Veštičja Revija Br 4

Broj 4

Vještičje i morine zoopsihonavigacije

Beltane

Maj 2016

Astragalomantija „Mudrost i šamanizam“

“Krošnja nevidljivim me drži, Svetla ne bude me I nema greha da me prži Samo zagrljaj i zaveštaj da zauvek sam Njen, Sada nada diše za mene jer Božiji sam plen.” Branko Stevanović

2

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

Dragi naši čitaoci,

R E V I J A

Časopis grupe gnostika iz EX-YU

BROJ 4 · MAJ 2016

E MAIL [email protected]

Glavni urednik Slavica Otović OBRADA I GRAFIČKI DIZAJN Toma

Lektor Danijela Simić

Kao što četvorka uobličuje telo, kao nešto vidljivo i čvrsto, sa radošću obznanjujemo naš četvrti broj!!! U vreme kada Priroda u svoj svojoj raskoši životvorno buja, četvrti broj ‘’Veštičje revije‘’ je pred vama, zahvaljujući trudu svih koji su radili na realizaciji istog, donoseći kvalitativni pomak u pravcu rasta, kroz promenu. Energiju Prirode koju oko nas kroz razne pojavne vidove donosi, po mnogima najlepše godišnje doba, iskoristite i vi ! Budite radosniji, motivisaniji, i ispunjeni ljubavlju dozvolite vatri Beltane da donese prevagu Svetla u vama nad svim onim što je simbolizovalo Tamu, koja vas je sputavala u ostvarenju sopstvenih potencijala. Osluškujte ritam Prirode, pridruživši joj se u igri, a mi vam samo možemo poželeti, da vaša igra (p)ostane plesom za dvoje, u duhu simbolike svetkovine koja slavi jedinstvo Boga i Boginje, spojenih u dualnosti zarad glorifikacije života. A u njemu, nadasve treba uživati, kao što ćete, nadamo se i vi, uz interesantne tekstove ovog broja i na kojima smo zahvalni, kako autorima, tako i entuzijazmu svih, koji putem konstruktivnih sugestija doprinose razvoju projekta „Veštičja revija”

grupa gnostika sa prostora bivše EX YU formirana je slobodnom voljom pod geslom: „Kada se Priroda probudi, ona neminovno budi i našu dušu. Ispred nas se otvara kao večiti izvor života i šapuće: Probudi se i slavi život i proleće, s ljubavlju i radošću“

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

3

autor: Ljubica Petrović

Ostara

Po jednom predanju reč Ostara potiče od imena starogermanske Boginje proleća i zore, boginje plodnosti Easter čije ime simboliše zoru i zrake Sunca, pa je u nekim kulturama kao Boginja prisutna i Aurora. U drugim se kulturama pojavljuju drugačija imena boginja sa istom ili sličnom simbolikom, pa tako imamo Persefonu, Olwen, Ištar, Inanu…Simboli koji se vezuju za Easter su jaja i zečevi, po legendi da je boginja jedne zime pronašla promrzlu i ranjenu pticu u snegu i spasila je, a zatim je pretvorila u zeca kako bi mogla da preživi u toj šumi zimu. Po drugom predanju, ime datira od pre 2000 godina pre Hrista pa na dalje, kada se slavilo vaskrsenje boga Tamuza, koji je vraćen među žive od strane njegove majke Ištar ( po kojoj je ovaj praznik dobio ime Easter). Slično je izgledao i frigijski praznik koji je slavio paganske bogove Atisa i Kibelu, ili feničansku službu Adonisu i Astrati, a takođe i jevreske porodice slavile su paganskog boga Bala. Ostara je drugi mali sabat na Kolu godine kada se slavi dolazak proleća i ponovno rađanje Prirode. To novo rođenje je jedan od aspekata ovog sabata pa se tako povezuje sa simbolima jaja iz kojih će se izleći pilići, iz mladih cvetova će kasnije nastati plodovi. Dan i noć su jednako dugi i padaju između 21. i 22. marta, poznatiji po menu Prolećna ravnodnevnica kada su solarne energije na svom vrhuncu, i kad nastaje ravnoteža između perioda zime i perioda nove plodne godine. Korpice i vezovi cveća se kače po kući, farbaju se jaja da unesu radost u sledeću godinu. Kraj zime je konačno tu, na dohvat ruke. Priča o persijskom bogu Mitri vrlo je slična sa pričom o Isusu jer je Mitra rođen u dvanaestom 4

mesecu, a uskrsnuo je na prolećnu ravnodnevnicu. Osim Mitre, postoji kult Kibele i njenog sina Atisa koji se svake godine ponovno rađa u ovo vreme.  Narod Maya je na svaku prolećnu ravnodnevnicu slavio “Povratak zmije Sunca”. Na ravnodnevnicu se naime pri zalasku Sunca za centralnu piramidu El Castillo, po stepenicama koje vode u nju pojavljuje sena koja podseća na zmiju. Za razliku od Imbolca kada se raščišćava, na ovaj dan se započinje nešto novo, i dobro je na primer posaditi biljku, kao i izaći u prirodu. Na oltaru posebno mesto zauzimaju jaja, uskršnji zeka, tradicionalna jela i kolači od meda, kao i sezonsko voće i povrće. Od cveća se na oltaru stavlja ljubičica, narcis, detelina, kamilica i poljsko cveće. Od hrane, osim jaja, dodaje se zeleno povrće, riba i razna peciva. Pale se mirisi od jasmine, ruže, magnolije, lavande; od sveća zlatna, zelena, žuta i roze, od kristala biraju ametist, akvamarin i hematit, a od boja: zlatna, zelena, žuta. Rituali koji se rade su vezani za početak novih projekata, stvaranje, nove stvari. Običaj je na ovaj sabat nositi neki komad nove odeće ili nakita i započinjati novo razdoblje u životu. Ne propustite posetiti prirodu i pogledati ptice i biljke u njoj kako ponovno veselo kreću u život. Ukrasite jaja simbolima elemenata i bogova, nacrtajte na njima pentagrame ili simbole Runa. Proslavite plodnost boginje i snagu mladog boga sami ili sa prijateljima, pevajući i radujući se novom životu i mladosti. Probudite mir u svojoj porodici, sa prijateljima i svima oko sebe. Pravi koreni Uskrsa su paganski običaji, pa čak i engleski naziv “easter” potiče iz imena paganskih bogova! VEŠTIČJA REVIJA

2016.

Zanimljivo obeležavanje Ostare u Finskoj Svake godine pre Uskrsa, male „šarene veštice” se pojavljuju na finskim pragovima u duhu mešavine istočnih i zapadnih religijskih tradicija vezanih za proleće. One daruju grančice sa resama (vrbica), recitujući pesmicu u zamenu, po tradiciji u tom kraju, za čokoladu i slatkiše: „Grančica za tebe, poslastica za mene!”, peva osmogodišnja Isara, mašući svojim čarobnim štapom od resa, ukrašenim raznobojnim papirnim trakama i perjem. Jedna od ovih malih veštica, ona čije je lice iscrtano crvenim i crnim tačkama, dobija pregršt čokoladnih jaja, koje stavlja u bakreni lončić za kafu. Etnolozi kažu da finske uskršnje prakse dolaze iz istočne regije Karelije, gde je ruska tradicija bila veoma jaka, iako je tad to bio deo Finske.

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

Farmeri iz Karelije su vekovima donosili vrbicu umesto palminog lišća svojim susedima na Palminu nedelju kao blagoslov. Tradicija oblačenja dece u veštice je došla u Finsku iz Švedske, gde se od ranog 19-og veka išlo od vrata do vrata sa crtežima koji su se razmenjivali za slatkiše. Kad su se dve tradicije pomesale, veštice su počele da recituju pesme kojima žele dobro zdravlje svima u domaćinstvu, podsećajući ih na njihovu dužnost da im se oduže uskršnjim jajima ili drugim poslasticama. Današnje veštice, umesto tradicionalnih šalo va često nose špicaste vestičje šešire u anglosaksonskoj tradiciji. Neke čak nose maske, imitirajući kostime za Noć veštica.

5

autor: soror Tara

Opšte prihvaćeno je da reč Beltane dolazi od keltske sintagme - belo-te(p)niâ, koja znači svetla vatra. Reč belo nalazimo i u starom engleskom – bale gde u izvornom smislu označava belu svetlost, a neki od lingvista smatraju da je etimološki poreklo reči još drevnije povezujući keltsku reč Beltinijā, sa imenom litvanske boginje smrti Giltinė u kojoj obe imaju u korenu proto indoevropsku osnovu - gwelh. Druga tumačenja impliciraju na spoj reči „Bel” ili Belonos koji predstavlja keltskog Boga Sunca, i reči „tinne” koja znači vatru, u značenju „životna vatra”. Prvo pominjanje Beltana nalazimo u u starim irskim tekstovima iz vremena vladavine Gala kao što su „Sanas Cormaic” i „Tochmarc Emire” u kojima je zapisano da se Beltane proslavljao 1. maja, označavajući početak leta prema keltskom kalendaru. Tada bi bile paljene velike vatre između kojih bi druidi provlačili stoku, najčešće jagnjad, kao simboličnu zaštitu stada od bolesti i uništenja. Obzirom da su keltska plemena bila nomadska, zdravlje krda, kojom bi bila obezbeđena hrana za pleme, bilo je od velike važnosti, što ističe i Džejms Frejzer u „Zlatnoj Grani‘’ kao pozadinu ovog praznovanja. Tokom poslednjih stoleća, rituali paljenja velikih vatri zadržali su se na britanskom otočju i ostrvu Man, uz različite varijacije na prvobitnu temu. Baklja sa vatrom sa ritualnog mesta paljenja nosila bi se kući, njome bi se obilazilo oko kuće i dvorišta, pepeo sa ugašene vatre bi poslužio da se njime namaže lice ili telo, a sve u svrhu zaštite ljudi, stoke i staništa te se u tim tragovima mogu naći zapravo pokazatelji imitativne magije, koja bi snagu Sunca, na taj način prenela na sve, u cilju pobede nad svim potencijalno štetnim uticajima. Sećanje danas, na drevne osnove praznovanja Beltane je mnogostruko, i proslavlja se širom sveta na različite načine (1. maja ili 1. novembra za one koji žive na drugoj zemljinoj polulopti), sa time što svakako treba razjasniti da se u periodu od 30. aprila do 1. maja slave 3 različita praznika. 30. aprila se proslavlja Valpurgina noć i traje od zalaska sunca do prvih zraka sunca, a posvećena je hrišćanskoj svetici Valpurgi, Prvi maj kao praznik rada i Beltane, te ih treba razdvojiti u smislu simbolike koju nose. Beltane je paganska svetkovina koja slavi prirodu, proleće, plodnost zemlje, praznik sveopšte ljubavi, koja jedino može da spoji mnoštvo u jednost, obnovi seksualnost i 6

Belt plodnost. Iz tog razloga, obeležavanje počinje uz veselu odeću, obično u zelenim tonovima, žutim takođe, ali i roze, beloj, i drugim pastelnim bojama koje simbolišu proleće, čistoću i romantiku. Stabla su ukrašena, i za tu priliku pripremljen poseban stub, niz koji se spuštaju raznobojne trake i oko kojeg se pleše, od zalaska Sunca do narednog dana, uz pesmu i igru i preskakanje svete vatre, gde se po starom običaju prilikom preskakanja zamišlja želja koja će se nakon toga ispuniti. Ukrašen stub predstavlja falusni simbol, dok vrpce imaju simboliku žene, te tako plesanje oko stuba ima određenu erotsku simboliku kao i simboliku Boginje koja povezuje sve krajnosti i polove. Beltane predstavlja savršeno vreme za odavanje počasti spajanju energija koje se manifestuje u cvetanju prirode, sjedinjenju u ljubavi. Pletu se korpe od pruća i nose venci od cveća na glavama. Biljke koje se vezuju za ovaj dan su beli glog, hrast, maslačak, ruža, breza, bršljan, ljiljani i neven, a u Britaniji se tzv. majski grm ukrašava raznim sezonskim cvećem sa tog podneblja. Način slavljenja ove svetkovine i običaji razlikuju se od mesta do mesta i od pojedinca do pojedinca, ali se rituali uglavnom fokusiraju na ljubav, seksualnost, plodnost, prosperitet, zdravlje, zaštitu, pročišćenje. Proslave se u najviše slučajeva održavaju na otvorenom ukoliko je to moguće, ali su sve do jedne ispunjene veseljem i magijom tokom dana i noći. Glavna tema je ljubav, strast i romantika, muzika, ples, slavlje, pevanje, piknik, kao i vilinski rituali koji takođe imaju svoje mesto za vreme ove svetkovine, dok se cveće i vegetacija univerzalno koriste kao simbol Prirode, obilja i plodnosti. Pagani u seoskim sredinama slave Beltane ritualima koji su fokusirani na Prirodu, plodnost i kojima se kao i u drevnim vremenima obezbeđuje dobrobit i zaštita porodice i imovine, pa je postala uobičajena praksa da se hoda oko granica nečijeg imanja, obavljaju rituali zaštite i izgovaraju blaVEŠTIČJA REVIJA

2016.

tane goslovi u okviru kruga koji je napravljen. Kuće i oltari su često ukrašeni cvećem i drugim rastinjem ubranim iz okoline. Većina seoskih Pagana proslavljaju Beltane pojedinačno ili u malim grupama koje se sastoje od članova porodice i možda nekoliko bliskih prijatelja i komšija. U gradu je takva proslava malo kompliko vanija, pa se odlazi u obližnje šume u potrazi za mestom za podizanje stuba i paljenjem Beltane vatre. Za mnoge gradske Pagane, beltanska vatra može biti zamenjena paljenjem recimo sveća u zatvorenom prostoru (stanu) gde su rituali fokusirani na ostvarenje ličnih ciljeva, kao što su samousavršavanje, kreativnost, plodnost, pročišćavanje. Beltane može da se slavi i za vreme prvog punog meseca ili vremenski da se poklopi sa datumom kada je sunce na petnaest stepeni Bika. Proslava Beltane kod wicca praktikanata obično je fokusirana na plodnost i seksualnost. U nekim Covenima uključuje ritualni seks, ali mnoge grupe danas drže se više simboličke predstave mita, vršenje aktivnosti namenjene samo da imitira seksualni čin. Na primer, štapić

ili skiptar može biti potopljen u šolju kao imitacija seksualne penetracije, gde pehar predstavlja žensku energiju, a štapić ili skiptar predstavlja mušku energiju. Bez obzira da li bukvalno ili simbolično, ovaj ritual služi svetom cilju: da pruži praktičaru dublje iskustveno razumevanje života. Domaćinstvo i oltar ukrašavaju se cvećem i bojama proleća. Ponude obično dolaze u obliku hrane, vode, cveća i bilja. Rituali su često složeniji i formalno u odnosu na uobičajenu esbat praksu, a ton je obično radostan, pun poštovanja, i svečan u obraćanju Boginji i Bogu, jer se evokacije ili prizivanja na njih odnose. Kod tradicionalnih veštica svetkovina Beltana, se slavi na način na koji su to preci radili, sa paljenjem vatre, ritualima u prirodi, okrenutih slavljenju seksualnosti i magiji. Kod Neopagana kao terminom koji definiše širok i raznolik spektar praktičara koji se bave bilo kojim oblikom duhovnosti baziranoj na jedinstvu sa Prirodom, npr. dnevni izleti su postali popularni, a grupe se često okupljaju u javnim parkovima, kao i na drugim prijatnim lokacijama na otvorenom. Piknici su standardni, gde svi ponesu hranu da podele. Često, grupe uživaju samo u šetnji u prirodi tokom praznika, bez izvođenja bilo kakvih rituala. Od 1988.godine svetski najpoznatije okupljanje za ovu svetkovinu je Beltane fire festival, koji se proslavlja u Edinburgu, i koji raznolikošću tema i učesnika, uz tradicionalne maske i njihovu simboliku (Majske kraljice, zatim Zelenog, Plavog, Crvenog čoveka) sve više dobija na multikulturalnosti u umetničkom izražaju učesnika.

priredila: Antonija Ciglar

Ritual za Močni Oče, pristupi! Svećenica priziva Boginju, imenima, a sudionici za njom ponavljaju ista: Diana, Freya, Shakti, Hathor, Inana, Reya, Maat, Izida, Mokos.. Moćna Majko, prizivam te! Svećenica i svećenik u isti glas: Lišća i cvijeća veo skrivao im trag; Ptica pjev nadglasao im ljubavni dah, a Trava prostrla se kao postelja meka, Da ljubav naraste velika, velika Da spoje se danas U jedan dah, kao zraka sunca mah. Milujuć sebe, neka i nas nauče kako Vječnu ljubav užitkom voljeti je lako.’’ Svećenik i Svećenica glume mladence stoga, kako bi proslavili vjenčanje Boga i Boginje. Sve ćenik uzima sa oltara prsten koji je ispleten od bršljana i cvijeća, kleknuvši pred Svećenicu, stavlja ga simbolično Svećenici na prstenjak. Svećenica također uzima prsten, kleknuvši pred Svećenika stavlja mu prsten na prstenjak. Ustavši se, zaSvećenik, uzima Atame i prostorom iscrta- grle se i poljube. Skup po njima počne u taj tren va Zazivajući Pentagram, i dalje uz pratnju (ša- bacati tratinčice. manskog) bubnja, vrši Podizanje Kruga, a sudiKolači i pivo onici se uhvate za ruke, prosljeđujući poljubac u Svećenica obilazi krugom, dijeli kolačiće i vino obraz s lijeva na desno tri kruga svakom sudioniku. Vikar, govori tekst i poziva na Sabat riječima, zvoni zvoncem tri puta, a jedan sudionik udara u bubanj, kako bi se otpustio ovozemaljski trag: Oslobodite srce okova zemaljskih, ušećite u Krug, granicu vidljivog i nevidljivog, gdje milost jest jedina ćud. Na Sabat, Na Sabat! Krug je postavljen, od cvijetova ivančica ili tratinčica. Oltarski stol, prekriven zelenim platnom, ukrašen je uz rub vjencem bršljana i cvijeća, (Kolačići i vino donesu se kada bude vrijeme) kipovi Boga i Božice, kadilo, Atame, zelena svijeća, Majsko drvo, simbolično.

Prizivanje Elemenata Svaki element priziva jedna osoba stojeći u krugu na stranama Sjever, Zapad, Jug, Istok redom: Zemljo - učvrsti nam put; Vodo - ti ga utri; Vatro - osvjetli ga; Zraku mili, probudi vjetrove da otvore obzore! Svećenik zatim priziva Boga imenima, a sudionici za njim ponavljaju ista : Pan Woden Cernunmos Dev’ la,Mananom, Lief, Osiris, Adonis, Zeus, Thor, Herne, Laugh.. 8

Otpuštanje elementa U isti mah svi sudionici koji su prizivali elemente uzimaju svijeće koje su gorjele, redom Sjever, Zapad, Jug, Istok - Naklonivši se elementu, Zemljo - zahvaljujem se - i ugasi svijeću; Vodo - Zahvaljujem se - ugasi svijeću; Vatro -Zahvaljujem se - ugasi svijeću; Zraku- Zahvaljujem se - ugasi svijeću Elementi su otpušteni, Uzemljenje - Vikar govori: Ušećite, Tijelo svoje pozovite... vrata onostranog vi otvoriste, za sobom ih sada zatvorite... VEŠTIČJA REVIJA

2016.

a Beltane No ne zaboravite, odakle dolazite, ljubav i milost Otpuštanje Kruga za sve ponesite... Uz pratnju bubnja koji nije utihnuo cijeli ritual, koji udara sve većim razmacima - sporije nagovještavajući kraj: Svećenik sa oltara uzima Atame i prostorom crta Otpuštajući Pentagram, svi se uhvate za ruke, i zamahom ih otpuste i kažu: Krug je sada otpušten, ali ne uništen. Radosno se sastali, Radosno se rastali i radosno se opet sastali.

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

9

Veštice i rodnoverje:

Vučije sveštenice starih Slovena

Stari Sloveni su poznavali sveštenice pod imenom volkve. Smatra se da je njihovo ime dolazilo od reči volk (vuk), kao i da ih je povezivalo sa podzemnim Bogom Velesom. Veles je imao veze sa istočno srbijanskim vešticama koje su ga bile adaptirale u svoju kosmologiju. Zapravo, volkve su bile te koje su na Istoku i u Rusiji, po nekim mišljenjima, očuvale prenošenje veštičije krvi. Idemo sada na jednu drugu teritoriju, katoličanstvo, gde je uobičajeno slavljenje Epifanije, dana Bogojavljenja kada su tri Maga posetili bebu Isusa, no taj praznik ima pagansko poreklo. Tako benediktanac Anselm Grun za Epifaniju kaže „Pagani su svojim praznikom Epifanije slavili rođenje Eona, boga sunca, čije se rođenje od device Kore slavilo u Aleksandriji u noći između 5. i 6. januara. Te noći bi se bdelo uz pesme na flauti, a kad bi sjutra zapevali petlovi silazilo se u tamnu pećinu i iznosilo dete, jer je sunce toga kratkoga dana izgledalo kao malo dete. Prema nekim teolozima, prva Crkva je slaveći Epifaniju dala i odgovor na grčku proslavu u čast boga Dionisa. U predvečerje njegovog praznika, takođe u noći između 5 i 6 januara, u Dionisov su hram stavljana tri vrča vode, a sledećeg jutra bi bila nađena ispunjena vinom. Verovanje pagana sastojalo se u tome da Dionis kao bog pijanstva ljude može izdići iznad zemaljskoga u ljudskom životu i pobuditi u njima Nove, u paganskom smislu božanske osećaje. Da bi potisnuli pagansko praznoverje, hrišćani Aleksandrije nazvali su ovaj praznik Epifanijom - objavljivanjem Boga. Hrišćani su tako umesto maloga deteta sunca slavili rođenje pravog Sunca, rođenje Isusa kao deteta u betlehemskoj pećini.’’ Svaka kultura je imala svoju ideju o Velikoj Majci i njenom zastrašujućem aspektu koji je često bio povezivan sa vešticama. Na Balkanu je to bila Hekata, Germani su poznavali Frau Berht, postoje mišljenja da je za Slovence to bila Pehtra Baba. Pošto smo videli da je vuk bio toliko važna životinja da su volkve i dobile ime po njemu, pomenimo 12 takozvanih vučijih noći koje su Sloveni slavili. One su bile starije od hrišćanstva i određivane su položajem meseca, koje su padale 10

u vreme koje je kasnije omeđila proslava božića i epifanije. U nekim krajevima u regionu bi na zadnju vučiju noć žena obučena u ovčiju kožu i sa kozijom ili jelenskom maskom i rogovima, išla po kućama gde bi plešući, ponekad idući i na sve četiri, te zavijajući na podu svake kuće ostavila darove (orahe i suve šljive), nakon ćega bi odlazila bez reči. Njeno ime tokom te noći bila Baba, a u Sloveniji bi te noći dobijala i ime Pehtra Baba. Babe su inače bile slovenska božanstva, o Baba Jagi smo pisali u prošlom broju, verovatno adaptirana iz tračanskih i čak možda egipatskih uticaja. Da li su kod slovenskih veštica one možda postale supstitucija za Tifona kod grčkih veštica pitanje je koje bi trebalo istraživati?

