Vodovod i Kanalizacija_UPRAVLJANJE

       

         

   

       

VODOVOD I KANALIZACIJA 

UPRAVLJANJE         

Miroslav Cvjetković                 

Beograd  2014.

 

VODOVOD I KANALIZACIJA – UPRAVLJANJE  Miroslav Cvjetković      IZDAVAČ  Autor                  RECEZENTI  Prof. dr Marko Ivetić  Prof. dr Jovan Despotović      LETKOR I KOREKTOR  Mirjana Topalović      KORICE  Miloš Milošević                      ISBN XX‐XXX‐XXXX‐X        ii

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

 

SADRŽAJ  Sadržaj  Predgovor 

iii  v 

Deo I  Osnove 

1

 

Glava 1.  

Mape  Analogne karte  Digitalni katastar 

3  3  10 

Glava 2.  

Merenje  Merenje protoka  Merenja u Beogradskom vodovodnom sistemu  Merenja u Beogradskom kanalizacionom sistemu 

15  17  25  31 

Glava 3.  

Modeliranje  Matematički modeli vodovodnih sistema  Model Beogradskog vodovodnog sisitema  Model Beogradskog kanalizacionog sistema 

35  35  40  51 

Deo II  Sistemi 

59

Glava 4.  

GIS – geografski informacioni sistem  Šta je GIS?  Razvoj GIS‐a u Beogradkom vodovodu i kanalizaciji  Primena GIS‐a u BVK 

61  61  64  67 

Glava 5.  

SCADA – daljinska kontrola i prikupljanje podataka  Šta je SCADA?  SCADA sistem u Beogradskom vodovodu  SCADA sistem u Beogradskoj kanalizaciji 

75  75  78  94 

Deo III  Upravljanje 

97

 

 

Glava 6.  

Upravljanje imovinom  Šta je upravljanje imovinom?  Asset management u BVK 

99  99  103 

Glava 7.  

Upravljanje potrošnjom  Šta je upravljanje potrošnjom?  Distributivni sistem  Analiza zona  Analiza podataka o potrošnji  Analiza performansi preduzeća  Merenje protoka 

109  109  113  115  121  129  133 

Glava 8.  

Upravljanje rizikom  Šta je upravljanje rizikom?  Mere pri projektovanju  Strategije rešavanja krize  Planirane restrikcije 

139  139  140  142  145 

Skraćenice  Literatura  Registar Pojmova 

173  175  177 

  MA   

iii 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje               

 

  iv 

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

 

  PREDGOVOR  Prošireni naziv ove knjige, kada bi iz njega trebalo odmah da bude jasno o čemu je reč,  bio  bi:  „Beogradski  vodovod  i  kanalizacija  –  Teorija  i  praksa  upravljanja  –  Studija  slučaja”. To bi verovatno bio i kraj čitanja jer tako rogobatan naslov pre može da odbije  nego zainteresuje čitaoca.  Osnovna ideja je da se na jednom mestu sakupe i opišu osnovni pojmovi, procedure i  sistemi  koji  su  korišćeni  u,  veoma  široko  shvaćenom,  sistemu  upravljanja  velikim  vodoprivrednim sistemom kakav je Beogradski vodovod i kanalizacija. Saznanja, ideje i  iskustva, prikupljeni u tridesetogodišnjem radu na ovim problemima, ovde se nude kao  prost zbir informacija bez želje da to bude udžbenik ili spomenar. Ovo je pre praktikum  koji  može  da  bude  od  pomoći  u  organizaciji  upravljanja  vodovodnim  i  kanalizacionim  sistemima.  Tako  se  svaka  glava  sastoji  od  dva  dela:  elementarnog  „teoretskog”  objašnjenja i opisa praktične primene u realnom okruženju.  Knjiga se sastoji iz tri dela: Osnove, Sistemi i Upravljanje. U njima su glave koje opisuju  pojedine  elemente  upravljanja  vodovodnim  i  kanalizacionim  sistemima.  Red  kojim  su  elementi predstavljeni donekle je i hronološki redosled njihovog razvoja i uvođenja  u  BVK.   U  OSNOVAMA  su  tri  M:  Mape,  Merenje  i  Modeliranje.  Tri  prva  elementarna  koraka  koje načini svaki vodovod i kanalizacija na putu ka upravljanju, poneked i bez svesti da  je to početak razvoja budućeg integrisanog sistema. Ovi osnovni elementi ili alati mogu  biti  korisni  i  svaki  za  sebe  (ponekad  tako  i  postoje).  Još  su  korisniji  međusobno  povezani  ali  pravi  smisao  i  efikasnost  dobijaju  kao  osnov  na  kome  se,  na  sledećem  nivou, razvijaju SISTEMI. Od njih su za upravljanje najznačajniji GIS i SCADA. Skraćenice  koje  su  u  toj  meri  ušle  u  upotrebu  da  se  skoro  više  i  ne  objašnjavaju,  pa  dolazi  do  različitog shvatanja njihovog značenja i sadržine.  Efikasni  sistemi  razvijeni  na  dobrim  osnovama  omogućavaju  UPRAVLJANJE.  Ovde  su  opisana  tri  vida  upravljanja:  imovinom,  potrošnjom  i  rizikom,  iako  je  svaka  podela  uslovna. Svi oni, uključujući i navedene siteme i osnove, međuzavisni i isprepletani, deo  su jedinstvenog sistema.  U kojoj meri je moguće tako kompleksne sisteme  integrisati  pre zavisi od definicije i shvatanja tog pojma. Iskustvo uči da je „integralni” sistem lakše  obećati (projektovati) nego ostvariti.  Vodovod  i  kanalizacija  osnovnu  delatnost  obavljaju  oslanjajući  se  uglavnom  na  tehnologije iz prošlog i pretprošlog veka: To je jedan veoma stari biznis. Neophodan i  skoro  po  pravilu  neprofitan.  Zato  nije  bio  izazov  za  pronalazače  i  visoke  tehnologije.  Retko se neko najnovije naučno ili tehnološko dostignuće prvo primenilo u vodovodu ili  kanalizaciji.  Uglavnom  su  preuzimana  i  prilagođavana  rešenja  originalno  razvijena  u  „bogatijim” i „atraktivnijim” oblastima: struja, gas, nafta, saobraćaj...  To malo zakašnjenje u primeni novih tehnologija, dostignuća, metoda ili sistema ipak  ima  i  nekih  prednosti:  sve  „novotarije”  isprobane  su  i  usavršene  pre  primene  u  industriji  vode.  Tako  osnovni  elementi,  metode  i  principi,  koji  se  primenjuju  u  upravljanju  sistemima  vodovoda  i  kanalizacije,  imaju  zajedničke  osnove  sa  srodnim  sistemima ali i svoje posebnosti. Neki od njih su potpuno nezavisno nastali u okvirima  sektora voda i specifični su samo za njega.    MA   

v 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje       

             

  vi  v

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

           

OSNOVE

 

 

1 MAPE  2 MERENJE  3 MODELIRANJE                              MA   

1 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje               

  2 

 

VE       

OSNOVE Mape 

 

 

1 MAPPE  Nije redak sslučaj da vod dovodni i kan nalizacioni sisstem funkcio onišu i bez m mapa podzem mnih  instalacija  i  objekata,  a  ako  one  i  postoje  p često o  su  neažurne  i  slabog  kvaliteta.  Ceevi  i  ukcija ali se to o ne unosi u karte. Ponekad  kablovi se izzmeštaju tokkom popravkki i rekonstru je  u  njima  prikazano o  planirano  i  projekto ovano  stanjje  a  ne  izzvedeno.  Sttara  m delovima jeednostavno  može da bu ude zagubljen na. Svi koji sse u  dokumentacija o nekim nom  radu  srreću  sa  pod dzemnim  instalacijama,  operateri  i  izvođači,  mogu  svakodnevn imati lažnu  sigurnost daa se ispod meesta na kome rade ne naalazi ništa, jeer taj deo mrreže  nih  informaccija,  nije  uopšte  ili  nije  dobrro  kartiran.  Razultat  takkvog  nedostaatka  pouzdan n nepozn natim,  neob beleženim,  nekartiranim m  ili  pogrešno  kopanje  ili  bušenje  nad  objektima  može  m prouzro okivati  gubljenje  radnogg  vremena  (i  novca),  skupe  locirainim  o štete  (još  vviše  novca),  zastoje  u  sn nabdevanju  (još  novca)  i,  najgore  od  o svega,  može  izazvati povvrede ili smrtt ljudi. 

1 .1

ANALO OGNE K KARTE

Služba tehn ničke tokume entacije  Beogradski  vodovod  i  kanalizacija  postoji  više e  od  100  godina.  Za  objekte  o i  mrrežu  t do okumentacijee.  Sva  tehniička  vodovoda  ii  kanalizacijee  postoje  razni  oblici  tehničke  dokumentacije  se  čuvva  i  upotrebljava  u  Sllužbi  tehniččke  dokumeentacije.  Arh hive  o  u  dve  nezavisne  n jeedinice.  Glavna  vodovoda  i  kanalizacije  se  čuvaju  odvojeno n katastarskkim  situacijaama  dokumentacija  o  mreži  vodovoda  i i kanalizacijee  se  nalazi  na  ovi  postoje  u  analogno om  obliku  na  transparrent  razmere  1::500.  Katasttarski  plano folijama. Vo odovodna i kkanalizacionaa mreža su razdvojene na posebnim  planovima,  koji  su  rađeni  u  u periodu  od d  1976.  do  1989.  1 godine e,  kada  su  stavljeni  s u  sttalnu  upotre ebu.  Međutim, n nakon toga izzmene i dopune nisu ažu urno unošene, pa su plan novi u sve veećoj  meri zastarevali. Konstaantno održavvanje planovva u analogn nom obliku,  kako po pitaanju  p ostalog  sadržajaa  na  planovvima,  radi  se  u  izmena  na  vodovima,  tako  i  po  pitanju  m geodetsko om zavodu.  Republičkom

 

Slika 1‐1  Ko opanje bez preccizne karte: Beo ograd, Resavskka, 2009;  Golsvvortijeva, 2010.. 

  MA   

3 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    S tehniččke  dokumentacije  postoje  dve  vrstte  podataka..  Prvu  grupu u  čine  karte,,  U  Službi  maape i planovii raznih razm mera i sadržaaja, a drugu  projektna dokumentacijja u kojoj se e  nallaze  projekti,  od  GUP‐o ova  i  Generaalnih  rešenjaa,  do  Glavnih  projekata   i  projekataa  Izvedenog  stan nja.  Dokumeentacija  je  odvojena,  o po osebno  za  vodovod,  v a  posebno  zaa  nalizaciju. Arrhiva za vodo ovod je značaajno veća od d arhive za kaanalizaciju.  kan Karrte, planovi i detaljni listtovi  U  Službi  S tehniččke  dokumentacije  postoji  arhiva  saa  raznovrsnim m  kartama,  planovima  i i dettaljnim  listovvima,  počevvši  od  onih  sa  s najmanjim m  razmerama  1:200.000 0,  1:100.000,,  1:5 50.000, 1:25..000. Pojedin ne karte posttoje u digitalnom, rasterrskom obliku. Karte sitne e  razzmere  služe  za  prikazivaanje  celokup pnog  vodovo odnog  i  kanalizacionog  sistema.  Naa  njim ma  se  analizziraju  opšte  koncepcije  i  principi  ko oji  se  kasnijee  razrađuju  na  kartamaa  kru upnije razmeere. 

  Slika 1‐2  Orto ofoto snimak 

U n novije vremee u upotrebu u je ušao diggitalni ortofo oto snimak B Beograda bazzne razmere e  1:5 5.000.  Urađeene  su  tri  seerije  ortofotto  snimaka.  Prvu  seriju  čine  crno‐beli  snimci  izz  200 01.  godine,  a  druge  dvee  su  snimci  u  boji  urađe eni  u  periodu  između  20 003.  i  2007..  god dine.  Ortofo oto  snimak  ima  veliku  primenu  prii  ažuriranju  podataka  potrebnih  p zaa  kattastar nepokkretnosti i izrradi tematskiih karata i planova u razm merama bliskim 1:5.000..  Osn novna  arhivva  karata  od dnosno  plan nova  nalazi  se  na  detaljnim  listovim ma  razmere e  1:5 500, 1:1.000, a za prigrad dske delove p postoje i razm mere 1:2.500 0 i 1:5.000.  

  4 4 

 

VE       

OSNOVE Mape 

 

  Slikka 1‐3 Umanjen n detaljni list vo odovoda  1:500 0 

nim  planovim ma  postoje  karte  razmeere  1:5.000,,  za  U  kanalizacciji,  paralelno  sa  detaljn potrebe gen neralnog pre egleda sistem ma, ali su on ne iste starossti kao i detaaljni planovi. Te  karte  posto oje  i  u  digittalnom  rasterskom  obliiku.  Značajn ne  su  jer  saadrže  i  visin nsku  predstavu terena i veom ma se često kkoriste u radu na razvoju sistema kan nalizacije. 

  Slika 1‐4  Umanjena situ uacija  1:5.000

    MA   

5 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    olovinom osaamdesetih go odina prošlo og veka. Poreed najnovijih h  Dettaljni listovi  su rađeni po pod dataka koji ssu bili na raspolaganju u to vreme, pri izradi detaaljnih listova korišćeni su u  i  podaci  sa  planova  u  razm meri  1:1.000  i  1:2.500  (izzrađeni  do  1976.  1 godinee)  koji  su  do o  da  bili  u  upo otrebi.  Njiho ova  osnovna  prednost  u  odnosu  na  novije  listovve  je  što  naa  tad njim ma  postoji  visinska  v predstava  teren na.  Pored  to oga  na  pojeedinim  kartaama  postoje e  pod daci o mreži,, koji nisu preneti na važeeće detaljne listove.  

  Slika 1‐5 5  Umanjen dettaljni list  1:500 0 

Dettaljni planovvi su uglavno om stari izmeeđu 15 i 20  godina, ili su u čak stariji.  Za pojedinaa  prigradska naseelja postoje  detaljni listo ovi relativno o novijeg dattuma (1995––1996), ali je e  hov broj veo oma mali. Ovi detaljni listtovi su često sitnije razmeere 1:1.000 ii 1:2.500.   njih Na detaljnim planovima vodovoda prikaazani su sled deći podaci:  cevi sa podatkom o m materijalu   prečnik   visinska zzona   priključci   šahtovi  Na kanalizacion nim planovim ma su:   kanali, odnosno kolektori sa podaatkom o vrstti kanalizacije e   prečnik, odnosno dim menzije kolekktora   materijal   šahtovi ssa osnovnim kotama   slivnici    priključci 

  6 6 

 

VE       

OSNOVE Mape 

 

  Slika 1‐6  Um manjen detaljn ni list vodovoda a 

  Slika 1‐7  Uma anjen detaljni llist kanalizacijee 

u  prikazani  na  manjem m  broju  plan nova  i  podaaci  o  njima  nisu  pouzdani.  Priključci  su Postojeći pllanovi su zasstareli jer nissu blagovrem meno ažurirani. Za neke d delove gradaa na  planovima n nije kartirano novo stanje – nove ulice i objekti,, pa se za njih koriste saamo  projekti izveedenog stan nja. Oni su, m međutim, često nekompletni i u loše em stanju paa za  dobijanje  ažurnih  po odataka  nekke  delove  instalacija  treba  pon novno  snim mati.  m  ortofoto  snimaka  utvrđuje  se  odstupanjee  u  odnosu u  na  posto ojeći  Korišćenjem katastarski list i moguće e je izvršiti ažžuriranje.  na  „divlje”  mreže  m vodovvoda  i  kanalizacije.  Za  takvu  U  praksi  nijje  retka  pojaava  takozvan mrežu,  kojaa  faktički  po ostoji  na  terrenu,  nema  dokumentacije  i  ne  od država  se,  ilii  se  održava sam mo periodičn no da bi se o obezbedilo n normalno fun nkcionisanjee legalne mreeže.  Za  ovakve  delove  mreeže  treba  uraditi  projekkte  izvedeno og  stanja  i  sve  izveštajje  i  o za legalnu  mrežu bez  obzira na neelogičnosti i  nedostatke. Na  geodetska ssnimanja kao taj način bi bilo omoguććeno da se taakvom mrežo om upravlja na isti način kao i legalno om:  potrošači, kvvarovi i ostalo o.  da se registruju i prate p      

 

  MA   

7 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    Pro ojekat digitalizacije – prvva faza  U B Beogradskom m vodovodu digitalizacijaa katastra vodova počela je još 1993. godine. Prvii  većći  projekat  jee  bio  u  saradnji  sa  kompanijom  „Urrbing”,  kada  je  mali  deo o  vodovodne e  mrreže transforrmisan u vektorski oblik,  pošto su pre ethodno skenirani i georreferenciranii  dettaljni  listovi  vodovoda.  Nakon  N toga,  za  jedan  deeo  centralno og  gradskog  područja  su u  diggitalizovani  ulični  u šahtovvi  sa  zatvaraačima  i  vod dovodni  prikključci.  Na  delu  d gradske e  mrreže,  gde  po ostoje  vekto orizovani  po odaci  o  zatvvaračima,  urađena  je  aplikacija  a zaa  deffinisanje plan na zatvaranja zatvarača  radi izolovan nja mesta kvvara. Ova dokumentacijaa  se  bazirala  naa  programskkom  paketu u  AutoCad,  verzije  10  i  12.  Origin nalni  fajlovii  ova  nisu  sačuvani  jer  se  s odmah  pristupalo  p au utomatskoj  vektorizacijii  skeeniranih  listo listtova.  Kvalitet  digitalnih  podataka  jee  loš  zbog  korišćenja  k prrograma  za  automatsku u  vekktorizaciju.  U  odnosu  na  n današnjee  zahteve  ova  o dokume entacija  ne  zadovoljavaa  kritterijume  za  kvalitetan  i  funkcionalan  rad.  Do okumentacijaa  u  digitalno om  obliku  i i apllikacija  za  zaatvarače  nije  se  koristila  ne  samo  zbog  naved denih  mana  već  i  zbogg  nekkompletnostti dokumentaacije i drugih h nedostatakka. 

  Slika 1‐8  Rasterdki i vektorsski model 

Pro ojekat digitalizacije – dru uga faza  Poččetkom  200 02.  godine  u  Beograd dskom  vodo ovodu  i  kaanalizaciji,  u  u okruženju u  pro ogramskog p paketa MapSoft počela jee realizacija ssledećih projekata:   Digitalnii Orto Foto: A Aero‐foto sn nimci teritorijje grada Beo ograda formiraju  ortofoto  plan sa prosstornim inforrmacijama koji se može kkoristiti kao ggeodetska  ma o prostorru u digitalno om obliku  podloga u kombinaciiji sa drugim informacijam  Kućni bro ojevi: Podaci koji se odno ose na ulice i kućne brojeeve. Nije ažu urna, ne  sadrži po odatke za ceo o grad   Raster: D Deo rasterskih podloga –– planova vod dovodne mreeže za koje sse tokom  rada pokkazalo da nisu dovoljno ažurni   GUP: Pod daci iz Generralnog urban nističkog plan na Beogradaa – geometrijjske  informaccije i alfa‐num merički podaaci   TIS: Podaaci o Tehničkkom informaacionom sisteemu BVK – samo geomettrijske  informaccije   KO: Podeela na katasttarske opštin ne teritorije ggrada   DMT: Diggitalni mode el terena za p područje Gen neralnog plan na Beogradaa.   Tim m projektimaa je bila omo ogućena izrada digitalnih h karata i plaanova premaa potrebamaa  pojjedinih služb bi. Postalo je moguće preeklapanje pod dataka sa orttofoto plano ova, karata izz  GU UP‐a, podataka BVK, kao  i korišćenje digitalnog m modela teren na. Podaci su korišćeni ii    8 8 

 

VE       

OSNOVE Mape 

  dovoda. Projjekat nije naašao širu prim menu jer je  bilo  kod izrade  hidrauličkogg modela vod ovati podatkke koje RGZ n nije stavio u zvaničnu upotrebu.  neproduktivvno vektorizo   Beograda do  2021, razvijeeni su delovi informacionog  U okviru izrrade Generallnog plana B sistema  u  softverskom m  okruženju u  MapInfo.  Tom  priliko om  su  izrađ đene  temattske  000  i  dr.  sa  s podacim ma  vodovoda  i  elektronskee  karte  razzmere  1:10..000,  1:20.0 kanalizacije.  nog i kanalizaacionog sisteema koristi ssoftverski paaket  U BVK se zaa modeliranjje vodovodn InfoWorks.  Moguća  je  razmena  po odataka  sa  GIS  G orijentisaanim  softverskim  paketima  MapInfo ili ArcGIS.   kao što su M

  Slika 1‐9  Uma anjena karta vo odovoda  1:20.000 

     

 

  MA   

9 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

1.2

D DIGITAL LNI KATTASTAR R 

Forrmiranje kattastra vodovvodne i kanalizacione mrreže  Kattastar  vodovva  vodovodn ne  i  kanalizaacione  mrežže  za  grad  Beograd  B usp postavljen  je e  sed damdesetih  godina  po  tada  važeećim  propisiima.  Za  graafičku  obradu  planovaa  primenjena je, za to vreme, uobičajenaa tehnologija izrade plano ova u analoggnom obliku..  o  Održavanje  ovvako  uspostaavljenog  kattastra  nastaavljeno  je  taako  što  je  najveći  deo odova  sniman  pre  zatrrpavanja  i  zatim  kartiraan  na  plano ove.  Ukupnaa  posstavljenih  vo dužžina svih snimljenih vodo ova kojima ggazduje BVK  iznosila je oko 2.800 km m vodovodne e  mrreže i oko 1.5 500 km kanalizacione mreže.  Tokkom  2007.  godine  g započet  je  Projekat  formiran nja  baze  pod dataka  kata astra  vodova a  vod dovodne  i  kanalizacione  mreže  Beograda  primenom  tehnologije  digitalnog g  geo odetskog  pla ana.  Dugoročno  gledano o  ova  baza  podataka  p pre edstavljala  jee  važan  deo o  geo ografskog informacionogg sistema BV VK. Međutim m, kako je on na u nadležn nosti RGZ‐a ii  kakko su svi pod daci bili u anaalognom obliku, uslov za njeno uključčivanje u GISS bili su:   Formiran nje baze podataka (prevo ođenje podattaka u digitaalni oblik),   Stavljanje baze podataka u službeenu upotreb bu od strane RGZ‐a,   Obezbeđ đivanje njeno og održavanjja u digitalno om obliku i   Obezbeđ đenje razmen ne podataka između RGZZ‐a i BVK u diigitalnom ob bliku.  U o organizaciji B BVK, finansirran donacijo om vlade Nem mačke, završšen je projekat kojim se e  reššava  prvi  uslov  u –  forrmiranje  baaze  podatakka  katastra  vodova  vo odovodne  i i kan nalizacione m mreže Beograda, dok se  preostala trii uslova rešeena posebnim m ugovorom m  izm među BVK i R RGZ.  Ob buhvat  smislu,  projjekat  je  obuhvatio  celokkupan  katasttar  vodova  vodovodne  U  prostornom  p v i i kan nalizacione m mreže, što zn nači celokupn nu teritoriju grada Beogrrada, izuzev o onih opštinaa  za  koje je katasstar vodova  izmešten iz  Centra za kaatastar nepokretnosti Beeograd. Kako o  dova u RGZ‐u u organizovaan po delovima lokalne  samoupravee, projektom m  je  katastar vod uhvaćeni  svii  su  obuhvaćenee  skoro  sve opštine.U  saadržajnom  smislu,  projektom  su  obu podaci  o  vodovodnoj  i  kanalizaccionoj  mreži  koji  su  se e  nalazili u sslužbenoj kaatastarskoj evvidenciji (na  planovima ii  u elaborattu). Samo naa ovaj način  moglo se ob bezbediti daa  se, nakon stavljanja b baze podatakka u služben nu upotrebu,,  ojeća  analoggna  grafička  dokumentaacija  koja  se e  sva  posto odnosi  naa  vodovodnu  i  kanalizaacionu  mrežžu  stavi  van n  upotrebe,, a da se svi  poslovi u veezi sa katastrom vodovaa  vodovodn ne i kanalizaccione mreže obavljaju diggitalno.  Podloge Dokumentaciju za realizaciju projeekta činili su::   Rad dni originali kkatastarskih planova   Skeenirani radni originali za d deo katastra vodova   Digitalizovan sadržaj katastrra vodova.   Elab borat preme era i održavan nja vodova   Pod daci o geodettskoj osnovi   Osttala relevantna dokumen ntacija      Slika 1‐10  Territorija obuhva aćena projektom m 

  1 10

 

VE       

OSNOVE Mape 

  mentacija  se  nalazila  u  u posedu  RGZ‐a,  R Centar  za  katasstar  Sva  navedeena  dokum nepokretno osti Beograd.. Po posebno om ugovoru između BVK i RGZ ova do okumentacija je  bila  stavljena  na  uvid  i  raspolaganje  tokom  izrade  projeekta,  kao  i  tokom  njegove  realizacije. 

  Slika 1‐11  Ana alogni plan 1:5 500 

Slika a 1‐12  Digitaln na karta 1:500

Sadržaj digiitalizacije  Sadržaj  bazze  podataka  katastra  vo odova  vodovvodne  i  kanalizacione  mreže  m Beograda  podeljen je u dve osnovvne teme sa ssledećim sad držajem:  Vodovod   Tačkee vodovodne e mreže   Pomo oćne tačke vodovodne m mreže    Linijee vodovodne mreže   Nazivvi vodovodne e mreže  Kanalizacija a   Tačkee kanalizacio one mreže   Pomo oćne tačke kanalizacionee mreže    Linijee kanalizacion ne mreže   Nazivvi kanalizacio one mreže  Postupak digitalizacije  Digitalizacija  je  obuhvaatila  sve  taččkaste  objekkte,  kojima  su  tom  prillikom  dodeljjeni  buti  i  usposttavljena  je  odgovarajuća o a  topologija.  Pri  odgovarajućći  grafički  i  lejerski  atrib digitalizacijii su primenjivvani važeći n normativi iz U Uredbe o dig gitalnom geo odetskom pla anu.  Razmeštanje  raspoloživvih  kota  izvvođeno  je  u  u skladu  saa  kartografskim  principima  korišćenim  kod  klasičnog  načina  raada.  Na  poggodnim  mestima  su  na  odgovarajuććem  eristike vodaa, preuzete saa radnog origginala.  lejeru ispisivvane karakte Kada  neki  delovi  mrežže  nisu  moggli  jasno  daa  se  identifiikuju  na  rad dnom  origin nalu  u odgovarajući elaborati n na osnovu ko ojih su razjaššnjavane svee nejasnoće. korišćeni su Rad pri digiitalizaciji  Postupak skkeniranja i geeoreferenciranja 3.329 listova obavljen je u jedno oj kampanji,  što  je  omogućilo  da  se  izvrrše  neophod dna  ponavljanja,  a  zatim  su  listovi  vrraćani  nazad d  na  održavanje..  

  MA   

1 11 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    m  skeniranju u  radnih  orriginala,  pod dešavani  su u  Pree  nego  što  se  pristupiilo  serijskom parrametri  skeeniranja  preema  karakterističnim  listovima  saa  proverom m  vidljivostii  (čittljivosti) sken niranih dokumenata.   Teh hnička  kontrrola  formiran nja  baze  pod dataka  (struččni  nadzor)  vršena  v je  su ukcesivno  po o  opšštinama,  odnosno  po  potprojektim p a,  pa  je  posstupak  otklaanjanja  grešaaka  izvođen n  tokkom trajanja projekata.  Imaajući u vidu d da su vodovo od i kanalizaacija samo dvva sloja katasstra vodova, stavljanjem m  bazze podataka  katastra vod dova vodovo odne i kanaliizacione mreeže Beogradaa u službenu u  upo otrebu nije b bilo mogućee staviti radn ne originale vvan upotrebe jer se na n njima nalaze e  osttali slojevi kaatastra vodovva (elektrika, telefon, daljinsko grejanje itd.) To zznači da se u u  preelaznom  perriodu  održavva  i  baza  po odataka  i  an nalogni  plan novi.  Zato  su u  još  tokom m  reaalizacije ovogg projekta pokrenuti i projekti formiranja baza p podataka osstalih slojevaa  kattastra vodova.  Unos originalnih podataka i formiranjee digitalnog sadržaja  Bazza podataka  katastra vodova vodovo odne i kanallizacione mre eže Beograd da formiranaa  je ii izrađena za celokupno p područje graada, a usposttavljena je ve eza sa svim rraspoloživim m  rassterskim podlogama.  Ediitovanjem  su  s tačkamaa  dodeljeni  odgovarajući  grafičkii  i  lejerski  atributi  i i usp postavljena  je  topologija.  Važili  su  tehnički  no ormativi  iz  Pravilnika  P o  formiranju,  odrržavanju, disstribuciji i arh hiviranju bazze podataka digitalnog geodetskog plana.  Na mestima gd de su se na isstoj poziciji, p pored kote terena, nalazzile i kote vod dova u rovu,,  b tačaka  (preuzimanje ( em  pozicije))  kojima  su  dodeljivane e  karrtiran  je  odggovarajući  broj  odggovarajuće kkote. 

  Slika 1‐13  Dig gitalizacija vod dovodne i kanallizacione mrežee 

  1 12

 

VE          Razmeštanje  raspoloživih  kota  izvedeno  je  u  skladu  sa  kartografskim  principima  klasičnog  načina  rada.  Na  pogodnim  mestima  su  u  odgovarajućem  lejeru  ispisane  karakteristike  voda,  koje  su  preuzete  sa  skice.  Sve  uočene  greške  koje  se  nisu  mogle  otkloniti uobičajenim načinima provere upisane su u spisak grešaka koji je sastavni deo  tehničkog izveštaja.  Definitivni pregled i stavljanje baze podataka u službenu upotrebu  Baza podataka vodova vodovodne i kanalizacione mreže pregledana je sukcesivno sa  njenim formiranjem. Delovi baze podataka sukcesivno su dostavljani na definitivni  pregled. Po dobijanju pozitivnog nalaza stručnog nadzora, RGZ je donosio rešenje o  stavljanju Baze podataka vodova vodovodne i kanalizacione mreže Beograda u  službenu upotrebu.  Distribucija baze podataka  Baza podataka katastra vodova vodovodne i kanalizacione mreže Beograda može se  distribuirati na tri načina:   putem digitalnih medija u ESRI SHAPE formatu,   putem računarske mreže, direktnim pristupom u bazu pomoću odgovarajućeg  softvera,   putem interneta.  Održavanje baze podataka  Nakon  dobijanja  odgovarajućeg  rešenja,  baza  podataka  katastra  vodova  vodovodne  i  kanalizacione mreže biće  stavljena  u službenu  upotrebu, zajedno sa podacima  drugih  komunalnih  sistema,  kada  i  oni  budu  digitalizovani.  Podacima  treba  da  pristupaju  svi  referenti  zaduženi  za  izdavanje  podataka  i  održavanje  katastra  vodova.  Vektorski  sadržaj  katastra vodova može da  se  kombinuje sa radnim originalima zbirnih vodova,  sa  katastarskim  radnim  originalima,  kao  i  sa  digitalnim  ortofoto  planovima.  Istovremeno  sa  stavljanjem  baze  podataka  u  službenu  upotrebu  biće  obezbeđeno  da  se sve izmene u bazi podataka blagovremeno dostavljaju u BVK radi ažuriranja stanja.  Podaci  su  organizovani  na  dva  odvojena  lejera.  Prvi  lejer  je  zvaničan,  sa  podacima  iz  RGZ  dobijenim  ovim  projektom,  a  drugi  je  interni  sa  podacima  do  kojih  se  dolazi  iz  sopstvenih izvora. Ovi podaci se periodično usaglašavaju i ažuriraju.  Interni nezvanični lejer, popunjen kroz kampanje snimanja objekata i mreže vodovoda i  kanalizacije, može da se koristi za potrebe preduzeća, ne i za javnu upotrebu. Tek kada  ih prihvati RGZ naćiće se i na zvaničnom lejeru. Ovim se postiže potpuna usaglašenost,  bolja  kontrola  postojećih  objekata  koji  nisu  evidentirani  ili  su  pogrešno  uneseni  na  zvaničnom lejeru.  Postoji i mogućnost bolje kontrole neevidentirane mreže i na kraju  lakša je evidencija postojeće mreže na terenu.  Prikupljanje podataka terenskim istraživanjem  Na  završetku  projekta  digitalizacije  dobijeni  su  zvanični  podaci  o  uličnim  vodovima  vodovoda  i  kanalizacije.  Time  je  kompletiran  zvaničan  lejer.  Nakon  toga  je  započela  kampanja  prikupljanja  podataka  sa  terena.  Postojeći  podaci  sa  detaljnih  listova  su  dobrim delom neažurni, neki podaci o postojećim vodovima nedostaju ili su pogrešno  kartirani. Zato je provera podataka na terenu obimna i kompleksna.   Terenska kampanja provere digitalizovanih i dopune nedostajućih podatakala se sastoji  od:   Analize i definisanja ciljeva i potreba   Saradnje sa relevantnim službama radi definisanja problema   Definisanja načina i modela prikupljanja podataka   Definisanja potrebnih sredstava za rad (vozila, instrumenti, laptop, GPS, zaštitna  sredstva, itd.)    13  MA   

OSNOVE Mape 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje        

Obezbeđ đivanja tih sredstava  Definisan nja potrebno og broja ljudii sa odgovaraajućom struččnom spremom  Definisan nja formulara za terenski rad  Realizaciije projekta Izrade pismenog izve eštaja o rezultatima kamp panje 

Terrenske  ekipee  poseduju  vozilo  v za  traansport  ljudstva  i  oprem me  za  rad.  U  U pojedinim m  kam mpanjama  kkoriste se po osebna teren nska vozila zza prikupljanje podataka. U ekipamaa  su  bar  po  jedaan  fizički  rad dnik  i  jedan  radnik  sa  re ejona  koji  po oznaju  stanjee  vodova  naa  m biti  koo ordinirana  saa  radnicima  sa  s terena.  Ekipe  moraju u  terrenu.  Svaka  kampanja  mora  biti opremljenee sredstvima za rad i za zaštitu na rad du. Podaci see mogu skupljati izradom m  k što  je  prenosiv  p raču unar  ili  GPSS  skicca  i  crteža,  ili  korišćenjjem  digitalne  opreme  kao  ureeđaj.  Pre  unosa  podatakka  u  bazu  mora  m ih  veriffikovati  radn nik  sa  pogon na  ili  rejona..  Ovim se izbegaava unošenjee podataka b bez kontrole e sektora vod dovodne i kaanalizacione e  nost  podatakka.  Za  potpu uno  nove  po odatke  o  vod dovima,  kojii  mrreže  i  obezbeđuje  validn nikkad  nisu  evid dentirani,  vrrši  se  geodetsko  sniman nje  izvedeno og  stanja  po  propisanim m  pro ocedurama.   Nije  moguće  očekivati  o da  sve  kampanje  budu  pottpuno  efikassne  jer  su  mnogi  objektii  pristupačni iili se ne moggu snimiti iz  drugih razlo oga. U ovakvvim slučajeviima treba ih h  nep na  odgovarajućći  način  registrovati  zbo og  neke  bud duće  kampan nje  u  kojoj  će  ć se  pažnjaa  nerešenim  slučajevima”..  Kod  snimanja  šahtova,,  na  primer,,  possvetiti  upravvo  takvim  „n mo ože  se  isposstaviti  da  su u  pokriveni  asfaltom,  nadzidani,  n urušeni,  popllavljeni,  bezz  pen njalica  itd.  Takvi  objeekti  se  uno ose  u  bazu u  podatakaa  nakon  kaampanje  zaa  pro oblematične  slučajeve.  Rešenja  za  pristup  takvvim  objektim ma  je  mogućće  definisatii  sam mo ako se prrethodno deffinišu svi pro oblemi na terrenu.  

  Slika 1‐14  Mrreža vodovoda i kanalizacije n na orto foto sniimku 

    1 14

 

VE       

OSNOVE Merenje 

 

 

2 MERENJE  Vodovodni  sistemi  su  veliki  korisnici  svih  vrsta  merača  protoka.  Dobro  odabranom  i  korišćenom mernom opremom ostvaruju se mnoge koristi. Razumevanje načina rada,  mogućnosti  i  ograničenja  osnov  su  za  efikasno  projektovanje,  optimiziranje  i  eksploataciju različitih uređaja i postrojenja u savremenom vodovodnom sistemu.   Za opis radnih karakteristika instrumenata i mernih uređaja koriste se različiti termini.  Preciznost:  Definiše  se  kao  sposobnost  instrumenta  da  pri  merenju  identifikuje  najmanje  promene  koje  operativno  imaju  smisla.  Na  primer,  preciznost  digitalnog  hronometra  sa  očitavanjem  milisekundi  je  sto  puta  veća  od  štoperice  sa  označenim  desetinkama  sekunde.  Preciznost  ne  treba  mešati  sa  tačnošću.  Od  preciznosti  zavisi  koliko decimalnih mesta će moći da se očita ali ona ne govori ništa o tome koliko je to  očitavanje pouzdano.   Ponovljivost:  Sposobnost  istrumenta  da  da  isti  rezultat  kada  se  više  puta  zaredom  koristi za merenje iste vrednosti. Kada instrument ima slabu ponovljivost smatra se da  ima slabu tačnost. Ali ako ima dobru ponovljivost to ne mora da znači da ima i dobru  tačnost, jer postoji mogućnost da sve vreme ponavlja pogrešnu vrednost.  Tačnost:  Podrazumeva  poklapanje  rezultata  merenja  i  stvarne  vrednosti  merene  veličine. Često se izražava u vidu greške koja se dobija oduzimanjem stvarne vrednosti  merene veličine od vrednosti prikazane na instrumentu.  Ako se ponovljivost zamisli kao mogućnost instrumenta da se „drži” iste priče, onda je  tačnost  mera  njegove  mogućnosti  da  „govori”  istinu.  Na  cenu  merača  dosta  utiče  dobra ponovljivost, a visoka tačnost još i više. Nije racionalno potrošiti mnogo novaca  za instrument visoke tačnosti ako se posao može obaviti i sa jeftinijim.  Linearnost: Odstupanje izmerenih vrednosti, dobijenih pri kalibraciji, od prave linije.  Opseg:  Oblast  u  kojoj  istrumenat  zadovoljava  zahtevanu  tačnost.  Veza  minimalnog  i  maksimalnog  protoka  za  određenu  tačnost  se  obično  izražava  kao  koeficijent  umanjenja.  Koeficijent  otkaza  /  Vreme  rada  bez  otkaza:  Broj  otkaza  u  jedinici  vremena.  Svaki  uređaj  ima  ograničen  radni  vek  i  posle  nekoliko  godina  dobrog  rada  broj  kvarova  se  povećava, posle čega ih treba zameniti.   Raspoloživost:  Mera  efikasnosti  instrumenta  u  obavljanju  korisnog  rada.  Ako  je  neki  instrument  spreman za  upotrebu u bilo kom trenutku,  to  je ili zbog  toga  što do  tada  nije otkazao, ili je posle prethodnog otkaza uspešno popravljen.    Merenje  protoka  je  tehnika  koja  se  primenjuje  u  vodovodnim  sistemima.  Pravilno  odabran,  postavljen  i  održavan  merač  protoka  je  osnova  sistema  nadzora,  bez  koga  nema efikasnog upravljanja vodovodnim sistemom.   Merač  i  rezultati  merenja  moraju  biti  deo  vodovodnog  informacionog  sistema.  Istrumenti koji imaju samo lokalno pokazivanje obično bivaju zapušteni.    MA   

15 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 2‐1  Načiini merenja pro otoka 

   

 

  1 16

 

VE       

OSNOVE Merenje 

 

2 .1

MERENJE PR ROTOKA A 

Protok  Razlika pritisaka  Najrasprosttranjenija  te ehnika  merenja  protokaa  u  cevima  koristi  pad  pritiska  koji  je  posledica lo okalne promeene poprečn nog preseka iili neke prepreke u cevi.  Merač  prottoka  koji  korristi  ovu  pojaavu  sastoji  se  s od  elementa  koji  pred dstavlja  lokaalnu  promenu i d diferencijalnog manomettra koji meri tu razliku prritiska.   Prigušnica:  U svom najprostijem ob bliku predstaavlja čeličnu u ploču sa krružnim otvorrom  poznatog prečnika u ceentru. Postavvlja se na cevovod izmeđ đu prirubnica. Na priguššnici  dna  pijezomeetarska  razlika  i  time  je  određen  prroticaj,  jer  postoji  p utvrđena  se  meri  jed jednoznačna veza izmeđ đu te razlike i protoka.   Venturi:  Sastoji  se  od  cilindričnog  c nja,  cilindričnog  uvodnog  deela,  ulaza  u  obliku  sužen og dela u ob bliku konusnog proširenja. Voda prollazi kroz ulazz koji se sužaava,  grla i izlazno brzina se po ovećava i stvvara se razlikka pritisaka između ulazaa i grla. Ona  se registrujee na  isti način kaao kod priguššnice. Protokk se dobija iz razlike pritissaka.  Vodomeri  Najbrojniji  merni  uređaji  u  vod dovodima  su  s rotirajućii  h  vodomeraa  mehanički  vodomeri.  Neke  vrste  mehaničkih dard  za  merenje utrošen ne  vode  kod d  postale  su  ssvetski  stand potrošača.  Ovakvi  vodo omeri  su,  prrema  karaktteristikama  i i ne  slovima),,  opsegu  meerenja,  razvrrstani  u  klasse  (obeležen kako je prikkazano u sled dećoj tabeli.  Vrednost  qt,  koja  deli  opseg  vo odomera  naa  dva  dela,,  očigledno  jje  uvedena  da  bi  pri  manjim  pro otocima  bilaa  dozvoljena  veća  greškaa.  To  je  zbo og  nemoguććnosti  da  see  domer koji im ma istu tačno ost u celom o opsegu rada.  napravi vod Vrednost qn je nominalni protok vo odomera. Graanica greškee  u nižem opssegu od qmin do qt je +5% %, a u višem o opsegu od qt  do qmax je +2%, gde je qmax = 2  qn. 

Nom minalni proticaj vodomera qn 115 m3/h

KLASE Klasa A Vrednoost qmin Vrednoost qt Klasa B Vrednoost qmin Vrednoost qt Klasa C Vrednoost qmin Vrednoost qt Klasa D Vrednoost qmin Vrednoost qt

0,04 0 qn 0,10 0 qn

0,08 qn 0,30 qn

0,02 0 qn 0,08 0 qn

0,03 qn 0,20 qn

0,01 0 qn 0,,015 qn

0,006 qn 0,015 qn

0,00075 qn 0,00115 qn

e karakteristiike vodomerra klase B, prrečnika 100 m mm.  Na slici 2‐2 su prikazane

  Slika 2‐2  Kara akteristike tipiččnog vodomera a 

  MA   

1 17 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    Vodomeri se deele u dve velike grupe: zaapreminski i turbinski.  preminski vo odomeri  Zap Zap preminski  vo odomeri  su  dobri  za  insstalacije  gdee  se  zahteva  visoka  tačn nost  i  dobraa  pon novljivost. Na njihovu taččnost ne utičču pulzacije p protoka.   Princip  merenjja  zasniva  see  na  tome  da  d tečnost,  idući  i kroz  vo odomer,  pokreće  mernii  ement,  koji  d deli  mernu  komoru  k na  n niz  odeljaka  koji  se  naizmenično  pune  i  prazne..  ele Tako,  u  svakom  punom  ciklusu  mernogg  elementa,,  određeena  količinaa  vode  prolazi  od  ulazza  do  izlazaa  vodom mera. Broj ob brtaja merno og elementa  dobija se naa  brojčaniku,  koji  je  preko  odgovarajuććeg  sistemaa  nika  ili  prekko  magnetaa,  povezan  sa  mernim m  zupčan elemen ntom.  Vodom mer  sa  ob brtnim  klip pom  (prsten nasti  klipnii  vodom mer)  od  svih h  zapreminsskih  vodomeera  ovaj  se e  najvišee  koristi  u  vodovodim ma.  Služi  zza  merenje e  potroššnje  na  kuććnim  priklju učcima.  Sasstoji  se  od d  cilindriične radne kkomore u kojjoj je smešteen prstenastii  klip.  Centralno  C telo  klipa  se  s obrće  pomoću  dvaa  unutraašnja cilindraa. Klip i cilind dar se alternativno pune e  i  prazn ne  vodom.  Obrtno  O kretaanje  klipa  prrenosi  se  naa  mehan nički registrator pomoću stalnog maggneta.  Vodom meri ovog tip pa imaju širok opseg merrenja i dobre e  rezultaate  pri  mereenju  malih  protoka.  Izrađuju  se  saa  prečniccima  od  15  do  100  mm.  I  pored  svih  prednostii  ovi  vo odomeri  see  sve  man nje  ugrađuju.  Osnovnii  nedosttatak  im  je  što  pri  meerenju  vode  koja  sadržii  pesak  dolazi  do  brzog  b habanjja  kliznih  po ovršina  koje e  prestajju da zaptivaaju, i grešakee u merenju rrastu.    Slika 2‐3  Zaprreminski vodom mer sa obrtnim m klipom 

Turrbinski vodomeri  Vodomeri  ovogg  tipa  razvilli  su  se  iz  starih  projekkata  nemačkkog  inženjeraa  Voltmana..  ovi, Voltman novi i kombin novani turbin nski vodomeri.  Posstoje Peltono Vodom mer sa Pelto onovom turbinom  Vodom mer  sa  Pelto onovom  turbinom  služi  za  tačno  i  ekonomično e o  meren nje  veoma  malih  m protoka.  Merač  se  s zasniva  na  n sledećem m  principu:  dolazeća  voda  se  mlaznicom  m k koncentriše  u  uski  mlazz  e  brzine,  koji  tangencijalno  udara  u  u obod  rotorra.  Obrtanje e  velike rotoraa  i  protok  vo ode  su  u  lin nearnom  odn nosu  a  osetlljivi  namotajj  detekktuje prolazak feritnih vrhova rotora. Sekundarni elektronskii  uređaaj obrađuje d dobijene sign nale i računaa brzinu obrttanja, a time e  i proto ok vode.     Slika 2‐4  Vodo omer sa Pelton novom turbinom m 

      1 18

 

VE       

OSNOVE Merenje 

  Voltmanovi vodomeri  proticaja. Preema  Imaju turbinu oko koje  voda struji  aksijalno i slluži za merenje velikih p ele se na dvaa tipa: sa osom normaln nom na cevi  (WS) i sa ossom  položaju osse turbine de paralelnom sa cevi (WP).  Tip WS  U ovom tipu vodomeraa merni elem ment je spiraalna (helikoid dna) turbina,  u komori tako o da voda sttruji aksijalno o. Turbina se e  postavljena centralno u sastoji od ccilindra sa prrecizno oblikovanim lopaaticama. Usleed delovanjaa  ma  je  malo.  potiska  teččnosti  na  cilindar  trenjee  na  njegovvim  osloncim Usmerivači  vodu  ravnomerno  upuććuju  na  lopatice.  Obrtno o  kretanje  saa  osi  se  na  brojač  pomoću  magnetn no‐keramičke e  donjih  zupččanika  preno veze. Pomo oću specijano o dodatih deelova merni ssignal je moguće dobiti  i  u  električno om  obliku.  Telo  T vodomeera  je  od  livvenog  gvožđ đa.  Vodomerr  izaziva  veo oma  male  gubitke  g prittiska  i  pogo odan  je  za  merenje  u  u distributivnim vodovimaa.  Slika 2 2‐5  Voltman vo odomer, tip WSS 

  Tip WP  Ovaj tip vod domera sasto oji se od roto ora, koji prakktično nema otpor trenjaa  i  obrće  se  o oko  ose  kojaa  se  poklapaa  sa  osom  cevi,  c i  to  pro oporcionalno o  protoku  vo ode  kroz  vod domer.  Obrttanje  turbine  se  registrruje  pomoću u  stalnog  maagneta  i  eleektro  kalemaa  koji  se  naalazi  na  spo oljnjoj  strani  kućišta.  u vodomeru  je  turbina  a  jedina  komponentaa  Jedini  pokrretni  deo  u  podložna haabanju je skllop ležišta. M Međutim, izb borom dobro og materijalaa  (ležišta  od  volframa)  vodomer  bi  mogao  m da  radi  i  do  pett  godina  bezz  otkazivanja.  Slika 2 2‐6  Voltman vo odomer, tip WP P 

  Kombinovani vodomer  Kombinovani vodomer  omogućava  da se proširri opseg merenja jednogg  uređaja.  U  principu  su  moguće  raazličite  tehniike  ali  je  u  vodovodimaa  ombinacija  Voltmanovog V g  i  višemlazn nog  (kućnog)  najčešće  u  upotrebi  ko m ili tegom služi da se pri  vodomera.  Uređaj za prebacivanje  sa oprugom omer  i  malii  protok  ide e  smanjenju  protoka  isključuje  Voltmanov  vodo v Ukupna  količina  se  dobijaa  sabiranjem m  samo  kroz  „sporedni”  vodomer.  malim protoccima usmeraavajući ventil  proticaja krroz oba istrumenta. Pri m ostaje  zatvo oren  i  voda  ne  prolazi  kkroz  veliki  vodomer,  većć  se  ceo  tokk  usmerava  kkroz  mali  vodomer.  Čim  protok  dostigne  određenu  granicu,  usmeravaju ući ventil se o otvara usled d razlike pritisaka i voda  protiče krozz  oba vodomera.    Slikka2‐7  Kombino ovani vodomerr 

   

 

  MA   

1 19 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    ektronski me erači  Ele U o ovu kategorijju merača protoka spadaaju uređaji ččiji se osnovn ni principi rada zasnivaju u  na  elektronici,  ili  se  primarno  merenjee  odvija  pom moću  nekog  elektronskog  elementa..  oliko  vrsta  merača:  m elekktromagnetn ni,  ultrazvuččni,  instrumeenti  na  bazii  Tu  spada  neko ni.  osccilacije fluidaa i korelacion Elektromagn netni meračii  Rade  na  principu  p elekktromagnetn ne  indukcijee.  U  magneetnom  polju u  upravnom  na  n cev  meri  se  razlika  potencijala  izzmeđu  dve  elektrode  e naa  zidu cevi a o odatle se odredjuje brzin na i protok vvode u cevi.  Konstrukcijaa  se  sastoji  od  o primarno og  uređaja  (cev,  merne e  elektrode  i  magnetnii  namotaji)  i  sekundarn nog  uređajaa  (obezbeđu uje  pobudu u  namotaja,,  pojačava siggnal, konverttuje ga, prikaazuje, prenossi i integrali).  Ne zavisi u  velikoj meri od rasporeda  brzina u  preseku cevvi. Ali ako  se e  d  onoga  pri  kalibraciji,  potrebno  je e  raspored  brrzina  veomaa  razlikuje  od izvršiti  pop pravke.  Najjviše  zavisi  od  rasporreda  cevnih h  armaturaa  neposredno o uzvodno od d uređaja. D Da bi se ovi u uticaji sveli n na najmanju u  moguću  meeru,  preporu učuje  se  pravva  deonica  cevi  c dužine  10  prečnikaa  uzvodno od merača i 5 p prečnika nizvvodno.  Slika 2‐8  Elekktromagnetni m merač 

Ulttrazvučni meerači  Za  rad  sa  čistom  vo odom  ultraazvučni  meerači  su  direktna  konkurencija k a  ektromagnetnim.  Oni  me ere  protok  kroz  cev  praaćenjem  zavvisnosti  izmeeđu  protokaa  ele vod de  i  talasa  ultrazvuka,  u k se  emittuje  u  ili  kro koji  oz  nju.  Najče ešće  se  prim menjuju  dve e  meetode, Doplerova i emisio ona.  Dopler merač p protoka  erov efekat. FFrekvencija zzvuka se men nja ako se izvvor zvuka, ilii  Za merenje se kkoristi Dople oje se odbija,, kreće. Veliččina promenee je pokazateelj brzine kreetanja izvoraa  preepreka od ko zvuka,  odnosno  prrepreke.  Ovaa  metoda  see  koristi  za  vodu  v u  kojojj  k mogu  da  odbijaju u  ima  čvvrstih  česticca  ili  mehurića  gasa  koji  ultrazvučne  talase.  Merač  se  sastoji  od  kućišta  sa  dva  kristalaa  edajnik  emiituje  ultrazvučni  talass  (predajjnik  i  prijeemnik).  Pre određeene  frekvencije  pod  ugglom  premaa  osi  cevi.  Jedan  deo o  emitovvane  energijje  se  odbija  prema  prijemniku.  p Iz  promene e  frekfen ncije odbijeno og zvuka dob bija se brzinaa vode u cevi.  Slika 2‐9  Dopler merač proto oka 

