Velefarm Uvodjenje Novih Informacionih Sistema

MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR Osnovne akademske studije menadžmenta

UVOĐENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARM DIPLOMSKI RAD

Student: Janković Miloš A/103/06

Mentor: Doc. dr Bojan Đorđević

Zaječar, 2011.

MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR Osnovne akademske studije menadžmenta

UVOĐENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU VELEFARM DIPLOMSKI RAD

Mentor: Doc.dr Dragiša Stanujkić

Student: Miloš Janković A/103/06

Zaječar, 2011.

SADRŽAJ

UVOD……………………………………………………………………...1 I OPŠTI DEO……………………………………………………………..2 1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA………………………...……2 1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema….....2 1.1.1 Pojam informacionih sistema……………………………………....2 1.1.2 Funkcije informacionog sistema..................................................3 1.1.3 Komponente informacionog sistema.............................................4 1.1.4 Vrste informacionih sistema.........................................................6 1.2 Projektovanje, programiranje i uvođenje informacionih sistema......8 1.2.1 Projektovanje informacionih sistema...........................................8 1.2.2 Programiranje informacionih sistema .........................................9 1.2.3 Uvođenje informacionih sistema................................................11 1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema.......................................13 II SPECIJALNI DEO…………………………………………………..16 2. UVOĐENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU „VELEFARM“...................................................................................16 2.1 Opis trenutnog stanja................................................... .................16 2.1.1 Kratak istorijat kompanije „Velefarm“......................................16 2.1.2 Opis problema...........................................................................17 2.1.3 Postojeći vs. novi sistem............................................................18 2.2 Koraci u uvođenju novog sistema u kompaniju Velefarm..............20 2.2.1 Studija izvodljivosti ..................................................................20 2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvođenja novog sistema ...............22 2.2.3 Organizaciona izvodljivost ........................................................24 2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju...................................................25

2.2.5 Ekonomska izvodljivost..............................................................26 2.2.6 Tehnička izvodljivost ................................................................28 2.2.7 Operativna izvodljivost .............................................................29 2.2.8 Bezbednosna analiza..................................................................31 ZAKLJUČAK...................................................................................33 LITERATURA..................................................................................34

UVOD U uslovima savremenog poslovanja preduzeće je svakodnevno izloženo velikom broju izazova koji mogu poremetiti njegovu ravnotežu i dovesti u pitanje njegov opstanak u deliću sekunde. Sasvim je izvesno da nije svaka informacija od značaja za opstanak, kao i da nisu sve značajne informacije vidljive “golim” okom, lako uočljive i predvidljive. Koordinacija funkcija, širenje informacija, obrada sirovih podataka, donošenje odluka i predviđanje – svakodnevne su aktivnosti preduzeća koje postavljaju zahtev za postojanjem kvalitetnog informacionog sistema, jer informacija je ključ opstanka. Nijedno preduzeće, bez obzira na njegovu veličinu i snagu, ne može sebi dozvoliti luksuz da postoji i funkcioniše u informacionoj izolaciji, niti da sistem na kome počiva njegov izvor informacija ne unapređuje i ne inkorporira u sve sfere svog poslovanja. Informacioni sistem je kičma i nervni sistem preduzeća – i kao što i sama kičma predstavlja nosač ljudskog organizma, tako predstavlja i nosač preduzeća, jer preduzeće je organizam, baš kao i ljudski, i kao i ljudski ima sve potrebe i karakteristike ljudskog bića. Kreiranje informacionog sistema je kompleksan zadatak – informacioni sistem predstavlja praktično nervni sistem koji prati potrebe preduzeća, upravlja njegovim segmentima kao što mozak upravlja organima ljudskog bića i tako omogućava njegovo neometano funkcionisanje i napredak, razvoj i zadovoljenje sopstvenih potreba ali i potreba tržišta. U tom smislu, nezavisno od toga kolikim sredstvima raspolaže jedno preduzeće, kako u finansijskom pogledu, tako i u smislu znanja (mada, postavlja se pitanje koliko se znanje može obzirom na finansijske implikacije koje ima kao resurs može posmatrati odvojeno od finansija i kao zaseban resurs). Kompanija Velefarm je veledrogerija koja je godinama predstavljala jakog konkurenta na domaćem tržištu, ali i na tržištu regiona. Ipak, kriza nije mimoišla ni ovu kompaniju. Uzroci krize svakako su kompleksni, i ne mogu se svesti na jedan zajednički sadržalac – međutim, ono što se nikako ne može poreći jeste činjenica da je uzročnik te krize bila i potreba za kreiranjem i uvođen jem novog informacionog sistema koja je predugo bila ignorisana. Namera nam je da ovim radom ukažemo, dakle, upravo na značaj informaiconog sistema, kao i na kompleksnost zadatka uvođenja novog informacionog sistema, izazove koje taj zadatak postavlja pred preduzeće i opasnosti sa kojima se suočava, kao i na neophodnost uvođenja sistema u cilju uanpređenja kompanije Velefarm.

1

I OPŠTI DEO 1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA 1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema 1.1.1 Pojam informacionih sistema Internacionalna federacija za obradu podataka (Internati onal Federation for Information Processing - IFIP) definiše informacioni sistem na sledeći način (www.znanje.org): „Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.“ Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih usluga i una pređivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Na primer, moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema bez kojih ne bi mogle kontrolisati svoje finansijske račune i poslovne transakcije niti upravljati ljudskim resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme da bi unapređivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacij e. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su ob avljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine plasmana proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanja rada kao ljudske aktivnosti. U tom smislu, informacije i saznanje, danas čine vitalni ekonomski resurs. Informacioni sistem organizacije se može definisati i kao skup ljudi i tehničkih sredstava koji po određenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na korištenje podataka i informacija Takođe, informacioni sistem se može definisati i na sledeće načine: "Informacioni sistem je određeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva."(Thierauf,Hoctor,2006,str.15) "Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger,2007,str.78 )

2

Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: "Informacioni sistem predstavlja sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave." Informacioni sistem funkcionišući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruženjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz napred navedenog proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan. Informacioni sistem podržan informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije. Na osnovu navedenog, bitno je uočiti sledeće: pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani deo informacione delatnosti, što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške. Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem i informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti, što znači da se ne može poistovetiti sa jednom, pojedinačnom delatnošću. Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da:  Bude razumljiv svim korisnicima;  Jednostavan u prezentovanju informacija;  Pouzdan i  Da omogućava iskazivanje obrađenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima. 1.1.2 Funkcije informacionog sistema Svaki informacioni sistem, nezavisno od toga kom je okruženju namenjen ima dve osnovne funkcije (Obradović,Maček,Stanišević,2010,str.18-20): Funkciju informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To ukazuje da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom, dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najviša funkcija organizacije, po svojoj suštini, takođe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja od fundamentalnog značaja za ocenu kvaliteta informacionog sistema. 3

Najviši nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na podršku odlučivanju i upravljanju. Funkciju dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema. Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, je rezultat potreba i zahteva subjekata iz okruženja, jer ona čini kontrolu i razmjenu informacija uop šte. Takođe je neophodno obezbediti mogućnost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi se mogli rekonstruisati poslovni događaji. Ovo je naročito značajno kod informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjiženje poslovnih događaja obavlja automatizovano. 1.1.3 Komponente informacionog sistema Sa aspekta sistemskog pristupa, strukturu informacionog sistema čine sledeće komponente (Gledović,2010,13-15): 1.Hardware računarskog sistema: materijalno-tehnička komponenta informacionog sistema, odnosno fizičke jedinice računarskog sistema namenjene procesiranju i prenosu podataka. Danas, čak i najmanja firma, poseduje računare, iako su računari kao sredstvo pre nepunih par decenija predstavljali luksuz . Obično se radi o personalnim računarima (PC). Veće organizacije koriste više računarskih sistema, počev od moćnih radnih stanica, miniračunara pa do efikasno umreženih personalnih računara. Ujedno sa perifernim uređajima, kao što su ulazni i izlazni uređaji (monitori i štampači, na primjer), i telekomunikacije, čine hardver informacionih sistema. U novije vreme, cijene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina obrade i kapacitet uređaja za čuvanje podataka, se konstantno uvećava.; 2.Software računarskog sistema: predstavlja nematerijalnu komponentu informacionog sistema u vidu računarskih programa koji su ugrađeni u hardver i koji određuju način obrade podataka. Softver se obično deli na dve šire shvaćene klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije. Osnovni sistemski softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeđujući sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu računara, najčešće preko grafičkog korisničkog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tržištu kao paketi pripremljeni za korišćenje odmah poslije instaliranja.; 3. Dataware ili podaci: ova komponenta obuhvata podatke,informacije i znanja, posmatrane kao informacioni resurs, a koji iz dana u dan postaju izuzetno vredna imovina svake organizacije. Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljači bazama podataka. Baza podataka je kolekcija međusobno povezanih podataka, organizovanih na najpogodniji način za korišćenje, ili vađenje podataka po zada tim kriterijumima. Tipičan primer baza podataka u jednom preduzeću su podaci o radnicima i katalozi proizvoda. Naročitu vrednost imaju baze o kupcima, koje se koriste za dizajn i marketing novih proizvoda. 4

Svako ko je ikada kupio nešto sa kreditnom karticom, direktno u prodavnici, preko elektronske pošte, ili na Internetu, postaje deo neke od mnogobrojnih baza o kupcima.; 4.Lifeware ili kadrovska komponenta: čine je svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji učestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatičari, bilo kao korisinici rezultata obrade podataka. Kvalifikovani stručnjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehničko osoblje se sastoji od razvojnih i menadžera operacija, analitičara i dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za korišćenje kapaciteta informacionog sistema. Stotine miliona ljudi iz cijelog svijeta svjesno ili nesvesno uče da koriste informacione sisteme koristeći Internet. Procedure za korišćenje, upravljanje i održavanje informacionih sistema su deo njihove dokumentacije. Na primer, neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu isplati dohodaka, uključujući procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu da ga pokrene i ko će imati pristup izlaznim informacijama.; 5.Orgware ili organizaciona komponenta: obuhvata organizacione postupke, metode i načine kojima se usklađuje, tj. koordinira rad svih komponenata informacionog sistema, kako bi one činile skladnu i funkcionalnu celinu; 6.Netware ili mrežna komponenta: odnosi se na računarske mreže za povezivanje računara u cilju razmene podataka i komunikacija između fizički udaljenih računara, pa se može reći da čestu komponentu informacionog sistema čine telekomunikaciona sredstva i veze za prenos podataka na dalj inu.