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Monada Adonai

Mokoša

Nekada davno, u stara, prastara vremena, dok je Sunce bilo vrlo mlado a Mesec tek rođen, na nepreglednim prostranstvima Starog kontineta gde su obitavali Sloveni, narod sa velikim i uglavnom muškim bogovima, imali su i jednu boginju - Mokoš, kao Vrhovnu boginju, kao Ve liku Boginju Majku, poštovanu naročito među istočnim slovenima, gde je bila jedino žensko božanstvo. Na Balkanu, njeno prisustvo se ogleda u mnogobrojnim toponimima koje aludiraju ili sa drže njeno ime, Mokoša kod Kočevja; Makoše, Mokošica kod Trebinja; Makoška, Đurđeva Ma koška, Mišina Makoška, Srednja Makoška, Daljna Makoška kod Kratova u Makedoniji; i Mekiš kod Dervente, Mikošinovac kod Karlovca, i Makiš deo Beograda. Mokoš je boginja plodnosti, ženskog principa. Boginja voda i zemlje. Boginja sudbine i magije. Njeno ime aludira na pridev mokro, na plodnu mokru zemlju. Sloveni su kišu zvali Mokošino mleko. Zaštitnica žena i ženskih poslova. Predstavljana je kao visoka žena, bujnih grudi i raspletene kose, dok je negde predstavljana i kao žena velike glave i dugih ruku. Mokoš pomaže porodiljama, štiti decu ali i pomaže ženama da održe dobar brak. Predenje je oblast koja je neraskidivo vezana za ovu boginju. Mnogi običaji vezani su za Mokoš kao zaštitnicu prelja. Žene su nekad bacale kudelju u vodu, nazivale su je “mokrica” i to je predstavljalo žrtvu Mokoši. Neki smatraju da je naziv boginje izveden iz reči „mokro“ dok drugi smatraju pridev “mek” ko renom njenog imena. Mek se ovde odnosi na ovčije runo i predivo. Mokoš se povezuje i sa zemljom, pogotovo sa mokrom, vlažnom, zemlj om. Postoji i prolećni praznik posvećen ovoj bo ginji i smatra se da je na taj dan loše kopati ili ubadati zemlju oruđem ili bilo kakvim predme tom, kao i da je loše čupati travu jer se verovalo da se tako Mokoši čupa kosa. Boginja obilazi kuće i nadgleda prelje, do bre i vredne nagrađuje, dok lenje kažnjava. Po štovana je i kod zapadnoslovenskih plemena, a sudeći po sačuvanim toponimima poznata je i u našim predelima. Kod Slovenaca postoji priča o čarobnici Mokoški što je direktno povezano sa boginjom Mokoš i verovatno nekom mnogo 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

starijom pričom. Verovanje u Mokoš je bilo toliko jako da se održalo dosta dugo posle primanja hrišćanstva. Mnogo vekova posle sloma naše stare vere, zabeleženo je da su hrišćanski sve štenici pitali devojke koje ispovedaju da li su se molile Mokoši. Smatra se takođe da Mokoš ima funkciju sličnu suđenicama (suđaje, rođenice, rožanice). Budući da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavlja se da se Mokošina delatnost proteže i na nekom višem, kosmičkom planu, kao delatnost boginje koja određuje ljudsku sudbinu i seče kratke ili duge niti čovekovog života. Uz Svaroga, Mokoš je zaslužna za stvaranje prvih ljudi i na taj način povezana je sa „belom pčelom“ ženskim mitskim pretkom svih Slovena. Osim pčele, sa boginjom Mokoš povezuju se ovca i zmija, a smatra se i da su lipa, lan i konoplja Mokošine biljke. Lipa je važna jer je od nje stvorena prva žena, za čije stvaranje je zaslužna baš ova boginja. Lipa je kod starih Slovena predstavljala ženski princip. Lan je, pak, biljka koja se često koristi u vradžbinama, dok se kantarion koristi u lečenju ženskih reproduktivnih organa. Imala je svoj dan u nedelji kad je naročito poštovana, i to je bio petak. Dolaskom hrišćanstva zamenile su je Bogorodica i Sv. Petka. Ima dva glavna praznika, poslednjeg petka u Šumopadu – Oktobru obeležava se Mokoš Jesenja, dok se Mokoša Prolećna obeležava u maju, 8. ili 9. maja. Tada se ona slavi kao boginja plodne zemlje i na taj dan zemlju ne treba kopati, a nije dobro ni zabadati nož ili neki drugi predmet u nju. Rodnoverni iz istočnoslovesnkih zemalja, toga dana obično odla ze u prirodu, na polja, leže na zemlji i osluškuju je. Takođe, na ovaj dan loše je čupati travu jer se veruje da se tako Mokoši čupa kosa. Mokoša se ponovo slavi kroz mnoge hrišćanske običaje, praznike Bogorodice, Svete Marije Magda lene i Svetog Todora, ali i Svete Paraskeve - Pet ke koja je takođe zaštitnica žena, a ono što je inte resantno jeste da vlaške žene često spominju ovu sveticu u kontekstu vršenja magijskih rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomoć pri vršenju rituala, dok se jednom čoveku ona čak pojavila lično i inicirala ga u veštičji kult. Mokošin sveti dan je petak, dan koji je odvajkada bio rezervisan za ženska božanstva i na taj dan žena ne sme da prede jer će biti kažnjena. 11

Wic

autor: Sonja Miličević Vukelić, prof.

Helena Petrovna Blavatsky

Samuel Liddell Mathers

William

12 Wynn

Westcott

drugi deo Jedan od korijena koji možemo prepoznati u početcima stvaranja ideje, koja je kasnije dovela do organiziranog sustava, nalazi se u klimi visokog društva Europe XVIII i XIX stoljeća, posebno ako obratimo pozornost na postanak i razvoj naučene ceremonijalne magije. Naime, između XVII i XIX stoljeća bilježi se brz rast broja tajnih društava. Vjerojatno najbitnije za razvoj suvremenog vještičarstva jest osnivanje Slobodnog zidarstva u Škotskoj, koje se prvotno proširilo Engleskom i kontinentalnom Europom. Osnova je bila int elektualna i praktična, a u daljnjem razvoju i ezoterična, pogotovo nakon što je sve više znanja o antičkom svijetu i njegovim misterijima otkrivano. Svo prikupljeno znanje o mističnom i njemu pripadajućoj praksi nazvano je jednostavno Vještina. Pristupnici su se primali kroz stupnjevite inicijacijske protokole, da bi se do XVIII st. u Britaniji to fiksiralo na tri stupnja. Inicijacijska forma uključivala je vezivanje, stavljanje pokrova na oči, prislanjanje bodeža/ mača na grudi i njegovo uklanjanje kod pravilnog odgovora incijanta. Ponekad je incijant bio gol do pasa, ponekad potpuno gol i nakon inicijacije oblačen u bijelo, tijekom rituala obraćalo bi se stranama svijeta i njima pripadajućim elementima i elementarnim bićima, davala bi se zakletva o tajnosti. Oltar bi bio u centru prostorije s predmetima koji su smatrani svetima, a nakon svakog prijedloga ili akcije uobičajeno je bilo reći So Mote It Be (prev. Neka bude tako). Jedni od naprominentinijih simbola bili su pentagram, trokut, krug i heksagram. Prostor rada bio je posvećen kukuruzom, uljem, soli i vinom. Nazivi, radnje i simboli se već u ovom korijenu mogu prepoznati i povezati sa suvremenim vještičarstvom. Tu treba spomenuti i Teozofski pokret inspiriran Helenom Petrovnom Blavatsky, osnovan 1875. u New Yorku i koji se brzo proširio onodobnom Europom. Njihova temeljna filozofija VEŠTIČJA REVIJA

2016.

cca

bila je da iza svake velike svjetske religije zapravo postoji jedno mistično božansko biće bezvremenske mudrosti. Ovaj pokret je zaslužan za upoznavanje Zapada s mističnom literaturom Istoka, uključujući možda i najbitniji segment – pojmom reinkarnacije. Kao protuteža njihovom naglasku na istočnjački misticizam, Britanska teozofska grana formirala je 1884. godine Hermetički red – orijentiran na drevni europski i bliskoistočni misticizam. Spojem filozofije Teozofa, Rozenkrojcera (njem. Rosenkreuzer, filozofski ezoterično-mistično društvo koje je, prema legendi, osnovao Christian Rosenkreuz, utjecali su na pojavu i osnivanje masonskih lo ža i teozofskih društava) i Hermetičkog reda, na stao je 1888. Hermetički Red Zlatne Zore. U tom redu nije bilo restrikcija na pripadnost vjerskom uvjerenju, spolu, masonima i bavili su se razrađenim sistemom ritualne magije. Ovaj red i sustav koji su njegovi stvoritelji (Mathers i Westcott) oformili, najjednostavnije rečeno spojem masonskih simbola i prakse ritualne magije, ključno je utjecao na magijske prakse ezoternih društava Zapada. Oruđe je postalo „elementno“: kalež – simbol vode, petokraka zvijezda – zemlja, bodež – zrak, štap – vatra, mač – simbol uma. Radnje ritualne magije uključivale su i pročišćavanje prostora i samog maga, te invokaciju četiri Stražara na četiri strane svijeta (unošenje enohijanske magije Johna Deea). Miješanje egipatskih božanstava s npr. hebrejskim i katoličkim anđeoskim bićima, za njih nije stvaralo problem, jer, kao što je već spomenuto, teozofska filozofija (koju su njegovali) imala je stav da iza svih vjerskih sustava zapravo počiva jedno božansko biće/energija. Mag nije samo pozivao prisustvo božanske energije prilikom rituala, već ju je pozivao unutar sebe, spajajući se s božanstvom u božanskoj energiji. Red Zlatne Zore se fragmentirao na brojne grupe početkom XX st., zbog različitih pogleda na fokus, a jedan od fokusa bio je paganske prirode. Drugi korijen možemo povući iz razvoja 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

James George Frazer

Diana, skulptura E.McCartan

Trostruka boginja Hekata 13

Statua Pana

moderne antropologije i etnologije. Druga polovica XIX stoljeća obilježena je prikupljanjem brojnih podataka na temu prakticiranja folklorne magije, te običaja, obreda, rituala i prežitaka usmenih predaja. Ubrzo, to postaje interesantno znanstveno područje. Naime, razvojem znanstvenih disciplina poput geologije, paleontologije, te usvajanjem teorije evolucije i napretkom moderne antropologije, intelektualni Viktorijanski racionalizam došao je do ideje da ako su se ljudski umovi razvijali paralelno, no njihov nivo je ovisio o obrazovanju i društvenoj klasi u kojoj su odrastali, onda bi prema toj logici običaji nekog primitivnog naroda i običaji seljaka u zabačenim mjestima ruralnog podneblja naprednijih zemalja trebali zapravo biti slični. Takvi ruralni ljudi viktorijancima su bili gotovo poput živih fosila. Međutim, skupljanje sve brojnijih etnološko - antropoloških podataka trebalo je bolje sistematizirati i pravilnije interpretirati. Među prvim značajnijim osobama koje su pridonijele toj sistematizaciji bio je njemački povjesničar i jezikoslovac Wilhelm Mannhardt. On je razvio znanstveni pristup terenskom proučavanju običaja, mitologije i sveukupnog folklora. Njegovo oblikovanje strukture i metodike prikupljanja i obrade terenskog materijala, te komparativni pristup istome, pomogla su usmjeriti sistematizaciju istraživanja i oblikovati znanstveni pristup obradi podataka. Nadalje, tu moramo spomenuti i Sir Jamesa 14

G. Frazera, škotskog antropologa koji je u svojoj knjizi Zlatna grana (prvi put objavljena 1890.) kroz studiju o drevnim kultovima, ritualima i mitovima dao do tada najdetaljniji pregled povezanosti mita i obreda. Unatoč mnogim drugim značajnim djelima, upravo je ova knji ga utjecala i na književnost od kraja XIX do početnih desetljeća XX st., poput radova T. S. Eliota, D. H. Lawrencea, W. B. Yeatsa. Frazer je, zajedno s Claudeom Lévi-Straussom i Franzom Boasom, prozvan Ocem suvremene antropologije. Treći korijen, koji se isprepleo s kompletnom društvenom scenom prve polovice XIX st, jest i razdoblje kasnog romantizma. Romantičari su se dijelili u dvije skupine. Prva skupina bila je aktivna, dakle angažirana oko rješavanje društvenih problema, istraživanja narodnih predaje i usmenog podrijetla nacionalnih literatura, nacionalnog jezika i identiteta, te je razvila opće zanimanje za povijest (s posebnim naglaskom na antiku, srednji vijek i tzv. primitivne narode). Druga skupina je djelovala pasivnije, više okrenuta umjetničkom izričaju i predstav ljala je prvenstvo emocionalnog doživljaja na suprot razumu, mašte nasuprot racionalističkoj filozofiji, načelo originaliteta nasuprot oponašanju prihvaćenih i normiranih oblika. U glazbi, slikarstvu, kiparstvu i literaturi predstavljali su tematike vezane za sve popularnije narodne legende, srednjovjekovne priče i antičke umjetnosti. U ovom razdoblju dolazi do oblikovanja interesa prema specifičnim obilježjima ženskog i muškog božanstva – boginje kao Trostruke boginje i Magne Mater ili Velike Majke (poseban naglasak na Perzefonu, Demetru i Dijanu), a muško božanstvo koje se posebno isticalo i davalo sve više mjesta u literaturi bio je Pan. Kao predstavnik životinjskog aspekta u ljudima, poslužio je kao osnovna potka u inspiraciji pisaca razdoblja romantizma, a zatim i kao sam izraz njihova nekonvencionalna pristupa opće prihvaćenoj ideji o moralu i o društvenim normama. U ovom razdoblju počinje i jak istup prema ideji da se čovječanstvo mora stopiti natrag s prirodom, od koje je industrijskim razvojemneprirodno otuđeno, da bi ponovo bilo kompletno i iscijeljeno. nastavak sledi u narednom broju Revije VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Tau Zostrijan

Da li je smisao paganizma povezivanje sa prirodom?

Danas živimo u jednom vremenu koje je materijalističko i u kojem se čovek oseća lagodno i zaštićeno, i gde nije potrebno da se obraćamo duhovima da rastera gradonosne oblake i zaštiti nam letinu jer se za to brine protivgradna zaštita sa svojim raketama. Shvatanje Paganizma u današnje vreme, s obzirom na to da su se uslovi kada je započeo izmenili, otvara se prostor da postavimo pitanje da li je paganizam zasnovan na „jedinstvu sa prirodom“ samom po sebi, ili na ritualima koji su imali za cilj da prirodu „umilostive“ i da spreče neke prirodne nepogode sa jedne strane, a sa druge strane da obezbede da ta priroda pomogne da bude bogatija letina? Sasvim je legitimno otvoriti pitanje da li je paganizam bio zasnovan na ideji o nekom metafizičkom „kosmičkom jedinstvu“ sa prirodom, ili na “sada i ovde” ljudskim potrebama da ta priroda bude kooperativna kako bi ljudi od toga imali koristi. U tu svrhu su, pretpostavimo, poštovani agrikulturni ciklusi, ne da bi se ljudi sjedinili sa prirodom, već da bi se priroda umilostivila i da ne bi bilo suše a samim tim i plodna polja. Nije svaki paganizam bio isti i tu je postojalo jako puno varijacija, kako u vremenu tako i u odnosu na lokalitet gde se izvodi. Ne možemo biti sigurni ni da li su u to drevno vreme svi gledali isto na ono što drugi rade, ili je tu bilo i podsmeha i neslaganja, ali to je sve bio paganizam. U vreme njegovog nastanka Priroda je bila okrutna i paganizam je bio pragmatična religija, nekad blaga, nekad okrutna, kao i prirodni uslovi koji su ga odredili da se razvije u onaj oblik u koji se i razvio. Poreklo veštičijeg kulta je verovatno izgubljeno negde u maglama vremena koje prethodi pisanoj istoriji. Moja je pretpostavka da je to htronski šamanistički kult, koji nije imao dodirne tačke sa zvaničnim plemenskim religijama, već je bio prisutan u raznim kulturama, uvek negde na margini sela, što je mesto gde tradicionalno živi veštica, ili negde u divljini. U selu je praktikovan paganizam, koji je bio nešto 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

što je bilo dozvoljeno i prepoznato. To je dnevna religija koja je bila socijalno prihvatljiva. Na granici sela, kao na granici dana i noći, ili izvan sela, u prostoru koji je izvan zone sigurnosti i predstavlja noć, živi veštica. Ona radi sa silama koje su nepoznate i neretko i nedozvoljene, ali ima moć da rešava probleme seljana koju nema sveštenik iz sela. Dakle, religije su bile veoma praktične. Paganizam je imao smisla kao religija koja se bavila praktičnim potrebama ljudi, što znači da su Bogovi bili bitni u onoj meri koliko su ljudima omogućavali da dobro žive. Slično je bilo i u judaizmu, gde se od Mesije očekivalo, kada se pojavi, da donese svom narodu blagostanje. To nije bio neki onostrani berićet, nego dobar rod sa njive, puno stoke, robova i zlata. Postoji jedna teorija da je zapravo ideja o onostranoj blagodati koju je donelo hrišćanstvo, bio prvi slučaj specijalnog rata u Istoriji. Naime, Jevreji su bili pod rimskom okupacijom. Savle, koji je postao Pavle, bez da je ikad sreo Isusa, kao dobar Jevrejin i protivnik Rima, po ovoj teoriji, osmislio je religiju koja je kasnije postala hrišćanstvo i koja se širila rimskim carstvom među siromašnima, a koja je svojim idejama o bezvrednosti materijalnog u stvari potkopala osnov rimske moći i dovela do ruiniranja carstva. Dakle, današnje potrebe ljudi su drugačije. Gradovi su prezagadjeni i vidimo da je u ekspanziji interes za inicijativu za povratak prirodi, za eko sela, organsku proizvodnju i zdrav život. Moderni paganizam u kojem osoba teži da se što više približi prirodi je isto tako legitiman kao i neki drugi koji bi bio u tradicionalnijem smislu autentičniji. Jednostavno, ljudi danas imaju svoje potrebe i svoje viđenje drevnog paganizma, tako da je sasvim u redu da svi ti pogledi zajedno postoje jedni pored drugih i da imamo različite tipove veštica i pagana. A ključna reč je tolerancija i sposobnost za saradnju, kako bismo zajedno napravili nešto kvalitetno. 15

autor: Iolar

Red i nered

iz knjiga: Paganizam u teoriji i praksi I. – Doktrina paganizma (Despot Infinitus Zagreb, 2013) str. 67.-71.

Možemo zamisliti kako se razvijala ljudska svijest od praskozorja zemaljske civilizacije. Ponajprije je čovjek postao svjestan sebe – ja jesam. Zajedničko svojstvo svih paganskih tradicija jest snažna ego-projekcija. To znači da on sebe stavlja u središte svijeta, svemira, jedne velike kugle, cjelokupne kreacije; što je odraz poimanja duše o svom vlastitom bitku. Duša je u svom ontološkom položaju jedna točka iz koje se mogu povući pravci u svim mogućim smjerovima. Tako je svaki čovjek iz vlastite perspektive u središtu Zemlje i svemira. U mitologiji se to središte obično smješta na neko geografsko područje koje može biti stvarna lokacija (mjesto, planina, drvo i sl.) ili o njoj postoji samo ideja. Kako bilo, to se središte općenito naziva Os svijeta (axis mundi), gdjekad i Drvo svijeta (arbor mundi) ili pak Pupak svijeta (ομφαλός), primjerice u grčkom proročištu Delfima. To ne znači da pagani vjeruju u geocentrični sustav. Jasno je da se Zemlja okreće oko Sunca, a Sunce oko središta Mliječne staze te da je i naša galaktika tek jedna od milijardi drugih. I danas se ljudima koji drugima nešto prigovaraju, obično kaže:„Pođi od sebe” ili pak: „Prvo pospremi u vlastitom dvorištu” i sl. Dakle, stavljanje sebe u središte svega jest i etički imperativ. Čovjek ne može sagledavati stvari iz pozicije drugoga nego samo iz vlastite pozicije koja je u središtu svega; na čemu se, primjerice, zasniva i

16

tumačenje horoskopa u astrologiji. S vremenom će spoznati ideju jedinstva ishodišne točke (sebe) i cijele te kugle (svemira). No prije toga mora spoznati temeljno (!) načelo na kojem počivaju svi prirodni procesi. Čovjek je stjecao znanje o svijetu s pomoću brojnih prirodnih suprotnosti, poput lijevo ÷ desno, gore ÷ dolje, naprijed ÷ natrag, dobro ÷ loše, toplo ÷ hladno, veliko ÷ malo itd. Usložnjavanjem tih binarnih opozicija čovjek postaje svjestan i slijeda vremena, pa dobiva još jednu opreku: prije ÷ poslije. Naime, ako se stalno bude kretao prema gore, u jednom će trenutku morati poći prema dolje. Ako je trenutačno radostan, u jednom će trenutku doći i do tuge. Ako mu je hladno, ni to neće vječno trajati… kad-tad će mu postati toplije. Dakle, sve u prirodi kruži. U jednom trenutku nešto je ovakvo, a u nekom drugom postat će onakvo i to ne možemo (i ne trebamo) izbjeći. Možemo samo odabrati kako ćemo se postaviti prema tomu. Nakon kiše dolazi sunce i obratno. Nakon što istekne jedan dan, doći će noć, a potom i novi dan i nova noć. Nakon isteka godine, započet će nova… Sve vremenske i kalendarske jedinice neprestano se izmjenjuju (od nanosekundi do velikih eona koje spominju gotovo sve stare kulture). Ako bismo tijek prikazali pravcem pa, primjerice, početak godine označili točkom A, a njezin kraj točkom B, zorno ćemo si predočiti linearno vrijeme (u ovom slučaju jednu godinu). No, ako bismo si taj pravac predočili kružnicom, tako da spojimo točke A i B u jednu točku koja je istodobno kraj stare i početak nove godine, postat ćemo

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

svjesni i kružnog (cikličnog) protjecanja vremena. Jedan od simboličnih prikaza cikličnog vremena svakako je uroboros (οὐροβόρος „žderač repa”), zmija iz grčke mitologije koja sama sebi jede rep i tako se vrti u krug. (Ovdje ćemo nastaviti tematizirati kružno kretanje vremena, iako ćemo u sljedećem poglavlju vidjeti da se to neprestano kruženje uočava i u drugim prirodnim procesima). Nadalje, čovjek uviđa i pravilnost kruženja vremena. Dan, mjesec, godišnje doba ili godina načelno uvijek traju jednako (zanemarimo sad fluktuacije i naše metode računanja vremena). Tu pravilnost možemo općenito nazvati naprosto – red. No, priča ide dalje. Tijek se očituje u svim pojavama i predmetima. U početku je nešto stvoreno, potom to nešto traje, a na koncu je uništeno. Tu dolazimo do prvog koncepta svetosti i trinarne strukture (primjerice u hinduizmu bog Brahmā stva ra, Višṇu održava, a Śiva uništava). Prvi put čo vjek postaje svjes tan dvaju kozmi čkih načela (ko ja su u samoj svojoj osnovi tek dva pola istog proce sa): stvara nja (konstru kcije) i uni štenja

(destrukcije); što nema veze s konceptima „dobra” i „zla”. U filozofijskoj se literaturi ta dva načela najčešće nazivaju grčkim pojmovima: kozmos (κόσμος „red, pravilo”) i kaos (χάος „bezdan, provalija”). Kozmos je red, proces stvaranja i pravilnog rasta; a kaos je nered, proces rastakanja i samo uništenje. Ta su dva načela u stalnoj izmjeni i, uvjetno rečeno, sukobu (pravilnije bi bilo reći – dinamizmu). Kozmos, red ili poredak jest temelj post2016.

VEŠTIČJA REVIJA

ojanja svega. Najstariji je filozofski koncept u svim starim kulturama. U Vedama se to univerzalno načelo naziva – ṛta. Njemu su podložni i ljudi i bogovi! Sanskrtska imenica ṛta obično se prevodi kao red, poredak, istina, pravda, zakon, pravilo… Dolazi iz indoeuropske osnove *h2r-to- „ispravan, pravedan, istinit”. Identičan koncept zadržao se i u starih Iranaca, pa se u njihovoj religiji, zoroastrizmu, ono naziva aša (od staroperzijskog *arta). I u grčkom se taj pojam zadržao u obliku ἀρετή koji znači “moralna vrlina, izvrsnost” i smatra se najuzvišenijom vrijednošću antičkog svijeta, opjevanom i u epovima. U latinskom se isti pojam održao u imenici ritus „obred” (od čega je i engleski rite „obred”) upravo zato što se red ponovno uspostavlja na obredu. U germanskoj mitologiji, Urðr„sudbina” prva je od tri norne „suđenice” koje ple tu mrežu života u podnožju drve ta svijeta Yggdrasila. To mu je srodan staroengle ski pojam wyrd koji se obično prevodi pojmom „sudbina”; n o

očito se isprva odnosio na kozmički red (tako se zove i posljednja, dvadeset peta („prazna”) runa). Iz prethodne analize bitno je zapamtiti da su svi ti pojmovi: ṛta, aša, ἀρετή, ritus, urðr i wyrd srodni ne samo semantički, nego i etimološki. Tome smo posvetili dosta vremena jer je ipak riječ o temeljnom filozofskom načelu paganizma. nastavak sledi u narednom broju Revije 17

Tradicionalno veštičarstvo R. A. ( Iz privatne korespondencije)

“Tradicionalno” znači “pre modernog” , dakle, veštičarstvo različito od neopaganskog veštičarstva, koje je uglavnom zasnovano na neopaganskim religijskim te mama (venčanje neba i zemlje, monistički par Bog (Boginja, usmerenje ka obo žavanju zemlje, environmentalizam, liberalna politička agenda) i zlatno pravilo koje proističe iz religijskih ideja „ako ne činiš loše“ (iz Wicce) i slično.

Veštičarstvo koje prethodi modernom je bilo (i još je) čarobnjaštvo, kratko i jasno, tačnije nemoralno čarobnjaštvo, ili da još bolje pojasnimo, čarobnjaštvo izvan lakihkategorizacija na dobro i loše. To je čarobnjaštvo zasnovano na duhovnoj ekologiji, prepoznavanje i uspostavljanje odnosa sa duhovima, ne bogovima ili boginjama u formalnom smislu (iako su neki duhovi sa kojima se duhovni ekolozi i čarobnjaci povezuju i duboko ih poštuju, mogli nekad u prošlosti biti obožavani kao bogovi paganske prošlosti.) 18

Tradicionalno veštičarstvo se bavi pravljenjem saveza sa duhovima, znanim kao familijari, i obezbeđivanjem stvari koje želite i trebate putem tog saveza. To nije primarno održavanje „ka prirodi orijentisanih“ rituala religijske prirode, mada ako neko to želi da radi postoji bezbroj načina da to i uradi. To je više, različitije i više lokalno pravljenje neposrednih veza sa Nevidljivim svetom, i sa Nevidljivim komponentama i osobama zemlje i mesta gde živite. Ono je orijentisano uglavnom na operacije „treperenja“ odnosno duhovnog leta: biti sposoban da se probudi slobodna duša i usresredi nečija svesnost u to, maltene voljno, tako da ta osoba može da ima direktnu komunikaciju sa duhovima i čak i sa smrću. Neopagansko veštičarenje teži da bude orijentisano na „dizanje energije“ i „slanje“ iste, uporedno sa ritualima posvećenosti bogu i boginji. Takođe, veštičarstvo koje pre thodi modernom, istorijski je ra dilo sa lečenjem biljem i proricanjem vezanim za smrt. Postojali su aspekti pre modernog veštičarstva koji su omogućavali čarobnjaku da spreče smrt, bar za neko vreme, tako što bi preneli bolest ili preusmerili smrt sa jedne osobe na neku životinju, ali to nisu operacije o kojima je puno pričano. VEŠTIČJA REVIJA

2016.

