Veselin Kostic San Letnje Noci

Veselin Kostić Stvaralaštvo Vilijama Šekspira San letnje noći U grupu Šekspirovih zrelih komedija spada: 1. San letnje noći 2. Mletački trgovac 3. Mnogo vike ni oko čega 4. Kako vam drago 5. Bogojavljenska noć Naslov drame odnosi se na noć 23. juna, najkraću u godini, koja je u engleskom folkloru bila povezana sa sa odlascima u prirodu, zabavama na otvorenom prostoru i sa raznim praznovericama, ukljuĉujući i one o vidovitim snovima i o posebno živom delovanju natprirodnih stvorenja u to doba godine. San letnje noći je prvi put objavljena u kvarto izdanju 1600. godine. Drugo kvarto izdanje je objavljeno 1619, ali sa lažno obeleženom 1600. godinom. Tekst u Prvom foliju je štampan prema drugom kvarto izdanju. Jedini pouzdani podatak o vremenu nastanka drame jeste to što je pomenuta u knjižici Fransisa Mirsa 1598. godine. Svako preciznije datiranje bi se moralo zasnivati na nesigurnim i neodreĊenim unutrašnjim svedoĉanstvima. Kao jedno od njih se uzima ĉuveni Titanijin govor o dugom razdoblju lošeg vremena što se može primeniti na drugu polovinu 1594. godine i na bilo koju od sledeće dve godine. Isto tako i stihovi: Plač devet muza nad još svežim grobom Naučenjaštva, umrlog u bedi. mogu se odnositi na smrt Roberta Grina 1592. godine. Neki tvrde da je komedija napisana kao prigodna zabava za svadbeno slavlje u nekom velikaškom domu. U prilog toj pretpostavci navode se neki elementi komedije koji je povezuju sa svadbenim zabavama poznatim iz kasnijih godina: priĉa o venĉanju Tezeja i Hipolite se može shvatiti kao kompliment aristokratskim mladencima. Tezej i Hipolita su publika za koju se prikazuje igra o Piramu i Tizbi, kao što su pravi mladenci publika za koju se prikazuje cela komedija. Ima i drugih elemenata zbog kojih se predpostavlja da je San letnje noći napisan za svadbenu svetkovinu u nekom velikaškom domu. U njih spadaju živopisni kostimi, egzotiĉno mesto radnje, venĉanje kao središnji dogaĊaj, ples, pojava natprirodnih bića i motiv završnog blagosiljanja mladenaca. Ako je ova pretpostavka taĉna, onda bi se ova komedija mogla vezati za venĉanje: 1. Ćerke erla od Darbija i erla od Oksforda 25. januara 1595. 2. Udaja Elizabete Keri, unuke lorda komornika za Tomasa Barklija 19. februara 1596. godine San letnje noći je jedna od malobrojnih Šekspirovih drama za koje nije naĊen neposredan izvor. MeĊutim, iako zaplet kao celina nije pozajmljen, Šekspir prikuplja pojedinaĉne niti i motive iz ranijih književnih tradicija. 1

