Veci Prinosi Nektara i Polena

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA -KAKO TO POSTIĆI ?prof. dr Zoran Stanimirović, Mr sci. Dragan Ćirković*, specijalista za bolesti pčela asistent mr Jevrosima Stevanović**

*Fakultet veterinarske medicine, Beograd

**Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede RS, Okrug Novi Pazar

Osnovni faktori koji utiču na dobre prinose meda , a zavise od pčelara su: 1.Jako pčelinje društvo i skladna uzrasna struktura pčela ; 2.Mlada i zdrava matice i što manje otvorenog legla za vreme glavne paše (što sa druge strane povećava rizik za rojenje). 3.Suzbijanje pojave rojevog nagona pre i za vreme glavne paše; 4.Dovoljno medišnog prostora sa izvučenim saćem; 5.Dobra ventilacija za vreme glavne paše; – brojnost pčelinjih društava na jednoj lokaciji i njihova udaljenost od glavne paše ; 6. Izbor odgovarajuće tehnike pčelarenja u glavnoj paši.

Jako pčelinje društvo i kvalitetna starosna struktura u njemu su bitni za dobre prinose. Svaki pčelar zna da samo jaka pčelinja društva daju dobre prinose meda. O tome šta je jako pčelinje društvo u našim uslovima pčelarenja postoje dva mišljenja. Jedno, da je jako pčelinje društvo ono koje u glavnoj paši ima oko 60 000 pčela. Drugo, da je jako pčelinje društvo ono koje ima 45 000–50 000 pčela u glavnoj paši. Oni koji zastupaju mišljenje da je optimalan broj pčela u bagremovoj paši 45 000–50 000 pčela, polaze od činjenice da se sa našom maticom, u našim uslovima pčelarenja, uglavnom ne može da obezbedi više od navedenog broja pčela u jednoj košnici i da je taj broj pčela dovoljan da se postignu visoki prinosi meda.

Oni koji zastupaju mišljenje da jako pčelinje društvo u glavnoj paši treba da ima oko 60 000 pčela, kao argumente navode da ono što može jako pčelinje društvo, ne može slabije, a veći broj pčela ne može da smeta. U našim uslovima pčelarenja često za vreme bagremove paše mogu da nastanu loši vremenski uslovi, tako da je u toku dana za medobranje dovoljno samo 2–3 sata lepog vremena. Samo izuzetno jaka pčelinja društva mogu da ostvare dobre prinose u takvim uslovima. Najveći broj pčelara smatra da jaka pčelinja društva u glavnoj paši treba da imaju oko 60 000 pčela. Zbog toga, trebalo bi prihvatiti iskustva pčelara i primeniti odgovarajuću tehniku pčelarenja koja obezbeđuje da se na oko 15–20 dana do bagremove paše pčelinja društva maksimalno razviju i da tada imaju najmanje 10 ramova sa leglom u LR košnici (ili 8 ramova u DB košnici) da bi u bagremovu pašu ušla sa dovoljno pčela i ostvarila visoke prinose meda ako su pašni uslovi povoljni.

Tabela 2. Odnos između jačine društva i unosa

(Dr Lunder) Jačina društva

Unos (kg)

90 000

29,0

Unos na 1000  pčela 3,22

60 000

26,9

4,48

30 000

16,2

5,39

15 000

7,1

4,71

Tabela 3 Odnos između jačine društva i unosa (Dr Bretschko) Jačina društva

Unos (kg)

Unos na 1000 pčela

1955           1956

1955             1956

70 000

20,9

15,8

2,61

1,97

50 000

21,4

15,3

3,56

2,55

40 000

13,0

10,1

2,60

2,00

30 000

8,5

5,1

2,10

1,27

Kvalitetna starosna struktura pčela u pčelinjem društvu je značajna za ostvarivanje dobrih prinosa meda u glavnoj paši. Neki istraživači tvrde da u intenzivnoj paši treba da bude oko tri puta više kućnih pčela (starih najviše do 20 dana) od pčela izletnica, a pri tihoj paši, u kojoj i izletnice vrše poslove kućnih pčela (skladištenje nektara u saće, što u jakoj paši obavljaju kućne pčele – primateljice nektara), treba da bude dva puta više izletnica od kućnih pčela. Iskustvo pokazuje da ako se pred glavnu pašu spoje npr. dva pčelinja društva sa po oko 30 000 pčela, ili što je još nepovoljnije, tri sa po oko 20 000 pčela, bez obzira što tako spojena pčelinja društva ulaze u glavnu pašu sa oko 60 000 pčela, od visokih prinosa meda neće biti ništa, jer starosna struktura pčela u ovakvom društvu nije odgovarajuća.

Pčelar ne može da obezbedi odgovarajući odnos broja mladih pčela i pčela izletnica spajajući pčelinja društva po svom nahođenju, ne vodeći računa o fazama razvoja pčelinjih društava (grafikon 1.). Kvalitetna starosna struktura u pčelinjem društvu se postiže ako se pčelinja društva zazime sa preko 20 000 pčela, ako se u okviru optimalnog roka razvoja pčelinjih društava za bagremovu pašu (od kraja marta do oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10. maja) obezbede potrebni uslovi da matica intenzivno polaže jaja i da u tom periodu ne bude blokirana, ako se na oko 40 dana pre glavne paše i na oko 30 dana do sredine glavne paše, u sred legla prvo ubaci jedan ram sa izvučenim saćem, a kroz 5–7 dana i drugi ram da ih matica što pre zaleže i da se iz njih izlegu kućne pčele i pčele koje će poklapati med.

1. jaka društva 2. srednje jaka društva 3. slaba društva

Grafikon 1. Razvoj pčelinjeg društva tokom godine (6 perioda)

RADILICE RADILICE obavljaju sve poslove u pčelinjem društvu izuzev reprodukcije. PODELA RADA je ostvarena zahvaljujući "TEMPORALNOM POLIETIZMU" – kućna pčela

pčela izletnica

pojavi da tip posla zavisi od uzrasta, tako da svaka radilica sukcesivno obavlja čitavu seriju različitih poslova.

RADILICE

kućna pčela

Generalno, mlade radilice se obično nalaze u centru gnezda i zadužene su za poslove oko nege legla, pčele srednje starosti rade na periferiji gnezda, dok najstarije najčešće imaju ulogu izletnica, odnosno obavljaju zadatke van košnice. Stoga se radilice na osnovu mesta gde su aktivne mogu podeliti na: KUĆNE PČELE I PČELE IZLETNICE

pčela izletnica

Svaka pčela po izleganju pripada grupi KUĆNIH PČELA, a od 20.-og dana života prelazi u kategoriju PČELA IZLETNICA.

RADILICE - "TEMPORALNI POLIETIZAM KUĆNE PČELE su

kućna pčela

• pčele starosti do tri nedelje, • zadužene za sve poslove u košnici • čine 2/3 ukupnog broja radilica u društvu

PČELE IZLETNICE su • pčele starosti od 20 dana do kraja života • zadužene za obavljanje svih poslova van košnice (sakupljanje nektara, polena, vode i drugih materija potrebnih za život i opstanak pčelinjeg društva.

pčela izletnica

¾ KUĆNE PČELE – izleganje = izvođenje Kada dostigne stadijum imaga (adulta), mlada pčela progriza voštani poklopac svoje satne ćelije i napušta je.

Tek izvedene pčele radilice su veoma dlakave, veoma spore i nemaju sposobnost letenja.

U procesu “izleganja” ili “izvodjenja”, mladoj pčeli ne pomažu ostale pčele.