Vještičje i morine zoopsihonavigacije:

Tri fenomena autor: dr. sc. Suzana Marjanić Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb

Pregledno ću nastojati predočiti ulogu životinjskih “alteriteta” u domaćoj etnotradiciji, od vjerovanja o muhi i noćnom leptiru kao svojevrsnim zoo-obličjima, o čemu npr. svjedoče folklorna vjerovanja o morama i vješticama.1 Odrednicom zoopsihonavigacija (psihonavigacija u animalnom obličju) označavam drugotvorenje duše prilikom privremene smrti nadnaravnih osoba i mitskih bića, koje se može imenovati katalepsijom, kataleptičkim transom (razdvajanje duše od tijela). Tako pod pojmom zoopsihonavigacija promatram tri fenomena – zoometempsihoze, zoometamorfoze i jahanje (let) na životinjskim vozilima. Krenimo od zoometempsihoza (drugotvorenje duše u animalnom obličju) koje se odvijaju u iskustvima letargije nadnaravnih osoba i mitskih bića, s obzirom da metempsihoza zahtijeva transgresiju preko smrti – privremenu smrt. Na primjeru morinih i vještičjih zoometempsihoza u muhu, noćnoga leptira i mačku zadržat ćemo se kasnije. Pritom uz zoometempsihozu veže se i nagualizam (nagual – životinjski duh, alter ego), vjerovanje u životinjske duše ljudskih bića, koje je u Meksiku nadživjelo kršćanske misionare, kolonijalno razdoblje kao i nekoliko revolucija, kako to ističe npr. Wilhelm Behringer u knjizi Witches and Witch-Hunts. A Global History (2004, 2007.) Nadalje, što se tiče zoometamorfoza, folkloristica Maja Bošković-Stulli u knjizi Pjesme, priče, fantastika razlikuje tri vrste vještičjih pretvaranja u životinje: kad lete u oblacima, kad se međusobno bore (npr. u obličju gavranova) ili s krsnicima te kad izlazi njihov duh, poprimivši animalni oblik. Ovaj posljednji modus preobrazbe označila sam pojmom zoometempsihoza i odijelila ga od prije razgraničenih zoometamor-

foza. Naime, dok pojmom zoometempsihoza označavam transgresiju duše u animalno obličje, pojmom zoometamorfoza označavam transgresiju tjelesne pojavnosti u animalno obličje. Istina, pritom se u šamanizmu i individualnom totemizmu transformacije uglavnom shvaćaju u duhovnome, duševnome modusu; međutim, pored tih pneumatskih transformacija jednako se tako vjeruje i u one tjelesne. Što se tiče vještičjih zoometamorfoza u hrvatskim usmenim predajama, radi se o predajama o vješcima i vješticama u oblacima u ornitomorfnom obličju – orla i gavrana, koji

* Riječ je o znatno skraćenoj verziji članka “Zoopsihonavigacija kao poveznica vještičarstva i šamanizma”, objavljenom u Mitskom zborniku (ur. Suzana Marjanić i Ines Prica), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, Hrvatsko etnološko društvo i Naklada Scarabeus, 2010., str. 123-146. 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

19

donose nevrijeme i tuču, u okviru čega Maja Bošković-Stulli pridodaje da “obuhvaćaju i jedan motiv iz duboke arhaike, koji je tuđ teološkoj zamisli o vješticama”. Kao jedno od najproširenijih vjerovanja za tip vještice-susjede Mirjam Mencej (2006) pokazuje da dominira klasično vjerovanje o vještičjoj sposobnosti zoometamorfoze, i to uglavnom u krastaču, kako bi ukrala mlijeko, kako bi prouzročila svađu među tek vjenčanim parom itd. Pritom autorica upućuje na studiju “Folk Medicine as Part of a Larger Concept Complex” (Arc, 43, 1987) Bentea Gullveiga Alvera i Torunn Selberg koji uspostavljaju razliku između metamorfoze (kada se osoba metamorfozira u životinju, kao npr. u vukodlaštvu) i pojavu koja je karakteristična za vještice, a riječ je o odjeljivanju duše od tijela koja se nakon demonskih akcija vraća u tijelo. U takvim zoopsihonavigacijama (a rekli bismo da se radi o metempsihozama) osobu je moguće vidjeti istovremeno na dva mjesta: u njezinoj normalnoj pojavnosti i u obličju duše koju je zadobila tijekom demonske aktivnosti, npr. neke druge osobe ili pak životinje (uglavnom mačke, zeca, krastače, velike crne ptice), ali i apstrakcije (magle, svjetlosti, pare). Te psihonavigacijske sposobnosti Mirjam Mencej uspoređuje sa šamanskim elementima

ilustracija: Dušan Božić 20

kao što je i Zmago Šmitek takve elemente prepoznao u kresnikovim/krsnikovim konstruktima. Ukratko što se tiče zoometamorfoza, na području Dalmacije raširene su predaje prema kojima se vještice i vješci međusobno bore, ponajviše u oblacima u obličju gavranova. Pritom jednu skupinu čine vještice i vješci koji tučom nanose štetu vinogradima i usjevima susjednoga i obično neprijateljskoga sela, a druga skupina brani svoje selo od tog demonskoga nevremena, što je blisko šamanskom međusobnom agonu. Boria Sax u svojoj knjizi Crow ističe da su vrane i gavranovi smatrani vještičjim ornito-pomagačima upravo zbog toga što su imali veliku ulogu kod augura. Možemo još dodati kako Triinu Ojamaa u članku “The Shaman as the Zoomorphic Human” (Folklore. Electronic Journal of Folklore, sv. 4, 1997) u sibirskom šamanizmu razlikuje tri načina zoomorfne i ornitomorfne transformacije: transformacija predmetom (primjerice, kostimi koji imitiraju životinju), akustička transformacija (imitiranje glasanja životinja i ptica, te pridodaje kako Ostjaci posjeduju pjesme koje označavaju životinje ili ptice, ali nemaju akustičke imitacije, smatrajući da se navedenim akustičkim imitiranjem ptice i životinje ponižavaju, i ekspresivne transformacije (imitiranje pokreta životinja i ptica – neritmički pokreti – kao što su okreti tijela, mahanje rukama – te pantomima, ples itd.). Kao treći modus zoopsihonavigacija označavam jahanje (let) na životinjama (teriomorfna vozila – npr. jarac, koza, konj) u okviru čega podrazumijevam vještičja lebdenja u zraku (radi se o binomnoj anatomiji/ikonografiji ŽenaŽivotinja) kao i inkubna (lat. incubare – ležati na čemu) jahanja na muškarcima koja su zajednička i vilama i vješticama. Podsjetimo da u Gundulićevu Osmanu (II, 154) Mustafina majka leti na ovnu k planinskome vilozmaju, gdje “vještice podno oraha/ na gozbe se strašne staju”, a za koju postoji fama da “od djetinje/ mliječne puti pomas kuha”. U tome smislu, u označavanju neprijateljskoga Drugoga vještičjim instrumentarijem, može se postaviti paralelizam Ivan Gundulić (Osman) – Junije Palmotić (Pavlimir) – Jerolim Kavanjin (Bogatstvo i ubožtvo. Velepjesan u 30 pjevanjah; Poviest vanđelska bogatoga a nesrećna Epuluna i ubogoga a čestita Lazara; Bogastvo i uboštvo). Naime, riječ vilozmaj nastala je kao dubrovačka prilagođenica pojma grifon; dakle, riječ je o antičkoj mitskoj životinji, krilatom lavu s orlovskom glavom i pandžama koji u kršćanskoj ikonografiji simbolizira grešne nagone, a navedena je potvrda vilozmaja u Gundulićevu Osmanu bitna VEŠTIČJA REVIJA

2016.

jer – kako to navodi Petar Skok u Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika – vile postavlja u poveznicu s vješticama (riječ je o mitemu vilinskih vještica o kojima piše npr. Éva Pócs). Kada šaman sudjeluje u načinu postajanja životinjom… Ističem da su transformacija u životinju i osjećaj lebdenja najčešća halucinogena iskustva dubljih stupnjeva promijenjenih stanja svijesti. Zoopsihonavigacije u svim trima modusima, dakako, imaju šamansko izvorište. Tako šamansko imitiranje pokreta i glasova životinja označava šamanovo zaposjedanje duhova pomoćnika, trenutak u kojemu se šaman pretvara u životinju, kao što navedeno postiže i kada stavlja masku ili bi se – kako zamjećuje Eliade u knjizi Šamanizam i arhajske tehnike ekstaze (1951.) – moglo govoriti o šamanovu novom identitetu s obzirom da postaje životinja-duh i govori, pjeva ili leti kao životinja i ptice. Spomenimo i šamansko jahanje na životinjskim vozilima što npr. pokazuje šamanski obred kod Altajaca, odnosno jedan njegov segment: na nekoliko koraka od šatora (jurta) nalazi se strašilo u obliku guske koju šaman (kam) opkoračuje i mašući rukama kao da leti, pjeva o letu iznad bijelih i plavih oblaka te kako se penje na nebo na toj ptici . U okviru navedenoga svakako mi se bitnim čini Eliadeov iskaz: „Još od najstarijih vremena skoro sve životinje smatrane su bilo vodičima koji prate duše na onaj svet, bilo kao novi oblik preminuloga.” I nadalje – kada šaman sudjeluje u načinu postajanja životinjom, on uspostavlja situaciju koja je postojala in illo tempore, u mitskim vremenima, kada nije bila prekinuta veza između čovjeka i životinjskoga svijeta. Životinja-zaštitnik omogućuje šamanu da se preobrazi u životinju, kao što ona figurira i kao njegov dvojnik, alter ego, „šamanova duša”, „duša u životinjskom obličju”, „duša-život”. Šamanske animalne metempsihoze, metamorfoze i jahanje na životinjama simbolički izražavaju ekstazu: odnosno, Ginzburgovom zamjedbom – privremena smrt je označena izlaskom duše iz tijela u animalnom obličju. Carlo Ginzburg u knjizi o benandantima (I benandanti, 1966.), u kojoj je uspostavio analogiju između benandanata i šamana, navodi kako trans, putovanja na životinjama ili u animalnom obličju u drugi svijet, koja su osiguravala plodnost i sudjelovanje u procesijama mrtvih, tvore obrazac 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

koji evocira šamanske rituale. Naime, Ginzburg korijene tim promjenama – metempsihozama, metamorfozama postavlja u arhaičan, šamanski sustav vjerovanja gdje šaman kada upada u trans, sanja da njegova duša izlazi u animalnom obličju u drugi svijet kako bi donijela blagodati za ovostranu zajednicu. Eliade zaključuje kako su vjerovanja, slike i simboli koji su povezani s letom, jahanjem ili brzinom, slikovita predodžba ekstaze, mističkih putovanja ostvarenih pomoću nadnaravnih sredstava i u područja izvanljudske zajednice. Pritom Eliade naglašava kako se šamani mogu preobraziti u vukove, ali u sasvim drugom smislu nego što je to slučaj u likantropiji, pored toga što se preobražavaju u brojne druge životinje. Npr. eskimski šamani i šamani Čukča preobražavaju se u vukove, laponski šamani postaju vukovi, medvjedi i ribe. Claude Lecouteux, bivši profesor srednjovjekovne književnosti i civilizacije na Sorbonni, upućuje da je zoomorfna duša arhaična koncepcija karakteristična za šamanske narode. Srž Lecouteuxove knjige o mjenjolicima i astralnim dvojnicima u srednjem vijeku (1992) čini pretpostavka da, doista, posjedujemo Dvojnike, uglavnom dva – jednog materijalnog i fizičkog koji ima sposobnost prihvaćanja animalnoga obličja ili zadržavanja ljudskoga obličja, a drugog spiritualnog ili psihičkog koji također posjeduje mogućnost metamorfoze, a očituje se uglavnom u snovima. Ti binomni dvojnici imaju mogućnost dosezanja drugoga svijeta tijekom spavanja, u transu ili katalepsiji, pri čemu autointerpretacijskom poveznicom Lecouteux upućuje kako je Carlo Ginzburg razotkrio poveznice između Kelta i šamana, Erwin Rohde i Maurice Halbwachs između Grka i šamana, a njegova knjiga između germanskoga kulturnog kruga i šamana. nastavak sledi u narednom broju Revije

Albrecht Dürer: Vještica jaše na ovnu naopako, 1500. (detalj)

21

autor: Tau Zostrian

Va mpiri i v e š ti c e Obično se smatra da je reč vampir došla na zapad preko srpskog jezika, posredstvom izveštaja austrijske vojske o slučajevima vampirizma u Srbiji, te da je prvo pojavljivanje na engleskom govornom području bilo 1734. godine. Međutim, stotinu godina ranije, John Wodroephe je u svom delu The spared hovres of a sovldier in his travels, zapisao da se veruje, da su u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, postojali crvenokosi vampiri zvani Judina deca, koji ubijaju svoje žrtve jednim ugrizom ili poljupcem isisavši im tako svu krv, te da je na otrovanom telu žrtava ostajao trostruki ožiljak u vidu đavolje oznake XXX. Za Judu Iskariota koji je izdao Isusa, verovalo se da je bio riđokos, a za vampire da su njegovi potomci, što se u modernoj mitologiji sreće ponovo u filmu „Dracula 2000“. Van te hristijanizovane verzije porekla vampira, postoji ideja da je vampir, kao autohtono mitsko biće Slovena i Istočne Evrope, zapravo bio identičan, ili veoma blizak sa idejom o veštici. Milan Budimir tako izvodi poreklo imena vampir iz grčkog jezika, gde se izrazom lampir označavao noćni leptir. Lampir se vezuje za veštice za koje se u narodu verovalo da izlaze iz tela u obliku leptirice. Više o ovim narodnim verovanjima vezanim za vampire i veštice, može se naći u knjigama Slobodana Zečevića Mitska bića srpskih predanja, i Tihomira R. Djordjevića Veštica i vila, a ono što je nama ovde zanimljivo, jeste Budimirova ideja da je izraz vampir, nastao iz pomenutog grčkog izraza lampir paratimološkom adaptacijom po kojoj je l prešlo u v kako bi se izraz usaglasio sa sinonimima tipa veštica.

22

Albanska narodna verovanja, takođe poznaju biće koje se zove štriga i koje je kombinacija veštice i vampira. Ona noću isisava krv iz žrtava uvlačeći se u njihove sobe u obliku insekta, najčešće moljca ili noćnog leptira. Slično verovanju u vampire, i odbrana od štriga je takođe bio beli luk. Vezu između vampira i veštice nalazimo i u slučaju Jura Granda. On je prvi poznati vampir zabeležen u istoriji Evrope. Umro je 1656 god. u mestu Kringa koje se danas nalazi u Hrvatskoj (u Istri), ali se povampirio i šesnaest godina terorisao meštane. Zanimljivo je da je ostao zabeležen kao štrigon (veštac) a ne vampir. Još jedan primer veze vampira i veštica, imamo u opisu magijske bitke koji je ostavio putopisac Evlija Ćelebija, koji ju je i lično gledao 1666. god. vođene između obura iz Čerkezije i Abhazije. Opis ovog noćnog sukoba koji se završio prvim kukurikanjem petlova, neodoljivo podseća na srednjovekovne opise veštičjih sabata, uključujući i letenje kroz vazduh na raznim predmetima i životinjama. Obur je bio naziv za čarobnjaka ili vešca koji se mogao vratiti iz groba. Šta više, za obure se smatralo da ubijaju ljude i piju njihovu krv. Verovalo se da otkopavanjem groba obura i probadanjem kolcem u predelu pupka, obur umirao, a osoba koju je ugrizao i popio joj krv, tek tada bi mogla da se oporavi i preživi. Kakva je mitološka i metafizička veza veštica i vampira tek treba da se istraži, tako da se nadamo da će ovaj tekst, koji je tek vrh ledenog brega, kad je ova tematika u pitanju, možda i podstaći na dalje razmišljanje i istraživanje. VEŠTIČJA REVIJA

2016.

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

23

autor: Marjetka Jeršek

Ilur Danai – (iz knjige Kan De Lar – Rečnik vilinskih simbola) Prema drevnoj legendi čarobnjaka, pri stvaranju planeta i uporednih svetova u Svemiru su, osim anđela pomagali i vilenjaci, bića posebne mudrosti koja su razumela i vladala kraljevstvom energije, njenim protokom i usmeravanjem. U pričama i mitovima prepoznajete ih po velikim šiljatim ušima i vitkim telima, oštrim čulima i neobičnim sposobnostima. Njihovo bi sedište trebalo biti sazvežđe Plejade, njihovo poslanstvo na Zemlji bilo je pomagati pri njenom razvoju. Njihov najveći dar čovečanstvu bili su vilinski simboli, ključevi energija uz pomoć kojih bi ljudi trebali naučiti pravilno postupati s energijama u sebi, usmeravati pažnju i nameru te bolje razumeti sebe i Svemir. Ipak, njihovu mudrost i čar isprva su usvojili jedino vladari, svećenici i čarobnjaci. Tajne simbola prenosile su se usmenim putem, a njihov se vijugav put često gubio u maglama istorije sve dok nedavno nisu postali dostupni svima onima koji su spremni svoj život i sudbinu uzeti u svoje ruke i iznova probuditi svoje usnule unutarnje moći. Načini upotrebe Svaki simbol u sebi skuplja energiju suštine koju izražava. Vilinske simbole obično crtamo rukom, ređe lenjirom, na

računaru ili drugim tehničkim pomagalima. Takav nam način omogućava prisniji odnos s energijom koju želimo probuditi i prizvati u svakodnevni život. Veličina simbola nije srazmerna s njegovim moćima jer su simboli jednako delotvorni u svim dimenzijama. Crtamo ih pre svega (ali ne i isključivo) na podlogu od prirodnih materijala kao što su papir, kamen, kristal, drvo, svila i slično. Možemo ga nacrtati na komadiću papira i uveče ga staviti ispod jastuka tako da preko noći deluje u toku spavanja, ili kroz snove. Ako ga slikamo na kamenu, uverimo se pre toga da smo ga pronašli na energetski pozitivnom području (to uvek proverimo uz pomoć viska). Takav vilinski kamen, nakon toga, nosimo sa sobom u džepu ili torbici, a možemo ga staviti i na noćni ormarić ili na bilo koji drugi deo nameštaja, zavisno od toga čemu smo ga namenili. Sve što je potrebno u radu sa njima su vaša odlučnost i upornost. Kad se izvežbate imaćete priliku da vam se razotkriju nova obličja energija. Ko god dođe u kontakt s njima i počne ih upotrebljavati, neopozivo menja svoj život na bolje. U njihovu moć nije potrebno, verovati. Dopustite samo iskustvo sa njima i stvorite mišljenje nakon toga. Afirmacije uglavnom deluju na mentalnoj ravni, a ključevi energija na dubljoj, intuitivnoj. Um se na taj način ne može svo vreme uplitati i sprečavati delovanje pa su ključevi energije delotvorniji. Ogromnu količinu naše energije pozornosti preusmeravaju sa problema na rešenje. Njihov učinak sličan je laserskom: usresrede, upozore, daju energiju, i svetlost. Vilinski simboli čine nas budnijima, svesnijima i kreativnima. Ponovno uspostavljaju kontakt s našim unutrašnjim moćima, i veru u magiju svakodnevnog života. Uz njihovu pomoć postajemo čarobnjaci svojih sudbina. Nada se vraća i na vrata će zakucati promena. Simbole možete nacrtati na jednake komadiće kartona ili izraditi svoje vilinske karte. Ako vam se dan čini tmurnim i tužnim, izaberite simbole veselja, oduševljenja i vitalnosti, te preobrazite negativnu energiju u pozitivnu, neželjenu u nameravanu. Vilinske karte okrenite poleđinom prema gore i rasprostrite ih ispred sebe u obliku lepeze ili kruga. Između njih odaberite svako jutro po jednu koja će vas pratiti u toku dana. U mislima možete postaviti pitanje koju vrlinu morate VEŠTIČJA REVIJA

2016.

– nov početak razvijati u sebi kako biste rešili neki problem. Odabrana vilinska karta otkriće vam odgovor i pokazati put. Kad se povezujemo s vilinskim simbolima i upotrebljavamo ih, mi unosimo harmoniju u sebe i svet koji nas okružuje, a istovremeno usklađujemo i povezujemo naš svet sa vilinskim. Svako od nas živi u svetu svoje stvarnosti koji može stvarati i oblikovati prema sopstvenom nahođenju i vlastitoj volji. Upotreba određenog simbola znači da smo se svesno otvorili odabranoj energiji. Ključevi energija rezoniraju desnom stranom mozga i čine ga snažnim. Ime vilinskog simbola nedeljiv je deo ključa energije. Možemo ga upotrebiti kao mantru za prizivanje njegove moći. Sastavljeno je od dva dela. Prvi deo je u starom vilinskom jeziku nepromenjivo ime srži simbola , dok je drugi deo opisno dopunsko ime. U životu svakoga od nas postoji područje na kojem imamo najviše poteškoća: to može biti ljubav, novac, zdravlje, posao, kreativnost ili nešto drugo. Na tom području ima najviše misaonih uzoraka i ograničavajućih uverenja u umu, i zbog toga treba najviše vremena da ih vilinski simboli „rastope”. Ključ najteže otvara zarđalu bravu. A kod nekih nas drugih stvari može zapanjiti spoznaja da neki od simbola deluju odmah (na primer simbol pronalaska kad izgubimo ključeve).Vilinski simboli su lepi ukrasi koji imaju moć delovanja, hologrami koji se vrte u svim smerovima i prizivaju energije unutar i izvan nas, predstavljajući jednostavno i efikasno oruđe za sve. Ako ste se odlučili da u svoj život propustite svetlost vilinskih simbola i tako pomoći sebi vi ste postali poslanici svetlosti koji šire pozitivnu energiju iz sebe u prostor i Svemir. Što nas bude više, to ćemo lepši svet moći izgraditi, iskusiti sreću u njemu i izražavati kreativnost i ljubav. A sada pogledajmo najstariji simbol, koji je takođe i jedan od najjednostavnijh, jer ga ne krase složene Altane, umetničke igrice, i linije snaga usmeravanja, za razliku od onih koji su se pojavili kasnije. Simbol novog početka se zove ILUR DANAI koji je ujedno i njegova čarobna formula. Sastoji se od jedne vertikalne linije moći koja predstavlja znak iznad beskrajnog kruga, a u sredini su nacrtana dva luka sa udaljenim delom okrenutim jedan naspram drugoga. Simbol novog početka prikazan je kao prvo 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

kosmičko jaje ili keltski kotao stvaranja, iz kojeg se rađa sve što živi. Kora jajeta puca a iz njega izlazi pile, odnosno nove ideje, energije i promena.Taj simbol koristimo kad želimo započeti nešto novo, sveže i drugačije. Ovo bi moglo značiti početak nove ljubavne veze, rođenje deteta, novi posao, nov način življenja, poslovni projekt i slično. Taj simbol će iz Svemira doneti energiju koja nam je potrebna za novi početak i to baš u pravoj količini za naše delovanje na emotivnom planu i radu. Pre nego što nacrtamo simbol, zamolićemo vile i vilenjake da nam kroz njega prenose svoju energiju, koja se koristi samo za najviše božansko dobro. Zloupotreba amajlije je nemoguća, jer u prisustvu negativnih vibracija njihova se moć ne aktivira. Orginalni kod i najviša namera njihovog nastanka, koju su izgradili moćni vilinski čarobnjaci, garantuje beskompromisnu pozitivnu usmerenost njihovog delovanja. Sa njima niko, nikada ne može nekome nauditi ili na neki drugi način da pokrene bilo kakav negativan proces energije. Kad je simbol nacrtan tri puta izgovorimo njegovo ime, prvo naglas, pa onda šapatom, i na kraju u mislima. Na taj način ga aktiviramo. Dovoljno je da se svaki simbol aktivira samo jednom kad smo ga nacrtali, a njihova volja i odluka podići će veliku snagu. Simbole je najbolje crtati uz svetlost bele sveće, po mogućnosti u vreme velikih energija, kao što su zora, sumrak, ponoć, podne, solsticij, ekvinocij i slično. postane Kad nam energija amajlije prirodna kao „dom”, tada se lakše povezujemo s njom, pa je dovoljno da ime simbola izgovorimo jedanput, i da ih crtamo u bilo koje vreme, i bilo gde, kad osetimo potrebu.

