Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Viljem Šekspir ANTONIJE I KLEOPATRA Naslov originala William Shakespeare ANTONY AND CLEOPATRA Preveli BORIVOJE NEDIĆ I VELIMIR ŽIVOJINOVIĆ Napomene BORIVOJA NEDIĆA LICA MARKO ANTONIJE OKTAVIJE CEZAR M. EMILIJE LEPID SEKST POMPEJ DOMICIJE ENOBARB, Antonijev prijatelj VENTIDIJE, Antonijev prijatelj EROS, Antonijev prijatelj SKAR, Antonijev prijatelj DERCETAS, Antonijev prijatelj DEMETRIJE, Antonijev prijatelj FILON, Antonijev prijatelj MECENA, Cezarov prijatelj AGRIPA, Cezarov prijatelj DOLABELA, Cezarov prijatelj PROKULEJ, Cezarov prijatelj TIREJ, Cezarov prijatelj GAL, Cezarov prijatelj MENA, Pompejev prijatelj MENEKRAT, Pompejev prijatelj VARIJE, Pompejev prijatelj TAUR, vojskovoña Cezarov KANIDIJE, vojskovoda Antonijev SILIJE, oficir u Ventidijevoj vojsci EUFRONIJE, Antonijev poslanik Cezaru ALEKSAS, Kleopatrin pratilac MARDIJAN, Kleopatrin pratilac SELEUK, Kleopaatrin pratilac DIOMED, Kleopatrin pratilac PROROK ZANOVETALO KLEOPATRA, kraljica Misira OKTAVIJA, sestra Cezarova i supruga Marka Antonija Page 1

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KARMIJAN, Kleopatrina dvorkinja IRA, Kleopatrina dvorkinja OFICIRI VOJNICI GLASNICI DRUGI PRATIOCI. Mesto radnje RAZNE POKRAJINE RIMSKOG CARSTVA PRVI ČIN SCENA PRVA Aleksandrija. Odaja u Kleopatrinoj palati (Ulaze DEMETRIJE i FILON) FILON 'Ma zaluñenost(1) našeg generala Prevršila je meru; one divne Njegove oči, što su, kad bi smotru Nad strojem bojnim održavao, Sevale kao oklopljeni Mars, Okreću sada i privijaju Pogleda svojih revnost i pokornost Uz jedan mrki lik(2); a junačko Njegovo srce, što u okršaju Ljutoga boja pucad kidalo je Na prsima mu, sad je vrsnost svoju Svu opovrglo, pa je postalo Meh i lepeza da se njima hladi Požuda jedne Ciganke. Al', gle! Dolaze amo. (Fanfare. Ulaze ANTONIJE, KLEOPATRA sa svojim DVORKINJAMA i PRATNJOM; EVNUSI je hlade) Samo pažljivo Osmotri, pa ćes njega, treći stub(3) Ovoga sveta, videti u ludu Bludnice jedne preobraćenoga. Posmatraj i obrati samo pažnju. (1) Šekspir počinje ovo delo, tako reći, u sredini jednog dijaloga, i taj dramski izum „tako je vešt da izaziva osećanje gubitka, kao da smo lišeni nekog prijatnog razgovora". (Farnes.) (2) Kleopatra je bila Grkinja, iz dinastije Ptolemeja, kraljeva Egipta. Prava Grkinja, ili Makedonka, bila je crnomanjasta, ali njeno lice nikako nije bilo „mrko", niti se reči „Ciganka" ili „Jeñupka" mogu ovde uzeti drukčije nego kao izrazi omalovažavanja i ruganja. (3) Treći stub carstva, tj. jedan od članova trijumvirata (druga dvojica bili su Oktavijan i Lepid) koji je obrazovan posle ubistva Julija Cezara 44. pre n. e. Page 2

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KLEOPATRA Kol'ka je, daj mi reci, ljubav ta, Ako je zbilja ljubav to. ANTONIJE Gde račun U ljubavi(4) se uhvatiti može, Prosjaštvo ona tu je. KLEOPATRA Volja mi je Granicu da ustanovim do koje Imam da budem voljena. ANTONIJE Tad valja Da nañeš novo nebo, novu zemlju; Druge ti nema. (Ulazi jedan od PRATILACA) PRATILAC Dobri gospodaru, Vesti iz Rima. ANTONIJE Dosadan si; kratko. KLEOPATRA Ne, počuj njih, Antonije; Rasrdila se možda Fulvija(5); II' ti, ko zna, golobradi taj Cezar(6) Svoj moćni nalog šalje: ,,To i to Da svršiš; da mi kraljevinu onu Osvojiš, ovu da oslobodiš; To da mi svršiš, ili avaj tebi." ANTONIJE Šta veliš, mila? KLEOPATRA Možda! ama ne, Već vrlo verovatno'; ovde dalje Ostati ne smeš; otpušta te Cezar; Pa zato, nalog čuj, Antonije. Gde je to nareñenje Fulvijino? Htela sam reći Cezarevo? ili Jedno i drugo? Glasnike dozovi. Ne bila ja Misiru vladarka, Ako li nisi pocrveneo; A ova tvoja krv, Antonije, Cezaru poštu odaje; il' tako Tvoj obraz stidom plaća danak svoj Kad oštri jezdk Fulvijin(7) ti zvoca. Page 3

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Glasnike amo! (4) Ljubav koja nije bezmerna, neznatna je. (5) Supruga Marka Antonija (on joj je bio treći muž); umrla 40. pre n. e. (6) Oktavijan, roñen 63. pre n. e., imao je tada 23 godine. (7) „. . . Oženio se Fulvijom, Klodijevom udovicom, koja nije bila tako skromne naravi da bi provodila vreme u predenju vune i domaćim poslovima niti se zadovoljavala time što bi gospodarila svome mužu samo kod kuče, no je htela da vlada njime i u njegovom zvanju izvan kuće, i da zapoveda njemu koji je zapovedao legijama i velikim armijama . . . Ona je bila žena nešto opore i naopake naravi." (Plutarh, „Život Antonijev", po prevodu Tomasa Norta, London 1579.) — Svi ostali navodi iz Plutarha koji slede, ukoliko nisu drukčije označeni, prevedeni su iz ovog Nortovog prevoda, i ubuduće ovde će biti označeni kratko — „Nort".

ANTONIJE Nek' se istopi U Tibru Rim, i sruši svod široki Rimskoga Carstva! Ovde je moj svemir. Kraljevstva nisu drugo^ do prašina; A gnojna naša zemlja isto tako Zverinje hrani k'o i ljude; samo Na ovaj način živi se gospodski: Kad dvoie kao ja i ti ovako (Gtii je) Mogu da čine, uzajamno prisni; Svetu, pod pretnjom kazne, nalažem Da primi znanju da nam ravnih nema. KLEOPATRA Da divne varalice! Zašto uze Fulviju, kad je ndsi voleo? Makar da nisam, praviću se luda(8); Antonije će biti Antonije. ANTONIJE Samo uz podstrek Kleopatrin. Ali, O, ljubavi ti boga Amora I preumilnih njegovih časova, Nemoj da vreme upropašćuiemo U osornome takvom razgovoru. Ne treba sad ni tren života našeg Da proñe bez uživanja ma kakvog. Cim ćemo noćas da se zabavimo? (8) Kleopatra hoće da pokaže Antoniju ña ne poklanja mnogo vere njegovim rečima; ona će se praviti luda iako to nije, i tobož će mu verovati, a Antonije će Page 4

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra biti — Antonije. Ovo poslednje je dvosmisleno: on će biti onaj plemeniti i ćastan čovek kakvim ga svi smatraju; on će se pokazati nestalan i ostaviće svoju novu draganu, kao što je i Fulviji bio neveran. KLEOPATRA Saslušaj izaslanike! ANTONIJE Ih, ti, Kraljice svañalice! kojoj sve Prikladno stoji: grdnja, smeh i plač; U koje svaka strast izvojšti posve Da bude, kad je poseduješ ti, Prikladna i primarnljiva. Sem tvojih, Poslanici mi drugi ne trebaju; A noćas, posve sami, lutaćemo Po ulicama, da uočavamo Crte i ćudi narodne. Pa, hajd'mo, Kraljice moja; vi ste prošle noći Želeli to: da čujem ništa neću. (Izlaze ANTONIJE I KLEOPATRA sa svojim PRATNJAMA) DEMETRIJE Zar Antonije Cezara ovako Nipodaštava? FILON U nj, gospodine, Pokatkad, kada nije ono što je, Premalo ima one veličine Koja bi vazda trebalo da prati Jednoga Antonija. DEMETRIJE Žalim vrlo Što onim zlobnim lažljivcima, koji O njemu tako govore u Rimu, Daje za pravo; al’ za potonje Boljem se nadam. Zdravo ostajte! (Izlaze) SCENA DRUGA Na istome mestu. Druga odaja (Ulaze KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PROROK) KARMIJAN Gospodaru Aleksas, slatki Aleksas, nada-sve-i--sva-Aleksas, bezmalo svemoćni Aleksas, gde je taj prorok kojega ste toliko hvalili pred kraljicom? O, da mi je da znam tog muža, koji ima, kako ste rekli, da okiti vencima svoje rogove!(9) ALEKSAS Proroče! PROROK Želeli ste? KARMIJAN Page 5

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Je li to taj čovek? Jeste li vi to, gospodine, posvećeni u svašta? PROROK Ponešto malo ja u prirodinoj Beskrajnoj knjizi tajni razbiram. ALEKSAS Pokažite mu dlan na svojoj ruci. (Ulazi ENOBARB) ENOBARB Trpezu brzo amo; i dones'te Podosta vdna, da se napija U zdravlje Kleopatre. KARMIJAN Dobri gospodine, podarite mi srećnu sudbinu. PROROK Ja je ne tvorim, već je samo proričem. KARMIJAN Onda mi, molim vas, prorecite takvu. PROROK Bićete daleko lepši nego što ste. KARMIJAN Hoće da kaže da ću to biti telom. IRA Ne, već da ćete se beliti kad ostarite. KARMIJAN Sačuvaj me, bože, bora. ALEKSAS Ne bunite njegovo proročko gospodstvo; obratite pažnju. KARMIJAN Pst! PROROK Više ćete voleti no Što ćete biti voljeni. KARMIJAN Većma bih volela da raspaljujem svoju jetru pićem.(10) ALEKSAS Ama, slušajte čoveka. KARMIJAN Nu, lepo, ded' sad kakvu sreću prve vrste! Izvidi da se udam za tri kralja u jedno prepodne, i da iza sviju njih ostanem udovica; izvidi da u pedesetoj dobijem dete kome će Irod judejski(11) da čini podvorenje; iščeprkaj da ću se udati za Oktavija Cezara, i da ću biti na ravnoj nozi sa svojom gospoñom.(12 ) (9) Prevareni supružnik odavno se naziva „rogonjom", a rogovi životinja koje su- prinošene na žrtvu obično su bili ukrašeni ven-cima; vence su nosili na Page 6

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra glavi i mladenci prilikom venčanja. Mo-guće je, pak, kao što ukazuju neki, da je ovde reč charge štam-parska greška, i da treba da glasi change, pa bi onda smisao bio ovaj: da zameni vencima svoje rogove, tj. znake bračnog neverstva simbolom vernosti. (10) Verovalo se da je jetra sedište ljubavne strasti. a isto tako osetljiva je i na dejstvo vina. (11) Satirična aluzija na biblijsku priču o roñenju Hristovom. „Jev. po Mateju", II, 8: „Idite i raspitajte dobro za dijete, pa kad ga nañete, javite mi da i ja idem da mu se poklonim." ,.Tri kralja" su „mudraci sa Istoka", a ako Karmijan ima 18 godina, njoj će u vreme Hristova roñenja biti tačno pedeset. Po mišljenju nekih, Šekspir se ovde podsmeva temama crkvenih prikazanja (mirakula), koja su često prikazivala legendu o ,,tri kralja" i roñenju Hristovu, kome Irod čini podvorenje. (12) Ako bi se Karmijan udala za Oktavijana, bila bi isto što i Kleopatra, jer bi obe bile supruge trijumvira PROROK Nadživećete gospoñu u čijoj ste službi. KARMIJAN O, sjajno! Volim vam dug život vaše nego smokve.(13) PROROK Vid'li ste pre i okusili sreću Lepšu od one što vas čeka. KARMIJAN Prema tome, izgleda da će moja deca ostati bezimena(14); molim te, koliko mi je suñeno da imam muškarčića, a koliko cura? PROROK Kad bi vam svaka želja imala Utrobu, pa da svaka želja začne, Imaii biste vi milion njih. KARMIJAN Idi, budalo! Opraštam ti što si vrač.(15) ALEKSAS Vi mislite da niko drugi sem vašeg pokrivača nije posvećen u vaše želje. KARMIJAN Nu, hajde, reci sad kakvu će sudbinu imati Ira. ALEKSAS Svi hoćemo da znamo svoju sudbinu. ENOBARB Moja sudbina, a i sudbina većine od nas, ima noćas da bude — da odeš pijan u postelju. IRA Evo dlana koji bair predskazuje čednost, akoli ništa drugo. KARMIJAN Page 7

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Taman onako kako izlivanje Nila predskazuje glad,(16) IRA Hajte tamo, pohotljiva suložnice, otkud vi znate da proričete! (13) Neki drže da je ovaj izraz poslovičan. Meñutim Krejz, urednik „Arden"-izdanja, navodi nekoliko mogućih objašnjenja: smokva simboliše plodnost: verovalo se da ona ima moć podmlañivanja; u Španiji su se, otrovne, upotrebljavale da skrate dug život; i, najzad, možña ovde ima i prikrivena aluzija na kobnu kotaricu smokava s otrovnicama. Prof. Dover Vilson misli da je ovo „verovatno neka falička aluzija". (14) To jest — biće „nezakonito" roñena. (15) Povlašćen si zato da govoriš slobodnije nego obični ljudi, pa čak i onda kad su u pitanju stvari koje su nemile i neprijatne. (16) To jest — ne čini to ni najmanje, jer poplava Nila prouzrokuje obilnu žetvu. KARMIJAN Pa ako vlažan dlan ne predskazuje plodnost, onda ja ne znam da obrišem nos. Da joj predskažeš, mo-lim te, neku najsvakodnevniju sudbinu. PROROK Sudbine su vam slične. IRA Ali kako? ali kako? Daj mi pojedinosti. PROROK Rekao sam. IRA Pa zar da moja sreća ni za palac nije veća no njena? KARMIJAN Nu, a da je za palac veća nego moja, gde biste najvoleli. da ta sreća bude? IRA Pa tek ne u nosu mojega muža. KARMIJAN Ne dao bog da imamo što grñe na umu! Aleksas — dede, da čujemo šta je njemu pisano, šta je njemu pi-sano. O! slatka Izido(17) dosudi da uzme ženu nezajažljivu, tako ti svega; pa onda i nju pošalji na onaj svet, a njemu daj drugu još goru; i tako sve goru za gorom dokle ga najgora od sviju ne otprati u grob smejući se, kao pedesetostrukog rogonju. Dobra Izido, usliši mi ovu molbu, pa ma mi odrekla ljubav i u nečem važnijem; dobra Izido, na kolendma te molim. IRA Amin. Premila boginjo, usliši ovu molitvu narodnu! jer kao što se čoveku srce cepa kad vidi prikladna čoveka u braku s raspusnom ženom, tako te do smrti rastuži kad vidiš da nekoj podloj hulji nisu natučeni noigovi: zato, mila Izido, pazi na red, i usreći ga prema zasluzi. KARMIJAN Page 8

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Amin! ALEKSAS Nu, vidi! da je u njihovim rukama da me načine rogonjom, one bi, samo da to postignu, načinile sebe dro-ljama. ENOBARB Pst! Antonije evo dolazi.(18) KARMIJAN Ne on; to ide kraljica ovamo. (Ulazi KLEOPATRA) KLEOPATRA Jeste li videli moga gospodara? ENOBARB Ne, gospoño. KLEOPATRA Zar nije bio ovde? KARMIJAN Nije, gospoño. (!7) Izida je bila glavno egipćansko božanstvo, boginja Zemlje, a potom i Meseca, kao i rañanja i plodnosti. (18) Farnes primećuje da je ovo „prikriven podsmeh: Enobarb dobro zna da je to Kleopatra". KLEOPATRA Za šalu oran beše, kad li ga Odjednom neka misao na Rim Ošinu kao bičem. Enobarbe! ENOBARB Gospoño! KLEOPATRA Potraži ga i amo ga dovedi. Gde je Aleksas? ALEKSAS Ovde sam, na službi. Dolazi, evo, moj gospodar amo. (Ulazi ANTONUE s jednim GLASNIKOM i PRATNJOM.) KLEOPATRA Na nj pogledati neću; hajte sa mnom. (Izlaze KLEOPATRA, ENOBARB, ALEKSAS, IRA, KARMIJAN, PROROK i PRATNJA) GLASNIK Prvo je tvoja žena Fulvija(19) Podigla vojsku. ANTONIJE Protiv brata mog Lucija? GLASNIK Page 9

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da: No rat se ovaj brzo okonča, Pa oni, stanju tadašnjem za ljubav, Sklopiše prdjateljstvo, združujući Legije svoje protiv Cezara, Koji u prvom okršaju progna Iz Italije njih, jer ratna sreća Posluži njega bolje u tom boju. ANTONIJE Lepo, a šta je najgore? GLASNIK Zle vesti Glasnika truju, takva im je ćud. ANTONIJE Kada se tiče lude nekakve, II' kukavice. Dalje; što je prošlo, Prašlo je za me. Stvar ovako s.toji: Ja onog ko mi zbori istinu, Pa ma mu snirt u reč'ma bila, slušam Baš kao da me laskom zasipa. GLASNIK S parćanskom svojom vojskom Labijen (20) Preplavio je — vest je ova loša — Aziju celu; zalepršao se Od Eufrata i od Sirije, Do Libije i čak do Jonije Steg pobednički njegov; a, meñutim — (19) „Njegov brat Lucije i žena njegova Fulvija najpre se izmeñu sebe zakavžiše, a potom oboje otvoreno zavojštiše protiv Cezara. no izgtibiše sve i moradoše da beže iz Italije." (Nort.) (20) Sin T. Labijena, tribuna i prijatelja Cezarova, legata u ratu u Galiji, no koji je docnije prišao Pompeju i poginuo u Spaniji.

ANTONIJE Antonije, zaustio si reći — GLASNIK O! gospodaru — ANTONIJE Reci mi prosto, ne obilazi Okolo onog što je svetu svem Na jeziku; nazovi Kleopatru Onakvom kakvom zovu je u Rimu; Ruži me Fulvijinim jezikom; Pogreške moje izobličavaj S onako punom bezobzirnošću, Page 10

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Kakva je kadra da se ispolji Tek kad se združi sa zajedljivošću , Istinoljublje. O, mi urañamo Korovom kada miruju u nas Vetrovi moćni;(21) a oplevljeni smo Kada se nama kažu naša zla. No sad za neko vreme zbogom poš'o. GLASNIK Kako izvoli vaša plemenitost. (Ode) ANTONIJE Iz Sikiona vesti(22) dajte, hej! Pozovi tamo! PRVI PRATILAC Ima 1' koga tu Iz Sikiona? (21)Većina urednika, od XVIII veka pa nadalje, zamenili su reč winds (vetrovi) iz I folio-izdanja (1623) rečju minds (umovi, duhovi), smatrajući da je posredi štamparska greška. Samo je E. Kreg, urednik oksfordskog izdanja, zadržao prvobitni tekst, i prevodioci su se, uprkos broju, odlučili da zadrže ovo tumačenje. Ako bi se uzeo emendirani tekst, sa reči minds, onda bi smisao bio ovaj: umovi, aho nisu uljuškani u san lenošću i raskoši, vrše izvesnu korektivnu funkciju, „plevljenje". Ovo objašnjenje, koje je sasvim prihvatljivo, prekida, meñutim, figuru uzetu iz zemljoradnje, a koja se nastavlja u sledećoj rećenici: „ . . .a oplevljeni smo kada se nama kažu naša zla." Zato prevodiocima izgleda umesnije zadržati prvobitni smisao, i onda reč vetrovi objasniti bilo kao razvigor, prolećni vetar koji je potreban da bi drveće olistalo i zemlja postala plodna, bilo figurativno, kao vetar javnog mnenja koji sprečava bujanje moralnog korova. (22) Sikion, grad u blizini Korinta u Grčkoj, sa lukom u Korintskom zalivu.

DRUGI PRATILAC Glasnik čeka već Na zapovesti vaše. ANTONJJE Neka doñe. Misirske ove snažne okove Kidati moram, il' će me odvesti U propast ova zaluñenost. (Ulazi DRUGI GLASNIK) Ko si? DRUGI GLASNIK Fulvija, žena tvoja, umrla je.(23) ANTONIJE A gde? DRUGI GLASNIK U Sikionu: Page 11

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Kol'ko je njena bolest trajala, I drugo, još ozbiljnije. što valja Da saznaš, stoji ovde. ANTONIJE Ostavi me. (DRUGI GLASNIK ode) Veliki duh to jedan otide! Željah da tako bude: ono što smo S prezirom često gurali od sebe Želeli bismo opet da imamo; Sañašnja slast, kad vremenom otupi, U svoju se suprotnost preobrati: Sad, kad je nema, valja; natrag bi je Povukla ruka što je odgurnu. Otrgnuti se moram čarima Kraljice ove; deset hiljada Zala još gorih nego što su sve Nevolje one koje poznajem U besposlici mojoj legu se. Hej, Enobarbe! (Vraća se ENOBARB) ENOBARB Šta ste izvoleli, gospodaru? ANTONIJE Moram hitno da odem odavde. ENOBARB Ama, kako! pa poubijaćemo sve svoje žene. Za njih je neljubaznost smrt, to vidimo; budu li morale da se rastaju s nama, pišite im — smrt. ANTONIJE Moram da idem. (23) Umrla je 40. pre n.e. ENOBARB Nek' žene mru samo onda kad se već nema kud; žalost bi bila slati ih s milim bogom ni za šta; premda ih, kad se ima da bira izmeñu njih i kakvog krupnog razloga, i treba smatrati ni za šta. Načuje li ma i ovolicno o tome. Kleopatra će smesta umreti; dvadeset puta sam je ja već gledao gde umire zbog mnogo tričavijih povoda. Sve bjh rekao da smrt ima nečega u sebi što ljubavnički deluje na nju. kad je kao zapeta puška na umiranje. ANTONIJE Lukava je ona koliko čovek ni zamisliti ne može. ENOBARB Avaj! gospodaru, nije; ni od čeg drugog nisu sazdane njene strasti doli od najtananijih čestica čiste ljubavi. Ne možemo reći za njene uzdahe i suze da su Page 12

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra vetar i voda; to su moćnije bure i oluje no šlo nam ih letopisoi mogu da ostave u predanju: to ne može biti lu-kavstvo u nje; ili, ako jeste, onda ona spravlja pljuskove dažda isto onako dobro kao i Jupiter. ANTONIJE Kamo da je nikad nisam video! ENOBARB O gospodaru! onda biste bili propustili da vidite jedno čudesno remek-delo; a bila bi bruka i sramota za vaš puit da ste se lišili blagoslova koji ono pruža. ANTONUE Fulvija je umrla. ENOBARB Gospodaru? ANTONIJE Fulvija je umrla. ENOBARB Fulvija? ANTONIJE Umrla je. ENOBARB Nu, pa, gospodaru, prinesite žrtvu zahvalnosti bogovima; u slučaju kad je njihovim božanstvima ugodno da čoveka liše žene, oni se čoveku prikazuju kao krojači na ovoj zemlji, pružajući mu utehu da će, kad su stara. odela iznošena, imati ko da im napravi nova. Da nema žena sem Fulvije, to bi zaista bila poderotina za vas, i slučaj bi bio za žaljenje; no ovaj jad je krunisan utehom; vaša stara košulja donosi vam novu suknju; i zato će doista tu žalost zaliti suze kojima je izvor u luku. ANTONIJE Poslovi što ih ona zemlji stvori Ne trpe da sam odsutan. ENOBARB A poslovi koje ste vi ovde stvorili ne mogu ići bez vas; osobito oni sa Kleopatrom, koji potpuno. zavise od vašeg prisustva. ANTONIJE Dosta već s pustim odgovorima. Neka se našim oficirima Saopšti šta smo naumili. Ja ću Kraljici poveriti razloge Za ovu hitnju našu i od njene Ljubavi dopust dobiti da odem. Jer uporno nam svetuje taj put Ne samo Fulvijina smrt, uz mnoge Povode prešne druge, no na nas I pisma mnogih prijatelja naših, Koji u Rimu kroje planove, Navaljuju da doma doñemo. Drsko Sekst Pompej(24) protiv Cezara Dig'o je glavu, i u svojoj ruci Page 13

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Drži svu vlast nad carstvom pomorskim; Prevrtljivi naš puk — u koga ljubav Spram zaslužnoga koren uhvati Tek onda kad mu minu zasluge — Počinje da prebacuje svu slavu I časti sve Pompeja Velikoga Na sina njegovoga, koji, velik I imenom i silom, a još veći Srcem i dušom, važi kao ratnik Prvoga reda, te bi preimućstva Njegova, ako budu rasla još, Ugrozila sve strane ovog sveta. Raña se mnogo šta što još tek ima, K'o dlaka konjska(25), samo život zmijin, A ne i zmijski otrov. Obavesti One što činom stoje pod nama Da nam je volja da otputujemo Što pre odavde. ENOBARB Biće učinjeno. (Odlaze) (24) Mladi sin trijumvira Kneja Pompeja Velikog; borio se protiv Cezara u Španiji. (25) Staro verovanje da se konjska dlaka, ako se ostavi u vodi, pretvori u zmiju otrovnicu. SCENA TREĆA Na istom mestu. Druga odaja (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i ALEKSAS) KLEOPATRA Gde je on? KARMIJAN Ja ga ne videh odonda. KLEOPATRA Pogledaj gde je, s kim je i šta radi; Poslala ja te nisam: ako bude Sumoran, reci da ja kolo vodim; Bude li dobre volje, ti ga onda Izvesti da oboleh iznenada. Što brže, pa se vraiti. (Odlazi ALEKSAS) KARMIJAN Gospoño, Ako ga mnogo volite, tad ovo Nije, ja mislim, naoin da i njega Page 14

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Na sličnu ljubav privolite. KLEOPATRA Šta to Ne činim što bi valjalo da činim? KARMIJAN Popuštajte mu svud, ne protivreč'te Ni a čem njemu. KLEOPATRA Učiš k'o budala; To je baš put da ostanem bez njega. KARMIJAN Ne kušajte ga preveć; ja vas molim, Uzdržite se: što. nam uliva I odveć često strah, to najzad biva I omraženo. Ali Antonije Dolazi, evo. (Ulazi ANTONIJE) KLEOPATRA Bolna sam i tužna. ANTONIJE Nije mi milo što sam prinuñen Da vas sa svojom namerom upoznam. KLEOPATRA Pomozi, draga Karmijan, da odem, Pašću; to tako više potrajati Zadugo neće; neće priroda Podneti to. ANTONIJE Pa, draga kraljice ... KLEOPATRA Molim vas, samo podalje od mene. ANTONIJE Šta ima sad? KLEOPATRA Po tome oku vidim Da jma dobrih vesti. Šta vam veli Venčana žena? Možete otići. Kamo da nije ni dozvolila Da dolazite! Nemojte da kaže Kako vas ovde ja zadržavam; Vlasti nad vama nemam; vi ste njeni. ANTONIJE Bogovi znaju najbolje — KLEOPATRA O! nikad Nije toliko obmanuta bila Kraljica jedna; al' od prve ja sam Page 15

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Videla da se snuje izdaja. ANTONIJE 'Ma, Kleopatra KLEOPATRA Što bih verovala, Ma zakletvama bogove potresli, Da ste mi verni, da ste moji, kad ste Fulviju prevarili? Mahnitog li Bezumlja moga kada ulbvljena U zamku bejah zakletvama koje Na usnama su samo, zakletvama Koje se krše još za zaklinjanja! ANTONIJE Najdraža moja kraljice — KLEOPATRA O, ne, Ne traž'te, molim, da ulepšavate Odlazak svoj, već zbogom recite, Pa odlazite: kad ste preklinjali Da ostanete, tad je vremena Za reči bilo; al' ni pomena O odlaženju nije bilo tad: U očima, na usnama je nama Večnost tad bila, a na veñama nam Blaženstvo samo, i na nama nije Delića jednog bilo koji nije Poreklo svoje vukao s nebesa; I sad su oni takvi, il' se ti, Najveći vojnik sveta, preobrati U najvećega lažljivca na svetu. ANTONIJE Šta ste to rekli, gospoño? KLEOPATRA Što nisam Tvojega rasta!(26) Video bi tad Da srca ima kraljdca misirska. ANTONIJE Kraljice, počujte me: neodložne Potrebe, ovim dobom nametnuite, Usluge naše privremeno traže; Al' srce moje sve, k'o rob na službi, Ostaje s vama. Svud po Italiji Odseva mač u ratu grañanskom; Sekst Pompej luci rimskoj(27) već se bliži; A stoga što se oba domaća Tabora snagom izjednačila, Page 16

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Porodilo se sitno sektaštvo. Onaj što beše omražen, sad posta Ljubimac opet, pošto oiača; Prokaženi se Pompej, bogat slavom Svojega oca, brzo upuzava U srca onih što, za ovog stanja, Uspeli nisu da uznapreduju, I čiji broj već obespokojava; A mdrni svet, spokojstva sit do grla, Hteo bi da se, ma i očajnom Promenom nekom, raščisti sa tim. Razlog pak više poseban za mene, Al' razlog koji valjalo bi vas Odnosno moga odlaska ponajpre Da smiri, jeste Fulvijina smrt. KLEOPATRA Ako i nisu godine(28) iz mene Izgnale ludost, jesu lakovernost: Kako bi mogla Fulvija da umre? ANTONIJE Kraljice, umrla je: Pogledaj amo, i u dokolici Vladarskoj svojoj prouči kolike Meteže ona prouzrokova; A naposletku vidi, najdraža, Gde je i kada ona umrla. (26) Kleopatra ovim ljupko odgovara na Antonijev strogi ukor: „Šta ste to rekli, gospoño!". (27) Ostija — luka na ušću Tibra u more. (28) Kleopatri je 38 godina (68—30. pre n. e.). KLEOPATRA Da savršeno lažne ljubavi! Gde je staklence posvećeno(29), da ga Ispuniš vodom tuge? Vidim, vidim: Kad umrem biću oplakana i ja Isto ovako kao Fulvija. ANTONIJE Prepirku prekinite, pa se sprem'te Da saslusate šta sam naumio, Što će il' biti. ili otpasti, Već prema tome šta vi svetujete. Tako mi one vatre(30) koja daje Močvari nilskoj život, ja odavde Idem k'o ratnik tvoj, k'o sluga tvoj, Page 17

