Vatra i led

Zvončica & neky

~1~ Knjigoteka

Zvončica & neky

VATRA I LED

~2~ Knjigoteka

Zvončica & neky

1. poglavlje Iznenadno nevreme zamračilo je zaleđeno nebo iznad Londona i oteralo većinu ljudi sa ulica. Iako je tek podne, farovi i brisači na malobrojnim parkiranim automobilima ispred hotela bili su uključeni. S kapuljačama navučenim na čelo, ljudi su žurili s pauze nazad na posao. Tek mali broj njih sklonio se u predvorje hotela u Tvikenhamu, vlasnika Ksantea Rosija. Iako je imao čitav lanac hotela, koji je činio tek deo njegovog poslovnog carstva, na hotel u Tvikenhamu Ksante je bio posebno osetljiv, jer mu je omogućavao da uživa u ragbiju. Engleski nacionalni tim trebalo bi danas da se okupi na humanitarnoj aukciji, gde će bogataši davati novac u dobrotvorne svrhe, pa se očekuje krem visokog društva i, naravno, dobar priliv sredstava. Ksante je lično pozdravio sve sportiste. Zgodna, visoka, samouverena plavuša, koja je upravo ušla u foaje, zapala mu je za oko. Odlučno je skinula mantil, kao da je tim gestom svima htela da pokaže da pripada najimućnijim ljudima u državi. Ksante je dobro obučio svoje osoblje. Kad je Albert, šef personala, primetio da portir ne reaguje, pritrčao je dami i u poslednjem trenutku uhvatio njen mantil. Ne osvrnuvši se, lepa žena je produžila dalje. Potom je zastala. Sjajnim zelenim očima gledala je okupljene, a u jednom trenutku delovala je čak... izgubljeno. Tek tada je Ksante shvatio da ona nije zvanica. Paravan oko sportista odavno je postavljen. Ksante je i novim radnicima objasnio da je privatnost gostiju veoma važna i da je moraju poštovati. Obožavaoci su morali ostati napolju, a novinare su ljubazno zamolili da se odmaknu. Ali ova žena, kojoj očigledno ovde nije mesto, prešla je sve prepreke ušetavši u hotel, kao da njoj pripada. Posvetila se razgledanju izloženih umetničkih dela i odavala je utisak kao da nekoga čeka. U Ksanteovoj glavi vrtelo se bezbroj pitanja, a to je značilo da mora dobiti odgovore i to odmah! - Ova dama - okrenuo se šefu personala. - Ko je ona? Albert je u tom trenutku obaveštavao bračni par o predstavama koje su trenutno na repertoaru londonskog pozorišta „Vest end",

~3~ Knjigoteka

Zvončica & neky

proveravao je koje su im karte dostupne i svom šefu šaputao tražene informacije. - Karin Volis - promrmljao je Albert. Ksante se namrštio. - Je li ona poznata? - njeno ime je baš tako zvučalo. - Ona je iz najpoznatijie engleske porodice - nastavio je Albert - i redovna je tema svih trač magazina. - I? - insistirao je Ksante, jer je znao da Albert nikada svojevoljno ne prenosi tračeve. - Roditelji su joj umrli pre nekoliko godina. Njen brat je pravi zabušant, ali je simpatičan lik. A sestra... mislim da je još u internatu. - A šta je s Karin? - U novinama je nazivaju ledenom princezom - Albert se usiljeno osmehnuo. - Čini mi se da je to zato što obožava skijanje. Upravo se vratila iz Švajcarske, a već... - uzdahnuo je da bi pokazao koliko mu je tema neprijatna. - Već... šta, pričaj dalje - zamolio ga je Ksante. - Da budem iskren, gospodine, nemojte gubiti vreme na nju. Niko nije uspeo da joj se približi - Albert je prekinuo razgovor istog trenutka kad mu se obratio bračni par, koji je izabrao mjuzikl. Iako mu je Ksante bio šef, znao se red: gosti su uvek na prvom mestu. Ksante je klimnuo glavom i otišao. Ledena princeza! Ha! Poželeo je da flertuje s njom. Atraktivan i šarmantan, a pritom bezobrazno bogat, bez zadrške se udvarao ženama. Ksanteovo detinjstvo na malom grčkom ostrvu bilo je veoma teško, rano je počeo da radi da bi pomogao majci. Dan kada mu je otac poginuo, pamtiće dok je živ. Stric, s kojim je njegov otac bio u ribolovu, predveče je ušao u njihovu kuću i, crn u licu, saopštio je Ksanteovoj majci da se dogodila nesreća i da ona više nema muža i domaćina. Dečak se rasplakao, a stric mu je rekao da sad mora da bude jak i da nikada ne sme pokleknuti. Potom je njegova majka obukla crninu od glave do pete, koju neće skinuti do kraja života, oči su joj bile crvene i natečene od suza. Tada joj je bilo samo 25 godina... U jednom danu izgubio je i oca i majčin topli osmeh.

~4~ Knjigoteka

Zvončica & neky

A toliko je želeo da je ponovo vidi nasmejanu, našminkanu, u suknji s cvetnim dezenom i beloj bluzi. Nadao se da će ponovo omirisati njen parfem: svež, diskretan, s notom pudera. A majka se zatvorila u sebe... Sa četrnaest godina pronašao je zanimaciju. Pošto je fizički bio napredniji od svoje generacije, družio se s turistkinjama. Stariji momci objasnili su mu kako da ih zavede. Prvo je savladao umetnost ljubljenja. Uživao je u oslobađanju od strogih pravila, koje mu je nametala majka. I naravno da je uhvaćen na delu! Naime, iz škole je stiglo pismo, u kojem se razredni starešina žalio na njegovo česte izostanke s nastave. Ksanteova majka pozvala je svog brata i on je u brdima pronašao mladog buntovnika u delikatnoj situaciji s jednom mladom strankinjom. Ujak ga je dovukao kući i isprebijao dok je majka vrištala da je osramotio i nju i familiju. Neko vreme pristojno se ponašao, čak je i ocene popravio, ali... vrela krv odvlačila ga je na drugu stranu. Bio je pravi kazanova i s njim su uživale mnoge devojke i usamljene domaćice. Ledena princeza! Ksante se nasmejao. Seo je u fotelju u foajeu i nije mogao da misli ni na šta drugo osim na lepu neznanku, koja se još uvek tu vrzmala. Konobar ju je odveo do jednog stola, a Ksante je primetio da je nervozna. Pogledom je lutala po prostoriji, što se nije uklapalo s malopre pokazanim samopouzdanjem. Ljudi su se okretali za njom dok je prolazila. Nisu joj odoleli ni vrhunski sportisti, koji su bili u društvu svojih pratilja. Naprosto, neznanka je širila oko sebe dobru energiju, koja je izbijala iz svakog njenog prefinjenog pokreta. A onda se oglasio Ksanteov mobilni. Posao... Sa svojim brokerom pričao je na grčkom, a onda je neznanka ustala... Kratko je rekao brokeru da se pobrine oko svega pa je prekinuo je vezu. Neznanka je prišla izloženim eksponatima. Odevena u klasični sivi kostim šiven po meri, zaista je zanosno izgledala. Ispod sakoa nazirale su se čvrste grudi. Prefinjena i veoma uglađena, pomislio je Ksante. Da, to je bio odgovarajući izraz za Karin Voliš. Diskretna šminka naglašavala je pravilne crte njenog lica, a visoke potpetice isticale su duge noge. Ksante se pretvarao da čita novine, a zapravo je pogledom pratio plavušu. Konačno je ustao odlučivši da joj priđe.

~5~ Knjigoteka

Zvončica & neky

A neznanka je među predmetima izloženim na aukcijskoj prodaji tragala za svojim brošem u obliku ruže. Istinu o tom komadu nakita saznala je posle dugog i neprijatnog razgovora sa svojim bratom Metjuom, koji je prodao porodične dragocenosti. Karin još uvek nije mogla da poveruje da ju je rođeni brat izdao. Prodaja vredne slike, raskošne antičke komode i para zlatnih minđuša bila je neophodna da se pokriju troškovi internata u kojem je njihova sestra bila na završnoj godini. Jedino nije odmah primetila da je i taj broš bio predmet kupoprodajnog ugovora koji je potpisala, jer joj nije palo na pamet da bi je brat prevario. Broš u obliku ruže s rubinom u sredini svojevremeno je uručen njenom pokojnom dedi u godini kad je engleska reprezentacija pobedila na svim ragbi utakmicama. Taj broš bio je veoma vredan i drag predmet njenom dedi, koji je živeo u Omberli Manoru, a sada u toj kući živi ona sa svojim bratom i sestrom. Ta kuća prava je riznica uspomena na srećno detinjstvo. Karin se sećala da joj je deda kao petnaestogodišnjoj devojčici obećao da će taj broš posle njegove smrti pripasti njoj. Za dedinu mezimicu taj komad nakita bio je poslednja spona s njim. Nedeljama je tražila svoju ružu... Uskoro će se u Tvikenhamu održati prijem, na kojem će starim herojima ragbija biti odata počast. Naravno da se od nje očekuje da dođe s ružom na reveru, ali je njena dosadašnja potraga za tim brošem bila neuspešna. Znala je samo to da je kupac želeo da ostane anoniman, pa nije znala čak ni to da li je reč o muškarcu ili o ženi. Sve do jutros. Na pauzi za doručak pročitala je članak u novinama o početku Turnira šest nacija. Kratak pasus o hotelu u Tvikenhamu, u kojem će boraviti engleski nacionalni tim, privukao joj je pažnju. Vlasnik hotela, grčki tajkun, posedovao je veličanstvenu kolekciju predmeta u vezi s ragbijem, a njegov najnoviji kolekcionarski komad bila je upravo njena ruža. Sedeći za stolom u foajeu, primetila je vitrinu zaštićenu staklom, pa joj je prišla i... ugledala je svoju ružu. Prislonila je lice uz staklo, a onda se trgnula shvativši da se ponaša kao dete. - Divna je moja ruža, zar ne? - čula je veseli glas koji ju je vratio u stvarnost. Brzo se uspravila.

~6~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Veoma je lepa - rekla je stisnuvši usne kad joj se čovek predstavio kao Ksante Rosi. Krv joj je jurnula u obraze dok je posmatrala markatnog muškarca ispred sebe. Istovremeno je osetila gađenje i neverovatnu privlačnost. Na njegovim punim usnama zaigrao je osmeh kad je primetio da neznanka crveni. Lako čuje osvojiti, trijumfalno je pomislio Ksante. - Izvolite - otvorio je vitrinu. Inače se nije preterano trudio da bi fascinirao žene, ali ovu je baš poželeo da fascinira. - Ruža zaslužuje da je pažljivije pogledate. Uzmite je u ruku, molim vas. Karin ga je posmatrala kao opčinjena i u momentu ju je zapahnuo miris njegovog losiona. Nešto je prostrujalo niz njenu kičmu. Namerno nije htela da ga pogleda u oči. Pokušavao je da flertuje s njom, ali iako joj je bio privlačan, nije joj se to dopalo. - Izvinite, gospodine - prišao mu je menadžer hotela - upravo je stigao još jedan igrač. - Hvala - Ksante je morao da ode i pozdravi pridošlicu. A činilo mu se sasvim neprikladnim da neznanki uzme ružu iz ruke. - Odmah se vraćam - osmehnuo joj se.

~7~ Knjigoteka

Zvončica & neky

2. poglavlje Tako je Karin ostala sama sa svojim brošem. Čim se okrenuo, osetila je slabost u kolenima zbog neočekivanog obrta. Došla je bez plana i jasne namere, a upravo joj je život dao ono što želi, pravo u ruke. Ako to nije znak... Nikada u životu ništa nije ukrala, a sad je pomislila da baš to učini. Nameravala je samo da pogleda ružu, jer nije imala novac za otkup. I sad stoji ovde, drži svoj broš u ruci, a ovaj čovek pojma nema ko je ona. Srce joj je ludački tuklo. Šta sad da uradi? Ruža pripada mojoj porodici, mom dedi, razmišljala je uzbuđeno. A ovaj grčki milijarder kupio ju je na nekoj aukciji. Ne, broš nikako ne pripada njemu. Karin je primetila da je izlaz za hitne slučajeve na desnoj strani, a mantil joj je ostao blizu recepcije. Ma bas me briga za mantil, disala je sve brže. Između dojki je osetila kapljicu znoja dok je lagano koračala prema izlazu. Diskretno se osvrnula. Svi su se normalno ponašali. Spontano je gurnula vrata i izašla napolje. Osetila je hladan vazduh na vrelim obrazima. Potrčala je. Gonjena sramotom i grižom savesti, sudarala se s prolaznicima i gazila po baricama dok joj je blato prljalo čarape. Činilo joj se da će joj pluća eksplodirati. Odjednom ju je neko uhvatio i srušio na asfalt. - Kuda ste pošli? - Karin je videla da je to kapiten ragbi tima engleske reprezentacije i ponadala se da je neće prepoznati. Uplašena, ostala je da sedi na vlažnom trotoaru. Čarape su joj bile pocepane, a kolena oderana. Činilo joj se da će umreti od stida i da se njen deda okreće u grobu. To je bilo najgorih nekoliko minuta u njenom životu. Sreća u nesreći bila je to što je vlasnik hotela Ksante Rosi, pa je sve urađeno veoma diskretno. Pošteđena je sramote da se o njenom slučaju raspreda pred celim hotelom, jer ju je kapiten odveo u jednu kancelariju. Direktor hotela mrko ju je gledao, a kapiten pažljivo odmeravao.

~8~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Nije onako kako vam se čini - izgovorila je, još uvek čvrsto držeći ružu. - Rekao bih da jeste - uzvratio je kapiten. - Najbolje je da sačekamo policiju - hladno je rekao direktor. Ksante nije primetio šta se dešavalo iza njegovih leđa. Dok je pričao s gostima, čuo je žamor u predvorju. Pogledao je u Alberta kad je primetio da neznanke nema, i pritom je mislio samo na nju. A onda mu je Albert diskretno šapnuo novost. Ksante je proključao od besa. Naučio je da čita žene kao otvorene knjige, u tome se još u mladosti izveštio. A posle raskida sa izvesnom Atinom obećao je sebi da nikada više neće dozvoliti ženi da ga napravi budalom. Ipak, Karin Volis je to pošlo za rukom. Prijaviće je! Toliko je bio ljut da je, ne pokucavši, uleteo u kancelariju direktora hotela. Postaraću se za to da mlada dama bude propisno kažnjena. Da vidimo kako će damski sedeti na zadnjem sedištu patrolnih kola, pomislio je Ksante zalupivši vratima za sobom. A onda ju je ugledao... Obrazi su joj bili bledi, s tragovima blata na čelu i nosu. A oči... razrogačene i napete. Nervozno je cupkala nogama dok joj je koleno krvarilo. U tom trenutku Ksante se setio odakle mu je poznato njeno prezime. Ruža, koju je legalno kupio, dodeljena je čuvenom Henriju Volisu... a sad pred njim sedi gramziva osoba, koja ju je prodala. Čak je i njega začudila visoka cena za ovaj komad nakita, ali platio je koliko je traženo. A sad ga zelenooka veštica želi nazad i ne preza od krađe! - Video sam kad je pobegla - rekao je kapiten - i zato sam je pratio. - Karin? - Ksante se okrenuo prema njoj, kao da želi da čuje i njenu verziju priče. Gledala ga je sluđeno, nije joj bilo jasno otkud on zna njeno ime. Ksante je razmišljao o Henriju Volisu, legendi koja zaslužuje da bude zaštićena i sačuvana. Da je drugačija situacija, prijavio bi je policiji, ali pošto je čitav nacionalni ragbi tim u hotelu... Ne! Pogledao je u njene uplašene zelene oči. - Izvinite - zubi su joj cvokotali. - Molim vas, uradiću sve... E, to je hteo da čuje!

~9~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Najljubaznije vas molim da mi oprostite - okrenuo se prema policajcu, koji je upravo ušao u kancelariju. - U pitanju je zapravo nesporazum. - Uhvaćena je na delu... - pobunio se kapiten. - Posvađali smo se! - prekinuo ga je Ksante. - Ovaj broš je pripadao njenom dedi Henriju Volisu. Mladoj dami se nije dopalo to što sam ga izložio, zar ne, draga? - ona je nervozno progutala pljuvačku i kiselo se osmehnula. - Karin želi drugačije da mu oda počast. - Vi ste Karin Volis? - trgnuo se kapiten ragbi tima. - Naravno... Molim vas, oprostite mi... Nisam znao... - Kako ste mogli znati? - olakšao mu je Ksante. - Dođi! - nasmejao se pruživši ruku Karin. Samo je videla opasni sjaj u njegovim očima Idemo gore, pa ćemo sve rešiti. Nije imala izbora iako joj se čak i hapšenje činilo bezbolnijim nego da ostane sama sa ovim čovekom. Osetila je njegov bes. Kad je ušla u lift, probadao ju je pogledom. Rukom je dodirnuta ozleđeno koleno razmišljajući o tome kako da se izbavi iz ove zbrke. Sve vreme mislila je na Emili i na ponižerije kojem bi bila izložena u internatu, u slučaju da njenu sestru Ksante Rosi preda policiji. - Sedite - naredio joj je prijateljski kad su ušli u kancelariju na najvišem spratu hotela. Ponudio joj je čašu vode posmatrajući kako halapljivo pije. Potom je seo naspram nje. - Jeste li dobro? Bilo joj je čudno što ga to zanima s obzirom na okolnosti. Dirnulo ju je to pitanje. - Želela bih da vam se izvinim - bezuspešno je pokušavala da ga pogleda u oči - zbog ovog... nesporazuma... - Karin - žustro ju je prekinuo Ksante - oboje znamo šta se desilo, zar ne? Došli ste u moj hotel u nameri da ukradete ružu, zar ne? - Ne! - postiđeno je povukla kraj suknje. Kako da mu objasni šta je osećala u tom momentu? - Došla sam da popričam s vama. U subotu će u Tvikenhamu biti održana komemoracija ragbi veteranima. S obzirom na to da je ruža pripadala mom dedi, očekuje se da je nosim tom prilikom. Ukradena je iz moje kuće i pokušala sam da je nađem... - da je bila prikopčana na detektor laži, već bi počeo da pišti! Najgore od svega bilo je to što je znala da joj Ksante ne veruje ni reč. - Nisam nameravala da je ukradem, samo...

~ 10 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- mirno ju je posmatrao tamnim južnjačkim očima. Duboko u sebi molila ga je da je ućutka, da prekine ovu farsu, ali uzalud. On je ćutao. U mojoj glavi nastao je kratak spoj. Verovatno da mi ne verujete... - Samo polako, nikud ne žurim. - Žao mi je, zaista jeste - oteo joj se uzdah. - Zbog krađe ili neistine? - Ali govorim istinu! - Smem li nešto da primetim? - gledao je njenu glavu pognutu od stida. - Da li ste znali da je nezakonito trgovati ukradenim stvarima, Karin? - Da. - Upravo zato uvek sve proverim pre nego što izbrojim novac. To što ste sad izgovorili veoma me je zabrinulo. Čovek koji za mene kupuje dosad je bio veoma savestan - potom je ustao i otišao do ormarića. Pretpostavljam da ste kradu prijavili policiji? Prkosno je podigla glavu. Pružio joj je papir, pretvarala se da ga ne vidi. Znala je o čemu je reč. - Da li je ovo vaš potpis? - Mislila sam da potpisujem samo za sliku, komodu i minđuše rekla je to znajući da je odvalila glupost. Zašto bi gospodina Rosija zanimala činjenica da je Metju podmetnuo i ružu?. Nema svrhe da mu objašnjava, potpuno je beskorisno. - Dakle, ruža vam nije ukradena, kao što ste malopre rekli? - Očigledno! - I pripada meni, jer sam je legalno kupio? Karin je stisnula zube. Ne pripada mu! Tehnički i pravno gledano, on je u pravu, ali nije mogla da prihvati tu činjenicu. - Pripada mi, Karin - odgovorio je sam na svoje pitanje pošto je ona ćutala - Vi ste mi je prodali. To što ste se predomislili ništa ne menja. Da ste mi se obratili, možda bismo mogli o svemu da se dogovorimo. Ksante je posmatrao komad nakita na stolu pitajući se zašto ga je Karin Volis prodala. - Danas sam pogrešila - zvučala je odlučno. Morala je nekako da pokuša da spase šta se spasti dalo. - Ruža je veoma važna našoj porodici. Ne očekujem da to razumete. - Zašto tako mislite? - i on je promenio stav prema njoj. - Reč je o tradiciji.