Lunar autor:Violeta Satya

Nazvaću ovo veče Lunarna magija - jer to i jeste. Večeras je Lunarna eklipsa. Mesec, osim što simbolizuje ogledalo, simbolizuje i naše poreklo, simbol je naše duše. Iskra svetlosti koju svako od nas nosi unutar sebe spaja nas sa jedne strane sa centrom galaksije, što je naše praporeklo, a sa druge strane nas spaja sa jezgrom Zemlje što je naša svrha. U ovome vidimo evolutivni put. Naša prošlost je povezana sa našim poreklom, precima, sećanjima. Sve to se nalazi unutar svakoga od nas zapisano na nivou gena. I sve što je nekada započelo, ima svoj cilj, svoju svrhu. Lunarna eklipsa predstavlja kanal kroz koji možemo da spoznamo koji nas je ključni uzrok u prošlosti doveo u stanje duše u kojem se sada nalazimo. Ona simbolizuje jedan od načina da vidimo sebe, svoj lik, da naše oči vide sebe same.To je moguće samo kroz odraz u ogledalu. Svetlost (Sunce) obasjava nas (Zemlju) od pozadi, i reflektuje naš odraz na površinu uglačane reflektujuće površine - ogledalo (Mesec). I tako mi možemo da vidimo svoj odraz u ogledalu. Kada gledamo odraz našeg fizičkog tela u ogledalu, kroz simboliku Lunarne eklipse možemo da vidimo odraz nase duše, eterične forme onoga što mi uistinu jesmo u ovom trenutku - svako od nas pojedinačno. Dobijamo uvid šta je to što je upravo sazrelo u nama i koliko je to što je sazrelo u skladu sa onim što smo u početku imali nameru da postignemo. Zbog toga je Lunarna 26

eklipsa vrlo značajna u životima svakoga od nas, ali u isto vreme može da bude vrlo teško i problematično iskustvo. Zavisi od toga šta ćemo videti u ogledalu. Univerzum nam uvek pruža način da razumemo sebe. A razumevanje možemo pronaći samo unutar sebe. U pogledu na našu dušu i u slušanju onoga sto ona želi da nam kaže. Ipak je Mesec njen simbol, zar ne? Malo mi se vrti u glavi od ovolikih filozofskih misli. Mnogi bi rekli da sam komplikovana. Da preterujem u traženju odgovora i dubljeg smisla za sve. “- Zar ne možes da pustiš Mesec na miru da bude to što jeste? Neka on radi svoje a ti budi u ovozemaljskim tokovima.” E pa kod mene ne ide tako. Jednostavno ne funkcionišem tako. Svemu volim da dam poseban značaj. Misli mi se prirodno vraćaju onom odrazu u ogledalu...Oduvek sam volela ogledala. Kakav god da je naš odraz u njemu, koliko god se sebi činili neskladno, u manjoj ili većoj meri, potrebno je prvo da prihvatimo sebe takvima kakvi uistinu jesmo. Ogledalo ovog puta ne laže. Lunarna eklipsa je savršeno odgledalo naše duše. Samo ako prihvatimo sebe istinski, moći ćemo nešto da promenimo i doteramo. Kada Mesec dostigne najvišu tačku, kreće da opada. U daljem toku, potrebno je samo da se oslobodimo svega što je suvišno, a već znamo šta je to suvišno u našem odrazu u ogledalu - sve ono što nam se kod sebe ne sviđa. Pa ćemo tako da sklonimo suvišne bore, opraćemo fleke, urediti kosu... U prenesenom smislu, otpustićemo od sebe one osobine ličnosti koje narušavaju sliku koju imamo o sebi. Tako ćemo biti bliže onome što bismo uistinu želeli da budemo. Počećemo više da volimo sebe, postaćemo sebi bolji i lepši i samim tim ćemo takav utisak ostavljati i na našu okolinu. Odavno sam shvatila da ne treba da se bavim ničim spolja, već sobom iznutra. Svet spolja zapravo i ne postoji; mi kreiramo svoj svet iznutra. Razmišljam o tome dok se vraćam sa časa yoge potpuno revitalizovana i sveža. Hodam ulicom a čini mi se da lebdim, plešem VEŠTIČJA REVIJA

2016.

rna magija dok koračam, potpuno opčinjena Mesečevom lepotom. What a glorious day! Kad bolje razmislim, meni je svaki dan ovakav- festivalski. U svakom danu nađem nešto posebno, nešto čemu se radujem. Svakoj situaciji dam posebno značenje i pronađem skrivene dragulje koje svaki dan nosi sa sobom. Samo je naizgled sve obično i isto, dok malo bolje ne pogledaš oko sebe, dok se ne podesiš na energije dana i pustiš ih da te nose, i da ti otkrivaju svoje dubine. Koliko ljudi uopšte obraća pažnju na svet oko sebe, na lepotu prirode?! Uzimamo sve zdravo za gotovo. Sve je počelo da se podrazumeva, dok smo mi fokusirani i uronjeni u svoj mali svet svakodnevice i svega što ona sa sobom nosi. Zarobljeni smo unutar ograničenja sopstvenog uma. Delujemo po automatizmu i hodamo po dobro utabanim stazama navika. Koliko ljudi u toku dana zastane, utiša misli i pogleda u nebo, oblake, Sunce, zvezde, u krošnje drveća? Da li dozvolimo sebi da svesno osetimo na licu mekani dodir i lepotu sunčevih zraka? Kada smo zadnji put bezbrižno i rasterećeno skinuli cipele, stali bosi stopalima na zemlju i osetili mekoću trave? Kada smo udahnuli duboko i bili u potpunosti svesni svog disanja? Večeras, znam da isijavam ovu Mesečevu magiju i svetlost koja me prožima. Sliva se nečujno u mene, ispunjava svaku moju ćeliju i zatim emanira svoj sjaj kroz mene. Neverovatan je osećaj celine i potpunosti koji proživljavam i osvešćujem u sebi; punoća koja buja i neprestano se uvećava, praćena najrazličitijim emocijama. I sve to krunisano je euforijom životne radosti. Zar ovo zapravo nije naše prirodno stanje? Zar ne bi trebalo da se svakog dana ovako osećamo? Kao delić jedne mnogo veće celine, naše prirodno stanje je da budemo potpuno povezani i sihronizovani sa prirodom, sa njenim energijama i ciklusima. Da propuštamo sa lakoćom svu životnu energiju iz Univerzuma i da se radujemo! Zar nije dovoljan razlog za radovati se

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

sama činjenica da ustajem svaki dan zdrava i puna energije? Imam oči koje vide i upijaju lepotu majke Zemlje i svega ostalog oko mene. Imam telo koje je moj hram i savršen instrument koji mi omogućava da izrazim sve svoje zamisli i želje kroz njega. Kada se u svesti stopimo sa celinom svega što jeste, i sami postajemo sve što jeste. Oduvek sam smatrala da je sreća naša prava priroda. I ona nije uslovljena ničim spoljašnjim. Ne treba mi ništa spolja da bih bila srećna. Sreću ne mogu da dostignem jer se ona ne dostže - ona se samo budi. U momentu kada osvestim da je sreća u meni, jedino što treba je da dozvolim da se ona ispolji. I iz te sreće iznutra, manifestovaće se sve spolja. Razmišljam o mudroj rečenici koju sam pročitala nedavno a koja nosi u sebi čitavu životnu filozofiju. “Budite Vi sve ono čemu težite!” Pa da, to je to! Umesto da tragam za mirom, za srećom, za ljubavlju, biću Ja sve to. Ja sam mir, ja sam sreća i ja sam ljubav. “Postajemo ono o čemu razmišljamo i kako se osećamo.” Šta me čini tako različitom od drugih? Koliko je još na svetu ljudi koji su slični meni, koji žive neku drugu dimenziju stvarnosti? Šta je ključ koji otvara vrata tih drugih dimenzija stvarnosti? To su želja i otvorenost. Spremnost da se život sagleda i iskusi iz mnogo različitih perspektiva. Da se napuste svi utabani putevi, sve stare paradigme i uverenja i da se zakorači u nepoznto. Tada se vrata sama otvaraju i mogu jasno da vidim celu tu novu magičnu dimenziju koja je pritom tako stvarna i opipljiva. Ona se manifestuje kroz mene i dotiče samu moju suštinu bića. Ja je zapravo živim i drugi to takođe primećuju. I onda, u trenutku shvatam. Ta magija, ta predivna energija, pa to sam zapravo sve Ja! To je ono što nosim u sebi a bilo je tako dugo uspavano. Čekalo je samo pravi trenutak da se probudi i ispolji svu svoju veličanstvenost i moć. Sve ono za šta sam mislila da nije moguće postaje moguće. U momentima, ponovo postajem svesna da sam na stanici i da sve prolazi 27

pored mene. Ljudi, automobili, autobusi, a ja- kao da stojim u vremenu. Najdublji uvidi i spoznaje dešavaju se u neobično vreme, onda kada ne očekujemo. Na najobičnijim i najbučnijim mestima, kao što je to autobuska sta nica u centru grada.

I dalje gledam u Mesec koji je pun i koji sija. Smeši mi sei poru čuje mi:“Krenula si na putovanje upoznavanja svoje duše. Očekuj neočekivano. Budi otvorena za sve i nevezana ni za šta. Samo se raduj i teci.” Da, Mesec predstavlja našu dušu i naše emocije. Njegovi ciklusi reflektuju se i na naše životne cikluse. Jutros sam u svom dnevniku zapisala nove odluke. “Reči dobiju 28

tako veliku moć onda kada se zapišu.” Hajde da se potpuno uskladim sa ovom magijom punog Meseca koji simbolizuje završetak jednog ciklusa i početak novog. Njegova svetlost će obasjati sve unutar i izvan nas i ništa neće ostati skriveno. Sve će bi ti okupano i pro čišćeno “by thesparkling rays of

the f u l l moon.” Spojiće se nespojivo, inte grisaće se sve krajnosti i postati jedna celina. Sublimiraće se svi aspekti i emocije i sijaće ono što MI JESMO - ČISTA, POTPUNA, VEČNA BLISTAVA DUŠA. Postoji samo Ljubav! Otvori um, otvori srce i prepusti se...Let the magic begin! (iz knjige u pripremi, “Putovanje preko mosta duge” vile Iris i vile Vio) VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Aisling d’Oíche Ghealaí

„Mudrost i šamanizam“ u središtu sinhroniciteta

Ispred ulaza u dvorište vile u kojoj se seminar održavao neko mi je viknuo: „Izvini, da li je ovde..?“ Okrenula sam se i prepoznala damu koju sam prethodne večeri htela da kontaktiram, jer mi se učinilo po nekom komentaru sa društvene mreže da će i ona doći. Ispostavilo se da je i ona razmišljala o uspostavljanju kontakta, ali je, kao i ja, odustala, jer se nismo poznavale. To se lepo nadovezalo na niz „slučajnosti“ koje su me tu dovele: od toga da sam noć pre nego što sam saznala za seminar „objavila“ na astralu da sam spremna za učitelja (iako inače učim uglavnom iz svog iskustva i knjiga), preko poklapanja nekih za mene značajnih datuma i rada na runi Raido (runi šamanskog putovanja) baš u to vreme. I ra-

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

nije sam obraćala pažnju na sinhronicitete, ali nikad nisu bili tako intenzivni i česti kao tih dana. Sada mi je to način života, usklađivanje sa tokom kaleidoskopa. Seminar je trajao dva cela dana i uglavnom je vodio nagual Uču, čovek kojeg jednostavno ne možete da ne pratite ako je u blizini. Neke tehnike smo prošli na licu mesta, kao putovanje u Donji svet za povratak životinje moći i putovanje u Srednji svet za formiranje svoje unutrašnje bašte, uz podršku svetih biljaka. To nije nešto što se radi jednom za sva vremena; zajedno smo iskusili ono što je nagual i rekao – da su ti drugi realiteti podjednako stvarni kao i ovaj u kojem smo navikli da boravimo. Čak smo u nekom neobaveznom

29

ćaskanju na pauzi shvatili da smo bili zajedno na pojedinim mestima, videli iste predele, iako nam je jedino vođstvo bio zvuk bubnja. Samostalno možemo da odlazimo na šamanska putovanja kad god imamo želju ili potrebu, sada u prisustvu dragog saputnika i nezamenljivog pomagača, životinje moći. Osim toga, dobili smo instrukcije za brdo korisnih tehnika u vezi sa širenjem svesnosti, deprogramiranjem, transformacijom načina na koji odgovaramo na okolnosti, produbljivanjem poverenja, odnosom prema smrti itd. pri čemu sam način na koji šaman prenosi znanje otvara nove perspektive, jer cilj i nije prihvatanje informacija „ zdravo za gotovo“. Pošto šamani sanjajući menjaju okolnosti, deo seminara koji je vodila sjajna, harizmatična Tadeja Škorja, bio je posvećen putu „sanjača“, načinima za ulazak u lucidni san i snalaženje u različitim situacijama u toku sanjanja. U snu možemo da dođemo do znanja bilo koje vrste,

30

da dobijemo informacije o lečenju, o drugim ljudima, kako nekome da pomognemo, možemo da dobijemo vođstvo i smernice, da postavimo namere, da zatražimo savet i dobijemo konkretan način kao preporuku za delovanje, što je Tadeja sve potpuno pojasnila vodeći nas kroz svoje lično iskustvo i razne tehnike. Na kraju je grupa podeljena, jedan deo je preuzela Sanke Wesna, uvodeći ih u svet lekovitog bilja Amazona i domorodačke metode lečenja, dok se drugi deo pripremao za inicijaciju sa Tadejom i Uchuom. Inicijacija je bila pojedinačna i iskustvo je veoma specifično i lično, sasvim drugačije od dosadašnje priče, tako da se ovde neću upuštati u pokušaje opisa, samo ću navesti neke opšte crte. Radi se o prelazu iz jedne životne faze u drugu, što se postiže ritualnom smrću i oživljavanjem. Šaman pritom usklađuje energije osobe koja se inicira (hucha, sami i salka), aktivira se svetlosno telo,

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

povezujemo se sa nekim svetlosnim bićima, silama prirode i šamanima iz prošlosti, spajaju se polariteti u nama, leče prošle traume, a usled usklađivanja energetskog polja isceljuju se i prošle generacije; iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da se inicijacijom otvaramo ka svesnosti i dobijamo jasniji uvid u međupovezanost svega što postoji, a energetsko telo postaje jače i osetnije, što značajno menja način na koji opažamo celokupno postojanje i svoje mesto u njemu. Kako to sve utiče na način života nas, koji nismo predodređeni da živimo život šamana, posebna je tema. Što se tiče mog iskustva, ukratko: povećavanje unutrašnje snage i osećaj celovitosti sa fizičkim telom, stalne „koincidencije“ i pouzdano vođstvo, jasne poruke snova i spontano lucidno sanjanje, osećaj međupovezanosti sa svim životom i stvarno saosećanje i razumevanje, uvidi i jasnoća na raznim poljima. Uču kaže da se šamanizam ne uči, nego se

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

seća, a tako drevan i temeljan, svima nam je u korenima. Ja još uvek malo znam o tome, na seminar sam otišla samo zato što sam pratila sinhronicitete, a svoj pravac sam odavno izabrala (ili on mene). Ali mudrost koju nam šamani razotkrivaju, možemo da primenimo i u svojim životima i u drugim tradicijama kojima smo posvećeni i to je pravi blagoslov, jer ona budi seme znanja dalekih predaka, koje, kada ga dodirne svetlost svesnosti, donosi istinsko blagostanje. Ovo je težak put, nepredvidiv i strašan, jer seme znanja je zakopano u našim najmračnijim dubinama, i tamo ono nije samo; u nama je i dan i noć. Ali da bismo dobili, moramo nešto i da damo. Ako volite avanturu, priviknite se na strah, budite spremni da verujete sebi i da se prepustite putu, ne očekujući da ćete bilo gde stići. „Kada se usudiš, raste ti hrabrost.“

31

Tajni jezik Univerzuma Seminar

Runa prvi put u Beogradu Otkrijte prirodne zakone univerzuma kroz magiju Runa – ovo staro pismo germanskih naroda pomaže nam da probudimo iskonsku unutrašnju snagu u nama, da se uskladimo sa prirodom i iskoristimo naše potencijale. Rune se mogu koristiti za isceljivanje, tumačenje sadašnjih i budućih događaja, usmeravanje energije, osvešćivanje slabosti, davanje snage za ozdravljenje i prosperitet. Uvedite više čarolije u svoj život – dođite da zajedno zavirimo u drevna znanja nordijskih naroda i naučite kako da ovim znanjem unapredite svoj život. Seminar vode: Zorana Mrkić, profesor klavira, instruktor meditacije, praktičar runa i Ljiljana Maksimović, profesor violine, tradicionalni horarni astrolog

Seminar se održava 7, 21. i 28. maja od 10 do 15 sati, Kolarčeva 5 Više informacija o seminaru i Runama uskoro na fb stranici ReDusha i portalu Redusa.rs VEŠTIČJA REVIJA

2016.

Šamanska praktična čarolija i Kakao ceremonija 21. i 22. maj, 2016 Pozivamo Vas da provedete sa nama inspirativan, praktičan i sadržajan dvodnevni seminar, sa sjajnim autentičnim učiteljima Šamanske prakse iz Urugvaja i Slovenije. Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da iskusite delić moćne majanske tradicije sa Nagual Uchuom, po prvi put u Srbiji, a lokacija će biti naknadno objavljena, nakon vase prijave. Reč dve o voditeljima seminara: Nagual Uchu (Urugvaj): Nagual Uchu je učio i praktikovao šamanizam uglavnom u Meksiku, Peruu i Brazilu. U Argentini je bio deo kruga Karlosa Kastanede i blisko je sarađivao sa Merilyn Tunneshende (nagual žena iz kruga don Huana). Godinama je putovao oko sveta, živeo u Indiji, kao i među afričkim i sibirskim šamanima, stičući bogato iskustvo u radu sa energijama. On kombinuje i integriše drevno znanje i tehnike sa urbanomodernim šamanizmom koji je primenjiv na svakodnevni život u 21. veku. nagual-uchu.com/ blog [email protected] Tadeja Škorja (Slovenija):Tadeja je daroviti sanjar i još u detinjstvu je otkrila nove svetove u realnosti snova. Kroz šamanske obrede sprijateljila se sa Nagual Uchu-om i tako započela svoju šamansku praksu. Već pet godina zajedno sa Nagualom učestvuje u seminarima i inicijacijama širom Evrope. en.arianasyard.com  [email protected] 

Reč dve o programu seminara: Šamanska čarolija je jednostavna, a opet moćna. Ona je praktična i svako može da je primeni kako bi uneo promene u svakodnevni život. Ovladavanje čarolijom nije ništa misterioznije nego ostvarivanje visoke vibracije – biti u stanju (dovoljno svestan) da se promeni sopstvena vibracija po nahođenju. Alati koji se pri tome koriste su jednostavni; ono što su domoroci uspevali da pronađu u prirodi: zemlja, kamenje, voda, lišće, drvo, vetar, more, usevi, itd. Kroz ovu posebnu priliku Nagual Uchu će podeliti neke od urođeničkih drevnih tehnika i alata za isceljivanje, samopomoć i za komunikaciju sa duhovima prirode. Na seminaru će polaznici raditi praktične vežbe gde će Nagual Uchu polaznike provesti kroz sledeću seriju praktičnih vežbi: - Povezivanje sa Majkom Zemljom i samim sobom. - Kako raditi sa duhovima prirode. - Kako unaprediti i vežbati svoju svesnost. - Kako kreirati sopstvenu realnost, jer realnost u kojoj ste rođeni jednostavno više nema smisla. - Šamansko putovanje / prolazak kroz multidimenzionalne realnosti. Osluškujući potrebe grupe, Uchu će podeliti još mnogo toga što je potrebno svim polaznicima. Uchu očitava energiju grupe i prilagođava program u skladu sa tim.

autor: Slavica Otović

O, kr e ni „Tarot je kolekcija magijskih formula u slikovnom obliku koje sadrže tajne vremena i proročišta večnosti”(Kenet Grant ) Mislim da nema potrebe puno govoriti o njegovoj istoriji jer je ona u nama. Tarot je tu da nas pokrene na putu ka sebi samom, a sve što želimo znati je u njegovim slikama, jer on je Troa-kapija koju treba otvoriti, i Rota-točak koji treba okrenuti, ali sa rukom koja je u njegovom središtu, i Orat-govoriti; i Tarot je Tora - Zakon, i Taor ili Taur - egipatska Boginja tame, i Ator - Boginja radosti i neba, i Hator-ljubavi; Tarot je i Tar - put, i “Ro”, “Ros” ili “Rog” što znači kraljevski. Da, kraljevski Put koji vodi u ogromnu riznicu znanja, negde duboko pothranjenoj u našem individualnom, i kolektivno nesvesnom. I zato kreni. Kreni ovim kraljevskim putem ka sebi samom, ka svojoj istoriji, ka onom sto je sada i onom što će biti. I mada jesu karte, one ne služe igranju. Ponekad mogu biti i to, ali je to grebanje po površini. Učeni ljudi kažu da u nama postoji 30% svesnog i 70% nesvesnog, i to invidualno i kolektivno nesvesno, te da neki od srećnika koriste samo 5%, ali nauka priznaje samo statistiku. Tarot nam prikazuje arhetipske slike transformacija tipičnih situacija kroz koje je ljudska rasa prolazila, i gde je ostao zabeležen i naš, verovatno nespretni hod, i koje su ostale sačuvane u dubokim slojevima nesvesnog. Motivi na slikama, uprkos razlikama koje su prirodne, obzi rom na vreme na stanka, i na raz ličitost pojedinaca koji su ih slikali, su ostali isti, odnosno mogu se prepoznati, i možda je upravo zbog toga najbolje prepustiti Tarotu da “tebe odabere”. 34

Kada ste odabrali špil ovih božanskih vodiča, bez obzira da li ste ga kupili, nacrtali, ili ste ga dobili na poklon, znajte uvek da je u stvari On odabrao Vas. Ali pre nego što zakoračimo u ovu ogromnu riznicu znanja, treba znati da je rad sa Tarotom rad sa energijama, te da mu iz istog razloga treba prići uz najveće poštovanje. Priđite mu sa ljubavlju koju ćete iskazati tako što ćete osim špila nabaviti kutiju u kojoj ćete ga držati, prostirku za konsultaciju sa njim, vrećicu i maramu u kojoj će biti uvijen, te tako biti sačuvan od tuđeg uticaja. Vrećica treba da bude od prirodne tkanine (najbolja je svila, crna, zlatna, bela, ljubičasta), koju ćete odabrati prema vašoj nameni. Crna boja tkanine je opšta boja zaštite, bela simboliše čistotu koja pročiš ćava i štiti; zlatna će vam poslužiti za duhovni razvoj; ljubičasta olakšati astralnu projekciju. Preporučuje se da na vrećici izvezate, ili nacrtate znak, simbol koji možete odabrati sami, ali je preporuka da ih on povezuje sa špilom.

kutija rad Danica Janković VEŠTIČJA REVIJA

2016.

- z n aće š Ako je Krolijev špil u pitanju na primer, nacrtajte ili izvezite krst sa zadnje strane karte, obzirom da znak krsta simbolizuje čovekovu težnju da pronađe božansko biće u sebi, širenje te duhovnosti u svim pravcima, gde vertikalna linija predstavlja pozitivan i aktivni muški princip, intelektualan i nebeski, dok horizontalna linija predstavlja ženski ili pasivan, zemaljski i racionalni aspekt, te tako simbolizuju spajanje, a samim tim označava besmrtnost. Simbol ruže koja je u sredini krsta, središtu harmonije ili srca, predstavlja duhovni samorazvitak, odnosno, mistično ponovno rođenje. Prostirka treba takođe da bude od prirodnog materijala (kao i za vrećicu, najbolja je zlatna i izvezen ili nacrtan znak koji odaberete), kutija gde ćete ga smeštati nakon upotrebe (najbolje je da to bude drvena kutija). Nakon toga sledi ritual povezivanja. Kažem ritual, jer svaka radnja izvođenja sa namerom predstavlja na neki način ritualni čin. Najjednostavniji način povezivanja sa vašim špilom je da ga nosite sa sobom 28 dana, te da u tom periodu svakoga dana izvučete po jednu kartu, malo je pogledajte, i zapišete kartu koju ste izvukli. Po završetku dana sve što se odigralo u tom danu uporedite sa izvučenom kartom. Nemojte brinuti ako niste pronašli sličnost, ili prepoznali poruku. Po isteku od 28 dana, otvorite svesku i pokušajte da povežete zapise sa izvučenim kartama ponovo, ali tumačite to u skladu sa svojim životom, odnosno tu simboliku shvatite kao poruku te karte, dar te energije vama. Nakon ovog povezivanja poželjno je da svakoga dana izvučete po 5 karata uz postavljanje određenog pitanja, i obavezno zapišite pitanje, kao i koje ste karte izvukli. Važno je dodati, da pitanja moraju biti konkretna i jasna, odnosno ne smeju biti uopštena. Primera radi ako pitate „da li me neko voli” odgovor će vas zbuniti, zato što postoji mnogo osoba koje vas vole.

na zapad koji prestavlja element Vode, lepezu ili miris na istok koji prestavlja element Vazduha, so ili masl.ulje ili vino na sever koji prestavlja element Zemlje. Zatim se okrenite prema Istoku i počnite sa ritualnim posvećenjem na sledeći način: Sa špilom karata u rukama i izgovarajte provlačeći ga kroz plamen sveće tri puta: Ja posvećujem ove karte mudrosti elementom vatre i svetim imenom A-DO-NA-I u cilju ................ o, moj Gospode, Kako ja želim neka tako bude” Zatim poprskati karte tri puta vodom i izgovoriti: Ja posvećujem ove karte mudrosti elementom vode i svetim imenom u cilju .............imenom E-HE-JEH (ja sam onaj koji jesam). Neka bude kako ja osećam.