Em misioni meračči protoka  nivaju se na eemitovanju u ultrazvučnogg talasa krozz tok i zato u u  Zasn radu u  ne  zavise  od  o diskontin nuiteta  ili  čeestica  u  vodii.  Najviše  se e  korissti  metoda  merenja  vrremena  putovanja  zvuččnog  talasa..  Princcip rada tog  merača zassniva se na eemitovanju u ultrazvučnogg  talassa  između  d dve  tačke,  prvo  u  smeru u  toka  vode   pa  zatim  u  u suprrotnom. U oba slučaja brzina toka vode će uticaati na vreme e  puto ovanja  zvučn nog  talasa  između  te  dve  d tačke.  TTa  razlika  je e  direkktno proporccionalna brziini vode  Slika 2‐10  Ulttrazvučni meračč sa vremensko om razlikom 

    2 20

 

VE       

OSNOVE Merenje 

  Brzina  Moguće je iizmeriti lokalnu vrednostt brzine vodee u jednoj tački preseka ccevi i, uz pozznat  raspored  brzina  i  hrapaavost  cevi,  odrediti  o sred dnju  brzinu  ili  protok  vo ode.  Za  to  se  s u  binska sondaa.  vodovodimaa najčešće primenjuju pito cev, elekttromagnetnaa sonda i turb Pito cev  meri  razliku  između  hidrostatičkog  i  hidrodiinamičkog  Pito  cev  m pritiska u izzabranoj tačkki. Ako se pito cev koristti kao stalni  uređaj za  merenje  protoka  veza  između  brzine  u  tački  i  srednje  brziine  u  cevi  mora biti poznata. To sse postiže merenjem brzzina u nekoliko tačaka  obija rasporeed brzina po preseku. Po ostoje Pito  preseka cevvi, čime se do cevi sa više otvora, kojim ma se brzina osrednjava..   Elektromagnetna sondaa  nje  lokalne  vrednosti  Elektromagnetna  sonda  se  koristti  za  meren nzora sa maggnetnim kaleemom i dve  elektrode  brzine. Sasttoji se od sen na  suprotnim  stranaama.  Posto oje  dve  metode  merrenja:  sa  m  i  sa  spoljašnjim  poljjem.  Može  da  se  mon ntira  pod  unutrašnjim pritiskom  kroz  k sopstven ni  naglavak  sa  zatvarače em  koji  se  p pričvršćuje  na zid cevi. Nema pokre etnih delova i meri u oba smera.  Turbinska snda  okalne brzinee vode u cevvi,  i u vodovvodima se  Koristi  se zaa merenje lo najviše  prim menjuje  od  svih  merača  ove  vrstee.  Sastoji  se  od  male  višekrilne  tturbine  u  zaštitnom  z k kućištu.  Obrrtaji  lopaticee  turbine  registruju see elektronskki i kroz pojačalo i pretvaarač dobijaju u se izlazni  impulsi koji su proporcio onalni brzini vode.  Slika 2‐11  Tu urbinska sonda a 

e merača  Postavljanje Uz merače  protoka ispo oručuju se i u uslovi pod ko ojima se posstiže deklarissana tačnost. To  uslovi.  Korisn nici  retko  im maju  takve  lokacije,  ali  ne  treba  očajavati.  Ideaalno  su  idealni  u propisani  u uslovi  samo  služe  proizvvođačima  daa  se  u  nedo ostatku  istih  pravdaju  zbog  rezultata slaabijih od dekklarisanih. A Ako se dobro o proceni šta se meri, zbog čega i koliko  se za to mo ože odvojiti n novca, neće  biti lošeg merača ili lošee lokacije. Vaažno je da see, u  slučaju svessnog „zaobilaženja” neko uči njegov utticaj  og uslova  (izz bilo  kog raazloga), prou na dobijenee rezultate m merenja.  Izbor veličin ne  Za  tačno  m merenje  pro otoka  osnovvno  je  da  veličina  odaabranog  meerača  odgovvara  protocima  koji  se  očekkuju.  Jedan  od  glavnih  uzroka  nettačnog  mereenja  protokaa  je  prevelikih meerača (ovo se naročito odnosi na kuććne vodomere). Deklarisane  korišćenje p karakteristike  treba  da  d odgovarraju  predviđ đenim  prottocima.  Očeekivani  rasp pon  nijih protokaa treba  da  see  poklopi  sa  delom  raspona  merača  u  kome  su  mu  najverovatn karakteristike  najbolje..  Treba  izbeegavati  da  merač  dužee  vreme  rad di  u  graničnim  rasponima.  Lokacija  dabran  i  insttaliran  merač  protoka  raaditiće  prem ma  specifikacciji  proizvođaača.  Pravilno  od Rad  zavisi  o od  uslova  teečenja  i  od  rrasporeda  brrzina.  Zato  treba  t eliminisati  ili  uman njiti  uticaje  krivina  koji  izazivaju  kružno o  ili  vrtložno o  kretanje.  To  T se  postižee  usmerivačima  e ob bezbeđivanjeem  da  voda,  pre  ulaska  u  merač,  prrođe  kroz  prravu  toka  ali  je  efikasnije  deonicu  cevvi.  Tako  se  ostvaruju  optimalni  uslovi  merenjaa.  Ako  zahteevi  ne  mogu  da    MA   

2 21 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    du ispunjeni u potpunossti treba, sagledati verovaatne efekte na tačnost i proceniti daa  bud li su operativno o prihvatljivi..   eđenje mern nog mesta  Ure Dokk  se  nabavcci  merača  poklanja  p veelika  pažnja,,  prip prema  mern nog  mesta  ponekad  see  obavi  naa  brziinu  i  pogreešno.  Uređaj  može  da  iskaže  sve e  kvalitete  samo o  ako  je  instaliran  u  skladu  saa  utstvima  pro oizvođača.  Ako  A u  neko om  objektu u  upu nem ma  pogodnog  mesta  (što o  je  veoma  čest  slučaj),,  najb bolje  je  prripremiti  meerno  okno.  Merač  se e  postavlja  na  ob bilaznu  cev  koja  k je  manjjeg  prečnikaa  od  glavnog  cevvovoda.  Takko  se  poveććava  lokalnaa  manjuje prečnik merača.  brziina vode i sm Slika 2‐12  Okn no za instaliran nje merača pro otoka 

Čessto se javlja dilema: da lii iskoristiti po ogodno mesto u postojećem objektu u ili napravitii  nam mensko  okn no  za  merno o  mesto.  U  prvom  slučaaju  se  štedi  zbog  drastično  manjih h  graađevinskig i d drugih radovva ali su, kao o po pravilu, uslovi daleko o od idealnih h. U drugom m  slučaju  se  moggu  postići  uslovi  zahtevani  za  mern no  mesto,  ali  investicije  za  njegovo o  u prevazići ceenu samog m merača.  ureeđenje mogu Dileema  je  lažnaa.  Svakako  treba  t u  cenu u  merenja  urračunati  i  urređenje  merrnog  mesta  i i pro ojektovati  gaa  i  izvesti  na  n odgovaraajući  način.  Jedino  tako o  se  maksim malno  mogu u  isko oristiti  karakteristike  merača.  m Korišćenje  pogo odnosti  već  postojeće  lokacije,  uzz  razzmatranje  svvih  negativnih  uticaja  naa  njoj,  opravvdano  je  za  povremenaa,  kontrolna,,  info ormativna i sslična meren nja, koja nem maju stalan kaarakter.  Primene  Meerač  protokaa  u  vodovod dnom  sistem mu  može  imaati  najrazličiitije  uloge.  Koristi  K se  zaa  jed dnostavno m merenje potro ošnje vode n na kućnom p priključku, alii i kao deo kkompleksnogg  kon ntrolnog sisttema, gde ob bezbeđuje ulazne podatkke za kontrolu brzine obrrtanja pumpii  ili zza doziranje  hemikalija,  itd. Merači p protoka su o osnova sistem ma daljinsko og nadzora u u  vod dovodima,  koji  k se  možže  organizovvati  u  četirri  nivoa:  po otrošnja  vod de,  kontrolaa  gub bitaka, bilanssiranje količiina vode i alaarmi.   Pottrošnja vodee  Meerenje potrošnje vode see, skoro po d definiciji, vezuje za vodo omere. Oni sse koriste zaa  praaćenja  dva o osnovna  vidaa  potrošnje:  merenje  potrošnje  vodee kod potroššača i stalnu u  kon ntrolu potroššnje vode u zzonama potrrošnje, u okvviru sistema kontrolnih vo odomera.  Sisttem  merenja  individualne  potrošnje  vode  je  najmasovniji  n vid  merenjaa:  obuhvataa  vod domere  kod d  svih  potro ošača,  daklee  veoma  veeliki  broj.  Ce ena  mora  da  d im  bude e  pristupačna, paa su tome srrazmerni i kvvalitet i pouzzdanost mereenja. Merenje potrošnje e  de, naročito  kod domaćiinstava, najjeednostavniji  je način osttvarivanja prrincipa da se e  vod plaaća samo za p potrošenu vo odu. Politikaa cena vode jje podjednakko ozbiljna kkao i tehničkii  pro oblemi samo og merenja.  Pro oblemi  instaalacija,  održaavanja  i  ekssploatacije  ovih  o uređajaa  specifični  su  za  svakii  vod dovodni  sisttem.  Naročitto  je  teško  pitanje  očitavanja  vodo omera  koje  je  osnov  zaa  nap platu  potroššene  vode.  U  U najvećem  broju  slučaje eva  to  obavlljaju  radnici  vodovodnih h  sisttema (čitači)) koji obilaze vodomere i očitane vred dnosti sa integratora uno ose u knjige..  To je ujedno i n najmanje efikkasan način. nje.  U  to  se e  Uvode  se  i  drugi  sistemi  i  tehnologije  koji  trebaa  da  unapreede  očitavan metrija koja kkoristi javne  telefonske ili kratkotalassne radio veze. Postoje ii  uklljučuje telem   2 22

 

VE       

OSNOVE Merenje 

  jednostavniji  lokalni  bezkontaktni  uređaji  za  očitavanje  (optičko  ili  induktivno)  koji  direktno prenose vrednosti sa vodomera u lokalni ručni loger ili mikrokompjuter. Da bi  se to ostvarilo vodomeri se opremaju tako da imaju mogućnost elektronskog  izlaza u  obliki impulsa.  Na  brojčaniku  vodomera  se  vidi  količina  vode  koja  je  protekla  kroz  uređaj.  Posebne  službe u vodovodima prate promene stanja na vodomerima i to je osnov za obračun i  naplatu potrošene vode. Čitači vodomera obilaze vodomere u određenim vremenskim  intervalima i upisuju promene stanja u radni dnevnik. Ovakav način očitavanja je spor i  zahteva mnogo ljudskog rada. Tome doprinosi i naknadna obrada: prenos podataka u  računar, obračun i pravljenja računa. Nije pogodan ni za kontrolu potrošnje ili gubitaka  po  zonama.  Očitavanja  su  suviše  retka.  Taj  problem  se  rešava  ugradnjom  logera,  uređaja  za  automatsko  prikupljanje  i  čuvanje  podataka  sa  automatskim  očitavanjem  vodomera.   Kontrola gubitaka  Gubici su, uz neregistrovanu potrošnju, jedan od najvećih problema sa kojim se sreću  vodovodni  sistemi.  Aktivna  kontrola  gubitaka  može  značajno  da  ih  smanji.  U  tome  ključnu  ulogu  imaju  merači  protoka,  postavljeni  na  ključne  tačke  u  distribucionom  sistemu.  Obično  su  to  Voltmanovi  vodomeri,  jer  imaju  odličan  opseg,  nisu  skupi  i  ne  zahtevaju napajanje energijom. Pored Voltmanovih vodomera u ovu svrhu se sve više  koriste i elektromagnetni merači.  Sistem za kontrolu gubitaka se sastoji od niza kontrolnih vodomera koji mere ukupnu  potrošnju vode u delovima distribucionog sistema. Na osnovu izmerenih protoka, koji  predstavljaju  zbir  stvarne  potrošnje  i  gubitaka,  moguće  je  precizno  odrediti  iznos  gubitaka u posmatranoj oblasti.   Postoji i drugi način za sračunavanje gubitaka, preko analize noćne potrošnje. Ona se  koristi  samo  ako  postoje  pouzdani  podaci.  To  zahteva  da  se  protoci  mere  dobrim  instrumentima,  sistematski,  kontinualno  i  sa  učestalošću  od  15  do  30  minuta.  Tako  prikupljeni  podaci  su  precizni  i  pouzdani  pa  mogu  biti  osnov  za  analizu.  Preko  dijagrama dnevne potrošnje vode može se konstatovati postojanje gubitaka.   Dobro  postavljena  mreža  zona  potrošnje,  po  čijim  granicama  su  kontrolni  vodomeri,  osnovni je preduslov za kontrolu gubitaka vode. Dobija se opšta slika o stanju sistema,  identifikuju  se  oblasti  mogućih  gubitaka  i  određuju  prioriteti  u  borbi  za  njihovo  smanjenje.  Po  definisanju  mogućih  zona  gubitaka  potrebno  je  locirati  i  samo  mesto  kvara na cevovodu, radi opravke.  Bilansiranje količina  Sistem za bilansiranje količina vode treba da omogući stalni uvid u tekuću proizvodnju i  potrošnju vode, kao i stanje zaliha u rezervoarima. Bilans se računa za ceo vodovodni  sistem ali i za pojedine njegove delove, sve do pojedinačnih objekata.  Za  vođenje  bilansa  neophodno  je  na  svim  objektima  vodovodnog  sistema  postaviti  merače  protoka.  Ako  objekat  ima  više  veza  (postrojenje  sa  više  ulaza  i  izlaza,  crpna  stanica  sa  više  potisnih  cevovoda),  na  svakoj  od  njih  je  neophodno  merenje.  Merači  služe da prikažu i zabeleže količine vode (sirove, proizvedene, potisnute). Obično se na  tim  mestima  protoci  kreću  u  ograničenim  opsezima  i  često  se  koriste  merači  na  bazi  razlike pritisaka. Sve više ih zamenjuju elektromagnetni i ultrazvučni merači protoka.  Merači  protoka  koji  mere  ukupne  količine  isporučene  vode  po  svojoj  prirodi  rade  sa  velikim varijacijama količina. I ovde se obično koriste merači sa razlikom pritisaka, ali se  podjednako  ugrađuju  i  elektromagnetni  i  ultrazvučni.  Preporučljivo  je  postaviti  dovoljan  broj  merača  koji  se  mogu  međusobno  proveriti.  Tako  se  kod  važnih  rezervoara mere nivo, dotok i oticanje vode, čime je omogućeno bilansiranje količina.     MA   

23 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Alarmi  Sistem  za  alarme  i opšti  nadzor  svakako je najvažniji  deo sistema daljinskog nadzora.  Pokriva  najznačajnije  objekte  i  pokazuje  da  li  vodovodni  sistem  u  celini  dobro  radi.  Merni  uređaji,  kao  i  ostala  prateća  oprema,  ovde  treba  da  budu  najboljeg  kvaliteta,  pouzdani i precizni.  Rezultati merenja  Merenje određenog parametra, bilo da se radi o protoku, pritisku ili nivou vode, neće  imati  nikakvu  vrednost  za  korisnika  u  vodovodnom  sistemu  ako  dobijene  informacije  nisu  lako  dostupne  u  zahtevanom  obliku.  Da  bi  se  to  obezbedilo,  korisnik  još  u  fazi  odabiranja merača protoka treba da se odluči u kakvoj formi zahteva izlazne podatke.  Na primer, da li su podaci neophodni na samom licu mesta  ili  ih treba preneti negde  dalje; zatim, da li ih treba samo prikazati ili iskoristiti za dalje analize, možda i arhivirati.  Merači su neobično važni ali se njihov značaj može u potpunosti ostvariti samo ako su  oni  deo  celine  koja  se  naziva  informacioni  sistem.  Izolovan  merač  sa  lokalnim  očitavanjem  ima  samo  lokalni  značaj,  a  veliki  su  izgledi  da  posle  izvesnog  vremena  bude zapušten.  Analiza rezultata  Savremena  tehnološka  dostignuća  u  oblasti  merenja  i  prenosa  izmerenih  vrednosti  „zatrpavaju”  vodovod  hiljadama  podataka  o  radu  delova  sistema.  To  obilje  podataka  ne  mora  da  podrazumeva  i  dobru  informisanost.  Da  bi  se  dobila  korisna  informacija  potrebno  je  uspostaviti  procedure  prihvatanja,  provere,  odabiranja,  tumačenja  i  obrade  podataka.  S  obzirom  na  količine  podataka  i  obim  posla  koji  se  obavlja  svakodnevno, jasno je da se posao mora kompjuterizovati u najvećoj mogućoj meri.   Obrada  velikog  broja  rezultata  merenja  dobijenih  telemetrijom  nije  nimalo  jednostavna. Mogu  da se koriste standardni paketi  ili  programi napravljeni „po meri”  konkretnog vodovodnog sistema.        Svaki  vodovodni  sistem  prođe  sličan  put.  Prvo  se  počne  sa  vodomerima,  merenjem  potrošene  vode,  zatim  kontrolni  vodomeri  počnu  da  se  postavljaju  i  na  značajnim  lokacijama  distributivne  mreže.  Pri  izgradnji  novih  objekata  postavljaju  se  merači  protoka koji obično imaju lokalno očitavanje vrednosti. Vrše se pojedinačna merenja za  različite  potrebe  različitim  prenosivim  uređajima.  Ugradnjom  logera  započinje  era  telemetrije, čiji je sledeći korak daljinski prenos izmerenih vrednosti protoka. Vreme od  hroničnog  nedostatka  podataka  na  početku,  do  obilja  informacija  koje  pruža  telemetrija (takvog da je potreban poseban program da ih „probere”) na kraju, za neke  vodovodne sisteme predstavlja celu večnost.        

 

  24

 

VE       

OSNOVE Merenje 

 

2.2

MERENJA U BEOGRADSKOM  VODOVODNOM SISTEMU 

Osnovni proizvod Beogradskog vodovoda je voda. Da bi se odredila tačna količina vode  koja  se  proizvede  i  plasira  ka  potrošačima  potrebno  je  vršiti  kontinualna,  simultana  i  sistematska merenja osnovnih hidrauličkih veličina: proticaja, pritisaka i nivoa vode.  Ako  ne  postoji  mogućnost  da  se  o  bilansu  količina  osnovnog  proizvoda  –  vode  (od  zahvatanja  sirove  vode,  preko  postrojenja  za  preradu  i  objekata  za  transport  i  distribuciju  vode)  –  govori  na  osnovu  izmerenih  podataka,  količine  se  procenjuju  na  osnovu poznavanja karakteristika pumpi, retkih merenja proticaja i pritisaka, opažanja  nivoa  vode  u  rezervoarima  i  iskustva.  Nedostatak  merenja  utiče  i  na  smanjenu  mogućnost upravljanja radom vodovodnog sistema. Podrazumeva se da je bez merenja  osnovnih  hidrauličkih  veličina  nemoguća  i  automatizacija.  Sistematska  merenja  proticaja  i  pritisaka,  uz  ostale  mere  omogućavaju  otkrivanje  i  smanjenje  gubitaka  u  distributivnoj  mreži.  Bez  merenja  je  gotovo  onemogućeno  uspešno  modeliranje,  praćenje i drugi vidovi analiza koje su osnov za razvoj sistema i racionalizacije u njemu.  Istorija merenja proticaja, pritisaka i nivoa vode u beogradskom vodovodnom sistemu  nije kratka. Krajem osamdesetih je na reni bunarima bilo 69, a na pogonima za preradu  i crpnim stanicama 35 merača protoka. Nažalost, od tih 104 ispravno je bilo samo 44, a  60  je  trebalo  popraviti.  Ne  samo  da  tih  60  nije  popravljano,  već  je  i  većina  ostalih  prestala da radi. Početkom devedesetih je nabavljeno 17 ultrazvučnih merača protoka,  od kojih je  8  odmah ugrađeno, a za ostale  se tražilo pogodno mesto za ugradnju. Na  sinoptičkoj tabli u kontrolnoj sobi očitavali su se nivoi u rezervoarima i proticaji u većini  crpnih stanica.  Rasprava  o  organizacionim,  tehnološkim  i  ostalim  uslovima  koji  su  doveli  do  takvog  stanja može  da pomogne  da  se  ono ne ponovi, ali je  sigurno da  ona  sama  ne donosi  nova  ili  bolja  merenja.  Stanje  se  može  brže  promeniti  samo  sa  jasnom  idejom  da  ulaganje  u  merenja  može  da  donese  bolje  efekte  čak  i  od  ulaganja  iste  sume  u  neke  druge objekte.  Počeo  je  razvoj  sistema  u  kome  se  proticaji,  pritisci  i  nivoi  vode  na  objektima  beogradskog vodovodnog sistema kontinualno mere i beleže, prenose do komandnog  centra, pa se tim objektima može daljinski upravljati.  Prvi koraci uvođenja tih osnovnih merenja se mogu podeliti u tri celine.   Prva  grupa  merenja  služi  za  bilansiranje  proizvedene  vode.  Mere  se  doticaji  sirove  vode ka postrojenjima za prečišćavanje vode i proticaji na izlazima iz postrojenja.  Druga grupa merenja omogućava praćenje raspodele vode i bilansiranje potrošnje po  visinskim zonama. Obuhvata merenja proticaja i pritisaka na potisima crpnih stanica i  merenja nivoa vode u rezervoarima.  Treća  grupa  su  merenja  proticaja  i  pritisaka  na  značajnim  tačkama  u  distributivnoj  mreži i služe za praćenje stanja tih najvažnijih hidrauličkih veličina u celom sistemu. To  su  merna  mesta  uz  sektorske  zatvarače.  Oni,  uz  merenja  i  mogućnost  da  se  njima  i  daljinski  upravlja,  obezbeđuju  bolju  preraspodelu  vode  po  delovima  mreže,  umesto  prakse da se to radi samo preko upravljanja „rada pumpi”, uz „očitavanje” efekata na  nivoima  vode  u  rezervoarima.  U  ovu  grupu  spada  i  jedan  broj  kontrolnih  merenja  proticaja i pritiska na sistemu za distribuciju vode na magistralnim vodovima.  Četvrta grupa su merenja proticaja i pritisaka na sistemu sirove vode, na dovodima od  bunara ka postrojenjima za prečišćavanje vode i kod vodotornja Progar.    MA   

25 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    matskih, staln nih merenja ssprovode se  povremena, namenska,,  Porred kontinuaalnih, sistem plaanska merenjja proticaja ii pritisaka. O Obavljaju se u u okviru distributivne mrreže a u cilju u  reššavanja konkkretnih probllema. Za te n namene koriiste se preno osni uređaji zza merenje ii  belleženje protiicaja i pritiska.  Pitaanje merenja proticaja,  pritiska i nivvoa vode u b beogradskom m vodovodno om sistemu,,  kao o  najbitnijih  kvantitativn nih  parametaara  osnovne  aktivnosti,  pokrenuto  jee i rešavano o  tekk pošto je prevladalo miššljenje da su  ta merenja  korisna, neo ophodna i u  krajnjoj linijii  obaavezna.  Njihovim  dovo ođenjem  do o  prihvatljivvog  nivoa  stvoreni  su u  uslovi  daa  beo ogradski vod dovodni sisteem radi u norrmalnom režžimu.  Za  merenje  proticaja  p u  vodovodnim m  sistemimaa  obično  se e  koriste  ulttrazvučni  ilii  ektromagnetni merači. Po ogodniji za kkorišćenje su svakako ele ektromagnetni, kojih imaa  ele dvee  vrste:  cevn ni,  ugrađeni  u  segment  cevovoda  i  ubodni,  u  obliku  o sonde  uronjene  u  u tokk.  Razlikuju  se  u  tačnossti  ali  prevashodno  u  ce eni.  Naime,  cevni  imaju u  grešku  prii  meerenju od oko 0,1 do 1% % a sonde oko o 0,3 do 3%,, što, sa stan novišta potreeba BVS nije e  znaačajna  razlika.  Sa  aspektta  cena  osno ovna  razlika  je  u  tome  što  š cena  cevvnih  meračaa  direktno zavisi  od prečnikaa  a  sondi  ne.  Uz  to  mon ntaža  sondi  ne  n zahteva  zaustavljanje z e  oticaja  u  ceevi  uz  znatno  niže  tro oškove.  Merači  pritiskaa  i  nivoa  vode  v su  po o  pro kom mpleksnosti znatno jednostavniji i jefftiniji.   Tro oškovi realizaacije program ma uspostavljanja sistem matskog mereenja proticaja, pritisaka ii  nivvoa u beograadskom vodo ovodnom sistemu nisu saamo troškovvi merne oprreme i njene e  ugrradnje.  Tom me  treba  dodati  i  troškove  telekomunikacione  in nfrastrukture e  (telekomunikaccione mreže) kao i troško ove realizaciije potrebno og akviziciono og softvera ii  o  sačinjava  deo  sistema  za  daljinsski  nadzor  i  upravljanje e  harrdvera,  što  sve  zajedno beo ogradskim vo odovodnim ssistemom. 

  Slika 2‐13  Šem ma rasporeda m merača za bilan nsiranje proizvo odnje vode

  2 26

 

 

VE       

OSNOVE Merenje 

  Merna mesta u BVSu  Ovaj pregled odnosi se na merenje vitalnih procesnih veličina: protoka, pritiska i nivoa,  koji se mere kod objekata i u mreži. Merna mesta su podeljena u četiri grupe:     

prva  grupa  za  bilans  proizvodnje  vode:  obuhvata  merenja  protoka  i  pritisaka  na  svim ulazima sirove vode i izlazima čiste vode na postrojenjima za preradu vode,  grupa za bilans količina vode po visinskim zonama: obuhvata merenja protoka na  potisima na svim crpnim stanicama (CS) i nivoa vode u svim rezervoarima,  grupa  za  praćenje  rada  mreže:  obuhvata  merenja  protoka  i  pritisaka  na  zatvaračima i pojedinim značajnim tačkama u distribucionoj mreži,  grupa  za  praćenje  rada  izvorišta  podzemne  vode:  obuhvata  merenja  protoka  i  pritisaka na pojedinim grupama reni bunara. 

1. Grupa za bilans proizvodnje vode (meri se protok i pritisak)  1.1.  Sirova voda   CS Surčin ulaz   CS Surčin potis ka Banovom Brdu   CS Surčin potis ka Bežaniji   PP Bežanija ulaz 1000 mm   PP Bežanija ulaz 800mm   PP Banovo brdo ulaz 1200 mm   PP Banovo brdo ulaz 1100 mm   PP Bele vode ulaz 700 mm, sa bunara   PP Bele vode ulaz, rečna voda sa CS Šabačka   PP Bele vode, rečna voda sa Makiša 1000 mm   PP Makiš ulaz   PP Jezero ulaz   PP Vinča ulaz  1.2.  Čista voda   CS Bežanija   CS Studentski grad   CS Bežanija – nova   PP Makiš, ka Banovom brdu   CS Makiš, ka Žarkovu   CS Bele vode za prvu zonu, 500 prema Železniku   CS Bele vode za prvu zonu, 700 prema gradu   CS Bele vode za prvu zonu, 300 prema Banovom brdu   CS Bele vode za prvu zonu, 450 prema Banovom brdu   CS Bele vode za drugu zonu   PP Banovo brdo izlaz (posle rekonstrukcije)   PP Banovo brdo izlaz (posle rekonstrukcije)   PP Banovo brdo izlaz (posle rekonstrukcije)   CS Vinča potis   PP Vinča gravitacija 

2. Grupa za bilans po zonama (potisi na CS i rezervoarima, meri se protok i pritisak, na  rezervoarima nivo)  2.1.   Prva zona  2.1.1.  Crpne stanice   CS Topčider 800 mm   CS Topčider 500 mm   CS Vračar   CS Tašmajdan   CS Tašmajdan novi  2.1.2.  Rezervoari   Pionir   Glavni 

  MA   

27 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje     Krajinski   Železnik   Žarkovo   Umka   Rakovica  2.2.  Druga zona  2.2.1.  Crpne stanice   CS Topčider   CS Vračar   CS Crveni krst (Glavni)   CS Pionir   CS Topčider (u Teodora Drajzera)   CS Žarkovo  2.2.2.  Rezervoari   Dedinje   Mokroluško brdo   Zvezdara   Straževica   Petlovo brdo   Barajevo  2.3.  Treća zona  2.3.1.  Crpne stanice   CS Dedinje   CS Zvezdara stara   CS Zvezdara nova   CS Mokroluško brdo   CS Košutnjak   CS Žarkovo   CS Železnik   CS Ripanj  2.3.2.  Rezervoari   Stojčino brdo   Torlak   VT Košutnjak   Devojački grob   Lipovica   Šuplja stena  2.4.  Četvrta zona  2.4.1.  Crpne stanice   CS Mokroluško brdo   CS Torlak   CS Lipovica za VT Lipovica   CS Lipovica za Barajevo   CS Lipovica za Ripanjski put   CS Avala  2.4.2.  Rezervoari   Kumodraž   Guncati   VT Lipovica 

3. Grupa za praćenje rada mreže (meri se protok i pritisak)  3.1.  Merna mesta na sektorskim zatvaračima u mreži  3.1.1.  Prva zona   Na cevovodu 900 mm, ulazna deonica u rezervoar „Pionir”   Na cevovodu 700 mm, veza između rez. „Glavni” i „Krajinski”   Na cevovodu 800 mm, ulazna deonica u rezervoar „Rakovica”   Na cevovodu 300 mm u tunelu ka rezervoaru „Rakovica”   Na cevovodu 500 mm, ulazna deonica u rezervoar „Železnik – novi” 

  28

 

VE       

OSNOVE Merenje 

   Na cevovodu 250 mm, ulazna deonica u rezervoar „Umka”   Na cevovodu 1500 mm, ulazna deonica u rezervoar „Žarkovo”   Na cevovodu 1500 mm, potis od CS „Makiš” ka rezervoaru „Žarkovo”   Na cevovodu 700 mm, potis od CS „Bele vode 1 B” prema Mostaru   Na cevovodu 700 mm na starom Savskom mostu   Na cevovodu 500 mm, potis od CS „Bele vode” ka Železniku   Na cevovodu 300 mm, potis od CS „Bele vode” ka Železniku   Na cevovodu 800 mm od CS „Topčider” ka rez. „Rakovica”  3.1.2.  Druga zona   Na cevovodu 200 mm, razdvajanje belovodskog i dedinjskog pravca   Na cevovodu 600 mm, ulazna deonica u rezervoar „Straževica”   Na cevovodu 500 mm, razdvajanje belovodskog i žarkovačkog pravca   Na cevovodu 350 mm, razdvajanje belovodskog i žarkovačkog pravca   Na cevovodu 400 mm, veza CS „Topčider” i rezervoara „Dedinje”   Na cevovodu 400 mm, veza CS „Topčider” i rezervoara „Dedinje”   Na cevovodu 800 mm, veza CS „Topčider” i rezervoara „Dedinje”   Na cevovodu 800 mm, za razdvajanje zvezdarske i dedinjske zone   Na cevovodu 600 mm, početna deonica dedinjskog pravca   Na cevovodu 600 mm, između belovodskog i žarkovačkog sistema   Na cevovodu 700 mm, između belovodskog i žarkovačkog sistema   Na cevovodu 1000 mm, veza između CS „Žarkovo” i rez. „Petlovo brdo”   Na cevovodu 200 mm za razdvajanje belovodskog i dedinjskog pravca  3.1.3.  Treća zona   Na cevovodu 500 mm, veza između dedinjske i košutnjačke zone   Na cevovodu 300 mm, ulazna deonica u vodotoranj „Košutnjak”   Na cevovodu 400 mm, veza između CS „Mokroluško brdo” i rez. „Torlak”  3.2.  Merna mesta na mreži   Pančevački most 800 mm   Most u Brankovoj 700 mm   Most u Brankovoj 700 mm   Most Gazela 1000 mm   Ka Kaluđerici na 300 mm   Ka Kaluđerici na odvojku za Klenak   Cev u tunelu 600 mm iz rez. Zvezdara   Isporuka vode za Barajevo   Ka Surčinu na 700 mm   Ka Batajnici na 700 mm   Rezervoar Petlovo brdo – izlaz 

4. Grupa za praćenje rada izvorišta podzemne vode (meri se protok, nivo i pritisak)                  

VT Progar (nivo)  VT Progar (ulaz)  VT Progar (izlaz)  Grupa RB 83–98  Grupa RB 78–81 (Progarska ada)  Grupa RB 62–75  Grupa RB 59–61  Grupa RB 63–66  Grupa RB 40–42 (za Banovo brdo)  Grupa RB 82–51 (za Banovo brdo)  Grupa RB sa Ade ciganlije 900 mm  Grupa RB sa Ade ciganlije900 mm  Grupa RB 2–52 (Ušće)  Grupa RB 23–38 (Novi Beograd)  Grupa RB 30–21 (Novi Beograd)  Grupa RB 2M–8A (Makiš)  Cevovod 1200 mm (ispod Save) 

  MA   

29 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 2‐14  Meerna mesta u BV VS 

       

 

  3 30

 

VE       

OSNOVE Merenje 

 

2.3

MERENJA U BEOGRADSKOM  KANALIZACIONOM SISTEMU 

Za  еfikаsnо  gаzdоvаnje  grаdskim  kаnаlizаciоnim  sistеmоm  i  оptimаlnо  plаnirаnje  i  invеstiranje  izgrаdnje  nоvih  dеlоvа  nеоphоdnо  је  pоznаvаnjе  tј.  mеrеnjе  njеgоvih  оsnоvnih pаrаmеtаrа:   Prоticај i kvаlitеt vоdе u kоlеktоrimа nа оdаbrаnim prоfilimа,   Nivоi u crpilištimа kanalizacionih crpnih stanica,   Intеzitеt  kišе  nа  slivnim  pоdručјimа  kаrаktеrističnih  mеrnih  prоfilа,  uz  kоrišćеnjе sоpstvеnih kišоmеrnih stаnicа i stаtističkа оbrаdа pоdаtаkа  Mеrеnjа  prоticаја  u  Bеоgrаdskоm  kаnаlizаciоnоm  sistеmu  su  u  prоšlоsti  vršеnа  sporadično  i  tо  sаmо  nа  dеlоvimа  cеntrаlnоg  sistеmа  i  sа  priručnоm  mеrnоm  оprеmоm, tаkо dа sе pоdаci nisu mоgli kоristiti zа sistеm u cеlini.  U cilju оptimаlne rеhаbilitacije i mоdеrnizacije kаnаlizаciоnog sistеma pоsеbnа pаžnjа  je  pоsvеćеnа  prоgrаmu  mеrеnjа.  Mеrеnjа  sаvrеmеnоm  оprеmоm  su  uglаvnоm  u  еkspеrimеntаlnој ili pоčеtnој fаzi sа tеndеnciјоm kоntinuаlnоg prаćеnjа nа:   pilоt mеrnim mеstimа nа slivu KCS „Čukаricа” (definisana Idејnim prојеktom  mеrеnjа u BKS),   izlivimа,   i kаnаlizаciоnim crpnim stаnicаmа.  Istоriјаt  Kоntinuаlnоm  mеrеnju  оsnоvnih  pаrаmеtаrа  zа  kоntrоlu,  uprаvljаnjе  i  prојеktоvаnjе  kаnаlizаciоnim  sistеmimа  u  rаzviјеnim  zеmljаmа  vеć  оdаvnо  sе  pоsvеćuје  vеlikа  pаžnjа, а prоcеs sе оbаvljа svе sаvrеmеniјоm i pоuzdаniјоm оprеmоm. U Bеоgrаdu tо,  nаžаlоst,  niје  slučај,  аli  sе  ulаžu  nаpоri  dа  sе  stаnjе  prоmеni  i  mеrеnju  dа  zаslužеni  znаčај.  U nоviје vrеmе pojedinačna mеrеnjа vršеna su nа pоtisnim cеvоvоdimа kаnаlizаciоnih  crpnih  stаnicа,  аli  је  rаspоlоživа  оprеmа  dаvаlа  dоstа  nеpоuzdаnе  rеzultаtе  zbоg  оsеtljivоsti nа gustinu i krupnе čеsticе u оtpаdnim vоdаmа. Zbоg tih rаzlоgа obično su  mеrеnjа prоticаја u kаnаlizаciјi znаtnо kаsnilа zа mеrеnjimа u vоdоvоdnim sistеmimа.  U  sklоpu  јеdnе  studiје  о  uslоvimа  rаdа  u  kаnаlizаciјi  1975.  izvršen  je  оdrеđеn  brој  mеrеnjа  prоticаја  mеtоdоm  trаsеrа.  Pоtоm  је  1978.  godine  mеrеn  prоticај  nа  kоlеktоrimа  korišćenjem  trаsеrа,  hidrоmеtrijskih  krilа,  pоznаte  gеоmеtriјe  pоprеčnih  prеsеkа kоlеktоrа i dr. U svаkоm slučајu, nеkоg sistеmаtičnоg i kоntinuаlnоg mеrеnjа  prоticаја u BKS niје bilо.  Mеrеnjе fizičkо‐hеmiјskih pаrаmеtаrа kvаlitеtа vоdе iz kаnаlizаciје rаđеno је rеdоvnо  u pеriоdu оd 1975. dо 1997. Uzоrаk је uzimаn ručnо, јеdnоm dnеvnо, rаdnim dаnimа,  pа  niје  bilо  mоgućnоsti  dа  sе  prаtе  prоmеnе  u  sаstаvu  vоdе  u  tоku  dаnа.  Mikrоbiоlоškе аnаlizе vоdе iz kаnаlizаciје Bеоgrаdа vršеnе su rеtkо (lаbаrаtоriја zа tо  niје bilа tеhnički i kаdrоvski оprеmljеnа, sаdа sе rаdi nа tоmе).  Kоntinuаlnо mеrеnjе pаdаvinа vrši sе u sklоpu RHMZ Srbiје nа dvе lоkаciје: nа Vrаčаru  i nа Kоšutnjаku. Ova mеrеnjа sе nе mоgu smаtrаti mеrоdаvnim zа svе dеlоvе grаdа. Zа  prојеktоvаnjе  i  prоvеru  kаpаcitеtа  kаnаlizаciоnih  оbјеkаtа  kоrišćеnа  је  i  јоš  uvеk  sе  kоristi 25‐tо minutnа kišа prеmа stаtističkој оbrаdi kišа sа kišоmеrnе stаnicе Vrаčаr, zа  pеriоd  оsmаtrаnjа  1925–1989.  Inоvirаnjе  stаtističkе  оbrаdе  pоdаtаkа,  štо  pоdrаzumеvа  оbrаdu  kоја  uključuје  i  оsmоtrеnе  kišе  оd  1989.  dо  dаnаs,  kао  i  pоvеćаnjе brоја kišоmеrnih stаnicа, оmоgućićе bоlju prоcеnu оčеkivаnih dоticаја.     MA   

31 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Mеrеnjа nа pilоt mеrnim mеstimа nа slivu KCS „Čukаricа”   Na  osnovu  prvo  širеg  а  zаtim  i  užеg  izbоrа  mеstа  2001.  godine  je  organizovano  12  mеrnih  mesta  u  оviru  prојеktа  mеrеnjа  prоticаја  i  kvаlitеtа  аtmоsfеrskih  i  upоtrеbljеnih  vоdа  i  pаdаvinа  u  BKS.  Nаbаvljеnа  su  tri  kоmplеtа  оprеmа  zа  mеrеnjе  prоticаја  kао  i  dvа  аutоmаtskа  prоpоrciоnаlnа  uzоrkivаčа  i  tri  kоmpјutеrizоvаnа  pluviоmеtrа.  Оprеmа  је  pоstаvljеnа  nа  tri  оdаbrаnе  lоkаciје  nа  tzv.  pilоt  mеrnim  mеstimа, оdnоsnо nа pripаdајućim slivоvimа.  Оprеmа  zа  mеrеnjе  prоticаја  i  nivоа  vоdе  pоstаvljеnа  је  u  rеviziоnim  šаhtovina  kod  KCS „Čukаricа”:   nа Stаrоm čukаričkоm kоlеktоru 60/110   nа Nоvоm čukаričkоm kоlеktоru 120/180   nа Tоpčidеrskоm kоlеktоru 120/180  Svа tri kоlеktоrа pripаdајu slivu KCS „Čukаricа” kојi оbuhvаtа tеritоriјu površine оd оkо  150 km2. Kоlеktоri su prеdviđеni dа оdvоdе оtpаdnе vоdе sа pripаdајućih slivоvа: tzv.  Tоpčidеrski sliv, sliv Žеlеznik – Žаrkоvо, i sliv Žаrkоvо – Čukаricа.   Mеrеnjа nivоа, brzinе i prоtоkа vršеnа su оd аvgustа 2004. dо sеptеmbrа 2005. i to nа  svа  tri  pilоt  mеrnа  mеstа.  Kvаlitеt  vоdе  nа  pilоt  mеrnim  mеstimа  mеrеn  je  pоmоću  dvа аutоmаtskа uzоrkivаčа.  U  tоku  еksplоаtаciје  sistеmа  uоčеnо  је  znаtnо  prisustvо  nеplаnirаnih  kišnih  vоdа  u  sistеmu  zа  upоtrеbljеnе  vоdе.  Оvаkvо  stаnjе  mоžе  biti  pоslеdicа  оštеćеnjа  nа  kаnаlskој  mrеži,  аli  i  nеdоzvоljеnоg  priključеnjа  kišnе  kаnаlizаciје.  Timе  sе  mrеžа  kаnаlisаnjа  upоtrеbljеnih  vоdа  nеplаnirаnо  оptеrеćuје,  а  vеrоvаtnе  su  i  nеpоvоljnе  pоslеdicе  nа  dimеnziје  i  rаd  sistеmа  zа  prеčišćаvаnjе  оtpаdnih  vоdа,  gdе  ćе  sе,  u  budućnоsti оvе vоdе upućivаti.   U  tоku  mеrеnjа  prоticаја  uоčеnо  је  dа  su  vеrtikаlnе  sоndе  zа  prоticај  prеciznе,  аli  prеоsеtljivе nа plivајući nаnоs. Prоizvоđаč ih је u tоku mеrеnjа zаmеniо hоrizоntаlnim  i оnе su rаdilе pоuzdаniје. Оvа iskustvа primenjena su i pri merenju nа izlivimа BKS‐а  gde su odabrani mоdеrniјi urеđајi.  Dа  bi  sе  svеоbuhvаtnо  prаtilа  dеšаvаnjа  nа  slivu  KCS  „Čukаricа”  nа  tri  lоkаciје  je  pоstаvljеnа оprеmа zа mеrеnjе kоličina i intеzitеtа pаdаvinа. Pri izbоru lоkаciја vоdilо  sе  rаčunа  dа  sе  sliv  „pоkriје”  štо  је  mоgućе  rаvnоmеrnije.  Nа  sеvеrоistоčnоm  dеlu  slivа  nаlаzi  sе  zgrаdа  RHMZ‐а  sа  sоpstvеnоm  mеtеrеоlоškоm  stаnicоm  nа  kојој  sе  prikupljајu  pоdаci о pаdаvinаmа. Drugi kritеriјum zа izbоr lоkаciја bilа је bеzbеdnоst  (čuvаnjе)  pоstаvljеnih  kišоmеrа,  pа  је  оdlučеnо  dа  sе  pluviоgrаfi  pоstаvе  u  оkviru  оbјеkаtа BVK nа lеvој (sеvеrnој) zоni slivа.   Pоstаvnjеni su kišоmеri u оkviru pаrcеlа:   CS „Tоpčidеr”   PPV „Bеlе vоdе”   KCS „Žеlеznik”    

  32

 

VE       

OSNOVE Merenje 

 

  Slika 2‐14  Pо оdslivоvi KCS „Čukаricа” sа lо оkаciјаmа pilоtt mеrnih mеstа а 

Mеrеnjа nаа izlivimа BKS‐а  Krajem  200 06.  godine  nаbаvljеnа  је  sаvrеmе еnа  оprеmа  zа  pоtrеbе е  kоntiunаlnоg  mеrеnjа  prrоticаја  i  kvааlitеtа  nа  оssаm  izlivа  Bеоgrаdskе  kаnаlizаciје.  k Mеrеnjа  su  na  početku, u ееkspеrimеnttаlnој fаzi.  Lоkаciје nа kојimа je pо оstаvljеnа mееrnа оprеmаа su:   Izlliv Stаrоg mо оkrоluškоg kkоlеktоrа kоd d „Šеst tоpоllа” 400/240;    Izlliv kоd Stаrоg žеlеzničkоg mоstа; kоlеktоr u Žеlеzničkој ulici 400/240;    Izlliv kоd KCS „Ušćе” 110/1 165;   Izlliv kоlеktоrа iz Kаpеtаn M Mišinе ul, 10 00/150, KCS „„Dоrćоl”;   „G Glаvni izliv”, nizvоdnо оd Pаnčеvаčkо оg mоstа; kоlеktоr 300/4 450    Prrvi izliv nа kо оlеktоru Ø1200 nа Аdi Hu uјi;   Drrugi izliv nа kkоlеktоru Ø1 1200 nа Аdi H Huјi;   Izlliv u Višnjici, kоlеktоr 80//120 (Ø1500 0, Ø800) ;  Meri se:      

prrоticај  nivо   tееmpеrаtura  pH H vrеdnоsti  еlеktroprоvоd dljivоst  

U lаbоrаtоrriјskim uslоviimа mеre se:   su uspеndоvаnее mаtеriје   hееmiјskа pоtrо оšnjа kisеоnikа (HPK)   biološka potro ošnja kiseonika (BPK5)   fо оsfаti i nitriti      

  MA   

3 33 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    еrеnjа nа kаnаlizаciоnim m crpnim stаnicаmа  Mе Mееrеnjе prоticcаја nа pоtisn nоm vоdu    vod izz KCS Čukаriicа: u prоšlо оsti pоvrеmе еnо i nеpоuzzdаnо; od јаnuаrа 2006..  inоvirrаni еlеktrоm mаgnеtni mееrаč u kontinualnom radu u.   vod  iz  fеkаlnоg  dеlа  KCS  „Žеlеzničkа  „ stаnicа”:    еlеktrоmаgn nеtni  mеrаčč  оkа.  prоtо  vod  izz  KCS  „Zеmu un  pоljе”:  dvvа  ultrаzvučnа  mеrаčа  (nа  ( оbа  pоtisа,  kišnоm  i i fеkаln nоm).  Mееrеnjе nivоа  Kоn ntinuаlnо  mеrеnjе  m nivоаа  vоdе  u  crp pilištimа  zаp pоčеtо  је  sа  uvоđеnjеm  frеkvеntnih h  rеggulаtоrа  nа  pumpаmа  u  KCS.  Pо оdаci  о  nivvоimа  priku upljајu  se  kоntrоlnо  k u u  kоm mаndnim  cееntrimа  nа  KCS  K „Gаzеlа”  i  „Mоstаr”  a  аutоmаtizаciја  i  cеn ntrаlizоvаnо о  uprrаvljаnjе KCSS sprоvеdi see korišćenjem m оptičkih kааblоvа koji su u postavljenii kroz sistеm m  kоllеktоrа.   Nа  izlivu kоd K KCS „Ušćе” m mеri sе nivо  rеkе Sаvе i m mоgućе je аutоmаtsko p prеbаcivаnjаа  о vо оdа  u  rеcip piјеnt  sа  grааvitаciоnog  nа  rеžim  pо оtiskivаnjа  i i rеžžimа  rаdа  оdvоđеnja  оbrrnutо.   Iakko  u  početnoj  fazi,  mеrrеnjа  u  BKS‐‐u  pored  up pravljanja  sisstemom  om mogućavaju  i i prikupljanje  pо оdаtаkа.  Njih hov  оbim  jee  dоvоljаn  i  zа  prаktičnu  primеnu  pri  tаrirаnju u  oji se koristi u u rаzvојu i prrојеktоvаnju.  mааtеmаtičkоg simulаciоnоg mоdеlа ko

  Slika 2‐15  Mееrеnjа u Bеоgrrаdskоm kаnаliizаciоnоm sistееmu  

 

  3 34

 

VE       

OSNOVE Modeliranje 

 

 

3 MODELIRANJE  3.1

MATEMATIČKI MODELI VODOVODNIH  SISTEMA 

Primena  Značaj i formiranje  Projektovanje potpuno novog vodovodnog sistema retko se pojavljuje u hidrotehničkoj  praksi.  Češći  zadatak  je  rekonstrukcija  i  proširivanje  postojećih  vodovodnih  sistema.  Upravo  zato  je  prvi  zadatak  projektanta  da  detaljno  prouči  postojeći  sistem,  njegove  karaktristike,  nedostke,  rezereve  itd.  U  tom  poslu  ogroman  značaj  ima  matematički  model.  Ovaj  pojam  ne  podrazumeva  samo  skup  naredbi  programskog  jezika  kojim  se  obavlja određeni proračun. Za uspešan rad modela neophodno je formirati celinu koja  se sastoji od podataka koji opisuju sistem i njegove karakteristike, početne i granične  uslove,  parametre,  konstante  i  funkcije,  tako  da  zajedno  verno  prikažu  analizirane  fizičke pojave. Model vodovodnog sistema, uz programski paket, sadrži i:   podatke o tehničkim karakteristikama vodovodnog sistema,   podatke o radu vodovoda: proizvodnji i potrošnji vode, gubicima itd. i   početne i granične uslove koji definišu rad sistema i ograničenja u tom radu.   Faze rada na formiranju matematičkog modela su, generalno, sledeće:   utvrđivanje zadatka modela,    prikupljanje raspoloživih podataka,   priprema podataka u računarski čitljivoj formi,   izrada prve verzije modela,   kalibracija modela za postojeće stanje vodovoda,   analize ustaljenih režima rada,   analize neustaljenih režima rada,   razrada rezultata analize postojećeg stanja,   promene konfiguracije mreže i ponavljanje računice za novo stanje,   usavršavanje modela u skladu sa promenama na vodovodnom sistemu.   Kritična  faza  rada  na  matematičkom  modeliranju  je  prikupljanje  podloga.  U  većini  slučajeva  nije  moguće  nabaviti  sve  raspoložive  podloge,  često  nema  vremena  za  dodatna merenja, studije i analize, pa se to može nadoknaditi aktivnom saradnjom sa  službama vodovoda. Glavni izvori podataka su:    projektna dokumentacija vodovoda,    dnevnici rada sistema, pogona i objekata,   planovi rada, izveštaji o radu, prethodno urađene studije i analize,   obilazak pogona i objekata,   usmene informacije dobijene od osoblja,   podaci iz literature i drugih projekata,   posebno organizovana merenja u sistemu.     MA   

35 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Najsigurniji izvori podataka su kompjuterizovane baze podataka.   Do  faze  kalibracije  modela  nema  nikakve  garancije  da  formirani  matematički  model  uopšte  odgovara  stvarnom  stanju  u  vodovodnom  sistemu.  Generalno,  kalibracija  obuhvata:    utvrđivanje  početnih  i  graničnih  uslova  na  realnom  sistemu  za  izabrane  karakteristične režime rada (dan sa srednjom i maksimalnom potrošnjom),   registrovanje promena u realnom sistemu tokom određenog perioda,   poređenje rezultata proračuna sa opažanjima u sistemu,   analiza razlika i usavršavanje modela.   Razlike  (odstupanja)  mogu  biti  posledica  grešaka  u  podacima,  grešaka  pri  merenju,  nedostataka modela i nepoznavanja stvarnog stanja sistema.   Prvo se vrši  analiza  osetljivosti  modela na parametre usvojene  iz literature i iskustva  (koeficijenti  trenja  u  cevima,  karakteristike  zatvarača,  crpki  itd).  Variranjem  tih  hidrauličkih  parametara  u  okviru  prihvatljivih  granica  ustanovljava  se  da  li  je  moguće  postići bolje slaganje računa i merenja.  Usvajanje  vrednosti  koeficijenata  trenja  van  realnih  granica  ne  vodi  rešenju.  Ako  su  gubici energije zaista veliki treba utvrditi da li postoji neki lokalni otpor. Ako ovi napori  ne urode plodom, uz pomoć osoblja vodovoda treba otkriti činjenice koje nisu poznate.  Analiza  ustaljenih  stanja  u  vodovodnim  sistemima  obuhvata  sledeća  karakteristična  stanja:    maksimalnu časovnu potrošnju u danu maksimalne potrošnje,   minimalnu časovnu potrošnju u istom danu,   srednju dnevnu potrošnju,   minimalnu potrošnju u danu normalne potrošnje (najveći radni pritisci),   forsiranje pojedinih pravaca snabdevanja vodom.   Ovo su redovna eksploataciona stanja, a pored njih uzimaju se u obzir i neredovna:    dan izuzetno visoke potrošnje vode,   smanjenje proizvodnih kapaciteta,   otkazivanje važnih objekata vodovodnog sistema,   isključivanje pojedinih primarnih dovoda.   Za  formiranje  celovitog  suda  o  radu  jednog  vodovodnog  sistema  neophodne  su  kontinualne  simulacije.  Vrše  se  za  ceo  dan  (0–24  h)  ili  duže  (2–3  dana),  a  početno  stanje objekta uzima se prema postojećim dnevnim izveštajima rada sistema. Rezultati  kontinualne  simulacije  predstavljaju  konačnu  verifkaciju  rešenja.  Utvrđuje  se  uloga  svakog  pojedinačnog  objekta  u  sistemu,  njihova  iskorišćenost,  potrošnja  električne  energije,  ponašanje  sistema  u  celini.  Kontinualnom  simulacijom  utvrđuju  se  pouzdanosti izabranog načina upravljanja, ekonomičnost rada sistema itd.  Zadatak matematičkog modela  Matematički  model  vodovodnog  sistema  simulira  ponašanje  stvarnog  sistema  u  različitim  pogonskim  situacijama:  redovnim  i  neredovnim.  Elementi  vodovodnog  sistema  (crpne  stanice,  rezervoari,  distributivna  mreža  i  regulacijski  organi)  predstavljeni  su matematičkim  alatima  koji su  ustaljeni  u  tehničkoj praksi.  Relevantni  podaci o sistemu i njegovom radu uklapaju se u okviru modela u skladnu celinu. Kako  gotovo po pravilu neki deo informacija nedostaje, koriste se iskustva sa sličnih sistema i  merenja  hidrauličkih  veličina  na  njemu.  Otuda  potreba  da  se  model  tarira.  Proces  tariranja podrazumeva izvršavanje više proračuna i analize rada sistema u situacijama  kada  postoje  merenja.  Upoređivanjem  izračunatih  i  izmerenih  veličina  određuje  se  odstupanje  matematičkog  modela  od  stvarnog  stanja  sistema  i  uvode  potrebne  korekcije  sve  dok  se  ne  dostigne  odgovarajuće  slaganje.  Tariran  matematički  model    36

 

VE       

OSNOVE Modeliranje 

  omogućava  da  se  sistemom  bolje,  pouzdanije  i  ekonomičnije  upravlja.  Pruža  velike  mogućnosti za dograđivanje i usavršavanje sistema.  Kontinuiranom  i  pojedinačnom  simulacijom  različitih  situacija  dobija  se  odgovor  na  pitanja kao što su: koje pravce snabdevanja vodom i u kojoj meri treba rekonstruisati,  određivanje  optimalnih  pogonskih  karakteristika  objekata,  troškova  investicione  izgradnje i kasnijeg održavanja, itd.   Teorijske osnove modela 

Savremeni  vodovod  može  da  sadrži  sve  ili  neke  od  ovih  elemenata,  sa  različitim  rasporedom.  Oni  se  mogu  u  celosti  opisati  matematičkim  sredstvima  i  uključiti  u  matematički  model.  Osnovna  ideja  je  da  se  stvarni  vodovodni sistem predstavi skupom čvorova i linija (cevi).  Stanje  ovog  sistema  u  ma  kojem  trenutku  zavisi  od  graničnih uslova:    trenutne potrošnje vode,   nivoa vode u rezervoarima,   trenutnog režima rada crpnih stanica,   trenutnog položaja regulacionih organa. 