Slika 1: Prikaz komponenata informacionog sistema Izvor: Gledović, 2010., str.15

5

1.1.4 Vrste informacionih sistema Informacioni sistemi nude operacionu podršku, implementiranje saznanja i podršku menadžmentu u raznim organizacijama i preduzećima. Savremeni informacioni sistemi, generalno gledano, mogu se podeliti na:  

Operativne informacione sisteme i Sisteme za podršku odlučivanju u menadžmentu.

Na operativnom nivou nalaze se sistemi za obradu transakcija preko kojih se proizvodi dizajniraju, prave marketinške strategije, kontroliše proces proizvodnje i šalje gotov proizvod na tržište. Ti sistemi akumuliraju informacije u baze koje su osnova sistema višeg nivoa. U današnjim naprednim organizacijama i preduzećima, informacioni sistemi koji podržavaju više funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju i ljudske resurse), integrisani su u tzv. sisteme za planiranje i upravljanje resursima preduzeća (eng. Enterprise resource planning - ERP). Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzeća podržavaju kompletnu sekvencu aktivnosti preko kojih preduzeće može dodati vrijednost n a svoja dobra i usluge. Na primer, pojedinac ili preduzeće, mogu poslati personalizovanu narudžbinu preko interneta, koja će automatski pokrenuti proizvodnju u skladu sa specifikacijama poručioca preko sistema koji se zove sistem za masovnu personalizaciju proizvoda i usluga. Narudžbina se šalje u magacine preduzeća, u slučaju potrebe i dobavljačima materijala neophodnih za proizvodnju. Na kraju, ažuriraju se računi i započinje novčana transakcija u skladu sa vrednošću proizvoda. Mnogi sistemi za obradu transakcija podržavaju elektronsko poslovanje preko Interneta. Između ostalih, to su onlajn sistemi za kupovinu, onlajn banka i sistemi koji osiguravaju sigurne transakcije. Drugi sistemi nude informacije, usluge obrazovanja i razonodu po zahtevu. Operativni informacioni sistemi nisu informacioni sistemi čija je osnovna namena podrška odlučivanju. Kao posebna vrsta informacionih sistema oni su glavni proizv ođači informacija za više klase informacionih sistema. Iako nisu direktno orijentisani prema odlučivanju, izlazne informacije ovih sistema predstavljaju ulazne veličine za druge klase informacionih sistema. Upravo zbog tih svojih karakteristika, ovi informacioni sistemi su podloga za razvoj viših klasa informacionih sistema. 6

Sistemi za podršku odlučivanja u menadžmentu su: 1. Upravljački informacioni sistemi (MIS) 2. Sistemi za podršku odlučivanju (DSS) 3. Ekspertni sistemi (ES). Važna funkcija informacionih sistema jeste podrška unapređivanju znanja. Menadžment koji „zna“ jeste menadžment koji raspolaže jednim od vrhunskih resursa današnjice. Veliki deo posla u informacionom društvu sastoji se od manipulacije apstraktnih delova informacija i znanja, pre nego direktnog obrađivanja, proizvodnje i puštanja u promet različitih proizvoda. Taj deo posla se zove rad na znanju (knowledge work). Tri opšte kategorije informacionih sistema podržavaju rad na unaprijeđivanju znanja: sistemi za profesionalnu podršku, kancelarijski informacioni sistemi i sistemi za upravljanje znanjem. Postoji široka kategorija informacionih sistema koji su dizajnirani za podršku menadžmenta u jednoj organizaciji. Ti sistemi se baziraju na podacima sistema koji obrađuju transakc ije organizacije, podacima koji dolaze izvan organizacije i podacima koji stižu od poslovnih partnera, provajdera i klijenata. Informacioni sistemi generalno podržavaju sve nivoe menadžmenta, počev od onih zaduženih za planiranje i nadgledanje budžeta i troškova malih radnih grupa na kratke staze, pa do onih za planiranje i nadgledanje budžeta i troškova planova i strategija na duže staze, koji se obično tiču cele organizacije. Menadžment sistemi za kreiranje izveštaja nude detaljne i obilne informacije u obliku izveštaja, predstavljenih i organizovanih na najpogodniji način, za svaku oblast odgovornosti menadžera. Generalno ti izveštaji su fokusirani na prošla i sadašnja događanja u organizaciji. Radi prevencije zatrpavanja informacijama, izveštaji se automatski šalju samo u izuzetnim slučajevima, ili na specifičan zahtev menadžera. Laudonovi razlikuju sledeće tipove informacionih sistema (www.znanje.org): 1. Sistemi za obradu transakcija (TPS); 2. Menadžerski sistemi podrške (MSS).

7

1.2 Projektovanje, programiranje i uvođenje informacionih sistema 1.2.1 Projektovanje informacionih sistema Zadatak projektovanja sistema je izrada projektne specifikacije sistema, tako da budu zadovoljeni zahtevi definisani u fazi analize. Na osnovu snimljenog stanja i stečenih znanja o funkcionisanju sistema projektant ima zadatak da optimizira informacione tokove u postojećem organizacionom sistemu. Projektna specifikacija je detaljnija od specifikacija izrađenih u fazi ana lize i ona predstavlja osnovni dokument koji koriste programeri za izradu odgovarajućeg programskog rešenja. Projektna specifikacija treba da sadrži detaljan opis:  programa i svih njihovih modula;  dizajna korisničkih interfejsa;  dizajna baza podataka;  hardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju. Projektovanje sistema se sastoji od logičkog i fizičkog projektovanja. Rezultat logičkog projektovanja su specifikacije procedura, programa i modula, opšte specifikacije resursa potrebnih za implementiranje sistema i logičko projektovanje baze podataka. Rezultat fizičkog projektovanja je kompletna i detaljna specifikacija komponenti programa (softverskih modula) i baza podataka. Zadatak projektanata za vreme trajanja logičkog projektovanja jeste da predlože alternativna rešenja rešenja za probleme koji su uočeni i definisani prilikom analize sistema i da preporuče neko od njih kao optimalno. Glavni zadaci logičkog projektovanja su:  specifikacija procedura koje će se obavljati;  specifikacija programa i odgovarajućih modula informacionog sistema;  logičko projektovanje baze podataka;  specifikacija korisničkog interfejsa, jer je od izuzetne važnosti za uspešno prihvatanje informacionog sistema u kompaniji stvaranje i dizajniranje korisničkog interfejsa prema zahtevima korisnika;  specifikacija bezbedonosnih procedura i sistema kontrola koji će biti ugrađeni u informacioni sistem;  specifikacija sistemskog hardvera i softvera koji će se koristiti u informacionom sistemu. 8

Tokom fizičkog projektovanja sistema potrebno je definisati:  odgovarajuće ulaze u sistem, što podrazumeva format i sadržaj podataka procedure za njihovu validaciju;  izlaze iz sistema, odnosno izgled i format odgovarajućih izveštaja;  module programa i njihove algoritme;  potpuni dizajn korisničkog interfejsa, što podrazumeva izgled korisničkih ekrana sa odgovarajućim opcijama koje se nude korisniku;  fizički dizajn baze podataka;  hardverske i softverske platforme koje će sistem koristiti;  detaljni plan testiranja softverskog resenja;  plan uvođenja, odnosno način prelaska sa starog sistema na novi. Projektni tim informacionog sistema treba da čini grupa ljudi različitih specijalnosti, tako da budu pokrivena sva stručna područija potrebna za realizaciju datog informacionog sistema. U projektni tim trebalo bi da budu uključeni: predstavnik naručioca posla, koji poznaje suštinu postojećeg poslovnog sistema, budući korisnici informacionog sistema, specijalisti za hardver i softver, a sve u cilju predlaganja optimalne varijante za implementaciju projektovanog informacionog sistema. Pored pomenutih projektni tim bi trebalo da čine i:  projektanti informacionog sistema koji izrađuju koncept i definišu informacioni sistem, u skladu sa formulisanim zahtevima u fazi analize;  sistem analitičari koji vrše analizu pojedinih funkcija sistema, specificiraju programske zahteve, izrađuju dokumentaciju za projektovani informacioni sistem i vrše obuku korisnika sistema;  programeri, koji na osnovu projektne specifikacije izrađuju programska rešenja, testiraju ih i dokumentuju. Da bi se informacioni sistem što bezbolnije i sa što manje primedbi uveo u kompaniju, korisnici se još u fazi analize i projektovanja sistema moraju informisati, motivisati i obučiti, odnosno blagovremeno primeniti za nastupajuće promene. (Senn,1995.str.85-112)

1.2.2 Programiranje informacionih sistema U fazi programiranja informacionog sistema vrši se koordinacija i upravljanje stvarnom izgradnjom sistema. Tokom ove faze programeri pišu neophodne programe, vrši se njihovo testiranje i piše se odgovarajuća dokumentacija za korisnike.

