Vladimir Stanković - Montevideo, Bog Te Video

 

VA'

POVRATAK POVRA TAK U ZANIMLJIVO DOBA EVO KNJIGE ZA STARE I MLADE! SA TIM OSEĆANJEM PRELISTAVAM PRELISTAVAM POSLEDNJE STRANICE RUKOPISA VLADIMIRA VLADIMIRA STANKOVIĆA STANKOVIĆA SA DUHOV ITIM NASLOVOM M ONTEVIDEO, BOG TE VIDEO. IINFORMATIVNIM PODNASLOVOM ДЈ ZNAK SEĆANJA NA NAJBLISTAVIJITRENUTAK UISTORIJ1 SRPSKOG FUDBALA - TREĆE MESTO NA SVETSKOM PRVENSTVU 1930. U URUGVAJU”. MMl STARIJE GENERACIJE PRIVLAČE ŠTIVA KOJA OSVEŽAVAJU SEĆANJE NA VREMENA KOJA PR1RODNO PADAJU U ZABORAV A UVERIO SAM SE, SOPSTVENIMISKU STVOM, DA ISTORIJSKIP RILOZI  JO Š VI ŠE Č ITALAC A M EDU MLA DIM , RA DOZN ALIM NARA STAJEM , ŽEL JNIM DA SAZNA „Š TAJ E NEKAD BILO”. POGOTOVO AKO AUTOR IZABERE ATRAKTIVNU TEM U KAO ŠTO JE NEOBIČNO ■I’UTOV.WJH U URUGVAJ IJOŠ NEOBIČNIJE RAZUZDANO FUDBALSKO NADMETANJE. PESNIKINJA AHMATOVA AHMATOVA KAŽE DA SU PUKA SEĆANJA KAO REFLEKTO R KOJI OSVETLI SAMO  JED Nl^ TAČKU, A OST ALO JE MRAK . ALI, KADA SE SEĆ AN JEIU SP OM EN E O SLAN JAJU N A 1ZVORNE DOGADAJE, DOB1JAMO BOGATSTVOIZRAZAIUZBUDLJIVO PRIPOVEDAČKO ŠTIVO. UPRAVO TIM PUTEM POŠAOJE STANKOV1Ć, KOJIJE OČIGLEDNO DUBOKO KOPAO PO ARHIVAMAIŠTAMPI. U POMOĆ JE P OZVAOI SVOJU MAŠTU DA BI ČITAOCIMA PRIBLIŽIO JEDNO ZANIMLJIVO DOBA. TAKO Ć£MO, ČITAJUĆI OVO, PO MNOG O ČEMU ORIGINALNO DELO, KOJE SE NAJPRE MOŽE SVRSTATI ULAGOĐNU DOKUMENTARNU DOKUMENTARNU PROZU, PORED VODEĆE PRIČE UPOZNATIMNOGE POJEDINOSTI O NEKADAŠNJEM BEOGRADU: OD KAFANSKOG KAFANSKOG ĆASKANJAI NAVIJAČKO-FUDBALSKOG NAVIJAČKO-FUDBALSKOG NADIGRAVANJA DO PRIKAZALIČNOSTI KOJE SU TRIDESETIH GODINAPROŠLOG VEKAIMALE ISTAKNUTO MESTO U FUDBALSKOM ŽIVOTU SRBIJE. STANKOVIĆJE D a !r OVIT NOVINAR. U SEBI SPAJA CENJENE OSOBINE SAVREMENOG  SAVREMENOG   NOVINARSTVA: NOVINARSTV A: JEDNOSTAVNOST U OBRAĆANJUJAVNOSTI, INFORM ATIVN OSTIPRIPOVEDAČKU  OSTIPRIPOVEDAČKU  VEŠTINU. PORED TO GA JEI SMEO COVER. S PREMA PREMAN N DAUĐ E U ŽIVOTNE RIZIKE KAKA KAKAV VJE I NJEGOV NJEGOV   ODLAZAK U SVET PRAZN1H RUKU, U ŠPANIJU, GDE JE STEKAO STATUS UGLEDNOG NOVINARA. ALI,   BEOGRAD JE OSTAO U NJEMU. TAKO OBJAŠNJAV OBJAŠNJAVAMIPOJAVU AMIPOJAVU NJEGOVE NAJNOVIJE KNJIGE. OVDEĆ U STATI, UZJEDAN DODATAK. STROŽI KRITIČAR IĆE NAĆ IISLABO STI OVE KNJIGE. ALI, NE NE VERUJEM DA ĆE BITI KRITIČARA KRITIČARA NITI ČITAOCA KOJI ĆE REĆI DA SE UZ OVU KNJIGU DOSADIVAO DOSADIVAO.. A T O J EP EP H 1' 1' " ге„ ^ „ ,п т „ гл т ™ . ALIJE EP POGU UB B N A U ŠŠT T AM AM P I.I. ST ST AN AN K O OV V IIĆ Ć NE NE UPADA UPAD A J OSVEŽEN JEIZADOVO LJSTVO. NIJE SI USKORO DOŽIVETI SVOJE NOVO IZDANJE U ISTOIM SLAVOLJUB ĐUKIĆ