City of AVALON Inter-1

RHighL

LocDem

Lake

RMidL

MainPS

Culdesac

HighZone

HZ-3

OutBTwr Village NW

In-BTwr Cent_dis N_Ind NW_to_N

Boost-In

RZoneA

TransOut

North NE

BoostOut

RZoneB

East

Center West

Hotel-1 SW

South

Hotel-2

SE

WellPump

Old-PS Ind-Zone

ConTank

DeepWell

B/H-2 B/H-1 Indust-1 Indust-2 Avalon

Indust-3 Old-BH1

Old-BH2

Slika 3‐1  Model vodovoda grada Avalona 

Granični  uslovi  u  sistemu  menjaju  se  tokom  vremena:  potrošnja  vode  osciluje  tokom  dana, nivo u rezervoarima varira, crpne stanice uključuju i isključuju pojedine agregate  itd.  Međutim,  ukoliko  je  sve  normalno,  te  promene  se  odvijaju  relativno  sporo.  Potrebno  je  najmanje  15  i  više  minuta  da  bi  se  ukupna  slika  strujanja  osetnije  promenila.  Dakle,  redovan  rad  se  odlikuje  postepenim  menjanjem  stanja,  pa  sistem  prolazi kroz skup ravnotežnih ustaljenih stanja. Prava slika o radu i ponašanju sistema  dobija  se  kontinualnim  simuliranjem  rada,  najmanje  nekoliko  časova.  Promene  se  dešavaju relativno sporo (osim kada je reč o havariji). Dakle, može se pretpostaviti da  promene  unutar  jednog  koraka  simulacije  (obično  15  minuta)  nisu  značajne  za  ceo  vodovodni sistem.   Faze izrade modela  Izradu matematičkog modela vodovodnog sistema čine tri faze:    formiranje,   kalibrisanje,   tariranje.   Formiranje  modela  predstavlja  unos  svih  potrebnih  geometrijskih  i  ostalih  elmenata  sistema koji čine skup datoteka neophodnih za računsko funkcionisanje programa.   Kalibracija  modela  je  deo  posla  u  kome  se  na  osnovu  podataka  o  potrošnji,  dnevnih  izveštaja o radu, kao i teorijskih ili kataloških vrednosti hidrauličkih parametara sistema    MA 

HZ-2

N_Dist Ind_n

 

 

HZ-1

OutHZBst

PBC

In-HZBst

Inf-PBC

RTower ParkTwr

RLowL

Inter-2

MainSrce

Trans-In

Tipičan vodovodni sistem sastoji se iz sledećih  elemenata:   izvorišta,   postrojenja za pripremu vode,   distributivne mreže,   pumpnih stanica,   rezervoara, prekidnih komora i vodotornjeva,   regulacionih  organa:  reducira  pritiska,  regulatora  protoka, zatvarača itd.,   priključaka potrošača.  

37 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    pokušava  variranjem  pojedinih  parametara  postići  što  je  moguće  bolje  poklapanje  sračunatih podataka o radu sistema sa registrovanim.  Tariranje  modela  predstavlja  fazu  dogradnje  gde  se  na  osnovu  izmerenih  vrednosti  hidrauličkih  parametara  vrši  konačno  „doterivanje”  modela  koji  tek  tada  predstavlja  sasvim pouzdanu podlogu za dalji rad.   Podloge i formiranje modela  Složene procedure prikupljanja podloga i formiranja matematičkog modela najbolje se  može  objasniti  na  primeru  Beogradskog  vodovoda,  gde  su  se  odvijale  tokom  kasnih  devedesetih godina prošlog veka. Beogradski vodovod je razuđen sistem podeljen na 4  visinske  zone  sa  25  crpnih  stanica,  25  rezervoara,  5  postrojenja  za  pripremu  vode  i  velikim  brojem  cevnih  veza.  U  prvoj  fazi  formirani  su  hidraulički  modeli  za  svaku  visinsku zonu posebno.  Geometrija sistema  Za  formiranje  datoteka  o  geometriji  sistema  korišćeni  su  detaljni  listovi  teritorije  Beograda  razmere  1:5.000  sa  ucrtanom  mrežom  primarnih  i  distributivnih  cevovoda  prečnika  većih  od  150  mm.  Položaj,  prečnici  i  veze  cevovoda,  stepen  zatvorenosti  zatvarača  i  granice  visinskih  zona  uneti  su  na  osnovu  podataka  iz  situacija  razmere  1:1.000 i uz pomoć radnika pogona vodovodne mreže.  Demografske podloge   Korišćeni  su  podaci  Zavoda  za  statistiku  o  broju  stanovnika  Beograda.  Kao  najmanja  statistička jedinica za demografske projekcije usvojena je mesna zajednica. Za potrebe  prostorne  raspodele  potrošnje  vode  izvršen  je  raspored  potrošača  preko  veličine  površine  mesne  zajednice  koja  pripada  određenoj  zoni  snabdevanja  vodom,  uz  pretpostavku ravnomerne gustine stanovništva na celokupnoj teritoriji.  Podaci o potrošnji vode   Analize  raspodele  i  veličine  potrošnje  vode  u  gradu  bazirale  su  se  na  podacima  o  fakturisanoj  potrošnji  vode  i  popisu  stanovništva  a  upotpunjene  su  različitim  informacijama  o  broju  i  rasporedu  stanovnika.  Popis  stanovništva  iz  1991.  dao  je  zvanične podatke o broju stanovnika u Beogradu.  Radi  utvrđivanja  rasporeda  i  količina  vode  prema  tipu  potrošača  razdvojena  je  potrošnja građana od potrošnje privrede, ustanova, industrije i među njima značajnih  potrošača. Kao kriterijum za određivanje „značajnog potrošača” usvojena je potrošnja  od  2  l/s  i  tako  utvrđena  potrošnja  po  svim  visinskim  zonama.  Pribavljeni  su  podaci  o  fakturisanoj  potrošnji  vode  za  oko  72.000  vodomera  stanovništva  i  na  oko  8.000  vodomera  komercijalnih  potrošača.  Ovako  dobijeni  podaci  predstavljaju  srednju  godišnju  potrošnju.  Ne  sadrže  gubitke  u  sistemu  na  putu  do  vodomera,  pa  tako  predstavljaju srednje neto godišnju potrošnju vode.   Na osnovu godišnjeg izveštaja o radu i podataka o fakturisanim količinama vode dobija  se razlika potisnute i fakturisane vode. Usvojena je linearna raspodela gubitaka na celoj  distributivnoj  mreži.  Na  osnovu  sračunate  bruto  potrošnje  određene  su  srednje  godišnje specifične potrošnje.  Za  hidrauličku  analizu  bitan  je  rad  sistema  u  najopterećenijem  režimu.  Definisane  su  razlike  između  srednje  godišnje  i  maksimalne  dnevne  potrošnje.  Uočeni  su  dani  sa  maksimalnom i srednjom dnevnom potrošnjom, merodavni za analizu rada sistema.  Podaci o objektima sistema   Pored  podataka  o  godišnjoj  proizvodnji  i  potrošnji  vode,  prikupljeni  su  i  oni  o  geometrijskim  i  pogonskim  karakteristikama  kapitalnih  objekata  (rezervoara  i  crpnih    38

 

VE       

OSNOVE Modeliranje 

  stanica),  kao  i  podaci  o  njihovom  radu.  Zbog  nedostatka  podataka  o  stvarnim  karakteristikama  (pre  svega  realne  Q–H  krive  crpnih  stanica),  radi  eliminisanja  netačnosti  hipoteza,  nametala  se  potreba  kontinualnih  i  sistematskih  merenja  u  sistemu. Formiranjem ovog matematičkog modela učinjen je kvalitativni iskorak jer su  prvi  put  na  celovit  način  uzete  u  obzir  sve  raspoložive  podloge  u  Beogradskom  vodovodu, makar one bile i nedovoljno pouzdane.   Detaljni dnevni izveštaji o radu sistema   Pošto  formiranje  matematičkog  modela  i  kontinualna  simulacija  rada  pretpostavljaju  unošenje  podataka  o  dnevnom  radu  objekata  obrađeni  su  svi  relevantni  podaci  o  godišnjem,  sezonskom  i  dnevnom  radu  sistema.  Obradom  tih  podataka  izdvojeni  su  dani  sa  vršnim  potrošnjama.  Dnevni  izveštaji  o  radu  sistema  upoređivani  su  sa  rezultatima kontinualne simulacije i tako se obavljao iterativni postupak „kalibrisanja”  matematičkog modela.  Dijagrami neravnomernosti potrošnje  Koeficijenti  dnevne  neravnomernosti  potrošnje  određeni  su  bilansiranjem  količina  za  dane  sa  vršnim  i  srednjim  dnevnim  potrošnjama  vode,  a  prema  podacima  o  radu  objekata  iz  dnevnih  radnih  izveštaja.  Izvršene  su  analize  30  dana  sa  maksimalnim  dnevnim  potrošnjama  i  za  merodavan  dan  sa  srednjom  dnevnom  potrošnjom.  Za  merodavne dane su dobijeni dijagrami dnevne neravnomernosti potrošnje za pojedine  kategorije stanovništva. Za značajne potrošače (industrija, bolnice, ustanove) korišćeni  su dijagrami neravnomernosti iz literature.  Formiranje i verifikacija modela  Model rada distributivnog sistema je formiran korišćenjem:    karakteristika  crpnih  stanica  na  osnovu  stvarnih  elemenata  i  kataloških  karakteristika crpki,   stvarnih karakteristika rezervoara,    položaja vodovodne mreže prečnika većih od 150 mm,    teorijske  vrednosti  koeficijenata  linijskih  i  lokalnih  gubitaka  energije  u  vodovodnoj mreži,   raspodele  potrošnje  vode  na  osnovu  fakturisane,  ekstrapolovane  na  nivo  maksimale dnevne.  Pojedini  hidraulički  elementi  ovako  formiranog  modela  (Q–H  krive  agregata  i  koeficijenti linijskih gubitaka) pretpostavljeni su u granicama realno mogućih vrednosti,  na  osnovu  registrovanih  režima  rada  BVS,  kao  i  povremenih,  nesistematskih  merenja  pritisaka u mreži.   Postupak  kalibracije  sastojao se od postizanja  sličnosti  ciljnih  i računskih parametara.  Referentne veličine tokom proračuna bile su napor i protok kod crpnih stanica i nivoi u  rezervoarima jer su to definitivno i unapred poznati parametri tokom celog računskog  dana. Koristeći  razlike  koje su  se  javljale u  pojedinim  proračunima  tokom  kalibrisanja  korigovana je potrošnja po pojedinim zonama.  Da  bi  se  definisao  pravilan  raspored  maksimalne  potrošnje  bilo  je  potrebno  u  svim  zonama podeliti konzum na podkonzume. Faktor raspodele potrošnje vode ne može se  odrediti  tačno  ali  se  na  osnovu  analize  više  dana  sa  vršnim  potrošnjama  trend  preraspodele  može  proceniti.  Tamo  gde  rezultati  kalibrisanja  po  zonama  neznatno  odstupaju  od  linearnosti  pri  povećanju  potrošnje,  korigovanje  maksimalne  specifične  potrošnje bi bilo neopravdano. Za pojedine dane su dobijena izvesna odstupanja, što je  posledica  više  faktora  koji  se  ne  mogu,  bez  detaljnih  merenja  na  sistemu,  pripisati  isključivo preraspodeli potrošnje.   

 

  MA   

39 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

3.2

M MODEL BEOGR RADSKO OG  V VODOVODNOG G SISITTEMA 

Maatematičko m modeliranje B Beogradskogg vodovodno og sistema počelo je još  davne 1975..  Ran nih  osamdeesetih  nastao  je  prograam  za  matematičko  modeliranje  m –  WESNET..  Beo ogradski  vo odovodni  sisstem  je  zb bog  svoje  složenosti  s (vviše  hidrauličkih  zona,,  posstrojenja  za  pripremu  vode,  v rezervvoara  i  crpniih  stanica)  poslužio  p kao o  poligon  zaa  pro ogramiranje i rešavanje p problema.  Pod daci o crpnim m stanicamaa i rezervoariima su unošeni ručno. Koordinate taačaka bile su u  relaativne,  bez  grafičke  pre edstave.  Rezzultati  simulaacije  su  bili  samo  u  obliku  tabela  i i dijaagrama.  Zbo og  malog  brroja  čvorova  i  deonica  na  raspolaganju  beogradski  vodovod dni  sistem  je e  bio o  modeliran  po  zonamaa.  Kao  gran nični  uslovi  za  ulaz  u  sistem  s defin nisana  su  ilii  posstrojenja  sa  fiksnim  nivoom  ili  crrpne  stanicee  sa  kapacittetom  ili  reezervoari  zaa  graavitacionu distribuciju vo ode. Kao izlazz iz modelirane zone dob bijan je rad crpne stanice e  kao o transfer čvvor ili rezervo oar iza koga  je definisan  transfer čvo or ili čvor sa  potrošnjom..  Ti ččvorovi su ob buhvatali po otrošnju cele  zone koja see snabdevalaa kao izlaz izz modelirane e  zon ne. 

  Slika 3‐2  Šem ma vodovodnog sistema Beogrrada 

 

 

  40 4

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

   Model  je  razvijan  bezz  korišćenjaa  digitalnih  ni  podaci  o  podloga.  Zaa  kalibraciju  su  korišćen nivoima  vode  u  rezervo oarima,  kao  i  podaci  o  pritiscima u  radu pumpi u crpnim sttanicama i p nim tačkamaa na mreži.  pojedinim kkarakterističn Podaci  o  pumpama  (Q Q–H  krive)  unošene  u su  1990.  postojjalo  je  nekoliko  verzija  ručno.  Od  1 programa  WESNET.  U  U početku  su  s visinske  o  pojedinačno,  dok  u  zone  modeelirane  samo poslednjoj  verziji  (Wessnet  32)  billo  moguće  model kompleetne vodovo odne mreže  napraviti m sa  svim  zon nama.  Grafiččka  prezentaacija  mreže  bila je loša aa rezultati simulacije su m mogli da se  prikažu  saamo  u  saččuvanim  čvorovima  i  cevima.  U  poslednjojj  verziji  Wesnet  W 32  ogera  moglii  su  da  se  rezultati  merenja  sa  lo integrišu  u  model  i  daa  se  koriste  u  procesu  kalibracije.  Slika 3‐3  Ma aska za upotreb bu programa W WESNET 

matematički  model  Beo ogradskog  vo odovodnog  ssistema  razvvija  se  pomoću  Od  2003.  m programsko og paketa InfoWorks WSS. Prelazak n na novi softvver nije bio kkomplikovan n jer  je njegovo jjezgro bilo zaasnovano naa programu W WESNET ali jje pružio svee prednosti rada  u Windows okruženju.  o da se koristi novi progrram za modeeliranje, mod del beogradsskog  U trenutku kad je počeo j imao  54 40  čvorova,  4  postrojeenja  za  preečišćavanje,  23  vodovodnogg  sistema  je  rezervoara,   30  crpnih  stanica  s i  575 5  km  cevovo oda.  InfoWo orks  je  omoggućio  korišćeenje  modeliranja.  Bilo je mogu uće kontinuaalno  različitih maapa i karata  kao podlogaa prilikom m praćenje  reezultata  sim mulacije  za  sve  s elementte  modela  (čvorove,  ceevovode,  crpne  stanice, rezervoare...). O Ostvarena jee i direktna vveza sa progrramima koji podržavaju G GIS,  što znači daa se podaci o o vodovodnojj mreži direkktno razmenjjuju između modela i GISS‐a. 

  Slika 3‐4 4  Maska za upo otrebu program ma InfoWorks W WS 

  MA   

4 41 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    U  periodu  od  2003–2005.  postojeći  model  je  usklađivan  sa  novim  programom.  Novi  program je pružao mogućnost da se kao osnova koriste georeferencirane karte, pa se  tako  postojeći  model  mogao  očistiti  od  nedovoljno  tačno  ucrtanih  trasa  i  dužina  deonica. 

1128 75.00

1129 73.20

1142 77.00

1

1130 77.00

  Slika 3‐5  Vodovodna mreža iz starog modela – odstupanja od karte 

 

1128 75.00

1129 73.20

1142 77.00

1140 85.00 1130 77.00

1131 75.60 1139 85.00

1138 98.00 1133 75.80 1134 75.80

 

Slika 3‐6  Vodovodna mreža u programu InfoWorks WS – tačniji položaj cevi 

          42

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

  m je  obu uhvatao  sve  visinske  zo one,  ali  samo o  magistraln ne  cevovodee  sa  Prvobitni  model  prečnicima većim od 30 00 mm, izuzeetno u prigradskim deloviima i do 200 mm.  e sve crpne sstanice, svi rrezervoari, p postrojenja zza prečišćavaanje  U modelu ssu definisane vode  za  piće  i  Prvi  tu unelski  dovo od.  Pored  ko orišćenja  GIS‐a  za  geom metriju  sisteema  CADA.  Na  osnovu  o mereenja  i  podattaka  sa  SCA ADA  sistemaa  su  korišćen  je  i  sistem  SC proveravani rezultati modeliranja – vršena je kalibracija. 

  Slika 3‐7  Kalib bracija modela a  

05.  i  2006.  go odine  urađeen  je  projekaat  „Poboljšan nje  sistema  za  snabdevaanje  Tokom  200 vodom u Beeogradu”. Projekat je finaansirala francuska vlada kroz fond FA ASEP.  Zadaci ovogg projekta su bili:   Prikkupljanje  i  provera  p pod dataka  o  disstributivnoj  mreži  m prve  visinske  zon ne  i  njih hova digitalizzacija   Dettaljna analizaa podataka i rezultata u p pilot zoni   Pod dzoniranje  u  okviru  prvee  visinske  zo one  i  predlog  razvoja  u  cilju  smanjeenja  prittisaka u mrežži   Trening  i  obukaa  mladih  inžženjera  koji  će  ć raditi  u  nastavku  n pro ojekta  u  ostaalim  ma.  visinskim zonam Prikupljanje e podataka  Nakon  što  je  urađena  digitalizaccija  u  programu  AutoC CAD,  kojom m  je  definisana  ma  i  čvorovii,  definisanii  su  i  poliggoni  vodovodna  mreža  sa  svojim  karakteristikam utar  potrošnje.  ZZa  svaki  čvor  je  definisaan  po  jedan  poligon  koji  predstavlja  granicu  unu koje  se  nalaaze  svi  potrošači  čija  je  potrošnja  pridodata  p u  tom  čvoru.  Potrošnja  jee  na  osnovu adreese potrošačča koja se naalazi u okviru u jednog od p poligona prid družena čvorru u  tom  poligon nu.  Zatim  jee  u  okviru  svvakog  čvora  vrednost  po otrošnje  razzvrstana  na  više  v kategorija  (domaćinstva ( a, industrija,, obrazovanje, ...). Sve o ove vrednostti su dobijene iz  baze  podattaka  Službe  naplate.  Ovvi  podaci  se  čuvaju  tabeelarno  u  pro ogramu  EXCEL  i  nakon  uvođ đenja  poligo ona  u  modeeliranje  olakkšana  je  njih hova  proverra  i  korekcija  u  hidrauličkom m modelu.   

  MA   

4 43 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 3‐8  Polig goni i pripadaju ući čvorovi u prrvoj visinskoj zo oni 

 

  Slika 3‐9  Baza a podataka o p potrošačima 

  Nakon  ovoga,  distributivn na  mreža  jee  iz  programa  AutoCA AD  uvežena  u  program m  oWorks  WSS,  dok  su  kaarakteristike  crpnih  stan nica  i  rezervvoara  unetee  ručno.  Naa  Info osn novu merenjja na 73 merrna mesta (30 na SCADA sistemu, 28 stalnih i 15 privremenih h  meesta na teren nu) urađeni ssu dijagrami potrošnje.  Kallibracija mod dela  Kallibracija  u  okviru  modella  zasnivala  se  na  podacima  dobijenim  iz  SCAD DA  sistema  i i Sekktora za konttrolu i meren nje. Kalibraciija je zasnovaana na slede ećoj metodollogiji:   unošen nje vrednostii potrošnje p po čvorovimaa    iteracije   analiza razlike rezultata dobijen nih u modelu u i podataka sa merenja.     44 4

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

  Primeri kalibracije modeela dati su naa sledećim dijagramima: 

C a l_L eft_ _0 7 1 2 0 5 L iv e D ata

M ax 6 7 5 .9 4 4 6 7 6 .0 0 0

M in 4 2 1 .5 1 3 4 1 8 .0 0 0

F low (l/s ) R M S D iffe re nc e 8 .4 9 4 0 .0 0 0

P e rc ent D ifferenc e 1 .1 3 7 0 .0 0 0

V olume (M l) 5 1 .9 6 2 5 1 5 0 2 9 4 9 .9 8 8

 

Slika 3‐10  Kalibracijija: CS Bežanija a 

     

  Slika 3‐11 1  Kalibracija: reezervoar Pionirr 

   

  MA   

4 45 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

Slika 3‐12  Kallibracija: Pančeevački most 

   

  46 4

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

  Analiza pod dataka i rezu ultata u pilott zoni  Zadatak  ovvog  dela  pro ojekta  je  bilo  određivanje  vrednossti  kompone enata  koje  čine  č ukupnu pro oizvodnju vod de:   Gubicci na mreži – – uzvodno od d vodomera ((na zatvaračima, vezamaa, priključcim ma...)   Gubicci iza vodomera   Nefakkturisana potošnja – zalivvanje, pranjee ulica i ilegaalni priključcii   Stvarrna potrošnjaa   

  Slika 3 3‐13  Komponen nte bilansa pro oizvedene vodee 

   

  Sllika 3‐14  Šema a vodovodne m mreže pilot zonee   

  MA   

4 47 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    0,5  km,  sa  prečnicima  ce evovoda  od  100  do  250 0  Ukupna  dužinaa  mreže  pilot  zone  je  10 m.  Analizom m  baze  pod dataka  je  zaaključeno  da  d su  potro ošači  u  zon ni  uglavnom m  mm dom maćinstva i d da je ukupan n broj stanovvnika 14.000..   Pilo ot  zona  je  bila  podeljenaa zatvaračim ma  na četiri p podzone  kojje su  međusobno  mogle e  da  budu  izolovvane.  Tokom m  rada  praćeene  su  vrednosti  protokka  na  6  i  prritisaka  na  7  7 ma od 10 min nuta. Na sled dećim dijagrramima date e  meernih mesta  u vremenskiim intervalim su  vrednosti m merenja u tokku jedne ned delje u mese ecu avgustu, kada je pottrošnja vode e  najjveća. 

  Slika 3‐15  Vreednosti očitanee sa merača pro otoka 

    osti maksimaalnih i minim malnih protoka, odnosno o  Na  dijagramima se mogu vvideti vredno nosti protokaa u toku noći.  vreednosti gubittaka na mrežži koji predstavljaju vredn   Tabela 3‐1 Vreednosti dobijen ne analizom na a pilot području u 

Baza podaataka pilot oblassti Brooj Sektor Broj sstanova stanara 1 2 3 4 Ukupno

1 570 1 746 926 690 4 932

4 510 4 913 2 4334 1882 1 3778

 

362 1788 414 0077 183 6822 155 2933 1 115 1660

220 231 207 234 223

Ulaz u mrežu 08.2005. (m3/dan) 1 026 1 061 503 545 3 135

 

  48 4

 

Služžba naplate Naplaćeno Potrošenoo u 2004 u 20044 (m3) (l/st/dan)

Kampanjaa merenja i čitannje vodomera Potrošnjaa u Izmerenno Potrošenoo mreži 08.2005. 08.2005. 08.20055. (m3/dann) (l/st/dan) (l/st/dann) 227 870 192 216 1 0222 195 207 450 175 299 365 181 229 2 7077 188

Efikasnost ulaz/izlaz (%) 86 96 89 67 86

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

  noj  tabeli  daat  je  prikaz  rezultata  merenja  u  okkviru  ovog  projekta,  p koji  su  U  prethodn upoređeni ssa podcima  iz Službe za  naplatu za 2 2004. i sa vreednostima kkoje su dobijene  sumiranjem m  očitavanja  vodomera  u  svim  zgrradama  u  okviru  pilot  zone.  Proseečna  vrednost po otrošnje dob bijena iz bazee Službe za n naplatu iznosi 233 l/stan n/dan, proseečna  vrednost do obijena mereenjem proto oka u podzon nama iznosi  229 l/stan/d dan, a proseečna  vrednost  do obijena  sabiiranjem  vred dnosti  očitan nih  na  počeetku  i  na  kraaju  vremensskog  intervala  kaada  je  rađen n  projekat  izznosi  188  l/sstan/dan.  Naa  osnovu  ovo oga  je  dobijena  vrednost  od  86%,  kojaa  predstavljaa  odnos  kolličine  vode  koja  dođe  do  vodomera  i  de koja je ušlla u područjee pilot zone, odnosno „effikasnost mrreže”.  količine vod U  drugom  delu  projekkta  analizirane  su  vrednosti  noćnee  (minimalnee)  potrošnjee  (u  ova  pre  pod dne).  Upoređ đivane  su  vreednosti  prottoka  na  ulazzu  u  periodu  od  3  do  5  časo dnosti na meeračima protoka koji su p postavljeni naa osam zgrad da  pilot zonu i ukupne vred

  Sllika 3‐16  Vredn nosti protoka zza osam zgrada a 

Tabela 3 3‐2  Pojedinačn na i ukupna ana aliza protoka za osam zgrada a 

Sektor

Kućni broj

Broj vodomeera

1 275 1 1 255 9 2 207 35 2 211 36 2 191 42 2 189 43 2 187 45 2 169 52 v Srednja vrednost Srednja vrednost v bez zgrade z 255

Grešška Merenja (%) -4,55 -17,,7 Stooji +3,0 -7,55 -0,88 +9,1 stojji -5,55 -0,11

Potroošnja u zgradi (l/st//dan) 194 292 270 191 198 215 157 159 206 194

Qmin m noćna 3-5 3 h (m3/h) 1,02 1,89 1,35 0,51 0,22 0,22 1.02 0,24 0,85 0,7

Qmin po poo stanaru (l/st/h) 3,0 8,1 6,7 1,9 1,1 1,8 3,9 1,0 3,5 2,8

        MA   

4 49 

Broj stanara 342 235 200 266 195 125 260 242 1865 1630

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Zgrada sa brojem 255 je izuzeta iz uzorka zbog velike greške vodomera. Na ovaj način  se  došlo  do  potrošnje  od  194  l/stan/dan,  što  je  veličina  veoma  bliska  vrednosti  dobijenoj  kada  su  merenja  rađena  na  celom  pilot  području  (188  l/stan/dan).  Druga  značajna vrednost koja je dobijena je minimalna potrošnja po stanovniku od Qminstan  =  2,8 l/stan/dan.  Tabela 3‐3  Analiza minimalne potrošnje primenjena na celo pilot područje 

Sektor

1 2 3 4 Ukupno

Baza podataka pilot oblasti Broj Broj Dužina starih zakočenih mreže vodomera vodomera (m) 34 40 35 69 178

4 7 5 3 19

1 927 3 051 2 904 2 639 10 520

Kampanja merenja i snimanje protoka u 8 zgrada Qmin noćna 3-5 Curenje Curenje Efikasnost protok zapremina mreže h (m3/h) (m3/d) (%) Izmereno (m3/h) 22 9 225 78 22 8 198 81 9 2 52 90 17 12 286 48 70 32 761 76

Qmin noćna 3-5 h Sračunato (m3/h) 12,6 13,8 6,8 5,1 38,0

Curenje po dužini mreže (l/dan/m) 117 65 18 108 72

  U gornjoj tabeli prikazani su sledeći rezultati:   Minimalni  protok  dobijen  proračunom  na  osnovu  podatka  o  minimalnoj  potrošnji je 38 m3/h   Minimalni protok dobijen merenjem iznosi 70 m3/h   Razlika između ove dve vrednosti predstavlja gubitke u mreži i daje „efikasnost  mreže” pri minimalnoj potrošnji od 76%.  U sledećem koraku su od osam izabrane četiri zgrade (br. 211, 191, 189 i 169).  Tabela 3‐4  Analiza podataka za četiri zgrade 

Qmin noćna 3-5 h 2,4 m3/h

Qmin/stanovn 1,5 l/stan/h

Potrebna dnevna količina za zgradu 265 m3/dan

Potrošnja u zgradi 163 l/stan/dan

    Proračun pokazuje da smanjenje minimalnog protoka na razumnu vrednost dovodi do  vrednosti prosečne dnevne  potrošnje  po  stanovniku od 163  l/stan/dan,  što je  veoma  blisko standardu (150 l/stan/dan).  Može se zaključiti da se na osnovu periodičnog merenja minimalnih (noćnih) protoka,  može  otkrivati  povećanje  gubitaka  na  odrađenom  području  i  tako  njihova  vrednost  održavati na razumnom nivou.     

 

  50

 

VE       

OSNOVE Modeliranje 

 

3.3

MODEL BEOGRADSKOG  KANALIZACIONOG SISTEMA 

Matematičko  modeliranja  je  moderan  i  efikasan  pristup  za  analizu  i  upravljanje  kanalizacionim  sistemom.  Precizni  proračuni  potrebni  za  definisanje  količina  voda  u  sistemu  a  time  i  pouzdano  planiranje  investicija,  nezamislivi  su  bez  primena  hidrauličkog modeliranja kanalizacionog sistema  Ekonomska  kriza  i  sankcije  uticale  su  i  na  desetogodišnje  odlaganje  nabavke  softverskog  paketa  za  modeliranje  kanalizacije  i  pored  svesti  o  neophodnosti  modernizacije pristupa rešavanju problema kanalizacionog sistema i njegovog razvoja.  Beograd  ima  vrlo  složen  sistem  kanalisanja  otpadnih  voda  sa  velikim  brojem  kanalizacionih crpnih stanica, prelivnih građevina, provizorijuma i privremenih rešenja  koji  ne  mogu  da  zadovolje  sve  zahteve  stanovništva  glavnog  grada.  Period  sankcija,  naglo  neplansko  povećanje  broja  stanovništva,  divlja  gradnja  i  ekonomski  problemi  grada,  proizveli  su  velike  probleme  i  doveli  kanalizacioni  sistem  Beograda  u  veoma  težak položaj.  Pojavio  se  složen  zadatak  da  se  obezbede  smernice  sanacije  i  daljeg  razvoja  kanalizacionog  sistema.  To  se  jedino  može  efikasno  uraditi  primenom  savremenih  metoda  i  softvera.  Softverski  paket  InfoWorks  CS  ima  sve  kvalitete  potrebne  za  modeliranje  u  velikom  i  komplikovanom  Beogradskom  kanalizacionom  sistemu.  Matematički model kanalizacionog sistema omogućava da se sagleda postojeće stanje  u  hidrauličkom  smislu,  kao  i  da  se  planiraju  i  analiziraju  mogući  scenariji  u  okviru  Beogradskog kanalizacionog sistema.  BVK poseduje i koristi programski paket InfoWorks CS – 1000 koji radi sa modelom do  1000  čvorova.  I  pored  ograničenja  softvera  kojim  se  raspolaže,  radi  se  i  razvija  kanalizacioni model sa određenim nivoom detaljnosti tako da model može da odgovori  na  sva  pitanja  u  okviru  Generalnog  rešenja  Beogradskog  kanalizacionog  sistema,  a  u  isto vreme da daje smernice za izradu detaljnijih modela.  Izrada modela  Pre početka izrade modela prvo su bili određeni ciljevi tj. način eksploatacije modela.  Zato je bilo neophodno uspostaviti strategiju „građenja”. Glavni cilj izrade modela bio  je utvrđivanje aktuelnog i ranije projektovanog stanja u glavnim kolektorima sistema sa  pripadajućim  slivovima  i  simulacija  tečenja  sa  različitim  zadatim  parametrima  i  uslovima na slivu.  Centralni  system,  kao  najrazvijeniji,  podeljen  je  na  18  podslivova,  koji  odgovaraju  glavnim odvodnicima – kolektorima centralnog sistema. Procenjen je broj stanovnika,  postojeći i planirani, za svaki sliv. Pri tom su se koristili podaci iz aktuelnog GUP‐a, kao i  popis  stanovništva  iz  2002.  To  je  prva  stepenica  u  analizi  slivova  koja  se  nastavlja  kreiranjem modela.     

  MA   

51 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

Slika 3‐17  Slivvovi glavnih kolektora za feka alnu i opštu kan nalizaciju. 

  uključuje  uno os  podatakaa  vezanih  za  kolektore  i  podslivove  u  model  zaa  Dalja  obrada  u o šahtovimaa i deonicama kolektora  unošeni su u uglavnom saa  svaaki određen  sliv. Podaci o kattastra  podzeemnih  instalacija,  a  koriišćeni  su  i  projekti  p izve edenog  stanjja  U  slučaju u  ned dostatka  po odataka  vršeena  je  procena  da  li  ih,  u  zavisno osti  od  važnosti,  trebaa  inteerpolovati, p pretpostavitii ili izmeriti n na terenu. Pri tome se u uvek u model unosi izvorr  pod datka  jer  se  na  dobro  postavljen  p m model  treba  vratiti  da  bi  se  dopunio o,  razvijao  ilii  anaalizirao. Pri p ponovnom kkorišćenju mo odela treba  proveriti oblik uprošćavaanja modelaa  kao o i datum izrrade radi uno ošenja izmen na koje su se e desile u meeđuvremenu u mreži i naa  slivvu.  Program  InfoWorks  omogućavaa  da  se  u  bazi  b definišu u  poreklo  i  pouzdanostt  pod datka.       

  52 5

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

 

  Slika 3‐18  Pp prikaz obeležavvanja podataka a 

  u upisanog p podatka. Ako o se  U bazu su ttakođe unošeene i različitte napomenee koje se tiču radi, na prim mer, o podattku koji je izm meren na terenu, upisujee se datum m merenja i osttale  zabeleške kkoje su od značaja za kasn niju interpretaciju rezultaata simulacijje.   Razvijeni su u modeli na ssledećim slivo ovima i proje ektima:   Kolekktor Ostružniica – PPOV O Ostružnica,   Kišnaa kanalizacije e Gornjeg Zem muna   Kišnaa kanalizacijaa slivnog područja KCS „G Galovica”.    Sistem m fekalne kaanalizacije naa području slivova  CS „Ušće” i topčid derskog sliva   Odvo ođenja atmossferskih vodaa u privredno oj zoni „Auto o‐put”  Model  za  p područje  sliva  CS  Ušće  jee  do  sada  naajveći,  sa  okko  500  čvoro ova  za  površšinu  sliva od oko o 2000 ha. O Obuhvata šesst od gore po omenutih ossamnaest slivvova centralnog  kanalizacion nog sistema.   

  MA   

5 53 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 3‐19  Mo odel sliva CS Uššće 

Ovo  područje  je  sada  sliv  nekoliko  crpnih  stanicaa  u  Zemunu  i  Novom  Beeogradu:  CSS  G CS  Gazela  i  CS  Ušće.  Prikljjučenje  fekalnih  odvodaa  Karrađorđev  trgg,  CS1,  CS  Galovica,  crp pnih  stanica  Karađorđevv  trg  (planiraano)  i  CS1  (p priključeno  2008)  2 na  takkozvani  novii  kolektor koji od dvodi fekalne vode do CS Ušće izuzeetno je značaajno. To je jeedna od fazaa  nterceptoru  ttj.  budućem m  preeusmeravanjja  direktnih  izliva  otpadnih  voda  u  Dunav  ka  in posstrojenju za prečišćavanjje otpadnih vvoda. Analizo om postavljeenog modelaa došlo se do o  niza značajnih  zaključaka kako o postojjećem tako ii o budućem m, projektovaanom, stanju u  onog sistema.   della centralnogg kanalizacio Poččeto je sa deefinisanjem p postojećeg sttanja i utvrđiivanjem kritiičnih mesta ii uskih grla u u  sisttemu. Najvećći problem fekalnog kanalizacionog ssistema Novo og Beogradaa i Zemuna u u  hid drauličkom  smislu  su  ned dovoljan  kap pacitet  fekalnih  crpilišta  i  pumpi  crp pnih  stanica,,  priključenje nekih kišnih kaanala na sisteem fekalne kkanalizacije,  kao i deonicce kolektoraa  Na osnovu m modela posto ojećeg stanjaa  u kkontrapadu i sa malim brrzinama otpaadnih voda. N uraađen je i mod del budućeg,, projektovanog rešenja i analizirani ssu rezultati ssimulacije.  Sim mulacija  oticaaja  kišnih  vo oda  rađena  je  j za  sliv  CS  Galovica  kao  i  za  podru učje  Gornjegg  Zem muna.  Na  modelu  m su  an nalizirane  različite  kišne  epizode  u  kombinaciji  k sa  različitim m  nivvoima u recip pijentima (reeka Sava i reeka Dunav).  Na taj način n je utvrđen  uticaj nivoaa  rekka na obrađeene izlive kolektora i uslo ovi pod kojim ma nastaju usspori i plavljeenja na slivu.  Pri  izboru mero odavnih kiša koristi se staatistička obrrada raspoložživog niza isttorijskih kišaa  Vračar i Zelen no brdo kojaa je definisalaa oblike hijettograma.  na kišomernim  stanicama V       54 5

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

 

  Slika 3‐20  Simulacija oticcaja sa sliva Go ornjeg Zemuna a 

Primena  hidrauličkog  modeliranja  m u  Generaln nom  projekttu  odvođenjja  atmosfersskih  oj  privrednojj  zoni  „Auto o‐put”  je  sp pecifična.  Po ohvaljena  je   na  voda  u  novvoformirano prezentacijii na konferen nciji korisnikka programskkog paketa In nfoWorks, se eptembra 20 006.  u Wallingfordu (UK).  z „Auto‐p put”  izuzetno  je  povoljn na  lokacija  zaa  privredne  delatnosti  kroz  k Privredna  zona  koju  prolazi  autoput  a  u  neposred dnoj  blizini  se  s nalaze  železnička  pru uga  i  aerodro om.  Sagledana  jje mogućnosst proširenja, pa  je površšina  industrijske zone povećana sa  320  ha na 1150 ha. To zapraavo znači da će jedan deo gradske po ovršine, koji je bio definiisan  privredna  i  „zelena”  po ovršina  dob biti  drugu  n namenu  sa  znatno  veećim  kao  poljop koeficijento om  oticaja  kišnih  voda.  Zato  Z je  i  poseban  problem  predstavvljalo  rešavaanje  odvođenja  kišnih voda.  Bilo je neop phodno planirati kišnu kaanalizacionu  mrežu tako  da,  učestalog  plavljenja  delova  zbog  nove  urbanizacijee,  ne  dođe  do  pojave  problema  u o  od  nje,  tj.  maksimalno o  ublažiti  po osledice  buduće  privredne  zzone  ili  oblasti  nizvodno izgradnje naa razmatranii region sa sttanovišta odvvođenja kišn nih voda.   

  MA   

5 55 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

Slika 3‐21  Posstojeća i planirana namena po ovršina prema GPB‐u 2021. 

Nakon  sagledavanja  sliva  koji  k obuhvatta  šire  podru učje  Privredn ne  zone  sve  do  glavnogg  napravljen jee model kanaalizacione mreže, za četiri varijantnaa  reccipijenta – reeke Dunav, n reššenja, koji se sastoji od p postojećih kanala i kolekttora, ranije p projektovanih h kolektora ii  bud duće mreže kišne kanalizzacije unutarr same Privre edne zone. 

  Slika 3‐22  Mo odel kišne kana alizacije 

Oblasti  koje  su u  uzvodno  od  privredne  zone,  a  nalaze  se  u  isto om  slivu,  kro oz  model  su u  p na  mrežu  sisstema  sa  procenjenim p m  tretirane  kao  koncentrisani  ulivi  podsliva  o u  zavvisnosti  od  predviđene  namene  površina.  Uz  pomoć  p aero‐‐ koeeficijentom  oticaja  foto snimaka, kkoji su korišćeni kao posseban lejer p pri izradi mo odela, trasiraani su glavnii  odvvodni pravci za kišnu kanalizaciju uvvažavajući staanje na terenu. Indetifikkovana su trii  praavca evakuaccije kišnih vo oda do Dunaava. Merodaavna kiša je o određena tako što je naa  ofo ormljenom  modelu  uraađena  simu ulacija  sa  kišama  k različčitog  oblikaa  i  trajanjaa    56 5

 

VE       

OSNOVE Mod deliranje 

  k za  staniicu  Beograd  –  Vračar.  Statistička  S raačunska  kišaa  je  statističkih  računskih  kiša  đuje  statističkom  analizzom  računska  kiša  čija  se  vremenska  raspodela  (oblik)  određ h  raspodela  osmotrenih  kišnih  epizoda.  Na  osn novu  rezultaata  simulacije  i  vremenskih dobijenih  hidrograma  h davnu  kišu  pri  oticaja  na  posmatranim  profilimaa  za  merod projektovan nju  nove  kan nalizacione  mreže  m usvoje ena  je  najneepovoljnija  kiša  k tj.  ona  koja  k daje hidrograme oticajaa sa najvećim m pikom na n najkritičnijim deonicama.  

  S Slika 3‐23  Podu užni profil za „p pravac Zemun p polje – Dunav““ 

Na  osnovu u  uvida  u  projektnu  dokumentacciju  i  pregleda  terenaa,  sa  zadattom  merodavno om  kišom  i  sa  zadatim  programskiim  elementima  za  privvrednu  zonu  su  urađene  čeetiri  varijante  rešenja  kanalizacionee  mreže.  Kako  nije  decidno  predviđ đen  stepen  izgraađenosti  privredne  zonee,  za  svaku  varijantu  v uraađen  je  prorračun  za  tri  tipa  t učešća  nep propusnih  po ovršina  (tip  0,4,  tip  0,6 6  i  tip  0,8)  dok  su  naa  slivovima  koji  pripadaju  glavnim  g odvvodnim  pravvcima,  a  nallaze  se  van  privredne  zone,  usvojene  vrednosti ko oeficijenata  oticaja prem ma planskoj d dokumentacciji i oni imaju iste vrednosti  u svim varijantama. Korristeći predno osti softveraa InfoWorks urađena je aanaliza sliva ssvih  na.  Sagledan ni  su  različitii  tzv.  „šta  ako”  a zadatih  varrijanti  i  tipovva  nepropussnih  površin scenariji,  taako  da  je  billo  moguće  ukazati  u na  posledice  pro oširivanja  ind dustrijske  zo one.  Pojedine  ob blasti  u  razm matranom  slivu  su  se  pokazale  p kao o  najkritičnije  sa  stanovvišta  plavljenja. U Uočene su najugroženijee tačke u possmatranom sslivu. Simulaccijom oticajaa na  izgrađenom m  modelu  došlo  d se  do o  optimalno og  rešenja  zza  suzbijanjje  i  preven nciju  poplavnih talasa u sistemu.  u  izbora  ulazznih  Pre  procesaa  simulacija  bilo  je  neophodno  pažljivo  napravviti  strategiju podataka da bi se dobio odgovor n na unapred p postavljena p pitanja i prim menio „šta aako”  ored retenzio onih kapaciteeta mreže biilo je neopho odno predvid deti i lokacije e za  koncept. Po retenziranjee kišnih vodaa. Pri tome sse vodilo raččuna o lokacijama koje ssu najugroženije  plavljenjimaa, ali i mogu ućnostima naa terenu za p postavljanje  retenzija. Pronađene su u tri  lokacije kojee predstavljaaju prirodne depresije naa terenu.     MA   

5 57 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 3‐24  Sim mulacije na mod delu 

        ma i upotreb bom dobrog  softverskogg  Maatematičkim  modeliranjeem kanalizaccionog sistem pakketa pri plan niranju nove  i analizi posstojeće kanaalizacione mrreže, za relativno kratko o  vreeme  dolazi  se  s do  kvalitetnih  saznanja  o  posmatranom  slivvu.  Veliku  pažnju  p trebaa  obrratiti pri specifičnim prim menama mod deliranja, u ssituacijama kkada ulazni p podaci nisu u u  pottpunosti  deffinisani.  Tad da  je  važan  faktor  uspe ešne  analizee  i  donošenja  konačnih h  zakključaka zaprravo strategijja „šta ako”, čiji koncept treba pažljivvo osmišljavaati.            

  58 5

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

   

       

SISTEMI

 

 

4 GIS  

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM 

5 SCADA 

DALJINSKA KONTROLA I PRIKUPLJANJE PODATAKA   

                            MA   

59 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje             

  60

 

VE       

SISTEMI GIS 

 

 

4 GIS – GEOGRAFSKI 

INFORMACIONI SISTEM 

4.1

ŠTA JE GIS? 