9

U ovoj fazi se najpre utvrđuje raspored poslova, a potom ko će pisati programe, po kom rasporedu i pronalaze se načini za njihovo testiranje. Prema specifikaciji koju su dali projektanti i analitičari programeri pišu programski kod, dakle programeri izrađuju kod koji je potreban za automatizaciju poslovnih procesa i za stvaranje željenih izveštaja. Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se najčešće savremeni programski jezici četvrte generacije i objektno orijentisani programski jezici. Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan. Veliki značaj za sam softver imaju komentari, primedbe, preporuke jer je samo sa njima on potpun, lako čitljiv i spreman za modifikacije. Posle ove faze sledi testiranje, a kako bi se dokazalo da program radi kako je i nameravano. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih komponenti puste u probni rad kako bi se u procesu eksploatacije sistema utvrdile eventualne greške ili nedostaci. Dok se neka od testiranja vrše u toku izrade samog programa finalno testiranje se vrši tek onda kada je ceo program gotov. Završno testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa u cilju utvrđivanja nedostataka. Prilikom testiranja mogu se koristiti stvarni podaci ili programeri mogu koristiti proizvoljne podatke. Postupak testiranja mora biti brižljivo pripremljen i koncipiran, a to se obezbeđuje donošenjem plana o testiranju, kojim se utvrđuje redosled kodiranja i te stiranja pojedinih modula sistema. Nakon usvojenog plana testiranja utvrđuje se procedura testiranja, pri čemu se za svaku fazu utvrđuju ulazni podaci i očekivani podaci na izlazu modula. Dobijeni rezultati testiranja se proučavaju. Radi povećanja efektivnosti procesa testiranja, koristi se set alata. Proces testiranja softvera obuhvata testiranje modula, testiranje integracije, sistemsko testiranje, atestiranje i instalaciono testiranje. Testiranje modula se vrši nakon kodiranja modula, kada se vrši njegov pregled, i testiranje unapred utvrđenom procedurom. Testiranje integracije se vrši nakon kodiranja svih modula i njihovog individualnog testiranja. Postupak testiranja se vrši tako što se u celinu koja se testira uključuju jedan po jedan modul. Postupak testiranja se nastavlja sve dok se ne integrišu svi moduli u celinu koja se testira. 10

Sistemsko testiranje podrazumeva proveru sistema u odnosu na unapred zadate funkcionalne specifikacije i to u okruženju i pod uslovima poslovanja koji odgovaraju onima koji važe i u praksi. Tokom sistemskog testiranja vrši se provera kompatibilnosti sistema u odnosu na sisteme u njegovom okruženju, provera na maksimalno opterećenje sistema i kontrola i provera njegove tehničke dokumentacije. Atestiranje se sprovodi sa ciljem da se proveri da li su svi zahtevi korisnika zadovoljeni. Tokom testiranja svi rezultati se beleže i detaljno analiziraju. Instalaciono testiranje se vrši ako atestiranje nije vršeno u realnom okruženju. U tom slučaju sistem se instalira, i pušta u rad i vrši se finalno atestiranje u realnom okruženju. Tek nakon ovako sprovedenog testiranja sistem je spreman za puštanje u rad. (Senn,1995.str.116-119) 1.2.3 Uvođenje informacionih sistema Nakon završenog testiranja sistema, nadležni organ može preći na uvođenje novog sistema u upotrebu, uz instaliranje hardvera i softvera, obuku korisnika i rukovodstva. Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u računskom centru moraju se upoznati sa radom na novom sistemu. Svaka grupa zahteva specija lno prilagođen sistem obuke: rukovodstvo hoće da zna koje informacije sistem omogućava, korisnici se obučavaju za rad na sistemu, a tehničko osoblje se osposobljava da održava sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju različite vrste dokumentacije i priručnika za rad. Pažljivom pripremom treba omogućiti prelazak sa jednog informacionog sistema na drugi informacioni sistem, kako bi isto proteklo bez većih problema. Postoje tri standardne metode za uvođenje novog informacionog sistema (Robson,1997,str.26): 1) paralelno; 2) postepeno i 3) direktno uvođenje. Svaka od tri metode ima svoje prednosti i mane. Paralelno uvođenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i upoređuje dobije ne rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamenjuje stari. Ako rezultati ne odgovaraju, analitičar mora doraditi sistem i nastaviti testiranje. Paralelno uvođenje se koristi u slučaju kada novi sistem zamenjuje stari sličan sistem. On takođe pruža određeni nivo sigurnosti – npr. ako novi sistem „padne“, stari sistem će nastaviti sa radom. 11

Međutim, opasnost se pojavljuje ako organizacija osećajući komfor u radu sa novim sistemom, ovu fazu produži više nego što je to potrebno z a realno prihvatanje novog sistema. Troškovi ovakvog uvođenja su visoki, jer u datom slučaju korisnici iste podatke unose dva puta. Postepeno uvođenje omogućava poslovnom sistemu da postepeno zameni postojeći sistem novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifičnim delovima funkcionisanja sistema oni mogu napustiti odgovarajući deo starog sistema. Ovakav način uvođenja predstavlja manji trošak no što je to slučaj sa paralelnim uvođenjem, jer se na taj način izbegava dvostruko unošenje podataka, m eđutim, postepeno uvođenje može zbuniti korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. Postepeno uvođenje koči rukovodstvo u ocenjivanju poslovnih osobina sistema, jer ne omogućava lako upoređivanje sistema. Direktno uvođenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog sistema novim sistemom. Budući da eliminiše rezervnu opremu, ova metoda zahteva pažljivo testiranje i nosi veće rizike no prethodna dva metoda. Od sve tri metode direktno uvođenje košta najmanje, ali podrazumeva prihvatanje najvećeg rizika. Iako eliminiše zbrku koja može nastati oko toga koji sistem stvara koje podatke nedostatak rezervne opreme može sprečiti njenu primenu u organizaciji.

Slika 2 : Paralelni prikaz metoda uvođenja novog informacionog sistema Izvor: www.znanje.org

12

Uvođenje novog informacionog sistema predstavlja veoma osetljivu aktivnost, zbog toga se uvođenje mora jako pažljivo planirati. Ovo je veoma važno, jer promašaji i greške na početku uvođenja novog informacio nog sistema mogu da stvore otpor prema njegovom korišćenju. Na kraju sistem mora proći i zvanično prihvatanje, što se dešava nakon dugog rada sistema, kada se korisnici upoznaju sa njim. U tom trenutku korisnici, rukovodstvo i kadrovi za održavanje pažljivo kritikuju sistem, ukazujući na njegove prednosti i slabosti. 1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema Tokom funkcionisanja informacionog sistema biće potrebno uraditi odgovarajuće promene i modifikacije u sistemu da bi se ispravile greške, poboljšao rad tekućih funkcija ili se dodale nove mogućnosti za rad, ako postoji potreba za proširivanjem sistema. Postoje tri vrste održavanja sistema: 

korektivno: otklanjanje grešaka, koje su načinili projektanti i programeri;



adaptivno: izmena sistema zbog promena u okolini u kojoj sistem radi (hardverskoj i softverskoj);



perfektivno: izmene koje nastaju kao rezultat zahteva korisnika, a za cilj imaju poboljšanje ili modifikovanje sistema, tako da zadovolji potrebe korisnika.

Perfektivno održavanje iziskuje najveći obim izdvajanja u smislu troškova, pa je osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta dobijenog informacionog sistema pored produktivnosti koju obezbeđuje i stepen izmeljivosti koju pruža. Kako bi sistem lako podnosio česte izmene, potrebn o je da bude lako izmenljiv. Da bi ohrabrili i dozvolili promene u sistemu, analitičari mogu da daju formular, u kome korisnici mogu da opišu greške koje su tokom rada uočili ili da predlažu promene i da navedu efekte tih promena na rad. Ovakav pristup ohrabruje korisnike da daju razmišljaju o unapređivanju sistema. Naravno, periodično dostavljaju računskom centru, čiji navedena opažanja i da primene predložena otklone uočene greške.

svoje komentare, da konstantno popunjeni formulari trebaju da se bi radnici trebali da razmatraju rešenja i sugestrije, odnosno da

Korišćenjem CASE alata i nove generacije programskih jezika ove promene mogu se sprovesti i lakše i efikasnije.