Ritualno povezivanje Prekrstiti se i postaviti vašu nameru korišćenja Tarota, a zatim na čistom stolu postavite: sveću na jug tako da prestavlja element Vatre, čašu vode 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

35

Zatim, tri puta provući kroz dim mirišljavog štapića, ili mahnuti lepezom preko karata i izgovoriti: Ja posvećujem ove karte mudrosti elementom vazduha i svetim imenom JE-HOVA u cilju ............. Neka bude onako kako ja mislim. Tri puta poprskati solju špil i izgovoriti: Ja posvećujem ove karte mudrosti elementom zemlje i svetim imenom A-GA-LA (neka bude slava tvoja o moj gospode)u cilju……neka ovo bude moj zavet. Početak rada sa Tarotom Okupajte se i obucite čistu, i odeću koja vas ne steže. Pre svakog rada na spiritualnoj osnovi, trebalo bi očistiti prostor, (neki to rade paljenjem bele žalfije ili tamjana, i kađenjem prostorije u kojoj se započinje rad, ili pak vezivanjem crvenog konca u obliku kruga oko stolice ili prostora u kojem radi. Takođe možete napraviti krug sa solju, ali je moja preporuka da uradite MTP (Mali Terajući Pentagram), zatim treba uraditi vežbu disanja. Važno je da pre svake vežbe želudac bude prazan, odnosno, poželjno je uzdržavati se od jela i pića 2-3 sata pre vežbe, kako vas sam tok probave ne bi ometao. Početak svake vežbe ide sa zauzimanjem određenog položaja tela (asane) u kojem će kičma biti prava, na primer, sesti u stolicu, noge pod 90 stepeni, dok su ruke položene na butine (poza Egipatskih Bogova) Vežba disanja: vrlo efikasna vežba „pranajama” (kontrola disanja) Palcem desne ruke zapušite desnu nozdrvu i krenite sa udisajem kroz levu nozdrvu brojeći do 10. Zatim kažiprstom desne ruke zapušite levu nozdrvu i izdišite brojeći do 10 kroz desnu nozdrvu. Ciklus ponoviti 10 puta. Ponoviti ciklus 36

sa levom rukom, tako što ćete palcem leve ruke zapušiti levu nozdrvu i udisati kroz desnu brojeći do 10. i takođe, isti proces 10 puta Priziv Anđela, zaštitnika Tarota: U slavu tvog večnog imena I-A-O prizivam tebe veliki Anđele HRU koji bdiš nad operacijama ove tajne mudrosti, stavi svoje ruke nevidljivo, na ove posvećene karte veštine, da mogu doznati tajne i meni ne poznate stvari, AMEN! Po završetku lupiti nogom o pod (vibriranje je najlakše iz grudi, a može i iz grla ili iz adžna čakre, odnosno iz čela). E sad možemo da krenemo sa meditacijom odnosno sa odslikavanjem karte u umu. Izaberite jednu kartu od 22 Aduta (Velika Arkana, ili velika tajna) i držeći je na jedno 30-tak cm od očiju netremice gledajte u kartu, tako što ćete se skoncentrisati na jedan detalj, u jednu tačku na karti i netremice gledati u nju 5-10 minuta bez treptanja, a zatim je spustite i pokušajte da je vidite na mentalnom ekranu. Gledajte i pratite šta se dešava tačno ispred vaših očiju. Nastojte da se slika karte što duže održi. Pokušajte da uđete u sam ambijent slike na kati, kao da su to vrata kroz koja ulazite, ili ram prozora kroz koji ćete preskakanjem ući u prostor gde se događaj sa karte odvija ( kod Krolijevog Aduta vizualizujte na ramu od prozora hebrejsko slovo sa karte). Posmatrajte i pratite sve promene od boja do osećaja, i ostani te tako dok postoji dešavanje, a kad prestane otvorite oči, i obavezno zapišite u svoj dnevnik. nastavak sledi u narednom broju Revije VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Flora

Proricanje uz pomoć Cigančica

Jedne od (naizgled) najjednostavnijih karata za proricanje sudbine su Ciganske karte. Brojni izvori navode dugu tradiciju proricanja sudbine ciganskim kartama, ali samo porijeklo je nepoznato. Postoje tvrdnje da datiraju još od drevnog Egipta, Indije i Kine. Internet izvori navode takozvani Bidermajer špil, koji ima 32 karte i za koji se tvrdi da je prvi špil Ciganskih karata, nastao u eri Bidermajera, u 19. vijeku. Zatim imamo Mađarski špil, koji je nastao početkom 20. vijeka i sastoji se od 36 karata i Art deko špil, koji se sastoji od 52 karte i koji je uglavnom služio za zabavu elitnim damama 20ih godina prošlog vijeka. Neki pak smatraju da su one varijacija čuvenih Lenormand karata, nastalih u 18. vijeku. Moja pokojna baka je u 16-oj godini na poklon dobila knjigu iz Jerusalima u kojoj su se nalazile razne metode proricanja sudbine, kao što su gledanje u karte, dlan, plećku, šolju, pasulj i mnoge druge. Uspjela je da nauči samo divinaciju uz pomoć „cigančica”, šolju i pasulj, prije nego što je knjiga ukradena. Nažalost, niko se ne sjeća koja je knjiga bila u pitanju. Moja majka je imala poseban način proricanja sudbine koji se potpuno razlikovao od bakinog, naučenog iz knjige, iako su oba bila tačna. Kako sam ja odrastala uz ogroman broj ljudi koji su nas svakodnevno posjećivali, lično sam imala priliku da se uvjerim u majčin dar. Ljude koji su prvi put dolazili, samo bi pitala za njihovo ime i otkrivala im toliko koliko je vidjela. Svima je govorila da kod presijecaju karata ne zamišljaju nikakve želje, jer se može desiti da vidi njihove želje, a ne stvari koje će se dogoditi. Kada se nekome gleda prvi put, to je najtačnije. Kad su karte u pitanju, dosta sam i sama mogla da naučim, jer su karte slikovite, ali opet mi je značenje često izmicalo. Majka mi je govorila da se svaka karta sa svakom može tumačiti na 9 načina, što je veliki broj kombinacija, ali da se način na koji ona gleda ne može naučiti. Dešavalo se da nekome tek otvori 2 karte i počne da priča o dosta stvari, kojih na kartama nije bilo. Takođe, postoje i jako zatvoreni ljudi kojima je jako teško pročitati misli. Oni žele pomoć, savjet ili ih prosto zanima njihova sudbina, ali su toliko tajnoviti 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

da im je jako teško „čitati” sudbinu. Moja majka takođe može da vidi ako je neko pod uticajem vradžbina, ili pak ima u kući neku amajliju, talisman, ili zapis od hodže, koji je namijenjen za zdravlje, uspjeh ili zaštitu. Naravno, iskustva su veoma različita, tako da ne mora to uvijek da se pokaže. Maloljetnoj djeci se po pravilu ne gleda. Način na koji moja majka tumači Ciganske karte se potpuno razlikuje od onoga što se može naći u knjigama i na Internetu. Tako na primjer, Internet izvori kažu, da karte treba da se presijeku neradnom rukom, odnosno, ljevaci presijecaju desnom, i obrnuto. Majka kaže da svi presijecaju desnom, kada im gleda za njih, a za nekog drugog, onda lijevom. Naravno, iskustva su različita i svako treba da radi na način koji je njemu najpogodniji. Ona karte gleda na nekoliko načina. Špil ima 36 karata i svaka od njih predstavlja neke tipične situacije ili pojmove sa kojima se svi susreću u životu. Tako postoje karte Ljubavnik, koja predstavlja mušku osobu koja nije oženjena, a Ljubavnica je ženska neudata osoba. Karte Udovac i Udovica ne moraju uvijek da označavaju to što piše na njima, već primarno znače osobu koja je u braku, može da bude mlađa ili starija, a može i da predstavlja upravo udovca ili udovicu. Karta na kojoj piše Misao predstavlja muškarca svjetlije boje kose, plavog, sijedog ili svijetlosmeđeg. Naravno, ova karta predstavlja i misao, zamišljenost, ali ima i još mnogo značenja u zavisnosti od toga sa kojom kartom se nađe. Karta Smrt ne znači uvijek smrt, već može značiti i brzinu, ukoliko su ostale karte pozitivne, a spojena sa kartom Vjenčanje znači smrt, ukoliko i ostale karte ukazuju na to. Ista karta spojena sa kartom Iznenadno veselje može značiti neograničeno veselje, ako su ostale karte pozitivne. Smrt spojena sa kartom Poruka može da znači glas o nečijoj smrti, a može da znači i hitni glas. Karta Postojanost označava uspjeh, a u raznim kombinacijama može značiti i brak, ispunjenje želje, Božju zaštitu, istinu. Karta Ljubomora znači ljubljenje, radost, ljubomoru, a u kombinaciji sa kartom Lopov može značiti skrivanje svoje ili tuđe ljubavi ili radost, ili ljubav u tajnosti. Karta Lopov može da znači neistinu, strah, štetu, tajnu, ali kao i u svim slučajevima, 37

važno je pogledati okolne karte koje će olakšati tumačenje. Kombinacija je zaista jako puno. Karta Sudija označava bilo koju ustanovu. Ako je karta Bolest sa njom, označava bolnicu, ako je karta Uniforma, može da predstavlja policiju, poštu, ili bilo koju drugu ustanovu. Moja majka prvo namijeni na osobu kojoj gleda, zatim ih promiješa par puta i ta osoba presiječe desnom rukom. Karte slaže jednu na drugu u 4 horizontalna reda po 8 karata, sa desna na lijevo, a preostale 4 karte koristi da prekrije najvažnije stvari kako bi tumačenje bilo jasnije. Počinje se od osobe kojoj se gleda, tumače se karte u njeno blizini, zatim se tumači sedma karta od karte osobe kojoj se gleda i to može da se protumači da će se događaj desiti “pod sedmicom”, odnosno-za 7 dana, mjeseci, godina, ili da postoji 7 u satu u kojem će se dogoditi ili u datumu. Karte takođe mogu da se povežu, tako da se gleda karta iznad osobe kojoj se gata, karta ispod, u zavisnosti od situacije. Ako se karta osobe kojoj se gleda nalazi skroz gore, ili skroz dolje, na samom početku ili kraju, sa desne ili lijeve strane, gleda se i karta koja joj je suprotna, dijagonalno. Na primjer, ako se karta koja predstavlja osobu kojoj se gleda otvori prva, gleda se i posljednja karta i računa i sedma karta od posljednje. Isti je postupak i za ostale, tj. ako se karta nalazi sa desne strane u prvom redu,

38

na kraju, tumači se i njoj dijagonalno suprotna karta, odnosno, karta u 4. redu skroz lijevo. Ovo se radi 3 puta, i karte se svaki put miješaju i sijeku, a 4-ti put izvuče kartu koja predstavlja osobu kojoj se gleda, dakle Ljubavnika, ako je neoženjeni muškarac u pitanju, Udovca ako je osoba oženjena ili pak udovac i Ljubavnicu ili Udovicu, ako je osoba ženskog pola. Ta karta je u sredini, ispod nje se stave prve dvije karte i one predstavljaju ono što osoba nosi na srcu, neku njenu želju, nadu ili tajnu. Zatim se po jedna karta stavlja iznad te centralne karte, pa sa lijeve strane, ispod nje i iza. Zatim se na centralnu kartu stavi 5 karata, okrenutih licem nadolje, a na ostale po 6 karata, istim redosljedom, iznad, lijevo, ispod i desno, odnosno iza. 5 karata koje prekrivaju osobu su neke trenutne situacije, iznad je kuća, lijevo prošlost, ispod je neodređena budućnost, a desno bliska budućnost. Drugi način, kraći je da se samo izvuče odgovarajuća karta osobe kojoj se gleda i ona je u sredini, na način koji je prethodno opisan. Karte se mogu tumačiti i sa 4 horizontalna reda od po 8 karata, licem okrenutim nadolje, a sa preostale 4 karte se takođe prekriva i tumači ono najvažnije i ono manje jasno. Kod ovog načina gledanja, osoba kojoj se gleda sama govori koju kartu želi da otvori i kad su sve karte okrenute licem nagore, onda se tumači na uobičajen način.

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Adam Alteon

Eugnozija - put transcendentalne ekstaze

Eugnozija je integralni duhovni tj. gnostički sistem koji je proizašao iz mog dugogodišnjeg bavljenja različitim duhovnim učenjima, iz mojih ličnih uvida, vizija i istraživanja, čiji je cilj spoznaja i izražavanje istinskog Ja kroz proces kontinuiranog samoprevazilaženja, transformacije i usklađivanja sa istinskim Ja, što dovodi do ostvarenja kontinuiranog stanja ekstaze. Istrajnim traganjem i preispitivanjem došao sam do vlastitog puta i metoda samospoznaje i nazvao ga eugnozija (grčki: „eu“ – „radosno, blaženo, ekstatično“ i „gnosis“ – „duhovno ili istinsko znanje, spoznaja“). To je gnoza ekstaze, samospoznaja koja dovodi u stanje kontinuirane ekstatične svesti. Događaj koji me je zadesio jula 1993. godine, podrobnije opisan u mojoj prvoj knjizi o eugnoziji, Svetlo u čoveku, iznedrio je seme novog spoznanja. To spoznanje se kristalisalo i uobličavalo kao dug i kompleksan proces, sa promenljivim tokom i ishodom. Koncentrisano u nevidljivom semenu, ono se lagano rastvaralo kroz sva moja tela i slojeve bića, ispunjavalo ih, filtrirajući se i strukturišući, postepeno dobijajući konture novog sistema. Bio je to proces koji je zahtevao predanost i kontinuitet. Eugnozija je integralan duhovni sistem. On obuhvata sve aspekte i sve nivoe ljudske egzistencije, počev od fizičkog nivoa do duhovnog odnosno kauzalnog nivoa. Za razliku od različitih tehnika ili metoda, koje su usmerene na određeni aspekt ili nivo uma, kojima se postiže neki specifični cilj, eugnozija je skup različitih tehnika i metoda samospoznaje, koji pogađaju razne aspekte, segmente i nivoe ljudske egzistencije. Svrha eugnozije je oslobođenje čoveka kroz neprestanu ekspanziju, razvoj svih potencijala i transcendenciju. To je put kontinuiranog samoprevazilaženja. Tajna je u strukturi naše ljudske ličnosti. Ego funkcioniše kod 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

normalne osobe kao centar ličnosti i svesti i čovek se poistovećuje sa svojim egom kao sa ego-svešću. Međutim, ego nije istinski centar. Kritična tačka u traganju jeste spoznaja da ego, kojim se služimo u našim svakodnevnm situacijama, nije naša istinska priroda. To je samo lažni centar naše ličnosti. Pravi centar je mnogo dublje, na nivou nesvesnog. To je istinsko Ja, koje se u psihologiji naziva Sopstvo. Sopstvo ili istinsko Ja je u stvari ikona Boga u nama, simbolična predstava Boga u svakom od nas. Nijedan čovek nije u stanju da dospe do Boga, da iskusi Boga direktno, osim kroz svoje Sopstvo. Cilj je uspostaviti trajan kontakt sa svojim istinskim Ja, jer se tako postiže stanje uzvišene svesti, koje odlikuje kontinuirani mir i ekstaza, u svakom trenutku našeg bivstvovanja. Tek kada spoznamo svoje istinsko Ja, i kada uspostavimo kontakt s Njim, mi znamo šta je naša istinska priroda i šta je naš istinski Put. To je iskustvo koje nas duboko prožima, koje nas iz korena menja, nagoni da čitavo naše biće treperi i vibrira na uzvišenoj vibraciji božanske stvarnosti. To je ono što se u mnogim tradicijama naziva prosvetljenje ili samospoznaja. Kada se stalno krećemo ka Istini, mi spoznajemo svoje istinsko Ja, a to spoznavanje je praćeno stanjem blaženstva. Kada smo stalno u kontaktu sa našim istinskim Ja, to stanje blaženstva se produbljuje i produžava i ono se preobražava u ekstazu. Ekstaza koju osvajamo kroz tehnike eugnozije je transcendentalna ekstaza. Prvi korak ka tom postignuću je napredovanje i rast u ljubavi. Ljubav je najdublji izraz života. Eugnozija uvek polazi od svakog pojedinačnog čoveka, uvažavajući njegov integritet, neprikosnovenost i slobodu. Ona polazi od spoznanja, koje je uvek lično i inkorporisano u svakom čoveku ponaosob. Svako biva suočen sa vlastitim delima koje je činio 39

u životu. Drugi su tu samo da nam pomognu u tome. Ovo je integralan sistem koji obuhvata niz različitih tehnika i metoda sa ciljem spoznaje svog istinskog Ja i ostvarenja kontinuiranog stanja jasne, svetle i ekstatične svesti. Eugnozija je telemitska tantrička gnoza, odnosno telemitski gnostički sistem koji integriše u sebi znanje i prakse teleme, teurgije, tantre/joge, kabale, zena. Njihovo znanje je utkano u jedinstveni sistem samospoznaje. Navedena učenja nisu jednostavno pomešana da bi se dobio miks eugnozije niti je to imitacija bilo kog drugog učenja ili sistema. Ona ima svoje vlastite metode i tehnike i to je otvoren i živ sistem koji se razvija na vlastitom, nezavisnom gnostičkom korpusu. Eugnozija je otvoren sistem u kontinuiranom razvoju, samoobnavljajući, prilagođen i prilagodljiv čoveku, individualno primenljiv. Trening eugnozije Trening obuhvata rad na relaksiranju, osvešćivanju i revitalizaciji fizičkog tela i rad na podizanju, održavanju i razvoju energetskog, astralnog i mentalnog tela, omogućavajući osvešćenje istinskog Ja čoveka i postizanje kontinuiranog stanja jasne, svetle i ekstatične svesti u svakodnevnom životu. Otuda se mi kroz različite tehnike eugnozije neprestano podsećamo šta je i gde je naša istinska priroda, naše istinsko Ja. Eugnozija uključuje neprestanu transformaciju: od grubljeg ka finijem, od nižeg ka višem. Stoga je ona i sistem i proces. To je alhemija preobražavanja i sjedinjavanja polariteta, koje iziskuje konstantnu pažnju, oplemenjenu ekstazom i podržanu voljom. Samim tim praksa eugnozije je tako stalno voljno oplemenjivanje svega sa čime se suočavamo, svega što sretnemo na svom Putu. Svaki kamenčić na koji naiđemo treba da pažljivo osmotrimo, uzmemo i upotrebimo ga za izgradnju svog veličanstvenog Hrama znanja. Ništa ne sme biti zanemareno i odbačeno. To je praksa koja je sama po sebi dovoljna da nas dovede do stanja prosvetljenja. Sistem eugnozije se prenosi na dva osnovna načina: 40

Prvi način je putem kurseva i seminara otvorenih za sve zainteresovane učenike – polaznike. Tu je omogućen pristup svakom slobodnom i iskrenom tragaocu, bez ograničenja. Drugi način je otvoren samo određenim pojedincima koji se biraju iz kruga onih koji prolaze prvi način učenja. To je put inicijacije. Prvi način je javni, spoljni put, dok je drugi način inicijatički ili unutrašnji. Spoljni način širenja je neophodan jer je to osnovni način da eugnozija postane poznata svim ljudima. Učenje eugnozije treba da bude obznanjeno i dostupno svima. To je put kojim eugnozija treba da bude učinjena dostupnom svakom čoveku. Ovaj način prenošenja eugnozije obavlja se putem seminara, radionica ili kurseva, na kojima se polaznici obučavaju i uvežbavaju u teoriji i praksi eugnozije. Za napredovanje u više stepenove neophodno je vršiti selekciju i odabrani članovi prolaze određene ceremonije inicijacije. Unutrašnji put prenošenja eugnozije je isključivo rad sa svakim studentom ponaosob, zasnovan na intenzivnom i kontinuiranom odnosu između studenta i njegovog superiora. Zadatak učitelja – superiora je da se posveti svom studentu i da ga vodi kroz kompleksan sistem znanja i praksi, iz stepena u stepen. Napredovanje zavisi pre svega od težnje i volje studenta da uči i napreduje. Ovde se prolazi kroz niz inicijacija kojima se kandidat priprema za prelazak u sledeći stepen i daje određeno znanje koje će mu omogućiti da savlada teškoće i ovlada znanjem na odgovarajućem nivou razvoja. Studijski program eugnozije, kao spoljni način predaje učenja, sastoji se od tri zasebna nivoa, a svaki nivo sadrži tri stepena. Na svakom nivou i stepenu razvijen je određeni program teorijske i praktične razrade eugnozije. Struktura izgleda ovako: 1.Alfa nivo, koji obuhvata rad na relaksiranju, osvešćivanju i revitalizaciji fizičkog tela i rad na podizanju, održavanju i razvoju energetskog tela. Ovaj program sadrži 3 stepena: -Alfa Relax program (Relaksacija i revitalizacija fizičkog tela) -Alfa Experience program (Osvešćivanje VEŠTIČJA REVIJA

2016.

i energizacija fizičkog i astralnog tela) -Alfa Transform program (Lični razvoj, uspostavljanje psihofizičkog balansa i transformacija energije i svesti) 2.Beta nivo, koji obuhvata rad sa astralnim telom, kundalini jogu i tantru. Takođe, na ovom nivou teži se uspostavljanju kontakta sa našim istinskim Ja, preko direktnog iskustva spoznaje istinskog Ja. Ovaj program sadrži kompleks tehnika i vežbi namenjenih uspostavljanju i održavanju kontakta sa našim istinskim Ja. 3.Gama nivo, koji obuhvata rad na samoosvešćivanju i upravljanju svojim psihofizičkim i psihoenergetskim mogućnostima, ličnoj i duhovnoj transformaciji i usklađivanju i sinhronizaciji ličnosti i psihoenergetskih potencijala sa tokom i usmerenjem našeg istinskog Ja. Prvi nivo je otvoren za sve ljude. Kandidati prolaze odgovarajuće seminare i kurseve. Nakon svakog stepena oni bivaju testirani i potvrđuje se njihova spremnost za dalje napredovanje. U drugi nivo se može ući samo po pozivu. Kandidati prolaze odgovarajuću inicijaciju, koja je osmišljena kao određeni ritual ili ceremonija. Treći nivo je inicijatički i samonicijatički. Za pristupanje ovom nivou neophodno je proći inicijaciju. Svi stepenovi su samoinicijatički. Prakse možemo klasifikovati sa različitih aspekata i korišćenjem različitih kriterijuma. Možemo dati, recimo, podelu na: meditacije, molitve, rituali, plesovi i igre, mantre, hatha joga, astralni radovi, tehnike divinacije, prakse teleme, i dr. Posebnu grupu praksi obuhvataju radovi sa formulama KHABS i KHU. To su ključne eugnozijske mistično-magičke formule koje se povezuju sa buđenjem i osvešćivanjem svog istinskog Ja (Khabs) i manifestovanjem i realizovanjem osvešćenog istinskog Ja u određenom pravcu i oblasti (Khu). Khabs je simbol i formula koja odgovara istinskom Ja, koja se smešta u predelu sefire Tifareta (u predelu sredine grudnog koša, korespondira srčanoj čakri). Rad sa Khabsom (asana, mantra, molitva, ritualne prakse i dr.) budi ovaj odgovarajući centar i na taj način deluje na osvešćivanje istinskog Ja. S druge strane, rad sa Khu-om (razne prakse, 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

kao i kod Khabs-a) stimuliše odgovarajući povezani kontaktni centar i tako omogućava formiranje tzv. tela Khu, koje predstavlja energetsko-astralni kalup saobrazan usmerenju i manifestovanju istinskog Ja. U početku praktičar uglavnom primenjuje nasumično ili ad-hoc vežbanje. On isprobava razne prakse, iskušava svoj potencijal i testira svoje sposobnosti i volju. Nakon ovladavanja svojom istinskom Voljom, eugnostik treba da bude u stanju da u trenutku primeni onu praksu koja je tada neophodna. Da bi to mogao da postigne, on mora da bude neprestano potpuno otvoren i u dosluhu sa svojim istinskim Ja. To zahteva kontinuiranu meditaciju. Ako uspemo da doživimo to kao da se krećemo sinhronizovano sa vremenom, kao talas, kao da smo jedno sa vremenom, onda ćemo ostvariti onaj večiti san duhovnih učitelja svih tradicija: biti ovde i sada. Ritualne prakse su naročito osetljive na izmene i modifikacije. Treba biti izuzetno pažljiv i senzitivan. Svaka, i najmanja izmena nekog rituala može dovesti do drastične promene u doživljaju, u svesti praktičara. Neophodno je duže izvođenje, sa punom svešću o svakom položaju, stavu i pokretu tela, kako bismo mogli da pravilno razumemo svaki, i najmanji segment rituala. Kretnje su poseban predmet izučavanja. Praktičar se kreće u raznim pravcima, različitim tempom, intenzitetom. On kreće silovito, zatim naglo zastaje, okreće se oko svoje ose, kruži unutar energetskog i magičkog kruga koji je formirao u svojoj svesti. On ponavlja neke pokrete tačno određeni broj puta, u skladu sa numeričkom vrednošću sefire prema Drvetu Života, planete ili znaka zodijaka. Treba obratiti pažnju na promenu položaja, broj ponavljanja, intenzitet, brzinu, ritam izvođenja i dr. Uz kretnje treba dodati i davanje određenih znakova i gestova (mudre, znakovi i simboli, ceremonije otvaranja i zatvaranja, posvećenja i dr.). Sledeći element je zvuk. Jako je važno pravilno izgovaranje formule, mantre, imena nekog duhovnog entiteta (anđela, duha, elementala i dr.). Vremenom, dugotrajnim ponavljanjem, praktičar zauzima tražene položaje i izvodi sve kretnje napamet i s lakoćom, bez napora, izgovara, recituje ili zapeva (poje) odgovarajuće reči. 41

autor: Dannah Da Luz

Astraga

„ Kocka je bačena!’’... i gle, postala je igra. Ponekad ona koja je odlučivala o ishodu života. Za razliku od današnjice gde se „kockanje’’ posmatra kao hazardna igra, koja se čak može podvesti pod bolest zavisnosti, nekada davno nije bilo tako. Bacanje kockica bila je privilegija odabranih, kako vračeva, proroka, tako i kraljeva, sve dok se takav ritualni značaj nije izgubio u svom profanom vidu kasnijeg korišćenja kocki dostupnog svima. Prvi tragovi korišćenja ovakvog načina proricanja, sežu u praistorijsko doba i uglavnom su vezani za verske obrede u primitivnim društvima. Rituali su imali za svrhu proricanje budućnosti, i to u onom delu gde bi naznaka o budućim događajima mogla biti od važnosti za zajednicu. „Kockanje” kao ritual, u početku je predstavljao relativno jednostavan proces i sastojao se od bacanja malog predmeta kao što su mala kost, kamen, orasi... Odatle i etimološko objašnjenje reči kost-ka . Male kosti, kao što su članci, postali su direktni prethodnici savremenih kockica. Kost ima nepravilan, nesimetričan oblik i poseduje četiri velike strane i

