Vladimir Majakovski - Misterija Bufo

Vladimir Majakovski

Misterija Bufo Preveo sa ruskog: Bora Ćosić LICA: 1. SEDAM PARI ČISTIH: 1) Abisinski negus, 2) Indijski radža, 3) Turski paša, 4) Ruski špekulant, 5) Kinez, 6) Ugojeni Persijanac, 7) Klemanso, 8) Nemac, 9) Pop, 10) Australijanac, 11) Australijanka, 12) Lojd Džordž, 13) Amerikanac i 14) Diplomat 2. SEDAM PARI NEČISTIH: 1) Crvenoarmejac, 2. Fenjerdžija, 3) Šofer, 4) Rudar, 5) Tesar, 6) Nadničar, 7) Sluga, 8) Kovač, 9) Pekar, 10) Pralja, 11) Švalja, 12) Mašinist, 13) Eskimski ribar, 14) Eskimski lovac 3. OPORTUNIST 4. INTELIGENT 5. DAMA S KUTIJAMA 6. ðAVOLI: 1) Belzebub 2) Oberñavo 3) Čuvar 4) Drugi čuvar 5) Stražar 6) 20 čistih s rogovima i repovima 7. SVECI: 1) Metuzalem, 2) Žan Žan Ruso, 3) Lav Tolstoj, 4) Gavrilo, 5) Anñeo, 6) Drugi anñeo, 7) Anñeli 8. SAVAOT 9. LICA U OBEĆANOJ ZEMLJI: 1) Čenić, 2) Srp, 3) Mašina, 4) Voz, 5) Automobil, 6) Tezga, 7) Klešta, 8) Igla, 9) Testera, 10) Hleb, 11) So, 12) Šećer, 13) Materija, 14) Čizma, 15) Daska 10. ČOVEK BUDUĆNOSTI Mesta radnje: 1) Čitava vasiona, 2) Kovčeg, 3) Pakao, 4) Raj, 5) Zemlja krhotina, 6) Obećana zemlja PROLOG

JEDAN NEČISTI: Mroz koji trenutak videćete... Misteriju bufo. Stvar je nova, zato: naćulite uho. Ano hoćeš da poskočiš iznad svoje glave, ne radi to solo! Ispred novog komada neophodan je prolog. Prvo i prvo, teatar je sav ispreturan svi ima da se čude.

To će mnogo da zbuni i dobronamerne ljude. Zbog čega vi dolazite da vidite spektakl? Da biste uživali je l' tako? Pa zar je to nekakva milina kad je stvar samo na sceni jer scena je tek trećina. Znači, kada u dobroj predstavi zadovoljstva se prospu utisak biće trostruk, a ako ova započne da bledi, onda ni trećinu gledati ne vredi. U drugim pozorištima igrati, kakva je muka: za njih scena je špijunka. Izvoli, sedi mirno, i šta da se brine: posmatraj delić nečije sudbine. Gledaš ih kako divane na divanu, tetnicu Manju i ujka Vanju. A nas ni tetke ni ujke ne interesuju tako vruće tetke i ujke imamo i kod nuće. Mi ćemo takoñe prikazati pravi život iz bliza, ali on je kroz pozorište pretvoren u krajnje neobičan prizor. Prvog čina ovo je tema: vrti se zemlja. Zatim, eto topota. Svi beže od revolucionarnog potopa. Sedam pari nečistih i sedam pari čistih, to jest četrnaest bednika proletera i četrnaest buržuja posve istih, a meñu njima jedan, kričeć menjševičić. Pol biva zapljusnut -

svi za utočište se brinu. I grade ne kovčeg, već kovčežinu. U drugom činu kovčeg dobija publiku: tu ti je samodržavlje uz demokratsku republiku, i najzad sa palube, dok menjševičić plače, bacaju čiste naglavačne. U trećem činu se vidi da radnici nemaju čega da se boje, čak ni ñavola koji u paklu stoje. U četvrtom smejte se jače vide se rajske bašče. U petom činu slom ogromnim ustima zeva, drobi, ždere i puni sopstvena creva. I mada radismo sve uz prazan stomak, ostasmo jači od haosa i od sloma. U šestom činu komuna čitava sala nek skoči i peva iz glasa! Otvorte četvore oči! Je l' spremno sve? I pakao? I raj? Iza scene: Gotovo! JEDAN NEČISTI: Davaj!

PRVI ČIN

(U odsjaju severne svetlosti vidi se zamljina nugla, oslonjena na led pola. Preno zemljine kugle izukrštana su užad u vidu lestvica koje predstavljaju zemljine širine i dužine. Izmeñu dva morža koji podupiru svet, jedan eskimski lovac, prsta zabijenog u zemlju, dovikuje drugome koji se ispružio pored vatre.) LOVAC: Ehej!

Ehej! RIBAR: Samo se dere. Nema drugog posla prst u zemljinu koru trpa. LOVAC: Evo, rupa. RIBAR: Kakva rupa? LOVAC: Šiklja! RIBAR: Šta šiklja? LOVAC: Zemlja, pravo! RIBAR: (Skoči, pritrči i zaviruje u prst koji zapušava rupu) Oooooo! To je počinio nečisti puk! ðavo! Hitam da opomenem polarni krug. (Potrči. Na njega iza zemaljske kugle natrči Nemac koji cedi rukave. Jedan trenutak on traži dugme, pa pošto ga ne nañe, ščepa ga za krzno bunde) NEMAC: Her Eskimos! Strašno je hitno! Samo kratko će da traje... RIBAR: Šta je? NEMAC: Sedim ja tako kod kuće, u restoranu u Fridrihštrase. Kroz prozor prosto mami sunce koje gori. Dan ko buržuj pre revolucije, jasan. Gosti sede, razgovor tiho žubori. Pojedoh supu pa veseo gledam u bocuAjfelov toranj. Mislim: kakvo da uzmem meso? I da li uopšte moram? Gledam odjednom knedla u grlu mi zapinje:

nešto nije u redu kraj Trijumfalne kapije. Kameni Hoencolerni iz one aleje cvetne, odjednom uvis glavačke uzeli da polete. Gužva. Zov. Ja trk na krov. Obigravajući kafanski kostur bezvodna obala kroz gomilu, prosto, JURI, grad zapljuskuje suri. Berlin je bunilo uzburkanog mora, note iz basa nevidljivog talasanja... Iza, ispred, dole i gore drednoti zdanja. I pre no što mišlju dokučiti se može, da li je to od Foša ili nije... RIBAR: Brže! NEMAC: Bio sam mokar do kože. Gledam - sve je suvo, a lije li, lije. Kad, gle, pompeznija od pada Pompeje čipka se stvori iz temelja Berlin bi iščupan, i već gori u užarenoj peći sveta, potpuno smeljan. Nañoh se na rubu tekućih sela. Iskustva iz jahtinog kluba propeh i evo, pred vama je, dragi moji, sve što celo preosta od Evrope. RIBAR: Mmmmmmalo! NEMAC: Smiriće se, dabome... Za koji dan... RIBAR:

Pričaj nam bez tih evropejskih muljanja! Da te slušam, nije mi plan. NEMAC: (Pokazuje horizontalno) Dopustite da se smestim kraj vaših mnogouvaženih tuljana! (Ribar nestrpljivo mahne rukom prema vatri, poñe na drugu stranu da obavesti krug i naleti na pokisle Australijance koji istrčavaju s druge strane) RIBAR: (Povlači se u čuñenju) Ovo žgadče čije li je? AUSTRALIJANAC SA ŽENOM: (Udvoje) Mi smo iz Australije! AUSTRALIJANAC: Ja sam Australijanac! Imali smo sve, zna se: kljunaša, palmu, kaktus, bodljikavo prase... AUSTRALIJANKA: (Potresena plačem) A sada smo propali i sve izgubismo naše: i kaktuse, i palme, i kljunaše, sve je potopljeno... na dnu je, u tami... RIBAR: (Pokazuje na Nemca koji je legao) Pa idite k njima. Inače su sami. (Spremajući se da ponovo krene, Eskim se zaustavi osluškujući dva glasa s druge strane zemljine kugle) PRVI GLAS: Kotlić, uhu! DRUGI GLAS: Cilindar, uhu! PRVI GLAS: Sve je jači, uhu! Za severnu širinu drž' se, družino! DRUGI GLAS: Žari se! Hvataj se za dužinu južnu! (Niz užad širina i dužina, strovale se sa zemljine kugle Englez i Francuz. Svaki od njih pobada nacionalnu zastavu) ENGLEZ: Zastava se na snegu vije,

patpuno ovladah poligonom ja. FRANCUZ: A ne, izvinte! Nije! Pre vas sam zastavu pobo. Ovo je moja kolonija. ENGLEZ: (Rasporeñivajući nekakvu robu) Ne, nego moja, ja već trgujem. FRANCUZ: (Počinje da se ljuti) Ne, nego moja, za vas predviñena druga je. ENGLEZ: (Razbesni se) A tako! Prokleti bili! FRANCUZ: (Razbesni se) A tako! Pesnicu imam za vas! ENGLEZ: (Kreće pesnicama na Francuza) Engleska moja, Pikadili! FRANCUZ: (Pesnicama na Engleza) Viv la Frans! AUSTRALIJANAC: (Poleti da ih razvadi) Nakav ste vi svet! Pravcati šljam! Od ruku imperatora više ništa ne zavisi, a oni se i dalje tuku! (Jedan drugom razbijaju gubicu) RIBAR: Eh, vi, imperijalisti! NEMAC: Prestanite, šta je s vama? RIBAR: E, ovo ti je kapama! (Pravo na glavu Esnima koji se ponovo sprema da krene, strovali se naš trgovac) TRGOVAC: Uvaženi, vidim da bezobrazluk na snazi je! Zar sam ja iz Azije? Naredba SOV-neba - „Uništi Aziju gnusnu!" A ja Azijat nisam bio ni u snu! (Malo se smiruje) Juče u Tulskoj onolici sedim ja spokojno na stolici. Kad neko grunu na vrata! Ej, kontam ja, ovaj je iz Čeke. I možete već misliti -

po licu mi izbiše fleke. Ali, bog je mnogo milostiv spram ovog sveta: ispade da nije Čeka, već vetar. Poškropi malo, pa onda krete tiše, što dalje to više, što više to gore, provali na ulice, krovove zbriše... SVI: Tiše! Tiše! FRANCUZ: Čujete! Čujete topot! A? (Približava se mnoštvo glasova) Potop! Potopom! O potopu! Potopa! ENGLEZ: (Prestravljeno) O, pospode! Nesreća kao iz vodovodne cevi ide, pa još i istočno pitanje pride. (Napred Negus, za njim Kinez, Persijanac, Turčin, Radža, Pop, Oportunist. Povorku sa svih strana opkoljava sedam pari nečistih) NEGUS: Iako sam crnji od snega, ja sam, ni više ni manje, - abisinski negus. Moje poštovanje. Baš sam maločas napustio svoju Afriku. Kroz nju vijuga udav reke Nila. Ali Nil pobesne, i smota carstvo uz riku, potonu moja Afrika, ko da nije ni bila. Mada nemam imanje, ja sam ipak... RIBAR: (Nestrpljivo) ...pa ipak, moje poštovanje. Čuli smo, to smo već čuli. Molim da se ne zaboravljate s vama govorim Negus, a Negus hoće da jede. Šta je ovo? Izgleda psetance od rase. (Negus greškom pokušava da sedne na Lojd DŽordža koji je pljunuti morž) RIBAR: Hajde sedni, samo se čuvajmo da neko ne uprlja se!