¾ KUĆNE PČELE - "TEMPORALNI POLIETIZAM"

• Prva 2-3 dana po izvođenju, mlada pčela čisti svoje telo, povremeno se vraća u svoju ćeliju, zavuče se u nju i miruje, kao da dozreva, jer njen organizam nije dovoljno snažan za teže poslove. • od 3-5.-og dana mlade radilice čiste ćelije saća - HIGIJENIČARKE • od 5-12.-og dana radilice hrane leglo - HRANITELJICE, pri čemu: •od 5-8.-og dana hrane staro leglo polenom i medom, istovremeno i same uzimaju velike količine polena, što doprinosi razvoju njihovih mlečnih žlezda; • od 8-12.-og dana kada im intenzivno funkcionišu mlečne žlezde, one hrane mlado leglo.

• od 12-18.-og dana radilice imaju funkciju GRADITELJICA SAĆA jer im u tom periodu života intenzivno funkcionišu voštane žlezde, iz kojih se obilno luči vosak od koga pčele marljivo grade saće.

Osim toga, pčele u tom periodu povremeno izlaze napolje, obično u manjim grupama, da oprobaju svoja krila (igra mladih pčela).

• od 18-21.-og dana starosti imaju ulogu SKLADIŠTERKI koje prihvataju nektar i polen koji izletnice donesu sa paše i skladište preuzeti nektar i polen u ćelije saća.

U tom periodu kućne pčele sve češće izlaze iz košnice i obavljaju kratke orijentacione letove u cilju upoznavanja okoline i uvežbavanja krila za let.

• Međutim, druga grupa radilica tog uzrasta (od 18-21.-og dana), obavlja STRAŽARSKU SLUŽBU na ulazu u košnicu, gde sprečavaju ulazak uljeza u košnicu – osa, leptirova, ali i pčela iz drugih košnica koje žele da ukradu med. STRAŽARICE propuštaju samo ulazak pčela koje su pune nektara i polena, čak i ako one potiču iz drugih košnica.

Pčela stražarica ispituje “status” radilice na ulazu u košnicu

¾ PČELE IZLETNICE - SABIRAČICE • od 20.-og dana pčele radilice postaju izletnice ili sabiračice koje odlaze na pašu, tj. na sakupljanje nektara (NEKTARICE), polena (POLINARICE), vode (VODONOŠE) ili propolisa.

Pčele koje sakupljaju nektar Pčela koje sakuplja polen - NEKTARICE - POLINARICA

Pčela koje sakuplja vodu - VODONOŠA

PČELE IZLETNICE – SABIRAČICE - Rade od ranog proleća do kasne jeseni. - Najintenzivnije rade u vreme “jake paše” (doba intenzivnog cvetanja bilja i obilja nektara i polena). - Lete relativno brzo (po lepom, mirnom vremenu bez vetra, mogu leteti i brzinom od 45 km/h). - Ako oko pčelinjaka ima dovoljno paše, one ne lete daleko od košnice (1,5-2 km). Međutim, ukoliko je potrebno, mogu leteti i 3-4 km, pa i više km od košnice. - Među pčelama sabiračicama, određen broj pčela, tzv. IZVIDNICE koje imaju zadatak da izviđaju okolinu, nalaze pašu, a zatim o tome obaveste ostale pčele sabiračice.

NEKTARICE

- Nektar uzimaju pomoću rilice a do košnice ga prenose u mednom želucu (voljci).

- Zapremina mednog želuca je oko 50 mm3, tako da za 1 kg nektara treba obaviti 15 000 punjenja, odnosno letova, dok za 1 kg meda treba obaviti 7-10 puta više letova (100 000 – 150 000 letova). - Pokazuju sklonost ka stalnom posećivanju istog, bogatog izvora paše, sve dok ima nektara. - Takođe, verni su istoj vrsti cvetova sve dok luče nektar.

NEKTARICE

- Dnevno izleću 10 puta na pašu i svaki izlet traje po pola sata. - Pri lepom vremenu i obilnoj paši mogu sakupiti dnevno više kilograma nektara i tada nastaje višak koji može biti čak 10 do 20 kg (pa čak i 50-100 kg) po društvu. Na oduzimanju tog viška zasniva se savremeno pčelarenje.

POLINARICE Polenova zrna koja se zakače za dlake na telu pčele očetkaju se pomoću polenovih četkica koje se nalaze na unutrašnoj strani zadnjih nogu. Pčele prevlače zadnje noge preko suprotne (levu preko desne, desnu preko leve) pri čemu se polen sabija pomoću polenove grabulje (rastellum) u polenske loptice koje se lageruju u uzdužna udubljenja na spoljašnjoj strani zadnjih nogu polenove korpice (corbicula) oivičene dugim povijenim hitinskim dlakama.

Izletnica koja sakupljaj pole POLINARICA

POLINARICE Polen se obično natapa nektarom ili medom da bi pčela napravila kompaktnu, lepljivu lopticu polena koja se lako pakuje u polenovu korpicu. Zato su polenove kuglice sakupljene od pčela obično slatkog ukusa. Međutim, polenova zrna nekih biljaka su veoma bogata uljima i slepljuju se sama bez mešanja sa nektarom ili medom. Retko se dešava da pčela izletnica sakuplja i polen i nektar sa više od jedne vrste cveta tokom izleta. Zato se loptica polena obično sastoji od polenovih zrna samo jedne biljne vrste ili veoma malog broja različitih vrsta i ima tipičnu boju, najčešće žutu, ali mogu biti i crvene, ljubičaste, zelene, narandžaste i dr.

POLINARICE Prosečna težina polenskog tovara iznosi 8-12 mg, što pčela sakupi i dopremi u košnicu za desetak minuta. Da bi se napunila jedna satna ćelija polenom, potrebno je 18 pčelinjih “tovara”. ™ Delimično fermentisana mešavina polena uskladištena u pčelinjem saću, često nazivana “pčelinji hleb” (perga) ima drugačiji sastav i hranljivu vrednost u odnosu na sveže sakupljen polen i predstavlja hranu za pčelinje larve, a uzimaju ga i mlade radilice koje proizvode mleč. Perga se obično skladišti u blizini legla.

VODONOŠE

- Najstarije pčele koje ne mogu daleko da lete i imaju ulogu sakupljanja vode. - Vodu sakupljaju u prirodi ili sa pojilišta, u voljci je dopremaju do košnice gde je predaju “pčelama rezervoarima” koje su slabo pokretne (“sede”) na saću. Od njih se ostale pčele snabdevaju vodom po potrebi.

- Vodonoše dnevno naprave i preko 50 letova da bi dopremile dovoljnu količinu vode do košnice.

POJILIŠTE

Međutim, navedena PODELA RADA nije neprikosnovena ! Tako, među KUĆNIM PČELAMA, osim "uobičajenih" poslova (čišćenja, ishrane legla, izgradnje saća, skladištenja hrane, stražarenje), postoje i "specifični" poslovi za koje se regrutuje samo mali procenat pčela koje su visoko specijalizovane za te "specifične", odnosno neuobičajene, retke poslove, gde se ubrajaju: • uklanjanje uginulih pčela • otkrivanje i uklanjanje obolelog legla (HIGIJENSKO PONAŠANJE) • čišćenje tela susednih pčela od krpelja (NEGOVATELJSKO PONAŠANJE)

Aktivnosti koje čine HIGIJENSKO PONAŠANJE (otkrivanje i uklanjanje obolelog legla) uglavnom obavljaju radilice starosti od 15 do 17 dana.

U svakom momentu 18% pčela u društvu uključeno je u obavljanje aktivnosti koje čine higijensko ponašanje.

