Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda.pdf

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora -I-

Sadržaj

Sadržaj

I

1.

Idejni Projekat Mera Projekta

1

1.1

Sveobihvatno Planiranje Projekta

1

1.1.1

Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva

2

1.2

Summary of the Technical Concept

4

1.2.1

Rezultati Uvodnog Izveštaja

4

1.2.2

Komentari na Uvodni Izveštaj

6

1.2.3

Konceptno Projektno Rešenje

6

1.2.3.1

Istraživanja

6

1.2.3.2

Projektna Osnova za Konceptno Rešenje

6

1.2.3.3

Rezultati Konceptnog Rešenja

8

1.2.3.4

Revizija Rezultata Konceptnog Rešenja

9

1.2.3.5

Zaključci Konceptnog Projektnog Rešenja u Odnosu na Master Plan (DHV)

1.2.3.6

Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim

10

Autoritetima

11

1.3

Projektovanje Projektnih Mera

13

1.3.1

Herceg Novi

13

1.3.1.1

Tehnički Koncept

13

1.3.1.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

16

1.3.1.3

Projektovanje Objekata za Prečišćavanje

19

1.3.1.4

Procena Potencijala za Korišćenje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje Efluenta i Mulja

21

1.3.2

Tivat

22

1.3.2.1

Tehnički Koncept

22

1.3.2.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

24

1.3.3

Kotor

26

1.3.3.1

Tehnički Koncept

26

1.3.3.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

30

1.3.3.3

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

31

1.3.4

Budva

34

1.3.4.1

Tehnički Koncept

34

1.3.4.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

38

1.3.5

Bar

41

1.3.5.1

Tehnički Koncept

41

1.3.5.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže

45

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - II -

1.3.6

Ulcinj

48

1.3.6.1

Tehničko rešenje

48

1.3.6.2

Idejno rešenje mera za poboljšanje kanalizacione mreže

50

1.3.7

Cetinje

51

1.3.7.1

Tehničko rešenje

51

1.3.7.2

Idejno rešenje mera za poboljšanje kanalizacione mreže

53

1.3.8

Koncept sprovođenja

54

1.3.8.1

Konsultantske usluge

54

1.3.8.2

Radovi na izvođenju

54

1.3.9

Koncept upravljanja

55

1.3.10

Vremenski raspored

55

2.

Procena troškova i Finansijska analiza

57

2.1

Herceg Novi

58

2.1.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

58

2.1.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

63

2.1.3

Rekapitulacija finansijske analize

65

2.2

VIK Tivat

66

2.2.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

66

2.2.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

70

2.2.3

Rekapitulacija Finansijske analize

72

2.3

Kotor

72

2.3.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

72

2.3.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

77

2.3.3

Rekapitulacija Finansijske analize

79

2.4

Budva

79

2.4.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

79

2.4.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

84

2.4.3

Rekapitulacija Finansijske analize

86

2.5

Bar

86

2.5.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

86

2.5.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

91

2.5.3

Rekapitulacija Finansijske analize

93

2.6

Ulcinj

93

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

2.6.1

Crna Gora - III -

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

93

2.6.2

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka

98

2.6.3

Rekapitulacija Finansijske analize

100

2.7

Cetinje

100

2.7.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene

100

2.7.2

Predlog tarifnog sistema i Novčani tok

105

2.7.3

Rekapitulacija Finansijske analize

107

3.

Institutional Analysis and Design

108

3.1

Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji

108

3.1.1

Institucionalna Analiza

108

3.1.1.1

Zakonski Okvir

108

3.1.1.2

Socio-Politički Okvir

109

3.1.1.3

Organizacioni Okvir

110

3.1.1.4

Ministerial Level

110

3.1.1.5

Opštine

111

3.1.1.6

ViK – Javno Preduzeće “VODOVOD I KANALIZACIJA”

112

3.1.1.7

VODACOM

113

3.1.1.8

Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a

114

3.1.2

Finansijski Okvir

115

3.1.3

Moguće Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti

123

3.1.4

Procena Sektorske Politike

123

3.2

Specijalni Problemi

124

3.2.1

Konflikti

124

3.2.2

Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima

124

3.3

Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova

127

3.4

Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta

128

3.5

Analiza mogućnosti za primenu principa “plaća onaj koji zagađuje”

128

3.6

Utvrđivanje projekta u njegovom socio – političkom okruženju

130

3.7

Prilagođavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova

131

3.8

Procena rizika u implementaciji projekta

133

3.8.1

Rizici

135

3.9

Analiza buduće Agencije za implementaciju projekta

136

3.10

Opis i evaluacija budućeg operativnog osoblja

138

4.

Rekapitulacija i preporuke

139

4.1

Herceg Novi

141

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - IV -

4.2

Tivat

142

4.3

Kotor

142

4.4

Budva

143

4.5

Bar

144

4.6

Ulcinj

144

4.7

Cetinje

145

4.8

Projektno područje

145

Ilustracije Fig. 1:

Područje obuhvaćeno projektom

1

Fig. 2:

Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

14

Fig. 3:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

16

Fig. 4:

Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema

23

Fig. 5:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu

25

Fig. 6:

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru

28

Fig. 7:

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu

29

Fig. 8:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru

32

Fig. 9:

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi

35

Fig. 10:

Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice

37

Fig. 11:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi

39

Fig. 12:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Petrovcu/Buljaricama

40

Fig. 13:

Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar

42

Fig. 14:

Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore

44

Fig. 15:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i Sutomoru

46

Fig. 16:

Dijagram strukture kanalizacionog sistema Ulcinja

49

Fig. 17:

Dijagram strukture kanalizacionog sistema Cetinja

52

Fig. 18:

Prva faza izgradnje primarnog kanalizacionog sistema Cetinja

53

Fig. 19:

Vremenski raspored prve faze

56

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora -V-

TABLES Tab. 1:

Vrednosti količina otpadnih voda (2031) za opštine

7

Tab. 2:

Vrednosti opterećenja otpadne vode (2031) za opštine

8

Tab. 3:

Generalni Koncepti DHV Master Plan-a i Kocks Studije Opravdanosti

10

Tab. 4:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi

16

Tab. 5:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat

26

Tab. 6:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor

33

Tab. 7:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Budva i Petrovac/Buljarice

41

Tab. 8:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore

47

Tab. 9:

Lista prioritetnih projektovanih mera za Ulcinjski kanalizacioni sistem

50

Tab. 10:

Lista prioritetnih projektovanih mera za Cetinjski kanalizacioni sistem

53

Tab. 11:

Investiciona ulaganja za Herceg Novi, faza I

59

Tab. 12:

Operativni troškovi postojećih objekata VIK Herceg Novi

60

Tab. 13:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove kanalizacione objekte

60

Tab. 14:

Kalkulacija prosečnih diskontovanih dodatnih i proizvodnih troškova

62

Tab. 15:

Postojeće tarife

63

Tab. 16:

Nove tarife

63

Tab. 17:

Novčani tok

64

Tab. 18:

Investiciona ulaganja za Tivat, faza I

66

Tab. 19:

Operativni troškovi postojećih objekata VIK Tivat

67

Tab. 20:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte

68

Tab. 21:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

69

Tab. 22:

Postojeće tarife

70

Tab. 23:

Nove tarife

70

Tab. 24:

Novčani tok

71

Tab. 25:

Investiciona ulaganja za Kotor, faza I

73

Tab. 26:

Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Kotor

74

Tab. 27:

Rekapitulacija operativnih troškova novih objekata

74

Tab. 28:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

76

Tab. 29:

Postojeće tarife

77

Tab. 30:

Nove tarife

77

Tab. 31:

Novčani tok

78

Tab. 32:

Investiciona ulaganja Budva, faza I

80

Tab. 33:

Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Budva

81

Tab. 34:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte

81

Tab. 35:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

83

Tab. 36:

Postojeće tarife

84

Tab. 37:

Nove tarife

84

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - VI -

Tab. 38:

Cash – flow

85

Tab. 39:

Investiciona ulaganja za Bar, faza I

87

Tab. 40:

Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Bar

88

Tab. 41:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte

88

Tab. 42:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

90

Tab. 43:

Postojeće tarife

91

Tab. 44:

Nove tarife

91

Tab. 45:

Novčani tok

92

Tab. 46:

Investiciona ulaganja za Ulcinj, faza I

94

Tab. 47:

Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Ulcinj

95

Tab. 48:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte

95

Tab. 49:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

97

Tab. 50:

Postojeće tarife

98

Tab. 51:

Nove tarife

98

Tab. 52:

Novčani tok

99

Tab. 53:

Investiciona ulaganja za Cetinje, faza I

101

Tab. 54:

Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Cetinje

102

Tab. 55:

Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte

102

Tab. 56:

Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

104

Tab. 57:

Postojeće tarife

105

Tab. 58:

Nove tarife

105

Tab. 59:

Novčani tok

106

Tab. 60:

VIK i Opština Budva

116

Tab. 61:

VIK i Opština Kotor

116

Tab. 62:

VIK i Opština Herceg Novi

117

Tab. 63:

VIK i Opština Tivat

118

Tab. 64:

VIK i Opština Cetinje

118

Tab. 65:

VIK i Opština Bar

119

Tab. 66:

VIK i Opština Ulcinj

119

Tab. 67:

Rekapitulacija analize kapaciteta zaduženosti po opštinama, VIK-ovima i godinama

120

Tab. 68:

Institucionalna Analiza sedam ViK-ova – Pregled

126

Tab. 69:

Količine vode, investicioni i operativni troškovi

140

Tab. 70:

Sumarni troškovi predloženih prioritetnih investicija

147

Tab. 71:

Opšti podaci iz 2005. godine

148

Tab. 72:

Predložene tarife

149

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

1.

Idejni Projekat Mera Projekta

1.1

Sveobihvatno Planiranje Projekta

Crna Gora -1-

Ugovor za “Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III, Jadransko Primorje u Crnoj Gori”, odnosno kompletiranje Studije Opravdanosti za Odlaganje Otpadnih Voda Crnogorskog Primorja dodeljen je firmi KOCKS Consult GmbH, iz Koblenca, Nemačka u saradnji sa firmom IK Konsalting i Projektovanje d.o.o., iz Beograda, Srbija, 5. jula 2006. godine od strane firme VODACOM d.o.o., Tivat, Crna Gora. Studija Opravdanosti uključuje opštine Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva, Bar, Ulcinj i Cetinje sa celokupnom površinom od oko 2,500 km². Područje obuhvaćeno Projektom je prikazano na Slici 1.

Fig. 1:

Područje obuhvaćeno projektom

Crnogorsko primorje sa slikovitom kombinacijom mora i planina je sigurno jedno od najimpresivnijih primorja Mediterana. Ovaj region takođe poseduje veliki značaj po pitanju razvoja turizma u Crnoj Gori. Broj turista je trenutno u porastu. Na žalost, problemi životne sredine se takođe uvećavaju u skladu sa ekonomskim razvojem ovog regiona. Nedostatak kanalizacionog sistema će specijalno predstavljati rastući problem za razvoj regiona usled neadekvatnih kanalizacionoh mreža i nedostatka tretmana otpadnih voda. KfW je u prošlosti već obezbedio pozajmicu od nekoliko miliona evra kako bi se smanjili problemi vezani za životnu sredinu u ovom regionu. U cilju nastavka angažmana u ovom regionu KfW planira da obezbedi dodatnih 30 miliona evra za poboljšanje kanalizacione situacije. Studija Opravdanosti za Crnogorsko primorje je u pripremi, a shodno integraciji ovih fondova u razuman, dugotrajan razvojni koncept. .

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

1.1.1

Crna Gora -2-

Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva Generalni problemi odlaganja otpadnih voda u području koje je obuhvaćeno projektom su:

•

loš kvalitet vode za kupanje na pojedinim lokacijama

•

ispuštanje ne tretiranih otpadnih voda u otvoreno more i u Boka Kotorski Zaliv

•

nedovoljno održavanje i upravljanje postojećim objektima za odlaganje otpadnih voda

Kako je čista priroda sve više važan faktor u procesu razvoja turizma, naročito za visoko-procenjeni turizam, ovi nepogodni uslovi životne sredine predstavljaju ozbiljnu pretnju razvoju turističke industrije. Za analizu indentifikovanih probelma, ciljevi projekta i rezultati dugoročne analize su urađeni (videti Anex 9.1). Zbog toga su definisani sledeći ukupni ciljevi:

•

Doprinos zdravlju čoveka

•

Poboljšanje ekonomskog razvoja Crne Gore

•

Očuvanje vodnih resursa i zaštita prirode

U cilju postizanja ovih ukupnih ciljeva sledeći individualni ciljevi projekta treba da budu realizovani:

•

Doprinos jednom adekvatnom odlaganju otpadne vode iz domaćinstava i komercijale/industrije

•

Poboljšanje ekonomskog razvoja, naročito turizma, na naj povoljniji način u pogledu efikasnosti-cena

•

Primena prinicipa “ plaća korisnik i onaj koji zagađuje”

•

Priprema za proces pristupanja EU (jedan od uslova je i postizanje evropskih standarda u pogledu životne sredine).

Zbog velike razlike između fondova potrebnih za postizanje željenih uslova životne sredine u oblasti obuhvaćenoj projektom i raspoloživih finansijskih izvora, Konsultant predlaže fokusiranje projektnih mera na oblasti u kojima su identifikovani najurgentniji problemi okoline:

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora -3-

Lokacije blizu plaža gde se otpadna voda ispušta u more kroz defektne ili pod-dimenzionisane ispuste.

•

Lokacije blizu plaža gde se otpadna voda ispušta u more kroz ispuste za vanredno stanje, zbog toga što pumpne stanice ne rade.

•

Boka Kotorski Zaliv gde je mala izmena sa svežom morskom vodom, pa je vreme zadržavanja otpadne vode u zalivu nešto duže.

Takođe, analiza vode za kupanje koja je urađena od strane Konsultanta nije pokazala značajne razlike u kvalitetu vode na plažama blizu otvorenog mora i u Boka Kotorskom Zalivu, druga posmatranja pokazuju drugačiju sliku:

•

Studija Crna Gora – Opravdan Razvoj Turizma (ERM 2006) pokazuje da je kvailtet vode u zalivu lošiji nego na plažama blizu otvorenog mora.

•

Vizuelni uticaj jasno pokazuje efekte eutrofikacije u letnjim mesecima (visok broj populacije).

U cilju pokazivanaj pozitivnih efekata predloženih mera na prirodu oblaskog regiona, merenja kvaliteta otpadne vode moraju biti urađena nakon upotpunjavanja projektnih mera. Sledeće lokalne institucije mogu da urade ova merenja:

•

Morsko Dobro, koje ima iskustvo u monitoringu kvaliteta morske vode.

•

Institut za Biologiju Mora, državna institucija koja ima iskustva na polju hemijske i biološke evaluacije morskih oblasti.

Naročito sledeće ciljne grupe će imati dobitak od predloženih projektnih mera:

•

Turisti, gosti, vlasnici i zaposleni u hotelima, smeštajima i turističkim organizacijama.

•

Opštine čiji će benefit biti od povećanih prihoda na takse kroz turizam.

•

Stanovništvo koje živi u čistijoj životnoj sredini.

Stanovništvo, hoteli i preduzeća će morati da učestvuju u višim napojnicama za otpadnu vodu. Efekti koštanja na potrošače su uzeti u razmatranje kroz proračun affordable tarifa.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

1.2

Crna Gora -4-

Summary of the Technical Concept U toku izrade projekta, Konsultant je izdao sledeće izveštaje:

•

Uvodni Izveštaj

•

Konceptno Projektno Rešenje

U ovim prethodnim izveštajima rezultati i otkrića su poboljšavani korak po korak. Zbog toga su dati kratki pregledi prethodnih izveštaja i služe kao osnova za Idejni Projekat.

1.2.1

Rezultati Uvodnog Izveštaja U toku izrade Uvodnog Izveštaja ovog Projekta istraživanja su bila fokusirana na odlaganje otpadnih voda. Ipak daljom pripremom takođe su analizirani i hitni problemi vezani za sistem vodosnabdevanja na periferiji. U prvoj fazi projekta ažurirana je baza podataka kanalizacionih sistema. Dalje su organizovane posete terena u cilju dobijanja kompletne slike o postojećoj situaciji, organizovane od strane ViK-a, opština, Morskog Dobra i PEW. Kako bi se stekla kompletna slika o strukturi budućeg kanalizacionog sistema, posećene su moguće lokacije za buduće PPOV. Pored toga istražene su i lokacije predložene u postojećem izveštaju kao i nove lokacije. Rezultat ovih istražnih radova je selekcija 22 pozicije za PPOV na 19 lokacija. Sprovedena je analiza po log frame metodu kako bi se ispitali ciljevi i rizici projekta. Shodno tome može se prikazati generalna opravdanost projekta. U toku ove faze projekta pregledana i analizirana je finansijska situacija opština i ViK-ova, što će predstavljati čvrstu osnovu ekonomskih istraživanja (isplativost, tarifna struktura, sistem fakturisanja/naplate, itd) u narednim fazama projekta. U cilju eliminisanja neisplativih i očigledno nepovoljnih opcija, razrađen je kvalitativni sistem rangiranja. Nakon ove procedure preostalo je 11 opcija za različite kanalizacione sisteme.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora -5-

Grube procene troškova su pripremljene za kanalizacione mreže i aktuelno PPOV za sve preostale opcije. Kao rezultat ustanovljeno je da se ne mogu navesti velike razlike u investicionim troškovima. Zbog toga nije potrebno dalje smanjenje broja varijanti. U skladu sa ovim sledeće varijante će biti odabrane za dalja istraživanja u sledećoj fazi projekta: Boko-kotorski zaliv: •

H1a: Decentralizovano rešenje za Herceg Novi locirano u Vojnoj Bazi Kumbor

•

H1c: Decentralizovano rešenje za Herceg Novi locirano u maloj reci Sutorina u Herceg Novom / Igalo

•

TK1: Postrojenje za prečišćavanje za Tivat i Kotor, locirano u industrijskoj zoni Kotora u blizini Aerodroma Tivat.

•

TK3: Postrojenje za prečišćavanje za Tivat i Kotor (bez Perasta i Risna), locirano u industrijskoj zoni Kotora pored Aerodroma Tivat, dodatno postrojenje za prečišćavanje za Perast i Risan na periferiji Risana.

Budva: •

Bu1: Jedno centralno PPOV za Budvu, Sveti Stefan i Jaz locirano na posedu fabrike ViK u Budvi

•

Bu5a: Jedno centralno PPOV na glavnom putu Budva – Bar za Petrovac i Buljarice

•

Bu6: Dva decentralizovana PPOV za Petrovac i Buljarice

Bar: •

Ba1a: Jedno centralno PPOV za Bar, locirano na poluostrvu Volujica

•

Ba2: Dva PPOV za Bar, jedno locirano na poluostrvu Volujica, a drugo locirano u Sutomoru pored postojećeg tunela za kišnicu

Ulcinj: •

U1: Jedno centralno postrojenje za prečišćavanje na području za proizvodnju soli

Cetinje: •

C2: Jedno centralno PPOV za Cetinje južno od postojeće nužničke jame

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora -6-

Najvažniji zaključci iz Uvodnog Izveštaja su da postoje različite fizibilne varijante za kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u području koje je obihvaćeno projektom. Dalja i mnogo detaljnija ispitivanja ovih varijanti podrazumevajući lokaciju, tehničko ekonomske okvirne uslove su urađeni u Konceptnom Projektnom Rešenju.

1.2.2

Komentari na Uvodni Izveštaj Posle predaje Uvodnog Izveštaja, a kao što je predloženo od strane KfW banke varijanta koja podrazumeva centralno PPOV za ceo Boka Kotorski Zaliv je uzeta u obzir u Konceptnom Projektnom Rešenju.

1.2.3

Konceptno Projektno Rešenje

1.2.3.1

Istraživanja Izvedeni su istražni radovi u saglasnosti sa ToR zahtevima i Aneskom 5 Ugovora, gde je okvir servisa za istraživanja detaljno dat. Sledeći istražni radovi su urađeni kao prvi korak u toku poboljšanja baze za projektovanje:

•

Nabavljanje topografskih mapa (razmer 1:5000) i satelitskih snimaka

•

Merenje protoka otpadnih voda

•

Merenje kvaliteta otpadnih voda

•

Inspekcija glavnih ispusta od strane ronioca

•

Inspekcija postojećih pumpnih stanica

Istraživanja su predstavljala osnovu za Konceptno Projektno Rešenje.

1.2.3.2

Projektna Osnova za Konceptno Rešenje Na osnovu rezultata gore pomenutih istražnih radova i nakon daljeg studiranja raspoloživih dokumenata, projektna osnova za kanalizacionu mrežu i PPOV je elaboriran. Glavni projektni kriterijumi su dati u narednoj tabeli.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 1:

Crna Gora -7-

Vrednosti količina otpadnih voda (2031) za opštine

Opis

Opština

Jedinica Herceg Novi

Tivat

Kotor

42,214 17,390 23,883

Budva

Cetinje

21,973 15,242

Bar

Ulcinj

Stanovništvo (stalni boravak)

stan.

56,173

31,384

Spec. potr. - van sezone (ERM)

l/st/dan

130

130

130

130

130

130

130

Spec. potr. - u sezoni (Beller)

l/st/dan

180

180

180

180

180

180

180

Prosečna specifična potrošnja

l/st/dan

155

155

155

155

155

155

155

Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM)

%

80

80

80

80

80

80

80

Procenat priključenosti (ERM)

%

90

90

90

90

90

90

90

3

3,951

1,628

2,235

2,057

1,427

5,258

2,938

3

5,471

2,254

3,095

2,848

1,975

7,280

4,067

55,600 24,150 29,300 11,300 4,400 3,900 8,000 3,150 4,600 36,300 16,600 20,800 400 400 400 250 250 250 210 210 210 75 75 75 90 90 90 10 10 10 10,501 4,480 5,255 189 186 179

81,100 16,500 10,600 54,000 400 250 210 75 90 10 15,288 189

1,200 550 500 150 400 250 210 75 90 10 280 233

66,700 5,900 6,800 54,000 400 250 210 75 90 10 11,435 171

85,250 26,750 18,500 40,000 400 250 210 75 90 10 17,616 207

Količina opadne vode - van sezone

m /dan

Količina opadne vode - u sezoni

m /dan

Stanovništvo (povremeni boravak), ukupno Hoteli 4-5 kat. Hoteli 1-3 kat. Ostali smeštaj Spec. potr. - hoteli 4-5 kat (ERM) Spec. potr. - hoteli 1-3 kat (ERM) Spec. potr. - ostali smeštaj (ERM) Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM) Procenat priključenosti (ERM) neregistrovani turisti količina otpadne vode - u sezoni prosečna specif. količina otpadne vode

gost gost gost gost l/st/dan l/st/dan l/st/dan % % % 3 m /dan l/st/dan

Industrijske zone Procenat zauzetosti specifična količina industr. otpadne vode Industrijska otpadna voda Otpadna voda iz industrije, Beller (2006) Ukupna količina otpadne vode industrije Pretpostavljeno BPK5 Ekvivalentni stanovnik

ha % l/s/ha 3 m /dan 3 m /dan 3 m /dan mg/l ES

Ukupni protok za 2031 - van sezone Približno Ukupni protok za 2031 - u sezoni Približno

m /dan 3 m /dan 3 m /dan 3 m /dan

Ukupno ES - van sezone Ukupno ES - u sezoni

3

ES ES

10 100 0.30 259 301 560 300 2,801

10 230 100 60 0.30 0.30 259 3,577 1,250 70 1,509 3,647 300 300 7,546 18,235

0 100 0.30 0 60 60 300 300

10 100 0.30 259 41 300 300 1,501

600 50 0.30 7,776 1,780 9,556 300 47,780

10 100 0.30 259 18 277 300 1,386

4,511 4,600 16,532 16,600

3,137 5,882 3,200 5,900 8,243 11,998 8,300 12,000

2,117 2,200 18,196 18,200

1,727 1,800 2,555 2,600

14,814 14,900 28,270 28,300

3,215 3,300 21,960 22,000

45,015 24,936 42,118 22,273 16,743 103,953 32,770 100,615 49,086 71,418 103,373 17,943 170,653 118,020

Infiltracija Max. Infiltracija (van sezone) Min. Infiltracija (u sezone) Protok van sezone Protok u sezoni

% % 3 m /dan 3 m /dan

Prosečno hidrauličko opterećenje - van sezoni Prosečno hidrauličko opterećenje - u sezoni

m /dan 3 m /dan

3

100 30 4,600 4,980

100 30 3,200 2,490

100 30 5,900 3,600

100 30 2,200 5,460

100 30 1,800 780

100 30 14,900 8,490

100 30 3,300 6,600

9,200 6,400 11,800 21,580 10,790 15,600

4,400 23,660

3,600 3,380

29,800 36,790

6,600 28,600

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 2:

Crna Gora -8-

Vrednosti opterećenja otpadne vode (2031) za opštine

Opis

Jedinica Herceg Novi

Tivat

Kotor

Grad Budva

Cetinje

Bar

Ulcinj

BPK5 - opterećenje otpadne vode stanovništva

g/st/dan

60

60

60

60

60

60

60

BPK5 - opterećenje iz domaćinstava (van sezone)

kg/dan

2,533

1,043

1,433

1,318

915

3,370

1,883

BPK5 - opterećenje iz domaćinstava (u sezoni)

kg/dan

5,869

2,492

3,191

6,184

987

7,372

6,998

BPK5 - opterećenje od industrije

kg/dan

168

453

1,094

18

90

2,867

83

Ukupno BPK5 - opterećenje u 2031 (van sezone) Ukupno BPK5 - opterećenje u 2031 (u sezoni)

kg/dan kg/dan

2,701 6,037

1,496 2,945

2,527 4,285

1,336 6,202

1,005 1,077

6,237 10,239

1,966 7,081

Prosečno BPK5 - koncentracija (van sezone)

mg/l

294

234

214

304

279

209

298

Prosečno BPK5 - koncentracija (u sezoni)

mg/l

280

273

275

262

319

278

248

g/st/dan

70

70

70

70

70

70

70

kg/dan

2,955

1,217

1,672

1,538

1,067

3,932

2,197

kg/dan

6,847

2,908

3,723

7,215

1,151

8,601

8,164

kg/dan

196

528

1,276

21

105

3,345

97

3,151

1,746

2,948

1,559

1,172

7,277

2,294

7,043

3,436

4,999

7,236

1,256

11,946

8,261

mg/l

343

273

250

354

326

244

348

Suspendovane materije - opterećenje sirove vode stanovništva Suspendovane materije - opterećenje od domaćinstava (van sezone) Suspendovane materije - opterećenje od domaćinstava (u sezoni) Suspendovane materije - opterećenje od industrije