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da tvorim mir il' rat po ćudi tvojoj. KLEOPATRA Karmijan, hodi, vrpce mi preseci(31); Al' neka: na mah osećam se zlo, A na mah dobro. Isto tako baš I Antonije voli. ANTONIJE Strpljivosti Imajte, draga kraljice, pa dokaz Pružite puni da u ljubav moju Imate vere time što ćete se Ispitu ovom časnom podvrgnuti. KLEOPATRA Po Fulviji to znam. Okreni se, Pa za njom suze prolij, molim te; A onda uzmi oproštaj od mene I reci kako to za kraljicom Misirskom suze prolivaš: nu, ded', Odglumi ovaj prizor pritvornosti, Al' neka bude takav da se čini Iskrenost sušta. ANTONIJE Planuće mi krv; Dosta. KLEOPATRA Umete vi to još i bolje, Ali ni ovo nije rñavo. (28) Bočica napunjena suzama rodbine koju su Grci i Rimljani stavljali pored urna s pepelom umrlih. (30) To jest — Sunca. (31) Vrpce od steznika: pojam o kostimu u Šekspirovom pozorištu uvek je anahronističan, i zamišlja se da je Kleopatra odevena otprilike kao kraljica Elizabeta. ANTONIJE Mača mi mog KLEOPATRA — I štita. Sve je bolji; Al' još to' nije ono najbolje. Pogledaj, ja te molim, Karmijan, Kako to ovom rimskom Herkulu(32) Pristaje kada snosi bockanje. ANTONUE Gospoño, ja vas sada ostavljam. KLEOPATRA Page 18

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ljubazni gospodaru, jednu reč. Vama i meni rastati se valja, Gospodine; al' ne, to nije to: U ljubavi smo bili vi i ja, Gospodine; al' ne, to nije to; To dobro znate: nešto htedoh ja — O! baš je moja zaboravnost sušti Antonije, na sve zaboravih. ANTONIJE Kad ne bi bito zaludničenje Podanik vašeg veličanstva, ja bih Rekao da ste utelotvoreno Zaludničenje. KLEOPATRA Trudan je to pos'o Nositi takvo zaludničenje Ovakvo tik do samog srca svog, Kao što ovo nosi Kleopatra. No, praštajte, gospodine; jer ono Sto je po srcu meni, ubija me Kad to ne godi vašim očima: Odavde vaša čast vas zove; zato Za moju ludost, koja sažaljenja I nije vredna, gluvi budite, I bogovi nek' s vama budu svi! Ppbede lovor nek' vam mač ovenča, I neka lakim uspesima bude Zasti'ven put pred vašim stopama! ANTONIJE Hajdemo. Naše rastajanje biće I ovde i na putu, te ćeš ti, Ostavši ovde, sa mnom putovati, A ja, odavde žurno odlazeći, Ipak ću ovde s tobom ostati. Na put! (Odlaze) (32) Prema predanju koje je zabeležio Plutarh. — porodica Antonija vodila je poreklo od Antona, sina Herkulova; Marko Antonije gledao je da svojim postupcima potvrdi ovo mnenje. SCENA ČETVRTA Rim. Odaja u Cezarovom. domu (Ulaze OKTAVIJE CEZAR, LEPID i PRATNJA) CEZAR Mogućno vam je, dakle, Lepide, Page 19

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Videti, i u potonje to znati, Da Cezaru u prirodi ne leži Porok da gaji mržnjoi prema našem Velikom suvladaru. Evo šta je Stiglo do nas dz Aleksandrije: On peca, pije, i u orgijama Svetiljke noćne troši; nit' je on Od Kleopatre većma muževan, Niti je opet Ptolemejeva Kraljica(33) većma žena nego on; Jedva je htet) glasnike da primi; II' da izvoli i da pomisli Da ima koga s kime deli vlast: To vam je čovek koji poseduje U sažetome vidu porok svaki(34) Kojem je ljudskoi biće odano. LEPID Ne mogu ni da pomislim da ima Uopšte zala dovoljno da svu Njegovu vrsnost ljagom pomrače: Pogreške u nj su k'o na nebu mrlje(35) (33) Kleopatra se, po želji svoga oca, u mladosti udala za svoga brata Ptolemeja, i bila je suvladarka Egipta. Brat ju je odagnao, ali Julije Cezar ju je vratio na presto, a Ptolemej je bio utopljen. Cezar joj je onda naredio da se uda za mlañeg brata, opet Ptolemeja, za koga kaže da je, po Kleopatrinom uputstvu, bio otrovan. (34) „Gozbe i pijanke pravio je u neumesno vreme . . . a onda bi po danu spavao ili šetao da bi se istreznio od velike količine vina koje je noću popio. U njegovoj se kući samo gostilo, igralo i glumilo; i sam je provodio vreme u slušanju budalastih pozorišnih komada." (Nort.) (35) Magline na nebesima pre negoli zvezñe. S. Li smatra da „noćna pomrčina" označava opasnost koja preti od Seksta Pompeja. Blistavije u noćnoj pomcrčini; Nasledne većma nego li stečene; Nešto što nije kadar da izmeni, Ali što nije sam on izabrao. CEZAR Vi ste i odveć širokogrudi. Uzmimo i da nije zlo po odru Venčana žena? Možete otići. Kraljevstvo za veselje davati, U društvu s nekim robom pijančiti, Teturati se usred bela dana(36) Page 20

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Po ulicama i pesničati se S ološem koji bazdi sav na znoj. Uzmimo da mu to i liči — mada Mora da bude čudno sazdan čovek Kojeg ovako što ne sramoti, — Antoniju se te prljavštine Praštati ipak nipošto' ne mogu, Kad tol'ki teret tim lakoumljem Tovari on na nas. I kad bi bar Tim sladostrašćem samo dokolicu Ubij'o svoju, tada bi račune Sušenju svojih kostiju i svojoj Presićenosti imao da plaća; Ali da vreme traći kad ga ono, K'o doboš koji javlja uzbunu, Poziva da se mane zabave, I kad ga glasno kori njegoivo Vlastito zvanje koliko i naše — E, Lo onako da se izbrusi Zaslužio bi k'o što i dečake, Zrele saznanjem, ispsujemo kada U zalog svoje polažu iskustvo Za trenutna uživanja i tim se Od razbora u bunu odmeću. (Ulazi GLASNIK) (36) ,,A ponekad išao bi u noći tamo-amo po gradu, prerušen kao rob, i zavirivao bi kroz sirotinjske prozore i u njihove radionice, pa bi se pregonio i pesničio s ljudima u kući. I Kleopatra je tumarala ulicama s njim, prerušena kao sluškinja, i Antonije je često podnosio podsmehe i bubotke . . . Ali bilo bi budalasto od mene da nabrajam sve njihove ludorije . . ." (Nort.) LEPID Još vesti evo. GLASNIK Tvoji nalozi Izvršeni su, pa ćeš, Cezare Nada sve plemeniti, imati S ćasa na čas o tome izveštaje Šta se sve zbiva napolju. Na moru Snagom je Pompej jak i, reklo bi se, Omiljen meñu svima onima Koji se samo boje Cezara; U pristaništa nezadovoljnici Stiču se, a meñ' svetom kruži glas Da mu je nanesena nepravda. Page 21

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra CEZAR To sam i sam već mogao da znam. Od pamtiveka uče nas da onog Što danas jeste svet je priželjkiv'o Samo dok nije to i postao; A da se onaj koga oseka Ponese, mada i neomiljen Do trena kad i nema više rašta Da se naklonost prema njemu gaji — Da se ovakav obre u milošti Kad ga već nema. Ova svetina Liči na strujom zahvaćeni steg Koji to napred, a to natrag ide, Promenljivome toku potčinjen, Da naposletku u kovitlanju I sam izgnjili. GLASNIK Donosim ti glas, Cezare, da su Mena i Menekrat(37), Dva gusara čuvena, gospodari Nad morem, koje preoravaju I pramcima brodova razne vrste Zadaju rane njemu: oni mnoge Upade vrše, ljute i žestoke, U Italiju; primorcu uteče S lica sva krv pri pomisli na to, A hrabru mladež bes podjaruje; Pomoliti ni nosa brod nijedan Ne može a da, čim se pojavi, Ne zaplene ga; Pompej imenom Zadaje svojim veći udarac No što bi mogla vojska njegova, U otvorenom boju. (37) „Dva čuvena gusara. Mena i Menekrat. tako su zavladali okolnim morima (oko Sicilije i Sardinije) da niko nije smeo ni izviriti 's brodom." (Nort.) CEZAR Antonije, Svog bekrijanja razbludnog se mani! Kada bejaše ono kod Modene Poražen, pošto Hirtija i Panzu(38) Konzule, pobi, tada te u stopu Pratila glad, a ti si se sa njom Nosio, mada odgajen gospodski, S više strpljenja nego što bi to Page 22

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Otrpeli divljaci; pio si Mokraću konjsku; pio si iz lokve Žabokrečinom prekrivenu vodu. Od koje bi i zver se zagrcnula; Tada ti nepca nisu prezirala Bobicu najoporiju sa kakvog Najgrubljeg trna; glodao si čak, K'o jelen kada pašu zastre sneg, S drveća koru; a na Alpima Jeo si, vele, neko čudno meso, Koje je druge, kad ga vdde samo, Slalo u smrt; i sve s.i ovo ti — Na uštrb tvoje časti ide ovo Što pričam sad — podnosio k'o vojnik, Tako da tvoje lice nije skoro Ni omršalo. LEPID Šteta je za njega. CEZAR Nek' bi ga stid u Rim Dognao brzo. Vreme je već da se Obojica pojavimo i mi Na polju bojnom; da mi sazovete U ovu svrhu Savet odmah; Pompej Uspeva samo s naše lenosti. (38) Antonije je opseo Modenu (Mutina) 43. pre n. e., a konzuli Hirtija i Panza uspešno su se oduprli, i Antonije je morao da podigne opsadu. Hirtija je poginuo pri pokušaju da prodre u Antonijev logor, a Panza je bio teško ranjen. ‘’bežeći posle ovog poraza, Antonija je zadesila velika beda, a najveća od svih, I koja ga je najviše mučila, bila je glad… I zato, bio je to divan primer za vojnike kada su videli Antonija, koji je bio odgojen u obilju i raskoši, kako lako pije vodu iz bare i jede divlje plodove i korenje: štaviše, priča se da su, prelazeći Alpe, jeli koru drveća i zverinje čije meso čovek nikad dotad nije okusio." (Nort.) LEPID Koliko sutra ja ću, Cezare, Podrobno moći da vas izvestim S kolikom ću se snagom nevoljama Sadašnjim moći da suprotstavim. Na moru i na suvu. CEZAR Isto to će Biti i pos'o moj do susreta nam. Ostajte zbogom. Page 23

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra LEPID Zbogom, gospodaru. Što god u tome meñuvremenu O pokretima napolju saznate, Usrdno molim da i meni to, Gospodine, do znanja stavite. CEZAR Ne sumnjajte u to, gospodine; Znam da je ove moja dužnost. (Odlaze) SCENA PETA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i MARDIJAN) KLEOPATRA Karmijan! KARMIJAN Gospoño! KLEOPATRA Ha, ha! Mandragore mi piti daj.(39) KARMIJAN A zašto, Gospoño draga? KLEOPATRA Da taj ogromni Vremena zev, dok ovde pokraj mene Antonija mog nema, prespavam. (39) Biljka mandragora smatrana je, zbog svog račvastog korena, da lići na ljudsko biće i da ima izvesna animalna i opojna svojstva. KARMIJAN Mislite preveć na nj. KLEOPATRA O! izdaje! KARMIJAN Nadam se da to nije, gospoño. KLEOPATRA Evnuše Mardijane! MARDIJAN Šta je vašoj Uzvišenosti ugodno? KLEOPATRA Tek ne Da slušam kako pevaš; ništa meni Što evnuh ima nije ugodno. Page 24

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Blago li tvojoj duši što si lišen Mužanstva, pa ti dalje od Misira Drskije misli i ne poleću. Deluje 1' strast u tebe ljubavna? MARDIJAN Da, milostiva gospoño. KLEOPATRA Baš zbiljski? MARDIJAN Ne zbdljski baš, jer ja sam, gospoño. Jedino ono kadar činiti Što je po delu časno; al' u mene Zestokih strasti ima, te na ono Što je Venera s Marsom(40) radila Ja mislim ipak. KLEOPATRA Karmijan, šta misliš, Gde je on sad?.Da:l' stoji ili sedi? Da 1' peške ide, ili je na konju? Srećna li konjakoji nosi teret Antonijeva tela! Da si mi se Valjano, dobro, poneo, jer znaš li Koga na sebi nosiš? šlem i štit Ljudskoga roda, Atlasa što diže(41) Na pleću svome zemlje polovinu. Sada mu preko usne prelazi Glasno il' tiho: „Gde je zmija moja Sa drevnog Nila?" Jer me tako zove. Ja se, pak, sama sada otrovom Najslañim hranim. On da misli na me. Koja sam sva od žarkih Febovih Ujeda crna, a pd vremena Sva pokrivena borama dubokim?. , Kada si ti na zemlji ovde bio, Visokog čela Cezare, ja tad Zalogaj beh za kakvog vladaoca; I veliki bi Pompej(42) stojao U moje veñe okom ponirući; Ukotvio bi bio pogled tu I umirao ponirući njim U vrelo svog života. (40) Mars (Ares) — postao je ljubavnik Venere (Afrodite). (41) Atlas je s drugim titanima ustao protiv Zevsa i zato je poražen, bio osuñen da na glavi i plećima drži nebo. (42) Ovde se misli na Kneja Pompeja, sina trijumvira Pompeja Velikog; jer ovaj Page 25

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra drugi bio je došao u Egipat kao izbeglica, i bio je ubijen prilikom iskrcavanja s broda. (Ulazi ALEKSAS) ALEKSAS Misirska Vladarko, da si zdravo! KLEOPATRA Kol'ko li si Mark-Antoniju nesličan! Pa ipak, : Pošto od njega dolaziš, i tebe Pozlatio je bleskom njegovim Eliksir moćni taj.(43) Kako je dični Antonije moj? ALEKSAS Poslednji čin mu beše, Vlauarko draga, što je nakon mnogih I mnogih poljubaca ranijih, Poljubio taj biser istočnjački Poslednji put još jednom. Nosim reči Njegove još u srcu urezane. KLEOPATRA A sluh moj mora otud da ih čupa. ALEKSAS Reče mi: „Kaži, dragoviću moj, Da postojani šalje Rimljanin To ostrigino blago egipatskoj Vladarki moćnoj; lspred čijih ću Prostrti nogu kraljevstva da njih Pripojim njenom tronu raskošnom, Te ovaj mali poklon tim poboljšam; Ceo će Istok, reci, zvati nju Gospoñom svojom." Onda kliniriu glawhi, Pa se tad baci spokojno na svog Oklopljenoga konja bojnoga, Koji toliko silno zanjiska, Da rni u grlu ostade što bejah Zaustio da kažem, oklopljeno Prodornom vriskom ovom. (43) Aluzija je na kamen mudraca alhemičara, kojim se ,,nesavršeni" metali mogu da pretvore u „savršen". — zlato. Tako alhemičko dejstvo Kleopatra pripisuje Antoniju. KLEOPATRA Nu, a je li Page 26

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Tužan il' vedar bio? ALEKSAS Baš k'o ono Godišnje doba što je na sredini Izmeñu krajnje zime i vrućine, Ni tužan, a ni vedar on ne beše. KLEOPATRA Da ćudi divno rasporeñene! Upamti, dobra Karmijan, upamti, To ti je čovek; samo utuvi: On tužan nije bio, jer je hteo Da sjajem one obodri što pogled Prepočinju sa oka njegova; A vedar nije bio, jer je njima Hteo da stavi valjada do znanja Da su mu misli u Misiru sve, Gde je i sreća njegova; pa, dakle, Bio je izmeñ' ovog dvoga: O, Nebeske mešavine! Ali bio Tužan il' vedar, tebi sva žestina I jednog k'o i drugog divno stoji Više no ikom, Jesi 1' sretao Glasnike moje? ALEKSAS Jesam, gospoño, Dvaes'tak raznih glasnika. Al' zašto Učestalo ih tako šaljete?

KLEOPATRA Ko se u onaj rodi dan kad ja Smetnem sa uma poiruku da pošljem Svom Antoiniju, skončaće k'o prosjak. Karmijan, list i mastilo mi daj! Dobro mi doš'o, Aleksas moj dragi! Da 1' ikad, reci, Karmijan, ovako Cezara voljah? KARMIJAN O, taj vrli Cezar! KLEOPATRA Dabogda ti u grlu zastalo, Ako još jednom takvu slavopojku Zaustiš! Da si rekla: O, taj vrli Antonije! KARMIJAN O, hrabri Cezar taj! Page 27

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KLEOPATRA Sve ću ti zube, takomi Izide, Zaliti krvlju, usudiš li se Da moje remek-delo' meñu ljud'ma Porediš još jedared s Cezarem. KARMIJAN Neka mi vaša milost oprosti, Pesmu sam tu od vas naučila. . KLEOPATRA Taman bih sad govorila onako Kako za svojih dana nezrelih Govorila sam, pameću zelena, A krvlju hladna! Ali hajde, hajd'mo; Mastilo daj i list: Imaće svakog dana drugi pozdrav, Ma Misir sav raselila.(44) (Odlaze) (44) To jest – makar morala sve svoje podanike da šalje kao glasnike.

DRUGI ČIN SCENA PRVA Mesina. Odaja u Pompejevoj kući (Ulaze POMPEJ, MENEKRAT i MENA) POMPEJ Ima li pravde u bogova moćnih, Pružiće oni svoju potporu Delima ljudi pravednih. MENEKRAT Što oni, Pompeju vrli, odlažu, to nije I uskraćeno s njine strane. POMPEJ Ali Dok mi pred njinim tronom molimo, Propada ono što izmoljavamo. MENEKRAT Mi često, sami sebi nepoznati, Tražimo ono što je zlo za nas, Te kad nam njina mudra moć to krati, To je za naše dobro; tako biva Na našu korist što se molitva Ne prima naša. Page 28

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra POMPEJ Stići ću do mete: Narod me voli, a nad morem vladam; Snage mi rastu kao mesec mlad, A proročka mi nada moja veli Da će narasti one do punoće. Mark-Antonije u Misiru banči, I ne hajući da u boj poteče Van gradskih vrata; Cezar zgrće pare, Dokle od njega srca otpadaju; Lepid i jednom a i drugom laska, A oni opet njemu; no nit' oni Haju za njega, niti njih on mari. MENAS Cezar i Lepid s mnogim snagama Već su na bojnom polju. POMPEJ Ko to kaže? To nije tačno. MENAS Silvije to veli, Moj gospodaru. POMPEJ Bunca on; ja znam Da su u Rimu obadvojica, Očekujući tamoi Antonija. Al' nek' na tvoje svele usne siñe, Raspusna Kleopatro, nežnost sviju Ljubavnih čari! Nek' se sa lepotom Mañije združe, a pohotljivost I s njom i s njima! Sputaj raspusnika Gozbama samim, i učini da se Um njegov dimi; neka sladokusni Kuvaii glad mu bruse začinima Od kojih raste nezajažljavost, Pa neka san i jelo čast mu svuku Do Letinoga tupog mrtvila.(45) (Ulazi VARIJE) Varije, šta je? VARIJE Što ću da vam javim, Više je nego izvesno: u Rimu Očekuje se svakoga trenutka Mark-Antonije; protekao je Zamašan komad vremena otkad je Krenuo iz Misira da bi mu Page 29

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ostalo mnogo još da putuje. POMPEJ Da sam sa više pažnje saslušao Stvar manje važnu, draže bi mi bilo. Ni pomislio ne bih, Mena, ja, Da će za tako tričav rat da stavi Svoj šlem na glavu taj proždrljivac I zaljubljenko: vojničkom veštinom Vredi on dvaput više no što vrede Zajedno ona druga dvojica. Al' neka to u našim očima Podigne našu vrednost kad je bilo Dovoljno da se samo maknemo, Pa da u sladostrašću neumorni Antonije sa skuta misirskoj Udovici se otkine. (45) Leta — reka u donjem svetu, iz koje seni umrlih piju i tako zaboravljaju prošlost. U grčkoj mitologiji Leta personifikuje zaborav. MENAS Po mome, Slaba je nada da se Antonije I Cezar s „dobro doš'o" pozdrave. Pokojna žena Antonijeva Uvredila je Cezara, a rat je Vodio protiv njega njegov brat, Mada ne držim da je Antonije Podb'o svog brata. POMPEJ Ja ti ne znam, Mena, Do koje mere mogu sitnija Neprijateljstva da se sklone s puta Pred krupnijima. Da se digli nismo Protivu svih njih, sva je prilika Da bi se oni pokavžili bili Jedan sa drugim, jer se razloga Povlačilo meñ' njima dovoljno Da jedan protiv drugog trgnu mač; Ali do koje mere štrah od nas Rascep meñ' njima zakrpiti može I sitne njine raspre sputati, To nama nije znano. No nek' bude Kako to bude našim bogovima Ugodno bilo! Naše je još samo Da pregnemo i sve od sebe damo. Page 30

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Hajdemo, Mena. SCENA DRUGA Rim. Odaja u Lepidovoj kući (Ulaze ENOBARB i LEPID) LEPID Valjano delo, dobri Enobarbe, Bilo bi to, i vama' pristajalo, Da namolite svoga komandanta Da uljudno i blago razgovara. ENOBARB Namoliću ga da odgovara Kako miu liči: draži li ga Cezar, Antonije nek' grmi kao Mars I preko glave Cezaru nek' gleda. Tako mi Jupitera', kada bih, K'o Antonije, bradu nosio(46), Ne bih je danas potkres'o. LEPID Sad nije Vreme za lične srdžbe. ENOBARB Svako vreme Služi za ono što u njemu nikne. LEPID Al' manja stvar pred većom ustupa. ENOBARB Ne, ako manja doñe pre. LEPID Žestina Goni vas da ovako govorite; Al' žeravice ne raspirujte, Molim vas. Evo vrlog Antonija. (Ulaze ANTONIJE i VENTIDIJE) ENOBARB I Cezar, eno, ide. (Ulaze CEZAR, MECENA i AGRIPA) ANTONIJE Poći ćemo Na Partu(47), ako ovde k'o što valja Saglasimo se: slušaj, Ventidije. CEZAR Ne znam, Mecena, pitaj Agripu.(48) LEPID Krupno je vrlo, vrli prijatelji, Ono zbog čega združismo se mi; Pa ne dozvol'te da nas podvoji Posao neki beznačajniji. Page 31

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Bude li što za pokudu, to može Saslušati se uljudnoi; a ako Budemo s vikom raspravljali svoje Tričave razmirice, mi ćemo Biti ubice tamo gde smo hteli Vidati rane; dakle, plemeniti Drugovi moji — a za ovo ja vas Svom zbiljom molim — dotičite se Pitanja čak i najoporijih Rečima krajnje blagim, nemojte Zlom voljom stvar još pogoršavati. (46) Plutarh kaže da je Antonije pustio bradu posle poraza kod Modene i da se više nije brijao. Ali osim toga, on se i u tome ugledao na svoga pretka Herkula, koji je uvek predstavljan s bradom. — Smisao Enobarbovih reči je ovaj: kada bi on bio Antonije, ne bi Cezaru ukazao poštu time što bi izišao preda nj uljuñen. (47) Antonije nije išao u Partu: „Posle ovog sporazuma, poslao je Ventidija u Aziju da zaustavi Parćane." (Nort.) (48) Cezar nastavlja razgovor koji je bio započeo sa Mecenom pre izlaska na scenu. ANTONIJE Dobro rečeno. Da se nalazimo Pred vojskom svojom i uoči bitke, Postupio bih tako.(49) CEZAR Dobro došli u Rim. ANTONIJE Hvala vam. CEZAR Sedite. ANTONIJE Sedite, gospodine. CEZAR Pa, dobro ANTONIJE Za rñave ste, čujem. smatrali Izvesne stvari koje nisu 'takve; Il' ako jesu, ne tiču se vas. CEZAR Ja bih za podsmeh morao da služim, Ako bih ni zbog čega il' zbog kakve Tričarije se vreñao, i to Posebno s vaše strane; a još više Za podsmeh služio bih ako bih Ma i jedared s potcenjivanjem Page 32

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Imena vašeg dotakao se, Kad me se ne bi ticalo da ono Na dobrom glasu bude. ANTONIJE Šta se moj Boravak u Misiru, Cezare, Ticao vas? CEZAR Ne više no što se Boravak moj u Rimu ticao Vas u Misiru; ali, ako ste Vi tamo protiv mene buškali, Mog'o je tad za mene boravak Vaš u Misiru biti važna stvar. (49) Ove reči verovatno prati neka radnja na pozornici, na primer, prijateljski pozdrav s Antonijeve strane. što onda razglašuju zvuci truba. ANTONIJE Kud ciljate vi ovim „buškao'? CEZAR Kud ciljam, to izvol'te shvatiti Po onom što me ovde snašlo. Rat su Vodili žena vaša i vaš brat Protivu mene, a u vašem znaku Napad je njihov voñen, ratni poklič Bili ste vi. ANTONIJE Pobrkali ste stvar. U podvig svoj me brat moj uplitao Nikada nije: to sam proverio; Čuo sam to iz verodostojnog Kazivanja baš istih onih ljudi Koji su mač isukali za vas. Zar upravo nasrnuo on nije Da načne moju k'o i vašu vlast, I nije 1' protiv moga ugleda Isto toliko vojevao on, Pošto je vaša stvar i moja stvar? Pisrna su moja dala vama već Obaveštenja u tom pogledu. Želite li da svañu skrpai'ite, A bclji razlog niste kadri naći, Ovaj je kratak. CEZAR Vi se hvališete, Page 33

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Podmećući mi umovanje loše; Al' sva su vaša izvinjenja krpež. ANTONIJE O, ne! O, ne! Ja znam da niste mogli Ne pomisliti nužno, siguran sam, Da ja, vaš drug u stvari protiv koje Rat je poveden, nisam mogao Gledati okom blagonaklonim Na ovaj rat, uperen protiv moga Sops'tvenog mira. Voleo bih, pak, Kad biste, što se moje žene tiče, Još negde našli ženu takve ćudi: Treći je deo sveta vaš, i vi ste Kadri ga očas uzdom povesti, Al' takvu ženu ne ENOBARB Kamo da svi imamo takve žene, pa da ljudi idu u rat sa ženama! ANTONIJE Njena su, tol'ko nesavitljiva, Posve od njene netrpeljivosti Potekla uzrujanja, Cezare — A ona nisu bila lišena Ni oštroumlja u politici — Ona su, priznajem to s žaljenjem, I vama preveć dodijavala, Te zato sami morate da znate Kol'ko sam bio bespomoćan tu. CEZAR Pisao sam vam dok ste u Misiru Terali terevenke, ali vi ste Za ova moja pisma hajali Kao za lanjski sneg, i s porugama I psovkom moga izaslanika Izgnali ispred sebe. ANTONIJE Upao je Pre dopuštenja k meni, Cezare: Sem toga, tri su kralja nešto pre Sa mnom na gozbi bila, pa onakav Kakav sam jutrom nisam tad ni bio; Al' sutra sam mu rekao to sam, A to je bilo ravno izvinjenju. Nipošto neka ne bude u spor naš Umešan ovaj čovek; ako treba Da nastavimo naše raspravljanje, Page 34

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Iz pitanja ga našeg brišite. CEZAR Odredbu jednu svoje zakletve Prekršili ste, a za tako što Optužiti vi mene nikada Nećete moei. LEPID Lakše Cezare. ANTONIJE Pusti nek' kaže, Lepide. Svetinja čast je, koje se je on Dotak'o sad, a koja mi je, veli Nedostajala. Cezare, da čujem Odiredbu svoje zakletve. CEZAR Da pošaljete oružje i pomoć Kada ih budem tražio; a vi ste Jedno i drugo odbili. ANTONIJE Il' bolje, Prenebregao, a u doba kad su Časovi zatrovani mračili U meni svest o. mojim dužnostima. Čim pre mi bude data prilika Otkajaću vam ovo, ali ta Ispravnost neće mojoj veličini Naneti vreda nikolikoi, nit' će Ispravnosti da budu lišena Vršenja moje vlasti. Jeste da je Počela ovde s raitom Fulvija, Ne bi 1' me iz Misira otrgla; I ja ću evo — pošto nisam bio Upoznat s ovom pobudom — da molim Za izvinjenje koliko je god Za moju čast, u slučaju ovakvom, Prilično da se pondzim i skrušim. LEPID Rečeno plemenito. MECENA Ako bi vam Ugodno bilo ikako, prekin'te Progoniti se okrivljavanjima Za meñusobne uvrede: iz glave Njih ćete sasvim izbrisati ako Prisetite se da vas poziva Sadašnja nužda da se namirite. Page 35

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra LEPID Valjana reč, Mecena. ENOBARB Ili, ako za ovaj mah pozajmite jedan drugome ljubav, vi je, kad više ne budete čuli da se govori o Pompeju, možete uzeti natrag: imaćete kad do mile volje da se gušate kad ne budete imali nikakva druga posla. ANTONIJE Ti si tek vojnik samo; zato ćuti. ENOBARB Skoro sam i zaboravio bio da istina treba da ćuti. ANTONIJE Ti vreñaš ovaj skup; ni reči više. ENOBARB Pa, ded', produžite; biću pažljiv kao kamen. CEZAR Ne kudim ja toliko sadržinu. Već način njegovoga govora; Jer ostati nam nije mogućno U prijateljstvu ako nam se ćudi Po postupcima tol'ko razlikuju. A kad bih znao kakav obruč koji Svezao bi nas evrsto, ja bih svet S kraja na kraj za njime pretragao. AGRIPA Dozvol'te mi da kažem, Cezare. CEZAR Agripa, rec'te. AGRIPA Sestru po majci imaš, Cezare, Divnu Oktaviju(50); a sada je Veliki Mark-Antonije udovac. CEZAR Man'te se takvog govora, Agripa: Kad bi vas nešto čula Kleopatra, Sa razlogom bi za brzopletost Ukorela vas. ANTONIJE Ja žene nemam, Cezare; dozvol'te Da saslušam šta ima još Agripa O tom da kaže. AGRIPA Da bi se meñu vama održalo Zauvek prijateljstvo, da biste Postali braća, da bi vam se srca U neraskidni splela čvor, nek' uzme Antorije Oktaviju za ženu; Njoj po lepoti priliči da uzme Za muža ništa manje no čoveka Najvrsnijega meñu ljudima, Page 36

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra A po vrlini i po ljupkosti Njoj ravne nema. Ovim brakom bi se Sva sumnjičenja sitna, koja sad Izgledaju golema, a i sva Velika strahovanja, koja su Opasnostima izvor već po sebi, Sva bi se ona svela na ništavnost; Tada i ono što je istinito Bilo bi bajka samo; dok se sad I ono što je dobrim delom bajka Smatra za istinito; ljubav njena Za jednog i za drugog za sobom bi I jednoga i drugoga povukla, I pridobila za obojicu Svačiju ljubav. Ne zamerite mi Za ovu reč, al' ova misao Promišljena je, i po dužnosti Ispitana je, nije plod trenutka. (51 ) Po Plutarhu, Oktavija je bila „najstarija sestra Cezarova. ali ne od iste majke". Njen prvi muž bio je konzul K. Marcel, a posle njegove smrti udala se za Marka Antonija. S prvim je mužem imala troje dece, a sa Antonijem dve kćeri. Umrla je 11. pre n. e. ANTONIJE Hoće li Cezar svoju reč da kaže? CEZAR Ne pre no čuje šta na ovo što je Rečeno ima reći Antonije. ANTONIJE Koliko vlasti ima Agripa Da stvar privede povoljnom svršetku, Budem li rek'o: „Pristajem, Agripa"? CEZAR Vlast Cezarovu, a i onui koju Nad Oktavijom Cezar poseduje. ANTONIJE Ni na pamet mi ne pada da ovu Ponudu lepu, tako privlačnu, Ometam čime! Ruku meni daj; Podrži ovo ljupko poduzeće, Te da od ovog časa srca bratska Ljubavlju našom upravljaju, dajuć' Velikim našim smerovima maha. CEZAR Evo vam ruke. U amanet vam Page 37

