Vj_7!1!2014 - Dopunjena Skripta Paladin_09_2013

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

1. GRAĐEVINSKA REGULATIVA      ZAKON O PROSTORNOM UREĐENJU I GRADNJI *od 1.1.2014. 3 Zakona; Zakon o gradnji, Zakon o  prostornom uređenju  i Zakon o građevinskoj inspekciji – pojmovi po Zakonu o prost.uređ.i gradnji  ‐ Ovim se Zakonom uređuje sustav prostornog uređenja i gradnja, nadležnosti tijela državne vlasti i  tijela  jedinica  lokalne  i  područne  (regionalne)  samouprave  u  upravnim  i  drugim  postupcima,  te  upravni i inspekcijski nadzor.  ‐  Prostorno  uređenje  je  interdisciplinarna  djelatnost  kojom  se  ostvaruju  pretpostavke  za  unapređenje gospodarskih, društvenih, prirodnih, kulturnih i ekoloških polazišta održivog razvitka u  prostoru  Republike  Hrvatske  (u  daljnjem  tekstu:  Država)  kao  osobito  vrijednom  i  ograničenom  nacionalnom dobru na načelu integralnog pristupa prostornom planiranju.  ‐ Gradnja u smislu ovoga Zakona smatra  se projektiranje, građenje, uporaba  i uklanjanje  građevina  koji se obavljaju prema odredbama ovoga Zakona i propisa donesenih na temelju ovoga Zakona, te  prema  odredbama  posebnih  zakona  i  propisa  donesenih  na  temelju  tih  zakona,  hrvatskih  normi  i  pravila struke, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno  ‐  Gradilište  je  zemljište  ili  građevina,  uključivo  i  privremeno  zauzete  druge  površine,  potrebno  za  izvedbu građevinskih radova  ili  primjenu odgovarajuće tehnologije  građenja  i  zaštitu,  na kojemu  se  gradi, rekonstruira, uklanja, odnosno radi na održavanju građevine  ‐ Građenje je izvedba građevinskih i drugih radova (pripremni, zemljani, konstrukterski, instalaterski,  završni,  te  ugradnja  građevnih  proizvoda,  postrojenja  ili  opreme)  kojima  se  gradi  nova  građevina,  rekonstruira, uklanja i održava postojeća građevina  ‐ Rekonstrukcija građevine je izvedba građevinskih i drugih radova kojima se utječe na ispunjavanje  bitnih  zahtjeva  za  postojeću  građevinu  i/ili  kojima  se  mijenja  usklađenost  postojeće  građevine  s  lokacijskim  uvjetima  u  skladu  s  kojima  je  izgrađena  (dograđivanje,  nadograđivanje,  uklanjanje  vanjskog  dijela  građevine,  izvođenje  radova  radi  promjene  namjene  građevine  ili  tehnološkog  procesa i sl.  ‐ Građevina je građenjem nastao i s tlom povezan sklop, svrhovito izveden od građevnih proizvoda sa  zajedničkim  instalacijama i opremom … te s tlom povezan  sklop koji nije nastao građenjem, ako se  njime mijenja način korištenja prostora  ‐ Složena građevina je sklop više međusobno funkcionalno i/ili tehnološki povezanih građevina  ‐  Zgrada  je  zatvorena  i/ili  natkrivena  građevina  namijenjena  boravku  ljudi,  odnosno  smještaju  životinja, biljaka i stvari  TEMELJNI ZAHTJEVI ZA GRAĐEVINU (bivši Bitni zahtjevi za građevinu) *dopuna i ispravak po novom  Zakonu o gradnji od 1.1.2014.  Temeljni sigurnosni zahtjevi za građevinu su zahtjevi u pogledu:  1. mehaničke otpornosti i stabilnosti,  2. sigurnost u slučaju požara,  3. higijena, zdravlje i okoliš,  4. sigurnost i pristupačnost tijekom uporabe.  Temeljni bitni zahtjevi za građevinu su zahtjevi u pogledu:  5. zaštita od buke,  6. gospodarenje energijom i očuvanje topline,  7. održiva uporaba prirodnih izvora.  *Temeljni  sigurnosni  zahtjevi za građevinu koji se osiguravaju u projektiranju  i građenju  građevine  su:  1.  Mehanička  otpornost  i  stabilnost  tako  da  opterećenja  koja  na  nju  mogu  djelovati  tijekom  izgradnje i uporabe ne mogu dovesti do:   rušenja cijele građevine ili nekog njezinog dijela,   velikih deformacija u stupnju koji nije prihvatljiv,   oštećenja na drugim dijelovima građevine, instalacijama ili ugrađenoj opremi kao 

1

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

 rezultat velike deformacije nosive konstrukcije,   oštećenja kao rezultat nekog događaja, u mjeri koja je nerazmjerna izvornom uzroku.  2. Sigurnost u slučaju požara tako da u slučaju izbijanja požara:   nosivost građevine može biti zajamčena tijekom određenog razdoblja,   nastanak i širenje požara i dima unutar građevine je ograničeno,   širenje požara na okolne građevine je ograničeno,   korisnici mogu napustiti građevinu ili na drugi način biti spašeni,   sigurnost spasilačkog tima je uzeta u obzir.   3. Higijena, zdravlje i okoliš tako da tijekom svog vijeka trajanja ne predstavlja prijetnju za higijenu ili  zdravlje i sigurnost radnika, korisnika ili susjeda, te da tijekom cijelog svog vijeka trajanja nema  iznimno velik utjecaj na kvalitetu okoliša ili klimu, tijekom izgradnje, uporabe ili uklanjanja, a posebno  kao rezultat bilo čega od dolje navedenog:   istjecanja otrovnog plina,   emisije opasnih tvari, hlapivih organskih spojeva (VOC), stakleničkih plinova ili opasnih čestica  u unutarnji ili vanjski zrak,   emisije opasnog zračenja,   ispuštanja opasnih tvari u podzemne vode, morske vode, površinske vode ili tlo,   ispuštanja opasnih tvari u pitku vodu ili tvari koje na drugi način negativno utječu na pitku  vodu,   pogrešno ispuštanje otpadnih voda, emisije dimovodnih plinova ili pogrešno odlaganje  krutog ili tekućeg otpada,   prisutnost vlage u dijelovima građevine ili na površini unutar građevine.  4. Sigurnost i pristupačnost tijekom uporabe tako da ne predstavlja neprihvatljive rizike od nezgoda  ili  oštećenja  tijekom  uporabe  ili  funkcioniranja,  kao  što  su  proklizavanje,  pad,  sudar,  opekline,  električni  udari,  ozljede  od  eksplozija  i  provale.  Posebno,  građevine  moraju  biti  projektirane  i  izgrađene vodeći računa o pristupačnosti i uporabi od strane osoba smanjene pokretljivosti.  *Temeljni bitni zahtjevi  5. Zaštita od buke tako da buka koju zamjećuju korisnici ili osobe koje se nalaze u blizini ostaje na  razini koja ne predstavlja prijetnju njihovom zdravlju i koja im omogućuje spavanje, odmor i rad u  zadovoljavajućim uvjetima. 6. Gospodarenje energijom i očuvanje topline građevine i njihove instalacije za grijanje, hlađenje,  osvjetljenje I provjetravanje moraju biti projektirane i izgrađene tako da količina energije koju  zahtijevaju ostane na niskoj razini, uzimajući u obzir korisnike i klimatske uvjete smještaja građevine.  Građevine također moraju biti energetski učinkovite, tako da koriste što je moguće manje energije  tijekom svoje izgradnje i razgradnje.  7. Održiva uporaba prirodnih izvora građevine moraju biti projektirane, izgrađene i uklonjene tako  da je uporaba prirodnih izvora održiva, a posebno moraju zajamčiti sljedeće:   ponovnu uporabu ili mogućnost reciklaže građevine, njezinih materijala I dijelova nakon  uklanjanja,   trajnost građevine,   uporabu okolišu prihvatljivih sirovina i sekundarnih materijala u građevinama.  Odstupanje od temeljnih bitnih zahtjeva za građevinu:  (1)  Ako  se  rekonstruira  pojedinačna  građevina  upisana  u  Registar  kulturnih  dobara  Republike  Hrvatske, može se odstupiti od temeljnih bitnih zahtjeva za građevinu ako bi se njima narušila bitna  spomenička  svojstva,  a  prema  pribavljenoj  suglasnosti  nadležnog  Ministarstva.  Suglasnost  u  ovom  smislu nije upravni akt.  (2)  Ako  se  rekonstruira  građevina  da  bi  se  osobama  smanjene  pokretljivosti  osiguralo  nesmetani  pristup, kretanje, boravak i rad, može se odstupiti od temeljnih bitnih zahtjeva za građevinu, a prema  pribavljenoj suglasnosti nadležnog Ministarstva.   Suglasnosti za navedena odstupanja (1) i (2) vrijede ako u svrhu ispunjavanja temeljnog bitnog  zahtjeva za građevinu nije moguće izvesti odgovarajuće tehničko rješenje ili je mogućnost izvođenja 

2

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

rješenja takva da bi uložena vrijednost bila u bitnom nerazmjeru u odnosu na korist, te ukoliko se  određenim postupkom, zahvatom ili mjerom može uvjetovati na odgovarajući način djelomično  nadomještanje cjelovitog tehničkog rješenja.   Tehnički propisi  Tehničkim  propisima  se  u  skladu  s  načelima  europskog  usklađivanja  tehničkog  zakonodavstva  razrađuju,  odnosno  određuju  bitni  zahtjevi  za  građevinu,  tehnička  svojstva  koja  moraju  imati  građevni  proizvodi  i  drugi  tehnički  zahtjevi  u  vezi  s  građevinama  i  njihovim  građenjem.  Tehničke  propise donosi ministar. Objavljuju se u Narodnim novinama. OBAVEZNI SU.    Izvješće o stanju u prostoru  ‐  Hrvatski  sabor,  odnosno  predstavnička  tijela  jedinica  lokalne  i  područne  (regionalne)  samouprave  razmatraju četverogodišnje izvješće o stanju u prostoru.  ‐  Izvješće  sadrži  analizu  stanja  i  trendova  prostornog  razvoja…,  analizu  provođenja  dokumenata  prostornog  uređenja  i  drugih  dokumenata  te  ocjenu  stanja  i  prijedloge  za  unapređenje  prostornog  razvoja s planom aktivnosti i prijedlogom prostornih pokazatelja za naredno razdoblje.  ‐  Objavljuje  u  se  Narodnim  novinama,  odnosno  u  službenom  glasilu  jedinica  lokalne  i  područne  (regionalne) samouprave.    Zaštićena područja od posebnog interesa za državu  ‐ zaštićeno obalno područje mora (ZOP)  ‐ zaštićene prirodne vrijednosti  ‐ kulturno‐povijesne cjeline    ZOP se određuje u svrhu zaštite, te održivog, svrhovitog i gospodarski učinkovitog korištenja. ‐  Obuhvaća sve otoke, pojas kopna u širini od 1000 m od obalne crte i pojas mora u širini od 300m od  obalne crte.  ‐ U neizgrađenom dijelu građevinskog područja može se izdati lokacijska dozvola, odnosno rješenje o  uvjetima građenja samo ako je donesen UPU usklađen s odredbama ovog Zakona.    Dokumenti prostornog uređenja  ‐  Dokumentima  prostornog  uređenja  određuje  se  svrhovita  organizacija,  korištenje  i  namjena  prostora te mjerila i smjernice za uređenje i zaštitu prostora Države, županija, Grada Zagreba, velikih  gradova, gradova i općina.  ‐ Dokumenti prostornog uređenja donose se na državnoj razini i kao prostorni planovi na područnoj  (regionalnoj) i lokalnoj razini.  Dokumenti prostornog uređenja državne razine:  ‐ Strategija prostornog razvoja RH (temeljni državni dokument za usmjerenje razvoja u prostoru)  ‐ Program prostornog uređenja RH (utvrđuje mjere i aktivnosti za provođenje Strategije)  ‐ prostorni planovi područja posebnih obilježja (ako je to propisano ovim Zakonom)  Dokumenti prostornog uređenja regionalne (područne) razine:  ‐ prostorni plan županije, odnosno Grada Zagreba  ‐ prostorni plan područja posebnih obilježja (ako je njihova izrada određena tim planovima)  Dokumenti prostornog uređenja lokalne razine:  ‐ prostorni plan uređenja velikog grada, grada i općine  ‐ urbanistički plan uređenja  ‐ detaljni plan uređenja  Podjela s obzirom na namjenu:  Strateški  dokumenti  prostornog  uređenja  su:  Strategija  prostornog  razvoja,  Program  prostornog  uređenja  RH,  prostorni  plan  područja  posebnih  obilježja,  prostorni  plan  županije  odnosno  Grada  Zagreba i prostorni plan uređenja velikoga grada, grada, odnosno općine  Provedbeni dokumenti prostornog uređenja su: urbanistički plan uređenja i detaljni plan uređenja 

3

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Dokument  prostornog  uređenja  užega  područja  mora  biti  usklađen  s  dokumentom  prostornog  uređenja širega područja.    Lokacijska dozvola  ‐ Lokacijska dozvola je upravni akt koji se izdaje na temelju Zakona o prostornom uređenju i gradnji i  propisa  donesenih  na  temelju  tog  Zakona  te  u  skladu  s  dokumentima  prostornog  uređenja  i  posebnim propisima.  (Upravni akt je akt koji podliježe upravnom sporu. Protiv upravnog akta može se pokrenuti upravni  spor  na  Upravnom  sudu.  Stranke  u  postupku  izdavanja  lokacijske  dozvole  imaju  pravo  uvida  u  postupak. Stranke u postupku su podnositelj zahtjeva, vlasnik nekretnine za koju se izdaje lokacijska  dozvola  …,  vlasnik  nekretnine  koja  neposredno  graniči  s  nekretninom  za  koju  se  izdaje  lokacijske  dozvola, te jedinica lokalne samouprave na čijem se području planira zahvat u prostoru).  ‐ Lokacijska dozvola izdaje se za sve građevine osim za zgrade čija građevinska (bruto) površina nije  veća od  400  m2, zgrade za obavljanje isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto)  površina nije veća od 600 m2 i jednostavne građevine i radove.  ‐ Lokacijsku dozvolu izdaje nadležno upravno tijelo:  * županije na čijem se području planira zahvat u prostoru ako se nalazi izvan područja velikog grada  te ako je zahvat u prostoru planiran na području dviju ili više jedinica lokalne samouprave,  * Grada Zagreba za zahvat u prostoru planiran na njegovom području,  * velikog grada na čijem je području planiran zahvat u prostoru.  ‐  Ministarstvo izdaje lokacijsku dozvolu za zahvate u prostoru, koje Vlada određuje uredbom, te za  zahvat u prostoru koji je planiran na području dviju ili više županija, odnosno Grada Zagreba.  Sadržaj lokacijske dozvole  U lokacijskoj dozvoli, ovisno o vrsti zahvata u prostoru određuju se:  1. oblik i veličina građevne čestice, odnosno obuhvat zahvata u prostoru prikazani na odgovarajućoj  posebnoj geodetskoj podlozi,  2. namjena, veličina i građevinska (bruto) površina građevine s brojem funkcionalnih jedinica,  3. smještaj jedne ili više građevina na građevnoj čestici, odnosno unutar obuhvata zahvata u prostoru  prikazan na odgovarajućoj posebnoj geodetskoj podlozi,  4. uvjeti za oblikovanje građevine,  5. uvjeti za nesmetani pristup, kretanje, boravak i rad osoba smanjene pokretljivosti,  6. uvjeti za uređenje građevne čestice, osobito zelenih i parkirališnih površina,  7.  načini  i  uvjeti  priključenja  građevne  čestice,  odnosno  građevine  na  prometnu  površinu,  komunalnu i drugu infrastrukturu,  8.  mjere  zaštite  okoliša,  odnosno  uvjeti  zaštite  prirode  utvrđeni  procjenom  utjecaja  na  okoliš,  odnosno  ocjenom  prihvatljivosti  zahvata  za  prirodu  i  dokumentacijom  prema  posebnim  propisima,  odnosno način sprječavanja nepovoljna utjecaja na okoliš,  9. posebni uvjeti tijela i osoba određenih prema posebnim propisima,  10. ostali uvjeti iz dokumenta prostornog uređenja od utjecaja na zahvat u prostoru,  11.  uvjeti  važni  za  provedbu  zahvata  u  prostoru  (obveza uklanjanja  postojećih građevina, sanacija  terena građevne čestice, fazno građenje pojedinih cjelina zahvata u prostoru, obveza ispitivanja tla i  dr.),  12. uvjeti za gradnju privremene građevine u funkciji organizacije gradilišta (asfaltna baza, separacija  agregata, tvornica betona, dalekovod i transformatorska stanica radi napajanja gradilišta električnom  energijom)  i  rok  za  uklanjanje  te  građevine  nakon  provedbe  zahvata  u  prostoru  za  koji  se  izdaje  lokacijska dozvola.  ‐ Sastavni dio lokacijske dozvole su idejni projekti izrađeni u skladu s prostornim planom na temelju  kojeg se ta dozvola izdaje i posebni uvjeti.  Zahtjevu za izdavanje lokacijske dozvole prilaže se:  1. izvod iz katastarskoga plana, odnosno njegova preslika, 

4

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

2.  tri  primjerka  idejnog  projekta  čija  je  situacija  prikazana  na  odgovarajućoj  posebnoj  geodetskoj  podlozi,  kopiji  katastarskog  plana,  Hrvatskoj  osnovnoj  karti  (M  1:5000),  odnosno  na  ortofoto  karti  odgovarajućeg mjerila  3.  izjava  projektanta  da  je  idejni  projekt  izrađen  u  skladu  s  dokumentom  prostornog  uređenja  na  temelju kojeg se izdaje lokacijska dozvola,  4.  pisano  izvješće  i  potvrdu  o  nostrifikaciji  idejnog  projekta  ako  je  projekt  izrađen  prema  stranim  propisima,  5. dokaz o pravnom interesu podnositelja zahtjeva za izdavanje lokacijske dozvole    ‐ U postupku izdavanja lokacijske dozvole utvrđuje se da je  * idejni projekt izrađen u skladu s prostornim planom i posebnim uvjetima ovoga Zakona  * uz zahtjev za izdavanje lokacijske dozvole priložena potrebna dokumentacija  * osiguran pristup s prometne površine do građevne čestice  * građevna čestica uređena po uvjetima ovoga Zakona  ‐  Zahtjev  za  izdavanje  lokacijske  dozvole  Ministarstvo  je  dužno  riješiti  u  roku  od  šezdeset  dana,  a  nadležno upravno tijelo u roku od trideset dana od uredno podnesenog zahtjeva.  ‐ Protiv lokacijske dozvole koju je izdalo nadležno upravno tijelo može se izjaviti žalba Ministarstvu.   ‐ Protiv lokacijske dozvole koju je izdalo Ministarstvo nije dopuštena žalba.  ‐  Lokacijska  dozvola  prestaje  važiti  ako  se  zahtjev  za  izdavanje  potvrde  glavnog  projekta  odnosno  građevinske dozvole ne podnese nadležnom upravnom tijelu, odnosno Ministarstvu u roku od dvije  godine od dana pravomoćnosti lokacijske dozvole.  ‐ Važenje lokacijske dozvole produžuje se na zahtjev podnositelja zahtjeva jednom za još dvije godine,  ako se nisu promijenili uvjeti utvrđeni u skladu s odredbama ovoga Zakona i drugi uvjeti u skladu s  kojima je lokacijska dozvola izdana.    *Elaborat je pismeni sastavak u kojemu se neki predmet temeljito stručno raščlanjuje i obrazlaže.  Postoje tehnički elaborati:  1. Elaborat ZNR,   2. Elaborat ZOP,   3. Elaborat Fizike zgrade,   4. Parcelacijski elaborat, itd.     Parcelacija građevinskog zemljišta  ‐ Parcelacija zemljišta unutar granica građevinskog područja i parcelacija građevinskog zemljišta izvan  granica tog područja, može se provoditi samo u skladu s rješenjem o uvjetima građenja, lokacijskom  dozvolom,  rješenjem  o  utvrđivanju  građevne  čestice,  detaljnim  planom  uređenja,  urbanističkim  planom uređenja ili prostornim planom područja posebnih obilježja.  ‐  Parcelacija  zemljišta  izvan  granica  građevinskog  područja  radi  povećanja  građevne  čestice  unutar  granice građevnog područja nije dopuštena.   ‐ Akt o parcelaciji građevinskog zemljišta unutar i izvan građevinskog područja provodi se u katastru  zemljišta  odnosno  katastru  nekretnina  na  temelju  parcelacijskog  elaborata  za  koji  je  nadležno  upravno tijelo, odnosno Ministarstvo izdalo potvrdu o njegovoj usklađenosti s rješenjem o uvjetima  građenja, lokacijskom dozvolom, rješenjem o utvrđivanju građevne čestice ili prostornim planom.  ‐ Parcelacija  građevinskog zemljišta provodi  se u skladu s rješenjem o utvrđivanju građevne čestice  kada  za  postojeću  građevinu  nije  utvrđena  građevna  čestica,  odnosno  zemljište  nužno  za  redovitu  uporabu  građevine  …  ili  kada  vlasnik  građevine  želi  promijeniti  oblik  i  veličinu  građevne  čestice  na  kojoj je postojeća zgrada u skladu s dokumentom prostornog uređenja.     Uređenje građevinskog zemljišta  ‐  Građevinsko  zemljište  uređuje  se  u  cilju  njegovog  osposobljavanja  za  građenje,  rekonstrukciju  i  korištenje  zgrada  u  skladu  s  dokumentom  prostornog  uređenja  te  s  tim  u  vezi  poboljšanja  uvjeta  života i rada u naseljima. 

5

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Uređenje građevinskog zemljišta, sukladno ovom Zakonu, obveza je jedinica lokalne samouprave  ‐ Građevinsko područje naselja utvrđeno prostornim planom uređenja velikog grada, grada i općine  je  izgrađeni  i  uređeni  dio  naselja  i  neizgrađeni  dio  područja  tog  naselja  planiran  za  njegov  razvoj  i  proširenje   ‐  Građevinsko  zemljište  je  zemljište  unutar  i  izvan  građevinskog  područja,  koje  je  izgrađeno  ili  prostornim planom namijenjeno za građenje građevina i uređenje javnih površina,  ‐ Građevna čestica je čestica zemljišta s pristupom na prometnu površinu koja je izgrađena ili koju je  u skladu s uvjetima prostornog plana planirano utvrditi oblikom i površinom od jedne ili više čestica  zemljišta ili njihovih dijelova te izgraditi, odnosno urediti,     Urbana komasacija  ‐  Urbana  komasacija  je  postupak  spajanja  čestica  građevinskog  zemljišta  u  jednu  cjelinu  i  njezina  podjela na građevne i druge čestice u skladu s detaljnim planom uređenja na području komasacije uz  istodobno  sređivanje  vlasničkih  i  drugih  stvarno‐pravnih  odnosa  na  tom  zemljištu  s  ciljem  podjele  građevnih čestica vlasnicima tog zemljišta razmjerno njegovoj površini i jedinici lokalne samouprave  za potrebe površina javne namjene  ‐  Urbana  komasacija  (u  daljnjem  tekstu:  komasacija)  provodi  se  radi  preoblikovanja  čestica  građevinskog zemljišta u području komasacije u građevne čestice, uz istodobno sređivanje vlasničkih i  drugih  stvarno‐pravnih  odnosa  na  tom  zemljištu,  tako  da  se  vlasnicima  nekretnina,  čije  se  čestice  zbog svoje površine, oblika, položaja, neodgovarajućeg pristupa na javnu površinu i/ili drugih razloga  nisu  mogle  bez  komasacije  racionalno  urediti  i  koristiti,  te  jedinici  lokalne  samouprave  omogući  građenje, uporaba, odnosno uređenje građevinskog zemljišta u skladu s detaljnim planom uređenja.   ‐ Provedba postupka komasacije od interesa je za Republiku Hrvatsku.    Sudionici u gradnji  Sudionici u gradnji jesu:  1. Investitor  2. Projektant  3. Revident  4. Izvođač  5. Nadzorni inženjer    Investitor  ‐ Investitor je pravna ili fizička osoba u čije ime se gradi građevina.  ‐ Projektiranje, kontrolu i nostrifikaciju projekata, građenje i stručni nadzor građenja investitor mora  povjeriti osobama koje zadovoljavaju uvjete za obavljanje tih djelatnosti prema posebnom zakonu  ‐ Investitor je dužan osigurati stručni nadzor građenja građevine ako nije propisano drukčije.  ‐ Investitor je dužan povjeriti projektantu glavnog projekta projektantski nadzor građenja građevine,  ako je takav nadzor predviđen glavnim projektom.  ‐  Investitor  koji  je  ujedno  i  izvođač  mora  stručni  nadzor  građenja  povjeriti  drugoj  osobi  koja  zadovoljava uvjete za obavljanje stručnog nadzora građenja propisane posebnim zakonom.  ‐  Fizička  osoba  koja  je  investitor  stambene  i  stambeno‐poslovne  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina nije veća od 400 m2 ili jednostavne građevine za svoje potrebe može jednom u pet godina  sama projektirati i obavljati stručni nadzor građenja ako je diplomirani inženjer odgovarajuće struke  ili inženjer odgovarajuće struke i ima položeni stručni ispit.    Projektant  ‐  Projektant  je  fizička  osoba  koja  prema  posebnom  zakonu  ima  pravo  uporabe  strukovnog  naziva  ovlašteni arhitekt ili ovlašteni inženjer.  ‐  Projektant  je  odgovoran  da  projekti  koje  izrađuje  ispunjavaju  propisane  uvjete,  a  osobito  da  je  projektirana građevina usklađena s lokacijskom dozvolom, da ispunjava bitne zahtjeve za građevinu i  da je usklađena s odredbama ovoga Zakona i posebnim propisima  

6

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Projektant ne može biti zaposlenik osobe koja je izvođač na istoj građevini.  ‐  Projektant  je  dužan  na  zahtjev  investitora,  izvođača,  odnosno  nadzornog  inženjera  obavljati  projektantski  nadzor.  Troškove  projektantskog  nadzora  u  tom  slučaju  snosi  osoba  koja  je  isti  zahtijevala.  ‐ Ako  u  projektiranju sudjeluje više projektanata, za cjelovitost i međusobnu  usklađenost projekata  odgovoran je glavni projektant.  ‐  Glavni  projektant  može  biti  koordinator  zaštite  na  radu  I  ako  za  to  ispunjava  uvjete  propisane  posebnim propisom  ‐ Glavnog projektanta određuje investitor.    Izvođač i njegove OBVEZE   ‐ Izvođač je osoba koja gradi ili izvodi pojedine radove na građevini.   ‐  Graditi  ili  izvoditi  pojedine  radove  na  građevini  može  osoba  koja  ispunjava  uvjete  za  obavljanje  djelatnosti građenja prema posebnom zakonu.   ‐ Izvođač je dužan graditi u skladu s rješenjem o uvjetima građenja, potvrđenim glavnim projektom,  odnosno građevinskom dozvolom određenima ovim Zakonom i pri tome:  * povjeriti izvođenje građevinskih radova i drugih poslova osobama koje ispunjavaju propisane uvjete  za izvođenje tih radova, odnosno obavljanje poslova,  * radove izvoditi tako da se ispune bitni zahtjevi i drugi uvjeti za građevinu,  * ugrađivati građevne proizvode i opremu u skladu s ovim Zakonom,  *  osigurati  dokaze  o  uporabljivosti  ugrađenih  građevnih  proizvoda,  dokaze  o  sukladnosti  ugrađene  opreme  prema  posebnom  zakonu,  isprave  o  sukladnosti  određenih  dijelova  građevine  bitnim  zahtjevima za građevinu i od ovlaštenih tijela izdane dokaze kvalitete  * propisno zbrinuti građevinski otpad nastao tijekom građenja na gradilištu  * sastaviti pisanu izjavu o izvedenim radovima i o uvjetima održavanja građevine.  ‐  Izvođač  imenuje  inženjera  gradilišta,  odnosno  voditelja  radova  u  svojstvu  odgovorne  osobe  koja  vodi građenje, odnosno pojedine radove.  ‐  Glavni  inženjer  gradilišta  odgovoran  je  za  cjelovitost  i  međusobnu  usklađenost  radova,  za  međusobnu  usklađenost  provedbe  obveza  iz  ovoga  Zakona  te  ujedno  koordinira  primjenu  propisa  kojima se uređuje sigurnost i zdravlje radnika tijekom izvođenja radova.  ‐  Glavni  inženjer  gradilišta  može  biti  koordinator  zaštite  na  radu  II  ako  za  to  ispunjava  uvjete  propisane posebnim propisom.    Nadzorni inženjer  ‐  Nadzorni  inženjer  je  fizička  osoba  koja  prema  posebnom  zakonu  ima  pravo  uporabe  strukovnog  naziva ovlašteni arhitekt ili ovlašteni inženjer i provodi u ime investitora stručni nadzor građenja ako  za  to  ispunjava  uvjete  građenja  prema  posebnom  zakonu  i  propisima  donesenim  na  temelju  tog  zakona.   ‐ Nadzorni inženjer ne može biti zaposlenik osobe koja je izvođač na istoj građevini.   ‐ U provedbi stručnog nadzora građenja nadzorni inženjer je dužan:  *  nadzirati  građenje  tako  da  bude  u  skladu  s  rješenjem  o  uvjetima  građenja,  potvrđenim  glavnim  projektom, odnosno građevinskom dozvolom, ovim Zakonom i posebnim propisima,   *  utvrditi  je  li  glavni  projekt  u  pogledu  horizontalnih  i  vertikalnih  gabarita  i  namjene  građevine  izrađen u skladu s rješenjem o uvjetima građenja, odnosno lokacijskom dozvolom  * utvrditi je  li iskolčenje građevine obavila osoba ovlaštena za obavljanje poslova državne  izmjere i  katastra nekretnina prema posebnom zakonu,   * utvrditi ispunjava li izvođač uvjete za obavljanje djelatnosti građenja propisane posebnim zakonom,  * odrediti  provedbu kontrolnih postupaka  u  pogledu ocjenjivanja sukladnosti, odnosno  dokazivanja  kvalitete  određenih  dijelova  građevine  putem  ovlaštene  osobe  koja  nije  sudjelovala  u  provedbi  postupka izdavanja isprava i dokaza iz ovoga Zakona  * bez odlaganja upoznati investitora sa svim nedostacima odnosno nepravilnostima koje uoči tijekom  građenja, a investitora i građevinsku inspekciju i druge inspekcije o poduzetim mjerama,  

7

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* sastaviti završno izvješće o izvedbi građevine.  ‐  Stručni  nadzor  građenja  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2  i  zgrade  za  obavljanje isključivo poljoprivredne djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 600 m2  provodi  se  samo  u  odnosu  na  ispunjavanje  bitnih  zahtjeva  mehaničke  otpornosti  i  stabilnosti  te  uštede energije i toplinske zaštite.   ‐ Stručni nadzor građenja ne provodi se za jednostavne građevine određene pravilnikom   ‐ Na građevinama na kojima se izvodi više vrsta radova ili radovi većeg opsega, stručni nadzor mora  provoditi više nadzornih inženjera odgovarajuće struke.  ‐  Glavni  nadzorni  inženjer  odgovoran  je  za  cjelovitost  i  međusobnu  usklađenost  stručnog  nadzora  građenja i dužan je o tome sastaviti završno izvješće.     Revident  ‐ Revident je fizička osoba ovlaštena za kontrolu projekata.   ‐  Ovlaštenje  za  obavljanje  kontrole  projekata  može  se  dati  osobi  koja  ima  pravo  na  obavljanje  poslova  projektiranja  u  području  kontrole  projekta,  koja  je  diplomirani  inženjer  s  najmanje  deset  godina  radnog  iskustva  u  projektiranju,  koja  je  projektirala  u  svojstvu  odgovorne  osobe  građevine  osobite  inženjerske  složenosti  i  koja  je  na  drugi  način  unaprijedila  tehničku  struku  u  području  kontrole projekta.   ‐ Ovlaštenje za obavljanje kontrole projekata po prethodno pribavljenom mišljenju povjerenstva, daje  i oduzima ministar. Povjerenstvo osniva i imenuje ministar.  ‐  Iznimno,  imenovanje  revidenta  zaštite  od  požara  te  detaljniji  uvjeti  za  kontrolu  bitnog  zahtjeva  zaštite od požara određeni su posebnim zakonom kojim se uređuje zaštita od požara.  Revident je odgovoran (iz Novog Zakona) da projekt ili dio projekta za koji je proveo kontrolu i dao  pozitivno izvješće udovoljava zahtjevima iz ovoga Zakona, posebnih zakona i propisa donesenih na  temelju tih zakona, tehničkih specifikacija i pravila struke u pogledu kontroliranog svojstva.  ‐ Revident ne može obaviti kontrolu projekta u čijoj je izradi u cijelosti ili djelomično sudjelovao ili ako  je taj projekt u cijelosti ili djelomično izrađen ili nostrificiran u pravnoj osobi u kojoj je zaposlen.    Projekti  ‐  Projekti  se  razvrstavaju  prema  namjeni  i  razini  razrade  na  idejni  projekt  u  mjerilu  1:  200,  glavni  projekt u mjerilu 1: 100 i izvedbeni projekt u mjerilu 1: 50, a iznimno u drugom primjerenom mjerilu  Idejni projekt  ‐  Idejni  projekt  koji  je  sastavni  dio  rješenja  o  uvjetima  građenja  ili  lokacijske  dozvole  je  skup  međusobno  usklađenih  nacrta  i  dokumenata  struka  koje  sudjeluju  u  projektiranju  kojima  se  daju  osnovna oblikovno‐funkcionalna i tehnička rješenja građevine (idejno‐tehničko rješenje) te smještaj  jedne  ili  više  građevina  na  građevnoj  čestici,  odnosno  unutar  obuhvata  zahvata  u  prostoru  na  odgovarajućoj  posebnoj  geodetskoj  podlozi,  kopiji  katastarskog  plana,  Hrvatskoj  osnovnoj  karti  (M  1:5000), odnosno na ortofotokarti odgovarajućeg mjerila.  ‐ Idejni projekt koji je sastavni dio lokacijske dozvole u skladu s kojom se izdaje građevinska dozvola  osim  prethodno  navedenih  sadržaja,  ovisno  o  složenosti  i  tehničkoj  strukturi  građevine,  sadrži  i  idejno‐tehničko‐tehnološko rješenje u skladu s posebnim propisima o zaštiti okoliša.  ‐ Idejni projekt zajedno s lokacijskom dozvolom ili rješenjem o uvjetima građenja dužan je investitor,  odnosno njegov pravni sljednik trajno čuvati.  ‐ Idejni projekt  u skladu  s  kojim  se  izdaje rješenje  o uvjetima  građenja mora  sadržavati podatke za  obračun komunalnog i vodnog doprinosa u skladu s posebnim propisima.    Glavni projekt  ‐ Glavni projekt je skup međusobno usklađenih projekata kojima se daje tehničko rješenje građevine i  dokazuje  ispunjavanje  bitnih  zahtjeva  za  građevinu,  kao  i  drugih  zahtjeva  prema  ovom  Zakonu  i  posebnih propisa te tehničkih specifikacija   ‐ Glavni projekt ne smije u pogledu lokacijskih uvjeta biti u suprotnosti s idejnim projektom. 

8

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ U slučaju da glavni projekt nije izradio projektant idejnog projekta, investitor je dužan projektantu  idejnog projekta prije podnošenja zahtjeva za potvrdu glavnog projekta odnosno građevinske dozvole  dostaviti glavni projekt ili njegov dio radi davanja mišljenja o usklađenosti glavnog projekta s idejnim  projektom.  ‐  U  slučaju  neusklađenosti,  projektant  idejnog  projekta  dužan  je  dostaviti  mišljenje  nadležnom  upravnom  tijelu/Ministarstvu  koje  izdaje  potvrdu  glavnog  projekta/građevinsku  dozvolu,  građevinskoj inspekciji i komori.  ‐  Glavni  projekt  zajedno  s  građevinskom  dozvolom  odnosno  potvrdom  glavnog  projekta  dužan  je  investitor, odnosno njegov pravni sljednik trajno čuvati.    Glavni projekt ovisno o vrsti građevine odnosno radova, sadrži:  * arhitektonski projekt,  * građevinski projekt,  * elektrotehnički projekt,  * strojarski projekt,  * troškovnik projektiranih radova.  ‐ Glavni projekt za građevine na koje se odnosi obveza utvrđivanja objedinjenih uvjeta zaštite okoliša  prema posebnim propisima, sadrži i tehničko tehnološko rješenje.  ‐  Ovisno  o  vrsti  građevine  glavni  projekt  sadrži  i  druge  vrste  projekata  (geodetski  projekt,  projekt  temeljenja, krajobrazni projekt i dr.).  ‐ Projekti (arh.,građ.,el.,stroj.) moraju sadržavati i podatke iz elaborata koji su poslužili kao podloga za  njihovu izradu, te projektirani vijek uporabe građevine i uvjete za njezino održavanje.  ‐  Građevinski  projekt  mora  sadržavati  i  geotehnički  projekt  za  građevine  za  koje  je  potreban  dokaz  mehaničke  otpornosti  i  stabilnosti  građevine  u  dijelu  koji  se  odnosi  na  međusobno  djelovanje  građevine na temeljno tlo i stijenu a za koje je propisana revizija ovlaštenog revidenta.  ‐  Projektant/glavni  projektant  koji  je  izradio  izmjene  i/ili  dopune  glavnog  projekta  odgovoran  je  za  cijeli projekt.     Izvedbeni projekt  ‐  Izvedbenim  projektom  razrađuje  se  tehničko  rješenje  dano  glavnim  projektom.  Izvedbeni  projekt  mora biti izrađen u skladu s glavnim projektom.  ‐ Na temelju izvedbenog projekta gradi se građevina.  ‐  Izvedbeni  projekt  nije  obvezan  za  građenje  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400 m2, zgrade za obavljanje isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto) površina  nije veća od 600 m2 i jednostavnih građevina.  ‐ Izvedbeni projekt građevine sa svim ucrtanim izmjenama i dopunama sukladno stvarno izvedenim  radovima (projekt izvedenog stanja) dužan je čuvati investitor, odnosno njegov pravni sljednik za sve  vrijeme dok građevina postoji.  ‐  U  slučaju  da  izvedbeni  projekt  nije  izradio  projektant  glavnog  projekta,  investitor  je  dužan  projektantu glavnoga projekta prije početka građenja, odnosno izvođenja određenih radova dostaviti  izvedbeni projekt ili njegov dio radi davanja mišljenja o usklađenosti izvedbenog projekta s glavnim  projektom.   ‐ Mišljenje u slučaju neusklađenosti glavnog i izvedbenog projekta, projektant glavnog projekta dužan  je  dostaviti  i  Ministarstvu  odnosno  nadležnom  tijelu  državne  uprave  koje  je  izdalo  građevinsku  dozvolu  odnosno  potvrdu  glavnog  projekta,  građevinskoj  inspekciji  i  Hrvatskoj  komori  arhitekata  i  inženjera u graditeljstvu.    Opremanje i označavanje projekta  ‐ Projekti, odnosno njihovi dijelovi moraju biti izrađeni na način koji osigurava njihovu jedinstvenost s  obzirom  na  građevinu  za  koju  su  izrađeni  (ime  projektanta,  tvrtka  osobe  registrirane  za  poslove  projektiranja, naziv građevine, ime ili tvrtka investitora, datum izrade i dr.).  

9

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Projekti,  odnosno  njihovi  dijelovi  izrađuju  se  na  papiru,  drugom  odgovarajućem  materijalu  za  pisanje, odnosno crtanje ili kao elektronički zapis, tako da je onemogućena promjena njihova sadržaja  … kao i zamjena njihovih sastavnih dijelova.  ‐  Obvezni  sadržaj  i  elemente  projekta,  način  opremanja,  uvjete  promjene  sadržaja,  označavanja  projekta,  način  i  značenje  ovjere  projekta  od  strane  odgovornih  osoba  kao  i  način  razmjene  elektroničkih zapisa, u skladu s posebnim propisima, propisuje ministar pravilnikom.    Kontrola projekata  ‐  Kontrola  glavnog  projekta,  ovisno  o  obilježjima  građevine,  odnosno  radova  mora  se  provesti  s  obzirom na:   * mehaničku otpornost i stabilnost,   * zaštitu od buke,   * uštedu energije i toplinsku zaštitu,   * higijenu, zdravlje i zaštitu okoliša, u dijelu zaštite okoliša prema posebnom zakonu,   * zaštitu od požara prema posebnom zakonu.   ‐    Revident  je  dužan  nakon  što  obavi  kontrolu  projekta  sastaviti  o  tome  pisano  izvješće  i  ovjeriti  dijelove projekta na propisani način.   ‐  U izvješću o obavljenoj kontroli revident može zahtijevati da:   * prije početka izvođenja određenih radova obavi kontrolu dijela izvedbenog projekta koji se odnosi  na te radove,   * obavi pregled radova u određenoj fazi građenja.   ‐  Investitor je dužan revidentu pravodobno omogućiti provedbu kontrole dijela izvedbenog projekta  odnosno  pregled  radova.  Revident  potvrđuje  provedbu  pregleda  radova  upisom  u  građevinski  dnevnik, a po pregledu izvedbenog projekta izrađuje dodatak izvješća o kontroli projekta.    Utvrđivanje usklađenosti (nostrifikacija) projekta  ‐ Nostrifikacija je utvrđivanje usklađenosti idejnog projekta, glavnog projekta i izvedbenog projekta  izrađenog prema stranim propisima s hrvatskim propisima i pravilima struke. Nostrifikacije se mora  provesti neovisno o obilježjima građevine.  ‐ Obveza nostrifikacije ne odnosi se na projekte izrađene prema propisima zemalja članica EU u dijelu  u kojem su ti propisi usklađeni s hrvatskim propisima. Neovisno o tome, projekt mora biti preveden  na hrvatski jezik.  ‐  U  slučaju  da  projektu  koji  se  nostrificira  nedostaju  dijelovi  propisani  ovim  Zakonom,  osoba  ovlaštena za nostrifikaciju može izraditi te dijelove projekta.   ‐  Ovlaštenje  za  nostrifikaciju  po  prethodno  pribavljenom  mišljenju  povjerenstva,  daje  i  oduzima  ministar. Povjerenstvo osniva i imenuje ministar.  ‐ Idejni, odnosno glavni projekt prije podnošenja zahtjeva za izdavanje rješenja o uvjetima građenja,  potvrde  glavnog  projekta,  odnosno  građevinske  dozvole,  mora  biti  usklađen  s  prostornim  planom,  odnosno lokacijskom dozvolom te s odredbama ovoga Zakona i propisa donesenih na temelju ovoga  Zakona te posebnih propisa za što je odgovoran projektant.    Građenje građevina  ‐  Građenju  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2  i  zgrade  za  obavljanje  isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 600 m2, može se  pristupiti na temelju pravomoćnog rješenja o uvjetima građenja.  ‐ Građenju građevina za koje se izdaje lokacijska dozvola,  može se pristupiti na temelju pravomoćne  građevinske dozvole  ‐ Rješenje o uvjetima građenja i građevinska dozvola su upravni akti.  ‐ Građenju ostalih građevina može se pristupiti na temelju potvrđenoga glavnog projekta.  ‐ Potvrda glavnog projekta nije upravni akt.     

10

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Akti kojima se odobrava građenje  1. Bez  akata  –  Jednostavne  građevine  i  radovi,  druge  građevine  i  radovi  te  drugi  zahvati  u  prostoru (pješačke staze, dječja igrališta,…).   2. Rješenje  o  uvjetima  građenja  –  Zgrade  do  400  m2  građevinske  bruto  površine  i  zgrade  za  isključivo poljoprivredne djelatnosti do 600 m2 građevinske bruto površine  3. Potvrda  glavnog  projekta  –  Ostale  građevine  za  koje  potvrdu  glavnog  projekta  izdaje  nadležno upravno tijelo  4. Građevinska  dozvola  –  Građevine  od  interesa  za  Republiku  Hrvatsku  te  građevine  koje  se  grade na području dviju ili više županija, odnosno Grada Zagreba. Građevinsku dozvolu izdaje  Ministarstvo  5. Rješenje  za  građenje  –  donosi  nadležno  upravno  tijelo  za  građevine  prema  „Zakonu  o  postupanju  i  uvjetima  gradnje  radi  poticanja  ulaganja“  koji  se  odnosi  na  period  do  31.12.2013.      Rješenje o uvjetima građenja  ‐ Rješenje o uvjetima radnje izdaje nadležno upravno tijelo  ‐ Zahtjev za izdavanje rješenja o uvjetima građenja u pisanom obliku podnosi investitor.  ‐ Zahtjevu za izdavanje rješenja o uvjetima građenja investitor prilaže:  1. tri  primjerka  idejnog  projekta  čija  je  situacija  prikazana  na  odgovarajućoj  posebnoj  geodetskoj  podlozi,  odnosno  kopiji  katastarskog  plana  ako  se  zahtjev  podnosi  za  rekonstrukciju postojeće zgrade kojom se ne mijenjaju njezini vanjski tlocrtni gabariti,   2. posebne  uvjete  tijela  državne  uprave  nadležnog  za  poslove  kulturnih  dobara  za  građevinu  koja se nalazi u naselju ili dijelu naselja, koje je upisano u Registar kulturnih dobara RH kao  kulturnopovijesna cjelina ili je građevina upisana u taj Registar kao kulturno dobro,  3. pisano  izvješće  i  potvrdu  o  nostrifikaciji  idejnog  projekta  ako  je  projekt  izrađen  prema  stranim propisima,  4. dokaz da ima pravo graditi na zemljištu od kojeg će se formirati građevna čestica, odnosno na  postojećoj  građevini.  Dokaz  da  investitor  ima  pravo  graditi  je  najčešće  izvadak  iz  zemljišne  knjige iz kojeg je vidljivo da je investitor vlasnik ili nositelj prava građenja na građevnoj čestici  ili građevini na kojoj se namjerava graditi ili neki ugovor sklopljen s vlasnikom.     Potvrda glavnog projekta  ‐ Potvrdu glavnog projekta izdaje nadležno upravno tijelo  ‐ Zahtjev za izdavanje potvrde glavnog projekta u pisanom obliku podnosi investitor.  ‐ Zahtjevu za izdavanje potvrde glavnog projekta investitor prilaže:  1. tri primjerka glavnog projekta s uvezanom preslikom teksta izvršne lokacijske dozvole   2. pisano izvješće o kontroli glavnog projekta, ako je kontrola projekta potrebna,  3. pisano  izvješće  i  potvrdu  o  nostrifikaciji,  ako  je  glavni  projekt  izrađen  prema  stranim  propisima,  4. elaborate  o  geotehničkim  i  drugim  istražnim  radovima,  te  tehnološke,  prometne  i  druge  elaborate, ako su podaci iz tih elaborata poslužili za izradu glavnog projekta,  5. parcelacijski elaborat ovjeren od tijela nadležnog za državnu izmjeru i katastar nekretnina i uz  potvrdu  nadležnog  upravnog  tijela  koje  je  izdalo  lokacijsku  dozvolu,  o  usklađenosti  s  lokacijskim uvjetima za oblik i veličinu nove građevne čestice,  6. dokaz  da  ima  pravo  graditi  na  građevnoj  čestici,  odnosno  u  obuhvatu  zahvata  na  kojem  namjerava graditi, odnosno na postojećoj građevini.    Građevinska dozvola  ‐ Građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo  ‐ Zahtjev za izdavanje građevinske dozvole u pisanom obliku podnosi investitor.  ‐ Zahtjevu za izdavanje građevinske dozvole investitor prilaže: 

11

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

1. tri  primjerka  glavnog  projekta  s  uvezanom  preslikom  teksta  izvršne  lokacijske  dozvole  i  posebnim uvjetima koji su sastavni dio lokacijske dozvole,  2. pisano izvješće o kontroli glavnog projekta,  3. pisano izvješće i potvrdu o nostrifikaciji, ako je projekt izrađen prema stranim propisima,  4. elaborate  o  geotehničkim  i  drugim  istražnim  radovima  te  tehnološke,  prometne  i  druge  elaborate ako su podaci iz tih elaborata poslužili za izradu glavnog projekta,  5. parcelacijski elaborat ovjeren od tijela nadležnog za državnu izmjeru i katastar nekretnina i uz  potvrdu Ministarstva koje je izdalo lokacijsku dozvolu, o usklađenosti s lokacijskim uvjetima  za oblik i veličinu nove građevne čestice,  6. dokaz  da  ima  pravo  graditi  na  građevnoj  čestici,  unutar  obuhvata  zahvata  u  prostoru,  odnosno na postojećoj građevini.    Izmjene tijekom građenja  Građevina za koju se izdaje rješenje o uvjetima građenja  ‐ Investitor je dužan ishoditi izmjenu i/ili dopunu rješenja o uvjetima građenja ako tijekom građenja  namjerava učiniti izmjene na zgradi kojima se mijenja njezina usklađenost s idejnim, odnosno glavnim  projektom u pogledu vanjskog oblika i veličine, namjene ili smještaja na građevnoj čestici, odnosno  ako namjerava promijeniti oblik i veličinu građevne čestice.  ‐  Izmjene  tijekom  građenja  zgrade  kojima  se  utječe  na  ispunjavanje  bilo  kojeg  bitnog  zahtjeva  za  građevinu, a kojim se ne mijenja njezina usklađenost s idejnim projektom u pogledu vanjskog oblika i  veličine,  namjene  ili  smještaja  na  građevnoj  čestici  i  kojima  se  ne  mijenja  oblik  i  veličina  građevne  čestice, investitor može učiniti na temelju izmijenjenog i/ili dopunjenog glavnog projekta.    Građevina za koju se izdaje potvrda glavnog projekta  ‐  Investitor  je  dužan  ishoditi  izmjenu  i/ili  dopunu  potvrde  glavnog  projekta  ako  tijekom  građenja  namjerava  na  građevini  za  koju  se  izdaje  potvrda  učiniti  izmjene  kojima  se  mijenja  usklađenost  građevine s utvrđenim lokacijskim uvjetima.   ‐ U tom slučaju, investitor je dužan prethodno ishoditi izmjenu i/ili dopunu lokacijske dozvole.   ‐  Izmjene tijekom građenja građevina kojima se utječe na ispunjavanje bilo kojeg bitnog zahtjeva za  građevinu, a kojima se ne mijenja usklađenost građevine s utvrđenim lokacijskim uvjetima investitor  može  učiniti  na  temelju  izmjene  i/ili  dopune  glavnog  projekta  kojeg  je  potvrdilo  nadležno  upravno  tijelo.    Građevina za koju se izdaje građevinska dozvola  ‐ Investitor (stranka) je dužan ishoditi izmjenu i/ili dopunu građevinske dozvole ako tijekom građenja  namjerava  na  građevini  učiniti  izmjene  kojima  se  mijenja  usklađenost  građevine  s  utvrđenim  lokacijskim uvjetima i/ili kojima se utječe na ispunjavanje bilo kojeg bitnog zahtjeva za građevinu.   ‐ U slučaju u kojem se mijenja usklađenost građevine s utvrđenim lokacijskim uvjetima, investitor je  dužan prethodno ishoditi izmjenu i/ili dopunu lokacijske dozvole.    Uređenje gradilišta  ‐ Gradilište mora biti osigurano i ograđeno radi sigurnosti prolaznika i sprječavanja nekontroliranog  pristupa ljudi na gradilište  ‐  Gradilište  mora  biti  označeno  pločom  koja  obvezno  sadrži  ime,  odnosno  tvrtku  investitora,  projektanta,  izvođača  i  osobe  koja  provodi  stručni  nadzor  građenja,  naziv  i  vrstu  građevine  koja  se  gradi, naziv tijela koje je izdalo akt na temelju kojeg se gradi, klasifikacijsku oznaku, urudžbeni broj,  datum  izdavanja  i  pravomoćnost  toga  akta,  kao  i  naznaku  da  se  radi  o  kulturnom  dobru  kada  je  predmetna građevina upisana u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske.    Dokumentacija na gradilištu  ‐ Izvođač na gradilištu mora imati:   1. rješenje o upisu u sudski registar, odnosno obrtnicu,  

12

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

2. suglasnost za obavljanje djelatnosti građenja  3. akt o imenovanju glavnog inženjera gradilišta, odnosno voditelja radova,   4. akt o imenovanju nadzornog inženjera, odnosno glavnoga nadzornog inženjera,   5.  rješenje  o  uvjetima  građenja,  potvrdu  glavnog  projekta,  odnosno  građevinsku  dozvolu  s  idejnim  odnosno glavnim projektom,   6. izvedbene projekte s mišljenjem projektanta glavnog projekta i ovjerene od revidenta  7. izvješća revidenata o obavljenoj kontroli izvedbenog projekta ako je to propisano,   8. građevinski dnevnik,   9. dokaze o sukladnosti za ugrađene građevne proizvode i za ugrađenu opremu,  10. elaborat iskolčenja građevine,   11. drugu dokumentaciju, dozvole i dopuštenja za koje je posebnim propisima propisana obveza da je  izvođač nakon početka građenja građevine mora imati na gradilištu.  ‐  Izvođač  na  gradilištu  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2  i  zgrade  za  obavljanje isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 600 m2  ne mora imati dokumentaciju pod rednim brojem 2., 6. i 7.  ‐ Izvođač na gradilištu jednostavne mora imati dokumentaciju pod rednim brojem 1., 3. i 8.     Uporaba građevina  ‐  Izgrađena  zgrada  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2  i  zgrada  za  obavljanje  isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 600 m2 mogu se  početi  nakon  što  investitor  nadležnom  upravnom  tijelu  dostavi  za  tu  zgradu  završno  izvješće  nadzornog inženjera o izvedbi građevine.  ‐ Građevina za koju po ovom Zakonu Ministarstvo izdaje lokacijsku dozvolu, može se početi koristiti  nakon što Ministarstvo izda za tu građevinu uporabnu dozvolu.   ‐    Ostale  građevine,  osim  jednostavnih  građevina  mogu  se  početi  koristiti  nakon  što  nadležno  upravno tijelo, koje je izdalo potvrdu glavnog projekta, izda za tu građevinu uporabnu dozvolu.    Uporabna dozvola   ‐  Uporabnu  dozvolu  izdaje  Ministarstvo  za  građevinu  za  koju  je  izdalo  građevinsku  dozvolu,  a  nadležno upravno tijelo za izgrađenu građevinu za koju je izdalo potvrdu glavnog projekta.   ‐ Uporabna dozvola je potvrda koju izdaje Ministarstvo odnosno nadležno upravno tijelo, nakon što  se  tehničkim  pregledom  utvrdi  da  je  građevina  izgrađena  u  skladu  s  građevinskom  dozvolom,  odnosno potvrđenim glavnim projektom, a osobito glede ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu.  ‐ Zahtjevu za izdavanje uporabne dozvole investitor odnosno vlasnik građevine prilaže:  * presliku izvršne građevinske dozvole odnosno potvrdu glavnog projekta,  * podatke o sudionicima u gradnji,  * pisanu izjavu izvođača o izvedenim radovima i uvjetima održavanja građevine,  * završno izvješće nadzornog inženjera o izvedbi građevine.    Tehnički pregled  ‐ Ministarstvo, odnosno nadležno upravno tijelo dužno je u roku od šezdeset, odnosno trideset dana,  od dana primitka urednog zahtjeva za izdavanje uporabne dozvole obaviti tehnički pregled građevine.  ‐ Tehnički pregled obavlja povjerenstvo koje osniva Ministarstvo odnosno nadležno upravno tijelo.  ‐ Način obavljanja tehničkog pregleda, sadržaj pisane izjave izvođača o izvedenim radovima i uvjetima  održavanja građevine i sadržaj završnog izvješća nadzornog inženjera propisuje ministar pravilnikom.  ‐ Investitor je dužan, najkasnije na dan tehničkoga pregleda, povjerenstvu za tehnički pregled dati na  uvid:   * dokumentaciju koja je obvezna na gradilištu,   * geodetski situacijski nacrt stvarnog stanja (situacija) za izgrađenu građevinu sukladan izdanom aktu  koji je kao dio geodetskog elaborata, ovjerio katastarski ured,   * isprave o sukladnosti, odnosno dokaza kvalitete dijela građevine od ovlaštenih tijela u slučaju kada  je određena obveza provedbe završnog ocjenjivanja sukladnosti, odnosno dokazivanja kvalitete. 

13

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Izdavanje uporabne dozvole  ‐ Ministarstvo, odnosno nadležno upravno tijelo će izdati uporabnu dozvolu za izgrađenu građevinu u  roku od trideset dana od obavljenoga tehničkog pregleda ako je utvrđeno da je građevina izgrađena  u skladu s građevinskom dozvolom, odnosno potvrđenim glavnim projektom.     Pokusni rad   ‐ Ako postoji potreba ispitivanja ispunjenja bitnih zahtjeva za građevinu pokusnim radom investitor je  obvezan  početak  pokusnog  rada  prijaviti  Ministarstvu,  odnosno  nadležnom  upravnom  tijelu,  te  tijelima i/ili osobama određenim posebnim propisima.  ‐  Pokusni  rad,  bitni  zahtjevi  koji  se  ispituju,  vrijeme  trajanja  pokusnog  rada  i  mjere  osiguranja  za  vrijeme trajanja pokusnog rada moraju biti predviđeni i obrazloženi glavnim projektom.    Privremena uporabna dozvola   ‐  Može  se  iznimno  izdati  za  građevinu  za  koju  je  Ministarstvo  izdalo  građevinsku  dozvolu  te  za  građevinu za koju je donesena odluka Vlade o utvrđivanju interesa Republike Hrvatske ili za koju je  posebnim zakonom određen interes RH.  ‐ Privremena uporabna dozvola izdaje se na rok koji nije duži od devedeset dana, a istekom tog roka  potrebno je ishoditi uporabnu dozvolu.    Uporabna dozvola za dio građevine  ‐ Uporabna dozvola može se na zahtjev investitora izdati prije dovršetka građenja cijele građevine i za  dio građevine:   *  ako  je  to  potrebno  radi  nastavka  i  dovršenja  građenja  (korištenje  mosta  za  pristup  gradilištu,  trafostanice i dalekovoda za opskrbu energijom i dr.),   * ako se određeni dio građevine može početi koristiti prije dovršenja cijele građevine.   ‐ Potreba izdavanja uporabne dozvole za dio građevine mora biti predviđena glavnim projektom.    Uporabna dozvola za složenu građevinu  ‐ Uporabna dozvola može se na zahtjev investitora izdati i prije dovršetka građenja složene građevine  za  jednu  ili  više  građevina  od  kojih  se  sastoji  složena  građevina.  U  tom  slučaju  uporabne  dozvole  izdaju se prema uvjetima određenim lokacijskom dozvolom.   ‐  Takvo  izdavanje  uporabne  dozvole  mora  biti  predviđeno  glavnim  projektom  i  određeno  građevinskom dozvolom za taj dio složene građevine.    Evidentiranje građevine u katastarskom operatu i zemljišnoj knjizi  Katastarski ured evidentira građevinu u katastarskom operatu ako je:  *    za  tu  građevinu  izdan  akt  za  uporabu  iz  ovoga  Zakona  (završno  izvješće  nadzornog  inženjera  o  izvedbi  građevine  i  uporabna  dozvola),  ako  ovim  Zakonom  ili  posebnim  zakonom  nije  propisano  drukčije.  * za tu građevinu izdana potvrda nadležnoga upravnog tijela da se za uporabu te građevine ne izdaje  akt za uporabu.  *  u  njemu  formirana  građevna  (katastarska)  čestica  za  građevinu  koja  se  evidentira,  ako  posebnim  zakonom nije propisano drukčije.    Uklanjanje građevina  ‐ Uklanjanju građevine ili njezina dijela (ako se ne radi o slučaju uklanjanja kod kojeg je prije građenja  građevine  potrebno  ukloniti  prethodno  izgrađenu  građevinu  ili  njezin  dio,  odnosno  na  temelju  inspekcijskog rješenja) može se pristupiti samo na temelju dozvole za uklanjanje.  ‐ Iznimno, vlasnik građevine smije ukloniti bez dozvole za uklanjanje zgradu čija građevinska (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2,  zgradu  za  obavljanje  isključivo  poljoprivrednih  djelatnosti  čija  građevinska (bruto) površina nije veća od 600 m2 i jednostavnu građevinu. 

