Vladimir Propp - Morfologija bajke (2. i 3. poglavlje)

II

METÓD I GRAĐA  Bio  B io s a m p o t p u n o u v e r e n d a o p š t i tip, tip , z a s n o v a n n a  tr a n s f o r m a c ija ij a m a , p r o l a z i k r o z s v a o r g a n s k a b ić a i d a  b i s e o n m o g a o p o s m a t r a t i u s v im d e l o v i m a n a n e k o m  sr  s r e d n je m p r e s e k u .

Gete

Pre svega, pokušajmo da formulišemo svoj zadatak. Kao što sam već pomenuo u predgovoru, ovaj rad je posvećen narodnim bajkama. Postojanje bajki kao posebne vrste uzima se kao neophodna radna hipoteza. Pod "bajkama" razumemo, zasad, priče, koje su u registru AmeTomsona izdvoje izdvojene ne p od brojevim brojevim a od 300 do 74 749. 9. Ta Ta od red ba je je prepr eliminarna, veštačka, ali kasnije ćemo imati prilike da damo tačniju definiciju ovih priča, zasnovanu na izvedenim zaklju ključčcima. cima. Mi Mi preduzim pred uzim am o up o re d n o proučavanje njihovih njihovih sižea. Radi poređenja izdvajamo sastavne delove bajki prema posebnim postupcima (v. niže), a zatim bajke upoređu  je  j e m o p o n jih ji h o v im sast sa staa v n im d elo el o v ima im a . Kao r e z u l t a t d o b ija ij a se morfologija, tj. opis bajke prema njenim sastavnim delovima vima i od no su delova delova jednih prem a drugim a i pre m a cel celini. ni. Ali kojim se metodama može postići tačan opis bajke? Uporedimo sledeće slučajeve: 1. Car daje junaku orla. Orao prenosi junaka u drugo carstvo (171). 2. Deda daje Sučenku konja. Konj prenosi Sučenka u drugo carstvo (132).

28

 M e t ó d i gr gra đ a

3. Č arobnjak arobn jak daje Ivanu Ivanu ččamac amac.. Č amac prenosi pren osi Ivana Ivana u drugo carstvo (138). 4. Princeza daje Ivanu prsten. Momci iz prstena prenose Ivana u drugo carstvo (136); itd. U navedenim navede nim sluč slučajev ajevima ima postoje pos toje stalne i promenlji prom enljive ve veličine. Menjaju se nazivi (i s njima atributi) likova, ali se ne m enjaju enja ju njihove rad nje ili ili fu zaključak ak da bajka  f u n k c i j e . O tud a zaključ često jednake radnje pripisuje raznim likovima. To nam li k o v a . om ogu oguććuje d a bajku bajku proučavamo proučavamo p o fu n k c i j a m a lik Moraćemo utvrditi u kojoj meri te funkcije stvarno  pre  p redd s tav ta v lja lj a j u p o n o v ljiv lj ivee , s t a l n e v e ličin li činee b a jke jk e . P o s tav ta v lja lj a n je svih ostalih pitanja zavisiče od rešenja prvog pitanja: koliko se funkcija može naći u bajci? Istraživanja su pokazala da je ponavljanje funkcija zapanjujuć njuju će. Tako i ba baba ba Jaga, i Mraz Mraz,, i m edv edved, ed, i šumski šum ski duh, du h, i ko ko bil  b ilja ja gla g lava va na n a j p r e p a s tor to r k u p rov ro v e rav ra v a ju, ju , a zati za tim m je j e n a g r a đ u ju. ju .  Nas  N asta tavl vlja jaju jući ći p o s m a tra tr a n ja, ja , m o ž e se u t v rdit rd itii d a likov lik ovii u ba bajci jci,, koliko god bili različiti, često čine   jedno isto. Sam način ostvari ostvarivanja vanja funkci funkcija ja može mo že se m enjati i predstavlja predstavlja prom en en ljivu veličinu. Mraz postupa drugačije nego baba Jaga. Ali funkcija kao takva jeste stalna veličina. Za proučavanje bajke važno pitanje p itanje je š t a  čine likovi u bajci, dok su pitanja k o čini i k a k o  čin  činii  samo p itanja za do pu nsk o proučavanj proučavanje. e. Funkcije likova predstavljaju one sastavne delove kojima se mo gu zam eniti eniti m o t i v i  Veselovskoga ili ili Bedijeovi B edijeovi elementi.  Na  N a p o m i n jem je m d a su p o n o v ljiv lj ivoo s t fun fu n k c ija ij a s raz ra z n im izvršioci izvrš ioci m a istoričari religij religijaa već od odav avno no zapazili u m itovima itovim a i verova njima, ali ih nisu zapazili istoričari bajke. Kao što osobine i funkci funkcije je bogova prelaze prelaze s jednih na d ruge i najzad najzad se pre pr e n o se čak na hrišćanske svece, i funkcije jednih likova iz bajki  pr  p r e laz la z e n a d r u g e likov lik ovee u ba bajci jci.. U n a p r e d se m o ž e reći re ći d a funkcija ima neobično malo, a likova neobično mnogo. Ti-

 M o r fo lo g ija ij a b a jk e

29

me se objašnjava dvojstvo bajke: njena začuđujuća raznolikost, njeno šarenilo i bogatstvo boja, s jedne strane, i njena ne manje začuđujuća jednoobraznost, njena ponovljivost. Znači, funkcije likova predstavljaju osnovne delove bajke,, i up ke uprav ravoo njih i treb a pre svega svega da izdvoji izdvojimo. mo. Da bismo izdvojili funkcije, treba najpre da ih odredimo. Određenje treba da polazi sa dva stanovišta. Prvo, odredba ni u kom slučaju ne treba da vodi računa о liku koji obavlja funkciju. Odredba će najčešće biti imenica koja izražava radnju (zabrana, ispitivanje, bekstvo, itd.). Drugo, radnja se ne može određivati van svoga mesta u toku pri  po  p o v e d a n ja. ja . T r e b a u z im a ti u o b z i r o n o z n a če čenn je k o je k o n kretna funkcija ima u toku radnje. Tako, ako se Ivan ženi carevom kćeri, to je nešto sasvim drugo nego kad se otac ženi udovicom , m ajkom dveju kćer kćerki ki.. D rugi prim prim er: ako u  je d n o m s luča lu čaju ju j u n a k o d o c a d o b i j a s to r u b a lja lj a i p o s le z a taj novac kupi vidovitu mačku, a u drugom slučaju junaka nagrađuju novcem za počinjeno junaštvo i bajka se time završava, pred nama su, bez obzira na jednakost radnje (davanje novca), morfološki različiti elementi. Na taj način, jednaki postupci mogu imati različito značenje i obrnuto. P o d f u n k c i jo j o m r a zu z u m e m o p o s t u p a k l i k a o dr d r eđ eđ e n s obzirom na njego njegovv zn ač aj za tok radnj radnje. e.

 Na  N a v e d e n e o p s e r v a c ije ij e m o g u s e s a ž e to f o r m u lis li s a ti n a sledeći sled eći način: način: enlj ivi elemen ti bajke jesu fu n kc ije li I Stalni , neprom enljivi kova nezavisno od toga ko i kako ih izvodi. Oni čine osno vne sas tavn e delove bajke bajke..

II B r o j f u n k c i j a z a k o j e b a j k a z n a je j e s t e o g r a n iče ič e n . Pošto su funkcije izdvojene, nastaje drugo pitanje: kako su grupisane i u kakvom redosledu se te funkcije sre-

30

 M e t ó d i g r a đ a

ću? Pre svega, о redosledu. Postoji mišljenje da je taj redo sled slučajan. Veselovski piše: "Izbor i raspored  zadataka   zadataka i su sreta sre ta (prim eri m o tiv a V . P.). P .)... .. ve većć pretpostavljaju iz izve snu slobodu."1 Još jasnije je tu misao izrazio Sklovski: "Potpuno je neshvatljivo zašto pri pozajmljivanju treba da  bu  b u d e o ču čuvv a n slučajan (podv (po dvuk ukao ao Šklovski Šklovski  V. P.) redo re do sled motiva. U iskazima svedoka upravo se redosled događaja đa ja najveć najve ćm a izobličuje."2 izobličuje."2 Ovo pozivan p ozivanje je n a iskaze sved oka nije mnogo srećno. Ako svedoci iskrivljuju redosled, njihovo je pričanje zbrkano, ali redosled događaja ima svoje zakone, a slične zakone ima i umetnička priča. Krađa se ne može dogoditi pre no što se provale vrata. Što se,  pa  p a k , tiče ti če b a jke jk e , o n a im a sv svoo je s asvi as vim m p o s e b n e , s p e c ifičn if ičnee zakone. zako ne. R edosled elem enata, ena ta, kao što ćem o vide ti kasnij kasnije, e,  be  b e z u s lo v n o je istovetan.   Sloboda u redosledu ograničena  je v e o m a t e s n im m e đ a m a k o je se m o g u p r e c i z n o o d r e d iti it i . Iz toga proizlazi treća osnovna teza našeg rada, koja će u nastavku biti razvijena i dokazana: dokaz ana: III R e d o s l e d f u n k c i j a u v e k j e i s t o v e t a n . Treba Treb a nap n apom om en uti da d a naved na vedena ena zakonitost zako nitost va važi iskl iskljjuč učiv ivoo za folklor. Ona nije osobenost bajke kao vrste. Veštački stvorene bajke ne podležu toj zakonitosti. Što se tiče grupisanja, treba pre svega reći da sve bajke nikako nemaju sve funkcije. No to niukoliko ne menja zakon redosleda. Odsustvo nekih funkcija ne menja raspored drugih. Na ovoj pojavi još ćemo se zadržati, a zasad ćemo se pozabaviti grupisanjima u pravom smislu reči. Samo postavljanje pitanja nameće sledeću pretpostavku: ako su funkcije izdvojene, moći će da se prouči koje bajke sadrže 1A. H. В с 2 . лов

ск , ,О

и ка ии пр

,  str. ,  str.

