, nego da bude srpski narod, srpske zemqe i tako daqe, i to nije ni{ta neuobi~ajeno, to su radile i neke druge dr`ave. To je na{ programski stav po tom pitawu. Sutra }ete dobiti u redakciji ovaj materijal, sudski, koji }emo vam poslati, bi}e vrlo interesantan. Ako nemate vi{e pitawa, hvala vam {to ste do{li. 1071