14

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Kod  uklanjanja  građevina  ne  smije  se  utjecati  na  stabilnost  okolnog  i  drugog  zemljišta  i/ili  ispunjavanje bitnih zahtjeva okolnih i drugih građevina, niti ugroziti javni interes na drugi način, a s  građevnim  otpadom  nastalim  uklanjanjem  građevine  mora  se  postupati  sukladno  odredbama  posebnog zakona.   ‐ Kod uklanjanja građevine ili njezina dijela stručni nadzor provodi se samo u odnosu na mehaničku  otpornost i stabilnost, higijenu, zdravlje i zaštitu okoliša.  ‐  Zahtjev  za  izdavanje  dozvole  za  uklanjanje  građevine  ili  njezina  dijela  vlasnik  građevine  podnosi  Ministarstvu, odnosno nadležnom tijelu u pisanom obliku i prilaže:   * tri primjerka projekta uklanjanja građevine ili njezinog dijela,   * dokaz vlasništva građevine,   *  potvrde  tijela  ili  osoba  određenih  posebnim  propisima  ako  se  uklanjanjem  može  ugroziti  javni  interes (npr. zaštita i spašavanje ljudi, zaštita okoliša, zaštita građevina koje su kulturno dobro, zaštita  komunalne i druge infrastrukture i dr.).  ‐ Projekt uklanjanja građevine ili njezina dijela sadrži:   *  nacrte,  proračune  i/ili  druge  inženjerske  dokaze  da  tijekom  uklanjanja  neće  doći  do  gubitka  stabilnosti konstrukcije kojim bi se ugrozio život i zdravlje ljudi ili okoliš,   * tehnički opis uklanjanja građevine ili njezina dijela i način zbrinjavanja građevnog otpada i uređenja  građevne čestice nakon uklanjanja građevine ili njezina dijela,   *  proračun  stabilnosti  okolnog  i  drugog  zemljišta  i/ili  okolnih  i  drugih  građevina  ako  uklanjanje  građevine  ili  način  njezina  uklanjanja  utječe  na  stabilnost  tog  zemljišta  i/ili  ispunjavanje  bitnih  zahtjeva tih građevina.   ‐  Projekt uklanjanja podliježe kontroli projekata u odnosu na mehaničku otpornost i stabilnost ako  način  uklanjanja  i/ili  uklanjanje  građevine  utječe  na  stabilnost  okolnog  i  drugog  zemljišta  i/ili  ispunjavanje bitnih zahtjeva okolnih i drugih građevina.    ZAKON O ARHITEKTONSKIM I INŽENJERSKIM POSLOVIMA I DJELATNOSTIMA U PROSTORNOM  UREDENJU I GRADNJI  ‐ Ovim se Zakonom ureduje obavljanje stručnih poslova prostornog uređenja, poslova i/ili stručnog  nadzora građenja, obavljanje djelatnosti građenja i obavljanje djelatnosti upravljanja projektom  gradnje u svrhu osiguranja kvalitetnog, stručnog i odgovornog obavljanja tih poslova i djelatnosti te  postizanja drugih ciljeva određenih posebnim propisima kojima se ureduje područje prostornog  uređenja, gradnje i građevnih proizvoda.  ‐ Ovim se Zakonom ureduje i temeljni ustroj, djelokrug, javne ovlasti i članstvo u Hrvatskoj  komori arhitekata, Hrvatskoj komori inženjera građevinarstva, Hrvatskoj komori inženjera  strojarstva i Hrvatskoj komori inženjera elektrotehnike.  Suglasnost za započinjanje obavljanja djelatnosti građenja  ‐ Izvođač može započeti obavljati djelatnost građenja samo ako ima suglasnost za započinjanje  obavljanja djelatnosti građenja (u daljnjem tekstu: suglasnost), osim ako ovim Zakonom nije  propisano drukčije.  ‐ Suglasnost izdaje Ministarstvo za građenje građevina, odnosno za izvođenje radova različite  zahtjevnosti i vrijednosti, razvrstane u 7 skupina (skupine građevina A, B, C, D, E, F i G te skupine  radova H i I).  ‐ Ministarstvo vodi registar izdanih suglasnosti.  ‐ Suglasnost se daje na rok od 5 godina od dana njezina davanja, a njezino važenje se na  zahtjev izvođača može produžavati za 5 godina.  ‐ Suglasnost za obavljanje poslova građenja nije potrebna za građenje građevina, odnosno izvođenje  radova čija ugovorena vrijednost ne prelazi 150.000,00 eura pri čemu vrijednost pojedinih radova ne  prelazi 30.000,00 eura, niti za građenje, odnosno izvođenje:  * zgrade čija građevinska (bruto) površina nije veća od 400 m²  * zgrade za obavljanje isključivo poljoprivrednih djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća  od 600 m² 

15

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* jednostavna građevina i radova za koje se prema posebnom propisu ne izdaje akt kojim se  odobrava građenje.    ZAKON O POSTUPANJU I UVJETIMA GRADNJE RADI POTICANJA ULAGANJA  ‐  Ovim  se  Zakonom  u  svrhu  poticanja  ulaganja  u  području  gradnje  do  31.  prosinca  2013.  godine  ureduje  gradnja,  izdavanje  akata  za  građenje,  uporabu  i  uklanjanje  građevina  za  koje  se  prema  Zakonu  o  prostornom  uređenju  i  gradnji  izdaje  lokacijska  dozvola  i  potvrda  glavnog  projekta,  te  provođenje upravnog i inspekcijskog nadzora s tim u vezi.  ‐ Građenju građevina iz ovoga Zakona investitor može pristupiti na temelju rješenja za građenje.  ‐ Za građenje građevina iz ovoga Zakona ne izdaje se lokacijska dozvola.    Rješenje za građenje  ‐  Rješenje  za  građenje  donosi  upravno  tijelo  velikoga  grada,  Grada  Zagreba  odnosno  županije,  nadležno  za  poslove  prostornog  uređenja  i  gradnje,  na  čijem  se  području  namjerava  graditi  građevina.  ‐  Zahtjev  za  donošenje  rješenja  za  građenje  podnosi  investitor  u  pisanom  obliku  upravom  tijelu  nadležnom za donošenje tog rješenja.  ‐ Zahtjevu za donošenje rješenje za građenje investitor prilaže:  * tri primjerka glavnog projekta,  * pisano izvješće o kontroli glavnog projekta ako je kontrola projekta potrebna,  * dokaz da ima pravo graditi na građevnoj čestici…  * elaborate o geotehničkim i drugim istražnim radovima te tehnološke, prometne i druge elaborate  ako su podaci iz tih elaborata poslužili za izradu glavnog projekta.  ‐ Ako je glavni projekt izrađen prema stranim propisima, investitor uz zahtjev za donošenje rješenje  za građenje prilaže i pisano izvješće i potvrdu o nostrifikaciji.  ‐  Glavni  projekt  mora  biti  izrađen  u  skladu  s  propisima  iz  ovoga  Zakona  i  posebnim  uvjetima  koje  tijela  državne  uprave  utvrđuju  u  postupku  izdavanja  lokacijske  dozvole  u  slučajevima  propisanim  posebnim propisima.  ‐ Građevina iz ovoga Zakona može se početi rabiti, odnosno staviti u pogon te se može izdati rješenje  za obavljanje djelatnosti u njoj prema posebnom zakonu, po konačnosti uporabne dozvole izdane za  tu građevinu.  ‐  Postupak  izdavanja  uporabne  dozvole  za  građevinu  iz  ovoga  Zakona  provodi  se  primjenom  istih  odredbi kao i za građevine za koje se prema ZPUG izdaje potvrda glavnog projekta.    ZAKON O POSTUPANJU S NEZAKONITO IZGRAĐENIM ZGRADAMA  ‐  Ovim  se  Zakonom  uređuju  uvjeti,  postupak  i  pravne  posljedice  uključivanja  u  pravni  sustav  nezakonito izgrađenih zgrada (u daljnjem tekstu: ozakonjenje zgrada).  (pojmovi)  – zgrada za obavljanje isključivo poljoprivredne djelatnosti podrazumijeva sve proizvodne građevine  na gospodarstvu, građevine za preradu, skladištenje, doradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda te  sve prateće građevine koje služe odvijanju tehnološkog procesa na poljoprivrednom gospodarstvu,  – završena zgrada, odnosno završeni dio zgrade je zgrada, odnosno njezin dio na kojoj su izvedeni  svi građevinski i drugi radovi (pripremni, zemljani, konstrukterski, instalaterski, završni, te ugradnja  građevnih proizvoda, postrojenja ili opreme) sa ili bez izvedene fasade,  – zgrada javne namjene je zgrada namijenjena: obavljanju poslova, odnosno djelatnosti u području  društvenih djelatnosti (odgoja, obrazovanja, prosvjete, znanosti, kulture, sporta, zdravstva i socijalne  skrbi), radu državnih tijela i organizacija, tijela i organizacija lokalne i područne (regionalne)  samouprave, pravnih osoba s javnim ovlastima, banaka, štedionica i drugih financijskih organizacija,  međunarodnih institucija, gospodarskih, strukovnih i građanskih komora i drugih udruga, vjerskih  zajednica, putnicima u javnom prometu te korisnicima poštanskih i elektroničkih komunikacijskih  usluga. 

16

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Silos, vodosprema, septička jama, bazen, potporni zid i druga građevina koja neposredno služi za  uporabu nezakonito izgrađene zgrade, odnosno postojeće zgrade ili odvijanje tehnološkog procesa u  zgradi smatra se njezinim sastavnim dijelom i ozakonjuje se zajedno sa zgradom, odnosno sukladno  ovom Zakonu.  Osnovni uvjeti za ozakonjenje zgrada  Ovim Zakonom se ozakonjuje nezakonito izgrađena zgrada koja je izgrađena u skladu s prostornim  planom, te nezakonito izgrađena zgrada koja je izgrađena protivno tom planu, ako njezino  ozakonjenje nije isključeno člankom 6. ovoga Zakona.  *Članak 5. može se, protivno prostornom planu, ozakoniti najviše dvije etaže od kojih je zadnja  potkrovlje, osim ako odlukom predstavničkog tijela (JLS) jedinice lokalne samouprave nije određen  veći broj etaža. Primjenjuje se samo u postupku ozakonjenja zgrada, unutar i/ili izvan građevinskog  područja. Ako prostornim planom ili odlukom iz stavka 2. ovoga članka za određeno područje nije  propisan broj etaža zgrade koji se može izgraditi, ozakoniti se može najviše četiri etaže.  *Članak 6. Nezakonito izgrađena zgrada ne može se ozakoniti ako se nalazi na području koje je  prostornim planom uređenja općine, grada i velikog grada, Prostornim planom Grada Zagreba ili  generalnim urbanističkim planom:  – površine izvan građevinskog područja u nacionalnom parku, parku prirode, regionalnom  parku, park‐šumi, strogom rezervatu, posebnom rezervatu, spomeniku prirode i spomeniku  parkovne arhitekture, osim za nezakonito izgrađene zgrade unutar tradicijske naseobine,  – planirani ili istraženi koridori i površine prometnih, energetskih i vodnih građevina od  važnosti za Republiku Hrvatsku te jedinice područne (regionalne) i lokalne samouprave, osim  zgrade izgrađene u koridoru prometne građevine za koju javnopravno tijelo nadležno za  upravljanje tom građevinom izda potvrdu da je izgrađena u skladu s posebnim uvjetima koje  to tijelo na temelju posebnih propisa utvrđuje u postupku izdavanja lokacijske dozvole,  odnosno rješenja o uvjetima građenja,  – planirani ili istraženi koridori i površine komunikacijskih građevina od važnosti za Republiku  Hrvatsku te jedinice područne (regionalne) i lokalne samouprave, osim zgrade za koju  javnopravno tijelo nadležno za upravljanje tom građevinom izda potvrdu da je izgrađena u  skladu s posebnim uvjetima koje to tijelo na temelju posebnih propisa utvrđuje u postupku  izdavanja lokacijske dozvole, odnosno rješenja o uvjetima građenja,  – površine javne i društvene namjene unutar građevinskih područja naselja za sadržaje  upravnih, socijalnih, zdravstvenih, predškolskih, obrazovnih (osnovno, srednjoškolsko, visoko  obrazovanje), komunalnih, sportskih, kulturnih i vjerskih funkcija, osim nezakonito izgrađene  zgrade na tim površinama koje su u skladu s tom namjenom,  – izdvojeno građevinsko područje izvan naselja koje je prostornim planom predviđeno za  gospodarsku namjenu (proizvodnja, ugostiteljstvo i turizam, sport) i groblja, osim za  nezakonito izgrađene zgrade unutar tog područja koje su u skladu s tom namjenom,  – područje posebne zaštite voda – zona sanitarne zaštite vode za piće u kojoj je prema  posebnim propisima zabranjeno građenje zgrada za kakvu je podnesen zahtjev za donošenje  rješenja o izvedenom stanju,  – eksploatacijsko polje mineralne sirovine, osim zgrada izgrađenih na eksploatacijskom polju  nafte, plina ili geotermalnih voda.  Nezakonito izgrađena zgrada ne može se ozakoniti ako se nalazi:  – unutar arheološkog nalazišta ili zone, prostornih međa nepokretnog kulturnog dobra ili kulturno‐ povijesne cjeline koja je upisana u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske ili ako je  rekonstruirani dio pojedinačnog nepokretnog kulturnog dobra upisanog u taj Registar, osim zgrade za  koju javnopravno tijelo nadležno za poslove zaštite kulturne baštine izda potvrdu da je izgrađena u  skladu s posebnim uvjetima koje to tijelo na temelju posebnih propisa utvrđuje u postupku izdavanja  lokacijske dozvole, odnosno rješenja o uvjetima građenja,  – na području upisanom u listu svjetske baštine UNESCO‐a, 

17

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

– na postojećoj površini javne namjene, pomorskom dobru ili vodnom dobru, osim zgrade izgrađene  na vodnom dobru uz suglasnost Hrvatskih voda – pravne osobe za upravljanje vodama (u daljnjem  tekstu: Hrvatske vode).  Nezakonito izgrađena zgrada ne može se ozakoniti ako je izgrađena:  – na međi sa drugom građevnom česticom planiranom za građenje zgrade ako na pročelju koje se  nalazi na međi ima otvor (prozor, vrata, otvor za prozračivanje, balkon, loggiu i sl.) ili istak koji prelazi  na drugu građevnu česticu,  – kao sklop trajno povezan s tlom (kamp‐kućica, kontejner i sl.), odnosno na način i od materijala  kojima se ne osigurava dugotrajnost i sigurnost korištenja (baraka i sl.).  *Članak 7. Nadležno javnopravno tijelo, odnosno Hrvatske vode, potvrdu, odnosno suglasnost iz  članka 6. izdaju na zahtjev e. Suglasnost iz članka 6. stavka 2. podstavka 2. ovoga Zakona (planirani ili  istraženi koridori i površine prometnih, energetskih i vodnih građevina od važnosti za Republiku  Hrvatsku te jedinice područne (regionalne) i lokalne samouprave) može se dati ako nezakonito  izgrađena zgrada nije izgrađena protivno uvjetima korištenja vodnoga dobra prema posebnim  propisima o vodama.  ‐ Nezakonito izgrađena zgrada ozakonjuje se rješenjem o izvedenom stanju.  ‐ Rješenje o izvedenom stanju donosi upravno tijelo jedinice područne (regionalne), odnosno lokalne  samouprave  koje  prema  posebnom  zakonu  obavlja  poslove  izdavanja  akata  za  provođenje  dokumenata prostornoga uređenja i građenje (u daljnjem tekstu: nadležno upravno tijelo) na čijem  se području nalazi nezakonito izgrađena zgrada.  * Članak 11. ‐ (1) Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju za nezakonito izgrađenu zgradu  čija je građevinska (bruto) površina veća od 400 m², zgradu za obavljanje isključivo poljoprivrednih  djelatnosti čija je građevinska (bruto) površina veća od 1000 m² i zgradu javne namjene bez obzira  na njezinu površinu (u daljnjem tekstu: ZAHTJEVNA ZGRADA) podnositelj zahtjeva prilaže:  – tri primjerka geodetske snimke izvedenog stanja nezakonito izgrađene zgrade koju je izradio i  ovjerio ovlašteni inženjeru geodezije koji stručne geodetske poslove obavlja samostalno u uredu  ovlaštenog inženjera geodezije ili u zajedničkome geodetskom uredu ili koju je izradila pravna osoba  registrirana za obavljanje stručnih geodetskih poslova i ovjerila odgovorna osoba – ovlašteni inženjer  geodezije, sukladno posebnom zakonu (u daljnjem tekstu: geodetska snimka), odnosno kopije  katastarskog plana ako je nezakonito izgrađena zgrada evidentirana na katastarskom planu,  – tri primjerka arhitektonske snimke izvedenog stanja nezakonito izgrađene zgrade koju je izradio  ovlašteni arhitekt (u daljnjem tekstu: arhitektonska snimka) i  – izjavu ovlaštenog inženjera građevinarstva da nezakonito izgrađena zgrada ispunjava bitni zahtjev  mehaničke otpornosti i stabilnosti prema propisima koji su važili u vrijeme kada je zgrada građena ili  prema  važećim  propisima,  ako  se  radi  o  završenoj  zgradi,  odnosno  njezinom  dijelu.  (ova  stavka  ne  mora se priložiti uz zahtjev za manje zahtjevnu zgradu)  (2) Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju za nezakonito izgrađenu zgradu javne  namjene bez obzira na njezinu površinu podnositelj zahtjeva, uz dokumente iz stavka 1. ovoga članka,  prilaže izjavu ovlaštenog arhitekta te ovlaštenih inženjera građevinarstva, elektrotehnike i strojarstva  da nezakonito izgrađena zgrada ispunjava bitni zahtjev sigurnosti u korištenju i bitni zahtjev zaštite  od požara prema propisima koji su važili u vrijeme kada je zgrada građena ili prema važećim  propisima, ako se radi o završenoj zgradi, odnosno njezinom dijelu.  * Članak 12. ‐ Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju za nezakonito izgrađenu zgradu čija  građevinska (bruto) površina nije veća od 400 m² i zgradu za obavljanje isključivo poljoprivrednih  djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 1000 m² (u daljnjem tekstu: MANJE  ZAHTJEVNA ZGRADA), ako ovim Zakonom nije propisano drukčije, podnositelj zahtjeva prilaže:  – tri primjerka geodetskog snimka, odnosno kopije katastarskog plana ako je nezakonito izgrađena  zgrada evidentirana na katastarskom planu i  – tri primjerka snimke izvedenog stanja nezakonito izgrađene zgrade koju je izradio ovlašteni arhitekt  ili ovlašteni inženjer građevinarstva (u daljnjem tekstu: snimka izvedenog stanja),  * Članak 13. ‐ Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju za nezakonito izgrađenu zgradu čija  građevinska (bruto) površina nije veća od 100 m² i zgradu za obavljanje isključivo poljoprivrednih 

18

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

djelatnosti čija građevinska (bruto) površina nije veća od 400 m² (u daljnjem tekstu: JEDNOSTAVNA  ZGRADA), ako ovim Zakonom nije propisano drukčije, podnositelj zahtjeva prilaže:  – tri primjerka geodetskog snimka, odnosno kopije katastarskog plana ako je nezakonito izgrađena  zgrada evidentirana na katastarskom planu,  – iskaz površina i obračunske veličine zgrade (građevinska (bruto) površina, broj etaža i visina zgrade  (u metrima), te obračunske veličine zgrade prema posebnim propisima kojima se uređuje obračun  komunalnog doprinosa i vodnog doprinosa) koji je izradio ovlašteni arhitekt ili ovlašteni inženjer  građevinarstva,  – foto dokumentaciju (najmanje četiri fotografije u boji ili crno bijele koje prikazuju sva pročelja  zgrade) i  – iskaz podataka za obračun naknade za zadržavanje zgrade u prostoru prema kriterijima iz članka 27.  ovoga Zakona koji je izradio ovlašteni arhitekt ili ovlašteni inženjer građevinarstva.  * Članak 14. ‐ Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju za nezakonito izgrađenu pomoćnu  zgradu u funkciji osnovne zgrade, koja ima jednu etažu i čija tlocrtna površina nije veća od 50 m² (u  daljnjem tekstu: POMOĆNA ZGRADA) podnositelj zahtjeva prilaže:  – tri primjerka kopije katastarskog plana i  – akt na temelju kojega je osnovna zgrada izgrađena ili drugi dokaz da je osnovna zgrada zakonito  izgrađena.  ‐ Podnositelj zahtjeva, odnosno vlasnici zgrade za koju je doneseno rješenje o izvedenom stanju, osim  za pomoćnu zgradu, dužni su po izvršnosti tog rješenja platiti komunalni doprinos i vodni doprinos u  skladu s posebnim propisima, ako ovim Zakonom nije propisano drukčije.  ‐ Podnositelj zahtjeva, odnosno vlasnici zgrade dužni su prije donošenja rješenja o izvedenom stanju  platiti naknadu za zadržavanje nezakonito izgrađene zgrade u prostoru (u daljnjem tekstu: naknada),  odnosno prvi obrok naknade u slučaju obročne otplate iste.  *Članak 15. Zahtjevu za donošenje rješenja o izvedenom stanju podnositelj zahtjeva, uz dokumente  iz članka 11. stavka 1., članka 12. stavka 1., članka 13. stavka 1., odnosno članka 14. ovoga Zakona  (ZAHTJEVNA, MANJE ZAHTJEVNA, JEDNOSTAVNA i POMOĆNA zgrada), prilaže:  – potvrdu nadležnog javnopravnog tijela iz članka 6. ako je zgrada izgrađena unutar planiranog ili  istraženog koridora prometne građevine,  – potvrdu nadležnog javnopravnog tijela iz članka 6. ako je zgrada izgrađena unutar planiranog ili  istraženog koridora ili površine komunikacijske građevine,  – potvrdu nadležnog javnopravnog tijela iz članka 6. ako je zgrada izgrađena unutar arheološkog  nalazišta ili zone, prostornih međa nepokretnog kulturnog dobra ili kulturno‐povijesne cjeline koja je  upisana u Registar kulturnih dobara Republike Hrvatske ili ako je rekonstruirani dio pojedinačnog  nepokretnog kulturnog dobra upisanog u taj Registar,  – suglasnost Hrvatskih voda iz članka 6. ako je zgrada izgrađena na vodnom dobru,  – uvjerenje da je zgrada vidljiva na digitalnoj ortofoto karti iz članka 2., odnosno da je evidentirana na  katastarskom planu ili drugoj službenoj kartografskoj podlozi do 21. lipnja 2011., ako ista nije  nedvojbeno vidljiva na DOF5/2011.  Rješenje o izvedenom stanju ne može se donijeti za nezakonito izgrađenu zgradu u vezi s kojom je u  tijeku sudski spor pokrenut prije podnošenja zahtjeva za donošenje tog rješenja.   Rješenje o izvedenom stanju donosi se, ovisno o zahtjevu podnositelja zahtjeva, za jednu ili više  nezakonito izgrađenih zgrada na jednoj i/ili više katastarskih čestica.  Građevna čestica zgrade za koju je doneseno rješenje o izvedenom stanju utvrđuje se sukladno  posebnom zakonu kojim se uređuje prostorno uređenje i gradnja po pravomoćnosti rješenja o  izvedenom stanju.  Nezakonito izgrađena zgrada, odnosno njezin dio čija se namjena zbog stupnja nezavršenosti ne  može utvrditi smatra se zgradom, odnosno dijelom zgrade stambene namjene, odnosno poslovne  namjene koja nije proizvodna ili namijenjene za obavljanje isključivo poljoprivredne djelatnosti ako to  podnositelj zahtjeva zatraži. 

19

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Rješenje o izvedenom stanju nezakonito izgrađene zgrade može se donijeti ako podnositelj zahtjeva  otkloni nedostatak zbog kojeg se ne može ozakoniti zgrada (ukloni etažu ili drugi dio građevine,  zatvori otvor na međi i sl.).  Pod građevinskom (bruto) površinom nezakonito izgrađene zgrade u smislu ovoga Zakona u svrhu  razvrstavanja zgrade kao zahtjevne zgrade, manje zahtjevne zgrade, jednostavne zgrade, odnosno  pomoćne zgrade podrazumijeva se građevinska (bruto) površina jedne zgrade, bez obzira na broj  nezakonito izgrađenih ili drugih zgrada izgrađenih na istoj katastarskoj čestici i bez obzira na broj  nezakonito izgrađenih zgrada za koje se donosi rješenje o izvedenom stanju.  U građevinsku (bruto) površinu nezakonito izgrađene zgrade uračunava se i građevinska (bruto)  površina zakonito izgrađenog dijela zgrade ako takav postoji.  Arhitektonska snimka i snimka izvedenog stanja izrađuju se za jednu ili više zgrada izgrađenih na  jednoj i/ili više katastarskih čestica.  Arhitektonska snimka može uz zahtjevnu zgradu obuhvaćati i manje zahtjevnu zgradu, jednostavnu  zgradu i/ili pomoćnu zgradu.  NAKNADA za zadrzavanje u prostoru ‐ visina naknade propisuje se ovisno o veličini, lokaciji (položaju  u prostoru) i namjeni zgrade te načinu plaćanja naknade i drugim kriterijima.  Rješenje o izvedenom stanju nema pravnih učinaka na vlasništvo i druga stvarna prava na zgradi za  koju je doneseno i zemljište na kojemu je ta zgrada izgrađena.  Završena zgrada, odnosno završeni dio zgrade za koju je doneseno rješenje o izvedenom stanju  smatra se u smislu posebnog zakona postojećom građevinom.  Zgrada, odnosno dio može se sukladno posebnim propisima rabiti, rekonstruirati, priključiti na  komunalne vodne građevine, elektroenergetsku mrežu i drugu infrastrukturu za obavljanje  djelatnosti u istoj može se izdati rješenje prema posebnom zakonu te se prema posebnom zakonu  može izdati potvrda da njezin posebni dio predstavlja samostalnu uporabnu cjelinu.  Nezavršena zgrada, odnosno nezavršeni dio zgrade stambene namjene, poslovne namjene koja nije  proizvodna ili namijenjena za obavljanje isključivo poljoprivredne djelatnosti, za koju je doneseno  rješenje o izvedenom stanju može se bez lokacijske dozvole, odnosno rješenja o uvjetima građenja  završiti u okviru ozakonjenih gabarita te se na istoj može izvesti fasada te ravni, kosi ili zaobljeni krov  bez nadozida. Za završetak zgrade, odnosno dijela zgrade druge namjene potrebno je u skladu s  posebnim zakonom ishoditi rješenje o uvjetima građenja, odnosno lokacijsku dozvolu.  Izvođenju radova na završavanju zgrade može se pristupiti nakon što se u skladu s posebnim  zakonom izradi glavni projekt, odnosno ishodi potvrda glavnog projekta.  Zgrada, odnosno dio zgrade može se priključiti na komunalne vodne građevine, na elektroenergetsku  mrežu i drugu infrastrukturu sukladno posebnim zakonima.  Katastarski ured evidentira završenu zgradu, odnosno njezin završeni dio u katastarskom operatu  sukladno posebnom propisu kojim se uređuje katastar ako je za tu zgradu, odnosno njezin dio  doneseno rješenje o izvedenom stanju. Zgrada može se evidentirati po dijelovima na više katastarskih  čestica. Katastarski ured, zajedno s dokumentima propisanim posebnim propisima za upis zgrade u  zemljišnu knjigu, po službenoj dužnosti dostavlja nadležnom sudu rješenje o izvedenom stanju.  Nezavršena zgrada, odnosno njezin nezavršeni dio evidentira se u katastarskom operatu sukladno  posebnom propisu kojim se uređuje katastar i posebnom propisu kojim se uređuje građenje, nakon  što se završi.    AGENCIJA ZA OZAKONJENJE NEZAKONITO IZGRAĐENIH ZGRADA  Za obavljanje praćenja i ubrzanje procesa ozakonjenja zgrada te postizanja ravnomjerne  opterećenosti nadležnih upravnih tijela s tim u vezi, ovim Zakonom privremeno se osniva Agencija za  ozakonjenje nezakonito izgrađenih zgrada (u daljnjem tekstu: Agencija) kao javna ustanova.  Agencija prestaje s radom završetkom ozakonjenja zgrada na temelju ovoga Zakona.  Osnivačka prava i dužnosti u ime Republike Hrvatske kao osnivača Agencije obavlja i ostvaruje Vlada  Republike Hrvatske.  Agencija ima svojstvo pravne osobe s javnim ovlastima i upisuje se u sudski registar.  Sjedište Agencije je u Zagrebu. Skraćeni naziv Agencije je: AZONIZ. 

20

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Agencija za ozakonjenje nezakonito izgrađenih zgrada donosi rješenje o izvedenom stanju u  predmetima u kojima nadležno upravno tijelo zbog velikog broja zaprimljenih zahtjeva ne može u  razumnom roku riješiti sve predmete    UREDBA  O  ODREĐIVANJU  ZAHVATA  U  PROSTORU  I  GRAĐEVINA  ZA  KOJE  MGIPU  IZDAJE  LOKACIJSKU I/ILI GRAĐEVINSKU DOZVOLU  ‐  Ovom  se  Uredbom  određuju  zahvati  u  prostoru  i  građevine  za  koje  Ministarstvo  graditeljstva  i  prostornog uređenja izdaje lokacijsku i/ili građevinsku dozvolu.  ‐ Ministarstvo izdaje lokacijsku i građevinsku dozvolu za:  1. Prometne građevine  (autocestu, državnu cestu, cestovni  i željeznički granični prijelaz,  željezničku  prugu od značaja za međunarodni promet, aerodrom, morsku luku otvorenu za javni promet, luku na  unutarnjem  plovnom  putu  i  vodnu  građevinu  za  plovidbu  (plovni  put  s  pripadajućim  objektima  i  vodne građevine), osim plutajućih objekata povezanih s obalom u funkciji uslužnih djelatnosti)  2. Energetske građevine (elektrana ≥ 20MW, dalekovod ≥ 220kV, međunarodni i magistralni cjevovod  za transport nafte ili plina, podzemno skladište prirodnog plina, skladište nafte i skladište ukapljenog  naftnog plina)  3. Vodne građevine (regulacijska i zaštitna vodna građevina na vodama I. reda, brana s akumulacijom  ili retencijom koja spada u velike brane, vodna građevina za melioracijsku odvodnju, vodna građevina  za vodoopskrbu, građevina za melioracijsko navodnjavanje, vodna građevina za zaštitu voda)  4. Proizvodne građevine (građevina za proizvodnju izvora ionizirajućeg zračenja, kemikalija i kemijskih  proizvoda, metala, nemetala, koksa, cementa, stakla i celuloze, rafinerija nafte, brodogradilište)  5.  Ostale  građevine  (vojne  građevine,  županijski  i  regionalni  centar  za  gospodarenje  otpadom,  građevine  za  proizvodnju  i  skladištenje  eksploziva,  skladište  opasnog  otpada  i  građevine  za  koju  je  izdavanje građevinske dozvole uređeno međudržavnim ugovorom koji obvezuje Republiku Hrvatsku)  ‐ Ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu i za pristupne ceste, komunalnu i drugu infrastrukturu  ‐ Ministarstvo izdaje  lokacijsku  i  građevinsku  dozvolu  i  za  zahvate  u  prostoru  i  građevine za koje je  posebnim propisom određena obveza utvrđivanja objedinjenih uvjeta zaštite okoliša.    PRAVILNIK O UVJETIMA I NAČINU VOÐENJA GRAÐEVNOG DNEVNIKA  ‐  Ovim  Pravilnikom  određuju  se  uvjeti,  način  vođenja  i  obrazac  građevnog  dnevnika  kao  dijela  dokumentacije koju izvođač mora imati na gradilištu.  ‐  Građevni  dnevnik  je  dokument  o  tijeku  gradnje  kojim  se  dokazuje  usklađenost  uvjeta  i  načina  gradnje  odnosno  izvođenja  pojedinih  radova  s  pretpostavkama  i  zahtjevima  iz  glavnog  projekta,  izvedbenog projekta, propisa i normi.  ‐ Građevni dnevnik vodi se tijekom gradnje za cijelu građevinu od dana početka pripremnih radova do  dana završetka gradnje.  ‐  Građevni  dnevnik  vodi  odgovorna  osoba  koja  vodi  gradnju  (glavni  inženjer  gradilišta,  inženjer  gradilišta i voditelj gradilišta).  Dnevnik može voditi i osoba koju odredi upisom u dnevnik odgovorna  osoba.  ‐  Osoba  koja  vodi  dnevnik  svakodnevno  upisuje  podatke  o  usklađenosti  i  odstupanjima  od  uvjeta  i  načina gradnje u odnosu glavni projekt, izvedbeni projekt i tehničke propise, a osobito podatke o:   * elaboratu o iskolčenju građevine i osobi koja je provela iskolčenje,   * prispijeću i porijeklu gradiva, građevnih proizvoda i opreme koje se ugrađuje, s dokazima o njihovoj  uporabljivosti,   * promjenama vremenskih i drugih uvjeta za izvođenje radova,   * predloženim odnosno poduzetim mjerama usklađenja uvjeta za izvođenje radova,   * obavljenim pregledima i dokazima kvalitete izvedenih radova, ugrađenih proizvoda i opreme.   * izmjenama i dopunama građevinske dozvole,   * promjenama sudionika u gradnji i tijeka gradnje odnosno izvođenja pojedinih radova.  ‐ Nadzorni inženjer upisom u dnevnik:   ‐ utvrđuje usklađenost iskolčenja s elaboratom o iskolčenju građevine i projektom i odobrava početak  izvođenja radova na građevini,  

21

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ ocjenjuje usklađenost pregledanih izvedenih radova sa zahtjevima iz glavnog projekta, izvedbenog  projekta i tehničkih propisa,   ‐  odobrava  odnosno  zabranjuje  nastavak  radova  te  odobrava  odnosno  određuje  način  otklanjanja  utvrđenih neusklađenosti.   ‐ Revident i projektant te osoba koja provodi inspekcijski ili drugi nadzor prema posebnom propisu  upisuju u dnevnik podatke o obavljenom pregledu i nalazu.    PRAVILNIK O KONTROLI PROJEKATA  ‐  Ovim  Pravilnikom  određuju  se  građevine  za  koje  je  obvezatna  kontrola  glavnog  projekta  te  se  određuje  sadržaj  i  propisuje  način  obavljanja  kontrole,  ovjere  projekata  i  naknada  za  obavljenu  kontrolu.    Kontrola glavnog projekta  Kontrola glavnog projekta, ovisno o vrsti građevine odnosno radova, mora se obaviti obzirom na:  1. mehaničku otpornost i stabilnost  – betonskih i zidanih konstrukcija  – metalnih i spregnutih konstrukcija  – drvenih konstrukcija  – temeljnih konstrukcija, konstrukcija zaštite građevnih jama i podzemnih građevina,     temeljnog i saniranog tla te nasutih građevina i odlagališta  – konstrukcija hidrotehničkih građevina  2. zaštitu od buke  3. uštedu energije i toplinsku zaštitu    ‐ Kontrola glavnog projekta glede mehaničke otpornosti i stabilnosti konstrukcija i temeljnog tla  obvezna je za:  * zgrade (konstrukcije raspona ≥10 m, građevinske (bruto) površine ≥800 m2, visine ≥20 m)  * industrijske i javne građevine ( tornjevi, silosi, bunkeri, spremnici, tribine,…)  * prometne građevine (nasip, usjek i zasjek visine ≥10 m, potporni zid visine ≥5 m, most konstrukcije  raspona ≥12 m, žičaru i uspinjaču, lukobran i valobran)  *  energetske  građevine  (dalekovod  ≥110  kV,  elektrane  inst.  snage  ≥20  MW,  magistralni  i  međunarodni naftovod i plinovod)  * vodne  građevine (brane s akumulacijama ili retencijskim prostorima i pripadajućim građevinama,  vodne  građevine  za  zaštitu  voda  kapaciteta  većeg  od  50  000  ekvivalentnih  stanovnika,  vodne  građevine  za  vodoopskrbu  kapaciteta  zahvata  većeg  od  100  l/s,  zaštitni  nasip  od  poplave  i  nasip  akumulacija visine ≥5 m),  * podzemne građevine (tuneli i druge podzemne građevine),  * ukopane građevine (pothodnik, instalacijski kanal),  * posebna temeljenja i sanacija klizišta (temeljenje na kesonima, pilotima i slično, klizišta površine  ≥500 m2)    ‐ Kontrola glavnog projekta glede zaštite od buke obvezna je za:  *  zgrade (građevinske (bruto) površine ≥800 m2, s izvorom buke ekvivalentne razine iznad      70 dBA u zgradi, odnosno 45 dBA izvan zgrade),  *  državne ceste,  *  željezničke pruge,   *  zračne luke.    ‐ Kontrola glavnog projekta glede uštede energije i toplinske zaštite obvezna je za zgradu:  * razvijene građevinske (bruto) površine ≥800 m2 koje se griju na ≥12ºC  * koje se hlade na manje od 0ºC bez obzira na veličinu   

22

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Sadržaj kontrole  Mehanička otpornost i stabilnost  ‐ Kontrolom glavnog projekta provjerava se:  1. potpunost projekta,  2. koncepcija konstrukcije glede stabilnosti,  3. ispravnost odabira metode proračuna u projektu,  4. ispravnost odabira opterećenja u proračunima,  5. potpunost predvidivih djelovanja na konstrukciju koja su uzeta u proračun,  6. dimenzioniranje konstrukcije i njezinih dijelova,  7. računska točnost statičkog, dinamičkog, hidrauličkog i drugog pojedinačnog proračuna   8. proračun veličine pomaka koji mogu nastati uslijed predvidivih djelovanja na konstrukciju i       temeljno tlo,  9. utjecaj na susjedne građevine,  10. primjena tehničkih propisa,  11. ispravnost koncepcije temeljenja s obzirom na obilježja i nosivost tla,  12. dostatnost ispitivanja temeljnog tla.    Zaštita od buke  ‐ Kontrolom glavnog projekta provjerava se:  1. potpunost projekta,  2. koncepcija građevine i građevine za zaštitu od buke,  3. ispravnost odabira metode proračuna korištene u tehničkom elaboratu zaštite od buke,  4. računska točnost proračuna,  5. ispravnost odabira građevnih dijelova i njihovog dimenzioniranja,  6. primjena tehničkih propisa.    Ušteda energije i toplinska zaštita   ‐ Kontrolom glavnog projekta provjerava se:  Toplinska zaštita  1. potpunost projekta,  2. koncepcija toplinske zaštite,  3. ispravnost odabrane metode proračuna toplinske zaštite,  4. računska točnost proračuna,  5. ispravnost odabira građevnih dijelova i njihovog dimenzioniranja,  6. primjena tehničkih propisa,  7. građevne elemente glede koeficijenta prolaza topline, uključivo toplinske mostove,  8. toplinska stabilnost građevnih elemanata u ljetnom razdoblju,  9. difuzija vodene pare kroz vanjske dijelove građevine,  10. kondenzacija vodene pare na unutarnjoj površini dijelova građevine,  11. zaštita građevine od insolacije u ljetnom razdoblju.  Ušteda energije  1. potpunost projekta,  2. računska točnost proračuna,  3. primjena tehničkih propisa.   ‐  U  obavljanju  kontrole  revident  mora  postupati  nepristrano  i  savjesno,  u  skladu  sa  ZPUG‐om,  posebnim zakonima i propisima, normama i pravilima   ‐    Ako  u  obavljanju  kontrole  glavnog  projekta  revident  utvrdi  da  nije  ovlašten  kontrolirati  neki  dio  glavnog  projekta,  dužan  je  obavijestiti  investitora  radi  povjeravanja  kontrole  tog  dijela  glavnog  projekta drugom revidentu.  ‐ Revident je dužan o obavljenoj kontroli sastaviti pisano izvješće.  ‐  Revident  može  zahtijevati  obavljanje  kontrole  dijela  izvedbenog  projekta,  prije  početka  izvođenja  radova obuhvaćenih tim izvedbenim projektom. 

23

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Revident može zahtijevati i obavljanje pregleda izvedenih radova u određenoj fazi gradnje.    PRAVILNIK O NOSTRIFIKACIJI PROJEKATA  ‐ Ovim Pravilnikom propisuje se postupak nostrifikacije, način ovjere projekta, sadržaj potvrde, način  izračuna  naknade  te  uvjeti  i  mjerila  za  davanje  ovlaštenja  pravnoj  osobi  za  nostrifikaciju  idejnog,  glavnog i izvedbenog projekta izrađenog u inozemstvu.  ‐ Ovlaštenje za nostrifikaciju se daje za sljedeća područja projektiranja:  1.  arhitektonsko  (za  arhitektonske  projekte  građevina,  projekte  unutarnjeg  uređenja  građevina  i  projekte krajobraznog uređenja),  2. građevinsko (za građevinske projekte konstrukcije visokogradnje, projekte inženjerskih građevina,  projekte  vodovoda  i  kanalizacije  za  visokogradnje  i  projekte  vanjskog  vodovoda  i  kanalizacije,  projekte prometnica, projekte u vodogradnji, projekte temeljenja i ostale građevinske projekte),  3. strojarsko (za projekte energetskih građevina, projekte skladištenja i prijenosa plinovitih i tekućih  tvari,  projekte  strojarskih  instalacija  grijanja,  ventilacije  i  klimatizacije,  rashladnu  tehniku  i  obradu  vode, projekte procesnih i ostalih postrojenja),  4.  elektrotehničko  (za  projekte  elektroinstalacija  u  građevinama,  projekte  građevina  elektroenergetike, projekte za informacijsku i telekomunikacijsku tehniku),  ‐ Ovlaštenje za nostrifikaciju za jedno ili više područja projektiranja daje se pravnoj osobi registriranoj  za projektiranje koja ima uposlena najmanje dva ovlaštena arhitekta i/ili dva ovlaštena inženjera iste  struke za koje se područje ovlaštenje traži s najmanje deset godina radnog iskustva u projektiranju i  koji su projektirali građevine osobite složenosti.  ‐  Radnim  iskustvom  u  projektiranju  u  smislu  ovog  Pravilnika  smatra  se  radno  iskustvo  stečeno  u  projektiranju u svojstvu projektanta …  ‐ O stupnju složenosti građevina Stručni odbor za poslove nostrifikacije odlučuje u postupku davanja  mišljenja    PRAVILNIK O TEHNIČKOM PREGLEDU GRAĐEVINE  ‐ Ovim Pravilnikom propisuje se način obavljanja tehničkog pregleda građevine u postupku izdavanja  uporabne  dozvole,  sadržaj  pisane  izjave  izvođača  o  izvedenim  radovima  i  uvjetima  održavanja  građevine i sadržaj završnog izvješća nadzornog inženjera.  ‐ Tehničkom pregledu dužni su prisustvovati svi članovi povjerenstva i predsjednik povjerenstva bez  čijeg se prisustva tehnički pregled ne može obaviti.  ‐  Tehničkom  pregledu  dužni  su  prisustvovati  i  svi  sudionici  u  gradnji,  te  povjerenstvu  dati  sve  podatke,  dokumente  i  izjave  potrebne  za  obavljanje  tehničkog  pregleda  i  izdavanje  uporabne  dozvole.  ‐ O tehničkom pregledu i kontrolnom pregledu vodi se zapisnik.  ‐  U  Zapisnik  o  tehničkom  pregledu  unose  se  svi  podaci  i  činjenice  značajne  za  izdavanje  uporabne  dozvole, a naročito u pogledu ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, uvjeta nesmetanog pristupa  i kretanja u građevini te lokacijskih uvjeta…  ‐ Ako se na tehničkom pregledu utvrdi nedostatak…a taj se nedostatak može otkloniti bez izmjene i/ili  dopune  građevinske  dozvole,  predsjednik  povjerenstva  odredit  će  rok  za  otklanjanje  takvog  nedostatka, te članove povjerenstva koji su dužni provesti kontrolni pregled nakon što taj nedostatak  bude otklonjen.  Pisana izjava izvođača o izvedenim radovima i uvjetima održavanja građevine sadrži:  *  naziv  građevine  ili  njezinog  dijela  i  klasifikacijsku  oznaku,  urudžbeni  broj  i  datum  izdavanja  građevinske dozvole po kojoj je građevina izgrađena,  *  podatke  o  izvođenim  radovima  i  odgovarajućem  glavnom  i  izvedbenom  projektu  ili  njegovom  dijelu,  te  podatke  o  imenovanju  odgovornih  osoba  koje  vode  građenje  odnosno  pojedine  radove  i  glavnog inženjera gradilišta,  *  izjavu  o  udovoljavanju  uvjetima  iz  glavnog  projekta  odnosno  izvedbenog  projekta  glede  ispunjavanja bitnih zahtjeva i drugih uvjeta za građevinu, te lokacijskih uvjeta, 

24

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

*  izvješće  o  izvođenju  radova  i  ugrađivanju  građevnih  proizvoda  i  opreme  u  odnosu  na  tehničke  upute za njihovu ugradnju i uporabu s uvjetima održavanja građevine s obzirom na izvedeno stanje  građevine,  ugrađene  građevne  proizvode,  instalacije  i  opremu  u  odnosu  na  projektom  predviđene  uvjete,  * izvješće o izmjenama tijekom građenja u odnosu na glavni projekt,  *  očitovanje  o  eventualno  neizvedenim  radovima  i  drugim  okolnostima  tijekom  gradnje,  te  o  njihovom utjecaju na uporabljivost građevine.  Pisanu  izjavu  izvođača  daju  svi  izvođači  koji  su  sudjelovali  u  građenju,  odnosno  izvodili  pojedine  radove nakon što završe s izvođenjem radova na građevini. Izjave izvođača do podnošenja zahtjeva za  uporabnu dozvolu čuva odgovorna osoba koja vodi građenje.    Završno izvješće nadzornog inženjera o izvedbi građevine sadrži:  *  naziv  građevine  ili  njezinog  dijela  s  klasifikacijskom  oznakom,  urudžbenim  brojem  i  datumom  izdavanja građevinske dozvole po kojoj je građevina izgrađena  * podatke o imenovanju nadzornog inženjera i glavnog nadzornog inženjera, te podatke o nadziranim  radovima i odgovarajućem izvedbenom projektu ili njegovom dijelu  *  izjavu  o  usklađenosti  građenja  građevine  s  građevinskom  dozvolom,  projektima,  Zakonom  i  posebnim propisima, te izjavu o usklađenosti iskolčenja građevine s elaboratom iskolčenja i glavnim  projektom  * izvješće o provedbi kontrolnih postupaka u pogledu ocjenjivanja sukladnosti odnosno dokazivanja  kvalitete određenih dijelova građevine  *  očitovanje  o  manjkavostima  odnosno  nepravilnostima  uočenim  tijekom  građenja  kao  i  o  nedostacima građenja i njihovom otklanjanju te o njihovom utjecaju na uporabljivost građevine  * podatke o vođenju, objedinjavanju i pohrani građevinskog dnevnika  *  izvješće  o  izmjenama  tijekom  izvođenja  radova  u  odnosu  na  glavni  projekt,  te  o  izmjenama  i  dopunama građevinske dozvole  *  očitovanje  o  eventualno  neizvedenim  radovima  koji  su  predviđeni  glavnim  projektom,  a  koji  nemaju utjecaja na uporabljivost građevine  ‐  Završno  izvješće  nadzornog  inženjera  za  obiteljsku  kuću  sadrži  samo  podatke  koji  se  odnose  na  mehaničku otpornost i stabilnost te uštedu energije i toplinsku zaštitu.  ‐ Završno izvješće nadzornog inženjera za jednostavnu građevinu sadrži samo podatke koji se odnose  na mehaničku otpornost i stabilnost.    PRAVILNIK O NAČINU ZATVARANJA I OZNAČAVANJA ZATVORENOG GRADILIŠTA  ‐  Ovim  Pravilnikom  određuje  se  način  zatvaranja  gradilišta  i  označavanja  zatvorenog  gradilišta,  odnosno dijela gradilišta.  ‐ Građevinski inspektor naredit će zatvaranje gradilišta na licu mjesta postavljanjem službenog znaka i  trake na gradilištu odnosno dijelu gradilišta ako utvrdi da su ispunjeni propisani uvjeti za izricanje te  mjere.  ‐  Službeni  znak  i  traka  s  nazivom  »GRAĐEVINSKA  INSPEKCIJA«  postavljaju  se  na  gradilištu  odnosno  dijelu gradilišta na vidljivom mjestu i na prikladan način.    PRAVILNIK O JEDNOSTAVNIM GRAĐEVINAMA I RADOVIMA (PROČIŠĆENI TEKST) (naslov je link)  ‐ Ovim se Pravilnikom određuju/definiraju jednostavne i druge građevine i radovi koji se mogu graditi  odnosno izvoditi bez rješenja o uvjetima građenja,potvrđenog glavnog projekta i građevinske dozvole  (aktovi kojima se odobrava građenje) i/ili lokacijske dozvole, a odnose se najčešće na određene  kategorije pomoćnih građevina, manja uređenja terena, vrtne sjenice i nadstrešnice* (samostojeće  ili vezane uz kuću) ako su manje od 15m2 na građevnoj čestici postojeće zgrade, ograde do 1.6m  visine, potporne zidove do 1m, otvorena ognjišta do 1.5m2, bazene do 100m2, dječje igralište,  uređenje staza, platoa, stuba, staklenici, nadstrešnice za držanje stoke zaštićena od vjetra sa  najviše tri strane, reklamne panoe manjih dimenzija, te brojne druge kategorije građevina za 

25

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

određene djelatosti.   Obaveza je držati se prostornog plana, pravila struke, a za neke zahvate kao  npr. bazeni, dječja igrališta, cisterne, sunčani kolektori potrebno je imati glavni ili tipski projekt.  *kod nadstrešnica je bitno naglasiti da se isto ne odnosi na nadstrešnice terasa na zgradama već se radi o nadstrešnicama  vezanim za tlo na građevnoj čestici postojeće zgrade. 

  PRAVILNIK O SUGLASNOSTI ZA ZAPOČINJANJE OBAVLJANJA DJELATNOSTI GRADENJA  ‐  Ovim  se  Pravilnikom  određuju  pojedini  radovi  (skupina  radova  H)  i  manje  složeni  radovi  (skupina  radova  I)  za  koje  se  izdaje  suglasnost  za  započinjanje  obavljanja  djelatnosti  građenja  (u  daljnjem  tekstu:  suglasnost),  obrazac  zahtjeva  za  izdavanje  suglasnosti,  prilozi  koji  se  prilažu  uz  zahtjev  za  izdavanje  suglasnosti  u  svrhu  dokazivanja  ispunjavanja  propisanih  uvjeta,  način  vođenja  registra  izdanih suglasnosti i radovi za čije izvođenje nije potrebna suglasnost.  ‐  Zahtjev  za  izdavanje  suglasnosti,  produženje  njezina  važenja  i  izmjenu  suglasnosti  podnosi  se  na  posebnom obrascu koji je dio ovog pravilnika.  ‐ Prilozi koje izvođač prilaže uz zahtjev na dan predaje zahtjeva ne smiju biti stariji od 3 mjeseca, a  popis priloga je također dio ovog pravilnika.    PRAVILNIK O NAČNU OBRAČUNA POVRŠINE I OBUJMA U PROJEKTIMA ZGRADA  ‐ Ovim se pravilnikom ureduje način obračuna i iskazivanje površine i obujma zgrada u projektima i  snimkama zgrada koji se koriste u postupcima propisanim Zakonom o prostornom uređenju i gradnji,  te drugim postupcima propisanim ovim Pravilnikom.  ‐ Građevinska (bruto) površina zgrade za određene prostore, odnosno dijelove zgrade, obračunava se  sa koeficijentima određenima u ovom pravilniku.    ZAKON O KOMUNALNOM GOSPODARSTVU  ‐  Ovim  se  Zakonom  određuju  načela,  način  obavljanja  i  financiranja  komunalnog  gospodarstva  te  ostala pitanja glede svrhovitog obavljanja komunalnih djelatnosti.  ‐  Pod  komunalnim  gospodarstvom  u  smislu  ovoga  Zakona  razumijeva  se  obavljanje  komunalnih  djelatnosti,  a  naročito  pružanje  komunalnih  usluga  od  interesa  za  fizičke  i  pravne  osobe,  te  financiranje građenja i održavanje objekata i uređaja komunalne infrastrukture kao cjelovitog sustava  na području jedinice lokalne samouprave kao i županija kada je to određeno ovim Zakonom.  ‐ Komunalne djelatnosti obavljaju se kao javna služba.  ‐ Sredstva za obavljanje komunalnih djelatnosti osiguravaju se:  1. iz cijene komunalne usluge  2. iz komunalne naknade  3. iz proračuna jedinice lokalne samouprave  4. iz drugih izvora po posebnim propisima    ‐ Komunalni  doprinosi su novčana javna davanja koja se plaćaju za građenje i korištenje objekata i  uređaja komunalne infrastrukture  ‐ Komunalni doprinos je prihod jedinice lokalne samouprave  ‐ Komunalni doprinos plaća vlasnik građevne čestice na kojoj se gradi građevina, odnosno investitor  ‐  Plaćanjem  komunalnog  doprinosa  vlasnik  građevne  cestice,  odnosno  investitor  sudjeluje  u  podmirenju troškova izgradnje objekata i uređenja komunalne infrastrukture  Predstavničko tijelo jedinice lokalne samouprave donosi odluku o komunalnom doprinosu kojom se  obvezno utvrđuje:  *  područja  zone,  ovisno  o  pogodnosti  položaja  određenog  područja  i  stupnju  opremljenosti  objektima i uređajima komunalne infrastrukture,  * jedinična vrijednost komunalnog doprinosa po vrsti objekata i uređaja komunalne infrastrukture i  po pojedinim zonama, određena u kunama po m3 građevine,  * način i rokovi plaćanja komunalnog doprinosa,  * opći uvjeti i razlozi zbog kojih se u pojedinačnim slučajevima može odobriti djelomično ili potpuno  oslobađanje od plaćanja komunalnog doprinosa i 

26

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* izvore sredstava iz kojih ce se namiriti iznos za č potpunog ili djelomičnog oslobađanja od plaćanja  komunalnog doprinosa.  ‐ Komunalni doprinos obračunava se u skladu s obujmom, odnosno po m3 građevine koja se gradi na  građevnoj cestici, a kod građevine koja se uklanja zbog građenja nove građevine ili kada se postojeća  građevina  nadograđuje,  komunalni  se  doprinos  obračunava  na  razliku  u  obujmu  u  odnosu  na  prijašnju građevinu.  ‐ Jedinična vrijednost komunalnog doprinosa za obračun po m3 građevine koja se gradi određuje se  za pojedine zone u gradu, odnosno općini.    ZAKON O NORMIZACIJI  ‐  Norma  je  pisani  dokument  koji  ovisno  o  prihvaćanju,  može  imati  nacionalni,  regionalni  ili  svjetski  (internacionalni)  zakonski  status.  NISU  OBAVEZNE!  IZRAĐUJE  ih  hrvatsko  normirno  tijelo  Hrvatski  zavod za norme (HZN)  ‐ Najčešće se pod normom ili standardom (u robnoj proizvodnji) podrazumijeva niz precizno i sažeto  danih definicija, tehničkih specifikacija, kriterija, mjera, pravila i karakteristika koji opisuje materijale,  proizvode, procese i sustave  ‐  Norma  je  isprava  za  opću  i  višekratnu  uporabu,  donesena  konsenzusom  i  odobrena  od  priznate  ustanove  koja  sadrži  pravila,  upute  ili  obilježja  djelatnosti  ili  njihovih  rezultata  i  koja  jamči  najbolji  stupanj uređenosti u određenim okolnostima  ‐ Svaka norma ima svoje porijeklo, razvoj i potrebu za promjenom    ‐  Ovim  se  Zakonom  uređuju  ciljevi  i  načela  hrvatske  normizacije,  određuje  se  nadležno  tijelo  za  provedbu  Uredbe  (EU)  broj  1025/2012  Europskoga  parlamenta  i  Vijeća  o  europskoj  normizaciji,  osnivanje,  ustrojstvo  i  djelatnost  nacionalnog  normirnog  tijela,  pripremanje  i  izdavanje  hrvatskih  norma i njihova uporaba te druga pitanja s tim u vezi.  ‐ Predmet normizacije je proizvod, proces ili usluga koju treba normirati.  ‐ Ciljevi normizacije jesu:  * povećanje razine sigurnosti proizvoda i procesa, čuvanje zdravlja i života ljudi te zaštita okoliša,  * promicanje kakvoće proizvoda, procesa i usluga,  * osiguranje svrsishodne uporabe rada, materijala i energije,  * poboljšanje proizvodne učinkovitosti, ograničenje raznolikosti, osiguranje spojivosti i zamjenjivosti,  * otklanjanje tehničkih zapreka u međunarodnoj trgovini.  ‐ Vlada Republike Hrvatske uredbom uređuje osnivanje i djelatnost hrvatskog normirnog tijela.  ‐ Hrvatsko normirno tijelo obavlja sljedeće poslove:  1.  priprema, prihvaća i objavljuje hrvatske norme i druge dokumente s područja normizacije,  2. predstavlja hrvatsku normizaciju u međunarodnim i europskim normizacijskim organizacijama,  3. održava zbirku hrvatskih norma i vodi registar hrvatskih norma,  4.  uređuje,  objavljuje  i  distribuira  hrvatske  norme,  druge  dokumente  i  publikacije  s  područja  normizacije,  5. uspostavlja i održava baze podataka o normama i drugim dokumentima iz područja normizacije te  daje obavijesti o normama i drugim dokumentima,  6.  u  službenom  glasilu  objavljuje  obavijesti  o  hrvatskim  normama  te  obavijesti  o  drugim  dokumentima s područja normizacije,  7. osigurava informacije o nacionalnim, europskim i međunarodnim normama cjelokupnoj javnosti, a  posebno gospodarstvu,  8. promiče uporabu hrvatskih norma,  ‐  Akt  o  pokretanju  postupka  za  prihvaćanje,  norma  i  objava  o  prihvaćenoj  normi  objavljuju  se  u  službenome glasilu hrvatskog normirnog tijela.  ‐ Hrvatske norme označuju se pisanom oznakom HRN. Naziv hrvatska norma i oznaka HRN ne smiju  se upotrebljavati za označivanje drugih vrsta dokumenata. 