23

3.

 M o r fo l o g i ja b a j k e

31

istovetne funkcije. Takve bajke sa istim funkcijama mogu se sm atrati atrati bajkam bajkamaa istog tipa.  Na ovoj osnovi može se kasnije sastaviti registar tipova izgrađen ne na osnovu sižejnih obeležja, donekle neodređenih i rasplinutih, nego na osnovu tačnih strukturnih obeležja. Pokazaće se da je to odista mogućno. No, ako dalje budemo između sebe upoređivali struktu stru ktu rne rn e tipove, tipove, zapazić zapazićemo em o sledeću, sledeću, sasv sasvim im neočekivanu  poja  po javu vu:: fun fu n k c ije ij e se n e m o g u r a s p o r e d i t i p o o s a m a k o je se međusobno isključuju. Ta pojava će se u svoj svojoj konkretnosti pokazati pred nama u sledećoj i u poslednjoj glavi. Zasad se ona može objasniti na sledeći način: ako funkciju koju svuda srećemo na prvom mestu obeležimo slosle di za njom vom A, a funkciju koja (ako postoji) u vek sledi slovom B, onda će se sve funkcije koje bajka poznaje svrstati u je j e d n u   priču, nijedna od njih neće ispasti iz niza, nijedna ne isključuje drugu i ne protivreči joj. Takav zaključak apso ap solutno lutno se nije nije m ogao predvide ti. Trebalo T rebalo je, naravno, očekivati da tamo gde postoji funkcija A, ne može biti izve snih funkcija koje pripadaju drugim pričama. Očekivali smo da ćemo dobiti nekoliko osa, a dobija se jedna osa za sve  bajk  ba jke. e. O n e s u sve isto is togg tip ti p a, a k o m b ina in a c ije ij e о k o jim ji m a s m o napred govorili predstavljaju podtipove. Na prvi pogled ovaj zaključak izgleda besmislen, pa čak i glup, ali može se sasvim egzaktno proventi. Ovakva jednotipnost je veoma složen problem, na kome ćemo se u nastavku još zadržati. Ta pojava izazvaće ceo niz pitanja. Tako dobijamo četvrtu etvrtu osnov nu tezu našega rada: rada: IV Sve Sve bajke im aju stru ktur u isto istoga ga tipa tipa.. Sada pristupamo dokazivanju, kao i razradi i detaljiza ciji tih teza. Ovde treba podsetiti da bajku treba proučavati (i u suštini u ovom radu to i činim) strogo deduktivno, tj. polazeći od materijala ka rezultatu. Ali izlaganje   može

32

 M e t ó d i gr gra đ a

ići obrnutim putem, pošto je lakše slediti njegov razvitak akoo su op šte osnove čit ak čitaocu aocu un ap red poznate. Ipak, pre no što pređemo na razradu, treba rešiti pitanje na kakvom materijalu se ta razrada može izvesti. Na prvi  po  p o g l e d čini čin i se d a je n e o p h o d n o u z e t i u o b z i r c e o p o s t o j e ći materijal. U stvari, to nije neophodno. Pošto bajke proučavamo na osnovu funkcija likova, ovo navođenje materijala može se prekinuti onog trenutka kada otkrijemo da nove  ba  b a jke jk e ne s a d r ž e n ikak ik akve ve n o v e funk fu nkci cije je.. N arav ar avnn o , istraž ist raživ ivač ač mora da prouči veliki kontrolni materijal, ali nije potrebno d a se ceo taj taj mater m aterija ijall un unos osii u rad. Ja sam do došao šao do zaključ zaključka da je sto bajki raznih sižea više nego dovoljan materijal. Kada otkrije da se ne mogu naći nikakve nove funkcije, morfolog može da stavi tačku, a da u daljem proučavanju  po  p o đ e ve većć u d r u g i m pra pr a v cim ci m a (sa (s a stav st avlj ljan anje je reg re g ista is tara ra,, p o t p u na sistematika, istorijsko proučavanje, proučavanje celoga kom pleksa umetnič um etničkih kih pos p ostup tupaka aka itd.) itd.) No ako se materijal materijal i može količinski ograničiti, to ne znači da se može birati po sopstvenom nahođenju. Izbor mora biti diktiran spolja. Uzimamo Afanasjevljev zbornik, počinjemo proučavanje  pr  p r i ča o d b r o j a 50 (to (t o je, je , p o Afan Af anas asjev jevlje ljevu vu p lan la n u , p rva rv a b ajk aj k a u zbo z bornik rnik u) i nastavljamo nastavljamo ga do broja bro ja 15 15113. Takvo Takvo ograničavanje materijala nesumnjivo će izazvati mnoge prigovore, 3 U novim izdanjima to odgovara brojevima 93 do 268, pošto u tim izdanjima svaka varijanta dobija nov broj, dok u izdanju koje  je prir pr ired edio io sam Afanasjev novi no vi broj označa ozn ačava va n o v siže, siž e, a varijante su obležene latinskim slovima uz isti broj. Tako je, na primer, bajka broj 104 (Bajka Bajka о hrabrom hrab rom junaku, junak u, jab uk am a koje koje podm la đu  đ u ju i ž i v o j v o d i )   u predrevolucionarnim izdanjima obeležena brojevima 104a, 104b, 104c, 104d, 104e itd., a u novim izdanjima ona je obeležena brojevima 171, 172, 173, 174, 175 itd. U nastavku upućujem na novu numeraciju. Na kraju knjige navedena je tabela upo u pore redn dnih ih numeracija numeracija sta stari rihh i novih izda izdanj nja. a.

 M o r fo l o g i ja b a j k e

33

ali je teorijski opravdano. Da bi se opravdalo šire, valjalo bi  po  p o stav st avit itii p i t a n je о s t e p e n u p o n o v ljiv lj ivoo sti st i b ajk aj k o v n ih po poja java va.. Ako je ponavljanje ponavljanje veliko veliko  može mo že se uzeti o granič gran ičen en m ateri jal. Ako je o n a m a la  t o se n e m o ž e činiti. činit i. P o no novl vlji jivo vost st osnovnih sastavnih delova, kao što čemo dalje videti, preva zilazi sva očekivanja. Prema tome, teorijski je mogućno ograničiti ograničiti se se nnaa malu količinu količinu materi m aterijala. jala. Praktično, Praktično, to ograo graničavanje se opravdava time što bi uključenje velike količine materijala prekomemo uvećalo obim knjige. Nije važna količina materijala, nego kvalitet njegove obrade. Sto bajki  je n a š r a d n i m ater at erij ijal al.. O s talo ta lo je k o n t r o l n i m ater at erij ijaa l, ko koji ji z a istraži istraživač vačaa znač zna či ve veom om a mno m nogo go,, ali nem ne m a širi značaj. značaj.

III

FUNKCIJE LIKOVA

U ovoj glavi nabrojaćemo funkcije likova onim redom kojim to diktira sama bajka. Za svaku funkciju daje se: 1) kratko izlaganje njene suštine, 2) sažeta odredba, obično pomoću jedne reči, 3) njen uslovni znak. (Uvođenje ovih znakova omogućiće da kasni je shem sh emat atsk skii u p o red re d im o s tru tr u k turu tu ru bajki). bajk i). O d m ah zatim za tim slesle de primeri. Primerima se u većini slučajeva nikako ne iscr plju  p ljuje je na našš materij mat erijal. al. O ni su d a ti sam sa m o ka kaoo ob obras rasci. ci. Rasp Ra spor oreeđeni su po izvesnim grupama. Grupe se odnose prema odredbi kao vrsta  prema rodu. Osnovni zadatak jeste izdvajanje rodova.  Razmatranje vrsta  ne može ulaziti u zadatke opšte morfologije. Vrste mogu dalje da se dele na po  p o d v r s t e , i time se postavlja osnova sistematike. Podela koja se ovde u nastavku daje nema takav cilj. Navođenje primera treba samo da ilustruje i pokaže postojanje funkcije kao generičke jedinice. Kao što sam već pomenuo, sve funkcije se ukla paj  p ajuu u j e d n u sukc su kcesi esivn vnuu p riču. riču . Niz funkci fun kcija ja koji koj i se d aje aj e u nastavku nastavku predstavlj predstavljaa morfološku osnovu osno vu ba bajk jkii uop uo p šte.1 šte .1 1 Preporučujem da da se, se, pre no što š to se pristupi čitanj čitanjuu ove gla ve, redom čitaju nazivi svih nabrojanih funkcija, ne ulazeći u de talje, nego da se pročita samo ono što je odštampano kurzivnim slovima. Takvo prethodno letimično čitanje olakšaće shvatanje cele niti izlaganja.