~ 11 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Karin - brecnuo se - u Grčkoj se veoma poštuje tradicija, ali lopov je u svakoj kulturi lopov. - Hoćete li me prijaviti? - Neću. - A šta će biti s ružom? - uplašeno je upitala. - Da, vaše slavlje sledeće subote... - zatvorio je oči pretvarajući se da razmišlja. - Predložiću vam nešto: dajte mi broj telefona, pa ću vam javiti ako budem planirao da prodam ružu. Umesto da prizna poraz, jer je znala da taj dragoceni komad nakita nikada neće moći da plati, poslušno je napisala svoj broj. - Hvala vam mnogo - ustala je. - Nisam završio, Karin. - Ne znam o čemu bismo još mogli da razgovaramo. - O jednoj sitnici - mnoge su žene želele da mu se pridruže na večerašnoj dobrotvornoj večeri, ali u tom trenutku poželeo je da mu unuka Henrija Volisa bude pratilja. - Večeras se održava humanitarna večera. S obzirom na to da sam vas malopre pred policijom i saradnicima predstavio kao svoju devojku, preostaje nam samo jedna opcija. - Želite da budem vaša pratilja na večeri? Zašto? Pa ja sam za vas lopov. - Samo glupa osoba pokušaće još jednom da uradi isto pobedonosno se nasmejao. - Reč je samo o večeri? - raspitivala se. - Morate se umiti, blatnjavi ste po licu - Ksante se podrugljivo nasmejao. - Dok to radite, razmislite o mojoj ponudi. Uveravam vas da mi je samo večera na umu. - U redu. Idem kući da se presvučeni. Odmahnuo je glavom. - Oprostite mi što sam nepoverljiv, ali mislim da je najbolje da se ovde osvežite. - Nisam obučena za svečanu večeru. - U prizemlju hotela su kozmetički salon i butik. Pobrinuću se za to da vam iz butika dostave odgovarajuću odeću - na njene podignute obrve reagovao je širokim osmehom. - Dođite, odvešću vas u svoj apartman - sigurno je primetio koliko se uplašila, pa je odgovorio na

~ 12 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

nepostavljeno pitanje: - Opustite se, ja ću se ovde istuširati. Doći ću po vas u sedam. Jedna od prednosti života u hotelu s pet zvezdicaje to, pomislila je Karin, što je čovek uvek spreman za nezvane goste. Dok je hodala po apartmanu, osetila je da joj stopala upadaju u beli, meki tepih. Sav nameštaj bio je od punog drveta. Karin je navikla da bude okružena lepim stvarima, pa je nije fascinirao apartman, ali besprekorna čistoća jeste. - Pozvaću butik, a vi zakažite termin kod kozmetičarke i frizerke. - U zadnji čas, u tako kratkom roku? - Karin je pogledala na sat. Četiri je sata i još je petak. Teško da će naći slobodan termin. - Pozvaćete iz mog apartmana, pa ništa neće biti problem - potom je otišao. I zaista nije bilo problema, devojke iz prizemlja odmah su je udenule u raspored. Uskoro je ljubazni mladić pokucao na vrata apartmana, doneo joj je nekoliko svečanih haljina. Kad ih je sve isprobala, izabrala je crvenu, plišanu, koja joj se savršeno pristajala. Posle posete kozmetičkom i frizerskom salonu Karin je bila zadovoljna svojim izgledom. Blistala je, pa joj se vratilo samopouzdanje. Znala je da će svi pogledi biti uprti u nju. Savršena frizura, besprekorna šminka i prikladna haljina... Karin će dostojno nositi prezime Volis. Osećala se atraktivnom, čak pomalo seksi. Ipak, nisu je brinuli pogledi drugih ljudi, zanimala ju je Ksanteova reakcija. Nikada nije osetila ništa slično prema nekome. Čak ni David, s kojim je mesecima bila u vezi, nije je toliko privlačio. Karin je pokušavala da obuzda nemir kad je posegnula za donjim vešom. Zaposleni u butiku mislili su na sve, pa su joj poslali i to. Mada, grudnjak joj se nije dopao, jer je isticao odvratni ožiljak ispod njenih grudi, neravnu kožu koja je bila posledica kontakta s vrelim metalom. Doktori su joj rekli da će moći da ukloni ožiljke Čim rane zarastu... ali to nikada nije urađeno. Najviše od svega njeni roditelji su želeli da njihova kćerka što pre zaboravi nesreću i da počne normalno da živi. Posle tog nemilog događaja na dvodelni kupaći kostim Karin je zaboravila. Nikome nije želela da se pokaže, jer bi razgovor o tome oživeo onaj grozni košmar. Mnogo je lakše bilo pokriti ožiljak i pretvarati se da ne postoji.

~ 13 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Upravo zbog tog ožiljka David ju je ujeo za srce. Verovala mu je, pričala mu je o svojoj prošlosti, o toj nesreći, jer je on insistirao na tome. Čak mu je i ožiljak pokazala. I mada ju je uveravao u to da se među njima ništa neće promeniti, promenilo se sve. Počeo je da izbegava intimniji kontakt s njom. Na kraju su se Karin i njen oficir rastali, ali su ostali prijatelji, baš kao što je pisalo u novinama. Jedino niko nije znao da je David ostavio ožiljke na njenoj duši i te emocionalne rane, kojima je prethodilo odbijanje, bolele su je više od onih pravih, fizičkih. Suza joj je skliznula niz obraz i Karin ju je brzo obrisala da ne pokvari savršenu šminku. Obukla je haljinu, koja je isticala njene obline. Dekolte je bio diskretan, to joj je prijalo, a pošto su ruke bile potpuno otkrivene, osećala se... nagom. Tačno u sedam čula je kucanje po vratima. Znala je da je to Ksante i želudac joj se zgrčio od nervoze. Kad je otvorila vrata, ugledala je atraktivnog muškarca u savršenom odelu, ali nije dozvolila da je to zaslepi. Bilo joj je jasno da je gospodin Rosi beskrupulozan tip iako ponekad glumi dobricu. Osmehnula se Ksanteu trudeći se da zvuči opušteno: - U redu, hajde da ovo obavimo. - Karin... - stresla se od njegovog baršunastog glasa. - Nema potrebe da glumiš čeličnu ledi. Mislim da je bolje da se oboje prepustimo zabavi. Klimnula je glavom. - Još nešto... da vas podsetim, za javnost smo par koji je već dugo u vezi. Zato je primereno da jedno drugom ne persiramo. Molim te, zovi me Ksante - osmehnuo se. Opet je klimnula glavom. - Moram da primetim da divno izgledaš. Imponuje mi što sam večeras u tvom društvu - šmekerski ju je odmerio od glave do pete. - Hvala - bogatstvo bi dala za trećinu njegovog samopouzdanja - I ti super izgledaš - njene reči zvučale su izveštačeno, a osmeh joj je bio usiljen. Iako je to bila tek predstava za javnost, rado ju je uhvatio za ruku. Njegovi prsti bili su topli i snažni, pa je Karin osetila žmarce duž kičme čim ju je dodirnuo. - Možemo mi ovo - osmehnuo joj se kad su se vrata lifta otvorila.

~ 14 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Nije to bio ni podrugljiv ni proračunat, nego jednostavan i iskren osmeh. Ksante Rosi je sigurno navikao da bude u društvu najlepših žena. Kad bi znao njenu prošlost i kad bi znao kako ona sad živi, ne bi joj pružio ni mali prst. Zato je bilo važno držati ga na distanci.

~ 15 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

3. poglavlje Ksante se u međuvremenu podrobno raspitao o svojoj večerašnjoj pratilji mada je znao gotovo sve o njenom dedi. Čuveni ragbista Henri Volis imao je sina Džordža, koji je studirao pravo, a kasnije radio kao prosečan advokat. U braku s lepoticom Sofijom Džordž je dobio troje dece. Njihova porodica dugo je bila tema broj jedan u londonskoj žutoj štampi. Domaćica Sofija javnosti je bila poznata po tome što je često organizovala gala prijeme u svom domu. Pozivna čuvenu žurku kod Volisovih, čitao je Ksante osmehujući se, značio je da je neko primljen u londonsku elitu. Svaka medalja ima dve strane, pa tako i ova. Naime, saznalo se da porodica ima brojne probleme s dugovima, alkoholom i još ponečim, a sve je obelodanio izvesni advokat za koga se kasnije ispostavilo da je veliki muljator. Demantovane su glasine o dugovima, alkoholizmu u porodici takođe, pa se nekako stišala prašina oko porodice Volis. Ipak, javnost je znala da je na besprekorni imidž ove familije bačena senka. Posle dve godine sve je zaboravljeno i oprošteno kada su Džordž i Sofija poginuli u nesreći na nekom brodu. Gubitak roditelja najteže je podneo sin Metju, a novinaru su pomno pratili promene u njegovom životu. Karin se borila protiv tuge dugim putovanjima. Najmlađa sestra u to vreme bila je u ekskluzivnom internatu. Razmišljajući o Karin, Rosi je znao da su im se životni putevi isprepleli. Naime, brod na kojem su njeni roditelji poginuli pripadao je njegovoj kompaniji i trebalo mu je manje od pet minuta da pronađe dokumente u vezi s tim slučajem. Posle nesreće na otvorenom moru osiguravajuća kuća naložila je temeljan pregled broda. Posle toga je Ksanteov advokat tražio uvid u policijski i lekarski izveštaj, gde je video nekoliko sočnih detalja. Naime, nivo alkohola u krvi nesrećnog bračnog para bio je toliko visok da su jedva stajali na nogama. Čitajući između redova, Ksante je mogao da objasni, ali ne i da opravda ponašanje jutrošnje prestupnice u svom hotelu. Sve mu je bilo jasno: cela porodica živela je na dedinim lovorikama. Uživali su u njegovom bogatstvu, koje se u međuvremenu istopilo. Nikakvo čudo što je razmažena Karin želela još...

~ 16 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Čim je pokucao na vrata svog apartmana, ponela ga je želja da se veče što pre završi i da odmah zaboravi Karin Volis. A onda ju je ugledao... Bio je dovoljan jedan treptaj njenih očiju i znao je da će mu se ta želja teško ostvariti. Crveni pliš očaravajuće je delovao na njoj ističući savršene obline. Male dijamantske minđuše bile su jedini nakit na njoj. Više od toga nije joj trebalo. Ksante je odjednom osetio da ga obuzima čežnja. Bio je zadovoljan time što se nije opirala kad ju je uhvatio za ruku. Osetio je njenu meku kožu i sve se promenilo. Zahuktavala se dobrotvorna zabava. Karin je samouvereno ćaskala s najuglednijim gostima i Ksanteu je bilo drago što ona ume da bude opuštena. Kad su ragbisti shvatili ko je ona, velikodušno su je prihvatili u svoje društvo. Osetio je ljubomoru. Karin u centru pažnje? To ga je malo iznerviralo. Ovo jeste njegov hotel, ali ova noć definitivno nije njegova. Raspored sedenja bio je jasan, ragbisti su sedeli za istim stolom s najvažnijim VIP zvanicana. Karin i Ksante bili u toj grupi, a zatvorena i uštogljena društvena elita Londona prihvatila je tajkuna Rosija kao jednog od svojih. Upravo zbog toga nije bilo smisla da se duri cele večeri. Karin je odbila ponuđeno vino naručivši mineralnu vodu. - Ne pijem alkohol - objasnila je. - Nikada? - Nikada - koketno se nasmešila, jer joj je prijala Ksanteova blizina. Tu i tamo rukom je dodirnuo njenu i Karin se dobro osećala zbog toga. Opustila se tokom večeri znajući da joj ne preti opasnost. - Jelo je veoma ukusno, Ksante. Meki rostbif, kroz koji je nož prolazio kao kroz puter, uz to različito sveže povrće i jorkširski puding koji se podrazumevao, sve je savršeno posluženo. Karin je svoj obrok obilato prelila tamnim sosom od pečenja. - Moj francuski kuvar je genije bez premca. - Vidi se, zaista. I oseti se... u ustima - zadovoljno je dodala Karin. - Moram ti nešto zanimljivo ispričati: prošle godine ragbi tim proveo je neko vreme u mom hotelu. Za hranu je bio zadužen Žak i posle samo nekoliko dana zatekao sam ga uplakanog u kuhinji, jer su igrači posle ručka naručili sendviče preko rum servisa. Njegova jela bila su savršena, ali su količine bile problematične. Zato smo već sutradan popravili taj nedostatak i ponovo su svi bili srećni - prisećao se Rosi.

~ 17 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Posle božanskog pečenja poslužena je čitava paleta deserta: nekoliko vrsta sladoleda, kolači preliveni javorovim sirupom i debelo sečena parčad voćne torte, uz koje je serviran kremasti sos od vanile. - I moja baka je nekada spremala ovakve kolače - Karin je ubacila poveći zalogaj u usta. . - Jesi li bila bliska s babom i dedom? - O, da. - A tvoji roditelji? - Ksante je odmahnuo glavom shvativši da je preterao, kao da je zaboravio pravi razlog njenog prisustva. Karin mu se ljupko osmehnula razmišljajući kako da nastavi razgovor. - Hoćeš li odgledati sve utakmice na Turniru šest nacija? - Neću sve, možda jednu ili dve. - Ali ako živiš u ovom hotelu... - Ne boravim ovde sve vreme. - Oh... - Vlasnik sam mnogo hotela, ali ovaj - priznao je - volim najviše. A hoteli su samo deo mog biznisa. - Mora da su tvoji roditelji veoma ponosni na tebe? - Moj otac je poginuo kad mi je bilo devet godina - uzdahnuo je. - U nesreći na brodu. - A ja sam oba roditelja izgubila u nesreći na brodu - Karin je pokazala saosećanje. Ne! Ksante se iz petnih žila trudio da ne vrisne koliko ga grlo nosi. Njegov otac je poginuo dok je radio. Njegov otac je bio trezan. Njegov otac je stradao zato što ga je šef poslao u neispravnom brodiću na more. Nesreća njegovog oca nikako se ne može porediti s nesrećom njenih roditelja. Ali umesto da sve to izgovori, klimnuo je glavom. - A šta je s tvojom majkom? - Moju majku usrećilo bi samo jedno: da postane baka. Sledeće nedelje putujem kući na krštenje. Moj rođak, ujedno i najbolji prijatelj Stelios, nedavno je dobio prinovu. - Lepo - osmehnula se Karin. - I nije baš. Čitav naredni vikend slušaću majčino čantranje o tome da je krajnje vreme da nađem finu Grkinju, da se venčamo i imamo mnogo dece, umesto što gubim vreme prateći sport i mnogo radeći.

~ 18 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Imaš li brata ili sestru? - Ne, nažalost, jedinac sam. Navrh jezika bio mu je apsurdni predlog da ga ona prati na putu u domovinu. U poslednjoj sekundi sprečile su ga protokolarne formalnosti. Naime domaćin dobrotvorne organizacije izašao je pred goste i Ksante je odahnuo. Otkad je raskinuo sa Atinom, nijednu ženu nije odveo sa sobom na ostrvo. A ako bi to sad uradio, ko zna šta bi njegova porodica očekivala. Odužili su se govori sponzora, ali to nije smetalo ni njemu ni njoj. Spokojno su sedeli jedno pored drugog povremeno razmenjujući pokoju reč. Svim zvanicama delovali su kao harmoničan par. Karin se opustila na vrhuncu večeri kad je počela aukcija. Sve je bilo na prodaju, od sitnica do pravih umetničkih komada. Zbog takvog reklamiranja bogatstva Karin je osetila odbojnost, možda zato Što joj je bilo poznato trošenje novca na gluposti. A onda je voditelj aukcije zamolio publiku za tišinu. U odnosu na ono što će sad biti u ponudi, sve prethodno bilo je smešno: grupi od dvadeset ljudi ponuđena je šansa da nedelju dana treniraju u Tvikenhamu sa članovima engleskog ragbi tima. U ponudu je uključen stalni pristup svim trenerima i maserima. Direktor jednog internata dao je prvu, povisoku ponudu, posle čega je u svečnoj sali temperatura naglo skočila i počelo je nadmetanje. Poenta čak nije bila osvajanje tog trofeja, nego nadmetanje u tome ko ima više novca. Karin je to zasmetalo. Sve to bolno ju je podsećalo na njene roditelje, na Metjua, koji je isto tako rasipao dedin novac. Radio je to samo zato što mu se moglo. Na kraju večeri gosti su Ksanteu čestitali zbog velike svote koju je izdvojio. A Karin se i dalje osećala loše, pa joj je bilo teško da glumi nasmejanu partnerku. Bilo je očigledno da nije bila oduševljena Rosijevim gestom. - Čini mi se da se ne raduješ zbog velikog priliva novca - dobacio joj je. - To se mene ne tiče - kratko je odbrusila. U napetoj tišini koja se na njih spustila Ksante se pitao zašto je njegova partnerka odjednom postala neraspoložena. Naravno da je Karin znala da se uz njeno ime dodaje odrednica ledena princeza. Obično nije prisustvovala ovakvim manifestacijama, što je, naravno, dolivalo ulje na vatru, odnosno davalo medijima

~ 19 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

materijal da se o njoj piše i priča. Međutim, večeras je u ovom hotelu osetila da se štošta u tom svetu promenilo. I muškarci i žene drugačije su je posmatrali nego inače. Nikada je nisu tako srdačno prihvatili. Umesto uobičajenog čavrljanja reda radi, ljudi su je prihvatili kao blisku prijateljicu. Neko vreme nije mogla da shvati otkud ova promena, a kasnije joj je postalo jasno da to nije ni u kakvoj vezi s njom, nego s Ksanteom. Pomalo se uplašila kad ju je uhvatio za ruku i poveo na plesni podijum. Nije trebalo da se desi da zvanice prozru njihovu lažnu vezu, a njoj se činilo da će se to uskoro dogoditi jer su na podijumu bili vrlo neusaglašeni. Ksante je i u ovoj situaciji pokazao koliko je snalažljiv. Prisetio se tinejdžerskih godina i druženja s turistkinjama. I sad je poželeo da pruži svojoj partnerki nezaboravne trenutke, ali Karin se ipak razlikovala od onih devojaka i mladih žena koje su dolazile u njegovo selo na letovanje. Gospođica Volis je za njega bila izazov. Za razliku od drugih, ona mu se nije bacila oko vrata. Ovde, na polumračnom podijumu, držao ju je lagano oko struka. Znao je da vreme radi za njega. Osetila je topao i nežan dodir njegove ruke. Privukao ju je sasvim blizu sebi. U tom momentu Karin je poželela da ovo veče postane stvarnost... Znala je šta novine o njoj pišu, kao i šta ljudi misle o njoj, o njenoj bezosećajnosti. Ali iza ledene maske krila se žena koja čezne za ljubavlju i nežnošću, kao bilo koja druga. A ovde, u polumraku, u Ksanteovim rukama, bila je u stanju da zaboravi sve tužne i ružne priče napisane o njoj. Osećala se kao da pleše na ivici provalije i samo jedan pogrešan korak mogao bi je koštati života. Ksante je uspeo da oživi zaboravljena osećanja u telu mlade žene i ona mu je bila zahvalna na tome. Svaka dlačica na vratu nakostrešila joj se kad je nagnuo glavu i dodirnu usnama njeno rame. Požudu je strujala između njih. Odjednom je na podijum spuštena veštačka magla, koja ih je skrila od pogleda drugih plesača. Karin više nije udisala vazduh, nego želju. Silno je poželela... Ksantea. Grudi su joj bridele, bradavice očvrsnule i silno je poželela da ih Ksante dodirne. Osetila je naboj kojeg se morala nekako osloboditi.