GIS je tehnologija namenjena upravljanju prostorno orijentisanim podacima.  Jednu  od  najčešće  korišćenih  definicija  dala  je  čuvena  firma  ESRI:  GIS  je  računarski  sistem  namenjen  prikupljanju,  obradi,  upravljanju,  analizi,  prikazivanju  i  održavanju  prostorno orijentisanih informacija.  GIS  tehnologija  integriše  uobičajene  operacije  sa  bazama  podataka  kao  što  su  pretraživanja,  upiti  ili  statističke  analize,  sa  jedinstvenim  prednostima  vizuelizacije  i  prostorne  analize  koju  donose  karte.  Ove  mogućnosti  izdvajaju  GIS  od  ostalih  informacionih sistema i čine ga dragocenim alatom za najrazličitije namene i korisnike.  Veliki  broj  događaja  u  okruženju  ima  prostornu  komponentu.  Bez  obzira  da  li  je  potrebno naći lokaciju za novi poslovni objekat ili novi stan, put do određenog mesta ili  se  analizira  neki  objekat  ili  pojava,  za  rešavanje  tog  zadatka  ključne  su  informacije  o  prostoru, odnosno mestu događanja.  Kartiranje i prostorne analize nisu novost, ali GIS izvodi ove zadatke bolje i brže nego  manuelni metodi. Dosta vremena se utroši za pronalaženje lokacije na karti, izdvajanje  dodatnih  podataka  o  lokaciji,  koji  mogu  biti  smešteni  u  raznim  tabelama  i  konačno  analiziranje  svega  toga.  Ranije  je  to  mogao  da  radi  samo  mali  broj  stručnjaka,  u  sadašnje vreme svakome se pruža prilika da uz pomoć GIS‐a u najkraćem roku dođe do  rešenja.  Način rada GIS‐a  Kao i u slučaju kada se podaci analiziraju i interpretiraju čitanjem sa karte, i GIS služi za  obradu i analizu podataka o stvarnim veličinama u okviru prostora i vremena. Novina je  primena  informacione  tehnologije,  ali  fundamentalne  koncepcije  i  principi  ostaju  isti.  To su:   georeferenciranje – pronalaženje određenih veličina na modelu površine zemlje   geokodiranje – pridruživanje geografskih referenci negeografskim podacima (na  primer, adrese); ovo je ključna operacija za prikazivanje informacija u prostoru   topologija – grana matematike koja definiše odnose među veličinama.  Ove osnovne koncepcije, kada se na pravilno postave, daju jedan model stvarnog sveta  koji  se  može  obrađivati  i  analizirati  sa  ciljem  da  se  dobiju  korisne  informacije  za  donošenje ispravnih odluka.  Taj model je moguće uneti u računar. Samo modeliranje  stvarnog sveta zavisi od toga iz kog ugla korisnik posmatra. U zavisnosti od delatnosti  organizacije  neki elementi  su  važniji  od  drugih.  Informacioni sistemi  i GIS sistemi  koji  podržavaju potrebe ovih organizacija su različiti. Uspešno uvođenje GIS‐a delom zavisi  od razumevanja stvarnog sveta, okruženja u kome preduzeće obavlja delatnost. Ovo je  samo  na  prvi  pogled  jednostavno:  potrebno  je  prepoznati  način  na  koji  promene  veličina u stvarnom svetu utiču na podatke koji su preduzeću potrebni i razumeti način  na koji informacioni sistemi podržavaju funkcije koje prate ove promene. Razumevanje  i  razvoj  perceptivne  strukture  jednog  preduzeća  omogućuje  definisanje  parametara    61  MA   

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    kojji  određuju  strukturu  GIS‐a.  Toko om  procesaa  osmišljavaanja  i  uvođ đenja  GIS‐a,,  perrceptivna  sttruktura  preeduzeća  prevodi  se  u  serije  s detaljjnih  specifikkacija.  Obim m  pro ocesa  i  dizajn  GIS‐a  je  odraz  o zahtevva  koji  se  po ostavljaju  u  preduzeću.  Perceptivnaa  struktura  se  prevodi  p u  in nformatički  pogodan  fo ormat.  Ovo  se  postiže  kreiranjem m  odataka  činee  računarske  predstavee  prostornih h  loggičkog  modeela  podatakaa.  Model  po veličina iz percceptivne stru ukture (veličina kao što ssu npr. hidrant, cevovod, rezervoar),,  pisni  alfanum merički  podaaci  o  ovim  veličinama,  v ttzv.  atributi..  tzvv.  prostorne  celine,  i  op Mo odel podatakka definiše i  celine i atrib bute, njihovee međusobne odnose i vveze, koje su u  od  značaja za o organizaciju,  kao i način  na koji ih ko orisnici upotrrebljavaju. To je zapravo o  mulacija stvarnog okruženja u kome  preduzeće rradi. Model  podataka nije isto što ii  sim bazza podataka a. Logički mo odel podatakka se prevod di u strukturu u baze podataka koja se e  mo ože  uneti  u  računar.  Po ostoje  mnogge  strukture  baza  podattaka  koje  see  koriste  zaa  preedstavljanje  prostornih  podataka,  u u  zavisnosti  od  zahtevaa  za  vrstom  podataka  i i naččinom njihovvog korišćenjja. Ono što jje zajedničko o svim struktturama baza geografskih h  pod dataka  jestee  da  se  kartta,  u  klasičn nom  značenjju  reči,  transformiše  u  skup  logičkii  povvezanih  raču unarskih  ele emenata  i  njihovih  n međ đusobnih  od dnosa,  koji,  kada  se  naa  odggovarajući način iskombinuju, mogu obrazovati  kartu. Svrha je da se raččunaru usadii  spo osobnost maanipulisanja ccelinama i attributima na način koji b bi odgovarao mentalnom m  pro ocesu čovekaa koji čita karrtu.  U jednom jednostavnom m modelu prosto ornih podataaka, podaci o o prostoru see smeštaju u u  ojeva.  Svi  prostorni  pod daci  dele  isttu  pozicionu u  osnovu,  a  a niz  različitih  teematskih  slo nje i standard dno definisanje podataka omogućuju u integraciju u  zajedničko georeferenciran širo okog  spektra  prostornih h  i  atributniih  podataka.  Ovo  možee  da  se  zam misli  kao  nizz  klasičnih  plano ova  na  provid dnim  folijam ma,  pri  čemu u  svaka  folijaa  sadrži  sam mo  određene e  vrsste informaciija (npr. puteevi, vode, zgrrade).  Važan  asp pekt  kod  pod dataka  koji  opisuju  o stvarni  svet  je  dinamičnost, d ,  što  znači  da  se  pro omene  u  sttvarnom  svetu  moraju  adekvatno o  nost  stalnogg  odražavatii  na  podatkke  u  računaru.  Zahteva  se  mogućn ažuriranja  podataka.  Sam  način  prikupljanja, p ,  obrade  i  memorisanja m a  om  na  koji  se  angažuju u  podataka  je  proces  kkoji  je  u  vezzi  sa  načino u  osoblje  i  resursi  u  prreduzeću,  a  takođe  utičče  na  vrstu  i  raspodelu odatke na teerenu u papirrne obrasce,,  tehnologije. Moguće jee beležiti  po u računar. Moderniji prisstup je da se e  a zatim ih  slati na obraadu i unos u h uređaja po odaci unose  u računar naa licu mesta,,  pomoću odgovarajućih o  utiče  na  način  radaa,  vrstu  priimenjene  teehnologije  i i i  tada  to preraspodelu  osoblja,  jer  za  prim menu  nove  tehnologije  moraju  bitii  ovi ljudi.  obučeni no Slika 4‐1  Sisstem slojeva 

Principi razvojaa GIS‐a  Maada  GIS  preedstavlja  relativno  nov  vid  primen ne  informacione  tehnologije,  samaa  info ormaciona tehnologija se koristi dovvoljno dugo,  tako da je saakupljeno do osta znanja ii  iskustva.  Isto  tako,  t nauka  o  menadžm mentu  i  drugge  slične  disscipline  već  decenijamaa  oučavaju orgganizacione p promene kojje imaju veze sa uvođen njem novih teehnologija u u  pro preeduzeća. GISS podrazumeva jedan sku up koncepcija za organizo ovanje poslaa i podataka,,  u  šta  š spada  i  sama  s tehnologija.  U  pitaanju  je  jedan n  vid  složenee  primene  in nformacione e  teh hnologije  za  koji važe mnogi isti prin ncipi kao i zaa  primenu in nformacionee tehnologije e  uop pšte, a odno ose se na razumljiv i sisteematski pristtup prilikom planiranja, d dizajniranja ii  uvo ođenja  sisteema.  Uvođeenje  GIS  teehnologije  pokreće  p niz  pitanja  po ovezanih  saa  uprravljanjem  i i organizacijjom.  Potreb bno  je  zajed dničko  shvatanje  i  vizijja  o  načinu u  korrišćenja GIS‐a, jedna ideja koju podržžava upravljaačka politika..  Principi za uvođ đenje GIS‐a, primenjeni u u nizu uspešno izvedenih h sistema su::    6 62

 

VE       

SISTEMI GIS 

   GIS jee zasnovan n na koncepcijaama za upravljanje bazam ma podatakaa sa fleksibiln nim  pristu upom  i  objeedinjavanjem m  podataka,  uz  obradu  i i analizu  pod dataka  koji  kod  drugiih tehnologija nisu mogu ući. Crtanje kkarata je sam mo jedna od  mogućnosti GIS  ologije.   tehno  GIS p podaci i kartee moraju se  ažurirati. Po odaci moraju u biti tačni d da bi sistem  bio  funkccionalan.    GIS  je  najkorisn niji  kada  su  s geografske  referencce  zabeleže ene  u  jedn nom  ojanom,  stalnom  koo ordinatnom  sistemu.  GIS  nije  obična  zbirka  posto komp pjuterskih  karata.  Potreebno  je  da  čitavo  područje  bude e  dostupno  za  identtifikaciju prosstornih veza između veliččina.    GIS  im ma  topologiju.  Računar  ne  gleda  kaartu  kao  čovvek  pa  se  do odatno  defin nišu  veze  među  tačkkama,  linijam ma  i  površin nama.  Topo ologija  omoggućuje  funkkciju  prosttorne analizee.    Razvo oj GIS‐a zahtteva značajnee resurse, paa je podoban n višekorisniččki sistem. TTako  se mo ože sprečiti d dupliranje zaajedničkih po odataka, dokk je za ažurirranje podataka i  održaavanje sistem ma potreban manji broj kkorisnika.    GIS o obuhvata harrdver i softveer. Tehnologija se brzo usavršava i m menja. Oklevaanje  oko  n nabavke  harrdvera  i  softvera  za  GIS,,  zbog  toga  što  se  očeku uje  pad  cena  ili  neko  najnovije do ostignuće, niije preporučlljivo. Glavne prednosti sistema mogu u se  značaajno osetiti tek kad se baaze podatakaa ugrade u sisstem.    GIS  jee  dugoročnaa  investicija.  Za  kreiranje  baza  podaataka  potreb ban  je  relativvno  dug vvremenski pe eriod, a broj potencijalnih korisnika  i primena je veliki. Zato  GIS  ne  m može  da  posttane  funkcio onalan  brzo..  Pošto  su  resursi  ogran ničeni  a  plan novi  ambiciozni, potreebno je ustan noviti prioriteete, a ulagan nja održavatii više godina.    Upotreba GIS‐a d dovodi do prromena u prrocedurama  i institucionalnim okvirima.  s zajedničkke,  čime  se  eliminiše  mogućnost  m da  d podaci  bu udu  Baze  podataka  su  na po pitanjim ma nadležno osti,  razdeeljeni među  korisnicima.  Ovo dovodii do promen bezbeednosti, proccedura i stan ndarda.    Obuččen,  obrazovvan,  motivisaan  i  lojalan  kadar  od  kljjučnog  je  zn načaja  za  uspeh  projeekta uvođenja GIS‐a. Orgaanizacije sa u uspešnim sisstemima su u uspele da okupe  i  tokkom  dugogg  vremenskkog  periodaa  zadrže  potreban  p b broj  tehničkki  i  komu unikaciono  obučenih  sttručnjaka  saa  zajedničko om  vizijom  u  odnosu  na  mogu ućnosti  koje e  pruža  novva  tehnologiija.  Projekatt  može  da  uspe  samo  sa  osobljem  koje je  motivisano,, posvećeno  poslu, kreattivno i sprem mno da  prihvati  ukovodilac ko oji ima volju u  da  nove  ideje. U veććini slučajevaa, na čelu projekta je ru odrška neophodna. Rezu ultat  forsirra projekat i  da motiviše  i obuči one kojima je po je, ipaak, uvek proizvod timsko og rada.  Ciljevi razvo oja GIS‐a  Mogućnost  integracije  prostornih  i  alfanumeeričkih  podaataka  u GIS  se  koristi  za  najrazliičitije  omogućuje  značajne  uštede.  zadatke:   Planiranje kretanjja uz uštedu vremena i ggoriva   Alokaacija resursa   Katasstar zemljištaa, objekata i instalacija   Lociraanje prekida rada vodovo oda i kanalizzacije   Analize potrošnjee i angažovan nja resursa   Planiranje i razvoj   Urbanističko plan niranje   Analiza troškova   Upravvljanje proje ektima   Arhivviranje projekkata  Slika 4‐2  G Gis u okruženju u 

  MA   

6 63 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    GIS  omogućuje  nove  metode  analize  podataka  i  time  doprinosi  bržem  i  kvalitetnijem  odlučivanju.  Nije  sistem  koji  govori  šta  da  se  radi,  ali  omogućava  bolju  organizaciju  i  analizu informacija kao podršku za donošenje pravilnih odluka.  Zahvaljujući slojevitoj strukturi baze podataka, GIS omogućuje rad u distribuiranoj bazi  podataka.  Svaka  služba  ima  mogućnost  da  samostalno  obrađuje  i  ažurira  posebne  delove  baze  podataka.  GIS  integriše  sve  te  segmente  u  jednu  celinu,  tako  da  krajnji  korisnik  uvek  vidi  kompletnu  bazu  podataka  i  to  u  najažurnijem  stanju.  Zahvaljujući  ovakvoj organizaciji izbegnuto je višestruko ponavljanje podataka kod raznih klijenata,  kao i neažurnost digitalnih podloga ili alfanurmeričkih podataka jer rezultati poslednje  obrade  nisu  uneti  u  bazu  ili  nisu  preuzeti  sa  nekog  dela  mreže.  Ovim  se  značajno  olakšava rad i podiže produktivnost.   

 

  64

 

VE       

SISTEMI GIS 

 

4 .2

RAZVO OJ GIS‐‐a U BV VK 

Pored  opštih  prednostii  koje  su  op pisane,  razvo ojem  GIS‐a  u  u Beogradskom  vodovod du  i  ni ciljevi:  kanalizaciji ostvareni su sledeći važn  Form miranje  baze  podataka  katastra  k vodova  vodovo odne  i  kanalizacione  mrreže  Beograda   Proveera, dopuna  i  ažuriranje  katastra  vo odova vodovodne  i  kanalizacione  mrreže  Beograda.   Integgrisanje baze podataka o cevovodimaa vodovoda u u GIS   Integgrisanje podaataka SCADA sistema u GIS   Upravvljanje imovinom ‐ nepokretnostima i dobrima u BVK   Integgrisanje baze podataka o vodomerimaa u GIS   Integgrisanje podaataka o spojeevima vodovo oda i kanalizzacije u GIS   Integgrisanje baza podataka ko ontakt centraa (o kvarovim ma i o žalbam ma građana)   Integgrisanje podaataka o kontrroli kvaliteta u GIS  Povezivanjee postojećih podataka saa digitalnim katastrom Stavljanjem m  u  upotrebu u  katastra  vo odova  vodovoda  i  kanalizacije  u  diggitalnom  obliku  stekli  su  see  uslovi  za  povezivanje  p v postojalle  u  baza  podataaka  i  aplikaccija  koje  su  već  jedan  ozbiljan  informacioni  sisteem  tipa  GISS.  Aplikacijee  su  namenjene  lakom m  i  nju,  unosu  i  obradi  podataka.  Uglavvnom  su  auttomatizovan ne,  i  dostupnom  pretraživan du i nadgradn nju.  otvorene zaa dalju dorad Aplikacija  ssa  bazom  po odataka  o  vvodovodnim  cevima  sa  informacijam ma  o  podeli  po  pogonima  i  rejonima,  prečnicimaa,  materijalu u,  starosti  cevi,  itd.  povezana  p je  sa  z Pri  povezivanju u  je  podacima  kkoji  su  dobijeni  od  Republičkog  geodetskog  zavoda.  korišćen meetod GIS‐a.  U BVK je razzvijen sistem m SCADA kojiim se prati raad sistema. P Postavljena ssu merna me esta  za  merenjee  nivoa  vodee  u  rezervo oarima,  protoka  i  pritiskka  u  mreži  i  na  objektima  sistema, ind dikatori radaa bunara, parametara kvaliteta vode  itd. Merači  šalju podatkke u  unapred od dređenom vremenskom iintervalu. Po odaci se šalju u preko mrežže BVK ili puttem  mreže mob bilne telefoniije. Arhiviran nje podatakaa se vrši na SSCADA serveeru. Prilagođ đeni  su za korišććenje i prikazz u GIS okružženju. Krajnjji cilj je da see svi podaci  SCADA sisteema  prikazuju u GIS‐u u realn nom vremen nu.   meri  osnovn no  Vodomeri:  Budući  daa  su  vodom i sredstvo  za  naplatu  utrrošene  vode,  potrebno  im  macioni  sisteem  je  posvetiti  posebnu  paažnju.  Inform domere  služži  za  potreb be  koji  se  odnosi  na  vod baze podataka  prodaje i naaplate vode.. Postojeće b prilagođenee su grafičko om okruženju u GIS softverra.  Podaci o vo odomerima m mogu se naćći i na čitačkiim  kartonima  a  sve  zajeedno  treba  da  sačinjavva  ma.  savremen  informacioni  sistem  o  vodomerim mera i podacii o  Podaci dobiijeni očitavanjem vodom potrošnji prredstavljaju n najvažniji tip p podataka. N Na  osnovu  njih h  vrši  se  nap plata  i  vrlo  je  bitan  najvviši  stepen ažurrnosti. Podacci o naplati sse distribuiraaju  Infostanu  i  službi  za  naplatu.  n Povvezivanje  ovvih  u  GIS  omogu ućava  lak  pristup  i  analizu  podataka  u svim korisnicima.  Slika 4‐3  GIS u toku info ormacija o kućn nom priključku u 

  MA   

6 65 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    Spo ojevi:Procesu  formiranjaa  dokumentaacije  za  prikključke  preth hodi  pribavljanja  uslova..  Nakon  ispunjavvanja  uslovaa  i  dobijanja  saglasnosti  na  priključenje,  korisnicci  i  formalno o  dnose  zahteev za spoj,  štto je  posledn nji korak pree  fizičke reallizacije spojaa.  Procedure e  pod reaalizacije  spoja  razlikuju  se  za  vodo ovod  i  kanaalizaciju.  Naakon  realizaccije  spojevaa  vod dovoda i kan nalizacije dokkumentacija se trajno ču uva ali ne naa jednom meestu. Sadržajj  dokkumentacije  za  spoj  jee  jedan  od  osnova  za  formiranje  GIS  baze  podataka  o  o spo ojevima.  Kon ntakt centarr:U kontakt ccentar se slivvaju razne infformacije o rradu sistemaa vodovoda ii  kan nalizacije.  On  radi  nepreekidno  na  prikupljanju  p i informacija  i  u  okviru  n njega  postojii  info ormacioni sistem sa višee baza podattaka. Najvažnije su one  o kvarovimaa vodovoda ii  kan nalizacije  i  o  o žalbama  građana.  g U  okviru  o GIS‐a  baze  su  prilagođene  i  integrisane..  Pro ostorni  raspored  podataaka  u  njimaa  omogućava  kvalitetnijju  i  efikasniju  obradu  i i anaalizu.  Grafička  prezentacija  pritužbi  potrošača  je  informatiivnija  i  jednostavnija  zaa  zakključivanje od d drugih procedura analiize.  Kva arovi: U svakkom sistemu u, pa i u sisteemu vodovod da i kanalizacije, kvarovi su česti i ne e  mo ogu  se  izbeći.  Da  bi  se  smanjio  broj  kvarova  i  da  bi  kvarovi  efikasno  billi  otklanjani,,  neo ophodan  je  moćan  informacioni  sisstem.  Od  po ojave  kvara  do  d njegovogg  otklanjanjaa  pon nekad  prođ đe  i  više  needelja.  Skraaćenjem  ovo og  perioda  značajno  se  povećavaa  efikkasnost sisteema. Vreme  otklanjanja  kvara veoma zavisi od tipa kvara. Kvvarovi mogu u  biti  lako  i  teškko  primetni.  Lako  primeetni  kvarovi  brže  se  otkklanjaju,  dokk  je  za  neke e  pre nego što o otklanjanje kvara počnee.   pottrebno dostaa istraživanjaa i detekcije p

Slika 4‐4  Prrocedura praćen nja popravke kkvara 

Posstoje  različitti  načini  za  dojavu  kvara:  prijava  kontakt  k centru  od  stran ne  građana,,  prijjava  od  straane  službi  za  z detekciju  kvarova.  Kod  K ozbiljnih h  defekata  potrebno  p je e  anggažovanje m mehanizacije  i drugih resu ursa. Ovi dettalji se unosee u baze pod dataka da bii  bilo o moguće prretraživanje i po tim kvalitativnim parametima. U Unose se razni parametrii  kvaara:  vrsta  kvvara,  utrošaak  resursa,  potrebno  vrreme  za  otklanjanje,  ittd.  Jasno  se e  odvvajaju postupci dojave in nformacija o o kvaru i postupci za otklanjanje kvarrova. Ta dvaa  possla obavljaju različite ekipe.    6 66

 

VE       

SISTEMI GIS 

  ne terenske  ekipe treba  preventivno o da obilaze  mrežu i snim maju podatkke o  Osposobljen njoj,  odnossno  otkrivaju u  kvarove  ko oji  će  se  kassnije  otklanjaati.  Ove  ekip pe  popunjavvaju  pripremljen ne  formularee  o  kvarovim ma  koji  se  na  n licu  mestta  ili  kasnijee  unose  u  bazu  b podataka i aanaliziraju.  

  Slika 4‐5  Ra adni nalog za p popravku kvara a 

Ekipe za otklanjanje kvaarova u svom m izveštaju d daju osnovne podatke o o kvaru, utro ošku  G se  možže  pratiti  učestalost  pojave  kvarovaa  na  materijala  ii  radne  snagge,  i  dr.  U  GIS‐u  pojedinim d deonicama a moguća je i analiza prosstorne raspodele kvarovaa.  Kvalitet  vo ode:  U  sistemima  vodovvoda  i  kanaalizacije  veom ma  su  bitne e  informacije  o  kvalitetu vo ode za  piće,  odnosno kvalitetu otpad dnih voda. N Na kvalitet vvode utiče veeliki  broj različitih faktora. O Od kvaliteta ssirove vode ii rada postro ojenja za prip premu vode,, do  V se  terenska  merenja  i  materijala  od  koga  su  napravljenee  cevi  i  starrosti  cevi.  Vrše  G Prostorn nim  prikazivaanjem  rezulttata  istraživanja  a  dobijeni  podaci  se  uključuju  u  GIS.  obija se jasnaa slika o slab bim tačkamaa u sistemu,  što doprino osi pronalaže enju  merenja do rešenja  za ttaj  problem..  U  BVK  posttoji  140  lokaacija sa  kojih h  se uzimaju  uzorci  vode e za  piće. Baza p podataka sa  parametrim ma kvaliteta vvode na konttrolnim mernim mestima je  integralni deo GIS‐a. Mo onitoring kvaaliteta otpad dnih voda doprinosi spreččavanju štetnog  olinu,  a  poseebno  zaštiti  vodotokovaa.  Rezultati  sa  s ovih  merrnih  uticaja  na  žživotnu  oko mesta takođ đe su dostup pni zahvaljuju ući GIS‐u.   Pri integracciji baza podaataka o konttroli kvalitetaa voda u GISS značajna je e činjenica daa se  oni  nalaze  na  više  mesta  (u  raznim  službam ma).  GIS  om mogućuje  brrz  i  lak  pro otok  bama gde oni nastaju, takko i šire u pre eduzeću.   informacija o kvalitetu, kako u služb  

 

  MA   

6 67 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

4.3

P PRIMEN NA GIS‐‐a U BV VK 

Beo ogradski vod dovod i kanaalizacija je veeoma složeno preduzećee koje u orgaanizacionom m  smislu  čini  višee  sektora  ko oji  se  sastoje  od  specifiičnih  pogonaa  i  službi.  ZZbog  toga  jee  pažžljivo analizirran rad svake službe pojedinačno kako sa aspektta potrebe za podacima,,  takko i u pogled du tokova infformacija u ttim službamaa. Na osnovu u toga se deffiniše modell  pod dataka i na kkraju realizuje GIS, gde su u najvažniji e elementi:   Formiran nje digitalnogg katastra vo odovodne i kkanalizacione e mreže   Ažuriranjje baze podaataka katastrra   Upravljanje imovinom m – nepokreetnostima.  Orgganizacija  raada  je  pode eljena  na  višše  lejera  u  odvojenim  grupama  zaa  vodovod  i i kan nalizaciju. 

  Slika 4‐6  Šeema rada GIS‐a u BVK 

Slika 4‐7 7  Sistem lejera a 

Akttivnosti  U rradu GIS‐a jasno se definišu dva tipa aktivnosti: kampanjske i redovne.  Kam mpanjski rad d: Odvija se za specifičnee projekte ko oji se javljaju u sporadično i retko. Ovaa  vrssta rada je kaarakteristična u početnim m fazama, kaada se unose e postojeći p podaci u GIS..  U  kampanjskim m  aktivnostima  se  očekuje  angažo ovanje  radne  snage  van  zadužene e  službe, čak i van preduzeća ako obim kaampanje to zzahteva.  dovan rad: U U okviru red dovnog rada  unose se no ovi podaci u  bazu i ona sse stavlja naa  Red rasspolaganje  sllužbama  kojima  je  potreebna.  Pri  unosu  podatakka  vodi  se  raačuno  da  se e  porred  osnovno og  sadržaja  sačuvaju  s i  in nformacije  o  tome  ko  je,,  na  osnovu  čega  i  kako o  uneeo podatak u u bazu.  Hardver  Za  normalan  rad  u  GIS‐u  neophod dno  je  ispu uniti  određeeni  hardverrske  uslove..  dviđenih za  GIS. Bitan je e  Neophodno je  pratiti hardvverske zahteeve softverskkih alata pred una o veličinii  kvaalitet grafike, jer je GIS prvenstveno ggrafički orijeentisan. Treba voditi raču meemorije. 

  6 68

 

VE       

SISTEMI GIS 

  očet  Razvoj  informacionih  tehnologija  je  veoma  brrz  i  opis  oprreme,  sa  kojom  je  zapo nica. Generaalno gledano o u službi za  GIS  razvoj GIS‐aa u BVK služi samo kao ggruba smern treba da se nađu:   Računari sa brzim m procesorim ma, velikom m memorijom i diskom   Kolorr monitori vissoke rezoluccije, velikih dimenzija   Kolorr printeri form mata A0, A3//A4   Skeneer visoke rezzolucije form mata A0   Intern net konekcija velike brzin ne   GPS p prijemnici vissoke tačnostti za terenski rad   Serveer za potrebee mrežnog okkruženja.  Za  potrebe  geodetskih  radova  potrreban  je  insttrument  tipaa  totalna  staanica.  Imajućći  u  edovno obnavljati.  vidu brz razzvoj hardveraa opremu za GIS treba re Softver  Postojeća rešenja  en GIS‐a prilaazi parcijalno o, pojedinačnim  Na početku se problemima koji spadaju u dome ma,  što  dajee  samo  delimične  rezu ultate.  Pojed dine  službe  su  rešenjima  po  službam s k nisu  bili  u  potpuno koji  osti  kompatibilni  i  nije  bilo  raspolagale  adresnim  sistemima  bjediniti  infformacije  na  nivou  prreduzeća.  Razvijene  R su u  aplikacije  za  moguće  ob prikupljanjee i obradu po odataka, prillagođene zahtevima razlličitih službi. Jezgro je činila  baza  podattaka  o  ulicaama  i  kućnim m  brojevimaa,  uz  podatke  o  opštin nama  i  mesnim  zajednicama.  Dodati  su u  i  podaci  o  o pogonimaa  i  reonima  vodovodnee  mreže  i  to o  je  poslužilo kaao osnova zaa formiranje  baze podataka o cevovvodima i njihovim osnovnim  karakteristikama. Dodavvanjem koorrdinata kućn nih brojeva d došlo se do ggeoreferencaanih  merima, detalljnim listovim ma, projektim ma. Izvršeno je i  baza podataaka o kvarovvima, vodom ažuriranje ssistema kućnih adresa ko oji se koriste u tim bazam ma.  Na osnovu  baze podataaka o kvarovvima dobija sse prikaz kvaarova na pod dlogama uliččnih  instalacija  vvodovoda  ili  na  drugim  podlogama.  Grafičko  priikazivanje  geeoreferencirane  statistike o kvarovima p pomaže u donošenju zaključaka o staanju sistema za snabdevaanje  ogledu definiisanja neoph hodnih istražžnih radova, kao i zaključaka o održivosti  vodom u po sistema  po o  pitanju  ekonomskih  e i  bezbedno osnih  aspekkata  pomoćću  otkrivanjja  i  smanjenja kkvarova u po očetnim fazam ma. 

  Slika 4‐8  P Prikaz podatakka o jednoj cevii 

  MA   

6 69 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 4‐9  Prretraživanje eleemenata vodovvodne mreže 

 

  Slika 4‐10  P Pretraživanje ellemenata kana alizacione mrežže 

   

 

  7 70

 

VE       

SISTEMI GIS 

  Model podataka  Izrada modela podatatka sastoji se iz više faza.   Model podataka za potrebe pilot projekta GIS‐a. Pre početka izrade neophodno  je  upoznavanje  sa  specifičnostima  rada  pojedinih  delova  sistema.  Prikupljanje  podataka odvija se u okviru pripremnih radnji za izradu modela podataka.   Izrada  Studije  modela  podataka.  Treba  da  dâ  opis  veza  u  modelu  u  skladu  sa  potrebama svih službi i sektora. Iskustva iz pilot projekta se koriste u konačnom  modelu podataka.   Pored  osnovnih  potreba  preduzeća,  sagledavaju  se  i  potrebe  ostalih  sistema  u  okruženju. Model podataka treba svimada omogući pristup podacima.  Tabela 4‐1  Obim podataka za vodovod  VODOVOD cevovodi Oblast snabdevanja Zona snabdevanja Zona merenja Naziv ulice Vrsta cevi Odvodna cev Dovodna cev Deonica cevi Prečnik cevi Cevni materijal Godina izgradnje Spoj cevi Spoljnja izolacija Unutrašnja izolacija Dužina deonice cevi Vrsta sanacije Datum sanacije Dubina pol. cevi

priključci

fitinzi

okna

zgrade

Oblast snabdevanja Zona snabdevanja Zona merenja Naziv ulice Broj zgrade Deonica cevi 1 / 2 Prečnik cevi Cevni materijal Godina izgradnje Dužina cevi Nabušenje cevi Ventil Mesto vodomera Položaj kućišta vodomera Broj klijenta Vlasnik zgrade Katastarski broj Postojeća skica

Oblast snabdevanja Zona snabdevanja Zona merenja Naziv ulice Tip fitinga Funkcija fitinga Prečnik fitinga Godina izgradnje Proizvođač Broj fitinga Položaj fitinga

Oblast snabdevanja Zona snabdevanja Zona merenja Naziv ulice Broj okna Tip okna Oblik okna Materijal okna Položaj okna Godina izgradnje Poklopac okna Nosivost poklopca okna Tip metalne spone Broj cevi koje ulaze u okno Broj ventila

Oblast snabdevanja Zona snabdevanja Zona merenja Naziv ulice Broj zgrade

Koordinate x,y,z Dubina okna

Kategorija Broj spratova Broj stanova .......... .......... Broj klijenta Vlasnik zgrade Katastarski broj Postojeća skica

Tabela 4‐2  Obim podataka za kanalizaciju  KANALIZACIJA kanali Oblast snabdevanja Oblast ispuštanja Zona ispuštanja Naziv ulice Tip odvodnog kanala Funkcija kanal. cevi Tip cevi Odvodna cev Dovodna cev Pad (%) Dužina cevi Profil cevi Prečnik cevi Cevni materijal God. izgradnje Spoj cevi Spoljnja izolacija Unutrašnja izolacija Položaj cevi Tip sanacije Datum sanacije Dubina pol. cevi

priključci

okna

Oblast snabdevanja Oblast ispuštanja Zona ispuštanja Naziv ulice Broj zgrade Deonica cevi 1 / 2 Prečnik cevi Cevni materijal God. izgradnje Dužina cevi Položaj šahta Ulaz kišnice Broj ulaza

Oblast snabdevanja Oblast ispuštanja Zona ispuštanja Naziv ulice Broj šahta Tip šahte Oblik šahta Materijal šahta Položaj šahta Godina izgradnje Poklopac šahta Nosivost poklopca šahta Tip metalne spone Broj cevi koje ulaze u šaht

Broj klijenta Vlasnik zgrade Katastarski broj Postojeća skica

Koordinate x,y,z Dubina šahta

    MA   

71 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    o  se  na  saamom  počettku  relacije  i  veze  u  modelu  podataka  ne  definišu  naa  Ako odggovarajući  način,  n kasniija  nadgradnja  modela  znatno  je  otežana.  Zato  Z je,  prii  pro ojektovanju  modela  podataka,  p p potrebno  predvideti  p njegovu  n naadgradnju  i i pro oširivanje.  Nakon  kreiran nja  i  verifikaacije  studija  modela  pod dataka  pristu upa  se  izradii  bazze podataka.. 

Slika 4‐11  M Model podataka sa topološkim m vezama 

Pri izboru softvverskog rešen nja za baze p podataka treba da postojji više faza. U U početku se e  e  treeba  opredelitti  za,  u  relaativnom  smisslu,  skromniiji  hardver  i  baze  podattaka  koje  se korriste na personalnim raču unarima (npr. Microsoft Access). Parralelno sa tim m treba vršitii  pripreme  za  prelazak  na  klijent  k –  servver  strukturu,  uz  neku  jaču  j platform mu.  Količinaa  dataka će see uvećavati,  pa se može  ražmišljati o o rešenjima kkao što su SQ QL ili Oracle,,  pod na  primer. Ovo o je druga faaza i na nju ttreba preći kkada u okvirru postojećih h softverskih h  reššenja postane „tesno”.   Izb bor softvera zza potrebe G GIS‐a  h paketa i svii  U sveetu postoji vveliki broj GISS softverskih oni  imaju  razne  prednosti  i  mane.  Neki  proizvođačii  s tržžišta.  Četirii  pokrrivaju  značaajan  deo  svetskog  najveeće kuće su  ESRI, Autodeesk, MapInfo o i Intergraf..  Prva tri paketa su u korišćena u u BVK.  ublički geodeetski zavod jee izdao Struččno uputstvo o  Repu za  izzradu  digitalnog  katasta arskog  plana  metodom m  digitalizacije  skkeniranih  analognih  a katastarskih h  ova,  koje  je e  stupilo  na  snagu.  Saastavni  deo o  plano uputtstva je model podataka  kojim je, po ored ostalog,,  defin nisan  format  za  razmeenu  podatakka.  Tako  je,,  faktički,  kao  staandard  u  ovvoj  oblasti  uveden  u ESRII  mat.  form Upraava grada Beeograda zapo očela je sa uvođenjem u u  upottrebu  GIS  softvera.  s U  nekoliko  ustanova  u je e  počeelo  korišćenjje  sistema  ARC  A GIS,  kogga  proizvodii  ESRI.. Tako je uveeden standarrd koji olakšaava razmenu u  podaataka između u različitih ko orisnika.  Slika 4‐12  Zasstupljenost GISS softvera u sveetu 

  7 72

 

VE       

SISTEMI GIS 

 

Slikka 4‐13  GIS na a intranetu BVK K 

  Slikka 4‐14  GIS ‐ o osnova za Assett Managementt 

Teško je očeekivati da ćee se za sve akktivnosti u oblasti GIS‐a u upotrebljavaati jedan softtver  jer  svaki  od  njih  ima  neke  prednosti  nad  osstalima.  Ipakk,  preduzeće e  mora  da  ima  predeljenje u u pogledu GIS softvera. P Postoje nekee prednosti ESRI ARC GIS‐‐a u  zvanično op odnosu na o ostale:    zastu upljenost u svvetu   zastu upljenost u okruženju   velikaa količina gottovih rešenjaa za vodovod d i kanalizaciju izvedenih na bazi ESRI  softvera    intuittivnost i lako oća u radu   dobraa podrška   puna kompatibiln nost sa svim drugim softvverskim rešenjima,   komp patibilnost saa softverom za modeliran nje vodovoda i kanalizacije (npr.  InfoW Works)   komp patibilnost saa Microsoft sstandardnim programimaa   mogu ućnost postu upnog razvojaa GIS‐a  – k kroz desktop p rešenja  – k kroz mrežna rešenja sa in ntranetom ili internet pristupom.   komp patibilnost saa geodetskim m i GPS uređaajima.    MA   

7 73 

VODOVO OD I KANALIZZACIJA  Upravljaanje    Orgganizacija  Rad d  GIS‐a  možže  da  se  pod deli  na  dve  jasne  celinee.  Prikupljanjje  periodičnih  podatakaa  kro oz  kampanjee  i  redovne  aktivnosti  na  prikupljaanju,  ažuriraanju  i  obrad di  podataka..  Kam mpanje  prevvladaju  u  po očetku  rada,  dok  se  ne  pribavi  p kritiččna  količina  podataka  zaa  kojju se primenjjuju redovnee procedure za održavanjje i ažuriranje.  Od deljenje za prrostorno fun nkcionalne celine  U o okviru rada ssa podacima o vodovodu i kanalizaciji jasno se izd dvajaju dve ggrupe:   Geodetska gru upa:Radi tereensko prikup pljanje podataka, geodetssko snimanjee, kartiranje,,  nova.   izraadu digitalnih karti i plan GISS‐inženjering g  grupa:Rad di  na  defin nisanju  podataka  od  važnosti  v za  vodovod  i i kan nalizaciju. An nalizira podaatke, izrađuje izveštaje  i  priprema  podatke  za ostale delove e  preeduzeća.  Od deljenje za baaze podatakka  Brine o prikupljjanju i arhiviranju podataaka:   digitaln ne i georeferrencirane geo odetske podloge dobijen ne od geodettske grupe   podaci dobijeni iz d drugih službi  podaci prikupljeni iiz operativnih tehničkih d dokumentacija.    

    Slika 4‐15  Forrmulari za priku upljanje podata aka 

  7 74

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

 

5 SCCADA – DALLJINSKA KOONTRROLA I  PR RIKUP PLJAN NJE PO ODATA AKA

5 .1

ŠTA JEE SCADA? 

Daljinska  ko ontrola  i  prikkupljanje  po odataka  (Sup pervisory  Con ntrol  and  Daata  Aquisitio on  –  SCADA) opisuje dve odvvojene funkccije. Jedna see odnosi na kkontrolu urađ đaja (kao što o su  z a  druga  na  akkviziciju  pod dataka  (kao  što  š su  proto oci  ili  pritiscii  na  pumpe  ili  zatvarači),  udaljenim ssenzorima).  Namena  SCADA  sistem  je  sredstvo  za  obaavljanje  daljinskog  mon nitoringa  i  kontrole  k delova  na  ili  autom matska.  Pri  ručnoj  konttroli  vodovoda.  Daljinska  kontrola  možže  biti  ručn umpi, zavaraača i ostalih  uređaja kao o da  operator iz  kontrolnog  centra kontroliše rad pu na  toj  lokaciji.  Kod  auto omatskog  daljinskog  up pravljanja  sisstem  kontro oliše  se  nalaze  n uređaje preema predominantnoj straategiji.  Sitem SCAD DA omogućavva lako prepoznavanje i  brz odgovor  na krizne usslove kao što o su  pucanje cevvi ili prekig n napajanja. Deetaljne inform macije o radu vodovodnog sistema kkoje  se  prikupe  SCADA  sisttemom  od  velikog  v su  značaja  z za  razumevanje r e  i  modeliraanje  o i za projekttovanje njeggovih poboljššanja.  sistema, kao Razvoj  Sredinom  prošlog  p vekaa  nastali  su  elektromeh hanički  sistemi  namenje eni  za  daljin nsku  kontrolu  i  jednostavnu u  indikaciju  statusa.  Akkvizicija  veliikih  količinaa  informacijaa  o  nalognih vred dnosti nije bila praktičnaa. Svaki pojedinačni udaljeni uređaj sslao  statusu i an je  izveštaj  glavnom  u  konfiguracijii  „jedan  na  jedan”.  Mirrovao  je  dokk  ga  nadređ đeni  bi „prozvao”  da mu pošaalje  seriju im mpulsa koja o opisuje prom mene u statu usu.  uređaj ne b Ovakvi  sistemi  su  imaali  mnogo  mana.  m Podraazumevali  su u  nadzor  i  upravljanje (za  omandi) i teleemetriju za p prenos analo ognih vredno osti.  izveštavanjee o statusimaa i prenos ko Šezdesetih  godina prošlog veka, sa  pojavom mini kompjuteera, mogućno osti za masovvno  nje  podataka a  ili  prikupljanjee  informacijaa  naglo  se  povećala.  Izzraz  nadzor  i  prikupljan SCADA  poččinje  zaista  dobro  d da  op pisuje  sistem m.  Udaljene  jedinice  koje  rade  sa  svim  analognim,  statusnim i  komandnim m signalima n nazivaju se daljinske term minalne jedin nice  nikacija  se  o obavljala  takko  što  je  glavna  (RTU).  To  ssu  bili  centraalizovani  sisttemi.  Komun jedinica  (m master)  kontinualno  „skeenirala“  udaaljene  jedinice.  Ciklus  sken niranja  varirra  od  neko oliko  sekund di  do  nekoliko  minuta  što o  omoguću uje  pravovrremeno  upo ozoravanje  na  probleme  u  u komunikaccijama.  Oni  su  očigledni,  čim  neka  od  udaljenih  jjedinica  ne  odgovori  uredno.  Prri  periodičnom  skeniranju gglavna jedinica prikupljaa informacijee o promenaama  statusa  i  an nalogne  podatke.  To  se  digitalizuje  u  u RTU  i  izvešštaj  se šalje glavvnoj jedinici.   Slika 5‐1  Centralizovanii SCADA sistem m 

  MA   

7 75 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

e  se  prenosii  digitalnim  putem  a  tehnike  prove ere  ispravnossti  informacija  ubrzo  su u  Sve posstale toliko  sofisticirane  s nišu  sve  lažn ne komandee  i  pogrešni  podaci. Radi p i  da  se elimin sigurnosti korisste se udvoje eni procesorii.  ne mini raču unara su padale a SCADA A sistemi su sse povećavali pa je postaalo praktično o  Cen da  se između u udaljene i glaavne jedinicee uvede „pom moćna” jedinica kao possredna tačkaa  ocesiranja. Takvi hijerarh hijski sistemi su bili popullarni do pred d kraj veka.  pro

Slika 5‐2  Hijerrarhijski SCADA A sistem 

Slika a 5‐3  Modularrni SCADA sisteem 

Sa  daljim  pad dom  cena  mini  m kompju utera  postaalo  je  mogu uće  dalje  distribuiranje e  ocesnog delaa SCADA sisteema. To se o ostvaruje parralelnim proccesiranjem, zza razliku od d  pro serrijski  organizovanog  u  hijerarhijsskim  sistem mima.  Sa  napretkom  n i  razvojem m  mikkroprocesoraa postalo je  moguće da  se SCADA prroces distribuira do nivo oa RTU, čime e  se uvećava pou uzdanost i om mogućava razvoj u modu ularnom oblikku.  Op pis sistema  SCA ADA sistem iima četiri glaavna podsisteema:   RTU (udaaljena termin nalna jedinicca),   Komunikkacije,   Glavna jeedinica,   jedn na glavna staanica u centrralizovanom sistemu   jedn na glavna staanica sa jednom ili više po odstanica u hijerarhijsko om sistemu   grup pa paralelnih h procesora zza distribuiraane sisteme  HMI (inteerfejs čovekaa i mašine). RTU U.  Udaljena  terminalna  jedinica  je  veza  sa  sen nzorima  i  urređajima  za  kontrolu  naa  objjektu, obavlja funkcije lokalne kontro ole i komuniccira sa glavnom jedinicom m. Zasnovan n  je  na  mikropro ocesorima  ko oji  pružaju  niz  n mogućno osti.  Program mabilni  logičkki  kontrolerii  Generalno, PLLC su postali ekonomičnaa alternativaa  (PLLC) se ponekaad koriste u ulozi RTU. G sam mo  za  veća,,  kompleksn nija  merna  mesta.  Čak  i  najjeftiniji  RTU  mogu u  da  obave e  sekkvencijalne illi kontinuiran ne kontrolnee funkcije i im maju mogućn nost čuvanjaa podataka u u  slučaju prekidaa napajanja. munikacioni  protokoli  kod  k RTU  zaavise  od  pro oizvođača.  Oni  O obećavaaju  da  se  tii  Kom pro otokoli  mogu u  translirati  i  da  RTU  različitih  proizvođača  mo ogu  da  kom municiraju  saa  jed dnom  masteer  stanicom..  Postojanjee  komunikaccije  ne  značči  i  da  radee  istovetno..  Pro ocedure slanja komandi, alarma i sl. ipak zavise o od proizvođačča.  Komunikacje.  Služe  za  ostvarivanje  o veze  između  SCADA  podsistema.  Pouzdane e  kom munikacije ssu preduslovv za uspešan rad SCADE.  Mogu  da see  ostvare ko ombinacijom m  svih mogućnosti: radio, opttički ili metalni kablovi, G GSM, satelit...  onog  sistemaa  veoma  je e  mudro  razzmotriti  svee  porebe  zaa  Pri  planiraju  kkomunikacio dataka  u  vod dovodnom  sistemu.  s Porred  potreba  SCADA  sisteema  tu  su  i i preenosom  pod pottrebe  ostalih  delova  sistema,  uklju ujući  menad džment,  odrržavanje,  GISS,  korisničkii  serrvis,  sigurno ost,  telefon  i  dr.  U  pro ošlosti  su  se e  vodovodi  oslanjali  o na  telefone  ilii  jed dnostavne  raadio  sisteme.  Sa  povećanjem  koliičina  podataaka  koji  se  prenose  u  u   7 76

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

distribuisanim  i  umreženim  sistemima  korisno  je  razmotriti  i  druge  alternative.  Sa  deregulacijom  telefonskog  saobraćaja  za  vodovodne  sisteme  postaje  ekonomski  atraktivno  i  instaliranje  sopstvenih  komunikacionih  mreža  koje  mogu  da  zadovolje  većinu njihovih potreba.  Glavna jedinica. Može biti jedna (u centralizovanom sistemu) ili jedna glavna sa nizom  pomoćnih  (u  hijerarhijskom  sistemu)  ili  grupa  paralelnih  procesora  (u  distribuiranom  sistemu). Uloga glavne jedinice je da prikuplja podatke sa udaljenih jedinica (skeniranje  RTU). To se svodi na praćenje rada RTU, proveru da li su poruke sa RTU bez grešaka,  ponavljanje neispravnih podataka i prijavljivanje kvara na RTU i komunikacijama. Ona  takođe  i  obrađuje  podatke  preuzete  sa  RTU:  proverava  stanje  alarma,  osrednjava  vrednosti  i  generiše  trendove  za  analogne  podatke,  beleži  promene  i  događaje  i  sve  podatke smešta u memoriju.  Prenos operativnih komandi je druga važna funkcija glavne jedinice. To podrazumeva  nekoliko koraka: prekid skaniranja, priprema odgovarajuće udaljene jedinice, kodiranje  i  prenos  komande,  potvrda  da  je  komanda  pravilno  primljena,  odobravanje  izvršenja  komande i verifikacija njenog izvršenja.  Glavna  jedinica  podržava  i  bazu  istorijskih  podataka.  Informacije  skenirane  sa  RTU  obično  se  sažimaju  u  časovne  i  dnevne  proseke.  Opisuju  se  ekstremne  vrednosti  a  potreba  za  memorijom  se  smanjuje  primenom  drugih  tehnika  komprimovanja.  Istorijski  podaci  sadrže  i  opise  statusa  pojedinih  delova  sistema:  rad  pumpi,  stanje  zatvarača i slično, što služi za korelisanje sa protocima, pritiscima i nivoima.  Jedna od funkcija glavne jedinice je i održavanje interfejsa čovek – mašina (HMI). To se  postiže  prezentiranjem  podataka  na  ekranima,  upravljačkim  tablama,  printerima  i  sličnim medijumima uz mogućnost definisanja formata prikaza na ekranu ili biranje tipa  štampanog izveštaja.  Uloga  glavne  stanice  je  takođe  i  komunikacija  sa  podstanicama  (u  hijerarhijskom  sistemu),  koordinacija  procesora  (u  distributivnom  sistemu)  i  interfejs  sa  drugim  informacionim sistemima. Ona u slučaju potrebe obezbeđuje i bekap. To podrazumeva  održavanje  duplikata  datoteka  u  rezervnom  procesoru  i  praćenje  rada  primarnog  procesora da bi se u slučaju njegovog ispada prešlo na rezervni.  HMI  (interfejs  čoveka  i  mašine).  HMI  je  mesto  gde  operater  komunicira  sa  SCADA  sistemom.  Savremeni  sistemi  nude  interaktivne  module  koji  omogućuju  kreiranje  Trend razvoja sadržaja ekrana  bez poznavanja programiranja. Tako osoblje koje koristi sistem može  Arhitektura SCADA sistema da priprema grafičke i tabelarne prikaze prema sopstvenim potrebama. Oni mogu biti i  se dramatično menja tokom interaktivni.  Boja  simbola  pumpe  može  da  označava  njen  status  a  ikona  rezervoara  njene kratke istorije. može da se „puni” kada raste nivo u rezervoaru.  Distribuirani sistemi će sve

Ova mogućnost da korisnici direktno kontrolišu operativni interfejs možda je najvažniji  više da preovlađuju. Time se napredak  SCADA  tehnologije.  Prihvatljivost  ovakvih  sistema  mnogo  je  veća  u  odnosu  uvećeva i potreba za sprečavanjem neovlaštenog na one gde je operater morao da se zadovolji onim što je ponuđeno.  pristupa sistemu. Pozitivan je

Ulazi u SCADA sistem. Ulazi su događaji u realnom vremenu koje automatski registruje  i trend da se operativne i šalje RTU ili ručno unosi operater preko HMI. Ulazi sa RTU su statusi, protoci, pritisci i  promene i unapređenja nivoi vode. Ulazi preko HMI su komande otvori/zatvori, start/stop i zadata vrednost. 

mogu lako obaviti. I bez Izlazi  iz  SCASDA  sistema.  Izlazi  su  ili  informacije  potrebne  za  rad  HMI  ili  za  izvršenje  programera je moguće komandi  u  RTU.  Izlazi  iz  HMI  su  periodični  izveštaji,  grafikoni,  prikazi  podataka  u  dodati novi RTU, dodati novu tačku u RTU, dodati ili realnom vremenu, srednje vrednosti ili trendovi i izveštaji sa istorijskim nizovima.  modifikovati izveštaje ili   grafike i sl. Tako SCADA postaje sistem orjentisan   prema operateru i prilagodljiv     njegovim potrebama. 

  MA   

77 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

5.2

SCADA U U BEOG GRADSSKOM V VODOV VODU

Rad d postojećih objekata Beeogradskog vvodovodnogg sistema (BV VS‐a) najvećiim delom se e  praati,  tj.  inform macije  o  njihovom  radu u  prenose  se  s putem  go ovorne  teleffonske  veze..  Possledica ovakvvog načina u upravljanja jee da su te  informacije, koje veoma često stižu saa  veliki zakašnjen njem, nepouzdane i podložne pogreššnoj interpretaciji.  Pro ojekat  za  unapređenje  u snabdevan nja  vodom  u  Beograd du  u  svojoj  prvoj  fazii  pod drazumevao o je donaciju u opremi po otrebnu za usspostavljanje e daljinskog nadzora nad d  rad dom svih objekata BVS‐a i  formiranjee SCADA sistema. Kod ovvako složenih h, geografskii  distribuiranih ssistema zbogg kompleksno osti procesa  i komunikaccionih grešakka poslednju u  odlluku o promeni režima raada objekataa daje čovek (operater), ttako da je naaglasak ovogg  Pro ojekta na kvaalitetnom nadzoru.  SCA ADA  se  u  Beogradskom B m  vodovodno om  sistemu  sastoji  od  jednog  glavvnog  i  četirii  pom moćna kontrolna centra iz kojih se kkontroliše raad 28 crpnih  stanica, 20  rezervoara ii  105 5 burara. Za  to se koristi: 30 serveraa, 20 HMI, 94 PLC, 24 tač panela, 26 6 svičeva, 49 9  GR RPS rutera, 32 2 SHDL ruterra i 20 analizatora hlora Teh hničke  specffikacije  opissuju  detaljno o  hardver  i  softver  od  koga  se  sastoji  SCADA A  sisttem.  Arh hitektura SCADA sistemaa  Kon nfiguracija SCADA sistem ma je prikazana na sledeććoj slici. 

  Slika 5‐4  Konffiguracija SCAD DA sistema BVSS 

        7 78

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

o SCADA jee instalirana na Bežaniji, Banovom brrdu, Makišu, Belim vodam ma:   Glavni kontrolni centar (MC CC)  okacija    1  lo  Lokkalni kontroln ni centar (LCC)    4  lo okacije  o Lokacije na kojima je e SCADA sisteem instaliran n i na kojima se prikupljaju podaci su:   Crp pne stanice distributivnogg sistema (CSS‐A)  14  lokacija  o Lokacije na kojima see prikupljaju podaci za SC CADA sistem m su:   Crp pne stanice distributivnogg sistema (CSS‐B)  13   lokacija   Ren ni bunari      5 lokacija     105      Rezzervoari    20   lokcija  Mreža za prrenos podataka. Sastoji sse od sledećih medija:     

Bežiččni sistem – G GPRS (Generral Packet Radio Service):: 57 kbps  Bežiččni sistem – W WLL (Wirelesss Local Loop p): 11 Mbps Kablo ovski sistem – – SHDSL (Sym mmetric Hierarchy Digitaal Subscriberr Line): 2~4 M Mbps   Kablo ovski sistem – – Optički: 10 00 Mbps 

Telekomuniikacioni siste em koji se ko oristi prikazan n je na sledeećoj slici. 

  Slika 5‐5  T Telekomunikaciioni sistem BVSS 

Prikupljanje e  podataka  sa  reni  bunara.  GPRS  seerveri  u  lokaalnim  koman ndnim  centrima  (LCC) Bežan nija i Banovo o brdo prikup pljaju preko G GPRS mreže operativne  podatke o radu  pumpi  na  6 65  reni  bunaara  sa  leve  obale  o i  40  bunara  sa  deesne  obale  Save.  Prikupljjeni  podaci  se  čuvaju  na  lo okalnom  SQ QL  serveru  i  na  glavnom m  SQL  serveru  u  glavn nom  m  centru  (M MCC).  Tako  sse  operativn ni  podaci  mogu  koristiti  preko  SCA ADA  kontrolnom   MA   

7 79 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

servera  na  glavnom  i  na  lokalnim  komandnim  mestima  na  Makišu,  Belim  vodama,  Bežaniji i Banovom brdu. Sa LCC Bežanija i Banovo brdo mogu se slati kontrolni signali  za startovanje i zaustavljanje pumpi u reni bunarima.  Prikupljanje  podataka  sa  crpnih  stanica  u  distributivnom  sistemu.  SCADA  serveri  u  crpnim stanicama tipa A (CS‐A) prikupljaju operativne podatke sa njihovih PLC‐a i šalju  ih  u  MCC  preko  SHDSL  i  WLL  mreže  preko  rutera  ili  GPRS  mreže  i  rutera.  Sa  crpnih  stanica  tipa  B  podaci  se  šalju  u  glavni  komandni  sentar  preko  SHDSL,  WLL  ili  GPRS  mreže.  Prikupljanje podataka sa rezervoara. Podaci sa rezervoara se šalju u MCC preko GPRS  mreže.  Osnovne funkcije servera i PLC‐a  Serveri i PLC (Programmable logic Controller) u SCADA sistemu imaju sledeće funkcije:  GPRS server. Prikuplja podatke u realnom vremenu sa PLC‐a koji su povezani na GPRS  mrežu.  Bunarskim  pumpama  se  upravlja  daljinskim  komandama  sa  LCC  Bežanija  i  Banovo  brdo.  Server  se  takođe  koristi  i  kao  relejni  između  GPRS  i  Ethernet  komunikacija. Prikupljeni podaci se prenose na SCADA server na LCC.  Podaci sa rezervoara se prikupljaju preko GPRS servera na MCC.  Konfiguracija sistema je sledeća:   Frekvencija prikupljanja podataka: svakih 60 minuta (za svaki objekat)   Komunikacioni sistem između PLC i GPRS servera: GPRS mreža (64 Kbps)   Komunikacioni  sistem  između  SCADA  i  GPRS  servera:  TCP/IP  Socket  (OPC  standard)  Lokalni SCADA server na LCC. CS‐A prima podatke  sa GPRS servera. Server na crpnoj  stanici tip A prima podatke direktno sa PLC‐a preko Etherneta. Podatke prikupljene u  realnom vremenu  server  šalje na SQL  server u  MCC (viši nivo prenosa)  i  na njemu  se  oni čuvaju.   Tabela 5‐1  Promenljive  SCADA server

Broj prom.