Aktivnosti koje čine NEGOVATELJSKO PONAŠANJE: Čišćenje sopstvenog tela obavljaju sve pčele; Međutim, čišćenje susednih pčela uglavnom obavlja posebna kategorija specijalizovanih pčela koje tokom jednog sata čiste druge pčele 6 ili više puta. Da bi obavestile okolne pčele o potrebi da budu očišćene, pčele izvode "ČISTAČKI PLES" kojim stimulišu čistačke i negovateljske aktivnosti susednih pčela.

Čišćenje od krpelja obavlja se pomoću srednjeg para nogu.

PČELE IZLETNICE, takođe mogu da obavljaju i poslove koji nisu deo “standardne šeme”, naročito u vanrednim situacijama, kada postoji potreba da pčele obavljaju poslove koje su tada prioritetni, nezavisno od njihove starosti • provetravanje (naročito leti) • stražarenje • čišćenje pa čak i • ishranu (kada je broj mladih radilica drastično smanjen) Takođe, u košnici ne postoje uvek pčele koje sakupljaju PROPOLIS, nego se za tu fukciju regrutuju pčele iz neke druge kategorije u situacijama kada je to potrebno (kada se pojavi pukotina koji treba zatvoriti propolisom, ili kada treba balzamovati strana tela (guštera, miša, stršljena koga pčele ubiju i balzamuju propolisom, jer ga ne mogu izneti).

Pčelari koji su iz bilo kojih razloga propustili priliku da im se pčelinja društva dobro razviju za bagremovu pašu sa skladnom starosnom strukturom pčela, početkom maja (na 7–10 dana pre bagremove paše) mogu u izvesnoj meri navedeni propust da ublaže, ako pčelinja društva pojačaju sa 2–3 rama sa zatvorenim leglom i pčelama i ako pčelinja društva za glavnu pašu formiraju (u LR košnici) kao na slici 1.: 1. Na podnjači je plodište sa maticom, 1–2 rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sa satnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvučenim saćem (RISO), a ostalo su ramovi sa medom i polenom do zida košnice (RM–P);

2. Iznad plodišta je matična rešetka sa letom, a na matičnoj rešetki je nastavak sa preostalim leglom; 3. Ako je pčelinje društvo veoma jako, kao treći nastavak se postavlja polunastavak;

Pčele koje se legu iznad matične rešetke koriste leto na matičnoj rešetki. Prisustvo matice u pčelinjem društvu i što manje otvorenog legla za vreme bagremove paše bitno utiče na visoke prinose meda jer: 1.Ako nema matice u pčelinjem društvu za vreme glavne paše, instinkt za sakupljanje nektara naglo opada, prekida se lučenje voska i izrada saća, a negovanje legla je veoma loše; 2.Ako se na početku glavne paše odstrani matica i pusti da same pčele odneguju maticu, prinos meda opada i za trećinu; 3. Ako se na početku glavne paše stara matica zameni mladom, prinos se u glavnoj paši znatno uvećava (prema nekim autorima i do 50%).

Prisustvo otvorenog legla u bagremovoj paši direktno utiče na smanjenje prinosa, jer prisustvo otvorenog legla zahteva angažovanje znatnog broja pčela koje onda ne učestvuju u sakupljanju i preradi nektara. Najbolje bi bilo da se za vreme bagremove paše omogući matici da nosi jaja koliko može (što znatno utiče na smanjenje verovatnoće pojave rojevog nagona), a da istovremeno bude što manje otvorenog legla u pčelinjem društvu. Postoji više tehnika pčelarenja pomoću kojih se to može postići, a jedna od njih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovom tehnikom se istovremeno smanjuje i mogućnost pojave rojevog nagona pre i za vreme bagremove paše.

Formiranjem pčelinjeg društva za bagremovu pašu kako je prikazano na slikama 1 i 2 postiže se da matica u plodištu može da polaže jaja za sve vreme trajanja bagremove paše, da za vreme bagremove paše u plodištu bude relativno malo otvorenog legla, da iznad matične rešetke (sa letom) pčele osećaju prisustvo matice ispod matične rešetke, a u medište ulaze (i iz njega izlaze) na leto na matičnoj rešetki, da se opasnost od pojave rojevog nagona svodi na minimum. Treba istaći da će u bagremovoj paši biti više prinosa ako je leto na matičnoj rešetki veće, a leto na podnjač i manje. Takođe, unos nektara biće veći ako ima više zatvorenog legla. Zbog toga se pčelarima sa manjim brojem pčelinjih društava preporučuje da na početku bagremove paše, kad iz plodišta prevešavaju saće u gornji nastavak, otvoreno leglo zamene sa zatvorenim leglom iz pomoćnih društava.

Izbor odgovarajuće tehnike pčelarenja u bagremovoj paši je važan ne samo da bi se ostvarili visoki prinosi meda, već i da bi se u značajnoj meri otklonila opasnost od pojave rojevog nagona. Zato, kad bagrem zamedi, preporučuje se da se pčelinje društvo preuredi kao što je prikazano na slici 2: 1.U plodištu je matica sa jednim ramom otvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovom levo i desno od legla, 5 ramova sa izvučenim saćem i 2 rama sa medom i polenom;

2. Iznad plodišta je matična rešetka sa letom, a iznad nje je medište sa devičanskim saćem; u sredini medišta su 2 rama sa zatvorenim leglom (iz kojih izlaze mlade pčele) koji znatno stimulišu pčele na intenzivnije sakupljanje nektara; 3. Iznad medišta je nastavak sa pretežno zatvorenim leglom iz kojeg će se leći sve veći broj mladih pčela koje će održavati snagu pčelinjeg društva za vreme bagremove paše;

4. U toku bagremove paše vrši se kontrola medišta da bi se blagovremeno dodalo novo (prazno) medište ispod skoro punog postojećeg medišta.

U drugoj polovini bagremove paše svako pčelinje društvo pripremljeno za bagremovu pašu kao što je prikazano na slici 2 može da bude odgajivačko društvo za uzgoj kvalitetnih matičnjaka ako se ono dodatno pripremi na sledeći način: 1.U sredinu gornjeg nastavka (sa preostalim leglom) na 5–6 sati pre presađivanja larvi stave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plodišta, ili iz pomoćnog društva, a levo i desno od njih stavi se po jedan ram sa pergom, dok su preostali ramovi su sa medom;

2. Na 2–3 sata pre presađivanja larvi napravi se mesto između dva rama sa otvorenim leglom za ram sa presađenim larvama; 3. Kroz 2–3 sata između dva rama sa otvorenim leglom stavi se ram sa jednom letvicom na kojoj su 12– 15 matičnih osnova sa presađenim larvama; 4. U gornji nastavak do zida košnice postavi se ram sa satnom osnovom, ili ram građevnjak, da mlade pčele na njima izvlače saće umesto da to čine između matičnjaka.

5. Od trenutka presađivanja larvi obavezno prihranjivati pčelinje društvo ujutru i uveče sa po 200–300 ml sirupa (med i voda, 1:1) sve dok se matičnjaci ne zatvore (4–5 dana). 6. Kroz 10 dana od vremena presađivanja larvi biće najmanje desetak kvalitetnih zrelih matičnjaka u gornjem nastavku sa kojima se mogu formirati nova pčelinja društva. Za sve to vreme pčele će nesmetano sakupljati nektar u medištu i prerađivati ga u med.