~ 20 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Mislila je da će eksploritati kad je usnama dotaknuo njeno uho, isprekidano dišući. A onda je nešto prošaputao. Nije ga razumela, ali su joj zato zaklecala kolena. Ksante se povukao za korak zagledavši se u njene oči. Iako nije progovorio, znala je da je to poziv. Karin je pocrvenela zbog bludnih misli koje su navirale u njenoj glavi. Toliko je želela da prisloni usne na njegove, da se preda nežnom dodiru njegovih ruku i da se privije uz njegovo telo... Ponovo ju je privukao sebi. Osetio je koliko je podatna u njegovim rukama, video je želju u njenim očima. Nahranio je svoj ego znajući da pada prvi sloj njene ledene fasade. A onda se desio preokret, taj čarobni trenutak nestao je u trenu. I pre nego što je muzika utihnula, u njegovo naručje vratila se rezervisana Karin. Dok su slušali poslednje note popularne balate, plesali su kao dva stranca. Ovo će biti krupan zalogaj, ko zna koliko će mi trebati vremana da osvojim ledenu princezu, ali neću odustati... u ovoj igri nikada nisam bio poražen, pomislio je Ksante pre nego što joj se obratio: - Pobrinuću se za tvoj prevoz do kuće - trudio se da bude ljubazan. - Karin, Ksante - povikao je ragbi kapiten izlazeći iz sale. - Još jednom izvinite zbog one neprijatosti u koju sam vas uvalio. - Nema problema - dobacio je vlasnik hotela. - U znak izvinjenja, pozivam vas oboje na utakmicu sledeće subote. - Oh, neću moći, sprečena sam obavezama. Pre utakmice odaće se počast veteranima, pa se od mene očekuje da održim kratak govor, a posle moram na sto strana. - Onda ćemo se dogovoriti za drugi termin - predloži ragbista. Ksante, rekli ste mi da planirate boravak u Londonu u februaru, u vreme održavanja Turnira šest nacija. Da li vam odgovara utakmica protiv Škotske? - Biće nam drago da budemo vaši gosti - Ksante se trudio da bude pristojan i staložen iako je iznutra goreo. Večeras je ćaskao s plemstvom, stajao je rame uz rame s najvažnijim aristokratama, a sad ga kapiten lično poziva na utakmicu! Privilegiju da sedi u VIP loži obično je morao da plati. S Karin se sve to podrazumevalo, što ga je užasno ljutilo.

~ 21 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Sve je u redu, Ksante - Karin je osetila da mu je neprijatno, ali je pogrešno razumela razlog. - Bila sam na dovoljno ragbi utakmica. Sigurna sam da ćeš dotad pronaći drugu plavušu koja će ti praviti društvo. Osim toga, kapiten će imati preča posla i neće primetiti s kim si. - Naći ćemo neko rešenje - tešio se uvređeni bogataš. Poželeo je da pozove svoju pratilju u apartman na piće, ali je odustao. - Proveriću šta je s tvojim prevozom. - Gospodine Rosi - obratio mu se portir - automobil koji ste naručili biće ispred hotela za nekoliko minuta. Svi vozači trenutno su zauzeti. Ksanteu se dopalo da posmatra Karin dok je nervozno cupkala ispreg ulaza u hotel tih nekoliko minuta. Šmekerski ju je odmeravao. - Hvala za ovo divno veče - prošaputao joj je na uho. Karin nije mogla da poveruje u to da će je tek tako pustiti da ode. Pa ona je pokušala da ga pokrade! I... osetila je hemiju dok su plesali. Bila je sigurna da je i on osetio isto. - Jesi li siguran da smem da odem? - upitala je zbunjeno. - Naravno, draga - poljubio ju je u obraz i odmaknuo se za korak. Vozač joj je u tom trenutku otvorio vrata limuzine. - Zvaćeš me? - kao da je čekala da se još nešto desi. - Mislim, kad budeš odlučio da prodaš ružu? - Naravno - izvukao je podsetnicu iz džepa pruživši je njoj. - Možeš se ti javiti meni ako budeš zainteresovana. - Znaš da sam zainteresovana. O da, sad je to definitivno znao. - To je podsetnica moje asistentkinje, ona se time bavi. Možeš već sutra da je pozoveš. Nije joj dao čak ni svoj privatni broj. To je znak da je ne želi. - Laku noć, Karin. Posmatrao ju je kako ulazi u vozilo. Neko vreme gledao je za automobilom, a onda se, zadovoljan, vratio u hotel. Kad je reč o ženama, Ksante je uvek znao šta treba da radi. Seks je za njega bio nešto što se podrazumeva, kao jutarnja kafa. Prema ženama je uvek bio dobar i velikodušan, a govorkalo se da je takav i u spavaćoj sobi. Umeo je da razmazi svoje ljubavnice poklonima i putovanjima. Jedino što nikad u taj paket nije bilo uključeno njegovo srce...

~ 22 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Noćas će spavati sam. Karin Volis će se sigurno uskoro javiti, znao je to.

~ 23 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

4. poglavlje Kod kuće Karin nije očekivala utehu. Na kraju velikog imanja uzdizala se vila Omberli Manor, u kojoj je stanovala s rođenim bratom. Sva svetla bila su uključena, a glasnu muziku čula je još u automobilu. Naravno da vozaču ništa nije rekla. Pre mnogo vremena naučila je da su komentari samo druga reč za izvinjenje. Uostalom, jedan Volis nema za šta da se izvinjava niti da se pravda što petkom uveče oganizuje žurku u svojoj kući. Problem je bio samo to što su žurke u njihovoj kući bile prečeste i što su remetile mir komšijama. Dok ju je vozač pratio pogledom, Karin se pretvarala da otključava teška gvozdena vrata, a zapravo su bila otključana. Metju nikada nije brinuo o tome. U njegovoj glavi podrazumevalo se da vila bude otvorena za svakog bogatog luzera, koji je poželeo da uživa do jutarnjih sati. Dok se Karin probijala kroz mnoštvo nepoznatih ljudi, sve joj je teže bilo da poveruje u to da se njeno zanimljivo veče završilo. - Uskoro će svi otići - rekao je Metju umesto pozdrava. Izgledao je kao zombi dok joj je prilazio preskačući mlade ljude koji su ležali pijani po podu. Karin je znala da je upravo izgovorio još jednu laž. Petak će prerasti u subotu, a onda će se on u nedelju, najkasnije u ponedeljak, ponovo izvinjavati. Potom će uslediti veliko spremanje, a od petka će se vrteška ponovo okretati. - Sutra će otići, pa ću se baciti na veliko spremanje - jedva je izgovorio Metju. Toliko je patetično zvučao da se Karin glasno nasmejala. - Otići će kad isprazne sve boce iz podruma i pojedu svu hranu. Ukoliko ponovo zateknem nekoga u svom krevetu, tebe ću udaviti prevukla je prstima preko čela. - Ne mogu ovako više da živim. - Onda se iseli! - spremno joj je odgovorio Metju. - Ionako više ne mogu da slušam tvoje prenemaganje. Dokle ćeš da me sramotiš pred prijateljima? Kad ćeš prestati da ih vređaš? Ako ti toliko smeta život u ovoj kući, ti se što pre iseli.

~ 24 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

To bi on najviše voleo... A u trenucima slabosti Karin je upravo to priželjkivala: da ode nekud i da sa sigurne udaljenosti posmatra svog brata kako prodaje jedan po jedan predmet iz kuće. A onda bi joj na um pao deda i znala je da to ne sme uraditi. Izdržaće još deset meseci, do kraja Emiline škole. Iako je Karin odavno shvatila da novac ne čini život, veoma je dobro znala da su njenu mladu sestru vršnjaci maltretirali kad se pročulo za loše finansijsko stanje porodice Volis. Popela se u svoju sobu. Noćas je neko bio u njenom krevetu, a zna se i zašto... Miris znoja ispunio je vazduh izazivajući u njoj nagon za povraćanjem. Bosih nogu krenula je niza stepenice ignorišući dobacivanje Metjuovog prijatelja. Žurila je da Što pre stigne u biblioteku, koju je držala pod ključem. To je bila jedina prostorija u kući koja je izgledala onako kao kad je njen deda bio živ. I ranije je bežala u to carstvo knjiga. Za bakinig i dekinog života Karin je s bratom i sestrom vikendom dolazila u ovu kuću. Dok je baka pripremala ručak u kuhinji, Emili je spokojno spavala u kolevci. Metju je uvek bio zavaljen ispred televizora, a Karin je najviše volela da boravi u biblioteci. Sve medalje i trofeji iz ragbi karijere njenog dede bili su tu izloženi. Obožavala je da sedi podno njegovih nogu i sluša priče iz slavnih dana. Posle dedine smrti porodica se uselila u Omberli Manor i Karin je najviše vremena provodila upravo u biblioteci, u svom utočištu, gde je na miru čitala knjige zaboravljajući stvarnost koja je bila s druge strane starih hrastovih vrata. Novine su pisale bajke o porodici Volis, a Karin je rano spoznala da je sve to šarena laža. Iza osmeha njenih roditelja s naslovnih strana tabloida krio se... promiskuitet. Zato se Karin od detinjstva plašila vikenda, jer su oni služili za opuštanje, kako su to nazivali Volisovi. Karin je kasnije sve činila da Emili zaštiti od tog nesrećnog opuštanja. Naime, kad je Karin napunila šesnaest godina, njihova majka je zaključila da je dovoljno odrasla da se provodi s njima, a Emu je tog vikenda otpremila da spava kod drugarice. Neiskusna Karin zapala je za oko starijem glumcu i to joj je, iako se stidela, pomalo i laskalo. Poželela

~ 25 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

je da je visprenija i da joj na um padnu dosetke, kojima bi i ona njega mogla da zadivi. Te godine pozno leto bilo je neobično vrelo, pa su Volisovi često oganizovali žurke. U vili je bilo pretopio i Karin je izašla na vazduh, u želji da se rashladi. Smeh njene majke privukao joj je pažnju. A onda je usledio šok. Naga do pojasa, s čašom pića u ruci, njena mama je ljubila nepoznatog muškarca u bazenu. Ta slika potpuno ju je izbacila iz ravnoteže. Prvo je pomislila na oca, želela je da ga zaštiti jer se uplašila da će mu majčina prevara slomiti srce. Potrčala je da ga pronađe. I onda je videla i njega. Na ležaljci iza vile masirao je leđa kokosovim uljem nepoznatoj, potpuno nagoj ženi. Naravno, očeve ruke vršljale su po grudima zgodne plavuše, koja nije negodovala, naprotiv, razmaknula je noge. Karin se ukočila. Mislila je da će se nebo srušiti na nju i osetila je nagon za povraćanjem. Tog dana shvatila je koliko su njeni roditelji razvratni. - Hej - izgovorio je onaj stariji glumac tik uz njeno uho. I danas se seća olakšanja koje je osetila kad mu je spustila glavu na prsa u želji da skloni pogled s tog gnusnog prizora - biće sve u redu. - Neće biti u redu, nikada više! - poželela je da vrišti, da išamara i majku i oca. Karin je dopustila glumcu da je odvede nazad u kuću i povede na sprat. Tek na stepenicama shvatila je koliko je pijana. Pa kako kad je pila samo sok?! Noge je jedva pomerala i sve vreme vrtelo joj se u glavi. Karin ne želi da se priseća onog što se posle toga desilo. Jedino je iz tog perioda pamtila to da je majku kasnije uverila da je za Emili najbolje da je prebace u internat. Naravno, Karin je želela da čistu dečju dušu poštedi bludnih prijatelja naopakih roditelja. Da bi joj donekle nadoknadila to što nije često s roditeljima Karin se, iako samo osam godina starija, trudila da za Emili uvek organizuje lep provod. Tako su zajedno provele Uskrs u Rimu, leto na jugu Francuske, Božić u Švajcarskoj... Otuda žutoj štampi materijal da Karin voli putovanja i da se najbolje oseća u planinama. Muškarcima nije dopuštala da uđu u njen život i zato je dobila nadimak Ledena Princeza. Ksante je bio drugačiji u odnosu na sve one koje je dosad upoznala...

~ 26 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Već sledećeg dana pokušavao je da ne misli na Karin i prethodno veče. Jedva se izvukavši iz kreveta, istuširao se i nerado je sišao na doručak. Ruža je bila vraćena u vitrinu. Čim je otvorio novine, oči su mu zasijale. Na fotografiji su bili on i Karin, u kadru čedan poljubac za laku noć ispred hotela. Srce mu je poskočilo... i to ga je iznerviralo. Zašto ga ta žena opčinjava? I tokom nedelje trudio se da ne misli na nju. A onda je osvanuo petak i asistentkinja ga je obavestila da je Karin na vezi. - Karin? - Razgledala sam dedine stvari pa sam se setila tebe. Da li si zainteresovan za još neke ragbi suvenire? - Prodaćeš i ostatak? - začudio se Ksante. - Ne! Pitala sam se da li si možda zainteresovan za razmenu? Želim ružu. - Rekao sam ti da mi se javiš ako budeš zainteresovana da je otkupiš. - Novac mi je još uvek zarobljen u fondu, pa ne mogu... - Ne bih da slušam patetične porodične priče... - Ali, Ksante, molim te... - tek kad joj je glas zadrhtao, malo je omekšao. - Saslušaj me, molim te. Treba mi taj komad. Organizator svečanosti u Tvikenhamu juče me je još jednom podsetio na to da ružu moram imati na događaju. Zamisli kako bih se obrukala kad bih priznala da je više nemam? Moram je imati, dedi u čast, shvati me rasplakala se. - Mogu ti ponuditi pehare, fotografije, pa čak i loptu kojom je deda pobedio na legendarnoj utakmici... - Doći ću po tebe sutra u jedanaest. Pošto tek u nedelju putujem u Grčku, biće mi zadovoljstvo da te otpratim na tu svečanost. Ne misliš valjda da ću ti tek tako predati broš? Nastala je duga, mučna pauza. - Hvala ti, Ksante. Da ne gubiš vreme, doći ću ja u hotel. Pustio ju je da ga čeka deset minuta. Poskočila je kad ga je ugledala. Brzopleto ga je poljubila u oba obraza, ljubazno mu se zahvalivši kad joj je pružio ružu. Ona uplakana žena s kojom je juče pričao telefonom definitivno nije ova, koja sad stoji pred njim.

~ 27 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

I danas je izgledala zadivljujuće. Svetloplavi kostim savršeno je isticao njene obline, a kosu je pustila preko ramena. Na putu do stadiona uzalud je pokušavao da razgovara s njom. Na svako njegovo pitanje odgovarala je kratko i rezervisano. Čim su stigli na stadion, postala je pričljivija. Umešali su se među zvanice i počela je zvanična ceremonija. Karin je uzdignute glave uzela mikrofon i održala, za tu priliku, naučeni govor. -... moj deda - zaključila je na kraju - živeo je baš onako kako je igrao ragbi: strasno, talentovano i časno. Nikada neću ukaljati sećanje na njega... Praćena ovacijama, vratila se na mesto. Aplauz koji se prolomio stadionom bio je namenjen njenom dedi, to je Ksanteu bilo jasno. Za trenutak mu se učinilo da je razume. Kad ju je uhvatio za ruku, osetio je da je ledena. - Gospođice Volis - nešto kasnije disketno joj se obratio jedan od organizatora - u nastavku ceremonije biće parada na stadionu. Da li će gospodin Rosi poći s vama? - Ne, neće me pratiti. Ubrzo je Karin u ešalonu sa ostalim učesnicima bila na terenu stadiona, a Ksante je ostao u VIP loži. Svaka legenda ragbija pozdravljena je ponaosob preko razglasa. Ksante se nikada u životu nije osećao bednije, jer je ponešto shvatio. - Tek sad mi je jasno zašto ti taj broš toliko znači - izgovorio je kad mu se pridružila. - Zašto bih te inače pozvala? U njenim očima navirale su se suze. Šta bi svi ti uzbuđeni ljudi rekli kad bi znali istinu?, pomislila je. Posle utakmice Ksante se ponudio da Karin odveze kući. Nije mu bilo jasno zašto još uvek oseća nemir u društvu te lepe žene. Nekoliko trenutaka pre nego što se zaustavio ispred njene vile, primetio je da Karin pretura po svojoj tašni tražeći ključeve. Ksantea je to uvek zabavljalo. Sačekao je da ona izvuče svežanj ključeva pa ju je upitao: - Zašto se boriš protiv toga, Karin?

~ 28 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Protiv čega? - Ovoga - bez ustručavanja privukao je njenu glavu i spustio je usne na njene. Rado bi mu odgovorila, ali... - Zašto? - upitao je Ksante. - Zašto se boriš protiv sebe kad znam da želiš isto Što i ja? - ponovo je pokušao. Ovako nešto nikada nije doživela. Zavrtelo joj se u glavi. Osetila je miris viskija i čežnju sa njegovih usana. Stresla se. Konačno mu je uzvratila poljubac i učinilo joj se da lebdi. Nije primetila kad ju je obema rukama zagrlio, ali je osetila da joj se toplina širi po telu. Strasno se predajući njegovim poljupcima, Karin je poželela da večno bude u njegovom zagrljaju. Ne prestajući da je ljubi, spustio je šaku na njenu dojku. To joj se dopalo, ali mu nije dopustila da ruku zavuče ispod njenog sakoa. Plašila se da će pod prstima osetiti njen ožiljak. Polako se celim telom naslonio na nju privukavši je još bliže sebi dok je usnama klizio po njenom vratu. Karin je osetila da se u njoj rasplamsava vatra. Nije joj promaklo da drugom rukom otkopčava gornje dugme njenog sakoa. Poželela je da vodi ljubav s njim. Osećaj je bio čaroban... a onda su je sećanja preplavila. Čvrsto ga je uhvatila za zglob. - Još uvek se opireš? - u njegovim očima videla je trijumf. - Ovo nije bilo opiranje, nego zabrana. Sebi naređujem, ne tebi pokušala je da spase ponos. - Treba da pođem, hvala ti, mnogo mi je značilo ovo danas. - Znači, slobodan sam... - Ksante - uzdahnula je pomalo iznervirano - umorna sam, bio je ovo težak dan za oboje. Hvala ti još jednom što si mi pravio društvo na ceremoniji i što si mi dopustio da nosim ružu. - Sledeći put... - počeo je, ali mu je Karin upala u reč. - Neće biti sledećeg puta. - Sledećeg puta moraćeš da nabaviš kopiju broša - završio je rečenicu ne dozvoljavajući joj da ga prekine - uverljivu kopiju, koja će proći proveru, za razliku od njene gazdarice. - Kao što rekoh, hvala ti - Karin je naumila da izađe iz automobila. Zabolele su je njegove reči. Ali kad je krenula, uhvatio ju je za ruku. - Kad sam te prvi put video, pomislio sam da si umišljena Ledena Princeza, a sad znam da je to istina.