Funkcije likova

36

Bajka obično počinje nekom početnom situacijom. Na bra  b raja jaju ju se članov član ovii p o r o d ice ic e , ili se b u d u ći j u n a k (na (n a p r i mer, vojnik) naprosto uvodi navođenjem njegova imena ili pominjanjem njegovog položaja. Iako ta situacija nije funkcija, ona ipak predstavlja važan morfološki element. Vrste početaka bajki mogu se razmotriti tek na kraju knjige. Taj element određujemo kao  po  p o č e t n u s itu it u a c i j u i obeležavamo obeležavamo ga znakom i. Odmah posle početne situacije slede funkcije. I  Je  J e d a n o d č l a n o v a p o r o d ice ic e u d a l j a v a se i z k u č e   (odr ed edba ba  udaljavanje,  znak e). e). 1. Može se udaljiti neko od starijih. Roditelji odlaze na  po  p o s a o (113 (1 13). ). "Mor "M orad adee k n e z d a o t p u t u j e n a d a lek le k p u t , d a ženu ostavi na tuđoj brizi" (265). "Pođe on (trgovac) jednog dana u tuđe zemlje" (197). Obični oblici udaljavanja  jesu  je su:: n a p o s a o , u š u m u , u trg tr g o v inu in u , u rat, ra t, "p "pos oslo lom m " (e1). rod iteljâ ljâ (e2 (e2). 2. Pojačan vid odlaska predstavlja s m rt rodite 3. Ponekad odlazi neko od mlađih. Odlaze ili putuju u goste (101), u ribolov (108), u šetnju (137), u jagode (224). Znak .

II  Ju  J u n a k u se s e izriče izri če za z a b r a n a (odr (odredba edba   za  z a b r a n a ,  znak k). nisi zavirio " (159). "Čuvaj brata, n e 1. "U tu o d a ju da nisi izlazi na ulicu " (113). "Dođe li baba Jaga, ništa niš ta ne govori, govori, ćuti" (106). "Knez je mnogo ubeđivaše, zavetovaše je d a ne napušta visoka visoka čard aka " (265), i si. Zavet da se nikud ne odlazi pojačava se ili zamenjuje smeštanjem dece u jamu (201). Ponekad, naprotiv, javlja se oslabljeni oblik za-

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

37

 bra  b rann e u vidu vi du m o lbe lb e ili saveta: sav eta: m ati at i n ag agov ovar araa sina si na d a ne ide u ribolov: "Još si mali’1(108), i si. Bajka obično najpre  po  p o m inje in je ud udal alja java vanj nje, e, a zati za tim m z a b ran ra n u . Faktički je red re d o sled sl ed događaja, razume se, obrnut. Zabrane se mogu uvoditi i nezavisno od udaljavanja: ne brati jabuke (230), ne dizati zlatno pero (169), ne otvarati škrinju (219), ne ljubiti sestru (219). Znak k 1. 2. O b rnu rn u t vid vid zabrane zabra ne predstavlja naređe nare đenje nje ili na nalo log: g: odneti doručak u polje (133), povesti brata sa sobom u šumu (244), Znak&2. Radi boljeg razumevanja ovde se može načiniti digresija. U bajci zatim iznenadno (ali ipak na izvestan način  pr  p r ipr ip r e m l j e n o ) n a s taje ta je n e s reća re ća.. S tim t im u vezi u p o četn čet n o j situaciji opisuje se naročita, ponekad naglašena sreća. Car ima divan vrt sa zlatnim jabukama; deda i baba nežno vole svog Ivašečka, itd. Naročit vid je agrarno blagostanje: seljak seljak i njegovi sinovi sinovi imaju divan senokos. senok os. Č esto esto se sreće opis polja sa bujnim mladim usevima. To blagostanje, naravno, služi kao kontrastna podloga za kasniju nevolju. Priviđenje te nesreće već se nevidljivo nadnosi nad srećno srećnom m porodico poro dicom m . O tuda tud a zabrane  ne izla izlazzi na uli ulicu cu i si. Samo udaljavanje starijih tu nesreću priprema, ono stvara pogodan trenutak za nju. Posle odlaska ili smrti roditeljâ deca su prepuštena sama sebi. Ulogu zabrana  po  p o n e k a d igra ig ra n a r e đ e n je. je . Ako se d e c i n ala al a že d a o d u u p o lje ili u šumu, ispunjenje tog naređenja ima iste posledi ce kao kršenje zabrane da se ne ide u šumu ili u polje. III (odredba dba  kršenje , znak q).  Za  Z a b r a n a se k r š i (odre Vido Vidovi vi kršenja kršenj a odgov od govaraju araju vidovima zabrane. zabran e. Funkci Funkcije je I i III čine  p a r n i   element. Druga polovina ponekad može

Funkcije Funkcije likova likov a

38

da postoji bez prve. Princeze P rinceze odlaz o dlazee u vrt (4,5 za deobu D6   D 6  ostale D7  D 7' Pokušaj uništenja D3*  D3* Hvatanje/)9 Nuđenje razmene Z)10<

 Nač  N ačin inii pre pr e n oše oš e n ja  čaro  ča robn bnog og sre s reds dstv tva a

Z1Davanje Z2Pokazivanje Z3 Izrada Z4Prodaja Z5 Nalaženje Z6 Pojavljivanje Z7 Gutanje Z8 Krađa Z9 Nuđenje usluga

Iz ove sheme se vidi da su veze veoma raznolike i da se, prema tome, u celini može utvrditi široka zamenljivost 4 Pita Pitanj njee о vezama među podvrstama podvrstama biće šire obrađeno u poslednjoj glavi.

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

57

 jed  je d n ih va vari rija jana nata ta drug dr ugim imaa . No ak akoo s h e m u pažljivije paž ljivije zag za g lele damo, pada nam u oči da nekih spojeva nema. To nepostojanje se delimično objašnjava nedovoljnošću materijala, no neke bi veze bile nelogične. Tako dolazimo do zaključka da postoje tipovi  veza. Ako pri određivanju tipova  pol  p olaz azim imoo o d n ačin ači n a p r e n o š e n j a ča čaro robb n o g sred sr edst stva va,, m o g u se utvrditi dva tipa vezâ: 1. Krađa Krađa čarobnog čarobn og sredstva, sredstva, povezana s pok pokuša ušajem jem da se junak uništi (pokušaj da bude ispečen i si.), s molbom da izvrši podelu, s ponudom razmene. 2. Svi ostali nač načini ini pren pr enoo šenj še njaa i dobijanja, povezan pov ezanii su sa svim svim ostalim pripr pr iprem emnim nim vidovim vidovima. a. Molba Molba za obavljanje obavljanje po dele spada sp ada u drugi tip, tip, ako se podela pod ela odista obavl obavlja, ja, ali ali u prvi prvi ako se varaju lica koja se prepiru. Dalje se može zapaziti da se nalaženje, kupovanje i iznenadno samostalno pojavljivanje čarobnog sredstva ili pomoćnika najčešće sreću bez ikakve pripreme. To su rudimentarni oblici. No ako se oni ipak ipak pripremaju, ond o ndaa to biva iva u vidovi vidovima ma drugoga, a ne p rvoga vo ga tipa. tipa. S tim u vez vezii može mož e se dodi do dirn rnut utii pitanje о karakteru k arakteru darivalaca. Drugi tip najčešće daje prijateljski raspoložene darivaoce (izuzev onih koji čudotvorno sredstvo daju preko volje, posle tuče), a prvi tip daje darivaoce neprijateljske ili  ba  b a r prev pr evar aren ene. e. To više nisu ni su da dariv rivaoc aocii u prav pr avom om smisl sm isluu reči, nego lica koja junake snabdevaju nehotice. Unutar vidova svakog tipa tip a sv svi su spojevi mog m ogućni ućni i logični, logični, čak čak iako iako ne n e d o sta st a  ju. Tako, Tako , n a prim pr imee r, darivala dariv alacc koji prov pr over erav avaa ili zahva za hvalni lni dariva darivalac lac može mož e čaro čarobn bnoo sredstvo sredstv o dati, pokazati, prod pr odati, ati, izraditi, može dopustiti junaku da ga nađe itd. S druge strane, od prevarenog darivaoca sredstvo se može samo ukrasti ili oduzeti. Izvan tih tipova spojevi su nelogični. Tako je, na  prim  pr imer er,, ne nelo logi gično čno ako juna ju nak, k, p o š to izvrši izvrši teža te žakk z a da data takk b a  be Jage Ja ge,, uk ukra radd e o d nje nj e ž d reb re b e. To n e zn znači ači d a takvih spo sp o jeje va u bajci nema. Ima ih, samo se pripovedač u takvim sluča-