^Montevideo, Bog te video! Izdavač I N T ER ER M E D I A N E T W O R K Kneginje Ljubice 2, Beograd tel/fax: tel/fax: +381 11 303 66 20 e-mail: office(®intermedianetwork.rs Copyright © 2010. INTERMEDIA NETWORK Distribucija i prodaja RIN GIER d.o.o d.o.o.. Kraljice Marije 1, Beograd Godina 2010. Štampa G R AFO MAR KE T 20. oktobra 43b, Beograd Tiraž 10 000 primeraka Lektor Zivana Rašković Dizajn korica Intermedia Network & Orange Studio & ZoranJovic Ilustracija Predrag Ginevski Mihail Miklaševskij

CIP - Каталогизација y публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41 -3 СТАНКОВИЂ, Владимир, 1949 Montevideo, Bog te video! / Vladimir Stanković. - Beograd : Intermedia Network, 201 0 (Beograd : Grafomarket). - 256 str .: ilustr.; 21 cm Tiraž 10.000. - Str. 7- 8: Uvodna reč / Zvonko Simunec. ISBN 978-86-913475-0-5 C O B I S S . S R - I D 17459457 1745945722

Vladimir Stanković

UVODNAREČ

bično je izazov kada vasmnogo zamolezadamateriju „kratkokoja i jezgrovito, na stranicu-dve” napišete nešto. Ili bude vas ne dotiče ili beznadežno malo za štivo koje podrazumeva emocije. U konkretnom slučaju, knjigu koju držite u rukama, moja malenkost je i bukvalno odživela tri godine. Da li je reč o proviđenju, ali slučaj je hteo da se sa štivom budućeg književnog prvenca Vlade Stankovića upoznamjednog sunčanog prolećnog dana 2007 2007.. u At Atini. ini. Da li smo još tada, dok se u njegovoj glavi tek sklapala ideja, mogli da sanjamo knjigu, sve što će ona pokrenuti i ovaj uvodnik? Možda je blizina Akropoljablagoslovila predstojeću književno-filmsko-televizijsku književno-filmsko-tele vizijsku avantu avanturu, ru, tek sa neobjašnjiv neobjašnjivom om lakoćo lakoćom m ,,videli ,,videli““ smo i knjigu i scenario, scenario, film i T V seriju... Da je bbilo ilo posmatrača, verovatno bi dijagnoza sugeri sugeri-sala akutni oblik megalomanije, izazvane dejstvom rashlađenog grčkog belog sa sodom. Gorljivo i sa entuzijazmom novinarskog „junoše”, prevejani žurnalistički vuk, koga 40 godina ne zaobilaze svi mogući sportski šokovi, drame, obrti, trijumfi i sportske katastrofe, katastrofe, nadahnuto je govorio o „dokumentarističkom blagu”na blagu”na koje je naleteo. Učinio je, tada već u kasno atinsko popodne, da „vidim”Mošu i Tirketa, Andrejku i Božu Dunsta... Dunsta.. . brod „Flo „Floridu” ridu”,, prekookeansko prekookeans ko putešestv putešestvije, ije, da „čujem” šok posle senzacionalne pobede protiv Brazila, da„osetim” oduševljenje sabeogradske železničke stanice kada su se junaci vratili u domovinu. Kao što ga godinama nagovaram da poveruje u to da je „najbolji sportski no