13

Glavne funkcije računarskog centra u fazi održavanja sistema su:  modifikacija postojećeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika,  održavanje hardvera i softvera,  održavanje centralne baze podataka,  zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja,  stalna obuka svih korisnika usluga informacionog sistema. Savremeni računarski centar obično ima kadrove za održavanje i grupu kadrova za razvoj sistema. Kadrovi za održavanje obuhvataju onaj deo zaposlenih koji se bave praćenjem rada postojećih hardverskih i softverskih resursa. To su, pored tehničkog osoblja, specijalisti, sistem inžinjeri i sistem analitičari. Osnovni zadatak grupe za razvoj jeste razvoj softvera, a u određenim situacijama i razvoj celokupnog sistema, najčešće u okviru projektnog tima. Novi informacioni sistem i nova organizacija koju on zahteva, treba da podrže kvalitetniju obradu i kretanje podataka i informacija. Ocena funkcionisanja novog informacionog sistema treba da sadrži kritičko praćenje i vrednovanje informacionog sistema kao celine i njegovih podsistema. Kroz ocenu novouvedenog informacionog sistema, ne vrednuje se samo njegova tehnološka funkcionalnost već i njegova ekonomska isplativost. Kao posledica uvođenja novog informacionog sistema sve pojedinačne aktivnosti koje se odvijaju u poslovnom sistemu trebalo bi da se odvijaju kvalitetnije. Celovito korišćenje informacionih sistema u procesu upravljanja preduzećem onemogućeno je brojnim i značajnim ograničenjima organizacione prirode. Slabo korišćenje informacionih sistema je u slučaju složene organizacione strukture, dezintegracije celine i delova, razuđenih funkcija, neadekvatnog načina i sadržaja rukovođenja, čak i ako se radi o najsavremenijim tehnologijama. Ako su nestabilni uslovi privređivanja, gde postoji dnevna dinamika cena, nemoguće je korišćenje informacija čak i iz najopremljenijeg sistema, odnosno čak i najbolji informacioni sistemi bivaju vraćeni na nivo dorade podataka. Služba nadležna za razvoj informacionog sistema mora pratiti realizaciju planiranih ekonomskih efekata funkcionisanja određenih podsistema i dati analizu tog ostvarenja. Ona je dužna da o ovome obavesti nadležne organe upravljanja. Može se doći i u situaciju da željeni efekti primene sistema izostanu, a u tom slučaju neophodno je pronaći uzroke.

14

Uzroci su najčešće (Novaković,Milanović,Veljović,2004,str.17-52)  organizacione prirode – tada je potrebno preispitati i pristupiti uklanjanju ovih uzroka, i to modifikovanjem informacionog sistema i njegovih podsistema. To je zamašan posao, ali je neophodan, u slučaju organizacionih promašaja.  kadrovske prirode – kada se uzroci mogu naći u otporu primeni novog informacionog sistema. Ukoliko ljudski faktor ne zadovoljava i ako ne prihvata novi informacioni sistem ni najbolja oprema i organizacija neće biti delotvorna. Drugi aspekt ovog problema je neodgovarajući kadar ili pak neodgovarajući profil kadrova. U tom slučaju se upošljavaju stručnjaci sa strane, dodatno se obučava postojeći kadar, stipendira mladi kadar i slično.;  spoljni uticaji – uzrok su ukoliko kretanja u makro okruženju ne idu u prilog poslovanju preduzeća. U slučaju velikih inflatornih kretanja, recesije, privrednih blokada i dr. otežava se poslovanje poslovanje preduzeća, što se direktno odnosi i na funkcionisanje samog informacionog sistema. Za novi informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da može brzo da se prilagodi promenama poslovnog sistema, da se može uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka može dobiti bilo koja željena informacija, koja ima smisla za dati nivo odlučivanja i da omogućava racionalno poslovanje.

15

II SPECIJALNI DEO 2. UVOĐENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU „VELEFARM“ 2.1 OPIS TRENUTNOG STANJA 2.1.1 Kratak istorijat kompanije „Velefarm“ Velefarm je već 32 godine pouzdan partner najvećim domaćim i inostranim proizvođačima lekova, medicinske opreme i sredstava, pomoćnih lekovitih sredstava, kao i specijalizovanih programa. Regionalna distributivna mreža u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, omogućava dostavu proizvoda u najkraćem mogućem roku. Poslovni procesi Velefarma odvijaju se po standardima dobre distributivne prakse, a od 1999. godine Velefarm prvi uvodi sistem kvaliteta. Poslovanje je standardizovano u segmentima proizvoda, procesa i usluga sa međunarodnim sertifikatima EN ISO 9001:2008, EN ISO 14001:2004, OHSAS 18001. Velefarm poseduje najveći i najmoderniji skladišni prostor, opremljen specijalizovanim komorama, a transportna vozila su takođe prilagođena svim specifičnim zahtevima prevoza ove vrste proizvoda. „U službi zdravlja“ je korporativni slogan Velefarma, koji se sprovodi svakodnevno u svim segmentima poslovanja. Više od 600 zaposlenih, sa velikim brojem visokoobrazovanih stručnjaka – farmaceuta, lekara, ekonomista itd, brinu o tome da pravi lek bude na pravom mestu u pravo vreme. Svoju poslovnu misiju Velefarm usmerava ka poslovnim partnerima, dobavljačima, kupcima, naučnim i zdravstvenim ustanovama, pa do krajnjeg korisnika lekova i drugih proizvoda iz bogatog asortimana kompanije. Korporativne vrednosti kompanije usmerene su ka neprekidnom unapređenju kvaliteta poslovanja, od stalne edukacije zaposlenih, preko inoviranja opreme i sredstava, do praćenja i primene naučnih saznanja i tehnika u oblasti prometa farmaceutskim proizvodima. Proizvođači, kupci, kao i brojni drugi saradnici, prepoznaju u Velefarmu najboljeg partnera za realizaciju svojih poslovnih planova, što rezultira dugogodišnjim uspešnim poslovanjem i obimom prometa merenim stotinama miliona eura. Danas je, kao i decenijama unazad, Velefarm beleži uspehe u brojnim segmentima poslovanja (www.velefarm.rs):    

najveći asortiman lekova, opreme i sredstava za dijagnostiku i lečenje; najveći broj kupaca u zdravstvenim i apotekarskim ustanovama; najveći i najmoderniji skladišni kapaciteti; najmoderniji vozni park za dostavu lekova i ostalih sredstava; 16

    

veliki broj stručnjaka različitih profila; najveća mreža poslovno-distributivnih centara u Srbiji i regionu; usklađenost poslovanja sa svim principima dobre distributivne prakse; najveći poslovni prihod i poslovna dobit; i lider u uvođenju sistema kvaliteta od 1999. godine.

2.1.2 Opis problema Iako Velefarm već nekoliko godina unazad ima razvijen informacioni sistem, praksa je pokazala da dati sistem nije sveobuhvatan i da ne pruža svim nivoima upravljanja, a naročito onim najvišljim, donošenje adekvatnih odluka. Podaci i informacije su centralizovane, kao i pristup. Budući da je struktura Velefarma veoma razgranata – postoji potreba za postojanjem sistema koji može da omogući adekvatan i neometan, neprekidan tok informacija o različitim aspektima poslovanja, a tako da se omogući pravilno donošenje odluka, koje će omogućiti povratno ostvarivanje konkurentske prednosti na tržištu.

Slika 3: Razgranatost mreže „Velefarm“ Izvor: www.velefarm.rs

17

Potrebno je da postoji visok stepen povezanosti komercijalnih službi, čime će se poboljšati kvalitet odluka vezanih za proces prozvodnje, ostvariti stalni fidbek o zadovoljstvu klijenata isporukom, kvalitetom proizvoda i pristup drugim bitnim ifnormacijama. Za aktuelni informacioni sistem može se reći da je preterano centralizovan, nedovoljno fleksibilan, da daje informacije koje su, sa statističkog aspekta posmatrano, tačne, ali ipak ne predstavljaju verodostojan odraz potreba klijenata, trenutnih kapaciteta svih jedinica Velefarma i ne pružaju podlogu za unapređenje. U tom smislu, sam menadžment, kako na najvišem nivou, tako i na nivou lokalnih jedinica u okviru same kompanije, iskazao je potrebu za uvođenjem novog informacionog sistema, u što je kraćem mogućem roku. 2.1.3 Postojeći sistem vs. novi sistem Dakle, sam centar sistema predstavlja jedinu zajedničku dodirnu tačku u kojoj se susreću ostale jedinice Velefarma, praktično, dolazi samo do preuzimanja informacija, ali ne i do interakcije između ostalih jedinica Velefarma, tako da, recimo u jednom trenutku u realnom vremenu, ne postoji tok informacija između npr. jedinice A koja se nalazi npr. u Novom sadu, i jedinice B koja se nalazi u Banja Luci.

Slika 4: Prikaz sadašnjeg informacionog sistema Izvor: Bosiljčić,2009,str.15

18

U tom smislu, može se reći da je tok komunikacije praktično jednosmeran, iako se čini da postoji dvosmernost toka koja je sačinjena u slanju informacija serveru, i preuzimanju informacija sa servera. Sama povezanost centara je loša – od deset centara koliko potoji u mreži „Velefarma“ na teritoriji Republike Srbije, ne postoji jasna veza i povezanost niti između jednog centra, niti uspostavljen tok informacija među njima, podaci se kreću jednosmerno i daju se opet jednosmerno. Iako jedinice imaju niži upravljački autoritet, ipak i njima su potrebne određ ene informacije, čijim posedovanjem bi se poboljšao konkurentski aspekt „Velefarma“ na tržištu, a ne treba ni zanemariti mogućnost da pristup informacijama analitičarima različitih jedinica može dovesti do neočekivanog inventivnog procesa – ponekad možda kadrovska služba jedne jedinice nema kapacitet da sagleda sopstvene sposobnosti, probleme – ili pak, druga jedinica ima rešenje za njihov problem, jer je nedavno i sama imala takav problem. Stvaranjem novog informacionog sistema, zapravo bi se sačinio elek tronski nervni sistem „Velefarma“ koji bi omogućio nesmetano kretanje informacija u svim smerovima unutar organizacije, a u cilju poboljšanja konkurentnosti, imanja stalnog fidbeka sa tržišta o potrebama, mišljenjima klijenata, potencijalima za ostvarivanje finansijskih rezultata, prostoru za razvoj novih proizvoda ili poboljšanje postojećih i sl.