27

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Sukladnost  određenoga  proizvoda,  procesa  ili  usluge  s  hrvatskom  normom  može  se  temeljem  posebnih propisa potvrditi izjavom o sukladnosti, potvrdom (certifikatom) o sukladnosti ili oznakom  sukladnosti (VIDI izjave o svojstvima i dr. po novome).    ZAKON O OBVEZNIM ODNOSIMA  Ovim  se  Zakonom  ureduju  osnove  obveznih  odnosa  (opći  dio)  te  ugovorni  i  izvanugovorni  obvezni  odnosi (posebni dio).  Ugovorom  o  djelu  izvođač  se  obvezuje  obaviti  određeni  posao,  kao  što  je  izrada  ili  popravak  neke  stvari, izvršenje kakva fizičkog ili umnog rada i sl., a naručitelj se obvezuje platiti mu za to naknadu.  Ugovorom o građenju izvođač se obvezuje prema određenom projektu izgraditi u ugovorenom roku  određenu  građevinu  na  određenom  zemljištu,  ili  na  takvom  zemljištu,  odnosno  na  postojećoj  građevini izvesti kakve druge građevinske radove, a naručitelj se obvezuje isplatiti mu za to određenu  cijenu.  Ugovor o građenju mora biti sklopljen u pisanom obliku.  Izvođač  je  dužan  omogućiti  narucitelju  stalan  nadzor  nad  radovima  i  kontrolu  kolicine,  kakvoce  i  sukladnosti ugradenih proizvoda.  Za svako odstupanje od projekta, odnosno ugovorenih radova izvodac mora imati pisanu suglasnost  narucitelja.  Cijena radova može se odrediti po jedinici mjere ugovorenih radova (jedinicna cijena) ili u ukupnom  iznosu za cijelu gradevinu (ukupno ugovorena cijena).    ZAKON O OPĆEM UPRAVNOM POSTUPKU  ‐  Upravni postupak pokreće se na zahtjev stranke ili po službenoj dužnosti.  ‐  Kad  se postupak pokreće na zahtjev  stranke, postupak se smatra pokrenutim u trenutku predaje  urednog zahtjeva stranke javnopravnome tijelu.  ‐    Kad  se  postupak  pokreće  po  službenoj  dužnosti,  postupak  se  smatra  pokrenutim  kad  službena  osoba  u  javnopravnom  tijelu  poduzme  bilo  koju  radnju  sa  svrhom  vođenja  postupka  po  službenoj  dužnosti.  Upravni akt – znači da postoje stranke u postupku, uz mogućnost uvida i mogućnost žalbe.    UREDBA O UREDSKOM POSLOVANJU  ‐ Ovom uredbom uređuje se uredsko poslovanje u tijelima državne uprave.  ‐ Uredsko poslovanje je skup pravila, mjera u postupanju s pismenima, njihovu primanju i izdavanju  pismena,  njihovoj  evidenciji  i  dostavi  u  rad,  obradi,  korištenju,  otpremanju,  čuvanju,  izlučivanju  i  predaji nadležnom arhivu ili drugom nadležnom tijelu.    ZAKON O ZAŠTITI OKOLIŠA  ‐  Zaštita  okoliša  je  skup  odgovarajućih  aktivnosti  i  mjera  kojima  je  cilj  sprječavanje  opasnosti  za  okoliš,  sprječavanje  nastanka  šteta  i/ili  onečišćivanja  okoliša,  smanjivanje  i/ili  otklanjanje  šteta  nanesenih okolišu te povrat okoliša u stanje prije nastanka štete  ‐  Zaštitom  okoliša  osigurava  se  cjelovito  očuvanje  kakvoće  okoliša,  očuvanje  bioraznolikosti  i  krajobrazne  raznolikosti  te  georaznolikosti,  racionalno  korištenje  prirodnih  dobara  i  energije  na  najpovoljniji način za okoliš, kao osnovni uvjet zdravog života i temelj koncepta održivog razvitka  ‐ Zahvat u okoliš je privremeno ili trajno djelovanje čovjeka koje bi moglo utjecati na okoliš, za koje je  potrebno ishoditi odgovarajuće odobrenje za realizaciju  ‐ Sastavnice okoliša su: zrak, vode, more, tlo, krajobraz, biljni i životinjski svijet te zemljina kamena  kora  ‐  Procjena  utjecaja  zahvata  na  okoliš  je  procjena  mogućih  značajnih  utjecaja  na  okoliš  zahvata  određenih ovim Zakonom i Uredbom . Jedan je od instrumenata zaštite okoliša.  ‐  Procjena  utjecaja  zahvata  na  okoliš  provodi  se  u  okviru  pripreme  namjeravanog  zahvata,  prije  izdavanja  lokacijske  dozvole  za  provedbu  zahvata  ili  drugog  odobrenja  za  zahvat  za  koji  izdavanje  lokacijske dozvole nije obvezno. 

28

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐    Studija  o  utjecaju  zahvata  na  okoliš  je  stručna  podloga  koja  obuhvaća  sve  potrebne  podatke,  dokumentaciju, obrazloženja i opise u tekstualnom i grafičkom obliku, prijedlog ocjene prihvatljivosti  zahvata i mjere zaštite okoliša u odnosu na zahvat te po potrebi, program praćenja stanja okoliša. Na  temelju studije o utjecaju zahvata na okoliš provodi se procjena utjecaja zahvata na okoliš.  ‐  Studija  o  utjecaju  zahvata  na  okoliš  mora  biti  izrađena  na  temelju  najnovijih,  vjerodostojnih  i  dostupnih podataka.  ‐    Nositelj  zahvata  osigurava  izradu  studije  o  utjecaju  zahvata  na  okoliš  i  podmiruje  sve  troškove  u  postupku procjene utjecaja zahvata na okoliš.  ‐    Ovlaštenik  koji  izrađuje  studiju  o  utjecaju  zahvata  na  okoliš  je  odgovoran  za  istinitost,  točnost,  stručnu utemeljenost i udovoljavanje propisanim zahtjevima u vezi s izradom i sadržajem studije.  ‐    Nositelj  zahvata  može,  prije  izrade  studije  o  utjecaju  zahvata  na  okoliš,  pisanim  zahtjevom  od  Ministarstva, odnosno od nadležnog upravnog tijela u županiji te u Gradu Zagrebu, zatražiti da mu se,  s obzirom na namjeravani zahvat, izda uputa o sadržaju studije.  ‐ U  postupku procjene  utjecaja zahvata na okoliš svojim mišljenjem sudjeluje savjetodavno stručno  povjerenstvo,  koje  za  svaki  pojedini  zahvat  imenuje  ministar,  odnosno  čelnik  nadležnog  upravnog  tijela u županiji te u Gradu Zagrebu. Ako se predviđa veći broj zahvata iste vrste, može se imenovati  stalno povjerenstvo za tu vrstu zahvata.  ‐  Povjerenstvo  ocjenjuje  utjecaj  zahvata  na  okoliš,  njegovo  vrednovanje  i  prihvatljivost  na  temelju  studije o utjecaju zahvata na okoliš te Ministarstvu, odnosno nadležnom upravnom tijelu u županiji te  u Gradu Zagrebu daje mišljenje o prihvatljivosti zahvata, predlaže moguće varijante za okoliš i mjere  zaštite okoliša te program praćenja stanja okoliša.    UREDBA O PROCJENI UTJECAJA ZAHVATA NA OKOLIŠ  ‐ Ovom Uredbom pobliže se određuju zahvati za koje se provodi procjena utjecaja zahvata na okoliš;  zahvati  koji  podliježu  ocjeni  o  potrebi  procjene  utjecaja  zahvata  na  okoliš  (posebno  u  nadležnosti  Ministarstva, posebno županija odnosno Grada Zagreba); način provedbe postupka procjene utjecaja  zahvata  na okoliš; način rada i obvezni  sadržaj mišljenja koje daje povjerenstvo; način sudjelovanja  ovlaštenika;  način  provedbe  postupka  ocjene  o  potrebi  procjene  utjecaja  zahvata  na  okoliš;  način  provedbe  postupka  izdavanja  upute  o  sadržaju  studije  na  zahtjev  nositelja  zahvata;  način  informiranja  i  sudjelovanja  javnosti  i  zainteresirane  javnosti  u  postupcima  koji  se  ureduju  ovom  Uredbom;  kriteriji  i  način  pojedinačnih  ispitivanja  na  temelju  kojih  se  odlučuje  o  potrebi  procjene  utjecaja zahvata na okoliš.  ‐ Ovom Uredbom određuju se zahvati koji su u nadležnosti Ministarstva te nadležnog upravnog tijela  u županiji odnosno u Gradu Zagrebu.    ZAKON O ZAŠTITI I OČUVANJU KULTURNIH DOBARA   ‐  Ovim  se  Zakonom  uređuju  vrste  kulturnih  dobara,  uspostavljanje  zaštite  nad  kulturnim  dobrom,  obveze  i  prava  vlasnika  kulturnih  dobara,  mjere  zaštite  i  očuvanja  kulturnih  dobara,  obavljanje  poslova  na  zaštiti  i  očuvanju  kulturnih  dobara,  obavljanje  upravnih  i  inspekcijskih  poslova,  rad  i  djelokrug Hrvatskog vijeća za  kulturna dobra,  financiranje zaštite i očuvanja kulturnih dobara, kao i  druga pitanja u svezi sa zaštitom i očuvanjem kulturnih dobara.  ‐ Kulturna dobra u smislu ovoga Zakona jesu:  *  pokretne  i  nepokretne  stvari  od  umjetničkoga,  povijesnoga,  paleontološkoga,  arheološkoga,  antropološkog i znanstvenog značenja,   *  arheološka  nalazišta  i  arheološke  zone,  krajolici  i  njihovi  dijelovi  koji  svjedoče  o  čovjekovoj  prisutnosti u prostoru, a imaju umjetničku, povijesnu i antropološku vrijednost,   *  nematerijalni  oblici  i  pojave  čovjekova  duhovnog  stvaralaštva  u  prošlosti  kao  i  dokumentacija  i  bibliografska baština i   * zgrade, odnosno prostori u kojima se trajno čuvaju ili izlažu kulturna dobra i dokumentacija o njima.  ‐ Kulturna dobra upisuju se u Registar.   ‐ Registar je javna knjiga koju vodi Ministarstvo kulture  

29

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Registar  se  sastoji  od  tri  liste  i  to:  Liste  zaštićenih  kulturnih  dobara,  Liste  kulturnih  dobara  nacionalnog značenja i Liste preventivno zaštićenih dobara    

2. TEHNIČKA REGULATIVA  NAPOMENA: žutom su označeni dijelovi iz novog Zakona o građevnim proizvodima i Zakona o  akreditaciji    ZAKON O GRAĐEVNIM PROIZVODIMA (76/2013)   Zakonom se uređuje ocjenjivanje i provjera stalnosti svojstava građevnih  proizvoda, radnje koje pri  tom provode proizvođači građevnih proizvoda te odobrena tijela, dokumenti ocjenjivanja i provjere  svojstava  građevnih  proizvoda,  zahtjevi  za  prijavljena  i  odobrena  tijela,  postupak  prijave,  obveze  prijavljenih i odobrenih tijela i druga pitanja bitna za stavljanje na tržište ili stavljanje na raspolaganje  na tržište građevnih proizvoda.  Građevni proizvod‐ jest bilo koja stvar koja je neovisno o načinu proizvodnje i stupnju prerade  namijenjena za trajnu ugradnju u građevinu.  Građevni proizvod ‐ svaki proizvod ili sklop proizveden i stavljen na tržište radi stalne ugradnje u  građevinu ili njezine dijelove, čija svojstva imaju učinak na svojstva građevine s obzirom na temeljne  zahtjeve za građevinu. Npr. Tehnički propis o građevnim proizvodima u kojem se spominje geotekstil. Stavljanje na tržište je prvo stavljanje na raspolaganje građevnog proizvoda na tržište Unije.  Staviti na raspolaganje na tržište je svaka isporuka građevnog proizvoda za distribuciju ili uporabu na  tržištu Unije u okviru trgovačke djelatnosti s plaćanjem ili bez plaćanja.  Proizvođač je svaka fizička ili pravna osoba koja proizvodi građevni proizvod ili koja je takav proizvod  osmislila ili proizvela i trguje tim proizvodom pod svojim imenom ili žigom.  Odobreno tijelo je pravna osoba ili fizička osoba obrtnik koja na temelju rješenja izdanog od strane  Ministarstva graditeljstvo i prostornoga uređenja provodi zadaće treće strane u procesu ocjenjivanja i  provjere stalnosti svojstava.  Tehnička specifikacija je usklađena europska specifikacija ili domaća tehnička specifikacija.  Usklađena  europska  specifikacija  je  usklađena  europska  norma,  priznata  nacionalna  norma  ili  europsko tehničko dopuštenje  Usklađena tehnička specifikacija znači usklađenost normi i Europskih dokumenata za ocjenjivanje  Hrvatska tehnička specifikacija znači tehnički propis, hrvatska norma na koju upućuje tehnički propis  i hrvatski dokument za ocjenjivanje  Hrvatski  dokument  za  ocjenjivanje  znači  dokument  koji  je  izradilo  hrvatsko  tijelo  za  tehničko  ocjenjivanje u svrhu izdavanja hrvatskih tehničkih ocjena  Usklađena norma znači normu koju je donijelo jedno od europskih normirnih tijela … na temelju  zahtjeva koji je izdala Komisija …  Harmonizirana norma ‐ tehnička specifikacija koja služi kao potpora za zadovoljavanje bitnih zahtjeva  Hrvatsko  tehničko  dopuštenje  je  povoljna  tehnička  ocjena  uporabljivosti  građevnog  proizvoda  za  određenu namjenu koja se temelji na ispunjavanju bitnih zahtjeva za građevinu za koju se proizvod  rabi  (hrvatska  tehnička  ocjena  prema  novom  Zakonu)  znači  dokumentiranu  ocjenu  svojstava  građevnog proizvoda koja se odnose na njegove bitne značajke, u skladu s odgovarajućim hrvatskim  dokumentom za ocjenjivanje  Europsko  tehničko  dopuštenje  je  tehničko  dopuštenje  koje  je  donijela  ovlaštena  pravna  osoba  ili  druga  ovlaštena  osoba  članica  Europske  organizacije  tijela  za  tehnička  dopuštenja  (EOTA‐e)  (europska tehnička ocjena prema novom Zakonu) znači dokumentiranu ocjenu svojstava građevnog  proizvoda  koja  se  odnosi  na  bitne  značajke  u  skladu  s  odgovarajućim  Europskim  dokumentom  za  ocjenjivanje  Građevni  proizvod  može  se  staviti  na  tržište,  distribuirati  i  rabiti  samo  ako  je  dokazana  njegova  uporabljivost  te  ako  je  označen  i  popraćen  tehničkim  uputama  u  skladu  sa  Zakonom  i  propisima  donesenim na temelju Zakona.   Građevni proizvod je uporabljiv ako su njegova tehnička svojstva sukladna tehničkoj specifikaciji.  

30

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Program kontrole i osiguranja kvalitete iz Tehničkog propisa o građevnim proizvodima odnosi se na   1. dokazivanje uporabljivosti građevnog proizvoda izrađenog na gradilištu za potrebe tog gradilišta  2. prema programu kontrole i osiguranja kvalitete iz glavnog projekta (pokriva područje: svojstava,  ispitivanje i postupke dokazivanja uporabljivosti, kontrolu i uvjete građenja za građevne proizvode,  itd.)  Donošenje tehničkih dopuštenja   Europsko  tehničko  dopuštenje  može  se  donijeti  za  građevni  proizvod  za  koji  ne  postoji  usklađena  europska norma niti priznata nacionalna norma ... odnosno za građevni proizvod koji bitno odstupa  od usklađene europske norme, odnosno priznate nacionalne norme.  Europskim tehničkim dopuštenjem utvrđuju se tehnička svojstva građevnog proizvoda te se određuje  način dokazivanja njegove uporabljivosti, radnje koje se provode u postupku ocjenjivanja sukladnosti  njegovih tehničkih svojstava i isprava o sukladnosti građevnog proizvoda kojom se dokazuje njegova  uporabljivost.  Europsko  tehničko  dopuštenje  na  prijedlog  proizvođača,  ovlaštenog  zastupnika,  odnosno  uvoznika  građevnog  proizvoda  donosi  ovlaštena  pravna  osoba  nakon  ispitivanja  i  ocjenjivanja  tehničkih  svojstava  građevnog  proizvoda  koje  se provodi prema  smjernicama za  tehničko dopuštenje  koje  se  odnose na taj proizvod ili odgovarajuću skupinu proizvoda.  Europsko tehničko dopuštenje nije upravni akt.  Troškove  donošenja  europskoga  tehničkog  dopuštenja  snosi  osoba  koja  je  predložila  njegovo  donošenje.  Hrvatsko  tehničko  dopuštenje  može  se  donijeti  za  građevni  proizvod  za  koji  ne  postoji  usklađena  europska specifikacija, tehnički propis, odnosno norma na koju upućuje tehnički propis, odnosno za  građevni  proizvod  čija  tehnička  svojstva  znatno  odstupaju  od  svojstava  određenih  tehničkim  propisom ili normom na koju upućuje taj propis.  Ocjenjivanje sukladnosti (Ocjenjivanje i provjera stalnosti svojstava prema novom zakonu)  U  postupku  ocjenjivanja  sukladnosti  građevnog  proizvoda  provode  se  radnje  ispitivanja  građevnog  proizvoda i radnje nadzora proizvodnje građevnih proizvoda.  Radnje ispitivanja građevnog proizvoda:  ‐  Početno  ispitivanje  tipa  građevnog  proizvoda  (provodi  proizvođač  ili  pravna  osoba  ovlaštena  za  ocjenjivanje sukladnosti)  ‐  Ispitivanje  uzoraka  iz  proizvodnje  prema  planu  ispitivanja  (provodi  proizvođač  ili  pravna  osoba  ovlaštena za ocjenjivanje sukladnosti)  ‐  Ispitivanje  slučajnih  uzoraka  iz  proizvodnje    iz  skupine  pripremljene  za  isporuku  (provodi  pravna  osoba ovlaštena za ocjenjivanje sukladnosti)  Radnje nadzora građevnog proizvoda:  ‐   Stalna tvornička kontrola proizvodnje (provodi proizvođač)  ‐  Početni  nadzor  tvornice  i  tvorničke  kontrole  (provodi  pravna  osoba  ovlaštena  za  ocjenjivanje  sukladnosti)  ‐  Stalni  nadzor,  procjena  i  ocjenjivanje  tvorničke  kontrole  (provodi  pravna  osoba  ovlaštena  za  ocjenjivanje sukladnosti)  Isprave o sukladnosti:  1. Potvrda o sukladnosti (certifikat o stalnosti svojstava prema novom zakonu)   Potvrdu  o  sukladnosti  izdaje  osoba  ovlaštena  za  izdavanje  potvrde  o  sukladnosti  na  zahtjev  proizvođača, ovlaštenog zastupnika ili uvoznika građevnog proizvoda ako su provedeni i/ili se  provode skupine radnji određene za ocjenjivanje sukladnosti građevnog proizvoda, za koji se izdaje  potvrda o sukladnosti, te ako je sukladnost dokazana.  2. Izjava o sukladnosti (izjava o svojstvima prema novom zakonu)   Proizvođač izdaje izjavu o sukladnosti ako su provedene i/ili se provode skupine radnji određene za  ocjenjivanje sukladnosti i ako je utvrdio da je sukladnost dokazana.   Kada  je  građevni  proizvod  obuhvaćen  usklađenom  normom  ili  je  sukladan  s  Europskom  tehničkom  ocjenom koja je za njega izdana, proizvođač izrađuje izjavu o svojstvima kad takav proizvod stavlja na  tržište. 

31

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Izjava o svojstvima iskazuje svojstva građevnih proizvoda u odnosu na bitne karakteristike tih  proizvoda u skladu s odgovarajućim usklađenim tehničkim specifikacijama.  Proizvođači  mogu  sastaviti  izjavu  o  svojstvima  propisanu  ovim  Zakonom,  na  temelju  potvrde  o  sukladnosti ili izjave o sukladnosti izdane prije stupanja na snagu ovoga Zakona.    Tehničke upute i oznaka sukladnosti  Proizvođač,  ovlašteni  zastupnik,  odnosno  uvoznik  građevnog  proizvoda  mora  prije  stavljanja  na  tržište,  odnosno  uporabe  građevnog  proizvoda  izraditi  tehničke  upute  i  proizvod  označiti  oznakom  sukladnosti.  Građevni  proizvod  se  ne  smije  stavljati  na  tržište  niti  distribuirati  bez  tehničke  upute  i  oznake sukladnosti. Tehničke upute moraju slijediti svaki građevni proizvod koji se isporučuje.  Tehničke  upute  moraju  sadržavati  prijepis  izjave  o  sukladnosti,  podatke  značajne  za  čuvanje,  transport  i  uporabu  građevnog  proizvoda  te  moraju  biti  pisane  latiničnim  pismom  na  hrvatskom  jeziku tako da su distributeru i izvođaču razumljive. U tehničkim uputama mora biti naveden rok do  kojega se građevni proizvod smije ugraditi, odnosno da taj rok nije ograničen.    Označavanje građevnog proizvoda  ‐uporaba oznake „CE“ (proizvodi za EEA, usklađeno područje)  ‐uporaba oznake „C“, (nacionalna oznaka RH, neusklađeno područje)  Oznakom sukladnosti smije se označiti samo građevni proizvod za koji je izdana izjava o sukladnosti.  Građevni  proizvod  za  koji  se  izjavom  o  sukladnosti  potvrđuje  sukladnost  s  odgovarajućom  usklađenom europskom specifikacijom označava se oznakom sukladnosti: »CE«.   Građevni proizvod za koji se izjavom o sukladnosti potvrđuje sukladnost s odgovarajućom domaćom  tehničkom specifikacijom označava se oznakom sukladnosti: »C«.    CE  označavanje  postavlja  se  na  one  građevne  proizvode  za  koje  je  proizvođač  izradio  izjavu  o  svojstvima. Ako proizvođač nije izradio izjavu o svojstvima, CE označavanje se ne postavlja.  Za  svaki  građevni  proizvod  obuhvaćen  usklađenom  normom  ili  za  koji  je  izdana  Europska  tehnička  ocjena,  CE  označavanje  jedina  je  oznaka  koja  potvrđuje  sukladnost  građevnoga  proizvoda  s  objavljenim  svojstvima  u  odnosu  na  bitne  (po  novom  temeljne)  karakteristike  obuhvaćene  tom  usklađenom normom ili Europskom tehničkom ocjenom.    SUSTAVI OCJENJIVANJA   (Koliko ih je? Bilo ih 6, po novome 5, jer više nema ocjenjivanja 2, samo 1+, 1, 2+, 3,4)  U postupku ocjenjivanja sukladnosti građevnog proizvoda koji je zamijenjen Sustavom ocjenjivanja i  provjere  stalnosti  svojstava,  moraju  se  provesti  skupine  radnji  označene  kao  sustavi  ocjenjivanja  sukladnosti (ukupno ih je 5 po novom) 1+, 1, 2+, 2 je ukinut Uredbom, 3 i 4 i to:  – prije izdavanja potvrde o sukladnosti – skupine radnji označene kao sustavi ocjenjivanja sukladnosti  oznake 1+ i 1;  –  prije  izdavanja  potvrde  o  tvorničkoj  kontroli  proizvodnje  –  skupine  radnji  označene  kao  sustavi  ocjenjivanja sukladnosti oznake 2+ i 2 je ukinut Uredbom;  – prije izdavanja izjave o sukladnosti – skupine radnji označene kao sustavi ocjenjivanja  sukladnosti oznake 1+, 1, 2+, 2 je ukinut Uredbom, 3 i 4.  Objasniti primjer izjave o sukladnosti za beton: C12/15 D31.5 S2 Cl 0.40 X0  C12/15 ‐ klasa betona  Cl 0.40 ‐ udio klorida  D31.5 ‐ maksimalno zrno agregata  X0 ‐ razred otpornosti prema razredima  S2 ‐ klasa slijeganja  izloženosti Oznaka iza X označava:  O – nearmirani beton ili bez ugrađenog metal *svi uvjeti izloženosti osim smrzavanja/odmrzavanja,          abrazije ili kemijskog djelovanja, te armirani beton ili beton u koji je ugrađen metal; vrlo suh          okoliš, razred cvrstoće C12/15  C ‐ karbonatizacija (H2O, CO2), postoje C1‐suh ili stalno vlažan, C2‐vlažan rjeđe suh, C3‐umjereno          vlažan i C4‐naizmjenično vlažan i suh  

32

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

F – djelovanje smrzavanja i odmrzavanja (F1‐umjerena zasićenost vodom bez soli za odmrzavanje ,         F2‐ umjerena zasićenost vodom sa solima za odmrzavanje, F3‐visoka zasićenost bez soli za         odmrzavanje i F4‐ visoka zasićenost sa solima za odmrzavanje)  D ‐ korozija uzrokovana kloridima koji nisu iz mora (H2O, Cl) (D1‐umjereno vlažan, D2‐vlažan, rjeđe         suh i D3‐naizmjenično vlažan i suh) S ‐ korozija uzrokovana kloridima iz mora (H2O, Cl) (S1‐blizu mora izloženost solima iz mora razred          čvrstoće C30/37 , S2‐stalna uronjenost i S3‐područje plime i oseke i zapljuskivanja)   A – kemijsko djelovanje iz prirodnog tla i podzemne vode (A1‐lagano, A2‐umjereno i A3‐vrlo kemijski         agresivan okoliš)  Dodatak: vidi primjer Tabele za određivanjem razreda izloženosti konstrukcije                                                         ZAKON O TEHNIČKIM ZAHTJEVIMA ZA PROIZVODE I OCJENJIVANJU SUKLADNOSTI NN 80/13  Obveze proizvođača   (1) Kad stavlja svoj proizvod na tržište, proizvođač je obvezan osigurati da je njegov proizvod oblikovan i proizveden u  skladu sa zahtjevima utvrđenim u propisima koji se odnose na taj proizvod.  (2) U slučaju kada propisi ovoga Zakona to zahtijevaju, proizvođač je obvezan izraditi propisanu tehničku dokumentaciju i  provesti ili osigurati provođenje primjenjivog postupka ocjenjivanja sukladnosti proizvoda.  (3) Kad je postupkom ocjenjivanja sukladnosti dokazana sukladnost proizvoda s propisanim zahtjevima, proizvođač je  obvezan sastaviti izjavu o sukladnosti i staviti oznaku sukladnosti kada je to propisano propisima ovog Zakona.  (4) Proizvođač je obvezan čuvati tehničku dokumentaciju i izjavu o sukladnosti nakon što je proizvod stavio na tržište, u  razdoblju navedenom u propisu ovoga Zakona.  (5) Proizvođač je obvezan osigurati postupke radi održanja sukladnosti proizvodne serije. Moraju se na primjeren način  uzeti u obzir promjene u oblikovanju ili značajkama proizvoda te promjene u primijenjenim usklađenim normama ili  tehničkim specifikacijama koje su navedene u izjavi o sukladnosti proizvoda.  (6) Proizvođač je obvezan, s obzirom na rizike koje predstavlja proizvod, a kako bi zaštitio zdravlje i sigurnost potrošača,  provoditi ispitivanje uzoraka proizvoda koji se stavljaju na tržište, istraživati i ako je to potrebno, voditi knjigu pritužbi o  nesukladnim proizvodima i povlačenju proizvoda te o tome mora obavješćivati distributera. 

33

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(7) Proizvođač je obvezan osigurati da njegov proizvod nosi broj tipa, šarže ili serije ili koji drugi element koji omogućuje  njegovu identifikaciju ili, kad to ne dopušta veličina ili narav proizvoda, da se traženi podaci navedu na ambalaži ili u  dokumentima koji prate proizvod.  (8) Proizvođač je obvezan na proizvodu ili, kad to nije moguće, na njegovoj ambalaži ili u dokumentu koji prati proizvod,  navesti svoje ime, registrirano trgovačko ime ili registrirani trgovački znak i adresu na kojoj je dostupan. Adresa mora  označivati jedinstvenu točku na kojoj je proizvođač dostupan.  (9) U slučaju kada propis ovoga Zakona koji se odnosi na proizvod to zahtijeva, proizvođač mora osigurati da proizvod bude  praćen uputama i podacima o sigurnosti na hrvatskom jeziku ili na jeziku koji mogu lako razumjeti potrošači i drugi korisnici.  (10) Kad proizvođač smatra ili ima razloga vjerovati da proizvod koji je stavio na tržište nije sukladan s odredbama propisa  koji se primjenjuju na taj proizvod, treba bez odgode, poduzeti potrebne popravne radnje kako bi se taj proizvod uskladio ili  povukao s tržišta ili spriječilo njegovo distribuiranje ako je to prikladnije. Nadalje, kad proizvod predstavlja rizik proizvođač  mora o tome bez odgode obavijestiti nadležna inspekcijska tijela navodeći podatke, posebno o nesukladnosti proizvoda i  svim poduzetim popravnim radnjama.  (11) Proizvođač je obvezan na opravdan zahtjev nadležnog inspektora osigurati sve podatke i dokumente nužne za  dokazivanje sukladnosti proizvoda na jeziku lako razumljivom nadležnom inspektoru. Proizvođač mora na zahtjev nadležnog  inspektora surađivati u svakoj poduzetoj radnji kako bi se uklonili rizici koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište. 

UKRATKO: Proizvođač mora prije stavljanja proizvoda na tržište osigurati oznake, upute i podaci o  sigurnosti i dati izjavu da su svojstva proizvoda sukladna sa tehničkim specifikacijama propisanima za  njegov proizvod.  Građevni proizvod je uporabljiv ako su njegova tehnička svojstva sukladna tehničkoj specifikaciji, a  dokazuje se: ispravom o sukladnosti i oznakom sukladnosti.  Iznimno uporabljivost građevnog proizvoda proizvedenog ili izrađenog na gradilištu za potrebe tog  gradilišta dokazuje se u skladu s glavnim projektom ili izvedbenim projektom građevine, ZOG i  propisima donesenim na temelju ZOG‐a ili tehničkim propisom.  PRAVILNIK O NADZORU GRAĐEVNIH PROIZVODA  Ovim  se  Pravilnikom  pobliže  propisuje  provođenje  upravnog  i  inspekcijskog  nadzora  nad  proizvodnjom, stavljanjem na tržište, distribucijom i ugradnjom građevnih proizvoda…  Inspekcijski  nadzor  građevnih  proizvoda  u  okviru  svojih  nadležnosti  provode  gospodarski  inspektor  Državnog inspektorata i građevinski inspektor Ministarstva graditeljstva i prostornog uređenja                                                                  Sustav 2 NE POSTOJI PO NOVOM             

34

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Nova europska uredba za građevne proizvode uvodi pojam sustava ocjenjivanja i provjere stalnosti  svojstava (system of assessment and verification of constancy of performance) umjesto dosadašnjeg  pojma sustava ocjenjivanja sukladnosti (system of assessment of conformity), kako ih definira još  važeća direktiva za građevne proizvode. Ocjenjivanje i provjera stalnosti svojstava građevnih  proizvoda definirano je s nekoliko elemenata, a opisano je u prilogu V. Uredbe 305/2011 o građevnim  proizvodima (Construction Product Regulation (EU) no. 305/2011).    Sustavi ocjenjivanja i provjere stalnosti svojstava  Sustavi ocjenjivanja i provjere stalnosti svojstava definiraju stupanj uključenosti trećih strana u  ocjenjivanju svojstava proizvoda u skladu s bitnim tehničkim specifikacijama. Razlikuje se 5 sustava i 3  različite vrste tijela za ocjenjivanje sukladnosti i provjeru stalnosti svojstava građevnih proizvoda.  Sustav 1+  Izjava proizvođača o svojstvima bitnih karakteristika građevnog proizvoda (Declaration of the  performance of the essential characteristics of the construction product by the manufacturer) na  temelju sljedećeg:  PROIZVOĐAČ provodi:  ‐    kontrolu  tvorničke proizvodnje  ‐    daljnja ispitivanja uzoraka u skladu s planom ispitivanja  PRIJAVLJENO/NOTIFICIRANO CERTIFIKACIJSKO TIJELO ZA PROIZVODE izdaje certifikat o stalnosti  svojstava proizvoda temeljem :  ‐    određivanja vrste proizvoda na temelju ispitivanja tipa (uključujući uzorkovanje), proračuna tipa,  tabličnih vrijednosti ili opisne dokumentacije  ‐    početnog pregleda proizvodnoga pogona i kontrole tvorničke proizvodnje  ‐    stalnoga nadzora, ocjenjivanja i vrednovanja kontrole tvorničke proizvodnje  ‐    ispitivanja slučajnih uzoraka uzetih prije stavljanja proizvoda na tržište.  Sustav 1+ je sustav koji definira najviše odgovornosti za prijavljeno tijelo (notified body), za razliku od  sustava 4 koji sve odgovornosti prepušta samo proizvođaču.  Sustav 1  Izjava proizvođača o svojstvima bitnih karakteristika građevnog proizvoda na temelju sljedećeg:  PROIZVOĐAČ provodi:  ‐    kontrolu  tvorničke proizvodnje  ‐    daljnja ispitivanja uzoraka u skladu s planom ispitivanja  PRIJAVLJENO/NOTIFICIRANO CERTIFIKACIJSKO TIJELO ZA PROIZVODE izdaje certifikat o stalnosti  svojstava proizvoda temeljem :  ‐    određivanja vrste proizvoda na temelju ispitivanja tipa (uključujući uzorkovanje), proračuna tipa,  tabličnih vrijednosti ili opisne dokumentacije  ‐    početnog pregleda proizvodnoga pogona i kontrole tvorničke proizvodnje  ‐    stalnoga nadzora, ocjenjivanja i vrednovanja kontrole tvorničke proizvodnje.  Za razliku od sustav 1+, u sustavu 1 prijavljeno certifikacijsko tijelo ne provodi ispitivanja slučajnih  uzoraka uzetih prije stavljanja proizvoda na tržište.  Tijelo za ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava građevnih proizvoda za sustave 1+ i 1 je  certifikacijsko tijelo za proizvod.  Sustav 2+  Izjava proizvođača o svojstvima bitnih karakteristika građevnog proizvoda na temelju sljedećeg:  PROIZVOĐAČ provodi:  ‐    određivanje vrste proizvoda na temelju ispitivanja tipa (uključujući uzorkovanje), proračuna tipa,  tabličnih vrijednosti ili opisne dokumentacije  ‐    kontrolu  tvorničke proizvodnje  ‐    ispitivanja uzoraka u skladu s planom ispitivanja  PRIJAVLJENO/NOTIFICIRANO CERTIFIKACIJSKO TIJELO ZA KONTROLU TVORNIČKE PROIZVODNJE izdaje  certifikat o stalnosti svojstava proizvoda temeljem :  ‐    početnog pregleda proizvodnoga pogona i kontrole tvorničke proizvodnje 

35

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐    stalnoga nadzora, ocjenjivanja i vrednovanja kontrole tvorničke proizvodnje.  Za razliku od sustava 1+ i 1, u sustavu 2+ prijavljeno certifikacijsko tijelo ne provodi  određivanje vrste  proizvoda na temelju ispitivanja tipa (uključujući uzorkovanje), proračuna tipa, tabličnih vrijednosti ili  opisne dokumentacije, nego je to zadatak proizvođača.  Tijelo za ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava građevnih proizvoda za sustav  2+ je certifikacijsko  tijelo za kontrolu tvorničke proizvodnje.  Sustav 3  Izjava proizvođača o svojstvima bitnih karakteristika građevnog proizvoda na temelju sljedećeg:  PROIZVOĐAČ provodi:  ‐    kontrolu  tvorničke proizvodnje  PRIJAVLJENI/NOTIFICIRANI LABORATORIJ provodi:  ‐    određivanje vrste proizvoda na temelju ispitivanja tipa (utemeljeno na uzorkovanju kojeg provodi  proizvođač), proračuna tipa, tabličnih vrijednosti ili opisne dokumentacije.  Tijelo za ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava građevnih proizvoda za sustav  3  je ispitni  laboratorij.  Sustav 4  Izjava proizvođača o svojstvima bitnih karakteristika građevnog proizvoda na temelju sljedećeg:  PROIZVOĐAČ provodi:  ‐    određivanje vrste proizvoda na temelju ispitivanja tipa (utemeljeno na uzorkovanju kojeg provodi  proizvođač), proračuna tipa, tabličnih vrijednosti ili opisne dokumentacije,  ‐    kontrolu  tvorničke proizvodnje,  PRIJAVLJENO/NOTIFICIRANO TIJELO nema zadataka.   Sustav 4 ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava građevnih proizvoda u potpunosti prepušta  proizvođaču.    Tijela uključena u ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava  S obzirom na funkcije prijavljenih tijela uključenih u ocjenjivanje i provjeru stalnosti svojstava  građevnih proizvoda razlikuju se:  ‐     certifikacijsko tijelo za proizvod: prijavljeno tijelo koje ima potrebnu stručnost i odgovornost za  provedbu certificiranja proizvoda u skladu s danim pravilima i upravljanjem; svoju osposobljenost  dokazuje radom u skladu sa zahtjevima HRN EN ISO/IEC 17065 (HRN EN 45011);  ‐    certifikacijsko tijelo za kontrolu tvorničke proizvodnje: prijavljeno tijelo koje ima potrebnu  stručnost i odgovornost za provedbu certificiranja kontrole tvorničke proizvodnje u skladu s danim  pravilima i upravljanjem; svoju osposobljenost dokazuje radom u skladu sa zahtjevima HRN EN  ISO/IEC 17065 (HRN EN 45011) ili HRN EN ISO/IEC 17021.  ‐    ispitni laboratorij: prijavljeno tijelo koje mjeri, istražuje, ispituje, umjerava ili na drugi način  određuje karakteristike ili svojstva materijala ili građevnih proizvoda; svoju osposobljenost dokazuje  radom u skladu sa zahtjevima HRN EN ISO/IEC 17025.                             

36

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

                                                                                                       

37

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

ZAKON O OPĆOJ SIGURNOSTI PROIZVODA  ‐ Ovim se Zakonom propisuju opći sigurnosni zahtjevi za proizvode, obveze proizvođača i distributera,  informiranje javnosti, poticanje dragovoljnih mjera te nadzor nad ispunjavanjem propisanih zahtjeva  ‐ Svrha ovoga Zakona je osigurati da se na tržište stavljaju samo sigurni proizvodi.  ‐  »Proizvod«  označava  bilo  koji  proizvod,  uključujući  i  proizvod  u  okviru  pružanja  usluga,  koji  je  namijenjen potrošačima ili koji bi u razumno predvidljivim uvjetima potrošači mogli upotrijebiti, čak i  ako  im  nije  namijenjen,  te  koji  je  isporučen  ili  dostupan,  uz  plaćanje  ili  besplatno,  u  okviru  neke  trgovačke djelatnosti, bez obzira na to je li nov, rabljen ili prerađen.  ‐ »Sigurni proizvod« označava bilo koji proizvod koji u normalnim ili razumno predvidljivim uvjetima  uporabe, uključujući trajanje i po potrebi stavljanje u uporabu, zahtjeve za ugradbu i održavanje, ne  predstavlja  nikakav  rizik  ili  samo  najmanji  rizik  spojiv  s  uporabom  proizvoda  te  koji  se  smatra  prihvatljivim i sukladnim s visokom razinom zaštite sigurnosti i zdravlja ljudi…  ‐ »Opasni proizvod« označava svaki koji nije siguran.    ZAKON O AKREDITACIJI  Ovim  se  Zakonom  uređuje  osnivanje  i  djelatnost  tijela  koje  obavlja  poslove  nacionalne  službe  za  akreditaciju, određuje područje u kojemu se provodi akreditacija te akreditacija u vezi s propisima o  ocjenjivanju sukladnosti  Akreditacija  označuje  potvrđivanje  od  strane  nacionalnoga  akreditacijskog  tijela  da  tijelo  za  ocjenu  sukladnosti zadovoljava zahtjeve utvrđene usklađenim normama …  Potvrda  o  akreditaciji  je  dokument  na  temelju  kojeg  se  potvrđuje  osposobljenost  za  obavljanje  određenih poslova na području ocjenjivanja sukladnosti.  Ocjenjivanje  sukladnosti  svaka  je  djelatnost  kojom  se  neposredno  ili  posredno  ocjenjuje  jesu  li  ispunjeni  određeni  zahtjevi  Akreditacijsko tijelo svaka država članica mora imenovati  jedno nacionalno akreditacijsko tijelo. Nacionalno  akreditacijsko tijelo označuje jedinstveno tijelo u državi članici  koje provodi akreditaciju s ovlaštenjem koje mu je dala  država. Nacionalno akreditacijsko tijelo djeluje na neprofitnoj  osnovi.  Akreditacijsko tijelo obavlja sljedeće poslove:  – akreditiranje ispitnih i umjernih laboratorija,  –  akreditiranje  pravnih  ili  fizičkih  osoba  za  potvrđivanje  proizvoda, sustava upravljanja i osoblja,  –  akreditiranje  pravnih  ili  fizičkih  osoba  koje  obavljaju  tehnički nadzor ili slične radnje,  –  druga  ocjenjivanja  ili  potvrđivanja  osposobljenosti  za  provođenje postupaka ocjenjivanja sukladnosti…  Napomena uz ispitno: Koja jerazlika između certifikacija i  akreditacije?   Definicija certifikacije ‐ Certifikacija je potvrđivanje koje  provodi treća strana, a odnosi se na proizvode, procese,  sustave ili osobe.   Definicija akreditacije ‐ Akreditacija je ocjenjivanje koje  provodi treća strana, a odnosi se na tijelo za ocjenjivanje  sukladnosti dajući formalni dokaz njegove osposobljenosti za  obavljanje zadataka ocjenjivanja sukladnosti.Akreditacijska  tijela institucije iznad certifikacijskih tijela, pa je time  akreditacija je vrh piramide u infrastrukturi kvalitete.  Akreditacijska tijela akreditiraju certifikacijska tijela, a  certifikacijska tijela certificiraju krajnje korisnike.  

38

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Rezultat rada akreditacijskog tijela je potvrda o akreditaciji, a rezultat rada certifikacijskog tijela je  certifikat. Akreditiraju se certifikacijska tijela koja provode certifikaciju.  Certifikacijska tijela mogu biti:  1. certifikacijska tijela za certifikaciju sustava upravljanja  2. certifikacijska tijela za certifikaciju proizvoda  3. certifikacijska tijela za certifikaciju osoblja  Navedena  certifikacijska  tijela  se  akreditiraju  prema  odgovarajućim  ISO  normama:  Certifikacija  sustava  upravljanja  prema  HRN  EN  ISO/IEC  17021  Ocjenjivanje  sukladnosti  –  Zahtjevi  za  tijela  koja  provode audit i certifikaciju sustava upravljanja.  Certifikacija proizvoda prema HRN EN ISO/IEC 17065  (HRN EN 45011) ‐Opći zahtjevi za ustanove koje provode potvrđivanje proizvoda. Certifikacija osoblja  prema  HRN  EN  ISO/IEC  17024  Ocjena  sukladnosti  –  Opći  zahtjevi  za  tijela  koja  provode  potvrđivanje/certifikaciju osoblja.  Akreditacijska tijela rade prema normi HRN EN ISO/IEC 17011 ‐Ocjena sukladnosti – Opći zahtjevi za  akreditacijska tijela koja akreditiraju tijela za ocjenu sukladnosti.   

ZAKON O MJERITELJSTVU  Ovim se Zakonom uređuje djelokrug tijela te ovlaštenih pravnih i fizičkih osoba u mjeriteljstvu, sustav  točnih  i  međusobno  spojivih  mjerenja,  sustav  mjernih  jedinica,  mjerni  etaloni,  utvrđivanje  mjeriteljskih  zahtjeva  za  mjerila  u  zakonskom  mjeriteljstvu,  stavljanje  mjerila  na  tržište  i  uporabu,  ovjeravanje mjerila, mjeriteljski zahtjevi za pretpakovine, mjeriteljski nadzor i inspekcija.  Zakonsko  mjeriteljstvo  je  dio  mjeriteljstva  uređen  zakonom  i  drugim  propisima  u  cilju  uspostave  povjerenja u rezultate mjerenja u području primjene zakonitih mjerenja.  Temeljno  mjeriteljstvo  je  dio  mjeriteljstva  koje  istražuje  stalnice  prirodnih  pojava  i  čiji  je  zadatak  uspostava državnih etalona mjernih jedinica međunarodnog sustava jedinica, uspostava sljedivosti i  jedinstvenosti  mjerenja  u  Republici  Hrvatskoj  usporedbom  s  međunarodnim  etalonima  te  razvoj  novih mjernih metoda.  Etalon  je  tvarna  mjera,  mjerilo,  referencijska  tvar  ili  mjerni  sustav  namijenjen  za  određivanje,  ostvarivanje, čuvanje ili obnavljanje neke jedinice, jedne ili više vrijednosti kakve veličine da bi mogao  poslužiti kao referencija.  Državni  etalon  je  referentni  etalon  priznat  odlukom  mjerodavnog  tijela  utvrđenog  zakonom  da  bi  služio  kao  osnova  za  dodjeljivanje  vrijednosti  drugim  etalonima  određene  veličine  u  Republici  Hrvatskoj.  Referentni  etalon  je  etalon  koji  općenito  ima  najveću  mjeriteljsku  kakvoću  na  danom  mjestu  ili  u  danoj organizaciji iz kojeg se izvode mjerenja koja se provode na tom mjestu.  Umjeravanje  je  skup  postupaka  kojima  se  u  određenim  uvjetima  uspostavlja  odnos  između  vrijednosti  veličina  koje  pokazuje  neko  mjerilo  ili  mjerni  sustav,  ili  vrijednosti  koje  prikazuje  neka  tvarna mjera ili neka referencijska tvar i odgovarajućih vrijednosti ostvarenih etalonima.  Sljedivost je svojstvo mjernog rezultata ili vrijednost kojeg etalona po kojemu se on može dovesti u  vezu  s  navedenim  referencijskim  etalonima  (obično  državnim  ili  međunarodnim)  neprekinutim  lancem usporedaba koje imaju utvrđene nesigurnosti.  Mjerilo je uređaj namijenjen za izvedbu mjerenja, samostalno  ili u vezi s dodatnim uređajima,  a to  podrazumijeva  mjerilo  u  užem  smislu,  mjerne  sustave,  tvarne  mjere  i  dijelove  mjerila  i  mjernog  sustava koji mogu biti predmet posebne ocjene sukladnosti.  Pretpakovine  su  proizvodi  koji  su  upakirani  bez  prisutnosti  kupaca,  a  količina  tih  proizvoda  se  ne  može promijeniti bez otvaranja pri čemu nastaje vidno oštećenje ili bez promjene pakovanja.  Poslove zakonskog mjeriteljstva obavljaju:  1. Državni zavod za mjeriteljstvo (DZM),  2. Hrvatski mjeriteljski institut (HMI),  3. ovlaštene pravne osobe,  4. ovlašteni servisi,  5. pravne osobe koje obavljaju poslove nacionalnoga umjernog laboratorija. 

39

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

DZM  ‐  rješava  u  upravnim  stvarima  iz  područja  mjeriteljstva,  priprema  nacrte  zakona  iz  područja  mjeriteljstva, donosi  podzakonske  akte za provođenje zakona, ovlašćuje pravne osobe za provedbu  postupaka  potvrđivanja  sukladnosti  mjerila  i  pretpakovina,  provodi  ispitivanje  pretpakovina  i  boca  kao  mjernih  spremnika,  provodi  ovjeravanja  zakonitih  mjerila,  provodi  službena  mjerenja,  nadzire  zakonitost rada ovlaštenih pravnih osoba, ovlaštenih servisa i korisnika zakonitih mjerila itd.  HMI (osnovan kasnije i preuzeo dio djelatnosti DZM) ‐ proglašava državne etalone, obavlja upravne i  stručne  poslove  u  vezi  s  državnim  etalonima  i  usklađuje  rad  nacionalnih  umjernih  laboratorija,  ostvaruje,  čuva  i  održava  državne  mjerne  etalone  i  osigurava  njihovu  sljedivost  prema  međunarodnim etalonima, obavlja poslove istraživanja i razvoja u području temeljnog mjeriteljstva,  obavlja poslove nacionalnih umjernih laboratorija itd.  Ovlaštene pravne osobe ‐ ispituju usklađenost mjerila s propisima, ovjeravaju zakonita mjerila, vode  evidenciju ovjerenih zakonitih mjerila  Ovlašteni servis ‐ pregledava, popravlja i ispituje zakonita mjerila i/ili mjerne sustave radi pripreme  za ovjeravanje.                              TEHNIČKI PROPIS ZA BETONSKE KONSTRUKCIJE  Što je novo u odnosu na stari propis?  Sa stajališta dokaza svojstva trajnosti konstrukcija, od iznimne je važnosti što se novom verzijom  Tehničkog propisa za betonske konstrukcije upućuje na primjenu hrvatskih normi kojima su preuzete  europske norme, a ne više prednorme koje su pokazale dva osnovna nedostatka u tom segmentu:  1) nisu bile međusobno usklađene s obzirom na odredbe za osiguranje trajnosti betonske  konstrukcije, a pogotovo sa specifikacijama za čelične konstrukcije u slučaju projektiranja spregnutih  konstrukcija od čelika i betona  2) nisu davale specifikaciju dokaza osiguranja zahtijevanoga projektnog uporabnoga vijeka duljeg od  50 godina, što je izazivalo teškoće u projektiranju inženjerskih konstrukcija (mostova i sl.).    ‐  Tehničkim  propisom  za  betonske  konstrukcije  se,  u  okviru  ispunjavanja  bitnih  zahtjeva  za  građevinu,  propisuju  tehnička  svojstva  za  betonske  konstrukcije  u  građevinama,  zahtjevi  za  projektiranje,  izvođenje  radova  na  izradi,  uporabljivost,  održavanje  i  drugi  zahtjevi  za  betonske  konstrukcije,  te  tehnička  svojstva  i  drugi  zahtjevi  za  građevne  proizvode  namijenjene  ugradnji  u  betonsku konstrukciju  ‐  Ispunjavanje  bitnog  zahtjeva  mehaničke  otpornosti  i  stabilnosti  građevine  i  dijela  bitnog  zahtjeva  zaštite od požara, koji se odnosi na očuvanje nosivosti betonske konstrukcije u slučaju požara tijekom  određenog vremena utvrđenog posebnim propisom (u daljnjem tekstu: otpornost na požar), postiže  se  betonskom  konstrukcijom  koja  ima  tehnička  svojstva  i  ispunjava  zahtjeve  propisane  ovim  Propisom  ‐  Projektom  betonske  konstrukcije  mora  se,  u  skladu  s  ovim  Propisom,  dokazati  da  će  građevina  tijekom  građenja  i  projektiranog  uporabnog  vijeka  ispunjavati  bitni  zahtjev  mehaničke  otpornosti  i  stabilnosti, otpornost na požar te druge bitne zahtjeve u skladu s posebnim propisima. 

40

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Ako normom ili posebnim propisom nije drukčije propisano, uporabni vijek projektirane betonske  građevine je najmanje 50 godina.  Projekt betonske konstrukcije koji je sastavni dio glavnog projekta građevine mora sadržavati:  a) tehnički opis  b) proračun nosivosti i uporabljivosti  c) program kontrole i osiguranja kvalitete betonske konstrukcije  Građevni proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis jesu: – cement,– agregat,– dodatak betonu,–  dodatak mortu za injektiranje natega,– voda,– beton,– čelik za armiranje,– čelik za prednapinjanje,–  armatura,– predgotovljeni betonski element,– proizvod za zaštitu i popravak betonske konstrukcije i  dr.  Građevni  proizvodi  koji  se  proizvode  se  u  tvornicama  izvan  gradilišta  (moraju  imati  ispravu  o  sukladnosti).  Iznimno  beton,  armirani  beton  i  predgotovljeni  elementi  mogu  se  proizvesti  na  gradilištu (mora biti dokazana uporabljivost u skladu s projektom i Teh.propisom za BK)  Beton ‐ građevni proizvod sastavljen od cementa, agregata, dodatka betonu i vode.  Tehnička svojstva BK moraju biti takva da tijekom trajanja građevine uz propisano izvođenje radova  na BK i održavanje BK, ona podnese sve utjecaje uobičajene uporabe i utjecaje okoliša…  Specificirana svojstva, dokazivanje uporabljivosti, potvrđivanje sukladnosti te označavanje građevnih  proizvoda,  ispitivanje  građevnih  proizvoda,  posebnosti  pri  projektiranju  i  građenju  te  potrebni  kontrolni  postupci  kao  i  drugi  zahtjevi  koje  moraju  ispunjavati  građevni  proizvodi  određeni  su  u  prilozima ovoga Propisa:  – beton Prilog »A«,   – armatura, čelik za armiranje i čelik za prednapinjanje Prilog »B«,            – cement Prilog »C«,   – agregat Prilog »D«,   – dodatak betonu i dodatak mortu za injektiranje natega Prilog »E«,   – voda Prilog »F«,   – predgotovljeni betonski elementi Prilog »G«,                – proizvodi i sustavi za zaštitu i popravak betonskih konstrukcija Prilog »H«  TPBK sadrži još i:   – projektiranje BK u skladu s hrvatskim normama Prilog »I«  – izvođenje i održavanje BK Prilog »J«  Beton ‐ Prilog »A«  ‐ Beton se proizvodi kao:  a) projektirani beton,  b) beton zadanog sastava,  c) normirani beton zadanog sastava prema normama  ‐ Beton b) i c) proizvodi se samo do razreda čvrstoće C16/20  ‐ Svojstva očvrsnulog betona moraju biti specificirana u projektu BK   ‐  Svojstva  svježeg  betona  specificira  izvođač  betonskih  radova.  Određena  svojstva  svježeg  betona,  kada je to potrebno ovisno o uvjetima izvedbe i uporabe BK, specificiraju se u projektu BK  ‐ Sustav potvrđivanja sukladnosti betona je 2+  ‐  Potvrđivanje  sukladnosti  betona  provodi  se  dva  puta  godišnje  na  temelju  rezultata  nadzora  tvorničke  kontrole  proizvodnje  i  ocjene  (vrednovanja)  rezultata  ispitivanja  proizvođača  i  rezultata  ispitivanja tlačne čvrstoće betona na slučajno uzetim uzorcima  Armatura, čelik za armiranje i čelik za prednapinjanje ‐ Prilog »B«            ‐ Armatura se izrađuje odnosno proizvodi kao:  a) armatura za armirane betonske konstrukcije, od čelika za armiranje,  b) armatura za prednapete BK, od čelika za prednapinjanje i čelika za  armiranje.  ‐ Potvrđivanje sukladnosti čelika za armiranje provodi se prema sustavu ocjenjivanja sukladnosti 1+  ‐  Potvrđivanje  sukladnosti  armature  proizvedene  prema  tehničkoj  specifikaciji  provodi  se  prema  odredbama te specifikacije  ‐ Potvrđivanje sukladnosti čelika za prednapinjanje provodi se prema određenoj normi 

41

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Cement ‐ Prilog »C«  ‐ Vrste cementa su:  a) cement opće namjene,  b) cement sa zgurom niskih početnih čvrstoća,  c) cement opće namjene niske topline hidratacije,  d) posebni cement vrlo niskih toplina hidratacije,  e) bijeli cement,  f) sulfatno otporni cement,  g) aluminatni cement.  ‐ Tehnička svojstva cementa specificiraju se u projektu BK  ‐ Potvrđivanje sukladnosti cementa provodi se prema sustavu ocjenjivanja sukladnosti 1+  Agregat ‐ Prilog »D«  ‐ Agregat se odnosi na agregat i punila   s gustoćom zrna većom od 2000 kg/m3 (agregat za beton) i lagani agregat i lagana punila s gustoćom  zrna  ne većom od  2000  kg/m3  ili  nasipnom  gustoćom  ne  većom od  1200  kg/m3  (lagani  agregat  za  beton) dobiveni preradom prirodnih, industrijski proizvedenih ili recikliranih materijala i mješavina tih  agregata u pogonima za proizvodnju agregata.  ‐ Po granulometrijskom sastavu agregat se dijeli u razrede:  a) sitni agregat  b) krupni agregat  c) nefrakcionirani agregat (prirodno granulirani)  ‐ Potvrđivanje sukladnosti agregata provodi se prema sustavu ocjenjivanja sukladnosti 2+  Dodatak betonu i dodatak mortu za injektiranje natega ‐ Prilog »E«  ‐ Vrste kemijskih dodataka betonu:   a) plastifikator,  b) superplastifikator,  c) dodatak za zadržavanje vode,  d) aerant,  e) ubrzivač vezivanja,  f) ubrzivač očvršćivanja,  g) usporivač vezivanja,  h) dodatak za vodonepropusnost,  i) usporivač vezivanja/plastifikator,  j) usporivač vezivanja/superplastifikator,  k) ubrzivač vezivanja/plastifikator,  l) ubrzivač vezivanja mlaznog betona,  m) ubrzivač vezivanja mlaznog betona bez sadržaja alkalija,  n) dodatak za kontrolu konzistencije mlaznog betona,  o) dodatak za poboljšanje veze slojeva mlaznog betona.  p) dodatak za betoniranje pri niskim temperaturama  ‐ Vrste mineralnih dodataka betonu su:  Tip I  a) punila (fileri)  b) pigmenti  Tip II  c) leteći pepeo  d) silicijska prašina  ‐  Tehnička  svojstva  dodataka  betonu  i  dodataka  mortu  za  injektiranje  natega  specificiraju  se  u  projektu betonske konstrukcije  ‐  Potvrđivanje  sukladnosti  dodataka  betonu  i  mortu  za  injektiranje  provodi  se  prema  sustavu  ocjenjivanja sukladnosti 2+. Za mineralne dodatke tipa II potvrđivanje sukladnosti provodi se prema  sustavu ocjenjivanja sukladnosti 1+  Voda ‐ Prilog »F«  ‐ Tehnička svojstva vode za pripremu betona specificiraju se u projektu betonske konstrukcije. 