Ukupno suspendovane materije - opterećenje u 2031 kg/dan (van sezone) Ukupno suspendovane materije - opterećenje u 2031 (u kg/dan sezoni) Prosečno suspendovane materije - koncentracija (van sezone) Prosečno suspendovane materije - koncentracija (u sezoni)

mg/l

326

318

320

306

372

325

289

Azot po Kjeldalu - opterećenje sirove vode stanovništva

g/st/dan

11

11

11

11

11

11

11

Azot po Kjeldalu - opterećenje od domaćinstava (van sezone)

kg/dan

464

191

263

242

168

618

345

Azot po Kjeldalu - opterećenje od domaćinstava (u sezoni)

kg/dan

1,076

457

585

1,134

181

1,352

1,283

Azot po Kjeldalu - opterećenje od industrije

kg/dan

31

83

201

3

17

526

15

Azot po Kjeldalu - opterećenje u 2031 (van sezone) Azot po Kjeldalu - opterećenje u 2031 (u sezoni)

kg/dan kg/dan

495 1,107

274 540

463 786

245 1,137

184 197

1,143 1,877

360 1,298

Prosečno Azot po Kjeldalu - koncentracija (van sezone) Prosečno Azot po Kjeldalu - koncentracija (u sezoni)

mg/l mg/l

54 51

43 50

39 50

56 48

51 58

38 51

55 45

Fosfor - opterećenje sirove vode stanovništva

g/st/dan

1.8

1.8

1.8

1.8

1.8

1.8

1.8

Fosfor - opterećenje od domaćinstava (van sezone) Fosfor - opterećenje od domaćinstava (u sezoni)

kg/dan kg/dan

76 176

31 75

43 96

40 186

27 30

101 221

56 210

Fosfor - opterećenje od industrije

kg/dan

5

14

33

1

3

86

2

Fosfor - opterećenje u 2031 (van sezone) Fosfor - opterećenje u 2031 (u sezoni)

kg/dan kg/dan

81 181

45 88

76 129

40 186

30 32

187 307

59 212

mg/l mg/l

9 8

7 8

6 8

9 8

8 10

6 8

9 7

Prosečno Fosfor - koncentracija (van sezone) Prosečno Fosfor - koncentracija (u sezoni)

1.2.3.3

Rezultati Konceptnog Rešenja Konceptno projektno rešenje za Odlaganje Otpadnih voda za Sedam Opština je urađeno na osnovu Uvodnog Izveštaja koji je ranije predat. Idejni projketa, za svaku prethodno izabranu varijantu, je urađeno uzimajući u obzir poboljšane polazne podatke. Pored toga, pripremljen je prethodni predračun radova i operativnih tropškova za PPOV. Najbolja varijanta za kanalizacionu mrežu sa najboljom lokacijom za potrojenje za prečišćavanje otpadnih

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora -9-

voda je izralunata korišćenjem metode sadašnje-vrednosti. Na taj način, sledeći sistemi su izabrani: •

Herceg Novi (H1a): Centralno PPOV i Kumboru

•

Tivat i Kotor (TK3): PPOV za oba grada u inustrijskoj zoniKOtora, odvojeno PPOV za Risan i Perast

•

Budva (Bu 1 i Bu 5a): PPOV za Budvu, Bečiće, Sv. Stefna, Jaz i Mrčevo Polje u Budvi, oposebno PPOV za Petrovac i Buljarice

•

Bar (Ba 2): PPOV za Bar, posebno PPOV za Sutomore

•

Ulcinj (U1): Centralno PPOV za Ulcinj u Ulcinju

•

Cetinje (C2): Centralno PPOV u Ulcinju pored postojećeg ponora za vanreden situacije

Nakon izbora optimalne lokacije za PPOV, određeno je najbolje rešenje za svako postrojenje. Pripremljene su i dispozicije za izabrane procese da bi se proverilo da li je veličina predloženih lokacija za PPOV dovoljna. Korišćenjem metode sadašnje-vrednosti za sve gradove osim Petrovca, konvencionalni proces sa aktivnim muljem je definisan kao naj povoljniji. Došlo se do zaključka da je opcija sa triklnig filterima najekonomičnije rešenje za Petrovac.

1.2.3.4

Revizija Rezultata Konceptnog Rešenja U Konceptnom Rešenju veoma pažljivo su elaborirana istraživanja za PPOV Herceg Novi, zbog ograničene situacije u Boka Kotorskom Zalivu. Kao što je konsultant već naglasio u Konceptnom Rešenju, odabir Varijante H1a sa PPOV u Kumboru na bivšem području vojske, je najekonomičnije rešenje u odnosu na sve date lokacije za PPOV. U svakom slučaju, ova lokacija nije idealno rešenje, zbog velike elevacije područja (75 m iznad nivoa mora). Zbog toga Konsultant preporučuje da se dobije lokacija na obali Boka Kotorskog Zaliva na teritoriji bivše vojne baze. U toku diskusije sa Opštinom Herceg Novi i Upravnim Odborom, utvrđeno je da ta lokacija nije na raspolaganju. Na osnovu novog predloga ViK-a u Herceg Novom, Konsultant je istražio dalju lokaciju u dolini između Meljina i Zelenike blizu obale Boka Kotorskog Zaliva na nivou od oko 10 m iznad nivoa mora. U skladu sa dodatnim proračunima elobariranim od strane Konsultanta, kanalizaciona mreža sa ovom lokacijom za PPOV ima nižu sadašnju vrednost u odnosu na druge ispitivane varijante, čak i ako su uključeni dodatni troškovi za uklanjanje mirisa, zbog blizine naseljenog područja.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 10 -

Zbog toga Konsultant predlaže ovu lokaciju za dalju elaboraciju Studije Opravdanosti. 1.2.3.5

Zaključci Konceptnog Projektnog Rešenja u Odnosu na Master Plan (DHV) Važna osnova ove Studije predstavlja DHV Master Plan (2004). Sve varijante koje su pomenute u DHV Master Plan-u su ispitivane u Uvodnom Izveštaju. U Konceptnom Projektnom Rešenju najbolje varijante za dugoročna rešenja su elaborirane uzimajući u obzir tehničke, ekonomske i aspekte životne sredine. Ova rešenja su poređena sa rešenjima nađenim od strane DHV-a i data su u narednoj tabeli. Tab. 3:

Generalni

Koncepti

DHV

Master

Plan-a

i

Kocks

Studije

Opravdanosti Sistem / Opština Herceg Novi

Kotor-Tivat Sistem

DHV Master Plan

KOCKS Studija Opravdanosti

DHV predlog u Faznom Investicionom Planu (PIP) Kumbor odgovara KC Varijanti H1a. Lokacija na području vojske u Kumboru nije na raspolaganju (dole kod plaže). Zbog toga Konsultant preporučuje lokaciju u Meljinama. Kanalizacioni Sistem odgovara KC Varijanti TK3 Lokacija PPOV: Lokacija Trašte je Lokacija PPOV: Industrijska zona jedino moguća u tehničkom pogledu Kotora sa velikim dodatnim troškovima.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft Sistem / Opština

DHV Master Plan

Budva

Crna Gora - 11 -

KOCKS Studija Opravdanosti

Kanalizacioni sistem odgovara KC predlogu Bu1 Lokacija PPOV: Zavala (nije fizibilna)

Lokacija PPOV: dolina severno od Budve

Petrovac-Buljarica Sistem

Sistem nije finalno odlučen

Lokacija PPOV: dolina između Petrovca i Buljarica

Bar Sistem

Jedno centralno PPOV

2 PPOV u Baru i Sutomoru

Ulcinj

Jedno centralno PPOV

Cetinje

Identični kanalizacioni sistem PPOV poboljšan od strane Konsultanta

Generalna rešenja data u postojećoj Studiji Opravdanosti, u velikom stepenu, su identična sa rešenjima predloženim od strane DHV Master Plan. U svakom slučaju, u nekim sistemima podešavanja su bila neophodna u cilju pronalaženja najboljeg rešenja u skladu sa tehničkim, ekonomskim i kriterijumima životne sredine. Poređenje predloženih projektnih mera za prioritetne investicije sa analognim merama iz DHV Master Plan-a je dato u Tabelama Prioritetnih Mera u Aneksu.

1.2.3.6

Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim Autoritetima Harmonizacija je startovala početkom oktobra a završena je 10.11.2006. Konsultant je zakazao nekoliko sastanaka i poseta lokacijama sa Vodacom-om, Opštinama, ViK-ovima i Ministarstvom za Zaštitu Životne Sredine i Fizičko Planiranje da bi se harmonizovali rezultati Studije Opravdanosti. Posebno su realizovane sledeće aktivnosti:

•

Harmonizacija predloženih lokacija za buduća PPOV zajedničkim posetama lokacijama sa Vodacom-om

•

U toku posete ViK-ovima i Opštinama Konsultant je dao bliža objašnjenja o Projektu

•

U toku posete ViK-ovima i Opštinama Konsultant je dobio informacije o najurgentnijim problemima

•

Istraživanje institucionalnih i finansijskih mogućnosti ViK-a i Opština tokom posete Konsultanta

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora - 12 -

Harmonizacija predloženih kriterijuma efluenta za PPOV na sastanku sa Zamenikom Ministra za Zaštitu Životne Sredine i Fizičko Planiranje

•

Prilagođavanje faznih investicionih planova nakon diskusije sa Vodacomom

•

Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova sa ViK-ovima i Opštinama obavljena u periodu od 3. do 10. oktobra 2006

•

Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova na zajedničkom sastanku sa Ministrima Vlade i gradonačelnicima svih Opština, održana 11. oktobra 2006

•

Harmonizacija i diskusija rezultata sa KfW i ViK-ovima 18. i 19. oktobra 2006

•

Prezentacija i diskusija projektnih mera sa ViK-ovima i gradonačelnicima Opština održana u periodu od 30. oktobra do 3. novembra 2006

•

Prezentacija i diskusija projektnih mera na sastanku odbora VODACOM-a sa ViK-ovima i gradonačelnicima održana 3. novembra 2006

•

Intenzivni telefonski kontakti sa VODACOM-om u periodu od 6. do 10. novembra 2006

Nakon finalne prezentacije i diskusije predloženih prioritetnih investicija sa ViKvima i Opštinama u periodu između 30. oktobra i 3. novembra 2006. godine dve Opštine su promenile svoje mišljenje u pogledu prioritetnih investicija. Nakon što je ViK Bar odlučio da uzme kredit za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Sutomoru, na sastanku održanom u Tivtu, 31. oktobra 2006, predstavnici Bar-a su informisali prisutne na sastanku odbora u Kotoru (održanom 3. novembra 2006) da oni neće izgraditi PPOV u prvoj investicionoj fazi. Umesto toga oni hoće da izgrade duži ispust u Sutomoru da bi na taj način izbegli ispuštanje otpadne vode blizu plaža. Nakon ove informacije lista prioritetnih mera opštine Bar je odmah revidovana uzimajući u obzir nove želje Bar-a. U svakom slučaju, revidovana lista prioritetnih mera nije još uvek potpisana. Na sastanku odbora održanom u Kotoru 3. novembra 2006. godine ViK Budva i Opština Budva su potvrdili njihove odluke da se izgradi novi ispust na poluostrvu Zavala, zbog toga što postojeći ispust nije dovoljan. Nekoliko dana nakon sastanka (9. novembra 2006.) Opština Budva je objasnila, da žele da izgrade mehaničku fazu tretmana za PPOV. Konsultant je objasnio VODACOM-u , da u slučaju izgradnje mehaničkog PPOV novi ispust mora biti dalji od potrebnog, zbog toga što je efikasnost mehaničkog tretmana (u odnosu na BPK5) samo 30%

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 13 -

do 40 %. U skladu sa tim Konsultant je objasnio, da ukoliko Budva bude želela da izgradi PPOV da bi bilo bolje da izgrade mehanički i biološki tretman na PPOV da bi izbegli izgradnju novog morskog ispusta. Konsultant je odmah revidovao listu prioritetnih investicija nakon diskusije o novoj odluci Opštine Budva. Zbog ograničenih fondova za ceo projekat, investicioni troškovi za PPOV su dati u koloni za mere koje će biti finansirane od strane “drugih”. U svakom slučaju, ove mere mogu biti finansirane od strane KfW-a, ukoliko su dodatni fondovi na raspolaganju. Revidovana lista prioritetnih mera za Budvu nije još uvek potpisana. 1.3

Projektovanje Projektnih Mera U narednim poglavljima dato je dugoročno rešenje poboljšanog sistema za svaku opštinu. Elaboriran je fazni investicioni plan na osnovu ovih dugoročnih rešenja. Da bi se omogućilo dobro poređenje sa rezultatima DHV Master Plana selektovana je ista struktura faza kao u Master Planu:

•

Faza 1: Prvih pet godina – 2007 do 2011

•

Faza 2: Sledećih deset godina – 2012 do 2021

•

Faza 3: Poslednjih deset godina – 2022 do 2031

Sve investicije treba da budu ostvarebe u periodu od 25 godina, kao i kod DHV Master Plan.

1.3.1

Herceg Novi

1.3.1.1

Tehnički Koncept Postojeća kanalizaciona mreža Herecg Novog suštinski se sastoji od sledećih komponenata:

•

Gravitacionog cevovoda od Igala do starog grada Herceg Novog

•

Gravitacionog cevovoda od Zelenike do starog grada Herceg Novog

•

Forte Mare morskog ispusta u starom gradu Herceg Novog

•

Pumpnih stanica u Igalu, Meljinama i Forte Mare

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 14 -

U potezu između Zelenike i Kamenara ne postoji kanalizacioni sistem odvojen od kratke deonice u Bijeloj i otpadna voda se ispušta direktno u Boka Kotorski Zaliv kroz kratak ispust. Buduća kanalizaciona mreža u Herceg Novom će se sastojati pd sledećih delova:

•

Istočnog dela (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika)

•

Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija Njivice-Igalo-Heceg NoviMeljine) Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Meljinama.

•

Objekti sistema su prikazani na sledećem dijagramu. Delovi prve faze su jarko obojeni.

KAMENARI

BIJELA

PS 001

PS 002

PS 003

PS 004

PS 005

PS 006

PS 007

PS 008

PS 011

PS 013

ISTOCNI DEO

PS Meljine

PS ForteMare

NJIVICE

PS 010

PS 009

PS Igalo

ZAPADNI DEO

BAOSICI

DENOVICI

1. FAZA

KUMBOR

PPOV MELJINE

ZELENIKA

MELJINE

HERCEG NOVI

IGALO

SUTORINA

PODI

NOVI ISPUST MELJINE

Fig. 2:

Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

Istočni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika) pokriva Kamenare, Bijelu, Baošiće, Đenoviče, Kumbor i Zeleniku. Sistem uključuje kanalizacine linije, jedanaest pumpnih stanica (PS001, PS002, PS003, PS004, PS005, PS006, PS007, PS 008, PS011, PS013 i PS Meljine) i novi morski ispust u Meljinama.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 15 -

Zapadni deo sistema pokriva Njivice, Igalo, Herceg Novi i Meljine. Ove kanalizacione linije i četiri pumpne stanice (PS009, PS010, PS Igalo i PS Forte Mare) pripadaju ovom sistemu. Centralno Postrojenje za Prečišćavanje Otpadnih Voda u Meljinama je locirano u dolini između meljina i Zelenike otprilike 10 m iznad niova mora. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voad će biti u mešovitoj oblasti koja se sastoji od industrije, komercijale i domaćinstava. Negativni uticaj na oblast naseljenu domaćinstvima će što je više moguće biti smanjen tehničkim merama. Zbog toga, u toku finalnog projektovanja, tendera i izgradnje, mere za zaštitu od buke i neprijatnih mirisa će biti uzete u obzir. Troškovi za ove dodatne mere su uključeni u predračun radova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Budući kanalizacoini sistem će se izvodti u sledečim fazanma: Faza I U prvoj fazi primarni sistem između Bijele i Zelenike će biti razvijen između PS004 i PS Meljine. Pripada istošnom delu buduće kanalizacione mreže Herceg Novog. Novi ispust u Meljinama DN 900 će takođe biti izgrađen u tom periodu kao i prva faza izgradnje PPOV (prva linija mehaničkog i biološkog tretmana). Faza II U drugoj fazi primarni kanalizacioni sistem između Kamenara i Bijele će biti razvijen (PS001 – PS003). Ovaj sistem predstavlja poslednju deonicu istočnog dela buduće kanalizacione mreže u Herceg Novom. Na taj način sva otpadna voda iz istočnog dela će biti tretirana na PPOV u Meljinama (prvi korak). Primarni kanalizacioni sistem između Njivica i Igala (PS009 – PS010) će biti izveden kao deonica zapadnog dela buduće kanalizacione mreže u Herceg Novom. Ova deonica će biti povezana sa postojećim primarnim sistemom u Igalu i pored toga i na ispust Forte Mare. Faza III U trećoj fazi, postojeći primarni kanalizacioni sistem između Herecg Novog i Zelenike će biti zamenjen novom kanalizacijom (Forte Mare PS – PS Meljine).

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 16 -

Generalni pravac protoka postojećeg sistema (ka ispustu Forte Mare) će biti vraćen u novi ispust (ka PS Meljine). U toku ovog perioda izgradnja PPOV će biti završena. Zatim, tretirana voda iz kanalzacionog sistema Herecg Novog će se u potpunosti ispuštati u more kroz novi ispust u Meljinama.

1.3.1.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, će biti izvršene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mreža koja će biti produžena u Istočnom delu kanalizacionog sistema u Herceg Novom. Predložene projektne mere su prikazane na narednom crtežu (jarko označeno plavom bojom).

Fig. 3:

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom

Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom “drugi” će biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova. Tab. 4:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 17 -

Heceg Novi

Mere FS KC

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Napomene

KC HN 1

Rehabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Igalo, Forte Mare, Savina, Meljine)

284.000

Novi M+E i manje građevinske popravke

KC HN 2

Rehabilitacija ispusta Forte Mare

100.000

Prema inspekciji ispusta 2006. godine

KC HN 3

Rehabilitacija postojećeg primarnog sistema i nepredviđenih slučajeva

200.000

Nije uključeno 1. fazu MP DHV

KC HN 4

Izgradnja nove kanalizacione mreže 1.086.000 (primarni sistem) Kumbor - Zelenika (istočni deo sistema) 575.000 Instalacija novih pumpnih stanica (HNPS 013 to 011) na novoj kanalizacionoj liniji Kumbor - Zelenika, uključujući potisne linije Izgradnja nove kanalizacione mreže 1.705.000 (primarni sistem) Bijela-Kumbor (istočni deo sistema) 439.000 Instalacija novih pumpnih stanica (HNPS 005 to 008) na novoj kanalizacionoj liniji Bijela-Kumbor, uključujući potisne linije Izgradnja glavne pumpne stanice u 783.000 Meljinama (HN-PS Meljine) i spajanje PPOV sa potisnom linijom Izgradnja novog ispusta 900 mm, L=500 1.137.000 m u Meljine i pripajanje na PPOV

KC HN 5

KC HN 5.1

KC HN 5.2

KC HN 5.3

KC HN 5.4

KC HN 5.5

Meljine-B PPOV izgradnja - Deo 1 (prva linija mehaničkog i biološkog tretmana)

KC HN 6

Vozilo

KC HN 7

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzor Nepredviđeni slučajevi

KC HN 8

Pumpna stanica je potrebna za pumpanje otpadne vode do PPOV Meljine

6.563.000

205.000 13.077.000 1.308.000

0 0

654.000

0

KC HN 9

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Igalo, 75 ha

909.000

KC HN 10

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Herceg Novi, 146 ha

1.768.000

KC HN 11

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Meljine, 49 ha

594.000

KC HN 12

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Zelenika and Kumbor, 4 ha

30.000

Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Measures FS KC

2007-2011

2007-2011

Phase I KfW

Phase I others

KC HN 9

Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Igalo, 75 ha

909,000

KC HN 10

Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Herceg Novi, 146 ha

1,768,000

KC HN 11

Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Meljine, 49 ha

594,000

KC HN 12

Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) and improvement of service areas (secondary system) Zelenika and Kumbor, 4 ha

30,000

KC HN 13

Extension of sewer network (secondary system) Igalo, 15 ha, average of 145 Cap./ha Extension of sewer network (secondary system) Gomila, 33 ha, average of 30 Cap./ha Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Kumbor, 43 ha, average of 70 Cap./ha

727,000

KC HN 14

KC HN 15

KC HN 16

773,000

Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Zelenika/Kuti, 70 ha, average of 70 Cap./ha

1,258,000 According to MP Beller 2006 the "Opačica source" may not serve as drinking water source of Herceg Novi when the Skader Lake solution is implemented.

400,000

Rehabilitation and extension of sewer network (secondary system) Biejla Kumbor, 130 of 237 ha, average of 70 Cap./ha

KC HN 18

Design, tender, supervision, investigations and surveys Contingencies Total

Remarks

665,000

KC HN 16.1 Extension of secondary network in Kutsko Polje

KC HN 17

Crna Gora - 18 -

1,169,000

0 0 0 15,039,000

8,293,000 829,000 Unit prices MP DHV includes 7 % for engineering 415,000 9,537,000

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 1.3. Hidraulička deonica predloženog novog primarnog sistema je data u Aneksu 1.5.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

1.3.1.3

Crna Gora - 19 -

Projektovanje Objekata za Prečišćavanje Projekat PPOV će biti urađen u skladu sa kriterijumima za efluent koji se može ispuštati u osteljiv recipijent, a koji su definisani prema Standardu Crne Gore. Kriterijum je sledeći:

•

BPK5

< 25 mg/l

•

HPK

< 90 mg/l

•

SM

< 35 mg/l

•

Ntot

< 15 mg/l

•

P

< 1 mg/l

U izveštaju – Konceptno Projektno Rešenje različite alternative za proces prečišćavanja otpadnih voda su elaborirane. PPOV u kome se odigrava proces sa aktivnim muljem sa aeracionim bazenima je difinisan kao najefikasnije rešenje. Glavni projektni parametri za PPOV su sledeći: Parametar Projektni Period (Projektni Vremenski Presek) Procena stanovništva (stalno stanovništvo) (privremeno stanovništvo) Ukupni protok otpadne vode (turistička sezona) (zimski period)

2031

42,214 cap 55,600 cap 21,580 m³/d 9,200 m³/d

Ukupno BPK5 opterećenje (turistička sezona) (zimski period)

6,037 kg/d 2,701 kg/d

Ukupne SM opterećenje (turistička sezona) (zimski period)

7,043 kg/d 3,151 kg/d

Ukupni TKN opterećenje (turistička sezona) (zimski period)

1,107 kg/d 495 kg/d

Ukupni P opterećenje (turistička sezona) (zimski period)

181 kg/d 81 kg/d

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 20 -

PPOV se sastoji od sledećih delova: Mehanički Tretman:

•

Ulazna pumpna stanica

•

Gruba i fina rešetka (2 jedinice)

•

Peskolov (2 jedinice)

198.0 m³

•

Primarni taložnik (3 jedinice)

1,280 m³

Biološki Tretman: •

Anaerobni izabran bazen

500 m³

•

Aeracioni bazen (4 jedinice)

14,980 m³

•

Finalni taložnik (6 jedinica)

6,360 m³

Tretman Mulja: •

Pumpne stanice za mulj

•

Ugušćivač mulja

•

Digestija mulja

•

Mehaničko dehidratisanje mulja

1,156 m³/h 471 m³ 3,500 m³

Ostalo: •

Upravna Zgrada

600 m²

U prvoj fazi (Faza I) investicija, PPOV traba da bude izgrađeno za oko 24,000 priključeng broja ekvivalentnih stanovnika (ES). U prvoj fazi PPOV se sastoji od sledećih delova: Mehanički Tretman:

•

Ulazna pumpna stanica

•

Gruba i fina rešetka (1 jedinica)

•

Peskolov (2 jedinice)

198.0 m³

Biološki Tretman: •

Anaerobni izabran bazen

500 m³

•

Aeracioni bazen (2 jedinice)

7,490 m³

•

Finalni taložnik (2 jedinice)

2,120 m³

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 21 -

Tretman Mulja: •

Pumpne stanice za mulj

•

Bazen za skladištenje mulja

•

Mehaničko dehidratisanje mulja

471 m³

Ostalo: •

Upravna Zgrada

300 m²

Biološki tretman za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabiliizaviju mulja u aeracionim bazenima. Zbog blizine postojećeg kretanja delovi PPOV moraju biti delimično pokriveni ili smešteni u zgrade. Pokrivanje treba da bude primenjeno za sledeće delove PPOV:

•

Rešetke (u zgradi)

•

Peskolovi (pokriveni)

•

Anaerobni selektor (pokriveni)

•

Aeracioni bazeni (pokriveni)

•

Finalni taložnici (napravljeni da budu pokriveni u kasnijoj fazi)

•

Ugušćivanje mulja (pokriveno)

•

Mehanička dehidratacija mulja (u zgradi)

Vazduh koji se ispušta iz zatvorenih objekata treba da bude tretiran u procesu biološkog prečišćavanja neprijatnih mirisa koji će biti instalisan na lokaciji PPOV. Rezultati proračuna procesa pokazuju da će za prvu fazu PPOV biti neophodno oko 85 m2, za proces prečišćavanja vazduha sa filterskom površinom.

1.3.1.4

Procena Potencijala za Korišćenje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje Efluenta i Mulja Otpadadak sa rešetke i pesak mora biti uklonjen sa mehaničkog tretmana u PPOV. Godišnja količina otpadaka sa rešetke je izračunata i iznosi oko 150 m³, i mora biti odložena na deponiju.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 22 -

Godišnja količina otpadaka sa rešetke je izračunata i iznosi oko 180 m³, i zakođe mora biti odložena na deponiju. Deo sa biološkim tretmanom za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabilizaciju mulja u aeracionim bazenima. Višak mulja iz biološkog procesa će biti mehanički dehidratisan od sadržaja suvih čestica oko 1% do sadržaja suvih čestica oko 25%. Godišnja količina dehidratisanog viška mulja je oko 2,000 m³. Ova količina može biti korišćena u poljoprivredi ili odložena na deponiju. Potenicjalno korišćenje tretirane otpadne vode za navodnjavanje u poljoprivredi je u svakom slučaju ograničeno. Odgovarajuće poljoprivredne površine za korišćenje tretirane otpadne vode nisu dostupne u blizini lokacije PPOV. Zbog pomenutih činjenica ilzaz tretirane otpadne vode iz PPOV treba da bude ispušten u morski ispust.