O

Posvećeno mom ocu Miodragu Mići Stankoviću, od koga sam prvi put čuo legendu o podvigu u Montevideu

vinar Evropi” , optužio sam gatog da vremena će biti „sportski uskogr uskogrud” ud” ako svemu ne doda malo u odEvropi”, društvenog konteksta i ne napiše knjigu ne samo o fudbalu nego i o Srbiji i Beogradu 30-ih prošlog vek veka. a. Na sreću, sreću, poslušao je i evo knjige koja je dokumentaristički neporeciva, toplo obojena romantičnim nijansama beogradske kaldrme, vrcava od beogradskog šmeka... Teško je ne poneti se za entuzijazmom, verom i odlučnošću fudbalskih pio nira sa beogradskih zemljanih terena, da upravo oni budu povod za danas tako marketinški prijemčive naslove i slogane kao što su „Montevideo, Bog te video” i „Ugruvaj Urugvaj”. Oni su ispisali do sada najvažniji deo naše fudbalske istorije! Vladimir Stanković se potrudio da iz prašnjavih arhiva, sa izbledelih fotografija i iz novinskih 7

tekstova, otme ono malo sačuvanog filmskog materijala, od svih zaboravljenog, i da

produži život jednom sportskom podvigu koji će posle svega što je pokrenula ova knjiga ostati zapamćen kao „srpski fudbalski ep”. Naviknut da se pentra strmim, uskim, često klizavim, a uvek krivudavim novinarskim bogazama, Stanković je stigao do vrha, a onda zakotrljao „urugvajsku grudvu”. Lavina je žestoko ustal ustalasala asala javnost i sada su „Urugvajci" Moša, Tirke, Miluti nac, „El Gran” Milovan... napustili uzak kru krugg vremešnih fudbalskih zaljubljenika, kojima sećanje bledi, i aterirali u Srbiju 21. veka, koja od njihovih naslednika u nacionalnom dresu 80 godina kasnije očekuje radost u Juinoj Africi 2010. Tek toliko da pronadu jedan ozbiljan razlog za ponos i otkriju kakvom su snagom i elanom raspolagali njihovi preci i kakva je bila zemlja čija se budućnost svalila na njihova leda. Ko želi, može mnogo da nauči! Moguće je da ova knjiga neće biti u užim izborima za književne nagrade, ali je ona, sama po sebi, nagrada svima koji će na njenim stranicama otkriti jedan čarobni svet vizionarstva, viteštva, časti, hrabrosti, duha, snage i vere da se mnogo toga može kad ka d SRBIPOSTANU TIM!

Zvonko Šimunec

PRVA GLAVA: PRILIKE

i

K

afana „Solunac’, gledano uzbrdo iz pravca Slavije, smeštena negde pri kraju Beogradske ulice, gotovo na uglu sa ulicom Kralja Aleksandra, nije se po izgledu ničim izdvajala od niza zanatskih radnji u komšiluku, ali je imala dve prednosti. Gazda Rade, čije su prezime znali samo najbliži, vešto je iskoristio dvorište da uredi malu, vrlo lepu baštu, koja nije imala vise od šest stolova. Gotovo cela bila  je pod vinovom lozom, posađenom zara zarad d hladovine hladovine,, a ne zarad grožđa grožđa.. Godinama Go dinama usmeravana nečijom veštom rukom, loza je vijugala uz stubove i prelazila preko razapetih žica da bi vremenom stvorila debelu hladovinu, u vrelim letnjim danima pri  jatno utočište, tim pre što je bila izolovana, van domašaja pogleda radoznalih prolaznika. U jednom uglu bio je smešten klasičan roštilj, koji se, hvala bogu, lepo dimio od druge polovine maja pa do kraja septembra, pa i kasnije, sve dok se moglo sedeti u bašti. Ved Vedna na ostalih, os talih, bro brojnih jnih kaf kafana ana u okolini Slavije imala je „baštu”, ali ispred, na trotoaru. Stolovi su obično bili u dva reda, sa razmakom izmedu kako bi pešaci nesmetano prolazili, a senku je pravila perda. Da bi se stiglo do baste „Solunca, moralo se prod kroz kafanu, koja se takode nije mnogo razlikovala od objekata slične namene: desetak stolova prekrivenih tradicionalnim kariranim čaršavima, ponekad s tragovima „jelovnika”, uprkos nastojan nastojanjima jima gazda Radeta da dsto dstoću ću održi na pristojnom nivou, škripavpod od dasaka ko zna koliko puta premazan olajem, u uglu sank za kojim kojim je najčešće bila gospoda Radmila, Radetova žena. Desno od šanka nala nalazio zio se oved „šuber” kroz koji su kelnerima dodavana jela. A jelo je bilo drug drugaa prednost ove kafane. Gazdarica Radmila bila je vrhunska kuvarica i njeni specijaliteti nadaleko poznati. Roštilj je takode bio na glasu, ali kuvana jela gospa Rade neprevazidena. Istina, neki su tvrdili da da je za povećani promet u kafa kafani ni postojao i tre tred d razlog - lepa Mica, gazdina bratanica, koja je došla u Beograd da završi školu i u upiše piše studije. Milica  je zaista zaista bi bila la lepa devojka, otresit otresitaa i, što bi se rekl reklo, o, narods narodski ki bi bistra, stra, pa se posl poslee kraće kraćegg perioda adaptacije lako snalazila medu gostima, od kojih su mnogi pokušavali da joj se približe. približe. Sa M Milicom ilicom su radila radila i dvojica profesionalnih konobara, ali je ubrzo poPRILIKE