42

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Za pitku vodu iz vodovoda nije potrebno provoditi potvrđivanje prikladnosti za pripremu betona i  morta  ‐ Morska i bočata voda nisu prikladne za pripremu betona za armirane betonske konstrukcije…  ‐ Ispitivanje  uporabivosti  prikladnosti vode  provodi  se prije prve  uporabe,  te  u  slučaju  kada  postoji  sumnja da je došlo do promjene u koncentraciji štetnih tvari u vodi, odnosno da je došlo do promjene  u njenom sastavu  Predgotovljeni betonski elementi ‐ Prilog »G«  ‐  Odredbe  ovoga  Priloga  ne  primjenjuju  se  na  elemente  izrađene  od  porastoga  betona,  laganog  betona, teškoga betona i betona s vlaknima, niti na predgotovljene elemente od betona namijenjene  za zidanje (betonski zidni elementi).           ‐ Predgotovljeni betonski elementi izrađuju se odnosno proizvode za:  a)  konstrukcijsku  uporabu  (element  djelomično  predgotovljene  betonske  konstrukcije,  element  predgotovljene betonske konstrukcije ili zasebna građevina),  b)  nekonstrukcijsku  uporabu  (npr.  rubnjak,  cijev  za  dovod  i  odvodnju  tekućina,  kanal,  opločnik,  poklopac, okno i slično).  ‐  Tehnička  svojstva  predgotovljenog  betonskog  elementa,  betona  i  armature  specificiraju  se  u  projektu  betonske  konstrukcije,  a  u  slučaju  predgotovljenog  betonskog  proizvoda  u  tehničkoj  specifikaciji za taj proizvod  ‐ Potvrđivanje  sukladnosti elemenata  pod  a)  provodi se prema  sustavu ocjenjivanja  sukladnosti  2+.  elemente pod b) potvrđivanje sukladnosti provodi se prema sustavu ocjenjivanja sukladnosti 4  Proizvodi i sustavi za zaštitu i popravak betonskih konstrukcija ‐ Prilog »H«  ‐ Vrste proizvoda i sustava su:  a) sustavi površinske zaštite,  b) proizvodi i sustavi za konstrukcijski i nekonstrukcijski popravak,  c) konstrukcijska ljepila,  d) proizvodi za injektiranje betona,  e) proizvodi za sidrenje armature,  f) proizvodi za zaštitu armature od korozije.  Projektiranje BK u skladu s hrvatskim normama ‐ Prilog »I«  Na svako od navedenih područja primjenjuju se određene hrvatske norme HRN EN   ‐ Projektiranje betonskih konstrukcija  ‐ Osnove proračuna i djelovanja na betonske konstrukcije  ‐ Projektiranje betonskih konstrukcija glede otpornosti na potres  ‐ Geotehničko projektiranje  Izvođenje i održavanje BK ‐ Prilog »J«  ‐  Ispitivanje  pokusnim  opterećenjem  betonskih  konstrukcija  provodi  se  u  cilju  ocjene  ponašanja  konstrukcije u odnosu na projektom predviđene pretpostavke. Obvezno se provodi za:  a) mostove raspona većeg od 15,0 m,  b) tribine u sportskim građevinama i dvoranama razne namjene,  c) krovne konstrukcije raspona većeg od 30 m,  d) betonske konstrukcije koje se prvi put izvode novim tehnološkim postupkom.  ‐  Učestalost  redovitih  pregleda  u  svrhu  održavanja  betonske  konstrukcije  provodi  se  sukladno  zahtjevima projekta betonske konstrukcije, ali ne rjeđe od:  a) 10 godina za zgrade javne i stambene namjene,  b) 2 godine za mostove,  c) 5 godina za industrijske, prometne, infrastrukturne i dr. građevine koje nisu navedene pod a) i b)  ‐ Način obavljanja pregleda određuje se projektom betonske konstrukcija, a uključuje najmanje:  a) vizualni pregled, utvrđivanje položaja i veličine napuklina i pukotina te drugih oštećenja bitnih za  očuvanje mehaničke otpornosti i stabilnosti građevine,  b) utvrđivanja stanja zaštitnog sloja armature, za betonske konstrukcije u umjereno ili jako  agresivnom okolišu, 

43

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

c) utvrđivanje veličine progiba glavnih nosivih elemenata betonske konstrukcije ako se na temelju  vizualnog pregleda sumnja u ispunjavanje bitnog zahtjeva mehaničke otpornosti i stabilnosti.    Neka od nesvrstanih pitanja s ispita:  1. Kako izračunati vlastitu težinu ab ploče? W = ρ x d, gdje je W=težina (KN/m3), ρ=specif. težina ab       ploče (25KN/m3) i d=debljina ploče (0.16m), znači W=1m x 1m x 0.16m x 25KN/m3=4KN  2. Što znači C25/30 i B500B? C25/30 je razred čvrstoće ili klasa betona, a B500 B je oznaka za čelik        za armiranje betona, a 500 znači nnn = min granica razvlačenja (Re), N/mm2 za područje        najmanjih debljina ili 500N/mm2, a B je dodatna alfanumerička oznaka  3. Kako se armira balkon? Kod balkona se armira samo gornji dio ploče jer je taj zbog konzolne       prirode konstrukcije opterećen na vlak. Dok se kod ploča koje su poduprte zidovima armira samo        donji dio jer je donji opterećen na vlak a gornji na tlak.  4. Kako se armiraju vertikalni serklaži? Kada se koriste predgotovljeni betonski elementi  (izvedba bez  oplate) Vertikalni serklaži se armiraju minimalnom armaturom 4 x Ø14 mm, vilice Ø 6 mm / 25 cm,  uz preklop vertikalne armature u stupu minimalno 80 cm za sljedeću etažu, a inače vertikalne ab  serklaže armirati s najmanje Aa≥2.4 cm2 uz vezivanje vilicama. Preklop šipki mora biti najmanje p ≥  60cm. Vertikalna udaljenost horizontalnih serklaža ne smije biti veća od 4 m.  5. Za koje betonske konstrukcije se mora provesti probno opterećenje? Mostove i   1. Sve cestovne mostove raspona većeg od 15m  2. Sve zeljeznicke mostove raspona većeg od 10m  3. Krovne konstrukcije raspona većeg od 30m  4. Konzolne konstrukcije i istake veće od 15m  5. Tribine u sportskim dvoranama i dvoranama razne namjene  6. Konstrukcije koje se po prvi put izvode novim tehnološkim postupkom  Podjela grupa probnog opterećenja:  1. Probno opterećenje kao dokaz nosivosti. Jednostavno osigurava dokaz da konstrukcija može  podnijeti projektirano opterećenje. Nije nužno raspoređivati instrumente na mostu. Osigurava  malo podataka o stvarnom ponašanju konstrukcije.  2. Ispitivanje radi potvrđivanja. Cilj je ustanoviti ponašanje konstrukcije pod opterećenjima za  posebne situacije koje se mogu dogoditi. Ovime se pokazuje da se konstrukcija ponaša prema  propisima.  3. Ispitivanje s ciljem istraživanja ponašanja. Cilj je otkriti više o stvarnom ponašanju i  mogućnostima konstrukcije. Opterećenja se nanose, a mjerenja koja se provode mogu biti  proizvoljna ili se prilagođavaju zavisno o odzivu konstrukcije. Ovo ispitivanje značajno je skuplje,  zahtijeva planiranje i razradu ispitivanja.  TEHNIČKI PROPIS ZA PROZORE I VRATA (6 zahtjeva)   Ovim se Tehničkim propisom, u svrhu ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, propisuju tehnička  svojstva i drugi zahtjevi za prozore i vrata (građevne proizvode) koji se ugrađuju u građevine, te način  potvrđivanja sukladnosti prozora i vrata s navedenim zahtjevima.  1. Vrata u smislu ovoga Propisa su vrata namijenjena isključivo prolazu pješaka.  2. Prozorima odnosno vratima u smislu ovoga Propisa smatraju se:  – vanjski prozori odnosno vrata, ugrađeni u građevinske otvore građevnih dijelova koji      razdvajaju      unutarnji prostor građevine od vanjskog prostora,  – ostali prozori odnosno vrata, na koje se odnose zahtjevi otpornosti na opterećenje vjetrom,      vodonepropusnosti, propusnosti zraka, prolaska topline, zvučne izolacije te otpornosti na     požar i propuštanje dima. 

44

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

3. Prozorima odnosno vratima smatraju se i stijene, po konstrukciji slične prozorima ili  vratima, koje se ugrađuju u građevinske otvore na isti način kao prozori ili vrata, ako se na  njih odnose uvjeti odnosno zahtjevi iz točke 2.    *Ne primjenjuje na: vrata i stijene izrađene u potpunosti od stakla, rotirajuća vrata, vrata opremljena  mehaničkim pogonom, ostakljene krovne konstrukcije i druge krovne konstrukcije sličnog pokrova,  ovješene fasade, garažna vrata, industrijska vrata i vrata za skloništa.    Tehnička svojstva prozora i vrata moraju biti takva da, u predviđenom roku trajanja građevine, uz  propisanu odnosno projektom određenu ugradnju i održavanje, oni podnesu sve utjecaje uobičajene  uporabe i utjecaje okoline, tako da građevina u koju su ugrađeni ispunjava bitne zahtjeve.  Prozori i vrata proizvode se u proizvodnim pogonima izvan gradilišta.  Prozori i vrata smiju se ugraditi u građevinu ako ispunjavaju zahtjeve propisane ovim Propisom i ako  su za prozor odnosno vrata izdane izjave o sukladnosti u skladu s odredbama posebnog propisa.    Svojstva (prozora i vrata) za predvidive uvjete uobičajene uporabe građevine i predvidive utjecaje  okoliša na građevinu u njezinom projektiranom uporabnom vijeku moraju se odrediti projektom  građevine, osobito u vezi:  1. otpornosti na opterećenje vjetrom,  2. vodonepropusnost, utjecaj kiše pri djelovanju vjetra,  3. propusnosti zraka, ugrađene u prostorima i prostorijama, a moraju ispunjavati uvjete izmjene        zraka i/ili toplinskih gubitaka provjetravanjem (kuhinje, kupaonice, radne i pomoć. prostorije i sl.),   4. prolaska topline, ugrađene između vanjskog prostora i grijanih prostorija, te prostorija koje imaju       različitu unutarnju projektnu temperaturu,  5. zvučne izolacije, između prostora i/ili prostorija s različitim razinama buke,  6. otpornosti na požar i propuštanje dima, ugrađene između prostora i/ili prostorija koje pripadaju       različitim požarnim sektorima.    TEHNIČKI PROPIS ZA ZIDANE KONSTRUKCIJE  ‐ Ovim se Tehničkim propisom u okviru ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, propisuju tehnička  svojstva za zidane konstrukcije u građevinama,  zahtjevi za projektiranje, izvođenje radova,  uporabljivost, održavanje i drugi zahtjevi za zidane konstrukcije, te tehnička svojstva i drugi zahtjevi  za građevne proizvode namijenjene ugradnji u zidanu konstrukciju.  ‐ Primjenjuje se i na ziđe u građevinama koje nije sastavni dio zidane konstrukcije (pregradno ziđe,  parapeti i sl.).  ‐ Ne primjenjuje na zidane konstrukcije industrijskih dimnjaka, potpornih zidova, propusta, mostova,  brana, spremnika za tekućine, zidane konstrukcije opterećene pretežito dinamičkim djelovanjem i  posebne vrste konstrukcija kao što su lukovi, svodovi, kupole i sl.  ‐ Specificiranje svojstava, dokazivanje uporabljivosti, potvrđivanje sukladnosti, označavanje  građevnih proizvoda i posebnosti pri projektiranju i građenju građevina koje sadrže zidanu  konstrukciju nalaze se u prilozima.  (pojmovi i malo šire)  *Zidana konstrukcija je dio građevnog sklopa građevine.   Izvodi se od:    – nearmiranog ziđa,  – omeđenog ziđa,  – armiranog ziđa i  – prednapetog ziđa.  Razlika između zida i ziđa je u tome što vrh ziđa nije pridržan. 

45

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

*Ziđe definicija ‐ ziđe u smislu je skup zidnih elemenata položenih na projektom određeni način  povezanih mortom na konačnom mjestu u građevini ili predgotovljeno ziđe u smislu Priloga »H«  Tehničkog propisa za zidane konstrukcije.    *Predgotovljeno ziđe (Prilogu H) je ziđe izrađeno ili proizvedeno od istovrsnih zidnih elemenata  položenih na unaprijed određen način i povezanih mortom, odnosno od istovrsnih zidnih elemenata  položenih na unaprijed određeni način i povezanih mortom uz mogućnost ugradnje armature, betona  i pomoćnih dijelova, izrađeno ili proizvedeno na mjestu različitom od konačnog mjesta u građevini,  na gradilištu za potrebe toga gradilišta ili proizvedeno u pogonu za proizvodnju predgotovljenog ziđa  (tvornica predgotovljenog ziđa). Izrađuje se/proizvodi za:      a) konstrukcijsku uporabu ‐ element djelomično predgotovljene zidane konstrukcije, element             predgotovljene zidane konstrukcije ili zasebna građevina),      b) nekonstrukcijsku uporabu ‐ pregradno, parapetno, fasadno, obložno, vezno, protupožarno ziđe i            ziđe ispune.    *Omeđeno ziđe (primjer –  nadozid) je ono koje se nakon  zidanja omeđuje ab vertikalnim i  horizontalnim serklažima  – vertikalni i horizontalni serklaži  nemaju učinak okvirne  konstrukcije, nego zajedno sa  ziđem daju     nosivost konstrukciji  – omeđeno ziđe preuzima  vertikalna opterećenja od gornjih  katova zgrade  – serklaži znatno doprinose  duktilnom ponašanju ziđa  – oni su najčešće iste ili manje debljine od debljine zida  – ponekad su skriveni u šupljine zidnih elemenata    *Okviri ispunjeni ziđem sastoje se od ab ili čeličnih okvira koji se naknadno ispunjavaju ziđem  – ziđe im povećava krutost i nosivost na horizontalno opterećenje  – stupovi i grede armiranobetonskog okvira ispunjenog ziđem najčešće su debljine veće od debljine      zidova ispune  – sva vertikalna opterećenja preuzima okvir, dok ziđe ispune nosi samo svoju vlastitu težinu    *Mort je mješavina jednog ili više anorganskih veziva, agregata, vode i po potrebi dodataka i/ili  dodatnih sastojaka za zidanje i fugiranje ziđa. Može biti:   ‐ tvornički projektirani mort – mort određen svojstvima, proizveden u proizvodnom pogonu  (tvornici) izvan gradilišta čiji je sastav i postupak proizvodnje odabrao proizvođač morta;  ‐ mort zadanog sastava – mort određen sastavom, proizveden u proizvodnom pogonu (tvornici) ili  izrađen na gradilištu za potrebe toga gradilišta prema projektu zidane konstrukcije.      **Vrste morta s obzirom na sastav: cementni, cementno‐vapneni (produženi, hidraulični vapneni,        tankoslojni, unaprijed pripremljeni (“ready‐to use” ili “ready mixed”), i lakoagregatni mort.  Cementni mort – spravljen od određenih omjera cementa i pijeska, s plastifikatorima ako je  potrebno  Cementno‐vapneni mort – mješavina određene količina cementa, vapna i pijeska (“produžni mort”)  Hidraulični vapneni mort – mješavina hidratiziranog vapna I pijeska u propisanim omjerima  Tankoslojni mort – Unaprijed pripremljeni (“ready mixed”) cementni mort s najvećim zrnom pijeska  od 1 mm s dodacima. Nanosi se u debljinama 1 do 3 mm 

46

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Unaprijed pripremljeni mort – Doprema se na gradilište u suhom stanju u vrećama (“ready mixed”)  ili već pripremljen za ugradnju u vlažnom stanju (“ready‐to use”) s usporivačima vezanja  Lakoagregatni mort – spravljen s lakim agregatom gustoće manje od 1000 kg/m3. Agregat je  ekspandirana glina, perlit, plovućac i sl.    Prilog A ‐ ziđe  Prilog B ‐ zidni elementi   Prilog C ‐ mort  Prilog D ‐ veziva (građevno vapno, cement i zidarski cement)  Prilog E ‐ dodaci mortu, mortu za injektiranje natega i betonu  Prilog F ‐ agregat, voda, čelik za armiranje, čelik za prednapinjanje, beton i sustavi za   zaštitu i popravak betonskih dijelova zidanih konstrukcija  Prilog G ‐ pomoćni dijelovi (spone, trake, vješaljke, nadvoji, kanalice i elementi ispune)  Prilog H ‐ predgotovljeno ziđe:  a) opečni zidni element,  b) vapnenosilikatni zidni element,  c) betonski zidni element,  d) zidni element od porastoga betona,  e) zidni element od umjetnoga kamena,  f) zidni element od prirodnog kamena,             razreda proizvodnje I i II.  Prilog I ‐ projektiranje zidanih konstrukcija  Prilog J ‐ izvođenje i održavanje zidanih konstrukcija    ‐ Projekt zidane konstrukcije koji je sastavni dio glavnog projekta građevine mora sadržavati:  * tehnički opis  * proračun graničnog stanja nosivosti i graničnog stanja uporabljivosti  * program kontrole i osiguranja kvalitete zidane konstrukcije    Projektiranje zidanih konstrukcija  ‐ Gornji rubovi temelja zidane konstrukcije, odnosno gornji rubovi nadtemeljnih zidova moraju biti  međusobno povezani veznim gredama, zategama ili armiranobetonskom podnom pločom.  ‐ Pregradni zidovi, obložni zidovi, zidovi ispune i protupožarni zidovi moraju se, u smjeru okomitom  na vlastitu ravninu, povezati s nosivim zidovima odnosno nosivim dijelovima zidane konstrukcije, te  stropnim kontrukcijama u skladu s projektom zidane konstrukcije.  ‐ Ziđe visine > 1,0m iznad stropne konstrukcije kojemu vrh nije pridržan okomito na vlastitu ravninu  (zidovi na koje se oslanja drveno krovište, zabatni zidovi, pregradni zidovi kojima vrh nije pridržan  stropnom konstrukcijom i sl.) mora biti izvedeno kao omeđeno ziđe s upetim vertikalnim serklažima  u nosivu konstrukciju.    *Kod zidanih konstrukcija NIJE DOZVOLJENO:  ‐ projektiranje konzola upetih u ziđe zidane konstrukcije.  ‐ projektiranje zidanih konstrukcija kojima se zidovi iste etaže izvode od raznovrsnih zidnih       elemenata ili kao zidovi druge vrste ili sustava konstrukcije.  ‐ projektiranje zidanih konstrukcija u kojima su pojedine etaže izvedene kao konstrukcije druge vrste        (betonske, čelične i dr.) odnosno konstrukcije drugog sustava (okvirne i dr.).    Iznimno, DOPUŠTENO JE projektiranje zidanih konstrukcija kod kojih su temelji i jedna etaža iznad  temelja, u vertikalnom kontinuitetu, projektirane kao betonska konstrukcija od betonskih zidova i  ploča na koju se nastavlja zidana konstrukcija.    Dodatak: ZIDOVI

47

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

*Prema ulozi u konstrukciji:  ZIDOVI podjela se može izvršiti prema:  1. Ulozi u konstrukciji    nosivi zid ‐ zid koji prvenstveno služi za  2. Načinu zidanja  preuzimanje vanjskih djelovanja i vlastite težine.  3. Načinu izvedbe  On mora  imati površinu ležajne plohe ili plohe    jednog bloka veću od 0,04 m pri uporabi zidnih     blokova grupe 2a, 2b i 3.      nenosivi zid – zid koji prvenstveno služi kao    pregrada, bez uloge u prijenosu djelovanja.                                                            *Prema načinu zidanja:    Jednostruki zid (jednoslojni): zid bez međuprostora ili bez kontinuirane okomite reške u svojoj       ravnini.  Dvostruki zid sa zračnim slojem, sa zračnim slojem i toplinskom izolacijom ili toplinskom jezgrom:  zid koji se sastoji od dva paralelna jednoslojna zida, koji su zidnim sidrima ili armaturom u reški  međusobno kruto spojeni. Vertikalno opterećenje može primiti samo jedan sloj ili oba sloja. Razmak  između slojeva zida može biti kontinuirano prazan (dvostruki zid sa zračnim slojem), djelomično  ispunjen materijalom za toplinsku izolaciju (dvostruki zid sa zračnim I toplinskim slojem) ili potpuno  ispunjen materijalom za toplinsku izolaciju (dvostruki zid s toplinskom jezgrom). Ako nije za  razlikovanje naročito bitno, dvostruki zid sa zračnim slojem, sa zračnim slojem i toplinskom  izolacijom ili toplinskom jezgrom prema Eurokodu 6 označava se kao "dvostruki zid sa zračnim  slojem".  Dvostruki zid sa zračnim slojem  Dvostruki zid sa zračnim slojem i toplinskom izolacijom 

48

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Dvostruki zid bez zračnog sloja: zid koji se sastoji od dva paralelna jednoslojna zida, s vertikalnom  uzdužnom reškom između njih (najveće debljine 25 mm) ispunjenom mortom. Zidovi su zidnim  sidrima međusobno kruto spojeni tako da pod opterećenjem djeluju zajednički kao jedan presjek.  Dvostruki zid s ispunjenim slojem: zid koji se sastoji od dva paralelna zida koja dijeli razmak od  najmanje 50 mm. Međuprostor između njih ispunjen je betonom, a zidovi su zidnim sidrima ili  armaturom reški  međusobno kruto spojeni tako da pod opterećenjem djeluju kao jedan presjek.  Obložni zid: zid koji služi kao obloga, a nije zidan u vezu i nema doprinosa krutosti i nosivosti zida u  pozadini. Podjela zidova prema načinu zidanja  Jednoslojni fasadni zid: zid s fasadnom opekom kao vidljivim licem, koji je s unutrašnjim dijelom  zidan u vezu tako da pri opterećenju djeluju kao jedan presjek.  Zid s ležajnom reškom morta u vidu traka: zid kod kojega se zidni blokovi polažu na reške u vidu  dvije trake morta; trake morta nanesene su na vanjske rubove zidnih blokova.  *Prema načinu izvedbe:  1 Nearmirani zidovi ‐ skup zidnih blokova poslaganih na određeni način i međusobno spojenih  mortom  2 Armirani zidovi ‐ zid u čije je reške ili beton uložena armatura ili mreža, najčešće od čelika, tako da  svi materijali u njemu preuzimaju svoj dio djelujućih sila  3 Omeđeni zidovi ‐ zid u koji su ravnomjerno uneseni tlačni naponi pomoću čelika za pred napinjanje                                                  TEHNIČKI PROPIS ZA ČELIČNE KONSTRUKCIJE  ‐ Ovim Propisom se, u okviru ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, propisuju tehnička svojstva za  nosive  čelične  konstrukcije  u  građevinama,  zahtjevi  za  projektiranje,  izvođenje,  uporabljivost,  održavanje  i  drugi  zahtjevi  za  čelične  konstrukcije,  te  tehnička  svojstva  i  drugi zahtjevi  za  građevne  proizvode namijenjene ugradnji u čeličnu konstrukciju.  ‐ Odnosi se i na elemente u građevinama koji nisu sastavni dio čelične konstrukcije (nekonstrukcijski  elementi)  odnosno  na  elemente  čelične  konstrukcije  koji  ne  utječu  na  mehaničku  otpornost  i  stabilnost građevine u cjelini. 

49

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Tehnička  svojstva  za  nosive  čelične  konstrukcije  (Bitni  zathjevi  za  čelične  konstrukcije)  takva  da  tijekom  trajanja  građevine,  uz  propisno  izvođenje  po  projektu  i  održavanje  ona  podnese  sve  te  da  tijekom građenja i uporabe djelovanja ne prouzroče:  ‐ rušenje građevine ili njezinog dijela,  ‐ deformacije nedopuštena stanja,  ‐ oštećenja građevnog sklopa ili opreme zbog deformacije čelične konstrukcije,  ‐ nerazmjerno velika oštećenja građevine ili njezinog dijela u odnosu na uzrok zbog kojih su        nastala,  ‐ u slučaju požara očuva nosivost konstrukcije ili njezinog dijela tijekom određenog vremena       propisanog posebnim propisom.   Tehnička svojstva postižu  se projektiranjem i izvođenjem čelične konstrukcije, a očuvanje tehničkih  svojstava održavanjem; obe stavke u skladu s odredbama ovog propisa.  Bitni  zahtjevi  mehaničke  otpornosti  i  stabilnosti,  te  otpornost  građevine  na  požarna  djelovanja  dokazuju  se  proračunima  nosivosti  i  uporabljivosti  čelične  konstrukcije  za  predvidiva  djelovanja  i  utjecaje na građevinu u glavnom projektu.  ‐ Građevni proizvodi od čelika na koje se primjenjuje ovaj Propis jesu:  * proizvodi od čelika (oblikovani čelični profili, limovi, trake, šipke, žice, čelični lijev)  * mehanički spojni elementi  * dodatni materijal za zavarivanje  * vlačni elementi visoke čvrstoće  * konstrukcijski ležajevi  * drugi građevni proizvodi za koje su propisani zahtjevi u prilozima ovoga Propisa  Prilozi Propisa:   prilog A ‐ proizvodi od čelika  Proizvodi  od  nelegiranih  konstrukcijskih  čelika:  toplo  valjani  limovi,  trake,  šipke  i  žice,  toplo  oblikovani šuplji profili, hladno valjani limovi, profili, trake i žice, hladno oblikovani šuplji profili  Proizvodi od nehrđajućih čelika: toplo i hladno oblikovani limovi, profili, trake i žice, zavarene cijevi,  bešavne cijevi  ‐ potvrđivanje sukladnosti proizvoda iz ovog priloga provodi se prema sustavu ocjenjivanja  sukladnosti 2+  prilog B ‐ mehanički spojni elementi  ‐ vijci s maticama, zakovice, trnovi  ‐ potvrđivanje sukladnosti proizvoda iz ovog priloga provodi se prema sustavu ocjenjivanja  sukladnosti 2+  prilog C ‐ dodatni materijal za zavarivanje  ‐ obložene elektrode, žičane elektrode, prašak, praškom punjena žica, zaštitni plinovi  ‐ potvrđivanje sukladnosti proizvoda iz ovog priloga provodi se prema sustavu ocjenjivanja  sukladnosti 2+  prilog D ‐ vlačni elementi visoke čvrstoće  ‐ čelične šipke, žice, užad, kabeli, završetci (kotve)  ‐ potvrđivanje sukladnosti proizvoda iz ovog priloga provodi se prema sustavu ocjenjivanja  sukladnosti 1+  prilog E ‐ konstrukcijski ležajevi  Tipovi  konstrukcijskih  ležajeva  ‐  neoprenski,  valjkasti,  lončasti,  sferični  i  cilindrični,  usmjeravajući  i  ograničavajući  ‐ potvrđivanje sukladnosti proizvoda iz ovog priloga provodi se prema sustavu ocjenjivanja  sukladnosti 1 ako su kritični za sigurnost i 3 ako nisu kritični za sigurnost  prilog F ‐ predgotovljeni elementi  prilog G ‐ projektiranje čeličnih konstrukcija u skladu s priznatim tehničkim pravilima  prilog H ‐ projektiranje čeličnih konstrukcija  prilog I ‐ izvođenje i održavanje čeličnih konstrukcija  ‐ Projekt čelične konstrukcije koji je sastavni dio glavnog projekta građevine mora sadržavati:  * tehnički opis 

50

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* proračun mehaničke otpornosti i stabilnosti  * program kontrole i osiguranja kvalitete čelične konstrukcije    TEHNIČKI PROPIS ZA DRVENE KONSTRUKCIJE  ‐ Ovim se Tehničkim propisom, u okviru ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, propisuju tehnička  svojstva  za  drvene  konstrukcije  u  građevinama,  zahtjevi  za  projektiranje,  izvođenje,  uporabljivost,  održavanje  i  drugi  zahtjevi za  drvene konstrukcije, te  tehnička  svojstva  i  drugi zahtjevi za građevne  proizvode namijenjene ugradnji u drvenu konstrukciju.  ‐  Ovaj Propis odnosi se i na elemente u građevinama koji nisu sastavni dio drvene  konstrukcije  (nekonstrukcijski  elementi  ‐  drvena  oplata,  drvene  pregrade,  ograde,  ispune  i  sl.),  odnosno  na  elemente  drvene  konstrukcije  koji  ne  utječu  na  mehaničku  otpornost  i  stabilnost  građevine u cjelini.  ‐  Ovaj Propis ne odnosi se na završne obloge konstrukcijskih i nekonstrukcijskih elemenata (obloge  stropova, podova, zidova i dr.) i drvne proizvode koji služe kao toplinska, zvučna ili druga izolacija.  ‐ Građevni proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis jesu:  * drvni proizvodi (konstrukcijsko drvo, nosači na osnovi drva i ploče na osnovi drva)  * mehanička spajala  * ljepila  * predgotovljeni elementi  * zaštitna sredstva  * drugi građevni proizvodi za koje su propisani zahtjevi u prilozima ovoga Propisa  ‐ Prilozi Propisa:   prilog  A  ‐  drvni  proizvodi  (konstrukcijsko  drvo  ‐  piljena  i  tesana  građa;  lijepljeno  lamelirano  drvo;   ploče na osnovi drva). Sustav ocjenjivanja sukladnosti 1  prilog B ‐ mehanička spajala (štapasta spajala‐ čavli, vijci, trnovi, spajala posebne izvedbe ‐ metalne  ježaste  ploče  za  utiskivanje  moždanici  posebne  izvedbe,  čavlane  ploče).  Sustav  ocjenjivanja  sukladnosti 3  prilog  C  ‐  ljepila  (za  nosive  drvene  konstrukcije;  za  drvo  za  nekonstrukcijsku  primjenu).  Sustav  ocjenjivanja sukladnosti za konstrukcijska ljepila 2+   prilog  D  ‐  predgotovljeni  elementi  (za  konstrukcijsku  uporabu  ‐  element  predgotovljene  drvene  konstrukcije  i  nekonstrukcijsku  uporabu  ‐  oplate,  pregrade,  ograde,  ispune…)  Sustav  ocjenjivanja  sukladnosti 1 za drvene predgotovovljene građevne proizvode  prilog E ‐ zaštita drvenih konstrukcija (obuhvaća građevinsko‐fizikalne, konstruktivne, organizacijske i  kemijske mjere zaštite od atmosferskih djelovanja, djelovanja unutarnje klime, djelovanja procjednih  i drugih voda te bioloških i požarnih djelovanja radi očuvanja bitnog zahtjeva mehaničke otpornosti i  stabilnosti i otpornosti na požar drvene konstrukcije.). Sustav ocjenjivanja sukladnosti ovisi o namjeni  i vrsti zaštitnog sredstva.    Dodatak: Tablica 2 – Klase uporabljivosti prema normi EN 1995‐1‐1                                

51

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

ISPITNO PITANJE:  1. Razredi vlažnosti drveta?    Klasa uporabljivosti ili razred vlažnosti:  250 Energetski razred stambene zgrade ovisi  o specifičnoj godišnjoj potrebnoj toplinskoj energiji za  grijanje za referentne klimatske podatke u kWh/(m²a).                   Energetski razredi nestambenih zgrada   Energetski  QH,nd,rel – relativna vrijednost godišnje potrebne  razred  toplinske energije za grijanje u %  A+  ≤ 15  A  ≤ 25 B  ≤ 50  C  ≤ 100  D  ≤ 150 E  ≤ 200  F  ≤ 250  G  > 250  Energetski razred nestambene zgrade ovisi o relativnoj godišnjoj potrebnoj toplinskoj energiji za  grijanje izraženoj u %.    PRAVILNIK O ENERGETSKIM PREGLEDIMA GRAĐEVINA  Ovim su Pravilnikom propisani uvjeti za provođenje energetskog pregleda građevine te dužnosti  ovlaštenih osoba i obveznika provođenja energetskog pregleda.   Ovim Pravilnikom propisuje se provođenje energetskih pregleda građevina radi utvđivanja  energetskih svojstava i načina gospodarenja energijom u građevinama koje troše energiju ivodu,  utvrđivanja mjera za poboljšanje energetske učinkovitosti i njihovih isplativosti te provođenje  energetskog certificiranja zgrada.   Energetski pregled ili energetski audit je sustavan postupak kojim se analizira postojeća potrošnja  zgrade i energetska svojstva zgrade te određuje isplativost mogućnosti za uštede energije. Takva  definicija energetskog pregleda je uređena Zakonom o učinkovitom korištenju energije. Postoji više  vrsta energetskog pregleda, ovisno o svrsi zbog kojeg se rade i tipu objekta. Postoji više vrsta  energetskog pregleda, definiranih različitim pravilnicima i zakonima. 

56

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

  Tko su obveznici provođenja energetskog pregleda?  Temeljem Zakona o učinkovitom korištenju energije u neposrednoj potrošnji obveznik gospodarenja  energijom, a time i obveznik provođenja energetskog pregleda su:   ‐ zgrade javne namjene čija korisna (neto) površina prelazi 500 m², a od 9. srpnja 2015. čija korisna  (neto) površina prelazi 250 m²  ‐ postojeće zgrade ili dijelove zgrada koji čine samostalne uporabne cjeline i koje podliježu obvezi  energetskog certificiranja zgrada  ‐ građevinu koju veliki potrošač koristi za obavljanje svoje djelatnosti  ‐ javnu rasvjetu (koja uključuje i javnu rasvjetu na cestama izvan naselja)    Javna rasvjeta je građevina za rasvjetljavanje javnih površina, javnih cesta koje prolaze kroz naselje i  nerazvrstanih cesta čije upravljanje i održavanje, uključivo podmirivanje troškova električne energije  su uređeni posebnim zakonom kojim se uređuje komunalno gospodarstvo.   Veliki potrošač je potrošač iz sektora industrije čija ukupna godišnja neposredna potrošnja energije u  građevinama koje koristi za obavljanje svoje djelatnosti prelazi 10000 MWh..   Opći energetski pregled je obvezatni energetski pregled građevine koji se provodi radi ispunjenja  obveze gospodarenja energijom.     Dužnosti obveznika energetskog pregleda (javnog sektora i velikih potrošača):   ‐ Provesti prvi opći energetski pregled do 20.01.2013.  ‐ Provesti energetski pregled građevine najmanje jednom u razdoblju od pet godina, računajući od  dana uručenja posljednjeg izvješća o energetskom pregledu.  ‐ Sažetak izvješća o energetskom pregledu dostaviti Ministarstvu i Fondu, te županiji ako županija nije  ujedno i naručitelj energetskog pregleda, u roku od mjesec dana od preuzimanja izvješća.  ‐ Drugi potrošač koji ima status korisnika sredstava Fonda dužan je provesti energetski pregled  građevine u skladu s uvjetima i rokovima utvrđenim ugovorom s Fondom u skladu s općim aktom  Fonda.    Izvješće o energetskom pregledu koji podnosi ovlaštena osoba za energetski pregled prema Zakonu  treba sadržavati:   1. podatke o osnovnoj potrošnji energije građevine s pokazateljima potrošnje,  2. podatke o usklađenosti svojstava građevine s tehničkim propisima o energetskim svojstvima  zgrada i drugim propisima o energetskoj učinkovitosti krajnje potrošnje energije građevine,  3. procjenu energetske učinkovitosti odnosno pokazatelja energetske učinkovitosti,  4. identifikaciju mjera za smanjenje potrošnje energije i poboljšanje energetske učinkovitosti  5. procjenu ušteda energije i postupke za utvrđivanje ušteda,  6. izračun isplativosti primjene mjera za poboljšanje energetske učinkovitosti,  7. preporuke o provedbi mjera za gospodarenje energijom i poboljšanje energetske učinkovitosti,  8. druge potrebne podatke.    Izvješće o provedenom energetskom pregledu je rezultat energetskog pregleda koji izrađuje i  potpisuje ovlaštena osoba za energetske preglede i predaje ga naručitelju. U zaključku izvješća o  energetskom pregledu se navodi lista mjera za poboljšanje učinkovitosti potrošnje energije i vode u  građevini te uštede u potrošnji energije, vode i novca koje će biti ostvarene.    *Toplinski most je manje područje u omotaču grijanog dijela zgrade kroz koje je toplinski tok  povećan radi promjene materijala, debljine ili geometrije građevnog dijela;  Dodatak: izgled Energetskih (toplinskih) iskaznica i Katalog dobrih rjesenja toplinskih mostova DIN  4108, dio 2 primjeri  (zadnje u dodatku na kraju)       

57

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

                                  Građevni proizvodi koji se ugrađuju u zgradu u svrhu racionalne uporabe energije i toplinske zaštite  moraju  imati  svojstva  bitnih  značajki  propisanih  posebnim  propisom  kojim  su  uređeni  građevni  proizvodi. Vrste građevnih proizvoda:   * toplinsko‐izolacijski građevni proizvodi  * povezani sustavi za vanjsku toplinsku izolaciju   * ziđe i proizvodi za zidanje    Glavni projekt zgrade u dijelu koji se odnosi na racionalnu uporabu energije i toplinsku zaštitu sadrži:  * tehnički opis,   * proračun fizikalnih svojstava zgrade glede racionalne uporabe energije i toplinske izolacije, *  proračun godišnje toplinske energije za grijenja/ hlađenje,   * program kontrole i osiguranja kvalitete,   * nacrte,   * Iskaznicu potrebne toplinske energije za grijanje i toplinske energije za hlađenje    Prilozi:  Prilog „A“ ‐ popis hrvatskih normi i drugih tehničkih specifikacija za proračune i ispitivanja građevnih  dijelova zgrade i zgrade kao cjeline glede zahtjeva za racionalnu uporabu energije i zahtjeva za  toplinsku zaštitu  Prilog „B“ ‐ popis hrvatskih normi i drugih tehničkih specifikacija koje sadrže zahtjeve koje, u svezi s  toplinskom zaštitom, trebaju ispuniti toplinsko‐izolacijski građevni proizvodi za zgrade  Prilog „C“ ‐ najveće dopuštene vrijednosti koeficijenata prolaska topline U [W/(m²∙K)], građevnih  dijelova zgrade koje treba ispuniti pri projektiranju novih i projektiranju rekonstrukcije postojećih  zgrada  Prilog „D“  propisani obrasci   * Iskaznica potrebne topline za grijanje i energije za hlađenje za zgradu grijanu na temp. 18°C ili višu   * Iskaznica potrebne toplin. energije za grijanje i toplin. energije za hlađenje za zgradu grijanu na  temperaturu od 12°C do 18°C  Prilog „E“  ‐ sadrži meteorološke veličine za mjerodavne meteorološke potrebne za proračun  fizikalnih svojstava zgrade glede racionalne uporabe energije i toplinske zaštite           

58

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

PRAVILNIK  O  OSIGURANJU  PRISTUPAČNOSTI  GRAĐEVINA  OSOBAMA  S  INVALIDITETOM  I  SMANJENE POKRETLJIVOSTI (NN_78_2013)     ‐ Ovim se Pravilnikom propisuju uvjeti i način osiguranja nesmetanog  pristupa,  kretanja,  boravka  i  rada  osobama  s  invaliditetom  i  smanjene  pokretljivosti  (u  daljnjem  tekstu:  pristupačnost)  u  građevinama javne  i poslovne namjene te osiguranja jednostavne prilagodbe građevina stambene i  stambeno‐poslovne namjene (u daljnjem tekstu: prilagodba).  ‐ Osoba s invaliditetom jest osoba s trajnim ili privremenim tjelesnim, mentalnim, intelektualnim i/ili  osjetilnim oštećenjima  ‐ Osoba smanjene pokretljivosti jest osoba koja ima privremene ili trajne smetnje pri kretanju uslijed  invalidnosti, dobi, trudnoće ili drugih razloga  ‐ Pomagala osoba s invaliditetom su pomagala za orijentaciju, komunikaciju i pokretljivost tih osoba;  ‐  Prepreka  jest  komunikacijska  i  orijentacijska  smetnja  koja  osobu  smanjene  pokretljivosti  može  ometati i/ili sprječavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku i radu;  ‐ Pristupačnost jest rezultat primjene tehničkih rješenja u projektiranju i građenju građevina, kojima  se osobama s invaliditetom i smanjene pokretljivosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, boravak i  rad u tim građevinama na jednakoj razini kao i ostalim osobama;  ‐  Pristupačna  građevina  jest  ona  građevina  koja  osigurava  ispunjavanje  obveznih  elemenata  pristupačnosti propisanih ovim Pravilnikom.  ‐  Obvezni  elementi  pristupačnosti  su  elementi  za  projektiranje  i  građenje  ...  građevine  radi  osiguranja  pristupa,  kretanja,  boravka  i  rada  osoba  s  invaliditetom  i  smanjene  pokretljivosti  na  jednakoj razini kao i ostalim osobama;  ‐  Oznake  pristupačnosti  su  oznake  kojima  se  označavaju  primijenjeni  obvezni  elementi  pristupačnosti;  ‐  Jednostavno  prilagodljivi  stan  jest  stan  koji  se  po  potrebi  može  prilagoditi  u  pristupačni,  bez  utjecaja na bitne zahtjeve za uporabljivu građevinu (u zgradi mora biti  1 na 10 stanova, a tehničko  rješenje mogućnosti jednostavnog prilagođavanja mora biti prikazano u projektu građevine);  ‐ Taktilna obrada jest završna reljefna obrada hodne površine.  ‐ Taktilna crta vođenja, taktilna obrada hodne površine namijenjena usmjeravanju kretanja slijepih i  slabovidnih osoba, na kraju puta i pri promjeni smjera se mijenja struktura reljefa.  ‐ Taktilna površina izvodi se reljefnom obradom visine do 5mm na način da ne otežava kretanje  invalidskih kolica, da je prepoznatljiva na dodir stopala ili bijelog štapa, da ne zadržava vodu, snijeg i  prljavštinu, te da se lako održava. Može biti izbrazdana, čepasta, dimenzije ‐ 40cm širine.    Elementi pristupačnosti su:  A. Elementi pristupačnosti za svladavanje visinskih razlika  (rampa, stubište, dizalo, vertikalno podizna platforma i koso podizna sklopiva platforma)  B. Elementi pristupačnosti neovisnog življenja  (ulazni prostor; komunikacije; WC; kupaonica; kuhinja; soba, učionica, radni prostor; stan; kavana i  restoran; kabina za presvlačenje; tuš kabina; ulaz u vodu na plaži i na bazenu; mjesto u gledalištu;  telefon, tekstofon, faks, bankomat; električne instalacije (parlafon, prekidač za svjetlo, i zvonce,  utičnica u kuhinji, ostale utičnice, izvodna ploča za električnu instalaciju); kvake na vratima i  prozorima; šalter; pult; induktivna petlja ili transmisijski obruč; oglasni pano, orijentacijski plan za  kretanje u građevinama i sl.)  C. Elementi pristupačnosti javnog prometa  (stajalište i peron; parkirališno mjesto; javna pješačka površina; semafor; pješački prijelaz; pješački  otok i raskrižje)    ‐  Rampa  se  koristi  kao  element  pristupačnosti  za  svladavanje  visinske  razlike  do  120  cm,  u  unutarnjem ili vanjskom prostoru. Rampa mora imati:  * dopušteni nagib do uključivo 1:20 (5%). Iznimno, za visinsku razliku do uključivo 76 cm, dopušteni  nagib smije biti do uključivo 1:12 (8,3%).  * svijetlu širinu od najmanje 120 cm u vanjskom, a najmanje 90 cm u unutarnjem prostoru, 

59

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* odmorišni podest najmanje dužine od 150 cm na svakih 6 m dužine rampe,  * čvrstu, protuklizno obrađenu površinu,  * izvedenu ogradu s rukohvatima na nezaštićenim dijelovima,  * oznake pristupačnosti prema prilogu ovoga Pravilnika    ‐ Dizalo se koristi kao element pristupačnosti za potrebe svladavanja visinske razlike, a obvezno se  primjenjuje za svladavanje visinske razlike veće od 120 cm u unutarnjem ili vanjskom prostoru i mora  imati:  * unutarnje dimenzije dizala najmanje 110 × 140 cm,  * vrata širine svijetlog otvora najmanje 90 cm,  * vrata dizala koja se otvaraju posmična ili prema van u odnosu na kabinu dizala,  * pozivnu i upravljačku ploču postavljenu u rasponu visine od 90 do 120 cm,  * pozivnu i upravljačku ploču s tipkovnicom kontrastno izvedene, reljefno prepoznatljive  brojeve etaža i druge informacije na Braille pismu,  * rukohvat u dizalu na visini od 90 cm,  * vizualno‐svjetlosnu i zvučnu najavu katova,  * oznake pristupačnosti prema prilogu ovoga Pravilnika    ‐ Vertikalno podizna platforma se koristi kao element pristupačnosti za potrebe svladavanja visinske  razlike  veće  od  120  cm  u  unutarnjem  ili  vanjskom  prostoru,  kada  se  isto  ne  rješava  pristupačnim  dizalom ili drugim elementom pristupačnosti propisanim ovim Pravilnikom.  Vertikalno podizna platforma mora imati:  * nastupnu plohu platforme veličine najmanje 110 × 140 cm,  * bočne stranice platforme zatvorene do visine od 120 cm,  * ulazna vrata širine svijetlog otvora min. 90 cm koja se otvaraju posmično ili zaokretno prema van,  * oznake pristupačnosti prema prilogu ovoga Pravilnika    ‐ Koso podizna sklopiva platforma koristi se kao element pristupačnosti za potrebe svladavanja  visinske razlike veće od 120 cm u unutarnjem ili vanjskom prostoru, kada se isto ne rješava dizalom ili  drugim elementom pristupačnosti propisanim ovim Pravilnikom.  ‐ Koso podizna sklopiva platforma postavlja se na bočne stubišne zidove ili stubišnu ogradu, koja se  vodi dužinom cijelog stubišta.  Koso podizna sklopiva platforma mora imati:  * nastupnu plohu platforme veličine najmanje 90 × 100 cm,  * bočnu podnu preklopnu zaštitu visine 20 cm i preklopni zaštitni rukohvat,  * oznaku pristupačnosti prilogu ovoga Pravilnika.    ISPITNO PITANJE:  1. Koji objekti moraju biti pristupačni, a koji ne? Javni i poslovni.    Dodatak: Slikovni prikaz oznaka pristupačnosti, uvjeta uporabe pomagala i elemenata pristupačnosti                          

60

STRANICA 130 – BROJ 78

NARODNE NOVINE

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

PRILOG

SLIKOVNI PRIKAZ OZNAKA PRISTUPAČNOSTI, UVJETA UPORABE POMAGALA I ELEMENATA PRISTUPAČNOSTI Slika 1. Prikaz oznaka pristupačnosti iz članka 3. stavka 1. Pravilnika Dimenzije i boja svake oznake pristupačnosti te vrsta materijala iz kojeg je izrađena određuju se u odnosu na: – podlogu na koju se oznaka postavlja, – oblikovanost unutarnjeg i/ili vanjskog prostora i – udaljenost s koje osoba smanjene pokretljivosti mora moći oznaku uočiti. Pri smanjenju i/ili povećanju pojedine oznake pristupačnosti ne mijenja se omjer (proporcija) grafičkih elemenata oznake, već se oznaka izvodi sukladno primjerima iz ove slike.

28

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

NARODNE NOVINE

BROJ 78 – STRANICA 131

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Sve dimenzije na slikama u ovom Prilogu Pravilnika izražene su u centimetrima. Slika 2. Uvjeti uporabe pomagala – prostor potreban za kretanje osoba u invalidskim kolicima – iz članka 6. stavka 1. alineje 1. ovoga Pravilnika

Slika 4.

Uvjeti uporabe pomagala – prostor potreban za uporabu bijelog štapa i psa vodiča – iz članka 6. stavka 1. alineje 3. ovoga Pravilnika





Slika 3.

Slika 5.

Taktilna površina – iz članka 8. ovoga Pravilnika

Uvjeti uporabe pomagala – prostor potreban za uporabu štapa, štaka i hodalice – iz članka 6. stavka 1. alineje 2. ovoga Pravilnika





STRANICA 132 – BROJ 78

NARODNE NOVINE

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 6.

Rampa – iz članka 10. ovoga Pravilnika

Slika 7.

Rukohvati – iz članka 10. stavka 2. alineje 6. ovoga Pravilnika



Slika 8.

Stubište – iz članka 11. ovoga Pravilnika





SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

NARODNE NOVINE

BROJ 78 – STRANICA 133

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 9.

Stubište širine stubišnog kraka od 250 i više – iz članka 11. stavka 1. alineje 9. ovoga Pravilnika

Slika 12. Vertikalno podizna platforma – iz članka 13. ovoga Pravilnika



Slika 10. Prostor ispod početnog stubišnog kraka – iz članka 11. stavka 1. alineje 10. ovoga Pravilnika 

Slika 13. Koso podizna sklopiva platforma – iz članka 14. ovoga Pravilnika



Slika 11. Dizalo – iz članka 12. ovoga Pravilnika





STRANICA 134 – BROJ 78

NARODNE NOVINE

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 14. Ulazni prostor – iz članka 16. ovoga Pravilnika

Slika 16. WC – iz članka 18. ovoga Pravilnika



Slika 15. Komunikacije – iz članka 17. ovoga Pravilnika



Slika 17. Kupaonica – iz članka 19. ovoga Pravilnika

 

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

NARODNE NOVINE

BROJ 78 – STRANICA 135

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 18. Kuhinja – iz članka 20. ovoga Pravilnika

Slika 20. Učionica – iz članka 21. ovoga Pravilnika



<

Slika 21. Radni prostor – iz članka 21. ovoga Pravilnika



Slika 19. Soba – iz članka 21. ovoga Pravilnika 

Slika 22. Stan – iz članka 22. ovoga Pravilnika





STRANICA 136 – BROJ 78

NARODNE NOVINE

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 23. Stan/apartman – iz članka 22. ovoga Pravilnika

Slika 24. Kavana i restoran – iz članka 23. ovoga Pravilnika



Slika 25. Kabina za presvlačenje – iz članka 24. ovoga Pravilnika



SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

NARODNE NOVINE

BROJ 78 – STRANICA 137

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 26. Tuš kabina – iz članka 25. ovoga Pravilnika

Slika 29. Telefon, tekstofon, faks, bankomat – iz članka 28. ovoga Pravilnika



Slika 30. Kvake na vratima i prozorima – iz članka 30. ovoga Pravilnika



Slika 27. Ulaz u vodu – iz članka 26. ovoga Pravilnika



Slika 28. Mjesto u gledalištu – iz članka 27. ovoga Pravilnika



Slika 31. Šalter – iz članka 31. ovoga Pravilnika





STRANICA 138 – BROJ 78

NARODNE NOVINE

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 32. Stajalište i peron – iz članka 37. ovoga Pravilnika

Slika 34. Parkirališno mjesto s međuprostorom – iz članka 38. stavka 1. alineje 2. ovoga Pravilnika<



Slika 35. Javna pješačka površina – iz članka 39. ovoga Pravilnika



Slika 33. Parkirališno mjesto u nizu – iz članka 38. stavka 1. alineje 1. ovoga Pravilnika





>

SRIJEDA, 26. LIPNJA 2013.

NARODNE NOVINE

BROJ 78 – STRANICA 139

SLUŽBENI LIST REPUBLIKE HRVATSKE

Slika 36. Pješački prijelaz – iz članka 41. stavka 1. alineje 2. ovoga Pravilnika

Slika 39. Pješački otok u razini kolnika – iz članka 42. stavka 1. alineje 2. ovoga Pravilnika



Slika 40. Pješački otok – iz članka 42. stavka 1. alineje 3. ovoga Pravilnika



Slika 37. Pješački prijelaz na mjestu najmanje visine nogostupa – iz članka 41. stavak 1. alineja 3. ovoga Pravilnika

 

Slika 38. Pješački prijelaz izvan križanja – iz članka 41. stavka 1. alineje 4. ovoga Pravilnika



Slika 41. Raskrižje – iz članka 43. ovoga Pravilnika

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

PRAVILNIK  O  TEHNIČKIM  NORMATIVIMA  ZA  PROJEKTIRANJE  I  IZVOĐENJE  ZAVRŠNIH  RADOVA  U  GRAĐEVINARSTVU  ‐ Pod završnim radovima u građevinarstvu, prema ovom pravilniku, razumijevaju se svi građevinsko‐ obrtnički i ostali radovi na završnoj obradi, opremi i uređenju svih objekata visokogradnje: stambenih  objekata, objekata društvenog standarda, privrednih objekata, objekata niskogradnje i hidrogradnje,  bez  obzira  na  vrstu  ugrađenog  materijala,  primijenjenu  tehnologiju  gradnje  i  projektirani  konstrukcijski sistem, te građevinsko‐obrtnički radovi na sanacijama, rekonstrukcijama i adaptacijama  na izgrađenim objektima.  ‐ Ovaj pravilnik ne obuhvaća završne radove koji se izvode na objektima specijalne namjene, kao što  su atomski reaktori, visoke peci i sl. a proizlaze iz posebnih uvjeta u kojima se ostvaruje proizvodni  proces.  ‐ Prema načinu izvođenja i upotrijebljenom materijalu, završni radovi dijele se na  1. teracerski  2. fasaderski  3. gipsarski  4. keramičarski  5. ličilački  6. soboslikarski  7. tapetarski  8. kamenorezački  9. podopolagački  10. parketarski  11. izolaterski  12. bravarski  13. limarski  14. stolarski  15. roletarski  16. staklorezački  17. radovi na antikorozijskoj zaštiti  18. radovi na izradi spuštenih stropova i lakih pregrada  ‐ projektiranjem i izvođenjem završnih radova na pojedinim elementima objekata mora se osigurati.  funkcija,  postojanost,  stabilnost,  sigurnost,  peciznost,  trajnost,  estetski  izgled,  racionalnost  i  ekonomičnost, higijensko‐tehnički uvjeti i kvaliteta    ZAKON O DRŽAVNOJ IZMJERI I KATASTRU NEKRETNINA  ‐  Ovim  se  Zakonom  uređuje  državna  izmjera,  katastar  nekretnina,  registar  prostornih  jedinica,  Nacionalna  infrastruktura  prostornih  podataka,  geodetski  poslovi  u  lokalnoj  samoupravi,  geodetski  radovi  za  posebne  potrebe,  nadležnost  nad  poslovima  državne  izmjere  i  katastra  nekretnina  te  obavljanje  tih  poslova,  ustrojstvo  i  djelokrug  Državne  geodetske  uprave,  čuvanje  i  korištenje  podataka i nadzor nad poslovima državne izmjere i katastra nekretnina.  ‐ Podaci državne izmjere i katastra nekretnina su:  * javni ako zakonom ili posebnim zakonom nije drugačije određeno  * temelj za vođenje zemljišnih knjiga koje vode zemljišno‐knjižni sudovi  *  temelj  za  vođenje  drugih  službenih  očevidnika  u  svezi  s  prostorom  koja  se  vode  temeljem  ovog  zakona i drugih propisa  ‐ Podaci državne izmjere i katastra nekretnina daju se kao izvod ili prijepis posjedovnog lista, kopija  katastarskog  plana  i  razne  potvrde  u  analognom  i  digitalnom  obliku.  Sudovi  i  tijela  državne  vlasti  dužni  su  tijelima  katastra  dostaviti  svoja  rješenja  i  presude  koje  utječu  na  podatke  u  katastru  nekretnina po njihovoj pravomoćnosti.  ‐  Državna  izmjera  sustav  je  mjernih  i  opisnih  podataka  trodimenzionalnoga  prikaza  područja  Republike  Hrvatske  utemeljen  na  prikupljanju,  obradi  i  prikazivanju  topografskih  i  zemljišnih  podataka  geodetskim  metodama  (fizikalne,  matematičke,  astronomske  metode,  metode  satelitske  geodezije, daljinskoga istraživanja i dr.) 

61

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

  Poslovi državne izmjere:  1.  Osnovni  geodetski  radovi  (uspostava  i  održavanje  polja  stalnih  točaka  koje  su  jednoznačno  određene  u  odnosu  na  europske  i  svjetske  referentne  sustave,  provođenje  kontrole  stalnih  točaka  itd.)  2. Topografska izmjera i izrada državnih karata  ‐ Državna geodetska uprava izrađuje službene državne karte:  a) Hrvatske osnovne karte (HOK), mj.1:5000, 1:10 000  b) ortofotokarte, mj.1:2000, 1:5000 i sitnijem  c) detaljne topografske karte (DTK), mj.1:25 000‐1:250 000  d) pregledne topografske karte (PTK), mj.1:300 000 i sitnijem  ( službene tematske i druge karte izrađuju se po posebnim propisima i na osnovi navedenih službenih  državnih karata)  3. Izmjera i označavanje državne granice na kopnu  ‐ za te je poslove zadužena DGU  *Katastar  nekretnina  ‐  evidencija  o  česticama  zemljine  površine,  zgradama  i  drugim  građevinama  koje  trajno  leže  na  zemljinoj  površini  ili  ispod  nje,  te  o  posebnim  pravnim  režimima  na  zemljinoj  površini.  ‐  osnovna  prostorna  jedinica  katastra  nekretnina  je  katastarska  čestica  ‐  dio  područja  katastarske  općine/katastarskog područja na moru određen brojem katastarske čestice i njenim granicama  ‐  katastarske  čestice  katastra  nekretnina  osnivaju  se  stavljanjem  u  primjenu  katastarskog  operata  katastra nekretnina ili pravomoćnim rješenjem donesenim u upravnom postupku  ‐  katastarsko  područje  na  moru  ‐  obalno  more  (unutarnje  morske  vode  i  teritorijalno  more),  epikontinentalni pojas RH i dio morske obale u režimu pomorskog dobra  *Katastarska  izmjera  ‐  prikupljanje  i  obrada  svih  potrebnih  podataka  sa  svrhom  osnivanja  katastarskih  čestica,  evidentiranje  zgrada,  građevina,  evidentiranje  posebnih  pravnih  režima  na  zemljištu i načina uporabe zemljišta, te izrada katastarskog operata katastra nekretnina  *Tehnička reambulacija ‐ je ograničeno prikupljanje i obrada potrebnih podataka koje se provodi u  svrhu u koju se provodi i katastarska izmjera. Preuzimanje i obrada podataka iz postojećeg katastra  zemljišta  koji  su  pogodni  za  katastar  nekretnina,  dok  se  ostali  podaci  prikupljaju  katastarskom  izmjerom  ‐ u okviru katastarske izmjere i tehničke reambulacije za katastarsku česticu prikupljaju se i obrađuju  sljedeći podaci (podaci koji čine katastarski plan):   1. podaci o međama i drugim granicama,   2. podatak o adresi katastarske čestice,  3. podaci o načinu uporabe katastarske čestice i njezinih dijelova,   4. podaci o površini katastarske čestice te o površinama dijelova katastarske čestice koji se  upotrebljavaju na različiti način,   5. podaci o posebnim pravnim režimima koji su uspostavljeni na katastarskoj čestici.  Posebni  pravni  režimi:  pomorsko  dobro  (PD),  vodno  dobro  (VD),  kulturno  dobro  (KD),  strogi  rezervat  (SR),  nacionalni  park  (NP),  posebni  rezervat  (PR),  park  prirode  (PP),  područje  graničnog  prijelaza (GP) itd.  ‐ Katastarski operat katastra nekretnina sadrži podatke o katastarskim česticama, zgradama i drugim  građevinama, područjima pojedinih vrsta uporabe zemljišta, područjima posebnih pravnih režima na  zemljinoj površini te podatke o nositeljima prava na nekretninama  ‐  nositelji  prava  na  zemljištu  dužni  su  u  roku  od  30  dana  od  nastale  promjene  prijaviti  nadležnom  područnom  uredu  za  katastar  svaku  promjenu  na  zemljištu  koja  utječe  na  podatke  u  katastru  zemljišta (uz prijavu dužni su priložiti elaborat koji je tehnička osnova za provođenje promjena)  Posebna  geodetska  podloga  (PGP)  je  kartografska  podloga  (digitalni  ortofotoplan  s  visinskim  prikazom  ‐  slojnice  i  kote  s  uklopljenim  katastarskim  planom  ili  topografski  prikaz  s  uklopljenim  katastarskim  planom)  izrađena  u  odgovarajućem  mjerilu  i  ovjerena  od  nadležnog  tijela  za  državnu  izmjeru i katastar nekretnina. 