1.3.2

Tivat

1.3.2.1

Tehnički Koncept Sadašnja situacija u Tivtu je da primarni kanalizacioni sistem ne postoji. Sekundarna kanalizaciona mreža pokriva samo male delove grada sa kratkim ispustima (Seljanovo, Kalimanj, Centar) u Tivatski Zaliv. Postojeća mreža se sastoji od gravitacionog cevovoda i jedne pumpne stanice sa potisnim cevovodm u Seljanovu. Regionaln linija interceptora, koja se sastoji od sifona na aerodromu i gravitacionog cevovoda (kroz tunel Banje i Grudi) u ispust Traste, je izgrađena zajedno od strane Opština Tivat i Kotor. Kanalizacioni sistem Kotora do sada nije priključen na ovu liniju interceptora. Buduća kanalizaciona mreža u Tivtu će se sastojati od sledećih delova:

•

Zapadnog dela (primarna kanalizacioni cevovod od Lepetana do Centra Tivta)

•

Istočnog dela (primarna kanalizaciona cevovod od Centra Tivta do nove pumpne stanice Solila)

•

Sistema Luštica (primarna kanalizaciona cevovod od Krašića do nove pumpne stanice Solila)

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora - 23 -

Povezivanja od pumpne stanice Solila do Centralnog Postrojenja za Prečišćavanje Otpadnih Voda u Industrijskoj Zoni Kotora blizu glavnog puta Tivat-Budva

•

Zajedničkog Postrojenja za Prečišćavanje Otpadnih Voda i industrijskoj Zoni Kotora za Tivat i Kotor

•

Potisnog i gravitacionog ceviovoda do postojećeg ispusta Trašte

ZAPADNI DEO

GRADIONICA

RACICA

ZUPA

KALIMANJ

TIVAT CENTER

SELJANOVO

D.LASTVA

LEPETANE

Konstrukcija sistema je prikazana na sledećem dojagramu.

ISTOCNI DEO TIVAT AERODROM

PS 021

PS 020

SV. MARKO/ O. CVIJECA

Fig. 4:

PS Solila

PRZNO

DURASEVICI

RADOVICI

KRASICI

PPOV TIVAT/KOTOR

Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema

Budući kanalizacioni sistem će biti izgrađen u sledećim fazama: Faza I Istočni deo je u fazi pripreme (detaljan projekat, tenderska dokumentacija). Ovaj deo će biti finansiran od strane KfW-a. Pomenuti deo treba da bude privremeno povezan potisnim cevovodom sa postojećim regionalnim cevovodom Kotor-Tivat blizu tunela za otpadne vode “Banje i Grude” . Deonica zapadnog dela između Seljanova i Centra Tivta će takođe biti razvijena u prvoj fazi.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 24 -

Rezultat prve faze je da će veći deo grada Tivta biti povezan sa ispustom Trašte. Faza II U drugoj fazi zapadni deo između Donje Lastave i Seljanova biće dalje razvijen. Zatim će, ceo deo grada Tivta biti priključen do ispusta Taršte. Faza III Sistem Luštica će biti razvijen u trećoj fazi zajedno sa priključenje TIvatskog sistema do PPOV Kotor/Tivat i to potisnim cevovodom. Zbog toga je neophdno prilagođavanje pupmpne stanice Solila i instalacija nove mehaničke i električne opreme. U trećoj fazi kompletni tivatki sistem će biti priključen na novo PPOV za Tivat i Kotor. PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta Budva - Tivat i puta do poluostrva Luštica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna površina omogućava širok spektar procesa za prečišćavanje. PPOV Kotor će imati mehanički i biološki tretman. Ovaj deo postrojenja će biti projektovan tako da podržava faznost kako bi se omogućili niži investicioni troškovi. Ovakvo rešenje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomoću PS Pelužica kroz postojeći i novi potisni cevovod i postojeći kanalizacioni tunel Vrmaci i pumpanje svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna stanica na PPOV će pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod, kroz postojeći kanalizacioni tunel “Banje i Grude” do ispusta Trašte.

1.3.2.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, će biti izvršene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mreža koja će biti produžena u Severnom delu kanalizacionog sistema u Tivtu. Predložene projektne mere su prikazane na narednom crtežu (jarko označeno plavom bojom).

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Fig. 5:

Crna Gora - 25 -

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu

Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom “drugi” će biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 5:

Crna Gora - 26 -

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat Tivat

Mere FS KC

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Napomene

KC T 1

Rehabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Seljanovo)

KC T 2

Izgradnja nove kanalizacione mreže (primarni sistem) Seljanovo - Tivat centar, približno 2,000 m DN 500

714.000

Sekcija Tivat centar do Trašta regionalna linija (Solila) će finansirati KfW u sklopu drugog projekta

KC T 2.1

Rehabilitacija ispusta Trašte

50.000

KC T 2.1

Rehabilitacija postojećeg primarnog sistema i nepredviđenih slučajeva

202.000

Prema inspekciji ispusta iz 2006. godine.Troškovi će biti podeljeni između Kotora i Tivta. Uključujući sifon DN 500 i prespajanje industrijske zone

KC T 3

Vozila delimično

100.000

KC T 4

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi

KC T 5

KC T 6

KC T 6.1

KC T 7 KC T 8

Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Seljanovo, 25 ha, 75 stanovnika/ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) u Gradiosnici i Domidranu Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi Ukupno

Već urađeno iz lokalnih fondova

Uključeno u sumu okvirnih troškova

1.066.000 107.000

Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering

54.000 781.000

Ruralno područje, troškovi približno 1 milion

781.000 78.000

Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering

39.000 2.125.000

0

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 2.3. Hidraulička deonica predloženog novog primarnog sistema je data u Aneksu 2.5.

1.3.3

Kotor

1.3.3.1

Tehnički Koncept Postojeći kanalizacioni sistem u Kotoru pokriva delove opštine Kotor i suštinski se sastoji od sledećih delova:

•

Primarnog sistema od PS Plagente do starog grada Kotor (sifon)

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora - 27 -

Gravitacionog kolektora od starog grada u Kotoru do pumpne stanice Peluđica

•

Kanalizacionog sistema Stari Grad (dugačak) u starom gradu Kotora

•

Regionalne linije od Kotora do lokacije Trašte (kanalizacioni tunel Vrmac, sifon, i kanalizacionog tuenla Banje i Grude)

•

Ispusta Trašte

•

Pumpnih stanica u Plagenti, Starom Gradu, Pelužici, Solila-Industrijskoj zoni

Ne postoji primarni sistem u Dobroti i na poluostrvu Vrmac. Postojeća kanalizaciona mreža u industrijskoj zoni nije u funkciji. Ovaj regionalni cevovod Kotor-Trašte je dimenzionisan za podržavanje svih otpadnih voda iz Kotora i Tivta i transportuje ih do ispusta u Zaliv Trašte. Buduća kanalizaciona mreža u Kotoru se sastoji od sledećih delova:

•

Istočnog dela (primarni kanalizacioni cevovod D. Orahovac-Ljuta-DobrotaKotor i osam pumpnih stanica (PS004, PS005, PS006, PS007, PS008, CS2, PS 011 i PS Plagente)

•

Zapadnog dela (primarni kanalizacioni cevovod Donji Stoliv-Prčanj-Kotor i osam pumpnih stanica (PS012, PS013, PS014, PS015, PS016, PS017, PS018 i PS 019)

•

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (za Kotor i Tivat) u industrijskoj zoni Kotora

•

Regionalnog cevovoda Kotor-Trašte (primarna kanalizaciona linija Pelužica PS do ispusta Trašte)

PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta Budva - Tivat i puta do poluostrva Luštica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna površina omogućava širok spektar procesa za prečišćavanje. PPOV Kotor će imati mehanički i biološki tretman. Ovaj deo postrojenja će biti projektovan tako da podržava faznost kako bi se omogućili niži investicioni troškovi. Ovakvo rešenje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomoću PS Pelužica kroz postojeći i novi potisni cevovod i postojeći kanalizacioni tunel Vrmaci i pumpanje svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna stanica na PPOV će pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod, kroz postojeći kanalizacioni tunel “Banje i Grude” do ispusta Trašte.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 28 -

Konstrukcija sistema je prikazana na sledećem dijagramu.

DONJI STOLIV

PRCANJ 2. FAZA

DOBROTA

D. ORAHOVAC

PS 019 MUO

PPOV TIVAT KOTOR

PS 004

PS 005

PS 006

PS 018

INDUSTRIJSKA ZONA

TIVAT SISTEM

PS 007

CS-2 PS Plagente

PS 008

PRCANJ 1. PHASE

PS 016

PS 015

PS 014

PS 013

PS 012

PS 017

KOTOR (PLAGENTE)

KOTOR (STARI GRAD)

PS Peluzica

PS PPOV

KOTOR (SKALJARI)

ISPUST TRASTE

Fig. 6:

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru

Risan i Perast će u budućnost osnovati nezavisnu servisnu oblast sa odvojenim PPOV. Ovaj budući kanalizacioni sistem će se sastojati od:

•

Zapadnog dela (primarni kanalizacioni sistem u Risnu i nova pumpna stanica PS001)

•

Istočnog dela (primarni kanalizacioni sistem u Perastu i dve nove pumpne stanice PS002 i PS003)

•

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (za Risan i Perast) u južnom predgrađu Risna, uključujući njegov novi ispust u Risanski Zaliv

Konstrukcija sistema je prikazana na sledećem dijagramu. .

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

RISAN

Crna Gora - 29 -

PERAST

PS 001

PS 003 PS 002

PPOV RISAN

ISPUST

Fig. 7:

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu

Budući kanalizacioni sistem Kotora (uključujući Risan i Perast) će biti izveden po sledećim fazama: Faza I Rehabilitacija postojećeg kanalizacionog sistema i pumpnih stanica će biti urađena u prvoj fazi. Dalje, rehabilitacija ispusta Trašte bi trebalo da se obavi istom periodu. Sledeće deonice kanalizacione mreže će biti razvijene u prvoj fazi:

•

Izgradnja prvog dela istočne ekstenzije Kotora – novi kanalizacioni cevovod u Plagenti sa pumpnim stanicama (od CS 2 do PS Plagente), (nije finansirao od strane KfW-a)

•

Izgradnja drugog dela istočne ekstenzije Kotora – novi kanalizacioni cevovod Kamp – Sveti Stasije (uključujući pumpne stanice CS 2, PS 008 i PS 007)

•

Povezivanje postojećeg kanalizacionog sistema u Kotoru sa PS Pelužica

Faza II Sledeće mere će biti izveden u drugoj fazi:

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora - 30 -

Izgradnja prvog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija DN250 i DN300 Prčanj-Kotor (od PS 016)

•

Rekonstrukcija Peluzica (dodatna nova oprema) i izgradnja novog potisnog cevovoda (DN300, 1,250 m)

•

Rekonstrukcija primarnog sistema (DN800, 1,340 m i 1,495 m) do postojećeg ispusta Trašte i rehabilitacija postojeće PS Solila (za povezivanje industrijske zone)

•

Izgradnja drugog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija Donji Stoliv - Prčanj (uključujuči PS012, PS013 i PS016) i povezivanje prvog dela zapadne ekstenzije u Prčnju

•

Izgradnja trećeg dela istočne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija Orahovac - Ljuta (uključujući PS 004, PS 006) i izgradnja drugog dela istočne ekstenzije u Svetom Stasiju

•

Povezivanje nove kanalizacione mreže u Risnu (uključujući pumpnu stanicu PS 01 i potisni cevovod)

•

Izgradnja nove kanalizacione mreže u Perastu (uključujući pumpne stanice PS 02 i PS 03 i potisne cevovode)

•

Izgradnja PPOV u Risnu za Risan i Perast

•

Izgradnja novog ispusta (DN 400, 500 m u Risnu)

Faza III Sledeće mere će biti izvedene u trećoj fazi:

•

Izgradnja PPOV Kotor/Tivat u industrijskoj zoni i priključenje primarnog sistema

•

Izgradnja nove pumpne stanice (na PPOV) sa novim cevovodom (DN800, 2000 m dužine)

•

Izgradnja nove kanalizacione linije Krašići - PS021 na poluostrvu Luštica i instalacija 3 pupmne stanice (PS Solila, PS 020 i PS 021) sa novim cevovodom (DN500, 2,100 m dužine i DN250, 1,200 m dužine) za povezivanje poluostrva Luštice i Tivta na PPOV.

1.3.3.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, će biti izvršene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mreža koja će biti produžena i

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 31 -

rehabilitovana.. Predložene projektne mere su prikazane na narednom crtežu (jarko označeno plavom bojom).

1.3.3.3

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, će biti izvršene kao prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mreža koja će biti i rehabilitovana. Predložene projektne mere su prikazane na narednom crtežu (jarko označeno plavom bojom).

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Fig. 8:

Crna Gora - 32 -

Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru

Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom “drugi” će biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 6:

Crna Gora - 33 -

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor

Mere FS KC

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Napomene

KC K 1

Rehabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Plagente, Stari Grad, Solila-ind. zona)

163.000

Pelužica je već rehabilitovana

KC K 2

Rehabilitacija ispusta Trašte

100.000

Prema inspekciji ispusta iz 2006. godine.Troškovi će biti podeljeni između Kotora i Tivta.

KC K 3.1

Rehabilitacija sifonske regionalne linije line

53.000

KC K 3.2

Rehabilitacija postojećeg primarnog sistema, rehabilitacija tornja na ispustu i prespajanje industrijske zone u Kotoru

270.000

KC K 4.1

834.000

KC K 6.1

Izgradnja delova kotorskog istočnog proširenja -nova kanalizaciona mreža (primarni sistem) Kamp - Sv. Stasije Pripajanje na sifon DN 300 sa pumpnom stanicom i komorom Instalacija novih pumpnih stanica (PS 007 to PS 008) za prvi deo istočnog proširenja, samo stanice za podizanje vode Vozilo za ispiranje (mala verzija)

KC K 6.2

Vozilo sa opremom za TV inspekciju

90.000

KC K 6.3

Merna oprema za CH4, CO2 i H2S, oprema za zaštitu disajnih puteva

3.000

KC K 7

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzor Nepredviđeni slučajevi

KC K 4.2 KC K 5

KC K 8 KC K 9.1

KC K 9.2

KC K 9.3

KC K 9.4

KC K 10.1

KC K 10.2

KC K 11

KC K 12

Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 12), 17 ha, 75 stanovnika/ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zone 13, 15), 35 ha, 75 stanovnika/ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 14), 30 ha, 60 stanovnika/ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Plagente (Zona 16), 33 ha, 75 Cap./ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Skaljari, 20 ha, 150 stanovnika/ha Proširenje kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kamp - Sv. Stasije, 60 ha, 95 stanovnika/ha Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Skaljari (Zona 8), 7 ha prosečno 150 stanovnika/ha Proširenje i rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) Kotor Stari Grad (Zona 11), 9 ha prosečno 75 Cap./ha

176.000 209.000

100.000

1.998.000 200.000 100.000 532.000

1.094.000

825.000

1.031.000

995.000

2.170.000

35.000

113.000

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Measures FS KC

KC K 9.1

KC K 9.2

KC K 9.3

KC K 9.4

KC K 10.1

KC K 10.2

KC K 11

KC K 12

KC K 13

2007-2011

Phase I KfW

Phase I others

Extension of sewer network (secondary 532,000 system) Kotor Plagente (Zone 12), 17 ha, 75 Cap./ha Extension of sewer network (secondary 1,094,000 system) Kotor Plagente (Zone 13, 15), 35 ha, 75 Cap./ha Extension of sewer network (secondary system) Kotor Plagente (Zone 14), 30 ha, 60 Cap./ha Extension of sewer network (secondary 1,031,000 system) Kotor Plagente (Zone 16), 33 ha, 75 Cap./ha Extension of sewer network (secondary system) Kotor Skaljari, 20 ha, 150 Cap./ha Extension of sewer network (secondary system) Kamp - Sv. Stasije, 60 ha, 95 Cap./ha Rehabilitation of existing sewer network 35,000 (secondary system) Kotor Skaljari (Zone 8), 7 ha av. 150 Cap./ha Extension and rehabilitation of existing sewer network (secondary system) Kotor Stari Grad (Zone 11), 9 ha av. 75 Cap./ha Rehabilitation of the galleries (service tunnels) in Kotor Stari Grad (Zone 11)

KC K 14.1

Rehabilitation of existing sewer network (secondary system) Kotor Plagente (Zone 2, 3, 4, 5, 6, 7), 7 ha av. 75 Cap./ha

KC K 15

Design, tender, supervision, investigations and surveys Contingencies

KC K 16

2007-2011

Total

Crna Gora - 34 -

Remarks

825,000

995,000

2,170,000

113,000

100,000

According to existing study "SHORT TERM MISSION TO MONTENEGRO TO ASSESS POSSIBLE INVESTMENT MEASURES IN TIVAT, KOTOR, AND HERCEG NOVI"

120,000

2,805,000 281,000

4,210,000 421,000

140,000

211,000

5,524,000

4,842,000

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 3.3. Hidraulička deonica predloženog novog primarnog sistema je data u Aneksu 3.5.

1.3.4

Budva

1.3.4.1

Tehnički Koncept Sistem Budva se sastoji od sledećih delova:

•

Kanalizacioni sistem Budve koji je povezan sa PPOV Budva

•

Kanalizacioni sistem Petrovac/Buljarice koji je povezan sa PPOV Petrovac

1. Budva

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 35 -

Postojeći, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu Budve i Bečića lociranih duž obale. Zahvaljujući činjenici da ne postoji gotovo nikakav pad u pravcu prostiranja kolektora, crpne stanice Stari Grad, Budva 1, Budva 2, Bečići 2 i Bečići 1 su u funkciji. Kanalizacioni ispust u more izveden je sa početkom na poluostrvu Zavala i krajem južno od ostrva Sveti Nikola. U budućem sistemu postoji centralno PPOV za Budvu.

Svi postojeći

kanalizacioni sistemi moraju biti povezani na novo PPOV. Neophodno je priključenje novih delova - predgrađa kao što su Jaz, Mrčevo Polje i Sveta Petka na PPOV i proširenje postojećeg sistema. Konstrukcija budućeg sistema je data

MILOCER

SVETI STEFAN PS SvetiStefan

PS Jaz

PS Przno

KAMENOVO

PS Becici 1

PS Becici 2

PS Budva 2

PS Budva 1

STARA BUDVA

PS Kamenovo novo

ISPUST BUDVA PS Kamenovo

PS Stari grad

Fig. 9:

PS Milocer

PRZNO

PPOV BUDVA

BUDVA

BECICI

JAZ

PRIJEVOR

MRCEVO POLJE

na narednom dijagramu. Postojeći servisi su označeni jarkom bojom.

Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi

Budući kanalizacioni sistem će biti će biti izveden po sledećim fazama: Faza I Glavne mere u prvoj fazi su:

•

Izgradnja dodatnog paralelnog ispusta između Zavala i Sveti Nikola, s obzirom da kapacitet postojećeg ispusta nije dovoljan

•

Rehabilitacija

postojećih

pumpnih

stanica

(Sveti

Stefan,

Miločer,

Kamenovo, Pržno) i primarnog sistema da bi se izbegli pucanja i prelivi. Faza II

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 36 -

Druga faza se sastoji od sledećih mera:

•

Izgradnja prve faze novog PPOV Budva,

•

Povezivanje kanalizacione mreže na novo PPOV implementacijom sledećih mera: −

Nadogradnja pumpne stanice Budva 2 odgovarajućim potisnim cevovodom za pumpanje otpadne vode na pumpnu stanicu Bečići 2

−

Nadogradnja pumpne stanice Bečići 2 odgovarajućim potisnim cevovodom za pumpanje otpadne vode na buduće PPOV

−

Izgradnja novog gravitacionog cevovoda (uključujući sifon) za povezivanje budućeg PPOV na ispust na poluostrvu Zavala

•

Izgradnja novog gravitacionog cevovoda za povezivanje Rafailovića i okoline sa Bečićima i nadogradnja postojeće PS Bečići 1 odgovarajućim potisnim kolektorom

•

Povezivanje Svetog Stefana na centralnu kanalizacionu mrežu u Rafailovićima nadogradnjom postojećih pumpnih stanica na Svetom Stefanu, Miločeru, Kamenovu i Pržnu potisnim kolektorima i izgradnjom pumpne stanice Novo Kamenovo.

Faza III Mere treće faze su sledeće:

•

Izgradnja druge faze PPOV Budva,

•

Izgradnja novog primarnog kanalizacionog cevovoda za Mrčevo Polje, Jaz i Svetu Petku (gravitacioni kolektor), uključujući pumpnu stanicu Jaz za povezivanje Mrčevog Polja i Jaza sa novim potisnim cevovodm na kanlizacionu mrežu centralnog dela Budve

•

Nadogradnja postojećih pumpnih stanica Stari Grad i Budva 1 potisnim cevovodom

2. Petrovac/Buljarica Postojeći, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu Petrovca lociranih duž obale. Crpna stanica Petrovac i ispust u more izgrađeni su blizu centra Petrovca za ispuštanje otpadnih voda u Jadransko more. Za buduće proširenje kanalizacione mreže, razrađeno je nekoliko mera koje bi omogućile priključenje novih oblasti i izgradnju jednog centralnog PPOV za

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 37 -

Petrovac i Buljarice. Paralelno sa tim mora se razviti sekundarna mreža u nvoim oblastima/okolini.

Struktura budućeg sistema je prikazana na sledećem

dijagramu. Postojeće servisne površine su obeležene jarkom bojom.

PS 002

ISPUST PETROVAC

PS 003

PS 001

PS Petrovac

PS PerazicaDo

PETROVAC

BULJARICA

KALUDJERAC

PERAZICA DO

PPOV PETROVAC BULJARICE

Fig. 10: Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice Budući kanalizacioni sistem će bit izvede po sledećim fazama: Faza I Glavne mere prve faze su:

•

Popravka postojećeg ispusta i

•

Rehabilitacija postojećih pumpnih stanica (Petrovac, Perazića Do) i primarnog sistema u Petrovcu.

Faza II Druga faza se sastoji od sledećih mera:

•

Izgradnja novog PPOV Pterovac blizu Kaluđerca,

•

Povezivanje Petrovca na novo PPOV sledećim merama: −

Izgradnja pumpne stanice Petrovac sa potisnim cevovodom graničnim (okolnim) gravitacionim kolektorom,

i

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

−

Crna Gora - 38 -

Izgradnja PS 001 sa potisnim kolektorom i graničnim (okolnim) gravitacionim kolektorom,

•

Sledeće mere će biti realizovane za ispuštanje tretirane otpadne vode u otvoreno more: −

Gravitacioni kolektor na plažu Buljarice,

−

Novi ispust na novom PPOV da bi se izbeglo kvarenje kvaliteta vode za kupanje.

Faza III Mere treće faze su sledeće:

•

Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Perazića Do,

•

Izgradnja pumpne stanice Perazića Do sa pripadajućim potisom i gravitacionog kolektora za povezivanje Perazića Do sa Petrovecem,

•

Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Buljaricama, uključujući pumpnu stanicu PS 002 za prelaz crossing of a water course and adjacent gravity main,

•

Izgradnja pumpne stanice PS 003 sa odgovarajućim potisom za povezivanje Muljarica sa budućim PPOV.

1.3.4.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže 1. Budva Prva faza budućeg sistema je prikazana sledećem dijagramu. Jarko obojene mere plavom bojom će biti izvedene kao priorotetne investicije. U prvoj fazi nije neophodno proširenje sekundarnog kanalizacionog sistema u Budvi.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 39 -

Fig. 11: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi 2. Petrovac/Buljarica Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, će biti izvršene kao prioritetne investicije. Predložene projektne mere su prikazane na narednom crtežu (jarko označeno plavom bojom).

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 40 -

Fig. 12: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Petrovcu/Buljaricama Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom “drugi” će biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 7:

Lista

Prioritetnih

Mera

za

Kanalizacioni

Crna Gora - 41 -

Sistem

Budva

i

Petrovac/Buljarice

Mere FS KC

KC BU 1

KC BU 2

KC BU 3

Rehabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Sv. Stefan, Miločer, Kamenovo, Przno) Rhabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Petrovac, Perazica Do) Izgradnja novog dodatnog ispusta u Budvi DN 600 pored postojećeg DN 500, zbog nedovoljnog kapaciteta

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

260.000

2.059.000

Popravka postojećeg ispusta (Petrovac)

200.000

KC BU 5

560.000

KC BU 8.2

Rehabilitacija postojećeg primarnog sistema i nepredviđenih slučajeva Izgradnja PPOV Budva Instalacija novih pumpnih stanica (Bečići 2) za pripajanje postojeće primarne mreže na PPOV Budva, uključujući potisnu liniju Pripajanje Budva 2 pumpne stanice na novu Bečići 2 pumpnu stanicu Pripajanje PPOV Budva na ispust (gravitacioni cevovod i sifon) nema dodatnog ispusta DN 600

KC BU 9

Vozila delimično

205.000

KC BU 10

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi

KC BU 7.2 KC BU 8.1

KC BU 11

Ukupno

Pumpne stanice u Budvi su rhabilitovane projektom USAid -a

100.000

KC BU 4

KC BU 6 KC BU 7.1

Napomene

Prema inspekciji ispusta 2006. godine i hidrauličkim proračunima, zahteva se samo ako se PPOV neće graditi u prvoj fazi Prema inspekciji ispusta 2006. godine

8.036.000 1.090.000

28.000 876.000 -2.059.000

3.384.000 339.000

7.971.000 798.000

170.000

399.000

3.893.000

9.168.000

Ako se izgradi PPOV nema potrebe za dodatnim ispustom. Dužina postojećeg ispusta može da se smanji nakon izgradnje PPOV. Na taj način biće povećan kapacitet za buduće potrebe.

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 4.3. Hidraulička deonica predloženog novog primarnog sistema je data u Aneksu 4.5.

1.3.5

Bar

1.3.5.1

Tehnički Koncept Budući decentralizovan kanalizacioni sistem Bara sastoji se od dva dela: Bar i Sutomore.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 42 -

1. Bar Postojeći primarni sistem kanalizacione mreže u Baru sastoji se od kanalizacione cevi u centralnom delu Bara i Šušnju, duž jadranske obale. Zbog činjenice da blizu tome ne postoji nagib u pravcu protoka kanalizacionog kolektora, pumpne stanice PS Luka i PS Glavna rade. Ispust je izgrađen na poluostrvu Volujica za ispuštanje otpadnih voda u Jadransko more. Budući kanalizacioni sistem Bara se sastoji od:

•

Istočnog dela (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar)

•

Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija Šušanj – postojeći kanalizacioni sistem Bara - Luka)

•

Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Baru u industrijskoj zoni Bara sa ispustom na poluostrvu Volujica.

Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.

