[Vladislav_Tatarkjevič]_Istorija_šest_pojmova(BookZZ.org).pdf

KNJIZEVNOST I CIVILIZACIJA

CIVILJZACIJA

UREDNIK

JOVAN HRISTIC

Rl laton je pisao da »umetnoscu ne naziva iracionalni rad« (Gorg. 465 a). Galen je umetnost definisao kao skup opstih, pravilnih i. korisnih propisa koji sluze odredenom cilju. Njegovu definiciju su ocuvali ne samo srednjovekovni pi sci nego jos i Rami, koji je ziveo u doba renesanse; kasnije ju je u svojoj enciklopediji iz 1607. godine dao Goklenijus; a jos i u na5e vreme (no vee samo kao istorijsku informaciju)

ISTORIJA POJMA

21

ponavlja je Lalandov filozofski recnik. Ta definicija glasi: »Ars est systema praeceptorwn universalium, consentientium, ad unum eudemque finem tendentium.« Umetnost shvacena tako kako suje shvatali u antici i sredn]em veku imala je, dakle, znatno siri obim od onoga kakav ima danas. Obuhvatala je ne samo lepe umetnosti nego i zanate; slikarst\'() ie · bilo umetnost u istQV!Btffi~QlJ_kao_i_kroiaG..kizn_~l Ume..t!l~C!!..k na?_iyl!na._ne_ SSLillQ. l,!me~~fl_oizvodf.!iq_nego_pre.SY~mo Wllfl!ie proizvodenja, poznav_a~j~...Q!~~Ua, g~~no ~a!lk. Stoga je umetnoscu ITH)g1o-da-6uae smatrano slikarstvOil( krojastvo, alii gramatika ili logika - upravo kao skup pravila, kaci strucno znanje. Umetnost je, dakle, ranije imala siri obim: siri za zanate i bar za deo naukfi. OJ!.Q J!s>_j~J~ _!!m~t_!_los_ti__pg~~:zh~l!lQ. -~- ~anl!ti.I:Jl..b.A.I.!!!~!i_tn ljudima i sholasticarima ie padalo u oCi mnogo viSe no ono sto ih deli; nikad nisu .tmdeliJj umetnQ£ti..illl.J!ftistj_¢kej__zanatlijske. Meduti@,_ delili su ih polazeci od toga da li njihova upraznjavanfe zahteva samo duhovni napQr ili, takode, i fizicki. Prve umetnosti anti_gci ljudi su nazivali liberates, .Qdnosno-.Qi[