stalosmetalo, očigledno promet raste kada je vala Micad smeni. To gazda naravno, nije a nidanjoj jer je šarmom uspe uspevala daua sebi obezbedi lep Radetu, bbakšiš, akšiš, ko jije bri-

9

 jVlarjanović Grba, Čupić i Najdanović. Tik u  jVlarjanović uzz tu „relikviju”bila „relikviju”bila je veli velika ka slika slika novog stadiona BSK-a na Topdderskom brdu, otvorenog u maju te 1929. Bila je to slika

žljivo čuvala, ne znajući ni sama tačno za šta, ali uverena da će ušteđevinu, kad dode alavne tribine pune ljudi, medu kojima je, podrazumeva se, i gazda Rade, koji nije vreme, pot rošiti na „nešto važno važno””. propuštaoo nijednu utakmicu a kamoli otvaranje novog stadiona. propušta Preko leta su na obe strane pored dvokrilnih ulaznih vrata s ulice stajala dva  Jedini „porok” gazda gazda Radeta, doduše samo za njegovu ženu Radmilu, bio je stola sa po dve stolice, tek toliko da neko malo predahne uz kafu, špricer ili čašicu fudb fudbal! al! Bio je veliki „bskovac”vatreni „bskovac” vatreni navijač Beogradskog sport kluba, o kome mu rakije. Zimi se sva aktivnost odvijala unutra, u mešavini duvanskog, roštiljskog i ku-  je još jo š 1918 1918.. u Grčk Grčkoj, oj, pred prob proboj oj Solunskog fronta, pričao Mihailo Andrejević, hinjskog dima i mirisa jela, rakije pa i znoja jer je velika fu furuna runa bubnjala po ceo bo- ugledni lekar i istaknuti funkcioner BSK-a i Beogradskog loptačkog podsaveza govetni dan. (BL P). Kad je igrao BSK, znalo se - gazda gazda Rade je ostavljao sv svee i hitao na sstadion. tadion. Gazda Rade je bio vredan čovek, po ceo dan provodio je u svojoj kafani ili u Tako je bilo i tog 7. aprila 1929. O ratu gazda Rade nije voleo da priča, iako je i te poslovima vezanim za nju. Išao je u nabav nabavke, ke, nagovarao seljake da kad pođu na pijacu kako imao šta, ali bi uvek kada nade „žrtvu”prepričavao veliku pobedu BSK-a nad svrate prvo kod njega „na jednu s nogu” nogu”,, poslov poslovii su sklapani u rano jutro, a već u 7 „ Jugoslav] jom”. kafana je otvarala vrata čekajući prve goste na fruštuk, kafu ili rakijicu... rakijicu... Bio je otvo„Kiša je padala celog dana, u jednom trenutku proneo se glas da se neće igrati ren, komunikativan čovek. Poznavao je skoro sve svoje goste, gotovo svakog od njih  jer je teren u očajnom stanju. Gazed veliko bla blato, to, otišao sam da se sam uverim uverim.. Kažu dočekivao i ispraćao. Kelnere je naterao da zapamte šta koji gost pije i najčešće se da je BSK tražio odlaganje jer je verovao da je tehnički bolji, bo lji, što bi se izgubilo na nedešavalo da tek što gost sedne, stiže ljuta, kuvano vino, pivo ili neko drugo njegovo mogućem terenu, ali je ’Jugoslavija, iz istih razloga ali sa suprotne tačke gledišta, inomiljeno piće. Atmosfera u kafani bila je gotovo familijarna, bez incidenata. Dešavalo sistirala da se utakmica igra. Sudija je zavrnuo nogavice i obišao ceo teren dok je se da se neko malo napije, ali sve se završavalo pesmom i malo nesigurnijim korakom 3000 pokislih navijača čekalo njegovu odluku. Na svu sreću, odludo je da se igra, na putu do kuće. Gazda Rade je ljudima ulivao poverenje. Svi su ga znali kao pošteali ali je kod naših nastala panik panikaa kada su vi videli deli da nema Mikice Arsenijev Arsenijevića! ića! Misled njačinu, čestitog i hrabrog čoveka, je zazidu junaštvo u Prvomkralja svetskom ratu dobio Karađorđevu zvezdu. Nakoji jednom visila iskazano je slika pokojnog Petra, sa kojim je prošao golgotu Albanije. U kafani, slike kralja Aleksandra nije bilo. Gazda Rade, razumljivo, nikada ništa lose nije rekao o vladajućem kralju, ali niko nije čuo ni da ga hvali hvali.. Jednostavno, „njego „njegov” v” kralj, iako je prošlo devet godina od njegove smrti, kao da je i dalje bio Petar Karađorđević... Kafana, naravno, nije slučajno nazvana „Solunac” „Solunac ”, ali ggazda azda Rade nije previs previsee govorio o ratu. Uos Uostalom, talom, p prošlo rošlo je vveć eć vise od 12 godina, Srbija se polako ali sigurno oporavljala od strahota koje je preživela i u kojima je izgubila gotovo trećinu muškog stanovništva. Valjalo je gledati napred.