~ 29 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

5. poglavlje Nije mogla da uđe u kuću. Kad su kola nestala u mraku, naslonila je glavu na drvena ulazna vrata ne mogavši da poveruje u kakav se haos pretvorio njen život. Želela je Ksantea... ali ne sme! Kako da mu kaže istinu? Kako da mu prizna da se ispod elegantne spoljašnjosti krije ranjiva ljuštura i telo puno ožiljaka? Ne sme da oda tajnu o porodičnom finansijskom fijasku. Nije želela da uđe u kuću pa je refleksno, laganom šetnjom, pošla nazad na stadion. Prepoznao ju je čistač, pa ju je pustio na tribine. Bio joj je potreban neko blizak da se s njim posavetuje, pa je gotovo osećala dedino prisustvo i to toliko snažno da je Čula graju sa stadiona, oficijelnog spikera koji saopštava rezultat, proglašenje pobednika... Uspomene su oživele. Iako je sama sedela na hladnoj stolici, činilo joj se da je u društvu svog dede. Reci Ksanteu, učinilo joj se da čuje dedin šapat. Progutala je pljuvačku. - Imam ožiljke... od saobraćajne nesreće - izgovorila je naglas. I onda?, ponovo se oglasio deda u njenoj glavi. - Uhapšena sam zbog vožnje u alkoholisanom stanju, ali su optužbe kasnije odbačene - odgovorila mu je zamišljajući da se poverava Ksantesu. A zašto, Karin?, bila je sigurna da bi je to Ksante pitao. Svaki fragment njene prošlosti bio je povezan s drugim, još mučnijim. Odakle da počne? Gde počinje poverenje? Šta ne sme da mu kaže? Stotinu pitanja motalo joj se po glavi. Karin se oslonila laktovima na kolena pridržavajući glavu rukama. Kad bi Ksanteu ispričala sve... To je već jednom pokušala s Davidom i opekla se. Bolelo ju je to što se gnušao njenog tela, što je izbegavao svaku bliskost s njom. Deda ju je tešio: Dete moje, nije problem u tebi... ali je Karin znala da jeste.

~ 30 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Zatvaramo - Čula je glas iza sebe. Karin se zahvalila čistaču napuštajući stadion. Ni Ksante nije bio raspoložen te noći. Ragbisti u hotelu stalno su ga zapitkivali u vezi s njegovom devojkom, što ga je baš iznerviralo. Besan i nervozan, otišao je u apartman. Dugo je šetao po sobi pokušavajući da skrene misli. O, bilo je mnogo žena koje je mogao pozvati. Mendi je ostavila četiri poruke na govornoj pošti. Čak je i Atina zvala, a zvuk njenog glasa bio je dovoljan da posumnja u njene namere. - Radujem se što ću te sutra videti - cvrkutala je iz govorne pošte njegova bivša verenica. - Možemo se lepo ispričati o starim dobrim vremenima. - Kojim dobrim vremenima, Atina? - podrugljivo je izgovorio sebi u bradu. - Lagala si me od početka do kraja. Kad su te zime počeli da se zabavljaju, bili su tinejdžeri. Umiljata Atina poklonila mu je nevinost. S prvim vesnicima proleća počeli su da joj smetaju njegovi preduzetnički planovi, koji su mu oduzimali sve više vremena. A ona je htela sve... odmah. Atina je verovala da će svaki ljubavnik biti nežan i dobar kao Ksante. Tako je krenula u potragu za momkom koji je već uspešan u poslu. Pokušala je da drži Ksantea kao zlatnu rezervu i dalje trgajući za bogatim, nežnim i njoj posvećenim muškarcem. Nije prošlo dugo i Ksante je saznao istinu: da Atina leti s cveta na cvet, da nudi telo bogatim privatnicima laskajući im uz mnogo alkohola, da Ksantea ismeva gde god stigne... Čuvši sve pojedinosti, osećao se užasno poniženim. A iskreno je voleo Atinu... Nekoliko godina kasnije, kad je Ksante bio majci u poseti, slučajno je i Atina navratila na ostrvo. Sve je pokušala da ga ponovo osvoji. I uspela je! Dok su vodili ljubav na podu, dugo i strasno, njemu se učinilo da se ponovo zaljubio u tu namigušu. Potpuno ga je zaslepela pa joj je ponudio brak. Zamalo da napravi budalu od sebe! Sramota! Priča o venčanju otkazanom u poslednji čas polako je bledela, pa je konačno pala u zaborav. U poslednjih nekoliko meseci Atina ga često poziva, uglavnom kasno uveče. Nekad ga moli da joj pruži još jednu šansu, a nekad se ponaša ogorčeno.

~ 31 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Ksante je odlučio da je pozove i da prekine s njom svaki kontakt: - Atina, ovo mora da prestane... - s druge strane veze odzvanjala je tišina. - Imao sam naporan dan, a sutra moram rano ustati. - Naporan dan sa engleskom ružom?. - iz nje je vrcala pakost. - Čitala sam u novinama o vama i gledala sam vas na TV-u. Ne pristaje ti ta bledunjava dama. - Nisam te pitao za mišljenje. - Zar ne misliš da sam dovoljno platila? Molim te, Ksante, sutra dolaziš kući... Ksante je spustio slušalicu. Potom je pozvao svoju asistentkinju iako je bilo poprilično kasno, i obavestio ju je o promeni plana. A onda je pozvao svog vozača. - Zbog kontrole leta potrebno mi je ime drugog putnika - objasnio je vozač. - Karin Volis - rekao je i prekinuo vezu. Ni za tren nije posumnjao u to da će ona poći s njim. Imao je nešto što ona silno želi... Iscrpljena Karin je drugi put te večeri stajala ispred svojih ulaznih vrata. Ovoga puta ih je otvorila. Zatekla je uobičajenu gužvu, pa je odmah otišla u biblioteku. O, Bože, koliko je želela Ksantea! Gorke suze slivale su joj se niz obraze. Šta li je pomislio o njoj? Samo jedna njena odluka bila je ispravna: dobro je šta ga nije pozvala unutra. Pogled joj je pao na kristalnu bocu. Podigla je čep i udahnula jak miris viskija, koji ju je podsetio na Ksanteov dah. Njeno telo odmah je reagovalo: naježila se. Posle toliko godina prvi put se osećala lepom i poželjnom. Znala je da to duguje Ksanteu. I želela je da se to ponovi. Nasula je viski u čašu otpivši poveći gutljaj. Želela je da još jednom, bar u mislima, oseti njegove usne, dodir ruke na grudima, dah na vratu... - Karin! Otvori! - Metju je silovito lupao na vrata.

~ 32 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Cela kuća mu je na raspolaganju, zašto ne može da me ostavi na miru?, pomislila je. - Šta je?! - besno je otključala vrata. - Znači li to da ćeš nam se konačno pridružiti na žurki? - upitao je Metju podignutih obrva ugledavši čašu viskija u njenoj ruci - Neko želi da te vidi. Pokazao je glavom na ulazna vrata. Karin je pogledala i srce joj je stalo. Usred tog cirkusa stajao je gordi Ksante. - Ksante! - nesigurno mu je prišla. - Nisam očekivala... - Očigledno je da nisi. Bila mu je odbojna. Stajala je okružena praznim bocama, šminka joj se razmazala i jedva je stajala na nogama. Sad mu se učinilo da je sve ovo gubljenje vremena. Ksante ju je pratio do biblioteke. Jedino je ta prostorija bila pristojna i nije smrdela na cigarete. Bože, kakva porodica! Za nju je sve ovo samo igra, pomislio je. - Mogu li te ponuditi pićem? - Ne, hvala. A tebe je vidim, krenulo - rezignirano joj je odgovorio. Povredile su je njegove reči. A njemu je bilo muka od njenih suza, laži i poigravanja. - Želela sam... da u mislima ponovo budem s tobom. Zato sam malo popila - rukom je pokazala Čašu. - Ti si patološki lažov! Rekla si da ne piješ... - To je samo jedna čaša - suze su joj pekle oči. Ksante je gledao u njeno pijano lice. Poželeo je da je ošamari, a istovremeno i da je poljubi. Razum mu je govorio da treba da ode. Pomislio je da bi najbolje bilo da joj tutne ružu na dlan i da je se zauvek oslobodi. Ali to zadovoljstvo neće joj priuštiti! Ne, to je previše lako. Pridobiće on ovu zgodnu lepoticu, koja je svojim imenom otvarala vrata, njemu inače zatvorena. Želela je ružu?. Onda mora da je zasluži! Osim toga, krajnje je vreme da se završi ta naporna priča o njegovom povratku na ostrvo i braku s Atinom. Ta govorkanja konačno moraju da prestanu, a to će se desiti kad dovede potencijalnu suprugu. Odabrao je nju, Karin Volis. - Ideš sa mnom - naredio joj je bez uvoda.

~ 33 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- S tobom? Kuda? - U Grčku, odmah. - Ah, zar ćeš lažova i lopova predstaviti svojoj porodici? - Za njih ćeš biti dama - Ksanteovo lice bilo je hladno i tvrdo kao granit. - Ponašaćeš se kao dama čak i ako moram sad da te ubacim u kadu hladne vode i da te nalivam kafom dok se ne otrezniš. Danju ćeš biti buduća gospoda, a noću vatrena zavodnica... oboje znamo da to kriješ u sebi. Karin ga je istog trena ošamarila, ali se Ksante ni pomerio nije. - Gde ti je pasoš? - Ne možeš mi naređivati. Nisam tvoje vlasništvo, Ksante Rosi! Misliš da sve možeš kupiti novcem... - Da. Svaki čovek ima svoju cenu... slučajno znam kolika je tvoja otvorio je kutijicu pokazavši joj ružu. Odmah se otreznila. Gledala je svoj omiljeni broš, setila se sestre Emili... i ponovo su joj suze potekle. - Dao bi mi je? - Moraš je zaraditi... svaki peni. U mom krevetu. - To je ucena! - Reče lopov - glasno se nasmejao. - Zapravo, u pravu si, volim lepe stvari i, za razliku od tebe, mogu da ih kupim. Tačnije, sebi ću da priuštim tebe... - kažiprstom je podigao njenu bradu. - Karin, dosta je bilo igrarija. - Možda možeš da me odvučeš u krevet, ali me ne možeš posedovati! Čak i ako delim krevet s tobom, jedno nemoj zaboraviti: na isti način to plaćaš, kao i privilegiju da sediš za istim stolom sa engleskim ragbi timom. Ti kupuješ druženje s njima, a to nije prijateljstvo - videla je kako mu igraju mišići na obrazima i znala je da je pogodila bolnu tačku. Kako je bilo lepo postideti ga i poniziti! Ukrašavaš zidove svog hotela tuđim uspesima, ali to nisu tvoji uspesi, Ksante Rosi! Ksante nije bio spreman za ovakvu diskusiju, pa ju je odlučno prekinuo: - Uzmi pasoš i obuj cipele. Vozač nas čeka. Otvorio je vrata biblioteke. Kad je čula galamu, poželela je što pre da napusti svoju kuću. Čak i ako je Ksante ucenjuje, nekoliko noći s njim

~ 34 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

svakako je bolja opcija od pijanog ludila koje ovde vlada. Uzela je pasoš iz ormarića. - Sačekaj da se spakujem, O tome nije želeo ni reč da čuje. Uhvatio ju je za ruku i povukao napolje. Pokušala je da ne misli na ono šta je čeka. Jedno je znala: želela je da bude s njim. Na zadnjem sedištu seo je tik uz nju prislonivši butinu uz njenu, i Karin je tog momenta počela da gori. A kad joj je rukom dodirnuo nogu, učinilo joj se da je spustio vruću peglu. Nije se opirala. U njegovom zagrljaju, a vrelim usnama brzo je pronašao njene, Karin je zaboravila na sve. Razbuktao se plamen u njoj i strasno mu je uzvratila poljubac. A onda se povukao. Ksanteove oči caklile su se od želje, ali je preovladalo nešto drugo. Ponudio joj je poslednju šansu da se predomisli... - Onda, uslovi su jasni? - bio je decidan. Karin je postiđeno klimnula glavom.

~ 35 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

6. poglavlje U Ksanteovom svetu reč problem nije postojala. Naravno da je njegova dobro plaćena asistentkinja realizovala sve ono što mu je padalo na pamet. Tako je organizovala i ovaj put u Grčku. U roku od sat vremena svetla Londona ostala su ispod njih, a Karin je razmišljala o Emili, kao i o tome da li je uradila ono što treba. Udobna kožna sedišta privatnog aviona nisu joj ponudila spokoj. Prisustvo privlačnog i seksepilnog Ksantea silno ju je uzbudilo. A on je, rasterećen, sedeo pored nje opušteno prekrštenih nogu i telefonirao nekome u domovini. Bogati plejboj, koji je navikao da vodi u krevet najlepše žene sveta, verovao je da se Karin nimalo ne razlikuje od njih. Ali njeno seksualno iskustvo bilo je moguće opisati jednom jedinom rečju: nula. Možda seksa neće biti, mislila je Karin. Ksante ne zna za njene fizičke nedostatke, pa će možda jedan pogled na ožiljak biti dovoljan da joj bez uslova preda ružu. Ova misao nije joj bila utešna. Stjuard joj je ponudio Šampanjac i večeru, ali je odbila. Oči su joj bile suve i umorne, što od plača što od premalo sna. Čak i kad se udobno smestila pored Ksantea a ljubazni stjuard ju je pokrio ćebetom, nije mogla da se opusti. S druge strane, Ksante je izgleda bio naviknut na to da spava sedeći. Čim je zaspao, počela je pažljivo da ga posmatra. Zaista je bio lep čovek. Iako je bila zima, dočekala ih je prijatna temperatura kad su izašli iz aviona. - Ovde nikad nije hladno kao u Londonu - objasnio joj je Ksante. - Ali je čak i za ovo doba godine pretopio. Biće sjajno ako ovakvo vreme potraje do krštenja. Limuzina s vozačem dočekala ih je na pisti. Ksante je obavio formalnosti na carini dok je njegov prtljag odnet u gepek. A onda su pošli prema njegovoj kući. - Dakle, ovde živiš? - Ne. Moja porodica živi na ostrvu u blizini. Ovde ćemo te nasmejao se šmekerski - pripremiti na posetu.

~ 36 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Pripremiti? - Karin, ako ćemo se pretvarati da smo u vezi, ako stvarno želiš da budeš žena koju ću predstaviti svojoj porodici, onda... - posmatrao je njeno lice i nije završio rečenicu. - Ksante, ukoliko se sećaš, nisi mi dao vremena da spakujem kofer za romantični vikend u Grčkoj. - Zato smo ovde - odgovorio je kao da priča s dvogodišnjim detetom, kome nije lako objasniti. - Bićemo smešteni u dobrom hotelu, koji nudi različite tretmane ulepšavanja. Zabolelo ju je to što joj se podsmeva, ali se trudila da mu ne pokaže. - Moram kupiti odeću. Ništa nisam ponela. - Za to se neko pobrinuo. Videćeš! Hotel je bio odličan. Tek kad su ušli u foaje, Karin je postala svesna Ksanteovog bogatstva. Usred dugog predvorja bila je velika staklena vitrina puna raznih suvenira iz sveta sporta. Očigledno da je to Ksante smislio. - I ovo je tvoj hotel? - Naravno! Kupujem prijatelje po celom svetu - otvoreno ju je provocirao. Sarkastična opaska nije joj prijala. Kad su stigli do recepcije, Karin se pored savršeno doterane recepcionarke osećala jeftino. Mlada žena je za trenutak odmerila gošću, a onda ju je upitala želi li da koristi usluge spa centra. Karin je odbila. - Možda će ti prijati masaža? - predložio je Ksante. Poslednje Što je mogla povezati sa opuštanjem bilo je svlačenje odeće. Ponovo je odmahnula glavom. - Možeš li makar da pokušaš da se ponašaš kao da ti je lepo što si ovde? - upitao je iznervirano kad su izašli napolje. Koračali su putićem osvetljenim kandelabrima. Na sve strane videla se voda. U daljini je svetlucalo tamno more, a levo i desno od staze nizale su se fontane. - Karin, izgledaš kao da si pošla na sahranu. - Ne brini za mene - procedila je kroz stisnute zube. - Kad bude neophodno, upotrebiću šarm.

~ 37 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Sad je neophodno - dodao je Ksante - ovi ljudi rade za mene. Mrko ga pogledavši, ni reč više nije progovorila. - Stigli smo - kao da je jedva čekao da izgovori. Stajali su ispred bele, sveže okrečene vile. Kad je Ksante otvorio vrata i uključio svetio, Karin je trebalo malo vremena da shvati šta to njene umorne oči vide. Bazen, usred sobe! Veliki pravougaoni bazen delom se protezao na terasu. Na drugom kraju sobe bio je krevet s baldahinom. Svetle zavese sigurno su božanstveno lepršale na jutarnjem povetarcu, a sad su bile nepomične, kao da pozdravljaju pridošlice. Od sve te lepote, Karin je poželela da se opruži na krevetu. Pogledala je more. Ceo zid bio je od stakla, pa je nesmetano mogla posmatrati pučinu. Ogromna soba bila je opremljena belim nameštajem. Da je ovamo došla iz drugih razloga, ova vila bila bi savršena za bekstvo iz stvarnosti. - Ovo je vila za medeni mesec - iz misli ju je prenuo Ksante - a iz nje vodi putić do jedinstvenog prilaza izdvojenoj u uvali. Dođi, pokazaću ti. - Sada? - zbunjeno ga je pogledala kad ju je uhvatio za ruku. - Dugo smo sedeli u avionu, prijaće nam malo svežeg vazduha. Nije joj bilo jasno otkud mu toliko energije. Karin se osećala kao prebijena, a Ksante, iako je u avionu jedva dremnuo, izgledao je kao da je spavao osam sati. Bio je u pravu, plaža je bila predivna. Uskoro je trebalo da izađe sunce. Jedna za drugom zvezde su nestajale, kao da ih je neko isključivao. Tamno nebo polako je menjalo boju, postalo je tamnoplavo... pa sve svetlije. Karin je izula cipele u želji da oseti pesak pod nogama. Svež vazduh, koji je mirisao na more i so, punio je njena pluća. Ksante se nije potrudio da podvrne nogavice, opušteno je hodao po plićaku. Karin je išla pored njega. Voda je bila hladna, ali ih je osvežavala i punila dobrom energijom. - Većina turista napušta plaže krajem leta misleći da sunce nije dovoljno jako da se dobije boja. A to je pogrešno. Mnogi misle da je voda hladna i da nije dobra za kupanje. Po mom mišljenju, jesen je najlepše godišnje doba.