ENGLEZ: (Prestravljeno) Nisam ja morž, on je morž, ja nisam morž, nego Lojd DŽordž. RIBAR: (Obraćajući se ostalima) A šta je s vama? KINEZ: Ništa! Ništa! Moja Kina potonu. PERSIJANAC: Persija, moja Persija na dno tone! RADŽA: Pa i Indija, svekolika Indija potom! PAŠA: I od Turske ostaše samo uspomene one! (Iz gomile Čistih probija se Dama s nebrojenim mnoštvom kutija) DAMA: Pazite! Pokidaćete! To je tanušna svila! (Ribaru) Prijatelju, uzmi mi ovu bagažu iz krila! GLAS: (Iz gomile Čistih) Što je ljupka! Što je fina! RIBAR: Krade bogu dane! FRANCUZ: A koja je vaša nacionalnost? DAMA: Moja nacionalnost raznovrsna je krajnje. U početku Ruskinja besmo ali mi Rusija postade tesna. Ti boljševici - strahota sama! A ja sam prefinjena dama, osetljive duše i boka te reših, postaću Estonka. Kad boljševici pritisoše granice evo me kao ukrajinske podanice. Desetak puta zauzimaše Harkov ja se u nekoj Odesi smestila malko. Zauzeše Odesu, Vrangel na krimu šta ću, ja krimsko podanstvo primih. Ganjaše bele po moru i polju -

a ja već Turkinja. Šetkam po Konstantinopolju. Nad počeše crveni da prilaze blizu ja Parižanka. Šetam po Parizu. Četrdesetak nacija promenih na kratko, sad mi je domovina - Namčatka. Što je na polu odvratno leto: ne možeš da pokažeš ni jednu toaletu! RIBAR: (Podvinuje čistima) Tiše! Tiše! Nakva je to buka? OPORTUNIST: (Izdvaja se iz gomile, histerično) Čujte! Meni je muka! Čujte! Šta je to bilo? Nema ni jednog suvog mesta na svetu! Čujte! Ostavite me s mirom! Pustite me da sam u kući, u kabinetu! Čujte! Ja ne mogu bolje! Mislio sam da potop isplaniraće Kaucki. Ovce na broju, siti vuci. A ovde čovek čozeka kao zver kolje. Dragi crveni! Dragi beli! Čujte! Ne mogu! To je gnusno! FRANCUZ: Ta ne trljajte oči... Ta ne grizite usne... (Nečistima koji prilaze vatri, visokoparno) A koje su vaše nacije? NEČISTI: (Zajedno) Skitačko pleme nas nosi, sviknuto belim svetom da se baca. Mi smo bez narodnosti, naš rad je naša nacija. FRANCUZ: Stara arija! (Preplašeni glasovi čistih) To su proleteri!

Proletarijat... Proletarijat... KOVAČ: (Francuzu, pljeskajući ga po isturenom trbuhu) Kanda potopa šum u ušima buči! PRALJA: (Takoñe njemu, podsmešljivo i ciktavo) Ti bi da legneš i u krevetu predeš? Trebalo bi da se u rovu i u rudniku učiš. CRVENOARMEJAC: (Preteći) U rovovima, gde kiše se cede. (Videvši da će izbiti „konflikt" izmeñu Čistih i Nečistih, Oportunist leti da ih miri) OPORTUNIST: Mili moji! Ta nemojte! Nek nikog niko ne ruži! Jedni na druge zašto se izdirete? Zagrlite se, nek vam se ruke pruže, Gospodo, drugovi, treba da se sporazumete. FRANCUZ: (Panosno) Ja da se sporazumem? E, to je suviše baš! RIBAR: (Pakosno, i Ribar i Francuz zavrću šiju Oportunisti) Ah, ti, oportunisto! Prava si vaš! OPORTUNIST: (Povlači se prebijen, cvili) Eto, ponovo... Ja njemu lepo, a ne... Tako je uvek: zoveš ih na saradnju, a oni na tebe sa obe strane. (Nečisti prolaze, razdvajajući gomilu Čistih koji se gadljivo tiskaju i smeštaju kraj vatre. Gomila Čistih postavi se oko njih u krug) PAŠA: (Izlazi na sredinu) Pravoverni! Mari li ko da razmotrimo sve to!? Hajde da zañemo u suštinu stvari. TRGOVAC: Problem je prost, to je smak sveta! POP: Ja mislim da je potop! FRANCUZ: Nikakav potop, inače bi padala kiša opet. RADŽA:

Da, nije bilo kiše. DIPLOMATA: Znači: ni ta ideja nizašta nije više. PAŠA: Pa ipak šta se to dogodilo, pravoverni? Pravoverni, u koren stvari pogledati se mora. TRGOVAC: Mislim da je narod postao nepokoran. NEMAC: Ja mislim da je to usled rata. INTELIGENT: Ne, ja to drugojačije shvatam. Mislim da je metafizički... TRGOVAC: (Nezadovoljno) Te rat, te metafizički! Počeli ste od Adama čak! GLASOVI: Jedan po jedan! Jedan po jedan! Bez gužve, u red svak! PAŠA: Pst! Govorite po redu! Studenti, imate reč! Ustaj! (Pravda se pred gomilom) Već mu pena izbija na usta. INTELIGENT: U početku slike bejahu proste: dan je smenila noć, i tek što zora posvuda svoje rumenilo prospe. Zatim zakoni, shvatanja, vere, granitne hrpe prestonica i samog sunca sijanje britko najednom postade nekako tečno, pomalo puzavo, pomalo žitko. A onda kad linu! Ulice plinu, rastopljene kuće - jedna na drugu pada. Ceo svet

u kućnim pećima revolucije rastopljen, teče poput vodopada. GLAS KINEZA: Gospodo! Pažnja! I ovde škropi! ŽENA AUSTRALIJANCA: Baš tebi škropi! Io miševi smo mokri! PERSIJANAC: Možda je blizu kraj sveta, a ti - mitinguješ, njačeš u buci. DIPLOMATA: (Gura se ka polu) Stanite ovde! Zbijte se! Ovde ne dopire! TRGOVAC: (Pritiska kolenom Eskima koji sa strpljenjem tipičnim za taj narod zapušava rupu) Ej, ti! Svojim morževima se vuci! (Lovac Eskim odleti, a iz otvorenih rupa šikne na prisutne mlaz. Čisti se raspu, urlajući) Iiiii! Uuuuu! Aaaaa! (Malo zatim svi polete prema mlazu) Zapuši! Začepi! Zakovrni! (Rasture se. Ostaje samo Austrijanac kraj zemljine kugle s prstom u rupi. U opštem metežu, Pop se nasadio na gomilu panjeva) POP Braćo! Ostajemo bez poslednjeg brežuljka! Poslednji pedalj pod vodu tone! GLASOVI NEČISTIH: (Tiho) Ko je ovo? Ko je taj bradati šifonjer? POP: I bi tako četrdeset dneva i noći neprestano! TRGOVAC: Tako je! Gospod me tako učio! INTELIGENT: U istoriji ima sličnih presedana Postoji poznati Nojev slučaj. TRGOVAC: (Nasadi se na popovo mesto) Sve su to gluposti S istorijom i presedanom kad počneš... GLASOVI: Preñi na stvar! TRGOVAC:

Hajde, ljudi, da napravimo kovčeg! ŽENA AUSTRALIJANCA: To je divota, o da! Sagradićemo brod! RADŽA: Dva parobroda! TRGOVAC: Tako je! Ulažem sav kapital! Oni se spasoše, a mi, valjda smo pametniji od tih bednika! OPŠTA GALAMA: Živela, živela tehnika! TRGOVAC: Nek digne šaku ko misli tako! OPŠTA GALAMA: Nema potrebe, vidi se i onako! (I čisti i nečisti dižu ruke) FRANCUZ: (Zauzme mesto Trgovca, pakosno zagleda Kovača koji je podigao ruku) I ti bi tamo? I ti se guraš večito? Gospodo, Hajde da ne uzmemo nečiste! Videće bagra što nas je grdila! GLAS STOLARA: A ti, umeš li da radiš pomoću svrdla? FRANCUZ: (Posrami se) Predomislio sam se. Da uzmemo i grešne. TRGOVAC: Samo da izaberemo trezvenjake i snagatore bešnje. NEMAC: (Penje se na mesto Francuza) Pst, gospodo, dete, možda i nećemo morati da se mirimo s njima. Na sreću, ne znamo šta je sa petim delom sveta. Galamite, a niko da prepozna ima l' meñu nama Amerinanca cela? TRGOVAC: (Radosno) Što ti je mozak! To nije čovek nego nemački koncelar! (Radosno preseca krik Australijanke) Šta je to? Eto! (Pravo iz sale dok oni napregnuto posmatraju, probija se Amerikanac na motociklu) AMERIKANAC:

Poštovana gospodo, gde se tu kovčeg gradi? (Pruža hartiju) Od potopljene Amerike ček na dvesta milijardi. (Opšta konsternacija. Odjednom jauk Australijanca koji zapušava vodu) AUSTRALIJANAC: Šta ste zinuli? Ko se krsti? Bogami, ja ću da izvučem! Udrveneli mi se prsti! (Čisti se uzmuvali, vrte se oko Nečistih) FRANCUZ: (Kovaču) Pa šta, drugovi, da gradimo, a? DOBRODUŠNI KOVAČ: Ako je do mene, ono bi i moglo skoro... (Maše rukom Nečistima) Ajde, drugari, kad se mora, onda se mora! (Nečisti ustaju. Testere. Blanje. Čekići) OPORTUNIST: Brže, drugovi, brže mili! ... Na posao! Udri sekirom! Pili! INTELIGENT: (Povlači se) Ne pada mi na pamet da posao tražim. Sešću ovde i uživati u sabotaži. (Viče radnicima) Življe tamo, miči! Ima da se teše, a ne da se razgovara! TESAR: A ti što sediš skrštenih rupu? INTELIGENT: Ja sam stručnjak da mi nema para. Zavesa

DRUGI ČIN

(Paluba kovčega. Prizor zemalja koje se odasvud survavaju u talase. U niske oblake upiru zapetljana užad, katarka lestvice. Sa strane prorez i ulaz u potpalublje. Čisti i Nečisti poreñani uz ogradu broda) SLUGA: Mda! Ne bih da sam sada s one strane broda.

ŠVALJA: Gle, tamona: ko taraba talas, grdna voda! TRGOVAC: Koji me ñavo s vama spanña. Uvek glupost i bruka. I to su mi moreplovci vajni! Pronašli morskog vuka. FENJERDŽIJA: Uh, što se nadiglo! Tutnji i stenje. ŠVALJA: Ma, kakva taraba! Digo se zid ko stenje! FRANCUZ: Da. Jako glupo! Ovo me rastužuje i izaziva bol. Radije da smo mirovali. Zemlja se još uvek drži. Kakav je da je, ipak je pol. SLUGA: A vukovi tvoji valjaju talas, da prasna. (Oba Eskima, Šofer i Australijanac, u isti mah) Gledajte, šta je ono? Kuda će Aljasna? NEGUS: Ala odlete! Kao iz praćke. NEMAC: Na mlazni pogon! ESKIM: Nema je! RIBAR: Nema! SVI: Zbogom! Zbogom! Zbogom! FRANCUZ: (Zaplače, prigušen uspomenama) Bože moj sveti.,. Bože moj... Nekada, porodica, kada se setim, okupi se za čaj lepinje, šunke...