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Predajem sestru. koju većma volim No što je ikad sestru voleo Ikoji brat; nek' naša kraljevstva I naša srca spaja život njen, I neka ne odleti ljubav naša Nikada više! LEPID Amin, i sa srećom! ANTONIJE Mislio nisam protivu Pompeja Da tržem mač, jer nedavno je on Ljubaznostima mene obasuo Retkim i krupnim; treba da se njemu Zahvalim prvo bar, da ne bi zamnom Ostao rñav glas, a potom odmah Izazvaću ga. LEPID Skup je svaki tren: Moramo smesta mi da potražimo Pompeja, il' će on da potraži Inače nas. ANTONIJE Gde logoruje? CEZAR Negde U podnožju Mizenuma.(51) ANTONIJE Kolike Snage na kopnu ima? CEZAR Velike, I stalno rastu; ali morem je Zavladao potpunce. ANTONIJE Tako kažu. Eh, da meñ nama dogovora beše! Da pohitamo stoga s tim; al' pre No što se prihvatimo oružja Da požurimo prvo posao O kom je bila reč. CEZAR Veoma rado; I pozivam vas da se vidite Sa mojom sestrom, kud ću ovog časa Da vas odvedem. ANTONIJE Page 38

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Nemojte nas društva Lišiti svoga, Lepide. LEPID Od toga Ne bi me, vrli Antonije, mogla Ni bolest da zadrži. (Fanfare. Izlaze CEZAR, ANTONIJE i LEPID) MECENA Dobro došli iz Misira, gospodine. ENOBARB Da ste zdravo, vrli Mecena, druga polovino srca Cezareva. I vi, moj poštovani prijatelju, Agripa! AGRIPA Zdravo, dobri Enobarbe! MECENA Imamo razloga da se radujemo što su se stvari ovako dobro uredile, da čoveku prosto curi voda na usta od uživanja. A nije bilo loše ni vama u Misiru. ENOBARB Nije, gospodine; po danu smo spavali dok nam se ne bi smučilo, a noć smo olakšavali pićem. MECENA Za doručak po čitavih osam divljih veprova na ražnju(52) za ciglo dvanaest lica; je li istina? (51) Rt u Napuljskom zalivu. (52) „Čuo sam, kaže Plutarh, ,,od svoga dede Lamprija da mu je neki Fileta, lekar, rodom iz Amfise pričao da je u to vreme boravio u Aleksandriji, gde je učio medicinu; i upoznavši se sa jednim od Antonijevih kuvara, ovaj ga je poveo Antonijevoj kući (budući mlad ćovek, želeo je da vidi stvari) da mu pokaže čudesno i raskošno spremanje jeñne jedine večere. Kad se našao u kuhinji i video svu silnu raznovrsnost mesa, pa, izmeñu ostalog, i osam divljih veprova ispečenih celih, on se tome veoma začudi i reče: ‘’Zacelo, imaćete mnogo gostiju na večeri.’’ Kuvar se na to nasmeja i odgovori: ,Ne (reče), ne mnogo, ciglo dvanaest osoba.'" (Nort.) ENOBARB Nije to ni koliko muva prema orlu: imali smo mi i mnogo čudovišnijih jela o gozbi, koja su vredna da budu zabeležena po zasluzi. MECENA Ona je savršeno veličanstvena žena, ako se ono što se o njoj priča podudara s njom. ENOBARB Čim je na reci Kidnu(53) susrela Mark-Antonija, strpala je njegovo srce u svoj jandžik. AGRIPA Tamo se doista pojavila, ako moj izveštač nije izmišljao bajke o njoj. ENOBARB Ispričaću vam. Barka na kojoj sedela je ona(54) Sva je na vodi bleskom buktala K'o kakav presto užareni; krma Page 39

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Od kovanoga zlata bila je; Jedra su bila purpurna, i sva su ToJiko bila namirisana, Da su od toga bili vetrovi Prenemogli na smrt sa ljubavi; Vesla su bila srebrna, i udar Držala prema svirci svirala, I činila da voda tučena Za njima potrčava hitrije, K'o zaljubljena u te udare. A što se tiče nje, tu svakd opis Ubog je kao prosjak; ona je Ležala ispod svoga čadora Od zlatotkanog tkiva učinjenog, I sobom prevazilazila sliku Venere one koja kazuje Obradom svojom da je mašta tu Prirodu nadmašila; a kraj nje Sa obe njene strane stajala su, K'o Kupidoni nasmejani neki, Dečaka ljupka dva sa rupicama Na obraaima, i lepezama Mahali raznobojnim, čiji dah je, Rek'o bi čovek, raspaljivao To nežno lice, mesto da ga hladi, Te ono što su obaviti htele Neobavljeno ostajalo. (53) Kidno (Cydnus) — reka koja izvire u Tauru, i protiče kroz grad Tarzus u Africi. U tome gradu obavljen je prvi susret izmeñu Antonija i Kleopatre, kao što kaže Sekspir, a ne na reci, kao što veli Plutarh. (54) Čuveni opis Kleopatrine barke, koji je Šekspir gotovo doslovce uzeo od Plutarha. AGRIPA Kakvog Za Antonija divnog prizora! ENOBARB Na svaki mig njen njene dvorkinje, K'o nereide, morske vile te, Motre i paze, i nadvijaju se Nad njom k'o ukras; jedna izmeñ' njih, Sireni slična, krmom upravlja; Kočoperi se uže svileno Kada ga ruke, nežne kao cvet, Dotiču njene, i svoj posao Page 40

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Obavlja spretno, pripravno i živo. S galije miris čudan, neuočljiv, Nasrće prema bliskim obalama I pleni čula; zgrće se iz grada Za njom' sve živo, dokle Antonije Na prestolu na trgu sedi sam I zvižduće u vazduh, koji bi, Kad bi praznine moglo biti(55), poš'o I sam da pogled svoj na Kleopatri Napasa, te bi zev u prirodi Nastao tada. AGRIPA O, da iznimne li, Vrsne Misirke! ENOBARB Kad se iskrca, Antonije joj pošlje kog sa molbom Da obeduje s njim; al' ona mu Otpozdrav šalje da bi bolje bilo Da obeduje on u nje k'o gost, Za šta ga ona moli svesrdno. I uglañeni Antonije naš, Od kojega još nikad žena nije Čula da kaže ,,ne", na gozbu ide, Pošto se deset puta lickao, I plaća tamo srcem obed svoj, Iako ga je samo očima Gutao svojim. (55) Smisao je ovaj: vazduh se „boji" da stvori prazninu, jer „priroda se grozi vakuuma". AGRIPA Carske bludnice! I Cezara je velikog navela Da baci mač u zapećak; on nju Ispluži, ona plodom urodi.(56) ENOBARB Po ulici je jednom, gledao sam, Čitavih četrdeset koračaja Skakala sve trupačke; a kad daha Ponestade joj, ona progovori Sva zadihana, što je savršenstvu Nesavršenstvom svojim naginjalo, Jer je i tako, daha lišena, Sva odisala snagom. Page 41

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra MECENA A sad mora Anionije od nje da digne ruke. ENOBARB O, neće, nikad: Godine njoj ne mogu ništa, neće Od njih svežina njena usahnuti; Niti će sviklost moći pohabati Preobraženja njena beskrajna S kojih je uvek drukč'a, uvek nova: Ostale žene zasićavaju Glad onu koju hrane; ona, pak, Glad izaziva tamo baš gde glad Najvećma toli; jer u nje i vrlo Rñave stvari neki prikladan, Pristojan vid dobijaju, te njoj Blagoslov sami časni oci daju I onda kad je raspusna. MECENA Ako lepota, um i skromnost mogu Da skrote srce Antonijevo, Oktavija je tad zgoditak za nj Pun blagoslova. (56) Kleopatra je s Julijem Cezarom imala sina — Cezariona. koji je prvobitno bio nazvan Ptolomeus, a roñen je bio 47. pre n. e. Posle smrti Kleopatrine Cezarion je, po naredbi Oktavijanovoj, bio pogubljen. AGRIPA Hajd'mo. Budite U mene, dobri Enobarbe, gost Dok ovde boravite. ENOBARB Prepokorno, Gospodine, zahvaljujem na tome. (Odlaze) SCENA TREĆA Na istom mestu. Odaja u Cezarevom domu (Ulaze CEZAR,ANTONIJE, izmedu njih OKTAVIJA, i PRATNJA) ANTONIJE Odvojiće me od nedara va:ih Pokatkad svet i poziv krupni moj. OKTAVIJA Sve ću to vreme, pavši ničice Pred bogovima, moliti za vas. Page 42

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Dobra vam noć, gospodine. A vi, Iz onoga što svet o meni priča Nemojte, mila Oktavija, samo Najgore da čitate; reda ja Nisam se pridržavao, al' odsad Sve ima prema propisu da bude. Laku vam noć sad, draga gospoño. OKTAVIJA Laku noć, gospodaru. CEZAR Laku noć. (Odlaze CEZAR i OKTAVIJA, ulazi PROROK) ANTONIJE Pa da 1' vas želja spopada, prijaško, Da u Misiru budete? PROROK O, kamo Da nisam nikad otišao otud, Niti pak. vi onamo došli ikad! ANTONIJE Dajte mi razlog ako možete. PROROK Nešto mi to u srcu kaže, ali U reči ja to' ne znam da obučem; Samo: u Misir vraćajte se, velim. ANTONIJE Čiji će, rec'te, uspeh dostići Visinu veću, Cezarev il' moj? PROROK Cezarev. Stoga se kloni njegove blizine; Tvoj dobri demon(57) — što će reći duh Koji te štiti — plemenit je, hrabar, Uzvišen i nesravnjiv svuda gde Demo.na Cezareva nema; ali čim se Približi njemu, strah obuzima Anñela tvoga, kao da je svladan; Stoga od njega podaije se drži. ANTONIJE O tom ni reči više. PROROK Nikom drugom Do tebi; nikom više osim tebi. U čemu bilo da se kockaš s njim, Izgubićeš zacelo, pa će tebe, Prirodnoj sreći toj zahvaijujući, Tući i pored tvoga preimućstva: Page 43

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Sjaj trne tvoj čim on kraj tebe blesne. Opet ti kažem: kad si pored njega, Tvoj duh se plaši da ti voljom vlada, A vrsnosti je pun čim ode on. ANTONIJE Udalji se: i reci Ventidiju, Da hoću da razgovaram sa njim. (PROROK ode) U Partu on će poći. Bila to Veština ili slučaj, rekao je Istinu on; i sama kocka je Poslušna njemu. Sreći njegovoj Ne može da odoli sva veština Nadmoćna moja kada igramo; Izvlačimo li kocku, on je bolji; Njegovi petli(58) vazda moje tuku, I kad je prednost sva na mojoj strani; A prepelice njegove nad mojim Pobedu uvek nadmoćno odnesu, Kada ih uobručimo. U Misir Poći ću ja; ma kol'ko da sam ovaj Brak, mira svoga radi, sklopio, Na istoku je radost moja sva. (57) Po starom grčkom verovanju, čoveka prati kroz ceo život njegov zaštitnički duh, genij, demon ili anñeo-čuvar; on bdi nad sudbinom ćoveka i upravlja njegovim vladanjem. (58) Plutarh kaže da su se Antonije i Oktavijan Cezar zabavljali gledanjem bojeva petlova i prepelica, i da je Antonije u tim prilikama uvek gubio opkladu. (Ulazi VENTIDIJE) O! hodite, Ventidije; u Partu Valja vam poći; vaš je nalog gotov; Poñite sa mnom da ga primite. (Izlaze) SCENA ČETVRTA Na istom mestu. Ulica (Ulaze LEPID, MECENA i AGRIPA) LEPID Daljih se briga proñite; požur'te Da sustignete svoje generale. AGRIPA Mark-Antonije želi, gospodaru, Od Oktavije da se oprosti, I eto nas za vama. Page 44

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra LEPID E pa, dok vas U ratničkome ruhu ne vidim, Koje vam jednom k'o i drugome Prikladno stoji, zbogom. MECENA Kako ja Vidim taj put, do toga ćemo brda Mi pre vas stići(59), Lepide. LEPID Vi kraćim Idete putem; ja sam nauman Podosta da zaobiñem: dva dana Bićete u dobitku prema meni. MECENA, AGRIPA Pa srećno bilo, gosipodaru! LEPID Zbogom. (59) Rt Mizenum. Vidi belešku 51. SCENA PETA Aleksandrija. Odaja u dvoru (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i PRATNJA) KLEOPATRA Muzike malo dajte; muzike, Te setne hrane koja pita nas Čiji je poziv ljubav. PRATNJA Svirku, hej! (Ulazi MARDIJAN) KLEOPATRA Al' man'te to; biljara(60) hajdemo Da zaigramo; hodi, Karmijan. KARMIJAN Boli me ruka; bolje igrajte Sa Mardijanom. KLEOPATRA Da li s evnuhom ili sa ženom igraš, isti davo. Hajdemo, hoćete l', gospodine, Da odigramo koju? MARDIJAN Gospoño, Koliko god sam vičan. KLEOPATRA Gde se dobra Page 45

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Pokaže volja. ma i ne dosegla. Tu igrač sme da traži izvinjenje. No. neću sada. Udicu mi dajte; Do rrke ćemo sići, pa ću tamo — Dok u daljini muzika mi svira — Varkati ribe mrko-perajaste; Probadaće im ćeljust žvalavu Svijena moja kukica; i vazda, Kada izvučem koju, pomisliću Za svaku da je Antonije to, I reći ću, „Aha, ulovismo vas!" KARMIJAN Bilo je smešno kada ste se ono Kladili ko će upecali šta; I kad je gnjurac vaš na njegovu Udicu ribu slanu obesio(61), A on je brže-bolje potegao. (60) Igra bilijara bila je poznata u Šekspirovo doba, ali anahronizam je kad Kleopatra pominje ovu igru. (61) Jednom u ribolovu, kad Antonija nije služila sreća, a zbog čega se ljutio, Kleopatra krišom naredi ribarima da, čim Antonije baci udicu, oni zarone i na nju nataknu spremljenu ribu. To je posle ispričala svome narodu, te drugom prilikom izañe dosta ljudi da posmatra ribolov. Kada Antonije ponovo poče da peca i baci udicu u vodu, ribari zaroniše i natakoše na udicu slanu ribu, što, kad Antonije izvuče struk iz vode, izazva smeh. (Po Nortu.) KLEOPATRA U to sam vreme smehom — O, vremena! — Izvodila ga iz strpljenja ja; A te sam noći smehom do strpljenja Uljuljkala ga; pa ga sutradan Toliko vinom nakitila da je U postelju pre devet poći mor'o; Koprenu tad sam i ogrtač svoj Bacila na nj, a ja sam utoliko Nosila njegov mač s Filipija.. .(62) (Ulazi GLASNIK) Iz Italije! O, provali svojim Vestima plodnim u moj sluh, što jalov Toliko vreme osta. GLASNIK Gospoño, Gospoño — KLEOPATRA Umro je Antonije! Page 46

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Rečeš li ovo, huljo, zaklaćeš Gospoñu svoju; ali ako je U zdravlju i slobodi, ako takvu Donosiš vest o njemu, evo zlata, I evo moje ruke, pa poljubi Venu na njojzi, najplavetniju; A kraljevi su stavljali na nju Usnice svoje, dršćuć ljubeći je. GLASNIK Pre svega, on je dobro, gospoño. KLEOPATRA O, evo zlata još. Al' pazi se, Ugursuze, u nas je običaj Da se za mrtvog kaže da je dobro: Ciljaš li tim na to, rastopiću To zlato što ti dadoh, pa ću ga U tvoje grlo zloreko da saspem. GLASNIK Saslušajte me, dobra gospoño. (62) Mač koji je Antonije imao u bici kod Filipija, u Makedoniji, 42. pre n. e., u kojoj su njegove i Oktavijanove snage potukle zaverenike — Bruta i Kasija. KLEOPATRA Dobro, produži, slušam; ali nema Na tvome licu ničeg dobroga; Ako je Antonije živ i zdrav, I na slobodi, ljupkošću zapapri Trubljenje vesti povoljnih ovako! Ako li nije dobro, valjalo bi Da doñeš kao kakva furija, Sa zmijama na glavi(63) kao krunom, A ne pod vidom čovečijim. GLASNIK Da li Izvoljevate saslušati me? KLEOPATRA Obuzela me želja da te lupim Pre no što kažeš što: al' ipak ću te, Rečeš li da je Antonije živ, I da je dobro, il' u prijateljstvu S Cezarom da je, ili da u njega On nije sužanj, svega zasuti Zlatom k'o pljuskom, a skupoceni Biser na tebe sručiti k'o grad. GLASNIK Page 47

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Gospoño, on je dobro. KLEOPATRA Reč valjana. GLASNIK I s Cezarom je on u prijateljstvu. KLEOPATRA Čestita duša ti si. GLASNIK S Cezarom je U prijateljstvu većem nego ikad. KLEOPATRA Traži od mene blaga kol'ko hoćeš. GLASNIK Pa ipak, gospo — KLEOPATRA Nije mi po ćudi Ovo ,,pa ipak"; ono uklanja Valjanost dobrih vesti prethodnih; Sa tiim ,,pa ipak" do vraga! ,,Pa ipak", To ti je što i kakav tamničar Koji pred sobom tera užasnog Zločinca nekog. Priko, molim te, Sruči u sluh moj hrpimice sve Što tovar tvoj sadrži, zlo i dobro. Sa Cezarom je prijatelj, i, kažeš, Zdrav je, i veliš da je slobodan (63) Furije — kod Rimljana, eumenide — kod Grka — bile su boginje osvete. Zamišljane su kao kćeri Zemlje ili Noći, strašne krilate devojke sa zmijama upletenim u kosu i sa očima iz kojih kaplje krv. GLASNIK Slobodan, ne! ja nisam, gospoño, Rekao to: s Oktavijom je svezan. KLEOPATRA Za kakvog vraga? GLASNIK Pa za onog divnog Vraga što tera ćef u postelji. KLEOPATRA Karmijan, sva sam bleda! GLASNIK Gospoño, Oženio se Oktavijom on. KLEOPATRA Kuga nad kugom stigla te, dabogda! Page 48

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Obori ga udarcem) GLASNIK Strpljenja, dobra gospoño. KLEOPATRA Šta veliš? (Opet ga tuče) Napolje, grozna huljo, ili ću Da šoram tvoje oči kao lopte; Počupaću ti kosu svu sa glave: (Vuče ga gore-dole) Premlatiće te žicom, bićeš kuvan U slanoj vodi, lužnica će ljuta Peći ti kožu natenane. GLASNIK Ja sam, Gospoño ljupka, doneo tu vest, A venčao ih nisam ja. KLEOPATRA Poreci Što reče, pa ćeš dobiti na dar Oblast od mene; neocenjivo Daća ti blago; onaj udarac Što ti ga dadoh, to ti je za ono Što si do besa mene doveo, A dobićeš od mene na poklon I ono sve što bude tvoja skromnost Zatražila od mene. GLASNIK Gospoño, Oženio se. KLEOPATRA Preveć si, nitkove, Ziveo dugo. (Potrže nož) GLASNIK Onda ću da bežim. Šta vam je na um palo, gospoño? Do mene nema nikakve krivice. (Ode) KARMIJAN Priberite se, gospoño; taj čovek Savršeno je nevin. KLEOPATRA Poneki nevin gromu ne uteče. Page 49

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Dabogda se u Nilu Misir sav Rastopio, dabogda da se svaki Čestiti stvor u zmiju prometne! Pozovite mi natrag toga roba: Ma kol'ko da sam pomahnitala, Ujesti njega neću. Zovite ga. KARMIJAN Biće ga strah da doñe. KLEOPATRA Vreda njemu Naneti neću. (Odlazi KARMIJAN) Nije plemenito, Pošto sam sama sebi skrivila, Da. ove ruke tuku bednijega No što sam ja. (Vraća se KARMIJAN sa GLASNIKOM) Gospodine, pristupi. Nikada nije dobro da se zle Donosit vesti, ma koliko to Pošteno bilo: vesti prijatnoj Podari celu vojsku jezika Al' pusti da se vesti rñave Objave same, kad opipljive Postale budu. GLASNIK Vršio sam dužnost. KLEOPATRA Je 1' ženjen? Rečeš li opet ,,Da", ne mogu tebe Mrzeti većma nego što te mrzim. GLASNIK Gospoño, jeste, ženjen je. KLEOPATRA Dabogda Grom da te zgromi! zar ćeš neprestano Svoje da teraš? GLASNIK Zar je, gospoño, Trebalo da vas slažem? KLEOPATRA Kamo da si, Pa makar potop preplavio pola Moga Misira, te da zdenac bude Za kraljuštave zmije. Odlazi; Page 50

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da ti je lice k'o u Narcisa(64), Bio bi za me nakazan. Je 1' ženjen? GLASNTK Oprostite mi, veličanstvo. KLEOPATRA Ženjen? GLASNIK Ne srdite se što vas srditi Ne želim više; da izvučem kaznu Za ono što me gonite da radim, To mi se čini vrlo nepravičnim; S Oktavijom je venčan. KLEOPATRA O, da ti Treba s krivice njegove da budeš Hulja, a nisi, znaš to pouzdano. Odlazi; odveć skupa je za mene Sva trgovina što si je iz Rima Doneo amo; drži je kod sebe, I neka bi te upropastila. (Odlazi GLASNIK) KARMIJAN Kraljice draga, uspokojite se. KLEOPATRA Antonija do neba uzdižući, Potcenila sam Cezara. KARMIJAN Ne jednom, Ne jednom. KLEOPATRA Sad sam platu dobila. Odavde vodite me. Mrkne mi svest. O, Ira! Karmijan! Ne mari. Poñi do prijaška tog, Dobri Aleksas; nek' ti ispriča Kakav je lik u Oktavije te, I koje su joj godine, i kakve (64) Po grčkoj mitologiji, Narcis je bio divan mladić, neosetljiv na ljubav; nimfa Eho zaljubila se u njega, i umrla je od tuge. Nemeza, da bi ga kaznila, pokazala mu je njegov lik u jednom izvoru, i on se tako zaljubio u sebe, i postepeno je venuo, dok se nije pretvorio u cvet koji nosi njegovo ime. Sklonosti ima; nek' ne propusti Da kaže kakvu boju kose ima: Pa mi što pre dojavi. Neka ide Page 51

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Odlazi ALEKSAS) Za sva vremena: — ne, ne, Karmijan. Neka ne ide! — Makar s jedne strane Kao Gorgona bio naslikan(65), Sa druge strane on je Mars. Poruči (MARDIJANU) Da mi Aleksas izvešće donese Je li visoka stasom. Žali me, Karmijan, žali, al' mi ne govori. Odvedi me do moje odaje. (Odlaze) (65) Po grčkoj mitologiji, Gorgone su bile tri strašne devojke, koje su umesto kose imale zmije što sikću, a bile su krilate, tučanih kandži i ogromnih zuba. SCENA ŠESTA U blizini Mizenuma (Fanfare. Ulaze POMPEJ i MENA s jedne strane, uz zvuk truba i doboša; a s druge CEZAR, ANTONIJE, LEPID, ENOBARB, MECENA, sa trupama u maršu) POMPEJ Taoce vaše imam, a i vi Imate moje; porazgovarajmo Pre nego što se mača latimo. CEZAR Da jedni druge prvo saslušamo Na svom je mestu posve; stoga smo vam Pismene svoje predloge unapred I isposlali; te ukoliko si Proučio ih, daj nam znati hoće 1' Ozlojeñeni mač tvoj biti sputan Tim predlozima, te da može natrag U Siciliju opet da se vrati Tolika vrsna mladež, koja bi Morala ovde inače da skonča. POMPEJ Vas ja, na ovom svetu velikom Jedine senatore(66), vas ja, glavne Punomoćnike velikih bogova, Svu trojicu vas pitam: što da bude, I pored sina svog i prijatelja, Moj otac(67) lišen svojih osvetnika; Kada je, došav da se kao duh Dobrome Brutu javi, video Julije Cezar kod Filipija Kako ste vi za njega radili? Page 52

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Šta je odvelo u zaverenike Kasija bledog? šta li podstaknulo Onoga časnog Rimljanina Bruta, Koji je bio poštovan od sviju, Da s oružanim saučesnicima Koji slobodu divnu voljahu Kapitol krvlju poprska do to Što ini je želja bila postići Da čovek bude čovek?(68) Pa i mene Navede to da spremim brodovlje Od čijega se tereta penuša Srdito more, jer sam naumio Da ljuto kaznim nezahvalnost koju Na moga oca plemenitog sruči Pakosni Rim. CEZAR Ne žurite se mnogo. ANTONIJE Brodovljem svojim nećeš, Pompeju, Zastrašiti nas; biće meñu nama Na moru razgovora: a na suvu Znaš već kolika prevaga je naša. POMPEJ Na kopnu, zbilja, ti za ceo dom Mojega oca(69) imaš prevagu; No, pošto i ne gradi kukavica Za sebe dom, u njemu ostani Sve dotle dokle budeš mogao. (66) To jest — trijumvire. (67) Pompej Veliki (106—48. pre n. e.), trijumvir. Zbog svojih pobeda u Africi dobio je naziv Veliki. (68) To jest — da ne bude tiranin. (69) „Docnije, kad je Pompejeva kuća bila izložena javnoj prodaji, Antonije ju je kupio." (Nort.) LEPID Budite ćtabri — pošto sada to Ne spada amo — pa nam recite Šta kažete o našim ponudama Poslatim vama. CEZAR To je ono glavno. ANTONIJE I ne dajte se nagovoriti, Nego procen'te korist koju biste Page 53

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Imali prihvatanjem. CEZAR A i to Šta može sve da iziñe iz toga Ako na veću sreću zaigrate. POMPEJ Vi ste mi ponudili Siciliju I Sardiniju; a da more ja Očistim sve od gusara, i žito U odreñenim količinama U Rim da poš'ljem; što kañ uglavimo, Da s mačevima i neokrznutim, I štitovima i neulubljenim Rastanemo se. CEZAR, ANTONUE, LEPID To smo ponudili. POMPEJ Tad znajte da sam amo došao Spreman da primim ovu ponudu; Al' me je malo Marko Antonije Izbio iz strpljenja. Mada nije Lepo da pričam. jer na uštrb to ZasJuge moje ide, neka znate Da je, kad ono Cezar s vašim bratom U sukob doñe, vaša mati došla Na Siciliju(70), gde je prijateljski Primljena bila. ANTONIJE To sam, Pompeju, Već čuo, pa sam svesrdno i dugo Smišljao kako da vam izdašno Dužnu zahvalnost odam. (70) Kad je Antonijev mlañi brat, na podsticaj njegove žene Fulvije, zavojštio protiv Oktavijana (41—40. pre n. e.) i bio potučen, Antonijeva majka Julija (sestra Julija Cezara) i Fulvija pobegle su iz Italije na Siciliju, gde ih je Pompej — ističe Plutarh — vrlo ljubazno primio. POMPEJ Dajte ruku: Da ćemo ovde da se sretnemo, Ni slutio, gospodine, ja nisam. ANTONIJE Na istoku su meke postelje; Te hvala vama što me ovamo Dozvaste pre no smerah amo doći, Jer sam u tome na dobitku. Page 54

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra POMPEJ Vi ste Od poslednjega našeg viñenja Promenili se. ANTONIJE Nu, šta sudba reže Na licu mom k'o rabošu. ja ne znam; Al' mj u grudi ona nikad neće Dospeti da mi srce zarobi. LEPID Srećan nam bio sastanak. POMPEJ I ja se, Lepide, tome nadam. Sporazum smo Postigli. dakle Ja bih molio Da se u pero stavi dogovor I na nj se naši stave pečati. CEZAR Pre svega to. POMPEJ A jedni drugima Priredićemo gozbu pre rastanka; Te dajte neka kocka odluči Ko će da počne. ANTONIJE Ja ću, Pompeju POMPEJ Ne, Antonije neka kocka reši: A bila prva ili posiednja. Vasa će sjajna kujna misirska Proslaviti se. Slušao sam da je Julije Cezar, gosteći se tamo, Ugojio se bio. ANTONIJE Mnogo šta Čuli ste vi. POMPEJ Bezazlena je bila Misao moja. ANTONIJE A i vaše reči. POMPEJ Nu, ja sam tol'ko čuo; A čuo sam i da je Apolodor Nosio — ENOBARB Page 55

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Tu presec'te: nosio je. POMPEJ A šta to, molim? ENOBARB Jednu kraljicu U dušeku(71) za Cezara. POMPEJ Tek sada Prepoznao sam tebe; elem, kako. Vojniče ide? ENOBARB Nije zlo; a biće Još dobra posla za me; jer predstoje Četiri gozbe, k'o što mi se kaže. POMPEJ Daj da ti stisnem ruku; nikada te Mrzeo nisam. Gledao sam te Kada se tučeš; i na držanju sam Zavideo ti. ENOBARB Vas, meñutim, ja, Gospodine, baš mnogo nikada Mario nisam; al' vas ipak jesam Hvalio, mada deset puta veće Istinske vaše zasluge su bile No što sam ja priznav'o. POMPEJ Tako iskren Ostani vazda; to nimalo tebi Ne stoji ružno. Sve vas na svoju zovem galiju; Izvol'te samo napred, gospodo. CEZAR, LEPID, ANTONIJE Pokažite nam put, gospodine. POMPEJ Hajdemo. (Izlaze SVI sem MENE i ENOBARBA) MENA Tvoj otac, Pompeju, nikada ne bi zaključio taj ugovor. Vi i ja smo se već gledali, gospodine. ENOBARB Na moru, rekao bih. MENA Tako je, gospodine. ENOBARB Vi ste se dobro' držali na moru. MENA A vi na kopnu. Page 56