MCC

Unlimited

LCC Bezanija

Unlimited

LCC B Brdo

Unlimited

LCC B. Vode

4.096

CS Crveni krst

4.096

CS Surcin

2.048

CS Dedinje

2.048

CS Topcider

4.096

CS Vracar

4.096

CS Zvezdara

4.096

CS Tasmajdan

4.096

CS Zeleznik

1.024

CS Pionir

1.024

CS St. grad

2.048

CS M. Brdo

4.096

CS Vinca

2.048

CS Zarkovo

4.096

CS Lipovica

4.096

Konfiguracija sistema:   Frekvencija prikupljanja podataka (viši nivo prenosa): svakih 10 sec   Frekvencija prikupljanja podataka (niži nivo prenosa): svakih 5 sec   Komunikacioni sistem: TCP/IP Socket   Broj promenljivih zavisi od lokacije i prikazan je na tabeli.  Lokalni SCADA server na LCC Bežanija, Banovo brdo, Makiš i Bele vode su uključeni u  odgovarajuće SQL servere.  Glavni SCADA server. Glavni SCADA server u glavnom komandnom centru (MCC) može  da primi sve operativne podatke sa svih crpnih stanica i rezervoara. Pored toga glavni  SCADA server automatski generiše dnevne, mesečne i godišnje izveštaje iz prikupljenih  podataka.  Konfiguracija sistema:   Frekvencija prikupljanja podataka: svakih 10 sekundi   Komunikacioni sistem: TCP/IP Socket   Izveštaji: Microsoft EXCEL XP   Broj promenljivih zavisi od lokacije i prikazan je na tabeli.  Domenski kontrolni server. Domenski kontrolni serveri na MCC i LCC Bežanija i Banovo  brdo imaju funkciju da omoguće korespodenciju sistema sa IP adresom.   Telekomunikacioni  mrežni  server.  Telekomunikacioni  mrežni  server  na  LCC  Banovo  brdo služi za superviziju statusa veza digitalnih mreža kao što su SHDSL, WLL i Ethernet.    80

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

SQL server. SQL serveri na MCC i LCC Bežanija, Banovo brdo, Makiš i Bele vode čuvaju  podatke sa svih objekata prikupljenih za poslednjih godinu dana preko SCADA servera  na  glavnom  i  lokalnim  komandnim  centrima.  Ovi  podaci  se  šalju  i  na  SCADA  HMI  uređaje.  Konfiguracija sistema:   Period čuvanja procesnih podataka: 1 godina   Period čuvanja arhivskih podataka: 1 godina   Baza podataka:  Microsoft SQL Server (Standard Edition) na LCC        Microsoft SQL Server (Enterprise Edition) na MCC  WEB server. WEB server na MCC služi za obradu i distribuciju preko WEB‐a podataka  uskladištenih na SCADA i SQL serverima u glavnom kontrolnom centru. Pored toga služi  i za slanje alarmnih poruka preko e‐mail i SMS sistema. Moguće je da se istovremeno  uloguje 25 klijenata.  PLC.  Programabilni  logički  kontroleri  (PLC  –  Programmable  Logic  Controller)  primaju  operativne  podatke  sa  pumpi  u  crpnim  stanicama  i  iz  rezervoara.  Oni  se  kroz  mreže  prenose do servera.       

 

  MA   

81 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

Dijagram toka podataka  Dijagram toka p podataka SCADA sistemaa prikazan je na sledećim m slikama. 

  Slika 5‐6  Fiziččki dijagram tokka 

  8 82

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

 

  Sliika 5‐7  Logički i dijagram toka a 

 

 

  MA   

8 83 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

Hardver  Hardversku  po odršku  SCAD DA  sistema čini  velika količina  raazličite  opreme  visokogg  e  industrijskke  eksploataacije.  Glavne e  kvaaliteta,  prilaggođene  teškkim  uslovimaa  dugotrajne kom mponente su u:  – Control D Desk  – Server Ra ack  – Interface e Panel  – Master S SCADA server/SQL serverr  – Local SCA ADA server zza LCC Bele vvode  – Local SCA ADA server zza CS tip A  – WEB  serrver,  Domain n  Control  server,  GPRS  server  s i  teleekomunikacio oni  Networkk  Server   – SCADA H HMI/Monitorr  – Veliki dissplej  – Laser Printer za MCC C  – Ink‐jet  Printer  za  LCC  i  CS‐A  – SHDSL  Router  R (singgle  pair: 24 ssets)  – SHDSL  Router  (tw wo  pair: 8 seets)  – GPRS Router  – Layer 3 S Switch  – Media Co onverter  – Programmable  Log gic  Controlleer (PLC)  – Uninterruptible  Pow wer  UPS)  Supply (U Slika 5‐8  Fabričko testiiranje sistema 1 1 

Fab bričko  testiranje  je  jedinstvena  prilika  da  se  ce elokupni  sistem  sagledaa  u  radu  naa  jed dnom  mestu,  pod  jednim m  krovom.  Posle  P testiranja  delovi  opreme  o se  montiraju  m po o  objjektima i mo oguće je videti samo pojeedine njegove e delove. 

  Slika 5‐9  Fabrričko testiranjee sistema 2  

 

 

  8 84

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

Softver  Najvažnije ffunkcije SCAD DA sistema ssu:   Korisniččki interfejs   Prikupljjanje podataka   Monitoring i kontro ola reni bunara   Monitoring crpnih sstanica   Istorijskki podaci  Korisnički in nterfejs. Korisnički interfeejs (HMI – H Human machine interface e) razvijen jee na  bazi softverra za SCADA sisteme u W Windows graffičkom okružženju. Korisn ničke aktivno osti i  veze  sa  sisttemom  ostvvaruju  se  prreko  tul  baro ova,  dijalog  boksova,  ikkona  i  windo ows  elemenata  pomoću  mišša  i  tastaturre.  Glavna  ko ontrola  operrativnih  statusa  i  processnih  mandne nadležnosti.  podataka jee preko grafiččkih prikaza na različitim nivoima kom Prikupljanjee  podataka  (Data  acquiisition).  Digitalni  i  analo ogni  podaci  dobijeni  preko  različitih siggnala prikupljjaju se sa sviih objekata u u bazu podattaka i služe zza praćenje rada  u  realnom  vremenu,  generisanje  g dijagrama  trendova  t i  druge  d inženjjerske  analizze  i  đaji i alarmi  se prikazuju u i čuvaju u h hronološkom m nizu sa tačnim  izveštaje. Različiti događ vremenima pojavljivanja.  Monitoring  i  kontrola  pumpi  p u  ren ni  bunarima  u  realnom  vremenu.Iz  v LCC  L Bežanijaa  se  obavlja daljinsko upravljanje i monittoring za pum mpe smešten ne u 65 reni bunara na le evoj  ovo brdo se tto radi za 40 reni bunara na desnoj obali Save.  obali Save aa iz LCC Bano Monitoring  pumpi  u  crrpnim  stanicama  za  disttribuciju  vod de.Daljinski  nadzor  n pump pi  u  crpnim stan nicama za disstribuciju vod de obavlja see u grafičkom m modu.  Istorijski  po odaci.  SCAD DA  sistem  omogućava  generisanje  g t kaao  i  dijagrama  trendova  dnevnih,  mesečnih  i  go odišnjih  izvešštaja.  Ove  analize  istorijskih  podataka  izrađuju  se  i  štampaju po omoću efikasnog softverra lakog za upotrebu.  Displej  na  grafičkoj  konzoli.Koris k mom  obavlja  se  nička  interaakcija  sa  SCADA  sistem grafičkim pu utem preko grafičke konzole. Na nekkoliko sledećih slika prikaazani su osno ovni  elementi ko orisničke graffike. 

  Slika 5‐10  P Pregledni menii 

  MA   

8 85 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

 

  Slika 5‐11  Preegled po zonam ma 

 

  Slika 5‐12  Pro otoci po visinskkim zonama 

 

  8 86

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

  Slika 5‐13  Pumpna stanica a 

 

   

Sllika 5‐14  Pump pne stanice – su umarno sa alarrmima

Slika 5‐‐15  Pumpa u pumpnoj stanicii 

 

  Slika 5‐ 16  Pumpna stan nica „Lipovica““ 

   

  MA 

 

8 87 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 5‐17  Rezzervoari sumarrno 

 

  Slika 5‐18  Rezzervoar „Mokro oluško brdo“ 

Slika 5‐19  Rezervoa ar „Glavni“ 

 

  Slika 5‐20  Sta anje u rezervoa arima čiste vodee 

  8 88

 

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

  Slika 5‐2 21  Reni bunarii – desna obala a 

 

Slika 5‐‐22  Reni bunarri – leva obala   

Slika 5‐23  Reni bunari 6A A 

     

  MA   

8 89 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 5‐24  Rezzervoari – Tren nd  

 

  Slika 5‐25  Pro otoci na KKC   

Slika 5 5‐26  Protoci na a PPV Bežanija a 

     

 

  9 90

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

Pomoćne  funkcije.  SCADA  sistem  ima  niz  pomoćnih  funkcija  koje  su  neophodne  za  njen efikasan rad.  I/O lista (analogni signali). Lista trenutnih vrednosti analognih ulaznih signala.  I/O lista (digitalni signali). Lista trenutnih vrednosti digitalnih ulaznih signala.  Čuvanje  podataka.  Istorijski  podaci  sa  svim  zabeleženim  veličinama  čuvaju  se  na  serverima  i  mogu  da  se  eksportuju  na  druge  medije  posredstvom  Microsoft  Office  programa kao csv datoteka, formatizovana za MS EXCEL ili  slično, pa se podaci mogu  analizirati nezavisno od SCADA sistema na drugim računarima.  Podešavanje  vremena.  Sistemsko  vreme  može  da  podešava  ručno  samo  operator  u  glavnom kontrolnom centru (MCC).  Funkcije  izveštavanja.  SCADA  sistem  automatski  generiše  izveštaje  čije  su  forma  i  frekvencija unapred predviđeni.  Tabela 5‐2  Izveštavanje  Naziv izveštaja Sumarni izveštaj o distributivnom sistemu Izveštaj o radu crpnih stanica (27 CS) Izveštaj o radu bunara (105 bunara) Ukupno

Dnevno 1 28 14 43

Mesečno 1 28 14 43

Godišnje 1 28 14 43

  Pripremaju se, između ostalih, i sledeći izveštaji:    Dnevni izveštaj o radu distributivnog sistema   Mesečni izveštaj o radu distributivnog sistema   Godišnji izveštaj o radu distributivnog sistema   Dnevni izveštaj o radu crpnih stanica   Mesečni izveštaj o radu crpnih stanica   Godišnji izveštaj o radu crpnih stanica   Dnevni izveštaj o radu bunara   Mesečni izveštaj o radu bunara   Godišnji izveštaj o radu bunara.       

 

  MA   

91 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

I/O  Lista.  Liste  ulazno  –  izlaznih  signala  razlikuju  se  za  razne  objekte  i  delove  SCADA  sistema. Slede primeri I/O lista signala za po jedan od sve tri vrste objekata.  Tabela 5‐2  Crpna stanica  No.

PLC 1 Grupa pumpi 1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

Pump mode-remote Pump start local mode (posh button NO) Pump stop local mode (push button NC) Pump running Pump motor over current protection Pump motor under voltage protection Pump motor over voltage protection Short circuit protection Earth failure Mains unbalance Motor coil owerheated (PTC) Valve 1 open local mode (posh button NO) Valve 1 close local mode (push button NO) Valve 1 stop local mode (push button NC) Valve 1 position open Valve 1 position close Valve 1 failure Valve 2 open local mode (posh button NO) Valve 2 close local mode (push button NO) Valve 2 stop local mode (push button NC) Valve 2 position open Valve 2 position close Valve 2 failure Pump starting Valve 1 open Valve 1 close Valve 2 open Valve 2 close Dry pump detector Motor current Pump inlet pressure Pump discharge pressure 1 Pump discharge pressure 2 Motor bearing 1 temperature Motor bearing 2 temperature Pump bearing 1 temperature Pump bearing 2 temperature

No.

Common signals

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

High voltage-status Transformer disconnector status Transformer temperature warning Transformer temperature disconnect Transformer buholtz protection Under voltage protection Water level in hydraulic vessel High level in hydraulic vessel Low level in hydraulic vessel Pressure in hydraulic vessel Compressor running High voltage control 24VDC voltage control Fire alarm Entrance open Low pressure in outlet pipe Low pressure in inlet pipe Station output flow Cumulative flow Station output pressure Station input pressure Failure reset (push button NO) Compressor start (push button NO) Compressor stop (push button NC) Residual Cl Acoustic and lighting alarm

UKUPNO SIGNALA

  92

 

In Digital

In Analog

Out Digital

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1

In Digital 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 4-20mA 4-20mA 4-20mA 4-20mA Pt100 Pt100 Pt100 Pt100

In Analog

Out Digital

LCC

MCC

1

1

1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1

1 1 1

1 1 1 1

1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1

LCC

MCC

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1

1

4-20mA 4-20mA 4-20mA 4-20mA

4-20mA pulse 1/m3 4-20mA 4-20mA

4-20mA 1

41

17

6

47

47

VE       

SISTEMI SCADA

 

Tabela 5‐3  Rezervoar  No.

Items

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23

Water Level at Left Comora Minimum Level at Left Comora Maximum Level at Left Comora Water Level at Right Comora Minimum Level at Right Comora Maximum Level at Right Comora Residual Cl Valve 1 Opened Valve 1 Closed Valve 1 Position Valve 1 Failure Valve 2 Opened Valve 2 Closed Valve 2 Position Valve 2 Failure Command Voltage 24V DC 220V AC Failure Valve 1 Opening Valve 1 Closing Valve 2 Opening Valve 2 Closing Forced intrusion Local/ Remote Switch

In Digital

UKUPNO SIGNALA

In Analog

Out Digital

1

1 1

1

1 1

1

1 1

1

1 1 1

1

1 1 1

1 1 1 1

1 1

14

5

4

  Tabela 5‐4  Reni bunar  No

   

Signal

Type

Source

Dest.

1

running mode

DI

GPRS (RS232)

2 3 4 5 6 7

level [m] level set point [m] pressure [bar] transformer status mains status object security status

RS485 (FC) RS485 (FC) AI DI DI DI

GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232)

8

alarm status

Internal

GPRS (RS232)

9 10

motor coil temperature [oC] frequency converter status

RS485 (FC)

GPRS (RS232) GPRS (RS232)

11 12 13 14 15 16 17

frequency [Hz] motor current [A] frequency converter warning frequency converter alarm time and date flow [l/s] total flow [m3]

0 local 1 remote number number number 0 OK, 1 Fail 0 OK, 1 Fail 0 secured 1 authorized entering 2 unauthorized entering bit 0 alarm frequency converter bit 1 mains bit 2 buholtz transformer protection bit 3 thermal transformer protection bit 4 unauthorized entering bit 5 flow meter fail bit 6 level meter fail bit 7 485 communication with FC bit 8 HAND (1) AUTO (0) start FC number 0 FC running 1 FC in sleep mode 2 FC stopped 3 FC fail number number warning code (if any) alarm code (if any) time and date number number

RS485 (FC) RS485 (FC) RS485 (FC) RS485 (FC) Internal AI DI

GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232) GPRS (RS232)

 

  MA   

93 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

5.3

SCADA U U BEOG GRADSSKOJ KA ANALIZZACIJI 

U B Beogradskom m kanalizacio onom sistem mu krajem 20 006. puštеn  је u rаd dео о sistеmа zаа  kоn ntinuаlni  mо оnitоring  kо оličinа  i  pаrааmеtаrа  kvааlitеtа  vоdе  kоја  sе  ispuštа  u  rеkе е  Dunаv  i  Sаvu.  Оprеmljеnо о  је  8  izlivа,  čimе  је  pоkkrivеnо  оkо  80%  ukupn nо  ispuštene e  de.  Pоrеd  оprеmе  о zа  mеrеnjе  m prо оtоkа  pоstаvvljеnа  je  i  оprеmа  о zа  kоntinuаlnо о  vod mееrеnjе оsnоvvnih pаrаmеttаrа kvаlitеttа: tеmpеrаtturе, еlеktrоprоvоdnоsti, pH i rеdоxx  pоttеnciјаlа. Pо оrеd tоgа, pо оstаvljеni su  i аutоmаtskki uzоrkivаči  kојimа sе m mоgu uzimаtii  kоm mpоzitni ili p pојеdinаčni u uzоrci prеmаа rаzličitim rееžimimа rаdаа.  Izlivii  nа  kојim mа  је  pо оstаvljеnа  оprеmа  о zаа  kоnttinuаlnо  mееrеnjе  prоttоkа,  četiri  pаrаmеtrаа  kvаlitеtа i аutоm mаtski uzоrkivvаči, su    SSајаm   U Ušćе   LLаstа   D Dоrćоl   Istоvаrištе   А Аdа Huја 1   А Аdа huја 2   V Višnjicа      Slika 5‐27  Meerna mesta u BK KS 

 

  Slika 5‐28  Polložaj mernih m mesta 

Svааkо mеrnо m mеstо pоsеdu uје istu оprееmu:    Ultrаzvučni nivоmеtааr kојi dаје p pоdаtkе о nivvоu оtpаdnее vоdе u kоlееktоru    Sеnzоr,  kојi  rаdi  nаа  principu  Dоplеrоvоg  еfеktа  i  pоmоću  kоgaa  sе  dоbiјаа  оtpаdnе vоdе  infоrmаcciја о brzini о Nа оsnоvu nаvеdеnih pоdааtаkа rаčunа sе prоtоk.   9 94

 

VE       

SISTEMI SCADA

 

  Slika 5‐29  M Merno mesto 

Uz dаljinski prеnоs svih mеrеnih pаrаmеtаrа, po ostoji mоguććnоst аlаrmirrаnjа u vеzi vvišе  n prеkid  nаpајаnjа,  оtvaranja  vrrаta  infоrmаciја  kао  štо  su  prеvisоk  ili  prеnizak  nivо,  оrmаrа  itd..  Pоdаci  sе  prеnоsе  dо  SCАDЕ  putееm  mоdеmаа  i  GSM  mrееžе.  Pоrеd  toga  mоgućе је  i lоkаlnо pоvvеzivаnjе pu utеm rаčunаrа štо dаје m mоgućnоst rrеprоgrаmirааnjа  оprеmе.  оdаci mоgu b biti prikаzаni tаbеlаrnо ilii grafički.  Dоbiјеni pо

  Slika 5 5‐30  Podaci sa mernog mesta a  

 

  Slika 5‐31  Graf S fički prikaz rezu ultata merenja a 

      MA   

9 95 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

U centra  na  KCS  K Mostar,  ostvareni  su  s kontrolno o  Izgradnjom  savvremenog  Upravljačkog  mandni  daljinski  nadzorr  i  upravljan nje  radom  kanalizacioni k h  crpnih  staanica.  To  je e  kom om mogućeno  po ovezivanjem  objekata  optičkim  kablovima  koji  su  ugrađeni  u  kanale  i i kollektore gradsske kanalizaccije.    

  Slika 5‐32  Upravljački centa ar na KCS Mosta ar  

     

  9 96

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

   

       

UPRAVLJANJE

 

 

6 UPRAVLJANJE IMOVINOM  7 UPRAVLJANJE POTROŠNJOM  8 UPRAVLJANJE RIZIKOM                                MA   

97 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje           

  98

 

VE       

UPRAVLJANJE Imovina

 

 

6 UPRAVLJANJE IMOVINOM  6.1

ŠTA JE UPRAVLJANJE IMOVINOM? 

Upravljane imovinom (assset management) je proces planiranja koji omogućava da se  svi  delovi  sistema  (imovine)  iskoriste  na  najbolji  mogući  način  i  da  se  obezbede  finansijska  sredstva  za  njihovo  održavanje  i  zamenu,  kada  za  to  dođe  vreme.  Upravljane  imovinom  podrazumeva  takođe  i  planiranje  koje  omogućava  smanjivanje  troškova  uz  povećanje  efikasnosti  i  pouzdanosti  imovine.  Uspešnost  upravljanja  imovinom  zavisi  od  poznavanja  elemenata  imovine  i  redovne  komunikacije  uprave  i  korisnika vodovoda o budućim potrebama sistema.  Plan  upravljanja  imovinom  redovno  se  analizira  radi  unošenja  neophodnih  promena.  Tokom godine podaci o imovini redovno se dopunjavaju.  Veza upravljanja imovinom i strateškog planiranja  Na početku XXI veka vodovodni sistemi se suočavaju sa mnogim izazovima kao što su  zamena  zastarelih  elemenata  infrastrukture,  rešavanje  pitanja  bezbednosti  i  ispunjavanje  uslova  nove  regulative.  U  svakom  sistemu  će  biti  neophodne  nekakve  operacione  promene  u  zavisnosti  od  lokalnih  uslova.  Strateško  planiranje  je  koncept  upravljanja sistemom koji pomaže da se prepoznaju problemi i organizuje procedura za  njihovo  rešavanje,  bilo  da  su  oni  predviđeni  unapred  ili  su  neočekivani.  Strateško  planiranje  koristi  upravljanje  imovinom  za  procenu  postojećeg  tehničkog  stanja  u  sistemu  a  takođe  i  za  ocenu  finansijske  i  poslovne  situacije.  Omogućuje  donošenje  temeljnih odluka o svrsi, struktiri i načinu funkcionisanja sistema.  Da  bi  strateško  planiranje  bilo  moguće  u  vodovodnom  sistemu,  veoma  je  važno  prikupiti informacije neophodne za pametno i osnovano odlučivanje o razvoju sistema  u  budućnosti.  Većina  takvih  informacija  dobija  se  razvijanjem  sistema  upravljanja  imovinom.  Proces upravljanja imovinom  Upravljanje imovinom sastoji se od sledećih pet koraka:   Inventarisanje imovine,   Određivanje prioriteta,   Donošenje plana upravljanja imovinom,   Sprovođenje plana upravljanja imovinom,   Analiza i dopuna plana upravljanja imovinom.  Inventarisanje imovine  Da bi upravljanje imovinom bilo moguće najpre je potrebno znati sa čime se raspolaže,  u  kakvom  stanju  je  ta  imovima  i  koliko  dugo  se  očekuje  da  traje.  Ove  informacije  će  omogućiti  da  se  planira  obnova  i  zamena  delova  imovine.  Za  sprovođenje  inventara  primarno je napraviti spisak svih elemenata imovine.        MA   

99 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

Za svaki od njih treba prikupiti sledeće informacije:   Stanje,   Starost,   Istorija održavanja,   Korisni vek korišćenja.  Određivanje prioriteta  Budžet  u  vodovodnom  sistemu  obično  je  ograničen.  Određivanje  koji  od  elemenata  imovine  ima  veći  prioritet  obezbediće  da  se  fondovi  troše  za  rehabilitaciju  i  zamenu  najvažnijih elemenata.  Po  završetku  detaljnog  inventarisanja  sistema  prilazi  se  određivanju  prioriteta  elemenata  imovine  na  osnovu  njihovog  značaja  i  važnosti  za  vodovodni  sistem.  Odrediti  prioritet  znači  rangirati  elemente  sistema  radi  lakšeg  donošenja  odluka  pri  alokaciji sredstava. To se radi na osnovu nekoliko faktora:   Kada će biti neophodna zamena sredstva (njegov preostali korisni vek),   Koliki  je  značaj  sredstva  za  pouzdano  snabdevanje  vodom  (značaj  za  javno  zdravlje),   Koliko  je  važno  sredstvo  za  rad  sistema  (da  li  neko  drugo  sredstvo  može  da  ga  zameni).   Vodovod  i  kanalizacija  su  uvek  tesno  povezani  sa  ostalim  sistemima  važnim  za  funkcionisanje  gradova.  Mnogi  faktori  utiču  na  to  koji  će  vodovodni  projekat  biti  finansiran  i  kada  će  biti  završen.  U  mnogo  slučajeva  planiranje  i  finansiranje  rekonstrukcija saobraćajnica u gradu tesno je povezano sa rehabilitacijom i zamenom  ostalih  infrastrukturnih  i  distribucionih  instalacija.  Donošenje  plana  upravljanja  imovinom i definisanje prioriteta u njemu veoma je korisno za pravilno odlučivanje  o  vremenu  zamene  pojedinih  elemenata  sistema  bez  opasnosti  da  se  ugrozi  pouzdano  snabdevanje vodom i da se, uz to, održi dobra koordinacija sa dinamikom rehabilitacije  svih učesnika.  U  idealnom  slučaju  plan  upravljanja  imovinom  omogućava  dugoročno  planiranje  investicija  sa  dobrim  prognozama  finansijskih  potreba  u  budućnosti  i  razvijanje  odgovarajućeg rasporeda rehabilitacije i zamene prioriteta u sistemu.  Donošenje plana upravljanja imovinom  Planiranje rehabilitacije i zamene imovine podrazumeva i procenu koliko će investicija  godišnje  biti  potrebno  za  normalno  operisanje  sistema  tokom  vremena.  Planira  se  potrebni budžet, kao i neophodna rezerva.  Preventivno  održavanje  maksimizira  korisni  vek  trajanja  sredstva  i  pomaže  da  se  izbegnu problemi i smanje ili odlože troškovi njihove zamene.  Sprovođenje plana upravljanja imovinom  Kada  se  jednom  proceni  koliko  sredstava  je  potrebno  izdvojiti  godišnje  i  koliko  sredstava  treba  nabaviti  iz  spoljnih  izvora  (ako  postoje)  da  bi  se  došlo  do  te  sume,  potrebno je, u saradnji uprave, potrošača, regulatora i lokalnih vlasti, plan realizovati  uz  ostvarivanje  tehničkih  i  finansijskih  uslova  za  snabdevanje  korisnika  kvalitetnom  vodom.  Ako se iz analize srednjoročnog (petogodišnjeg) plana investicija i planiranih prihoda u  tom  periodu  zaključi  da  nedostaju  sredstva,  mora  se  naći  neki  dodatni  izvor  koji  će  omogućiti ostvarenje plana upravljanja imovinom. Postoji nekoliko načina da se poveća  ili  efikasnije  koristi  prihod  za  rad  i  održavanje  sistema  uz  uspešno  izvršenja  plana  upravljanja.    100 

 

VE       

UPRAV VLJANJE Im movina

 

r fo onda:  Jednaa  suma  sredstava  treba  da  se  čuva  na  Formiranje  dodatnog  rezervnog  ma u  posebnom  rezervnom rračunu za neeplanirane popravke i zamene elemeenata sistem vanrednim situacijama.   Zasnivanje  partnerstva a:  Ukrupnjavvanje  vodovodnih  organ nizacije  može  da  doprin nese  p jivanju  upraavljanja  uz  nesmanjeni  nivo  uslugaa  u  smanjenju  troškova,  pojednostavlj snabdevanju vodom.  a:  Kao  alternativa  možee  se  uvesti  fiksni  f deo  tarife  namen njen  Povećanje  cena  usluga unapređenjju infrastruktture ili dopuni rezervnogg fonda.  Pribavljanjee finansijskee podrške: Baanke i vladin ne agencije m mogu da obeezbede fondove  za  infrastru ukturne  projjekte  kao  štto  su  razvojj  postrojenjaa  za  prečišććavanje,  glavvnih  dovoda, izvorišta i sl. Akko nema dovvoljno sredsttava za investicionu izgraadnju moguće je  onaciju  ili  kreedit.  I  uz  plaaćanje  kamaate  za  kreditt,  koja  na  du uži  rok  uveććava  pribaviti  do troškove  prroizvodnje,  kredit  daje  mogućnost  da  se  zadovvolje  potreb be  unapređeenja  sistema bezz dramatičnih h povećanja cena radi po okrivanja trošškova.  Analiza i do opuna plana upravljanja imovinom Jednom don neseni plan u upravljanja imovinom nee sme da ostaane zaboravljen u fioci. P Plan  treba da po omogne u ob blikovanju op perativnog rrada. To je fleksibilan do okument koji se,  usled prikup pljanja novih h informacijaa i promene p prioriteta, i ssam menja. 

  Slika 6‐1  Kraj životnog cciklusa investiccionog sredstva a 

 

 

  MA   

101  1

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

Koristi za predu uzeće koje p primenjuje A Asset Management  Ukratko, glavnee prednosti p primene Asseet Managem menta su:   Identifiko ovanje sredsstava za koja a su sanacija a ili renoviran nje najefikassnije rešenje..  Tako  se  budžet  koristi  najefikaasnije,  geneerišući  najveeću  korist  od  o upotrebe e  oškove održaavanja;  fondova za kapitelnee investicije, operativne ttroškove i tro  Prepozna avanje  najkrritičnijih  sred dstava  –  on nih  koja  bi  u  u budućnostti  mogla  daa  izazovu n najveće troškkove ili obaveze;   Prepoznaavanje sredsstava ili stand darda uslugaa koji predstaavljaju najvećći rizik;   Fokusiranje održavan nja na osnovvu razumevan nja verovatn noće i posledica ispada ilii  ojedinih  sred dstava,  uz  usmeravanje u e  na  ona  ko oja  predstavljaju  najvećii  kvara  po poslovni rizik;   Istovrem meno razmatranje potreb ba za kapitaln nim i operattivnim rashodima – čimee  se  oni  zajedno  optim mizuju  i  smanjuju  budu ući  ukupni  trroškovi  živottnog  ciklusa a  nja  smanjiti  dugoročne e  sredstava.  Nekada  je  moguće povećanjem  održavan troškovee životnog cikklusa kroz od dložene kapittalne investicije;   Procena  kratkoročniih  i  dugoroččnih  potreba  i  identifikovanje  troško ovnih  udara,,  što  omo ogućava  da  se  podešavvanjem  rastaa  tarifa  oni  ublaže  uz  ostvarivanje e  potrebno og prihoda. O Ovo omoguććava da potrrošači i osnivvači budu blaagovremeno o  konsulto ovani, uz pred dočavanje reelacija izmeđ đu željenih sttandarda (nivvoa) usluga ii  troškovaa takvih uslugga sa jedne  strane, i riziika koje don nose jeftinije alternative,,  sa druge strane.   

  Slika 6‐2  Upra avljanje processom trošenja srredstva 

    EMENT je set disciplin ASSET MANAGE na, metoda, procedura p i alata koji om mogućava preduzeću p   nabavlja, održava, nira, stvara, o ekksploatiše, ssanira, zam menjuje, uveećava i otuđuje ova da plan dragocen na infrastru drživi način n (po najnižim m ukupnim   kturna sredstva na trošškovno nejefikasniji i od troškovim ma životnog cik klusa sredstavva), a sve to uz ispunjavanje standarrda (nivoa) usluga u koje zahtevaju z   i mogu dda plate posstojeće i budduće generaccije – kako potrošača, p tako t i osnivaača (lokalnih h i drugih   atljiv stepen rizika po so vlasti) – i uz prihva opstveno po oslovanje, drruštvenu zajednicu, bezb bednost i životnu sredinu.      

 

  10 02 

 

VE       

UPRAVLJANJE Imovina

 

6.2

ASSET MANAGEMENT U BVK 

Аmbiciоzаn  prојеkаt  Instituciоnаlnо  јаčаnje  vodovoda  u  Srbiji  sproveden  je  u  četiri  kоmunаlna preduzeća (u Bеоgrаdu, Nоvom Sаdu, Nišu i Krаguјеvcu) radi unapređenja  оpеrаtivnе i kоmеrciјаlnе еfikаsnоsti vodovoda i kanalizacija u tim gradovima. Prојеkаt  је  deo  III  fаzе  nemačke  donacije  preko  agencije  KfW  a  realizovali  su  ga  konsultanti  Hydrо‐Cоmp  i  BеrlinWasser.  Generalni  cilj  projekta  je  poboljšanje  оpеrаtivnе  i  kоmеrciјаlnе еfikаsnоsti preduzeća, što dovodi do njihove finansijske samostalnosti.  Poduhvat sе rаzlikuје оd sličnih prојеkаtа instituciоnаlnog jačanja jer je podrazumevao  ne  samo  rad  na  poslovnim  procesima  i  procedurama,  već  i  uvođenje  operativnog  integrisanog upravljačkog informacionog sistema uz proveru i validaciju kоmеrciјаlnih  baza  podataka.  U  okviru  projekta  uvedene  su  promene  u  оrgаnizаciјu  sistema,  kako  procedura tako i rada sa korektnim podacima i informacijama. To se pre svega odnosi  na osnivanje sistema upravljanja infrastrukturnim sredstvima (Asset Management) koji  je  osnova  za  povećanje  efikasnosti  uz  donošenje  odluka  na  osnovu  tačnih  i  ažurnih  informacija,  a  to  sa  druge  strane  omogućava  pouzdano  dugoročno  planiranje  investicija za održavanje sistema.  Glаvni cilj projekta bio je uvođenja sistema za savremeno upravljanje infrastrukturnim  sredstvima i osposobljavanje preduzeća da:   Оsigurа  оdržive  pоuzdаne  rеgistre  objekta  sistema  i  proizvodi  оpеrаtivne  i  uprаvljačke  izvеštајe;  rеgistаr  infrastrukturnih  srеdstvа  (imovine)  je  оsnоva  informacionog sistema za оdržаvаnjе.   Оbеzbеdi  informacije  kојe  sе  kоristе  u  redovnim  analizama  sa  ciljem  da  se  smаnji  nеnaplaćena  voda  (NRW)  i  kао  ulаzni  podaci  zа  оptimizаciјu  mrеžе,  neophodnu za dugoročno planiranje infrastrukture.  Upravljanje  imovinom  imа  znаčајаn  uticај  nа  pоvеćаnjе  prihоdа,  smаnjеnjе  оpеrаtivnih  trоškоvа  i  investicionih  izdаtаkа  zа  razvoj.  To  je  bilo  moguće  uz  trаnsfоrmаciјe u preduzeću u tri оblаsti:    IT  rеšеnjа:  implеmеntаciја  infоrmаciоnih  sistеmа  za  upravljanje  imovinom  mreže,  upravljanje  održаvаnjеm,  smanjenje  nenaplaćene  vode  i  upravljanje  infоrmаciјаmа.    Kvаlitеt  pоdаtаkа:  pоbоljšаnjе  kvаlitеtа  pоdаtаkа  o  elementima  vodovodnog  sistema i kоmеrciјаlnih pоdаtаkа (npr. o naplati).   Instituciоnаlnо  јаčаnjе:  аnаlizе  prоblеmа,  priоritizacija  prоmеna,  pоslоvni  prоcеsi i fоrmulisаnje i realizacija аkciоnih plаnоvа.   Mеtоdоlоgiја  Uprаvljаnjе mrеžom  Uprаvljаnjе  mrеžоm  u  оsnоvi  se  svodi  na  obezbeđenje  nivoa  usluga  –  snabdevanje  vodom propisanog kvаlitеtа u potrebnim kоličinаmа nа еkоnоmičаn i pоuzdаn način.  Ovi ciljevi se postižu kroz pоslоvne prоcеse kојi sе odnose na sve аspеkte uprаvljаnja  mrеžоm:  upravljanje  podacima  o  mreži,  rеkonstrukcija  mreže,  eksploatacija  i  оdržаvаnje.  Za  to  su  neophodni  spеciјаlizоvаni  infоrmаciоni  sistеme  zа  uprаvljаnjе  оdržаvаnjеm mrеžе i za upravljanje imovinom mreže (Аssеt Mаnаgеmеnt), kојi pružaju  nеоphоdnu intеgrаciјu sа оstаlim upravljačkim funkciјаmа i еfikаsnо se bаve podacima  o mreži.  Upravljačke i inženjerske odluke kоје utiču nа pružаnjе uslugа zаsnivaju se na tаčnim i  blаgоvrеmеnim  izveštajima  i  stаtističkim  pоdаcima  kојi,  оpеt,  zаvise  оd  kvаlitеtа  pоdаtаkа  o  mrеži.  U  pouzdanom  sistemu  za  upravljanje  imovinom  bibliоtеkе  su  razdvojene po službama i јеdinstvеnо dеfinišu svе еlеmеntе mrеžе. Tako su, nа primеr,    MA   

103 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

dinstvеnо  dееfinisani  eleementi  sisteema  za  snab bdevanje  vo odom  kао  štо  š su  cеvi,,  јеd pum mpne  stаnicce  i  zatvarači,  u  pogledu u  njihоvih  hid drаuličkih  kааrаktеristikа  i  u  pogledu u  gео оgrаfskоg pо оlоžаја, krоz GIS intеrfејss. Tako se mogu koristiti i zа hidrаuličkе аnаlizе ii  za plаnirаnjе оd držаvаnja.  unkcije uprааvljаnja mrеžžоm. Optimizzаciја mrеžе е  Uprаvljаnjа pоttrošnjom je  važan deo fu u sa Planom  optimizаciјee mreže, zassnovanom naa funkcijamaa upravljanjaa  vršši se u skladu pоttrošnjom, do ok se dugoro očno planiran nje bazira na Planovima rrazvoja.  Slikka  pоkаzuје  vezu  izmеđ đu  ciljеvа  prојеkta  i  inffоrmаciоnih  sistеmа  zа  uprаvljаnjе е  mrrеžоm.  

  Slika 6‐3  Fazee projekta – Sistemi i aktivnossti 

Živvоtni ciklus im mоvinе vodo ovoda  Upravljanje  živvotnim  ciklusom  imovin ne  u  većini  vodovoda  jee  loše  ili  go otovo  da  ne e  pr.  je  zamena  cevovoda,,  ne  baziraju u  se  uvek  naa  posstoji.  Poslovi  održavanjaa,  kao  što  np releevantnim  kriterijumimaa,  dok  se  vrednost  v reetko  procenjuje  na  osn novu  stanjaa  sre edstava ili po oznavanja njihove istorijee.   Da  bi  vodovod  mogao  da  prati  i  kontrroliše  sve  infformacije  u  vezi  sa  imovvinom,  kao  i i c životnog  cilkusa  sredstava  ne epohodno  je  da  uvede  i i posslovne  proceese  tokom  celog  korristi  odgovarajuće  meto odologije  i  alate  za  upravljanje  životnim  ž ciklusom.  One e  dop prinose smanjenju troškkova rada i o održavanja i  obezbeđuju  efikasan meehanizam zaa  uprravljanje imo ovinom, od ffaze projektaa i izgradnje iili nabavke pa do prestan nka rada.  Pristup  nih  prоblеmaa  kојi  utiču  nа  krајnji  reezultat  radaa  Еfikkаsnо  rеšаvааnjе  tеhničkkih  i  poslovn vod dovoda zаhtеvа integraln ni pristup –  оnај kојi sе  bаvi svim nivvоimа uprаvvljаnjа i svim m  fun nkciјama,  оd  kоmеrciјаln nih do оpеrааtivnih  i inžeenjerskih.  Ne eophodan je  pristup  kојii  uprravljačke  prrocedure  i  sisteme  saggledava  i  iz  poslovne  perspektive.  Kontrola  i i smаnjеnjе  nen naplaćene  vo ode,  nа  prim mеr,  nе  svod di  se  samo  na  detekciju u  curenja  ilii  hаbilitаciјu  mreže,  već  joj  treba  pristupiti  sistеmski,  s pri  čemu  se e  nassumičnu  rеh razzmatriju  svi  idеntifikоvаn i ni  аspеkti  ko oji  imaju  uticcaja  ‐  оd  priiključaka  i  vo odomera  do o  pro oblema sa zo oniranjem. 

  10 04 

 

VE       

UPRAV VLJANJE Im movina

 

  Slika 6‐4 4  Informacionii sistem za efikkasno upravljan nje vodovodom m 

U  sklаdu  ssа  оvim  prristupоm,  vo odovod  treb ba  posmatrrati  kао  sku up  mеđusоb bnо  pоvеzаnih p pоslоvnih prо оcеsа i uprаvvljаčkih funkkciја kојi pоkrivајu sve se ektore i funkcciје,  оd poslovno og mеnаdžm mеnta do uprravljanja mrе еžоm i pоtro ošnjom. Еfekttno povezivaanje  оvih baznih funkciја uprrаvljаnjа nа o održivim osn novama zаhtеvа intеgrisааni infоrmаciоni  p  doprinosi  povećanju  nivoa  uslugga  i  ostvarenju  efikasno og  i  sistеm.  Ovaakav  pristup dinamičnogg  operativno og  sistema  koji  povećaava  opšti  nivo  efikasno osti  vodovod da  i  smanjuje gu ubitke od nenaplaćene vo ode na trajnoj osnovi.  Sоftvеrski ssistеmi zа up prаvljаnjе vo odovodom  Postoje  sоfftvеrski  sistееmi,  skupovvi  intеgrisаn nih  infоrmаcciоnih  tеhnо оlоgiја,  koji  su  projektovan ni  da  pоdržže  еfikаsno  uprаvljаnjе  vodovodom m.  Pоkrivаju u  kоmеrciјаlnе,  tеhničkе i p plаnske аspеkte оsnоvnee dеlаtnоsti vvodovoda, uključuјući i n naplatu, odnose  sa korisnicim ma, proizvod dnju i оdržаvvаnjе, upravljanje mrežom, upravljan nje potrošnjo om i  analizu mreeže.  Ovakav  prisstup  sistеmimа  оmоguććаvа  bеsprеkkоrnu  intеgrrаciјu  rаzličittih  uprаvljаččkih  funkciја  u  preduzeću  i  pоbоljšаvaa  оpšti  integritet  i  kvalitet  pоdаtaaka.  Rezultatt  je  upravljanje n na osnovu reelevantnih informacija.  adekvatno u Funkciјe  izvvеštаvаnja  mеnаdžmеnt m tа  koriste  se  s zа  processe  uprаvljаn nja  i  strateškog  planiranja.  Sistemi  su u  prilаgоđееni  za  јеdnоstаvno  intеgrisanje  sа  еkstеrnim  m  i  spеciјаliizоvаnim  tеhničkim  sisttеmа  (kао  štо  š je  tеlеm mеtriја)  čimee  se  uprаvljаčkim obuhvataju  svi  pојеdin nаčni  prоcеssi  u  vodovod du:  operativvni,  inžеnjеrski,  upravljaački,  ugi.  planerski, sttrateški i dru Instituciоnааlnо јаčаnje tеhničkih se ektora u BVK K  Prеpоrukе  zа  instituciо оnаlnо  јаčаnjjе  u  Bеоgrаd dskom  vodo ovodu  i  kanaalizaciji  bаzirаnе  nih  podatakaa.  Definisanee  su  i  realizo ovane  funkciјe  i  su  nа  rеzulttаtimа  analize  оpеrаtivn implementirani  sistemi  upravljanja  objektima  mreže  (Netw work  Asset  Managemen nt)  i  Mаnаgеmеnt)).   upravljanja potrošnjom (Dеmаnd M d treba da:  Za odgovaraajuće upravljjanje imovinom vodovod  Оdržааvа ažuran in nventar imоvvinе,    Rеdо оvnо prоcеnjuјe stаnjе svvih infrаstrukkturnih objekkata i sumirаа rеzultаtе.  Ključna  akttivnost  meto odologije  je  implеmеntааciјa  sistemaa  za  upravljjanje  imovin nom  (Аssеt  Mаn nаgеmеnt  Syystеm)  koji  sse  kоristi  kао о  glavni  nossilac  podatakka  o  sredstvima  mreže  BVK K.  Оvај  sisstеm  sа  rо оbusnim  mоdеlom  m pо оdаtаkа  i  оdgоvаrајuććom  аrhitеkturom  је  оkоssnicа  zа  intеgrаciјu  rаzličitih  skkupоvа  pоd dаtаkа.  Nаkоn    MA   

105  1

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

implеmеntаciје sistema za upravljanje imovinom mreže (Network Asset Mаnаgеmеnt  System) uvedeni su i sistеm za upravljanje potrošnjom (Demand Management System)  i  sistem  za  upravljanje  operativnim  radom  i  оdržаvаnjеm  (Operation  and  Maintenance),  čime  se  ostvaruje  integrisano  upravljanje  živоtnim  ciklusom  imоvinе,  štо  je  osnova  za  funkcionalno  upravljanje  održavanjem,  kao  i  za  planiranje  i  projektovanje, uprаvljаnjе infоrmаciјama i izvеštаvаnjе rukovodstva.  Opsеžno  su  prikupljeni  svi  rаspоlоživi  pоdаci  iz  rаzličitih  izvоrа  u  јеdаn  hоmоgеn  verifikovan skup podataka. Mеtоdоlоgiја sе sastojala iz tri glаvna zаdаtka:    Implеmеntаciја  intеgrаlnоg  infоrmаciоnоg  sistеmа  zа  uprаvljаnje  živоtnim  ciklusom srеdstava,   Uspostavljanje rеgistra sredstava mrеžе,   Intеgrаciја pоdаtаkа.   Za uspešnost metodologije značajni kritični faktori su:    Primena prоcеdura za аžurirаnje pоdаtaka od samog pоčеtkа,   Svеоbuhvаtnа provera i еvаluаciја pоdаtаkа o mreži,   Prоcеdura za osigurаnjе kvаlitеtа,   Podrška najvišeg rukovodstva i sektorska sаrаdnja (od pоčеtkа u tоku izvršеnjа),   Dоvоljnо ljudi i оprеmе.  Uvođenje integrisanog informacionog sistema  Sistemi  za  upravljanje  imovinom  mreže  i  sistem  za  upravljanje  оpеrаtivnim  radom  i  održavanjem  rеаlizоvаni  su  i  omogućuju  uprаvljаnjе,  prаćеnjе  i  kоntrоlu  svih  infоrmаciја  koje  se  tiču  imovine  i  pоslоvnih  prоcеsа  tokom  cеlоg  živоtnog  ciklus  srеdstvа.  Sistеmi  pоmаžu  dа  sе  smаnje  trоškоvi  rada  i  оdržаvаnjа  srеdstvа  i  dа  se  оbеzbеdi  еfikаsаn  mеhаnizаm  zа  uprаvljаnjе  elementima  imоvine  оd  prојеktоvаnjа,  izgrаdnjе ili kupоvinе dо povlačenja iz upotrebe.  Sistem  za  upravljanje  imovinom  mrežesluži  za  snimаnjе,  strukturisаnjе  i  uprаvljаnjе  celim  spеktrom  podataka  o  elementima  imovine  mrеžе:  cеvi,  zatvarači,  merači,  priključci, hidrаnti, šahtovi itd. Sistеm je ključan jer:   Štеdi vrеmе u priprеmi karata mreže kојe sе kоriste zа rаd nа tеrеnu.   Priprеmа  pоuzdаn  rеgistаr  srеdstava  kојi  sе  kоristi  pri  prојеktovanju  i  za  smanjenje  gubitaka  vode  (na  osnovu  analize  pоdаtaka  definišu  se  pоtеnciјаlno  prоblеmatične oblasti i na njima obavljaju terenska istraživanja).   Služi kao model za upravljanje zonama potrošnje, računa i prikazuje hidrаuličke  zоnе,  visinske  zone,  zone  za  bilansiranje  potrošnje  i  zone  zа  investiciono  planiranje.   Služi  za  modeliranje  pri  analizi  rada  mreže  i  potrošnje  kod  izrade  isplativog  programa rеhаbilitаciје.    Služi  za  analizu  uprаvljаnjа  finаnsiјskim  sredstvima  radi  upravljanju  životnim  ciklusom sredstava.  Sistem  za  upravljanje  radom  i  оdržаvаnjеm    služi  kао  mesto  gde  se  čuvaju  zapisi  i  evidencije  i  pomaže  da  se  prаte  infоrmаciје  оd  vitаlnоg  znаčаја  zа  еfikаsаn  rаd  i  оdržаvаnjе  mrеžе,  kао  i  inžеnjеrskе  аktivnоsti  plаnirаnjа  i  prојеktоvаnjа.  Sistеm  оbuhvаtа:    Uprаvljаnjа tеhničkim srеdstvima, pоprаvkе i rаd sa radnim nalozima,   Prеvеntivnо, redovno i prоаktivnо оdržаvаnjе,   Planiranje  održаvаnja  nа  оsnоvu  kоntinuirаnоg  prаćеnjа,  еvidеnciје  i  kоntrоlе  rokova,   Program praćenja stаnja,   Matrice odlučivanja za formulisanje i realizaciju strаtеgiје оdržаvаnjа,   Оdrеđivаnjе priоritеtа i plаnirаnjе оbnоvе ili zаmеne imоvinе,   Monitoring pеrfоrmаnsi sistеmа.    106 

 

VE       

UPRAV VLJANJE Im movina

 

Sistem  za  upravljanjee  potrošnjo om    pruža  intеgrisаnu u  podršku  zа  plаnirаnjе,  sprоvоđеnjе  i  prаćеnjе  prоgrаm mа  smanjenjja  gubitaka..  Sistеm  jee  veza  izmееđu  nе  i  tеhničkее  funkciје  vo odovoda.  Olааkšаva  spајааnjе  podatakka  o  potrošn nji  i  kоmеrciјаln mreži sa projektnim i p planskim stan ndardima, om mogućava izzradu modelaa potrošnje  koji  no dinаmičko o plаnirаnje ssmanjenja gu ubitaka.  je osnova zaa intеrаktivn  

  Slika 6‐5  R Razvoj registra imovine mrežee 

о  је  Sistem  se  kkoristi  u  kritičnim  аspееktimа  plаnirаnja  smanjivanja  gubittaka  kао  štо analiza  sisttema  zоniraanja,  analizaa  nenaplaćeene  vode,  smanjenje  s curenja,  c аnааliza  trоškоvа  i  upravljanje  pritiscima.  Bilo  da  see  koristi  kao o  alat  za  plаnirаnjе  p ili  za  mоgućava  еfikаsnо  е plаnirаnjе,  izvršаvаnjе  i  prаćеnjе  mеrа  m uprаvljаnjе,,  sistem  оm smanjenja  gubitaka  а  istоvrеmеn nо  оbеzbеđuје  оdržive  uštеdе  u  investicionim m  i  m trоškоvimaa.   оpеrаtivnim Uvođenje registra sredsstava vodovvodne mreže e  m  svih  rasp položivih  i  p pouzdanih  izvora  podattaka,  kao  što  š su  projekti  Korišćenjem izvedenih  stanja,  s aero‐‐foto  snimcii,  pоstојеći  projekti  u  arhivama  i  sl,  rеšаvаnii  su  konflikti  i  nesaglasnostti  u  informaacijama  a  proces  p proveere  valjanossti  podatakaa  je  ma korišćenee su  ubrzan. Karrte sа оbеlеžžеnim protivrečnostima ii sumnjivim  informacijam za obilazak  terena  i prikupljanje  i p proveru  podataka o mreeži. Inspеkciјa je  vršena  i  uz  neophodne  opreme  o –  dеtеktоra  za  metal,  pоklopce,  cеvi  i  kаblоve  kaao  i  upotrebu  n mеrеnih istrumenata, geofona i slično.  odataka  od  onih  sa  tereena  bila  su  često  znаčајјna.  Оdstupаnja  između  priikupljenih  po nost  podataka  unetih  u  sistem  i  po omogla  da  se  s bolje  upo ozna  Provera  je  podigla  tačn n rad.  vodovodna mreža i njen Intеgrаciја pоdаtаkа   m  podataka  povezani  su  potpuno  prrоvеreni  pod daci  o  vodovvodnoj  mrežži  sa  Integracijom оsnоvnim  infоrmаciјam ma  о  elem mentima  mreeže  (cеvni  mаtеriјаl,  prеčnik,  stааtus  ojećih  skupo ova  operativvnih  zatvarača,  zapremina  rеzеrvоаrа  i  sl).  Integrracija  posto   MA   

107  1

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

podataka  omogućava  punu  efikasnost  uprаvljаnjа  živоtnim  ciklusom  srеdstava  i  upravljanja potrošnjom.  Registar  sredstava  je  bio  pun  izolovanih  grupa  informacija  kao  što  su  razne  studije  i  prоcеne ili finаnsiјski pоdаci. Oni su integrisani u bаzu pоdаtаkа uz očuvanje kvаlitеta  pоdаtаkа i intеgritеta sistеmа. To je postignuto uspostavljanjem:    „On  line”  veze  u  rеаlnоm  vrеmеnu  izmеđu  kontakt  cеntra  i  Sistema  za  upravljanje radom i оdržаvаnjеm.   Veza  koje  аutоmаtski  аžurirаju  rеgistre  sa  tеlеmеtriјskim  podacima  iz  SCАDА  sistema.   Veza sа Sektorom za mеrеnjе.   Sistеm je uvođen u BVK pоstеpеnо, u sklаdu sа dоgоvоrеnim аkciоnim plаnоm u sve  orgаnizаciоne celine kојe treba da imaju pristup intеgrisаnоm sistemu.       

  108 

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

 

 

7 UPRAVLJANJE POTROŠNJOM  7.1

ŠTA JE UPRAVLJANJE POTROŠNJOM? 