Prisustvo dovoljnog medišnog prostora i praznog izvučenog saća u bagremovoj paši direktno utiče na veći prinos meda. Veći medišni prostor stimuliše veći broj pčela da unose i prerađuju nektar. Inače, treba voditi računa da pčele razmeštaju uneti nektar na tri puta većoj površini nego što je to potrebno za smeštanje meda. Prazno saće stimuliše pčele na veći unos. Uvek je bolje imati višak, nego manjak izvučenog saća u košnici. Za jedno jako pčelinje društvo (u LR košnici) potrebno je obezbediti 20–30 ramova sa izvučenim saćem. Treba umereno izbegavati prisustvo satnih osnova u medištu za vreme bagremove paše jer: 1.Najveći broj pčela ima razvijen nagon sakupljanja nektara pa slabije sakupljaju polen i zbog toga je izvučeno saće za vreme glavne paše slabijeg kvaliteta zbog nedovoljne količine polena; 2. Ako se u medištu nalazi oko jedne trećine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 10%, ako je u medištu oko polovine satnih osnova, prinos meda je manji za oko 30%, ako su u medištu pretežno satne osnove, prinos meda je manji i do 50%.

Praksa pokazuje da se dalji unos nektara smanjuje i do 30% ako se iznad punog medišta doda prazno medište, jer veće količine prisutnog meda deluju destimulativno na sakupljački instinkt pčela. Nešto je bolja situacija ako se ispod punog medišta podmetne prazno medište. Najbolje je kada se puno medište (usred bagremove paše) sklanja sa košnice i stavlja na pomoćno, ili neko drugo pčelinje društvo da pčele zatvore med, a iznad plodišta stavi prazno medište, ako za tako nešto postoji mogućnost. Ventilacija u bagremovoj paši značajno utiče na veće prinose. U nektaru ima dosta vode. Kako se od tri dela nektara dobija jedan deo meda, pčele treba da odstrane veliku količinu vode iz nektara. U prva 24 sata pčele moraju da odstrane preko 50% vode iz nektara (da se nektar ne bi ukiselio). To je veliki napor za pčele, ali im u tome pčelar može mnogo pomoći ako sva leta na košnici širom otvori, ako pojedine nastavke pomeri unapred ili unazad za oko 1 cm, ako krov podigne na jednu stranu itd.

Uticaj blizine paše i brojnost pčelinjih društava na određenoj lokaciji u velikoj meri utiče na prinose meda. Ako je rastojanje bagremove paše manje od jednog kilometra, prinos meda je dobar. Sa porastom rastojanja (do oko 3 kilometra) prinos meda znatno opada. Ako je paša slabija, treba rasporediti do 30 košnica na jednom mestu, ako je paša srednja, do 50, a ako je paša veoma jaka, maksimalno 100 košnica. Pčelinjaci koji se nalaze na rastojanju većem od 1,5 kilometara ne utiču na prinos meda na posmatranom pčelinjaku, bez obzira na kvalitet paše.

Velika prenaseljenost je uzrok veće incidence bolesti pčela i svakako manjeg unosa

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?GLOBALNI KLIMATSKI POREMEĆAJI, ZAGAĐENOST ŽIVOTNE SREDINE, "HEMIZACIJA" SVIH OBLASTI LJUDSKE DELATNOSTI, A NAROČITO POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE, IMAJU ZA POSLEDICU POREMEĆAJE U EKOSISTEMIMA, SMANJENU ILI MNOGIM PROBLEMIMA OPTEREĆENU BILJNU PRODUKCIJU, A SAMIM TIM POREMEĆAJE U PRODUKCIJI DOVOLJNE KOLIČINE KVALITETNE PRIRODNE HRANE ZA PČELINJE ZAJEDNICE. NAIME, S JEDNE STRANE, INTEZIVNA PRIMENA PESTICIDA UTIČE NA PRODUKCIJU NEDOVOLJNE KOLIČINE KVALITETNOG POLENA, KOJI JE OSNOVA ZA DOBIJENJE KVALITETNE PERGE, A PERGA JE IZVOR PROTEINA ZA PČELE.

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?S DRUGE STRANE, SMANJENJE STOČNOG FONDA (PRE SVEGA OVACA I KOZA), A SAMIM TIM I SMANJENA PRODUKCIJA PRIRODNOG ĐUBRIVA, DOVODI DO ZNAČAJNO MANJE PRODUKCIJE KVALITETNOG NEKTARA I POLENA, JER SU MNOGE BILJNE VRSTE ZBOG SLABIJE PRIHRANE ILI SMANJILE PRODUKCIJU ILI SU NESTALE SA LIVADA I PAŠNJAKA

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?NA KVALITET POLENA I NEKTARA UTIČU I RAZNI PESTICIDI. PORED SILNIH DRUGIH PESTICIDA, KOJI SE KORISTE U POVRTARSTVU, RATARSTVU I VOĆARSTVU, PESTICIDI NA BAZI IMIDAKLOPRIDA, (GAUCHO 600-FS, BAYER I IMIDOR, 70 WS, STOCKTON ZA SUNCOKRET I KUKURUZ; PRESTIGE 290-FS, BAYER; CONFIDOR 200-SL, BAYER ZA KROMPIR; MONTUR FS 190, BAYER ZA ŠEĆERNU REPU) ILI PREPARATI NA BAZI FIPRONILA (COSMOS 500 FE, BASF I REGENT 800-WG, BASF). OTROVNI ZA PČELE (NEONIKOTINOIDI-IMIDAKLOPRID I FIPRONILI), DELUJU KONTAKTNO I DIGESTIVNO, A USVAJAJU SE KORENOM BILJKE I PRENOSE PROVODNIM SISTEMOM U VIŠE BILJNE ORGANE: CVET (AKUMULIRAJU SE U NEKTARU I POLENU), PLOD, LISTOVE I SEME, GDE SE VEOMA DUGO ZADRŽAVAJU

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?NEONIKOTINOIDI (IMIDAKLOPRID) DELUJU NA RECEPTORE ACETILHOLINA (LAŽNO SE PREDSTAVLJAJUĆI KAO PRIMAOCI IMPULSA), DOK FIPRONIL DELUJE NA “SPOREDNI KANAL” HLORNIH JONA, PODIŽUĆI PROPUSTLJIVOST MEMBRANE NERVNE ĆELIJE. PČELE U POTRAZI ZA HRANOM SAKUPLJAJUĆI NEKTAR PAMTE MIRIS CVETAJUĆIH BILJAKA, TAKO FORMIRAJUĆI NEKU VRSTU MIRISNE MAPE KOJA ĆE IM KORISTITI ZA BUDUĆE LETOVE. MEĐUTIM, NAVEDENI INSEKTICIDI OŠTEĆUJU CENTRE U MOZGU ODGOVORNE ZA MEMORIJU I ORJENTACIJU, IZAZIVAJUĆI DEZORJENTACIJU PČELA. PČELE NE ZNAJU DA SE VRATE U KOŠNICU, LUTAJU I UGINU OD GLADI. PČELE SU UZNEMIRENE SA NEKOORDINIRANIM PONAŠANJEM PRI SAKUPLJANJU POLENA I NEKTARA. PČELE SE MOGU VIDETI NA GLAVICAMA SUNCOKRETA KAKO VISE, NAJPRE SU VRLO AKTIVNE, A ZATIM POSTAJU APATIČNE SA GRČEVIMA I KLONULOŠĆU, ŠTO SE NA KRAJU ZAVRŠAVA UGINUĆEM.

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA - KAKO TO POSTIĆI?-

VEĆI UNOS NEKTARA I POLENA Colony -Collapse KAKO TO Disorder POSTIĆI?- (CCD)

Menadžment ???

Velika prenaseljenost je uzrok veće incidence bolesti pčela i svakako manjeg unosa

Colony Collapse Disorder (CCD)

Američka kuga pčelinjeg legla

• veoma kontagiozna bolest pčelinjeg legla, enzootskog karaktera u početku, koja kasnije svojom upornošću u održavanju i laganim širenjem u pčelinjaku i okolini, dostiže razmere panzootije • Prisutna je već više desetina godina sa manjim ili većim intenzitetom i smatra se da je trenutno ima svim zemljama sveta.