SUSANJ / P O LJE BAR STARI BAR

MASLINE PS 004

P S G la v n a

PPOV LUKA BAR

DOBRA VODA

PS Luka 2

BAR IN D U S T R IJ S K A ZONA

PS 005

PORT BAR

PS Luka 1

IS P U S T V O L U J IC A

Fig. 13: Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar Budući kanalizacioni sistem će biti izveden u skladu sa narednim fazama: Faza I Za centar Bara nisu potrebne mere za prvu fazu.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 43 -

Faza II U drugoj fazi treba da se rehabilituje postojeća kanalizaciona mreža. Zapadni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Šušanj-Bar) pokriva naselja Novo naselje, Zukotrlica, grad Bar i industrijsku zonu Bara. Ova kanalizaciona linija obuhvata postojeći cevovod i novi primarni kanalizacioni cevovod. U drugoj fazi delovi starih kanalizacionih cevi će biti zamenjeni novim zbog nedovoljnog kapaciteta. U drugoj fazi će biti izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Baru. PPOV Bar je lociran u industrijskoj zoni Bara, blizu glavnog obalskog puta, na ravnoj površini, na oko 10m iznad nivoa mora. Velika površina omogućava širok spektar procesa prečišćavanja. PPOV Bar će imati opremu za mehanički i biološki tretman za uklanjanje ugljenika i njegova izgradnja će biti realizovana u fazama da bi se zadržali niski inicijalni investicioni troškovi. Za transport otpadne vode zapadnog sistema do novog PPOV Bar u drugoj fazi, tri pumpne stanice (PS Luka 1, PS Luka 2 i PS Glavna) treba da budu rekonstruisane ili iznova izgrađene. Tretirana otpadna voda će biti odvedena kroz novi gravitacioni kolektor do pumpne stanice Glavna, odakle će se pumpati kroz novi potisni cevovod do novog ispusta Volujica koji će biti izgrađen u drugoj fazi. Faza III PPOV Bar takođe treba da primi svu otpadnu vodu iz istočnog dela kanalizacionog sistema Bar. U trećoj fazi PPOV Bar, zbog toga, treba da bude prošireno. Istočni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar) pokriva Masline, Dobru Vodu, naselje Dubrava, Marin Ploču i Nisice, i industrijsku zonu Bara. Sistem uključuje primarni kanalizacioni cevovod i dve pumpne stanice (PS004 i PS005) i biće razvijen u trećoj fazi.

2. Sutomore Postojeći sistem u Sutomoru se sastoji od kanalizacionih cevi u centralnom delu Sutomora i duž obale na Brcu. Otpadna voda iz Brca se pumpa uz pomoć

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 44 -

pumpne stanice Botun do sistema Sutomore, odakle se spušta gravitaciono hidro tehničkim tunelom u more, bez ikakvog ispusta. Budući kanalizacioni sistem u Sutomoru će se sastojati od:

•

Istočnog dela (primarna kanalizaciona linija u Sutomoru)

•

Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija Čanj – Sutomore)

•

Postrojenja za Prečišćavanje Otpadnih Voda u Sutomoru sa ispustom u hidro tehničkom tunelu.

CANJ

PS Sutomore

PS Canj

ZAGRADJE

PS Main

PS 003

PPOV SUTOMORE

BRCA

SUTOMORE

SUTOMORE 1

MISICI / DJURMANI

Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.

ISPUST SUTOMORE

Fig. 14: Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore Budući kanalizacioni sistem će biti urađen u skladu sa narednim fazama: Faza I Glavne mere prve faze su:

•

Izgradnja novog ispusta u Sutomoru (1,500 m)

•

Rekonstrukcija pumpne stanice “Botun” u Sutomoru i izgradnja gravitacionog kolektora do novog ispusta u Sutomoru, zbog nedovoljnog kapaciteta

•

Rehabilitacija postojeće pumpne stanice Čanj i ispusta u Čanju

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 45 -

Faza II U drugoj fazi istočni deo sistema će biti razvijen. Sastoji se od dva nova orimrna kanalizaciona cevovoda i pokriva naselja Ratac i Železničko Naselje. Zapadni deo sistema pokriva naselja Zagrade i novu razvijenu turističku oblast u Sutomoru. Novi primarni sistem treba da bude izgrađen u drugoj fazi. Kanalizacioni sistem Sutomora treba da bude proširen u pravcu severa, u drugoj fazi. U drugoj fazi prvi deo PPOV Sutomora će biti izgrađen. U ovom izgrađenom delu PPOV, biće tretirane otpadne vode iz zapadnog, severnog i istočnog dela. Zbog toga, nova pumpna stanica (PS Glavna 2) mora biti izgrađena i PPOV mora biti povezano na ispust u Sutomoru (videti prvu fazu). PPOV Sutomore je locirano blizu postojećeg hidro tehničkog tunela. Faza III U trećoj fazi biće izgrađen sistem Čanj (primarna kanalizaciona linija Čanj Sutomore) koji uključuje naselja Čanj, Mišići, i Haj-Nehaj. Sastoji se od novih kanalizacionih cevovoda i dve pumpne stanice (PS Čanj i PS 003). Zbog toga je u trećoj fazi potrebna izgradnja drugog dela PPOV Sutomore.

1.3.5.2

Idejni Projekat Mera za Poboljšanje Mreže 1. Bar Nisu potrebne mere za centar Bara u prvoj fazi za primarni sistem. Sekundarna mreža u Baru treba da bude rehabilitovana i poboljšana iz ”drugih” fondova.

2. Sutomore Mere prve faze, koja je pomenuta u prethodnom tekstu, su prikazane na narednom dijagramu, jarkom plavom bojom. Ove mere predstavljaju prioritetne investicije.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 46 -

Fig. 15: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i Sutomoru Opis projektnih mera zajedno sa investicionim troškovima je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom “drugi” će biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Tab. 8:

Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore

Mere FS KC

KC BA 1

Rehabilitacija postojećih kanalizacionih pumpnih stanica (Čanj)

KC BA 1.1

KC BA 2

KC BA 3

KC BA 4

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Rehabilitacija pumpnih stanica Topolica i Volujica finansiraće italijanska kompanija Eptisc

Popravka postojećeg ispusta (Čanj)

100.000

rekonstrukcija pumpne stanice (PS Sutomore-Botun) za pripajanje Sutomora na ispust Izgradnja nove kanalizacione mreže (primarni sistem) u Sutomoru (zbog nedovoljnog kapaciteta postojeće mreže) Izgradnja novog ispusta Ø 500 mm, L=1,500 m u Sutomoru

237.000

Prema inspekciji ispusta od strane ViK Bar 2003. i 2006. godine, inspekcuje od strane konsultanta nisu mogle biti izvedene zbog intervencije lokalne policije U fazi II pripajanje na PS Glavna i PPOV Sutomore

Vozilo

KC BA 7

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi

197.000

1.369.000

205.000 2.171.000 217.000

0 0

109.000

0

KC BA 9

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Bar centar, 213 ha prosečno 95 ES/ha

0

KC BA 9

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) u Baru centar i Bjelisi, 213 ha prosečno 95 ES/ha

2.696.000

KC BA 10

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Susanj, 97 ha prosečno 85 PE/ha

1.831.000

KC BA 11

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem)Stari Grad, 43 ha av. ES/ha

323.000

KC BA 12

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem) Čanj, 13 ha prosečno 230 PE/ha

283.000

KC BA 13

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem)Brca, 39 ha prosečno 95 ES/ha

494.000

KC BA 14

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) i poboljšanje servisnih područja (sekundarni sistem)Sutomore, 72 ha prosečno 150 ES/ha

1.254.000

KC BA 15

Proširenje postojeće kanalizacione mreže (sekundarni sistem) in Barskom Polju 10 ha prosečno 50 ES/ha

214.000

KC BA 15

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi

KC BA 16

Napomene

63.000

KC BA 6

KC BA 8

Crna Gora - 47 -

Ukupno

0 0 0 2.497.000

Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering

7.095.000 710.000 Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering 355.000 8.160.000

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 48 -

Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 5.3. Hidraulička deonica predloženog novog primarnog sistema je data u Aneksu 5.5.

1.3.6

Ulcinj

1.3.6.1

Tehničko rešenje Postojeći primarni sistem sastoji se od sledeća četiri podsistema:

•

Podsistem Valdanos sa kolektorom postavljenim paralelno obali, sa ispuštanjem u otvoreno more preko ispusta Valdanos.

•

Podsistem starog greda Ulcinja sa gravitacionim cevima za prenos otpadnih voda do crpne stanice “Pristan”, odakle se otpadne vode prepumpavaju na otvoreno more preko ispusta.

•

Podsistem duž puta Ulcinj – Bar i Ulcinj – Velika plaža sa gravitacionim cevovodom za prenos otpadnih voda do crpne stanice “Porte Milena”, odakle se dalje prepumpava na otvoreno more preko ispusta.

•

Hotel Velika Plaža sa sopstvenom crpnom stanicom i ispustom za odlaganje otpadnih voda u mali kanal Porte Milena.

U budućem sistemu predviđeno je jedno centralno postrojenje za Ulcinj. Svi postojeći kanalizacioni sistemi moraju se priključiti na novo PPOV. Kako bi se i nove oblasti poput Velike Plaže, Valdanosa i Ade Bojane povezale na postrojenje neophodno je proširenje postojećeg sistema. Struktura budućeg sistema prikazana je na dijagramu u nastavku. Bojom su naznačene površine sa postojećom mrežom.

PS Pristan 1

ADA BOJANA

PS 001

PS 002

PS 003

PS 004

PS Velika Plaza

PPOV U LC INJ PS Pristan 2

Crna Gora - 49 -

VELIKA PLAZA

ULCINJ

PS VALDANOS

U LC IN J

PS 005

VALDANOS

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

PS W W TP

ISPUST POR TA M ILEN A

Fig. 16: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Ulcinja Budući kanalizacioni sistem izvodiće se u sledeće tri faze: Faza I Glavne mere koje se preduzimaju u okviru prve faze su:

•

Rehabilitacija postojećih crpnih stanica (Pristan, Valdanos, Velika Plaža i Porte Milena)

Faza II U drugoj fazi su predviđene sledeće mere:

•

Izrada novog ispusta Port Milena kako bi se izbeglo dalje slabljenje kvaliteta vode za kupanje

•

Izgradnja budućeg PPOV lociranog u industrijskoj zoni pored postojeće fabrike soli (Solana “Bajo Sekulic”).

•

Izrada crpne stanice u blizini postrojenja sa pripadajućim potisom i gravitacionim kolektorom u nastavku za prenos otpadnih voda do ispusta Porte Milena.

•

Zamena cevi na postojećem cevovodu duž magistrlnpg puta Ulcinj – Bar i Ulcinj - Velika Plaža.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

•

Crna Gora - 50 -

Mere za povezivanje starog dela grada sa kanalizacionim kolektorom postavljenim na višem terenu, duž magistralnog puta Ulcinj – Bar: −

Izrada crpne stanice Pristan 1 sa pripadajućim potisom,

−

Izrada gravitacionog kolektora u nastavku,

−

Izrada crpne stanice Pristan 2 sa pripadajućim potisom za povezivanje podsistema duž magistralnog puta Ulcinj – Bar na ispust Pristan.

•

Izrada crpne stanice Velika Plaža sa pripadajućim potisom za povezivanje Velike Plaže na centralni kanalizacioni sistem.

Faza III U nastavku su navedene mere predviđene u okviru treće faze:

•

Izrada crpne stanice Valdanos sa pripadajućim potisom za povezivanje Valdanosa i Ulcinja.

•

Povezivanje oblasti Totoši i Bijela Gora gravitacionim kolektorom na kanalizacioni kolektor duž puta Ulcinj – Bar.

•

Izrada kanalizacionih kolektora sa crpnim stanicama PS 001 do PS 005 u okviru razvoja sistema Velika Plaža.

1.3.6.2

Idejno rešenje mera za poboljšanje kanalizacione mreže Pomenute mere prve faze biće izvedene kao prioritetna ulaganja. Opis projektovanih mera prve faze sa odgovarajućim investicionim vrednostima prikazane su u tabeli u nastavku teksta. Pod “ostalim” merama podrazumevaju se one mere koje mogu biti finansirane iz drugih ili dodatnih KfW fondova. Tab. 9:

Lista prioritetnih projektovanih mera za Ulcinjski kanalizacioni sistem

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Mere FS KC

KC UL 1

Rehabilitacija postojećih pumpnih stanica (Pristan, Valdanos, Velika Plaža Hotel and Porte Milena)

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Crna Gora - 51 -

Napomene

332.000 Troškovi prema informaciji od ViK -a

Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke nema oštećenja prema inspekciji ispusta iz 2006. godine Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke Vozilo KC UL 2

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi

KC UL 3

Ukupno

332.000 34.000

Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering

17.000 383.000

0

Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke

Detaljan opis svih predviđenih mera za Ulcinj dat je u Aneksu 6.3.

1.3.7

Cetinje

1.3.7.1

Tehničko rešenje Postojeći primarni sistem u osnovi se sastoji od dva paralelna kanalizaciona kolektora preko kojih se otpadne vode ispuštaju u vrtaču u Donjem Polju. Sekundarni kanalizacioni sistem je delimično razvijen kao kombinovani sistem. Najveći deo kišnice se odvojeno ispušta u, za to predviđenu vrtaču, i u slučajevima velikih voda u dodatnu (sigurnosnu) vrtaču. Budući kanalizacioni sistem Cetinja sastojao bi se od sledećih komponenti:

•

Centralni deo (postojeći kanalizacioni sistem u samom centru Cetinja) i veze sa PPOV.

•

Zapadni deo (primarni sistem za zapadne delove grada)

•

Istočni deo (primarni sistem na obilaznom putu kroz Donji Kraj).

•

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u blizini sigurnosne vrtače (Donje Polje)

Struktura sistema prikazana je na dijagramu u nastavku.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Cetinje severoistocna predgradja Cetinje severoistocna predgradja

Crna Gora - 52 -

Septicka jama za hitne slucajeve

Cetinje PPOV CETINJE mehanicki predtretman

Fig. 17: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Cetinja

Razvoj i izgradnja budućeg kanalizacionog sistema biće sprovedeni u sledeće tri faze: Faza I U okviru prve faze biće izgraćena nova kanalizaciona mreža (primarna) za povezivanje ulice Obilića na postojeći sitem. Faza II Predviđa se rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže u okviru druge faze. Novo PPOV za Cetinje biće izgrađeno u okviru ove faze. Lokacije postrojenja je u dolini Donjeg Polja, u blizini postojeće sigurnnosne vrtače u zapadnom delu grada. Faza III U okviru treće faze predviđa se proširenje postojeće mreže u centru Cetinja izradom novih (primarnih) kolektora u zapadnom delu grada i duž obilaznog puta koji odvaja severo-istočne delove grada.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

1.3.7.2

Crna Gora - 53 -

Idejno rešenje mera za poboljšanje kanalizacione mreže Gore pomenute mere prve faze biće izvedene u okviru prioritetnih investicija. Predložene projektovane mere prikazane su na slici u nastavku (označene su plavom bojom).

Fig. 18: Prva faza izgradnje primarnog kanalizacionog sistema Cetinja Opis projektovanih mera sa odgovarajućim vrednostima investicija prikazan je u tabeli ispod. Pod “ostalim” merama podrazumevaju se one mere koje mogu biti finansirane iz drugih ili dodatnih KfW fondova.

Tab. 10: Lista prioritetnih projektovanih mera za Cetinjski kanalizacioni sistem

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Mere FS KC

KC C 1

KC C 2 KC C 3

KC C 4

KC C 5

KC C 6 KC C 7

Izgradnja novog bajpasa za kišnicu (Obilića ulica do septičke jame za hitne slučajeve) Izgradnja preliminarnog prečišćavanja na PPOV Donje Polje Izgradnja nove kanalizacione mreže (primarni sistem) od septičke jame za otpadnu vodu do PPOV Izgradnja nove kanalizacione mreže (primarni sistem) pripajanje Obilića ulice na postojeću mrežu Vozilo

Projektovanje, tender, nadgledanje, ispitivanja i nadzori Nepredviđeni slučajevi Total

2007-2011

2007-2011

Faza I KfW

Faza I ostali

Crna Gora - 54 -

Napomene

1.507.000 Nova septička jama za kišnicu postoji

275.000 283.000

164.000

Mehanički predtretman će sprečiti zapušavanje septičke jame za hitne slučajeve. Ova septička jama je na većoj udaljenosti od područja sa kućama (park, hotel) od septičke jame za otpadnu vodu Because of the debt capability no preliminary treatment is possible

205.000

369.000 37.000 18.000

2.065.000 207.000 Jedinične cene MP DHV uključuju 7 % za inženjering 103.000

424.000

2.375.000

Detaljan opis svih predviđenih mera za Ulcinj dat je u Aneksu 7.3. Hidraulički proračun za novi primarni sistem u Cetinju prikazan je u Aneksu 7.5.

1.3.8

Koncept sprovođenja Vreme potrebno da se Projekat sprovede procenjeno je na oko 3 godine. U prvoj godini bio bi urađen projekat i sproveden tender projektovanog kanalizacionog sistema. Za izgradnju kanalizacionog sistema bilo bi potrebno oko 2 godine.

1.3.8.1

Konsultantske usluge Nakon odobrenja Studije izvodljivosti od strane Klijenta i agencije za finansiranje, internacionalni konsultanti bili bi pozvani na učešće u tenderu za glavni projekat, podršku tokom tenderskog procesa, nadzor radova i sprovođenja ugovora. Procenjeno je da je vreme potrebno za pripremu glavnog projekta i tenderske dokumentacije oko devet meseci.

1.3.8.2

Radovi na izvođenju Radovi na izvođenju biće na međunarodnom tenderu. Tenderska dokumentacija biće u skladu sa FIDIC-ovom Crvenom Knjigom za kanalizacione sisteme i u skladu sa FIDIC-ovom Žutom Knjigom (ključ u ruke) za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 55 -

Svi radovi na izradi kanalizacionih sistema biće stavljeni u jedan tender koji će biti podeljen na sedam delova, za svaku od opština. Jedan tender u skladu sa FIDICovom Žutom Knjigom biće objavljen za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje će biti izgrađeno u okviru prve faze. Zbog mogućih prekida radova u toku zime, velikih kiša u proleće i smetnja tokom sezone, radovi na izradnji postrojenja će trajati oko 1.5 godina, a izgradnja kanalizacionih sistema oko 2 godine. Kada dođe vreme, a najkasnije do poziva na licitaciju, zemljište za postrojenja i crpne stanice biće obezbeđeno ili na drugi način rešeno.

1.3.9

Koncept upravljanja Za upravljanje kanalizacionim sistemom nije predviđena dodatna obuka. Većina opština već raspolaže sličnim sistemima, što uključuje i crpne stanice. Dodatno, VODACOM će učestvovati i nadgledati opštine u ovom zadatku. Kako uglavnom opštine nemaju iskustva sa upravljanjem postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, biće potrebno da se sprovede program obuke. Obuku će sprovesti izvođač i investitor za PPOV. Odgovarajuće odredbe biće obuhvaćene tenderom. Podrška u upravljanju postrojenjem trajala bi tri meseca. Konsultant će vršiti superviziju ovog elementa ugovora. U zavisnosti od razvijenosti institucija moguće je da VODACOM bude zadužen od strane opština za upravljanje postrojenjima. U svakom slučaju, centar za obuku biće u VODACOM-u gde se obuka osoblja za sva postrojenja može regularno sprovesti.

1.3.10

Vremenski raspored Vremenski raspored prikazan je u sledećoj tabeli.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 56 -

TIME SCHEDULE Year Quarter

1 I

II

2 III IV

I

Appointment Consultant Design and Tender Documents Tender Process Construction Sewer Systems and Pumping Stations Wastewater Treatment Plants Testing and Commissioning

Fig. 19: Vremenski raspored prve faze

II

3 III IV

I

II

4 III IV

I

II

III IV

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

2.

Crna Gora - 57 -

Procena troškova i Finansijska analiza Svrha ovog poglavlja je da se analizira uticaj investicija i operativnih troškova novih kanalizacionih objekata na trenutni tarifni sistem u 7 VIK-ova. Osnovne kalkulacije uključuju investicione troškove, kalkulaciju godišnjih operativnih troškova i prosečne dodatne troškove za nove kanalizacione objekte. Metodologija finansijske analize je bazirana na konstantnim internacionalnim tržišnim cenama primenjenim u vreme izrade projekta tj. Iz Septembra 2006 godine. Pretpostavka je da će ugovor za ceo projekat biti dodeljen međunarodnim nadmetanjem. Kalkulacijom je obuhvaćen period od 28 godina, tri godine za izgradnju prve faze (od 2007 do 2009 godine), i 25 godina nakon završetka I faze. Finansijska ocena prolazi kroz sledeće dve faze:

•

Identifikovanje troškova i količina otpadnih voda za Opštine,

•

Proračun prosečnih inkrementalnih troškova 1 m³ otpadnih voda

•

Novčani tok

Identifikovanje troškova i količina otpadnih voda Jedan od načina za ublažavanje rastućeg zagađenja obalskog dela Crne Gore, poboljšanjenje životne sredine i poboljšanje nivoa infrastrukture je investiranje u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i mrežu. Imajući ovo u vidu, glavni zadatak je identifikacija troškova i količina otpadne vode za sve Opštine. Ukupni troškovi projekta za sve Opštine su predstavljeni prema stavkama (građevinski radovi, oprema i osnivačka ulaganja). Takođe, prikazan je tok godišnjih troškova. Uključeni su nepredviđeni i nespecificirani radovi kao i PDV. Proizvodni troškovi za postojeće objekte su preuzeti iz Bilansa uspeha (2005 godina) za svaki ViK. U ViK-ovima ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte na vodovod i na kanalizaciju je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu projektanta. Dalje, u analizi je primenjen porast troškova održavanja i rada u iznosu od 2% godišnje. Imajući u vidu da su u svim ViK-ovima, osim u ViK Kotor, imovina i troškovi amortizacije potcenjeni, izvršena

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 58 -

je procena stvarnih troškova amortizacije. Ova procena stvarnih troškova amortizacije je za sve ViK-ove obavljena procenom. Naime, u zavisnosti od prečnika, dužine i sadašne cene za postojeću kanalizacionu mrežu, pumpne stanice i ispuste izračunata je ukupna imovina svih ViK-ova. Za proračun troškova amortizacije postojećih kanalizacionih objekata, korišćene su stope od 2% (za kanalizacionu mrežu i ispuste) i 8.3% (pumpne stanice). Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za održavanje, plate, troškove električne energije i troškov hemikalija u iznosu od 2% i transporta i odlaganja u iznosu od 5%. Vek trajanja građevinskih objekata je predviđen na 50 godina, elektromehaničke opreme 12 godina, i za specijalna vozila 10 godina. Ova pretpostavka je korišćena za proračun rezidualne vrednosti. Proračun prosečnih dodatnih diskontovanih troškova po 1 m³ tretirane vode Za sve ViK-ove su računati prosečni dodatni troškovi novih objekata kao i prosečni proizvodni troškovi postoječih objekata primenom diskontnog metoda. Novčani tok Novčani tokovi za sve ViK-ove su bazirani na godišnjim operativnim troškovima, troškovima kapitala (KfW kredit, 2 % kamatna stopa i period otplate 15 godina) i prihodima (prodate količine otpadne vode po predloženim tarifama).

2.1

Herceg Novi

2.1.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebnih tarifa za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata. Ukupne investicije za poboljšanje kanalizacionog sektora za fazu I iznose oko 15 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (20 % u prvoj , 31 % u drugoj godini i

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 59 -

49 % od ukupnih investicija u trećoj godini). Odnos domaće i uvozne komponenete je 80:20. Od ukupnih troškova investicija, 35 % će biti investirano u PPOV, 46 % u kanalizacioni sistem i 20 % u eksproprijaciju zemljišta i za pokriće troškova projektovanja,nadzora i troškova investitora. Tab. 11: Investiciona ulaganja za Herceg Novi, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije. Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % godišnje (troškovi održavanja i rada).