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (71) „Kleopatra od sve svoje pratnje povede sa sobom samo Apolodora sa Sicilije, uñe u malu lañu i, kad se već mrak hvatao, iskrca se u blizini kraljevske palate. Ali, kako je bilo nemoguće da se na drugi način sakrije, uvuče se u slamaricu i ispruži se u njoj, a Apolodor slamaricu sveže remenom i unese je kroz vrata Cezaru." (Plutarh, ,,G. J. Cezar", prevod Miloša ðurića.) ENOBARB Odaću hvalu svakome koji meni odaje hvalu; no ne može se osporiti ono što sam ja na kopnu obavio. MENA A mi ono što sam ja obavio na moru. ENOBARB Da, ali ima nešto što biste sopstvene bezbednosti radi, i mogli oporeći; bili ste veliki lupež na moru. MENA A vi na kopnu. ENOBARB U tome se ja odričem svojih zasluga na kopnu. No, dajte mi ruku, Mena; da nešto naše oči poseduju neku vlast, mogle bi sad ovde da ulove dva lupeža kako se bratime. MENA Lica u ljudi su vazda čestita(72) i nepatvorena, ma šta inače radile njihove ruke. ENOBARB Ali nema te lepe žene u koje je lice nepatvoreno. MENA To nije opadanje; one kradu srca. ENOBARB Došli smo ovamo da se tučemo s vama. MENA Što se mene tiče, krivo mi je što se to prometnulo u pijančenje. Pompej će danas smehom da profućka i sahrani svoju sreću. ENOBARB Učini li tako, povratiti je suzama svakojako neće. MENA Tako je kao što kažete, gospodine. Nismo se nadali ovde Marku Antoniju: je li se on, molim vas. venčao sa Kleopatrom? ENOBARB Sestra Cezarova zove se Oktavija. MENA Tako je, gospodine; bila je žena Kaja Marcela. ENOBARB No sad je žena Marka Antonija. MENA Molim, gospodine? ENOBARB Page 57

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Tako je i nikako drukčije. MENA To su onda Cezar i on vezani zasvagda. ENOBARB Kad bih ja imao da proričem sudbinu ove sveze, ja ne bih tako prorokovao. MENA Držim da je u zaključenju ovoga braka igrala veću ulogu politička svrha no obostrana ljubav. ENOBARB I ja tako mislim; no videćete da će ta veza, koja naizgled svezuje njihovo prijateljstvo, biti omča za prijateljski odnos meñu njima. Oktavija je bogobojažljiva, hladne je i uzdržane ćudi (72) U originalu pridev je true (Istinit, istinski, pravi, veran, i dr.), i posredi je igra rečima. Mena hoće da kaže da se po liku ne može oceniti karakter ni misao čoveka, jer lik je uvek čestit; Enobarb, pak, uzima pridev true u smislu pravi, istinski, i smisao njegovih reči je da u lepih žena lice nije pravo, nego je nabeljeno i doterano. MENA Ko ne bi voleo da mu je žena takva. ENOBARB Ne bi onaj koji ni sam nije takav; a to je Marko Antonije. On će opet poći svojoj misirskoj trpezi; a onda će Oktavijini uzdasi raspiriti vatru u Cezaru, kao Ho sam malopre rekao, i ono u čemu je'snaga njihovog prijateljstva pokazaće se kao neposredni uzročnik njihovih nesuglasica. Antonije će zadovoljavati svoje srce gde i dosad; a ovde se oženio samo pruženom zgodom. MENA Možda je i tako. Hajdete, gospodine, hoćete li na brod? Imam zdravicu za vas. ENOBARB Prihvatiću je, gospodine: mi u Misiru nismo štedeli svoja grla. MENA Hajdete, poñimo. (Odlaze) SCENA SEDMA Na palubi Pompejeve galije, blizu Mizenuma (Muzika. Ulaze DVE-TRI SLUGE, s ñakonijama) PRVI SLUGA Naspelo im je da doñu ovamo, čoveće. Pritkama u nekojih od njih već je nalomljen koren; sručiće ih na zemlju i najmanji vetrić. DRUGI SLUGA Lepid se sav zajapurio. PRVI SLUGA Podbadali su ga da pije naiskap. Page 58

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra DRUGI SLUGA Kad ko od njih drugome stane na žulj, već prema tome šta kojega tišti, on uzvikne: „Dosta!"; i izmiri ih molbama i preklinjanjem, a sebe pićem. PRVI SLUGA No to razbukti utoliko veći rat izmeñu. njega i njegovog razbora. DRUGI SLUGA Nu, eto ti šta znači biti viñen u društvu velikaša; više bih ja voleo da lmam trsku koja mi ni od kakve vajde nije no palošinu kojom ne bih mogao da izmahnem. PRVI SLUGA Da te prizovu u visoke regione a da se u njima i ne primećuje da se mrdaš, to ti je kao da umesto očdju imaš rupe, što dozlaboga nagrñuje lice. (Zvuk truba. Ulaze CEZAR, ANTONIJE, LEPID, POMPEJ, AGRIPA, MECENA, ENOBARB, MENA, sa drugim KAPETANIMA) ANTONIJE Tako to oni rade. Nila izliv, Gospodine, po belegama nekim U piramide urezanim, mere; I znaju prema niskom il' visokom Il’ srednjem vodostaju hoće 1' glad Il’ obilje da doñe. Kol'ko više Naraste Nil, to više obećava; A kada se povuče, sejać zrno Baci u kal i mulj, i očas potom Letine evo. LEPID Ima vam tamo čudnih zmija. ANTONIJE Da, Lepide. LEPID Ta misirska vam se zmija, pod uticajem toga tamo vašeg sunca, leže iz toga tamo vašeg blata; a tako i taj vaš krokodil. ANTONIJE Tako se legu. POMPEJ Da sednemo — i dajte malo vina! U Lepidovo zdravlje. LEPID Ne osećam se baš kao što bi trebalo, ali neću da se izdvajam. ENOBARB Nećete dok ne zaspite; samo se bojim da ćete tada biti udešeni. LEPID Ne, zbilja, čuo sam da su Ptolemejeve piramide(73) odistinski valjana rabota; nema tu spora, zbilja sam tako čuo. MENA Pompeju, jednu reč. POMPEJ Page 59

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Reci mi na uho; šta to ima? MENA Digni se, preklinjem te, kapetane, Samo na jednu reč. POMPEJ Trenutak samo. U Lepidovo zdravlje. (73) Ptolemeji su bili kraljevi makedonske dinastije, i vladali su u Egiptu od 323. do 30. pre n. e.; oni su zidali hramove, ali ne i piramide, koje su podizane mnogo ranije, u „doba piramida" (3000—2500. pre n. e.). LEPID A na koju mu ruku doñe taj krokodil? ANTONIJE Po liku je, gospodine, nalik na sebe, a širok je onoliko kolika mu je širina; visok je tačno prema svojoj visini, a kreće se svojim sopstvenim udovima; živi od onoga čime se hrani, a kad mu se životni elementi već jednom rasture, on se tad preseljava; LEPID Kakve je boje? ANTONIJE I boje je svoje sopstvene. LEPID Čudnovata zmija. ANTONIJE Tako je; a suze su u njega mokre(74) CEZAR Hoće li ga taj opis zadovoljiti? ANTONIJE Hoće, sve dokle mu Pompej nazdravlja, jer je sušti sladokusac. POMPEJ Idite k vragu, vi, gospodine. Idite k vragu! Da mi govorite O tako čemu? Idite i čin'te K'o što naredih. Gde je pehar taj Što ga naručih? MENA Ako me za ljubav Zasluga mojih saslušati hoćeš, A ti se digni. POMPEJ Ti si, kanda, lud. Šta ima? (Ode na stranu) Page 60

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra MENA Ja sam vazda ponizno Služio sreći tvojoj. POMPEJ Odano si Veoma meni služio. Pa onda? Gospodo, uživajte! ANTONIJE Toga se živog peska, Lepide(75), Valja da čuvaš, ili potonu! MENA Bi li ti hteo da gospodariš Vaskol'kom svetu? POMPEJ Šta si rekao? MENA Bi li hteo da gospodariš, Pitam još jednorn, svetu vaskolikom? (74) Vrlo je staro verovanje da krokodil plače nad svojom žrtvom. (75) Pijanstvo u koje tone, kao u živi pesak. POMPEJ Kako to može biti? MENA Ti se samo Saglasi s tim, a ja ću biti taj Koji će tebi dati ceo svet, Ma kol'ko da me sirotanom smatraš. POMPEJ Da nisi pijan? MENA Nisam, Pompeju; Od čaše sam se uzdržavao. Zemaljski ti si Jupiter, ukol'ko To budeš smeo. Sve što krugom hvata Okean, il' obujmljuju nebesa, Tvoje je, ako hoćeš to da imaš. POMPEJ Reci mi kako. MENA Ova tri takmaca, Ta tri ortaka u gospodstvu svetskom, Na tvpm su brodu: pusti me da uže Prerežem; a kad otisne se brod, Da se na njine onda grkljane Page 61

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Nasrne: tvoje tad je sve. POMPEJ O, to je Trebalo da ne rečeš, a da svršiš;(76) Postupak takav bio bi podlaštvo Kad bi sa moje strane došao, A s tvoje strane dolazeći, on bi Usluga dobra bio. Moja čast Ne ide za dobitkom, no dobitak Ide za njom, to znaj. I valja ti se Kajati što je jezik tvoj uopšte Na ovaj način smer tvoj odao. Da je bez moga znanja izvedeno, Odobrio bih potom to, a sad pak Najteže moram to da osudim. Diži od toga ruke, idi pij! MENA (za sebe) Zbog toga Za tvojom srećom kojoj sjaj se mrači Niposto više neću ići ja. Ko nešto traži, a ne ščepa to Kad mu se jednom ponudi, taj neće Naći to nikad više. (76) „Onda usred gozbe . .. Mena gusar priñe Pompeju, pa šapućući mu na uvo, reče: ,Da li da presečem konopce kotava i da te načinim gospodarom ne samo Sicilije i Sardinije, već i čitavog Rimskog Carstva?' Pompej, kad poćuta malo, naposletku odgovori: ,To je trebalo da uradiš, a ne da govoriš, a sad se moramo zadovoljiti ovim što imamo. Ja nikad nisam bio verolomnik ni izdajnik.'" (Nort.) POMPEJ Dižem čašu U Lepidovo zdravlje! ANTONIJE Nek' na kopno Njega iznesu. Ja ću, Pompeju, Umesto njega da ti odzdravim. ENOBARB Ovu za tebe, Mena! MENA Enobarbe, U dobro zdravlje! POMPEJ Napuni pehar do vrška! ENOBARB Page 62

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Gle, kakva je ovo ljudina, Mena. (Ukazuje na jednog iz pratnje koji odnosi LEPIDA) MENA Kako? ENOBARB Pa taj nosi trećinu sveta, čoveče: zar ne vidiš? MENA Trećina sveta pijana je tad; A kamo da je pijan sav, pa onda Da se kovitla. ENOBARB Pij i ti; uzvitlaj vitao, da se vitla. MENA Hajde! POMPEJ Ipak ovo nije aleksandrijska gozba. ANTONIJE Biva polako. Hajde, kucnimo se! Ovu u zdravlje Cezarovo! CEZAR Ja bih Voleo više da se okanemo. Grozan je napor to kad mozak pereš, A on ti biva sve prljaviji. ANTONIJE Budi svog doba čedo. CEZAR Ispijaj, A ja ću da uzvratim; ali bih Voleo više da jednočinim Četiri puna dana no da tol'ko Jednoga ciglog dana popijem. ENOBARB (ANTONIJU) Ha! gospodaru dični, da 1' da igre Misirske zaigramo bakanalske, Pa svoju ovenčamo pijanku? POMPEJ Ded', daj, valjani vojniče. ANTONIJE Ovamo, Za ruke svi se drž'te, Dokle nam vino slavodobitno Ne zagnjuri u blagu, tihu Letu Sva naša čula. ENOBARB Hvatajte se svi. Neka nam uši zaglunu od treska Page 63

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Muzike bučne; svrstaću vas odmah; A taj će dečko zapevati tad; Svaki, pak, neka grmne kol'kogod Dopuštaju mu moćne slabine I glas nek' prati i podržava. (Muzika zasvira. ENOBARB im spaja ruke) PESMA Debeljušni i škiljavi Kralju vina, Bahe, splavi Naše brige i udavi Akovčetom i burencem! Ovenčaj nas grožña vencem! Zalivaj nas dok se svet okreće, Zalivaj nas dok se svet okreće! CEZAR Šta biste više? Laku noć, Pompeju. Dozvolite mi, dragi zete, da vas Zamolim da iñemo; mrgode se Poslovi naši većma ozbiljni Na ovu lakoumnost. Hajdemo, Gospodo plemenita. Evo su se Obrazi naši zajapurili; Slabašniji je i od vina samog Enobarb snažni; a i jezik moj U krpe cepa sve što kaže; divlja Pijanka ta nas u pajace skoro Sve prometnula. Šta još tu da pričam? Laku vam noć. Moj dragi Antonije, Dajte mi ruku. POMPEJ Ogledaću se Na obali sa vama. ANTONIJE Pa, dabome! Ruku nam dajte. POMPEJ O, Antonije! U vas je oca moga dom. — Al' ništa! Mi ostajemoi prijatelji. Dela Da siñemo u čamac. ENOBARB Pazite Da ne padnete. (Odlaze POMPEJ, CEZAR, ANTONIJE i PRATNJA) Ja na obalu Ne idem, Mena. Page 64

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra MENA Ne, već u kabinu Hodite moju. Ovi bubnjevi! Te trube! ove svirajke! oho! Nek' Neptun čuje kako pozdravljamo Te velikane gromkim: „Zbogom pošli;" Grm'te, i nek' vas ñavo nosi! Grm'te! (Trube i bubnjevi) ENOBARB Ura! kličem ja. Evo moje kape. MENA Ura! Plemeniti kapetane, hajdemo! (Odlaze)

TREĆI ČIN SCENA PRVA Polje u Siriji (Ulazi VENTIDIJE kao trijumfator, sa SILIJEM i DRUGIM RIMLJANIMA, OFICIRIMA i VOJNICIMA; ispreñ njega nose PAKOROV LEŠ) VENTIDIJE Sada si, Parto, vična uzmicanju Uz kišu strela bacanih natraške, Sada si svoje dobila cd mene; Nasmeja mi se sreća te te ja Tukoh, i Marka Krasa smrt osvetih. Nosite sina kraljevoga leš Pred našom vojskom. Pakor tvoj, Orode, Za Marka Krasa, evo, ovim plaća.(77) (77) Odlučna bitka u kojoj je Ventidije porazio Parćane i u kojoj je poginuo parćanski kralj Pakor zbila se 39. pre n. e., tačno četrnaest godina docnije pošto je Pakorov otac Orod porazio u Mesopotamiji trijumvira Marka Krasa, koga je na prevaru domamio i pogubio. Kad su mu doneli Krasovu glavu, nareñio je da mu sipaju u usta istopljeno zlato i kazao: „Nasiti se saña ovoga metala koji si za života toliko gramzio." SILIJE Dok ti je mač od krvi parćanske Još vruć, moj plemeniti Ventddije, Goni u stopu parćanske begunce. Obigraj celu Mesopotamiju, Mediju svu, sva slirovišta u koja Potučeni se bekstvom skloniše; I veliki će zapovednik tvoj, Antonije, na dvokolice tebe Staviti kao trdjumfatora Page 65

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra I venac tebi metnuta na glavu. VENTIDIJE O, Silije! Urañeno je dosta Sa moje strane; preveć zamašno Može poneko delo, Silije, Upamti to, da bude za ponekog Ko je u nižem zvanju; jer je bolje Pustiti štogod i neobavljeno, No svojim činom steći, pamti to, Previše slave kad ' je odsutan Onaj u koga služim. Za svoje Pobede Cezar, k'o i Antonije, Duguju svojñm oficirima Daleko više nego sebi lično. Kada je ono njegov namesnik Scsije — a u Siriji je on U isfom zvanju bio k'o i ja sad — Nabrao slave preveć, dobijene U cigli trenut, njegovu je on Izgubio naklonost. Ko u ratu Kadar je više no što vojskovoña Njegov je kadar, onaj postaje Pretpostavljeni svom pretpostavljenom; A slavoljublje, vojnička vrlina, Izbraće poraz pre no pobedu, Ako će ova da ga zaseni. Ja bih na korist Antonijevu(78) Mogao više još da uradim, Al' to bi ga uvredilo, a tad bi S podvigom mojim bilo svršeno. SILIJE Ti poseduješ, Ventidije, ono Što, kada vojnik posedov'o ne bi, Nikakve ne bi bilo razlike Izmeñu mača njegovog i njega. Antoniju ćeš pisati? VENTIDIJE Ja njemu Ponizno ono dostaviću sve Što sn;o, u ime njegovo, i snagom Čarobne ove ratne lozinke Postigli ovde: kako su do nogu Njegove trupe, dobro plaćene, Sa stegovima njegovim, potukle I s bojnog poljs nagnale u bekstvo Parćansku nepobednu konjicu. Page 66

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (78) „Ipak Ventidije nije smeo da ih (Parćane) goni dalje, plašeći se da time ne izazove Antonijevu zlovolju." (Nort.) SILIJE Gde je on sada? VENTIDIJE U Atinu smera; Kuda, uz hitnju koju dopušta Tovar što sobom poneti nam valja, Moramo stići pre no on. Pa, napred! (Odu)

SCENA DRUGA Odaja u Cezarevom domu (Ulaze AGRIPA i ENOBARB, jedan drugome u susret) AGRIPA Nu! jesu li se braća rastala? ENOBARB S Pompejem stvar su svršili, i on je Otišo već; a ona trojica Pečate udaraju. Oktavija Plac'e što mora Rim da napusti. Cezar je tužan, a s anemijom Kuburi Lepid, kako kaže Mena, Nakon pijanke one u Pompeja, Pa ]e od toga bled k'o devojče. AGRIPA Plemenit duh je Lepid. ENOBARB O! vanredan. I kako samo voli Cezara! AGRIPA Al' kako toplo tek obožava Mark-Antonija! ENOBARB Cezar? Ama on je Jupiter prosto ljudima. AGRIPA A šta je Tek Antonije? Jupiteru bog. ENOBARB Govorite li vi o Cezaru? Ta kako! njemu nigde ravnog nema! AGRIPA O, Antonije! O, ti Feniks-ptico! Page 67

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ENOBARB Zelite 1' Cezara da pohvalite Recite samo „Cezar", i toliko. AGRIPA Doista on je pohvalama vrsnim Obasipao jednoga drugog. ENOBARB Ali on većma voli Cezara; No ipak on i Antonija voli. Hoj, hoj, ne mogu niti vajarske Skulpture, niti jezici, nit' srca, Nit' škrabala, nit' pesnici, nit' bardi Njegovu ljubav prema Antoniju Nit' odlivkom, nit' rečju, niti mišlju, Nit' pismom, niti napevom, nit' ritmom Da ovaplote. Ali, što se tiče Cezara, tuna padni ničice, Ničice padni, pa se ddvi samo. AGRIPA Jednog i drugog voli on. ENOBARB Za njih Bubica on je, a za njega oni Poklopci rožni što mu krila štite. (Napolju trube) Tako; to zovu da se pojaše. Zbogom, Agripa plemeniti. AGRIPA Nek' je Sa srećom, vrli vojniče, i zbogom. (Ulaze CEZAR, ANTONIJE, LEPID i OKTAVIJA) ANTONIJE Gospodine, nemojte dalje. CEZAR Zamašan deo mene samoga Uzimate mi; ali s delom tim Postupajte valjano. Sestro, da si Pokazala se suprugom onakvom Kakvom te moje misli sazdaše, I tako da i najsmelije moje Nadmašiš jemstvo svojim ispitom. Nada sve plemeniti Antonije, Ne bio ovaj uzorak vrline Što ga meñ' nas ja stavljam kao cement Za ljubav našu, da je on podrži Page 68

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Onakvom kakvom sazdala se ona — Ne bio nikad oruñe on bojno Kojim bi tvrdi rušio se grad Ljubavi ove; jer je bolje bilo I bez te veze da se pazimo, Ako nad njom obostrano ne bdimo. ANTONIJE Ne vreñajte me tim nepoverenjem. CEZAR Rekoh što rekoh. ANTONIJE Naći nećete, Ma kol'ko podozrevali u tome, Ni najmanjega uzroka za ono Čega se kanda plašite. Pa, dakle, Neka vas štite bogovi, a srca Rimljana nek se smerovima vašim Stave u službu! I da sada ovde Rastanemo se. CEZAR Najdraža sestro, zbogom, srećan put! Neka bi sile prirodine sve Bile ti sklone, i obodrile ti Radošću svaki delić duše! Zbogom. OKTAVIJA Moj plemeniti brate! ANTONIJE April je njoj u oku; ljubavi je Proleće to, a to je pljusak koji Pospešuje ga. Budi vesela. OKTAVTJA Gospodine, na muža moga dom Valjano pripazite, i — CEZAR Šta to, Oktavija? OKTAVIJA Na uho ću vam reći. ANTONIJE Srcu se jezik njen ne podaje, Nit' može srce da se pokori Jeziku njenom, baš k'o labudovo Paperje, kad na vrhu talasa Pod punom plimom plovi, pa nijednoj Ne naginje se strani. ENOBARB (tiho AGRIPI) Da 1' to Cezar Page 69

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ne kani da se zaplače? AGRIPA Na čelu Stuštio mu se oblak. ENOBARB Da je konj(79), To gore po nj; no gore još u tol'ko Što je on čovek. (79) Ovde je posredi igra rečima. Agripa kaže da se Cezaru ,,na čelu stuštio oblak" (the cloud); tako se zove i konj koji na čelu nema ni najmanje bele pege, i otuda se smatra da je naopake ćudi. AGRIPA Nu, moj Enobarbe, Antonije je skoro urlao Od plača kad je ono Julija Cezara mrtvog naš'o, a nad Brutom Prolivao je suze kad ga nañe Ubijenoga kod Filipija. ENOBARB Te godine je, zbilja, patio Od kijavice; čem' je svesrdno Smrsio konce to je oplakiv'o: Verujte tome, kada vidite Suze u mene. CEZAR O, ne, Oktavija, Premila moja, neprestano ću se Vama da javljam; nikad vreme neće Preteći niti pregaziti moje Misli na vas. ANTONIJE Nu, nu, gospodine, O snagu ću se svoje ljubavi Da uhvatim u koštac s vama ja: Evo vas hvatam sada; sad vas puštam, I bogovima predajem vas. CEZAR E, pa, Zbogom; i srećno! LEPID Nek' ti zvezde sve, Koliko god ih ima, lepi put Ozare sjajem. CEZAR Page 70

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Zbogom, zbogom. (ljubi OKTAVIJU) ANTONIJE Zbogom! (Odlaze uz zvuke trube) SCENA TREĆA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i ALEKSAS) KLEOPATRA Gde je taj momak? ALEKSAS Jedva sme da doñe. KLEOPATRA De, de sad. (Ulazi GLASNIK) Nu, gospodine, pristup'te. ALEKSAS Ne bi ni sami Irod judejski(80) Usudio se, dobro veličanstvo, Da digne oči k vama, osim kad ste Raspoloženi. (80) Biblijski Irod bio je poznat lik u crkvenim prikazanjima, a u književnosti Elizabetine epohe oznaćavao je tip okrutnog tiranina. Istorijski Irod, nazvan Veliki, dobto je od Antonija i Oktavijana Judejsko Kraljevstvo, 40. pre n. e.; bio je svirep i tiranski vladalac, i naredio je pokolj dece u Vitlejemu, verovatno dok je sam bio na smrtnoj postelji. Umro je 4. god. pre n. e., iste godine kada je roñen I. Hristos. KLEOPATRA Glavu hoću ja Iroda toga; ali kako je Antonije otiš'o, kome nalog Da dam da to izvede? Priñi bliže. GLASNIK Nada sve milostivo veličanstvo! KLEOPATRA Oktaviju si video? GLASNIK Zacelo, Kraljice moćna. KLEOPATRA Gde? GLASNIK U Rimu; nju sam Gledao kao vas sad, gospoño, I video sam gde je izmeñ' sebe Page 71

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Vode njen brat i Marko Antonije. KLEOPATRA Da li je stasom kao ja visoka: GLASNIK Gospoño, nije. KLEOPATRA Je li glas u nje — Da li si čuo kada govori? — VisoK il' dubok? GLASNIK Dubok, gospoño; Slušao sam je kada govori. KLEOPATRA To nije tako dobro. On je dugo Voleti neće moći. KARMIJAN Voleti je! Izido sveta! To je nemogućno. KLEOPATRA I ja to mislim, Karmijan: i mumla, I još patuljak! Ima li u njenom Držanju kakve veličanstvenosti? Ako si ikad gled'o veličanstvo, A ti se opomeni. GLASNIK Ona mili; Stojala ili išla, sve je jedno; Više je, kanda, trup no živi stvor, I više kip no biće koje diše. KLEOPATRA Je li zacelo tako? GLASNIK Osim ako Nema u mene oka pouzdana. KARMIJAN Ni trojice vam nema u Misiiru Koji bi bolje videli no on. KLEOPATRA Uistinu je bistar on, to vidim. U njoj i nema ničeg; ovaj momak Valjano sudi. KARMIJAN Izvrsno. KLEOPATRA Koliko, Molim te, može godina da ima? Page 72

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra GLASNIK Udovica je bila, gospoño — KLEOPATRA Udovica! je l' čuješ, Karmijan? GLASNIK Tri'estak joj je, mislim. KLEOPATRA Da li se sećaš lica njezinoga? Je li okruglo — ili duguljasto? GLASNIK Okruglo dozlaboga. KLEOPATRA Takve su mahom kratke pameti. A boja njene kose? GLASNIK Smeña; a čelo ima, gospoño, Da nlže ne bi mogla želeti. KLEOPATRA Evo ti zlata: nemoj mi za zlo Da uzmeš moju raniju žestinu. Poslužiću se tobom da još jednom Onamo poñeš; ti si, k'o što vidim, U poslovima umešan veoma. Otidi pa se spremi; naša pisma Pripravljena su. (Odlazi GLASNIK) KARMIJAN Promućuran čovek. KLEOPATRA Jeste, zacelo; kajem se veoma Što sam onako njega zlostavljala. Pa to, po njemu, to stvorenje, kanda, Bogzna šta nije. KARMIJAN Ništa, gospoño. KLEOPATRA Čovek je taj već video pomalo Sta je to veličanstvo, te bi mog'o Da se u tom razume. KARMIJAN Da li je Video veličanstvo? O, sakloni, Izido! a toliko vremena Služi u vas! KLEOPATRA Ja bih još nešto, dobra Karmijan, Imala da ga pitam: al' svejeñno; Page 73

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Tamo ćeš gde ja budem pdsala Da ga dovedeš. Sve će, može biti, Da bude posve dobro. KARMIJAN Ja vam to, Gospoño, jamčim. (Odlaze) SCENA ČETVRTA Odaja u Antonijevom domu (Ulaze ANTONIJE i OKTAVIJA) ANTONIJE Ne, ne, to nije, Oktavija, sve, To bi se još i dalo opravdati, I to, i tisuć' stvari slične vrste, Al' oi'j je opet protivu Pompeja Ratove zametnuo; on je svoj Testament sastavio, pa ga javno Pred svetom pročitao; Jedva je koju reč o meni rek'o; A kad već nije mogao na ino, Nego se mene rečima priznanja I dotakao, hladno su i bledo Slazile one s njegovih usana; Merio me je krajnje sitnom merom; A kada mu se prilika za hvalu Ne rnože biti bolja pružala, Prihvatao je nije, ili je Pohvalu tek kroz zube cedao. OKTAVIJA Nemojte svemu, dobri gospodaru, Da verujete, ili ako već Morate veru poklanjati svemu, Neka vas sve ne vreña. Bude li se Slučilo da do raskida tog doñe, Stajati ja ću, većma nesrećna No što je ikad žena stajala, Izmeñu strane dve, da boga molim Za obe strane. Narugaće se dobri bogovi Sa mnom od prvo ako zamolim: „O, blagoslov'te moga gospodara I moga muža!", pa opovrgnem Molitvu ovu glasno vapijući: „O, blagoslov'te brata mog!" Jer bilo Muž ili brat da bude dobitnik, Page 74

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Moliocu se i uslišava I potire se molitva. Tu puta Srednjega meñu krajnostima ovim Nipošto nema. ANTONIJE Nek' se prikloni Usrdna vaša ljubav onoj strani Koja nastoji s više usrdnosti Da je održi. Izgubim li čast, Ja gubim sebe; pa je bolje, mila Oktavija, da vaš i ne budem, Negoli da sam vaš, i granja svog Ovako lišen. Vi ćete, meñutim, K'o što ste to i tražili, meñ' nama Posredovati; a utoliko ću Pripreme ratne ja da poduzmem Koje će vašem bratu, gospoño, Sramotu da nanesu; pohitajte Koliko brže možete, nek' bude Onako kako vi želite. OKTAVIJA Hvala, Moj gospodaru. Nek' bi svemoćni Jupiter dao meni slabašnoj, Slabašnoj meni da vas izmirim. Rat meñu vama dvojicom bi bio To isto što i da se tle pod nama Raspukne, pa da ljud'ma pobijenim Tu pukotinu leme. ANTONIJE Kad uvideli budete odakle, Sa koje strane poteče sve ovo, Vi onda strani toj uputite Nezadovoljstvo svoje; jer krivice Ne mogu naše biti nipošto Jednake tol'ko da bi vašu ljubav Jednakom merom uzbuñivale. Priprem'te put svoj; pratnju izaber'te I naložite što vam srce ište, Ma šta to stalo. (Odu) SCENA PETA Na istom- mestu. Druga odaja (Ulaze sa raznih strana ENOBARB i EROS) ENOBARB Page 75

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Gle, gle. prijatelj Eros! EROS Stigle su čudne vesti, gospodine. ENOBARB Šta to, čoveče? EROS Cezar i Lepid zaratili su protiv Pompeja. ENOBARB To je staro; kakav je ishod? EROS Pošto ga je prvo koristio u ratu protiv Pompeja, Cezar mu sad odriče ravnopravnost u vlasti i odbija da deli s njim ratnu slavu; ali mu je i to bilo malo, nego ga optužuje zbog pisama koje je ranije pisao Pompeju; pa ga je na osnovu svoje lične optužbe i zatvorio; tako je siromah treći trijumvir zaglavio, dok ne doñe smrt da proširi meñe njegovoj tamnici. ENOBARB Dve čeljusti su na taj način samo Ostale tebi, svete; ubaciš li Meñ' njih svu hranu koju poseduješ, One će jedna drugu samleti. A gde je Antonije? EROS Šeta vrtom Evo ovako: pa, potkečujući Trščicu koja nañe se pred njim, Viče: „Budalo, Lepide!" i preti Kako će jabučicu da iščupa Svom oficiru onom koji je Pogubio Pompeja.(81) (81) Po Plutarhu, Antonijev oficir Ticije pogubio je Seksta Pompeja ,,po Antonijevom nareñenju". ENOBARB Naša je Velika flota spremna. EROS Da se baci Na Italiju i na Cezara. Sem toga još i ovo, Domicije... No moj gospodar želi da se odmah Javite njemu: novosti sam mog'o I potom da vam kažem. ENOBARB Ništa neće Biti iz toga; ali neka bude. Antoniju me vodite. Page 76