Američka kuga pčelinjeg legla • razlikujemo dve forme mikroorganizama koji izazivaju ovu bolest – •vegetativna, pokretna forma-bacil •nepokretna forma-spora • spore bakterije, Penibacillus larvae White, su izuzetno otporne, kako na faktore spoljašnje sredine, tako i na hemijska sredstva. Spore mogu da provedu u starom saću i košnicama i do 35 godina, sačuvavši infektivnost. Na 110°C u autoklavu izdrže 30 minuta, u ključalom vosku na 125°C izdrže 20 minuta, a u suvom tlu očuvaju infektivnost 228 dana.

Američka kuga pčelinjeg legla

Američka kuga pčelinjeg legla

Američka kuga pčelinjeg legla • infekcija je isključivo vezana za pčelinje leglo (larve) i nastaje unošenjem spora uzročnika, pri čemu spore bakterija Paenibacillus larvae White u leglo deponuju pčele negovateljice; • vegetativni oblici-bacili se razvijaju iz unetih spora posle poklapanja legla; • infekcija obolelog legla je veoma jaka, tako da jedna obolela larva može da sadrži i preko bilion spora P. larvae White, što je sa epizootiološkog i zdravstvenog aspekta veoma značajno (OIE-Manual of standards Diagnostic Test and Vaccines, 2000). 2000

Američka kuga pčelinjeg legla • Primarni izvori zaraze su bolesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutrašnjost košnice obolelog društva. • takođe, spore ovog mikroorganizma može mehanički prenositi i krpelj Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca. • Sekundarni izvor zaraze je med iz medišta zaražene košnice, koji daje recidive. Širenje spora unutar košnica obavljaju mlade pčele negovateljice legla.

Američka kuga pčelinjeg legla • zarazu prenosi i sam pčelar apitehničkim postupcima: • seobom pčela na pašu slabih i zaraženih zajednica, • kupoprodajom rojeva, • pozajmljivanje pribora, • samostalnom izradom satnih osnova od nesterilisanog voska. • način infekcije je per-os, uvek sporama, a nikada vegetativnim oblicima.

Američka kuga pčelinjeg legla Proces hidrolize lutke (raspadanje uz gubitak vode) i njeno razlaganje do formiranja kraste traje oko 2 meseca. Obolela zajednica sve više slabi i na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i grabeži pčela. A) zdrava lutka u stadijumu u kome većina legla ugine od američke kuge; B – F) uginule lutke u progresivnim stadijumima raspadanja; G) uzdužni prikaz ćelije saća sa mumificiranom lutkom (krasta)

Američka kuga Progresivni stadijumi raspadanja uginule lutke pčelinjeg legla

Američka kuga pčelinjeg legla

Klinička slika

Na poklopljenom leglu se uočavaju promene u boji, konfiguraciji i inegritetu poklopaca.

Američka kuga pčelinjeg legla

Klinička slika

Vide se promene i u izgledu samog legla koje je nekompaktno, tj, raštrkano.

Klinička slika Po skidanju poklopaca uočavaju se promene na larvama, čija se boja menja od belo sedefaste, sivožute, tamnosmeđe do boje čokolade. Larva, takođe, gubi jasni srpoliki oblik, te se pretvara u bezobličnu gnjecavu amorfnu masu. Ubadanjem čačkalice ili palidrvca u takvu larvu (Ropiness-ov test) izvlače se niti čokoladne boje, duge i po četiri do pet centimetara, što je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu ćelije se formira krasta veličine glave čiode koja se teško pomera sa dna ćelije.

Američka kuga pčelinjeg legla

Američka kuga pčelinjeg legla

Dijagnostika

Klinička slika Američke truleži (a–c) (a) Raštrkano leglo sa perforiranim satnim poklipcima; (b) Šibicom se izvlači braon, polutečna larva (Ropiness-ov test (c) Obrazovanje jezika lutke je veoma karakterističan znak, ali se retko viđa; Na osnovu kliničke slike i postavljene sumnje u laboratoriji se postavlja prava dijagnoza Američke truleži (d) Mikroskopsko ispitivanje izolovanih kolonija otkrivaju Gram-pozitivne štapiće, pojedinačne i u vidu lanaca izazivača Paenibacillus larvae.

Američka kuga pčelinjeg legla

Dijagnostika

• Sigurna dijagnoza se postavlja u labolatoriji izolovanjem specifičnih spora uzročnika. • Materijal za dijagnostiku je ram obolelog legla upakovan u hartiju. • Diferencijalno dijagnostički može se otkloniti sumnja na mešinasto leglo, kompleks blage truleži i delimično varozu, obzirom na sličnosti u nekim znacima kliničke slike.

Američka kuga pčelinjeg legla

LEČENJA NEMA radikalni metod SPALJIVANJE

Terapija

Američku kugu pčelinjeg legla možemo prepoznati • Po raštrkanom leglu, • izrazito izgriženim poklopcima zatvorenog legla, • pri ubodu čačkalicom zatvorene ćelije sa lutkom dolazi do izlivanja mlečno-krem tečnosti, • po neprijatnom mirisu na tutkalo i pokvarena jaja, • a pri pokušaju da čačkalicom izvučemo larvu izvlači se lepljiva končasta masa;

Zaključci

Kad je u pitanju pregled na Američku kugu pčelinjeg legla

Zaključci

Kod jesenjeg pregleda pčela treba obratiti pažnju na ramove iz kojih se izleglo svo leglo jer kod pčela zaraženih kugom na takvim ramovima nalazimo više ili manje fleka zavisno od faze i dužine trajanja zaraze; Nije svaka faza bolesti pogodna za «probu sa šibicom». Ako se larva nalazi u početnoj fazi raspada, raspadajuća masa je tečna, retka i ne vuče se. Tek iz tamno-mrke mase konzistencije kao tutkalo moguće je izvući nekad kraće, nekad duže niti (vlakna).

Nozemoza

• uzročnik nozemoze je parazitska protozoa Nosema apis, za koju se smatra da živi zajedno sa svojim domaćinom – pčelama oko 60 miliona godina; • Nosema apis i N. ceranae prolazi u svom razvoju kroz nekoliko razvojnih stupnjeva (spora, planont, meront, sporonti, sporoblasti);

Nosema apis - spore

Nozemoza

Nosema ceranae - spore

Nozemo za

Nosema ceranae - spore

Nozemoza • Razvoj parazita i formiranje spora zavisi od temperature. Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je između 30º i 34ºC; • Nosema apis razvija se isključivo u ćelijama epitela srednjeg creva odraslih pčela • infekcija nije samo tkivno, već i ćelijski specifična.

Nozemoza • najbolje vreme za dokazivanje spora N. apis u pčelinjim društvima je početak aktivne sezone posle zime. Za vreme letnjih meseci teško je naći spore kod pčela. Mali porast broja inficiranih pčela može se naći u jesen; • kada se govori o širenju nozemoze razlikujemo širenje bolesti u košnici, između pčelinjih društava i između pčelinjaka, • u svakom slučaju pčele radilice predstavljaju najznačajniji vektor u širenju nozemoze. • inficirane pčele žive kraće u odnosu na neinficirane, jer infekcija smanjuje dužinu života pčela između 25% - 58%. Pored skraćenja života pčela, posledice su zamena obolelih matica (uklupčavanje), kasniji izlazak mladih radilica na orjentacione letove, slabiji ili potpuni izostanak unosa nektara i polena, iscrpljenost pčela i gubitak zajednice.