~ 38 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Pa ne možeš dugo da plivaš u ovo doba godine - i kraće zadržavanje u moru bilo je dovoljno da joj se noge smrznu. Ksante ju je čudno pogledao. - Plivam svakog jutra u moru kad sam ovde. - Oh, baš si hrabar. - Odrastao sam uz more, ono je bilo moje igralište - nasmejao se videvši njen začuđeni izraz lica. - Čovek se navikne na temperaturu mora čim uđe u vodu. - Sigurno obožavaš ovde da boraviš? - Ne. Dolazim u Grčku samo zato što moja majka ovde živi. - Ali sve je kao u bajci... - Nisam rekao da nije - slegnuo je ramenima - ali treba da znaš da je jedno ovde živeti, a sasvim drugo povremeno boraviti. Ostrvo na kojem živi moja porodica sasvim je... skučeno. Svi se međusobno poznaju. To me nervira. Osećam se kao da ću... - .... se udaviti? - dopunila ga je Karin. Još uvek se osećala neprijatno u njegovom društvu, ali se trudila da to prevaziđe. - Da, upravo tako. Moji roditelji nisu želei i da budem ribar, kao što je bio moj otac. Polagali su velike nade u svog jedinca, jer sam imao odlične ocene u školi, zato su želeli da završim medicinu ili pravo. I onda da se vratim na ostrvo - tiho se nasmejao - i da postanem dobar lekar ili advokat. Za to nisam imao strpljenja. Razumela ga je i to joj se dopalo. Kad su se vratili u vilu, Karin je znala da se približava trenutak istine. Želela je da se opusti o ovom luksuznom okruženju i da oživi makar delić magije, koju je okusila na plesnom podijumu prve zajedničke večeri. Dugo se tuširala u raskošnom kupatilu, ali nije uspela da se opusti. U ogledalu je samo ovlaš pogledala svoje obnaženo telo i odbojni ožiljak. Ni nanošenje mirišljavog losiona na telo nije joj pomoglo. Osećala se kao pacijent spreman za operaciju. Nesigurno je izašla iz kupatila. - Osećaš li se bolje? - upitao je Ksante načinivši nekoliko koraka prema njoj. S mokrom kosom i bez šminke izgledala je pet godina mlade iako su se na njenom licu isticali tamni podočnjaci. Osetio je da je nervozna. - Karin... - trgnula se na pomen svog imena - moraš nešto

~ 39 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

pojesti i popiti - pokazao je na stočić za serviranje pun đakonija. Nisam gladna. Ksandre je izgubio strpljenje. - Viski nije dobar izvor energije - morao je nečim da je prene. Zašto ne iskoristiš svoj boravak ovde? Priušti sebi kozmetičke tretmane, jedi kvalitetnu hranu, odmori se na divnoj plaži - ipak je želeo da se ona dobro oseća. - Vreme ovde drugačije teče, sve je mnogo sporije nego u Londonu - nastavio je oprezno. - Ovde je sve opušteno, pa pokušaj da se ponašaš u skladu s tim. Znala je na šta je mislio i prijalo joj je što brine o njoj. Bila je uverena u to da Ksante nema visoko mišljenje o njoj, pa ju je iznenadilo to što se povremeno ponašao veoma ljubazno. - Molim te, pojedi nešto - dodao joj je tanjir peciva. - Ovo su korabiedes, nešto kao pecivo s puterom. Naručio sam ti toplu čokoladu u nekom časopisu pročitao je njenu izjavu da to voli najviše na svetu. Sve to što je radio za nju u poslednje vreme bilo je savršeno. Ruža, privatni avion, luksuzni hotel, garderoba, plaža... pa još i topla čokolada. Činilo joj se da su prošli vekovi otkad su njeni baba i deda posvećeno brinuli o njoj. Miris bakine tople čokolade ili kakaoa... - I, da li je ukusna kao u Londonu? - upitao je kad je s prvim gutljajem naborala čelo. - U Grčkoj je običaj da se dodaje vanila u toplu čokoladu. - I med, rekla bih. Ukus je sjajan - popila je punu šolju i pojela nekoliko peciva. Sve vreme osećala je Ksanteov pogled na sebi i to ju je podsetilo na razlog zašto je tu. Stresla se. Ksante je primetio da ona pomera bademantil i rukom prevlači preko malog ožiljka na zglobu. Primetio je da to radi kad je nervozna. - Kako si dobila taj ožiljak? - nežno ju je uhvatio za ruku posmatrajući staru povredu. Povukla je ruku osetivši da ponovo raste napetost među njima. - Ne želim da pričam o tome. - Moraš se čuvati. - Čuvam se koliko mogu - prošaputala je. Cutali su još neko vreme, a onda je Ksante predložio da pođu na spavanje. Razbesnela ga je panika koju je ugledao na njenom licu. Čega se, pobogu, toliko plaši? Zar nije osetio koliko je podatna u njegovim

~ 40 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

rukama? Ne želi da započinje bilo šta ako je bojažljiva. Više od svega želeo je da ona drhti od strasti, a ne od straha. - Idi u krevet - rekao je - moraš se naspavati - ali kad je pokušao da joj svuče bademantil, uspaničeno je prekstila ruke preko grudi. Sad je njemu bio potreban viski. Sa čašom u ruci izašao je na terasu. Zagledan u beskrajno morsko prostranstvo, tražio je odgovore. Nije voleo ovo mesto. Mrzeo je more, koje je u jednom trenutku nežno i mirno, a u drugom divlje i opasno. Ni na krštenje mu se nije išlo, došao je ovamo samo da ispuni majci želju, ali i da Atinu, jednom zauvek, otera. Da, mrzeo je ostrvo. Ali najviše je mrzeo negodovanje u majčinim očima, jer nije umela da ceni ono što je dosad uradio. A onda se prisetio šta mu je Karin rekla u svojoj vili: Želela sam... u mislima ponovo da budem s tobom. Bacio je čašu na pod. Kako joj to polazi za rukom? Zar ova žena ima odgovor na sve? A njene oči su boje Egejskog mora, u jednom trenutku fascinantne i prijatne, a u drugom divlje i strašne. Seo je na stolicu posmatrajući kako se sunce boji rumenilom. To ga je smirilo. Posle izvesnog vremena ušao je u sobu ugledavši spokojno usnulu Karin. Sklupčala se na jednoj strani kreveta ravnomerno dišući. Poželeo je da je poljubi. Nikada nikoga nije toliko želeo kao nju. Obučen je legao pored nje. Kad ju je uzeo u naručje, ukočila se, a posle nekoliko minuta sasvim se opustila. Kaiš njenog bademantila bio je labav, pa je video njenu svilenu potkošulju. Mirisala je, ali ne kao lepotice koje su se kupale u parfemima. To ga je uzbudilo. Odlučio je da je uzme čim se probudi. Sad joj treba okrepljujući san.

~ 41 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

7. poglavlje Jutarnje sunce probudilo je Karin. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se seti gde je. Iako je spavala samo nekoliko sati, osećala se odmornom. Bademantil je pričvrstila oko sebe i izašla je na terasu. Ksante je tamo sedeo čitajući novine. - Hvala ti što si me pustio da spavam. - Bilo mi je zadovoljstvo - osmehnuo se. - Tvoj prtljag je stigao. Ako ti se ne dopada ono što je odabrano, poslaćemo nekoga da sve zameni. Njena nova garderoba bila je raspakovana i uredno složena. Karin je radoznalo posmatrala svaki komad odeće. Osoba koja je ovo kupovala mislila je na sve. Bilo je tu lepih večernjih haljina, dva lanena kostima, donji veš, majice, topovi, cipele, sandale... ma, baš sve što joj treba. Pitala se da li će sve to smeti da zadrži. U mnoštvu lepih krpica pronašla je beli bikini. Nadala se da Ksante ne očekuje da će ga nositi. Videla je da on smiče peškir s bokova i prilazi bazenu. Karin je legla na krevet posmatrajući ga kako pliva. Da li se ponadao da će mu se pridružiti? Rosijeva južnjačka samouverenost bila je sušta suprotnost njenoj engleskoj hladnoći. Nije htela da misli na nagog Ksantea, pa je skrenula pogled na svoju novu garderobu. - Nemoj žuriti sa oblačenjem - doviknuo joj je Ksante kad je izašao iz vode. Odmah se uputio prema njoj. Samo jedan pogled bio je dovoljan da shvati koliko je dobro građen. Postiđeno je okrenula glavu na drugu stranu, još uvek misleći na puteljak tamnih dlaka koje su od njegovih grudi preko stomaka dosezale do opasne zone. Krajičkom oka videla je i njegovu muškost. Odjednom joj se osušilo grlo, a glas joj je postao piskav. Nervozno je postavila glupo pitanje tek da nešto kaže. Sve je bilo bolje nego da ga pogleda. Nije rekao ni reč, uzeo je peškir, pokrio se i izašao je na terasu. Karin je pošla za njim. Pokazao je rukom servirani doručak. Tek je tada shvatila koliko je gladna. - Kad počinje krštenje?

~ 42 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- U dva - rekao je - a tvoj frizer dolazi oko jedanaest. Krenućemo odavde u jedan. - Zar nećemo zakasniti? Koliko sam razumela, treba da odemo na drugo ostrvo. - Cekaće nas ako okasnimo. U Grčkoj smo, nismo u Londonu osmehnuo se. - Ovo mi je prvi slobodan dan posle tri meseca, pa želim da se odmorim i opustim. A to je značilo da će se vratiti u krevet... - Ko će danas biti kršten? - upitala je. - Hristos, sin mog prijatelja Steliosa. - Ti ćeš mu biti kum? - Već smo pričali o tome - odbijao je da nastavi beznačajno ćaskanje, želeo je nešto drugo. Brzo je popio kafu pa je naglo ustao. - Idem da se istuširam. Molim te da mi se pridružiš. Nije to uradila. Karin je čula šuštanje vode. Sa groznim osećajem u stomaku, mehanički je doručkovala. Masirajući slepoočnice, pokušavala je da smisli dobar izgovor... ali ništa joj nije padalo na pamet. Kad bi mogla još malo da odloži... - Da pogodim - Ksante se vratio u bademantilu - boli te glava? - Malo. Čula ga je kako se oblači, sve vreme psujući. Ukočeno je sedela na stolici čak i kad je zalupio ulaznim vratima. Bilo joj je jasno da više neće moći da odlaže neminovno... Uspela je da izbegne jutarnji seks, pa je uživala dok su je ulepšavali. Šetnja nije popravila Ksanteovo raspoloženje. Kad se vratio, Karin je već bila u ljubičastom kostimu, a njene duge noge isticale su sive cipele. Kosa joj je bila podignuta u elegantnu punđu. Nekoliko pramenova frizer je namerno pustio da padaju preko njenog nežnog lica. Zaista je odlično izgledala. Dok je stilista doterivao poslednje detalje, Ksante je besno šetao po sobi jer je njegov batler zaboravio da mu spakuje srebrne manžetne. Jedan telefonski poziv bio je dovoljan da poznati ostrvljanin otvori svoju radnju i spase situaciju.

~ 43 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Poneo sam samo belu košulju bez dugmadi - pravdao se pred njom. - Ne očekuješ valjda da na Hristosovo krštenje pođem otkopčanih rukava? Prvi put otkad su stigli u Grčku, Karin se slatko nasmejala. - Ne očekujem, ali te gledam, ponašaš se kao lav u kavezu - kroz smeh je odgovorila. Napokon su doneli manžetne. Ksante je poneo belu korpicu. - Kum sam i moram da poštujem tradiciju. Zato nosim ove sitnice objasnio je. - Šta da odgovorim ako me pitaju koliko smo dugo zajedno? - Dva, možda tri meseca. To je za mene dug period. - Zar ne bi trebalo da me dosad spomeneš porodici i prijateljima? - Ne gnjavim ih svojim vezama. Dovoljno je to što sam poveo partnerku na proslavu. - Dovoljno za šta? - upitala je, ali nije dobila odgovor. Brod je klizio po moru. Konobar je ponudio šampanjac, ali ga je Karin zamolila da joj donese mineralnu vodu. - U društvu uvek glumiš damu - mrmljao je Ksante. - Šta, sad ti ne treba viski? - Voda je u redu - siknula je. - Da li to znači da ne želiš više da me osetiš ili...? - nije zaboravio njene reči izgovorene u biblioteci. Nasmejao se kad je pocrvenela, pa je promenio temu. - Stelio mi je više od prijatelja. Bio sam mu svedok na venčanju, pa sam u obavezi da krstim njegovo prvo dete. To je velika čast. Naše porodice veoma su bliske, pa će doći mnogo naših rođaka. Biće tamo i moja bivša verenica Atina - opušteno je izgovorio njeno ime. - Možda će biti pomalo neprijatno. Karin ga je zbunjeno pogledala. - Mogao si ranije da me upozoriš na to! - Sad to činim - slegnuo je ramenima. - Mnogo je prošlo od tada. Bili smo vereni godinu dana... Nedelju dana pre venčanja raskinuo sam veridbu. Naše porodice i prijatelji nikada mi to nisu oprostili. - Nedelju dana? - ciknula je. - Pobogu, zašto? - Zato što... - Ksante je odmahnuo rukom.

~ 44 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Šta je s tvojom majkom? Verovatno joj se neću dopasti, nisam Grkinja. - Da, moja majka želi da se što pre venčam i dobijem decu. Ona želi da moja supruga priča grčki, da poznaje našu tradiciju i običaje. - Onda ima sreće, jer je naša veza zapravo šarada - dobacila je Karin. - Ima to svojih prednosti. Shvatila je da joj povlađuje, pa mu se iskreno nasmejala. Trudila se da ga gleda u oči. - Izluđuješ me, Karin - priznao je, ali nije tako izgledao. - Tvrdiš da nisi zainteresovana, a znam da jesi, oči te odaju - njenu ruku povukao je na svoja prsa. - Osećaš li kako mi srce udara? - Zašto moram da te želim ako smo se dogovorili da ćeš me uzeti? - suze su joj svetlucale u očima kad se setila dogovora. - Lažeš sebe, oboje to znamo - bio je ozbiljan. - Nikada ne bih spavao sa ženom koja me ne želi - polako je spuštao njenu ruku naniže. - Neko može da naiđe - prošaputala je. - Ne boj se, moji ljudi znaju kad treba da se sklone. Pod rukom je osetila koliko je uzbuđen. Gledala ga je pravo u oči i u njima je videla požudu. Počela je teško da diše... Povukla je ruku i skrenula pogled. - Čekaću da budeš spremna, a znam da će to biti brzo samouvereno je rekao. Automobil s vozačem čekao ih je u luci. Vozili su se kroz uske ulice do crkve. Ugledavši mnoštvo ljudi, Karin se unervozila. Činilo joj se da je svi gledaju. - Jesi li im rekao da me dovodiš? - Nisam, ovo je iznenađenje. Držeći se za ruke, prišli su okupljenima. Ksantea su srdačno pozdravljali, a njoj su se kurtoazno smešili. Na sreću, njegova bivša verenica nije ovde, pomislila je Karin kad se upoznala s njegovom majkom, obučenom u crno od glave do pete. Zagrlila je sina, a njegovu devojku ni pogledala nije. I bila je mnogo mlada nego što ju je Karin zamišljala. Ni u crkvi se Karin nije osećala prijatno. Čvrsto je svog pratioca držala za ruku, jer joj se činilo da joj on uliva snagu. Pustila ga je tek kada je ustao da učestvuje u obredu krštenja.

~ 45 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Govorite li grčki? - lepa mlada žena sela je pored nje obrativši joj se na tečnom engleskom. Karin je odmahnula glavom. Iako se nisu upoznale, Karin je znala ko je ona. Crna kovrdžava kosa padala joj je po ramenima. Bila je savršeno našminkana. Vatrenocrvena haljina perfektno je pristajala tamnoputoj lepotici. - Ja sam Atina - osmehnula se - prijatelj porodice. Karin se učinilo da obred traje čitavu večnost. Atina joj je prevodila šta se dešava i Karin je bila veoma zahvalna, inače bi se dosađivala. Karin je osećala da tu ne pripada. Divila se tradiciji, grčkim običajima i uzvišenom obredu krštenja, ali je istovremeno osećala prazninu u duši, jer nije imala ono što Ksante ima. Za trenutak je osetila ljubomoru zbog njegove porodice koja se drži na okupu i čuva prave vrednosti. Bili su toliko drugačiji od njenih. U jednom momentu uhvatila je Ksanteov pogled. Iskreno joj se nasmešio, kao da je pita da li je sve u redu. Zavidela je ženi koju će on nazvati svojom. Ona će želeti i smeti da spava s njim iz ljubavi, a ne otplate dugova radi. Posle krštenja veselje je nastavljeno u Steliovoj kući. Peklo se jagnje na ražnju, stolovi su bili puni morskih plodova, raznih salata, sireva i maslina. Iz pristojnosti, Karin je popila uzo kad su nazdravljali bebi. Bila je prijatno iznenađena Ksanteovim ponašanjem. Dosad ga nije videla opuštenog i veselog. Nekoliko sati kasnije slavlje je bilo u punom jeku, a Atina je sela pored Karin. - Zabavljate li se? - srdačno je upitala. - O, da. - Neobično je videti Steliosa kao porodičnog čoveka punog ljubavi. Danas je ponosni otac, a donedavno je bio divlji. Naravno, ne toliko divlji kao Ksante, ali... Izvinite! - promrmljala je Atina, ali je Karin osetila da joj nije žao. - Nije lepo da spominjem njegovu prošlost. - Mi nemamo tajni jedno pred drugim - morala je biti uverljiva. Osim toga, probudila se u njoj radoznalost. - Naravno da nemate - nasmejala se Atina. - Mislila sam na njegove tinejdžerske dane. - Slobodno kažite, znam deo te priče - slagala je.

~ 46 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Ksante je s grupom momaka dočekivao turistkinje na aerodromu ili ovde, u kafiću, nudeći im kule i gradove... sve za dobar provod s njima. Birali su lepe, zgodne, mlade i bogate. Ksante i Stelios odlično su savladali tu igru. Kazanova bi im pozavideo na uspehu. Karin je osetila mučninu iako je dobro znala da je Atina želela da je iznervira. Kad je pogledala u Ksantea, koji je opušteno plesao, naslutila je da je to istina. - Da budem iskrena, nisam očekivala da će se upustiti u ozbiljnu vezu s Engleskinjom - Atinine oči bile su pune zlobe. - Onda vas je razočarao - odgovorila je Karin ljupko, da Atina ne bi shvatila da joj je otkrila nešto što nije znala. - Naravno! Sva njegova obećanja lažna su kao i izjave ljubavi. To je problem s većinom Grka... žele da osvoje žensko srce, žele da ih ona voli ćelom dušom, a onda je ostave u suzama - nešto divlje gorelo je u Atininim očima. - Čime ste ga vi opčinili? Dobrim seksom, glumeći damu? Teško ću u to poverovati: hladna Englekinja protiv vrele Grkinje! Nemate šansu! - Kako se usuđujete?! - Karin je bila u šoku. - Spustite se na zemlju, mlada damo, čim dođe zima, naši muškarci uvlače se u naše krevete. Vi ste samo letnja avantura! - Atina se nije zaustavljala. - Ksante i ja trudimo se da u našoj vezi uvek bude leto - Karin se trudila da bude pristojna. - Da sam na vašem mestu, ne bih gubila vreme čekajući, Atina. Nema više zime u njegovom životu. - Ne? Potpuno ste sigurni u to? Čudno... juče je doputovao s vama, a uveče je sam otišao na spavanje. Da bih ga ugrejala, nisam morala biti pored njega. Postoje telefoni, mlada damo - cinično se nasmejala. Srećom sedim, pomislila je Karin, jer su joj noge izdajnički podrhtavale, - Ima li problema? Karin se prestravila ugledavši Ksanteovu majku pored sebe. Očekivala je još jedan verbalni napad. Međutim, Despina ju je prijateljski gledala. - Da li te Atina uznemirava? - nije sačekala odgovor pa je dodala: Opusti se, ona je uvek takva. Primetila sam koliko je tvoje prisustvo u crkvi značilo mom sinu. Lepo je videti ga ponovo srećnog. Dosad je na mnogim svečanostima stajao po strani...

~ 47 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

A Ksante se i dalje ludo zabavljao. Obično su mu porodična slavlja bila dosadna, ali ovo nije. Razdragano je plesao i pričao s gostima. Čak ga nije brinulo ni to što je video Atinu u društvu svoje devojke. Prvi put je istinski uživao u ovakvom slavlju. A onda je video da Karin priča s njegovom majkom... i požurio je da je spase. Despina se smejala i pomislio je da je gore nego što je mislio da jeste. - Slavlje je završeno... - obratila se i sinu na engleskom. - Odvedi Karin u našu kuću. Njihov dalji razgovor Karin nije razumela, ali je shvatila da se njih dvoje prepucavaju. Despina je podignula kašiprst dok je Ksante odmahivao glavom. Ovde je majčina poslednja, razumela je Karin. - Spavaćemo kod moje majke - rekao je smrknutog lica. Potom su se pozdravili s domaćinima. Kuća njegove majke bila je u blizini. Despina ih je vodila uzanim kaldrmisanim stazama do svoje kuće, koju nije čak ni zaključala. - Sviđaš joj se - zakolutao je očima kad je majka otišla u kuhinju da skuva kafu. - Baš mi te je žao - nasmejala se Karin. - Svima se sviđaš! - Ne baš svima - rekla je veselo. - Atina me mrzi. Mislila sam da ti je ona bivša. - I jeste. - Još uvek se čujete telefonom? - Da smo pravi par, smela bi to da me pitaš. - Ne možeš da živiš bez seksa? - direktno je upitala. - Zašto bih? Zašto, Karin? - Zato što vođenje ljubavi treba nešto da znači - ciknula je pocrvenevši kao bulka. Nije joj odgovorio, a hteo je da kaže, da nije isto upražnjavati seks i voditi ljubav. On se, sve dosad, zadovoljavao seksom. Krišom je posmatrao njeno bledo lice. Ona je jedina žena koju nije uspeo da šarmira. Morao je da je podmiti i učeni da bi s njim pošla u krevet. Lopov, pijanica, lažov... fascinirala ga je. Bila je vredna njegove pažnje.