Slika 5 : Novi informacioni sistem Velefarma Izvor: Gledović,2010,str.23

19

Ovakav sistem odgovara samoj prirodi organizacione strukture „Velefarma“, omogućava veći stepen integrisanosti jedinica, neprekidan tok različitih vrst informacija, koje mogu biti od presudnog značaja za donošenje odluka, kako na centralnom nivou, tako i na nivou jedinica.

2.2 Koraci u uvođenju novog sistema u kompaniji Velefarm 2.2.1 Studija izvodljivosti Uspešna primena informacionog sistema je izazov, mnogi projekti informacionih sistema propadaju. Često ti projekti probijaju vremenske rokove ili budžet ili ne donose očekivane dobiti. Skorašnja studija 134 velikih organizacija iz UK, USA i drugih država pokazuje oboje, i važnostvodjenja projektata kao i njihove izazove (KPMG, 2002). Ovo istraživanje je pokazalo da je 56% organizacija u poslednjih 12 meseci iskusilo propast IT projekata. Prosečan poslovni gubitak je bio18 miliona dolara po projektu dok je najveći gubitak iznosio 233 miliona dolara. Ovi neuspesi su često rezultat grešaka napravljenih u planiranju sistema dok su drugi sistemi osuđeni na propast od samog početka zbog toga što nisu bili neophodni ili su nesposobni da pruže ono što se od njih očekivalo. KPMG istraživanje iz 2002. godine pokazuje da je najvažnije napraviti sistem koji zadovoljava potrebe naručioca. Sledeći kriterijumi su bili najčešće korišćeni da se oceni uspeh završenog projekta:    

Zadovoljavanje potreba naručioca (46%) Pravovremena isporuka (21% Neprekoračivanje budžeta (9%) Podjednak značaj sva tri prethodna kriterijuma (24%)

Neuspeh u realizaciji projekta često je uzrokovan lošim vođenjem inicijacije ili početne faze projekta. Inicijacija je prva faza u razvoju nekog informacionog sistema. Njeni ciljevi su da ustanovi da li je projekat izvodljiv i da obezbedi uspešnost projekta. Studija izvodljivosti je aktivnost na početku projekta koje treba da uveri da je projekat zdrav poslovni predlog. Izveštaj studije izvodljivosti analizira neophodnost kao i uticaj sistema i razmatra alternative za nabavku programa i obično se smatra delom faze inicijacije projekta.

20

Studija izvodljivosti je obično deo inicijalne faze projekta (ponekad je i zasebna faza posle inicijacijalne) kao preliminarno istraživanje čija je svrha da ustanovi da li se poslovna ideja ili problem mogu rešiti uvođenjem novog informacionog sistema.Često se koristi i kao definicija“zadataka“ projekta. Svrha početne faze projekta je da donese sud o tome da li će projekat informativnog sistemaimati uspešan završetak. Ovde, kao i u svakom projektu informacionog sistema, glavna aktivnoststudije izvodljivosti bi bila analiza troškova i koristi koja treba da proveri da li koristi koje sistem sobom donosi prevazilaze troškove. Ostali faktori kao što je uticaj na osoblje će isto tako biti uzeti uobzir i definisati obim projekta. Aktivnosti koje se dešavaju u okviru početne faze projekta su iznete u tabeli: Tabela 1: Glavne aktivnosti tokom incijalne faze projekta uvođenja informacionog sistema

Izvor: Bosiljčić,2011,str. 42

21

Primećujemo da u inicijalnoj fazi projekta analiza izvodljivosti može imati dve zasebne faze.U prvoj opšta izvodljivost može biti ustanovljena utvr đivanjem potreba i ciljeva sistema. Ako se donese odluka da je projekat vredan pažnje, biće urađena detaljnija procena dostupnih rešenja različitih dobavljača. Skica prikazuje tipičan redosled aktivnosti u toku inicijalne faze projekta. Za veće projekte kao što je sistem elektronske trgovine u banci, studija izvodljivosti će biti razmatrana od strane grupe višeg rukovodstva kao što su tehnički direktor, finansijski direktor, direktor ili menadžer informacionog sistema i predstavnici odeljenja ili procesa koji će koristiti sistem. Za manje projekt-menadžer odeljenja može biti jedina osoba koja će biti uključena ako ona ili on samostalno odlučuje o budžetu. Ovo treba izbegavati jer se može desiti da već postoje sistemi u okviru organizacije koji za dovoljavaju potrebe ili su u konfliktu sa predloženim sistemom. 2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvođenja novog sistema 1. Cost reduction / Smanjenje troškova. Smanjenje troškova je često ključni razlog za uvođenje novog sistema. Ovaj faktor je relativno lako preračunati i lako je razumljiv i tehničkom kao i finansijskom direktoru. Za npr. novi bankarski sistem smanjenje troškova se može meriti metodom smanjenja troškova po transakciji – transakcija između korisnika i osoblja telefonskim putem ili u filijali lično može da košta nekoliko evra dok jedan on-line sistem ne uzrokuje nikakve troškove direktno vezane za osoblje. 2. Capability / Sposobnost. Novi informacioni sistem može obezbediti novu sposobnost da se postigne nešto što do tada nije bilo moguće. Na primer, stvaranje on-line bankarstva preko internet stranice pruža mogućnost nove prodajne sposobnosti. Informacioni sistem se isto tako možeunaprediti da poboljša već postojeću sposobnost ukoliko je kapacitet bio ograničavajući faktor. Na primer, širenje poslovanja može proizvesti opterećenost koju postojeći sistem ne može da podnese - kompanija u ekspanziji može otkriti da njen postoje ći sistem ne može da izađe na kraj sa brojem primljenih narudžbina. Poboljšanje sposobnosti sistema se može ostvariti povećanjem memorijskog mkapaciteta ili unapređivanjem programa verzijom sa novim mogućnostima. Holandska banka INGDirect (www.ingdirect.com) je pridobila milione novih korisnika u različitim zemljama uključujući i Veliku Britaniju, Australiju i Novi Zeland bez potrebe za mrežom filijala uvodeći on-line štedni račun za koji nije bilo neophodno imati mrežu filijala. 3. Communication / Komunikacija. Jedan od ciljeva elektronskog poslovanja je poboljšanje interne komunikacije, bazirane na unutrašnjoj intranet mreži i spoljašnje komunikacije sakorisnicima, dobavljač ima i ostalim partnerima. 22

4. Customer Service / Korisnički servis. Korisnički servis se može direktno unaprediti uvođenjem sistema koji je „okrenut korisniku“ bilo da ga on sam koristi ili da se koristi u njegovom prisustvu. Korisnički servis se može i indirektno unaprediti: kompanija može da kupi poboljšani sistem za obradu narudžbina koji skraćuje vreme potrebno za naručivanje i isporuku robe kupcima i na taj način „oslobodi“ osoblje i omogući im da više vremena posvećuju težim problemima korisničkog servisa. 5. Control / Kontrola. Kontrola se može unaprediti kroz bolji protok informacija menadžerima. Menadžer prodaje koji dobija nedeljne izveštaje o rezultatima njenih ili njegovih prodavaca je uboljoj poziciji da utiče ili kontroliše nego menadžer koji dobija mesečne izveštaje. On-line sistem obezbeđuje menadžerima izveštaje o najaktivnijim korisnicima kao i o neaktivnim korisnicima koji sistem više uopste ne koriste. Raznim akcijama se onda mogu ohrabriti neaktivni korisnici da počnu više da koriste sistem. 6. Competitive advantage / Konkurentnost. Ako informacijski sistem može da pruži prednost nad konkurencijom kroz gore navedene koristi, onda se postiže bolja konkurentnost u odnosu na ostale kompanije. Na primer, supermarket Tesco (www.tesco.com) je bio jedan od prvih iz svog sektora koji je uveo kupovinu iz fotelje, sada ima mnogo veći udeo u on-line kupovini nego u svojim prodavnicama. Slično tome, Dell je uveo Dell Premier (http://premier.dell.com) kao on -line nabavni servis za svoje poslovne korisnike. Prednost začetnika nekog novog vida usluge se ogleda u tome da njegovi rivali imaju poteškoće da za sebe pridobiju mušterije koje su već naviknute na onog koji je prvi došao i taj proces može da traje godinama. Neki teoretičari kao Nicholas Carr sa Harvardske škole biznisa smatraju da je ovako stečena konkurentnost prolazna jer konkurenti kopiraju inovacije . (Carr, 2003,str.5-12) Alternativna indikacija potrebe za novim sistemom je pitanje: Kakve bi bile posledice neposedovanja predloženog sistema? Koristi za banku i njene komitente koje donosi uvo đenje on-line bankarskog i informacionog sistema.

23

Tabela 2: Koristi od uvođenja novog informacionog sistema

Izvor: Bosiljčić,2011,str. 42

2.2.3 Organizaciona izvodljivost Organizaciona izvodljivost razmatra u kojoj meri se rešenje poklapa sa potrebama organizacije i identifikuje probleme koji se mogu pojaviti u toj oblasti. Najvažniji aspektorganizacione izvodljivosti je procena koliko se predloženo rešenje uklapa u postojeću poslovnu i IT strategiju. Često će poželjnost nekog sistema biti poređena sa drugim konkurentskim sistemima. Usklađivanje informacionog sistema sa poslovnom strategijom kao deo procene koristi uokviru ekonomske izvodljivosti, veoma je važno ustanoviti da li postoji čvrsta korelacija između dobiti koje novi informacioni sistem donosi i opšte poslovne strategije. To je „odozgo-nadole“pristup strategiji informacionog sistema. Model upravljanja IT za usklađivanje njenih dobiti sa poslovnim potrebama Primer inicijative IT industrije koji treba da doprinese boljem usklađivanju informacionih sistema iposlovnih potreba je COBIT. COBIT je model upravljanja IT za Control Objectives for Information and related Technology (u prevodu: Ciljevi kontrole informacionih i srodnih tehnologija).