42

manje-više zaobljena dva kraja. Nakon što se baci, kost će se zaustaviti na jednoj od svoje četiri velike strane koje pokazuju ishod bacanja.  Zapisi o korištenju kockica mogu se naći kod mnogih drevnih civilizacija, počevši od egipatske, etrurske, zatim kineske i grčke, gde svaka od tih drevnih kultura, shodno svojoj kosmogoniji i teogoniji kocki kao simbolu, pridaje različito tumačenje. Uzevši upravo to u obzir, tj. samu simboliku kocke, neki od odgovora mogu se naći u etrurskom magijskom legatu, vezanom za njihovu kosmogoniju , gde se kasnije upliv iste, kroz verovatno kulturolosku razmenu među narodima, oličava u delima Platona i njegovim poznatim „čvrstim telima‘’. Naime, etrurske kockice pronađene i na više lokaliteta u Toskani, još iz VI veka p.n.e. svedoče, da su se umesto tačkica ili crtica na njima nalazila slova, za koja se, uz svu muku filologa da uopšte dešifruju etrurski jezik, pošlo od premise da zbir brojeva na suprotnim stranama kocke mora u zbiru dati 7, kao što je to slučaj na današnjim. To uopšte ne mora biti tako, jer sudeći po drevnim tekstovima magijskog sadržaja njihova kosmogonija je pripadala, da kažemo tradicionalnoj astronomskoj podeli, gde je samo pet planeta u igri, ne računajući svetla – Sunce i Mesec . Zato zbir suprotnih strana može predstavljati i broj koji je manji od sedam, a svu tu kako filološku, tako i na kraju ezoterijsku zavrzlamu, pokušao je da razmrsi u „Timaju‘’ Platon, govoreći o pravilnim geometrijskim telima i navodeći da kocka (heksaedar ) predstavlja Zemlju, a dodekaedar telo „koje je Bog upotrebio za Svemir, oslikavajući na njemu likove Zodijaka.” Simbolika planetarnih energija oličena u brojevima, bila je poznata i pitagorejcima, što daje ideju da je bacanje kocki, u stvari neka vrsta numerološke divinacije. Na temu astragalomantije, kako se u stvari, ova divinacijska VEŠTIČJA REVIJA

2016.

alomantija metoda naziva u ezoterijskom leksikonu, postoji popriličan broj raznovrsnih pristupa ( poseban način čuvanja kockica; poseban prostor gde se vrši bacanje istih; izbor broja kockica koje su u „igri”; orfičke himne i prizivi raznih božanstava koja će dati „blagoslov’’ potvrdom tačnosti odgovora ..) što dovodi do različitog tumačenja a akcenat je na dobijenom zbiru brojeva. Evo jednog od primera, koji se često provlači na raznim sajtovima virtuelnog sveta, i gde je potrebno imati dve kockice čiji se brojevi saberu: 1 - da; 2 - ne; 3 - čuvajte se; 4 - budite mudri; 5 - sretno; 6 - naravno; 7 - imajte nade; 8 - budite strpljivi; 9 - svakako; 10 - neizvesno; 11 - glupost; 12 - povoljna prilika.. Drugi, pak, pristup, oslanja se na simbolizmu koji se od drevnog doba pripisuje broju kao energiji Svemira. Ovakav pristup pokazao se bržim za analizu, i ne zahteva nikakvu ceremonijalnost u primeni, već poznavanje osnova numerologije. Pri ovoj metodi, potrebno je nacrtati krug, podeliti ga prečnikom na pola vodoravno, ili jednostavno omeđiti prostor u kom će kocke biti bačene (takođe podelivši ga vodoravnom linijom na pola) jer se ona koja se nađe van tog dela, ne računa, i to samo u slučaju ako padne poslednja. Bacanje se vrši sa tri kockice, obzirom da se taj broj čini adekvatnim, jer sve što nas zanima se i može raslojiti na tri podnivoa: uzroka, akcije i reakcije tj. na ono unutarnje što nas je dovelo do tog da se oko nečeg pitamo, našeg trenutnog stanja spremnosti za budući događaj i na kraju samog događaja koji priželjkujemo. Zato se treća kockica ne računa, ako padne van kruga kao poslednja, jer je to već dovoljan znak da se od željenog u budućnosti odustane, ne značeći da se nikada neće ostvariti, već da nije za to vreme, te da se treba staviti akcenat na prethodne dve kockice, te malo dublje sagledati zašto smo to uopšte poželeli ili pitali. Ukoliko neka od prve dve kockice padne van kruga, ne uzima se u tumačenje. Ako sve padnu izvan kruga, treba odustati pitanja, bar na neko vreme, ili ga preformulisati. Dobijeni brojevi na kockicama se ne sabiraju, već posmatraju kao kod, npr. 1-4-6. Pitanja svakako, moraju biti precizno postavljena, a ako bi se želelo

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

ići u dublju analizu odgovora, može se po potrebi uvesti i veći broj kockica, ali je komplikovanije jer je od izuzetne važnosti upamtiti koja kockica prva pada, zatim druga, i tako redom. Ne treba više puta zaredom postavljati isto pitanje. Neki od primera uključuju, da se umesto običnog kruga nacrta zodijački, gde bi se analiziralo koja kockica je pala u koje polje te na taj način, astrološkom simbolikom istih, došlo do odgovora analogijom. Ono što, svakako treba reći, kako bi broj na kocki bio protumačen, jeste značenje brojeva , i to od 1 do 6, u smislu numerologije kao i već pomenute tradicionalne astrološke planetarne simbolike zbog koje je potrebno podeliti prostor na dva dela, poprečnom linijom, na koji će kocke pasti. Tradicionalna astrološka podela podrazumeva sedam planeta, od kojih se dva Svetla - Sunce i Mesec, oličavaju u podeljenom krugu sa time što je gornji deo - solarni princip, aktivni,svesni, a donji deo kruga - lunarni,pasivni,nesvesni, te samim padanjem kockice u jedan od ta dva, može se puno zaključiti, o postavljenom pitanju apriori, tj. stanju onog koji postavlja pitanje kao i njegovoj spremnosti za odgovor. Dalje se, prostom analogijom

43

simbolike brojeva , tumači odgovor gde se uzima da: Jedinicom vlada Sunce,gde se u tumačenje uključuje i simbolika Marsa - ugled , snaga, moć, ambicija. Velikodušnost.  Muškarac obično srednjih godina, na vrhuncu svoje moći. Otac ili očinska muška figura.  Kada su rodbinski odnosi u pitanju ( muž, otac, ujak, stric ). Figura bitna u izboru životnog puta i karijere. Očekivanje svega „na tanjiru‘’ dobijenog. Simbol novog početka, velikih  dela, ali i zdravlja i imuniteta. U zdravstvenom smislu predstavlja kičmu ( stub tela ), srce ( centar života ), vid ( desno oko kod muškarca a levo kod žene ). Kod žene,  desni   jajnik,  kod mušarca desni testis. Dvojkom vlada Mesec,a osim njega u tumačenje se uključuje simbolika Venere i Jupitera - simbol žene, majke ( ženski princip ).  Žena srednjih godina.  Emotivnost, osetljivost. Bitna majka u životu i dominantnost ženske genetike. Velika vezanost za jednog ženskog člana porodice. Predstavlja porodicu i porodična dešavanja. Takođe nekretnine, i kuću, stan u kojoj živimo, naš privatni život, i privatni ili porodični posao. U zdravstvenom smislu predstavlja: bolesti na bazi emotivne preosetljivosti, osetljivost vezana za želudac, stomak, posebno stomak u širem smislu, reproduktivne organe ( na ročito levi jajnik i materica).   Trojkom vlada Jupiter, u tumačenje se uključuje i simbolika Merkura - simbolizuje najveću sreću, društvene veze i protekcije, velike šanse koje se nude od velikih i močnih ljudi, stranaca ili intelektualaca kao i ljud e iz bogatih i uglednih porodica. Predstavlja veliki novac, rad u inostranstvu. U zdravstvenom smislu predstavlja: krv, krvotok, limfe, žuč, jetru, kukove i butne kosti, galopirajuće bolesti kao i bolesti povezane sa preterivanjima svake vrste. Četvorkom vlada Saturn, a u tumačenje se uključuje simbolika Venere i Jupitera - disciplina odgovornost i poslovnost. Ambicioznost i upornost kao izlaz iz postojeće situacije.  Želja za dokazivanjem. Emotivna hladnoća, seksualna frustriranost. Nepoverljivost i inhibicije. Strah od rizika, gde 44

osoba sama nesvesno odugovlači ili odbija neke situacije. Propuštanje šansi zbog nekih svojih principa. U porodici predstavlja dedu, genetsko nasledje ili čoveka od preko 60 godina starosti. U zdravstvenom smislu predstavlja: problem sa koštanim sistemom, zubima, zglobovima, kožom, teške hronične bolesti, depresiju. Peticom vlada Merkur, u tumačenje se uključuje simbolika Sunca predstavljajući pisanu i izgovorenu reč.  Dokument, papir od vrednosti, papirologiju uopšteno kao i glas i komunikaciju, verbalnu i telesnu.  Predstavlja naše najbliže rođake i komšiluk, našu ulicu ili kraj.  Takođe predstavlja put, međugradsku lokaciju i grad do našeg.  Daje sve ljude, situacije, šanse koje dolaze iz drugog grada. Velika praktičnost, racionalnost, ili pak izbegavanje odgovornosti. Puno dinamičnosti i promenu. Lukavost i proračunatost. Sa medicinske tačke gledišta predstavlja nerve i nervni sistem, respiratorne organe. Problem sa ramenim delom i vratnim delom kičme. Problem sa nervom u kičmenom stubu pa otuda i problem sa hodanjem. Daje i problem u funkcionisanju moždanih talasa.  Takođe predstavlja i sitne žlezde u telu i hormone. Šesticom vlada Venera, u tumačenje se uključuje i simbolika Merkura - predstavlja ženske osobe, mlađe žene, devojke, neudate, prijateljice, ćerke. Takođe sestre i ljubavnice dok su one u mlađim godinama. Lepotu i harizmatičnost. Šarm i osećaj za estetiku, lepe stvari, lepe manire. Komunikativne, osobe lepog rečnika, i slatkih reči. Dinamične, vedrog duha i ljubazne. Sklone diplomatiji a ne iskrenosti. Veza ili brak. Poslovno partnerstvo. U zdravstvenom smislu donosi problem sa bubrezima, štitnom žlezdom, dijabetesom kao i opasnosti od seksualno prenosivih bolesti. Uz očekivanje , nadasve dobrih ishoda kad se i lično oprobate i izveštite u ovome, uvidećete da nekada opuštajuća partija jamba sa prijateljima može poprimiti, na osnovu rečenog i drugačiju dimenziju… Uz uslov, da nema ljutnje, nakon svega što sledi, kad kocka bude bačena… VEŠTIČJA REVIJA

2016.

autor: Aleinad

Runa Mesec

Za razliku od Sunca, Mesec ima mnogo suptilnije moći. To je ženska energija i pasivna je. Ova runa predstavlja takođe promene (uostalom i Mesec se svakim danom menja), samo što za razliku od rune Sunce, Mesec ukazuje na spore, dugoročne promene. Kao neko ko vlada noću, Mesec simboliše vreme transformacija gde stvari još uvek nisu jasne i definisane. Može predstavljati i nedostatak informacija ili pogrešno vreme za akciju. Bilo koja akcija koja je pod uticajem Meseca ima šansu da se odvija ne onako kako smo očekivali, želeli. Baš kao što Mesec utiče na plimu i oseku u prirodi, tako utiče i na vodu u nama (naše emocije), što može uzrokovati emotivnu nestabilnost. Čestose dogodi da nas podstakne na akciju bez razmišljanja. Mesec ukazuje na no što je ispod površine, ukazuje na sakrivene razvoje situacija ili akcije iz senke. Sve tajne su zaštićene Mesecom i u svom najnegativnijem značenju, ova runa može

da predstavlja laži, prevaru, pa čak i sabotažu samog sebe. Mesec je takođe u asocijaciji sa ženskim ciklusom, zbog čega može predstavljati i trudnoću, porodicu, korene i pretke. Kada se ova runa pojavi, trebalo bi se osvrnuti na svoje korene jer se u njima može naći uteha i razumevanje. Često se predlaže da se nađe sigurna luka gde bi se sačekalo pravo vreme. Ovde je strpljenje izuzetno bitno. Ukoliko je u pitanju proricanje za vezu, ova runa može predstavljati snažnu seksualnu privlačnost (pogotovu ako je pored nje runa Romansa), tajnu vezu, suzdržane pobude i tajne. Iako dodaje snagu privlačnosti ne znači da će se ubrzati razvoj situacije, tako da Mesec predstavlja maltene nepodnošljivu atrakciju između dvoje ljudi na duži period. Takođe može predstavljati i određenu nestabilnost u vezi koja će imati i trenutke velike bliskosti i trenutke rastavljenosti.

autor: Robert Tejlor

Svest i Liber AL (Objavljeno u Starfire magazinu Vol I no 5)drugi deo

Lokacija Daat Cerebelum je prikačen za ostatak mozga putem ponsa koji zajedno sa medula oblongatom formira ono što se zove moždano stablo. „Pons“znači most, i stvarno je most između cerebeluma i cerebruma. U ponsu se informacija prenosi s leva na desno i vice versa, kao što je već diskutovano. Duboko unutar ponsa je rešetkasta konstrukcija nervnih ćelija sa kratkim vlaknima znana kao retikularna formacija. Ovde su centri koji kontrolišu disanje, rad srca, i krvni pritisak (na svaki od njih, važno je primetiti, se može uticati jogičkim sredstvima). Najvažnije, ovde se nalaze ćelije koje kontrolišu nivo svesti koji doživljavamo. (Paradoksalno, možemo, sa treningom, kontrolisati aktivnost ovih ćelija). Kada su najviše aktivne, u smislu procesovanja informacija, doživljavamo punu „budnu“ svest. Kako nivo aktivnosti opada, kad ulazimo u san ili u trans, na pr. onda to isto čini budna svest dozvoljavajući drugim svestima da dođu u prvi plan. Ova retikularnost je specifično prolaz, ili most, Mesto Ukrštanja, „staza između ekstaza“, na koju se poziva u mitovima i legendama kao ulaz u začaranu zemlju,

astralni plan, alternativni univerzum, ili jednostavno „izvan“. To je drugim rečima, Daat i „izvan“ znači izvan cerebralne svesti. Dalje, izlaz u „izvan“ se često smatra da je ogledalo reflektujuće površine bazena: pa opet nailazimo na reference o promeni smera i ukrštanju. Govoreći o ogledalima, kaže se da vampiri i duhovi nemaju odraz u ogledalu, a to je zato jer su oni sami odraz. Slično, fenomen Doppelganger, gde osoba vidi svog dvojnika: često se izveštava da se ovi dvojnici vide samo od struka na gore, i leva i desna strana su obrnute, što dosta govori u prilog tome da im je poreklo od impresija koje osoba vidi u ogledalu. Priroda Svesti Videli smo gore da se čini da se svest može kretati oko tela. Ipak, pre će biti da se ovo čulo svesnosti širi preko celog tela, i izvan celo vreme; i u određenim uslovima ova svesnost može biti fokusirana na specifičnu lokaciju. Skoro celo vreme, ovaj fokus boravi u glavi, jer ovde većina čula obezbeđuje prozor u svet. (“Postoje četiri kapije do jedne palate”AL.I.51). Može se reći da mozak i nervni sistem deluju kao vrsta sočiva za fokusiranje svesti. Na nekom nivou svesti, mi smo stalno svesni svega u našem bliskom okruženju: prizora, zvukova, mirisa, pritiska naše odeće na naše

telo, njenog sastava, naše temperature, našeg položaja u prostoru i brojnih funkcija koje nas prate. Ovaj nivo svesti u stvari ne nestaje, niti se gasi, kad ispliva budna svest, uprkos simbolizmu po kome se mrtvi vraćaju u zoru u svoje grobnice, itd. U skorašnjim eksperimentima osoba je hipnotizovana da izvrši određenu radnju svakih 2000 minuta po buđenju. Po ponovnom hipnotizovanju, posle korektno odrađenih prvih naredbi, osoba je upitana kako je znala koliko je vremena prošlo, a njeno “unutrašnje sopstvo” je odgovorilo da je jednostavno brojalo 120,000 sekundi! Ovo demonstrira nivo aktivne svesti kojeg budna svest normalno ostaje nesvesna. Taj nivo je nekako zasenčen od strane budne svesti, kao da je ugašen. Mentalna aktivnost misli pravi suviše “buke”, pa tako više ne možemo da čujemo šta naša svest iz senke ima da “kaže”. Zato su molitve, meditacije, itd, sve dizajnirane da umire um: da budna svest za neko vreme “umukne”. Po ovoj osnovi, izgleda da proces na koji se pozivamo kao san ne prestaje kada smo budni. Samo, budni, mi to ne primećujemo. Smatra se da se sanjanje javlja kad uđemo u “Rapidni pokret oka” (REM) fazu spavanja (poznatu takođe i kao Aktivno 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

Spavanje); ali sada se čini da je to uglavnom stanje reakcije na procese koji se događaju. I noćne more, i hodanje u snu se najčešće javljaju tokom ne-REM-a, ili Tihog Sna. U eksperimentima odvajanja životinja od Aktivnog Sna, rezultati su pokazali da iako se veći deo životinja oporavljao snom u Aktivnoj fazi (kao “nadoknada” za izgubljenu količinu), samo neke od njih ispoljavaju abnormalno ponašanje u svojim budnim satima. Mnoge druge životinje iste vrste je bilo nepomereno i izdržali su stoički nedelje spavanja bez snova bez štetnih efekata. Ovo je bilo totalno suprotno od očekivanja eksperimentatora. Otkrivene su varnice oštre električne aktivnosti koja se javlja u raznim delovima mozga, baš pre početka Aktivnog Sna, koja se produžava. Ova električna aktivnost se nekarakteristično javlja tokom Tihog Sna kod onih životinja odvojenih od Aktivnog Sna, čak i tokom budnosti neki put. Ovo sugerira da su životinje halucinirale, ali pošto ih ne možemo upitati, nemoguće je biti siguran u to. Električna aktivnost se specifično javlja u ponsu i korteksu na zatiljku. Nedostatak štetnih efekata kod nekih životinja implicira da te individue nisu totalno bile odvojene “procesa sna”, što znači 47

da se on nastavljao u drugo vreme. Buđenje životinje ili ljudskog bića dok sanjaju više izgleda kao da je zvanje budne ili cerebralne svesti dalje od procesa “nadgledanja”: proces se nastavlja neometeno, dok se cerebralna svest okreće drugim stvarima. Cerebralna svest se može onda setiti koji deo procesa je bio nadgledan sve do određene tačke, i ovoga se sećamo kao san. Elekrična aktivnost na koju smo se gore pozivali bila bi ulazak cerebelarne svesti, putem ponsa, u cerebralni korteks da bi se poslužila uskladištenom memorijom i drugim funkcijama po potrebi. To je kao da imamo dve odvojene svesti, u totalnoj suprotnosti jedna ka drugoj, koje, čini se, nemaju znanje jedna o drugoj. Ipak, ne samo da su svesne jedna druge ( kao što se vidi ako kopamo malo dublje u psihu); one su, paradoksalno, jedna te ista svest koja se nekako čini da je odvojena. Od koristi je da pomslimo Mebijusovu Traku, traku od papira koja je uvrnuta jednom i sa spojenim krajevima pravi prsten. Iako se čini da ima dve strane, to je u stvari sve produžena jedna strana, što se može videti ako se crta linija duž strane. Ovo je razlog zašto naše mišljenje teži da bude dualističko, iako opet, nesvesno, mi osećamo pravu situaciju i izražavamo je našim jezikom. Postoje mnoge reči u našem jeziku koje zvuče isto a imaju različito značenje. Na pr. “cleave” znači “podeliti na dvoje” ili “držati se zajedno”; i opet dalje: “raise” (gore) i “raze” (na zemlju). Stvarno poreklo ove situacije je druga tema, za drugu diskusiju, ali se ono širi sve do zore čovečanstva ~ u Paktu, do same naše ‘kreacije’. Svesni um radi uzimanjem informacije kroz čula i stvarajući jedno unutrašnje predstavljanje spoljašnjih događaja. Pošto nesvesno radi na dijametralno suprotni način od svesnog uma, njegova krajnja moć mora da je proizvodnja spoljašnjih predstava koje su storene iznutra, u početku kao halucinacije ili vizije, ali na kraju kao ’stvarni’ ili objektivni fenomeni. Da pojasnimo ovo na momenat. Jedan od lakših puteva pristupa umu je preko hipnoze, i u dostupnoj literaturi o tome pojavljuju se neki zapanjujući slučajevi. Jedan se tiče dečaka od šesnaest godina koji je bolovao od bolesti znane kao Ichthyosiform erythrodermia complex, koja je urođena, organska bolest kože, prisutna od rođenja. Dečak je imao otečeni, crni, rožnati sloj koji je prekrivao celo njegovo telo osim lica, vrata i grudi. Ovaj sloj je bio tvrd kao nokti; i kad god se saginjao ili istezao zglobove, taj sloj je pucao i curio je smrdljivi, krvlju umrljani serum. Svi normalni pokušaji da se leči ovo stanje su propali, sve do 1951 kad je dečak hipnotizovan i kad su mu date instrukcije da će mu leva ruka ozdraviti. Posle pet dana rožnati sloj omekšao i pukao. Posle deset dana ruka je bila potpuno zdrava. Proces je dalje produžen na čitavo telo sa velikim uspehom. Važna tačka ovde je setiti se da je bolest bila urođena; i prema rečima nezavisnog doktora koji je posmatrao proces ‘...to je toliko anatomska promena sama od sebe, koliko je “ćopavo stopalo”, Sad, oni od nas koji se bave Magikom su svesni da se promena može pojaviti u skladu sa voljom; a ipak se čini da i dalje postoji tendencija da se 48

Magika reducira na neku vrstu psihologije tipa ‘uradi sam’. Gore naveden slučaj jasno pokazuje da je ovaj šesnaestogodišnji dečak , putem hipnoze, dosegao dole do mikroskopskih dubina svog bića, otarasio se naslednog defekta i ponovno ‘izgradio’ sebe koristeći se naslednim “gradivnim blokovima”. Jedan, još spektakularniji primer transformacije se desio 23. marta 1933, kada je Dr. Džerald Kirkland, vladin medicinski oficir Zimbabvea, svedočio ritualu “šakalovog plesa” od strane jednog neidentifikovanog plemena ili klana urođenika. Kirklandovo prisustvo nije bilo znano urođenicima, što znači da je mogao da svedoči događaju kompletno. Posle kombinacije neinhibiranog plesa, bubnjarenja, konzumiranja delimično trulog mesa, pijenja žestokih pića, i ponavljanja mahnitih seksualnih snošaja sa nekoliko žena, dva od urođenika su se u stvari pretvorili u šakale. Kirkland je bio trenirani medicinski oficir, i bio je siguran u ono što je video, i rizikovao je javno ismevanje (i bez sumnje gubljenje položaja) objavljujući svoj izveštaj. Implikacije ova dva gore navedena slučajeva su jasne: mi smo u stanju da oblikujemo naše sopstveno meso u bilo koju formu u koju verujemo, da ono odgovara našem okruženju. Ili više specifično: možemo izazvati promenu da se javi, ne samo u spoljašnjem okruženju, već i u nama, čak do samog genetskog nivoa. Zaključak U zaključku, onda, Nuit i Hadit predstavljaju makropolarnost svesti. Da se opet vratimo analogiji elektromagnetskog polja sa početka ovog eseja, Nuit i Hadit mogu biti posmatrani kao negativni i pozitivni pol svesti. Fiziološki Hadit je predstavljen sa, ili stvara oko, dve hemisfere cerebeluma. Nuit je predstavljena sa, ili stvara oko, dve hemisfere cerebruma. Četiri hemisfere zajedno čine jedan entitet, simbolizovan jednostavnom mandalom: Žigom Zveri (AL.III.46.) Ovaj jedan entitet je njihovo “dete”, Ra Hoor Kuit. Nuit i Hadit su dve potpuno razvijene ličnosti, koje su evoluirale od dve osnovne energije ličnosti – intelekta i libida. Oba sačinjavaju dva iskustvena univerzuma. Oni su viđeni (i fiziološki i kako su oslikani u Liber Al-u) kao različiti i kontradiktorni. Ipak, stvarna svrha ove različitosti je paradoksalno korisna unija i unakrsna oplodnja. (“Jer ja sam podeljena radi dobra ljubavi, radi šanse za jedinstvom”) AL.I.29 ) Sa neke tačke gledišta možemo videti Nuit i Hadita kao stabilni, binarni sistem poput Sirijusa A i Sirijusa B. Orbitirajući jedna oko druge, svaka ličnost sprečava onu drugu da ne padne u prazninu i izgubi kontrolu. Neuroze, psihoze i šizofrenija su posledice gubljenja VEŠTIČJA REVIJA

2016.

kontakta sa svojim parom, jedne ili druge ličnosti. Cela suština svih mističkih praksi je da ujedine ova dva, prividno podeljena, tipa svesti, rastvarajući njihove iluzorne forme da bi se stvorio treći tip svesti. Ovo ‘dete’ bi imalo osobine koje nijedan ’roditelj’ ne ispunjava u celosti sam po sebi. Jedinstvo se dešava u preciznom momentu kada se ’razlike’ između dve ličnosti afirmišu simultano, i tako rastvaraju. (“Neka se među vama ne pravi razlika između bilo koje stvari i bilo koje druge stvari: jer se od toga stvara povreda” AL.I.22 ). Ovo “krajnje pokazano Jedinstvo” (AL.III.37) se u potpunosti vidi u kreaciji i iskustvu velike umetnosti, na pr., koja ujedinjuje suprotnosti misli i osećanja, forme i sadržaja, inspiracije i izvršenja. Iskustvo umetnosti nas razrešava sukobljenih impulsa misli i osećaja, zadovoljavajući oba u istom momentu. Ova totalna realnost i ‘prima’ i ‘donosi’, ona simultano rastvara i rešava suprotnosti objektivne i subjektivne realnosti. (“Ovo je stvaranje sveta, da je bol razdojenosti kao ništa, a da je radost rastvaranja sve” AL.I.30.) To nije povratak na više “primitivniji” ili jednostavniji nivo percepcije, već jedno svemoćno poverenje u napredak naše evolutivne istorije. (“Ovo će obnoviti svet...”AL.I.53 ) Koliko znam, eksperimenti još nisu pokušani, ali nagađam da ako muškarac i žena postignu ovu ’čistu svest’, ona će biti genetski prenosna, što znači da će svako dete koje stvore automatski imati „ujedinjenu“ svest.(“tada ću ja začeti dete od nje moćnije nego svi kraljevi zemlje”AL.III.45.). Možda se mi već rađamo u ovom stanju, ali imamo podelu ubačenu u nas od strane zahteva za deljenjem percepcije stvarnosti koju forsira društvo u kome živimo. Tzv. magijske moći su sporedni produkt ovog mentalnog stanja, radi fizioloških razloga navedenih ranije. Makar treba reći da oni ‘magičari’ koji jure samo za ovim moćima promašuju suštinu. Zavedeni glamurom upravljanja