PEKAR: (Zagledajući krajičak nokta) Čudno, bogamu Ali nije mi žao ni trunke. OBUĆAR: Ja poneo votku. Ima li ko čašicu? SLUGA: Imaće. RUDAR: Momci, hajdmo unutra, naši! ESKIM-LOVAC: Pa kako je mali morž? Da nije pregoreo? SLUGA: Nije ni malo, krasno ispečen, more. (Čisti su sami, Nečisti silaze pod palubu pevušeći) Šta imamo da izgubimo? Da se plašimo potopa li? Umorismo se - duž sveta nožicom potrupkali. Eh, na brodu je odmaranje. Eh! A moržića pojesti i votku gucnuti nije greh... Eh, nije greh! (Čisti su opkolili razneženog Francuza) PERSIJANAC: Sram vas bilo, stvarno! Dosta sa tom bukom! TRGOVAC: Dopuzaćemo nekako do Ararata, s mukom! NEGUS: Dok do gore doñeš, od gladi si preskamuno! AMERIKANAC: Gomila paretina, bez hrane, kome treba? Dajem pola miliona nikolajevski i sve brilijante za malo hleba. TRGOVAC: Špekulisao sam. Čeka me tri put klepi. I koji će mi sad ñavo ti novci? KINEZ: Pljuni pa zalepi! PAŠA:

Kakvi brilijanti! Sad i onaj koji ima u bubregu kamen oseća to kao znamen da mu je u stomaku makar i to. AUSTRALIJANAC: Ništa od ždranja, prazno korito. OPORTUNIST: Čak je i Suharevka zatvorena ubito. TRGOVAC: (Popu) Ne brini, smerni oče, sada na svakom trgu smolenski pijac poče. DAMA: I puter, i mleko, i pavlaka od snaše podmetni prazan džep umesto ćase. INTELIGENT: Briga njih! Nalovili ribu, pa žderu! POP: Da uzmemo osti ili mrežu neku! NEMAC: Ostit A kako se njima rukuje? Ja samo bajonetom umem da vršljam po čoveku. TRGOVAC: Ja bacih mrežu, mislim: eto ti murina, namučih se, kad ništa sama travuljina. PAŠA: (Skrušeno) Promene li nagle: elita, a ždere alge. LOJD DŽORDŽ: (Klemansou) Eureka! Prekinimo svañu. Kakav nesporazum može biti izmeñu Engleza i Francuza? Glavno je da imam stomak, i vi takoñe. OPORTUNIST: I ja ga imam... tu stomak je i guza! KLEMANSO: Baš je to žalosno: sa divnim gospodinom uñoh u spor najžešći. LOJD DŽORDŽ: Nije nam sada do tuče: i vi i ja istog imamo neprijatelja. Evo šta htedoh reći... TRGOVAC:

Ostaćeš ti bez mleka, ne budali, a radnicima premija, radniku dodatak su dali, dobiće i tako će da ih smire. DAMA: A ja ću za jaja da menjam šešire INTELIGENT: Promenićeš i poslednju kapu, a onda sedi pa sisaj šapu. POP: (Osluškuje šum ispod palube) Pazi, kako se deru! (Uzima Klemansoa pod ruku i odvodi ga. Došaptavaju se i vraćaju) KLEMANSO: Gospodo! Mi smo čisti. Zar da u znoju lica svog gubimo snagu? Nek rade umesto nas - naterajmo tu bagru! INTELEKTUALAC: Ja bih probao. Ali se, kržljav, ženiram. A pogledajte njih dva metra u ramenima. LOJD DŽORDŽ: Daleko bilo da se tučemo! Bez tuče, kad rakijom natope dušu, kod posedaju i galama počne da hara, podmetnućemo im kljusu... KLEMANSO: Izabraćemo im cara! OPORTUNIST: Zašto cara? Bolje žandara! KLEMANSO: Zato što će car izdati manifest da mu se preda sva hrana. Car će jesti a ješćemo i mi gomila vernih sugraćana. SVI: Nema nam para! RADŽA: Lukavost prava!

NEMAC: (Radosno) Ne rekoh li vam Bizmarkova je to glava! AUSTRALIJANCI: Da ga izaberemo što pre! NEKOLIKO GLASOVA: Al koga? To me brine. ENGLEZ I FRANCUZ: Negusa! POP: Tako je! NJemu u ruke dizgine! TRGOVAC: Kakve dizgine? NEMAC: Kako se ono kaže... Uzde uprave, kako li... Šta se kačite. Isti je smisao opet. (Negusu) Neka se gospodin popne! DAMA: Gospodo! Recite hoće li to biti pravi car : il samo fama? GLASOVI: Pravi! Pravi! DAMA: Ah! Ja biću dvorska dama! LOJD DŽORDŽ: Brže, brže, sastavljajte manifest, s milošću božjom, je l tako? PAŠA I AUSTRALIJANAC: A mi ovamo, da ne mogu izaći lako. (Paša i ostali sastavljaju manifest. Nemac i Diplomata razmotavaju uže pred otvorom na palubi. Izlaze Nečisti teturajući se. Kad se poslednji uspuže na palubu, Diplomata i Nemac promene mesta - i Nečisti su zavezani) NEMAC: (Obućaru) Ej! Ti! Prići da se zakuneš! OBUĆAR: (Ne snalazi se u situaciji)

Kako bi bilo da malko prilegnem tune? DIPLOMAT: Prileći ću te ja pa čitav vek nećeš se maknuti ni ovolišno! Gospodine poručniče, upotrebite pištolj! FRANCUZ: Aha! E, tako je već lakše s ovim. NEKOLIKO NEČISTIH: (Žalosno) Upecasmo se, braćo, kao bucovi! AUSTRALIJANAC: Kape dole! Ko tamo ima kapu? KINEZ I RADŽA: Čitaj već jednom, čitaj, izgubili su sapu. POP: (Čitajući) Milošću božjom mi, car kokošiju ispod Nečistih, noža, i veliki nnez od onijeh jaja, ne derući ni sa koga sedam koža šest deremo a sedma ostaje objavljujemo našim vernim podanicima: dovlačite sve: ribu, dvopen, morske prasadi ceo obor i drugo za jelo, što se nañe. Upravni odbor bez odlaganja će u gomili robe da se snañe. (Improvizovani odbor od Paše i Radže) Slažemo se, vaše veličanstvo! PAŠA: (Smešta se, Australijancu) Vi - u kabine! (Australijanki) Vi - u ostavu usku! (Svima) Pazite da Nečisti ništa ne pojedu usput! (Trgovcu, odvezujući Pekara i predajući mu ga) Vi sa njim spustite se u potpalublje. Ja i Radža ćemo gore da pregledamo sve dublje. Čim dovučete ovamo, odmah se vraćajte, dela! (Radostan žagor Čistih) ČISTI:

Nagomilaćemo čitavo brdo jela! POP: (Trljajući ruke) A posle ćemo bratski podeliti plen na četvorine, nano to hrišćani čine. (U pratnji Čistih, Nečisti silaze pod palubu. Malo zatim vraćaju se i izručuju pred Negusa svakojaku hranu) TRGOVAC: (Radosno) Sve smo pretresli, nema više ni kusa. U, što je roba! Prava divota! Jednom rečju po jusu. Deder, deco, oštrite zubiće! AMERIKANAC: A Nečisti? NEMAC: Dole zakatančeni biće! POP: De, de, polako, vaše veličanstvo, pričekajte. Samo malko! (Sateruje Nečiste kod palubu, i dok se petljaju s njima, Negus pojede sve što je doneseno. Čisti se vraćaju) KLEMANSO: Ideš li Lojd DŽordže? LOJDDŽORDŽ: Idem, idem zacelo. (Čisti podbadaju jedan drugog) ČISTI: Brže, brže, vreme je za jelo! (Skupljaju se oko Negusa. Pred Negusom prazan tanjir) SVI: (U glas, preteći) Šta je ovo ovde? Projuri divlja horda u tutanj? POP: (Izbezumljeno) Sam čovek, sam pa toliko da proguta! PAŠA: Ali bih ga zviznuo sitog po koži! NEGUS: Tišina! Ja sam pomazanik božji! NEMAC: Pomazanik, pomazanik!

lezi ti kao i mi... DIPLOMAT: s praznim stomakom tuda... POP: Juda! RADŽA: Fuj! Nisam očekivao ovakve svinjarije. TRGOVAC: Da legnemo. Jutro je od večeri starije. (Ležu. Noć. Preko neba brzo prelazi mesec, mesec zalazi, svitanje. U jutarnjem plavetnilu podiže se prilika Diplomate. S druge strane ustaje Nemac) DIPLOMAT: Vi spavate? NEMAC: (Odrečno klimne glavom) DIPLOMAT: Probudiste se ovako rano? NEMAC: Ko bi zaspao! U stomaku mi tako burlja. Hajde, burljaj, burljaj neprestano! OPORTUNIST: Stalno sanjam šnicle. POP: (Izdaleka) A šta bi drugo mogao da sanjaš? (Negusu) Iš, prokleti! Ala mastiš lice! AUSTRALIJANAC: Zima mi je! INTELIGENT: (Negusu) Nikakvih duhovnih zahteva! Važno je da ima šta da se gloñe! FRANCUZ: (Posle kraće pauze) Gospodo, znate šta? Ja osećam da postajem demokrat takoñe. NEMAC: Pazi, molim te! Ja sam oduvek ludački voleo mase. PERSIJANAC: (Otrovno) Ko je predlagao da se klanjamo pred njima, zna se! DIPLOMAT: Manite vaše otrovne strele!

Samodržavlje spada meñu stvari zastarele. NEMAC: Ozbiljno! Ozbiljno! Postaje gusto. Dosta je svañe i raspre, tišina! OPORTUNIST: Ura! Živela ustavotvorna skupština! (Razvaljuju ulaz u potpalublje) Ura! Ura! (Jedan drugom) Navali! Guraj i ti! (Iz otvora izlaze probuñeni Nečisti) OBUĆAR: Šta je to? Prepili ste? IOVAČ: Brodolom? TRGOVAC: Grañani, izvolite na miting! (Pekaru) Grañanine, jeste li vi za republiku? NEČISTI: (U horu) Miting? Republiku? Koje vrste? FRANCUZ: Stanite, inteligencija će vam objasniti sve u prste. (Inteligentu) Hej, ti, Inteligencijo! („Inteligencija" i Francuz popnu se) FRANCUZ: Otvaram sastanak. (Intelektualcu) Imate reč! INTELIGENT: Grañani! Ova carčina sa žvalama svojim. GLASOVI: Tako je! Tako je, govorniče, druže! INTELIGENT: Taj prokleti požderaće sve što postoji! GLAS: Tako je! INTELIGENT: I niko nikada do Ararata neće da dopuže! GLASOVI:

Tako je! Tako je! INTELIGENT: Dosta! Kidajte lance maljem! OPŠTA GALAMA: Dole! Dole samodržavlje! OPORTUNIST: Na noga vi ruku dižete? Aha! Na monarha! Sav život u zatvoru satrćete u prah. Vlast je od boga. Po njoj nena se ne rije, gospodo. Sporazumite se oko ustavne monarhije, bilo oko velikog kneza Nikolaja, bilo oko Mihaila. NEČISTI I ČISTI: (U horu) Sporazum da sve sam poždere? NEMAC: Sporazumeću ja tebe! SVI: (U horu) Sporazumećemo se, tako nam Vere! OPORTUNIST: (Premlaćen, plače) Stadoše da se svete! Stadoše da kriju! Lakše je umreti nego ih pomiriti sviju. TRGOVAC: (Negusu) Nrvi ste se napili, napoganili rodu... FRANCUZ: (Negusu) Ej, ti, alon zanfan, u vodu! (Zajedničkim naporima zaljuljaju Negusa i zavitlaju ga preko ograde. Zatim Čisti uzimaju pod ruku Nečiste i razilaze se, šapućući) DIPLOMATA: (Rudaru) Drugovi, nećete mi verovati, predragi, tako mi je ludački milo: nema više vekovnih pregrada. FRANCUZ: (Kovaču) Čestitam! Srušiše se vekovne brane. KOVAČ: (Neodreñeno) Mda. FRANCUZ:

Ostalo će se srediti, ostalo je po strani. POP: (Švalji) Sada smo mi - za vas, vi - za nas. TRGOVAC: (Zadovoljno) Tako, tako! Povuci ih za nos! DAMA: Zar sam ja za Negusa izgarala javno? Ja živim, ja dišem ustavno. Za privremenu vladu ja sam sve u stanju! Ako treba i dve godine biću u drugom stanju! Odmah zakačiću crvene trake treba otpočeti revolucionarnu modu. Nroz jedan trenutak vraćam se mom obožavanom narodu. (Trči prema kutijama) KLEMANSO: (Na komandnom mostu) E, pa grañaii, dosta je. Proveselili ste se, doživeli čast. Hajde sada da organizujemo demokratsku vlast. Graćani, da bi sve bilo brzo i prešno, nas je ovde - bog da prosti Negusovu dušu nas trinaest bićemo ministri i pomoćnici ministara, a vi - grañani republike, jest, vi lovite morževe, pečete kolače, čizma nek se stvara. Niko nije protiv? Ima li protiv neko? SLUGA: Dobro! Jer do vode iije daleko. U HORU: Živela, živela demokratska republika! FRANCUZ: A sad na posao - (Nečistima) - za vas ovakva je mera, (Čistima) A vi - za pera! Radite, pa doneste ovamo, da se podele vaših ruku dela ni poslednja košulja neće ostati cela.