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 60 -

Tab. 12: Operativni troškovi postojećih objekata VIK Herceg Novi

BR

STAVKA

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije

Total u € 1 2 3 4 5 6

Utrošeni materijal, gorivo i energija Plate Troškovi amortizacije * Drugi operativni troškovi Total u € 3 Total u €/m od prodate vode u 2005

Kanalizacija

724,638 976,420 210,301 1,400,645 3,312,004 1.02

65,217 52,779 197,187 126,058 441,242

* Procena stvarnih troškova amortizacije za postojeće objekte u Eur

BR 1 2 3 4

STAVKA Kanalizaciona mreža Pumpne stanice Ispust Total

troškovi procenjena amortizacije vrednost imovine u € €/god 6,643,000 132,860 530,000 44,167 1,008,000 20,160 8,181,000 197,187

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za održavanje, rad, troškove električne energije i troškova hemikalija u iznosu od 2% i transporta i odlaganja u iznosu od 5%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 1. Tab. 13: Rekapitulacija operativnih troškova za nove kanalizacione objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi radne snage Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

87,660 8,053 8,400 75,840 151,592 331,545

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na količinama ukupno prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebamnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 61 -

Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanej cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi do 14.28 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi do 17 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 28.79 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 43.07 Euro centi po m³. U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 62 -

Tab. 14: Kalkulacija prosečnih diskontovanih dodatnih i proizvodnih troškova

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

2.1.2

Crna Gora - 63 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 15: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.80 0.67 0.13 1.66 1.39 0.27 1.04 0.87 0.17

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 72%:28% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 16: Nove tarife tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 1.02 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.14 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.29 €/m³ predlog nove tarife za kanalizaciju 0.43 €/m³ prosečna tarifa za kanalizaciju 0.33 €/m³ domaćinstva 0.69 €/m³ komercijalni potrošači 155% porast tarife za kanalizaciju %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. Stopa naplate bi do 2010 trebala da dostigne 95 %. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita -provizije i interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija). Troškovi amortizacije se mogu koristiti za otplatu. Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija novčanog toka. Tab. 17: Novčani tok

Crna Gora - 64 -

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

2.1.3

Crna Gora - 65 -

Rekapitulacija finansijske analize Ukupne investicije za poboljšanje kanalizacionog sektora za fazu I iznose do 15 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 14.28 Euro centi. Niže je od sadašnje tarife koja iznosi 17 Euro centi po m³. Sadašnje tarife su formirane za pokriće troškova proizvodnje, spornih/neneplaćenih potraživanja i profita. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 28.79 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od troškova postojećih i novih objekata iznose 43.07 Euro centi po m³. Razlika između sadašnje prosečne tarife za kanalizaciju koja je 0.17 Euro/m³ i ukupne prosečne diskontovane proizvodne cene od 0.43 Euro/m³ je 155 %. Prosečan rast tarife od 155 % je neophodan za puno pokriće troškova. Mogući rizici koji mogu finansijski da ugroze projekat su niža stopa naplate od predviđene i dosta visok porast tarife. S druge strane, ako otplate i kamate budu pokrivene iz opštinskog fonda, porast tarife od samo 46% bi omogućio pokriće operativnih troškova postojećih i novih objekata. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima o prosečnim platama za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 400 EUR/mesečno (4.800 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjim tarifama i pomenutoj potrošnji, prosečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 16 EUR mesečno. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 godinu je 4 %. Procena je da će budžet domaćinstva rasti shodno rastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010). Stoga, rast tarfa neophodan za puno pokriće troškova novih investicija će prouzrokovati povećanje opterećenja budžeta domaćinstva računom za vodu i kanalizaciju na 4.32 % u 2010 godini. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 66 -

2.2

VIK Tivat

2.2.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata. Ukupni investicioni troškovi za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 2.1 milion EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 35 % u drugoj godini i 56 % od ukupnih investicija u trećoj godini). Odnos domaće i uvozne komponente je 87:13. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a

9 % za pokriće troškova projek-

tovanja,nadzora i troškova investitora. Tab. 18: Investiciona ulaganja za Tivat, faza I

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje Finalni Izveštaj Draft

Crna Gora - 67 -

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije. Imajući u vidu da projekat proširenja postojeće mreže, koji je u toku (ali nije predmet ove studije), vredi 4.5 miliona EUR i biće gotov 2008 godine, troškovi ovog projekta (radi što realnije kalkulacije tarifa) su uključeni u kalkulaciju operativnih troškova i troškova amortizacije postojećih kanalizacionih objekata. Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada). Tab. 19: Operativni troškovi postojećih objekata VIK Tivat

Br 1 2 3 4 5 6

STAVKA Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije* Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije Total iu € Kanalizacija 225,752 422,216 117,510 176,895 942,373 0.90

15,803 38,383 52,462 12,383 119,031

* Procena stvarnih troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro troškovi procenjena Br STAVKA vrednost imovine amortizacije €/god u€ 1 Kanalizaciona mreža 1,540,000 30,800 2 Pumpna stanica 120,000 10,000 3 Ispust 583,100 11,662 4 Total 2,243,100 52,462 ** Procena operativnih troškova i trošk. amortizacije za nove kanalizacione projekte koji ce biti realizovani od 2008 investicioni troškovi € troškovi amortizacije €/god (2%) operativni troškovi €/god (2%)

4,500,000 90,000 90,000

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za održavanje u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 2. Tab. 20: Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

0 0 0 0 41,950 41,950

€/year €/year €/year €/year €/year €/year

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na količinama ukupno prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom. Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanej cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 20.48 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi 20 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 9.14 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 29.62 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 21: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 69 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.2.2

- 70 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 22: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.78 0.62 0.16 1.39 1.07 0.32 0.93 0.73 0.20

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 75%:25% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 23: Nove tarife troškovi prozvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 0.90 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.20 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.09 €/m³ predlog za nove kanalizacione tarife 0.30 €/m³ prosečne kanalizacione tarife 0.24 €/m³ domaćinstva 0.47 €/m³ komercijalni potrošači 48% rast tarife za kanalizaciju %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. ViK Tivat nema probleme sa naplatom. Naime, postignuta stopa naplate u 2006 je 99%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita – provizije i interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka. Tab. 24: Novčani tok

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 71 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.2.3

- 72 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznose 2.1 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.20 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.09 Euro/m³. Razlika između sadašnje prosečne tarife za kanalizaciju u iznosu od 0.20 Euro/m³ i ukupne diskontovane prosečne proizvodne cene u iznosu od 0.30 Euro/m³ je 48 %. Prosečno povećanje tarife od 48 % je neophodno za puno pokriće troškova. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 400 EUR/mesečno (4.800 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 15.61 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 3.9 %. Procena je da će budžet domaćinstva porasti srazmerno rastu porastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Stoga, porast tarife neophodan za pokriće ukupnih troškova novih investicija neće izazvati povećanje opterećenja budžeta domaćinstva računom za vodu i kanalizaciju jer je veći porast prosečnog porodičnog prihoda. Prema tome, u 2010, opterećenje budžeta računom za kanalizaciju će biti 3.7 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

2.3

Kotor

2.3.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 73 -

Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 5.5 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 37 % u drugoj godini i 54 % od ukupnih troškova investicija u trećoj godini). Odnos domaće i uvozne komponente je 85:15. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokriće troškova dizajna. Tab. 25: Investiciona ulaganja za Kotor, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Iako je izvršena revalorizacija imovine ViK Kotor, za alokaciju ukupnih troškova amortizacije na sektor kanalizacije, stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni troškovi amortizacije. D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 74 -

Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada). Tab. 26: Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Kotor

Br

STAVKA

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije

Total u € 1 2 3 4 5 6

Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Kanalizacija

541,661 519,449 627,048 631,317 2,319,475 1.95

108,332 53,125 224,053 126,263 511,774

Procena troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro troškovi procena amortizacije Br STAVKA vrednosti €/god imovine u € 1 Kanalizaciona mreža 6,952,000 139,040 2 Pumpne stanice 424,000 35,333 3 Ispust 2,484,000 49,680 4 Total 9,860,000 224,053

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za održavanje i troškove električne energije u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 3. Tab. 27: Rekapitulacija operativnih troškova novih objekata Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

1,569 0 0 0 106,940 108,508

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na količinama ukupno prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 količine potrošnja vode biti jednake prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 75 -

sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom. Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanej cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 27.01 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi 33 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 17.05 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose do 44.06 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 28: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 76 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.3.2

- 77 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 29: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.98 0.75 0.22 1.87 1.44 0.43 1.42 1.10 0.33

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 50%:50% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 30: Nove tarife tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanaliazcije 1.95 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.27 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.17 €/m³ predlog novih tarifa za kanalizaciju prosečna tarifa za kanalizaciju 0.44 €/m³ domaćinstva 0.30 €/m³ komercijalni potrošači 0.58 €/m³ porast tarife za kanalizaciju % 35%

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. U 2010 stopa naplate bi trebala da dostigne nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita – provizije I interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka. Tab. 31: Novčani tok

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 78 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.3.3

- 79 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznose 5.5 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.27 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.17 Euro/m³. Razlika između sadašnje prosečne tarife za kanalizaciju u iznosu od 0.33 Euro/m³ i ukupne diskontovane prosečne proizvodne cene u iznosu od 0.44 Euro/m³ je 35 %. Prosečno povećanje tarife od 35 % je neophodno za puno pokriće troškova. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 400 EUR/mesečno (4.800 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 19.50 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 4.88 %. Procena je da će budžet domaćinstva porasti srazmerno rastu porastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Stoga, porast tarife neophodan za pokriće ukupnih troškova novih investicija neće izazvati povećanje opterećenja budžeta domaćinstva računom za vodu i kanalizaciju jer je veći porast prosečnog porodičnog prihoda. Prema tome, u 2010, opterećenje budžeta računom za kanalizaciju će biti 4.54 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

2.4

Budva

2.4.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 80 -

Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 3.9 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 34 % u drugoj godini i 57 % od ukupnih troškova investicija u trećoj godini). Odnos domaće I uvozne komponente je 78:22. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokriće troškova dizajna. Tab. 32: Investiciona ulaganja Budva, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 81 -

Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada). Tab. 33: Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Budva

Br

STAVKA

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije

Total u € 1 2 3 4 5 6

Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije* Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Kanalizacija

909,905 1,175,787 293,450 885,140 3,264,282 1.19

72,792 76,849 208,047 70,811 428,499

* Procena realnih troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro

Br 1 2 3 4

STAVKA kanalizaciona mreža Pumpne stanice Ispusti Total

troškovi procenjena amortizacije vrednost €/god imovine u € 3,380,000 67,600 965,000 80,417 3,001,500 60,030 7,346,500 208,047

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za održavanje u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 4. Tab. 34: Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

0 0 0 0 77,538 77,538

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na količinama ukupno prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su iprocenjene interpolacijom.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 82 -

Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanej cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 15.85 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi 18 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 8.92 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 24.77 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 35: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 83 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.4.2

- 84 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 36: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.88 0.76 0.12 1.61 1.36 0.25 1.23 1.05 0.18

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 52%:48% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 37: Nove tarife tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 1.19 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk stopa 3 %) 0.16 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk stopa 3 %) 0.09 €/m³ nova tarifa za kanal. 0.25 €/m³ pros. kanalizaciona tarifa 0.16 €/m³ domaćinstva 0.34 €/m³ komercijalni potrošači 36% porast tarife za kanal. u %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. U 2010 stopa naplate bi trebala da dostigne nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita-provizije I interkalarne kamate 1 % od investicija). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka. Tab. 38: Cash – flow

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 85 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.4.3

- 86 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznose 3.9 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.16 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.09 Euro/m³. Razlika između sadašnje prosečne tarife za kanalizaciju u iznosu 0.18 Euro/m³ i ukupne diskontovane prosečne proizvodne cene u iznosu od 0.25 Euro/m³ je 36 %. Prosečno povećanje tarife od 36 % je neophodno za puno pokriće troškova. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 500 EUR/mesečno (6.000 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 17.61 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 3.52 %. Procena je da će budžet domaćinstva porasti srazmerno rastu porastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Stoga, porast tarife neophodan za pokriće ukupnih troškova novih investicija neće izazvati povećanje opterećenja budžeta domaćinstva računom za vodu i kanalizaciju jer je veći porast prosečnog porodičnog prihoda. Prema tome, u 2010, opterećenje budžeta računom za kanalizaciju će biti 3.19 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

2.5

Bar

2.5.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 87 -

Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 2.5 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 33 % u drugoj godini i 58 % od ukupnih troškova investicija u trećoj godini). Odnos domaće i uvozne komponente je 74:26. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokriće troškova dizajna. Tab. 39: Investiciona ulaganja za Bar, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 88 -

Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada). Tab. 40: Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Bar

Br 1 2 3 4 5 6

STAVKA Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije* Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije Total u € Kanalizacija 185,434 839,132 79,754 951,082 2,055,402 0.76

61,193 32,524 315,358 313,857 722,932

* Procena realnih troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro

Br 1 2 3 4

STAVKA Kanalizaciona mreža Pumpne stanice Ispusti Total

Troškovi procenjena amortizacije vrednost €/god imovine u € 12,273,000 245,460 630,000 52,500 869,880 17,398 13,772,880 315,358

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta troškova za održavanje u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 5. Tab. 41: Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

0 0 0 0 52,058 52,058

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na ukupnim količinama prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 89 -

Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanje cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 21.43 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi 26 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 4.71 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 26.14 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 42: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 90 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.5.2

- 91 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 43: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.69 0.47 0.22 1.40 0.95 0.45 0.80 0.55 0.26

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 84%:16% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 44: Nove tarife Tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 0.76 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk. stopa 3 0.21 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.05 €/m³ predlog nove kanal. tarife 0.26 €/m³ prosečna tarifa za kanal. 0.22 €/m³ domaćinstva 0.46 €/m³ komercijalni potrošači 2% porast tarife za kanal. %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. U 2010 stopa naplate bi trebala da dostigne nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita 1 % od investicija i anuiteta). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka. Tab. 45: Novčani tok

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 92 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.5.3

- 93 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznose 2.5 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.21 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.05 Euro/m³. Razlika između sadašnje prosečne tarife za kanalizaciju u iznosu od 0.257 Euro/m³ i ukupne diskontovane prosečne proizvodne cene u iznosu od 0.261 Euro/m³ je 2 %. Prosečno povećanje tarife od 2 % je neophodno za puno pokriće troškova. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 350 EUR/mesečno (4.200 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 13.85 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 3.96 %. Procena je da će budžet domaćinstva porasti srazmerno rastu porastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Stoga, porast tarife neophodan za pokriće ukupnih troškova novih investicija neće izazvati povećanje opterećenja budžeta domaćinstva računom za vodu i kanalizaciju jer je veći porast prosečnog porodičnog prihoda. Prema tome, u 2010, opterećenje budžeta računom za kanalizaciju će biti 3.43 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

2.6

Ulcinj

2.6.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 94 -

Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 0.3 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 36 % u drugoj godini i 55 % od ukupnih troškova investicija u trećoj godini). Odnos domače i uvozne komponente je 13:87. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokriće troškova dizajna. Tab. 46: Investiciona ulaganja za Ulcinj, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije. D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 95 -

Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada). Tab. 47: Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Ulcinj

Br 1 2 3 4 5 6

STAVKA Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije* Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Bilans uspeha (2005) troškovi i alikvotni deo kanalizacije Total u € Kanalizacija 517,092 882,532 207,715 261,939 1,869,278 1.073

36,196 70,201 139,430 18,336 264,164

* Procena realnih troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro

Br 1 2 3 4

STAVKA kanalizaciona mreža Pumpne stanice Ispusti Total

troškovi procenjena amortizacije vrednost €/god imovine u € 635,000 12,700 900,000 75,000 2,586,500 51,730 4,121,500 139,430

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za troškove održavanja u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 6. Tab. 48: Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

0 0 0 0 6,980 6,980

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na ukupnim količinama prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 96 -

potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom. Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanje cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 10.01 Euro centi. Niža je od sadašnje tarife koja iznosi 28 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 1.09 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 11.2 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 49: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 97 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.6.2

- 98 -

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novčanog toka Tab. 50: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda

0.48 0.37 0.11 1.61 1.13 0.48 1.00 0.72

kanalizacija

0.28 €/m³

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 54%:46% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 51: Nove tarife tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 1.07 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće objekte kanalizacije (disk. stopa 3%) 0.10 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove objekte kanalizacije (disk. stopa 3%) 0.01 €/m³ predlog nove tarife za kanalizaciju 0.28 €/m³ prosečna tarifa za kanalizaciju 0.11 €/m³ domaćinstva 0.48 €/m³ komercijalni potrošači 0% porast kanal. tarife u %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. U 2010 stopa naplate bi trebala da dostigne nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita 1 % od investicija i anuiteta). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost. D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka. Tab. 52: Novčani tok

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 99 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.6.3

- 100 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznose 0.3 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.10 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.01 Euro/m³. Sadašnja prosečna tarifa za kanalizaciju u iznosu od 0.28 Euro/m³ je dovoljno visoka za pokriće postojećih troškova i troškova novog projekta. Povećanje tarife nije potrebno. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 300 EUR/mesečno (3.600 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 9.60 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 3.20 %. Procena je da će budžet domaćinstva porasti srazmerno rastu porastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Prema tome, u 2010, opterećenje budžeta računom za kanalizaciju će biti 2.76 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu

2.7

Cetinje

2.7.1

Procena investicija i operativnih troškova/Kalkulacija dinamičke proizvodne cene Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim troškovima i troškovima održavanja postojećeg sistema i na investicijama i operativnim troškovima novih kanalizacionih objekata. Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje kanalizacionog sektora planirani za fazu I iznose 0.4 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 16 % u drugoj godini i 75 % od ukupnih troškova investicija u trećoj godini). Odnos domaće i uvozne komponente je 48:52. Od ukupnih investicionih ulaganja,

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 101 -

91 % će biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokriće troškova dizajna. Tab. 53: Investiciona ulaganja za Cetinje, faza I

U ViK-u ne postoji odvojena evidencija troškova vodovoda i troškova kanalizacije; stoga alokacija operativnih troškova za postojeće objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni troškovi amortizacije su procenjeni prema prečniku, dužini i sadašnjim jediničnim cenama kanalizacione mreže, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojeći operativni troškova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih troškova na kanalizacioni sektor i procenjeni realni troškovi amortizacije. Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojećih operativnih troškova u iznosu od 2 % (troškovi održavanja i rada).

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 102 -

Tab. 54: Operativni troškovi za postojeće objekte VIK Cetinje

Br 1 2 3 4 5 6

STAVKA Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije Drugi operativni troškovi Total u € Total u € po prodatoj vodi u 2006

Bilans uspeha (2005)troškovi i alikvotni deo kanalizacije Total u € Kanalizacija 19,567 124,632 142,712 1,017,656 1,304,567 1.80

1,957 3,895 145,560 20,353 171,765

* Ocena realnih troškova amortizacije za postojeće kanalizacione objekte u Euro

Br 1 2 3 4

STAVKA kanalizaciona mreža Pumpne stanice Ispusti Total

Troškovi Procenjena amortizacije vrednost €/god imovine u € 3,528,000 70,560 900,000 75,000 0 0 4,428,000 145,560

Proračuni operativnih troškova za nove objekte su bazirani na količinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godišnjim stopama rasta za troškove održavanja u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih troškova, dok je detaljna kalkulacija operativnih troškova prikazana u Aneksu br. 7. Tab. 55: Rekapitulacija operativnih troškova za nove objekte Troškovi električne energije Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi rada Troškovi održavanja Ukupni operativni troškovi za nove objekte

0 0 0 0 14,198 14,198

€/god €/god €/god €/god €/god €/god

Količine vode korišćene za proračun operativnih troškova, dodatnih troškova, ukupnih proizvodnih troškova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate količine otpadnih voda su bazirane na ukupnim količinama prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, količine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim količinama vode. Pretpostavka je da će do 2031 potrošnja vode biti jednaka prodatim količinama vode, tj. da će biti izmerene sve količine vode. Količine između 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 103 -

Novčani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosečnih dodatnih diskontovanih troškova i za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene postojećih kanalizacionih objekata. Novčani tok se sastoji od troškova projekta (troškovi izgradnje, troškovi održavanja i zamena), troškova postojećih objekata i prodatih količina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korišćen za kalkulaciju prosečne diskontovane proizvodne cene (novi i postojeći objekti). Kalkulacija je izvršena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %. Prosečna diskontovana proizvodna cena će predstavljati parameter za određivanje cene usluge, koja će omogućiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit čija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi. Prosečna diskontovana proizvodna cena postojećih objekata iznosi 22.34 Euro centi. Niže je od sadašnje tarife koja iznosi 27.90 Euro centi po m³. Prosečni diskontovani dodatni troškovi novih kanalizacionih objekata iznose 5.72 Euro centi po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi sastavljeni od postojećih i novih objekata iznose 28.06 Euro centi po m³. U sledećoj tabeli je prikazana kalkulacija prosečnih dodatnih troškova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Tab. 56: Kalkulacija prosečnih dodatnih i proizvodnih troškova

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 104 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.7.2

- 105 -

Predlog tarifnog sistema i Novčani tok Tab. 57: Postojeće tarife postojeća tarifa domaćinstva voda kanalizacija kom. potrošači voda kanalizacija prosečno voda kanalizacija

0.83 0.64 0.19 3.39 2.61 0.78 1.21 0.94 0.279

€/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³ €/m³

Kalkulacija prosečne tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domaćinstvakomercijalni potrošači 85%:15% preuzetom iz Bilansa uspeha. U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife: Tab. 58: Nove tarife tekući nominalni troškovi proizvodnje za postojeće objekte vodovoda i kanalizacije 1.80 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za postojeće kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.22 €/m³ prosečni diskontovani troškovi proizvodnje za nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %) 0.06 €/m³ predlog nove kanalizacione tarife 0.281 €/m³ Prosečna tarifa za kanalizaciju 0.19 €/m³ domaćinstva 0.79 €/m³ komercijalni potrošači 1% porast kanal. tarifa u %

Novčani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do 2020. Novčani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim količinama vode i predloženim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokriće troškova. U 2016 stopa naplate bi trebala da dostigne nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim troškovima (uključujući godišnji rast) i troškovima kapitala (naknade kredita 1 % od investicija i anuiteta). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, može se očekivati zadovoljavajuća solventnost.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novčanog toka.

Tab. 59: Novčani tok

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

- 106 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

2.7.3

- 107 -

Rekapitulacija Finansijske analize Ukupna investiciona ulaganja za poboljšanje postojećeg kanalizacionog sistema u fazi I iznosi 0.4 miliona EUR. Prosečna diskontovana proizvodna cena za postojeće kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.22 Euro/m³. Prosečni dodatni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.06 Euro/m³. Razlika između sadašnje tarife za kanalizaciju koja iznosi 0.279 Euro/m³ i ukupne diskontovane prosečne prizvodne cene koja iznosi 0.281 Euro/m³ je 1 %. U slučaju stalnog povećavanja efikasnosti naplate do 95% u 2016 godini, porast prosečne tarife u iznosu od 1 % je dovoljan za pokriće punih troškova.. Imajući u vidu volju domaćinstava za plaćanjem i procenjene trendove prosečnih plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrđena je izvodljivost ovog projekta. Naime, bazirano na statističkim podacima prosečnih plata za 2005 godinu, prosečni budžet domaćinstva je procenjen na 200 EUR/mesečno (2.400 EUR/godišnje). Prosečna potrošnja vode po domaćinstvu je 20 m³ mesečno. Prema sadašnjoj tarifi i pomenutoj potrošnji, prosečan mesečni račun za vodu i kanalizaciju iznosi 16.60 EUR. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005 je 8.3 %. Ovo opterećenje je previsoko. Efikasnost naplate nije viša od 20 %. Procenjeno je da će budžet domaćinstava rasti postepeno najmanje 3 %. Vlada je obećala poboljšanje ekonomske situacije na Cetinju. Stoga, sa porastom tarife od 1 % račun za kanalizaciju će u 2010 godini opteretiti budžet domaćinstva za 7.17 %. Ostvarenje projekta će povećati standard stanovništva, kvalitet turizma i poboljšaće životnu sredinu.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

3.

Institutional Analysis and Design

3.1

Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji

3.1.1

Institucionalna Analiza

- 108 -

Ovaj izveštaj je rezultat detaljne analize postojećeg institucionalnog okvira u Crnoj Gori, kao i podataka prikupljenih tokom sastanaka i razgovora sa predstavnicima relevantih institucija po pitanju kanalizacionog sistema primorja. Osnova za institucionalnu analizu bili su razgovori u javnim preduzećima i Vodacom-u. Dalje, dve studije iz 2005. godine koje su pripremljene za KfW su takodje uzete u obzir. Prvu studiju “Među-opštinsko preduzeće za vodosnabdevanje i kanalizaciju crnogorskog primorja” radio je MACS – Management & Consulting Services. Drugu studiju su zajednički izradili Beller Consult i Energoprojekt – Hidroinzenjering i njen naslov je “Master plan vodosnabdevanja za primorsku regiju Crne Gore i Cetinje”. Prva studija se bavila sektorom voda i otpadnih voda, a fokus druge je bio samo na pitkim vodama. Ipak, ova studija nije samo sumar navedenih. Osnovne razlike su:

•

Osnivanje Zajedničkog uslužnog i koordinacionog društva za vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda za Crnogorsko primorje i opštinu Cetinje ili Vodacom-a u 2005-oj godini i analiza njenog institucionalnog uticaja

•

Fokus ove studije su otpadne vode i kanalizacioni sistemi

•

Ažuriranje prethodnih rezultata, uz razvoj u protekloj godini, su dodatno razmatrani.

• 3.1.1.1

Rezulti i zaključci su potkrepljeni istražnim radovima.

Zakonski Okvir Ključni zakoni koji definišu pravni i administrativni okvir u oblasti vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda u Crnoj Gori su:

•

Zakon o vodama (Službeni list Republike Crne Gore, broj 16/95).

•

Zakon o upravljanju otpadom (Službeni list Republike Crne Gore, broj 80/05)

•

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni list Republike Crne Gore, broj 80/05)

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

•

- 109 -

Zakon o vodosnabdevanju i odvođenju otpadnih voda I deponovanju čvrstog otpada sa područja opština: Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Bar, Ulcinj i Cetinje (Službeni list Republike Crne Gore, broj 46/91)

•

Zakon o lokalnoj samopupravi, (Službeni list Republike Crne Gore, broj 42, 16.07.2006.)

•

Zakon o komunalnim aktivnostima (Službeni list Republike Crne Gore, broj 12/95)

•

Zakon o javnim preduzećima, (Službeni list Republike Crne Gore, broj 6, od 19.02.1991.)

•

Zakon o finansiranju lokalne samouprave, (Službeni list Republike Crne Gore, broj 42, od 16.07.2003.)

Pravna regulativa koja uređuje ovu oblast, još nije u potpunosti zaokružena i mnogi zakoni su jos uvek dostupni samo u draft ili preliminarnoj verziji, i cekaju usvajanje u parlamentu (npr. trenutno je u toku priprema nacrta Zakona o komunalnim aktivnostima, i u toku je prikupljanje predloga). I pored nedorečenosti, potrebno je istaći da je moguća implementacija Studije opravdanostii, u okviru postojećeg pravnog okvira. Vlada ima interesa da unapredi sistem za odlaganje otpadnih voda primorskog regiona Crne Gore i postoje pokazatelji da se ubrzano radi na tim poslovima. 3.1.1.2

Socio-Politički Okvir Proces Tranzicije U skorijoj istoriji Crna Gora je bila sastavni deo SFRJ do 1992. godine, a nakon toga od 2003. godine u uniji Zajedica Srbije i Crne Gore. Crna Gora je postala suverena država, nakon što su se građani Crne Gore izjasnili za odvajanje od Srbije u okviru republičkih granica, 03.06.2006. godine,. Imajući u vidu da je Crna Gora postala suverena država, nije se javio nikakav pravni vakum. Sa druge strane, neophodno je istaći da je politička situacija u Crnoj Gori tipična za zemlje u tranziciji, što može biti jedan od rizika za implementaciju projekta.