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

svetom u kratkom vremenskom roku, propuštaju da uvide stanje gde sve želje jednostavno nestaju („Ovo su budale koje ljudi obožavaju; oboje, i njihovi Bogovi i njihovi ljudi su budale“AL.I.11). Mnogima nedostaje hrabrost da ostave svoje trivijalne brige iza njih, ali ako neko upravlja svoj život u skladu sa svojom Istinskom Voljom, onda nikad neće morati da bavi vradžbinama za novac, ili novu ljubav,itd. Kao što je Ostin Sper rekao: ’Magija je prirodna sposobnost osobe da privlači bez pitanja’. Sperov naglasak je bio na ’bez pitanja’; ali u svrhe ovog eseja Ja preferiram da naglasim ’prirodna sposobnost’. Jer je Sper takođe znao ono što Kenet Grant objašnjava u svojim knjigama: da je primarna gnoza fizičke, a ne metafizičke, prirode. Kada Ljubav transcendentuje Težnju i Potrebu da postane Želja, Volja je uključena. Želja stimuliše Imaginaciju, sposobnost pravljenja slika, našu kreativnost. Energija stvorena, recimo, seksualnom unijom postaje matriks iz koga se rađa ’Dete’. ’Ljubav pod Voljom’ je stoga upravljanje kreativnom sposobnošću, putem Želje, ka cilju, radije nego dozvoljavanje da se dešava slučajno ili bezoblično. Ljubav i Volja su prisutni simultano u svakom vrhunskom činu. Oboje, i Ljubav i Volja su načini za stvaranje svesti; zajedno oni formiraju ’zajednicu svesti’, ujedinjujući nas sa samom Prirodom. „Ljubav pod Voljom“ (AL.I.57), kontrolisana imaginacija, je formula ove zajednice, i u svakom činu Ljubavi pod Voljom mi oblikujemo nas i naš svet simultano. Postskript Gornji esej je napisan 1993. god. i objavljen u časopisu ’Zvezdana Vatra’ 1994. god. Ugledni magazin iz VB “Novi Naučnik“, Br.2193, 3 jul 1999. sadrži artikl na 4 strane od Džona Mek Krona pod nazivom “Levi Mozak, Desni Mozak“, koji ulazi u detalje eksperimenata sa mozgom, izvedenih tokom 1996/7 god. od strane Gereon Finka sa Univerziteta u Dizeldorfu, u Nemačkoj i Džona Maršala sa Redklif Ambulante u Oksfordu, u Engleskoj. Artikl potvrđuje gornji esej tako što konačno sahranjuje “mit“ o levoj/ desnoj podeli mozga. Navodno, pažnja je ključ, sa svakim zadatkom mozak zahteva ’lokalnu’ ili ’globalnu’ pažnju, tip pažnje se formira kako mozak odabira da prenosi situaciju. Priroda zadatka po sebi je ona koja određuje koji tip pažnje se uvodi u igru.U artiklu se zaključuje: “...jednostavne dihotomije su vani. Bitno je to kako dve strane mozga komplementiraju jedna drugoj i kako sarađuju.“ Nauka prati tamo gde Poredak vodi...Originalno istraživanje se može naći u magazinu “Priroda“, vol.382, p626 (1996) i u “ Izveštajima Kraljevskog Društva B“, vol.264, p487 (1997). Sa dozvolom: STARFIRE I;5, 1994 BCM Starfire London WC1N 3XX Engleska 49

autor: Olivera Stevanović

Rad sa magijs

Rad sa magijskim ogledalom je vrlo ozbiljan rad, za koji se treba dobro pripremiti. Osim nabavke ili izrade magijskog ogledala neophodno je napraviti odgovarajuće pripreme pre samog gledanja u ogledalo sa određenom namerom. Magijsko ogledalo je neka vrsta prolaza u astralni svet i pre pomisli na rad sa njim, treba biti siguran u svoju frekvenciju i vibraciju, stanje aure i astralnog tela. Ako je naše energetsko polje opterećeno strahovima, puno blokada i čvorova ustajale energije, ako imamo zakačene entitete rad sa magijskim ogledalom je povezan sa rizikom da u njemu ugledate nešto što bi vas uplašilo. Osnovna pretpostavka je da se u rad sa magijskim ogledalom upuštamo sa dobrim namerama i s ljubavlju. Možemo potražiti odgovore na neka pitanja kojima bi se razrešili naši problemi ili problemi nama bliskih osoba. Morate imati u vidu da ste tokom celog postupka vi u kontroli i da uvek možete prekinuti rad ako posumnjate da se nešto loše dešava. Uobičajeno je koristiti zaštitu koju lako možete ustanoviti u meditaciji koja prethodi ritualu. Kada osetite da je trenutak pozovite vašeg duhovnog vodiča ili nekog od Arhanđela da vas štiti prilikom rada sa ogledalom. Bića visoke frekvencije odbijaju entitete koji bi mogli da vam se nakače i neželjeno koriste vašu energiju. To je zgodna prilika da se napomene da i inače radite na podizanju svoje frekvencije kako ne bi bili ukusna hrana entitetima. Najpovoljniji period za rad sa magijskim ogledalom je mena punog meseca, nekoliko dana pre i posle punog meseca. To vreme je pogodno za magiju želja. Fluid kondenzatori su pomoćna sredstva tj pripravci koji pomažu privlačenje i zadržavanje energija. Odličan fluid kondenzator možete napraviti od ovih sastojaka, dovoljne su sasvim male količine koje simbolično predstavljaju elemente vatre, vode, zemlje, vazduha i etra: prah od ljuski jajeta, prah od riblje kosti, vranino ili galebovo pero, krabin ili rakov oklop u prahu, morska so, tamjan, paučina, mačija dlaka i prah ruzmarina. Sve to fino usitnjeno se pomeša u 50

noći punog meseca sa alkoholom, biljnim uljem ili vinom. Postoje veoma strogi recepti za ove vodice ali možete improvizovati i napraviti svoju ličnu - obojenu vašom energijom. Bitno je da se povežete sa esencijom materijala koje koristite i mentalno prenesete svrhu za koju će pripavak biti korišćen.

Uvek je bolje koristiti nešto sa ličnim pečatom, jer su recepture ili obredi namerno pogrešno predstavljeni u pojedinim knjigama ili su izostavljeni pojedini delovi, tako da u krajnjoj liniji sve zavisi od vas. Fluid kondenzator se namaže u tankom sloju sa zadnje strane ogledala što bi trebalo da uveća njegovu upotrebljivost. Na ramu ogledala možete ispisati sledeće reči: YHVH - Neizgovoreno ime Boga, tzv Tetragramaton i imena anđela od kojih tražite odgovore. Možete ispisati ime vaših anđela čuvara, ako znate i imena Arhanđela. Dovoljno je pozvati jednog Arhanđela da vam pomogne, jer su oni uvek tu sa nama, ali se nikad ne mešaju u naš žiivot ako ih ne zovemo izričito, i tražimo odgovore na konkretna pitanja. Nije toliko važno kog Arhanđela upisujete, oni uvek lako mogu da dozovu I ostale da se pridruže po nadležnostima. Rafael, Mihail, Gabrijel, Urijel. Od simbola možete koristiti sigil Meseca i iscrtavate ga u jednom delu rama. Pre prve upotrebe magijskog ogledala morate ga napuniti mesečevom energijom. Za to je potrebno sačekati noć punog Meseca. Izađite napolje i okrenite ogledalo ka mesecu tako da vidite njegov odraz na površini. Možete zamoliti energiju Meseca da napuni ogledalo svetlošću ili se obratiti posredno boginji Luni, da vam pomogne da se podigne veo sa mračne površine ogledala i da vam preda tajne ključeve saznanja i napuni taj “sud” svetlošću i vizijama. Zahvalite usrdno. Posle ovoga ogledalo je spremno za upotrebu. Pored ovih uslova, morate obezbediti mirno i zaštićeno mesto, na kome možete nesmetano da se prepustite magičnom ogledalu, obično u večernjim časovima. Ogledalo se inače čuva umotano u crnu neprozirnu tkaninu i ne izlaže se dnevnoj svetlosti. Ta tkanina se može VEŠTIČJA REVIJA

2016.

skim ogledalom iskoristiti kao prekrivač za sto na kome se radi sa ogledalom. Stolica na kojoj sedite, takođe mora biti prekrivena crnom tkaninom. Potrebne su tri posvećene svećice koje upalite sa strane ogledala ali tako da se njihov plamen ne vidi direktno u ogledalu u koje gledate. Sa leve strane postavite kadioncu, tako da ni nju ne vidite direktno u ogledalu. Sa desne strane se može staviti štap, ako ga imate. Vi možete koristiti svoj ogrtač i zaštini pentagram. Nakit nije dozvoljen. Možete nositi talisman za zaštitu, najčešće sa znakom Pentagrama koji odbija demonske sile, a obrnuti pentagram se koristi za njihov priziv, što se ne sme pomešati. Svi predmeti koji se koriste u ritualu moraju biti napunjeni. Odičnom snagom uz duboku koncentraciju, i posle upotrebe vraćeni na bezbedno mesto, nedostupno bilo kome sem vlasniku. Magijsko ogledalo može koristiti samo jedna osoba, što važi za sve magijske predmete. Pre početka rituala na podu se kredom iscrtava zaštitni krug. Krug se može izvesti i postavljanjem crveng konca. Krug ima funkciju zaštite od nepoželjnih uticaja. U pripremi za ritual, možete koristiti mirišljave štapiće, tamjan i etarsko ulje. Malo ulja može se utrljavati u kožu na čelu, vratu i predeo solarnog pleksusa. Kada ste izveli sve pripreme, fizičke i mentalne, sedite u udoban položaj i uđite u relaksirano stanje uma i tela. Opustite mišiće i ostetie mir. Dozvolite da vam se misli srede i polako se koncentrišite na pitanje za koje tražite odogovor u ogledalu. Držite to pitanje neko vreme u svesti a onda vratite fokus na disanje i otpustite nameru. Gledajte u površinu ogledala ne očekujući ništa, um usmerite na disanje. Očekivanje da nešto vidite vam može pokvariti celu operaciju, jer um najviše voli da mašta i pravi projekcije. Posle nekog vremena, ako ne izgubite strpljenje na površini ogledala, javljaće se magličasti oblici i može se javiti beličasti disk koji može da počne da se vrti. Ovo vas čak može uspavati, tako morate biti oprezni u ovoj fazi. Uslediće vizije slične onima koje imate na mentalnom ekranu kad zatvorite oči, tj kad zamišljate stvari i jednako tako će biti neuhvatljive i osetljive na

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

fokus pogleda. Neke ćete registrovati samo perifernim vidom, tj jedino ako ne gledate direktno u njih, i bežaće kako vam se pogled upravlja u tom pravcu. Zato, možete vežbati taj periferni vid koji može i auru lepo da obuhvati, na primer. U početku će prizori biti jako nedefinisani i neuhvatljivi, ali jedino suzbijanje očekivanja daje rezultate i istrajnost u pokušajima. Svaka veština se stiče, pa tako i veština rukovanja magičnim ogledalom. Vremenom će se vaše energije sroditii i magijsko ogledalo postaje vaš lični insturment obojen vašom energijom i moći ćete s lakoćom da u njemu ugledate baš ono što vas interesuje. Upotrebite intuiciju prilikom tumačenja prizora koje vidite. Ponekad i same boje mogu dati neke nagoveštaje, pozitivne ili negativne, ako okružuju likove koji su se pokazali ili scene. Vi možete samo zavirivati u ovo ogledalo, kao što gledate u monitor, ali ako se nađete u stanju koje prethodi astralnoj projekciji, vaše astralno telo može biti povučeno u magijsko ogledalo i to može da vas uplaši, ako ne znate o čemu se radi. Ako se to desi a vi ne prekinete nekim naglim pokretom, ili napadom straha, možete doživeti i vantelesno iskustvo koje se ne razlikuje od uobičajenog astralnog putovanja. To se retko dešava, ali ipak je moguće, ako uđete u theta stanje moždane aktivnosti i pređete vibracionu fazu koja prethodi odvajanju astralnog tela. Neće se destiti ništa opasno ako ste pre početka postavili jasnu nameru šta želite da vidite ako ste svesni mesta, tj prizora koji vidite. Ukoliko vam se desi OBE (vantelesno iskustvo - Out of Body Expirence), dovoljna je pomisao na fizičko telo i vi ćete se prenuti u svom fizičkom telu. Isto tako je i raznorodna misao dovoljna i za prestanak vizije koju imate u magičnom ogledalu, ili neki iznenadni zvuk iz spoljne sredine. Na kraju sesije zahvalite se za viđeno i završite pospremanjem magijskog prostora. Magijsko ogledalo nećemo koristiti uzaludno, prečesto, za banalna pitanja i za negativne uticaje. Posle upotrebe ogledalo pažljivo umotati u crnu tkaninu i odložiti na sigurno mesto, a prostoriju okaditi belom žalfijom koja odlično čisti nakupine negativne energije iz prostora. 51

autor: Deniver Vukelić, prof.

Progoni vještica na zagrebačkom području Drugi deo: Tijek procesa vješticama Za pokretanje parnice, bilo je dovoljno mišljenje, odnosno optužba susjeda ili stanovnika mjesta. Tako je često bilo vrlo moguće zbog ljubomore, bračnih nesuglasica, poslovnih neuspjeha ili alkoholiziranih halucinacija optužiti nekoga za čaranje. Druga je mogućnost bila da se osoba nađe optuženom kao suučesnik u čaranju ako bi je tko već optužen za čarobnjaštvo spomenuo pri ispitivanju na mukama, što je bilo često jer su se na mukama tražili drugi suučesnici, a optuženi bi u bolovima najčešće izgovarao imena osoba koje bi im prve pale na um, susjeda, poznanika, ikoga

samo da si ublaži nesnosnu bol torture. To je, naravno, bio plodan izvor novih, daljnjih optužbi i temelj za nove parnice i suđenja. Parnicu bi pred gradskim ili županijskim sudom započeo činovnik kojeg su zvali fiscus ili fiškuš (javni tužitelj). On bi iznosio optužbe, predlagao proces (ispitivanje, torturu, zapisnik o suučesnicima) i presudu (vješanje ili spaljivanje). Također bi se pozivao na starije crkvene (inkvizitorske i biblijske) autoritete te na pravne postupke, zakone i  pravila toga doba. Svaki grad, županija ili feudalni gospodar morali su imati svoga službenog fiškuša.  On bi, dakle, sastavio optužnicu u kojoj bi dao mašti na volju i koje bi se – koliko je bila maštovito oblikovana – postidjeli i mnogi pisci fantastike današnjega vremena. Naravno, to su već bili kanonizirani klišeji preuzeti iz europske literature kao što je “Malleus maleficarum” i drugi priručnici pisani za progone vještica. Vještica je u nas, kao i u ostatku Europe, letjela, pretvarala se u životinje ili ljude, općila s đavlom i životinjama, ubijala pogledom, pretvarala se u vjetar, uništavala ljetinu, ubijala stoku, uzimala plodnost ljudima i životinjama, orgijala na nedostupnim mjestima, radila mast i ostale čini od hostije i ubijene djece. Nakon sastavljanja i izricanja optužbe osumnjičena je zatočena u tamnicu koja je već sama po sebi bila odvratno skučena jama, puna štakora i vlage. Tamnice su se obično nalazile u sjedištima vlasti gradske vlasti, a u Gradecu je to bio podrum gradske vijećnice. Na saslušavanju optuženoj obično nisu rekli za što je optužena i tko ju je optužio, već bi torturom, psihičkom i fizičkom, izmamljivali odgovore. Naravno, što je više poricala, to bi bila više kriva. Na mukama bi skoro uvijek, naravno, “odala” svoje pomagače, najčešće žene i muškarce koji bi joj prvi pali na pamet, samo da se riješi užasa. Voditelji svakog procesa i istrage bili su najčešće jedan gradski senator, gradski kapetan i gradski bilježnik. Provodili su istragu koja je skupljala dokaza prije podizanja optužnice. Istraga je najčešće vođena s torturom. Svaki grad sa svojom tamnicom imao bi i svog krvnika, tzv. henkara, koji je izvršavao presude kako protiv VEŠTIČJA REVIJA

2016.

ostalih zločina, tako i protiv čarobnjaštva. To su bili ljudi uvježbani u mnogim postupcima torture, koji su poznavali rad mnogih sprava i ljudsku anatomiju te se brinuli da mučeni ne gube svijest ili život, već da trpe najveću moguću bol pri ispitivanju. Optužene bi u tamnici čuvao porkulab – ključar, odnosno upravitelj gradske tamnice – osoba koja je čuvala gradsku tamnicu i brinula se za prehranu zatvorenika. Na svakom ispitivanju obavezno bi bio prisutan i dijak (dyak, diak), odnosno školovana i pismena osoba, koja bi najčešće bila zapisničar na procesima – on je finim krasopisom vodio zapis čitavog procesa, s podacima o optužbi, izjavama svjedoka, voditeljima i tijeku procesa, dodatnim podacima (npr. o suučesnicima), o tijeku torture te izricanju i izvršenju presuda. Dijak je poznavao latinski jezik (kojim je pisan veći dio dokumenata), ali i hrvatski kojim je zapisivao izravne navode svjedoka i optuženih kako se u prijevodu ne bi gubilo značenje.  Zahvaljujući upravo njegovoj ulozi i danas imamo tragove s tih procesa. Postojala je i nešto rjeđa funkcija odvjetnika optužene/ optuženog, a koja se nazivala procurator (branitelj). Ponekad ga ne bi bilo, a ponekad je bio prisutan samo formalno i “mlako”. On je očito jedna od manje bitnih osoba u procesu, s obzirom na većinski postotak smrtnih presuda te je većinom bio prisutan samo “pro forma”.  2016.

VEŠTIČJA REVIJA

Kao i u ostatku Europe, na samom početku ispitivanja prvo bi se provodili pokusi kako je nalagala tradicija. U rano su se srednjovjekovno doba optuženi ili optužena mogli već na samom početku osloboditi ako bi prošli jednostavan pokus vezan uz božansku intervenciju ili znak. Kasnije su pokusi postali brutalniji i namješteni pa je oslobađajući rezultat bio skoro nemoguć; štoviše, samo bi dodavali još više materijala u optuženičin/optuženikov dosje. Najčešći pokusi bili su onaj vagom (vještica mora biti lagana da bi letjela), pokus suzama (ako nije mogla plakati, vještica je), pokus “Očenašem” (ako bi 6-7 puta brzo izmolila molitvu i samo jednom pogriješila, vještica je), pokus s nosom (krvnik bi ženu udario drvenom palicom u nos i po boji krvi ocijenio je li vještica), pokus s hladnom vodom (okrivljenu bi vezali užetom i bacili u rijeku; ako pliva na površini, kriva je, ako potone nedužna je. To je jedan od starih “Božjih sudova”). Zatim bi uslijedila potraga za tzv. “vražjim pečatom”, madežom ili bradavicom koji su nepobitni dokaz ugovora s đavlom. Ako ga je bilo, prvo bi ga boli jer tamo po priči vještica ne osjeća bol. Tu je postojao trik da su imali iglu na uvlačenje pa ubod stvarno ne bi bolio. Ako bi ga našli, krvnik bi ga izrezao i podastro sudu. Ako pečata ne bi bilo, to je bio znak da ona u potpunosti već pripada vragu. 53

Potom bi počelo mučenje raznim dovitljivim i strašnim napravama. Te su bile različitih oblika i namjena: palčenice, gvozdene pločice s vijcima koji bi se stiskali i lomili palčeve; španjolska čizma koja se sastojala od dvije željezne sare iznutra podstavljene čavlićima koje bi se stavljale oko koljena i potkoljenica mučenog, a potom pritiskale vijcima. Dodatno se moglo osim pritezanja i udarati čekićem po njoj. Zatim koloturi, kod čije su uporabe ruke bile vezane u križ iza leđa

konopcem, a konopac oko gležnjeva vezan za uže kolotura na stropu. Što se više konopac natezao, to je tijelo bivalo više od poda. Ponekad bi se o noge vezivali i teški utezi od kamena ili željeza, a tijelo bi se lagano dizalo u zrak, pa zatim naglo puštalo na pod. Potom su postojale lojtre, duge ljestve pris-

lonjene uza zid. Ruke bi bile vezane za najvišu prečku, a noge bi se vezale užetom za vijak koji bi se namatao i tako izazivao napinjanje u tijelu mučenoga; greben, naprava slična stolcu, prekrivena oštrim trokutastim čavlićima ili daska prekrivena čavlima, na koje bi posjeli ili polegli mučenog ili mučenu; konjić, koji je kao jedan od najtežih oblika torture služio za rastezanje, a rastezalo se različitim utezima; vještičja stolica koja je u stvari bila velik i čvrst stolac, čitav prekriven oštrim šiljcima: sjedalo, rukohvat, naslon i podnožje. Ženu bi posjeli na nj i čvrsto privezali kožnim remenjem. Jedna od najgorih sprava bio je definitivno  španjolski magarac – visoka klupa koja je umjesto sjedala imala trokutastu oštru napravu što svojim gornjim oštrim rubom ulazi u meso i organe međunožja. Od ostalih, tu su se mogli naći i različiti  maljevi za lomljenje goljenica, kotač za rastezanje, svijeće za paljenje. Postoje zapisi o mučenjima koja su trajala i po 22 sata bez prestanka. Bilo je slučajeva i u kojima bi optužena (pogotovo ako bi bila mlada i lijepa) prijavila da

54

joj se vrag ukazao u ćeliji kao gradski kaštelan ili svećenik te ju seksualno iskoristio. Odmah nam je jasno kako je i zašto do toga došlo i tko je iskoristio situaciju. Takav se slučaj primjerice dogodio 1733. za suđenja Margareti Kuljanki iz Gradeca. Ako bi, u rijetkim slučajevima, sud i oslobodio optuženu, život joj je ionako bio u potpunosti uništen – slomljena duha i tijela, bila bi pod vječnom sumnjom svojih sugrađana. No mnogo češći slučaj bila je osuda na smrt lomačom. U Gradecu se to odvijalo na današnjem početku Tuškanca koji se tada zvao Središče ili Zvezdišče, a na Kaptolu kod vrata vanjskog prednjeg zida (danas ne postoji, na tom je mjestu otprilike fontana s kipom Djevice Marije) Žrtvu bi vezali i obrijali na “nulu” te je u kolima prevezli uz poruge svjetine do stratišta. Tamo bi joj ili odsjekli glavu pa spalili ili bi ju, pak, spalili živu. Ponekad bi joj ukazali čin milosti tako da bi namazali drvo uljem da gori brže ili bi joj pak vezali vrećicu baruta oko vrata koja bi, kad plamen stigne do nje, eksplodirala i ubila je na mjestu.(nastavak u sledećem broju revije) Zanimljiviji slučajevi Kao što je već rečeno, slučajeva je bilo mnogo i iz različitih povoda. Tako slovenski putopisac Valvasor navodi zapis o jednom od žešćih progona u zagrebačkoj okolici do kojega je 1685. došlo zbog velike suše i nerodice. Ljudi su doslovce podivljali od gladi i siromaštva i pokrenuli histeriju lova na vještice koje su, naravno, bile krive za tu elementarnu nepogodu. Nasumce linčovane ili spaljene, stradalo je 14 žena, zajedno s mlinarom koji je navodno sjedio na jajima čekajući da se pilići izlegu. Četiri godine kasnije (1689.) uslijedio je još jedan seljački linč u Križevcima koji je završio spaljivanjem pet žena. A zatim je na samom kraju stoljeća, 1698., otpočelo razdoblje velikog progona na Gradecu, koji su sljedećih sedam godina vodili gradski isljednici Đuro Porta, zamjenik bilježnika i Ivan Khayll, gradski kapetan. Oni su vodili svako ispitivanje prije suđenja i svojim metodama ispitivanja i mučenja izmamljivali najfantastičnija priznanja. Ukupno je bilo četrdesetak slučajeva pod njihovim istražiteljstvom, a uz njih je uključeno još više od 200 mogućih osumnjičenika. Niti jedan nije završio oslobođenjem od optužbe. Većini su presude bile spaljivanje na lomači, a za ostatak – budući da nemamo pouzdani podatak – to se isto pretpostavlja. Njihov rad trajao je do 1704. Potom se u sljedeća dva desetljeća procesi dosta vode u Varaždinu i Varaždinskoj županiji te VEŠTIČJA REVIJA

2016.

u Kerestincu. Jedan od većih procesa onaj je već spomenutoj Margareti Kuljanki iz Gradeca koja je na mukama odala još 32 imena što su zatim također procesuirana u poznatom procesu u Turopolju te je – uz nju samu – još 28 osoba bilo spaljeno, a samo su dvije oslobođene. Iz toga se velikoga turopoljskoga procesa može vidjeti koliko su isljednici bili temeljiti, pa ispada čak kako je ta skupina vještica bila podijeljena u unutarnju hijerarhiju sa svojom vojvotkinjom, generalicom, obrštaricom (pukovnicom), kapetanicom, a čak se navodi i da su imale svoga zastavnika, koji je bio vrag i zvao se Matić. U godinama 1740. i 1741. i trinaest je Križevčanki osuđeno. Od toga ih je jedanaest spaljeno. Posebnost tih slučajeva je ta što su dvije od njih imale maloljetne kćeri, od pet i sedam godina – njima su razrezane žile jer su smatrane vješticama poput svojih majki. U sljedećim godinama opet ima dosta slučajeva na Gradecu i Kaptolu, a jedan od zanimljivijih je onaj protiv Bare Cindekovice iz 1743., koji je dobar primjer za optužbu zbog poslovne konkurencije. Bara je, naime, bila optužena da čarolijom postiže veći prodajni uspjeh od svoje konkurencije. Ipak, konačna sudbina ostala joj je nezabilježena te se pretpostavlja da je mogla biti i oslobođena. Njezin slučaj iskoristila je za svoju prozu i slavna Marija Jurić Zagorka. Takva je situacija s progonima potrajala sve do sredine 18. stoljeća i do vladavine carice Marije