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra EROS Pa lepo, Hajdemo, gospodine. (Odu) SCENA ŠESTA Rim, u ñomu Cezarovom (Ulaze CEZAB, AGRIPA i MECENA) CEZAR Sve ovo on u Aleksandriji Počinio je prezirući Rim, Pa još i više čak; a evo kako: Na trgu su se on i Kleopatra Ustoličili javno, sedeći U prestoljima zlatnim, na tribini Od sama srebra; a kraj nogu im je Sedeo Cezarion(82), koga oni Mog oca sinom zovu, a i sav Nezakoniti onaj porod njihov Koji je potom nastao iz bludne Njihove veze. Nju je u Misiru Utvrdio u vlasti; samodržnom Učinio je kraljicom na Kipru, U Lidiji(83) i Donjoj Siriji. (82) Julije Cezar usinio je svoga sestrića Oktavijana, a Cezarion je njegov sin s Kleopatrom (83) Kleopatrina vlast nije se prostirala i na Lidiju u Maloj Aziji. Plutarh ovde kaže Libija, no Tomas Nort je pogrešno prepisao „Lidija", pa tako i Šekspir, po njemu. MECENA Na oči sveta baš? CEZAR Na običnom Nekakvom javnom mestu gde su vežbe Održavane. Svoje sinove Proglasio je tu za kraljeve Nad kraljevima: Aleksandru je Mediju dao Veliku i Partu . I Jermeniju; Ptolemeju je Kilikiju i Fenikiju pak I Siriju namenio. Tog dana Pojavila se ona odevena K'o božica Izida; a i dotle, Kao što kažu, primala je ona Ovako odevena. Page 77

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra MECENA Nek' se Rimu Dostavi sve ovako. AGRIPA Pa će Rim, Kojem je dovde svojom bezočnošću Došao on, svoj lepi sud o njemu Da opozove. CEZAR Narod ovo zna; A primio je sada optužbu S njegove strane. AGRIPA Koga on to tuži? CEZAR Cezara; a naime stoga što mu Dodelili na Siciliji nismo Pripadajući deo kad smo ovu Sekstu Pompeju oteli; i kaže Kako je meni neke brodove Pozajmio, a vraćeni mu nisu; I ogorčen je najzad stoga što je Odstranjen Lepid iz trijumvirata I što, kad stvar ovako stoji već, Mi ubiramo mesto ovoga Primanja sveukupna njegova. AGRIPA Na ovo treba odgovoriti. CEZAR Urañeno je to, gospodine, I već je glasnik otputovao. Rekao sam mu da je odveć svirep Postao bio Lepid, da je svoje Visoko zvanje zloupotrebljav'o, Pa da je stoga i zaslužio Da bude svrgnut: što se osvojenja Mojih, pak, tiče, ja mu priznajem Deo u njima, ali isto to Tražim za sebe ja u Jermeniji I kraljevstvima drugim, osvojenim S njegove strane. MECENA On na ovo nikad Pristati neće. CEZAR Onda pristanak Ni s naše strane neće dobiti. Page 78

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Ulazi OKTAVIJA S PRATNJOM) OKTAVIJA Neka te bog podrži, Cezare, Moj gospodaru! Nek' te bog podrži, Nada sve dragi Cezare! CEZAR Zar ikad I mišljah da ću raspuštenicom Da te nazovem? OKTAVIJA Nazvali me tako I niste, nit' je bilo razloga. CEZAR Što ste se tako dokrali do nas? Ne dolazite k'o što Cezarevoj Priliči sestri; imala je cela Armija jedna da nam najavi Antonijevu ženu i da njeno Prispeće konjski njisak oglasi Daleko pre još no što ona sama I pokaže se; imalo je sve Drveće pokraj puta ljudima Da bude načičkano; i da ceo Malakše svet od iščekivanja, Za onim premirući za čim žudi; Ama do samog svoda nebeskog Prašinu vaše čete mnogobrojne Uzvitlati su imale. A vi ste Prispeh k'o piljarica u Rim I sprečili ste da se izrazi Sva ljubav naša; a kad ostane Neispoljena, to je često isto Kao da nje i nema: mi bismo vas Na moru i na kopnu presretali I pozdravi bi naši sve to veći , Bili na svakoj novoj stanici. OKTAVIJA Moj gospodaru dobri, nisam ja Nagnana bila da ovako doñem, Već sam po svojoj želji dragovoljnoj Uradila ovako. Kad je čuo Za vaše ratne pripreme moj muž Mark-Antonije, on je ovu vest Mom ucveljenom uhu dostavio; Na to sam odobrenje njegovo Zatražila da mogu da se vratim. Page 79

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra CEZAR Koje je on dodelio od prve, Budući da ste bili prepreka Raspusnostima njegovim. OKTAVIJA Ne rec'te Ovako, gospodaru. CEZAR Imam ja Očiju koje motre na nj, a vetar Dojavljuje mi sve što radi on. Gde je sad? OKTAVIJA U Atini, gospodaru. CEZAR Ne. sestro moja. vreñana bezmerno; Namignula je Kleopatra njemu I dozvala ga sebi. Drolji jednoj Imperiju je svoju prepustio, Po kojoj svud zemaljske kraljeve Za rat njih dvoje sada vrbuju. Dosad je kralja Boka libijskog I Arhelaja kapadokijskog I paflagonskog kralja Filadelfa, Pa Adalasa, kralja tračkoga, Pa Malka, kralja arapskog, pa onda Pontijskog kralja, zatim Iroda, Judejskog kralja, onda Mitridata Kralja od Komagene, naposletku Amlnta, kralja Likaonije, I Polemona, kralja medijskog — Sve je njih okupio on, a ima Jos čiitav spisak drugih skiptara.(84) (84) Šekspir i ovde uglavnom sledi Plutarha. ,,A kad je sve bilo gotovo, i do boja ne beše daleko, našlo se da Antonije ima ništa manje od pet stotina dobrih ratnih brodova . . . sto hiljada pešaka i dvanaest hiljada konjanika, a imao je sa sobom, da mu pomognu, i sledeće kraljeve vazalne: Boka, kralja Libije; Tarkodema, kralja Kilikije; Arhelaja, kralja Kapadokije; Filadelfa, kralja Paflagonije; Mitridata, kralja Komagena, i Sadala, kralja Trakije. Svi su oni lično bili prisutni. Ostali, koji behu odsutni, poslali su svoje armije, kao Polemon, kralj Ponta; Malk, kralj Arabije; Irod, kralj Judeje, i još Aminta, kralj Likaonije i Galaćana; a povrh svih ovih, imao je i svu pomoć koju mu je kralj Meñana poslao." (Nort.) OKTAVIJA Page 80

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra O, avaj mene, bedne mimo sve, Što srce meñu prijatelja dva Podelih, koji jedan drugome Nažao čine! CEZAR Amo dobro došla; Vaša nas pisma nagnaše da prekid Ne učinimo, sve dok ne doznamo Na koji su vam način nanesene Uvrede bile, a i to: koliko Mogia bi biti opasna po nas Nebriga naša. Srce razvesel'te; Ne smućujte se zbog okolnosti Sa kojih sreću vašu oblak mrači Surovih ovih neophodnosti, Već pustite da stvari svojim putem Onako teku kako suñeno je, I nemojte naricati nad njima. U Rim nam dobro došli; ničeg nenia Što mi je draže. Nanesena vam je Uvreda takva da se strašnija Ni zamisliti ne može, a višnji Odredili su nas, i one koji Volc vas, za izvršioce svoje, Da bi se vama pravda odala. Svako vam zadovoljstvo, i zanavek Nek' ste nam dobro došli! AGRIPA Gospoño, Dobro nam došli. MECENA Nek' ste dobro došli, Gospodo draga. Voli vas i žali U Rimu srce svačije; i samo Antonije, taj preljubnik, bez mere U gnusnostima svojim neobuzdan, Otura vas od sebe, predajući Bludnici jednoj silnu svoju vlast, Da ona njoime grmi protiv nas. OKTAVIJA Da li je tako, gospodaru? CEZAR Posve Tačno je to. Pa, dobro došli, sestro; Budite samo, molim vas za to, Strpljivi vazda; sestro najmilija! Page 81

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Odlaze) SCENA SEDMA Antonijev logor u blizini Akcijuma (Ulaze KLEOPATRA i ENOBARB) KLEOPATRA Naravnaću se s tobom, ne sumnjaj. ENOBARB Al' zašto, zašto, zašto? KLEOPATRA Opir'o si se da u ovom ratu Učešća i ja uzmem, navodeći Kako to nije zgodno. ENOBARB E, pa, da 1' je, Da 1' je to dobro? KLEOPATRA Baš da rat i nije Objavljen nama, što da učešća I lično mi u njemu ne uzmemo? ENOBARB (za sebe) Pa mogao bih odgovoriti: Kad bismo mi i kobile i konje Uzeli da nam služe, tad bi posve Suvišni bili konji; kobile bi I konja i junaka ponele. KLEOPATRA Šta pričaš to? ENOBARB Zacelo Antonija Zbunjivaćete svojim prisustvom; Potkradaćete njime njegov um, Njegovo srce, vreme, a na pretek On toga nema. Panjkaju ga već K'o lakoumna, a u Rimu se Govori kako vaše sluškinje I evnuh Fotin(85) vode ovaj rat. (85) Treba: Potin. Šekspir je, za Nortom, napisao pogrešno. Ali, osim toga, posredi je i istorijska greška, jer Potina je pogubio Julije Cezar. KLEOPATRA Surv'o se Rim u provalu, dabogda! Ucrvljao se jezik onima Sto viču protiv nas! Pa pripada I nama u tom ratu dug, te hoću, Page 82

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Kao poglavar svoga kraljevstva, Onamo da se pojavim i sama U ulozi muškarca. Da mi nisi Protivu toga rekao ni reč; Ja neću da izoslanem. ENOBARB O, neću, Sve sam već rek'o. Ide imperator, (Ulaze ANTONIJE i KANIDIJE) ANTONIJE Zar nije čudno to, Kanidije, Sto je on tako brzo, od Tarenta I Brindizija pošav, mogao Preseci Jonsko more pa Torina Dočepati se? Jeste 1' čuli, mila? KLEOPATRA Lenštine samo dive se brzini. ANTONIJE Pokuda dobra, da se kori tromost, A prikladno bi ona stajala I najboljemu meñu ljudima. Na moru ćemo s njim, Kanidije, Da zametnemo boj. KLEOPATRA Na moru! dašta! KANIDIJE A zašto to, moj gospodaru? ANTONIJE Zato Što nas na to on čika. ENOBARB A i njega Čikn'o je moj gospodar da meñ' sobom Podele megdan, prsa u prsa. KANIDIJE Jest, i da primi, ako samo sme, Boj kod Farsale(86). gde se tukao Cezar s Pompejem; ali on je te Ponude, koje nikako u račun Nisu mu išle, odbio, pa tako I vi učin'te. ENOBARB Slabo vam je ljudstvo Na brodovima; vaši su mornari Mazgari, zemljodelci, narod skupljen Na brzu ruku i pod moranje; Page 83

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra A Cezareva flota ima ljudstvo Koje je često protivu Pompeja Vodllo borbu: lañe su mu spretne, A vaše teške. Neće postidno Biti za vas da odbijete bitku Sa njim na moru, pošto ste na kopnu Pripravni već. ANTONIJE Na moru, baš na moru. ENOBARB Vi propuštate tim da koristite Veštinu svoju vojničku na kopnu, Koja je, vrli gospodaru moj, Savršena; vi labavite snagu Legija svojih, sastavljenih mahom Od prekaljenih, iskusnih pešaka; Vi ostavljate neiskorišćenu Čuvenu svoju vičnost sopstvenu; Odričete se posve puta koji Za puni uspeh daje izgleda, Pa se na milost predajte sasvim Kocki i pukom slučaju, bez tvrde Izvesnosti ma kakve. (86) Godine 48. pre n. e., gde je Julije Cezar potukao Pompeja, i posle te pobede postao jedini gospodar Rima. ANTONIJE Ja na moru Hoću da bijem boj. KLEOPATRA Šezdeset imam Brodova ja na moru, da ih boljih Ni Cezar nema. ANTONIJE Sve što imamo U brodovlju k'o višak spalićemo, Pa ćemo sa ostatkom, al' valjano Posadom snabdevenim, Cezara Da tučemo od rta Akcijuma(87) Kada on bude prilazio njemu. Omanemo li tu pak, onda ćemo Moći na kopnu to' da ueinimo. (Ulazi GLASNIK) Šta ima? GLASNIK Page 84

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Vest je tačna, gospodaru; Videle su ga tamo uhode; Cezar je Torin zauzeo. ANTONIJE Da li to može biti da je on Sam sobom tamo? to je nemogućno; A čudnovato da su tamo već Njegove snage. Ti ćeš, Kanidije, Na kopnu da mi držiš pod sobom Legije naše, svih devetnaest, S dvanaest tisuć konjanika. Mi pak Brodovlju našem poći ćemo; hajd'mo, Tetido moja.(88) (Ulazi VOJNIK) Šta je, vrsni momče? VOJNIK O, plemeniti imperatore!(89) Nemojte da se tučete na moru; U trule daske vere nemajte: Da li u ove rane sumnjate, I ovaj mač moj? Nek' se brčkaju Misirci i Feničani; a mi smo Svikli na kopnu da pobeñujemo, I boreći se prsa u prsa. (87) Rt i grañ u Akarnaniji, na ulazu u Artski zaliv, u Grčkoj. Bitka u kojoj je Oktavijan pobedio Antonijevu i Kleopatrinu flotu odigrala se 2. septembra 31. pre n. e. (88) Tetida je morska nimfa, kći Okeanova i majka Ahilova. Antonije tako naziva Kleopatru zato što ona hoće da mu pomogne u pomorskoj bici koja je na pomolu. (89) „O plemeniti imperatore! otkuda to da se pouzdaješ u to gadno krhko brodovlje? Šta, zar ne veruješ ovim ranama mojim i maču ovome?" (Nort.) ANTONIJE Nu, dobro, dobro; hajd'mo! (Odlaze ANTONIJE, KLEOPATRA i ENOBARB) VOJNIK Herkula mi, Ja držim da u tome imam pravo. KANIDIJE Vojniče, imaš; ali njemu su Svezane ruke: našeg voñu vode, A mi pod ženskom komandom stojimo. VOJNIK Konjicom svom i legijama vi Page 85

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Na kopnu zapovedate, zar ne? KANIDIJE Za more je odreñen Celije I Marko Justej i Publikola I Marko Oktavije; a na kopnu Svi mi ostali ostajemo. Zbilja Nadmaša svako verovanje ova Brzina Cezarova. VOJNIK Krenule su Njegove snage dok je on u Rimu Još boravio, i to raštrkane U tol'koj meri da je uhode Sve prevario. KANIDIJE Da 1' ste čuli ko mu Predvodi vojsku? VOJNIK Neki Taur, vele. KANIDIJE Toga čoveka dobro poznajem. (Ulazi GLASNIK) GLASNIK Kanidija poziva imperator. KANIDJJE Vreme je bremenito vestima, I svaki tren ih raña. (Odlaze) SCENA OSMA Ravan u blizini Akcijuma (Ulaze CEZAR i TAUB, s OFICIRIMA i DRUGIMA) CEZAR Taure! TAUR Gospodaru? CEZAR Ne napadaj na kopnu; ne miči se; Bitku da nisi zapoñevao Dokle na moru mi he svršimo; I da mi nisi prekoračio Nareobe koje svitak taj sadrži: Naša je sreća položena sva Na ovu kocku. (Odlaze) SCENA DEVETA Drugi deo ravnice Page 86

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Ulaze ANTONIJE i ENOBARB) ANTONIJE Na onu stranu brega, na vidiku Odreda Cezarovih, snage svoje Da postavimo konjičke; odande Njegovih laña moći ćemo broj Da osmotrimo, te da prema tome I postupimo. (Odlaze) SCENA DESETA Drugi deo ravnice (Ulazi KANIDIJE sa svojom suvozemnom VOJSKOM i prede u maršu jednom stranom pozomice; a TAUR, Cezarov zapovednik, prede drugom stranom. Kad oni produ, začuje se buka pomorske bitke) (Uzbuna. Vraća se ENOBARB) ENOBARB Ništa od svega! Ništa! Sve badava! Ne mogu više to da gledam ja. Antonijada(90), zapovednički Misirski brod, sa svih šezdeset laña, Beži, i krmu okreće; taj prizor Oprljio je meni očnji vid. (90) Po Plutarhu, Kleopatrin admiralski brod zvao se „Antonijada". (Ulazi SKAR) SKAR O bogovi i boginje, i sve Nebeske sile! ENOBARB Koje zlo i jad? SKAR Veća je kriška sveta propala Zbog sušte neukosti. Kraljevstva I pokrajine proćerdali mi smo U poljupcima. ENOBARB Kako boj se čini? SKAR Na našoj strani. kao kugin beleg, Gde smrt predstoji neumoljivo. Misirska ona omica — dabogda Čuma na nju naišla! — usred boja, Baš kad se preimućstva činila K'o blizančeta dva i podjednaka, Page 87

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Al' samo naše starije, baš tad — Kao da neki spopao je obad Kao u junu kravu — diže jedra I dade se u bekstvoi. ENOBARB To sam vid'o: Oboleše mi oči kad to videh, Te izdržao nisam da i dalje Gledam taj prizor. SKAR Čim je ona pramcem Pošla niz vetar, odmah sklopi svoja Pomorska krila i naš Antonije, To plemenito biće srozaiio Do razvaline njenim mañijama, Pa, kao divlji plovan kad zaćori, Prhnu za njom, napuštajući bitku U punom jeku njenom. Nikad nisam Video tako sraman čin; još nikad Nisu toliiko oblatili sebe Iskustvo, čast i muškost. ENOBARB Avaj! Avaj! (Ulazi KANIDIJE) KANIDIJE Izdahnula je i preminula Na moru sreća naša, i sad posve Žalosno ona tone. Da je bio Naš vojskovoña ono što je sam. Znao da jeste, sve bi išlo dobro: O! sam je on vanredno prljav primer Za naše bekstvo dao. ENOBARB Jeste l', avaj! Došli na to! Tad, zbilja, laku noć! KANIDIJE Sad su utekli put Peloponeza. SKAR Lako je donde; pričekaću tamo Da vidim šta će biti još. KANIDIJE A ja ću Cezaru da se predam s konjicom I legijama s'vojim. Već je meni Kraljeva šest pokazalo na koji Način se potčinjava. Page 88

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ENOBARB Ja ću, ipak, Antonijevoj sreći ranjenoj Pridružiti se, mada razum moj U suprotnome pravcu njuši trag. SCENA JEDANAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE i PRATNJA) ANTONIJE Počujte! zemlju stid je što me nosd; Brani mi da i dalje stupam i njom. Priñite, prijatelji: ja sam tol'ko U svetu zamrkao da sam put Izgubio zauvek. Jedan brod moj Krcat je zlatom; uzmitega vi, Podelite ga; bežite i mir Sa Cezarom učin'.te. SVI Da bežimo! Mi, bome, ne. ANTONIJE I ja sam bežao, I strašljivcima dao pouku Da pleća dadnu i u bekstvo nagnu. Idite. prijatelji; lično ja Na put sam rešen krenuti, na kom Potrebni vi mi niste; idite: U luci mi je blago, uzmite ga. O! ja crvenim kada pogled bacim Na put po kom sam išao: i vlasi Moje se bune čak, jer bele ukor Smeñima daju zbog brzopletosti, A ove njima zbog zaluñenosti I plašljivosti. Idite, drugari; Pisma za neke prijatelje svoje Daću vam: ona utrće vam put. Nemojte tužni biti, molim vas, Niti mi uzvraćajte nećkanjem; Mig prihvatite koji očajanje Obznanjuje vam moje; diž'te ruke Od onog što je već i samo diglo Od sebe ruke; pravce obali; Taj brod i blago daću vam u posed. Ostavite me, molim vas, za časak; Molim vas, evo: poslušajte me; Page 89

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Jer ja ne mogu više, žaista, Da komandujem, stoga vas i molim. Uskoro ću se videti sa vama. (Sedne) (Ulazi EROS s KLEOPATROM, koju vode KARMIJAN i IRA) EROS Ta priñite mu, milostiva gospoño, utešite ga. IRA Učinite tako, najdraža kraljice. KARMIJAN Učinite! Pa nego kako! KLEOPATRA Dajte da sednem. O, Junona! ANTONIJE Ne, ne,ne, ne, ne. EROS Vidite li ovo, gospodine? ANTONIJE O, ptuj, pfuj, pfuj! KARMIJAN Gospoño! IRA Gospoño! O, dobra vladarko! EROS Gospodine, gospodine! ANTONIJE O, jeste, jeste, moj gospodine! On je, k'o igrač(91), kod Filipija Držao mač u koricama, dok sam MrŠavom, smežuranom Kasiju Udarce ja zadav'o, ja sam glave Mahnitom Brutu doš'o: on je samo Delao preko potčinjenih svojih, A nikad nije omirisao Redove prve ubojne; a sad — Ali svejedno. (91) Plemići su na igrankama nosili lake, kratke mačeve, kao ukras KLEOPATRA Ah, pomoozite! EROS Kraljica, gospodaru, kraljica. IRA Pristupite mu, zagovorite ga; Potišten sav je stidom, gospoño. KLEOPATRA Pa dobro, hajd, pridržite me: O! Page 90

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra EROS Nada sve plemeniti gospodairu, Ustan'te; kraljica vam prilazi; Klonula joj je glava, smrt je vreba, Ako je vaša uteha ne spase. ANTONIJE Ja sam svoj dobri glas ukaljao I s časnog puta skrenuo potpunce. EROS Kraljica, gospodaru. ANTONUE Avaj, kud si, Misirko mene odvela? O, pogle Kako svoj sram od tvojih očiju Odvraćam vešto, pa unazad gledam Na ono što je za mnom os.taia, Beščašćem razoreno. KLEOPATRA Gospodaru, Moj gospodaru! Preplašenom mome Oprostite brodovlju: jedva da sam I pomislila da ćete za nama Da potečete. ANTONIJE Odveć doboro ti si, Misirko, znala da sam srcem svezan Za krmu tvoju i da ćeš za sobom Da rne povučeš; znala si da punu Prevlast nad mojim duhom poseduješ, I znam da me može da navede Tvoj mig da božji nalog obiñern, Al' da te slušam. KLEOPATRA O, oprosti mi. ANTONIJE Sad moram tom mladiću skrušene Preñloge da upućujem, da vrdam I podvalama podlim uvijam, A polovinom. sveta svekolikog Titrao sam se kako mi je ćef, Tvoreć sudbine il' ih ništeći. Do kolike sam mere rob u vas Postao, to ste znali, znali ste Da će u svakom slučaju moj mač, Otromljen mojom strašću, slušati je. KLEOPATRA Oprosti! O, oprosti! ANTONIJE Page 91

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Nek' nijedna Ne kane suza, velim; jedna sama Vredi koliko sve što je stečeno I izgubljeno. Poljubae mi daj; On mi je nadoknada potpuna. Svog učitelja(92) mi smo poslali; Je li već doš'o natrag? Ljubavi, Težak sam kao olovom natučen. Jela i vina malo tamo dajte. Što ljuće šiiba kob, utol'ko ja Manje je fermam, ona to već zna. (Odlaze) SCENA DVANAESTA Cezarov logor (Ulaze CEZAR, DOLABELA, TIREJ i DRUGI) CEZAR Pustite amo tog Antonijevog Izaslanika. Znate li ga? DOLABELA To je, Cezare, njegov učitelj; što znači Da mu je dobro očupano perje Kad šalje amo takvo bedno perce Iz svoga krila, on što je na pretek, Još tu pre neki mesec, imao Kraljeve da mu budu glasnici. (92) Eufronije, učitelj Antonijeve i Kleopatrine dece. (Ulazi EUFRONIJE) CEZAR Priñi i zbori. EUFRONIJE Ja od Antonija Dolazim takav kakvog vidite me; U njegovim sam smerovima ja Boskora bio tako majušan K'o što je kapka rose jutarnje Na mirtinome listu, u sravnjenju S maticom svojom, morem debelim. CEZAR Nek' je i tako. Kazuj poruku. EUFRONIJE Pozdrav ti šalje on k'o gospodaru Sudbine svioje i umoljava te Da živi u Misiru; ako, pak, Page 92

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ne usliši se ovo, onda on Smanjuje zahtev svoj i preklinje Za dopust da bar samo sme da diše Med' zemljom i meñ' nebom kao prosti Grañanin u Atini; tol'ko on. A sada Kleopatra: ona tvoju Priznaje veličinu i pod vlast Tvoju se potčinjava, pa te moli Da dijademu Plolemejevu Podariš njenim naslednicima, Prepuštenima sad na nemilost I milost tvoju. CEZAR Za Antonijevu Molbu sam gluv. A kraijica će biti I saslušana, a i želje joj Utaman neće biti, ako sramnog Svog prijatelja progna iz Misira, Ili mu tamo život oduzme. Izvrši 1' ona ovo, molba njena Neuslišena neće ostati. Toliko obadvoma. EUFRONUE Neka bi te Pratila sreća! CEZAR Neka ga provedu Kroz nase vrste uboine. (Odlazi EUFRONIJE) Pa sada Evo ti zgode da na probu staviš, Tireju, svoju rečitost: Požuiri. Od Kleopatre otma Antonija; Sve joj obećaj, i u naše ime, Što bude zaiskala; pridaj još I preko toga ponuda po svome Vlastitom nadahnuću. Žene nisu Jake ni kad im ide najbolje, A kad u škripac doñu, veru će I netaknuta vestalka da zgazi. Okušaj i pokaži, Tireju, Šta znaš i umeš; trudu svome sam Odredi cenu, ispunjavaćemo To kao zakon. TIREJ Idem, Cezare. CEZAR Page 93

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Osmotri kako snosi Antonije Nesreću što ga zadesi, i šta se Iz svih duševnih pokreta u njega, Po tvome sudu, nazire da on Zapravo namerava poduzeti. TIREJ Cezare, hoću,. (Odlaze) SCENA TRINAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, ENOBARB i IRA) KLEOPATRA Šta sada da činimo, Enobarbe? ENOBARB Da mislimo, i umremo.(93) KLEOPATRA Za ovo Da li smo krivi mi il' Antonije? (93) Smisao je ovaj: podati se teškim mislima i umreti od tuge, od očajanja. ENOBARB Antonije i niko drugi, jer je Pustdo da mu strast nad razumom Zagospodari. Mada ste utekli Pred grdnim licem rata, koji je Brodovljem raznim strah zadavao Jednoj i drutgoj strani, zašto on Za vama da potrči? Nije svrab Njegove strasti smeo vojskovoñu U njemu da osakati, i to U času kad su jedna prema drugoj Dve polovine sveta stajale, A raelllo se jedino o njemu. Sramota to je bila, ništa manja Noii gubitak njegov, što je svoju Unezverenu flotu ostavio, Pa za uteklim zastavama vašim I sam potek'o. KLEOPATRA Ćuti, molim te. (Ulaze ANTONIJE i EUFRONIJE) ANTONIJE Je li to njegov odgovor? EUFRONIJE Page 94

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da, gospodaru. ANTONI.JE Ako nas, dakle, izda, kraljica će Na ljubaznost naići? EUFRONIJE Tako Veli. ANTONIJE Da joj se kaže: dečku Cezaru(94) Otpošlji ovu glavu prosedu, I kupu tvojih želja kneževstvima Do vrška napuniće on. (94) Antonije ovo kaže u znak nipodaštavanja. Na dan bitke kod Akcijuma Cezar je imao 38 godina, a Antonije je bio dvadeset godina stariji od njega. KLEOPATRA Tu glavu, Moj gospodaru? ANTONIJE Njemu opet poñi. Reci mu da na sebi nosi on Mladosti ružu, pa da valja nešto Iznimno svet da zapiše o njemu; Legije. novac, lañe njegove I kukavici pripadati mogu, A službenici njemu potčinjeni Mogu u.službi nekog deteta Baš kao i pod rukom Cezarovom Pobede da dobijaju: pa stoga Čikam ga da po strani ostavi Ta spoljna preimućstva, naoko Toliko sjajna, pa da mi na megdan Iziñe, meni već oronulom, Prsa u prsa, mačem protiv mača, Protivu mene samoga on sarn. Napisaću mu ovo: poñi za mnom. (Odlaze ANTONIJE i EUFRONIJE) ENOBARB (za sebe) Jest, nije nego! Baš će hteti Cezar, Pobedonosne vojske glavešina, Da zbaci togu vlasti i gospodstva, Pa u areni da prikazuje Borbu sa jednim gladijatorom! Vidim ja da je ljudsko umovanje Sastavni deo onog što nas snañe, I da za sobom stvari spoljašnje Page 95

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Povlače naše biće unutarnje, Te trpe podjednako obadvoje. Da može i da sanja, kada zna Cenu i vrednost stvari, da će Cezar, Držeći sve u svojim rukama, Da se odzove njemu, lišenom Svega i svačeg! Ti si, Cezare, Zasužnjio i zdravi razbor njegov. (Ulazi JEDAN PRATILAC) PRATILAC Cezarov glasnik. KLEOPATRA Ceremionijala Već nema, dakle, više? Gledajte, Dvorkinje moje! Zapušavaju Pred precvetalom ružom noseve Ti isti što su ispred pupoljaka Klečali njenih. Pa, gospodine, Propustite ga. ENOBARB (za sebe) Počinjem sa svojim Poštenjem da se pregonim. Ko ludi Do kraja odan ostane, u toga Postaje vernost potpuna budala; Pa ipak, ko do kraja istraje Uz palog gospodara, taj nadjača Pobedioca svoga gospodara, I stekne mesto u istoriji. (Ulazi TIREJ) KLEOPATRA Cezarov nalog? TIREJ Nasamo ga čujte. KLEOPATRA Sve su to naši prijatelji. Kazuj Ne strašeći se. TIREJ Tad su, može biti, I prijatelji Antonijevi. ENOBARB Valja i on da ima prijatelja Koliko Cezar, ili mu i nismo Potrebni mi, gospodine. Ukol'ko Cezaru bude bilo ugodno, Gospodar naš će jedva dočekati Da bude njegov prijatelj; a mi, Page 96

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Kao što znate, mi smo onoga Čiji je on, naime Cezarovi. TIREJ Tako. Pa, čuj, čuvena vladarko: Cezar te moli usrdno da manje O položaju misliš svom, a više O tome da je Cezar on. KLEOPATRA Produži; To je veoma kraljevski. TIREJ On zna Da se držite vi uz Antonija Ne zato što ga volite, već zato Što se bojite njega. KLEOPATRA O! TIREJ Pa stoga Ožiljke on na vašoj časiti žali K'o iznuñeni, nezaslužen sram. KLEOPATRA Bog je on, zna on suštu istinu. Osvojena je prosto moja čast, A nlje data. ENOBARB (za sebe) Da se uverim, Antonija ću još da pripitam. Hej, gospodaru, gospodaru moj, Na tebi je tolika pukotina Da moramo da pustimo da toneš, Jer te i tvoja najdraža napušta. (Oñe) TIREJ Da l' mogu Cezaru da poručim Šta ištete od njega? On donekle I moli da se traži da bi dao. A vrlo bi mu drago bilo kad bi Poslužila vam sreća njegova K'o palica o koju biste mogli Oslanjati se; al' bi pravi melem Za njega bilo da od mene čuje Kako ste s Antoniiem raskrstili Pa pn'begli pod njegov skut, pod skut Vladara kom je sav svet potčinjen. KLEOPATRA Vi se zovete? Page 97