Iz klasiĉne tradicije pozajmljuje Pirama i Tizbu (koje je Ovidije opisao u svojim Metamorfozama). I ima Titanija verovatno potiĉe od Ovidija, kod kojega je to jedan od naziva za Kirku. Neki manje važni podsticaji mogli su poteći iz Plutarhovog Tezejevog životopisa. Spominje se i Apulejev Zlatni magarac. Od dela francuske srednjovekovne književnosti je izvestan uticaj mogla izvršiti pustolovna priĉa Huan iz Bordoa. Najviše stvari je uzeto iz engleske književne i forklorne tradicije. Priĉu o Tezeju i Hipoliti Šekspir je mogao naći u Vitezovoj priĉi u Ĉoserovim Kanteberijskim pričama. Izvesnog uticaja imali su i Edmund Spenser sa svojim spevom Vilinska kraljica i Robert Grin sa dramom Džems IV. Ima odjeka i iz ranijih dela samog Šekspira. Predstava koju pripremaju zanatlije i komentari njihovih aristokratskih gledalaca sliĉni su predstavi o Devet velikana u komediji Uzaludni ljubavni trud, a situacija u kojoj se dva zaljubljena mladića otimaju o istu devojku, dok druga, napuštena devojka, verno prati svog nestalnog dragana, već je korišćena u Dva viteza iz Verone. Priĉa o Hermiji i Lisandru, ĉiju sreću ometa volja roditelja, i tragiĉni kraj prikazanja o Piramu i Tizbi predstavljaju komiĉne i parodiĉne analogije motiva iz tragedije o Romeu i Juliji. Znaĉajan je i uticaj engleskog usmenog predanja. Pak je još od anglosaksonskih vremena bio u Engleskoj naziv za nestašnog, ponekad i zlonamernog duha. Drugi njegov naziv i kod Šekspira i u engleskim narodnim priĉama je Robin Dobriĉina i pod tim imenom se o njemu govori u poznatom elizabetinskom delu Opis zlih čini Ronalda Skota. Vile i vilenjaci nižeg reda, pratioci Oberona i Titanije, takoĊe su preobražene liĉnosti iz narodnih priĉa. U drami se može razluĉiti pet priĉa: 1. Venĉanje atinskog vojvode Tezeja i amazonske kraljice Hipolite 2. Doživljaj mladih atinskih ljubavnika Hermije, Helene, Demetrija i Lisandra. 3. SvaĊa vilinskog kralja Oberona i vilinske kraljice Titanije oko paža. 4. Priprema amaterske predstave o Piramu i Tizbi. 5. Tragiĉna ljubav Pirama i Tizbe. Prve dve scene se dešavaju u Atini, gde se upoznajemo sa Tezejem, Hipolitom, mladim zaljubljenicima i Hermijinim ocem koji stoji na putu mladalaĉkoj ljubavi. Zatim se radnja premešta u šumu u okolini Atine, u kojoj se gledaoci upoznaju sa preostalim likovima i u koju stižu i neke od već predstavljenih liĉnosti – najpre mladi atinski ljubavnici, a onda zanatlije, koje pripremaju predstavu. U daljem razvoju zapleta poĉinju pometnje u šumi: Vratilo je preobražen i dobija magareću glavu, kraljica vila se pod uticajem ĉarobnog soka zaljubljuje u njega a meĊu mladim ljubavnicima se množe nesporazumi. U prvoj sceni ĉetvrtog ĉina sviće zora, ĉari se skidaju, svi dolaze sebi, Oberon i Titanija se mire, a Tezej i Hipolita stižu u šumu na jutarnji lov. Na kraju te scene smrtnici se vraćaju u Atinu. U epizodi koja sledi Vratilo se ponovo sastaje sa svojim zabrinutim drugovima, a u poslednjoj sceni razvoj dogaĊaja zametnut u prethodnim delovima drame dobija ispunjenje i zaokruženje: svi zaljubljeni se venĉavaju, zanatlije prikazuju na dvoru dramu, vilinska bića prizivaju blagoslov braĉne postelje mladenaca, prolaze igrajući kroz usnulu kuću, unose spokojstvo u sve njene odaje, a zatim odlaze dalje.