58

Funkcije likov likovaa

 jevim  jev imaa tru tr u d i d a p o s tup tu p k e svojih jun ju n ak akaa d o p u n s k i motiviš mot iviše. e. Drugi primer nelogične veze, veoma providno motivisane: Ivan se bije sa starcem.  Iz  I z n e n a d a  za vreme bitke starac daje Ivanu da se napije jake vode. To "iznenada" postaje razumljivo ako se slučaj uporedi s onim bajkama u kojima napitak daje zahvalni ili prijateljski raspoloženi darivalac. Tako vidimo da nelogičnost veze ne zaustavlja pripovedača. Ako se ide čisto empirijskim putem, mora se utvrditi zamenlji vost vost svih vih varijanti/) i Z u međusob međ usobnom nom odnosu.  Nek  N ekoo lik li k o k o n k r e t n i h p r i m e r a veze: II. Tip II.  D lH lZ \  Baba Jaga prisiljava junaka da čuva ergelu kobila. Sledi drugi zadatak, junak ga izvršava, dobija konja (160).  D2  D 2H 2Z 2.  Starac ispituje junaka. Ovaj odgovara grubo i ne dobija ništa. Potom se vrača, odgovara učtivo, dobija konja (155).  D ò H 5Z 1. Otac na samrti moli sinove da tri noći provedu na njegovu grobu. Najmlađi ispunjava očevu molbu, dobi ja k o n ja (179 (1 79). ).  Dò  D òH 5Z vl.  Junac moli carsku decu da ga zakolju, spale i  pe  p e p e o p o s e ju u tri tr i r u p e . Ju J u n a k t o izvršava. Iz je j e d n e leje lej e izrasta jabukovo drvo, iz druge pas, iz treće konj (202).  D lH l2 Braća nalaze veliki kamen. "Možemo li ga  pomaći?"  po maći?" ( p rov ro v e rà b e z p r o v erio er iocc a ). Stariji Stari ji to n e m o g u , najmlađi podigne kamen, pod njim otkriva podrum, i u  po  p o d r u m u Ivan na nala lazi zi tri tr i k o n ja (137 (1 37). ). Ova lista može se nastaviti a d libit napoolibitum. um. Treba samo nap m en enuu ti da se u takv takvim im sluč slučajev ajevima ima mogu mo gu davati davati ne samo kok onji nego i drugi čarobni darovi. Ovde su izabrani primeri s konjima konjim a kako kako bi jač jače bila podvu pod vuččena morfološka srodnost.

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

59

Tipi.  D6  D 6H yiZf.  Tri prepirača mole da im junak podeli čarobne predmete. Junak nagovori prepirače da se utrku ju i u m e đ u v r e m e n u im k rad ra d e p r e d m e te (kap (k apu, u, čilim, čizme).  DS  D SH SZ?. Junaci dospevaju к babi Jagi. Ona hoče u toku noci da im odrubi glave. Oni podmeću njene kčeri. Brača  bež  be ž e, a n ajm aj m lađ la đ i k rad ra d e ča čaro robb n u m a ram ra m u (106 (1 06). ).  D 10H i0Z s.  Junaku služi nevidljivi duh ŠmatRazum. Tri trgovca nude u zamenu za njega kovčežič (vrt), sekiru (brod), rog (vojsku). Junak pristaje na razmenu, a zatim zovee natrag zov natr ag i svog svog pomoćnika pom oćnika (212). (212). Vidimo da se zamena jednih varijanata drugima u granicama svakog tipa stvarno veoma široko praktikuje. Drugo je pitanje da li izvesni predmeti prenošenja nisu povezani sa izvesnim načinima   prenošenja, to jest, ne daje li se uvek konj, i ne krade li se uvek leteći čilim, i tako dalje. Iako se naše razmatranje tiče samo funkcija kao takvih, možemo ukazati (bez dokaza) da takva norma ne postoji. Konj, koji se najčešće daje, u bajci br. 160 biva ukraden. Obrnuto, marama koja spasava od potere, koja se obično krade, u bajci 159 i drugim dru gimaa  biva biva pok poklonjen lonjena. a. Lete Letećći  br  b r o d se i izr i zraa đu đuje je,, i po p o k a z u je, je , i po p o k lan la n ja itd. itd . Vratimo se sad nabrajanju funkcija likova. Posle dobija nja čarobnog sredstva, sledi njegova primena ili, ako je u  juna  ju nako kove ve ruk ru k e d o s p e lo živo bić bi će, sledi sle di njego nj egova va n e p o s r e d n a  po  p o m o ć n a juna ju nako kovu vu zapo za pove vest st.. Time Tim e juna ju nak, k, spol sp olja ja gled gl edaa no no,, gubi svaki značaj: sam on ne čini ništa, pomoćnik izvršava sve. Pa ipak, morfološki značaj junaka veoma je velik, jer njegove namere stvaraju okosnicu priče. Te se namere is  poljava  pol javaju ju u različ raz ličitim itim zapo za pove vest stim imaa koje koj e jun ju n a k izdaje izda je svojim  pom  po m oćnici oćni cim m a. Sada se j u n a k m ož ožee prec pr ecizn iznije ije de defm fmisa isati ti

Funkcije likova

60

nego što je bilo učinjeno napred. Junak bajke jeste lik koji  je ili n e p o s r e d n a žrtva prot pr otiv ivnik nikov ovaa de delo lova vanj njaa u zapl za plet etuu (resp.  koji oseća neki nedostatak), ili je pristao da ukloni nesreću ili nedostatak drugog lica. U toku radnje junak je lice lice koje se snabdeva snabdev a čarobnim arobn im sredstvima (čarobnim (čarobnim popo moćnikom) i njime se koristi ili služi. XV  Ju  J u n a k se pre pr e n o si, si , d o p r e m a ili il i d o v o d i n a m e s t o gd g d e se (odredba edba   pr na lazi pred m et za kojim kojim t raga ag a (odr  p r o s to r n o pre pr e meštanje iz jedn og carst carstva va u dru drugo, puto van je u z po m oć  vodiča.  Znak/?). Objekat traženja obično se nalazi "u drugom" carstvu. To carstvo može se nalaziti ili veoma daleko po horizontali, ili veoma visoko odnosno duboko po vertikali. Načini  pov  p ovez eziv ivan anja ja m o g u u svim slučaje slu čajevi vim m a biti bi ti jed je d n a k i, ali za dubine i visine postoje specifični vidovi. .J u n a k leti leti kroz kr oz vazd v azduh uh (R1).  Na konju (171), na ptici 1.Ju (210), u vidu ptice (162), na letećem brodu (138), na letećem ćilimu (192), na leđima diva ili duha (210), u đavoljim kočijama (134), itd. Let na ptici ponekad prate pojedinosti:  pti  p ticc u uz p u t tre tr e b a hran hr anit iti,i, j u n a k n osi os i n a p u t bika bi ka i si. si. 2 .Ju n a k p utu je kopnom kop nom ili ili vodom (R2).  Jaše konja ili vuka (168). Plovi brodom (247). Bezruki nosi beznogoga (196). (196). Mač Mačak preplovi preplo vi reku na leđima leđim a psa (190). (190). 3 .Junaka vode   (/?3). Klupče pokazuje put (234). Lisica vodi junaka к carevoj kćeri (163).  A . Ju J u n a k u p o k a z u j u p u t (R4).  Jež pokazuje put ka otetom bratu (113). 5. J u n a k se služi nepokretnim saobraćajnim sreds sredstvi tvi m a (R5 (R5).  Penje se uz stepenice (156), nalazi podzemni

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

61

 pro  pr o laz la z i k o rist ri stii se njim nj imee (141 (1 41), ), ide id e p rek re k o leđ le đ a o g r o m n e štuke, kao preko mosta (156), spušta se na kaišima i si. 6. J u n a k p r a ti krvav krv avee tragove tragove (R6). Pobeđuje stanovnika šumske kućice, ovaj beži, skriva se pod kamen. Idući njegovim krvavim tragom, Ivan nalazi ulaz u drugo carstvo. Time se iscrpljuju načini premeštanja junaka u okviru našeg materijala. Treba napomenuti da dopremanje kao  po  p o s e b n a funk fu nkci cija ja izos iz ostaj taje. e. J u n a k jed je d n o s tav ta v n o stiže sti že d o m e sta, tj. funkcija  R   je prirodan nastavak funkcije t. U takvom slučaju funkcija R  se ne fiksira. XVI  Ju  J u n a k i n jeg je g o v p r o t i v n i k s t u p a j u u n e p o s r e d n u b o rbu rb u (odr (odredba edba  borba,  znak L).