~ 48 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Majka se u tom trenutku pojavila noseći kafu. Sa osmehom je gošći pokazala brdo fotografija. Na jednoj je bila devojčica sa uvojcima. - To je ona što te je provocirala večeras - rekla je Despina. - Mislilo sam da si na Atininoj strani - primetio je Ksante. - Kad sam poslednji put bio u poseti, nadala si se da ću se dozvati pameti i oženiti njome! - To je bilo pre godinu dana, Ksante. Karin je bila dirnuta time što pričaju na engleskom u njenom prisustvu, čak i ako je bilo izvesno da će razgovor postati neprijatan. - Za godinu dana svašta se može promeniti - nastavila je majka - a ti ne znaš šta se ovde dešavalo. - Bio sam zauzet - Uvek si zauzet - Despina je zakolutala očima pogledavši Karin. - Nadam se da bar za tebe ima dovoljno vremena. Karin se nasmešila. Zavalila se u naslon posmatrajući Ksantea, koji joj sad nije izgledao samouvereno. - Atina više od svega voli... - Despina je protrljala kažiprst i palac, nedvosmisleno ukazujući na novac - a po selu se priča da lako uskače u krevet. Ne prati je dobar glas. Pa ko bi takvu ženu voleo u svojoj kući? Niko! Karin je bila u šoku. - Čuvaj se, Ksante - upozorila ga je majka - Atina će sve učiniti da te ponovo osvoji. Više ne bira sredstva da se domogne cilja. - Majko, razišli smo se odavno. - Za nju to nije prepreka. Despina je gošći potom pokazala sve prostorije u kući, jer je takav običaj. A kad je otvorila vrata i pokazala rukom krevet za jednu osobu, Karin je poželela da je poljubi od sreće. - Ti ćeš večeras spavati ovde, a ne u njegovoj sobi. Pritom je strogo pogledala sina. Karin ga je samo okrznula perifernim vidom. Složio je grimasu kao pas, koji mora da ostane ispred kuće po lošem vremenu. - Kalinihte (laku noć) - rekla mu je - i lepo spavaj, sine. Kad je ostala sama u sobi, Karin je likovala. Drugu noć zaredom ne mora da vraća dug. Spokojno se ušuškala pod belim pokrivačem i brzo

~ 49 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

je utonula u san. Stekla je utisak da Despina ispred njenih vrata čuva stražu...

~ 50 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

8. poglavlje Kad se Karin narednog jutra probudila, osetila je miris jake kafe, svežeg peciva i badema. Čula je da Ksante i njegova majka u kuhinji veselo pričaju na grčkom. Prijala joj je ta opuštena atmosfera. Njihova je kuća bila pravi dom, a zvuci i glasovi koji su dopirali kroz zidove delovali su umirujuće. Za trenutak je poželela da se okrene na drugu stranu i nastavi da spava u mirisnoj posteljini. Ipak je ustala, istuširala se i obukla. Svečani kostim delovao je previše zvanično, pa nije obukla sako. Bosa je ušla u kuhinju. - Kalimera! - nasmejala se Despini, a onda i Ksanteu, koji je sedeo za kuhinjskim stolom čitajući novine. Poljubila ga je u neobrijani obraz. - Jesi li lepo spavao, dragi? - Bolje nego što ću večeras - upozorio ju je. Koža mu je mirisala na so. - Već si bio na plivanju? - Rekao sam ti da plivam svakog jutra kad sam ovde - ponovo se zadubio u novine - a jutros mi je to bilo potrebno, ostao sam bez energije. - Jadni naš Ksante! - zadirkivala ga je. Sve vreme bila je vesela i nasmejana. Već dve noći nije mislila na brata, na haos i probleme u vezi s njim. Tek sad je shvatila koliko je dobro to što je došla u Grčku s Ksanteom. Razdaljina joj je pomogla da ponešto shvati. Mada, bilo joj je teško da glumi srećnu Ksanteovu devojku. Despina je bila veoma ljubazna i predusretljiva. - Predložila sam Ksanteu da ti danas pokaže naše ostrvo, brda su divna. Možete njegovim mopedom na izlet - Despina je na sve mislila. Spremila je štrikanu jaknu za Karin, kao i prikladne ravne cipele. Sat posle doručka brižna domaćica spakovala im je hranu i piće požurujući ih da pođu. Brzo su izašli iz spleta uzanih ulica i skrenuli su na još užu stazu. Karin se čvrsto držala rukama oko Ksanteovog struka i prijala joj je toplina njegovih leđa. Uživala je udišući muški parfem lica prislonjenog na njegova široka pleća.

~ 51 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Deža vi, pomislio je Ksante dok se mopedom provlačio kroz šumu. Prolazeći pored dobro poznatih mesta gde se družio s turistkinjama, činilo mu se kao da ponovo proživljava mladost. Ipak, tog dana bilo je drugačije. Nije se osećao kao pobednik. Karin je još uvek bila neosvojiva tvrđava. Zaustavili su se na malom proplanku, pa je Karin požurila da raširi ćebe. Oči su joj sijale od sreće dok je postavljala hranu koju im je spremila Ksanteova majka. Posmatrao ju je. Iako joj je kosa bila raščupana od vetra, Ksanteu je Karin bila prelepa. Postojalo je nešto divlje u toj ženi, što ga je očaralo. Nikako nije uspevao da joj se približi. Nije znao ni kako da zapodene razgovor s njom. Zato je prokomentarisao ukusnu pitu prelivenu maslinovim uljem, koju im je njegova majka pripremila... A onda je spontao pričao o svom detinjstvu, o tome kako ga nerviraju ovdašnji ljudi, kako prezire more koje mu je uzelo oca... uglavnom, tužne priče. - Nisam napunio ni dvadeset jednu godinu kad sam kupio lokalnu ribarsku firmu - oslonio se na lakat postrance, dok je Karin ležala na leđima, zagledana u nebo. - A onda sam otpustio sve neradnike. Dao sam ribarima poštenu platu, redovno sam kontrolisao njihove barke da mogu nesmetano da rade... tako je sve počelo. Hteo sam majci da napravim novu kuću, ali se ona usprotivila. Novac i materijalne vrednosti nikada joj nisu bili važni. Njoj je dovoljno da živi u istoj kući u kojoj je živela s mojim ocem. Mnogo ga je volela i zaklela se da će crninu nositi do kraja života. - Meni se čini da je srećna - konačno je progovorila Karin. Ksante je odmahnuo glavom, - Već sam ti rekao šta bi je učinilo srećnom. Samo unuci! Ona smatra da će joj unuci produžiti život. - Trebalo bi češće da je posećuješ, zaslužila je to. - I da je gledam kako tuguje? Odavno mi prebacuje da sam je ostavio na cedilu, da sam je obrukao mnogo puta... Čak mi je jednom rekla da će mi sve oprostiti ako joj podarim unuke... - zamislio se. - U prošlosti sam joj zaista zadavao brige. Dok sam bio tinejdžer, bio sam divlji, besan na celi svet. Istina je da sam je osramotio sto puta. - To je normalno za tinejdžere - tešila ga je Karin - oni su uvek buntovni, misle da mogu promeniti svet. Sve im smeta i uvek im je neko drugi kriv.

~ 52 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Kako je moguće da ova žena uvek pronalazi prave reči, od kojih mu je odmah bolje? Nikome dosad nije poželeo da se poveri kao njoj, jer je to bilo tako lako... - Šta je s tobom? - upitao je. - Kakva si ti bila kao tinejdžerka? - Ne znam... ne sećam se - uzela je bocu vode i otpila nekoliko gutljaja, tek da dobije na vremenu. - Mislim da sam bila mirna i prilično dosadna. - Nisi roditeljima pravila drame? Kratko je odmahnula glavom. - Okupirala me je škola, pa za dramu nisam imala vremena ni živaca. - Jesi li nešto studirala? - Ne - osetila je da joj se krv penje u obraze. - Čudan splet okolnosti... - dodala je. Nije mogla da mu priča o svojoj rasturenoj i razvratnoj porodici, o finansijskim problemima s kojima se odavno susreće, o tome da su njeni roditelji više trošili nego što su zarađivali, da je deda bio čuvar mira u kući. A kad je on umro, nestalo je sve dobro koje je poznavala. - Srećna sam sa onim što imam - Karin je izgovorila laž, u koju ni ona nije verovala. - A tvoj momak, oficir? - Ksante je video da se ukočila. - Šta se s njim desilo? - Čitao je o toj vezi na nekom portalu. - Šta se desilo s tobom i Atinom? - uzvratila je pitanjem. - Nema tu šta da se priča. Iskreno sam je voleo dok nisam otkrio kakva je zapravo. Zabavljali smo se dok sam bio niko i ništa, a ona je odmah želela raskoš i bogatstvo. Ostavila me je. Nikome nisam rekao koliko me je povredila, a meštanima je pričala da sam ja nju povredio. Svi su me osuđivali, a ja sam ćutao. Onda sam napustio ostrvo. Nije tajna da sam u međuvremenu postao poslovni čovek, Atina je to saznala i pokušala je ponovo da me zavede. Malo je nedostajalo da napravim životnu glupost. Toliko sam bio lud za njom da sam joj sve oprostio. Potom smo se verili i planirali budućnost - duboko je udahnuo. - Bio sam na nekom sastanku kad sam na mejl dobio video-snimak na kojem se vidi moja raskalašna verenica u promiskuitetnim pozama s nekolicinom muškaraca. Krv mi se zaledila kad sam čuo kako me je pred njima ogovarala nazivajući me mlakonjom i lošim ljubavnikom. Snimak je bio vruć, neko se baš potrudio da sve što pre saznam. Bilo je to nedelju dana pre venčanja - Ksante je popio gotovo celu bocu vode. -

~ 53 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Nije poricala, nije se čak ustručavala da mi kaže da se ničega ne stidi, jer je sve što je rekla istina... Ućutao je zagledavši se u daljinu. Osetila je njegov bol. - Ponekad me pozove. Svaki put je odbijem, ali ona to ne prihvata. Pred meštanima i dalje glumi žrtvu. Svi me osuđuju jer sam, navodno, ostavio nevestu pred oltarom. - I zato sam ja tu? - Donekle - bio je iskren. To je bio samo jedan od razloga, ali zašto joj je sve ispričao? Da li je morao da joj otvori dušu? Zašto mu je toliko stalo do nje? Pokušao je da skrene temu: - Dakle, šta je s tobom? Gde se izgubio tvoj atraktivni oficir? Karin je pokušala da izvrda, ali je odustala od toga. - Slična situacija kao s tobom i Atinom... jednostavno, nisam bila žena kakvom me je smatrao. Kao i ti, David nije mogao da se pomiri s tim, pa smo se rastali. - Ti nisi kao Atina. - Da, moralno nisam kao ona. - Pričaj mi o sebi, Karin. Želim bolje da te upoznam. - Možda ti se neće dopasti to što budeš čuo - bojažljivo je udahnula vazduh. Malo je nedostajalo da mu sve ispriča. Osećanja... O, da, u igri su bila i njena osećanja. Kako da mu prizna da je on privlači bez obzira na to što poseduje njenu ružu? - Možda si u pravu, možda ne treba da znam istinu - provocirao ju je misleći da će se ona usprotiviti. - Uostalom, oboje znamo zašto si ovde. Ljubav je, izgleda, za budale. - Nije uvek... - ona je želela baš ljubav, iskrenu i čistu. - Pogledaj svoje roditelje, oni su se voleli. - Znači, i ti si budala - pokušao je da bude duhovit. Nije mu odgovorila. Znala je koliko će joj nedostajati kad se vrati u London. Otkad je ušao u njen život, sve se promenilo. Pored Ksantea se osećala bezbedno, a samo joj je deda pružao taj osećaj. Iskreno je poželela da ga poljubi, zato što je njeno srce tako osećalo. Još uvek je ležao pored nje. Kad je pružio ruku da uzme bocu vode, podigla mu se majica i videla je njegov ravan stomak. Ovoga puta Karin nije skrenula pogled.

~ 54 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Ne ujedam - nasmejao se, a zvučao je neodoljivo. Ksante ju je povukao sebi prislonivši nežno usne na njene. Mogla bi ga zauvek ljubiti... Čim je pokušao da zavuče ruku ispod njene košulje, povukla se. Ali potom mu je pomogla da svuče majicu uživajući u dodiru Ksanetove kože pod prstima. Ne odmičući usne s njenih, nežno ju je spustio na ćebe prekrivši je svojim telom. Ruke joj je podigao iznad glave i sve vreme ju je ljubio. Vrpoljila se ispod njega, ali on nije popuštao. Suknja joj je skliznula naviše, pa je na butinama osetila njegovu muškost. Čudna struja prolazila joj je kroz kičmu. Onda se opustila... Uzvraćala mu je poljupce dok je bokovima pratila njegov ritam. Nije primetila kad joj je skinuo gaćice. Obuzeo ju je vreli talas požude dok je Ksante prstima mazio njen najintimniji deo tela. Oteo joj se uzdah zadovoljstva i bilo mu je jasno da je na dobrom putu. Potpuno je zaboravila gde je, odlutala je u svet u kojem su postojali samo njih dvoje. Uživala je, celim bićem... Ksante je ponovo počeo da zavlači ruku ispod njene košulje i Karin je znala da želi da joj skine svu odeću. Od ispunjenja njene Čežnje delila ju je samo još kopča na njegovom kaišu. Drhtavim rukama uklonila je tu prepreku i telo joj je obuzela prijatna jeza kad je napipala koliko je uzbuđen. Ksante se osećao kao da mu je prvi put. Dodir njene meke kože na uzavreloj muškosti doživeo je kao put do zvezda. Oteo mu se uzdah, koji je ohrabrio neiskusnu Karin. Prepustila se čulnom svetu, u kojem još nije bila. Treperila je od sreće. Zavukavši ruku pod njenu zadnjicu, osetio je koliko je topla i nekako prijatno napeta. Smestio se između njenih butina i... polako je prodirao u vrelo i vlažno međunožje. Želela je da nastavi, šaputala je njegovo ime, molila ga za još. Oči su joj bile širom otvorene. Osetio je mali otpor i to je bio znak da treba da bude još nežniji. Potom su se oboje prepustili ekstazi. Karin je mislila da je u raju. Svidelo joj se to što je osećala težinu njegovog tela na sebi. Bila je srećna, jer je čovek koji joj je oduzeo nevinost uživao zajedno s njom. Ova gladna, burna ljubavna igra Ksanteu je pružila veliki užitak i osećaj ispunjenosti. Kad je posle nekog vremena došao sebi, još uvek je čvrsto držao Karin u naručju.

~ 55 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Nikada se nije tako dobro osećao...

~ 56 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

9. poglavlje Ksantea je usrećilo to što je Karin iz dana u dan bivala sve opuštenija. Spavala je na ležaljci pored njega, u belom bikiniju preko kojeg je, od pazuha do kolena, poput mini-haljine, obmotala ogromni tirkizni peškir. Na ruci je nosila veliku srebrnu narukvicu, koju je je Ksante poklonio onoga dana kad su prvi put vodili ljubav. Taj poveći komad nakita zaklanjao je ožiljak na njenoj ruci. Boravak u Grčkoj za Karin je bio pravo osveženje, potpuno je povratila izgubljenu energiju i životnu radost. Nije htela da misli na to da će ova čarolija uskoro proći i da će dane opet morati da provodi kao nekad. I Ksantea je mučilo to što je znao da će se uskoro vratiti u London, ali Karin vise neće biti pored njega. Ispoštovala je dogovor i red je bio da joj preda ružu. Ksanteu je čak i more tih dana bilo lepo. Dugo je razmišljao o tome zašto mu je ljubavna igra s tom ženom toliko čarobna. Možda zato što je ona uzdržana, što često menja raspoloženje, što na čudan način pokazuje osećanja? I uvek budi želju u njemu... Toga dana poželeo je da plivaju u bazenu potpuno nagi. Želeo je više od onoga što je dotad dobio. Uskoro se vraćaju u London, a hteo je da boravak u Grčkoj produži koliko je to moguće. Prstima je prevukao preko njenih butina, pa onda preko stomaka. Promeškoljila se, sneno otvorivši oči. Bila je prelepa. Njeno telo reagovalo je na nežne dodire od kojih se sva naježila. Na divnom mestu između jave i sna, Karin je poželela da zaustavi vreme. Požuda koju je osećala prema Ksanteu izvirala je iz duše, a ne iz želje da joj prepusti broš. Prvi put poželela je da se nekom muškarcu potpuno preda. I dalje je ispravnom smatrala odluku da mu ne ispriča svoju prošlost, jer nije htela sažaljenje niti da je Ksante spasava iz finansijskog škripca. Mazio ju je po stomaku i u njoj se ponovo budila čežnja. Bradavice su joj očvrsnule i oboma je bilo jasno šta to znači. Sklopila je oči, nije želela da gleda, nego samo da oseća. Ksanteov vreli dah golicao joj je uho, a onda ju je ljubio po vratu. Milovanje najosetljivije erotske zone u Karin je probudilo nesavladivu požudu. Koliko je želeo da ljubi njene bradavice... Mučilo ga je to što nije želela da mu ih pokaže.

~ 57 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Polako je zavukao ruku ispod gornjeg dela bikinija, koji je pokrivao desnu dojku. To je desna strana, ožiljak je na levoj, pomislila je iako je bila uzbuđena. Još uvek se nije bunila, ali je drugu ruku držala u pripravnosti, da ga spreči ukoliko se ustremi na levu dojku. Osetila je nežne usne na bradavici i zavrtelo joj se u glavi od sreće. Polako je počeo da sklanja peškir s njenog stomaka. Nije bila spremna da mu pokaže ožiljak, a šok na njegovom licu mogla je samo da zamisli. - Ksante! Gurnula ga je od sebe. Umesto odbojnosti, iz očiju joj je izbijala zbunjenost. - Karin, želim da te vidim. - Ne! - jednostavna reč, čije je značenje prihvatio. Kada ona kaže ne, to uvek znači baš to. Karin je bila rastrzana između svoje tajne, stida i želje. Zato je kleknula pred njim, strasno ljubeći njegova tamnoputa ramena. Osetila je da on isprekidano diše, pa je brzo smaknula donji deo bikinija i još brže skliznula na njegovu muškost. Zvuk olakšanja i uzbuđenja pretvorio se u vrisak, dok je Ksante i dalje želeo više nego što je bila spremna da pokaže. Uhvatio ju je za bokove, besno prodirujući u nju. Dao joj je ono šta je želela, a hteo je da joj pruži mnogo više. Nošeni brzim pokretima, utoljavajući žeđ za ekstazom, nisu primetili da joj je gornji deo bikinija spao. Karin se učinilo da gubi tlo pod nogama od čulne lepote, a ipak je bila toliko svesna da peškirom pokrije levu dojku. Čula je sebe kako stenje dok je ubrzavala ritam, sve vreme posmatrajući njegove lice. Želela je da joj se ova slika zauvek ureze u sećanje. A onda je osetila da joj suze klize niz obraze. Nije obraćala pažnju na njih, mnogo više joj se dopalo da gleda svog ljubavnika kako doživljava orgazam. Izraz sreće treperio je u njegovim očima dok su njene i dalje ronile suze. Kasnije, dok su ležali jedno pored drugog na ležaljci, svako se pozabavio svojim mislila. Ksante je pokušavao da definiše sopstvena osećanja. Naime, znao je da ovo s Karin nije bio samo seks. S druge strane, Karin je znala da je prešla granicu koja se samo jednom prelazi i

~ 58 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

nije joj bilo žao zbog toga. Pritiskalo ju je jedino to što će se ova magija ubrzo okončati. - Karin - morao je da se nakašlje da bi mu glas dobio potrebnu dubinu - zašto ne smem...? - Nemoj, molim te, neka bude ovako kako jeste - naglo je ustala. - Ali ne znaš šta sam hteo da kažem... - I ne moram. - Kad smo vodili ljubav... - Seks, Ksante - rekla mu je - takav je bio dogovor, zar si zaboravio? Seks u zamenu za ružu. I mislim da sam ispunila ono što sam obećala. - Karin! - pozvao ju je da se vrati kad je krenula prema kupatilu Šta kriješ? - To se tebe ne tiče. - Šta ako želim da me se tiče? - Lopov sam, Ksante, ne tiče te se! - uzviknula je kao da je na nekakvom protestu. - Seks... Tako smo se dogovorili. Moja osećanja nisu na prodaju. - Ti nisi prostitutka - skočio je Ksante. Posle samo nekoliko dugih koraka sustigao ju je i uhvatio ju je za ruku. - Ovo što se sad dogodilo nije ni u kakvoj vezi s ružom. Naglo je povukla ruku iz njegove. - Nisam ja turistkinja, Ksante. Ne moraš se pretvarati da me voliš da bi dobio ono što želiš. I ne moraš mi ništa obećati što nećeš ispuniti. Ako nisi zadovoljan onim što si dosad dobio od mene, nudim ti seks u avionu, na brzaka, na letu do kuće. Taj uličarski način govora uopšte joj nije pristajao. Zavoleo je onu drugu Karin, nežnu, sofisticiranu. - Seks nikada ne plaćam, to treba da znaš - odbrusio joj je. A onda mu je puklo pred očima: žena do koje mu je zaista stalo, čini se da je samo iluzija. Kad su sleteli u London, Ksante joj je pružio bunt ključeva i adresu sefa u kojem je ostavio ružu. Oboje su bili besni i obeshrabreni, magija se raspršila. Karin je uzela ključeve, ubacila ih je u tašnu i rekla mu je da od tog trenutka svako ide svojim putem. Zažalila je zbog toga, ali nije mogla nazad.