24

COBIT (2000) objašnjava potrebu za kontrolom IS/IT po čevši od inicijalne faze na sledeći način:„poslovni cilj povećanja vrednosti uz balansiranje rizika i dobiti koji obezbeđuje protok informacija u poslovanju je omogućen kreiranjem i održavanjem sistema procesa i osobine kontrole svojstvene biznisu koja usmerava i nadzire unapređenje poslovanja pomoću IT.“ Korišćenje kritičnih faktora uspeha (KFU) je dragoceno kao pomoćza usklađivanje novogsistema sa poslovnim ciljevima. Kritični faktori uspeha su oni faktori koji određuju da li će poslovni ciljevi biti postignuti. Ključni indikatori performansi (KIP) se koriste za postavljanje ciljeva KFU i procenu da li su oni ostvareni. COBIT definiše KIP kao „glavne indikatore koji definišu meru u kojoj IT proces funkcioniše u omogućavanju postizanja ciljeva.“ COBIT koristi metod sa tri nivoa integrisanja KFU i KIP. Više o tome možete pročitati na www.isaca.org/cobit. Jedan primer takvog pristupa je prikazan od strane Reicheld-a i Schefter-a (2000). Oni su objavili da je Dell Computer osnovao savet za iskustva korisnika koji je istraživao glavne faktore lojalnosti ili KFU koji određuju da li će korisnici biti zadržani kao Dell-ovi ponovni kupci. PIS igra značajnu ulogu u ostvarenju KFU jer: 1. PIS je neophodan za prikupljanje KIP podataka i izveštavanje o njima širom organizacijekako bi mogle da se preduzimaju neophodne mere kada ciljevi nisu postignuti 2. PIS se može direktno koristiti za ostvarivanje KFU. Posle identifikovanja KFU tokom inicijalne faze, projektovanje sistema se treba usmeriti kaostvarivanju KFU tokom svih faza razvoja sistema. Na primer, u fazi analize će se ispitivati koje funkcije, ulazni i izlazni podaci će biti potrebni radi ostvarivanja zadatih ciljev a. Faza testiranja će uključiti testiranje na bazi vrednosti da proveri da li sistem sadrži karakteristike potrebne za ostvarivanje željenih dobiti. 2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju Organizaciona izvodljivost uključuje razmatranje uticaja vičnosti i stava potencijalnih korisnika na sistem. Problemi mogu uključiti otpor prema promenama krajnjih korisnika, posebno onih koji nemaju nikakva iskustva u korišćenju kompjutera. Ukoliko se predviđa otpor osoblja prema promenama, moraju se preduzeti koraci koji će obezbediti da do toga ne dođe. Takve mere uključuju obuku i obrazovanje osoblja kroz objašnjenja razloga uvo đenja sistema. Ako potencijalni korisnici nisu upoznati sa korišćenjem računara mora se organizovati obuka iz te oblasti. Organizaciona izvodljivost je posebno važna za velike sisteme koji će biti raspoređeni u velikim organizacijama. Primeri su elektronsko poslovanje i sistem planiranja resursa koji iz korena menjaju radne navike kroz redefinisanje poslovnih procesa. U takvim slu čajevima novi sistem može uticati na raspored uticaja pojedinih delova organizacije. 25

Ove implikacije morale bi biti uključene kao deo procene organizacione izvodljivosti. Novi sistem može isto tako uticati na načine komuniciranja i kontrolne mehanizme u okviru organizacije i bilo koji štetan aspekt treba biti obuhvaćen analizom. Pristup upravljanju promenama koje su vezane za velike sisteme će biti razmatran kasnije u toku poglavlja. (Zarić,2005,str.48) 2.2.5 Ekonomska izvodljivost Ekonomska izvodljivost je analiza različitih troškova i dobiti implementacijom novog sistema. Ona isto tako procenjuje relevantnu važnost novog sistema u poređenju sa ostalim ponuđenim sistemima. Ovaj segment počinje sa pregledom različitih metoda za procenu troškova idobiti a zatim obrađuje na osmišljavanje kritičnih faktora uspeha i KIP kao dela identifikacije dobitikoji treba da pomognu da se rezultati projekta usklade sa poslovnim potrebama. Procena troškova i dobiti nekog IS nije precizna nauka. Osnovni problem je da nije takolako precizno izmeriti svaku dobit ili trošak. Čak i tamo gde su dobiti i troškovi merljivi, cifre kojese navode su bazirane samo na osnovu procene za nekoliko godina unapred. Ovaj segment opisuje kako se analiza troškova i dobiti odvija na početku razrade projekta za primenu novog PIS. Sve studije izvodljivosti za razvoj informacionog sistema treba da uključe analizu troškova ikoristi. Iako se ovo može činiti očiglednim, neke kompanije to ispuštaju iz vida zato što ih neki drugi faktori primoravaju da uvedu sistem kao što je možda odgovor na konkurentsku ponudu ili ispunjavanje zahteva kupca. (Primer: razvijanje sistema elektronskog bankarstva je jedan takav primer, ovde su troškovi postavljanja sistema i njegovo održavanje možda veći nego prihodi ostvareni kroz povećani obim poslovanja). Menadžer za marketing će možda ipak želeti da se krene sa tom strateškom inicijativom da bi prednjačio u nečemu, kao što je već ranije objašnjeno. Ili da bi stekao iskustvo usmereno na obezbeđivanje uspešnosti u budućnosti kada se takav način prodaje mrasprostrani. Poslovni analitičar koji izrađuje analizu troškova i dobiti će identifikovati obe vrstetroškova i dobiti: i materijalne i nematerijalne. Kada je trošak ili dobit materijalna, onda je moguće postaviti određenu brojčanu vrednost za neku stavku kao što su troškovi postavljanja nove mreže. Nemoguće je staviti brojčanu vrednost za nematerijalne troškove ili dobiti. Valja primetiti da je za neke faktore teško odrediti da li se radi o materijalnim ili nematerialnim dobitima. Na primer, iako je teško izmeriti dobiti generalnog poboljšanja kvaliteta podataka, bilo bi moguće izmeriti pojedine aspekte kvaliteta kao što je vreme potrebno da se podaci dostave korisnicima.

26

Materijalni troškovi su oni koji se mogu izračunati za svaku stavku novog PIS. Na primer,nabavna cena nove opreme potrebne za koriš ćenje novih programa je materijalni trošak. Novčana vrednost se ne može izračunati za nematerijalne troškove: prekidi i mogući otpor korisnika koji će se desiti zbog uvođenja novog sistema će imati uticaja na opšte poslovanje kompanije ali je veomateško izračunati njihovu vrednost. Definitivna mera poboljšanja se može izračunati za svaku materijalnu dobit. Smanjenje troškova po transakciji je primer materijalnih dobiti za jednu on- line banku. Nemoguće je izmeriti nematerijalnu dobit. Na primer, poboljšanje u sposobnosti donošenja odluka koju donosi sistem za podršku donošenja odluke bi bilo teško izmeriti. Studija izvodljivosti mora da uključi čitav opseg troškova koji uključuju:  Nabavnu cenu opreme i programa;  Troškove osoblja za razvoj sistema ako je izabran sistem „po meri“;  Troškove instalacije ukljčujući postavljanje kablova, fizičko pomeranje opreme i nameštaja za novu kompjutersku opremu;  Troškovi migracije kao što su troškovi prebacivanja podataka sa postojećeg sistema na novi i paralelni rad novog i originalnog sistema dok se stabilnost novog sistema ne uspostavi;  Operativni troškovi uključujući troškove održavanja nove opreme kao što su zamena delova ili unapređenje na novu verziju programa. Troškovi osoblja za održavanje opreme i programa kao i za rešavanje sa tim povezanih problemima mora se takođe uračunati. Operativni troškovi mogu i da uključe ekološku proveru količine utrošene energije i potrošnog materijala;  Troškove obuke; Šire organizacione troškove, na primer otpremnine za eventualni tehnološki višak radne snage zbog kompjuterizacije. Valja primetiti da ovi troškovi uključuju ne samo inicijalne troškove kupovine već i troškove tekućeg održavanja sistema. Oni su veoma značajni kada je informacoini sistem u pitanju i često premašuju inicijalne troškove kupovine. Vredno je pomena da se sve više shvata da su troškovi posedovanja opreme ili programa potencijalno mnogo viši mego što je nabavna cena istih. Ovo se dešava najviše zbog cene rešavanja programskih problema ili problema sa opremom, telefonske podrške, instaliranja poboljšanja i plaćanja za podršku i/ili poboljšanja od strane isporučioca. (Zarić,2005,str.52-58) Sredinom 1990-tih Gartner Group je prikazala da su ukupni trškovi posedovanja PC-ja mogu biti do 8.000 $ godišnje sa mogućnošću redukovanja do 2.000 $ godišnje za kompjuter sa manjim brojem opcija u konfiguraciji. Troškovi posedovanja izabrane kombinacije opreme i programa moraju očigledno biti uključeni u vašu analizu troškova i dobiti. Troškovi obuke, edukacije i dokumentacije osoblja treba isto tako uključiti kao i troškovi plaćanja analitičara i programera. (Remenyi,1995,143-148) 27