Ovaj vid treba razlikovati od borbe (tuče) s neprijateljskim darivaocem. Ti vidovi mogu se razlikovati po po sledicama. Ako je rezultat susreta to što junak dobija sred stvo   za dalje traganje, pred nama je element  D.  No ako usled pobede u junakove ruke dospeva sâm predmet traženja, predmet radi koga je junak i bio poslat, znači da je  po  p o s red re d i e l e m e n t Z. Z. 1.Bo 1.Bore re se na otvorenom pol ju (Z1). Tu T u pre p re svega spad sp adaa  bo  b o r b a sa zmaj zm ajem em ili Č u d o m Ju J u d o m i si. (125 (1 25), ), ka kaoo i b o r b a s neprijateljskom vojskom, sa vitezom (212), itd. 2. Protivnici se takmiče   (Z2). U humorističkim bajkama sama borba ponekad izostaje. Posle uzajamne grdnje (ponekad potpuno analogne sa uzajamnom grdnjom uoči  bitk  bi tke) e) j u n a k i p roti ro tivv n ik p o činju čin ju takm ta kmičen ičenje je.. J u n a k lukav lu kavstvom stvom postiže pobe po bedu du..  Ciganin Ciganin nateruje nateru je u bekstvo bekstvo zma ja, iscedi isc edivši vši v o d u iz k o m a d a sira si ra u m e s to iz kam k amen ena, a, u d a rara  juć  ju ći ga m o tko tk o m p o glavi um u m e s to zv zvižd ižduk ukaa (148 (1 48), ), itd. itd .

Funkcije likova

62

3.  Ig  I g raju ra ju k a r t e   (Z3). Junak i zmaj (đavo) igraju karte (153, 192). 4. Poseban oblik ima bajka br. 93. Tu zmajica predlaže  jun  ju n a k u : "Neka carev car ević ić Ivan Iva n s tan ta n e sa m n o m n a va vagu gu  ko će  prev  pr evaa g n u ti" ti " (Z4). XVII (odredba edba   žigo  Ju  J u n a k a o b e lež le ž a v a ju (odr  ži gosa sanj nje, e, o b e leža le žavv a nje;  znakAf). 1. Bele  Jun ak u borbi zadob zadobi i  Be legg se s e o s tav ta v lja lj a n a telu te lu (M1).  Junak  ja r a n u . Care Ca reva va kć kćii ga b u d i u o či bitk bi tke, e, p rave ra veći ći m u n a o b r a zu ranicu nož nožem em (125). (125). Carev Carevaa kć kćii obeležava obeležava junaka junak a prste p rstenom na čelu (193). Ona ga ljubi, a na njegovom čelu posle poljupca sine zvezda. 2. J u n a k dobija do bija prste pr stenn ili ubrus (M2).  Spoj dvaju oblika imamo u slučaju kad junak biva u borbi ranjen, a ranu mu privezuju princezin p rincezinom om ili ili kralj kraljevom evom maramicom. maramicom. 3. Ostali Ostali načini nač ini obeležavanja   (Af3). XVIII Proti Pro tivnik vnik biva pob eđen eđe n (odredba   po  p o b e d a ,  znak V). 1. Protivnik Pro tivnik je pobeđ po beđen en u otvorenoj otvorenoj borbi borbi  (У 1). 2. Pobeđen u takm ičenju   (V2). 3. Gubi Gubi na ka rtam a   (Ve). 4. Gubi prilikom odm eravanja težine težine (V 4). 5.  Bi  B i v a u b ije ij e n b e z p r e th o d n e borb bo rbee (V5 (V5).  Zmaja ubijaju na spavanju (141). Zmijulan se skriva u duplju, tamo ga ubijaju (164). 6. Protivnik biva neposredno oteran (V5 (V5). Carev ar evaa kći u koju je ušao đavo stavl stavlja ja oko vrata v rata ikonu. ikonu . "Đ av avol olja ja sila sila kao oparena izlete iz nje" (115).

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

63

Pobeda se sreće i u negativnom obliku. Ako su u borbu  po  p o š la dv dvaa ili tri tr i j u n ak aka, a, o n d a se j e d a n o d n jih ji h (gen (g ener eral al)) krije, a drugi pobeđuje (znak *Vl). XIX O tklanja tklanja se po četna nevolja nevolja ili ili ned ostatak  ostata k  (odr (odredba edba  otklanjanje otklan janje nevolje nevolje ili nedostatka,   znak E ) . Ova funkcija čini par s nanošenjem štete ili s nesrećom u zapletu (X). Ovom funkcijom priča dostiže kulminaciju. 1. Objekat Objekat traženja traženja krade se u zp rim en u sile sile ili ili luka v s t v a (E1).  Junaci tu ponekad primenjuju ista sredstva kakva primenjuju štetočine prilikom početne krađe. Ivanov konj pretvara se u prosjaka i prosi milostinju. Careva kći mu daje milostinju. Ivan istrčava iz žbunja, hvataju zajedno carevu kćer i odnose je (183). l а. Ponekad Pon ekad plen p len zadobijaju zado bijaju dva lic lica, od kojih jedno jed no  prisi  pr isiljav ljavaa d r u g o d a izvrši o tmic tm icuu . Konj na naga gazi zi raka, rak a, p risi ri silj ljaava ga da donese venčanu haljinu, mačka lovi miša, prisiljava ga da done do nese se p rsten rst en (190) (190) (zn (z n ak akf:1 f:1). 2. Objekta traženja dokopava se nekoliko lica odjed nom, sa brzim br zim sm enjivan enjiv anjem jem njihovih rad r adnji nji (E2).  Raspored radnji izazvan je smenom niza zarobljenikovih neuspe ha ilili pokušaja da pob p obegne. egne.  Sedam Sedam Semjona zadobijaju zadobijaju carevu carevu kčer kčer:: lopov lop ov je ukrade ukra de  on onaa odleti odle ti pretvorivš pretvorivšii se u la buda  bu da;; strela str elacc je p o g a đ a stre st relo lom m , d rug ru g i je, u m esto es to psa, ps a, d o nosi iz vođe itd. (143). Slično se dolazi do jajeta u kome je zatvorena Koščejeva smrt. Zec, patka i riba beže, odleću, ot  plivaju o d n o s e ći jaje. Vuk, vran vr anaa i riba rib a ga se d o m o g n u (156). 3. Objekta traženja dokopavaju se pomoću mamaca (Е3 Е3). ). Ova vajj način je u neki n ekim m sluč s lučajevima ajevima ve veom omaa blizak na načinu činu E \  Junak  Jun ak namami car carev evuu kćer kćer na brad br ad pomoć pom oćuu zlatnih zlatnih predpre d-

64

Funkcije likova

meta i odvozi je (242). Naročitu podvrstu mogao bi činiti mamac u vidu ponuđene razmene. Oslepljena devojka izveze prekrasnu krunu i pošalje je zločinkislužavki; u zamenu ova joj daje oči, koje se, na taj način, vračaju devojci (127). 4.  Za  Z a d o b ija ij a n je tra tr a žen že n o g p r e d m e t a j e n e p o sre sr e d a n rezu re zull tat ta t preth pr ethod odni nihh radn ra dnji ji (E4). Ako, na primer, Ivan ubije zma ja, a zati z atim m se o ž e n i o s lob lo b o đ e n o m carev ca revom om kćerkom kćerk om,, tu o n da nem n emaa zadobijanja zadobijanja kao pos p oseb ebno nogg čin čina, a, nego neg o postoji p ostoji stic stica a nje kao funkcija, kao etapa toka radnje. Careva kći se ne hvata, ne odnosi, no bez obzira na to, ona se zadobija. Ona se zadobija kao rezultat borbe. Zadobijanje je u tim slučajevima logički element. Zadobijanje može biti rezultat i nekih drugih radnji, a ne samo borbe. Tako Ivan može carevu kćer naći u ishodu ishod u putovanja puto vanja uz pom po m oć vo vodi dičča. 5. Objekat traženja dobija se za tren oka primenom akaa (koji se poj p ojav avlj ljuj ujuu iz čarobnog sredstva (Æ6). Dva j u n ak čarobne knjige) kao vihor dobavljaju zlatorogog jelena (212). 6. Primenom čarobnog sredstva izbavlja se od siro aro bna patk p atkaa nosi zlatna jaj jajaa (195). Tu spamaštva (E 6). Č arobna da i čarobni stolnjak i konj koji izmeće zlato (186). Drugi vid čarobnog stolnjaka imamo u liku štuke: "Po štukinoj zapovesti, po božjem blagoslovu, neka se sto postavi i neka se ručak zgotovi" (167). 7. P redm re dmet et traženja traže nja biva b iva ulovljen ulovlje n (E7). Taj oblik je tipičan za pljač pljačke ke agrarne prirode. prirod e. Juna Ju nakk lovi lovi ždrebicu koja mu krade seno sen o (105). (105). On lovi lovi ždrala koji koji mu krade grašak (187). (187). 8. Sa začaranog se skidaju čini (E8).   Taj vid je tipičan  Z 3 . X 11 (začaravanje). Č ini se skidaju ili ili po pom m o ću spaljivanja spaljivanja kožuha ili pomoću formule: "Budi opet devojka" i si. 9. Ubijeni oživljava {E}).  Iz glave se uklanja igla ili mrtvi zub (202 (202,, 206 206). ). Junak Ju nakaa poprskaju pop rskaju živom živom i mrtvom vodom.