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra TIREJ Ime mi je Tirej. KLEOPATRA Glasniče preljubazni, rec'te ovo Cezaru moćnom: preko njegovog Izaslanika ruku pobedničku Njegovu ljubim; zatim rec'te da sam Spremna da krunu svoju položim Pred noge njemu i da kleknem tamo; Rec'te mu da iz rečd njegove, Koja se svud bez pogovora sluša, Čekam da čujem presudu Misiiru. TIREJ Savršeno je dostojan taj put. Kada se kob i razum sudare, Pa se na ono samo ovaj drzne Što je i kadar, on uzdrhtati Ni od čeg neće, ma šta da se sluči. Tu milost mi ukažite, da spustim Na vašu ruku svoju odanost. KLEOPATRA Poočim vašeg Cezara je često Usnice svoje spuštao na ovo Bezvredno mesto dok je mozgao O zauzeću kraljevstava, pa je Pljuštala tada kiša poljubaca. (Vraća se ANTONIJE sa ENOBARBOM) ANTONIJE Milošte! Jupiteru gromovniće! Ko si ti, bratac? TIREJ Jedan koji samo Naredbe onog vrši koji je I najmoćniji, a i najviše Dostojan da mu zapovesti budu Izvršavane. ENOBARB (za sebe) Bićeš išiban. ANTONIJE Pristupi amo. Oh, proždrljivko! Ta bogove mu i satane! Vlast Kopni sa mene: a donedavno Da samo viknem: „Hej!" i kraljevi bi, Kao na loru deca, potrčali I odzvali se: „Sta nareñujete?" Je 1' svaki gluv tu? Antonije ja sam. Page 98

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Ulaze PRATIOCI) Tog probisveta vodite odavde, Pa ga na macke stavite. ENOBARB (za sebe) Sa lavljim Mladunčetom je bolje igi'ati se Noli sa lavom koji krepava. ANTONIJE Išibajte ga! Mesec mu i zvezde! Dvadeset da ih tu na broju ima I da su sve to sami najmoćniji Vazal; kogi Cezarovoj vlasti Pokoriše se, pa da ih zatečem Gde s bezočnošću ruci — ove tu, Kako joj beše ime, zvala se Nekada Kleopatra? — Šibajte ga Sve dotle, momci, dok ne sagledate Da lice krivi kao deran kakav I dreči naglas da se smilujete; Odvucite ga. TIREJ Marko Antonije — ANTONIJE Napolje s njim; a kad ga išibate, Dovedite ga; Cezarova ova Protuva ima jedno' naredenje Da mu odnese. (Odlaze PRATIOCI sa TIREJEM) Vi ste već bili poluuveli Pre no vas sretoh: ha! zar zato ja Uzglavlje svoje ostavdh u Rimu Neugnječeno, zato propustih Da stvaram, pokraj bisera od žene, Svoj zakoniti porod, da bi me Sramotila ovakva jedna, koja U sluščad pilji? KLEOPATRA Dragi gospodaru — ANTONIJE Odvajkada ste šarali: Al' kada naša poročnost na nas Okorelost navuče — O, te bede! Tad mudri višnji zaćore nam oči; Suñenje naše jasno u sopstvenu Kaljugu našu uronjavaju; I navode nas da obožavamo Page 99

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Zablude svoje; pa se tome smeju, Dok mi u svoju propast srljamo, Šepureći se. KLEOPATRA O! je l' dotle došlo? ANTONIJE Na sovri sam vas mrtvog Cezara Našao kao hladni zalogaj; Ne, vi ste bili okrajak zaost'o Kneju Pomipeju(96); da ne govorimo O časovima onim vrelijim, Koje prostačko rekla-kazala Zabeležilo nije, ali koje Pabirčili ste sa pohotljivošću; Jer, uveren sam, mada može biti I nagañate šta je umerenost, Da umerenost upoznali niste. (96) „Kleopatra, pak, verujući Delijevim rečima, i pogañajući po onom ranijem uspehu i poverenju koje je uživala kod Julija Cezara i Kneja Pompeja (sina Pompeja Velikog) samo radi svoje lepote, poče da se nada da će utoliko lakše osvojiti Antonija. Jer Cezar i Pompej znali su je dok je bila još mlado stvorenje i nije znala šta je svet; nu, sad je otišla Antoniju kao žena u punom premaleću, i zrela i odlučna razbora." (Nort.) KLEOPATRA Zbog čega to? ANTONIJE Dopustiti da jedan Niko i ništa koji bakšiš prima I kaže „Bog vam platio!", da on S drugom u igri mojim, s vašom rukom, S kraljevskim ovim pečatom, sa tim Zavetom moćnih srca bude prisan! O! što 1' na bregu nisam Vasanskom(96), Pa rogati da čopor nadričem, Jer divalj razlog imam; a da njega Objavim krotko, to bi bilo tako K'o kad bi vrat u omči svom dželatu Kazao hvala što ga spretno steže. (Vraćaju se PRATIOCI sa TIREJEM) Je 1' šiban? PRVI PRATILAC Da se samo orilo,. Moj gospodaru. Page 100

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE A jaukao? I molio za milost? PRVI PRATILAC Molio je Za milost; jeste. ANTONIJE Tvoj otac, ako živi, neka kuka Što nisi njemu bio kći, a ti Nariči što si iza Cezara U trijumfalnoj povorci(97) mu iš'o; Jer šibu dobi što za njime ideš: A odsad nek' te troletnica hvata Od bele ruke kakve gospoñe I dršći sav kad vidiš samo takvu. Tornjaj se natrag Cezaru i reci Kako si proš'o; pazi da mu kažeš Da me do besa dovodi, jer on, Izgleda, diže nos i pući se, Gudeći kao slepac sve o Onom Šta sam ja sad, a ne o onome Sto zna da bejah: goni me u bes; A ništa lakše nego da ovako Postupa sad, kad dobre moje zvezde, Vodilje moje dosad, iščezoše Iz svojih sfera(98), pa u ponor pakla Ognjeve svoje sručiše. Ukoi'ko Njemu po Volji nije govor moj, U' ono što je ovde urañeno, Pri ruci ima, reci mu, Hiparha, Osloboñenog roba mog, pa može Do mile volje i pa ćefu svom Njega da šiba, veša ili muči, Te se naravna sa mnom: s tim požuri: Tornjaj se s šibom svojom; odlazi. (96) Psalm XXII, 12: „Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me." (97) U Rimu je trijumf bio velika svečanost u čast vojskovoñe koji je odneo odlučnu pobedu nad neprijateljem. (98) Po staroj, Ptolomejevoj astronomiji, verovalo se da su zvezde uobručene u svoje kristalne sfere. (TIREJ odlazi) KLEOPATRA Je li sad kraj? Page 101

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Pomračio se, avaj! Zemaljski Mesec naš(99), što već i samo Proriče pad i kraj za Antonija. (99) To jest — Kleopatra (za razliku od nebesnog Meseca). KLEOPATRA Pretrpeti se moram dok ga proñe. ANTONIJE Pa zar na slugu, koji Cezaru Svezuje vrvce, da namiguješ, Da se dodvoriš Cezaru? KLEOPATRA I baš me Ne poznajete? ANTONIJE Takvom koja za me Ledeno srce ima? KLEOPATRA Ah! moj mili, Ako sam takva, neka nebo sazda Iz moga srca ledenoga grad, I zatruje mu izvore; pa prvo Njegovo zrno nek' na vrat moj padne I kako ono tu skončavalo, Tako i život topio se moj! Drugo nek' zgromi mog Cezariona, I tako redom, jednoga po jednog, Dok svaki spomen moje utrobe, I svi Misirci moji hrabri s njima, Ne budu, nakon potopa od ove Oluje gradobitne, ostali Na tlu da leže nepokopani, Dokle ih muve i komarci nilski K'o plen. svoj ne pogrebu. ANTONIJE Sada mi je Srce na mestu. Aleksandriju je Cezar za tabor izabrao svoj, Pa smeram tamo protiv suñaja Njegovih da se oborim. Na kopnu Naše se snage držale vanredno, A spojila se ponovo i naše Brodovlje razbijeno, te krstari, I svojim vidom, pomorskim u svemu, Page 102

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Uliva strah. Al' gde si, srce moje, Ti boravilo? Ču li, gospoño? Ako se vratim s polja bojnoga Još jednom ja da ižljubim te usne, Pojaviću se krvav; požnjećemo Moj mač i ja u povesnici mesto: Tako se uzdam bar. KLEOPATRA Sad opet svog Srčainog gospodara gledam ja. ANTONIJE Naumio sam da utrostručim Snagu mišića, srca, daha svog, Pa da se tučem zverski; jer kad moji Časovi behu povoljni i srećni, U mene su živote svoje ljudi I nekom šalom otkupljivali; Al' zube ću da stisnem sad i svakog U pomrčinu da sunovratim Ko se preda mnom ispreči. Hajdemo; Daj da još jednu provedemo noć U obesnosti; zovite mi sve Zapovednike moje sumorne; Još jednom kupe naše napunite; I nek' nam bude briga poslednja Što ponoć otkucava. KLEOPATRA Danas je Roñendan moj; pomišljala sam bila Da ga provedem oskudno i Skromno; Al' kako vidiim da je moj gospodar Postao sada opet Antonije, Hoću i ja da budem Kleopatra. ANTONIJE Obrukati se nećemo. KLEOPATRA Mom gospodaru vrsne njegove Zapovednike zov'te sve. ANTONIJE Pozov'te; Uputiću im reč; a noćas ću Nagnati vino da kroz ožiljke Njihove promoli se. Hajdemo, Kraljice moja; soka nekog ipak U tome ima. Kad se budem tuk'o Sledećeg puta. navešću i samu Page 103

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Smrt da me voli, jer ću se s kosirom Njezinim kužnim da utrkujem. (Odlaze SVI sem ENOBARBA) ENOBARB Sad on i munju da nadsija kani. Pomaman biti, znači strahom biti Osloboñen od straha, a u takvom Raspoloženju i golubica će Kljucnuti kopca; no, primećujem Da vazda našem vojskovoñi srce Naraste kad se um u njega smanji.. Al' gde je razbor srčanosti plen, Srčanost tu najeda onaj mač Kojim se bije boj. Potražiću Nekakav način da ga ostavim. (Ode) ČETVRTI ČIN SCENA PRVA Pred Aleksandrijom, Cezarov tabor (Ulaze CEZAR, čitajući neko pismo; AGRIPA, MECENA i DRUGI) CEZAR Balavcem on me zove, i toliko Psuje me on i grdi, k'o da ima Snage u njega da me batinom Najun iz Misira; prutovima Išibao je moga glasnika; A mene čika da se tučem s njim, Ja lično: Cezar protiv Antonija. Poruč'te starom raspusniku tom Da imam puno drugih načina(100) Da se sa svojim rastanem životom; A dotle mogu izazivanju Njegovom samo da se smejem. (100) S. Li ukazuje da Plutarh u grčkom originalu jasno kaže da Antonije ima mnogo drugih načina da umre, dok Amiojov francuski prevod, kao i engleski Nortov, ostavljaju ovu rečenicu dvosmislenom, tako da se ne zna da li se ovo odnosi na Cezara ili na Antonija. Kod Norta ta rečenica glasi: „Antonije ponovo posla poziv Cezaru da se bori s njim u dvoboju; a Cezar mu odgovori da on ima mnogo drugih načina da umre." MECENA Cezar I sam, zacelo, domišlja se tome, Da kada neko tako veliki Page 104

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Uzme da besni, da je taj već dognan Do samog ruba propasti. Vi predah Ne dajte njemu, nego sad rastrojstvo Njegovo ovo iskoristite: Bes nikad nije dobar čuvar svoj. CEZAR Poruč'te našim zapovednicima Da ćemo sutra poslednji od mnogih Bojeva svojih voditi; u našim Redovima se nalaze i takvi Koji su još doskora služili Pod Antonijem, te ih zato ima Dovoljno da ga uhvate. Nastojte Da to i bude; vojsci predovoljstvo Neka se da; za tol'ko zaliha Ima u nas, a ovo rasipanje Zaslužili su. Jadni Antonije!(101) SCENA DRUGA Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE, KLEOPATRA, ENOBARB, KARMIJAN, IRA, ALEKSAS i DRUGI) ANTONIJE I neće, dakle, megdan sa mnom on Da deli, Domicije? ENOBARB Neće. ANTONIJE Ali Zbog čega neće? ENOBARB Pa on računa, pošto ima sreće Dvadeset puta više, da bi to Dvadeset protiv jednog bilo. ANTONIJE Sutra Na moru i na kopnu, vojniče, Boj ću da bijem; il' ću živeti, Ili će moja čast na izdisaju U krvi ogreznuti(102), te će to Oživeti je. Jesi 1' oran da se Valjano tučeš? (101) Ovaj uzvik izraz je prezira, a ne samilosti. (102) Urednik Arden-izdanja navodi primere suvremene prakse kupanja u krvi, da bi se izlečila lepra ili postiglo podmlañivanje. Page 105

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ENOBARB Kada raspalim Sve ću da vičem: „Igra se za sve!" ANTONIJE Dobro rečeno; hajdmo. Poslugu Moju pozovi; nek' se obed naš Presipa noćas. (Ulaze TRI ili ČETIRI SLUGE) Daj mi svoju ruku, Bio si čestit vrlo, a i ti; I li; i ti; i ti: valjano ste me Služili svi, a kraljevi su bili Drugari vaši. KLEOPATRA (tiho, ENOBARBU) Šta to znači? ENOBARB (tiho, KLEOPATRI): To je Jedna od onih opsenarija, Koje, po sebi čudesne, iz duha Ispljusne tuga. ANTONIJE A i ti si čestit. Kamo da mogu da se u toliko Prefvorim ljudi. pa vas onda sve U Antoniju jednom sjedinim. Te da vas mognem služiti valjano Onako kako činili ste vi. SI.UGE Da ne da bog! ANTONIJE Pa dobro, dobri momci, Podvorite me noćas, pehare mi Ne zakidajte. nq mi ugañajte Ne manje nego onda kad je bilo Sve moje carstvo vaš u tome drug I zapovesti moje slušalo. KLEOPATRA (tiho, ENOBARBU) Šta on to hoće tim? ENOBARR (tiho, KLEOPATRI) Da sledbenike Rasplače svoje. ANTONIJE Noćas me podvor'te; Dužnosti vašoj tim je, možda, kraj: Nećelc možda videti me više; Il' ćele senku unakarañenu Page 106

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Videti, ako budete me vid'li: Koliko sutra služićete, možda, Drugoga gospodara. Ja u vas Upirem pogled kao onaj što se Oprašia s kime. Ne otpuštam vas, Čestiti moji prijatelji; nego, Kao gospodar privenčan uz vašu Valjanu službu, s vama sam do smrti. Dva sata samo noćas me podvor'te, Ne tražim više, pa vam bogovi Platili ovo! ENOBARB Šta ste naumni, Moj gospodaru kada ih ovako Raslužujete? Gle'te, oni plaču; A evo luk i meni, magarcu, Udario je u oči: sramota, Nemojte žene praviti od nas. ANTONIJE Ih, ih! 'Ma, nek' me veštica odnese, Ako sam hteo to! Iznikla milost Tamo gde ove kapi prokaplju! Rečima mojim, mili prijatelji, Smisao odveć sumoran ste dali, Jer ja sam hteo da vas utešim Govorom svojim; želim buktinjama Da sagorite ovu noć. Nek' znate Da se ja dobru, mili moji, nadam Od sutrašnjice; pa ću onamo Da vas povedem gde ću, ja se uzdam, Pobedonosni život pre da nañem, No smrt i slavu. Ded', na obed hajd'mo A brige utopimo. (Odlaze) SCENA TREĆA Na istom mestu. Pred palatom (Dolaze DVA VOJNIKA na svoja stražarska mesta) PRVI VOJNIK Pa, brate, laku noć; taj dan je sutra. DRUGI VOJNIK I on će put ovakav il' onakav Odrediti nam. Zbogom. Niste 1' čuli U vezi s drumovima čudno nešto? PRVI VOJNIK Baš ništa. Šta to ima? DRUGI VOJNIK Page 107

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra To su, izgleda, samo puste priče. Laku vam noć sad. PRVI VOJNIK Pa, gospodine. Laku vam noć. (Ulaze druga DVA VOJNIKA) DRUGI VOJNIK Vojnici, budite na straži predostrožni. TREĆI VOJNIK I vi. Laku noć, laku noć (Prva dvojica zauzmu svoja mesta) ČETVRTI VOJNIK A ovde mi. Ukol'ko sreća sutra Bude na strani našeg brodovlja, Pešadija će naša da odoli, U to se uzdam tvrdo. TRECl VOJNIK To je vojska I hrabra, a i dobro zna šta hoće. (Ispod pozornice se čuju zvuci oboe) ČETVRTI VOJNIK Tiše! šta bruji to? PRVI VOJNIK O, čujte, čujte! DRUGI VOJNIK Slušajte! PRVI VOJNIK Bruji muzika kroz vazduh.(103) TREĆI VOJNIK Pod zemljom bruji. ČETVRTI VOJNIK To je dobar znak, Zar nije? TREĆl VOJNIK Nije. PRVI VOJNIK Tiše, kad vam kažem! Šta treba to da znači? DRUGI VOJNIK To Herkul bog(104), ljubimac Antonijev, Napušta njega sada. PRVI VOJNIK Krenimo; Da pogledamo da li čuju to I druge straže. (Prilaze drugom stražarskorn mestu) Page 108

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra DRUGI VOJNIK Zdravo, drugovi! (103) ,,Te iste noći, malo pre ponoći, kad je grad bio miran, pun straha i tuge, i ljudi razmišljali kakav li će biti ishod ovog rata, vele da se odjednom čula neka čudesna umilna svirka raznih vrsta muzičkih instrumenata, uz pokliee mnoštva naroda, kao kad ljudi igraju i pevaju onako kao što čine prilikom Bahovih pirova, po ugledu na satire. I izgledalo je da ova svirka ide gradom, pa onda ka vratnicama što vode neprijatelju." (Nort.) (104) Antonije je smatrao Herkula svojim pretkom. VOJNICI Kako ste? — Zdravo! — čujete li ovo? PRVI VOJNIK Pa da; zar nije čudno? TRECI VOJNIK Čujete li? Čujete l', braćo? PRVI VOJNIK Hajdmo za tim zvukoin Do samog ruba položaja našeg; Da pogledamo kud će to da skrene. VOJNICI (uglas) Što ne! - Baš čudno. (Odlaze) SCENA ČETVRTA Na istom mestu. Odaja u palati (Ulaze ANTONIJE i KLEOPATRA; KARMIJAN i DRUGI iz PRATNJE) ANTONIJE Erose! oklop daj mi, Erose! KLEOPATRA Spavajte malo. ANTONiJE Ne, pilence moje. Erose, amo; oklop, Erose! (Ulazi EROS s oklopom) Ded', dobri momče, stavi mi na pleća Železo moje: ako li nam sreća Ne bude danas sklona, to je zato Što smo joj išli uz nos. Dede. KLEOPATRA Ne, Hoću i ja da pomognem. A čemu Služi mu ovo? ANTONIJE Ama, pusti, pusti, Page 109

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ti moje srce naoružavaš; Pogrešno, naopako; ovo, ovo. KLEOPATRA Ma čekni, nu! da pružim pomoć hoću: To mora da je tako. ANTONIJE Lepo, lepo; Sad će nam sreća ići naruku. Je 1' vidiš, dobro momče? Hajd,' pa baci I ti na sebe oklop. EROS Gospodaru, Očas ću ja to. KLEOPATRA Pa zar nije ovo Skopčano dobro? ANTONIJE Divno, izvanredno: Ko to otkopča pre no meni bude U volji da ga radi počinka Ja sam raspetljam, taj će buru čuti. Ti nešto tu šeprtljaš, Erose; Kraljica moja spretnija je tu Negoli ti; požurij O, da možeš Da vidiš danas kako vojujem, Ljubavi moja, i da se razumeš U tome poslu kraljevskome, ti bi Videla tada šta na tome poslu Poslenik znači. (Ulazi jeñan naoružani VOJNIK) Dobro došao, I dobar dan; izgledaš kao čovek Kojem je prisna dužnost ratnička: Kad nam je neki posao po srcu, Mi ustajemo rano i na njega S uživanjem idemo. VOJNIK Tisuće su, Ma kol'ko da je rano, gospodaru, Pancire svoje na se prikovale I čekaju vas pokraj kapije. (Klicanje. Trube) (Ulaze ZAPOVEDNICI i VOJNICI) ZAPOVEDNIK Dan divan. Dobro jutro, generale. SVI Dobro vam jutro, generale. Page 110

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Dan se Sav rascvetao, momci. Ovo jutro, K'o duh mladića koji namerava Da bude slavan, počinje na vreme. Da, tako, tako; hajde, daj mi to: Ovako; dobro reče. Zdrava budi. Gospoño, ma šta sa mnom da se zbude; Vojnički, evo, poljubac ti dajem. (Poljubi je) Za pokudu bi i za zasluženo Postiñan ukor bilo kada bih se Majao oko dodvoravanja Svakodnevnoga; ostavljam te sad K'o čelik-čovek. Za mnom ustopice K'o je za bitku oran; ja ću ga U nju da vodim. Zbogom ostajte. (Odlaze ANTONIJE, EROS, ZAPOVEDNICI i VOJNICI) KARMIJAN U odaju se, ako je po volji, Povucite svoju. KLEOPATRA Vodi me. K'o pravi Vitez je on otiš'o. Kamo da je Mogućno da se taj golemi rat Okonča borbom prsa u prsa Izmedu Cezara i njega! Tad bi Antonije — al' sada... — Lepo, hajd'mo. (Odlaze) SCENA PETA Aleksandrija. Antonijev tabor (Trube. Ulaze ANTONIJE i EROS. U susret im dolazi VOJNIK) VOJNIK Neka bi dali bogovi da bude Za Antonija srećan ovaj dan! ANTONIJE O, kamo da odneste ono onda Prevagu ti i tvoji ožiljci, Te da sam boj na kopnu vodio! VOJNIK I sad bi, da si to uradio, U stopu išli za tobom do kraja Kraljevi oni što se odmetnuše Page 111

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra I onaj vojnik što te napusti Ovoga jutra. ANTONIJE Ko to jutros ode? VOJNIK Ko? Jedan što se nikada od tebe Odvaj'o nije; zovi Enobarba, I on te neće čuti; ili će ti Iz Cezarova tabora da vikne: „Mene ne broj u svoje." ANTONIJE Šta to kažeš? VOJNIK Sa Cezarom, je, gospodaru, on. EROS On, gospodaru, svoje sanduke I svoje blago nije poneo. ANTONIJE Otišao je? VOJNIK Posve sigurno. ANTONIJE Erose, poñi i za njim pošalj; Njegovo blago; dela; i ni mrve Da zadržao nisi, nalažem ti. Napiši — pa mi daj da potpišem — Kako mu zbogom šaljem srdačno I pozdravljam ga; reci mu da želim Da mu se nikad više ne pruži Razlog da svoga gospodara menja. O! gone čestit svet u nepoštenje Udesi moji. Žuri. Enobarb! (Odu) SCENA ŠESTA Pred Aleksandrijom. Cezarov tabor (Fanfare. Ulazi CEZAR s AGRIPOM, ENOBARBOM i DRUGIMA) CEZAR Kreni, Agripa, i zametni bitku: Volja je naša da se Antonije Uhvati živ; da tako objaviš. AGRIPA Cezare, hoću. (Ode) CEZAR Bliži se vreme sveopštega mira: Pokaže li se srećnim ovaj dan, Page 112

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra U sva tri kuta sveta(105) slobodno će Maslina da se gaji. (Ulazi GLASNIK) GLASNIK Došao je Antonije na polje bojno. (105) Tri tada poznata kontinenta: Evropa, Azija i Afrika. CEZAR Idi Pa daj Agripi nalog da u prve Ubojne vrste prebeglice stavi Te da se čini Antoniju kako Na samom sebi bes iskaljuje. (Odlazi CEZAR sa svojom PRATNJOM) ENOBARB Odmetnuo se i otpadio Aleksas; on je u Judeju poš'o Antonijevim poslom, pa je tamo Naveo velikoga Iroda Da se na stranu Cezarovu stavi, A odmetne od svoga gospodara, Od Antonija; ovaj njegov trud Platio mu je Cezar vešalima. Kanidije i drugi otpadnici Imaju službu, ali poverenja Čestitog ne uživaju. Postupih Opako ja, i sebe sama krivim Zbog toga tako krvavo' da nikad Radosti 'vdše okusdti neću. (Ulazi JEDAN CEZAROV VOJNIK) VOJNIK Antonije je blago tvoje sve Poslao, Enobarbe, za tobom, A povrh sveg i svoje uzdarje: Na moju stražu glasnik je naiš'o; I eno sad pred tvojim šatorom Mazge on svoje istovaruje. ENOBARB Dajem to tebi. VOJNIK Šale, Enobarbe, Okanite se. Istinu kažem: najbolje će biti Da izvedete iz redova naših Page 113

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra I zastitite donosioca; Sproveo bih ga sam da nisam pozvan Da vršim svoju dužnost. Jupiter je Vaš imperator vazda. (Odlazi) ENOBARB Na toj sam zemlji hulja samo ja; I više nego iko osećam Da zbilja jesam to. O, Antonije! O, rudniče milošte, kako bi Platio td valjanu službu moju, Kada ovako zlatom krunišeš Podlaštvo moje! Nadima se sve Srce u meni: ako ga ne skrha Pomis'o kakva nagla, onda će Naglije neko sredstvo da preteče I pomisao; ali misao će To da uradi, osećam. Da ja Borim se protiv tebe! Ne, već neki Jarak ću da potražim, da tu umrem; Ukoi'ko većma prljav, utoliko Prikladan većma biće poslednjim Satima mog života. (Ode) SCENA SEDMA Bojište izmeñu dva tabora (Uzbuna i trube. Ulaze AGRIPA i DRUGI) AGRIPA Povucimo se, isturili smo se Napred i odveć. Cezar se i sam Latio posla, a na otpor smo Naišli kakvom nadali se nismo. (Odlaze) (Uzbuna. Ulazi ANTONIJE i SKAR, ranjen) SKAR Ovo, moj hrabri imperatore, Doista znači tući se! I da smo Od prve tako započeli bili, Mi bismo doma zavijenih glava Otpravili ih. ANTONIJE Mnogo krvariš. SKAR Ovde je rana slična slovu T Bila u mene; sad pak slovu N Slična je ona. Page 114

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Povlače se oni. SKAR Njih ćemo mi u rog da sabijemo: Ima u meni mesta još za celih Šest brazgotina. (Ulazl EROS) EROS Potučeni su, gospodaru, oni; I može da se uzme kao lepa Pobeda naše preimućstvo. SKAR Dajte Da pleća njima izrovašimo' I da ih, k'o kad hvataš zečeve, Potkupimo odostrag: ništa slañe No po beguncu da opaučiš. ANTONIJE Nagradiću te jednom za tu tvoju Živahnu bodrost, a desetostruko Za tvoju hrabrost. Hajde za mnom. SKAR Ja ću Da ćopam i naramljujem za vama. (Odlaze) SCENA OSMA Pod zidinama Aleksandrije (Uzbuna. Ulazi ANTONIJE, u maršu; SKAR i VOJSKA) ANTONIJE U logor smo ga njegov sagnali; Neka otrči ko do kraljice I dojavi joj naše podvige. Sutra, još pre no sunce spazi nas, Onima ćemo krv da pustimo Koji nam danas umakoše. Hvala Neka je svima vama; jer vam behu Junačke ruke, a u boju ste Tukli se ne k'o neko koji stvar Nečiju brani, već k'o neko koji Zastupa stvar sopstvenu; svi ste vi Pokazali se kao Hektori. U grad potecite pa svoje žene I prijatelje svoje izgrlite I podvige dm svoje pričajte, Dok oni budu radosnicama Page 115

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Suzama prali usirenu krv Sa vaših rana i dok poljupcima Celili budu ožiljke te časne. (SKARU) Ruku mi svoju daj: (Ulazi KLEOPATRA S PRATNJOM) Golemoj toj Čarobnici ću tvoje podvige Da preporučim, pa nek' njezina Zahvalnost tebi blagoslov donese. O, ti, pun dane sveta ovoga, Mišicom okuj vrat moj oklopljeni, Pa skoči takva kakva si, s odelom I drugim svim, kroz štit taj oprobani Do srca mog, pa nek' te otkucaji Njegovi nose, i na njima ti Ljuškaj se, likujući. KLEOPATRA Gospodaru Nad svima gospodarima! O, ti, Beskrajna neustrašivosti! Zar se Neulovljen i s osmehom iz svetske Goleme klopke vraćaš? ANTONIJE Moj slavuju, U postelje smo oterali njih. Ta, curo! ma koliko da se sede U nas pomalo mešaju sa tamnim Vlasima mlañim našim, ipak živce Mozak nam krmi i pothranjuje, Te smo ti kadri da s mlañarijoim Vućemo klipka. Gledaj toga tu; Prinesi svoju milostivu ruku Do njegovih usana. Poljubac Stavi na nju, moj ratniče. On tako Tuk'o se danas k'o da je u njega Ušao neki bog što ljudstvo mrzi, Pa ga u ovoj pcdobi razar'o. KLEOPATRA Pokloniću ti, prijatelju, oklop Od zlata sav; svojina jednog kralja Bio je on. ANTONIJE Zaslužio je njega, Pa makar bio od ruibina sav, K'o Febusove svete dvokolice.(106) Ruku mi daj: kroz Aleksandriju Page 116

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da proñemo u maršu veselom; Da pronesemo naše stegove, Izrovašene k'o što su i ljudi Kojima pripadaju; da golema Palata naša može vojsku svu Ovu da primi, skupa bismo svi Obedovali i napijali Zdravice kobi dana sutrašnjega, Koji nam kraljevske opasnosti Stavlja u izgled. Zdruzgajte, trubači, Sluh grada treskom zvuka bakarnoga, A čangrljanje naših doboša S tim pomešajte, te da i nebesa I zemlja sva u isto vreme svojom Šibaju jekom, pozdrav grmeći Našemu dolaženju. (Odlaze) (101) Aluzija na Febove dvokolice potiče verovatno iz Ovidijevih „Metamorfoza", II, 107—110. SCENA DEVETA Cezarov logor (Stražari na svojim stražarskim mestima) PRVI VOJNIK Ne budemo li tokom ovog sata Dobili smenu, moraćemo natrag Na zborno naše mesto' stražarsko; Mesec se sja, a vele da ćemo Zorom u dva da zametnemo boj. DRUGI VOJNIK Jučerašnji je bio dan za nas Da gori biti ne može. (Ulazi ENOBARB) ENOBARB O, noći, Budi mi svedok — TREĆI VOJNIK Ko je ovaj čovek? DRUGI VOJNIK Ćuti i slušaj. ENOBARB O, posveñoči, Blagosloveni meseče, kad budu U letopisu izdajnici bili Sa rnržnjom spominjani, da se jadni Kajao Enobarb pred tvojim likom. PRVI VOJNIK Page 117