(Čisti naprave sto, raspodele hartije i nad Nečisti donesu hranu, upisuju ulaz, a posle odlaska ovih sa apetitom je pojedu, Pekar, pošto doñe drugi put, pokušava da zaviri ispod hartije) LOJD DŽORDŽ: Šta buljiš? Beži! Zar ti je um dorastao do ove hartije? KLEMANSO: U rukovanju državom vi niste verzirani. Svaki tanjir koji ulazi i svi koji izlaze moraju biti blokirani. KOVAČ: Samo da vi stavite numeru, inače, načisto će dumremo. PEKAR: A sada da delimo ono što je dano! POP: (Nervozno) Braćo! Malko za hranu je rano. RADŽA: (Odvodeći ih od stola) Glete ajkula ajkulu uhvatili preko da ne nosi jaja, da ne daje mleko? KOVAČ: Ej, Radžo il Pašo, šta li si, znaš li onu tursnu poslovicu: ,,Pašo, ne pošali se!" (Vraćajući se sa ostalim Nečistima) Šta nas uče! Ajkulu muzi do veka, od ajkule nema ti mleka. OBUĆAR: (Onima noji pišu) Vreme je da se jede! Svršavajte, ale! AMERIKANAC: Obratite pažnju, kako je ovo lepo: i talasi, i galeb. SLUGA: Bolje je da pričamo o čorbi, čaj da se pije. Na posao! Na posao! Do galebova nam nije! ILEMANSO:

Gledajte, gledajte, na moru je - kit! CRVENOARMEJAC: Doñavola i kit! Ti si kit sam! (U horu, prevrćući sto) Pretvarate se ovde u kancelarijsku rit! (Na palubu se sruče prazni tanjiri) ŠVALJA I PRALJA: (Žalosno) Sve poloka ministarska njuška! TESAR: (Skočivši na prevrnuti sto) DRUGOVI: To je nož u leña! GLASOVI: I viljuška! RUDAR: Drugovi! Šta je ovo? Ranije ždrao je jedan, a sada armija pusta. Republika ispade isto što i car, samo sa stotinu usta. FRANCUZ: (Čačkajući zube) Šta se žestite? Obećasmo i delimo na jednake časti: jednome ñevrek, za rupu - druga je publika. U tome i jeste demokratska republika. TRGOVAC: Nekome ni semenke - nema za svakog lubenice. NEČISTI: Pokazaćemo vam mi klasne borbe lice! OPORTUNIST: I opet, i opet krov se mrvi, i opet i opet pometnja briše. Dosta je! Dosta! Ne prolivajte krvi! Čujte, ne mogu više! Sve je to lepo: i komuna i drugo. Al zato treba vremena kao ikad. Drugovi radnici!

Sa čistima se sporazumite, drugovi, Poslušajte starog, iskusnog menjševika! LOJD DŽORDŽ: Sporazum? Bez kapitala u me? Sad ću ja tebe da sporazumem! CRVENOARMEJAC: Ne, nego ja tebe ću da sporazumem! OPORTUNIST: To ti je položaj! Ni da se dane! Opet pritisak na obe strane. (Nečisti navale na Čiste) ČISTI: Stanite grañani! Naša politika! NEČISTI: Deder, da se s četri strane poduhvati pritka! Pokazaćemo im kakva je to politiia! Držte se, proklati, zapamtićete oktobar dvadeset i peti! (Naoružavaju se oružjem koje su Čisti složili za vreme ručka. Sateraju ih na krmu. Sevaju pete Čistih koje zbacuju. Samo se trgovac, koji je usput smotao polovinu mreža zario u sanduk sa ugljem, u drugi su se uvukli Inteligent i Dama. Oportunista, ščepavši za ruku slugu, pokušava da ga odvuče, grca) SLUGA: Ih, prokleti, vidi kako slini! Revolucija i junkeri da je isto, to izvini! (Oportunist ga ujede za ruku) KOVAČ: Pazi kako zlica pokazuje zube! Gurnite ga momci! u otvor palube! (Guraju ga) ODŽAČAR: Samo da ga ne uguši tama, nežne je grañe prava dama. SLUGA: Ne zanovetajte! Vratiće se, pa će nas raspeti na krstu. Ako se budemo mazili ode nam brdo Ararat. NEČISTI:

Tako je! Tako je! Naša ili njihova vrsta! SLUGA: Mesta za teror i rat! KOVAČ: Drugovi! Čizmom po tima što dižu viku. Ej, narode, što ne likuješ? Likuj! (Ali glasovi Nečistih su surovi - poslednje zalihe je pojela republika) PEKAR: Likuj: A jesi l' pomislio na hleb uz to? SLUGA: Likuj! A od čega žito da se seje? ODŽAČAR: Likuj! Nad mesto njiva morska je pustoš! RIBAR: Nema čim da se lovi, mreža gde je? ŠOFER: Nako kroz ovaj glib koji ti noge skoli? Nad bi bar bio malno suvlji kraj! LOVAC: I ovčeg puca. ŠOFER: Nema busole. SVI: Ovo je kraj. KOVAČ: Nećemo stati na polovini. Ono što pojedoše utopljenici, ostade u nigdini. Sada moramo samo za jednu stvar ratovat, da nas ne izda snaga do vrha Araratova. Neka nas Siju bure, neka nas pali žega, nek doñe glad pogledaćemo joj u oči, morsku penu ješćemo umesto svega. Zato smo ovde gospodari moćni. PRALJA: Danas da jedemo, a sutra - ako ti ne treba! U celom kovčegu dve korice hleba.

SLUGA: Ej. Drugovi i drugarice! Dvopek se deli na tačkice. (Iz sanduna sa ugljem izviruju Dama i Inteligent) INTELIGENT: Čujete li - kažu: „Deli se dvopek". A ovde zima, glad i kojekakva šteta. DAMA: Hajdemo mi u službu sovjeta! (Izlaze) NEČISTI: Ko su ovi? S onoga sveta novi? INTELIGENT: Ma ni govora. Mi smo domaćih čast. Mi smo vanpartijci, mi smo iz sanduka s ugljem. Mi smo za sovjetsku vlast. DAMA: Ja mrzim buržuje! Varalice li koje! Jedva dočekah pad buržoazije da sviće. Dozvolite, ja ću vam kucati na pisaćem stroju, makar jednim prstićem. INTELIGENT: Uzmite i mene. Ne valja bez speca. Bez speca nema gde da se dene. Samo jedan put vidi se jadno da se potone na dno. KOVAČ: Nećeš potonuti, ne blebeći. (Dami) Sedi drugarice. (Inteligentu) Marš dole! Loži peći! ŠOFER: Bez hrane si kao mašina bez goriva. RUDAR: Čak i ja popuštam, a zdrav sam neoborivo. CRVENOARMEJAC:

Izlazi da nije dovoljno dotući čiste. Treba nam hleba. Treba vode posvuda NEČISTI: Šta da se radi? Nuda? ŠVALJA: Neće bog pustiti da svet strada. Prekrstićemo ruke, treba da se nada! LOVAC: Od gladi otkazuju mišići mi ruke. ŠVALJA: (Osluškuje) Šta je to? Čujete? Čujete li zvuke? TESAR: Antihrist priču vodi, o Araratu i raju poje. (Skoči uplašeno, pokazuje prstom preko ograde) No ono korača po vodi, svira u kosti svoje? ODŽAČAR: Šta pričaš? More je čisto. Ti što dolaziš? No si? OBUĆAR: Eno... To glad isto dolazi da se sa nama gosti. SLUGA: Hajde, mani se. Nema ovde onih što stali bi. Drugovi, neprijatelj na vrata kuca. Brzo! Svi da ste na palubi! Glad sama dolazi da se ukrca. (Teturajući se, trče naoružani onim šta je no dohvatio. Svanulo je. Pauza) SVI: Hajde, mani se! Nigde nikog. Sve ode... i gledaćemo opet jalovu ravan vode. LOVAC:

Tako se u pustinjskoj jari za hlad bogoradi, i pred smrt, zadnjega dana, primetiš kako pustinja tobože se hladi. Fatamorgana. ŠOFER: (Užasno uzbuñen popravlja naočari, zagleda se, Kovaču) Eno tamo na Zapadu primećuješ li tačnice, stari? KOVAČ: Šta da gledam? No u avanu da stucah naočari. ŠOFER: (Otrči na jarbol i kroz jedan trenutak njegov glas isprekidan od radosti) Ararat! Ararat! Ararat! (Sa svih strana) Oh, što sam srećan! Srećan li ovaj je sat! (Otimaju od šofera durbin, sjate se) TESAR: Gde je on? Gde je? KOVAČ: Ta eno, desno, vide... TESAR: Šta je to? Diglo se. Uspravilo. Ide. ŠOFER: Nako to - ide? Ararat brdo je i ne može da hoda. Protrljaj oči, durbinom približi. TESAR: Protrljaj ti! Niži! ŠOFER: Da, ide! Nekakav čovek. Da, to je čovek. Starac sa štapom mrda. Mladić bez štapa. Pazi, po vodi ide kao po tvrdom. ŠVALJA: Nek bruje zvuci! Nek se razleže zvono sveta. Tako je on išao, presecajući vode Ganizareta. KOVAČ: Bog ima višnje, narandže, kantalupe,

može sedam puta dnevno proleće da razlista, a nama je svevišnji okretao dupe i sad nas lovi pomoću Hrista. SLUGA: Ne dajte mu! Nećemo da nam proñe! Molitva s gladnim ustima se kosi. Ni koraka! Inače će se ruka podići, takoñe. Hej! Ko si? (Najobičniji čovek penje se na zanemelu palubu) ČOVEK: Ko sam ja? Ne pripadam ni klasi, ni naciji, ni plemenu. Trideseti, četrdeseti vek videh kano sviće. Ja sam budućeg vremena biće. Doñoh da rasplamsam plamen duša, jer znam, šta vas u životu sve mori. Slušajte novu propoved na gori! Ararat čekate? Nema ga nigde. Nikakvog. U snu vam se samo prikrao. A ako breg Muhamedu ne ide, onda neka ga nosi ñavo! Ne propovedam vam ja Hristov raj, gde isposnici čaj bez šećera loču. Ja prava zemaljska nebesa propovedati hoću. Sudite i sami: zar Hristovo je nebo, zar bi evangelistima gladan svod trebo? Moj raj - u njemu se dvorane slamaju od nameštaja, tamo je u modi mir električnih ureñaja. Tamo slatki trud ne žulji prste, rad cveta na dlanu kao ruža.