62

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(opis  slobodnim  riječima)  Posebna  geodetska  podloga  se  koristi  za  projektiranje  i  zakonom  je  regulirano  da  projektanti  moraju  projektirati  po  stvarnom  stanju  na  terenu  odnosno  prema  PGP‐u.  Prije se projektiranje izvodilo po katastarskim planovima i kartama koji nisu odraz stvarnog stanja na  terenu te je moglo doći do situacije da se projektirane situacije nisu mogle iskolčiti na terenu, jer nisu  bile projektirane na stvarnom stanju na terenu.    ZAKON O CESTAMA  Ovim  se  Zakonom  ureduje  pravni  status  javnih  cesta  i  nerazvrstanih  cesta,  način  korištenja  javnih  cesta i nerazvrstanih cesta, razvrstavanje javnih cesta, planiranje građenja i održavanja javnih cesta,  upravljanje  javnim  cestama,  mjere  za  zaštitu  javnih  i  nerazvrstanih  cesta  i  prometa  na  njima,  koncesije, financiranje i nadzor javnih cesta.  Javne  ceste  su  javno  dobro  i  u  vlasništvu  su  RH.  Javna  cesta  postaje  javno  dobro  u  općoj  uporabi  pravomoćnošću uporabne dozvole, odnosno izdavanjem drugog akta na temelju kojeg je dopuštena  uporaba građevine.    Dijelovi javne ceste:  1.  cestovna  građevina  (donji  stroj,  kolnička  konstrukcija,  most,  vijadukt,  podvožnjak,  nadvožnjak,  propust, tunel, galerija, potporni i obložni zid, nasip, pothodnik i nathodnik)  2. građevine za odvodnju i pročišćavanje vode nakupljene na cestovnim građevinama  3. zemljišni pojas s obje strane ceste (za održavanje, najmanje 1m)  4. cestovno zemljište  5. građevine na cestovnom zemljištu (npr.za održavanje cesta, usluge, naplatu cestarine i sl.)  6. stabilni mjerni objekti i uređaji za nadzor vozila  7. priključci na javnu cestu izgrađeni na cestovnom zemljištu  8. prometni znakovi i uređaji za nadzor i sigurno vođenje prometa  9. građevine i oprema za zaštitu ceste, prometa i okoliša.    Razvrstavanje javnih cesta:  1. autoceste  2. državne ceste *Od Hrvastkih Cesta se traže posebni uvjeti za državne ceste.  3. županijske ceste  4. lokalne ceste  ‐  autoceste  i  državne  ceste  čine  jedinstvenu  prometnu  cjelinu  i  tehničko‐tehnološko  jedinstvo  cestovne mreže    Zaštitni pojas  ‐ ako se izdaje lokacijska dozvola za građenje objekata i instalacija na javnoj cesti ili unutar zaštitnog  pojasa  javne  ceste,  prethodno  se  moraju  zatražiti  uvjeti  HAC‐a  d.o.o.  (autoceste),  HC‐a  d.o.o.  (državne ceste), županijske uprave za ceste/Upravnog tijela Grada Zagreba (županijske/lokalne ceste)  ‐ zaštitni pojas mjeri se od vanjskog ruba zemljišnog pojasa tako da je širok sa svake strane:  1. autoceste 40m  2. brze ceste 40m  3. državne ceste 25m  4. županijske ceste 15m  5. lokalne ceste 10m    ZAKON O VODAMA  ‐ Zakonom se uređuje pravni status voda, vodnoga dobra i vodnih građevina, upravljanje kakvoćom i  količinom voda, zaštita od štetnog djelovanja voda, detaljna melioracijska odvodnja i navodnjavanje,  djelatnosti javne vodoopskrbe i javne odvodnje, posebne djelatnosti za potrebe upravljanja vodama,  institucionalni ustroj obavljanja tih djelatnosti i druga pitanja vezana za vode i vodno dobro.  Ovim se Zakonom ne ureduju radiološka onečišćenja voda i vodnoga dobra.  ‐ Odredbe ovog zakona odnose se na: 

63

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* podzemne vode i površinske vode isključujući priobalne vode  * priobalne vode u pogledu njihove zaštite  *vode teritorijalnog mora u pogledu njihovog kemijskog stanja te u odnosu na nalazište vode za piće  * mineralne i termalne vode, osim onih iz kojih se mogu dobivati mineralne sirovine ili koristiti  akumulirana toplina u energetske svrhe, što je uređeno zakonom o rudarstvu  ‐ Vode su opće dobro i imaju osobitu zaštitu Republike Hrvatske.  Vodno dobro čine zemljišne čestice koje obuhvaćaju:  1. vodonosna i napuštena korita površinskih voda,  2. uređeno inundacijsko (poplavno) područje,  3. neuređeno inundacijsko područje,  4. prostor na kojem je izvorište voda potreban za njegovu fizičku zaštitu,  5. otoke koji su nastali u vodonosnom koritu presušivanjem vode, njezinom diobom na više rukavaca,  naplavljivanjem zemljišta ili ljudskim djelovanjem.  ‐ Vodno dobro služi održavanju i poboljšanju vodnog režima, a osobito je namijenjeno za:  1. građenje i održavanje regulacijskih i zaštitnih vodnih građevina i građevina za melioracijsku  odvodnju,  2. održavanje korita i obala vodotoka, te održavanje i uređenje inundacijskog područja,  3. građenje i održavanje građevina za unutarnju plovidbu,  4. provedbu obrane od poplava,  5. korištenje i zaštitu izvorišta voda.  ‐ Vodne građevine su građevine ili skupovi građevina zajedno s pripadajućim uređajima i opremom,  koji  cine  tehničku,  odnosno  tehnološku  cjelinu,  a  služe  za  uređenje  vodotoka  i  drugih  površinskih  voda, za zaštitu od štetnog djelovanja voda, za zahvaćanje voda u cilju njihova namjenskog korištenja  i za zaštitu voda od onečišćenja:  1. regulacijske i zaštitne vodne građevine,  2. komunalne vodne građevine (za javnu vodoopskrbu i odvodnju),  3. vodne građevine za melioracije (za melioracijsku odvodnju, za navodnjavanje i mješovite),  4. vodne građevine za proizvodnju električne,  5. građevine za unutarnju plovidbu  ‐  Za  upravljanje  riječnim  slivovima  na  državnom  području  Republike  Hrvatske  utvrđuju  se  vodna  područja:  1. vodno područje rijeke Dunav i  2. jadransko vodno područje.  Granice vodnih područja utvrđuje Vlada Republike Hrvatske.  ‐ Planski dokumenti upravljanja vodama su: Strategija upravljanja vodama, Plan upravljanja vodnim  područjima, višegodišnji programi gradnje, financijski plan Hrvatskih voda, Plan upravljanja vodama i  detaljni planovi uređeni ovim Zakonom.    Vodopravni akti:  Radi postizanja utvrđenih ciljeva upravljanja vodama iz ovoga Zakona izdaju se vodopravni akti.  Vodopravni akti su:  1. vodopravni uvjeti (upravni akt)  Vodopravnim uvjetima određuju se tehnički i drugi zahtjevi kojima mora udovoljiti zahvat u prostoru  radi usklađenja s odredbama ovoga Zakona i propisima donesenim na temelju njega.  2. obvezujuće vodopravno mišljenje   Za  građenje  i  rekonstrukciju,  promjenu  tehnike,  odnosno  promjenu  djelatnosti  u  postrojenjima  određenim posebnim propisima o izdavanju objedinjenih uvjeta zaštite okoliša, izdaje se obvezujuće  vodopravno mišljenje.  Obvezujuće vodopravno mišljenje izdaju Hrvatske vode.  3. vodopravna potvrda   Vodopravnom potvrdom potvrđuje se: 

64

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  da je glavni projekt za ishođenje građevinske dozvole, koja se izdaje prema posebnim propisima o  prostornom  uređenju  i  gradnji,  sukladan  izdanim  vodopravnim  uvjetima,  odnosno  obvezujućem  vodopravnom mišljenju,  ‐ da je rudarski projekt u postupku izdavanja koncesije za eksploataciju mineralnih sirovina sukladan  vodopravnim  uvjetima  izdanim  u  postupku  izdavanja  lokacijske  dozvole  za  eksploataciju  pijeska  i  šljunka iz neobnovljivih ležišta  ‐    da  je  dokumentacija  za  izvođenje  regionalnih  i  detaljnih  geoloških  istraživanja  i  drugih  radova  izrađena sukladno izdanim vodopravnim uvjetima.  Vodopravnu potvrdu izdaju Hrvatske vode.  4. vodopravna dozvola (upravni akt)  Vodopravna dozvola potrebna je za ispuštanje otpadnih voda i za korištenje voda, pod  pretpostavkama propisanim ovim Zakonom   5. posebni uvjeti priključenja   Posebnim uvjetima priključenja određuju se tehnički zahtjevi kojima mora udovoljiti građevina da bi  njezini  interni  vodovi  bili  priključeni  na  komunalne  vodne  građevine  sukladno  općim  i  tehničkim  uvjetima isporuke vodnih usluga.  Posebni  uvjeti  priključenja  potrebni  su  za  one  zahvate  u  prostoru  za  koje  se  prema  posebnim  propisima  o  prostornom  uređenju  i  gradnji  izdaje  lokacijska  dozvola,  rješenje  o  uvjetima  građenja,  odnosno drugoga akta kojim se dopušta građenje.  Posebne uvjete priključenja izdaje javni isporučitelj vodne usluge.  6. potvrda o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja   Njome  se    potvrđuje,  na  način  određen  propisima  o  prostornom  uređenju  i  gradnji,  da  je  idejni  projekt  za  ishođenje  lokacijske  dozvole  ili  rješenja  o  uvjetima  građenja,  odnosno  glavni  projekt  za  ishođenje  građevinske  dozvole  ili  drugoga  akta  kojim  se  dopušta  građenje,  koji  se  izdaje  prema  posebnim propisima, sukladan posebnim uvjetima priključenja.  Potvrdu o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja izdaje isporučitelj vodne usluge.  ‐ Vodopravni uvjeti i vodopravna dozvola upravni su akti, znači da postoje stranke u postupku,      mogućnost uvida i najbitnije mogućnost žalbe.   

3. ZAŠTITA OD POŽARA    ZAKON O ZAŠTITI OD POŽARA   (svrha Zakona)  ‐ Ovim se Zakonom uređuje sustav zaštite od požara.  ‐ Sustav zaštite od požara podrazumijeva planiranje zaštite od požara, propisivanje mjera zaštite od  požara  građevina,  ustrojavanje  subjekata  zaštite  od  požara,  provođenje  mjera  zaštite  od  požara,  financiranje  zaštite  od  požara  te  osposobljavanje  i  ovlašćivanje  za  obavljanje  poslova  zaštite  od  požara, s ciljem zaštite života, zdravlja i sigurnosti ljudi i životinja te sigurnosti materijalnih dobara,  okoliša i prirode od požara.  ‐ U cilju zaštite od požara poduzimaju se organizacijske, tehničke i druge mjere i radnje za:  1. otklanjanje opasnosti od nastanka požara,  2. rano otkrivanje, obavješćivanje te sprječavanje širenja i učinkovito gašenje požara,  3. sigurno spašavanje ljudi i životinja ugroženih požarom,  4. sprječavanje i smanjenje štetnih posljedica požara,  5. utvrđivanje uzroka nastanka požara te otklanjanje njegovih posljedica.  ‐ Pri donošenju dokumenata prostornog uređenja treba voditi računa o prostornim uvjetima zaštite  od požara, posebice o:  1. mogućnosti evakuacije i spašavanja ljudi, životinja i imovine,  2. sigurnosnim udaljenostima između građevina ili njihovom požarnom odjeljivanju,  3. osiguranju pristupa i operativnih površina za vatrogasna vozila,  4. osiguranju dostatnih izvora vode za gašenje.  ‐ Proizvodi za zaštitu od požara su u nadležnosti Ministarstva unutarnjih poslova.   

65

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(pojmovi)  Požar je samopodržavajući proces gorenja koji se nekontrolirano širi u prostoru.  Gorenje je brza kemijska reakcija neke tvari s oksidansom, najčešće s kisikom iz zraka u kojoj nastaju  produkti gorenja te se oslobađa toplina, plamen i svjetlost.  Otpornost na požar je sposobnost dijela građevine da kroz određeno vrijeme ispunjava zahtijevanu  nosivost  (R)  i/ili  cjelovitost  (E)  i/ili  toplinsku  izolaciju  (I)  i/ili  drugo  očekivano  svojstvo,  kako  je  propisano normom o ispitivanju otpornosti na požar.  Požarni zid je posebna vrsta pregradih konstrukcija otpornosti na požar najmanje REI‐M 90 i izveden  je  od  negorivih  građevnih  proizvoda  koji  presijeca  konstrukciju  građevine  od  temelja  do  krova  s  posebno izvedenim krovnim završetkom koji onemogućuje prijenos požara. Požarni zid mora tražena  svojstva  REI  osigurati  i  u  slučaju  mehaničkih  udara  (M)  zbog  eventualnog  padanja  okolnih  konstrukcija pa  se  minimalna otpornost na požar označava kombinacijom oznaka  i vremena:  REI‐M  90. Požarni zid priječi prijenos vatre i dima na druge građevine i/ili požarne odjeljke u istoj građevini.  Reakcija  na  požar  je  doprinos  materijala  razvoju  požara  uslijed  vlastite  razgradnje  do  koje  dolazi  izlaganjem tog materijala određenim ispitnim uvjetima.  Evakuacijski  put  (ili  izlazni  put)  iz  građevine  je  posebno  projektiran  i  izveden  put  koji  vodi  od  bilo  koje točke u građevini do vanjskog prostora ili sigurnog prostora u građevini, čije značajke (otpornost  i  reakcija  na  požar,  širina,  visina,  označavanje,  protupanična  rasvjeta  i  dr.)  omogućuju  da  osobe  zatečene u požaru mogu sigurno (samostalno ili uz pomoć spasitelja) napustiti građevinu.  Požarno  opterećenje  je  količina  toplinske  energije  koja  se  može  razviti  u  nekom  prostoru,  nastaje  sagorijevanjem  sadržaja  građevine  (pokretno  opterećenje)  i  dijelova  konstrukcije  i  elemenata  građevine (stalno opterećenje), a razlikuje se ukupno požarno opterećenje (MJ) i specifično požarno  opterećenje (MJ/m²).    Ukupno požarno opterećenje   ‐ je ukupna toplina koja se može osloboditi iz toplinske moći svega upaljivog materijala u  promatranom prostoru (prostorija, skladište, etaža, građevina, objekt, postrojenje, uređaj, itd.) bez  obzira pripada li gorivi materijal konstrukciji ili se nalazi u prostoru.  Specifično požarno opterećenje   je prosječan iznos ukupnog požarnog opterećenja na jedinicu površine.  Specifično požarno opterećenje dijeli se na:  1. nisko do 1 GJ/m2   2. srednje od 1‐2 GJ/m2   3. visoko preko 2 GJ/m2   Požarni sektor je osnovna prostorna jedinica dijela objekta, koja se smatra samostalnim prostorom  obzirom na tehničke i organizacijske mjere zaštite od požara, a odijeljen je od ostalih dijelova objekta  protupožarnim konstrukcijama odgovarajuće otpornosti na požar.  Dimni sektor je prostor ispod stropa ili krova što ga tvore zavjese koje služe za sprječavanje širenja  dima i topline.  Sigurnosno osvjetljenje zajednički je naziv za nužno i protupanično osvjetljenje. To je ono osvjetljenje  koje se automatski javlja kada nestane osnovno osvjetljenje.  Siguran  prostor je dio građevine odnosno svaki požarni sektor izvan ugroženog požarnog sektora u  kojem su osobe zaštićene od djelovanja topline i produkata gorenja iz ugroženog požarnog sektora.  (Bitni zahtjev za građevinu vezano za požar)  Prilikom projektiranja i građenja građevine mora se osigurati zaštita od požara, kao jedan od bitnih  zahtjeva  za  građevinu  propisanih  posebnim  propisom  kojim  se  uređuje  područje  prostornog  uređenja i gradnje, tako da se u slučaju požara:  1. očuva nosivost konstrukcije tijekom određenog vremena utvrđena posebnim propisom,  2. spriječi širenje vatre i dima unutar građevine (protupožarni sektori i druge mjere),  3. spriječi širenje vatre na susjedne građevine (protupožarni razmaci i vanjski protupožarni zidovi),  4.  omogući  da  osobe  mogu  neozlijeđene  napustiti  građevinu,  odnosno  da  se  omogući  njihovo  spašavanje (evakuacijski putovi unutar građevine i vatrogasni izlazi)  5. omogući zaštita spašavatelja (protupožarna oprema, instalacije, alarmi i dr.). 

66

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(odstupanje od bitnog zahtjeva za građevinu vezano za požar)  Odstupanje  od  bitnog  zahtjeva  zaštite  od  požara  dopušteno  je  samo  u  postupku  propisanom  propisom  kojim  se  uređuje  područje  prostornog  uređenja  i  gradnje  uz  prethodno  pribavljeno  mišljenje Ministarstva, odnosno nadležne policijske uprave.  (elaborat zaštite od požara)   Prema zahtjevnosti mjera zaštite od požara građevine se dijele na:  – građevine skupine 1 – manje zahtjevne građevine i  – građevine skupina 2 – zahtjevne građevine.  ‐  Podaci  za  projektiranje  mjera  zaštite  od  požara  u  glavnom  projektu,  koji  je  sastavni  dio  potvrde  glavnog  projekta,  građevinske  dozvole,  odnosno  rješenja  za  građenje  prema  propisima  kojima  se  uređuje područje građenja, dobivaju se iz elaborata zaštite od požara koji je poslužio kao podloga za  njegovu izradu.  ‐ Elaborat zaštite od požara izrađuje se samo za građevine skupine 2.  ‐ Elaborat zaštite od požara izrađuje osoba ovlaštena za izradu elaborata zaštite od požara i ovjerava  ga svojim potpisom i žigom.  ‐ Ovlaštenje za izradu elaborata zaštite od požara daje MUP rješenjem osobi koja:  1)  ima  visoku  stručnu  spremu  tehničkog  smjera  i  položen  stručni  ispit  za  obavljanje  poslova  u  graditeljstvu prema posebnom zakonu te koja u skladu s tim zakonom upotpunjava i usavršava svoje  znanje u području zaštite od požara te ima  * najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima projektiranja, odnosno stručnog nadzora zaštite  od požara građevina ili  *  najmanje  dvije  godine  radnog  iskustva  na  poslovima  projektiranja  odnosno  stručnog  nadzora  građevina  glede  zaštite  od  požara  i  završen  poslijediplomski  i/ili  specijalistički  studij  iz  područja  požarnog inženjerstva i/ili zaštite od požara u građevinama s min. 60 ECTS, ili  2) ima najmanje visoku stručnu spremu tehničkog smjera i položen državni stručni ispit čiji ispitni  program sadrži područje zaštite od požara te ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima  inspekcijskog nadzora zaštite od požara građevina.  Glavni projekt građevina podliježe provjeri tehničkog rješenja iz zaštite od požara.  ‐ Provjeru provodi jedan ili više ovlaštenih revidenata.  (sudjelovanje u Povjerenstvu za tehnički pregled građevine)  MUP,  odnosno  nadležna  policijska  uprava  sudjeluje  u  radu  Povjerenstva  za  tehnički  pregled  u  postupku  izdavanja  uporabne  dozvole  za  izgrađenu  građevinu,  prema  posebnom  propisu  kojim  se  uređuje  područje  građenja  samo  u  slučajevima  u  kojima  su  sudjelovali  u  postupcima  izdavanja  rješenja o uvjetima građenja, odnosno lokacijske dozvole i rješenja za građenje.     ZAKON O ZAPALJIVIM TEKUĆINAMA I PLINOVIMA  ‐  Ovim  Zakonom  utvrđuju  se  uvjeti  za  izgradnju  građevina  i  postrojenja  za  držanje,  skladištenje  i  promet  zapaljivih  tekućina  i  plinova,  uvjeti  držanja,  skladištenja  i  prometa  zapaljivim  tekućinama  i  plinovima, uvjeti za obavljanje poslova skladištenja zapaljivih tekućina i plinova, načela za provedbu  mjera zaštite od požara i eksplozija pri gradnji i uporabi građevina i postrojenja i držanju, skladištenju  i prometu zapaljivim tekućinama i plinovima te provedba nadzora nad tim mjerama.  Uvjeti građenja  ‐  Građevine  i  postrojenja  u  kojima  se  obavlja  skladištenje  i  promet  zapaljivih  tekućina  i/ili  plinova  moraju se graditi na sigurnosnoj udaljenosti  ‐  sigurnosna  udaljenost  je  razdaljina  u  građevini  ili  oko  nje,  preko  koje  se  u  slučaju  požara  ili  eksplozije ne očekuje ugrožavanje susjednih građevina.  ‐ Posebne uvjete građenja iz područja zaštite od požara i eksplozije u postupku izdavanja lokacijske  dozvole za gradnju građevina i postrojenja utvrđuje nadležna PU/ MUP.  ‐  Idejni  projekt  skladišta  zapaljivih  tekućina  koji  se  odnosi  na  građevine  i  postrojenja  za  izdavanje  posebnih  uvjeta  sadrži  situaciju,  popis  vrsta  i  količina  zapaljivih  tekućina  i/ili  plinova,  tehnički  opis  građevine  i/ili  postrojenja,  tehnološkog  procesa  i  sustava  za  upravljanje  i  nadziranje,  tehnički  opis  planiranih sustava, sredstava i opreme za dojavu i gašenje požara. 

67

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ zona opasnosti je ugroženi prostor u građevini ili oko nje, dijela građevine ili prostora gdje se nalaze  zapaljive  tekućine  i/ili  plinovi,  u  kojem  je  prisutna  ili  se  može  očekivati  prisutnost  zapaljive  smjese  para i/ili plinova   ‐ U zonama opasnosti zabranjeno je:  1. držanje i uporaba alata, uređaja i opreme koji pri uporabi mogu iskriti,  2. pušenje i korištenje otvorene vatre u bilo kojem obliku,  3. držanje oksidirajućih, reaktivnih ili samozapaljivih tvari,  4. odlaganje zapaljivih i drugih tvari koje nisu namijenjene tehnološkom procesu,  5. pristup vozilima koja pri radu svog pogonskog uređaja mogu iskriti,  6. uporaba električnih uređaja koji nemaju protueksplozijsku zaštitu,  7. nošenje odjeće i obuće koja se može nabiti statičkim elektricitetom i uporaba uređaja i opreme koji  nisu propisno zaštićeni od statičkog elektriciteta.    ZAKON O EKSPLOZIVNIM TVARIMA  ‐  Ovim  se  Zakonom  propisuju  uvjeti  za  proizvodnju,  promet,  skladištenje,  ispitivanje  i  ocjenu  sukladnosti,  uporabu,  reciklažu,  neutralizaciju  i  uništavanje  eksplozivnih  tvari,  uvjeti  koje  moraju  ispunjavati osobe koje rukuju s eksplozivnim tvarima te nadzor nad primjenom ovoga Zakona.  ‐ Eksplozivne tvari prema ovom Zakonu su:  1. gospodarski eksplozivi,  2. sredstva za iniciranje eksplozivnih tvari,  3. pirotehnička sredstva,  4. streljivo,  5. baruti,  6. proizvodi punjeni eksplozivnim tvarima,  7. sirovine eksplozivnih svojstava koje služe za proizvodnju eksplozivnih tvari 1.‐ 6.  ‐ Odobrenje za stavljanje u promet i uporabu eksplozivnih tvari izdaje MUP na zahtjev dobavljača.  ‐  Stručne  poslove  u  postupku  ocjene  sukladnosti  mogu  obavljati  pravne  ili  fizičke  osobe  koje  za  to  ovlasti ministar unutarnjih poslova.  ‐ Skladištenje je čuvanje eksplozivnih tvari u za to namijenjenim skladištima,  ‐  Proizvodni  i  skladišni  objekti  eksplozivnih  tvari  su  objekti  s  pripadajućim  prostorima  koji  su  ograđeni i nadzirani, a namijenjeni su za proizvodnju i skladištenje te za utovar ili istovar eksplozivnih  tvari, a moraju biti izgrađeni i opremljeni tako da je osigurana zaštita života i zdravlja ljudi, njihove  imovine i okoliša,  ‐ Priručno skladište je prostorija za smještaj streljiva, baruta, kapsla za lovačko streljivo, pirotehničkih  proizvoda i sporogorećih štapina, uz uvjet da ukupna količina baruta zajedno s barutom u streljivu ne  prelazi količinu od 20 kg ili 150 kg bruto pirotehničkih sredstava,  ‐ Prijenosni spremnik (kontejner) je prijenosno skladište eksplozivnih tvari.  Sigurnosne mjere  ‐  Pri  proizvodnji,  ispitivanju,  prometu,  uporabi,  skladištenju,  reciklaži,  neutralizaciji,  uništavanju  i  rukovanju s eksplozivnim tvarima pravne osobe i obrtnici moraju voditi brigu o zaštiti života i zdravlja  ljudi  i  njihove  imovine  te  provoditi  sve  mjere  koje  su  utvrđene  ovim  Zakonom  i  na  temelju  njega  donesenih propisa, propisa o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti, zaštiti okoliša i propisa o gradnji.  ‐  Način  provedbe  mjera  iz  stavka  1.  ovoga  članka  pravne  osobe  i  obrtnici  propisuju  svojim  općim  aktom.  ‐  Pravne  osobe  i  obrtnici  moraju  izraditi  plan  postupanja  u  slučaju  nesreće  ili  drugih  izvanrednih  događaja (eksplozija, požar, provala i sl.).  ‐  Pravne  osobe  i  obrtnici  moraju  upoznati  sve  osobe  koje  za  njih  obavljaju  radnje  vezane  uz  eksplozivne  tvari  s  mjerama  određenim  u  planu  postupanja  te  ih  osposobljavati  za  postupanje  u  slučaju nesreće.  ‐  Objekti  u  kojima  se  obavlja  proizvodnja  ili  skladištenje  eksplozivne  tvari  moraju  biti  pod  stalnom  tjelesnom ili tehničkom zaštitom, sukladno posebnom propisu.  ‐ Pravne osobe i obrtnici koji upotrebljavaju ili na drugi način rukuju s eksplozivnim tvarima moraju  organizirati i nadzirati provođenje propisanih mjera zaštite. 

68

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Pravne  osobe  i  obrtnici  koji  se  bave  proizvodnjom,  ispitivanjem,  prometom  ili  uporabom  eksplozivnih tvari moraju o gubitku ili krađi eksplozivnih tvari odmah, a najkasnije u roku od jednog  sata od saznanja izvijestiti najbližu policijsku postaju.    PRAVILNIK  O  OTPORNOSTI  NA  POŽAR  I  DRUGIM  ZAHTJEVIMA  KOJE  GRAĐEVINE  MORAJU  ZADOVOLJITI U SLUČAJU POŽARA  ‐ Ovim Pravilnikom propisuje se otpornost na požar te drugi zahtjevi koje građevina mora zadovoljiti  u  slučaju  požara  u  svrhu  sprječavanja  širenja  vatre  i  dima  unutar  građevine,  sprječavanja  širenja  požara  na  susjedne  građevine,  omogućavanja  da  osobe  mogu  neozlijeđene  napustiti  građevinu,  odnosno osiguravanje njihovog spašavanja i zaštite spašavatelja.  ‐  Odredbe  ovog  Pravilnika  primjenjuju  se  kod  projektiranja  i  građenja  novih  građevina,  a  na  odgovarajući način i kod rekonstrukcija (projektiranja i građenja).  ‐ Prema zahtjevnosti zaštite od požara zgrade se dijele na sljedeće podskupine:  *  Zgrade  podskupine  1  (ZPS  1)  su  slobodno  stojeće  zgrade  s  najmanje  tri  strane  dostupne  vatrogascima  za  gašenje  požara  s  nivoa  terena,  koje  sadrže  do  tri  nadzemne  etaže  s  kotom  poda  najviše  etaže  za  boravak  ljudi  do  7,00  metara  mjereno  od  kote  vanjskog  terena  s  kojeg  je  moguća  intervencija  vatrogasaca,  odnosno  evakuacija  ugroženih  osoba,  i  koje  sadrže  jedan  stan  ili  jednu  poslovnu jedinicu, tlocrtne (bruto) površine do 400,00 m² i do ukupno 50 korisnika;  *  (2)  Zgrade  podskupine  2  (ZPS  2)  su  slobodno  stojeće  zgrade  i  zgrade  u  nizu,  koje  sadrže  do  tri  nadzemne  etaže  s  kotom  poda  najviše  etaže  za  boravak  ljudi  do  7,00  metara  mjereno  od  kote  vanjskog terena s kojeg je moguća intervencija vatrogasaca, odnosno evakuacija ugroženih osoba, i  koje  sadrže  najviše  tri  stana  odnosno  najviše  tri  poslovne  jedinice  pojedinačne  tlocrtne  (bruto)  površine do 400,00 m² i ukupno do 100 korisnika;  * (3) Zgrade podskupine 3 (ZPS 3) su zgrade koje sadrže do tri nadzemne etaže s kotom poda najviše  etaže  za  boravak  ljudi  do  7,00  metara  mjereno  od  kote  vanjskog  terena  s  kojeg  je  moguća  intervencija  vatrogasaca,  odnosno  evakuacija  ugroženih  osoba,  u  kojima  se  okuplja  manje  od  300  osoba, a nisu obuhvaćene stavkom 1. ili 2. ovog članka;  *  (4)  Zgrade  podskupine  4  (ZPS  4)  su  zgrade  koje  sadrže  do  četiri  nadzemne  etaže  s  kotom  poda  najviše etaže za boravak ljudi do 11,00 metara mjereno od kote vanjskog terena s kojeg je moguća  intervencija  vatrogasaca,  odnosno  evakuacija  ugroženih  osoba,  i  koje  sadrže  jedan  stan  odnosno  jednu  poslovnu  jedinicu  bez  ograničenja  tlocrtne  (bruto)  površine  ili  više  stanova  odnosno  više  poslovnih jedinica pojedinačne tlocrtne (bruto) površine do 400,00 m² i ukupno do 300 korisnika;  *  (5)  Zgrade  podskupine  5  (ZPS  5)  su  zgrade  s  kotom  poda  najviše  etaže  za  boravak  ljudi  do  22,00  metra  mjereno  od  kote  vanjskog  terena  s  kojeg  je  moguća  intervencija  vatrogasaca,  odnosno  evakuacija  ugroženih  osoba,  a  koje  nisu  razvrstane  u  podskupine  ZPS  1,  ZPS  2,  ZPS  3  i  ZPS  4,  kao  i  zgrade  koje  se  pretežno  sastoje  od  podzemnih  etaža,  zgrade  u  kojima  borave  nepokretne  i  osobe  smanjene pokretljivosti te osobe koje se ne mogu samostalno evakuirati (bolnice, domovi za stare i  nemoćne,  psihijatrijske  ustanove,  jaslice,  vrtići  i  slično)  te  zgrade  u  kojima  borave  osobe  kojima  je  ograničeno  kretanje  iz  sigurnosnih  razloga  (kaznene  ustanove  i  slično),  i/ili  imaju  pojedinačne  prostore u kojima se može okupiti više od 300 osoba;  * (6) Visoke zgrade su zgrade s kotom poda najviše etaže za boravak ljudi iznad 22,00 metra mjereno  od kote vanjskog terena  s kojeg je moguća  intervencija vatrogasaca, odnosno evakuacija  ugroženih  osoba, uporabom auto‐mehaničkih ljestvi, odnosno auto‐teleskopske košare ili zglobne platforme.  ‐ Otpornost na požar nosivih i/ili nenosivih konstrukcija (zid, strop, stup, greda i drugo) je sposobnost  konstrukcije  ili  njenog  dijela  da  kroz  određeno  vrijeme  ispunjava  zahtijevanu  nosivost  (R)  i/ili  toplinsku  izolaciju  (I)  i/ili  cjelovitost  (E),  i/ili  mehaničko  djelovanje  (M),  u  uvjetima  djelovanja  predviđenog požara (standardnog ili projektiranog).  ‐ Vrijeme u kojem konstrukcija i elementi moraju očuvati nosivost i druga svojstva tijekom određenog  vremena, čime se iskazuje otpornost na požar konstrukcije i elemenata, je najkraće vrijeme u kojem  su zadovoljeni postavljeni zahtjevi.  ‐  Otpornost  na  požar  nosivih  konstrukcija  dokazuje  se  proračunom  nosivosti  i  uporabljivosti  konstrukcije  za  predviđena  djelovanja  i  utjecaje  na  građevinu  u  glavnom  projektu,  u  okviru  proračuna mehaničke otpornosti i stabilnosti. 

69

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Otpornost  na  požar  može  se  dokazivati  i  ispitivanjem  u  ovlaštenom  laboratoriju  prema  hrvatskim  normama  ‐ Reakcija na požar građevnog proizvoda može se u unutarnjem prostoru građevine smanjiti za jedan  stupanj u slučaju kada će u građevini biti ugrađen sustav za automatsko gašenje požara.  Sprječavanje širenja požara i/ili dima unutar građevine  ‐ Građevina se dijeli na požarne i/ili dimne odjeljke, ovisno o njenoj namjeni i ostalim parametrima  (požarno opterećenje, zaposjednutost prostora, visina, sustavi za automatsku dojavu i gašenje požara  i drugo).  ‐ Podjelom na požarne i/ili dimne odjeljke moraju biti obuhvaćeni evakuacijski putovi, atriji, vertikalni  kanali  za  vođenje  raznih  instalacija,  okna  dizala,  podrumske  i  tavanske  etaže  i  drugi  prostori  s  povećanom opasnosti od nastanka požara i/ili eksplozija.  ‐ Požarni i/ili dimni odjeljak mora imati određenu otpornost na požar i/ili propusnost dima čime se  postiže  uvjet  da  se  požar  i  dim  ne  proširi  unutar  građevine,  odnosno  susjedne  građevine,  unutar  određenog  vremena.  Mora  biti  ispunjen  uvjet  da  otpornost  na  požar  ukupne  nosive  konstrukcije  mora biti jednaka  ili veća  od  otpornosti  na  požar pojedinačne konstrukcije  ili  elementa  s  najvećom  otpornosti na požar.  ‐ Konstrukcije i elementi koji razdvajaju požarne i/ili dimne odjeljke dijele se na:  1)  požarne  zidove  (unutarnje  i  vanjske),  koji  se  grade  kao  neprekinute  konstrukcije  od  temelja  do  krova,  2)  druge  pregradne  konstrukcije  i  elemente  otporne  na  požar  i/ili  na  granici  požarnog  i/ili  dimnog  odjeljka.  ‐ Požarni zidovi moraju se graditi:  1)  kod  građevina  kod  kojih  je  završni  (zabatni)  zid  udaljen  manje  od  3,00  metra  od  susjedne  građevine (postojeće ili predviđene planom);  2) kod građevina velike duljine i zgrada u nizu (duljine veće od 60,00 metara), osim kod građevina kod  kojih to nije moguće iz funkcionalnih razloga (sportske, koncertne dvorane, tvorničke hale i slično);  3) kod građevina različite visine koje se spajaju preko različitih požarnih odjeljaka;  4) kod građevina različite namjene.  ‐ Unutarnji požarni zidovi grade se najmanje 0,30 metara iznad krovne plohe s negorivim pokrovom  ili 0,50 metara kod krovne plohe s gorivim pokrovom.  ‐  Umjesto  unutarnjeg  požarnog  zida,  može  se  ispod  krovne  plohe  izvesti  dvostrana  konzola  iste  otpornosti na požar u širini od 0,50 metra sa svake strane.  Sprječavanje širenja požara na susjedne građevine  ‐ Sprječavanje širenja požara na susjedne građevine odnosi se na:  1) građevine u neposrednoj blizini;  2) građevine koje se dodiruju vanjskim zidovima.  ‐ Sprječavanje širenja požara na susjedne građevine postiže se primjenom odgovarajućih mjera kao  što su:  1) određivanje sigurnih udaljenosti i drugih mjera na razini dokumenata prostornog uređenja   2) određivanje sigurnosnih udaljenosti na razini predmetne lokacije  3) izvedba požarnih zidova najmanje otpornosti na požar REI‐M 90;  4) izvedba vanjskih zidova određene otpornosti na požar i zidnih obloga i izolacija  5) ograničenje površine nezaštićenih površina otvora;  6) ugradnja sustava za automatsku dojavu i gašenje požara.  Evakuacijski putovi  ‐ U zgradi mora biti dovoljan broj evakuacijskih putova odgovarajućih prostornih i drugih parametara  (udaljenost,  širina,  visina,  otpornost  na  požar  i  slično)  i  dovoljan  broj  izlaza,  koji  vode  u  različitim  smjerovima na sigurna mjesta, kako bi u slučaju pojave požara, sve osobe koje se zateknu u zgradi,  brzo i sigurno mogle napustiti zgradu.  ‐  U  građevini  moraju  postojati  najmanje  dva  evakuacijska  puta,  odnosno  puta  za  spašavanje,  koji  vode u različitim smjerovima do vanjskog prostora, ili sigurnog mjesta u građevini i koji ne završavaju  u istom požarnom i/ili dimnom odjeljku.  ‐ Broj evakuacijskih putova, odnosno putova za spašavanje, ovisno o broju korisnika prostora iznosi: 

70

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* najmanje 2 evakuacijska puta, ako je broj korisnika manji od 500;  * najmanje 3 evakuacijska puta, ako je broj korisnika od 500 do 1000;  * najmanje 4 evakuacijska puta, ako je broj korisnika veći od 1000.  ‐  Za  izračunavanje  broja  evakuacijskih  putova  i  njihove  širine  koristi  se  podatak  o  broju  korisnika,  odnosno zaposjednutost prostora.  ‐ Ukupna duljina evakuacijskog puta je duljina puta koji vodi od najudaljenije točke u kojoj se osoba  može naći u prostoriji do vanjskog prostora, odnosno sigurnog mjesta.  ‐ Ako posebnim propisom nije drugačije određeno, najveća ukupna duljina evakuacijskog puta je:  * 60,00 metara u građevinama s ugrađenim sustavom za automatsku dojavu i gašenje požara;  * 40,00 metara u građevinama bez ugrađenog sustava za automatsku dojavu i gašenje požara.  ‐ Širina evakuacijskog puta određuje se prema broju osoba na etaži koja ima najveću zaposjednutost  prostora, uz uvjet da se širina evakuacijskog puta ne smanjuje na nižim etažama građevine.  ‐ Potrebna širina evakuacijskih putova određuje se kao umnožak broja osoba s koeficijentom prema  Tablici u Prilogu ovog Pravilnika, s tim da širina evakuacijskog puta ne može biti manje od 1,10 metra,  osim  kod  visoke  zgrade  kod  koje  širina  evakuacijskog  puta  ne  može  biti  manje  od  1,25  metra  te  prostora  s  kapacitetom  zaposjednutosti  do  50  osoba  kod  kojih  širina  evakuacijskog  puta  može  biti  0,90 metra.  ‐  Za  zgrade  u  kojima  boravi  više  od  300  osoba  kao  i  zgrade  u  kojim  borave  osobe  smanjene  pokretljivosti (bolnice, domovi  za  stare  i nemoćne osobe  i  slično) čiji je broj veći od 50, obvezan je  izračun vremena evakuacije kojim moraju biti obuhvaćene i osobe smanjene pokretljivosti kako bi se  potvrdilo da je vrijeme evakuacije u skladu s odabranim parametrima građevine (otpornost na požar  nosive  konstrukcije  i  konstrukcije  evakuacijskih  putova,  duljine  evakuacijskih  putova,  brzina  razvoja  požara i drugo).    RAZREDI  REAKCIJE  NA  POŽAR  GRAĐEVNOG  PROIZVODA  (iz  predavanja  Bjegovic  ‐  Ponašanja  materijala i konstrukcija u požaru, GF Zagreb, 2013.)                                                       

71

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

                                                                                                         

72

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

                                                                                                         

73

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

PRAVILNIK O UVJETIMA ZA VATROGASNE PRISTUPE  ‐ Ovim pravilnikom propisuju se uvjeti koje moraju zadovoljiti vatrogasni pristupi do građevine kako  bi  se  vatrogasnoj  tehnici  omogućio  dohvat  otvora  na  vanjskim  zidovima  radi  spašavanja  osoba  i  gašenja požara.  ‐  Od  uvjeta  za  vatrogasne  pristupe  može  se  odstupiti  samo  iznimno  i  to  u  slučajevima  građenja  i  rekonstrukcije:  * građevina unutar zaštićenih kulturnih dobara,  * građevina izvan građevinskog  područja (planinarski i lovački domovi i sl.) do kojih nisu izgrađene  javne prometne površine.  ‐ U tim slučajevima obvezna je primjena dodatnih  mjera zaštite od požara (npr. ugradnja stabilnog  sustava  za  automatsko  gašenje  požara  tipa  sprinkler,  dva  sigurnosna  izlazna  puta  i  slično)  i  pribavljanja  pozitivnog  mišljenja  nadležne  vatrogasne  postrojbe  o  mogućnosti  izvršenja  učinkovitog  gašenja i evakuacije raspoloživom tehnikom.    ‐ Vatrogasni pristupi ne moraju biti osigurani za građevinu u slučajevima:  1.  građenja  ili  rekonstrukcije  građevina  kod  kojih  visina  poda  najviše  etaže  predviđene  za  boravak  ljudi, od razine okolnog terena s kojeg će se obavljati evakuacija i gašenje u slučaju požara, nije veća  od 4 m;  2. rekonstrukcije građevina kod kojih visina poda najviše etaže predviđene za boravak ljudi, od razine  okolnog terena s kojeg će se obavljati evakuacija i gašenje u slučaju požara, nije veća od 8 m i koja  ima najmanje dva puta za izlaženje iz svake prostorije, od kojih je jedan izgrađen kao siguran put za  izlaženje;  3. rekonstrukcije građevina kod kojih visina poda najviše etaže predviđene za boravak ljudi, od razine  okolnog  terena  s  kojeg  će  se  obavljati  evakuacija  i  gašenje  u  slučaju  požara,  nije  veća  od  12  m,  uz  uvjet  da  putovi  za  izlaženje  budu  izgrađeni  na  način  propisan  točkom  2.,  a  prostori  građevine  ugroženi požarom pokriveni stabilnim sustavom za automatsko gašenje požara tipa sprinkler;  ‐ Udaljenost bilo koje točke ovih građevina od vatrogasnog prilaza ne smije biti veća od 100 m.  ‐ Vatrogasni pristupi moraju biti osigurani:  *  najmanje  s  jedne  strane,  i  to  duže,  kod  niskih  građevina  stambene  izgradnje  (prizemne  i  jednokatne)  i  kolektivnog  stanovanja,  te  građevina  koje  imaju  obostrano  orijentirane  stambene  jedinice, a čija visina ne prelazi 4 kata;  * najmanje s dvije duže strane građevine kod građevina i prostora za javne skupove (kino, kazalište,  koncertne  dvorane,  sportske  dvorane,  prostori  za  vjerske  obrede  i  sl.),  bolnica,  hotela,  trgovačkih,  industrijskih  i  visokih  građevina  kao  i  stambenih  građevina  kolektivne  izgradnje  s  jednostrano  orijentiranim  stambenim  jedinicama,  stambenim  građevinama  koje  imaju  više  od  4  kata,  te  svim  drugim građevinama i prostorima u kojima se okuplja, radi i boravi više od 100 ljudi.  ‐  Vatrogasni  pristupi  su  čvrste  površine  koje  svojim  parametrima  (širina,  radijus,  nosivosti  i  dr.),  omogućavaju da vatrogasna i spasilačka vozila i oprema dođu do ugrožene građevine i svih otvora na  njenom vanjskom zidu radi spašavanja ljudi i gašenja požara.   ‐  U  pravilu  vatrogasni  pristupi  sastoje  se  od  vatrogasnih  prilaza  i  površina  za  operativni  rad  vatrogasnih vozila.  ‐  Kao  vatrogasni  pristupi  mogu  se  koristiti  površine  kolnika  javnih  prometnica,  kolnika  pristupnih  putova do građevine, kolnika prolaza kroz građevinu, rampi, pločnika i trgova predviđenih za pješake  te sve ostale površine na terenu čija nosivost omogućuje prolaz i rad vatrogasnih vozila.  ‐  Oblikovanje  vatrogasnih  pristupa  ‐  tako  da  u  pravilu  omogućavaju  kretanje  vatrogasnog  vozila  vožnjom  naprijed,  oko  visokih  građevina  tako  da  je  kretanje  vatrogasnih  vozila  moguće  isključivo  vožnjom naprijed; slijepi vatrogasni pristupi duži od 100 m moraju na svom kraju imati okretišta koja  omogućavaju sigurno okretanje vatrogasnih vozila.  ‐ Nosivost vatrogasnih pristupa ‐ takva da podnese osovinski pritisak od 100 kN.  ‐  Vatrogasni  prilazi  su  površine  koje  se  direktno  nastavljaju  na  javne  prometne  površine,  a  omogućavaju kretanje vatrogasnih vozila do površina za operativni rad. 

74

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Ravni  vatrogasni  prilaz  predviđen  za  jednosmjerno  kretanje  vatrogasnih  vozila  treba  biti  širine  najmanje 3 m. Ravni vatrogasni prilazi mogu biti izvedeni i kao vozne trake širine najmanje 1,1 m, a  razmak između traka mora iznositi 0,8 m.  ‐  Vodoravni  radijus  zaokretanja  vatrogasnih  prilaza  za  objekte  do  22  m  i  visine  iznad  22  metra  određuje se prema tablici u ovisnosti o širini vatrogasnih prilaza.  ‐ Kada se kao vatrogasni prilaz koristi kolni prilaz kroz građevinu, tada on treba biti u pravcu, a njegov  slobodan profil treba iznositi najmanje 3 x 4 m.  ‐ Postojeći kolni prilazi kroz građevinu, mogu se koristiti kao vatrogasni prilazi, ako su u pravcu, te ako  njihov slobodni profil iznosi najmanje 3 x 3,80 m.  ‐ Uspon ili pad u vatrogasnom prilazu ne smije prelaziti 12% nagiba.  ‐  Prijelaz  iz  uspona  u  pad  ili  iz  pada  u  uspon  treba  se  izvesti  okomitom  krivinom,  čiji  radijus  mora  iznositi najmanje 15 m.  ‐  Stepenica  na  vatrogasnom  prilazu  ne  smije  imati  veću  visinu  od  8  cm.  Međusobna  udaljenost  stepenica  mora  iznositi  najmanje  10  m.  U  području  konkavnih  i  konveksnih  krivina  ne  smiju  se  primjenjivati stepenice.  ‐ Površine za operativni rad ili manevriranje su čvrste površine koje su direktno ili preko vatrogasnih  pristupa povezane s javnim prometnim površinama i služe za postavljanje vatrogasnih vozila prilikom  poduzimanja akcija spašavanja i gašenja.  ‐  Površine  za  operativni  rad  vatrogasnih  vozila  planiraju  se  uzduž  vanjskih  zidova  građevine,  na  razmacima  koji  omogućavaju  spašavanje  osoba  i  gašenje  požara  kroz  prozore  i  druge  otvore  na  građevinama dosezanjem sa za to namijenjenom specijalnom vatrogasnom tehnikom.  ‐  Širina  površine  planirane  za  operativni  rad  vatrogasnih  vozila  postavljenih  paralelno  s  vanjskim  zidovima građevine, treba biti najmanje:  * 5,5 m za građevine visine do 40 m,  * 7,0 m za građevine visine iznad 40 m.  ‐  Širina  površine  planirane  za  operativni  rad  vatrogasnih  vozila  postavljenih  okomito  na  vanjski  zid  građevine, treba biti najmanje 5,5 m, njena dužina minimalno 11 m, a udaljenost od zida najviše 1 m.  ‐ Broj okomito postavljenih površina ovisi o dužini građevine, a treba biti takav da osiguravaju dohvat  svih otvora od strane vatrogasne tehnike.  ‐ Razmak površine za operativni rad vatrogasnih vozila, od podnožja građevine tj. od vanjskih zidova  građevina može iznositi najviše:  * 12 m za građevinu visine do 16 m,  * 6 m za građevine više od 16 m.  ‐ Površina za operativni rad vatrogasnih vozila mora biti u jednoj ravnini s dopuštenim maksimalnim  nagibom od 10% u bilo kojem smjeru površine.  Sigurnosni put  za  izlaženje je dio građevine koji je  omeđen građevinskim elementima otpornim  na  požar 60 minuta, a vratima otpornosti 30 minuta.    PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU VISOKIH OBJEKATA OD POŽARA  Visoki objekt   Zgrade  s  prostorima  za  boravak  ljudi  čiji  su  podovi  najvišeg  kata  najmanje  22  m  iznad  najniže  kote  terena na koji je moguć pristup.  Objekt se na požarne sektore čija veličina ovisi o visini objekta  – Od 22 do 40 m – veličina požarnog sektora do 1500 m2  – Od 41 do 75 m – veličina požarnog sektora do 1000 m2  – Od 76 do 100 m – veličina požarnog sektora do 800 m2  – Iznad  100 m – veličina požarnog sektora 500 do m2  Požarni sektori  Požarni  sektor  može  obuhvatiti  i  dva  kata  u  zgradi  do  40  m,  ako  je  veličina  jednog  kata  manja  od  polovice  navedenih  površina  požarnih  sektora.  Tada  duljina  strane  požarnog  sektora  ne  smije  biti  veća od 60 m.  Dopušteno je i spajanje požarnih sektora, ali tada vrata između njih moraju biti otporna najmanje 60  min, i automatski se zatvarati prilikom pojave dima 

75

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Spajanje požarnih sektora na objektima visim od 100 m mora se napraviti tampon zona (dvojna vrata  otporna najmanje 60 minuta i mora se prirodno ili umjetno provjetravati)  Požarni sektor ispod razine terena ne može biti veći od 250 m2 i mora biti odvojen zidom otpornim  prema požaru najmanje 30 min. Svaki podrumski kat mora imati najmanje dva izlaza, od kojih jedan  vodi izravno napolje  Ako ima vise podrumskih katova, dopušteno je staviti zajedničko stubište, naprviti ga sigurnosnim i  mora imati poseban izlaz van, neovisno o nadzemnim stubištima  Zidovi  Nosive  konstrukcije  i  elementi  putova  za  evakuaciju,  nosivi  i  pojačani  vanjski  zidovi  prave  se  od  negorivog materijala otpornosti 90 min  Unutarnji ne nosivi pregradni zidovi moraju biti otporni prema požaru najmanje 30 min  Pregradni zidovi između dva stana moraju biti otporni prema požaru najmanje 90 min  Stubišta  Svaki  požarni  sektor  mora  biti  pristupačan  preko  najmanje  jednog  sigurnog  stubišta  ili  preko  najmanje dva međusobno neovisna stubišta. Jedno od neovisnih stubišta ne treba voditi u prizemlje  ako vodi u dio objekta ili drugi objekt niži od 22 m i povezan s drugim stubištem što vodi van objekta  Stubišni prostor mora imati otvore za prirodno provjetravanje koje se otvara iz prizemlja ili odmorišta  na stubama.  Unutarnja sigurnosna stubišta  Unutarnja sigurnosna stubišta za objekte veće od 40 m:  – Imati tampon zonu koja se umjetno (20 izmjena zraka na sat) ili prirodno provjetrava  2 – Površina tampon zone najmanje 5 m , ali ne može biti uza od 1.25 m  – Vrata na tampon zoni nepropusna za dim i od negorivog materijala  – Dizala moraju biti izvan tampon zone i stubišnog prostora  Unutarnja  sigurnosna  stubišta  za  objekte  od  22  do  40  m  moraju  se  odvojiti  vratima  koje  ne  propuštaju dim i mehanizmom koji ih uvijek drži zatvorenima  Najmanja širina sigurnosnog stubišta određuje se tako da se za svakih 100 ljudi, osigurava širina od  60 cm, s tima da ukupna širina ne može biti manja od 1.25 m. Ako bi izlaz trebao biti širi od 2,20m,  moraju biti 2 izlaza.  Stubišni kraci i gazišta se moraju napraviti od materijala otpornosti 90 minuta  Vanjska sigurnosna stubišta  Vanjska sigurnosna stubišta moraju odgovarati sljedećim uvjetima:  – Biti pristupačna iz hodnika ili najmanje dvije prostorije na svakom katu  – Ne postavljati se bliže od 1.5 m od fasade  – Korisna širina ne smije biti manja od 0.8 m , a nagib od 45°  – Zaštitna ograda ne niza od 1.2 m  – Ne praviti spiralno stubište i penjalice  – Od negorivog materijala, za sve vremenske prilike  Evakuacijski put  Najdulji put iz jedne prostorije sektor do stubišta ne smije biti dulji od 30 m za zgrade visine do 75 m,  odnosno dulji od 20 m, za zgrade visine iznad 75 m  Podrumi  U  objektima  visim  od  40  m  nije  dozvoljeno  povezivanje  podruma  i  gornjih  katova  zajedničkim  stubištem,  a  u  objektima  nižim  od  40  m  smije  ako  je  odvojeno  tampon  zonom  i  vratima  otpornim  najmanje 60 min  Podrumska prostorija ne smije biti udaljena vise od 20 m od izlaza iz objekta  Hodnici  Zidovi hodnika i vrata (zaokrenuta u smjeru izlaz) od materijala najmanje otpornosti 90 min, a širina  hodnika se određuje kao i širina stubišta tako da se za svakih 100 ljudi, osigurava širina od 60 cm, s  tima da ukupna širina ne može biti manja od 1.25 m   Izlazi  Širina izlaza se određuje tako da se za svakih 100 ljudi, se osigurava širina od 60 cm, s tima da izlaz ne  može biti uzi od 1.25 m i siri od 2.20 m 

76

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Izlaz iz objekta ne smije biti niži od 2.30 m  Krilo izlaznih vrata ne smije biti uze od 70 cm ni sire od 1.20 m. Pod s obiju strana izlaznih vrata mora  biti jednako izdignut 1.5 m najmanje  Električne instalacije  Električne instalacije moraju se moći brzo isključiti izvana, razdjelne ploče se postavljaju u ormare od  negorivog materijala  Glavni  instalacijski  vodovi  postavljaju  se  tako  da  se  preko  njih  ne  može  prenijeti  vatra  iz  jednog  požarnog sektora na drugi  Vertikalni  kanali  za  smještaj  instalacija  i  poklopci,  vrata  za  kontrolu  instalacija  moraju  biti  otporni  prema požaru 90 min  Horizontalni kanali za smještaj instalacija moraju biti otporni prema požaru 60 min  Dizala  Svaki požarni sektor u objektu mora biti povezan najmanje s jednim dizalom za prijevoz osoba. Dizala  u objektima visim od 40 m moraju biti pristupna iz pred prostora koji se provjetrava  Zidovi okana od dizala moraju biti otporni prema požaru 90 min, i u njih se stavljaju instalacije za rad  dizala, i instalacije za automatsko otkrivanje i dojavu požara u oknu i kabini  U objektima visim od 40 m dizala moraju biti odvojena od stubišnog prostora  Dizala  moraju  imati  uređaj  da  u  slučaju  požara  se  automatski  kabina  spusti  u  prizemlje,  i  nakon  izlaska ljudi isključi iz rada  U objektima visim od 75 m jedno od dizala koje se normalno upotrebljava predviđa se kao sigurnosno  dizalo (okna 90 min), može biti smješteno u stubišni prostor, a jedna od dimenzija dizala mora iznositi  najmanje 2.10 m  Trafostanice  U objektima nije dopušteno postavljanje TS  U objektima visine do 40 m visine može se iznimno dopustiti postavljanje TS  Prostorija  mora  biti  odvojena  od  ostalih  prostorija,  zidovi  moraju  biti  otporni  3  h,  iznad  ulaza  nadstrešnica koja ima zabrtvljenu vezu sa objektom duljine 2 m, a širine sa svake strane vrata po 1 m  Kotlovnica  Kotlovnice za zagrijavanje mogu se postaviti u objekte do 40 m ako zadovoljava sljedeće uvjet:  – Zidovi kotlovnice otporni na požar najmanje 90 min  – Vrata za ulaz postavljena s vanjske strane objekta i otvaraju se prema smjeru izlaženja – može       biti povezana i s objektom preko tampon zone s umjetnim provjetravanjem i vratima 90 min  – Ako kotlovnica ima najmanje 2 izlaza, a jedno vodi direktno van iz objekta  – Spremnik za gorivo ne nalazi se u objektu  – Kotlovnica za objekte vise od 40 m mora biti locirana van objekta  Rezervni  izvor  napajanja  (agregat  s  motorom  s  unutrašnjim  izgaranjem)  –  osigurati  napajanje  minimalno 2 h:  Osim redovitog napajanja u objektima se mora osigurati i rezervni izvor napajanja koji ce opskrbljivati  ove uređaje električnom  energijom. Ako se za rezervni  izvor napajanja  uzme agregat s unutrašnjim  izgaranjem onda on mora osigurati napajanje 2 sata (a njemu se moraju osigurati zidovi otpornosti  najmanje 90 min)  – Sigurnosno dizalo (u objektima iznad 75m) ili barem jedno dizalo  – Rasvjeta putova za evakuaciju  – Uređaj za zatvaranje dimnih klapni u objektu  – Hidroforno postrojenje i pumpe  – Uređaj za automatsko otkrivanje i dojavu požara  – Automatske uređaje za gašenje požara  – Uređaji za provjetravanje prostora, tampon‐zona i električnih uređaja koji služe za zaštitu od      požara.  Akumulatorske baterije  Akumulatorske  baterije  koje  se  upotrebljavaju  kao  rezervni  izvor  napajanja  moraju  se  spremiti  u  posebnu  prostoriju  sa  provjetravanjem.  Prostorija  mora  imati  električne  instalacije  izvedene  u  protueksplozijskoj zaštiti 

77

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Vrata moraju biti moraju biti otporna najmanje 60 min, i ne smiju iskriti pri otvaranju i zatvaranju  Moraju opskrbiti napajanje 2 sata.    PRAVILNIK O ZAŠTITI OD POŽARA UGOSTITELJSKIH OBJEKATA  ‐ Ovim Pravilnikom propisuju se minimalni zahtjevi glede zaštite od požara za ugost. objekte.  ‐  Ovaj  Pravilnik  ne  odnosi  se  na  ugostiteljske  objekte  koji  se  nalaze  u  starogradskim  jezgrama  i  na  ugostiteljske objekte koji su proglašeni spomenicima kulture.  Otpornost na požar nosivih konstrukcija ugostiteljskog objekta  ‐  Otpornost  na  požar  nosivih  konstrukcija  ugostiteljskog  objekta  koji  nije  viši  od  tri  kata  mora  biti  najmanje 30 minuta.  ‐ Otpornost na požar nosivih konstrukcija ugostiteljskih objekata koji su viši od tri kata, a nisu visoki  objekti, mora biti najmanje 60 minuta.  ‐  Za  ugostiteljske  objekte  koji  spadaju  u  visoke  objekte  otpornost  na  požar  nosivih  konstrukcija  određuje se sukladno propisima o visokim objektima.  Građevinske mjere za sprječavanje prijenosa požara u ugostiteljskom objektu  1. Ugostiteljski objekti moraju biti podijeljeni u požarne sektore.  2.  Veličina  požarnog  sektora  u  ugostiteljskim  objektima  višim  od  tri  kata,  koji  ne  spadaju  u  visoke  objekte, može biti najviše 1500 m2.  3.  Veličina  požarnog  sektora  u  ugostiteljskim  objektima  koji  spadaju  u  visoke  objekte  određuje  se  sukladno propisima o zaštiti od požara visokih objekata.  4.  Požarni sektor kod ugostiteljskih objekata koji su viši od tri kata može obuhvaćati najviše dva kata,  pri čemu dužina dulje strane požarnog sektora može iznositi najviše 60 m.  5.    Građevinski  elementi  i  uređaji  za  zatvaranje  otvora  na  granici  požarnog  sektora  mogu  imati  otpornost  na  požar  za  najviše  30  minuta  manju  od  otpornosti  na  požar  elemenata  na  granici  požarnog sektora u koji su ugrađeni ali ne manju od 30 minuta.  6. Točke 2. i 4. ne odnose se na požarne sektore zaštićene stabilnim sustavom za gašenje požara tipa  sprinkler.  7. Ugostiteljski objekti koji se dodiruju s drugim građevinama moraju od njih biti odijeljeni vanjskim  požarnim zidom.  Putovi za izlaženje (evakuacijski putovi)  ‐  Put  za  izlaženje  je  dio  ugostiteljskog  objekta  kojim  se  u  slučaju  požara  obavlja  evakuacija  ljudi  u  otvoren  (slobodan)  prostor,  a  sastoji  se  od  vanjskog  izlaza,  sigurnosnog  izlaznog  puta  i/ili  od  pristupnog prostora,  ‐ širina putova za izlaženje u najužem dijelu ne smije biti manja od: (prema tablici, ovisno o broju ljudi  1,1m ‐ 220 ljudi po katu, 1,8m ‐ 360 ljudi po katu)  ‐ dužina pristupnog prostora ‐ max.35m (do 55m uz sustav za gašenje požara tipa sprinkler)   ‐ Građevni elementi kojima je omeđen sigurni izlazni put iz ugostiteljskih objekata, a koji nisu viši od  tri kata, moraju imati otpornost na požar najmanje 30 minuta.  ‐  u ugostiteljskim objektima, koji su viši  od tri  kata, građevni elementi koji omeđuju sigurni izlazni  put (zidovi, podovi, stropovi) moraju imati otpornost na požar najmanje jednaku otpornosti na požar  nosivih konstrukcija objekta.  ‐ ugostiteljski objekt viši od 2 kata ‐ put za izlaženje mora biti sa svakog kata i imati min. dva smjera  (iznimno se primjenjuje za objekte ne  više  od  4  kata ako je  na jednom  katu  max. 6 spavaćih  soba,  udaljenost vrata soba do vrata stubišta max.10 m, udaljenost bilo kojeg javnog prostora max.15 m do  stubišta, stubište širine min.1,1 m)  ‐  na  svim  ulazima  i  izlazima  u  sigurnosni  izlazni  put  moraju  biti  ugrađena  vrata  koja  mogu  imati  najviše za 30 minuta manju otpornost na požar od građevinskih elemenata sigurnog izlaznog puta u  koji su ugrađena ali ne manju od 30 minuta.  ‐ ugostiteljski objekt viši od 3 kata moraju imati najmanje jedno sigurnosno stubište  ‐ širina stubišta ‐ prema tablici, ovisno o broju ljudi i katova (1,1 m za 1 kat i 220 ljudi ‐ 1,8 m za 10  katova i 1035 ljudi)  ‐ širina stubišta ne smije biti ni na kojem mjestu manja od širine ulaza kojim se ulazi na stubište.  ‐ za ugostiteljski objekt viši od 30 m ni u kojem slučaju širina stubišta ne smije biti manja od 1,4 m 

78

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ dužina slijepog hodnika u ugostiteljskom objektu max. 10 m (max. 15 m uz sprinkler)  ‐ na najvišem dijelu stubišta koje služi kao izlazni put moraju se ugraditi elementi za odvođenje dima i  topline, otvora min. 1 m2 koja se otvaraju automatski i ručno  ‐  tavani  u  ugostiteljskim  objektima  moraju  biti  izvedeni  kao  zaseban  požarni  sektor  odijeljen  od  ostalih  dijelova  ugostiteljskog  objekta  građevinskim  elementima  koji  imaju  otpornost  na  požar  od  najmanje 60 minuta.  ‐u  slučaju  da  je  u  prostoru  tavana  ugrađen  sustav  vatrodojave  otpornost  elemenata    mora  biti  najmanje 30 minuta.  ‐ rasvjeta ‐ pomoćna i panik rasvjeta ‐ min. osvjetljenje 1 luks u vremenu od min. 2h od uključenja  ‐ sustav ventilacije ‐ zaklopke za sprječavanje ulaska dima u prostor putova za izlaženje.   ‐ zaklopke moraju biti otporne na požar    * minimalno 30 min u zgradama do 3 kata  * minimalno 60 min u zgradama višim od 3 kata  * minimalno 90 min u visokim objektima    ‐ Zaklopke za zaštitu od požara namijenjene su za automatsko zatvaranje protoka zraka u dovodnim i  odvodnim  kanalima  klimatizacije  i  ventilacije  pri  nastanku  požara.  Ugrađuju  se  na  granice  protupožarnih zona, odnosno na prodore ventilacijskih kanala kroz protupožarne zidove. Rade se u  različitim klasama vatrootpornosti..  ‐  Zaklopka  se  sastoji  od:  kućišta,  zapornog  dijela,  uređaja  za  zatvaranje,  elementa  za  aktiviranje  i  pokazivača položaja zapornog dijela.  ‐ Uređaji za uzbunjivanje, dojavu i gašenje požara:  *  ako  boravi  >  100  ljudi  ‐  sustav  za  dojavu  požara  izveden  u  hodnicima  i  pomoćnim  prostorijama;  ručni javljači požara postavljeni na udaljenosti max .30 m od bilo kojeg dijela objekta  * ako boravi > 250 ljudi ‐ zvučni uređaj za uzbunjivanje s 30 dB više od okolne buke, ali max. 110 dB  na 1 m od uređaja; mora imati sekundarni izvor za napajanje  ‐ ugostiteljski objekt mora imati odgovarajući broj vatrogasnih aparata ali ne manje od 2 po katu  ‐ max. udaljenost aparata od bilo kojeg mjesta gdje se može zateći osoba iznosi 25 m  ‐ ugostiteljski objekt površine > 500 m2 mora imati unutarnju i vanjsku hidrantsku mrežu za gašenje  požara (ako ima sprinkler, ne mora imati unutarnju)  ‐  prostorije  ugostiteljskog  objekta  površine  >  800  m2  s  kapacitetom  >  300  ljudi  moraju  obavezno  imati sprinkler  ‐ ugostiteljski objekti moraju imati zaštitu od atmosferskog pražnjenja (gromobran)  ‐ zaposlene osobe u ugostiteljskom objektu moraju biti osposobljene za zaštitu od požara.  ‐ Svaki ugostiteljski objekt mora na vidnom mjestu u blizini ulaza imati istaknute upute za slučaj  nastanka požara i plan ugostiteljskog objekta sa oznakama za slučaj nužde (stubišta, izlazni putovi,  vatrogasni aparati,…)  ‐ pomoćne  prostorije  ‐  izvode  se  kao  posebni  požarni  sektori od  građevnih  elemenata  otpornih  na  požar  najmanje  60  min;  građevni  elementi  mogu  biti  otpornosti  najmanje  30  min,  ako  pomoćna  prostorija ima ugrađen sustav vatrodojave  ‐ podzemne garaže ‐ obavezno ugrađen sustav tipa sprinkler i min. dva puta za izlaženje  ‐ dizala ‐ okna dizala se izvode kao poseban požarni sektor od građevnih elemenata s otpornosti na  požar od min. 30 min (može biti i za 30 min. manja od otpornosti nosive konstrukcije ugostiteljskog  objekta), ne smiju biti dio puta za evakuaciju (ne odnosi se na dizala za invalide); na vrhu okna ili u  blizini vrha moraju imati smješten otvor za ventilaciju min. 0,2 m2, min. duljina stranice 10cm  ‐ dizala za evakuaciju invalidnih osoba ‐ otpornost kao nosiva konstukcija    PRAVILNIK O HIDRANTSKOJ MREŽI ZA GAŠENJE POŽARA  ‐ Ovim Pravilnikom propisuju se zahtjevi za hidrantske mreže za gašenje požara i slučajevi u kojima se  za zaštitu od požara obvezatno primjenjuje hidrantska mreža za gašenje požara.  ‐  Hidrantska  mreža  za  gašenje  požara  je  skup  cjevovoda,  uređaja  i  opreme  kojima  se  voda  od  sigurnog izvora dovodi do štićenih prostora i građevina. 