~ 59 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Prolazili su dani... Nije joj pisao poruke ni mejlove, nijednom je nije pozvao. Nije joj poslao ni cveće. Osim nekoliko novih ključeva na svom svežnju i srebrne narukvice, koju nije skidala s ruke, nije imala dokaz da se bilo šta desilo među njima. A desilo se mnogo toga. Ako zanemari uslove njihovog dogovora, susret s njim dao joj je snagu i otvorio oči da se suoči sa životnim problemima. Nekoliko dana kasnije Karin je sedela za svojim radnim stolom u biblioteci unoseći neke podatke u računar. Sve vreme se trudila da ne misli na Ksantea niti na zakazani termin kod advokata. - Pojavio se jedan problem - trgnuo ju je poznati glas, ali nije podigla pogled. Samo je trepnula nekoliko puta. Ksanteov lepi bariton odjeknuo je bibliotekom. Njegov parfem odjednom ju je obavio potisnuvši suvi miris starih knjiga. Negovana ruka, kojom ju je milovao, ušla je u njeno vidno polje. Pružio joj je veliku belu kovertu. - Pozvani smo na bal - sačekao je da i ona pročita pozivnicu. Pozvala ih je kraljevska porodica i taj poziv zahtevao je neodložni odgovor. Dakle, to je jedini razlog njegove posete, uverila je Karin sebe na brzinu. - Ne postojimo mi - uspela je da izgovori. - Tek juče su neke novine pisale o nama - dodao je Ksante, posle čega ga je konačno pogledala. - Jesi li čitala o našem putovanju u Grčku? - Nisam - slagala je nateravši sebe da skrene pogled na monitor. - Rado bih prihvatio ovaj poziv. - Onda prihvati - slegnula je ramenima - i objasni im da sam bolesna ili da smo nedavno raskinuli. - Zapravo, oni tebe žele da vide - dodao je, jer je to bila istina - a želim i ja - i to je bila istina. Otkad su se vratili pre nedelju dana, nije mogao ispravno da rasuđuje. Stalno je mislio na nju. - Već imam isplanirane aktivnosti toga dana - opet je slagala. - A večeras? - bio je uporan. - Možemo otići na večeru. - Ne bismo samo večerali, zar ne?

~ 60 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Neću te ni pipnuti – obećao je. - Želim samo da razgovaram s tobom. Njeni obrazi bili su rumeni kao da ju je ošamario. Želela je da pri hvati ponudu, a istovremeno i da je odbije. - Šta ako postoje teme o kojima ne želim da pričam? - Onda mi tako reci. Možemo da pričamo o filmovima i knjiga ma, o tvojim hobijima, o putovanjima... Počećemo iz početka, kao da je to naš prvi sastanak, kao da nikada nismo zajedno spavali. Sreća što je sedela, inače bi primetio da joj kolena podrhtavaju. - Obećavam da te neću odvući u krevet - šaputao je, a to ju je na smejalo iz nekog razloga. - Obećavam da te neću poljubiti, neću te čak ni za ruku držati ako to ne budeš želela. Kako je to zavodljivo zvučalo! Kako bi mu rado pričala o sebi i sve bi mu priznala... Ali znala je da ne može sve da mu kaže, ožiljke mora da prećuti. - Večera, znači - promrmljala je - samo večera. - Doći ću po tebe u osam. Iako nije planirala, zakazala je doterivanje kod frizera znajući da će zakasniti u advokatsku kancelariju. Usput je nabavila izazovan donji veš, za svaki slučaj. Ksanteu nije mogla da odoli. Veoma se radovala što će veče provesti s njim. Zadovoljan time što je privoleo Karin da izađe s njim, razdragano je ušetao u predvorje svog hotela u Tvikenhamu i.... tamo je zatekao neugodno iznenađenje. - Atina - kiselo se osmehnuo jer nije bio iznenađen pojavom bivše verenice - šta te dovodi u London? - Šoping - nasmejala se - a onda sam shvatila koliko sam blizu tvog hotela, pa sam pomislila da bi bilo lepo da me pozoveš na večeru. - Trebalo je da se javiš, danas sam u velikoj gužvi, a večeru sam već isplanirao s nekim. - Naravno, znam koliko si zauzet - Atinin smeh bio je proračunat ali možemo valjda popiti kafu? Nema smisla da se vratim u Grčku i da kažem da nisi imao vremena za staru prijateljicu... - U redu - Ksante se nasmejao - za kafu ću pronaći malo vremena. Seli su za sto u hotelskom kafeu i Ksante je naručio kafe. Bio je veoma uznemiren, jer je znao da je Atina došla s nekim ciljem u London. - Karin je fascinirala tvoju mamu - gošća nije gubila vreme.

~ 61 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Ona je divna dama. - Zabrinuta sam, Ksante. - Nema potrebe, Atina. Umem da se čuvam. - Znam to. Brinem za tvoju majku. - I o njoj se ja brinem. - A ipak si joj često nanosio bol u prošlosti... A pod time ne mislim samo na naš raskid. Svojom nesmotrenošću... - Atina! - Ksanteu je bilo muka od njenih igrica. - Zašto si došla? - Naravno da je tvoja majka uzbuđena. Karin je prva žena koju si doveo na ostrvo. Već priča o vašem venčanju i jedva čeka da dobije unuke. - Za takve promene još je rano, Karin i ja smo se tek upoznali Ksante je bio ljut na sebe, jer je majku doveo u neprijatnu situaciju, a nikako nije želeo da je povredi. Karin joj se uvukla pod kožu i sad nema nazad. Ali sve to se ni najmanje ne tiče njegove bivše verenice. - Šta ti znaš o njoj? - nastavila je Atina. - Sve što moram da znam - otpio je gutljaj kafe. - Atina, mislim da sam dovoljno čuo. Kao što sam ti rekao, imam mnogo posla - ustao je. - Lepo - Atina je ustala i poljubila ga u oba obraza za rastanak. A onda mu je zadala poslednji udarac: - Ako te njena kriminalna prošlost ne brine, ne bi trebalo ni mene da brine. Sigurna sam da je sve pod kontrolom. - Kriminalna... - Ksante je odmahnuo glavom. - Ono što se desilo pre izvesnog vremana bio je zapravo nesporazum. - Pre nekoliko dana? - stisnula je oči. - Nemam pojma o čemu pričaš. Očigledno joj je hapšenje prešlo u naviku. - Atina, molim te, ostavimo prošlost. - O, da - likovala je. - A vožnja u pijanom stanju? Ni to te ne zanima? Trajne povrede na telu? Dragi, baš si naivan - videla je da mu mišići na obrazima poigravaju i znala je da ga je zaintrigirala. - Sigurno je i to bio nesporazum. Svakako su optužbe odbačene čim je žrtva puštena iz bolnice. Sve je verovatno ispeglao njen bogati otac, uostalom, ko bi drugi? - Otkud ti to? - Dragi, znaš da ja imam mnogo prijatelja - uzvratila je Atina - baš kao što ih ima i tvoja devojka.

~ 62 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Atina laže, uveravao je Ksante sebe. Silno je poželeo da dokaže Karininu nedužnost. Pretraživao je internet i nigde nije pronašao ništa o onome o čemu je pričala Atina. Osetio je potrebu da pozove Paula, privatnog detektiva, koji je već u nekoliko navrata radio za njega. - Karin Volis... - ipak, nije se dobro osećao kad je detektivu izgovorio njeno ime. Činilo mu se da je vara, a samo je hteo da začepi usta Atini. Karin nije bilo koja žena, ona mu se dopada, s njom je kompletan, probudila je u njemu nešto što je mislio da ne postoji u stvarnom svetu... probudila je ljubav. - Postaraću se za to - kratko je odgovorio Paul. Ksante je dao slobodno veče svom vozaču i sam se odvezao do kuće gospođice Volis. Iz vile su dopirali zvuči preglasne muzike, pa je znao da sestra i brat opet organizuju žurku. Parkirao se i upravo u tom trenutku zazvonio mu je mobilni. - Poslao sam vam na privatni mejl sve što sam dosad saznao. Ima tu svega: zadužena je preko glave, samo je pitanje dana kada će se sve urušiti kao kula od karata. Pronašao sam i pijanstvo za volanom, koje je rezultiralo odbacivanjem optužbe i ozbiljnim povredama tela. Zatim... zahvaljujući svojim vezama, uspeo sam da saznam da je pokušala samoubistvo, a tu je i neka klinika za odvikavanje - Paul je ravnodušno pričao sve što je saznao, a Ksante je otkucaje svoga srca osetio u grlu. Za detektiva je ona bila samo ime i prezime, a za Rosija mnogo više. Želeo je da joj veruje više od svega, ali je to bilo nemoguće od ovog časa. Samo jednom u životu je zaplakao i to onog jutra kad su ribari doneli leš njegovog oca na obalu. Sad je plakao drugi put...

~ 63 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

10. poglavlje Spremna ga je dočekala. Ksante je stajao u hodniku dok je Karin uzimala mantil iz garderobe. Napinjao se da joj se osmehne. Glasna muzika ometala ga je u razmišljanju. - Dugo si sedeo u automobilu. - Morao sam da obavim važan poziv. Namršteno je posmatrala njegove oči koje su imale staklasti odsjaj. - Jesi li dobro? - upitala je. - Odlično. - Izvini zbog ove galame - pokazala je rukom plafon. Svetla su se menjala u ritmu muzike. - Neću moći ovo još dugo da izdržim - blistavo mu se osmehnuvši, zatvorila je vrata za sobom i uputili su se prema automobilu. Bila je veoma ljupka i Ksantea bi to u bilo kojoj drugoj prilici obradovalo, ali ne i danas. Pitao se koliko lica u sebi krije ova mlada žena i osetio je žaljenje. Večeras je odlučio da dobije odgovore. Naravno, Karin je osetila da je Ksante neraspoložen. Do restorana se silno trudila da ga uvuče u razgovor, ali uzalud. Na svako pitanje dobila je najkraći mogući odgovor, uglavnom da ili ne. Počela je jaka kiša. Karin je pomislila da bi radije bila napolju nego u automobili s njim... takvim. Više joj se nije išlo na večeru. - Odjednom sam izgubila apetit. - Sto je rezervisan. Gotovo se rasplakala. - Očigledno je da ne želiš da budeš sa mnom, a zapravo ne želim ni ja s tobom. Možeš li me, molim te, vratiti kući? - Zar ne želiš da saznaš šta se dešava? - Pobogu, Ksante! Ako nešto nije u redu, reci mi! - Izvoli - parkirao je automobil, izvukao je mobilni iz džepa, otvorio nekoliko mejlova i pružio joj telefon u ruku. Dok je čitala o svojoj prošlosti na ekranu, utroba joj se prevrnula. - Špijunirao si me?

~ 64 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- To je bila jedina mogućnost da saznam nešto o tebi. Nisi baš pričljiva - odustao je od pravdanja svojih postupaka, jer nije imao razlog za to. - Kad si mislila da mi kažeš istinu, Karin? - Kad steknem poverenje u tebe - prosiktala je. Vratila mu je telefon i izašla je iz automobila. A onda se okrenula i dodala: - A to se izgleda nikada neće desiti. Znala je da Ksante neće lako odustati. Neko vreme vozio je polako uporedo s njom, sve vreme je dozivajući kroz spušten prozor da uđe u vozilo. Nije se odazvala niti je bilo kako reagovala iako je kiša pljuštala. Onda je Ksante stisnuo papučicu za gas i sačekao ju je ispred njene vile. Pratio ju je u stopu, naravno da ga je primetila, ali je i dalje ćutala. Upravo kad je htela da zatvori vrata za sobom, gurnuo je stopalo između dovratka i vrata. - Hoću samo da mi odgovoriš na neka pitanja, Karin! Želim da znam šta se desilo. - Da proceniš da li ti takva odgovaram? - Da! - viknuo je zato što je to bila istina. - Sad to više ne igra nikakvu ulogu, jer nakon što si ovo uradio, ti meni više ne odgovaraš. Mrzela ga je! Ali, istovremeno, bilo joj je muka od tajni i laži. Obema rukama obuhvatio je njeno pokislo lice niz koje se slivala voda. - Moramo da popričamo - prijateljski joj se obratio. Zatvorila je vrata i odvela ga u biblioteku. Potpalila je vatru u kaminu. Ponudila mu je piće, koje je odbio. Pitala se kako da počne. Kad je Davidu sve ispričala, završilo se očajno. Nije želela da se to ponovi. Vatra se rasplamsala, postajalo je malo toplije, jer grejanje već duže vreme ne funkcioniše. Karin je znala da će potrajati dok se soba ne ugreje. Bila je potpuno mokra i promrzla od glave do pete. Kad ovo prođe i Ksante ode, moraće da se potopi u kadu punu vruće vode. Kad Ksante ode... Naravno, kad mu sve ispriča, sigurno će otići. Zajednička budućnost za njih ne postoji. Samo je poželela da sve što pre prođe. - Jedini ugledni Volis u mojoj porodici bio je deda. Moji roditelji umeli su samo da organizuju žurke i troše njegove pare. Moj brat Metju

~ 65 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

isti je kao oni. Samo je moja sestra Emili pristojno biće. Zahvaljujući ruži, prikupiću novac za poslednju godinu njenih studija medicine. Inače, bankrotirali smo - izgovorila je u dahu plašeći se da će odustati. - Ali to te nije sprečilo da obiđeš pola sveta. - Bolje je bilo putovati nego da Emili gleda orgije u našoj kući bolno je uzdahnula. - Vodila sam je u inostranstvo, što dalje od haosa u kojem sam morala da živim. Htela sam da je zaštitim bar dok ne završi studije. Ksante je odmahnuo glavom. - Nemoj mi opet pričati da si bila dosadno dete i da si sedela u biblioteci čitajući knjige. Rekla si da nikada ne piješ alkohol, a uhapšena si zbog vožnje u pijanom stanju! - Istina je - priznala je - dvojica policajaca sedela su uz mene u sobi sve vreme koje sam provela u bolnici. Kad sam se osvestila, ispitali su me. S obzirom na to da sam zadobila teške povrede, neko vreme su me zadržali u bolnici. A onda je moj tata urgirao da se optužba odbaci. Tačnije, učinio je to da zaštiti sebe - opet je bolno udahnula. - Naime, te noću u našoj kući, porodični prijatelj, inače glumac, pijan kao zver, pokušao je da me siluje. Bilo mi je tek sedamnaest godina. Opirala sam se, a roditelji mi nisu pomogli jer su bili zauzeti svako svojim partnerom. Jedva sam se istrgnula, uzela sam ključeve od autobomila i... - počela je da plače, pa se okrenula da Ksante ne bi gledao njene suze. Tata je sve zataškao da se ne bi saznalo šta se zapravo dogodilo, jer bi to bila najveća porodična bruka. Zato se ništa ne zna o tome. Na Ksanteovom licu videla je nevericu. - Silovao te je? - jedva je izgovorio. - Ne, srećom, otrgnula sam se - rekla je mirno, gledajući ga pravo u oči. - Bila sam pijana zato što mi je nešto sipao u sok. Sećam se da mi se vrtelo u glavi i da me je on u jednom trenutku odveo na sprat kuće. Uvek sam ga smatrala ljubaznim i časnim čovekom i mislila sam da želi da mi pomogne. A onda... - Karin je duboko uzdahnula. - Poštedeću te detalja. Bacila sam na njega staklenu pepeljaru. U žaru borbe s tim idiotom posekla sam se na veći komad stakla. Dakle, nisam pokušala da izvršim samoubistvo, kao što si pročitao. Krv je liptala na sve strane... - Karin, ne moraš dalje pričati... - osetio je gnušanje zamišljajući ono što je preživela. - Ne želim više da lažem za svoju bezdušnu porodicu. Dosta mi je tajni. Želeo si istinu? Onda je saslušaj do kraja. Kad sam se izvukla iz

~ 66 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

ruku tog skota, sela sam u automobil. Želela sam da pobegnem od svega, od svojih roditelja, iz tog pakla. Na putu do bolnice izgubila sam kontrolu nad volanom... sećam se plamena i onda... mrak... Ksante je pružio ruku u želji da je uteši. - Nemoj! - bes, bol, tuga i sramota, sve to ju je istovremeno obuzelo. - Jesi li morao da kopaš po mojoj prošlosti? Eto, sad kompletiraj sliku. Dobio si dragocene odgovore! Ali tvoj izvor u jednom je pogrešio: nisam ja bila na klinici za odvikavanje, nego moja majka. - Karin... - Znam, užasno je! - frknula je. - Užasno je slušati o tome. Ali, veruj mi, mnogo je gore svakoga dana sećati se toga. Prošle su godine pre nego što sam skupila hrabrost da nekome veruj em. Bio je to David. Uz njega sam se osećala bezbedno i želela sam da mu ispričam svoju prošlost. Uverio me je u to da se među nama ništa neće promeniti, ali kad je ugledao ožiljak na mojoj dojci... Poželela je da vrisne. Ksante nije znao treba li da je teši. Ako je sad dodirne, sigurno će ga udariti. Kažnjen je time što je morao mirno da sedi i da je sluša. - Međutim, ožiljci su mu ipak smetali, toliko da me je ostavio. - Karin, nisam znao! - Eto, sad znaš. - Dozvoli mi da ti pomognem. - Da mi pomogneš?! - iz njenog grla čulo se nekakvo krkljanje, a to je, valjda, trebalo da bude smeh. - Želela sam da ti kažem. Počela sam da ti verujem - pokazala je prstom na njega. - Šepuriš se unokolo svojim savršenim moralnim predstavama, svojim visokim standardima histerično je vrištala. Dobro se osećala, jer nije morala da se kontroliše. - Skupljaš trofeje i prikazuješ ih kao da su tvoji. Moj deda je za tu ružu ginuo na terenu. Voleo je ragbi više od života. Radio je dva posla i uvek je stizao na trening. A ti? Šta ti radiš? Mašeš novcem i kupuješ sve i svakoga... Kao i mene, uostalom. I sad više nisam dovoljno dobra? Znaš šta, Ksante?! Ne želim da budem tvoja slatka igračka, ne želim da budem tvoj suvenir, kome će se svi diviti! - Ne, Karin, ti nisi... - Bila sam. - Ne, dozvoli mi da ti objasnim! Od prvog dana želim da ti verujem. Ne znam zašto, ali osetio sam da tako treba da bude. Još od onog dana u

~ 67 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

direktorovoj kancelariji osetio sam da je ispravno da se svrstam na tvoju stranu. Ljutiš se na mene, jer misliš da me se tvoja prošlost ne tiče. Ali tiče me se, važna si mi, Karin. Ustala je, umorna od plača, priče, bila je iscrpljena, nije želela da se svađa. - Idi... ništa više ne moraš da kažeš - jedva je izgovorila. - Ne budi toliko ponosna i prestani da mi prebacuješ da sam te naterao da mi kažeš istinu. Imam pravo da je znam. - Bilo mi je lakše dok nisi znao. - Meni nije bilo lakše - rekao je ljutito - sve ovo mogao sam ranije da saznam. Šta ti je, Karin? - upitao je videvši da se ona opet bori sa suzama. - Zar ne smem da brinem o tebi? - Samo idi, Ksante - videla je da se žacnuo, ali je zaista želela da ode. - Idi u svoj hotel, tamo ćeš sigurno sresti neku finu ženu, koju možeš dodati u svoju kolekciju. Neku oko koje ne moraš toliko da se trudiš. Ksante se okrenuo, a onda se predomislio. - Samo da znaš, nisam baš bio uspešan kazanova, jer sam svaku tu ženu simpatisao nadajući se da ću nekad naučiti šta je to ljubav... - njegove crne oči pronašle su njene. - Na kraju sam je našao. - Odlazi, molim te! Bila je srećna kad je izašao.