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Gle, Enobarb! TREĆI VOJNIK Umukni! Čujmo dalje. ENOBARB O, ti, Vrhovni kralju tuge istinske, Sacedi noćne magle otrovne Na moju glavu, te da život svoj, Koji od moje odmetnu se volje, Skincm sa vrata; ovo srce moje, Koje je žalost već sasušila, O surovost već tresni i o kremen Prestupa moga, te da se u prah Rasprši ono, pa da bude kraj Mislima gnusnim svim! O, Antonije! Ti dušo mnogo više plemenita No što je izdajništvo moje sramno. Ti mi u svoje ime bar oprosti; A neka me svet u letopis unese K'o izdajicu kojem premca nema I k'o begunca. Antonije! O! O, Antonije! (Umire) DRUGI VOJNIK Da ga oslovimo! PRVI VOJNIK Da saslušamo njega, jer se, možda, Cezara tiče to što kaže. TREĆI VOJNIK Hajde! Ali on spava. PRVI VOJNIK Pre će biti da je Onesvesnuo; jer pred san se nikad Onako gadna molitva ne čita. DRUGI VOJNIK Pristupimo mu tad. TREĆI VOJNIK Probudite se, Probudite se, progovorite. DRUGI VOJNIK Da li nas čujete, gospodine? PRVI VOJNIK Ruka je smrti njega dočepala. (U daljini udaranje doboša) Slušajte, doboš iza sna spavače Poziva prigušeno. Da na zborno Stražarsko mesto njega odnesemo: Page 118

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra On nije makar ko; a naš je sat Već istekao. TREĆI VOJNIK Pa da poñemo; Povratiće se možda on. (Odlaze i odnose leš) SCENA DESETA Izmeñu dva tabora (Ulaze ANTONIJE i SKAR, sa VOJSKOM u maršu) ANTONIJE Na moru danas vrše pripreme; Na kopnu im po ćudi nismo. SKAR Vrše I tamo i ovamo. ANTONIJE Kamo sreće Da se u vatri ili vazduhu Hoce da tuku; mi bismo i tamo Tukli se s njima. Ali, evo šta je; Pešadija će naša ostati Sa nama na brežuljcima kraj grada; Nalog za more dat je, brodovlje Iz luke je izišlo, a odande Najbolje ćemo njegov raspored Da umotrimo i da posmatramo Njegove poduhvate.(Odlaze) SCENA JEDANAESTA Drugi deo istoga polja (Ulaze CEZAR i njegova VOJSKA, u maršu) CEZAR Voljni smo da na kopnu, ukoliko Ne napadnu nas, mirni ostanemo; A to će tako, držim, i da bude; Jer su mu snage najbolje otišle Za posadu na brodovlju. Te tako, U dolju hajd'mo, pa se držimo Što bolje svoga preimućstva. (Odu) SCENA DVANAESTA Bregovi blizu Aleksandrije (Dolaze ANTONIJE i SKAR) ANTONIJE Dosad se nisu svrstali. Odande, Page 119

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Sa mesta gde se diže onaj bor, Moći ću sve da umoitrim, i odmah Dojaviću ti kakav tok i razvoj Uzeće stvari po svoj prilici. (Odlazi) SKAR Sagradile su gnezda lastavice Na galijama Kleopatrinim(107); Gatari vele kako ne znaju, Kako ne mogu reći; mršte čela I srčanosti nemaju da kažu Ono što znaju. Antonije je I potišten i hrabar; najedena Njegova kob na mahove mu nadu Il' strah uliva; nadu uliva Onim što ima on, a zebnju onim Čega je lišen. (U daljini buka kao od morske bitke) (Vraća se ANTONIJE) (107) „Kleopatrin admiralski broñ zvao se .Antonijah', i na njemu se pokazao jedan čudesan i koban predznak. Laste su savile gnezda pod zadnjim delom njenog broda, a onda su doletele druge koje su izgonile one prve i razorile njihova gnezda." (Nort.) ANTONIJE Sve je izgubljeno. Izdala me je podla Misirka; Neprijatelju mome predalo se Brodovlje moje, kape tamo, eno, Bacaju, piju zajedno u zdravlje, K'o prijatelii rastavljeni davno. Žuttokljuncu si ovom prodala me, Trostruka droljo(108), i sad samo s tobom Vojuje srce moje. Nalog daj Svima da beže; jer kad odmazdu Uzmem od one što me omañija, Moje če biti završeno. Nalog Daj svima neka beže; odlazi. O Sunce! Neću tvoje rañanje (Ode SKAR) Gledati više; rastaju se ovde Antonije i sreća; ovde baš Stiskaju oni jedno drugom ruke. I sve je zar na ovo izišlo? Srca što kao prepeličari Uvijala se oko mojiih stopa Page 120

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra I kojima sam davao što žele, Tope se sad i svojim medom škrope Cezara, čiji cvet se rascvetava; A sljuštena je kora ovom boru, Koji je sve njih nadvišavao. Izdali su me. O, ta lažljivica! Opaka ta misirska čarobnica Na čiji mig sam hrlio u boj, I čiji mig me doma vraćao, Čija su nedra kruna meni bila I glavna moja meta, ona me je, Kockarski, kao prava Jeñupka, Do dna gubitka prevarom dovela. Erose, hej ti, Erose! (108) Antonije je već i ranije (III, 13) optužio Kleopatru kao naložnicu Julija Cezara, Kneja Pompeja i svoju. (Ulazi KLEOPATRA) O, ti Gataro, da se gubiš! KLEOFATRA Zašto se Gospodar moj razjario ovako Na svoju dragu? ANTONIJE Čisti se dok nisam Po zasluzi ti platio, i trijumf: Cezarov obrukao. Neka te se Dočepa on i nek' te izloži Pred ruljom razgalamljenih prostaka, U povorci se nañi iza kola Pobedonosnih njegovih, na ruglo Sveg pola tvoga, neka te za marjaš Plebejskoj riti poslednjega reda Pokazuje k'o kakvo čudovište Da grñeg nema, i nek' Oktavija, Taj stvor trpeljiv, lice tvoje oštrim Noktima svojim, priugotovljenim, Izbrazda sve! (KLEOPATRA ode) Što ode, to je dobro, Ako je dobro živeti; al' bolje Bilo bi da si besu mom podlegla, Jer jedna smrt bi mogla umiranje Mnogih da spreči. Amo, Erose! Page 121

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Košulju imam Nesovu na sebi. O, nauči me, pretče moj, Alkide, Jarosti svojoj; pripomozi mi Da kao ti zavitlam Lihasa Na Mesečeve rogove(109); i daj Da ručerdama tim što najtežom Močugom vitlale su pridavim Ono što čini najvaljaniji Sastavni deo mene samoga. Ima da umre ova veštica; Ona je tome rimskom balavcu Prodala mene; ta je zavera Slomila meni vrat; za ovo ona Ima da plati glavom. Erose! (Odlazi) (109) Herkul ili Alkid, od koga Antonije vodi poreklo, umro je od muka koje je prouzrokovala otrovna košulja koju je kentaur Nes dao njegovoj ženi za nj. U smrtnim mukama, Herkul je ubio svoga paža Lihasa, koji mu je doneo tu košulju, hitnuvši ga u vazduh.

SCENA TRINAESTA Aleksandrija. Odaja u palati (Ulaze KLEOPATRA, KARMIJAN, IRA i MARDIJAN) KLEOPATRA Pomozite mi, dvorkinje! O, on je Van sebe većma nego Telamon(110) Zbog svoga štita; tako zapenušen Nije ni onaj nerast tesalijski(111) Nikada bio. KARMIJAN Poñite do svoga Mauzoleja (112). Tamose zatvor'te, A javite mu da ste umrli. Toliko bola ne izaziva Ni kad se duša rastaje sa telom Koliko boli kad se s veličinom Rastaje neko. KLEOPATRA U mauzolej! Otidi, Mardijane, pa mu reci Da sam se sama ubila, i da je Poslednja reč mi bila „Antonije"; Sve mu to s tugom reci, molim te. Poteci, Mardijane, pa mi brže Page 122

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Dojavi kaiko primio je vest O mojoj smrti. U mauzolej! (Odlaze) (110) Ajaks, sin Telamonov, jedan od grčkih junaka u trojanskom ratu, takmičio se za oružje mrtvoga Ahila; ali kad je nagradu dobio Odisej, Ajaks je poludeo i ubijao je ovce držeći ih za neprijatelja. — Up. Ovidije, „Metamorfoze", XIII. (111) Zato što Enej, kralj Kalidona u Etoliji, nije hteo da prinese žrtvu Artemidi, ona je poslala strašnog divljeg vepra da pustoši polja. Vepra je najzad ubio Meleager, Enejev sin. — up. Ovidije, „Metamorfoze", VIII, 278—297. (112) Plutarh kaže da je Kleopatra podigla veličanstvene grobnice i spomenike, u blizini Izidinog hrama. ,,I onda, bojeći se njegovog (Antonijevog) besa, ona pobeže u grobnicu, i tu se zaključa." (Nort.) SCENA ČETRNAESTA Na istom mestu. Druga odaja (Ulaze ANTONIJE i EROS) ANTONIJE Erose, još me vidiš, je li? EROS Da, Moj plemeniti gospodaru. ANTONIJE Katkad Vidimo oblak zmaju podoban; Dim sličan lavu ili medvedu, Kulama gradskim, steni nadnesenoj, Planini presedlastoj, ili kakvom Plavkastom rtu, svem u drveću, Koje put zemlje maše te nam vid Izgledom vara; takva priličja Video ti si; mrklih večeri Velelepni su ovi prizori. EROS Da, gospodaru. ANTONIJE Što je sada konj, To, za koliko misao da blesne, Pramičak od oblačka zamrlja I potre, pa se ne razaznaje Kao u vodi voda. EROS Tako biva, Moj gospodairu. Page 123

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Sad je, Erose, Moj dobri momče, vojskovoña tvoj I sam ovakvo obličje: ja, evo, Antonije sam, a ne mogu, momče, Vidljivi vid taj da zadržim svoj. Ratove te sam vodio za Misdr; A kraljica, — za čije srce ja Verovah da je moje, pošto njoj Svoje sam dao, svoje, koje sebi Privlačilo je dok je bilo moje, Milion drugih, sada izgubljenih — Ona je karte podešavala Sa Cezarovim, pa je slavu moju Prevarnom ovom igrom, Erose, Prodala mome dušmaninu koji Likuje sada. Ne plača, nemog, Erose moj dobri; Ostavljeno je nama da sa sobom Obračunamo sami. (Ulazi MARDIJAN) O! ta tvoja Gospoña podla! Mač je moj od mene Ukrala ona. MARDIJAN Nije, Antonije; Volela te je moja gospoña, I svoju sudbu nije nimalo Odvajala od tvoje. ANTONIJE Napolje, Evnuše drski; ćuti! Mene je Izdala ona, i za ovo ima Da plati smrću. MARDIJAN Smrću čovek može Da plati samo jednom, a taj dug Isplatila je ona. Ono što si Smerao ti da svršiš, svršeno je Naruku tebi. Poslednja je reč Njezina bila: „Antonije moj! Nadasve vrli Antonije moj!" Tu nasred srede rečcu „Antonije" Njen razdirući jecaj prepolovi, Te polovina nje u srcu njenom, A pola nje na usnama joj osta. Page 124

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra I ona tako umre, i u sebe Sahrani ime tvoje. ANTONIJE Mrtva, dakle? MARDIJAN Mrtva. ANTONIJE Sa mene skidaj, Erose, Opremu ratnu; što je dugi dan Nalagao nam, to je svršeno, I sad nam valja spavati. Što čitav (MARDIJANU) Odavde ideš, to ti je za trud Bogata plata; idi. Skidaj, skidaj; (MARDIJAN ode) Ne bi mi srcu zaštitu od tog Udarca mog'o ni sedmokožni Ajantov štit da da. Pa, popucajte, Slabine moje! Srce, budi jednom Jače od svoga obruča zemaljskog, Slabašnu svoju kutiju raznesi! Erose, brže, brže! Dosta je I moga ratovanja; dalje s tobom, Komade izanñalo; nošeno si Sa čašću ti. — Udalji se za tren. (EROS ode) O, sustići ću tebe, Kleopatra, I suzama ću svojim oproštenje Izmoliti za sebe. Tako to Mora da bude, jer je sada svako Trajanje samo mučenje; i pošto Ugasila se buktinja, ti lezi I ne tumaraj više; svaki trud Sad samo ono upropašćuje Što isposluje; prava snaga tu Naporom sebe sputava štaviše; Udari stoga pečat, pa je kraj I konac svemu. Erose! — Za tobom, Kraljice, evo mene. — Erose! — Čekaj na mene: tamo gde na cveću Odmaraju se duše, mi ćemo S rukom u ruci, veseli i dobri, Nagnati da sa čuñenjem u nas Duhovi pilje; posve će bez pratnje Didona i njen Enej(113) ostati I biće naše sve što prebiva Page 125

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra U prostorima onim. — Erose! Erose! hej! (Vraća se EROS) (113) Priča o ljubavi Eneja i kraljice Didone i o tome kako ju je Enej ostavio i ona se ubila predmet je IV pevanja Vergilijeve „Enejide". EROS Šta želi moj gospodar? ANTONIJE Ja sam u takvoj živeo sramoti Otkad je Kleopatra mrtva da se Bogovi groze moje niskosti. Ja što sam mačem četvrtao svet, I brodovima svojim gradove Uspostavljao na Neptunovim Plećima modrim, ja optužujem Samoga sebe da je hrabrosti U mene bilo manje no u žene; Da nisam bio duhom plemenit Ni tol'ko kol'ko ona koja je Cezaru rekla kad je umirala: „Pobedila sam samu sebe ja." Zakletvu ti si dao, Eirose, Da ćeš, ukol'ko nužda naloži — A ona to sad nalaže zacelo — I ukoliko vidim da me užas I zla sudbina nemilice gone, Da ćeš, kad nalog dam ti, ubiti me: Učini to, nastupio je čas. Nećeš ti mene tim da oboriš, Nego ćeš time Cezara da smoždiš. Povrati krv u lice. EROS Bogovi me Sačuvali od toga! Zar da ono Uradim što ni strele parćanske Neprijateljske nisu uspele, Već ciljahu uzaman? ANTONIJE Erose, Bi li ti hteo da, sa prozora Velikog Rima gledajući, vidiš Svog gospodara kako, saginjući Pokorno vrat svoj prolazi ovako Skrštenih ruku, lica ophrvana Page 126

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Dubokim stidom, dokle ispred njega Cezara srećnog dvokolice vuku, I one žigom sramnim žigošu Onoga koji ide iza njih? EROS Da vidim ne bih hteo to. ANTONIJE Pa, hajde: Jer samo ranom biću izlečen. Trgni svoj mač valjani, koji si Nosdo izvanredno korisno Po: zemlju svoju. EROS O moj gospodaru! Oprostite mi. ANTONIJE Kada sam ti ja Slobodu dao, zar se nisi onda Zakleo da ćeš, kad ti naredim, To da izvedeš? Ili što ti tražim Izvrši smesta, il' su nehotična Slučajnost bile sve dosadašnje Usluge tvoje.Trgni mač, i hajde. EROS Odvrati tad svoj plemeniti lik Iz kojeg sja sveg sveta uvaženje. ANTONIJE (okrene se na drugu stranu) Evo ti! EROS Izvukao sam mač. ANTONIJE Nek' .onda on Izvrši jednim mahom to zbog čega Trgao si ga. EROS Gospodaru dragi, Moj vojskovoño, moj imperatotre, Dozvoli, pre no krvav udar padne, Da zbogom tebi kažem. ANTONIJE Rekao si, Čoveče, to; i zbogom. EROS Veliki poglavaru, zbogom. Da li udar Sada da zadam? Page 127

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra ANTONIJE Sada, Erose. EROS Nu, onda, evo; tugu ću zbog smrti (Ubija se) Antonijeve tako da uštedim. ANTONIJE O, dušo triput plemenitija No što sam ja! Valjani Erose, Ti si mi nauk dao šta da ja Uradim, a što nisi mog'o ti. Zapisano će bitd u predanju Da su me moja kraljica i Eros Junaštvom prevazišli; ali ja ću Mladoženja da budem smrti svojoj, I njoi ću da poletim, k'o da hrlim Postelji draganinoj. Dela, dakle; Pa evo, tvoj gospodar, Erose, Mre kao ñak tvoj: činiti ovako (Naleti na svoj mač) Ti si mi nauk dao. Šta je to? Zar nasam mrtav? nisam mrtav? Hej! Stražari! O, dokrajčite me! (Ulaze DERCETAS i STRAŽA) PRVI STRAŽAR Šta je? Ko viče? ANTONIJE Svoj sam pos'o, prijatelji, Rñavo opravio. O, učin'te Kraj onom što sam započeo ja. DRUGI STRAŽAR Zvezda je pala. PRVI STRAŽAR I najavilo se Poslednje vreme. SVI Vaj i kuku nama! ANTONIJE Nek' me dotuče onaj kom sam drag. PRVI STRAŽAR Ja ne. DRUGI STRAZAR Ni ja. TREĆI STRAŽAR Nit' ikoji od nas. (STRAŽA odlazi) Page 128

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra DERCETAS U bekstvo gone tvoja smrt i kob Privrženike tvoje. Kad bih samo Cezaru ovaj mač pokazao, Uz ovu vest, prokrčilo bi to Meni do srca njegovoga put. (Ulazi DIOMED) DIOMED Da li je ovde Antonije gde? DERCETAS Eno ga, Diomede, eno ga. DIOMED A je li živ? Zar nećeš, čoveče, Odgovor da mi daš? (DERCETAS ode) ANTONIJE Jesi li ti to, Diomede? Mač svoj Izvuci pa mi udaraca zadaj Koliko ih je dovoljno za smrt. DIOMED Moj gospodaru preuzvišeni, Poslala me je tebi Kleopatra, Gospoña moja. ANTONIJE Kada je to bilo? DIOMED Sad, gospodaru. ANTONIJE Gde je sad? DIOMED U svome Mauzoleju, zaključana. Nju je Vidovit strah od onog obuzeo Što se je tu dogodilo; jer kad je Vid'la da sumnju gajite — a to se Ispostaviti neće nikada — Kako je izmeñ' nje i Cezara Do sporazuma došlo, i da neće Vaš gnev da legne, ona vam je vest' Poslala da je umrla; no, strepeć Od onog nakon toga čime je Uroditi to moglo, ona me je Pratila da vam obelodanim Istinu pravu; al' sam, sve se bojim, Prekasno stig'o. ANTONIJE Page 129

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Prekasno, dobri Diomede; stražu Zovni mi, ja te molim. DIOMED Straža, hej! Ovamo straža imperatorova! Brže, gospodar zove vaš! (Ulaze ČETVORICA ili PETORICA iz ANTONIJEVE STRAŽE) ANTONIJE Odnesate me, dobri prijatelji, Do boravišta Kleopatrinog; Poslednja to je ljubav koju ja Ištem od vas. PRVI STRAŽAR O, kuku i doveka, Kamo da vama, gospodaru moj, Dato je bilo da nadživite Sve sledbenike svoje odane! SVI Da preteškoga dana! ANTONIJE Nemojte, Valjani moji momci, tugom svojom Da ugañate sudbi surovoj; S dobrodošlicom dočekajmo ono Što je na nas naišlo da nas kazni, I kaznićemo to, kad njega mi Naizgled k'o od šale podnosimo. Podignite me; ja sam ne jedared Vodio vas; ponesite me sad, Valjani prijatelji, i za sve Nek' vam je hvala. (Odlaze, noseći ANTONIJA) SCENA PETNAESTA Na istom mestu. U mauzoleju (Ulazi KLEOPATRA gore, i njene DVORKINJE, s KARMIJANOM i IROM) KLEOPATRA O Karmijan, odavde nikad ja Izići neću. KARMIJAN Utešite se, Gospoño draga. KLEOPATRA Neću da se tešim. Što nam se sluči, ma koliko to Užasno bilo ili čudovišno, Page 130

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Dočekaćemo s dobrodošlicom, A uteha se gnušamo; težina Zalosti naše, srazmerna sa onim Što je u nama izazvalo nju, Mora da bude ravna veličinom Onome što je tvori. (Ulazi, dole, DIOMED) Šta je bilo? Da li je mrtav? DIOMED Lebdi smrt nad njim, Al' mrtav nije. Pogled bacite Na drugu stranu od mauzoleja; Njegovi su ga telohranitelji Doneli dovde. (TELOHRANITELJI, dole, unose ANTONIJA) KLEOPATRA O, sagori, Sunce, Golemu sferu usred koje kružiš; Nepostojanu zvezdu sveta ovog Nek' mrak proguta! Antonije, o! Antonije, o, Antonije! Ira, Pomozi tamo, Karmijan, priteci! Pritec'te prijatelji, tamo dole! Iznesi.te ga amo. ANTONIJE Stišajte se! Antonije je trijumf odneo Nad samim sobom; nije Cezarova Porazila ga vrsnost. KLEOPATRA Tako bi Moralo i da bude to: da samo Antonije nadjača Antonija; Al' avaj, što je tako! ANTONIJE Umirem, Kraljice od Misira, umirem; I samo tol'ko još na dosadi Smrti ću biti kol'ko tek da taj Poslcdnji jadni stavim poljubac Na usne tvoje nakon tolike Hiljade poljobaca. KLEOPATRA Ne smem, dragi Oprosti, mili gospodaru — Page 131

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ne smem, da ne bih uhvaćena bila: Nikad se neće slavodobitna Povorka ludo srećnog Cezara Mnome da krasi; dokle poseduju Otrovi dejstva, zmije žalaca, I dok u noža ima oštrice, Bezbedna ja sam: nikad pasti neće Ta čast u deo vašoj supruzi, Pitomookoj, blagorazumnoj Oktaviji, da s ustručavanjem Gleda na mene. Ali, Antondje, Dodi ovamo, doñi — dvorkinje, Pomozite mi — moramo te amo Da iznesemo. Dobri prijatelii, Pomozite nam. ANTONIJE O! požurdte, II' sačekati neću inače. KLEOPATRA I jeste šala to!(114) Kolikoli je Težak gospodar moj! Sva snaga nam se Istrošila tegobom, koja baš I čini tu težinu. O, da meni Data je moć Junone velike, Na krilima bi moćnim svojim tebe Izneo Merkur i posadio te Kraj Jupitera. Ali hodi, hodi, Vazda je bio lud ko želje gaji. (Iznesu ANTONIJA gore do KLEOPATRE) I neka si mi dobro došao, Neka si dobro doš'o! Ovde gde si Živeo, tu i umri; poljupcima Povrati dušu; kad bi takvu moć Imale usne moje, bih ja njih Utrošila ovako bez ostatka. (114) „Ovaj ironični uzvik — pokušaj veselosti od koje se srce kida — je Kleopatrino bolno priznanje i svesnost da je ovo kraj njenom životu smeha i uživanja." (S. Li) „Imajući u vidu Šekspirov dar upotrebe ironične šale da bi pojačao oštrinu tragičnih kriza, i njegovo uživanje u aluzijama na poljske zabave, čovek rado prihvata gledište Tizltona i drugih da Kleopatra aludira na svoju omiljenu zabavu ribolova. Ona ,ubacuje' Antonija u mauzolej." (Izd. „Vorik".)

SVI Page 132

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da teškoga li prizora! ANTONIJE Ja mrem: Kraljice od Misira, mrem: Dajte mi vina koju kap, i dajte Da kažem koju reč. KLEOPATRA O, ne, već pusti Da kažem ja; i pusti me da tako Iz svega glasa ružim i da grdim, Da gnev od moje grdnje spopadne Lažlj'vu onu kućanicu kob(115); Pa vitao svoj slomi. (115) Sreća je obično predstavljana kao slepa žena koja okreće čekrk: slepoća je simbol njene nastranosti u davanju darova, a čekrk njenih preokreta, promenljivosti i nestalnosti. ANTONIJE Samo reč, Kraljice mila. Vi u Cezara Nastojte da za sebe nañete Cast i bezbednost svoju. O! KLEOPATRA To dvoje Ne ide jedno s drugim. ANTONIJE Mila, čuj me: Nikom od onih pored Cezara, Sem Prokuleju, nemoj verovati. KLEOPATRA Ruci ću svojoj verovati ja I svojoj rešenosti; a nijednom Od onih pored Cezara. ANTONIJE Ne tuži, O ne oplakuj ovu žalosnu Promenu što na koncu mome sad Dogodila se; nego ugañaj Mislima svojim, hraneći ih onim Preñašnjim mojim časovima srećnim Kad sam k'o vladar najveći na svetu, I vrsan mimo druge živeo; Ja sa sramotom sad ne umirem, Nit' pred zemljakom šlem svoj svrgavam; Zadobio je hrabro pobedu Nad Rimljaninom Rimljanin.Iz mene Page 133

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Odleće duša; više ne mogu. KLEOPATRA O, najvrsniji meñu ljudima, Zar mreti hoćeš? Zar baš ne haješ Za mene ništa? Zar da ostanem U ovom svetu dosadnom što nije, Kada je tebe lišen, ništa bolji Od kakvog svimjca? Avaj, pogledajte, (ANTONIJE umire) Dvorkinje moje, kruna zemlje ove Rastopila se. Gospodaru moj! O! lovor-venac rata svenuo je, Vojnički steg je pao; sada će Devojke i dečaci nedorasli Izjednačeni biti s muževima; S iznimnošću je svršeno, i ničeg Značajnog više nije ostalo Pod namernikom mesecom. (Onesvesne) KARMIJAN Spokojstva, Gospoño draga! IRA Preminu i ona, Vladarka naša, KARMIJAN Gospo! IRA Gospoño! KARMIJAN Gospoño, gospo, gospo! IRA Kraljice Misirske zemlje! Carice! KARMIJAN Ućuti, Ućuti, Ira! KLEOPATRA I ja sam žena tek, i ništa više, Kojom onakve iste strasti jadne Vladaju k'o i nekom mlekarkom Il' devojkom što obavlja i vrši Poslove najobičnije. Za mene Priličilo bi da se skiptrom svojim Na nepravične bacim bogove; I da im rečem da je ovaj svet Page 134

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Njihovom bio ravan dok nam oni Ukrali nisu alem-kamen. Ali Ništavno sve je; glupost je strpljenje, A nestrpljenje dolikuje samo Pobesnelome psu; pa je li greh U tajne kleti smrti rupiti Pre no se drzne smrt da nama doñe? Šta vam je, šta je, dvorkinje? Ta haj'te, Veselo samo! De, de, Karmijan! Curice moje plemenite! O, Dvorkinje, gle'te, dvorkinje, kandilce Dogorelo je naše, gasi se. Dvorkinje dobre, hrabrost priberite; — Sahranićemo njega; a za ovim, Po običaju rimskom uzvišenom, Da obavimo sve što je valjano I plemenito, te da bude smrt Ponosna da nas uzme. Hajdemo, Ta skrinja toga duha velikoga Hladna je sada; avaj, dvorkinje, Dvorkinje moje! za me prijatelji Nikakvi već, sem rešenosti moje I prekog kraja, više ne postoje. (Odlaze; dole odnose ANTONIJEV LEŠ)

PETI ČlN SCENA PRVA Aleksandrija, Cezarov tabor (Ulaze CEZAR, AGRIPA, DOLABELA, MECENA, GAL, PROKULEJ i DRUGI) CEZAR Poñi do njega, pa ga, Dolabela, Pozovi da se preda; reci mu, Da ,ie to šega kad, potučen tako, Okleva tol'ko. DOLABELA Hoću, Cezare. (Ode) (Ulazi DERCETAS s Antonijevim mačem) CEZAR Čega je radi to? I šta si ti Kad smeš pred nas da iziñeš ovako? DERCETAS Dercetas mi je ime; služio sam Mark-Antonija, koji vrsnošću Bejaše čovek najdostojniji Da mu se služi najpristojnije; Page 135

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Dok su ga noge nosile i dok je Slazila reč sa njegovih usana Bio je moj gospodar, a što beše U mene glave na ramenima, Namenjena je bila da se da Njegovim dušmanima. Bude li ti U volji da me uzmeš, ja ću ono Što njemu beh i Cezaru da budem; Ne bude li ti, pak, u volji to, Svoj život ja ti predajem. CEZAR A kažeš? DERCETAS Antonije je mrtav, Cezare, To kažem. CEZAR Veći prasak trebalo je Da grmne kad se survava i ruši Nešto ovako krupno; trebalo je Zemaljska kugla lavove da sruči U gradsku pitominu, a da sjuri Gradane u lavovlje jazbine. Antonijeva smrt je nešto drugo No pojedinca kakvog okončanje; U imenu je tom počivala Sveg sveta polovina. DERCETAS Mrtav je, Cezare, on; i nije njemu smrt Zadala ruka kakvog narodnog Izvršioca pravde, niti kakav Najmljeni nož, već ista ona ruka, Koja je slavu njegovu u dela Tvorena njime — upisivala, Srce mu raspoluti hrabrošću Koju joj srce dade. Evo tu Njegovog mača; preoteo sam ga Njegovoj rani ja; osmotrite ga: Sav je umrljan krvlju njegovom Nada sve plemenitom. CEZAR Jeste li se Snuždili, prijatelji? Nek' bi ukor Bogova na me pao, ali takvi Glasovi mogu da okupaju I kraljevima oči. AGRIPA Page 136

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra A i to je Za divno čudo da nas priroda I silom sili da oplakujemo I one svoje postupke i dela Na kojima smo tvrdo nastojali. MECENA U njega su se održavale U ravnoteži odlike i mane. AGRIPA Iznimnijega duha nikad nije Bilo na krmi roda ljudskoga; Ali je vama, bogovi, u volji Da i po koju manu nama date, I ljudima nas tako učinite. Cezar je ganut. MECENA Kad ogledalo Opsega takvog stavi se pred njega, Sebe u njemu mora on da vidi. CEZAR O, Antonije! Tebe sam do ovog Doveo ja, al' boljku tela svog Mi isecamo nožem: ili sam Morao tebi ja da pružim prizor Ovakvog dana čiji sjaj se gasi, Ili da gledam tvoj; mi nismo mogli Na celom. svetu tom da boravimo Pod istim krovom obadvojica. Pa ipak, pusti da oplakujem Suzama skupim kao krv iz srca Što ti, moj brat i takmac u visokim Maštarijama svim, i suvladar U carovanju, i moj prijatelj I saradnik na čelu četa bojnih, I ruka moga tela sopstvenoga, I srce s kojeg potpaljivale se Mog srca misli — što si ovoliko Zvezdama našim nepomdrljivim Morao biti iz jednakosti Odstranjen naše, da do ovog doñe. Čujte me, dobri prijatelji — (Ulazi JEDAN MISIRAC) Ali U zgodniji ću čas da kažem to: S lica se čita ovome čoveku Da prešno nešto želi; čujmo ga Sta će da kaže. Otkle ste? Page 137