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

65

9a. Kao što pri p ri povratno pov ratnojj krađi jedna jed na životin životinja ja nateru nate ruje je na rad drugu, tako i ovde vuk hvata gavrana i nateruje njegovu majku da donese mrtve i žive vode (168). Takvo oživljavanje s prethodnim pribavljanjem vode može se izdvo jiti u p o s e b n u p o d v r s tu (zna (z nakk 2зк ) . :5 10.  Za  Z a r o b l jen je n i k b iva iv a o s lob lo b o đ e n (E10).  Konj razvaljuje vrata tamnice i pušta Ivana (185). Taj vid morfološki nema ničeg zajedničkog, na primer, s puštanjem šumskog duha,  po  p o š to se tam ta m o stvar stv araa raz ra z log lo g za z a hv hval alno nost st i p r e d a j u čarobnog sredstva, dok se ovde otklanja nevolja kojom  po  p o činje čin je z ap aple let.t. N aročit ar očit vid vi d o s lob lo b a đ a n ja p o s toji to ji u ba bajci jci br. br . 259. Tu morski car u ponoč redovno iznosi svog zarobljenika na obalu. Junak moli sunce da ga oslobodi. Dva puta sunce zakašnjava. Treči put "sunce zasja svojim zracima, i morski car ca r ne m ogade više iše da d a ga vrati vrati u ropstvo ropstvo". ". 11. Ponekad se objekat traženja zadobija na iste načine kao i čarobno sredstvo, tj. poklanjaju ga, pokazuju, kupu ju ga itd. itd . O zn znak akee tih ti h slučajeva: slučajeva : E Z 1 neposredno predav predavaanje, E Z 2  pokazivanje pokazivanje itd., itd., kao gore. XX (odredba edba   po  Ju  J u n a k se v r a ć a (odr  p o v r a t a k , znak j). Povratak se obično obavlja na iste načine kao i dolazak. Ipak Ipak,, nem ne m a potrebe potre be da se ovde određuje odre đuje posebna pose bna funkci funkcija ja koja prati povratak, pošto povratak več označava savladavanje prostora. Pri odlasku nije uvek tako. Odmah posle odlaska označava se sredstvo (konj, orao i si.), a zatim se obavlja let ili drugi načini putovanja; povratak se, među5Prethodno pribavljanje vode moglo bi se smatrati i posebnim vidom Z (dobijanje čarobnog sredstva).

Funkcije likova

66

tim, događa odjednom, i to najčešće na iste načine kao i odlazak. Pone P onekad kad povratak p ovratak ima karakter karakte r bek bekst stva. va. XXI  Ju  J u n a k a p r o g o n e (odredba -proganjanje, -proganja nje, poterà; poterà; znakP). 1. Progo Progoni nillac leti leti za ju n a ko m (P1). (P1). Zmaj susti su stiže že Ivana Iva na (159), veštica leti za dečakom (105), guske lete za devoj čicom (113). 2. Progoni Progonila lacc zahtev a krivca  (P2). Taj vid je najčešće takođe vezan za let. Zmajev otac šalje leteći brod. Sa broda viču: "Krivca! Krivca!" (125). 3. On progon pro gon i jun a ka , pretvar ajući se brzo brzo u razne ž i votinje i si.  (P3). Vid takođe vezan za let. U pojedinim fazama čarobnjak progoni junaka pretvarajući se u vuka, štuku, čoveka, petla (249). 4. Progonioci  (zmajeve žene i drugi)  pr  p r e t v a r a j u se u  pr  p r i m a m l j i v e p r e d m e t e i sta s tajj u j u n a k u n a p u t   (P4). "Pohita ću n ap apred red i pustiću mu m u vreo dan, dan , a sama ću se pretvoriti u zelenu livadu: u toj zelenoj livadi pretvoriću se u studenac, a u tom studencu plivaće srebrni pehar... I tu će se rasprsnuti kao makova zrnca" (136). Zmajice se pretvaraju u vrtove, jastuke, studence i si. Na koji način one prestižu  jun  ju n ak aka, a, ba bajk jkaa n e ob objaš jašnj njav ava. a. 5. Prog Progon oniilac po kuša va da proguta ju n a ka   (P5). Zma  jica  ji ca se p retv re tvaa ra u d e vo vojk jku, u, o p činjav činj avaa jun ju n ak aka, a, a zati za tim m se  pre  p rett v a ra u lavicu lavic u i h o će Ivan Iv anaa d a p r o g u ta (155 (1 55). ). Zmajica majka razjapi čeljust od neba do zemlje (155). 6. Progo Progoni nillac po kuša va da ubi ubi je ju n a ka   (P6). Pokušava da zabije zabije junaku juna ku u glav glavuu mrtv m rtvii zu zubb (202) (202).. 7. Trudi se da pregrize drvo na koje se junak popeo d a bi se se spasao  (P7) (108).

 Mor  M orfo folo logg ija ij a b a jke jk e

67

XXII  Ju  J u n a k se s p a s a v a o d p o t e r e   (odredba  spašavanje, znak 5). 1. Ju  ,J u n a k o d l a z i v a z d u š n i m p u t e m   (ponekad se spasava munjevitim bekst bekstvom) vom)  S1. S1.  Junak odleti na konju (106), na guskama (108). 2. J u n a k bez bezi, podm po dm ećući eću ći za vreme bekstva progoniocu  pr  p r e p rek re k e   (52). Baca četku, češalj, ubrus. Oni se pretvaraju u  pla  p lani ninn e , šum šu m e , jezera jez era.. Slično: Slično: Razvigor i Č up upaj ajhh rast ra st ruše ru še  pla  p lann ine in e i hras hr asto tove ve,, ba baca caju jućći ih na zmajičin zm ajičin p u t (93). 3. Za  Z a v rem re m e b e k stv st v a j u n a k se p r e t v a r a u pr p r e d m e te k o ji ga čine neprepoznatljivim   (53). Sebe i carevića careva kći  pret  pr etvv a ra u stu st u d e n a c i peh pe h a r, u crkvu crkv u i po p o p a (219). 4. Za  Z a v r e m e b e k s tva tv a ju j u n a k se s a k r i v a   (X4). Reka, jabu kovo drvo, peć kriju devojku (113). 5. On se krije kod kovača (S5). Zmajica zahteva krivca. Ivan se sakrio kod kovača, kovači hvataju zmajicu za jezik i udaraju je čekićima (136). S tim vidom nesumnjivo je u vezi slučaj iz bajke br. 153. Junak stavlja đavole u ranac i nosi ih u kovačnicu gde ih tuku čekićima. 6. J u n a k se spasava bekstvom brzo brzo se pretvarajuć pretva rajućii u  živ  ž ivoo t inje in je,, k a m e n j e i si. (S6 (S6). Juna Ju nakk beži u vidu vidu konja, grgeča, prstena, zrna, sokola (249). Za taj oblik suštinski je važno samo pretvaranje. Bekstvo ponekad može da izostane. Ovakvi vidovi mogu se smatrati posebnom podvrstom. Devojka se ubija, iz nje izrasta vrt. Vrt seku, on se pretvara u kamen itd. (127). izbegavaa iskušenj iskušenjaa pretvorenih pretvoren ih zm ajica   (57). Ivan 7. On izbegav  pos  p osee če vrt, vr t, s tud tu d e n a c i si. si. Iz njih nj ih teče te če krv (137). (137) . 8. Ju  J u n a k n e d à d a g a p r o g u ta j u   (5e). Na svome konju Ivan preskoči preko zmajičine čeljusti. U lavici on prepozna zmajicu zm ajicu i ubija je (155). (155).

68

Funkcije Funkcije likova likov a

9. Spašava Spašava se se od po kušaja ku šaja da bude ubijen ubijen  (5^). Životinje na vreme izvade iz njegove glave mrtvi zub (202). 10.  Ju  J u n a k pr p r e s k a č e n a d rug ru g o d r v o   (S10) (108). Spasenjem od potere mnoge bajke se završavaju. Junak  stiže kući i, ako je zatekao devojku, on se njome ženi, itd.  No to se n ipo ip o š to n e d o g a đ a uvek. Bajka prisiljav pris iljavaa ju j u n ak akaa d a doživi novu nesreću. Opet se pojavljuje njegov neprijatelj,  jun  ju n a k u o tim ti m aju aj u p len le n , njeg nj egaa sam sa m og ogaa ub ubij ijaj ajuu itd. Rečju, Rečju, p o n a vlja se nanošenje štete kojim se stvara novi zaplet, i to se  pon  p onav avlja lja p o n e k a d u istim vido vi dovim vimaa ka kaoo i u p o četk čet k u , p o n e kad u drugim, za datu bajku novim. Time otpočinje nova  priča. Specifični Spe cifični na načini čini p o n o v n o g n a n o š e n ja šte št e te ne p o s toto  je, tj. tj. o p e t je reč о p o h ari, ar i, zač za čaravanj arav anju, u, ub ubis istv tvuu itd. Ali p o stoje specifični specifični vinovnici te te nove nesreće. To su Ivanova Ivanova starija braća. Malo pre no što on stigne kući, oni oduzimaju Ivanu plen, p len, po pone neka kadd i njega samog ubijaju. ubijaju. Ako ga ostave ostave u životu, onda je to zato da bi se izazvalo novo traganje, jer treba ponovo nekako povući ogromnu prostomu granicu između junaka i predmeta njegova traženja. To se postiže time što Ivana bace u provaliju (u jamu, u podzemno carstvo, ponekad u more), gde on leti ponekad cela tri dana. Potom se sve ponavlja iznova, tj. opet slučajni susret sa darivaocem, izdržana proverà ili učinjena usluga i si., dobi  janje  jan je ču čudd o tvo tv o rno rn o g sred sr edst stva va i njego nje gova va p rim ri m e n a kak kakoo bi se juju nak vratio kući u svoje carstvo. Od tog momenta razvitak je drukčiji no u početku, na šta ćemo stići u daljem izlaganju. Ta pojava znači da se mnoge bajke sastoje od dva niza funkcija, koje se mogu nazvati tokovima.  Nova nevolja stvara nov tok, i tako se ponekad u jednu priču uklapa ceo niz bajki. Uostalom, razvitak koji ću ocrtati niže, mada i čini nov tok, ipak je samo produžetak date bajke. S tim u vezi kasnije ću morati da postavim pitanje kako odrediti koliko bajki sadrži svaki tekst.