~ 68 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

11. poglavlje I pre svađe s Ksanteom donela je važne odluke. - Ali deda je želeo da ova kuća ostane u porodici... - pobunio se Metju narednog dana. - Želeo je mnogo toga - uzvratila je - ali kuću moramo prodati. Učinićemo to mi ili banka. Ne možemo više da je priuštimo, Metju. - Možemo prodati još neke sitnice - slegnuo je ramenima. - U biblioteci ima mnogo prvih izdanja... - Ako prodamo kuću - prekinula ga je Karin - možemo zadržati neke predmete. Oboje možemo započeti iznova. - Verovatno će je kupiti neki građevinski preduzetnik - Metju je pokušao da je pogodi u slabu tačku, ali nije znao da je ona već prebolela tu činjenicu. - Pretvoriće je u hotel, u kojem će se svakog vikenda održavati svadbe. Zar nisi rekla da bi to bila tragedija? - U ovoj porodici previše je tragedija. Hajde da stavimo tačku na njih, jednom zauvek. Metju je prvi napustio porodičnu kuću. Odselio se u mali stan u istom kraju. Karin se radovala samoći. Spremanje kuće, dogovori sa agentima za nekretnine, pozivi bankama i objašnjavanje situacije oko kredita delovali su na nju kao terapija. I znala je da čini ono što je ispravno. Prošli su slavni dani porodice Volis, samo su preostali njeni članovi oklevali da kažu da je žurka završena. Dok je sedeo pored svoje majke na terasi i posmatrao vatromet na nebu iznad Mikonosa, Ksante je znao da je dobro učinio što je došao za Božić i Novu godinu na ostrvo. Ali Karin nije došla s njim. Despinu je vest o njihovom raskidu razočarala. Ksante joj je ispričao šta se desilo, a majka ga je podsetila na svoje mišljenje o Atini. - Naneo sam ti sramotu - prošaputao je. - Ksante, bio si samo dete. Ti si moj sin. Sve sam ti oprostila. - Ali tako si bila besna... - Naravno! Plašila sam se da će mi se pred vratima pojaviti neka sirotica s detetom. Vidiš kako se vremena menjaju. Dete moje, tada sam se ljutila i tugovala zbog mnogo toga.

~ 69 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- To i sad radiš. - Ne, ne! - odmahnula je glavom. - Ali zauvek ćeš nositi crninu. - Takav je običaj, sine. Danas nosim crno da bih se sećala... Prestani da brineš zbog mene. Gledao je u sjajne majčine oči. Karin je bila u pravu. Odjednom je shvatio koliko je bilo neophodno da dođe... Ne samo da bi sklopio mir s porodicom, nego i sa sobom. - Ti tuguješ - naslonila je glavu na sinovljevo rame. - Nedostaje ti Karin, osećam to. - Da - klimnuo je glavom, jer nije umeo da rečima uobliči svoja osećanja - pokušavao sam da je pozovem, slao sam joj mejlove, cveće... - Situacija je previše komplikovana, nekoliko cvetića ne može to da popravi. Jesi li pokušao da joj napišeš pismo? - Majko, pisao sam joj mejlove, danas se tako radi. Despina je odmahnula rukom. - Svako pismo koje mi je tvoj otac poslao još uvek čuvam - Despina je ustala i ušla u kuću. Kad se vratila, u ruci je držala blokčić, kovertu i poštansku markicu. - Piši joj odmah - poljubila ga je za laku noć. Dobro je to što mu je majka donela čitav blokčić, jer je posle nekog vremena pod terase bio prekriven belim lopticama papira. Tek na poslednjoj strani Ksante je konačno napisao ono što mu je ležalo na duši. Napisao je adresu i u tri sata ujutro 1. januara otišao je do poštanskog sandučeta. Tek što je zatvorio poklopac, pokajao se. Bio je siguran da je uprskao i poslednju šansu da je pridobije. Nije joj nijednom napisao da je voli. Vila Omberli Manor bez Metjua i njegovih bučnih prijatelja bila je pomalo prazna, ali konačno čista. Emili je došla za Božić u posetu, odisala je zrelošću. Karin je bila veoma ponosna na mlađu sestru. Prošetale su po snegu uz obalu smrznutog jezera. - Sigurno će biti tračeva - rekla je Karin - uskoro će novine pisati o bankrotu porodice Volis i svi će saznati za naše enormne dugove. Toga se pomalo plašim. - Plašiš se da će neko saznati da nismo savršeni? - Emili se nasmejala, ali se odmah uozbiljila.

~ 70 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Sećam se koliko je ružno ovde bilo. Ne znam baš sve, ali žestoke svađe ostale su mi zauvek urezane u sećanje, Karin. I mada nisam znala kako je tebi bilo, verujem da ti je bilo teško. Karin je zastala. Emili je produžila još nekoliko koraka dok nije primetila da je sestra ne prati. - Znala si? - Naravno. - Nisam želela da saznaš. - Kad su me poslali u internat, bilo mi je lakše, ali žao mi je bilo što si ti morala da ostaneš kod kuće. Imala si toliko briga na leđima. Zapravo je trebalo da tebe pošalju na školovanje. Znam da si zbog mene poturala leđa i beskrajno sam ti zahvalna na tome. Zadrži ružu, Karin rekla je Emili. - Ili je prodaj, pa ćeš moći da platiš školarinu. Ostalo prepusti meni... Brzo ću stati na svoje noge... Vreme je da ja malo brinem o tebi. Odrasla sam, znaš li to? I - nasmejala se - zahvaljujući tebi, ostala sam nepovređena. Hvala ti. Uvek si me čuvala, ali ko je tebe čuvao? - Dobro mi je. - Šta je s Ksanteom? - Ničeg tu nije bilo - Karin je mislila da se izvukla, ali ju je odalo crvenilo u obrazima. - Karin, znam da ti nikada ne bi otišla u Grčku s nekim ko ti ništa ne znači. - Tako je - priznala je - ali eto... nije nam išlo. - Jesi li mu ispričala šta se desilo? - Ne - odmahnula je glavom. - On se raspitao o mojoj prošlosti. - Možda je mislio da će tako saznati nešto o tebi - nežno je rekla. Karin, ni meni nisi sve ispričala. - Želela sam da te zaštitim! - To je lepo, ali nemoj mi, molim te, reći da si i njega pokušala da zaštitiš. - Ne - izgovorila je Karin polako - želela sam da zaštitim sebe... od ovog užasnog bola, od toga da sam se zaljubila u njega da bih ga potom izgubila. Od toga da sam počela da mu verujem, a on me je izigrao. Već na startu bili smo osuđeni na propast.

~ 71 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

Zima je bila duga i hladna, ali to Karin nije omelo u realizaciji zacrtanih ciljeva. Kuću je prodala simpatičnom bračnom paru s petoro dece. I nekako je to preživela. Onda je sastavila spisak stvari koje je želela da proda, na drugi je popisala predmete koje su Metju i Emili hteli da zadrže. Posebno se radovala tome što je Metju napokon sredio svoj život: zaposlio se i svakog meseca slao je čekove za izmirenje nagomilanih računa. Kad je bila spremna, Karin je pozvala Eliota, procenitelja vrednosti, i odmah mu je objasnila da neće prodati ragbi suvenire. Ugledavši ružu, procenitelju su zasijale oči. Ispostavilo se da taj mladi čovek mnogo toga zna o brošu, o prvom vlasniku i čoveku koji ga je napravio. Od Eliota je Karin saznala da je Ksante i ranije kupovao suvenire, koje je kasnije poklanjao dobrotvornim organizacijama. - On je čovek velikog srca. Prošle nedelje je školi koju pohađaju siromašna deca poklonio nedelju dana boravka u svom hotelu uz svakodnevni trening sa engleskim ragbi timom - istakao je procenitelj. - To nisam znala - osmehnula se Karin. A posle je rekao nešto što ju je nateralo da još jednom razmili o čoveku kom je poklonila čednost, - I ranije se dešavalo da gopodin Rosi kupi neki predmet, za koji je znao da se prodaje zbog toga što je vlasnik u finansijskom škripcu. Neko vreme je čuvao taj suvenir, a onda ga je vratio vlasniku. To je bio način da vlasnika opomene, da mu ukaže na propust i da ga natera da razmisli još jednom o svemu. A zapravo mu je pomogao. - Kome je pomogao na takav način? - Oh, to ne bih smeo da vam otkrijem. Karin je posle razgovora sa Eliotom shvatila da je loše procenila Ksantea. Prizvala je u sećanje činjenicu da mu ni na jedan mejl nije odgovorila, nijednom nije uzvratila SMS... U znak zahvalnosti što joj je nesvesno pomogao, Karin je Eliotu poklonila fotografiju, na kojoj je čuveni ragbista Obolenski, proceniteljov idol. Kad je ispratila Eliota, zastala je ispred kamima na kojem je odavno stajalo neotvoreno Ksanteovo pismo. Ni sama nije znala zašto ga nije

~ 72 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

pocepala, bacila u vatru ili jednostavno pročitala. Na koverti je bila zalepljena grčka markica, a po datumu slanja postalo joj je jasno da je Ksante novogodišnje praznike proveo s majkom. Drhtavim prstima otvorila je pismo. U njemu nije bilo ni izvinjenja ni objašnjenja. Znao je da je to bespotrebno. Ksante je napisao samo nekoliko rečenica, u kojima je iskazao svoju procenu situacije njihove veze. Karin je tačno znala koliko mu je bilo teško to da sroči i da napiše svojom rukom. Pogledala je na sat i duboko je uzdahnula. Znala je gde ga može pronaći.

~ 73 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

12. poglavlje Ksante se radovao ovoj utakmici. Imao je dve VIP ulaznice, a pozvali su ga i da poseti ragbi ekipu u svlačionici na poluvremenu. To ga je usrećilo, ali ne sasvim. Naravno da je mnoge dame mogao da pozove da mu prave društvo, ali on je želeo Karin. Razmišljao je o mnogo čemu dok je pratio okupljanje engleskog tima u predvorju svog hotela. Oni su pobednici, a ja sam gubitnik, pomislio je. Ljubav nije igrala po njegovim pravilima... Ksante je napravio krug po hotelu da se uveri u to da je sve u redu. Po povratku u foaje učinilo mu se da sanja. Ugledao je Karin kako nekoga traži pogledom. Bila je elegantno obučena i lepa, kao nikad dotad... ili se to njemu učinilo. Brzo se probio do nje i jedino što mu je palo na pamet da kaže bilo je: - Došla si? - Prihvatila sam poziv. Bilo bi nepristojno da ne dođem bez ikakvog objašnjenja. Koji je pravi razlog njenog dolaska?, pitao se. U njenim očima ništa nije mogao da pročita, govor njenog tela ništa nije odavao. - Izvini, moram nešto važno da obavim, brzo ću se vratiti nasmejao se uzbuđeno - a onda ću ti se posvetiti. Karin je klimnula glavom uzvrativši mu osmeh. Vratio se posle nekoliko minuta i ona je izrazila želju da prošetaju do stadiona. Ćutali su sve vreme koračajući jedno pored drugog, a u naelektrisanoj atmosferi prštale su varnice. Na prijemu se služio šampanjac i Karin je iznenadila Ksantea time što je i ona uzela čašu. Podigla je ruku nazdravivši svom pratiocu. Smejala se jer se napokon ponašala onako kako je želela. Strah je potpuno iščezao iz njenih mračnih misli. Osećala je sigurnost, koju nije mogla pokvariti jedna čaša šampanjca. Jedino se plašila ponovnog susreta s Ksanteom, jer nije znala kako će on reagovati.

~ 74 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Šta? - upitala je primetivši da on posmatra njen profil. - Zračiš i deluješ srećno. - I jesam - nasmejala se, jer je to bila istina. Konačno je raskrstila s prošlošću i sad više nema tajni. - Pročitao sam da si prodala kuću. Nisi morala to da uradiš... - Jesam, Ksante, morala sam - prekinula ga je - zaista sam morala. Iseliću se sledećeg meseca. I samo da znaš, osećam veliko olakšanje zbog toga. Čitavog života pokušavala sam da sačuvam ugled prezimenu Volis, ali sad želim samo da budem ono što jesam. I želim mir. Da živim onako kako se meni sviđa - primetio je da joj se oči cakle dok je pričala o svojim odlukama. - Vreme je da prošlost ostavim u prošlosti. Prošlo joj je kroz glavu da je prava odluka baš to što je danas došla u njegov hotel. Potrošila je mnogo energije pokušavajući da sačuva ono što im je od dede ostalo, toliko da je zaboravila na svoj život. Sad je vreme da se raduje budućnosti, koju će sama osmisliti. Oba tima stajala su postrojena na terenu. Vijorile su se zastave Engleske i Škotske. Medu navijačima na tribinama zavladala je velika napetost. Karin je osetila da joj se grlo osušilo, a naježila joj se svaka dlačica na vratu. - Ksante, moram nešto da ti priznam. - Možeš mi reći sve što želiš. - Naježim se kad intoniraju škotsku himnu - od srca se nasmejala. U tom trenutku oglasile su se trube, a potom i gajde. Karin se naježila. Suze su joj se slivale niz obraze. - Volim te, Karin. Rekao je to samo jednom, pri čemu ju je gledao prvo u oči. Šta da mu odgovori? Da li da se bori za ono što želi, kao što se igrači nacionalnih timova do poslednjeg atoma snage bore pod zastavom svoje zemlje? Oni veruju u pobedu, bez obzira na to koliko je poena na tabli. Sidija je zviždaljkom signalisao poluvreme, potom se čuo huk s tribina. Gol!!! Odluka je pala. - Volim te, Ksante. Odavno te volim - iskreno mu se nasmejala dok ga je grlila oko vrata.

~ 75 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- Tajming ti je očajan - šmekerski ju je pogledao, jer je znao da ga ovoga puta neće pogrešno razumeti. - Znaš da na poluvremenu moram da odem u svlačionicu. - Naravno, znam koliko ti to znači. - Hoćeš li sa mnom, možeš me sačekati u hodniku, važi? - To se podrazumeva - i dalje se smejala. Ksante je uhvatio Karin za ruku i povukao ju je u lavirint hodnika ispod stadiona. Osećala je miris muškog znoja dok ga je čekala, ali to joj nije smetalo. Mislila je o tome koliko je lako bilo izgovoriti one dve magične reči. Ksante se brzo vratio. Shvatio je da mu mnogo više znači vreme provedeno s Karin nego sa igračima ragbi tima. I za njega je ovo bilo potpuno novo osećanje. Odjednom su se promenili prioriteti u njegovom životu. Čim je izašao iz svlačionice, prislonio je usne na njene. Karin se nije opirala, nego mu je strasno uzvratila. Privukao ju je čvrsto uza se i jasno je osetila koliko je uzbuđen. Otelo joj se: - Oh! - Volim te - rekao je ponovo - verujem da sam te zavoleo čim sam te ugledao, bez obzira na okolnosti. I želim te, Karin, baš takvu kakva si. Mislio sam da sam te izgubio one večeri u biblioteci i... samo da znaš, više te neću pustiti ni korak od sebe. Poslednjih nekoliko meseci bili su mi pakleni, stalno sam mislio na tebe. Znao sam u kakvim si problemima, a nisi mi dozvolila da ti pomognem. - Morala sam sama da izađem na kraj s porodičnim nevoljama. Uostalom, morala sam pronaći sebe. - Osećao sam i još uvek osećam tvoj bol. Jesam li ti rekao koliko mi je žao i koliko mi je teško zbog svega što si proživela? - Da - Karin je klimnula glavom - rekao si mi. Ali uradio si i nešto mnogo bolje. Naterao si me da ubrzam neke stvari u svom životu i da naučim da pravim rezove. Zahvalna sam ti na tome. Sad sam mnogo jača i odlučnija. I zato te još više volim. Usne su im se spojile i oboma se učinilo da ništa na svetu više ne postoji... Ksante je uhvatio Karin za ruku i uvukao ju je u slobodnu svlačionicu. Ne izgovorivši ni reč, spustili su se na tvrdu klupu prepustivši se strasti. Dugmići na njegovoj košulji otkopčavali su se,

~ 76 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

činilo se, sami od sebe. Karin više nije marila za to hoće li Ksante videti njene ožiljke, želela je samo da ga oseti... Kad su se smirili i popravili odeću, Ksante je izvukao malu crvenu kutiju iz džepa svoje jakne. U tom trenutku učinilo joj se da je svet stao. Ksante je podigao poklopac, a ona je ugledala savršen zlatni prsten s malim rubinima poredanim u obliku ruže. Njen prsten... Odavno je naručio baš takav i samo je čekao pravi trenutak da joj ga uruči. - Udaj se za mene - u očima mu je plamtela sreća i Karin je znala da mu može verovati. - Naravno, dragi - poljupcem je potvrdila svoje reči. - Nosio si ga sve vreme sa sobom? - Ne - odmahnuo je glavom navlačeći joj prsten na prst - to je bio razlog što sam te za trenutak ostavio kad si došla. Verovala mu je, celim srcem. A onda ju je ljubio, polako i nežno, onako kako je to želeo da uradi već mesecima. Klupa na kojoj su sedeli bila je tvrda i uzana, pa su istovremeno ustali. Ponovo je bila u njegovom zagrljaju. Osećala se sigurnom kao nikad. Svi strahovi i sumnje potpuno su iščezli. Ksante je nežno zavukao ruku ispod njene suknje primaknuvši joj se. Možda to nije bila najromantičnija scena na svetu, ali Karin se nije bunila. Prislonio ju je uza zid u svlačionici, ali za nju je i to bila romantika. - Propustićeš utakmicu, verovatno je već počelo drugo polu-vreme - milovala mu je ispupčenje na pantalonama dok mu je opet otkopčavala kaiš. - Opravdano ću biti odsutan. Lagano ju je podigao a ona ga je spremno nogama obuhvatila oko struka. Osetila je strast u dahu na svom vratu. Ljubio ju je svuda po vratu, kosi, grudima... - Uzmi me - dahtala je Karin. - Sve za tebe, ljubavi moja jedina... Brzo su uskladili ritam i gotovo istovremeno dosegnuli vrhunac... - Hajde, požuri - nasmejala se nekoliko trenutaka kasnije - na terenu se dešava nešto veliko.

~ 77 ~ Knjigoteka

Zvončica & neky

- I ovde se upravo dešavalo nešto veliko - zadovoljno se nasmejao njen izabranik. Držeći se za ruke, potrčali su kroz hodnik prema izlazu na stadion. Po povratku na svoja mesta, pogledali su se i osmehnuli jedno drugome. Savršeno su se razumeli.

~ 78 ~ Knjigoteka