79

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Unutarnja  hidrantska  mreža  za  gašenje požara je hidrantska  mreža  za  gašenje  požara izvedena u  objektu, završava bubnjem s namotanim cijevima i mlaznicom.  ‐ Vanjska hidrantska mreža za gašenje požara je hidrantska mreža za gašenje požara izvedena izvan  građevine koja se štiti, a završava nadzemnim ili podzemnim hidrantom.  ‐ Suha hidrantska mreža je hidrantska mreža za gašenje požara koja je suha do daljinski upravljanog  zapornog ventila, od kojeg je stalno ispunjena vodom pod tlakom;  ‐ Mokra hidrantska mreža je hidrantska mreža za gašenje požara koja je stalno ispunjena vodom pod  tlakom do zapornog ventila na svakom hidrantu;    ‐  Hidrantska  mreža  za  gašenje  požara  u  pravilu  mora  biti  izgrađena  kao  mokra  hidrantska  mreža.  Iznimno zbog opasnosti od smrzavanja, posebnosti tehnološkog procesa ili građevine, po odobrenju  tijela nadležnog za zaštitu od požara, može biti izgrađena kao suha hidrantska mreža.  ‐ Udaljenost bilo koje vanjske točke građevine ili neke točke štićenog prostora i najbližeg hidranta ne  smije biti veća od 80 m, niti manja od 5 m.  ‐ U vanjskoj hidrantskoj mreži za gašenje požara statički tlak ne smije biti veći od 1,2 MPa (12 bar).  ‐  Kod  vanjske  hidrantske  mreže  za  gašenje  požara  ne  smije  doći  do  propuštanja  vode  kod  ispitnog  tlaka od 1,6 MPa (16 bar), niti do pucanja kod tlaka od 2,4 MPa (24 bar).  ‐ Najmanji tlak na izlazu iz bilo kojeg nadzemnog ili podzemnog hidranta vanjske hidrantske mreže za  gašenje požara ne smije biti manji od 0,25 MPa (2.5 bar), kod propisanog protoka vode.  ‐  Ukoliko  hidrantska  mreža  za  gašenje  požara  nema  minimalni  tlak  vode  kod  minimalnog  protoka  propisan ovim Pravilnikom, mora se ugraditi uređaj za povišenje tlaka. Uređaj za povišenje tlaka mora  imati pričuvnu crpku i obilazni cjevovod.    PRAVILNIK  O  UVJETIMA  I  NAČINU  PROVEDBE  SIGURNOSNIH  MJERA  KOD  SKLADIŠTENJA  EKSPLOZIVNIH TVARI  ‐  Ovim  Pravilnikom  propisuju  se  prostorni  i  tehnički  uvjeti  koje  moraju  ispunjavati  prostori  za  smještaj,  čuvanje  i  držanje  eksplozivnih  tvari,  mjere  zaštite  od  požara,  eksplozija  i  ostale  mjere  sigurnosti koje se provode pri skladištenju eksplozivnih tvari…  ‐  Eksplozivne  tvari  i  predmeti  smještaju  se,  čuvaju  i  drže  u  građevinama  (skladištima,  priručnim  skladištima,  spremnicima;  u  daljnjem  tekstu:  skladišta)  izgrađenim  odnosno  postavljenim  za  tu  namjenu  te  odobrenim  za  uporabu  od  tijela  nadležnog  za  građenje,  odnosno  MUP‐a  sukladno  posebnom  propisu,  a  smiju  se  skladištiti  unutar  temperaturnih  intervala  sukladno  deklaraciji  proizvođača.  ‐ Svaka fizička i pravna osoba koja skladišti eksplozivne tvari dužna je:  *  izraditi  elaborat  o  skladištenju  eksplozivnih  tvari  (vrste  i  količine  eksplozivnih  tvari,  način  skladištenja te primijenjene mjere zaštite)  * izraditi plan intervencije u zaštiti okoliša za slučaj incidenta u skladištu  * provjeravati ispravnost ugrađenih električnih uređaja (instalacija, gromobrana,…) i opreme  * donijeti  pravilnik  o  rukovanju eksplozivnim  tvarima na  siguran način  (način rada,  posebne  mjere  zaštite na radu, postupanje u slučaju incidenta, korištenje zaštitnih sredstava i opreme, sredstava za  gašenje požara te pružanje prve pomoći pri ozljeđivanju)  * izraditi program i održavati vježbe za zaposlenike koji rade u skladištu ili su u neposrednoj blizini  skladišta eksplozivnih tvari  ‐ Opći uvjeti skladišta:  1. sigurnosna udaljenost  2. otpornost na požar i streljivo  3. sprečavanje pojave unutarnjeg i vanjskog iskrenja  4. mogućnost prirodnog ili prisilnog provjetravanja  5. zaštićenost od provale i krađe, te vremenskih utjecaja (oborine, munje,…)  6. opremljenost sredstvima za gašenje požara  ‐  Nosive  konstrukcije,  zidovi  na  granicama  požarnih  sektora  i  vrata  na  granici  požarnih  sektora,  elementi  pokrova,  pregradni  zidovi  i  vanjski  nenosivi  zidovi  moraju  biti  izrađeni  od  elemenata  otpornih na požar najmanje 30 minuta 

80

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Sigurnosna  udaljenost  je  najmanja  udaljenost  između  građevine  za  smještaj  eksplozivnih  tvari  i  građevina u štićenom smjeru, koja u slučaju eksplozije odnosno iniciranja eksplozivne tvari osigurava  te  građevine,  prometnice  i  dr.  od  utjecaja  eksplozivnog  vala  te  doleta  predmeta  izbačenih  eksplozijom.  Sigurnosna  udaljenost  se  može  odrediti  računski  ali  se  ne  smiju  usvojiti  vrijednosti  manje od definiranih u ovom Pravilniku. Ukoliko su građevine smještene na kosom terenu sigurnosna  udaljenost je udaljenost u vodoravnoj projekciji;    PRAVILNIK O ZAŠTITI OD POŽARA U SKLADIŠTIMA  ‐ Ovim Pravilnikom propisuju se najmanji zahtjevi koje je potrebno ispuniti radi zaštite skladišta od  požara i eksplozija.  ‐  Skladište  je  građevina  ili  prostor  u  sastavu  građevina  druge  namjene  u  kojima  se  skladišti  goriva  roba ili negoriva roba u gorivoj ambalaži.  ‐ Skladišta se prema površini dijele na:  * mala skladišta – površine požarnog sektora do 1000 m²,  * srednja skladišta – površine požarnog sektora iznad 1000 do 3000 m²,  * velika skladišta – površine požarnog sektora iznad 3000 do 6000 m²,  * skladišta površine požarnog sektora iznad 6000 m².  ‐ Skladišta se prema načinu skladištenja robe dijele na:  * klasična skladišta (sa skladištenom robom do visine 9 m),  * visokoregalna skladišta (sa skladištenom robom iznad visine 9 m),  * silose,  * hladnjače.  ‐ Skladište mora biti zaseban požarni sektor i u pravilu obuhvaća najviše jednu etažu. Iznimno može  obuhvaćati i do najviše dvije etaže, ukoliko ukupna površina poda obje etaže ne prelazi 6000 m².  ‐ Roba se ne smije skladištiti iznad evakuacijskih putova.  ‐ Prostor skladišta u objektu druge namjene mora biti odvojen požarnim zidom minimalne otpornosti  na požar od najmanje 90 minuta.  Pregradni zidovi kod skladišta (između požarnih sektora)  ‐  Otpornost  na  požar  građevinskih  elemenata  na  granici  požarnih  sektora  te  nosivih  građevinskih  elemenata prostora različite namjene skladišta treba biti najmanje 30 minuta kod odvajanja prostora  s  niskim  požarnim  opterećenjem,  60  minuta  kod  odvajanja  prostora  sa  srednjim  požarnim  opterećenjem odnosno 90 minuta kod odvajanja prostora s visokim požarnim opterećenjem.  ‐ Nosiva konstrukcija slobodnostojećeg objekta skladišta mora zadovoljavati najmanje otpornost na  požar od 30 minuta  ‐ Ako skladište do 6000 m² ima sprinkler, nema zahtjeva za otpornost na požar nosive konstrukcije  ‐ Za čeličnu nosivu konstrukciju koja nije vatrootporno zaštićena, mora se dokazati da pri 500°C neće  doći  do  deformacije  konstrukcije  koja  bi  izazvala  oštećenja  koja  utječu  na  otpornost  na  požar  i  stabilnost konstrukcije  ‐  Vrata  kao  i  svi  drugi  otvori  u  konstrukcijama  na  granici  požarnog  sektora  moraju  imati  istu  otpornost kao i konstrukcija u kojoj se nalaze  ‐ Skladišta moraju biti zaštićena unutarnjom i vanjskom hidrantskom mrežom (silosi i hladnjače samo  vanjskom), te aparatima za gašenje požara  ‐  Skladište  s  požarnim  sektorom  površine  >  6000  m²  (mora  biti  samostojeća  građevina)  mora  biti  zaštićeno unutarnjom i vanjskom hidrantskom mrežom, vatrogasnim aparatima, stabilnim sustavom  za dojavu požara, sprinklerom ili drugim odgovarajućim automatskim sustavom za gašenje požara, a  najmanja otpornost na požar svih nosivih konstrukcijskih elemenata mora biti 30 minuta  ‐  Skladišta  požarnog  sektora  do  300  m²  ili  požarnim  opterećenjem  do  1000  MJ/m²  moraju  imati  najmanje jedan izlaz (kod dvoetažnih skladišta odnosi se na svaku etažu skladišta)  ‐ Skladišta požarnog sektora iznad 300 m² ili požarnim opterećenjem iznad 1000 MJ/m² moraju imati  najmanje  dva  izlaza  međusobno  udaljena  najmanje  za  pola  dijagonale  požarnog  sektora  (kod  dvoetažnih skladišta odnosi se na svaku etažu skladišta)   ‐  Izlazi  i  evakuacijski  putovi  smiju  biti  udaljeni  od  bilo  koje  točke  skladišta  max.  40m  (uz  sprinkler  max. 60m) 

81

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Put za evakuaciju ‐ širine min. 0,8 m, uvijek slobodan i nazakrčen  ‐ Vrata na putu za evakuaciju ‐ širine min. 0,8 m, okretati se prema van, bez praga  ‐ Pristup za vatrogasnu tehniku:   * za mala skladišta ‐ s jedne strane  * za srednja i velika skladišta ‐ s dvije strane  * za visokoregalna, silose i površine iznad 6000 m² ‐ s tri strane  ‐  Uz  svaki  ulaz/izlaz  iz  skladišta,  s  vanjske  strane  mora  se  postaviti  tipkalo  za  isključenje  električne  energije u skladištu.  ‐ Sva rasvjetna tijela moraju biti opremljena zaštitnom armaturom, koja ce štititi rasvjetno tijelo od  mehaničkih oštećenja.  Skladišta  moraju  biti  opremljena  protupaničnom  rasvjetom  koja  se  uključuje  automatski  kod  nestanka električne energije i osigurava osvijetljenost u trajanju od najmanje 1 sat.    PRAVILNIK  O  PROVJERI  TEHNIČKIH  RJEŠENJA  IZ  ZAŠTITE  OD  POŽARA  PREDVIĐENIH  U  GLAVNOM  PROJEKTU  ‐ Ovim Pravilnikom propisuju se sadržaj, način i opseg provjere tehničkih rješenja iz zaštite od požara  u  glavnom  projektu  od  strane  ovlaštenog  revidenta  (u  daljnjem  tekstu:  revident)  kao  i  značenje  ovjere i način izračuna naknade za obavljenu kontrolu.  ‐ Revident utvrđuje sukladnost tehničkih rješenja zaštite od požara u glavnom projektu s podacima  iz idejnog projekta i elaborata zaštite od požara koji je poslužio kao podloga za njegovu izradu te  provjerava  jesu  li  ispunjeni  bitni  zahtjevi  iz  Zakona  o  zaštiti  od  požara  i  drugih  propisa,  normi,  tehničkih specifikacija, tehničkih propisa i uputa u vezi sa zaštitom od požara, o čemu sastavlja pisano  izvješće.  ‐ Izvješće revidenta sastoji se od općeg i stručnog dijela.    PRAVILNIK O MJERAMA ZAŠTITE OD POŽARA KOD GRAĐENJA  ‐ Ovaj Pravilnik uređuje mjere zaštite od požara koje treba poduzeti na gradilištu tijekom građenja,  kako  bi  se  požarni  rizik  ograničio  na  prihvatljivu  mjeru,  te  omogućila  učinkovita  intervencija  vatrogasaca uz njihovu zaštitu.  ‐ Osim dokumentacije propisane posebnim propisom iz područja gradnje, izvođač na gradilištu mora  imati i elaborat zaštite od požara koji je poslužio kao podloga za izradu glavnog projekta građevine.   ‐ Kako bi se spriječilo nastajanje i širenje požara na gradilištu i osiguralo njegovo učinkovito gašenje  potrebno je planirati i provoditi odgovarajuće organizacijske i tehničke mjere na gradilištu, za vrijeme  i izvan radnog vremena, koje uključuju:  * praćenje i kontrola ulazaka i izlazaka   * zabrana ili ograničenje kretanja vozila i osoba,  *označavanje, upozoravanje i informiranje o opasnostima i provođenju mjera zaštite od požara,  * osposobljenost osoba za provedbu preventivnih mjera zaštite od požara, gašenje početnih požara i  spašavanje ljudi i imovine ugroženih požarom,  * odabir mjesta i uvjete smještaja osoba na gradilištu   * odabir mjesta i uvjete držanja i skladištenja zapaljivih i eksplozivnih tvari   * osiguranje dostatne količine i odgovarajuće vrste sredstava za gašenje početnih požara   * osiguranje pristupa za potrebe vatrogasne intervencije i održavanja,  * mjere zaštite od atmosferskog pražnjenja,  *  način  postupanja  i  uzbunjivanja  u  slučaju  požara  (pozivanje  brojeva  telefona  koje  treba  nazvati:  zaštita i spašavanje 112, vatrogasci 193, policija 192, hitna pomoć 194 i slično).    PRAVILNIK O SADRŽAJU ELABORATA ZAŠTITE OD POŽARA  ‐  Ovim  Pravilnikom  propisuje  se  sadržaj  elaborata  zaštite  od  požara  za  građevine  koji  služi  kao  podloga za izradu svih vrsta projekata glavnog projekta.  ‐ Elaborat  ZOP‐a predstavlja skup podataka (zahtjeva i/ili ograničenja) o sustavnoj zaštiti od požara  građevine, a sastoji se od tekstualnog dijela i grafičkih priloga. 

82

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Podaci  iz  elaborata  služe  za  projektiranje  mjera  zaštite  od  požara  pri  izradi  glavnog  projekta  građevine glede ispunjavanja bitnog zahtjeva zaštite od požara.  ‐ Sustavna zaštita od požara građevine podrazumijeva organizacijske, tehničke i druge mjere i radnje  za  otklanjanje  opasnosti  od  nastanka  požara  u  građevini,  rano  otkrivanje  požara  u  građevini,  obavješćivanje korisnika građevine o izbijanju požara, sprječavanje širenja požara i dima u građevini  te  učinkovito  gašenje  požara  u  građevini,  sigurno  spašavanje  ljudi  i  životinja  ugroženih  požarom  građevine, sprječavanje i smanjenje štetnih posljedica požara u građevini.  ‐ Elaborati izrađeni u skladu s odredbama ovoga propisa prilažu se zahtjevima za izdavanje potvrde  glavnog projekta ili građevinske dozvole…    PRAVILNIK  O  RAZVRSTAVANJU  GRAĐEVINA  U  SKUPINE  PO  ZAHTJEVNOSTI  MJERA  ZAŠTITE  OD  POŽARA  ‐  Ovim  Pravilnikom  određuju  se  građevine  koje  se  prema  zahtijevanim  mjerama  zaštite  od  požara  razvrstavaju u građevine skupine  1 – manje zahtjevne građevine i građevine skupine  2 – zahtjevne  građevine.  ‐ U građevine skupine 1 razvrstavaju se sljedeće građevine:   1) zgrade čija građevinska (bruto) površina nije veća od 400 m² i namijenjena je isključivo stanovanju,   2) jednostavne građevine koje su kao takve određene posebnim propisom,  3) građevine razvrstane u građevine skupine 1 navedene u Prilogu ovog Pravilnika,  4) ostale građevine koje ispunjavaju kumulativno sljedeće uvjete:  *  ako  se  u  njima  ne  obavlja  skladištenje  i  promet  zapaljivih  tekućina,  plinova  ili  eksplozivnih  tvari  prema posebnom propisu,  * ako se u njima ne zadržava ili ne boravi veći broj ljudi (manje od 100 u nadzemnim odnosno manje  od 50 u podzemnim građevinama),  * ako mjere zaštite od požara ne zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za gašenje požara,  * ako mjere zaštite od požara ne zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za dojavu požara,  * ako mjere zaštite od požara ne zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za odvođenje dima i topline.  ‐ U građevine skupine 2 razvrstavaju se sljedeće građevine:  1) građevine razvrstane u građevine skupine 2 navedene u Prilogu ovog Pravilnika,  2)  postojeće  građevine  u  kojima  se  postavlja  stabilni  sustav  za  dojavu  ili  gašenje  požara,  odnosno  plinodetekcija ili sličan sustav za sprječavanje nastanka ili širenja požara,  3)  postojeće  građevine  i  postrojenja  za  koje  se  utvrđuju  objedinjeni  uvjeti  zaštite  okoliša  prema  posebnom propisu,   4) ostale građevine koje ispunjavaju najmanje jedan od sljedećih uvjeta:  * ako se u njima obavlja skladištenje ili promet zapaljivih tekućina, plinova ili eksplozivnih tvari prema  posebnom propisu,  *  ako  se  u  njima  zadržava  ili  boravi  veći  broj  osoba  (100  i  više  u  nadzemnim  odnosno  50  i  više  u  podzemnim građevinama),  * ako sadrže prostore za javno okupljanje za 50 i više osoba,  *ako mjere zaštite od požara zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za gašenje požara,  * ako mjere zaštite od požara zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za dojavu požara,  * ako mjere zaštite od požara zahtijevaju primjenu stabilnih sustava za odvođenje dima i topline,  * ako su u postupku izdavanja rješenja o uvjetima građenja ili lokacijske dozvole, dani posebni uvjeti  gradnje iz područja zaštite od požara.  ‐  Građevine  koje  ovim  Pravilnikom  nisu  razvrstane  u  skupine  1  i  2  i  nisu  navedene  na  popisu  građevina skupine 1 i popisu građevina skupine 2, razvrstavaju se u skupinu 2.    PRAVILNIK O ZAHVATIMA U PROSTORU U KOJIMA TIJELO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD POŽARA NE  SUDJELUJE  U  POSTUPKU  IZDAVANJA  RJEŠENJA  O  UVJETIMA  GRAĐENJA  ODNOSNO  LOKACIJSKE  DOZVOLE  ‐  Zahvati  u  prostoru,  u  smislu  ovoga  Pravilnika,  su  privremena  ili  trajna  djelovanja  ljudi  u  prostoru  kojima  se  određuje  ili  mijenja  stanje  u  prostoru  i  za  koje  se  ne  izdaju  posebni  uvjeti  građenja  iz  područja zaštite od požara, a odnose se na: 

83

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

*  stambene  zgrade  s  jednim  ili  dva  stana,  kao  što  su  samostojeće  zgrade  čija  građevinska  (bruto)  površina  nije  veća  od  400  m2  i  zgrade  u  nizu  spojene  zidom  čija  pojedinačna  građevinska  (bruto)  površina nije veća od 400 m2;  * nestambene poljoprivredne gospodarske zgrade  * zgrade za obavljanje vjerskih i drugih obreda u kojima se zadržava ili boravi manje od 50 osoba  * prometnice koje nemaju prateće objekte  * hidro‐građevinski objekti  * građevine za sport i rekreaciju na otvorenom…   

4. ZAŠTITA NA RADU     Zaštita na radu je u nadležnosti Ministarstva rada i mirovinskog sustava    ZAKON O ZAŠTITI NA RADU  ‐ Svrha ovoga Zakona je uvođenje mjera za poticanje unapređivanja sigurnosti i zdravlja radnika na  radu,  sprječavanje  ozljeda  na  radu,  profesionalnih  bolesti,  drugih  bolesti  u  svezi  s  radom  te  zaštita  radnog okoliša.  ‐ Ovaj Zakon utvrđuje subjekte, njihova prava, obveze i odgovornosti glede provedbe zaštite na radu,  kao i sustav pravila zaštite na radu čijom se primjenom postiže u najvećoj mogućoj mjeri svrha ovoga  Zakona.  Sustav pravila ZNR  ‐ Zaštita na radu kao organizirano djelovanje obuhvaća sustav  pravila koja se primjenjuju po ovom  Zakonu i drugim propisima, a to su:   * pravila pri projektiranju i izradi sredstava rada,   * pravila pri održavanju i ispitivanju sredstava rada,   * pravila koja se odnose na sredstva rada i radnike te prilagodbu procesa rada njihovom spolu, dobi  te duševnim i tjelesnim sposobnostima,   * osposobljavanje i obavješćivanje radnika i poslodavaca sa svrhom postizanja odgovarajućeg stupnja  zaštite na radu i zdravstvene zaštite,   * suradnju na svim razinama od poslodavca i radnika, preko njihovih predstavnika i udruga, do razine  državnih ustanova i tijela,   *  zaštita  radnika,  njihovih  predstavnika  i  stručnjaka  za  zaštitu  na  radu  od  dovođenja  u  nepovoljniji  položaj i od drugih mjera zbog akcija poduzetih na području zaštite na radu.  Nacela ZNR  S obzirom na preventivnu primjenu nacela ZNR postoje:  1. Osnovna,   2. Posebna i   3. Priznata pravila te mjere ZNR,  a mogu biti:  a) Skupna ili  b) Pojedinacna.  Obavena je primjena OSNOVNIH PRAVILA prije primjene POSEBNIH PRAVILA ZNR.  Prednost u primjeni imaju SKUPNE u odnosu na POJEDINCNE mjere ZNR. Potrebno je osigurati da su  korisnici obavijesteni o opasnostima, te osigurati provedbu svih potrebnih mjera ZNR.  1. Osnovna  pravila  ZNR    su  pravila  koja  sadrze  zahtjeve  vezane  uz  sredstva  rada;  primjerice  zastitne  naprave,  zastita  od  elek.  struje,  pozara  i  eksplozije,  stabilnost  gradjevine,  radne  povrsine i prostore, puteve za prolaz, ciscenje mjesta rada i radnog prostora,, mjere zastite  od  atmosfeskih  i  klimatskih  utjecaja,  mjere  zastite  od  buke  i  vibracija,  potrebne  vrijednosti  faktora radnog okolisa.  Provedba  osnovnih  pravila  osigurava  se  Zakonom  o  ZNR  i  podzakonskim  aktima  (Pravilnicima). 

84

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

2. Posebna pravila ZNR su pravila cijom se primjenom mora osigurati otklanjanje opasnosti koja  se  ne  mogu  dovoljno  otklanjanjem  opasnosti  primjenom  osnovnih  pravila,  a  odnose  se  na  radnike i radne postupke. Njima se propisuju:  ‐ Poslovi s posebnim uvjetima rada,  ‐ koristenje osobnih zastitnih sredstava i opreme,  ‐ primjena posebnih postupaka pri uporabi opasnih radnih tvari,  ‐ postavljanje znakova upozorenja od opasnosti i stetnosti, te  ‐ nacin izvodjenja odredjenih poslova i radnih postupaka  3. Priznata  pravila  ZNR  su  pravila  iz  stranih  propisa  koja  su  znanstveno  dokazana  ili  u  praksi  provjereni  nacini  (postupci),  pomocu  kojih  se  otklanjaju  ili  smanjuju  opasnosti  na  radu,  sprecavaju  ozljede,  profesionalne  bolesti,  te  druge  stetne  posljedice  za  osobe  na  radu.  Njihova  primjena  dolazi  u  obzir  kada  u  Republici  Hrvatskoj  ne  postoje  propisana  pravila  zastite  na  radu.  U  njihovom  usvajanju  vazno  je  primjeniti  nacelo  radnog  prava,  tj.  da  se  za  radnika  primjeni  napovoljnije  pravo  ukoliko  postoji  definirano  pravno  u  dva  ili  vise  stranih  propisa.  Procjena opasnosti  U osnovnom aktu tvrtke definiraju se:  1. Opci podaci  2. Podaci o postojecem stanju  3. Analiza i procjena prikupljenih podatak  4. Plan mjera za smanjenje razine opasnosti  5. Prilozi (tekstualni i graficki dio)  Poslodavac  moze  sam  izraditi  reviziju  procjene  opasnosti  ili  taj  posao  povjeriti  ovlastenoj  ustanovi.  Drzavni  inspektorat  ne  postoji  od  01.01.2014.  Procjena  opasnosti  mora  biti  dostupna  svima.  Za  organiziranje i provedbu odgovoran je poslodavac.  Odgovornost za primjenu ZNR  ‐ Poslodavac je odgovoran za organiziranje i provedbu zaštite na radu u svim dijelovima organizacije  rada i u svim radnim procesima.  Opća načela zaštite  ‐ Poslodavac je dužan primjenjivati pravila zaštite na radu na temelju općih načela zaštite:   * izbjegavanja opasnosti i štetnosti,   * procjene  opasnosti  i  štetnosti  koje  se  ne  mogu  otkloniti  primjenom  osnovnih  pravila  zaštite  na  radu,   * sprečavanje opasnosti i štetnosti na njihovom izvoru,   * zamjene opasnog neopasnim ili manje opasnim,   * davanje prednosti skupnim mjerama zaštite pred pojedinačnim,   * odgovarajućeg osposobljavanja i obavješćivanja radnika,   * planiranja  zaštite  na  radu  s  ciljem  međusobnog  povezivanja  tehnike,  ustroja  rada,  uvjeta  rada,  ljudskih odnosa i utjecaja okoliša na radno mjesto,   * prilagođavanja tehničkom napretku,   * prilagodbe rada zaposlenicima    Utvrđivanje i provedba ZNR  ‐  Svaki  poslodavac  je  dužan  odrediti  jednog  ili  više  radnika  za  obavljanje  aktivnosti  zaštite  na  radu  vezanih uz zaštitu i prevenciju od opasnosti i štetnosti, određivanjem ovlaštenika ili zapošljavanjem  stručnjaka zaštite na radu.  ‐  Poslodavac  koji  zapošljava  do  50  radnika  i  koji  posjeduje  potrebna  znanja  i  sposobnosti  iz  ZNR,  može poslove ZNR obavljati sam, pod uvjetom da nema zaposlenog radnika s potrebnim znanjima i  sposobnostima za provedbu aktivnosti ZNR.  ‐  Poslodavac  koji  zapošljava  više  od  50  radnika  dužan  je  odrediti  jednu  ili  više  osoba  za  obavljanje  poslova  stručnjaka  ZNR,  sukladno  broju  zaposlenih,  stanju  zaštite  na  radu,  te  stupnju  opasnosti.  U  svrhu ispunjenja ove obveze, poslodavac može s drugim poslodavcima osnovati zajedničku službu za  poslove ZNR. 

85

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Poslodavac koji zapošljava više od 250 radnika dužan je ustrojiti samostalnu stručnu službu za ZNR  (najmanje tri stručnjaka ZNR) čija je zadaća praćenje stanja ZNR u pravnoj osobi, te koja u tu svrhu  objedinjava i usklađuje rad na poslovima provedbe ZNR.  Osposobljavanje za rad na siguran način  ‐ Poslodavac je dužan radnika prije početka rada obavijestiti o svim činjenicama  i okolnostima  koje  utječu ili bi mogle utjecati na sigurnost i zdravlje radnika vezanim uz obavljanje poslova i osposobiti  ga za rad na siguran način.  ‐  Poslodavac  ne  smije  dozvoliti  samostalno  obavljanje  poslova  zaposlenicima  koji  prethodno  nisu  osposobljeni.  ‐ Zaposlenicima dok još nisu osposobljeni za rad na siguran način poslodavac mora osigurati rad pod  nadzorom radnika osposobljenih za rad na siguran način ali ne duže od 30 dana.  ‐ Poslodavac je dužan osposobiti radnika za rad na siguran način i dati mu informacije i upute vezane  uz njegovo mjesto rada i poslove:  * prije početka rada,  * kod promjena u procesu rada,  * kod uvođenja nove radne opreme ili njezine promjene,  * kod uvođenja nove tehnologije,  * kod upućivanja radnika na novi posao.  ‐ Ocjena praktične osposobljenosti provodi se na mjestu rada.   ‐ Zapisnik o ocjeni praktične osposobljenosti radnika za rad na siguran način na pojedinom mjestu  rada sastavljaju i potpisuju neposredni ovlaštenik osposobljavanog radnika, radnik i stručnjak ZNR (sa  položenim stručnim ispitom iz zaštite na radu pri Ministarstvu gospodarstva, rada i poduzetništva i  stečenim osnovnim andragoškim znanjima) zadužen za osposobljavanje.  Ta osoba treba biti ažurirana u nadležnom Ministarstvu, što znači da svaku promjenu vezanu uz  zapošljavanje stručnjaka, polaganje stručnog ispita i osnovnih andragoških znanja treba pismen im  putem dostaviti Ministarstvu. Ministarstvo ne izdaje povratnu potvrdu o zaprimljenom dopisu.  U malim tvrtkama (do 50 radnika) u slučaju kada su poslodavci ujedno i jedini zaposleni radnici (kao  direktori odnosno vlasnici tvrtki ili obrta), smatramo da se u zapisnicima o praktičnom  osposobljavanju oni nikako ne bi smjeli potpisivati na mjestima predviđenim za neposrednog  ovlaštenika, zato što takav ovlaštenik u predmetnom slučaju niti ne postoji. Umjesto njega bi se  trebao potpisati stručnjak zaštite na radu iz ovlaštene pravne osobe koja provodi kompletno  osposobljavanje za rad na siguran način, a koji bi obavio zadaće neposrednog ovlaštenika putem  praćenja i ocjenjivanja praktične osposobljenosti. Slično vrijedi i u slučajevima kad mali poslodavac  koji zapošljava do 50 radnika odnosno ovlaštenik poslodavca ima ovlaštenje za osposobljavanje  vlastitih radnika za rad na siguran način, tada bi u planu i programu osposobljavanja trebao  predvidjeti osposobljavanje svih radnika osim spomenute kategorije radnika iznad kojih nema  neposrednih ovlaštenika, a za čije osposobljavanje bi trebao predvidjeti angažiranje ovlaštene pravne  osobe.  ‐ Poslodavac je dužan osposobljavanje radnika, provesti tijekom radnog vremena na svoj trošak.  ‐  Poslodavci  mogu  programe  osposobljavanja  za  rad  na  siguran  način  izvoditi  sami  ili  povjeriti  ovlaštenim ustanovama, odnosno trgovačkim društvima za obavljanje te djelatnosti.   ‐  Ministar nadležan za rad propisuje uvjete koje moraju ispunjavati poslodavci, ustanove i trgovačka  društva i način nadzora nad njihovim radom.   Poslovi s posebnim uvjetima rada  1. Poslovi s posebnim uvjetima rada prema odredbama ovoga Zakona su poslovi koje mogu obavljati  samo  zaposlenici  koji  osim  općih  uvjeta  za  zasnivanje  radnog  odnosa  ispunjavaju  i  posebne  uvjete  glede dobi života, spola, stručnih sposobnosti, zdravstvenoga stanja te psihičkih sposobnosti.  2. Poslodavac ne smije rasporediti radnika na poslove s posebnim uvjetima rada  ako prethodno na  propisani način nije utvrđeno da radnik ispunjava potrebne uvjete.   3.  Radnika  raspoređenog  na  poslove  s  posebnim  uvjetima  rada  poslodavac  upućuje  na  pregled  ovlaštenoj  ustanovi,  odnosno  specijalistu  medicine  rada  u  privatnoj  praksi  s  uputnicom  koja  sadrži 

86

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

podatke o vrsti poslova i drugim okolnostima od utjecaja za ocjenu njegove sposobnosti za obavljanje  ovih poslova.   4. nakon isteka roka ya obavljanje poslova s posebnim uvjetima poslodavac je duzan uputiti radnika  na pregled. Ovaj rok utvrdjen je propisom ZNR ili kada to ocjeni specijalist medicine rada.  5. poslodavac ne smije dozvoliti radniku da obavlja poslove s posebnim uvjetima rada ako radnik ne  ispunjava  uvjete  za  obavljanje  tih  poslova  ili  ako  ga  ponovno  ne  uputi  na  pregled  nakon  isteka  propisanog roka.  6. 19 poslova za koju postoji obaveza pregleda kod specijaliste medicine rada: rukovanje stojevima,  samohodnim  strojevima,  na  postrojenjima  za  dobijanje/preradu  nafte  i  plina,  na  kotlovskim  postrojenjima/energ.postrojenjima,  dizalice  na  mehaniz.  pogon,  poslovi  signaliste,  poslovi  skladistenja/prerade  lakozapaljivih  i  eksploz.  tekucina  i  plinova,  ronilacki  poslovi,  rukovanje  uredjajima za opskrbu zrakom u kesonima pri ronilackim poslovima, montaza/odrzavanje/ispitivanje  elekt.instalacija  uredjaja  i  postrojenje  iznad  250V  i  napona  220V  s  posebnim  zahtjevima,  podizanje  skela/postavljanje  oplata/ograda  pri  gradjevinskim  poslovima,  izrada  i  rukovanje  eksplozivima,  punjenje i paljenje mina, poslovi vatrogasaca, cuvanje ljudi i imovine vatrenim oruzjem, manipulacija  teretom >25kg (m) i >15kg (ž) u toku punog radnog vremena, poslovi na visini visoj od 3m, izlozenost  fizickim i kemijskim stetnostima i vibracijama, zracenjima..., zeljeznicki i zracni promet.  Zaštita posebnih kategorija radnika  ‐  Poslodavac  je  obvezan  osigurati  dodatnu  zaštitu  na  radu  maloljetniku  radi  očuvanja  njegovog  nesmetanoga  duševnog  i  tjelesnog  razvoja  prema  posebnom  propisu,  kao  i  trudnoj  radnici,  radnici  koja je rodila ili doji dijete, radi zaštite od opasnosti koje bi mogle ugroziti ostvarivanje materinstva te  radniku  s  profesionalnom  nesposobnosti  za  rad  ili  neposredna  opasnost  od  nastanka  invalidnosti  prema posebnom propisu.  Radnici  smanjenih  radnih  sposobnosti  u  smislu  Zakona  o  ZNR  su  radnici  cija  je  radna  sposobnost  smanjena zbog starosti, invaliditeta, ozljede, ozljede na radu, profesionalnih i ostalih bolesti. Radnik  sa smanjenim radnim sposobnostima prema posebnom Zakonu ne smije obavljati poslove u kojima  postoji opasnost smanjenja njegove preostale radne sposobnosti.  Sredstva rada su:  1. Građevine  namijenjene  za  rad  s  pripadajucim  prostorijama,  instalacijama  i  uredjajima,  prostorijama  i  povrsinama  za  kretanje  radnika,  te  pomocnim  prostorijama  i  njihovima  instalacijama i uredjajima (sanitarne prostorije, garderobe, prostorija za uzimanje obroka hrane  pusenje, i povremeno zagrijavanje radnika).  2. Prijevozna sredstva zeljeznickog, cestovnog, pomorskog, rijecnog, jezerskog i zracnog prometa.  3. Strojevi  i  uredjaji  (osim  strojeva  u  uredjaja  u  uzem  smislu  spadaju:  postrojenja,  sredstva  za  prijenos i prijevoz tereta i alati).  4. Skele i povrsine s kojih se obavlja rad i po kojima se krecu radnici izvan objekta.   Radni okoliš (Parametri radnog okoliša) predstavlja skup svih parametara koji djeluju na: udobnost i  sigurnost radnika, a obuhvaća mikroklimatske parametre:    ‐ temperaturu, relativna vlažnost i strujanje zraka;  ‐ buku i vibracije te kemijske štetnosti koje se mogu javiti na radnom mjestu.  Obaveza ispitivanja radnog okoliša proizlazi iz zaštite na radu s ciljem smanjenja rizika od  profesionalnih bolesti.  Mikroklimatski parametri i mjerenja  U svim radnim prostorijama moraju se i u ljetnom i u zimskom razdoblju osigurati povoljni uvjeti rada  u pogledu temperature, vlažnosti i brzine kretanja zraka. Temperatura i relativna vlažnost u radnim  prostorijama moraju biti projektirani i izvedeni u skladu sa standardom o tehničkim uvjetima za  projektiranje i građenje zgrada. Brzina kretanja zraka u radnim prostorijama ovisi o vrsti rada i  tehnološkom procesu, a ne smije biti veća od 0,5 m/s u zimskom razdoblju (temperatura vanjskog  zraka do 283 °K‐10°C), 0,6 m/s u prijelaznom razdoblju (temperatura vanjskog zraka od 283°K‐10°C  do 300°K‐27°C) odnosno 0,8 m/s u ljetnom razdoblju (temperatura vanjskom zraka preko 300°K‐ 27°C). U prostorijama u kojima proces rada utječe nepovoljno na mikroklimatske parameter  temperaturu, relativnu vlažnost i brzinu strujanja zraka, postoji obveza ispitivanja tih parametara. 

87

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Prema članku 50. ZNR‐a poslodavac je dužan obavljati ispitivanja u radnim prostorijama u kojima  proces rada koji se u njima obavlja utječe na temperaturu, vlažnost i brzinu strujanja zraka; u kojima  u procesu rada nastaje buka i vibracije; u kojima se pri radu koriste ili proizvode opasne tvari; u  kojima pri radu nastaju opasna zračenja te u kojima je pri radu potrebno osigurati odgovarajuću  rasvjetu. Ispitivanje radnog okoliša poslodavac je dužan obaviti u roku koji ne moze biti > 2 godine.  Kontrolira ih poslodavac, ukoliko ima zaposlene strucnjake ZNR, ovlašćuje Ministarstvo, a kontrola  (najduze svake 2 godine).  Opasnosti i stetnosti  Opasnosti su sve pojave koje mogu ugroziti zivot i zdravlje radnika, materijalna dobra i ekolosku  ravnotezu kao posljedica djelovanja razlicitih izvora opasnosti iz radne i zivotne okoline.   (pojam)  Štetnost rada – podrazumijeva se skupina utjecaja rada na organizam radnika koji duljim  djelovanjima uzrokuje zdravstvena ostecenja.  Rizici i opasnosti  U opasnosti se ubrajaju:  1. Mehaničke opasnosti – udarci u predmete, udarci predmetom, uganuca, iscasenja,  posjekotine, fraktura... ZAŠTITA: zaštitne naprave, zaštitni uređaji i zaštitne blokade  2. Padovi i rušenja – u razini poda, u dubinu, s visine  3. Električna struja – nezasticeni vodovi, neispravne instalacije uredjaja i alata, nestrucno  rukovanje   4. Požar i eksplozija – rad s plinovima i zapaljivim kemikalijama, rad s kiselinama i luzinama...   5. Termičke opasnosti – rad s vatrom, u postrojenjima s velikom temperaturom, rad sa parom,  rad u hladnim uvjetima... ZAŠTITA: udaljavanje od izvora topline, ograđivanje od izvora  topline, zaštitna odijela i česte pauze tijekom rada  Kemijske štetnosti  Podrazumijevaju štetne i opasne tvari koje nastaju u tehnološkom procesu i pri upotrebi proizvoda, a  prisutne su u radnom prostoru.  Podjela prema fizikalnim karakteristikama:  ‐ plinovi i pare,  ‐ aerosoli (prašine, dimovi, magle)i  ‐ agresivne tekućine  Djelovanje na organizam: otrovno, zagušujuće, nadrazujuće, omamljujuće.  Zapljivost i eksplozivnost: propan‐butan, zemni ili prirodni plin, metan.  Nitrozni plinovi: dušikov oksid.  Štetnosti  Fizikalne: buka, zračenje, vibracija, rasvjeta, mikroklima  Buka: vanjska, unutarnja u radnim prostrima ili uredska buka, prekomjerna izloženost buci može  uzrokovati privremeni ili trajni te djelomični u potpuni gubitak sluha.  Prag čujnosti 0db, šuštanje lišća 10db, šapat 20db, govor 50db, prometna ulica i automobil 70db,  kamion 90db, udaranje čekića po nakovnju 95db, avionski motor 120db na 200m udaljenosti.  RAZINA BUKE (db)  DOPUŠTENO DNEVNO IZLAGANJE U SATIMA  85  8  90  4  95  2 100  1  105  1/2  110  1/4    Zračenje je zbivanje pri kojem se energija prenosi slobodnim prostorom i ima sposobnost interakcije s  biološkim strukturama. Postoje: ionizirajuće i neionizirajuće zračenje, definirani u dva pravilnika.  Vibracija smatra se stetno djelovanje na organizam svako titranje predmeta s kojim zaposlenik dolzai  u dodir. Najčešći izvori su strojevi i postrojenja, vozila i strojevi, prijenosni strojevi i uređaji.  Razlikujemo stetna djelovanja na: cijelo tijelo i štetno djelovanje na šake i ruke. 

88

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Rasvjeta dijeli se na: opću, lokaliziranu i lokalnu. 300luxa za radni prostor, norma je 500luxa i nije  obavezna. Izaziva probleme s očima i glavobolju, a utječe na efikasan i učinkovit rad kod dugotrajne  izloženosti ukoliko ne zadovoljava potrebe.  Toplinske štetnosti podrazumijevaju: temperaturu zraka, vlažnost zraka, strujanje zraka, tlak zraka i  toplinsko zračenje.  VRSTA POSLA  TEMPERATURA (°C)  Umni rad  21  Lagani fizički rad sjedeći 19 Lagani fizički rad stojeći  18  Težak rad stojeći  17  Težak rad  15‐16   Biološke štetnosti podrazumijevaju: viruse, bakterije, parazite, gljivice, kukce i organske tvari.    Opasne radne tvari  ‐ Poslodavac koji koristi, odnosno prerađuje opasne tvari dužan je pri radu s tim tvarima primijeniti  pravila zaštite na radu u skladu s propisima i uputama proizvođača i osigurati da su te tvari u svakom  trenutku označene na propisani način.  ‐  Opasne  tvari  smiju  se  koristiti  samo  ukoliko  nije  moguće  iste  radne  rezultate  postići  primjenom  bezopasnih tvari.  ‐    Ukoliko  koristi  opasne  radne  tvari  poslodavac  je  dužan  pravila  zaštite  na  radu  primjenjivati  sljedećim redoslijedom:   1. ukoliko je prema vrsti poslova i stanju tehnike moguće koristiti zatvorene sustave,   2.  ukoliko  nije  moguće  spriječiti  oslobađanje  opasnih  plinova,  para  i  aerosola  treba  ih  odvoditi  s  mjesta nastanka izvan radnog okoliša na način da ne onečišćuje životni okoliš,   3. ukoliko nije moguće odvoditi opasne plinove, pare i aerosole s mjesta nastanka, onda je potrebno  ograničiti na najmanju moguću mjeru:   ‐ količinu opasne tvari,   ‐ broj radnika koji su izloženi djelovanju opasne tvari,   ‐ vrijeme izlaganja radnika utjecaju opasnih tvari.   4.  ako  se  pravilima  navedenim  u  točkama  od  1.  do  3.  ne  može  postići  zadovoljavajuća  zaštita,  poslodavci  moraju  skrbiti  da  zaposlenici  pri  obavljanju  radova  s  opasnim  radnim  tvarima  koriste  propisana osobna zaštitna sredstva.   Privremena i zajednička privremena radilišta  ‐ Investitor je dužan prijaviti radilište na kojima je predviđen opseg radova od 500 osoba – dana ili  više te u slučaju izvođenja posebno opasnih radova prema posebnim propisima bez obzira na trajanje  radova. Investitor je dužan najmanje 8 dana prije početka izvođenja radova na tom radilištu dostaviti  prijavu radilišta tijelu nadležnom za poslove inspekcije rada uz dostavu plana izvođenja radova.  ‐ Investitor u graditeljstvu koji je glavni izvođač na zajedničkom radilištu je prema posebnom propisu  obvezan  imenovati  koordinatora  za  zaštitu  na  radu,  odnosno  odgovornu  osobu  za  koordinaciju  tijekom izvođenja radova  Pružanje prve pomoći i medicinska pomoć   po PRAVILNIKU O PRUŽANJU PRVE POMOĆI RADNICIMA NA RADU (NN 56/83)   ‐ Poslodavac je dužan organizirati i osigurati pružanje prve pomoći zaposlenicima za slučaj ozljede na  radu  ili  iznenadne  bolesti  do  njihovog  upućivanja  na  liječenje  zdravstvenoj  ustanovi  i  osigurati  pozivanje i postupanje javnih službi nadležnih za pružanje medicinske pomoći.  Na svakom radilištu i u radnim prostorijama u kojima istovremeno radi do 20 radnika najmanje jedan  od njih mora biti osposobljen i određen za pružanje prve pomoći te još po jedan na svakih daljnjih 50  radnika.   ‐ Osobama određenim za pružanje prve pomoći mora se staviti na raspolaganje potrebna oprema.   ‐  Ministar nadležan za rad u suglasnosti s ministrom zdravstva propisuje vrstu i količinu sanitetskog  materijala.  Osposobljavanje provodi Crveni križ ili specijalist Medicine rada. 

89

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Povjerenik radnika za zaštitu na radu  ‐ Kod poslodavca radnici između sebe biraju ili imenuju povjerenika radnika za zaštitu na radu.   ‐ Broj povjerenika radnika za zaštitu na radu, izbor i njihov mandat utvrđuje se u skladu s odredbama  Zakona o radu kojim su uredjena pitanja izbora radnickog vijeca vodeci racuna o zastupljenosti svih  dijelova procesa rada.  ‐ Zadatak je povjerenika da djeluje u interesu radnika na području zaštite na radu, te da prati  primjenu propisa i naređenih mjera zaštite u radnoj sredini u kojoj je izabran.   ‐ Povjerenik ima i sljedeća prava i dužnosti:   *  sudjelovati  u  planiranju  unapređivanja  uvjeta  rada,  uvođenja  nove  tehnologije,  uvođenja  novih  tvari  u  radni  i  proizvodni  proces  i  poticati  poslodavca  i  njegove  ovlaštenike  na  provedbu  zaštite  na  radu,   * podnositi prijedloge vezane uz donošenje odluka iz područja zaštite zdravlja i sigurnosti na radu,  *  zahtijevati  od  poslodavca  da  poduzme  odgovarajuće  mjere  u  cilju  smanjenja  i  otklanjanja  izvora  opasnosti,  *  podnositi  pritužbe  tijelima  nadležnim  za  zaštitu  na  radu,  ako  smatra  da  su  prethodno  poduzete  mjere i osigurana sredstva nedostatna ili neodgovarajuća za sigurnost i zaštitu zdravlja na radu,  * biti obaviješten o svim promjenama od utjecaja na sigurnost i zdravlje radnika,   * imati pravo uvida i korištenja dokumentacije vezane za sigurnost i zdravlje radnika,  * primati primjedbe radnika na primjenu propisa i provedbu mjera zaštite na radu,   *  izvijestiti  inspektora  o  svojim  zapažanjima  i  zapažanjima  radnika  čiji  je  povjerenik,  prisustvovati  inspekcijskim pregledima i očitovati se na činjenično stanje koje utvrdi inspektor,   *  pozvati  inspektora  rada  kada  ocijeni  da  su  ugroženi  život  i  zdravlje  radnika,  a  poslodavac  to  propušta ili odbija učiniti,   * obrazovati se za obavljanje ovih poslova, stalno proširivati i unapređivati znanje, pratiti i prikupljati  obavijesti od značaja za njegov rad,   * staviti prigovor na inspekcijski nalaz i mišljenje,   * svojim djelovanjem poticati ostale radnike na rad na siguran način,   *  obavještavati  radnike  o  mjerama  koje  poslodavac  poduzima  da  im  osigura  zaštitu  na  radu  i  zdravstvenu zaštitu.   Isprave i evidencije  ‐ Poslodavac je dužan čuvati:   1.  glavni  projekt  izrađen  prema  posebnom  propisu  iz  kojeg  je  vidljiva  primjena  osnovnih  pravila  zaštite na radu za građevinu ili dio građevine u trenutku korištenja,  2. upute o načinu korištenja strojeva i uređaja s povećanim opasnostima dok te strojeve i uređaje  koristi,   3. planove uređenja privremenih radilišta dok ta radilišta koristi,   4. isprave o obavljenim ispitivanjima radnih strojeva,   5. dokaze o ispravnosti instalacija.   ‐ Poslodavac je dužan voditi evidencije o:   1. zaposlenicima osposobljenim za rad na siguran način,   2. zaposlenicima raspoređenim na poslove s posebnim uvjetima rada,   3. strojevima i uređajima s povećanim opasnostima koje koristi,  4. opasnim tvarima koje proizvodi, prerađuje ili koristi,   5. ozljedama na radu, slučajevima profesionalnih bolesti i poremećajima u tehnološkom procesu koji  su izazvali ili su mogli izazvati štetne posljedice po sigurnost i zdravlje radnika.   ‐ Poslodavac je dužan voditi knjigu nadzora u koju upisuje svoje odluke:   * ovlaštenici poslodavca,   * stručnjak za zaštitu na radu   * ovlaštena fizička ili pravna osoba (registrirana za obavljanje poslova zaštite na radu)  * inspektor rada.   Obveze i prava radnika  ‐ Radnik je dužan obavljati poslove s dužnom pozornošću te pri tome voditi računa o svojoj sigurnosti  i zdravlju, kao i sigurnosti i zdravlju drugih osoba na radu. 

90

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Radnik ima pravo odbiti rad ako mu neposredno prijeti opasnost za  život i zdravlje zbog toga  što  nisu primijenjena propisana pravila zaštite na radu i zbog takvog postupanja ne smije biti doveden u  nepovoljniji položaj.  ‐ U tom slučaju, radnik je dužan obavijestiti poslodavca ili njegovog ovlaštenika te svojeg povjerenika  za zaštitu na radu.  ‐  Tada  su  poslodavac  ili  njegov  ovlaštenik,  odnosno  radnik  ili  njegov  povjerenik  dužni  neodložno  izvijestiti  inspektora  rada,  koji  je  dužan  u  roku  od  48  sati  utvrditi  činjenično  stanje  i  osnovanost  navoda radnika.   Projektiranje i građenje objekata namijenjenih za rad  ‐  Pri  projektiranju  građevina  namijenjenih  za  rad  projektant  je  obvezan  u  glavnom  projektu  primijeniti odgovarajuće propise zaštite na radu.  ‐ Investitor, odnosno  projektant je  obvezan uz glavni projekt  dostaviti elaborat zaštite na radu koji  obuhvaća  i  razrađuje  način  primjene  propisa  zaštite  na  radu  u  glavnom  projektu.  Elaborat  se  dostavlja  tijelu  nadležnom  za  poslove  graditeljstva  u  postupku  izdavanja  građevinske  dozvole.  Elaborat zaštite na radu koji se odnosi na sve pojedinačne projekte kojima se daje tehničko rješenje  građevine namijenjene za rad sadrži naročito:  *  opasnosti  i  štetnosti  koje  proizlaze  iz  procesa  rada  i  način  na  koji  se  te  opasnosti  otklanjaju,  *  primijenjene  propise  zaštite  na  radu  koji  se  odnose  na  lokaciju  građevine,  odstranjivanje  štetnih  otpadaka, prometnice, radni prostor, pomoćne prostorije i drugo,  * predvidiv broj radnika prema spolu,  *  tehnička  rješenja  koja  omogućuju  pristup  osobi  s  invaliditetom  građevini  sukladno  posebnom  propisu,  *  radne  postupke  koji  imaju  utjecaja  na  stanje  u  radnom  i  životnom  okolišu,  naročito  vezano  za  sigurno održavanje građevine,  * popis opasnih radnih tvari štetnih po zdravlje koje se u procesu rada koriste, prerađuju ili nastaju te  njihove karakteristike,  *  popis  propisa  i  naznaku  odredaba  o  zaštiti  na  radu  koje  su  primijenjene  u  glavnom  projektu.  ‐ Investitor mora imenovati koordinatora(e) zaštite na radu tijekom izrade projekta.  ‐ Koordinator za zaštitu na radu tijekom izrade projekta dužan je:  * koordinirati primjenu načela zaštite na radu,  * izraditi ili dati izraditi plan izvođenja radova prema posebnom propisu uzimajući pri tome u obzir  pravila primjenjiva za dotično radilište  ‐  Tijelo  nadležno  za  poslove  inspekcije  rada,  odnosno  njezin  ovlašteni  stručni  predstavnik  nakon  provedenog  postupka,  odnosno  pregleda  glavnog  projekta,  ako  su  u  projektu  primijenjeni  propisi  zaštite na radu izdaje potvrdu o usklađenosti glavnog projekta s propisima zaštite na radu.  ‐ U povjerenstvu za tehnički pregled izgrađene građevine namijenjene za rad, u postupku izdavanja  uporabne  dozvole  sudjeluje  tijelo  nadležno  za  poslove  inspekcije  rada,  odnosno  njegov  ovlašteni  predstavnik.  Nadzor ZNR  ‐ Inspekcijski nadzor nad provedbom odredaba ovoga Zakona i na temelju njega donesenih propisa  obavljaju inspektori rada Državnog inspektorata, ako drugim zakonom nije drukčije određeno.  ‐  U  provedbi  inspekcijskog  nadzora  u  području  zaštite  na  radu,  inspektor  rada  ovlašten  je  donijeti  rješenje  o  privremenoj  zabrani  korištenja  sredstva  rada,  prostora  ili  instalacija,  odnosno  o  zabrani  određenog načina postupanja ili rješenje kojim naređuje poslodavcu da radnika privremeno udalji s  obavljanja poslova, u slučajevima kada utvrdi da su izravno ugroženi život ili zdravlje radnika ili drugih  osoba.  ‐ Inspektor rada dužan je za vrijeme inspekcijskog nadzora u području zaštite na radu donijeti rješenje  upisom u knjigu nadzora poslodavca kojim će:  * narediti poslodavcu da udalji s posla radnika koji radi protivno pravilima zaštite na radu, odnosno  koji ne upotrebljava propisana osobna zaštitna sredstva te za kojeg se opravdano može pretpostaviti  da je pod utjecajem alkohola ili drugih opojnih sredstava, 

91

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

*  narediti  poslodavcu  da  radnika  udalji  s  poslova  za  koje  ne  ispunjava  uvjete  utvrđene  pravilima  zaštite na radu,  *  zabraniti  uporabu  sredstava  rada  (građevina  namijenjenih  za  rad,  instalacija,  strojeva  i  uređaja,  skela  i  površina  za  rad  i  dr.)  dok  se  ne  otklone  nedostaci  ili  dok  traju  okolnosti  zbog  kojih  je  neposredno ugrožen život, odnosno zdravlje radnika,  * zabraniti poslodavcu određeno ponašanje ili postupanje koje je protivno zakonu ili drugom propisu,  * narediti poslodavcu otklanjanje utvrđene nepravilnosti.  ‐  U  svrhu  osiguranja  provedbe  zabrane  iz  stavka  3.  podstavka  3.  i  stavka  4.  ovoga  članka  inspektor  rada ovlašten je zapečatiti radne prostorije i prostore, instalacije, odnosno strojeve i uređaje.    ZAKON O DRŽAVNOM INSPEKTORATU ne vazi od 01.01.2014.  ‐  Državni  inspektorat  u  području  rada  i  zaštite  na  radu  nadzire  primjenu  zakona  i  drugih  propisa  kojima se ureduju odnosi između poslodavaca i radnika (radni odnosi i zaštita na radu), rad stranaca,  a posebice primjenu propisa koji se odnose na:  – obvezu poslodavca da radnike u propisanim rokovima prijavljuje nadležnim tijelima mirovinskog i  zdravstvenog osiguranja,  – radno vrijeme, place, zapošljavanje i rad malodobnika, žena, trudnica, porodilja, invalida, stranaca i  sl.,  –  uvjete  rada,  sigurnost  i  zaštitu  zdravlja  radnika,  volontera,  učenika,  studenata  i  drugih  osoba  te  osoba koje obavljaju djelatnost osobnim radom,  – osobito sigurnost, zaštitu zdravlja i uvjete rada malodobnika, žena i invalida.  ‐ Inspekcijski nadzor koji se odnosi na primjenu zakona i drugih propisa u području rada i zaštite na  radu provodi inspektor rada i viši inspektor rada.    PRAVILNIK O ZAŠTITI NA RADU NA MJESTU RADA (NN 29/13)  ‐ Ovim Pravilnikom se propisuju minimalni zahtjevi zaštite na radu za mjesta rada.  ‐  Mjesto  rada  je  svako  mjesto,  prostor  odnosno  prostorija  pod  nadzorom  poslodavca,  gdje  radnici  obavljaju poslove odnosno do kojih imaju pristup tijekom rada.  ‐ Poslodavac je u svrhu zaštite na radu, obvezan osigurati da:  * su prometni putovi do nužnih i drugih izlaza stalno prohodni,  *  se  mjesta  rada,  s  pripadajućom  opremom  i  uređajima  redovito  održavaju,  a  utvrđeni  nedostaci  odmah otklone,  * se mjesta rada, oprema i uređaji redovito čiste do primjerene higijenske razine, a posebno uređaji  za provjetravanje, kao što je navedeno u članku 26. ovoga Pravilnika,  * se sigurnosna oprema i uređaji namijenjeni za sprječavanje ili uklanjanje rizika redovito održavaju i  provjeravaju.  Dimenzije radnih prostorija  ‐ Veličina radne prostorije mora biti takva da je za svakog radnika osigurano najmanje 10 m3 zračnog  prostora i 2 m2 slobodne površine poda.  Minimalne svijetle visine radnih prostorija moraju iznositi:   1)  3  m  –  prostorije  u  kojima  u  tijeku  procesa  rada  nema  štetnih  fizikalnih,  kemijskih  odnosno  bioloških djelovanja, osim prostorija za koje je drugačije određeno posebnim propisima;   2)  2,8  m  –  prostorije  u  kojima  su  pri  radu  ispunjeni  zahtjevi  u  pogledu  mikroklimatskih  uvjeta,  odnosno  u  kojima  u  toku  procesa  rada  nema  štetnih  fizikalnih,  kemijskih  odnosno  bioloških  djelovanja;   3)  2,50  m  –  prostorije  predviđene  za  obavljanje  administrativnih  poslova,  projektantski  uredi,  skladišta, prostorije u kojima se radnici zadržavaju manje od dva sata dnevno, prostorije u kojima se  obavljaju tihi obrtnički i drugi poslovi kao što su krojački, frizerski, postolarski, fotografski, optičarski,  kozmetičarski,  urarski,  zlatarski  i  sl.,  a  u  kojima  su  zadovoljeni  mikroklimatski  uvjeti  i  nema  štetnih  fizikalnih, kemijskih odnosno bioloških djelovanja.   4)  prostorije  iz  točke  3.  ovoga  stavka  koje  se  nalaze  u  građevinama  koje  nisu  građene  po  sada  važećim propisima, ili zaštićenim građevinama koji su spomenici kulture, a kojima visinu nije moguće  mijenjati, visina prostorija može biti manja od 2,5 m, ali ne manja od 2,2 m. 