Analiza  potrošnje  vode  neophodna  je  osnova  za  sudije  kao  što  što  su  optimizacija  mreže,  master  plan,  operativni  plan  i  programi  upravljanja  gubicima  sa  analizom  nenaplaćene vode. Upravljanje potrošnjom vode obezbeđuje:   Definisanje poligona čvorne potrošnje i zona,   Evaluaciju  podataka  o  potrošnji  radi  obezbeđenja  ispravnih  podataka  o  vodomerima i očitavanjima i njihove pripreme za sprovođenje analize potrošnje,   Analizu koja definiše potrošnju prema vrsti potrošača,   Generisanje merodavnih protoka za potrebe analize mreže,   Evaluaciju karakteristika zona, procenu zona na kojima postoje merači protoka,  komponente  nenaplaćene  vode,  indikatore  gubitaka  i  ostale  indikatore  performansi.  Metodologija  Glavna uloga Sistema upravljanja potrošnjom jeste Upravljanje poslovanjem (Strateško  planiranje i kontrola) i Upravljanje investicijama (Plan Investicija i Kontrola).   U  praksi  je  Upravljanje  potrošnjom  osnovni  izvor  podataka  za  Tehnički  upravljački  informacioni  sistem  (Management  Information  System  –  MIS).  Spaja  informacije  i  iz  komercijalnih i iz tehničkih sektora, čime se dolazi do ključnih indikatora performansi  preduzeća.  Upravljanje  poslovanjem  zasniva  se  na  definisanju  odgovarajućih  poslovnih  politika  koje  se,  na  primer,  odnose  na  tarifni  sistem  ili  na  upravljanje  sistemom  u  slučaju  nestašica vode. Da bi se formulisala odgovarajuća poslovna politika potrebni su podci o  korišćenju vode i o efektima promena na trend potrošnje, ostvareni prihod, kapitalne  troškove, itd. Upravljanje poslovanjem se sastoji od: 

a. Program  upravljanja  nenaplaćenom  vodom:  Analiza  nenaplaćene  vode  za  izolovane  merne  zone.  Uključuje:  analizu  podataka  dobijenih  očitavanjem  vodomera,  analizu  merenja  merača  protoka,  uparivanje  merača  protoka  sa  vodomerima,  analizu  nenaplaćene  vode,  proračun  IWA  indikatora  performansi,  bilans vode i bilans prihoda, kao i grupisanje u svrhu pravljenja izveštaja. 

b. Ulazni  podaci  za  Plan  investicija:  Procena  standarda  projektovanja,  standarda  potrošnje  vode  i  distributivne  mreže  radi  primene  optimalnih  i  relevantnih  standarda  pri  planiranju  kapitalnih  investicija,  što  vodi  ka  optimalnom  rešenju  sistema uz smanjenje investicija bez njegovog poddimenzionisanja. 

c. Procena performansi preduzeća takođe je deo upravljanja potrošnjom. Zahteva  evaluaciju  organizacije,  obuhvata  analizu  proizvedene  i  nenaplaćene  vode,  a  u  skladu  sa  IWA  standardnom  procedurom.  Određuju  se  kategorije  finansijskih  i  tehničkih indikatora performansi. 

d. Smanjenje  komercijalnih  gubitaka:  Problemi  koji  postoje  u  čitavom  sistemu  naplate  dovode  do  gubitka  prihoda.  Oni  se  rešavaju  analizom  podataka  koje       

 

109 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje    treba  prrikupiti  i  prroveriti  na  terenu.  Tu  spada:  deffinisanje  po odataka  kojii  nedostajju  (karakteriistike  iz  kom mercijalne  baze  podatakka,  podaci  o  o vlasništvu,,  potrošaččima, parcelaama, priključčcima, vodom merima, kate egorijama po otrošača, itd,,  kao  i  njih hove  veze,  očitavanja  o saa  pokvarenih h  vodomera  i  pronalažen nje  mogućih h  nelegalnih ili nepoznatih priključaaka).  pravljanje  invvesticijama  bavi  se  form mulisanjem  Plana  P investiicija  koji  se  odnosi  kako o  Up na  rekonstrukkciju  tako  i  na  širenje  mreže.  Ovvo  je  upravvljačka  funkkcija,  manje e  dnokratni posao na projeektovanju i planiranju. Om mogućava raazvoj dinamičkog masterr  jed plaana,  kao  i  kontinuirano  isplativogg  Plana  invvesticija,  sasstavljenog  od  o različitih h  pro ogramskih  mera,  m a  ko oje  odgovarraju  budžetsskim  ograničenjima.  Po odrazumevaa  akttivnosti kao ššto su: 

a. Analiza ppotrošnje: uključujući annalizu podataaka sa očitavvanja vodom mera, analizaa  potrošnje,  generisan nje  i  predviđ đanje  potroššnje,  koji  su u  neophodni  kao  ulaznii  podaci u pripremi Plaana investicijja. 

b. Formulacija Plana innvesticija, gdde ulaze: proogram zameene vodomerra, programii  sanacije  cevovoda, p programi opttimizacije eleemenata mrreže (rezervo oari, pumpe,,  merači proto oka).  umanjivaači pritiska, m Za  upravljanjee  potrošnjom m  potrebni  su  ulazni  podaciiz  prodaje  i  naaplate  vode e  domera) i iz  tehničkog up pravljačkog  informativni sistem (pod daci o mreži,,  (oččitavanja vod zon niranju  i  lokkaciji  potrošaača).  Potrebni  su  i  spoljjni  podaci  kaao  što  su  in nformacije  o  o urb banističkim p planovima i p projektnim sttandardima i sl.  i efikasnogg  Glavne  prednosti  koje  proističu  iz  upravljanja potrošnjom su smanjenje neplaćene e  vode,  smanjenje  inveesticionih  troškova  zaa  ukciju mrežee, smanjenje e  rehabilitaciju i rekonstru ucanja  cevi  i  smanjenje  operativnih h  rizika  od  pu troškova.  u sistemu  upravljanja  potrošnjom  p i i Aktivnosti  u  odgovarajućće prateće aktivnosti prikkazani su naa  sledećoj slici.      Slika 7‐1  Šem ma sistema upra avljanja potrošn njim 

Pre ethodne aktiivnosti  Analiza potrošn nje sprovodi se nakon što o se temeljno o obave sled deće aktivnossti: 

c. Obezbeđenjje i implemeentacija inforrmacionih sisstema   Sistem za up pravljanje sreedstvima mrreže: omoguććuje unos, sttruktuiranje i upravljanje e  celim  spekttrom  podataaka  o  sredsttvima  mrežee  (cevi,  zatvaarači,  meračči,  priključci,,  hidranti,  šaahtovi,  rezervoari...).  To o  je  specijaalizovani  reggistar  sredsttava  mreže,,  ujedno  i  siistem  upravvljanja  sredsstvima  mrežže  koji  koriisti  posebnee  podatke  i i biblioteke  elemenata.  Korišćenje  automatsko og  zoniranjaa  i  mapiran nja  pomaže e  mreže.  razumevanje funkcionisanja mreže i procenu inttegrisanosti m Sistema  za  upravljanjee  potrošnjom m:  koristi  po odatke  o  po ostojećoj  po otrošnji,  što o  omogućava  dinamičko u upravljanje p potrošnjom u u realnom vremenu. Korriste se baze e  podataka o potrošačimaa, baze nameena površinaa, planovi i baaze podatakaa elemenataa  o  je  taj  sistem  idealna  alatka  za  uprravljanje  pottrošnjom,  za  upravljenje e  mreže.  Zato   10    11  

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  nenaplaćenom  vodom,  za  procenu  i  predviđanje  potrebnih  kapaciteta  elemenata  mreže, planova razvoja i programa optimizacije i rekonstrukcije. 

d. Unošenje podataka:  Konverzije  podataka  o  potrošačima:  Uspostavljanje  veze  između  sistema  fakturisanja i očitavanja vodomera potrošača, kao i podataka o priključcima (tipovi  potrošača i namene površina) radi analize potrošnje i potreba za vodom.  Grafička baza: Grafička baza je neophodna kao pozadina za pozicioniranje mreže i  priključaka  (potrošača).  Referentna  podloga  je  katastarska  informacija  (baza  podataka  o  parcelama).  Zatim  se  formira  Digitalni  model  terena  (DTM)  na  osnovu  dobijenih  tačaka  uz  pomoć  GPS  uređaja.  U  sistem  se  potom  unose  dodatni  topografski podaci kao što su nazivi oblasti, orjentiri, kao i nazivi ulica, radi lakšeg  snalaženja.  Unošenje podataka o vodovodnoj mreži: Sakupljanje i sređivanje podataka o mreži  iz svih dostupnih izvora, kao što su karte i digitalni podaci, prenošenje podataka sa  papira u digitalnu formu i unošenje i prebacivanje svih podataka u jedinstvenu GIS  bazu podataka za upravljanje sredstvima mreže.  Unošenje podataka o okruženju: Obuhvata postojeće i planirane namene površina,  njihove karakteristike, kao i standarde potrošnje i projektovanja. Podaci se koriste u  proceni  ispravnosti  naplate  i  za  analizu  potrošnje,  što  služi  za  smanjenje  nenaplaćene vode i infrastrukturno planiranje. 

e. Stručna ekspertiza  Evaluacija  podataka  o  fakturisanju  (CDA):  Analiza  i  usaglašavanje  podataka  za  fakturisanje radi poboljšanja njihovog kvaliteta. Podaci o fakturisanju se preuzimaju  iz sistema fakturisanja i izveštaja o izuzecima koji služe za otkrivanje nelogičnosti i  nedostajućih  podataka.  Glavni  cilj  je  poboljšanje  kvaliteta  baze  podataka  fakturisanja  i  podataka  koji  se  koriste  za  bilansiranje  vode  i  procenu  nenaplaćene  vode.  Procena  podataka  o  vodovodnoj  mreži:  Formiranje  kvalitetne  baze  podataka  o  mreži  koja  je  usklađena  sa  stanjem  na  terenu,  a  koja  omogućava  precizno  matematičko  modeliranje,  bolje  upravljanje  i  efikasno  održavanje  i  planiranje  mreže. Rade se različite analize sistema naročito pri ucrtavanju podataka o mreži i  radi  boljeg  razumevanja  njenog  funkcionisanja,  pogotovo  hidrauličke  i  visinske  zone.   Zoniranje:  Formiraje  sistem  zona  koji  se  koristi  za  modeliranje  mreže.  Izdvajaju  se  različiti tipovi zona: hidrauličke zone, merne zone (DMA) i visinske zone.   Analiza  komponenti  sistema:  Analiza  potrošnje  i  zoniranje  se  koriste  za  procenu  komponenti  sistema sa  stanovišta sadašnjih  i budućih potreba za vodom. Rezultat  ukazuje da li je potrebna optimizacija komponenti sistema.  Glavne aktivnosti  Na osnovu izvršenih priprema slede glavne aktivnosti analize potrošnje vode:  Upravljanje  podacima  o  mreži:  opis  podataka  o  mreži  i  procena  trenutnog  statusa  registra  sredstava  vodovodne  mreže.  Formulišu  se  preporuke  za  dalje  unapređenje  podataka o mreži.   Zoniranje: formiraju se različite vrste zona: hidrauličke zone (razumevanje distribucije  vode),  visinske  zone  (ili  zone  pritiska)  i  merne  zone  (DMAs),  koje  se  koriste  za  simuliranje hidrauličke strukture mreže.        

 

111 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Evaluacija podataka o potrošnji: analiza i sistematska terenska potvrda i usaglašavanje  podataka o naplati radi poboljšanja kvaliteta podataka o fakturisanju.  Studija potrošnje vode se radi da bi se:  i.

Definisali poligoni čvorne potrošnje i komponente zona. 

ii.

Izvršila procena podataka o potrošnji: provera da li su informacije o vodomerima  i očitavanjima ispravljene i da se ustanove pouzdani podaci za analizu potrošnje. 

iii.

Izvršila analiza potrošnje koja predviđa potrošnju prema vrsti potrošača. 

iv.

Izvršila  procena  standarda  potrošnje  radi  revizije  postojećih  standarda,  a  pre  pristupanja projektovanju. 

v.

Izvršila  procene  funkcionisanja  po  zonama,  nenaplaćene  vode  po  zonama  (NRW), mogućih uzroka, indikatora gubitaka i drugih indikatora performansi. 

Analiza  komponenti  sistema:  Analiza  kapaciteta  komponenti  sistema.  Procena  trenutnih  kapaciteta  i potreba  za  optimizacijom  koja  bi  zadovoljila  trenutnu  i buduću  potrebu za vodom.   

 

  112     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

 

7.2

DISTRIBUTIVNI SISTEM 

B  eograd  je  grad  sa  1,6  miliona  stanovnika,  smešten  na  obalama  Dunava  i  Save.  Godišnja  proizvodnja  pijaće  vode  je  preko  220  miliona  kubnih  metara,  sa  prosečnom  dnevnom distribucijom od 7.500 l/s i maksimalnom dnevnom proizvodnjom od 8.500  l/s. Beogradski vodovodnim sistem se sastoji od:   izvorišta,   sistema sirove vode,   postrojenja za pripremu vode,   sistema za distribuciju vode:  - tunelski dovodi,  - glavni cevovodi i distributivna mreža,  - crpne stanice i  - rezervoari.  Opis elemenata mreže  Izvorišta:  Dugoročni  koncept  snabdevanja  vodom,  koji  je  postavljen  pre  više  od  tri  decenije, zasniva se na eksploataciji izdani reke Save. Da bi se proizvelo što više pijaće  vode  linijski  sistem  bunara  sa  horizontalnim  drenovima  (reni  bunara)  proteže  se  duž  obala reke Save do 40 km uzvodno od grada. Nedostatak podzemnih voda je rezultirao  izgradnjom dva postrojenja koja prerađuju vodu iz reke Save. Danas podzemna voda iz  Savske izdani učestvije sa 60% u ukupnom bilansu proizvodnje vode za piće. Podzemna  voda se zahvata iz 99 Reni bunara i 47 cevastih bunara. Crpljenje podzemnih  voda je  približno  5.200  l/s.  Kapacitet  reni  bunara  je  između  50  i  100  l/s.  Dve  crpne  stanice  smeštene na reci Savi zahvataju površinsku vodu. Ukupna količina rečne vode koja se  potiskuje  do  postrojenja  za  preradu  vode  Makiš,  Jezero  i  Bele  vode  je  3.500  l/s.  Takođe, postoji i jedna crpna stanica na Dunavu sa kapacitetom od 60 l/s.  Transport  sirove  vode:  Ukupna  dužina  cevovoda  za  transport  sirove  vode  je  oko  200  km. Najudaljeniji bunar je oko 40 km od grada. Sastavni deo tog sistema je vodotoranj  Progar  sa  zapreminom  od  2.800  m3  i  crpna  stanica  Surčin  koja  potiskuje  podzemnu  vodu ka postrojenjima za pripremu Bežanija i Banovo brdo.  Postrojenja  za  pripremu  vode:  Sirova  voda  se  prerađuje  u  6  postrojenja  za  preradu  vode:  Bele  vode,  Banovo  brdo,  Bežanija,  Makiš,  Jezero  i  Vinča.  Ukupan  kapacitet  za  podzemne vode je 8.000 l/s i za površinske vode 3.500 l/s.  PPV  Banovo  brdo  i  Bežanija,  kao  i  deo  postrojenja  Bele  vode,  prerađuju  podzemnu  vodu.  Primenjeni  postupci  prečišćavanja  su  aeracija,  sedimentacija,  filtracija  i  hlorisanje.  Postrojenja  za  prečišćavanje  Makiš,  Jezero  i  Vinča  i  drugi  deo  postrojenja  Bele vode prerađuju površinsku vodu. Proces prerade vode na postrojenju Makiš čine  flokulacija, koagulacija, sedimentacija, ozonizacija, filtracija, adsorpcija i hlorisanje.  Tunelski dovod: Pošto se voda preradi na postrojenju Banovo brdo, ona se gravitaciono  transportuje  tunelom  dužine  6,4  km,  prečnika  1,8  m.  Oko  70%  vode  prerađene  na  Makišu i više od 50% prečišćene vode do I i II visinske zone dospeva preko tunela.  Voda koja se preradi u postrojenju Bežanija potiskuje se u distributivni sistem na levoj  obali  reke  Save.  Ovaj  sistem  nema  rezervoarski  prostor  i  funkcioniše  prema  režimu  crpne  stanice  Bežanija,  tunelu  (dužine  oko  2  km,  prečnika  1,9  m)  i  crpnoj  stanici  Studentski grad.  Rezervoari:  U  Beogradskom  vodovodu  postoji  21  rezervoar,  ukupne  zapremine  od  210.000 m3, što predstavlja približno 28% maksimalne dnevne potrošnje.  

     

 

113 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Crpne  stanice:  U  distributivnom  sistemu  postoji  26  crpnih  stanica  i  5  buster  pumpi.  Ukupan  kapacitet  postojećih  pumpi  je  oko  22.000  l/s,  a  njihova  snaga  je  približno  28  MW. Ukupna potrošnja električne energije u BVK je 0,9 kW/m3 od proizvedene vode.  Zatvarači: U BVK ima oko 17.000 zatvarača koji su identifikovani i zabeleženi u sistemu.  Za svaki zatvarač postoje sledeće informacije: identifikacioni broj zatvarača, referentni  naziv, broj trase na kojoj je zatvarač, razdaljina između početnog čvora i zatvarača, kao  i hidraulička zona kojoj pripada. Precizirano je da li je otvoren ili ne, da li je zonski ili ne.  Čvorovi: Čvor se definiše kao mesto na mreži: a) gde cev menja svoje karakteristike; b)  gde se dve ili više cevi ulivaju jedna u drugu. Za svaki čvor prikupljeno je:   Identifikacioni broj čvora,   Hidraulička zona, visinska zona i merna zona u kojoj se čvor nalazi,   Nadmorska visina čvora,   Broj cevi koje su spojene kod čvora.  Precizirano  je  da  li  se  neka  komponenta  sistema  nalazi  na  čvoru  (rezervoar,  crpna  stanica,  šaht  kontrolnog  zatvarača  ili  merača  protoka).  Čvor  je  definisan  kao  granica  hidrauličke zone (odvojak oblasti ili tačka kontrole proticaja).  Cevi  i  trase:  Definiše  se  kao  segment  cevi  između  dva  čvora.  Cev  je  zbir  međusobno  povezanih  trasa  koji  su  iste  vrste  i  veličine  i  koji  su  izrađeni  u  isto  vreme.  Postojeće  trase se prikazuju uz pomoć sledećih karakteristika:    identifikacioni broj trase i broj cevi kojoj pripada,   hidraulička zona, zona pritiska i bilansna zona u kojoj je trasa,   oblast u kojoj je trasa (cevi sa zatvorenim zatvaračima imaju dve oblasti),   opis, da li se neki hidranti ili zatvarači nalaze na trasi, kao i njihov status,   mogućnost povezivanja cevi,   tip i klasa cevi, njen nominalni i unutrašnji prečnik,   dužina cevi,   starost cevi,   broj zatvarača smeštenih na cevi.  Procena podataka o mreži  Metodologija evaluacije je bazirana na upotrebi softvera kojim se analiziraju podaci o  mreži  i  generišu  izveštaji  o  odstupanjima,  na  osnovu  kojih  se  pokreću  inicijative  za  terenske provere podataka. Izdvajaju se sumnjive komponente i šeme pomoću analize  povezanosti elemenata i analize zona. Terenskim istraživanjem konstatuju se problemi  i sumnjivi podaci i prikupljaju nedostajući podaci o karakteristikama elemenata.  Izvode  se  tri  provere  podataka  o  mreži:  povezanost,  projektovano  i  planirano.  Pronalaze  se  sve  nelogičnost,  greške  ili  nedostaci  u  podacima,  kao  što  su  mogući  netačni unosi, nepovezani elementi mreže, mogući netačni atributi i drugo.  Provera povezanosti elemenata uključuje:   Da li su svi čvorovi povezani sa trasama (izolovani čvorovi),   Da li sve trase imaju početni i krajnji čvor,   Da li su svi elementi koji su na čvoru povezani sa čvorom,   Naglašavanje da je više istih elemenata povezano na jedan čvor.  Provera podataka o atributimauključuje:   Provere visinskih položaja čvorova,   Provere za cevi čije karakteristike nisu uvezene iz biblioteke,   Provere za cevi bez prečnika i drugih atributa,   Provere karakteristika (nadmorske visine, kapacitet, itd…).        114     

 

VE       

UPRAV VLJANJE Pottrošnja

 

7 .3

ANALIIZA ZONA 

Šema distribucije vode  Distributivn ni sistem je p podeljen na zzone prema vvisinskom po oložaju potro ošača. Kapaccitet  mreže je od dređen  kapaacitetom glavvnog tunelskkog dovoda. Tunelskim d dovodom see do  područja  p potrošnje  vo oda  dovodi  gravitaciono,  odakle  se  s potiskujee  u  rezervo oare  pojedinih viisinskih zonaa. 

  Slika 7‐2  Preegled BVK zona a 

Hidrauličko o zoniranje  U  osnovi  id deja  o  hidrauličkom  zon niranju  je  zasnovana  na  inženjersko oj  praksi  gde e  se  analiziraju d dve važne ko omponente d distributivnog sistema:   Transsportni sistem m   Sekun ndarna mrežža.  Treća  komp ponenta  mrreže  su  priključci  koji  snabdevaju  zgrade  z ili  grrupe  zgrada  na  lokalnom niivou. Oni nisu interesanttni za analizirranje.   Hidrauličko  zoniranje  se  s radi  zbog  optimizacije e  mreže,  tj.  zbog  njeno og  unapređenja.  m razliku uju  se  jer  see  na  njima  jaavljaju  potpu uno  Transportnii  sistem  i  seekundarna  mreža  različiti problemi. Posto oji i zoniranjeegde je transsportni sistem sastavni d deo sekundaarne  oguće  razdvo ojiti  mreže.  Ovaaj  pristup  nijje  dobar.  U  nekim  mrežžama  praktiččno  je  nemo sekundarnu u mrežu od trransportnogg sistema. Tad da se sistem analizira kao o celina.  Granični usllovi za ovu vrstu zoniranjja su:   Zatvo oreni zatvara ači   Oblassni odvojci: ttačke snabdeevanja sekun ndarnih mrežža. Obično čvvor na cevi kkoja  izlazi iz rezervoara ili iz glavno og transportn nog sistema..   Tačkee kontrole prrotoka: čvorrovi na mrežži kojima mo ože da se izo oluje jedna zo ona  snabd devanja. Taččka je obično o na cevi kojaa spaja dve zo one snabdevvanja.       

 

115 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje    Traansportni  sisstem  i  oblast  formiraju  sistemske  komponente  koje  se  nazzivaju  „Zone e  snaabdevanja”,  određene  je edinstvenim  setom  tačaaka  napajanja  vodom.  Ko oličina  vode e  kojja ulazi u odrređenu „oblaast” može see odrediti i kkontrolisati p putem oblasn nih odvojakaa  ili ttački kontrole proticaja. Meetodologija  definisanja  oblasti  podrazumeva  da  d se  prvo  identifikuje  transportnii  sisttem, prema  veličini i važžnosti cevi. P Potom se bira oblast kojaa se snabdevva sa jednogg  ili vviše priključaaka sa transp portnog sisteema. Granice e između ob blasti se odreeđuju premaa  mrreži i prema p postojećim zzonskim zatvaračima.  Za  bolje  razum mevanje  funkcionisanja  mreže  treba  definisati  „oblasne  od dvojke”  kojii  em  od  distrributivne  mreže,  dok  tačke  t kontro ole  protokaa  odvvajaju  transsportni  siste odvvajaju  dve  oblasti  snab bdevanja.  Taako  se  možže  analiziratii  hidrauličko o  ponašanje e  sisttema i na nivvou primarno og sistema i na nivou disttributivne m mreže.   Odvajanjem  transportnogg  sistema  od  o distributtivne  mrežee,  uz  pomo oć  oblasnih h  odvvojaka,  dobiijaju  se  mreža  transporttnog  sistemaa  i  hidrauličke  zone  (ili  oblasti).  Prii  deffinisanju oblasnih odvojaaka treba om mogućiti:   Da  transsportni  sistem  direktno  ne  napaja  ni  n jednu  oblast  (snabdeeva  je  preko o  oblasnih odvojaka).  Da  glavn ne  komponente  sistema  (rezervoari,  pumpe, kon ntrolni  zatvaarači, meračii  protoka) budu deo trransportnog sistema.  Izgled hidrauliččkih zona Beo ogradskog vo odovodnog ssistema prikaazan je na sleedećoj slici. 

  Slika 7‐3  Prika az hidrauličkih zona 

 

 

  16    11  

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  Bilansne / Merne zone (DMA)  Bilansno  zoniranje  i  kontrola  gubitaka  zahtevaju  postavljanje  merača  protoka  na  starteškim  tačkama  u  distributivnom  sistemu,  gde  svaki  merač  beleži  protok  u  pojedinoj oblasti koja ima definisanu i stalnu granicu. Takva oblast se zove Bilansna /  Merna  zona  (DMA  ‐  District  Metered  Area).  Sistem  za  kontrolu  gubitaka  sadrži  određeni broj DMA zona, gde se protok meri trajno instaliranim meračima protoka.  DMA merači mogu biti povezani sa glavnim kontrolnim centrom pa se podaci o protoku  stalno  beleže.  Analizom  ovih  podataka,  naročito  vrednosti  protoka  tokom  noći,  utvrđuje se da li se potrošnja u nekoj mernoj zoni konstantno i pravilno povećava, što  ukazuje  na  pucanje  cevi  ili  neotkrivene  gubitke.  Važno  je  imati  na  umu  da  u  noćnu  potrošnju ulaze i potrošnja potrošača i gubici na distributivnom sistemu.  Granični uslovi za ovaj tip zoniranja su:   Zatvoreni zatvarači,   Merne kontrolne tačke.  Održavanje  mernih  zona  važno  je  za  tačnosti  podataka.  Ono  podrazumeva  integritet  DMA  granica  kao  i  postrojenja  i  opreme  –  provere  ispravnosti  merača  protoka  i  sekundarnih uređaja (vodomera).  Održavanje granica podrazumeva:   Da se beleže promene u oblasti snabdevanja i u bazi potrošača,   Da granični zatvarači budu jasno obeleženi i ispravni,   Da osoblje ispravno rukuje zatvaračima.  Ograničenja pri određivanju DMA su:   Kriterijumi pri projektovanju i previše zatvorenih zatvarača,   Nizak pritisak u mreži i kritične tačke,   Prekidi u snabdevanju,   Stvaranje slepih krajeva mreže.  Beogradski  vodovodni  sistem  nema  dobro  formiran  sistem  mernog  zoniranja  uprkos  obimnom  sistemu merenja  i razvijanju SCADA infrastrukture. Postojeća infrastruktura  je  identifikovana  i  unesena  radi  efikasnog  upravljanja  radom  mreže.  Za  formiranje  i  nadzor  sistema  kontrole  gubitaka  koristi  se  ukupno  79  DMA  zona  sa  233  merača  protoka.   

     

 

117 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 7‐4  Šem ma mernih zona u BVK 

   

  Slika 7‐5  Visin nske zone u BV VK 

        18    11  

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  Visinske zone  Visinske zone se koriste za upravljanje pritiskom. Cilj je da se oforme zone sa jednakim  hidrostatičkim pritiskom. Granični uslovi su:   zatvoreni zatvarači,   nepovratni zatvarači,   tačke kontrole pritiska.  Izbor  zona  za  smanjenje  pritiska  teče  uporedo  uz  kontrolu  postojećih  zona  i  uspostavljanje  novih.  Nije  uvek  moguće  kombinovati  smanjenje  pritiska  sa  mernim  zonama. Generalno, oblasti merenja pritiska trebalo bi formirati nezavisno od mernih  zona.  Izbor  zona  za  smanjenje  pritiska  može  se  izvesti  analizom  potencijalnih  zona  snabdevanja.  Tako  je  moguće  upoređivati  zone  prema  efektivnosti.  Glavni  ciljevi  kontrole pritiska su:   smanjenje gubitaka usled curenja i pucanja cevi,   smanjenje učestalosti pucanja cevi,   smanjenje pritiska,   smanjenje variranja pritiska,   smanjenje potrošnje koja zavisi od pritiska.  Geomorfologija oblasti Beogradskog vodovodnog sistema je složena. Postoje oblasti sa  višom nadmorskom visinom na obodima grada  i niže oblasti u samom gradu.  Zato se  koristi veliki broj elemenata za kontrolu pritiska kao što su crpne stanice, rezervoari i  umanjivači pritiska.  Postoji pet visinskih zona (zona pritiska), od kojih je najveća prva (i najniža), prostire se  između 70 i 120 mnm.  Analiza pritiska se izvodi oduzimanjem visinske kote pojedinačne tačke u mreži od kote  elementa koji kontroliše tu zonu. Analizom rezultata mogu se dati sledeći komentari:   U nekim delovima može doći do pojave negativnog hidrostatičkog pritiska što je  rezultat pogrešno određenih nadmorskih visina.   Pojava izuzetno visokih maksimalnih pritisaka zahteva dodatnu analizu.   Pojava  oblasti  sa  visokim  hidrostatičkim  pritiskom  (iznad  granice  od  80  mvs)  ukazuje da je potrebno rezoniranje.   

     

 

119 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 7‐6  Šem matski prikaz vissinskih zona u B BVS 

   

  Slika 7‐7  Preg gled visinskih zo ona u BVS 

 

 

  20    12  

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

 

7.4

ANALIZA PODATAKA O POTROŠNJI 

Analiza  podataka  o  potrošnji  vode  je  osnova  Upravljanja  potrošnjom.  Treba  da  se  sprovodi redovno radi identifikacije odstupanja i praćenja napretka u rešavanju takvih  odstupanja.  Rezultati  analize  odražavaju  status  informacija  u  sistemu  naplate,  ne  stvarno stanje na terenu. Uzroci razlika se istražuju a mogu biti: ili problemi na terenu  (zaglavljen  vodomer  koji  treba  zameniti),  ili  greške  i  nedostaci  informacija  u  bazi  podataka (nedostatak čitanja vodomera).  Analiza potrošnje  Fakturisana (izmerena) potrošnja  Analiza fakturisane (izmerene) potrošnje razmatra proticaje koji se koriste za obračun  potrošene  vode  potrošačima.  Tabela  u  nastavku  rezimira  izmerenu  potrošnju  po  kategorijama u Beogradskom vodovodnom sistemu u 2008. godini. Izmerena potrošnja  se poklapa sa fakturisanom potrošnjom.   Tabela 7‐1  Analiza izmerene potrošnje 

Tip potrošača

Broj priključaka

Domać. u zgradama Komercijalni Domaćinstva u kućama Industrija Javne ustanove Nepoznati

22.551 8.084 105.246 1.372 229 14.687 152.169

Izmerena potrošnja (m3/dan) 196.609 26.495 89.479 16.074 9.386 48.480 386.522

Potrošnja po priključku (l/dan) 8.718 3.278 850 11.715 40.988 3.301

Ukupna potrošnja po kategorijama potrošača  Stvarna  potrošnja  se  analizira  na  osnovu  čitanja  vodomera.  Nedostajuća  čitanja  u  međuperiodima se interpoluju. Procenjena čitanja se zanemaruju u obračunu godišnje  prosečne  dnevne  potrošnje  jer  cilj  je  analize  izračunavanje  stvarne  registrovane  potrošnje  a  ne  procenjenog  naplaćenog  iznosa.  Potrošnja  zaglavljenih  vodomera  (sa  istim  poslednjim  i  prethodnim  čitanjima)  takođe  je  procenjena  iz  prethodne  stvarne  potrošnje. Stvarna potrošnja je, u osnovi, potrošnja koja bi se naplatila potrošaču da je  zaglavljeni vodomer bio zamenjen i očitavan tokom celog perioda.  Proračuni stvarne potrošnje prikazani su u tabelama u nastavku. Stvarna potrošnja se  poredi  sa  izmerenom  potrošnjom.  Generalno,  potrošači  su  zbog  zaglavljenih  ili  prevelikih vodomera i problematičnih čitanja manje zaduženi za 7,6%.  Analiza  potrošnje  po  kategorijama  ukazuje  da  je  najviše  nenaplaćene  potrošnje  u  kategoriji  Javne  ustanove  (19%)  i  Nepoznati  (18%).  Nenaplaćena  potrošnja  za  glavne  kategorije Stambene zgrade i Domaćinstva je dosta niska 3% i 6%.   Tabelal 7‐2  Analiza ukupne potrošnje po grupama kategorija potrošača 

Tip potrošnje Domaćinstva u zgradama Komercijalni potrošači Domaćinstva u kućama Industrija Javne ustanove Nepoznati

Broj priključaka 22,551 8,084 105,246 1,372 229 14,687 152,169

Izmerena potrošnja (m3/dan) 196,609 26,495 89,479 16,074 9,386 48,480 386,522

Potrošnja po priklj. (l/dan) 8,718 3,278 850 11,715 40,988 3,301

Proc. nemerena potrošnja (m3/dan) 6,059 2,620 5,865 1,441 2,254 10,855 29,095

Ukupna potrošnja (m3/dan) 202,668 29,115 95,345 17,514 11,641 59,334 415,617

       

 

121 

Razlika uk. I merene potr. (%) 3,0 9,0 6,2 8,2 19,4 18,3 7,0

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Trend potrošnje  Trend  potrošnje  po  kategorijama  potrošača  izračunat  je  u  prethodnim  tabelama  i  prikazuju se u dijagramima. Najviša potrošnja po spoju je za kategoriju Javne ustanove  sa  prosekom  po  spoju  od  41.000  l/dan.  Zbog  malog  broja  spojeva  (0,2%),  uticaj  na  ukupnu potrošnju je minimalan (2,8%). Sledeća je Industrijasa prosečnom potrošnjom  od 11,700 l/dan. Mali broj spojeva ima mali uticaj na ukupnu potrošnju. 

Srednja godišnja potrošnja (l/dan)

50,000

40,000

30,000

20,000

10,000

Nepoznati

Javne ustanove

Industrija

Domaćinstva u kućama

Domaćinstva u zgradama

Komercijalni

0

  

Slika 7‐8  Analiza potrošnje po priključku 

 

60%

60%

50%

50% 40% 40% 30% 30% 20% 20%

Komercijalni

Nepoznati

0%

Javne ustanove

0%

Industrija

10%

Domaćinstva u kućama

10%

% broj priključaka

70%

Domaćinstva u zgradama

% ukupna potrošnja

Sledeći  dijagram  daje  odnos  broja  priključaka  i  stvarne  potrošnje  po  kategoriji  potrošnje. Iako Domaćinstva u kućama čine 65% od ukupnog broja spojeva, troše samo  23% od ukupne stvarne potrošnje. Nasuprot tome, Domaćinstva u zgradama, sa svega  13%  od  broja  priključaka,  troše  gotovo  49%  ukupne  potrošnje,  jer  jedan  priključak  servisira  celu  zgradu  koja  se  sastoji  od  niza  stanova.  Pouzdanije  informacije  o  broju  stanova svakog priključka zgrade omogućile bi dalje analize. 

 

Slika 7‐9  Analiza potrošnje (% priključaka prema % ukupne potrošnje) 

   

  122     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

40,000

16%

35,000

14% 12%

30,000

10%

25,000

8% 20,000 6% 15,000

4%

10,000

% od ukupne potrošnje

Broj priključaka

  Sledeća slika ilustruje raspodelu potrošnje vode po opštinama. Novi Beograd sa samo  4,2% priključaka ima najveću potrošnju (skoro 14%), što znači da svaki priključak u ovoj  opštini troši 8.600 l/dan. Isto je i na Savskom vencu (5.200 l/dan) i Starom gradu (7.800  l/dan). Ovo se objašnjava velikim brojem priključaka za zgrade sa više stanova. 

2%

5,000

0% SURČIN

LAZAREVAC

Nepoznato

STARI GRAD

VRAČAR

RAKOVICA

SAVSKI VENAC

NOVI BEOGRAD

GROCKA

BARAJEVO

ZVEZDARA

PALILULA

ČUKARICA

VOZDOVAC

ZEMUN

-2% Nepoznato

0

  Slika 7‐10  Analiza potrošnje po opštinama 

Veliki potrošači  Sledeći dijagram daje pregled velikih potrošača po grupama. Samo 204 potrošača troši  12,3%  potrošnje  vode  u  Beogradu  ili  oko  233  m3/dan.  Ukupno  8,4%  potrošača  troši  71% potrošnje dok većina preostalih potrošača (166.987  ili  91,6%) konzumiraju samo  29% od ukupne potrošnje, u proseku 0,7 m3/dan.  7,000

25%

6,000

Broj potrošača

15%

4,000 3,000

10%

2,000 5%

% Učešće u potrošnji

20% 5,000

1,000 0% 5-10 kl/dan

10-19 kl/dan

20-29 kl/dan

30-39 kl/dan

40-49 kl/dan

50-75 kl/dan

75-99 kl/dan

> 100 kl/dan

0

  Slika 7‐11  Broj velikih potrošača 

  Iz ove analize se zaključuje: (a) čitanja vodomera treba sprovoditi češće, (b) vodomere  treba  češće  kalibristi,  (c)  treba  analizirati  čitanja  da  bi  se  izbegli  nedostaci,  (d)  treba  proveravati normalnost raspodele potrošnje tokom dužeg perioda.             

 

123 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Analiza vodomera  Vodomeri prema prečniku 

35

60

30 25

50

20 40 15 30

% od potrošnje

70

10 20

5

200 mm

150 mm

100 mm

80 mm

50 mm

40 mm

30 mm

-5 25 mm

0 20 mm

0

13 mm

10

Nepoznato

% od broja vodomera

Na sledećem dijagramu se vidi da je 66% svih vodomera prečnika 20 mm.  

  Slika 7‐12  Analiza potrošnje i dimenzija vodomera 

  Iako je 66% vodomera od 20 mm, kroz njih prođe samo 26% potrošnje, dok vodomeri  od  40  mm,  kojih  ima  samo  6%,  „troše”  isto  25%.  Najveća  potrošnja  po  priključku  evidentirana je za vodomer 150 mm sa gotovo 192 m3/dan.   Starost vodomera  Starosna raspodela (prikazano na dijagramu) ukazuje da je 9,5 % vodomera starije od  10  godina.  Zamena  i  baždarenje  vodomera,  posebno  onih  starosti  oko  10  godina,  povećava tačnost merenja. 

Broj vodomera

35,000 30,000 25,000 20,000 15,000 10,000 5,000 0 0

1

2

3

4

5

Starost (godine)

6

7

8

9

10

 

Slika 7‐13  Analiza starosti vodomera 

        124     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  Sumnjivi  preveliki / premali vodomeri   Loše dimenzionisani vodomeri, premali ili preveliki, doprinose gubljenju prihoda pošto  oni  imaju  tendenciju  da  registruju  manji  proticaj  od  stvarnog.  Analiza  se  sprovodi  na  sledećim principima:   Ako vodomer ima prosečni proticaj manji od Qmin (minimalni proticaj pri kojem  radi vodomer), smatra se prevelikim i treba ga zameniti drugim manjeg prečnika.   Ako  vodomer  ima  prosečni  proticaj  veći  od  Qn  (maksimalan  proticaj  pri  kojem  radi vodomer), smatra se premalim i treba ga zameniti drugim većeg prečnika.  Veličina  vodomera  treba  da  se  određuje  prema  prečniku  cevi,  rasponu  proticaja  koji  treba da budu mereni i karakteristikama gubitaka pritiska. Te informacije obezbeđuju  proizvođači  vodomera.  Izabrani  vodomer  mora  pokrivati  očekivani  opseg  proticaja,  a  najmanji procenjeni proticaj treba da odgovara normalnoj tačnosti vodomera. Takođe  je poželjno da se odabere veličina koja neće stvarati prevelike gubitke pritiska.  Pre  nego  što  se  donese  odluka  o  veličini  vodomera  koji  se  koristiti  za  zamenu  postojećeg svaki priključak mora se detaljno individualno razmotriti.  Zakočeni vodomeri  Zaglavljeni  vodomeri  su  oni  kod  kojih  su  čitanja  identična  sa  prethodnim.  Vodomer  može da bude stvarno zaglavljen ili postoji neki drugi razlog što je rezultat čitanja nula.  U drugom slučaju takav vodomer se označava i izuzima iz analize.  3,000

2,500

20,000

2,000 15,000 1,500 10,000 1,000 5,000

500

0

Potrošnja na zakočenim vodomerima l/s

Broj zakočenih vodomera

25,000

0 1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

Broj čitanja sa potrošnjom "0"

12

>12

 

Slika 7‐14  Analiza zakočenih vodomera 

Analiza naplaćene vode  Gubici  vode  su  stvarni  (curenje)  i  prividni  (komercijalni).  Većina  komponenti  komercijalnih    gubitaka  mogu  se  izvesti  iz  rezultata  analize  podataka  o  potrošnji.  Komercijalni gubici zbog nelegalnih priključaka i usporenih vodomera se procenjuju.  Rezultati  evaluacije  podataka  o  potrošnji  koriste  se  za  sastavljanje  akcionog  plana  rehabilitacije odgovarajućih komercijalnih komponenti. Rezultati evaluacije podataka o  potrošnji iz baze podataka o naplati koriste sa za rešavanje problema vodomera koji su  zaglavljeni,  preveliki,  premali,  zatim  sumnjivih  kategorija  potrošnje,  sumnjivih  nelegalnih  priključaka  (potrošači  bez  vodomera)  i  greške  vodomera  kod  velikih  potrošača.            

 

125 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Obično se sprovode sledeće aktivnosti:   Nelegalni/neregistrovani  priključci:  Usvaja  se  odgovarajuća  metodologiju  (istraživanje  na  terenu)  za  utvrđivanje  sumnjivih,  potencijalno  ilegalnih  priključaka.   Veliki  potrošači:  Mali  broj  potrošača  obično  troši  velike  količine  vode.  Ovim  potrošačima  treba  obezbediti  vodomere  veće  tačnosti.  Treba  težiti  uvođenju  ultrazvučnih  vodomera,  naročito  kod  kategorije  veoma  velikih  potrošača  koji  troše više od 100 m3/dan.   Slomljeni/zaglavljeni/nepoznate  starosti/stariji  od  10  godina:  Moraju  biti  opravljeni gde je to moguće ili zamenjeni ako je potrebno.   Preveliki/premali vodomeri: Treba analizirati i zameniti ih ako je potrebno.   Usporeni  vodomeri:  Ne  treba  ih  mešati  sa  netačnim  ili  zaglavljenim.  Vodomeri  imaju  tendenciju  usporavanja  zbog  prljavštine  ili  skupljanja  rđe.  Program  zamene vodomera se zasniva na životnom ciklusu vodomera od 5 godina.   Sumnjivi  potrošači  u  kategoriji  domaćinstva:  U  smislu  njihove  klasifikacije,  iako  nije  deo  nenaplaćene  vode,  mogu  doprineti  dodatnom  prihodu  ukoliko  se  pravilno klasifikuju.  Koristi od komercijale rehabilitacije  Koristi koje proizlaze iz opisanih procedura su suštinske. Analizom podataka o potrošnji  u  BVK  kvantifikovani  su  komercijalni  gubici  u  iznosu  od  18  Ml/god  ili  9%  od  proizvodnje.  Veliki  udeo  od  njih  može  da  bude  otklonjen  pošto  je  većina  problema  identifikovana.  Jednostavna  procena  troškova  i  koristi  po  stavkama  pokazuje  da  se  iznos od 11 Ml/god ili 63% gubitaka može izbeći, i time će se povećati prihod za oko 5,5  miliona €.  U analizi se koriste sledeće pretpostavke:   Da  je  izgubljeni  prihod  za  nenaplaćenu  vodu  0,41  €/m3  za  domaćinstava  i  0,89  €/m3 za ostale.   Da  treba  zameniti  sve  vodomere  kod  kategorije  domaćinstva  (kod  ostalih  su  koristi još veće).   Da je visina troškova potrebnih za rehabilitaciju 12,2 miliona € a period oporavka  26 meseci.  Pretpostavke  Analiza komercijalnih (prividnih) gubitaka radi se uz sledeće nužne pretpostavke:   Zaglavljeni vodomeri: Vodomeri imaju više od 3 uzastopna ista čitanja (potrošnja  nula).   Zaglavljeni vodomeri bez prethodnog čitanja ili proticaja 3% negativan nagib u trendu proticaja.   Veliki potrošači:  Potrošači sa godišnjom  srednjom dnevnom potrošnjom većom  od 10 m3/dan.  U  proceni  troškova  i  koristi  pretpostavljaju  se  procenti  izgubljenog  proticaja,  oporavljenog proticaja, kao i cena izgubljenog u €/m3.      126     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  Tabela 7‐3  Procena izgubljene i nadoknađene potrošnje i cena izgubljene potrošnje 

Vodomeri Nepoznate starosti Stariji od 10 godina Veliki potrošačai Sa sumnjivim čitanjem Slomljeni i zaglavljeni Preveliki Premali Nelegalni/neregistrovani priključci Usporeni

% gubitka protoka 20 20 20 90 100 30 30 50 2

% koji se može nadoknaditi 75 75 50 90 90 90 90 80 10

Cena gubitaka (€/m3) 0,41 0,41 0,41 0,41 0,55 0,41 0,89 0,41 0,41

Ograničenja  Na tačnost cele analize u vrlo malom obimu utiču neizbežna ograničenja, i to:   Izostanak  identifikacije  hidranata,  kombinovanih  vodomera  ili  praznih  (nekorišćenih) poseda,   Nepoznata ili netačna veličina ili tip pojedinih vodomera,   Sumnjiva čitanja,   Procenjena čitanja,   Neusklađenost podataka,   Analize odražavaju stanje informacija u sistemu naplate, a ne stvarnog stanja na  terenu.  Neslaganja treba istražiti na terenu.  Upoređenja ciklusa analize  Smanjivanje komercijalnih (prividnih) gubitaka   Studija potrošnje vode, koja uključuje analizu podataka očitavanja vodomera i analizu  potrošnje,  izvodi  se  u  Beogradskom  vodovodnom  sistemu  svake  godine.  Praćenjem  rezultata kroz vreme ocenjuju se efekti primenjenih mera za smanjenje komercijalnih  gubitaka.  Tabela 7‐4  Uzroci komercijalnih gubitaka – izgubljeni protok 

Pregled komercijalnih (prividnih) gubitaka

2008. Izgub. prot. (Ml/god) 1.153 37 581 11.473 1.804 21 2.863 58 3

Nelegalni/neregistr. priključci Vodomeri nepoznate starosti Vodomeri stariji od 10 godina Veliki potrošači >100m3/dan Polomljeni/zakočeni vodomeri Usporeni vodomeri Preveliki vodomeri Premali vodomeri Sumnjivi potrošači

Pretpostavljeno na osnovu analize 2007. 2006. 2005. Razlika Izgub. prot. Izgub. prot. Izgub. prot. 2008-2007. (Ml/god) (Ml/god) (Ml/god) 1.463 1.471 4.246 -310 4 2 2.773 33 2.054 4.522 3.010 -1.474 12.656 17.022 5.843 -1.183 1.007 3.204 16.898 797 2 2 102 19 2.981 2.957 4.136 -118 81 112 1.416 -23 3 2.636 3.646 0

   

 

     

 

127 

Razlika (%) -27% 89% -254% -10% 44% 90% -4% -39% 0%

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Tabela 7‐5  Uzroci komercijalnih gubitaka – broj priključaka 

Pretpostavljeno na osnovu analize

Pregled komercijalnih (prividnih) gubitaka Nelegalni/neregistr. priključci Vodomeri nepoznate starosti Vodomeri stariji od 10 godina Veliki potrošači >100m3/dan Polomljeni/zakočeni vodomeri Usporeni vodomeri Preveliki vodomeri Premali vodomeri Sumnjivi potrošači

2008. Br. priklj. 3.645 1.800 12.201 7.934 28.444 5.074 6.139 1 1.412

2007. Br. priklj. 3.533 377 15.320 7.920 28.943 350 5.835 1 1.412

2006. Br. priklj. 3.408 82 16.664 8.933 27.957 1512 5.106 6 1.332

2005. Br. priklj. 14.541 7.293 7.121 8.923 24.615 0 5.325 26 1.331

Razlika 2008-2007 112 1.423 -3.119 14 -499 4.724 304 0 0

Razlika (%) 3% 79% -26% 0% -2% 93% 5% 0% 0%

Poboljšanje je uočeno za većinu komercijalnih gubitaka, uz smanjenje sa 9,3% na 8,9%.  Detaljnije je analizirano:   Broj vodomera nepoznate starosti je povećan iako je drastično opao prethodne  godine. Neophodno je ažuriranje nedostajućih  datuma ugradnje. U slučajevima  gde  to  praktično  nije  izvodljivo,  procenjuje  se  datum  na  osnovu  stanja  vodomera.    Broj  vodomera  starijih  od  10  godina  je  smanjen  za  26%.  Treba,  sa  najvećim  prioritetom,  vršiti  zamene  vodomera.  Tačnost  vodomera  se  sa  vremenom  smanjuje i treba ih redovno menjati i baždariti.   Broj  velikih  potrošača  iznad  10  m3/danje  na  istom  nivou,  kao  i  Broj  sumnjivih  potrošača iz kategorije domaćinstva, gde je uočen porast od 6%. Kategorija ovih  potrošača troši veoma veliku količinu vode i detaljnije istraživanje je važno radi  potvrde  da  li  oni  stvarno  troše  tu  vodu  ili  ima  curenja.  Ukoliko  stvarno  troše,  treba  potvrditi  da  su  svrstani  u  dobru  kategoriju  i  da  im  se  naplata  vrši  po  odgovarajućoj ceni. Konačno, treba potvrditi da su vodomeri u ispravnom stanju,  kao  i  nastaviti  sa  njihovom  redovnom  zamenom  kada  je  to  potrebno.  Tačnost  čitanja vodomera u ovim slučajevima je veoma važna.   Broj zaglavljenih vodomera je neznatno smanjen za 2%. Ovim vodomerima treba  posvetiti  pažnju  i  drastično  smanjiti  njihov  broj.  Međutim,  treba  imati  na  umu  pretpostavke  i  ograničenja  pojedinih  kategorija  vodomera,  što  znači  da  možda  postoji  i  opravdan  razlog  za  veliki  broj  tih  slučajeva  (hidranti  ili  kombinovani  vodomeri instalisani u zgradama).   Broj  prevelikih  vodomera  je  povećan  za  5%.  Mnogi  od  tih  vodomera  uključuju  hidrante i kombinovane vodomere.   Broj premalih vodomeraje sveden na samo jedan vodomer.  Rezultati analize potrošnje:   Ukupan broj priključaka i broj merenih priključaka se povećao na 3% i 4%.   Nemerena  potrošnja  se  znatno  smanjila  (12%).  To  se  može  pripisati  gore  pomenutim razlozima (preciznija merenja i smanjenje procena).   Razlika  stvarne  potrošnje  i  izmerene  potrošnje  je  na  istom  nivou,  uz  malo  smanjenje od 0,6%.  Tabela 7‐6  Rezultati analize potrošnje – Poređenje ciklusa 

Opis Broj priključaka Broj priključaka sa vodomerom Nemerena potrošnja (m3/dan) Ukupna potrošnja) (m3/dan) (merena + nemerena) Razlika ukupne i izmerene potrošnje

 

2008.

2007.

2006.

2005.

182.284 152.169 29.095 415.617 7,00%

176.667 146.462 33.199 434.153 7,65%

170.408 136.461 116.433 519.547 22,41%

163.956 135.176 79.471 510.633 15,56%

Razlika 2008-2007. 5.617 5.707 -4.104 -18.536 -0,6%

Razlika (%) 3% 4% -12% -4%

 

  128     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

 

7.5

ANALIZA PERFORMANSI PREDUZEĆA 

Analiza nenaplaćene vode (NRW)  Metodologija  analize  neneplaćene  vode  (Non  Revenue  Water)  zasniva  se  na  metodologiji IWA (International Water Association), koja je prikazana u sledećoj tabeli: 

Registrovana potrošnja

Tabela 7‐7  IWA Klasifikacija gubitaka vode 

IWA KLASIFIKACIJA Fakturisana izmerena potrošnja

Fakturisana registrovana potrošnja

PROŠIRENA KLASIFIKACIJA Naplaćena Potrošnja; veliki potrošači Nenaplaćena Potrošnja; veliki potrošači Potrošnja; rastur, curenja; Naplaćena veliki potrošači Potrošnja; rastur, curenja; Nenaplaćena veliki potrošači

Fakturisana neizmerena potrošnja Nefakturisana izmerena potrošnja Nefakturisana neizmerena potrošnja

Nefakturisana registrovana potrošnja

Javna potrošnja Javna potrošnja Vatrogasna služba i testiranja Nelegalni priključci Potrošnja; rastur, curenje Neregistrovani priključci Potrošnja; rastur, curenje Netačni vodomeri Pokvareni vodomeri Problemi sa vodomerima Usporeni vodomeri Preveliki vodomeri Netačna čitanja Problemi sa čitanjima Nekompletna čitanja vodomera Nepoznati priključci Netačno zoniranje i visoki pritisci Loše stanje cevovoda Vidljiva curenja Velika nevidljiva curenja Manja curenja

Nedozvoljena potrošnja

Prividni gubici Gubici vode

Gubici na vodomerima

Gubici na cevovodima Stvarni gubici Gubici i prelivanje u rezervoarima Gubici od priključka do vodomera

U dijagramu su najjednostavnije definisane i naznačene glavne komponente modela:  Isporučeno       

Potrošeno 

Stvarni gubici 

Fakturisano 

Prividni gubici 

Nefakturisana voda (UFW) 

Naplaćeno 

Neplaćeni računi   

 

Nenaplaćena voda (NRW) 

     

Slika 7‐15  Veza gubitaka i komponenti NRW 

 Stvarni gubici (ili curenje) je razlika između isporučene (Isporučeno) i procenjene  stvarne potrošnje (Potrošeno).   Nefakturisana  voda  (UFW)  je  razlika  između  isporučene  (Isporučeno)  i  fakturisane  potrošnje  (Fakturisano).  Uključuje  stvarne  i  prividne  (komercijalne)  gubitke.    Nenaplaćena  voda  (NRW)  je  razlika  između  isporučene  (Isporučeno)  i  količine  vode koja je stvarno naplaćena prema važećim tarifama (Naplaćeno). Uključuje  stvarne i prividne gubitke kao i neplaćenu vodu.         