Terezije. Često se susreće mišljenje kako je ona dokinula progone. Nije – dapače, osobno je vjerovala u magiju i čarobnjaštvo! Ipak, u presedanskom slučaju Magdalene Logomer zvane Herucina, iz Križevaca, tu je ženu 1758. oslobodila optužbi zapovjedivši da je dopreme u Beč pred njezin liječnički konzilij koji se, dakako, uvjerio da nije vještica i da se ne pretvara u muhu kao što je bila optužena. Nadalje je zapovjedila da se svaka daljnja optužba mora provesti pred njenim carskim sudom. To je bilo dovoljno da hrvatski sudovi odustanu od progona jer bi trošili vrijeme i novac na komunikaciju i transport do Beča, pri čemu bi optužene vrlo vjerojatno naposljetku bile oslobođene. Tako je ta praksa, službeno pred zakonom, prestala, iako je zasigurno još neko vrijeme bilo seoskih linčeva i lomača na svoju ruku – o kojima nema zapisa – sve dok na razmeđu s devetnaestim stoljećem toga fenomena nije nestalo u potpunosti. Kako to da su najveći progoni bili u sjevernoj Hrvatskoj? Jednostavno, Hrvatska je tada bila rascjepkana. Dalmacija i dio Istre pripadale su Veneciji (sjeverni dio Istre pripadao je Habsburgovcima) koja je imala svoju inkviziciju, neovisnu o Rimu i vrlo blagu prema čaranjima i praznovjerju te se moglo iskupiti pokorom i molitvom. Dubrovačka Republika bila je odveć prosvijećena da bi se uopće bavila takvim pitanjima: njezini se inkvizitorski sudovi, kao i sud u Zadru više bave tiskanim herezama ili sprječavanjem protestantske i ostale literature, dok ih manje zanimaju narodna vračanja. Turska je Hrvatska, pak, potpadala pod šerijatsko pravo Osmanskog Carstva koje pripada drugačijem kulturnom krugu pa ne poznaje takvih progona. Samo je teritorij pod habsburškim i ugarskim zakonima, na sjeveru Hrvatske i u dijelu Istre, dijelio isto zakonodavstvo sa svojim seniorskim državama, koje su također imale svoje vlastite progone i procese protiv čarobnjaka, vještica i heretika. Danas, u novom mileniju, ponovno se javlja zanimanje za taj iznimno važni dio kulturne povijesti Hrvatske, koju su tijekom zadnjih stotinu i pedeset godina proučavali tek malobrojni. No, bitno je da se te žrtve nikada ne zaborave, ako ništa drugo, onda kao opomenu koliko ljudi mogu biti – pa i oni koji bili naši najbliži preci, odvojeni od nas tek nekoliko generacija – okrutni i surovi u svom neznanju, nečasnim namjerama ili krivim interpretacijama religijskih dogmi. nastavak sledi u narednom broju Revije 55

autor: Cecilia Saba

Voodoo iz

Riječ Voodoo dolazi od zapadno afričke riječi Vodun što znači duh. Vodun je religija koja ima korijene u Africi od početka čovječanstva. Neki izvori smatraju da je stara oko 10 000 godina. U Voodoo zajednici vjeruje se da ne postoje slučajnosti. Sljedbenici voodoo-a smatraju da stvar ili događaj sami po sebi nemaju svoj život. Sve i svaka stvar utječe na nešto ili na neku drugu stvar. Stoga, ako učinimo nešto nekome drugome, činimo to samima sebi. Božanstvena energija manifestira se kroz pretke i duhove koji mogu nanijeti pozitivnu ili negativnu promjenu, te se moraju štovati u svakoj ritualnoj ceremoniji. Voodoo također smatra da postoji sveti ciklus između svijeta živih i svijeta mrtvih. Sljedbenici voodoo-a mole da ih se čuva od muka u ovom životu, odnosno da im je kvaliteta života na razini. Rituali u voodoo-u uključuju brojne molitve, zvukove bubnjeva, ples, pjevanje i životinjsku žrtvu ili dio životinje.

Voodoo religija prakticira se u Africi, na Haitiju i zauzeo je veliki dio same Amerike. Postoje tri vrste voodoo-a: Haićanski voodoo, New Orleanski voodoo i, najstariji, Zapadno afrički vodun (original). Od navedenih zemalja, u svakoj postoji po nekoliko hramova i uvijek su dobrodošli učenici koji su zaista voljni učiti i posvetiti se drevnim voodoo misterijima i voodoo načinu života. Nažalost, moram reći da kod nas u Hrvatskoj ne postoji niti jedan znani voodoo hram. Što se sljedbenika voodoo-a tiče, ako ih i ima, onda se voodoo-om bave kao individualci i ne izlaze na vidjelo. Voodoo se prakticira u zajednici i samim time nije idealna religija za pojedinca, odnosno za individualni rad, no to ne znači da ga ne može prakticirati. S ovim rečenim ističem da je voodoo način života, te je time i vrlo društveno raspoložen. Sljedbenici voodoo-a vjeruju da postoji muško i žensko božanstvo zvano Mawu (žensko) i Lisa (muško), asociranom kao Sunce i Mjesec,

prve ruke zvani Mawu Lisa. Mawu Lisa su stvorili svijet, zatim su stvorili biljke, životinje, te ljude. Cijeli je proces, prema voodoo-u, trajao četiri dana. I sama prakticiram najstariji oblik voodoo-a, a prenesen mi je direktno iz obitelji. Naime,voodoo je prvenstveno religija predaka, temelji se na precima i štovanju istih. Za svaki događaj u našim životima, naši preci već znaju i prije nas samih, jer su bili ovdje na Zemlji i živjeli život kojim sada živimo mi. Prema voodoo vjerovanju, oni nam pomažu u životu i vodiči su nam kroz svakodnevne situacije. Sam pojedinac, dakle, može individualno prakticirati voodoo kao praktikant, no ukoliko želi ići stepenicu više potrebno je otići na sam izvor znanja – u Afriku, gdje, ako je odabran, prolazi inicijaciju i postaje svećenikom ili svećenicom (uglavnom, voodoo dolazi iz prijenosa znanja s generacije na generaciju, no smatra se da voodoo zna i odabrati osobu – drugim riječima, ne biramo mi voodoo, već osjetimo voodoo poziv). Međutim, voodoo se ne uči iz knjiga ili putem internetu, voodoo se najčešće (i tada ima svoju punu formu) prenosi s naraštaja na naraštaj slušajući putem tradicionalnih priča i misterija koje su bile prenijete i našim starijim i iskusnijim pretcima i pretkinjama. Božanstvenih energija u voodoo-u ima ih puno. Duhovi u voodoo zvani su Loa. Loe su duhovi-prenostelji Božjih poruka. Neki od njih su vrlo bitni i rituali se ne smiju započinjati bez zazivanja istih. Primjer takve Loe je Papa Legba. On je čuvar vrata između svijetova i njega se zaziva kako bi se moglo stupiti u kontakt s drugim Loama, ovisno što se traži i moli, i ovisno o tome kakav se ritual održava. Papa Legba se uvijek i bez iznimke zaziva prvi. U voodoo-u kojeg osobno prakticiram najčešće se koristim ritualima u svrhu izlječenja,iscjeljenja i pozitivnih namjera. Kao što i sami znamo koliko ima energija u svemiru, da su energije svuda oko nas, onda si možete zamisliti koliko ih tek ima u voodoo. Kada ste blagoslovljeni da ih možete zaista osjetiti

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

pored sebe, čak i vidjeti, znate da je voodoo duh uz vas. Što se tiče predrasuda, treba istaknuti da je Voodoo pozitivna religija i nipošto se ne temelji na bacanju uroka, činjenju zla, žrtvovanju ljudi i sl. Postoje situacije u kojima pojedinac može zatražiti pomoć od voodoo svećenika/svećenice, primjerice, uklanjanje uroka, no nikako da ga se baci na neku drugu osobu. Postoje i svećenici/svećenice koji koriste voodoo da bi činili negativne stvari, no njima ne pridajemo veliku važnost, jer poznajemo moć voodoo-a i znamo da će kad-tad duh napraviti svoje djelo u kojem će pravda za nepravdu biti zadovoljena. Što se voodoo lutkica tiče one se koriste u svrhu predstavljanja osoba za koju se radi duhovni

rad radi lakšeg fokusiranja, vizualiziranja i prepoznavanja, ne za zastrašujuća djela koja se sustavno prikazuju u filmovima. Što se pak tiče posebnih talismana, svećenik/ svećenica može napraviti talisman za određenu osobu u svrhu za koju je zamoljen da ga se napravi. Talisman tako izrađen nosi isključivo osoba za koju je rađen. Voodoo je također poznat po magičnim napitcima i pripravcima, služeći se elementima iz prirode, biljem, djelovima životinja, čak i preminulim životinjama koji sadrže toksične tekućine, ako su one korisne. Moj osobni duhovni voodoo rad ima 3 faze: Korištenje duha – verbalna komunikacija s preminulom osobom koja može biti popraćena i žrtvom. Ljudski ili životinjski duh u kombinaciji s

58

biljkama – za proizvodnju određenog željenog efekta. Korištenje prirodnih elemenata – poput bilja, grančica, štapova od drveta i sl. pomoću kojih je učinak također efektivan. Duhovni rad se radi za bilo koje područje života (ljubav, zdravlje, financije i sl.) u kojem pojedinac treba pomoć. No, voodoo kao i bilo koji drugi duhovni rad, nije bezazlen. Svaki praktikant treba biti oprezan, jer opreza nikada dosta. Također, znanje je jako bitno, pogotovo ako je voodoo praktikant bio te sreće da mu je to znanje bilo direktno preneseno od pretka ili mentora, jer to znanje sadrži i veliku količinu praktičnih savjeta zbog iskustva proizašlog iz prakse i načina života koji zahtjeva voodoo religija.

VEŠTIČJA REVIJA

2016.

Radimo i po porudžbinama sa kamenom koje odgovara toj osobi. Za kontakt imamo stranicu na facebook-u, i radnju na Etsy-u

2016.

Još od doba drevnih civilizacija ljudi osećaju povezanost sa poludragim kamenjem i kristalima i veruju u njihovo lekovito i magijsko dejstvo. Svaki prirodni poludragi kamen nosi pozitivnu energiju sa sobom, a takođe svaka vrsta kamena ima poseban uticaj na različite aspekte života. Pa u zavisnosti od toga šta je u tom trenutku potrebno, čovek bira i odgovarajući kamen za sebe. Npr. kvarc i njegove brojne varijacije (koje i mi rado koristimo), ima izuzetno povoljno dejstvo na čoveka i njegovu okolinu, zbog svoje spiralne kristalne forme podstiče pozitivnu energiju, isceljenje i ima snagu da puni ostale kristale. Koristio se u raznim tradicijama starom Egiptu, Rimu, Maje su ga koristile u lečenju i kao zaštitu od delovanja negativne energije.

VEŠTIČJA

HTTPS://WWW.FACEBOOK.COM/MELIAN.HANDMADE/

59

„Apsolutna uverenost ljudi u kontinuitet i linearnost pojedinačnog i kolektivnog (istorijskog, tradicionalnog) bitisanja, odnosno ljudska uverenost da bitišu u tzv materijalnom svetu, jasno razotkriva, ili prikriva, spektakularnu i gotovo šizofrenu krhkost temelja samog čoveka i njegovih predstava, te beznačajnost, neodrživost i apsurdnost tih predstava, a što indirektno proizvodi beznačajnost, neodrživost i apsurdnost njegovog položaja u Univerzumu. Ako svemu tome prirodamo epitete fatalnosti, kratkotrajnosti i umišljenosti, opšti utisak povodom stvorenja zvanog Čovek je više nego katastrofalan..’’ Uz ljude kao što je Dorijan Nuaj, ima nade za čovečanstvo sve dok iznedruje pojedince poput njega. Radikalne, kontraverzne, spremne da sve etablirane koncepte dovedu pod znak pitanja a sve u svrhu najveće ideje koja se provlači kroz sva dela autora: spoznati samog sebe u svom najuzvišenijem vidu, emaniranom kroz idejni koncept famoznog Ugovora iz jednog od njegovih dela, koji ipak potpisujemo simbolički sa samim sobom. Kao proročište u Delfima nekad, tako i autor danas podseća nas na to naše iskonsko pravo. i obavezu. No, kao što svako od nas, prolazi kroz razne vidove, tako i stvaralački opus autora karakteriše raznovrsnost istog. Dоriјаn Nuаj, rođen 1971. godine, započeo je svoj književni put јоš 1995. zbirkоm pеsаma „Akvanоmikоn”. Autоr је i zbirkе pеsama u prоzi „Crni nеmis“ i prоznе knjigе „Lucifеrеza”. Istоvrеmеnо, Nuaj оbјavljuје knjigе pоsvеćеnе еzоtеrizmu: „Bоžanska rеvоluciјa katastrоfе”, „Dоktrina satanizma“ i „Kоntrainiciјaciјa”. Bеz оbzira na razlikе izmеđu fikciоnalnih i nеfikciоnalnih tеkstоva, njеgоvе knjigе, pоsmatranо zaјеdnо, dеluјu kaо cеlina s tim što bi uz navedene, „Ruža Bafоmitrasa“ pripadala fikciоnalnоm razdеlu Nuajеvоg pisanja. U pоdnaslоvu је tеkst, naimе, оdrеđеn kaо „iniciјaciјski rоman“, čime je svrstan u umеtničku prоzu, ali еksplicitnо оdrеđеnjе pоdžanra upućuје nas da јеdnо оd mоgućih čitanja rоmana tražimо i u aluziјama na еzоtеrična učеnja. „Lucifereza ” je trilogija koje čine romani „Saltarelo”, „Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana” i „Sreli smo se u Tifaretu”. Svaki od njih celina je za sebe ali postoji veza koja ih objedinjuje u jedan smisaoni kontinuitet. Reč je o hermetičkom delu čiji delovi odgovaraju trima Tarot ključevima. Saltarelo je tarot ključ Aduta XVI, Kula. Ban Smoljan je u vezi sa kartom XV, Đavo, dok Sreli smo se u Tifaretu odgovara tajanstvu karte XIX, Sunce. Po rečima autora, u njemu :’’ … svi ostali ključevi Tarota mogu se prepoznati u pojedinim poglavljima ili naglašenim scenama, ali to je ostavljeno čitaocima da primete…’’ „Doktrina satanizma“ je podeljena u petnaest poglavlja, uz dva dodatka koji odskaču iz stila knjige, jer predstavljaju dve kratke priče koje prvenstveno služe da ilustruju autorovo pripovedanje. Te dve priče su „Crna mumija0148”, i „Istrebljenje ljudi”, koje su u neprerađenoj verziji već objavljivane na internet portalima i u časopisima. Samo delo usmereno je reinterpretaciji pojma „uzvišenog čoveka” o kome govore učenja Tradicije, i kako sam autor navodi u uvodu istog : „Uzvišeni čovek se neće mešati u sukobe, podele i raspre. Njegov zadatak je da pamti i da zna, da nauči i prenese. Spram svega mora održavati kraljevsku distancu sa uporištem u nekoj vrsti zdrave ravnodušnosti ekvinocija srca, bez da mrzi ili voli, bez da navija, napada ili zastupa. Biti negativan, biti protiv, najniži je i najprimitivniji oblik mobilizacije volje. Biti konstruktivan, biti za, jeste drugi nivo, superiorniji od prethodnog. Biti ravnodušan, ali ne tupo imobilišuće ravnodušan, već ravnodušan u stanju mira iz kojeg može proisteći bilo kakva delotvorna svrhovita akcija, jeste treći i uzvišeniji oblik mobilizacije volje.” „ Crni Nemis’’, je naziv zbirke himni i poetskih iskaza pisanih tokom poslednje decenije XX veka za čiji nastanak autor kaže: „Držim VEŠTIČJA REVIJA

2016.

da je himna najviši oblik izražavanja. Himne se posvećuju Bogovima, pa se otud mora paziti šta se i kako sriče, jer bez obzira na glasine, Bogovi ipak ne praštaju! Ljudi mahom sriču gluposti, ali to neće uniziti poeziju niti obrukati uzvišeni poziv pesnika. Pesnik je bio preko potreban zajednici taman toliko koliko pesnik nije potreban društvu. Pa ipak, drznuo sam se pisati poeziju. Rekao bih skladati poeziju, jer pevanje je skladanje. Da bi neko delotvorno pevao, da bi zaista bio pesnik, pre svega mora ostvariti genijalnost u sebi. Probuditi genija u sebi, tu „luč mikrokozme”, životna je misija svakog stvaraoca.’’ U predgovoru za ovu knjigu, anonimni recenzent je napisao, između ostalog: „ Crni nemis je poetski ciklus nadahnut sferom paganskog i okultnog, htonskog i uranskog. Objedinjuje Hermesovu obrtnicu, vodeći nas Hekatinim stazama ka Dole i uranijskim ushićenjima ka Gore. Naslućuje tajanstva ćudljive prastare Boginje i ponekad zaista čini da vidimo i osetimo njen dah i nevremenu lepotu skrivenu iza sedam prozirnih i neprozirnih velova njenog tajanstva. Staza koja spaja solarni hegemonikon i božanski empirijum ključni je simbol ovog opusa…’’ Za predstavljanje romana „Kontrainicijacija’’, autor navodi da je njegovo rešenje predstavljeno ovom knjigom, utemeljeno na paradoksalnom načinu delovanja koje zahvata iz oba načela, pa otud kombinovani, dvosmisleni naziv dela – KontraInicijacija. U praktičnom smislu, kontrainicijacija je medijumski fenomen. Adepti i žreci kontrainicijacije nisu izvor moći nego je njihova moć pozajmljena od skrivenog izvora. Njima je moć darovana. Sa druge strane, inicijacija podrazumeva adepta kao izvor moći. Moć je njegovo svojstvo po sudbini. Adeptstvo kontrainicijanta ima lunarna, reflektivna svojstva, a adeptstvo inicijanta solarna, kraljevska. Adept inicijacije je suveren u punom smislu reči. Adept kontrainicijacije je sluga. Kontrainicijacija je, dakle, imitacija ili substitucija inicijacije, budući da su njene struje izgubile kontakt sa izvorima inicijacijskog toka. Taj suštinski nedostatak, kontrainicijacijske struje nadomeštaju povezivanjem sa rezidualnim izvorima, sa moćima i energijama koje inicijacija na putevima herojskog iskušavanja i preobražaja, pobeđuje i odbacuje. Dakle, za razliku od inicijacijskih loza, kontrainicijacijske nemaju legitimitet. „Božanska kontrarevolucija’’, svakako najpoznatije delo Dorijana Nuaja, sastavljeno od 38 poglavlja u kojima se izlaže egzegeza sveukupne kosmologije, antropologije, psihologije, konspirologije, ideologije, humanizma i futurologije i u kojoj Nuaj uzdiže neizvesnost, tvrdeći da je Stvarnost mnogo veća i bogatija od antropocentričnih sistema koje smo Univerzumu nametnuli. U ovome se približava Carlosu Castanedi i njegovoj potrazi za Drugom stvarnošću, i to putem primene radikalne Volje kao kroulijevskog principa, i kreativne imaginacije u spoju sa šamanskim i magijskim postupcima, apelujući za smislom i pozivajući druge da isto učine: „ Ljudi, trgnite se. Mislite! Ako već morate da umrete, učinite to sa sopstvenom istinom na srcu i u glavi, a ne sa tuđim istinama. Da li je to bio mudar izbor, svrsishodan trud, otkriće vam se samo. U svetlu tuđih istina ništa vam neće biti otkriveno. Mislite, makar bilo uzalud. Vaša i samo vaša istina je jedino bogatstvo koje zaista možete da posedujete, koje je zaista vaše i koje vam niko ne može uzeti. Sve drugo je nebitno. Prilikom vaše smrti vaša istina ima dva izbora: ili da umre sa vama, ili da nastavi svoj život. To isključivo zavisi od vas.’’ Odazivajući se apelu Dorijana Nuaja , možda i uspemo doći do istine, do koje je i on stigao, spoznavši odgovor na pitanje Kosmičkog uma: „KO SI TI?”, u odgovoru: „JA SAM TI”. U kome se i krije ishod sustinskog zadatka svakog od nas. 2016.

VEŠTIČJA REVIJA

61

Portret veštice:

Priredio: Shadow

F iona Horn Fiona Horn je australijska rok pevačica, glumica i Playboy model. Jednom rečju celebrity, kojoj, za razliku od recimo Stevie Nicks iz rok grupe Fleetvood Mack-a, koja nikad javno nije govorila o tome da je moderna veštica, nije problem da o tome otvoreno i govori. Šta više, napisala je i nekoliko knjiga o veštičarstvu i 2006. gostovala na Harvardu kao predavač na temu modernog veštičarenja. Njena karijera muzičara je počela 1984. godine u australijskim pank grupama Sister Sludge i The Mothers, da bi početkom devedesetih oformila mnogo prijemčiviju grupu Def FX, po usmerenju negde blisku plesnom industrijskom roku. Grupa je uskoro potpisala za EMI, stigla na top liste i prelaskom na nezavisnu etiketu veoma dobro se pozicionirala u svetu nezavisnog zvuka. To ju je vinulo u svet popularnih i slavnih, a lepotu je paralelno sa muzičkom karijerom koju je gradila, iskoristila da pozira za Black+White magazin kao i za australijski Playboy. Nakon preseljenja u Los Angeles 2001. pojavila se i u američkom Plejboju, u njegovom oktobarskom izdanju. Od početka dvehiljaditih Fiona glumi i u nekoliko televizijskih serija i filmova, postavši holivudski celebrity. Njene knjige o veštičarstvu, od kojih je najbolje početi sa njenom prvom knjigom Witch: A Personal Journey, koja je istovremeno i njena autobiografija, od nekih su okarakterisane kao veoma praktične i korisne, od drugih kao plitke, ali moje isksutvo sa njima je da, iako su one prilagodjene odredjenoj ciljnoj grupi, u njima ima jako zanimljivih i korisnih saveta i informacija. Da li je ona to učila od nekoga, ili to što piše negde našla u drugim objavljenim izvorima nije jasno, ali recimo njeni saveti o zajedničkoj astralnoj projekciji na odredjeno mesto su se pokazali kao veoma dobri i upotrebljivi i takvih primera je dosta. Dosta devojaka koje su se identifikovale sa njom, došle su do Wicce preko njenih knjiga i to su knjige veoma prilagodjene rasponu uzrasta i mentalitetu ciljne grupe kojoj se obraćaju tako da su one veoma dobri naslovi za one kojima su namenjeni. 62

U svakom slučaju u skupu raznoraznih selebritija koji se okreću nekom obliku alternativne duhovnosti, od kabale koju je promovisala Madonna, preko sajentologije pa do budizma, Fiona Horn je svakako najhrabrija zato što je javno izašla sa time da se bavi modernim veštičarenjem. Ako želite da joj ukažete poverenje i pročitate neku od njenih knjiga, a do sad je napisala sledeće: Witch: A Personal Journey (Random House, 1998) Witch: A Magickal Year (Random House, 1999) Life’s a Witch: A Handbook for Teen Witches (Random House, 2000) Witch: A Magickal Journey: A Hip Guide to Modern Witchcraft (Thorsons 2001) 7 Days to a Magickal New You (Thorsons, 2001) Magickal Sex: A Witches’ Guide to Beds, Knobs, and Broomsticks (Thorsons. September 2002. The Coven: Making Magick Together (Random House, 2005) Fiona Horne, ed. (2004). Pop! Goes the Witch: The Disinformation Guide to 21st Century Witchcraft Bewitch a Man: How to Find Him and Keep Him Under Your Spell (Simon Spotlight Entertainment, 2006) L.A. Witch: Fiona Horne’s Guide to Coven Magick (Llewellyn Publications, 2007)

5-ta ”Lifenet” konferencija Pozivamo vas na 5. Lifenet konferenciju “Slavlje suradnje i stvaranja s Geom - Tkanje naših talenata u tapiseriju skladnog djelovanja”.

obrasce, da pronađemo veze između naizgled nepovezanih pojava i konačno pronađemo rješenja.

Konferencija će se održati

Pridružite nam se i uključite u inspirativni i intuitivni rad za stvaranje inovativnih dijaloga u prirodi i s prirodom.

na lokaciji udruge Gea Viva

u Milni od 17. - 22. lipnja 2016. i namijenjena je ljudima koji rade s višedimenzionalnom stvarnosti Zemlje. Kroz geomantijsku praksu ćemo raditi i biti povezani s našim precima, našim kulturnim naslijeđem i svim mjestima koja su značajna i draga našim srcima. Otvorit ćemo prostor u nama kako bi osjetili jedinstveno polje koje povezuje sve; koji omogućuje potpunu komunikaciju unutar cjelokupne mreže života. Taj prostor, koji se njeguje u vatri kreativnosti, nam omogućuje da percipiramo svijet na novi način, da pronađemo skrivene

2016.

VEŠTIČJA REVIJA

Radujemo se i želimo vam dobrodošlicu na otok Brač! Organizacijski tim „Lifenet” konferencije 2016.

Detaljne informacije Registracija Priredila: Anamarija Partl Oceana

63

foto: Marko Ristić