Administrativna Decentralizacija

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 110 -

Raspodela nadležnosti između republičkog i opštinskog nivoa se smatra institucionalnim okvirom. Ključni element za bolje razumevanje institucionalnog okvira u Crnoj Gori je proces decentralizacije. Glavna razlika između republičkog i opštinskog nivoa jeste da opštinski ima lokalnu kontrolu nad lokalnim javnim preduzećem. Glavni zakoni o vodama i kanalizacionim sistemima definišu da je republički nivo odgovoran da sačini opšte planove, dok je opštinski nivo odgovoran da napravi lokalne planove koji moraju biti koherentan sa opštim, republičkim planom (npr. Zakon o upravljanu otpadom, član 16-17.) 3.1.1.3

Organizacioni Okvir Organizacije koje će biti uključene u implementaciju Studije opravdanosti su:

•

Vlada (sa resornim ministarstvima kao što su: Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo finansija)

•

Opštine

•

Javna preduzeća (“Vodovod i kanalizacija” u daljem tekstu VIK)

•

Vodacom

Najvažniji operateri za regionalno odlaganje otpadnih voda su sedam opštinskih javnih preduzeća, uz nadzor konsalting kompanije Vodacom (koje je osnovala većina primorskih opština). 3.1.1.4

Ministerial Level Predsednik Crne Gore je Filip Vujanović. On je izabran direktnim glasanjem na petogodišnji mandat. Premijer je Željko Šturanović. Nakon poslednjih izbora septembra 2006. godine on je predložen od strane Predsednika i prihvaćen od strane Vlade oktobra 2006. godine. Crnogorski ministarski savet se sastoji od nekoliko ministarstava. Pre izbora 2006. godine problem kanalizacionih sistema je bio u nadležnosti nekoliko ministarstava, među kojima su:

•

Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

•

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

•

Ministarstva zdravlja

•

Ministarstvo finansija

- 111 -

Buduće odgovornosti sektora otpadnih voda su još uvek u toku pripreme. Očekuje se da postojeće odgovornosti Ministarstva zaštite životne sredine i uređenja prostora biti podeljene na dva ministrarstva. Deo koji se odnosi na uređenje prostora će biti integrisano u Ministarstvo ekonomije, a sektor koji se odnosi na zaštitu životne sredine će biti integrisan u Ministarstvo turizma zajedno sa komunalnim uslugama. Ipak, finalna odluka još uvek nije doneta. 3.1.1.5

Opštine Status opština se razvijao tokom procesa decentralizacije opštinske administracije. Vlast je dugo bila centralizovana, i opštine su bile izvršne jedinice centralne moći. U toku tranzicije u Crnoj Gori je promenjena pozicija lokalne samouprave. Njihove nadležnosti su definisane Zakonom o lokalnoj samoupravi (1996.), na osnovu koga su opštine postale legalni entiteti sa širim nadležnostima “sa pravom da, u granicama utvrđenim zakonom, uredjuju i upravljaju određenim javnim i drugim poslovima, na osnovu sopstvene odgovornosti, i u interesu lokalnog stanovništva.” (Član 1). Još jedan zakon relevantan za opštinsku upravu je Zakon o finansiranju lokalne samouprave. On definiše budžet, kapacitet zaduženja, izvore prihoda i procedure izveštavanja. Svaka opština treba da priprema Godišnji izveštaj o opštinskom budžetu, sa svim troškovima i prihodima. Izvori prihoda su definisani zakonom (opštinske takse, turističke, administrativne i komunalne naknade). Opštinski budžet će biti predložen republičkoj vladi u novembru tekuće godine za narednu godinu. On će takođe uključiti četvorogodišnji plan prihoda i rashoda. Kvartalni pregled prihoda i rashoda se prezentuje Minstarstvu finansija u roku od 30 dana nakon završetka kvartala. Skupština opštine mora krajem godine da usvoji Izveštaj o finalnom budžetu, koji se sastoji od bilansa uspeha, račun dohodka, izveštaja o kapitalnim troškovima i finansiranju, protoku novca, budžetu, izveštaja o primljenim domaćim i stranim donacijama i kreditima, izveštaja o otplati kredita i izveštaja nezavisnog revizora.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 112 -

Opština je odgovorna da pruži uslove za rad i razvoj javnih preduzeća, uz brigu o registrovanju

sistama

za

vodosnabdevanje

i

odlaganje

otpadnih

voda,

korisnicima i zagađivačima. Zakon o komunalnim aktivnostima ovlašćuje opštine da formiraju javna preduzeća za pružanje adekvatnih komunalnih usluga stanovništvu. Opštine treba da obezbede tehničke, finansijske i druge uslove koji su neophodni za pružanje komunalnih usluga. One su nadležne za kontrolu i kvalitet rada javnih preduzeća (Član 10). Odlučuju o tarifama, postavljaju direktore javnih preduzeća i nadgledaju poslovanje. Činovnici opština su gradonačelnik (izvršna moć) i skupština opštine (koja se sastoji od predstavnika građana). Na osnovu toga su opštine nadležne za rad javnih preuzeća.. 3.1.1.6

ViK – Javno Preduzeće “VODOVOD I KANALIZACIJA” Do 1990. usluge vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda bile su, zajedno sa drugim opštinskim uslugama, pod nadleštvom Sekora za komunalne poslove. Tokom procesa fomiranja institucija, strategija sektora bazirala se na ideji o optimizaciji

institucionalnih

i

organizacionih

modela

vodosnabdevanja

u

primorskoj regiji. Opštine su osnovale VIK-ove radi obezbeđivanja usluga vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda. Šest od sedam VIK-ova je formirano na osnovu Odluka o organizaciji javnih preduzeća za vodosnabdevanje i otpadne vode koje su donele nadležna Gradska veća, a na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o komunalnim aktivnostima. Izuzetak je VIK Ulcinj, osnovan kao preduzeće sa multi-namenskom odgovornošću za pokrivanje svih komunalnih usluga. Gradska veća su takođe odgovorna za usvajanje Statuta VIK-ova. Statuti ViK-ova definišu potrebe javnih servisa. Njihova nadležnost je upravljanje i održavanje infrastrukture za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda. Opštine su osnivači, ali takođe i vlasnici osnovnih sredstava VIK-ova, tako da se amortizacija infrastrukture za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda ne nalazi u njihovim godišnjim izveštajima. Javnim preduzećima upravljaju izvršni direktor i Upravni odbor koji se sastoji od tri člana koja imenuje osnivač (opština) i dva koja postavlja VIK. Upravni odbor je odgovoran za postavljanje uprave (uz odobrenje opštinske skupštine), razvoj

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 113 -

VIK-a i održavanje sistema za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda, kao i određivanje tarifa. Imajući u vidu odnos između VIK-ova i opštinske uprave, može se zaključiti da je izbor članova uprave VIK-ova veoma često politička odluka. Neophodno je istaći da bi VIK-ovi morali biti više komercijalno, nego politički usmereni. VIK-ovi su interno organizovani u sektore i odeljenja, sa razlikom između administrativnih i tehničkih aktivnosti. VIK-ovi su finansijski i legalno nezavisni entiteti i trebalo bi da samostalno pokrivaju toškove. VIK-ovi su zamišljeni kao koncesionari opština koje su vlasnici osnovnih sredstava, iako VIK-ovi ne plaćaju koncesionarsku naknadu i ne postoji koncesionarski ugovor. 3.1.1.7

VODACOM Restruktuiranje sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju je u fokusu Nemačke Finansijske saradnje od 2000. godine. Nemačka strana je smatrala da Vlada treba da ima detaljne izveštaje o aktivnostima i radu VIK-ova i njihov uslov je bio da se formira institucionalna organizacija koja bi brinula o realizaciji kredita. Njihova glavna briga je bila kontrola nad realizacijom kredita VIK-ova. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja formiran je VODACOM. Kako bi se izbegle prošle nesuglasice Inicijativni odbor primorskih opština je usvojio novi institucionalni pristup, nazvan Novi Koncept. U skladu sa njim glavna ideja je proglašenje Udruženog Servisa ili Koordinacione Kompanije. Inicijativni Odbor je nadležan da upravlja konstitucijom nove kompanije u skladu sa savetima stranog konsultanta. U skladu sa ovim novim pristupom sve obaveze ostaju u nadležnosti ViK-ova, bez ikakvog transfera na novoosnovani udruženi entitet i opština i dalje ostaju vlasnici. VODACOM i ViK-ove su osnovale opštine, koje su odgovorne za kontrolu nad realizacijom javnih interesa. Nakon detaljne analize socijalnih, finansijskih i pravnih aspekata VODACOM je konstituisan u martu 2005. godine, kao društvo sa ograničenom odgovornošću. VODACOM d.o.o., Tivat. Pet primorskih opština su

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 114 -

osnivači i vlasnici ovog društva (Kotor, Budva, Bar, Tivat i Herceg Novi) i Vlada Crne Gore. Svi osnivači su se složili da se i ostale opštine, uključujući Ulcinj i Cetinje, mogu kasnije pridružiti VODACOM-u. VODACOM je formiran na osnovu Memoranduma udruživanja. Osnivači VODACOM-a imenuju Odbor direktora, Skupštinu i Koordinaciono veće, a Odbor direktora imenuje generalnog direktora VODACOM-a.

•

Osnivači kompanije imenuju Odbor direktora.

•

Skupština se sastoji od dva predstavnika svake opštine.

•

Direktori VIK-ova su članovi Koordinacionog veća.

Troškovi VODACOM-a se finansiraju preko raspodele budžeta osnivača, a za uzvrat VODACOM obezbeđuje:

•

Obradu podataka o vodovodnom i kanalizacionom sistemu u regionu Crnogorskog primorja.

•

Menadžmentske i konsultantske usluge (planiranje i optimizacija buduće strategije razvoja regiona Crnogorskog primorja, prikupljanje podataka, standardizaciju itd).

VODACOM mora voditi računa o ViK-ovoj relizaciji kredita i o poboljšanju aktivnosti i rada ViK-a (prihod itd). VODACOM je takođe prilagođen da obezbedi kvalitetne konsultantske usluge ViK-ovima, ali nema izvršnu moć. MACS podržava i daje konsultantske usluge VODACOM-u. 3.1.1.8

Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a Regionalno vodovod Crnogorsko primorje Reginalni vodovod Crnogorsko primorje osnovala je Vlada 1991. godine. Njegov zadatkom je bio da obezbedi dodatne količine vode. Regionalni vodovod Crnogorsko primorje je dobio od KfW-a kredit od 5 miliona evra za poboljšanje administracije VIK-ova. On nije konkurent VODACOM-u. Cilj Regionalnog vodovoda Crnogorskog primorja bio je osnivanje regionalne kompanije za vodosnabdevanje i otpadne vode. Pokušaj nije uspeo jer su opštine bile protiv ujedinjenja

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 115 -

pod uticajem Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje. Takođe, opštine su se suprotstavile privatizaciji primorskog sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju. Aquamundo Aquamundo je osnovan vrhunskom odlukom Vlade. Cilj je bio pooboljšanje vodosnabdevanja u primorskoj regiji Crne Gore. Aquamondo nije bio prihvaćen od strane VIK-ova i opština. Inicijatinvi odbor Glavni značajan prethodnik Vodacoma je bio Inicijativni odbor formiran od strane sedam opština. U tom periodu opštine su dobile kredit od konzorcijuma domaćih banaka u visini od 6 miliona evra. 3.1.2

Finansijski Okvir Kapacitet zaduženja opština i ViK-ova Implementacija ovog projekta zavisi od finansijske snage opština i VIK-ova. Kapacitet zaduženja opština je ograničen zakonom. Samo 10% budžeta može biti iskorišćen za plaćanje anuiteta naredne godine. Sa druge strane, finansijska sposobnost opština za finansiranje projekata koji se ne finansiraju iz kredita zavise od ekonomskog razvoja opštine (broj zaposlenih, budžeta itd). Neophodno je istaći da VIK-ovi u velikom stepenu pokrivaju troškove. U analizi mogućnosti zaduženja opština i VIK-ova sledeći faktori su uzeti u obzir:

•

Zakonski limit koji utiče na iznos kredita

•

Iznos kredita kojima su opštine i VIK-ovi već opterećeni (obaveze otplate duga).

•

Osnova taksi i prihoda opština (nezaposlenost, prosečni prihodi domaćinstava, kretanje stanovništva, DBP, godišnja stopa rasta plata od 3 %).

•

Prihodi VIK-ova (tarife, stepen prikupljanja, platežna moć, broj potrošača, gubitci vode...).

•

Harmonizacija analize zaduženja sa VODACOM-om.

U narednim tabelama prikazana je analiza kapaciteta zaduženja opština i VIKova:

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 116 -

Tab. 60: VIK i Opština Budva godine BR VIK / OPŠTINA A VIK BUDVA 2003 2004 2005 1 Leveridž (obaveze/kapital & rezerve) 0.55 0.70 1.01 2 Racio likvidnosti 0.76 1.08 1.05 3 Kapital&rezerve/Ukupna imovina 0.64 0.59 0.50 4 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 1.17% 0.72% 1.47% 5 Profit posle oporezivanje/Kapital i rezerve 0.25% 0.65% 1.96% 6 Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.02 0.26 0.40 7 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) €59,529 €40,408 €100,049 8 Kapacitet zaduženosti €446,718 €499,613 €672,241 oper.prih+amort-oper.trošk-finans. Troškovi) 9 Zaključak VIK Budva je u knjigama prikazao samo kredit od 1,329,641 eur (ali 30 % će platiti Vlada Crne Gore. Kredit od 545,426.57 i 700,000 nisu uključeni u Bilanse ViK. Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban da otplati soft kredite do oko 300,000 eur of anuiteta godišnje.(kamata do 30,000 eur+otplate do 270,000 eur). Ukoliko potraživanja od kupaca pokriju dugovanja poveriocima, novi kredit koji bi primio VIK iznosi do 1,5 mil of eur počev od 2007 Posle 2014 postoji mogućnost da se uzme još 1.3 mil eur. B BUDVA OPŠTNA 2003 2004 2005 1 Budžet u eur €17,800,000 €17,800,000 2 Kapacitet zaduženosti u eur €1,780,000 €1,780,000 €253,310 3 primljeni krediti-anuitet oko. 4 novi kapacitet zaduženosti (anuitet) do mil. Eur €1,526,690 novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata) €12,000,000

Tab. 61: VIK i Opština Kotor BR A 1 2 3 4 5 6 7 8 9

B

godine VIK / OPŠTINA VIK KOTOR 2003 2004 2005 Leveridž (obaveze/kapital & rezerves) 7.76 578.87 0.10 Racio likvidnosti 0.75 1.32 1.12 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.11 0.00 0.91 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 0.75% -4.92% -2.26% Profit nakon poreza/Kapital and rezerve 1.29% -3046.00% -2.61% Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.00 0.68 0.85 Pokriće troškova (Oper. Prihod-Oper. Trošk.) €8,357 (€116,188) (€627,234) Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort.-oper.tr.-finan.trošk. €102,542 €93,441 €596,176 Zaključak VIK Kotor ja u knjigama prikazao kredit od 1,412,729 eur (prvi KfW kredit+konzorcijum+drugi) Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita s obzirom da: imaju gubitke, likvidni su jer ne mogu da pokriju troškove amortizacije, zbog toga fond za otplatu ne može biti formiran. Posle 2014 postoji mogućnost za nov kredit do 1.5 mil eur

KOTOR OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur primljeni krediti-anuiteti oko kapacitet novog kredita (anuitet)do mil eur novi kapacitet zaduženja do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata)

1 2 3 4

2003 -

2004 €3,460,000 €346,000 -

2005 €8,380,000 €838,000 €270,510 €321,490 €2,700,000

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 117 -

Tab. 62: VIK i Opština Herceg Novi BR VIK / OPŠTINA godine A VIK HERCEG NOVI 2003 2004 2005 1 Leveridž (obaveze/kapital i rezerve) 0.99 6.19 5.44 2 Racio likvidnosti 1.01 0.68 0.65 3 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.50 0.14 0.16 4 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 0.69% -26.61% 0.94% 5 Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve 1.17% -201.67% 14.89% 6 Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.07 0.33 0.23 7 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) €23,908 (€1,107,355) €41,355 8 Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort-oper.trošk-finan. Trošk. €326,894 €93,441 €657,548 9 Zaključak VIK HNovi je u knjigama prikazao kredit od 749,759 eur (100 % kredit konzorcijuma). Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita počev od 2007 imajući u vidu: da samo 16 % imovine je finansirano viškom, iznos krtkoročnih obaveza je veoma visok i dva puta veći od potraživanja. 2012 postoji mogućnost za uzimanje novog kredita do 1 mil eur.

B 1 2 3 4 5

HERCEG NOVI OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur Primljeni krediti-anuiteti oko novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 godina otplate, 3 % kamata)

2003 -

2004 €5,926,000 €592,600 -

2005 €6,975,000 €697,500 €391,383 €306,117 €2,600,000

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 118 -

Tab. 63: VIK i Opština Tivat BR A 1 2 3 4 5 6 7 8 9

B 1 2 3 4

VIK / OPŠTINA godine VIK TIVAT 2003 2004 2005 Leveridž (obaveze/kapital i rezerve) 0.07 0.36 0.37 Racio likvidnosti 3.73 3.00 14.74 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.93 0.74 0.73 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 0.27% 1.12% 1.20% Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve 0.04% 1.29% 0.34% Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.00 0.36 0.60 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) €3,939 €22,932 €26,705 Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort-oper.trošk-finan. Trošk. €171,750 €216,595 €241,058 jučak VIK Tivat u knjigama ima prikazan kredit od 556,706 eur (konzorcijum100 % umesto 70 % i drugi kredit ). Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban da otplati nove kredite počev od 2007 anuiteta do 25,000 eur npr. Novi kredit do 200,000 e Od 2014 Postoji mogućnost za uzimanje novog kredita do 800,000 eur.

TIVAT OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur Primljeni krediti-anuiteti oko novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur

novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata)

2003 -

2004 €2,520,000 €252,000 -

2005 €2,520,000 €252,000 €181,247 €70,753 €600,000

Tab. 64: VIK i Opština Cetinje BR VIK / OPŠTINA godina A VIK CETINJE 2003 2004 2005 1 Leveridž (obaveze/kapital i rezerve) 0.42 0.80 0.86 2 Racio likvidnosti 0.77 0.75 0.70 3 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.70 0.56 0.54 4 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina -9.76% -6.34% -5.45% 5 Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve -13.90% -11.40% -10.13% 6 Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.00 0.66 0.35 7 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) (€500,090) (€369,859) (€323,602) 8 Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort-oper.trošk-finan. Trošk. (€195,532) (€67,623) (€38,178) 9 Zaključak VIK Cetinje iam uknjižen kredit od 347,519 eur (kredit konzorcijuma). Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita počev od 2007 imajući u vidu: da ima gubitke, iznos kratkoročnih obaveza je veoma visok i 2 puta veći od potraživanja. 2012 nema mogućnosti za uzimanje novog kredita

B 1 2 3 4

CETINJE OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur Primljeni krediti-anuiteti oko novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur

novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata)

2003 -

2004 €2,300,000 €230,000 -

2005 €2,300,000 €230,000 €171,309 €58,691 €500,000

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 119 -

Tab. 65: VIK i Opština Bar BR A 1 2 3 4 5 6 7 8 9

B

VIK / OPŠTINA godine VIK BAR 2003 2004 2005 Leveridž (obaveze/kapital i rezerve) 0.24 0.29 0.45 Racio likvidnosti 2.45 2.38 1.95 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.81 0.78 0.69 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 0.43% 0.85% 3.21% Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve 0.52% 0.98% 0.18% Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.00 0.00 0.04 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) €9,971 €20,833 €88,456 Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort-oper.trošk-finan. Trošk. €253,178 €279,189 €163,212 Zaključak VIK Bar u knjigama nema dugoročne obaveze. Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban da otplati nove soft kredite do 80,000 eur anuiteta godišnje npr. Novi krediti počev od 2007 do 500,000 eur. Od 2014 moguće je uzeti novi kredit od 1,000,000 eur

BAR OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur Primljeni krediti-anuiteti oko novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata) 1 2 3 4

2003 -

2004 €11,300,000 €1,130,000 -

2005 €12,610,000 €1,261,000 €411,865 €849,135

-

-

€7,000,000

Tab. 66: VIK i Opština Ulcinj BR A 1 2 3 4 5 6 7 8 9

B

godine VIK / OPŠTINA VIK ULCINJ 2003 2004 2005 Leveridž (obaveze/kapital i rezerve) 1.67 1.92 1.86 Racio likvidnosti 0.95 0.98 1.11 Kapital & rezerve/Ukupna imovina 0.37 0.34 0.35 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina 2.85% 1.72% 1.04% Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve 4.55% 4.21% 1.27% Pokrivenost duga ukupnim prihodima 0.01 0.00 0.01 Pokriće troškova (Oper. prihod-Oper. trošk) €51,944 €34,204 €26,687 Kapacitet zaduženosti oper.prihod+amort-oper.trošk-finan. Trošk. €306,814 €289,964 €426,845 Zaključak ViK Ulcinj ima uknjižen kredit u iznosu od 343,545 eur (kredit konzorcijuma) Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban za otplatu novog kredita počev od 2007 ukoliko potraživanja pokriju dugovanja na način kojim struktura kapitala neće biti ugrožena. Krediti od 2007 će biti do 100,000 anuiteta npr. Do 800,000 eur novog kredita.

ULCINJ OPŠTINA Budžet u eur Kapacitet zaduženosti u eur Primljeni krediti-anuiteti oko novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10 5 godina otplate, 3 % kamata) 1 2 3 4

2003 -

2004 €2,660,000 €266,000 -

2005 €3,420,000 €342,000 €40,229 €225,771

-

-

€1,900,000

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 120 -

Tab. 67: Rekapitulacija analize kapaciteta zaduženosti po opštinama, VIKovima i godinama Br

STAVKA

a

Kapacitet zaduženosti u eur

2007

2008

1 BUDVA VIK 1,500,000 0 Opština 12,000,000 0 2 KOTOR VIK 0 0 Opština 2,700,000 0 3 HERCEG NOVI VIK 0 0 Opština 2,600,000 0 4 TIVAT VIK 200,000 0 Opština 600,000 0 5 CETINJE VIK 0 0 Opština 500,000 0 6 BAR VIK 500,000 0 Opština 7,000,000 0 7 ULCINJ VIK 800,000 0 Opština 1,900,000 0 8 TOTAL VIK 3,000,000 0 Opština 27,300,000 0 b Kapacitet zaduženosti u eur za Otpadne vode (40%) 1 BUDVA VIK 600,000 0 Opština 4,800,000 0 2 KOTOR VIK 0 0 Opština 1,080,000 0 3 HERCEG NOVI VIK 0 0 Opština 1,040,000 0 4 TIVAT VIK 80,000 0 Opština 240,000 0 5 CETINJE VIK 0 0 Opština 200,000 0 6 BAR VIK 200,000 0 Opština 2,800,000 0 7 ULCINJ VIK 320,000 0 Opština 760,000 0 8 TOTAL VIK 1,200,000 0 Opština 10,920,000 0

GODINE 2010 2011

2009

2012

2013

2014

0 0

0 0

0 0

0 0

0 1,300,000 0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 1,500,000 0 0

0 0

0 0

0 1,000,000 0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

800,000 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 1,000,000 0 0

0 0

0 0

0 0

300,000 0

0 0

0 0

0 1,300,000 0 0

0 4,600,000 0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

520,000 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

600,000 0

0 0

0 0

0 0

400,000 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

320,000 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

400,000 0

0 0

0 0

0 0

120,000 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

520,000 0

0 1,840,000 0 0

0 0

0 0

Ukupan iznos novih zaduženja za sve projekte VIK-ova i opština u 2007. godini iznosiće do 30 miliona evra, 3 miliona evra za VIK-ove i 27 miliona evra za D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 121 -

opštine. Ukupan iznos novih zaduženja za projekte kanalizacije u 2007. godini iznosiće do 12 miliona evra, 1.2 miliona evra za VIK-ove i 11 miliona evra za opštine, ukoliko je procent investicija u sanitarni sektor oko 40% ukupnog kredita. Dodatni iznos kredita koji VIK-ovi mogu dobiti za sanitarne projekte u/od 2012. godine iznosće 0.5 miliona evra. Dodatni iznos kredita koji VIK može dobiti za sanitarne projekte iznosiće u/od 2014. godine 1.8 miliona evra. Na osnovu gore pomenute analize i imajući u vidu da je cena projekta oko 15-30 miliona evra, može se zaključiti:

•

Raskorak između mogućnosti zaduženja i cene projekta može se prevazići ukoliko se promeni zakonski limit za uzimanje novih kredita,

•

Raskorak između opštinskog kapaciteta zaduženja i dela cene projekta može se prevazići prodajom imovine opština,

•

Raskorak između opštinskog/VIK-ovog kapaciteta zaduženja i cene projekta može se prevazići finansiranjem projekta kreditom i donacijama (od nemačih kompanija koje finansira KfW),

•

Raskorak između opštinskog/VIK-ovog kapaciteta zaduženja i troška projekta može se prevazići finansiranjem projekta kreditom od 12 miliona evra, sa grace periodom jednakim sa rokom izgradnje i drugim kreditom od 3-18 miliona evra sa grace periodom od najmanje 10 godina,

•

Imajući u vidu kratkoročnu situaciju u VIK-ovima, u svakom od pomenutih slucajeva, krediti moraju biti sa niskim kamatnim stopama i dugim periodom otplate (soft loans),

•

U gradovima Boko Kotorskog zaliva ceo kapacitet zaduženja treba dodeliti sanitarnom sektoru, imajući u vidu kritičnu ekološku situaciju i turistički značaj,

•

Opština i VIK Cetinje nemaju kapacitet za nove kredite u međuvremenu, tako da 100% cene projekta mora biti finansiran iz donacija.

Motivisanost za Plaćanje Glavni problem u vezi sa plaćanjem nisu platežna moć, softverski problemi ili organizacija naplate. Glavni problem je motivisanost za plaćanje. Ova motivisanost je različita u nekoliko ViK-ova. ViK Herceg Novi i ViK Tivat su izuzetno efikasni u naplati, jer uprava želi visoku stopu plaćanja, dok uprave VIK Bara i (još gore) VIK Cetinja nisu zainteresovane za naplatu. Moguće je da je pravna podrška u prva dva grada veća, mada zakon Republike Crne Gore ne pravi razliku između gradova.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 122 -

Ipak, Konsulant daje sledeće preporuke za naplatu i korisnike koji ne plaćaju:

•

Opštine moraju davati podršku za naplatu.

•

Mora postojati podrška za naplatu kroz zakone i zakonodavstvo (milicija).

•

Jednake kvote treba izbegavati. Treba instalirati vodometre u kuće sa jednakim kvotama.

•

Sektor naplate se mora više puta uključiti prillikom naplate dužnicima.

•

Treba posebno izraditi sistem bonusa i stimulacija za čitače vodomera.

•

Strategija ugradnje pre-paid vodomera je bila uspešna u istočnoj i jučnoj Africi.

•

Treba utvrditi sistem bonusa i stimulacija za privatna lica ili zaposlene u VIK-ovima koji prijave ilegalne korisnike.

•

Rešenje za sporove u vezi starih dužnika se mora što pre naći.

Strategije koje bi naterale potrošače da plate su:

•

Jedna od strategija je isključivanje.

•

Druga mogućnosti je da se korisnici primoraju da plate svoje obaveze zaključavanjem točkova (50-70 evra), kao što je prikazano na sledećoj slici. Ovaj metod treba primeniti ukoliko se ne izmiri dug nakon trećeg obaveštenja. Metod mora biti u skladu sa crnogorskim zakonodavstvom. Neke od nemačkih opština ovo primenjuju kod otvorenih računa finansijskih autoriteta sa dobrim uspehom.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

•

- 123 -

Parkiranje automobile sa otpadnim vodama neprijatnih mirisa ispred kuće potrošača koji ne plaćju je druga mogućnost. Ovo će biti uspešno kod restorana i hotela.