Radošević (Radošević,1999,str.13) je sažela troškove kao eksternu i internu radnu snagu, opremu, programe,putovanja i obuka, podrška i testiranje. Ona primećuje da većina kompanija procenjuju ove troškove nakon određivanja poslovnih zahteva i ciljeva pošto su troškovi povezani sa zadacima u strukturi raspodele posla. Balans između troškova i dobiti može se proceniti korišćenjem različitih finansijskih merila. Ova tehnika je poznata iz knjigovodstva, jer se ova merila mogu primeniti na procenu povraćaja sredstava za bilo koju kapitalnu investiciju. Nakon što su troškovi i dobiti identifikovane i kvantifikovane, uobičajeno je da se izračunaju njihove vrednosti u trenutnim novčanim iznosima mada će troškovi i dobiti da se dese u budućnosti. Novčane dobiti ostvarene u budućnosti će vredeti manje nego kada je projekat započet zbog uticaja inflacije. Da bi se to uzelo u obzir, koristi se korigovana kalkulacija protoka novca kaošto su neto sadašnja vrednost ili interna stopa prihoda. U njima se buduća dobit koriguje pretpostavljajući fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu. Ove tehnike je opisao Robson (1997) aprocenu troškova i dobiti je detaljnije opisao Remeny (1995). Prihod od investicije (POI) - Ovo je najjednostavnije merilo i široko je rasprostranjeno procenama opravdanosti IS. POI se izračunava tako što se dobit podeli sa iznosom investicije i izražava se u procentima: POI = 100 * (Vrednost dobiti/ Vrednost investicije ) gde je: Vrednost dobiti = prihod – trošak Tako na primer, za jednu investiciju u IS koja iznosi 25.000 € koja donosi dobiti kao što su smanjenje troškova od 100.000 €, POI iznosi 400%. Garner Group sugeriše da POI koji je duplo veći od troškova pozajmljivanja je isplativ. Iako se ovo čini jednostavnim merilom koje se lako izračunava, ne postoji standard na koji se način primenjuje u odnosu na trajanje investicije. Robson (1997) predlaže da se POI izračunava uzimajući u obzir godišnju vrednost dobiti. Analitičari kao Gartner Group koriste za izračunavanje POI periodod 4 godine dok drugi radije uzimaju u obzir predviđeni zivotni vek investicije. 2.2.6 Tehnička izvodljivost Tehnička izvodljivost se odnosi na analizu mogućih tehničkih problema u raznim rešenjima i ko je podesan za njihovo razrešenje. Tehnička izvodljivost može obuhvatiti razna pitanja koja treba da daju odgovor da li je kompjuterski sistem pravo oruđe za rešenje problema. Neki zadaci se mogu rešiti samo uz pomoć ljudske intervencije. 28

Tipovi pitanja su:  Da li sistem može da pruži očekivane performanse? Na primer, sistem treba da obavi na hiljade transakcija u minuti.  Da li sistem zadovoljava uslove dostupnosti i pouzdanosti? Jedan sistem online bi trebalo u idealnom slučaju da bude na raspolaganju 100% vremena. Koji su rizici u pogledu grešaka u opremi, programima ili mreži koji bi to mogli da spreče? Ugovor onivou usluge sa internet provajderom se obično koristi za kontrolu toga.  Da li sistem obezbeđuje potreban nivo bezbednosti?  Da li će biti problema sa integracijom ili kvalitetom podataka? Kompleksni sistemi mogu biti neuspešni zbog problema u prenosu podataka između različitih sistema. Kvalitet podataka se mora održavati da bi sistem mogao da isporuči zadovoljavajuće podatke do krajnjih korisnika. Ovaj problem najbolje ilustruje često korišćen izraz u IT industriji: „đubre ulazi,đubre izlazi“.  Da li sistem podržava tip donošenja odluke koji se traži (posebno podršku za polustrukturirane ili nestrukturirane odluke)? Cilj procene tehničke izvodljivosti je da odredi da li ponuđeno rešenje uopšte može da funkcioniše. U nekim slučajevima, kao što je za knjigovodstveni sistem, naćiće se očigledan proizvod koji zadovoljava zacrtane zahteve. U drugim slučajevima kao što je specijalizovani proizvodni pogon, prilično detaljna analiza zahteva i visoko specijalizovan dizajn sistema može biti neophodan da bi se procenile alternative pre nego bude moguće odlučiti o izvodljivosti. U tom slučaju inicijalna faza će biti produžena i skupa. Za jednostavne aplikacije većina problema će biti tehnički izvodljivo, i glavno pitanje će biti: „Koliko će rešenje da košta?“ Neka rešenja mogu biti tehni čki izvodljiva ali zahtevaju skupu opremu, programe ili razvojni tim. Dakle, tehnička izvodljivost se mora uraditi pre ekonomskeizvodljivosti kako bi se procenili ti troškovi. Dalje, ostvarenje tehničke izvodljivosti zavisi od zdravog pristupa kontroli rizika koja će kasnije biti opisana. (Zarić,2005,str.59-60) 2.2.7 Operativna izvodljivost Operativna izvodljivost će razmatrati kako uvođenje novog sistema utiče na svakodnevno poslovanje. Na primer, napraviće se detaljna procena da li su upotrebljivost sistema i vreme odzivadovoljni za očekivani obim korisničkih transakcija. Sa sistemom koji je okrenut korisniku,operaciona izvodljivost je veoma važna jer će sistem koji je komplikovan za upotrebu odbijati korisnike posle prve upotrebe i oni će ga manje koristiti.

29

Zbog tog razloga banke angažuju stručnjake za upotrebljivost kao što je Usability Company da smanje rizik da će sistem biti komplikovan za korišćenje ili da ne će zadovoljiti preporuke dostupnosti. Postoji veoma tesna veza između operativne i organizacione izvodljivosti i one se ponekad zajedno razmatraju. Procena rizika se može koristiti na početku projekta da odredi nivo rizika i razvije planoveza smanjenje tog rizika – posebno je važno kao deo procene operativne i organizacione izvodljivosti. Rizici mogu da se podele na šest širokih kategorija prema Wardu i Peppardu. Ove se mogu koristiti kao okvir za identifikovanje rizika u okviru projekta i svaka od njih ima različit uticaj zavisno od prirode sistema koji se projektuje: 1. Veličina projekta.Veliki i kompleksni projekti će biti teži za upravljanje i pravovremenozavršavanje nego mali; Ovo zbog toga što imaju veliki broj individualnih zadataka i međuzavisnosti u okviru projekta i potreban je veći broj osoba da rade na njemu (povećavajući potreban nivo koordinacije). Dodatno, kod velikih projekata može se mnogo više izgubiti ako projekat propadne jer se od njega očekuje da donese značajan deo poslovne dobiti (ili se ne bi ni započinjao); 2. Kompleksnost projekta. Kompleksnost može biti uzrok za prekoračenje projekta. Valja primetiti da, iako projekat može biti velik, poslovni problem i/ili tehnologija koja se koristi mogubiti prilično jednostavni. Kompleksnost će zavisiti od: Raznovrsnosti poslovnih funkcija na koje će se uticati (sa implikacijama na organizacione promene procesa upravljanja); Integracijom sa ostalim informacionim sistemima (sa implikacijama na tehničke promene procesa upravljanja); Tehničke kompleksnosti u okviru samog sistema (možda zbog potrebe da se koriste novetehnologije koje još nisu bile korišćene u okviru organizacije); 3. Ljudski resursi. Ovo se odnosi na stepen do kog je viši menadžment posve ćen i uključen uprojekat. Mora se naći prava mešavina poslovnih i tehničkih veština i efektivna komunikacija između poslovnih korisnika i isporučioca sistema. Jedan primer rizika u ovoj kategoriji je mogućnost nedostatka odgovarajućih stručnjaka – programera sa odgovarajućim znanjima i ondaizostaje povratna informacija od krajnjih korisnika. 4. Kontrola projekta.Ovo se odnosi na rigoroznost sa kojom se kontrolišu vreme, troškovi ikvalitet projekta koji se izvodi. Elementi kontrole uklju čuju postavljanje referentnih tačakaprojekta, IS/IT standardi, metodologije razvoja sistema i upravljanja projektom, kontrola budžeta iupravljanje promenama. Suviše kruto isplaniran projekat može da ne uspe da se prilagodi neo čekivanim izmenamatako da je fleksibilnost važna. Rizik leži u preciznosti procesa planiranja i mere do koje se izmenemogu prihvatiti. Rizici u ovoj kategoriji su ako su uzorkovani podaci nedostupni ili se opremakasno naruči. To može biti i greška drugih ali je još uvek do projekt menadžera da omogući da se nešto desi. 30