 

129 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    U smislu količina vrednosti za 2008 u BVK su:  Bilans vode (zapremine)

2008.

Potisnuto u sistem:

Ml

201.139

Potrošeno:

Ml

159.072

Fakturisano:

Ml

141.081

Naplaćeno:

Ml

136.961

Te količine, prevedene na sledeću NRW analizu, iznose:  Količina (Ml/god)

% od potisnutog

Stvarni gubici (curenje)

42.067

20,9%

Prividni (komercijalni) gubici

17.991

8,9%

Neplaćeni računi

4.120

2,0%

Nefakturisana voda (UFW)

60.058

29,9%

Nenaplaćena voda (NRW)

64.178

31,9%

Pregled nenaplaćene vode

U poređenju sa 2007. rezultati analize pokazuju smanjenje nenaplaćene vode sa 34 na  31,9%.  To  se  objašnjava  smanjenjem  komercijalnih  gubitaka,  što  je  dalo  za  rezultat  smanjenje nefakturisane vode za 2,1% sa (32% na 29,9%).  Proračun UFW

Jed.

2005.

2006.

2007.

2008.

Potisnuto

Ml

217.324

213.917

210.936

201.139

Fakturisano

Ml

158.238

151.896

150.167

141.081

Nefakturisana voda (UFW)

Ml

59.086

62.021

60.796

60.058

Nefakturisana voda (UFW)

%

27,2%

29,0%

28,8%

29,9%

U  sledećoj  tabeli  vidi  se  da  su  prividni  gubici  za  0,3%  manji  u  odnosu  na  prethodni  ciklus,  uglavnom  zbog  poboljšanja  kvaliteta  podataka  (oko  2%)  u  bazi  naplate  i  smanjenja  broja  usporenih  vodomera,  što  objašnjava  smanjenje  velikih  potrošača  tokom 2007.  Pregled nenaplaćene vode (NRW)

2005.

2006.

2007.

2008.

Razlika 2008-2007.

Stvarni gubici (curenje)

9,3%

15,9%

19,6%

20,9%

-1,8%

Prividni gubici (komercijalni)

17,9%

13,1%

9,3%

8,9%

-0,3%

Nefakturisana voda (UFW)

27,2%

29,0%

28,8%

29,9%

-2,1%

Neplaćeni računi

8,7%

2,0%

2,0%

2,0%

0,0%

Nenaplaćena voda (NRW)

35,9%

31,0%

30,8%

31,9%

-2,1%

Stvarni  gubici  (curenje)  sada  se,  zbog  tačnijeg  proračuna  komercijalnih  (prividnih)  gubitaka, dobijaju preciznije i iznose 20,9%.  Detaljnija  analiza  dve  glavne  komponente  nenaplaćene  vode  data  je  u  tabeli  u  nastavku.   Komercijalni  gubici  su  izvedeni  iz  rezultata  Analize  podataka  o  potrošnji.  Analiza  gubitaka se zasniva na postavljenim proračunima i pretpostavkama.          130     

 

VE       

UPRAVLJANJE Potrošnja

  Table 7‐8  Raščlanjivanje nefakturisane vode 

Opis

Ml/god

%

Nefakturisana voda (UFW) Prividni (komercijalni) gubici Stvarni gubici (curenje) Prividni Prividni (komercijalni) gubici Ilegalni / neregistrovani priključci Usporeni vodomeri Netačni vodomeri Vodomeri nepoznate starosti Vodomeri stariji od 10 godina Veliki potrošači >10 m3/dan Pokvareni / zakočeni vodomeri Preveliki / premali vodomeri Stvarni gubici (curenje) Mali nevidljivi gubici Priključci Loše zoniranje Korodirane cevi Vidljivi gubici Veliki nevidljivi gubici

60.058 17.991 42.067 17.991 1.413 0 0 0 2.019 11.506 1.009 2.826 42.067 4.415 1.309 5.017 4.014 3.311 32.105

29,9% 8,9% 20,9% 8,9 0,7 0,0 0,0 0,0 1,0 5,5 0,5 1,3 20,9 1,8 0,5 2,1 1,7 1,4 13,4

 

     

 

131 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Analiza ključnih indikatora performansi (KPI)  Naredna  tabela  sumira  ključne  indikatore  performansi  prema  stanju  u  BVK  u  2008.  godini.  Tabela 7‐9  Ključni indikatori performansi 

Indikator performansi Glavni indikatori Broj fakturisanih pojedinačnih priključaka Ukupan broj priključaka Ulaz u sistem (potisnuto) Fakturisana voda Nefakturisana voda Srednje dnevni stvarni gubici Stepen naplate Nenaplaćena voda (% od potisnute): Nefakturisana voda (% of potisnute): Infrastrukturni indeks curenja (ILI): Srvarni gubici Srednje dnevno curenje Tehnički indikator realnih gubitaka (TIRL) Gustina priključaka (fakturisani pojedinačni) Stvarni gubici kao % od ulaza u sistem Stvarni gubici po dužini glavnih vodova Neizb. god. stv. gub. (UARL) - (po priključku) (UARL) – Na glavnim vodovima (UARL) – Na priključnim vodovima (UARL) – Na priključcima (UARL) – Ukupno

>=1 30 - 200

faktor 18 25 0,8

Jed.

2008.

broj broj Ml/god Ml/god Ml/god Ml/god % % %

182.284 502.689 201.139 141.081 60.058 42.126 97,1% 31,9% 29,9% 6,8

Ml/dan l/dan/priklj. Priklj./km % kl/dan/km

Ml/god 229,59 65,05 20,9% 41,19

l/dan/god l/dan/god l/dan/god l/dan/god Ml/god

6,92 6,88 20,00 33,79 2.248

Stvarni gubici (curenje), koji su bili 273 litara po danu po priključku, u poslednjem CDA  ciklusu  su  dodatno  smanjeni  na  248.  I  dalje  treba  da  se  smanjuju  da  bi  se  približi  preporučenom  minimumu  od  30,  a  znatno  ispod  maksimuma  od  200.  Indeks  infrastrukturnog  curenja  (ILI)  se  smanjio  sa  8,0  na  7,3.  Takođe  bi  trebao  da  bude  smanjen što bliže preporučenom minimumu od 1.0. Na sledećem dijagramu prikazuje  se trenutno i moguće stanje curenja u BVK prema IWA smernicama.  Stvarni gubici kao % od potisnute vode u sistem prema potrošnji za različite vrednosti curenja 100%

Stvarni gubici % od potisnte vode

50 l/priklj/dan 90%

100 l/priklj/dan

80%

200 l/priklj/dan

70%

500 l/priklj/dan

60%

1000 l/priklj/dan

50%

Stvarni gubici 2007

40%

Posle rehabilitacija

30% 20% 10% 0% 0

1000

2000

3000

Ukupna potrošnja (litara/priključak/dan)

4000

5000

 

Slika 7‐16  Procena stvarnih gubitaka po metodologiji IWA 

 

 

  132     

 

VE       

UPRAV VLJANJE Pottrošnja

 

7 .6

MERENJE PR ROTOKA A 

Sistem  teleemetrije  obeezbeđuje  prrikupljanje  podataka  p o  protocima  i  pritiscima  na  pojedinim  mestima  naa  mreži,  kaao  i  drugim m  značajnim  parametrim ma  operativvnih  o radnom staatusu kompo onenata mrežže.  komponentti, uključujući i podatke o Cilj prikupljanja takvih  podataka je  dvojak: (1)  da se beležee  podaci  i daalje  analiziraaju i  okrene neka aktivnost kao odgovor na specifičnu situaciju, što o se obično rradi  (2) da se po daljinski preeko SCADA ssistema. Te aaktivnosti su u obično rezu ultat alarma  koji ukazuju u da  su  neke  unapred  definisane  granice  g i  vrednosti  v p prekoračene, ,  i  rezultirraju  pi,  otvaranjem m/zatvaranjeem  zatvaračča,  pokretanjjem  uključivanjeem/isključivaanjem  pump timova za o otkrivanje currenja ili mob bilizacijom tim mova održavvanja.  Povezivanjee sa SCADA ssistemom  U Beogradsskom vodovo odnom sistem mu uveden je e sveobuhvaatan program m merenja saa 85  aktivnih  meernih  mesta  koja  formirraju  Merne  zone  (DMA).  Većina  mernih  mestaa  su  povezana  n na  SCADA  sisstem.  Sve  crrpne  stanice,,  rezervoari  i  reni  bunarri  povezani  su  s u  integralni siistem sa ciljeem da se izvrrši prikupljan nje podataka u realnom vvremenu.  Sistem upraavljanja potrrošnjom je o on‐line povezzan sa SCADA bazom po odataka i pod daci  se automatski ažuriraju u bazi podattaka elemen nata mreže.

  Slika 7‐17  Korrišćenje sistema SCADA pri an nalizi potrošnjee 

Analiza snabdevanja  nama (DMA)). Za njihovo o generisanje e se  Analiza snabdevanja vršši se  prema  mernim  zon koristi Sisteem za  upravlljanje sredsttvima  mreže na  osnovu  unapred  deffinisanih  praavila  za definisan nje granica zo one. Sledećaa tabela je de eo spiska meerača protokka grupisanih h po  mernim zon nama. Svaka od njih je op pisana sledeććim informaccijama:   Meraači protoka koji mere prootok i na ulassku i na izlaskku iz zone,   Veličiina zone izraažena kroz duužinu cevi,   Šahtoovi sa meračima protoka koji obrazuju granice meerne zone,   Smannjeni protok kod mernih ššahtova i neto proticaj na ulasku u zoonu.         

 

13 33 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Tabela 7‐10  Analiza snabdevanja  Zone Details Id Name 14768 Pres. Zone I - DMA - Main 2

Chains Length (m)

Supply Elements

333,656 + SCADA_6 (BEL 7 - CS "Bele vode I" ka Zelezniku) (6)

14914 Pres. Zone I - DMA - Main 1

Avg. Supply m³/day 88,221 7,470

- SCADA_3 (KMM 92 - ulaz u rezervoar Zeleznik novi) (3)

not available

- SCADA_4 (KMM 94 - ulaz u rezervoar Zarkovo) (4) + SCADA_7 (BEL 5 - CS "Bele vode I") (7) + SCADA_8 (BEL 6 - CS Bele vode I) (8) + SCADA_9 (BEL 4 - potis za grad) (9) + SCADA_14 (14) + SCADA_15 (TAS 1 CS "Tasmajdan 18" I zona) (15) + SCADA_16 (KMM 88) (16) - SCADA_17 (KMM 120) (17) - SCADA_18 (KMM 119) (18) - SCADA_19 (KMM 123 - most Gazela) (19) - SKM_1 (KMM 64) (29) - SKM_6 (KMM 65) (34) - SKM_7 (KMM 66) (35) - NEW_4 (60) - NEW_5 (KMM 69 - CS "Crveni krst") (61) - NEW_6 (62) - KMM 85 (CS "Zeleznik") (178) + MAK 2 (Makis - Zarkovo) (189) + CS-15 Topcider1 (18) + VRA1 SIEMENS (222)

not available 11,431 3,820 25,222 35,275 25,680 not available not available not available not available 2,480 not available 1,270 not available 14,087 not available not available 62,294 31,363 62,726 -4,527 not available not available not available 4,527 not available not available not available not available not available 1,192 not available not available

468,561 + SCADA_19 (KMM 123 - most Gazela) (19) - SCADA_20 (KMM 144) (20) + SCADA_24 (KMM 143 - ka Surcinu) (24) - SKM_14 (KMM 16) (42) - SKM_15 (KMM 72) (43) - SKM_16 (KMM 71) (44) + SKM_17 (KMM 50) (45) + SKM_20 (KMM 67) (48) + SKM_21 (KMM 68) (49) - SKM_24 (KMM 7) (52) - SKM_25 (KMM 149) (53) - NEW_15 (71)

 

Merne zone  Merači  protoka  i  njihov  položaj  kao  i  pouzdana  očitavanja  predstavljaju  suštinu  bilansiranja proticaja. Osnovni elementi za bilans proticaja su:   Analiza  merača  protoka:  integracija  rezultata  merenja  u  protok  u  vremenu  za  svaki uređaj.   Merne  zone:  identifikacija  mernih  zona  (zone  na  čijim  granicama  se  nalaze  merači protoka). Definiše se veza količine vode koja ulazi i izlazi iz te zone.   Analiza  snabdevanja  mernih  zona:  sabiraju  se  proticaji  sa  pojedinačnih  merača  protoka da bi se dobila neto vrednost snabdevanja (protok u vremenu).    Analiza potrošnje u zoni: identifikuju se vodomeri potrošača koji pripadaju zoni,  oni  daju  protoke  koji  se  sabiraju  i  dobija  se  neto  vrednost  potrošnje  (protok  u  vremenu). Ovo predstavlja izmerenu potrošnju, zanemaruju se potrošači koji se  ne mere.   Analiza  nefakturisane  vode:  porede  se  količine  vode  dopremljene  u  zonu  sa  potrošnjom.  Kada  ne  postoje  podaci  o  izmerenoj  potrošnji  ili  ima  mnogo  potrošača  čija  se  potrošnja  ne  meri,  analiza  se  radi  sa  procenjenim  trenutnim  vrednostima potrošnje.  Formiranje zona  U  Bilansnim/Mernim  zonama  može  se  uspostaviti  bilans  protoka.  Kao  merne  zone  se  definišu  zone  na  čijim  granicama  se  nalaze  merači  protoka.  Pri  generisanju  zona  proveravaju se sva okna za vodomere i kontrolne zatvarače i crpne stanice sa mernim  uređajima.   U  idealnom  slučaju  merne  zone  se  podudaraju  sa  hidrauličkim  zonama  (transportni  sistem  i  sekundarna  mreža).  U  osnovi  sve  oblasti  treba  da  se  kontrolišu  uz  pomoć    134     

 

VE       

UPRAV VLJANJE Pottrošnja

  otoka da bi sse odredila n nenaplaćena  i nefakturisaana voda. U  slučaju kada je  merača pro transportni  sistem dugaačak, meračii protoka treeba da identtifikuju curen nja ili nelegaalno  oda.  korišćenje vvode duž glavvnog cevovo Šematski prrikaz ilustruje merne zon ne koje su geenerisane u  Beogradskom m vodovodn nom  sistemu. Svakoj zoni se  dodeljuje naaziv, određu uje joj se veliičina (dužine e cevi) i defin niše  protoka. Ako merači protoka nisu prikkazani, ili su prikazane taačke  granica preko merača p n smatra  zaa  mernu  zon nu;  prikazuju  se  radi  infformacije  daa  ta  snabdevanja,  zona  se  ne  oblast nije kkontrolisana ni na koji naačin.  Odsustvo  p pouzdanih  merenja  m prottoka  otežavaa  analizu  neefakturisane  vode.  Zaklju učci  koji se tada mogu donetti u vezi sa nefakturisano om vodom su u ograničeni. Važno je:   Proveeriti  položaj  mernih  insttrumenata  u  u mernom  šahtu,  š kao  i  lokacije  samih  šahto ova,   Kalibrisati meračee protoka,   Ustannoviti odgovaarajuće proccedure za obradu rezultata merenja pprotoka,   Pronaaći neregistrovane prikljuučke. 

  Slika 7‐18  Šema mern nih zona (DMA)) 

Metodologija analize potrošnje  Analiza potrrošnje sprovvodi se u nekoliko koraka:    Proraačunom izmeerene potroššnje   Identtifikovanjem nelegalnih ppriključaka uz pomoć aerro foto snimaaka.  Trenutna  p potrošnja  see  definiše  kao  zbir  1)  1 izmerenee  potrošnje,,  2)  nelegaalne  (neregistrovvane)  potroššnje  i  3)  neffakturisane  vode.  v Vredn nosti  za  svakku  kompone entu  potrošnje srračunaju se ii raspodele p preko poligio ona čvorne potrošnje.  Osnovni eleement zone zza raspodelu u potrošnje je poligon čvvorne potrošn nje. To je ob blast  snabdevanja  koja  se  od dnosi  na  jedan  čvor  u  mreži  m i  obuhvvata  priključke  koji  dobijjaju  ora. Dodela p potrošnje se vrši u čvoru..  vodu sa cevvi koje su u blizini tog čvo

     

 

13 35 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

  Slika 7‐19  Tip pičan poligon čvvorne potrošnjee 

Fakkturisana i izzmerena pottrošnja  Analiza  potroššnje  vrši  se  pomoću  po odataka  sa  vodomera  potrošača,  grupisanja  i i s naplate.  Podaci  sa  vodomerra  potrošačaa  obično  se  ne  koriste  u  u klasifikacije  iz  sistema  mi jer mogu d da sadrže greške. One se e prvo korigu uju. Poseban n problem su u  prvvobitnoj form gre eškom naplaćeni preteraano veliki raččuni. Oni mo ogu u velikoj  meri da porremete sliku u  pottrošnje.  Poslle  eliminacije  većine  sum mnjivih  uz  odgovarajuće e  pretpostavke  dobija  se e  pro osečna potro ošnja.  Očitavanja  vod domera  red dukuju  se  na  n srednju  dnevnu  po otrošnju  i  smatraju  s se e  uzdanim, bez većih grešaaka u naplati. Svaki prikljjučak u sistemu naplate  dodeljuje se e  pou jed dnom  potro ošaču,  a  ge eoreferenciraani  priključaak  se  dodeeljuje  poligo onu  čvorne e  pottrošnje i pojeedinom delu u grada.   Rezzultati  Rezzultati se dettaljno predsttavljaju preko broja prikljjučaka i naplaćene potro ošnje.  Tabela 7‐11  A Analiza potrošn nje po mernim zzonama (DMA))   Zone Name Pres. Zone I - DM MA - Main 1 Pres. Zone I - DM MA - Main 2 Pres. Zone I - DM MA - Main 3 Pres. Zone I - DM MA 01 Pres. Zone I - DM MA 02 Pres. Zone I - DM MA 03 Pres. Zone I - DM MA 04 Pres. Zone I - DM MA 05 Pres. Zone I - DM MA 06 Pres. Zone I - DM MA 06, Pres. Zone I - DMA - Main 1 Pres. Zone I - DM MA 07 Pres. Zone I - DM MA 08 Pres. Zone I - DM MA 09 Pres. Zone I - DM MA 09, Pres. Zone I - DMA - Main 1 Pres. Zone I - DM MA 10 Pres. Zone I - DM MA 11 Pres. Zone I - DM MA 12 Pres. Zone I - DM MA 13 Pres. Zone I - DM MA 14 Pres. Zone I - DM MA 15 Pres. Zone I - DM MA 16 Pres. Zone I - DM MA 18

    36    13  

No of Units 10980 13168 2751 1470 845 1609 853 962 1130 34 1185 542 191 26 855 97 75 4879 2563 9247 8758 1158

Unit dema and m3//d 5.7 73 4.0 07 2.7 76 7.2 21 4.8 81 6.0 01 3.9 96 4.2 21 6.6 65 1.3 36 3.15 90 6.9 7.3 36 5.15 60 1.6 1.2 20 4.2 24 1.0 07 0.5 57 0.6 64 1.3 37 0.7 71

Present Demand m3/d 62968 53623 7584 10592 4066 9664 3376 4050 7511 45 3727 3738 1406 132 1371 117 317 5200 1469 5910 11976 828

 

VE       

UPRAV VLJANJE Pottrošnja

  priključaka  Otkrivanje nelegalnih p o pom moću  aero  foto  f Nelegalni  i  neregistrovaani  priklučci  mogu  efikaasno  da  se  otkrivaju  nje divljih ko orisnika korissti kombinacciju GIS funkccija,  snimaka. Ovva tehnika za pronalažen geo baza po odataka i aero foto snim mke. Snimci p priključaka ko oji imaju GPS koordinatee se  superponiraaju  na  pravillno  geo‐refeerencirane  aeero  foto  snimke  da  bi  se  identifikovvale  parcele  koje  nemaju  reegistrovane  priključke.  Na  N slici  se  vidi  v deo  grad da  na  kojem m  se  otkriveni neelegalni priklljučci pomoćću orto foto  snimaka. Crvvenim tačkama su označčeni  georeferenccirani  kućni  priključci.  Vide  V se  i  parrcele  koje  neemaju  priključke  i  velikaa  je  verovatnoćaa da se tu naalaze bespravvni priključcii.  Slika pokazu uje rezultatee rada na ideentifikaciji neelegalnih prikključaka u biirou, bez izlaaska  na teren.  

  Slikka 7‐20  Potrag ga za nelegalniim priključcima a  

     

 

     

 

13 37 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje       

  138     

 

VE       

UPRAV VLJANE Rizik

 

 

8 UPRAAVLJAANJE RIZIKO R OM 8 .1

ŠTA JEE UPRA AVLJANJE RIZIKOM?

Tipovi vanrednih situaccija  Vanredne  ssituacije  se  pojavljuju  u  različitim  oblicima  i  mogu  biti  prouzrokovane  spoljnim  ili  unutrašnjim m  faktorima.  Spolja  izazzvane  vanredne  situacije  mogu  bitii  sa  p ili  ih  može  izazvati  čovvek  (terorizam,  prirodnim  uzrocima  (zzemljitresi,  poplave...)  V intezzitet,  mesto o,  trajanje  i  efekti  van nrednih  sitaaucija  izazvaanih  ratovi...).  Vreme,  ljudskim  akktivnostima  se  ne  mogu u  unapred  predvideti.  p V Vanredne  siituacije  kojee  se  prirodno  pojavljuju  čessto  se  mogu  predvidetti  zbog  rasp prostranjene  tehnologijee  za  v prilika.  Van nredne  situaacije  izazvan ne  unutrašn njim  praćenje  i  prognozu  vremenskih  od problemaa sa kvaliteto om vode do kkvarova na p pojedinim deelovima proccesa  faktorima, o u postrojenjima, lakše ssu za prevencciju, otkrivan nje i otklanjanje.  prouzrokovaana  prirodnim  ili  ljudskim  faktorimaa,  svaka  red dukcija  u  sm mislu  Bilo  da  je  p kvantiteta ili kvaliteta u snabdevanju vodom ima ozbiljne effekte na ljudske aktivnossti u  blemi u snab bdevanju vod dom  zahvaćenoj oblasti za vrreme i posle vanredne situacije. Prob n izazvati  i  dodatnu  paniku.  Zato  Z je  veom ma  važno  daa  vodovod  održi  mogu,  uz  nesreću,  stabilan i sigguran sistem m da bi se um manjile posled dice vanredn ne situacije. Planovi za vvanredne sizzuacije  Aktivnosti  kkoje  se  pred duzimanju  zaa  vreme  van nrednih  situaacija  dele  see  na  četiri  faaze:  prepoznava anje problem ma, hitno reag govanje, opo oravak, i spreemnost za sledeću situacciju.  Za  delovanje  u  vanred dnim  situacijjama  ključnaa  je  spremn nost;  osnovaa  spremnostti  je  umentovano og  plana  za  rad  u  van nrednim  situ uacijama.  Plan  pomaže  da  razvoj  doku vodovod  i  zzaposleni  u  njemu  adekkvatno  pripreeme  planiranje,  monitoring  i  strategiju  obnove, pro ograme obukke, procedurre uvežbavan nja, rezervnee sisteme.  Plan  za  vaanredne  situ uacije  ima  dva  d opšta  cilja:  c da  omogući  stabilno  i  uravvnoteženo  snabdevanje  s vodom  oprinose  što o  bržem  povvratku  u  za  vreme  kkrize  i  da  do normalno stanje proizvodnje i distrribucije vodee. Brzina  oporavka sistema zavisi  od ranog otkrivanja  i izvršenje o vanredne  ssituacije  i  od d  raspoloživvosti  kompetentnog  utreniranogg  osoblja  ko oje  ima  prisstup  informaacijama,  rezervnim  sistemima  i  opremi  neophodnoj  n za  brz  blema.  pristup i reššavanje prob  

  Sliika 8‐1  Ciklus rrešavanja krizee 

  MA   

139  1

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje   

8.2

M MERE P RI PRO OJEKTOVANJU U 

Staabilnost  sisteema  za  snab bdevanje  vod dom  može  se  s unapreditti  brojnim  postupcima  p i i meerama još u ffazi projektovvanja.  Altternativni ob bjekti  Alternativni  kaapaciteti  za  zahvatanje,,  pripremu  i  distribuciju  vode  pod drazumevaju u  ogućnost  da  se  sirova  voda  može  dobijati  iz  različitih  izvora,  među usobnu  vezu u  mo sussednih postro ojenja za pripremu vode i uspostavljaanje alternattivnih mreža.   Posstrojenje za  pripremu vo ode može daa se sastoji o od paralelnih h, nezavisnih modula. To o  bi o omogućilo da postrojenjje nastavi daa radi i ako je edan ili više  modula ispaadnu iz rada..  Alternativne ceevne veze i b bajpas takođ đe povećavajju operativnost crpnih sttanica. Svakii  e,  bilo  da  jee  u  okviru  postrojenja  ili  da  radi  u  sprezi  saa  alteernativni  deeo  instalacije sussednim postrrojenjem, po oboljšava mo ogućnosti kon ntrole i upravljanja.  Rezzervno napaajanje  Sisttem  za  nap pajanje  elekktričnom  eneergijom  mo ože  da  se  projektuje  p taako  da  imaa  mo ogućnost  kon ntinualnog  rada  r i  tokom m  vanrednih  situacija.  To  T se  postižee  primenom m  razzličitih mera.   Rezervno o napajanje  ili udvajanjee napajanja iz različitih izzvora uz udvvajanje trasaa  (obezbeđ đuje prednosst sa aspektaa sigurnosti, cene i fleksib bilnosti).   Lokalni izzvor energijee.   Mobilni  izvori  enerrgije  koje  see  mogu  priimeniti  na  unapred  prripremljenim m  priključcima.   Udvajanjje sistema zaa napajanje eenergijom u okviru postrojenja.   Sistemi zza neprekidn no napajanjee energijom n na bazi akum mulatora i geeneratora zaa  centralnee distribuirane kontrolnee centre.   Rezervni akumulatorrski izvori za podršku RTU U i instrumen nata na postrojenjima.  Sisttem za kontrolu i upravlljanje  Cen ntralizovana  kontrola  po ostrojenja  i  distribucije  zahteva  veo oma  velike  in nformacione e  sistteme.  Komp pjuterizovani  sistemi  za  monitoring  i  kontrolu  in nstalisani  zaa  te  potrebe e  pokkazali su se kkao nezamen nljivi pri upraavljanju vodo ovodnm sisteemima.  Rad di  osiguranjaa  neprekidn nog  rada  sisttema  uvode e  se  distribu uirani  sistem mi  kontrole  i i udvvajaju  se  rezzervne  prenosne  veze  i i rezeervni  kontro olni  računarri.  Postoje  i i sam mostalni  distribuirani  d kontrolnii  sistemi.  Kod  njih  mikroproccesori  imaju u  moggućnost  saamostalnog  rada  naa  lokaalnom  nivo ou.  Na  tajj  način  se e  ostvvaruje  konttrola  rada  kada  i  ako o  cen ntralni  kompjuter  nije  u  funkciji.  Naa  slicii  je  prikazan no  kako  se  pri  p rešavanju u  krizze  razmenjuju  podaci  sa  s različitim m  inteernim  i  eksternim  izvorima,,  ukljjučujući  tu  i  sisteme  hittnih  službi  i i druge  komunaalne  sistem me  koji  su u  oma  važni  u  vanrednim  situacijama..  veo Projekat  inform macionog  sisstema  trebaa  da zzadovolji ovaakve zahtevee.  Slika8‐2  Komu unikacije pri reešavanju krize 

  14 40 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  Dodatni kapaciteti  U  cilju  obezbeđivanja  vremena  potrebnog  za  reagovanje  i  oporavak  u  vanrednim  situacijama  karaciteti  rezervoara  za  vodu  mogu  se  povećavati.  Ukupna  rezervoarska  zapremina  može  biti  povećana  i  sistemom  manjih  objekata  za  krizno  snabdevanje  pitkom vodom.  Ojačavanje konstrukcija  Ojačavanje konstrukcije objekata protiv zemljotresa, poplave, vetra i slično primenjuje  se  pri  projektovanju  objekata  koji  se  nalaze  u  ugroženim  zonama.  Vodeći  računa  o  principima aseizmičke gradnje umanjuju se dinamički uticaji zemljotresa na postrojenja  i cevovode.  Za  cevovode  je  preporučljivo  birati  trase  sa  črstom  podlogom,  uniformnih  geoloških  svojstava,  bez  naglih  preloma  trase.  Cevi  i  armatura  treba  da  budu  atestirane  za  ugradnju  u  trusnim  područjima.  Čelične  i  daktilne  cevi  su  za  to  najpoželjnije.  Treba  postavljati dilatacione spojnice gde god je neophodno.   Pri  projektovanju  vodovoda  u  trusnim  područjima  važno  je  voditi  računa  o  pričvršćivanju  opreme,  rezervnom  napajanju  i  računarima,  zaštiti  od  požara  i  distribuiranom sistemu kontrole i upravljanja.  Sistemi za komunikaciju  Kompjuterski  prenos  podataka  kao  i  drugi  vidovi  komunikacija,  kao  što  su  telefon  ili  faks,  od  vitalnog  su  značaja  za  rad  sistema  za  snabdevanje  vodom.  Komunikacione  linije  su,  međutim,  najosetljivije  pri  svim  vidovima  vanrednih  situacija.  Obično  je  taj  sistem  prvi  ugrožen,  bilo  da  je  u  pitanju  prirodna  nesreća  ili  teroristički  napad.  U  vanrednim  situacijama  često  su  van  upotrebe  zbog  zagušenja  klasičnih  telefonskih  linija.  Kao rezervne kompjuterske komunikacione veze u vodovodu mogu da se koriste radio  ili iznajmljene linije. Sistemi mobilne telefonije i dvosmernog radija treba da se koriste  za prenos glasovnih i faks poruka. Za vreme zemljotresa u San Francisku komunikacija  između  mobilnih  telefona  je  bila  dobra  ali  su  se  problemi  javljali  u  vezi  mobilnih  i  stabilnih telefona. U budućnosti će mobilna telefonija, sa sve širom upotrebom, biti sve  ranjivija. Rezervne komunikacione sisteme treba održavati i redovno proveravati da bi  bili u radnom stanju.  Senzori i detektori  Senzori koji prikupljaju tekuće podatke o protoku, pritisku, parametrima kvaliteta vode  ili  električnim  veličinama  veoma  su  bitni  za  prepoznavanje  i  rešavanje  vanredne  situacije.  Broj,  tip  i  položaj  senzora  koji  će  se  koristiti  treba  pažljivo  analizirati  pri  projektovanju  sistema  za  snabdevanje  vodom,  vodeći  računa  o  ranjivosti  svakog  pojedinačnog  elementa.  Prvi  korak  u  procesu  analize  ranjivosti  sistema  je  podela  sistema  na  komponente  ili  jedinice  koje  rade  nezavisno.  Po  usvajanju  karakteristika  odabranog  vanrednog  događaja  procenjuje  se  uticaj  i  efekti  događaja  na  svaku  komponentu.  Treba  u  projektu  predvideti  i  senzore  vibracija  koji  omogućavaju  predviđanje  vanrednih situacija i kritičnih otkaza opreme.  Obezbeđenje  Zaštita sistema za snabdevanje vodom od raznovrsnih napada, sa porastom kriminala,  treba  da  se  razmatra  sa  stanovišta  celokupne  bezbednisti.  Ne  sme  se  zanemariti  ni  mogućnost  terorističkih  akata.  Zato  je  veoma  bitno  da  se  procene  potrebne  mere  bezbednosti i pojača zaštita od subverzivnih aktivnosti.    MA   

141 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Bezbednost vodovodnog sistema će se unaprediti ako se koriste:   Sistemi  za  sprečavanje  upada,  kao  što  su  elektronski  ključevi,  čitači  identifikacionih  kartica,  bezkontaktne  identifikacione  kartice  za  kontrolu  pristupa strateškim objektima sistema,   Situacioni monitori povezani sa internim televizijskim sistemom, koji ima visoko  osetljive kamere i mikrofone, kao i alarmne sisteme sa ultrazvučnim, toplotnim,  magnetnim i drugim senzorima za detekciju upada.  U  vodovodima  je  sve  više  kompjuterske  opreme.  Ti  sistemi  se  štite  ne  samo  sa  stanovišta  hardvera,  nego  se  koriste  uobičajene  procedure  za  zaštitu  kompjuterskih  mreža od virusa, hakera i ostalih izazova koji mogu da ugroze integritet baza podataka.  Preporučuje  se  česta  promena  lozinki,  pravljenje  rezervnih  kopija,  čuvanje  rezervnih  kopija programa i baza na odvojenim mestima, provera i eleminisanje virusa itd.  Integracija  Svrha  kompjuterskog  integrisanja  vodovodnog  sistema  je  uspostavljanje  celovitog  sistema za upravljanje podacima i informacionom mrežom, što je praktično osnova za  Integralni informacioni sistem. U vanrednim situacijama integralni informacioni sistem  je  nezamenljiv  za  omogućavanje  neprekidnog  snabdevanja  stanovništva  vodom.  Mogućnost  da  se  informacije  razmenjuju  interno  u  sistemu,  kao  i  sa  eksternim  činiocima u okruženju je ključna za uspešno rešavanje kriznih situacije. 

8.3

STRATEGIJE REŠAVANJA KRIZE 

Postoji  nekoliko  strategija  koje  se  primenjuju  pri  rešavanju  vanrednih  situacija  bez  obzira  na  uzroke  njihovog  nastanka:  havarije  u  sistemu  za  snabdevanje  vodom,  problemi  u  vezi  sa  kvalitetom  vode,  prirodne  nepogode  ili  krize  izazvane  ljudskim  delovanjem.  Formiranje tima za vanredne situacije  Za vreme rešavanja krize važno je da svi ljudi koji u tome učestvuju tačno znaju šta je  njihova uloga. Jedan od načina da se to obezbedi je formiranje tima za rešavanje krize.  Tim  se  sastoji  od  rukovodeće  grupe,  koja  upravlja  aktivnostima  terenske  grupa  za  istraživanje,  i  od  operativne  grupe.  U  praksi  se  aktivnosti  istražne  i  operativne  grupe  preklapaju  na  terenu  ali  je  neophodno  neprekidno  održavati  rad  rukovodeće  grupe.  Nije najvažnija organizaciona struktura tima, već da je on organizovan i speman za rad  u vanrednim situacijama.  Grupa  za  rukovođenje  i  vezu.  U  sastav  ove  grupe  ulaze  iskusni  operativni  radnici  i  aktivira  se  kada  se  situacija,  prema  prethodno  donetim  kriterijumima,  proglasi  za  vanrednu.  Definisanje  vanredne  situacije  nije  jednostavno  jer  se  svakodnevni  rad  vodovodnog  sistema,  u  stvari,  sastoji  od  niza  malih  vanrednih  situacija.  Grupa  za  rukovođenje treba da prouči nastali problem na osnovu informacija  iz svih dostupnih  izvora, uključujući izveštaje terenske istražne grupe, i da započne rešavanje što je pre  moguće. Svi zainteresovani, organizacije, vlasti i pojedinci, treba da budu obavešteni o  razmerama  i  vrsti  problema.  Ujedno  daje  instrukcije  operativnoj  grupi.  Informiše  o  rezultatima  preduzetih  mera  i  rukovodeća  grupa  tako  prati  situaciju  do  razrešenja  vanredne situacije i do povratka na uobičani način rada. Da bi bila efikasna rukovodeća  grupa mora da bude opremljena komunikacionom opremom koja omogućava efikasno  rešavanje krize.  Terenska istražna grupa. Ova grupa se šalje direktno na mesto vanrednog događaja i  radi  na  indetifikovanju  uzroka  i  razmere  problema.  Grupa  istovremeno  sakuplja  i  sve  ostale  informacije  koje  karakterišu  problem.  Ako  se,  na  primer,  radi  o  izlivanju  neke  hemikalije  u  reku  prikupljaju  se  podaci  o  veličini  zagađene  oblasti,  koncentracijama,    142 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  trajanju  izlivanja,  brzini  vode  u  reci,  vremenu  putovanja  zagađenja  do  postrojenja  za  pripremu  vode  i  sl.  Za  bolje  razumevanje  situacije  i  predviđanje  razvoja  događaja  na  raspolaganju stoje i različiti programi za analizu i prognozu događaja. Na osnovu tako  prikupljenih  informacija  rukovodeća  grupa  može  biti  bolje  informisana  i  spremnija  za  donošenje  ispravnih  odluka.  Rad  istražne  grupe  se  uglavnom  odvija  u  toku  faze  prepoznavanja u okviru ciklusa rešavanja krize.  Operativna  grupa.  Krećući  se  od  prepoznavanja  ka  reagovanju,  operativna  grupa  postaje dominantna grupa u vezi sa grupom za rukovođenje. Operativna grupa reaguje  u  vanrednoj  situaciji  tako  što  menja  ustaljene  procedure  rada,  kao  što  je  promena  doziranja  hemikalija,  ili  uvodi  neke  mere  van  standardnih  procedura.  U  pomenutom  primeru  zagađenja  reke  grupa  bi  na  vodozahvatu  pratila  parametre  kvaliteta  vode  i  pripremala promene procedure rada postrojenja za pripremu vode.  U  pojedinim  prilikama  se  istražna  i  operativna  grupa  spajaju  u  jednu.  Zadaci  i  odgovornost  ovih  grupa  se  menjaju  i  zavise  od  vrste  ugroženosti.  Važno  je  da  sve  tri  grupe redovno uvežbavaju rad u simuliranim vanrednim uslovima da bi bile u stanju da  u realnim uslovima adekvatno reaguju. Ovaj tim za rukovođenje rešavanjem vanrenih  situacija  treba  da  bude  sastavljen  od  pojedinaca  sa  direktnim  odgovornostima  i  sa  najvišim stupnjem tehničke stručnosti za odgovarajuće oblasti.  Plan za vanredne situacije  Dokumentovan plan za vanredne situacije za svaki objekat je prioritet. Priprema plana  za vanredne  situacije podrazumeva izradu uputstva za rad u normalnim okolnostima,  koji,  nažalost,  u  mnogo  slučajeva  uvek  i  ne  postoje.  Krizni  plan  treba  da  pokrije  najverovatnije  vanredne  situacije.  Treba  da  bude  razumljiv,  sa  procedurama  koje  se  lako  prate  korak  po  korak  u  konkretnim  situacijama.  Plan  se  pravi  uz  veliko  učešće  operativnog osoblja.  Planovi  u  elektronskom  obliku  su  pogodniji  od  štampanih.  Pojednostavljuju  pristup  informacijama  i  proceduru  ažuriranja.  Kompjuterizovani  planovi  su  dobra  podloga  za  razvijanje  pojedinačnih  i  grupnih  programa  obuke  i  omogućuju  lakšu  procenu  uspešnosti realizacije programa obuke.  Pogonski kvarovi ili ispadi  Pojava kvara ili prestanka rada nekog dela sistema za snabdevanje vodom u principu se  ne javlja češće nego na drugim sistemima i organizacijama. Međutim, kvarovi se obično  javljaju na postrojenju za pripremu vode, sistemu za napajanje električnom energijom,  sistemu  za kontrolu  i  upravljanje,  sistemu  za dezinfekciju hlorom.  Mnogi  problemi  se  mogu  anticipirati  i  preduprediti  preventivnim  merama.  Pogonski  kvarovi  velikih  razmera  se  tretiraju  kao  vanredne  situacije  i  rešava  ga  za  to  formiran  tim,  a  po  upustvima koja se nalaze u planovima za vanredne situacije.  Za vreme vanrednih situacija sistem automatske kontrole je obično van funkcije. To je  trenutak  za  intrevenciju čoveka, gde znanje, iskustvo i procena situacije igraju glavnu  ulogu  u  rešavanju  problema.  U  takvim  okolnostima  uloga  informacionih  sistema  je  samo da pruže podršku operatorima pri donošenju odluka.  Postoje integrisani sistemi koji mogu da rade i u redovnim i u vanrednim situacijama.  Kada  se  tokom  redovnog  rada  detektuje  problem,  aktivira  se  „vanredni”  način  rada.  Neki  napredniji  sistemi  mogu  čak  i  da  prikupljaju  relevantne  informacije  iz  drugih  delova sistema i tako olakšaju oporavak.  U idealnom slučaju kvar bi bio prepoznat, praćen i procenjen čim se pojavi uz pomoć  pogonskog  informacionog  sistema.  Neki  takvi  sistemi  mogu  sami  da  rešavaju  jednostavne  vanredne  situacije  ili  da  operatoru  predlažu  adekvatne  mere  na  osnovu  razvijenih  ekspertnih  sistema.  Rešenje  može  da  bude  izolovanje  ugroženog  dela    MA   

143 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    sistema  putem  daljinskih  kontrola  i  omogućavanje  nastavka  normalnog  rada  u  preostalom delu sistema koji nije ugrožen.  Ispad  postrojenja  za  pripremu  vode.    Stabilnost  procesa  u  postrojenju  za  pripremu  vode, kao i u vodozahvatu i u distribitivnom sistemu koju su sa njim povezani, ocenjuje  se  pomoću  sistema  za  nadzor  i  kontrolu  (SCADA)  koji  prikuplja  podatke  o  kvalitetu  vode,  nivoima  u  rezervoarima,  protocima,  potrošnji,  itd.  Kad  se  pojavi  neuobičajena  situacija informacije se analiziraju da bi moglo da počne otklanjanje uzroka. Primenjuju  se  preventivne  aktivnosti  koje  omogućavaju  da  se  nastavi  sa  radom  što  je  moguće  efikasnije u delu sistema koji nije ugrožen.  Ispad  sistema  za  napajanje.    Praćenje  rada  sistema  za  napajanje  električnom  energijom  uglavnom  se  sastoji  od  alarma  koji  indiciraju  ispade  ili  kvarove.  Planovi  za  ovakve tipove vanrednih situacija sadrže pripremu operativnih ili rezervnih procedura  za  uspostavljanje  prekinutih  veza  za  napajanje  u  što  kraćem  roku.  Pre  početka  procedure ponovnog uspostavljanja  sistema neophodno je utvrditi uzrok  ispada  i koji  delovi opreme su ugroženi i proceniti vreme potrebno za opravku ili zamenu opreme.  Kvar  na  sistemu  za  hlorisanje.    Kvar  na  sistemu  za  dezinfekciju  vode  hlorom  može  ozbiljno  da  ugrozi  zdravlje  zaposlenih  na  postrojenju  ali  i  potrošača  vode.  Pri  pojavi  kvara automatski se prelazi na rad sa rezervnim sistemom za hlorisanje. Ako se prekid  hlorisanja  oduži,  neophodno  je  intezivnije  pratiti  parametre  kvaliteta  vode  i,  ako  je  potrebno,  isključiti  postrojenje  iz  sistema  ili  obavestiti  zdravstvene  organe  i  stanovništvo o potrebi prokuvavanja vode pre upotrebe. Brzina reagovanja je bitna da  bi se obezbedile neophodne količine vode za zaštitu od požara.  U slučaju curenja hlora sistem za detekciju i kontrolu će dati informacije o razmerama i  lokaciji  problema  i  indicirati  da  li  je  neophodna  evakuacija  postrojenja  ili  dela  koji  je  ugrožen. Isti sistem bi trebalo i da uključi sistem za absorbciju, isključi dozirnu opremu i  izoluje ugroženu oblast.  Problemi  sa  kvalitetom  vode.    Nezadovoljavajući  kvalitet  vode  je  znak  da  postoje  teškoće koje se ne mogu savladati redovnim radom na postrojenju za pripremu vode.  Uzrok može biti zagađenje izvorišta, delimičan ili potpun prekid procesa prerade vode  ili  zagađenje  vode  u  distributivnom  sistemu.  Ove  probleme  rešava  tim  za  vanredne  situacije po planu za vanredne situacije.  Najveća  ugroženost  od  iznenadnog  zagađenja  je  na  rekama  koje  su  izvor  vode.  Zagađenje  (sanitarno  ili  industrijsko)  može  da  se  pojavu  u  reci  uzvodno  od  vodozahvata.  Izvor  može  biti  brod,  kamion,  cisterna  ili  industrijski  izliv.  Uspostavljanjem  sistema  za  monitoring  kvaliteta  rečne  vode  u  širokom  uzvodnom  pojasu moguće je uočiti opasnost na vreme i preduzeti odgovarajuće mere.  Probleme sa kvalitetom vode u distributivnom sitemu mogu izazvati kvarovi na mreži ili  pogrešno  spajanje  cevi  za  prečišćenu  i  neprečišćenu  vodu  ili  sa  hemikalijama  na  postrojenju.  Dobro  projektovan  program  za  uzimanje  uzoraka  vode  sa  visokom  frekvencijom  i  velikim  brojem  uzoraka  može  pomoći  da  se  uoče  promene  kvaliteta  vode  u  mreži.  Danas  se,  međutim,  većina  fizičkih,  hemijskih  i  bioloških  analiza  radi  u  laboratorijama gde neke traju i po nekoliko dana ili nedelja. To im umanjuje vrednost  za  brzo  prepoznavanje  ugroženosti.  Rešenje  je  ugradnja  senzora  koji  analiziraju  parametre  kvaliteta  vode  u  realnom  vremenu.  Najčešće  je  prvi  indikator  problema  kvaliteta vode poziv potrošača koji se žali da voda ima neprihvatljivu boju, miris ili ukus  ili da je pritisak slab.  Kada  postoji  osnovana  mogućnost  da  voda  u  mreži  može  biti  štetna  po  zdravlje,  odnosno  da  upotreba  vode  može  direktno  da  ugrozi  život  potrošača  ili  da  poremeti  njegove normalne funkcije (tu se ne podrazumevaju dugoročni hronični efekti), teba o  opasnosti obavestiti sve zaintertesovane: potrošače, zdravstvene organe, vlasti, medije    144 

 

VE          i upravu. Potrošače treba informisati kako da tretiraju vodu ili da je ne upotrebljavaju  dok se problem ne otkloni.  Po  otkrivanju  uzroka  zagađenja  procenjuje  se  rizik  za  ljudsko  zdravlje.  Toksikološki  podaci mogućih zagađivača sa njihovim karakteristikama i alternativama za uklanjanje  treba da se nalaze u planu za vanredne situacije.  Ako  uzrok  zagađenja  nije  poznat,  moraju  se  ispitati  sve  faze  procesa.  Posebno  treba  proveriti poslednje aktivnosti održavanja. Popis mogućih kontaminanata u sirovoj vodi,  na postrojenju i u distributivnoj mreži treba da bude deo plana za vanredne situacije.  Pri  rešavanu  vanredne  situacije  povezane  sa  kvalitetom  vode  neophodna  je  saradnja  centra  za  potrošače,  SCADA  sistema,  GIS  sistema  za  određivanje  rasprostranjenosti  ugrožene  oblasti  i  definisanje  metode  za  kontrolisanje  širenja  poremećaja  kvaliteta  vode,  laboratorijskog  informacionog  sistema  za  tekuće  i  arhivirane  podatke  o  hemijskim  karakteristikama  vode  i  procesnog  kontrolnog  sistema  radi  uklanjanja  kontaminata.  Prirodni rizici  Prirodne nesreće izazvaju fenomeni kao što je zemljitres, poplava, suša, grom, klizište i  sl.  One  se  samo  donekle  mogu  predvideti  i  to  uz  pomoć  informacija  dobijenih  iz  sistema  za  monitoring  i  prognozu  meteoroloških,  geografskih  i  seizmoloških  uslova  u  mrežama  odgovarajućih  službi.  U  oblastima  gde  se  ovakve  nesreće  mogu  očekivati  treba preduzeti određene mere i pripremiti odgovarajuće planove za vanredne situcije.  Ranije  pomenute  grupe  (rukovodeća,  istražna  i  operativna)  i  ovde  učestvuju  u  rešavanju krizne situacije.  Prirodne nesreće bi najverovatnije izazvale oštećenja ne samo u vodovodnom sistemu  nego  i  u  drugim  sistemima,  kao  što  su  telekomunikacije,  napajanje  električnom  energijom i sl. Zato je veoma korisno uspostavljanje zajedničke strategije za vanredne  situacije za sve sisteme javnih servisa.  Zemljotres.    Kada  dođe  do  zemljotresa  veoma  je  važno  da  se  osiguraju  adekvatne  količine  vode  za  najnužnije  potrebe,  kao  što  je  gašenje  požara.  Kompjuterizovani  sistemi  mogu  pomoći  da  se  efikasno  iskoriste  postojeći  resursi,  distribuira  voda  iz  rezervoara,  kontrolišu  sigurnosni  zatvarači,  raspodele  auto  cisterne  itd.  Takvi  sistemi  služe i za prikupljanje i integrisanje informacija iz različitih izvora radi procene razmera  nesreće i oblasti koje su zahvaćene.  Vremenske  nepogode.    Mogući  negativni  egfekti  na  sistem  za  snabdevanje  vodom,  koje  izazivaju  različite  vremenske  nepogode  (popoplava,  oluja),  mogu  se  proceniti  i  predvideti na  osnovu prikupljenih podataka o  sličnim  lokalnim  iskustvima  ili  iz drugih  izvora.  Objekti  vodovoda  mogu  biti  projektovani  da  izdrže  ekstremne  vremenske  uslove. Na osnovu procene uticaja na različite komponente sistema, treba uspostaviti i  redovno sprovoditi odgovarajuće aktivnosti osmatranja i inspekcije, i intezivirati ih pri  pojavi  nepogode.  Informacije  prikupljene  tokom  svake  nepogode  treba  ugraditi  u  strategiju prepoznavanja i reagovanja radi korišćenja u budućnosti.  Suša.    Mogućnost  pojave  suše  može  se  predvideti  praćenjem  meteoroloških  parametara  tokom  sezone,  kao  što  su  neuobičajeno  povišene  temperature  i  nedovoljne padavine u dužem vremenskom periodu. Duži sušni periodi negativno utiče  na poljoprivredne i druge aktivnosti pa u oblastima gde se očekuju takve pojave treba  pripremiti planove i za ovakve vidove vanrednih situacija. Oni mogu da sadrže različite  mere pa i neke vidove ograničenja distribucije i potrošnje vode.  Analiza  ugroženosti  omogućava  da  se  planiraju  određene  restrikcije  u  snabdevanju  vodom  vodeći  računa  o  prioritetnim  potrošačima.  Iako  je  suša  pojava  dogutrajnog  karaktera  sa  sporom  dinamikom  događanja,  informacioni  i  komunikacioni  sistemi  za  njeno rešavanje slični su kao i kod ostalih vanrednih situacija.    145  MA   

UPRAVLJANE Rizik

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

8.4

PLANIRANE RESTRIKCIJE 

Mada  tehnički  ne  spadaju  u  nepogode  svako  veće  planirano  isključenje  i  restrikciju  vode  treba  posmatrati  kao  vanrednu  situaciju.  Osnovni  pristup  je  da  se  predviđeni  radovi  obave  u  što  kraćem  vremenu  sa  minimalnim  poremećajima  kako  bi  uticaj  na  snabdevanje bio najmanji. Plan rešavanja vanredne situacije se ne primenjuje samo za  kratkotrajne  prekide  koji  se  javljaju  za  vreme  popravki  kvarova,  već  i  za  dugotrajnije  poremećaje  u  distributivnom  sistemu  koje  izazivaju  zamene,  rekonstrukcije  ili  dugi  radovi  na  cevovodima,  crpnim  stanicama,  postrojenjima  i  ostalim  objektima  vodovodnog  sistema.  Iskustva  koja  se  stiču  za  vreme  planiranih  isključivanja  su  dragocena i ugrađuju se u planove za vanredne situacije.  U  fazi  pripreme  i  planiranja  isključenja  dela  vodovodnog  sistema  na  matematičkom  modelu  može  se  efikasno  analizirati  sve  ono  što  omogućava  da  se  predviđeni  radovi  obave  sigurno  i  uspešno.  Model,  u  kombinaciji  sa  SCADA  i  GIS  sistemima,  pruža  mogućnost da se uspešno simuliraju i predvide uslovi za snabdevanje vodom (pritisci,  protoci),  za  planirani  period  pod  pretpostavljenim  uslovima.  Potrošači  u  ugroženom  delu  mreže  mogu  da  se  identifikuju  i  precizno  obaveste  o  razmerama  i  trajanju  poremećaja u snabdevanju vodom.  U  nastavku  su  dva  primera  iz  realne  prakse  Beogradskog  vodovodnog  sistema.  Analizirano  je  ponašanje  sistema  za  snabdevanje  vodom  u  potencijalno  kritičnim  slučajevima.  Prikazana  su  dva  scenarija:  zatvaranje  cevovoda  na  mostovima  zbog  rekonstrukcije i zatvaranje tunela između Banovog brda i Tašmajdana.     