da sena popočetak”, takvom vremenu možeRade igrati, ostao kodjekuće jedva sudagagaautom vezli pričao je ne gazda svaki putjekad bilo inekoga sluša. doIu svakoj sledećoj priči, BSKje igrao za nijansu bolje, Mošini i Čupićevi golovi bili su  još malo lepši, lepši, Lala Najdanović je u ssvakom vakom prodoru p prelaz relazio io po jjednog ednog protivni protivničkog čkog igrača igrača vise vise,, Nikola M Marjanović arjanović je i po blatu pokazivao sve veće majstorstvo, golman Stojanović je branio i nemoguće lopte... „А početak nije obećavao mnogo. Istina, rano smo poveli golom Cupića, a onda je Tirke promašio penal i Luburić je već u 14. minutu izjednado. Pomislio sam na najgore, najgore, ali kada je Najdanović volejo volejom m u 21. minutu doneo novu prednost, sv svee nam je krenulo. krenulo. Do poluvremena je Moša, na centaršut Mikice, glavom dao tred gol, gol,

Na drugom zidu visio je uramljen isečak iz novina čiji je sadržaj bio vidljiv samo iz neposredne blizine. Bio je to izveštaj sa prvenstvene fudbalske utakmice BSK-Jugoslavija” odigrane 7. aprila 1929. Rezultat je bio 7-1 za BSK a zainteresovani su mogli da saznaju sve detalje sa meča ljutih beogradskih rivala. Sudio je Mika Popović, gledalaca na stadionu „Jugoslavije” „Jugoslavije”u u Topdder Topdderu u bilo je oko 300 0, Moša Marjanović i Čupić dali su po tri gola a Lala Najdanović jedan za BSK, dok je počasni pogodak za domadna dao Luburić. Gazda Rade je u pola nod mogao da izgovori sast sastav av jedanaestorice koja su mu pridnila do tada najveće sportsko zadovoljstvo: na golu Milan ,,Šećerko“ Stojanović, na bekovima Tošić i Dragićević, u half-liniji Arsenijević, Mihajlović, Đorđević, u napadu napadu Tirnanić, Blagoje Moša Moš a Marjanović, Nikola

u nastavku rezervista Čupić daje svoj drugi gol, Moša ga prati novim pogotkom, pogot kom, crveni’ gube gube živce i sudija isključuje Ljubišu Đordevića... Do kraja Moša i Čupić daju  još po jedan gol za velikih velikih 7-1 ”, verg verglao lao je kafedžija kafedžija.. Gazda Rade je s razlogom pamtio tu pobedu, kao i dtavu 1929. godinu u kojoj su BSK i „Jugoslavija” odigrali pet utakmica, BSKje dobio četiri (7-1, 5-1, 2-1, 2-1) dok je jedan meč završen nerešeno sa 3-3. To je bila jubilarna, 50. utakmica za 17 godina rivalstva, zapravo 13 jer se tokom rata nije igralo. BSKje imao uspešniji bilans, 24 pobede prema 19 trijumfa rivala i 6 remija. Gol-razlika je bila 108-107 za BSK. „Da sve bude lepše, njihovu bruku direktno je prenosio Radio Beograd! Bio  je to prvi prenos fudbalske fudbalske utakm utakmice ice u istoriji našeg radija” radija”, podsećao je gazd gazdaa Rade

10

PRILIKE

PRILIKE

11