92

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

 (5)  Kontejneri  se  mogu  koristiti  kao  mjesta  rada  ako  ispunjavaju  uvjete  iz  stavka  1.,  2.  i  3.  ovoga  članka i ako svijetla visina unutarnjeg prostora nije manja od 2,2 metra.  Zavojito stepenište u radnim i pomoćnim prostorijama može se postavljati samo u izuzetnim  slučajevima. Mora biti projektirano i izvedeno na način da je na najužem dijelu širina gazišta veća od  13 cm. Može se koristiti kao jedini izlaz u slučaju evakuacije i spašavanja samo u prostoru u kojem se  predviđa boravak manje od 20 osoba. Ne smije koristiti kao izlaz za slučaj evakuacije i spašavanja  radnika (čl. 91. Pravilnika o radnim i pomoćnim prostorima i prostorijama).  Podovi, zidovi, stropovi i krovovi  (1) Pod na mjestu rada ne smije imati opasne izbočine, rupe ili nagib i mora biti nepomičan, stabilan i  protuklizan te primjereno toplinski izoliran uzimajući u obzir djelatnost poslodavca i vrstu rada.  (2) Ako u radnoj prostoriji, u kojoj se predviđa zadržavanje radnika odnosno drugih osoba duže od  dva sata u smjeni, pod nije izoliran sukladno posebnom propisu, potrebno je osigurati i postaviti  podmetače ili podloge koje osiguravaju odgovarajuću izolaciju.  (3) Pod s obje strane vrata mora biti ravan i jednako uzdignut do udaljenosti koja je najmanje jednaka  širini prolaza u vratima.  (4) Površine podova, zidovi i stropovi na mjestu rada moraju biti takvi da se mogu čistiti i održavati.  (5) Površine zidova i stropova radnih prostorija moraju biti obojene svjetlijim bojama.  (6) Zidovi, pregrade, stropovi i drugi konstruktivni elementi radnih prostorija u kojima se obavlja  tehnološki proces pri kojemu nastaju štetna fizikalna, kemijska odnosno biološka djelovanja te  zapaljive i eksplozivne tvari, moraju biti izgrađeni tako da se na njima onemogući skupljanje odnosno  zadržavanje prašine i drugih štetnih i opasnih tvari te da se omogući njihovo lagano čišćenje i pranje.  (7) Na mjestima rada te u blizini mjesta rada i prometnih putova, prozirni zidovi ili zidovi koji  propuštaju svjetlost, a posebno staklene pregrade, moraju biti jasno označene i napravljene od  sigurnosnog materijala i na primjeren način osigurane da ne dođe do ozljeđivanja radnika i drugih  osoba.  (8) Pristup ili obavljanje radova na krovovima dopušten je samo uz uporabu opreme koja osigurava  rad na siguran način.  (9) Kako bi se omogućilo sigurno kretanje na krovu mora biti ugrađeno najmanje jedno čvrsto mjesto  za vezivanje radnika koji rade na popravcima i održavanju.  (10) Krovovi od stakla i sličnog lomljivog materijala moraju biti zaštićeni ako postoji mogućnost pada  predmeta sa okolnih zgrada.  Putovi i izlazi u nuždi  ‐ U slučaju nastanka neposrednih i ozbiljnih rizika po život i zdravlje radnika i drugih osoba, mora im  biti omogućeno brzo i sigurno napuštanje mjesta rada.  ‐  Putovi  i  izlazi  u  nuždi  moraju  biti  slobodni  i  voditi  što  izravnije  prema  vanjskom  prostoru  ili  do  sigurnog područja.  ‐  Broj,  raspodjela  i  dimenzije  putova  i  izlaza  u  nuždi  ovise  o  uporabi,  opremi  i  dimenzijama  mjesta  rada i najvećem broju osoba koje mogu biti nazočne.  ‐ Maksimalna dužina evakuacijskog puta do sigurnog prostora ne smije biti veća od 50 m, a u katnim  građevinama ne smije biti veća od 30 m.  ‐ Građevine duže od 30 m i sa više od 3 kata, moraju imati najmanje dva dovoljno udaljena stubišta,  od kojih se jedno koristi za slučaj opasnosti. Stubišta moraju imati izlaze koji vode u slobodni prostor.  ‐ Kod otvorenih industrijskih postrojenja s etažama do visine  manje od  30 m, potrebno je  postaviti  jedno otvoreno stubište na udaljenosti 25 m od najudaljenijih mjesta rada.  ‐ Posebni putovi i izlazi u nuždi moraju biti označeni znakovima u skladu s Pravilnikom o sigurnosnim  znakovima te sigurnosni znakovi moraju biti trajno postavljeni na odgovarajućim mjestima.  ‐ Putovi i izlazi u nuždi te prometni putovi i izlazi na koje oni imaju pristup, moraju biti slobodni od  prepreka tako da se mogu bez smetnji koristiti u bilo koje vrijeme.  ‐  Putovi  i  izlazi  u  nuždi  koji  trebaju  biti  osvijetljeni  moraju  biti  opskrbljeni  s  nužnom  rasvjetom  odgovarajuće jačine za slučaj nestanka rasvjete.  ‐ Propusna moć vrata mora biti takva da zadovolji potrebe evakuacije bez umanjenja efektivne širine  hodnika, stubišta, odmorišta i drugih prolaza.  ‐ Vrata za nuždu se moraju otvarati prema van. 

93

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Klizna ili okretna vrata nisu dopuštena ako su posebno namijenjena kao izlazi u nuždi.   ‐  Vrata  za  nuždu  ne  smiju  biti  zaključana  ili  pričvršćena  na  način  da  se  ne  mogu  lako  i  trenutno  otvoriti kad je potrebno.  ‐ Vrata na evakuacijskim putovima moraju biti označena te mora biti omogućeno njihovo otvaranje  iznutra u svako doba bez posebne pomoći u smjeru izlaznog puta.  Prometni putovi  ‐ Prometni  putovi, uključujući  stepenice, nepomične ljestve, rampe i teretne platforme, moraju biti  smješteni  i  takvih  dimenzija  da  osiguravaju  jednostavan  i  siguran  pristup  za  pješake  ili  vozila  te  ne  smiju ugrožavati radnike i druge osobe.  ‐  Dimenzije  putova  koji  se  koriste  za  pješački  promet  odnosno  promet  roba  moraju  biti  u  skladu  s  brojem mogućih korisnika te s djelatnošću poslodavca.  ‐ Glavni hodnici za prolaz ljudi moraju biti široki najmanje 1,5 m, a sporedni hodnici najmanje 1,0 m, a  prolazi u prostoru s regalima ne smiju biti uži od 0,8 m.  ‐  Na  mjestima  gdje  je  vidljivost  smanjena  i  na  mjestima  intenzivnog  kretanja  prometnih  sredstava,  moraju se postaviti natpisi i svjetlosni, odnosno zvučni signali koji upozoravaju na mogućnost nailaska  prometnog  sredstva  te  brklje  odnosno  ograde  koje  sprječavaju  iznenadni  izlazak  pješaka  na  prometnicu.  ‐ Ako se na prometnim putovima koriste transportna sredstva, mora se pješacima osigurati dostatan  sigurnosni prostor.  ‐ Ako se na mjestima rada kreću motorna vozila moraju se postaviti prometni znaci prema propisima  za promet na javnim prometnicama.  ‐  Najveća  dopuštena  brzina  kretanja  motornih  vozila  u  vanjskim  prostorima  je  10  km/h,  a  u  unutarnjim 5 km/h.  ‐  Otvori,  kanali  i  jame,  koji  se  radi  tehnoloških  i  pogonskih  razloga,  nalaze  na  mjestu  gdje  se  kreću  transportna  sredstva  i  osobe,  moraju  biti  pokrivene  odgovarajućim  čvrstim  pločama  ili  ograđene  čvrstim i sigurnim ogradama.  ‐ Mora se omogućiti dostatan prostor između prometnih kolnih putova i vrata, ulaznih vrata, prolaza  za pješake, hodnika i stepeništa.  ‐  Udaljenost  između  bilo  kojeg  dijela  građevine  i  vanjskog  ruba  prometnice  ne  smije  biti  manja  od  0,75 m i mora biti obilježena vidnim znacima (rubnikom i sl.).  ‐ Visina kolnih prolaza (tunela, mostova, galerija, nadzemnih vodova) na unutrašnjim prometnicama  mora biti  za  0,5  m  veća od visine vozila  predviđenih  za  kretanje tim  prometnicima,  a  širina  kolskih  prolaza mora biti sa svake strane najmanje 0,5 m veća od vanjskih bočnih rubova vozila.  ‐ Dvosmjerna cesta u krugu građevine mora biti široka najmanje 5m, a jednosmjerna najmanje 3,0 m.  ‐ Transportni putovi moraju biti jasno utvrđeni i obilježeni tako da se osigura zaštita radnika i drugih  osoba.  ‐ Širina transportnih putova ne smije biti manja od 1,8 m, odnosno mora biti za 0,8 m veća od širine  transportnih sredstava, odnosno materijala, dijelova i proizvoda koji se prenose.  ‐ Transportni putovi moraju biti vidljivo obilježeni linijama svijetle boje širine najmanje 5 cm, odnosno  metalnim klinovima s promjerom glave od najmanje 5 cm usađenim u nivo poda prostorije.  ‐ Mjesta rada na kojima postoji rizik od pada osoba ili predmeta, moraju biti opskrbljena napravama  koje sprečavaju ulaz neovlaštenim osobama i moraju biti označena.  Unutarnja i vanjska stepeništa  (1) Stepeništa moraju biti raspoređena tako da osiguravaju lako izlaženje iz svih dijelova građevine te  po  svom  položaju  i  dimenzijama  moraju  osigurati  propusnost  ovisno  o  broju  osoba  koje  se  njima  koriste.   (2) Stepeništa moraju biti izvedena tako da jasno ukazuju na smjer izlaza iz građevine.   (3) Stepenice koje se nastavljaju u podrum ili druge niže etaže, trebaju na etaži gdje se izlazi iz zgrade  biti odvojene pregradama, vratima ili na drugi način, tako da je jasan smjer izlaženja.   (4) Stepenište s odmorištima se mora nastavljati bez suženja u smjeru izlaznog puta.   (5) Na stepeništima i prilazima stepeništu ne smiju se stavljati stvari kao što su zrcala, neobilježene  providne  pregrade  i  razne  dekoracije  koje  bi  mogle  izazvati  zabunu  u  pogledu  smjera  izlaženja,  odnosno koje smanjuju korisnu širinu stepeništa. 

94

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

 (6)  Stepeništa  i  prilazi  stepeništima  moraju  biti  dobro  osvijetljeni,  a  izvori  svjetlosti  moraju  biti  postavljeni tako da osvjetljavaju zonu kretanja i da ne zasljepljuju osobe.   (7) Korisna širina stepenišnog kraka unutarnjih stepenica ne može biti manja od 1,1 m.   (8)  Pod  korisnom  širinom  stepenišnog  kraka  podrazumijeva  se  širina  stepenica  mjerena  između  rukohvata i zida.   (9) Stepenišni krak je dio stepeništa koji ima najmanje 3 stepenice, a najviše 18 stepenica.   (10) Širina odmorišta ili podesta ne može biti manja od širine stepenišnog kraka, a dužina odmorišta  između stepenišnih krakova ne smije biti manja od 1,1 m.   (11) Površina gazišta i odmorišta stepeništa ne smije biti klizava.   (12) Visina stepenica mora iznositi od 13 do 19 cm, a širina gazišta od 26 do 36 cm.   (13) Sve stepenice na istom stepeništu moraju biti jednake po visini i širini  gazišta, a odstupanja u  širini gazišta i u visinama pojedinih stepenica, ne smiju biti veća od 0,5 cm.   (14) Zavojito stepenište se može postavljati u radnim i pomoćnim prostorijama samo gdje boravi do  dvadeset osoba s time da na najužem dijelu širina gazišta ne smije biti manja od 13 cm.   (15) Vanjska stepeništa moraju imati zaštitnu ogradu visine najmanje 1,2 m.   (16)  Vanjsko  stepenište  mora  biti  zaštićeno  od  atmosferskih  padalina,  a  izuzetno  ako  to  nije  osigurano, mora se redovno čistiti i održavati.   (17) Pokretne stepenice i pokretne trake za prijevoz osoba moraju biti u skladu s važećim tehničkim  propisom.   (18) Pokretne stepenice i pokretne trake moraju sigurno djelovati, te biti opremljene svim potrebnim  zaštitnim napravama.   (19)  Pokretne  stepenice  i  pokretne  trake  moraju  biti  opremljene  lako  uočljivim  i  lako  dostupnim  uređajima za isključenje u nuždi.   (20) Pokretne stepenice i pokretne trake ne smiju biti jedini izlaz iz građevine u slučaju evakuacije i  spašavanja.   (21) Pokretne stepenice i pokretne trake ne smiju imati neprekinuti vertikalni put viši od jedne etaže.  Zaštitne ograde i rukohvati  (1) Stepenišni krak i stepenišno odmorište duž rubova s otvorene strane moraju imati zaštitnu ogradu  s rukohvatom koji moraju biti postavljeni kontinuirano na cijeloj dužini stepeništa.  (2) Galerije, platforme (podiji), prijelazne rampe, prijelazi, mostovi i sva mjesta rada na visini većoj od  1,0 m s kojih se može pasti, moraju biti ograđene čvrstom zaštitnom ogradom, ako drugim propisima  zaštite na radu nije drugačije određeno.  (3) Zaštitna ograde i rukohvati moraju biti izvedeni tako da ne predstavljaju opasnost.  (4) Visina zaštitne ograde ne smije biti manja od 1,0 m mjereno od poda.  (5)  Rukohvat  na  stepeništu  mora  biti  postavljen  na  visini  od  1m  iznad  gornje  površine  gazišta,  mjereno  okomito  od  sredine  gazišta  stepeništa  do  vrha  rukohvata  i  mora  biti  postavljen  barem  s  jedne strane.  (6) Ispuna zaštitne ograde (prečke, međuprečke, stupovi, umeci) mora biti konstruirana za jednolično  opterećenje preko ukupne površine ograde.  (7) Ograda mora izdržati horizontalno opterećenje od najmanje 700 N/m.  (8) Ako se ispuna zaštitne ograde izvodi od dužinskih prečki, svijetli okomiti razmak između prečke i  poda odnosno vrha stepenice i prečke ne smije biti veći od 25 cm.  (9) Ako se ispuna zaštitne ograde izvodi u obliku okomitih prečki onda svijetli razmak između prečki  ne smiju biti veći od 14 cm.  (10)  Površine  potpuno  ili  djelomično  ispunjene  umecima  od  čvrste  žičane  mreže,  razapetom  metalnom  konstrukcijom  ili  ornamentalnim  rešetkama  koje  zaštićuju  od  pada  kroz  zaštitnu  ogradu  moraju  odgovarati  navedenim  zahtjevima  u  stavcima  8.  i  9.  ovoga  članka,  a  dozvoljena  je  i  druga  kombinacija navedenih načina izvedbe koja osigurava jednaku sigurnost.  (11) Na mjestima gdje postoji rizik od padanja predmeta s visine, zaštitna ograda mora imati na svom  donjem dijelu punu rubnu zaštitu visine najmanje 15 cm mjereno od površine poda odnosno gazišta  stepenice. 

95

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(12) Ako se neprekinuti čvrsti obrub postavlja na donjem dijelu stepenišne ograde, onda njegov vrh  mora biti paralelan s vrhom stepeništa, a visina obruba ne smije biti manja od 7,5 cm mjereno pod  pravim kutovima prema obrubu, od njegovog vrha do izbočine gazišta.  Vertikalni prilazi  (1) Za prilaz na radne platforme, galerije, krovove objekata, ulazak u okna, šahtove i sl. gdje se poslovi  obavljaju  povremeno  mogu  se  koristiti  vertikalni  prilazi  izvedeni  u  obliku  čvrstih  metalnih  ljestava  postavljenih vertikalno ili koso s kutom nagiba većim od 75° prema horizontali.  (2)  Prečke  ljestava  moraju  biti  od  okruglog  željeza  promjera  najmanje  1,6  cm  i  dobro  učvršćene  odnosno zavarene za stranice ljestava na vertikalnom razmaku od najviše 30 cm.  (3) Duljina prečki između stranca ljestava ne smije biti manja od 40 cm.  (4)  Ljestve,  čija  je  visina  veća  od  3,0  m  moraju  počevši  od  sedme  prečke  (oko  dva  metra  od  poda)  imati čvrstu leđnu zaštitu.  (5)  Leđna  zaštita  mora  biti  izrađena  u  obliku  kaveza  načinjenog  od  lukova  od  plosnatog  željeza,  s  unutrašnjim  radijusom  ne  manjim  od  70  cm  niti  većim  od  80  cm,  koji  moraju  biti  pričvršćeni  za  stranice ljestava na međusobnom razmaku ne većem od 1,4 m.  (6) Ljestve moraju biti postavljene paralelno sa zgradom ili nekom drugom konstrukcijom.  (7) Ako ljestve nemaju leđobran, nego je predviđeno da se osobe penju između ljestava i zida, razmak  između prečke ljestava i zgrade mora iznositi 70 do 80 cm.  (8)  Ako  su  ljestve  pričvršćene  za  zid  ili  stup  moraju  od  površine  zida  odnosno  stupa  biti  udaljene  najmanje 16 cm.  (9) Na ljestvama čija je visina veća od 20,0 m moraju se na udaljenostima od 6,0 do 8,0 m ugraditi  odmorišta  (platforme  ili  podesti).  Ljestve  moraju  biti  kruto  vezane  sa  zgradom,  objektom  ili  konstrukcijom u razmacima ne većim od 3,0 m.  (10)  Rukohvati  (stranice)  ugrađenih  ljestava  za  prilaženje  platformama,  galerijama,  krovovima  objekata i sl. moraju biti najmanje 0,75 m iznad prilazne površine.  (11) Leđna zaštita mora biti produžena najmanje 1,0 m iznad prilazne površine.  Prirodna i umjetna osvijetljenost  1)  Na  mjestima  rada  se  mora  osigurati  prvenstveno  prirodno  osvjetljenje  odnosno  opskrbljenost  umjetnom rasvjetom koja je primjerena zahtjevima za sigurnost i zaštitu zdravlja radnika.  (2) Osvjetljenje mjesta rada mora biti u skladu sa važećim normama.  (3)  Površine  za  dovod  prirodnog  svjetla  moraju  biti  raspoređene  tako  da  osiguravaju  ravnomjerno  osvjetljavanje svih dijelova radne  prostorije,  a  njihova  ukupna površina mora iznositi  najmanje  1/8  površine poda radne prostorije.  (4)  Mjesta  rada  na  kojima  zbog  tehnološkog  procesa  nije  moguće  ili  nije  dozvoljeno  prirodno  osvjetljenje, umjetno osvjetljenje mora biti u skladu s prirodom tehnološkog procesa.  (5)  Otvore  za  prirodno  osvjetljavanje  treba  raspoređivati  tako  da  se  spriječi  direktno  upadanje  sunčeve svjetlosti na mjesta rada.  (6)  Ako  se  ne  može  spriječiti  upad  direktne  svjetlosti  na  mjesta  rada  onda  je  potrebno  primijeniti  sredstva  za  zasjenjivanje  kao  što  su:  podesne  vrste  stakla,  brisoleji,  zastori,  zavjese,  premazivanje  staklenih površina, nadstrešnice, itd.  (7)  Umjetno  osvjetljenje  potrebno  je  osigurati  kao  opće,  a  u  ovisnosti  o  zahtjevima  pojedinih  djelatnosti i kao dopunsko osvjetljenje na mjestima rada.  (8)  Instalacije  rasvjete  na  mjestima  rada  i  prolazima  moraju  biti  izvedene  tako  da  ne  predstavljaju  rizik za radnike i druge osobe s obzirom na vrstu rasvjete koja je postavljena.  (9) Mjesta rada na kojima su radnici u slučaju kvara umjetne rasvjete izloženi opasnostima moraju biti  opskrbljena nužnom rasvjetom odgovarajuće jačine.  Pomoćne prostorije (garderobe, svlačionice, umivaonici, kupaonice, nužnici)  (1) U građevinama namijenjenim za rad moraju se osigurati pomoćne prostorije  (2) Veličina pomoćnih prostorija mora odgovarati namjeni, a visina prostorija ovisi o namjeni i broju  korisnika, i ne može biti manja od 2,5 m.  (3) Prostorije iz točke 1. ovoga teksta iznimno mogu imati visinu i manju od 2,5 m, ali ne manju od 2,2  m,  ako  se  ove  prostorije  nalaze  u  građevinama  koje  nisu  građene  po  sada  važećim  propisima,  u 

96

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

zaštićenim objektima koji su spomenici kulture, a čiju visinu nije moguće mijenjati i kontejnerima, uz  uvjet da su ispunjeni drugi uvjeti propisani za pomoćne prostorije.  Garderobe  (1) U građevinama namijenjenim za rad moraju se predvidjeti garderobe za radnike ako moraju nositi  radnu odjeću i gdje se, zbog zdravstvenih i razloga zaštite privatnosti, ne smije tražiti da se presvlače  u nekoj drugoj prostoriji.  (2) Garderobe moraju biti dovoljne veličine i po potrebi opremljene sjedalicama te omogućiti svakom  radniku da zaključa svoju odjeću tijekom radnog vremena.  (3) Garderobe moraju biti osigurane odvojeno za muškarce i za žene.  (4) Ako garderobe ne moraju biti osigurane sukladno točki 1., radnicima se mora osigurati mjesto za  spremanje odjeće.  (5) Ako okolnosti to traže (npr. opasne tvari, vlažnost, nečistoća), garderobni ormari za radnu odjeću  moraju biti odijeljeni od onih za civilnu odjeću.  (6) Garderobe je potrebno projektirati, izvesti i opremiti ovisno o stupnju zagađenosti mjesta rada i  prirode poslova koje radnici obavljaju, po sljedećem kriteriju:  –  za  poslove  gdje  postoje  normalni  higijenski  uvjeti  rada  (uredske  prostorije,  trgovine,  laboratoriji,  čisti poslovi kao što su urarski, finomehaničarski, graverski, krojački i sl.) mogu se izvesti garderobe s  klinčanicama i vješalicama;  –  za  poslove  kod  kojih  nastaje  prašina  koja  nije  štetna  za  zdravlje  (tekstilna  industrija,  kudjeljare,  sortiranje krpa i otpadaka, pekarske, stolarske, ličilačke, bravarske, limarske, mehaničarske radionice  i sl.) moraju se za čuvanje i održavanje radne i civilne odjeće i obuće radnicima osigurati jednostruki  garderobni ormari;  – za poslove kod kojih nastaju prašina, plinovi ili pare štetni za zdravlje, (rad s olovom, živom, izrada  akumulatora i sl.), moraju se radnicima osigurati dvostruki garderobni ormari.  (7)  Ako  se  radnicima  koji  obavljaju  te  poslove  svakodnevno  osigurava  čista  radna  odjeća,  onda  garderobni ormari za čuvanje civilne odjeće mogu biti jednostruki.  (8) Za poslove, gdje ne postoji opasnost po ljudsko zdravlje od fizikalnih, kemijskih odnosno bioloških  štetnih djelovanja (tvornice prehrambenih artikala, praonice rublja i sl.) mora se radnicima osigurati  garderoba  (9)  Za  poslove  uz  prisutnost  štetnih  fizikalnih,  kemijskih  odnosno  bioloških  djelovanja  (kemijska  industrija, obrada otpadnih voda i sl.) mora se radnicima osigurati jedna garderoba  (10) Radnicima koji su izloženi vlazi ili vodi u tolikoj mjeri da se njihova odjeća ne može osušiti u toku  od šest sati, u garderoba  (11) Garderobni ormari moraju biti tako izvedeni da su zadovoljeni sljedeći uvjeti:  – da imaju najmanje visinu 150 cm, dubinu 35 cm, širinu 35 cm, da su izrađeni na nogarima visokim  15 cm radi čišćenja, a ako nemaju nogare da su smješteni na fiksno podnožje visoko 15 cm,  – da na podesnim mjestima pri dnu i vrhu imaju otvore za ventilaciju,  – da su opskrbljeni ključevima za zatvaranje,  – da su oličeni zaštitnim bojama,  – da s unutarnje strane imaju ugrađene vješalice ili drugo odgovarajuće sredstvo za vješanje odijela,  – da u gornjem dijelu imaju policu za odlaganje kape ili šešira, a visina police mora biti najmanje 30  cm od vrha,  – da u donjem dijelu imaju policu za obuću.  (12) Dvostruki garderobni ormar može se podijeliti po širini na dva dijela te pregrada u dvostrukom  ormaru mora biti izvedena tako da civilno odijelo ne dolazi u dodir s radnim.  (13)  Garderobne  ormare  i  klinčanice  potrebno  je  u  garderobi  razmjestiti  na  najpovoljniji  način  u  odnosu na dužinu i širinu prostorije te položaj prozora i vrata, tako da je osiguran slobodan prolaz.  (14) Ako se u prostorijama predviđa smještaj odjeće za više od 50 radnika, prolaz iz točke 1. ovoga  teksta mora imati širinu najmanje 1 m.  (15) Prostorije garderobe moraju biti lako dostupne, te biti odgovarajućeg kapaciteta i imati klupe za  sjedenje.     

97

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Kupaonice i umivaonici   (1)  Za  radnike  koji  obavljaju  poslove  na  kojima  dolazi  do  prljanja,  kvašenja  tijela  i  odjeće,  prekomjernog  znojenja,  pojava  velikih  količina  prašine  ili  neugodnih  mirisa,  koje  rade  s  otrovnim,  zaraznim ili ionizirajućim tvarima, kao i koje sudjeluju u procesu prerade prehrambenih proizvoda ili  izrade sterilnih materijala, moraju se osigurati kupaonice.  (2) Kupaonice moraju biti projektirane i izvedene:  – odvojeno za muškarce i za žene,  – tako da imaju hladnu i toplu vodu,  – tako da postoji prostor za presvlačenje, koji mora biti odijeljen da odijelo radnika ne bude izloženo  prskanju vodom,  – tako da su kupaonice s tuševima u zasebnim prostorijama odijeljene pretprostorom koji sprječava  nagle promjene temperature zraka,  – tako da u hladnom vremenskom razdoblju budu grijane,  – tako da podovi i zidovi kupaonice budu od materijala koji ne propušta vodu i lako se održava.  (3)  Broj  tuševa  u  kupaonici  određuje  se  ovisno  o  vrsti  rada  koji  radnici  obavljaju  i  broja  radnika  u  najbrojnijoj smjeni i to:  1) ako se pri obavljanju radova javlja jako znojenje, prašina, štetne tvari ili neugodni mirisi odnosno  dolazi  do  kvašenja  odjeće  –  jedan  tuš  na  najviše  pet  radnika  (npr.  kod  termičke  obrade  metala,  pečenja plastičnih materijala, lijevanja metala, transportnih radova  s teretima u rastresitom  stanju,  transporta sirovih koža, u mlinskoj industriji, preradi ribe, obradi drva, bojanja, prskanjem i sl.);  2) ako se obavljaju radovi na preradi prehrambenih proizvoda ili izradi sterilnih materijala  – jedan tuš na najviše deset radnika (npr. poslovi proizvodnje kruha i tjestenina, mesnih proizvoda i  sl.);  3) ako pri obavljanju ostalih radova dolazi do prljanja tijela i odjeće – jedan tuš na najviše 20 radnika  (npr. za poslove obrade metala, auto‐mehaničara, laboranta, bojanja, premazivanjem i sl.).  (4) Kupaonice s tuševima mogu biti izvedene kao zajedničke ili pojedinačne.  (5) Površina kabine u kojoj je postavljen pojedinačni tuš ne smije biti manja od 0,9 x 0,9 m.  (6) U zajedničkim kupaonicama potrebno je osigurati pretprostor koji se koristi za:  – odlaganje odjeće i obuće,  – sprečavanje nagle promjene temperature u prostoriji kupaonice.  (7) Umivaonici u pravilu moraju biti smješteni u posebne prostorije povezane s garderobom i moraju  biti osigurani odvojeno za žene i za muškarce.  (8) Umivaonici moraju ispunjavati sljedeće uvjete:  – da posjeduju dovoljan broj slavina, zavisno od vrste posla i broja radnika,  – za radove pri kojima se radnici ne mogu oprati hladnom vodom da imaju osiguranu i toplu vodu,  – da su izgrađene od takvog materijala koji se može lako održavati,  – da imaju osigurana sredstava ili uređaje za sušenje ruku.  (9) Broj slavina odnosno baterija u umivaonicama određuje se zavisno od vrste posla i broja radnika u  najbrojnijoj smjeni, i to:  1) jedna slavina odnosno baterija na najviše 20 radnika – ako pri obavljanju poslova dolazi do prljanja  ruku, jakog znojenja, pojave prašine ili vlage, kvašenja odijela ili ruku;  2) jedna slavina odnosno baterija na najviše 15 radnika – ako pri obavljanju poslova dolazi do prljanja  odijela, ruku i tijela ili znojenja i pojave velikih količina prašine;  3)  jedna  slavina  odnosno  baterija  na  najviše  10  radnika  –  ako  se  pri  obavljanju  poslova  izdvajaju  štetne tvari i neugodni mirisi, dolazi do ionizirajućih zračenja ili se zagađuje odjeća;  4)  jedan  umivaonik  na  50  radnika  –  za  uredske  i  druge  slične  poslove,  koji  može  biti  smješten  u  pretprostoru nužnika ili na drugom pogodnom mjestu.  Nužnici  (1) Nužnici se moraju osigurati odvojeno za muškarce i za žene.  (2) U višekatnim građevinama nužnici se moraju osigurati na svakom katu.  (3)  Udaljenost  nužnika  u  građevini  do  najudaljenijih  mjesta  rada,  ne  smije  biti  veća  od  100  m,  odnosno veća od 200 m ako se nužnici nalaze izvan građevine. 

98

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

(4)  Broj  nužnika  u  građevini  određuje  se  prema  broju  osoba  na  radu  tako  da  se  za  najviše  30  muškaraca  odnosno  20  žena  mora  osigurati  po  jedan  nužnik,  a  uz  nužnik  za  muškarce  i  po  jedan  pisoar.  (5) Nužnici se moraju predvidjeti u posebnim kabinama s pregradama visine najmanje 2 m mjereno  od poda.  (6) Svijetla površina poda kabine ne smije biti manja od 0,9 x 1,2 m.  (7) Nužnici moraju imati pretprostor s vratima koja se sama zatvaraju.  (8) Pretprostor mora biti opremljen s jednim umivaonikom na najviše četiri nužnika.  (9) Prostorije nužnika moraju imati odgovarajuću ventilaciju.  (10) Svaki nužnik mora imati vrata koja se zaključavaju s unutarnje strane.  (11) Pored glavne opreme nužnika koja se sastoji od školjke i uređaja za vodeno ispiranje, potrebno je  kabinu nužnika opremiti držačem za toaletni papir i zidnom vješalicom.  (12) Pisoari se mogu izvesti kao panel pisoari, pisoarske školjke i uspravni pisoari.  (13) Pisoari moraju biti izrađeni iz materijala koji se lako peru te širina panel pisoara mora odgovarati  broju muških osoba, i to tako, da se osigura dužina od 60 cm za najviše 30 radnika.  (14) Panel pisoari moraju biti izrađeni od materijala koji je otporan na mokraću.  (15) Panel pisoari moraju imati ispiranje vodom po cijeloj dužini.  (16)  Žlijeb  za  odvod  vode  i  mokraće  mora  se  postaviti  ispod  razine  poda  i  mora  imati  lagani  pad  prema slivniku.    PRAVILNIK  O  ZAŠTITI  NA  RADU  NA  PRIVREMENIM  ILI  POKRETNIM  GRADILIŠTIMA  ‐ Ovim Pravilnikom  se  utvrđuju  minimalni  sigurnosni  i  zdravstveni  uvjeti  za  privremena  ili  pokretna  gradilišta.  Pojmovi  ‐  Privremena  ili  pokretna  gradilišta (nastavno: gradilišta) označavaju svako gradilište  na kojemu  se  izvode  građevinski  odnosno  montažni  radovi  (iskopavanje,  zemljani  radovi  građenje,  sastavljanje  i  rastavljanje montažnih dijelova preinaka ili opremanje obnova, popravci, demontaža, rušenje,...)  ‐  Koordinator  za  zaštitu  na  radu  u  fazi  izrade  projekta  –  koordinator  I  –  je  svaka  fizička  ili  pravna  osoba zadužena od investitora za obavljanje poslova utvrđenih ovim Pravilnikom;  ‐ Koordinator za  zaštitu na radu  u  fazi  izvođenja – koordinator  II – je svaka fizička ili pravna osoba  zadužena od investitora za obavljanje poslova utvrđenih ovim Pravilnikom;  ‐  Mjesto  rada,  uključujući  i  radni  okoliš,  je  svako  mjesto  i  prostor  pod  neposrednim  ili  posrednim  nadzorom poslodavca na kojem se radnici moraju nalaziti ili do kojega moraju dolaziti tijekom rada.    Imenovanje koordinatora  ‐ Investitor je obvezan imenovati jednog ili više koordinatora za zaštitu na radu kada radove izvode ili  je predviđeno da ih izvode dva ili više izvođača.  ‐  Investitor  mora  imenovati  koordinatora(e)  posebno  za  fazu  izrade  projekta  i  posebno  za  fazu  izvođenja radova.  Plan izvođenja radova  ‐ Investitor je dužan prije uspostave gradilišta osigurati izradu plana izvođenja radova.  ‐ Plan izvođenja radova potrebno je izraditi u skladu s ovim Pravilnikom.  ‐ Plan izvođenja radova je sastavni dio projektne dokumentacije određene posebnim propisima.  ‐  Svaki  poslodavac  koji  izvodi  radove  u  trajanju  duljem  od  pet  dana  dužan  je  izraditi  svoj  plan  izvođenja radova i odrediti rok dovršetka radova.  ‐ Plan izvođenja radova mora sadržavati:  1. Opis i shemu (nacrt) izvođenja radova  2. Popis opasnih tvari  3. Popis posebno opasnih poslova  4. Mjesta rada na kojima postoji povećana opasnost za život i zdravlje radnika, kao i vrste i količine  potrebnih osobnih zaštitnih sredstava odnosno zaštitne opreme  5. Postupke za usklađivanje međudjelovanja svih aktivnosti u neposrednoj blizini gradilišta,  6. Postupke za svaku pojedinu opasnu fazu rada  

99

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

8. Vremenski plan radova   9. Način organiziranja suradnje i uzajamno izvješćivanja svih izvođača radova   10.  Način  organiziranja  na  način  da  na  gradilište  imaju  pristup  samo  osobe  koje  su  na  njemu  zaposlene i osobe koje imaju dozvolu ulaska na gradilište  11. Zajedničke mjere zaštite na radu na gradilištu  13. Pravila ponašanja na gradilištu  14.  Popis  poslova  s  procjenom  troškova  (troškovnikom)  uređenja  gradilišta  i  izvođenja  zajedničkih  mjera za provedbu zaštite na radu na radilištu  15. Popis isprava, evidencija i uputa iz zaštite na radu, koje se moraju čuvati stalno na gradilištu  16. Potpis odgovorne osobe za izradu plana izvođenja radova i pečat.  ‐ Plan izvođenja radova izrađuje ili daje na izradu koordinator I.  Kod iskopa zemlje na gradilištu potrebno je ograditi iskop da se spriječi pad osoba u iskop, te  zabraniti prolazak velikih strojeva blizu iskopa radi mogućnosti urušavanja.  Prijava gradilišta  ‐ Investitor je dužan prijaviti gradilište u skladu s  ovim Pravilnikom u slučaju:  1.  predviđenog  trajanja  radova  dužeg  od  30  radnih  dana  i  na  kojima  radi  istovremeno  više  od  20  radnika  2. da je predviđen opseg radova od 500 osoba – dana ili više.  ‐ U slučaju izvođenja posebno opasnih radova određenih ovim Pravilnikom, prijava gradilišta se mora  sačiniti bez obzira na trajanje radova i broj radnika koji izvode te radove.  ‐  Investitor  je  dužan  najmanje  8  dana  prije  početka  izvođenja  radova  na  tom  gradilištu  dostaviti  prijavu  gradilišta  tijelu  nadležnom  za  poslove  inspekcije  rada  odnosno  drugom  nadležnom  tijelu  uz  dostavu plana izvođenja radova.  ‐ Preslika prijave gradilišta mora biti vidno izložena na gradilištu.  ‐  Prijavu  gradilišta  dužan  je  investitor  ažurirati  u  slučaju  promjena  koje  utječu  na  rok  dovršenja  radova, kao i u slučajevima uvođenja novoga izvođača radova ili privremene obustave rada.  Na prijavi gradilišta obvezno se nalazi:  1. Datum prijave  2. Točna adresa gradilišta  3. Podaci o investitoru (ime, naslov, adresa, telefon, matični broj)  4. Vrsta projekta (novogradnja, rekonstrukcija, održavanje, rušenje,...)  5. Projektant odnosno glavni projektant (ime, naslov, adresa, telefon)  6. Koordinator/i – I za zaštitu na radu u fazi izrade projekta (ime, naslov, adresa, telefon)  7. Koordinator/i – II za zaštitu na radu u fazi izvođenja radova (ime, naslov, adresa, telefon)  8. Broj, verzija i datum (ažuriranja) plana izvođenja radova  9. Plan izvođenja radova izradio: (ime, ime odgovorne osobe, naslov, telefon)  10. Planirani datum početka rada na gradilištu  11. Planirano trajanje rada na gradilištu  12. Predviđen najveći broj radnika na gradilištu  13. Planirani broj ugovornih izvođača i drugih osoba na gradilištu  14. Podaci o ugovornim izvođačima, koji su već odabrani   15. Radilište prijavljuje: – investitor  16. Potpis i pečat  Faza izrade projekta (poštivanje načela zaštite na radu)  ‐ Investitor je dužan poštivati načela zaštite na radu, propisana Zakonom o zaštiti na radu, a posebice  kada se:  *  odlučuje  o  oblikovnim,  tehničkim  i/ili  organizacijskim  aspektima  kako  bi  se  nesmetano  planirale  različite aktivnosti ili faze rada koje se trebaju izvoditi istovremeno ili u slijedu;  * procjenjuje potrebno vrijeme za dovršenje takvih radova ili faza rada   Dužnosti koordinatora u fazi izrade projekta  Koordinator  I  ‐  osoba  imenovana  kao  koordinator  I  mora  imati  najmanje  završen  stručni  studij  tehničkog  smjera  (arhitekture,  građevinarstva,  elektrotehnike  i  strojarstva)  sa  stečenim  stručnim  nazivom  prvostupnik  (baccalaures)  inženjer,  položeni  stručni  ispit  te  položen  stručni  ispit  za 

100

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

koordinatora  zaštite  na  radu.  Projektant  odnosno  glavni  projektant  može  biti  ujedno  koordinator  I  ukoliko ispunjava navedene uvjete.  ‐ Koordinator za zaštitu na radu u fazi izrade projekta – koordinator I – dužan je:  1. koordinirati primjenu načela zaštite na radu iz ovoga Pravilnika;  2.  izraditi  ili  dati  izraditi  plan  izvođenja  radova,  uzimajući  pri  tome  u  obzir  pravila  primjenjiva  za  dotično gradilište. Plan  izvođenja radova mora sadržavati i posebne mjere ako poslovi na gradilištu  spadaju u opasne radove prema ovom Pravilniku;  3.  izraditi  dokumentaciju,  koja  sadrži  specifičnosti  projekta  i  koja  sadrži  bitne  sigurnosne  i  zdravstvene podatke, koje je potrebno primjenjivati nakon gradnje u fazi uporabe.  Dužnosti koordinatora u fazi izvođenja radova  Koordinator  II  ‐  osoba  imenovana  kao  koordinator  II  mora  imati  najmanje  završen  stručni  studij  tehničkog smjera sa stečenim stručnim nazivom prvostupnik (baccalaures) inženjer, položeni stručni  ispit    te  stručni  ispit  za  koordinatora  zaštite  na  radu,  ili  najmanje  završen  preddiplomski  sveučilišni  stručni studij smjera sigurnosti i zaštite zdravlja na radu sa stečenim akademskim nazivom sveučilišni  prvostupnik (baccalaures) inženjer, položeni stručni ispit stručnjaka zaštite na radu te stručni ispit za  koordinatora  zaštite  na  radu.  Inženjer  odnosno  glavni  inženjer  gradilišta  može  ujedno  biti  i  koordinator II ukoliko ispunjava navedene uvjete.  ‐ Koordinator za zaštitu na radu u fazi izvođenja radova – koordinator II – dužan je:  1. Koordinirati primjenu načela zaštite na radu:  * kod donošenja odluka  o tehničkim i/ili organizacijskim  mjerama tijekom planiranja pojedinih  faza  rada;  *  kod  određivanja  rokova,  koji  su  potrebni  za  sigurno  dovršenje  pojedinih  faza  rada,  koji  se  izvode  istovremeno ili u slijedu.  2. Koordinirati izvođenje odgovarajućih postupaka, da bi se osiguralo da poslodavci i druge osobe:  * dosljedno primjenjuju načela zaštite na radu iz ovoga Pravilnika;  * izvode radove u skladu s planom izvođenja radova.  3. Izraditi, ili potaknuti izradu potrebnih usklađenja plana izvođenja radova i dokumentacije sa svim  promjenama na gradilištu.  4.  Organizirati  suradnju  i  uzajamno  izvješćivanje  svih  izvođača  radova  i  njihovih  radničkih  predstavnika, s ciljem sprečavanja ozljeda na radu i zaštite zdravlje radnika.  5. Provjeravati da li se radni postupci provode na siguran način i usklađivati propisane aktivnosti.  6.  Organizirati  da  na  gradilište  imaju  pristup  samo  osobe  koje  su  na  njemu  zaposlene  i  osobe  koje  imaju dozvolu ulaska na gradilište.  Obveze investitora i izvođača u ZNR  ‐  Imenovanje  koordinatora  za  zaštitu  na  radu  za  izvršenje  obveza  iz  ovoga  Pravilnika,  ne  oslobađa  investitora od odgovornosti za provedbu zaštite na radu na gradilištu.  ‐  Obveze  koordinatora  iz  ovoga  Pravilnika  ne  oslobađaju  odgovornosti  izvođače  i  druge  osobe  na  gradilištu njihovih obveza propisanih odredbama Zakona o zaštiti na radu.  ‐ Investitor ne može svoje obveze propisane ovim Pravilnikom prenijeti na izvođača/izvođače radova.  Faza izvođenja radova (provedba načela zaštite na radu)  ‐  Pri  izvođenju  radova  na  gradilištu  je  potrebno  uvažavati  i  primjenjivati  načela  Zakona  o  zaštiti  na  radu i to osobito:  1. za održavanje primjerenog reda i zadovoljavajuće čistoće na gradilištu;  2.  izbor  i  razmještaj  mjesta  rada,  uzimajući  pri  tome  u  obzir  način  održavanja  pristupnih  putova  te  određivanja smjerova kretanja i površina za prolaz, kretanje ili za opremu;  3. uvjete pod kojima se rukuje različitim materijalima;  4.  tehničko  održavanje,  prethodni  i  redoviti  pregledi  instalacija  i  opreme  radi  ispravljanja  svih  nedostataka koji mogu utjecati na sigurnost i zdravlje radnika;  5.  razmještaj  i  označavanje  površina  za  skladištenje  različitih  materijala,  posebice  kada  se  radi  o  opasnim materijalima i tvarima;  6. uvjete pod kojima se koriste i premještaju ili uklanjaju opasni materijali;  7. skladištenje i odlaganje ili uklanjanje otpadaka i otpadnog materijala; 

101

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

8. usklađivanje vremena izvođenja različitih vrsta radova ili faza rada na temelju odvijanja poslova na  gradilištu;  9. suradnja između izvođača i drugih osoba na gradilištu;  10.  uzajamnog  djelovanja  svih  aktivnosti  na  mjestu  na  kojem  se  radi  ili  u  blizini  kojega  se  nalazi  gradilište.    PRAVILNIK O SIGURNOSNIM ZNAKOVIMA  ‐ Ovim se Pravilnikom utvrđuju obveze poslodavca u svezi s uporabom sigurnosnih znakova.  ‐ Odredbe ovoga Pravilnika ne odnose se na znakove koji se upotrebljavaju za reguliranje cestovnoga,  željezničkoga, morskoga ili zračnog prijevoza.  ‐ Poslodavac mora osigurati postavljanje sigurnosnih znakova na mjestima na kojima radnici ne mogu  izbjeći rizike, jer ih poslodavac nije mogao otkloniti ili dovoljno smanjiti osnovnim pravilima zaštite na  radu ili odgovarajućom organizacijom rada.  ‐ Poslodavac mora radnicima osigurati odgovarajuće usmene ili pisane upute o značenju sigurnosnih  znakova, koji se upotrebljavaju pri radu te ih stalno izvješćivati o svim potrebnim mjerama u svezi s  njihovom uporabom.  ‐  Svjetlost  znaka  mora  osigurati  dovoljan  kontrast  glede  okoline,  ali  bez  bliještanja  u  slučaju  da  je  okolina slabo osvijetljena.  ‐  Zvučni  znak  za  evakuaciju  mora  biti  neprekinut.  Govorno  komuniciranje  osobe,  koja  daje  poruke  jednoj  ili  više  osoba  koje  je  slušaju,  mora  se  odvijati  u  obliku  kratkih  tekstova,  izraza  ili  pojedinih  rijeci.  ‐  Ručni  znakovi  moraju  biti  precizni,  jednostavni,  dobro  vidljivi,  laki  za  izvođenje  i  razumijevanje  te  vidljivo različiti od drugih pokreta osobe, koja ih daje.  Sigurnosni znakovi  Boje su znakovi s općom porukom o sigurnosti u kombinaciji boje i geometrijskog oblika koji uz  dodatni grafički simbol ili tekst nose posebnu poruku o sigurnosti. Postavljaju se za označavanje sa  svrhom brzog i lakog usmjeravanja pozornosti na predmet i situaciju koja bi mogla prouzročiti  određenu opasnost. Izrađuju se kombiniranjem boja sigurnosti, geometrijskih oblika i kontrastne  boje kako je prikazano u tablici. Znakove sigurnosti izrađujemo prema Pravilniku o sigurnosnim  znakovima (N.N. 29/05.) te HRN‐u 7010.                                    PRAVILNIK O UPORABI OSOBNIH ZAŠTITNIH SREDSTAVA  ‐ Ovaj Pravilnik propisuje opće obveze poslodavca u svezi s osobnim zaštitnim sredstvima koja radnici  upotrebljavaju pri radu.  ‐  Ovaj  Pravilnik  propisuje  i  obveze  poslodavca  glede  ocjenjivanja  osobnih  zaštitnih  sredstava  te  obavještavanja, savjetovanja i suradnje s radnicima. 

102

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Osobna zaštitna sredstva u smislu ovoga Pravilnika su sredstva koja radnik nosi, drži ili na bilo koji  drugi način upotrebljava pri radu, tako da ga štite od jednog ili više rizika vezano za njegovu sigurnost  i zdravlje.  ‐  U  osobna  zaštitna  sredstva  spada  također  i  svako  pomagalo  ili  dodatak,  koji  se  upotrebljava  za  postizanje svrhe iz stavka prvog ovoga članka.  ‐ Osobna zaštitna sredstva upotrebljavaju radnici pri radovima, pri kojima nije moguće otkloniti rizike  za  sigurnost  i  zdravlje  te  u  slučajevima  kada  poslodavac  ne  može  u  dovoljnoj  mjeri  smanjiti  rizike  primjenom osnovnih pravila zaštite na radu ili odgovarajućom organizacijom rada.  ‐ Poslodavac  određuje  osobna  zaštitna  sredstva  na  temelju  procjene  rizika  za  sigurnost  i  zdravlje  kojima  su  radnici  izloženi  pri  radu  iz  PROCJENE  OPASNOSTI.  Pri  tome  poslodavac  postupa  po  temeljnim načelima zaštite na radu.  ‐ Poslodavac mora na vlastiti trošak radnicima osigurati osobna zaštitna sredstva.  ‐ Poslodavac mora osigurati da su pri radu pri kojem se upotrebljavaju osobna zaštitna sredstva na  raspolaganju tehničke upute te upute za njihovu uporabu.  Nezaključeni popis osobnih zaštitnih sredstava  * sredstva za zaštitu glave  * sredstva za zaštitu vrata  * sredstva za zaštitu očiju i lica  * sredstva za zaštitu organa za disanje  * sredstva za zaštitu ruku  * sredstva za zaštitu nogu  * sredstva za zaštitu kože  * sredstva za zaštitu trupa i trbuha  * sredstva za zaštitu cijelog tijela   ‐ pad s visine  ‐ zaštitna odjeća    PRAVILNIK O POSLOVIMA S POSEBNIM UVJETIMA RADA  ‐  Ovim  pravilnikom  popisuju  se  poslovi  s  posebnim  uvjetima  rada  i  posebni  uvjeti  koje  moraju  ispunjavati radnici za obavljanje tih poslova.  ‐  Poslovi  s  posebnim  uvjetima  rada  prema  ovom  pravilniku  su  oni  koje,  radi  sprečavanja  štetnog  utjecaja  rada  na  život  i  zdravlje  radnika  (povrede,  profesionalna  i  druga  oboljenja),  mogu  obavljati  samo osobe koje osim općih uvjeta za zasnivanje radnog odnosa ispunjavaju još i posebne, uvjete u  pogledu:  * dobi života  * spola  * stručnih sposobnosti  * zdravstvenog, tjelesnog ili psihičkog stanja  * psihofizioloških i psihičkih sposobnosti  ‐ Sposobnost radnika za obavljanje polova s posebnim uvjetima rada u pogledu zdravstvenog stanja ili  psihičke sposobnosti utvrđuje se prije njegovog rasporeda na takve poslove, a ponovno se provjerava  u određenim rokovima.    PRAVILNIK O LISTI STROJEVA I UREĐAJA S POVEĆANIM OPASNOSTIMA  ‐  Ovim  se  Pravilnikom  utvrđuju  strojevi  i  uređaji  s  povećanim  opasnostima  i  obveze  poslodavca  da  ispituje njihovu ispravnost.  ‐ Pravilnik je u nadležnosti ministarstva rada i mirovinskog sustava  ‐ Strojevi i uređaji s povećanim opasnostima su oni pri čijem korištenju postoji povećana opasnost po  sigurnost i zdravlje radnika unatoč primjene osnovnih pravila zaštite na radu.  ‐ Poslodavac je dužan, u skladu s važećim propisima o načinu ispitivanja strojeva i uređaja, obavljati  ispitivanje strojeva i uređaja utvrđenih u ovoj Listi u sljedećim slučajevima:  * prije njihovog stavljanja u uporabu,  * najmanje jedanput nakon dvije godine njihove uporabe, 

103

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* poslije rekonstrukcije a prije ponovnog početka korištenja,  * prije početka korištenja na novom mjestu uporabe, ako su strojevi i uređaji premješteni s                 jednog mjesta na drugo pa su zbog toga rastavljeni i ponovno sastavljeni.  Lista strojeva i uredjaja s povecanim opasnostima  1. Dizalice na mehanizirani pogon nosivosti preko 10 kN, iznimno konzolne dizalice na privremenim  radilištima preko 2kN  2. Dizala preko 2kN, podizne košare i radne platforme preko 3 m visine, fasadna dizala i fasadne skele  na mehanizirani pogon  3. Samohodni strojevi s uređajem na dizanje ili prenošenje tereta ili za utovar ili istovar tereta  nosivosti preko 2kN  4. Samostalni mehanizirani transporteri za prijenos čvrstog ili rastresitog tereta neovisno o položaju i  na zahvatno‐prijenosno sredstvo, kod kojih postoji mogućnost ulaska dijela tijela u opasni prostor  5. Vozila unutarnjeg prijevoza na mehanizirani pogon koja moraju imati kočnicu  6. Brzohodni strojevi za obradu i preradu drveta i drugih materijala s ručnim prinošenjem predmeta  obrade (brzina oštrice alata preko 15 m/s):  6.a. kružne pile neovisno o broju alata, načinu posmaka i prinošenju materijala  6.b. tračne pile neovisno o broju alata i načinu posmaka  6.c. stolarske ravnalice  6.d. stolarske debljače za jednostranu obradu  6.e. stolarske glodalice  7. Prijenosne lančane pile  8. Stabilne brusilice i tarne rezalice s ručnim prinošenjem predmeta obrade  9. Strojevi za ubrizgavanje i tlačno oblikovanje mase, strojevi za centrifugalno i tlačno lijevanje metala  10. Strojevi i uređaji s otvorenim sustavom zahvatnih valjaka i s ručnim prinošenjem materijala  11. Centrifuge, industrijske mješalice, pokretne mješalice za beton na privremenim radilištima  12. Mehanizirane preše, štance, strojne škare i drugi strojevi s hodom otvorenog alata preko 6 mm i  brzinom alata preko 3 cm/s s ručnim posluživanjem  13. Kotlovnice za centralno grijanje toplinskog učinka preko 50kW  14. Reaktori, kompresori snage preko 0.5 kW i drugi strojevi i uređaji s posudom za plinove pod  tlakom koje po tehničkim propisima moraju imati ventil sigurnosti  15. Parni i vrelovodni kotlovi, kotlovi i peći s plamenikom na plinovito ili tekuće gorivo  16. Predtlačne i potlačne komore  17. Industrijski strojevi za mljevenje i drobljenje s ručnim prinošenjem materijala  18. Mehanizirani uređaji na samohodnom stroju za šumsko izvlačenje trupaca, uređaji za rastezanje  metalnih profila i drugi slični uređaji snage preko 2 kN  19. Uređaji za proizvodnju acetilena  20. Uređaji za nanos i sušenje lakozapaljivih premaznih sredstava  21. Kamioni s tlačnim mehanizmom namijenjeni za ručni utovar otpada  22. Strojevi i uređaji za proizvodnju eksploziva i pirotehničkih sredstava  23. Tehnološke linije i kombinirani strojevi i uređaji koji sadrže neki od tipova strojeva i uređaja  navedenih u prethodnim točkama  24. Strojevi i uređaji za radove pod zemljom:  24.a. lokomotive i vagoneti s kočnicom  24.b. hidraulični uređaji za podupiranje svodne konstrukcije  24.c. strojevi koji imaju ugrađeni motor s unutarnjim izgaranjem    PRAVILNIK O SIGURNOSTI STROJEVA  ‐ Pravilnik je u nadležnosti ministarstva rada i mirovinskog sustava  ‐ Inspekcijski nadzor sukladnosti strojeva provode inspektori u skladu s nadležnostima koje proizlaze  iz propisa o ustrojstvu i djelokrugu rada središnjih tijela državne uprave:  (a) gospodarski inspektori – za strojeve na tržištu  (b) inspektori zaštite na radu – za strojeve u uporabi  (c) poljoprivredni inspektori – za strojeve u uporabi koji se koriste za primjenu pesticida 

104

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

  PRAVILNIK O SIGURNOSTI I ZDRAVLJU PRI UPORABI RADNE OPREMEZ  ‐ Pravilnik je u nadležnosti ministarstva rada i mirovinskog sustava  ‐ Ovaj Pravilnik ureduje obveze poslodavca i radnika u svezi s radnom opremom u uporabi. Na radnu  opremu  ugrađenu  u  građevine,  osim  odredbi  ovoga  Pravilnika  primjenjuju  se  i  odredbe  posebnih  propisa kojima se ureduje prostorno uređenje i gradnja.  ‐ radna oprema u smislu ovog Pravilnika su:  * strojevi i uređaji, postrojenja, sredstva za prijenos i prijevoz tereta i alati,  * skele i druga sredstva za povremeni rad na visini.  ‐ Prema odredbama ovog Pravilnika poslodavac mora radnicima osigurati i održavati ispravnu, za rad  prilagođenu  i  sigurnu  radnu  opremu,  koja  za  vrijeme  rada  ne  smije  ugrožavati  njihovu  sigurnost  i  zdravlje, imovinu i prirodni okoliš.    PRAVILNIK O ZAŠTITI NA RADU U GRADEVINARSTVU  ‐  Ovim  pravilnikom  propisuju  se  posebne  mjere  i  normativi  zaštite  na  radu  koji  se  primjenjuju  pri  vođenju radova iz oblasti građevinarstva.  ‐ Gradilište  mora  biti  uređeno tako da  je omogućeno nesmetano i  sigurno  izvođenje  svih  radova  iz  ovog pravilnika i osigurano od pristupa osoba koje nisu zaposlene na gradilištu.  ‐ Izvođenje radova na gradilištu smije početi tek kad je gradilište uređeno prema ovom pravilniku.  Rad na visini (Građenje iznad terena)  ‐ Poslovi koji se izvode na visini  su poslovi koji se makar povremeno izvršavaju s površine podignute  više  od  tri  metra  od  okolne  površine,  ako  se  primjenom  osnovnih  pravila  zaštite  na  radu  ne  može  spriječiti povećana opasnost od pada radnika s mjesta rada   ‐ iz “Pravilnika o poslovima s posebnim uvjetima rada”  ‐ Građevinski i drugi radovi na prizemnim zgradama i u unutrašnjosti višekatnih objekata visokim do  450  cm  iznad  terena  odnosno  iznad  poda  međukatne  konstrukcije,  mogu  se  izvoditi  s  upotrebom  pomoćnih skela ili ljestava uz vezivanje radnika, ako je uz korištenje takvih sredstava moguće izvoditi  te radove bez opasnosti za život radnika.  ‐  Građevinski  i  drugi  radovi  na  objektima  višim  od  450  cm  iznad  terena  odnosno  poda  međukatne  konstrukcije, moraju se izvoditi uz korištenje odgovarajućih skela ili na drugi siguran način.  ‐  Ako  pri  radovima  postoji  mogućnost  da  radnici  padnu  izvan  objekta,  moraju  se  postaviti  odgovarajuće zaštitne nadstrešnice tako da visina sa koje se može pasti ne prelazi 300 cm, i radnici se  moraju vezati odgovarajućim zaštitnim pojasom.  ‐  Ako  se  pri  radovima  na  otvorenim  rubovima  katova,  balkona,  terasa  i  dr.  zaštitna  ograda  iz  opravdanih razloga ne može postaviti ili ako su radovi koji se vrše na takvim mjestima manjeg opsega  ili  kratkotrajni,  radnici  moraju  biti  za  vrijeme  rada  privezani  pomoću  zaštitnog  pojasa  i  konopca  dužine najviše 150 cm.  Uporaba radne opreme za povremeni rad na visini  Radne  ljestve za rad  na visini se mogu koristiti  samo u  slučaju  kada uporaba  druge sigurnije radne  opreme  nije  opravdana  zbog  niske  razine  opasnosti  ili  kratkotrajnosti  uporabe,  odnosno  zbog  okolnosti na terenu koje poslodavac ne može promijeniti. Radne ljestve za vrijeme uporabe moraju  biti stabilne. Prijenosne radne ljestve se moraju nogama oslanjati na stabilnu, čvrstu, dovoljne široku i  nepomičnu podlogu tako da prečke ljestvi za vrijeme rada budu u vodoravnom položaju.  Radna  skela  za  povremeni  rad  na  visini    mora  imati  proračun  nosivosti  i  stabilnosti,  osim  ako  je  sastavljena prema opće priznatim normama.  Radna  oprema  s  užetom  za  pristup,  pozicioniranje  i  obavljanje  povremenih  radova  na  visini,  mora  ispunjavati sljedeće zahtjeve:  *  sustav  užadi  se  mora  sastojati  od  najmanje  dva  odvojena  i  na  oba  kraja  usidrena  užeta  od  kojih  jedno služi za penjanje, silazak i oslonac (radno uže), a drugo za zaštitu od pada (zaštitno uže);  *  radnici  moraju  imati  na  raspolaganju  i  pri  radu  upotrebljavati  odgovarajuće  zaštitne  pojaseve  pomoću kojih su vezani na zaštitno uže;  *  radno  uže  mora  biti  opremljeno  prihvatnim  priborom  za  sigurno  penjanje  i  silazak  radnika,  te  samozaustavnim  uređajem  koji  ce  spriječiti  pad  radnika  ako  izgubi  kontrolu  nad  svojim  kretanjem. 