 Mo  M o rfol rf oloo g ija ij a b a jke jk e

69

VIIIÒIS. Br  B r a ć a p r e o t i m a j u I v a n u p l e n  (njega samoga bacaju u ponor). Šteta je već označena znakom X. Ako braća  pre  p reoo trnu trn u n e v e stu st u , stavl sta vljam jamoo z n a k  X 1.  Ako se preotme čarobno sredstvo, znak će biti X2  X 2.  Ako je preotimanje praćeno ubijanjem, biće biće   X 114. Oblici vezani za bacanje u ponor imaće znak *Xl, *Xl, *X2 *X2, *Х 2г4 itd. X   Xl Videti  X l bis. J u n a k po p o n o v o o d l a z i u po p o t r a g u (W  t ) . Vide X  XI. Ta Taj elem ele m en entt se ovde po pone neka kadd izost izostavl avlja ja.. Ivan luta,  plače  pla če i ka kaoo d a n e misli mis li na po povr vrat atak ak.. E lem le m e n t Y   (slanje) u tim slučajevima se takođe uvek izostavlja, pošto je nevesta od njega njega preoteta. XII6l,. Ju  J u n a k se p o n o v o p o d v r g a v a p o s t u p c i m a k o ji o m o vid eti XII) XII).. gućuju da d a dobije čarobno sredst sredstvo vo  (znak D;  D; videti  J u n a k p o n o v o r eagu ea guje je n a p o s t u p k e b u d u ć e g XIIIfcIs.  Ju darivaoca (H; videti XIII). videti Х ГѴ ). bisJ u n a k stiče stiče novo čarobno čarobno sred sredst stvo vo  ( Z;  Z ; videti XVbis.J u n a k biva doprem dopre m ljen ili doveze n do m esta gde se nalaz na lazii p redm re dm et koji ko ji on tra ži (R; videti XV). Počev od tog trenutka razvoj pripovedanja je već drukčiji, bajka pokazuje nove funkcije. XXIII  Ju  J u n a k s tiž ti ž e n e p r e p o z n a t k u ć i ili il i u d r u g u z e m l j u   (odredb redbaa  dolazak inkognito , znak°). Tu se mogu zapaziti dva slučaja. 1. Dolazak kući. Junak se zadržava kod nekog zanatlije: zlatara, krojača, obućara, kod koga se prijavi kao učenik. 2. Stiže drugome kralju, zapošljava se kao kuvar ili kao konjušar. Uporedo s tim treba treb a pon p onek ekad ad označiti označiti i sasv sasvim im običan običan dolazak. dolazak.

Funkcije likova

70 XXIV

 La  L a ž n i ju j u n a k po p o s tav ta v l j a n e o s n o v a n e z a h tev te v e (odr (odredba edba  neosnovanizahtevi,  znak F). F). Ako junak stiže kući, zahteve postavljaju braća, a ako on služi u drugom carstvu, postavljaju ih general, vodono ša i drugi. Braća se prikazuju kao pobednici, general kao  po  p o b e d n i k zmaj zm aja. a. Ta dv dvaa vida vi da m o g la b i se smat sm atra rati ti p o s e b nim kategorijama.

XXV  Ju  J u n a k u se z a d a j e t e ž a k z a d a t a k   (odredba  teški teški za datak,  znak 7). To je jedan od elemenata koje bajka najviše voli. Zadaci se postavljaju i van upravo opisane veze, no ti će nas sluča jevi zan z anim imat atii n e š to kasnije; kasn ije; zasad zas ad,, pak pak,, po poza zaba bavi vićem ćemoo se zadacima kao takvima. Ti zadaci su toliko raznovrsni da bi svaki zahtevao poseban znak. Nema ipak potrebe da se zasad ulazi u te pojedinosti. Pošto neće biti data tačna pode la, nabrojaćemo sve slučajeve koje nalazimo u svom materi jalu, razvrstavši razvrst avši ih prib pr ibli ližn žnoo p o g rupa ru pam m a. - Prov Prover eràà jelom i  pić  p ićem em::  pojesti određenu količinu bikova, kola hleba, popiti mnogo piva (137, 138, 144). Proverà vatrom: okupati se u gvozdenom usijanom kupatilu. Taj oblik je uvek vezan sa  pr  p r e tho th o d n im . Pose Po sebn bno: o: o k u p a ti se u ključ klju čaloj vo vodi di (169).  Za  Z a d a c i sa o d g o n e tan ta n jem je m   i si: zadati nerešivu zagonetku (239), ispričati, protumačiti san (241), reći о čemu grakću gavranovi pod carevim prozorom, i oterati ih (247), prepoznati (pogoditi) osobeni znak carske kćeri (192). Za  Z a d a c i iz bora:  traženu devojku (dečaka) prepoznati među dvanaest  Ž m u rke rk e :  sakriti se tako da se ne  jed  je d n a k ih (219, 227, 249). 249) .  Žm  bi  b i m o g lo na naći ći (236). (23 6). Poljubiti carev carevuu kćer na njenom propro°tffPV 

g јвдуцј

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

71

 zo  z o r u   (172, 182). Skočiti na kapiju   (101). Proverà snage, okretnosti, hrabrosti: careva kći noću davi Ivana ili mu steže ruku (198, 136); dat je zadatak da se dignu odrubljene zmajevske glave (171) ; uvežbati konja za jahanje (198), pomusti ergelu divljih kobila (169). Pobediti junakdevojku (202); pobediti protivnika (167). Proverà Prove rà strplje strpljenja: nja:  prove Z a d a t a k d a se sti sedam godina u kalajnom carstvu (268).  Za nabavi i izradi:  nabaviti lek (123), nabaviti venčanu haljinu, prsten, cipele (132, 139, 156, 169). Doneti kosu morskog cara (137, 240). Dopremiti leteći brod (144). Doneti živu vodu (144). Pripremiti puk vojnika (144). Dobaviti sedamdeset i sedam kobila (169). Preko noći podići dvorac (190), most do dvorca (210). Doneti nešto "što će biti par sa ovim što imam" (192).  Za  Z a d a c i izrad izr ade: e:  sašiti košulju (104, 267), napeći hleba (267); kao treći zadatak car u tom slučaju postavlja: "ko će bolje igrati". Ostali zadaci:   obrati  plod  pl odov ovee s n e k o g ž b u n a ili ili d rvet rv etaa (100, 101). Preći Preći p o t a n kom štapu prebačenom preko jame (137). "Čija će se sveca sama od sebe zapaliti" (195). О tome tom e kako se ov ovii zadaci mogu mo gu razlikov razlikovati ati o d drugih d rugih,, veoma sličnih elemenata, biće reći kasnije, u glavi о asimilacijama.

XXVI  Za  Z a d a t a k se r e š a v a (odre (odredba dba  rešavanje,   znak A).  Načini  Na čini reša re šava vanj nja, a, raz ra z u m e se, tačn ta čnoo o d go govv araj ar ajuu v rsta rs tam ma zadataka. Neki se zadaci rešavaju pre no što su postavljeni, ili pre no što onaj ко ih zadaje traži da se oni reše. Tako junak najpre dozna osobene znake careve kćeri, a tek  po  p o sle sl e tog to g a m u se po post stav avlj ljaa zada za data tak. k. Takve slučajev slu čajevee p r e t hodn ho dnog og rešenja rešen ja obeležava obeležavaććemo znakom *A

72

Funkcije likova

XXVII  Ju  J u n a k a p r e p o z n a j u  (odredba pre  p repp o zna zn a v a n je, je ,  znak 7). Prepoznaju ga po belezi, znaku (rana, zvezda) ili po  pr  p r e d m e tu ko koji ji m u je d a t ( p rste rs tenn , u b r u s). s) . U tom to m slučaju slu čaju  pre  p repp o z n a v a n je je funk fu nkci cija ja ko koja ja o d g o v a ra o b ele el e žav ža v an anju ju,, ži ži gosanju (videt (videtii XVII). Jun Ju n ak se prep pr epoz ozna naje je takođe tako đe po reša reša vanju zadataka (u tom slučaju prepoznavanju gotovo uvek  pr  p r e t h o d i d o laz la z a k ink in k o g n ito it o ), ili d o p r e p o z n a v a n ja do dola lazz i neposredno posle dugog rastanka. U tom slučaju mogu se  pr  p r e p o z n a ti r o d ite it e lji lj i i de d e c a, b raća ra ća i se s e stre st re itd.