Nozemoza

Klinička slika Na nozemozu možemo posumnjati ukoliko su zidovi košnice, naročito sa prednje strane, oko leta, uprljani fecesom obolelih pčela

Nozemoza

Klinička slika

Poznato je da jedan od kliničkih simptoma može biti saće uprljano fecesom bolesnih pčela, a isto tako i veliki broj uginulih pčela na podnjači košnica.

Nozemoza

Klinička slika

Promena boje srednjeg creva je, takođe, moguć klinički simptom. Kod pčela zaraženih nozemozom srednje crevo je često otečeno i mlečne boje, a kasnije postaje krečno belo i smanjuje se na normalnu veličinu.

Nozemoza Klinička slika

Do promena boje srednjeg creva ne dolazi odmah posle infekcije, već nakon nekoliko dana, tj. klinički simptomi se ispoljavaju tek posle 21. dana starosti pčela.

Nozemo za

Dijagnostika

• izuzetno je važno uzimanje adekvatnih uzoraka pčela za laboratorij dijagnostiku, pošto se kliničkim pregledom može postaviti isključivo sumnja na nozemozu; • za dijagnozu kod prirodne infekcije najbolje uzorke predstavljaju pčele sa leta košnice i sa vrha nastavka;

Nozemoza • Fumagillin • Fumidil B, • Jodni preparati

Terapija

Nozemoza

Zaključci

Pojava nekih simptoma može pobuditi sumnju na nozemozu, ali se tačna dijagnoza postavlja laboratorijskim metodama kojima se dokazuju spore Nosema apis u crevnom sadržaju živih i uginulih pčela ili u tečnom i sasušenom izmetu pčela radilica; U proleće nozemoza može imati ubrzani tok - akutni tok. Prilikom prolećnog nadražajnog prihranjivanja nalazi se veliki broj uginulih pčela iako ima dovoljno hrane u košnici, leševi pčela su na podu košnice, a saće, ramovi i zalihe polena poprskani su tamno-smeđim mrljama. Pritiskom na abdomen obolelih pčela lako se istiskuje tečni izmet

Nozemoza (nosemosis) je bolest odraslih pčela za koju se može postaviti sumnja

Zaključci

Po povećanom abdomenu (usled nakupljanja sadržaja nesvarene hrane kada nastaje kompresija vazdušnih mehurova, neredovna dijareja): izmet je tečan, smeđe žute boje, neprijatnog oštrog mirisa; Ako bolesne pčele izlaze iz košnice, ne mogu da polete, padaju i pužu po poletnoj dasci ili na tlo, uznemirene su (kao da skakuću) krila su im raširena i po travi se sakupljaju u gomilice grozdastog izgleda gde uginu nakon kraćeg vremena.

Krečno leglo

Klinička slika

Bolest pčelinjeg legla izazvana gljivicom Ascosphaera apis

Krečno leglo a)

Klinička slika

Simptomi u leglu (simptomi na larvama)

U početku infekcije larve su najpre bledo-žućkaste boje, meke, glatke, promenljivog oblika, a zatim imaju svetlo-žutu boju. Kasnije su hrapave, na dodir se oseća konzistencija kože i mogu biti krte i lomljive. Oko njih se stvara beli micelijumski omotač koji se naglo uvećava, potpuno ih obavije da bi na kraju ceo prazan prostor u ćeliji legla bio ispunjen micelijumom. Micelijum tesno prianja na zadnji deo tela legla, dok glava obično ostaje slobodna, suva i ima izgled dugmeta. U kasnijem stupnju infekcije, stare mumificirane larve se smanjuju zbog dehidratacije i izgledaju kao da su pokrivene krečom – otuda i naziv “KREČNO LEGLO”. Larve na kasnijem stupnju infekcije imaju prljavo tamnozelenu boju.

Krečno leglo

Klinička slika Rani stupanj Početni stupanj infekcije Larve bledo-žućkaste boje

Odmakli stupanj Odmakli stupanj infekcije Larve prljavo tamno-zelene

Krečno leglo

Klinička slika

b) Simptomi na ramu saća sa leglom Mlade inficirane larve koje na prvi pogled još izgledaju zdrave obično se nalaze raštrkane među zdravim leglom, dok se starije, već mumificirane larve, nalaze u poklopljenim ćelijama ili nekad u ćelijama koje su pčele otvorile. Poklopci ćelija su uglavnom normalnog izgleda ili mogu biti posuti pegama ili blago ugnuti. Na uzdužnom preseku kroz saće sa poklopljenim leglom ifi i l l k i d j i ć lij

Krečno leglo

Klinička slika Mumificirane larve na podnjači košnice

Ram saća sa raštrkanim zaraženim larvama među zdravim leglom

Krečno leglo

Dijagnostika Na osnovu kliničke slike i vremena pojavljivanja i činjenice da pčele nisu bolesne treba posumnjati na krečno leglo. Tačna dijagnoza se postavlja u laboratoriji – mikroskopskim pregledom mumificiranih larvi ili izolovanjem Ascosphaera apis na veštačkim hranljivim podlogama. Materijal za laboratorijsku dijagnostiku je ram saća sa mumificiranim trutovskim ili radiličkim leglom ili isečak legla dimenzija 10 x 10-14 cm. Svaki uzorak se ponaosob pakuje u kartonsku kutiju.

Krečno leglo

Terapija

U slučaju benignog toka bolesti dovoljno je da se ramovi sa bolesnim leglom izvade iz košnice, a pčelinja zajednica dovede u dobro biološko uzgojno stanje jake zajednice, suve košnice, preseljavanje pčela sa leglom na suv i osunčan teren. U težim slučajevima infekcije neophodno je zameniti maticu, pčele preneti u novu košnicum, a staru košnicu temeljno očistiti i dezinfikovati let-lampom. Saće sa bolesnim leglom spaliti ili pretopiti, a takođe spaliti i sve otpatke iz košnice. U cilju podsticanja higijenskog ponašanja preporučuje se nadražajno prihranjivanje ili posipanje prah šećerom.

Krečno leglo

Zaključci

Sumnju na postojanje krečnog legla (Ascospherosis) možemo postaviti na osnovu sledećih činjenica U početku infekcije larve su bledo-žućkaste, meke, glatke, promenljivog oblika, a kasnije su hrapave, krte i lomljive; U starijem procesu mumificirane larve se smanjuju zbog dehidratacije i izgledaju kao da su pokrivene krečom. Larve inficirane gljivicom Ascosphaera apis mogu se prepoznati po • Beloj i bledo-žućkastoj boji • Prljavo tamno zelenoj boji

Arthropoda Subphylum: Chelicerata Classis: Arachnida Ordo: Acarina Familia: Varroidae Genus: Varroa Species: V. destructor Phylum:

Varroa destructor, Anderson, 2000 Varroa jacobsoni, Oudemans, 1904

Odrasle ženke

Varroa destructor ekstremiteti za hodanje 1,6

1 , 1

mm

pedipalpi helicere

m

m

Ženke krpelja na adultnim pčelama

Varroa destructor na lutki truta

Ženka Varroa destructor polaže jaje

Juvenilni (beli) i adultni (braon) stupnjevi varoe koji se hrane hemolimfom pčele neposredno pre njenog izleganja

Juvenilni (beli) i adultni (braon) stupnjevi varoe koji se hrane hemolimfom pčele neposredno pre njenog izleganja

Grafikon 1. Kriva rasta populacije varoe tokom leta prilikom razmnožavanja u radiličkom i trutovskom leglu (MAF, 2001).

Grafikon 2. Kriva rasta populacije varoe tokom leta u radiličkom leglu prikom invazije sa 0, 1 i 2 varoe po društvu dnevno (MAF, 2001).