2

Ono što povezuje priĉe je: 1. Motiv ljubavi. 2. Neposredno ukrštanje pojedinih niti zapleta. Priĉa o Tezeju i Hipoliti ĉini statiĉni i uravnoteženi emocionalni i kompozicionalni okvir za ostale priĉe. Ĉin venĉavanja Tezeja i Hipolite je središni dogaĊaj ĉijim najavljivanjem drama poĉinje, sa kojim su povezane sve druge niti radnje i kojim se drama završava. Do dana odreĊenog za to venĉanje Hermija mora da se odluĉi hoće li se povinovati oĉevoj volji i udati za Demetra, u ĉast tog venĉanja zanatlije pripremaju komad o Piramu i Tizbi, zbog njega su Oberon i Titanija došli. I meĊu drugim priĉama postoje taĉke ukrštanja. U komadu o Piramu i Tizbi ukazuje se priĉa sliĉna onoj u kojoj se Hermija i Lisander nalaze na poĉetku drame. Radnja se, na unutrašnjem planu, razvija u tri stava: 1. Radnja poĉinje u Atini 2. Nastavlja se u šumi 3. Završava se u Atini Likovi se nalaze na ĉetiri razliĉita nivoa realnosti: 1. Jednu grupu ĉine volšebna stvorenja. 2. Drugu romantiĉni ljubavnici. 3. Treću realistiĉne zanatlije. 4. Ĉetvrtu naglašeno fiktivni likovi Pirama i Tizbe. Karakterizacija je površna. Kneževski par odlikuju aristokratska dostojanstvenost i autoritativnost. Veza Tezeja i Hipolite je emocionalno disciplinovana. Mladi atinski ljubavnici se meĊusobno jedva razlikuju. Helena je visoka, plava, plašljiva i pripada konvencionalnom tipu zaljubljene devojke koja je dana u ljubavi iako joj je dragi neveran. Hermija je crnpurasta, mala, svojeglava i svadljiva. Zanatlije su prostodušni, dobronamerni i uviĊavni ljudi. Zanatlije ostvaruju protivtežu svetu romantiĉnih ljubavnika i svetu vilinskih bića. Piram i Tizba iz dosadnog kratkog prikazivanja pripremljenog u ĉast Tezejevog venĉanja, parodirani su likovi iz ranijih elizabetinskih tragedija, a možda i karikature Šekspirovih vlastitih veronskih ljubavnika. Ceo komad koji zanatlije prikazuju zamišljen je kao komentar na primitivne drame izvoĊene u engleskim popularnim pozorištima osamdesetih godina 16 veka. U umetnutom prikazivanju koriste se, u groteskno prenaglašenom vidu, konvencije tih ranijih drama – prolog u kome se prepriĉava cela drama, opširno samopredstavljanje i objašnjavanje, naivno shvatanje dramske iluzije, žestok besedniĉki arsenal. Kod Šekspira vilinska stvorenja poprimaju minijaturne dimenzije. Za razliku od ranijih volšebnih bića ona su dobronamerna, uslužna i povezana sa cvećem i insektima. Pak je jedan od obešenjaĉkih domaćih duhova koji obavljaju kućne poslove, ĉuvaju blago, vode raĉuna o ukućanima i uopšte imaju ulogu zaštitnika doma. Razlike izmeĊu liĉnosti u Snu letnje noći nisu toliko individualne i karakterne koliko skupne i stilske. Svaka grupa likova ima svoj svet i svoj naĉin izražavanja. Besede Tezeja i Hipolite su pune dostojanstvenog gospodstva. 3

Izjave mladih ljubavnika su povišene lirske temperature. Zanatlije razgovaraju jezikom neukih ljudi. Vile i vilenjaci govore stihove u kojima se prepliću slike cveća, trave, otvorenih polja i meseĉine. Piram i Tizba govore u naivno-retorskom stilu junaka popularnih drama predšekspirovskog pozorišta. Ljubav je središnji motiv drame. U skoro svim likovima je prikazano delovanje ljubavi. Ljubav dobija razliĉite vidove kod razliĉitih liĉnosti: 1. Kod mladih atinjana zaljubljenost je romantiĉna, strastvena i snažna, ali i puna nepromišljenosti. Ona je iskrena. 2. Tezej i Hipolita su vezani sponama zrele, staložene ljubavi. 3. Kao što je ljubav Tezeja i Hipolite osnov sklada u državi, tako je ljubav Oberona i Titanije osnov sklada u svetu prirode. 4. Parodiĉno i burleskno viĊenje ljubavi je otelotvoreno u prikazivanju o Piramu i Tizbi. Stihovi u Snu letnje noći: 1. Iznutra obasjavaju likove i obogaćuju njihove odnose. 2. Oni su dramski funkcionalni i važan su deo ekspozicije i hronološki definišu radnju. 3. Oni odražavaju odmerenost i samosavlaĊivanje koji odlikuju kraljevske mladence i ĉine ih razliĉitim od impulsivnih mladih zaljubljenika. 4. Šekspir ovde upotrebljava grozdove sliĉnih pesiĉkih slika ili pak, ponavljanje srodnih figura u tematske svrhe.

4