3.1.3

Moguće Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti Potencijalni rizik za implementaciju Studije opravdanosti može predstavljati finansijski pravni okvir. Na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave , kratkoročni krediti su dozvoljeni za potrebe likvidnosti, dok su dugoročni krediti limitirani na iznos od 10% od iznosa anuiteta (kamata i otplata) opštinskog budžeta iz prethodne godine (“Opština se može zaduživati tako da ukupna otplata glavnice i kamate u pojedinoj godini otplate ne smije preći 10% realizovanih prihoda u godini koja predhodi zaduženju, a uz prethodnu saglasnost Vlade.”, Član 64.). Finansijska analiza je pokazala da je većina opština već zadužena. To predstavlja ograničenje za iznos potencijalne nove kreditne linije, koja je neophodna za implemntaciju mera Studije opravdanosti..

3.1.4

Procena Sektorske Politike

•

Iako postoje određene teškoće, implementacija predloženog projekta Studije opravdanosti je moguća ukoliko imamo u vidu institucionalni okvir.

•

Neophodno je da se u budućnosti posebna pažnja posveti edukaciji kadrova, zbog nedostatka kvalifikovane radne snage.

•

Preporuka za reformu sektora je povećanje zakonskog limita za nove opštinske kredite sa sadašnjih 10%, zbog slabih opštinskih budžeta, što je neophodno da bi se obezbedila potrebna finansijska sredstva za implementaciju Studije opravdanosti.

•

U budućnosti ovaj sektor bi trebao da se razvija više na komercijalnim osnovama, nego pod uticajem politike.

•

Crna Gora ima problem sa hotelskim i privatnim ispustima. Neophodno je, radi zaštite prirodne sredine, da se u budućnosti preduzmu koraci kako bi se postavio zakonski okvir za rešenje ovog problema.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

3.2

Specijalni Problemi

3.2.1

Konflikti

- 124 -

Imajući u vidu neophodnost saradnje između VIK-ova i opština radi uspešne implementacije projekta, potrebno je ispitati mogućnost pojave konflikata, kako bi se definisali eventualni problemi i razvoj situacije u budućnosti. U cilju rešavanja regionalnih problema u domenu sistema otpadnih voda, sredstva mogu biti potencijalni uzrok konflikata, jer je procena da je za rešenje problema neohodno do 125 miliona evra. Trenutno se od KfW-a očekuje kredit od 20 do 30 miliona evra. Na osnovu navedenog, moguć je sukob između VIK-ova oko podele novca od kredita. Ovaj konflikt se prenosi na opštinski nivo, a Vlada je odgovorna za rešavanje svih eventualnih sporova. Takođe, potencijalan konflikt među ViK-ovima može biti posledica spora oko jednakih troškova održavanja sistema otpadnih voda. Sve opštine imaju svoje sisteme za ispust otpadnih voda, izuzev Tivta. Obzirom na ovu činjenicu ne bi trebao da postoji konflikt među njima. Potencijalni problem se može javiti zbog toga što nije moguće tehničko rešenje za samostalni Tivatski ispust u otvoreno more. Zbog toga je dogovoreno da Tivat i Kotor koriste isti ispust Trašte. VIK Kotor je ovaj ispust napravio o svom trošku u zalivu Trašte. Kroz njega ViK Kotor ispušta otpadne vode u otvoreno more. Problem buduće saradnje Kotora i Tivta po ovom pitanju je trenutno u fazi implementacije i nije predmet ove studije. Zaključak je da je moguć dogovor između opština, s obzirom da nema potencijalnih konflikata na osnovu tehničkog rešenja ove Studije Opravdanosti. 3.2.2

Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima U narednoj tabeli je dat prikaz o institucionalnim aspektima sedam VIK-ova. Može se videti da su ViK-ovi Herceg Novi i Tivat u najboljem imovnom stanju. Ocenjeno je da ovi ViK-ovi imaju dobaru upravu, kao i odnose između VIK-a i opština, kapacitete za planiranje, profit, efikasnu naplatu, računovodstvo i odnos

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 125 -

sa korisnicima. Takođe poseduju – kao i ostali ViK-ovi – iskustva sa velikim kreditima i donacijama. Njihov obračun troškova nije dobar – kao u svim drugim ViK-ovima – niti imaju centre troškova i nosioce troškova. Oni razlikuju troškove samo po tipovima. Sa institucionalne tačke gledišta ViK Ulcinj je na trećem mestu najboljih ViK-ova. Ovaj ViK ima teškoće u saradnji sa opštinom, kao i sa računovodstvom, jer nije jasno vlasništvo nad osnovnim sredstvima. Slede ViK Budva i ViK Kotor koji gotovo da dele isto mesto, ali je Budva u maloj prednosti zbog profita. Sa druge strane u Kotoru je bolje računovodstvo. Zbog nezavisnog revizora i ispravnog vođenja podataka o osnovnim sredstvima i amortizaciji, računovodstva – i profita – on je kredibilniji. Nizak stepen naplate ViK-a Bar je razlog što se VIK Bar nalazi na pretposlednjem mestu. Spremnost za naplatu zavisi od kvaliteta uprave, stava zaposlenih i razlika između ViK-a Bar i opštine. Na poslednjem mestu nalazi se ViK Cetinje. Procenat naplate iznosi 20% do 30% i rukovodstvo ne želi da promeni situaciju. Loša je motivisanost za naplatu. Na osnovu ovog rangiranja moguće je zaključiti da ViK Herceg Novi i ViK Tivat imaju sposobnost da upravljaju KfW kreditom. Takođe je i ViK Ulcinj, koji nije član Vodacom-a, sposoban da upravlja kreditom. U slučajevima ViK Budva i ViK Kotor kredit mora biti pažljivo odobren. Potrebna je jaka podrška menadžmenta. ViK-u Bar i ViK-u Cetinje treba dodeliti kredit samo u slučaju da ovi ViK-ovi promene svoj odnos prema naplati. Vlada u Podgorici će verovatno dati specijalnu finansijsku podršku Cetinju.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 126 -

Heceg Novi

Tivat

Kotor

Budva

Bar

Ulcinj

Cetinje

Tab. 68: Institucionalna Analiza sedam ViK-ova – Pregled

Kvaliteti menadžmenta

+

+

-

-

-

+

-

Odnos između VIK-a i opštine

+

+

-

-

-

-

n/a

Iskustvo sa velikim donacijama/kreditima

+

+

+

+

+

+

+

Sposobnost za planiranje

+

+

-

-

o

+

o

Profit

+

+

-

o

o

+

--

Efikasnost naplate

+

+

o

o

-

+

--

Spremnost naplate

+

+

o

o

--

+

--

Knjigovodstvo

+

o

+

o

-

o

-

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

3.3

- 127 -

Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova Crna Gora, kao zemlja koja želi da se pridruži EU, ima jasnu strategiju za unapređenje položaja žena, naročito u pogledu jednakosti muškaraca i žena kao zaposlenih i nesklada u kvalifikacionoj strukturi među njima. Iako po zakonu žene imaju jednaka prava, muškarci čine većinu zaposlenih u kominalnim delatnostima. Studija opravdanosti za regionalni problem odlaganja otpadnih voda je imala u vidu problem jednakosti polova i pruža mogućnost za poboljšanje situacije. Jedan od brojnih efekata ovog projekta je jačanje pozicije žena. Otvaranje novih radnih mesta će uvećati broj zaposlenih žena. Bolja situacija u pogledu odlaganja otpadnih voda imaće pozitivan uticaj na ekologiju primorja, turizam i poboljšanje zdravlja. Realizacija projekta će dovosti do poboljšanja na planu jednakosti polova, kao i do redukcije siromaštva. Tokom perioda implementacije, ženska radna snaga će imati veliku ulogu u izradi projekta, radu, treningu, monitoringu i evaluaciji. Tehničko rešenje i primenjeni sistemi za unapređenje životne sredine omogućavaju apsolutnu jednakost ženama u projektnoj realizaciji, eksploataciji i radu. Studija opravdanosti će uvećati broj žena zaposlenih u laboratorijama komunalnih preduzeća, tehničkom, IT, finansijskom, komercijalnom, HR i pravnom sektoru. Ovaj projekat ima potencijal da poboljša situaciju u učestvovanju žena u procesu odlučivanja i poboljšanju kvalifikacione strukture ženske populacije, kao i poboljšanju ekonomske situacije u domaćinstvima koje vode samo žene. Žene će imati korist kroz: •

Mogućnosti za tehničko i upravljačko obrazovanje

•

Učestvovanje u planiranju i implementaciji mera Studije opravdanosti

•

Odlučivanje u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda

•

Zaposlenja

•

Poboljšanja uslova života i životne sredine

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

3.4

- 128 -

Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta U skladu sa posredničkom i konsultantskom ulogom u implementaciji projekta, VODACOM je odgovoran za pružanje pune saradnje svim učesnicima u projektu. Prema projektnoj organizacionoj šemi učesnici su :

•

Stanovništvo, na čijoj se teritoriji implementira program, treba da bude informisano o svim aktivnostima. Takođe je potrebno zbližiti ih očekivanim koristima u informativnoj kampanji.

•

ViK –ovi, čija su obaveza aktivnosti planiranja od početka projekta, su odgovorni za tehnički deo implementacije projekta.

•

Opštine su ogovorne za obezbeđivanje neophodnih uslova za implementaciju projekta.

Informisanje banke i finansijske ustanove, delimično od strane Ministarstva finansija, je neophodno za vremensko planiranje akcija radi odgovarajuće i kvalitetne konkurencije. Radionice treba da budu organizovane kao interaktivni informativni sastanci. Sve sugestije tokom radionica treba da budu ozbiljno razmatrane. Jedan

od

najbitnijih

uslova

za

uspešnu

implementaciju

projekta

je

transparentnost svih aktivnosti i planova.

3.5

Analiza mogućnosti za primenu principa “plaća onaj koji zagađuje” Princip “plaća onaj koji zagađuje” znači da fizička i pravna lica koja zagađuju okolinu moraju da plate zagađenje tj. osoba koja stvara troškove za smanjenje zagađenja treba da plati te troškove. Projekti za otpadne vode imaju četiri efekta na princip “plaća onaj koji zagađuje” . To su troškovi za kanalizaciju i njeno prečišćavanje, za odvod kišnice, za priključenja i za dimenzionisanje. Kanalizacija Razmatranje principa “plaća onaj koji zagađuje” što se tiče kanalizacije se odnosi na kvantitet i kvalitet otpadne vode. Razlike u kvalitetu se mere tehničkim vrednostima i postoje verovatno između kanalizacije domaćinstava, trgovine,

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 129 -

industrije i javnih preduzeća. Takođe kanalizacija iz poljoprivrednog sektora verovatno ima drugačiji stepen zagađenja. Stepen zagađenja ili kvalitet otpadne vode ovih različitih vrsta zagađivača treba da se analizira i tarife treba da se odrede u zavisnosti od izmerenog stepena zagađenja . Ovi zagađivače treba da identifikuju ViK -ovi. Količina kanalizacije zavisi od potrošnje vode. Količina kanalizacije mora biti računata u zavisnosti od potrošnje vode. U nekim posmatranim opštinama mnogi potrošači su dobijali ujednačene račune umesto računa baziranih na očitavanju sa merača potrošnje vode. U ovim slučajevima moraju biti instalirani novi merači potrošnje. Takođe postoje proizvođači kanalizacije koji imaju sopstveni izvor vode. Ovim domaćinstvima bi se trebalo naplaćivati sa ujednačenom ratom po glavi domaćinstva. Takođe postoje domaćinstva/kompanije, koji nisu povezani na kanalizacionu mrežu. Oni bi bar trebali da imaju septičku jamu. Oni bi trebali da plaćaju u zavisnosti od stepena zagađanja prečišćene vode koja napušta septičku jamu. Ako ova domaćinstva/kompanije ispuštaju kanalizaciju bez septičke jame u prirodu, stepen zagađenja raste i oni moraju da plaćaju kazne. Ova vrsta zagađivanja mora biti strogo zabranjena. Kišnica Kanalizaciona mreža ovog Projekta nije usmerena prema kišnici. Iz tog razloga kišnica nije detaljno obrađivana ovde. U opštinama sa mrežom za kišnicu tarife zavise od površine na kojoj su izgrađeni objekti i betonirane i asfaltirane površine na njihovim imanjima. Priključenja Cene novih priključenja moraju da zavise od udaljenosti između kuće (imanja) i kanalizacione mreže na jednoj strani i dimenzija potrebnog cevovoda na drugoj. Dimenzije primarnih cevi i postrojenja za prečišćavanje otpadne vode Maksimalna količina

kanalizacije tokom godine dostiže se leti, jer turisti

uvećavaju broj stanovnika u posmatranim područjima. Dimenzije primarne mreže i kasnijeg postrojenja za prečišćavanje otpadne vode zavisi od maksimalne količine kanalizacije. To znači da je turizam odgovoran za veće dimenzije

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 130 -

kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje. Mogla bi da bude ideja da industrijski servisi povezani sa turizmom kao hoteli i restorani plaćaju veće rate za otpadnu vodu od ostalih preduzeća. Ako bi ovo bilo realizovano, cene priključenja privatnih domaćinstava, koja takođe pružaju smeštaj turistima, bile bi u sličnom rangu. Konsultant nije mišljenja da rate treba da budu veće za turističke servise jer je turizam glavna industrija u ovom regionu i cela populacija u ovom području ima dobiti od turizma. Osim toga, veoma je teško pronaći vezu između turističkih usluga i ostalih ekonomskih aktivnosti.

3.6

Utvrđivanje projekta u njegovom socio – političkom okruženju Republika Crna Gora se deklariše kao “demokratska, država dobre volje i ekološka država” po njenom ustanovljenju. Za atribut “ekološka” Projekat je neophodan i za atribut “demokratska” takođe je neophodna kompletna informacija o Projektu za stanovništvo. Kompletna informacija je neophodna zato što populacija prima sve efekte Projekta – prednosti (bolju ekološku situaciju, zdravije okruženje, veća turistička atraktivnost, itd.) kao i nedostatke (troškovi). Bez kompletne informacije stanovništvo može da vidi samo nedostatke Projekta, a ne i prednosti. Iz tog razloga nekoliko pitanja treba da se razmeni između ViK – ova i agencije za implementaciju projekta sa jedne strane i stanovništva sa druge.

•

Koji Projekat će biti implementiran i koja je svrha Projekta?

•

Koje su dobiti od Projekta?

•

Koji su troškovi Projekta?

•

Koje mere su planirane?

•

Gde je Projekat planiran?

•

Kada će Projekat biti izveden?

ViK –ovi i agencija za implementaciju projekta mogu da obezbede informacije direktno potrošačima preko “flajera”, obaveštenja i internet sajtova, ili da dostave informacije medijima kao što su novine, radio i televizija. O tehničkim i finansijskim planovima Projekta takođe takođe treba diskutovati sa stanovništvom. Osim toga, treba diskutovati i o efektima na stanovništvo (moraju da plaćaju nove tarife) i o poteškoćama za stanovništvo (poteškoćama pri

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 131 -

plaćanju). To takođe pripada kompletnoj informaciji za diskusiju o finansijskoj situaciji stanovništva i ViK –ova. Specijalna pažnja treba da bude posvećena ženama, ne samo zbog većeg broja u području nego što je važnije kao saznanje da će se njihove zarade brzo odraziti na dobiti njihovih porodica, posebno dece. Pored javnih preduzeća i ženskih grupa, udruživanje treba da uključi i koordinacione aranžmane sa sledećim deoničarima: lokalne vladine jedinice, nevladine organizacije koje su aktivne u tom potručju, biznis sektor i ostatak civilnog

društva

(škole,

lokalni

mediji,

itd.).

Politika

konsultovanja

i

transparentnosti treba da je podsaknuta i održavana od strane ovih grupa. Drugi cilj Program Sanitarne Svesnosti je razvoj zajednice kroz poboljšanje higijene i zdravlja. Poboljšano zdravlje obezbeđuje dobiti pojedincima i familijama koje ne mogu da obezbede pomoć i zaštitu za obolele članove familije. Poboljšani higijenski uslovi rezultiraju poboljšanim zdravljem pojedinaca i familija. 3.7

Prilagođavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova Predložene mere su:

•

Organizacione mere

•

Finansijske mere

•

Knjigovodstvene mere

•

Informacione mere

Potrebna spoljna pomoć uopšteno: Generalno Vodacom izgleda sposoban da podrži ViK –ove u većini predloženih mera. Ovde ViK –ovi ne bi trebali da oklevaju da traže podršku od Vodacoma. Preduslov je da dugoročna spoljašnja podrška Konsultanta Vodacom-u. Dalja potrebna pomoć je detaljno predstavljena u sledećem. Finansijske mere: •

Povećanje tarifa za svaki ViK.

•

Smanjenje troškova.

•

Povećanje prihoda povećanjem rata za vodu.

Potrebna spoljna pomoć za finansijske mere:

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 132 -

•

Za povećanje tarifa nije potrebna podrška.

•

U vezi sa smanjenjem troškova ViK –ovi su dobro podržani od Vodacom – a. Za specijalna pitanja stručnjake obetbeđuju ViK –ovi.

•

Povećanje prihoda i naplaćivanja zavisi najviše od volje da se naplati, menadžmentu i motivaciji zaposlenih u ViK –u.

Knigovodstvene mere: •

Nezavisni spoljni kontrolori treba da kontrolišu ViK.

•

Dobiti treba da se prenesu sa opštine na ViK –ove.

•

Potrebni su bolji računovodstveni i knjigovodstveni kompjuterski sistem (program) i obučeni korisnici tog programa.

•

Treba da se uradi bolje knjigovodstvo troškova sa centrima troškova, vrstama troškova i nosiocima troškova (voda, otpadna voda, itd.).

•

Treba uvesti dugoročno planiranje i budžetiranje.

Potrebna spoljna pomoć za knjigovodstvene mere: •

Nezavisni spoljni kontrolori treba da obezbede prenos dobiti sa opštine na ViK –ove.

•

Za svaki novi računovodstveni i knjigovodstveni program potrebna je dugoročna edukacija i podrška od komanije koja prodaje kompjuterski program. Program, koji je naručen, takođe treba da oceni nezavisni stručnjak. Treba da se proveri da li je knjigovodstvo troškova sa centrima troškova, vrstama troškova i nosiocima troškova moguće sa ovim programom.

•

U slučaju knjigovodstva troškova sa centrima troškova, vrstama troškova i nosiocima troškova, nekim knjigovođama će biti potrebno održati kurs od strane kontrolora. U sklopu upoznavanja sa programom instruktor će takođe podučavati o knjigovodstvu troškova.

•

Treba da se uvede dugoročno planiranje i budžetiranje. Konsultant misli da je ovde Vodacom dobar partner. U nekim slučajevima mogla bi biti od pomoći podrška nezavisnih spoljnih kontrolora i strulnjaka.

Organizacione mere: •

Organizacione promene u ViK -ovima.

•

Tehničko, finansijsko i organizaciono kratkoročno i dugoročno planiranje.

•

U politiku ljudskih resursa treba da se uvedu izvršni ciljevi.

•

Treba da se obuči menadžersko, organizaciono i tehničko osoblje.

•

Treba da se smanji prekomeran broj osoblja.

•

Treba da se poboljša poslovni informacioni sistem.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 133 -

Potrebna spoljna pomoć za organizacione mere: •

Organizacione promene u ViK –ovima su dogoročni programi. Treba da budu podržani od strane Vodacoma i u nekim slučajevima od strane spoljnih stručnjaka.

•

Treba da se uvede tehničko, finansijsko i organizaciono kratkoročno i dugoročno planiranje. Ovde konsultant misli da je Vodacom najbolji partner.

•

Što se tiče politike ljudskih resursa, ViK –ovi treba da budu podržani od strane Vodacom –a.

•

Menadžersko, organizaciono i tehničko osoblje treba da obuči Vodacom u susret nadolazećem Projektu. Za nekoliko specijalnih namena zaposleni treba da učestvuju u seminarima ili nekim kursevima za poslove koje treba da obavljaju.

•

Smanjenje broja osoblja treba da obave ViK -ovi. Alternativa smanjenju broja osoblja je proširenje poslova i mreže.

•

Dobar računovodstveni i knjigovodstveni kompjuterski program donosi i poslovni informacioni sistem. Osoblje treba da poduče instruktori kompjuterskog programa.

Informacione mere: •

Stanovništvo treba da bude potpuno obavešteno o Projektu i situaciji u ViK –ovima i opštinama.

Potrebna spoljna pomoć za informacione mere: •

Što se tiče informacionih mera, konsultant misli da svaka opština treba da ima odeljenje za odnose sa javnošću. Ovo odeljenje treba da podrži opštine i ViK –ove. Osim toga, Vodacom je takođe sposoban za podršku u ovoj oblasti.

3.8

Procena rizika u implementaciji projekta Za konačnu procenu izvodljivosti projekta potrebno je da se uzmu u obzir svi postojeći i mogući rizici. Glavno pitanje i rizik je “ Da li problem ograničenih kreditnih sposobnosti opština može biti rešen?” Do sada nije bilo konačnog rešenja za ovo pitanje, na koje mogu da utiču crnogorska vlada, KfW i opštine.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

•

- 134 -

Crnogorska vlada može da promeni zakon koji se tiče kreditnih sposobnosti opština.

•

KfW banka može da obezbedi donacije umesto kredita .

•

Opštine su mišljenja da treba privatizovati ViK –ove. Pravila koja se tiču kreditne sposobnosti ne važe za privatna preduzeća.

Do sada konačnu odluku su doneli deoničari. Konsultant ističe da je rešenje ovog problema hitno potrebno da bi se omogućilo izvršavanje projektnih mera. Ostali rizici su navedeni u sledećoj tabeli. Rizik od promene makroekonomske situacije, rizik od manjka turista, kao i politički rizici nisu analizirani. Ovi rizici se smatraju niskim.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

3.8.1

- 135 -

Rizici

Priroda rizika 1. Rizik kreditne sposobnosti.

Moguće mere za snanjenje ili uklanjanje rizika O ovom glavnom riziku se raspravljalo u prethodnim pasusima.

2. Rizik prekoračenja troškova tokom faze Planiranje projekta mora da bude urađeno izgradnje, zbog pogrešnih procena cena veoma pažljivo i u kooperaciji sa ViK –ovima i troškova. i opštinama. Planeri i klijenti treba da provere cenu veoma pažljivo. Mogućnost prilagođavanja projektnih mera i korišćenje nepredviđenih događaja mogu da smanje rizik. U najgorem slučaju mogu se tražiti dodatni krediti. Rezultati su povećanje tarifa. 3. Efikasnost naplaćivanja ne može da se dovoljno poveća u nekim ViK –ovima i potrebni prihodi nisu dostignuti. Ovo vodi ka gubicima i neodrživom sistemu.

Naplaćivanje rata zavisi od volje i mogućnosti da se plati, ali u razmatranom regionu uglavnom od volje da se naplati. Nekoliko predloga za povećanje efikasnosti naplaćivanja su urađeni u izveštaju. Prebacivanje naplaćivanja na preduzeća koja su nezavisna od ViK –ova su drugo rešenje.

4. Motivacija za radom ne može da se poboljša u nekim ViK -ovima.

Sistem ciljeva i finansijskih bonusa treba da se uvede za svo osoblje u preduzeću. Bonusi treba da se isplaćuju isključivo pojedincima, ako celo preduzeće i pojedinac postignu ciljeve. U najgorem slučaju otpuštanja i zapošljavanje novih radnika su neizbežna.

5. Pad vrednosti aktive nije zavedeno u Knjigovodstveni sistem ViK –ova i opština knjigovodstveni sistem i troškovi za vodu treba da se unaprede pomoću spoljnih i otpadnu vodu podcenjeni . stručnjaka. 6. Moderne tehnike knjigovodstva troškova (centri troškova, vrste troškova i nosioci troškova) ne primenjuju se u ViK -ovima. Ovo može da spreči utvrđivanje cene pokrivanja troškova za korišćenje infrastrukture, posebno za budući sistem za otpadne vode.

Treba da se otvore razdvijeni troškovni računi u svim ViK –ovima. Opštine mogu da primoraju ViK –ove da uvedu knjigovodstvo troškova i kontrolu za sistem za vodu i otpadnu vodu.

7. Nedostatak transparentnosti u računima ViK –ovi treba da imaju godišnje finansijske cele kompanije mogu da sakriju suštinizveštaje urađene od strane nezavisnih spolske gubitke, koji sprečavaju likvidnost za jnih kontrolora. operacije ViK –ova i za vraćanje kredita KfW banci. 8. Mogu da se pojave nepredviđene investicije za postojeću mrežu za vodu i otpadnu vodu koje zahtevaju veće količine novčanih sredstava koja ne mogu da se obezbede bez dodatnih kredita. Ovi krediti povećavaju date granice kreditne sposobnosti opština.

U ovom slučaju treba da se ponovo odluči o prioritetima dolazećeg projekta i nepredviđenim investicijama u saradnji sa KfW – om. Ostali donatori mogu da daju kredite ili donacije za ove nepredviđene investicije. Fondovi za nepredviđene troškove su uključeni u procenu troškova. Manji zahtevi mogu da budu pokriveni iz budžeta projekta.

9. Ako se odgovarajuće finansijsko planiranje ne bude koristilo u razvoju ViK –ova, može se desiti da upadnu u gubitke i postanu neodrživi.

ViK –ovi treba da pripreme dugoročno planiranje budžeta za razvojne aktivnosti i odgovarajući sistem izveštavanja, tako da se finansijske karakteristike mogu periodično

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 136 -

Moguće mere za snanjenje ili uklanjanje rizika

Priroda rizika

upoređivati sa planom. 10. Kao rezultat rata za vodu opada potrošnja i proizvodnja otpadne vode.

3.9

Opadanje količina vode može da vodi do smanjenog prihoda za preradu otpadne vode. Sa druge strane, posle izgradnje ne može da bude smanjenja rata i vraćanja novca. Operativni troškovi se ne menjaju puno. Rate za otpadnu vodu trebaju da se povećaju, ali se takođe mora proveriti sa mogućnošću plaćanja.