5. Novitet. Ako je potrebno u velikoj meri promeniti poslovanje da bi se omogućila implementacija projekta ili tehničko rešenje sadrži u velikoj meri inovativnu tehnologiju, rizici mogu da postanu vrlo veliki. Sledeći potencijalni rizik koga bi trebalo biti svestan je „sindrom pokretnih stativa“– kada se poslovni zahtevi ili tehnologije koje će se koristiti menjaju tako brzo dasistem možda neće moći da isporuči ono što se zahteva. U svakom slučaju, ako je projekat koji serazmatra predviđen da donese značajnu konkurentsku prednost, može biti neophodno da se prihvati takav rizik. To je uobičajen problem balansa između rizika i nagrade. 6. Stabilnost zahteva. Što je veći stepen izvesnosti (poslovno i tehnički) to je manji stepenrizika vezan za projekat. Situacija u kojoj su zahtevi nestabilni ili ih je teško definisati znači da će projekat biti skuplji i da će predviđene dobiti teže odgovarati tim troškovima. Dodatno, dinamičnoposlovno okruženje može takođe da znači da poslovanje zahteva promene relativno brzo i da će se to odraziti i na promene sistemskih zahteva. Alternativni metod gledanja na investicione rizike daju Lyytinen i Hirschei (1987) koji su identifikovali četiri oblasti: tehničke probleme (performanse i pouzdanost sistemanezadovoljavajući); problemi sa podacima (upravljanje kvalitetom podataka neadekvatno da bizadovoljilo potrebe korisnika); problemi sa korisnicima (neprihvatanje sistema uzrokovano lošomobukom i edukacijom kao deo upravljanja promenom) ili organizacioni problemi (sistem može dazadovoljava potrebe krajnjih korisnika ali ne i one koje ima šira organizacija). Videćete da su ove četiri oblasti tesno povezane sa četiri tipa izvodljivosti tako da strukturirani pristup procenamaizvodljivosti može pomoći u smanjenju tih rizika. Procena rizika uključuje balansiranje rizika i troškova koji će verovatno napravljeni uodnosu na pretpostavljenu poslovnu dobit. 2.2.8 Bezbednosna analiza Računarske mreže se uglavnom baziraju na Internet tehnologijama i protokolima koji supodložni mogućim napadima koji narušavaju bezbednost podataka i identiteta subjekata. Ključni problem leži u činjenici da podaci kruže i egzistiraju u elektronskom obliku koji nijeneposredno vidljiv i zbog toga postaju izloženi novim vrstama napada, a osnovni razlozi za to leže u samim osnovnim karakteristikama arhitekture računarskih mreža Internet/Intranet tipa TCP/IP protokoli nisu projektovani da zadovolje zahteve za zaštitom informacija. Internet je mreža sa komutacijom paketa u kojoj se jednostavno pristupa informacijama kojese prenose i moguće je ubacivanje poruka nepoznatog porekla i sadržaja. U cilju rešavanjanavedenih problema, uporedo sa razvojem računarskih mreža, razvijaju se i specijalizovanisoftverski i hardverski sistemi zaštite.

31

Danas u svetu postoji veliki broj proizvođača tehnološki kvalitetnih proizvoda za različite nivoe zaštite savremenih mreža. U ovim proizvodima su ugra đeni javni “de-facto” standardni kriptografski algoritmi. Ovi algoritmi obezbeđuju dovoljni nivo bezbednosti za većinu komercijalnih informacionih sistema i računarskih mreža. Iako pomenuti proizvodi predstavljaju veoma kvalitetna rešenja sa stanovišta tehnologijerealizacije, oni se ne preporučuju za primenu u TCP/IP računarskim mrežama sa bezbednoosetljivim podacima. Osnovni razlog je nepostojanje potpune sigurnosti u kriptografski kvalitetovih rešenja, npr. ona se ne mogu verifikovati na nivou izvornog kod a. Najkvalitetnija kriptografska rešenja koja se primenjuju u savremenim ra čunarskim mrežama baziraju se na primeni simetričnih kriptografskih sistema za zaštitu tajnosti (u specijalnim slučajevima po mogućstvu uz korišćenje sopstvenih simetričnih algoritama višeg kriptografskog kvaliteta), tehnologije digitalnog potpisa na bazi asimetričnih kriptografskih sistema, digitalnih certifikata i hardverskih modula (smart kartice i kriptografski koprocesori). Ovakvi sistemi zaštite su projektovani da se uspešno odbrane od potencijalnih opasnosti i napada u cilju ugrožavanjabezbedno osetljivih resursa informacionih sistema. Kriptografski algoritmi koji se primenjuju u sistemima zaštite Internet/Intranet računarskih mreža dele se u dve velike grupe:  Simetrični kriptografski algoritmi  Asimetrični kriptografski algoritmi Podela je izvedena na osnovu posedovanja informacija neophodnih za šifrovanje i dešifrovanje. Primenom simetričnih kriptografskih algoritama se, kao i u tradicionalnim sistemima zaštite, ostvaruje funkcija zaštite tajnosti u savremenim informacionim sistemima. Sa druge strane, primenom asimetričnih kriptografskih algoritama i tehnologije digitalnog potpisa ostvaruju se sledeće funkcije u savremenim računarskim mrežama (Lyytinen,Hirscheim,str.257-309):  Autentičnost strane koja je poslala digitalno potpisanu poruku.  Zaštita integriteta podataka u poruci koja je poslata.  Neporecivost elektronskog potpisnika za sadržaj date poruke.

32

ZAKLJUČAK Na osnovu svega izloženog u ovom radu, dolazimo do zaključka da je izgradnja informacionog sistema, njegovo održavanje i unapređenje, kao i zamena postojećeg sistema novim – veoma kompleksan zadatak, koji zahteva angažman svih poslovnih funkcija i resursa u jednom preduzeću, svih raspoloživih resursa, i ne mora nužno, bez obzira na investirano vreme i sredstva rezultirati uspešnim uvođenjem. Uvođenje sistema nipošto ne može biti jednosmerna odluka najvišeg nivoa menadžmenta, koja će biti nametnuta, jer informacioni sistem opslužuju ljudi, i sistem kao takav mora biti prilagođen njima, i istovremeno sistem služi ljudimadakle, mora biti koncipiran tako da odgovara njihovoj percepciji. Ovo nije iracionalno, jer dobro je poznato da što je veći pritisak na sistem ljudskih resursa da nasilno prime neki informacioni sistem, ili uopšte neko rešenje, to će njihov otpor biti veći. Uvođenje novog informacionog sistema može predstavljati izvor izuzetno visokih troškova, koji mogu biti opravdani uspešnim uvođenjem, ali mogu izazvati i dodatan problem u preduzeću ukoliko proces uvođenja ne bude uspešan. Ključno je imati na umu da proces uvođenja informacionog sistema zahteva duge i detaljne pripreme, ogroman broj analiza, koje za cilj imaju davanje materijala za donošenje pozitivne ili negativne odluke o iniciranju procesa uvođenja novog informacionog sistema. U tom smislu, uvođenje ne može biti ishitreno, niti se sme požurivati – isto tako, ne sme se dozvoliti ni da, što nije retkost, proces uvođenja bude prekomerno otegnut kao rezultat straha od uvođenja novina i pr elaska na jedan novi način rada. Kompanija Velefarm u ovom trenutku prolazi kroz veoma težak period i svaki neuspeh može samo voditi produbljenju krize, koja je i onako već fatalna. Mnogi od centara Velefarma već prestaju da postoje, gase se, i ide se na proces minimizacije troškova. Međutim, ono što jeste jasno je činjenica da postojeći informacioni sistem nipošto ne predstavlja dobar temelj na kome bi se mogao bazirati proces revitalizacije poslovanja Velefarma, u tom smislu, sasvim je izvesno da je pr oces uvođenja sistema neizbežan i hitan, i da kao takav može predstavljati ne samo izvor spasenja, već i unapređenja i ponovnog sticanja konkurentnog položaja na domaćem tržištu i tržištu regiona. Bez obzira na to što možda u ovom trenutku, uzimajući u obzir trenutno stanje, situacija deluje bezizlazno, ne treba biti pesimističan, niti oduzeti važnost činu uvođenja novog sistema. Vrlo je moguće da bi upravo poboljšanje informacionog sistema postavilo temelje za jedan novi korak, ka jednoj novoj budućnosti poslovanja kompanije Velefarm. 33

LITERATURA 1) Carr, N. 2003. IT doesn’t matter, Harvard Business Review, str.5-12 2) Lyytinen, K., Hirscheim, R., 1987. Information systems failures: a survey andclassification of the empirical literature, Oxford Surveys in Information Technology, Vol.4, strane. 257-309 3) Radošević, L. 1999. Measuring up – project management successfully, CIO Magazine 4) Reicheld, F., Schefter, P., 2000. E-loyalty: your secret weapon on the Web, Harvard Business Review 5) Thierauf, R., Hoctor,J., 2006. Optimal Knowledge Management: Wisdom Management Systems Concepts and Applications, Igi global, str.15 6) Efficiency Projects in CDM, 2007. Vienna 7) Gledović, B. 2010. Elektronsko poslovanje, VIPOS, Valjevo 8) Obradović V., Maček N., Stanišević I. 2010. Računarske mreže VIPOS, Valjevo 9) COBIT 2000, 2000. Executive Summary of COBIT, COBIT Steering Comitee and the ITGovernance Institute 10) KPMG 2002, 2002. KPMG Assurance surveys, Program Management Survey 11) Novaković J., Milanović D., Veljović A., 2004. Poslovna informatika, Megatrend univerzitet, Beograd 12) Parker M., Benson R., 1988. Information Economics: Linking Business Performance to Information Technology, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New York 13) Remenyi D. 1995. The Effective Measurement and Management of IT Costs and Benefits, Butterworth-Heinemann, Oxford 14) Robson W., 1997. StrategicManagement and Information Systems:An Integrated Approach, Financial Times Pitman Publishing, London 15) Senn J., 1995. Information Technology in Business: Principles, Practices a nd Opportunities, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New Jersey 16) Zarić, A., 2005. Produktivnost IT sistema, Ekonomski fakultet u Novom Sadu, magistarski rad, Novi Sad 17) Bosiljčić I., 2009. Poslovni informacioni sistemi. Dostupno na: http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/poslovni-informacioni-sistemi 18) Bosiljčić I., 2011. Upravljački informacioni sistemi. Dostupno na: http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/upravljaki-informacioni-sistemi 19) http://www.tesco.com 20) http://www.theusabilitycompany.com 21) http://velefarm.rs 22) http://znanje.org 34