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra MISIRAC Misirac Ubogi ja sam samo. Kraljica, Gospoña moja, u mauzoleju, Jedinom svom imanju, zatvorena, Želi da zna šta smeraš, da bi mogla Pripravno da se priugotovi Za put po kojem moraće da poñe. CEZAR Reci joj neka bude spokojna; Ona će preko nekoga od naših Saznati s naše strane ubrzo Kol'ko je predusretljivo i časno Ono što njoj namenili smo mi; Jer Cezar nije kadar živeti, I biti surov. MISIRAC Neka bogovi Podare tebi svoju zaštitu. (Ode) CEZAR Ovamo hodi, Prokuleju. Idi I reci da joj nikakvu sramotu Naneti nismo naumili; daj joj Sve što bi moglo prema prirodi Žalosti njene da je uteši, Da ne bi, ponesena veličinom, Postupkom kakvim samrtnim račune Pomeia naše; jer će život njezin U Rimu biti ovekovečen(116) U našoj trijumfalnoj povorci. Idi i nama što god brže možeš Donesi šta je kazala i kako Izgleda tebi. (116) Umre li Kleopatra sad, biće zaboravljena, a Cezarova slava biće umanjena; meñutim, ona će večno živeti u istoriji ako bude pratila Cezara u Rim prilikom njegovog trijumfa. PROKULEJ Hoću, Cezare. (Ode) CEZAR I vi sa njime, Gale, poñite (GAL ode) A gde je Dolabela, da i on Page 138

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Uz Prokuleja bude? AGRIPA, MECENA Dolabela! CEZAR No, neka njega, pošto sam se sad Setio kakav pos'o mu je dal; Pripravan biće on na vreme. Haj'te Sa mnom u šator moj; pokazaću vam Kako sam teška srca pošao U ovaj rat i s kol'ko pribranosti I pitomosti prožeta su bila Sva moja pisma. Sa mnom hajdete, Pa pogledajte ono što vam mogu U dokaz tog da pokažem. SCENA DRUGA Na istom mestu. Mauzolej (Ulaze, gore, KLEOPATRA, KARMIJAN i IRA) KLEOPATRA Beznañe moje uspokojava me. Bedno je biti Cezar; pošto on Sudbina ndje, on je rob sudbine, I vrši volju njezinu; a stvar je Velika da se ono izvrši Što svako drugo delanje okonča, Što rezu stavlja promeni, a slučaj Okiva okovima, što zanavek Navodi san na oči, te se više Nikada meñu usne bradavica Ne stavlja ona koja zadojava Prosjake isto k'o i Cezara.(117) (117) Ovi su stihovi vrlo nejasni i eliptični. Umesto DUNG (stajsko ñubre, nagnojena zemlja), kako stoji u tekstu I folio-izdanja, 1623, Tiobald (XVIII vek) napravio je emendaciju DUG (sisa, dojka). Ako bi se zadržao prvobitan tekst (dung), smisao bi bio: smrt okončava našu ishranu na gnojnoj zemlji, koja je dojilja i Cezara i prosjaka. Ovo značenje bilo bi u saglasnosti sa stihovima u I, 1 ove tragedije: ,,A gnojna naša zemlja isto tako zverinje hrani k'o i ljude . . ." (Ulaze, dole, PROKULEJ, GAL i VOJNICI) PROKULEJ Kraljici od Misira Cezar šalje Pozdrave svoje, i umoljava te Da prooimiš o zahtevima koje Smatraš da valja on da usliši Po pravu i pravici. Page 139

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KLEOPATRA Ti se zoveš? PROKULEJ Zovem se Prokulej. KLEOPATRA Govorio je Antonije o vama; rek'o mi je Da se u vas pouzdam; ali ja Ne hajem hoću 1' obmanuta biti, Te mi i ne bi ovo uzdanje Od neke vajde bilo. Ako želi Gospodar vaš da kraljica u njega Za nešto prosi, onda mu poruč'te, Da veličanstvo, pošto mu to ne bi Dolikovalo, ne može da prosi Ni za šta manje do za kraljevstvo; Te bude l' mu u volji da mi da Za sina moga Misir osvojeni, On će toliko od mog vlastitoga Dati mi da ću da mu zahvalim Na kolenima. PROKULEJ Oveselite se; Vi ste u ruke pali vladarske, I ne bojte se ništa. Otvoreno Zamol'te sve od moga gospodara, A milost se u njega presipa, Te svakog kom je ona potrebna Obasipa on njome. Dajte da mu Dostavim vašu potčinjenost ljupku, Pa ćete naći osvajača koji Za pomoć moli da bi mogao Da bude predusretljiv tamo gde se Pred njim za milost kleči. KLEOPATRA Molim vas, Poručite mu da sam kletvenik Njegove sreće, pa pred noge njemu Polažem ono sve što ulazi U moje suverenstvo, koje on Zadobio je. Ja se s časa na čas Podučavam u tome šta poslušnost Nalaže, pa bi milo meni bilo Da mogu da ga pogledam u lice. PROKULEJ Preneću ovo, draga gospodo. Page 140

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Obodrite se: znam da saučešće Ima za vaše starije onaj koji Kriv je za njega. GAL Vidite l'; očas pala je u klopku. (Prokulej i dva stražara uspnu se lestvicama uz mauzolej i dodu Kleopatri iza leña. Nekoliko stražara odmandale i otvore vrata, te otkriju donje odaje mauzoleja) GAL (PROKULEJU i STRAŽARIMA) Pričuvajte je dokle Cezar doñe (Ode) IRA Vladarko! Kraljice! KARMIJAN O Kleopatra! Ti si, kraljice, Pala u ropstvo. KLEOPATRA Brzo, brzo sad, Valjane ruke! (Izvuče nož) PROKULEJ Stan'te, stanite, Gospoño plemenita. Sebi samoj (Uhvati je i obezoruža) Ne nanosite takvu uvredu, Kad vam se ovim samo pomoć pruža, A nije neka izdaja posredi. KLEOPATRA Šta, da se meni uskrati i smrt, Koju i svojim psima darujemo Kada ih boljka teška spopadne? PROKULEJ Nemojte, Kleopatro, uvredu Da nanosdte samouništenjem Dobroti gospodara mog; nek' svet Na delu vidi njegovu duševnost, Koja bi vašom smrću ostala Zanavek neovaploćena? KLEOPATRA Gde si, O, gde si, smrti? Dodi amo, doñi, O doñi, i odnesi kraljicu, Vrednu koliko dece nebrojeno I kol'ko celi buljuk prosjaka!(118) (118) Po S. Liju: vrednu koliko mnogo dece i prosjaka, koji su najčešće plen Page 141

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra smrti. PROKULEJ Umirite se, gospoño. KLEOPATRA Ja neću Ni zalogaja jednog uzeti, Nit' pića okusiti kap, gospodine; I neću — ako pričamje u vetar Nečemu služi — neću spavati. Razoriću to smrtno stanište, Pa neka Cezar čini što je kadar. Ja neću, znajte to, gospodine, Stajati ruku svezanih na dvoru Vašega gospodara, niti će me Trezvenim svojim okom ikada Tupava Oktavija ošinuti. Zar da me dižu i pokazuju Grlatoj rulji Rima, gde se sve Izlaže ruglu i podsmevanju? Bolje tad da mi neka misirska Jaruga bude plemeniti grob, Bolje u nilski prućite me glib, Pa tu da ležim gola golcata Dokle me barske muve upljuju Do nakaznosti! Bolje uzmite Za vešala visoke piramide Mog zavičaja i na njima me U lance okovanu obesite! PROKULEJ U pomislima ovim na grozote Idete dalje no što će vam Cezar Povod za to da pruži. (Ulazi DOLABELA) DOLABELA Prokuleju, Cezar, gospodar tvoj, za čin tvoj zna, I posl'o je po tebe; što se pak Kraljice tiče, nju ću ja da čuvam. PROKULEJ Pa dobro, Dolabela, drage volje; Ljubazan budi prema njoj. A ja ću (KLEOPATRI) Cezaru reći sve što zaželite, Htednete 1' da se mnome poslužite. KLEOPATRA Da umrem hoću, reci. Page 142

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra (Izlaze PROKULEJ i VOJNICI) DOLABELA Vi ste čuli O meni, plemenita kraljice? KLEOPATRA Ne mogu reći. DOLABELA Svakako me znate. KLEOPATRA Šta sam ja čula ili znam, pa to je, Gospodine, svejedno. Vi se tome Smejete kada žene il' dečaci Pričaju svoje snove; je 1' da ovu Naviku ružnu imate? DOLABELA Ja nisam Razumeo vas, gospoño. KLEOPATRA Ja snevah Da je na svetu postojao neki Svemoćni imperator Antonije. O, kad bih opet snila tako što I kad bih bar još jednog takvoga Mogla da vidim. DOLABELA Ako bi vam to Po volji biio — KLEOPATRA Lice mu je bilo Kao nebesa, a u njima su Sunce i Mesec bili ugrañeni, Pa su, putanjom svojom hodeći, Svoj sjaj po oncm sićušnome O(119), Koje se Zemlja zove, prosipali. DOLABELA Savršen stvore — KLEOPATRA On je Okean Opkoračiv'o; ruka mu je bila, Kaña je digne, svetu perjanica; Njegov je glas, kad prijateljima Obraćao se, sadržavao Sve sfere raspevane(120), ali kad je Smerao Zemlji strah da utera I uzdrma je, on je kao grom Grmeo tada. A što se dobrote Page 143

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Njegove tiče, tu ni traga nije Od zime bilo, jesen je to bila Sa svakom žetvom sve obilnija; Uživanja su bila njegova Slična delfinu, koji pleća svoja Istura iznad stihije u kojoj Provodi život; krunice i krune U njegovoj su hodile livreji, Iz njegovog su džepa ispadala Kraljevstva i ostrvlje k'o novčići. (119) Više puta Šekspir naziva slovom „O" okrugle predmete, kao što su Zemlja, zvezde, pozorište „Glob". (120) Ovo je aluzija na učenje Pitagorine škole o muzici ili harmoniji sfera. Po popularnom tumačenju, brzo okretanje svake planete u svojoj „sferi" ili putanji proizvodi zvuk, a kombinacija tih zvukova sklad, ili harmoniju. DOLABELA O Kleopatra KLEOPATRA Mislite li da je Takvog čoveka, kakvog usnih, bilo, Il' moglo biti? DOLABELA Ne, gospoño! vrsna. KLEOPATRA Lažete, da i bogovi vas čuju. No, ako ima, il' je ikad bilo, Takvog čoveka, to premašuje Domašaj snova; oskudna je grañom Priroda da se u oblikovanju Čudesnih stvari nadmeće sa maštom; Al' nešto takvo kao Antonije Kada je izmislila, priroda je Majstorskim delom maštu prevazišla I senkama je nestvarnim izrelda Osudu punu. DOLABELA Saslušajte me, Gospoño draga. Vaš gubitak je Veliki kao i vi sami što ste; I vi ga, shodno' njegovoj težini, I podnosite: neka nikada Svoj postavljeni cilj ne dostignem Ako me odjek jada vašega Ne šiba bolom posred srca živa. Page 144

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KLEOPATRA Hvala, gospodine. Da 1' znate i Nauman sa mnom Cezar? DOLABELA Da vam ono Kazujem što bih voleo da znate, Ne mili mi se. KLEOPATRA Molim vas — DOLABELA Al, gospodine, Makar da je čestit on — KLEOPATRA U trijumfalnoj povorci će mene Ipak da vode? DOLABELA Hoće, gospoño; To znam. (Napolju povici: ,,Sa puta sklanjajte se! — Cezar!") (Ulaze CEZAR, GAL, PROKULEJ, MECENA, SELEUK i PRATNJA) CEZAR Ko je misirska kraljica? DOLABELA Ovo je imperatoir, gospoño. (KLEOPATRA klekne) CEZAR Ustan'te, ne klečite. Ustan'te, ja vas molim; ustani'te Kraljice od Misira. KLEOPATRA Bogovi, Gospodine, ovako hoće: moram Pokorna biti svom pobediocu I svome gospodaru. CEZAR Neka vas Ne rnore misli crne; md ćemo Sve nanesene nama uvrede Od vaše strane, mada upisane U našu krv, da zapamtimo kao Nešto što slučaj dade. KLEOPATRA Samodršče Ovoga sveta, nisam kadra ja Da svojoj stvari oblik k'o što valja U tol'koj meri dam da jasna bude; Page 145

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Al' iskreno da kažem, ja sam bila Opterećena onim slabostima Koje su često posramljivale I pre naš pol. CEZAR Nek' znate, Kleopatro, Da ćemo pre kroz prste progledati, Noli kod toga biti prestrogi; ' Priklonite 1' se našim namerama — Koje su spram vas blagonaklone Do krajnje mere — svoju ćete korist U preokretu ovom naći; ali Budete 1' nastojali, idući Antonijevim stopama, da meni Svirepost prišijete, vi ćete Lišiti sami sebe naklonih Nakana mojih, a na decu svoju Navući propast, koju ja od njih Otklonio bih ako biste se Oslonili na mene. — Ja se praštam. KLEOPATRA Da vaskolikim svetom krstarite, Jer vaš je on; a mi smo tek trofeji, Grbovi vaši tek i obeležja Vašega osvojenja, zato ćemo Visiti tamo gde se vama svidi. Uzmite, dobri gospodaru moj. CEZAR O Kleopatri daćete mi sami Obaveštenja svekolika. KLEOPATRA (daje mu svitak pergamenta) Tu je Zapisan novac, posuñei nakit Koji mi pripadaju: sve je tačno Obračunato; nisu unesene Sitnice neke. Gde je Seleuk? SELEUK Gospoño, tu sam. KLEOPATRA Rizničar to je moj; nek kaže on, Po cenu svoje glave, gospodaru, Da nisam za se ništa zadržala. Istinu svu sad reci, Seleuče. SELEUK Gospoño, Zapečatiću usne radije Page 146

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Noli po cenu svoje glave reći Ono što nije. KLEOPATRA Šta sam zadržala? SELEUK Dovoljno da se opet kupi ono Što je od vaše strane prijavljeno. CEZAR Ne, ne crven'te, Kleopatro, smatram Da vam je mudar bio postupak. KLEOPATRA Cezare, gle'te! O, ta pogledajte Šta prati sjaj i blesak; ovi moji Biće sad vaši, a da nam se po čem' Izmene položaji, tad bi vaši Postali moji. O, do besnila me Dovodi prosto ova nezahvalnost Seleukova. Robe! isto tol'ko Na veri tvrd i pouzdan koliko Kupljena ljubav! Šta je, uzmičeš? I valja ti zacelo uzmicati, Ja ti tu stojim dobra; ali ja ću Dočepati se tvojih očiju, Pa makar krila imale. Nitkove! Bezdušna huljo, pseto! O, koliko Niskosti gadne! CEZAR Dobra kraljice, Dozvolite nam da vas umolimo — KLEOPATRA O, krvave 1' sramote, Cezare! Da dokle mene ti udostojavaš Posetom svojom, dok gospodstvom svojim Odaješ meni prepokornoj čast, Da dotle svoju pakost domeće Vlastiti sluga moj da zbir uveća Tolikih mojih nedaća. Pa nek' sam, Cezare dobri, i odvojila Sitnicu neku žensku, recimo, Tričavu neku stvar bez vrednosti, Nešto što vredi tek toliko samo Da prijatelje svoje svagdašnje Obradujemo njima; neka sam, Recimo, i poneki spomen-dar, Većma skupocen stavila na stranu Za Oktaviju i za Liviju(121) Page 147

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Da posredništvo' njino' pridobijem: Zar ña me onaj potkaže i izda Kojeg odgajih? Bogovi! u ponor Baci me to još dublji nego što je Ponor u kojem nalazim se već. (SELEUKU) Moiim te, idi, da kroz pepea Zle sudbe moje ne bi žeravice Razjarenosti moje buknule. Kada bi bio čovek, ti bi se Nada mnom sažalio. (121) Livija Drusila, supruga Augusta Oktavijana CEZAR Seleuče, Udaljite se. (SELEUK ode) KLEOPATRA Nek' se zna da nas, Najveće, svet optužuje i panjka Za dela tuña; a kad padnemo, Da mi za ono što je zasluga Nekoga drugog odgovaramo Imenom svojim, te da zato nas Žaliti treba. CEZAR Mi ni ono što ste Na stranu, Kleopatro, stavili, A niti ono što prijavljujete Nećemo kao plen da upišemo; Zavazda vaše neka bude to I s tim po volji raspolažite; I verujte da Cezar nipošto Trgovac nije, te da oko nečeg S vama se cenjka što za prodaju Trgovcu služi. Zato', gore glavu; Uobraženjem sebi tamnicu Ne umišljajte, draga kraljice, Jer mi onako s vama kanimo Da postupamo kako nam vi sami Budete savet dali. Obedujte I odspavajte: mi se brinemo Za vas toliko i saučestvujemo S vama toliko da u prijateljstvu Sa vama ostajemo; dakle, zbogom. KLEOPATRA Page 148

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Moj starešino i moj vladare! CEZAR Ne tako. Zbogom. (Trube, odlaze CEZAR i njegova PRATNJA) KLEOPATRA On me rečima, Devojke moje, on me rečima Zasipa kako ne bih ostala Dostojna sebe; ali, Karmijan, Čuj što ću reći. (Šapuće sa KARMIJANOM) IRA Okončavajte, Gospodo dobra; beli dan je proš'o, I mi u mrak idemo. KLEOPATRA Opet tamo Otidi: ja sam već govorila, I zbrinuto je; idi, pa požuri Posao ovaj. KARMIJAN Hoću, gospoño. (Ponovo dolazi DOLABELA) DOLABELA A gde je kraljica? KARMIJAN Gospodine, Obazrite se. (Ode) KLEOPATRA Dolabela! DOLABEI.A Ja vam, K'o što u tome zakletvu vam dadoh Po nareñenju vašem, gospoño — A da vas slušam to je ljubav moja Za religiju prihvatila — ja vam Dostavljam ovo: nameran je Cezar Da krene preko Sirije; a vas I vašu decu nakon dana tri Poslaće ispred sebe. Tim što čuste Koristate se kakoi bolje znate; Izvršio sam što izvoleste I što obećah. KLEOPATRA Ja ću, Dolabela, Page 149

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ostati dužnik vaš. DOLABELA A ja vaš sluga. Gospoño dobra, zbogom; Cezara Moram da pratiti. KLEOPATRA Hvala vam, i zbogom. (DOLABELA ode) Pa sad, šta misliš, Ira? Kao lutku Misirsku tebe pokazivaće U Rimu, k'o i mene; argati će Sa umašćenim keceljama svojim, Sa čekićima. i lenjdrima, Podizati nas da nas vidi svet; K'o oblak će nas okruživati Njin teški dah, sav okužen od jela Prostačkih njinih, a mi prisiljene Bićemo ova njina isparenja Da udišemo. IRA Neka nas od toga Saklone višnji! KLEOPATRA Ne, tu sumnje, Ira, Nikakve nema. Grabiće nas drski Liktori(122) kao bludnice, i pesme, Neskiada pune, pevaće o nama Sugavi stihotvorci, obesni će Komedijaši da nas predstavljaju Kako im'tog trenutka na um padne, Pljanke naše aJeksandrijslie I gozbe naše igraće na sceni. Antonija će pijanog dovući Na pozornicu, a k'o Kleopatru Piskutavog ću nekog derana Videti kako moju veličinu Glumi u pozi kakve drolje(123) (122) Liktori su bili pratioci rimskih diktatora, konzula i pretora, a pred svojim gospodarima nosili su snopove pruća (fasces) kao znake njihove vlasti, vršili su i razne policijske dužnosti. (123) U Engleskoj su ženske uloge predstavljali dečaci sve do 1660. godine. IRA O, Bogovi dobri! KLEOPATRA Page 150

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ne, o tome sumnje Nikakve nema. IRA To moje oči neće videti; Jer znam zacelo da su nokti moji Jaći od mojih očiju. KLEOPATRA Dabome, Tim putem valja osujetiti Pripreme njine i nadigrati Namere njine posve glupave. (Ponovo dolazi KARMIJAN) Ah, Karmijan! a sada, devojke, Udesite me kao kraljicu; Odeću moju najbolju dones'te; Na Kidno opet idem ja u susret Mark-Antoniju. Dakle, Ira, poñi. Sad ćemo zbiljski to da obavimo. Srčana Karmijan; a kada ovaj Posao svršiš, pustiću ti onda Na volju da do strašnog suda igraš. I krunu nam i drugo sve donesi. (IRA ode. Čuje se graja) Zbog čega je ta graja? (Ulazi jedan od STRAŽARA) STRAŽAR Neki seljak Zaintačio da pred uzvišenost Iziñe vašu; donosi vam smokve. KLEOPATRA Nek' uñe. Kakvo ništavno oruñe (STRAŽAR ode) Može da svrši delo plemenito! Slobodu on mi donosi. U meni Ustalila se odluka, i ničeg Od žene već u meni nema, sva sam Od glave pa do pete postojana K'o mermer sami; nije više moja Planeta Mesec nepostojani. (Ponovo ulazl STRAŽAR S jednim ZANOVETALOM koji donosi neku kotaricu) STRAŽAR To, je taj čovek. KLEOPATRA Ostavi ga; idi. (STRAŽAR ode) Imaš li tu pri sebi toga slatkog Page 151

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Gmizavca nilskog(124) koji zada smrt A ne nanese bol? (124) „Neki kažu da joj je ta zmija bila donesena u kotarici sa smokvama, i da je ona bila naredila da zmiju sakriju ispod lišća, tako, kad ona bude htela da uzme smokve, zmija da je ujede pre nego što je ona vidi; meñutim, kad je uzela da ukloni lišće, ona je opazila zmiju, pa je kazala: ,Dakle, jesi li tu?' i kako joj je ruka bila naga, ona je pustila zmiju da je ujede. Drugi opet kažu da je zmiju držala u nekoj škrinji i da ju je bockala i gurkala zlatnim vretenom, tako da je zmija, ražljućena time, u velikom besu skočila i ujela je za ruku . . . Neki isto tako vele da su joj na ruci nañeni tragovi od dva mala ujeda, koji su se jedva mogli videti, i da je i sam Cezar tome poklonio veru, jer je u trijumfu nosio Kleopatrin kip, sa tragom ujeda zmije na ruci." (Nort.) ZANOVETALO Vaistinu, imam; no ja me bdh voleo da budem onaj koji će zaiskati. da ga dotaknete, jer njegov je ujed besmrtan(125); oni kojima on donese smrt povraćaju se retko ili nikad. (125) To jest — smrtan; budala često upotrebi pogrešnu reč. KLEOPATRA Panitiš li nekog koga ubi on? ZANOVETALO I te koliko njih, i muškaraca i žena. O jednoj takvoj čuo sam koli'ko juče; neka baš valjana žena, samo što je volela pomalo podmetanje, a podmetanje 'je ženi dozvoljeno samo tamo gde je to bog i zakon rekao; čuo sam, dakle, i kako je on nju žacnuo, i kakve je muke ona osećala. I, bogami, ona o tom gmizavcu govori da ne može biti bolje; samo ko veruje svemu što svetina priča tome ni polovina onoga štoi ona tvori neće spasti dušu nikad ni doveka. Ali što je netačno — netačno je, taj vam je gmizavac gmizavac i po. KLEOPATRA Odiazi, zbogom. ZANOVETALO Želim vam svako uživanje s tim gmizavcem. (Spusti kotaricu) KLEOPATRA Zbogom. ZANOVETALO Samo, vidite li, morate imati na umu da će se gmizavac vladati onako kako mu nalaže njegova pasmina. KLEOPATRA Da, da; zbogom. ZANOVETALO Tom gmizavcu se, vidite li, može verovati samo ako njim rukuje pametno čeljade, jer se od njega, vaistinu, malo dobroga može očekivati. Page 152

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra KLEOPATRA Ne brini ništa; paziće se na nj. ZANOVETALO Ništa bolje. Ne dajite mu ništa, molim vas, jer nije vredan hrane koju pojede. KLEOPATRA Hoće li da me ugrize?

ZANOVETALO Nemojte misliti da sam ja toliko priprost ie da ne znam kako ni sam ñavo ne bi zagrizao u ženu; ja znam da je žena zalogaj za bogove, ako je nije ujdurisao ñavo. Ne, duša valja, ti kurvini sinovi, ñavoli, grdnu štetu nanose bogovima u odnosu na žene, jer od svakih deset koje oni stvore ñavoli pokvare pet. KLEOPATRA Lepo, odlazi; zbogom. ZANOVETALO Jeste, duše mi; želim vam svako uživanje sa gmazavcem. (Ode) (Dolazi ponovo IRA s odećom, krunom i ostalim) KLEOPATRA Odeždu daj mi, krunu meni stavi; Za besmrtnošću čežnju osećam; Misirskog grožña sok mi okvasiti Usnice više neće. Živo, živo; Pohitaj, dobra Ira. Čini mi se Da Antonijev čujem zov, i vidim Kako se diže da mom srčanome Fothvatu oda hvalu; čujem ga Kako se ruga sreći Cezarevoj, Štono je ljud'ma daju bogovi Da opravdaju gnev svoj potonji. Evo nie, muže, idem: nek' mi sad Srčanost da na ovo ime pravo! Od vazduha sam i od vatre sva(126); Ostale svoje sastojke životu Predajem manje plemenitom. Tako; Jeste li pos'o opravile svoj? Hodite onda, hodite i prim'te Usana mojtih poslednju toplinu. Ostaj mi zbogom nežna Karmijan; Zbogom zanavek, Ira. (Ljubi ih. IRA pada i umire) (126) Po staroj filozofiji prirode, verovalo se da se čovek sastoji od četiri Page 153

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. (Učenje Empedokla sa Sicilije, V vek pre n. e.) Zemlju i vodu Kleopatra ostavlja nižem, zemnom životu, jer oni su grublji i teži, dok vazduh i vatra, kao čistiji, oduhovljeniji, predstavljaju očišćenje i sublimaciju njene ljubavi. Jesu li Usnice moje guja otrovnica? Kako, ti pade? Kad si tako blago Od prirode se mogla rastati, Onda je isto kad te tresne smrt Kao i kad te dragi uštine: I zadaje nam bol i želi se. I ležiš mirno? Ako odlaziš Na ovaj način, onda svetu ti Kazuješ time da i nema rašta Oproštaj da se uzima. KARMIJAN Rastočite se, gusti oblaci, I zadaždite da bih mogla reći Kako j sami plaču bogovi. KLEOPATRA Ovo je dokaz moje niskosti: Ako li ona prva susretne Kovrdžavoga Antonija mog, On će se raspitivati u nje I poljubac će onaj poarčiti Koji je za me nebo žudeno. Ovamo sada hodi, jadna ti Smrtonosnice, oštrim svojjm zubom (Zmiji, koju stavlja na svoja prsa) Životno ovo klube zamršeno Razmrsi odjedared; plani besom, Otrovna ludo jadina, i okončaj. O! kad bi tebi govor bio dat, Pa da te čuti mogu kako zoveš Cezara moćnog glupim magarcem!(127) (127) Zato što nije bio kadar da ostvari svoju nameru, koju mu je ona smrću osujetila KARMIJAN Zvezdo sa istoka! KLEOPATRA O, tiše, mir! Na nedrima mi zar ne opažaš Detešce koje svoju dojilju Page 154

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Sisanjem uljuljkava? KARMIJAN Prestanite, Oh, prestanite! KLEOPATRA Blago kao melem, K'o vazduh meko, umilno toliko ~ O, Antonije moj! — Al' ne, i tebe (Stavlja drugu zmiju, na svoju mišicu) Uzeću ja. — Šta imam još da čekam — (Umire) KARMIJAN U ovom gadnom svetu? — E, pa zbogom! Sada se, smrti, hvališi što grliš Draganu nesravnjenu. Sklopite se Prozori od paperja; i nek' nikad Ne sagledaju više zlatnog Feba Oči ovako kraljevske! Naero Stoji vam kruna; popraviću to. A onda ću da igram. (Grune unutra JEDAN STRAŽAR) PRVI STRAŽAR Kraljica gde je? KARMIJAN Potiše govor'te Ne budite je. PRVI STRAŽAR Poslao je Cezar — KARMIJAN Glasnik i odveć spor. O! hodi brže, (Stavlja na sebe zmiju) Pohitaj; tek te malo osećam. PRVI STRAŽAR Ovamo, hej! Tu nije sve u redu Podvaljeno je Cezaru. DRUGI STRAŽAR Pozov'te Ovamo Dolabelu: on je tu, Posl'o ga Cezar. PRVI STRAŽAR Kakva su to posla! Zar je to bilo lepo, Karmijan? KARMIJAN Lepo je bilo, dolikovalo je Vladarki koja potiče od soja Tolikih uzvišenih kraljeva. Page 155

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Ah, vojniče! (Umire) (Ponovo dolazi DOLABELA) DOLABELA Šta to tu ima? DRUGI STRAŽAR Svi su mrtvi. DOLABELA Tvoje Ispunile su se slutnje, Cezare; Dolaziš sada sobom sam da vidiš Čin grozni koji preduprediti Nastojao si. (Napolju se čuje „Prolaz tamo! — Naprav'te prolaz Cezaru.") (Ponovo dolazi CEZAR sa celom svojom PRATNJOM) DOLABELA O gospodaru, vi ste predskazivač Pouzdan vrlo; došlo je do onog Od čega ste i sami strepeli. CEZAR Pri svome koncu najsrčanija, Namere naše prozrela je ona, Pa svojim putem pošla, kraljevski. Na koji način pornrle su one? Ne vidim krv na njima. DOLABELA Ko je bio Poslednji s njima? PRVI STRAŽAR Neki seljak prost. Koji je njojzi smokve doneo: Kotarica je ovo njegova. CEZAR To znači otrovane. PRVI STRAŽAR Cezare! Do malopre je ova Karmijan živela još; na nogama je bila I zborila je; ja je tu zatekoh Gde svojoj mrtvoj gospodarici Namešta dijademu; stajala je, A noge su joj poklecivale, Pa se odjednom onda stropoštala. CEZAR O, plemenite onemoćalosti! Da su u sebe otrov primile, Page 156

Vilijem Sekspir - Antonije i Kleopatra Po nekom bi se spoljnom otoku Poznalo to; al' ona izraz dma Kao da spava d da želju ima Da moćnom mi'ežom svoje ljupkosti Ulovi i jprivuče sebi nekog Drugoga Antonija. DOLABELA Krvav izliv, Evo, na jednoj dojci njenoj ima, I nešto kao otok; a na njenoj Mišici isto tako. PRVI STRAŽAR Od zmije to je trag; a ova sluz, Što je na lišću smokvinom tu ima, Ista je k'o i ona koju zmija U pećinama nilskim ostavlja. CEZAR Posve je verovatno da je tako Umrla ona; jer sam od lekara Njenoga čuo da je opite Pravija nebrojene kako' da se Ugodno umre. Dignite njen odar; A i uklon'te iz mauzoleja Dvorkinje njene. Kraj Antonija će Njenoga ona biti sahranjena: Nijedan grob na zemlji dva ovako Čuvena stvora neće obgrliti. Ovako krupna priključenja tuku Njihove tvorce; a nimalo nije Samilost manja koju izazva Njihova povest nego što je slava Onoga koji dovede do toga Da sažaljenje oni izazovu. Prisustvovaće s počastima svim Pogrebu vojska naša, pa za Rim. S poretkom celim da mi, Dolabela, Svečanost ova krupna proñe cela. (Odlaze) KRAJ

Page 157