 

  146 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  REKONSTRUJCIJA CEVOVODA NA MOSTOVIMA  Na Savi i Dunavu, u Beogradu, postoje mostovi preko kojih su položeni cevovodi. Oni  povezuju distributivnu mrežu vodovoda na levoj i desnoj obali. U topografskom smislu,  mostovi se nalaze na teritoriji prve visinske zone snabdevanja vodom (75‐125 mnm).  Na  Brankovom  mostu  dva  cevovoda  prečnika  700  mm,  na  starom  Savskom  mostu  cevovod  prečnika  700  mm,  na  mostu  Gazela  tri  cevovoda  od  po  500  mm,  a  na  Pančevačkom mostu dva nova cevovoda od po 400 mm i dva stara cevovoda od po 800  mm. Cevovodi na Brankovom i na starom mostu omogućuju sučeljavanje uticaja rada  CS  „Studentski  grad”  na  levoj  obali  i  „Tašmajdan”  na  desnoj  obali  Save.  Cevovodi  na  mostu Gazela su pod uticajem rada tri crpne stanice: „Bežanija” na levoj obali i „Bele  vode  1B”  i  „Topčider  1”  na  desnoj  obali.  Uticaj  CS  „Bele  vode  1B”  i  „Topčider  1”  je  zanemarljiv  jer  one  uglavnom  snabdevaju  južni  pravac.  Cevovodi  na  mostu  preko  Dunava su pod uticajem rada CS „Tašmajdan” i najvećeg rezervoara prve zone „Pionir”  (42.000 m3).  Vanredna  situacija  bi  bila  kada  bi  rezervoar  „Pionir”  ostao  bez  vode,  a  time  i  cela  desna obala Save i Dunava.  Cevne veze na mostovima dugo su u eksploataciji i, s obzirom da su izložene spoljnim  uticajima  i  pored  zaštite,  pokazuju  slabosti  u  radu.Tehnički  nedostaci  na  ovim  cevovodima  moraju  se  otkloniti  i  izvršiti  sve  popravke  kojima  treba  da  se  postigne  neophodna funkcionalnost.   Prilikom  rekonstrukcije  cevovoda  trebalo  bi  da  se  isključe  cevovodi  koji  će  u  tom  trenutku  biti  u  fazi  rekonstrukcije.  Time  bi  se  prekinula,  potpuno  ili  delimično,  veza  distributivnog  sistema  na  levoj  i  desnoj  obali  Save.  Analiziran  je  rad  BVS  pri  takvim  uslovima i date su preporuke za uspešno snabdevanje vodom u takvoj situaciji.  Takođe  je  analiziran  rad  sistema  pri  prestanku  rada  neke  od  crpnih  stanica  na  levoj  obali  Save  („Bežanija”  i  „Studentski  grad”)  ili  puštanju  u  rad  rezervoara  „Topčiderska  zvezda”.  Rad Beogradskog vodovodnog sistema  Pri  postojećim  uslovima  rada  Beogradskog  vodovodnog  sistema,  na  području  prve  visinske  zone  snabdevanja  vodom,  ne  postoje  smetnje  na  vezama  ostvarenim  preko  mostova. Sa postojećim vezama na Brankovom mostu (oba cevovoda rade), Gazeli (u  radu  jedan  od  tri  cevovoda)  i  starom  železničkom  mostu  (ne  radi  postojeći  cevovod)  moguć  je  potpun  slobodan  transport  vode  u  oba  smera.  To  znači  da  se  u  blizini  mostova  (Karađorđeva  ulica)  upravo  nalazi  „nulta  linija”  koja  definiše  krajnju  tačku  sučeljavanja uticaja navedenih crpnih stanica. Cevovod na starom mostu ne radi.   Prikazan  je  rad  sistema  u  postojećim  uslovima:  daje  se  stanje  pritisaka  i  protoka  na  karakterističnim  deonicama,  u  čvorovima  na  mostovima,  i  u  njihovoj  neposrednoj  blizini.   Karakteristične deonice su:  Prečnik (mm) Ø700 Ø700 Ø700 3 Ø500 2 Ø400 2 Ø800 (ne rade)

Deonica 147-1146 147-1152 150-1152 128-1129 1198-1199 1198-1199

Most Brankov Brankov Stari Gazela Pančevački Pančevački

      MA   

147 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje    Graanični uslovi za dvadestčetvoročasovvnu simulaciju rada BVS‐aa su:  Pottrošnja vodee:  Viisinska zona prrva visinska zonna, leva obala prrva visinska zonna, desna obalaa drruga visinska zoona treeća visinska zona čeetvrta visinska zona z ukkupna potrošnjaa za ceo sistem m

Qmax,dan (l/s) ( 1 790 2 400 1 905 1 364 301 7 790

Staanje cevovod da na mostovvima:  Most M Brrankov most most „Gazela” staari Savski mostt most na Dunavu

Stanje rade 2 cevovooda Ø700 mm; rade 3 cevovooda Ø500 mm; radi cevovod Ø700 Ø mm, ili je van funkcije; rade 2 Ø400 mm, m ne rade 2 Ø800 Ø mm.

A n nalizirani su  različiti hidrraulički uslovvi rada karakkterističnih ccrpnih stanicca i budućegg  rezzervoara „Topčiderska zvvezda” i to sleedeće varijan nte:   rade sve crpne stanicce, ne radi reezervoar „To opčiderska zvvezda”;   rade sve crpne stanicce, radi novi rezervoar „TTopčiderska zvezda”;   ne radi C CS „Bežanija””, ne radi rezzervoar „Topčidrska zvezd da”;   ne radi C CS „Bežanija””, radi rezervvoar „Topčide erska zvezdaa”;   ne radi C CS „Studentski grad”, ne radi rezervoaar „Topčiderrska zvezda”;;   ne radi C CS „Studentski grad”, radi rezervoar „„Topčiderskaa zvezda”.  Svi  proračuni  p u  rađeni  su korišćen njem  maatematičkogg  modelaa beogradsko og vodovodaa  primeno om program mskog paketaa  InfoWorks  WS.  Model  je e  formiran  u  Sektoru  za  razvojj  BVK  i  kalibrisan  je  do  nivoaa  %. Softverskii  greške  od 8 do 10% u paket  koji  je  korišćen  u  hidrauliičkoj analizi  ne predviđaa  pojavu  kavitacije,  tako  t da  ovaa  m  pojava  nije  obuhvaaćena  ovom m.  Kavitacija  nastaje e  analizom kao  pojave e  posledica  potpritiiska  na  lokalnom  nivou,,  a  uslovi  rada  ceevovoda  ne e  dozvoljaavaju  takvvu  pojavu..  Može see zaključiti da smanjenje e  debljine e  zida  cevi  nije e  prouzro okavano  pojavom m  kavitaciije.  Slika 8‐3  Šem ma modele mrežže oko mostova a na Savi 

       

    14 48 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  Na osnovu prikazanih rezultata za postojeće stanje rada sistema može se zaključiti da  cevovodi na mostu Gazela i na Brankovom mostu imaju rezervu:  +   

smer od leve ka desnoj obali  smer od desne ka levoj obali. 

• cevovod na mostu „Gazela” 3 500 mm    Q = (+22) – (–380) l/s    

v = 0,05 – 0.82 m/s 

• cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = (–32) ‐ 326 l/s   700 mm Q = 35 – 27 l/s  

v = 0,0831 – 0,847 m/s ;  v=0,09 – 0,07 m/s 

   

Međutim, u  slučaju bilo kakvog zastoja u radu crpnih stanica „Bežanija”  i „Studentski  grad” protoci u cevovodima se povećavaju i njihova rezerva se znatno smanjuje:  Prestanak sa radom CS „Studentski grad”  • cevovod na mostu "Gazela" 3 500 mm  Q = (–488) – (–855) l/s      

v = 1,06 – 1,86 m/s 

• cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = (–170) – (–410) l/s   700 mm Q = (–23) – (–63) l/s    

v = 0,442 – 1,065 m/s ;  v = 0,06 – 0,164 m/s 

Prestanak sa radom CS „Bežanija”  • cevovod na mostu „Gazela” 3 500 mm  Q = (–187) – (–467) l/s      

v = 0,406 – 1,014 m/s 

• cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = 180 – (–105) l/s     700 mm Q = 26 – 30 l/s    

v = 0,47 – 0,272 m/s ;  v = 0,067 – 0,078 m/s 

U sistem se uključuje rezervoar „Topčiderska zvezda”  • cevovod na mostu „Gazela” 3 500 mm  Q = 130 – (–462) l/s      

v = 0,282 – 1,00 m/s 

• cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = 22 – 241 l/s   700 mm Q = 36 – 22 l/s  

v = 0,057 – 0,626 m/s ;  v = 0,094 – 0,057 m/s 

   

U sistem se uključuje rezervoar „Topčiderska zvezda”, ali prestaje da radi CS „Bežanija”  • cevovod na mostu „Gazela” 3 500 mm  Q = –119 – (–537) l/s      

v = 0,258 – 1,165 m/s 

• cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = 120 – (–59) l/s     700 mm Q = (–29) – 30 l/s    

v = 0,312 – 0,153 m/s ;  v = 0,075 – 0,08 m/s 

U  sistem  se  uključuje  rezervoar  „Topčiderska  zvezda”,  ali  prestaje  da  radi  CS  „Studentski grad”   • cevovod na mostu „Gazela” 3 500 mm  Q = –500 – (–930) l/s       • cevovod na Brankovom mostu  700 mm Q = (–158) – (–364) l/s   700 mm Q = (–23) – (–60) l/s        

v = 1,08 – 2,02 m/s  v = 0,41 – 0,946 m/s ;  v = 0,06 – 0,156 m/s 

  MA   

149 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Postojeće stanje  Stari savski most van funkcije 

Protoci na mostovima 400

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela Stari železnički

300

Protok (l/s)

200 100 0 ‐100 ‐200 ‐300 ‐400 0

4

8

12

16

20

24

   

Pritisci oko mosta Gazela

Pritisci oko Brankovog mosta

80

75

75

70

70

Pritisak (m)

Pritisak (m)

80

65

65 60

60 1129 Desna obala, most 1128 Leva obala, most 79     Leva obala 1139 Desna obala

55 50 0

4

8

12

16

77 Leva obala 76 Leva obala 1145 Desna obala 1152 Desna obala

55 50 20

24

0

4

8

12

16

20

24

   

  150 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  CS "Bežanija" ne radi 400

0

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela

‐200

Protok (l/s)

200

Protok (l/s)

CS "Studentski grad" ne radi

0

‐200

‐400

‐400

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela

‐600

‐800

‐600

‐1000 0

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

16

20

24

  Rez "Topč. zvezda" radi 400

Protok (l/s)

200

0

‐200

‐400

147‐1146 147‐1152 Gazela

‐600 0

4

8

12

16

20

24

  Rez "Topč. zvezda" radi, CS "Studentski grad" ne radi

0

400

200

‐400

Protok (l/s)

‐200

Protok (l/s)

Rez "Topč. zvezda" radi, CS "Bežanija" ne radi

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela

‐600

0 Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela

‐200

‐400

‐800

‐1000

‐600 0

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

16

20

24

   

 

  MA   

151 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Stari savski most u funkciji 

Protoci na mostovima 300

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela Stari železnički

200

Protok (l/s)

100 0 ‐100 ‐200 ‐300 ‐400 0

4

8

12

16

20

24

 

Pritisci oko mosta Gazela

Pritisci oko Brankovog mosta

80

75

75

70

70

Pritisak (m)

Pritisak (m)

80

65 60

65 60 77 Leva obala

1129 Leva obala, most 1128 Desna obala, most 79      Desna obala 1139 Leva obala

55

76 Leva obala

55

1145 Desna obala 1152 Desna obala

50

50 0.0

4.0

8.0

16.0

20.0

24.0

0.0

4.0

8.0

12.0

16.0

20.0

24.0

 

     

 

  152 

 

12.0

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  400

‐200

200

‐400

Protok (l/s)

Protok (l/s)

CS "Studentski grad" ne radi 0

Gazela Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Stari železnički

‐600

CS "Bežanija" ne radi

0 Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Stari železnički Gazela

‐200

‐400

‐800

‐1000

‐600 0

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

16

20

24

  Rez "Topčiderska Zvezda" radi

400

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Stari železnički Gazela

Protok (l/s)

200

0

‐200

‐400

‐600 0

4

8

12

16

20

24

  Rez "Topčiderska Zvezda" radi CS "Studentski grad" ne radi

0

Rez "Topčiderska Zvezda" radi CS "Bežanija" ne radi

200

‐200 Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Stari železnički Gazela

‐400

Protok (l/s)

Protok (l/s)

0 Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Stari železnički

‐200

Gazela

‐600 ‐400 ‐800

‐1000

‐600 0

 

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

MA 

20

24

 

 

   

16

153 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Rad sistema u uslovima zatvaranja cevovoda na mostu "Gazela"  Rad sistema u uslovima zatvaranja cevovoda na mostu „Gazela”  Ukoliko  bi  oba  cevovoda  prečnika  700  mm  na  Brankovom  mostu  funkcionisala,  a  cevovodi  na  starom  Savskom  mostu  i  „Gazeli”  bili  isključeni,  sistem  bi  u  području  mostova za razmatranu potrošnju i dalje funkcionisao bez problema.  Vrednosti protoka na Brankovom mostu u cevovodu od 700 mm su:  Q = 326 – (237) l/s    Q = 51 – (39) l/s    

   

v = 0,85 – 0,62 m/s  v = 0,1 – 0,13 m/s 

Kada bi došlo do ispadanja iz sistema CS „Studentski grad” ili CS „Bežanija” ova veza bi i  dalje nesmetano funkcionisala.  Prestanak rada CS „Studentski grad”  Q = (484) – (–901) l/s   Q = (101) – (183) l/s  

   

v = 1,26 – 2,34 m/s  v = 0,263 – 0,48 m/s 

   

v = 0,21 – 0,953 m/s  v = 0,036 – 0,18 m/s 

Prestanak rada CS „Bežanija”  Q = 79 – (367) l/s     Q = 14 – (68) l/s    

Puštanje u sistem rezervoara „Topčiderska zvezda”  Q = (237) – (319) l/s   Q = (–41) – (–79) l/s   

   

v = 0,62 – 0,83 m/s  v = 0,108 – 0,206 m/s 

Uključuje se rezervoar „Topčiderska zvezda”, ali prestaje da radi CS „Bežanija”  Q = 74 – (–366) l/s     Q = 25 – (–70) l/s    

   

v = 0,19 – 0,95 m/s  v = 0,06 – 0,18 m/s 

Uključuje se rezervoar „Topčiderska zvezda”, ali prestaje da radi CS „Studentski grad”  Q = (–485) – (–901) l/s   Q = (–99) – (–185) l/s  

   

v = 1,26 – 2,34 m/s  v = 0,26 – 0,48 m/s. 

  Slede rezultati analize:   

Protoci na mostovima

400

Brankov 147‐1146 Brankov 147‐1152 Gazela

300

Protok (l/s)

200 100 0 ‐100 ‐200 ‐300 0

4

8

12

16

20

24

    154 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

   

Pritisci  oko mosta Gazela

Pritisci oko Brankovog mosta

80

75

75

70

70

Pritisak (m)

Pritisak (m)

80

65 60

65 60

1129 DO, most

77 LO

1128 LO, most

55

76 LO

55

79 LO

1145 DO

1141 DO

50

1152 DO

50 0

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

16

20

24

  Brankov most 200

Protok (l/s)

0

‐200

‐400

147‐1146 bez Bež 147‐1152 bez Bež 147‐1146  bez StG 147‐1152 bez StG

‐600

‐800

‐1000 0

4

8

12

16

20

24

  Brankov most

Brankov most

sa rez Topč. zvezda

sa rez Topč. zvezda

200

400 deonica 147‐1146

300

0

deonica 147‐1152

Protok (l/s)

Protok (l/s)

200 100 0

‐200

‐400

147‐1146 bez Bež 147‐1152 bez Bež 147‐1146 bez StG 147‐1152 bez StG

‐600 ‐100 ‐800

‐200 ‐300

‐1000 0

 

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

MA 

20

24

 

 

   

16

155 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Rad sistema u uslovima zatvaranja cevovoda na Brankovom mostu  Problemi  nastali  zbog  vešanja  cevovoda  na  Brankovom  mostu  uslovljavaju  da  se  oni  privremeno isključuju da bi se obavljale neophodne rekonstrukcije. Time je, pored veze  na staromSavskom mostu ukinuta još jedna veza između sistema leve i desne obale. U  tom slučaju u funkciji ostaje samo cevovod na mostu „Gazela”. On predstavlja jedinu  vezu između obala. Dimenzije ova tri cevovoda i dalje obezbeđuju dobru vezu koja radi  bez prigušenja.  Preko mosta u oba smera protiče  Q = 214  ( 370) l/s    +  – 

 

v = 0,464 – 0,8 m/s. 

smer od leve ka desnoj obali  smer od desne ka levoj obali. 

I u ovom slučaju značaj ovog cevovoda dolazi do izražaju, naročito pri prestanku rada  neke od crpnih stanica, „Bežanija” ili „Studentski grad”.  Prestanak rada CS „Studentski grad”  Q = (–665) – (–1250) m/s  

 

v = 1,44 – 2,71 m/s. 

 

v = 0,034 –1,18 m/s. 

Prestanak rada CS „Bežanija”  Q = 16 – (–542) m/s   

Puštanje u sistem rezervoara „Topčiderska zvezda”  Q = 336 – (–424) m/s  

 

v = 0,729 – 0,92 m/s. 

Uključuje se rezervoar „Topčiderska zvezda”, ali prestaje da radi CS „Bežanija”  Q = 7 – (–568) m/s    

 

v = 0,015 – 1,23 m/s. 

Uključuje se rezervoar „Topčiderska zvezda”, ali prestaje da radi CS „Studentski grad”  Q = (–672) – (–424) m/s  

 

v = 1,46 – 2,8 m/s. 

  Slede rezultati analize:   

Protoci na mostovima 300

Gazela Brankov most

200

Protok (l/s)

100 0 ‐100 ‐200 ‐300 ‐400 0

4

8

12

16

20

24

 

  156 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

 

Pritisci oko mosta Gazela

85

80     LO 1129 DO, most 1128 LO, most 1139 DO

80

77 LO 76 LO

80

1145 DO 1152 DO

75

Pritisak (m)

75

Pritisak (m)

Pritisci oko Brankovog mosta

85

70

70

65

65

60

60

55

55 0

4

8

12

16

20

24

0

4

8

12

16

20

24

 

Protok na mostu Gazela 400 sa rez Topč. zvezda Bez CS Bežanija

Protok (l/s)

200

0

‐200

‐400

‐600 0

4

8

12

16

20

24

         

 

  MA   

157 

VODOV VOD I KANALIZACIJA  Upravljaanje    Rad d sistema u u uslovima zattvaranja cevo ovoda na Pan nčevačkom m mostu  Na  mostu  kojii  povezuje  levu  i  desnu u  obalu  Dun nava,  na  po odručju  opšttine  Palilula,,  400 mm i dvva od po 800 0 mm. Danass  izgrađena su čeetiri čelična ccevovoda: dvva prečnika 4 odi  manjeg  profila,  p veći  su  oštećeni  pa  su  morrali  da  budu u  su  u  funkciji  samo  cevovo da.  isključeni iz rad dašnja  potro ošnja  vode  na  n levoj  obaali  Dunava  je  j takva  da  dva  manja  cevovoda  u  u Sad pottpunosti  obeezbeđuju  neeophodne  ko oličine  vodee  iz  pravca  rezervoara  r „ „Pionir”,  bezz  znaačajnog gubitka energije na putu od jjednog do drrugog kraja m mosta.  Za  potrebe  ispitivanja  prropusne  mo oći  cevovodaa  na  mosto ovima  urađeeno  je  više e  oračuna:  pro Sad dašnja potro ošnja na levojj obali Dunavva  Qmax= 350 0 l/s  − radi samo  jedan cevovvod 400;  − rade dva ccevovoda 4 400;  − radi jedan cevovod 4 400  i drugi   800  Bud duća potrošn nja na levoj o obali Dunavaa  Qmax= 891 l/s  − rade dva ccevovoda 4 400;  − radi jedan cevovod 4 400 i drugi  800;  800.  − rade dva ccevovoda 8 Prikazani  su  reezultati  proračuna  za  karakterističn k nu  deonicu (1198–1199 9)  i  čvorove e  198, 1199).  (11

  Slika 8‐4  Šem ma modele mrežže oko Pančeva ačkog mosta 

Iz rrezultata pro oračuna može e se izvesti n nekoliko konsstatacija:   u sadašn njim uslovimaa pri radu dvva manja cevvovoda prečnika 400 mm m ne postoje e  problemi sa snabdevvanjem naselja na levoj o obali Dunava;;   za  uslove  planirane  buduće  pottrošnje  neophodna  je  rekonstrukcij r ja  cevovodaa  ofila, dva od po 800 mm,, da bi se nessmetano vršio transport vode premaa  većih pro levoj obaali Dunava, u uz realne eneergetske gub bitke na cevo ovodima duž mosta.      15 58 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  Sadašnje stanje  Pri potrošnji na levoj obali Dunava od  Qmax=350 l/s (sadašnje)   radi jedan cevovod 400, protok je   Q=236 – 334 l/s,  pri v=1,88 – 2,66 m/s;   ako rade dva 400, tada je protok   Q=236 – 334 l/s,   pri v=0,94 – 1,33 m/s;   ako radi 400 i 800, protok je  Q=236 – 334 l/s,   pri v=0,37 – 0,53 m/s. 

500

60

400

60

400

50

300

50

300

40

200

Protok (l/s)

Pritisak (m)

70

400 + 800 2 x 400 400 Protok

40

Pritisak Protok 30

20 0

4

8

12

16

20

100

30

0

20

24

200

Protok (l/s)

Pančevački most Sadašnje stanje, leva obala

500

70

Pritisak (m)

Pančevački most Sadašnje stanje, desna obala

100

0 0

4

8

12

16

20

24

 

 

Buduće stanje  Potrošnja na levoj obali Dunava  Qmax= 891 l/s (buduće)    rade dva cevovoda 400, protok je  Q= 637–891 l/s,   pri v=2,54 – 3,55 m/s;   ako rade 400 i 800,  protok je   Q=637–891 l/s,   pri v=0,85 – 1,18 m/s;   ako rade dva 800,  protok je   Q=637–891 l/s,   pri v=0,51 – 0,71 m/s.    Pančevački most Pančevački most 60

50

800

50

40

600

40

8

12

16

20

800 2 x 800 400 + 800 2 x 400 Protok

20

200

0

10

24

0 0

4

8

12

   

  MA   

16

20

24

 

   

600

200

20

4

1000

400

400

0

Buduće stanje, leva obala

30

30

10

Protok (l/s)

Pritisak (m)

Pritisak Protok

Pritisak (m)

1000

Protok (l/s)

Buduće stanje, desna obala

60

159 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Preporuke za rad sistema u uslovima planirane rekonstrukcije cevovoda na mostovim  Na osnovu izvedenih analiza mogu se izvesti određeni zaključci i dati preporuke za rad  na  rekonstrukciji  cevovoda  na  mostovima.  Ove  preporuke  odnose  se  na  definisanje  vremena  i  načina  rada  rekonstrukcije,  uz  održavanje  zadovoljavajućeg  nivoa  snabdevanja vodom.  Brankov most   sistem  prve  zone  leve  i  desne  obale  u  uslovima  isključenja  cevovoda  na  mostu  normalno funkcioniše ukoliko su u radu cevodi na mostu „Gazela”;   zbog  oštećenja  cevovoda  na  mostu  „Gazela”  pre  početka  rekonstrukcije  cevovoda na Brankovom mostu treba osposobiti cevovode na mostu „Gazela”;   radove na cevovodu na Brankovom mostu treba izvoditi tako da uvek jedna cev  bude u radu;   ovakvim načinom rada obezbeđuje se dovoljno vremena za zahtevanu dinamiku  izvođača rekonstrukcije;   rekonstrukcija  treba  da  obezbedi  da  se  u  kasnijoj  eksploataciji  jedan  ili  drugi  cevovod mogu lako isključivati prema potrebi.  Most „Gazela”   sistem prve zone na obe obale u uslovima isključenja cevovoda na ovom mostu  normalno funkcioniše, ukoliko su u radu oba cevovoda na Brankovom mostu;   ako  se  u  takvim  uslovima,  tokom  rekonstrukcije  cevovoda  na  „Gazeli”,  desi  i  ispad  CS  „Studentski  grad”,  u  cevovodima  na  Brankovom  mostu  brzine  će  biti  nešto veće od dozvoljenih. Takvo stanje ne dovodi do značajnog pada pritisaka  na levoj i desnoj obali, što znači da nema poremećaja u snabdevanju vodom;   ovakav rad sistema omogućava zahtevanu dinamiku rekonstrukcije;   prečnici  cevovoda  moraju  ostati  isti  jer  će  rezervoar  „Topčiderska  zvezda”  funkcionisati, uglavnom, za područje leve obale;   radovi  na  rekonstrukciji  treba  da  se  obave  tako  da  se  cevovodi  mogu  lako  uključiti u rad.  Stari Savski most   rezultati analize pokazuju da se rekonstrukcija cevovoda prečnika 700 mm može  izvoditi prema predviđenoj dinamici i da nije vremenski ograničena;   potrebni  radovi  neće  ugroziti  uredno  snabdevanje  vodom  ukoliko  budu  u  radu  cevovodi na mostu Gazela ili Brankovom mostu.  Most na Dunavu – Pančevački most   rezultati  proračuna  pokazuju  da  se  radovi  na  rekonstrukciji  cevovoda  na  ovom  mostu  moraju  obavljati  sukcesivno,  po  određenom  redu,  da  bi  se  obezbedilo  uredno snabdevanje vodom potrošača na levoj obali Dunava;   neophodno je izvršiti rekonstrukciju makar jednog od cevovoda od 800 mm, da  bi  se  u  kasnijoj  fazi  po  bilo  kom  redosledu  obavljala  rekonstrukcija  ostalih  cevovoda. Pri tom u radu uvek moraju biti dva cevovoda od 400 mm ili jedan od  800 mm;   prečnici  cevovoda  moraju  ostati  isti,  zbog  realizacije  kasnijih  planova  razvoja  sistema  leve  obale.  Ukoliko  dođe  do  formiranja  izvorišta  na  levoj  obali  uz  izgradnju  postrojenja,  biće  potrebno  da  se  voda  prebacuje  sa  leve  na  desnu  obalu;   radovi  na  rekonstrukciji  moraju  da  se  obave  tako  da  se  u  kasnijoj  eksploataciji  može vršiti uključivanje i isključivanje svakog cevovoda posebno.      160 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  Zaključci    Na  osnovu  svih  sprovedenih  analiza  rada  cevovoda  na  mostovima  u  funkciji  urednog  snabdevanja  vodom  potrošača  na  levoj  i  desnoj  obali  Save  i  Dunava,  mogu  se  izvesti  neke važne konstatacije:   svi  cevovodi  na  mostovima  su  potrebni  radi  obezbeđenja  pouzdanog  snabdevanja vodom, pa je neophodno da svi budu osposobljeni za stalni rad;   rekonstrukcije  cevovoda  na  pojedinim  mostovima  mogu  se  izvoditi  samo  pod  uslovima da su u radu cevovodi na drugim  mostovima. Ovo se posebno odnosi  na rekonstrukciju cevnih veza na Brankovom mostu i Gazeli;   rekonstrukcija  cevovoda  na  starom  Savskom  mostu  je  neophodna  radi  pouzdanog povezivanja leve i desne obale Save, i to sa cevi minimalnog prečnika  700 mm;   rekonstrukcija  cevovoda  na  Pančevačkom  mostu  treba  da  se  uraditi  tako  da  stalno u toku rekonstrukcije postoji veza između leve i desne obale Dunava, radi  urednog snabdevanja;   cevovodi na svim mostovima treba da ostanu istog prečnika (iako imaju značajnu  rezervu propusne moći) zbog planova razvoja delova sistema koji su u dodiru sa  mostovima;   rekonstrukcije treba izvesti tako da se cevovodima može lako manipulisati (da se  obezbede sve konbinacije puštanja cevi u rad);   potrebno je ugraditi mernu opremu i zatvarače na svim cevovodima kako bi se  omogućilo upravljanje njihovim radom.                  

 

  MA   

161 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    ZAUSTAVLJANJE RADA TUNELA  U  ovom  primeru  je  prikazana  analiza  rada  sistema  u  uslovima  zaustavljanja  tunela  u  trajanju od 12 časova, pri čemu zaustavljanje i ponovno puštanje objekata tunela u rad  traju po dva sata.  Najznačajniji i najveći podsistem beogradskog vodovodnog sistema je tunelski dovod,  od PPV Banovo Brdo do CS Tašmajdan, dužine oko 6 km. Preko njega se plasira preko  polovine  ukupne  vode  koja  se  troši  u  gradu.  Voda  koja  ide  kroz  tunel  proizvodi  se  u  postrojenjima Banovo brdo, Makiš i Jezero. Sa završetkom gradnje postrojenja Makiš 2  nominalni kapacitet biće 5 m3/s.  Simulacija  je  rađena  sa  programskim  paketom  Infoworks  WS.  Analiza  je  urađena  pomoću matematičkog modela Beogradskog vodovodnog sistema. Vreme potrebno za  zaustavljanja rada objekata na tunelu T1 je 2 sata, predviđeni radovi na tunelu traju 12  sati, vreme ponovnog puštanja objekata na tunelu je 2 sata. Početak aktivnosti je bio  predviđen  za  27.  mart  2009.  u  18:00  časova,  a  završetak  svih  aktivnosti  28.  marta  u  10:00 časova, kada sistem ponovo radi u redovnim uslovima.  Vršene su kontinualne simulacija rada sistema u vremenu od 19:00 časova  27. marta  do  24:00  časa  28.  marta  da  bi  se  pratio  proces  vraćanja  sistema  u  regularno  stanje.  Osnovni granični uslovi su:   Potrošnja vode na sistemu Qmaks.dan = 6.531 l/s   Rad crpnih stanica na sistemu:  Crpne  stanice  rade  prema  zadatom  planu.  Na  nekim  se  režim  rada  menja  tokom  perioda  simulacije  prema  stanju  nivoa  u  rezervoarima.  Podešavanje  rada  stanica  vršeno je prema zahtevu da se obezbedi uredno snabdevanje vodom najvećeg broja  potrošača na svim zonama uz minimalne restrikcije na određenim delovima grada.  Tabela 8‐1  Režim rada crpnih stanica 

Crpna stanica

Protok (l/s)

CS Makiš – pravac B. brdo CS Makiš – pravac Žarkovo CS Bežanija – nova CS Studentski grad CS Bežanija – stara CS Topčider 1 CS Vračar 1 CS Tašmajdan, stari i novi CS Bele vode 1B Buster „Glavni“ CS Topčider 2 CS Vračar 2 CS Bele vode 1A CS Pionir CS Crveni krst CS Žarkovo 2 CS Košutnjak CS Žarkovo 3 CS Dedinje CS Mokroluško brdo 3 CS Zvezdara CS Železnik CS Torlak CS Mokroluško brdo 4 CS Lipovica CS Vinča Buster „Ripanj“

  162 

 

27.03. 1900-2400 0 2.000 0 1.385 600 0 0 0 1.200 350 0 0 450 100 300 800 0 500 220 0 200 350 0 0 170 40 40

28.03. 0000-0800 0 2.000 0 1.385 600 0 0 0 1.200 350 0 0 450 100 300 800 0 500 220 0 200 350 0 0 170 40 40

28.03. 0800-1000 2.000 1.000 0 1.385 600 300 0 1,200 800 350 1.050 1.251 450 100 230 400 0 500 220 250 320 220 60 80 170 40 40

28.03. 1000-2400 2.000 1.000 0 1.385 600 300 0 1,200 800 0 1.050 1.251 450 0 230 400 0 500 220 250 320 220 60 80 170 40 40

VE       

UPRAVLJANE Rizik

   Stepen otvorenosti zatvarača na primarnim cevovodima:  Za funkcionisanje sistema u redovnim uslovima snabdevanja vodom treba, odmah po  isključenju  rada  crpnih  stanica  na  tunelu,  pritvoriti  određene  sektorske  zatvarače  zbog pravilnog usmeravanja vode prema pojedinim potrošačima i rezervoarima.  Tabela 8‐2  Stepen otvorenosti zatvarača na primarnim cevovodima 

Naziv zatvarača

Lokacija zatvarača

Zona

Ø700 ka rez.Pionir Ø700 ka rez. Glavni Ø500 Gazela 1 Ø800 ka rez.Rakovica Ø300 ka rez.Rakovica Ø700 ka gradu od Belih voda Ø500 ka rez.Železnik Ø250 ka rez.Umka Ø600 ka rez.Straževica Ø500 Košutnjak Ø800 ka rez.Dedinje Ø500 Pionirski grad Ø300 vodotoranj Košutnjak Ø500 ka rez.Stojčino brdo Ø400 Kumodraško polje Ø500 Zrenjaninski put Ø500 Zrenjaninski put Ø300 Ovčanski put Ø1000 Petlovo brdo Ø1000 Petlovo brdo Ø1000 Petlovo brdo Ø300 Kaluđerica

U blizini rez. Pionir U blizini rezervoara Glavni Dva cevovoda zatvorena, jedan otvoren U blizini rez. Rakovica U tunelu Rakovica U blizini punkta Bele vode U blizini rezervoara Železnik U blizini rezervoara Umka U blizini rez. Straževica U Košutnjaku U blizini punkta Dedinje Pionirski grad Kod vodotornja Košutnjak U blizini Stojčinog brda Kumodraško polje Zrenjaninski put - Kumodraško polje Zrenjaninski put - Kumodraško polje Ovčanski put Ibarska magistrala Rezervoar Rezervoar Smederevski put

I I I I I I I I II II II III III III III I I I I II II III

Stepen otvorenosti 2% 40% 80%: 0%: 80% 0% 0% 100% 3% 2% 0% 1% 20% 18% 1% 100%: 0%: 100% 14% 100%: 0%: 100% 100%: 0%: 100% 100%: 0%: 100% 0%:100%: 0% plovak na rez. 100%: 0%: 100% 100%: 0%: 100%

Tabela 8‐3  Stepen ispunjenosti rezervoara 

Naziv rezervoara Pionir Žarkovo Glavni Krajinski Železnik Umka Mokroluško brdo Zvezdara Dedinje Petlovo brdo Stojčino brdo Torlak Devojački grob Vodotoranj Košutnjak Lipovica Kumodraž Guncati Vodotoranj Lipovica

Zapremina (m³) 4 2180 10 000 3 830 29 660 8 460 1 000 10 000 45 355 2 2520 10 000 9 704 11 960 2 047 2 000 1 500 4 850 500 400

Maks. dubina (m) 5,6 5,0 3,5 4,5 5,0 4,6 5,0 6,5 3,35 5,0 5,0 5,0 4,0 6,4 5,0 5,0 4,7 5,0

Dubina (m) 5,50 3,50 3,50 4,50 4,00 3,55 5,00 6,50 3,25 5,00 5,00 5,00 3,00 4,00 4,00 3,50 3,50 4,00

Ispunjenost (%) 100% 70% 100% 100% 80% 78% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 75% 62% 80% 70% 74% 80%

 Stepen ispunjenosti rezervoara:  Pre  isključenja  crpnih  stanica  na  tunelu  treba  obezbediti  visoku  ispunjenosti  rezervoara intenzivnim radom crpnih stanica 7 dana pre isključenja tunela. 

 Koeficijent časovne neravnomernosti potrošnje vode:  Potrošači na sistemu su razvrstani prema lokaciji – zoni u kojoj se nalaze. Izvršena je  njihova podela prema tipu potrošača u zavisnosti od načina korišćenja vode. Različiti  koeficijenti  časovne  neravnomernosti  potrošnje  vode  su  korišćeni  za  kontinualnu  simulacijue rada sistema. 

  MA   

163 

Zona I I I I I I II II II II III III III III III IV IV IV

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Analiza rezultata hidrauličkog proračuna  Rezultati  hidrauličkog  proračuna  za  zadatu  potrošnju  vode  na  sistemu  i  sve  usvojene  granične uslove tokom predviđenih aktivnosti (zaustavljanje tunela, radovi na tunelu i  puštanje  tunela  u  funkciju),  pokazuju  da  je  obezbeđeno  uredno  snabdevanje  velikog  dela  potrošača.  U  periodu  planiranih  radova  određeni  delovi  mreže  treba  da  imaju  planska  isključenja  da  bi  se  obezbedio  pouzdan  rad  svih  vitalnih  hidrotehničkih  objekata na distributivnom sistemu u vanrednim uslovima. Rezultati  analize pokazuju  da je opšte stanje na sistemu sledeće:  Prva zona – leva obala Save:  Snabdevanje  vodom  je  uredno.  Na  krejevima  sistema  na  pravcima  prema  Batajnici  i  Surčinu moguća je pojava umanjenja pritisaka za 0,5 ‐ 1,0 bar.  6 5

Dubina (m)

4 3 ZELEZNIK UMKA ZARKOVO PIONIR KRAJNSKI GLAVNI

2

0

19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00 1:00 2:00 3:00 4:00 5:00 6:00 7:00 8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00 17:00 18:00 19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00

1

  Slika 8‐5  Grafički prikaz rada rezervoara prve zone 

  64

60

600

60

800

56

400

56

400

52

200

52 Q (l/s) P (m)

48

0

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

Q (l/s) P (m)

0

Protik (l/s)

1,200

Pritisak  (m)

Bezanija

800

Pritisak (m)

Protok (l/s)

Studentski grad

64

1,600

48

  Slika 8‐6  Grafički prikaz rada crpnih stanica prve zone na levoj obali Save 

      164 

 

VE       

UPRAVLJANE Rizik

  Prva zona – desna obala Save:  Snabdevanje  vodom  je  uredno.  U  periodu  isključenja  tunela,  snabdevanje  vodom  delova opština Palilula, Stari grad i Vračar vršiće se preko rezervoara „Pionir” pa se tu  očekuje smanjenje pritiska od 0,5 ‐ 0,8 bara..   

Crveni krst 400

1,200

57

Bele vode 1

105 100

1,000

55

100

54

800

95

600

90

400

85

200

Q (l/s) P (m)

80

Q (l/s)

0

53

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

P (m)

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

0

Pritisak (m)

200

Protok (l/s)

56 Pritisak (m)

Protok (l/s)

300

75

   

Tasmajdan

Topcider 1

1,600

60

60

250

50

200

40

150

30

100

20

30

400

15 Q (l/s)

50

Q (l/s) P (m)

0

0

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

P (m)

0

Pritisak (m)

800

Protok (l/s)

45 Pritisak (m)

Protok (l/s)

1,200

300

10 0

 

  MA   

165 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje   

Makis ka Zarkovu

50

100

2,000

40

80 1,500 60 1,000

Protok (l/s)

1,500 Pritisak (m)

Protok (l/s)

Makis ka Ban. brdu 2,000

120

30 1,000 20

Pritisak (m)

2,500

40 500 Q (l/s)

20

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

10

P (m)

P (m)

0

Q (l/s)

0

0

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

500

0

  Slika 8‐7  Grafički prikaz rada crpnih stanica prve zone 

  Prva  zona  –  leva  obala  Dunava:  Na  ovom  području  opštine  Palilula  vršiće  se  planske  restrikcije vode za sva naselja. Pouzdano snabdevanje vodom obezbeđivaće se samo za  objekte duž Pančevačkog puta.  Druga  zona:  Snabdevanje  vodom  uredno.  Na  krajevima  sistema  (područje  opštine  Vračar) očekuje se neznatno smanjenje pritiska od 0,5‐1,0bara. 

7 ZVEZDARA

6

MOKROL. BRDO DEDINJE

Dubina  (m)

5 4 3 2

0

19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00 1:00 2:00 3:00 4:00 5:00 6:00 7:00 8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00 17:00 18:00 19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00

1

  Slika 8‐8  Grafički prikaz rada rezervoara druge zone 

 

  166 

 

 

 

MA  54

100 Q (l/s)

46

300

150 44

1,250

600 80

450 60

40

Q (l/s)

0

400 148

300 144

200 140

100

P (m)

0

Zarkovo 2 1,500

1,000

100

750 96

20 250

0

0 Q (l/s)

P (m)

1,000

800

600 100

400

200

 

 

167 

Pritisak (m)

152

Pritisak (m)

56

500

Pritisak (m)

58

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

50

Protok (l/s)

Dedinje

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

200

Protok (l/s)

52 Pritisak (m)

300

Pritisak (m)

Protok (l/s) 400

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

Protok (l/s)

0 19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

0

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

Protok (l/s)

VE        UPRAVLJANE Rizik

 

Bele vode 2

48 Q (l/s)

136

P (m)

132

 

Vracar 2 108

104

500

P (m)

92

88

Topcider 2  

108

104

96

Q (l/s)

P (m)

92

Slika 8‐9  Grafički prikaz rada crpnih stanica druge zone 

 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Treća zona: Snabdevanje vodom uredno. Ovo se pre svega odnosi na područje  Košutnjačke i Dedinjske druge zone. Na Zvezdarskoj drugoj zoni snabdevanje će biti  uredno na centralnim delovima, na pravcu Zvezdara‐Stojčino brdo.  Planske  restrikcije  će  se  vršiti  na  pravcu  Kaluđerica–Vinča  i  na  pravcu  Stojčino  brdo– naselje  Veliki  Mokri  Lug.  Očekuje  se  smanjenje  pritisaka  od  0,5‐0,8  bara  na  delu  od  Banjice prema rezervoaru Torlak.  6 5

Dubina  (m)

4 3 2

KOSUTNJAK DEV. GROB

1

TORLAK

0

19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00 1:00 2:00 3:00 4:00 5:00 6:00 7:00 8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00 17:00 18:00 19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00

LIPOVICA

  Slika 8‐10  Grafički prikaz rada rezervoara treće zone 

 

 

  168 

 

 

 

MA  0

 

 

 

169  23:00

21:00

19:00

130

200 Pritisak (m)

400

17:00

0

13:00 15:00

62

9:00

P (m)

11:00

500

400

300 120

115

200

100 Q (l/s)

Zeleznik

Pritisal (m)

Zvezdara

7:00

Q (l/s)

5:00

64

3:00

100

1:00

66

23:00

68

19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

70

21:00

200 Protok (l/s)

300

Pritisak (m)

400

19:00

Prokok (l/s)

0 19:00 21:00 23:00 1:00 3:00 5:00 7:00 9:00 11:00 13:00 15:00 17:00 19:00 21:00 23:00

Protok (l/s)

VE        UPRAVLJANE Rizik

   

Zarkovo 3 130

125

110

105

P (m)

100

 

140

300

100 120

Q (l/s)

P (m)

110

Slika 8‐11  Grafički prikaz rada crpnih stanica treće zone 

 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    Četvrta  zona:  Obezbeđuje  se  pouzdano  snabdevanje  vodom  sa  nešto  umanjenim  pritiscima  na  krajevima  sistema  od  0,5‐0,8  bara.  Snabdevanje  vodom  biće  isključivo  preko rezervoara „Kumodraž”.  6 5

Dubina  (m)

4 3 2 LIPOVICA

1

KUMODRAZ

19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00 1:00 2:00 3:00 4:00 5:00 6:00 7:00 8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00 14:00 15:00 16:00 17:00 18:00 19:00 20:00 21:00 22:00 23:00 0:00

GUNCATI

0

  Slika 8‐12  Grafički prikaz rada rezervoara četvrte zone 

  Peta zona: Obezbeđuje se pouzdano snabdevanje vodom jer će hidroforski uređaj na  rezervoaru „Kumodraž” biti sve vreme u radu.    Južni prigradski sistem: Funkcioniše u redovnim uslovima.    Vinčanski vodovodni sistem: Funkcioniše u redovnim uslovima.    Po  završetku  svih  planiranih  aktivnosti  na  tunelu  T1  i  puštanju  u  regularni  rad,  stabilizacija  snabdevanja  vodom,  vraćanje  distributivnog  sistema  u  regularan  rad,  očekuje  se  u  periodu  od  7  sati,  a  povratak  sistema  u  stanje  kao  što  bilo  u  trenutku  započinjanja radova očekuje se tokom 24 sata.        Generalni  zaključak  je  da  se  sa  velikom  pouzadnošću  može  obezbediti  uredno  snabdevanje  vodom  u  periodu  od  16  do  19  sati  izvođenja  radova  na  tunelu  T1  u  uslovima  određene  potrošnje  vode  usvojene  na  osnovu  potrošnji  u  prethodnom  periodu.     

  170 

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

   

       

DODACI

 

 

A. SKRAĆENICE  B. LITERATURA  C. REGISTAR POJMOVA                                MA   

171 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje             

  172 

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

 

 

A. SKRAĆENICE  BVK – Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP  BVS – Beogradski vodovodni sistem  BKS – Beogradski kanalizacioni sistem  BPK – Biološka potrošnja kiseonika   CDA – Commercial Data Analysis – Analiza podataka o fakturisanju  CS – Crpna stanica  DMA – District Metered Area – Merna zona  DMT – Digitalni model terena  ESRI – Environmental Systems Research Institute  FASEP – Feasibility studies fund – Fond za finansiranje pripreme projekata  GIS – Geografski informacioni sistem  GPS – Global Positioning System – Globalni sistem za pozicioniranje  GPRS – General Packet Radio Service  GSM – Global System for Mobile Communications  GUP – Generalni urbanistički plan  HMI – Human Machine Interface – Interfejs čoveka i mašine    HPK – Hеmiјskа pоtrоšnjа kisеоnikа   I/O – Input/Output   ILI – Infrastructure Leakage Index – Infrastrukturni indeks curenja  IWA – International Water Association  KCS – Kanalizaciona crpna stanica  KfW – Kreditanstalt für Wiederaufbau – Nemačka razvojna banka  KO – Katastarska opština  KPI – Key Performance Indicators – Ključni indikatori performansi  LCC – Local Control Center – Lokalni kontrolni centar  MCC – Main Control Center – Glavni kontrolni centar  MIS – Management Information System  NRW – Non‐Rewenue Water – Nenaplaćena voda  OPC – Open Connectivity standard  PLC – Programmable Logic Controller – Programabilni logički kontroler  PPOV – Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda  PPV – Postrojenje za pripremu vode    MA   

173 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    RGZ – Republički geodetski zavod  RHMZ – Republički hidrometeorološki zavod  RTU – Remote Terminal Unit – Udaljena terminalna jedinica  SCADA – Supervisory Control and Data Aquisition – Sistem za kontrolu i prećenje  SHDSL – Symmetric Hierarchy Digital Subscriber Line  SMS – Short Message Service  SQL – Structured Query Language  TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol  TIRL – Technical Indicator of Real Losses – Tehnički indikator realnih gubitaka  TIS – Tehnički informacioni sistem  UARL – Unavoidable Annual Real Losses – Neizbežni godišnji stvarni gubici  UFW – Unaccounted for Water – Nefakturisana voda  UPS – Uninterruptible Power Supply – Neprekidno napajanje strujom  WLL – Wireless Local Loop  WWW – World Wide Web             

  174 

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

 

 

B. LITERATURA  1. Gotoh, K., J.K. Jacobs, S. Hosonoda and R.L. Gerstberger (1993):  „Instrumentation and Computer Integration of Water Utility Operations”,  American Water Works Association Research Foundation and Japan Water  Works Association, Denver, USA and Tokyo, Japan    2. Obradović, D. (1997): „Organizacija sistema merenja i upravljanja u  savremenim vodovodnim sistemima”, Voda i sanitarna tehnika, Udruženje za  tehnologiju voda i sanitarno inžinjerstvo, Beograd, br. 6, pp, 5–25     3. Obradović, D. (1999): „Savremeni vodovodi, informatika i oprativno  upravljanje”, Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Beograd    4. Radojković, M., D. Obradović i Č. Maksimović (1989): „Računari u komunalnoj  hidrotehnici”, Građevinska knjiga, Beograd    5. Shamsi, U. M. (2002): „GIS Tools for Water, Wastewater, and Stormwater  Systems” ASCE Press, Reston, USA    6. Cvjetković, M. (2000): „Merenje protoka u vodovodnim sistemima”, Poslovno  udruženje vodovoda i kanalizacije Jugoslavije, Beograd    7. Cvjetković, M. (2008): „Beogradski vodovod i kanalizacija – Razvoj i reforme od  2000. do 2008.”, JKP BVK, Beograd    8. Zimonić, D. (2009): „Savremeno upravljanje infrastrukturnim sredstvima –  Asset Management”, JKP BVK i Poslovno udruženje vodovoda i kanalizacije  Srbije, Beograd    9. Rehabilitation of Urban Water Supply and Sewage System in Novi Sad, Nis,  Kragujevac and Belgrade – Phase III, Consulting Services for the  Implementation of the Institutional Support Programme BMZ ID 2002 70 165  (2009): „Final Report”, Berlinwasser International AG, Hydro Comp Enterprises  Ltd and H.P Gauff Ingenieure GmbH & Co KG assisted by FIDECO, Beograd    10. The Project for the Improvement of Water Supply System in Belgrade City  Phase I, (2005) „Detailed Design: Procurement and Installation of SCADA  System for BWS”, EBARA Tokyo, Japan      MA   

175 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje    11. „Geografski informacioni sistem u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji:  Strategija razvoja”, (2006), Livona doo, Beograd    12. Formiranje baze podataka katastra vodova vodovodne i kanalizacione mreže  Grada Beograda – „Glavni projekat geodetskih radova”, (2006), Građevinski  fakultet Univerziteta u Beogradu – Institut za geodeziju i geoinformatiku,  Beograd     13. Formiranje baze podataka katastra vodova vodovodne i kanalizacione mreže  Grada Beograda – „Tehnički izveštaj o izvedenim geodetskim radovima”  (2007), MapSoft, Beograd    14. Cvjetković, M. (2003): „Predlog organizacije Sistema za praćenje rada  beogradskog vodovodnog sistema”, JKP BVK, Beograd    15. „Nacrt Generalnog rešenja Beogradskog kanalizacionog sistema do 2021.”,  (2006), JKP BVK, Beograd    16. „Hidraulička analiza snabdevanja grada vodom u uslovima priključenja veznog  tunela T1–T2 na glavni tunel T1”, (2006), JKP BVK, Brograd       

  176 

 

VE       

VODOVOD I KANALIZACIJA Upravljanje 

 

 

C. REGISTAR POJMOVA    analogne karte 5  analogni plan 13  asset management 74, 102, 104, 106    brzina 21, 139, 144    detaljni list 6, 7, 8, 9, 10, 38  digitalna karta 13  digitalni katastar 12  DMA 111, 117, 133, 135, 136, 171    elektromagnetni merači 20  elektronski merači 20  ESRI SHAPE 15    GIS 11, 12, 41, 43, 59, 61, 62, 63, 64,  65, 66, 67, 68, 69, 72, 73, 74, 75, 77,  105, 111, 137, 144, 145, 171    hardver 68, 86  hidrauličko zoniranje 115  HMI 76, 77, 79, 82, 86, 88, 171    kalibracija modela 37, 43, 44  katastar vodova 12    mape 5  matematički model 35, 40, 51  merenje protoka 16, 17, 21, 27, 135  merenje 15, 17, 25, 133  merna mesta 27, 28, 29, 30, 98  merne zone 111, 117, 133, 134  model podataka 62, 72, 73  modeliranje 35 

NRW 112, 129, 130, 171    osnove 3    postavljanje merača 21  postupak digitalizacije 13  projekat digitalizacije 10    rezultati merenja 24  RTU 75, 76, 77, 78, 140, 172    SCADA 43, 44, 59, 65, 75, 76, 77, 78,  79, 80, 81, 82, 83, 84, 86, 88, 95, 96,  98, 117, 133, 143, 144, 145, 172  Softver 69, 88  strateško planiranje 99, 109    terenska kampanja 13    UFW 129, 130, 131, 172  ultrazvučni merači 20  upravljanje imovinom 99  upravljanje potrošnjom 109, 121  upravljanje rizikom 139  uprаvljаnjе mrеžom 104    vanredne situacije 139, 141, 142, 143,  144, 145  visinske zone 111, 118, 119  vodomer 17, 18, 19, 65, 124, 125, 126,  127, 128, 131    živоtni ciklus imоvinе 105     

  MA   

177 

VODOVOD I KANALIZACIJA  Upravljanje         

  178