XXVIII  La  L a ž n i j u n a k ili il i p r o t i v n i k , Štetočina biva razotkriven (odre (odredba dba  razotkrivanje , znak Dv  D v) . Ta je funkcija najčešće vezana s prethodnom. Ponekad  je o n a r e z u lta lt a t n e r e š e n o g z a d a tka tk a (lažni (la žni j u n a k n e m o ž e d a  po  p o d ign ig n e zmaj zm ajev evee glave). glave) . Na Najčešće jčešće se ispol isp oljav javaa u vidu vi du p riče ri če (’’Tada careva kći ispriča sve kako je bilo”). Ponekad se sva zbivanja pričaju od samog početka kao bajka. Protivnik je među slušaocima, on se odaje glasnim neodobravanjem (197). Ponekad se peva pesma koja govori о onome što se dogodilo, i razotkriva protivnika (244). Postoje i drugi po jed  je d ina in a čni na načini čini raz ra z otk ot k riva ri vann ja (258 (2 58). ).

XXIX  Ju  J u n a k d o b i ja n o v izg iz g led  le d   (odredba   pr  p r e o b r a ž a v a n je, je , znak 7r). 1.  No  N o v izg iz g led le d d o b i j a se n e p o s red re d n o p o m o ć n i k o v i m čarobn čaro bnim im delova delo vanje njem m (Tr1 (Tr1).  Junak prolazi kroz uši konja (krave) i dobija nov, neobično lep izgled.

 Mo  M o rfo rf o log lo g ija ij a b a jke jk e

73

2. Ju n a k grad i divan dvorac  (7V2). Sam on živi u nje mu kao carević. Devojka se u toku noći odjednom budi u divnom dvorcu (127). Iako junak u tom slučaju ne menja uvek svoj lik, uvek je u takvim slučajevima u pitanju preo braža  bra žaj,j, n jeg je g o v p o s e b a n vid. .Ju n a k oblači oblači novu odeć odećuu  (Гг3). Devojka oblači (čarobnu) haljinu i stavlja nakit, što odjednom čini da ona  ble  b less n e l e p o t o m i da d a joj se svi dive div e (234 (2 34). ). 4.  Ra  R a c i o n a l i z o v a n i i h u m o r i s t i č k i o b lic li c i (Tr4). (Tr4).  Ovi vidovi delimično se objašnjavaju prethodnim kao njihove transformacije, a delimično treba da se prouče i protumače u vezi s proučavanjem anegdotskih priča, odakle su i  pot  p otek ekli li.. U stvari, p r o m e n e izgl iz gled edaa u tim slučaj sl učajev evim imaa n e ma, nego se prevarom postiže njegov privid. Primeri: lisica vodi Kuzinjku kralju, govori kako je Kuzinjka pao u rupu i moli odeću za njega. Daju joj kraljevsko ruho. Kuzinjka ulazi tako obučen i primaju ga kao carevića. Svi slični slučajevi mogu biti formulisani ovako: lažni dokazi bogatstva i lepote primaju se kao pravi.

XXX  Ne  N e p r ija ij a telj te lj b i v a k a ž n j e n (odr (odr edb edbaa  kažnjavanje , znak Pu). Streljaju ga, proteruju, vezuju za konjski rep, završava samoubistvom i si. Uporedo s tim ponekad nailazimo na velikodušan oproštaj (Punee). Obično se kažnjavaju samo  pro  p roti tivv n ik iz d r u g o g tok to k a i lažn la žnii jun ju n ak ak,, d o k se prvi pr vi p roti ro tivv nik kažnjava samo u onim slučajevima kad u priči nema  bo  b o rbe rb e i p o t e r e . Inače In ače p r o tiv ti v n ik gine gi ne u b o r b i ili za v rem re m e  po  p o t e r e (vešti (v eštica ca se r a s p u k n e p r i p o k u š a ju d a ispije isp ije m o re i si.).

74

Funkcije likova

XXXI  Ju  J u n a k se ž e n i i s t u p a n a c a r s k i p r e s t o  (odredba  sva TV). dba, z n a k TV 1. Nevesta i carstvo daju mu se ili odmah, ili junak naj  pr  p r e d o b ija ij a p o la carst ca rstva, va, a p o s le smrt sm rtii r o d ite it e lja. lj a.  celo ce lo.. Z na k TV**. 2. Ponekad se junak samo ženi, ali njegova nevesta nije careva care va kći, kći, te o n n e stu st u p a na p rest re stoo . Znak Zn ak TV*. 3. Ponekad se, naprotiv, govori samo о zadobijanju pre s tola. Z n a k TV*. 4. Ako se bajka malo pre pr e venčanja prekid pre kidaa novo novom m nevoljom, nevoljom, on onda da se prvi prvi tok zavr završa šava va veridbom, obećanjem  brak  br aka. a. Z n a k n 1. 5. Obrnut slučaj: oženjeni junak gubi svoju ženu; kao rezultat potrage, brak se obnavlja. Obnovljeni brak obele žavamo znakom n 2. 6. Ponekad junak umesto princezine ruke dobija novčanu nagradu ili drugu vrstu naknade. Znak n°. Time se bajka završava. Treba još napomenuti da se neki postupci junaka bajki u pojedinim slučajevima ne mogu odrediti nijednom od navedenih funkcija. Takvih slučajeva ima veoma malo. To su ili oblici koji se ne mogu shvati shvatiti ti bez up u p o red re d n e građe, ili ili pak oblici pren pr enee ti iz iz priča priča drugih vrsta (iz anegdota, legendi itd.). Određujemo ih kao nejasne elemente i obeležavamo ih znakom O. Kakvi se zaključci mogu izvesti iz navedenih posmatra nja? j  Naj  N ajpp re, re , n e k o lik li k o opstih  zaključaka. Vidimo Vidimo da d a je broj funkcija funkcija od odista ista veoma veom a ograničen. Može Može se zapaziti samo trideset i jedna funkcija. U granicama tih funkcija razvija se radnja svih bajki, bez izuzetka, koje čine naš materijal, kao i radnja veoma velikog broja drugih bajki

 Mo  M o rfol rf oloo g ija ij a b a jke jk e

75

najrazličitijih naroda. Dalje, ako pročitamo sve funkcije redom, uočićemo kako logički i umetnički nužno jedna funkcija proizlazi iz druge. Vidimo da stvarno nijedna funkcija ne isključuje drugu. Sve one pripadaju jednom stožeru, a ne nekolikim stožerima, kao što sam več napomenuo. Sad nekoliko po  p o s e b n ih , doduše veoma važnih zaključaka.. ka Vidimo da je veliki broj funkcija svrstan po parovima (zabrana (zabrana  kršenje, kršenje, raspit raspitiv ivanj anjee  odav odavanj anje, e, borba bo rba  pobe da,, progan da p roganjanje janje  spašavanj spašavanjee itd. itd.). ). Druge D ruge funkci funkcije je mogu mog u  biti  bi ti r a s p o r e đ e n e p o g r u p a m a . Tako Ta ko n a n o š e n je šte št e te, te , odašiljanje, junakova odluka da se suprotstavi i odlazak (X  Y W \ )  čine zaplet. Darivaočevo proveravanje junaka, junakova reakcija i nagrađivanje (D H Z) Z )  takođe čine neku ce linu. Uporedo s tim postoje bespame funkcije (udaljavanje, kažnjavanje, brak i druge). Ove posebne zaključke u ovom trenutku naprosto  bele  be leži žim m . O pa pask skaa d a su funk fu nkci cije je r a s p o r e đ e n e u p arov ar ovim imaa tek će nam kasnije koristiti. Dobro će nam doći i naši opšti zaključci. Treba sada da pređem o na ba bajjke neposredno nepo sredno , na pojedine tekstove. Pitanje kako se data shema primenjuje na tekstove, šta predstavljaju pojedinačne bajke u odnosu na shem she m u  m ože se rešiti rešiti samo analizom analizom tekst tekstova ova.. A o b rnu rn u to pitanje  pitanje pitanje šta šta je data shema  u odnosu na bajke može se rešiti odmah. Za pojedinačne bajke ona je m e m a  je  j e d i n i c a . Kao što tkanina može da se stavi uz metar i time da se odredi njena dužina, i bajke se mogu upoređivati sa ovom shemom da bi se odredile, a upoređivanjem raznih  bajki  ba jki sa d a tom to m s h e m o m m o že se o d r e d i t i i m e đ u s o b n i o d nos bajki. Možemo već predvideti da se na pitanje о srod nosti bajki, na pitanje о njihovim sadržajima i varijantama, zahvalj zahvaljujuć ujućii tome, tome , može do dobiti biti nov no v odgovor.