Grafikon 3. Kriva rasta populacije varoe u radiličkom leglu bez invazije i nakon primenjenih mera kontrole varoze počev od 144 dana sa efikasnošću 80%, 90% i 99% (MAF, 2001).

NAČIN SUZBIJANJA VAROOZE • Alternativne metode • Primena hemijskih sredstava

HEMIJSKA KONTROLA VAROOZE Sintetska i organska hemijska sredstva

INN - internacionalno nezaštićeno ime

Zaštićeno ime

timol timol, eukaliptol, mravlja kiselina TIMOVAR fluvalinat APIHELT TRAKE, VAROTOM tau-fluvalinat, brompropilat, propargit MATISAN cimiazol hidrohlorid amitraz flumetrin bromopropilat mravlja kiselina mlečna kiselina oksalna kiselina kumafos

APITOL VARAMIT, BIVAROL, HEMOVAR FURMITOM SUPER STRIPS

SINTETSKA HEMIJSKA SREDSTVA • fluvalinat • flumetrin •

kumafos

• cimiazol •

brompropilat

• amitraz

Koncept ekološke kontrole varoa krpelja u pčelinjim zajednicama podrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehničkih mera (isecanje trutovskog legla, upotreba rama-građevnjaka, upotreba “mamac” saća i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eteričnih ulja (timol, eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina (mravlje, mlečne i oksalne). Znači, ovi tretmani pojedinačno nisu dovoljni, ali primenjeni prema priloženoj strategiji nadopunjuju se međusobno i tako svode infestiranost na minimum, varoza se drži pod kontrolom (Buechler et al., 1992; Buechler, 1994; Dobrić i sar., 2000, 2001; Stanimirović i sar., 2000a,b; Stanimirović i Dobrić, 2002; Stanimirović i sar., 2003c; Wongsiri et al., 1990).

Broj ćelija legla, pčela i varoe

___ Pčele _ _ _ Leglo ........ Varoa

Trajanje paše Biotehničke mere

Period tretmana

SUZBIJANJE VAROOZE • U borbi protiv varoe danas se pored hemijskih, preduzima niz biotehničkih i genetičko-selekcijskih mera. Od tehničkih mera: - ram građevnjak, - isecanje poklopljenog trutovskog legla, - uklanjanje prvog i zadnjeg legla, - uklanjanje celog poklopljenog legla, - formiranje novih rojeva bez legla, - blokiranje matice za 20 – 30 dana;

U genetičko-selekcijskom pogledu: praćenju higijenskog i negovateljskog ponašanja, selekcija u cilju dobijanja novih linija pčela otpornijih na bolesti.

Pin - killed tehnika i kriterijumi za procenu higijenskog ponašanja pčela

Prikaz romboidnog šablona na zatvorenom leglu pri pin-killed tehnici

Prikaz pin-killed tehnike po Kefuss-u i sar. (1996) modifikovane po Stanimiroviću i sar. (2000b)

Pin - killed tehnika i kriterijumi za procenu higijenskog ponašanja pčela Prema modifikaciji Stanimirovića i sar. (2000b) razlikuju se tri kategorije pčelinjih zajednica u odnosu na higijensko ponašanje: •superhigijenske kolonije - čija je efikasnost eliminacije žrtvovanog legla za 48 sati jednaka ili veća od 95%. •higijenske kolonije - čija se efikasnost eliminacije žrtvovanog legla za 48 sati kretala od 90 do 95%. •nehigijenske kolonije - čija je efikasnost eliminacije žrtvovanog legla za 48 sati bila manja od 90%.

Rezultati ispitivanja higijenskog ponašanja pčela.

Prikaz očišćenog saća kod jakog društva sa izraženim higijenskim ponašanjem

Kriterijumi za procenu negovateljskog ponašanja pčela Prema Hoffman-ovim kriterijumima razlikovane su dve kategorije pčelinjih zajednica u odnosu na negovateljsko ponašanje: • Kolonije sa izraženim negovateljskim ponašanjem, sposobne da fizički oštete telo parazita u 36% i više od 36% od ukupnog broja prebrojanih krpelja. • Kolonije bez negovateljskog ponašanja kod kojih je broj oštećenih krpelja bio ispod 36%.

Varoe sa oštećenjima na telu.

RAZLIČITI TIPOVI OŠTEĆENJA KRPELJA Varroa destructor kao rezultat NEGOVATELJSKOG PONAŠANJA

Biotehničke mere suzbijanja varooze • Ograničavanje legla - smanjivanje legla u infestiranom društvu - ograničenje matice na jedan ili dva prazna rama, okružena saćem sa poklopljenim ćelijama. • Isecanje trutovskog legla - metoda se može koristiti tokom cele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca; - jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog legla do kasnog leta može dati preko 70 potomaka. - bolji rezultati isecanjem poklopčića na ćelijama sa trutovskim larvama, prvih dana posle poklapanja larvi. larvi

Ram građevnjak • Široki spektar primene; • koristi se u toku čitave aktivne sezone, od aprila do jula meseca, dok u košnici postoji trutovsko leglo; • korišćenje izgrađenog trutovskog saća više puta može da prouzrokuje pojavu krečnog legla (Buchler 2002);

• ram građevnjak postaviti u sredinu legla, a ne na periferiju; • nakon dve do tri nedelje vade se i pretapaju ili u zamrzivač; • bolji rezultati se postižu primenom dva građevnjaka po zajednici, koji se isecaju naizmenično svakih 7 do 10 dana; • Uklanjanjem trutovskog legla iz tri građevnjaka po sezoni (godišnje) smanjenje varoe do avgusta za više od 50%; • primenom građevnjaka postiže se i smanjenje rojidbenog nagona pčelinje zajednice,

• Upotreba građevnjaka - dobri rezultati u godinama sa vrlo povoljnom pašom i klimatskim prilikama; • najbolje ih je upotrebiti tri puta; • efekat mnogo bolji jakoj paši (tokom trutovsko saće biva za smeštaj nektara njega ne stigne neoplođena jaja);

pri srednje jake paše, iskorišćeno i matica u da položi

• opravdano ram građevnjak koristiti od samog proleća; • pri uslovima slabe paše preporučuje se: - isecanje poklopčića na zatvorenom trutovskom leglu, - istresanje trutovskih lutki, - ispiranje saća vodom i ponovno vraćanje saća u košnicu (okviri mogu poslužiti za izvođenje više generacija trutova, kao rezervni ramovi sa trutovskim za upotrebu i sledeće godine).

saćem

Trutovsko “mamac” saće • visoku efikasnost postiže u zajednicama bez legla i tokom pašne sezone, metoda za sprečavanje rojenja; • koriste se TIT-3 ramovi (ram-zamka); • stavljaju se u jaka društva četiri nedelje pre početka rojenja; • umeću se između okvira sa leglom u slaboj paši ili kod slabijih društava napadnutih varoom; • iseca se trutovsko saće iz jednog polja, nakon 7 dana iz drugog, a nakon 7 dana iz trećeg; • osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u košnicu izreže se svo saće i ram rotira za 180o i stavlja na isto mesto.

• ciklus se ponavlja dok postoji trutovsko leglo; • ženke krpelja sa svih pčela u košnici se usmeravaju u ćelije otvorenog legla i bivaju poklopljene; • nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz košnice; • jednokratnom upotrebom „mamac saća” eliminiše se do 80% varoa iz pčelinje zajednice.

Formiranje mladih zajednica ili veštačkih rojeva • doprinosi sprečavanju rojidbenog nagona; • u jesen i u leto izrojavanje proizvodnih zajednica; • jedna od mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zajednica.

U poslednje vreme se sve češće, u borbi protiv varooze, primenjuje i biofizički metod – zagrevanje legla.