105

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

Zaštitno  uže  mora  biti  opremljeno  zahvatnim  uređajem  za  sprečavanje  padova  radnika,  koji  slijedi  njegovo kretanje;  *  alat  i  drugi  pribor,  koji  radnik  namjerava  upotrebljavati,  mora  biti  sigurno  učvršćen  za  radnikov  zaštitni pojas ili na koji drugi prikladan način;  * rad se mora pravilno planirati i nadzirati, tako da se radnika u slučaju nužde može brzo spasiti;  ‐ Radna oprema s užetom za povremeni rad na visini može se koristiti samo u okolnostima, kada se  procijeni  da  se  rad  može  obavljati  sigurno  i  gdje  korištenje  druge  sigurnije  radne  opreme  nije  opravdano.   ‐ iz “Pravilnika o poslovima s posebnim uvjetima rada”   

5. HIDROTEHNIČKE GRAĐEVINE    ZAKON O VODAMA  ‐ Ovim se Zakonom ureduju:  * pravni status voda, vodnoga dobra i vodnih građevina,   * upravljanje kakvoćom i količinom voda,   * zaštita od štetnog djelovanja voda,   * detaljna melioracijska odvodnja i navodnjavanje,   * djelatnosti javne vodoopskrbe i javne odvodnje,   * posebne djelatnosti za potrebe upravljanja vodama,   * institucionalni ustroj obavljanja tih djelatnosti i druga pitanja vezana za vode i vodno dobro.  ‐ Ovim se Zakonom ne ureduju radiološka onečišćenja voda i vodnoga dobra.  Odredbe ovoga Zakona odnose se na:  1. površinske i podzemne vode,  2.  priobalne  vode  u  pogledu  njihovog  kemijskog  i  ekološkog  stanja,  gdje  je  to  izričito  određeno  u  ovom Zakonu,  3. vode teritorijalnog mora u pogledu njihovog kemijskog stanja, gdje je to izričito određeno u ovom  Zakonu te u odnosu na nalazišta vode za piće i  4.  mineralne  i  termalne  vode,  osim  mineralnih  i  geotermalnih  voda  iz  kojih  se  mogu  pridobivati  mineralne  sirovine  ili  koristiti  akumulirana  toplina  u  energetske  svrhe  što  se  ureduje  Zakonom  o  rudarstvu.  Načela upravljanja vodama  ‐ Voda nije komercijalni proizvod kao neki drugi proizvodi, nego je naslijede koje treba čuvati,  ‐ Vodama se upravlja prema načelu jedinstva vodnog sustava i načelu održivog razvitka   ‐ Upravljanje vodama prilagođava se globalnim klimatskim promjenama.  ‐ Za korištenje voda koje prelazi granice općeg korištenja, kao i za svako pogoršanje stanja voda, placa  se naknada razmjerno koristi, odnosno stupnju i opsegu utjecaja na promjene u stanju vodnih tijela,   ‐  Zaštita  i  korištenje  voda  temelji  se  na  načelu  predostrožnosti,  poduzimanja  preventivnih  mjera,  otklanjanja  štete  nanijete  vodnom  okolišu  na  mjestu  njezinog  nastanka  te  načelima  »onečiščivać  plaća«, odnosno »korisnik plaća«.  ‐ Pri provedbi aktivnosti na očuvanju, zaštiti i korištenju voda, nadležna tijela donose odluke što bliže  mjestu gdje je voda izložena nekom utjecaju ili gdje se koristi.  ‐ Upravljanje rizicima od poplava  planira se i koordinira na razini vodnog područja u cilju smanjenja  rizika od štetnih posljedica poplava  ‐ U donošenju planskih dokumenata osigurava se informiranje i sudjelovanje javnosti.  Upravljanje  vodama  koje  ima  prekogranični  utjecaj  ostvaruje  se  suradnjom  s  drugim  državama,  sklapanjem i provedbom međunarodnih ugovora,   Vodne građevine  Vodne  građevine  su  građevine  ili  skupovi  građevina  zajedno  s  pripadajućim  uređajima  i  opremom,  koji  cine  tehničku,  odnosno  tehnološku  cjelinu,  a  služe  za  uređenje  vodotoka  i  drugih  površinskih  voda, za zaštitu od štetnog djelovanja voda, za zahvaćanje voda u cilju njihova namjenskog korištenja  i za zaštitu voda od onečišćenja.  Vodne građevine, s obzirom na njihovu namjenu: 

106

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

1. regulacijske i zaštitne vodne građevine  2. komunalne vodne građevine (za javnu vodoopskrbu;  za javnu odvodnju)  3. vodne građevine za melioracije (za melioracijsku odvodnju; za navodnjavanje)  4. vodne građevine za proizvodnju električne energije  5. građevine za unutarnju plovidbu  Vodna područja u Republici Hrvatskoj  ‐  Za  upravljanje  riječnim  slivovima  na  državnom  području  Republike  Hrvatske  utvrđuju  se  vodna  područja:  1. vodno područje rijeke Dunav i  2. jadransko vodno područje.  ‐ Granice vodnih područja utvrđuje Vlada Republike Hrvatske.  ‐ Vodna područja se mogu podijeliti na:  1. područja podslivova,  2. područja malih slivova i  3. sektore.  Granice podslivova, područja malih slivova i sektora iz stavka 1. ovoga članka utvrđuju se pravilnikom  ministra, na prijedlog Hrvatskih voda.  Planski dokumenti upravljanja vodama su:  1) Strategija upravljanja vodama  2) Plan upravljanja vodnim područjima  3) višegodišnji programi gradnje  4) Financijski plan Hrvatskih voda   5) Plan upravljanja vodama  6) detaljni planovi uređeni ovim Zakonom  ‐  Strategija  upravljanja  vodama je planski dokument kojim se utvrđuju vizija,  misija, ciljevi i zadaci  državne  politike  u  upravljanju  vodama  u  dugoročnom  razdoblju.  Strategiju  upravljanja  vodama  donosi Hrvatski sabor.  ‐  Plan  upravljanja  vodnim  područjima  donosi  Vlada  Republike  Hrvatske  za  razdoblje  od  6  godina,  nakon čega se mijenja i dopunjuje za razdoblje od narednih 6 godina. O izvršenju Plana upravljanja  vodnim područjima podnosi se izvješće Hrvatskom saboru svake 3 godine. Izvješće izrađuju Hrvatske  vode. Izvješće je sastavni dio Plana upravljanja vodnim područjima.  ‐  Vlada  Republike  Hrvatske  donosi  višegodišnje  programe  gradnje  komunalnih  vodnih  građevina,  regulacijskih i zaštitnih vodnih građevina i građevina za melioracije, koje izrađuju Hrvatske vode.  ‐  Financijski  plan  Hrvatskih  voda  izrađuje  se  sukladno odredbama  Zakona o  proračunu  i  donosi  ga  Vlada Republike Hrvatske.  ‐  Za  upravljanje  vodama  na  godišnjoj  razini  donosi  se  Plan  upravljanja  vodama.  Plan  upravljanja  vodama  mora  biti  sukladan  financijskom  planu  Hrvatskih  voda  i  Planu  upravljanja  vodnim  područjima.  ‐ Zaštićena područja – područja posebne zaštite voda su:  1) vodna tijela i vode namijenjene za ljudsku upotrebu   2) područja pogodna za zaštitu gospodarski značajnih vodenih organizama  3) područja za kupanje i rekreaciju  4) područja podložna eutrofikaciji i područja ranjiva na nitrate  5) područja namijenjena zaštiti staništa ili vrsta gdje je stanje voda bitan element njihove zaštite  6) područja loše izmjene voda priobalnim vodama  ‐ Hrvatske vode izradit će registar ili registre zaštićenih područja – područja posebne zaštite voda koji  će biti sastavni dio Plana upravljanja vodnim područjima.  ‐ Korištenjem voda prema ovom Zakonu smatra se:  1.  zahvaćanje  površinskih  i  podzemnih  voda,  uključujući  izvorske,  mineralne  i  termalne  vode  za  različite namjene  2. korištenje vodnih snaga za proizvodnju električne energije i pogonske namjene  3. korištenje voda pogodnih za uzgoj slatkovodnih riba i drugih vodenih organizama  4. korištenje voda za plovidbu 

107

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

5. korištenje voda za splavarenje, rafting, vožnju kanuima i drugim sličnim plovilima  6. korištenje voda za šport, kupanje, rekreaciju i druge slične namjene  7. korištenje voda za postavljanje plutajućih ili plovećih objekata na vodama.  Opći uvjeti korištenja voda  ‐ Svakome je dopušteno korištenje voda pod uvjetima i u granicama određenim ovim Zakonom.  ‐ Voda se mora upotrebljavati i koristiti racionalno i ekonomično.  ‐ Svaki korisnik vode obvezan je koristiti vodu na način i u opsegu kojima se voda čuva od rasipanja i  štetnih  promjena  njezine  kakvoće  i  ne  onemogućuje  zakonsko  pravo  korištenja  vode  drugim  osobama.  Opće korištenje voda  ‐ Svakome je dopušteno korištenje voda za osobne potrebe, na način i u količinama koje ne isključuju  druge od jednakog korištenja (opće korištenje voda).  ‐ Opće korištenje voda obuhvaća osobito:  1. zahvaćanje površinske i podzemne vode iz prvoga vodonosnoga sloja dubine i to za: pice, kuhanje,  grijanje, održavanje čistoće, sanitarne i druge potrebe u kućanstvu i  2. korištenje površinskih voda za kupanje, sport i rekreaciju i druge slične namjene.  ‐  Opće  korištenje  voda  ne  obuhvaća  korištenje  voda  za  navodnjavanje  neovisno  o  veličini  površine  koja se navodnjava.  Slobodno korištenje voda  ‐  Vlasnik  odnosno  ovlaštenik  drugog  stvarnog  prava  na  zemljištu  može  slobodno  upotrebljavati  i  koristiti:  1. oborinske vode koje se skupljaju na njegovom zemljištu,  2. vode koje izviru na njegovom zemljištu, a do granice tog zemljišta ne stvaraju vodotok, to jest, ne  otječu izvan granica tog zemljišta, u granicama općeg korištenja voda te  3. podzemne vode na njegovom zemljištu, u granicama općeg korištenja voda.  Korištenje voda preko granice općeg i slobodnog korištenja voda  Za  svako  korištenje  voda  koje  prelazi  opseg  općeg  korištenja  voda,  odnosno  slobodnog  korištenja  voda, potreban je ugovor o koncesiji ili vodopravna dozvola za korištenje voda.  Red prvenstva kod korištenja voda  ‐  Korištenje  voda  za  opskrbu  stanovništva  vodom  za  pice  i  sanitarne  potrebe,  za  potrebe  protupožarne zaštite i obrane ima prednost u odnosu na korištenje voda za ostale namjene.  ‐ Prvenstvo u korištenju voda iz izvorišta i drugih ležišta u opsegu koji odgovara njegovim potrebama  ima vodoopskrbno područje na kojem se nalazi izvorište, odnosno druga ležišta.  Vodna dokumentacija sastoji se od:  1. vodne knjige,  2. vodnih katastara i  3. očevidnika koncesija za gospodarsko korištenje voda.  ‐ U vodnoj knjizi se vode podaci o izdanim vodopravnim aktima koje na temelju ovoga Zakona izdaju  Hrvatske vode.  ‐  Vodni  katastri  sastoje  se  od  katastra  vodnih  tijela,  katastra  vodnoga  dobra  i  vodnih  građevina,  katastra korištenja voda i katastra zaštite voda. Vodne katastre vode Hrvatske vode.  ‐ U očevidnik koncesija za gospodarsko korištenje voda upisuju se podaci o odlukama i ugovorima o  koncesijama  za  gospodarsko  korištenje  voda  te  o  naknadi  za  koncesiju.  Očevidnik  koncesija  za  gospodarsko korištenje voda vode Hrvatske vode na temelju isprava koje im dostavlja Ministarstvo.  ‐  Vodna  dokumentacija  se  vodi  i  koristi  prema  načelu  javnosti.  Pravne  i  fizičke  osobe  imaju  pravo  tražiti i dobiti izvatke iz vodne dokumentacije, uz naknadu troškova izrade tih izvadaka.  ‐ Vodopravni akti su:  1. vodopravni uvjeti (upravni akt),  2. obvezujuće vodopravno mišljenje,  3. vodopravna potvrda,  4. vodopravna dozvola (upravni akt),  5. posebni uvjeti priključenja i  6. potvrda o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja. 

108

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐  Vodopravne  akte  izdaju  Hrvatske  vode,  a  o  žalbi  protiv  donesenih  vodopravnih  akata  odlučuje  Ministarstvo nadležno za vodno gospodarstvo.  Vodopravni uvjeti  ‐  Vodopravnim  uvjetima  određuju  se  tehnički  i  drugi  zahtjevi  kojima  mora  udovoljiti  zahvat  u  prostoru radi usklađenja s odredbama ovoga Zakona i propisima donesenim na temelju njega.  ‐ Vodopravni uvjeti su potrebni:  1. za zahvate u prostoru za koje se izdaje lokacijska dozvola, odnosno odgovarajući akt o gradnji za  čije je izdavanje dovoljan idejni projekt  2.  za  izradu  glavnog  projekta  za  zahvate  u  prostoru  za  koje  se,  prema  posebnim  propisima  o  prostornom uređenju i gradnji, ne izdaje lokacijska dozvola  3.  za  izvođenje  regionalnih  i  detaljnih  geoloških  istraživanja,  vodoistražnih  radova  te  drugih  radova  koji mogu trajno, povremeno  ili privremeno  utjecati na vodni režim,  a  za  koje  se, prema posebnim  propisima o prostornom uređenju i gradnji, ne izdaje lokacijska dozvola  4.  za  korištenje  voda  za  gospodarski  uzgoj  riba  i  drugih  vodenih  organizama  u  postupku  davanja  zakupa za ribnjake  ‐ Vodopravni uvjeti nisu potrebni:  1.  za  građenje  ili  rekonstrukciju  građevina  u  kojima  se  voda  koristi  isključivo  za  pice  i  sanitarne  potrebe, ako se te građevine priključuju na komunalne vodne građevine   2. kada se izdaje obvezujuće vodopravno mišljenje.  ‐  Vodopravni  uvjeti  važe  dok  važi  lokacijska  dozvola  ili  odgovarajući  akt  za  građenje  za  čije  je  izdavanje dovoljan idejni projekt, odnosno važe 2 godine od njihove konačnosti.  Obvezujuće vodopravno mišljenje  ‐  Hrvatske  vode  izdaju  obvezujuće  vodopravno  mišljenje  za  građenje  i  rekonstrukciju,  promjenu  tehnike, odnosno promjenu djelatnosti u postrojenjima određenim posebnim propisima o izdavanju  objedinjenih uvjeta zaštite okoliša.  ‐ Obvezujuće vodopravno mišljenje ima sadržaj vodopravnih uvjeta za građenje i vodopravne dozvole  za ispuštanje otpadnih voda te vodopravne dozvole za korištenje voda.  ‐ Obvezujuće vodopravno mišljenje sastavni je dio rješenja o objedinjenim uvjetima zaštite okoliša i  važi koliko i rješenje o objedinjenim uvjetima zaštite okoliša.  ‐ Iznimno, obvezujuće vodopravno mišljenje može se izdati i usmenim očitovanjem na način kako je  uređeno posebnim propisom o zaštiti okoliša.  Vodopravna potvrda  ‐ Vodopravnom potvrdom potvrđuje se:  1. da je glavni projekt za ishođenje građevinske dozvole, koja se izdaje prema posebnim propisima o  prostornom  uređenju  i  gradnji,  sukladan  izdanim  vodopravnim  uvjetima,  odnosno  obvezujućem  vodopravnom mišljenju,  2.  da  je  rudarski  projekt  u  postupku  izdavanja  koncesije  za  eksploataciju  sukladan  vodopravnim  uvjetima izdanim u postupku izdavanja lokacijske dozvole  3.  da  je  dokumentacija  za  izvođenje  regionalnih  i  detaljnih  geoloških  istraživanja  i  drugih  radova  izrađena sukladno izdanim vodopravnim uvjetima.  ‐ Vodopravnu potvrdu izdaju Hrvatske vode.  ‐  Vodopravna  potvrda  važi  koliko  važi  i  akt  kojim  se  odobrava  građenje,  odnosno  važi  2  godine  od  njezinog izdavanja.  Vodopravne dozvole  ‐ Vodopravna dozvola potrebna je za ispuštanje otpadnih voda i za korištenje voda.  ‐ Vodopravne dozvole izdaju Hrvatske vode, osim gdje je ovim Zakonom drukčije uređeno.  Vodopravna dozvola za ispuštanje otpadnih voda   ‐ Potrebna je za svako ispuštanje otpadnih voda za koje se propisom propisuju granične vrijednosti  emisija.  ‐  Nije  potrebna  za  ispuštanje  oborinskih  voda,  za  ispuštanje  otpadnih  voda  koje  nisu  tehnološke  i  kada se izdaje obvezujuće vodopravno mišljenje.  Vodopravna dozvola za korištenje voda 

109

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

‐ Vodopravna dozvola za korištenje voda izdaje se za svako korištenje voda koje prelazi opseg općeg i  slobodnog korištenja voda   ‐  Vodopravna  dozvola  za  korištenje  voda  ne  izdaje  se  za  korištenje  voda  za  koje  se  prema  ovom  Zakonu izdaje koncesija, za korištenje voda u opsegu općeg i slobodnog korištenja voda, za korištenje  voda  iz  građevina  javne  vodoopskrbe,  za  korištenje  voda  pogodnih  za  uzgoj  slatkovodnih  riba,  za  unutarnju plovidbu, pojedinačno splavarenje i slično, ukoliko nije drukčije propisano.  ‐ Vodopravne dozvole izdaju se na određeno vrijeme, a najduže na vrijeme od 15 godina.  ‐ Vodopravnom dozvolom za korištenje voda korisniku se određuju: namjena, mjesto, način,  uvjeti i opseg korištenja voda te drugi uvjeti sadržani u ovom Zakonu.    Posebni uvjeti priključenja  ‐ Posebnim uvjetima priključenja određuju se tehnički zahtjevi kojima mora udovoljiti građevina da bi  njezini  interni  vodovi  bili  priključeni  na  komunalne  vodne  građevine  sukladno  općim  i  tehničkim  uvjetima isporuke vodnih usluga.  ‐  Posebni  uvjeti  priključenja  potrebni  su  za  one  zahvate  u  prostoru  za  koje  se  prema  posebnim  propisima  o  prostornom  uređenju  i  gradnji  izdaje  lokacijska  dozvola,  rješenje  o  uvjetima  građenja,  odnosno drugoga akta kojim se dopušta građenje.  ‐ Posebne uvjete priključenja izdaje javni isporučitelj vodne usluge.  Potvrda o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja  ‐  Potvrdom  o  sukladnosti  s  posebnim  uvjetima  priključenja  potvrđuje  se  da  je  idejni  projekt  za  ishođenje  lokacijske  dozvole  ili  rješenja  o  uvjetima  građenja,  odnosno  glavni  projekt  za  ishođenje  građevinske  dozvole  ili  drugoga  akta  kojim  se  dopušta  građenje,  koji  se  izdaje  prema  posebnim  propisima, sukladan posebnim uvjetima priključenja.  ‐ Potvrdu o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja izdaje isporučitelj vodne usluge.  ‐ Potvrda o sukladnosti s posebnim uvjetima priključenja važi koliko i akt kojim se odobrava građenje.    Koncesije  1. Koncesije za gospodarsko korištenje voda  2. Koncesije za javne usluge i javne radove  * Koncesija za javne usluge i javne radove ne daje se za obavljanje djelatnosti javne  vodoopskrbe  * Koncesija za javne usluge i javne radove ne daje se za obavljanje djelatnosti javne odvodnje  * pravna osoba može koncesijom steci pravo pružanja javne usluge pročišćavanja otpadnih voda i/ili  pravo projektiranja, odnosno izvođenja radova u djelatnosti pročišćavanja otpadnih voda   *  pravna  ili  fizička  osoba  može  koncesijom  steci  pravo  pružanja  javne  usluge  čišćenja  septičkih  i  sabirnih jama.   *  Pravna  ili  fizička  osoba  može  koncesijom  steci  pravo  pružanja  usluge  javnoga  navodnjavanja  i/ili  pravo projektiranja, odnosno izvođenja radova u djelatnosti javnoga navodnjavanja.    Nacionalno vijeće za vode  ‐ Nacionalno vijeće za vode osniva se radi razmatranja sustavnih pitanja upravljanja vodama,  usklađivanja različitih potreba i interesa te predlaganja mjera za razvoj i poboljšanje vodnog  sustava u Republici Hrvatskoj.  ‐ Nacionalno vijeće za vode ima predsjednika i deset članova koje na vrijeme od četiri godine  imenuje Hrvatski sabor.    Hrvatske vode  ‐ Hrvatske vode su pravna osoba za upravljanje vodama na koju se primjenjuju propisi koji vrijede za  ustanove.  ‐ Poslovi Hrvatskih voda su:   * izrada planskih dokumenata za upravljanje vodama  * studije i analize (projektni zadatci, koncepcijska rješenja, studije i investicijski programi,…)  * uređenje voda i zaštita od štetnog djelovanja voda  * melioracijska odvodnji i navodnjavanje 

110

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* korištenje i zaštita voda  * upravljanje javnim vodnim dobrom,  * stručni poslovi u vezi s davanjem koncesija za gospodarsko korištenje voda  * obračun i naplata naknada za koncesije za gospodarsko korištenje voda  * obračun i naplata vodnih naknada    Javna vodoopskrba i javna odvodnja  ‐ Djelatnosti javne vodoopskrbe i javne odvodnje obavljaju se kao javna služba.  ‐  Jedinice  lokalne  samouprave  su  dužne  osigurati  obavljanje  djelatnosti  javne  vodoopskrbe  i  javne  odvodnje.  ‐ Načela javne vodoopskrbe i odvodnje:  * Vodne usluge se pružaju pod nediskriminacijskim uvjetima i socijalno prihvatljivim uvjetima.  * Djelatnosti javne vodoopskrbe i odvodnje obavljaju se učinkovito, ekonomično i svrhovito.  * Djelatnosti javne vodoopskrbe i javne odvodnje obavljaju se tako da se osigura njihov održivi  razvitak i stalno povećanje kakvoće vodnih usluga.  * Komunalne vodne građevine održavaju se trajno u stanju funkcionalne sposobnosti.  *  Cijena  vodnih  usluga  ne  može  pokrivati  troškove  neekonomičnog  poslovanja  isporučitelja  vodnih  usluga.  * Javnost mora biti upoznata s bitnim informacijama o pružanju vodnih usluga.    PRAVILNIK O UVJETIMA ZA UTVRĐIVANJE ZONA SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA  ‐ Ovim se Pravilnikom propisuju uvjeti za utvrđivanje zona sanitarne zaštite izvorišta koja se koriste za  javnu vodoopskrbu, mjere i ograničenja koja se u njima provode, rokovi i postupak donošenja odluka  o zaštiti izvorišta.  ‐ Odredbe ovoga Pravilnika ne odnose se na:  * izvorišta za koja se dodjeljuje koncesija za gospodarsko korištenje voda   *  izvorišta  koja  se  ne  koriste,  a  nisu  planirana  kao  pričuvna  izvorišta  za  javnu  vodoopskrbu,  već  sukladno koncesijskom ugovoru ili vodopravnoj dozvoli služe gospodarskom korištenju.  ‐  Zone  sanitarne  zaštite  mogu  se  utvrditi  ako  su  provedeni  vodoistražni  radovi  i  ako  je  izrađen  elaborat zona sanitarne zaštite  ‐  Vodoistražni  radovi  su  radovi  i  ispitivanja  koja  uključuju  geološka,  hidrogeološka,  hidrološka,  hidrogeokemijska i kemijska istraživanja.  ‐  Naručitelj  vodoistražnih  radova  za  postojeća  izvorišta  za  javnu  vodoopskrbu  su  jedinice  lokalne  samouprave odnosno jedinice područne (regionalne) samouprave na koje se odluka o zaštiti izvorišta  odnosi.  ‐ Naručitelj vodoistražnih radova za nova izvorišta za javnu vodoopskrbu su Hrvatske vode.  ‐  Na  temelju  postojećih  vodoistražnih  radova  naručitelj  izrađuje  nacrt  elaborata  zona  sanitarne  zaštite.  ‐ Na temelju elaborata zona sanitarne zaštite izvorišta može se provesti rezervacija prostora za zone  sanitarne  zaštite  u  dokumentu  prostornog  uređenja,  prema  propisima  o  prostornom  uređenju  i  gradnji.  Klasifikacija izvorišta  ‐  Ovim  se  Pravilnikom  u  svrhu  određivanja  opsega  vodoistražnih  radova  i  utvrđivanja  zona  zaštite  izvorišta, izvorišta klasificiraju na:  1. izvorišta maksimalnog kapaciteta do 20 l/s u smislu dinamike crpljenja,  2. izvorišta maksimalnog kapaciteta od 20 l/s do 100 l/s u smislu dinamike crpljenja i  3. izvorišta maksimalnog kapaciteta većeg od 100 l/s u smislu dinamike crpljenja.  Utvrđivanje zona  Zone sanitarne zaštite utvrđuju se prema tipu vodonosnika za:  1. izvorišta sa zahvaćanjem podzemne vode, i to:  – iz vodonosnika s međuzrnskom poroznosti i  – iz vodonosnika s pukotinskom i pukotinsko‐kavernoznom poroznosti;  2. izvorišta sa zahvaćanjem površinskih voda, i to: 

111

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

– iz akumulacija i jezera i  – iz otvorenih vodotoka.  Zone sanitarne zaštite izvorišta sa zahvaćanjem vode iz vodonosnika s međuzrnskom poroznosti su:  –  zona  ograničenja  i  nadzora  –  III.  zona  ‐  utvrđuje  se  osobito  radi  smanjenja  rizika  onečišćenja  podzemne vode od teško razgradivih opasnih i onečišćujućih tvari.  III.  zona  obuhvaća  područje  izvan  granice  II.  zone  do  izračunate  granice  područja  napajanja  za  minimalno  vrijeme  zadržavanja  vode  u  podzemlju  horizontalnog  toka,  prije  ulaza  u  vodozahvatnu  građevinu za izvorišta:    * do 20 l/s u trajanju od 5 godina    * od 20 do 100 l/s u trajanju od 15 godina    * preko 100 l/s u trajanju od 25 godina  –  zona  strogog  ograničenja  i  nadzora  –  II.  zona  ‐  utvrđuje  se  radi  smanjenja  rizika  od  onečišćenja  podzemnih voda patogenim mikroorganizmima i drugih štetnih utjecaja koji se mogu pojaviti tijekom  zadržavanja vode u podzemlju.  II.  zona  obuhvaća  područje  izvan  granice  I.  zone  do  linije  od  koje  podzemna  voda  ima  minimalno  vrijeme  zadržavanja  u  podzemlju  od  50  dana  prije  ulaska  u  vodozahvatnu  građevinu.  Ukoliko  je  vertikalni tok vode veći od 50 dana trajanja prije ulaska u vodozahvatnu građevinu II. zona sanitarne  zaštite se ne određuje.  – zona  strogog  režima zaštite  i  nadzora  –  I.  zona ‐  utvrđuje se radi zaštite  izvorišta,  vodozahvatnih  građevina  i  njihove  neposredne  okolice  od  bilo  kakvog  oštećenja,  onečišćenja  vode  te  drugih  slučajnih ili namjernih štetnih utjecaja.  Granica I. zone mora biti udaljena od vodozahvatnih građevina najmanje 10 m na sve strane i mora  biti ograđena stabilnom ogradom visine dovoljne da spriječi ulazak neovlaštenim osobama.  Zone sanitarne zaštite izvorišta sa zahvaćanjem voda iz vodonosnika s pukotinskom i pukotinsko‐ kavernoznom poroznosti su:  –  zona  ograničenja  –  IV.  zona  ‐  obuhvaća  sliv  izvorišta  izvan  III.  zone  s  mogućim  tečenjem  kroz  podzemlje u uvjetima velikih voda, do vodozahvata za izvorišta:  * do 20 l/s u razdoblju od 10 do 20 dana   * od 20 do 100 l/s u razdoblju od 20 do 40 dana   * preko 100 l/s u razdoblju od 40 do 50 dana  –  zona  ograničenja  i  nadzora  –  III.  zona  ‐  obuhvaća  dijelove  sliva  od  vanjske  granice  II.  zone  do  granice  s  koje  je  moguće  tečenje  kroz  podzemlje  do  vodozahvata  u  razdoblju  od  1  do  10  dana  u  uvjetima velikih voda, odnosno područja s kojih su utvrđene prividne brzine podzemnih tečenja od 1  do  3  cm/s,  odnosno  područje  koje  obuhvaća  pretežiti  dio  slivnog  područja  (klasični  statističko‐ hidrogeološki sliv).  – zona  strogog  ograničenja  i  nadzora  –  II.  zona ‐ obuhvaća  glavne  podzemne  drenažne  smjerove  u  neposrednom  slivu  izvorišta,  s  mogućim  tečenjem  kroz  pukotinski  sustav  vodonosnika  do  zahvata  vode u trajanju do 24 sata, odnosno područja s kojih su utvrđene prividne brzine podzemnih tečenja,  u uvjetima velikih voda, veće od 3,0 cm/s, odnosno unutarnji dio klasičnog priljevnog područja.  Ako  se u  granicama  IV.  ili  III. zone nalaze  područja  s  glavnim točkama  prikupljanja  i  otjecanja  vode  prema  izvorištu  (ponori  i  ponorne  zone),  takvo  će  se  područje  odrediti  kao  dio  II.  zone  sanitarne  zaštite  izvorišta  sa  zahvaćanjem  voda  iz  vodonosnika  s  pukotinskom  i  pukotinsko‐kavernoznom  poroznosti.  Ponori i ponorne zone ograđuju se stabilnom ogradom i označavaju kao II. zona.  – zona strogog režima zaštite i nadzora – I. zona ‐ obuhvaća neposredno naplavno područje zahvata  vode,  izvor  vodonosnika  sa  pukotinskom  i  pukotinsko‐kavernoznom  poroznosti,  kaptažu,  crpne  stanice,  uređaje  za  kondicioniranje  vode,  građevine  za  čuvanje  mjesta  umjetnog  napajanja  vodonosnika sa pukotinskom poroznosti, bez obzira na udaljenost od zahvata vode.  Kod velikih naplavnih površina na strmom i nepristupačnom terenu, I. se zona može podijeliti na I.A. i  I. B. zonu.  I. zona i I.A. zona moraju biti ograđene.  ‐  Ako  se  u  brdsko‐planinskim  područjima  izvan  granica  zona,  nalaze  područja  prikupljanja,  zadržavanja i otjecanja vode prema izvorištu, ta se područja mogu utvrditi kao posebni vodoopskrbni 

112

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

rezervati.  Odlukom  o  zaštiti  izvorišta  na  posebne  vodoopskrbne  rezervate  se  mogu  prema  potrebi  primijeniti  mjere  pasivne  zaštite  izvorišta  koje  važe  u  IV,  III.  i  II.  zoni  sanitarne  zaštite  izvorišta  sa  zahvaćanjem voda iz vodonosnika s pukotinskom i pukotinsko‐kavernoznom poroznosti.  Zone sanitarne zaštite akumulacija i jezera su:  – zona ograničenja i nadzora – III. zona ‐ obuhvaća pojas od granice II. zone do vanjske granice sliva  akumulacije  ili  jezera.  Utvrđuje  se  radi  zaštite  akumulacije  ili  jezera  od  utjecaja  s  površina  u  slivu  akumulacije ili jezera.  – zona strogog ograničenja i nadzora – II. zona ‐ obuhvaća pojas širine najmanje 100 metara sa svake  strane  dotoka  mjereno  od  vanjske  granice  I  zone,  a  prostire  se  uz  dotok  do  granice  podsliva  akumulacije ili jezera, te pojas od 100 m uz akumulaciju ili jezero mjeren od vanjske granice I zone.  Utvrđuje se radi zaštite akumulacije ili jezera od onečišćenja koje donose stalni ili povremeni dotoci  vode.  –  zona  strogog  režima  zaštite  i  nadzora  –  I.  zona  ‐  obuhvaća  akumulaciju  odnosno  jezero,  branu,  vodozahvatnu  građevinu,  crpnu  stanicu,  uređaj  za  kondicioniranje  vode,  građevina  za  čuvanje  izvorišta, zaštitne taložnice na ušću dotoka i zaštitni pojas uz akumulaciju ili jezero u širini od 10 m od  ruba vode pri najvišem vodostaju. utvrđuje se radi zaštite akumulacija i jezera te vodozahvata od bilo  kakvog oštećenja, onečišćenja i zagađenja, te drugih slučajnih ili namjernih štetnih utjecaja. U I. zoni  sanitarne  zaštite  akumulacija  i jezera  moraju  biti ograđeni: vodozahvatna  građevina,  crpne  stanice,  uređaji za kondicioniranje vode i građevine za čuvanje izvorišta.    Zone sanitarne zaštite izvorišta sa zahvaćanjem vode iz otvorenih vodotoka  ‐  Za  zahvat  vode  iz  otvorenog  vodotoka  utvrđuje  se  samo  I  zona  sanitarne  zaštite  koja  obuhvaća  područje  neposrednog  vodozahvata,  korito  i  obalu  vodotoka  uz  zahvat,  crpne  stanice,  uređaj  za  kondicioniranje  vode,  građevine  za  čuvanje  izvorišta,  te  suprotnu  obalu  u  širini  od  10  m  od  ruba  korita ako je korito vodotoka kod niskih voda uže od 20 m.    ‐ U zonama sanitarne zaštite provode se mjere pasivne zaštite i mjere aktivne zaštite.  *  Mjere  pasivne  zaštite  su  različite  zabrane  kao  što  su  gradnja  postrojenja  i  građevina,  obavljanje  gospodarskih djelatnosti i ispuštanje otpadnih voda,...  * Mjere aktivne zaštite su monitoring kakvoće voda na priljevnom području izvorišta i poduzimanje  aktivnosti  za  poboljšanje  stanja  voda  kao  što  su  gradnja  vodnih  građevina  za  javnu  vodoopskrbu  i  odvodnju otpadnih voda, uvođenje čistih proizvodnji, uvođenje ekološke poljoprivrede,...    PRAVILNIK O IZDAVANJU VODOPRAVNIH AKATA   ‐ Ovim se Pravilnikom uređuju sadržaj, oblik, način izdavanja i prijenos vodopravnih akata, osnove za  odbijanje izdavanja vodopravnih akata, izdavanje izvoda, sadržaj i način vođenja očevidnika, posebni  troškovi  u  vezi  s  izdavanjem  vodopravnih  akata  i  način  njihova  snošenja  te  pohranu  i  čuvanje  vodopravnih akata.    UREDBA O STANDARDU KAKVOĆE VODA  ‐  Ovom  Uredbom  propisuje  se  standard  kakvoće  voda  za  površinske,  uključujući  i  priobalne  vode  i  vode teritorijalnog mora te podzemne vode.  ‐  Uredba  se  ne  odnosi  na  prirodne  termalne  i  mineralne  vode,  te  na  određivanje  kakvoće  vode  namijenjene ljudskoj potrošnji i određivanje kakvoće prirodnih izvorskih voda i stolnih voda koje se  stavljaju na tržište u bocama i drugoj ambalaži (uređuju se propisima o hrani).    DRŽAVNI PLAN MJERA ZA SLUČAJ IZVANREDNIH I IZNENADNIH ONEČIŠĆENJA VODA  ‐  Državni  plan  mjera  za  slučaj  izvanrednih  i  iznenadnih  onečišćenja  voda  je  dokument  kojim  se  utvrđuju  mjere  i  postupci  koji  se  poduzimaju  u  slučajevima  izvanrednih  i  iznenadnih  onečišćenja  kopnenih voda uzrokovanih onečišćenjem s kopna.  ‐ Državni plan mjera sadržava:  * procjenu mogućnosti i stupnja ugroženosti od iznenadnih i izvanrednih onečišćenja voda  * mjere i postupke koji se poduzimaju u slučajevima izvanrednih i iznenadnih onečišćenja voda  

113

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

* mjere i postupke koji se poduzimaju u slučaju prekograničnih onečišćenja voda   * subjekte u provedbi Državnog plana mjera,  * obveze donošenja i sadržaj nižih planova mjera za slučaj izvanrednih i iznenadnih onečišćenja voda  od strane pravnih i fizičkih osoba te njihove detaljne obveze i ovlasti, obveze i ovlasti Hrvatskih voda i  isporučitelja  vodnih  usluga  prilikom onečišćenja  nastalih  u komunalnim vodnim  građevinama,  kao  i  rok za izradu nižih planova mjera,  * mjere koje se poduzimaju u cilju pravodobnog i potpunog informiranja javnosti.  ‐ Državni plan donosi Vlada RH, a izrađuju ga Hrvatske vode.    DRŽAVNI PLAN OBRANE OD POPLAVA  ‐ Državni plan obrane od poplava uređuje:  * teritorijalne jedinice za obranu od poplava,  * stadije obrane od poplava,  * mjere obrane od poplava, uključivo i preventivne mjere,  * nositelje obrane od poplava,  * upravljanje obranom od poplava, s obvezama i pravima rukovoditelja obrane,  * sadržaj provedbenih planova obrane od poplava,  *  donositelja  i  sadržaj  logističkih  planova  za  slučaj  poplava,  koji  određuju  mjere  sklanjanja  i  spašavanja,  rad  hitnih  službi  i  drugih  bitnih  službi  u  uvjetima  poplava,  opskrbu  vodom,  hranom  i  slično,  * sustav za obavješćivanje i upozoravanje i sustav veza.  ‐ Plan sadrži i mjere za obranu od leda na vodotocima.  ‐ Obrana od poplava može biti preventivna, redovita i izvanredna.  ‐ Preventivnu obranu od poplava čine radovi održavanja prirodnih i umjetnih vodotoka te održavanje  regulacijskih i zaštitnih vodnih građevina  ‐ Redovitu i izvanrednu obranu od poplava čine mjere koje se poduzimaju neposredno pred nastup  opasnosti plavljenja, tijekom trajanja opasnosti i neposredno nakon prestanka te opasnosti, s ciljem  smanjenja mogućih šteta od poplava.  ‐ Mjere obrane od poplava su:  * mjere planiranja, studijskih poslova i praćenja vodnog režima,  * mjere uređenja voda,  * preventivne pripremne radnje,  * neposredne mjere redovite i izvanredne obrane od poplava,  * radnje nakon prestanka redovite obrane od poplava.    Hidrotehničke građevine za transport vode (cijevi)  ‐  Cijev  je  šuplji  građevni  ili  strojarski  proizvod,  obično  kružnog  presjeka  ali  može  biti,  ovisno  o  namjeni, i drugih presjeka. Proizvodi se tvornički te doprema i ugrađuje na mjestu korištenja (cijevi  manjih  dimenzija)  ili  se  izvodi  na  licu  mjesta  (u  cijelosti,  ili  od  dopremljenih  dijelova  ako  se  radi  o  cijevima većih dimenzija).  ‐ Armiranobetonske cijevi se tvornički izrađuju za tlak do 10 bara, unutarnjeg promjera od  300 do 3000 mm, duljine 4 ‐ 6 m.  *  Lijevano‐željezne  cijevi  su  najrasprostranjenije  kod  izvedbe  vodovodnih  mreža  i  svoj  primat  drže  posljednjih  200  godina.  Vijek  trajanja  im  je  preko  100  godina.  Proizvode  se  lijevanjem  u  kalupe  i  centrifugalnim lijevanjem (tanje, čvršće i otpornije na udarce)  *  Čelične  cijevi  imaju  značajne  prednosti  u  odnosu  na  lijevano‐željezne  jer  su  čvršće  i  elastičnije  te  otpornije  na  lom.  Zato  se  koriste  za  dionice  s  velikim  tlakovima  i  u  uvjetima  koji  zahtijevaju  otpor  dinamičkim utjecajima i savijanjima.  * Duktilne cijevi su lijevano‐željezne cijevi koje se proizvode tzv. duktilnim lijevom, tako što se lijevu  dodaju  male  količine  magnezija.  Novom  tehnologijom  uklanjaju  se  žarišta  mogućih  napuklina  i  lomova cijevi. Duktilne cijevi se proizvode u promjerima 60 ‐ 1800 mm, duljine do 6 m i za tlakove od  30  do  40  bara.  Takve  cijevi  imaju  unutrašnju  i  vanjsku  izolaciju.  Ove  cijevi  imaju  nekoliko  vrsta  spojeva od kojih su među najpopularnijima spojevi tipa TYTON, koji ima mogućnost najlakše i najbrže 

114

ispitno pitanje s rokova iz 2013.

Dopunjena Paladin SKRIPTA, rujan, 2013. Vedran Jukić, dipl.ing.arh. E-mail:[email protected]

montaže.  Ova  vrsta  spojeva  ima  karakteristiku  primjene  u  teškim  uvjetima  bez  potrebe  za  specijalnom opremom, uz manji broj radnika.  * Plastične cijevi su se počele koristiti u novije vrijeme (unazad 50‐tak godina). Osnovna podjela je na  cijevi od PVC materijala, cijevi od poliesterskih materijala i cijevi od tvrdog polietilena (PE). Postoje  dvije vrste polietilenskih cijevi: cijevi od polietilena niske gustoće (PELD) i cijevi od polietilena visoke  gustoće (PEHD).  PELD cijevi se proizvode za tlakove 2.5‐10 bara, promjera 10 ‐ 130 mm, a isporučuju u namotajima do  400 m duljine. PEHD cijevi se proizvode za tlakove 2.5 ‐ 10 bara unutarnjeg promjera 15 ‐ 1150 mm,  duljina 6 i 12 m. Zbog savitljivosti cijevi nisu potrebni posebni komadi za izvođenje krivina.       

115

PODOVI IZMEĐU ETAŽA - PLIVAJUĆI POD Udarni zvuk: Monolitni, polumontažni ili montažni jednoslojni građevni elementi između dvije etaže između prostora iste ili druge namjene ne zadovoljavaju dozvoljene vrijednosti razine udarnog zvuka – topota (koraci, padanje tvrdih predmeta, igra djece i dr.). Dozvoljene vrijednosti prijenosa buke kroz građevni element regulirane su tehničkim propisima i normama. Građevni elementi između etaža moraju zadovoljiti minimalno propisan / dozvoljene vrijednosti za izolaciju od zračnog zvuka Rw dB (buka / zračni zvuk) i vrijednosti razine udarnog zvuka Lw dB (zvučne propustljivosti). Često se, posebice u obiteljskim zgradama, propušta izvesti zaštita od udarnog zvuka ili se ne izvodi dovoljno pažljivo, što znatno utječe na ugodu boravka. Popravci su u većini slučajeva skupi ili praktično neizvodivi. Energija se, uslijed udara po gornjoj površini podnog građevnog elementa, širi vibracijama do njegove donje površine. Jedan se njen dio vraća u građevni element, a drugi se dio pretvara u energiju valova zvuka i u zraku prostorija ispod stropa nastaje udarni zvuk. Što je veća masa i debljina građevnog elementa, to je razina zvuka udara niža. Tako bi teoretski za dvostruko veću debljinu građevnog elementa razina zvuka udara (Lw) bila manja za oko 9 dB, što nije dovoljno, pa se na ovaj način ne bi praktično mogla postići zadovoljavajuća vrijednost razine udarnog zvuka. Plivajući pod: Zato se u praksi najčešće izvode tzv. plivajući podovi. Umetanjem elastičnog materijala s niskom vrijednošću dinamičke krutosti (SD < 30 MN/m3) gornji se sloj građevnog elementa odvaja od donjeg nosivog sloja, a jednako tako i od svih vertikalnih dijelova kao što su: zidovi, instalacije, dovratnici, proboji, i dr.. Plivajući se podovi moraju izvesti između prostora iste ili druge namjene (primjerice kada u višeetažnim zgradama ispod nisu prostori stanovanja ili rada), jer udarni se zvuk prenosi bočno i prema gore. Isto vrijedi i za podove na tlu te iznad vanjskih prostora. O vrijednosti dinamičke krutosti (SD MN/m3) elastičnog sloja, debljini / površinskoj masi estriha i stručnoj izvedbi, ovisi za koliko će se smanjiti vrijednost razine udarnog zvuka Δ LW (dB). Procijenjene vrijednosti smanjenja razine udarnog zvuka (Δ L W dB) plivajućeg poda ovisno o debljini i dinamičkoj krutosti NOVOLIT STIROPORA EPS – T i debljini / površinskoj masi betonskog estriha:

Prema tehničkim propisima za većinu se zgrada između etaža dozvoljava vrijednost razine zvuka udara Lw< 68 dB, što se postigne pravilnom izvedbom plivajućeg poda na AB podnom / stropnom građevnom elementu d >= 14 cm. Dovoljne su 2 cm debele ploče elastificiranog ekspandiranog polistirena s vrijednošću dinamične krutosti SD < 30 MN/m3. Za zahtijevane vrijednosti razine zvuka udara Lw< 56 dB potrebno je ugraditi najmanje 3 cm debele ploče. Polumontažni stropni element fert i sl. (d = 14 + 6 cm) sa nadogradnjom plivajućeg poda zadovoljava dozvoljene vrijednosti Lw < 68 dB u obiteljskim zgradama. Elastificirani ekspandirani polistiren: Elastificirani ekspandirani polistiren NOVOLIT STIROPOR EPS T proizvodi se najsuvremenijom tehnologijom. Blokovi se stiropora nakon vađenja iz kalupa odmah prešaju na znatno manji volumen. Ovim se postupkom utječe na molekularnu strukturu a rezultat je povećana elastičnost, odnosno niža vrijednost dinamičke krutosti

Razred izloženosti i minimalne vrijednosti razre... http://www.egradnja.com/index.php/pojmovnik-... 01

03

2014

DOGAĐANJA

1/4/2014 4:15 AM

Last update 01:43:33 PM GMT

ARHITEKTURA

MATERIJALIIOPREMA

POJMOVNIK

KONTAKT

VEZ

SRIJEDA, 05 LIPANJ 2013 08:21 BETONSKE KONSTRUKCIJE

Pregled razreda izloženosti i minimalne vrijednosti razreda betona i zaštitnih slojeva.

Primjer moguće pojave razreda izloženosti

Najmanji razred tlačne čvrstoće betona

Elementi bez armature u neagresivnom okolišu (npr. Nearmirani temelji koji nisu izloženi smrzavanju i odmrzavanju, nearmirani unutarnji elementi)

C 20/25

15

XC1

Suho ili trajno vlažno

Elementi u prostorijama obične vlažnosti zraka (uključujući kuhinje, kupaonice, praonice rublja u stambenim C 20/25 zgradama); elementi stalno uronjeni u vodu

20

XC2

Vlažno, rijetko suho

Dijelovi spremnika za vodu; dijelovi temelja

C 30/37

35

XC3

Umjerena vlažnost

Dijelovi do kojih vanjski zrak ima stalni ili povremeni pristup (npr. Zgrade otvorenih oblika); prostorije s C 30/37 atmosferom visoke vlažnosti (npr. Javne kuhinje, kupališta, praonice, vlažni prostori zatvorenih bazena za kupanje,…)

35

XC4

Cikličko vlažno i suho

Vanjski betonski elementi izravno izloženi kiši; elementi u području vlaženja vodom (slatkovodna jezera i/ili rijeke,…

C 30/37

40

Razred izloženosti

Opis okoliša

Minimalni Zaštitni sloj cmin (mm)

1. Nema rizika od oštećenja

X0

Bez rizika djelovanja

2. Korozija armature uzrokovana karbonitizacijom

3. Korozija armature uzrokovana kloridima koji nisu iz mora XD1

Suho ili trajno vlažno

Područja prskanja vode s prometnih površina; privatne garaže

C 30/37

55

XD2

Vlažno, rijetko suho

Bazeni za plivanje i kupališta sa slanom vodom; elementi izloženi industrijskim vodama koji sadrže kloride

C 30/37

55

XD3

Cikličko vlažno i suho

Elementi izloženi prskanju vode s prometnih površina na koja se nanose sredstva za odleđivanje; parkirališne ploče bez zaštitnog sloja

C 35/45

55

C 30/37

55

4. Korozija armature uzrokovana kloridima iz mora

XS1

Izloženi soli iz zraka, ali ne u

Vanjski elementi u blizini obale

Razred izloženosti i minimalne vrijednosti razre... http://www.egradnja.com/index.php/pojmovnik-...

1/4/2014 4:15 AM

direktnom dodiru s morskom vodom XS2

Uronjeno u more Stalno uronjeni elementi u lukama

C 35/45

55

XS3

U zonama plime i Zidovi lukobrana i molova prskanja vode

C 35/45

55

XF1

Umjereno zasićeno vodom bez sredstava za odleđivanje

Vanjski elementi

C 30/37

55

XF2

Umjereno zasićeno vodom sa sredstvom za odleđivanje ili morska voda

Područja prskanja vode s prometnih površina, sa sredstvom za odleđivanje (ali drukčije od onog kod XF4); područje prskanja morskom vodom

C 25/30

55

XF3

Jako zasićeno vodom bez sredstava za odleđivanje

Otvoreni spremnici za vodu; elementi u području kvašenja vodom (slatkovodna jezera i/ili rijeke)

C 30/37

55

XF4

Jako zasićeno vodom sa sredstvom za odleđivanje ili morska voda

Prometne površine tretirane sredstvima za odleđivanje; pretežno vodoravni elementi izloženi prskanju vode s prometnih površina na koja se nanose sredstva za odleđivanje; parkirališne ploče bez zaštitnog sloja); elementi u području morske plime; mjesta na kojima može doći do struganja u postrojenjima za tretiranje voda iz kanalizacije

C 30/37

-

XA1

Slabo kemijski agresivan okoliš

Spremnici u postrojenjima za tretiranje voda iz kanalizacije; spremnici tekućih umjetnih gnojiva

C 30/37

-

XA2

Umjereno kem. agresivan okoliš; konstrukcije u marinama

Betonski elementi u dodiru s morskom vodom; elementi u agresivnom tlu

C 35/45

-

XA3

Jako kemijski agresivan okoliš

Kemijski agresivne vode u postrojenjima za tretiranje otpadnih voda; spremnici za silažu i korita (žlijebovi) za hranjenje životinja; rashladni tornjevi s dimnjacima za odvođenje dimnih plinova

C 35/45

-

XM1

Umjereno habanje

Elementi industrijskih konstrukcija izloženi prometu vozila s pneumatskim gumama na kotačima

C 30/37

25

XM2

Znatno habanje

Elementi industrijskih konstrukcija izloženi prometu viljuškara s pneumatskim ili tvrdim gumama na kotačima

C 30/37

45

Ekstremno habanje

Elementi industrijskih konstrukcija izloženi prometu viljuškara s pneumatskim gumama ili čeličnim kotačima; hidrauličke konstrukcije u vrtložnim (uzburkanim) vodama (npr. Bazeni za destilaciju); površine izložene prometu gusjeničara

C 35/45

50

XM3

(SD = MN/m3). Kada se blokovi stabiliziraju se na oko 10 – 15 % manji volumen od početnog, ploče se režu na 10 % veću debljinu od nazivne. Ovim postupkom ploče elastificiranog stiropora imaju niže vrijednosti dinamičke krutosti od ploča proizvedenih postupkom provlačenja kroz rotirajuće valjke i sigurnost da nakon opterećenja sa betonskim estrihom (debljine 4- 6 cm) zadrže svoju nazivnu debljinu. To znači da će primjerice Novolit Stiropor EPS – T debljine = 22/20 mm, trajno zadržati debljinu 20 mm sa mogućim trajnim opterećenjem do 5000 N (500 kg/m2), odnosno ploče debljine 33/30 mm trajno zadrže svoju debljinu 30 mm. Ovisno o namjeni građevine, nosivom podnom građevnom elementu i zahtijevanim vrijednostima LW dB, dimenzionira se potrebna debljina i čvrstoća betonskog estriha. Neutemeljena je bojazan da “meki elastificirani stiropor” neće izdržati tlačno opterećenje. Pogrešno se zato ugrađuje tzv. “tvrdi stiropor” visoke vrijednosti dinamičke krutosti (SD = 60 – 80 MN/m3) i ne dostignu se dozvoljene vrijednosti razine udarnog zvuka. IZVEDBA PLIVAJUĆEG PODA: Traku elastificiranog polistirena Novolit stiropora EPS – T debljine 1 cm , najmanje 2 cm višu od predviđene razine estriha, treba okomito postaviti uz sve zidove, instalacije, proboje (Trake se mogu rezati iz ploča i na gradilištu). Podloga se mora očistiti i poravnati, najbolje suhim pijeskom, kako ne bi došlo do oštećenja ploča i nastanka zvučnog mosta. Ploče NOVOLIT STIROPORA EPS T debljine 22/20 mm slobodno se polože na podlogu poda (Mogu se isporučiti i ploče 12/10 mm debljine. Polažu se u dva sloja).

Ploče moraju biti priljubljene na površini poda, da bi estrih imao po cijeloj površini potrebnu debljinu. Posebno treba obratiti pozornost na spojevima sa vertikalnim dijelovima. PE folija, debljine 0.2 mm sa preklopima 20 cm punoplošno se polaže na NOVOLIT STIROPOR EPS – T i podigne uz vertikalne trake najmanje 2 cm iznad predviđene razine estriha. Svrha postavljanja PE folije, prvenstveno je spriječiti istjecanje cementnog mlijeka i nastanka zvučnog mosta između estriha i nosivog građevnog elementa poda.

Instalacije na podnoj površini: Između instalacija na podu (cijevi, el. vodovi, klima i dr.) polože se ploče Novolit Stiropora EPS – 100 nešto veće debljine. U manje se zaostale šupljine naspe fini suhi pijesak. Na tako pripremljenu podlogu polažu se elastificirane ploče. Ako se strop nalazi iznad vanjskog zraka ili negrijanih prostora, a s donje strane stropa nije postavljena toplinska izolacija, kao primjerice kombi ploče, na elastificirani se stiropor još položi i dodatna toplinska izolacija NOVOLIT STIROPOR EPS potrebne debljine i tlačne čvrstoće. Kada su kombi ploče naknadno mehanički pričvršćene na strop i ožbukane mogu osim toplinske izolacije poboljšati i zvučnu izolaciju stropnog elementa do 6 dB.

Estrih / košuljica: Debljinu betonske podloge – estriha treba proračunati (najmanje 4 cm). Estrih se preporučuje izvesti od mikrobetona, po potrebi armiran lakom čeličnom mrežom. Nakon postavljanja estriha odreže se suvišni dio trake NOVOLIT STIROPOR EPS – T i PE folije. Kutne letvice na završnom sloju ne smiju biti u dodiru ili sa vertikalnim dijelovima ili s podom. Pregradni se zidovi ne postavljaju na estrih, već na nosivi podni element, kada je moguće i kod izvedbe adaptacija.

Crteži: Mateo Biluš d.i.a. Mr.sc. Iva Muraj d.i.a. Mr.sc. Zoran Veršić d.i.a.