Tu sunce izvodi opsene druge vrste, da svaki norak u more cveća se pruža. Vek kod vas zavisi od vrtlarevog iskustva ñubreta sloj kao stakleni svod, a kod mene na korenu miroñije uspe šest puta godišnje ananasa rod. SVI: (U horu) Svi ćemo poći! Šta ima da se izgubi na ovom svetu! No da li pustiće našu grešnu četu? ČOVEK: Moj raj je za sve, osim za nišče po duši, što su se od velikog posta naduli kao balon. Lakše je kamili da se provuče kroz iglene uši, nego kod mene toliki slon. Meni može doći ko mirno je zadenuo kamu, napustio vražje telo s pesmom! Doñi nepomirljivi! Ti prvi uñe amo, u carstvo moje zemaljsko ne nebesno. Doñite svi, ko nije tegleća mula. Svako, kome je nepodnošljivo tesno, neka zna da bi se čulo: za njega carstvo moje je zemaljsko ne nebesko. U HORU: Da se ovaj ne ruga sirotinji raji? Ne? Gde su one? Zamajavaš nas pomoću nekakve krajine? ČOVEK: Dug je put. Moraćemo kroz oblake. HOR: Pojedinačno pobedićemo magline opake. ČOVEK: A ako posle pakla nastane pakao još veći? HOR:

I tamo ima da se gre. Niko ne može da nas spreči. Vodi nas! Gde je to? Gde? ČOVEK: Gde? Čekate da vam drugi objasni. A ona je ovde, na dohvat ruke sasvim. Gde su ruke vaše? Šta ćete s njima? Prekrstili ih beskorisno za spas! Smatrate se sirotinjom. A vi ste - bogataši. Gledajte koliko bogatstvo je oko vas! Kako sme vetar kovčeg da mota? Drsko ropstvo prirode dole! Živećete gde je toplota, u svetlosti gde talas pokreće strujno kolo. A ako se dogodi da vas na dno sruši, ni to nije strašno čistije od luga morsko je dno. Na njemu raste hleb naš nasušni kameni ugalj. Neka vetar sred potopa zavija svoje, nek pucaju bokovi kovčega - lañe. Desna i leva to dvoje ću da nañem. Nraj. Vi imate reč. Budimo nemi. (Iščezava. Na palubi ushićenje i nedoumica) OBUĆAR: Gde je on? Štuče! IOVAČ: Ja mislim da je u meni. SLUGA:

Ja mislim da je uspeo i u mene da se uvuče. GLASOVI: Ko je on? Ko je taj duh nesuvisli? Ko je taj bezimeni, i ko ga smisli? Ko je taj bez prezimena? Šta će on? Od njegovog proroštva kakva dolazi izmena? Kazan potopa nosi smrt opet ovamo. Pa neka! Naći ćemo zemlju obetovanu! SLUGA: Znači da ipak postoji raj. Znači da nije glupo hrliti u srećni kraj. GLASOVI: Da što pre stignemo onuda, u vis sekire, podiži budak! Poravnaj redove! Ne krivi liniju! Kovčeg puca. Spas je u disciplini. KOVAČ: (Ponazuje rukom na jarbol) Zlokobna usta pučine zjape! Samo je jedan put kroz oblak! Napred! (Svi polete prema jarbolu. U horu) Kroz nebo, napred! (Na jedrima se razleže borbena pesma) Ej, na jarbol se mora, za jarbol je ora, o jarbolu napred, komesari mora. HOR: Napred komesari mora! OBUĆAR: Pobednike posle bitke na odmor tamo uputi! Ako ti noge bride, u nebo ćemo ih obuti! HOR: Obućemo! Irvave ćemo u nebo ih obuti! TESAR: Otvorena je tvrñava preko ograde nebesne! Po sunčanoj stazi, uz dugine lestve.

HOR: Po sunčanom mostu uz dugine lestve! RIBAR: Dosta je proroka! Svi smo mi iz Nazareta! Pužite uz jarbol! Hvataj za jedra iz zaleta! HOR: Na jarbol! Na jarbol! Za jedra! Za jedra! (Kad nestane i poslednji Nečisti, za njim batrgaju po križevima Dama i Inteligent. M ševin stoji nekoliko trenutaka zamišljen) OPORTUNIST: Kuda vi? U komunu? Ko bi mogao u takvu dalj zapeti! (Osvrće se. Kovčeg puca) Napred drugovi! Bolje je napred nego umreti... (Menjševik nestaje i najzad iz sanduka za ugalj izvlači se Trgovac, cereći se) TRGOVAC: Treba biti magarac kraj plota! Ima dobra za četristo miliona minimum. I ako je propast, toliko banknota! Pa, da ih malo obrnemo? Šta je to? Lomi se. Eno. Puca. Spasa! Idemo na dno! Drugovi! Drugovi! Pričekajte časak! Drugovi, na mene jedinog je presija. OPORTUNIST: Hajde, hajde, i tebi će pripasti koncesija. Zavesa

TREĆI ČIN

(Pakao. Na sceni ogromna kapija. Na kapiji natpis: „Ne ulazi bez poziva". Sa strana, ñavolji stražari. Dva ñavola ordonansa dovikuju se preko celog pozorišta. Tiho pevanje na sceni, iza kapije) HOR: Mi smo ñavoli, obratite pažnju! Grešnike vrtimo na ražnju. PRVI ORDONANS: Tako je, brate, život je šugav! DRUGI ORDONANS: Mesecima, ova morija. PRVI ORDONANS: Sve u svemu - treća kategorija! HOR: Popove razjurismo, trgovce u rizi. Sada smo i mi u privrednoj krizi. DRUGI ORDONANS: Pravih ñavola od naše fele i nema. Nuda dospeše samo ta gospoda: Ovo dodaj! Ono dodaj! PRVI ORDONANS: Najgori od svih je Negus abisinski. Gubica crna. A apetit svinjski. HOR: O napasti, napasti, napasti! Od gladi svi ćemo skapati! PRVI ORDONANS: Nekada obraz u ñavola beše ko opanak. DRUGI ORDONANS: Da, to je istina cela. PRVI ORDONANS: A danas ni jednog snabdevača, otkako ostasmo bez popova. DRUGI ORDONANS: Platica bedna. PRVI ORDONANS: Nikakvog jela. DRUGI ORDONANS: Nad bi bar ñavoli bili kako valja, kad tamo, ćelavci, linjavost sama! PRVI ORDONANS:

Doći će, doći, revolucija i ovamo. DRUGI ORDONANS: Pst! Zvonce zvoni. OBA: Trči! Goni! (Pretrče čitavu scenu. Stražari ih ispituju, pa pošto sačine male beleške, otvaraju vrata) LOJD DŽORDŽ: Uh, vi ñavoli! Vražije seme! Grešnike u mrežu - već je vreme! POP: (Zamahuje na ordonase) Zar sam potrošio sve godine svoje da mi na onom svetu zalogaje broje! OBA ORDONANSA: (Nezadovoljno) Nek uzme svako po jedne osti ko ne želi da posti. KLEMANSO: Ćuti! Te navike neka se zaborave! Mi smo ñavoli bele puti. Crni ñavoli ima da se znoje, dok rade za nas, ružičaste boje. DRUGI ORDONANS: Principi su im, očigledno, jasni. I meću vragovima javlja se antagonizam klasni. PAŠA: Šta pričaš ti, s drzovitom njuškom! Ja ću tebe nožem i viljuškom! ðAVO-CEREMONIJALMAJSTOR: NJegovo veličanstvo Belzebub obraća se paklu, koji mu je odan slepo. NEMAC: Ustani! Mirno! I ne mrdaj repom! BELZEBUB: (Ulazi) ðavoli moji, verni savršeno! S gladovanjem vašim je završeno! Nek se radosno graji! Repovi nek vam se dignu! Sa gladovanjem kraj je. upravo će da stignu

petnaest grešnika, ne manje. POP: (Krsti se) Bogu hvala! Beše dosta uludo pojanje. IINEZ: To je vrlo ozbiljan svet, premda su, ovaj, bez gaća. NEGUS: Uh, ala ću žderati! Da polude ñavolja braća! LOJD DŽORDŽ: I ja već oštrim rogove! Jer štošta moje svrgnuće ima da ih košta! BELZEBUB: (Ordonansima) Življe! Svi na stražarsko mesto! Pazi dobro, izvuci durbina trubicu, nijedan od njih živ umaći ne sme! Inače, razbiću ti gubicu. (ðavoli naoružani durbinima trče u salu, osluškuju. Kapija se otvara) PRVI ORDONANS: Samo neka doñu! Pokazaćemo im sada! Podižem rep! Rogove spuštam. DRUGI ORDONANS: Počinje strahovlada. PRVI ORDONANS: Obračunaću se ja već s njima! Ovako se ni dušmanina ne lupi. Obožavam sočne grešnike u supi. DRUGI ORDONANS: Ja ih jedem onako. Bez soli i luka. Pst! Čuješ li? Ko li čuka? (Osluškuje. Čuje se tutnjava Nečistih koja trešti u predvorju pakla) PRVI ORDONANS: Naš starac obradovaće se do ludila. DRUGI ORDONANS: Tiše, ñavoli! Zar ne može bez truba! Trči, obavesti štab Belzebuba. BELZEBUB:

(Pošto se uveri, viče) Ej, vi, ñavoli! Namestite kazančinu kako treba! I drva što više samo da su suva, i deblja! Sakrij se za oblak, bataljone ljuti! Da niko od njih ne umakne s puta! (ðavoli se pritaje. Odozdo se čuje: „Na jarbol, na jarbol! Za jedra! Za jedra!" Upada gomila Nečistih, istog časa pojavljuju se i ñavoli sa uperenim vilama) ðAVOLI: U.u.u.u.u.u.u.u! Aaaaaaa! KOVAČ: (Pokazuje na poslednjeg, Švalji, sa osmehom) Šta ima! Poznati svati! Boga ti! Mogli smo sa šutima. Možemo i sa rogatim. (Žagor pačinje da smeta. Nečisti podvikuju) Tišina! (Raštrkani ñavoli zaćute) NEČISTI: Je l' ovo ad? ðAVOLI: (Neodlučno) Pa, da. SLUGA: (Ka čistilištu) Drugovi! Ne prekidajte rad! Ovamo sada! BELZEBUB: Dede! ðavoli napred! Ne puštajte ih u čistilište! SLUGA: Ma nemoj? Kako oni to misle? KOVAČ: Batalte vi to. BELZEBUB: (Uvreñeno) Da se batali, zar? KOVAČ: Jašta. Sram da te bude. Tako sed ñavo

i star! Baš nam je prpa velika! A nisi nikad bio u topionici čelika? BELZEBUB: (Suvo) Ne, nisam bio tudi. KOVAČ: Dabome! Inače bi osmudio runo. Živiš ko kicoš uglañen i opasan puno. BELZEBUB: Videñeš veñ ko je kicoš i opasan! Dosta je priče! Čeka vas lomača! PEKAR: Ma kako ti se omače!? Da me ne uplašiš! Od smeha suze ñe da mi pocure! Pa kod nas u Moskvi za drva bi da ti plate. Tamo se od mraza crkava, a ovde dobre li temperature. Krasota! Golišavi sred toplote se klate. BELZEBUB: Dosta šale! Bojte se za duše! Sumpori će sve da vas poguše! KOVAČ: (LJutito) Ne hvalte se! Šta imate, je li? Smrducka na sumpor. A kod nas kad otrovni plin je svu stepu zasive šinjeli, divizija cela po livadi pline. BELZEBUB: Bojte se, kažem vam, vrelih žarača i nas! Na vilama bićete u pogani čas. SLUGA: (Izvan sebe) Da nas plaše kočoperne osti!

Tvoj glupi pakao za nas je med od sleza. Bivalo je u borbi tri četvrtine nas pokosi jedan rasral iz mitraljeza. BELZEBUB: (Pokušava da održi disciplinu) Šta ste zinuli? Zar dolikuje vrazima da veruju tako presnim lažima? SLUGA: (Podivlja) Ja lažem? Dangubite tu, natenane satane! Čujte, ispričaću vam sada... ðAVOLI: Tiše! SLUGA: ...o zemnom životu punom jada. Šta je Belzebub vaš! S vilama šetka posred ada. Pozivam vas na zemlju za čas. Znate li vi, ñavoli, šta je blokada? Zar mi da se bojimo nekakovih vila! Radnike i engleski tenkovi uvažavaju. Eskadre i armije spajaju krila, radničku republiku okružavaju. Kod vas bar nema dece ni pravednika. Ruka da muči, diže se teške volje. A kod nas ima i toga samo praštanja, nikad! Kod vas ovde je bolje. Vi ko neki neotesan Turčin grešnika na kolac, bez procedure, a mi, koji nismo od juče, imamo svoje mašine, kulture... GLAS: (Iz gomile ñavola) Vidi, molim te! SLUGA: Nrv pijete? Neukusno piće! Odveo bih vas u fabriku, sem ako nije kasno već. Prerañena u čokoladu biće.