Analiza buduće Agencije za implementaciju projekta Za Agenciju za implementaciju projekta je preporučen Vodacom. Restruktuiranje sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju je u fokusu Nemačke Finansijske Kooperacije od 2000. godine. Nemačka strana je smatrala da vlada treba da ima detaljne izveštaje o aktivnostima i radu VIK-ova, i uslov je bio da se formira institucionalna organizacija koja bi brinula o realizaciji kredita. Glavna briga je bila kontrola nad realizacijom kredita VIK-ova. Vodacom je osnovan u ovu svrhu uz podršku KfW –a (vidi poglavlje 6.1.10. Konceptnog projektnog rešenja). Ova kompanija treba da pruži podršku ViK –ovima u tehničkom, finansijskom i administrativnom domenu. Vodacom i VIK-ove su osnovale opštine, koji su odgovorni za kontrolu nad realizacijom javnih interesa. Nakon detaljne analize socijalnih, finansijskih i pravnih aspekata Vodacom je konstituisan u martu 2005. godine, kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Puni naziv kompanije je VODACOM d.o.o., Kotor. Pet primorskih opština su osnivači i vlasnici Vodacom-a (Kotor, Budva, Bar, Tivat and Herceg Novi) i vlada Crne Gore. Osnivači su se složili da se i ostale opštine mogu pridružiti Vodacom-u, uključujući Cetinje. Vodacom

d.o.o.

je

Zajedničko

uslužno

i

koordinaciono

društvo

za

vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda za crnogorsko primorje i opštinu Cetinje. Društvo je neprofitna organizacija. Ono je takođe “agencija za izvršenje projekta” (PEA) osnovano u martu 2005. Osnovano je za pružanje uslužnih i koordinacionih delatnosti. Osnovne delatnosti i ciljevi Vodacom-a su:

•

Prikupljanje i analiza podataka o vodosnabdevanju i odvođenju otpadnih voda primorskih opština i Cetinja.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

•

- 137 -

Plan i optimizacija budućeg razvoja sektora za vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda na opštinskom nivou.

•

Pružanje usluga u oblasti utvrđivanja gubitka voda, analize kvaliteta voda, podešavanje vodomera, koordinacija koršćenja prevoznih sredstava sa specijalnom namenom, održavanje i saniranje pumpi i uređaja za hlorinaciju, odlaganje opasnih materija, razvoj GIS sistema.

•

Praćenje i analiza potrošnje vode i količine otpadnih voda.

•

Izrada plana za prikupljanje dugova, kontrolu i analizu.

•

Podrška VIK-ovima na sudu i pred drugim vladinim organima.

•

Prikupljanje i distribucija informacija.

•

Poboljšanje tehničkog održavanja VIK-ova kroz interne mere.

•

Poboljšanje tehničkog održavanja VIK-ova kroz investicije.

•

Implementacija KfW kredita i kredita ostalih banaka.

Upravljačku strukturu Vodacom-a čine:

•

Skupština (svaka opština i vlada imaju po dva člana)

•

Odbor direktora Vodacom-a čine 5 predsednika opština (Ulcinj i Cetinje još nisu pristupili).

Trenutno Vodacom ima 11 zaposlenih. Većina zaposlenih je stekla radno iskustvo tokom rada u VIK-ovima primorske regije. U pitanju su eksperti koji su sposobni da ispune očekivanja i pomenute zadatke koji su VODACOM-ovi ciljevi. Uspešnost Vodacoma može da se ogleda kroz sledeće tačke:

•

Prikupljanje

i

distribucija

informacija

gradonačelnicima

opština

i

direktorima VIK-ova dovešće do transparentnosti u radu, kao i do određene konkurencije među VIK-ovima. Na sastancima se razgovara o različitim situacijama u VIK-ovima u pogledu ekonomskih pitanja poput dobitaka, gubitaka, starih dugovanja, stope naplate, kao i o tehničkim pitanjima

poput

gubitaka

vode,

prilključcima

itd.

Ovakva

vrsta

konkurencije je već dovela do određenih poboljšanja u radu VIK-ova. •

Opštine su kroz angažovanje gradončelnika počele da bolje nadgledaju rad VIK-ova.

•

Cilj

Vodacom-a

je

komunikacija

između

VIK-ova,

koja

zadovoljavajuća.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

je

već

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 138 -

Drugi zadatak je koordinacija između VIK-ova i vlade Crne Gore. Odnos

•

Vodacoma i vlade je dobar. Zbog iskustva u radu sa svim ViK –ovima, opštinama, crnogorskom vladom i KfW –om Vodacom je preporučen kao Agencija za implementaciju projekta. U zavisnosti od količine poslova postojeće osoblje u Vodacom –u moglo bi da zahteva još jednog dodatnog zaposlenog za projektnu fazu od tri godine. To bi trebalo da bude tehničko lice za sektor otpadne vode.

3.10

Opis i evaluacija budućeg operativnog osoblja Situacija sa osobljem u ViK –ovima u 2006. godini i predloženo osoblje prema projektnim merama je prikazano u sledećoj tabeli.

ViK

Ukupno osoblje u 2006. godini Ukupno

Herceg Novi

Predloženo osoblje za projekat

Osoblje za kanalizaciju

Inženjeri

Obučeni

Neobučeni

Ukupno

148

8

2

5

3

10

Tivat

44

4

0.25

1

2

3.25

Kotor

88

9

0.25

1

2

3.25

Budva

153

10

0.25

1

2

3.25

Bar

129

5

0.25

1

2

3.25

Ulcinj

176

14

64

2

0.25

1

2

3.25

802

52

3.25

10

13

26.25

Cetinje Total

Potrebno osoblje za projekat je podeljeno na inženjere, obučene radnike i neobučene radnike za sektor otpadne vode. Administrativno osoblje nije potrebno jer svi ViK –ovi imaju višak radnika u administrativnim odeljenjima. Potrebni inženjeri bi trebali da budu edukovani mašinski i elektro inženjeri i da imaju radno iskustvo. Radna snaga bi takođe trebala biti obučena za mašinske i elektro radove. Dalje, potrebno je nekoliko ljudi za građevinski sektor. Neobučeni radnici bi takođe trebali da imaju iskustvo u ovim sektorima.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 139 -

Za glavno osoblje projekta potreban je ViK Herceg Novi zato što je to jedini ViK sa planiranim PPOV. Neki od potrebnog osoblja mogu da se prebace sa prebukiranog sektora vode na sektor otpadne vode. Ostali ViK –ovi će dobiti proširenje mreže i vozila. Osoblje u ostalim ViK –ovima je uglavnom potrebno za korišćenje predloženih vozila. Tu celokupno osoblje može da bude prebačeno sa prebukiranog sektora vode na sektor otpadne vode.

4.

Rekapitulacija i preporuke Svrha ovog izveštaja je razrađivanje tehničkih mera da bi se poboljšala ekološka situacija u crnogorskom primorju i da se ispita uticaj investicija i operativnih troškova novih objekata za preradu otpadne vode na tarifni sistem za otpadnu vodu u 7 ViK -ova. Osnovne kalkulacije u pomenutu svrhu obuhvataju procenu investicionih troškova, proračun godišnjih troškova za postojeće i nove objekte, proračun prosečnih inkrementalnih troškova za nove objekte za otpadnu vodu, proračun prosečnih diskontovanih proizvodnih troškova za postojeće i nove objekte za otpadnu vodu kao i proračun novčanog toka baziranog na procenjenoj finansijskoj šemi. Investicioni troškovi za poboljšanje postojećeg vodenog sektora i smanjenja narastajućeg zagađenja crnogorskog primorja su oko 30 miliona evra. U sledećoj tabeli prikazane su količine otpadne vode, investicioni troškovi i operativni troškovi za postojeće i nove objekte.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

BUDVA

KOTOR

TIVAT

BAR

ULCINJ

CETINJE

3.231.495 3.861.335

2.752.000 3.369.680

1.187.891 3.199.955

1.042.827 2.096.195

2.609.988 5.226.800

1.742.411 4.032.235

725.102 877.825

869.795 1.355.245

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

0 0

1.709.295 2.670.340

1.472.775 3.486.480

896.075 3.978.135

1.412.550 1.784.850

3.090.820 4.363.210

1.537.745 2.526.895

670.870 728.175

5.208.054 6.894.891 2.936.055 15.039.000 772.787 331.545 87.660 8.053 8.400 75.840 151.592 441.242 65.217 52.779 197.187 126.058

0 3.554.000 339.000 3.893.000 506.037 77.538 0 0 0 0 77.538 428.499 72.792 76.849 208.047 70.811

0 5.043.000 481.000 5.524.000 620.283 108.508 1.569 0 0 0 106.940 511.774 108.332 53.125 224.053 126.263

0 1.940.000 185.000 2.125.000 160.981 41.950 0 0 0 0 41.950 119.031 15.803 38.383 52.462 12.383

0 2.280.000 217.000 2.497.000 774.990 52.058 0 0 0 0 52.058 722.932 61.193 32.524 315.358 313.857

0 349.000 34.000 383.000 271.144 6.980 0 0 0 0 6.980 264.164 36.196 70.201 139.430 18.336

0 387.000 37.000 424.000 185.962 14.198 0 0 0 0 14.198 171.765 1.957 3.895 145.560 20.353

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

HERCEG NOVI

Tab. 69: Količine vode, investicioni i operativni troškovi

Nakon izvedene finansijske analize došlo se do sledećih zaključaka:

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Br STAVKA 3 1 Prodata količina otpadne vode na bazi prodate količine vode m /godišnje - 2005 godina - 2031 godina 2 Srednji Protok Otpadne Vode za PPOV m3/godišnje - 2005 godina - 2031 godina 3 Srednji Protok Otpadne Vode za kanalizacionu mrežu m3/godišnje - 2005 godina - 2031 godina 4 Investicije PPOV Kanalizaciona mreža Ostalo Ukupno 5 O&M troškovi 2,1 Novi objekti EUR/godišnje (projekat) Troškovi električnog napajanja Troškovi hemikalija Troškovi transporta Troškovi radne snage Troškovi održavanja 2,2 Postoječi objekti otpadnih voda EUR/godišnje Matreijal, goriva i potrošnaj struje Plate Troškovi umanjenih vrednosti Drugi operativni troškovi

- 140 -

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

4.1

- 141 -

Herceg Novi Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Herceg Novom predložene su sledeće mere:

•

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže i postojećih pumpnih stanica

•

Izgradnja nove primarne kanalizacione linije između Zelenike i Bijele sa pripadajućim pumpnim stanicama i potisnim linijama

•

Izgradnja prve faze mehaničkog i biološkog PPOV u Meljinama uključujući pripadajuću infrastrukturu

•

Izgradnja novog ispusta u more u Meljinama

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja postojećeg kanalizacionog sistema zafazu I iznose 15 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata iznose 14.28 evrocenti. To je niže od trenutne tarife od 17 evrocenti po m³. Trenutne tarife su formirane da bi pokrile proizvodne troškove, dugovanja i profit. Prosečni diskontovani inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 28.70 evrocenti po m³. Ukupni prosečni diskontovani troškovi za stare i nove kanalizacione objekte iznose 43.07 evrocenti po m³. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.17 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.43 evro/m³ je 155 % . Ukupno povišenje tarife od 155 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Mogući rizici koji mogu finansijski da ugroze projekat uključuju nižu od predviđene efikasnosti naplaćivanja računa i nešto veće povišenje tarife. Sa druge strane, ako će otplata i interes koji se tiče ovog kredita biti pokriven iz opštinskih fondova, samo 46 % pvišenja tarife će biti dovoljno da pokrije operativne troškove postojećih i novih objekata. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 4 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Zbog toga će povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija podići troškove kućnog budžeta na 4.32 % u 2010. godini.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

4.2

- 142 -

Tivat Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Tivtu predložene su sledeće mere:

•

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže

•

Rehabilitacija ispusta u Traštu

•

Izgradnja nove primarne kanalizacione linije između Seljanova Tivta

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja postojećeg kanalizacionog sistema za fazu I iznose 15 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.20 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.20 evro/m³. Imajući na umu da će projekat proširenja postojeće mreže vrednosti 4.5 miliona evra biti završen do 2008. godine, troškovi ovog projekta su ukljušeni u proračun operativnih i troškova zastarevanja postojećih kanalizacionih objekata. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.20 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.30 evro/m³ je 48 %. Ukupno povišenje tarife od 48 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 3.9 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Tako da povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija neće podići troškove kućnog budžeta zbog povećanja prosečnih kućnih primanja. Prema tome, ukupno opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznosiće 3.7 %. 4.3

Kotor Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Kotoru predložene su sledeće mere:

•

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže i postojećih pumpnih stanica

•

Rehabilitacija ispusta u Traštu

•

Izgradnja nove primarne kanalizacione linije između Kampa i Sv. Stasije sa pripadajućim pumpnim stanicama

•

Proširenje i rehabilitacija sekundarne kanalizacione mreže

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 143 -

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja sektora otpadnih voda iznose 5.5 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.27 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.17 evro/m³. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.33 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.44 evro/m³ je 35 %. Ukupno povišenje tarife od 35 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 4.88 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Tako da povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija neće podići troškove kućnog budžeta zbog povećanja prosečnih kućnih primanja. Prema tome, ukupno opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznosiće 4.54 %. 4.4

Budva Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Budvi predložene su sledeće mere:

•

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže i postojećih pumpnih stanica

•

Rehabilitacija ispusta u Petrovcu

•

Izgradnja novog dodatnog ispusta u Budvi (poluostrvo Zavala)

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja sektora otpadnih voda za fazu I iznose 3.9 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.16 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.09 evro/m³. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.18 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.25 evro/m³ je 36 %. Ukupno povišenje tarife od 36 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 3.52 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Tako da povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija neće podići troškove kućnog budžeta zbog povećanja prosečnih kućnih primanja. Prema tome, ukupno opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznosiće 3.19 %.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

4.5

- 144 -

Bar Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Baru predložene su sledeće mere:

•

Rehabilitacija postojeće kanalizacione mreže i postojećih pumpnih stanica

•

Rehabilitacija ispusta u Čanju

•

Izgradnja nove primarne kanalizacione linije u Sutomoru

•

Izgradnja novog ispusta u Sutomoru

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja postojećih kanalizacionih objekata iznose 2.5 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.21 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.05 evro/m³. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.257 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.25 evro/m³ je 2 %. Ukupno povišenje tarife od 2 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 3.96 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Tako da povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija neće podići troškove kućnog budžeta zbog povećanja prosečnih kućnih primanja. Prema tome, ukupno opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznosiće 3.43 %. 4.6

Ulcinj Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Ulcinju predložena je rehabilitacija postojećih pumpnih stanica. Ukupni investicioni troškovi poboljšanja kanalizacionog sektora iznose 2.5 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.10 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.01 evro/m³. Trenutna prosečna tarifa za otpadnu vodu od 0.28 evro/m³ je dovoljna da pokrije postojeće i nove projektne troškove. Povišenje tarife nije potrebno.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 145 -

Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 3.20 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti 3% u skladu sa povećanjem industrijske proizvodnje. Tako da povećanje tarife za puno pokrivanje troškova novih investicija neće podići troškove kućnog budžeta zbog povećanja prosečnih kućnih primanja. Prema tome, ukupno opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznosiće 2.76 %. 4.7

Cetinje Za poboljšanje kanalizacionog sistema u Baru predložene su sledeće mere:

•

Izgradnja nove primarne kanalizacione linije u Obilića ulici

•

Poručivanje novog vakuum vozila

Ukupni investicioni troškovi poboljšanja postojećeg stanja u kanalizicionom sektoru iznose o.4 miliona evra. Prosečni diskontovani proizvodni troškovi postojećih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.22 evro/m³. Prosečni inkrementalni troškovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.06 evro/m³. Razlika između trenutne prosečne tarife za otpadnu vodu od 0.279 evro/m³ i ukupnih diskontovanih prosečnih proizvodnih troškova od 0.281 evro/m³ je 1 %. Ukupno povišenje tarife od 1 % je neophodno za puno pokrivanje troškova. Ukupno opterećenje porodičnog budžeta za 2005. godinu iznosi 8.3 %. Ovo opterećenje je preveliko. Efikasnost naplaćivanja ne prelazi 20 %. Procenjuje se da će kućni budžet porasti bar 3%. Vlada obećava da će poboljšati ekonomsku situaciju u Cetinju. Tako da će povećanjem tarife od 1 % opterećenje porodičnog budžeta računima za vodu u 2010. godini iznositi 7.17 %.

4.8

Projektno područje Ukupni troškovi za predložene projektne mere su prikazani u tabeli ispod. U prvoj koloni sa naslovom “Faza troškova I, KfW” predložene su prioritetne investicije za mere poboljšanja ekonomske i ekološke situacije u crnogorskom pri-

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 146 -

morju u vrednosti od 29.9 miliona evra. Predloženo je da ove investicije finansira KfW banka. Zbog činjenice da su potrebne investicije za poboljšanje odlaganja otpadne vode velike, predložene su dodatne prioritetne mere od strane konsultanta. Te mere su predstavljene u sledećoj koloni sa naslovom “Faza troškova I, ostali”. Ukupna vrednost ovih investicija je oko 34.1 milion evra.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

- 147 -

Tab. 70: Sumarni troškovi predloženih prioritetnih investicija Faza troškova I KfW Lokalni troškovi

Rekapitulacija (1) Projektne aktivnosti Faza I

1. Fizičke investicije primarnog sistema 1.1 Herceg Novi 1.1.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.1.2 Kanalizacioni sistem 1.2 Kotor 1.2.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.2.2 Kanalizacioni sistem 1.3 Tivat 1.3.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.3.2 Kanalizacioni sistem 1.4 Budva 1.4.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.4.2 Kanalizacioni sistem 1.5 Bar 1.5.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.5.2 Kanalizacioni sistem 1.6 Ulcinj 1.6.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.6.2 Kanalizacioni sistem 1.7 Cetinje 1.6.1 Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode 1.6.2 Kanalizacioni sistem 1.8 Pod suma 1 1.9 Projektovanje, zenderovanje, nadgledanje, istraživanje 1.10 Nepredviđeni slučajevi 2. Fizičke investicije sekundarnog sistema 2.1 Herceg Novi 2.1.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.2 Kotor 2.2.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.3 Tivat 2.3.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.4 Budva (1) 2.4.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.5 Bar (2) 2.5.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.6 Ulcinj 2.6.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.7 Cetinje 2.7.1 Sekundarna mreža (proširenje) 2.8 Pod suma 2 2.9 Projektovanje, zenderovanje, nadgledanje, istraživanje 2.9 Nepredviđeni slučajevi Suma

Lokalna valuta u 1,000

Uvozni troškovi EUR u 1,000*)

Faza troškova I ostali

Ukupni troškovi

Lokalna valuta u 1,000

Lokalni troškovi

Uvozni troškovi

Ukupni troškovi

EUR

EUR

EUR

EUR

u 1,000*)

u 1,000*)

u 1,000*)

u 1,000*)

5.323

1.240

6.563

6.563

0

0

0

4.228

2.286

6.514

6.514

0

0

0

0 1.423

0 575

0 1.998

0 1.998

0 0

0 0

0 0

0 966

0 100

0 1.066

0 1.066

0 0

0 0

0 0

0 2.819

0 565

0 3.384

0 3.384

5.203 -550

2.833 485

8.036 -65

0 1.666

0 505

0 2.171

0 2.171

0 0

0 0

0 0

0 0

0 332

0 332

0 332

0 0

0 0

0 0

0 164 16.589 1.659

0 205 5.808 581

0 369 22.397 2.240

0 369 22.397 2.240

196 1.790 6.639 664

79 0 3.397 340

275 1.790 10.036 1.004

829

290

1.120

1.120

332

170

502

0

0

0

8.293

8.293

2.805

2.805

2.805

4.210

4.210

781

781

781

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

7.095

7.095

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

3.586 359

3.586 359

19.598 1.960

3.586 359

0 0

0 0

19.598 1.960

179

0

179

179

980

0

980

23.201

6.679

29.880

29.880

30.173

3.907

34.079

Komentar za 1.4.2: Ako je izgrađeno PPOV nije potreban dodatni ispust.

Realizacija projekta je sa finansijskog stanovišta izvodiva. Pored toga, realizacija ovog projekta će povećati standard stanovništva, poboljšati infrastrukturu u regionu, kvalitet turističkog poslovanja i stanje životne sredine.

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

7

8 9 10 11

12 13 14

83% 83% 3.364.331 1,22 3.264.282 909.905 1.175.787 293.450 885.140 1,19 103%

20% 20% 980.965 1,35 1.304.567 19.567 124.632 142.712 1.017.656 1,80 75%

14.399.797 1,08 15.067.381 3.124.049 4.940.168 1.678.490 5.324.674 1,13 96%

15 16 17

16,00 15,61 17,61 13,85 19,50 9,60 16,60 203,93 211,83 227,29 164,40 227,53 140,01 144,70 400,00 400,00 500,00 350,00 400,00 300,00 200,00 4,00% 3,90% 3,52% 3,96% 4,88% 3,20% 8,30% 1.950.000 450.000 9.250.000 5.300.000 2.000.000 1.400.000 250.000 0 100.000 250.000 300.000 0 100.000 0 1.950.000 350.000 9.000.000 5.000.000 2.000.000 1.300.000 250.000 *) podaci obezbeđeni u Vodacom ( VIK H.Novi, Tivat,Bar i Kotor podaci iz 2005 god, Budva iz 2004 i Ulcinj, Cetinje iz 2003) **) podaci obezbeđeni u Vodacom ( podaci za Ulcinj i Cetinje procenjeni)

20.600.000 750.000 19.850.000

Troškovi materijala, goriva i energije Plate Troškovi amortizacije Drugi operativni troškovi

18 Oper. trošk/Prodato vode €/m3 19 Pokriće troškova 20 Pros. iznos rn-a za vodu po domaćinstvu 3

21 22 23 24

(20 m /mes/domać) u €/mesečno Prosečan prihod po zaposlenom €/mes Prosečan prihod po domaćinstvu €/mes Opterećenje budžeta domaćinstva Kapacitet zaduženosti 2007 godine u € VIK Opština (50% za kanalizaciju)

46 13.630 296 4.675 2,9 4.005 3.652 353 1.202 1.096 106 44 11,0 4 1.042.816 575.498 467.318 1.622.350 36%

70% 95% 3.353.359 1,04 3.312.004 724.638 976.420 210.301 1.400.645 1,02 101%

99% 99% 969.078 0,93 942.373 225.752 422.216 117.510 176.895 0,90 103%

70% 70% 2.143.858 0,82 2.055.402 185.434 839.132 79.754 951.082 0,79 104%

50% 85% 1.692.241 1,42 2.319.475 541.661 519.449 627.048 631.317 1,95 73%

85% 85% 1.895.965 1,09 1.869.278 517.092 882.532 207.715 261.939 1,07 101%

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Total 2.501 164.329 66 55.097 3,0 68.684 61.652 7.032 45.693 40.821 4.872 802 11,7 52 13.291.703 8.273.941 5.017.762 41.294.512 68%

Tivat

- 148 -

U sledećim tabelama prikazani su rezultati analiza koje se tiču promene tarifa i

Cetinje 910 18.482 20 5.901 3,1 6.266 4.789 1.477 3.446 2.634 812 64 10,2 2 725.102 554.524 170.578 3.625.510 80%

2

Površina km Stanovništvo (popis iz 2003) 2 Gustina naseljenosti (st./km ) Broj domaćinstava Broj članova po domaćinstvu Priključci Domaćinstva Komercijalni potrošači Priključci na kanalizacioni sistem Domaćinstva Komercijalni potrošači Broj zaposlenih u VIK Broj zaposlenih na 1000 priključaka Broj zaposlenih u sektoru kanalizacija 3 Prodato vode m *) Domaćinstva Komercijalni potrošači 3 Proizvedeno vode u m **) Gubici vode Efikasnost naplate Domaćinstva Komercijalni potrošači Ukupni prihodi (2005 u €) 3 Prihodi po prodatoj vodi(€/m ) Operativni troškovi (2005 u €)

H.Novi 235 33.034 141 11.361 2,9 10.890 9.615 1.275 8.167 7.211 956 148 13,6 8 3.231.495 2.052.790 1.178.705 12.217.595 74%

generalni podaci.

1 2 3 4 5 6

STAVKA

Tab. 71: Opšti podaci iz 2005. godine

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

OPŠTINE (podaci iz 2005 godine) Budva Bar Kotor Ulcinj 122 598 335 255 15.909 40.037 22.947 20.290 130 67 68 80 5.545 13.849 7.481 6.285 2,9 2,9 3,1 3,2 14.540 15.975 8.838 8.170 13.063 15.547 8.124 6.862 1.477 428 714 1.308 13.220 9.756 3.977 5.925 11.750 9.328 3.656 5.146 1.470 428 321 779 153 129 88 176 10,5 8,1 10,0 21,5 10 5 9 14 2.752.000 2.609.988 1.187.891 1.742.411 1.549.000 1.506.854 827.549 1.207.726 1.203.000 1.103.134 360.342 534.685 6.057.102 8.413.012 6.454.925 2.904.018 55% 69% 82% 40%

BR

VIK voda

1 Herceg Novi 2 Tivat * 3 Budva 4 Bar 5 Kotor 6 Ulcinj 7 Cetinje

0,87 0,73 1,05 0,55 1,10 0,72 0,94

0,17 0,20 0,18 0,26 0,33 0,28 0,28

1,04 0,93 1,23 0,80 1,42 1,00 1,21

0,14 0,20 0,16 0,21 0,27 0,10 0,22

Srednje 3 Srednji Predložene tarife (€/m ) snižavanja inkremental proizvedenih ni troškovi troškova za za nove koji % povećanja postojeće i nove objekte za vodu i domaći nisu objekte srednja otpadnih nstva domaći otpadnu 3 otpadnih voda nstva voda €/m vodu 3 €/m 0,29 0,09 0,09 0,05 0,17 0,01 0,06

0,43 0,30 0,25 0,26 0,44 0,11 0,28

0,43 0,30 0,25 0,26 0,44 0,28 0,28

0,33 0,24 0,16 0,22 0,30 0,11 0,19

0,69 0,47 0,34 0,46 0,58 0,48 0,79

155% 48% 36% 2% 35% 0% 1%

Spremnost za plaćanje (teret vode i otpadne vode na budžet domaćinstava) od 2010 aktuleno (povećanje (2005) dohodka 3% od 2005) 4,00% 4,32% 3,90% 3,70% 3,52% 3,19% 3,96% 3,43% 4,88% 4,54% 3,20% 2,76% 8,30% 7,17%

Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro Draft Final Study Report

Br

Srednje snižavanja proizvedenih troškova za postojeće otpadna ukupno objekte otpadnih voda 3 voda €/m

Tab. 72: Predložene tarife

D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD 061120_Draft_Final_Study .doc

Aktualna srednja tarifa 3 (€/m )

- 149 -