Slika 1. Huang (2001) je u svojim eksperimentima, takođe, koristio temperaturni tretman protiv varoe i to u samim košnicama

Slika 2. U osnove saća postavljao je grejače (čeličnu žicu), koji su uz pomoć baterije (12 V, 6 A) uronjeni u osnovu voska. Kroz svaki ram žica je prolazila dvanaest puta.

Biološki metod borbe protiv Varroa krpelja – mikrobiološkim kontrolnim agensima U borbi protiv krpelja Varroa destructor predlaže se primena prirodnih neprijatelja krpelja - patogenih gljivica vrsta Hirsutella thompsonii i Metarrhizium anisopliae, koje pokazuju priličnu efikasnost u suzbijanju krpelja, a bezopasne su po pčele (Shaw i sar., 2002; Kanga i sar., 2002, 2003; Peng i sar., 2002). Dosadašnji eksperimenti su pokazali da tretman suvim sporama navedenih gljivica tačno određene koncentracije nema nikakve štetne efekte na broj položenih jaja matice, na leglo, larve, lutke i odrasle pčele.

Biološki metod borbe protiv Varroa krpelja – mikrobiološkim kontrolnim agensima U laboratorijskim uslovima, krpelj se inficira nakon kretanja po kulturi H. thompsonii tokom 5 min. Skening elektronske mikrografije otkrile su da je membranozni arolium pijavke na nozi krpelja mesto infekcije gde se se konidije gljivica zalepe i proklijaju. Inficirani krpelji uginu of mikoze, pri čemu poluvreme ubijanja (LT50) zavisi of izolata gljivice i kreće se u opsegu od 52.7 do 96.7 h (Peng i sar., 2002)

INFEKCIJA Varroa destructor GLJIVICOM Hirsutella thompsonii (skening elektronske mikrografije – SEM)

Membranozni arolium (jastuče) na nozi nezaraženog krpelja poluuvučen u šupljinu bazipodijuma (uočite otvor naznačen crvenom strelicom)

INFEKCIJA Varroa destructor GLJIVICOM Hirsutella thompsonii

Akumulacija konidija oko šupljina kao rezultat uvlačenja aroliuma u bazipodijum

MIKOZA Varroa destructor IZAZVANA GLJIVICOM Hirsutella thompsonii (skening elektronske mikrografije – SEM)

Krpelj uginuo od infekcije gljivicom H. thompsonii, 72 sata nakon kontakta sa kulturom gljivica (uočiti rast micelijuma na nogama; crvena strelica označava dorzalni oklop krpelja)

PRIMENA MRAVLJE KISELINE (FA) U KONTROLI VAROZE • Predostrožnosti pri upotrebi • Zaštita pčelara • Izbegavanje rezidua METODE PRIMENE • Kratkoročni tretman 60% mravljom kiselinom • Kratkoročni tretman 65% mravljom kiselinom • Dugoročni tretman mravljom kiselinom A lik ij 15% lj ki li k ti

Grafikon 1. Zasićenje pare mravlje kiseline u košnici tokom k tk č i d č t t (I d f 19

Slika 1. Aplikacija 60% mravlje kiseline

Tabela 2. Uputstvo za kratkoročni tretman mravljom kiselinom (FA) AKTIVNA SUPSTANCA Aplikacija

Vreme tretmana

Mravlja kiselina – kratkoročni tretman Pasivna evaporacija sa absorbentnog materijala Početak: posle medobranja Kraj: Zavisi od okolne temperature 1.blok tretman → početkom avgusta 2.blok tretman → krajem septembra

Broj tretmana

2 – 3 tretmana po bloku

Temperatura tokom dana

12-200C → tretman tokom dana 20-250C → tretman uveče ili ujutro >250C → tretman rano ujutro

Koncentracija

Tretman odozgo → 60% FA Tretman odozdo → 60% - 85% FA

Tabela 2. Uputstvo za kratkoročni tretman mravljom kiselinom (FA) - nastavak Doze (zavisno od veličine košnice)

Odozgo Odozdo

1 sprat (ml) 20-30 20-30

Absorbentni materijal

Viskozni sunđer (sporija evaporacija) Meki vlaknasti karton (brza evaporacija) Meka vlaknasta Pavatex ploča

Površina evaporacije

Približno 15 x 20 x 0.5 cm

Kontrola efikasnosti tretmana

Sigurnosne mere pri aplikaciji

Merenje prirodnog mortaliteta krpelja Početak → 14 dana nakon poslednjeg tretmana Trajanje → 2 nedelje Više od 1 varoe/po danu → preporučuje se dodatni tretman Zaštitne naočari, gumene rukavice, dostupna voda

2 sprat (ml) 40-50 40-60

Slika 2. Aplikacija 65% mravlje kise

APARAT ZA ZAMAGLJIVANJE EKO FOG 2003 za uništavanje varoe Tretiranje sa aerosolom protiv Varroe destructor se radi po principu EKO FOG (ekološka magla) tip 2003. Tretiranje se vrši u kasnu jesen i rano proleće. Temperatura tretiranja je od 3 do 8°C. Za LR košnicu na dva nastavka vreme doziranja je 45 do 60s pri pritisku od 0.2 do 0.4 bara. Priprema doze: 1. u špric se stavlja 45 ml destilovane vode i 5 ml Amitraza 2. sa ovim rastvorom može da se dozira od 45 do 50 pčelinjih društava NAPOMENA: kontrolu posle tretiranja vršiti a) posle 24 sata b) posle 48 sati c) posle 72 sata Ako je ugroženost društva velika, tretiranje ponoviti za 7 dana.

Slika 3. EKO-FOG 2003

PRIMENA TIMOLA U KONTROLI VAROZE

• Aplikacija timola u tečnom stanju preko apsorbentnih uložaka • Aplikacija timola u kristalnom obliku

Slika 5. Aplikacija timola preko absorbentnih uložaka

Žičane podnjače se koriste kako u dijagnostici i kontroli prirodnog mortaliteta krpelja, tako i u programu kompletne ekološke strategije borbe protiv varoze.

Pragovi infestiranosti Istraživači u Evropi postavili su sledeće limite prirodnog dnevnog mortaliteta krpelja, koji mogu dovesti do kolapsa pčelinjeg društva: • više od 0.5 krpelja / dnenvo u periodu zima/rano proleće; • više od 6 krpelja / dnevno u proleće; • više od 10 krpelja / dnevno u rano leto; • više od 16 krpelja / dnevno sredinom leta; • više od 33 krpelja / dnevno u kasno leto; • više od 20 krpelja / dnevno u jesen. Ukoliko je reč o hroničnoj infestaciji neophodno je hitno preduzeti mere zaštite ako je mortalitet 8 krpelja/dnevno. Ako je mortalitet 2 krpelja/dnevno zaštitni tretman treba obaviti u periodu do 2 meseca. Ako je mortalitet 1 krpelj/dnevno zaštitne mere treba preduzeti u periodu do 3 meseca ili makar pre zime.

GENERALNA STRATEGIJA Mart April Maj

8 - 6 nedelja pre glavne paše tretman FA – organsko pčelarenje Flumetrin, Fluvalinat ili Amitraz – konvencionalno Upotreba biotehničkih mera kontrole pčelarenje i

Juni

Praćenje prirodnog mortaliteta krpelja

Juli

2 kratka ili 1 dugi tretman FA odnosno tretman timolom približno tri nedelje organsko pčelarenje

Avgust Septembar Oktobar Novembar

Amitraz, Flumetrin ili Fluvalinat konvencionalno pčelarenje Zimski tretman u društvima bez legla Oksalna ili mlečna kiselina – u organskom pčelarenju Perizin ili Apitol – u konvencionalnom pčelarenju