GLAS: (Iz gomile ñavola) Opa! Na časnu reč? SLUGA: A da vidite iz engleske kolonije roba Pobegli bi u panici, oba! Crnac, kožu deru s njega, odličnu za povez. A ekser u uho? Molim vas, zbog čega! Čekinju pod nokte. Vojnika da vidite ako ste rešili, prema njemu mučenici na dangube liče. GLAS: (Iz gomile ñavola) Dosta! Sasvim smo se nakostrešili! Muka nam je od te vaše priče... SLUGA: Mislite da se bojimo? Povešajte kotlove na čavle, nek vatra se razgori. Kakvi ste vi to ñavli? Da li su vama zglobove fabričkim teglili kajševima? BELZEBUB: (Zbunjeno) Nije nego! U tuñi manastir po svojim pravilima. POP: (Podgurnuje Belzebuba) Kaži im, kaži za furunu u paklu. BELZEBUB: Govorio sam, što da se krije. Nisu se ni pomakli! SLUGA: (Izaziva) Šta je, samo na plašljive kezite gubice svoje? BELZEBUB: A što ste se vi, tako vam boga, navrzli? ðavo je ñavo, i to je! OPORTUNIST: (Pokušava da razdvoji ñavole i Nečiste) O, gospode! Opet počinje!

Zar su vam dve revolucije malo? Gospodo, drugovi, ne pravite skandale! Šta vam je, zar nemate bolja jela? Našli tortu i šlag! A i vi ste mi slavni, nećete da popustite! Gledajte - ovo je stari, uvaženi vrag. Dosta trvenja, složno licem u lice! BELZEBUB: Uh, ti, ulizice! SLUGA: Vidi lisice ove! (Obojica biju Oportunistu) OPORTUNIST: (Apeluje na gledaoce) Grañani! Gde je tu pravda, ako li boga znate? Ja ih na sporazum zovem, a oni, s obe strane me mlate. BELZEBUB: (Žalosno, Nečistima) Ponudio bih vas i hlebom i solju s obzirom da ste gosti, al zar je ovo nekakva gozba koža i kosti. I sami znate, ljudi su danas finiji ispečeš ga, pa se nema šta videti na činiji... Doneše pre neki dan radnika, roba iz pomijare. Ko raga. Za ne verovati ni da se okusi, proba. SLUGA: (Gadljivo) Idi do vraga! (Radnicima, koji već dugo nestrpljivo čekaju) Krećimo, drugovi! (Nečisti se pokrenu, Belzebub se zakači za poslednjeg) BELZEBUB: Srećan put! Čas rastanka se primiče! Ne zaboravite, pun iskustva sam ñavo! Kad se sredite, zovnite me za upravnina

livnice. Bilo bi pravo! Po pet dana ovde glad ti preti, a ñavoli, zna se, imaju vražji apetit. (Nečisti odlaze u vis. Padaju polomljeni oblaci. Mran. Iz mraka i ostataka ispražnjene scene oblikuje se naredna slina. Za to vreme u panlu trešti pesma Nečistih) KOVAČ: Telima probijte paklenske dveri! Čistilište - u prah! Napred! Ne bojte se! HOR: Čistilište u pepeo i perje! Tako! Čemu strah? RUDAR: Napred! Od odmora odviknućemo telo. Na balkon! Više! Nročite po oblaku belom! HOR: Noračaj po balkonima smelo! Više! Po oblaku belom! DAMA: (Odjednom pada na grudi Belzebuba) Mili! Evo vam rodbine! Zar jedna dama sama da pogine! Pustite me, vaši su naši! Pustite me, mili! Ovi Nečisti pravi su pogromaši! BELZEBUB: Pa neka! Utočište ću smesta da vam dam! Izvolite, madam. (Ponazuje na napiju, iza koje istog časa isnoče dva ñavola s vilama i odvuku damu. On trlja ruke) Jedna je tu. Alal vera! Uvek je prijatno pojesti dezertera! Zavesa

ČETVRTI ČIN

(Raj. Oblačići. Belina. Na samoj sredini, po oblačićima razmešteni rajski stanovnici. Metuzalem govori) METUZALEM: Presveti! Izglancajte svete mošti. Nek dani budu čisti kao ikad. Glagolja Gavrilo da dolazi više no tuce pravednika. Presveti! U svoje primite ih krilo. Glad se sa njima igra kao s mišem, zgañeni paklom, dovlače se, pa kako bilo... RAJSNI: (Važno) Odmah se vidi, uvaženi su jako. Primićemo ih. Primiti svakako. METUZALEM: Izañimo skupa, i sve na sto! Veličanstveno da ih se čeka. RAJSNI: Vi najstariji, budite ceremonijalmajstor. METUZALEM: Ali ja ne znam... SVI: Neka, neka! METUZALEM: (Klanja se, ide da nadgleda sto, razmešta svece) Zlatousti, amo! Pripremi govoranciju bistro. - Mi, kaži, pozdravljamo vas, a takoñe i Hristos... Uostalom, znaš i sam, knjiga ti je u ruci. Tolstoju, ovamo izgledaš dekorativno, krasno, miruj, stomak uvuci. Ovamo ŽanŽak, nek svi se u špalir smeste, odoh da vidim sto. Muzeš oblake, sine moj? ANðEO: Muzem, jeste.

METUZALEM: Čim namuzeš - za sto. Jedan oblačić naseci hitno, svakom po parče. Presvetim ocima jelo i nije bitno, već razgovor dušeskrbni da se začne. SVECI: Šta, još ih nema?! Nrajičak oblaka. Nešto je sumnjivo naduveno. Dolaze! Dolaze! Eno! Zar su to oni? Zar u raj sa odžačarskom štrokom? Opraćemo ih. Mada, ima ih raznih, vidi se golim okom. (Čuje se odozdo) Sviraj u puške! Neka top basira! Sami smo sebi Hristos i spasitelj! (Upadaju, probijajući oblak na polu) NEČISTI: (U horu) Ima ih trista komada. Bradati su do struka. METUZALEM: Izvolite, samo izvolite ovo je tiha luka! ANðEOSNI GLAS: Pustiše te žgadije štošta! ANðELI: Bardan! Bardan! Dobro nam došli! METUZALEM: Hajde, Zlatousti, govoranciju pusti! NEČISTI: Doñavola i sa njim! Kome je sad do zdravice kad su stomaci pusti. METUZALEM: Strpljenja, braćo! Odmah naješćete se kao kravice. (Privodi Nečiste do mesta gde se na trpezi od oblaka nalazi mleko od oblaka i hleb od oblaka) TESAR: Nahodao sam se. Zar nema neka stoličica?

METAUZALEM: Ne, u raju toga nema. TESAR: Smilujte se na čudotvorca eno, pogurio se čiča. RUDAR: Ne vreñaj! Glavno je, ako bismo jeli. (Navale na bokale i korice, prvo se čude, zatim s negodovanjem bacaju rekvizite) METUZALEM: Pa, probaste li? TESAR: (Preteći) Još pitaš. Zar nema ništa opipljivije? METUZALEM: Šta? Duhovima da punim činije? NEČISTI: Prokletnici, čekamo sve tiše, pokorno, svoj samrtni čas. Nada bi ljudi samo znali šta im se piše! Pa takvih rajeva ima i kod nas. METUZALEM: (Pokazuje na sveca na koga je vikao Kovač) Ne viči, to mu ne prija. On ima anñeoski čin. RIBAR: Nako bi bilo da kažeš tom činu: možda bi nam čin skuvo čorbuljinu. GLASOVI NEČISTIH: Nismo mi to tako zamišljali. LOVAC: Jazbina! Lopovski saraj! ŠOFER: I ne liči na raj. OBUĆAR: E pa, dragi moji, to vam je rajska milina. SLUGA: Mogu vas izvestiti, prava rupetina. NADNIČAR: Pa šta, samo sedi onako, i zveraj!? JEDAN ANðEO: Ponekad hitam pravednom bratu, sestri na zemlji,

da sveto miro bi ga stizalo. SLUGA: Za badava samo gnječite oblačno perje? Svašta! Što bar ne uvedete osobno dizalo? DRUGI ANðEO: Mi na oblacima vezemo znake X. i V. Hristove inicijale. SLUGA: Bolje da grickate semenke, provincijalci! NADNIČAR: Da mi se nešto spuste na zemlju, odučio bih te, da lenjivo dremlju. „Dole tirani, bacite okov." Stići će pesmica i do vas, iako ste visoko. CRVENOARMEJAC: (Prekorno) Kao deca - mamici će reći. ŠVALJA: Isto kao u Piteru: mali stan, za jelo slabotinja. NEČISTI: Kod vas je dosadno, oh, baš je čamotinja. METUZALEM: Šta ćeš, to je po našem rasporedu. Ono, dabome, ima još mnogo toga što nije u redu. INTELEKTUALAC: (Gleda čas Tolstoja, čas Žan Žaka, obraća se ovom poslednjem) Neprestano gledam vas i Lava Nikolajevića. Ko živi! Ko ste vi? Žan Žan Ruso? Ah! Dopustite da se divim. Šta još da radoeti dodam! Vi napisaste: jednakost, bratstvo, sloboda? „Društveni ugovor", vašeg je pera trag? O, bože! Od onih dana još mi je drag.

Ovo nikada nisam ni sanrivao: najdraže mi je liberarno štivo. Ja ne idem nikud. Nek Nečistih banda nekulturna ode, neću vas dugo zadržati u razgovoru. U vašem „Društvenom ugovoru"... NADNIČAR: Izaći odavde kako bilo! METUZALEM: Priupitaj Gavrila. NADNIČAR: A koji vam je Gavrilo! Svi su istijacki. METUZALEM: (Ponovo gladi bradu) Ma nemojte reći, različni su prema dužini brade. NEČISTI: Šta imamo da pričamo. Lomi' Gonimo se odavde! OPORTUNISTA: Pst, pst! Drugovi! Podižem prst! Nek se problemi usaglase! Zar nije svejedno ko je iz noje klase? (Anñelima) Gledajte, kakvi su momci! Ja bih se na vašem mestu radovao bez mere: to najbolji je deo društva proleteri! (Nečistima) A i vi ste mi dobri! Pomislite, nolikog je on ranga! (Pokazuje na Metuzalema) Pa nije vam to Vrangel nego arhangel! METUZALEM: Sa ovim da se složim? Sačuvaj, bože! KOVAČ: Složiću ja tebe što si od fine kože! (Biju ga)

OPORTUNIST: (Plačući) Ponušavam lepim upropastim stanje. Ponovo duplo sledovanje! Hvala! Slažući ih, izgubih dušicu za malo. NADNIČAR: U obećanu! Tražite izvan raja! I sam eden nekg se korakom prekraja! HOR: Hajde! Goni! Makar rili po svoj vasioni! METUZALEM: (Gledajući nako Nečisti uništavaju raj, krikne slabim glasom) Straža! Držite ih, držite! Nena ih satre munja i gospod svedržitelj! (Uz strašan grom u oblacima se pojavljuje sa snopom munja, sam Savaot) SAVAOT: Gromom ću vas sažeći! KOVAČ: Hej! Što si stao? Trči! (Iskeženost lica, predosećajući nezapamćen skandal, Oportunista zavrišti) OPORTUNISTA: Uh! Znam! Savaot sam! Drhtim! Padam! Poklecnu mi noga! (Nečistima) Osvestite se! Sporazumite! Nuda ćete? Protiv boga! SAVAOT: (Preteći pesnicama Oportunisti) Čuvati predobar moram um, inače bih ja već, taj sporazum!... KOVAČ:

Zar mi, radnici bosi, da se sporazumemo s bogom? Taj sporazum izaći će ti na nos, i... (Tuku oportunistu) OPORTUNISTA: (Cendravo, ali s poštovanjem) Ne jamčim za ubeñenje. Ova pesnica na toljagu liči! Još malo da izvrdavam i ode sa mene premaz menjševički. MAŠINISTA: (Pokazujući na Savaota koji preti munjama, ne želeći da ih upotrebi iz bojazni da ne zakači svoje anñele) Božje munje - u konfiskaciju! Uzmi ih! Valjaće nam za elektrifikaciju. Što u prazno da buče Ilijina kola! (Poleti, oduzima munje) SAVAOT: (Žalosno) Opljačkaše me! Do gola! METUZALEM: Čime ćemo sada grešnike koriti? Moraćemo dućan potpuno zatvoriti. (Nečisti poruše raj i uzleću s munjama) KOVAČ: Dalje - zora se raña nova! Iz raja, pored! Tamo ćemo blagovati... (Ali kada kroz otpatke stignu do vrha, Švalja prekida Kovača) ŠVALJA: A što da hranimo izgladnele zore? PRALJA: (Umorno) Cepamo, cepamo bez kraja oblačje belo. Nad će da proñu jednom sred maja da operemo umorno telo? GLASOVI: Kuda? Da se nećemo u novom adu li? Prevariše nas! Nas su izradili! A kuda dalje? Što dalje, toliko gore.

(Razmislivši) Napred odžačari! Hajde, puzalo, more! (Iz mraka ostataka raja izrasta nova slika. Od Nečistih koji idu napred, odvaja se, zamišljen, Oportunista) OPORTUNISTA: Proñoše kroz raj, proñoše kroz ad, i odoše dalje. Da se bar ja vratim nazad? Dobar je ono svet, ti anñeoski odrodi. Eno, kod njih kao da je ponešto usaglašeno. Nek ide ko nerava ima, (Maše rukom Nečistima koji odlaze) a ja se vraćam Tolstoju. Tako je! U neprotivljenju zlima naći ću službu svoju... Zavesa

PETI ČIN

FENJERDŽIJA: Gde da se proñe, kad brda put su zakrčila. Zar se može bez puta? ŠVALJA: Za tri godine, ala se nakupi šuta! (Razgledaju otpatke) Gle, parče kovčega. CRVENOARMEJAC: Krnjutak Negusa, takoñe. OBUĆAR: Komadić raja. NADNIČAR: I grumen pakla štrči. FENJERDŽIJA: Šta da se radi? Ni sesti kamoli da se proñe. KOVAČ: Šta da se radi?

Uvati, pa raskrči! NADNIČAR: Znači, bez nedoumice svake: sredi se, drugaru, pa pljuni u šake! CRVENOARMEJAC: (Važno) Ima raznih načina da se sredimo. Prvo odrediti smernice. A dokle ih još ne odredimo, protresimo svaku, posebice! RUDAR: (Nervozno) A i ti ko da si pao s neba. Iakvo pretresanje! Odgovorni su ono što nam treba. PRALJA: (Svañalački) Zaduženja... No kog da uveri! A nama trebaju puferi. (Nečisti se sabijaju u gomilu, prepirući se) ESKIM: Mislim da ovo nije po marksističkoj dogmi i formi. Ja stojim na drugojačijoj platformi: Želim da spasim radničku Rusiju, da lanci bede i gladi ne ponove se nikad. NADNIČAR: (Očajnički) Vi samo u diskusiju! KOVAČ: (Rastavlja zavañene) Drugovi, dosta! Nije vam ovo sindikat. MAŠINIST: Prstom u pekmez! O puferima pralja nas bocka. Ona o tome a mi, nemamo ni točka! KOVAČ: Svira li, svira, i svaki izlaz satre. Kroz brda papira na posao! Napred! Reke govora samo se liju!

Prihvatimo se lopate! Neka zamahne pajuk! HOR: (Razgrće otpatne) O ruk! Jednom zamahnuh i opet ću, namah! Šta ima da se broji? Uz jedan zamah biće još koji. OPORTUNIST: (Proviruje iza oblaka sa natpisom „Berlin") Ooooj! Drugovi, stanite malo! Znate i sami, neću da vas gnjavim bez kraja ja vidim sve iz svoga inostranog raja. Batalte posao, premili drugari, ništa ne može biti od ovakvih stvari! Složite se sa mnom... KOVAČ: NJuška ti samo brekeće čuvaj se da te čekićem slučajno po čelenki toj! OPORTUNIST: Joj! (Naglo zatvori oblak) RUDAR: (Zaustavi se s podignutim pijukom) Drugovi, čujte, Nekakav jauk li je!? Neko je živ ispod ruševina! Prema jauku! Da se rije! (Pošto završi, kopaju udvostručenom snagom iz oblaka izrone lokomotiva i parobrod) LOKOMOTIVA: Hej! Zar ne čujete jauk lokomotive! Ne dajte da vam izdahne ona! Nema mi pare, ne može da se dane! Crne pšenice dajte mi sa Dona! Nabavite mi hrane!

MAŠINIST: Ne, nema za tebe smrti. Ne, drugo moja, briga neka te mine! Iz nedara zemlje ugalj će da se ispovrti, izvešćemo te na sasvim nove šine. PAROBROD: O! O! O! Dajte mi da popijem izvore reka! Zavarite mi pukotinu svaku. Brodogradilište me čeka. Nek naftu pokloni Baku! Uuuuuuuuuuuu! RUDAR: Hej, drugovi, za mnom! Što držite ruke u krilu? Po ugalj u podzemlje tamno! Po naftu! Za naftonosnu žilu! HOR: Ko perce pijuk nek leti! Udarnik budi, ne vrdaj! Nek zvižde sekire ti! Burgijom zemlju svrdlaj! SLOM: Nazad! Razmahaste se gvožñurijom ovom! Nazad! Ko to sa mnom se svaña? Sa Slomom? Tu cara Sloma caruje teror: prožderem lokomotivu, mašini zaustavim dah. Kad dunem fabriku oduvam kao pero. Kad dunem tvornica ode u prah. Ja okom a mašine će stati. Glocnem prepuknu šine. Previja se grad od gladi i mraza,

selo od mraza i gladi gine. Nazad! Na bodri rad ja odmah zarežim. Nazad! Razračunaću se s vama svojski! Ovamo, vojsko moja, gulikože i ladoleži! Ovamo, švercera odana mi vojsko! (Vojska okružava Sloma) HOR: Nazad! Što mlatite čekićima? Nazad! Ne može se sa Slomom, nek bude jasno svima! SLOM: Sklanjajte se! Ja sam vaš car Slom, gušu ću glañu vam pokoriti! KOVAČ: Dosta je! Da marnem čekićem po caru ovom!? Na oružje! RUDAR: (Navali na Sloma) Za ugalj valja se izboriti! (Prema švercerima) I na ove! Navozaše se vagonima, dosta je! Sve ćemo na rad da gonimo. KOVAČ: Hvataj derikože! Na parazite napad! Svi na rintanje! Sve dok se ne skapa! (Nečisti kreću i „vojska" se povlači) RUDAR: (Podvlači se ispod Sloma) Zar da pred Slomom povijamo šije? Drugovi! Rudarski rov nek se prorije! NADNIČAR: Rovovi su brazde preko glatkoće luga. NADNIČAR i RUDAR: Naše oružje - žito je i ugalj!

KOVAČ: (Pristigne Sloma; ostatak govora vodi se na savladanom Slomu) Ura! Beže! Slom već primirje nudi! Još! Još jedanput ga udri! Predaja! Za milost moli! Za prekid rata. U budućnost otvorili smo vrata. (Pokazuje na ulaz u okno) Evo. Doñi, iskopaj jama roj. Pevaj: „To će biti poslednji i odlučni, teški boj!" (Ulaze u rudnik, glasovi se gube u dubini) RUDAR: (Dovozi vagonet) Prvi podmosnovski! LOKOMOTIVA: Milo mi je. Hvala vam! Već mi je bolje penjite se na kran! MAŠINIST: (Gura bure nafte) Ovo je iz Bakua! Primi na poklon! PAROBROD: Gotovo je: nema više rupa na boku. RUDAR: (Gura još jedan vagonet) Evo iz Donbasa dara! LOKOMOTIVA: Hvala! Odmah će mi živnuti para! MAŠINIST: (Dogura još jedno bure) Nañosmo još jednu cisternu tu. PAROBROD: Hvala. Sad ćemo zamajce pokrenuti. MAŠINIST: (Dogura još jedno bure) Evo još jednog poklona iz Uhte.

RUDAR: (Gura još jedan vagonet) Ovo ti šalje Ural. LONOMOTIVA i PAROBROD: Oživeli smo! Ura! LONOMOTIVA: Točkovi jure prugom. PAROBROD: Oživeh. Sad rekom ću da zavijugam. (Iz otvora rudnina istrčavaju Nečisti, grle se) MAŠINIST: Poñoh k tebi. RUDAR: A ja k tebi! KOVAČ: A ja k vama! PRALJA: I ja k vama! CRVENOARMEJAC: Nesvakidašnje! ŠVALJA: Neverovatno! ESKIM: Fantastična novost to je! RUDAR: Tamo, iza poslednjeg brega... RUDAR i MAŠINIST: Tamo, neke stvari postoje... RUDAR: Poslednju jamu da iskopam, žurim... MAŠINIST: To ja pred sobom valjam poslednje bure. RUDAR: I čujem koliko zvuci beže... MAŠINIST: I vidim daleko, daleko... Dokle tek oko doseže... RUDAR: Čujem pesmu, tutanj točka ore, fabričkih pluća mirni rad... MAŠINIST:

Sunce vidim, rano praskozorje, to posigurno je grad. CRVENOARMEJAC: Kao da pobedismo. Izgleda da smo na pragu domašaja potpuno pravedničkog raja. LOKOMOTIVA: Lokomotiva je spremna. PAROBROD: Parobrod je spreman. MAŠINIST: Gore se penji. Pomoću ovih u budućnost se kreni! CRVENOARMEJAC: (Penje se na lokomotivu, za njim ostali) Put je prav i gladak isto. Budi prvi napred, mašinisto! Na talas! Na šine! Za rad je priznanje budućnosti, tako blizu, radosno zdanje. Žderite prostranstva šine, u mašinska duvajte pluća. Samo uz pomoć mašine koračaj u budućnost. Zamah za zamahom! Za krakom, korak lak! HOR: (Ponavlja) Napred! Sviju mašina plućni dah! Zavesa

ŠESTI ČIN

(Obećana zemlja. Ogromna kapija. Slabo se naziru ulice i trgovi zemaljskih obitavališta. Iznad kapije nekakve duge, krovovi, ogromni cvetovi. Kraj napije izvidnik, što uzbuñeno

dovikuje onima koji se penju) RUDAR: Ovamo, drugovi! Ovamo! Desantom preko plota! (Ustaju Nečisti i s ogromnim čuñenjem razgledaju kapiju) RUDAR: Divota! TESAR: Pa to je Ivanovo-Voznesensk! I to mi je neka divota! SLUGA: Kako prolaznici da poveruju u to, da čujem? KOVAČ: To nije ni Voznesensk verujte mi na reč, jer to je Marsej. OBUĆAR: Ovo su kuće Šuje. ŠOFER: Ma kakva Šuja. To je Mančester. MAŠINIST: Zar vas nije sramota da lupate gluposti! Otkud je to Mančester? To je Moskva. Zar ste oslepeli? Evo, gledajte, ovo je Tverska, Ovo Sadova, ovo teatar Resefeser. NADNIČAR: Moskva, Mančester, Šuja nije u tome stvar: glavno je opet smo ovde, tu je zemljina kugla. SVI: Zemlja je okrugla, prokleta da je, baš je okrugla! PRALJA: Zemlja jest, ali druga! Za zemlju sumnjivo mi je, premalo smrdi na pomije. SLUGA: Kakvu su to slast vetrovi

iskajsijali? OBUĆAR: Kajsije? U Šuji? Pa i vreme je nekako jesenjem vremenu nalik. (Dižu glave; duga bije u oči) CRVENOARMEJAC: Jeste, fenjerdžijo, na lestve penji se osmotri s visine. FENJERDŽIJA: (Penje se i zastane zapanjen, samo mrmlja) Budale smo mi! Budalesine! CRVENOARMEJAC: Ta govori! Gleda ko tele u šarena vrata! Govori! FENJERDŽIJA: Ne mogu! Steglo mi se grlo. Ko ćuk! Muk! Dajte mi jezičinu od stotinu milja. Da bude od sunca i od čistog milja, da kao dronjak ne visi, da odzvanja ko lira, da bude obrañen od juvelira, da reči iz usta raznose mi slavuji... Koješta! Ni tada ne bi imalo šta da se čuje! Stokatne kuće po zemlji su svuda! Preko njih vinuli se mostovi vitki! U kućama hranetina! Stvari čitava brda! Na mostovima repovi vozova britkih! HOR: Repovi? FENJERDŽIJA: Jeste, repovi! Lampe izbuljile oči elektronske! A svetla liju

u te oči, ista, zamajci snage milionske! Zemlja svetli i blista! HOR: Svetli? FENJERDŽIJA: Jest, svetli! CRVENOARMEJAC: Pa to smo stvorili sami! Čemu se ovaj čudi? MAŠINIST: Radismo, nije da nismo, pa ipak ne mogu verovati: takva čudesa pomoću rada ljudi! NADNIČAR: Dosta si lagao! Našao da nam priča! Kada na vrbi rodi grožñe! FENJERDŽIJA: Prekidaj raspru! To ti elektrifikacija doñe! HOR: Elektrifikacija? FENJERDŽIJA: Jest, elektrifikacija. Utikač i utičnica! MAŠINIST: Čarobno! Da ni mudrac ne veruje više. FENJERCIJA: Dolazi elektrotraktor! Elektrosejačica! Elektrokosačica! I za čas sveže ispečen hleb zamiriše. HOR: Ispečen? FENJERDŽIJA: Jest, ispečen. PEKAR: A milostiva nakinñurena,

i gospon sa psećim likom šetkaju gradom i gade po trotoarima? FENJERDŽIJA: Ne, ovde se ne vidi niko. Ni reči o sličnim stvarima. Glava šećera! Još dve, i to veće! ŠVALJA: Šećer! Šta kažeš? Onda sam tropa. Ne stigoh bonove da nabavim pre potopa. HOR: De, kaži malo više, tako ti boga! FENJERDŽIJA: Prolaze razna jestiva i stvari. Svak ima ruku, tu je i noga. Sa fabrika zastave izviruju. Na kilometre. Dokle god stokraki pogled sleće strojevi mašina miruju u cveću. NEČISTI: Stoje? Miruju? A mi ovde lupetamo - ko će više! Mašine će zarñati kad počnu kiše! Polomite se! Vičite! Hej! Ko tamo rovari? FENJERDŽIJA: (Silazeći) Dolaze! SVI: Ko? FENJERDŽIJA: Dolaze stvari. (Kapija se otvara i pokazuje grad. Ali kakav grad! U nebo streme mašine providnih fabrina i stanova. Obavijeni dugom stoje vozovi, tramvaji i automobili, a na sredini je vrt u kome su zvezde i meseci ovenčani svetlećom krunom sunca. Iz izloga izlaze najbolje stvari i predvoñene srpom i čenićem idu prema kapiji s hlebom i solju. Iz zanemelih redova zbijenih Nečistih, glasovi)

NEČISTI: Aaaaa - hhh! STVARI: HaHaHaHaHa! NADNIČAR: Ko ste? Čiji ste? STVARI: Kako čiji? NADNIČAR: Ko vam je gazda? STVARI: Nema nikakvih gazda. Mi smo ničiji vazda. Mi smo delegati. Čekić i srp dočekuje vas republike grb. NADNIČAR: Za koga hleba I soli? Glava šećera? Gubernator dolazi, što li? STVARI: Ne sve za vas i ručak i večera. PRALJA: Što lažu! Zar samo deca? Dosta! Sigurno prodaju ispod tezge i vas, i ostalo. Sigurno pozadi crna berza cveta. STVARI: Nikakvih špekulanata nema glete! SLUGA: Razumem! Staviće vas u silos, dogodine, po menzama, na kašiku da se deli. Nigde nas neće skloniti. Nek uzme svako koliko želi. RIBAR: Mora da spavamo.

Mora da sanjamo. ŠVALJA: Jednom ja tako sedim na balkonu. Na sceni bal. Večera. Travijata. Kad napolju život ispade takav žal: kaljuga, puna blata. STVARI: Nikuda vam to više neće umaći ovo je zemlja. KOVAČ: Laže nas u oči! Otkud je ovo zemlja! Zemlja je blato, zemlja su noći. Na zemlji rintanje dok se ne zine, a gazda ti posle iz usta otkine. PRALJA: (Hlebu) Zovu, a posle će, valjda po svuda da izujedaju. 100.000 rubalja kao 100.000 zuba, mora biti umesto svakog puda. MAŠINIST: Evo!.. Prilazi!... Ko miš u tami. Zar nas malo puta stroj ne odalami! Samo bi da zube na radniku oštri. MAŠINE: Oprosti, radniče! Radniče, oprosti! Vi ste nas otkrili, shvatili, stvarali. A nas, nas su začarali. Maši, maši, mašina! Čelične a neumorne,

čelične, noću i danju vozismo debele preno šina, po fabrikama rintasmo za njih. Iz dana u dan, naše ve.kove duge, sekle su nas najševima poluge. Urlajte, motori, radost je opšta dembelani su izbačeni! Ja, najzad u slobodi! Nroz fabriku zviždi, točkove sve pokreni, po željeznim šinama vodi! Nen svet kao parada kroz noć na jutro liči, da zasvetli od sada za vas, radenici! STVARI: A mi smo, mi smo alatke vešte! Mi - čekići, igle, pile i klešta. Ten što jutro žuti obeleži trag, pognut, pod nama, odlazio si na rad. Likvidirana je bogatašna banda, istrugaćemo, potkovati sve sada. Tebi, kome se od nas lomila grbača, pred tobom na kolena bacam se, niže. U novom raju radionica kovačka: tu se čekić ko igračka diže. HRANA: Mi smo roba koja se pije i jede: zbog nas radenici imaše mnogo bede. Bez hleba nema ljudske vlasti, bez šećera nema čovekovih slasti. Tek što se ljudskim trudom nekako saberemo, ne jedete nas vi, već mi vas novcem žderemo. Gubica cena milionsnih se ceri iz izloga, poput divlje zveri. Dokle ne viknuste: Stoj! parazitima. Od sada hleb i šećer na dohvat su svima. Sve što nekad gledaste sa jedom, uzimaj, seci i jedi, redom! MAŠINE, STVARI i HRANA: (U horu) Uzimaj svoje, celo!

Sve čime si rinto, nosi! Sve što je za jelo! Doñi, ponupi, stvore pobedonosni! KOVAČ: Sigurno treba da pokažemo mandate. Nemamo ih, baš smo se iz raja to jest iz panla vratili. STVARI: Ne treba, nisu nam potrebni mandati. NADNIČAR: Noga nije britva da podlegne rñi. Hajd, probajmo braćo, hajde, uñi! (Ulaze Nečisti) NADNIČAR: (Dodiruje zemlju) Zemljica! Ona je! Zemljica voljena! SVI: Da zapevamo! Da kliknemo! Da padamo na kolena! PEKAR: (Tesaru) Šećer je ja liznuh od milja. TESAR: Zbilja? PEKAR: Sladak je, prosto sladak. NEKOLIKO GLASOVA: Veselje će biti sa nama od sada! NADNIČAR: (Zanosi se) Drugovi alati, šta je sad? Dosta smo nušali sudbinu smelo! Odsada mi ćemo vam dati rad, vi nama - jelo. Ako se gazda navrze živ neće proći! Da krenemo? SVI: Poñi! Poñi! TRGOVAC: (Probija se kroz gomilu, uzbuñen, istupi)

E, nije nego! Baš ste preterali! Nešto moraju dobiti i koncesionari! KOVAČ: Gubi se! Tvoj posao više nam ne treba za decu si zaradio koricu hleba. Hteli smo da ti uzmemo znanje savršeno naučismo se i to je završeno. (Izbace trgovca. Nečisti željno posmatraju stvari) NADNIČAR: Ja bih testeru. Mlad sam. Zar da brstim? TESTERA: Uzimaj! ŠVALJA: A ja bih iglu! KOVAČ: Čekić mi dajte - zasvrbeše me prsti. ČEKIĆ: Dižte me, zašto me ne biste digli! (Nečisti, Stvari i Mašine opkole sunčani vrt) MAŠINIST: (Mašinama) Ja uključujem. Samo ne divljajte kao vuci! MAŠINE: Nećemo! Naravno! Samo ti povuci! (Mašinist povuče polugu, zasvetle kugle, zavrte se točkovi, Nečisti gledaju zaneti od oduševljenja) MAŠINIST: Nigde ne beše tolika svetlost prozirna! To nije zemlja nego kometa s repom od vozova. Što ste ko volovi rikali? Čekali, čenali, strpljivo jaram noseć, i ne primetiste nikad li blagodeti pred nosem. Što ljudi nagrću u muzeje širom sveta! Svud oko nas su riznice živog blaga! Šta je to - nebo ili parče porheta? Ako je ovo delo radničkih snaga, gde su onda ta vrata, gde su te brave što prete?

Mi izgradićemo zemaljske dvorce, mi dekorateri planete, mi zemlje čudotvorci usnopljićemo zrakove ko metle, da oblaci nebeski strujom postanu čisti. U med razmutićemo sve reke sveta da ulica zemlje zvezdama popločana, zablista. Kopaj! Buši! Struži! Delji! Zdravo, druže! Danas su to samo veštačna vrata a sutra će stvarnost smeniti šljam nulisa. Znamo to. I verujemo zato! Ovamo, gledaoče! Slikaru! Raditelji! Pisac! (Svi gledaoci se penju na scenu) SVI U HORU: Sinovi sunca, nek vas je puna sala crkve sveta, gde jesmo. Za budućnost iek psalam postane našom pesmom! (Neočekivano se pojavi Oportunist. Začuñeno posmatra komunu; kad shvati u čemu je stvar, učtivo skida šešir) OPORTUNIST: Ne, nije mesto u raju za energičnog čoveka, od prazne gubice bežim. Uven sam govorio za socijalizam da je neizbeživ. (Nečistima) Drugovi, nemojte samo da grakćete iz hora, pevanje obavezno usaglasiti se mora. (Odlazi u stranu i tiho diriguje palicom. Kovač ga učtivo odgurne) NEČISTI: (Pevaju) Stvaranja milionskom gromadom razbismo tamnicu starudije. Svet je osloboñen sada, žigosan sramom ropstva, od ljudi je!

Razvejan u prah jaram je nasilja, razbijen, raznesen, pa sada gruni, bajka komune postala je zbilja. Vrata su širom za sve u komuni. To je naša pobednička himna Po vasioni, zapevaj po njoj! Sa Intrnacionalom sloboda zemlji svoj. Ne čekamo da nam spasenje pruže n.i bog ni vrag, ko se borio za nas? Izašli smo na megdan stegnuvši svoje oružje mi, radnička klasa, i tano otesmo vlast, Sav svet u jednu komunu stupa, Radnično nolo oko zemlje je čvrsto. Hajd probaj, pa iščupaj to što stegnuše naši prsti. To je naša pobednička himna, Po vasioni, zapevaj po njoj! Sa Internacionalom sloboda zemlji svoj. STVARI: Zaboravi sve pod prošlosti velom. Poslednjim udarcem buržuj je savladan Sada mi vladamo zemljom celom, vojnici armije rada. Ovamo iz fabrika i sa ispaša, iz gradova i seoskih boravišta! Zemlja je s kraja na kraj naša, danas smo sve, mi koji ne besmo ništa. To je naša pobednička himna, Sa Internacionalom po vasioni, zapevaj po njoj! Sloboda zemlji svoj! Zavesa